Dnevnik 15.februar 2011.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 15. FEBRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22990 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KRIZA POTRESA VLADAJU]U KOALICIJU

Premijer smewuje Dinki}a, G17 plus ostaje u Vladi NASLOVI Ekonomija 4 Radnici „Banata” nemaju ni za hleb 5 Natezawe bednog minimalca 5 U razgovorima s MMF-om plate kamen spoticawa

Tre}e doba 6 Ni{ta od spojenih sudova

Novi Sad

OBELE@ENI DAN DR@AVNOSTI I DAN VOJSKE SRBIJE

Crna 12 Osam godina za ubistvo sina

Balkan 23 Titovi pioniri disciplinuju talibane

Foto: A. Erski

7 Havarija ohladila pola grada

8 Ra~uni pridavili nov~anike 8 Fajront na klizali{tu u centru 9 Umesto „Mornarice” marina i strani kapital 9 Stiglo 120 novih kontejnera

Foto: B. Lu~i}

str. 2 i 3

Ponosni na tradiciju

str. 15

[ANDOR KEPIRO OPTU@EN U MA\ARSKOJ

U KRU GU KCV PRO TE STO VA LI ^LA NO VI TRI SIN DI KA TA ZDRAV STVE NIH RAD NI KA

Male zarade ti{te i bele mantile

„Novosadskog yelata” sti`e pravda?

str. 15

SPORT

n DUDA IVKOVI] VI[E NIJE SELEKTOR SRBIJE

str. 13 str. 16 – 21

n VESELI NAJBOQI MLADI IGRA^ EVROPE

n ODJECI EP KARATISTA U NOVOM SADU

Obla~no i suvo

n TROICKI U TOP 20

n NASTAVQA SE LIGA [AMPIONA

Najvi{a temperatura 4 °S

Vinari slavili Svetog Trifuna

str. 8, 10 i 11

POLiTikA

utorak15.februar2011.

PO SLE PRE MI JE RO VE OD LU KE, NA PO TE ZU PAR LA MENT

Ka ko }e se bro ja ti do 126?

Vla da ju }a ko a li ci ja za sme nu mi ni stra Mla |a na Din ki }a mo ra obez be di ti naj ma we 126 gla so va u re pu bli~ kom par la men tu jer mu man dat mo `e pre sta ti tek kad se obez be di ap so lut na ve }i na u Skup {ti ni Sr bi je. A s ob zi rom na to da G17 plus, ~i ji je Din ki} li der, u Skup {ti ni ima 24 po sla ni ka, De mo krat ska stran ka, ko ja je sto `er vla da ju }e ko a li ci je, po dr {ku za sme nu Din ki }a o~i gled no }e mo ra ti da po tra `i mi mo par la men tar ne ve }i ne.

Na im e, vla da ju }a ko a li ci ja ima u Skup {ti ni Sr bi je 129 po sla ni ka, a uz 24 man da ta G17 plus, tu je 78 po sla ni ka DS-a, od no sno po sla ni~ ke gru pe ZES-a, 15 man da ta Ko a li ci je SPS–JS-a, te pet po sla ni ka PUPS-a i se dam po sla ni ka iz stra na ka ma wi na. Od opo zi ci o nih par ti ja, s 56 man da ta naj broj ni ji je SRS, SNS-u pri pa da 22 man da ta, DSS-u 20, LDP-u 12, a No voj Sr bi ji de vet man da ta, dok je je dan po sla nik sa mo sta lan.

Naziv

^lanova

POSLANI^KA GRUPA G17 PLUS

24

POSLANI^KA GRUPA DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE - VOJISLAV KO[TUNICA

20

POSLANI^KA GRUPA ZA EVROPSKU SRBIJU

78

POSLANI^KA GRUPA LIBERALNO DEMOKRATSKA PARTIJA

12

POSLANI^KA GRUPA MAWINA

7

POSLANI^KA GRUPA NAPRED SRBIJO

22

POSLANI^KA GRUPA NOVA SRBIJA

9

POSLANI^KA GRUPA PARTIJA UJEDIWENIH PENZIONERA SRBIJE – PUPS

5

POSLANI^KA GRUPA SOCIJALISTI^KA PARTIJA SRBIJE - JEDINSTVENA SRBIJA

15

POSLANI^KA GRUPA SRPSKA RADIKALNA STRANKA

56

SAMOSTALNI POSLANIK Par la ment je u oba ve zi da se o pred lo gu pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a iz ja sni na pr voj sed ni ci

De ja no vi}: Sed ni ca mo `da kra jem fe bru a ra Pred sed ni ca par la men ta Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je ju ~e da ne o~e ku je van red ne par la men tar ne iz bo re zbog po kre ta wa po stup ka za sme nu pot pred sed ni ka Vla de Mla |a na Din ki }a.

– Sve dok u Skup {ti ni po sto ji par la men tar na ve }i na, ne ma raz lo ga za ras pi si va we van red nih par la men tar nih iz bo ra – re kla je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, do dav {i da od la zak bi lo kog po je din ca „ne zna ~i da je Vla da pa la”.

Ona je ka za la da bi, uko li ko pred log za raz re {e we Din ki }a stig ne u Skup {ti nu pre po ~et ka pr ve pla ni ra ne sed ni ce, po sla ni ci o we mu mo gli ras pra vqa ti kra jem fe bru a ra. Po we nim re ~i ma, pro ce du rom je pred vi |e no da pre mi jer taj pred log do sta vi pred sed ni ku Skup {ti ne.

– Na pr voj na red noj sed ni ci taj pred log za raz re {e we sta vi }u na dne vi red, po sla ni ci di sku tu ju o to me, iz ja {wa va ju se i ako se raz re {e we iz gla sa, u ro ku od dve ne de qe pre mi jer je u oba ve zi da do sta vi pred log za no vog mi ni stra, od no sno no vo ime i pre zi me o ko me }e mo se iz ja sni ti – re kla je pred sed ni ca Skup {ti ne.

1 na kon {to taj pred log bu de zva ni~ no do sta vqen u pro ce du ru. A Din ki} ima pra vo da se obra ti po sla ni ci ma ka da se bu de od lu ~i va lo o we go vom sme wi va wu.

Ina ~e, od pod no {e wa pred lo ga pred sed ni ka Vla de za raz re {e we Din ki }a do od lu ke Na rod ne skup {ti ne mi ni star ne mo `e vr {i ti svo ja ovla {}e wa ve} ih pre u zi ma ~lan Vla de kog ovla sti pre mi jer.

Na i me, po Za ko nu o Vla di, uko li ko par la ment sme ni ne kog mi ni stra, pre mi jer tre ba da od re di dru gog mi ni stra da spro vo di we go va ovla {}e wa, kao i da u ro ku od 15 da na od da na pre stan ka man da ta, pred lo `i Skup {ti ni iz bor no vog mi ni stra, ko ga par la ment bi ra ve }i nom gla so va od ukup nog bro ja po sla ni ka.

Za ni mqi vo je i da se li der G17 plus Mla |an Din ki}, ko ji je, ina ~e, u~e stvo vao su svim post pe to ok to bar skim vla da ma, pr vi put su o- ~a va s po stup kom sme ne, po {to je

dnevnik

c m y

2

dosad obi~ no on, od no sno we go va stran ka, ini ci rao ru {e we naj ma we dve vla de: ka bi ne ta Zo ra na @iv ko vi }a i pr ve vla de Vo ji sla va Ko {tu ni ce.

U ka bi net Mir ka Cvet ko vi }a u{ao je na kon par la men tar nih iz bo ra 2008. go di ne, gde je pot pred sed nik i na ~e lu re so ra eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja. We go va stran ka, pak, u Vla di ima {est mi ni sta ra i osam dr `av nih se kre ta ra.

Din ki} je pret hod no bio mi ni star fi nan si ja u Vla di Vo ji sla va Ko {tu ni ce do ok to bra 2006. go di ne. A na kon de mo krat skih pro me na 2000. go di ne bio je gu ver ner Na rod ne ban ke Ju go sla vi je, od no sno Na rod ne ban ke Sr bi je, do 2003. go di ne. Na funk ci ju pred sed ni ka G17 plus do {ao je sep tem bra 2006. go di ne kao je di ni kan di dat za to me sto, po sle raz la za s do ta da {wim pred sed ni kom Mi ro qu bom La bu som.

B. D. S.

ANALITI^ARI U pr vim re a go va wi ma na kon {to je ju ~e po pod ne pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} sa op {tio da je po kre nuo po stu pak za raz re {e we s du `no sti mi ni stra eko no mi je Mla |a na Din ki }a, po je di ni po li ti~ ki ana li ti ~a ri oce ni li su da je to uvod u pad Vla de.

Stan ko vi}: Na ivi ci iz bo ra – Sr bi ja je sa da na ivi ci van red nih par la men tar nih iz bo ra i te {ko je o~e ki va ti da }e se po sle ove ini ci ja ti ve do sa da {wi part ne ri u vla da ju }oj ko a li ci ji do go vo ri ti – oce nio je po li ti~ ki ana li ti ~ar De jan Vuk Stan ko vi}.

On sma tra da }e pre mi je ro va ini ci ja ti va bi ti uspe {na, po {to iza we sa svim si gur no sto ji

naj ja ~a stran ka u ko a li ci ji, DS. Stan ko vi} je oce nio i da }e sve opo zi ci o ne stran ke po dr `a ti sme wi va we mi ni stra Din ki }a.

– DS ne }e ima ti pro blem s ve }i nom za ski da we Din ki }a. Ono {to }e si gur no bi ti pro tiv me ra G17 plus je ste po vla ~e we iz Vla de Sr bi je, {to si gur no otva ra i pi ta we ve }i ne ko ju ova vla da po se du je – ka zao je Stan ko vi}.

Ba ki}: Ne mi nov no gla sa we Po li ti~ ki ana li ti ~ar Jo vo Ba ki} iz ja vio je da je ras pi si va we van red nih par la men tar nih iz bo ra ne mi nov no.

– Ve ru jem da }e se i}i na iz bo re – re kao je Ba ki}, do da ju }i da po sto ji te o ret ska mo gu} nost da SRS i LDP pru `e po dr {ku Vla di da bi op sta la. – Me |u tim, bi lo bi ve o ma iz ne na |u ju }e da se ta ko ne {to de si.

Pro ko pi je vi}: Uvod u pad Di rek tor Cen tra za slo bod no tr `i {te Mi ro slav Pro ko pi je vi} iz ja vio je da je po kre ta we po stup ka za raz re {e we Din ki }a uvod u pad Vla de i van red ne par la men tar ne iz bo re.

– Taj po tez je na ne ki na ~in iz nu |en jer bi po sle sve ga {to se de {a va lo Vla du ma lo ko mo gao shva ti ti kao vi {e od cir ku sa da

ova kav po tez ni je po vu ~en – re kao je Pro ko pi je vi}, i do dao da se za vre me iz bo ra sma wu ju in ve sti ci je, a da se, s dru ge stra ne, po ve }a va jav na po tro {wa i in fla ci ja. – Eko nom ski, to je dvo stru ka {te ta, ali iz bo ri su u ne kom tre nut ku mo ra li da se de se i sa da se sa mo po me ra ju go di nu ra ni je.

Ko va ~e vi}: Do bar po tez pre mi je ra Kon sul tant za stra na ula ga wa Mi lan Ko va ~e vi} iz ja vio je da je pre mi jer do bro po stu pio, i oce nio da je ova kvi po te zi tre ba lo da se do ga |a ju i ra ni je, kad god je do la zi lo do su ko ba mi ni sta ra.

– Ova wi ho va sva |a ni je do bra za funk ci o ni sa we Vla de i mi slim da je pa met no to {to je Cvet ko vi} ura dio – re kao je Ko va ~e vi}, oce wu ju }i da je to kon struk ti van po tez ~i ji je ciq da se po stig ne funk ci o nal nost Vla de.

On ni je hteo u ovom tre nut ku da da je bi lo ka kve prog no ze o to me da li je ova si tu a ci ja uvod u eko nom sku ne sta bil nost ze mqe.

Na pi ta we ka kva }e sa da bi ti sud bi na za po ~e tih pro gra ma i stra nih in ve sti ci ja, ka `e da je ste sva ka ko „boq ka” {to su mi ni star stva na pra vqe na „po me ri” onih ko ji su do {li na mi ni star ske funk ci je, ali sma tra da do bri pro jek ti ne }e bi ti do ve de ni u pi ta we.

politika

dnevnik

utorak15.фебрuar2011.

3

VANREDNA KONFERENCIJA ZA NOVINARE U VLADI SRBIJE

Pre mi jer Cvet ko vi} sme wu je Din ki }a Pred sed nik Vla de Sr bi j e Mir k o Cvet k o v i} po kre nuo je po stu pak raz r e { e w a pot p red sed ni ka Vla de Mla |a na Din ki }a i dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu fi n an s i j a Slo b o d a n a Ili }a. Vest o sme ni Din ki }a, ko ji je i li der G17 plus, iza zva la je pra vi bum na srp skoj po li ti~ koj i me dij skoj sce ni, a Cvet ko vi} sma tra da ta kva od lu ka ne }e uti ca ti na od n o s e u ko a l i c i j i, ni ti }e do ve sti do pa da Vla de, kao ni do pre vre me nih iz bo ra.

– Mi ni star mo ra da bu de od go vo ran za sve {to iz go vo ri, a Vla da mo ra bi ti slo `na – iz ja vio je pre m i j er obra z la ` u } i od l u k u na ju ~ e r a { woj van red noj kon fe ren ci ji za no vi na re u Vla di Sr bi je.

Cvet ko vi} je ka zao da Vla d a Sr b i j e mo r a da funk ci o ni {e je din stve no da bi se spro ve le pro me ne u 2011. go di ni, i na veo da ova od lu ka ni je usme re na pro tiv G17 plus, da ni su ob u hva }e ni osta li mi ni stri te stran ke i da ne o~e -

ku je da }e do }i do pa da Vla de.

Po Cvet k o v i } e v im re ~ i m a, raz g o v o r i o re k on s truk c i j i Vla de Sr bi je, kon kret nim re {wi ma, i to me ko }e za me ni ti Din ki }a bi }e oba vqe ni u na -

I lo{i rezultati razlog Cvet ko vi} je si no} za RTS iz ja vio iz ja vio da je Vla di po treb na no va ener gi ja i da se sa da pru `i la do bra pri li ka da s no vim i ja kim qu di ma za vr {i pro me ne ko je su neo p hod ne. Pre mi jer je ob ja snio da bi pi ta we raz re {e wa mi ni stra eko no mi je Mla |a na Din ki }a, da to ni je u~i we no ju ~e, ve ro vat no bi lo po kre nu to u pro ce su re kon struk ci je Vla de jer je ostva rio lo {e re zul ta te u bor bi pro tiv ne za po sle no sti.

red ne dve ne de qe. Pre mi jer je re kao da je ju ~e uju t ro o Din k i } e v om raz r e { e w u iz v e s tio pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a.

– Oba ve stio sam ju tros pred s ed n i k a da Vla d a ni j e u mo g u} n o s ti da funk ci o ni {e i da tre ba da se za me ne oni ko ji ru {e we no je din stvo – re kao je pre mi jer, i do dao da su Din ki} i Ili} o od lu ci oba ve {te ni pred po ~e tak kon fe ren ci je za no vi na re. Na pi ta we ka kva je bi la Din ki }e va re ak ci ja, Cvet ko vi} je od go vo rio da ne zna.

Od lu ka o Din ki }e voj sme ni }e, ka ko je na veo Mir ko Cvet ko vi}, u naj kra }em ro ku bi ti do sta vqe na Skup {ti ni Sr bi je na raz ma tra we. Ka ko je za „Dnev nik“ ob ja snio biv { i pred s ed n ik Ustav n og su d a Sr b i j e Slo b o d an Vu ~ e t i}, Usta vom je mi ni stru ga ran to van man dat dok ga Skup {ti na ne raz re {i.

Uko li ko bi Din ki} od lu ~io da we gov G17 plus iza |e iz vla da ju }e ko a li ci je, po ra ~u ni ca ma Ko a li ci je "Za evrop sku Sr bi ju", ko ju pred vo di DS, ne }e do }i do gu bit ka ve }i ne u par la men tu. Ra ~u na se na po dr {ku LDP-a, ali Ta di }e ve de m o k ra t e ima j u jo{ jed n og „ke ca iz ru ka va“.

Na i me, u vla da ju }oj ko a li ci ji se jo{ od je se nas {u {ka lo o to me da Ta di} kon tro li {e dve tre }i ne Din ki }e vih po -

sla ni ka, ko ji bi na we gov mig pre {li u ZES ako je to po treb no. Zbog to ga je, ka ko je „Dnev ni ku“ ob ja {we no iz vr ha stra na ka u vla sti, u do ba ka da se od lu ~i va lo o man da tu Dra ga na [or ma za, G17 plus bio strikt no za to da on pri pa da stran ci, a ne po sla ni ku, i da mo ra bi ti vra }en DSS-u. Ad mi ni stra tiv ni od bor ni je mo -

MLA\AN DINKI]

Li~na promocija – Bi ti mi ni star u Vla di ne sme da bu de sred stvo li~ ne pro mo ci je ve} tre ba da zna ~i od go vor nost za uspeh ce le Vla de – po ru ~io je Cvet ko vi}.

On je na gla sio da bi mi ni star i sva ki ~lan Vla de tre ba lo da bu de od go vo ran za sve {to iz go vo ri.

– Ja sam se, kao pred sed nik Vla de, u pret hod ne tri go di ne mno go pu ta uz dr `ao da od go vo rim ta mo gde sam kao ~o vek ose }ao po tre bu jer sam se sma trao de lom ti ma – is ta kao je Cvet ko vi}. gao da po tvr di da man dat osta je [or ma zu, na ~e mu je ini sti rao DS – ali, ka ko su is ti ca li na {i iz vo ri, „si gur no ne zbog biv {eg funk ci o ne ra i po sla ni ka DSS-a“ – sve dok ni su uba ~e na dva no va ~la na i ti me do bje na ve }i na, bez G17 plus.

Osta je da se vi di oprav da nost ovih tvrd wi, i to ve} na pred sto je }em za se da wu par la men ta.

D. Milivojevi}

Da ~i}: Lo gi~ na po sle di ca su ko ba ko a li ci o nih part ne ra Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} re kao je ju ~e da je po kre ta we po stup ka za raz re {e we mi ni stra eko no mi je Mla |a na Din ki }a lo gi~ na po sle di ca su ko ba ko a li ci o nih part ne ra, ali da osta je pi ta we da li }e bi ti for mi ra na no va par la men tar na ve }i na ili }e bi ti ras pi sa ni iz bo ri.

– To je lo gi~ na po sle di ca ono ga {to se de {a va lo pro te klih da na jer je bi lo to li ko o{trih re ~i iz me |u ko a li ci o nih part ne ra da se po sta vqa lo pi ta we ko je upop {te s ki me u ko a li ci ji – re kao je Da ~i} no vi na ri ma, i do -

dao da je bi lo ne mo gu }e da Vla da osta ne u ovom sa sta vu.

Da ~i} je ka zao da je pred sed nik Sr bi je i De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} oba ve stio li de re Ko a li ci je SPS–PUPS–JS-a o od lu ci pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a i da So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je, na ~i jem je ~e lu, po dr `a va tu od lu ku u skla du s ko a li ci o nim do go vo rom s de mo kra ta ma.

On je do dao da ta od lu ka zna ~i pre i spi ti va we od no sa na ko ji ma je na sta la vla da ju }a ko a li ci ja.

– Mno go je te {kih re ~i pa lo, a to ozna ~a va pre la zak cr ve ne li -

ni je, po sle ~e ga je ve o ma te {ko se sti i raz go va ra ti – re kao je Da ~i}. On je ka zao da je pi ta we da li }e re zul tat od lu ke pre mi je ra bi ti kon sti tu i sa we no ve ad hok par la men tar ne ve }i ne ili }e to re zul ti ra ti iz bo ri ma.

– O~e ku jem da na red ni da ni, za raz li ku od pret hod nih, bu du mo `da i pro stor za ne ke da qe raz go vo re i do go vo re, a do go vor je i da ima i da ne ma ve }i ne – re kao je on, i do dao da mo `da jo{ ima pro sto ra za raz go vo re o Vla di u ko ji ma vo de }u ulo gu tre ba da ima DS. – Ovo {to se de {a va lo se mo glo raz u me va ti kao od re |e no po -

zi ci o ni ra we pred ne ke bu du }e iz bo re i... sta vqa we u pr vi plan raz li ~i to sti po li ti~ kih ak te ra ko ji uda ra ju na isto bi ra~ ko te lo – oce nio je Da ~i}. [ef SPS-a je re kao da je "jed no pi ta we raz li ~i to sti, a dru go je pi ta we sva |e, su ko ba i de struk ci je", i do dao da je ono {to se de {a va lo po sled wih da na "jed no stav no do ve lo do to ga da je bi lo ne mo gu }e da funk ci o ni sa we Vla de osta ne na ova kav na ~in ".

Da ~i} je re kao da Sr bi ju ove go di ne o~e ku ju ve li ki po slo vi i da za to po li ti ~a ri tre ba da iz dr `e pri ti sak pri do no {e wu od lu ka.

PUPS iz ne na |en [ef po sla ni~ ke gru pe PUPS-a Mo mo ^o la ko vi} iz ja vio je ju ~e da ne o~e ku je ras pi si va we van red nih par la men tar nih iz bo ra.

– Mi slim da }e se na }i re {e we i ne o~e ku jem no ve iz bo re, a {te ta je {to ko a li ci o ni part ne ri ni su is po {to va li jed ni dru -

ge – re kao je ^o la ko vi}, i do dao da pred log za Din ki }e vu sme nu za we ga pred sta vqa iz ne na |e we.

rekli su

Mar ko vi}: S DS-om do kra ja man da ta Pred sed nik Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e po vo dom zah te va za raz re {e we pot pred sed ni ka Vla de Mla |a na Din ki }a da Ko a li ci ja SPS–PUPS–JSa osta je u ko a li ci ji s DSom i da }e ta ko osta ti do kra ja man da ta ove vla de.

Mar ko vi} je Ta nju gu re kao da je pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} na ju ~e ra {wem sa stan ku oba ve stio ru ko vod stvo Ko a li ci je SPS–PUPS–JS-a Ivi cu Da ~i }a, Jo va na Kr ko ba bi }a, pred sed ni cu par la men ta Sla vi cu \u ki}-De ja no vi} i we ga da je pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} pred lo `io sme nu pot pred sed ni ka Vla de Mla |a na Din ki }a. On na vo di da JS ne raz mi {qa o tra `e wu no vog part ne ra. Iz bo ri su mo gu }i je di no ako vla da ju }a ko a li ci ja ne bu de ima la po dr {ku u par la men tu, uka zu je Mar ko vi}.

To do ro vi}: Iz nu dio odluku

Ni ko li}: Put za van red ne iz bo re

[ef po sla ni~ ke gru pe SRS-a Dra gan To do ro vi} oce nio je ju ~e da je mi ni star eko no mi je i re g i o n al n og raz v o j a Mla |an Din ki} "iz nu dio" od lu ku pre mi je ra Mir k a Cvet k o v i } a da po k re n e po s tu p ak za we go vo raz re {e we.

To se, po To do ro vi }e vim re ~i ma, mo glo o~e ki va ti ~im je To mi ca Mi lo sa vqe vi} pod neo ostav ku na me sto mi ni stra zdra vqa. To do ro vi} sma tra da se ova kav is hod mo gao o~e ki va ti jo{ ka da je Din ki} iz ja vio da je ob ma nuo gra |a ne Sr bi je da }e do bi ti de o ni ce u vred no sti od 1.000. evra i da je to ura dio zbog pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a.

On je ta ko |e re kao da je "o~i gled no da Din ki} ho }e po sva ku ce nu da uhva ti me sto pred iz bo re, a da li }e oni bi ti pre vre me ni ili 2012. go di ne, uop {te ni je bit no".

Pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} oce nio je ju ~e da je od lu ka pre mi je ra Sr bi je da po kre ne po stu pak za raz re {e we mi ni stra eko no mi je Mla |a na Din ki }a "put za ras pi si va we van red nih par la men tar nih iz bo ra".

– Da nas je iz ve sno da ta kva gar ni tu ra vi {e ni ka da ne mo `e bi ti na vla sti u Sr bi ji.

Ima te pot pred sed ni ka Vla de Din ki }a, ko ji op tu `u je pre mi je ra da je ne spo so ban i da se ni za {ta ne pi ta. Ka kva je to Vla da? – ka zao je Ni ko li} na kon fe ren ci ji za no vi na re.

On je do veo u pi ta we od no se u vla da ju }oj ko a li ci ji i upi tao ka kva je to Vla da ako naj ve }a stran ka op tu `u je naj ma wu stran ku da tro {i sav dr `av ni no vac. Ni ko li} je ju ~e raz go va rao s de le ga ci jom EU, ko ju je pred vo dio za me nik ge ne ral nog di rek to ra Di rek to ra ta za pro {i re we EU Ste fa no Sa ni no.

Pri hva tam raz re {e we, G17 plus osta je u Vla di On je na gla sio da, bez ob zi ra Li der G17 plus Mla |an Din na sve, ve ru je u re form ski ka ki} sa op {tio je si no} da pri pa ci tet DS-a i da ih i da qe vi hva ta od lu ku pre mi je ra Mir ka di kao part ne re. Din ki} je re Cvet ko vi }a, ko ji je po kre nuo kao da ras pi si va we par la men po stu pak we go vog raz re {e wa, tar nih iz bo ra za vi si od pred da }e stran ka na sle de }oj sed sed ni ka Sr bi je, kao i da je uve ni ci Pred sed ni {tva od lu ~i ti ren u to da }e o to me ko }e bi Uje di we ni re gi ti no vi mi ni @ao mi je ako se o ni Sr bi je na star eko no mi je, a Tadi}u nije dopala tim iz bo ri ma da }e ko a li ci o istina, a istina je ostva ri ti dvo ci nim part ne ri ma fren re zul tat. pre pu sti ti od lu da stawe u zemqi On je re kao da je ku o pot pred sed nije dobro upra vo to raz log ni~ kom me stu u zbog ~e ga se "sve Vla di Sr bi je. ovo ra di" i da se part ne ri pla Din ki} je na kon fe ren ci ji za {e re zul ta ta URS-a na sle de no vi na re, po sle sed ni ce Pred }im iz bo ri ma. sed ni {tva, re kao da je toj – Uve ren sam u to da }e mo stran ci naj va `ni ja sta bil nost ostva ri ti do bar re zul tat na iz dr `a ve i dru {tva i da je zbog bo ri ma, a ne ka se Ta di} za pi ta to ga od lu ~io da pri hva ti raz da li je da nas na pra vio do bar re {e we, iako sto ji iza tvrd wi po tez – re kao je Din ki}, i do da sta we u dr `a vi ni je do bro i dao da ne ve ru je da }e se we gov da su pro me ne neo p hod ne.

Kalanovi}: Odlazim i ja Ostav ku je pod ne la i mi ni star ka za Na ci o nal ni in ve sti ci o ni plan Ve ri ca Ka la no vi}, a iz G17 plus je re ~e no da }e i za tu funk ci ju pred lo `i ti no vog kan di da ta.

– Kao je dan od mi ni sta ra ne umem da }u tim i jav no go vo rim o pro ble mi ma i za to sam da nas upo zna la Pred sed ni {tvo sa svo jom od lu kom. Du bo ko sam sve sna to ga da Mi ni star stvo za NIP ima jo{ da ra di i pred lo `i }u stran ci ime ~o ve ka ko ji }e na sta vi ti da ra di s istim uspe hom – ka za la je Ve ri ca Ka la no vi}.

Saznao iz medija Din ki} je na veo da o svo joj od lu ci da pri hva ti od lu ku pre mi je ra ni je oba ve stio Ta di }a jer, ka ko je ob ja snio, ni on ni je oba ve {ten o raz re {e wu. Pre mi jer ga, ka ko je re kao, ni je oba ve stio o svo joj od lu ci, ve} je o to me sa znao iz me di ja.

– Na ~in vo |e wa Vla de ni je do bar, ali Bo ris Ta di} je je di ni me ro da van da ga oce ni. @ao mi je ako se Ta di }u ni je do pa la isti na, a isti na je da sta we u ze mqi ni je do bro – re kao je Din ki}.

Li der G17 plus je is ta kao da ta stran ka ni je u~e stvo va la u for mi ra wu Vla de, zbog ~e ga ne }e ni da je ru {i, te ob ja snio da je iz ja va dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu fi nan si ja Slo bo da na Ili }a u ko joj ga je op tu `io za zlo u po tre bu dr `av nih sub ven ci ja u po li ti~ ke svr he "naj o bi~ ni ja pod me ta ~i na", ko ja je "pre li la ~a {u".

– Lu da qu bo mo ra je do ve la do to ga da {tr ~e oni ko ji do bro ra de. Ja ni sam qu bo mo ran ni na ko ga, ni na [u ta nov ca ko ji je po kre nuo voj nu in du stri ju, ni na Mi li cu De le vi}, ko ja je ura di la do sta u pro ce su pri bli `a va wa Sr bi je EU – re kao je Din ki}, i do dao da su ot po ri we go vom ra du bi li mno go ve }i van Vla de.

od la zak iz Vla de Sr bi je od ra zi ti na pro ces pro da je Te le ko ma "Sr bi ja" i da }e no vi mi ni stri na sta vi ti "istim kur som".

Li der G17 plus je jav no pi tao za {to pred sed nik Ta di} "ni je pro zvao svog mi ni stra gra |e vi ne ka da se sli ka i otva ra ne ke sta no ve ko je je dr `a va iz gra di la", po sta vqa ju }i pi ta we i za {to pred sed nik ni je pi tao mi ni stra po qo pri vre de "da li od svo jih pa ra da je no vac u agrar nom bu xe tu".

– To su naj o bi~ ni je pod me ta ~i ne, dr `av ni no vac je dr `av ni i tre ba da se ko ri sti u op {tem in te re su gra |a na. Ako qu di do bi ju po sao u ma ko jem gra du u ze mqi – Za je ~a ru, Va qe vu, Pro ku pqu, Ni {u, Le skov cu, Su bo ti ci, on da je to do bro za gra |a ne ~i ta ve ze mqe i ko god ne {to ura di, tre ba i da pro mo vi {e te re zul ta te – re kao je Din ki}.

G17 plus u Vla di ima {est re so ra i osam dr `av nih se kre ta ra.

Za ku va lo se zbog „Go re wa” Do jav nog su ko ba Mla |a na Din ki }a i Slo bo da na Ili }a do {lo je zbog od lu ke da no va fa bri ka "Go re wa" bu de sme {te na u Za je ~ar, ume sto u Va qe vo.

Ili} je op tu `io Din ki }a za "oti ma we" po sto je }ih stra nih in ve sti ci ja, s ci qem da ih pre me sti u me sta gde su gra do na ~el ni ci iz we go ve po li ti~ ke gru pa ci je, a "zbog ne spo sob no sti da pri vu ~e no ve in ve sti to re". Din ki} je tom pri li kom re kao da su Ili }e ve oce ne bi le pro iz voq ne jer je od lu ka o da va wu ve }ih sub ven ci ja za otva ra we po go na u Za je ~a ru do ne ta na osno vu Vla di ne ured be, po ko joj su za ne raz vi je na pod ru~ ja pred vi |e ne du plo ve }e sub ven ci je ne go za osta le kra je ve.

4

ekonomija

utorak15.februar2011.

PAJ TI] PRI MIO PRED STAV NI KE KOM PA NI JE „CON TI NEN TAL WIND PA RT NERS”

Ame ri~ ki no vac za ve tro ge ne ra to re u Voj vo di ni Na kon bo rav ka u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma, to kom ko jeg je pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti} imao niz sa sta na ka s

gu} no sti raz vo ja na po qu iz grad we ve tro ge ne ra to ra i ve tro e ner ga na.

Ve tar je ne is cr pan eko lo {ki iz vor ener gi je, a Voj vo di -

dnevnik

GU VER NER [O [KI] UVE REN DA DO MA ]A VA LU TA NE ]E PA DA TI

Idu da ni sta bil nog di na ra?

Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki} iz ja vio je ju ~e da je pred Sr bi jom pe riod sta bil no sti do ma }e va lu te i da ne bi tre ba lo o~e ki va ti po re me }a je na de vi znom tr `i {tu.

– Ne vi dim raz lo ga da na de vi znom tr `i {tu uo~a va mo ne ka kve bit ne ne sta bil no sti i ve ru jem da je pred na ma pe riod sta bi li za ci je – is ta kao je [o {ki}.

On je na po me nuo da se pri to me ne mo `e is kqu ~i ti me |u na rod ni fak tor i okol no sti ko je mo gu do }i oda tle „jer, kao {to zna te, pad po ve re wa u evro ili u re gion od ra `a va se na sve ze mqe u na {em okru `e wu, pa i na Sr bi ju”.

– Ve ru jem i da mo ne tar na po li ti ka, ko ja je u ovom tre nut ku uglav nom re strik tiv na, mo ra da da re zul ta te. Dru gim re ~i ma, svi oni ko ji su u svo je ce ne ugra |i va li ne ka kve ne re al no vi so ke de vi zne kur se ve ili in fla ci o na o~e ki va wa tre ba da raz mi sle jo{ jed -

nom i da te ce ne ko ri gu ju na ni `e – na gla sio je gu ver ner. – Ve ru jem da su mu dri pri vred ni ci ve} sa da uo~i li da pred na ma ne po sto ji ri zik ta kvih ne sta bil no sti ko je su ugra |e ne u ce ne i da na vre me spu {ta ju ce ne da bi to is ko ri sti li da pro {i re svo je pri su stvo na tr `i {tu.

On je pod se tio na to da su od kra ja pro {le go di ne oja ~a li apre ci ja cij ski pri ti sci na de vi znom tr `i {tu, od no sno di nar je oja ~ao, pa je NBS po sle du go vre me na bio u pri li ci da ku pu je evre na tr `i {tu, a ne da pro da je.

– Kon stant no ima mo ta kvu si tu a ci ju na tr `i {tu da ve }i broj u~e sni ka ku pu je di na re ne go {to ku pu je evre. To se od ra `a va ne sa mo na sta bil nost kur sa ne go, kao {to vi di mo, i na ja ~a we di na ra. Ta apre ci ja ci ja je, po mom mi {qe wu, in di ka ci ja da se za pra vo u Sr bi ju ra do in ve sti ra iz ino stran stva

– oce nio je [o {ki}. – Vo leo bih vi {e da te in ve sti ci je idu u prav cu di rekt nih stra nih in ve sti ci ja, otva ra wa no vih po stro je wa i rad nih me sta. Tre nut no su one vi {e okre nu te ka in ve sti ra wu u dr `av ne har ti je od vred no sti, ali sve jed no, i to je in di ka ci ja da Sr bi ja pred -

sta vqa atrak tiv nu in ve sti ci o nu de sti na ci ju. [o {ki} je iz ra zio uve re we da taj trend ne }e bi ti ugro `en u na red nom pe ri o du, i do dao da „ne vi di u me |u na rod nom okru `e wu ne po sred ne iza zo ve ko ji bi mo gli de sti mu li sa ti ras po lo `e we in ve sti to ra pre ma Sr bi ji”.

VI [E PRO DA VA CA GRA \E VIN SKOG ZE MQI [TA NE GO INVESTITORA pa r la men tar ci ma i po slov nim qu di ma, u Vla di APV ve} ju ~e je odr `an sa sta nak s pred stav ni ci ma ame ri~ ke kom pa ni je „Con ti nen tal Wind Pa rt ners„.

Ta kom pa ni ja od 2007. go di ne raz vi ja ve tro par ko ve u Ru mu ni ji i Poq skoj, pri sut na je u Bu gar skoj, Hr vat skoj, Austra li ji i na No vom Ze lan du, a u Sr bi ji ana li zi ra mo -

na u tom re sur su ima ve li ke po ten ci ja le, na ro ~i to u sred wem i ju `nom Ba na tu. U Evr o pi po sto ji ve li ki broj iz gra |e nih ve tro e lek tra na, a u Voj vo di ni se za sa da ra de me re wa ve tra i ana li ze u Ali bu na ru, Be loj Cr kvi, Vr {cu, In |i ji, Iri gu, Ka wi `i, Ko vi nu, Ko va ~i ci, Ku li, Pan ~e vu, Plan di {tu, Ti te lu i [i du.

ZRE WA NIN SKI NE I MA RI NA PRO SJA^ KOM [TA PU

Rad ni ci „Ba na ta” ne ma ju ni za hleb Ne ko li ko rad ni ka zre wa nin skog Gra |e vin sko-in du strij skog kom bi na ta “Ba nat”, dr `e }i {le mo ve u ru ka ma, pro si lo je ju ~e is pred uprav ne zgra de pred u ze }a u cen tru gra da. Na ova kav ko rak, ka ko su re kli, od lu ~i li su se jer ne ma ju ~i me da pre hra ne po ro di ce, po {to go di nu da na ni su do bi li pla te. Za po sle ni su pre vi {e me se ci stu pi li u {trajk, a ve }in ski vla snik

}e nih ra ~u na, ali qu di i da qe do bi ja ju opo me ne.

Jed nom od po sled wih sa sta na ka, ko jem su, osim po kra jin skog se kre ta ra Mi ro sla va Va si na, pri su stvo va li i pred stav ni ci naj ve }ih po ve ri la ca ovog pred u- ze }a – Po re ske upra ve i “Agro ban ke” – oda zvao se i za stup nik ve }in skog vla sni ka Uro{ Auli}. On je, pred la `u }i na ~i ne iz la ska iz po slov ne kri ze, ka -

Za po sle ni su pre vi {e me se ci stu pi li u {trajk, a ve }in ski vla snik GIK-a „Ba nat” bo san ski bi zni smen Qu bo mir ]u bi} sve vre me iz be ga va da se sret ne s wi ma GIK-a “Ba nat” bo san ski bi zni smen Qu bo mir ]u bi} sve vre me iz be ga va da se sret ne s wi ma ili s pred stav ni ci ma grad ske i po kra jin ske vla sti, ko ji su se ukqu ~i li u re {a va we pro ble ma.

– Pri nu |e ni smo na to da iza |e mo na uli cu i pro si mo, da od na {ih su gra |a na uzme mo ko ji di nar – re kla je za “Dnev nik” se kre tar ka Sa mo stal nog sin di ka ta u GIK-u “Ba nat” Na da Drob wak. – Pr va ja, pre dva da na, ni sam ima la {ta da je dem. Ku va la sam ma ka ro ne ko je smo, kao so ci jal nu po mo}, do bi li od Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va. Ali, ne ma mo no vac za hleb, ne ma mo ~i me stru ju da pla ti mo. Nad le `ni su nam obe }a li da Elek tro di stri bu ci ja na {im rad ni ci ma ne }e is kqu ~i va ti elek tri~ nu ener gi ju zbog ne pla -

zao da bi ra ~un “Ba na ta” tre ba lo da bu de de blo ki ran, ali i da se pod hit no na pla te po tra `i va wa od “Al pi ne” i Tu ri sti~ kog cen tra Zre wa ni na od 14 mi li o na di na ra, ~i me bi bi lo omo gu }e no da se rad ni ci ma is pla ti jed na ili dve pla te. Za tra `io je i da Po re ska upra va, Elek tro di stri bu ci ja i “Sr bi ja gas” re pro gra mi ra ju ili ot pi {u po tra `i va wa, kao i da rad ni ci po vu ku tu `be pro tiv fir me zbog ne is pla }e nih za ra da. @. B.

Pla ce vi atrak tiv ni, ce ne pa pre ne, al’ ku pa ca ne ma Po nu da pla ce va, po seb no atrak tiv nih, ne ko li ko pu ta je ve }a ne go po tra `wa. Me |u tim, to ne obes hra bru je vla sni ke ze mqi {ta da vi so ko za ce ne ne kret ni nu, na da ju }i se da }e na le te ti pra vi in ve sti tor, ta ko da se za ar ze mqi {ta u bli zi ni Naj lon pi ja ce u No vom Sa du tra `i do 5.000 evra.

Me |u tim, ku pa ca jo{ uvek ne ma, ali se pro dav ci na da ju in ve sti ci ja ma na pro le }e. Tom mi {qe wu po ma lo je bli zak i di rek tor kon sul tan ske kom pa ni je za pro met ne kret ni na „King sturx” Sr |an Vu ji ~i}, ko ji oce wu je da }e ove go di ne do }i do po ma ka na tr `i {tu ne kret ni na, iako mno gi stra ni in ve sti to ri srp sko tr `i {te jo{ uvek sma tra ju za ri zi~ no.

Da se vla sni ci na da ju in ve sti to ri ma, vi di se iz broj nih ogla sa u ko ji ma se nu de ve li ke par ce le u cen tru gra da za ve li ke tr `ne objek te i ho te le od oko 10.000 kva dra ta, i do ~e ti ri pu ta ve }e na obo di ma, uz auto put No vi Sad – Be o grad za iz grad wu me ga mar ke ta. Nu de se i par ce le uz auto put pre ma Su bo ti ci od 11.500 kva dra ta, na pu tu za Sr bo bran i Si rig oko 4.000 kva drat nih me ta ra za iz grad wu ben zin ske i ga sne pum pe...

Za gra |e vin ski plac bli zu Naj lon pi ja ce od 460 kva dra ta, na ko jem, isti na, po sto je te me qi za obje kat, tra `i se 5.000 evra za ar (100 kva dra ta), {to zna ~i oko 23.000 evra za spo me nu tu par ce lu.

Plac sli~ ne po vr {i ne s UTU

1.320,78481

uslo vi ma u Ve ter ni ku iza „Be lih dvo ra” ko {ta 28.000 evra.

Vla sni ci par ce la u ba nat skom na se qu Cr ven ka u bli zi ni bu du }eg mo sta Ze mun–Bor ~a tra `e za

ar ze mqi {ta 3.000 evra, iako ima mi {qe wa da ono ne vre di vi {e od 300 evra po aru jer se ra di o ne u re |e nom mo ~var nom te re nu ko je zah te va mno go nov ca da bi se pre tvo -

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

20,00

720

115.200

^a~anska banka, ^a~ak

19,99

17.999

17.999

Galeb GTE, Beograd

10,20

270

8.100

7,44

1.300

608.400

6,81 Promena %

9.505 Cena

1.112.125 Promet

Ni{ka mlekara, Ni{ Alfa plam, Vrawe Pet akcija s najve}im padom @itoprodukt, Kragujevac

-12,00

19.747

59.241

Autoprevoz, Gorwi Milanovac

-11,91

806

2.418

Imlek, Beograd

-11,46

1.700

32.300

Kopaonik, Beograd

-9,68

1.400

65.800

-9,09 Promena %

10.000 Cena

1.060.000 Promet

Agrosavez, Sombor

0,00

971

95.323.070

NIS, Novi Sad

0,00

491

46.031.329

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-5,58

3.097

BELEX 15 (774,67 -0,04)

Promet

[ajka{ka {e}erana, @abaq

Po{tanska {tedionica, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

11. 02. 2011.

^e ka ju bo qe vre me Sr bi ja je pri vla~ na za in ve sti to re, ali osim svet ske eko nom ske kri ze, one mo gu }a va ju ih i bi ro krat ske pre pre ke, ne re {e no pi ta we re sti tu ci je i lo {a in fra struk tu ra, oce we no je na Pe tom me |u na rod nom be o grad skom saj mu ne kret ni na. Ka da Skup {ti na Sr bi je usvo ji iz me ne Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi, in ve sti to ri ma }e bi ti lak {e jer }e se br `e i lak {e do la zi ti do po treb ne gra |e vin ske do ku men ta ci je. Za sa da i gra di te qi, i in ve sti to ri, i kon sul tan ti, po sred ni ci, pred stav ni ci tr go vin skih la na ca... ~e ka ju bo qa vre me na.

Stran ci su uglav nom za in te re so va ni za iz grad wu tr go vin skih cen ta ra i ho te la, a za sta no grad wu ma we. Tra `e sta bil nost kur sa di na ra, tran spa ren tan po re ski si stem i ve }u ku pov nu mo} gra |a na.

ri lo u gra |e vin sko. Ta mo gde ni je kom ple ti ra na in fra struk tu ra i iz gra |e ni pu te vi, evri se te {ko mo gu uze ti una pred. Ar ze mqi {ta na le voj oba li Du na va ce ni se jo{ vi {e, 4.000 evra, a ku pa ca, ta ko |e, ne ma. Stru~ wa ci ka `u da vi so ke ce ne na do brim lo ka ci ja ma ne bi bi le ne re al ne da ne ma ur ba ni sti~ kih ne po zna ni ca. Ali, za par ce lu za ko ju jo{ ni je do net de ta qan plan iz grad we ne tre ba ga ji ti na du da se mo `e sku po pro da ti.

U kom pa ni ji „King sturx” ka `u da je ap surd no tra `i ti vi {e od 3.000 evra po aru i za naj a trak tiv ni ju lo ka ci ju gde ne mo `e da se gra di od mah. Na vo de da naj bo qe par ce le u [i ma nov ci ma uz auto put, na ko ji ma je mo gu }a iz grad wa od mah, ne pre la ze 3.000 evra po aru, u Do ba nov ci ma se tra `i iz me |u 1.000 i 3.000 evra, ze mqi {te u bli zi ni aero dro ma nu di se is pod 1.000 evra za ar, ali za in te re so va nih ne ma. Ako na ovim lo ka ci ja ma za sa da ne ma ku pa ca, on da }e dru ge lo ka ci je mo ra ti da ih ~e ka ju jo{ du `e.

Za kqu ~ak je jed no sta van: uko li ko se ne ko i po ja vi da ulo `i no vac u iz grad wu ne kog objek ta, va `no je da li je do net plan de taq ne re gu la ci je ko jim se od re |u je {ta tu sme da se gra di, u pro tiv nom, ce ne }e se mo ra ti sma wi ti jer je ma lo onih, bo qe re }i – ne ma ih, ko ji bi se opre de li li za to da {pe ku li {u i ulo `e pa re na pa met, ne bi li ih jed nog da na umno `i li.

R. Da u to vi}

1.257.581

Veterinarski zavod, Subotica

0,49

620

415.902

Jugozapadna Ba~ka, Ba~

0,00

312

380.016

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,73

4.298

8.489.416

Komercijalna banka, Beograd

0,00

30.010

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-0,40

1.005

608.872

Agrobanka, Beograd

-0,23

9.005

243.140

Imlek, Beograd

1,57

2.198

1.246.140

Soja protein, Be~ej

-0,50

997

273.150

Univerzal banka, Beograd

-1,60

5.357

42.855

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,63

2.686

110.146

Privredna banka, Beograd

-2,32

674

14.828

Tigar, Pirot

0,00

747

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-5,58

3.097

1.257.581

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

6.849

0,00

Alfa plam, Vrawe

6,81

9.505

1.112.125

Veterinarski zavod, Subotica

0,49

620

415.902

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik BESPLATNE AKCIJE SVE JEFTINIJE

Ak c i j e be o g rad s kog aero dro ma „Ni ko la Te sla” na sta vi le su ne za u sta vqi vi pad i ju ~e pa su od po ~et ka pro da je iz g u b i l i go t o v o ~e t vr t i n u vred no sti. Ce na jed ne har ti je ju ~e je za kqu ~e na na 461 di nar, po ka za li su pr vi po da ci u iz ve {ta ju Be o grad ske ber ze. Ce na ak ci ja aero dro ma ni `a je za de s et di n a r a, od n o s no 2,12

Na te za we bed nog mi ni mal ca od 95 do 105 di na ra

pro ce na ta u od no su na iz nos na ko jem je za kqu ~e no tr go va we pro {le sed mi ce.

Ak ci je be o grad skog Aero dro ma, da pod se ti mo, pr vog da na po ja vqi va wa na ber zi, u po ne de qak, 7. fe bru a ra, do sti gle su u jed nom tre nut ku i vred nost od 700 di na ra po ak ci ji, da bi od ta da ima le kon stant ni pad. Ta ko |e, tre ba re }i i da je no mi nal na vred nost ak ci je Aero dro ma pre iz la ska na Ber zu bi la 600 di na ra.

U tr go va wu de o ni ca ma aero dro ma ju ~e je do stig nut pro met od 3.473.486 di na ra, a is tr go va no je 7.564 har ti ja kroz 437 tran sak ci ja. Od po ~et ka tr go va wa ak ci ja ma ovog pred u ze }a na „prajm mar k e t u” Ber z e, Aero drom je do speo na ne slav no pr vo me sto po ne deq nom pa du ce ne od 26,52 od sto.

Utvr |i va we mi ni ni mal ne ce ne ra da za pr vu po l o v i n u ove go d i n e o~i gled no ni ovo ga pu ta ne }e i}i la ko i ve li ko je pi ta we da li }e rad ni ci u Sr bi ji do bi ti ko ji di nar vi {e u od no su na pro {lu go di nu. Na i me, pre li mi nar ni raz go vo ri so ci jal nih part ne ra o mi ni mal noj ce ni ra da, ko ja, uz gred bu di re ~e no, te ~e od 1. ja nu a ra ove go di ne, ve} su oba vqe ni a da se so ci jal ni part ne ri ni su us pe li do go vo ri ti ni o ~e mu.

Sin di kal ci su i ovo ga pu ta iz ne li pred log, za ko ji ima ju „de be lo” obra z lo ` e w e u ra s tu ce na i tro {ko va `i vo ta, i tra `e da se mi ni mal na ce na ra da po rad nom sa tu po ve }a de set di na ra. Po {to je u dru goj po lo vi ni pro {le go di ne Vla da Sr bi je de kre tom od lu ~i la da mi ni mal na ce na ra da bu de 95 di na ra po sa tu, sin di ka ti su iz ra ~u na li da bi sa da mo ra la bi ti naj ma we 105 di na ra. Dru gim re ~i ma, rad ni ci u Sr bi ji bi za osam sa ti ra da dnev no za ra |i va li 840 di na ra, {to je ne {to vi {e od osam evra. Po slo dav ci su na ta kav pred log sin di ka ta, ka ko sa zna je mo, od mah re a go va li ne ga tiv no i po no vi li da je srp ska pri vre da na ko le ni ma, oko 60.000 fir mi je ne li kvid no, za o sta ja we u is pla ti pla ta iz me se ca u

Po {to je u dru goj po lo vi ni pro {le go di ne Vla da Sr bi je de kre tom od lu ~i la da mi ni mal na ce na ra da bu de 95 di na ra po sa tu, sin di ka ti su iz ra ~u na li da bi sa da mo ra la bi ti naj ma we 105 di na ra me sec vi {e te ne ma ni go vo ra o po ve }a wu mi ni mal ne ce ne ra da. Da kle, wi hov stav je da ce na mi ni mal ca, s ob zi rom na to da je kra jem pro {le go di ne po v e } a n a „~ak„ pet di n a r a, tre b a ove go d i n e da osta n e ista. Oni tvr de da su sin di kal ci u svoj zah tev ugra di li i

ZREWANINSKA FIRMA NA TENDERU

„Ju go re me di ju” pro da ju i dr `a va i ma li ak ci o na ri Agen ci ja za pri va ti za ci ju ob ja vi la je ju ~e jav ni po ziv za u~e {}e na ten de ru za pro da ju 92,87 od sto ka pi ta la zre wa nin ske fa bri ke le ko va „Ju go re me di ja”.

Na pro da ju se nu di 3,46 mi li o na ak ci ja „Ju go re me di je” no mi nal ne vred no sti 1.000 di na ra po har ti ji, a mi ni mal na ce na pa ke ta ak ci ja je 51,9 mi lion evra, od no sno 15 evra po ak ci ji. U pa ke tu „Ju go re me di ni jih” ak ci ja ko ji se pro da je je 31,95 od sto ka pi ta la pred u ze }a u vla sni {tvu Ak ci o nar skog fon da, 9,96 od sto u vla sni {tvu fon da PIO i 50,94 od sto ak ci ja po je di na~ nih ak ci o na ra na ra ~u nu de po no va nih har ti ja od vred no sti.

