Dnevnik 15.januar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

NEDEQA 15. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23317 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR Foto: N. Stojanovi}

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

T E M A „ DN E V N I K A ” : NI NA 70. GO DI [WI CU NO VO SAD SKE RA CI JE NE ]E BI TI ZA JED NI^ KOG ODA VA WA PO [TE @R TVA MA

Po li ti kan stvo bro ji ko sti i su ze Novi Sad ni na 70. godi{wicu Racije ne}e imati jednu, ve} dve komemoracije. Grad }e na Kej `rtava racije iza}i 21. januara, sve{tenici SPC dva dana posle, a kao i prethodnih godina, Jevreji }e po{tu `rtvama odati oba puta. – Ne mogu da ka`em ko je krivac, ali mogu re}i da moramo imati vi{e tolerancije i razumevawa izme|u svih nas, jer su ovde najva`nije `rtve, a ne mi. Budimo tolerantni i zajedno odr`imo pomen. U Raciji je

ubijeno najvi{e Jevreja i èqan sam i insistiram da se izlazak objedini. Povodom 70 godina od Racije na reku bi iza{ao velik broj Novosa|ana, na isto mesto, u isto vreme. To bi bio pravi pomen – apelovao je predsednik novosadske Jevrejske op{tine Goran Levi. On kaè da niti moè, niti èli da ulazi u konflikt izme|u Grada i Eparhije ba~ke, ve} se, napomiwe, samo trudi da „pozitivnim talasima pomogne re{avawu problema”. str. 7

TE M A „DNEV N I K A”: BI RO KRA TI JA I ZA KON O JAV NIM NA BAV KA MA

NASLOVI

Ten der i za no be lov ce, pi ja ni ste, re di te qe...

INTERVJU NEDEQE

Milica Radakovi}

str. 8

Teofil Pan~i} Smisao jednog {amara

Oliver Duli}

Gra|evinarstvu udahnut novi `ivot

U zemqi Srbiji jo{ uvek opstaje birokratsko insistirawe na sprovo|ewu tenderskog postupka tamo gde logika kaè da je to besmisleno i nemogu}e. Po tome, dakle, treba ispo{tovati Zakon o javnim nabavkama i kada, recimo, izdava~ èli da objavi kwigu aktuelnog nobelovca, te vaqda treba da ga klonira da bi od doti~nog prikupio tri ponude, pa da bude ono {to biti ne moè, odnosno da bira najpovoqnijeg me|u jednakima. Monserat Kabaqe je tako|e jedna, kao i Ivo Pogoreli} ili „Rolingstonsi”, svejedno, i sigurno je da bi se i neki jeftiniji mogli angaòvati u wihovim profesijama, te pozvati ih da malo gostuju kod nas... ali najpovoqniji u umetnosti ne zna~i i najboqi. str. 11

I za „Stonse” mora biti najmawe tri ponude!?

Nole na pragu australijskog het-trika

IVO VAJGl

Vojvodina kao model

str. 2

\or|e Randeq Sramota

Bora Oti} [ta nam fali

Mogu} slab sneg

Najvi{a temperatura 3°S

U no}i izme|u nedeqe i ponedeqka po~iwe Australijen open, prvi grend slem sezone, na kojem }e Novak \okovi} poku{ati da nastavi fantasti~nu seriju igara, koja mu je lane donela tri velika trofeja i prvo mesto na ATP listi Posledwa finala Australijen opena 6-4, 6-2, 6-3 2011 Novak \okovi} (SRB) Endi Marej (VB) 6-3, 6-4, 7-6 2010 Royer Federer ([VA) Endi Marej (VB) 7-5, 3-6, 2009 Rafael Nadal ([PA) 7-6, 3-6, 6-2 Royer Federer ([VA) 4-6, 6-4, 6-3, 2008 Novak \okovi} (SRB) @o-Vilfrid Conga (FRA) 7-6 2007 Royer Federer ([VA) 7-6, 6-4, 6-4 Fernando Gonzales (^IL)

DA NAS PO ^I WE EVROP SKO PR VEN STVO U RU KO ME TU

Sr bi ja na star tu pro tiv Poq ske str. 16

Povodom jubilarnog 100. mu{kog finala, ovogodi{wi }e osvaja~ trofeja biti nagra|en i specijalnom spomen-plaketom Posledwi grend slem {ampioni Australijen open Roland Garos 16-29. januar 2012 22. maj - 10. jun Novak \okovi} 2011 Rafael Nadal 2010 Royer Federer Rafael Nadal Rafael Nadal Royer Federer 2009 Novak \okovi} 2008 Rafael Nadal 2007 Royer Federer Rafael Nadal

str. 17

Vimbldon 25. jun – 8. jul Novak \okovi} Rafael Nadal Royer Federer Rafael Nadal Royer Federer

US open 27. avg – 9. sept Novak \okovi} Rafael Nadal H. M. del Potro Royer Federer Royer Federer © GRAPHIC NEWS

dnevnik

nedeqa15.januar2012.

Iva no vi}: Ozbi qan in ci dent

CITATI

„

O~e ku jem da }e tu ì la~ ka is tra ga do ne ti no vi kva li tet u ra du na {eg pra vo su |a, efi ka sni je i br è po stu pa we, po go to vo kad je u pi ta wu pro ce su i ra we rat nih zlo ~i na Vla di mir Vuk ~e vi}, tu ì lac za rat ne zlo ~i ne

”

Dr àv ni se kre tar Mi ni star stva za KiM Oli ver Iva no vi} iz ja vio je da je ve li ki broj uhap {e nih i po vre |e nih u ju ~e ra {wim su ko bi ma pri sta li ca „Sa mo o pre de qe wa” sa ko sov skom po li ci jom po ka zao ozbiq nost in ci de na ta i da }e me |u na rod na za jed ni ca Al ban ci ma mo ra ti da sta vi do zna wa da se na si qe ne mo è to le ri sa ti. „O~e ku jem da }e me |u na rod na za jed ni ca Al ban ci ma i pred stav ni ci ma wi ho ve vla sti sta vi ti do zna wa da ne }e to le ri sa ti ne {to {to mo è da se iz ro di u su ko be {i rih raz me ra”, re kao je Iva no vi} za TV B92. On je ka zao da su in ci den ti bi li ozbiq ni, da je na ma li pro stor sti glo iz me |u 30 i 40 auto bu sa sa pri pad ni ci ma „Sa mo o pre de qe wa” da je mo glo do }i i do ve }ih in ci de na ta.

Da tum za na sta vak pre go vo ra Po sred nik Evrop ske uni je Ro bert Ku per za tra ì }e od {e fo va pre go va ra~ kih ti mo va Be o gra da Bo ri sla va Ste fa no vi }a i Pri {ti ne Edi te Ta hi re da se sa gla se sa da tu mom na stav ka di ja lo ga, ka ko bi no va run da mo gla bi ti odr à na u ja nu a ru, pi {e Ko ha di to re. Ku per je to kom pro te kle sed mi ce bio u kon tak tu sa pre go va ra ~i ma i od lu ~an je da se pi ta we re gi o nal ne sa rad we raz ja sni to kom ja nu ar ske run de raz go vo ra. On }e od po ne deq ka tra ì ti od obe stra ne da se do go vo re o no vom sa stan ku. Pri {ti na je od u sta la od zah te va da bu de pred sta vqe na kao Re pu bli ka Ko so vo i pri sta la na fu sno tu, u ko joj bi sta ja lo da se „ne pre ju di ci ra stav ze ma qa o sta tu su Ko so va”. Be o grad i da qe tra ì da se u fu sno ti po me ne re zo lu ci ja 1244 UN.

KO SOV SKA PO LI CI JA SPRE ^I LA BLO KA DU PU TE VA

Al ban ci pri vre me no za u sta vi li srp sku ro bu U su ko bu pri pad ni ka al ban skog po kre ta „Sa mo o pre de qe we” i spe ci jal nih sna ga ko sov ske po li ci je na ras kr sni ci ko ja vo di ka Po du je vu i ka Mer da ru ju ~e je pre ma po sled wim in for ma ci ja ma ko sov ske po li ci je, po vre |e no je 13 po li ca ja ca, a 42 oso be su pri ve de ne i od ve de ne u po li cij sku sta ni cu, pre neo je Ra dio Slo bod na Evro pa. Pro tiv pro te sta u or ga ni za ci ji „Sa mo o pre de qe wa„ iz ja sni li su se pret hod nih da na naj vi {i zva ni~ ni ci Ko so va, pred stav ni ci me |u na rod ne za jed ni ce na Ko so vu kao i opo zi ci o ne par ti je. Ne ko li ko sto ti na pri pad ni ka „Sa mo o pre de qe wa” i ko sov ske po li cij ske slu `be su ko bi li su se na kon {to je po li ci ja upo zo ri la de mon stran te da se ra zi |u. Oni su to od bi li i po ku {a li su da raz bi ju po li cij ski kor don i upu te se pre ma pre la zu Mer da re. De mon stran ti su upo tre bi li ka me ni ce i mot ke, a po li ci ja je od go vo ri la „bi ber spre jom”, su zav cem i vo de nim to pom. Pri pad ni ci po kre ta su na me ra va li da spre ~e ula zak ka mi o na sa srp skom ro bom na Ko so vo i Me to hi ju. Sa o bra }aj Mer da re-Pri {ti na kod Po du je va bio je iz ve sno vre me u pre ki du, ali se na kon in ter ven ci je po li ci je nor ma li zo vao. Ka ko je ja vio do pi snik Ta nju ga sa li ca me sta, oko 13 ~a so va ne ko li ko ka mi o na sa srp skim re gi star skim ta bli ca ma u prat wi po li ci je na pu sti lo je te ri to ri ju KiM. Ka mion sa su bo ti~ kim re gi star skim ozna ka ma je ne {to pre 13 ~a so va u prat wi po li ci je pre {ao ad mi ni stra tiv ni pre laz Mer da re i sti gao u Po du je vo. Kur ti je ra ni je iz ja vio da }e pro test bi ti mi ran, u ci qu „us po sta vqa -

wa re ci pro ci te ta u od no si ma sa Sr bi jom”. Na do mak pre la za Be la ze mqa (Kon ~uq) oku pi la se ta ko |e gru pa de mon stra na ta ko ja se za u sta vi la na oko 500 me ta ra od pre la za na pu tu pre ma Ka me ni ci. Vi {e auto bu sa sa put ni ci ma za u sta vqe no je na gra ni~ nom pre la zu Vrb ni ca na do mak Pri zre na ka Al ba ni ji. Na kon {to de mon stran ti ni su pri hva ti li zah tev da oslo bo de put za nor mal no kre ta we qu di i ro ba po li ci ja je bi la pri mo ra na da pre du zme po treb ne me re za oslo ba |a we pu ta, na vo di se u po li cij skom sa op {te wu. Po li ci ja je pret hod no sa op {ti la da ne }e to le ri sa ti blo ka du pu te va i one mo gu }a va we slo bo de kre ta wa, na vo de }i da je ak ci ja pro tiv za ko ni ta, i da je bi la pri mo ra na da pre du zme ak ci ju ukla wa wa blo ka da.

Van red no sta we zbog sne ga Pred sed nik op {ti ne Iva wi ca Ra do mir Ri sti} pro gla sio je van red no sta we u {e sna est od ukup no de vet na est me snih za jed ni ca op {ti ne, po sle raz ma tra wa si tu a ci je iza zva ne ele men tar nom ne po go dom, a na pred log [ta ba za van -

mom zdra vqa, Cen trom za so ci jal ni rad i pred sed ni ci ma me snih za jed ni ca. Jav no pred u ze }e „Di rek ci ja za pu te ve, gra |e vin sko ze mqi {te i iz grad wu”, ko or di ni ra }e rad na ~i {}e wu sne ga pre ma pri o ri te ti ma, i obez be di ti go ri -

red ne si tu a ci je. Na spi sku me snih za jed ni ca u ko ji ma je pro gla {e no van red no sta we su: Mo ~i o ci, Bre zo va, Opa qe nik, Ku {i }i, Li sa, Lu ke, Oso ni ca, Me |u re~ je, Bra tqe vo, Ko vi qe, Er ~e ge, Sred wa Re ka, Pri dvo ri ca, De vi }i, Osta ti ja i Bru snik, gde vi si na sne `nog po kri va ~a pre la zi je dan me tar. Na sa stan ku [ta ba do net je za kqu ~ak, da za ~i {}e we sne ga mo ra bi ti an ga `o va na sva ras po lo `i va me ha ni za ci ja jav nog i pri vat nog sek to ra. Pri o ri te ti su cen tri me snih za jed ni ca i za se o ci, gde ima de ce {kol skog uz ra sta, lo ka ci je na ko ji ma su evi den ti ra na sta ra i bo le sna li ca i dru gi hit ni slu ~a je vi o ~e mu }e od lu ku do no si ti i na lo ge da va ti pred sed nik ili za me nik pred sed ni ka op {ti ne, u sa rad wi sa Do -

vo za za se o ke gde gra |a ni svo jom me ha ni za ci jom sa mo or ga ni zo va no ra de na ~i {}e wu pu te va i pri la za do ma }in stvi ma. Pred sed nik op {ti ne i [tab za van red ne si tu a ci je, mo le gra |a ne sa ugro è nih pod ru~ ja za raz me va we, da tra è po mo} sa mo uko li ko je ona neo p- hod na, od no sno, ako ne po sto ji mo gu} nost da se sa mi or ga ni zu ju i o~i ste sneg. Pre ma sa zna wi ma do bi je nim iz po go na Elek tro di sti bu ci je Ra {ka, pod go lij sko se lo Bru snik i za se o ci So vi }i i Vo di ce da ni ma su bez stru je usled pre ki da na pa ja wa na mre ì. Vi {e bru sni~ kih za se o ka i pod ru~ je Pri dvo ri ce i da qe su bez sig na la fik sne i mo bil ne te le fo ni je. Do pre ki da ve ze do {lo je pre par da na zbog ne stan ka stru je na ba znoj sta ni ci.

o sla nik Al ba na ca sa ju ga Sr bi je Ri za Ha li mi ne }e se sa sta ti sa Fi li pom Ri ke rom, zva ni~ ni kom Stejt di part men ta za du è nim za Evro pu ko ji su tra do la zi u Be o grad i Pri {ti nu, jer, ka ko ka è, ta kav su sret ni je pla ni ran, iako bi za we ga, do da je, ite ka ko bi lo raz lo ga. – U to ku ve li ke kri ze na ju gu Sr bi je iz 2000. i 2001. ima li smo pri li ku da se sa sta je mo sa vi so kim zva ni~ ni ci ma i Stejt de part men ta i EU, ali smo ih od ta da mno go re |e vi |a li. A ite ka ko bi bi lo raz lo ga za ta kve wi ho ve su sre te sa le gi tim nim pred stav ni ci ma Pre {ev ske do li ne, jer pro gram za re {a va we kri ze u op {ti na ma Pre {e vo, Bu ja no vac i Me dve |a, ko ji je svo je vre me no usvo jen od stra ne Sa ve zne i Re pu bli~ ke vla de, ni je spro ve den. Iako za pra vo Vla da Sr bi je sno si naj ve }u od go vor nost za neo stva ri va we tog pro gra ma, kao i za ve o ma te {ko sta we ko je vla da u na {e tri op {ti ne, tre ba lo bi da se i naj vi {i zva ni~ ni ci me |u na rod ne za jed ni ce za in te re su ju za pri li ke na ovom pod ru~ ju – ob ja {wa va Ha li mi za „Dnev nik”. Po we go vim re ~i ma, su sret sa Ri ke rom bi bi la pri li ka i da se ra{ ~i sti si tu a ci ja sa za bra nom ko sov skom mi ni stru za di ja spo ru Ibra hi mu Ma ko li ju da po se ti op {ti nu Bu ja no vac. – Dva vo zi la sa ~la no vi ma ko sov ske de le ga ci je sti gla su do po li cij skog punk ta, ali po li ci ja je od mah in si sti ra la na to me da se oni vra te na Ko so vo, {to zna ~i da im ni je ni da ta mo gu} nost da is po {tu ju pro ce du ru. Obra zlo è we ko je smo do bi li bi lo je da jo{ uvek ne ma do go vo ra u Bri se lu da ko sov ski mi ni stri mo gu do la zi ti u Sr bi ju. Me |u tim, u tre nut ku ka da se mi ni star Ma ko li ve} vra }ao za Pri -

INTERVJU

IVO VAJGL, ^LAN EVROP SKOG PAR LA MEN TA I

Voj vo di na kao poq no po li ti~ ki od bor ko je su va `ne za sva ko dnev ni – Moj je stav uvek bio da se iz Evrop skog par la men ta ì vot, ali i otva ra ju pro stor za me |u Sr bi je i Ko so va mo ra ju po dr ào je kra jem sed mi - prav na re {a va wa pi ta wa iz raz vi ti nor mal ni, otvo re ni, ce pred log re zo lu ci je, ~i ji je obla sti suk ce si je, na ~i ne ko ra evrop ski od no si. Obe dr à ve autor iz ve sti lac EP za Sr bi ju ci na pred. No, nas ne ko li ko po ima ju evrop sku per spek ti vu, i u Jel ko Ka cin, ko jom se li de ri sla ni ka EP je uka za lo i na to da tom sve tlu mno ga spor na pi ta wa EU po zi va ju da u mar tu odo bre od go vor nost za to da se od no si po sta ju ma we o{tra, sa ne to li na {oj ze mqi sta tus kan di da ta iz me |u Sr bi je i Ko so va raz vi ja ko na zu bqe nim ivi ca ma. za ~lan stvo u Uni ji. Ta po dr {ka ju bez ten zi ja i da idu u po zi tiv l Na ja vqe no je do 31. ja nu a da ta je uz pret po stav ku da }e nom sme ru ima ju obe stra ne. ra pod no {e we amand ma na na srp ske vla sti is pu ni ti uslo ve re zo lu ci ju EP o Sr bi ji. O~e l Ne pre sta no se tvr di da ko ji su utvr |e ni u de cem bru pri zna we Ko so va ni je ni ti }e ku je te li ozbiq ni je ko rek ci 2011, a ko ji u pr vom re du pod ra bi ti uslov za Sr bi ju uko li ko je tek sta? zu me va ju smi ri va we si tu a ci je è li da po sta ne deo EU. Ni je – Ne, osno va tek sta ne ve ru jem na se ve ru Ko so va. li to „za ma zi va we o~i ju”, jer da }e se me wa ti, iako }e amand – Naj va `ni je je za pra vo da ni - for mal no mo `da i ne }e bi ti ma na za si gur no bi ti pri li ~an ko ni je imao re zer vi pre ma ova - za tra è no pri zna we, ali ~im broj. Na i me, amand ma ni su sa ko in to ni ra noj re zo lu ci ji. To - po~ nu pre go vo ri po po gla stav ni deo par la men tar ne prak kom ras pra ve se, ina ~e, mo glo vqi ma, do }i }e na dnev ni se, a ~i we ni ca je i da ve li ki ~u ti da su do ga |a ji na se ve ru Ko - red i pi ta wa kod ko jih }e Sr broj ~la no va EP po seb no za ni so va, ka da su ra we ni ne ma~ ki i bi ja ve o ma kon kret no mo ra ti ma ju Sr bi ja i sta bil nost u tom austrij ski voj ni ci, bi li ne po - da se iz ja sni o svo jim gra ni de lu Evro pe, te }e è le ti da da sred ni po vod za {to je u de cem - ca ma? ju svoj li~ ni do pri nos ko na~ noj bru iz ra è na sum wa da Sr bi ja – Pre go vo ri sa Sr bi jom }e, for mu la ci ji ta ko zna ~aj nog ak tre ba da do bi je sta tus kan di da - sa svim iz ve sno, za po ~e ti Po gla - ta. Uosta lom, i ja }u pri li ì ti ta. Ali taj raz log vi {e ne mo è vqem 23, ko je se u naj {i rem smi - ne ke amand ma ne, ali, po na vqam, ima ti zna ~aj ni ju ulo gu i ve ru jem slu od no si na prav ni si stem i op {ta je oce na da je osnov ni do da po sto je do bri raz lo zi da ku ment do bar i iz ba lan si Evrop ski sa vet pri hva ti ran i sum wam da }e do }i do Pri zna we Ko so va ni je uslov, po ru ku EP i ne sa mo po tvr bi lo ka kve pro me ne we go di pred log Evrop ske ko mi vog du ha i po ru ke. ne tra ì se „pod mo ra”, ali... si je o to me da Sr bi ja do bi je l U kom }e prav cu i}i sta tus kan di da ta, ne go i da va {i amand ma ni? U ras se utvr di da tum za po ~e tak pre - te meq na qud ska pra va. Za pra vo pra vi ste po se ban ak ce nat go vo ra – ka è za „Dnev nik” je - }e ovo bi ti pr vi put da se pre go sta vi li na Voj vo di nu, a i u dan od u~e sni ka se si je Spo qo no - vo ri za po ~i wu s tom de li kat re zo lu ci ji se srp ske vla sti po li ti~ kog od bo ra EP, evro - nom te mom, ali ti me se isto vre po zi va ju da ko na~ no na sta ve par la men ta rac iz Slo ve ni je i me no ~i ni za i sta ve o ma ozbi sa usva ja wem za ko na o fi nan wen ne ka da {wi mi ni star spoq - qan, od lu ~an ko rak u prav cu si ra wu APV... nih po slo va Ivo Vajgl. ~lan stva u EU. Sto ga ~i we ni cu – Ne bih ula zio u de ta qe, ali mo gu re }i da }e mo ji amand ma ni l No, i u EP je raz voj od no - da se pri zna we Ko so va kao ne za sa Be o gra da i Pri {ti ne apo - vi sne dr à ve ne po sta vqa ul ti i}i u prav cu is ti ca wa o~e ki va stro fi ran kao kqu ~an za da - ma tiv no, ne tre ba shva ti ti ola wa da }e Sr bi ja ve} da nas, kao qi na pre dak Sr bi je ka EU. ko. Na pro tiv, to pi ta we ite ka po ten ci jal na ze mqa kan di dat Zna ~i li to da }e se u mar tu ko ima te ì nu, jer ga u smi slu ki wa, po ~e ti da se po li ti~ ki ipak po seb no ce ni ti po ma ci nor ma li za ci je od no sa u tom de po sta vqa kao deo evrop ske po na „ko sov skom pla nu”? lu Evro pe ve }i na ~la ni ca EU ro di ce na ro da, da kao svo je pri – Da, i u to uop {te ne bih sum - vi di kao jed no od pri o ri tet nih. o ri te te sta vqa pi ta wa mo der wao. To pi ta we je ve o ma zna ~aj - E sa da, iz me |u pri o ri tet nog pi nog vre me na, da na sta vqa da tra no, me |u na rod na za jed ni ca je na ta wa i ne kog ul ti ma tiv nog zah ì pu te ve sa rad we sa su se di ma, tom pro sto ru in vol vi ra na na te va po sto ji raz li ka, ali ta kva da ka da je re~ o po lo à ju Sr ba raz li ~i te na ~i ne, in ve sti ra i ko je ne osta vqa di le mu da se i van Sr bi je ne ide da qe od le gi ve li ki no vac i sa svim je iz ve sno na tom pla nu o~e ku je re a lan na tim nog i me |u na rod no-prav no da }e Ko so vo osta ti ose tqi va pre dak. za sno va nog za la ga wa za za {ti tu ta~ ka. I za to je vi {e ne go po l Iz Ber li na po ru ~u ju da wi ho vog pra va... Ina ~e, u ras èq no da se u raz go vo ri ma Be o bi kao taj „re a lan na pre dak” pra vi je sam po me nuo Voj vo di nu, gra da i Pri {ti ne, po seb no ka da za wih pri hva tqiv bio mo - jer ona mo è da bu de pu to kaz je re~ o kon kret nim stva ri ma del dve Ne ma~ ke? Sr bi ji na pro e vrop skom pu tu,

PO GLED IZ PRE [E VA: NA ROD NI PO SLA NIK RI ZA HA LI MI

Ima lo bi se o ~e mu pri ~a ti s Ri ke rom {ti nu, iz MUP-a nam je sti glo uput stvo pre ma ko me bi zah tev, ko ji je op {ti na Bu ja no vac do sta vi la dva da na ra ni je, tre ba lo pro me ni ti u smi slu da se upo tre bi dru ga ~i ja for mu la ci ja od na -

na rav no uz od go va ra ju }e spo ra zu me, sa svim je lo gi~ no, pa i neo p- hod no, da naj vi {i pred stav ni ci Ko so va po se }u ju Pre {ev sku do li nu. Jer, ne tre ba za bo ra vi ti da je deo pro ble ma, s ko ji ma se su o -

ve de ne „po se te de le ga ci je ko sov skog mi ni star stva za di ja spo ru”. Sve to tre ba ras pra vi ti – na vo di Ha li mi. Na{ sa go vor nik je po tvr dio da se od po se te Pre {e vu i Bu ja nov cu ko sov skog mi ni stra za di ja spo ru ne }e od u sta ti, te na ja vio da i ne ki dru gi ~la no vi vla de u Pri {ti ni `e le da po se te su na rod ni ke na ju gu Sr bi je. – Ve ro vat no }e i u Bri se lu ne ke stva ri mo ra ti da se ra{ ~i ste da se sli~ ni in ci den ti ne bi vi {e po na vqa li. U sva kom slu ~a ju,

~a va ju Al ban ci na ovom pro sto ru, di rekt no po ve zan s Ko so vom, po put pi ta wa vi so kog {kol stva, s ob zi rom na to da je naj ve }i broj na {ih stu de na ta upi sa no na fa kul te te u Pri {ti ni. Da kle, ovo i mno ga dru ga ì vot na pi ta wa, po put slo bo de kre ta wa, za jed no mo ra ju da re {a va ju vla sti u Be o- gra du i Pri {ti ni, ra zu mqi vo u skla du sa me |u na rod nim kon ven ci ja ma – ka è Ri za Ha li mi. On se, ina ~e, ne sla è sa oce na ma da od lu ka vla sti u Pri {ti ni, da ne do zvo le po se tu De ~a ni -

ma Alek san dru Ka ra |or |e vi }u i eks-mi ni stru Bo ì da ru \e li }u, pred sta vqa ne ku vr stu re ci pro ci te ta. – Ne znam da li je ta za bra na i zva ni~ na i sa ko jim obra zlo è wem, ali tre ba re }i i to da ni Alek san dar Ka ra |or |e vi} ni Bo ì dar \e li} ni su dr àv ni zva ni~ ni ci, pa da se mo è go vo ri ti o bi lo ka kvom re ci pro ci te tu – ob ja {wa va svoj stav Ha li mi. Sa go vor nik „Dnev ni ka” je ta ko |e od ba cio i oce ne ko je je iz neo mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} da sa ju ga Ko so va ni su sti gle osu de ka me no va wa auto mo bi la srp skog mi ni stra za KiM Go ra na Bog da no vi }a na Bo ì}, a sa da se od vra }a wa ko sov skog mi ni stra Ibra hi ma Ma ko li ja sa Kon ~u qa „pra vi slu ~aj”. – Naj pre, pro stor Pre {ev ske do li ne je di rekt no bio ukqu ~en u taj „slu ~aj Ma ko li”, jer je ko sov ski mi ni star tre ba lo da do |e u op {ti nu Bu ja no vac, pa je i lo gi~ no {to je usle di la re ak ci ja onih ko ju su bi li in vol vi ra ni u pri pre mu we go ve po se te – na vo di na rod ni po sla nik iz Pre {e va. – A {to se ti ~e go spo di na Bog da no vi }a, pa on je po sled wih me se ci to li ko bio ak ti van na Ko so vu, i kod blo ka da, i kod bal va na, i kod to va ra {qun ka, pe ska i be to na, da ne bi smo sti gli ni {ta dru go da ra di mo ako bi smo ko men ta ri sa li sva ki in ci dent u ko ji je do ti~ ni mi ni star bio ukqu ~en... n Miroslav Staji}

nedeqa15.januar2012.

c m y

dnevnik

biv [i Mi ni star spoQ niH po slo va slo ve ni je

KARMA KOMA

Smisao jednog {amara

mo del za Sr bi ju ali i na putu modernizacije pogleda Beograda, umesto pribegavawa starim, istorijskim stereotipima, koji optere}uju srpsku politiku. Na to me je podstakla i ~iwenica da Vojvodina ima u Briselu svoje predstavni{tvo, kao {to ga imaju mnoge druge regije dràva ~lanica EU. l bri sel ski cen tar za evrop sku po li ti ku upo zo rio je da bi evrop ska uni ja, uko li ko ne uspe da pro ces evro in te gra ci ja ure di uz bo qu rav no te ù pod sti ca ja i uslo va, „mo gla jo{ jed nom da iz gu bi bal kan„. ne ka ko na tom fo nu je bio i istup iz ve sti o ca za Hr vat sku Ha ne sa svo bo de, ko ji je re kao da bi „bi la ka ta stro fa ako se u mar tu po no vi od lu ka sa ve ta iz de cem bra”... – Ne verujem da bi konsekvenca bila ba{ te vrste. I uop{te ne mislim da puno ima koristi od vezivawa za odre|ene datume na neki ultimativan na~in. Uostalom, i u pro{losti je bilo mno{tvo razo~arewa kada su se datumi postavqali ispred kriterijuma. Ali ja svakako verujem da }e Srbija na slede}oj sesiji Evropskog saveta dobiti status kandidata. l U Srbiji iz godine u godinu raste evroskepticizam, jer gra|ani tuma~e zahteve iz EU kao ucene. – Javnost Srbije se u tom pogledu pona{a na isti na~in kao javnost svih dràva koje su ulazile u EU. Tako se pona{ala javnost i Slovenije, ali i ranije [vedske, gde sam bio ambasador upravo u vreme kada se tamo raspravqalo o ulasku u Uniju. Sli~na je situacija i sada u Hrvatskoj... Naprosto, s godinama koje proti~u i s o~ekivawima kada }e se to najzad desiti dolazi do zamora gra|ana i wihov interes za tu temu spla{wava. Me|utim, kada se do|e na kraj evropskog puta i kada treba doneti kona~nu odluku o svojoj budu}nosti, gra|ani su u svim tim zemqama sa velikom ve}inom na

referendumima glasali za ulazak u EU. Jer, istina je veoma jednostavna: sve dr`ave koje su u{le u EU ne samo {to su ostale deo porodice, nego su dobile i sna`an podstrek razvoju na svim podru~jima. Evropska unija je jo{ uvek najkorisnija ideja na{eg kontinenta i nema razumnu alternativu. l Da kle, sr bi ji ni ko ne po sta vqa no ve uslo ve i kri te ri ju me? – Nikakvi se novi uslovi ne postavqaju, ali treba imati u vi-

du da se prilike mewaju. Recimo, dok je bilo vreme naizgled neograni~enog ekonomskog rasta, ekspanzije i poboq{awa u svakom pogledu, sve je izgledalo lak{e za realizaciju no {to to izgleda danas. Ali ~iwenica je da Evropska unija uspeva na}i odgovore i na izazove krize lak{e nego svaka zemqa sama za sebe, i u tom smislu kada ponuda EU izgleda mawe atraktivna, ona je jo{ uvek mnogo boqa od svih ostalih koje se nalaze na stolu. n Miroslav Staji}

asiqe je ono koje najvi{e boli, ali licemerje je ono koje najvi{e poniàva. Kao kada malom i slabom velik i jak – recimo, roditeq – zvizne {amar~inu, mo`da ~ak i „preventivnu“, a onda mu jo{ i zapopuje kako to ~ini „za wegovo dobro“. I sa bolom u srcu, naravno. Pa se onda od o{amarenog o~ekuje ne samo da mirno i bez otpora, kao ne{to sasvim prirodno, prihvati svoje stawe o{amarenosti, nego da jo{ i bude zahvalan zbog wega. Jer je ta pquska, eto, izraz qubavi i brige. Na ba{ ovakvo patrijarhalno i paternalizuju}e {amarawe iz qubavi podse}a me akcija udruènih snaga civilne i vojne policije koje su – dok se gradska vlast novosadska pravila dopola luda, a otpola zbuwena - izbacile aktiviste Dru{tvenog centra iz jednog malog, malecnog dela napu{tene kasarne „Ar~ibald Rajs“ (iliti „Mar{alke“) na Futo{kom putu, navodno ne zato da bi oslobodili taj biv{i kasarnski prostor za ko-zna-koga-i-{ta (svakako ne za vojsku), nego zato da na vreme za{tite aktiviste od nasilni~kog upada ekstremnih desni~ara, koji su im pretili. Dakle, izbacili su ih za wihovo dobro, a nipo{to za budu}e dobro nekoga ko bi taj prostor hteo i umeo iskoristiti na neki od bezbrojnih trange-frange na~ina, uz prigodno „ugra|ivawe“ svih ume{anih i nadle`nih. Jelda da je tako? Ta, naravno. Poverujte u to, i ni{ta vi{e ne}e stajati na putu va{oj tvrdoj veri u postojawe Deda mraza, [trumpfove, FK Omladinac iz Derowa kao pobednika Lige {ampiona, vatikansko-kominternovsku zaveru, Milevu Mari} kao ve}eg Ajn{tajna od Ajn{tajna, ili u novinski horoskop kao relevantnog vodi~a kroz ìvot, sasvim svejedno. Ho}e li tamo, u onoj zgradi od ù}kaste cigle, ikada vi{e biti vojske? Ne}e. A ho}e li biti ne~ega drugog? Ho}e. Ili u toj zgradi, ili na mestu te zgrade, ako je sru{e, i ako im svi mi to dozvolimo. Hm, kome „wima“? Pa, onima koji odlu~uju o tome ~ije }e biti i kome }e pripasti ono {to je do sada bilo vlasni{tvom svih nas. A tu je ono pravo pitawe u ovoj pri~i punoj buke, besa i licemerja, i zato bi neko da se radije o wemu ne raspravqa, nego o kvazilegalisti~kim pitawima. [ta su „kvazilagalisti~ka pitawa“? Evo, recimo ovo: da li je u redu da se, makar i iz najboqih namera i sa najplemenitijim motivima, upada u tu|e i zauzima tu|e? Naravno da nije, samo {to, da bi ova benigna uop{tena mudrost vredela za ovaj povod, prvo moramo da defini{emo pojam i ispoqavawa „tu|eg“.

Ne moè se zau zi ma ti pri vatna imovina drugoga ~oveka – jer, to je „tu|e“, ne sum wi vo. Ne moè se proizvoqno postupati sa op{tom, jav nom imovinom koja je u upotrebi i sluì nekoj svrsi. [ta, me|utim, sa prostorom koji ni juristi~ki ni fakti~ki ve} godinama kao da nije ni~iji? I koji ne sluì ama ba{ ni~emu, osim skupqawu pra{ine i zvrjawu praznine? Nije li legitimno privesti taj prostor nekoj suvisloj svrsi, nikome na {tetu, a mnogima na dobro? I ne pretenduju}i na to da si postao wegovim vlasnikom? Mo`da u onoj zgradi od ù}kaste cigle vi{e nikada ne}e biti Dru{tvenog centra, ali }e Dru{tvenog centra svejedno negde biti, jer za wim postoji potreba, a nema te sile koja }e ugu{iti ono {to je qudima potrebno. Na drugoj strani, pa`qivo pratite sudbinu one zgrade od ù}kaste cigle, kao i prostora na kojem je sagra|ena: wena }e vam daqa sudbina re}i sve {to je va`no znati o tome ko je, i za{to, odlu~io da Dru{tvenom centru opali „za{titni~ku“ {amar~inu. Ako ta zgrada i taj prostor posluè bilo ~ijem parcijalnom interesu, sve }e vam se kasti samo. A ako ne bude tako? Ako se naprosto u nedogled nastavi stawe truqewa? E, onda je ovde na delu glupost umesto pokvarenosti, pa sad, ako je to nekome uteha, neka se time te{i. Kako god bilo, iza svih ovih spektakla i spektakluka naziru se bitna pitawa na{ih budu}ih ìvota, na koja nam vaqa ~im pre odgovoriti, ako ho}emo da te budu}nosti i tih ìvota bude. Ravnodu{nost i pasivnost ne pomaù: koliko sutra, probudi}emo se u gradu i u svetu ~iju }e polovinu u svojem posedu dràti crkveni feudalci – nejasno kako, kojim to sjajnim privrednim ve{tinama toliko oboga}eni – a drugu }e polovinu dràti qudi iz Iqfa i Petrova, ali savremenim gayetima opremqeni. A izme|u, u nekakvom me|uprostoru, stisnuti }emo tavoriti svi mi, ostali. Ali, re}i }ete vi s pravom logiciraju}i: ne postoji me|uprostor i ostatak, jer kada sabere{ Pola i Pola, dobi}e{ Celo. Ta~no tako. O tome i govorim. Ono {to }e nam ostati bi}e ta~no ono {to dobije{ kada od Svega odbije{ Celo: jedna lepa Nula, hladna i okrugla, savr{eno ravnodu{na u svojoj ni{tavnosti.

Kri za ipaK ni je po Ko le ba la stran Ke u tr ci za vlast

Baj ke su „aut”, „in” su jad i su ze prkos ne ba{ bajkovitim perspektivama dru{tva, optere}enog problemom dràvnog inetgriteta, siroma{tvom, ekonomskom krizom i neizvesnim evropskim integracijama, ambicije politi~kih aktera u Srbiji, ~ini se, nisu nimalo pokolebane. Iako su neki skloni tezi da je malo kome u interesu da se u takvoj situaciji na|e u grotlu vlasti, sude}i po izbornoj kampawi koja se ve} uveliko vodi iako izbori nisu ni raspisani, ipak su stranke taj interes prona{le. Ili stoga {to su iskreno spremne da zadrè ili, pak, preuzmu vru} krompir koju vlast zasigurno u narednim godinama nosi, ili }e mo`da (pre) biti da je sam magnet vlasti ja~i od bilo kakvog ose}awa obaveze prema dru{tvu kakvu ta pozicija nosi. Predsednik Transparentnosti Srbije Vladimir Goati smatra da }e, sude}i i po op{tim procenama da }e se u godini pred nama ekonomska kriza jo{ vi{e produbiti, predstoje}a izborna kampawa verovatno biti mnogo realisti~nija od dosada{wih. Kako je ocenio, ne}e biti prostora za mnogo preterivawa i za predizborne bajke koje smo dosad slu{ali. Ne zato {to, kako je naveo, partije ne bi rado ispri~ale te bajke, nego zato {to bira~ko telo postaje zrelije. – Stoga i politi~ari shvataju da se vi{e ne moè previ{e i o~igledno lagati. A to se vidi i po wihovim porukama s kojima

ulaze u izbornu kampawu – ocenio je Goati u izjavi za na{ list. Po wegovim re~ima, te{ke okolnosti u ovoj godini }e biti jo{ sloènije u ekonomskom smislu, zbog ~ega }e se ko god bude na vlasti u Srbiji suo~iti s velikim izazovima. Ipak, kaè on, to nikako ne}e uticati na ambicije politi~kih aktera, bilo da o~uvaju ili osvoje vlast. – Ruè ne}e cvetati budu}oj vlasti, to je sigurno. Ali, politi~ke partije su nezaja`qive. One traè vlast. Taj entuzija-

ni, pokazuju i da politi~ke partije u Srbiji ipak po~iwu da shvataju da nema prostora za velika obe}awa tipa „hleba za tri dinara”, ili „hiqadu evra za akcije”. – Izgleda da su po~eli da vode ra~una o tome da bira~ko telo Srbije ipak u~i da razlikuje one koji obe}aju pa ne ostvare, od onih koji nisu obe}avali brda i doline. Tako da se klone suvi{nih obe}awa i poku{avaju da drugim varijantama pridobiju bira~ko telo – ka`e Goati. On smatra da je veoma sporna

i ras cep stran ke zbog vla sti Po re~ima Vladimira Goatija, upravo je rascep u SRS-u nakon poraza, najpre na pro{lim predsedni~kim a potom i parlamentranim izborima, potvrda da je namera te stranke bila da osvoji vlast. Jer, kako je naveo, prilikom formirawa Srpske napredne stranke weni ~elnici i sami su potvrdili da su shvatili da im je smetwa da to ostvare bila antievropska politika koju su zastupali, po{to je ve}ina gra|ana Srbije opredeqena za integracije sa EU. – To je bilo kqu~no za rascep SRS, ta èqa da se do|e na vlast, i od tada SNS oficijelno podràva EU. Dakle, sve to, pa i promena strana~kog programa, desilo se zbog èqe da se stekne vlast – naveo je Goati. zam stranaka je nepromewen i on je i danas takav kao da je ekononmski raj nadohvat ruke – primetio je. Goati dodaje da politi~ke poruke, pre svega iz vladaju}ih stranaka, kojima se ukazuje da nema prostora za preveliki optimizam kad je re~ o rastu ekonomskog standarda u ovoj godi-

teza o tome da pojedine stranke na izbore izlaze bez stvarne namere da se domognu vlasti, {to se ranije obi~no pripsivalo Srpskoj radikalnoj stranci. Ne veruje da je to bila ambicija radikala, niti da takvu ambiciju danas ima bila koja stranka na politi~koj sceni Srbije, bez obzira na prili~no crne eko-

nomske i politi~ke prognoze. – Sve stranke na izbore izlaze s ciqem da do|u do vlasti i za mene je vrlo sporna teza da neko u izbornu utakmicu ulazi tek tako, a da mu je namera da ostane u opoziciji – kaè Goati. Sociolog Ratko Boòvi} tako|e smatra da ne postoji stranka koja na izbore ide sa èqom da bude u opoziciji. Bez obzira na obeshrabruju}e poruke koje nam stiù i iz partijskih centrala u pogledu ekonomskog napretka u narednom periodu, Boòvi} kaè da je i to samo deo predizborne taktike. – Na tom politi~kom terenu jedino funkcioni{e strast za odràwe vlasti, ali tu, naàlost, nema nikakve odgovornosti. I ni{ta se tu su{tinski ne mewa u odnosu politi~kih stranaka, samo je izborna strategija ne{to druga~ija: svesni su da se vi{e ne moè na stari na~in ube|ivati bira~ko telo. Tako umesto kula i gradova, sad obe}avaju jad i suze. On smatra, me|utim, da ni sami politi~ki akteri ne znaju {ta nas o~ekuje u narednom periodu. Kako kaè „ipak nije dobro voditi dru{tvo u malodu{nost, jer onda nema energije za izlazne strategije ni na li~nom ni na kolektivnom planu”. Boòvi} ukazuje da se, s druge strane, ~elnici najve}e opozicione stranke (SNS) pona{aju kao da su ve} osvojili vlast i da je samo pitawe kad }e preuzeti palicu.

I politi~ari shvataju da se vi{e ne mo`e o~igledno lagati (Vladimir Goati)

Ne verujem da lo{ |ak preko no}i mo`e postati odlika{ (Ratko Bo`ovi})

– I to je tako|e jedan novi marketin{ki momenat u na{oj izbornoj kampawi smi{qen da bi zaveo bira~ko telo – prime}uje na{ sagovornik, nazivaju}i takav odnos prema bira~ima „lovom na qudsku voqu„. Po Bo`ovi}evim re~ima, takav lov najlak{e uspeva u konfuznom i siroma{nom dru{tvu kakvo je na{e, uz to jo{ i pod udarom ekonomske krize i s neizvesnom evropskom persepktivom. – Bira~i su, na`alost, spremni da to progutaju, nakon brojnih razo~arewa u prethodne dve decenije. A da smo izgubili na vremenu vi{e je nego jasno, jer se na{i polti~ari zapravo stalno pona{aju kao na{e vremeubice – istakao je.

On dodaje da za promenu nisu dovoqna smao obe}awa, te da je skpeti~an prema altranativi koju predstavqaju oni „koji su ve} pokazali da ne znaju da upravqaju”. – Ne verujem da lo{ |ak preko no}i mo`e postati odlika{. Ali, kako je, ukazao, najve}i problem je ipak u tome {to u politi~kim partijama u Srbiji ima jako malo autoriteta, dok dru{tvom koje je partitokratski ustrojeno upravqa logika partijskih interesa. Uz to, navodi, jo{ uvek su prisutne stare matrice, jer 2000. godine nije izvr{en diskontinuitet vlasti, ve} su se desile „promene dresova a u {pilu su se izme{ali i stari i novi igra~i„. n Branka Dragovi} Savi}

dnevnik

nedeqa15.januar2012.

raj procesa privatizacije u Srbiji, koji je obe}an za 2010, ne nazire se. I ne samo {to je sasvim izvesno da ga ne treba o~ekivati ni ove godine, vi{e niko ni ne naga|a kada }e biti stavqena ta~ka. Privatizacija preduze}a u Srbiji pro{le godine bila je vi{e nego skromna, po{to je sklopqeno samo 14 ugovora od kojih se u dràvnu kasu slilo ukupno 6,5 miliona evra – {to je ~etiri puta mawe nego u 2010. Kroz strate{ko partnerstvo lane su dovedene samo dve strane kompanije i svima je bilo jasno da trend smawewa broja prodatih preduze}a ne}e mo}i da se zaustavi sve dok ekonomska kriza uslovqava investicije i dok je raspoloìvost kapitala zna~ajno mawa. Pri tome niko ne zna kada }e se ekonomska situacija popraviti i ho}e li neprivatizovana preduze}a u Srbiji, koja nastavqaju da tonu i prave sve ve}e gubitke, uo{te na}i kupca, odnosno ho}e li „na kraju balade” uop{te mo}i nekoga da zainteresuju. Kako tvrde u Agenciji za privatizaciju, analiza efekata decenije vlasni~ke transformacije u Srbiji pokazala je da su prihodi privatizovanih firmi pove}ani za 75 odsto, dok su kod neprivatizovanih ti prihodi stagnirali. Direktor Agencije Vladimir Cvetkovi} obja{wava da su privatizovana preduze}a pre prodaje novim vlasnicima, ako se posmatraju ukupni rezultati, imala gubitke od 102 miliona evra, dok su prema finansijskim bilansima na kraju 2010. ostvarila 200 miliona evra profita. Na drugoj strani, tvrdi Cvetkovi}, neprivatizovana preduze}a konstantno beleè gubitke. U isto vreme, produktivnost u privatizovanim preduze}ima pove}ana je 4,3 puta u pore|ewu s periodom pre privatizacije. Tako|e, privatizovana preduze}a su kroz zna~ajno investirawe uspela da pove}aju vrednost kapitala za vi{e od 60 odsto, dok je u neprivatizovanim vrednost imovine smawena za 15 odsto. Sve to ukazuje na zakqu~ak da pro-

MO GU LI UDRU @E WA IZ BE GLI CA U SA VEZ SA PO LI TI^ KIM STRAN KA MA

Jag ma za gla som iz be glih N

a desetine hiqada izbeglica ni i zgroèni tim postupkom. To je, prakti~no je dovedeno pred dakle, manipulacija i poku{aj da se svr{en politi~ki ~in, kada iskoristi ime Koalicije da bi se doje pre nekoliko dana, dva meseca uo~i bijali neki politi~ki poeni, a sa raspisivawa izbora, jedna od wihovih stanovi{ta interesa izbeglica, to je krovnih organizacija u Srbiji sklo- potpuno kontraproduktivno jer }e dopila Sporazum o saradwi sa Srpskom vesti samo do novih podela – smatra naprednom strankom. direktor pokrajinskog Fonda. – Pozva}emo sve prognane i izbegle Potpisivawe Sporazuma sa SNSiz BiH, Hrvatske i Slovenije da daju om kritikovao je i republi~ki komesvoj glas budu}em {irokom narodnom sar za izbeglice Vladimir Cuci}, repokretu i da posle izbora dobiju novu kav{i da „ni u najcrwe vreme JUL-a i vladu koja }e voditi novu politiku u Bube Morine nije se o~ekivalo da se interesu svih gra|ana - rekao je pred- izbegli~ka udruèwa politi~ki izjasednik organizacije „Koalicija udru- sne”. èwa izbeglica u Srbiji„ Miodrag U dru goj ve li koj or ga ni za ci ji, Linta, nakon {to je u dru{tvu na- „Asocijaciji izbegli~kih i drugih predwaka Aleksandra Vu~i}a obelo- udruèwa Srba iz Hrvatske„, upozodanio Sporazum sa SNS-om. ravaju da je potpisivawem Sporazuma Ovim pozivom, za koji prema sazna- o saradwi sa SNS-om prekr{ena Konwima „Dnevnika” ne postoji puna sa- vencija UN-a o izbeglicama i statut glasnost ni u samoj Koaliciji koja izbegli~kih udruèwa. okupqa 52 udruèwa izbeglica i za– Prema Konvenciji UN, izbegli~vi~ajna kluba, Linta se zapravo obra- ka udruèwa se ne mogu baviti politio izbeglicama, grupi od oko 220.000 tikom, jer bi se u tom slu~aju radilo qudi, koliko se procewuje da ih je u o politi~koj stranci, a isto tako na{ Srbiji do sada uzelo statut defini{e da su srpsko dràvqanstvo. izbegli~ka udruèwa Tih 220 hiqada su, za Prema Konvenciji UN, nevladine i nestraraz li ku od zva ni~ no na~ke organizacije – izbegli~ka udruèwa 74.000 qu di sa iz be re kao je pred sed nik se ne mogu baviti gli~ kom le gi ti ma ci Asocijacije Milojko politikom jom, i formalno graBudimir za Tanjug. (Milojko Budimir) |a ni ove ze mqe sa Sli~na formulacisvim pra vi ma, pa i ja postoji i u Statutu pravom glasa, ali se i „Koalicije udruèwa daqe u {irem kontekstu tretiraju izbeglica„. U ~lanu 2, koji defini{e kao izbeglice, s obzirom na razne ne- osnovna na~ela, ciqeve i delovawe re{ene probleme. Koalicije, navodi se da je to „nevlaBoris Deli}, koji vodi „Izbegli~- dina, nestrana~ka, humanitarna i neki servis za povratak„, ~lanicu „Koa- profitna asocijacija udruèwa izbelicije udruèwa izbeglica u Srbiji”, glica u Republici Srbiji”. protivi se potpisivawu Sporazuma sa Govore}i o razlozima saradwe sa SNS-om, ali i sa bilo kojom drugom SNS-om, predsednik Koalicije Miopoliti~kom strankom, jer takva sa- drag Linta je obrazloìo da sada{wa radwa „nije u principima delovawa Vlada Srbije nije ispunila o~ekivanevladinog sektora„. wa izbeglica i da vodi „politiku la– To je osnovni motiv na{eg proti- `nog po mi re wa pre ko le |a iz be vqewa. Pa, osnovali smo udruèwe glih”. Po wegovim re~ima, napredwaizbeglica, a ne politi~ku stranku! – ci su se sporazumom obavezali na pokaè Deli} za „Dnevnik”. litiku aktivne podr{ke izbeglim i On je, kako navodi, u novinama vi- prognanim i drugim o{te}enim gradeo da je „Koalicija udruèwa izbe- |anima u ostvarivawu wihovih imogli ca„ sa Srpskom vinskih i drugih stenaprednom strankom ~enih prava, podr{ku potpisala Sporazum o zah te vu iz be gli~ kog Vlada Srbije vodi sa rad wi i do da je da udruèwa da se uspopolitiku la`nog predsednik Linta taj stave isti standardi pomirewa preko predlog nije stavio ni u su|ewima za ratne le|a izbeglih pred Skup {ti nu ni zlo~ine i re{avawu Predsedni{tvo wihopitawa nestalih. To (Miodrag Lenta) ve organizacije, iako je, za pra vo, sa dr àj je to „krupno pitawe, a pe ti ci je iz be glih i ne sitnica, opredeliti se za neku par- prognanih Srba iz Hrvatske koju je tiju„. organizovala wegova Koalicija. Direktor Fonda za pruàwe pomoLinta sada podse}a da ta peticija }i izbeglim, prognanim i raseqenim nije dobila podr{ku dràve Srbije, licima AP Vojvodine Radomir Kuku- predsednika i premijera, a potpisalo bat smatra da potpisivawe sporazuma ju je 70 hiqada qudi. S druge strane, sa politi~kom strankom nije u inte- upu}eni tvrde da peticija nije dobila resu izbeglih i prognanih. podr{ku Beograda jer je Linta insi– Fond se ne bavi strana~kim opre- stirao da u woj ostane deo koji se oddeqewem izbeglica i po{tuje poli- nosi na to da Srbija ne podrì Hrti~ka prava koja izbegla lica imaju. vatsku za wen ulazak u EU, iako je Oni, dakle, imaju pravo da podràva- u~lawewe Hrvatske ve} bila „gotova ju jednu ili drugu stranku i u to nema- stvar” i uprkos tome {to bi takav mo pravo da se me{amo, niti da im tu zahtev mogao da bude hrvatska ko~nislobodu ograni~avamo. Me|utim, ovde ca za daqe evrointegracije Srbije. se po svemu sude}i ne radi o odluci Niko, pri tome, ne spori podr{ku izbegli~kih organizacija, ve} o po- izbeglicama za ostvarivawe wihovih stupku pojedinca – kaè Kukubat za imovinskih i drugih prava, kao {to „Dnevnik”. niko ne spori ni da dràve Srbija i Po wegovom saznawu, nikakva odlu- Hrvatska nisu u~inile sve da ta pitaka „Koalicije udruèwa izbeglica„ o wa re{e. Najboqi dokaz za to je da su tome da se pridruì jednom politi~- dve decenije od po~etka ratova na prokom bloku ili stranci ne postoji, ni- storu biv{e Jugoslavije i prvog izbeti je neko udruèwa koje ~ine tu koa- gli~kog talasa, oni i daqe izbeglice, liciju uop{te pitao o tome. mada mnogi odavno gra|ani Srbije i to – Javqali su nam se iz te organiza- sa pravom glasa. cije, bar desetak wih, koji su {okiran Sne à na Ko va ~e vi}

TE M A „DNEV N I K A”: IMA LI KRA jA

Ras pro da to za osta lo tok vremena, odnosno odlagawe promene vlasni~ke strukture, neprivatizovanim firmama ne donosi ni{ta dobro. Dakako, i ova medaqa ima i drugu stranu. Naime, prema podacima Agencije, u

ko{tala je posla ~ak 375.000 radnika. Drugim re~ima, nove gazde su se brzo oslobodile radnika jer dobar deo wih nikada nije ni imao nameru da nastavi proizvodwu i delatnost, ve} je samo `eleo da do|e

Srbiji je od po~etka privatizacije prodato oko 2.400 preduze}a za 2,63 milijarde evra, ali je raskinuta gotovo tre}ina ugovora. Istovremeno, samo za pet posledwih godina promena vlasni~ke strukture

do imovine koju bi kasnije koristio kao zalog za podizawe kredita i ulagawe novca u ono {to mu donosi ve}i i br`i profit. Efekti lo{ih privatizacija su, zapravo, kulminirali tek u protekle dve godine jer su prethodnih godina kupci preduze}a bili vezani ugovorima koji su wihove radnike {titili od otkaza. Zbog toga je sasvim pogre{na ocena da je toliki broj radnika ostao bez radnog mesta samo zbog ekonomske krize – mada ima i toga – ve} je istina i da su mnoge gazde, kada su dobile odre{ene ruke, ceo teret rizika poslovawa prevalili na zaposlene. Drugim re~ima, ili su im delili otkaze, ili su “dr`ale “ radnike mesecima, pa i godinama, bez plate ili na minimalacu, pri tome ne pla}aju}i doprinose.

Voj vo di na naj vi {e na stra da la U privatizaciji u protekloj deceniji najvi{e je nastradala Vojvodina, jer se od oko 600 raskinutih ugovora u Srbiji, ~ak tre}ina odnosi na firme iz pokrajine. Po re~ima Milana Starovi}a, lidera Sindikata “Solidarnost”, mnoga od tih 210 preduze}a, kod kojih je raskinut ugovor, vi{e ili ne postoje ili su sasvim posrnula ili su se vratila pod dr`avne skute i sada pod restruktuirawem ~ekaju novog gazdu. Starovi} tvrdi da se dobar deo wih mogao spasti i danas mnogo boqe stajati samo da su ugovori o privatizaciji raskinuti na vreme i dok iz wih nije “isisano” sve {to je vredelo. Ovako, kao prazne qu{ture vra}ani su dr`avi nekada mo}ni vojvo|anski giganti na koje je privatizacija ostavila katastrofalne posledice, i u takvom stawu te{ko da }e stati na noge i uop{te nastaviti proizvodwu, a kamoli po~eti da donose profit.

INTERVJU

OLI VER DU LI], MI NI STAR

Gra |e vi nar stvu inistar za za{titu ìvotne sredine, rudarstvo i prostorno planirawe Oliver Duli} najavio je da }e u okviru programa masovne stanogradwe, koju subvencioni{e dràva, u martu po~eti izgradwa 800 stanova u beogradskom nasequ „Dr Ivan Ribar”, a cena kvadrata kreta}e se od 1.250 do 1.290 evra, kao i na Vo`dovcu, gde je u toku izgradwa 4.600 stanova. Gra|ani bez stana komentari{u da su cene previsoke jer trì{te govori suprotno. – Kada se uporede tro{kovi pribavqawa zemqi{ta i komunalnog opremawa sa cenom kvadrata u pomenutom vo`dova~kom nasequ „Stepa Stepanovi}”, vidi se da Gra|evinska direkcija Srbije kao investitor posluje na granici isplativosti – obja{wava ministar Duli} za „Dnevnik” . – Ali ciq ovog projekta i nije bila zarada, ve} zapo{qavawe gra|evinske industrije i mogu}nost da gra|ani po najpovoqnijim uslovima do|u do stana. Uostalom, program pomo}i gra|evinskoj industriji i zapo~eo je kao odgovor Vlade Srbije na ekonomsku krizu, koja je na planetarnom nivou najvi{e pogodila gra|evinsku industriju.  Od ove go di ne ubla à va ju se uslo vi za ko ri {}e we sub ven ci o ni sa nih stam be nih kre di ta sma we wem u~e {}a, ka ma ta, po ve }a wem li mi ta me se~ nih pri ma wa i bri sa wem sta ro sne gra ni ce. Me |u tim, ka ko je pro se~ na pla ta ko ju pri ma ve }i na pod sta na ra is pod 400 evra, ku po vi na no vog sta na je jo{ uvek za ve }i nu pre sku pa. Da li ste raz mi {qa li da uz iste uslo ve po nu di te pro da ju i sta rih sta no va, a ne sa mo no vo i zgra |e nih? – Sasvim je jasno da ne mogu svi gra|ani sebi da priu{te novi stan. Me|utim, postoje stotine hiqada onih koji za podstanarske kirije mese~no izdvajaju preko 250 evra. Takva situacija naj~e{}a je u velikim gradovima. Zahvaquju}i dràvnom programu stanogradwe i subvencionisanim kreditima wima je omogu}eno da uz minimalno u~e{}e i ratu, pribli`no istu kiriji koju sada pla}aju, kona~no do|u do svog krova nad glavom. S druge stra-

ne, ponovi}u, subvencionisana kupovina stanova u novogradwi omogu}ena je da bi se u uslovima ekonomske krize podstakla doma}a gra|evinska industrija.  Pro du è wem va `no sti Za ko na o po mo }i gra |e vin skoj in du stri ji i na ovu go di nu po ku {a va se spa si ti gra |e vi nar stvo. Ipak, gra |e vi na ri ka ù da far ba we fa sa da i adap ta ci je obje ka ta ne mo è da za po sli sve zi da re i pro iz vo |a ~e ma te ri ja la, ta ko da je ve} pro {le go di ne 6.000 rad ni ka osta lo bez po sla. – Zvani~ni podaci pokazuju da je u Srbiji u pro{loj godini do{lo do rasta u sektoru gra|evinske industrije, a smatra se da je tome upravo doprinela primena Zakona o podsticawu gra|evinske industrije Srbije. Napomiwem da smo jedina zemqa u okruèwu u kojoj gra|evina beleì rast.

nim sredstvima Banke za razvoj Saveta Evrope. Preliminarni sporazumi su zakqu~eni sa slede}im op{tinama: Kru{evac za 100 stanova, Pirot za 65, Ni{ za 300, Pan~evo za 64, ^a~ak 100, Smederevo 150, U`ice 80, Zaje~ar 114, Zrewanin 100, Kikinda 60, Kraqevo 100 i Kragujevac 400 stanova.  Od oko 700.000 zah te va za le ga li za ci ju bes prav no iz gra |e nih obje ka ta ko li ko je pred me ta re {e no do da nas? Za {to pro ces ide spo ro, iako je za ne ke ka te go ri je omo gu }en po pust od ~ak 99 od sto? – Ministarstvo je kroz posledwe izmene Zakona o planirawu i izgradwi, kao i dono{ewe Pravilnika o legalizaciji, stvorilo zakonodavni okvir da se u jednostavnom administrativnom postupku, uz dostavqawe minimalne tehni~ke i druge dokumentacije ostvari pravo na legaliza-

Se ver KiM ne ru {i kre di bi li tet dr à ve Sr bi je  Ru {i li kre di bi li tet Sr bi je u me |u na rod nim po li ti~ kim vo da ma ~i we ni ca da Sr bi sa se ve ra Ko so va ne è le da pri hva te sta vo ve dr àv nog vr ha? I zbog ~e ga Vla da Sr bi je, re ci mo, otvo re no ne sa op {ti da }e po ni {ti ti re fe ren dum u ~e ti ri se ver no ko sov ske op {ti ne? – Vlada Srbije je jasno poru~ila da }e na sve mogu}e na~ine pomo}i opstanku Srba na severu Kosmeta, ali da najavqeni referndum ni na koji na~in ne doprinosi re{ewu problema u tom delu na{e zemqe. Uveren sam, me|utim, da ovakva situacija ne ru{i kredibilitet Srbije u me|unarodnim okvirima.  Ka da }e kre nu ti dav no na ja vqi va na iz grad wa so ci jal nih sta no va {i rom Sr bi je, ko ju pod jed na ko ~e ka ju i bes ku} ni ci i gra |e vin ci? – Sa 12 gradova u Srbiji zakqu~eni su preliminarni sporazumi o izgradwi stanova za socijalno stanovawe, a izgradwa bi trebalo da zapo~ne najkasnije u toku aprila i to u onim gradovima koji imaju pripremqene gra|evinske parcele i prate}u dokumentaciju za po~etak izgradwe, poput Ni{a, Kragujevca, Smedereva i Pan~eva. Po~etak izgradwe finansira}e se buxetskim sredstvima Republike i gradova, a daqi nastavak izgradwe kredit-

ciju za najve}i broj podnetih zahteva. Tako|e, Zakonom je utvr|en popust, a negde i umawewe cene od tih 99 odsto za odre|ene kategorije podnosioca zahteva. Za ostale kategorije gra|ana, cenu legalizacije odre|uju op{tine i gradovi, a Ministarstvo na to ne moè da uti~e. Na osnovu podataka dobijenih iz ve}ine jedinica lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije, moèmo re}i da je procenat re{enih zahteva zna~ajno porastao od aprila pro{le godine, odnosno od izmena i dopuna zakona o planirawu i izgradwi. Sa sigurni{}u mogu da kaèm da je za to vreme legalizovano vi{e obje-

nedeqa15.januar2012.

c m y

dnevnik

PRI VA TI ZA cI jI U SR BI jI?

