Dnevnik 15.februar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

15. I 16. FEBRUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23348 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

EVROP SKO PRI ZNA WE PO KRA JI NI I GRA DO VI MA

Vojvodina me|u deset regiona budu}nosti

str. 4

Danas „Dnevnikov” dvobroj Povodom Dana dr`avnosti Srbije, „Dnevnik” danas izlazi kao dvobroj za 15. i 16. februar. Slede}e izdawe lista na kioscima }e se na}i u petak, 17. februara.

NASLOVI

Politika 3 Ukida se odluka o sukobu interesa

Foto: N. Stojanovi}

Ekonomija 4 Bitka Kosti}a i Vojvo|anske banke za brodogradili{te 4 Banke jure {tedi{e i di`u kamate na devize 4 Iz „Karneksa” oti{lo 247 dobrovoqaca

Poqoprivreda 6 „Mitros” mera~e Danci, Italijani i Slovenci

Novi Sad 9 Sve vi{e obolelih od {uge

Vojvodina 11 [trajka~i ostavqeni bez grejawa

\okovi}u Kara|or|eva zvezda

Dru{tvo 13 Za razbijawe treme i generalna proba

str. 2

Crna 15 Tragedija izbegnuta za minut

Spasonosni obrok

Tokom dana otopqewe

^la no vi i vo lon te ri Dru {tva za za {ti tu i pro u ~a va we pti ca Sr bi je iz No vog Sa da ju ~e su or ga ni zo va no hra ni li labudove i galebove na Du na vu kod ve sla~ kog klu ba „Da nu bij us”. Zbog ve o ma hlad nog vre me na, za le |e ne re ke i ne do stat ka hra ne, ve li ki broj pti ca je ugi nuo. Ka ko bi po mo gli pti ca ma da pre gu ra ju ovu zi mu, ~la no vi dru {tva, ali i gra |a ni, sva ko dnev no do no se hleb, zr ne vqe, se me we, a po mo} je pru `io i In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo, ko ji je do pre mio ku ku ruz i sun co kret. str. 7

Najvi{a temperatura 2 °S

KA DA ]E KRE NU TI SA O BRA ]AJ IS POD IRI [KOG VE N CA

Luftirawe Pali}kog jezera

Tunel kroz Fru{ku goru ~eka novce ili koncesiju

str. 5

str. 22

NO VO SAD SKA KRI MI NA LI STI^ KA PO LI CI JA RA SVE TLI LA OSAM RAZ BOJ NI [TA VA

[estoro dolijalo zbog pqa~ki mewa~nica, pumpi i prodavnica

str. 15

SPORT

n HET-TRIK KATAIJA, POVRE\ENI MOREIRA I ABUBAKAR U POBEDI VOJVODINE PROTIV UKRAJINACA

str. 16 – 20

n MIQKOVI] NAJBOQI ODBOJKA[ SVIH VREMENA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

POLiTikA

15.i16.februar2012.

Ta di}: Re fe ren du mom se od ma è Sr bi ji Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e da je odr à va we re fe ren du ma na se ve ru Ko so va i Me to hi je {tet no za in te re se dr à ve Sr bi je. Pred sed nik Ta di} je re kao da raz u me po tre bu Sr ba na se ve ru Ko so va i Me to hi je da is ka ù svo ju po li ti~ ku vo qu, ali i is ta kao da ne po sto ji mo gu} nost da lo kal ne sa mo u pra ve u~i ne vi {e od dr à ve u re {a va wu pro ble ma srp skog sta nov ni {tva u ju `noj po kra ji ni. – Ovaj po tez ~el ni ka op {ti na na se ve ru Ko so va mo è sa mo sma wi ti po ten ci jal dr à ve, i ni -

je u ko rist in te re sa Sr ba u Po kra ji ni. Na ovaj na ~in od ma `e se dr `a vi u od bra ni le gi tim nih in te re sa na Ko so vu i Me to hi ji – re kao je pred sed nik Sr bi je. Ta di} je, u iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma, po no vio da Sr bi ja ne }e pri zna ti ne za vi snost Ko so va, da po {tu je Re zo lu ci ju 1244 i da tra ga za re {e wem za na stup pred stav ni ka Pri {ti ne na re gi o nal nim fo ru mi ma ko je ne }e zna ~i ti ni eks pli cit no ni im pli cit no pri zna va we ne za vi sno sti.

REFERENDUM NA SEVERU KOSOVA

„Po ru ka sve tu i Sr bi ji” Gra |a ni u tri op {ti ne na se ve ru Ko so va ju ~e su se na re fe ren du mu iz ja {wa va li o od no su pre ma in sti tu ci ja ma Ko so va. Gla sa~ ka me sta u Ko sov skoj Mi -

tro vi ci, Zve ~a nu i Zu bi nom Po to ku otvo re na su u se dam ~a so va i gla sa we se od vi ja lo bez pro ble ma. Oko 35.000 gra |a na s pra vom gla sa u ~e ti ri srp ske

op {ti ne na se ve ru Ko sme ta iz ja {wa va lo se o re fe ren dum skom pi ta wu: „Da li pri hva ta te in sti tu ci je ta ko zva ne Re pu bli ke Ko so vo”.