Ma li ak ci o na ri oda zva li su se u no vem bru pro {le go di ne na po ziv Ak ci o nar skog fon da da pri -

dru `e ak ci je i Agen ci ja je sa da ob ja vi la ten der za pro da ju za jed ni~ kog pa ke ta ak ci ja. Po nu de za „Ju go re me di ju”, ka ko se na vo di u

jav nom po zi vu Agen ci je, mo `e pod ne ti po nu |a~ ko ji je ot ku pio ten der sku do ku men ta ci ju. Uslov je i da se ba vi pro iz vod wom far ma ce ut skih pro iz vo da pet po sled -

wih po slov nih go di na i da je u po sled woj za vr {e noj po slov noj go di ni ube le `io pri hod od naj ma we 30 mi li o na evra. Ten der sku do ku men ta ci ju za in te re so va ni }e mo }i da ot ku pe po ~ev od 18. fe bru a ra, a rok za do sta vqa we ko na~ nih oba ve zu ju }ih po nu da za ku po vi nu 92,87 od sto „Ju go re me di je” je 22. april.

Ma ke don ska fir ma „Ja ka 80” ku pi la je na auk ci ji u sep tem bru 2002. go di ne 41,93 od sto „Ju go re me di je” za 959,5 mi li o na di na ra. Ugo vor o pro da ji ras ki nut je u ju nu 2006.

Ve }in ski vla snik „Ja ke” Jo vi ca Ste fa no vi} Ni ni bio je pre ne ko li ko me se ci uhap{en u istrazi poslovawa beogradske farmaceutske kompanije „Srbolek”, ~iji je bio suvlasnik.

Bu yet dr `a ti na cr ti KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,2540

103,3210

105,6970

100,9440

Australija

dolar

1

75,1312

76,6645

78,4278

74,9012

Kanada

dolar

1

75,8290

77,3765

79,1562

75,5968

Danska

kruna

1

13,5762

13,8533

14,1719

13,5347

Norve{ka

kruna

1

12,7695

13,0301

13,3298

12,7304

[vedska

kruna

1

11,5211

11,7562

12,0266

11,4858

[vajcarska

franak

1

76,8301

78,3981

80,2013

76,5949

V. Britanija

funta

1

120,0270

122,4760

125,2930

119,6590

SAD

dolar

1

74,7430

76,2684

78,0226

74,5142

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 2. 2011. godine

Pro fe sor ka Mi li ca Bi si} je upo zo ri la na to da bu xet Sr bi je ne bi mo gao pod ne ti is pu we we zah te va za po ve }a wem za ra da u jav nom sek to ru.

– Uko li ko bi se to do go di lo, bu xet bi pre ma {io „za cr ta ni” de fi cit od 120 mi li jar di di na ra – iz ja vi la je u in ter vjuu Ta nju gu prof. Bi si}, ko ja na be o- grad skom Fa kul te tu za eko no mi ju, fi nan si je i ad mi ni stra ci ju (FE FA) pre da je jav ne fi nan si je i fi skal nu po li ti ku.

in fla ci ju pla ni ra nu za ce lu ovu go di nu, do da ju }i da je to „ne po {te no” jer se jo{ uvek ne zna ko li ka }e ona bi ti i ka ko }e fir me pre `i ve ti 2011.

U Mi ni star stvu fi nan si ja su ve} pra vi li kal ku la ci je o mi ni mal noj ce ni ra da i ona bi se, u naj bo qem slu ~a ju, mo gla

5

„ELEKTROVOJVODINA”

OPET BITKA ZA NAJNI@U CENU RADNOG SATA

Aero drom pao na 461 di nar

Zemqa

utorak15.februar2011.

po ve }a ti za dva di na ra, od no sno po sto ji sa gla snost da u pr voj po lo vi ni ove go di ne bu de 97 po rad nom sa tu. Sin di kal ci ma je po nu da vla sti ma la, a o po nu di ga zda ne }e ni da se iz ja {wa va ju jer je ona za wih o~e ki va na. Oni su sprem ni na to da pri hva ti da mi ni mal na ce na bu de 102 di na ra. Vi {e se uzda ju u „po pu {ta we” u vla sti, ma da su i sa mi sve sni to ga da }e te {ko do bi ti vi {e od po nu |e na dva di na ra jer je to li ko i pro jek to va no dr `av nim bu xe tom za 2011. go di nu. No, po {to ve} tri pu ta za re dom so ci jal ni part ne ri ne uspe va ju da se do go vo re o mi ni mal noj ce ni ra da pa zbog to ga ko na~ nu od lu ku s ne ko li ko me se ci za ka {we wa do no si Vla da Sr bi je, mo `e se i ovo ga pu ta pret po sta vi ti isti sce na rio, od no sno da }e na kra ju ka bi net Mir ka Cvet ko vi }a ima ti po sled wu re~.

Ina ~e, do kra ja ne de qe bi tre ba lo da se odr `i i sed ni ca So ci jal no-eko nom skog sa ve ta ko ji ne funk ci o ni {e ve} ne ko li ko me se ci zbog to ga {to se Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je po vu kao iz so ci jal nih pre g o v o r a ne z a d o v o q an na ~i nom ra da i iz be ga va wem nad le `nih da utvr de re pre zen ta tiv nost i sin di ka ta i po slo da va ca.

Q. Male{evi}

Stru ja mo ra da se pla }a – Po tro {wa elek tri~ ne ener gi je u Voj vo di ni u stal nom je po ra stu, a za hva qu ju }i kva li tet no i na vre me ure |e nim re mon ti ma, pre ki di u is po ru ci stru je bi li su mi ni mal ni i snab de ve nost tr `i {ta je re dov na i sta bil na – re kao je di rek tor Di rek ci je „Elek tro voj vo di ne” za upra vqa we Pa vel Zi ma na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re. – Po sled wa dva me se ca pro {le go di ne i pr va dva ove po tro {wa stru je do sti za la je i 34 mi li o na ki lo vat-~a so va dnev no, a 31. de cem bra 2010. go di ne do stig nut je re kord u po tro {wi od 1.722 me ga va ta.

Po we go vim re ~i ma, po tro {wa stru je u Voj vo di ni la ne je bi la 3,9 po sto ve }a ne go 2009. go di ne, dok je u ja nu a ru po ve }a na 1,8 po sto u od no su na pro {lo go di {wi pro sek.

U de cem bru 2010. go di ne po rast po tro {we iz no sio je 6,7 po sto u od no su na isti me sec 2009. go di ne, a ta ko vi so ka po tro {wa zna ~aj no op te re }u je elek tro e ner get ski si stem. On je uka zao na to da je naj o se tqi vi ja ni sko na pon ska mre `a, ko ja ni je pro jek to va na za ta ko vi so ku po tro {wu.

Zi ma je ka zao da je pro {le go di ne u re mon te ulo `e na 1,37 mi li jar da di na ra, a u in ve sti ci je jo{ dve mi li jar de, {to je me |u naj ve }im ula ga wi ma u po sled we vre me. Po we go vim re ~i ma, i ove go di ne iz dva ja wa }e bi ti sli~ na – pla ni ra no je da re mon ti po~ nu u apri lu, a bla go vre me nim re mon ti ma i da qim ula ga wi ma u elek tro e ner get ski si stem po zi tiv no se uti ~e na we go vu sta bil nost. On je re kao i da je re dov no pla }a we ra ~u na za stru ju ga rant kva li tet ne uslu ge jer se no vac od na pla te ko ri sti za re mon te elek tro e ner get skog si ste ma u Voj vo di ni.

D. Mla|enovi}

PO^ELA POSLEDWA RUNDA PREGOVORA S MMF-om

Pla te osta ju ka men spo ti ca wa

Pla te za po sle nih u jav nom sek to ru bi }e jed na od glav nih te ma i ove run de pre go vo ra sa Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom. Raz go vo ri u okvi ru sed me re vi zi je aran `ma na ko jeg Sr bi ja ima sa MMF-om po ~e li su ju ~e u Be o gra du, a iz iz ja va pre go va ra ~a mo `e se na slu tu ti da }e Vla da po ku {a ti da iz na |e na ~in da ko li ko-to li ko po ve }a pla te i pen zi je, ali da pri tom ne na ru {i pret hod ne do go vo re sa MMF-om.

To bi prak ti~ no zna ~i lo da }e Vla da tra `i ti mo gu} nost da u ne {to ve }em pro cen tu po ve }a pri na dle `no sti bu xet skih ko ri sni -

Nastaviti saradwu s Va{ingtonom Kao i gu ver ner i mi ni star ka fi nan si ja ko ji su se o to me iz ja ni li pret hod nih da na, i ve }i na eko no mi sta sma tra da bi tre ba lo na sta vi ti sa rad wu sa MMF-om. Pro fe sor dr Pa vle Pe tro vi} oce nio je da bi Sr bi ja tre ba lo da sklo pi no vi aran `man s MMF, bez do dat nog kre di ta, zbog odr `a wa eko nom ske sta bil no sti i po ve re wa stra nih in ve sti to ra. Pe tro vi} je na veo da bi to osi gu ra lo da se u pred iz bor noj i iz bor noj go di ni pod kon tro lom dr `e de fi cit bu xe ta, jav na po tro {wa i in fla ci ja, ali je iz ra zio bo ja zan da u Sr bi ji ne po sto ji po li ti~ ka vo qa za skla pa we no vog aran `ma na s MMF-om.

- Ve} na po ~et ku ove go di ne po sto je ogrom ni pri ti sci da se po ve }a ju po tro {wa i de fi cit bu xe ta ko ji su do go vo re ni sa MMF, ta ko da bi za sta bil nost ze mqe bi lo do bro da se sklo pi no vi aran `man”, ka zao je Pe tro vi}. On je pre ci zi rao da bi to bio aran `man bez do dat nog za du `i va wa, ali da bi imao kri te ri ju me iz vr {e wa ko je bi kon tro li sao MMF i po mo gao da se bu xet ski de fi cit i jav ni dug ne otrg nu kon tro li. ka u od no su na ono {to je pred vi |e no, ali bez po ve }a wa bu xet skog efi ci ta. To po tvr |u je i ju ~e ra {wa {tu ra iz ja va pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a da „po pra vqa we ma te ri jal nog po lo `a ja za po sle nih u jav nom sek to ru mo ra da bu du uskla |e no sa do go vo re nom bu xet skom i eko nom skom po li ti kom”.

Ovo me na ru ku idu i na vo di dr `av nog se kre ta ra za fi na ni je Vu ka \o ko vi }a da se u bu xet od po ~et ka go di ne sli lo pet pro ce na ta

vi {e pa ra ne go {to je bi lo pla ni ra no.

- U raz go vo ri ma sa de le ga ci jom MMF-a naj pre tre ba da se utvr di ras po lo `i va ko li ~i na nov ca i, uko li ko ga ima, on tre ba da se po de li na rav ne ~a sti svi ma u jav nom sek to ru - iz ja vio je ju ~e mi ni star za rad Ra sim Qa ji}. Pre ma we go vim re ~i ma, ta sred stva bi tre ba lo da bu du sra zmer no utro {e na za po ve }a wa pla ta svih u jav nom sek to ru, od no sno i za po -

sle nih u zdrav stvu, kul tu ri, so ci ja li, kao i za pri ma wa pen zi o ne ra, a ne sa mo pro sve ta ra. On je pred stav ni ke MMF-a upo znao i sa pla no vi ma ve za nim za pri pre mu i usva ja we no vog za ko na o so ci jal noj za {ti ti, te pa ke tu ur gent nih me ra za po mo} ugro `e nim ka te go ri ja ma sta nov ni {tva u 70 naj ne ra zvi je ni jih op {ti na.

Sa sta wem srp skih fi nan si ja MMF je ju ~e upo znao gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki}, a sa de le ga ci jom ko ju pred vo di al bert je ger se sa sta la i mi ni star ka fi na ni ja Di a na Dra gu ti no vi}. Glav ne te me tih raz go vo ra su naj no vi ja fi skal na, mo ne tar na i plat no bi lan sna kre ta wa, is pu we we kri te ri ju ma za kraj 2010. go di ne i re a li za ci ja ci qe va eko nom skog pro gra ma do go vo re nog sa MMF-om.

Sr bi ja je na osno vu do sa da {wih po zi tiv nih oce na MMF-a u spro vo |e wu do go vo re nog eko nom skog pro gra ma to kom {est re vi zi ja to kom pret hod ne dve go di ne, is ko ri sti la oko 1,51 mi li jar du evra za ja ~a we de vizvnih re zer vi od ukup no odo bre nih oko tri mi li jar de evra kre di ta.

V. ^vorkov

6

TRe]e dOBA

utorak15.februar2011.

U su bo tu ~ek za pa o re Dru gi deo ja nu ar ske pen zi je pen zi o ni sa ni pa o ri do bi ja }e od su bo te, 19. fe bru a ra, dok }e biv {i za po sle ni ko ji ima ju te ku }e ra ~u ne pri na dle `no sti do bi ti u sre du, 23. fe bru a ra. Oni ko ji kod ku }e ~e ka ju po {ta ra pen zi je mo gu o~e ki va ti ve} su tra dan.

Iz nos na ~e ku je isti kao i pret hod ni.

I rad ni ci po ~e li da kon tro li {u ga zde S ob zi rom na to da su pro te klih go d i n a mno g i rad n i c i sku po pla ti li pre va re, ko jih su po sta li sve sni tek kad su na osno vu rad ne kwi `i ce ste kli uslo ve za od la zak u pen zi ju jer ni su mo gli da se pen zi o ni {u, oni vi {e ne ~e ka ju na to da bu du za te ~e ni ve}, za hva qu ju }i no vom si ste mu u Fon du PIO, pro v e r a v a j u da li im ga z de upla }u ju do pri no se.

Na k on sa m o {est me s e c i od uvo | e w a ove mo g u} n o s ti u Fon d u oko 15.000 gra | a n a je pro v e r i l o da li im ga z de pla }a j u do p ri n o s e za sta` ili ne.

Ide ja je da se kon tro li {u po slo dav ci, i to od mah ~im rad nik utvr di da on ne iz vr {a va svo ju za kon sku oba ve zu, {to po ma `e i Fon du PIO da i on od mah re a gu je a ne da se kao ra ni je ~e ka ne ko li ko go di n a. Elek t ron s ka pro v e r a po da ta ka u Fon du PIO je jed -

no stav na. Uku ca va wem PINko da i ma ti~ nog bro ja sva ki gra |a nin mo `e pro ve ri ti da li je uop { te pri j a v qen na osi gu ra we, da li su mu upla }e ni pen zi o ni do pri no si i na ko je iz no se, da li su mu pla }e na bo l o v a w a, be n e f i c i r a n i rad ni sta`...

Mo `e do bi ti i po dat ke o svim pret hod nim i sa da {wem po slo dav cu, wi hov re gi star ski broj i adre su i {to je naj va `ni je, ima mo gu} nost da od mah, ~im uo~i ne ki pro pust tra `i, od ga zde da iz mi ri svo je oba ve ze, a uko li ko on to od bi ja, da ga pri ja vi Fi nan sij skoj in spek ci ji ili In spek ci ji ra da.

Ina ~e, oba ve ze ga zde da pla ti pen zi o ne do pri no se je traj na i ni k ad ne za s ta r e v a. U Fon du PIO ob ja {wa va ju da je sva ka na pla ta mo gu }a iz u zev ako je pred u ze }e pod kqu ~em.

Q. M.

HO]E LI EVENTUALNO POVE]AWE PLATA U JAVNOM SEKTORU UTICATI NA PENZIJE

Ni{ta od spojenih sudova Ka ko su iz me we nim Za ko nom o PIO d ove go di ne pen zi je di rekt no ve za ne za rast za ra da u jav nom sek to ru, ovih da na pro sve ta ri, zdrav stve ni rad ni ci, za po sle ni u so ci jal noj upra vi, po li caj ci i pen zi o ne ri s ne str pqe wem ~e ka ju is hod {traj ka jer bi even tu al no po ve }a we pla ta u jav nom sek to ru auto mat ski zna ~i lo i pen zi je ve }e od pro jek to va nih za ovu go di nu. No, po {to se – sad je to ve} ja sni je – ce la pri ~a o even tu al nom po ve }a wu za ra da u jav nom sek to ru od la `e za april, pa ako on da bu de nov ca bi }e i po ve }a wa, pen zi o ne ri ko ji ma sle de }e re dov no uskla |i va we sle di 1. apri la od to ga ne }e ima ti vaj de.

Na i me, za pr vo re dov no ovo go di {we uskla |i va we pen zi ja, ko je je pred vi |e no za 1. april, utvr |e no je da se kao me ra uzi ma kre ta we po tro {a~ kih ce na u Sr bi ji u pret hod na tri me se ca, od no sno od ja nu a ra do mar ta. Da kle, ~ak i

Kri te ri ju mi za pen zi ju sve o{tri ji, be ne fi ci je su `e ne

da za po sle ni u jav nom sek to ru u apri lu do bi ju vi {e od pro jek to va na oko tri po sto po ve }a wa, to pen zi o ne ri sve do 1. ok to bra, ka da je na re du sle de }e uskla |i va we pen zi ja, ne }e ose ti ti ni ti }e

Osnovica za sve{tenike 17.571 dinar Kao i na po ~et ku sva ke go di ne, Fond PIO utvr dio je no ve osno vi ce za one ko ji sa mi upla }u ju pen zi o ne do pri no se. Naj ni `a za umet ni ke, sve {te ni ke, ver ske slu `be ni ke i po qo pri ve red ni ke je 17.571 di na ra.

Za gra |e ne Sr bi je za po sle ne u ino stran stvu osno vi ca za 2011. iz no si 50.204, dok je naj vi {a za osi gu ra ni ke po ugo vo ru 3.060.525 di na ra. Za pred u zet ni ke, osni va ~e pri vred nog dru {tva, advo ka te i dru ge naj ni `a osno vi ca od 1. fe bru a ra do 30. apri la je 17.571 di na ra a naj vi {a 274.740.

Ina ~e, sto pa pen zi o nog do pri no sa za sve ove ka te go ri je je 22 od sto.

ORE SE I PARTIZANSKE PESME U APATINSKOM DOMU ZA STARE

Ne }e So sa da se sli ka ni na Dan za qu bqe nih Vi {e od dve de ce ni je su Imre [ulc (74), Mi {o Mi haq (73), Pe tar Vuk {a (71) i Mi le va Bo si} (78) pi tom ci apa tin skog Do ma za sta re i pen zi o ne re, ali ru {e pred ra su du da qu di ma `i vot mal te ne pre sta je kad su pod tu |im kro vom. Dru {tvo im pra vi 180 is pi sni ka, a 26 je u Do mu iz me |u de set i 20 go di na. Za jed no s osta li ma pri pre ma li su se da obe le `e Dan za qu bqe nih, pra ve }i raz li ~i te po klo ne od {a re ne har ti je, dr ve ta, vrp ci i su {e nog cve }a, ne kri ju za do voq stvo {to, bar jed nom mo gu da za no vi ne is pri ~a ju svo je sud bi ne. Ali uni so no tvr de da ni je ~o ve ku bit no gde sta nu je, ve} ko li ko u `i vo tu ume da u`i va. [ulc, ko ji je iz obli `weg se la Ku pu si ne, jo{ je rad da ~e tvrt kom i ne de qom ode u in va lid skim ko li ci ma do ze le ne pi ja ce, kad we go vi su gra |a ni iz no se ze le ni{ na pro da ju.

– Ma, ni su oni me ne za bo ra vi li. ^a ste me mo ji Ku pu si ni ci vo }em i po vr }em. Oba ve zno svra ti mo do bi fea na ku va nu ra ki ju zi mi ili pi vo le ti. ^u jem {ta je no vo u se lu, u ko jem ni sam bio 20

Sme ta im sa mo an ti ni ko tin ski za kon go di na, iako je uda qe no sve ga ne ko li ko ki lo me ta ra od Do ma. Ne mam za {to ni da idem ta mo, ne o~e ku je me ni ko – ka `e [ulc, i hva li oso bqe Do ma jer mu sva ko ju tro do no se no vi ne.

Mi {o iz La li }a kod Oxa ka, za 19 go di na u Do mu, ni je dan dan ni je pro veo u do ko li ci, ~ak se hva li da po ma `e oso bqu jer je jo{ u sna zi.

– Sad sam ne {to spo ri ji, ali do ne dav no sam bog me znao za ~as da o~i stim dvo ri {te i na hra nim `i vo ti we iz na {e mi ni zoo-vr ta.

Sad ma we ra dim, bo li me ki~ ma, al’ se ne dam. Sre }an sam jer sam ov de na {ao qu bav svog `i vo ta.

Vo leo bih za jed ni~ ku fo to gra fi ju, ali ne }e mo ja So sa da se sli ka. Vo li mo se de set go di na i ni ko nam ne bra ni – ka `e Mi {a i je di -

no za me ra vla sti ma za bra nu pu {e we u Do mu. – [to mo ra mo da pod sta re da ne iz la zi mo na ovu zi mo }u. A uz ci ga ru smo nas ne ko li ci na igra li {ah i „~o ve ~e, ne qu ti se“. Otkad pro te ra {e du van, pre sta de i na {a za ni ma ci ja. @a le na {i sa go vor ni ci {to s wi ma na sli ci ne }e bi ti Pe tar Vuk {a, le gen da Do ma, jer je u we mu sa sta `om od 22 go di ne pra vi ve te ran.

– Ma, sli kaj te me u po ste qi.

Da nas mi je lo{ dan. Pro |e mi `i vot od rod ne Pri {ti ne, pre ko No vog Sa da, gde sam imao za nat sku rad wu i slu ~aj no do speo u Apa tin, na {av {i qu bav svog `i vo ta. Mo ja De sa pi {e pe sme ko je ~u vam is pod ja stu ka, kao Bi bli ju – ve li Vuk {a, ko ga svi Apa tin ci zna ju, iako je od ma le na u in va lid skim ko li ci ma, po u`i va wu u tam bu ra {i ma, do brom, ali ot me nom „cu gu“ i le pim `e na ma.

Ne zna se da li we gov re cept da je ~a {i ca ra ki je uju tro lek za du go ve~ nost po {tu je va zda ras pe va na Mi le va Bo si}, ko ja po seb no pre fe ri ra one o par ti za ni ma.

J. Prel~ec

KAKO LEKAR KA@E

Kr va vi ce i {var gle ba ca ju u de pre si ju Na ~in is hra ne, odav no je do ka za no, mo `e uti ca ti na ras po lo `e we, ali se u sva ko dnev nom `i vo tu na to obra }a tek ne znat na pa `wa. U zim skim da ni ma uobi ~a je ni su ma sna i za ~i we na je la, u {et wi se pro vo di ma we vre me na, a ka ko je ono naj ~e {}e tmur no i bez sun ca, bu di se sklo nost lo {em ras po lo `e wu.

Jed no sve o bu hvat no is pi ti va we u [pa ni ji po ka za lo je da pre te ri va we u ne zdra vim ob ro ci ma ko ji sa dr `e trans-ma sne ki se li ne i za si }e ne ma sno }e, mo `e iza zva ti de pre si ju. Na u~ ni ci su to za kqu ~i li ana li zi ra ju }i na ~in is hra ne i `i vo ta vi {e od 12.000 do bro vo qa ca to kom {e sto go di {weg is tra `i va wa. Po ka za lo se da su u~e sni -

Sun ce za |e, a u du {i ta ma

ci ko ji su kon zu mi ra li transma sne ki se li ne i ma sne ki se li -

dnevnik

ne bi li iz lo `e ni 48 od sto ve }oj opa sno sti od de pre si je ne go

oni ko j i su iz b e g a va l i pre hram be ne pro iz vo de bo ga te tim ma sno }a ma. One su ~ak po ve }a va le i opa snost po men tal no zdra vqe.

Da bi po pra vi li ras po lo `e we, se ni o ri ma se, iz me |u osta log, sa ve tu je se da vi {e bri nu o kva li te tu is hra ne. Ma sli no vo ili bun de vi no uqe, bo ga to mo no ne za si }e nim ma snim ki se li na ma, te ma sne vr ste ri ba, kao {to su sku {a, lo sos ili sar di na, sma wu ju opa snost od men tal nih obo qe wa, a uti ~u i na bo qe ras po lo `e we. Na u~ ni ci tvr de i da ve }u pa `wu tre ba po sve ti ti sve tlu. Ako ve} ne ma do voq no sun ca, ja ko osve tle we u sta nu mo `e „po di }i” tu rob no ras po lo `e we.

J. Barbuzan

im se ~ek uve }a ti. No, ve} 1. ok to bra, kad se do pen zi ja do la zi uskla |i va wem u pro cen tu ko ji pred sta vqa zbir pro cen ta ra sta od no sno pa da po tro {a~ kih ce na u pret hod nih {est me se ci i pro cen ta ko ji pred sta vqa po lo vi nu re al ne sto pe ra sta BDP-a, oni bi mo gli, ako bu de nov ca, do bi ti ko ji di nar vi {e.

Po {to je MMF opet u Be o gra du i „~e {qa” ak tu el nu eko nom sku si tu a ci ju i spro vo |e we pen zi o ne re for me, mo `e se o~e ki va ti da pred stav ni ci ma srp ske vla sti bu de po no vqe no da se u~e {}e pla ta u BDP-u mo ra sma wi va ti iz go di ne u go di nu, {to sa mo po se bi zna ~i da vi {e od se dam po sto pro jek to va nog po ve }a wa pen zi ja ne mo `e i ne sme bi -

ti. Pri li kom po sled we po se te, u ok to bru pro {le go di ne, pred stav ni ci MMF-a su s vi ce pre mi je rom Jo va nom Kr ko ba bi }em do go vo ri li se da se u pred log iz me na i do pu na Za ko na o PIO ugra di od red ba da mi ni mal na pen zi ja ne mo `e pa sti is pod 27 od sto pro se~ ne za ra de u Sr bi ji kao i da se ona sva kog 1. ja nu a ra van red no ni ve li {e od no sno uskla |u je s pro se~ nom za ra dom u pret hod noj go di ni. Ali, MMF je od bio da se u iz me we nom Za ko nu dr `a va oba ve `e na to da pen zi je ne sme ju pa sti is pod 60 od sto pro se~ ne za ra de, ~i me su {i rom otvo re na vra ta da one u na red nih ne ko li ko go di na pa da ju ~ak i do 40 od sto pro se~ nih za ra da.

Rad na gru pa ko ja je ra di la na no vom za ko nu pro ra ~u na la je da sma we we u~e {}a mla |ih pen zi o ne ra, fi nan sij ske u{te de od oko 71,5 mi li jar du di na ra od 2011. do 2020. i sma we we u~e {}a u BDPu u 2015. tre ba da bu du po stig nu ti upra vo ova ko skro je nim pen zij skom za ko nom, a to, pak, tre ba da do ve de do ko li ko-to li ko odr `i vog pen zi o nog si ste ma u Sr bi ji. Po ve }a we go di na `i vo ta i sta `a kao uslov za od la zak u pen zi ju, znat no po o {tra va we kri te ri ju ma za ostva ri va we pra va na in va lid ske pen zi je i uki da we mno gih be ne fi ci ja ko je su do sad ima li oni ko ji su od la zi li u pen zi ju ta ko |e tre ba da do pri ne su to me da iz da ci iz bu xe ta za re dov nu pen zi ju bu du {to ma wi.

Qubinka Male{evi}

U JAPANSKIM GERIJATRIJSKIM CENTRIMA I BOLNICAMA NEGOVATEQICE ZAMEWUJU ROBOTI

Si li ci jum ske bol ni ~ar ke ne tra `e pla te i po vi {i ce Ja pan ro bo te vi di kao po mo} te ta `i vo ta i pro du `e wa `i vot ni ke, a ne kao Ter mi na to re, po nog ve ka. Ta ko u Ja pa nu ve} sad ka zu ju naj no vi ja is tra `i va wa sta ri jih od 65 go di na ima vi {e rad nih od no sa u jed noj od teh no od 22 od sto. lo {ki naj na pred ni jih ze ma qa Ja pan in si sti ra na ovom si li sve ta. Ta ko Ja pan ci, ka da im se ci jum skom re {e wu naj vi{e zbog na rad nom me stu pri dru `i li me to ga {to vo di strikt nu an tii mi ni ko le ga, ~e sto ga po sma tra ju kao sa rad ni ka i pri re |u ju tra di ci o nal nu {in to ce re mo ni ju do bro do {li ce.

Me |u tim, ko zna da li }e ta ko go sto pri mqi vi bi ti i sta ri ji i bo le sni Ja pan ci, ka da im, kao {to je pla ni ra no, u po mo} do |e si li ci jum ska me di cin ska se stra. A po {to je upra vo u obla sti so ci jal nog sta ra wa Me di cin ske se stre na stru ju, ipak, bez qud skog li ka naj ve }a ne sta {i ca stru~ ne rad ne sna ge, raz mi {qa gra ci o nu po li ti ku. Jef ti na rad se o uvo |e wu auto ma ti zo va ne po na sna ga do bro ob u ~e nih da di qa mo }i u ge ron to lo {ke cen tre i iz Bar se lo ne i ne go va te qi ca iz bol ni ce.

La tin ske Ame ri ke, ko je su pre I dru ge ze mqe u ko ji ma je za pla vi le lon don ske do mo ve po be le `e no na glo sta re we sta sled wih go di na, za zva ni~ ni To nov ni {tva s ve li kom pa `wom kio ni je op ci ja. Ja pan iz da je sa -

Strikt na an ti i mi gra ci o na po li ti ka spre ~a va Ja pan da uve ze jef ti nu rad nu sna gu, dok su, pak, la ti no am e ri~ ke ne go va te qi ca i do bro ob u ~e ne da di qe iz Bar se lo ne pre pla vi le Lon don po sled wih ne ko li ko go di na pra te na po re ja pan ske vla de da uve |e wem ro bo ta obez be di kva li tet nu bri gu o sta ri ma i bo le sni ma i pre vla da pro blem s hro ni~ nim ne do stat kom stru~ nog oso bqa u ra stu }oj obla sti so ci jal ne bri ge.

– Na {a ze mqa sma tra da je im pe ra tiv iz grad wa ro bo ta-ne go va te qi ca i auto ma ti zo va nih ku} nih si ste ma ko ji mo gu nad gle da ti zdra vqe bo le snih i sta rih – ob ja {wa va ne go va te qi ca Ja su ko Ama hi sa. – Jed no stav no, usko ro }e bi ti pre vi {e sta ri jih qu di ko ji ma je po treb na stal na ne ga jer se ze mqa su o ~a va s dra ma ti~ nim pa dom na ta li te ta i isto vre me nim na glim sta re wem sta nov ni {tva zbog una pre |e wa kva li -

mo oko 50.000 vi za go di {we, {to je sa mo de li} od bli zu 700.000 imi gra na ta ko ji su dr `a vi po treb no go di {we da bi za u sta vi la sma wi va we bro ja sta nov ni ka, na ro ~i to rad no spo sob nog.

Pred sed nik „To jo te” Kat su a ki Va na be ka `e da `e li da ro bo ti ka bu de osnov ni bi znis we go ve kom pa ni je, ko ja tre nut no te sti ra ro bo te u bol ni ca ma, na da ju }i se da }e ih usko ro iz ba ci ti na tr `i {te. Auto mo bil ska in du stri ja Ja pa na, ina ~e, za ~et nik je uvo |e wa ro bo ta u ha le, te ne ~u di wi ho va `e qa da osvo je i ovo, ras tu }e tr `i {te. Ipak, za raz li ku od ho li vud skih fil mo va, no vi ro bo ti-ne go va te qi ce ne }e ima ti qud ski ob lik.

I. Vujanov

NA SATELITU

DOK SE NE IZGRADI NOVA KLINIKA ZA DECU

Psi lu ta li ce na sr }u @iteqi Satelita po`alili su se redakciji "Novosadske hronike" da ve} mesec dana imaju problem sa psima lutalicama. Prema wihovim re~ima, u Ulici Antona Urbana ispred broja 7 napravqena je ku}ica za keru{u koja je o{tenila devet ku~i}a. Ovom ve} prili~o velikom broju pridru`ilo se oko desetak odraslih pasa koji svakodnevo napadaju prolazike i stanare.

Mi {a Or li} koji tu `ivi ka`e da izgladneli psi nasr}u na prolaznike koji nose kese s hranom.

- Zvali smo Komunalnu inspekciju, a kom{ija je zvao i "^isto}u". U Inspekciji su nam rekli da su izdali nalog, ali pse jo{ uvek nisu pokupili. No}u ne mo`e da se spava od wihovog zavijawa, a opasno je i prolaziti pored wih - ka`e Orli}.

Iz Komunalne inspekcije saznali smo da je nalog za hvatawe ovih `ivotiwa izdat 7., a da ga da je "^isto}a" potpisala 8. februara.

Portparolka "^isto}e" Mi li ca Vla i sa vqe vi} ka`e da je Slu`ba za hvatawe pasa i ma~aka lutalica po nalogu iza{la na teren, ali da na navedenoj adresi nisu zatekli pse.

N. R.

Novosadska utorak15.februar2011.

Za dru ga taj na op stan ka vi zi ju, hleb, mle ko, bra {no, {e }er, me so... Slat ki {e, gric ka li ce, vo }e, al ko hol, ci ga re te i osta le "sit ni ce" ni su ura ~u na te u ove `i vot ne po tre be. U No vom Sa du su za sa mo me sec da na ra ~u ni za ko mu na li je u pro se ku sko ~i li za 300 di na ra, a hi qa dar ka u pro dav ni ci ni je vi {e do voq na za ku po vi nu na mir ni ca za sva tri obro ka. Ova nov ~a ni ca do du {e mo `e da za do vo qi po tre be dvo ~la ne po ro di ce, ili sa ma ca, pod uslo vom da ne ku pu ju ku} nu he mi ju.

Zna ~i da ~e tvo ro ~la noj po ro di ci za nor ma lan `i vot (da pla te ko mu na li je, je du i vo de

ra ~u na o hi gi je ni) me se~ no tre ba bli zu 100.000 di na ra. A ako se zna da je pro se~ na pla ta u gra du 30.000 di na ra, on da je za i sta ~ud no ka ko su gra |a nu uspe va ju za za kr pe kraj s kra jem. Da bi pre hra ni li po ro di cu, ne ki ra de po dva po sla, dru gi opet lo ve u mut nom, a ve }i na se ipak po uz da u ro di te qe pen zi o ne re, ~i ja pri ma wa i ni su bogzna ko li ka. Ne ke ba ke i de ke ne da ju ke{ u ru ke, ali ku pu ju igra~ ke, gar de ro bu ili slat ki {e unu ci ma, pa ro di te qi na tom po qu ima ju u{te du. Pi ta we je do kle }e ba ke i de ke mo }i da fi nan si ra ju, jer ka ko je kre nu lo sa di vqa wem ce na, na ma ni Rok fe ler ne mo `e po mo }i.

Q. Na to {e vi}

Bes pla tan bi o skop Film "Kontrola" o slavnom bendu "Xoj divi`n" ve~eras je, od 20 sati, na repertoaru Besplatnog bioskopa u Crnoj ku}i 13. Film prati `ivot frontmena benda, Jana Kurtisa, fokusiraju}i se na wegov brak, formirawe i propadawe benda, borbu

sa bole{}u kao i samoubistvo koje je izvr{io uo~i prve ameri~ke turneje "Xoj divi`na".

Jan Kurtis je proslavio punk rok zvuk, kao i bend na ~ijem je ~elu bio od 1977. do 1980. godine.

Uz besplatan ulaz, svaki posetilac dobija i kokice.

D. B.

V remeploV

neonatolo{ka ambulanta, gastroenterolo{ka ambulanta, endokrinolo{ka ambulata, dermatolo{ka i delimi~no ambulanta za hematolo{ke pacijente. Na mestu De~je bolnice bi}e izgra|ena ~etvorospratna zgrada od 2.000 kvadrata, u kojoj }e biti sve ambulantno-dijagnosti~ke slu`be, sala za mawe hirur{ke intervencije i prostor za izolaciju.

I. D.

hronika

De `ur stva za Dan dr `av no sti Sr bi je DOM ZDRA VQA "NO VI SAD": Sve slu`be radi}e po rasporedu za nedequ.

Pedijatri i stomatolozi gra|anima }e biti na raspolagawu 24 sata, a organizovano je i de`urstvo lekara op{te prakse i medicine rada, kao i Slu`be za ku}no le~ewe i Slu`be patrona`e. Kol centar ne}e raditi. Telefon za pedijatriju u ambulanti u Zmaj Ogwena Vuka 19 je 66 - 24 - 668, za stomatologiju u ambulanti u Wego{evoj 32 broj telefona je 529 - 546, a za odrasle u Zmaj Ogwena Vuka mo`e se pozvati od 7 do 20 ~asova na broj telefona 4879 - 594.

"NO VI SAD - Da nas par king bes pla tan GAS": Radi}e po redovnom rad- 17 i od 18 do 20 ~asova.Smene nom vremenu od 7 do 15 ~asova. na klizali{tu po~iwu od 9,30, Blagajna preduze}a na kojoj se 16, 18 i 20 ~asova i traju po sat mogu platiti ra~uni za gas bi- i po. Stonoteniska dvorana i }e otvorena od 7 do 18 sati. kuglana za rekreaciju gra|ana SPENS: Radi}e danas prerade od 10 do 18 ~asova, a karma rasporedu koji va`i za te se kupuju na blagajni u pripraznike.Smene na bazenu su zemqu objekta. Ostale dvoraod 9 do 11, od 12 do 14, od 15 do ne radi}e redovno.

Is kqu ~e wa stru je

Opro {taj da, za bo rav ne Vojvo|ansko narodno pozori{te, koje je kasnije povratilo staro srpsko ime, 14. fe bru a ra 1946. premijerno je izvelo dramu mlade slovena~ke spisateqice Mire Pucove "Svet bez mr`we". Predstavqena su zbivawa u qubqanskom zatvoru pod vla{}u italijanskih fa{ista.

List "Slobodna Vojvodina" je ubrzo objavio prikaz ove predstave iz pera kwi`evnika Bog-

Zbog ru{ewa stare zgrade Poliklinike De~je bolnice, danas }e se iseliti stru~ne slu`be u zgradu Klini~kog centra. Svi pregledi }e biti organizovani na ~etvrtom spratu, u krilu C, a zakazivawe je i daqe mogu}e od 7.30 do 14.30 ~asova na broj telefona 4880-444.

Za vreme radova izme{taju se slede}e subspecijalisti~ke slu`be: ambulanta za plu}ne bolesti, imunolo{ko-alergolo{ka slu`ba,

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

va ko ga da na ne {to po sku S pi. Stru ja, vo da, gre ja we, pret pla ta za ka blov sku te le -

De~ ji pre gle di na Po li kli ni ci

dana ^ipli}a. Fa{isti~ka bestijalnost je upe~atqivo opisana, istakao je on, i pohvalio jo{ glumu Olge @ivoti} i Qubice Ravasi. Me|utim, zamerio je osnovnoj poruci sa scene, kazanoj pod uticajem ideja hri{}anskog socijalizma: da zlo treba oprostiti. Ta~no, ali dodao je ]ipli}, ono ne sme biti zaboravqeno.

N. C.

^or ta nov ci: do petka: od 8 do 13 sati: Povremeno deo vikend naseqa Banstol. Bu di sa va: od 8 do 13 sati: Povremeno u pojedinim ulicama.

Ko viq: sutra i u ~etvrtak: od 9 do 13.30 sati: Ulica 1. jula od S. Pe{i}a do Vojvo|anskih brigada i Ulica vojvo|anskih brigada.

No vi Sad: sutra: od 8 do 10 sati: Ulica Maksima Gorkog od broja 9 do 19, i od broja 4 do 18 i Stra`ilovska ulica od broja 21 do 25, od 9 do 12 sati: Ulica Stevana Stevanovi}a od broja 2 do 8, od 9 do 13 sati: Ulica Kameni~ka, Bawalu~ka i deo Ulice Slavka Rodi}a. Ka}: od 9 do 13 sati: Deo naseqa od ulaska iz Novog Sada do Ulice Petra Drap{ina.

No vi Sad: u ~etvrtak: od 8 do 9.30: "Kaliko plus", "Vipol" i "Vunizol", od 8 do 12.30: ulice V. @ivanovi}a i Plitvi~ka, od 10 do 11.30: crkva Vaznesewe gospodweg, ulice Du{ana [u}ova, Milana Xani}a, Sentandrejski put od broja 21 do 91 i od broja 96a do broja 104c i Ulica Svetozara Xani}a.

PAR K I R A W E: Da nas se par king ne }e na pla }i va ti.

Ovo se odnosi na sva parkirali{ta u gradu.

PO [ TE: Glav na po {ta ne }e ra di ti, a de `ur ne po {te ko je ra de da nas su u me ga mar ke tu "Ro di}" na Te me rin skom pu tu 50 od 8 do 20.30 ~a -

so va kao i po {te u supremarketima Univereksporta "021", Uli ca Te o do ra Man di }a 23, "Al ba" na Fu to {kom pu tu 93 i po {ta u su per mar ke tu Uni ve rek spor ta u Uli ci na rod nog fron ta 73a, ko je }e ra di ti od 7 do 20 ~a so va.

GSP: Autobusi }e danas saobra}ati po redu vo`we koji va`i za su bo tu. Na grad skim li ni ja ma 5, 7 i 8 bi}e poja~an sa o bra }aj pre ma pri grad skim na se qima u jutarwim i po po dnev nim sa ti ma.

PRO D AV N I C E: Tem po eks pres, Maksi supermarketi i Mi ni Mak si prodavnice danas rade do 18 sati, dok }e Tempo biti otvoren do 22 sata. Maloprodajni objek ti Uni ve rek spor ta }e raditi po ustaqenom radnom vremenu.

IN FOR MA TI KA: [alteri danas ne}e raditi. Ovo se odnosi na sve {altere u gradu.

STARI VRELOVODI NAPRAVILI VELIKE PROBLEME

Ha va ri je ohla di le pola grada Novosadska toplana ju~e je imala ~ak tri havarije na toplovodnoj mre`i zbog ~ega je gotovo pola grada bilo bez grejawa celog dana i to na temperaturi od {est stepeni. Kvarovi na sistemu, ka`u u Toplani, desili su se na najstarijim vrelovodima u gradu.Iz Toplane su ju~e obe}avali da }e u kasnim popodnevnim satima grejawe ponovo sti}i. I to obe}ewe se delimi~no ostvarilo. Havarije u Podgori~koj i u Fru{kogorskoj ulici otklowene su u 14 odnosno oko 18.30 ~asova, dok su majstori na Bulevaru oslobo|ewa radili do kasno u no}.

Najpre je iz Novosadske toplane

stiglo obave{tewe da su ju~e od devet ~asova majstori na terenu zbog kvara u Podgori~koj ulici ispred broj 2, te da je zato hladno u stanovima na Bulevaru cara Lazara od broja 25 do broja 29, od 31 do 35 i od broja 37 do 45, zatim u Ulici Narodnog fronta od 1 do 18 i u Podgori~koj od 2 do 8.

Potom je Toplana saop{tila da majstori rade i na otklawawu havarije u Fru{kogorskoj ulici ispred broja 21. Taj ispad iz sistema prakti~no je ostavio Limane jedan, dva i tri bez grejawa.

Ju~e su u tom delu grada hladne radijatore, izme|u ostalih, imali `iteqi ulica Drage Spasi},

Pre da va we iran skog fo to gra fa Predavawe iranskog fotografa Ba ba ka Sa la ri ja odr`a}e se u ~etvrtak u 16 ~asova u Akademiji umetnosti, Ulica Kosovska 33. Doga|aj }e biti prire|en u sali na prvom spratu.

S. R.

Strumi~ke, Milke Grgurove, Jiri~ekove, Narodnog fronta 1, Fru{kogorske od broja 17 do 49...

Desila se i tre}a havarija, i to na Bulevaru oslobo|ewa ispred broja 73, te zbog tog kvara na toplovodnom sistemu ~ak 32 ulice ju~e nisu imale grejawe. Hladno je bilo u zgradama na Bulevaru oslobo|ewa od broja 46 a do broja 74, zatim do broja 76 do 78 i od broja 81 do107. Grejawa nije bilo ni u centru u Jevrejskoj od broj 7 do 21, Laze Kosti}a, Vase Staji}a od broja 15 do broja 27 i od broja 22 do 28, ali i u ulicama @ike Popovi}a, Novosadskog sajma od 1 do 29 i od 6 do 18a ... Z. Deli}

Kon cert u „Tre mi” Bend "The Mothership Orchestra" odr`a}e u subotu koncert u klubu “Trema”, u Srpskom narodnom pozori{tu, Pozori{ni trg 1.

Po~etak je u 22 ~asa, a cena karte je 200 dinara.

O. I.

c m y

utorak15.februar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

8

dnevnik

DAN ZAQUBQENIH OBELE@EN SIROMA[NIJE NEGO INA^E

Ko li ko pa ra, to li ko po ka za ne qu ba vi

JU^E OREZIVANA VINOVA LOZA

Vi na ri sla vi li sve tog Tri fu na Vinogradari su ju~e obele`ili svetog Trifuna, za{titnika vinograda. Udru`ewe vinara u Sremskim Karlovcima, ve} tradicionalno ju~era{wi dan po~elo je u 11 ~asova crkvenim obredom orezivawem loze u vinogradu Instituta za vo}arstvo i vinogradarstvo pri Poqoprivrednom fakultetu u Sremskim Karlovcima. Potom su svetog Trifuna nastavili da slave u prostorijama Instituta, i to degustacijom vina. I u drugim mestima se orezivala loza, kao {to je to bilo u Bano-

{toru. Tamo je Udru`ewa vinara i vinogradara „Sveti Trifun” uprili~ilo osve{}ewe vinove loze. Obi~aj je da se na Svetog Trifuna orezuje vinova loza i vinom zalivaju ~okoti, da bi se po verovawu, posle zimskog perioda, vinogradima povratila snaga. I kafexije su praznovale na svoj na~in.

Uglavnom se to svelo na davawe popusta za pi}e i ve~eru. Udru`ewe ugostiteqa Novog Sada nije pripremilo neki poseban program u slavu i ~ast svetog Trifuna.

Z. Deli}

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„No vi Sad: hro ni ka 1944–1969” za dva ~i ta o ca Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih sedam nedeqa da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se svakog dana prva ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Oni koji se ove nedeqe prvi jave na navedeni telefon, dobi}e besplatan primerak kwige “Novi Sad: hronika 1944-1969 ” autora Vladimira Vrgovi}a. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452744.

Vrgovi}eva hronika o Novom Sadu potvr|uje neminovnost pojave retrospekcije u `ivotu svakog ~oveka, obuhvataju}i period od 1944. do 1969. Ovu kwigu ~ini preplet istorijskih ~iwenica, pri~a i doga|aja o gradu. Pisana je uz kori{}ewe obimne literature, neobjavqenih rukopisa i novinskih natpisa. Autor daje preseke kroz sve aspekte `ivota Novog Sada i

wegovih stanovnika, pa i malo {ire, daje ~ak i komentare na svetska doga|awa. Kwiga je upotpuwena velikim brojem fotografija i poseduje dodatak na kraju u obliku kolornih reprodukcija najva`nijih objekata u Novom Sadu tog perioda, raznih dokumenata i sli~no.

Autor pi{e o 1952. godini kao o po~etku renovirawa grada. „Marta i aprila na Petrovaradinskoj tvr|avi ubrzano se ure|uje gorwi plato, a na gorwoj terasi prema Dunavu do 1. maja otvori}e se letwi restoran. Veliki ~asovnik na sat–kuli bi}e popravqen.

O{te}en je 1943. od udara groma i od tada ne radi. Kula sa satom, za{titni znak Tvr|ave i Novog Sada, nalazi se na kuli (bastionu) svetog Luja i poklon je carice Marije Terezije. Sat poti~e iz Alzasa, navija se svakodnevno, ru~no; neobi~no je {to mala kazaqka pokazuje minute, a velika sate, da bi „la|ari i Ma|ari” sa velike daqine i po lo{em vremenu boqe videli koje je doba dana.

A. J.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

Pro me ni te `i vot za se dam da na

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mono i Mawana” i „Alnari”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak kwige “Promenite `ivot za 7 dana“, koju je napisao Pol Makena.

Re~ izdava~a: Kako mo`ete da promenite `ivot za 7 dana? Mnogi qudi iz iskustva znaju da `ivot mo`e potpuno da se promeni u samo jednom trenutku. Tokom narednih sedam dana do`ive}ete na de-

setine takvih trenutaka, a promene u va{em `ivotu pozitivno }e uticati na va{u sre}u, uspeh i blagostawe u budu}nosti. Pol Makena utvrdio je kqu~ne strategije i tehnike izuzetno uspe{nih qudi i preto~io ih u kwigu koja }e vam pomo}i da ovladate emocijama, steknete samopouzdawe i da postanete onakvi kakvi ste oduvek `eleli – za samo sedam dana!

Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan” u tr`nom centru „Merkator”, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana” i „Alnari”.

A. V.

^ini se da obele`avawe Dana zaqubqenih nije vi{e toliko aktuelno kao ranijih godina.

Izlozi jesu dekorisani u duhu praznika, ali su prodavnice ipak prazne, a promet slab. Razlozi su svakako iz godine u godinu sve tawi nov~anici i zbog toga, ovaj dan, po~iwe da se posmatra iz sasvim novog ugla, kao bespotreban povod za tro{ewe novaca. Ipak, prodavci su pomirqivi i shvataju situaciju, jer su i sami u istoj, kao i oni koji su mo`da o~ekivali neki poklon, a nisu ga dobili.

- Narod nema novca i to je jedini razlog {to se ovaj dan vi{e ne obele`ava. Ja se li~no

mo`da i jesam nadala malo ve}em prometu, ali je ranijih godina definitivno bilo mnogo boqe - rekla je vlasnica „Voskarske radwe” Jagoda [ari}.

Ni u cve}arama nije bila boqa situacija. Kako je rekla prodava~ica u cve}ari kod Futo{ke pijace, ~e{}e su se buketi kupovali povodom slave Sveti Trifun, a re|e povodom Dana zaqubqenih.

U kwi`arama i papirnicama naj~e{}e su se za poklon povodom Dana zaqubqenih kupovali magneti za fri`ider i miri{qave sve}e u obliku srca, kwige o qubavi i kerami~ke figurice u istom maniru. Svako

ko se ipak bio odlu~io da povodom ovog praznika obraduje svog partnera, mogao je da u ovim sitnicama prona|e adekvatan poklon, za male pare.

Uostalom, nije bitan novac, bitna je pa`wa.

- Kupila sam momku magnet za fri`ider u obliku srca. Ni{ta specijalno i zaista ne ko{ta mnogo. Ali, znam da }e se obradovati ne toliko tom poklonu koliko tome {to sam mislila na wega i to Pro dav ni ce bi le uglav nom pra zne mi je najbitnije - rekla je stu- `are i jasno prenela poruku dentkiwa Sne`ana Vrani} koju svim zaqubqenima. smo zatekli na izlasku iz kwiTekst i foto: T. Lakobrija

ISPIT IZ @IVOTNE MATEMATIKE SVE TE@I

Ra ~u ni pri da vi li nov ~a ni ke Cene u prodavnicama svakodnevno rastu, a ni{ta boqa situacija nije ni sa ra~unima za komunalije. Iz meseca i mesec ra~uni za komunalije su sve vi{i. To potkrepquje i ~iwenica da Novosa|ani januarske ra~une za vodu pla}aju 30 odsto skupqe, shodno odluci Gradskog ve}a koju je tra`io Upravni odbor „Vodovoda i kanalizacije”. Nova cena vode za doma}instva sada iznosi 49,61 dinar za kubik, dok je odvo|ewe otpadne vode 31,26 dinara po kubiku. Celokupna usluga „Vodovoda i kanalizacije” sada iznosi 80,87 dinara po kubnom metru, sa ura~unatim PDV-om, i prema procenama ovog javnog preduze}a doma}instva }e u proseku dobiti uve}ane ra~une za oko 200 dinara.

Sa prvim danima ove godine sugra|anima su ve} stigli i uve}ani ra~uni za centralno grejawe, tako|e za 30 odsto. Nova cena daqinskog grejawa iznosi oko 80 dinara po kvadratnom metru, a odluku o poskupqewu Gradsko ve}e donelo je jo{ po~etkom novembra 2010. Sve ovo potkrepquje podatak da su ra~uni za komunalije koje {aqe „Informatika” u proseku poskupeli za 300 dinara. Primera radi, ~etvoro~lanu porodicu koja `ivi u dvosobnom stanu od

I iz Javnog komunalnog preduze}a „^isto}a” po~etkom godine je najavqeno da je u planu pove}awe cene usluga za odno{ewe otpada za {est odsto.