{to je vre de lo, ku pa ca ne ma Ipak, pr vi ~o vek Agen ci je za pri va ti za ci ju tvr di da je za po sle nost i kod pri va ti zo va nih i kod ne pri va ti zo va nih fir mi de set ko va na, uz opa sku da mo del pro da je

ni je imao pre su dan uti caj na op sta nak rad ni ka: u 777 pred u ze }a pri va ti zo va nih po sta rom za ko nu po sao je iz gu bi lo 139.000 rad ni ka, dok je po no vom za ko nu pro da to 1.638 fir mi a ot pu {te no je 137.000 qu di. Uz to tre ba do da ti da je u 537 ne pri va ti zo va nih pred u ze }a, ko ja su jo{ uvek pod sku ti ma dr `a ve, bez po sla osta lo jo{ 117.000 rad ni ka. Cvet ko vi} ob ja {wa va da za po sle nost u svim ka te go ri ja ma dra sti~ no opa da, {to je o~i gle dan po ka za teq da su tran zi ci ju sva pred u ze }a do ~e ka la s pre ve li kim bro jem za po sle nih. No, no vu pro da ju, a pri pre me za wu tra ju ve} go di na ma, pod okri qem Agen ci je za pri va ti za ci ju ~e ka jo{ 167 pred u ze }a

Ali is pla ta ot pre mi ne ni je u re struk tu i ra wu. I, na rav no, sva ima ju vi {ak za po sle nih i pro iz - kraj za za vla ~e we ru ke u dr à vu vo de gu bit ke ko ji se sa da pla }a ju ka su za fir me ko je su osta le ne pri va ti zo va ne ili one ko je su to iz dr àv ne ka se. U Agen ci ji, pak, ob ja {wa va ju da bi le pa su ugo vo ri po ni {te ni. Jer, sam pro ces re struk tu i ra wa u da na - sve one ima ju ogrom ne gu bit ke i {we vre me ima iz ra è nu so ci jal - du go ve pre ma dr à vi, a ko ji se mo nu kom po nen tu, od no sno pred sta - ra ju na ne ki na ~in “is pe gla ti”. vqa za {ti tu ve li kih pred u ze }a od Di rek tor ka Re pu bli~ kog fon da za pri nud ne na pla te a sa mim tim i od pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we uvo |e wa ste ~aj nog po stup ka, te da Dra ga na Ka li no vi} ob ja {wa va da je tre nut no wi ho va pro da ja ma lo po je di na re {e wa, do ne ta ka ko bi ve ro vat na. Dr à va ra di na tra è - se olak {a la pri va ti za ci ja, ko ~e i wu stra te {kog part ne ra za wih, a sma wu ju mo gu} nost za na pla tu do da li }e ga na }i i ka da, e to ni ko ne pri no sa za so ci jal no osi gu ra wa. A mo è ga ran to va ti, ba{ kao {to bez wi ho ve upla te rad ni ci ~ak i ne ma ga ran ci je ni da }e za po sle ni sa ot pre mi nom ne }e mo }i jed nog u tim i ta kvim pre u ze }i ma re dov no da na da odu u pen zi ju ili da ima ju do bi ja ti pla te i ima ti upla }e ne re dov no ove re ne zdrav stve ne kwi do pri no se. Dru gim re ~i ma, ~u va we ì ce. – Ma li je ma ne var ski pro stor za so ci jal nog mi ra kroz za {ti tu ve li kih pred u ze }a od pri nud ne na - na pla tu do pri no sa, a na ro ~i to je te {ko oba vi ti pla te dr à vu na pla tu ako je mno go ko {ta ve} Pod okriqem Agencije pred u ze }e u ste go di na ma, ali ni za privatizaciju ~eka ~aj nom po stup ku. ko ne ma hra bro jo{ 167 preduze}a, i Po je di ni pro pi sti da stva ri na si do ne ti su ka ko zo ve pra vim ime sva imaju vi{ak bi se olak {a la nom i da rad ni ci zaposlenih pri v a t i z a c i j a, ma, ko ji se jo{ jer dru ga ~i je ni je na da ju, ka è da od mo glo za to {to ni ko ne bi ku pio po sla – ne ma ni {ta . S dru ge stra ne, da bi se ra{ ~i - pred u ze }a sa to li kim du go va wi ma sti la si tu a ci ja i ne pri va ti zo va - – ob ja sni la je Dra ga na Ka li no vi}. No, pro blem ni je sa mo {to je na pred u ze }a “sre di la”, po treb no je obez be di ti do dat ni no vac da se dr à va bla go na klo na pre ma ne rad ni ci ko ji da nas ima ju sa mo pri va ti zo va nim fir ma ma i {to fik ti van po sao u wi ma obe {te te im da nas zbog re struk tu i ra wa i i sa ko jim di na rom u xe pu upu te na ste ~a ja ne mo è na pla ti ti do pri tr ì {te ra da. Da kle, tre ba im no se i po re ze, a du go vi na sta vqa ju is pla ti ti ot pre mi nu ma kar u mi - da se go mi la ju. Jo{ ve }i pro blem ni mal nom iz no su, ko ji su do bi li je {to ni oni ko ji da nas u pri va ti oni ko ji su po sta li vi {ak u pri - zo va nim fir ma ma ostva ru ju do bit, va ti zo va nim fir ma ma. A iz nos a Agen ci ja za pri va ti za ci ju tvr di ot pre mi ne u pri va ti zo va nim da je to ta ko, ne iz mi ru ju du go va wa fir ma ma kre tao se u ras po du od i ne is pla }u ju re dov no pla te za po 40 do 750 evra po go di ni rad nog sle ni ma – ili im da ju mi ni ma lac sta à, s tim da je u 52,2 od sto slu - od 18.000 di na ra na ko ji se ne pla ~a je va bio na ni vou za kon skog mi - }a ju do pri no si. ni mu ma. n Qu bin ka Ma le {e vi}

TOP LI STA STO PO RE SKIH DU @NI KA KAO HIT NE DE QE

Po koj ni ci, biv {e ban ke i pred u ze }a u ste ~a ju o god je pro {le sed mi ce po me nuo „li stu„ ni je mi slio na ne ku od onih {to be le è po pu lar ne me lo di je, ve} na po re dak sto du `ni ka ko ji je ba{ na Bo ì} ob ja vi la Po re ska upra va Sr bi je. A tu je i bez la kih no ta bi lo do voq no za ba ve. Jer na spi sku su se na {le ban ke ko je odav no ne ra de ili pred u ze }a ko ja su u ste ~a ju pa ih ni Agen ci ja za pri vred ne re gi stre ne vo di vi {e u svo joj evi den ci ji, da kle ona ko ja su iz gu bi la po re ski broj. Za po je di ne kom pa ni je sto ji da su u re struk tu i ra wu, pa i da }e se wi ho vi du go vi, ka da „sta nu na no ge”, na pla ti ti. Li stu gra |a na du `ni ka otva ra No vi ca Jo va no vi} s pod ru~ ja op {ti ne Le sko vac, a ka ko kod nas ima vi {e Jo va no vi }a ne go Smi to va u Ame ri ci, po tra ga je po tra ja la – ~o vek ì vi u jed nom se lu po red po me nu tog gra da i ba vi se {ver com ro be iz Bu gar ske. Ka ko je us peo da uz ta kvu de lat nost na pra vi dug od 307 mi li o na to ni Bu ga ri ma ni je ja sno. Od se le bri ti ja me |u du `ni ci ma su biv {a mi ni star ka Mar git Sa vo vi} sa du gom od 9,9 mi li o na i Rat ko Bu to ro vi} sa 10,6. Obo je ni su mo gli da ob ja sne po re klo du ga, s tim {to Bu to ro vi} sma tra da to mo è bi ti od tr `nog cen tra pro da tog pre go di nu da na. Naj vi {e se iz ner vi rao gra do na ~el nik be o gra da Dra gan \i las, jer se Be o grad na {ao na li sti ne pla ti {a, ma da je iz mi rio sve po re ske oba ve ze. Naj tu `ni ja je bi la po ro di ca po koj nog La za ra Kr vo pi }a iz @a bqa – wi hov de ka pre mi nuo je pre de set go di na i ni je osta vio dug za so bom. U oba slu ~a ja po re zni ci su re a go va li, pa se pr vi ~o vek PU Sr bi je

Dra gu tin Ra do sa vqe vi} iz vi nio gra do na ~el ni ku Be o gra da, a u ime Re gi o nal nog cen tra No vi Sad to je u~i nio di rek tor Zo ran Ra do man. Iz Po re ske upra ve Sr bi je na ja vqe no je ob ja vqi va we spi ska svih du `ni ka. To ne sa mo da bi bi lo ko rekt no ve} bi i ubr za lo na pla tu. Ka da su po sled wih da na sta re go di ne usvo je ne iz me ne za ko na o po re skom po stup ku i po re skoj ad mi ni stra ci ji i li sta du `ni ka pre sta la da bu de taj na, mno go ve }ih du `ni ka je po hr li lo da iz mi ri oba ve ze. Vr lo je ve ro vat no da bi pre ob ja vqi va wa svih du `ni ka po re zni ci mo gli da o~e ku ju sli ~an ta las po ja ~a nog iz mi ri va wa oba ve za. [ta }e bi ti sa du `ni ci ma ko ji ra de a na {li su se na li sti? Po re ~i ma Ra do sa vqe vi }a pro tiv ve }i ne wih je u to ku po stu pak ili je ve} ugo vo ren re pro gram du go va. On je ob ja snio da je pro tiv ne pla ti {a pod ne to 9.000 pre kr {aj nih pri ja va i 1.700 kri vi~ nih, a epi log se o~e ku je na su du. Iz ve sno je da po re zi mo ra ju da se iz mi ru ju re dov ni je i da rad Po re ske upra ve Sr bi je bu de bo qi. Stru~ wak za tu oblast Mi li ca Bi si} sma tra da po re ska evi den ci ja mo ra bi ti a`ur na. Da bi se to do bi lo mo ra se iz gra di ti je din stve ni in for ma ci o ni si i stem. To pod ra zu me va da se za sva kog ob ve zni ka u je din stve noj ba zi po da tka pra te svi du go vi i sve upla te. Neo p hod no je po ve za ti i evi den ci je lo kal ne i re pu bli~ ke po re ske ad mi ni stra ci je.Ta da bi spi sko vi bi li kra }i a dr `av na ka sa pu ni ja. n Du {an ka Vu jo {e vi}

ZA [TI TE @I VOT NE SRE DI NE, RU DAR STVA I PRO STOR NOG PLA NI RA WA

udah nut no vi ì vot ka ta ne go za pret hod nih de set go di na. Uspeh le ga li za ci je, me |u tim, pre sve ga za vi si od op {ti na i gra do va, wi ho ve mo gu} no sti, spo sob no sti i è qe da okon ~a ju ovaj de ce nij ski pro blem.  Da nas je kod nas naj ve }i in ve sti tor dr à va. Da li o~e ku je te i stra ne in ve sti to re i ko li ko to za vi si od ras ple ta si tu a ci je u evro zo ni? – Po sto je za in te re so va na stra na prav na li ca, me |u ko ji ma ima i vr lo po zna tih ime na, da za po~ nu iz grad wu, ali jo{ va `ni je i pro iz vod wu u Sr bi ji. O~e ku je mo da }e ove go di ne bi ti ve }i broj za in te re so va nih i stra nih, ali i do ma }ih ula ga ~a, ko ja }e ostva ri ti pra vo na grad wu. Na rav no, po no vo na gla {a vam ulo gu op {ti na i gra do va, wi hov in te res i è qu, ali pre sve ga po sto ja we plan skih do ku me na ta, u pri vla ~e wu ve }eg bro ja in ve sti to ra. Ne ke op {ti ne su pre po zna le ovaj in te res i na wi ho voj te ri to ri ji, osim po sto ja wa kom plet no opre mqe nih in du strij skih i rad nih zo na, po sto je i broj ne dru ge olak {i ce ko je }e do pri ne ti po ve }a wu bro ja in ve sti to ra.  Ob je di wa va we ka ta stra ne po kret no sti bi lo je oro ~e no do kra ja pro {le go di ne. Ka da }e se za vr {i ti taj po sao i da li je na ka {we we re a go va la Svet ska ban ka ko ja je obez be di la no vac? – Na pro tiv, Svet ska ban ka je po zi tiv no oce ni la re a li za ci ju tog pro jek ta, svr stan je u naj u spe {ni ji pro je kat u Sr bi ji, Evro pi i Cen tral noj Azi ji. Osta lo je da se za vr {i ne {to ma we od 70 ma wih ka ta star skih op {ti na, od ukup no 4.521 ko li ko ih je re gi stro va no. Naj ve }e op {ti ne i gra do vi su za vr {i li, ostao je ma wi broj oko Po à rev ca, Va qe va, Srem ske Mi tro vi ce i se o- skih op {ti na. U fe bru a ru }e mo pred sta vi ti re zul ta te.

 Pri go vo ri li ste Svet skoj ban ci ka da nas je svr sta la na 175. me sto po br zi ni iz da va wa gra |e vin ske do zvo le i ob ja sni li da vi {e ni je po treb no 19, ne go 16 pro ce du ra. Zar i to ni je pre vi {e? – Na rav no da je ste, ali je na ovom ste pe nu raz vo ja na {ih op {ti na i gra do va to u ovom tre nut ku jed no stav no neo p hod no. I ov de mo è mo da pri me ti mo da ne ke op {ti ne sve do zvo le za grad wu iz da ju u ro ku od 30 do 60 da na, dok ima op {ti na u ko ji ma je za to po treb no i du è od 12 me se ci. Za kon je za sve isti, ta ko da se na me }e lo gi~ no pi ta we za {to ne ke op {ti ne ne pri me wu ju Za kon?  Otvo re no ste po ru ~i li da }e i na red ne dve go di ne u eko nom skom smi slu bi ti ve o ma te {ke. Ima li dr à va mo gu} nost da gra |a ni ma uli je ba rem re a lan op ti mi zam, jer ~i we ni ca je da oni iz go di ne u go di nu ì ve sve te è? Ili }e sve ipak osta ti u rav ni po pu li zma? – Sa po zi ci je ne ko ga ko se na la zi na ~e lu jed nog mi ni star stva mo -

ram da po ru ~im da je na {a oba ve za da u~i ni mo sve {to je mo gu }e da se iz bo ri mo sa kri zom, pro na |e mo no va re {e wa ade kvat na vre me nu i si tu a ci ji u ko ji ma se na la zi mo i ta ko po mog ne mo gra |a ni ma ma kar u sek to ri ma ko je vo di mo. Mno gi na {i pro jek ti i po te zi su usme re ni kao to me, po put Pro gra ma po mo }i gra |e vin skoj in du stri ji u uslo vi ma svet ske eko nom ske kri ze kroz ko ji se re a li zu je 246 pro je ka ta {i rom Sr bi je, ko ji su lo kal nim za jed ni ca ma do ne li no ve bol ni ce, ob da ni {ta, {ko le, kul tur ne usta no ve i sport ske te re ne.  Ne dav no is tra ì va we ko je je spro veo Bi-Bi-Si po ka za lo da je i kod gra |a na Evro pe strah od gu bit ka po sla sve pri sut ni ja te ma. Ako je ta kva si tu a ci ja di qem EU, ka ko Sr bi ja da po ve }a za po sle nost? – U sek to ri ma iz de lo kru ga Mi ni star stva ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa ra ste broj otvo re nih no vih rad nih me sta, za hva qu ju }i in ve sti ci ja ma i po mo }i dr à ve. Pro ce wu je se da je sa mo u sek to ru re ci kla `ne in -

du stri je za po sle no oko 9.000 qu di u po sled we tri go di ne, za hva qu ju }i us po sta vqa wu si ste ma upra vqa wa ot pa dom, do no {e wem ade kvat ne za kon ske re gu la ti ve i po sta vqa wem no vih pra vi la po ko ji ma to tr ì {te funk ci o ni {e. U obla sti gra |e vin ske in du stri je ta ko |e smo omo gu }i li rast bro ja za po sle nih za hva qu ju }i Pro gra mu po mo }i gra |e vin skoj in du stri ji u uslo vi ma svet ske eko nom ske kri ze vred nom 18 mi li jar di di na ra, ali pr ven stve no smo sa ~u va li po sto je }a rad na me sta u te {koj go di ni. A i u ru dar stvu ima mo na ja ve no vih in ve sti ci ja.  Ho }e li evrop ska ide ja pot pu no iz gu bi ti na kre di bi li te tu ako u fe bru a ru, od no sno mar tu, Sr bi ja ne do bi je sta tus kan di da ta? – Evrop sku ide ju do ì vqa vam kao ide ju mo der ne, sta bil ne i raz vi je ne Sr bi je, a ona je mno go ja ~a od bi lo ka kvih even tu al nih pro ble ma i za sto ja u pro ce su evrop skih in te gra ci ja. Ne mam sum wu da je Sr bi ja za slu ì la sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU. Taj sta tus nam otva ra mo gu} nost no vih in ve sti ci ja kroz pret pri stup ne fon do ve, {to zna ~i i bo qi ì vot za na {e gra |a ne.  Ima li Sr bi ja al ter na ti vu, ka ko u glas tvr de pro tiv ni ci evro in te gra ci ja? – Ni mno go ve }i i na pred ni ji na ro di ni su na {li al ter na ti vu ~lan stvu u po ro di ci evrop skih na ro da. Gle da ju }i is ku stva svih ze ma qa ko je su pro {le kroz pro ces in te gra ci ja, ja sno se vi di da je EU svu da do ne la bo qi ì vot za gra |a ne, ve }a qud ska pra va i ma we ko rup ci je. Vo leo bih ka da bi od pro tiv ni ka evrop skih in te gra ci ja ko na~ no ja sno ~u li ko ja je al ter na ti va evrop skom pu tu za jed nu ma lu dr à vu u sr cu Evro pe. n Ran ka Da u to vi}

SA [A \O GO VI] UPO ZO RA VA ZA „DNEVNIK” DA SA MO S BOL NIM RE ZO VI MA IMA [AN SE DA NAM BU DE BO QE

@i vot iza ogle da la i lo bi do bro da u 2012. ostva ri mo bi lo ka kav, ma kar i pu ze }i pri vred ni rast, ma da po sto ji i vi sok ste pen ve ro vat no }e da bi smo mo gli da u|e mo u re ce si ju uko li ko se to do go di i ze mqa ma evro zo ne, a to zna ~i da bi BDP u{ao u ne ga tiv nu zo nu ra sta, oce na je sa rad ni ka In sti tu ta za tr ì {na is tra ì va wa Sa {e \o go vi }a. – Pro jek ci je MMF-a o ra stu od 1,5 od sto su ve} u do me nu baj ke i sa svim si gur no je da }e bi ti ko ri go va ne na ni è, a pla {im se da ta ko rek ci ja mo è u}i i u zo nu mi nu sa. To sa mo po se bi uka zu je da ì vot ni stan dard u 2012. ne }e bi ti bo qi. [ta vi {e bi }e do bro ako se odr ì i na ni vou iz pro {le go di ne, a zna se da je i sa da iz u zet no ni zak i kao ta kav pro du ku je ne ga tiv nu di na mi ku ma lo pro daj nog pro me ta – upo zo ra va \o go vi} u iz ja vi „Dnev ni ku”. Po we go vim re ~i ma, za po sle nost }e se sma wi va ti {to }e lo gi~ no do ve sti do po ve }a wa ne za po sle no sti. U pri vat nim sek to ru mo è se ra ~u na ti na do dat no po gro {a we upo sle no sti po slov nih ka pa ci te ta a sa mim tim i do

sma we wa za ra da i ot pu {ta wa rad ni ka, na vo di sa go vor nik „Dnev ni ka”, uz na po me nu da }e se to po go to vo do go di ti ma lim i sred wim pred u ze }i ma ko ja }e na sta vi ti da se ga se i od la ze u ste ~aj. – Iz bo ri }e do dat no op te re ti ti i ova ko lo {u eko nom sku si tu a ci ju zbog to ga {to ne }e bi ti ni ka kvih no vih kur ci jal nih po te za ili me ra ko je bi se pred u zi ma le s ci qem da se po kre nu dav no apo stro fi ra ni re form ski pro ce si tran sfor ma ci je jav nog sek to ra. A to zna ~i – ob ja {wa va \o go vi} – zdrav stva, pen zi o nog fon da, jav ne upra ve i ad mi ni stra ci je, pa i jav nih pred u ze }a – po seb no gu bi ta {a kao {to su @e le zni ca, JAT, EPS, ali i po dr à vqe nih pred u ze }a ko ji ma iz bu xe ta od la ze po za ma {na sred stva a ko ja ne ma ju iz ve snu bu du} nost. Dr à va mo ra da se po vu ~e iz ta kvih pred u ze }a ta ko {to }e im ili na }i stra te {kog part ne ra ili ih uga si ti. Tek s bol nim re zo vi ma ima mo {an se da nam bu de bo qe a ne da ì vi mo u pri vi du ko jem jed nom mo ra do }i kraj. n Qu bin ka Ma le {e vi}

dnevnik

nedeqa15.januar2012.

DO S I J E: PRE 70 GO DI NA NA VAN ZEU, KRAJ BER LI NA, NA CI STI DO NE LI OD LU KU O

Ho lo ka ust – je vrej ska, i sve op {ta qud ska ma ne {to zlo kob no u tom li cu hla dih pla vih o~i ju na ko me ni u na zna ka ma ni je bi lo sa o se }a wa, ba rem pre ma toj ret ko iz la ga noj fo to gra fi ji, kao uosta lom i na onoj mno go po zna ti joj, sa na slov ne stra ne ame ri~ kog Taj ma. A upra vo ta kav uti sak osta vqa por tret {e fa Ge sta poa Raj nhar da Haj dri ha – hlad nog, ne mi lo srd nog ubi ce, ko ji je sa mim iz gle dom oli ~a vao pre te }i ka rak ter Hi tle ro vog re ì ma jo{ dok se sa mo na ga |a lo o pra vim raz me ra ma na ci sti~ kih zlo ~i na. Pot pi sni ku ovih re do va dok je gle dao u to ob li~ je zla u Do ku men ta ci on om cen tru na jed noj od naj po se }e ni jih iz lo `bi „To po gra fi ja te ro ra„, ne da le ko od Pots dam skog tr ga u Ber li nu – stal no je pro la zi lo kroz gla vu pi ta we: ka ko se taj zlo ~in mo gao do go di ti? Na me stu gde je to kom ’Tre }eg raj ha’ bi la cen tra la Ge sta poa sa }e li ja ma u po dru mu, gde su bi li sme {te ni i SS i Glav na upra va za bez bed nost Raj ha to kom Dru gog svet skog ra ta, iz lo `ba nu di od go vo re na to jed no stav no pi ta we. I jo{ uvek ne ma onog za do vo qa va ju }eg. Isto ri ~a ri tra ga ju za do ku men tom o tre nut ku ka da je Hi tler na re dio ho lo ka ust, a sa gla sni da je jed na ta kva od lu ka pa la na kon fe ren ci ji na Van zeu, je ze ru kraj Ber li na ta~ ni je Pots da ma, 20. ja nu a ra 1942, pre 70 go di na. Na 70. go di {wi cu }e ne ma~ ki pred sed nik Kri sti jan Vulf s izra el skim mi ni strom Jo si jem Pe le dom po se ti ti me mo ri jal nu Ku }u kon fe ren ci je na Van zeu i odr à ti go vor. A ge ne ra ci je isto ri ~a ra, po li ti ~a ra, pu bli ci sta, fi lo zo fa, i da qe }e se ba vi ti pi ta wem ko je se ne ti ~e pu ke fak to gra fi je – ka ko to da se ipak ci vi li zo va na Ne ma~ ka tri de se tih go di na, za sa mo ne ko li ko me se ci pre tvo ri la u dr à vu te ro ra i bez ob zir nog uni {ta va wa? Ota kle tih Hi tle ro vih 12 go di na ’ne ma~ ke ka ta stro fe’ ka ko je to for mu li sao Fri drih Maj ne ke, do a jen me |u isto ri ~a ri ma? Sve vi {e je is tra ì va~ kih pro je ka ta u ko ji ma se ma we go vo ri o bru tal nom na ci jev skom oti ma wu vla sti 1933/34, a sve vi {e o Hi tle ro voj po pu lar no sti i ose }a wu za jed ni {tva na ci je na u{trb ’na rod nih ne pri ja te qa’ po put Je vre ja, mark si sta i inih pro tiv ni ka na ci o nal so ci ja li sta. Ot kud taj ma sov ni pri sta nak ko ji je omo gu }io da se od pa ro la ’Nem ci, ne moj te ku po va ti kod Je vre ja’, an ti se mi ti zam i po li ti~ ki boj kot tog na ro da, od sre di ne dva de se tih pa do sre di ne tri de se tih, pre tvo ri u plat for mu za ge no cid? Elo kvent ni ku stos ob ja {wa vao je da je to kom 19. i po ~et kom 20. ve ka, Je vre ja u Ber li nu i oko li ni bi lo go to vo 200.000. Ima -

I KO SMET SKE TE ME TEST ZA TE RA ZI JE

Ne ma ma lih pri ~a... ad je pre pet go di na pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du po ~eo pro ces gru pi okri vqe nih za zlo u po tre be na Ca ri ni, u ~u ve nom slu ~a ju „ca rin ska afe ra”, advo ka ti od bra ne, me |u ko ji ma i Bi qa na Kaj ga ni}, na pa da li su for mu la ci je op tu `bi oce wu ju }i da se „spor ne rad we u ve zi sa {ver com ro be, opi su ju prak ti~ no kao kri jum ~a re we pre ko li ni je s Ko sme tom”. U iz ja vi za „Dnev nik“ Kaj ga ni }e va na vo di da je tim po vo dom svo je vre me no pi sa la i Vla di Sr bi je i dru gim dr àv nim or ga ni ma. – Me |u tim, ni kad mi ni ko ni je od go vo rio – ka è Bi qa na Kaj ga ni}. Prav ni ci, na i me, sma tra ju da sva ki do ga |aj ko ji do spe do pra vo su |a ima i me sto op {teg zna ~a ja za {i ri vre men ski i dru {tve ni kon tekst, a da se za po ne ke, ~ak na iz gled sa svim ma le i obi~ ne slu ~a je ve, s ne ke vre men ske dis tan ce mo è po ka za ti da su “vi {e di men zi o nal ni”. U po sled wih de se tak go di na u ta kve se obi~ no svr sta va ju slu ~a je vi ko ji ma kar i po sred no tan gi ra ju ve o ma ose tqi vo ko smet sko pi ta we. Advo ka ti od bra ne u ta ka vim po stup ci ma ~e sto u jav -

Za bo ra vqe na kri vi~ na pri ja va Naj zvu~ ni ji slu ~aj, ko ji di rekt no tre ti ra ak tu el nu ko smet sku pri ~u, sad je za bo ra vqen i ret ko ko ga se se }a. U fe bu ru ru 2008. go di ne, sa op {te no je da je MUP Sr bi ji pod neo Re pu bli~ kom jav nom tu ì la {tvu kri vi~ nu pri ja vu pro tiv ta da {wih ~el ni ka pri vrem nih ko smet skih or ga na: Ha {i ma Ta ~i ja, Fat mi ra Sej di jua i Ja ku pa Kra sni }i ja, ka ko je zva ni~ no sa op {te no, jer su „or ga ni zo va li pro gla {e wa la `ne dr à ve na tlu Sr bi je, ~i me su po ~i ni li te {ko de lo pro tiv ustav nog ure |e wa i bez bed no sti Sr bi je“. „Dnev nik“ se sre di nom ne de qe obra tio MUP-u s mol bom za in for ma ci ju o sud bi ni te kri vi~ ne pri ja ve, ali od go vor ni smo do bi li. no sti ko men ta ri {u da bi pra vo sud ni or ga ni mo ra li vi {e pa `we da po sve te for mu la ci ja ma u zva ni~ nim ak ti ma i svim zna ~e wi ma ko ja mo gu ima ti. Advo kat Dra gan Pa li brk ta ko na vo di da “ose tqi ve for mu la ci je” po sto je u re {e wi ma o pro du è wu pri tvo ra za ne ko li ci nu okri vqe nih s Ko sme ta, ko ji su po hap {e ni u sep tem bru 2011, u pro ce su po vo dom spor nog ugo vo ra iz 1998. go di ne o ku po pro da ji jed nog lo ka la pred u ze }a „Luks“ u Ko sov skoj Mi tro vi ci, od no sno we go ve ove re u ta mo {wem su du. Pa li brk ob ja {wa va da je „re~ o na vo di ma obra zlo è wa za pro du è we pri tvo ra“ we go vom kli jen tu Dra ga nu Ga vri lo vi }u, te Bla go ju û ro vi }u, op tu è ni ma da su pre 13 go di na, kao re fe ren ti ko sov sko mi tro va~ kog su da, ove ri li spo ran ugo vor. U tom pred me tu je, pod se ti mo, okri vqen i biv {i pred sed ni ku tog su da Bla go ja

Jak {i }a, ko ji je u vre me hap {e wa bio ~lan Vi so kog sa ve ta sud stva i su di ja Vi {eg pre kr {aj nog su da u Be o gra du. – U re {e wu o pro du è wu pri tvo ra ovim qu di ma, ko ji su s Ko so va i Me to hi je, sto ji da po sto ji opa snost da }e pu {ta wem na slo bo du oni eski vi ra ti prav du, od no sno po be }i ta mo gde, u stva ri, ì ve. Pa, sva ko dnev no na {i dr àv ni ci go vo re o srp skom na ro du na Ko so vu i Me to hi ji ko ji ta mo tre ba i da osta ne i ta ko se bo ri za KiM u Sr bi ji – ka è Pa li brk. Spe ci jal ni sud je u re {e wu od 5. ja nu a ra, oce niv {i da i da qe po sto ji osnov za pri tvor tro ji ci okri vqe nih, na veo da û ro vi} i Ga vri lo vi} ima ju pri ja vqe no pre bi va li {te i da bo ra ve na te ri to ri ji KiM, kao i da je okri vqe ni Jak {i} ro |en u Ko sov skoj Mi tro vi ci, u ko joj je ì veo , ra dio i pro veo ve }i deo ì vo ta do 2002, te da mu i da nas na te ri to ri ji Ko sme ta bo ra vi broj na rod bi na, kao i da je vla snik sta na u Ko sov skoj Mi tro vi ci. Sud jo{ kon sta tu je da „ima ju }i u vi du da pro iz la zi da je cen tar po ro di~ nih i pro fe si o nal nih ak tiv no sti okri vqe nih û ro vi }a i Ga vri lo vi }a ~vr sto ve zan za pod ru~ je AP Ko so va i Me to hi je, kao da i Jak {i} ima ~vr ste ve ze s pod ru~ jem KiM” – okri vqe ni ima ju „vr lo po voq ne okol no sti za skri va we od dr àv nih or ga na Sr bi je u slu ~a ju wi ho vog pu {ta wa na slo bo du”. Na pa da ju }i re {e we o pro du è wu pri tvo ra, u àl ba ma upu }e nim Ape la ci o nom su du, bra ni o ci su di je Jak {i }a po ten ci ra ju stav da je „obra zlo è we pro tiv no osnov nim ustav nim na ~e li ma i va è }im za ko ni ma ko ji ga ran tu ju ce lo vi tost Sr bi je“. „Od re be ZKP-a pro pi su ju da mo ra ju po sto ja ti oso bi te okol no sti ko je upu }u ju na opa snost od bek stva okri vqe nog, a ne bi lo ko je okol no sti. î we ni ca da ne ki okri vqe ni ima rod bi nu ne gde gde je ro |en, ne ma uzro~ ne ve ze s opa sno {}u da }e po be }i“, oce wu je Jak {i }e va od bra na. Niz prav nih sta vo va po ten ci ra i advo kat Dra gan Pa li brk, dok uz vra }a na opa sku „Dnev ni ka“ da je ì vot no o~i gled na ~i we ni ca, a ko ju je u svom obra zlo è wu o pro du è wu pri tvo ra na veo i Sud: „da dr àv ni or ga ni Sr bi je ote à no oba vqa ju vlast na po ru~ ju Ko so va i Me to hi je”: – Va àn dr àv ni or gan, kao {to je sud, ne bi smeo to da na vo di u re {e wu o od re |i va wu ili pro du è wu pri tvo ra i da ta ko prak ti~ no dis kri mi ni {e sta nov ni {tvo ko je ta mo ì vi. Dr à vqa ni Re pu bli ke Sr bi je, ko ji ima ju pre bi va li {te na Ko so vu i Me to hi ji, sva svo ja do ku men ta uzi ma ju na pod ru~ ju cen tral ne Sr bi je. I na pro sto, ne mo è mo ni mo je kli jen te ni sve te qu de tre ti ra ti kao stra ne dr à vqa ne. To go vo rim prin ci pi jel no, mi sle }i bez iz u zet ka na sve gra |a ne na {e dr à ve i na bi lo ko ji deo Sr bi je. Uosta lom, ì vot na je ~i we ni ca i da na {i dr àv ni ci, bez ob zi ra na to {to zna ju da dr àv ni or ga ni Sr bi je ote à no oba vqa ju vlast na po ru~ ju KiM, sva ko dnev no go vo re da je Ko smet sa stav ni i le gi tim ni deo Sr bi je... n Jaska Jakovqevi}

li su si gur nu eg zi sten ci ju i za hva qu ju }i svo joj pi sme no sti i obra zo va wu za u zi ma li va `ne po lo `a je – bi lo je tu i ban ka ra i ve o ma imu} nih qu di. S pri me nom ra si sti~ kih za ko na sre di nom i kra jem tri de se tih, de se ti ne hi qa da wih je ne sta lo bez tra ga ili su se ise li li, da bi po sle Dru gog svet skog ra ta od onih ko ji su se na vre me sklo ni li i kri li po po dru mi ma, ta va ni ma i okol nim {u ma ma – pre bro ja no wih 5.000. Ka ko to da su Je vre ji ko ji su na li sti „na rod nih ne pri ja te qa„ pre ma jed nom pro gra mu NSAPD jo{ sre di nom 30-tih bi li tek na

ko ni ma – po ko ji ma ari jev ci ~ak do sed mog ko le na mo ra ju ima ti ~i sto ne ma~ ku krv – ali mu to ni je us pe lo. Ipak, Haj drih i SS do bi ja ju vo de }u ulo gu u „re {a va wu je vrej skog pi ta wa„. Kao u Poq skoj, to kom 1941. i oku pa ci o ne tru pe u Ru si ji su ima le Haj dri ho vu na red bu da se ob ra ~u na ju s tzv. „je vrej sko-boq {e vi~ kom in te li gen ci jom„. Haj drih je jo{

~im bi ne ki grad bio osvo jen, one bi upa da le i ubi ja le. Ta ko je sa mo u Kov nu, na pri mer, u vi {e ak ci ja 29. ju na 1941. ubi je no 2.500 Je vre ja. Ve} 1. ju la je bi lo ubi je no 2.930 Je vre ja i 47 Je vrej ki. Pre ma iz ve {ta ju od 13. ju la „de lat nost svih ko man do sa se raz vi ja na za do vo qa va ju }i na ~in, pre sve ga li kvi da ci ja ma ko je se od vi ja ju sva ko dnev no u ve li kom bro ju„! Pre ma iz ve {ta ju gru pe C:

„Je vrej sko pi ta we u Sr bi ji – re {e no” Pre ma po da ci ma ko je je pri ku pio no vo sad ski isto ri ~ar Pa vle [os ber ger, u Ho lo ka u stu je stra da lo 3.036 no vo sad skih Je vre ja, od 4.350, ko li ko ih je pre Dru gog svet skog ra ta ì ve lo u naj ve }oj voj vo |an skoj va ro {i. U ra ci ji ja nu a ra 1942. ubi je no ih je 820, da bi u apri lu 1944. usle dio dru gi ta las ma sov nih hap {e wa, ko ji se za vr {io de por ta ci jom u lo go re smr ti, naj vi {e u Au{vic, gde ih je stra da lo go to vo 1.600. Na à lost, ni ju `no od Du na va si tu a ci ja ni je bi la ni {ta bo qa, na pro tiv – sa mo iz me |u mar ta i ma ja 1942. u lo go ru na Saj mi {tu je ubi je no 6.280 Je vre ja, uglav nom è na i de ce, a {ef voj ne upra ve Ha rald Tur ner zva ni~ no je ve} u av gu stu iste go di ne iz ve stio Ber lin da je „je vrej sko pi ta we” u Sr bi ji – re {e no. sed mom me stu, ne ko li ko go di na doc ni je po sta li naj va `ni ji plen Hi tle ra i we go vih ubi ca? Upra vo je Raj nhard Haj drih, „Hi tle rov xe lat” i vi so ki funk ci o- ner Hi tle ro ve par ti je i dr à ve, od i grao glav nu ulo gu na Van zeu, da uni {te we svih evrop skih Je vre ja po sta ne zva ni~ ni ciq ne ma~ ke po li ti ke. A to se u prak si ve} od vi ja lo: jo{ od oku pa ci je Poq ske Je vre ji su bi li za tva ra ni u ge ta i ubi ja ni – do ja nu a ra 1942. ve} oko po la mi li o na wih. Na rad ni do ru ~ak u vi lu na je ze ru do {lo je 15 dr àv nih se kre ta ra, ceo na ci sti~ ki vrh u oku pi ra noj is to~ noj Evro pi i vi so ko ran gi ra ni li de ri SS-a, a u pro to ko lu kon fe ren ci je je bi la na zna ~e na „eva ku a ci ja„ vi {e od 11 mi li o na evrop skih Je vre ja „na is tok„. In ten ziv no se di sku to va lo o po stu pa wu pre ma „po lu je vre ji ma„ i „me {an ci ma„, a Haj drih je po ku {ao da krug po ten ci jal nih `r ta va pro {i ri nir nber {kim ra snim za -

Rajnhard Hajnrih

Nacisti su u logorima smrti ubili gotovo 6 miliona Jevreja

po ~et kom 1941. oku pio ne kih 3.000 qu di, a do kra ja ma ja 42. je 120 vo |a oku pa ci o nih gru pa uve `ba va lo ma sov na ubi stva ru skih Je vre ja. Oni su bi li la ka me ta: ni su ose }a li opa snost od ne ma~ kog an ti se mi ti zma jer an ti je vrej ska, sta qi ni sti~ ka {tam pa, o to me ni {ta ni je iz ve {ta va la. Po sle Van zea ubi je no ih je jo{ mi lion. Te gru pe bi sle di le Ver maht i ko ri sti le efe kat iz ne na |e wa –

„Ko man da 4a je ubi la 1107 od ra slih Je vre ja a ukra jin ska mi li ci ja 661 mla dih. Do 6. sep tem bra 1941. je ubi je no ukup no 11.328 Je vre ja„. Do zi me 41/42 oku pa ci o na gru pa A be le `i 249.420, B 45.467, C 95.000 i D 92.000 li kvi di ra nih Je vre ja. Usko ro je pro na |en i prav ni raz log: Je vre ji su par ti za ni. Pre ma no vom pro gra mu uni {te wa i Ver maht je mo gao da kre ne u ak ci ju pro tiv „kri va ca„. Upo re do s uni {ta va -

Ne la god nost u ka me nu Ame ri~ ki ar hi tek ta Pi ter Aj zen man, po bed nik na kon kur su za Me mo ri jal ho lo ka u sta u cen tru Be ril na u bli zi ni Bran der bu {ke ka pi je, osmi slio je pro je kat ko ji se sa sto ji od 2.711 ma siv nih, si vih, be ton skih, pra vo u ga o nih skulp tu ra. Aj zen ma na su kri ti ko va li da je we gov spo me nik pre vi {e ap strak tan, ne je vrej ski, i ne da je isto rij sku in for ma ci ju o na ci sti~ koj kam pa wi pro tiv Je vre ja, ali u ne po sred noj bli zi ni se na la zi in for ma ci o ni cen tar gde je ho lo ka ust sa svim do bro do ku men to van. Po sta men ti vi so ki 0,2 do 4,8 me ta ra, du ga~ ki od 1 me tra do 2,38, na za ta la sa nom te re nu na iz gled „ne pri ti ska ju„, ali ka da ~o vek za |e u taj la vi rint, odi sta ose }a ne la god nost. Pro la zi iz me |u tih ge o me trij skih skulp tu ra odi {u ne pri jat nom, iz lu |u ju }om at mos fe rom usred tog „ure |e nog si ste ma„: zbir uti sa ka od u zi ma {e ta ~u kon takt s qud skim ra zu mom i te ra ga na po ni ra we u taj bez du {ni me ha ni zam. A u pod ze mqu is pod tr ga su upi sa na ime na svih po zna tih je vrej skih `r ta va pre u ze tih iz izra el skog mu ze ja Jad va {em. Me mo ri jal je jo{ je dan znak su o ~a va wa Ne ma ca s isto ri jom i deo wi ho ve sva ko dne vi ce. Tre }i je u sve tu, po sle je ru sa lim skog i va {ing ton skog.

ZEMAQSKI DANI TEKU

a i da qe mi slim da su svi qu di jed na ki, cr ni i be li, cr ve ni i ù ti, Slo ve ni, Ger ma ni, Skan di dan ci i Ro ma ni, mo `da je to i je di no zdra vo {to sam u Bro zo vim {ko la ma ono jo{ otkad, a dav no, ja ko dav no na u ~io. I ve ru jem da se sa mo na po boq {a we kva li te ta ì vo ta ne go i na po boq {a we qu di-po je di na ca uti ~u vas pi ta we i obra zo va we. Ne ma vaq da pi sme nog ~o ve ka ko ji se sa ovim pro stim i jed no stav nim, svi ma ta ko o~i gled nim isti na ma, ne }e slo ì ti, ja sno je to na ma jo{ 18. ve ka, tzv. Ve ka pro sve ti teq stva, ko ji se kod nas pam ti po Do si te ju, kod Fran cu za po en ci klo pe di sti ma, a u ve li kom ru skom na ro du po ro |e wu Alek san dra Pu {ki na, oca ru ske kwi èv no sti i mo der ne mi sli uop {te. Ve ru jem, da kle, ako ni zbog ~e ga dru gog vaq da i za to {to je sve to ta ko o~i gled no i pro sto ko pa suq. Jer sam, ko na~ no i jed no stav no, pre gu rao {est de ce ni ja, mo è te mi slo bod no re }i i ono na rod no „ma tor ko Bi bli ja“, ne }u se na qu ti ti, jer je to isti na. Pa sam se za tih 60 go di na na gle dao i na slu {ao i div nih, ne `nih, ple me ni tih u~i te qi ca i na stav ni ka na ko je sam è leo jed nom da li ~im, no vi na ra i kwi èv ni ka za ko ji ma sam kao pu le (ma ga ren ce) tr ~ao i ko pi rao ih kao {to maj mun ~e ko pi ra svo ju maj ku, maj mu ni cu, i oca svo ga, naj ve }eg auto ri te ta u tom ve se lom sve tu maj mun skom. Na gle dao sam se i na slu {ao, ve lim, mno gih div nih pro fe so ra, na ~el ni ka kul tur nih usta no va, qu ba znih pred sed ni ka Ma ti ce (na {e) srp ske, rek to ra Uni ver zi te ta, uprav ni ka po zo ri {ta, ku sto sa u ga le ri ja ma i mu ze ji ma, tu ri sti~ kih vo di ~a i kon fe ran si jea na na {im i svet skim fe sti va li ma, mi slio sam da je svet bo qi, pa met ni ji, lep {i i pri jat ni ji neg {to to i za mi sli ti mo gu, ali sam se isto ta ko na slu {ao i sik tav nih gla so va ne va spi ta nih i o~aj nih {al te ru {a po nad le {tvi ma i pi ja ne sva |e pi ja ~ar skih na ku pa ca i pre ku pa ca, ko ko {a ra i ja ja ra, lo po va i pre va ra na ta... Da, ve ro va li ili ne, svi su oni u istom vre me nu, na istom me stu, u is toj dr à vi i istim gra do vi ma, u na {im za jed ni~ kim go di {wim do bi ma, za jed ni~ kim ju tri ma i ve ~e ri ma, u svim da ni ma ko ji su nam pre o sta li, ko ji }e sa mo jed nom ta ko pro }i da se ne vra te - ni ka da vi {e. A to „ni ka da“ je to li ko ve li ka re~ da ~o vek vaq da ne bi ni smeo da je iz go vo ri. Ona je u nad le `no sti sa mo – Go spo da ra Vre me na. E, on da se do go de ne ke okol no sti ko je spre ~e qud skog stvo ra da ì vi, na pre du je i ra du je se kao sav nor ma lan svet. Te okol no sti se do go de

Sra mo ta usred Pr vog svet skog ra ta, 1917. go di ne u Ru si ji, a u ce lom ru skom kom {i lu ku se do go de usred, ili kra jem Dru gog svet skog ra ta. Ova pu ta, da kle, ba{ u vre me kad dr à ve ne funk ci o ni {u i ne mo gu da spre ~e na je zdu qu di opa snih na me ra. Me |u na rod nih iz vo |a ~a pe to ko lo na {kih, re vo lu ci o nar nih ra do va ko ji se Bo ga ne bo je i qu di ne sti de. Jer oni ima ju svo ju re vo lu ci o nar nu prav du. Je di nu prav du u isto ri ji dr à ve i pra va ko ja ima pri dev. RE VO LU CI O NAR NA prav da. Pa maj ku mu, il je prav da, ili ni je, za {to i pri dev. Je l to mo `da ima i ne ka pla va, il ze le na prav da, ne ka dnev na, ili no} na prav da... iz mi ~e to qud skom umu. Sve se to po sle zva lo „mo`’ da bid ne, al’ ne mo ra da zna ~i“, sa po sle di ca ma o ko ji ma }u tek sad ma lo pri ~a ti: To ta ko tra je 50-tak ili 80-tak go di na, pa ta man po mi sli{ i da je pro {lo, ali on da jed nog le ta u So lu nu vi di{ i ~u je{ da me |u 20.000 do 50.000 hi qa da pro sti tut ki ne ma ni jed ne de voj ke iz onih ze ma qa tru log ka pi ta li zma, a ne sre} ni ce ma hom ima ju pa so {e Ru si je, Ukra ji ne, Mol da vi je, Ma |ar ske, Bu gar ske i Sr bi je. Za bo li te taj qud ski su no vrat. Ka ko to i za {to to, kad smo na iv no ve ro va li u sve ono sa po ~et ka mog da na {weg tek sta, u onu eli zi jum sku pe smu ko jom i „Oda ra do sti“, him na Evro pe za jed ni ce po ~i we „Svi }e qu di bi ti bra }a“...? Od go vor je, na rav no, prost ko pa suq. Qu di su pro iz vod sre di ne i okol no sti. I ne ka ko mi se ~i ni da su od u vek bi li u pra vu oni ko ji su me na zi va li „re ak ci jom“, pa i za ove no ve To mi ne „na pred wa ke“ ja sam ne ka ko na za dan. Spa sa mi ne ma. Ne ko je tu za i sta re ver zi bi lan. Ako nam, kao {to je ono mad obe lo da we no, u Skup {ti ni Sr bi je za ko ne pi {u, do no se i usva ja ju do ka za ni i le gi ti mi sa ni kri mi nal ci i fal si fi ka to ri – on da je za i sta re ak ci o na ran sva ko ko me se smu ~i i ì vot, i pla ne ta, i kon ti nent, i otaybi na u ko joj se ro dio, u ko joj je ra stao i lep {e sno ve sa wao. Da to ma lo ob ja sni mo: na rod ni po sla nik mo è da bu de i ~o vek sa osnov nom {ko lom i ni ko ne po sta vqa uslov da se na br zi nu za vr {i ne ki ve ~er ni kurs hi rur gi je („na pr vi po gled“).

nedeqa15.januar2012.

c m y

dnevnik

7 Foto: N. Stojanovi}

„KONA^NOM RE[EWU JEVREJSKOG PITAWA”

ne ma~ ka ka ta stro fa wem Je vre ja u Ru si ji, Hi tle rov par tij ski po ve re nik i voj ni ko man dant Hajn rih Hi mler je usta no vio fa bri ke smr ti – kon cen tra ci o ne lo go re. Pr vi je bio kraj Lo |a (Poq ska) u Kun ho fu. Ubi ja we otrov nim ga som, ci klo nom B, naj pre ni je do bro funk ci o ni sa lo, ali je po stu pak ubr zo usa vr {en, i od 3 mi li o na Je vre ja ko li ko ih je `i ve lo u Poq skoj, to kom ne ma~ ke oku -

pa ci je je umo re no wih 2,3 mi li o na. Sred we e vrop ski i za pad no e vrop ski Je vre ji su pre ma na red ba ma Adol fa Ajh ma na, jed nog od ~el ni ka SS-a ko jeg je Haj drih oda brao za taj po sao zbog we go vih or ga ni za ci o nih i lo gi sti~ kih spo sob no sti, bi li tran spor to va ni u lo go re smr ti jo{ od ok to bra 41. U no vem bru su do {li tran spor ti iz Austri je u ge ta u Minsk, Ri gu i Lo|. Na re du su bi li ho land ski Je vre ji – od 42. su mo ra li da no se ù te tra ke, a iz tra spor ta smr ti na is tok, od wih 110.000 pre ì ve lo je sa mo 6.000. U Fran cu skoj i Bel gi ji, pak, Ajh ma no vi qu di su te è „ra di li„: glav no ko man du ju }i za Bel gi ju i se ver nu Fran cu sku ge ne ral fon Fal ken ha u zen se sve do svog hap {e wa u ju lu 44. pro ti vio pro go nu Je vre ja ko ji se sto ga odu ìo – od 52.000 ko li ko ih je ì ve lo u Bel gi ji ubi je no je 24.000, je dva po ne ki s bel gij skim dr à vqan stvom. U Fran cu skoj je bi lo sli~ no, jer je ita li jan ska voj ska u oku pa ci o nim zo na ma ko je je kon tro li sa la za bra ni la ta kve ak ci je. Pa dom Ita li je le ta 1943. fran cu ski Je vre ji su iz gu bi li za {ti tu, ali ih je ipak oko 80 pro ce na ta iz be glo zlu sud bi nu. I u sa moj Ita li ji je Ajh man imao pro ble ma. U bal -

kan skim ze mqa ma, pak, Ver maht je do bro voq no po ma gao u go to vo pot pu nom uni {te wu Je vre ja. Ta ko je kon cept „ko na~ nog re {e wa” bio za o kru èn i dej stvo vao svom sna gom u svim po ko re nim evrop skim ze mqa ma. Ipak, taj pro gram se to kom ra ta ostva ri vao sve te è ka da se rat na sre }a okre nu la pro tiv Hi tle ra i ka da se pro {i ri la pri ~a o pra voj pri ro di de por ta ci je Je vre ja. Ali bi lans „ko na~ nog re {e wa„ je bio ne shva tqiv: na ci sti su us pe li da ubi ju go to vo 6 mi li o na qu di! Ka ko raz u me ti pa siv nost `r ta va i uspa va nu sa vest qu di kraj ko jih se zlo ~in od vi jao? Zar je sve to ima lo ta kav pri vid nor mal no sti, da se sa mo ma li broj wih po bu nio? Pre ma ~u ve nom iz ve {ta ju Ha ne Arent u „Wu jor ke ru„ o su |e wu Adol fu Ajh ma nu u Je ru sa li mu 1961, jed nom od glav nih pre ì ve lih iz vr {i la ca „ko na~ nog re {e wa” (Haj drih je u aten ta tu ubi jen u Poq skoj jo{ 1942), a ko ji se krio po sle ra ta u Ar gen ti ni gde ga je izra el ski Mo sad pro na {ao i taj no pre ba cio u Iz rael – on ni je po ka zi vao zna ke an ti se mi ti zma ni ti po re me }a ja li~ no sti. To je Ha nu Arent pod sta klo da for mu li {e te zu o ’ba nal no sti zla’. Ajh man se bra nio da je „sa mo ra dio svoj po sao„, da ni ti je kriv ni ti iko ga mr zi. Slu {ao je na re |e wa ko ja su bi la za sno va na na za ko ni ma, a za ko no da vac je bio Hi tler. Na sve op tu `be od go va rao je da ni je bio go spo dar svog ì vo ta i ni je bio spo so ban da pro me ni bi lo {ta. We go va ulo ga na Van ze kon fe ren ci ji je bi la spo red na, tvr dio je, a pra vi tvo rac ope ra ci je bio je Raj nhard Haj drih. Dru gi u~e sni ci kon fe ren ci je na Van zeu su odo bri li ma sov no ubi stvo i u~e stvo va li u we go vom pla ni ra wu, pa je svo ju mo ral nu od go vor nost sma trao ne znat nom. Pre ma Ce za ra ni je voj kwi zi iz 2005. go di ne, Ha na Arent je pro pu sti la da pri ka è ono {to od u da ra od we nih uve re wa o na ci zmu: ve o ma iz ra è na an ti se mit ska ose }a wa su bi la va àn Ajh ma nov mo tiv. Ali je za to ja sno uka za la da mo ral ni iz bor po sto ji i u to ta li ta ri zmu. „U uslo vi ma te ro ra ve }i na qu di }e se po ko ri ti, ali ne ki ne }e, kao {to to go vo re pri me ri ze ma qa gde je ’ko na~ no re {e we’ bi lo pred lo è no i mo glo se do go di ti, ali ipak ni je„. I pod se ti la je na pri mer Dan ske, gde se po ka zao ogro man po ten ci jal ot po ra: Dan ci su li stom sta vqa li ù tu zve zdu na svo je ru ka ve so li da ri {u }i se s ì go sa nim Je vre ji ma i od bi ja li su da asi sti ra ju u „ko na~ nom re {e wu”, za raz li ku od dru gih po ko re nih na ci ja ko je su, po sve do ~an stvi ma, bi le u to me – vr lo rev no sne. n Reqa Kneèvi}

Ali samim tim {to im diploma uop{te nije uslov, tim je bruka ovih laòva i falsifikatora daleko ve}a. Jednostavno me vre|a i poniàva to saznawe da oni to ~ak nisu radili, dakle lagali i falsifikovali, iz neke velike nu`de, nego ~isto iz luksuza. Imali kade, a i papira imali. Pa {to se onda nisu igrali podmornica? Ja sam to radio kad sam wihovog uzrasta bio. Jednostavno, dalo im u Skup{tini, da sami ispune identifikacione kartone, a ja odavno znam da Bog kad ho}e nekog jako da kazni onda ga pusti da ~ini sve {to ho}e. I ova istinoqubiva ~eta mala, koja nam je samo pro{le godine izglasala vi{e zakona nego {to smo ih usvojili od 1945. do danas, malo se zanela, dodavala i dodavala kao one Sterijine laè i paralaè kad se devojkama udvaraju. E, kad ni neki „anonimniji“ nisu odoleli, a da }e Tomislav Nikoli}, koji je ~etiri puta izgubio izbore za predsednika dràve, propustiti da se malo i{koluje. Ne, ni slu~ajno, „zauvar je sirotu ~oveku kad mu i muva u nos uleti“. I onda je seo i presavio tabak na{ vrli Tomislav, gra|.tehni~ar, dugogodi{wi radnik JKP iz Kragujevca, i narodu napismeno priznao da je, dok se malo odmarao od visokih politi~kih i dràvni~kih poslova, napisao i od{tampao 14 debelih kwiga izuzetno zanimqivih naslova, a o sadràju da i ne govorimo, te da je – ali ne samo u indentifikacionom kartonu u Skup{tini Srbije, nego i prema biografiji na sajtu wegove sada{we stranke – master ekonomista. To je zvawe stekao jer je diplomirao na Fakultetu za ekonomiju i inèwerski menaxment u Novom Sadu. Ne}u sad da razglabam kako se te petogodi{we studije mogu okon~ati za sezonu ili dve, jer i ne mogu. Ne}u jer me je preplavio ose}aj sramote i stida, u ime svih onih koji se Boga ne boje i qudi ne stide, u ime tih koko{ara i jajara {to ih stariji svet gleda u vi{esatnim prenosima skup{tinskih zasedawa. Dakle master. A brzina u tom akademskom napredovawu jo{ u narodu nije nazvana mast(e)rubacija – sve do ovog mog predloga. Dotle je moèmo zvati samo {amarom po obrazu novosadskog visokog {kolstva, ali ne ve}im od onog kada je na{ lepi grad bio jedini u celoj dràvi sa radikalima na vlasti. I jo{ se sprdaju sa nama. n \or|e Randeq

T E M A „ D NE V N I K A ” : NI NA 70. GODI[WICU NOVOSADSKE RACIJE NE]E BITI ZAJEDNI^KOG ODAVAWA PO[TE @RTVAMA

Po li ti kan stvo bro ji ko sti i su ze

o vo sad ska Je vrej ska op {ti na na vre me se za lo ì la za sa rad wu Gra da i Srp ske pra vo slav ne cr kve. Bi la je ini ci ja tor i ove go di ne, bi }e i do go di ne, a bi la je i la ne: da na Kej `r ta va ra ci je iza |e mo za jed no i do ka è mo ko li ko je ja ka ta sna ga, da odr ì mo pra vi po men svim `r tva ma. Va `no je da po vo dom 70 go di na od Ra ci je go vo ri mo vi {e o tom do ga |a ju, da ka è mo mla |im ge ne ra ci ja ma {ta se de si lo te 1942, da je ne ve ro vat no da se to zbi lo u Evro pi i da ih upo zna mo za {to i ka ko se to do go di lo. Sa mo ka da zna mo isto ri ju ne }e mo je po na vqa ti.... Ova ko je pred sed nik JONS Go ran Le vi iz neo za „Dnev nik” svo je vi |e we sta re no vo sad ske boq ke, ko ja nas je po vre di la i ove go di ne – No vi Sad ne }e ima ti jed nu, ve} dve ko me mo ra ci je po vo dom go di {wi ce stra da wa hi qa da su gra |a na. Grad }e na Kej `r ta va ra ci je iza }i 21. ja nu a ra, sve {te ni ci SPC dva da na po sle, a kao i pret hod nih go di na, Je vre ji }e po {tu `r tva ma oda ti oba pu ta. – Ni su se sa sta le sve tri stra ne. Ne mo gu da ka èm ko je kri vac, ali mo gu re }i da mo ra mo ima ti vi {e to le ran ci je i raz u me va wa iz me |u svih nas, jer su ov de naj va `ni je `r tve, a ne mi. Mo ra mo za `mu ri ti na sve stva ri ko je nam ne od go va ra ju. Bu di mo to le rant ni i za jed no odr ì mo po men. Kon tak ti rao sam vla di ku Iri ne ja i Grad, ne di rekt no gra do na ~el ni ka, ve} pred stav ni ka wi ho vog pro to ko la. Ni smo mo gli us po sta vi ti troj ni kon takt, ali o to me vam pri ~am, mo ra po sto ja ti to le ran ci ja. Grad je uvek bio spre man da iza |e mo za jed no i mo ram re }i da je i vla di ka Iri nej bio spre man na to. A ko ji su raz lo zi {to ne iz la zi mo za jed no, stvar no ne znam. Kao pred sed nik Je vrej ske op {ti ne mo ram re }i da je u Ra ci ji ubi je no naj vi {e Je vre ja i è qan sam i in si sti ram, da se iz la zak ob je di ni – is ti ~e Le vi. Pr vi ~o vek JONS di plo mat ski ka è da iz me |u Gra da i SPC „le ì ne ki pro blem„, ma da, po we mu, ti pro ble mi „ni su ta ko ve li ki”, te da je ko me mo ra ci ja pra va pri li ka da se po ka è ka ko se u No vom Sa du sve stva ri „mo gu re {i ti po zi tiv no po sve”. Go ran Le vi ne mo è, i ne è li da ula zi u kon flikt iz me |u Gra da i Epar hi je ba~ ke, ve} se, ka è, tru di da „po zi tiv nim ta la si ma po mog ne re {a va wu pro ble ma”, uz na po me nu da JONS ko me mo ra ci ju po sma tra pr ven stve no kroz stra da we `r ta va i wi ho vih po ro di ca. Upi tan ka kvu }e mo po ru ku po sla ti dve ma ko me mo ra ci ja ma, Le vi ka è: – [a qe mo po ru ku da }e bi ti {an se da se to is pra vi, ka ko ne bi smo vi {e iz la zi li dva pu ta. Za da tak je da do go di ne to i ura di mo. Naj tu `ni ja po ru ka je ona pre ma `r tva ma, no bi lo je go di na ka da ni smo ni sme li da iz la zi mo. JONS je pro {le go di ne go vo ri la o ju bi le ju, na oba me sta smo po zva li da se pri pre mi mo, da ga obe le -