– U tri op {ti ne na se ve ru Ko so va do 16 ~a so va na re fe ren dum je iza {lo 31,5 od sto, od no sno 8.356 upi sa nih gra |a na – sa op {tio je ~lan re fe ren dum ske

ko mi si je za du `en za od no se s me di ji ma Qu bo mir Ra do vi}. Naj ve }i od ziv bio je u Ko sov skoj Mi tro vi ci – 3.977 oso ba, ili 39,1 od sto gra |a na, u Zu bi nom Po to ku 1.927, ili 37 od sto, a u Zve ~a nu je od ziv bio naj ma wi – 2.452 li ca, ili 30 od sto gra |a na s pra vom gla sa. U se ver noj Mi tro vi ci, Zve ~a nu i Zu bi nom Po to ku gra |a ni gla sa ju dva da na, a u Le po sa vi }u sa mo 15. fe bru a ra. Od {tam pa no je 35.500 re fe ren dum skih li sti }a, od ko jih je dan broj i na al ban skom je zi ku. Gla sa se na 82 me sta, u Ko sov skoj Mi tro vi ci na 13, u Zve ~a nu na 11, u Zu bi nom Po to ku na 25 i u Le po sa vi }u na 33 me sta. Pred sed ni ci skup {ti na op {ti na Zve ~an, Ko sov ska Mi tro vi ca, Zu bin Po tok i Le po sa vi} iz ja vi li su da su sve sni to ga da re fe ren du mom ne }e bi ti re {e ni svi pro ble mi, ali su iz ra zi li uve re we da }e to bi ti „ja ka po li ti~ ka po ru ka” sve tu i dr `a vi Sr bi ji da Sr bi na tom pro sto ru ne pri hva ta ju ko sov ske in sti tu ci je.

POSLANIK DS-a DRAGI[A \OKOVI] GLASAO U KOSOVSKOJ MITROVICI

Je di no va lid na De kla ra ci ja Skup {ti ne Sr bi je

Po sla nik DS-a u Skup {ti ni Sr bi je iz Ko sov ske Mi tro vi ce Dra gi {a \o ko vi} ju ~e je sa su pru gom gla sao u svom gra du iz ja {wa va ju }i se sa su gra |a ni ma na re fe ren dum sko pi ta we o pri hva ta wu pri {tin skih in sti tu ci ja. On ka è da ne zna da li su svi oni ko ji su u Be o gra du, a bi ra li su ih gra |a ni i ta ko do {li na funk ci ju, do {li u svo ja se la ili me sta sta no va wa na se ve ru i svo ju pri ~u po no vi li su gra |a ni ma, pa bi la za re fe ren dum ili pro tiv we ga. – Po zvao sam ih da po no ve pri ~u i bu du sa svo jim na ro dom i po de le we go vu sud bi nu. Tre ba lo bi da ka ù to {to ne {to vi {e zna j u od obi~ n og sve ta, a ko li ko su me po slu {a li i {ta su u ra di li, ni sam u to ku. Sva ko ima de mo krat sko pra vo da se iz ja sni i za ovaj re f e r en d um i pro t iv we g a, ali i oba ve zu da ob ja sni mi {qe w e oni ma ko j e pred s ta vqa, ili è li da pred sta vqa u Be o gra du – ka è \o ko vi}, i ob ja {wa va da gla sa we u we go vom gra du pro ti ~e mir no i uobi ~a je no. – Kod nas su od 2000. go di ne, i ka da su iz bo ri, spla snu le te ne ke po seb ne at mos fe re, ta ko da su sve to uobi ~a je ni da ni ov de – ob ja {wa va sa go vor nik, i ka è da ni je pri me tio po zva ne po sma tra ~e na gla sa~ kim me sti ma, ali da je mno go stra nih eki pa i no vi na ra do {lo na se ver i s ne ki ma je i raz go va rao. Na pi ta we {ta mi sli kao gla sa~ i ì teq se ve ra KiM da }e se do go di ti 16. fe bru a ra na k on re f e r en d um s kog iz j a -

{wa v a w a, \o k o v i} uz v ra } a: „Ve ruj te, ni {ta“. – I sa mim tim je ~ud no za {to je s „ne ke stra ne“ do {lo to li ko ne ga tiv nih re ~i i ener gi je usme re no na ovu pri ~u. Ne }e bi ti ve li ke ha la bu ke ni 17. fe bru a ra, ni na da qe, a po no vi }u pri ~u da ni smo u ru ke uze l i pu { ku ili no` ve} olov ke, a wi ma se na ova kav na ~in naj bo qe re {a va ju stva -

ri u ì vo tu, a ni ka ko na si qem, pro tiv ko jeg smo bi li i bi }e mo. Me |u tim, ne }e mo do zvo li ti ni dru gi ma, ko li ko je u na {oj mo }i, da nam ne kim na sil nim sred stvi ma i me to da ma na me }u svo ja re {e wa – na gla {a va \o ko vi}. Na tvrd we opo zi ci je u Od bo r u Skup { ti n e Sr b i j e za KiM, ~i ji je i on ~lan, da je ovaj re fe ren dum „jo{ je di na nit ko ja }e u bu du} no sti KiM dr à ti u ve zi sa Sr bi jom“, on ka è da se to ba{ ne mo è re }i, kao ni za ba ri ka de. – Ima tu vi {e ni ti, a naj ve }a je vo qa, è qa ovog na ro da ko ji ì vi, da kle i me ne ko ji s wi ma è lim i da qe da ì vim u