Ako bi gradske vlasti prihva-

Ko mu nal ni ra ~u n za ~e tvo ro ~la nu po ro di cu u sta nu od 58 kva dra ta iz no si 13.600 di na ra. Ka da se do da ju ra ~u ni za stru ju, te le fon, ka blov sku, in ter net, ceh se uve }a va za jo{ tri-~e ti ri hi qa de

Jo{ uvek savesni Iako su komunalije iz meseca u mesec sve skupqe Novosa|ani jo{ uvek na vreme izmiruju svoje obaveze. Prema podacima “Informatike”, sugra|ani na mese~nom nivou u 65 odsto slu~ajeva na vreme izmiruju obaveze. Kada je re~ o godi{wem nivou 90 wih redovno pla}a svoje ra~une.

58 kvadrata grejne povr{ine decembarski ra~un ko{tao je 13.300, dok je ra~un za januar uve}an za 300 dinara. Kada se ovome dodaju ra~uni za struju, telefon, kablovsku, internet, onda se suma uve}ava za jo{ tri do ~etiri hiqade dinara.

- Svakog meseca ra~uni po malo ska~u, pa ovo vi{e ne

mo`e da se izdr`i. Kad platimo sve ra~une, jedva da ostane za hranu. Naravno imam i velike zamerke na grejawe u gradu, jer na ovako visoku cenu, u stanovima nikada nije bilo hladnije - po`alio se Dragan M. penzioner iz Novog Sada, koji `ivi sa suprugom i dvoje dece.

tile zahtev „^isto}e”, doma}instva bi umesto dosada{wih 94,75 dinara po ~lanu doma}instva odno{ewe sme}a pla}ala 100,44 dinara. Poslovni potro{a~i bi, u tom su~aju, umesto 9,58 dinara po metru kvadratnom pla}ali10,15 dinara, a privatni preduzetnici bi po novoj ceni izme|u 450 i 2.572 dinara. Ukoliko Gradsko ve}e prihvati novi cenovnik za odno{ewa otpada Novosa|ani mogu o~ekivati jo{ vi{e ra~une, {to }e malo wih mo}i da plati na vreme.

Q. Nato{evi}

POSLE PROTESTA ZBOG SE^E [UME

Sla no bar ci za do voq ni obe }a nim par kom @iteqi MZ „Slana bara” na sastanku s upravom „Vode Vojvodine„ dobili su obe}awe po kojem }e na mestu gde je {uma pose~ena biti ure|en park. Prema dogovoru „Vode Vojvodine„ zadu`ene su da posade novu {umu, a za ure|ewe staza, klupa i osvetqewa pobrinu}e se Grad.

-Za sada smo zadovoqni ishodom protesta.

Slede}e nedeqe treba da nam stigne pismena

odluka od „Vode Vojvodine„ i Grada. Tada }emo imati sva dokumenta, ali se i daqe pribojavamo da ne bude nekih malverzacija- ka`e organizator protesta Predrag Dragojevi}.

Dragojevi} isti~e da su uspeli da sa~uvaju tre}inu starih stabala dok }e se preostali deo posaditi kada se izgradi Centralni magacin za odlagawe materijala za odbranu od poplava.

Da podsetimo, Slanobarci su po~etkom februara protestovali protiv se~e {ume u Primorskoj ulici u neposrednoj blizini kanala. [uma koja se tu nalazi 40 godina slu`ila im je kao jedini park u okolini. Iz „Vode Vojvodine” rekli su da se {uma uklawa zbog starosti stabala i da }e jedan deo posle izgradwe centralnog magacina ponovo biti po{umqen.

N. R.

ZAVR[ENA SEZONA U „SOKOLSKOM DOMU”

Faj ront na kli za li {tu u cen tru

Fo to: R. Hayi}

Posledwi dan klizali{ne sezone na ledenoj plo~i u dvori{tu “Sokolskog doma” je danas, a kako ka`u u „Gradskom zelenilu”, u`ivawe na ledu prestaje zbog vi{ih temperatura i mawe posete nego u januaru.

Podse}amo, klizali{te, koje je prvobitno trebalo da se nalazi na rukometnom igralu{tu u Dunavskom parku, ipak je, zbog teh-

NP: Ode }a za bes ku} ni ke ^lanovi Gradskog odbora Narodne partije Maja Gojkovi} ju~e su Prihvatili{tu za besku}nike u Futogu predali garderobu sakupqenu u jednomese~noj akciji mesnih odbora iz Ka}a, Telepa i Slane bare.

- Prikupqena je znatna koli~ina garderobe. Akcija }e biti stalna i mi }emo na nivou gradskog odbora, u dogovoru sa zaposlenima iz Gerentolo{kog centra, pomagati, koliko god mo`emo - rekla je

predsednica mesnog odbora Ka} Slavica Mr|en.

Upravnica prihvatili{ta An|elka Bara} izjavila je kako je svaka pomo} dobrodo{la, a trenutno najve}i prblem predstavqa mawak posteqine i obu}e, pa bi svaka donacija takvih stvari bila od velikog zna~aja. Slede}a akcija NP po najavi Slavice Mr|en, bi}e usmerena na prikupqawu hrane za Narodwu kuhiwu.

A. L.

ni~kih problema, postavqeno u Sokolskom domu, a za ovih mesec i po dana prodato je 6.036 ulaznica i ostvaren bruto prihod od 1.445.000 dinara. Tokom januara ~etiri puta je odr`ana i {kola klizawa koju je poha|alo 58 mali{ana, a u „Zelenilu” ka`u da su zadovoqni posetom, s obzirom da je ova sezona kratko trajala.

B. M.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Dogovori izme|u Grada i Vojske Srbije u vezi sa Tranxamentom privedeni su kraju i ova lokacija trebalo bi da postane deo za{ti}enog dobra, a ne stanogradwe. Kako je rekao gradona~elnik Igor Pa vli ~i}, najve}a o~ekivawa u vezi su sa kasarnom Re~ne flotile, jer je marina, zajedno sa svim prate}im objektima, naijnteresantnija i najprivla~nija za

strane investitore. Prema wegovim re~ima, kasarna"Jugovi}evo"

joj pripada, dok su planovi u vezi sa vojnim objektom u Futo{koj

Do go vo ri o Tran ya men tu pri ve de ni kra ju i ovaj pro stor tre ba lo bi da po sta ne deo za {ti }e nog do bra. Grad nu di da gra di in fra struk tu ru do no ve ba ze na Ma jur skoj adi najverovatnije }e biti uklopqena u poslovnu i stambenu zonu ko-

ulici jo{ uvek u pripremi. Pregovori u vezi sa vojnim lokacija-

ma u gradu zapo~eti su sredinom januara. Od oko 15 lokacija koje pripadaju vojsci, Grad te`i da preuzme “Mornaricu”, “Jugovi}evo” i “Tranxament”, a zauzvrat bi izgradio infrastrukturu do nove vojne baze na Majurskoj adi. Gradske vlasti nameravaju da o`ive privredu oko Dunava, jer trenutno ti delovi Novog Sada nisu dovoqA. J. no iskori{}eni.

9

Hu ma ni tar na mod na re vi ja

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] O RAZGOVORIMA S VOJSKOM SRBIJE

Ume sto „Mor na ri ce” ma ri na i stra ni kap i tal

utorak15.februar2011.

Humanitarna modna revija "Za devojku koja voli `ivot" odr`a}e se u petak u 22 sata u Klu bu "Pent ha us" u zgra di Wu Norka na Bulevaru Mihajla Pupina 2.

U organizaciji modne agencije "Biznis model" ova revija humanitanrnog karaktera pomo}i }e Dar ji Ko sti} koja je te{ko obolela od hroni~ne bubre`ne infekcije, a pomo} koja je do sada skupqena nije dovoqna kako bi Dar-

ja oti{la u Rusiju na transplataciju.

Svi koji `ele da podr`e Darjinu borbu za `ivot, nov~anu pomo} mogu uplatiti na ra ~un: 160-5510200024164-40 (iz bi lo ko je ban ke), a za upla tu prav nih li ca ra ~un:160-1-73 sa po zi vom na broj: 5510200024164, uz naznaku za pri ma o ca: Dar ja Ko sti}, Futo{ki put 38, Novi Sad. A. L.

NA KAKVE PROBLEME NAILAZI KOMUNALNA POLICIJA

Pi ja ni go sti ne vo le ze le ne uni for me Fo to: A. Er ski

Op ti~ ki ka blo vi kod Fu to {ke pi ja ce Opti~ki kablovi neophodni za funkcionisawe kamera za kontrolisawe saobra}aja, na raskrsnici kod Futo{ke pija-

ce, postavqeni su ju~e. Izvo|a~ radova je "Invest in`ewering", a investitor i nalogodavac "Informatika".

T. L.

Od kada se u Novom Sadu na ulicama pojavila komunalna policija ose}a se poboq{awe u svim sferama komunalnog reda.

Mawe je uli~nih prodavaca, lokali i kafi}i sve vi{e po{tuju odluku o radnom vremenu, ~isti se sneg sa ulica vi{e nego predhodnih godina, a i vlasnici ku}nih qubimaca po~iwu da vode ku~i}e na povodcima.

Qudi u zelenom, svakodnevno se mogu videti na ulicama u svim delovima grada, obi~no patroliraju po dvoje. ^esto se mogu videti da idu u paru - policajac i policajka. Ova mu{ko-`enska patrolirawa su i najlogi~nija, posebno ako se ima u vidu da je sve vi{e nervoznih i nezadovoqnih sugra|ana kojima ova slu`ba ne ide na ruku.

Na~elnik komunalne policije Ne boj {a Ra do va nac ka`e za "Dnevnik" da ima slu~ajeva da sugra|ani napadaju ili vre|aju zaposlene u ovoj slu`bi.

- Re|e to ~ine uli~ni prodavci, a ~e{}e je re~ o pijanim gostima u lokalima, kada se korntroli{e radno vreme - pri~a Radovanac.

Kako ka`e posledwi slu~aj napada na komunalnu policiju desio se u nedequ uve~e, kada su stanari pozvali da se po`ale na

kom{ije koji su mimo propisanog vremena pravili `urku. Tada su pijani gosti `urke, verbalno vre|ali patrolu komunalne policije.

- Pretpostavqam da }e tih napada biti mnogo vi{e, posebno sada kada je usvojena Odluka o ku}nom redu u zgradama. Tako|e

U VRTI]U „GULIVER“ DEZINFIKOVANE VODOVODNE CEVI

NA BULEVARU OSLOBO\EWA I U CENTRU GRADA

Stiglo 120 kon tej ne ra

Novi kontejneri za otpad postavqeni su ju~e ~itavom du`inom Bulevara oslobo|ewa, a ovih dana stari kontejneri bi}e zameweni i na vi{e lokacija u centru grada - na Trifkovi}evom trgu, u Mileti}evoj i Pa{i}evoj ulici, na trgu Marije Trandafil i u ulici Igwata Pavlasa. Za nabavku novih 120

kontejnera JKP "^isto}a" je izdvojila 2,8 miliona dinara.

Novi pvc kontejneri imaju du`i vek trajawa od metalnih jer ne podle`u koroziji, radnicima su lak{i za rukovawe i prilikom pra`wewa ne prave buku, {to je va`no jer se kontejneri sa ovih lokacija uglavnom prazne u no}noj smeni.

A. Va.

U ~e tvr tak re zul ta ti is te ri va wa bak te ri je

Da li je iz cevi izba~ena baterija pseudomonas, koja je pro{le nedeqe otkrivena u vodi u vrti}u „Guliver“, zna}e se tek nakon srede, rekao je za „Dnevnik“ direktor „Radosnog detiwstva“ Bo ri slav Sa mar xi}. Radnici „Vodovoda“ su za vikend dezinfikovali i isprali cevi, ju~e je uzet prvi uzorak vode, tako da bi Zavod za javno zdravqe Vojvodine trebalo da Pred{kolskoj ustanovi do ~etvrtka javi rezultate analize.

- Ukoliko sva tri uzorka budu negativna po~e}emo normalno da korstimo

vodu. Za sada, kako je voda hlorisana koristimo je samo za higijenu, dok deca i daqe piju fla{iranu vodu i peru wome ruke- rekao je Samarxi}.

Na pitawe {ta }e se uraditi da se utvrdi uzrok pojavqivawa ove bakterije, Samarxi} ka`e da su gra|evinske planove vrti}a predali inspekciji, kako bi se utvrdilo da li stvarno postoji neko „slepo crevo“, Ovakav problem do sada se nije de{avao, isti~e. Podse}amo da je vrti} „Guliver“ napravqen 2008. godine.

A. V.

i zbog {trajka kolega iz policije, sve vi{e gra|ana nama se `ali na rad lokala i `urke u zgradama, {to zapravo spada u reme}ewe janog reda i mira, za {ta je zapravo zadu`ena policija - ka`e Radovanac i dodaje da im ovaj deo posla i najte`e pada, jer komunalna policija nema ista ovla{}ewa kao i policija.

Kao primer Radovanac je izneo jedan interesantan podatak koji se neki dan dogodio j u Radni~koj ulici. Naime, jednom ~oveku je obijen auto, a po{to policija zbog {trajka nije iza{la na teren, on se za pomo} obratio komunalnoj policiji, koja se slu~ajno zatekla u blizini ovog doga|aja.

Kako se komunalna policija ne bavi ovom vrstom posla, nisu mogi da mu pomognu, pa se gospodin kojem su obijena kola na nas naqutio. Zalupio je vrata i oti{ao - zakqu~io je Radovanac.

Q. Nato{evi}

Pred sta va „Pa ti Di fu sa” Drama "Pati Difusa" odr`a}e se ve~eras u 20 ~asova u pozori{tu “Vesela Korwa~a”, Ulica Nikole Pa{i}a 34. Redovna cena karte iznosi 500 dinara, karta za studente, nezaposlene i penzionere je 250 dinara, kao i grupna karta za vi{e od ~etiri osobe.

A. Va.

„No vi Sad – Wi `ni Nov go rod” Koncert u~enika Muzi~ke {kole "Isidor Baji}", „Novi Sad - Wi`ni Novgorod" odr`a}e se sutra u 17 ~asova u sve~anoj sali ove {kole. Koncertu }e prisustvovati i delegacija iz ruskog grada Wi`ni Novgoroda, koji je grad pobratim s Novim Sadom.

Z. D.

utorak15.februar2011.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

11. ДАНИ ВИНА И ВИНОГРАДАРА У ИЂОШУ

Нај бо љи Радивој Загорац и Драгоја Симоновић ИЂОШ: У организацији Удружења винара и виноградара „Шасла“ из Иђоша данас су одржани 11. Дани вина. Манифестација је покрајинског карактера и на овогодишње такмичење у томе ко је произвео најбоље вино пристигло је 120 узорака из Кикинде, околних села и других места у Војводини. Енолози, на челу са Гораном Аџићем из Чоке, бирали су најбоља вина у четири категорије: бела вина, црвена, розе и Општински победник Ђура Мартинов десертна вина. Поред победника проглашен је и апсолутни шам- Такмичим се од прве манифепион, а та титула ове године припа- стације. Три пута сам био победник ла је Радивоју Загорцу односно у селу, општини и на покрајинском Драгоји Симоновићу из Батајнице нивоу. Ове године за такмичење сам који је своја вина пријавио на два произвео розе мешано вино са 80 имена. Они су прошле године, пре- процената грожђа сорте хамбург ма оцени стручњака, произвели нај- каже Мартинов. боље црвено од сорте каберне совиИз кикиндске општине на овогоњон и бело вино, од жупљанке. дишње такмичење пристигло 50 Месни и општински победник узорака вина, од чега је 36 из Иђоове године је Ђура Мартинов из ша. Иђоша, а истиче да је винарство тра- Претходна година за винаре и диција којом се дуго бави. виноградаре била је изузетно тешка

Изводи из матичних књига из 12 градова

КИКИНДА: Кикинђани ће убудуће моћи у Услужном центру општине Кикинда да подигну изводе из матичних књига рођених, венчаних и умрлих који се не воде у Кикинди, а чији су подаци унети у електронску базу Централног регистра матичних књига. Изводи се могу наручити из следећих градова: Београд, Нови Сад, Алексинац, Апатин, Бачка Топола, Чачак, Крагујевац, Кучево, Лесковац, Панчево, Пландиште, Пожаревац, Смедерево, Сремски Карловци, Сврљиг, Темерин, Ужице, Ваљево, Врање и Жабаљ. Ова документа се могу поручити и електронским путем, попуњавањем формулара који се налази на сајту општине Кикинда – www.kikinda.rs Изводи важе неограничено, а Централни систем ће до 2014. године омогућити њихово издавање без обзира на место вођења матичних књига. А.Ђ.

DaNas u GRaDu BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (12, 15, 18, 19, 19.30, 21, 22, 22.30), „Tilva ro{„ (18.30), „Medved Jogi” (12.20, 14, 15.40), „Upoznajte male Fokerove” (16.30), „Turista” (22.20), „Guliverova putovawa” (12.45), „Hari Poter i relikvije smrti” (13,16), „Zlatokosa i razbojnik” (14.45, 16.15), „Pri~a o igra~kama” (12.15, 14.15), „Paranormalna aktivnost 2” (22.40), „Artur i rat dva sveta (12.30,14.30), „Letopisi Narnije 3D” (17), „Bez obaveze” (17.30, 20, 22.10),”Sinema komunisto” (18.15, 20.15), „Motel Nana” (20.30) Ja dran: „^arobni svet Paje Patka” (18), „[i{awe” (19.45), „Rec 2” (21.30).

Art bioskop „Voj vo di na„ na Spensu „@ena, pi{toq i rezanci” (20)

POZORI[TA No vo sad sko po zo ri {te „^ovekova tragedija” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: TROJKE: Ana Marinkovi} iz Novog Sada (devoj~ica i de~aci), DEVOJ^ICE: Ilonka Varga, Nata{a Teofilovi}, Tawa Mili}evi}, Ivana Mar~eta, Marija ^egar, Marija \or|evi}, Marija Krivoku}a i Sne`ana Borkovi} iz Novog Sada, Mirjana Tomin iz Paraga, Marijana Dragi~evi} iz Maradika, Olivera Cvetkovi} iz Veternika, Jelena Brankovi} iz Sremske Kamenice, Jelena Kosti} iz Mo{orina, Suzana Nikoli} iz Kulpina, Jelena Staj~i} iz Ba~ke Palanke, Biqana Subi} iz Koviqa, Mariena Tria{ka iz Ba~kog Petrovca, Dragana Mladenovi} iz Beograda, Ivana Petrov iz Zrewanina, Jagoda Bokinac iz Petrovaradina, Ana Milo{evi} iz Koviqa i Qiqana Stanivuk iz Ka}a, DE^AKE: Milka Imbrowev, Danijela Radoni}, Sta{a Suboti}, Brankica Jovan~evi}, Sne`ana Jovan~evi}, Ana Vidovi}, Vesna Drobac i Tina Stanojevi} iz Novog Sada, Andreja Folkman iz Kisa~a, Mara Du{ani} iz Grabova, Biqana Vuj~i} iz Bege~a, Da{urije Ahmeti iz Veternika, Dar ko wah Ja net iz Gane, Marija Petrovi} iz ^uruga, Gordana Mari} iz Sremskih Karlovaca, Katica Mi{kovi} iz Ne{tina, Monika Feher iz Budisave, Karolina Tot iz Kikinde i Sawa Mili~evi} iz Sremske Kamenice.

saHRaNE Na gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Ana Juraja Mi{kovi} (1931) u 9.45, Milo{ Pere Ostoji} (1925) u 10.30 - ispra}aj, Slavko Gojka Tubin (1951) u 11.15, Radivoje Dragana ]etojevi} (1934) u 12, Katica Milenka ]ori} (1964) u 12.45, Svetlana Vasilija Baji} (1952) u 13.30, Dane Ilije Bobi} (1936) u 14.15, Du{an Jure ]iritovi} (1951) u 15 - ispra}aj i Tomislav Milutina Ili} (1933) u 15.30 sati.

Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen u 15 ~asova Milan Rajka Ivani{evi} (1936).

Преминуо у 104. години ДОБРИЦА: После тродневне коме, прекјуче је, у 104 години живота преминуо, према неким тврдњама, настарији паор у Војводини, у јужном Банату сигурно, Живко Њагул из Добрице. Популарни Жива последњих година био је медијска личност, о његовој животној причи снимале су се ТВ емисије, бројне новине и радио станице писале су о његовом рецепту за дуговечност.

-Жива није живео живот под стакленим звоном. Провео је век просечног војвођанског паора - прича председник Савета МЗ Љубиша Дрндарски. - Цео свој век радио је све сељачке послове, чак и после стоте, ишао је на њиву. Тек пре извесног времена ограничио се на послове у дворишту око стоке. Виталан до краја, волео је да разговара и да се шали са комшилуком. Кажу да се у исхрани није устручавао од војвођанске хране, све што су други јели и он је. Прегурао је два светска рата и све ломове који су нас задесили и говорио, „Ајме људи, било је и горе“. Вредно је обрађивао посед од преко 25 хектара, са сином Ђурицом који је догурао до 82. године. Р. Ј.

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

и били бисмо задовољни да се не понови – каже председник Удружења винара и виноградара „Шасла“ Иса Панић. - Рано је говорити о томе каква нас година очекује, али остаје нам да се надамо да ће бити добра. Удружења винара и виноградра „Шасла“ на овогодишњој манифестацији додељено у категорији белих вина шест златних, 10 сребрних и 11 бронзаних медаља. У категорији црвених вина додељено је пет златних, 15 сребрних и 13 бронзаних одличја. У категорији розе вина две су златне, шест је сребрних и седам је бронзаних, док за десертна вина није било златних медаља, али је додељено пет сребрних и две броназане медаље. Вина са којима су се такмичили Иђошани справљена су од грожђа купљеног са других подручја Војводине, углавном са Фрушке Горе. А. Ђуран

420-374

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI]-GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”,

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

utorak15.februar2011.

11

НАСТАВЉАЈУ СЕ НЕСУГЛАСИЦЕ ИЗМЕЂУ ОПШТИНЕ И ОРГАНИЗАТОРА „КОБАСИЦИЈАДЕ”

Кобасица поделила Турију и Србобран

Све ча но у ка сар ни „Аеро дром”

ДАН ВОЈ СКЕ У ПР ВОМ ЦЕН ТРУ ОБУ КЕ ВОЈ СКЕ СР БИ ЈЕ

Др жа во твор на, вој на и ду хов на сим бо ли ка Сре те ња

СОМ БОР: У Првом центру обуке Војске Србије у Сомбору, у касарни „Аеродром“ јуче је свечано обележен Дан војске и Дан државности Србије. У присуству многобројних гостију из политичког, друштвеног и економског живота Града Сомбора и општина Апатин, Кула и Оџаци, командант Првог Центра за обуку, потпуковник Ла зар Осто јић је нагласио да 15.фебруар, Сретење, за Србију има вишестру-

српског народа, уважавамо традицију прославе војних празника у историји Србије - казао је командант ПЦО наглашавајући успешно спровођење реформе српске војске уз уважавање традиционалних вредности и, по угледу на модерне државе и армије Европе, имплементирање новостворених. - Пред нама су нови изазови. Морамо спремно дочекати нови циклус организационо-мобилизацијских промена, мада

Че стит ке вр ха др жа ве и Вој ске У склопу свечаности обележавања Дана Војске и Дана државности прочитани су и телеграми-честитке председника републике Бо ри са Та ди ћа, министра војног Дра га на Шу та нов ца и начелника Генералштаба генерал-потпуковника Ми ло ја Ми ле ти ћа, док су најистакнутијим припадницима Првог Центра обуке ВС у Сомбору уручена признања и награде. ку, односно државотворну, војну и духовну симболику, подсећајући да је овај празник спомен на Први српски устанак и први нововековни Устав у Срба.

- Обележавање Дана државности републике Србије и Дана Војске обједињује идентитете војске и државе, чиме се обнавља њихова најдубља повезаност у српској државотворној традицији и на тај начин баштинимо традицију најранијег регуларног војног организовања

ће и у наредном периоду тежишно ангажовање припадника команди и јединица бити превасходно на обуци и оспособљавању војника на добровољном служењу војног рока и јачању функционалне способности, као и даље унапређење услова живота и рада - најавио је потпуковник Лазар Остојић, командант Првог ЦО ВС у Сомбору, приликом свечаног обележавања Дана Вовјске и Дана Државности Р.Србије. М. Ми ље но вић

Орезивање винограда

СЛАВА ВИНОГРАДАРА ОБЕЛЕЖЕНА У РИЂИЦИ

И дегустација у част светог Трифуна

РИЂИЦА: Јучерашњим освећењем винограда Рајка Миланка у Риђици, селу сомборског атара на самој граници са Републике Мађарском, обележена је слава виноградара и винара Свети Трифун. Освећењу винограда, подигнутог по најзахтевнијим стандардима, поред великог броја овдашњих виноградара присуствовали су и сомборски градоначелник Немања Делић, стручњаци сомборског „Агрозавода“, али и гости Риђичанаца из Гаре, мађарског села које од Риђице дели само међудржавна граница, познатих у њиховој домовини по производњи изванредних белих вина. Као што ред нала-

же, пре свечаног ручка уприличена је и дегустација вина произведеног у овом, традиционално винородном, крају, а према речима члана стручног жирија који је учествовао у оцењивању 23 врсте вина Иштвана Такача, риђички виноградари, организовани у истоимено удружење виноградара и винара, у свом финалном производу јако мало, или уопште не заостају за својим мађарским комшијама. Иначе, ово је друга година заредом како виноградари Риђице организују ову манифестацију, тиме уједно најављујући повратак на велика врата уметности производње пића богова. М. Мћ.

Признање Црвеном крсту

ТЕМЕРИН: Црвени крст Темерина ће, ове године, трећи пут добити плакету „Најхуманија средина“. Позиву за хуманост лане се одазвало 893 даваоца крви, од тога 55 нових, а укупно је прикупљено 432 литре драгоцене течности.

- Захваљујемо свим хуманим људима. Плакету „Најхуманија средина“ заслужују општине у којима је више од пет одсто житеља током године дало крв. Ово значајно признање биће уручено 14. јуна у Београду – истиче секретар Црвеног крста Темерина Јасмина Божичић. На две овогодишње акције, у јануару и фебруару учествовало је 148 давалаца. М. М.

СРБОБРАН: Иако су припреме за 27. по реду туринску „Кобасицијаду“ у пуном јеку, пажњу јавности више привчлаче организациони проблеми ове манифестације у чијем је средишту сукоб организатора из Турије и представника локалне самоуправе у Србобрану који ове године неће пружити подршку „Кобасицијади“. Према речима председника општине Србобран Бранка Гајина, до разиласка са организаторима чувене „Кобасицијаде“ је дошло из више разлога, који су постојали и ранијих година, али су своју кулминацију доживели претходне када је општина била спремна да уради нешто на комерцијализацији бренда туријске кобасице.

- Општина је била спремна да уложи 10 милиона динара на које би дошло још тридесет из Покрајине и тај новац би се инвестирао у покретање производње месних прерађевина које би носиле име туринске „Кобасицијаде“. Ту би сигурно било нових радних места, али и прилике за грађане Турије да почну посао узгоја товљеника за ову индустрију и мислим да је то била права шанса да од ове манифестације профитира већи број људи у Турији. Организатори су одбили овај предлог и тада су ми саопштили да им није потребна помоћ општине и није

ми јасно зашто се сада буне - рекао је Гајин. Према његовим речима, општина је у претходних неколико година покушала да уведе ред у организацију „Кобасицијаде“, али да то очигледно није одговарало организаторима.

- Сваке године на Кобасицијади се прода на десетине тона меса и прерађевина на које се не плати ни динара пореза. Већ годинама то нису произвођачи из Турије који продају своје производе већ на десетине мањих и већих месних индустрија које имају своје штандове. Због чега би они требало да буду поштеђени плаћања пореза. Само од продаје рекордне кобасице држава би могла да наплати око 150 хиљада динара ПДВ-а, док се на тезгама прода још најмање десет пута толико. Овом приликом јавно позивам Пореску управу, а то смо као општина и званично учинили да провери наше наводе о финансијским злоупотребама - каже Гајин. Са друге стране, председник Организационог одбора Кобасицијаде Мирослав Медурић тврди да на „Кобасицијади“ неће бити никаквих финансијских прекршаја.

- Ми имамо фискалне касе и све се ради преко њих, инспекција слободно може да дође и да се увери у то. За 27 година нисмо имали ниједан проблем и

Мирослав Медурић

нећемо га ни сада имати, а председник општине би требао пре да мисли на своје послове него да се бави нашим. Он зна да са нама у Турији не може изађе на крај и да овде нема подршку и због тога се окомио на нас - каже Медурић. Према његовим речима, припреме иду редовним током без обзира на проблеме са општином и сматра да се овај сукоб непосредно уочи 27. „Кобасицијаде“ неће одразити на ква-

ДИ РЕК ТОР КА НЕ ОДА ЈЕ ПРО ФЕ СИ О НАЛ НУ ТАЈ НУ

Уче ни ци штрај ку ју због от ка за про фе со ру СТА РА ПА ЗО ВА: Преко ју њихове жеље и потребе и надве стотине ученика Економско глашавају сумњу да се профе трговинске школе у Старој Па- сор „нечим замерио директорзови почело је штрајк због от- ки или неком горе“, али кажу пу шта ња про фе со ра гру пе да неће одустати, обратили су стручних економских предмета се начелници друштвених деМи лен ка Ка ра ли ћа. У холу латно сти општине Стара Пазошколе, који су облепили паро- ва и ићи ће до највиших про лама „Не дамо профе сора Ка- светних власти. ралића“, „ Миленко на по сао, Директорка Татјана Баљак је ми на час“ и сличним, ученици новинарима рекла да она смаседе и одлазе само на часове профе сора Ка ра ли ћа. Ка ко нам ре ко ше, у штрајк су кренули кад су сазнали да је про фе сор Ка ра лић остао без по сла, а тре ћу годи ну им предаје и многи матуранти су код њега узели матурске радове. А да је профе сор Ка ра лић оми љен код ђака показало нам је, поред проте ста и то што кажу да је „профе сор Миленко једна од три светле тачке у овој школи“.

- Ученици треће године се још и могу прилагодити проме ни про фе со ра, али матуранти имају још мало времеБој кот на ста ве уз по ру ке на и много обавеза кажу ђаци завршне године Лу - тра да су ђаци подстрекивани ка Ро дић, Са ша Ми ле у снић на протест, али неће да каже од и Бо жи дар Леп ша но вић, уче- кога, да је профе сор Каралић ник треће године,а ђаци који радио у школи 2,5 године на проте стују су револтирани по - одређено време, сада је по за-

У холу школе, који су облепили паролама „Не дамо професора Каралића“, „Миленко на посао, ми на час“ и сличним, ученици седе и одлазе само на часове професора Каралића себно што директорка Та тја на Ба љак све своје одговоре заогрће у по словну тајну или право да не мора да објашњава ником оно што је урадила. Млади сматрају да би профе сори и директорка морали да пошту-

кону спроведен конкурс за једног про фе со ра еко ном ских предмета на неодређено време и два на одређено. Она је донела одлуку о пријему троје људи од којих је двоје и раније радило у школи. На питање новина-

ра да ли је раније имала примедби на рад профе сора Каралића, због којих сада није узет у обзир за радно ме сто на неодређено време, на које је конкурисао, одговорила је да је њена улога да обавља стручно-педагошки надзор и да не би да одговори на то питање, додајући „да његово решење важи до ре ализације конкурса, одлука

је донета, а он има право жалбе“. Разговор са новинарима директорка је завршила најављујући родитељске састанке и истичући да „профе сионалну тајну сигурно неће рећи“. Шта су то „по словне и профе сионалне тајне“ у школи, није било јасно ђацима, али морамо признати ни многима од нас, а док се све ово дешавало, остали профе сори се нису огласили ни на који начин, иако су нам ученици рекли да су од појединаца добили подршку. Про фе сор Ка ра лић нам, пак, рече да је примио Одлуку која је донета о завршетку конкурса и да ће уложити жалбу. А. Ма ли

Бранко Гајин

литет саме манифестације. Међутим, реално, најаве о инспекцијама на Кобасицијади могао би одвратити један број произвођача од учешћа на овогодишњем фестивалу у част кобасице, а оваква препуцавања сигурно ће одбити и неке посетиоце. Све у свему, штета ће бити нанета једино манифестацији чији је неоспоран бренд стваран протекле три деценије. Н. Перковић РЕСТОРАН И МУЗЕЈ ЗАЈЕДНО ПРОМОВИШУ КИКИНДУ

Мамутица Кика добила специјалитет КИКИНДА: Ресторан „Раднички дом“, након афирмације јела од лудаје као једног од кикиндских брендова, у сарадњи са Народним музејем дошао је на идеју да и мамутицу Кику представи на гастрономски начин. Према речима директорке ресторана Јасмине Миланков, жеља им је да и на овај начин промовишу најпознатију мамутицу: - У питању је говедина спремљена на посебан начин, а с обзиром на то да Кика потиче из породице биљоједа, специјалитет има обиље поврћа које је са нашег подневља, укључујући и лудају. Трудили смо се да намирнице које се користе за овај специјатет буду доступне читаве године. Директорка Туристичке организације Општине Кикинда Маријана Иличин каже да је идеја да се споји гастрономија и културно наслеђе Кикинде, за сваку похвалу.

- Статутарном одлуком улога Туристичке организације јесте да сарађају са свим субјектима у општини на промоцији Кикинде – истиче Маријана Иличин. – Нема боље промоције Кикинде од гастрономије и Кике који су већ заштитни знакови Кикинде. Шатобријан „кика“ за две особе и салату „кика“, која може да буде и главно јело осмислио је кувар Петар Димић. За све госте ресторана „Раднички дом“, који буду јели специјалтет „кика“, са рачуном који буду добили, у Народном музеју имаће 50 одсто попуста на улазницу. С друге стране, за све госте Народног музеја, који улазницу буду донели у ресторан „Раднички дом“, имаће попуст од 10 процената за јело „кика“. Прошле године ресторан „Раднички дом“ наградила је и Привредна комора Војводине Плакетом за квалитет услуга у категорији ресторана. А.Ђ.

12

utorak15.februar2011.

crna hronika

dnevnik

DRAMA U SREMSKOM SELU NERADIN: OKRIVQENI SE POSLE VI[E^ASOVNIH PREGOVORA PREDAO POLICIJI

@r tvu ve zao i se kao no `em po vra tu Po li ci ja je na kon vi {e ~a sov nog raz go vo ra uhap si la Mi haj la [. (40) iz Vaj ske, osum wi ~e nog da je u bli zi ni se o skog gro bqa u Ne ra di nu fi zi~ ki na pao @i va na M. (43), uz pret wu da }e ga ubi ti.

On je osum wi ~en da je u pe tak, pod dej stvom al ko ho la, na kon sva |e, na pao @i va na M., ve zao ga i se kao no `em po vra tu i te lu. Na kon vi {e ~a sov -

ZBOG NASILNI^KOG PONA[AWA NA UTAKMICI U VOJVODA STEPI

Ru ko me ta{ osu |en uslov no Vi {i sud u Zre wa ni nu pr vo ste pe nom ne pra vo sna `nom pre su dom pro gla sio je kri vim Mi len ka Bje lo vu ka (28) iz Srp ske Cr we i iz re kao mu uslov nu ka znu za tvo ra od tri me se ca, s ro kom pro ve ra va wa od go di nu da na, zbog po ~i we nog kri vi~ nog de la na sil ni~ kog po na {a wa na sport skoj pri red bi. Osu |e ni mla di} je ka `wen i no va~ no, s 15.000 di na ra, {to je oba ve zan da pla ti u ro ku od 30 da na od pra vo sna `no sti pre su de. Pred se d a v a j u } i ve } a Vi { eg su d a Ile{ Ba ko{ iz re kao je Bje lo vu ku i me ru bez bed no sti za bra ne pri su stvo va wa utak mi ca ma Ru k o m et n og klu b a “Voj v o d a

Ste pa” u tra ja wu od go di nu da na od tre nut ka pra vo sna `no sti pre su de.

Ka ko je utvr |e no u sud skom po s tup k u, Mi l en k o je bio igra~ do ma }eg ti ma na utak mi ci ru ko met nih klu bo va “Voj vo da Ste pa” i “Na pre dak” iz ^e ste re ga, ko ja je igra na 28. ok to bra pro {le go di ne u Voj vo da Ste pi. U jed nom tre nut ku pri {ao je su di ji Go ra nu No va ko vu iz To ma {ev ca, opso vao mu maj ku i vre |ao ga, a za tim i fi zi~ ki na pao. Oo{a ma rio ga je i tom pri l i k om mu iz b io pi {taq ku iz usta i na neo mu lak {e te le sne po vre de. @. B.

NESVAKIDA[WI POKU[AJ RAZBOJNI[TVA U KIKINDI

Svi we na far mi ukra de ne pa za kla ne Tri de se to smo go di {wi Ki kin |a nin Go ran Z., po {tu rom sa o p { te w u Po l i c ij s ke upra ve u Ki kin di, u no }i iz me |u 9. i 10. fe bru a ra uhva }en je pri iz vr {e wu kri vi~ nog de la. On je na far mi, ko ja

brao je dva sviw ~e ta od oko 60 ki lo gra ma i oma mio ih gvo zde nom {tan glom. Na kon to ga ih je i za klao na li cu me sta i tek ka da je kre nuo po auto mo bil da uto va ri svoj „plen“, psi su la v e ` om oba v e s ti l i

nog raz go vo ra, po li ci ja je ube di la Mi haj la [. da pu sti @i va na M. i da se pre da.

Po vre |e ni je ho spi ta li zo van u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne u No vom Sa du.

Zbog po ku {a ja ubi stva, Mi haj lo [. je uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Srem skoj Mi tro vi ci, ko ji mu je na kon sa slu {a wa od re dio pri tvor do 30 da na.

E. D.

U ZREWANINSKOM VI[EM SUDU OSU\EN MILAN BRKI] IZ BANATSKOG KARA\OR\EVA

Osam go di na za ubi stvo si na Mi lan Br ki} (60) iz Ba nat skog Ka ra |or |e va osu |en je u zre wa nin skom Vi {em su du na ka znu za tvo ra od osam go di na jer je u pr vo ste pe nom po stup ku utvr |e no da je ubio si na Dra ga na (28). Br ki} je u pri tvo ru od 6. sep tem bra 2010. go di ne, ko ji mu je pro du `en na kon iz ri ca wa ne pra vo sna `ne pre su de.

Po na vo di ma pre su de, on se 5. sep tem bra pro {le go di ne, oko 22.30 ~a sa, u po ro di~ noj ku }i u Uli ci Mi }e Ra da ko vi }a 5, dok je bio pod dej stvom al ko ho la od 2,97 pro mi la, po sva |ao s mla |im si nom Dra ga nom. Sa {po re ta u tr pe za ri ji u jed nom tre nut ku do hva tio je ku hiw ski no` i ba cio ga u prav cu mla di }a. Vrh no `a za bo se u le vi deo Dra ga no vog grud nog ko {a. Usled za do bi je nih te {kih te le snih po vre da opa snih po `i vot mla |i Br ki} je pre mi nuo na li cu me sta.

U sud skom po stup ku je usta no vqe no da je otac po ~i nio zlo ~in u sta wu ka da je zbog al ko ho li sa no sti bit no sma we no mo gao shva ti ti zna ~aj de la i upra vqa ti svo jim po stup ci ma.

di} jo{ da je zna ke `i vo ta. [o ki ran pri zo rom, br zo je kre nuo ku }i da po zo ve po li ci ju i Hit nu po mo}, ali mu to, zbog tre me i {o ka ko ji je do `i veo, ni je po la zi lo za ru kom. Pre tr ~ao je do jed nog su se da i oda tle je oba vio po zi ve. U ro ku od ne {to vi {e od pet mi nu ta sti gla je eki pa Hit ne po mo }i. Oni su po ku {a li

Stariji sin se obesio

Dom Br ki }e vih u Ba nat skom Ka ra |or |e vu

O tra gi~ nom do ga |a ju po li ci ju i Hit nu po mo} oba ve stio je @eq ko D., pr vi kom {i ja Br ki }e vih. On je kri ti~ nog da na oko po la je da na est uve ~e is pra }ao go ste ka da je za ~uo do zi va we u po mo} iz su sed ne ku }e, na ko joj je pro zor bio otvo ren. Po we go vim re ~i ma, ga la ma u toj ku }i bi la je `e sto ka pa je do {ao do

wi ho vog pro zo ra. Vi deo je Dra ga no vo te lo na pa to su i Mi la na ko ji je bio nad wim. Od mah je oti {ao do ula znih vra ta i za te kao stra {an pri zor. Dra gan je le `ao na po du go do po ja sa i u do wem de lu tre ne ri ke, a na le voj stra ni gru di je imao ubod nu ra nu. Po tre se ni kom {i ja vi deo je da iz ra ne te ~e krv i da mla -

Ovo ubi stvo ni je po sled wi tra gi~ ni do ga |aj u ku }i Br ki }e vih jer je u me |u vre me nu sta ri ji Mi la nov sin Zo ran (30) po ~i nio sa mo u bi stvo.

Ka ko sa zna je mo u kom {i lu ku, Zo ran se obe sio. Otac i dvo ji ca si no va `i ve li su za jed no u ku }i ko ja }e do ve ka osta ti za vi je na u cr no. da Dra ga nu spa su `i vot ali bez uspe ha. Ubr zo su na li cu me sta bi li i po li caj ci, kao i is tra `ni or ga ni. @. Balaban

SUD OCENIO DA MILORAD ULEMEK NIJE DOSTAVIO PISMENE DOKAZE O LEGALNOM STICAWU IMOVINE

Le gi ji se traj no od u zi ma deo ku }e Sud sko ve }e, ko jim je pred se da vao su di ja Ve li mir La zo vi}, do ne lo je ju ~e od lu ku o traj nom od u zi ma wu de la ku }e na Ce ra ku biv {em ko man dan tu JSO-a Mi lo ra du Ule me ku Le gi ji, oce niv {i da on ni je do sta vio pi sme ne do ka ze o le gal nom sti ca wu te imo vi ne.

ku }i na Ce ra ku jer sma tra da ni je ste ~en le gal nim pri ho di ma.

Dru gi deo ku }e sud ni je od u zeo od Ule me ko ve po ro di ce jer je we go va su pru ga do ka za la da je ste ~en le gal no.

Na ju ~e ra {wem ro ~i {tu Ule mek je dao is kaz pu tem vi deolin ka iz za tvo ra „Za be la” u Po -

Iskaz video-linkom iz „Zabele” Dvo ri {te ki kind ske za dru ge gde su svi we za kla ne

je vla sni {tvo Ze mqo rad ni~ ke za dru ge „@i to pro met“, za klao dve svi we. Pro tiv Go ra na Z. pod ne ta je kri vi~ na pri ja va zbog sum we da je po ~i nio kra |u u po ku {a ju i na neo {te tu vla sni ku od, ka ko je pro ce we no, 19.000 di na ra.

Ka ko sa zna je mo, Go ran Z. se te re ti da je oko dva sa ta po sle po no }i upao na po sed Ze mqo rad ni~ ke za dru ge „@i to pro met“, ko ja je vla sni {tvo \u re \ur |u lo va iz Ki kin de.

Na svi wo goj skoj far mi oda -

por ti ra da je ne ko ne po zvan na far mi.

Por tir je od mah kon tak ti rao vla sni ka \ur |u lo va i po li ci ju, ko ja je us pe la da uhva ti osum wi ~e nog za lo po vluk ne da le ko od me sta gde je po ~i we na kra |a.

Dva sviw ~e ta ko ja su za kla na na svi w o g oj s koj far m i vla snik je po klo nio por ti ru i jed nom od za po sle nih ko ji su to kom kra |e po mo gli po li ci ji u po tra zi za osum wi ~e nim.

A. \.

TROJICA U SREMSKOJ MITROVICI IZA BRAVE

Uhap {e ni zbog pqa~ ke kla di o ni ce

Po li ci ja je uhap si la tro ji cu osum wi ~e nih da su, ma ski ra ni i na o ru `a ni pi {to qi ma, opqa~ ka li kla di o ni cu „Bal kan bet” u Srem skoj Mi tro vi ci iz ko je su od ne li 42.000 di na ra, sa op {te no je ju ~e iz Po li cij ske upra ve u Srem skoj Mi tro vi ci.

Pre drag S. (21), Mar ko P. (22) i Mu ha med M. (32) osum wi ~e ni su za raz boj ni {tvo ko je se do go di lo 25. ja nu a ra.

Na kon sa slu {a wa kod is tra `nog su di je Vi {eg su da u Srem skoj Mi tro vi ci, od re |en im je pri tvor do 30 da na.

E. D.

Na po ~et ku pre tre sa je na vi deo-bi mu pri ka za na pro sto ri ja u za tvo ru „Za be la”, gde je Ule mek do ve den s li si ca ma na ru ka ma i no ga ma, ob u ~en u si vo za tvor sko ode lo. Na ini ci ja ti vu we go vog bra ni o ca advo ka ta Slo bo da na Mi li vo je vi }a, s ko jim se slo `io i su di ja La zo vi}, Ule me ku su to kom su |e wa ski nu te li si ce.

Advo kat Mi li vo je vi} se us pro ti vio da se sve do ~e we oba vi vi deo-ve zom, za tra `iv {i da we gov kli jent pri su stvu je su |e wu, ali to ni je uva `e no.

Sud je ta ko po tvr dio ra ni ju od lu ku, ko ju je pro {le go di ne po ni {tio Ape la ci o ni sud.

Tu `i la {tvo je zah te vom za tra `i lo da se Ule me ku odu zme stan od 178 kva drat nih me ta ra u

`a rev cu, gde iz dr `a va ka znu za tvo ra od 40 go di na, dok je su di ja Ve li mir La zo vi} pro ces vo dio u Spe ci jal nom su du u Be o gra du.

Po {to je Ape la ci o ni sud 27. ju la pro {le go di ne uki nuo pr -

vo ste pe nu od lu ku Spe ci jal nog su da o traj nom od u zi ma wu de la ku }e od Ule me ka, po no vo su pro ~i ta ni svi ra ni je iz ve de ni do ka zi o po re klu nov ca za ku po vi nu ku }e.

Ne ka da {wi ko man dant JSO-a se po `a lio da ne mo `e u „Za be li” da ima nor mal nu ko mu ni ka ci ju sa svo jim advo ka tom i za tra `io od Tu `i la {tva da mu

od go vo re iz ko jeg je ta~ no kri vi~ nog de la pro is te kla imo vin ska ko rist ko ju je on ka sni je is ko ri stio za ku po vi nu ku }e na Ce ra ku.

U ovom po stup ku te ret do ka zi va wa je bio na op tu `e nom, ta ko da je Ule mek mo rao da do ka `e da je spor nu ne kret ni nu ste kao za ko ni to.

(Tanjug)

BRATISLAV STAMENKOVI] IZ MANASTIRA TROJICE KOD ^A^KA NAJAVQUJE TU@BU

Mo nah za du `i za tvor tra `i mi lion di na ra

Bra ti slav Sta men ko vi} (36), ko ji je 2008. osu |en zbog pro iz vod we i po se do va wa dro ge, za tra `io je na kna du {te te od mi lion di na ra jer je u za tvo ru bio tri me se ca du `e ne go {to je utvr | e n o pre s u dom Vr hov n og su da u Be o gra du, re kao je ju ~e we gov advo kat Mi lan Sta no je vi}.

Sta no je vi} je agen ci ji Be ta ka zao da je Okru `ni sud u ^a~ ku 2008. go di ne osu dio Sta men ko vi }a, ~i je je mo na {ko ime Jo -

van, na za tvor sku ka znu – dve go di ne i tri me se ca zbog pro iz vod we i dr `a wa dro ge, a da je Vr hov ni sud u Be o gra du usvo jio we go vu `al bu i sma wio ka znu za tri me se ca. U obra zlo `e wu Vr hov nog su da na vo di se da je pr vo bit na ka zna “stro `a ne go {to je to nu `no”, a po re ~i ma advo k a ta Sta n o j e vi } a, Okru `ni sud u ^a~ ku ni je Ka zne nopo prav nom do mu u Ni {u bla go vre me no do sta vio pre su du Vr hov nog su da.

Sta no je vi} je ka zao da je Sta men ko vi} ta ko u Ka zne no-po prav nom do mu u Ni {u iz dr `ao dve go di ne i tri me se ca za tvo ra, a ne dve go di ne, ka ko je pre su dio Vr hov ni sud, i da od Mi ni star stva prav de tra `i na kna du {te te jer je slu `io za tvor sku ka znu tri me se ca du `e.

Sta men ko vi} je u za tvo ru bio do 9. fe bru a ra 2011. go di ne.

Osu |en je jer je od mar ta 2007. do ja nu a ra 2008. go di ne neo vla {}e no dr `ao opoj ne dro ge –

„tro don„ i ma ri hu a nu. On je na par ce li u ma na sti ru Tro ji ce kod ^a~ ka, u ko jem je bio mo nah s mo na {kim ime nom Jo van, po se jao de se tak se men ki ma ri hu a- ne od ko je je na pra vio oko 300 gra ma dro ge. U tre nut ku hap {e wa kod we ga je na |e no 186 gra ma ma ri hu ne i 550 ta ble ta „tro do na„.

Sta men ko vi}, po re ~i ma we go vog advo ka ta, po od slu `e wu za tvor ske ka zne na me ra va da se vra ti u ma na stir.

crna hronika

dnevnik PO @AR U RAZ VOJ NOJ BAN CI VOJ VO DI NE

„Vektra” gorela u gara`i Po `ar na „ope lu vek tra„ u pod zem noj ga ra `i Raz voj ne ban ke Voj vo di ne u Stra `i lov skoj uli ci 2 u cen tru No vog Sa da, ju ~e oko 14.30 sa ti va tro ga sci su lo ka li zo va li, a za hva qu ju }i br zoj in ter ven ci ji, va tra ni je pre {la na okol ne auto mo bi le. Po -

vre |e nih ni je bi lo, a pla men je za hva tio pred wi mo tor ni deo, sa zna je mo ne zva ni~ no.

Po pr vim sa zna wi ma, mo gu }e je da je va tra iz bi la usled ne is prav nih in sta la ci ja na vo zi lu.

Uzrok po `a ra utvr di }e se po sle za vr {e ne is tra ge.

M. V.

CR NA GO RA PRE DA LA SVOG DR @A VQA NI NA

Samir Musi} izru~en Srbiji

Cr na Go ra iz ru ~i la je Sr bi ji svog dr `a vqa ni na Sa mi ra Mu si }a iz Ro `a ja, jed nog od tro ji ce bra }e Su va da Mu si }a, zva nog Bat ko, ko ji je ra ni je osu |en na vi {e go di {wu ka znu za tvo ra zbog tr go vi ne he ro i nom, sa op -

Okru`ni zatvor u Beogradu

{ti la je ju ~e srp ska po li ci ja.

Sa mir Mu si} je uhap {en na osno vu me |u na rod ne po ter ni ce, ras pi sa ne po na red bi Spe ci jal nog su da u Be o gra du, ra di do vr {e wa kri vi~ nog po stup ka, pre ci zi ra se u sa op {te wu Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Sr bi je. On je uhap {en u ak ci ji

cr no gor ske po li ci je, ko ja je spro ve de na na osno vu spo ra zu ma sa Sr bi jom o iz ru ~e wu sop stve nih dr `a vqa na, i spro ve den u Okru `ni za tvor u Be o gra du.

Sed mo ~la na kri mi nal na gru pa Su va da Mu si }a iz Ro `a ja pra vo sna `no je osu |e na na vi {e od 48 go di na za tvo ra zbog {ver ca i pro da je vi {e od 80 ki lo gra ma he ro i na.

Su vad Mu si} je osu |en na 11 go di na i osam me se ci za tvo ra.

Po li ci ja je u dva na vra ta pri li kom hap {e wa ~la no va gru pe za ple ni la ukup no pet ki lo gra ma he ro i na.

Sud je op tu `e ni ma od u zeo dva auto mo bi la „audi A-3” i je dan „audi A-4”, ko ji su ko ri {}e ni za iz vr {e we kri vi~ nog de la, a Mu si }u je od u zeo xip „por {e ka jen”, vre dan 44.000 evra, i 5.300 evra u go to vi ni, kao imo vin ska ko rist pri ba vqe na pro da jom he ro i na.

(Ta njug)

utorak15.februar2011.

13

„NO VO SAD SKI YE LAT” U MA \AR SKOJ NA OP TU @E NI^ KOJ KLU PI

[andora Kepiroa pravda sti`e u 96. godini?