ì mo za jed no. Na à lost, sma tram da su dve ko me mo ra ci je ne u speh JONS-a. @ao mi je. Po vo dom 70 go di na od Ra ci je na re ku bi iza {ao ve lik broj No vo sa |a na, na isto me sto, u isto vre me. To bi bio pra vi po men, No vi Sad bi di sao jed nim usti ma. Ta da bi po ka za li pu nu sna gu Gra da i gra |a na, kao ne dav no u û ru gu. Na na {im pro sto ri ma, ~i ni mi se, sko ro je nor mal no da se oko ne kih stva ri ne mo è mo do go vo ri ti, ali mi slim da je to sa mo mo men tal no. Ipak sam op ti mi sta – za kqu ~io je Le vi. S dru ge stra ne, se kre tar Epar hi je ba~ ke pro to na me snik Vla dan Si mi} iz ja vio je za na{ list da ni je isti na da se na sa stan ku ni su po ja vi li, ve} da ni su ni bi li po zva ni, ni ti su zna li ka da }e Grad or ga ni zo va ti ko me mo ra ci ju. – Ni smo bi li po zva ni ni na ka kav sa sta nak. Gra do na ~el nik je

On je po tvr dio da pro blem po sto ji is kqu ~i vo na re la ci ji Grad - Epar hi ja, od no sno da cr kva ne ma ni ka kav su kob sa JONS. Si mi} pod se }a i na to da je Grad kao da tum oda brao 21, su bo tu, ka da Je vre ji obe le à va ju {a bas - dan od mo ra. – To je jo{ je dan iz raz Gra da u od no su na ceo pro blem. Na {a bas zva ti Je vre je – da le ko je od pa me ti. Mi smo sa JONS-om do go vo ri li da }e mo 23. bi ti na Ke ju, sa ra bi nom, kao sva ke go di ne. U ver skom de lu ce re mo ni je ne }e bi ti pred stav ni ka Gra da, ko ji bi se obra tio oku pqe ni ma, i to je je di na raz li ka. Da tum je isti, po men je isti. Ove go di ne, ako Bog da, na ko me mo ra ci ju }e do }i i we go va sve tost pa tri jarh Iri nej – ot kri va sa go vor nik „Dnev ni ka”. Epar hi ja ba~ ka, po na vqa pro to na me snik Vla dan Si mi}, è li da se 70. go di {wi ca Ra ci je obe le ì

Jovanovi}: Odbor je ukinula Maja Gojkovi} Za mo li li smo Jo va no vi }a da od go vo ri pro to na me sni ku Si mi }u, za {to je bu xet ko me mo ra ci je da le ko ma wi od Fe sti va la uli~ nih svi ra ~a? – Iz vi wa vam se, ali ovo je su vi {no i za ko men ta ri sa ti. Kao ka da bi smo re kli da je stra {no {to most na Du na vu ko {ta vi {e ne go {to smo iz dvo ji li za cr kve. To su ne mer qi ve stva ri. Fe sti val uli~ nih svi ra ~a, ako ve} o to me pri ~a mo, tra je ne ko li ko da na, ukqu ~u je vi {e qu di i ve }i je pro gram. Mo gu da raz u mem da Cr kvi sme ta ju de ca is pred Vla di ~an skog dvo ra, i ma da ne po dr à vam taj stav, mo gu da raz u mem da za we ga ima ju svo je raz lo ge. Ali ovo za i sta ni je te ma. A „pre }ut no” uki da we od bo ra za obe le à va we Ra ci je? – Iz vo li te zva ni ~an do ku ment, Slu `be ni list Gra da No vog Sa da! Or ga ni za ci o ni od bor za obe le à va we go di {wi ce no vo sad ske Ra ci je pre stao je da po sto ji 29. ja nu a ra 2005. U pot pi su – gra do na ~el nik Ma ja Goj ko vi}. ûd no mi je za {to ovo pi ta we Cr kva ni je po vla ~i la na red ne tri go di ne, ka da je na ~e lu gra da se de la ista ta Ma ja Goj ko vi}, sa ra di ka li ma, DSS-om i SPS-om. Za {to? Pla {im se da je to po li ti kan stvo. pro {le go di ne uki nuo Od bor za obe le à va we ko me mo ra ci je, do du {e pre }ut no, ne zva ni~ no. Ra ni je je bi la prak sa, ko ju su po {to va li svi pret hod ni ci, da se na sa stan ku Od bo ra po ~et kom ja nu a ra ugo vo re svi de ta qi i pro gram, ka da smo svi mo gli da ti pri med be. Sa da vi {e ni ko ni ko ga ni {ta ne pi ta: Grad od re di pro gram, da tum, i o to me iz ve sti, ako iz ve sti. Ove go di ne ni smo do bi li ni ka kvu in for ma ci ju i tim po vo dom smo iz da li sa op {te we. U no vi na ma sam vi deo da }e 21. bi ti ko me mo ra ci ja – uka zao je Si mi}. Na{ sa go vor nik ka è da je Epar hi ji ba~ koj „za i sta ào {to se to de {a va„, te da cr kva ne mo è da pri hva ti ti od nos ka kav joj na me }e Grad, mi sle }i na gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a li~ no, a ne ~i ta vu grad sku struk tu ru. – Po gle daj te una zad, 23. ja nu a ra je cr kva obe le à va la taj do ga |aj. Po sta vio bih vam kon tra pi ta we: {ta je Grad ura dio da obe le ì 70. go di {wi cu Ra ci je? Od go vor na to pi ta we po tra ì te u bu xe tu gra da: ko li ko je sred sta va iz dvo je no za obe le à va we go di {wi ce, a ko li ko za Fe sti val uli~ nih svi ra ~a i tu }e te vi de ti ka kav je od nos Gra da – pre ci zi ra Si mi}.

do sto jan stve no, a ne kao do la zak gra do na ~el ni ka „na otva ra we ne ~e ga„, {to je, po wi ma, „na me ra Gra da ko ja im iz u zet no sme ta”. – Ne {a qe mo mi po ru ku raz je di we wa. Do }i }e pa tri jarh, vi {e od de set epi sko pa, ~i ta vo sve {ten stvo Epar hi je ba~ ke, di rek to ri {ko la, gra |a ni No vog Sa da... Ne mo è mo i}i od vra ta do vra ta i ob ja {wa va ti, a sve pro tiv me dij ske ma {i ne ri je ko ju ima vlast. Mi }e mo de lom po ka za ti {ta nam zna ~e `r tve i na ko ji na ~in sma tra mo da taj do ga |aj tre ba da se obe le ì. Pro gram i pro to kol po sto je, a ako ne ko o~e ku je da }e sa mim do la skom ima ti pra vo da go vo ri, to ne mo è o~e ki va ti. Do bro do {ao je sva ko ko è li da se po mo li za po koj du {e stra da lih – go vo ri Si mi}. On pri to me uka zu je na pri mer û ru ga, gde je, ka è, naj bo qe po ka zan od nos SPC pre ma „~i ta vom pro ble mu”, ka da su po kra jin ska i lo kal na vlast bi li za jed no sa sve {te ni ci ma i na ro dom. – Ne po sto ji pro blem iz me |u Cr kve i vla sti, ve} iz me |u No vog Sa da oli ~e nog u Igo ru Pa vli ~i }u, ko ji ne è le da se do go vo ri ni o ~e mu, a on da ka è da mi ni smo ni ~im do pri ne li da

do do go vo ra do |e – na vo di Si mi}. Me |u tim, pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} re kao nam je dru ga ~i je: – Raz go va rao sam sa gra do na ~el ni kom i on me je ube |i vao da su zva li pred stav ni ke SPC kao i pro te klih go di na, ali ni su na i {li na ni ka kav od go vor. Stra {no mi je da po mi slim da po sto ji su kob i da Cr kva raz go va ra na ovom ni vou, u ve zi sa jed nim od naj tra gi~ ni jih do ga |a ja u isto ri ji No vog Sa da, ~i je ra ne ni da nas ni su za ce li le. Ni je ni me sto, ni te ma da se vo de su ko bi i ne spo ra zu mi iz me |u Cr kve i dr à ve, u ovom slu ~a ju Gra da. No, ovo ni je pr vi put da se to de {a va i ~ud no mi je da Epar hi ja ba~ ka, na ~e lu sa vla di kom Iri ne jom, ni je po sta vqa la pi ta we obe le à va wa Ra ci ju ka da su na vla sti bi li oni ko ji su stva ra li i po dr à va li ra to ve ko je smo pro {li i vo di li po li ti ku ko ja ne mo è da se uklo pi ni u je dan vred no sni si stem – sa zna je mo od Jo va no vi }a, ko ji je, na po mi we, pro blem ta ko |e is pra tio pre ko me di ja. Ko me mo ra ci ju, ob ja {wa va sa go vor nik „Dnev ni ka”, or ga ni zu je Grad sko ve }e i oni ima ju svoj pro to kol. Na pi ta we da li su ta~ na no vi nar ska ne zva ni~ na sa zna wa da je po ziv Epar hi ji upu }en u „pet do dva na est”, Jo va no vi} od go va ra: – âk i da je ta ko bi lo, on da se iz op {te kul tu re i pri stoj no sti po {a qe pi smo i pred log da se sa sta nak or ga ni zu je ade kvat no vre me, a ne ova ko. Po na vqam, ovo ni je pr vi put i to je ja ko lo{ iz bor, ako je to isti na. Ipak, pod se ti }u na to da je ovaj su kob ini ci ran 2002, ka da je pred sed nik Skup {ti ne APV bio Ne nad â nak. Vla di ka Iri nej je ta da jav no re kao da ne }e bi ti za jed ni~ kog obe le à va wa dok je â nak na ~e lu Skup {ti ne APV, za to {to je se pa ra ti sta i sli~ no. To je po li ti kan stvo, oni se ne sme ju ti me ba vi ti, ve} opro {ta jem, mo ra lom, eti kom, qu di ma... Pod se }a ju }i da je Ra ci ja po go di la ne sa mo pra vo slav ce, ne go i dru ge ver ni ke, pa i ne ve ru ju }e raz li ~i tih kul tu ra, Jo va no vi} sma tra da se `r tve ne sme ju raz dva ja ti, ni ti „pre bra ja ti ko sti ko je je Du nav od neo„. Po we mu, dr à va, u ovom slu ~a ju Grad, mo ra ju bi ti ki {o bran za ovaj i sli~ ne do ga |a je. – Grad i Po kra ji na ap so lut no mo ra ju bi ti or ga ni za to ri. U ime svih osta lih ko ji su bru tal no stra da li, ne bit no je ko je na vla sti. Tu ne ma di le me ni raz go vo ra! Ka kvu po ru ku {a qe mo dve ma ko me mo ra ci ja ma tre ba pi ta ti Cr kvu, jer ovo je se ku lar na dr à va gra |a na raz li ~i tih ve ro i spo ve sti. Po tez Epar hi je me ni li ~i na sva ko dnev nu po li ti~ ku igru – za kqu ~io je Jo va no vi}. A na pi ta we za {to Grad iz la zi na Kej ba{ u su bo tu, Jo va no vi} nam je od go vo rio: „Moj pro to kol i slu `ba se ti me ne ba ve. Raz u mem pi ta we, ono je u re du, ali od go vor tre ba po tra ì ti u Grad skom ve }u, ko je or ga ni zu je ko me mo ra ci ju„... n Igor Mihaqevi}

dnevnik

nedeqa15.januar2012.

[ O R O M

INTERVJU

B O R O M

[ta nam fa li Nekima fali po~etak, nekima sredina a nekima kraj. Oni {to ni o~ina nemaju, wima fali sreda i krajevi. Nekima fali daska u glavi a nekima{raf e ume svet da nas raz u me, kad kre ne mo da di va ni mo ona ko na {ki. Di va ne i oni ta mo, kod wi’, ne raz u me mo ba{ ni mi wi’, al kad nam na pi {e du pre vod, pro ~i ta mo pa sva ti mo. Na{ di van je te {ko ta ko ne kom pro tu ma ~i ti. Eto, kad ko god ka è „{ta nam fa li“, to mo è da bu de i da je do bro a mo`’ bi ti da ba{ i ni je. Kad se di ne ko dru {tvo i dan gu be, mal ko po vu ku pa se na tu ku, bu de sve ga i za po sle, pa kad ko god kre ne da pri go va ra, ako ne ko od go vo ri „{ta nam fa li“, to bu de ko od bra na na su du. Ni ko kriv ni je, ni kom ni {ta ne sme ta, ne fa li i ni kom se ne pri go va ra. To je ta ko ka ko mi o}e mo i vo le mo i go to vo. E, kad ko god kre ne uz dla ku, kad po~ ne da {o ro bo} ka uz ve tar i xa ga be snu ke ru a mi svi za wim, skra ja to bu de do bro. On dak se tu jo{ mal ko sve ga do da je, {to se ve} ma do da je to gla va ma we mi sli i on dak kad ko god skr ja bur gi ju, svi sta nu i u znak ka ja wa ne ko ka è – „{ta nam fa li“... Ne ki ma fa li po ~e tak, ne ki ma sre di na a ne ki ma kraj. Oni {to ni o~i na ne ma ju, wi ma fa li sre da i kra je vi. Ne ki ma fa li da ska u gla vi a ne ki ma {raf. û jem pre ne ki dan da je dan moj dru gar na bra ja re dom {ta na vek ne va qa i {ta na vek ima ne ku fa lin ku. Ve li kom se na u kom ba vio taj moj dru gar dok ni je do {o do re zul ta ta. Za pi so je i za pe ~a tio da tri stva ri ni kad ne {ti ma ju. Ne {ti ma sin je di nac, ù ti ma ~ak i mr kov. Sin je di nac ni za o~in ne va qa. Taj nit ume nit raz u me, sa mo te ra po svom i ni ko ko on. Ni ko mu ni ne tre ba, taj se sam ro dio i ka dar je sve sam, ma kar i da {te tu je al ne od stu pa. Naj te è ga je s po ~et ka na u ~i ti da je de a ne da mrc ke qa, da je de re dom i da ne bi ra, da se on va ta po sla a ne ma ter il we gov ba ba. On dak

ga je mu ka na te ra ti da se è ni, da se pra ve sva to vi ko za je din ca, ne è ni ba ba sto de ce neg we ga je di nog. On dak ar mi ja, jo{ ako je ro vi to vre me, ako ga po {qu di god di se pu ca i pa da, ne daj bo è da im se se me za tre. Je dan de ran ni je do sta, za to je di nac i ne va qa. @u ti ma ~ak ni kad va qo ni je. Taj na vek ne {to stro va li i pri vr ne, di god da re du {a me te. Po po bi se taj i na sle me, sa mo kad mu da li da se za le ti da vi so ko sko ~i. Ne ma tog ù tog ma~ ka ko ji ne {to na sto lu pre vr no ni je, ko ji ne {to ni je pro so, ko ji ni je ne ki strv na pra vio il {to god fri {ko {to se u ta wi ru la di lo da iz vu ko ni je. Od we ga je i fri {ko mle ko

ne {to fa li. Ne da ju na si no ve {to no se de di no ime. ûo sam pa i va ma da ka èm: pr vom si nu i dru goj è ni gu zi ca mi ri {i. Wi ma ni {ta ne fa li, sve dok to {to mi ri {i ne iz ve tri iz no sa, al po sle, kad pro ra di nos i kad o~i otvo ri mo, bu de ka sno. De ran se oto, no va mla da uva ti la ka ja se i opet mi ri {i ko pre i ni si mo ro ni pre za ti, bo qe da smo se di li pod ora jom neg {to nam je sun ce uda ra lo u gla vu. Tu se ve} vi di {ta ko me fa li, al je doc kan. Ni je kad god ~a skom {to god us fa li lo ko sad. On dak smo pa za ri li na xa ko ve i ku ti je, ~im se je dan xak po tro {i i kad na~ ne mo dru gi, oma se ku -

na vek tre ba lo za kqu ~a va ti. Ti `u ti su ga zdo va li i kor bo lo va li sve dok ne utr ~e u ne ki bu xak, da ih mo{ s lo pa tom do ma {i ti. Mr kov u pe smi i mr kov u ko li su dva ko wa. U pe smi i u {ta li je mi li na al u ko li zlo i na o pa ko. Il }e da trg ne i da svi odu na le |a il }e ka jas da uva ti, re pom da o{i ne ko ~i ja {a pre ko o~i ju, u ja sle da sko ~i, do ron gu da op ko ra ~i, ru du da po kr ja kad se za gu li, da ga zi po re du kad pa ra ju ku ru ze a o}e i da se vu ri. O}e i da zu bi ma uva ti za ra me, ru ku il le |a, mr kov je to. Taj u pa ru ni kad ne vu ~e, ko la na vek u{ reg idu. Kad ta ko ne ko sta ne da di va ni, oma se na |e i onaj dru gi {to se ko dr ve ni advo kat na me sti, da bra ni te {to im

po vo jo{ je dan, da nam ni {ta ne fa li. Da na ske de set de ka us fa li jo{ do pod ne, on dak se pra vi mo da ne zna mo di smo osta vi li i to bo` tra `i mo dok se ne smrk ne i dok se du }an ne za tvo ri. Su tra }e mo opet po no vi de set de ka, za tol ko se ima, za dva de set nam ve} fa li. Mi li caj ci i dok to ri nas ni ne pi ta ju {ta nam fa li, al im se iz o~i ju vi di ka ko nas gle da ju i me re. Sa mo gle da ju {ta ko me fa li, mi li caj ci da mu uzmu me ru a le ka ri ko ko {ku, ce ger ja ja il {un ku, ako je ne ka te {ka bo le {ti na ne kog skem ba la. Sad }e me ne ko god pi ta ti {ta mi fa li, pa to je ma lo, uzi ma du oni ve} ma. Mo `e bi ti da je ta ko, al je ova ko bi lo kad god, kad nam ni {ta fa li lo ni je.

Da nas ima mo sve ga: sva ko ima mo bil ni te le fon, sva ka ku }a ima te le vi zor, ima tih kom pju te ra ko ji sva |a ju na rod, ima na vi ga ci ja u li mu zi na ma, ima ma pa, sve ga ima al’ opet za lu ta mo – ko da nam ne {to fa li. Fa li nam mal ko mo zga, da sva ko mi sli svo jom gla vom, da ne slu {a te {to im ne {to fa li i {to ni su ka dri. Na vek je bi lo da na ka si fa li sit ni’ no va ca, za to ni ko od mu {te ri ja ni je ni ma rio. Odav no ni ko vi {e ni ne ma ri {to nam fa le i krup ni nov ci. Ni smo ni po pi li, ni {}er da li, ni svir ci ma po ba ca li, ni su nas okoc ka li, fa li nam po so i da nov ce za ra di mo po {te no. To nam fa li, al ni ko ne ma ri za to. Fa li nam ci lin der, ste wak, gas i je dan ek ser, da lam pa bu de kom plet. [i bi ca i ne mo ra, sna }e mo se. Ek ser da za ku ca mo mal ko vi {qe od po’ zi da, da ne ga ra vi pla fon, ste wak da smo ta mo po lak kru ga u lam pi da ga do bro na to pi gas, da upa li mo lam pu, me te mo ci lin der i oka ~i mo je na ek ser. On dak da po se da mo, mal ko da slu {a mo ti {i nu i pla men u lam pi. Ako je ko god u du }a nu mal ko kr stio gas s vo dom, puc ke ta }e i ga ra vi }e ci lin der. Fa li nam do brog ga sa, da pla men ne igra, do brog dru {tva èq nog di va na, fa li nam onaj sta ri sat {to ni je ù rio ko ovi mo der ni, fa le oni da ni {to su du go tra ja li i onaj na rod {to mu ni {ta fa li lo ni je. Od kad lam pu ne pa li mo, ne ~u je se ni onaj sig nal za spa va we i faj ront s vi {kom di va na, da i za su tra {to god osta ne, da ne us fa li kad uve ~e opet ~e qad po se da uz lam pu. Fa li taj zvuk kad onaj {to po sled wi le è i {to ume u po mra ~i ni da do |e do kre ve ta pri ne se {a ku ci lin dru, ona ko od go re, iz da qe, da se ne ope ~e i du ne krat ko u dlan. Za svi ra ci lin dar ko da }e voz pro }i i uga si se pla men. Po ~i we no} za od mor i le pe sno ve. Od kad lam pe na zi du ne vi se, ne ma ni tog zvu ka. Ne ko nam je uga sio sve tlo a to {to se ~u lo bio je voz. Na{ voz, al nam ni ko ja vio ni je da ode voz. Na rod jo{ sto ji na sta ni ci, ne ki dre ma ju u ~e ka o ni ci, ne ki {e ta ju pru gom, {ta fa li tom sve tu {to ~e ka? Sve. n Bora Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Bo `i} Ba ta i po klo ni od zla ta

edva sam ~ekao da pro|e ova, da re~em dràvna, Nova godina i te na{e obligacije u vezi sa wom, pa da se malo br’te slatki opustim. Sa koktela na koktel, sve najavquju}i boqe sutra, sedi, jedi, pij.... {to je mnogo, mnogo je. Nije da nemam tu kondiciju, davno sam ti ja to, jo{ k’o svesni omladinac, zanat politi~ara ispek’o, jo{ za vreme druga Starog, ali vaqda me godine stigle, pa nekako posustajem. Jedva, br’te, ~ekam da do|u ovi na{i lepi srpski praznici pa da se malo darujemo, jer ne dolazi ba{ tako ~esto Boì} Bata na na{a vrata. I tako ti se ja lepo pripremim da obradujem moje bli`we i bliske mom odanom partijskom srcu. Zna se kako to ide, od najstarijeg pa na dole. Jo{ jesenas sam poru~io anketu koja nedvosmisleno a nadasve objektivnim istraìva~kim metodama ima pokazati kako dobijamo slede}e izbore k’o bela lala. Znam ja {ta na{eg [efa moè najvi{e obradovati. Taman mi negde uo~i Badweg dana na{a aktivistkiwa, vlasnica te istraìva~ke agencije, predala lepo ukori~ene rezultate, pa je meni samo preostalo da sve to lepo, u svetlucavi papir umotam, ma{nu o’zgo udarim, pa lepo za Beograd. I [efu bi milo ~erez poklona, kaè – Aleksa, brate, od kad sam sa sedam godina poni-bicikl od Deda Mraza dobio, nisam se vi{e obradovao poklonu. Ne}e ni da ~uje da se po mraku vra}am u moju malu varo{, zove [efovicu da stavi jo{ jedan

tawir za ve~eru, a decu premesti da radna mesta, evo da kaèmo... ma ba{ na fakultet, majku mu, kad su spavaju na kau~u. Bi mi malo neprinajkasnije na jesen, ionako su izbori ga onomad izbacili iz [UP i to jatno, ali kad me je i [efovica dopre toga, a posle wih ko ìv, ko mrposle samo {est meseci. Hajd’ da je ~ekala k’o rod ro|eni, pa me jo{ i tav. Mom {efu sve okice cakle, odko ~ovek proveo u toj ceqskoj [kotriput, kao {to je red kod nas, izmah traì da do|e i televizija, noli u~enika u privredi makar godiqubila, znao sam da sam pogodio vinari, ~udo bo`je smo napravili nu-dve, nego... odmah mi u o~i sko~inajiskrenije èqe mog ro|enog [eod toga, ba{ kao {to je i red na drula i ta{ta i moja drugar’ca. Ili tafa. Ujutru me lepo opravili, zamogi dan Boì}a. ta u Savet ili traì nekog drugog talo mi to i sendvi~e za uz put, maE sad, po{to posle [efa i {eda registruje me~ku. Kakve to veze hali qudi s kapije sve dok nisam zafa, nekako po prirodi stvari idem ima, na{ tata \ura ima glavu za makao za }o{ak. ja, nisam hteo ne{to da preterujem tri fakulteta i da nije drug Leka Ve} {efu ovda{wem nisam smeo i bodem o~i ovom mom bira~kom pao, daleko bi dogurao... I sve taisti poklon nositi, jer... zna{ kako stadu, pa ko velim da na ta{tino ko, dok god nisam brzinski sazvao je, kad vidi one rezultate jo{ moè ime kupim onog novog SLK meryana. op{tinsko ve}e i demokratski napoverovati u wih loìo da deda \ura i pomisliti da bude na{ jedini kanJo{ jesenas sam poru~io anketu koja nedvosmisleno a didat za to mesto. imam ambiciju wega da zamenim u Moja draga suprunadasve objektivnim istraìva~kim metodama ima srcu [efa, da popokazati kako dobijamo slede}e izbore k’o bela lala `nica je imala i nestanem {ef umekih ideja o poklonima sto {efa, pa }e spro}u sebe same, ceo cirkus da ispadne. Eeee, za weMislim, ne fali ni ovoj audijevoj ali sam joj protuma~io da se, zbog ga sam lepo pripremio stranog in{estici ni{ta, ali tvrda na volan, gospodina tasta, Boì} Bata ve} vestitora u privredu na{e male lopa to ti je. A sem toga svajin mali, na wu istro{io, pa sam mogao i na kalne samouprave. Pa{enog mi svamisle}i da mu je to tata kupio (kad moje ~edo, qubi ga tata, da se osvrke zime po{aqe svog malog iz Be~a, je ve} na pa{u registrovan), seo za nem. Mogao je da bira. Ako se najtek da se dete upoznaje sa obi~ajima Novu godinu u wega i nagnao ga u nezad aktivno ukqu~i u rad omladine i jezikom, pa po{to je ve} odavno ko {ibqe, grmove, {ta li, tek svu moje stranke i preuzme odgovorzavr{io pubertet, opravim ga jedmu metalik farbu na predwem branost, koja mu po tatinoj liniji i nim mojim odelom i kravatom i s niku ogulio. Pa ne mogu s takvim pripada, nema nikakvih problema wim pred {efa. automobilom u svet, boga ti poquza to zimovawe u Kortini. Moè Prethodno mu re~em da se samo bim, da mi se kolege rugaju kad doda vodi koga god ho}e, samo da sme{ka i {to ~e{}e ponavqa „ar|em na strana~ke osmodnevne konuzme sve fiskalne ra~une, jer mobajt, disciplin, kapital, milionen sultacije na Kopu. [to ne ide, ne ram nekako da pravdam minus u teojro...“, ali onako po germanski, odide. ku}oj buyetskoj rezervi. A ako nese~no, ionako mi {ef, ko ni ja, ne Naravno, registracija me je ko}e, ne da ne}e dobiti poklon, ve} zna taj austrijski. Ja to sve {efu {tala k’o svetog Petra kajgana, jerima da ga drakonski kaznim. Da mu prevedem na na{ki, zna~i ovaj bo se tast uskopistio pod stare kupim „punta“. Pa neka mu se onda ugledni mladi bizmismen }e uloìdane i navalio da bude predsednik celo dru{tvo smeje! ti puste milione i otvoriti nova Saveta na{eg fakulteta. Pa gde n Alek sa pl. Ade to vi}

NEDEQE

Bo le {qi v o le {qi va je na ì vot. Vo li ga. U we nim vi tri ni ma ti ska ju se na gra de, ona Ok to bar ska i Or den za slu ga za na rod. Ka è nam da je po ne kad na pi ja ci za u sta ve ne po zna ti, za gr le je. „To je naj ve }a na gra da. Za vr {i la sam ka ri je ru, imam do bru pen zi ju – ja pre za do voq na. Po ma èm de cu, a ako mi se uka è pri li ka da ra dim – no vac ni je va àn! Me ni je va `no da sam na sce ni, da di {em, da ì vim. Kad glu mac to pre sta ne da ra di – ne ma ga”, ka zu je nam ve li kan ka glu mi {ta Mi li ca Ra da ko vi}. Ti {ti je {to mla de ko le ge ne zna ju da se dru è. „Se de u „Tre mi„ Srp skog na rod nog, sva ko svo ju bri gu bri ne, ni ko ni sa kim ne pri ~a, a mu zi ka tre {ti„. Ima di skus her ni ju, te {ko se kre }e, uz {tap, ali na sce ni ozdra vi. Da nas, to je sa mo „Uj kin san”. I kad pri ~a o to me o~i joj za i skre. Kao mla da, bi o skop je to li ko vo le la da je be à la kroz pro zor, upr kos za bra ni. Po maj ka joj je go vo ri la „ne mo gu cu re vi {e da se {ko lu ju, ima da ra de i uda ju se”. Za po zo ri {te ni je ni zna la, dok je we na se stra ni je od ve la u ono som bor sko. „Pi ta ju me, ume{ li da ~i ta{ }i ri li cu i la ti ni cu? Do bi jem tekst, Gol svor ti, ’Ne po zna ta da ma’, da na u ~im. Ni sam ni {ta shva ti la, ali sam br zo na u ~i la„, pri ~a è na pu na qu ba vi, to plo i mo} no. Ne bi je pre ki nu li ni bo qi no vi na ri... – A ja ra di la u fa bri ci te sta, hra ni la 45. di vi zi ju, me si la re zan ce. Ka èm ocu, „nu de mi po zo ri {te, pa da pre |em„. On ka è „slu {aj di je te”, Kor du na{, „ma ni ti to po zo ri {te, ima{ ti ov de kru’„. I moj ta ta je re kao „ne„. Me |u tim, do bi jem ulo gu u Mo li je ro vom „Uobra è nom bo le sni ku” i ku pim kar tu po maj ci i ocu. Po sle ne de qu da na, on }e: „To po zo ri {te {to si ka za la, ima }e{ pla }u si gur nu, ne mam ni {ta pro tiv, sa mo da ti ta ta ka è – to }e bi ti kru’ tvoj i je di no bo gat stvo ko je ima{ je tvo je po {te we”.  [ta je pre lo mi lo da ne po slu {a te oca? – To je ono ~ud no. Ka da smo bi li iz be gli ce u Ko vi nu, go sto va lo je Ba no vin sko po zo ri {te, sve je to u me ni ~ud ne stva ri bu di lo. Pro me ni la sam som bor sko, su bo ti~ ko, sa ra jev sko, zre wa nin sko i on da 59’ do |e po me ne uprav nik SNP-a Di mi tri je \ur ko vi}. Se }am se we go vih re ~i sa pro ba, „eh, taj tvoj me ki fi ni glas... Ho }u da vi dim ga vra na u te bi!”  Bi lo vam je te {ko bez su pru ga i ko le ge? – Osta vio me je sa dvo je de ce, na sta vi la sam. Bio je da ro vit glu mac i re di teq, pra vi umet nik. Da li mu je sme ta lo {to sam br zo na pre do va la? A za mi sli te, ima la sam kom pleks, bio je {ko lo va ni ji. Ja sam se na knad no do {ko lo va va la, ni smo ta da ima li aka de mi ju. Ni je mi ne u god no, 22 go di ne smo bi li za jed no, pre ne go je oti {ao u Prag da za vr {i stu di je, za {ta sam di gla kre dit. Go vo rio mi je uvek, „sna }i }e{ se ti„. Vr lo ma lo se me {ao da mi po ma è, a ja we mu „pa ti se raz u me{, imam kri zu...” Ka da je na pu stio ve li ko po zo ri {te – za tvo rio se. A {to ja, glu pa è na, po sled wa sa znam...? Re ì rao je u Su bo ti ci, s ne kom ma lom, za qu bio se i – ne tre ba mu Mi li ca.  Ro di te qe da nas de ci sve re |e go vo re da je po {te we je di no bo gat stvo? – Ne ve ru jem da go vo re uop {te. Mo ja unu ka je za vr {i la glu ma~ ku aka de mi ju s vi so -

aka de mi je. Mla di } de voj ~i ce... Bi la Jak {i}, u we go vom {tu 450 se di {ta. J dim ka ka va je aku s pa, ni {ta je ne r woj, „da ti ka `em onaj 450–ti”, a ona ti ka ko se go vo ri, iz vi nim, ka `em d nem. Pro {lo je do s de ro bu, kle ~e, po~ ni te tet ka Mi li ce dim„. Ni sam se ja po mog nem, kao me n mog nu.  Ka za li su va ga vra na u se bi, a pro bu di ti go lu b – Vi di te re per t va li ri ke, emo c SNP–a?! Igra ju s mo ja se stra Le pu { „opro sti te, {ta sm da iz beg nu sen ti m

oni ima ju ne ko svo kin san” stal no p sta va, ne }e na{ up  Ka ko su vr li – Sum wam da }e zo ri {tu. Mla di r Ovo je ste su ro vo dra sti~ no sti, pso tre be. A glum ci p gu, jer ne }e u pro vi la za nat. Lu ka Do ste na {li tu pro v

Usa |e na ve ra

Pret hod ni gost „in ter vjua ne de qe” no vi nar Du {ko Bog da no vi Mi li cu Ra da ko vi} – da li }e iza }i na iz bo re i za {to? – Iza }i }u jer o~e ku jem da mla da ge ne ra ci ja ne }e bi ti upu {te i dru {tvo pru `i ti {an su, da ne odu u za bo rav. Za to }u iza }i. Vaq mo ja po maj ka da hleb od tri ki lo gra ma, a nas {e sto ro – ne ma vi na iv na”, a ja ne pri hva tam da ide mo sve du bqe i du bqe. Ho }u da p kim pro se kom, ali ni sam je pre vi {e sa ve to va la. Re kla sam joj, sr ce mo je: „Di ja frag ma, do bar glas, po gled, part ner i li te ra tu ra„.  Ka ko je pu klo, to s po {te wem i ~a sti? – Mo `da ni ta da ni je bi lo ta ko. Da nas de ca od la ze na pro fe si ju sa mo u ve re na, ima ju ide ju, bi }e mo glum ci! Pre ne go kre nu sa {ko lo va wem za mi {qa ju da su di ve. De te ne ~e ka wi hov sa vet. Za to ro di te qi ni ne ka `u da su si ro ti wa, da su po {te we i ~e sti tost je di na bo gat stva. Ne ma vi {e.  Glum ci ne na u ~e da bu du skrom ni? – Ima ih, bu de. Zna te ka ko, ve }i na o~e ku je da }e od mah po sta ti Sa re Ber nar po sle

|e u SNP!”, a ta M re per tar.  Pro vin ci ja l {to...? – Slu {a. Od sva da la sve pred sta ve ko go vo ri, ne vi ri li je ne ko do {ao d po zor ni cu – sa mo z  Ju bi lej 150 o~i ma? – Ne ra de do sta bi tre ba la da gru v ji zna {ta ra di, p da ka `u. Ali ne }e.

dnevnik

nedeqa15.januar2012.

Mi li ca je 15 go di na vu kla

lac po sta je ve lik ta ko

a ko ga! Iza ku li sa sam gle e, u~i la. Ka ko ko ho da, ka im is pod za ve se da vi dim da da me gle da. Kad sta nem na za da tak. go di na SNP-a u va {im

a. Sred wa ge ne ra ci ja, ko ja va. Da ima ju dra ma tur ga ko pa i da sta ti ra ju, pet re ~i . Ni ma lu ulo gu, ka mo li da

Fo to: S. [u {we vi}

ugo vo rom na mog su pru ga. I, eto, go spo di ne, ta ko sam vam ja sa ja dran ske do spe la na sav sku oba lu! Pa, ~uj te, mi smo bi li jed na, Ti to va ze mqa. Sve je ovo bi lo na {e. I Za greb i Be o grad bi li su mo ji gra do vi. Na {i gra do vi. Ja sam vo le la Be o grad! Zna te, moj otac Bran ko Gla vi no vi} hteo je svo joj qu bi mi ci da pri re di naj lep {u svad bu na sve tu i to se i do go di lo u ho te lu ’Lav’ u Spli tu. Ali, ume sto da ven ~a ni cu ku pim u Tr stu, gde su u ono do ba ku po va li mo ji Spli }a ni i Du brov ~a ni, ven ~a ni cu sam ku pi la u be o- grad skoj Knez Mi haj lo voj u bu ti ku ~u ve nog ê do mi ra! Knez Mi haj lo vu sam za vo le la jo{ kao de voj ~i ca... No vi Sad obo à vam!” “A Srem sku Mi tro vi cu? – Po sle sve ga, da li se va{ du bro va~ ki men ta li tet uklo pio u srem sku stvar nost?” “Pa, vi di te, mo je po re klo je go spar sko, pra de da mi je du bro va~ ki go spar Ni ko Gla vi no vi}, a pra ba ba Ma ri ja Ro za ri ja Ro zen berg. Ima li su si no ve Ma te ja i Ren ca. Moj de da Ma tej è ni se sa Lu ci jom, Ta li jan kom iz Za dra, i ima li su si no ve Jer ka, An to nia i Bran ka, mog oca. De da je bio tr go vac, ali ni je hteo da u Du brov ni ku bu de kon ku rent bra tu, pa je po slo ve raz vio u Spli tu i Si wu, dr ào je dva na est du }a na. Moj otac Bran ko Gla vi no vi}, in è wer tek sti la, ~e {ki stu dent, gra dio je tvor ni cu kon ca ’Dal ma tin ka’ u Si wu. Oè nio se za Pa vu Ma ti}, od oca Si wa ni na i maj ke Hva ran ke. I ta ko sam ja ro |e na u Si wu. Ja sam vam ge mi{t! Imam i bra ta Ma te ja Gla vi no vi }a, ì vi u Za gre bu, po li ti ~ar. A da li sam se uklo pi la u Mi tro vi ci? Kad sam do {la ov de, od lu ~i la sam da {to bo qe ovla dam srp skim je zi kom, da se adap ti ram, da ne {tr ~im. Pri hva ti la sam sre di nu, ali sre di na ni je pri hva ti la me ne. Zna te, mi Du brov ~a ni ima mo ne ku {i ri nu, svo je vo li mo, tu |e po {tu je mo. Slo bo da i le po ta su nam naj va `ni ji. I po {to va we ~o ve ka, pre sve ga, bez ob zi ra oda kle je, ko je, {ta je... To je usa |e no i u mo je ku} no vas pi ta we. Mi tro vi ca je ne ka da bi la ’go spod ski’ grad, mno gi su se odav de {ko lo va li u Be ~u i po evrop skim uni ver zi te ti ma. De ca, po tom ci tih qu di, oti {li su iz Mi tro vi ce. Sve se pro me ni lo, na à lost! Mo je vi |e we je da se ov de qu di ne ce ne po kva li te tu, ne go po po slu {no sti i po dob no sti... Ov de se uspeh ne pra {ta. – Pi taj te, go spo di ne?” “[ta je va{ ko na~ ni iz bor? Gde se be vi di te u pen zi ji? Kon ti nent Srem ili Dal ma ci ja?” “Dal ma ci ja! Na Hva ru ~u vam unu ke.”» n @eqko Markovi}

NAOPA^KE

e na. Da }e im po li ti ~a ri q da sam ta ko di za na. Kad i {e! ]er ka ka `e „ala si pro gle da mo svi.

Ma ri ja Ba sa ri} Gla vi no vi}: “U Srem sku Mi tro vi cu do ve la me je lu da qu bav!”

 Kurta i Murta se uzdaju u one koje ja{u.

i} pi tao je „na ne vi |e no”

u svoj vrt, ima mo kra san vrt za ku }om. Zbog svog su pru ga sam u Srem skoj Mi tro vi ci – ~o vek se ne ve zu je za ne kret ni nu, za ku }u, ne go za qu bav, zar ne! – ali, ka da na{ sin An drej za vr {i stu di je elek tro teh ni ke u No vom Sa du, i ako bog da pa da mu po mog ne mo da se za po sli ne gde va ni, kao {to smo omo gu }i li }er ki Ta ma ri, vra }am se u mo ju Dal ma ci ju. A su prug? Na we mu je iz bor... ha-ha-ha... Vu ~e me sr ce ta mo.» Ja sam Dal ma tin ka i osta }u Dal ma tin ka! Na {a }er ka Ta ma ra Ba sa ri}, kom po zi tor, za vr {i la je aka de mi ju u No vom Sa du, `i vi u [vi car skoj, pro fe sor je na kon zer va to ri ju mu u Lu ga nu, dok to ri ra la je ove go di ne... Ako sam po gre {i la {to sam se za ko pa la u Mi tro vi ci, gre {ku sam is pra vi la na svo joj de ci! – Ba ka Ma ri ja Tr bu ho vi}, ko ja je do smr ti `i ve la u ku }i, vla sni {tvo ku }e pre ne la je da rov nim

 Od revolvera u ruskom ruletu opasniji je daqinski u srpskom.

o je vi |e we. Za {to je „Uj pun – ni je sta rin ska pred prav nik... i ne po sta le ma ne? i{ta da se pro me ni u po re di te qi sa mo `e le...to! vre me, pred sta ve su pu ne ov ki, gru bo sti – ne ma po pet go di na ne do bi ja ju ulo in ci ju! Ja sam ta mo na u ~i o tli} je dav no re kao „gde vin ci jal ku iz bla ta, da do -

a lo ~as sam u pro la zu kroz Pi var sku uli cu iz ne na da i bez u spe {no (ne na ja vqen, pa mi ta ko i tre ba) zvo nio na no vim dr ve nim vra ti ma iz re za nim na por ta lu sve è pod mla |e ne fa sa de sta re srem sko mi tro va~ ke gra |an ske ku }e {vap skog gra di teq skog ru ko pi sa, osve tqe ne s ~e ti ri ver ti kal na kr sta sta pro zo ra oper va è na ce ment nim lajs na ma, to plog i ne `nog oran` ko lo ri ta ople me we nog su zdr à nim zid nim na ki tom i pro fi la ci ja ma, ~ip ka ma, ro ze ta ma i li {}em od ma jo li ke i ke ra mi ke, mo ti vi san i za in tri gi ran vi zu el nom i estet skom “pro vo ka ci jom” du ga~ ke, mo} ne, go spod ske ku }e tmur nog, pr qa vo-si vog i oqu ska nog uli~ nog zi da s ne ko li ko vra ta i aj nfor ta, i s po me nu tim ta ko re }i, a ta ko i ne re }i, “dr sko” ugla |e nim, obo ja di sa nim i uglan ca nim sre di {wim de lom ku }e s ~e ti ri pro zo ra, kao s ne ka kvim nad re al nim ise~ kom sve tlo sti i le po te na fa sa di sta re za pu {te ne fraj le, a sa da, evo, bla go da re }i te le fon skom po sre do va wu qu ba zne pri ja te qi ce, pri ~am u re sto ra nu “Pro bus” na Sa vi sa go spo |om Ma ri jom Ba sa ri} Gla vi no vi}, “du bro va~ kom go spar skom }er kom, unu kom i pra u nu kom”, vla sni com tog ob no vqe nog de la ogrom ne ku }e na ~i jim sam vra ti ma ma lo ~as zvo nio (ima la je oba ve ze u gra du). Se be opi su je kao ja ku li~ nost s “du bro va~ kim estet skim ge nom” i vas pi ta wem, pra vi~ nu i isti no qu bi vu è nu (“Isti na, pa ma kar i bol na, sa mo ne ka je isti na!”), br zog i, po ne kad, o{trog je zi ka. “Kad sam qu ta, zna te, kre {em ko pra va Sre mi ca! Pri ja te qi ca iz Za gre ba re kla mi je jo{ pre tri de set go di na: ’Ma ri ja, je bal te vrag, kaj ti je mo zak ko da ima{ ~ip u we mu! Me mo ri ja ti je fe no me nal na!’ – Iz vo li te, go spo di ne?” “[ta je vas sa Ja dran skog mo ra do ne lo na Sa vu?” “Lu da qu bav.” “Sklo pi li ste brak sa Srem cem?” “Za qu bi la sam se i uda la za dok to ra Vla di mi ra Ba sa ri }a, za gre ba~ kog |a ka, ma gi stra or to pe di je, a on je ro |en u toj ku }i u Pi var skoj uli ci. Ku }a vas za ni ma? Pa, vi di te, sta ra je sto {e zde set osam go di na! Pr vi vla snik je Oto Vajs. I to vam je bi lo ova ko. Zgra du ~u ve ne pi va re – po ru {e na je pre de se tak go di na – pre ko pu ta na {e ku }e, sa zi dao je go spo din [vel, vla snik pi va re, imam pi sa na do ku men ta o to me... We gov po to mak dok tor Ru dolf [vel, ko jeg smo moj su prug i ja po zna va li i ~e sto s wim pri ~a li, ì vi u Za gre bu, ako je jo{ ìv, du go s wim ni smo u kon tak tu. [ve lo vi su se ’oro di li’ sa po ro di com Vajs ka da se Gre ta [vel uda la za mi tro va~ kog in du stri jal ca Ru dol fa Vaj sa. Ima li su dva si na. Vla snik na {e po lo vi ne ku }e bio je Oto Vajs, a dru ga po lo vi na pri pa da la je we go vom bra tu Ru dol fu. Oba su u Be ~u stu di ra la me di ci nu i osta li su da ì ve u tom gra du. Na {a po lo vi na ku }e pro me ni la je tri vla sni ka, a dru ga po lo vi na pro me ni la je pet vla sni ka. Ro di te qi Vla di mi ro ve maj ke Rok san de, we go vi ba ka i de da, Ma ri ja i [i me Tr bu ho vi}, po re klom su sa ostr va Hva ra. A ka ko su do spe li u Voj vo di nu? Kraq je u ono me |u rat no do ba {ko lo va ne qu de ras po re |i vao po ce loj ze mqi, pa je [i me Tr bu ho vi}, prav nik po stru ci, do bio slu `bu u Be loj Cr kvi, bio je uprav nik za tvo ra ta mo... A Ma ri ja, we go va su pru ga, po ha |a la je kra qev sku {ko lu za ba bi ce u Be o gra du i bi la je pr va di plo mi ra na pri ma qa u toj {ko li. U Be loj Cr kvi ima li su svo ju ve li ku vi lu i mo glo bi se re }i da su se le po sna {li na kon ti nen tu. I on da je buk nuo rat. Fa {i sti~ ka vlast ve} ~e tr de set pr ve po te ra la je iz Be le Cr kve sve {to ni je sa wi ma, pa su i ba ka i de da mog mu à osta vi li sve i po be gli u Srem sku Mi tro vi cu. Po sle ra ta, ~e tr de set pe te, Tr bu ho vi }i pro da ju svo ju vi lu u Be loj Cr kvi – ku }a je to kom ra ta to tal no opqa~ ka na, osta li su sa mo zi do vi i krov – pro da ju, da kle, tu svo ju vi lu, i po {to su od lu ~i li da se ne vra }a ju na Hvar, nov cem ko jeg su do bi li ku pu ju ku }u u Pi var skoj uli ci.»” “Ko Tr bu ho vi }i ma pro da je ku }u? – Po ro di ca Vajs?” “Ne, ne... Ne {ko vi }i! Ni ste me pa `qi vo slu {a li, go spo di ne. Re kla sam, Oto Vajs od la zi iz Srem ske Mi tro vi ce u Be~ i ta mo je za vr {io me di ci nu, za po slio se, sku }io, i po {to mu se ni je vra }a lo u Srem, ku }u po sle Pr vog ra ta pro da je ~u ve nom in è we ru Ne {ko vi }u. Go spo din Ne {ko vi} imao je k}e ri Zo ru i Qu bu, u~i te qi ce, i si na Ne ma wu, in ì we ra. Po sva |a li su se oko imo vi ne, pa su ku }u po de li li na tri de la. Se stre se ni su uda va le, ì ve le su sva ka u svom de lu ku }e. Svo je de lo ve ku }e pre pi sa le su ne go va te qi ma u za log za do ì vot no iz dr à va we. A wi hov brat Ne ma wa Ne {ko vi} svo ju po lo vi nu ku }e ~e tr de set pe te pro dao je [i me tu i Ma ri ji Tr bu ho vi}. Wi ho va k}er Rok san da, mo ja sve kr va, za vr {i la je pe to go di {wu u~i teq sku {ko lu u No vom Sa du. I do bi la je po sao u Pri gre vi ci, opi sme wa va la je li~ ke ko lo ni ste. I zna te ka ko ve} to bi va, upo zna je u Pri gre vi ci ofi ci ra Mi la na Ba sa ri }a, ko me sa ra [e ste li~ ke di vi zi je, spo me ni ~a ra... I wih dvo je se uzi ma ju. Rok san da je za trud ne la i kad joj je do {ao po ro |aj ni ter min, do la zi u ro di teq sku ku }u u Srem sku Mi tro vi cu... ovu u ko joj sa da mi ì vi mo... i tu se ra |a Vla di mir Ba sa ri}, moj po to wi mu`. U ono vre me ni je bi lo mno go {ko lo va nih ba bi ca, a Rok san di na maj ka Ma ri ja je to bi la, pa je nor mal no {to se po ro di la u ku }i ro di te qa.” “I vra }a se s be bom u Pri gre vi cu?” “Ne. Po ro di ca se se li u Za greb, gde je Mi lan Ba sa ri} do bio slu `bu. I ta ko je moj mu` Vla di mir od ra stao i {ko lo vao se u Za gre bu, ta mo za vr {io me di ci nu, or to ped.” “A za {to se iz Za gre ba vra tio u Srem sku Mi tro vi cu? Bi lo bi ko rekt no da to pi tam va {eg su pru ga...” “Ne. Ni je pro blem. Ja }u vam od go vo ri ti. Vla di mir je da nas de ù ran u bol ni ci. A za {to se vra tio? Obe }ao je ba ki Ma ri ji – po {to je mo ja sve kr va Rok san da je di ni ca – obe }ao je da }e se vra ti ti kod we, i vra tio se se dam de set ~e tvr te, na kon {to je u Za gre bu za vr {io me di cin ski fa kul tet. Do bio je po sao u mi tro va~ koj bol ni ci.” “Ka ko ste se upo zna li vas dvo je?” “Slu ~aj no. Pre ko ne kih pri ja te qa. On je ve} bio mla di le kar, ja jo{ stu dent ki wa u Spli tu. Po stru ci sam di plo mi ra ni eko no mi sta. I qu bav pla nu la! Do {li smo u Srem na od re |e no vre me, ta kav je bio do go vor, po {to su Vla di mi ru u mi tro va~ koj bol ni ci obe }a li spe ci ja li za ci ju iz hi rur gi je, pa }e mo se, obe }ao je – ka da se sve to za vr {i – vra ti ti u Za greb, gde smo na me ra va li da ì vi mo. Pa, vi di te, ne raz mi {qa ju }i kao svi kad se za qu be, pri klo ni la sam se mu ù i we go voj vo qi! On je, opet, za qu bqen

 Dok je zakon inercije na snazi, inertno dru{tvo }e igrati kako banda svira.

am dav no da pro bu di te a da nas je ~o ve ku te {ko bi cu? to ar – ne ma vi {e pred sta ci ja. Vi di te re per to ar se „Bra }a Ka ra ma zo vi” i {ka, le kar, do |e i ka `e mo ovo gle da li?„ U `e qi ment, pa te ti ku, emo ci je,

sta ti ra ju, ni su za to {ko lo va ni. Sad ni re di te qi ne }e 20 qu di na sce ni, i pet im je mno go. Mi lo{ Ha xi}... ni ka da SNP ne }e ima ti ta kvog uprav ni ka. A glum ci sa da, ni ko ne gle da svog part ne ra, ni ko!  Ot kud ta za tvo re nost? – Ni su za in te re so va ni za ma le ulo ge, ili ka ù „ima la sam tri pred sta ve za tri da na, daj te mi pet da na da se od mo rim„. Ja sam igra la tri dnev no, za voj sku, |a ke i ve ~er wu. Ne tre ba vo le ti se be u po zo ri {tu ne go po zo ri {te u se bi. I sad, ka da pro |em po red zgra de SNP-a, mo ram do }i da po mi lu jem vra ta.  To je re cept za sve, vo le ti za nat u se bi? – Da. U me ni je po sto ja la ta sna ga, qu bav za pro fe si ju i rad. Ka è me ni unuk, „ba ko, ti se pod mla di{ i pro lep {a{ u po zo ri {tu. Si ne{!”  Ju go slav Kraj nov je ov de re kao da smo ju bi lar ne „Se o be” mo gli iz ne ti sa mi, bez po mo }i be o grad skih glu ma ca? – Sla èm se. Ali to je Vi da (Og we no vi}, prim.aut). „Ovaj me ba{ pod se }a na to ga i to ga, kad sam pi sa la„, pa ga uzme. Ima mo mi na {u Mi ni} ku (Isi do ra, prim.aut) ov de me |u glu mi ca ma, ali ne vre di. Ve ro vat no i pu bli ka vo li ka da ima tri go sta iz Be o gra da...  Ne {to o ma gi ji Iva na Haj tla? – Ne do sta je nam ta kvih qu di. On je bio Sla vo nac, ali ni ko La lu ni je igrao kao on. We ga je pu bli ka obo à va la, a bio je ve li ki de spot pre ma po ro di ci – sed mo ro de ce. Kad ka è „ne ma hle ba„ ne sme{ ni da tra ì{. @e na bi mu sr ce iz va di la da je hteo. A tek pu bli ka. Jed nom smo na stu pa li, on ta da ni je mo gao da ho da. Ka èm, „mo gu ne {to is pri ~a ti, od re ci to va ti...” Ne, re ~e. Ho }u „Sa ku le„! Pa ka ko Ivi ce, ne mo è{ ni da sto ji{, ka mo li tr ~i{, a ja da igram Ko sa nu ko ja ima 20 go di na?! Po sle je sva pu bli ka usta la. On pla ~e, ne }e da ode sa sce ne. Ve li ~an stven part ner.  To je du {a? – Da, da... da... Do bar je bio. I Qu bi ca Ra va si, do a- jen ku }e. Vi {e je ni ko ni ne spo mi we, man te te ma to re....  Vre |a ju li vas po sle di ce uru {e nog si ste ma vred no sti? – Ne. Me ni je ào {to ne spo mi wu ne ke qu de. î ta va ge ne ra ci ja je ta ko ne sta la, Vla da Ma ti}, Ve sna Pa run, Mi ra Ale~ ko vi}...  Da nas se No vo sa |a ni sve ma we bo je i sti de? – Po ro di~ no vas pi ta we ima ve li ku ulo gu. Da nas su ro di te qi to li ko pre o ku pi ra ni ur ba nim ì vqe wem, za sti ca wem, a de ca – „evo ti pa ri ca, pa se sna |i„. Kri vi su ro di te qi. I ne ka mi opro sti ova po li ti ka, ko ja je upu {te na.  To se ne da na u ~i ti dru gde? – Pa, ne. Ili kre ne, ili ne kre ne. Ni sam ja ko re li gi o zna, ali sam vas pi ta va na ta ko. I na sce ni. Pi tao me Ju go slav Kraj nov, „Mi li ce, pa vi se kr sti te”, a ja ka èm „Ju go sla ve, i ti se kr sti{, u se bi”, sa mo ja te be vi dim.  Mi le va Ajn {ta jan? – Po me ni, ona je bi la ve li ka mu ~e ni ca. Ka ù da je ona Ajn {taj nu sve ura di la... je ste mu po ma ga la, ali da mu je ra di la ra do ve – ni je.  Iz we nih pi sa ma i{ ~i ta vam da je pre sve ga bi la bri `na maj ka? – O, da. Ima la je bo le sno de te, me |u tim, boq ka u woj je osta la {to je iz ne ve ri {e ba{ de ca. Do bro, {to je mu` {a rao, od la zio, raz vo dio se, ne go je sin ~e kao da umre i uzme joj pa re ko je je za we go vo le ~e we u{te de la.  Na pred sta vqa wu mo no gra fi je Mi re Ba wac iz o sta li su – glum ci?! – Ni ko ni je ve li kan. Za ovu ge ne ra ci ju – ni ko. Mla di glum ci u se bi mi sle da sve mo gu, da su ge ni jal ni. Ina ~e bi gle da li pred sta ve ko le ga. I iz gre {ke mo è da se na u ~i.  Gra |a ni Sr bi je ba{ i ne vo le da u~e iz gre {a ka? – (smeh) Me ni ja ào vas mla dih, bo lu jem zbog vas. Upu {te ni ste, dok do |e te do afir ma ci je pro pqu je te krv. To li ko da ro vi tog sve ta }e oti }i. I tre ba da odu! û jem ove ka ko ka ù: „Sve }e mo mi na {e ve li ka ne da vra ti mo u na {u ze mqu, da ov de ra de”. Ni ko ne }e da se vra ti! n Igor Mihaqevi}

 Kad sve ode u Bo`ju mater, rodi}e se Mesija koji }e zamesiti ovo ponovo.

}i ma we, uz dr `a ni ji su, a je dav no pro sla va, \u ra m rod nom me stu, u gle da li Ja svo je ka za la, idem da vi ti ka, a mla da glu mi ca, le raz u mem u gle da li {tu. Ja m ne {to, mo ra da te ~u je i a „ne }e te me vaq da vi u~i , imam ja aka de mi ju!” Ja se da sam hte la da joj po mog sta vrem na, do {la je u gar ~ ne da mi qu bi no gu, „iz vi e, ni sam hte la da vas uvre uvre di la, hte la sam da joj ni {to sam tra `i la da po -

Du bro va~ ka go spar ka sa mi tro va~ kog „Stra du na”

IlijaMarkovi}

va na `i vot

U P O T R E B A @ I V O T A

 Zbog mira u ku}i, tu`ilac je u Moskvi, Mira u da~i.