Ko sov skoj Mi tro vi ci, Zve ~a nu, Zu bi nom Po to ku i Le po sa vi }u, i da bu de ka ko je i sa da. Ta od lu~ nost, `e qa na ro da da osta ne na ovom pro sto ru i bu de deo Sr bi je je ne {to naj ja ~e – kon sta tu je po sla nik DS-a. Na pi ta we da li se s osta lim po sla ni ci ma s KiM, ko ji su se su prot sta vi li sta vu vla da j u } e ve } i n e u nad l e ` nom par la men tar nom od bo ru, pri bo ja va ne ka kvih re per ku si ja zbog to ga, \o ko vi} uz vra }a da ne bi „ta ko re kao jer nig de ni sam vi deo zva ni ~an stav vla da ju }e ve }i ne“. – Ovo ni je stra na~ k a te m a i DS ni je ni na jed nom stra na~ kom or ga nu od l u ~ i v ao i ras pra vqao o to me da bi se o woj ne ko iz ja { wa v ao, ni t i je par la ment di sku to vao. Ni je dan po s la n ik, po s eb n o ka d a po mi we mo nas iz vla da ju }ih stra na ka s KiM, ni je od stu pio od De k la r a c i j e Skup { ti n e Sr bi je od 30. ju la, i to je je di ni zva ni~ ni va `e }i i va lid ni do ku ment o Ko so vu i Me to hi ji da nas. Su prot ni do ku men ti ne po sto je pa se ni na {i sta vo vi ne mo gu okva li fi ko va ti kao dru ga ~i ji ili kon fron ti ra ju }im, i za to ne vi dim raz lo ga za bi l o ka k ve re p er k u s i j e. Ovo je iz u zet no va `na te ma i qu di mo r a j u da raz mi {qa j u svo j om gla v om o po t re b a m a svog na ro da i su na rod ni ka na Se ve ru KiM – po ru ~u je \o ko vi}. D. Milivojevi}

dnevnik DANAS JE SRETEWE – DAN DR@AVNOSTI SRBIJE

Se }a we na usta ni ke i Sre tew ski ustav Sr bi ja da nas pro sla vqa Dan dr àv no sti – Sre te we – u se }a we na Pr vi srp ski usta nak. Pro sla va je po ~e la ju ~e ar ti qe rij ska paq bom u ka sar ni „De di we”, dok je za da nas u 15 ~a so va za ka za na cen tral na pro sla va u Do mu Na rod ne skup {ti ne Re pu bli ke Sr bi je. Sre te we se od ove go di ne pra znu je dva da na, u sre du i ~e tvr tak, ko ji su pro gla {e ni za ne rad ne. Sr bi ja Dan dr àv no sti sla vi 15. fe bru a ra, obe le à va ju }i 208. go di {wi cu Pr vog srp skog ustan ka, ka da je pod vo| stvom vo `da Ka ra |or |a po ~e la bor ba za oslo bo |e we od Oto man ske im pe ri je, kao i go di {wi cu pro gla {e wa Sre tew skog usta va (1835). Usta nak je po dig nut u Ora {cu kod To po le, a ne po sre dan po vod bi la je „se ~a kne zo va” ka da su u ja nu a- ru Tur ci po bi li ~e ti ri srp ska pr va ka, {to je iza zva la sil no ogor ~e we u na ro du. Od lu ka o po di za wu ustan ka do ne ta je na ve li kom Na rod nom zbo ru u Ora {cu 15. fe bru -

Maneken Pis u {ajka~i û ve na sta tua „Ma ne ken Pis”, sim bol gra da Bri se la, kao i pro {le go di ne, i da nas na Dan dr àv no sti Sr bi je, ob u ~en je u srp sku na rod nu no {wu i iz fon ta ne }e te }i {qi vo vi ca. Sve ~a no obla ~e we sta tue za jed ni~ ki su or ga ni zo va le vla sti gra da Bri se la i am ba sa da Sr bi je u Bel gi ji, na ja vqe no je iz am ba sa de. Sta tua je pri kqu ~e na na bu ren ce sa {qi vo vi com ko ju }e pro la zni ci i tu ri sti mo }i da de gu sti ra ju. [e zde se tak cen ti me ta ra vi so ka sta tua de ~a ka ko ji pi {ki, na pra vqe na po ~et kom se dam na e stog ve ka, pred sta vqa jed nu od naj ve }ih tu ri sti~ kih atrak ci ja u Bri se lu. U skla du s vi {e ve kov nom tra di ci jom, sta tua se ne ko li ko pu ta me se~ no sve ~a no pre svla ~i u raz li ~i te ko sti me, po ras po re du ko ji od re |u ju grad ske vla sti, a iz we, u za vi sno sti od pri li ke, ume sto vo de, po te ~e pi vo ili {am pa wac. a ra, a na ~e lo bu ne pro tiv da hi ja stao je vo`d \or |e Pe tro vi}, od Tu ra ka na zvan Ka ra |or |e (Cr ni). Sr bi su pru à li sna àn oru à ni ot por i tra ì li ve ze s Austri jom i Ru si jom, pa se ta ko bor ba

Po{ta Kara|or|u Ka ko je sa op {te no iz Vla de Sr bi je, po vo dom pra zni ka pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} po lo ì }e lo vo rov ve nac Vla de i, uz vi so ke dr àv ne i voj ne po ~a sti, oda ti po {tu vo `du Ka ra |or |u u cr kvi sve tog \or |a na Oplen cu u To po li. Da nas }e i iza sla nik Vla de Sr bi je, mi ni star kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva Pre drag Mar ko vi} po lo ì ti lo vo rov ve nac Vla de u Ma ri }e vi }a ja ru zi u Ora {cu.