Ma |ar sko tu `i la {tvo po di glo je ju ~e op tu `ni cu pro tiv biv {eg ka pe ta na fa {i sti~ ke `an dar me ri je [an do ra Ke pi roa zbog rat nih zlo ~i na u Sr bi ji to kom Dru gog svet skog ra ta. Ke pi ro (96) se te re ti da je od 21. do 23. ja nu a ra 1942. go di ne u~e stvo vao u No vo sad skoj ra ci ji, u ko joj su pri pad ni ci oku pa ci o nih sna ga fa {i sti~ ke Ma | ar s ke ubi l i vi { e od 4.000 Je vre ja, Sr ba i Ro ma. Ge no cid je za po ~eo na uli ca ma No vog Sa da, da bi vr hu nac do sti gao na grad skom ku pa li {tu [trand, ka da su po ne za pam }e noj zi mi po lu go li ci vi li ubi ja ni i ba ca ni pod de be li led.

Fa {i sti~ ka ra ci ja je to kom ja nu a ra spro ve de na ne sa mo u No vom Sa du ve} i u [aj ka {koj obla sti i u Be ~e ju. Ukup no je ubi je no vi {e od 8.000 qu di, me |u ko ji ma je bio ve li ki broj `e na, de ce i sta ra ca. Ke pi ro je pe ti na li sti naj tra `e ni jih od b e g lih nacista iz Dru g og svet skog ra ta za ko ji ma tra ga

Zu rof se 2008. su sreo s tu `i o cem za rat ne zlo ~i ne Vla di mi rom Vuk ~e vi }em, ka da je in s ti t u c i o n a l i z o v a n a sa r ad wa srp skog Tu `i la {tva za rat ne zlo ~i ne i Cen tra „Si mon Vi zen tal”, pre sve ga po vo dom slu ~a je va Ke pi roa, Mi li vo ja A{ne ra i Pe te ra Eg ne ra. Ti me se na {a ze mqa pri kqu ~i la pro jek tu „Ope ra ci ja po sled wa {an sa”, ~i ji je Zu rof su o sni va~. Zbog na ve de nih za slu ga, Efra im Zu rof je 2009. go di ne po stao po ~a sni gra |a nin No vog Sa da.

Ke pi ro je bio osu |i van dva pu ta na za tvor ske ka zne od de set, od no sno 14 go di na, ali ih

skih Je vre ja u kon cen tra ci o ni lo g or Au{vic 1944. go d i n e, ali je po me nu te pre su de ma |ar ski sud od ba cio.

Pro t iv Ke p i r oa je Tu ` i l a {tvo za rat n e zlo ~ i n e u Sr b i ji pod n e l o zah t ev za spro v o | e we is t ra g e u sep t em b ru 2008. go d i n e, a ta d a je za wim ras p i sa n a i po t er n i c a. Ma | ar s ka je od g o v o r i l a da ustav te ze mqe ne do z vo q a v a iz r u ~ e w e we n ih dr ` a v qa n a, ma d a je Zu r of za na{ list vi {e pu t a is t i c ao da u Ma | ar s koj ne po s to j i po l i ti~ k a vo q a da se Ke p i r o osu di.

Ke pi ro je po sle tu `io Zu ro fa za kle ve tu, na kon {to su

[andor Kepiro

Ke pi roa u Bu dim pe {ti. Kraj we iro ni~ no, je dan od „no vo sad skih xe la ta” `i vi u ma lom sta nu kraj Du na va u Uli ci Lea Fren ke la, iako je no vo sad ska

Ke pi ro je pe ti na li sti naj tra `e ni jih od be glih nacista iz Dru gog svet skog ra ta za ko ji ma tra ga Cen tar „Si mon Vi zen tal” Cen t ar „Si m on Vi z en t al”.

Pod s e } a m o, di r ek t or Je r u s a lim s ke kan c e l a r i j e Cen t ra „Si mon Vi zen tal” dr Efra im Zu rof po se tio je No vi Sad pr vi put u ja nu a ru 2007, ka da je pri s u s tvo v ao ko m e m o r a c i j i `r tva ma ge no ci da na no vo sad skom Ke ju `r ta va ra ci je. Ne du go za tim, Zu rof je pro na {ao

po ro di ca Fren kel stra vi~ no stra da la u ho lo ka u stu. Ke pi ro, ko ji je do da nas sa ~u vao bi stri nu uma, ne sma tra da je kriv za ge no cid i bra ni se „ko mand nom od g o v or n o { }u”. On ni j ed n om ni je iz ra zio `a qe we zbog ge no ci da ni ti je na bi lo ko ji na ~in sa u ~e stvo vao s bo lom po ro di ca `r ta va.

PO ^E LO SU \E WE DE VE TO RI CI OKRI VQE NIH SA RAD NI KA DAR KA [A RI ]A

Jestrovi}: Nisam pera~ novca – Ne ose }am se kri vim ni po Do dao je da su se u po je di nim ra nog de tiw stva i da ni kad ni je jed noj ta~ ki op tu `ni ce. Ja ni - me di ji ma po ja vqi va le dez in for ~uo ni ti vi deo bi lo {ta pro sam pe ra~ nov ca. Ova ze mqa bi ma ci je da je do bio sta tus sve do ble ma ti~ no ve za no za we ga. tre ba lo da se po za ba vi pra vim ka-sa rad ni ka, {to je ne ta~ no, ni – Dar ko [a ri} je moj naj bo qi pe ra ~i ma nov ca – ka zao je ju ~e u ti je, ka ko je na veo, ikad i{ta pri ja teq, ali ne znam da li i on od bra ni pred Spe ci jal nim su - bi lo u tom prav cu. (Na i me, u dru me ne sma tra svo jim naj bo qim dom u Be o gra du okri vqe ni Ne - gom, odvo je nom pred me tu ko ji se pri ja te qem. On ni kad u mom boj {a Je stro vi}, je dan od de ve to ro op tu `e nih za pra we „pr qa vog nov ca“ od be glog Pqe vqa ka Dar ka [a ri }a.

U op tu `ni ci ko ju je ju ~e pro ~i tao za me nik tu `i o ca Sa {a Iva ni}, Tu `i la {tvo je iz ne lo sum we da je [a ri} od 2008. do 2010. go di ne us peo da „ope re„ oko 20 mi li o na evra svog „pr qa vog nov ca“, pla si ra ju }i ga pre ko po sred ni ka i pre ko fir mi ko je se do vo de s wim u ve zu u po stup ku pri va ti za ci je ne ko li ko biv {ih dru {tve nih pred u ze }a, kao i u ne kret ni ne. U op tu `ni ci se na vo de pred u ze }a: „Je din stvo” iz Gaj do bre, „Mla di bo rac” iz Son te, „Put nik” iz No vog Sa da, „Voj vo di - Pod sumwom i kupovina „Jedinstva” u Gajdobri na” iz No vog Sa da, „Mi tro srem” iz Srem ske Mi - vo di pro tiv Dar ka [a ri }a, a s pri su stvu ni je po me nuo dro gu, tro vi ce i „Pa li}„ iz Su bo ti ce. ko jim se ni ko od op tu `e nih za ni kad ni sam ~uo ni {ta o to me – Okri vqe ni Ne boj {a Je stro - pra we nov ca ne do vo di u ve zu, ka zao je Je stro vi}. vi} je, ne gi ra ju }i op tu `be za sta tus sve do ka-sa rad ni ka je do U ju ~e iz ne toj od bra ni Je „pra we nov ca“, na veo da je kao bio ~o vek sli~ nog ime na Ne boj stro vi} je od lu~ no tvr dio da mu us pe {an eko no mi sta u bi zni su {a Jok so vi}, prim. aut.). ni {ta u [a ri }e vom `i vo tu i jo{ od sre di ne de ve de se tih go – Ne mam za {ta da bu dem sve po na {a wu ni je na go ve {ta va lo di na pro {log ve ka te da je uvek dok-sa rad nik – ka zao je Je stro bi lo ka kve sum wi ve ak tiv no sti. ra dio po za ko nu. vi}. Na gla sio je da se u mar tu Iz me |u osta log, Je stro vi} je – Sve tran sak ci je ra |e ne su pro {le go di ne, kad je ~uo da ga u od bra ni po sta vio pi ta wa: ka po za ko ni ma Sr bi je. Sva ka ak tra `e is tra `ni or ga ni, od mah ko je pr qav no vac u{ao u Sr bi ci ja je ku pqe na na Ber zi, ured no vra tio u Be o grad, iako je bio u ju, ka ko to da je tek na knad no ot je pla }en po rez – ka zao je Je po se ti bo le snoj maj ci u rod nim kri ven i niz sli~ nih di le ma. stro vi}, is ti ~u }i da “ni je Pqe vqi ma.

Je sto ro vi} je od bra nu iz no o{te tio dr `a vu Sr bi ju ni je dan Okri vqe ni Je stro vi} je na sio u ne ka vim blo ko vi ma, ka ko di nar“. veo da Dar ka [a ri }a po zna je od je na veo, do pu wa va ju }i i pro {i -

ru ju }i od bra nu ko ju je iz neo u is tra zi. Iz me |u osta log, okri vqe ni je ka zao da su sva pred u ze }a ~i ja se pri va ti za ci ja spo mi we u op tu `ni ci „bi la ru i ni ra na, da su rad ni ci ma ne re dov no is pla }i va ne za ra de“.

– Re ci mo, fir mi „Mi tro srem“ je po sle vi {e go di na od blo ki ran ra ~un – ka zao je Je stro vi}. Do dao da je, sve u skla du sa za ko ni ma, u tr ci za za ra dom od „Mi tro sre ma“ ku po vao p{e ni cu „na ze le no“. Is ta kao je da sma tra da za ko ni i Ustav dr `a ve mo ra ju da va `e jed na ko za sve we ne gra |e ne, bez ob zi ra na wi hov dru {tve ni sta tus.

Je stro vi} je ka zao da je u fir mi „Mu ni ci pi jum S„, ko ju je osno vao pre pet go di na, imao sve ga 0,25 od sto vla sni {tva jer je u to ku 2007. go di ne ve }in ski deo ka pi ta la ot ku pi la fir ma „Fi nan sij ski an |e li” re gi stro va na u De la ve ru. Na su di ji no pi ta we {ta po se du je od imo vi ne, Je stro vi} je ka zao da u Be o gra du ima stan od 85 kva drat nih me ta ra. Do dao je da je po sle raz vo da dru gi stan od 130 kva dra ta pri pao biv {oj su pru zi i si nu.

– Na dam se da }u u bu du} no sti ob no vi ti za jed ni cu sa su pru gom.

U za tvo ru sam shva tio ne ke stva ri i `e leo bih da ob no vim bra~ nu za jed ni cu –ka zao je Je stro vi}.

Su |e we se na sta vqa u sre du.

U op tu `ni ci su iz ne te sum we da je Dar ko [a ri} „pr qav no vac“ ste kao ile gal nim pro me tom ko ka i na iz Ju `ne Ame ri ke u ze mqe Za pad ne Evro pe. Op tu `e nom Dar ku [a ri }u su di se u od su stvu.

J. J.

Spomenik `rtvama racije u Novom Sadu

ni ka da ni je od slu `io jer je po sle Dru gog svet skog ra ta po be gao u Ar gen ti nu, oda kle se u Ma |ar sku vra tio pre ne ko li ko go di na, ka da mu je su pru ga umr la. On je osum wi ~en i da je u~e stvo vao u de por ta ci ji no vo sad -

ma |ar ski me di ji pre ne li Zu ro fo ve tvrd we da je Ke pi ro rat n i zlo ~ i n ac. Zu r o f a je Okru ` ni sud u Bu d im p e { ti oslo bo dio op tu `be za kle ve tu pro {log de cem bra.

Ig. M.

SR BI JA UPU TI LA ZAH TEV BO SNI I HERCE GO VI NI

Tu`ila{tvo tra`i saslu{awe Purde – Tu `i la {tvo Sr bi je upu ti lo je u pe tak zah tev Tu `i la {tvu Bo sne i Her ce go vi ne da mu odo bri sa slu {a we Ti ho mi ra Pur de u BiH – iz ja vio je ju ~e port pa rol Tu `i la {tva Sr bi je za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri}.

Pur da, hr vat ski dr `a vqa nin, u pri tvo ru je od 5. ja nu a ra kad je na gra ni~ nom pre la zu Ora{ je u BiH uhap {en na osno vu po ter -

`ni ci te i da qe tra `i iz ru ~e we, is ti ~u }i da je Pur da pri znao zlo ~in za ko ji ga te re te, a to je da je u no vem bru 1991. u Vu ko va ru, s jo{ ne kim voj ni ci ma, pu cao u gru pu ra we nih pri pad ni ka JNA i dvo ji cu ubio, a je dan je na kon to ga umro u bol ni ci.

Sud BiH od lu ~io je 9. fe bru a ra da pro du `i eks tra di ci o ni

Tihomir Purda

Sa sta nak tu `i laca u Bi je qi ni Tu `i lac za rat ne zlo ~i ne Sr bi je Vla di mir Vuk ~e vi} sa sta }e se u ~e tvr tak, 17. fe bru a ra u Bi je qi ni s tu `i o ci ma Hr vat ske i BiH, a jed na o te ma raz go vo ra bi }e i slu ~aj hr vat skog ve te ra na Ti ho mi ra Pur de, re ~e no je ju ~e u srp skom tu `i la {tvu.

Za me nik tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri} re kao je da }e tu `i o ci Vuk ~e vi}, Mla den Ba ji} i Mi lo rad Ba ra {in raz go va ra ti o sa rad wi u re gi o nu, a bi }e re ~i i o slu ~a ju Ti ho mi ra Pur de ko ji se na la zi u eks tra di ci o nom pri tvo ru u BiH pod op tu `ba ma Sr bi je za rat ni zlo ~in u Vu ko va ru 1991. go di ne. ni ce Sr bi je, ko ja ga te re ti za rat ni zlo ~in u Vu ko va ru 1991. go di ne.

Hr vat sko dr `av no tu `i la {tvo je spro ve lo is tra gu na osno vu srp skih op tu `bi i za kqu ~i lo da Pur da ni je kriv, zbog ~e ga Hr vat ska ni je mo gla tra `i ti we go vo iz ru ~e we.

Sr bi ja je osta la pri op tu -

pri tvor hr vat skom ve te ra nu do {est me se ci da bi do bio po treb no vre me da od lu ~i o zah te vu za we go vo iz ru ~e we Sr bi ji jer bi mu 14. fe bru a ra is te klo mak si mal nih 40 da na pri tvo ra.

Od lu ku o mo gu }em iz ru ~e wu do ne }e kri vi~ no ve }e Su da BiH, a ko na~ nu re~ o to me ima }e mi ni star prav de BiH.

14

kULTURA

utorak15.februar2011.

ДОДИР ЈАПАНСКЕ СРЕЋЕ У СЕНТИ

Моћ плеса лавова и петлова Сен ћа ни су за хва љу ју ћи Ам ба са ди Ја па на и ком па ни ји ЈТИ ко ја је у њи хо вом гра ду вла сник фа бри ке ци га ре та, дан по сле на сту па у Бе о- гра ду, би ли у при ли ци да ужи ва ју у на сту пу ја пан ске гру пе „Ва ри ки”, је дин стве ном сцен ско-му зич ком спек та клу „До дир ја пан ског ла ва сре ће”.

на сту па ју у Ср би ји, а по себ но што су је дин ствен ре пер то ар пред ста ви ли и у Сен ти, где се на ла зи и фа бри ка у вла сни штву ком па ни је ЈТИ. Ди рек тор кор по ра тив них по сло ва и ко му ни ка ци ја у ЈТИ Го ран Пе кез ука зу је да „ва ри ки” у пр во ду зна чи „сна га хар мо ни је”, па су се умет ни ци из Ја па на по тру ди ли да до ђе до

Плес пе тла

Му зи ку и тра ди цо нал ни ја пан ски плес, прот кан са вре ме ним сен зи би ли те том и есте ти ком, древ ним зву ци ма та и ко буб ње ва, ша ми сен ги та ре, јо ко буе фла у те и ко то ја пан ске хар фе, до ча ра ли су чла но ви са ста ва „Ва ри ки” ко ји су пре де це ни ју осно ва ли Аки ра Ка то ги и Шун су ке Ки му ра, по сле им се при дру жи ла Ецу ро Оно, а као го шћа на дру гој тур не ји у Ср би ји пред ста ви ла се Ку ни ко Оби на, ко ја сви ра ко то са 17 жи ца. Осни вач и во ђа гру пе Аки ра Ка то ги не скри ва за до вољ ство што је у при ли ци да дру гу го ди ну заре дом

сво је вр сне хар мо ни је са пу бли ком у ва ро ши на оба ли Ти се. Сле де ћи ја пан ске ко ре не ЈТИ је је дан од глав них про мо те ра ја пан ске кул ту ре у Ср би ји, по др жа ва ју ћи кул тур не про јек те и умет ни ке ко ји сво јом кре а тив но шћу по ве зу ју раз ли чи те кул ту ре, а у Сен ти је до на ци јом об но вље но зда ње До ма кул ту ре. Пу бли ци је по себ но за ни мљи ва на сен ћан ском на сту пу са ста ва „Ва ри ки” би ла ну ме ра Ши ши маи, или плес ла во ва, за ко ју се од дав ни на у Ја па ну ве ру је да има моћ да оте ра зло и љу ди ма оства ри же ље. Ја пан ска из ре ка ка же - „Ако те угри зе

пле сач ла во ва, не ћеш се пре хла ди ти, а ако си бо ле стан, оздра ви ћеш”. Ши ши маи ко ји из во ди гру па „Ва ри ки” ин спи ри сан ва ри ја ци јом ка гу ра на род не му зи ке и пле со ва из се ла у бли зи ни То ки ја, био је пра ви ме лем за сен ћан ску пу бли ку, а не ки из пр вих ре до ва има ли су и сре ће да их лав гриц не. Ре пер то ар гру пе „Ва ри ки” по чи ва на улич ним на сту пи ма и фе сти ва ли ма, об је ди њу ју ћи му зи ку и пле со ве из це лог Ја па на. Сен ћа ни су ужи ва ли у де вет ну ме ра, од пр ве Ко ма но ге, па до ста ре ме ло ди је Ко ки ри ко-бу ши, де лу ја пан ског фол кло ра ко ја се да нас рет ко из во ди. Ко ма но ге је ве се ло де ло и као мо тив има чи гру ко ја је ме ђу нај ста ри јим играч ка ма у Ја па ну и је дан је од улич них на сту па из Фу ку о ка пре фек ту ре, у ста рим вре ме ни ма слу жио је тр гов ци ма као на чин про мо ци је, а са да до ча ра ва ра дост ло кал них фе сти ва ла у Ја па ну. Чу ла се и Око ши, пра знич на ме ло ди ја, у ко јој ак те ри но се ћи ше ши ре у об ли ку коњ ских гла ва и пе ва ју ћи ко то хо ги - ма гич не ре чи ко је обе ћа ва ју сре ћу, а пле са чи „ко па ју тле” ка ко би про бу ди ли зе мљу и мо ли ли за до бру же тву. То ри но јо ни (Као пти ца) ком по но вао је 1985. Та дао Са ваи. И ме ђу Сен ћа ни ма, као код ве ћи не љу ди, од у век је би ло и има оних ко ји ма је ве чи ти сан да ле те као пти це. Овај сан обич но чу чи у дну све сти мно гих, а у рет ким при ли ка ма се бу ди. Ди ве ћи се рит му ја пан ске тра ди ци о нал не му зи ке при сут ни у са ли До ма кул ту ре бар на крат ко ис пу ње ног ср ца, од ле пр ша ли су у обла ке, од су мор не ре ал но сти на ше сва ко дне ви це. За ни мљи ве су и им про ви за ци је на цу га ру ша ми се ну, ко је су у ре ги о ну Цу га ру раз ви ли пу ту ју ћи сле пи за ба вља чи, та ко што му зи чар има сло бо ду да им про ви зу је на раз не на чи не. Мо же да тап ка по жи ца ма и ко жном де лу ги та ре и да сви ра тр за ли цом на раз не на чи не, па и да чуп ка жи це пр сти ма. Ви ђен је и То ри маи - плес пе тла! Пе тао на за о би ла зним ку ку ри ка њем на ја вљу је до ла зак сви та ња и у зе мљи из ла зе ћег сун ца и на оба ли Ти се у Ср би ји, а То ри маи је сла вље нич ки плес ко ји до но си днев ну све тлост и осло ба ђа свет злих ду хо ва ко ји вла да ју у та ми но ћи. М. Ми тро вић

dnevnik КОНЦЕРТ ПРОСЛАВЉЕНОГ БРАЗИЛСКОГ ГИТАРИСТЕ ЕГБЕРТА ЖИСМОНТИЈА У НОВОМ СА ДУ

Дах и чежња Бразила Ве дра не по сред ност и вр ца ве бу ји це то но ва му зи ке чу ве ног бра зил ског ги та ри сте и пи ја ни сте Ег бер та Жи смон ти ја по не ле су и опчинилe број ну пу бли ку у Си на го ги, при ву че ну из у зет ним зна ча јем овог кон церт ног до га ђа ја, ко ји је за пра во био пр во го сто ва ње у Но вом Са ду овог ре но ми ра ног со ли сте, ко ји је да нас јед на од нај ин три гант ни јих лич но сти са вре ме не му зич ке сце не. Ком по зи тор и мул ти ин стру мен та ли ста Ег бер то Жи смон ти, ко ји је од се дам де се тих го ди на про шлог ве ка ак тив но при су тан као аутор и ги та ри стич ки вир ту оз и уоби ча је но је ве зи ван са по ја вом та ко зва ног „но вог џе за“ из да вач ке ку ће ИСи-Ем, (ECM), од та да до да нас сво јим де ло ва њем уве ли ко је на ди шао жан ров ске окви ре овог му зич ког прав ца, об ја вив ши ви ше

дан на сту па у Но вом Са ду упра во про сла вио свој три де се ти ро ђен дан. Тај ма ли по ро дич ни ју би леј, ме ђу тим, ни у ко ли ко се ни је од ра зио на свир ку ове дво ји це му зи ча ра, ко ји су на овом кон цер ту из ве ли вр ло атрак ти ван про грам са чи њен од ком по зи ци ја за ги та ре или за кла вир из раз ли чи тих фа за аутор ског де ло ва ња Ег бер та Жи смон ти ја. У пр вом де лу на сту па Ег бер то и Алек сан дро Жи смон ти из ве ли су не ко ли ко ду е та за две ги та ре, ме ђу ко ји ма су се на шле ну ме ре „Mestiҫo e cabuclo“, „Лун ду“, „Игра ро бо ва“, („Danca dos Escravos“), „Две ги та ре“, оцр та не у де ли кат ној ме ђу и гри бра ву ро зног, звуч но во лу ми но зног, по вре ме но ве хе мент ног, а на тре нут ке вр ло не жног и та на ног му зи ци ра ња Ег бер та Жи смон ти ја на ка рак те ри стич ној ги та ри са де сет

ком по зи ци је: ла га ну ба ла ду са на сло вом „Вре ме сна“ и раз и гра ну, ме ло дич ну и ево ка тив ну те му „Ису ше на мо чва ра“. По сле овог ин тер ме ца, Ег бер то Жи смон ти се уме сто ги та ре, при хва тио кон церт ног кла ви ра, де мон стри ра ју ћи сво је из у зет но пи ја ни стич ко мај стор ство из во ђе њи ма соп стве них ком по зи ци ја ме ђу ко ји ма су се на шле по е тич на и раз гра на та те ма “Се дам пр сте но ва“, та ко ђе и ну ме ра „Де тињ ство“, као и „Бра зил ска ба хи а на број 4“ ве ли ког бра зил ског ком по зи то ра два де се тог ве ка Еито ра Ви ла Ло бо са, про же та дра ма тич ним рит мич ким пре пле ти ма и жи во пи сним ме ло диј ским мо ти ви ма, ко ја је, на сли чан на чин као и Жи смон ти је ве ком по зи ци је и у су ве ре ном ту ма че њу овог из во ђа ча, оди са ла да хом буј не му зич ке тра ди ци је и

Ег бер то и Алек сан дро Жи смон ти на кон цер ту у но во сад ској Си на го ги

од ше зде сет ал бу ма на ко ји ма се по ја вљу је као со ли ста, во ђа раз ли чи тих ин стру мен тал них са ста ва или као ком по зи тор филм ске и сцен ске му зи ке, на дах нут пре вас ход но не ис црп ним бо гат ством и ра зно ли ко шћу бра зил ске му зи ке. Го то во сва ком но вом пло чом овај је дин стве ни и ино ва тив ни аутор отва рао је но ва и за ни мљи ва по гла вља у раз во ју свог му зич ког из ра за, пле не ћи пу бли ку ши ром све та, (а при том ни ка да не чи не ћи уступ ке ко мер ци јал но сти), али је кон церт на де лат ност увек оста ја ла кључ ни еле мент ње го вог му зич ког де ло ва ња. Жи смон ти јев кон церт у Си на го ги на им пре си ван на чин пред ста вио је слу ша о ци ма из во ђач ку ма ги ју и вир ту о зност овог из у зет ног со ли сте, ко ји је том при ли ком сви рао за јед но са сво јим си ном, вр сним мла дим ги та ри стом Алек сан дром Жи смон ти јем, ко ји је при том, ка ко се то већ до га ђа на ду гим кон церт ним тур не ја ма, на

жи ца и од го ва ра ју ћег, тон ски и мо тив ски кон траст но по ста вље ног из во ђач ког до при но са мла ђег Жи смон ти ја на кла сич ној кон церт ној ги та ри. Бри љант ни, му ње ви то бр зи Ег бер то ви па са жи дуж це лог ди ја па зо на ги та ре сме њи ва ли су се са ете рич ним звуч ним од бле сци ма ме ло диј ских фи гу ра у бли ста вим фла жо ле ти ма, при че му су чвр сту и ком плек сну рит мич ку осно ву чи ни ли бур ни, ре пе ти тив ни од се ци сло же них рит мо ва, ко је је овај из у зет ни вир ту оз по не кад сви рао на уоби ча је ни на чин, а по не кад ко ри сте ћи са мо уда ре вр хо ва пр сти ју ле ве ру ке по ду бо ким ба сов ским жи ца ма овог спе ци фич ног де се то жи ча ног ин стру мен та, (ко ји је|Жисмонти сам кон стру и сао да би та ко до био звук по оп се гу сли чан тон ском об у хва ту кла ви ра). У на став ку је усле дио со ли стич ки на ступ мла дог Алек сан дра Жи смон ти ја, ко ји је том при ли ком од сви рао две соп стве не

Фото: С. Шушњевић

то ном еле гич не че жње ти пич не бра зил ске му зич ке фор ме - чо ро са. При ли ком ових ин тер пре та ци ја Ег бер то во му зи ци ра ње на кла ви ру пра тио је од ме ре ни, у дру ги план по ву че ни звук ги та ре Алек сан дра Жи смон ти ја, чи је су фра зе и то пли тон ски на гла сци при том би ли пот пу но уса гла ше ни са пре фи ње ним, еле гант но уоб ли че ним ме ло диј ским фра за ма кла вир ске де о ни це. По сле по но вље них по зи ва за бис, усле дио је још је дан за јед нич ки на ступ Ег бер та и Алек сан дра Жи смон ти ја, упе ча тљи во за кљу чу ју ћи овај ван ред ни кон церт ни до га ђај, ко ји је до нео мно го ужи ва ња и љу би те љи ма тзв. „но вог џе за“ али и дру гим слу ша о ци ма ви ше усме ре ним ка са вре ме ној му зи ци, а све то би ла је ле па увер ти ра и на ја ва за пред сто је ћи пе ти по ре ду Вој во ђан ски фе сти вал кла сич не ги та ре, ко ји ће то ком мар та би ти одр жан у Но вом Са ду. Бо ри слав Хло жан

НА 53. ДОДЕЛИ МУЗИЧКИХ НАГРАДА

Колин Фирт и Хелен Бонам Картер у филму „Краљев говор”

НА ДОДЕЛИ БРИТАНСКИХ НАГРАДА БАФТА

Тријумф филма „Краљев говор” Историјска драма Тома Хупера „Краљев говор”, о напорима краља Џорџа VI да савлада муцање, тријумфовала је на додели награда Британске академије за филмску и телевизијску уметност (БАФТА), поневши укупно седам награда, међу којима за најбољи филм и најбољу мушку улогу која је припала Колину Фирту. Како преноси ББЦ, филм је, такође, освојио награду за набољу епизодну мушку, односно женску улогу које су отишле у руке Хелени Бонам Картер и Џефрију Рашу, као и награде за изванредно британско остварење, најбољи оригинални сценарио (Дејвид Сидлер) и најбољу музику (Александр Десплат) . „Краљев говор” и Колин Фирт су, такође, главни фаворити за доделу Оскара чији ће добитници бити проглашени крајем месеца у Холивуду.

Награду за најбољег редитеља освојио је Дејвид Финчер за „Друштвену мрежу” коју су у његово име примили главни глумци у филму, Џеси Ајзенберг и Ендру Гарфилд. Ово остварење које говори о оснивању Фејсбука освојило је још две награде - за најбољи адаптирани сценарио (Арон Соркин) и за монтажу. Натали Портман, која није присуствовала додели због поодмакле трудноће, добила је награду за најбољу глумицу за ролу примабалерине у филму „Црни лабуд” Арона Аронофског којем је ово била једина освојена награда упркос 12 номинација.Као што се и очекивало, награда за најбољи анимирани филм отишла је трећем наставку „Приче о играчкама”. За најбољи страни филм проглашено је шведско остварења „Девојка са тетова-

жом змаја”, адаптација првог романа из трилогије бестселера Стига Лашона. Научнофантастични филм „Почетак” Кристофера Нолана освојио је три награде у техничким категоријама - за најбољи звук, најбољи продукцијски дизајн и специјалне ефекте.Том Харди, који глуми у овом остварењу, добитник је награде за нову зведу коју додељује публика.Награда за најбољег камермана отишла је мајстору фотографије Роџеру Дикинсу за римејк вестерна „Човек звани храброст”, док је за најбољег дебитанта проглашен Крис Морис за улогу у „Fo ur Li ons”. Серијал филмова о Харију Потеру награђен је за изванредан допринос британској кинематографији, а специјално признање за животно дело добио је Кристофер Ли.

„Лејди Антебелум” освојио највише Гремија На 53. додели музичких награда Греми највише победа је однео кантри трио „Лејди Антебелум” освојивши пет Гремија, а за најбољи албум године проглашен је „Субурбс” канадске рок групе „Аркејд фајр”. „Лејди Антебелум” је, између осталог, награђен за најбољи симак и песму године за баладу „Need You Now”. Победа „Аркејд Фајр” је за многе била изненађење, али није било потпуно неочекивано, с обзиром да је њихов албум доминирао многим листама најбољих песама током претходне године, навела је агенција АП. За најбољег мушког поп извођача проглашен је Бруно Марс за песму „Just the Way You Are”, а у женској категорији најбољег извођача у поп музици победила је Лејди Гага, за песму „Bad Ro man ce”, а њен албум „The Fa me Mon ster” проглашен је за најбољи поп албум године.Награду за најбољи вокал-

ни поп наступ дуета или групе добио је „Трејн” за песму „Hey, Soul Si ster”. Есперанца Спелдинг је проглашена за најбољег новог извођача године и тиме постала први џез музичар који је икада освојио награду у тој категорији. У области рок музике награде су освојили Пол Мекартни за соло наступ за песму „Хелтер Скелтер”, „Дем Крукид Валчерс” за најбоље хард рок извођење за композицију „New Fang” и „Ајрон Мејден” за најбоље извођење метал рока за песму „Ел Дорадо”. За најбољу рок песму проглашена је „An gry World” Нила Јанга, а за најбољи рок албум „The Re si stan ce” британског рок бенда „Мјуз”. Репер Еминем је од 10 номинација освојио две, за најбољи реп албум „Re co very” и соло наступ у категорији репа за песму „Not Afraid”.Најбољом реп песмом проглашена је „Em pi re Sta te of Mind” у извођењу Џеј-Зија и Алише Киз.

Награdу за најбољи савремени Р&Б албум добио је Ашер, за албум „Raymond v. Raymond”, а Џон Леџенд за најбољу Р&Б песму „Shi ne”. Гремија за најбољи реге албум добио је Бују Бантон за „Be fo re The Dawn”. Јапански гитариста Так Матсумото победио је у конкуренцији за најбољи поп инструментални албум. Најбољим историјским албумом проглашен је албум са комплетним студијским снимцима „Битлса”. Најбољи ремикс направили су француски ди-џеј Дејвид Гета и холандски ди-џеј Афроџек.Најбољим савременим светским албумом проглашен је „Throw Down Your He art”, други део серије „Afri ca Ses si ons” америчког бенџо музичара Беле Флека, што је његов 15. Греми. Награде Греми, које Америчка Академија за дискографску уметност и науку додељује за изузетан допринос у музици и издаваштву, додељене су у 108 категорија.

dRU[TvO

c m y

dnevnik

U KRUGU KCV PROTESTOVALI ^LANOVI TRI SINDIKATA ZDRAVSTVENIH RADNIKA

Ma le za ra de ti {te i be le man ti le U kru gu Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne u No vom Sa du ju ~e u pod ne or ga ni zo van je pro test zdrav stve nih rad ni ka ko ji su za jed ni~ ki or ga ni zo va li Sin di kat za po sle nih u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti, Sin di kat „Ne za vi snost” i Sin di kat me di cin skih se sta ra i teh ni ~a ra. Be li man ti li su iza {li na pro test zbog lo {eg ma te ri jal nog

Po re ~i ma pred sed ni ka Okru `nog od bo ra sin di ka ta „Ne za vi snost” Miroslava Muwasa, ovo je pr vi put da ova tri sin di ka ta za jed no iz la ze na pro test. Zbog in fla ci je za vre me za mr za va wa za ra da u ovim de lat no sti ma i pro jek to va ne in fla ci je za ovu go di nu, svi za po sle ni u zdrav stvu i so ci jal noj za {i ti su re al no iz gu bi -

utorak15.februar2011.

15

OBELE@ENI DAN DR@AVNOSTI I DAN VOJSKE

Cen tar No vog Sa da – cen tar sve ~a no sti Sve ~a ni de fi le Voj ske Sr bi je odr `an je na Tr gu Slo bo de u No vom Sa du po vo dom obe le `a va wa Da na dr `av no sti i Da na voj ske. Po ~a sna gar da Voj ske Sr bi je iz ve la je svoj per for mans u cen tru gra da i pro {e ta la Zmaj Jo vi nom uli com uz prat wu voj nog or ke stra, ko ji je svi rao i voj nu i po pu lar nu mu zi ku.

Gra do na ~el nik Igor Pavli~i} iz ra zio je za do voq stvo po vo dom or ga ni zo va wa cen tral ne sve ~a no sti upra vo u No vom Sa du.

– ^ast mi je {to je No vi Sad do ma }in ovog do ga |a ja. Re kost je vi de ti po ~a snu je di ni cu gar di sta u gra du i mi slim da je to pred sta vqa lo za do voq stvo sva kom gra |a ni nu. Tre ba se se }a ti isto ri je i po no si ti se tra di ci jom – ka zao je Pa vli ~i}.

Ma ni fe sta ci ju je is pra ti lo oko 200 gra |a na ko ji su za be le `i li ovaj do ga |aj snim ci ma i fo to gra fi sa wem, uz po zi tiv ne ko men ta re i odu {e vqe we {to su me |u gar di sti ma bi le i dve de voj ke.

Ovaj da tum sma tra se jed nim od naj bit ni jih u po li ti~ kom, kul tur nom i isto rij skom ka len da ru Sr bi je. Osim {to je Dan dr `av no sti, on je i Dan ustav no sti Sr bi je, Dan Voj ske Sr bi je, kao i dan se }a wa na po ~e tak Pr vog srp skog ustan ka.

A. Jerini}

Fo to: D. Go ji}

SVE^ANOST U NOVOSADSKOJ KASARNI „JUGOVI]EVO”

Voj ska pri mer za tran zi ci ju Fo to: A. Er ski

po lo `a ja za po sle nih u ovoj obla sti, ne po {to va wa ko lek tiv nog ugo vo ra i od su stva so ci jal nog di ja lo ga.

Ka ko ka `u u Gran skom sin di ka tu zdrav stva i so ci jal ne za {ti te „Ne za vi snost”, na sed ni ci Glav nog od bo ra tog sin di ka ta, odr `a noj 8. fe bru a ra, do ne ta je od lu ka da se od Vla de Sr bi je i re sor nih mi ni star sta va zah te va po vla ~e we iz skup {tin ske pro ce du re ured be u ve zi s iz me na ma i do pu na ma Za ko na o zdrav stve noj za {ti ti, po ve }a we osno vi ce ce ne ra da od 21 po sto, hit no pot pi si va we ko lek tiv nog ugo vo ra za so ci jal nu za {ti tu. Zah te va se i is pla ta ju bi lar nih na gra da, utvr |i va we is pla ta nov ca za kon ti nu i ra nu edu ka ci ju za po sle nih i no vo go di {we na gra de za pro {lu go di nu.

li vi {e od 32 od sto od svo jih za ra da. Na ro ~i to su ugro `e ni za po sle ni s naj ni `im za ra da ma jer po sa da {wim ko e fi ci jen ti ma wi ho ve pla te ne pre la ze iz nos za ga ran to va ne mi ni mal ne za ra de. Na dok na de za no} ni rad je ve o ma ma la.

– U kqu~ nim ta~ ka ma zah te vi sva tri sin di ka ta su isti, a ma le raz li ke se od no se na zah te ve za po ve }a we za ra da – ka `e Mi ro slav Mu was. – Sin di kat „Ne za vi snost” tra `i po ve }a we osno vi ce od 21 po sto, a Sin di kat za po sle nih u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti 14,5 po sto. Ali bez ob zi ra na ma le raz li ke u zah te vi ma, ni ske za ra de, ne is pla }i va we no} nog ra da i ~e sto ne po {to va we ko lek tiv nog ugo vo ra pro ble mi su ko ji ti {te sve zdrav stve ne rad ni ke.

J. Barbuzan

– Voj ska Sr bi je mo `e bi ti pri mer u dru {tvu ka ko spro ve sti tran zi ci ju i pro fe si o na li za ci ju, a u isto vre me u sva kom tre nut ku bi ti ne za o bi la zan fak tor sta bil no sti, bez bed no sti i si gur no sti – is ta kao je pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [andor Egere{i na sve ~a no sti u no vo sad skoj ka sar ni „Ju go vi }e vo”, gde je ju ~e obe le `en Dan Voj ske Sr bi je – 15. fe bru ar.

Sve ~a nost, ko joj su, uz pred sed ni ka voj vo |an skog par la men ta, pri su stvo va li epi skop ba~ ki Irinej, pred stav ni ci po kra jin skih, okru `nih i grad skih vla sti kao i dru gih or ga ni za ci ja i in sti tu ci ja, po ~e la je do ~e kom za stav nog vo da i in to ni ra wem him ne „Bo `e prav de”.

Obra }a ju }i se po stro je nim je di ni ca ma u ka sar ni „Ju go vi }e vo” i mno go broj nim go sti ma, Ege re {i je svim pri pad ni ci ma VS ~e sti tao pra znik, na gla siv {i da su u~i we ni ve li ki ko ra ci u mo der ni za ci ji i pro fe si o na li za ci ji Voj ske, ko ja zna ~aj no do pri no si sta bil no sti na {e ze mqe i we noj po li ti ci mi ra na pro sto ru ju go i sto~ ne Evro pe.

Ege re {i je na gla sio da je ulo ga VS i du bo ko hu ma na jer je we no an ga `o va we u sva kom tre nut ku dra go ce no, iskre no i po `r tvo va -

tra di ci o nal ni po zdrav na {eg na ro da i na {e voj ske, i u ime Epar hi je ba~ ke i Srp ske pra vo slav ne cr kve ~e sti tao pri pad ni ci ma no -

no, i do dao da }e po kra jin ska ad mi ni stra ci ja na sto ja ti da, u okvi ru svo jih nad le `no sti, s VS ostva ru je uspe {nu i obo stra no ko ri snu sa rad wu.

Po zdra vqa ju }i ofi ci re, pod o fi ci re, voj ni ke i go ste sve ~a no sti po zdra vom „Po mo zi Bog”, vla di ka Iri nej je is ta kao da je to

vo sad skog gar ni zo na i Pr ve bri ga de VS „ovaj ve li ki za jed ni~ ki pra znik” dr `a ve i Voj ske.

Vla di ka Iri nej je pod se tio na „svi ma zna nu isti nu” da je „kroz isto ri ju voj ska Sr bi je uvek bi la oslo bo di la~ ka i vo di la is kqu ~i vo od bram be ne i oslo bo di la~ ke ra to ve”. On je iz ra zio uve re we

Fo to: F. Ba ki}

da }e i ubu du }e, ako bu de po treb no, na {a voj ska „uvek bi ti na od bram be nim i oslo bo di la~ kim po zi ci ja ma, a ni ka da u slu `bi bi lo ~i jih i bi lo ka kvih agre siv nih, osva ja~ kih i na sil ni~ kih pla no va u ovo me sve tu”.

Epi skop Iri nej je na veo da se pri vo de kra ju raz go vo ri ~el ni ka tra di ci o nal nih cr ka va i ver skih za jed ni ca u na {oj ze mqi, s jed ne stra ne, i pred stav ni ka dr `a ve i Voj ske, s dru ge, o ob na vqa wu in sti tu ci je voj nih sve {te ni ka, „jed ne bit ne di men zi je ko ja je uvek kroz isto ri ju pra ti la na {u voj sku i we nu mi si ju u na ro du i dr `a vi”. Ta in sti tu ci ja bi usko ro tre ba lo da po no vo bu de re al nost u na {oj voj sci i dr `a vi, „po ugle du na sve dru ge is tak nu te voj ske u Evro pi i u sve tu”, {to }e zna ~aj no do pri ne ti ne go va wu du hov nih i mo ral nih vred no sti kod nas, za kqu ~io je vla di ka Iri nej.

Po stro je nim pri pad ni ci ma Pr ve bri ga de Kop ne ne voj ske, Re~ ne flo ti le, Pro tiv va zdu {ne od bra ne i Voj ne po li ci je obra tio se i za me nik ko man dan ta Pr ve bri ga de pu kov nik @eqko Tramo{qika.

M. Bozokin

U GALERIJI MATICE SRPSKE IZLO@BA „ODLIKOVAWA KNE@EVINE I KRAQEVINE SRBIJE”

NA INSTITUTU ZA KVB VOJVODINE

„Qu bav i `i vot“ za zdra vo sr ce Pro gla {e wem po bed ni ka i otva ra wem iz lo `be li kov nih ra do va na te mu „Put sr ca – dr `i ri tam„ stu de na ta III i IV go di ne Aka de mi je umet no sti Uni ver zi te ta u No vom Sa du ko ji su u~e stvo va li na kon kur su, kao i kon cer tom gru pe „Ap so lut no ro man ti~ no„, In sti tut za KVB Voj vo di ne obe le `io je ju ~e Dan za qu bqe nih po tvr |u ju }i jo{ jed nom da je pri o ri tet u ra du ove usta no ve bri ga o pa ci jen ti ma, stva ra we pri jat ni jih uslo va wi ho vog bo rav ka i te `wa da bol ni~ ke da ne u~i ni su bjek tiv no kra }im i in te re sant ni jim. U In sti tu tu se, po red stan dard no vi so kog kva li te ta me di cin ske uslu ge, i da qe ula `e mno go ener gi je da ne mi nov no ste ri lan bol ni~ ki pro stor ne bu de i du hov no ste ri lan, kao i da bo le sni ci ma {to ma we bu de stre san pre la zak iz ku} nih u bol ni~ ke uslo ve.

-Po no vo sa ra |u ju }i s Aka de mi jom umet no sti no vo sad skog Uni ver zi te ta pod sti ~e mo ne sa mo kre a tiv nost mla dih umet ni ka ve} i hu ma ni je okru `e we za na {e pa ci jen te- re kla je po vo dom otva ra wa iz lo `be di rek tor ka IKVBV prof. dr Nada ^emerli} Axi}.Raz li ~i tim ak tiv no sti ma u okvi -

ru pro jek ta „Hu ma ni za ci ja in sti tu ta„, na sto ji mo da kon stant no edu ku je mo pa ci jen te o kar di o va sku lar nim bo le sti ma, ak tiv no im po mog ne mo da {to lak {e, efi ka sni je i uspe {ni je po be de svo je zdrav stve ne pro ble me, ali i po dig ne mo svest gra |a na o pre ven ci ji bo le sti sr ca i kr vo to ka.

Dru gi po re du li kov ni kon kurs, ovo ga pu ta na te mu „Put sr ca – dr `i ri tam” In sti tut za KVB Voj vo di ne po kre nuo je kra jem no vem bra pro {le go di ne,a od ve li kog bro ja pri sti glih ra do va pr vo me sto osvo ji la je Marija Erdeqi, dru go Jovana Ili}, dok su tre }e me sto po de li le Selena Kr~evinac i Laura Limburger. U~e sni ci ma kon kur sa uru ~e ne su na gra de i di plo me.

U okvi ru pro jek ta Hu ma ni za ci ja in sti tu ta osno va na je pr va po kret na bi bli o te ka i sa ku pqe no oko {est hi qa da kwi ga, or ga ni zo va ni su kon cer ti i iz lo `be za pa ci jen te, uve den va jer les in ter net a iz lo `bu li kov nih ra do va otvo re nu po vo dom obe le `a va wa ovog da tu ma svi za po sle ni i pa ci jen ti u In sti tu tu za KVB Voj vo di ne mo }i }e da po gle da ju u na red nih me sec da na.

Voj ne me da qe po no vo po sle 70 go di na Po sle go to vo 70 go di na ju ~e je po no vo o`i vqe na tra di ci ja do de la voj nih me da qa u Sr bi ji, a mi ni star od bra ne Dragan [uta-

novac od li ko vao je tim spo menzna me wem 1.194 pri pad ni ka tog mi ni star stva i Voj ske, kao i oso be van si ste ma od bra ne. Voj ne spo men-me da qe za wih tri de set uru ~io je u No vom Sa du po vo dom na ci o nal nog pra zni ka Da na dr `av no sti, 15. fe bru a ra, ka da svoj dan obe le `a va i Voj ska Sr bi je.

Vla din iza sla nik je re kao da ima ~ast da po sle go to vo se dam de ce ni ja na sta vi tra di ci ju do de le voj nih me da qa. ^e sti ta ju }i

vog srp skog Usta va na Sre te we, 15. fe bru a ra 1835. go di ne.

– Sr bi ja je u svo joj du goj isto ri ji pro la zi la kroz raz li ~i te pe ri o de, me wa la se, ja ~a la i bo ga ti la u obla sti ma kul tu re, umet no sti, pro sve te i na u ke. Ali je, kao ni jed na ze mqa u okru `e wu, sra sla sa svo jom voj skom i sve {to je pro la zi la Sr bi ja, pro la zi la je upra vo we na voj ska – ka zao je [u ta no vac, oce wu ju }i da da nas „s po no som mo `e mo re }i da je VS istin ski na sled nik srp skog ustan ka, vo `da Ka ra |or |a, kne za Mi lo {a Ve li kog, ali i rat ni ka i bo ra ca oba bal kan ska ra ta i oba svet ska ra ta”. [u ta no vac je ka zao da se ove go di ne Vla da opre de li la za no vi pri stup Fo to: B. Lu ~i} pro sla vi Da na dr `av no na ci o nal ni pra znik, [u ta no vac sti, ukqu ~u ju }i i ak tiv no sti po je u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske vo dom Da na Voj ske. otvo rio re pre zen ta tiv nu iz lo Mi ni star je ka zao da skup u No `bu „Od li ko va wa Kne `e vi ne i vom Sa du ni je slu ~aj nost, ~e sti ta Kra qe vi ne Sr bi je”. ju }i ju bi lej Ma ti ci srp skoj, we On je ka zao da je Dan dr `av no nih 185 go di na po sto ja wa, na vo de sti Sr bi je ve zan za dva su {tin }i da je ona sim bol srp ske kul tu ski va `na do ga |a ja u isto ri ji re, na u ke i umet no sti, ko ji je to srp skog na ro da – Pr vi srp ski kom dva ve ka oku pqao in te lek tu usta nak 1804. i pro gla {e we pr al nu eli tu na {e dr `a ve i na ro da.

Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bojan Pajti} re kao je da su iz lo `e na od li ko va wa Kne `e vi ne i Kra qe vi ne Sr bi je sim bol srp ske dr `av no sti, ali da ona ni su „zla to, sre bro i bron za„, ne go „qu di ko ji su ih za slu `i li”.

– Sve te zve zde, kr sto vi, po ve qe i len te, sav sjaj i sva le po ta pri pa da ju qu di ma ko ji su mr tvi da bi smo mi `i ve li. Bez wih i bez wi ho ve hra bro sti ne bi bi lo Sr bi je i ne bi bi lo nas – re kao je Paj ti}. – Na Sre te we, ka da je Hri stos unet u hram, Sr bi ja je usta la i Sr bi ja je kr va ri la. Ali jo{ uvek sto ji. I za u vek }e sta ja ti.

Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} po zvao je su gra |a ne da vi de iz lo `bu, i oce nio da za obe le `a va we na ci o nal nog pra zni ka „ne ma bo qeg me sta od No vog Sa da i Ma ti ce srp ske”.

– Me ni je dra go {to se na {a dr `a va vra }a svo joj isto ri ji, {to ne gu je svo ju isto ri ju i tra di ci ju – ka zao je no vo sad ski gra do na ~el nik.

Sku pu su pri su stvo va li i na ~el nik Ge ne ral {ta ba VS Miloje Mileti}, grad ski i po kra jin ski zva ni~ ni ci, ofi ci ri i pod o fi ci ri, pred stav ni ci ino stra nih di plo ma ti ja i dru ge broj ne zva ni ce.

S. Nikoli}

SPORT

utorak15.februar2011.

dnevnik

c m y

16

KO[ARKA[KA REPREZENTACIJA SRBIJE BEZ SELEKTORA

Iv ko vi} pod neo ostav ku Se lek tor ko {ar ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Du da Iv ko vi} pod neo je ostav ku. Sa op {te we Du {a na Iv ko vi }a pre no si mo u ce li ni.

"Dra gi pri ja te qi, Po {to su sa sta nak Uprav nog od bo ra KSS i Skup {ti na za ka za ni za 16. fe bru ar, ~e mu iz po zna tih raz lo ga ni sam u mo gu} no sti da pri su stvu jem, obra }am vam se na ovaj na ~in. Kao {to sam na po me nuo u iz ve {ta ju sa SP u Tur skoj, 2011. go di na je naj va `ni ja u ~e tvo ro go di {wem pre do lim pij skom ci klu su.

Evrop sko pr ven stvo u Li tva ni ji je kva li fi ka ci o no tak mi ~e we za u~e {}e na Olim pij skim igra ma 2012. go di ne u Lon do nu.

Ko {ar ka {ka or ga ni za ci ja, uz po mo} svih sport skih in sti tu ci ja, tre ba lo bi da pre du zme sve neo p hod ne me re ka ko bi se di rekt no kva li fi ko va li na OI. U od no su na Poq sku, na{ tim }e u Li tva ni ji bi ti dve go di ne is ku sni ji, sa mim tim i kva li tet ni ji, ali ta kav tak mi ~ar ski ciq ne bi smeo da bu de im pe ra tiv. Ima ju }i u vi du da je Li tva ni ja do ma }in, kon ku ren ci ja za ta dva me sta bi }e ja ~a ne go ika da. Osta je mo gu} nost da se kva li fi ku je mo sa pre do lim pij skog tur ni ra u ju lu 2012. U tom slu ~a ju, bi lo bi mno go te `e is pla -

ni ra ti vr hun sku for mu za sa mu za vr {ni cu olim pij skog tur ni ra i osva ja we jed ne od olim pij skih me da qa, {to je na{ tak mi ~ar ski ciq.