MI LI CA RA DA KO VI], GLU MI CA

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

Meso i kupus

re ma sta ti sti~ kim po ka za te qi ma, Evro pqa ni da nas ~i ne 10 pro ce na ta svet skog sta nov ni {tva, i to onih 10 po sto ko ji naj u god ni je i naj du è ì ve, ima ju naj bo qe uslo ve ì vo ta, naj lak {e se {ko lu ju, naj lak {e do la ze do po sla... Me |u tim, odav no je na sta lo ono po re |e we sta ti sti ke i sar me: jed ni je du me so, dru gi ku pus, a u pro se ku svi je du sar mu. Dru gim re ~i ma, ni Evro pqa ni ni su je din stve na ka te go ri ja, ve} me |u wi ma po sto je ogrom ne raz li ke. Pre ma Go di {wa ku ko ji je ne dav no ob ja vi la Sta ti sti~ ka agen ci ja EU Euro stat, mo è se za kqu ~i -

ti da je, s jed ne stra ne, po me nu ta raz li ka i da qe ve o ma uo~ qi va, ali, s dru ge, i da se jaz ipak po la ko sma wu je. U sva kom slu ~a ju, ka da se po sma tra ju dr à ve ~la ni ce EU, i da qe se naj lo {i je ì vi u Ru mu ni ji i Bu gar skoj, dok je stan dard naj vi {i u se ver no e vrop skim ze mqa ma te, da ka ko, Luk sem bur gu. U ovom je Go di {wa ku, ipak, po seb nu pa `wu pri vla ~i pri ~a o vla sni {tvu nad ne kret ni na ma, jer je po ka za la da, za raz li ku od Ame ri ka na ca ko ji u prin ci pu ve }i deo ì vo ta pro ve du kao pod sta na ri, za ma {an broj Evro pqa na ì vi u vla sti tom sta nu. No, i tu sta ti sti ka zna za va ra ti, jer je to po sle di ca ula ska is to~ no e vrop skih dr à va u EU, ko je su u mi raz une li ve li ki broj tzv. dru {tve nih

sta no va ot ku pqe nih po ba ga tel nim ce na ma na kon pa da gvo zde ne za ve se. Otu da, uosta lom, i po da tak da upra vo u Bu gar skoj i Ru mu ni ji go to vo da i ne ma gra |a na ko ji ne ma ju svoj stan, a pri to me je pro ce nat onih op te re }e nih kre di ti ma ili hi po te kom na ni vou sta ti sti~ ke gre {ke. Me |u tim, tre ba ima ti u vi du da su to po pra vi lu ma li sta no vi u ko ji ma sta nu ju i po tri ge ne ra ci je, jer sa svo jim ak tu el nim pla ta ma no vu gaj bu – ne ma ju {an su da ku pe. S dru ge stra ne, oni ko ji slo ve za bo ga ti je, Nem ci, u ve }i ni sta no ve iz najm qu ju ili su se ne ka ko do mo gli vla sti te ne kret ni ne, ali ozbiq no op te re }e ne kre di tom ili hi po te kom. Za ni mqi vi su i po da ci ko ji se od no se na {kol stvo: re ci mo, u Go di {wa ku je na ve den po da tak da je ne {to vi {e od 93 mi li o na Evro pqa na bi lo u ne kom sta di ju mu re dov nog {ko lo va wa, i to ne ra ~u na ju }i pred {kol sko obra zo va we; pro se~ ni sta nov nik EU {ko lu je se 17 go di na, a Fin ske ~ak 20. Ka da je re~ o pred {kol skom obra zo va wu, u EU je wi me ob u hva }e no ~ak 90,1 od sto ~e tvo ro go di {wa ka, dok ne ku vi so ku {ko lu za vr {i go to vo 40 od sto è na i ko ji pro ce nat ma we mu {ka ra ca. Na pri mer, u Ir skoj, Dan skoj i Fin skoj di plo mu ima vi {e od 55 po sto pri pad ni ca lep {eg po la. Pre ma ana li zi Euro sta ta, sva ki {e sti sta nov nik EU-27, ta~ ni je wih 16,5 od sto, ì veo je u ri zi ku od si ro ma {tva, od no sno s ma we od 60 po sto pro se~ nog do hot ka u svo joj dr à vi. Naj ma we ih je u ê {koj, sa mo 9 pro ce na ta, a naj vi {e u Ru mu ni ji, gde sva ki ~e tvr ti sta nov nik ì vi na gra ni ci si ro ma {tva ili is pod we. Na rav no, i taj je po ka za teq re la ti van, jer ni je isto bi ti si ro ma {an u Luk sem bur gu i Ru mu ni ji: sa 60 pro ce na ta pro se~ nog pri ma wa, „si ro ma {ni” Luk sem bur à nin se bi mo è pri u {ti ti ta~ no osam pu ta vi {e ro be i uslu ga ne go za i sta si ro ma {ni Ru mun. Ka da je re~ o zdra vqu, i da qe su bo le sti krv nih su do va naj ~e {}i uzrok smr ti Evro pqa na – na sva kih 100.000 sta nov ni ka one od ne su 227 ì vo ta; naj ve }a sto pa smrt no sti od sr ~a nih uda ra bi la je u Bu gar skoj, dok su Fran cu ska i Dan ska su je di ne dr à ve u ko ji ma je kan cer ubi ca broj je dan. Ina ~e, u pro se ku se za evrop sko sta nov ni {tvo mo è re }i da je go to vo „sta ra~ ko”, jer pro se ~an sta nov nik ne ma~ ke ima ~ak 43,7 go di na, dok su „naj mla |i” Ir ci sa pro se kom od 33,8 i Islan |a ni sa 34,5 go di na, a to su i je di ne dve dr à ve u ko ji ma je na ta li tet za po hva lu. n E. N. L.

re ma is tra ì va wu Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Vla de Sr bi je, ko je je spro ve de no od 16. do 21. de cem bra, po dr {ka gra |a na ula sku u EU opa la je na 51 od sto, od no sno dva pro cen ta je ma wa od one is ka za ne u jun skom son di ra wu jav nog mne wa. Dru gim re ~i ma, uko li ko bi su tra bio ras pi san re fe ren dum sa pi ta wem – Da li po dr à va te u~la we we Sr bi je u EU – „za” bi gla sa lo 51 od sto gra |a na, „pro tiv” bi bi lo 28 od sto, 18 pro ce na ta ne bi gla sa lo, dok tri od sto ne zna ka ko bi se iz ja sni lo. Na pi ta we zbog ~e ga bi gla sa li pro tiv ula ska u Uni ju, gra |a ni su naj ~e {}e od go va ra li da Sr bi ja od ~lan stva u EU ima vi {e {te te ne go ko ri sti, a kao raz log su na vo |e ne uce ne, pri ti sci i uslo vqa va wa. Za ni mqi vo je da ~ak 12 od sto is pi ta ni ka ko ji se pro ti ve evro in te gra ci ja ma mi sli da }e mo ì ve ti lo {i je ne go da nas, dok je 10 po sto wih uve re no u to da }e EU pro pa sti, od no sno da Uni ja ne ma bu du} nost. S dru ge stra ne, kod gra |a na ko ji su za ~lan stvo u EU do mi ni ra ju oni ko ji u Uni ji vi de put ka bo qoj

ru ko vod stvu dr à ve, 32 pro cen ta za to od go vor nim sma tra si tu a ci ju u EU, dok sa mo pet od sto gra |a na kao pro blem vi di Ko so vo. Ipak, na pi ta we ko ji je naj ve }i uslov ko ji se po sta vqa pred Sr bi ju, ~ak 70 gra |a na je is ta klo da je to Ko so vo. Isto vre me no, 75 od sto gra |a na sma tra da bi pro ble me Be o gra da i Pri {ti ne tre ba lo re {a va ti bez ob zi ra na Evrop sku uni ju. „Po se ban tret man” sva ka ko za slu ù je i per cep ci ja gra |a na Sr bi je o po mo }i ko ju je dr à va do bi la iz ino stran stva od 2000. go di ne. Ko li ko je pre du be |e we ve li ko ilu stru je po da tak da ~ak 41 od sto an ke ti ra nih mi sli da je Ru si ja naj ve }i do na tor Sr bi je, za tim Ja pan (39 po sto), on da EU (32 pro cen ta), te Ki na (21 po sto) i Nor ve {ka (17 po sto). A stvar no sta we je dra ma ti~ no dru ga ~i je: Ru si ja ni je Sr bi ji u pro te kloj de ce ni ji do ni ra la ni evro (!!!) ni do lar, ni ru bqu ni di nar, a sli ~an je „re zul tat” i Ki ne. S dru ge stra ne, di rekt no od EU, kao i od ze ma qa ~la ni ca, Sr bi ja je do bi la ~ak 4,5 mi li jar de evra. Od to ga je ne ma~ ka po mo} bi la na ni vou 1,1 mi li -

Rusi u Ma[ti,

evRopqani u pRaksi bu du} no sti za mla de ge ne ra ci je, kao i ve }u mo gu} nost za po {qa va wa. Vi so ko se kao raz log za evro en tu zi ja zam ko ti ra i slo bo da pu to va wa, te mo gu} nost da se ure di sta we u sa moj dr à vi. Otu da mo `da i ge ne ral na pro ce na da je za 39 od sto gra |a na Sr bi je ~lan stvo na {e ze mqe u EU „do bra stvar”, da je „lo {e” mi sli 26 wih od sto, dok je ne gde iz me |u tre }i na po pu la ci je. Ono {to u sva kom slu ~a ju ohra bru je je ste oce na ube dqi ve ve }i ne is pi ta ni ka (wih ~ak 85 od sto) da bi re for me u dru {tvu i dr à vi tre ba lo spro vo di ti i da ni su uslov za ula zak u EU, a sve za rad stva ra wa bo qe Sr bi je. Pri to me se u pr vi plan sta vqa ju re for ma pra vo su |a i bor ba pro tiv ko rup ci je. Ipak, in di ka tiv no je i da je u ma ju 2008. po jam EU iza zi vao po zi tiv nu re ak ci ju kod 54 od sto an ke ti ra nih a sa da je to pa lo na 32 od sto, dok je broj onih kod ko ji Uni ju do ì vqa va ju ne ga tiv no udvo stru ~en – sa ta da {wih 16 na ra stao je na 32 pro cen ta. Ina ~e, po ma lo pa ra dok sal no, ali kriv ca za to {to Sr bi ja 9. de cem bra ni je do bi la sta tus kan di da ta ~lan stvo u EU ~ak 53 od sto is pi ta nih vi di u

jar de, dok su nam od osta lih ~la ni ca EU naj vi {e po ma ga li Ita li ja ni (273,6 mi li o na evra) i [ve |a ni (207,7 mi li o na evra). Ve li ki do na to ri su i Sje di we ne Dr à ve, ~i ja je po mo} do ma {i la 630 mi li o na evra, te Nor ve {ka (182 mi li o na), [vaj car ska (132,5 mi li o na) i Ja pan (96,65 mi li o na evra). Ko li ko za ta kvu (ne)oba ve {te nost gra |a na od go vor nost sno se dr àv ni or ga ni, a ko li ko sa mi me di ji, za di sku si ju je. Tek, ja sno je da iz po li ti~ kih raz lo ga ni je ba{ opor tu no na bi ja ti na nos Ru si ma i Ki ne zi ma da se ni su ne {to pro sla vi li ka da je tre ba lo po mo }i Sr bi ji da se po dig ne iz Mi lo {e vi }e vog pe pe la, ali isto ta ko ni je ni ko rekt no osta vqa ti gra |a ne u ba{ to li kom ne zna wu. Uosta lom, jo{ je dan pri mer: o fon do vi ma EU je in for mi sa no tek 2 pro ce na ta is pi ta ni ka, uz jo{ 13 po sto wih ko ji mo gu da ka ù ka ko o wi ma ne {to zna ju, dok ~ak 60 po sto an ke ti ra nih pri zna je da o sve mu to me poj ma ne ma. A na ma je, kroz raz ne pro gra me EU, po put IPA, sti glo ~ak 2,2 mi li jar de evra! n Miroslav Staji}

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

dnevnik vih da na ak tu el na su upo zo re wa ko ja do la ze s vi {e stra na da Vla da Sr bi je gre {i kad ho }e da uki ne Upra vu za jav ne na bav ke, jer ako je ne bu de, on da bra ne zlo u po tre ba ma u jav nim na bav ka ma ni for mal no vi {e ne }e bi ti. I dok se na taj na ~in otva ra pro stor za mu va wa, s dru ge stra ne, jo{ uvek op sta je bi ro krat sko in si sti ra we na spro vo |e wu ten der skog po stup ka ta mo gde lo gi ka ka è da je to be smi sle no i ne mo gu }e. Po to me, da kle, tre ba is po {to va ti za kon o jav nim na bav ka ma i ka da iz da va~ è li da ob ja vi kwi gu ak tu el nog no be lov ca, te vaq da tre ba da ga klo ni ra da bi pri ku pio tri po nu de, pa da bu de ono {to bi ti ne mo è, od no sno da bi ra naj po voq ni jeg me |u jed na ki ma. Mon se rat Ka ba qe je ta ko |e jed na, kao i pi ja ni sta Ke mal Ge ki}, re di teq De jan Mi ja~, ili Bob Di lan, sve jed no, i si gur no je da bi se jef ti ni ji mo gli an ga ò va ti u wi ho vim pro fe si ja ma, po zva ti ih da go stu ju u ze mqi Sr bi ji... ali naj po voq ni ji u umet no sti ne zna ~i i naj bo qi. Po sto ji ta ko zva ni „pre go va ra~ ki po stu pak bez ob ja vqi va wa jav nog po zi va“, ko ji se pri me wu je ba{ u ta kvim slu ~a je vi ma ka da se ne mo gu utvr di ti tri po nu de. Ali, ta kav po stu pak sa dr ì set obra za ca na pre ko 45 stra na ko je tre ba po pu ni ti, sve da bi se do ka za lo ono {to se mo è ob ja sni ti u jed noj re ~e ni ci: da ne po sto je dva ista umet ni ka, od no sno da je ap so lut no be smi sle no ob ja {wa va ti raz log za {to se ba{ do ti~ ni an ga ù je, a ne ne ki dru gi i mo `da jef ti ni ji ka da je ho no rar u pi ta wu. Ili, ka ko pi {e, „po stu pak bez ob ja vqi va wa jav nog po zi va se spro vo di ako zbog teh ni~ kih, od no sno umet ni~ kih raz lo ga pred me ta jav ne na bav ke ili iz raz lo ga po ve za nih sa za {ti tom is kqu ~i vih pra va, na bav ku mo è is pu ni ti sa mo od re |e ni po nu |a~”. Dru gim re ~i ma, ako „Ro ling ston se”, koji eto slave pola veka postojawa i jo{ sviraju, ama ba{ ni ka ko ne mo è da za me ni ne ki lo kal ni bend sa sta vqen od vo ka la, bas gi ta re, so lo gi ta re i bub we va. Po me nu ti obra sci bi zapravo tre ba lo da si mu li ra ju jav nost i po ku {a ju da is po {tu ju pro ce du ru ce log po stup ka, i za to me |u wi ma tre ba is pu ni ti i one ko ji se ti ~u od lu ke o po kre ta wu po stup ka; od lu ke o obra zo va wu ko mi si je za jav nu na bav ku; za pi snik o otva ra wu po nu da, za pi snik o pre go va ra wu,

nedeqa15.januar2012.

TE M A „DNEV N I K A”: BIROKRATIJA I ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA

Tender i za nobelovce, pijaniste, rediteqe... iz ve {taj o stru~ noj oce ni po nu da, od lu ke o iz bo ru naj po voq ni je po nu de/od lu ke o ob u sta vi po stup ka, oba ve {te we o iz bo ru naj po voq ni je po nu de i oba ve {te we o za kqu ~e nom ugo vo ru/oba ve {te we o ob u sta vi po stup ka. Pri to me, da ap surd bu de jo{ ve }i, kri te ri jum za oce wi va we po nu de je i tu naj ni `a po nu |e na ce na, {to je jo{ je dan bi ro krat ski bi ser s ob zi rom da je – sa mo jed na po nu |e -

ri {ta Alek san dar Mi lo sa vqe vi}. – @i vi mo u tur bu lent nom vre me nu i ~e sto ni smo u si tu a ci ji da zna mo s ko jim sred stvi ma mo `e mo da ra ~u na mo, da bi smo mo gli da pla ni ra mo. To je pr vi pro blem. Do la zi mo u si tu a ci ju da mo ra mo da na pra vi mo ten de re za ne ke stva ri, pa da tek po sle vi di mo na ko ji na ~in }e mo se ukla pa ti. Da ne pri ~a mo o glu po sti ma, na mer no upo tre bqa vam taj iz raz, a ap so lut no i ne -

ti je di na dr à va na ku gli ze maq skoj u ko joj upra va po zo ri {ta ras pi su je ten der za re di te qa ko ji tre ba da re ì ra „Ha mle ta“? Pa {ta to tre ba da zna ~i, da }e mo uze ti onu po nu du ko ja je naj ni à? Da }e mo pri sta ti na re di te qa ko ji ne pri pa da na {oj umet ni~ koj ori jen ta ci ji, na {oj ide ji po zo ri {ta? Ko ji su to kri te ri ju mi eko nom ske pri ro de ko ji mo gu da bu du upi sa ni u kri te ri ju me ten de ra, e da bi smo

Ima li neka jeftinija Be~ka filharmonija?

na! Po tom se do no si od lu ka o iz bo ru naj po voq ni je po nu de („me |u„ jed nom po nu |e nom), i ta ko da qe.... – Ge ne ral no, ne mo gu da bu dem pro tiv za ko na ko ji po ku {a va da do ve de u red ne ku stvar, i vr lo se za la `em za to da stva ri bu du do ve de ne ko na~ no u red. Me |u tim, za kon je pri li~ no jed no di men zi o na lan i ne pred vi |a spe ci fi~ no sti kao {to je slu ~aj sa Za ko nom o kul tu ri. Ni su pred vi |e ne ne ke spe ci fi~ no sti ko je su vr lo ka rak te ri sti~ ne za po zo ri {te. Ta ko i Za kon o jav nim na bav ka ma pro sto pre vi |a tu ~i we ni cu – ka `e za „Dnev nik” uprav nik Srp skog na rod nog po zo -

stru~ no sti qu di ko ji se ba ve pi sa wem od re |e nih za ko na, pa ta ko do la zi mo do ne mo gu }ih si tu a ci ja. Ima li smo ozbiq ne pro ble me zbog to ga {to je bi lo pred vi |e no da pre ko ten de ra an ga `u je mo, re ci mo, re di te qe. Mi lo sa vqe vi} pod se }a da je na to vi {e pu ta upo zo ra vao, ali da su tek sa za ka {we wem od go di nu i po da na u po zo ri {tu do bi li ob ja {we we i tu ma ~e we za ko na po ko jem za od re |e ne umet ni~ ke ak tiv no sti ne tre ba da ras pi su ju ten de re. – Mi smo in si sti ra li da do bi je mo tu ma ~e we za ko na, po sta vqa u }i pi ta we da li je mo gu }e da }e mo bi -

on da po {to va li Za kon o jav nim na bav ka ma? – pi ta se Mi lo sa vqe vi}. On do da je da se ipak mno ge stva ri do ga |a ju po iner ci ji, {to }e re }i da iako je za kon stu pio na sna gu, jo{ funk ci o ni {e sta ri si stem ko ji ne mo `e pre ko no }i da se pro me ni, {to je u ovom slu ~a ju do bro, jer bi u su prot nom ne kom slu ~aj no pa lo na pa met da za i sta ras pi su je ten der za re di te qa. – Da ne pri ~am da mi mo ra mo una pred da pred vi di mo broj ho tel skih so ba i tip ho tel skih uslu ga ko je }e mo tra `i ti od ho te la, a ti ~e se re zer va ci ja i pla ni ra wa ino stra nih go sto va wa u No vom Sa du.

Ka ko }e mo mi to pred vi de ti? Ka ko de no ko je du àn, a ko ni je da spro mo è mo da pred vi di mo ho }e li u vo di jav ne na bav ke. Ali, po istom SNP do }i Hr vat sko na rod no ka za za ko nu, za sve iz no se pre ko 318.000 li {te ili Slo ve na~ ko na rod no di na ra, sva ko je du àn da spro ve de gle da li {~e ili Uj sin haz iz Bu po stu pak jav nih na bav ki. Ako grad dim pe {te, i sa ko li ko glu ma ca? To fi nan si ra ne ki pro gram s vi {e od je pro sto ne mo gu }e, za to {to sva ta 50 od sto, ko ri snik tih sred sta va po zo ri {ta ima ju po tre bu da se du àn je da spro ve de po stu pak jav pred sta ve no vo sad skoj pu bli ci na nih na bav ki, pa ta ko i mi u tom slu naj bo qi na ~in i ako su pla ni ra li ~a ju – ka è se kre tar ove or ga ni za naj bo qu pred sta vu, to ne mo ra da ci je Mi lan Ra du lo vi}. zna ~i da u me |u vre me ni ni su na Pro blem Za ko na o jav nim na bav pra vi li bo qu, i da }e po è le ti ka ma po sto ji, po tvr |u je i Ra du lo ba{ s wom da do |u. A ta bo qa, na vi} jer, ka ko ob ja {wa va, iako je on pri mer, pod ra zu me va de set so ba vi do bar, bu du }i da spre ~a va ko rup ci {e, ili de set no }e wa vi {e, a mi ju i stva ra uslo ve da svi bu du jed na smo li mi ti ra ni. Ili, jed no stav no, ki na tr ì {tu, ne mo è sve da se ho tel „Put nik“ je za u zet. Ka ko }e pod ve de pod istu ka pu. U slu ~a ju mo to re gu li sa ti ten Mu zi~ ke omla di ne de rom? To su ti non No vog Sa da, pod jav A mo`da moè i ne na bav ke pot pa da ju sen si s ko ji ma se su o- ~a va mo sva ki dan. drugi bend umesto {tam par ske uslu ge, Ili, na pri mer, ko ja na vo di Ra du lo vi}, „Rolingstonsa” je to ko li ~i na drv ne od no sno ko joj {tam gra |e ili elek tro ma pa ri ji }e bi ti po ve te ri ja la, neo p hod na da bi bi la na ren po sao {tam pa wa ma te ri ja la, pra vqe na sce no gra fi ja za od re |e za tim ho tel ske uslu ge, ali ve} tu nu pred sta vu? To tre ba da pla ni po sto ji pro blem. ra mo go di nu i po da na una pred, {to – Ako u No vom Sa du po sto je dva je pri li~ no ne mo gu }e – uka zu je Mi ho te la s pet zve zdi ca, ka ko tra ì lo sa vqe vi}. ti po nu du od tri, a pri tom is pu ni Svi ti pro ble mi se ne ka ko re ti zah tev umet ni ka da od sed nu u ho {a va ju, za i sta u okvi ru za ko na, is te lu s pet zve zdi ca ko ji je naj bli ti ~e Mi lo sa vqe vi}, ali ka ko do ì kon cert noj dvo ra ni? Ili, ka ko da je, da ga ne bi pre kr {i li, ne mi za do vo qi ti zah te vu da so be bu du 35 nov no vr {e na si qe nad sa mom pri kva drat nih me ta ra, i na }i tri po ro dom po sla u po zo ri {tu. Is ti ~u nu de za to? Ovom za ko nu pod le ù i }i da ni je za sti hij sko po slo va we, tran sport ne uslu ge. Da kle, tre ba i da ni je za to da dr à va ne ma uvid da po sto je tri po nu de za avi on ski u tro {e we bu xet skih pa ra, Mi lo pre voz. Ka ko, ka da umet ni ci do la sa vqe vi} sma tra da bi bi lo pa met ze od re |e nog da na, u od re |e no vre no oslu {nu ti ka ko stva ri sto je u me, i ka da le ti sa mo JAT? Mo gu sa ze mqa ma u ko ji ma ta kvi za ko ni ve} mo da imam po nu de od tri agen ci je funk ci o ni {u ne ko vre me, pa on da za jed nog avio pre vo zni ka ko ji vo zi vi de ti na ko ji na ~in }e mo mi da se od re |e nog da na, {to je ne bu lo zno. pri la go di mo i na ko ji na ~in }e ta Ne mo gu se pri ku pi ti ni tri po nu kon tro la bu xet skih pa ra da bu de de za è le zni~ ki pre voz – na vo di spro ve de na. Ra du lo vi} i is ti ~e da je naj ve }i – Mu zi~ ka omla di na No vog Sa da pro blem to {to se tra ì da za je re gi stro va na kao udru è we gra umet ni ke po sto je tri po nu de, od no |a na i kao ta kva fak ti~ ki ne ma sno ten der za u~e sni ke fe sti va la, oba ve zu jav nih na bav ki. U po je di pro gra ma, kon ce ra ta... nim ~la no vi ma ovog za ko na je na ve n Nata{a Pej~i}

POLICIJSKO DVORI[TE - RETROSPEKTIVA @EQKA KIPKEA U MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI VOJVODINE

Staqin uz crno vino od kro vom Mu ze ja sa vre Ku stos iz lo `be @iv ko Gro zda me ne umet no sti Voj vo di ni} po sta vu ra do va @eq ka Kip ne u No vom Sa du, u uto rak kea tre ti ra kao igru s umet ni~ 17. ja nu a ra, bi }e otvo re na re tro kim zna kom ko ji pred sta vqa auto spek tiv na iz lo `ba po zna tog hr ra da nas ali i ju ~e. Po Gro zda ni vat skog umet ni ka @eq ka Kip kea }e vim re ~i ma, ide ja po stav ke iz pod na zi vom „Po li cij sko dvo ri lo `be u MSUV ni je za sno va na na {te”. Iz lo `bu ~i ne ~e ti ri ce li kla si~ nom pred sta vqa wu umet ni ne po sve }e ne pre i spi ti va wu ve za ka sa svo jim ra do vi ma, ve} je to, iz me |u film skog me di ja i re pre za pra vo, „po ku {aj in ter ve ni sa wa siv nog dru {tva, a po ~i wu pri ~om iz lo `bom unu tar jed nog bi ro o spre zi film ske umet no sti i krat skog po li ti~ kog pro sto ra”. dik ta to ra (Pre da to ri, fil mo fi Jer, za Kip kea je da na {we ro bo va li i bo ca vi na), nad zor noj ka me ri upe re noj u sme ru re pre siv ne in sti tu ci je (Nad zor na ka me ra), i za vr {a va ju se tra è wem bu le va ra, fik tiv nog me sta za za {ti tu pri vat no sti i autor skih slo bo da od re pre siv ne sva ki da {wi ce (Bu le var de vet ì vo ta). ê tvr ta ce li na (Krat ki vo di~ kroz se dam de se te i osam de se te) sta vqa na gla sak na ra ne auto ro ve ra do ve, ko ji u ve li koj me ri na go ve {ta va ju we gov bu du }i in te res – film, re pre siv ne usta no ve i vo a je ri zam u ime dr à ve. Pod se ti mo, @eq ko Kip ke je sli kar, pi sac i film ski autor, ko ji je pred sta vqao Hr vat sku na Ve ne ci jan skom bi je na lu 1993. i dve go di ne ka sni je na Ka ir skom bi je na lu, a 2007. je bio se lek tor hr vat skog pa vi qo na na 52. Ve @eqko Kipke: Glagoli za Abbeja Hoffmana ne ci jan skom bi je na lu. U po ~et ku se, po di plo mi ra wu na za we tri vi jal nim is ka zi ma i po na gre ba~ koj ALU (1976) ba vio pri {a wi ma po li ti~ kog esta bli mar nim i ana li ti~ kim sli kar {men ta isto kao i ro bo va we uti stvom, a od 1982. uno si eks pre siv ca ju re kla ma na kon zu men te. nost u svo ja plat na. U pr voj po lo – Re kla ma uvek pre u ve li ~a va vi ni osam de se tih vla sti tom dok hva li vred nost ne kog pro iz vo umet ni~ kom iz ra zu da je no vu di da. I @eq ko Kip ke, u sva kom svom men zi ju, sni ma ju }i krat ke fil mo ra du, na stu pu, tek stu, uka zu je na ve u S8 for ma tu, ko ji ma do ku men ~i we ni cu da je tri vi jal nost glav tu je sop stve ne ak ci je u jav nim ni adut po li ti ke. Upra vo to sa pro sto ri ma. zna we o tri vi jal nom dis kur su

isto ri je de ve de se tih, sa dra ma ti~ nim po sle di ca ma na sto ti ne hi qa da qud skih `i vo ta, ohra bru je umet ni ka da, po put Mar se la Di {a na, upo tre bqa va tri vi jal nost kao osnov ni ma te ri jal svo jih ra do va: „Po li cij sko dvo ri {te”, „Bu le var de vet `i vo ta”, „Nad zor na ka me ra”, „Pre da to ri, fil mo vi i bo ca vi na” – na vo di Gro zda ni} Ina ~e, ide ju za rad „Pre da to ri, fil mo fi li i bo ca vi na”, ko ji go vo ri o spe ci jal noj ve zi iz me |u

dik ta to ra i me di ja fil ma, Kip ke je do bio na jed nom saj mu hra ne u Tr stu, gde je ku pio bo cu vi na sa sli kom ru skog dik ta to ra Sta qi na. – Hteo sam cr no vi no, no `e na mi je ob ja sni la ka ko je re~ o ti pi~ nom gru zij skom ro zeu ka kvim je Sta qin le ~io ne sa ni cu. Ta da, te 2005, ni sam znao za taj po da tak, te sam, ma da ne voq no, ipak ku pio

bo cu omo ta nu ce lo fa nom. Pet go di na ka sni je dao sam da se na pra vi za tvo re ni va qak od plek si gla sa i u we ga po lo ìo dik ta to ro vo vi no. Objekt sam pri dru ìo dve ma na o pa ko okre nu tim sli ka ma dik ta to ra – Ti ta i Sta qi na, okru è nih svi tom. Obo ji ca su ga ji li po seb nu strast pre ma film skom me di ju, ~ak su in sta li ra li ku} ne bi o sko pe i do bar deo vre me na pro vo di li pred ekra nom, ta ko re }i u vir tu el nom sve tu – ob ja {wa va sam Kip ke. U fil mu „Nad zor na ka me ra” autor, pak, usme ra va ka me ru i nad zi re in sti tu ci ju ko ja je i sa ma nad le `na za nad zor za jed ni ce i we nih je din ki... Po mi {qe wu auto ra, da nas go to vo da i ne ma jav nog pro sto ra ko ji ni je pod pri smo trom si gur no snih ka me ra, te ta ko jed na ka me ra vi {e, usme re na pre ma po li cij skom dvo ri {tu, „ne bi tre ba lo da znat ni je ugro zi rav no te ù u po sto je }oj mre ì skri ve nih ka me ra ko ji ma se kon tro li {u jav ni pro sto ri gra da”. Ski ca za film „Bu le var de vet ì vo ta”, u stva ri je miks do ku men tar nog i fik cij skog, a re~ je o per ma nent nom pro ce su ili otvo re noj po tra zi za ne vi dqi vim bu le va rom u ko jem su zbi va wa, qu di i naj ra zli ~i ti ji re kvi zi ti – po ve za ni ~ud nim ve za ma. To je pri ~a o zo ni ot po ra prag ma ti~ nom mi {qe wu ko je, ne dvo smi sle no, sve vi {e in fi ci ra umet ni~ ki po re dak i uti ~e na we ga, ka è autor. Iz lo `ba u MSUV bi }e otvo re na do 29. ja nu a ra, rad nim da ni ma, osim po ne deq kom, od 10-16 ~a so va, a su bo tom i ne de qom do 14 ~a so va. E. N. L.

VERNISA@ ^ESTITKI ZA 2012. GODINU

Na{ dizajn kao deo evropske scene Mu zej sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne u No vom Sa du od 2. do 13. fe bru a ra i ga le ri ja New Moment New Ideas u Be o gra du od 8. do 16. fe bru a ra bi }e do ma }i ni je din stve ne iz lo `be naj lep {ih no vo go di {wih ka len da ra, ~e stit ki i po slov nih po klo na, po mno gi ma naj ve }e na pro sto ri ma ne ka da {we Ju go sla vi je. O~e ku je se da }e na iz lo `bu po sla ti ra do ve kom pa ni je, in sti tu ci je kul tu re, {tam pa ri je, sport ske or ga ni za ci je, agen ci je, di zaj ne ri, fo to gra fi iz Sr bi je i re gi o na Osnov ni kri te ri jum za oce wi va we ra do va bi }e di zaj ner ska re {e wa, umet ni~ ki kon cept, kva li tet {tam pe, ali i na ~in na ko ji su pri la go |e ni da po ru ke ko ri sni ci ma pre ne su na kul tu ran na ~in, za tim za ni mqi vost te ma, pre gled nost, ja sno }a ka len da ri ju ma i po ru ka, slo ga ni - tra ga we za no vim ide ja ma. Po re ~i ma Dra ga na Ko sa no vi }a, idej nog tvor ca iz lo `be, na me ra je da se do bi je objek tiv na sli ka o di zaj nu, afir mi {u i pod stak nu stva ra o ci, kom pa ni je, agen ci je i {tam pa ri je, kul tur ne

in sti tu ci je i sport ske or ga ni za ci je, na una pre |e wu pro mo tiv nopo slov nih ak tiv no sti, ali i mno go vi {e da se stek ne objek tiv na oce na o to me ko li ko su na {a di zaj ner ska re {e wa deo evrop ske kre a tiv ne sce ne. @i ri u sa sta vu mr Mi ro slav Mu {i}, te o re ti ~ar i kri ti ~ar di zaj na (pred sed nik), La slo Ka pi taw, di zaj ner, Dra gan Ku ru ci}, fo to-di zaj ner, Ra du le Bo {ko vi}, aka dem ski sli kar, Pe ro Zu bac, pe snik, te Dra gan Ko sa no vi}, mar ke tin {ki stru~ wak, do de li }e na gra de i pri zna wa po ka te go ri ja ma (zid ni i sto ni ka len da ri, ~e stit ke, po slov ni po klo ni), kao i spe ci jal na pri zna wa za fo to gra fi ju, ima ju }i u vi du pro fit ne i ne pro fit ne or ga ni za ci je. Na gra da se sa sto ji od di plo me ko ju do bi ja fir ma, od no sno agen ci ja, {tam pa ri ja i di zaj ner. Pri zna we }e do bi ti i u~e sni ci ~i ji }e ra do vi u}i u se lek ci ju iz lo `be. Pod se ti mo, rok za pri ja vu je 20. ja nu ar. n M. S.

nedeqa15.januar2012.

Odlu~uju}e nedeqe za evropske lidere U narednim }e se sedmicama evropski lideri morati da donesu neke va`ne odluke ukoliko `ele da spasu evro, koji je dodatno uzdrman prekju~era{wom odlukom rejting agencije „Standard i Pur”

20. jan Rim: Italijanski premijer Mario Monti (gore levo) ugosti}e nema~ku kancelarku Angelu Merkel i francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija da bi raspravili strategije rasta i zapo{qavawa u EU i dogovorili se o reformama

30. jan Brisel: Sastanak ministara finansija zone evra kako bi se odredili rokovi za PSI. Kwigovo|e o~ekuju dobrovoqno prevaqivawe gr~kog duga na nove obveznice na rok od 20 do 30 godina sa „podno{qivim” kuponima (kamatnim stopama) od 4 do 5 odsto feb Svetska tr`i{ta u februaru:

ponuda za razmenu obveznica koje }e biti dostupne privatnim vlasnicima tokom prve dve nedeqe u mesecu

20. feb Brisel:

23. jan Brisel, samit EU:

Sastanak ministara finansija zone evra

U vrhu prioriteta uvo|ewe spornog poreza na finansijske transakcije, ili „Tobinovog poreza” – koji podr`avaju Sarkozi i Merkelova, ali mu se protivi V. Britanija. Premijer Dejvid Kameron (gore desno) najavio je veto na takav porez, osim ukolikoko ga svi ostali u EU prihvate

28. feb

1-2. mart Brisel, samit EU: Planovi za uvo|ewe ~vr{}ih fiskalnih pravila u evro zoni i ja~awe uloge Evropskog suda pravde u izmewenom Evropskom ugovoru. Ubrzavawe uvo|ewa Evropskog stabilizacionog mehanizma – fonda za spasavawe u visini od 500 milijardi evra – koji bi trebalo da profunkcioni{e od jula

Svetska tr`i{ta: O~ekuje se primena odluke o prevaqivawu gr~kih obveznica i blagajni~kih zapisa (PSI ) u visini od 206 milijardi evra, a koje poseduju privatnici

Rej ting agen ci ja Stan dard&Po or sni zi la je kre dit ni rej ting Fran cu skoj, Austri ji, Slo ve ni ji, Slo va~ koj, Mal ti, Ita li ji, [pa ni ji, Por tu ga lu i Ki pru. Pad kre dit nog rej tin ga zna ~i da }e se ove ze mqe ubu du }e za du ì va ti sku pqe ne go do sa da. U spu {ta wu rej tin ga naj bo qe su pro {le Fran cu ska i Austri ja - sa mak si mal nih AAA na AA+, dok su Ki pru i Por tu ga lu rej tin zi sni è ni na ne za vid nih BB+, od no sno BB. Ana li ti ~a ri upo zo ra va ju da je ovo pr vi, i to è stok, uda ra ci evro zo ni u ovoj go di ni, ko ji do la zi u vre me ka da se evro blok bo ri za go li op sta nak. Sle de }i uda rac, ka ko se prog no zi ra, mo gao bi da usle di ve} kra jem mar ta ka da }e bi ti po zna ta sud bi na gr~ kog du ga, a ti me i to da li }e ta ze mqa i zva ni~ no pro gla si ti ban krot

VESTI

Tro je po gi nu lih na „Kon kor di ji” Tro je qu di, po gi nu lih u ne sre }i na bro du plo ve }eg ho te la „Ko sta Kon kor di ja” ko ji se na su kao ne ko li ko sto ti na me ta ra od oba le na za pa du Ita li je, iden ti fi ko va ni su kao dvo je put ni ka iz Fran cu ske i je dan ~lan po sa de iz Pe rua, sa op {ti li su lo kal ni zva ni~ ni ci. Wi ho va te la pre ne ta su u mr tva~ ni cu u Or be te lu, u bli zi ni ostr va \i qo, na ko jem se brod sa oko 4.000 qu di na su kao u pe tak po pod ne. U bol ni ce u me sti ma Gro se to i Or be te lo sme {te no je 67 po vre |e nih, od ko jih }e 42 oso be osta ti pod me di cin skim nad zo rom, dok su osta li ma sa ni ra ne frak tu re ili hi po ter mi ja, pre ne la je AN SA. Dvo je qu di je te {ko po vre |e no, od ko jih je dan dr `a vqa nin Ban gla de {a, ~lan po sa de ko ji je pre net u bol ni cu u Si je ni s po vre dom ki~ me, i de voj ka ko ju u Gro se tu le ~e od te {kih po vre da gla ve. U tre nut ku ne sre }e na luk su znom tu ri sti~ kom bro du na la zi lo se 3.200 put ni ka i 1.023 ~la na po sa de od ko jih je ve }i na eva ku i sa na ~am ci ma za spa sa va we, he li kop te ri ma i dru gim bro do vi ma ko ji su se za te kli u pod ru~ ju.

Los An |e les: Ubi jao bes ku} ni ke Po li ci ja u Los An |e le su uhap si la je jed nu oso bu za ko ju se sum wa da je ubi la bes ku} ni ka na pe ri fe ri ji tog gra da, a ne is kqu ~u je se da je po ve za na i sa tri pret hod na ubi stva skit ni ca u naj ve }em gra du Ka li for ni je. Uhap {e na oso ba od go -

dnevnik

c m y

va ra opi su osum wi ~e nog za pret hod na ubi stva, sa op {ti li su zva ni~ ni ci. U po sled wem slu ~a ju bes ku} nik je pro na |en mr tav u bli zi ni fast fud re sto ra na na ras kr sni ci iz me |u La Pal ma ave ni je i auto pu ta Im pe ri jal, a za tim su sve do ci ugle da li jed nu oso bu ka ko be ì i o to me od mah oba ve sti li po li ci ju. Po li cij ske sna ge su blo ki ra le ~i tav kraj, po sle ~e ga je jed na oso ba uhap {e na. Sum wa se da je ta oso ba, ~i je ime jo{ ni je sa op {te no, pre po sled weg ubi stva li {i la ì vo ta jo{ tro ji cu bes ku} ni ka. Od sre di ne de cem bra su na |e na te la Xej msa Mek gi li vre ja (53), Loj da Mi do ua (42) i Po la Smi ta (57), ko ji su svi iz bo de ni no èm.

re dit na agen ci ja StanHR VAT SKA PRED RE FE REN DU MOM O dard&Poor u jed nom da nu sru {i la je kre dit ni rej ting ~ak de vet ze ma qa ~la ni ca Evrop ske uni je, a po seb no se pri tom is ti ~e jed na od kqu~ nih dr à va Uni je - Fran cu ska, ko ja je iz gu bi la naj vi {i AAA sta tus. Pred - sku ko li ko je to du go ro~ no kva li jeg ì vo ta. Ako za sad za ne ma ri mo sed ni ka Ni ko la sa Sar ko zi ja si - tet na od lu ka za na {u dr à vu. Da, do la ze }e i od la ze }e tren do ve – se gur no je ovo ga pet ka 13. za bo le la sad smo u kri zi, tra ja }e jo{, bi }e ti mo se pra vqe wa pa ni ke oko si ra, gla va, no hr vat ski gra |a ni su tek u jo{ lo {e, bi }e jo{ ne za po sle nih, mle ka, do ma }ih ko ba si ca i ra ki je, „ba na ni“. Oni za ne de qu da na, 22. ni Evrop skoj uni ji ne cve ta ju ru è a ovih je da na, pak, evro fo bi ja iz ja nu a ra, tre ba da od lu ~e è le li – evro pa da, kri za se pre li va i na ra zi to po pu lar na na dru {tve nim u}i u tu Evrop sku uni ju. O ko joj, mno go mo} ni je ze mqe od nas, du go mre à ma (ako si u tren du, „laj kuj“ iako hr vat ske vla de pre go va ra ju o vi ra stu kao ku le u pe sku, ban ke go evro fo bi ju i ~e sti taj pra vo slav ni to me ve} 10 go di na, uglav nom zna ju mi la ju ka ma te, glav ne ~la ni ce vi ma lo, i o ko joj, po seb no po sled we {e ni ka ko ne na la ze za jed ni~ ki je dve-tri go di ne, slu {a ju ova kve po - zik, ho }e li ta Uni ja do 1. ju la 2013. ra à va ju }e ve sti. Tre ba li spo me - (ka da bi bio na{ slu `be ni da tum nu ti ka ko su u istom ovom iz ve {ta - pri stu pa) uop {te po tra ja ti – no ju Standard&Poora Por tu gal i Ki par ipak je to du go ro~ no bo qa so lu ci pa li na kre dit ni ni vo „sme }a“? To ja za nas, uve ra va ju. bi, ba na li zo va no go vo re }i, zna ~i Bi }e mo pod ka pom ve li kog or ga lo da im ban ke i in ve sti to ri ne }e ni zi va nog si ste ma, ka ù, otvo ri }e da va ti kre di te, od no sno da }e im nam se no va tr ì {ta, fon do vi (ko ih da va ti po vr lo ne po voq nim je smo i do sad ima li do ne kle na uslo vi ma. Pa zar u ras po la ga wu, ali to ko lo tre ba da se se ma lo zna o wi ho An ke te Fa kul te ta uple te mo, kao da vom ko ri {}e wu po li ti~ kih na u ka nam ni je do voq no ili ne ko ri {}e wu), na {e mu ke? Na {e mo }i }e mo da pu tu po ka zu ju da se kri ze, za ko ju na ja je mo bez pa so {a i hr vat ski gra |a ni vqu ju da }e se i po lu je mo po naj vi {e se bo je jo{ da se {ko ja ~a ti ove go di ne, ~i ta voj Evro pi. U ve }eg gu bit ka po sla EU ru è ipak mi na {eg lo {eg kre i po ve }a wa ce na dit nog rej tin ga, ri {u lep {e ne go na {e lo {e va lu te, ov de, uve ra va ju po po sr nu le pri vre li ti ~a ri kroz glu de, po li ti ~a ra uce we nih od krup pa ve pro pa gand ne spo to ve, a o va nog ka pi ta la? Pa ipak, hr vat ska `nim te ma ma ras pra vqa ju stru~ jav nost upra vo je pred jed nom od wa ci na sla bo pra }e nim te mat naj ve }ih od lu ka od pro gla {e wa ne skim okru glim sto lo vi ma, od no sno za vi sno sti. wi ma se ba ve oni ko jih se to ne po Kao i o ula sku u EU i o ne za vi sred no ti ~e: ri ba ri, po qo pri vred sno sti su se iz ja sni li na re fe ren ni ci... du mu (to su i je di na dva re fe ren du Mno gi od ma hu ju gla vom, pre go ma u isto ri ji Hr vat ske), na ko ji je vo ri su iona ko ve} za vr {e ni, ka iza {lo ~ak 94 po sto bi ra ~a. No va sno je sad za de ta qe. No, bez ob zi ra vlast na da se da }e na ovom re fe na pre go vo re, stra ho vi gra |a na su Bo ì}) – pi ta wa ko ja po sta vqa ju ren du mu za ula zak gla sa ti oko 60 re al ni i ni jed na vla da ih ne bi hr vat ski gra |a ni po sta vqa ju i gra po sto bi ra ~a. Svo je na de za sni va ju sme la za ne ma ri ti. An ke te Fa kul |a ni svih osta lih ze ma qa Uni je. i na de be lo po ja ~a noj pro-EU kam te ta po li ti~ kih na u ka po ka zu ju No va Vla da Zo ra na Mi la no vi }a u pa wi pa s te le vi zij skih, ra dij skih upra vo to: hr vat ski gra |a ni naj vi ovo krat ko vre me ko li ko funk ci o- i inih ka na la ovih da na is pa da ju {e se bo je jo{ ve }eg gu bit ka po sla ni {e ipak je po ka za la bo qe ko mu sva zna ~aj ni ja li ca: pred sed nik, i po ve }a wa ce na, dok tek tre }i nu ni ka tiv ne spo sob no sti (i pro pa pre mi jer, mi ni star ka spoq nih po bri ne ho }e li Bri sel od re |i va ti gand ne ve {ti ne) od pret hod ne. Pa slo va Ve sna Pu si}, ~ak i biv {a hr vat skoj vla di {ta i ka ko da ra di. ta ko tu ma ~e svi ma na ma ka ko }e pre mi jer ka (ko ju mno gi ma ni je dra Evro skep ti ci zam je kod ve }i ne vr opo ra vak glo bal ne pri vre de tra ja go gle da ti!). Svi uve ra va ju Hr vat lo re a lan – zbog kri ze i sve lo {i ti jo{ ne ko vre me, a kod nas o~e ku -

^i je ru `e

IZRA EL SKI SCE NA RIO

Nu kle a r ni pro me {a }e z rael je ve} po ~eo da raz ra |u je sce na rio re ak ci je na si tu a ci ju u ko joj }e Iran ima ti nu kle ar nu bom bu, za ko ju pred vi |a da }e se do go di ti ve} do ja nu a ra 2013. Pre ma stra te {kom do ku men tu ko ji su sa sta vi li vr hun ski di plo mat ski, oba ve {taj ni i voj ni stru~ wa ci, Tel Aviv }e pri vre me no od u sta ti od voj nog na pa da pro tiv Te he ra na, ali }e i da qe dr `a ti tu op ci ju na sto lu. Bri tan ski Tajms do {ao je u po sed do ku men ta ko ji su sa sta vi li stru~ wa ci In sti tu ta za stu di je o na ci o nal noj bez bed no sti, ko ji je je dan od naj u gled ni jih izra el skih think-tank or ga ni za ci ja, i u ko jem

se iz la `e si mu la ci ja mo gu }ih raz vo ja glo bal nih po li ti~ kih do ga |a wa na kon {to Te he ran od ra di svo je pr vo te sti ra we nu kle ar ne bom be. Po tom do ku men tu, te sti ra we bi mo glo da se do go di u idu }ih go di nu da na i ono }e, na po me nu to je, pot pu no pro me ni ti od nos sna ga u bli sko i sto~ noj re gi ji, ali i {i re. Re ak ci je glav nih svet skih i re gi o nal nih „igra ~a” na tran sfor ma ci ju Ira na u nu kle ra nu si lu bi }e, pred vi |a ju izra el ski stru~ wa ci, ra zno vr sne. SAD }e ve ro vat no od go va ra ti Iz rael od voj ne re ak ci je i pred lo `i }e Tel Avi vu no vi od bram be ni pakt ko ji bi mo gao

domet izraelskih raketa*

ukqu ~i va ti i pri dru ì va we Izra e la NA TO-u. Ru si ja }e od go vo ri ti s pred lo gom Va {ing to nu o stva ra wu no vog od bram be nog sa ve za ko ji bi tre ba lo da spre ~i nu kle ar no ja ~a we bli sko i sti~ nih dr à va. Svo je nu kle ar no oru` je po ~e }e raz vi ja ti i Sa u dij ska Ara bi ja ko joj za za {ti tu od iran ske pret we ne }e bi ti do voq na bez bed no sne ga ran ci je SAD. Egi pat }e, tvr de izra el ski stru~ wa ci, tra ì ti voj nu in ter ven ci ju pro tiv Ira na, dok }e Tur ska iz be ga va ti kon flikt s Te he ra nom. Ta ko |e, po sta ne li Iz rael ~la nic NA TO-a, An ka ra }e iza }i iz tog voj nog sa ve za.

Kaspijsko more

TURSKA centri iranskog nuklearnog programa KIPAR

SIRIJA

Bri tan ska mor na ri ca uhva ti la je 13 so ma lij skih pi ra ta u In dij skom oke a nu i za ple ni la wi ho vo oru` je, sa op {ti lo je ju ~e bri tan sko mi ni star stvo od bra ne. Bri tan ski voj ni brod „Fort Vik to ri ja” i brod ame ri~ ke mor na ri ce naj pre su pre sre li pi ra te i is pa li li hi ce upo zo re wa iz he li kop te ra, ali su gu sa ri od bi li da se za u sta ve, na vo di se u sa op {te wu mi ni star stva, pre no se agen ci je. Na kon to ga bri tan ski voj ni ci su pri {li u gli se ri ma pi rat skom bro du i ukr ca li se na we ga. Za ro bqe no je 13 pi ra ta i za ple we no je wi ho vo na o ru `a we. Te ret ni i tr go va~ ki bro do vi su ~e sta me ta so ma lij skih pi ra ta u Aden skom za li vu i In dij skom oke a nu ko ji za oslo ba |a we bro do va i po sa da zah te va ju mi li on ske ot ku pe.

Kum IRAK

LIBANON

Bri tan ska mor na ri ca za ro bi la pi ra te

Crveno more

SAUDIJSKA ARABIJA

Natan Isfahan

IRAN

JORDAN

Jerihon 1 500km

EGIPAT

Arak Jerihon 2 1.500km

Tel Aviv

IZRAEL

Jerihon 3 2.500km

Teheran

Bu{er KUVAJT Zaliv

BAHREIN KATAR

UAE

Procewuje se da Izrael u ovom trenutku u svom arsenalu ima oko 100 balisti~kih projektila Jerihon 1 i 2. Rakete dugog dometa Jerihon 3 jo{ uvek su u fazi razvoja

dnevnik

nedeqa15.januar2011.

EVROP SKOJ UNI JI, KO JI ]E BI TI ODR @AN SLE DE ]E NE DE QE

lep {e mi ri {u? ju po boq {a we tek kroz dve go di ne, za tim da EU i upr kos mo gu }im pri ti sci ma ne pre ten du je na te {ko iz bo ren hr vat ski su ve re ni tet, te da uvek iz iste mo `e mo iza }i... S dru ge stra ne, {ta do bro Hr vat skoj mo `e do ne ti ne u la zak u EU? Zar je za i sta re al no o~e ki va -

ti da se glo bal na kri za (ili sa mo ona ko ja tre se EU) ne }e pre li ti u Hr vat sku? Pre li la se i 2007. Iz jed no stav nog raz lo ga {to, ko li ko god smo ma li, deo smo glo bal nog fi nan sij skog, tr ì {nog i po li ti~ kog si ste ma. Po ne kad se mo glo ~u ti, ako mo è [vaj car ska, mo è mo i mi, ali uglav nom je svi ma ja sno ko li ko je Hr vat ska da le ko od [vaj car ske da bi mo gla eg zi sti ra -

ti sa ma. Jed na ko ta ko, ko li ko je re al no o~e ki va ti da }e Hr vat ska, ko ja u pu nih 20 go di na ni je us pe la da stvo ri pri li ke za kva li te tan `i vot svo jih gra |a na (a ima la ih je upr kos de struk tiv nom ra tu), sa mo stal no to u~i ni ti u sle de }ih 10, 15, ili 20? To ga su i te ka ko sve sni

i do ma }i po li ti ~a ri, ko ji su oko ula ska u EU mno go slo `ni ji ne go oko ve }i ne va `nih dr `av nih pi ta wa. Na `a lost, ~vr {}a ar gu men ta ci ja o to me za {to ne u}i u EU, u Hr vat skoj je iz o sta la. Evro skep ti ci oku pqe ni u Ve }u za Hr vat sku – ne u EU, ~ak ni na svom glav nom kon tra-sku pu ni su iz ne dri li ni {ta kva li tet ni je ar gu men te od onih „Ko gla sa za, iz daj nik je“, ili

„Vla da ~e ka s po sku pqe wi ma dok ne pro |e re fe ren dum“. Po sled wa re ~e ni ca ve ro vat no je i ta~ na, ali te {ko da to mo è bi ti pro tiv ar gu ment u ras pra vi o ta ko kom plek snoj pro ble ma ti ci kao {to je pri stu pa we Evrop skoj Uni ji. No, ono {to }e na kra ju naj vi {e ti {ti ve }i nu onih ko ji (ne)}e u ne de qu iza }i na re fe ren dum, je ste ~i we ni ca da do sa da {wa hr vat ska po li ti ka, od no sno oni ko ji su upra vqa li ze mqom, ni su us pe li da stvo re pri vred ne i eko nom ske uslo ve da Hr vat ska u EU u|e kao sta bil na ~la ni ca, ume sto {to go to vo do slov ce, sti è mo s ga }a ma na {ta pu. Na to je ovih da na upo zo rio i glav ni ured nik ka to li~ kog ne deq ni ka „Glas Kon ci la„ Ivan Mi kle ni}: „S od lu kom o ‘ne/pri stu pu’ do la zi na na pla tu do sa da {we upor no od bi ja we po li ti ~a ra svih op ci ja da de fi ni {u i raz vi ja ju re al ne hr vat ske po ten ci ja le, ko ji su objek tiv na ali ne is ko ri {}e na pred nost. Ne iz be `no je pi ta we: je su li vla sti i{ta bit no do sa da u~i ni le da bi na tim po ten ci ja li ma oso vi le Hr vat sku na vla sti te pri vred ne no ge, ka ko bi u EU ili iz van we bi la po è qan part ner i su bjekt? Glo bal no, iz van gra ni ca EU za sad i je smo do ne kle za {ti }e ni od lo {ih ve tro va krup nog ka pi ta la i od lu ka po li ti~ kih eli ta. No, s Evrop skom uni jom ili bez we, va `no je ono lo kal no, od no sno va `no je ka ko }e ubu du }e bi ti vo |e na hr vat ska dr à va. Upra vo no va Vla da, a ne Bri sel, tre ba da po ka è ogrom nu spo sob nost i sna gu da po kre ne pri vre du, do ne se in ve sti ci je, obez be di rad na me sta, do bro obra zo va we, si gur nu sta rost. A on da }e mo se lak {e bo ri ti i s pri ti sci ma ve li kih. Do sa da {we hr vat ske vla de te su {an se pro koc ka le, ta ko da im je sla ba ute ha {to su nas do ve li u EU. n Ana Dasovi}

Je dan od li de ra opo zi ci o ne par ti je Ja blo ko Ser gej Mi tro hin pri ve den je ju ~e po za vr {et ku stra na~ kog mi tin ga u Mo skvi u po li cij sku sta ni cu zbog „ne po {to va wa za kon skih uslo va” za odr à va we sku pa. Mi ting je orga ni zo van u par ku u ko me su pri ku pqa ni pot pi si za pred sed ni~ kog kan di da ta par ti je Ja blo ko Gri go ri ja Ja vlin skog, a na sku pu je bi lo oko 600 pri sta li ca par ti je. Oni su uz vi ki va li pa ro le pr o tiv pred sed ni ka Cen tral ne iz bor ne ko mi si je Vla di mi ra û ro va zbog „fal si fi ko va wa re zul ta ta iz bo ra” za Dr àv nu Du mu, no se }i lut ku sa we go vim li kom, ob u ~e nu u ko stim ~a rob wa ka, {to je na di mak ko ji su opo zi ci o na ri na de nu li û ro vu, alu di ra ju }i na to da je na me {tao re zul ta te glasawa

BU DU] NO STI BLI SKOG IS TO KA

Te he ran mno ge kar te Izra el ski stru~ wa ci pred vi |a ju da }e iran skim nu kle ar nim te sto vi ma u ja nu a ru 2013. pret ho di ti, ili }e na kon wih usle di ti, ne ko li ko agre siv nih po li ti~ kih zah te va i ma ne va ra Te he ra na. Iran }e, ta ko, ve ro vat no tra ì ti re de fi ni sa we svo jih gra ni ca s Ira kom, zah te va }e su ve re ni tet nad ostrv skom dr à vom Ba hrein, a mo gao bi i pred u ze ti ne ko li ko ma wih voj nih pro vo ka ci ja pre ma sna ga ma ame ri~ ke Pe te flo te ko je su sta ci o ni ra ne u Per sij skom za li vu. [to se ti ~e sa me re ak ci je Izra e la, stru~ wa ci INSS-a prog no zi ra ju, a bri tan ski Tajms pre no si, da }e Tel Aviv bi ti iz lo èn ve li kom pri ti sku glav nih me |u na rod nih fak to ra da se su zdr ì od voj ne in ter ven ci je, ali voj na op ci ja }e za si gur no bi ti i da qe sna àn adut. „Izra el ska voj na op ci ja ve ro vat no }e i da qe ima ti sna àn uti caj, ako ne na Iran, on da na glav ne glo bal ne igra ~e. Si mu la ci ja je po ka za la ka ko }e ta op ci ja i pret wa wom bi ti re le vant na i po sle iran skih nu kler nih te sto va”, pi {e u do ku men tu INSS-a. Iran ne }e od u sta ti od to ga da stvo ri nu kle ar no na o ru à we i ko ri sti }e ga kao sred stvo s ko jim mo è po sti }i spo ra zum s me |u na rod nom za jed ni com ko ji }e po boq {a ti we go vu po zi ci ju, po ru ~u ju iz INSS-a, i do da ju da su „iran ski ~el ni ci ve} du go u si tu a ci ji ka da mo ra ju da od lu ~e ho }e li osta ti u re la tiv no ugod noj po zi ci ji ka da su na ru bu stva ra wa nu kle ar nih ka pa ci te ta ili }e, al ter na tiv no, na pra vi ti bom bu”. „Ne ka zbi va wa u re gi ji i sve tu si gur no }e na te ra ti Iran da ubr za stva ra we nu kle ar nog na o ru à wa”, ob ja {wa va ju stru~ wa ci svo ju hi po te zu po ko joj }e Te he ran u idu }ih go di nu da na te sti ra ti nu kle ar nu bom bu.

Tajms tvr di da je naj va `ni ja po sle di ca ob ja vqi va wa ovog do ku men ta spo zna ja da je Iz rael, su prot no svo jim ra ni jim sta no vi {ti ma, do {ao u si tu a ci ju ka da mo ra pri hva ti ti da }e Iran ima ti nu kle ar no oru` je - ~i we ni ca ko ju su izra el ski zva ni~ ni ci `e le li da spre ~e po sva ku ce nu. INSS je think-tank sa sta vqen od ne ka da {wih vi so ko po zi ci o ni ra -

sna ga (IDF), ukqu ~i ti for mi ra we ame ri~ kih za po ved nih cen ta ra u Izra e lu, te for mi ra we ko man de IDF-a u Ne ma~ koj gde je sme {ten glav ni {tab ame ri~ kih voj n ih sna g a u Evro p i (EUKOM). Kraj wi ciq ce le ope ra ci je, tvr di Xe ru za lem Post, je ste for mi ra we za jed ni~ kih ame ri~ ko-izra el skih sna ga ko je bi tre -

Voj ni ci iz Ira ka Ve }i na voj nih ana li ti ~a ra sla è se da je an ga ò va we ame ri~ kih je di ni ca u Izra e lu ja sna po ru ka Ira nu i pri pre ma za po ~e tak ra ta ko ji bi usko ro mo gao iz bi ti u re gi ji. Me |u tim, dru gi stru~ wa ci iz re gi je, po put Eli a sa He ne, li ban skog voj nog ana li ti ~a ra ko ga je ci ti ra la sa u dij ska te le vi zij ska sta ni ca Al-Ara bi ja, tvr di da do la zak 9.000 ame ri~ kih voj ni ka u Iz rael tre ba sa gle da ti u kon tek stu ame ri~ kog po vla ~e wa iz Ira ka. Pen ta gon è li da za dr ì svo je pri su stvo u re gi o nu i ne è li da pre pu sti „arap sko po qe” mo gu }em uti ca ju Ira na, tvr di He na. nih voj nih, po li ti~ kih i oba ve {taj nih zva ni~ ni ka we go vi za kqu~ ci za si gur no }e bi ti ozbiq no shva }e ni u po li ti~ kom vr hu. Izra el ska voj ska pri pre ma naj ve }u pro ti vra ket nu ve `bu u svo joj isto ri ji, a u de mon stra ci ji voj ne si le, ~i je je odr à va we pred vi |e no za pro le }e, u~e sto va }e i ne ko li ko hi qa da ame ri~ kih voj ni ka ko ji }e na kon ve `be osta ti sta ci o ni ra ni u Izra e lu i bi }e deo za jed ni~ kih voj nih sna ga ~i ji }e za da tak da bu de da od go vo re na sve ja ~u pret wu iz Ira na, ob ja vi li su me di ji. Xe ru za lem Post ob ja vio je ne dav no da je u Izra e lu bo ra vio ge ne ral Frank Go renc, za po ved nik ame r i~ k ih va z du { nih sna g a u Evro pi, i su sreo se sa svo jim izra e l s kim ko l e g a m a ka k o bi fi n a l i z o v ao pla n o v e o za j ed ni~ koj voj noj ve `bi. Post tvr di da }e voj na ve `ba, jed na od naj ve }ih u isto ri ji iz ra le skih voj nih

ba lo da bu du ak ti vi ra ne u slu ~a ju ve }eg su ko ba na Bli skom is to ku. Ka ko su pre ne li dru gi me di ji, ge ne ral Go renc je do la zak ame ri~ kih je di ni ca – pre ma ne kim po da ci ma, re~ je o ~ak 9000 voj ni ka – opi sao vi {e kao „pre gru pi sa va we„ ne go kao „ve `bu”. Ta ko je, ka `u ana li ti ~a ri, po tvr dio da SAD ak tiv no gru pi {u svo je je di ni ce u re gi ji po sle naj no vi jih na pe to sti s Ira nom ko ji je ne dav no imao ve li ku voj nu ve `bu u Per sij skom za li vu i za pre tio je blo ka dom Or mu {kog pro la za. Ame ri~ ke je di ni ce }e u sko roj voj noj ve `bi ko ri sti ti svo je naj sa vre me ni je pro ti vra ket ne si ste me, po put THAAD-a i pro jek ti le Aegis, ka ko bi si mu li ra le pre sre ta we ra ket nih na pa da na Iz rael. Ti si ste mi bi }e ko or di ni sa ni s pro ti vra ket nim si ste mi ma ko ji su u izra el skom ar se na lu: Arrov, Patriot i Iron Dome. n E. N. L.