pro tiv da hi ja raz vi la u bor bu pro tiv go to vo ~e ti ri ve ka tur ske ti ra ni je i vla sti. U na red nih ne ko li ko go di na usta ni~ ka voj ska, pod vo| stvom Ka ra |or |a, raz bi la je tur ske sna ge u ~u ve nim bit ka ma kod Ivan kov ca, De li gra da, Mi {a ra, na Su vo do lu, u Be o gra du i dru gim me sti ma i oslo bo di la go to vo ce lu te ri to ri ju ta da {weg Be o- grad skog pa {a lu ka. Pr vi usta nak Sr ba ugu {en je 1813. go di ne, ali je dve go di ne ka sni je buk nuo Dru gi srp ski usta nak i ta da je Sr bi ja ima la ve li kog za {tit ni ka u mo} nom ru skom car stvu sve do 1830. go di na, ka da je na osno vu sul ta no vog ha ti {e ri fa po sta la va zal na dr `a va tur skog car stva. Svi us pe si po stig nu ti po tom, iz me |u 1815. i 1833. go di ne, ima li su iz vo ri {te u Pr vom ustan ku, ko ji je raz vio bor be ne i or ga ni za tor ske spo sob no sti srp skog na ro da. Us pe si u Pr vom i

Dru gom ustan ku, po zna ti u evrop skoj isto ri ji kao „srp ska re vo lu ci ja”, omo gu }i li su da u vre me vla da vi ne kne za Mi lo {a Obre no vi }a bu du uda re ni te me qi mo der ne srp ske na ci je i dr à ve. Pr vi naj vi {i prav ni akt ze mqe, ka kvim se ta da mo glo po hva li ti ma lo ze ma qa u sve tu, usvo jen je na za se da wu Na rod ne sku {ti ne na Sre te we, 15. fe bru a ra 1835. go di ne, ko je je odr à no u por ti pra vo slav ne cr kve u Kra gu jev cu, ta da {woj pre sto ni ci kne è vi ne. Hro ni ~a ri su za be le ì li da je tog da na za se da we Skup {ti ne „ì vo o~e ki va no i od na ro da i od sta re {i na”, da je sti glo bli zu 2.500 zva ni~ nih pred stav ni ka i oko 10.000 zna ti èq ni ka iz va ro {i i oko li ne, a u ~ast do no {e wa Usta va, grad je uve ~e oba sjao va tro met. Ustav je re gu li sao po lo àj kne za, dr àv nog So vje ta i Skup {ti ne, a jed no we go vo po gla vqe bi lo je po sve }e no gra |an skim pra vi ma. Na stao po pro jek tu Di mi tri ja Da vi do vi }a, ve li kog po {to va o ca fran cu skih in sti tu ci ja, Sre tew ski ustav je po sle sa mo 55 da na

êstitka britanske kraqice Bri tan ska kra qi ca Eli za be ta II upu ti la je ju ~e pred sed ni ku Sr bi je Bo ri su Ta di }u ~e stit ku po vo dom Sre te wa, Da na dr àv no sti Sr bi je. „Za do voq stvo mi je da Va {oj ek se len ci ji ~e sti tam Dan dr àv no sti i pre ne sem naj bo qe è qe za sre }u i pro spe ri tet na ro da Sr bi je i vla de u pred sto je }oj go di ni”, na ve de no je u po ru ci We nog kra qev skog vi so ~an stva. Po ru ka kra qi ce Eli za be te II po sta vqe na je na saj tu Bri tan ske am ba sa de u Be o gra du. opo zvan zbog pro te sta Tur ske, Austri je i Ru si je, ko je su ga sma tra le pre te ra no li be ral nim. Sr bi ja je po no vo na ci o nal ni pra znik po ~e la da sla vi na Sre te we 2002. go di ne, ali tek na kon pu nih 89 go di na, po sle odva ja wa Cr ne Go re 2006. go di ne, pr vi put to po no vo ~i ni kao sa mo stal na dr à va. P. K.

Novaku \o ko vi }u Ka ra |or |e va zve zda Pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di} od li ko vao je, po vo dom Da na dr àv no sti, 17 za slu `nih po je di na ca i in sti tu ci ja. Naj vi {e dr àv no pri zna we, Or den Ka ra |or |e ve zve zde pr vog ste pe na, do de qe no je naj bo qem te ni se ru sve ta No va ku \o ko vi }u. \o ko vi} je do bio or den za na ro ~i te za slu ge i uspe he u pred sta vqa wu Re pu bli ke Sr bi je, kao naj bo qi „am ba sa dor” Sr bi je u sve tu. Od li ko van je i Ge or gij Ser ge je vi~ Pol tav ~en ko, Or de nom srp ske za sta ve pr vog ste pe na, za na ro ~i te za slu ge u raz vi ja wu me |u na rod nih od no sa i pri ja teq stva na ro da Sr bi je i Ru si je. Ak ci o ni tim za lo ci ra we i hap {e we ha {kih be gu na ca od li ko van je Sre tew skim or de nom pr vog ste pe na, za na ro ~i te za slu ge na za {ti ti i una pre |e wu prav ne dr à ve. Sre tew skim or de nom dru gog ste pe na od li ko va ni su Srp sko le kar sko dru {tvo, po zo ri {ni re di teq De jan Mi ja~, Is tra ì va~ ka sta ni ca Pet ni ca. Sre tew skim or de nom tre }eg ste pe na od li ko va ni su Jo van ]i ri lov i dr Mi o drag Stoj ko vi}. Or de nom za slu ga za od bra nu i bez bed nost pr vog ste pe na od li -