Bi ti tre ner srp ske ko {ar ka {ke re pre zen ta ci je je za me ne iz u zet na ~ast i pri zna we. U okol no sti ma ko je su svi ma do bro po zna te, ni sam ni fi zi~ ki ni men tal no spre man da na sta vim sa po slom ko ji sam za po ~eo 2008. go di ne. Ne is pu we ne ugo vor ne oba ve ze KSS pre ma me ni ni su i ne mo gu bi ti raz log za ova kvu mo ju od lu ku. I sa mi zna te da ni ka da ni sam ni pi tao ka da }u pri mi ti pla tu. U vre me em bar ga i naj te `ih vre me na za na {u ze mqu, pa i ko {ar ku, od 1992. do 1995. go di ne, bio sam no si lac kom plet nog pro gra ma se ni or ske re pre zen ta ci je pot pu no vo lon ter ski. Po nu |e ni ho no rar sam ta da od bio (pred sed nik g. Ba ro vi}, gen. se kre tar g. Pe tro vi}). Na iden ti ~an na ~in sam oba vqao funk ci ju se lek to ra od 1996. do 1999. go di ne. Da sam u mo gu} no sti, sa ve li kim za do voq stvom bih to ura dio i sa da, ka da objek tiv no po sto je mno gi pro ble mi u na {em Sa ve zu.

Za hva lan sam svim ~la no vi ma stru~ nog {ta ba sa ko ji ma sam sa ra |i vao u pret hod nim go di na -

tre ner sku ka ri je ru.Tre ni rao je: Rad ni~ ki, Par ti zan, Aris, [i ben ku, Voj vo di nu, PA OK, Pa ni o ni os, AEK, CSKA iz Mo skve, Di na mo iz Mo skve, a tre nut no se na la zi na klu pi Olim pi ja ko sa. Pre tri go di ne Iv ko vi} je iza bran za jed nog od de set naj bo qih tre ne ra Evro li ge, dok je jo{ 1997. go di ne pro gla {en za naj bo qeg evrop skog tre ne ra.

Du {an Iv ko vi} re kao je da je du go raz mi {qao o ostav ci. Iv ko vi} je re pre zen ta ci ju pre u -

Ka pi ~i} iz ne na |en O~e ki va ni ra sta nak: Du {an Iv ko vi}

ma. Za hva qu jem se svim igra ~i ma ko ji su bi li u pro gra mi ma od 2008. go di ne. Si gu ran sam da }e raz u me ti za {to sam od u stao od na {eg do go vo ra - Lon don 2012.

Kao i uvek bi }u uz Stru~ ni sa vet i no vi stru~ ni {tab. Spre man sam da pre ne sem sva svo ja is ku stva u ra du sa ovom ge ne ra ci jom igra ~a i po nu dim kom ple tan plan i pro gram pri pre ma Dra gi pred sed ni ~e, od na {eg vi |e wa u Ati ni pro {la su pu na tri me se ca. Znam da ste pre op te re }e ni po slom oko iz me ne Sta tu ta i pri pre ma Skup {ti ne.

REPREZENTATIVAC MILO[ TEODOSI]:

Ve li ki gu bi tak

Mi lo{ Te o do si}, naj bo qi plej mej ker Evro pe i re pre zen ta ti vac Sr bi je iz ja vio je da od la zak Du {a na Iv ko vi }a sa me sta se lek to ra pred sta vqa ve li ki uda rac za sve.

- @ao mi je zbog Iv ko vi }e ve od lu ke. To je ve li ki gu bi tak za sve nas kao tim, ali i za srp sku ko {ar ku jer smo osta li bez tre ne ra ko ji nas je oku pio i se lek ti rao, na pra vio at mos fe ru i imao vi zi ju. Svi smo se na da li da }e Du da osta ti i nor mal no {to nas je ova vest iz ne na di la. Li~ no imam raz u me va wa za ta kvu od lu ku i ve ru jem da je

na wu do sta uti ca la ne ga tiv na at mos fe ra ko ja vla da u Sa ve zu - iz ja vio je Te o do si} ko ji sa ra |u je sa Iv ko vi }e vem i u Olim pi ja ko su.

Te o do si} sma tra da od la zak ve li kog u~i te qa ne }e uti ca ti na oda ziv igra ~a u re pre zen ta ci ju.

- Na rav no da ne }e uti ca ti.

Mo `e da mi bu de kri vo {to nas vi {e ne }e pred vo di ti tre ner sa ko jim smo za tri go di ne iz gra di li ne ku po zi tiv nu pri ~u, ali to ne zna ~i da se moj oda ziv do vo di u pi ta we. Ja sam pro fe si o na lac i uvek }u pri hva ti ti po ziv u re pre zen ta ci ju - do dao je Te o do si}.

Ovo je va `na iz bor na go di na za na{ Sa vez. Pret po sta vqam da je to je di ni raz log {to se sa Va ma, gen. se kre ta rom, ili sa ne kim od ~la no va UO KSS, me se ci ma ni sam ~uo ni te le fo nom. Po gre {no je uve re we da bi mo je “da” re {i lo na go mi la ne pro ble me u KSS. Na dam se da }e mo ja od lu ka ubr za ti is pu we we oba ve za pre ma igra ~i ma i ~la no vi ma stru~ nog {ta ba, i do pri ne ti da se stru~ ne i osta le struk tu re mo bi li {u i do ne su naj bo qa re {e wa u iz bor noj 2011. go di ni", pi {e na zva ni~ nom saj tu KSS. Iv ko vi} je re pre zen ta ci ju Sr bi je pre zeo 2009. go di ne, i pre ko kva li fi ka ci ja je do veo do Evrop skog pr ven stva, gde je osvo je na sre br na me da qa. Na Svet skom pr ven stvu pro {le go di ne u Tur skoj Iv ko vi} je sa re pre zen ta ci jom Sr bi je za u zeo ~e tvr to me sto. Srp ski stru~ wak je pr vi put vo dio na ci o nal ni tim u pe ri o du od 1988. do 1995 go di ne. Iv ko vi} je vo dio re pre zen ta ci ju SFRJ na ~e ti ri ve li ka tak mi ~e wa. Na Olim pi ja di u Se u lu 1988. go di ne osvo jio je sre br nu me da qu, dok je na Evrop skim pr ven stvi ma 1989. i 1991. go di ne i Svet skom pr ven stvu 1990. go di ne osvo jio zlat ne me da qe. Iv ko vi} je bio i pr vi tre ner re pre zen ta ci je od ras pa da ze mqe. Sa ta da {wom SRJ Iv ko vi} je 1995. go di ne na Evrop skom pr ven stvu u Gr~ koj osvo jio zlat nu me da qu.

Osim re pre zen ta ci je Du da Iv ko vi} ima i za vid nu klup sku

Drob wak oti {ao u pen zi ju

Ke vin Gar net (Bo ston)

zeo 2008. go di ne, ali je na kon tri go di ne od lu ~io da ne na sta vi sa ra dom.

- Ja sam u jed nom ja ko ozbiq nom po slu, i da do ne sem ta kvu od lu ku, si gur no je da sam ja ko mno go i du go raz mi {qao - re kao je Iv ko vi}. - To je od lu ka

da re gi o ni odr `e svo je skup {ti ne da bi se za ka za la iz bor na, ko ja se o~e ku je kra jem mar ta. - Ja ne }u ni {ta ra di ti.

Sam pro ces i pro ce du ra an ga ` o v a w a no v og se l ek t o r a ni su jed no stav ni, to se ne ra di pre ko no }i. Mi slim da je pri ~a o Iv ko vi }e vom na sled n i k a pri ~ a za no v u struk tu ru - re kao je Ka pi ~i}. pred la gao mog na sled ni ka, to on da ne bi bi lo u re du.

Re pre zen ta ci ja Sr bi je ove go di ne na stu pa na Evrop skom pr ven stvu u Li tva ni ji, a taj {am pi o nat }e ujed no bi ti i kva li fi ka ci je za OI u Lon do nu 2012. go di ne.

Ru si ma se ne pre ti

Bo ston za u sta vio Ma ja mi 10 sko ko va, dok je Le bron Xejms do dao 22.

Gol den Stejt je na svom te re nu nad i grao Okla ho mu re zul ta tom 100:94. U po bed ni~ kom ti mu bri qi rao je Mon ta Elis sa 33 po e na, dok je srp ski in ter na ci o na lac Vla di mir Rad ma no vi} po sti gao dva po e na i imao ~e ti ri uhva }e ne lop te i dve asi sten ci je za ne {to vi {e od se dam mi nu ta. Naj e fi ka sni ji u po ra `e noj eki pi bio je Ke vin Du rant, ko ji je za be le `io 29 po e na. Ka pi ten srp ske re pre zen ta ci je Ne nad Kr sti} pro veo je na te re nu 20 mi nu ta, a za to vre me po sti gao je ~e ti ri po e na i imao tri sko ka i dve asi sten ci je.

U osta lim utak mi ca ma po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: LA Lej kers - Or lan do 75:89, Va {ing ton Kli vlend 115:100, Por tland - De tro it 105:100, LA Kli pers - To ron to 93:98, Den ver - Mem fis 108:116 i Sa kra men to - Fe niks 113:108.

Pred sed nik Ko {ar ka {kog sa ve za Sr bi je Dra gan Ka pi ~i} iz ja vio je da je iz ne na |en od la skom se lek to ra Du {a na Iv ko vi }a i na ja vio i da }e Sa vez re a go va ti po sle mar tov skih iz bo ra.

- Po sle na {ih raz go vo ra iz Ati ne, ste kao sam uti sak da bi se lek tor vo leo da na sta vi s ra dom pod od re |e nim uslo vi ma. Sve je na vo di lo na to... Mi slio sam da }e se po sle iz bo ra iz ja sni ti, ta ko je tre ba lo.

Iz ne na |en sam, iako on ima pra vo da se po vu ~e iz raz lo ga ko je je na veo - re kao je Ka pi ~i}.

Iv ko vi} je ob ja vio da "men tal no i fi zi~ ki ni je u sta wu" da i da qe vo di re pre zen ta ci ju.

- To je we go vo pra vo i le gi tim na stvar. Ja to mo ram da pri hva tim, kao i sva ko dru gi ko bu de do {ao na ~e lo Sa ve za ako bu de pro me na, a bi }e ih ve ro vat no re kao je Ka pi ~i}.

Re dov na skup {ti na KSS bi }e odr `a na u sre du, a iz bor na bi tre ba lo da se odr `i u mar tu. Pre iz bo ra, po treb no je i

ULEB EVROKUP: VR[^ANI U KAZAWU

Ko {ar ka{ Pre drag Drob wak od lu ~io je da okon ~a igra~ ku ka ri je ru.

Drob wak je pre ne ko li ko da na pot pi sao ugo vor sa Ira kli som, ali je ~el ni ci ma so lun skog klu ba sa op {tio da je od lu ~io da pre sta ne da igra.

- Do sta je bi lo. U So lu nu sam de se tak da na, ~ak sam se do go vo rio sa Ira kli som ali sam im re kao da pre sta jem da se ba vim ko {ar kom - re kao je Drob wak.

Drob wak (35) je ro |en u Bi je lom Po qu, a u ka ri je ri je igrao za Par ti zan, Efes Pil sen, Si jetl, Los An |e les Kli per se, Atlan tu, Ta u ke ra mi ku, \i ro nu, Be {ik ta{ i PA OK. On je sa re pre zen ta ci jom Ju go sla vi je osvo jio ti tu le pr va ka sve ta 1998. i 2002. go di ne, a sa ovom se lek ci jom osvo jio je i {am pi o nat Evro pe 2001. Naj ve }i deo klup ske ka ri je re pro veo je u be o grad skom Par ti za nu ~i ji ~lan je bio u dva na vra ta, a po sled wih ne ko li ko go di na igrao je i za se lek ci ju Cr ne Go re.

- Ra no je go vo ri ti o pla no vi ma ali ne bih da bu dem tre ner. Ve ro vat no }u osta ti u ko {ar ci - re kao je Drob wak i do dao da je od lu ~io da `i vi u Be o gra du sa su pru gom i tro je de ce.

Ko {ar ka {i Bo sto na po be di li su na svom te re nu eki pu Ma ja mi ja re zul ta tom 85:82 u der bi me ~u NBA li ge. Naj e fi ka sni ji u po bed ni~ kom ti mu bio je Ke vin Gar net sa 19 po e na. Kod go sti ju, naj bo qi je bio Kris Bo{ sa 24 po e na i

ko ja }e po me ni bi ti po zi tiv na za sve. Ja si gur no ne }u ula zi ti u ne ke du bqe raz lo ge, to {to re ci mo pla tu ni sam pri mio, to sve pi {e le po, na dam se, u sa op {te wu. Mi slim da je to sve ja sno na pi sa no.

Iv ko vi} je do dao i da sto ji na ras po la ga wu Sa ve zu {to se ti ~e pred la ga wa we go vog na sled ni ka na klu pi re pre zen ta ci je.

- Gle daj te, ja sam tu na ras po la ga wu. Zna se ko ji je po stu pak od iz bo ra i ta ko da qe, i ta ko da qe... Ako bi ja ovog mo men ta

Ve li ko pri zna we: Jan Ve se li

Ve se li naj bo qi mla di igra~ Evro pe Ko {ar ka{ Par ti za na i ~e {ki re pre zen ta ti vac Jan Ve se li pro gla {en je za naj bo qeg mla dog igra ~a Evro pe u 2010. go di ni u iz bo ru FI BA Evro pe. Ve se li je do bio naj vi {e gla so va na vi ja ~a (5.977), ali i ko {ar ka {kih eks pe ra ta. On je tri jum fo vao is pred [pan ca Ri ki ja Ru bi ja (5.924 i 134 gla sa). [pa nac je u pret hod ne tri go di ne bio pro gla {a van za naj bo qeg mla dog igra ~a Evro pe. U iz bo ru su u~e stvo va li igra ~i ro |e ni 1990. go di ne i mla |i.Iza [pan ca sle de: Jo nas Va lan ~i ju nas (Li tva ni ja, Li e tu vos ri tas), En dr ju Al bi si (Fran cu ska, Pa riz), Enes Kan ter (Tur ska, bez klu ba), Da rio [a ri} (Hr vat ska, Za greb), Ko stas Pa pa ni ko lau (Gr~ ka, Olim pi ja kos), Ni kos Pa pas (Gr~ ka, Ko lo sos), Ma te u{ Po nit ka (Poq ska, Temp kold), To ma{ Sa to ran ski (^e {ka, Ka ha sol), De jan Mu sli (Sr bi ja, Ka ha La bo ral)....

Ko {ar ka {i He mo farm [ta da po ku {a li su po sled wih da na da pre bo le ne u god ni po raz od FMP-a u ~e tvrt fin la do ma }eg Ku pa i da se {to bo qe pri pre me za mi ni tur ne ju u Ru si ji i ^e { koj. Na i m e, Vr { ~a n i }e da nas odi gr ti utak mi cu ~e tvr tog ko la Evro ku pa dru ge fa ze pro tiv Unik sa u Ka za wu, a za tim u su bo tu me~ 21. ko la NLB li ge u Nin bur gu u ^e {koj.

Pre dve ne de qe iza bra ni ci @eq k a Lu k a j i } a bi l i su na pra gu ve li ke po be de nad Unik som u Vr {cu (84:83), ali sport ska sre }a im na toj utka mi ci ni je bi la na klo we na. Pred Vr {~a n i m a je iz u z et n o te ` ak me~, jer Uniks je vo de }a eki pa ru skog {am pi o na ta - Si tu a ci ja u na {oj gru pi se na k on po b e d e Ce d e v i t e nad Gran Ga na ri jom do sta is kom pli ko va la. Uniks sa sve tri po be de je glav ni kan di dat za pr vo me sto, dok osta le tri eki pe }e se `e sto ko bo ri ti za dru gu po zi ci ju. Po ku {a li smo da iz vu ~e mo ne ke po u ke iz utak mi ce u Vr {cu, kao i iz ne kih pred hod nih na {ih utka mi ca, I te {ko je na }i sla bu ta~ ku u ru skoj eki pi.Igra Unik sa se uglav nom vr ti oko Me kar ti ja i Li de ja, ali ne tre ba se za va ra va ti da ako za u sta vi mo wih dvo je da smo re {i li sve pro ble me.Je di no ako u utak mi cu u|e mo sa ve li kom ener gi jom, ako igra mo

Danas Grupa I Uniks – Hemofarm [tada (17) Gran Kanarija – Cedevita (21.30) 1. Uniks 3 3 0 245:223 6 2. Hemofarm 3 1 2 235:229 4 3. G. Kanarija 3 1 2 246:247 4 4. Cedevita 3 1 2 263:290 4

Grupa J Le Man – Budivelnik

(18)

Sutra Getingen - Aris

(19.30)

Grupa K Nimburk - Galatasaraj Estudijantes - Kaserta

(18) (19.45)

Grupa L Alba - Kahasol Beneton - Panelinios

(20) (20.45)

an ga `o va no to kom ce log me ~a mo `e mo da se no si mo sa ri va lom ka kav je Uniks. Da li }e mo us pe ti da pri re di mo iz ne na |e we i po be di mo pre sve ga za vi si od nas sa mih. Po ku {a }e mo da is ko ri sti mo sva ku {a snus ko ja nam se bu de uka za la ne bi li tri jum fo va li – re kao je uo~i pu ta pr vo ti mac Vr {~a na Bo ris Sa vo vi }a.

J. Turkoane

SPORT

dnevnik

utorak15.februar2011.

17

ZDRAV STVE NI BI LANS VOJ VO DI NE NA SKE NE RU DR BOR KA VU KO SA VA

Ka ra no va po vre da naj ve }i peh Da ni je po vre de De ja na Ka ra na ko ji se po vre dio na pr vom tre nin gu u SC „Jaz”, a za tim po lo vi nom pri pre ma vra tio u No vi Sad, ko mot no bi se mo glo re }i da je bo ra vak u Cr noj Go ri pro te kao bez po tre sa.

Da ne bu de za bu ne, ni o{te }e we pe re o nal ne te ti ve spo qa {weg ~lan ka kod {to pe ra Voj vo di ne ne iza zi va funk ci o nal ne po re me }a je, ali je bol na i sa mim tim po se bi ne u god na.

- Naj va `ni je je da je di jag no za, po sle na ~i we nih sni ma ka u No vom Sa du, po tvr di la ono u ~e ga smo sum wa li – ka `e dr Bor ko Vu ko sav, ko ji bez ma lo 20 go di na le ~i fud ba le re Voj vo di ne. – Spe ci fi~ no je to {to je po vre da ve o ma ret ka. Za sa da smo se opre de li li da Ka ra na le ~i mo kon zer va tiv nim pri stu pom, bez hi rur {kih za hva ta, a po sle tri-~e ti ri ne de qe vi de }e mo ka ko opo ra vak te ~e, pa shod no to me i re a go va ti. Op ti mi sta sam i na dam se da }e sve bi ti u re du.

Ni ko la La ze ti} je dru gi igra~ ko ji je u{ao u tret man Bor ka Vu ko sa va i fi zi o te ra pe u ta Ne ma we Mi ji }a i Go ra na Ma ri ja na.

Su tra s Rad ni kom Fud ba le ri Voj vo di ne da nas na sta vqa ju s uobi ~a je nim rit mom tre nin ga, a su tra ih o~e ku je kon trol ni su sret s Rad ni kom iz Bi je qi ne.

U me ~u s eki pom iz Re pu bli ke Srp ske {ef stru~ nog {ta ba Zo ran Mi lin ko vi} pru `i }e {an su svim ras po lo `i vim sna ga ma.

Su tra {wi duel s Rad ni kom igra }e se u FC „Vu ja din Bo {kov” u 14 sa ti. `ni pro ces u pre o sta lim da ni ma bo rav ka u Cr noj Go ri – ve li dr Vu ko sav.

Bra ni slav Traj ko vi} po `a lio se u to ku jed nog tre nin ga na pec ka wa u zad woj lo `i.

- Po vre de tog ti pa su uvek ne u god ne, ali se kod Traj ko vi }a ni je ra di lo o kla si~ noj po vre di, ve} vi {e o re ak ci ji na na por. Uz ko ri go va ni in ten zi tet tre nin ga pre bro dio je ne pri jat no sti i na sta vio da ra di uobi ~a je nim rit mom – ana li zi ra Vo {in le kar.

do su da ra sa su pr ni kom, ko le no o ko le no, pa nam se svi ma, na ro ~i to po sle Bil bi ji ne re ak ci je, u~i ni lo da je re~ o te `oj po vre di. No, po sle pre gle da usta no vi li smo da se ne ra di ni o ~e mu ozbiq nom. No, u me ~u s Rad ni~ kim su par ni~ ki igra~ ga je di vqa~ ki uda rio gla vom, ali mu na, sre }u, ni je po lo mio nos – ka `e dr Vu ko sav.

Mla di gol man Fi lip Pa jo vi} po vre dio je de sni pri mi ca~.

- Od mo men ta po vre de bio je u sva ko dnev nom me di cin skom tret ma nu, ali i u spe ci fi~ nom, or ga ni zo va nom tre nin gu – ve li Vu ko sav.

Po sle Ka ra na, na ozle du se po `a lio i {to per Mil ko No va ko vi}.

- [to pe ri su bi li naj i zlo `e ni ji ozle da ma to kom pri pre ma – ka `e Vu ko sav. – No va ko vi }u je upa qe na te ti va u pre de lu sto pa la, {to je po sle di ca kla si~ nog op te re }e wa. Zbog tvr de pod lo ge i sva ko dnev nog na po ra ja vio mu se bol, ali to je ne {to sa ~i me smo se su sre ta li na sva kim pri pre ma ma i ne sum wam da }e sve da bu de u re du s No va ko vi }em.

Tri da na pre po vrat ka na bo lo ve u le voj no zi po `a lio se An tvi Jao.

Mil ko No va ko vi} kod dr Vu ko sa va i fi zi o te ra pe u ta Ma ri ja na i Mi ji }a

Abu ba ka rov po ~e tak i kraj Na pri pre me u Cr noj Go ri ka me ru nac Abu ba kar Ouma ru sti gao je pre hla |en, uz po ten ci jal no ri zi~ nu in fek ci ju na de lu ko `e.

- Ade kvat nom te ra pi jom i an ti bi o ti ci ma sa ni ra li smo we gov zdrav stve ni pro blem, ko ji je u pr vi mah de lo vao za bri wa va ju }e, ali se sve do bro za vr {i lo i Abu ba kar je ka sni je mo gao da tre ni ra pu nim in ten zi te tom. Me |u tim, po sled weg da na pri pre ma po `a lio se na bol u ko le nu, pa }e mo ubr zo vi de ti o ~e mu se ra di ka `e dr Vu ko sav.

- La ze ti} je ose tio bo lo ve u li stu, pa smo, vi {e pre ven ti ve ra di, od lu ~i li da pa u zi ra jed nu utak mi cu i je dan tre nig.

U ho du smo re {a va li we gov pro blem i us pe li da mu, uz ade kva t an me d i c in s ki tret m an, obez b e d i m o neo m e t an tre n a -

Ne ma wa Bil bi ja je u An ta li ji ce pao su par ni~ ke mre `e, ali je, za sa da, u dru gom pla nu.

- Po vre da za do bi je na u pro {loj se zo ni na we ga je, ~i ni se vi {e psi ho lo {ki, osta vi la tra ga, pa je iz gu bio sa mo po u zda we.

Ov de je u me ~u s Gr bqem do {lo

- Pre ma we go vim re ~i ma, se dam da na je imao od re |e ne te go be, ali po vre du ni je pri ja vio na vre me jer mu je po sle ma sa `e uvek bi lo bo qe. I kod we ga je do {lo do upal nog pro ce sa po ko sni ce i te ti ve pot ko le ni ce. Ve o ma je va `no na vre me di jag no sti ko va ti po vre du, jer on da ima i do voq no vre me na da se pra vo vre me no i na ade kva tan na ~in re a gu je. Ka da bol po sta ne ne iz dr `iv i kon stan tan, pro ce{ le ~e wa je du `i – za kqu ~u je pre sek zdrav stve nog bil te na le kar Vo {i ne eki pe, uz kon sta ta ci ju da je na sa mom po ~et ku dok su se pri vi ka va li na ve {ta~ ku pod lo gu, bi lo do sta ogu qo ti na usled kli ze }ih star to va fud ba le ra.

S. Sa vi}

Le ton ci tra `e is tra gu od FI FA i UEFA Fud bal ski sa vez Le to ni je (LFF) za tra `io je od Me |u na rod ne fud bal ske fe de ra ci je (FI FA) i Evrop ske fud bal ske uni je (UEFA) da spro ve du is tra gu o re zul ta ti ma dve pri ja teq ske utak mi ce ko je su od i gra ne pro {le ne de qe u Tur skoj.

U zah te vu ~el ni ka LFF na vo di se da se ra di o utak mi ca ma Le to ni ja-Bo li vi ja (2:1) i Esto ni ja-Bu gar ska (2:2). Svi go lo vi na ovim me ~e -

vi ma po stig nu ti su sa pe na la, a obe utak mi ce su vo di li ma |ar ski ar bi tri. Port pa rol LFF Mar tins Hart ma nis iz ja vio je da o~e ku je nad le `nih or ga na u FI FA i UEFA da „obra te pa `wu na uti ~aj su di ja na re zul ta te tih me ~e va”, ali je od bio da ime nu je ar bi tre i ze mqe iz ko jih oni do la ze.

FI FA je pre ne ko li ko da na sa op {ti la da se utak mi ca Bu gar ska-Esto ni ja na la zi pod is tra gom.

Zla tan Ibra hi mo vi} pred vo di na pad In ter a

LI GA [AM PI O NA: DA NAS DVA ME ^A OSMI NE FI NA LA

Mi lan do ma }in To ten he mu Po sle dvo me se~ ne pa u ze, na sta vqa ju se okr {a ji u Li gi fud bal skih {am pi o na, igra ju se dve utak mi ce osmi ne fi na la.UEFA je ne {to mo di fi ko va la za vr {ni cu klup skog pr ven stva Sta rog kon ti nen ta da bi gle da o ci u di rekt nim TV pre no si ma mo gli da u`i va ju u go to vo svim utak mi ca ma, pa je pr vi no ka ut krug po de li la u ~ak osam ter mi na. Ti tu lu bra ni In ter, ali }e we go vi igra ~i na te ren tek sle de }e ne de qe,a ve ~e ras }e se na San Si ru sa sta ti po sle 38 go di na Mi lan i To ten hem. Lon don ci su pre ~e ti ri me se ca igra li u MI la nu na sta di no nu \u ze pe Me a ca pro tiv In ter a. Ta da je bri qi rao Ge ret Bejl, ko ji je u fi ni {u me ~a ~ak tri pu ta za tre sao mre `u azu ro – ne ra, ali ni to ni je bi lo do voq no za po be du (4:3).Ve ~e ras Bej la ne }e bi ti u ti mu To ten he ma, ima pro ble ma s ki~ mom , a tre ner He ri Red nap na mo `e da ra ~u na zbog po vre de ni na vi so kog Pi te ra Kra u ~a.

- Mi slim da smo u ma loj pred no sti po {to se re van{ igra u Lon do nu – sma tra He ri Red nap.

– Kra u~ i da ni je po vre |en ne bi po ~eo me~, ne do sta ja }e nam Bejl, ali ne ka ko }e mo se ve} sna }i.

Od lu ka }e pa sti na sre di ni te re na, a tu mi ima mo ve }e kre a tiv ce. Ne sme se za bo ra vi ti da ni Mi lan ne }e bi ti kom ple tan, ne do sta ja }e mu Pir lo. Uve ren sam da }e Se dorf do bi ti ulo gu cen tral nog ve znog igra ~a.

Da nas MI LA NO: Mi lan – To ten hem ( su di Le noj, Fran cu ska) VA LEN SI JA: Va len si ja – [al ke ( Ni ko la jev, Ru si ja)

Su tra RIM: Ro ma – [a htjor LON DON: Ar se nal – Bar se lo na

22. fe bru a ra KO PEN HA GEN: Ko pen ha gen – ^el zi LION: Olim pik – Real

23. fe bru a ra MAR SEQ: Olim pik – Man ~e ster ju naj ted MI LA NO: In ter – Ba jern Sve utak mi ce po ~i wu u 20.45 sa ti U zim skoj pa u zi iz Mi la na je oti {ao Ro nal di wo,a do {ao je Ka sa no. Pr ga vi Ka sa no je upra vo u su bo tu u me ~u s Par mom po sti gao svoj pr vi gol za ro so–ne re, no ni je si gur no da }e po ~e ti me~ pro tiv To ten he ma.

- Igra }e mo ofan ziv no, ma da bi bi la gre {ka da po ku a {a mo da se sa En gle zi ma tr ka mo – ka `e tre ner Mak si mi li ja no Ale gri. - U {pi cu }e po ~e ti Ibra hi mo vi} i Ro bi wo, Ka sa na }e mo uba ci ka sni je ka da se En gle zi ma lo umo re. Mi slim da su {an se za pro laz da qe pod jed na ke.

U dru gom ve ~e ra {wem du e lu sa sta ju se Va len si ja i [al ke. I je dan i dru gi tim su pre tr pe li ve li ke pro me ne u ti mu u od no su na je sen i tek sa da ula ze u pu nu for mu.

- Uve ren sam da }e mo sla vi ti – op ti mi sta je gol man Va len si je Ce zar San ~ez. – Ima mo kva li tet ni ji tim, {to }e mo i po ka za ti. Nem ci su upor ni, ima ju sjaj nog gol ma na No je ra, u {pi cu sve se vr ti oko Ra u la, ali ne sum wam u na{ uspeh [al ke je du go tra `io igru, ~ak je u jed nom tre nut ku i sta tu sa tre ne ra Fe lik sa Ma ga ta bio u pi ta wu.Sa da je sve na me stu, [al ke igra od li~ no.

- Uve ren sam da }e mo bi ti uspe {ni ji u dvo me ~u s Va len si jom, ~ak sam uve ren da ve ~e ras ne }e mo iz gu bi ti na Me sta qi.Ako ih na pad ne mo ima }e mo {an su da ih do bi je mo – ka `e Raul, ko ji je du go no sio dres Re a la i do bro po zna jem stil igre Va len si je.

G. Ko va~

ZVE ZDA PR IVO DI KRA JU PRI PRE ME U TUR SKOJ

Ko ro man ve ru je u be ri }et no pro le }e Fud ba le ri Cr ve ne zve zde se ri ju kon trol nih utak mi cu u okvi ru dru ge fa ze pri pre ma u Tur skoj okon ~a li su no vim re mi je pro tiv Ko pe ra (1:1). Tre ner Pro si ne ~e ki pru `io je {an su ve ro vat no naj bo qoj po sta vi u ovom tre nut ku: Sta men ko vi}, Nin kov, To {i}, Adi, ]o si}, Isah, Evan dro, Ka du, Ko ro man, Bor ha i Ka lu |e ro vi}. Do mi ni ra la je Zve zda, stvo ri la ve li ki broj {an si ali je sa mo Ka lu |e ro vi} bio pre ci zan.

- Od i gra li smo do bru utak mi cu, u koj je pas i{ao so lid no, tre ba lo je da po stig ne mo ba rem 8 go lo va.

Ni sam za bri nut zbog sla be re a li za ci je, ko ja }e sti }i ka da se osve `i mo - kon sta to vao je tre ner Pro si ne~ ki.

Og wen Ko ro man sli~ no ko men ta ri {e duel sa pr va kom Slo ve ni je.

- Kva li tet nu par ti ju pru `i li smo po seb no u pr vom po lu vre me nu, a iz o sta la je sa mo re a li za ci ja.

Sti gao nas je umor ko ji je ku mo vao sil nim pro ma {i ja ma. In ten zi tet ra da po la ko pa da, pa sam uve ren da }e mo op ti mal no sprem ni do ~e ka ti start pr ven stva – op ti mi sta je Ko ro man.

Og wen Ko ro man

Osvr nuo se Ko ro man i na ak tu el ni pro fe si o nal ni po gon.

- Po sle du go go di na po ja vi lo se ne k o l i k o per s pek tiv n ih igra ~a i mi slim da klub tre ba da se osla wa na svo ju omla din -

sku {ko lu. Mi sta ri ji smo uvek tu za wih, da ih po sa ve tu je mo, da im po mog ne mo, da se o~e li ~e.

Uz Dmi tro vi }a, Mi ja i lo vi }a, sa na ma je i ]o si} i uve ren sam da je pred wim jed na ve li ka ka ri je ra. Ra du je me da su no vaj li je po ka za le za vi dan kva li tet i sma tram da su pra vi igra ~i za Zve zdu – is ta kao je Ko ro man.

Ge ne ral na pro ba za ka za na je za 20. fe bru ar ka da na Ma ra ka nu sti `e ba wa lu~ ki Bo rac. Se dam da na ka sni je sle di pr ven stve ni me~ sa Sme de re vom.

- O~e ku jem pu no na vi ja ~a na otva ra wu po lu se zo ne. Bi }e to pr va zva n i~ n a utak mi c a pod vo| stvom Ro ber ta Pro si ne~ kog i na dam se da ne }e mo raz o ~a ra ti. Da }e mo sve od se be da osvo ji mo du plu kru nu. Pro {log le ta sam se ka sno pri kqu ~io pri pre ma ma. Eki pa je sa da uigra ni ja, de l u j e kom p akt n i j e, {to olak {a va igru sva kog po je din ca. Na dam se da ne }u raz o ~a ra ti na vi ja ~e. Ose }am da }u na pro le }e bi ti onaj sta ri, ko ji asi sti ra i da je go lo ve - sma tra Ko ro man.

Z. Ran ge lov

18

sport

utorak15.februar2011.

MLADI NAPADA^ PONOVO OBUKAO DRES JARA^ANA

Vu ko vqak za du `en za go lo ve Pod nadzorom trenera Tibora Kova~a i Miroslava Loli}a, igra~i srpskoliga{a Mladosti iz Ba~kog Jarka, uspe{no su priveli kraju uvodni deo priprema i zapo~eli seriju kontrolnih me~eva.

- Imali smo na raspolagawu dva terena, salu i teretanu i bez problema realizovali prvi deo programa rada, uprkos nepovoqnim vremenskim uslovima. Igra~i su dobro podneli napore, mimoi{le su ih povrede, a posle prvog filtera, skratili smo spisak i po~iwemo da tra`imo dobitnu kombi-

naciju za prole}ne izazove – ka`e trener Tibor Kova~.

Posledwih sati prelaznog roka premo{}ene su administrativne prepreke sa jo{ trojicom novih aduta. Iz jata kanarinaca je doleteo Sr|an \or|evi} (20), a konkurenciju me|u golmanima zao{trio je Nemawa Baji} (19), biv{i ~uvar mre`e ^SK Pivare. Na Livadicu se vratio napada~ Slobodan Vukovqak (20), posle nastupa za Borac iz ^a~ka.

Poja~awa plavo-belih su jo{: Zoran Zuki} (29), nekada{wi golgeter Obili}a, Metalca iz

Gorweg Milanovca, ^SK Pivare, Mladosti iz Lu~ana i novosadskog Proletera i Dragan Dragoqevi} (20), univerzalac iz beo~inskog Cementa.

- Slobodni u izboru nove sredine su Martin Savi}, Luka Todorovi} i Vladimir Kosti}. U kom{ijski Sirig, gde brani na{ trener golmana Dejan Zuki}, poslali smo na kaqewe omladince Krgu, Maksi}a, Peri{i}a i \uki}a, dok je Neven [egrt ustupqen novosadskoj Crvenoj zvezdi – rekao je Branislav Vratuni}, sportski direktor. M. Meni}anin

DINAMO IZ BUDISAVE JA^I NA PROLE]E

Oslo nac na mla de Fudbaleri Dinama iz Budisave, ~lana Novosadske fudbalske lige, po~eli su pripreme za nastavak prvenstva u petak. Budisav~ani su jesewi deo prvenstva zavr{ili na {estom mestu, a u prole}ne borbe za bodove ulaze sa ambicijama da za nijansu poprave utisak plasmanom me|u prve ~etiri ekipe na tabeli.

- Zadovoqni smo rezultatima i u~inkom u prvom delu sezone, pre svega zbog ~iwenice da je na-

- U prve dve sedmice trena`ni proces }emo organizovati u sportskoj dvorani u Budisavi, obli`woj teretani i na na{em igrali{tu, a termine i mesto odr`avawa treninga }emo uskla|ivati sa vremenskim uslovima, ali i obavezama igra~a na radnim mestima, odnosno fakultetima i {kolama. Prva kontrolna utakmica je na programu u nedequ, 27. februara, kada nam u goste dolazi Magli}, a tri dana

trenerskom tandemu je opet na raspolagawu pouzdani Nikola Perduh, koji je ve}i deo jesewe sezone propustio zbog povrede, krajem februara sa odslu`ewa vojnog roka se vra}a \or|e Zdravkovi}, a u rad su se ponovo ukqu~ili Nenad Milo{evi}, Velibor Mitri}, Milan Stojki}, Zoran Joki} i Predrag Pa}uk, nakon {to su jesenas „pauzirali„ iz opravdanih razloga. Na kraju, u zimskom prelaznom roku

dnevnik SEN]ANI SE VRATILI IZ MA\ARSKE

Pre ba ~e na no r ma u Ka po {va ru Ekspedicija srpskolga{a Sente vratila se sa priprema iz ma|arskog grada Kapo{vara, gde je boravila od 8.februara, u okviru saradwe sa tamo{wim pr vo li ga{em. [ef Stru~ nog {taba Sente Branislav Bulato vi} zado vo qan je u~inkom u Kapo{varu, gde su Sen }ani po red plani ranih trenin ga odigrali i tri utakmice.

- Imali smo odli~an sme{taj i dobre uslove za trenine u Kapo{varu, gde su nam po red travnatog terena na raspolagawu bili teren sa ve{ta~kom travom i kori{}ewe velnes centra. ^ak smo uradi li Fud ba le ri Sen te vi{e od planiranog. Umesto - Prema prikazanoj igri u dve odigrali smo tri priprem- ovoj fazi priprema ekipa je u ne utakmice - zadovoqan je Bu- sasvim solidnom stawu. Igra~ilatovi}. ma malo fali sve`ine, {to je i Senta je protiv kombinovane normalan - dodaje Bulatovi}. ekipe doma}ina Kapo{vara odiNovajlije u odbrambenoj liniji grala 0:0, tre}eliga{ku ekipu golman Bodiroga koji je do{ao iz Na|baj nadigrala je 5:0, a od dru- Rudara (Ugqevik) i Haben{us goliga{a Kozarmi{lena pora- (Obili}, Novi Kne`evac) dobro se `ena 0:2. uklapaju u ekipu, a sa ovim imenima

PRIPREME SLOGE RADNI^KI

Er de vi ~a ni ni {a ne go lo ve

Fud ba le ri Di na ma iz Bu di sa ve

{a ekipa me|u najmla|ima u ligi, pa smo ~esto nastupali sa pet i vi{e bonusa u prvoj postavi, iako smo propozicijama obavezni na samo dva. Istina, uz malo vi{e sportske sre}e mogli smo osvojiti jo{ nekoliko bodova, ali sam siguran da }e to na{i mladi}i popraviti u prole}noj polusezoni, u koju ulaze za {est meseci iskusniji, a i, po mom mi{qewu, poja~ani u prelaznom roku – istakao je agilni predsednik Dragan Ra|en.

Prozivku igra~a obavio je {ef stru~nog {taba Goran Nakom~i} sa svojim prvim saradnikom Bo`idarom Krsti}em, a u prvom obra}awu svojim pulenima ukratko je izlo`io plan rada u pripremnom periodu:

kasnije }emo na na{em terenu odmeriti snage sa omladincima Banata iz Zrewanina. Do 20. marta, kada po~iwe prvenstvo, odigra}emo jo{ tri pripremna me~a, sa protivnicima koji }e naknadno biti poznati.

Stru~ni {tab „lavova sa Male grbavice” u prole}nim borbama }e mo}i da ra~una na igra~e koji su i do sada branili boje Dinama, a to su: Igor Sabo, Marko Majki}, Nemawa Bla`i} (golmani), Milorad A{}eri}, @eqko Piqak, Vladimir Petkovi}, Sa{a Pintek, Bo{ko Stojanovi} (odbrana), Velicki Miroslav, Aleksandar Stani}, Bogdan Grbi}, Neboj{a Tepi}, Vawa Sabo (vezni red), Milo{ Mitri}, Nikola Tepi} (napad). Pored toga,

ZORAN ]IRI] PREUZEO TVR\AVU

Ba ~a ni uve re ni u op sta nak Dosada{wi trener Tekstilca iz Oxaka Zoran ]iri} postao je novi trener Tvr|ave iz Ba ~a ,~la na Pod ru~ ne li ge Novi Sad. Jesewu trku novosadskog podru~ja ekipa Tvr|ave zavr{ila je na 14. mestu sa osvojenih 13 bodova, {to svakako nije ono {to smo planirali pre po~etka prvenstva, tako da smo poverewe ukazali ambicioznom treneru ]iri}u ko ji iza se be ima bo ga tu igra~ ku ka ri je ru. Tre ne ru ]iri}u prvi saradnik }e biti do sa da {wi tre ner Mi lan Kr~mar.Treneru ]iri}u i wegovom pomo}niku Kr~maru na raspolagawu su svi igra~i koji su igrali tokom jesewe polusezone kao i novajlije koje su pristigle u prelaznom roku i to: Dalibor Spasi} (Radni~ki Rat ko vo), Mir ko Erak

(Stari grad, Ba~ka Palanka), Stan ko Da ni lov (Mla dost, Ba~ki Petrovac), Bojan Stoja no vi} (Tek sti lac Ites, Oxaci) Mladen Gostovi} (Cement, Beo~in).

- Svakodnevno treniramo na svom terenu, a zakazali smo i kontrolne utakmice sa ekipama Mladosti iz Ba~kog Petrovca, Omladincem iz Derowa, Borcem iz Obrovca, Slogom iz Plavne, Starim gradom, BSK-om iz Ba~kog Brestovca, a u planu je i utakmica sa slo va~ kim tre }e li ga {em Tatrom iz Visokih Tatri u Ba~u. Kroz ove utakmice vija}emo formu i nadam se spremno do~ekati start prvenstva gde nam je prioritet opstanak - preneo nam je Dejan ]ulibrk sportski direktor .

M. P.

klubu su pristupili iskusni „vezista„ Dejan Doroslova~ki (Borac, [ajka{), kao i Slobodan Nikoli} i @ivko Laki} (oba iz ka}kog Jugovi}a), a iz omladinskog pogona su prekomandovani Dejan Kova~evi} i @eqko Peri}, tako da je spisak igra~a zakqu~en na impozantnoj brojci od 27!

Kada je re~ o odlascima, golman Milo{ Mladenovi} je pre{ao u Jugovi} iz Ka}a, Milan Maquri} i Branislav Stankov su se vratili u mati~ni klub [ajka{ iz Koviqa, Danijel Bo`oki je re{io da se ozbiqnije posveti su|ewu, dok je Radoslav Milutinov odlu~io da zavr{i bogatu igra~ku karijeru.

M. Grbi} PRIPREME POTISJA IZ KAWI@E

Ca rek ume sto Ni ko li na Umesto Davora Nikolina iz Novog Kne`evca trenersku palicu u ekipi Potisja iz Kawi`e preuzeo je Mirko Carek iz Bikova. Carek je ranije vodio ekipe Bikova, ^antavira i Vinogradara, a bio je i trener u fudbalskoj {koli na Pali}u. Ulogu kormilara u Potisju, preuzeo je u veoma nezavidnoj situaciji, jer su Kawi`ani posle jeseweg dela prvenstva Suboti~ke podru~ne lige zakovani za dno tabele sa samo dva boda.

- To je u neku ruku i izazov, jer je ekipa na za~equ tabele. Poku{a}emo sve da {to ~asnije zavr{imo prvenstvio, a ukoliko bude {anse i da se spasemo ispadawa. Treniramo ve} dve nedeqe, imali smo prvu trening utakmicu protiv ^oke u nekompletnom sastavu. Nisam jo{ zadovoqan ispuwavawem zadataka, ali jo{ ima vremena za uigravawe i doterivawe forme ka`e Carek.

M. Mitrovi}

Fudbalski klub Sloga Radni~ki u jesewem delu prvenstva Vojvo|anske lige zapad igrali su u promenqivoj formi. Pripreme su po~ele, a nastavak prvenstva Erdevi~ani }e po~eti sa devete pozicije.

Glavni sponzor Negovan \or|evi} stvorio je idealne uslove za dobar rad, pa se u nastavku prvenstva o~ekuju i dobri rezultati.

U zimskoj pauzi do{lo je do novih promena u klubu, pa je za novog trenera umesto Vladimira savi}a postavqen Josip Pirmajer, dobar strateg koji je najavio `estoke pripreme.

Klub su napustili: Ugqe{i}, Erak, @ebi}, Petkovi} i Matijevi}, koji }e svoju igra~ku karijeru nastaviti u ni`erazrednim klubovima. Nova poja~awa su: ^obanovi} i Aperli} (Big bul Radni~ki), golman Davidovi} (Dowi Srem) i ^uprina (Novi Sad).

Na prozivci treneru Pirmajeru se javilo 19 igra~a i to: Miqkovi}, Milo{evi}, Mi{~evi}, Pendo, Simiki}, Zec, ^uprina, Davidovi}, Aperli}, Pova`an, Raji~evi}, \or|evi},

Jo sip Pir ma jer

Vasi}, Kuqa, [aji}, Jovanovi}, Bojani}, Lepiwica i Savi}.

Do nastavka prvenstva Sloga Radni~ki odigra}e nekoliko kontrolnih utakmica, kako bi trener mogao proveriti formu svakog pojedinca. Strelci Pova`an, Jovanovi}, Mi{~evi}, [aji} i Vasi} su obe}ali da }e boqe podesiti svoje ni{anske sprave i pripremiti se za nastavak prvenstva kako bi bili ubojitiji nego {to su bili jesenas.

K. Vig

se i zavr{io spisak novoanga`ovanih igra~a u redovima Sente.

Sen}ani su odmah nastavili sa radom na svom stadionu, a ve} u sredu ih o~ekuje naredna pripreman utakmica protiv Ba~ke 1901 u Subotici, dok }e u subotu na svom terenu do~ekati kom{ijsku ekipu Ba~ke Topole.

M. Mitrovi} CRVENA ZVEZDA RUSKO SELO

]i ri} tre ner i gol man Fudbaleri Crvene zvezde iz Ruskog Sela intenzivno se pripremaju za prole}ni deo prvenstva u Zrewaninskoj podru~noj ligi. U zimskoj pauzi do{lo je do promene trenera, pa }e tako umesto dosada{weg u~iteqa fudbalera Radovana Miladinova tim voditi poznati golman Dragan ]iri}, koji }e kao i jesenas, stajati i na golu Ruskoselaca. Novi trener branio je svojevremeno za ekipu OFK Kikinde, potom branio boje kulskog Hajduka, da bi se vratio pre vi{e godina u Kikindu gde je branio boje vi{e klubova. Prema re~ima predsednika Crvene zvezde Mendi ^o~aja, ekipa je poja~ana u odnosu na jesen.

Tako su novi ~lanovi Ruskoselaca pored golmana ]iri}a, Marjanovi} (OFK Kikinda), \ori} (Vojvodina, Ba{aid), ^eki} (Sloboda, Novi Kozarci), ^udanov (Napredak, Banatska Topola). Iz kluba su oti{li: Nikoli}, Miladinov i Simi}. Tokom pripremnog perioda Ruskoselci }e odigrati nekoliko prijateqskih utakmica, a u planu je da 20. februara odigraju triangonal. Pored Zvezde igra}e jo{ @omboq iz Rumunije i OFK Kikinda.

M. S.

PRVA FUTSAL LIGA SRBIJE

Vr ba {a ni sla vi li u U`i cu Vode}i tandem na{e futsal elite i daqe dr`i `eqeni pobedni~ki kurs, dok ostali bele`e promenqive rezultate.

Tri vojvo|anska prvoliga{a zabele`ila su tri razli~ita ishoda. Najprijatnije su iznenadili Vrba{ani, koji su slavili u U`icu rezultatom 6:3, Be ~ej ci su „kquc nu li“ bod (3:3) u Lazarevcu, a Zrewaninci su kod ku}e izgubili (3:8) od No vo be o gra |a na. Vo de }i Marbo je, samo na prvi pogled, te{ko i{~upao bodove kraj Ni{ave, jer je pobedio s 3:2 VIK Naisus. Me|utim, vaqa

naglasiti da je lider, posle pogotka iz prvog {uta doma}ina ve} u 2. minutu, sve vreme imao inici jati vu. Ubrzo su iz jed na ~i li, po tom ste kli prednost od 3:1, uz niz pogo|enih okvira gola, da bi Ni{lije 12 sekundi pre kraja postavili kona~nih 2:3. Ekonomac nije imao te`ak posao na gostovawu u Smederevu, {to potvr|uje kona~nih 8:1 u wihovu korist. Dodajmo da je okr{aj u Pi ro tu iz me |u isto i me ne ekipe i Kopernikus Vidri iz Ni{a odlo`en.

V. Jankov

Ko lu ba ra–Be ~ej 3:3 (3:2) LA ZA RE VAC: Hala sportova SRC Kolubara. Gledalaca: 100.

Sudije: A. Jak{i} (Gorwi Milanovac) i M. Markovi} (Gu~a).

Strelci: I. Ili} u 7, 12. i 17. minutu za Kolubaru, a Arvai u 11. i 36. i Sekuli} u 19. minutu za Be~ej. Nagomilavawe prekr{aja: Kolubara: 4 (0+4), Be~ej 5 (2+3).

KO LU BA RA: Antoni} 7, I. Ili} 8, @ivi} 7, Rankovi} 7, ^izmar 6, Marjanovi} 7, Stoji~i} 7, M. Ili} -, Lazi} -, Karamarkovi} -, Vujatovi} -.

BE ^EJ: Andri} 8, Ra{kovi} 7, Arvai 8, Stanojevi} 7, Sekuli} 7, Maksimovi} 6, Kobiqski 6, Husanovi} 7, \uri} 7, ]ur~i} -.

VIK Naisus – Marbo 2:3, Kocka Arena Ameters – Ekonomac 1:8, Kolubara – Be~ej 3:3, Ni{ 92 – Vrawe 4:7, SAS – Novi Beograd 3:8, Kr~agovo – Lete}i Holan|anin 3:6, Pirot – Kopernikus Vidre odlo`eno.

1. Marbo 2. Ekonomac 3. Kolubara 4. Naisus 5. Ni{ 92 6. Vrawe 7. SAS 8. N. Beograd 9. L. Holan|.

10. Kopernikus 11. Kr~agovo 12. Pirot 13. Kocka 14. Be~ej

15 15 15 15 15 15 15 15 15 14 15 14 15 15

15 14 10 8 8 6 6 6 6 5 4 3 1 1

0 0 89:30 42 0 1 119:27 39 2 3 74:48 32 2 5 64:45 26 1 6 57:53 25 2 7 65:48 20 1 8 62:68 19 1 8 51:70 19 1 8 57:81 19 2 7 43:49 17 1 10 37:85 13 3 8 47:72 12 4 10 33:71 7 2 12 54:104 5

Parovi 16. kola: Marbo – Pirot, Ekonomac – VIK Naisus, Novi Beograd – Kolubara, Kopernikus Vidre – Ni{ 92, Vrawe – SAS, Lete}i Holan|anin – Kocka Arena i Be~ej – Kr~agovo.

SPORT

dnevnik

Ro nal do ka ~i ko pa~ ke o klin Biv{i brazilski reprezentativac Luis Nazario de Lima, poznatiji kao Ronaldo potvrdio je kona~no povla~ewe iz aktivnog fudbala. Trostruki osvaja~ pri-

Ne mogu vi{e. Poku{ao sam jo{ da igram, ali to vi{e nije onako kako `elim i kako sam planirao. Vreme je isteklo. - izjavio je Ronaldo, koji je zvezdane

Ronaldo

znawa za svetskog fudbalera godine ima ugovor sa Korintijansom do kraja 2011, ali je odluku o zavr{etku karijere doneo nakon {okantne eliminacije tog kluba iz ju`noameri~kog Kupa Libertadores.

Trideset~etvorogodi{wi Ronaldo je za sajt brazilskog lista „Estadao de Sao Paulo” istakao da su u~estali problemi sa povredama glavni razlog wegovog povla~ewa.

trenutke karijere do`iveo igraju}i za Barselonu, Inter i Real Madrid. Ronaldo je odigrao 97 utakmica za reprezentaciju Brazila i postigao 62 gola. Sa nacionalnim timom osvojio je titule prvaka sveta 1994. i 2002. godine i najboqi je strelac u istoriji svetskih prvenstava sa 15 pogodaka. Za wega su govorili da je majstor driblinga kome se lopta lepi za nogu, proverite da li je tako.

ZLATKO VUJOVI], BIV[I REPREZENTATIVAC JUGOSLAVIJE

Re gi o nal na li ga ne mi nov nost

Biv{i fudbaler Hajduka i reprezentativac Jugoslavije Zlatko Vujovi} rekao je da je zajedni~ka liga potrebna.