SLU ^ AJ JE F REM: IGU MAN KO JI JE PO DE LIO PRA VO SLA VQE

Mo skva bi da je „Tre }i Rim” Pi{e: @ivica Tuci} a da je na Bad wi dan, 24. de cem bra, gr~ ka po li ci ja do bi la na log da igu ma na sve to gor skog ma na sti ra Va to ped Je fre ma sta vi u ku} ni pri tvor, a ne ko li ko da na ka sni je spro ve de u atin ski is tra `ni za tvor „Ko ri da los„, ma lo ko je bio iz ne na |en. Afe ra ~i ji je glav ni pro ta go ni sta igu man po re klom sa Ki pra, op te re }u je Gr~ ku ve} go di na ma, a zbog we je vi {e vi so kih po li ti ~a ra pod ne lo ostav ku. Po sto ji opa snost da Je frem po ~i ni dru ga kri vi~ na de la, uni {ti do ka ze, uti ~e na sve do ke. Ra di se o pred me tu ~i ja vred nost pre ma {u je sto mi li o na evra. Pre de se tak go di na ma na stir je pri ka zao do ku men ta, u ~i ju auten ti~ nost se sum wa, da je on jo{ od vi zan tij skih ca re va do bio je ze ro Vi sto ni da sa okol nim pro sto rom, kod Ksan ti ja. To je za me we no za sku po ce ne objek te u Ati ni. Za me wen je „va zduh„ za ~i ta vo bo gat stvo, kon sta to va lo je tu `i la {tvo. U to me su ima li ude la ra zni po li ti~ ki i dru gi kru go vi, do biv {i i sa mi znat ne svo te za po ma ga we. Sud je po veo po stu pak pro tiv ~e tr de se tak li ca. Go vo ri lo se da bo gat stvo ma na sti ra u ne kret ni na ma, i na broj nim ra ~u ni ma ra znih ba na ka (ko ji su blo ki ra ni), do sti `e ve ro vat no dve mi li jar de evra. Je frem je spo so ban za tran sak ci je, ali i za ma hi na ci je i pra we nov ca, sma tra ju is tra `ni or ga ni. Dve go di ne vla dao je uti sak da vla sti ni su za in te re so va ne da se slu ~aj okon ~a. Ka da je pre vi {e me se ci igu man pri me tio da na stu pa ju za we ga te {ka vre me na, po nu dio je da se iz ma na stir ske ri zni ce u Ru -

si ju od ne se na p o k l o w e w e „po jas Bo go ro di ce„, ko ji je na vod no u sred wem ve ku da ri van od jed nog srp skog vla da ra. Re li kvi ja je bi la u de se tak gra do va a po klo ni lo joj se tri mi li o na ver ni ka. Igu man je pri mqen od pa tri jar ha, pred sed ni ka Me dve de va i pre mi je ra Pu ti na, uz ne za pam }e nu me dij sku pa `wu. On je ta mo go vo rio da }e Ru si ja „spa sti svet sko pra vo sla vqe„. Ne ki, ma da ret ki, ru ski me di ji ni su bi li ube |e ni u ve ro do stoj nost po ja sa. Pi sa lo se i da je Va to ped ve} ve ko vi ma bio cen tar bi zni sa. Ru si ma je 1655. pro dao za hi qa de zlat nih ru bqi „~a snu gla vu sve tog Jo va na Zla to u stog„, ma da se po sle po ka za lo da ma na stir i da qe po se du je gla vu istog sve ti te qa. Ko ja je auten ti~ na, ne zna se, mo `da ni jed na. Ma na stir, sa zna lo se, ku pu je u so lun skim pro dav ni ca ma hi qa de me ta ra tra ke, osve ti ih, po tom pro da je po se ti o ci ma kao amaj li ju. Hap {e we igu ma na iza zva lo je me |u pra vo slav ni kon flit. Ru ski pa tri jarh Ki ril pi sao je gr~ kom pred sed ni ku, iz ra `a va ju }i pro test zbog za tva ra wa „ugled nog mo na ha„. Iz Mo skve je sti glo po do sta i dru gih kri ti ka, ~ak uvre dqi vih za Gr ke, ali i za Ca ri grad sku pa tri jar {i ju, pod ~i jom je ju ris dik ci jom Sve ta Go ra, kao i sam igu man. Pro te sto vao je i gru zij ski pa tri jarh, po je di na~ no i ne ko li ko epi sko pa iz Ru mu ni je i Bu gar ske. Svi su oni uve re ni u ne vi nost igu ma na i `a lo sni zbog ne prav de ko ja mu se ~i ni, po go to vo {to je „na ru {e nog zdra vqa„. To

je „na pad na ce lo kup no pra vo sla vqe„, ne ki tvr de da iza sve ga sto ji Evro pa i Ame ri ka, mo `da è le da uni {te po re dak Ato sa i da mu na met nu da pu {ta è ne, a one ceo mi le ni jum ne sme ju da u|u u „vrt Bo go ro di ce„. Ca ri grad je tek na kon dve sed mi ce sa op {tio da od ba cu je kri ti ke. Atos ima mo na he ra znih na rod no sti, ali on ni je pod ne kom me |u na rod nom pra vo slav nom upra vom. Dok po stu pak tra je ne tre ba se upu {ta ti u we go vo ko men ta ri sa we, tim pre {to jav nost ne ras po la è sa do voq no in for ma ci ja. Si nod u Ati ni ta ko |e ni je ù rio s re ak ci jom, à li zbog slu ~a ja ali se ne me {a u sud ski po stu pak. Dvo smi sle na je kon sta ta ci ja da se ra di o uda ru na cr kvu ko ji „du bo ko ogor ~u je ver ni ke„. Ne ki atin ski me di ji sma tra ju da je ovo za pra vo kri ti ka igu ma na. Igu man mo è da osta ne u is tra `nom za tvo ru od {est do 18 me se ci, ima le kar sku bri gu, do pu {ta mu se da slu ì u ka pe li, da pri ma po se te. Ve} mu je bi lo ne ko li ko gr~ kih mi tro po li ta. Vr hov ni sud, Are o pag, ni je uki nuo pri tvor, ma da je u po stup ku na {ao ne ke pro ce du ral ne gre {ke. Dok igu man ~e ka okon ~a we is tra ge, me |u pra vo slav nim od no si ma na ne ta je ve li ka {te ta. Kon flikt iz me |u Mo skve i Ca ri gra da je znat no pro du bqen, a na Bos fo ru se sma tra da ru ska cr kva ne pre sta no è li da se na met ne kao pr va u pra vo sla vqu i da se za sve pi ta, ~ak i van we ne ka non ske te ri to ri je. U ovom slu ~a ju, we na re ak ci ja je bi la pot pu no neo d me re na i iz li {na. U gr~ kom, je lin skom sve tu, pod se }a na ve kov ne aspi ra ci je Ru sa na „Tre }i Rim„. (autor je osniva~ Verske informativne agencije)

nedeqa15.januar2012.

dnevnik

c m y

(Ne)vesela svetska

Ka ko dri bla re ma uobi ~a je nom re du stva ri u svim de mo krat skim i na pred nim dr à va ma be log sve ta, u za kon ski pro pi sa nim ter mi ni ma - in ter va li ma odr à va ju se iz bo ri na ko ji ma gra |a ni prak ti ku ju svo ju mo} i bi ra ju ko }e upra vqa ti wi ma u sle de }em pe ri o du. Ta ko sta roj vla da ju }oj eki pi is ti ~e man dat i rok tra ja wa, pa se, ma kar na ~el no, bi ra no va gar ni tu ra. Ovaj prin cip star je ko li ko i de mo kra ti ja kao naj ma we lo{ na ~in vla da wa dru {tve nom za jed ni com; da kle, jo{ su u an ti~ koj Ati ni, gra |a ni su bi ra li ko }e bi ti na vla sti a ko sa iste tre ba da si |e. Na rav no, ovu vi so ko hu ma nu ra bo tu ni su mo gli da upra `wa va ju oni ko ji su naj vi {e ra di li i te gli li – ro bo vi i èn ska di ja – ali prin cip je do bar, ~ak i ako ne va ì za sve. Od Fran cu ske bur ò a ske re vo lu ci je za pad ni svet je (uz ma wa ko le ba wa) kre nuo sta zom de mo kra ti je pa da kle i iz bo ra; svi dru gi, ko ji ni su upra `wa va li de mo kra ti ju, bi li su na zad ni, ne hu ma ni i ne ci vi li zo va ni. Na rav no, bi lo je u us po sta vqa wu ovog si ste ma lu ta wa i ra znih mik se va sa na sle |e nim kra qe vi ma i ca re vi ma, ali su de mo kra ti je vre me nom sta sa le i is kri sta li sa le su se pro ce du re i teh no lo gi je funk ci o ni sa wa po ko ji ma, da kle, iz bo ri je su po ~e tak i kraj ne ~i je vla sti. Iz bo ra, opet, ima ra znih, ve} pre ma to me da li se bi ra lo kal na ili ka kva vi {a vlast, onih na ko ji ma se gla sa za po sla ni ke u skup {ti ni kao vr hov nom za ko no dav nom te lu, i ko na~ no, onih na ko ji ma se bi ra pred sed nik dr à ve. Pred sed nik je ma we ili vi {e

T R E N D R A P O R T : visoka moDa u zemqi srbiJi

Mo di ra we za de be le nov ce a kon {to smo ne dav no na jed noj od hr vat skih te le vi zi ja mo gli da vi di mo ka ko i u Sr bi ji ne kam da ma ma, po sop stve nom pri zna wu, “luk suz te ~e ge ni ma”, te im je sa svim nor mal no da po tro {e i do 25 hi qa da evri }a za naj no vi ji mo del “Di o ro ve” bun de (ko ja se od pro {lo go di {weg mo de la raz li ku je sa mo u du `i ni ru ka va), shva ti li smo da ne ki ma od nas u ova kri zna vre me na i ni je ta ko lo {e. Na pro tiv, ve se loj eki pi ci oda bra nih sre} ni ka i na kon {to pla te za ve }i nu (pre)vi so ke ra ~u ne i po re ze, po sve mu su de }i, osta ne

vi {e ne go do voq no pa ra i za “te ra we” vi so ke mo de. U to nas sva ko dnev no uve ra va ju i ra zno ra zne caj ke, pe vaq ke, @iv ke mi ni star ke i po ko ja di va, ko je – za raz li ku od svo jih ma we uspe {nih ko le gi ni ca, pri mo ra nih da {e ta ju u la `wa ci ma i krp ci ma ku pqe nim kod “{a ne ra” – za sva ko po ja vqi va we na ma lim ekra ni ma ima ju fri {ki ko mad iz naj no vi jih “ha u te co u tu re” ko lek ci ja s pot pi som naj po zna ti jih fen si {naj de ra, od no sno, ko tu ri je ra, ka ko se jo{ na zi va ju di zaj ne ri vi so ke mo de. Sto ga ni je lo {e da se ovog pu ta (po go to vo ako se ima u vi du da nam po li ti ~a ri ne u mor no na ja vqu ju sko ri iz la zak iz kri ze, a mo `da ~ak i od mr za va we du bo ko za mr znu tih pla ta) pod se ti mo {ta je to vi so ka mo da, od no sno, ha u te co u tu re. U pi ta wu je fran cu ski na ziv, ko ji je i prav no za {ti }en. Da bi mo da mo gla da po ne se epi tet “vi so ke”, ode }a bi tre ba lo da u pot pu no sti bu de ru~ no iz ra |e na u jed noj od 11 pa ri skih ku }a re gi stro va nih pri Udru `e wu di zaj ne ra vi so ke mo -

de. Sva ka ku }a mo ra da za po {qa va naj ma we 20 qu di i da pri ka `e mi ni mum 75 dnev nih i ve ~er wih kre a ci ja go di {we. Po red mod nih no vi na ra (ko ji su tu da sni me i “pre pri ~a ju” {ta su vi de li, ali uglav nom ne i da ku pe ne ku kr pi cu), pu bli ka na re vi ja ma vi so ke mo de su i kli jen ti, od no sno, go po da i go spo |e do voq no de be lih ra ~u na ko ji se bi mo gu da pri u {te ne tom pred sta vqe ne mo de le, za ~i ju su iz ra du po teb ni sa ti, ne de qe i me se ci. Va `no je na po me nu ti ka ko se sva ki ko mad ode }e ra di po me ra ma kli jen ta i obi~ no je po treb no oko pet pro -

ba ka ko bi bio u pot pu no sti za vr {en i sa vr {en. Na rav no, stal ne mu {te ri je ima ju lut ke na pra vqe ne po svo jim me ra ma, te ne mo ra ju ni da se sma ra ju od la sci ma na pro be. Do voq no je da pla te i è qe na kre a ci ja sti è u od go va ra ju }oj ve li ~i ni na wi ho vu adre su. A {to se ce na ti ~e, na ve {}e mo tek ne ko li ko do voq no pla sti~ nih pri me ra: ve ~er we ha qi ne ko {ta ju iz me |u 20 i 60 hi qa da do la ra, a u slu ~a ju da po è li te da je oki ti te kri sta li ma, di ja man ti ma, ve zom ili ne kim dru gim ukra si ma, te {ko je i pret po sta vi ti do ko jih ne be skih vi si na ce na mo è da sko ~i. U tom je slu ~a ju i ce na od ne ko li ko sto ti na hi qa da evra pra va sit ni ca. No, ako ste s ob zi rom na ci fre po mi sli li da je re~ o is pla ti vom bi zni su, grd no ste se pre va ri li – vi so ka mo da ne do no si za ra du. Ona je ~ist luk suz i stvar sta tu sa i pre sti à re no mi ra nih {naj de ra, ~e mu u pri log go vo ri i spi sak bren do va ko ji ~i ne ovu “vi so ku” dru ì nu: [a nel, Ar ma ni Pri ve, @an Pol Go tje, Kri sti jan La kroa, Kri sti jan Di or…

Pri tom ne ma raz lo ga za bri gu, jer svi oni, na rav no, uspe va ju i da zgr nu ozbiq nu lo vu, pri ~e mu do ve li kih za ra da do la ze za hva qu }i “pre ta por te” i ready- towe ar ko lek ci ja ma, na me we nim da le ko {i rem tr ì {tu. U pri log to me go vo re i po da ci o po slo va wu “ve li ke ~e tvor ke”: [a ne la, Di o ra, @i van {i ja i Go tjea ko ji vi so ku mo du ko ri ste kao sa vr {en mar ke tin {ki apa rat za pro fi ta bil ni je „re di-tu-ver” ko lek ci je, li ni je par fe ma i ak se so a ra. U prak si to funk ci o ni {e ot pri li ke ova ko: vi so ka mo da osta vqa uti sak da je vr lo luk su zna (pro ce wu je se, na i me, da u sve tu ne ma vi {e od 300 stal nih ku pa ca i to uglav nom iz Ru si je, arap skih ze ma qa i Azi je) i sa mim tim za ve }i nu ne do sti `na. Te “no si ve” ko lek ci je (~i je su ce ne ne u po re di vo ni è) pred sta vqa ju sa vr {e nu kom pen za ci ju za na rod ko ji ne ma do voq no pa ra, a vo li da se mo di ra. Za ni mqiv je sva ka ko i po da tak da mno gi di zaj ne ri ni ka da za pra vo ni ne upo zna ju è ne ko je ku pu ju wi ho vu ode }u. Ume sto li~ n og upo z na va w a, ne k e od wih su di zaj ne ri ma po zna te po ko di ra nim bro je vi ma, dru ge ku pu ju pu tem po sred ni ka, a va `na je i na po me na da su ma hom u pi ta wu da me u ne {to “ozbiq ni jim” go di na ma. Raz log je, na rav no, vr lo jed no sta van- do bro sto je }e i ma hom do bro dr è }e da me ima ju po tre bu za pre po zna va wem i sta tu som u dru {tve nim kru go vi ma, a u to me im je, po red sku p og di z aj n i r a n og na k i ta, naj bo qi sa rad nik upra vo vi so ka mo da. Dru gim re ~i ma, pro {e ta ti u ne koj od sku pih kr pi ca sa pot pi som vi {e je ne go do voq no da, bez da ste pro go vo ri li ijed nu re~, dru gi ma po ka è te ka ko pri pa da te pri vi le go va noj gru pi i ka ko vam u ì vo tu te ku med i mle ko. I za kraj je dan pa ra doks. Dok je kod jef ti ne kon fek ci je, osim da pri ja oku, naj va `ni ji kri te ri jum da je no si va, kod vi so ke mo de (za ko ju se ve }i na sla è da je za pra vo umet ni~ ko de lo) to uop {te ni je te ma. U pre vo du – eks klu ziv ne i sku pe kr pi ce ne sa mo da ve }i na se bi ne mo è da pri u {ti, ve} i oni ko ji ih ima ju u svom gar de ro be ru mu ku mu ~e ka da u wi ma tre ba da se ne kih sat - dva {e pu re na par ti ju. Upr kos sve mu to me, s jed ne stra ne su di zej ne ri ko ji bi pro pa li da pa ra lel no s vi so kom mo dom ne ma ju i kon fek ci ju sa svo jim pot pi som, a s dru ge se le bo vi ko ji nit’ di {u, nit’ je du u tim sku pim kr pi ca ma. Ni jed ni, a ni dru gi bez svog tog gla mu ra i luk su za iz gle da ne mo gu. I ta ko udru è nim sna ga ma stva ra ju i uì va ju u ovoj za ve }i nu – pre sku poj fan ta zi ji… n Ja sna Bu di mi ro vi}

pa rad na funk ci ja ko ja ima od re |e nu po li ti~ ku mo} (ne uvek sra zmer nu fre kven ci ji po ja vqi va wa u jav no sti) i on je naj u pa dqi vi ji pred stav nik ne ke dr `a ve, wen lik i oli ~e we (ili bi to ba rem ta ko tre ba lo da bu de). Otu da su pred sed ni~ ki iz bo ri i sve oko wih svo je vr sna di jag no za zdra vqa ili bo le sti dru {tva ko je bi ra. Ove go di ne u ne kim ze mqa ma or ga ni zu ju se pred sed ni~ ki iz bo ri, a dve sko ra {we ve sti po bu |u ju ve }i in te res od uobi ~a je ne ru ti ne.

ti, uve se qa va li {i ro ke ma se qu bi te qa mu zi ke i ’naj va `ni je spo red ne stva ri na sve tu’, a sa da, eto, sma tra ju da su kom pe tent ni da i u sfe ra ma vi so ke po li ti ke odr `e uspe {ne kon cer te ili dri blin ge. Tre ba za pa zi ti da iz me |u Su da na i Fran cu ske po sto ji ogrom na raz li ka u bo gat stvu, isto ri ji i kul tu ri te, ko na~ no, u sa moj teh no lo gi ji vla sti – Su dan je ze mqa tzv. Tre }eg sve ta s mla dom i ko le bqi vom de mo kra ti jom, a Fran cu ska sta ra i ozbiq na ze mqa ko ja dr `i do se be. Otud su i iz bor ne

Jusu N’Dur: novi {ef senegalske dr`ave?

Mu zi ~ar Ju su N’Dur na ja vio je da }e se kan di do va ti za pred sed ni ka Se ne ga la na iz bo ri ma u fe bru a ru, a biv {i fran cu ski fud ba ler Erik Kan to na `e li da u~e stvu je u tr ci za pred sed ni ka Fran cu ske. Obo ji ca sa mo pro kla mo va nih kan di da ta su uspe {na u svo jim bran {a ma, fi nan sij ski do bro sto je }i (pa i vi {e od to ga) i na mer ni da se oku {a ju u po li ti ci. Obo ji ca su, ne tre ba po mi wa -

pri li ke raz li ~i te pa kan di dat N’Dur ka `e: „Ja sam kan di dat. To je naj ve }a pa tri ot ska du `nost. Isti na je, ni sam te `io vi so kom obra zo va wu, ali pred sed ni {tvo je funk ci ja, a ne po sao. U vi {e na vra ta sam do ka zao svo ju spo sob nost, po sve }e nost, od lu~ nost i efi ka snost. U~io sam svet sku {ko lu. Pu to va wa ~o ve ka na u ~e ko li ko i {ko la”. Kan di do va ti se za pred sed ni ka u si ro ma {noj,

PUT OKO SVETA

WE GO VO ME STO: Ne za do vo qan zbog to ga {to je ne ko za u zeo „we go vo„ par king me sto, je dan Rus iz Sankt Pe ter bur ga ba cio je ru~ nu bom bu na par ki ra ni auto mo bil, po vre div {i vo za ~a. Na pad nu ti vo za~ je, na we go vu sre }u, us peo da na vre me iza |e iz svog auto mo bi la i pro |e sa mo s lak {im po vre da ma. Bom ba{ je i da qe u bek stvu. NI SU DO VOQ NO: Svi oni ko ji ni su do voq no ili na pra vi na ~in à li li zbog smr ti se ver no ko rej skog vo |e Kim Yon Ila, po sla ti su u rad ne lo go re na iz dr à va we vi {e me se~ nih ka zni, ob ja vio je je dan ju `no ko rej ski list. Ka ko pro la ze oni ko ji se do voq no ne po ka ù, naj bo qe zna ju fud bal ski re pre zen ta tiv ci Se ver ne Ko re je.

RE KE TA[ PRO DA JE: Je dan Sa u di jac je na Fej sbu ku ogla sio da pro da je si na za 20 mi li o na do la ra ka ko bi su pru gu, }er ku i se be spa sao - be de. Do ti~ ni tvr di da je pro da ja si na je di ni na ~in da pre hra ni po ro di cu na kon {to mu je sud za tvo rio ne za ko nit bi znis ute ri va wa du go va zbog ~e ga je ostao bez pa ra. Uh, do su za dir qi va pri ~a.

AQ KA VOST: Po li ci ja u Ja pa nu uhva ti la je osu |e ni ka ko ji je po be gao iz za tvo ra u gra du Hi ro {i ma. No, ni je to pra va vest – vest je za pra vo da je ovo pr vo bek stvo iz jed nog ja pan skog za tvo ra za vi {e od 20 go di na. U ana le je ta ko u{ao Ki nez Li Ko u lin ko ji je 2005. go di ne osu |en na 23 go di ne za tvo ra za po ku {aj ubi stva jed nog po li caj ca, i kra |u po li cij skog auto mo bi la.

dnevnik

nedeqa15.januar2012.

SVAKOdNEVIcA

pred sed nik? glad noj i jad noj ze mqi je, da kle, ~in pa tri o ti zma i è qe da se po mog ne. Tim po te zom N’Dur sta je u du gi niz kan di da ta i pred sed ni ka ko ji ni su bi li po li ti ~a ri a ì ve li su u ze mqa ma Tre }eg sve ta ili biv {eg ko mu ni sti~ kog blo ka. Svi oni su è le li da pro me ne do ta da {we „ne na rod ne” re ì me i po mog nu da obi~ nom sve tu bu de bo qe. Isti ni za vo qu, ra zni re vo lu ci o na ri, dok to ri, bra va ri, kroj ~i, pi sci (od Ka stra, Le wi na, Ti ta, Aqen dea, â ve za do Mao ce Tun ga, â u {e skua ili Ha ve la) ni su uvek uspe va li u svo jim na u mi ma, ali po ne ki je su do ne li i ne po re ci ve po zi tiv ne po ma ke. I da nas u po je di nim de lo vi ma sve ta su tu a ci ja tra ì da se „stva ri uzmu u svo je ru ke„: se ti mo se da je 1990. Ma rio Var gas Qo sa, kwi èv nik, pro {lo go di {wi do bit nik No be lo ve na gra de, bio pred sed ni~ ki kan di dat u Pe ruu. Ne tre ba za bo ra vi ti da je srp ski pi sac Do bri ca ]o si} bio pred sed nik jed ne od ov da {wih dr àv nih me ta mor fo za. A da ni je ma la hra brost stu pi ti u po li ti~ ku bor bu sve do ~i aten tat na mu zi ~a ra Bo ba Mar li ja, 1976. ko ji se do vo di u ve zu s we go vom po dr {kom le vi ~ar skom kan di da tu na pred sed ni~ kim iz bo ri ma na Ja maj ki. Sa svo je stra ne, fud ba ler Kan to na ta ko |e igra na kar tu so ci jal ne be de i bes ku} ni {tva, od no sno pro pa gi ra ot por ban -

Kantona bi na crtu Sarkoziju

kar skom lo bi ju ko ji ’dr ma’ Fran cu skom, Evrop skom uni jom, Ame ri kom i ostat kom sve ta. Ipak, we go va po zi ci ja je dru ga ~i ja: u usta qe nim, ve ko vi ma prak ti ko va nim de mo krat skim igra ma, sa bu lu men ta ma pro fe si o nal nih po li ti ~a ra (ko ji su i krup ni bi zni sme ni), iz ne na |e wa ni su mo gu }a jer se ne do zvo qa va ju, pa je Kan to nin po tez pre ~in bun tov ni {tva – uko li ko je iskren ili tek pu ko sa mo re kla mer stvo za {ta ga ne ki op tu `u ju. Da li uop {te po sto je {an se da on kao ne za vi sni kan di dat pro |e pr vi krug iz bo ra, pi ta we je na ko je po zna va o ci od go va ra ju od re~ no. Fud ba ler u pred sed ni~ koj fo te qi je pre ve lik za -

lo gaj za po li ti~ ki kon zer va tiv nu Evro pu, a ne ka ma wa funk ci ja ni je ne do sti `na. To po ka zu je is ku stvo evrop skog ko me sa ra za eko no mi ju Oli ja Re na, biv {eg fud ba le ra u Fin skoj. De kla ri sa na otvo re nost za sve op ci je i qu de, ta ko, u prak si i na te re nu prak ti~ ne po li ti ke iz gle da ma lo dru ga ~i je. Mo `da je ne ko sim pa ti ~an ma sa ma, ali da bi bio pred sed nik mo ra da za do vo qi i dru ge kri te ri ju me, pre svih bo gat stva uz ko je ide i pri pa da we od re |e nim kru go vi ma, ko ji su na vi kli da vla da ju i ne na me ra va ju da se te pri vi le gi je od rek nu. Jer, u raz vi je nom sve tu se ce ni su gur na igra, bez tr za vi ca i ri zi ka za ulo è ni ka pi tal. U di le mi - da li je za pad na de mo kra ti ja za i sta otvo re na ili je igra sa kru tim pra vi li ma me |u oda bra nim igra ~i ma u ko joj za dru ge ne ma me sta – za go vor ni ci „slo bo de i mo gu} no sti za sve„ po me nu }e Ro nal da Re ga na, osred weg glum ca ko ji je bio pred sed nik naj mo} ni je dr à ve sve ta, kao i we go vog sna `ni jeg ko le gu [var ce ne ge ra ko ji je bio glav ni u Ka li for ni ji – a da je ro |en u SAD mo gao je da do gu ra i do pred sed ni ka. Da li je glu mac kao pred sed nik do kaz otvo re no sti ili po tvr da da su svi po li ti ~a ri bo qi ili sla bi ji glum ci (ko ji ma ru ko vo de re ì se ri iza sce ne) – osta je sva kom da su di po svo jim zna wi ma i uve re wi ma. U sva kom slu ~a ju, iz bo ri su pred na ma pa ko ho }e ne ka bi ra, a ko me je do za ba ve ne ka pra ti kam pa we i re zul ta te gla sa wa. n Ili ja Ba ki}

POPILO SE, POJELO SE, POTRO[ILO SE…

Po sle ma mur lu ka – u Las Ve gas! P

o sle Bo ì }a i no vo go di {wih no }i (kod nas sve ga po dva put), do {lo i „vre me ra so la; ili, ako ho }e mo da to ci vi li zo va ni je zvu ~i, do ba post-ma mur lu ka„ (sic!). Sre }om su i pred sed ni~ ke no vo go di {we è qe svo jim na ro di ma iz go va ra ne ki se lih li ca, za bri nu tih za go di nu ko ja do la zi, pa le usred na {eg pra zni ~e wa„, ta ko da se ni smo upla {i li i tro {i li smo kao da }e nas ba{ na do la ze }a go di na spa si ti. Va qa nam se po no vo sre sti s rad nim me sti ma, pu ni ra do sti i qu ba vi za po sao, jer na {a su rad na me sta od u- vek bi la na {a „dru ga ku }a„. Me |u tim, pra zni ci su na Za pa du ve} po ti snu ti no vim obe }a wi ma pro spe ri te ta i sre }e, sa mo ne iz ta bo ra po li ti ~ar – ve} iz sve ta bi zni sa. Pre ko Atlan ti ka, u Las Ve ga su, upra vo je za vr {en naj ve }i svet ski va {ar elek tron skih no vi na Con su mer Elec tro nic Show. Bio je to Bo ì} i No va go di na za sve ovi sni ke o bi nar noj teh no lo gi ji. Strah od lan si ra wa Eplo ve te le vi zi je (pre ma gla si na ma kra jem 2012.) na te rao je sve fa bri kan te na ino va ci je u do me nu te le vi zij skih ekra na. Ta ko su ju `no ko rej ski Sam sung i El Xi pod hit no pred sta vi li svoj no vi ekran Oled 3D 55, de bqi ne sa mo 5 mm, na ba zi elek tro lu mi ni scent nih di o da (ho pla! i to zna mo), pra vo ~u do od ~i sto te i bi stri ne sli ke, da o kon tra stu i ne go vo ri mo. So ni i [arp su po nu di li re zo lu ci ju sli ke u 3 di men zi je 4 pu ta sna `ni ju od po sto je }e vi so ke de fi ni ci je pod ime nom Full HD. Naj no vi ja ten den ci ja sva ka ko su po slu {ni ekra ni ko je upra vqa mo na {im gla som ili ge sto vi ma. Kao Ma gic Re mo te. Pre po zna ju nas i iz vr {a va ju na red be. Ne ma vi {e {an se da se zbu ni mo sa te le ko man da ma. Strah za bu du} nost Pi-Si kom pju te ra od ofan zi ve smart fo na i ta ble ta za sa da je neo prav dan. In tel se po bri nuo sa svo jim ul tra bok som (te àk sa mo ki lo gram i ope ra ti van za sa mo 10 se kun di) da – ako ho }e mo

– po red ta sta tu re ekran funk ci o ni {e i tak til no. Do voq no je da mu se spu sti po klo pac i po sta je kao ta ble ta (sa mo mno go mo} ni ja), spre man za „~e {qa we„ elek tron ske po {te ili na vi ga ci ju. Jed no hi brid no re {e we, da kle. Po vo dom va {a ra u Las Ve ga su sa zna li smo i za je dan no vi na um Gu gla, pod na zi vom Se arch Plus Your World. Tip ka ju }i ne ku re~ na mo to ru za pre tra ì va we, usko ro }e nam se po ja vi ti pu bli ka ci je ko je sa wom ima ju ve zu, na {i pri ja te qi iz so ci jal nih mre à ko je to do di ru je, kao i fo to gra fi je sprem ne da upot pu ne po jam vi zu el nog. Ra di se o „ evo lu ci o nom „ usa vr {a va wu pre tra ga ta ko {to }e nam skra ti ti dra go ce no vre me lu ta wa i dvo u mqe wa. Bi lo bi te {ko na bro ja ti {ta sve na va {a ru mo è da se pro na |e. Bez ma lo 30.000 je di ni ca u~e stvu je na pred sta vqa wu, {to se broj ka ma iz ra à va kao: sva ki mi nut – de se tak pro iz vo da. Va {ar a na va {a ru... Mo `da ni je na od met da za pa zi mo i ne {to {to bi po slu ì lo na {oj „ post ma mur lu kov sa koj boq ci. Sa ve tu je mo u{i si va~ mi ri sa „ za ode }u. Po se ti o ci se pre zno je od ko li ~i ne ro be na va {a ru, a mi usmr di mo od, bo gu hva la, mi ri {qa ve i du go kr~ ka ne sar me. Spra va li ~i na fri ì der ko ji to ni je, sta vi te u we ga na pri mer svo je ko {u qe, pri ti sne te dug me kao na ma {i ni za pra we ko ja to ni je i – ~u do od elek tro ni ke i ino va ci je – ko {u qe po no vo ko ri sti te, ali „od smr |e ne„. Iako se nu di ono {to nam tre ba ko li ko i ono {to nam ne tre ba, va {ar u Las Ve ga su, da nas ob ra du je, iz ve sno je ste naj lep {a no vo go di {wa ~e stit ka. Pu na na de. Bo ga ta iz bo rom. Go di na za i sta obe }a va. Za to se ne tre ba vra }a ti na pred sed ni~ ke ~e stit ke, da ne osta ne mo sve ga sa mo èq ni. n Du {an Si min

JO[ MALO O 2012. I PROPASTI SVETA

Sit no bro jim, ne mo gu da sto jim u ve na pe sma „Usko ro }e pro past sve ta” iz jo{ Po mno gim me ri li ma i na la zi ma, sti gli smo, da kle, do ~u ve ni jeg fil ma „Ko to ta mo pe va”, po sled wih „pet do 12”, s tim {to onih 5 ni su mi nu ti ve} ot pri li go di na (na ro ~i to ove ko ja je tek po ~e la) zna - ke mi li se kun de ko je nas de le pro pa sti i to po vi {e ~aj no je do bi la na ak tu el no sti i ako je su di ti po sva osno va. ko dnev nim apo ka lip ti~ nim na ja va ma ~o ve ~an stvo Jer, pra sta ri led se to pi, kli ma se dra sti~ no me wa, „sit no bro ji” do svog ko na~ nog slo ma. Jer, od svih mo sva ki dan se po ja vqu ju ne ke no ve bo le {ti ne i ka da se gu }ih za ka za nih ter mi na sma ka sve ta, iz dva ja se 21. 12. to me do da ju re al ne mo gu} no sti ka ta stro fal nog nu 2012, da tum iz Ma jan skog ka len da ra ko ji je ozna ~en kao kle ar nog ili sli~ nog su ko ba na glo bal nom ni vou, pe „kraj vre me na”. sma dvo ji ce ci gan ~i }a iz kult nog [i ja no vog fil ma, s Mek si~ ki In sti tut za isto ri ju i an tro po lo gi ju ve} pra vom do bi ja na ak tu el no sti. go di na ma po ku {a va da ob ja sni sve tu da u pro na |e nim Pre ma ne kim is tra ì va wi ma, iako su jed na od naj ar he o lo {kim pred me ti ma ne po sto ji ni ka kvo pro ro broj ni jih, qu di su isto vre me no po ten ci jal no i naj u ~an stvo o sma ku sve ta i da su sve te pri ~e sa mo pro iz gro è ni ja vr sta na na {oj pla ne ti jer nam op sta nak za vod za pad wa~ ke me dij ske ma {i ne ri je. Xa be - qu di na vi si od pre ve li kog bro ja „spoq nih” fak to ra ko ji se pro sto vo le da se pla {e, a, ru ku na sr ce, na to me se i mal te ne u tre nut ku mo gu pro me ni ti i ozbiq no ugro zi do sta za ra di. ti qud sku po pu la ci ju. Ina ~e, iz vor svih pri ~a o kra ju sve ta na ja vqe nom u Da ka ko, ve li ki je broj i op ti mi sti~ ki na stro je nih Ma jan skom ka len da ru, za pra vo su jed na ka me na plo ~a i pro ro ka ko ji tvr de da 2012. ne }e do }i do sma ka sve ta – jed na ci gla pro na |e ne na dva lo ka li te ta u Mek si ku. ve} po zi tiv nog „sma ka sve sti”, ko jim }e se okon ~a ti Obe in skrip ci je - na plo ~i iz Tor tu ge ra i na ope ki iz „mra~ no do ba” ~o ve ~an stva obe le è no tr kom za mo }i Ko mal kal ka su naj ve ro va ti je is i ma te ri jal nim do bri ma, a ko ja je u kle sa ne pre oko 1.300 go di na. pret hod nih sto ti nak go di na do sti gla Mlada {amanka Plo ~a iz Tor tu ge ra opi su je ne vr hu nac. Snim ci pre da va wa o nu `noj Kej{a Krouter tvrdi {to {to bi tre ba lo da se de si glo bal noj pro me ni sve sti, Kej {e Kro 2012. i ukqu ~u je Bo lon Jok tu, mi u ter, mla de {a man ke iz SAD, po zna te da }e 2012. zapravo ste ri o znog ma jan skog bo ga po ve za i pod ime nom Ma la Ba ka, po sta li su po~eti nova era nog s ra tom i stva ra wem. Na à po sred stvom in ter ne ta, po zna ti {i ~ove~anstva lost, zbog o{te }e wa i pu ko ti ne na rom sve ta. We no ob ja {we we je pri li~ ka me nu kraj ukle sa nog tek sta je ne no pro sto: ona, na i me, ka è da }e svi ~i tqiv, iako su ne ki pro tu ma ~i li da pi {e “On }e si pro ble mi bi ti la ko re {e ni uko li ko pre sta ne mo da }i s ne ba”. ì vi mo “iz gla ve” i po~ ne mo da ì vi mo “iz sr ca”. Ona Na ope ki pro na |e noj u ru {e vi na ma hra ma Ko mal ka è da je 2012 za pra vo po ~e tak no ve ere ~o ve ~an stva kal ka, ta ko |e se po mi we ne ~i ji do la zak, ali ne ma ni ko je }e se ko na~ no pre o kre nu ti i ta ko spa si ti se be i ka kvih na ja va dra ma ti~ nih do ga |a ja, s tim da mek si~ ki pla ne tu. stru~ wa ci ka ù da kon tekst tek sta ta kav da je la ko Jed na od te o ri ja o sma ku sve ta ko ja se do bro “uhle mo gu }e da je opi san do ga |aj ko ji se od i grao u pro {lo bi la” na in ter ne tu i de lu me di ja je i na ja va sun ~e ve sti. “su per olu je” ko ja }e po go di ti Ze mqu u na red ne tri go Ono {to je da lo ve tar u le |a pri ~a ma o sma ku sve ta di ne. Na vod no ta las ener gi je ko ji }e po go di ti na {u je ste da tum ukle san na woj. Go vo ri se o kra ju tri na e pla ne tu uzro ko va }e ne mo gu} nost ko ri {}e wa stru je, stog Bak tu na (je dan Bak tun pred sta vqa oko 394 go di te le fo na i dru gih ko mu ni ka ci ja usled ~e ga }e ci vi li ne) {to se pre vo |e wem na da na {we me re we vre me na za ci ja bi ti u ha o su. Po ta kvom sce na ri ju naj vi {e bi po kla pa sa 21. ili 23. de cem brom 2012. go di ne. Me |u bi li po go |e ni oni ko ji naj vi {e za vi se od elek tro ni tim, ta kva kom bi na ci ja po lo à ja da na i me se ca u Ma ke, pre svih Ame ri kan ci i Evro pqa ni, a opo ra vak od jan skom ka len da ru po na vqa se sva ke 52 go di ne i mo gu ovog uda ra bi tra jao de ce ni ja ma. Ova kav raz voj do ga |a }e je da ope ka za pra vo sve do ~i o ne ~em {to se ve} do ja ipak vi {e de lu je kao po taj na na da ne raz vi je nog sve go di lo. Osim to ga na u~ ni ci sa Mek si~ kog in sti tu ta ta, da se do go di ne ka kvo “re se to va we” po sto je }e kon ka ù da su Ma je vi de le vre me kao niz pra vil nih ci sta la ci je sna ga u sve tu. klu sa i da ni ~eg apo ka lip ti~ nog ni je bi lo na kra ju bi Hte li mi to ili ne, u pro ble ma ti~ nu 2012. go di nu lo kog ci klu sa. smo ve} za ga zi li i po Ju li jan skom ka len da ru. Ko je Ni je mi ste ri ja is kle sa nih plo ~a drev ne Sred we a slu ìo voj sku, si gur no }e se se ti ti ka ko je ne kad uda me ri~ ke ci vi li za ci je do pri ne la ose }a ju da je kraj ve rao kr sti }e pre ko da tu ma na xep nom ka len da ru. Tek, o ma bli zu, ko li ko su ta kve na ja ve pri sut ne u sva ko ka ko god okre ne mo, na ma je, kan da, stvar no “usit ni lo”. nNi ko Per ko vi} dnev nim iz ve {ta ji ma na u~ ni ka svih fe la i obla sti.

Ruska svemirska agencija saop{tila je da }e ostaci sonde „Fobos” danas pasti na Zemqu u vode Tihog okena u blizini ^ilea. Rukovodstvo Roskosmosa i daqe tvrdi da je do pada do{lo usled kvara koji nije razja{wen, pri ~emu nije iskqu~ilo mogu}nost da su neki„nepoznati faktori” uticali na neuspeh misije. Naime, prema wihovom mi{qewu, nejasno je za{to je do tada ispravan satelit otkazao kada je u{ao u fazu leta koja je bila izvan vidokruga i nadzora sa ruske teritorije

nedeqa15.januar2012.

SPORT

c m y

dnevnik

E V R O P S K O P R V E N S T V O R U K O M E T A [ A U S R B I J I ( 1 5 – 2 9 . J A N U A R ) RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE DA NAS NA OTVA RA WU IGRA S POQ SKOM (18.15)

Medaqa san, Olimpijada realnost Da nas po ~i we de se to Evrop sko pr ven stvo u ru ko me tu. Po red to ga {to je ju bi lar no, EP bi }e i za ni mqi vo zbog to ga {to se na we mu va de olim pij ske vi ze. Na za vr {nom tur ni ru nad me ta }e se 16 re pre zen ta ci ja, ko je su po de qe ne u ~e ti ri gru pe. Po tri naj bo qe iz sva ke od wih na }i }e se u glav noj run di, gde }e se for mi ra ti dve gru pe sa po {est ti mo va, a utak mi ce }e se

ka sni je, Sr bi ja je do ma }in {am pi o na ta Sta rog kon ti nen ta, a se lek tor or lo va Ve se lin Vu ko vi} sma tra da je we go va eki pa sprem na da u da na {wem (18.15 ~a so va, ha la Pi o nir, RTS) okr {a ju s Po qa ci ma osvo ji pr ve bo do ve. U ta bo ru Sr bi je se na da ju uspe hu, ma da tre ba bi ti opre zan sa prog no za ma. Ovo je pri li ka da no {e ni po dr {kom sa tri bi na do ka `u da ni su

Ka pi ten re pre zen ta ci je Mo mir Ili} pre duel sa Po qa ci ma je re kao: - Sprem ni smo i fi zi~ ki i psi hi~ ki jer zna mo {ta mo ra mo da ura di mo. @e li mo da ko na~ no ob ra du je mo na{ na rod, a pri li ka za to je ni kad bo qa, jer igra mo na do ma }em te re nu. Pr vi me~ je uvek naj va `ni ji, u du e lu sa Poq skom mo gu da od lu ~e ni jan se. Ima ju iz u zet no vi -

- Bez ob zi ra {to Po qa ci igra ju bez ~e ti ri bit na igra ~a, ima ju kva li tet, du go go di na su u svet skom vr hu, ali ni su ne po be di vi. Ima ju oni svo je ma ne ko je }e mo, na dam se, is ko ri sti ti. Po ra `e ni su na pret hod nim EP od do ma }i na u [ved skoj i Hr vat skoj. Pa ve ru jem da }e ta ko pro }i i u du e lu sa na ma. Mo ra mo ja ko da u|e mo u ovaj me~, da bu de mo kon cen tri sa ni i da gi ne mo za sva ku lop tu svih 60 mi nu ta. Po be da pro tiv Poq ske otva ra nam stvar no ogrom ne {an se, da se mo `da na kra ju na |e mo i na po bed ni~ kom po sto qu. Ti me bi ostva rio svoj san.

gu} nost da iz bo re vi zu za Olim pi ja du. Ni su ono {to su bi li pre ne ko li ko go di na, ali ako im kre ne i u|u u svoj ri tam, to mo `e da bu de opa sno za nas. Mo ra mo spre ~i ti wi ho ve iz u zet no opa sne {u te re da do |u u po zi ci ju da la ko re a li zu ju na pad. Sa dru ge stra ne, ve ru jem da }e mo mi na }i re {e we za wi ho vu vi so ku od bra nu. Bio bi pre za do vo qan da ih po be di mo s go lom-dva raz li ke. Se lek tor Ve se lin Vu ko vi} o~e ku je da na star tu {am pi o na ta osvo ji mo pr va dva bo da i ta ko stek ne mo psi ho lo {ku sta bil nost za na red ne me ~e ve.

Dosada{wi pobednici 1994.: 1. [ved ska, 2. Ru si ja, 3. Hr vat ska... Sr bi ja -. 1996: 1. Ru si ja, 2. [pa ni ja, 3. Sr bi ja. 1998: 1. [ved ska, 2. [pa ni ja, 3. Ne ma~ ka... 5. Sr bi ja (Ju go sla vi ja). 2000: 1. [ved ska, 2. Ru si ja, 3. [pa ni ja... Sr bi ja -. 2002: 1. [ved ska, 2. Ne ma~ ka, 3. Dan ska... 10. Sr bi ja (Ju go sla vi ja). 2004: 1. Ne ma~ ka, 2. Slo ve ni ja, 3. Dan ska... 8. Sr bi ja (SCG). 2006: 1. Fran cu ska, 2. [pa ni ja, 3. Dan ska... 9. Sr bi ja (SCG). 2008: 1. Dan ska, 2. Hr vat ska, 3. Fran cu ska... Sr bi ja -. 2010: 1. Fran cu ska, 2. Hr vat ska, 3. Isalnd... 13. Sr bi ja.

De bi tu je za or lo ve na ve li kom tak mi ~e wu: Da li bor ^u tu ra

igra ti u Be o gra du i No vom Sa du. Me ~e vi pr ve fa ze tak mi ~e we igra }e se u Be o gra du, No vom Sa du, Ni {u i Vr {cu od ko jih se o~e ku je da bu du do bri do ma }in po {to je do la zak na ja vio i ve li ki broj na vi ja ~a iz ino stran stva, kao i pri pad ni ka me di ja. Ti tu lu bra ne ne pri ko sno ve ni Fran cu zi, ko ji ma se ina ~e da ju naj ve }e {an se za od bra nu tro na, a za wi ma sle de Dan ci, [pan ci i Hr va ti. Uz Sr bi ju, iz dru gog pla na vre ba ju Ne ma~ ka, Island i Poq ska, pa i [ved ska. Me da qu sa Evrop skog pr ven stva na {i ru ko me ta {i ~e ka ju jo{ od 1996. go di ne, ka da su uze li bron zu u [pa ni ji. Sa da, 16 go di na

sa mo skup do brih po je di na ca ve} i ozbi qan tim. Za or lo ve je ovaj me~ od iz u zet nog zna ~a ja, jer bi po be dom u me ~u pro tiv jed nog od di rekt nih ri va la za pla sman u dru gu fa zu tak mi ~e wa na pra vi li ogro man ko rak ka ~e tvrt fi na lu. Na{ dr `av ni tim sa ve li kim am bi ci ja ma ula zi u pred sto je }e tak mi ~e we, jer je po sled wi ve li ki uspeh ostva ren pre 11 go di na na Svet skom pr ven stvu u Fran cu skoj osvja wem bron za ne me da qe. U na {oj re pre zen ta ci ji svi su uve re ni da je osva ja we me da qe mo gu }e, ali da je pla sman na kva li fi ka ci o ni tur nir za Olim pij ske igre u Lon do nu re al ni je ostva re we.

Fo to: Fi lip Ba ki}

Srbija - Poqska BE O GRAD: Ha la Pi o nir, ka pa ci tet: 8.150 se di {ta, su di je: Ra luj i Sa bro so ([pa ni ja).Po ~e tak: 18.15 sa ti. SR BIA: Sta ni}, Mar ja nac, Nik ~e vi}, Mar ko vi}, Pro da no vi}, Ko sta di no vi}, Stoj ko vi}, To ski}, Be qan ski, Ili}, [e {um, Ma noj lo vi}, ^u tu ra, Vu~ ko vi}, Vu jin, Stan ko vi}. POQ SKA: Vi ha ri, Vi zo mir ski, Tlu ~in ski, Vi {wev ski, Ku har ski, Or ze hov ski, Ja {ka, Tka ~ik, Ju rec ki, Jur ki e vi~, Bi e lec ki, Za rem ba, Li jev ski, Ju rec ki, Kvat kov ski, Si pr zak. so ke igra ~e, pa }e mo si gur no ima ti ve }i pro blem u na pa du, ali pro tiv ^e ha na pri prem nim utak mi ca ma smo po ka za li da zna mo da igra mo i pro tiv ta kve od bra ne - re kao je Ili}, a po tom do dao:

Krabati} prva zvezda Na {am pi o na tu u Sr bi ji za i gra }e mno ge istin ske zve zde evrop skog i svet skog ru ko me ta. Od onih ko ji su us pe li da „iz beg nu” po vre de i na |u se na EP wih de se tak bi mo glo da obe le `e smo tru Sta rog kon ti nen ta. 1. Ni ko la Ka ra ba ti} (27) iz Fran cu ske, je dan od naj bo qih igra ~a pro te klih go di na {to po tvr |u -

le na. ^e ti ri je pu ta osva jao je ma |ar sko pr ven stvo i kup i jed nom Kup po bed ni ka ku po va. 3. Ki ril La za rov je 31-go di {wi ka pe tan ma ke don ske re pre zen ta ci je. De sni bek od li~ nog udar ca tre nut no igra u Atle ti ko Ma dri du, a u dva na vra ta je igrao za Za greb gde je pro veo pet go di na. Na SP u Hr vat skoj 2009. po sti gao je 92 go la i

Ni ko la Ka ra ba ti}

ju i me da qe ko je ima u vi tri na ma. S Mon pe qe om je osvo jio Li gu {am pi o na, a isti uspeh je po sti gao i s Ki lom oda kle se 2009. vra tio u ma ti~ ni klub. S Fran cu skom je do {ao do pet zlat nih me da qe - na Olim pij skim igra ma u Pe kin gu 2008., na SP u [ved skoj 2011. i Hr vat skoj 2009. i na EURU 2006. u [vaj car skoj i 2010. u Austri ji. Go di ne 2007. pro gla {en je naj bo qeg igra ~a na sve tu. 2. Sr bin Mar ko Vu jin je dan je od naj bo qih {u te ra u Evro pi. Tre nut no je u ma |ar skom Ve spre mu, a po is te ku ugo vo ra pre se li }e se u Kil. Ovaj 27-go di {wi Ba~ ko pa lan ~a nin du go igra u re pre zen ta ci ji Sr bi je ko ja ni je ima la ve }ih uspe he po sled wih go di na, a EURO 2010. je pro pu stio zbog po vre de ko -

ta ko po sta vio re kord. Pet je pu ta osvo jio hr vat sko pr ven stvo, jed nom {pan sko, a igrao je i u fi na lu Li ge {am pi o na. 4. Mi kel Han sen je je dan od naj da ro vi ti jih ru ko me ta {a Dan ske. Ima 24 go di ne i igra na po zi ci ji le vog be ka. Tre nut no igra u Ko ben hav nu na kon {to je dve go di ne pro veo u Bar se lo ni. Za Dan sku na stu pa od OI u Pe kin gu 2008. Na SP 2011. u [ved skoj bio je naj bo qi stre lac tur ni ra sa 68 go lo va i ~lan ol star ti ma. Dan ci su ta da osvo ji li sre bro. 5. Kim An der son je ka pe tan [ved ske. Dva de se to smo go di {wi le vi bek ve} du go go di na igra u ne ma~ kom Ki lu s ko jim je dva pu ta osvo jio L[. Za {ved sku re pre zen ta ci ju je pr vi put na stu pio 2001, a

Rast ko Stoj ko vi}, pi vot srp ske re pre zen ta ci je, vo di }e ve li ku bit ku na cr ti sa svo jim klup skim dru go vi ma ko ji na stu pa ju za se lek ci ju Poq ske. - Po qa ke od li~ no po zna jem, jer osno vu wi ho ve re pre zen ta ci je ~i -

@elim finale sa Srbijom Se lek ci ja Fran cu ske - ap so lut ni svet ski ru ko met ni vla dar, sti gla je ju ~e u No vi Sad, gde }e u gru pi C za ri va le ima ti Ma |ar sku, [pa ni ju i Ru si ju. Eki pu sa ~i we nu od ve de ta kao {to su Ber tran @il, Tje ri Ome je i Luk Aba lo pred vo di na {e go re list Ni ko la Ka ra ba ti}. - Ni ka da ni sam igrao u No vom Sa du, ali da igra mo u Ni {u ose }a li bi smo se kao kod ku }e. Na dam se da }e pu bli ka bi ti uz nas i da }e mo u fi na lu igra ti pro tiv Sr bi je - re kao je ro |e ni Ni {li ja. Pre ma Ka ra ba ti }e vom mi {qe wu, glav ni kon ku ren ti ak tu el nih pr va ka Evro pe su [pa ni ja i Dan ska. - Do {li smo da bra ni mo ti tu lu. Ima mo do bru eki pu i mi slim da }e mo to ostva ri ti. - na gla sio je Ka ra ba ti}. naj ve }i su mu us pe si pe to mje sto na EURU 2008. i ~e tvr to na SP 2011. 6. Fi lip Ji ha 29-go di {wi je ^eh ko ji po sled we ~e ti ri go di ne bra ni bo je Ki la s ko jim je po stao evrop ski pr vak. Za ^e {ku na stu pa od 2000. go di ne, a na EP u Austri ji 2010. bio je naj bo qi stre lac s 53 go la {to mu je do ne lo na slov naj bo qeg igra ~a tur ni ra. Te je go di ne pro gla {en naj bo qim svet skim igra ~em. 7. Raul En tre ri os, 30-go di {wi je [pa nac ko ji tre nut no igra u Bar se lo ni. Sa [pa ni jom je ovaj sred wi bek osvo jio zla to na SP 2005. i bron zu {est go di ne ka sni je. Na EP 2006. osvo jio je sre bro, a bio je ~lan re pre zen ta ci je ko ja je u bor bi za bron zu svla da la Hr vat sku 2008. na OI u Pe kin gu.

ne igra ~e iz mog klu ba Vi va Kil se. Znam go to vo sve wi ho ve ak ci je i to }e mno go zna ~i ti me ni i mo jim sa i gra ~i ma. Po zna to je da i oni ima ju svo ju ra ~u ni cu, jer `e le do bar pla sman na {am pi o na tu, ali i mo -

- To kom pri pre ma po ka za li smo da ima mo kva li tet iako smo pru `i li 80 od sto od svo jih mo gu} no sti. Sa da je mo me nat da da mo gas do kra ja. Od pr va dva me ~a na {am pi o- na tu mno go to ga za vi si. Mo ra mo da po be di mo Poq sku ili Dan sku, na rav no, uz tri jumf nad Slo va~ kom u po sled wem ko lu na {e gru pe. Ako po no vi mo pri stup i od nos kao iz utak mi ce pro tiv ^e {ke, si gu ran sam da ne }e bi ti ni ka kvih pro ble ma. Re spek tu je mo Po qa ke, zna mo sve o wi ma, ali na do ma }em te re nu ve ru jem u svo ju eki pu - za kqu ~u je Vu ko vi}. Re pre zen ta ci ja Poq ske u Be o- grad je sti gle bez Sla vo mi ra [ma la i Mar ~i na Li jev skog, dvo ji ce he ro ja ru ko me ta, ko ji su od 2007. go di ne sa svet skim sre brom, a dve go di ne ka sni je i bron zom, do pri ne li da Po qa ci s pra vom do bi ju sta tus ru ko met ne ve le si le. U me |u vre me nu, wi ho vi re pre zen ta tiv ni dru go vi, Bi e lec ki i Tka ~ik

DA NAS Gru pa A (Be o grad) Poq ska - Sr bi ja (18.15) Dan ska - Slo va~ ka (20.15) Gru pa B (Ni{) Ne ma~ ka - ^e {ka (17.20) [ved ska - Ma ke do n. (19.30)

SU TRA Gru pa C (No vi Sad) Fran cu ska - [pa ni ja (18.15) Ma |ar ska - Ru si ja (20.15) Gru pa D (Vr {ac) Nor ve {ka - Slo ve n. (18.10) Hr vat ska - Island (20.10) ni su vi {e ono {to su bi li. Tu su jo{, sa mo pro se~ na bra }a Ju rec ki, uz tek dva igra ~a, ko ji su ima li po lu se zo ne za pri mer – Bar to lo me ja Ja {ku i K{i {to fa Li jev skog. Se lek tor re pre zen ta ci je Poq ske Bog dan Ven ta o svom pr vom ri va lu na Euru 2012, re pre zen ta ci ji Sr bi je: - Gle dao sam ih pu no, a sa da sam stao, jer ve} sve znam o wi ho voj igri i znam {ta }e se de {a va ti iz mi nu ta u mi nut. Si gu ran sam da }e Sr bi igra ti è sto ko. Ko ri sti }e i po mo} su di ja. Pr vi me~ je ve o ma va àn, to je na {e pr vo fi na le. Ako po be di mo, ne }e mo sa mo osvo ji ti dva bo da, ve} }e mo do bi ti i in jek ci ju po zi tiv ne ener gi je - re kao je Ven ta. Po qa ci se na ovom EP na da ju da mo gu da le ko. S ob zi rom na to da su jed nom no gom u olim pij skim kva li fi ka ci ja ma, to bre me ne }e no si ti, {to sva kom ti mu mo è da bu de sa mo pred nost. Mno go to ga }e za vi si ti od uvod nog me ~a sa Sr bi jom, ko ji mno gi vi de i kao ~e tvrt fi na le, s ob zi rom na kva li tet ri va la iz ni {ke gru pe, s ko jom se ukr {ta ju. Ako kre nu po be dom, te {ko }e ko Po qa ke za dr à ti do po lu fi na la osim Da na ca. [ve |a ni i Nem ci ne bi tre ba lo da pred sta vqa ju pro blem eki pi Bog da na Ven te. Pri pre mi li: Jo vo Ga li} i Mla den Pa vlo vi}

Do Londona - dva puti}a Or lo vi ima ju pri li ku da do brim re zul ta tom na Evrop skom pr ven stvu u Be o gra du ove re vi zu za Olim pij ske igre ili da se na |u u do dat nim april skim kva li fi ka ci ji ma. Sr bi ja pla sman na Olim pij ske igre ~e ka pu nih 12 go di na. Sa da ve} dav ne 2000. naj bo qi ru ko me ta {i na {e ze mqe, pod ime nom Ju go sla vi ja, us pe li su da do |u do po lu fi na la Iga ra u Sid ne ju, ali ne i da osvo je me da qu. Ru si, ka sni je osva ja ~i zla ta, bi li su pre ja ki u bor bi za fi na le - 29:26. U du e lu za bron zu ~e ka li su nas [pan ci. Ni tri go la pred no sti na po lu vre me nu ni su bi li do voq ni da Ju go sla vi ja osvo ji od li~ je. Cr ve na fu ri ja je us pe la da tri jum fu je 26:22 i da nam se re van {i ra za po raz iz Egip ta, ka da su ta ko |e ove dve se lek ci je igra le za tre }e me sto. Po sle ovog tur ni ra Olim pij ske igre vi {e ni smo vi de li. [ta je po treb no da se do go di da pu le ni Ve se li na Vu ko vi }a stig nu do Lon do na? Naj ma we kom pli ko va na ra ~u ni ca, ali naj te è ostva ri va je da Sr bi ja osvo ji zla to na Evrop skom pr ven stvu i ta ko se pri dru ì re pre ze nat ci ja ma ko je su obez be di le pla sman na Olim pij ske igre, a to su Ve li ka Bri ta ni ja (do ma }in), Fran cu ska (svet ski pr vak), Ar gen ti ni (po bed nik Pan Ame ri~ kih iga ra) i Ju `na Ko re ja (po bed nik azij skih kva li fi ka ci ja). Or lo vi mo gu i sa mim pla sma nom u fi na le da iz bo re olim pij sku vi zu, ali u tom slu ~a ju pro tiv nik u utak mi ci za zla to mo ra da bu de Fran cu ska. Te ì put do Lon do na zah te va do bar ra zul tat na Evrop skom pr ven stvu, ali i uspeh u do dat nim kva li fi ka ci ja ma, ko je }e se po ~et kom apri la (od 6. do 8. apri la) odr à ti u [pa ni ji, Dan skoj i [ved skoj. Do ma }i ni su od re |e ni

pla sma nom na po sled wem Svet skom pr ven stvu, gde su re pre zen ta ci je ovih dr `a va auto mat skim ula skom u po lu fi na le ste kle mo gu} nost da se pred svo jom pu bli kom bo re za Olim pij ske igre. Po red wih, kva li fi ka ci je su obez be di li jo{ pe ti, {e sti i sed mi sa SP-a, od no sno Hr vat ska, Island i Ma |ar ska.

du na la ze se [pa ni ja, Island i Bra zil (sre br ni sa Pan Ame ri~ kih iga ra), dok }e ~e tvr to me sto po pu ni ti lo {i ji tim iz Evro pe. Po dve se lek ci je iz sva ke IHF kva li fi ka ci o ne gru pe igra }e u Lon do nu. Da kle, bit no je da Sr bi ja na na red nom Evrop skom pr ven stvu bu de bo qe pla si ra na od re pre ze nat ci ja

Vi hor no kri lo Sr bi je: Ivan Nik ~e vi}

Me sta na tur ni ru u [ved skoj ve} su po pu we na. Po red do ma }i na, u Ge te bor gu }e igra ti jo{ Hr vat ska, Ja pan (dru go me sto na Azij skom pr ven stvu) i ^i le (tre }e me sto na Pan Ame ri~ kim igra ma). U Dan skoj su upra `we na jo{ dva me sta. Po red Da na ca i Ma |a ra, u ovoj gru pi igra }e bo qe pla si ra ni tim sa Evrop skog pr ven stva i sre br ni sa {am pi o na ta Afri ke, ko ji po ~i we 10. i za vr {a va se 21. ja nu a ra. [am pion Afri ke di rekt no }e se pla si ra ti na Olim pij ske igre. U gru pi ko ja }e se igra ti u Ma dri -

Ru si je, Ne ma~ ke, Slo va~ ke, Poq ske, ^e {ke, Ma ke do ni je i Slo ve ni je. Od ovih se lek ci ja, ona ko ja bu de naj bo qe pla si ra na na EURO 2012 u Sr bi ji (pod uslo vom da ne bu de {am pion ili u fi na lu ne igra pro tiv Fran cu ske) igra }e kva li fi ka ci je u Dan skoj, a ona lo {i ja u [pa ni ji. Ako [pa ni ja, [ved ska ili Dan ska iz bo re di rek tan pla sman za Lon don, tre }i tur nir bi }e odr `an u Hr vat skoj, a na osno vu pla sma na na SP, Poq ska }e se na }i na kva li fi ka ci o- nim tur ni ri ma.

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa15.januar2012.

NO]AS PO^IWE PRVI GREND SLEM – OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE \O KO VI] DO BRO RAS PO LO @EN

Mogu opet da budem najboqi Prvi teniser sveta izjavio uo~i starta Australijan Opena na kojem brani titulu, da je u `ivotnoj formi i da }e mo}i da po no vi fan ta sti~ nu 2011. godinu. - Svemu prilazim optimisti~ki i u svakoj stvari uvek vidim ono {to je pozitivno. Ako sam u ne~emu uspeo jednom, za{to ne bih to mogao da

Novak \okovi}

Tomi} na Verdaska Zanimqiviji me~evi prvog kola: Rodik - Hase, Gaske - Sepi, Qodra - Gulbis, Fi{ - Miler, Kol{rajber - Monako, Majer Lu, Tomi} - Verdasko, Melcer - Karlovi}, Kubot - Almagro, Nieminen - Nalbandijan.

u~inim i drugi put. - rekao je Novak \okovi}. Osvaja~ tri gren slem titule pro{le godine istakao je da ose}a da je „na vrhuncu karijere”. - Ose}am da sam fizi~ki i mentalno na samom vrhu i da mogu da budem podjedanko uspe{an na svim podlogama, kao {to sam to bio i u pro{loj sezoni. - rekao je najboqi srpski teniser. Pre ma oce ni mno gih naj bo qi spor ti sta sve ta u pro te kloj go dini naglasio je da ipak, „pored {ume, vidi i drve}e”. - Sada sam apsolutno fokusiran na prvi naredni ciq - Australijan Open, na kojem planiram da napredujem polako i usredsre|eno - korak po korak. - rekao je \okovi}. Prvi reket Srbije je naglasio da mu je jedan od prioritetnih ciqeva i u~e{}e na Olimpijskim igrama u Londonu. - Imao sam pri vi le gi ju i ~ast da bra nim boje svoje zemqe na Igra ma u Peki ngu 2008, kada sam osvojio bronzu. To je bilo ne ve ro vat no iskustvo, koje ne moè da se uporedi ni sa jednim drugim rekao je Nole i poru~io da èli jo{ jednom da osvoji odli~je za Srbiju. Pr vi igra~ sve ta ko ji je pro{le godine zablistao kao nijedan drugi teniser u istoriji zabeleìv{i seriju od 70 pobeda i samo {est poraza, uz deset titula, od kojih tri gren sle ma, zapo~iwe odbranu titule u Melburnu protiv Italijana Paola Lorencija.