ko va na je Bez bed no sno-in for ma tiv na agen ci ja. Sr bin iz Tre bi wa, ko ji je 1993. go di ne ustao u za {ti tu kom {i je Bo {wa ka ko ga je na pa la gru pa na sil ni ka, Sr |an Alek si} post hum no je od li ko van zlat nom me da qom „Mi lo{ Obi li}” za is po qe nu hra brost i de lo li~ nog he roj stva. Zlat nom me da qom „Mi lo{ Obi li}” za is po qe nu hra brost i de la li~ nog he roj stva post hum no je od li ko va na Di a na Obek ser-Bu di sa vqe vi}, Austri jan ka ko ja je spa sla si gur ne smr ti 12.000 srp ske de ce iz kon cen tra ci o nih lo go ra na te ri to ri ji NDH za vre me Dru gog svet skog ra ta. Slo bo dan Cve ti} iz Po li cij ske upra ve za grad Be o grad post hum no je od li ko van zlat nom me da qom „Mi lo{ Obi li}” za is po qe nu hra brost i de la li~ nog he roj stva. Iz gu bio je `i vot od po vre da za do bi je nih pri li kom spre ~a va wa iz vr {e wa raz boj ni {tva 20.ok to bra 2011. go di ne u Ko mer ci jal noj ban ci u Uli ci Ma ri ja ne Gre go ran u Be3ogra du. Alek san dar Rk man iz Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu post hum no je od li ko van zlat nom me da qom „Mi lo{ Obi li}” za is po qe nu hra -

brost i de la li~ nog he roj stva. Iz gu bio je ì vot 21. ju la 2011. go di ne u Zre wa ni nu, pri li kom pred u zi ma wa slu `be nih rad wi u ci qu spre ~a va wa kri vi~ nog de la na si qa u po ro di ci. Si ni {a Hr wez iz Po li cij ske upra ve u No vom Sa du post hum no je od li ko van zlat nom me da qom „Mi lo{ Obi li}” za is po qe nu hra brost i de la li~ nog he roj stva. Iz gu bio je ì vot 30. ok to bra 2011. go di ne, to kom po li cij ske in ter ven ci je u No vim Le din ci ma, ka da je na we ga i ko le gu ba ~e na ru~ na bom ba. Po vo dom Da na dr àv no sti pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je od li ko vao je sre br nom me da qom za hra brost „Mi lo{ Obi li}” za is po qe nu hra brost i de la li~ nog he roj stva od re |e ni broj pri pad ni ka Od re da @an dar me ri je u Be o gra du. Zlat nom me da qom za za slu ge od li ku ju se rad ni ci Ru dar skog ba se na „Ko lu ba ra”. Po vo dom po ka za ne po `r tvo va no sti pri li kom ukla wa wa po sle di ca ele men tar ne ne po go de, pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je od li ko vao je me da qom za rev no snu slu `bu pri pad ni ke Voj ske Sr bi je i MUP-a – Sek to ra za van red ne si tu a ci je.

c m y

politika

dnevnik

OPRO [TAJ NA SED NI CA OVOG SA ZI VA SKUP [TI NE APV 27. FE BRU A RA

Uki da se od lu ka o su ko bu in te re sa Pre is te ka man da ta i ras pi si va wa iz b ro r a, ko j e se o~e ku je po ~et kom mar t a, ak t e ul ni sa ziv Skup {ti n e Voj v o d i n e odr `a }e jo{ jed nu sed n i c u, ko j a je pla n i r a n a za 27. fe b ru a r, sa z na j e „Dnev nik”. Po re ~ i m a ko or d i n a t o r a ko a li ci je vla da ju }e u Voj vo di ni Dra go sla v a Pe t ro v i } a, na po sled woj se si ji po kra jin ski po sla n i c i tre b a l o bi da sta v e van sna ge po kra jin sku od lu ku o ne spo ji vo sti funk ci ja, usvo je nu u pro le }e 2010. go di ne. – S ob z i r om na to da je Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je u me |u vre me nu usvo ji la pra vil nik o re a li za ci ji za ko na ko jim se re gu li {e pi ta we su ko ba in te re sa, ne ma po tre be za po sto ja wem ovog po kra jin skog ak ta i mi }e mo na sle de }oj sed ni ci Skup {ti ne Voj vo di ne pred lo `i ti da

se on sta vi van sna ge – re kao je Pe tro vi}. Pod se ti mo, po kra jin ska od lu ka o ne spo ji vo sti funk ci ja do ne ta je u je ku po le mi ke iz me |u po kra jin skih vla sti i Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je zbog po zi ci je ve }in ski iz ba ra nih po sla ni ka ko ji su bi li i pred sed ni ci u op {ti na ma ili gra do vi ma. Iz me |u osta log, ovom od lu kom wi ma je omo gu }e no da za dr `e du ple fun cki je do

is te ka ovog ma na da ta. Me |u tim, ve }i na ih je, na kon od lu ke Ustav nog su da ko jom je oce we no da su te funk ci je ne spo ji ve, ipak pod ne la ostav ke na jed nu od wih. Po kra jin skim pro pi som je, pak, one mo gu }e no da po kra jin ski po sla ni ci isto vre me no bu du ~la no vi uprav nih od bo ra u dru gim usta no va ma, dok je re pu bli~ kim pra vil ni kom oce we no da te funk ci je ni su u su ko bu in te re sa.