Kada su svi vi|ali loptu u golu, ja sam proma{ivao. Od velike `eqe. Imao sam sjajnu brzinu i na 20 i na 50 metara i nisam glumio tehni~ara, jer su za to bili zadu`eni drugi. Svaku dobru loptu u prostor sam stizao, ali se nisam nikad {tedeo, folirao i iz tog napora sam i proma{ivao - rekao je Vujovi}.

On veruje da }e Robert Prosine~ki biti uspe{an trener Crvene zvezde.

- Robi ne mo`e da ne uspe.

Osim {to je napravio veliku karijeru na ’Marakani’, znam da je kvalitetan trener, ima i iskustva radom u selekciji Hrvatske, a bio je i igra~ koji je ’sve video’. Mada ne mora da zna~i, da eks igra~i imaju prednost u ovom poslu zbog iskustva, znaju kako se ekipa vodi od starta do ciqa. Kada je ’iz kopa~ki’ Tigana mogao da vodi Monako i da ima uspeha, onda mo`e i Robi.

Na kraju, u ovoj situaciji Robi nema {ta da izgubi, kao ni Zvezda - rekao je Vujovi}.

Biv{i reprezentativac Jugoslavije ka`e da je sa Duletom Savi}evom vodio „mrtvu trku ko je vi{e penala isfolirao”.

Dule je padao unazad, ja unapred, kao da me sasekao rafal iz mitraqeza. Znate, kada se setim tih vremena ponekad me je bilo i sramota zbog svih tih silnih padova. Mada, od kad me Gi Ru u Francuskoj prozvao po novina-

Zlat ko Vu jo vi}

Osa su na osta la bez tre ne ra ^elnici {panskog fudbalskog prvoliga{a Osasune otpustili su dosada{weg trenera Hozea Antonija Kama~a posle serije lo{ih rezultata u Primeri. Osasuna se trenutno nalazi na 18. mestu na tabeli Primere sa samo 22 boda iz 23 me~a. Ovaj klub je zabele`io samo jednu pobedu u poslednih 11 utakmica u {panskom prvenstvu, je pora`en na gostovawu Sosijedadu (0:1).

Kama~o (55) je Osasunu preuzeo 2008. godine, a pre toga je vodio Benfiku, Real, Espawo, Seviqu, Rajo Vaqekano i reprezentaciju [panije. Tamo{wi mediji navode da bi ekipu mogao da preuzme Hoze Anhel Ciganda, koji je vodio Osasunu od 2006. do 2008. godine, a potom je trenirao Kserez.

KUP NA TERITORIJI OFS PE]INCI

Ku pi nov ~a ni u Si ba ~u U prvom kolu kupa podru~ju OFS Pe}inci, 27. februara, sasta}e se: Sloven (Siba~) – Mla dost (Kupi no vo), OFK Bre sta~ – Po pin ci, [u mar (Ogar) – Gra ni ~ar (Obre`), Lo vac (Kar lov ~i}) – Srem

BORAC S KLISE IMA AMBICIOZNE PLANOVE

Ciq pr vo me sto Tri novosaska fudbalska kluba Borac, Indeks i Crvena zvezda su tokom jeseni igrali zapa`enu ulogu u Vojvo|anskoj ligi- zapad, a ~eta sa Klise predvo|ena ambicioznim trenerom @eqkom Novakovi}em okitila se jesewom titulom. Novakovi} je obavio prvu prozivku, Klisani su krenuli `estoko i za pedaq ne}e odstupiti od borbe za prvo mesto.

- Zadr`ali smo postoje}i igra~ki kadar. Odlaske Jovanovi}a, Kandi}a (@SK), M. Plav{i}a (Pali}), Be}eli}a, Ze~evi}a (Jugovi}), @akulu (Petrovaradin), \akovi}a (@elezni~ar), nadomestili smo golmanom @eraji}em (Veternik Viskol), A. Plav{i}em, Kukoqem (Cement), Bo{kovi}em (Kabel) i povratnikom Srdi}em (Ba~ka) uz ostali kvalitetni sastav koji je izgurao uspe{no jesen napravili zdravu konkurenciju poja{wava @eqko Novakovi}.

- Formu }emo vijati kroz prijateqske utakmice, a protivnici }e nam biti Veternik, TSK, Ba~ka iz Ba~ke palanke , Mladost iz Ba~kog Petrovca, @SK

Fud ba le ri Bor ca se ra du ju po be di na Vi dov dan skom na se qu

i Omladinac. Prva provera sa Petrovaradinom bila je rezultatski neuspe{na, jer smo pravoj kaquzi izgubili (1:2), doma}i su se boqe sna{li i stigli do pobede, ali to nije pravi uvid na{ih mogu}nosti. Na igra~ima se i te kako vide umor od napornih treninga. Susret sa

Igra~ ki ka dar Za prole}ni deo sezone trener @eqko Novakovi} na raspolagawu }e imati slede}e igra~e: @eraji}, Dragi}, [uwka, B. Ja{ovi}, \. Ja{ovi}, Dobriwac, Vu~kovi}, Romi}, Vazovi}, ]uk, Ili}, Papri}, Nikoli}, Miri}, Simi}, \or|ijevski, Sedlar, Popovi}, Vujanovi}, Stojakovi}, A. Plav{i}, Kukoq, Srdi} i Bo{kovi}.

NOVOSADSKA CRVENA ZVEZDA @ELI OSTANAK PRI VRHU

Pro ve re uli va ju na du

ma nisu mi svirali ni ono {to je bio penal kao suza. Ali, ni{ta druga~ija slika nije ni danas. Mora za sve da ima{ talenta, pa i za to. A, Dule i ja smo bili pretalentovani - izjavio je Vujovi}.

On je istakao da podr`ava ideju o osnivawu regionalne lige.

- Postoji ono ali, a odnosi se na pitawe da li ove dr`ave mogu da obezbede sigurnost kada nagrne 50.000 qudi na ’tekmu’.

De{avaju se razni ekscesi kada igraju Dinamo i Hajduk, a kamoli kad do|e Zvezda. Zajedni~ka liga nam je potrebna, samo je pitawe dobrog tajminga. I dok se to ne desi i vi i mi u Hrvatskoj igramo ’tramvaj’ lige. Vi beogradsku, a mi zagreba~ku. A, kad iza|emo u Evropu nema nas nigde - rekao je, izme|u ostalog, Vujovi}.

(Sremski Mihaqevci), Kameni (A{awa) – Sremac (De~), Sloboda (Dowi Tovarnik) – Vitez (Suboti{te) i Mladost (Prhovo) – Hajduk ([imanovci), Napredak iz Popinaca je slobodan u prvom kolu. @. R.

utorak15.februar2011.

Vojvo|anski liga{ Crvena zvezda je godinama u samom vrhutabela. Nakon jesewe polusezone trenera Rai~evi}a zamenio je Miroslav Gordani}, koji je sa puno ambicija krenuo sa pripremama. Nakon dve nedeqe rada i dve kontrolne utakmice Gordani} isti~e: - Na{e ambicije su da na prole}e igramo zapa`enu ulogu i da se plasiramo u gorwi deo tabele.

Trenutno radimo na snazi i izdr`qivosti. Noge su jo{ uvek te{ke, ali dve provere u pobedi nad tre}eliga{em Veternik Viskolom (strelac novajlija Trivunovi} 1:0) i minimalni poraz od prvoliga{a Proletera (1:2), dajem nam nadu, snagu i voqu da istrajemo. Na dobrom smo putu, nazire se da bi sve trebalo da bude korektno. Posebno sam zadovoqan odnosom i radom igra~a na treninzima i zato se s pravom nadam najboqem.

Kao i ve}ina igra~a stigli ste ove zime u Crvenu zvezdu.

- Dobro poznajem prilike u Vojvo|anskoj ligi, veoma je ujedna~ena, mala je razlika i bez neke presije uz kvalitet koji posedujemo mo`emo da budemo me|u prvih pet ekipa. Mislim da smo u odnosu na jesen za nijansu ja~i, a momci kva-

litetno rade, zacrtano mo`emo ostvariti - obe}ava Gordani}.

Naredne prijateqske susrete, a bi}e ih oko 10, me|u kojima sa temerinskom Slogom, Novim Sadom, Mlado{}u iz Ba~kog Jarka i Petrovca, Kabelom i Slavijom, treneru Gordani}u do starta prvenstva i utakmice s Prvim majom da}e pravu sliku mogu}nosti.

Tokom prelaznog roka redove ekipe sa Najlona napustili su: Suvajxi} i Mijin (Sloga, Temerin), Tomqanovi} (Petrovaradin), Amixi} (Veternik Viskol) i ^upi}. Redove su popunili: Radin (@SK), [ovqanski (Borac), Radovanovi}, Joki}, Bjelobaba (Kabel), Gordani} (Petrovaradin), @ivkovi} (Obili}), Trivunovi} (Ba~ka), Belu`i} (Jugovi}), Malba{ki (Jedinstvo, Strpski Krstur),a od Mladosti iz Ba~koj Jarka ustupqeni su: [egrt i Zoranovi} kao i Popovi} iz prvoliga{a Novog Sada, pa }e osim ovih novajlija trener Miroslav Gordani} na raspolagawu jo{ imati \urikina, ^udi}a, Avakumovi}a, Peji}a, Uzelca, Peki}a, Ra{iovana, Grabi}a, Markovi}a, Celina, \or|evi}a, Vasi}a, Kalezi}a i Popova.

M. Po

Petrovaradinom ujedno im je bio prvi ozbiqniji dodir sa loptom - ka`e trener Novakovi}.

Pred prole}nu trku Borac startuje s bodom vi{ka u odnosu na drugoplasirani Dunav iz Starih Banovaca.

- Ne optere}ujemo se bodovima, kre}emo kao da smo u svim segmentima egal. Pred nama je te{ka i neizvesna polusezona, ali se svi u klubu nadamo da }e na{e dugogodi{we iskustvo u ovoj ligi zajedni{tvo, kvalitet i odli~ni uslovi koje imamo presuditi u na{u korist u trci za prvo mesto.

M. Po.

19

Bar se lo na naj bo qa u 21. ve ku [panski fudbalski prvoliga{ Barselona progla{en je za najboqi evropski klub u prvoj deceniji 21. veka u izboru Me|unarodnog instituta za fudbalsku istoriju i statistiku (IFFHS).

Katalonski klub je za period od 2001. do kraja 2010. godine dobio 2.550,0 poena. Na drugom mestu nalazi se engleski Man~ester junanted sa 2.523 boda, dok je tre}i Liverpul sa 2.414 poena.

Londonski Arsenal se nalazi na ~etvrtoj poziciji, a potom slede milanski Inter, nema~ki Bajern, Milan, madridski Real, londonski ^elzi i italijanska Roma.

Beogradski Partizan se nalazi na 52. mestu sa 1.212,5 bodova, dok je Crvena zvezda na 66. poziciji sa 1.065,5 poena. Vojvodina iz Novog Sada deli 231. mesto sa hrvatskim Slavenom.

Ini je sta o~e ku je Fa bre ga sa Fudbaler Barselone Andres Inijesta izjavio je da svi igra~i katalonskog kluba `ele da kapiten Arsenala Cesk Fabregas na kraju sezone pre|e u ekipu sa „Nou Kampa”.

- Mora}emo da sa~ekamo leto i da vidimo da li }e klubovi uspeti da se dogovore. Ve} sam nekoliko puta izjavio da bi svi igra~i Barselone bili odu{evqeni kada bi se on vratio u na{ klub - rekao je Inijesta.

KRENULI I SREMSKOKARLOV^ANI

Ne za pam }e na na va la igra ~a Da se dobar glas daleko ~uje potvrdilo se na prvom okupqa wu fud ba le ra srem sko karlova~kog Stra`ilova Milana, pored tridesetak momaka iz jeseweg dela sezone jo{ desetak novajlija se stavilo na raspolagawe treneru Josifu Ili}u. Lider Novosadske lige sa jednim nere{enim rezultatom i svim pobedama u jesewem delu sezone, uz igru koju su mno gi oka rak te ri sa li kao Arsenalovu i pona{awe i di sci pli nu ko je ni kog ni je ostavila ravnodu{nim, je i te kako postao privla~an i za igra~e iz vi{ih rangova tak-

Nema ni jedan jedini razlog da i u nastavku prvenstva ne priu {ti mo za do voq stvo na {im brojnim navija~ima i da ne budemo klub o kome }e se lepo i sa uva`avawem pri~ati.Imamo odli~ne uslove za rad, odi gra }e mo vi {e pri prem nih utakmica, a na vama individulano je da se borite za mesto u timu.@elim vam dobro zdravqe i dobre rezultate – rekao je Ili}.

Predsednik Stra`ilova dr Ranko \urovi} se nije oglasio, ali jeste ne{to ranije na klupskoj Skup{tini kada je, izme|u ostalog, rekao da brat

KRISTIJANO RONALDO:

Mu ri wo je naj bo qi tre ner sve ta Fudbaler Reala Portugalac Kristijano Ronaldo izjavio je prvi stru~wak madridskog kluba @oze Muriwo najboqi trener na svetu.

Real po be dio i bez Ka si qe sa Fudbaleri Reala iz Madrida zabele`ili su va`nu pobedu u borbi za titulu, po{to su u Barseloni savladali Espawol rezultatom 1:0 (1:0), iako si jo{ od drugog minuta igrali bez golmana Ikera Kasiqesa, koji je zaradio crveni karton zbog starta nad Kaqeho nom van svog {e sna e sterca.

- Muriwo je po mom mi{qewu najboqi trener sveta. Titule koje je osvojio govore o tome koliko je iskusan. On je ro|eni pobednik i sve je lak{e sa wim rekao je Ronaldo.

Portugalski fudbaler je dodao da Real nije odustao od borbe za titulu u Primeri.

- Igram za najboqi klub na svetu i ne smemo da razmi{qamo da je titula u Primeri izgubqena. Bori}emo se do samog kraja.

Tako|e, verujem u pobedu nad Barselonom u finalu Kupa kraqa. - dodao je Ronaldo.

Real se nalazi na drugom mestu na tabeli Primere sa pet bodova mawe od prvoplasi ra ne Bar se lo ne. Real i Bar se lo na sa sta }e se 20. aprila u Valensiji u finalu Kupa kraqa.

Tre ner Jo sif Ili} i pred sed nik klu ba dr Ran ko \u ro vi} (sto je)

mi~ewa, pa je u prelaznom roku bila nezapam}ena najezda igra~a namernih da zaigraju u Stra`ilovu. S obzirom na reputaciju momaka koji su jesenas branili boje karlova~kog kluba i na zvu~na imena novajlija jasno je da }e Stra`ilovo Milan na prole}e igrati jo{ kva li tet ni je i efi ka sni je, mo`da i lep{e, ako je to uop{te mogu}e u ovom rangu.

Trener Jocko Ili}, tipi~no za wega, bio je veoma kratak u obra}awu igra~ima, pre nego {to je kapitenu Atili Horwaku rekao:- Atila, povedi momke i kreni s laganim tr~awem.

- Jesenas smo lepo radili, lepo igrali i ostavrili kvalitetan rezultat.Zbog novajlija nagla{avam da je ovo klub u kome caruje disciplina, me|usobno uva`avawe i po{tovawe rivala bez obzira na ime i mesto koje ima na tabeli.

Milan \urovi}, finasijer i ideolog jednog sasvim novog kolektiva u odnosu na raniji period, ima planove i namere da u Srem skim Kar lov ci ma stasa klub sa vi{e takmi~arskih ekipa i da se u dogledno vreme nadme}e u rangu koji prili~i Brankovoj varo{i.

Od novajlija na prvom okupqa wu po ja vi li su se:^e pi},B.[a rac, Ma go~, Sa vi},Mari}, Glenxa, Stanimirovi}, Vasi}, oporavio se od povrede Haxi, reaktivirao se Puno{evac, a jedino su oti{li D. Kne `e vi} i Ko ji}.

Stru~ni {tab je ostao u istom sastavu (Ili}, Mari}, Vu~kovi}), a zanimqivo je da je prvi tre ning gle da lo dva de se tak Karlov~ana, {to samo nagove{tava da }e Stra`ilovo Milan i na prole}e biti najgledanija ekipa, ne samo u ovom rangu takmi~ewa.

B. Puno{evac

20

sport

utorak15.februar2011.

PR VEN STVO VOJ VO DI NE U CI KLO KRO SU

RUKOMET Superliga (M) Voj vo di na - Ko lu ba ra Par ti zan - Ju go vi} Po `a re vac - Di na mo C. zve zda - Na is us Rad ni~ ki - Vra we PKB - Pri boj Sme de re vo - Cr ven ka Pla nin ka - Me ta lo p.

1. Par ti zan 16 2. C. zve zda 16 3. Ko lu ba ra 16 4. Me ta lopl. 16 5. PKB 16 6. Rad ni~ ki 16 7. Pla nin ka 16 8. Po `a re vac16 9. Ju go vi} 16 10. Voj vo di na 16 16 11. Di na mo 12. Sme de r. 16 16 13. Pri boj 14. Vra we 16 15. Cr ven ka 16 16. Na i sus 16

15 13 12 10 9 9 8 7 7 6 5 4 4 3 3 2

0 2 1 3 2 1 2 2 1 2 0 2 1 1 0 2

1 1 3 3 5 6 6 7 8 8 11 10 11 12 13 12

dnevnik

Naj bo qi [tr bac i Cr no go rac

30:29 32:27 30:26 45:25 31:28 29:20 24:22 26:31

531:409 512:437 467:423 445:418 453:420 450:435 442:441 416:411 393:398 418:435 446:497 380:418 418:465 393:444 400:465 379:447

30 28 25 23 20 19 18 16 15 14 10 10 9 7 6 6

SU PER LI GA (@) C. zve zda - Me di ci nar 35:23 M. sport - No pal pre kid u 16. min.

(7:4) Na i sa - Ce pe lin 32:26

11 11 0 0 400:212 1. Za je ~ar 2. Na i sa 13 11 0 2 379:334 3. C. zve zda 13 10 0 3 415:353 4. Ja go di na 11 8 0 3 336:289 5. K. Mi lo{ 12 7 0 5 377:352 6. ^a ~ak 12 7 0 5 308:293 7. Rad ni~ ki 12 5 0 7 322:317 12 5 0 7 359:358 8. No pal 9. M. sport 12 4 0 8 308:346 10. Me di ci nar 12 2 0 10 317:388 11. Ce pe lin 12 2 0 10 255:388 12. V. Ba wa 12 0 0 12 217:363

22 22 20 16 14 14 10 10 8 4 4 0

KUGLAWE Su per li ga (m)

Me ta lac - Ni{ Put 5:3 (3359:3304), Apa tin - Be o grad 0:8 (3415.3657), Par ti zan - Ka wi `a 6:2 (3480:3260), E| {eg - C. zve zda 3:5 (3313:3395),

1. Be o grad 26, 2. Par ti zan 21, 3. Ni{ Put 20, 4. Sen ta Vi sa 18, 5. Me ta lac 16, 6. C. zve zda 14, 7.

E| {eg 11, 8. Kra qe vo 7, 9. Apa tin 5, 10. Ka wi `a bez bo do va.

Su per li ga (`)

Je din stvo - SPC Voj vo di na 3:5 (3093:3121), Pi o nir - @e le zni ~ar 8:0 (3195:2800), Ada Kom pju ters Apa tin 5:3 (3145:3063), Kri stal E| {eg 5:3 (3216:3187)

1. Pi o nir 26, 2. SPC Voj vo di na 18, 3. Kri stal 15, 4. Apa tin 14, 5. To za Mar ko vi} 12, 6. Je din stvo 11, 7. Ada Kom pju ters 10, 8. E| {eg 6, 9. @e le zni ~ar bez bo do va.

Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (m)

Haj duk - Vi hor 6:2 (3193:3099), @e le zni ~ar - Voj vo di na (NS) 2:6 (3105:3112), Ba nat - Kri stal 8:0 (3518:3149), Po let - Do li na 5.3 (3416.3357), To za Mar ko vi} - Je din stvo 7:1 (3010.2917)

1. Ba nat 24, 2. @e le zni ~ar 18, 3. Do li na 17, 4. Voj vo di na (NS) 17, 5. To za Mar ko vi} 14, 6. Je din stvo 13, 7. Kri stal 11, 8. Po let 10, 9. haj duk 9, 10.

Vi hor 7 bo do va.

Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (`)

Srem - Spar tak (D) 7:1 (3017:2775), Pe tro va ra din - Ba nat 7:1 (3242:3189), Rad ni~ ki (NS) Vr bas Da na 2:6 (3087:3102), No vi Sad - Voj vo di na (BG) 5:3 (2929:2827), Ali men ta - slo bod na.

1. Srem 22, 2. Vr bas Da na 18, 3. Pe tro va ra din 16, 4. Ba nat 15, 5. Voj vo di na (BG) 14, 6. Rad ni~ ki (NS) 10, 7. Ali men ta 7, 8. No vi Sad 7, 9. Spar tak (D) 3 bo da.

Pr va voj vo |an ska li ga (m)

Spar tak (D) - Ma ti ca Spar tak 6:2 (3256:3219), TSK - Ada Kom pju ters (od lo `e no), Be ~ej - Sla via 0.5.7:5 (3101:3211), 13. maj - Pe tro va ra din 1:7 (3035:3127), Kor dun - Srem 5:3 (3242.3124)

1. Pe tro va ra din 26, 2. Kor dun 21, 3. Ada Kom pju ters 20, 4.

Ma ti ca Spar tak 16, 5. Sla via 15, 6. TSK 15, 7. Spar tak (D) 11, 8. Srem 11, 9. Be ~ej 2, 10. 13. maj 1 bod.

Dru ga voj vo |an ska li ga (m)

Ju na ko vi} Pri gre vi ca - Voj vo di na (BG) 5.3 (3220.3203), Du nav Slo bo da 8:0 (3010:2837), Ja dran (F) - Rad ni~ ki (NS) 0:8 (2834:3112), Rad ni~ ki LK - Vr bas Da na 8:0 (3001:2812), No vi Sad Ja dran (G) 7:1 (3084:2888), Slo ven - slo bo dan.

1. Slo ven 24, 2. Du nav 22, 3.

Rad ni~ ki NS 20, 4. Rad ni~ ki LK 18, 5. Voj vo di na (BG) 16, 6. No vi Sad 15, 7. Slo bo da 13, 8. Vr bas Da na 9, 9. Ju na ko vi} Pri gre vi ca 9, 10. Ja dran (G) 4, 11. Ja dran (F) bez bo do va.

Ak sel Lund Svin dal

SVET SKO PR VEN STVO U GAR MI[-PAR TEN KIR HE NU

Svin da lu no va ti tu la

Nor ve `a nin Ak sel Lund Svin dal od bra nio je ti tu lu u su per kom bi na ci ji na Svet skom pr ven stvu u Gar mi{-Par ten kir he nu. Svin dal je pre dve go di ne u Val d’Izerz osvo jio zla to u toj di sci pli ni, a je di ni je ko ji je u do sa da {wem de lu pla ne tar nog {am pi o na tu us peo da po no vi taj uspeh. Nor ve {ki ski ja{ je do svo je ~e tvr te ti tu le svet skog {am pi o na u ka ri je ri do {ao ve o ma ube dqi vo u vre me nu od 2:54.51 mi nu ta po sle tak mi ~e -

wa u spu stu i sla lo mu. Svin da lu su se na po di ju mu su mu se pri dru `i li Ita li ja ni Kri stof Iner ho fer, ko jem je to tre }a me da qa u Gar mi {u, i Pe ter Fil. Olim pij ski {am pion u su per kom bi na ci ji Ame ri ka nac Bo di Mi ler naj vi {e je raz o ~a rao, jer je po sle de se tog me sta u spu stu, u sla lo mu na pra vio gre {ku ve} po sle dve ka pi je i iz le teo sa sta ze. Da nas je na Svet skom pr ven stvu u Gar mi {u slo bo dan dan, dok ski ja {e i ski ja {i ce u sre du o~e ku je tim sko tak mi ~e we.

Bi ci kli Re zul ta ti Pre sti~ ki sa ven stva Voj vo di ne vez Voj vo u ci klo kro su, do di ne i klub 23 go di ne 15 km: 1.

Oli ver [tr bac Jed no ta uspe {no su (Fa na tik) 41,10 or ga ni zo va li u [i du mi nu ta, 2. Bo jan ci klo kros Pr ven Te {e vi} (Fa na stvo Voj vo di ne na ko tik) 45,33, 3. Kar me je u~e stvo va lo 67 tak mi ~a ra. U kon ku lo Hu bai (Voj vo ren ci ji vo za ~a do 23 di na) +3 kru ga za o- go di ne po be dio je stat ka itd. Ma Oli ver [tr bac iz ster si, 7,5 km: 1. no vo sad skog Fa na ti Ivan Da vo sir ka, naj bo qa da ma bi 20,45, 2. Bra ni slav la je Jo va na Cr no go - Oli ver [tr bac Ma ti} 21.10, 3. De rac iz BK No vi Sad, a ovaj mla di jan Joj ki} (svi Fan tik) 21,15. Ju klub ima i naj u spe {ni jeg ka de ta ni o ri, 13,5 km: 1. Vla di mir Tra Slo bo da na Stan ko vi }a. Ju ni or - vi ~i} 43,08, 2. Bra ni slav Vran skom ti tu lom oki tio se Vla di mir ~i} 47,35, 3. Mi lo rad Sto ji ~i} Tra vi ~i} iz Fa na ti ka, a naj bo qa (svi Fa na tik) + 1 krug za o stat ka. ju ni or ka je Ne ve na Da vo sir ta ko - Da me 7,5 km: 1. Jo va na Cr no go rac |e iz Fa na ti ka, ~i ji je tre ner i se - (BK No vi Sad) 24,35, 2. Va ne sa lek tor re pre zen ta ci je u pla nin - Dur man (Fa na tik) 26,34, 3. Je le na skom bi ci kli zmu Ivan Da vo sir ^ko ji} (Voj vo di na) + 1 krug. Ju osvo jio ti tu lu u ka te go ri ji ma - ni or ke, 4,5 km: 1. Ne ve na Da vo sir ster sa. Na Otvo re nom pr ven stvu (Fa na tik) 15,23, 2. Mi li ca Ra ki} Voj vo di ne u ci klo kro su po be dio (BK No vi Sad) 16,31, 3. Vi o le ta je u kon kur nci ji ka de ta Fi lip Trif ko vi} (Jed no ta [id) 18,15 ^en gi} iz vin ko va~ kog Ce sto ra da. mi nu ta itd. Ka de ti:1. Slo bo dan Pla sman za „Na gra du Jen do te“: Ne - Stan ko vi} (BK No vi Sad) 23,00, boj {a Sre mac, Stan ko Pet ko vi} 1. Alek san dar Ro man (Jed no ta) (obo ji ca [id) i Mir ko Vu ~a no vi} 23,34. 3. Slo bo dan Ba bi} (Fa na iz Agre si va (Ru ma). tik) 23,15 mi nu ta itd.

SKVO[ OSVA JA SR BI JU

Sport za sve uz ra ste Skvo{ je re la tiv no mlad sport u Sr bi ji, ali u sve tu se upra `wa va ve} 120 go di na. Po ~et kom 19. ve ka gru pa za tvo re ni ka u lon don skom za tvo ru Flit re kre i ra la se uda ra ju }i re ke ti ma lop ti cu o zi do ve na zvav {i je „re kets”. Ona se ubr zo pro {i ri la na {ko le i oda tle je po te kao i raz vio se sport skvo{ (to squ ash = spqe ska ti). Nor mal no, on se pr vo raz vi jao u En gle skoj, pa se pro {i rio na biv {e i ta da {we ko lo ni je (SAD, Ka na da, Austra li ja, No vi Ze land, In di ja, Egi pat, Pa ki stan, Ju `na Afri ka...). Da nas se igra na svim kon ti nen ti ma u 155 ze ma qa i je dan je od naj ra spro stra we ni jih re kre a tiv nih spor to va na sve tu. Te ren sa gra |en u klu bu Bat u Lon do nu na po ~et ku 20-tog ve ka oda bran je za uzor stan dard nih di men zi ja -9,75m h 6,4m.

Kod nas je sti gao pre de se tak go di na. Ju go slo ven ska skvo{ aso ci a ci ja(JSA) je osno va na u av gu stu 2001. u Be o gra du. Od mah na kon osni va wa JSA je po sta la ~lan evrop skog i svet skog sa ve za. Ta ko |e je osno va na Skvo{ aso ci ja ci ja Sr bi je, kao i Skvo{ aso ci ja ci ja Be o gra da. Pr vi klub otvo ren je 2003. u Be o gra du (Skvo {lend). Po sle odva ja wa Cr ne Go re 2006. pro -

me we no je i ime Aso ci ja ci je. Od JSA na sta la je SAS (Skvo{ aso ci ja ci ja Sr bi je). Te iste go di ne otvo re na su jo{ dva klu ba, je dan u Su bo ti ci (Vu tu zo) i je dan u No vom Sa du (Adut). U ok to bru 2004. je odr `a no pr vo dr `av no pr ven stvo Sr bi je, a od mah na kon tog pr ven stva for mi ra na je i pr va re pre zen ta ci ja, ko ja je u~e stvo va la na Ku pu Evrop skih na ci ja u Slo ve ni ji. @en ska re pre zen ta ci ja pr vi put na me |u na rod nu sce nu iz la zi 2008. na Ku pu Evrop skih na ci ja u Bu dim pe {ti. Mu {ka re pre zen ta ci ja do no si 2010. go di ne pr vu ti tu -

lu Sr bi ji, osva ja wem Ku pa Evrop skih na ci ja u Poq skoj. Be o grad ski Skvo {lend iste go di ne or ga ni zu je Bal kan sko tim sko pr ven stvo, gde na {e de voj ke do la ze do pr ve me da qe, osvo jiv {i dru go me sto.

- U Sr bi ji se igra ju dva ni voa tur ni ra, za li cen ci ra ne igra ~e, kao i oni klup ski na ko ji ma mo gu da na stu pe svi. Skvo{ je ve o ma in te zi van sport, gde se u igri od 45 mi nu ta mo `e iz gu bi ti od 800 do 1000 ka lo ri ja. Mo `e se igra ti bez ika kvog pred zna wa i u~e wa. Za raz li ku od te ni sa li ni ja u skvo {u ni je sa stav ni deo te re na. Igra se

na tri do bi je na se ta do 11 po e na.

Forbs je skvo{ pro gla sio jed nim od naj zdra vi jih spor to va - ka `e Pe ro Man di}, vla snik Skvo{ klu ba Adut, ko ji oku pqa oko 100 ~la no va, {to li cen ci ra nih igra ~a, {to re ke ra ti va ca.

On je na ide ju da otvo ri skvo{ klub do {ao po {to se po sle de se to go di {eg bo rav ka u ino stran stvu vra tio u Sr bi ju. Na i me, u ino stran stvu se skvo {om ba vio re kre a tiv no.

- To je sport ko ji te ku pi na pr vi po gled. Po {to u No vom Sa du ni je po sto ja lo me sto gde bi se skvo{ mo gao tre ni ra ti od lu ~io sam da otvo rim klub. Skvo{ je igra ko ja se br zo u~i, ni je teh ni~ ki zah tev na, a wi me mo `e da se ba vi i u po znim `i vot nim go di na ma.

Je ste fi zi~ ki zah te van, ali se mo `e do zi ra ti ko li ko pri ja re kre a tiv cu. Po go dan je i za `e ne, ka ko za odr `a va we li ni je, ta ko i za za te za we, jer an ga `u je ve li ki broj mi {i }a. Ali, ma ko li ko bio fi zi~ ki zah te van, skvo{ je igra gla ve. Po be |u je onaj ko ji raz mi {qa.

Skvo{ je za pra vo tro di men zi o nal ni {ah - re kao je Man di}, ~i ji je klub otvo ren sva kog da na od de vet do 24 ~a sa.

G. Ma le no vi}

U SU SRET NAJ VE ]OJ SMO TRI RAD NI^ KOG SPOR TA U BA^ KOJ PA LAN CI

„Karls berg Sr bi ja” spon zor Olim pi ja de

Ge ne ral ni spon zor De se te sport ske olim pi ja de rad ni ka Voj vo di ne, ko ja }e se u ju lu odr `a ti u Ba~ koj Pa lan ci, bi }e pi va ra „Karls berg Sr bi ja“ iz ^e la re va.

Ovo je obe lo da we no na sku pu u Ba~ koj Pa lan ci ko jem su pri su stvo va li pred stav ni ci Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu, na ~e lu s se kre ta rom Mo de stom Du li }em, do ma }i ni 10.

SORV ko je je pred vo dio pred sed nik op {ti ne Dra gan Bo za lo, za tim iz Sa ve za sport za sve Voj vo di ne sa Mi lo ra dom Pe ri {i }em i na rav no pred stav ni ci spon zo ra ko je je pred vo dio Ne nad Ja ko vqe vi}, re gi o nal ni di rek tor lan ca snab de va wa “Karls berg Sr bi je”.

Do ma }in ovog sku pa bio je uprav nik sport ske ha le na „Ti kva ri“ Dra gan Ku bu ro vi}.

Pre sa stan ka, go sti iz Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za omla di nu i sport ima li su raz go vo re s ka ja ka {i ma gde je re ~i bi lo o iz g rad w i re g at n og cen t ra u Ba~ koj Pa lan ci, a po tom su ob i {li te re ne na ko ji ma }e se od vi ja ti tak mi ~e wa za vre me SORV. Raz me ni li su mi {qe wa do ma }i -

ni s pred stav ni ci ma Se kre ta ri ja ta i ste kla su se uve re wa da }e svi za p o ~ e t i ra d o v i bi t i na vre me okon ~a ni, a da }e Vla da Voj vo di ne, kao po kro vi teq ma ni f e s ta c i j e, is p u n i t i svo j a obe }a wa.

Za mo li li smo pred sed ni ka Sa ve za sport za sve Voj vo di ne, a ujed no i pred sed ni ka Iz vr {nog od bo ra 10. SORV, Mi lo ra da Pe ri {i }a da pro ko men ta ri {e pot pi si va we spo ra zu ma s pi va rom iz ^e la re va.

- Ima li smo ve o ma uspe {ne raz go vo re oko ge ne ral nog spon zor stva Olim pi ja de sa „Karls berg Sr bi jom“ i go to vo da smo se do go vo ri li o svim de ta qi ma. A {to je naj va `ni je, do bi li smo ko na ~an pri sta nak kom pa ni je da }e bi ti ge ne ral ni spon zor 10.

SORV. To je za nas do bar znak,jer uz se be ima mo do bru i ozbiq nu kom pa ni ju i sa da }e mo mo }i pu no to ga da ura di mo u smi slu stva ra wa jo{ bo qih uslo va za spor ti ste. Ovo }e, ve ru jem, bi ti mag net i za dru ge spon zo re i do na to re, a uve ren sam, po {to po sto ji in te res, da }e mo u na red nom pe ri o du na sli~ nu sa rad wu pri vo le ti sve

ODBOJKA Su per li ga (`) Di na mo – Klek NIS Spar tak – C. zve zda Ko lu ba ra – Vi zu ra Po {tar – Rad ni~ ki (B) TENT – Je din tvo (U) 1. C. zve zda 2. Vi zu ra 3. Spar tak 4. TENT 5. Rad ni~ ki 6. Di na mo 7. Ko lu ba ra 8. Je din svo 9. Klek 10. Po {tar

16 16 16 16 16 16 16 16 16 16

16 12 11 10 9 8 7 4 2 1

0 4 5 6 7 8 9 12 14 15

38:6 38:19 37:20 36:20 31:30 31:29 27:30 22:40 8:45 7:46

3:0 0:3 2:3 2:3 3:0 47 35 32 32 24 24 22 15 5 4

Su per li ga (m) NIS Voj vo di na – Spar tak 3:0 C. ze zda – Sme de re vo 3:0 Par ti zan – Je din stvo (SP) 3:0 @e le zni ~ar – Rib ni ca 1:3 Rad ni~ ki (K) – M. rad nik 2:3 1. Par ti zan 14 2. Voj vo di na 14 3. C. zve zda 14 4. Rad ni~ ki 14 14 5. Rib ni ca 6. M. rad nik 14 7. Je din stvo 14 14 8. Spar tak 9. @e le zni ~ar14 10. Sme de re vo 14

12 11 10 9 8 8 4 3 3 2

2 3 4 5 6 6 10 11 11 12

39:11 35:14 34:15 29:18 29:25 29:30 19:34 19:39 18:37 10:38

37 32 31 28 24 20 13 9 9 7

Pr va li ga (`) Va ra din BMG – La za re vac Voj vo di na – Pu te vi (P) Rad ni~ ki (K) – No vi Sad Sme~ 5 – [u ma di ja Je din stvo – Gim na zi ja lac Vi zu ra SN – Spar tak (Q) 1. Voj vo di na 2. Va ra d. BMG 3. No vi Sad 4. Je din stvo 5. Vi zu ra SN 6. Rad ni~ ki 7. Sme~ 5 8. Gim na zi j.

9. Spar tak 10. La za re vac 11. Pu te vi 12. [u ma di ja

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

15 12 12 12 8 8 8 6 5 3 1 0

0 3 3 2 7 7 7 9 10 12 14 15

45:11 39:15 39:18 37:19 34:26 31:22 28:24 27:33 21:35 19:39 6:44 5:45

3:0 3:0 2:3 3:1 3:2 3:0 43 37 34 33 27 26 24 19 14 9 2 2

Pr va li ga (m) No vi Sad – Pu te vi (I) Bo rac – Klek S. Spar tak (S) – Cr no ko sa Ba va ni {te – Obi li} VGSK – Ni{ Mla dost – Ja go di na 1. Klek 2. Spar tak 3. No vi Sad 4. VGSK 5. Ja go di na 6. Obi li} 7. Ba va ni {te 8. Ni{ 9. Cr no ko sa 10. Bo rac 11. Pu te vi (I) 12. Mla dost

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

13 12 10 9 8 8 7 7 6 6 4 0

2 3 5 6 7 7 8 8 9 9 11 15

41:11 38:20 34:21 29:25 29:27 32:28 28:31 27:29 25:30 23:31 20:36 8:45

3:0 0:3 3:0 3:1 3:1 0:3 38 33 31 26 24 23 22 20 20 17 13 3

VATERPOLO Pr va A li ga Re zul ta ti 4. ko la: Voj vo di na - Cr ve na zve zda 8:7, Par ti zan - Ni{ 13:3, @AK - Be o grad 9:9.

1. Par ti zan 2. Voj vo di na 3. C. zve zda 4. Be o grad 5. @AK 6. Ni{

4 4 4 4 4 4

4 3 3 1 0 0

0 0 0 1 0 0

0 1 1 2 4 4

54:15 12 41:22 9 37:21 9 29:40 4 28:48 1 13:56 0

Pr va B li ga Be la gru pa Re zul ta ti 4. ko la: Go~ Sin gi du num 12:14, Spar tak [a bac 18:11, Du nav - Ra bot ni~ ki 7:7. Za o sta la utak mi ca 3. ko la: Ra bot ni~ ki - Spar tak 18:14.

1. Du nav 2. Ra bot ni~ ki 3. Sin gi du num 4. Go~ 5. Spar tak 6. [a bac

Sa sa stan ka u „Ti kva ri“ u Ba~ koj Pa lan ci

ve }e kom pa ni je ko je se na la ze u Voj vo di ni i okru `e wu da bu du spon zo ri i do bro ~i ni te qi ove Olim pi ja de – re kao je Pe ri {i}.

Or ga ni za to ri 10. SORV i „Karls berg Sr bi ja“ su se do go vo ri li oko ge ne ral nog spon zor stva.

Pre o sta je jo{ sa mo da se pot pi {e ugo vor. O raz lo zi ma pri hva ta wa ge ne ral nog spon zor stva na naj ve }oj smo tri rad ni~ kog spor ta u ju lu u Ba~ koj Pa lan ci, pred stav -

nik pi va re iz ^e la re va Ne nad Ja ko vqe vi} je re kao: - „Karls berg Sr bi ja“ ve} du `i niz go di na po ma `e sport u Sr bi ji, ali isto ta ko i lo kal ne za jed ni ce.

Sa or ga ni za ci jom Rad ni~ ke spor ske olim pi ja de u Ba~ koj Pa lan ci do bi li smo pri li ku da po mog ne mo i jed no i dru go. Ve li ko nam je za do voq stvo {to }e mo u~e stvo va ti u ova kvom pro jek tu, po go to vo {to }e mo S. J. bi ti ge ne ral ni spon zo ri.

4 4 4 4 4 4

3 3 2 2 1 0

1 1 0 0 0 0

0 0 2 2 3 4

46:30 10 45:30 10 39:35 6 49:51 6 50:57 3 33:59 0

Pla va gru pa Ra zul ta ti 4. ko la: Ze mun Sen ta 15:6, Mla dost - Ba wi ca 8:20, TENT - Be ~e jac 9:6.

1. Ba wi ca 2. TENT 3. Ze mun 4. Be ~e jac 5. Mla dost 6. Sen ta

4 4 4 4 4 4

4 3 2 2 0 0

0 1 1 0 0 0

0 0 1 2 4 4

56:21 12 57:32 10 48:40 7 36:29 6 29:58 0 20:66 0

SPORT

dnevnik

utorak15.februar2011.

UZ USPEH SRBIJE NA EVROPSKOM KARATE [AMPIONATU MLADIH U NOVOM SADU

21

ATP LISTA

Tro ic ki 19. te ni ser sve ta Srp ski te ni ser Vik tor Tro ic ki na la zi se na 19. me stu na rang li sti naj bo qih igra ~a sve ta, {to je we gov pla sman ka ri je re. No vak \o ko vi} za dr `ao je tre }e me sto sa 7.880 po e na. Sr bin se i da qe na la zi na sa mo 85 po e na od dru go pla si ra nog [vaj -

Re pre zen ta ci ja Sr bi je u `e sto koj kon ku ren ci ji osvo ji la pet me da qa

Bli stao Re qa Mi ja no vi}

Sa osvo je nih pet me da qa (dve zlat ne i tri bron za ne) na {a ka ra te re pre zen ta ci ja po tvr di la je vi so ku kla su na 38.

Evrop skom pr ven stvu za ka de te i ju ni o re i tre }i Evrop ski kup za mla |e se ni o re (do 21 go di ne).

Na{ ka ta tim (Re qa Mi ja no vi}, Ste fan [el man i @i vo jin Ni ko li}) osvo jio je zlat no od li~ je u ekip noj kon ku ren ci ji po sled weg da na {am pi o na ta. S u~in kom na {ih ka ra ti sta mo `e mo bi ti za do voq ni ako se ima u vi du da je ovo go di {wi {am pi o nat Sta rog kon ti nen ta bio naj ma sov ni ji do sa da. U~e sto va lo je 882 tak mi ~a ra iz 46 ze ma qa.

Naj vi {e uspe ha ima li su Ita li ja ni i [pan ci sa po {est zlat nih od li~ ja, dok je Sr bi ja za u ze la pe to me sto u ukup nom pla sma nu.

Naj vi {e za slu ga za uspeh Sr bi je pri pa da ju ~la nu Ti kva re iz Ba~ ke Pa lan ke Re qi Mi ja no vi }u, ko ji je osvo jio zlat ne me da qe ekip no i u po je di o na~ noj kon ku ren ci ji u ka ta ma.

- Bi la je iz u zet na kon ku ren ci ja, na ro ~i to u ka ta ma. Po red dva zla t a, iz u z et n o su

FINALE KUPA SRBIJE U GA\AWU VAZDU[NIM ORU@JEM

Mi ro sa vqev pr vi pu {kom

Re pre zen ta i vac An dri ja Zla ti} osvo jio je pr vo me sto u fi na lu Ku pa Sr bi je va zdu {nim pi {to qem na stre li {tu u Kra gu jev cu sa 689,9 kru go va i ne do sta ja le su mu tri de se tin ke kru ga da po pra vi sop stve ni dr `av ni re kord od 690,1 kru ga. Pan ~e vac De jan Pe {i} za u zeo je dru go me sto iza Ne ma we Mi ro sa vqe va (No vi Sad) u va zdu {noj pu {ci. Pe {i} je imao 597 kru go va u osnov nom de lu, tri vi {e od Mi ro sa vqe va, ali je zbog sla bog plej ofa (98,2) iz gu bio ti tu lu. I tre }e -

Ne ma wa Mi ro sa vqev

pla si ra ni Ste van Ple ti ko si} imao je ta ko |e 597 kru go va u osnov nom de lu i sa mo 97,4 u fi na lu. An drea Ar so vi} osvo ji la je ti tu lu va zdu {nom pu {kom. La ne je bi la dru ga iza Li di je Mi haj lo vi} ko ja se na ovom tur ni ru pla si ra la na pe to me sto. Ju ni or Igor ^o tra na pra vio je se ri ju za pam }e we, po be dio je va zdu {nom pu {kom u sva tri ko la i u fi na lu Ku pa Sr bi je.

Ja sna [e ka ri} je va zdu {nim pi {to qem po be di la Zo ra nu Aru no vi}, dok je tre }a bi la Bo ba na Ve -

li~ ko vi}. Naj u spe {ni ji klub je Cr ve na zve zda sa ~e ti ri tro fe ja, dve zlat ne, sre br nom i bron za nom, is pred SD No vi Sad sa dva od li~ ja (2 - 0 – 0) i Alek se De jo vi }a sa dve me da qe 2 (1 - 0 – 1).

Re zul ta ti, fi na le Ku pa Sr bi je va zdu {nim oru` jem u Kra gu jev cu, pu {ka, se ni o ri: 1. Ne ma wa Mi ro sa vqev (No vi Sad) 696,7 (594), 2.

De jan Pe {i} (Pan ~e vo) 695,2 (597), 3. Ste van Ple ti ko si} („^i ka Ma ta“) 694,4 (597) itd. Se ni or ke: 1. An drea Ar so vi} (Par ti zan) 696,8 (395), 2. Iva na Mak si mo vi} (No vi Be o grad U{}e) 695,5 (395), 3. Je le na Ba no vi} (Par ti zan) 594,1 (393) itd. Ju ni o ri: 1. Igor ^o tra (Zve zda ra) 687,9 (589), 2. Ni ko la Mar ko ski (No vi Be o grad U{}e) 687,8 (586), 3. Bo ri slav Ma zi wa nin (Po li ca jac) 686,2 (586). Ju ni or ke: 1. Ma ri ja Ma mli} (No vi Sad) 494,6 (394), 2. Ta {a na Bo ga ti nov ski 493,8 (392), 3. Ti ja na Ko la rik (obe Pan ~e vo) 492,7 (393) itd. Pi {toq, se ni o ri: 1. An dri ja Zla ti} („A. De jo vi}“, U`i ce) 689,9 (589), 2 Da mir Mi kec (Po li ca jac) 673 (576), 3. Di mi tri je Gr gi} (Aka de mac) 672,8 (573) itd. Se ni or ke: 1.

Ja sna [e ka ri} 485,7 (386), 2. Zo ra na Aru no vi} (obe C. zve zda) 484,2 (384), 3. Bo ba na Ve li~ ko vi} (Bor 030) 483 (381) itd. Ju ni o ri: 1. Ni ko la La li} (Cr ve na zve zda) 651,8 (535), 2. Dra gan Gra |in (Ki kin da) 649,2 (554), 3. Mi lo{ Mi la no vi} („Alek sa De jo vi}“) 648,9 (552) itd.

Ju ni or ke: 1. Emi li ja Zdrav ko vi} (Ja go di na) 463,1 (370), 2. Ana Si mi} (Bor 030) 460,2 (368), 3. Alek san dra Ma ti ja {e vi} (Cr ve na zve zda) 458,6 (364) kru ga itd.

Fo to:F. Ba ki}

vred ne i tri bron ze ko je su osvo ji le na {e de voj ke, ka det ki wa Bo ja na Mla de `i} u ka ta ma i Je le na Mi lo je vi} i Iva na ^o ma gi} u bor ba ma. Sa pet od li~ ja svi smo vi {e ne go za do voq ni, ma da, ru ku na sr ce, od bor ba {a sam o~e ki vao bar jo{ dve- tri me da qe - re kao je Mi ja no vi}.

Za do voq stvo ni je krio ni se lek tor mu {kog ka ta ti ma Pe tar Ko sa no vi}.

- Ovo je bez sum we isto rij ski uspeh. Do sa da se ni ka da ni je de si lo da na ne kom tak mi ~e wu Sr bi ja osvo ji dve zlat ne me da qe u ka ta ma. ^e sti tam mom ci ma, za slu `i li su ovaj uspeh. Na rav no, za do voq ni smo i ukup nim u~in kom na {ih ka ra ti sta, ako se ima u vi du ~i we ni ca da je na ovom tak mi ~e wu na stu pi lo vi {e od 8oo ka ra ti sta i ka ra ti ski wa iz 46. ze ma qa - re kao je Ko sa no vi}.

Uspe {no je za vr {e na jo{ jed na ve li ka sport ska ma ni fe sta ci ja u na {oj ze mqi .Or ga ni za ci ja je bi la na vi so kom ni vou, a go sti itak mi ~a ri su oti {li iz No vog Sa da sa naj lep {im uti sci ma.

M. Grbi}

Re qa Mi ja no vi} se oki tio s dve zlat ne me da qe

MITING U LINCU

Je le na re kord no Je le na Ra di no vi}-Va si}, atle ti ~ar ka Cr ve ne zve zde, ostva ri la je no vi na ci o nal ni re kord u sko ku mot kom. Ona je na mi tin gu u Lin cu pre sko ~i la 4,11 me ta ra i za je dan cen ti me tar nad ma {i la do sa da {wi naj bo qi dr `av ni re -

zul tat, ko ji je bio u vla sni {tvu Sla vi ce Se me wuk od 2006. go di ne.

- Sjaj no sam se ose }a la na tak mi ~e wu. Ve} u za gre va wu sam vi de la da mo gu do bro da ska ~em.

Ve ru jem da mo gu pre ko 4,20 me ta ra, ali su mi po treb na tak mi ~e wa - is ta kla je Je le na.

Je le na Ra di no vi}-Va si}

NA MITINGU U SARAJEVU

Sr bi ji 33 me da qe Srp ska pli va~ ka ju ni or ska re pre zen ta ci ja na stu pi la je na me |u na rod nom mi tin gu u Sa ra je vu i ostva ri la od li ~an re zul tat, osvo je no je 33 me da qe (10 zlat nih, 15 sre br nih i osam bron za nih).

- Na ovom mi tin gu na stu pi li smo iz pu nog tre nin ga. Na{ ko na ~an ciq je ju ni or sko evrop sko pr ven stvo, ove go di ne u Be o gra du (6 - 10. ju la). Da }e mo sve od se be da se pri pre mi mo {to bo qe do ta da i pru `i mo mak si mum, jer ne po sto ji ve }i mo tiv ne go osvo ji ti me da qu na ta ko zna ~aj nom tak mi ~e wu pred svo jom pu bli kom - re kao je na{ naj bo qi ju ni or na tak mi ~e wu u Sa ra je vu Igor Ter zi}, ko ji je

Li sta: 1. (1) Ra fael Na dal ([pa ni ja) 12.390 po e na, 2. (2) Ro xer Fe de rer ([vaj car ska) 7.965, 3. (3) No vak \o ko vi} (Sr bi ja) 7.880, 4. (4) Ro bin So der ling ([ved ska) 5.955, 5. (5) En di Ma ri (V. Bri ta ni ja) 5.760, 6. (6) Da vid Fe rer ([pa ni ja) 4.570, 7.

osvo jio {est me da qa (tri zlat ne, dve sre br ne i jed nu bron za nu).

Me da qe za srp ski tim osvo ji li su: Mi ro slav Udic ki (1993, Ki kin da, tri zlat ne i jed na sre br na), Bo jan Udic ki (1993, Ki kin da, jed na sre br na i tri bron za ne), De jan Pe ri {i} (1993, No vi Sad, dve zlat ne i jed na sre br na), Igor Ter zi} (1994, Voj vo di na, tri zlat ne, dve sre br ne i jed na bron za na), Ra do mir A{}e ri} (1993, Voj vo di na, pet sre br nih i jed na bron za na), Dra ga na Iva no vi} (1995, Par ti zan, jed na zlat na, tri sre br ne i dve bron za ne), Mi la na Ba {i} (1995, Voj vo di na, jed na zlat na, jed na sre br na i jed na bron za na) i Je le na Olah (1995, Voj vo di na, jed na sre br na me da qa).