Nole brani titulu u Melburnu U no}i izme|u nedeqe i ponedeqka na terenima Melburn parka po~iwe prvi ovogodi{wi grend-slem turnir – Otvoreno prvenstvo Australije. Odmor za najboqe tenisere sveta, dakle, sada je zavr{en i ovim takmi~ewem startuje duga i naporna sezona koju }e, kao i uvek, pratiti ogroman broj navija~a {irom sveta. Me|u wima su, naravno, i teniski zaqubqenici iz Srbije, zemqe koja se danas izuzetno visoko kotira na teniskoj mapi sveta, kao otaxbina najboqeg igra~a sveta Novaka

Nagradni fond Nagradni fond u Melburnu je veliki, pa }e pobednici u pojdina~noj konkurenciji dobiti ~ek na 2.300.000 dolara, dok }e finalistima pripasti duplo mawa cifra. [to se dublova ti~e, pobednici }e biti nagra|eni sa 454.000 dolara, dok je premija u me{ovitom dublu “samo” 135.500 dolara. \okovi}a, ali i ostalih zvezda “belog sporta”, poput Janka Tipsarevi}a, Viktora Troickog i Nenada Zimowi}a, odnosno na{ih teniskih princeza Jelene Jankovi}, Ane Ivanovi}, Bojane Jovanovske. U prvom planu, kada je takmi~ewe mu{karaca u pitawu, bi}e borba za titulu izme|u ~oveka koji brani pobedni~ki pehar i dvostruki je osvaja~ Australije – Novaka \okovi}a i velikog broja izaziva~a koji `ele da mu oduzmu tron. Pre svih, to su [spanac Rafael Nadal, [vajcarac Roxer Federer i [kotlan|anin Endi Marej, a za wima su i Francuz Xo-Vilfred Conga, pa David Ferer i jo{ neki igra~i koji mo`da nisu u samom svetskom vrhu, ali imaju i kvalitet i snagu da prave velike rezultate. Ipak, ~ini se da }e Noletov najve}i rival biti wegova mu{terija iz 2011. godine Rafael Nadal, mada je sjajnu formu nagovestio i Federer, ~ovek koji je ~etiri puta tri-

Jelena i Bojana igraju prvog dana Prvog dana takmi~ewa na Australijan Openu, u ponedeqak, na terenu }e se od srpskih predstavnika na}i samo Jelena Jankovi} i Bojana Jovanovski. Obe srpske teniserke igra}e na „Margaret Kortu“, a Jovanovski otvara program protiv doma}e teniserke Kejsi Delakve od 11 ~asova po lokalnom vremenu, odnosno 1 ~as posle pono}i po sredweevropskom. Wima dvema }e to biti tre}i me|usobni susret, a u prethodna dva slavila je Bojana, posledwi put pre ne{to vi{e od nedequ dana u Brizbejnu. Jan ko vi }e va igra protiv Britanke Laure Robson i taj me~ je ~etvrti na istom terenu, posle duela ^eha Toma{a Berdiha i Alberta Ramosa iz [panije, odnosno Ukrajinca Aleksandra Dolgopolova i doma}eg tenisera Grega Xonsa. Jankovi}eva i Robsonova su do sada igrale samo jednom i to na Vimbldonu 2010. godine, kada je slavila srpska teniserka sa 6:3, 7:6 (7:5). Na glavom terenu, u „Rod Lejver Areni“ program otvaraju

Je le na Jan ko vi}

Beloruskiwa Viktorija Azarenka i Heder Votson iz Velike Britanije, a potom sledi duel doma}eg tenisera Bernarda To-

Aleksandra stala na posledwem koraku Aleksandra Kruni} nije uspela da pro|e posledwe, tre}e kolo kvalifikacija za prvi grend slem sezone u Melburnu, po{to je izgubila od Amerikanke Varvare Lep~enko sa 2:0, po setovima 6:1, 6:2. Ona je bila jedina preostala predstvnica Srbije u kvalifikacionoj rundi za Australijan Open.

mi}a i [panca Fernanda Verdaska. Aktuelna {ampionka Australijan Opena Kim Klajsters igra}e tre}i me~ na tom terenu protiv Porugalke Marije @ao Keler. U ve~erwem terminu, od 19 ~asova po lokalnom, odnosno 9 po sredweevropskom vremenu, ~etvorostruki osvaja~ prvog Gren slema sezone Roxer Federer igra protiv Rusa Aleksandera Kudrijavceva. Program na tom terenu zatvaraju prva teniserka sveta Karolina Voznijacki i doma}a teniserka Anastasija Rodionova.

jumfovao na ovom turniru. Naravno, svoj put ka revan{u za pro{logodi{wi debakl u finalnom me~u s \okovi}em potra`ice i Endi Marej, kojeg je tada Nole ispra{io sa 6:4, 6:2, 6:3, nagove{tavaju}i sjajnu sezonu i pohod ka ostvarewu sna zvanog prvo mesto na ATP listi. Nole je sada prvi, ali mora da bude spreman na to da svi, ali ba{ svi rivali `ele da ga sru{e i ostaje nam da vidimo kako se psihi~ki spremio za odbranu trona.

Nije Novak jedini adut koji Srbija ima, jer je Janko Tipsarevi}, u{av{i u zrele igra~ke godine, nagovestio da ima potencijal potreban da se traje me|u 10 najboqih tenisera sveta i to rezultatima potkrepquje. Mo`da Jankovi izgledi, mereno kvotama s kladionicama, nisu veliki, ali je ovaj 27godi{wi Beogra|anin pokazao da ne priznaje prognoze i da mo`e da se nosi s najboqima na svetu. Sli~no va`i i za Viktora Troickog, momka koji

Ferer ponovo osvojio Okland Peti reket sveta, {panski teniser David Ferer osvojio je ATP turnir serije 250 u novozelandskom Oklandu. Ferer je kao prvi nosilac u finalu posledweg turnira uo~i prvog Gren slema sezone u Autsraliji pobedio Belgijanca Olivijea Rohusa sa 6:3, 6:4. Peti igra~ sveta osvojio je tre}u titulu u Oklandu gde je slavio pro{le godine i 2007. [panac u karijeri ima ukupno 12 titula. Ferer je u finalu odservirao ukupno devet asova, te je osvojio 81 posto poena nakon uba~enog prvog servisa.

je lane bio na pragu ulaska u Top 10, a sada je malo pao i zauzima 21. mesto na ATP listi. Ukoliko, me|utim, uspe da iskon tro li {e bu ran tem pe ra ment i bude strpqiviji, i on bi mogao da dogura daleko u Melburnu, tim pre {to mu vreme i tereni na najmawem kontinentu odgovaraju. Na{e dame, biv{e najboqe igra~ice na planeti, Jelena Jankovi} i Ana Ivanovi}, nisu vi{e me|u onima s kojima se najozbiqnije ra~una kada su trijumfi na najve}im turnirima u pitawu, ali, ako je suditi po wihovim najavama, 2012. godinu `ele da iskoriste za povratak me|u 10 vode}ih igra~ica sveta, pa bi im Otvoreno pr ven stvo Austra li je mo glo biti odsko~na daska. To se ~ak vi{e odnosi na Ivanovi}evu koja je tokom odmora neprestano bila u ovoj zemqi i veoma dobro se aklimatizovala na uslove za igrawe. A. Pre do je vi}

Melburn Park doma}in Opena Melburn Park je jedan od najve}ih sportskih prostora u Australiji koji se po potrebi adaptira za koncerte, klizawe, bi ci kli zam, pli va~ ke i auto-moto doga|aje. Dom je prvog Gren slem turnira u sezoni, Otvo re nog pr ven stva Australije, od 1988. godine kada je sagra|en. Mesto je prvobitno nazvano Nacionalni teniski centar u Flinders parku, a 1996. godine premijer Xef Kenet ga je preimenovao u Melburn Park da bi promovisao ime grada {irom sveta. Ta odluka je bila o{tro kritikovana, ali je vreme nom no vi na ziv pri hva }en.Pre 1988. Austra lian Open igran je u Kujongu, gde se sada igra klasik, ali je wegov kapacitet postao nedovoqan za sve zainteresovane. Melburn Park se sastoji iz ~etiri zatvorena i 22 otvorena terena, koja mogu da se iznajmquju tokom cele godine, osim u januaru, kada se igra turnir. Rod Lejver Arena je multifunkcionalni objekat osposobqen za razne sportske i zabavne doga|aje, od Gren Slem teniskih me~eva i koncerata rok zvezda, auto-moto de{avawa do konferencija, sve~anih ve~era i koncerata klasi~ne muzike. Najdinami~niju transformaciju do`ivela je u martu 2007. godine tokom Svetskog prvenstva u plivawu kada je iz-

gra|en 50-metarski bazen. U 2009. Rod Lejver Arena je bila tre }a po ka pa ci te tu (pre ko 15.000 mesta) iza londonske O2 Arene i wujor{kog Medison Skver Gar de na. Se di {ta na stadionu su zamewena 2005. godine tako da su redovi izme|u wih pro{ireni pa se daleko lak{e prolazi. Tako|e je na-

Slem turnira u jednoj godini (1962, 1969). Hajsens Arena je druga po redu po veli~ini arena u kompleksu Melburn Park koja je otvorena 2000. godine. Wen kapacitet je 10.500 mesta, tako|e ima po kret ni krov, ali pokretna sedi{ta. Kao i Rod Lejver Arena i ovde postoji

Ki{a odloìla finale u Sidneju Finalni me~ turnira u Sidneju izme|u Francuza @ilijena Benetoa i Finca Jarka Nieminena odloèn je zbog ki{e za danas. Stalna ki{a koja je od ranog jutra padala u Sidneju onemogu}ila je igra~ima da iza|u na teren, tako da je organizatorima jedino preostalo da finale odloè.. Nieminen, koji zauzima 77. mesto na ATP listi, u karijeri je osvojio jednu titulu, u Oklandu od pre {est godina, a u Sidneju je u finalu 2009. izugubio od Argentinca Davida Nalbandijana. Benetou, koji je pre dve godine u Sidneju bio polufinalista, ovo je {esto finale u karijeri, a do sada nije osvajio nijednu titulu. pravqen pokretni krov koji se otvara ili zatvara za samo 15 minuta, a zahvaquju}i kojem me~evi mogu da se igraju i kada su vremenski uslovi lo{i. Arena je prvobitno nazvana Centralni teren, a potom je 2000. dobila ime po jednom od najboqih australijskih tenisera svih vremena. Rod Lejver je jedini teniser koji je dva puta osva jao sva ~e ti ri Gren

mo gu} nost or ga ni za ci je raz li~itih sportskih i zabavnih doga|aja. Margaret Kort Arena:Ovaj objekat u Melburn Parku dobio je 2003. godine naziv po naj u spe {ni joj austra lij skoj teniserki svih vremena. Marga ret Kort je ta ko do bi la veliko priznawe za `ivota za sve uspehe koje je ostvarila u karijeri.

sport

nedeqa15.januar2012.

dnevnik EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Skols se vra tio go lom

RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE STI GLA U HO LAN DI JU

Or lo vi sle te li u Aj ndho ven Va ter po lo re pre zen ta ci ja Sr bi je sti gla je u su bo tu oko 14 sa ti u Aj ndho ven gde }e se od 16. do 29. ja nu a ra odr `a ti Evrop sko pr ven stvo. Sr bi }e star to va ti u po ne de qak (17,30) utak mi com sa [pa ni jom, a u gru pi }e igra ti jo{ i pro tiv Hr va ta i Cr no go ra ca. Iza bra ni ci ma De ja na Udo vi ~i }a sve je po zna to u Aj ndho ve nu,

jer su u tom ho land skom gra du bo ra vi li kra jem pro {le go di ne u sklo pu pri pre ma za EP. Za do voq stvo im pru `a i ~i we ni ca da su u ho te lu „Park Pla za” usa mqe ni, od no sno da ne ma re pre zen ta ti va ca dru gih ze ma qa, {to }e im omo gu }i ti mir ne u o bi ~a jen za ta ko ve li ka tak mi ~e wa. De ja na Udo vi ~i }a za te kla je pro me na pra vi la. Na i me, pre vi |e no je bi lo da u slu ~a ju po vre -

de igra ~a, se lek to ri ima ju pra vo da po zo vu za me nu. Me |u tim, sa da je to pro me we no, pa na knad nih po zi va ne }e bi ti. Do {lo je do jo{ jed ne pro me ne - u kva li fi ka ci je za Olim pij ske igre pla si ra }e se {est naj bo qe pla si ra nih re pre zen ta ci ja sa EP, a ne pet ka ko je ra ni je bi lo pred vi |e no. Or lo vi su ju ~e od ra di li je dan, a da nas }e dva tre nin ga.

Za {to bi Ju naj ted i Ar se nal ba ca li pa re na ku po vi nu no vih igra ~a? Jed no stav no, lak {e im je da vra te pen zi o ne re ili klup ske le gen de ko ji vi {e ne igra ju pu nim in ten zi te tom. O to me bi mo gli da raz mi sle u ^el si ju i Li ver pu lu, s ob zi rom na to da su Tje ri An ri i Pol Skols u 2012. go di ni po sti gli bar po gol, za raz li ku od sko ro sto mi li o na evra pla }e nih Fer nan da To re sa i En di ja Ke ro la. - Pol tre ni ra mno go i do bro iz gle da. - prav dao se Aleks Fer gu son zbog od lu ke da re ak ti vi ra Skol sa i opet ga uvr sti u pr vi tim. Le gen da Ju naj te da uz vra tio mu je pu nom me rom. Po sti gao je gol pro tiv Bol to na i do neo po be du |a vo li ma, pet na e stu ove se zo ne. Skol su (37) to je pr vi gol od po vrat ka na te ren pro {log vi ken da, a 104. pre mi jer li ga {ki u dre su Ju naj te da (je di nog ko ji je ikad i no sio). Tim go lom je po stao naj sta ri ji En glez ko ji je po sti gao gol za {am pi o na En gle ske (Ra jan Gigs je sta ri ji, ali ne za bo ra vi te da je Vel {a nin).

TO PI] JU RI RE KORD NAD RE KOR DI MA

[e sta Olim pi ja da u sno vi ma Uspe {ni srp ski ska ka~ u vis ima mno go mo ti va da stig ne do na stu pa na Olim pij skim igra ma u Lon do nu ovog le ta i upi {e se me |u le gen de.

Dra gu tin To pi} vred no tre ni ra i u 41. go di ni. Sva ko dnev no ra di sa su pru gom Bi qa nom, naj bo qom srp skom tro sko ka {i com, ali i Ta tja nom Je la ~om, srp skom re kor der kom u ba ca wu ko pqa i

Dra gu tin To pi}

naj bo qom cr no gor skom ska ka ~i com u vis Ma ri jom Vu ko vi}. Svo je vre me no naj bo qi ska ka~ Ju go sla vi je ima ve li ki mo tiv da na red nih me se ci po bi je „re kord nad re kor di ma” i na |e se na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Na i me, uko li ko nad ma {i u sko ku u vis 2,28 me ta ra po sta }e je din stve ni re kor der. To pi} bi sa tom vi si nom po stao re kor der u kon ku ren ci ji ve te ra na od 40 do 44 go di ne, bu du }i da je i sa da naj bo qi u toj ka te go ri ji sa pre sko ~e nih 2,24 me tra. U~e stvo vao bi {e sti put na Olim pij skim igra ma, {to je u mu {koj kon ku ren ci ji po {lo za ru kom sa mo ma ra ton cu iz An go le @o au Nti am bi. Sa tim re zul ta tom bio bi je di ni spor ti sta uz Ja snu [e ka ri}, srp sku re kor der ku, sa naj ve }im bro jem na stu pa na Olim pi ja da ma, a ujed no on i Bi qa na bi li bi je di ni atlet ski bra~ ni par ko ji bi na stu pa li na OI dru gi put za re dom.

Pol Skols

svoj me~ u po ne de qak, ali su za to u su bo tu is tr ~a li na te ren i pr vo tim ci To ten he ma, ko ji bi mo gao da se ume {a u tr ku za ti tu lu, ali sva ka ko ne sa igrom

Kej hil u êl si, Aleks u KPR êl si bi to kom vi ken da tre ba lo da za vr {i tran sfer re pre zen ta tiv nog de fan ziv ca En gle ske, {to pe ra Bol to na Ge ri ja Kej hi la ko ji je sti gao na me di cin ske pre gle de. Sa ga oko pre la ska Kej hi la na „Stam ford Brix” tra je ve} ne ko li ko ne de qa, a iz gle da da su tri stra ne ko na~ no re {i le ne spo ra zu me oko tran sfe ra. Sa dru ge stra ne, êl si }e pu sti ti Bra zil ca Alek sa da po sta ne pr vo po ja ~a we Kvins Park Ren xer sa pod vo| stvom no vog me na xe ra Mar ka Hju za. U strel ce se upi sao i Da ni Vel bek, pe tim po got kom u se zo ni, ali je tre ne ru Ju naj te da Alek su Fer gu so nu pre se lo ra do va we, po {to su se od mah na po vre de po à li li stre lac go la (ko le no) i Vejn Ru ni ({a ka). Ko na ~an re zul tat po sta vio je Majkl Ke rik, go lom sa dva de se tak me ta ra. Glav ni Ju naj te dov kon ku rent za ti tu lu- Man ~e ster si ti igra

KPR-ov grand ski ri val je pri hva tio po nu du za svog de fan ziv ca na ko ga An dre Vi qas-Bo a{ vi {e ne ra ~u na i ko ji ve} du è vre me tre ni ra sa mo stal no. Ren xer si ma sa da pre o sta je da se do go vo re se sa Alek som ko ji je u no vem bru za tra ìo tran sfer sa „Stam ford Bri xa”. - Po {to va li smo Alek sov zah tev za tran sfer i tr ì {te je otvo re no za we ga. Sa da sa mo po ku {a va mo da iz bo ri mo po nu du za ko ju sma tra mo da je do bra za igra ~a. - re kao je Vi qas-Bo a{. pru è nom ovog vi ken da. Eki pa Ha ri ja Red na pa re mi zi ra la je na svom te re nu sa Vul ver hem to nom, za ko ji je od 81. mi nu ta igrao Ne nad Mi li ja{. Ako „cr ve na” stra na Man ~e ste ra sla vi ve te ra na Po la Skol sa, na vi ja ~i êl si ja istim odu {e vqe wem kli ~u ime Fren ka Lam par da. Is ku sni ve zi sta je ste po sti gao po b e d o n o s ni gol pro t iv

San der len da, ali sve po hva le mo ra ju i}i na ra ~un ve} po ma lo ne sre} nog Fer nan da To re sa. Ma t a je cen t ri r ao sa de s ne stra ne,To res efekt no po go dio pre~ ku, a Lam pard je bio na pra vom me stu. To je we gov tre }i gol u po sled wa tri me ~a, a po be da eki pe An drea Vi qa{ Bo a {a na sme ja la je i we nog bu du }eg ~la na Ge ri ja Kej hi la, ko ji je to kom da na oba vio me di cin ske pre gle de i sa tri bi na Stam ford bri xa pra tio me~ u dru {tvu lep {e po lo vi ne. Za raz li ku od we ga, Bra zi lac Aleks se ve ro vat no ni je ra do vao, po {to se po la ko pa ku je za se lid bu u dru gi kraj Lon do na - u eki pu Kvins Park Ren xer sa. Ra do sav Pe tro vi} bio je u start n oj po s ta v i Blek b ur n a pro tiv Fu la ma i u~e stvo vao u po be di (3:1), upr kos to me {to je Ja ku bu do bio cr ve ni kar ton ve} u pr vom po lu vre me nu. Re z ul ta ti 21. ko l a: Aston Vi la - Ever ton 1:1 (0:0) /Bent 56 - Ani ~e be 69/, Blek burn Fu lam 3:1(1:0) /Pe der sen 45, Dan 46, For mi ka 79 - Daf 56/, ^el si - San der lend (1:0) 1:0 /Lam pard 13/, Li ver pul - Sto uk 0:0, Man ~e ster ju naj ted - Bol ton 3:0 (1:0) /Skols 45, Vel bek 74, Ke rik 83/, To ten hem - Vul ver hemp ton 1:1 (0:1) /Mo dri} 51 - Fle ~er 22/, VBA - No ri~ 1:2 (1:2) /Long 68 p - Sur man 43, Mo ri son 79/.

VE ^E RAS SE IGRA VE LI KI ITA LI JAN SKI DER BI

Mi lan i In ter za Sku de to U po ~et ku je dan, a od 1908. go di ne, dva ve li ka fud bal ska klu ba, ve ~e ras (20.45) sa sta }e se 177. put u Se ri ji A. Mi lan pro tiv In ter a, po li ti ka pro tiv bi zni sa, rad ni~ ka kla sa pro tiv mi lan ske bur `o a zi je, |a vo pro tiv zmi je. „Der bi de la Ma do ni na” obe le `i }e fud bla ski vi kend, ne sa mo u Ita li ji, ve} i u Evro pi. U 18. ko lu Se ri je A, sta dion sa 80.065 me sta u Mi la nu zva }e se San Si ro, a ne \u ze pe Me a ca, jer je do ma }in Mi lan. Mi lan ski ri va li sa sta }e od 20.45 (TV Are na) u me ~u ko ji }e u ve li koj me ri od lu ~i ti da qi tok {am pi o na ta, bar ka da je In ter u pi ta wu. Jer, u 177. pr ven stve ni der bi Mi la na, ne ra zu ri ula ze sa osam bo do va za o stat ka za ro so- ne ri ma. Uko li ko Mi lan po be di, In ter }e de fi ni tiv no is pa sti iz tr ke za ti tu lom pr va ka. Ili obr nu to... Uko li ko In ter po be di, on da }e de fi ni tiv no bi ti u tr ci za ti tu lom pr va ka, jer }e raz li ka bi ti sa mo pet bo do va. In ter u der bi ula zi sa pet uza stop nih po be da u Se ri ji A,

ko ji ma je de li mi~ no na dok na dio ka ta stro fa lan po ~e tak se zo ne sa \am Pje rom Ga {pe ri ni jem, pod ko jim je eki pa u pr vih {est ko la za be le `i la jed nu po be du, je dan re mi i ~e ti ri po ra za. Za to vre me ak tu el ni {am pion Ita li je, Mi lan, vred no je sku pqao bo do ve i sa da se di na ~e lu ta be le sa tre }im naj ve }im klu bom u ze mqi, Ju ven tu som. U In ter u is ti ~u da je Mi lan fa vo rit i zbog ta be le i zbog to ga {to je tim Ma si mi li ja na Ale gri ja pro {le se zo ne pre ki nuo do mi na ci ju pla vo-cr nih u gra du i do bio oba pr ven stve na der bi ja, a po tom le tos i Su per kup. To je, uz {am pi on sku ti tu lu ko jom je pre ki nu ta pe to go di {wa vla da vi na In ter a u kal ~u, zna ~io i kraj se ri je ne ra zu ra u me |u sob nim me ~e vi ma sa Mi la ni sti ma. U pe ri o du od 2005. do 2010. go di ne, ka da je osvo je na „Tri ple ta”, In ter je do bio se dam od de set pr ven stve nih me ~e va, uz sve ga tri po be de Mi la na. Pre to ga, od 2002. do 2005. go di ne, Mi lan je do mi ni rao sa pet po be da i jed nim re mi jem u li gi, a ako se ra -

De jan Stan ko vi} du go no si dres In ter a

~u na ju i su sre ti u Li gi {am pi o na u dva na vra ta, taj od nos bio je jo{ do mi nant ni ji: 8-3-0. En glez Al fred Edvards 16. de cem bra 1899. go di ne osno vao je Mi lan Kri ket i Fud bal Klub, a de vet go di na ka sni je do {lo je do sva |e i po de le u upra vi AC Mi la na oko to ga da li bi za klub tre ba lo da igra ju stran ci ili ne. Pro blem je re {en od -

la skom 39 qu di iz Upra ve Mi la na i osni va wem no vog klu ba, FC In ter na ci o na le Mi lan, ko ji je ubr zo pre u zeo do mi na ci ju i bio bo qi do kra ja 60-ih go di na. Ipak, Mi lan se uz di gao do la skom mo} nog Sil vi ja Ber lu sko ni ja na ~e lo klu ba i pre u zeo ita li jan ski i evrop ski pri mat 80-ih i 90-ih, ali je In ter po sle 17 go di na pat we, ko na~ no osvo -

jio ti tu lu u se zo ni 2005/06, a on da isti uspeh po na vqao sva ke go di ne do ~u ve ne „Tri ple te” u re `i ji @o zea Mu ri wa, ko jom su pla vo-cr ni pr vi put pre sti gli cr ve no-cr ne po bro ju ti tu la (18:17) jo{ od se zo ne 1992/93, ka da je od nos bio 13:12 za In ter. Pred ovaj me~, In ter }e ima ti bla gu pred nost u me |u sob nom sko ru: 64-52-60, dok je Mi lan bo qi ka da su u pi ta wu du e li u svim tak mi ~e wi ma: 72-61-71. Ka da su tro fe ji u pi ta wu, oba ti ma ima ju po 18 ti tu la pr va ka Ita li je, In ter ima vi {e Ku po va (7:5), a Mi lan Su per ku po va Ita li je (6:5). U Evro pi, ro so ne ri su uspe {ni ji, u Li gi i Ku pu {am pi o na od nos je 7:3 za Mi lan, u Ku pu po bed ni ka Ku po va 2:0, ali je In ter vi {e pu ta osva jao Kup UEFA (3:0). U Su per ku pu Evro pe Mi lan ima pred nost od 5:0, dok su ro so ne ri ~e ti ri pu ta bi li pr va ci sve ta, a ne ra zu ri tri pu ta. Naj bo qi stre lac „Der bi ja de la Ma do ni na” je An drij [ev ~en ko, le gen dar ni na pa da~ Mi la na, ko ji je cr no-pla vu mre `u tre sao 14 pu ta. Od ak tiv nih

igra ~a, De jan Stan ko vi}, Zla tan Ibra hi mo vi} i Kla rens Se dorf po ~e ti ri pu ta tre sli su mre ù u grad skim der bi ji ma, s tim {to je Sr bin to ra dio sa mo za In ter, a [ve |a nin i Ho lan |a nin u dre so vi ma oba klu ba. Bu de li u sa sta vu ka pi ten In ter a Ha vi jer Za ne ti od i gra }e 43. me~ pro tiv Mi la na i ta ko se pri bli ì ti re kor de ru i biv {em ka pi te nu ro so ne ra, Pa o lu Mal di ni ju. Naj ~e {}i re zul tat u ovom der bi ju bio je 1:0 (45 pu ta), po tom 2:1 (44 pu ta). Ka da je Mi lan do ma }in, sta dion se zo ve San Si ro, a zvao se \u ze pe Me a ca 11. ma ja 2001. go di ne, ka da je In ter kao do ma }in do ì veo naj u- be dqi vi ji po raz u isto ri ji du e- la. Bi lo je 0:6. I Mi lan je tr peo lo mo ve, u vi {e na vra ta bi lo je 5:1 za In ter, pre dve go di ne 4:0, a naj vi {e go lo va po stig nu to je 6. no vem bra 1949. go di ne, ka da je In ter po be dio sa 6:5. Pr vi Der bi de la Ma do ni na, u ~ast sta tue De vi ce Ma ri je u cen tru Mi la na, na Tr gu Du o mo, od i gran je 10. ja nu a ra 1910. go di ne.

nedeqa15.januar2012.

c m y

SPORT

dnevnik

^ISTKA NA MARAKANI

Vra }a se Ibra him Gaj Fud bal ski klub Cr ve na zve zda ras ki nuo je ugo vo re sa le vim be kom Ni ko lom Ig we ti je vi }em i igra ~em sre di ne te re na Mar kom Mu go {om. Ta ko |e, klub iz Qu ti ce Bog da na bli zu je do go vo ra sa CSKA da se mla di {to per Uro{ ]o si} vra ti u mo skov ski klub. Tre ner Ro bert Pro si ne~ ki na pra vio je pred po ~e tak zim skih pri pre ma tran sfer li stu ko ja bro ji de se tak fud ba le ra, a Mu go {a i Ig wa ti je vi} bi li su na toj li sti.

~e vi }em klub je jo{ ra ni je spo ra zum no ras ki nuo ugo vor, isto je ura |e no i sa Go ra nom ^a u {i }em ko ji ni je `e leo na po zaj mi cu, a Bru no Me zen ga je ta ko |e na pu stio cr ve no-be le. Ta ko |e, ugo vor je spo ra zum no ras ki nut i sa Mi la nom Je re mi }em i Bra zil cem Sa vi om. Da ni jel Mi haj lo vi}, biv {i {to per Ja go di ne ko ji je imao do sta pro ble ma sa po vre dom, pre ma re ~i ma tre ne ra Pro si ne~ kog do bi ti jo{ jed nu pri li ku to kom zim skih pri pre ma.

ALEKSANDAR STANOJEVI], OBRATIO SE JAVNOSTI

Je di no je Par ti zan va `an Dan po {to je na sed ni ci Uprav nog od bo ra sme wen sa me sta pr vog tre ne ra Par ti za na Alek san dar Sta no je vi} odr `ao je krat ku kon fe ren ci ju za no vi na re is pred sta di o na u Hum skoj, jer mu je za bra we no da to u~i ni u pro sto ri ja ma klu ba. Sta no je vi} se broj nim no vi na ri ma, te le vi zij skim eki pa ma i na vi ja ~i ma obra tio is pred sta di o na cr no-be lih. Ka pi je na sta di o nu su bi le za kqu ~a ne kao i ula zna vra ta, a u Hum skoj su bi le pri sut ne i po li cij ske sna ge. Is pred sta di o na u Hum skoj bio je po sta vqen sto sa tri sto li ce i mi kro fo ni ma, sa plat nom sa klup skim obe le` jem. Sta no je vi} je sam do {ao is pred sta di o na oko 14.20 ~a so -

va i krat ko se obra tio oku pqe ni ma, ko jih je bi lo oko hi qa du. - Sra mo ta je da se ovo de {a va – re kao je Sta no je vi} oku pqe nim no vi na ri ma, a pre sve ga na vi ja ~i ma, ko jih je bi lo oko 500 i ko ji su sve vre me kli ca li we go vo ime. – Za bra we no mi je da odr `im pra vu kon fe ren ci ju kao da sam ne ka kav re vo lu ci o nar i bun tov nik bez raz lo ga. A, hteo sam sa mo da pri sta li ce klu ba in for mi {em {ta se de {a va. Mo tiv mi je sa mo stru ka, a ne pra vqe we cir ku sa – vid no uz ne mi ren sa op {tio je Sta no je vi}. A, po tom i do dao. – Ne bit ni smo Kr sta ji} i ja, bi tan je sa mo Par ti zan. Ho }u da ka `em {ta sam pla ni rao i {ta mi

je spre ~e no da ura dim. Za ko ji dan }u sa zva ti pra vu kon fe ren ci ju i ta da }u sve sa op {ti ti. Biv {i tre ner cr no – be lih ni je krio emo ci je. - Kao kad u Ku pu iz vu ~e te Zve zdu, za to sam ta ko uz bu |en. Sa da ne `e lim da ula zim u du bqu pri ~u. Raz go va ra }e mo ci vi li zo va no, ra zum no, sa ak cen tom na sva ki de taq. Ni ko me ne }e spre ~i ti da obe lo da nim {ta se ra di u Par ti za nu – za kqu ~io je Alek san dar Sta no je vi}. No vi {ef stru ke {am pi o na Avram Grant jav no sti se }e se obra ti ti da nas, na kon fe ren ci ji za no vi na re. I. Lazarevi}

SUPERLIGA[ IZ KULE SE POJA^AVA

^e ti ri no va haj du ka Ibra him Gaj Ig wa ti je vi} je u Zve zdu do {ao 2009. go di ne iz Ja vo ra, ali je po stao pre ko bro jan s ob zi rom da Zve zda na po zi ci ji le vog be ka ima ~ak tri igra ~a – Fi li pa Mla de no vi }a, Ni ko lu Pet ko vi }a i po vrat ni ka iz Be ti sa Du {ka To {i }a. Mu go {a je pret hod ne dve se zo ne bio po zajm qi van pod go ri~ koj Bu du} no sti, Ja go di ni i No vom Pa za ru, a u Zve zdi je od 2010. go di ne. Jo{ ra ni je Zve zda je ugo vor ras ki nu la sa Ste va nom Re qi }em ko ji }e u na red nom pe ri o du no si ti dres ~a ~an skog Bor ca. Osta je da se vi di da li }e u klu bu osta ti An dri ja Ka lu |e ro vi} i Bra zi lac Ka du. Sa biv {im ka pi te nom Ne na dom Ko va -

Na kon Mar ka Pe ro vi }a, Jo va na Kr ne te, Du {ka To {i }a, Ni ko le Mak si mo vi }a, Lu ke Mi li vo je vi }a, Fi li pa Ka sa li ce, Pe tra \u ri~ ko vi }a, Fi li pa Mla de no vi }a i Og we na O`e go vi }a Zve zda bi u pro le} ni deo se zo ne mo gla da u|e sa jo{ jed nim ‘no vim’ igra ~em u pr vom ti mu. Na i me, bli zu po vrat ka u klub je is ku sni {to per Ibra him Gaj. Pr vo ti mac bel gij skog Lo ke re na bi tre ba lo da do ne se neo p hod no is ku stvo u od bra nu cr ve no-be lih, ali i da po pu ni me sto od la skom Adi ja i Vi lo ti }a. Gaj je pre do la ska u Zve zdu 2006. go di ne na stu pao za Da kar, CSKA iz So fi je i tur ski Sam sun, a na ‘Ma ra ka ni’ je od i grao 57 pr ven stve nih du e la.

Nej mar u San to su do 2014. Mla di bra zil ski fud ba ler Nej mar pot pi sao je no vi ugo vor sa San to som po ko jem }e u re do vi ma osva ja ~a Ko pa Li ber ta do res osta ti do 2014. go di ne. Nej mar je jo{ u no vem bru pri stao da pot pi {e no vi ugo vor sa San to som, i to po bo qim uslo vi ma ne go {to je bio slu ~aj do ta da, ali je on ozva ni ~en tek u pe tak. Nej ma rov pret hod ni ugo vor sa San to som is ti cao je u fe bru a ru 2015. go di ne, ali je mla di Bra zi lac po no vom do go vo ru pri stao da osta ne klu bu do Svet skog pr ven stva u svo joj do mo vi ni. To ujed no zna ~i da }e Nej mar mo }i da na pu sti klub bez na dok na de u le to 2014. go di ne. Mla di Nej mar do sa da je ve} od i grao 15 utak mi ca za se ni or -

sku re pre zen ta ci ju Bra zi la, a naj ve }e in te re so va we za we ga po sled wih me se ci po ka za li su Bar se lo na i ma drid ski Real.

Ka sa no po no vo tre ni ra An to nio Ka sa no, na pa da~ Mi la na, ko ji je pre dva i po me se ca bio pod vrg nut ope ra ci ji sr ca, na sa vi }e sa tre nin zi ma. Mi lan je sa op {tio da }e Ka sa no po ~e ti sa tre nin zi ma u su bo tu. Ita li jan ski re pre zen ta ti -

vac }e od mah bi ti pri kqu ~en eki pi. Ipak, Ka sa no }e, za po ~e tak, tre ni ra ti in di vi du al no. Jo{ uvek je ne po zna to kad bi Ka sa no mo gao da bu de spre man da po no vo za i gra.

Dok Zol tan Sa bo i we go vi sa rad ni ci na te re ni ma Sport skog cen tra „Va {a ri {te” u Ku li dri lu ju ~e tu haj du ka spre ma ju }i ih za pro le} ni deo su per li ga {kog fud bal skog pr ven stva ni klup sko ru ko vod stvo ne se di skr {te nih ru ku. Na i me, u to ku je pre la zni rok, pa je ra zu mqi vo {to ad mi ni stra ci ja Haj du ka ~i ni sve ka ko bi eki pa u pro le} nom de lu bi la ja ~a, a sa mim tim i re zul tat ski uspe {ni ja. Ako se „po ju tru dan po zna je” ~i ni se da }e ta ko i bi ti, jer ve} pr vih da na pre la znog ro ka ~e ta je oja ~a na sa ~e ti ri no va Haj du ka. To su We go{ Go lo ~e vac, ko ji do la zi iz uì~ ke Slo bo de Po int, Alek san dar Va si qe vi} iz Ja go di ne, te Ne ma wa Da bi} i Bra ni slav Vej no vi} iz som bor skog Rad ni~ kog. Oni su na pri god noj sve ~a no sti pred sta vqe ni no vi na ri ma. We go{ Go lo ~e vac ( 1983. go di {te) je igrao u Bor cu iz â~ ka, pa u Re mon tu, Se voj nu du ì niz go di na, oda kle je oti {ao u ru mun ski Oce lul, pa se vra tio u uì~ ku Slo bo du oda kle i do la zi u Haj duk. - Imao sam è qu da pro me nim sre di nu jer je Slo bo da u ovom pre la znom ro ku osta la bez ne ko li ko stan dard nih pr vo ti ma ca. Bio sam pre po ru ~en Haj du ku i ve o ma br zo sam se sa pred sed ni kom Osma ji }em do go vo rio. Znam da }e kon ku ren ci ja za me sto u ti mu bi ti è sto ka, ali po {to mo gu da igram na vi {e po zi ci ja u sred wem re du ve ru jem da mo gu iz bo ri ti me sto u ti mu.. Eki pu Haj du ka ve o ma ce nim i mi slim da mo è mo da na pra vi mo bo qi re zul tat ne go u je se wem de lu pr ven stva - re kao je Go lo ~e vac. Alek san dar Va si qe vi} (1982. go di {te) igra na po zi ci ji {to pe ra. Po ~eo je u Be à ni ji, po tom oti {ao u Ki nu, oda kle se vra tio u Se voj no, igrao u Mla dom rad -

ni ku, oti {ao u Ka zah stan, da bi pret hod nu go di nu pro veo u Ja go di ni. - Jo{ le tos sam imao kon takt sa Haj du kom, ali ta da ni smo mo gli da ostva ri mo pre la zak jer sam imao ugo vor sa Ja go di nom. Ugo vor mi je is te kao i ve o ma la ko sam se do go vo rio sa ~el nim qu di ma Haj du ka ko ji se ve o ma

[to se pak Haj du ka ti ~e, uve ren sam kao i Go lo ~e vac da nam je me sto u gor wem de lu ta be le, te da }e mo na pra vi ti bo qe re zul ta te ne go je se nas - ja san je Va si qe vi}. Bra ni slav Vej no vi} ( 1988. go di {te) igra na po zi ci ji zad weg ve znog, a je po ~eo u Apa ti nu, on da oti {ao u In |i ju, gde je pro veo

Vej no vi}, Go lo ~e vac, Da bi} i Va si qe vi} ( s le va na de sno) na pro mo ci ji sa dre so vi ma Haj du ka

ko rekt ni i mo gu da se usu dim da ka `em da ova kvih qu di kao u Haj du ku vi {e ne ma u Sr bi ji. [to se me ne ti ~e do {ao sam da se bo rim za me sto u ti mu, jer na mo joj po zi ci ji Haj duk ima ve o ma do bre igra ~e. Ja }u da ti sve od se be, a {ef }e od lu ~i ti da li sam za pr vih je da na est ili ne.

{est me se ci i oda tle oti {ao na po zaj mi cu u Rad ni~ ki iz Som bo ra gde je pro veo go di nu da na i sa da ga put do vo di u Ku lu. - Do {ao sam na in si sti ra we tre ne ra Sa boa. Po zna jem do sta igra ~a Haj du ka, sa ne ki ma od wih sam igrao. Ja sno mi je da mo ram da se bo rim da iz bo rim

Gvar di o la ne }e da ku pu je Tre ner evrop skog i svet skog pr va ka po ru ~io da ne }e ku po va ti to kom zim skog pre la znog ro ka. Tre ner Bar se lo ne Pep Gvar di o la re kao je da }e se oslo ni ti na fud ba le re iz omla din skog po go na ume sto do vo |e wa no vih igra ~a to kom zim skog pre la znog ro ka. - „Iz la zak na tr `i {te ne ga ran tu je ni {ta. Oslo ni }e mo se na na {e mla de igra ~e. Od po ~et ka smo

me sto u ti mu, a na tre ne ru je da od lu ~i - krat ko je re kao Vej no vi}. Ne ma wa Da bi} ( 1986. go di {te), {to per i le vi spoq ni, ka ri je ru je po ~eo u som bor skom @AK-u, igrao je u Po le tu iz Ras ti ne, a po sled wih pet se zo na je pro veo u som bor skom Rad ni~ kom. - Do la zak u Haj duk je no va ste -

for mi ra li ma lo broj ni tim, jer ve ru je mo na {im mla dim igra ~i ma. - is ta kao je Gvar di o la. Po sle po vre da Da vi da Vi qe i Ibra hi ma Afe la ja, Bar se lo na je osta la i bez {to pe ra An dreu Fon ta sa ko ji }e du `e vre me bi ti van ti ma. Gvar di o la je od do la ska u Bar se lo nu u pr vi tim uvr stio ne ko li ko ta len to va nih fud ba le ra, kao {to su Ser hio Bu skets, Pe dro Ro dri gez, Ti ja go Al kan ta ra...

pe ni ca u mo joj ka ri je ri i obe ru~ ke sam pri hva tio iza zov da se oku {am u su per li gi. [ef Sa bo me zna, i sve }u u~i ni ti da se na met nem - re kao je Da bi}. Bu du }i da je pre la zni rok du ga ~ak za o~e ki va ti je da }e bi ti jo{ no vih li ca u su per li ga {u iz Ku le. \. Bojani}

Po re zni ci ple ne i sta dion Po re ske vla sti Mek si ka za ple ni li su fud bal skom klu bu Pu e bla zbog ne pla }e nog po re za kom pju te re, lop te, na me {taj, pa ~ak i klup ski auto bus. Dug od 14 mi li o na pe zo sa (oko mi lion do la ra) po sto ji jo{ od 2007. go di ne, ali sa da {wa upra va tvr di da ni je kri va za po sto je }u si tu a ci ju. Klub je osu dio po tez po re ske upra ve kao raz boj ni~ ki i do dao da su bi li ne mo} ni da spre ~e po re zni ke ko ji ma je po ma ga la po li ci ja.

sport

nedeqa15.januar2012.

dnevnik

SPUST U VENGENU

ABA LIGA

Fojc naj br `i

Na sta vqa se cr na se ri ja Vr {~a na

[vajcarac Beat Fojc postao je tre}i [vajcarac u posledwe ~etiri godine koji je trijumfovao u spustu pred svojim navija~ima u Vengenu.

dvojici na podijumu pridru`io Italijan Kristof Inerhofer. Rajhelt je bio taj koji je poveo na samom po~etku trke po{to je imao startni broj jedan i po{to je odskijao fantasti~no retko koji

Be at Fojc

Pre Fojca to je 2009. i 2010. godine po{lo za rukom Karlu Janki i Didijeu Defagu, a mladi [vajcarac je do tre}e pobede u karijeri do{ao u vremenu od 2:35.31 minuta. Na putu do trijumfa, Fojc je za 44 stotinke nadma{io Austrijanca Hanesa Rajhelta, dok se wima

Ka sne ra do vi u So ~i ju Kasne radovi na izgradwi desetine objekata i borili{ta za potrebe Zimskih olimpijskih igara u So~iju 2014, tvrdi dana{swi dnevni list „Vedomosti”. Kako se precizira, kasni se sa izgradwom 76 objekata od ukupno 393 koji se grade za potrebe ZOI u So~iju. Ruski list navodi da je na sastanku 5. januara u So~iju zamenik ruskog premijera Dimitrij Kozak preneo predsedniku Dmitriju Medvedevu da su ka{wewa prouzrokovana problemima sa privatnim investitorima. Isti~e se da je Medvedev saznav{i za tu informaciju u prvi mah zatraìo da svi odgovorni budu krivi~no goweni. Ipak, Medvedev je kasnije ublaìo stav i zatraìo da se prema odgovornima izreknu nov~ane kazne. Najve}i problem je, kako se navodi, bob i sanka{ka staza, kao i mesto gde }e biti odràna sve~nost otvarawa Igara.

Ti na ne mo ra da me wa ko stim [vajcarski skija{ki tim se `alio po{to je Slovenka osvojila drugo mesto pro{le nedeqe u superveleslalomu u Bad Klajnkirhhajmu, navode}i da nivo plastike u wenom kombinezonu prelazi dozvoqene standarde. FIS je ipak objavio da su ispuwena pravila u propustqivosti vazduha i da ne}e mewati rezultate takmi~ewa u Austriji. FIS je preporu~io takmi~arima da ne koriste sli~na odela jer zbog ograni~enog protoka vazduha mo`e spre~iti telo da di{e i smatra ih nebezbednim. DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA

Ko {ar ka ABA mu{ka liga - QUBQANA: Olimpija - Crvena zvezda Beograd (19, TV Arena sport), LA[KO: Zlatorog - Cedevita (17). Agro`iv mu{ka liga VAQEVO: Metalac - Tami{ (19.30). Prva A `enska liga - JAGODINA: Jagodina 2001 Student (17).

Odbojka Viner {tedi{e `enska superliga - BEOGRAD: Crvena zvezda - Klek Srbija{ume (20.30). Viner {tedi{e mu{ka superliga - BEOGRAD: Crvena zvezda - Vojvodina (18), LAZAREVAC: Kolubara NIS Spartak (19).

skija{ je uspeo da mu parira. Pre nego {to su na red do{li pravi spusta{i najbliè mu je pri{ao Inerhofer, koji je imao samo pet stotinki zaostatka. Ipak, Austrijanac je vo|stvo zadrào sve dok na stazu nije iza{ao Fojc, koji je bio fantasti~an i zasluèno je do{ao do prvog mesta.

Posle Fojca sledili su, izme|u ostalih, wegov sunarodnik Didije Ku{, pro{logodi{wi pobednik Klaus Krel iz Austrije i Amerikanac Bodi Miler, ali niko od wih nije uspeo da ga ugrozi na ~elu. Na kraju, najbli`i najboqoj trojici bio je Janka, a sledili su Miler, Krel i Italijan Peter Fil. Austrijanac Romed Bauman i Erik Gaj iz Kanade, ina~e svetski {ampion u spustu, podelili su osmo mesto, dok je deseti bio doma}i skija{ Patrik King. Ku{, aktuelni osvaja~ Kristalnog globusa u spustu, bio je tek 15, sa skoro sekund i po zaostatka u odnosu na Fojca. Danas je u Vengenu na programu slalom, dok je naredni spust zakazan za slede}u subotu na legendarnom [trajfu u Kicbilu. Generalni plasman spusta:1. Beat Fojc ([vajcarska) 260, 2. Bodo Miler (SAD) 219, 3. Klaus Krel (Austrija) 205, 4. Hanes Rajhelt (Austrija) 195, 5. Didije Ku{ ([vajcarska) 177. Generalni plasman Svetskog kupa: 1. Marsel Hir{er (Austrija) 725, 2. Ivica Kosteli} (Hrvatska) 595, 3. Beat Fojc ([vajcarska) 545, 4. Ted Ligeti (SAD) 493, 5. Aksel Lund Svindal (Norve{ka) 490.

Helios - Hemofarm 89:86 (17:21, 14:21, 31:14, 13:19, 14:11) DOM @A LE: Hala He li o sa, gle da la ca oko 800, sudije: Obradovi}, Bijedi}(BIH), Dragojevi} (Makedonija). HE LI OS: Besedi~, Jefti}, Karo{ec, Markovi} 6, Pa{ali} 12, ^ebular 9, Bubni} 14, Petrovi~ 14, ^re{nar, Gaj 15, Prepeli~ 28, Bol~ina.

Ubedqivo najboqi u pobedni~kom timu bio je Klemen Prepeli} sa 28 poena. Kod Hemofarma najefikasniji je bio Aleksej Ne{ovi} sa 23 poena, a „dabl-dabl” u~inke imali su Boris Savovi} (18p, 10sk) i Ivan Mara{ (12p, 12sk). Helios se izjedna~io sa Hemofarmom na tabeli, sa skorom 4-12.

SVETSKI KUP ZA @ENE

Pr ve nac Me ri ge ti je ve Italijanska skija{ica Dani- a kada je do{ao red na Vonovu, jela Merigeti trijumfovala je ona je ve} sredinom staze izgubina ~etvrtom spustu sezone, ~iji la mnogo vremena, a isto je bilo doma}in je bila italijanska i sa Hefl-Ri{ovom, pa je ItaliKortina d’Ampeco. Merigetije- janka zaslu`eno slavila. Na krava je do prve pobede u karijeri ju, iza wih se na{la Tina Maze, a do{la u vremenu od 1:33.17 minu- iza su sledile Tina Vajrajter iz ta, a zanimqivo je da je do sada Lihten{tajna, Amerikanka imala samo jedan podijum u Svet- Stejsi Kuk, Zuterova i Geglova. skom kupu, i to u veleslalomu Me|u prvih deset na{le su se pre osam godina. jo{ jedna ameri~ka skija{ica Drugo mesto, sa zaostatkom od 21 stotinke, zauzela je vode}a u Svetskom kupu Lindzi Von, dok je tre}e vreme imala aktuelna osvaja~ica velikog Kristalnog globusa Marija Hefl-Ri{. Me ri ge ti je va je pred svojim navija~ima priredila prvoklasno Da ni je la Me ri ge ti iznena|ewe, po{to niko od we Xulija Mankuzo i Per{onova. nije o~ekivao da mo`e da napraTakmi~ewe u Kortini d’Amvi ozbiqniji plasman. Ipak, peco nastavqa se danas supervezbog toga je wen uspeh ve}i, kao leslalomom, dok je naredni spust i zbog ~iwenice da je Vonovoj zakazan za 28. januar u {vajcarnanela drugi poraz ove sezone u skom Sent Moricu. spustu i to u samo nedequ dana. Generalni plasman spusta: 1. Pro{log vikenda to je u~inila Lindzi Von (SAD) 330, 2. ElizaAustrijanka Elizabet Gergl, bet Gergl (Austrija) 203, 3. Tina koja je trijumfovala u Bad Vajrajter (Lihten{tajn) 180, 4. Klajnkirhajmu. Dominik Gisin ([vajcarska) Odmah posle starta do vode}e 160, 5. Danijela Merigeti (Itapozicije u Kortini do{la je ve- lija) 136, 6. Xulija Mankuzo teranka Awa Per{on, da bi je (SAD) 132. potom sa prvog mesta pomerila Generalni plasman Svetskog prvo [vajcarkiwa Fabijen Zu- kupa: 1. Lindzi Von (SAD) 784, ter, a potom i Slovenka Tina 2. Marliz [ild (Austrija) 540, Maze. Slede}a na redu posle Ti- 3. Tina Maze (Slovenija) 533, 4. ne bila je upravo Merigetijeva, Elizabet Gergl (Austrija) 466, koja je fantasti~nim skijawem 5. Ana Fe nin ger (Austri ja) uspela da se domogne vrha. Favo- 454, 6. Marija Hefl-Ri{ (Neritkiwe su sledile tek kasnije, ma~ka) 386.

SUPERLIGA - @ENE

Go {}e za slu è no Novi Sad – ôka 1:4 NO VI SAD: Stonoteniska sala SPC „Vojvodina“, gledalaca 100. Sudija: Roman Reqi} (Novi sad). Rezultati: Vasiqevi} – Fewve{i 2:3 (-8, 10, -10, 5, -9), Srem~ev – Radowi} 0:3 (-3, -5, -6), Krsmanovi} – Hajnal 3:2 (-7, 8, 6, -6, 8), Vasiqevi} – Radowi} 0:3 (-7, -7, -4), Krsmanovi} – Fewve{i 1:3 (-4, -7, 6, -5). Na otvarawu drugog dela sezone doma}i tim se predstavio s kadrovskim osveèwima. Doskora-

{wi trener Dan Fracile imenovan je za sportskog direktora, dok je na trenersku klupu seo \or|e Bo{wakovi}. Ipak, to nije pomoglo Novom sadu da se domogne bodova, u me~u s nadahnutom ^okom. Doma}in je bio oslabqen neigrawem povre|ene Radoslave Cicmil {to nije umawilo trijumf ^okanki, u ~ijim redovima je briqirala Aleksandra Radowi}. Presudila je prva partija gde je Suzana Vasiqevi} prokockala vo|stvo od 8:5 u petom setu. S. S.

Alek sej Ne {o vi}

HE MO FARM: Dan gu bi}, Labi}, Mara{ 12, Krsti} 5, Mitrovi} 2, Gagi}, [utalo 7, Savovi} 18, Panti}15, Jeremi} 4, Milo{evi}, Ne{ovi} 23. Tim @eqka Lukaji}a doìveo je osmi uzastopni poraz u ABA ligi iako je u Domàlama imao ~ak „plus 16” na po~etku drugog poluvremena. Uspeli su Vr{~ani da prokockaju veliku prednost, zatim se ipak do mog nu pro duè ta ka po sle tri precizno izvedena slobodna bacawa Ne{ovi}a u posledwim trenucima regularnog toka, a onda opet „zabrqaju” u dodatnih pet minuta.

Ispod wih je samo Zlatorog, sa dve pobede mawe. Najvi{e zahvaquju}i raspolo`enim Savovi}u i Mara{u (po deset poena i pet skokova) gosti su na odmor oti{li sa vo|stvom 42:31, a kada su se vratili na parket podigli su ga na 47:31. I tada je tim @eqka Lukaji}a stao. Helios je dodao gas i serijom 28:7 do{ao do 62:56! Hemofarm je uspeo da zaustavi nalet protivnika i na tri i po minuta pre kraja ponovo povede - 68:66. U{lo se u dramati~an fini{. Jeremi} je u istom napadu dva puta bio ne-

pre ci zan, jed nom i [u ta lo, Mara{ je od ~etiri pogodio samo dva bacawa... Ipak, zbog ofanzivnog skoka ko{arka{a Hemofarma, Helios nije mogao da se „odlepi”, ali je ipak bio nadomak pobede u regularnom toku. Jer, Di Xej Gej je pogodio jedan penal na 13 sekundi pre kraja, doma}i igra~i su se opet do mo gli lop te, Prepeli} je oba puta bio precizan sa li ni je pe na la za 75:72. Go sti ni su imali izbora, morali su da ga|aju trojku - u~inio je to Ne{ovi} sa zvukom sirene i nije pogodio, ali ga je tom prilikom faulirao êbular. Iako je prethod no bio ne si gu ran penalxija (2/7), Ne{ovi} je pogodio sva tri i doneo produètak - 75:75. I to je bilo to od Hemofarma. Helios je brzo do{ao na „plus {est” (83:77) u produètku. Pono vo je Ne {o vi} vratio nadu gostiRadni~ki - Partizan Cibona - Makabi [iroki - Krka

92:80 85:91 81:60

ma da mogu da izbegnu poraz kada je iz te{ke pozicije smawio na 82:85 na 23 sekunde do kraja. Me|utim, po istom scenariju iz fini{a regularnog toka, Gej je pogodio prvo bacawe, drugo je proma{io, a lopta je ponovo do{la u posed doma}ina. Prepeli} je opet bio siguran za nedosti`nih 87:82. Do kraja Ne{ovi} je uspeo samo da ubla`i poraz sa jo{ ~etiri poena - 86:89.

NBA LIGA

Ko bi ce pa mre ì ce Kobi Brajant podesio je ni{anske sprave i re{eta, re{eta, re{eta... U no}i izme|u petka i subote „probu{io” je mreìcu Klivlenda ubaciv{i 42 poena za peti trijumf Lejkersa u nizu ove sezone (97:92). Brajant je na tre}em me~u zaredom postigao vi{e od 40 pogodaka, {to mu je „najplodnija” sezona jo{ od 2007. godine, kada je u nizu odigrao pet utakmica i prema{io „kotu 40”. Kavalirsi su jo{ i dobro pro{li, budu}i da Kobi ima povre|enu ruku i to {utersku. Tvrdi da se zglob oporavqa i da ba{ zbog toga „{to niko ne voli izviwewa i razloge da ne{to ne moè da uradi igra kao da mu nije ni{ta”. A statistika je sjajna - nalazi se na tre}em mestu „ve~ne liste” NBA lige ubacio je u karijeri 40 i vi{e poena na ta~no 110 me~eva i ispred wega samo su legendarni Vilt êmbrlen i Majkl Xordan. Pau Gasol dodao je 19 poena uz 10 skokova za pobedni~ki tim, dok je kod gostiju blistao Kajri Irving sa 21 poenom. Minesota je kao gost savladala Wu Orleans sa 87:80, uz mizeran u~inak Darka Mili~i}a. Zabeleìo je tri poena i ~etiri skoka za 21 minut proveden na terenu. Centralna figura susreta i najzaslu`niji za po-

Ko bi Bra jant

bedu Minesote bio je Kevin Lav koji je, uz 34 ko{a, imao i 15 skokova. U pora`enom Wu Orleansu istakao se Italijan Marko Belineli sa 20 poena. Majami je pora`en u Denveru sa 117:104, zahvaquju}i najvi{e odli~noj partiji Taja Losona, koji je upisao 24 poena uz devet asistencija. Hit, predvo|en Lebronom Xejmsom (35 poena) stigao je do ~etvrtog poraza ove sezone, tre}eg u nizu. Dalas je slavio protiv Milvokija (102:76), a zvezda ve~eri bio je Dirk Novicki. Nema~ki as je sa 11 poena, uz pet skokova

i dve asistencije, „prebacio” cifru od 23.000 postignutih pogodaka u NBA karijeri, {to ga svrstava na 23. mesto liste najboqih strelaca lige. Rezultati: [arlot - Detroit 81:98, Filadelfija - Va{ington 120:89, Toronto - Indijana 90:95, Wu Orleans - Minesota 80:87, Boston - ^ikago 79:88, Hjuston Sakramento 103:89, Dalas Milvoki 102:76, San Antonio Portland 99:83, Finiks - Wu Xersi 103:110, LA Lejkers Klivlend 97:92, Denver - Majami 117:104.