Dra g o s lav Pe tro vi} je na ja vio da }e na dnev nom re d u ove sed n i c e bi ti i do ku men ti ~i jim usva ja wem se omo g u } a v a re a l i za c i j a ne d av n og usvo j e n og Pro stor n og pla n a APV. Ta k o | e, on je na veo i da }e se od lu ~i va ti o tran sfor m a c i j i Po kra j in s kog fon d a za raz voj, ko ja bi tre ba lo da usle di od 1. ja nu ar a sle de }e go di ne. Ak tu el ni sa ziv Skup { ti n e APV kon sti tu i san je u ju lu 2008. go di ne, a iz bo ri za no vi odr `a }e se po ~et kom ma ja, isto vre me no s lo kal nim i re pu bli~ kim par la men tar nim iz bo ri ma. Zbog spe ci fi~ no sti po kra jin skog iz bor nog si ste ma, po ko jem se po lo vi na od 120 po sla ni ka bi ra po pro por ci o nal nom si ste mu a po lo vi na po ve }in skom, u Voj vo di ni }e bi ti or ga ni zo van i dru gi iz bor ni krug. B. D. S.

PAR TI JA UJE DI WE NIH PEN ZI O NE RA SR BI JE O KO A LI CI JA MA

Re for mi sti Voj vo di ne bi s PUPS-om i SNS-om Li der Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je Jo van Kr ko ba bi} raz go va rao je s pred stav ni ci ma Uje di we ne se qa~ ke stran ke i Re for mi sta Voj vo di ne o mo gu }em za jed ni~ kom na stu pu na pred sto je }im iz bo ri ma, a od lu ka o sa rad wi o~e ku je se na red ne sed mi ce, sa op {te no je ju ~e iz PUPS-a. Kr ko ba bi} je, ka ko je sa op {te no, is ta kao da mu je dra go {to USS i Re for mi sti Voj vo di ne po ka zu ju sprem nost za sa rad wu s PUPS-om na na red nim iz bo ri ma i da su raz go vo ri bi li ko rekt ni i vo |e ni s raz u me va wem. Pred sed nik USS-a, ko ji je i pred sed nik op {ti ne Svr qig,

Mi li ja Mi le ti} re kao je da ta stran ka `e li da na pred sto je }im iz bo ri ma bu de u ko a li ci ji s PUPS-om pre sve ga zbog wi ho vih do sa da {wih re zul ta ta, bri ge o ugro `e nim ka te go ri ja ma sta nov ni {tva i do sled nog za la ga wa u obla sti so ci jal ne po li ti ke. Li der PUPS-a raz go va rao je i s pred sed ni kom Re for mi sta Voj vo di ne Ne deq kom [qi van cem. Ta stran ka je ta ko |e iz ra zi la in te res da na na red nim iz bo ri ma na stu pi s PUPS-om. [qi va nac je za „Dnev nik” re kao da su raz go va ra li o lo kal nim, po kra jin skim i re pu bli~ kim iz bo ri ma, ali da jo{ ni {ta kon kret no ni je do go vo re no jer

RV na red nih da na o~e ku ju raz go vo re i s dru gim vla da ju }im par ti ja ma, kao i sa Srp skom na pred nom stran kom. – Re for mi sti Voj vo di ne ne `e le da vla da ju ne go da u~e stvu ju u vla sti s do brim so ci jal nim pro gra mom i ak cen tom na pen zi o ne re i rad ni ke. Sma tra mo da su PUPS i SNS dve is kre ne gru pa ci je ko je bi to mo gle ostva ri ti – do dao je [qi va nac. On je oce nio da je obo stra ni in te res RV-a i PUPS-a da na pred sto je }im iz bo ri ma na stu pe za jed no, i pod se tio na to da su Re for mi sti 2007. go di ne, na pred sed ni~ kim iz bo ri ma, po dr `a li kan di da ta Jo va na Kr ko ba bi }a.

Na pi ta we da li su raz go va ra li o po li ti ci ko ju u Voj vo di ni za stu pa ju Re for mi sti, [qi va nac je od go vo rio da je „kurs RV-a de cen tra li za ci ja dr `a ve, a ne ot ce pqe we Voj vo di ne”, ali da za sa da to ni je bi la te ma. – Mi smo za sta bil nu i eko nom ski ja ku Voj vo di nu, kao i Sr bi ju. Na{ pro je kat je sa vez srp skih dr `a va, fe de ral nih je di ni ca, s Ko so vom i Voj vo di nom, jer i Ko so vo je neo tu |i vi deo Sr bi je – re kao je [qi va nac. Po we go vim re ~i ma, RV „ni su oni sta ri re for mi sti”, a sem u No vom Sa du, ima ju svo ja 43 lo kal na od bo ra u Voj vo di ni. S. N. K.

Ili}: Kra gu je vac ble {ti kao Las Ve gas Li der No ve Sr bi je Ve li mir Ili} iz ja vio je ju ~e da je dr `a va u „pot pu nom ko lap su, ali ne zbog sne ga ve} zbog ak tu el ne po li ti ke i kri ze u vla da ju }oj ko a li ci ji”. Ili} je na kon fe ren ci ji za no vi na re do dao da Sr bi ja „tre nut no ne ma vla du”, kao i da ni je mo gu }e da se odr `i sed ni ca par la men ta jer ne po sto ji par la men tar na ve -

}i na ko ja mo `e do no si ti od lu ke. Ili} je do dao i da se Vla da „ogra |u je” od re fe ren du ma na se ve ru Ko so va i Me to hi je da bi se „do dvo ri la ne ko me”, kao i da je ak tu el na vlast Sr bi ju uda qi la od Evrop ske uni je. Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, ka `e Ili}, „svu da se ogla {a va, ~i sti sneg, go vo ri da po je di na do ma }in stva ne -

}e pla }a ti ra ~un za stru ju, ume sto da re {a va eko nom ske pro ble me, pi ta we Ko so va i Me to hi je, sta tus ‘Fi ja ta’ u Sr bi ji...”. On je do dao i da se od lu ka o {ted wi elek tri~ ne ener gi je pri me wu je se lek tiv no pa, ka ko je na veo, „Kra gu je vac ble {ti kao Las Ve gas”, a po je di ni gra do vi su u „pot pu nom mra ku”.