G. M.

Vik tor Tro ic ki

car ca Ro xe ra Fe de re ra, ko ji je osvo jio 7.965 bo do va. Pr vo me sto ube dqi vo dr `i [pa nac Ra fael Na dal sa 12.390 po e na. Jan ko Tip sa re vi} je na pre do vao za jed no me sto i sa da je 51. te ni ser sve ta s 935 po e na. Ili ja Bo zo qac je na za do vao za se dam me sta i sa da je na 145. po zi ci ji s 383 po e na. Ni ko la Chi ri} je 199. sa 265 bo do va.

(7) To ma{ Ber dih (^e {ka) 4.320, 8. (8) En di Ro dik (SAD) 3.325, 9. (9) Fer nan do Ver da sko ([pa ni ja) 3.140, 10. (11) Jir gen Mel cer (Austri ja) 2.865... 19.

(24) Vik tor Tro ic ki (Sr bi ja) 1.670... 51. (52) Jan ko Tip sa re vi} (Sr bi ja) 935... 145. (138) Ili ja Bo zo qac (Sr bi ja) 383... 199.

(193) Ni ko la ]i ri} (Sr bi ja) 265...

VTA LISTA

Klaj sters na ~elu Bel gij ska te ni ser ka Kim Klaj sters pre u ze la je pr vo me sto na rang li sti naj bo qih igra ~i ca sve ta, dok je Dan ki wa Ka ro li na Vo zni jac ki pa la na dru gu po zi ci ju. Je le na Jan ko vi} za dr `a la je osmu po zi ci ju, Ana Iva no vi} je 19, Bo ja na Jo va nov ski je za dr `a la 54. me sto, Alek san dra Kru ni} je 283, dok je Ana Jo va no vi} na 324. po zi ci ji.

Li sta: 1. (2) Kim Klaj sters (Bel gi ja) 8.835 bo do va, 2. (1) Ka ro li na Vo zni jac ki (Dan ska) 8.655, 3. (3) Ve ra Zvo na re va (Ru si ja) 7.255, 4. (4) Fran ~e ska Ski ja vo ne (Ita li ja) 4.996, 5. (5) Sa man ta Sto sur (Austra li ja) 4.862, 6. (6) Ve nus Vi li jams (SAD) 4.645, 7. (7) Na Li (Ki na) 4.450, 8. (8) Je le na Jan ko vi} (Sr bi ja) 4.385, 9. (9) Vik to ri ja Aza ren ka (Be lo ru si ja) 3.935 10. (10) Ag we {ka Ra dvan ska (Poq ska) 3.340... 19. (19) Ana Iva no vi} (Sr bi ja) 2.445... 54. (54) Bo ja na Jo va nov ski (Sr bi ja) 1087... 283. (283) Alek san dra Kru ni} (Sr bi ja) 178.... 324. (322) Ana Jo va no vi} (Sr bi ja) 142...

Ani ne tre ba tre ner Ana Iva no vi} za po ~i we tak mi ~e we na tur ni ru u Du ba i ju bez tre ne ra. Ona je pre ki nu la krat ko traj nu sa rad wu sa por tu gal skim stru~ wa kom An to ni om van Gri ~e nom i na me ra va da osta ne slo bod na po tom pi ta wu, bar jo{ ne ko vre me.

- Le po je ka da ima te ne ku vr stu pla na i tak ti ke onog tre nut ka ka da iza |e te na te ren, ali isto ta ko ose }am da ako igram do bro, bez ob zi ra na stil pro tiv ni ce, mo gu da po be dim. Ba{ za to ni sam to li ko oku pi ra na tak ti~ kim za mi sli ma - iz ja vi la je Ana Iva no vi}.

Ona je u Du bai oti {la u prat wi spa ring part ne ra i kon di ci o nog tre ne ra Ma ri je Mo `e bez tre ne ra: Ana Iva no vi} di ni, ka da tek po sta vqa te si stem Lo ja ni ce i pri zna la da joj pri ja tre nin ga i ru ti nu i ka da vam je va {to joj je tim ma lo bro jan. `no da vas ne ko te ra da ve `ba te - Po ne ka da pre vi {e obra }am jo{ vi {e. Ja sam to odav no pro {la pa `wu na teh ni ku, to li ko da za i sa da sam u fa zi ka da ja sno znam bo ra vim {ta stvar no ra dim. Ja ko ji su mi ci qe vi. Sve sna sam da sam oso ba ko ja pre vi {e ana li zi ra i pre vi {e raz mi {qa o sve mu, me ~e ka na po ran rad i ne tre ba mi ne ko ko }e sva ki dan to isto da mi ta ko da ka da mi da{ jed nu te mu, ja raz mi {qam o go mi li te ma. go vo ri. Znam to i sa ma - iz ja vi la je Za to sam od lu ~i la da se ma lo od - re pre zen ta tiv ka Sr bi je.

Ana je u ka ri je ri sa ra |i va la mo rim. Imam spa ring part ne ra, sa de ve to ri com tre ne ra - od De ne tra `im tre ne ra, pa }e mo vi ja na Vra ne {a u ju ni ro skim da de ti ka ko ide - re kla je Ana. ni ma, pre ko Eri ka van Har pe na, Ona je na po me nu la da zna ko ji Zol ta na Ku har skog, Dej vi da Tej su joj ci qe vi i da }e na sta vi ti lo ra, Sve na Gre ne fel da, Kre ga na por no da ra di.

- Ne }u tra `i ti bi lo ko ga, ve} Kar do na, Da re na Kej hi la, Hajn }u pu to va ti i ra di ti sa ma. Vi de }u ca Gin tar da do Por tu gal ca An do kle }e to da me od ve de. Za se be to ni ja van Gri ~e na, sa ko jim je mi slim da vred no ra dim, a mi slim sa ra |i va la od de cem bra do pre da vam je ne ko po treb ni ji u 14. go - ne ki dan.

22

Svet

utorak15.februar2011.

OPO ZI CI JA BLI SKOG IS TO KA SME WU JE DIK TA TO RE

UKRATKO

Pr vi pro te sti i u Ira nu i Ba hre i nu

Obe {e ni zbog dro ge KO RA MA BAD: Dva preprodavca droge obe{ena su u Koramabadu, gradu na zapadu Irana, objavio je ju~e list Kejhan.

Mu{karci su identifikovani kao Nurbak{ A. i Alihejdaj Z. koji su osu|eni zbog trgovine drogom, preneo je AFP. To je 69-to pogubqewe u Iranu od po~etka godine, prema podacima AFP-a koji su bazirani na medijskim izve{tajima.

U 2010. godini iranski mediji su objavili 179 izvr{ewa smrtnih kazni, dok je u 2009. godini 388 qudi obe{eno, navode me|unarodne grupe za qudska prava.

Ubistva, silovawa, oru`ane pqa~ke, distribucija droge i prequba su zlo~ini koje sudovi u Iranu ka`wavaju smrtnim kaznama.

(Ta njug)

I Ira ~a ni tra `e pro me ne BAG DAD: Stotine Ira~ana okupilo se ju~e u centralnom Bagdadu, protestuju}i protiv korupcije i nepostojawe usluga komunalnih slu`bi koje mu~e ovu zemqu godinama.

Mnogi od demontranata su nosili postere sa slikom slomqenog crvenog srca, aludiraju}i tako na ~iwenicu da se protest odr`ava na dan svetog Valentina, preneo je AP. Ira~ani tr pe nesta{i ce struje i vode, nakon godina ratovawa, sankcija Ujediwenih nacija i korupcije.[irom Bliskog istoka, qudi su ohrabreni protestima koji su sru{ili duge predsedni~ke vladavine u Tunisu i Egiptu, i tra`e promene.

Okupqawa u Iraku su mala po obimu, mada organizatori obe}avaju mnogo ve}i skup 25. februara, kada Ira~ani nameravaju da tra`e reformu vlade i vi{e radnih mesta.

(Ta njug)

Iz go reo auto bus pun sva to va ISLA MA BAD: Najmawe 12 osoba, uglavnom `ena i dece, izgubilo je `ivot kada se zapalio autobus kojim su se vra}ali sa svadbe na severu Pakistana, saop{tila je ju~e policija.

Nesre}a se dogodila u subotu uve~e kasno kada su se svatovi vra}ali s proslave ven~awa odr`ane u gradu Sialkotu, u provinciji Punxab.

Ekipe hitne pomo}i su prevezle povre|ene i tela stradalih u bolnice u Xelumu i Guxar Hanu.Istraga treba da utvrdi uzrok po`ara, kao i razlog zbog kojeg putnici nisu uspeli da iza|u iz vozila i spasu se.

(Ta njug)

MA NA MA, SA NA, TE HE RAN: Sukobi demonstranata i snaga bezbednosti zabele`eni su {irom Bliskog istoka i severne Afrike tokom vikenda. Posle nereda u Tunisu, Egiptu, Jemenu i Al`iru, najavqeni su prvi protesti i u Iranu i Bahreinu.

Iranska policija upotrebila je ju~e suzavac da bi rasterala vi{e hiqada demonstranta koji su se

i [iraz. Rojters javqa da su snage bezbednosti opkolile ku}e opozicionih lidera Mirhuseina Musavija i Mehdija Karubija, ne dozvoqavaju}i im da se pridru`e demonstrantima.

Pred najvqene proteste, nazvane „Dan besa”, po ugledu na pobunu u Egiptu i Tunisu, u Bahreinu su ju~e mawi sukobi izbili u dva sela dok su snage bezbednosti stezale

Vla de da slu {a ju glas na ro da Predsednik Turske Abdulah Gul je pozvao vlade dr`ava na Bliskom istoku da saslu{aju glas naroda, kako bi izbegle produbqavawe politi~ke krize.”To {to se de{ava (na Bliskom istoku) po mom mi{qewu nije iznena|ewe. Zhtevi i `eqe tih naroda su su veoma realni”, izjavio je predsednik Gul ~ija zemqe je od prvog dana podr`ala zahteve gra|ana Egipta za promenama, prenele su zapadne agencije.

Iran je tako|e pozdravio talas protesta u Egiptu i drugim muslimanskim zemqama kao „pobedu naroda protiv diktatora koje je podr`avao Zapad”. Predsednici dve zemqe, Gul i Mahmud Ahmadine`ad, na zajedni~koj konferenciji za novinare su naglasili da Teheran i Ankara imaju veoma razvijene odnose i saradwu. Dve zemqe planiraju da u slede}ih pet godina utrostru~e robnu razmenu - na 30 milijardi evra.

okupili u Teheranu, na zabrawenom protestu koji je opozicija organizovala u znak solidarnosti sa demonstrantima u Tunisu i Egiptu.

Veliki broj pripadnika snaga bezbednosti u opremi za razbijawe demonstracija postavqen je oko svih glavnih trgova iranske prestonice, a policijaci na motorima kru`ili su gradom u parovima.

Na nekim mestima u gradu bilo je mawih sukoba, a mobilni telefoni nisu radili na mestima na kojima se odr`avao protest. Demonstranti su pro{etali do centralnog trga Azadi, na kojem se tradicionalno odr`avaju protesti, a vi{e stotina qudi demonstriralo je i u gradovima Isfahan

obru~ oko {iitskih zajednica. Helikopteri su kru`ili nad glavnim gradom Manamom, gde se o~ekuje glavno okupqwe demonstranata, a policija je pove}ala prisustvo u {iitskim selima gde je jedan protestni skup razbila suzavcem i gumenim mecima. Najmawe 14 qudi je povre|eno u sukobima tokom no}i izme|u nedeqe i ponedeqka, javila je agencija Rojters.

U nastojawu da spre~i prelivawe nezadovoqstva i protesta iz drugih arapskih zemaqa, Bahrein, gde sunitska familija vlada nad {iitskom ve}inom, obe}ao je svim porodicama u zemqi po 2.650 dolara, odnosno 1000 tamo{wih dinara.

Bahreinski aktivisti su, me|utim,

preko interneta pozvali sve stnovnike da se prikqu~e „skupu na miran i civilizovan na~in kako bi garantovali stabilnu i obe}avaju}u budu}nost za sebe i svoju decu”. Oni su naglasili da je 14. februar samo po~etak. „Put mo`e da bude dug i okupqawe mo`e da se nastavi danima i nedeqama, ali ako na{ narod jednog dana izabere `ivot, onda }e sudbina odgovoriti”, poru~ili su oni.

Veliki protesti u toj zemqi Arapskog zaliva mogli bi se onda preneti i na {iite u Saudijskoj Arabiji, ka`u politi~ki analiti~ari. U znak solidarnosti sa demonstrantima Egipta i Tunisa oglasila se i opozicija u Iranu.

Prkose}i upozorewu vlasti da ne}e izdati dozvolu za odr`avawe skupa, opozicija je ju~e pozvala narod da se pridru`i mirnom okupqawu, saop{teno je putem jednog iranskog reformskog vebsajta.

Opozicija je optu`ila iransku vladu da zastupa dvostruke standarde, jer podr`ava demonstrante u ovim zemqama, a istovremeno odbija da izda dozvolu iranskim politi~kim aktivistima da organizuju miran protest.

Da se stvari ni na severu Afrike ne smiruju potvrdila je al`irska opozicija koja je za slede}i vikend najavila nove velike antire`imske proteste, a nekoliko stotina demonstranata opremqenih kamenicama u nedequ se sukobilo sa policijom u gradu Anaba na istoku zemqe. Mustafa Bu~a}i iz Nacionalnog koordinacionog centra za demokratske promene (CNCD), koji okupqa opozicione partije, dru{tvene pokrete i mawe sindikate, rekao je da }e naredni protesti biti odr`ani u subotu, 19. februara.

(Ta njug)

Pa le stin ska vla da pod ne la ostav ku TEL AVIV, RA MA LA: Palestinski predsednik Mahmud Abas saop{tio je da je prihvatio ju~era{wu ostavku vlade. Dosada{wem premijeru Salamu Fajadu dao rok od {est nedeqa da formira novi kabinet. O~ekuje se da }e Fajad sastaviti vladu kojom }e dominirati tehnokrate sposobne da izgrade palestinske institucije, rekao je jedan wegov saradnik.

Palestinska vlada sastala se ju~e da razmotri mogu}u rekonstrukciju ili ostavku, {to je oceweno kao nastojawe da se preduprede demonstracije kakve su dovele do pada lidera u Tunisu i Egiptu, prenele su svetske agencije. U~iweno je to nekoliko dana nakon {to je Abasova Palestinska uprava (PU) najavi-

Salam Fajad i Mahmud Abas

la da }e se predsedni~ki i parlamentarni izbori odr`ati do septembra.Raspu{tawe palestinske vlade o~ekivalo se krajem pro{le godine, ali je odlo`eno zbog protesta u arapskim zemqama. Odluka o raspu{tawu vlade je najnovija u se-

riji poteza Palestinske uprave u nastojawu da osigura stabilnost u trenutku kada javnost tra`i promene. Predsedni~ki izbori su ina~e bili plarani za 2009. i parlamentarni za pro{lu godinu.

Islamisti~ki Hamas, koji vlada pojasom Gaze i rival je umerenijem Abasovom Fatahu, odmah je najavio da ni u kakvim izborima ne}e u~estvovati. Hamasovci su na prethodnim op{tim izborima po~etkom 2006. godine pobedili Fatah koji je decenijama dominirao palestinskom politi~kom scenom. Oni sada isti~u da Abas nema legitimitet jer mu je mandat istekao januara 2009. Taj mandat je kasnije produ`en do novih izbora da se izbegne politi~ki vakuum.

(Ta njug)

dnevnik

Za sme nu Mu ba ra ka ana li zi ra no i is ku stvo Sr bi je VA [ING TON: Ameri~ka adustanak u Indoneziji protiv Suministracija je, u nastojawu da harta 1998. godine. Zvani~nici u pobunu u Egiptu usmeri u pravcu Va{ingtonu korisne lekcije, tademokratske vladavine, koriko|e, tra`e u iskustvima Poqstila iskustva drugih nacija, ske i Srbije, pi{e „Va{ington ukqu~uju}i Srbiju, ~ije revolupost” . cije su se na{le u sredi{tu inPa`qivo prou~avamo sve te terne studije Bele ku}e, ra|ene slu~ajeve, izjavio je vi{i zvau posledwih nekoliko nedeqa, ni~nik adminsitracije koji je pi{e ju~era{wi „Va{ington `eleo da ostane anoniman. Nema post” . tesnih analogija sa onim {to se Savetnik za nacionalnu bezdogodilo u Egiptu i postoje mnobednost Tomas Donilon je, po na- gi putevi ka uspe{nim demokralogu predsednika Baraka Obame, tijama, dodao je on. naredio nekim direktorima, od Slu~aj Indonezije ima posekojih nisu svi zadu`eni za Bli- ban zna~aj za Obamu, koji je deo ski istok, da proudetiwstva proveo u ~e nedavne narodne toj najmnogoqudniustanke koji su srujoj muslimanskoj ze{ili vlade i da u mqi i koji je, towima na|u lekcije kom posete u novemkoje se mogu primebru, u Xakarti niti na Egipat. odao priznawe weVa {ing ton ski noj tranziciji iz dnevnik pi{e, podiktature u demozivaju}i se na neikratiju. Od kako su menovanog zvani~u Kairu po~ele denika Bele ku}e, da monstracije, zva15 cm debeo dosije o ni~nici adminsitome sada le`i na Tomas Donilon tracije su doveli viDonilonovom stolu. Me|u onima {e stru~waka za Indoneziju, kokoji su radili na onom {to ima ja je Beloj ku}i poslu`ila kao obim uporednog te~aja revolucikontraargument na kritike konja, nalazi se i Majkl Mekfol, zervativaca da bi Egiptu moglo direktor Saveta za nacionalnu do}i do islamske republike bezbednost, nadle`an za Rusiju i iranskog stila.

Evroaziju. On je, tako|e, profeKaren Bruks, koja je u vreme sor univerziteta Stenford, a predsednika Xorxa Bu{a bila bio je i direktor Centra za dedirektor Saveta za nacionalnu mokratiju, razvoj i vladavinu za- bezbednost zadu`en za Aziju. kakona. `e da “postoji milion razli~iU fokusu Bele ku}e su revolu- tih na~ina na koji se stvari mocije protiv diktatura koje su gu odvijati i nema kristalne kuimale ameri~ku podr{ku, kao gle. Dobra vest je da postoje al{to su narodni revolt protiv ternativni ishodi i da Egipat Ferdinanda Markosa na Filine mora da li~i na Iran, iako ne pinima 1986. zatim, tranzicija ka`em da ne}e”, istakla je Karen ^ilea iz diktature Augusta Pi- Bruks. no~ea u demokratiju 1990. kao i (Ta njug)

Oku pqa we fa {i sta u Dre zde nu BER LIN: Nema~ki desni~ari, koji su ju~e zloupotrebili 66. godi{wicu bombardovawa Drezdena da bi promovisali svoje ideje, okupi}e se i slede}eg vikenda u ovom gradu, na skupu pod nazivom „Pravo na se}awe’’, javili su danas nema~ki mediji. Slede}eg vikenda u Drezdenu se o~ekuje hiqade fa{ista, desni~ara i neonacista iz cele Evrope.

U savezni~kom bombardovawu Drezdena, 13. februara 1945. godine, odnosno, na samom kraju Drugog svetskog rata, poginulo je na hiqade nema~kih civila. Neki istori~ari smatraju to bombardovawe kontroverznim, jer s vojnog aspekta nije imalo smisla i taj istorijski doga|aj desnica svake godine zloupotrebqava za ostvarewe svojih ciqeva. Kada je

re~ o Saksoniji, pokrajini sme{tenoj na istoku zemqe, ~iji je predsednik vlade demohri{}anin Stanislav Tilih, prvi Lu`i~ki Srbin koji se u politici vinuo tako visoko, statistika ka`e da je to pokrajina koja se rve s desni~arima i u ~ijem parlamentu u Drezdenu sede i predstavnici ekstremno desne Nacionaldemokratske partije, o ~ijoj zabrani postoje razli~ita mi{qewa me|u nema~kim politi~arima.

Dok se socijaldemokrate, zeleni i levica zala`u za zakonsku zabranu te partije, dotle demohri{}ani pre `ele politi~ku pobedu i, sude}i prema izjavama politi~ara, smatraju da bi jo{ jedan neuspeh pred sudom samo mogao da „oja~a krila’’ desnici.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MI HAEL [PIN DE LE GER Austrijski {ef diplomatije Mihael [pindeleger smatra da EU mora da razmotri svoju politiku prema zemqama severne Afrike, kao i da mora pomo}i Egiptu u obnovi. On smatra da je EU prekasno reagovala na zbivawa u Egiptu i da je Visoka predstavnica za spoqnu politiku Ketrin E{ton odmah trebalo da se izjasni, poput pojedinih ministara zemaqa ~lanica.

MI HAIL HO DOR KOV SKI Predsednik Hamovni~kog suda Viktor Danilkin odbacio je ju~e, kao klevetu, izjavu pres sekretara tog suda Natalije Vasiqeve da nije bio samostalan pri dono{ewu presude biv{em ~elnicima naftne kompanije „Jukos” i banke „Menatep” Mihailu Hodorkovskom i Platonu Lebedevu. Oni su osu|eni na po 14 godina zatvora zbog mahinacija sa naftom.

HU GO ^A VES Predsednik Venecuele Hugo ^aves izjavio je da nema nameru da prekine napore koje ula`e u pretvarawe Venecuele u socijalisti~ku zemqu i izrazio uverewe da }e wegovi saveznici nastaviti „Bolivarsku revoluciju” ukoliko on umre ili odlu~i da se povu~e iz politike. „Revolucija se mora nastaviti”, rekao je ^aves u intervjuu lokalnoj televiziji Televen.

[pi ju ni ra we pu tem in ter neta LON DON: Posle nereda u Egiptu i Tunisu, gde su demonstranti preko „Tvitera” i „Fejsbuka” koordinisali akcije, mnoge svetske vlade i {pijunske agencije po~ele su pomnije da prate dru{tvene vebsajtove kako bi pravovremeno otkrile eventualne politi~ke pretwe.

Mada samo mali broj qudi veruje da su dru{tvene mre`e na Internetu podstakle pobune u dvema severnoafri~kim zemqama, ostaje ~iwenica da je brzo i lako komunicirawe ubrzalo doga|aje na terenu. „U svakoj neizvesnoj situaciji, dru{tveni sajtovi predstavqaju otvoreni izvor informacija koji mo`e biti veoma koristan jer pru`a uvid u ono {ta mo`e da se dogodi”, izjavio je za Rojters jedan ameri~ki zvani~nik blizak tajnim slu`bama. Obave{tajne agencije ve} du`e vreme prate ekstremisti~ke vebsajtove kako bi predupredile eventualne zlo-

~ine i napade. Ideja da dr`avne slu`be prate „Tviter” i „Fejsbuk” kako bi identifikovale neistomi{qenike brine, me|utim, mnoge qude, posebno u zemqama poznatim po politi~kim ubistvima i progonima. „Sve je veoma javno - mo`ete da vidite ko su qudi i s kim razgovaraju”, prime}uje Tim Hardi, britanski in-

`ewer informatike koji je pokrenuo blog „Iza kliktivizma”. „U nekim zemqama... qudi zaista rizikuju `ivot, mada mo`da toga nisu svesni.” U Sudanu, gde su nedavno organizovani protesti preko „Fejsbuka”, aktivisti su se `alili da je policija koristila taj sajt da napravi spiskove za hap{ewe.

Mnogi smatraju da nadgledawe vebsajtova otvorenih za javnost u mawoj meri predstavqa kr{ewe privatnosti od prislu{kivawa, infiltracije ili ispitivawa.

Stru~waci tvrde da je prava prednost nadzora dru{tvenih mre`a to {to pru`aju mogu}nost vlastima da pravovremeno detektuju nezadovoqstvo javnosti i putem javne debate, izbegnu da se gnev izlije na ulice. Rojters je podsetio i da su zapadni politi~ari, a sve ~e{}e i oni u zemqama u razvoju, po~eli da koriste dru{tvene sajtove u poku{aju da prenesu svoje stavove i privuku mladu i tehni~ki naprednu publiku. „Normalno je da vlade koriste dru{tvene mre`e i iznose argumente na takav na~in da budu lako dostupni, da mogu lako da se razmewuju i da se na wih odgovara”, rekao je Mark Henson, biv{i strateg za medije britanske Laburisti~ke partije.

(Ta njug)

balkan

dnevnik

Re pu bli ka Srp ska do bi la me |u na rod ni kod SA RA JE VO: Svet ska po {tan ska uni ja do de li la je me |u na rod ni kod Po {ti Re pu bli ke Srp ske, pi {e list “Oslo bo |e we” i do da je da je lo bi ra we RS za ovaj kod sti glo i do Uje di we nih na ci ja.Iz vor ovog gla si la tvr di da je RS do bi la svoj po {tan ski kod jo{ 1. ja nu a ra 2011. go di ne.

To {to je RS do bi la je iz u zet no krup na stvar i mo `e bi ti pod lo ga za mno go ve }e pro -

me ne, oce wu je list. Sa ra jev ski dnev nik pod se }a da je u ma ju 2000., Svet ska po {tan ska uni ja

do de li la IMPC kod di rekt no Ko so vu i „to u pe ri o du ka da je Ko so vo bi lo u sa stav ku Sr bi je”. „Ovo {to se do go di lo sa RS ne bi bi lo ~ud no da prin cip

Svet ske po {tan ske uni je ni je je dan kod - jed na dr `a va. I ta ko je bi lo u svi slu ~a je vi ma za 192 ze ma qa ~la ni ca, ukqu ~u ju }i i BiH.Je di ni iz u ze ci su u~i wi ni u slu ~a je vi ma Ko so va i RS. „I to {to su kod do de li li Ko so vu ni je bi la ni ka kva slu ~aj nost, ve} pod lo ga za od ce pqe we”, tvr di su go vor nik Oslo bo |e wa.

(Fo Net)

MA JA KO CI JAN ^I^ O DI JA LO GU BE O GRA DA I PRI [TI NE

Re zo lu ci ja Sr bi je i EU osnov za raz go vor BRI S EL: Evrop s ka uni j a pri stu pi }e pred sto je }em di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne is kqu ~i vo na osno vu re zo lu ci je UN ko ju su za jed ni~ ki pri pre mi li Be o grad i Bri sel i bez ika kvog pre du be |e wa ve za nog sa sta tus Ko so va, re kla je da nas u Bri se lu port pa rol ka vi so ke pred stav ni ce EU za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ma ja Ko ci jan ~i~. „Po li ti ku EU pre ma Za pad nom Bal ka nu, ukqu ~u ju }i i Ko so vo, de fi ni {e svih 27 dr `a va ~la n i c a. Na{ ciq i na {a

sprem nost da po mog ne mo u di ja lo gu za sni va se na re zo lu ci ji UN ko ju je po dr `a lo svih 27 dr `a va ~la ni ca. To je osno va na ko joj }e se ra di ti”, re kla je Ko ci jan ~i~ na re dov noj kon fe ren ci ji za no vi na re u Bri se lu.

Ko ci jan ~i ~e va je od go vo ri la na pi ta we da pro ko men ta ri {e stav Me | u n a r od n e upra vqa~ ke gru pe da Sr bi ja i Ko so vo u pre go vo ri ma tre ba da na stu pe kao dve su ve re ne dr `a ve. „Sle di }e mo man dat UN i di ja log }e se od vi ja ti bez ika kvih pre du be |e wa o sta vu (o sta tu su

Ko so va) obe stra ne, i Be o gra da i Pri {ti ne. To je osno va za na{ rad i za na {u po dr {ku di ja lo gu”, do da la je Ko ci jan ~i~.

Ona je na po me nu la da je „re zo lu ci ja ja sna” i da je Bri sel „ve o ma ja sno re kao da }e di ja log pre sve ga po slu `i ti da se uklo n e pre p re k e na pu tu ka ~lan stvu u EU” i za Be o grad i za Pri {ti nu. „Na rav no, u di ja lo gu }e Be o- grad i Pri {ti na bi ti rav no prav n i part n e r i”, do da l a je ona.

(Ta njug)

JO SI PO VI] STAO U OD BRA NU BOQ KOV CA I MA NO LI ]A

Po li ti~ ka zlo u po tre ba isto ri je ZA GREB: Hr vat ski pred sed nik Ivo Jo si po vi} osu dio je me dij sko pro zi va we par ti zan skih i po sle rat nih ru ko vo di la ca Jo si pa Ma no li }a i Jo si pa Boq kov ca za rat ne zlo ~i ne nad pri pad ni ci ma kvi slin {kih for ma ci ja i ci vi la 1945. go di ne i ka sni je.

Jo si po vi} je, u in ter vjuu za „Ju tar wi list”, ka zao da su op tu `ni ce „na pi sa le no vi ne” pre ne go {to se iz ja sni lo dr `av no tu `i la {tvo o wi ho voj na vod noj

od go vor no sti za ma sov ne li kvi da ci je na kon Dru gog svet skog ra ta. „Zlo ~i ni se mo ra ju is tra `i ti, ali ne sme do }i do re vi di ra wa isto ri je, a is tra ge ne sme ju bi ti u slu `bi ak tu el ne po li ti ke. Po gre {an je na ~in na ko ji je da nas otvo re no na ~el no le gi tim no i po treb no is tra `i va we zlo ~i na na kra ju Dru gog svet skog ra ta ko je su po ~i ni li par ti za ni.

Te is tra ge ne sme ju bi ti u funk -

ci ji da na {wih po li ti~ kih bor bi, jo{ ma we sme ju re vi di ra ti isto ri ju i po zi tiv nu ulo gu an ti fa {i zma”, re kao je Jo si po vi}.

Re kav {i da se sva ki zlo ~in mo ra is tra `i ti, on je na gla sio: „Ne ka se sva ki zlo ~in is tra `i, ne ka se sva ki kri vac ka zni, ne ka Hr vat ska za dr `i po {to va we pre ma svom an ti fa {i zmu, ra tu 90-ih i qu di ma ko ji su stva ra li Hr vat sku”, na gla sio je hr vat ski pred sed nik.

(Ta njug)

utorak15.februar2011.

ZAJED NI^ KA AK CI JA DR @A VA BIV [E SFRJ

Ti to vi pi o ni ri di sci pli nu ju ta li ba ne BRI SEL: Ogor ~e ni ne pri ja te qi to kom de ve de se tih ka da je u ra tu ras par ~a na Ju go sla vi ja, dr `a ve biv {e SFRJ sa da se uje d i w u j u u mi s i j i po d r { ke voj s ci Av g a n i s ta n a, pre n o s i agen ci ja AP. Bo sna i Ber ce go vi na , Hr vat ska, Ma ke di ni ja, Cr na Go ra i Slo v e n i j a pla n i r a j u da ofor me za jed ni~ ki tim ko ji }e spro ve sti obu ku no vo for mi ra ne av ga ni stan ske voj ne po li ci je. Mi si ja }e bi ti deo me |u na rod nih na po ra NA TO da se po mog ne i opre mi no va voj ska.

Ivo Sa na der

bi ne ko bio osu |en, tre ba da je lud ili da je iz gu bio po dr {ku svo jih po li ti~ kih za {tit ni ka”, ka `e prof. Pe trus van Duj ne, stru~ wak za te mu ko rup ci je na ho land skom uni ver zi te tu u Til bur gu, pre no si Roj ters.

U mno gim ze mqa ma re gi on a, pod is tra gom su se na {li mno gi slu ~a je vi ko rup ci je, ali to je jo{ ~e pr ka we po po vr {i ni, oce wu ju ana li ti ~a ri. Broj osu |e nih li ca je ne do pu sti vo ma li, po go to vo ka da se ra di o “krup nim ri ba ma”, iako je ko rup ci ja, to ni ko ne spo ri, kao ho -

U Ti ra ni je ne dav no pod neo ostav ku pot pred sed nik vla de Iqir Me ta, po {to se na jed nom TV snim ku vi di ka ko po ku {a va da na me sti po sao uz pro vi zi ju od 700.000 evra. To je bio po vod za ma sov ne de mon stra ci je opo zi ci je ko ja tra `i ostav ku vla de. Pre mi jer Sa qi Be ri {a od ba cu je te op tu `be i na pro te stu 21. ja nu a ra sna ge bez bed no sti su u Ti ra ni ubi le ~e ti ri de mon stran ta, dok je vi {e ra we no.

U Ma ke do ni ji i ko rum pi ra ni le ka ri na uda ru

gra ni~ nim pre la zi ma pre ma Sr bi ji i Ukra ji ni. U za tvo ru se do sad na {lo sko ro sto li ca, zbog ume {a no sti u {verc ci ga re ta. Pre mi jer Emil Bok je sme nio {e fa na ci o- nal ne ca rin ske slu `be po {to se sum wa da je pri mao mi to.U no vem bar skom iz ve {ta ju Evrop ske ko mi si je Ru mu ni ja i Bu gar ska su upo zo re ne da jo{ ni su do voq no u~i ni le u bor bi pro tiv ko rup ci je. Zbog to ga dve ze mqe sa da naj ve ro vat ni je ne }e bi ti pri mqe ne u {en gen sku zo nu iako su ~la ni ce EU od 2007. go di ne.

Da ni jel Sun ter

Oana Lun |e sku

„Ovo je {an sa da po ka `e mo Av ga ni stan skih bez bed no snih Ofi ci ri u {ta bu NA TO ko da za jed ni~ kim sna ga ma mo `e sna ga, ko je bi tre ba lo da pre u- ji su ukqu ~e ni u or ga ni zo va we zmu od go vor nost za de lo ve ze - mo da po mog ne mo me |u na rod pro jek ta ka `u da su vra ta otvo mqe ovog le ta. Av ga ni stan ski nim sna ga ma da po stig nu mir i re na i za Sr bi ju, u ko joj mno gi sta bil nost”, re sa po do zre wem gle da ju kao je am ba sa dor na an ga `o va we u okvi ru Voj ni pred stav ni ci pet na ci ja sre {}e se Hr vat ske u NA NA TO ko ji je bom bar TO, Igor Po kaz. do vao Sr bi ju to kom su u Pod go ri ci 24. fe bru a ra da utvr de „No v a mi s i j a ko ba na Ko so vu 1999. go de ta qe o an ga `o va wu po ka zu je ka ko ze di ne. mqe biv {e Ju go „Mi po z dra v qa m o voj ni ci pre u ze }i sve bor be ne sla vi je po ~i wu da sa ra |u ju na ini ci ja ti vu ko ju pred vo di Hr du `no sti od me |u na rod nih sna - iz v o z u bez b ed n o s ti , {to je vat ska da sa ra |u je sa dru gim ze ga ka da se one po vu ku do 2014. dra ma ti ~an obrt u od no su na mqa ma iz Ja dran skog re gi o na sa mo de ce ni ju ra ni je ka da je go di ne. da bi se ofor mi le me |u na rod Rok }e bi ti is pu wen sa mo bi lo po treb no an ga `o va we ve ne sna g e za an g a ` man u ako obu ka do bi je jo{ po dr {ke li kog bro ja me |u na rod nih sna ISAF”, re kla je pred stav ni ca iz NA TO i dru gih ze ma qa, re - ga da bi se ze mqe ko je sa da sa za me di je iz NA TO Oana Lun |e sku, ne ka da {nji no vi nar Bi- kao je agen ci ji AP ge ne ral pu - ra | u j u raz d vo j i l e u su k o b u”, kov nik Vi li jam Kol dvel, ko - re kao je Da ni jel Sun ter ured Bi-Si ja. nik Bal kan In te li xens Man „Ta ini ci ja ti va po ka zu je da man dant NA TO za obu ku, do da tli ma ga zi na (Bal kan In tel li gen sa rad wa i ko ri {}e we spo sob - ju }i da ko a li ci ja `e li da ukqu ce monthly) iz Be o gra da. no sti sa ve zni ka i part ne ra mo - ~i jo{ 740 in struk to ra ovog le -

bqi vao po lo `aj i ta ko na vod no ste kao ogrom no bo gat stvo. U Sko pqu je ne dav no pri tvo ren kon tro verz ni me dij ski bi zni smen Ve li ja Ram kov ski, vla snik TV sta ni ce A 1, kao i ne ko li ko li sto va.On je, za jed no sa 13 sa rad ni ka, osum wi ~en da je iz be ga vao da pla }a po rez i da je „prao“ no vac sum wi vog po re kla.

Ko rup ci ja je pu sti la du bo ke ko re ne i u dru gim bal kan skim ze mqa ma. Pre ma po sled wem iz ve {ta ju “Tran spa ren si in ter ne {e nel”, BiH

Hap {e we ca ri ni ka u Ru mu ni ji

Po sle ostav ke pre mi je ra Mi la \u ka no vi }a, ko ji je ra ni je u Ita li ji is pi ti van zbog na vod nog {ver ca ci ga re ta, u pri tvo ru se u Bu dvi na {lo de vet li ca me |u ko ji ma i brat do sko ra {weg pot pred sed ni ka vla de Sve to za ra Ma ro vi }a. U opo zi ci o nim par ti ja se na da ju da je to sa mo po ~e tak. U me |u vre me nu, \u ka no vi} je na ja vio da }e pod ne ti tu `bu pro tiv ita li jan skog tu `i o ca.

Biv {i pre mi jer Hr vat ske Ivo Sa na der na la zi se u pri tvo ru u Austri ji po {to je osum wi ~en da je dok je bio na ~e lu vla de zlo u po tre -

ta. Dr `a ve biv {e Ju go sla vi je mo gu zna ~aj no da do pri ne su tom pro jek tu, bu du }i da ima ju je din stve no is ku stvo ko je su ste kle u gra |an skom ra tu ko ji je u ne kim svo j im od l i k a m a ve o m a sli ~an si tu a ci ji u Av ga ni sta nu. Voj ni pred stav ni ci pet na ci ja sre {}e se u Pod go ri ci, pre sto ni ci Cr ne Go re 24. fe bru a ra da utvr de de ta qe o an ga `o va wu.Uz do pri nos NA TO na po ri ma, ze mqe Bal ka na po ku {a }e da stek nu dru ga ~i ji imix za re gion ko ji du go vi |en kao ne sta bi lan i po ka `u na pre dak.

Av ga ni stan ske sna ge bez bed n o s ti pro { le go d i n e ukqu ~i le su jo{ 70.000 po li ca ja ca i voj ni ka i sa da ih ima 270.000. To je do b ar znak da }e do sti }i ciq od 305.000 do kra j a ok t o b ra.

Plan tran zi ci je, usvo jen na sa m i t u ali j an s e u no v em bru, kqu ~an je deo stra te gi je za okon ~a we ra ta u Av ga ni sta nu ko ji sa da tra je ve} 10 go di na.

Sa mo hra bar su di ja osu |u je „krup ne ri be” bot ni ca pu sti la pip ke u mno gim struk tu ra ma dru {tva, sve do sa mog vr ha. Na sud skom uda ru su do sad po pra vi lu bi li sa mo ~i nov ni ci ko ji su ne ko me ile gal no iz da li do zvo lu za iz grad wu ku }e, pro fe so ri ko ji su pro da va li is pi te, ca ri ni ci ko ji pro pu {ta ju ro bu bez da `bi na.

Po sled wa ot kri }a kao da na go ve {ta va ju no vu kli mu u ob ra ~u nu s tim pro ble mom. U Ru mu ni ji su po sled wih da na u to ku ma sov na hap {e wa ca ri ni ka i po li ca ja ca na

`e do ne ti no ve, vr lo pro duk tiv ne do pri no se ak tu el nim po tre ba ma na {ih sna ga”, re kla je Lun |e sku.

U pro te kloj de ce ni ji re gion biv {e Ju go sla vi je, ko ji sa da sa ~i wa va vi {e dra `a va, usta no vio je de m o k rat s ki po r e d ak, vla de re gi o na su se me |u sob no po ve za le i pred u zi ma ju na po re za pri d ru ` i v a w e Evrop skojuni ji.One se be sma tra ju do voq no kva li fi ko va nim da sa ve tu ju na ci ju ko ja iz ra sta iz ra ta. NA TO je po sta vio kao pri o ri tet obu ku i opre ma we

Plan tran zi ci je

HO LAND SKI PRO FE SOR PETREUS VAN DUJ NE O PRI LI KA MA NA BAL KA NU

BU KU RE[T, TI RA NA, SKO PQE: Naj no vi ja hap {e wa u Ru mu ni ji, Ma ke do ni ji, Cr noj Go ri i Hr vat skoj, kao i ostav ke u vla di u Al ba ni ji po tvr |u ju da su bal kan ske ze mqe jo{ uvek ogre zle u ko rup ci ji i or ga ni zo va nom kri mi na lu, ~ak i one ko je su u{le u EU. “U ve }i ni bal kan skih ze ma qazbog ve o ma pri sut nog ne po ti zma i ni skog ste pe na ne za vi sno sti sud stva- ne ko tre ba da bu de hra bar su di ja da bi osu dio va `nu oso bu. A da

23

je po ste pe nu ko rup ci je naj lo {i je pla si ra na - na 91. me stu u sve tu, Al ba ni ja na 87. me stu, Sr bi ja de li 78. me sto sa ne ko li ko dr `a va, Cr na Go ra i Ru mu ni ja su na 69. po zi ci ji, Hr vat ska i Ma ke do ni ja na 62.me stu dok je Bu gar ska od mah iza wih. U Evrop skoj uni ji }e se, po sle ne po voq nog is ku stva sa bal kan skim ze mqa ma, ka ko se na go ve {ta va, to pi ta we jo{ vi {e za o {tri ti. Od lu~ na -a ne kao do sad de kla ra tiv na bor ba pro tiv ko rup ci je- bi }e pred u slov za sti ca we sta tu sa kan di da ta od no sno za ula zak u Uni ju.

(Ta njug)

Am fi lo hi je ne po `e qan u Du brov ni ku ZA GREB: Grad ske vla sti Du brov ni ka ne }e do zvo li ti odr `a va we Skup {ti ne pra vo sla vqa u pro sto ri ja ma ko ji ma upra vqa grad, od no sno we go ve in sti tu ci je, ako se na sku pu po ja vi mi tro po lit cr no gor skopri mor ski Am fi lo hi je, na ja vi la je za me ni ca gra do na ~el ni ka Ta tja na [i mac-Bo na ~i}, Ka ko iz ve {ta va in ter net stra na in deks.hr, po vod za ta kav stav je na ja va or ga ni za to ra da bi se na skup {ti ni pra vo sla vqa mo gao po ja vi ti mi tro po lit Srp ske pra vo slav ne cr kve u Cr noj Go ri Am fi lo hi je (Ra do vi}). „Do da na otva ra wa Skup {ti ne ni je bi lo na ja va ni ti in for ma ci ja o pri su stvu mi tro po li ta Am fi lo hi ja, ~i je su de lo va we obe le `i li eks tre mi sti~ ki i na ci o na li sti~ ki sta vo vi ko ji su su prot ni hri {}an skoj eti ci i pod sti ca we su ko ba ko ji su do ve li do kr vo pro li }a i rat nih zlo ~i na”, na vo di se u sa op {te wu Bo na ~i }e va, ina ~e po sla ni ca So ci jal de mo krat ske par ti je. „Grad Du brov nik je pri mer to le ran ci je ko ja se gra di la ve ko vi ma i ni kad ne }e mo do zvo li ti da se duh su `i vo ta ve ra i na ro da uni {ta va ne pro mi {qe nim is tu pi ma ko ji vre |a ju sve Du brov ki we i Du brov ~a ne”, do da la je ona.

Iz ka bi ne ta gra do na ~el ni ka po ru ~e no je da Du brov nik po dr `a va eku me ni zam i to le ran ci ju me |u ve ra ma i na ci ja ma, ali na gla {a va ju da na sa stan ku gra do na ~el ni ka Du brov ni ka An dra Vla hu {i }a i pred sed ni ka Me |u na rod ne skup {ti ne pra vo sla -

Ta tja na [i mac-Bo na ~i}

vqa Va le ri ja Alek se je va, odr `a nog u no vem bru, na ko me je do go vo re no da }e se ovo go di {wa Skup {ti na odr `a ti u Du brov ni ku, o do la sku mi tro po li ta Am fi lo hi ja ni je bi lo re ~i.

O ovom slu ~a ju ni je se iz ja snio gra do na ~el nik Vla hu {i} ko ji se sa svo jim sa rad ni ci ma ve} se dam da na na la zi u po se ti SAD. In deks.hr pod se }a da je mi tro po lit Am fi lo hi je to kom bor bi za Du brov nik obi la zio srp ske i cr no gor ske je di ni ce i da je s naj ve }im mo gu }im po ~a sti ma 1991. go di ne u ce tiw skom ma na sti ru pri mio @eq ka Ra `na to vi }a Ar ka na i we go vu for ma ci ju „Ti gro vi”.

Po gla var SPC-a u Cr noj Go ri u po sqed we vre me po znat je po svo jim kon tro verz nim sta vo vi ma za {ta je za ra dio vi {e kri vi~ nih pri ja va zbog go vo ra mr `we, pi {e in deks.hr.

(Ta njug)

24

@enska posla

utorak15.februar2011.

dnevnik ZA [TO JE VA @AN KAL CI JUM?

al ci jum je naj za stu pqe ni ji mi ne ral u qud skom te lu ko je ga stal no do da je i od s tra w u j e iz ko s ti j u.

Stru~ wa ci pre po ru ~u ju da se kal ci jum u or ga ni zam uno si iz vi {e iz vo ra. Dnev na po tre ba za tim mi ne ra lom za vi si na vi {e od `i vot nog do ba. Kre }e se od 800 mg za de cu, do 1200 mg za mla de, kao i za trud ni ce i do ji qe. Trud ni c e tih 1200 mg kal c i j u ma dnev n o mo gu uze ti i u mle ku i mle~ nim pro iz vo di ma, obi~ n o se ra ~u na da {o qi ca mle ka ima oko 300 mg kal ci ju ma.

Kod trud ni ca je ve }a po tre ba za kal ci ju mom, pa je nu `no po ve }a ti we gov unos. U sta ri joj `i vot noj do bi, kao i kod oste o po ro ze pre p o r u k a ob u hva ta dnev n i unos od 1000 do 1500 mg kal ci ju ma na dan.

Od trud no }e do oste o po ro ze Ako ne uno si te do voq no kal ci ju ma u trud no }i, iz va {ih za l i ha, a to zna ~i iz zu bi i ko sti ju, or ga ni zam }e na mi ri ti po tre be de te ta za tim va `nim mi n e r a l om ko ji je nu `an za we gov rast. Po sle di ce to ga `e ne ose te tek ka sni je, po seb no na kon me no pa u ze ka da mno ge za hva ti oste o po ro za, po re me }aj gu bit ka ko {ta ne ma se. Kod te sve ra {i re ni je bo le sti sma wu je se gu sti na ko sti ju usled ~e ga ko sti po sta ju po ro zne. Ceo ko {ta ni si stem ta ko po sta je la ko lo mqiv. Ka ko bi se to iz be glo, tre ba ve} od naj mla |eg utra sta vo di ti ra ~u na o na ~i nu pre hra ne i pra vil nom uno su kal ci ju ma. Ta ko |e se ne sme za ne ma ri ti vi ta min D, ko ji je po tre ban za pra vil nu ap sorp ci ju kal ci ju ma i ugra |i va we u ko sti.

K

Pet za ~i na ko ji to pe ki lo gra me e tra `i te ~a rob ne su pe i ~a je ve ve} po gle daj te ma lo u or ma ri} sa za ~i ni ma - u we mu se naj ve ro vat ni je ve} na la ze za ~i ni zbog ko jih mo `e te de lo tvor no iz gu bi ti na ki la `i.

N

li te li qu to, imaj te na umu da je jed na ko de lo tvo ran u hra ni i kap su la ma.

Crni biber

Ci met Jo{ je stu di ja iz 2003. po ka za la da sa mo jed na ka fe na ka {i ka ci me ta na dan po spe {u je mr {a vqe we. Na i- me, ci met sni `a va {e }er u kr vi te pod sti ~e zdra vi ju pre r a d u ugqe n ih hi d ra t a.

Sni `a va i lo{ LDL ho le ste rol kao i ukup ni ni vo ho le ste ro la. Uz sve to, ci met spre ~a va raz voj me ta bo li~ kog sin dro ma uobi ~a je nog sta wa pre po ja ve di ja be te sa. Ipak, pre ne go {to se za spe te ci me tom, imaj te na umu da za ~in sa dr `i i he mi ka li ju ku ma rin, ko ja, uko li ko se uzi ma u ve li kim ko li ~ i n a m a, mo ` e iza z va t i o{te }e we je tre.

Me |u niz zdrav stve nih ko ri sti na la zi se i spo sob nost da po boq {a va pro ba vu i ap sorp ci ju hra wi vih ele me na ta u tki vu po ce lom te lu. Osim to ga, we gov glav ni sa sto jak, pi pe rin po ve }a va me ta bo li zam ma sti za osam po sto ne ko li ko sa ti na kon uno sa. Naj bo qi je sve `e sa mle ve ni jer sa dr `i naj ve }u kon cen tra ci ju pi pe ri na.

^a {a mle ka sva ki dan Ka ko bi se spre ~i la oste o po ro za `e na ma se sa ve tu je da je du hra nu bo ga tu upra vo kal ci ju mom. Tre ba iz be ga va ti hra nu ko ja ome ta ap sorp ci ju kal ci ju ma u or ga ni zmu, te pre te ra ne ko li ~i ne ko fe i na i al ko ho -

la.Va `an je i od nos fos fo ra u na mir ni ca ma, jer pre ve li ka ko li ~ i n a fos f a ta sma w u j e ap sorp c i j u kal c i j u ma. Iz vo r i

fos fo ra su mle ko i mle~ ni pro iz vo di, me so, ri ba, iz nu tri ce, su {e n o vo } e, ma hu n ar k e, {pa ro ge.

Pra vi lan unos kal ci ju ma

Ako se kon ti nu i ra no uno si pre ma lo kal ci ju ma, ako je sma we na ili po re me }e na we go va ap -

sorp ci ja u or ga ni zmu, te ako ni je op ti ma lan unos vi ta mi na D, bez kog ne ma is ko ri {ta va wa kal ci ju ma iz hra ne, ve }i je ri zik po ja ve oste o po ro ze kod `e na, po seb no u sta ri jem do bu. Ako

Gde ga sve ima?

Kal ci ju ma ima naj vi {e u si ru, mle ku, jo gur tu, se men ka ma su s a ma, ba de mi ma, se men k a ma la na, ze le nom li sna tom po vr }u (ke qu, {pa na tu, sa la ti...). Ima ga mno go i u bra zil skom ora {}i }u, ri bi ha rin gi, sar de la ma, pa ra dja zu, bro ku li, su vim smo kva ma, le {ni ci ma, pa su qu...

kal ci jum ne uno si mo do voq no, on }e se oslo ba |a ti iz ko sti ju, a to kod de ce i mla dih mo `e do ve sti do uspo re nog ra sta. Kqu ~an je od go va ra ju }i unos kal ci ju ma i u sta ri joj do bi ka da se na {a ko {ta na ma sa sma wu je, a po ve }a ri zik od oste o po ro ze.

Ako ni ste si gur ni da li uno si te do voq no kal ci ju ma u svo joj pre hra ni, do voq no }e bi ti obo ga ti ti je lov nik si rom, jo gur tom ili ke fi rom. Pre spa va wa po pij te {o qi cu mle ka, a za de sert uzmi te ora {a ste plo do ve. Tre ba pa zi ti na unos gvo `|a i vi ta mi na A, jer se ne pre po ru ~u je da se oni uzi ma ju iso vre me no s kal ci ju mom, ali ne moj te sa mi do no si ti od lu ke ka da je re~ o do da ci ma is hra ni, o uzi ma wu mi ne ra la i vi ta mi na sa ve tuj te se sa le ka rom. [to se ti ~e kal ci ju ma, naj bo qe ga je uzi ma ti kroz ra zno vr snu i urav no te `e nu pre hra nu.