Lu kas sti `e u Par ti zan Po{to je objavqena informacija da }e doskora{wi plejmejker Partizana, Ejsi Lou, pre}i u atinski Olimpijakos, gr~ki mediji pi{u da bi u suprotnom smeru, u redove crnobelih mogao da stigne Amerikanac Kejlin Lukas. Aran`man dva klub ne}e biti trampa, ve} }e Lukas u Partizan sti}i kao pozajmqe-

ni igra~, ili }e crno-beli otkupiti wegov ugovor. Lukas ima 22 godine, nastupao je za Univerzitet Mi~igen stejt, ali nije draftoan u NBA. U dresu Olimpijakosa je na devet utakmica u Evropligi igrao u proseku 18 minuta i postizao 5,4 poena uz jednu asistenciju.

nedeqa15.januar2012.

c m y

dnevnik

UZ NOVU ZLATNU LOPTU IZA[LA I NOVA BIOGRAFIJA LEA MESIJA, NAJBOQEG FUDBALERA NA SVETU

– Ne mo è te da le ~i te de cu s ge net skim po re me }a jem, sa mo one ko ji ima ju de fi cit hor mo na ra sta – ob ja {wa va dok tor [var c{tajn. – Da mu ni smo ubri zga li hor mo ne ra sta, Me si bi bio od ra stao ~o vek od 150 cen tim ne ta ra. Ina ~e, taj po re me }aj se do go di jed nom de te tu od wih 20.000... Dok tor je, ina ~e, sa mo je dan cen ti me tar vi {i od svog pa ci jen ta. – Ni je to sa mo fi zi~ ki ne go i emo ci o- nal ni {ok. Ka da u tim go di na ma de te vi di da ne pri rod no ra ste, br è od dru ge de ce, ose }a se kao da baj ka po sta je stvar nost – ka è je dan od kqu~ nih pro ta go ni ta ja je iza {la iz {tam pe upra vo uo~i do de - po la gao is pi te, uvek je bio ta mo. Ni ka da pri ~e o naj bo qem fud ba le ru sve ta Li o le Zlat ne lop te – ra no na pu stio svoj dom ni je iz o stao, znao je da mo ra da pla ti tu ne lu Me si ju, s na dim kom „La Pul ga” (bu u ar gen tin skom gra di }u Ro za rio San ta ce nu da bi da nas-su tra po stao fud ba ler va). Fe. I po put Evi te Pe ron, Er ne sta ê Ge - Bar se lo ne. Me si ju je naj do sad ni ja bi la Ali sa mog Me si ja ni {ta ga ne mo è va re, Di je ga Ar man da Ma ra do ne, i Me si in for ma ti ka, na kom pju te re uop {te ni je iz ba ci ti iz rav no te è, ma da je ~u va ti je mo rao da ode iz svo je do mo vi ne da bi u obra }ao pa `wu. I da nas ko mu ni ci ra je we ga da nas te è ne go bi ti te lo hra ni teq woj ka sni je po stao pri znat. I gde ga da - di no SMS po ru ka ma... Mi ka Xe ge ra, bar po pri zna wu we go vog nas svi ~e ka ju kao Me si ju. Ni je bio na da ren za {ko lu, ali je na u- li~ ni ~u var El Tur ko. Jer, Leo Me si je (...) Sva kog da na, na kon tre nin ga i ru~ - ~io osnov ne fud bal ske po stu la te. Na u- idol sva kog ar gen tin skog na vi ja ~a. Ali ka, Leo Me si od spa va dva-tri sa ta. To je ~io je da ta~ no do la zi na tre ning, slu {a ka da je Ar gen ti na iz gu bi la od Bra zi la, ri tual ko je ga ne è li da se od rek ne. Uvek tre ne ra, pod no si dril, ma kar mu se to ne za i sta su mu bi li po treb ni te le sni ~u va to ra di na isti na ~in, za dre ma na ka u ~u u bi svi |a lo. „Ako ima{ str pqe wa s pro re da ga od wih {ti te. Uosta lom, jed ne je dnev nom bo rav ku i ni {ta ga ne mo è fe so rom, ima }e{ ga i s tre ne rom...” no }i iz ve sni fru stri ra ni na vi ja~ ar gen pro bu di ti. Ni {um vo de, ni pra we po - Mno gi su od go vor na pi ta we za {to je Leo tin ske re pre zen ta ci je po sta vio „to pov su |a, ni lu pa we vra ta, ni ti bu~ na te - to li ko do bar po ku {a li da pro na |u i u ski udar” na pra gu ro di teq ske ku }e u Ro le vi zi ja, san mu je tvrd i du bok. le ko vi ma ko ji su po spe {i li we gov rast. za ri ju San ta Feu. I ni ka da ni je pre ki nuo tu ru ti - Tvr de ne ki da su „ta ble te” uti ca le i na Jed nog po po dne va, u de cem bru 2010. go nu: si je sta je Me si je va ce re mo ni ja, we gov fud bal ski raz voj, ali i da mu se di ne, za zvo nio je we gov blek be ri. Sti gao kao {to su to go di na ma bi li i le - ba{ zbog tih le ko va ne pre sta no spa va i je SMS: „Sti di se ka ko si igrao ko vi za rast mi {i }a. u Ju `noj Afri ci, ti si ~i sta Spa vao je da bi mo gao da Svakog dana, nakon treninga i ru~ka, ka ta stro fa, ubi }e mo te...” Ne ra ste, jer ka da su ga do ve ko li ko mi nu ta ka sni je sti gla je li u Bar se lo nu, bio je vi Mesi odsapava dva-tri sata. I nikada nije sok sa mo 151 san ti me tar. prekinuo tu rutinu: spava da bi se odmorio, „is prav ka„. „Pre te }a po ru ka” je sti gla od Hu a na Se ba sti ja na Ve Da nas Me si vi {e ne mo ra da ali jo{ i vi{e da ni{ta ne bi radio ro na, fud ba le ra s ko jim je de lio ra ste, i si je sta mu slu ì da bi so bu u Pre to ri ji, na Svet skom vra tio sna gu po sle tre nin ga, pr ven stvu u Ju `noj Afri ci. ali - vi {e od sve ga da ne mo Leo Me si se od 2007. vr ti me |u naj bo ra ni {ta da ra di. Jer, tre ning i utak da je ap so lut no ne za in te re so van za spoq qim igra ~i ma sve ta. Te go di ne je bio tre mi ce, je di ni su smi sao ì vo ta Lea wi svet. }i, iza Ka ke i Kri sti ja na Ro nal da, 2008. Me si ja. U za vr {nom de lu kwi ge Le o nar do Fa go di ne je bio dru gi, iza Kri sti ja na Ro (...) Mo ni ka Do mi na bi la je Me si je ~io je raz go va rao s Me si je vim dok to rom nal da, a od 2009. za svet vi {e ni je bi lo va u~i te qi ca od pr vog do ~e tvr tog raz Di je gom [var c{taj nom, ko ji je po ja snio sum we ko je naj bo qi. Kri sti ja no Ro nal re da osnov ne {ko le, u Las He ra su. Jed ne ka ko je bi lo na do kan di ti de fi cit hor do, we gov je di ni i naj ve }i kon ku rent, ni no }i pri ~aa je Fa ~i ju o go di na ma ka da je mo na, zbog ~e ga je Me si i do neo u Bar se je us peo ni da se pri bli ì li sti 100 naj Me si i{ao u osnov nu {ko lu. lo nu sa mo 150 cen ti me ta ra vi si ne. „Ako u ti caj ni jih oso ba u sve tu. A la ne je Leo – U~i la sam ga da ~i ta i pi {e, iako je ba{ ne na me ra va te od pa tuq ka stvo ri ti Me si, po iz bo ru ~a so pi sa „Tajm”, na toj od pr vog tre nut ka bi lo ja sno da mu se NBA igra ~a, hor mo nal ni de fi cit mo è li sti od mah iza ame ri~ kog pred sed ni ka {ko la ne svi |a. Ra dio je to jer je mo rao. da se re {i”, tvr di dr [var c{tajn, ob ja Ba ra ka Oba me. Se wo ra Mo ni ka pri ~a o Me si ju kao o {wa va ju }i da su „ta ble te” for mi ra le ne Me si je ove go di ne do seg nuo vrh u ka ri si nu. sa mo rast ne go i na ~in ì vo ta. je ri, a na ~in na ko ji je od i grao fi na le – Bio je vr lo sra me `qiv, te {ko smo Zna ~i li da po red „de ~a ka iz Bra zi klup skog svet skog pr ven stva pro tiv San ko mu ni ci ra li, uglav nom je }u tao... la” ima mo i he mij ski stvo re nog ge ni ja to sa u}i }e u zbir ku an to lo gij skih utak I ka ko ga je mo ti vi sa la? iz Ar gen ti ne? Sva ka ko ne – Me si ni je mi ca. No, i on je sve stan da ima su per kva – Me si je imao pri ja te qi cu ko ja je se fud bal sko ~u do vi {te iz la bo ra to ri je, li tet ne asi sten te i zbog to ga je ne prav da de la iza we ga i ona bi mi go vo ri la {to je jer je Kar los Re hak ot krio we gov ta le {to }e ]a vi Her nan dez uvek osva ja ti Leo hteo re }i. Bi la mu je kao sta ri ja se nat ka da jo{ ni je po ~eo da gu ta ta ble te. ute {ne na gra de, iako je sa svim si gur no stra. Ku po va la mu je ma ren du, od go va ra la Ka ù da je ve} s de set go di na bio go tov naj sup til ni ji ve zni igra~ da na {wi ce. ume sto we ga... igra~, sa mo je tre ba lo da se na bil du je Me si i ]a vi su, ka ù stru~ wa ci, „si jam Sli~ nu pri ~u is pri ~ao je i Ru ben Bo tih 19 cen ti me ta ra. Da nas, sa 169 cm, ski bli zan ci” da na {weg fud ba la, ko ji se na stre, sve dok Me si je vog do la ska u Bar ima ide al nu vi si nu za gla di ja tor ski sa vr {e no raz u me ju i zbog ko jih sa mo Bar se lo nu, ka da je tek kre nuo u sred wu {ko fud bal, a br zi nom pr vog ko ra ka ba ca ~u se lo na ima pra vo na epi tet drim ti ma. A lu. va re u de pre si ju. Uvek su po la ko ra ka Me si na epi tet naj bo qeg od svih... – Me si je imao sa mo je dan ciq, da igra iza we ga, po la ko ra ka spo ri je mi sle, po fud bal. I{ao je u {ko lu, no iako ni je ka ko ra ka ka sne... n E. P. H.

Bu va je na ra sla jo{ dva pe dqa ad ne pi ka lop tu, Leo spa va - da ne bi mo rao da ra di ni {ta dru go. @i vot naj bo qeg igra ~a Bar se lo ne, tog fud bal skog „drim ti ma”, pun je sli~ nih epi zo da, ba rem ako je su di ti po tvrd wa ma Le o nar da Fa ~i ja, auto ra kwi ge o tro stru kom osva ja ~u Fi fi ne Zlat ne lop te. U naj bo qoj tra di -

ci ji pi sa ne re ~i, po put Nor ma na Maj le ra, Le o- nar do Fa ~io na pi sao je fa sci nan tan pro fil, mi ni tri lo gi ju o naj bo qem fud ba le ru sve ta, ko jem su tek 24 go di ne, a ve} je po ru {io sve re kor de. Je dan sra me `qi vi kli nac, na iz gled krh kih ko sti ju, sa sa mo 169 cen ti me ta ra, pre tvo rio se u naj ve }i dra guq svet skog fud ba le ra. Me si je – pi {e u toj bi o gra fi ji ko -

a ve li kom do zom si gur no sti mo è se us tvr di ti da se ~ak ni naj ve }i me |u naj fri {ki jim sko ro je vi }i ma ne mo gu po hva li ti da su pri su stvo va li ba{ svim fi na li ma svet skih pr ven sta va. Jer, jed no ta kvo, bez ijed nog uo~ qi vog „den di ja“, upra vo je odr à no na [u pqa ku, obli `wem se lu kod Su bo ti ce, gde je za vr {e no „Svet sko pr ven stvo u kar ta wu ma |ar skim kar ta ma“. Pod ve se lim na zi vom „Lu do{ open“ (Lu das je ma |ar ski na ziv za [u pqak a ime je do bio po isto i me nom je ze ru na ko je se na sla wa), or ga ni za to ri su to kom {est rad nih ve ~e ri oku pi li pe de se tak u~e sni ka ko ji su po de li li kar ta ro {ki meg dan u tri sta re igre: „{nap su“ (lo kal ni me {ta ni ko ri ste i na ziv „{nap sli“), „sed mi ca ma“ i „fil ku“. Upra vo na ziv „open“ za tva ra mo gu} nost stro go lo kal nog ka rak te ra ovog pr ven stva, a to {to su tak mi ~a ri, osim [u pqa ~a na, pri sti gli i s obli `we Ke le bi je, Pa li }a, Haj du ko va i iz Su bo ti ce „otva ra vi di ke za bu du} nost“. To, uosta lom, po tvr |u je i or ga ni za tor tak mi ~e wa Ga bor Ko va~, ko ji ka è da im u per spek ti vi ni je stra na ide ja da, ko li ko ve} sle de }e go di ne, „Svet sko pr ven stvo“ do bi je istin ski me |u na rod ni ka rak ter.

Najboqi kartaro{i Spo me ni mo i po bed ni ke upra vo za vr {e nog „Svet skog pr ven stva u kar ta wu ma |ar skim kar ta ma“. Ovo go di {wu ti tu lu naj bo qeg igra ~a „{nap sa“ po neo je ^a ba Po pi}, naj bo qi par u „sed mi ca ma“ su Ban do Gu qa{ i Ka roq Ta ka~, a pr vo me sto u „fil ku“ pri pa lo je Zol ta nu i Vin ci Gu qa {u. – ’[nap sli’, ’sed mi ce’ i ’filk’ su igre ko je su po zna te {i rom Pa non ske ni zi je, pa, iako do sa da o to me ni smo pu no raz mi {qa li, ni je is kqu ~e no da ve} sle de }e go di ne po zo ve mo tak mi ~a re i iz Ma |ar ske ili ne kih dru gih ze ma qa u ko ji ma se ove igre ta ko |e igra ju – ka `e Ga bor Ko va~.

NA [UPQAKU ODR@ANO OSMO SVETSKO PRVENSTVO U KARTAWU MA\ARSKIM KARTAMA

„Fil kom” do pro {lih ve ko va Iako se odr à va una zad osam go di na, ide ja za or ga ni za ci ju „Svet skog pr ven stva u kar ta wu ma |ar skim kar ta ma“, ka è, ni je we go va. Pre we ga sli~ no tak mi ~e we go di na ma una zad or ga ni zo vao je po koj ni Ka roq Ro ka, ta ko |e sa [u pqa ka, ali se pr ven stvo igra lo na Haj du ko vu. A sve je, za pra vo, sa mo na sta vak de ce nij ske, za pra vo ve kov ne tra di ci je: – U du gim zim skim ve ~e ri ma, ka da ne sa mo da ni je bi lo ra di ja ili te le vi zi je ne go ni stru je; ka da je ume sto u{o re nih na se qa bi lo sa la {a na sve stra ne, qu di su od la zi li jed ni kod dru gih ‘na di van’. Osim sa sto kom, zi mi po sla ba{ i ni je bi lo, pa da se ne ka ko vre me skra ti qu di su se po pra vi lu kar ta li. Ka ko su ‘re mi ke’, kao uosta lom i mno ge dru ge mo der ne te ko vi ne, sti gle znat no ka sni je igra lo se uglav nom ma |ar skim kar ta ma – na sta vqa Ga bor Ko va~. Za opis na ve de nih iga ra tre bao bi je dan po se ban tekst, ali ’aj de, sa mo ukrat ko: „sed mi ce“ su na iz gled vr lo jed no stav na i di na mi~ na igra, ko ja mo è bi ti i in di vi du al na i par na. „Sed mi ca“ je u toj igri naj ja ~a kar ta i ona „ubi ja“ i „adu te“ ko ji se na kra ju zbra ja ju, tj. ko ih ko li ko ima. „[naps“ je jo{ di na mi~ ni ji i igra ga is kqu ~i vo dva igra ~a. Uku pan zbir od 20 ka ra ta (12 se iz ba cu je i po {est, kao „se ma for“, da je igra ~i ma) iz no si 120, a po bed nik u jed noj igri je onaj ko ji sa ku pi vi {e po e na. Pri me ra ra di, uko li ko ne ko „i pre za vr {et ka“ sa ku pi vi {e od 66 po e na igra se pre ki da i po bed nik no si tri kar te (od onih pre o sta lih 12). Uko li ko pro tiv nik ne ma „ma~“ (33 po e na) po bed nik no si dve, a uko li ko ne ma ni {ta – tri kar te. Po bed nik u par ti ji je onaj, ko ji pr vi sa ku pi vi {e od po lo vi ne od 12 ka ra ta ko je ne igra ju. „Filk“ je da le ko naj kom pli ko va ni ja igra, ko ja se u spo me nu tim „re mi ka ma“ mo -

è po re di ti sa „pre fe ran som“. U za vi sno sti od to ga igra ju li ga ~e ti ri ili pet igra ~a, mo è bi ti in di vi du al na ili par na igra. Ciq je da pro tiv nik {to du è „slu ì“, od no sno da ne ma vi {e od dva a ma we od ni jed nog adu ta. U sre du se na [u -

ali za to ne {to slo è ni ja i lep {a, jer je, osim {to se igra la sa 32 kar te, du è je tra ja la i tra ì la vi {e „kli ke ra“ od igra ~a. Za ni mqi vost za na ve de ne igre, ukqu ~u ju }i i one sa „Svet skog pr ven stva“, je ste da ni jed na od wih ni je bi la

pqa ku igrao „filk“ u ~e tvo ro, od no sno, kao u ping-pon gu, u pa ro ve. Ka da smo se ve} do ta kli ovih sta rih iga ra spo me ni mo jo{ ne ke: „du rak“, ko ji se igrao u ~e tvo ro, va `i za „kar ta {ki {ah“, jer jao onoj dvo ji ci ko ji pr vi izi |u, a u fi na lu osta nu dru ga dva, pod jed na ko do bra igra ~a. U ta kvim slu ~a je vi ma ~e sto se pa ra lel no mo gla od i gra ti i po ko ja par ti ja „{nap sa“ ili „sed mi ca“. „Ma ri ja{“ je ve ro vat no sta ri ja igra u od no su na ve} de lom opi sa ni „{naps“,

ha zar der ska. Igra lo se uglav nom „u ma {i nu“ ({i bi ce) ili, u ko mi~ ni jem slu ~a ju, „sto ja we“. Ovo je bi lo po seb no za ni mqi vo u „fil ku“, jer su se gu bit ni ci ~e sto za `e le li klu pe ili „sto ca“ (sto li ce) na ko ju ni su sme li se sti sve dok ni su „od slu `i li“. Ha zar der ske igre, zbog ko jih se po ne kad znao iz gu bi ti no vac od „jo sa ge“ (sto ke) pro da te na „he ti ji“ (sed mi~ noj pi ja ci) ili va {a ru, pa ~ak i ko mad ze mqe ili ku }e u va ro {i, bi le su uglav nom „fer -

bla“ (otvo re na ili za tvo re na), „fa jer“ i „ajnc“. Ali, o wi ma, po seb no zbog ma lo let nih ~i ta la ca, ovom pri li kom ne }e mo. A ka da smo ve} kod ma lo let nih, spo me ni mo i ovo: „Svet sko pr ven stvo u kar ta wu ma |ar skim kar ta ma“, slo bod no se mo è re }i, ima i svo ju, da ta ko ka è mo, edu ka tiv nu cr tu. Pri me ra ra di, je dan od u~e sni ka tak mi ~e wa Ka roq Ta ka~ ka è da na [u pqa ku ne sa mo da ne ma ku }e u ko joj se ne igra ma |ar skim kar ta ma, ne go na pri me ru svo je dvo je ma lo let ne de ce po tvr |u je da se „{naps“, na pri mer, u~i od naj ma wih no gu. To isto ka è i Ga bor Ko va~, na vo de }i da je naj mla |i u~e snik Pr ven stva bio je dan {en s e a s to g o d i { - wak, ko ji je slo è ni „filk“ igrao u gru pi svo jih vr {wa ka od ko jih je naj sta ri ji bio tek 18 go di na. „Ne znam da li }e mo u se lu otvo ri ti ’[ko lu fil ka’, ali ni to ne zvu ~i lo {e jer ima mo do voq no maj sto ra za zva we pro fe so ra. To {to ne ki od wih ima ju 76 ili tek ko ju go di nu ma we sa mo da je na kva li te tu na sta ve. U sva kom slu ~a ju, to se sva ka ko od vi ja u sva koj ku }i“, ka è Ta ka~. Za dr ì mo se jo{ ma lo na na {oj bu du} no sti, od no sno igra ma pri me re nim naj mla |i ma. Pra va de~ ja kar ta {ka igra zo ve se „ma gar ci“. Ali, dra ga de co, ako ne zna te ka ko se igra, pi taj te to svog de du ili ba ku. Ako ni oni ne zna ju, po tra ì te ne kog sta ri jeg za ko ga ste na ~u li da vo li da se kar ta. n Zlatko Romi}

Novosadska nedeqa15.januar2012.

DAnAS U GrADU poZorI[TA po zo ri {te mla dih, ma la sa la: „Uspa va na le po ti ca„ (11)

BIoSKopI Arena: „Pa ra da” (15, 17.15, 22.30, 22.20), „Naj mra~ ni ji sat” (18, 20.30, 22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „No va go di na u Wu jor ku” (20.10, 22.40), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 15.10), „[er lok Holms: igra sen ki” (17.30, 20, 22.35), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 14.10 13.45, 15.30, 17.45), „Ne mo gu }a mi si ja: pro to kol duh” (19.45), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.10), „Po no} u Pa ri zu” (22.15), „Kung fu pan da 2” (12), „De da Mra zov ma li po mo} nik” (13.15), „He pi fit 2” (11.15,12.10, 13.10, 16.10), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (19.30, 22.20), „Ma pe tov ci” (14, 16.15, 18.15)

mUZeJI mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri juA mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

GAlerIJe Ga le ri ja ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka Spo men-zbir ka pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2, 528–185 (10–18, ~e tvr tak 13–21): stal na po stav ka „Srp ska li kov na umet nost pr ve po lo vi ne 20. ve ka” po klon-zbir ka raj ka ma mu zi }a, Va se Sta ji }a 1: stal na po stav ka

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

INI CI JA TI VA ZA DRU [TVE NI CEN TAR NE PO SU STA JE

Spre ma ju ak ci je i o~e ku ju po dr {ku gra da Dan na kon {to je voj ska iz ka sar ne „Ar ~i bald Rajs” is te ra la ak ti vi ste i ~la no ve Ini ci ja ti ve za Dru {tve ni cen tar, na ka pi ju na pu {te nog voj nog objek ta sta vqen je lim, pa se ta ko od ju ~e dvo ri {te sa uli ce ne vi di. Pre ma re ~i ma ~la na Ini ci ja ti ve za Dru {tve ni cen tar De ja na [o la ji }a, voj na po li ci ja je osta la u ka sar ni, a oni su uglav nom iz ne li sve svo je stva ri. - Sa rad wa s voj skom oko iz no {e wa na {ih stva ri je do bra i ovih da na iz ne }e mo ono {to je osta lo unu tra. Ni je bi lo ni ka kvog oku pqa wa is pred ka sar ne, jer ta vr sta ak tiv no sti ne ma ade kva tan efe kat, ta ko da spre ma mo ak ci je dru ga ~i jeg ti pa. No vo sa |a ni }e sve sa zna ti pre ko me di ja i na {ih pro fi la na dru {tve nim in ter net mre `a ma. Na ma i da qe sti `e po dr {ka od

re le vant nih or ga ni za ci ja i udru `e wa iz ze mqe i ino stran stva kao i po je di na ca - re kao je [o la ji} za „Dnev nik”.

SKROM NA PRO SLA VA PRA VO SLAV NE NO VE GO DI NE

U re sto ra ni ma ve se lo, na uli ci pu ca we Za raz li ku od ne ko li ko gra do va u Sr bi ji, No vi Sad ni je na Tr gu slo bo de or ga ni zo vao do ~ek No ve go di ne po Ju li jan skom ka len da ru. S ob zi rom na to da se do ~ek no vo go di {we no }i po klo pio sa vi ken dom, na no vo sad skim uli ca ma i po ka fi }i ma bio je vi dqi vo ve }i broj qu di, uglav nom mla dih. No} ni klu bo vi u ve }i ni slu ~a je va ni su or ga ni zo va li po se ban pro gram, a oni ko ji je su, od lu ~i li su se za no vo kom po no va ni me los i tru ba ~e. U sva kom slu ~a ju klu bo vi su bi li pu ni do ra nih ju tar wih sa ti, {to je ina ~e slu ~aj sva kog vi ken da. Ve se lo je bi lo i u re sto ra na ma ko ji se tra di ci o nal no od lu ~u ju za pro sla vu Srp ske No ve

KO LO SRP SKIH SE STA RA U PO SE TI PO RO DI LI [TU

Zlat ni pri ve sci pr vo ro |e nim be ba ma

^la ni ce Ko la srp skih se sta ra po se ti le su ju ~e no vo sad sko po ro di li {te i da ri va le pr vo ro |e ne be be u No voj go di ni po Ju li jan skom ka len da ru. Po klo ni su se sa sto ja li od be bi opre me, igra ~a ka i zlat nog pri ve ska. Re~ je o de ~a ku od 3.830 gra ma i 52 cen ti me tra, ro |e nom u 58. mi nu tu iza po no }i i de voj ~i ci, te {koj 3.870 gra ma i du ga~ koj 51 cen ti me tar, ro |e noj u 3.40 sa ti. D. Ig.

V remeploV

Osno van od sek za ba let Mi ni star stvo za pro sve tu i kul tu ru NR Sr bi je do ne lo je 15. ja nu a ra 1948. re {e we o otva ra wu ba let skog od se ka u Voj vo |an skom na rod nom po zo ri {tu, ka ko se zva lo Srp sko na rod no po zo ri {te. Od mah je od lu ~e no da se odr `e audi ci je u No vom Sa du, Su bo ti ci, Som bo ru, Zre wa ni nu, Vr {cu, Pan ~e vu i Srem skoj Mi tro vi ci, kao i da se „ize ve snom bro ju po la zni ka” do de li dr `av na sti pen di ja. U No vom Sa du je ova od lu ka sa za do voq stvom pri mqe na. Ta ko je na sta la da na {wa Ba let ska {ko la iz ko je je iza {lo sto ti ne ba le ta na i ba le ri na, a mno gi od wih su ste kli ugled igra ju }i na sce na ma Mo skve, Pa ri za, Lon do na, Wu jor ka i To ki ja. N. C.

De ù ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de ùr stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci „Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

Ini ci ja ti va je do bi la i zva ni~ nu po dr {ku gra da Be o gra da, od no sno Agen ci je za evrop ske in te gra ci je i sa rad wu od ko je je

sti glo pi smo po dr {ke. Kad je re~ o No vom Sa du, [o l a j i} tvr di da je zva ni~ na po dr {ka iz o sta la. - O~e ku je mo da nam se ne ko iz gra da obra ti i raz go va ra sa na ma. Dva do pi sa smo po sla li gra do na ~el ni ku, ali od go vor jo{ ni je sti gao. Mi sve vre me tra `i mo po dr {ku za na {u ide ju, a ne po dr {ku za na ~in na ko ji smo u{li u ka sar nu. @e li mo da pri ~a mo sa grad skom vla {}u, ali se ona jo{ uvek ne oda zi va. Ima mo spi s ak na p u {te n ih obje ka ta u gra du, ali za sa da ne }e mo ula zi ti u ne ki pro stor, ni ti tre nut no to raz ma tra mo. Sad to ni je od pre sud ne va `no sti ve} da {to pre po~ ne mo sa no vim ak ci ja ma - za kqu ~io je [o la ji}. D. Ig wi} Foto: B. Lu ~i}

go di ne, uz klo pu i na rod nu i tam bu ra {ku mu zi ku. Za ova kav vid pro sla ve od lu ~i li su se oni sta ri ji dok su im de ca za to vre me bi la na `ur ka ma dru ga ~i jeg ti pa. Pri met no je da su pro sla ve bi le skrom ni je ne go pret hod nih go di na. Do sta su gra |a na se u svo jim do mo vi ma sa pri ja te qi ma ve se li la ili bo qe re }i dru `i la uz i}e i pi }e. Da ni je bi lo ba ca wa pe tar di i im pro vi zo va nih va tro me ta sa te ra sa, ne bi se ni mo glo tvr di ti da se pro sla vqa ov da {wa No va go di na. Da ne pro |e sve mir no, ve} da bu de u du hu srp skog na ~i na ve se qa, po bri nu li su se mla di }i ko ji su se po tu kli u jed nom ugo sti teq skom objek tu. D. Ig.

LAK [E DO RE GI STRA CI JE VO ZI LA

Pro du è no rad no vre me sma wi lo gu `ve Ne ki No vo sa |a ni do ~e ka li su pra vo slav nu No vu go di nu u re do vi ma za do ku men ta is pred {al ter sa le u Uli ci kra qa Pe tra Pr vog, s ob zi rom na to da je rad no vre me pro du è no do po no }i. To ve ~e, oko 22 ~a sa, u ovoj po li cij skoj is po sta vi ra di lo je pet {al te ra za re dov nu pre da ju pa pi ra i je dan za one ko ji su za ka za li ter min pu tem in ter e ne ta. Ni je bi lo gu `ve, oko 20 oso ba je ~e ka lo u sa li, a pro ce du ra je i{la br zo. [ef od se ka za uprav ne po slo ve Bra ni slav \ur |ev ka zao je da svi ras po lo ì vi {al te ri ra de do po no }i i da su gu `ve prak ti~ no ne sta -

le. Do dao je da tre nut no ne ma ni ka kvih pro ble ma u ve zi sa pri ma wem zah te va za bi o me trij ska do ku men ta. \ur |ev je ob ja snio da se ana li zi ra ju re zul ta ti i pra te po da ci o to me ko li ko je jo{ vo zi la ne re gi stro va no u No vom Sa du, pa }e od lu ka o pro du `e nom rad nom vre me nu {al te ra bi ti na sna zi i u po ne de qak. Od lu ku o pro du `e nom rad nom vre me nu do neo je vr {i lac du `no sti na ~el ni ka no vo sad ske po li ci je Ste van Kr sti}, te je u pe tak pri mqe no ~ak 1.200 zah te va. Pod se }a mo, svi ko ji tre ba da re gi stru ju vo zi lo mo gu to da ura de i da nas, od 7 ~a so va pa sve do po no }i. A. J.

DOG SI TING – I PO SAO I QU BAV

La na \or |e vi} be bi si ter ka za pse U tre nu ci ma ka da kri za za ku ca na vra ta, mno gi se okre }u al ter na tiv nim na ~i ni ma za ra de nov ca, a, uko li ko se tu ume {a i qu bav pre ma od re |e nom po slu, ko rist mo è bi ti ostva re na na vi {e ni voa. ^la ni ca Udru è wa za za {ti tu ì vo ti wa „Spans” La na \or |e vi} po kre nu la je, na pr vi po gled jed no sta van po sao, ali ko ji, u kraj wem slu ~a ju, iz i sku je unos ve li ke ko li ~i ne emo ci ja. Ona je „dog si ter ka”, od no sno, ka ko ka è, ~u va pse ka da vla sni ci ni su u sta wu da se bri nu o wi ma zbog od la ska na put, po sla ili ne kog dru gog raz lo ga. - Qu bav pre ma ì vo ti wa ma mo ti vi sa la me je da po kre nem ovaj po sao - ka è \or |e vi}. - Ide ja je na sta la ka da sam shva ti la ko li ko qu di pu tu ju, ko li ko su zbog po sa od sut ni iz do ma, a ne ma ju ni kog da im zbri ne psa. Po sto je mno gi gra |a ni ko ji ima ju po sao van No vog Sa da, pa zbog to ga ni su po ceo dan kod ku }e, a qu bi mac ipak zah te va da mu se po sve ti od re |e na pa `wa. Ka ko ka è, ona ne dr ì ni ka kav pan sion za pse, ve} od la zi u do mo ve gde se oni na la ze, {e ta ih, hra ni, bri ne se o wi ho voj hi gi je ni.

- Ide ja je le po pri hva }e na i ve} imam ne ko li ko mu {te ri ja. Ova ko ne {to pri me ti la sa da ima sa mo jo{ u Be o gra du, gde je dan par to ra di. Po {to mi je to ja ko sim pa ti~ no, od lu ~i la sam da po kre nem ova kvu uslu gu i u svom gra du- na ve la je. Do da la je da }e ce na u star tu bi ti vr lo sim bo li~ na. Ob ja sni la je da ce na ne }e bi ti fik sna, ve} }e se ko ri go va ti u do go vo ru sa vla sni kom psa, s ob zi rom na to ka kav je qu bi mac, {ta zah te va, ko li ka pa `wa tre ba da mu se po sve ti, ko li ko vre me na }e mo ra ti da se ~u va. Na pi ta we za {to je ba{ po kre nu la ide ju „si tin ga”, a ne zbri wa va wa pa sa u od re |e nom po sto ru, ili u sa mim pro sto ri ja ma „Span sa”, \or |e vi} ka è da ni je u mo gu} no sti da pri mi sve pse u svoj dom, jer je sva ka ko u ce lu pri ~u ukqu ~en i wen ak ti vi zam u Udru è wu, pa se ne kad bri ne i kod se be o na pu {te nim psi ma. [to se ti ~e pro sto ri ja „Span sa”, ka è da su ka pa ci te ti ma li, ali da se ~la no vi tru de da iza |u svi ma u su sret i da ra de i pre ko svo jih mo }i. A. Je ri ni}

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

dnevnik

nedeqa15.januar2012.

STRANCI KOJI SE U NOVOM SADU OSE]AJU KAO KOD KU]E

Ani i Tim otvo re nog sr ca pri gr li li grad Kada putuju iz Novog Sada ka svojim domovima, Tim Kar ter iz Kanade i Ani Ra ni ko iz Finske, u koferima obavezno ponesu i nekoliko stvari odavde. U Timovom prtqagu na|e se do ma }e pi vo, ne ka da vi no i pra{ak za ve{. Kako sa osmehom obja{wava, ovda{wi pra{ak za ve{ sadrì fosfate koji su u Kanadi zabraweni, a neke mrqe jednostavno ne}e da se skinu bez fosfata. Ani obave zno po ne se do ma }u ka fu, „Plazma„ keks i rakiju. Me|utim, ove sitnice nisu jedino {to ih vezuje za Novi Sad i ovda{wu kulturu ìvqewa. Naprotiv, one su vrh ledenog brega koji je u svojim osnovama pun emocija, situacija i qudi koji ih vezuju za na{ grad. Wega je ovde dovela qubav prema jednoj Awi, a wu èqa da u~i, napreduje u akademskom smislu i istraì prilike na Balkanu. - Ve} tri godine dolazim u Novi Sad jer je ovo grad moje devojke Awe. Ona je u Kanadu do{la kako bi zavr{ila sredwu {kolu, a onda je ostala da studira i tako smo se upoznali. Nakon odre|enog perioda, odlu~ila je da se vrati u svoj grad, jer je dobila poslovnu ponudu. Meni nije smetalo da doputujem u Evropu, {tavi{e, ta ideja mi se od po~etka dopala jer sam hteo da promenim okruèwe u kom sam ìveo - obja{wa va dva de set ~e tvo ro go di {wi Tim iz grada Guelfa, nedaleko od Toronta. Kako kaè, nikada ranije nije bio u Srbiji, a kada dolazi u neku zemqu trudi se da ima {to ma we pret hod no iz gra |e nih stavova, jer se uvek ispostavi da je potpuno druga~ije od onoga {to je o~ekivao. Znao je da je Novi Sad grad Egzit festivala, Sinema sitija i Petrovaradinske tvr|ave, odnosno znao je

ono {to ve}ina qudi prepoznaje kao obele`ja grada, me|utim svakodnevi ìvot se moè osetiti samo kroz sopstveno iskustvo. - Nave}i {ok je za mene bila ekonomija, jer se sa novcem susre}e{ gde god da krene{. Treba da mewa{ novac, kupuje{ ode}u i namirnice, pla}a{ ra~une...Ovde moè{ da ide{ u restoran i da plati{ ra~un za celo dru{tvo, a u Kanadi bi tim parama jedva platio obrok za sebe. Dopada mi se kako se ovde qudi odnose prema novcu i ~ini mi se da ne rade samo da

}e, mesta u Novom Sadu i okolini. Kaù da su Novosa|ani qubazni i otvoreni, ali da to zavisi i od stava ko ji za u zme stra nac. Jer, po sto je stran ci koji odlu~e da ostanu stranci, ali postoje i oni koji poèle da se integri{u, da u~e o okruèwu u kom se nalaze i obi~nim qudima, wihovim naravima i navikama. Tim i Ani pristupili su Novom Sadu otvorena srca i

PROGRAM VOLONTIRAWA LE^ENIH ZAVISNIKA U JAVNIM PREDUZE]IMA

Ide ja do bra, ali sla bo pri hva }e na Iako u Novom Sadu ima oko 1.000 registrovanih narkomana, procena lekara je da je realna cifra dva do tri puta ve}a od ovog zvani~nog podatka. Vi{e od 60 odsto mladih Novosa|ana, od 12 do 30 godina, u neposrednom okruèwu ima osobu koja upotrebqava drogu, pokazuju rezultati najnovijeg istraìvawa novosadske Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti „Vita”. To zna~i da je gotovo dve tre}ine mladih pod rizikom da naprave pogre{an izbor i po~nu da konzumiraju drogu. Imaju}i u vidu ove poraàvaju}e podatke i negativni trend porasta narkomanije u dru{tvu, Odbor za rehabilitaciju i resocijalizaciju nekada{wih zavisnika predlaè

visnici nisu odustali iz lewosti, nego su u pitawu osobe koje dolaze iz finansijski razorenih porodica, tako da im je neophodan iole pla}en posao kako bi {to pre „stali na noge”. S druge strane, javna preduze}a imaju planove i programe i mi ne mo`emo da im nametnemo da nekoga dodatno zapo{qavaju ukazala je predsednica Odbora prof. dr Sa wa Sto ja no vi}. Od preduze}a koja su prihvatila da nekada{wi zavisnici volontiraju kod wih, osim jedne devojke koja }e najverovatnije ostati zaposlena u „Informatici”, niko vi{e od wih ne koristi ovu priliku. - Problem je {to oni nemaju nikakvu materijalnu nadoknadu, a do-

Mada je ova preporuka bila upu}ena svim novosadskim javnim preduze}ima, volonterski posao le~enim zavisnicima ponudila su samo ~etiri. U pitawu su „Parking servis”, „Informatika”, „Gradsko zelenilo” i „Vodovod i kanalizacija”

Ani Raniko

Tim Karter

bi zaradili pare, ve} ~esto rade ne{to {to ne donosi zaradu ve} ih ispuwava. U Kanadi je sve u profitu, samo se brine o novcu - ka`e Tim. Ani i Tim brzo su zavoleli ovda{wi na~in `ivota, kafi-

PODU@I SPISAK INVESTICIJA PREDVI\ENIH U 2012.

Pet mi li jar di gra di }e grad Prema programu ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta za 2012. godinu za kapitalne objekte, odnosno, kako je navedeno, objekte od strate{kog zna~aja za razvoj grada izdvojeno je blizu pet milijardi dinara. U ovoj godini }e se tako graditi Bulevar Evrope u delu od Rumena~kog puta do autoputa E 75 a bi}e nastavqeni infrastrukturni radovi na istom bulevaru na potesu od Ulice Kornelija Stankovi}a do Rumena~kog puta. Gradi}e se i kanalizacija na teritoriji grada i novo javno osvetqewe u gradu i u prigradskim naseqima. Bi}e nastavqeni radovi, ta~nije gradi}e se infrastruktura, na Somborskom bulevaru i delu Bulevara Evrope. Nastavi}e se povezivawe GC 1 i GC 2 kolektora objekata i crpne stanice, a u planu

Kad je re~ o radovima po mesnim zajednicama, tu je planirano 402 miliona dinara, {to je oko 60 miliona dinara vi{e u odnosu na 2011. godinu je i gradwa pe{a~ko-biciklisti~kog mosta koji treba da pove`e Kej i Ribarsko ostrvo. Na Sun~anom keju nastavi}e se izgradwa infrastrukture, a radi}e se i tehni~ka dokumentacija za novi drumsko `elezni~ki most. Kad je re~ o radovima po mesnim zajednicama tu je planirano 402 miliona dinara, {to je oko 60 miliona dinara vi{e u odnosu na 2011. godinu. Me|utim, dobar deo novca je obezbe|en od Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine i stranih donacija. Pore|ewa radi, za tro{kove realizacije programa odlazi 463 miliona dinara, a 2009. godine za mesne zajednice je bilo izdvojeno 728 miliona dinara. Primetno je da dominiraju mesne zajednice iz prigradskih naseqa {to ranijih godina nije bio slu~aj. Ako se izuzme postavqewe semafora na teritoriji ~etiri mesne zajednice, re~ je o radovima zapo~etim ranijih godina i uglavnom se radi o izgradwi kanalizacije. B. M.

puni znatièqe. Dvadesetpetogodi{wa Ani je iz Finske stigla pre vi{e od godinu dana, u okviru razmene studenata. Ovde radi na master tezi, u~i srpski i uìva u ìvotu. Kako kaè, za razliku od Finaca, ov-

da{wi qudi vi{e brinu jedni za druge. - Dolazim iz Skandinavije gde qudi mahom izbegavaju suvi{an kontakt sa nepoznatim qudima. Ja jedva poznajem svoje kom{ije u Finskoj, a ovde sam najboqeg prijateqa upoznala dok sam kupovala cigarete na trafici - sa osmehom pri~a Ani. Odu{evqena je ~iwenicom da se u potpunosti prilagodila ìvotu u Novom Sadu, tako da se sada ose}a kao kod ku}e. Ili jo{ lep{e. Kako kaè, za dva meseca vra}a se u Finsku da masterira, a ve} traì na~ine da ponovo do|e u na{ grad. J. Zdjelarevi}

program volontirawa u javnim preduze}ima, kako bi se le~eni narkomani okupirali nekim poslom da ne bi ponovo do{li u isku{ewe i po~eli da konzumiraju psihoaktivne supstance. Mada je ova preporuka bila upu}ena svim novosadskim javnim preduze}ima, volonterski posao le~enim zavisnicima ponudila su samo ~etiri. U pitawu su „Parking servis”, „Informatika”, „Gradsko zelenilo” i „Vodovod i kanalizacija”. Oko 30 zavisnika koji se le~e u komunama „Raskr{}a” i „Zemqe `ivih” pro{lo je kontrolu radne sposobnosti, ali ve}ina wih je odustala od volonterskog posla. - Ideja Odbora za rehabilitaciju i resocijalizaciju bila je da se kroz volontirawe nekada{wi zavisnici ukqu~e u zajednicu, me|utim pojavilo se nekoliko problema, koje }emo gledati od naredne godine da re{imo kako bi ovaj program za`iveo. Pre svega, le~eni za-

laze iz porodica koje su uni{tene i te{ko im je da ponovo zapo~nu normalan ìvot. Kada bi barem neku simboli~nu sumu novca dobijali da vide da su korisni i poèqni u dru{tvu, bila bi im to motivacija za daqe - kazala je specijalista medicine rada Doma zdravqa „Novi Sad” dr Dra gi ca Jan kov -Vi da ~i} koja je spona izme|u le~enih zavisnika iz „Raskr{}a„ i „Zemqe ìvih” i ostalih lekara u Domu zdravqa. Ova udruèwa su sklopila ugovor sa novosadskim Domom zdravqa, prema kom su lekari le~enim narkomanima otvorili zdravstvene kartone i prati}e wihovo zdravstveno stawe tokom rehabilitacije. Prema re~ima Dragice Jankov Vida~i}, procenat izle~ewa u komunama iznosi preko 80 odsto i zato je veoma zna~ajno podràti ovakav vid le~ewa, kao i „qude koji èle da se izle~e i oslobode tog zla”. I. Dragi}

DUNAVSKI DANI PETRA AJDUKA AJKULE IZ SREMSKIH KARLOVACA

Vi {e iz dr ì pod vo dom ne go u sta nu Prelaze}i ~amcem preko sablasno mirnog i pustog Dunava uz ono malo, ali dovoqno vetra da hladno}u dotera do svake koske, razgovoramo sa alasom, smu|arem i ~ovekom, koji je vreme izgleda uhvatio za rep, Pe trom Aj du kom Aj ku lom. Kako bi mogao krenuti razgovor, nego pitawem, {ta ima tamo „preko„, pa da ~ovek i zimi na|e ugodu? Nije stigao po{teno ni re~enicu dovr{iti, a ve} smo bili na Kurja~koj gredi, u vikend nasequ preko puta Sremskih Karlovaca, i sve na prvo oko ve} postane jasno. Kaù, kada ima{ vreme ima{ sebe, a kako ovde vremena ima u ogromnim koli~inama, za Ajduka i wegove drugove Da vo ra Go je vi }a Ba }u i Bra ni sla va Pev ca, koji zimuju uz Dunav i topole, brige nema. - Krenuo sam prvo kao kamper, a pre deset godina napravio sam vikendicu. Od tada gotovo ìvim ovde, leti bukvalno, a zimi uglavnom. Na{ao sam svoj mir i spojio lepo sa korisnim. Kako sam pecaro{ i iskuqu~ivo pecam smu|a, prodajem ga i od toga i ìvim - kaè Ajduk, napomiwu}i da mu stan u Karlovcima sluì za tri svrhe - kao ve{eraj, zamrziva~ i tu{ kabina. U dobro najlonom za{u{kanoj letwoj terasi, gori imrovizovana pe} neobi~nog izgleda, a kako je i ona deo neke domi{qate improvizacije, Ajduk je od miqa zove krematorijum. Sve je name{teno potaman i kao da je tu

odvajkada, skromno i sa redom. Veliki akumulator prika~en na solarnu plo~u obezbe|uje struju, a „tehnikalije„ nabavqa od prijateqa iz Kine, pa sem {qa{te}ih led dioda, tu je i televizor~i} na 12 volti , a uskoro mu, kaè, sa dalekog istoka stiè i friìder. - Ovde ko ima tri iste ~a{e taj je gazda. Dunav je lep{i leti, ali zima ima vi{e ~ari, mawe je qudi i zato mi je boqe. A kad jo{ i padne sneg, onda je najlep{e. Leti konstantno ima{ goste, kako ustane{ i ukqu~i{ telefon, neko se najavquje, a zimi retko ko da te se i seti nastavqa Ajduk. Na staroj vikendici zato, kaè, imao je i natpis „Vrata se otvaraju nogama”, a na pitawe rado-

znalih zbog ~ega, odgovor je glasio, „jer su u rukama kese”. - Uz reku je tolika koncentracija vazduha da ovde ~etiri odspavana sata, vrede kao osam u stanu. Jutro po~iwem sa kafom, pticama i gledawem u vodu. Stari qudi kaù da svaki dan proveden pored vode, Bog ne ra~una da si ìveo veli ovaj pecaro{. Iako sa strane qudima ovakav ìvot nalikuje na ~istu uìvanciju, on ima mnogo te{kih momenata. Dodu{e, sada je vreme sviwokoqa, pa su na meniju pikanterije spravqene od ove ìvotiwe. Mada su pecaro{i, okrene se tu, kaè, jagwe i prase, a Gojevi} dodaje,

kada se nema, „okre}u se i krompiri”. - Kad ko{ava duva, ne mo`e{ pre}i „preko” od talasa. Ali najve}i problem zimi su guste magle, kada se ni vrh ~amca ne vidi. Ako nema{

kompas, uvek }e{ zavr{iti na stani reke sa koje si i krenuo. Kada te ne zezne priroda, zeznu te qudi, obijali su mi vikendicu vi{e puta, iako materijalna vrednost ukradenih stvari nije velika, vi{e mi naprave {tete razbijawem vrata - àli se Ajduk. Pred kraj posete ovoj ravnoteì idile, upitah {to ga zovu Ajkula ako samo smu|eve lovi? Nadimak je, kaè, dobio jo{ u detiwstvu igraju}i ko{arku, dok jo{ nije zavoleo tog dunavskog barona, koga iskqu~ivo peca zato {to ga ima najmawe i najteè ga je uhvatiti, a to je izazov. - Kada kre}em u stan, hvata me nervoza, vi{e izdrìm pod vodom, nego u wemu. Dobro je {to svi mi volimo Dunav, ali treba ga malo i po{tovati - zakqu~uje Petar Ajduk Ajkula. Vra}amo se istim putem, no} je ve} u ~amcu, ~uju se èleznica, saobra}aj i qudi. Zbijeni u gomile. A. Latas

oglasi

nedeqa15.januar2012.

KO PA O NIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca”. Telefoni: 063/301975, 063/370-787. 41676

PRO FE SOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136. 44938 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Povoqno. Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644. 44944 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 45000 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 45001 PRO FE SOR ra~unovodstva priprema studente i sredwo{kolce za polagawe ispita iz ra~unovodstva. Telefoni: 021/6368-959, 064/454-36-15. 45122 PRI PREM NA nastava za polagawe prijemnog ispita za arhitekturu. Predava~i sa iskustvom! Telefon 063/8-941-058, 063/8-441-538. 45157

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 45002

STA NO DAV CI ako èlite da izdajete svoj stan na kra}i rok, konstantno vam obezbe|ujemo goste i reklamu. Telefon 065/256-2540. 44988 LI MAN IV - Narodnog fronta 73/a jednosoban, 27 m2, name{ten, lift, CG, daqinski toplovod, kablovska, telefon, 130 eura. Telefoni: 021/469-125, 063/550656. 45039 „SA LAJ KA” izdajem komfornu sobu za ènsku osobu, poseban ulaz, 40 E. Ul. uì~ka 1. Telefoni 6341660 i 064/50-13-174. 45151 IZ DA JEM superkomforan, lepo name{ten, dvosoban stan, 60m2, visoki parter, u Ulici Novaka Radowi}a (po~etak bulevara Evrope). Telefon 063/806-5251. 45152 IZ DA JEM jednosoban, name{ten stan 35m2, u centru Novog Sada, Ulica straìlovska. Cena 170 evra. Telefon 064/422-2235, 021/6500758. 45139

IZ DA JEM komforan name{ten stan od 50m2 u Ul. Bra}e Jovandi} 9. Telefon 063/514-418. 44468 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina, svih struktura, uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta n o v i.rs.Te le fo ni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 45204 SA JAM - izdajem novu dvokrevetnu name{tenu garsoweru I sp. cg, tv. Zaposlenim samcima, studentima, 100eura+ depozit+ 40eura re`ije. Telefoni: 063/16128-73 i 064/596-58-74. 44962 NA BU LE VA RU izdajem name{ten dvosoban stan. Kontakt telefon: 063/601-661. 44999 IZ DA JEM name{ten dvosoban stan u @elezni~koj ulici u Novom Sadu. Telefoni: 021/6614-985 i 063/7786-867. 45066 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan na Futo{kom putu (Satelit) centralno, parket, kablovska, prizemqe. 120 E + re`ije. Telefon 021/6366-882, 064/819-5093. 45120 IZ DA JEM name{ten jednosoban stan u zgradi preko puta Pokrajinske bolnice. Telefon: 063/560-087. 45145 IZ DA JEM salonski stan u Ul. Petra Drap{ina, dvosoban, 66m2, prvi sprat, za kancelarije. Telefon: 506-286. 45249 JAN KA ^ME LI KA, ve{ ma{ina, cg, parket, komplet name{tena, 100E+depozit. Telefoni: 021/526-622, 063/441-663. 564386 IZ DA JEM u Janka ^melika nov dvosoban 45m2 stan sa novim name{tajem, odmah slobodan. Telefon 063/8117331. 565458 IZ DA JEM u Branimira ]osi}a lepo name{ten stan 28m2, i Tolstojeva 25m2 name{ten. Telefon 063/8117331. 565459

PO TREB NI boqe name{teni stanovi: iskqu~ivo centar za Egzit i okolina Sajma. Telefon: 021/522-533. 45207 OZBIQ NOM bra~nom paru potreban stan. Pla}awe devizno. Telefon: 063/1616300. 45129 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, no vi sad@ sta no vi.rs 45206 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800 - 2000E. Telefon 063/519-533. 45205

KU PU JE MO stanove, ku}e, sala{e, zemqu na ^eneju, lokaciju za zgradu gde je iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 063/598-463, 021/62152-60, 021-66-21-797. 45167 KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 565460

ZA PO ZNA TE KUP CE hitno potrebni limanski stanovi od dvosobnog do troiposobnog!!! Pozovite 065/250-02-13. 565444 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 6366952, www.bo mil.rs. 564346

PRO DA JEM opremqen apartman-stan u centru Zlatibora, veli~ine 30m2, ili mewam za stan u Novom Sadu, veli~ine 55 60m2. Telefon 064/18-400-60. 43757 NOV useqiv dupleks 88m2, 3. i 4. sprat, dole dnevni boravak sa kuhiwom, WC, gore 3 sobe i kupatilo, isto~na strana, CG... Cena sa PDVom 72.100E. Telefoni: 064/823-6601,021/424-963, www.ave nia-ne kret ni ne.com. 564309

GAR SO WE RA, Valentina Vodnika, 1. sprat, 25.000e, jednosoban, Temerinska, visoko prizemqe, idealan za lokal, 28.000e, Cviji}eva, 36m2, 29.000. Telefoni: 061/601-93-93, 021/6621-797. 45168 PRO DA JE MO jednosoban stan u centru grada za 39.000. Moè i za kancelarije. Telefon 6447-622. 45193 JED NO SO BAN, 37m2, na Bulevaru Kraqa Petra, ukwièn, cena 33.000E. Telefon: 060/418-3223 i 060/0557924. 45210 PRO DA JEM odmah useqivu garsoweru na Novoj Detelinari veoma povoqno. Telefon 6341-521. 45142 GAR SO WE RA, 25m2, Socijalno, prvi sprat, lift, novo, useqivo, cena 31930. Telefoni: 064/1143-730, 060/418-3223. 45211 JED NO SO BAN, Liman II, 39m2, moè jednoiposoban, ukwièn, odmah useqiv, cena 41.500E. „Kvart” 021/450417; 064/189-38-87. 565502

dnevnik

GR BA VI CA, blizina Limanske pijace, na prodaju klasi~an jednosoban stan od 32m2. Lift, terasa. Cena 33.000E. Telefon 060/6211685. 565484 U SA MOJ BLI ZI NI bulevara hitna prodaja komfornog, klasi~nog jednosobnog stana od 37m2. Lift, terasa, odmah useqiv. 37.100E. Telefon 063/775-9121. 565485 LI MAN DVA 40m2 na petom spratu sa liftom, lako moè biti jednoiposoban, ukwièn. Telefoni: 528137, 063/538-166. 565463 NO VO NA SE QE kod robne ku}e, jednosoban stan 36m2 lep raspored, ukwièn, za 32.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 565464 STA NI CA!!! Stan od 40m2 u zgradi sa liftom komforan jednosoban po povoqnoj ceni. Pozovite!!! Telefon 065/250-02-13. 565445 @. STA NI CA - Bulevar: 31m2, ukwièn, prazan, jednosoban, 1. sprat, CG, klasi~an raspored, cena 33.000 evra. Telefoni: 064/8236618, 021/542-779, (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 564319 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwièn 24.000, nije fiksna cena. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 564325 PRO DA JEM jednosoban stan 46m2 - 550E po m2. Novi Sad, Bulevar Evrope. Telefon 063/105-0-105. 564299 JED NO SO BAN 33m2, useqiv, ukwièn, mogu} jednoiposoban, klasi~an raspored, CG. Cena 23.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/8236618, (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 564307 CA RA DU [A NA, ukwièn 1.0 stan, cena 32.000. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs. 564351 KOD RI BQE PI JA CE, noviji stan od 32m2, terasa, lift, prodajem po ceni od 35.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 564348

NO VO NA SE QE, prodajem ili mewam 2 garsowere od 29m2 i 27m2 + moja doplata, za 2,5 stan na Novom nasequ i sl... Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 564347 HIT NA PRO DA JA! Nova GA 27m2, Novo naseqe iza Doma zdravqa, III sprat, lift, terasa, ~isti papiri, brzo useqiva, prvoklasan kvalitet, sig. vrata, pvc, kl. parket, ital. plo~ice, cena 25.900. Telefoni: 021/425653, 063/536-212. 564342 CA RA DU [A NA, ukwièna garsowera na III spratu za 29.700. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 564349 N. DE TE LI NA RA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera od 24m2, cena 27.800. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 564350 PRO DA JEM garsoweru 24m2 u izgradwi 695E/m2 u Novom Sadu. Telefon 062/577-595. 564301 PRO DA JEM garsoweru 14.500E, kod Stanice u Novom Sadu. Telefon 063/598878. 564297 UKWI @E NA - useqiva garsowera preko puta Sajma, 28m2, CG, odli~na gradwa sendvi~ zid, ekstra oprema. Cena 32.700 evra. Telefoni: 064/823-6621, 021/542-779, (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 564310 NO VA, ukwièna garsowera u Kraqevi}a Marka, 28m2, 2. sprat sa liftom i terasom. Cena 33.000 evra. Telefoni: 064/823-6618, 021/661-4200. 564311 NO VA DE TE LI NA RA I sprat 27m2, terasa, ukwièn 30.600. Telefoni:444-107, 633-7853. 564324 NO VA garsowera 24m2, 1. sprat sa liftom i terasom, useqiva za mesec dana, uredni papiri... Cena 28.950 evra sa PDV-om. Telefoni: 064/823-6618, 021/542-779. 564315 NO VA DE TE LI NA RA, odmah useqiva garsowera, 16.500E. Telefoni: 064/21560-90, 021/526-622. 564381

oglasi

dnevnik

GAR SO WE RA, useqiva, 21m2, useqivo, papiri uredni, 17.000E. Telefoni: 064/215-60-90, 021/526-622. 564382 GR BA VI CA garsowera 23m2 u Pu{kinovoj ulici 25.950 nova zgrada gleda na dvori{te kompletna ponuda na, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523193. 564391 KOD SAJ MA ukwi`en stan 27m2 sa odvojenom kuhiwom, prozorom, drugi sprat, lift, terasa. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 564392 BU LE VAR EVRO PE 23m2, gradi Moj Dom, cena 1.150 evra/m2. Tel. 451-318, 523193. 564393 U CEN TRU kod Ribqe pijace odli~an, jednosoban stan 28m2, ukwi`en, III sprat, terasa, cena 30.000, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1002099. Tel. 451-318, 523193. 564394

NO VO NA SE QE, 29m2, ukwièn, cena 24.000, IV sprat, lift. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 564395 VA SE STA JI ]A garsowera 25m2, ukwièna, odmah useqiva, veoma korektna, centralno grejawe. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 565461 CEN TAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 29m2 u novoj zgradi. Povoqno, 19.000E. Telefon 060/621-1685. 565482 KRA QE VI ]A MAR KA, na prodaju prazna, odmah useqiva garsowera od 28m2. II sprat, lift, terasa. Ukwièno. 33.000E. Telefon 063/504-799. 565483 GAR SO WE RA, centar-Wego{eva, 29m2, ~isti papiri, odmah useqiva. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 565500

UKWI @EN, odmah useqiv, dvosoban 52m2, Bulevar oslobo|ewa, preko puta Dnevnika, IV sprat, terasa, parket, CG, lift. Nije agencija, 52.000E. Telefon 065/5252-446. 45065 GR BA VI CA, ukwi`en dvosoban stan 53m2, starija gradwa, klasi~an raspored, povoqno. Telefon 6624-218. 45190 PRO DA JE MO klasi~an dvosoban stan od 57m2 na Limanu za 51.500. Drugi sprat sa liftom. Telefon 6447622. 45195

DVO SO BAN, 50m2, Satelit, tre}i sprat, ukwi`en, renoviran, cena 36.000. Telefon: 060/418-3223 i 060/0557924. 45212 PRO DA JEM 1.5 stan, 41m2 na Bulevaru oslobo|ewa blizu @. stanice.Telefon 065/5596-340. 45064 NO VO NA SE QE, ukwi`en, jednoiposoban stan 44m2, bez ulagawa, cena 36.000. Telefon 6624-218. 45189 HIT NO prodajemo jednoiposoban stan od 45m2 za 32.000 na Novom nasequ, odmah useqiv. Telefon 6447622. 45194 PE TRO VA RA DIN - nov useqiv stan 48m2 i 42m2 na prvom spratu, lift, terasa, parking, cena veoma povoqna. Telefon 063/585-076. 45201 BU LE VAR OSLO BO \E WA na mirnu stranu gleda, kod Lutrije dvosoban stan 60m2 na prvom spratu za 53.500. Telefoni: 528-137, 661-2262. 565470

STE VA NA MO KRAW CA, ukwièn dvosoban, I sprat 63m2. Telefoni: 063/780-9909, 021/526-622. 564384 DVO SO BAN, Liman II, 61m2 odli~an stan, ukwièn, moè dvoiposoban ekskluzivna prodaja. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 565498 SE QA^ KIH BU NA u blizini {kole, ukwièn dvosoban stan od 44m2, terasa. Cena 36.000E. Telefon 063/7759121. 565487 KOD SUP-a u Kraqa Petra dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwièn za 45.400. Telefoni: 528-137, 661-2262. 565465 @E LE ZNI^ KA ULI CA, odli~an noviji dvosoban stan 45m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500 ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/8117331. 565466 SOM BOR SKI BU LE VAR, 56m2 - 37.000E, uredni papiri. Telefoni: 526-622, 064/188-74-91. 564389 CEN TAR, Laze Kosti}a, 44m2, mawi dvosoban stan u novoj zgradi prvi sprat, cena 51.000. Tel. 451-318, 523193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 564399 NO VA DE TE LI NA RA, dvosoban, 44m2, na Bulevaru Evrope, ugao Veselina Masle{e i Koste Racina, investitor Moj Dom, pozovite, cena 1.100, ima povrat PDVa. Tel. 523-193, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 564400 DVO SO BAN stan, 48m2, ukwièn, III sprat, cena 37.000. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1002103. 564401

DVO SO BAN stan u centru kod Stadiona Vojvodine, prvi sprat, ukwièn, 56m2, cena 53.500, {ifra 1002098, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193. 564402 DVO SO BAN stan na Bulevaru oslobo|ewa, 53m2, nova zgrada kod Dnevnika, ukwièn, cena 54.000. Tel. 451318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com. 564403 KOD STA NI CE i Sajma dvosoban stan, 50m2, na III spratu, ukwièn, renoviran, cena 46.400. Tel. 451318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com. 564404 U NO VOJ ZGRA DI Okrugi}eva ulica, dvosoban stan, 48m2, na III spratu. Ekstra povoqno 38.200. Tel. 451-318, 060/073-05-77, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1002278. 564405 GR BA VI CA, ukwièn, 48m2, II sprat, cena 51.500, novija zgrada. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 564406 KOD STA NI CE u novoj, ukwiènoj, zgradi, 61,3m2 na drugom spratu, cena 54.500. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1001914. 564407 LI MAN II!!! Komforan dvosoban stan u zgradi sa liftom, svetao, ukwièn useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Telefon 065/250-02-13. 565447 KO SOV SKA!!! Dvosoban stan na prvom spratu u novoj zgradi, ukwièn sa mogu}no{}u kupovine i garaè. Telefon 063/500-213. 565448 MAK SI MA GOR KOG!!! Dvosoban stan odli~nog rasporeda zgodan za vi{e namena kod Suda!!! Pozovite!!! Telefon 065/250-02-13. 565449 PA RI SKE KO MU NE 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwièn, odmah useqiv 47.400 nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs Telefoni: 444-107, 633-7853. 564329 MAK SI MA GOR KOG 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 564330 RI BQA PI JA CA 51m2, prvi sprat, dvosoban, terasa, ukwièn 51.500, nije fiksno, odmah useqiv. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 564331

STA NI CA 50m2 klasi~an dvosoban, ukwièn, sre|en 46.400. Telefoni:444-107, 633-7853. 564332 LI MAN II dvosoban, ukwièn, o~uvan, u blizini [tranda 45.300. Slike na ww.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 564333 VE SE LI NA MA SLE [E 60m2 II sprat, lift, terasa 46.400 cena nije fiksna. Telefoni: 444-107, 633-7853. 564334 LI MAN I 53m2, dvosoban, terasa, ukwièn, odmah useqiv 53.000, cena nije fiksna. Telefoni: 444-107, 6337853. 564335 SO CI JAL NO: Nov, dvosoban, 51m2, mogu} dvoiposoban, odmah useqiv, ukwièn! Cena 52.550 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/8236604. 564320 UKWI @EN, nov, zgrada stara 5 godina, useqiv odmah dvosoban, 52m2, 2. sprat, terasa, ekstra raspored. Cena 41.200 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779. 564318 EKS TRA raspored: 44m2 dvosoban, Nova Detelinara, 1. sprat, terasa, CG, brzo useqiv. Cena sa PDV-om 47.600 evra. Telefoni: 064/823-6610, 542-779. 564322 RE NO VI RAN, 50m2 - @elezni~ka stanica, dvosoban, dvostrano orjentisan, terasa, CG. Ukwèn, odmah useqiv! Cena 46.400 evra. Telefoni: 064/823-6621, 021/6614200. 564314 SO CI JAL NO, odli~an nov 2.0 stan, cena 53.500 sa PDVom. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 564361

nedeqa15.januar2012.