REKLI SU

Ko {tu ni ca: [te ta od SSP-a Pred s ed n ik De m o k rat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca iz neo je ju ~e tvrd wu da je pri me na Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru ì va wu Sr bi ji na ne la {te tu od 500 mi li o na evra, a da se do ma }a jav nost ob ma wu je ti me da je spo ra zum do neo do bi ti. U pi sa noj iz ja vi me di ji ma Ko {tu ni ca je na veo da se pri ka zi va wem pre fe ren ci ja la i olak {i ca, ko je je Sr bi ja od EU do bi la jo{ 2000. go di ne, kao da je re~ o do bi ti od Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru ì va wu, ob ma wu je do ma }a jav nost. „Isti na je da je EU ta kve pre fe ren ci ja le i olak {i ce da la ve li kom bro ju dr à va ko je ni su i ni ka da ne }e bi ti ~la ni ce EU, kao {to je isti na i da je {te ta pri vre de Sr bi je zbog SSP-a pre ma {i la 500 mi li o na evra”, na veo je Ko {tu ni ca. Po we go vim re ~i ma, da bi se sa kri la ta isti na i {te ta, na de lu je naj gru bqe ob ma wi va we jav no sti.

Ste fa no vi}: Sr bi ja }e u~i ni ti sve – Sr bi ja }e u~i ni ti sve da do bi je sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU, ali pri to me ne }e pre kr {i ti Ustav i Re zo lu ci ju 1244 Sa ve ta bez bed no sti UN – iz ja vio je ju ~e {ef pre go va ra~ kog ti ma Vla de Sr bi je Bo ri slav Ste fa no vi}. Na pi ta we da pro ko men ta ri {e pi sa we pri {tin ske {tam pe da je po se ta po sred ni ka u di ja lo gu EU Ro ber ta Ku pe ra Ko so vu upri li ~e na da bi se iz vr {io pri ti sak na Pri {ti nu u ci qu po sti za wa do go vo ra o re gi o nal nom pred sta vqa wu, on je re kao da to ne mo `e da ko men ta ri {e, ali da Ku pe ru `e li uspeh. – Be o grad je upo znat s Ku pe ro vom po se tom. @e li mo Ku pe ru da ima {to uspe {ni ju po se tu sa {to bo qim re zul ta ti ma. Raz go vo ri se vo de u prav cu po sti za wa neo p hod nog do go vo ra za re gi o nal no pred sta vqa we – ka zao je Ste fa no vi}. On je do dao da }e se tek vi de ti ka kvi }e bi ti re zul ta ti, i do dao da se na sta vqa ju kon sul ta ci je, ne sa mo s Ku pe rom ve} i s dru gim me |u na rod nim ~i ni o ci ma.

Din ki}: Slu {a mo pri vred ni ke Uje di we ni re gi o ni Sr bi je pred sta vi li su ju ~e pri vred ni ci ma u Va qe vu eko nom sku plat for mu te stran ke i sa slu {a li pred lo ge pred u zet ni ka za bo qe funk ci o ni sa we pri vre de u tom kra ju. Eko nom sku plat for mu URS-a u Va qe vu pred sta vi li su pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je i ~la ni ca pred sed ni {tva URS-a Ve ri ca Ka la no vi} i pred sed nik stran ke Mla |an Din ki}. On je iz ja vio Ta nju gu da su on i Ka la no vi }e va ~u li od pri vred ni ka do sta do brih pred lo ga ko ji }e bi ti ugra |e ni u eko nom sku plat for mu URS-a. – @e le li smo da ~u je mo od wih {ta mi sle da tre ba ura di ti u no voj vla di – re kao je Din ki}, is ta kav {i da se ve }i na pred lo ga uglav nom svo di na to da se sma we ili uki nu raz ne bi ro krat ske pro ce du re. On je re kao da bi tre ba lo oba vi ti kom plet nu po re sku re for mu i uki nu ti pa ra fi skal ne na me te, re pu bli~ ke i lo kal ne.

15.i16.februar2012.

Go a ti: Za kle tva vla di iz nad stra na~ kih in te re sa Po li ti~ ki ana li ti ~ar Vla di mir Go a ti oce nio je ju ~e da ni je do bar obi ~aj da po li ti~ ka par ti ja ko ri sti mo gu} nost da uce na ma i pri ti sci ma sme wu je mi ni stre ko je je de le gi ra la u vla du. – Vla da je auto no man or gan, a ne pro du è te tak par ti je. Ni je do bro za duh i tim ski rad vla de da se ta mo gu} nost ko ri sti i da se stran ke le èr no od no se pre ma mi ni stri ma jer su oni, ~im po sta nu ~la no vi vla de – vi {e od pu kih stra na~ kih ka dro va – na veo je Go a ti u iz ja vi Ta nju gu. U prak ti~ nom smi slu, do dao je, to zna ~i da je pri pad nost vla di i za kle tva ko ju je ona pod ne la pri li kom pre u zi ma wa man da ta – ba rem ka da su u pi ta wu do bri obi ~a ji – va `ni ja od usko stra na~ kih raz mi ri ca i in te re sa. Go a ti je ob ja snio da stran ke kao or ga ni za ci je po Usta vu ne ma ju zva ni~ no pra vo da tra è sme nu svog funk ci o ne ra kog su de le gi ra li na po zi ci ju u vla di. Za kon ski gle da no, ostav ka mi ni stra mo è bi ti pri hva }e na sa mo uko li ko od sa mog