SA ZNAJ TE UNA PRED KA KAV JE U KRE VE TU? Seme goru{ice

Mlevena parika Glav n i sa s to j ak za ~ i n a, kap s a i c in, na l a z i se i u dru gim qu tim pa pri ka ma i ve} se du ` e iz u ~ a v a zbog svo jih spo sob no sti da sa go re va ma sno }e. Sti mu li {e i cen tral ni ner vni si stem da pro iz vo di to pli nu {to do vo di do po ve }a nog sa go re va wa ka l o r i j a. Dr Ni k o l as Pe r i c o n e ci t i r ao je ove stu di je u svo joj po pu lar noj di je ti Pe ri co ne za kqu ~iv {i da kap sa i cin ga si ape tit. Mno gi mi sle da pa pri ka u pra hu omo gu }a va mr {a vqe w e jer je ja k o te { ko pre je da ti se ja ko za ~i we ne hra n e. Me | u t im, na k nad n e stu di je su po ka za le i da sam za ~in po ve }a va ok si da ci ju ma snog tki va, po ve }a va po tro {wu ener gi je i sti mu li {e ner vni si stem - a sve to po ma `e te lu da se re {i su vi {nih ki lo gra ma. Ne vo -

Go r u { i c a ta k o | er pod sti ~e rad me ta bo li zma. Na u~ ni ci s Oks for da usta no vi li su da sa mo jed na ka fe na ka {i ka qu tog sen fa pod sti ~e me ta bo li zam za 20 do 25 po sto ne ko li ko sa ti na kon obro ka. Uko li ko obrok sa d r ` i 700 ka l o r i j a, ovo re zul ti ra sa go re va wem do dat nih 45 ka lo ri ja.

Pro ce na na pr vi {mek a {to do `i ve ti raz o ~a re we ka da una pred mo `e te da sa zna te je li mu {ka rac ko ji vam se svi |a do bar u sek su i pre ne go se s wim po~ ne te va qa ti po kre ve tu. Evo ne kih zna ko va ko ji ga mo gu ot kri ti. Pri me ti te ga, a i on vas, za po~ ne te ko mu ni ka ci ju, na sta vi te s dru `e wem i kroz ne ko vre me stek ne te uti sak kao da ste stvo re ni jed no za dru go. A on da se do go di va{ pr vi seks i va ma ni ka ko ni je ja sno za {to i u kre ve tu ni ste ‘klik nu li’.

E sad, ne ki stru~ wa ci tvr de da po sto je zna ko vi ko ji vam ~ak na pr vi po gled mo gu da ti do zna wa ka kav je va{ mu {ka rac u kre ve tu.

Raz ot kri va we mo `e po ~e ti:

Z

re ~i ‘do sa da’. [ta god ra di li s wim, bi lo da ste u re sto ra nu na ve ~e ri ili u no} nom pro vo du ili na pred sta vi, ili sa mo pri ~a li, za ni mqi vo vam je i ne ma te po tre bu da po beg ne te od we ga. Za bav ni mu {kar ci sklo ni pu sto lo vi na ma i u kre ve tu }e vam pri u {ti ti isto.

Da le ko je od ’biq ke’, pred u zi mqiv je i sna la `qiv

Mu {ka rac ko ji ne ma ide ja, ko ji ni je pred u zi mqiv i sna la `qiv ve} se po na {a kao ‘biq ka’ o ko joj tre ba bri nu ti, ni ko me ni je za ni mqiv, a upra vo ta kav je i u spa -

Pr vi po qu bac

\umbir \um bir je le ko vit, a de lu je i kao di u re tik - po ve }a va iz lu ~i va we uri na. Po boq { a v a po k re t qi v ost pro bav nog si ste ma - gu ra ju }i hra nu i ot pad kroz we ga.

A spre ~a va i ap sorp ci ju ho le ste ro la. Krat ko re ~e no, dok to ri sma tra ju da pod sti ~e rad me ta bo li zma.

Po {to ste shva ti li da se me |u sob no pri vla ~i te, a raz me ni li ste i ne ko li ko re ~e ni ca, ne mo `e te se od u pre ti `e qi da se i va {e usne spo je. Taj va{ pr vi po qu bac re }i }e vam pu no. Ako vam se ~i ni da ne {to ne {ti ma, on da je ve ro vat no ta ko. Ako va{ pr vi po qu bac ni je vre dan to ga da osta ne u le pom se }a wu i ako za do ti~ nog mu {kar ca ne mo `e te re }i: Vau, ka ko se do bro qu bi’, ni va{ seks ve ro vat no ne }e bi ti ta kav.

On je mag net za pu sto lo vi ne Od sa mog star ta vam je ja sno da }e te uz we ga za bo ra vi ti zna ~e we

wu. Iz go vor ‘Ni sam se opu stio jer se jo{ do voq no ne po zna je mo’, sa mo je po ka za teq da }e ve ro vat no ta ko i osta ti. Svi se mi u po ~et ku tru di mo da da mo naj bo qe od se be. Ako na po ~et ku ne va qa, ne }e se pu no pro me ni ti.

Go vor te la ^ak pri li kom pr vog su sre ta we gov go vor te la, ako ga ne ig no ri {e te, da }e vam pu no po treb nih in for ma ci ja. Gle da li vas sa mo u ve re no? Je li we go vo dr `a we ‘mli ta vo’ ili je pu no sa mo po u zda wa? Ko li ko vam se pri bli `io? Po me ra li i svo je ru ke dok pri ~a ili sto ji po put ki pa? Po tru di te se da ulo vi te sva ki we gov po kret. Iako se mu {kar ci tru de da sa kri ju {ta za pra vo ose }a ju, wi hov go vor te la ih ot kri va. Ne si gur ni mu {kar ci mo ra ju jo{ pu no na u ~i ti, u kre ve tu po go to vo.

Je ste li si gur ni da ba{ vi `e li te bi ti wi ho va pro fe so ri ca?

Dr `i do svog iz gle da i po na {a wa u jav no sti va }oj so bi. Oni ko ji svo joj dra goj na po ~et ku po znan stva sva ko ma lo pri u {te ne ko iz ne na |e we, ve ro jat no ima ju jo{ pu no adu ta u ru ka vu, po go to vo ka da je seks u pi ta -

Ni je od onih ko ji je op te re }en iz gle dom, ali dr `i do hi gi je ne, ured no sti i do to ga ka ko se po na {a dok je u dru {tvu. Ne u red ni mu {kar ci mo gli bi vas ne u god no iz ne na di ti u kre ve tu.

We go ve lo {e na vi ke ne }e se tek

ta ko pro mi je ni ti. Ne na daj te se uza lud.

Ni je hva li sa vac Za pam ti te do bro ovo - mu {ka rac ko ji se hva li ko li ko je `e na ‘okre nu’ i ka ko su uz di sa le dok im je pru `ao or ga zam, da le ko je od mu {kar ca ko je mu je sta lo do part ner ke i ko ji za i sta `e li da ona bu de za do vo qe na. Bit no mu je da se po hva li, pi ta we je s ko li ko je uop {te `e na bio.

Ve{t je s pr sti ma Ma ne ka ima ma ni ki ra ne nok te i we go va ne ru ke, mo `e li taj mu {ka rac u pet se kun di ve za ti se bi kra va tu? Pi ta te se ka kve to ve ze ima sa sek som? We go ve fi ne mo to ri~ ke spo sob no sti ot kri va ju oso bu ko ja je ve {ta s pr sti ma, za mi sli te {to jo{ sve mo `e... Ni {ta vas ne ko {ta da na pra vi te ma li test.

dnevnik

OGLASi

utorak15.februar2011.

25

26

utorak15.februar2011.

OGLASi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Uja~e

IZ DA JEM nov name{eten jednoiposoban komforan stan, 42m2 u centru Novog Sada, pogodan za jednu - dve osobe. Telefon: 063/479-909.

21956

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Posledwi pozdrav bratu i |everu

dragom

Posledwi pozdrav voqenom i dragom ocu i dedi

Vico Vici Rodi}u

~uva}emo te od zaborava.

[uletu Grbovi}u 1956 - 14. 2. 2011.

DIH TO VA WE drvenih prozora aluminijumskim fleksibilnim lajsnama, za{tita od promaje, buke i pra{ine, cena 150 din/m. Telefoni: 021/500612, 063/8426-848 i 063/8424716.

20371 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

22032

27

utorak15.februar2011.

[uletu Grbovi}u 1956 - 14. 2. 2011.

Vlado Vi{ekruna sa porodicom.

22097

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

od: Pere, Branke, Vladimira i Marka sa porodicom.

Brate moj mili i |evere daleko si od nas oti{ao. Crna zemqa }e te pokriti, ali uvek }e{ u na{im srcima ostati dok smo `ivi.

od: supruge Mine, sina Edina, }erke Jace, zeta i snaje i unu~adi.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Uvek }ete voleti tvoj brat Halil i snaha Nevenka.

22101

Posledwi pozdrav bratu

Vici Rodi}u BES PLAT NI prirodni preparat protiv hemoroida {uqeva, klini~ki ispitan, proveren, elimini{e za 7 dana, deda Rado{. Telefon 064/24055-49.

21891

Sahrana je u Crnoj Gori.

22102

Posledwi pozdrav najmilijem bratu i ujaku

22103

Posledwi prijatequ

pozdrav

drugu

i

od Zorana Davidovi}a sa porodicom.

22100

ZA LA GA O NI CA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta.

Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

18878 PRO DA JEM bukova drva mogu}a rezawa i cepawa prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19142, 061/617-22-19.

21667 NAJ PO VOQ NI JI otkup zlatnog i srebrnog nakita i zubnog paladora. Isplata odmah. Telefon: 060/138-3686.

21855

Vici

Posledwi pozdrav ujaku

Vici Rodi}u

od: sestre Nene sa suprugom Milo{em i }erkama Oliverom i Biqanom sa porodicama.

22095

[uletu Grbovi}u 1956 - 14. 2. 2011. od sestre Dare i Dobrivoja Kasapovi}.

od Riste.

22098

22104

Vici Rodi}u

Posledwi pozdrav od Dobrile [ite sa porodicom.

22099

Tu`nim srcem javqamo da je u 92. godini preminula mama, baka i ta{ta

Milica Pu{i}

Posledwi pozdrav baki na{eg kolege

Milici Pu{i}

ro|. Samo~eta Sahrana je u utorak, 15. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, u Dowem Koviqu.

Porodica Maletin }erka Jelica, unuci Miroslav i Slavica i zet \ura.

22094

Du{an, Dragan i Zdenka Maletin sa porodicama.

22086

Vici Rodi}u

Sa tugom i velikim bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 14. 2. 2011. godine preminuo na{ suprug, otac i deda

Kolektiv Fabrike FKL AD Temerin.

Vid Rodi} 1928 - 2011.

Sahrana je danas, 15. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, na mesnom grobqu, u Ba~kom Jarku.

O`alo{}eni: supruga Milka, sinovi Dragan i Predrag sa porodicama.

22096

5947-P

28

^iTUQe l POMeni

utorak15.februar2011.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i voqenoj

dnevnik

Na{ dragi

Na{ dragi prijateq i saradnik

Opra{tamo se dobrog kom{ije

od

dragog,

Du{an ]iritovi}

Milanki Pavlovi} Keki

Slavka Tubina

zaspao je ve~nim snom, ali wegovu dobrotu, {aqivost i podr{ku nikad ne}emo zaboraviti. @ive}e{ zauvek u na{im srcima.

od: wene sestre Jovanke sa decom Tawom i Radmilom i wihovim porodicama.

Sau~estvujemo u bolu porodice.

Ujak Danilo i sestra Sofija sa porodicom.

Kom{ije iz Rakovca - Salaksije, Mi{~evi}, Eri}, Stoji}, Vrceq, Batranovi}, Jeli}, Kora}, Api}.

21936

22038

22087

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena i omiqena tetka i sestra

Posledwi pozdrav

Janko Kla{ni} 1958 - 2011.

Milanka Pavlovi} Keka

Petru ^oni}u

Petru ^oni}u

1932 - 2011.

Ispra}aj je 15. 2. 2011. godine, u 13 sati, u Sremskim Karlovcima, sa ^eratskog grobqa.

O`alo{}ena sestra Slavica sa decom.

preminuo je 13. februara, 2011. godine.

Dragi Janko, Hvala ti za sve {to si u~inio za nas i neka ti je ve~na slava.

Porodica Vojnovi}.

Porodice Skelexija i Markovi}.

22033

22034

Dana 11. 2. 2011. godine preminula je na{a voqena

Na Sretewe Gospodwe 15. februara 2011. godine navr{ilo se deset godina od kako se upokojila moja mama

22085

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav poslovnom saradniku.

Kolektiv „ALFA-PLAST”, Temerin.

5946-P

Mici Pavlovi}

Posledwi kom{iji

Svetlana Baji} Posledwi opro{taj sinovice i sestre

Slavko Tubin

od kom{ija: Filipovi}, Maleti} i Stevanovi}.

HIDRO - TEHNA DOO, Novi Sad.

22088

896-P

pozdrav

dragom

od

Posledwi pozdrav

1952 - 2011.

Ka}i

Posledwi pozdrav po{tovanom

Milanke Pavlovi} Keke

Milanka - Tetula Petrovi}

Sahrana je danas, 15. 2. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Weni najmiliji: k}erke Maja i Sla|ana, unuci Sale, Dejan, Jovana, suprug \ura i sestre Jasminka i Smiqka sa porodicama.

Draga moja mama, po~ivaj u miru jer te molitve tvoga jedinca, Pobediocu smrti Hristu Spasu, svakodnevno prate.

Tvoj sin Du{an, sve{tenik.

22066

22043

iz Paraga

Posledwi pozdrav dugogodi{wem prijatequ i saradniku

Posledwi pozdrav

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Spale, Sne`a, Ogi i Mileva.

22070

~ika Milanu

Milenku Gari}u Strinica i Verica sa decom.

od wegovih kom{ija Gavre, Bobe, Race i bake.

Porodice Mi{i} i Nikoli}.

22090

22091

Obave{tavamo da je 11. 2. 2011. godine preminula na{a voqena supruga i majka

22089

Posledwi pozdrav sestri

Milenku Gari}u Slavku Tubinu

doajenu vesla~kog sporta od wegovih vesla~a.

Kolektiv „Domena” DOO.

Vesla~ki klub „DANUBIUS 1885”

5943-P

5945-P

Povodom 50 godina rada Osnovne {kole „Jovan Popovi}” se}amo se na{ih dragih preminulih:

Posledwi pozdrav na{em nastavniku u penziji

Vera Hrustanovi}

Jovana Popovi}a kwi`evnika i prvoborca

Milorada Marganovi}a direktora Sahrana }e se odr`ati u sredu, 16. 2. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Milici Kuzmanovi}

Milenku Gari}u

od: brata Ne|e i snaje Zore sa decom Stankom i Sne`om.

Kolektiv Sredwe ma{inske {kole iz Novog Sada.

895-P

Ne mo`emo da shvatimo koliko nam nedostaje{. Ostale su nam tuga i bol.

Ve~na ti slava Mico.

22065

S po{tovawem i qubavqu weni najmiliji: suprug Tasko i }erke Katarina i Slavica.

22069

Dragomira Klaji}a i

Milana Boj~i}a Ise Popova pomo}nika direktora u~iteqa, nastavnika i ostalih radnika {kole i na{ih u~enika.

Parastos }e biti odr`an u Sabornoj crkvi, u subotu, 19. 2. 2011. godine, u 9.00 ~asova.

Do|ite da, dr`e}i svako u svojoj ruci upaqenu sve}u, svi zajedno upalimo u du{i topli plami~ak lepih uspomena na pro{le dane i one koji su nas u~ili i koje smo u~ili ili su nam bili ro|aci, drugovi ili kolege.

Kolektiv i |aci [kole.

5945-P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

Posledwi pozdrav

SE]AWE

15. 2. 1993 - 15. 2. 2011.

29

utorak15.februar2011.

15. 2. 2001 - 15. 2. 2011.

Danas je deset godina od smrti mog supruga

Petar Kuqa~a

Milo{a Karadarevi}a

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav dragom

Du{anu ]iritovi}u Dragiwa, Slavko, Emilija, Milica i Jelena.

22031

Prijatequ moj

Branko Juri{in Brane

14. 2. 2001 - 14. 2. 2011.

Nije pro{ao ni jedan dan da nisam pomislila na tebe.

Po~ivaj u miru dok te moja qubav ~uva od zaborava.

Volimo te kao i pre.

Tvoji najmiliji.

Tvoja Qiqa.

Hvala za svu qubav i ne`nost {to si mi pru`io. Godine prolaze, a bol i tuga su ve~ne.

Neka te an|eli ~uvaju.

Ve~no o`alo{}ena supruga An|a.

22045

21860

POMEN

Milanu

Posledwi stri~evi}u

1936 - 2011. od: Mire, sina Nenada, k}eri Sne`ane i unuke Mile.

Brat Petar sa porodicom.

Sahrana je danas, 15. 2. 2011. godine, u 15 ~asova, u Sremskoj Kamenici, na Kameni~kom grobqu.

22039

22037

22044

SE]AWE

POMEN na{oj po{tovanoj tetki

Slavko Tubin

Mom uzoru, sportisti, diza~u tegova, baca~u kamena sa ramena na Grme~u.

Milanu Ivani{evi}u

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom

Mnogo }e{ mi nedostajati!

Jovica Plav{i} sa porodicom.

22022

Antun Po`gaj 15. 2. 2005 - 15. 2. 2011.

Jo{ jedan februar... Sretewe je... Sre}u se zima i leto. Za nas Sretewe zna~i rastanak.

Rastanak protkan suzama, tugom i bolom.

Sa tugom i velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 11. februara u 75. godini preminuo na{ voqeni i nikad pre`aqeni suprug, tata i deda

Jovanki Manojlov ro|. Gruji} 2004 - 2011.

Stevan Savi}

Kroz najlep{e uspomene, sa~uvana od zaborava.

Dragi na{ Stevice, pro{lo je trinaest godina od kada te nema ali ostaje{ u tu`nom se}awu tvojih roditeqa.

Zauvek tvoji: supruga Danica, k}erka Daniela i sin Daniel.

Weni: Buba i Slobodan sa porodicama.

Mama Tinka, otac Mile i sestra Ikica sa porodicom.

21991

21695

21640

Tu`ni smo zbog prerane smrti dragog prijateqa

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada u 53. godini preminuo

Posledwi pozdrav zaovi i tetki

voqenoj

Milanu

Milanu od: Milke, Stojana i Mihajla sa porodicama.

od bratanice Dragice i unuka Nikole.

22040

22041

Posledwi pozdrav dragom

Dane Bobi} 15. 3. 1936 - 11. 2. 2011.

Du{anki Krsti} ro|. Kerac

Janko Kla{ni} Tomislava Ili}a

Nikada ga ne}emo zaboraviti.

Sahrana je 15. 2. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav.

Porodice Petrovi} i [andol.

Porodica.

22027

22054

Preminula je moja mila i voqena mati

Sahrana je obavqena 14. 2. 2011. u Ba~kom Jarku.

od snaje An|elke i bratanice Dragane Kerac.

O`alo{}eni: supruga Gordana, sinovi Marko i Stefan.

Sahrana je 17. 2. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

22061

22028

Janko Kla{ni} Milanu Ve~no }e{ srcima. od: bra}e Save i Petra, sestara Milke i Nade sa porodicama.

biti

u

na{im

Kum Vladimir Je~menica sa porodicom.

22042

22058

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga mama i baka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Julijana Toth - Bagi

Radivoje ]etojevi}

preminula u 79. godini Sahrawena je 14. 2. 2011. godine, na Katoli~kom grobqu, u Budisavi.

O`alo{}ena porodica: sin Tibor, snaja Beba sa decom, }erka Er`ebet, unuk Andrej i zet Miroslav.

Sahrana je danas, 15. 2. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Perka, k}i Biqana i unuka Tea. 22030

22048

Sa tugom i velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 12. februara preminula na{a draga

Rastajemo se od cewenog prijateqa, ~asnog ~oveka, uzornog sportiste i po{tovanog u~iteqa

Julijana Toth - Bagi

Hvala ti za qubav i razumevawe maj~ice moja.

Milenka Gari}a Barbe

Du{anka Krsti} Tvoj sin Tibor Toth - Bagi.

Sahrana }e se odr`ati 17. februara 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Bol i tuga su neizrecivi, zauvek }e{ biti sa nama.

O`alo{}eni suprug @ivko i }erka Mirjana.

22049

22029

Na sportskom poqu izuzetan borac, veliki u~iteq, u `ivotu skroman, uvek spreman da pomogne, osta}e ve~no u na{im srcima.

Hvala mu za sve one nezaboravne trenutke provedene na brojnim takmi~ewima i u vesla~kom klubu na Dunavu.

Srba Saratli} sa porodicom.

22047

30

06.30 08.20 08.40 09.05 09.30 10.05 10.30 11.30 11.55 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.35 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22

tv program

utorak15.februar2011.

Јутарњи програм Микијева кујна Тролови Путовање са Теријем Бајко квиз Живопис Фаца Кухињица Десило се Имам једну жељу Ноћна смена Класик рок Вести Центар света Путовање са Теријем Вести Госпођица Мери, филм Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Нар

Александра Поповић

Сиг на ли На Дан др жав но сти Ре пу бли ке Ср би је, у еми си ји тра жи мо од го во ре на пи та ња ко смо ми и ка ква нам је др жа ва? Да ли је срп ски на ци о нал ни иден ти тет ре ци кли ра на иде ја ју го сло вен ства или део европ ског иден ти те та? Го сти: Радош Љушић, исто ри чар, Владимир Вулетић, со ци о л ог, Миклош Биро, пси хо лог и Михал Рамач, но ви нар. Аутор ка: Александра Поповић (РТВ 1, 21.00) 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 23.00 23.25 23.35

Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Ту сасвим близу Сигнали Војвођански дневник Страначка хроника Изблиза Чему... Микијева кујна Тражи се жив или мртав, филм 01.25 Ансамбл Коло „Балканска одисеја”, муз. програм

06.35 Кухињица (мађ) 07.00 Урбана џунгла (мађ) 07.30 Концерт Теодоре Бојовић, муз. програм 09.05 ПЦТВ 10.00 Знање 10.30 Гњурац, филм 12.00 Судар 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.05 Микијева кујна 13.20 Јермолови 14.15 Фолдер култура 14.45 Бајко квиз 15.15 Наши дани (мађ) 16.15 Верска емисија (мађ) 16.45 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Силиконске груди, филм 23.05 Јермолови 00.00 ТВ Продаја

СЕ РИ ЈА

Бал ди ни и Си мо ни Уло ге: Виторио Амандола, Миријам Катанија, Том Корадини, Мауро Фарфаља (Панонија, 17.00) 06.00 07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.25 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.15 22.00 22.30 00.00 00.30

06.00 06.05 08.00 08.15 09.01 09.43 10.00 10.05 10.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу У огледалу Љубав на продају Е-ТВ емисија Вести укратко Простор Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Разговори о здрављу Војвођанске вести Очистимо Србију У огледалу Балдини и Симони Природно из Србије Војвођанске вести Љубав на продају Наш гост Војвођанске вести Анђело, анђео чувар Лице с насловнице Војвођанске вести Разголићени Глас Америке Ноћни програм

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Бољи живот Шта радите, бре Вести Квадратура круга Путопис

09.33 09.56 10.03 11.00 11.31 12.00 12.50 13.52 14.05 14.35

ФУД БАЛ - ЛИ ГА ШАМ ПИ О НА

Ми лан – То тен хем (РТС 1, 20.40)

09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.05 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Храна и вино Корак по корак Вести Жива ватра Вести Неми сведок Агро дан Спринт Неон сити Објектив Московска сага Ево нас код вас Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Истрага Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Шесто питање Жива ватра Објектив Московска сага Серија

11.00 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 20.45

НБА: Орландо – ЛА Лејкерс Премијер лига: Фулам - Челси Преглед Шампионата Премијер лига Холандска лига Ускијавање НХЛ: Ст. Луис - Ванкувер Премијер лига: Бирмингем – Њукасл 23.00 Фул Тилт покер 00.00 Светска Лига – Бокс: Баку – Астана 01.30 НХЛ: Минесота - Ванкувер

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.10 Аргументи, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Водич кроз уметност и науку, 23.30 Филм, 01.00 Бибер 04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Ветар у леђа, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Љубав на продају, 17.00 Политикон, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 04.00 Филмски програм

06.47 07.01 07.22 07.32 07.37 07.42 07.54 08.22 08.30 08.43 09.13

11.00 11.05 11.52 12.00 12.15 12.32 12.45 13.29 15.05 15.15 16.00 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 19.50 20.40 23.35 23.50 00.35 00.43 01.29 01.44 03.17 03.29 04.00 04.03 04.34 05.18 05.48

Вести Очајне домаћице Евронет Дневник Спорт плус Пелине ђаконије Касл Госпођица Марпл, филм Вести Време је за бебе Вести Бела лађа Дневник РТ Војводина Шта радите бре Београдска хроника Око магазин Слагалица, квиз Дневник Бела лађа Фудбал - Лига шампиона: Милан-Тотенхем Дневник Касл Евронет Шериф ТВ продаја Бибо заувек, филм Пелине ђаконије Путопис Вести Око магазин Квадратура круга ТВ продаја Верски календар

14.55 15.18 15.33 15.40 16.00 16.35 17.00 17.51 18.21 18.26 18.31 18.42 19.10 20.00 20.27 20.40 21.10 21.58 22.24 22.50 23.10 23.51 01.21 02.06

07.45 09.30 10.10 11.05 12.10 12.25 13.02 13.40 14.35 15.05 15.30 16.05 17.00

У здравом телу Кувати срцем: Нела Бијанић Верски календар Зелено светло Пепа прасе Оливија У ноћној башти Алекс у џунгли Приче о речима Енциклопедија за радознале Из живота познатих математичара Антологија кућа Енциклопедија Можемо ли веровати науци? Траг Грађанин Н. Радуловић, виолина и Д. Планкад, клавир Трезор Приче о речима Енциклопедија за радознале Из живота познатих математичара Антологија кућа Рецепт за игру Енциклопедија Путоказ вере Ово је Србија Приче из природе Неки нови клинци Цигани љубит коње Зелено светло Пепа прасе Оливија У ноћној башти Виа милитарис - Коридор 10 ТВ мрежа Фудбал - Лига шампиона Други век Очајне домаћице Живети са музиком Научни интервју Ликовна клонија РТС Хари Мата Хари Трезор Виа милитарис - Коридор 10 Фудбал - Лига шампиона: Милан - Тотенхем

Отворени студио Топ шоп Рејчел Реј Љубав у залеђу Милица² Топ шоп Отворени студио Милица² Иза вести Слике живота Копаоник Љубав у залеђу Инфо

Емили Мортимер

Два бра та и не ве ста

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 12.00 14.15 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.30 00.20 00.50 01.00 03.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Цена среће Филм: Бели амбис Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Ја волим Србију Филм: Нови светски хаос Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут

Џејк и Џим су бра ћа ко ји жи ве и ра де на ма лој фар ми. О њи ма се бри не мај ка ко ја им ку ва, чи сти и пра ви им дру штво. Ме ђу тим, по сле ње не смр ти Џејк и Џим су по ма ло уса мље ни. Уло ге: Тим Блејк Нелсон, Дејвид Аркет, Емили Мортимер, Алис Бизли Ре жи ја: Хелмут Шелпи (Авала, 00.00) 17.02 18.30 19.00 20.30 22.30 23.45 00.00 02.00

Горштак Чист рачун Породица Серано Филм: Борат Доктор Хаус Милица² Филм: Два брата и невеста Чист рачун

: 08.35 Тандем, 08.45 Туристичке разгледнице, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.00 Инфо клуб, 12.55 Фокус, 13.45 Топ шоп 6, 16.00 Фокус, 16.45 Ски Јахорина, 17.30 Тандем, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 НС Индекс, 21.35 Филм, 23.15 Фокус, 23.45 Туристичка разгледница, 00.00 Инфо Пулс, 00.20 Екс - ЈУ вести, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина 12.00 Хроника општине Шид, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Пут вина, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине Рума, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Раскршћа, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке.

dnevnik

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 14.00 15.10 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 01.15 02.05

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Филм: Тајни одред НГ и Би-Би-Си на Б92: Чуда Сунчевог система Најбоље године Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне НГ и Би-Би-Си на Б92: Чуда Сунчевог система Филм: Саборци Вести Б92 Филм: Амерички вукодлак у Паризу Флеш Гордон Укључење у Б92 Инфо

Наташа Беквалац

Ами џи шоу Овог утор ка гост у Ами џи шо уу је пе ва чи ца Наташа Беквалац. Уред ник и во ди тељ еми си је је Огњен Амиџић. (Пинк, 21.15) 05.45 06.30 07.00 10.00 11.40 12.00 13.00 14.00 15.00 16.50 17.15 18.15 18.30 19.30 20.00 20.45 21.00 21.15 22.30 01.00 02.45 03.00

Си ре не Лу чи ја је прин це за Си ре на Се вер ног Па ци фи ка. Она до ла зи на Зе мљу да про на ђе деч ка Ка и та ко јег је пре се дам го ди на спа си ла у бро до ло му. Ње му је по ве ри ла свој ро зе би сер. (Хепи, 12.00) 05.30 Јутарњи програм 08.00 Ноди 08.20 Мала принцеза 08.30 Са Бо у авантуру 08.50 Мегаминималс 09.05 Здраво, Кити 09.15 Абу 09.40 Телешоп 09.55 Вести 10.00 Ангелина балерина 10.30 Југио 11.00 Бакуган 11.20 Здраво, Кити 11.30 Хорсленд 12.00 Сирене 12.30 Квизић 13.20 Пресовање 13.45 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Парови 15.00 Јелена 15.40 Телешоп 15.55 Вести 16.00 ТНТ 17.00 Парови 17.55 Телемастер 18.25 Црни Груја 19.00 Парови,преглед дана 19.55 Вести 20.00 Хепи старс 21. 00Парови, уживо 23.00 ТНТ 23.55 Вести 00.00 Парови, уживо 03.00 ТНТ 03.45 Хепи старс 04.45 Јелена

Тријумф љубави Двор Добро јутро Двор Сити кидс Забрањена љубав Двор Гранд шоу Двор Национални дневник Тријумф љубави Курсаџије Тереза Национални дневник Двор-преглед дана Лото Двор-избор дворске луде Амиџи шоу Двор - журка Филм: Убица у комшилуку Сити Филм: Ту

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Писмо глава, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Путеви наде, 10.00 Преглед штампе, 10.15 Филм инфо, 11.00 Фарма, 12.00 Акценти, 12.10 Здравље, 14.00 Акценти, 14.15 Удица, 15.00 Бизнис Арт, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Серија, 19.00 Пролог, 20.10 Пун гас, 21.00 Филм, 22.30 Акценти дана, 23.00 555 Личности, 23.30 Филм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 11.30 Храна и вино, 12.00 Иза сцене, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Сигнали општине Сечањ, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

utorak15.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

10.10 11.00 11.10 12.30 13.20 15.00 15.25 17.25 18.15 18.40 20.10 21.05 22.00 23.15 00.05 00.50

Чудесна планета Код Ане Деби Тревис преуређује Море љубави Пуна кућа Рафтера Откад си отишла Процес 8. спрат, ток шоу Код Ане Твоја сам судбина Док. серија Мисија Паралеле Ловци на натприродно Ксена - принцеза ратница Драги Џоне

06.10Адвокатова казна 07.10 Меклаудове ћерке 09.10 Браћа и сестре 11.10 Адвокатова казна 12.10 Неш Бриџис 13.10 Филм: Ван контроле 15.00 Филм: Убиства у Мидсамеру 17.00 Браћа и сестре 18.00 Дијагноза: Убиство 19.00 Неш Бриџис 20.00 Браћа и сестре 21.00 Филм: Дантеов врх 23.10 Филм: Ииз другог угла 00.00 Дијагноза: Убиство 02.00 Медијум 04.00 Филм: Убиства у Мидсамеру

10.00 11.20 12.35 13.50 15.45 16.30 17.15 17.35

Твоја сам судбина Призма Мала ТВ Каро, филм Студио 60 на Сансет Стрипу Оверленд 3 Хана Монтана Слеџ Хамер

06.50 РТЛ ритам зона 08.55 Бибин свет 09.45 Ексклузив Таблоид 10.15 Вечера за 5 11.20 Кисмет 12.15 1001 ноћ 13.00 Клон 13.45 Аурора 15.20 Све што је битно 16.20 Мењам жену, док. сапуница 17.25 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 1001 ноћ 20.50 Кисмет 21.45 Кости 22.35 Пут освете 23.25 Заборављени случај 00.20 РТЛ Вести 00.35 Режи ме 01.20 Увод у анатомију 02.10 Астро шоу 03.10 РТЛ Данас 03.40 Циљ живота, филм

Опасни љубавници У Паризу пословни човек Мајлс Ренберг уништен је после лошег улагања и каже свом партнеру Ендрјуу да ће продати свој део компанији Голден Игл. Када Мајлс упозна бившу проститутку Сандру, она се сети своје љубави према њему... Улоге: Ази ја Ар ген то, Мајкл Мад сен, Ке ли Лин, Карл Ен џи, Ким Гор дон Режија: Оли ви је Аса јас (Но ва ТВ, 04.50)

22.45 23.00 23.30 00.00 02.05 03.00 03.50 04.50

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Господин Магу Бумба Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувек заљубљени Сломљено срце Најбоље године Гумуш ИН Дневник Најбоље године Лига првака: МиланТотенхем, пренос Вечерње вести Мистер Бин Магазин Лиге првака Љубимица Америке, филм Брачне воде Хероји Езо ТВ Опасни љубавници

Најгори послови у историји Мач Хендл, живот поп иконе Дешифранти Кајање Џејн Остин Сведок: Са балкона собе 306. Снимање рата Небески пут чаја Најгори послови у историји Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори Шарлота Луксембуршка: Војвоткиња у рату Абрахомова деца Крвава Омаха Црна смрт Небески пут чаја Најгори послови у историји Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Мала сирена Нојева барка Чудовишта и пирати 1 Путописна емисија Мохаук Непланирано венчање Црна мачка бели мачор Застрашивање Ђавоље око Антони Зимер Голи скандал 1 Голи скандал 2 Торањ смрти

06.00 07.35 09.05 11.10 11.40 13.05 14.30 17.05 18.35 20.05

Евет, пристајем Четири божића Ти га просто не занимаш Холивуд на снимању Љубав у четрдесетој Зулендер 2012 Случајност Чаробни камен Роми и Мишел на годишњици матуре Пљачка у Бруклину Царство порока Велика љубав Мамурлук у Вегасу Оклопни транспортер Анаконда 4: Траг крви

21.35 23.00 00.00 00.55 02.35 04.05

SlavNi StRaNci goSti SRbiJe

Pi {e: Radovan Popovi}

Ази ја Ар ген то

08.05 08.30 09.30 10.25 11.55 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 20.40

21

31

СЕРИЈА

Режи ме Шон и Кристијан мисле да козметичке операције више нису у тренду и закључе да им је потребна промоција којом би привикли што више клијената. Лиз одлази на састанак с представницом фармацеутске индустрије, која више не живи са својим супругом... Улоге: Ди лан Волш, Џу ли јан Мек ма хон, Џо е ли Ри чард сон, Џон Хен сли, Ке ли Кар лсон, Ро ма Ма фи ја (РТЛ, 00.35)

Би ли Кри стал

Кад је Хaри срео Сaли Хaри и Сaли упознали су се 1977. на Чикашком универзитету пошто су дипломирали. Како је Сaли путовала у Њујорк где ће се запослити, као и он, повезла га је својим аутомобилом. Он жели да ради као саветник за политичка питања, а она ће бити новинарка. Целим путем расправљају само о једној теми: могу ли мушкарац и жена бити пријатељи. Улоге: Би ли Кри стал, Мег Ра јан, Ке ри Фи шер, Бру но Кир би Режија: Роб Рај нер (ХРТ 2, 20.45) 17.55 Фудбал, ЕЛ: Арис Манчестер Сити, пренос 20.00 Добра жена 20.45 Кад је Хари срео Сали, филм 22.20 Лажи ми 23.15 Кошарка, УЛЕБ Еврокуп; Гран Канариа - Цедевита, снимак

05.50 07.30 08.30 10.30 12.00 13.00 13.30 15.00 17.00 18.00 18.30 19.00 21.15 22.00 00.00 01.50

Пруга 29 С ветром у леђа Интермецо 1 Љубавници Интермецо 2 Хари и Хендерсонови С ветром у леђа Делић задовољства Досије Дрезден Хари и Хендерсонови Интермецо 3 Част силника Трава Сексуални живот Кључеви ка слободи Стисак

04.00 06.00 08.00 10.00 11.50 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Ворлок Скупље од драгуља Лепи и блесави Госпођа Софел Оскар и Лусинда Завађене стране Невидљиви циркус Чворови Бостонска браћа Ворлок Бресквице и краљице

.

Џо е ли Ри чард сон

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Паметњаковић Преживљавање Америчке дрвосече Хотрод шегрт Генералка Прљави послови Америчке дрвосече Преживљавање Чудовишта из реке Разоткривање митова Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Грађевинске интервенције Врхунско градитељство То могу и ја Погранична полиција САД Хотрод шегрт Прљави послови

08.30 09.00 14.45 19.00 20.00 23.00 23.15

Фудбал Тенис Билијар Тенис Билијар Екстремни спортови Атлетика

Пи сци во ле и кад их ђа во хва ли

К

ад је но бе ло вац Че слав Ми лош до шао у Бе о град ци ла ма ра му, ко јом је ус пео да за у ста ви кр ва ре ње и 1985, у се ди шту Удру же ња пи са ца Ср би је је чак игра ли смо до кра ја. Беч ка пу бли ка је зна ла да це ни и и дво ри ште би ло кр ца то по кло ни ци ма ње го вих ви ди све што се де ша ва ло на сце ни па се се ћам да смо књи га. Он је ре као: том при ли ком на кра ју пред ста ве има ли 45 за ве са!“ „Жи вим у Бер кли ју, где сам до шао по сле Па ри за и Остао је два да на, ма да је рас про дан шест го ди на Фран цу ске у ко јој сам за тра жио по ли тич ки азил 1951. уна пред! Жи ве ти у Аме ри ци за ме не је до бро јер се ту чо век мо *** же из гу би ти у ма си и пре ста ти да ми сли о се би као о Пи сац и те а тро лог свет ског гла са Фер нан до Ара бал ве ли ком пи сцу. На у чио сам да це ним гор чи ну ко ја је до шао на Би теф 1988. Био је при ја тељ Пи ка са и Да про ис ти че из из гнан ства“. ли ја, ко јим је био по себ но оп чи њен. Пи сац „За ро бље ног ума“ да ље ве ли: „Кад се на вр ху сте пе ни ца по ја ви ла Га ла, по ми слио „Имао сам му ке с том књи гом. Они ко ји су је чи та сам да је нај леп ша и нај ру жни ја же на ко ју сам икад ви ли ни су зна ли да сам пе сник. Оти шао сам из Пољ ске, а сви мо ји чи та о ци су оста ли та мо. Мо гао сам да пи шем са мо про зу јер је пре во ди ва. Ли чи ло ми је то све на са мо у би ство, ми слио сам да је го то во с по е зи јом“. Пи сац ко ји, осим ма тер њег, го во ри ру ски, ен гле ски, грч ки, ла тин ски и је вреј ски, иза бран је за ино стра ног чла на СА НУ. Као го ста свог из да ва ча „Деч јих но ви на“ у Гор њем Ми ла нов цу, оду ше вио га је је лов ник – на ро чи то јаг ње ће пе че ње с ра жња и па ла чин ке с пек ме зом од шљи ва! Рас по ло же но је об ја снио: „Ова кви ле пи до че ци го де сва чи јој са мо за љу бље но сти јер пи сци во ле да их љу ди хва ле. Има јед на при ча: Јед не мрач не но ћи сам цр ни ђа во по се ти јед ног пи сца. Он се, на рав но, упла ши: от куд сад ђа во, шта ће тра жи ти од Пла си до До мин гои до слов но кр ва рио на сце ни ње га, али му ђа во ре че: ’Про чи тао сам тво ју књи гу!’ Пи сцу од јед ном би ми ло и у оду део. Сва из бо ра на, али исто вре ме но бо жан стве на. ше вље њу по ну ди: ’Из во ли те се сти’. За то ова кви ску Сво је вр сна ве шти ца. Од бој на и при влач на. Из гле да ла по ви, где се чу ју са мо хва ле, мо гу и да шко де пе сни ку. је ужа сно ста ра. Би ла је са шо фе ром, мом ком од 24-25 За ње га је здра ва је ди но са мо ћа“. го ди на. Очи глед но њен љу бав ник. Пи тао сам Да ли ја: Сво јим ко ле га ма пи сци ма је ка зао: Мо гу ли да се удва рам ва шој же ни?“ „У Аме ри ци сам мно го пу та чи тао, чи там и да нас, О го ди на ма про гон ства из Шпа ни је, из ко је је оти сво је сти хо ве, на рав но на ен гле ском, за аме рич ку пу шао 1954. је при чао: бли ку, али та мо ни кад ни сам имао оно осе ћа ње као ов „Из гнан ство је стра шно. Чо век је ве о ма ве зан за по де, слич но ко је сам имао на јед ном са стан ку 1980. у стој би ну, ко ре ни су ду бо ки, и то схва та тек кад мо ра Вар ша ви, кад сам се по сле 30 го ди на вра тио у Пољ ску, да их по ки да. Ту је и про ме на је зи ка. Па и ку хи ње. Не у вре ме ’Со ли дар но сти’. Јед но став но, ов де се осе ћам мо же чо век да се на вик не на дру ге уку се, ма да су као код ку ће. Оно што пи шем, шпан ска и фран цу ска ку хи по себ но по е зи ја, ва ма, као и у ња слич не“. Пољ ској, мно го ви ше зна чи Пи сац Мо ма Ди мић ова ко Фернандо Арабал био је не го ве ћи ни аме рич ких слу је опи сао свој су срет с Ара опчињен својим пријатељем ша ла ца“. ба лом: Далијем, али и његовом *** „Кад сам га по звао с хо супругом. „Гала је најлепша Нај по пу лар ни ји те нор све та тел ске ре цеп ци је, по ру чио и најружнија жена коју сам икад Пла си до До мин го сти гао је ми је са мо крат ко: ’Поп ни те 1987. у Бе о град због про сла ве видео. Стара, сва изборана, али се код ме не у со бу!’ Иако ће ју би ле ја при ма до не Бе о град за сат-два по ле те ти ави о и божанствена. Шофер ске опе ре Рад ми ле Ба ко че вић, ном, сву да су раз ба ца ни још од 24-25 година очигледно ко ја је обе ле жи ла три де це ни је не спа ко ва ни ко фе ри, гар де јој је био љубавник“ ра да. Хо но рар – 25.000 ма ра ро ба, при бор, књи ге, ру ко ка! пи си. Чи та во Ара ба ло во по У Цен тру „Са ва„ је пе вао у зо ри ште. Ту је и знат но мла Пу чи ни је вој „То ски“ у уло зи Ка ва да ро си ја, са сла вље ђа де вој ка, Фран цу ски ња, с не моћ ним оста ци ма кон ни цом у на слов ној уло зи. Про сла вље ни Шпа нац је ре вен ци о нал не љу ба зно сти, по лу го ла. Ара бал у пла вом као: ба де-ман ти лу, још ма њи, чвор но ва ти ји и чу па ви ји не „Ме ђу свим спек та кли ма, опе ра је нај жи вља. Та ње го што сам га за ми шљао, ср да чан али и од су тан. С те на осе ћај ност и ро ман тич ност жи ви стал но у на шим ле фо ном на гај тан ма не ври ше, пре ска чу ћи сав онај не нај ду бљим емо ци ја ма и за то ин те ре со ва ње за њу не ће ред. Ни ма ло му не сме та при су ство стран ца. Ка же ми би ти ума ње но. Је ди на те шко ћа је што би сад сви да да го во рим упо ре до с њим док се с не ким пре ко те ле пра ве огром не пред ста ве ко је мно го ко шта ју“. фо на над ви ку је. ’Ко ли ко ће те ми то пла ти ти’, по на Рад ми ла Ба ко че вић је об ја сни ла: вља, а ја ни сам си гу ран да ли се то од но си на ме не или „Пла си до и ја смо на сту па ли у опе ри „Де вој ка са за те ле фон ског са го вор ни ка. па да’. У јед ном тре нут ку он се до бро по се као на ча шу „Ара бал и да ље го во ри, не жно, па нич но, са скра ко ја му се сло ми ла у ру ци. Из по се ко ти не је по цу ри ла мом за бри ну то сти на ли цу и не опа зив ши чак да је ње крв, али пред ста ва је ишла да ље. Не ка ко сам му до ба гов соб ни са го вор ник већ на сте пе ни шту“.

Kwi gu Ra do va na Po po vi }a „SLAV NI GO STI SR BI JE XX VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto, po 910 di na ra, ili na ru ~i ti pu tem te le fo na 021/6622–609 ili i-mej la knjizara4@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. od 1. januara 1953. Slobodna vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SvetoZaR MaRKovi] toZa pogubqen od okupatora 9. februara 1943. izdava~ „Dnevnik vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, bu le var oslobo|ewa 81. te le faks re dak ci je 021/423-761. elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, in ter net: www.dnevnik.rs. glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. besplatni mali oglasi za oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: aiK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

utorak15.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Уто рак ће те до жи ве ти ве о ма емо тив но, по го то во по во дом де це и уку ћа на. Не мој те све лич но схва та ти, по не што и ни је у ва шем до ме ну. У по слу се ста би ли зу је те и утвр ђу је те по ла зне осно ве.

BIK 20.4-20.5.

Не рад ни дан је при ли ка да се од мо ри те и на спа ва те до ми ле во ље. Ују тру се мо же те из ле жа ва ти у свом кре ве ти ћу, уз ка фу и до ру чак. Не ка уго ђај бу де пот пун. По вра ти те енер ги ју и сна гу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

15. februar 2011.

Ни шта вас не мо же из не на ди ти ни сми ри ти. Дру штве ни сте, ак тив ни и пу ни иде ја. Са мо не мој те би ти нер во зни и све ће те ћи сво јим то ком, ко ли ко мо же. Тро ши те но вац и ула же те у оно што вред ну је те. Ме сец да нас пло ви кроз ваш знак па сте по ро дич но ори јен ти са ни. У кру гу свог до ма се нај бо ље од ма ра те и уче ству је те у те ку ћим де ша ва њи ма уку ћа на. С де цом мо же те не што да пла ни ра те.

Дан је као ство рен да се са кри је те од све га и свих, иза за тво ре них вра та свог до ма. Мо же те по се ти ти ши ру фа ми ли ју и род би ну, да на док на ди те про пу ште но, да по де ли те то пла осе ћа ња и са о се ћа ња.

Да ли се да нас и ви од ма ра те, као сав нор ма лан свет, или мо жда ра ди те? Пи та ње за ми ли он до ла ра. Ис пла ти се ула га ти у ду го роч не пла но ве и про јек те, али при то ме не мо ра те би ти роб по сла.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

У свом до му, скром но али до вољ но и пот пу но ле по, про во ди те вре ме с уку ћа ни ма. Си ви ло да на до при но си ду жем и ду бљем сну, од мо ру, па сив но сти. По бољ шај те иму ни тет и апе тит ви та ми ни ма.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Пу то ва ња, на ја ви или у сну, увек су ак ту ел на и до бро до шла. Ме ђу тим, све је ма ње сло бод ног вре ме на и све ви ше не ких но вих по сло ва ко је тре ба да ис ко ри сти те што бо ље. Ба ви те се спор том.

Парт нер ски од нос за ви си од вас. Не бу ди те кру ти и ре зер ви са ни већ по ка жи те емо ци је и стра сти. Ослу шни те ин ту и ци ју. Не ке жен ске осо бе су у су ко бу или про бле му. По са ве туј те их, до бро на мер но.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Увек не ке но ве оба ве зе не да ју вам ми ра та ко да ће те и да нас би ти ве о ма ан га жо ва ни, што нео п ход но, што са свим су ви шно. Али, ва жно је да се осе ћа те при мен љи во и ко ри сно. Дру штво.

Тро ши те се кон стант но, под про мен љи вим окол но сти ма. Вре ме цу ри по пут пе ска у пе шча ном са ту, што ни је раз лог да бу де те у па ни ци. Сми ри те се и ме ди ти рај те. Све је јед но, и сви смо јед но.

Је дан му дар чо век је ре као да не по сто ји пут за сре ћу већ је сам пут сре ћа. На том пу ту, ра дуј те се све му што се де ша ва или не де ша ва, оно ме ка ко је сте. Но ви по сло ви вас че ка ју.

TRI^-TRA^

Па ме ла ту жи ла бив шег деч ка V REMENSKA

Плеј бо је ва зе чи ца и глу ми ца Па ме ла Ан дер сон ту жи ла је бив шег деч ка Ло рен са Ха ли јеа од ко јег тра жи ми ли он до ла ра од ште те јер јој ни је ку пио стан као што је обе ћао пре не ко ли ко го ди на. Па ме ла Ан дер сон је 2006. го ди не при ста ла да ре кла ми ра гра ђе вин ску ком па ни ју ње ног та да шњег деч ка Ло рен са Ха ли јеа, ко ја је у Лас Ве га су гра ди ла лук су зно на се ље. Пре ма тврд ња ма зве зде се ри је „Чу ва ри пла же”, Ло ренс јој је обе ћао стан, ко ји она ни кад ни је до би ла, па је са да од лу чи ла да обе ћа ње ис пу ни на су ду. Пре ма са зна њи ма аме рич ких та бло и да, Па ме ла у ту жби твр ди да јој је Ха ли је обе ћао ми ли он до ла ра ако њен стан не бу де за вр шен у пла ни ра ном ро ку. С об зи ром на то да су њих дво је би ли у ве зи све до про шле го ди не, рок је кон стант но по ме ран, а Па ме ла је са да од лу чи ла да то ме ста не на крај. Пр во са слу ша ње би тре ба ло да бу де оба вље но кра јем ме се ца.

PROGNOZA

О блачнО

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

3

Sombor

4

Kikinda

3

Vrbas

3

B. Palanka

3

Zrewanin

3

S. Mitrovica

4

Ruma

4

Pan~evo

4

Vr{ac

2

Srbija Beograd

4

Kragujevac

5

K. Mitrovica

8

Ni{

6

Evropa

и сувО

Madrid

НО ВИ САД: Облач но и углав ном су во вре ме. Ве тар слаб ис точ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -1, а мак си мал на око 3 сте Rim пе на.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Хлад но, облач но и углав ном су во вре ме, са мо на ис то ку уз по вре ме ну по ја ву сла бог сне га. Ве тар уме рен ис точ ни и ју го и сточ ни. При Cirih ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -2, а мак си мал на 4 сте пе на.

Berlin СР БИ ЈА: Облач но и ве ћи ном су во вре ме. У Ти моч кој кра ји ни и по не где на ис то ку Вој во ди не уз по ја ву сла бог сне га. Ве тар уме рен ис точ ни и ју го и- Be~ сточ ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -2, а мак си мал на Var{ava 9 сте пе ни на крај њем ју гу Ср би је. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: На ред них да на ду ва ће по ја Kijev ча на ко ша ва у По мо ра вљу и По ду на вљу са уда ри ма од 60 до 80 км/х, а на Moskva ју гу Ба на та и до 100 км/х. Од сре де, че тврт ка то пли је. Би ће ве ли ка раз ли ка у тем пе ра ту ра ма из ме ђу хлад ног ис то ка зе мље и то плог ју га, а по го то во за Oslo па да где ће тем пе ра ту ре по не где пре ла зи ти 15 сте пе ни. У че твр так и пе так по не где ки ша. За ви кенд за хла ђе ње, у су бо ту ки ша, а у не де љу са сне гом. St. Peterburg

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва на би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја ће ре ла тив но по вољ но ути ца ти на хро нич не бо ле сни ке. Из ве стан опрез се пре по ру чу је код нер вно ла бил них осо ба. Не рас по ло же ње и сма ње ње рад не спо соб но сти су мо гу ћи у бла жој фор ми код осе тљи вих осо ба.

10 13 9 7 0 5 -6

VIC DANA Из ла зи по ли ца јац из пе ка ре, на и ла зи на при ја те ља и ка же му: - Ако по го диш ко ли ко имам ки фли у џе пу, да ћу ти обе.

-9 -18 -8 -10

Atina

15

Pariz

8

Minhen

7

Budimpe{ta

4

Stokholm

-5

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

190 (-11)

Slankamen

316 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

253 (-9)

Zemun

342 (-2)

Bogojevo

218 (-2)

Pan~evo

354 (4)

Smederevo

498 (4)

Ba~. Palanka 235 (-2) Novi Sad

253 (0)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

297 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

320 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

324 (0)

NERA

Hetin

136 (82)

TISA

111 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

S. Mitrovica 200 (-14) Beograd

Kusi}

291 (0)

76 (4)

Re{ewe iz pro{log broja