HIT NO!!!! 60m2, ukwièn, odmah useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena 46.350 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963. 564305 BE TA NI JA, Mi~urinova ulica u novijoj zgradi, prodajem dobar 2.0 ukwièn stan, cena 51.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 564359 CEN TAR, kod Suda i Spensa, odlican, klasi~an 2.0 stan, bez ulagawa, 57m2, cena 56.000. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs. 564360 DE TE LI NA RA, ukwièn, klasi~an 2.0 stan od 47m2, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 41.200. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 564362 CEN TAR, 2.0 ukwièn odli~an 2.0 klasi~an stan od 51m2, na I spratu, cena 51.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 564357 NO VA DE TE LI NA RA, nov, ukwièn stan od 53m2, IV sprat, terasa, lift, cena 52.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 564355 BU LE VAR, kod hotela „Novi Sad”, ukwièn 2.0 stan od 41m2, po ceni od 36.000. Telefon 063/742-21-80. 564352 HIT NO!!! Brzo useqiv DS 40m2, Nova Detelinara, J. ^melika, odvojena kuhiwa sa prozorom, pvc stolarija, kl. parket, dvori{na strana, cena 39.900. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 564343 HIT NA PRO DA JA! Odli~an, nov DS 45m2, Koste [okice, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov par-

ket, parking, cena 41.900. Telefoni: 021/425-653, 065/5536-212. 564339 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 50m2, centar, Kosovska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa+hl. ostava, parking, ukwièn, mogu}nost kupovine i garaè u istoj zgradi!!! Cena 55.900. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 564340 HIT NA PRO DA JA! Nov DS 48m2, Novo naseqe, iza Doma zdravqa, IV sprat, lift, terasa, pvc stolarija, kl. parket, italijanske plo~ice, sig. vrata, brzo useqiv, cena samo 46.500 sa PDV-om! Telefoni: 021/425653, 063/536-212. 564341 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an, ukwièn noviji 1.5 stan na I spratu, po ceni 36.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 564353 LI MAN, u novoj zgradi „Budu}nost”-i, odli~an i ukwièn 1.5 stan, cena 52.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 564354 BU LE VAR EVRO PE, novi 1.5 stanovi od 31-37m2, cene sa PDV-om, mogu} dogovor oko cene, uslova pla}awa i kredita. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 564356 NOV odmah useqiv jednoiposoban stan od 37m2, 1. sprat, terasa, CG, lift, cena sa PDV-om 40.200E. Telefoni: 064/823-6621, 021/542779. 564306 PRO DA JEM jednoiposoban stan u mansardi 450E/m2. Brzo gotov. Na Novom nasequ u Novom Sadu. Telefon 063/598-878. 564298 POD BA RA: Jednoiposoban, nov, useqiv, pred ukwi`bom - 27m2, 2. sprat sa liftom, terasa, CG gradsko... Cena 31.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6621. 564304 GR BA VI CA 45m2, jednoiposoban stan na prvom spratu, odvojena kuhiwa, lift, terasa, ukwièn 53.300. Telefoni: 444-107, 633-7853. 564326 SA JAM, jednoiposoban, lift, terasa, ukwièn 47.400. Telefoni: 444-107, 633-7853. 564327 NO VO NA SE QE, blizu robne ku}e 42m2, jednoiposoban, terasa, ukwièn 36.100. Telefoni: 444-107, 633-7853. 564328 LI MAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2 niè spratnosti, isto~na strana, lepa terasa useqiv po dogovoru. Telefon 065/250-02-13. 565446

oglasi

nedeqa15.januar2012.

ALEK SE [AN TI ]A, pla}ene komunalije, pred useqewem, 39m2, I sprat. Telefoni: 063/780-99-09, 021/526622. 564385 NO VA DE TE LI NA RA, useqiv, jednoiposoban, I sprat, 37.000E. Telefoni: 064/21560-90, 021/526-622. 564380 STAN 33m2, preure|en u jednoiposoban na III spratu, cena 24.000, {ifra 1001830, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 564396 U [I REM CEN TRU kod Socijalnog prodajem odli~an jednoiposoban stan, 42m2, u novijoj ukwiènoj zgradi, 46.350, odmah useqiv, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1000221. Tel. 451-318, 523-193. 564397 NA UGLU BUL. EVRO PE i Koste Racina 39m2, jednoiposoban stan severoisto~na strana, 1.100 evra/m2 ima povrat PDV-a. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 564398 CEN TAR, Radni~ka ulica, blizina SUD-a, nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 29m2. Idealno za kancelarijski prostor. 32.000E. Telefon 060/621-1685. 565486 BRA ]E JO VAN DI] jednoiposoban stan 50m2 na niè spratnosti, u dobrom stawu, odmah useqiv za 49.000 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262. 565467 NO VO NA SE QE jednoiposoban stan 43m2 na prvom spratu, ukwièn, odmah useqiv, gleda na mirnu stranu 37.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 565468 NOV odmah useqiv jednoiposoban stan 35m2, odli~an raspored, lift, terasa, u neposrednoj blizini @elezni~ke stanice, povoqno. Telefoni: 528-137, 063/538166. 565469

PRO DA JE MO dvoiposoban stan od 61m2, u blizini Sajma za 55.000, odmah useqiv. Telefon 6447-622. 45196 CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000. Telefon: 063/5020-25. 44762 VE O MA PO VOQ NO useqiv stan 77m2 na prvom spratu, ugao Suboti~kog Bulevara i Futo{kog puta, Prezidentova zgrada. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 45104 VA SE STA JI ]A, 80 m2 trosoban stan, drugi sprat, vlasnik, 1200e/m2. Telefon 064/144-24-65. 45199 RAD NI^ KA!!! Trosoban salonski stan 101m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 565476 DI MI TRI JA AVRA MO VI ]A stan 75m2 u veoma korektnom stawu, ukwi`en, ima terasu, lift, za 66.000 uz dogovor. Telefoni: 528137, 063/538-166. 565473 BU LE VAR OSLO BO \E WA, vojna zgrada, odli~an trosoban stan od 71m2. 5 sprat, lift, terasa. Ukwi`en, odmah useqiv. Telefon 060/621-1685. 565489

BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, odli~an trosoban stan novije gradwe. III sprat, terasa. Ukwièn. Mogu}nost prodaje sa garaòm. Telefon 063/108-8017. 565490 BAL ZA KO VA ULI CA, ukwièn, odli~an trosoban stan od 78m2. II sprat, lift, dve terase. Povoqno! Telefon 060/621-1685. 565491 NOV ukwièn trosoban stan u blizini Ribqe pijace od 66m2 odli~nog rasporeda u ekstra zgradi. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 565452 LI MAN IV!!! Kompletno sre|en ukwièn trosoban stan na prvom spratu. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 565453 KOD SU DA!!! Trosoban stan odli~nog rasporeda na prvom spratu interesantan i za kancelariju. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 565454 NA BE O GRAD SKOM KE JU trosoban stan, 81m2, na drugom spratu, s pogledom na Tvr|avu, lift, terasa, odràvan, 88.000, {ifra 1002250, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523193. 564411 UGAO Lov}enske i Radni~ke ulice, 73m2, II sprat, novija zgrada, lepa terasa, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 564412 HIT NA PRO DA JA!!! Odli~an TS 75m2, Liman II, B. Buhe, odmah useqiv, ukwièn, za renovirawe, perfektan raspored, dvori{na strana, dva sanitarna ~vora, cena 61.900. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 564338 HIT NO!!! Ekstra ponuda! Bulevar oslobo|ewa: 93m2, nov, ukwièn odmah useqiv trosoban stan, 1. sprat, odvojena kuhiwa sa velikom trpezarijom, 2 kupatila, 2 terase, lift... Moè kredit. Cena 93.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/424-963. 564308 HIT NO! Prazan, odmah useqiv, ukwièn trosoban stan na Keju, 81m2, 2. sprat, lift, 2 terase, dvostrano orijentisan, u dobrom stawu. Cena dogovor. Telefoni: 064/8236618, 021/542-779. 564303 @. STA NI CA, ukwièn 3.0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 564368

NO VO NA SE QE, 71m2 trosoban, ukwièn, 1. sprat, terasa, CG, lift, komplet renoviran, odli~an raspored. Cena 63.900 evra. Telefoni: 064/823-6621, 021/424-963, (www.avenia-nekretnine.com). 564317 NO VI BU LE VAR 77m2 odli~an trosoban, lift, terasa, ukwièn, dvostran 72.100. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 564336 TE LEP: dvoiposoban dupleks u izgradwi, 65m2, useqiv za 2 meseca, legalan, dobar raspored, kvalitetna gradwa. Cena 42.250 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601. 564321 GR BA VI CA. Odli~an trosoban dupleks od 70m2, ukwièn, useqiv, lift, terasa, CG... Cena 61.300 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/661-4200, (www.avenia-nekretnine.com). 564316 GR BA VI CA, odli~an nov 2.5 stan ukwièn, 62.500, mogu}a kupovina i sa garaòm, cena 70.000. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 564363 GR BA VI CA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 78.000. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 564364 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi vrhunskog kvaliteta, odli~an ukwièn stan od 64m2 sa prelepom terasom, cena 69.000 uz mogu} dogovor. Telefon 063/516-478, www.bomil.rs. 564365 PRO DA JE SE odli~an ukwièn 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 564366 HIT NO, na Novo naseqe u Tozinom sokaku, odli~an, sre|en 2.5 stan, cena 63.800. Telefon 063-828-83-77. 564367 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 564369 KEJ, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, ukwièn 2.5 stan od 85m2, sa velikom terasom. Telefon 063/742-21-80. 564370 EKS TRA sre|en, pre godinu dana renoviran dvoiposoban stan na [onsiju, 62m2, lift, terasa, CG, proto~na topla voda, dvori{na strana - jugoistok... Cena 63.900 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/8236604. 564312

PARK SI TI!!! Dvoiposoban stan od 70m2. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 565450 DVO I PO SO BAN stan na uglu Bul. Evrope i Koste Racina, 48m2, gleda na istok, cena 1.100 evra/m2, ima povrat PDV-a. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 564408 OD LI ÂN stan u Mi{e Dimitrijevi}a, 70m2, ukwièn, novija gradwa, cena 61.300, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523193. 564409 U NA ROD NOG FRON TA, 68m2, komplet renoviran, cena 72.200, Liman III, {ifra 1000752, www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 564410 MAK SI MA GOR KOG, dvoiposoban stan 58m2, terasa, ukwièn, kompletno renoviran. Dvori{na strana. Hitno! Telefon 063/504-799. 565488 BE RI SLA VA BE RI ]A originalan dvoiposoban stan 65m2 odmah useqiv, potrebna adaptacija, 56.500. Telefoni: 528-137, 063/8117331. 565471 SE QA^ KIH BU NA u zgradi od crvene cigle, stan 76m2 odli~nog rasporeda, na prvom spratu, sa pogledom na park. Telefon 528-137. 565472 RU ME NA^ KA originalan dvoiposoban stan 61m2, ukwièn, odli~nog rasporeda, za 55.000. Telefoni: 528137, 063/538-166. 565474 LI MAN TRI odli~nog rasporeda dvoiposoban stan 71m2 na tre}em spratu, ima terasu. Telefoni: 528-137, 661-2262. 565475

PRO DA JEM ~etvorosoban stan, prvi sprat u naju`em centru Novog Sada, 90m2 + terasa sa centralnim grejawem. Telefon: 063/569-046. 45048 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/5090-30. 42595 PRO DA JEM troiposoban stan na Limanu IV. Mo`e zamena za dvoiposoban uz doplatu. Telefon 0216369008. 44187 UGAO Wego{eva - Trifkovi}ev trg troiposoban, funkcionalan, veoma bezbedan stan, nesvakida{we arhitekture, trostrano orijentisan. Telefon 066/88-11039. 45086 VE O MA povoqno useqiv stan 80m2, tri spava}e sobe, strogi centar sa predivnim pogledom u Prezidentovoj zgradi. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 45102 LI MAN, odli~an 3.0 stan u funkciji 3.5 stana, na I spratu, cena 74.000. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 564371 NO VO NA SE QE, fasadna cigla, 3.5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 564374 BE TA NI JA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 564376

dnevnik

PE [A^ KA ZO NA centra Novoga Sada u odli~noj zgradi sa liftom III sprat, ukwièn, sre|en troiposoban stan povr{ine 102m2 sa pogledom na katedralu. Slike na www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002181. Tel. 451-318, 523-193. 564413 LA ZE KO STI ]A, ukwièn, prazan, odmah useqiv troiposoban salonski stan 100m2, I sprat, terasa. Renoviran. Cena 113.000E. Telefon 063/101-0664. 565492 BE O GRAD SKI KEJ, 81m2, II sprat, lift, terase. Ukwièn, odli~an raspored, hitna prodaja. Cena 83.500E. Telefon 063/7776233. 565493 LI MAN, Narodnog fronta, nov, odmah useqiv troiposoban stan od 70m2. Lift, terasa. Uredni papiri. Cena 64.000E. Telefon 063/1088017. 565494 TRO I PO SO BAN, Suboti~ki bulevar, bliè Limanu, 85m2, odli~an stan, preporu~ujemo, cena 77.000E. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97. 565503 CEN TAR u blizini Spens-a ekstra sre|en ~etvoroiposoban stan 130m2 na prvom spratu u odli~noj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538166. 565477 LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 565478 VOJ VO DE [U PQIK CA, hitno, 95m2, nov, useqiv ~etvorosoban stan po povoqnoj ceni 67.000E. Hitno! Telefon 063/108-8017. 565496 Ê TVO RO SO BAN stan, Liman II, Ravani~ka, dvostrano orjentisan 110m2, hitno. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 565497 PARK SI TI!!! êtvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Telefon 063/500-213. 565455 GR BA VI CA!!! êtvorosoban stan na drugom spratu ukwièn odli~an sa mogu}no{}u kupovine i garaè. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 565456 KOD OSNOV NE [KO LE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwièn, useqiv po dogovoru. Telefon 065/250-0213. 565457 IN VE STI TOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, u jednoj etaì 150m2, cena 60.000. Tel. 021/523-193, 021/451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 564390 OD LI ÂN penthaus 105m2 na uglu Bulevara Evrope i Koste Racina plus 30m2 terase gradi Moj Dom. Tel. 451-318, 523-193. 564414 SA LON SKI!!! Odli~an stan niè spratnosti kod Dunavskog parka!!! Za informacije pozovite 063/500213. 565451 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, salonski 4.0 stan od 104m2, cena 118.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 564377 GR BA VI CA, prodajem nov useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 564375

oglasi

dnevnik

NO VA DE TE LI NA RA, nov brzo useqiv 4.0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDVom, moè kupovina putem kredita... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 564372 CEN TAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 564373 RU ME NA^ KA 85m2, ~etvorosoban, ukwièn, lift, terasa 71.800. Telefoni: 444107, 633-7853. 564337 Ê TVO RO SO BAN dupleks u ]irpanovoj, 90m2, 4. sprat, odmah useqiv, pred ukwi`bom... Cena 65.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779, (www.avenia-nekretnine.com). 564313

PLAC na Banstolu 2000m2 ravan, voda i sruja, vikend zona, moè zamena za auto uz doplatu. Telefon 0600122472. 45060 PRO DA JA gra|evinskih placeva u Novom Sadu, od 300 - 1500 m2, dozvoqena gradwa kompleksa. Telefoni: 064/115-06-39, 6301-650. 45155 UZI MAM zemqu u arendu, potez Futog, Veternik, Bege~, Rumenka, Kisa~. Pla}am po{teno. Telefon 0642921329. 44429 PE TRO VA RA DIN - prodajem prazne placeve, stare ukwiène ku}e za renovirewe i prazne novije zavr{ene, dobre lokacije. Telefon 063/152-052-1. 45203 PRO DA JEM 2 +2.5 jutra zemqe u Sremskim Karlovcima, pogodno za sve namene. Telefoni: 021/881-402, 064/244-11-85. 45058 U SREM SKIM KAR LOV CI MA prodajem gra|evinski plac od 800m2, pored magistralnog puta - Beograd Novi Sad, Ul. petrovaradinska. Telefon: 063/582686. 45130 SA JAM, ku}a 430m2, restoran 135m2, autoperionica 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa. cg, 20m front, povoqno, zamena. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74. 44963 KU ]A od 322m2 i pomo}ni objekat u kome se nalaze dve garaè, ostava i ve{ernica, ukupno 70m2 na placu od 462m2, ukwièno, vlasnik, 1/1, u Ulici Jovana Hranilovi}a. Cena 415.000 evra bez posrednika. Telefon 063/174-39-42. 45084 PO RO DI^NA KU ]A - vila kod sportskog centra „Bolesnikov”, Ulica Ilije Gara{anina, ukupna bruto povr{ina 400m2 korisne povr{ine 350m2. Sastoji se od tri etaè, suteren, prizemqe i sprat, sa dve velike terase i garaòm za dva automobila na placu 576m2. Cena 350.000 evra. Telefon 063/174-39-42. 45085 NA TE LE PU prodajem ku}u 400m2, moè i za izdavawe, i kao poslovni prostor. Telefon 063/563-887. 45202 Ê TVO RO SOB NA KU ]A na Telepu, 115m2, plac 560m2, ukwièna. Cena 87.500. Telefon: 060/418-3223. 45213

PRO DA JEM dvospratnu ku}u u Veterniku (blizu ambulante), 200m2+50m2, plac 750m2. Voda, struja, gas, papiri sre|eni. Cena po dogovoru. Telefon 060/55-1-9977. 44011 KA], prodajem novu ku}u sa poslovnim prostorom, moè zamena za stan. Telefon 064/249-39-22. 44958 RIBWAK! Dowi put, plac 1.350m2, voda, telefon, struja. Telefon: 064/5999-333. 44956 PRO DA JEM ve}u ku}u blizu centra u Novom Sadu. Tel. 063/105-0-105. 564300 HIT NA PRO DA JA! Stara dvosobna ku}a 54m2 na placu od 701m2, Heroja Pinkija, pomo}ne prostrorije 25m2, voda, kanalizacija, struja, tel, gas, izlaz na dve ulice, kolski ulaz, ukwièna, cena 38.500. Telefoni: 021/425653, 063/536-212. 564345 TE LEP, novija ukwièna ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2, odli~na. Telefon 064/220-9565, www,bomil.rs. 564378 NO VI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane garaè koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Telefoni: 526-622, 063/11-24-911. 564387 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 564323 PRO DA JEM ku}u u Novom Sadu, na Klisi kod auto-puta 35.000E. Telefon 063/2677-80. 564302 TRO SOB NA ku}a od 80m2 stambenog prostora na placu od 300m2 u strogom centru Ka}a. Izuzetno povoqna cena, 41.200E. Telefon 060/621-1685. 565481 GRA \E VIN SKI plac Popovica, 1000 m2, moè dve parcela, sva infrastruktura, cena 32E m2. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 565504

RA KO VAC, na prodaju plac od 1500m2. Asfaltni put i svi prikqu~ci do placa! 13.000E. Pozovite 063/7776233. 565479 PLAC, Rakovac, pogled na grad, ravan, 22.000m2, dozvoqena gradwa, cena samo 3,5E/m2. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 565499 GRA \E VIN SKI PLAC, Bocke 10ari, ukwi`en, pogled, infrastruktura, vredi pogledati!!! Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 565501 BA NO [TOR, ukwi`ena vikendica sa pogledom na Dunav, plac 1100m2, cena 31.000E. Telefoni: 063/78099-09, 021/526-622. 564383

IZ DA JEM odli~an lokal 60m2+20m2 podruma na Bulevaru oslobo|ewa 67, parking, telefon. Mo`e za sve namene. Telefon 063/505257. 45090 opre mqe nu IIZDA J EM autoperionicu 80m2, na dobrom mestu u Novom Sadu, pogodnu i za druge delatnosti. Telefon: 064/1345-770 i 064/128-99-16. 45110 IZ DA JE MO lokal 300m2 za sve delatnosti, ugao dve ulice, velika staklena povr{ina, grejawe, topla voda, dva nivoa - 2500E. Telefon: 066/941-6867. 45114 IZ DA JEM u Jerneja Kopitara br. 41 Novi Sad objekat - prizemqe poslovni - sprat stambeni, novo. Telefoni: 064/2800-992, 064/115-06-39. 45154 IZ DA JEM lokal 35m2, Futo{ka 21, pored Elektro {kole, uli~ni, za sve delatnosti, ozbiqnim zakupcima na du`i period. Telefoni: 021/526-387, 063/518-546. 45169 LO KAL izdajem ili prodajem, ful 43m2, Ul. Zmaj O. Vuka. Telefon 065/55-10655. 45068

nedeqa15.januar2012.

NO VI SAD, lokal u Cara Lazara, 38m2, uli~ni veliki portal, 40.000E. Hitno! Telefoni: 526-622, 063/11-24911. 564388 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv lokal od 57m2, D. Avramovi}a, PR, uli~ni, vi{enamenski, parking ispred, mo`e i zamena za nekretnine i za auto! Cena samo 46.500. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 564344

KAN CE LA RIJ SKI PRO STOR od 50m2 u strogom centru. Visoki parter, CG, interfon, parking. Mese~no 200E. Telefon 062/291829. 45161

KU PU JEM sve vrste automobila novija, starija i havarisana. Maksimalno pla}am. Dolazim po pozivu. Telefoni: 021/822-714 i 063/7081-939. 44228 KU PU JEM sve vrste automobila, maksimalno pla}am. Dolazim po pozivu. Telefoni: 064/27-69-638, 062/896-3945. 44939 KU PU JEM sve vrste automobila. Pla}am maksimalno na licu mesta. Dolazim odmah po pozivu. Telefoni: 064/337-7695, 824-611. 45038 KU PU JEM auta sve vrste novija i starija mo`e i havarisana, maksimalno pla}am. Telefoni: 021/822-714, 063/70-81-939. 45185

MO LER radi sve molerske radove: gletovawe, kre~ewe, {panske zidove i farbawe stolarije i tapete. Telefon 064/29146-53. 45079 BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 41654

PRODAJEM ma{inu za ~etvorostranu obradu drveta. Telefon: 021/890-216. 45188

KU PU JEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 45095 PRO DA JEM Simpov trosed, dvosed, fotequ godinu stara. Cena novog 700E. Trpezarijski sto, 6 stolica, sve u pola cene. Telefon 060/050-65-06. 45198 PRO DA JEM ko`ni trosed i dvosed, le`aj na izvla~ewe, povoqno. Telefon: 063/516-483. 45227

VO DO IN STA LA TER pruà sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 44990 KU]NI MAJ STOR - montaè, demontaè, name{taja, sanitarija, popravke, vrata, prozori, roletne, brave, {arke, kre~ewe, farbawe, rasveta. Telefon: 065/6824-398. 45033 JOR GAN XI NI CA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463362 45045 MAJ STOR za krov, ako curi i vlaì, popravka dimwaka, krovnih prozora i ~i{}ewe oluka. Telefoni: 064/1571404 i 6434-313. 45059 KRO JA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefon 6612-570 od 9-12, 1519. 45144 IZ RA DA aluminijumske i PVC Rehau i Roplasto stolarije, konstrukcije za hale, tende od leksana, kovana bravarija, prodaja grifovanog gvo`|a. Telefoni: 021/823-726, 063/521-750. 45159

PRO DA JEM novije kolor televizore E37, E55, E72, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 45007

KU PU JEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non - stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 45008

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 44672

FIR MI u Novom Sadu potreban programer sa SSS ili VSS. Telefon 021/425227. 45081 KU]NA NE GA, gerontolo{ke, medicinske, kurirske usluge za bolesne i stare. Agencija za ~uvawe dece, podu~avawe, pomo} porodiqama. Tel. 021/400-148. 45092

TRA @I se profesionalna kuvarica starosti 30 - 55 godina, radi posla u [vajcarskoj. Mogu}a viza. Telefon 062/852-14-38. 45182 AGEN CI JI „BOMIL”, potreban agent prodaje nekretnina sa radnim iskustvom. Telefon 636-8429. 564379

KU PU JE MO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, auto{koqke, bakar, mesing, aluminijum, el. motore, anlasere. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefon 062/649-000. 44973 KU PU JEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 44983 PLA STI^NE gajbe od hleba 50cm, 40cm, gajbe od paradajza 60cm, 40cm. Kupujem. Telefon 064/300-49-64. 45100

^iTUQe l POMeni

nedeqa15.januar2012.

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi sin, suprug, otac i deka

^edomir Radovi} U~a

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Dobrili Krsti} od sestre Aleksandre i porodice Qubojevi}.

1952 - 2012.

dnevnik

16. 1. 2000 - 16. 1. 2012.

Posledwi pozdrav

Rus Jovanka

Nevenki Miodragovi} od brata \or|a i snaje Mire Brzak.

Mihal Surovi

Voqena moja Maj~ice, vreme koje je pro{lo nije ni na trenutak umawilo moju qubav i se}awe na tebe. Uvek si u mom srcu i mislima. Voli te tvoja }erka Mira.

preminuo posle kratke i te{ke bolesti. Sahrana je 15. 1. 2012. godine, na Gorwekoviqskom grobqu, u 14 ~asova.

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 14. 1. 2012. godine preminuo na{ dragi

16. 7. 1945 - 14. 1. 2012. Sahrana je danas, 15. 1. 2012. godine, u 14.30 sati, u Kisa~u. O`alo{}eni: supruga Ana, sin Patrik, }erka Ana i brat Jan. 45293

45280

45224

Dana 13. 1. 2012. preminuo je na{ suprug, otac i deda

Danas, 15. januara 2012. godine navr{ava se petnaest godina od kako nije sa mnom moja majka

45282

Na{em

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

rodbinu i je preminuo

T. K. â&#x20AC;&#x17E;Indexâ&#x20AC;? iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti

O`alo{}eni: otac Miqkan, supruga Svetlana, sin i }erka sa svojim porodicama.

Borivoje Dubravac

45283

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

1937 - 2012.

Dabi Kolege i koleginice iz Dabinog razreda Gimnazije J. J. Zmaj, (Generacija 71-75).

Jeleni Trpinac ro|. Vukovi}

Godine skladnog braka, qubavi i pa`we koje si nam nesebi~no poklonio - ne mogu se zaboraviti! Sahrana je u ponedeqak, 16. 1. 2012, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu. Zauvek ostaje{ u mojim mislima i srcu. Supruga Ma{a.

Alija Ru{iti 1934 - 2012.

Olga ^onki} Sin Du{ko.

Mihala Surovog

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 16. 1. 2012. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ene porodice Ru{iti i Prwavorac.

45284

OG-1

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Tiho i neprimetno, kao da ni u posledwem ~asu nije `eleo da nekom bude na teretu, oti{ao je na{ otac, tast i deda

15. 1. 2007 - 15. 1. 2012.

GODI[WI POMEN Danas, 15. 1. 2012. godine, navr{ava se godina dana od kako te nema sa nama.

Viktorija Ka{i}

Borivoje - Bora Dubravac

Vasilije Peji}

Tomo Joki}

Sahrana je u ponedeqak, 16. 1. 2012. god. u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Ka{i}.

1937 - 2012.

45118

SE]AWE

Posledwi pozdrav od wegovih kom{ija sa Limana.

45294

45263

[ESTOMESE^NI POMEN

od: bra}e Jove i Mite Vukovi} sa porodicama.

45297

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

rodbinu i je preminuo

Radivoje Vlahovi} 1938 - 2011.

Nedostaja}e nam wegova nesebi~nost, toplina, qubav i razumevawe. Nikada ga ne}e zaboraviti: Tawa, Jovan, Stefan i Nemawa Veqa.

S po{tovawem i qubavqu, uspomenu ~uvaju: Branka, Linda, Duwa, Ivana, Awa i Zoran.

OG-2

45075

45287

POMEN

Posledwi pozdrav dragom

@ivko Damjanov

Godina pro|e, tuga ne pro|e, dani prolaze, tuga ne prestaje. Godina tu`na bez vernog druga kao ve~nost duga. Tvoji: supruga Miqa i sin Krstan sa porodicom.

Sve bi bilo druga~ije da si tu... Tvoju plemenitost i dobrotu, nikada ni{te ne}e zameniti. Toliko nam nedostaje{. Tvoj brat Strahiwa sa porodicom. 45106

45238

GODI[WI POMEN

SE]AWE

Danas, 15. 1. 2012. godine, navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{ dragi

15. 1. 1984 - 15. 1. 2012.

POMEN

1963 - 2012.

Sahrana }e se obaviti 16. 1. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

ro|. Dudak 16. 1. 2008 - 16. 1. 2012.

~ika Ranku O`alo{}eni: }erka Milanka, supruga Svetlana, i porodica Vukov.

Risto Joki}

Qubici Foro Bubi

Porodica Grbi}.

Nedostaje{ nam, zauvek tugujemo za tobom.

Vladimir Kosijer iz Bukovca

Sa{a Subotin Ostaje u ve~noj uspomeni ujaka Mom~ila sa porodicom.

S qubavqu i po{tovawem tvoji: supruga Ru`a i }erke Dragica i Beba sa porodicama.

45240

45126

Ivan i Bo`ica. 45298

45288

Posledwi pozdrav mom dragom

SE]AWE

^ETVOROGODI[WI POMEN

Qubica Foro

Rista Jori}

@iki

45272

GODI[WI POMEN na{em dragom

ro|. Dudak

45296

Tvoja }erka Gorana i supruga An|elka. 45225

Dana, 18. januara su dve godine tvoga mira, na{eg bola i se}awa.

Natalija Marijanovi}

1976 - 2011.

od wegovog Ivana.

Godine prolaze, ve} ih je pet. Nedostaje{ nam: Uvek si bio deo nas i osta}e{ na{! Po~ivaj u miru.

Qubica Foro

Sa{i Subotinu

ro|. Dudak

^ETVOROGODI[WI POMEN

15. 1. 2007 - 15. 1. 2012.

Ni neumitna prolaznost ne potiskuje se}awa koja ne blede na moga jedinog brata.

Se}awe na tebe ne bledi. Nedostaje{ nam. Bi}e{ uvek u na{im srcima i mislima.

Sestra Milena.

Valentin i Goran.

Tvoj ujak Dragan sa porodicom.

45295

45273

45239

Pro{la je tu`na godina od kako nisi sa nama.

Vreme prolazi, ali tuga ostaje. Mama, tata, porodica Mocanov.

Tvoja }erka Mina i sestra Ikica.

45218

45259

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

nedeqa15.januar2012.

Sa neizmernom tugom i bolom se opra{tamo od na{eg dragog prijateqa, gospodina

^edomiru Radovi}u

Lazara Lukaji}a

od porodice Divqak.

45292

Posledwi pozdrav bratu Peri.

Danas, 15. januara 2012. godine, navr{ava se {est meseci od smrti na{eg dragog supruga, oca i brata

Radovana Me|edovi}a

preminulog 5. decembra 2011. godine. Dragi Lazo, toliko smo ti zahvalni na divnom prijateqstvu koje je zauvek povezalo na{e porodice, za godine dru`ewa tokom kojih smo podelili mnoge radosne i povremene tu`ne trenutke, za divne pri~e, savete i `ivotna iskustva koja si tako nesebi~no delio sa nama. Tvoja uspomena }e zauvek ostati u na{im srcima i se}awu.

Sa qubavqu, ponosom i tugom ~uvamo uspomenu na wegov svetao lik i ~astan `ivotni put. Osta}e ve~no u na{im srcima i mislima.

Zauvek o`alo{}eni: supruga Zagorka, sin Sa{a, }erka Mirjana i brat Nemawa sa porodicama.

Porodice Maramica i Cantrell. 45274

Petar Balaban

Sa tugom i bolom obave{tavamo sve prijateqe i rodbinu da je preminula na{a draga supruga, majka i baka

21. 5. 1961 - 13. 1. 2012.

45004

TU@NO SE]AWE na na{e drage roditeqe.

Dana 15. januara dajemo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom suprugu, ocu i dedi

Brat Miroslav sa porodicom. Sahrana je obavqena 14. 1. 2012. godine, u 14 ~asova. 45277

Posledwi pozdrav sinu Peri.

Vida Dugin 22. 12. 2005 - 2012.

Jelena Trpinac

Sretku Stankovi}u

Sahrana }e se obaviti 16. 1. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu Staro \ur|evo, u Temerinu.

Puno nam nedostaje{, se}amo se Tvojih re~i i uvek si nam u mislima. Sa qubavqu i zahvalno{}u ~uvamo te u na{im srcima.

Petar Balaban O`alo{}ene porodice Trpinac i Mavri}.

Stojan Dugin 11. 2. 2009 - 2012.

Majka An|elka i otac Vasa. ]erke Mira i Maja sa porodicama. 45290

45278

45183

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi pozdrav suprugu i ocu Peri.

POMEN Navr{avaju se 4 godine od smrti na{eg dragog

Petar Balaban Mirka Vidovi}a

Jeleni Supruga Jasmina i sinovi Miroslav i Du{an.

Tvoji najmiliji. Supruga Jerina, k}i Svetlana, sin Svetislav i unu~ad Strahiwa, Selena, Lav, Bor i Jug.

2008 - 2012.

od Nece sa decom.

S qubavqu i tugom uspomenu na wega ~uvaju: sin Radomir, }erka Marica sa porodicama.

45291

45222

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom

Rajku Novakovi}u 2011 - 2012. odr`a}emo danas, 15. 1. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Ka}kom grobqu. O`alo{}eni wegovi najmiliji: supruga Danica, sin i }erka sa porodicama.

45279

45256

POMEN

Napustila nas je moja mila sestra

45276

Dana, 17. 1. 2012. godine navr{ava se godina od tvog odlaska dragi na{.

DVADESETOGODI[WI POMEN

IN MEMORIAM

15. januar 1983 - 15. januar 2012.

Predrag ]osi} Dragi

Nevenka Miodragovi} ro|. Brzak Oti{la si tiho, kao {to si ceo `ivot pro`ivela! Tvoja plemenitost se pamti, a mi ~uvamo zajedni~ke uspomene u na{im srcima. Tvoja sestra Milica, Slobodan, Radmila, Ivana, Bojana i Anastasija. 45275

1971 - 1992.

Petar Mudri Uvek si u srcima tvoje supruge, sina i k}erke sa porodicama. 45111

Pro{lo je dvadeset godina od kako si nas napustio. U \akovu (Slavonija) si 1991. slu`io vojsku. ^esto si ponavqao â&#x20AC;&#x17E;izdali su nasâ&#x20AC;?, a da nisi nikada objasnio taj ~in. Po~ivaj u miru. Otac @arko. 45181

Prof. dr Sredoje Stana}ev Sa qubavqu i po{tovawem uvek }e ga se se}ati wegovi: Milena i Dragan. 45107

tv program

nedeqa15.januar2012.

08.05 Цртани филм 08.10 Биби чаробница и тајна плавих соова, филм 10.00 Све о животињама 10.30 Кад зазвони: Ризиковање 11.00 Знање имање 12.00 Вести 12.10 Еко: Европска Сахара 12.35 Центар света 13.00 Додати живот годинама 14.00 Нови таблоид НС 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.10 Здраво живо 15.30 Чари риболова 16.00 Ток шок 17.00 ТВ Дневник 17.20 Све(т) око нас 17.45 Временска прогноза 17.55 Златни глас, филм, 2.део 19.30 ТВ Дневник 20.10 Живот 21.00 Ловац 22.00 Војвођански дневник 22.30 Спортска хроника 22.45 1. КУП нација у боксу за жене-финалне борбе, снимак 23.40 Грување 23.35 Ловац 01.20 Златни глас, филм 2.део 02.50 Све(т) око нас

07.30 08.00 09.00 11.00 13.00 13.45 14.30

Глас Америке Приче из књижаре Портрет привредника Више од откоса Филм: Наша земља Арт бокс Ћаскање

06.05 08.00 09.05 11.05 12.35 13.00 13.15 13.30 14.10 14.50 15.15 16.03 16.55 18.27 19.00 19.30 20.05 21.00 22.10 00.00 00.22 02.07 03.32 04.03 04.53

Први Куп нација - бокс за жене РТВ ће приказати најузбудљивије, финалне мечеве са Првог купа нација у женском боксу који се данас организује у Сомбору. Поред домаћих шампионки љубитељи бокса моћи ће да виде звезде женског бокса из 20 земаља са четири континента. Домаћи навијачи највише очекују од Маре Павлов из Жабља. (РТВ 1, 22.45)

Ланин судар са стварношћу на дочеку нове 1964. године, оставиће тежак утисак и на њене другарице Рину и Инду. Испоставило се да је страни дипломата Хусеин ожењен, па разочарана Лана одлази да живи у Лондон... Улоге: Весна Станојевић, Наташа Нинковић, Војин Ћетковић, Слободан Ћустић, Раша Буквић, Паулина Манов, Невена Ристић, Тијана Чуровић Режија: Иван Стефановић (РТС 1, 20.05)

РУКОМЕТ: ЕП

Пољска – Србија

10.35 10.40 10.50 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.30 23.00

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Плаже шездесетих Зимзарије, дечији програм Коњић грбоњић, позоришна представа за децу Капљица, цртани филм Приче из Индије, цртани (слов) Приче испод јелке, цртани (слов) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда, емисија за пољопривреднике (мађ) Мађарска народна музика Заједно Куштиљ-Круг и Лумина, док. филм на румунском са титл. на српски Свет Рома (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Новогодишње-божићна емисија на украјинском Спектар (буњ) Македонско сонце Емисија на мађарском ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Баразда, емисија за пољопривреднике (мађ) „Дан Русина“, пренос из Ђурђева Дотики, породични магазин (слов) ТВ Спорт (мађ) Плаже шездесетих

10.30 11.00 12.06 12.15 13.15 13.45 14.07 15.51 16.50 17.40 17.45

21.45 22.00

09.45 11.30 12.00 14.30 17.00 19.00 20.45 21.15 23.15 01.15

Премијер лига: Тотенхем – Вулвс Голови Премијер лиге Шампионат: Ватфорд – Ридинг Премијер лига: Њукасл – КПР Премијер лига: Свонси – Арсенал Белгијска лига: Андерлехт – Клуб Бруж Голови Премијер лиге Португалска лига: Брага – Спортинг Руска кошарка: ЦСКА – Спартак СПБ Белгијска лига: Варегем – Генк

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Бибер плус, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер плус, 19.00 Филм, 20.30 Бибер плус, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

00.36 01.00 02.30 03.30 04.50 05.35

Наташа Нинковић

04.00 06.00 07:30 08.30 09.30 14.00 15.05 17.05 19.00 19.15 21.05 23.30 00.30 01.30

Дођи на вечеру Домаћин Жене Галилео Филм: Џингис Кан-Ратник и владар Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Филм: Тесна кожа 3 Вести Филм: Танго и кеш Филм: Хари Потер и ватрени пехар Кобра Став Србије Топ спид

Ексклузивно у емисији „Утисак недеље” први пут заједно у студију Светислав Басара и Ђорђе Вукадиновић. Да ли је сукоб Вукадиновић- Басара, спор између две Србије, нешто сасвим лично или нова српска фамозна измишљотина? Ауторка: Оља Бећковић (Б92, 21.10)

(РТС 2, 18.10)

23.20 00.08

07.35 08.05 08.30 09.00 09.50 10.10

Индија Водич за родитеље Знање на поклон Цртани филм Кућне мајсторије Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Штребери Спортски преглед Филм: Полицијска академија 6: Опсада града АБА лига: Олимпија – Звезда Џет сет Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Време чуда Супернатурал

Утисак недеље

19.45 20.10

Филм: Отићи и вратити се Азбука родитељства Филм: Не боли ме Време је на мојој страни Свети Серафим Саровски Најбољи лек Седам НС дана Вести Вреле гуме Лична грешка Вести Инспектор Морс Вести Храна и вино Документарни програм Објектив Документарни програм Ево нас код вас Серијски програм Објектив 7 НС дана Инспектор Морс

05.00 07.30 08.00 10.00 10.30 11.00 11.35 13.15 14.25 16.35 17.00 19.00 20.40 21.10 23.00 23.50 00.10 01.45

17.55 18.10

06.30 08.30 09.00 10.40 11.05 12.00 12.30 13.00 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 22.30

Амен ађес Дозволите... Тролови Бернард Поштар Пат Занимање дете 3

Цват липе на Балкану

(Панонија, 18.30) Војвођанске вести Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Клатно Глас Америке

07.00 08.00 09.00 09.25 09.30 09.45

СЕРИЈА

Улови трофеј 15.30 16.00 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Сат Цват липе на Балкану Шљивик (финале) Сасвим природно Слагалица, квиз Дневник Цват липе на Балкану Ја имам таленат Неочекивана љубав, филм Дневник Егзит Шљивик (финале) Сасвим природно Сат Цват липе на Балкану

dnevnik

c m y

06.00 06.30 07.00 08.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.15 13.30 14.30 15.00 16.00 18.00 19.00 19.30 20.00 22.00 23.00 01.00 03.00 04.30

Мој љубимац Знање имање Верски календар Е-ТВ Културако аресипе Српски источници Откачене клинке, филм за децу Концерт руског кубањског козачког оркестра 2. део Календар кроз векове Рукомет: ЕП (Пионир, Чаир) Рукомет: ЕП, свечано отварање, пренос Рукомет: ЕП Рукомет: ЕП. Пољска-Србија, пренос Рукомет: ЕП Рукомет: ЕП, Данска-Словачка, пренос Рукомет: ЕП Рукомет: ЕП, Немачка-Чешка, снимак Јелен топ десет Рели: Дакар серија Аргентина-Чиле, преглед Викенд Евронет Рукомет: ЕП, Пољска-Србија, р. Рукомет: ЕП, Данска-Словачка, р. Рукомет: ЕП, Немачка-Чешка, р. Јелен топ десет Мој љубимац

ВОА Слике живота Маратон Универзум Филм: Детектив понављач Топ шоп Улови трофеј Мајсторски Здравље и Ви Кефалица Фуснота Прљави полицајци Слике живота Откопчано Филм: Сачувај последњи плес Лажи ме Кефалица Слике живота Филм: Немогућа мисија 2 Откопчано Филм: Дежурни кривци Филм: Сачувај последњи плес Откопчано Филм: Дежурни кривци

Оља Бећковић

07.00 Добро јутро 10.00 Филм: Прсте себи, она је још млада! 12.00 Шопингхоличарке 14.00 Гранд хит године 15.00 Ја то тако 16.00 Недељно поподне са Леом Киш 18.00 Филм: Шта се згоди да се љубав роди 19.30 Национални дневник 20.00 Папарацо лов 21.00 Тренутак истине 22.30 У рингу 23.30 Плејбој 00.30 Филм: Панишер 2: Ратна зона 04.15 Филм: Шта се згоди да се љубав роди 04.00 Филм: Прсте себи, она је још млада!

Захарија Трнавчевића

Знање на поклон Уз Захарија Трнавчевића, водитеља са више од пола века искуства у пољопривредном новинарству и његове сараднике, гледаоци ће имати прилику да сазнају много о новим аграрним методама уз помоћ којих ће унапредити посао, а самим тим и повећати приходе. (Хепи, 07.30) 06.00 07.30 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 02.00 03.30

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељи Мега минималас Меда Чарли Телешоп Вести Барби и вилинска тајна Хорсленд Магична чигра Фантастично путовање Подивљали диносауруси Пресовање Телешоп Вести Парови – уживо Филм Телемастер Мој подвиг Парови – преглед дана Парови – уживо Једна жеља, једна песма Парови – вече Филм Једна жеља, једна песма

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa15 . januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 09.55 Спасавање оронулих грађевина 10.50 Луксузни дом 11.45 Најбољи амерички кувар 16.20 Л.А. Инк 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 НY Инк 19.05 Нисам знала да сам трудна 20.00 Највећи губитник 20.55 Породилиште 21.50 Аљаска са Саром Пејлин 22.45 Полицајке округа Брауард 23.40 Л.А. Инк 00.40 Највећи губитник 01.40 Породилиште

15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Севдах У крупном кадру Звезде сребрног екрана Једнакост за све: Тусен Лувертир и Хаићанска револуција Човекова историја Рим није изграђен за један дан Како су направљени „Мајмуни“ Тајм тим година X Духовна музика Летећи носач авиона Мајка Тереза – Светица таме Азијске монархије Лондонска болница Прича о Херкулеануму Ко си заправо ти? Тајм тим година X Духовна музика Летећи носач авиона

08.00 09.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Дигсвил Спаркијева велика вантура Путујуће приче Граница Три амигоса Тито и ја Рикошет Зли поручник Поново гангстер Еротски филмови

08.00 09.30 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00

По но во ганг стер Ре џи Ку пер је мла дић ко ји је про шао „си то и ре ше то“ на ули ци што га је го то во ко шта ло жи во та. Ка ко би се скло нио из ло шег дру штва и око ли не на пу стио је мај ку и њен кварт и усе лио се код оца... Уло ге: Винг Рајмс, Џа Рул, Џо Мортон, Тија Карере Ре жи ја: Џејмс Хантер (Синеманија, 22.00)

07.49 Златна кинотека - Циклус Дагласа Сирка: Имитација живота, филм 10.06 Ни да ни не 11.04 Поаро 12.00 Дневник 12.39 Плодови земље 13.25 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Луцкасти професор, филм 16.40 ТВ календар 17.11 Мир и добро 17.46 Баштованка 18.15 Лепом нашом 19.30 Дневник 19.54 Спорт 20.03 Дан међународног признања Републике Хрватске - емисија 21.05 Лоза 22.05 Дневник 3 22.35 Шлеп за расуте терете, док. филм 23.31 Хотел Вавилон 00.25 Недељом у два 01.26 Поаро 02.18 Хотел Вавилон 03.10 Баштованка

Кајл Меклахлан

Пла ви со мот Мла ди Џе фри од ра ста у ти пич ном аме рич ком гра ди ћу у ком се рет ко до га ђа ишта за ни мљи во. Ње го ва ру ти на се ме ња кад у тра ви по ред пу та про на ђе људ ско ухо. Од но си га у по ли циј ску ста ни цу... Уло ге: Изабела Роселини, Кајл Меклахлан, Денис Хупер, Лора Дерн, Дин Стоквел Ре да тељ: Дејвид Линч (ХРТ 2, 22.46)

12.00 12.10 13.10 14.00 16.36 17.15 20.00 22.46 00.45 01.00 01.25

06.45 08.45 10.20 11.50

Тамо где су дивље ствари Филмови и звезде IV Легенда о медведу Васпитање за почетнике II Мртав угао (2009) Ухвати ритам 3Д А-Тим Смрт на сахрани Холивуд на снимању IX Жена временског путника Васпитање за почетнике II Ја сам број четири Сајрус Узвратни ударац Резервни играчи 69. додела награде Златни глобус (уживо) 05.00 Милдред Пирс

\06.15РТЛ Данас 06.50 Икс- Мен 07.15 Поп Пикси 08.10 Ружа ветрова 10.00 Спасавајући Сару Кејн, филм 11.50 Бетовен 5, филм 13.30 Умри мушки 4, филм 15.50 Острво 17.40 Ексклузив Викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Двострука опасност, филм 21.50 ЦСИ: Мајами 00.20 Астро шоу 01.20 РТЛ Данас 01.55 Изгубљено у неповрат, филм

Ли би жи ви у срет ном бра ку са сво јим су пру гом Ни ком и си ном Ме ти јем. Јед не но ћи, ко ју су су пру жни ци од лу чи ли да про ве ду на свом бро ду, Ли би се бу ди, схва та да Ни ка ниг де не ма и при ме ћу је ка ко је чи тав брод кр вав... Уло ге: Ешли Џад, Брус Гринвуд, Џеј Брези, Томи Ли Џоунс Ре жи ја: Брус Бересфорд (РТЛ, 20.00)

10.50 11.00

06.00 07.40 08.05 09.30 09.55 12.00 13.45 15.55 17.25 17.55 19.40 20.05 21.55 23.25 00.10 02.00

Неш бриџис Филм: убиства у Мидсамеру Видовњак Краљевски болесници Филм: Ејс вентура Филм: Мегапиране Мистерије Хејвена Да ли знате ко сте? Плаве крви Добра жена Краљевски болесници

Дво стру ка опа сност

08.05 08.12 08.38 09.04 09.24 10.10

Тија Карере

06.00 07.00 09.00 14.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Мала ТВ ТВ вртић Веселе тројке Хамтаро Мерлин Венген: Светски скијашки куп - слалом (М), пренос 1. вожње Портрет Цркве и места Гола: Миса, пренос (не. код на сат.) Библија (не. код на сат.) Шкриња Венген: Светски скијашки куп - слалом (М), пренос 2. вожње Циклус носталгија: Пинк Пантер, филм Олимп - спортска емисија Хокеј, Ебел лига: КХЛ Медвешчак Загреб - ЕЦ Рекорд - ВСВ Вилах, пренос Бездан, филм Филмски бутик: Плави баршун, филм Посебни додаци Гаража Ноћни музички програм

16.30 18.10 20.00 21.55 23.40

Смртна опасност Господин Шав Четврти спрат Бекство са десет милиона долара Викенд на селу Жена, мајка, убица: Прича Мари Хили Боље мртав него жив Девлин Протуве са трибина У сенци моје сестре Осамнаести анђео

04.00 06.10 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.10 02.00

Блаженство Обучена да убије Експлозивна мисија Боб Робертс Момци Људи од заната Менхетн Жена француског поручника Мизери Блаженство Еротски филм Изгубљен међу звездама

13.25 14.55

Ешли Џад

10.00 Врхунско градитељство 10.55 Нафта, зној и нафтне платформе 11.50 Прљави послови 12.45 Опасан лов 13.40 Разоткривање митова 14.35 Амерички чопери 15.30 Аутомобили 16.25 Моћни бродови 17.20 Погранична полиција 18.15 Чудовишта из реке 19.10 Страствени риболовци 20.05 Препродавци аутомобила 20.35 Благо на отпаду 21.00 Лет изнад Аљаске 21.55 Преживљавање удвоје 22.50 Чудо да сам жив 23.45 Невоље у рају 00.40 Погранична полиција 01.40 Лет изнад Аљаске

08.30 09.00 10.00 11.00 11.30 12.45 13.30 14.00 15.45 16.30 17.15 18.45 20.00 23.00 23.45 00.30 01.00

Скијашки скокови Санкање Алпско скијање Санкање Алпско скијање Биатлон Крос-кантри скијање Скијашки скокови Нордијско скијање Биатлон Билијар Пикадо Билијар Рели Скијашки скокови Тенис Тенис

Traì se kandidat na dobrom kursu orowski je u notese beleì da 1972. razlike ânadanovi}: Misli da nije sposoban da vr{i tu u rukovodstvu Srbije nisu ni male ni beznafunkciju. To je rekao i kod Tita. Anarholibera~ajne. „Uloga SK je sve vi{e razvodwavawa. lizam – tu on ne}e da se samokritikuje. Tita zamoLiberalan odnos prema tehnokratskom monopolu liti da on precizira svoje tvrdwe ako do|e na CK. doveo je do toga da se dru{tveno-ekonomski poloàj radnika proizvo|a~a po~eo pogor{avati. Poloàj banaka i drugih velikih prometnih organizacija, koje drè najve}i deo dru{tvenog kapitala i vi{ka vrednosti, odlu~uju}e uti~e na reprodukciju“. Nakon ostavki Nikezi}a i Perovi}eve otvoreno je pitawe kome poveriti srpsku partijsku organizaciju. Dorowski je bio protiv re{ewa koja bi odràla „kontinuitet“ dotada{we politike CK SKS, ali se, trudio i da spre~i o~igledan Milo{ Mini}, {ef diplomatije po Titovoj voqi poku{aj da svu vlast u Srbiji ponovo prigrabi grupa oko Petra Stamboli}a i (Verovatno misli na Titovo pozitivno mi{qewe Draè Markovi}a, jer je dobro znao kakvi su wio ânandanovi}evim nastupima). hovi pogledi na autonomiju pokrajina. Fadiq Hoxa: Protivi se li~nostima koje su biDorowski pi{e: „Sastanak politi~kog aktiva le eksponirane na jednoj strani. Misli da je VlaSrbije je sazvan po zahtevu Tita. On je sugerirao {kali} napogodniji. da se ne brza i da se traì re{ewe, koje }e uticaMa}a{ Kelemen: ânadanovi}, kao ~ovek i koti na jedinstven stav. Dolaze u obzir mla|i qudi, munista, moè da bude kandidat. a ne stariji. Re{ewe treba traìti iz sastava CK. Koq [iroka: Da bar sekretar CK bude iz nepoAko bi se i{lo na kandidata izvan CK, bila bi to sredne proizvodwe. Boji se da se vodi ra~una samo veoma velika degradacija o raspoloèwa inteligencije. CK. Moramo traìti quNije zato da niko od starijih Mada se nije slagao sa de sposobne da to rade i ne dolazi u obzir. koji nisu eksponirani u Bora Pavlovi}: Najboqi od liberalima, Dorowski je bio ovim konfliktima. Li~kandidata Vla{kali}. i protiv poku{aja da svu nosti moraju biti poliBojani}: Izlazi da je te{ko vlast u Srbiji ponovo ti~ki ~iste i jasno angadobiti zajedni~ki predlog. prigrabi grupa oko Petra òvane pre svega prema Moramo obavestiti Tita da se Stamboli}a i Draè nacionalizmu, liberalizajedni~kog predlog ne moè zmu, samoupravqawu. Ako na}i, ve} alternative. (DoMarkovi}a, dobro znaju}i bi mogao neko iz Uè Srrowski komentari{e: O~ikakav je wihov stav prema bije. Poznate tendencija – gledno èli da progura ânaautonomiji pokrajina jasno je bar ko ne misli na danovi}a) celinu Srbije. Ve}insku ânadanovi}: Ponovo inpodr{ku u raspravi dobio Mirko ânadanovi}. terveni{e da se ne prihvata kandidature. Wegov rad se ceni. Kelemen: Da se pitaju kandidati, da li pristaju. Milija Radovanovi}: ûo da je predloèn ânaKo~a Popovi}: Mora se dati realna slika onoga danovi}. Qudi se pitaju {ta onda radimo, za{to su {to se dogodilo. Stvari i odluke su se dogodile. oni podneli ostavke? Misli da treba i}i na re{eSpomenuta su imena, na koja su bile primedbe. we o ~oveku koji nije bio angaòvan do sada. On je Drugovi koji su imali primedbe, nisu hteli do za Vla{kali}a. kraja na wima insistirati. Predsednik CK ne moPredrag Ajti}: Moramo i}i na li~nost koja è biti sporna li~nost. obezbe|uje kontinuitet politike, uvaàvaju}i Senko: Nije za to da Tita dovedemo u situaciju kritiku. Predlaè ânadanovi}a. da on odlu~uje. Moè biti za Vla{kali}a. Draà Markovi}: Protivi se mi{qewima koja ânadanovi}: Ne moèmo na}i li~nost koja je polaze od re{ewa kao da se ni{ta nije dogodilo. ostala neangaòvana. Pledira za prelom. Ne slaè se sa predlogom da Konsultacije sa Titom o novim ~elnicima CK kandidat bude ânadanovi}. Treba pro{iriti SeSKS nastavqene su u Splitu oktobra 1972. [ta je kretarijat CK jer se pona{ao odbrana{ki. Predsve Titu re~eno Dorowski beleì: laè Vla{kali}a. „Ima nacionalisti~kih pojava, naro~ito u BeoMilenkoBojani}: Predlaè ânadanovi}a i sugradu intenzivna aktivnost. U Srpskoj kwièvnoj gerira da se direktno pita Tito jo{ jednom. zadruzi Dobrica ]osi} podneo ostavku i ~lanovi Petar Stamboli}: Saglasan sa orijentacijom da upravnog odbora. Sekreterajat nije do{ao do jese bira iz sastava CK i mla|i. Polemi{e sa Bojadinstvenog re{ewa. Ostvaren je korak napred – ni}em, kao da se stvar svodi na efikasnost, a ne na prihva}eni su kriteriji da se bira iz sastava CK. kurs. Ne slaè se sa predlogom za ânadanovi}a. Nije bilo nijednog predloga koji nije osporavan“. Video je stenogram razgovora kod Tita i smatra Tito: Ne zna Vla{kali}a. îtava Jugoslavija kako bi boqe bilo da ânadanovi} dokaè da je na o~ekuje da vi razmislite i budete jedinstveni. Nekursu. Ako ho}emo jedinstvo, {ta zna~i ânadano}e da traì kandidate. Objektivno da bude nesporvi}. Mnogi bi videli da to nije u skladu sa Titono lice. Dolanc se ukqu~io i rekao da je ~uo kako vim kritikama. Mi smo ovde na probi. Sa Vla{kaje Titova re~ otvorila vrata rankovi}evcima i li}em bi dokazali da smo prevazi{li stawe. nacionalistima“.

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕВАН ДОРОЊСКИ – ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa15.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Недеља је један од оних дана када можете ујутру дуже да спавате, да се излежавате и полако пијете своју јутарњу кафицу у кревету, међу јастучићима. Венера у знаку Риба вам доноси чист хедонизам.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

15. januar 2012.

Данас можете успоставити добре односе сарадње, љубави и разумевања с другима, посебно с партнером. Драга особа је склона вашим утицајима и сугестијама. Најбоље је да се опустите.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Веома динамични дани су пред вама. Предлажем продужени викенд и путовања с друштвом. Партнерски однос изискује да следите путоказе драге особе јер воде у чврсте и успешне реализације.

Ваш Месец је упловио у ваздушни знак Ваге па сте склони дипломатским решењима, дружењу и усаглашавању с другима. Партнер се држи прилично доминантно. Али, нежност отвара сва врата.

Иако је недеља, треба да будете вредни и радни. Било да вам долазе гости или обилазите ширу родбину, друштво, у сваком случају, може бити веома занимљиво. Наравно, треба да будете умерени.

Убачени сте у машину, и нема предаха ни одмора за вас. Комуникација и међусобно разумевање с другима су веома важни у овом периоду. Планирајте нове послове и пројекте за сутра.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Ништа ново се не дешава и не морате журити ни у чему. Нико неће побећи. Недеља протиче сама по себи. Једна женска особа из даљине вас интригира. Ускоро ћете сазнати одређене вести.

Од Нове године сте у могућности да започињете успешне послове и односе. Уколико бисте да региструјете приватну фирму, добро се припремите. Нека све буде званично ОК. Немојте журити. Биће.

Полако и смирено, све се одвија по својој инрецији. Данас је опуштенији дан, али, прегураћете га без последица. Можете више времена посветити својој породици, деци, укућанима, родитељима.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Неодлучни сте. Контактирајте с онима који вас разумеју, излазите, дружите се или се усамите. У основи сте стуб свог живота и позиције коју заузимате. То је бар свима јасно. Побољшајте имунитет.

Имате повољан уплив Месеца из ваздушног знака Ваге па и добре друштвене и менталне контакте, посебно са женским бићима. Своје идеје пласирате с лакоћом. Изражен индивидуализам.

Љубавни однос треба да доминира. Уживајте удвоје, уз пуну трпезу и филмове, музику, свеће и свећице. Избегните непозване госте. Толерантни сте, али немојте трпети оно што вам смета, када вам засмета.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Деч ку „џе па рац” од 10 „со мо ва” PROGNOZA

Могућ

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

слаб снег

Madrid

NOVI SAD: Jo{ hladnije i vetrovito uz promenqivu obla~nost i mogu} slab sneg, ve}inom na Fru{koj gori. Vetar poja~an severozapadRim ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -3, a maksimalna London do 2 stepena. VOJVODINA: Jo{ hladnije uz promenqivu obla~nost i mogu} slab Cirih sneg na jugu Vojvodine, a u ostalim predelima suvo. Vetar poja~an severBerlin ni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -4 do -2, a maksimalne od 1 do 3 stepena. Beч SRBIJA: Jo{ hladnije i vetrovito uz promenqivu obla~nost i moVarшava gu} slab sneg u zapadnim, centralnim i ju`nim predelima. Vetar umeren do poja~an severni i severozapadni. Pritisak iznad normale. MiKijev nimalne temperature od -4 do -1, a maksimalne od -1 do 3 stepena. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana hladno i ve}inom obla~no sa povremenim slabim snegom. Ve}a {ansa za sneg je Oslo u centralnim i ju`nim predelima Srbije u ponedeqak, dok je u utorak sneg mogu} u ve}ini krajeva. Vetar umeren do poja~an severozapadni. St. Peterburg Od ponedeqka }emo imati ledene dane jer dnevna temperatura ne}e Atina prelaziti 0 stepeni C u mnogim mestima. Pariz BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: O~ekuje se blago poboq{aMinhen we biometeorolo{ke situacije, ali se svim hroni~nim bolesnicima i daqe savetuje oprez i pridr`avawe propisane terapije. MeteoroBudimpeшta patske reakcije mogu}e su u blagoj formi, a u saobra}aju se preporuStokholm ~uje pove}ana pa`wa.

9 11 7 0 4 5 0 -2 -4 -3 -3 10 5 1 3 -1

На кон бо га тих му шка ра ца с ко јим је би ла у ве зи и бра ку Џе ни фер Ло пез са да љу би 24-го ди шњег Ка спе ра Смар та ком је због ње го вог ло шег фи нан сиј ског ста ња од лу чи ла да да је и не дељ ни џе па рац. Тач ни је, из нос од 10.000 до ла ра, 42-го ди шња Џе ни фер Ло пез је од ре ди ла да да је јед ном не дељ но свом но вом деч ку пле са чу Ка спе ру Смар ту ка ко мо же и он рас по ла га ти с нов цем, а не да она пла ћа све. - Џе ни фер је мр зе ла да сва ки пут кад иду на ве че ру она мо ра да ва ди кре дит ну кар ти цу и пла ћа. На да да се са да Ка спер не ће мо ра ти два пут раз ми сли ти пре не го ку пи по клон за ње ну де цу или пре не го је од ве де на ро ман тич ни ви кенд. Она се мо же са ма бри ну ти за се бе, али је тра ди ци о нал на у то ме што же ли да му шка рац пре у зме ини ци ја ти ву - от крио је упу ће ни из вор. То на вод но ни је баш оду ше ви ло ње ног бив шег му жа Мар ка Ен то ни ја, баш као ни што ње го ва де ца мла ђа ног пе ва ча већ на зи ва ју оцем. Он сма тра ка ко је за Џе ни фер Ка спер са мо афе ра ка ко би се осе ћа ла бо ље по сле раз во да.

VIC DANA - Куда журиш? - пита човек комшију на улици. - Кући, да кувам ручак жени. - Зашто? Зар је болесна? - Не, него гладна!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

241 (0)

Slankamen

259 (-1)

Jaшa Tomiћ

Apatin

300 (3)

Zemun

287 (-5)

Bogojevo

256 (4)

Panчevo

306 (-4)

Baч. Palanka

249 (2)

Smederevo

462 (-8)

228 (2)

Tendencija stagnacije i opadawa

Novi Sad

SAVA

N. Kneжevac

176 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

237 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa

Titel

250 (0)

NERA

Hetin

72 (0)

TISA

60 (0)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 152 (-15) Beograd

Kusiћ

240 (-4)

40 (0)

Reшeњe iz proшlog broja