mi ni stra for mal nim pu tem do |e do pred sed ni ka vla de, ko ji je na kon to ga pro sle |u je par la men tu na kon sta to va we. U tom smi slu, na veo je Go a ti, uko li ko sam mi ni star ne pri sta ne na to da pod ne se ostav ku na in si sti ra we par ti je, ona ima mo gu} nost da uce na ma ili pri sti ci ma po stig ne ciq – pri ti skom na sa mog funk ci o ne ra ili na vla da ju }u ko a li ci ju ta ko {to }e „pre ti ti” us kra }i va wem skup {tin ske ve }i ne. – Upra vo to je slu ~aj s ini ci ja ti vom SPO-a za sme nu dvo je funk ci o ne ra te stran ke – po ja snio je Go a ti, is ti ~u }i da pri ti sci i uce ne spa da ju u deo ko ji ni je re gu li san za ko ni ma i ni je prav no sank ci o ni san, ali da ih ipak ni je uput no ko ri sti ti jer ugor à va ju auto no mi ju vla de. – Ne pri pa da do brim obi ~a ji ma da par ti ja po te è to svo je pra vo i mi ni stra, zbog ne sla ga wa, ka `wa va sme nom jer bi se u tom slu ~a ju ona mo gla to kom man da ta raz gra |i va ti ko li ko god ne ko po è li.

ASNS I LDP SE SA GLA SI LI

Sr bi ji neo p ho dan pre po rod Ru ko vod stvo Aso ci ja ci je slo bod nih i ne za vi snih sin di ka ta (ASNS) i ~el ni ci Li be ral no-de mo krat ske par ti je sa gla si li su se ju ~e da je Sr bi ji neo p ho dan dru {tve ni, eko nom ski i so ci jal ni pre po rod, sa op {te no je iz tog sin di ka ta. Na sa stan ku je oce we no da je si tu a ci ja u ko joj su gra |a ni i za po sle ni ozbiq na i da su neo p hod ne eko nom ske i so ci jal ne me ra za una pre |e we wi hog po lo à ja. ASNS i LDP, ko ji su pred vo di li pred sed ni ci Ran ka Sa vi} i ê do mir Jo va no vi}, slo ì li su se i oko po tre be si gur no sti za po sle wa i eko nom ske si gur no sti rad ni ka i wi ho vih po ro di ca, na vo di taj sin di kat. U to ku na red ne sed mi ce, ka ko se is ti ~e, na sta vi }e se raz go vo ri i usa gla {a -

va we eko nom skih i so ci jal nih pro gra ma i neo p hod nog dru {tve nog pre po ro da. Osim Ran ke Sa vi} i Jo va no vi }a, sa stan ku su pri su stvo va li i glav ni me na xer i ge ne ral ni se kre tar ASNS-a Dra gan Mi lo va no vi} i Ne boj {a Raj ko vi}, pot pred sed ni ca LDP-a Na ta {a Mi }i} i ~lan Pred sed ni {tva te stran ke Ne nad Mi li}, do da je ASNS.

Is tra ì va we: SNS is pred DS-a, za wi ma SPS No va srp ska po li ti~ ka mi sao (NSPM) pred sta vi la je ju ~e re zul ta te is tra ì va wa jav nog mwe wa po ko ji ma Srp ska na pred na stran ka ima naj ve }u po dr {ku gra |a na s 28,90 od sto, a sle di je De mo krat ska stran ka s 25 od sto i tre }e pla si ra na So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je s 11,20 od sto. Po tom is tra ì va wu, oba vqe nom od 25. de cem bra pro {le do 5. ja nu a ra ove go di ne, cen zus bi pro {le i De mo krat ska stran ka Sr bi je sa 7,5 od sto, Srp ska ra di kal na stran ka sa 6,5 i Li be ral no-de mo krat ska par ti ja sa 6,30 od sto gla so va. Uje di we ni re gi o ni Sr bi je

od sto is pi ta ni ka u od no su na 33,4 od sto za Ni ko li }a. Po tom is tra ì va wu, ra |e nom na uzor ku od 1.200 gra |a na na te ri to ri ji Sr bi je bez ju `ne po kra ji ne, naj u spe {ni ji mi ni star u Vla di Sr bi je je li der so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} s 30,70 od sto, sle di ga li der SDPS-a Ra sim Qa ji} s 22,90 od sto, za tim de mo kra ta Vuk Je re mi} sa 17,90 od sto, pa opet so ci ja li sta Mi lu tin Mr ko wi} s 10,10 od sto... Ula zak Sr bi je u EU po dr à va 46,50 od sto is pi ta ni ka, pro tiv je 37,90, a bez od go vo ra je 15,60 od sto, dok ula zak u NA TO po dr à va 12,70 od sto, ne po dr à va 74,80 od -

Qa ji }u naj bo qa oce na Ka da su is pi ta ni ci oce wi va li po li ti ~a re oce na ma od je dan do pet, Qa ji} je do bio naj vi {u pro se~ nu oce nu od 3,05, pa li der JS-a Dra gan Mar ko vi} – 3,02, Da ~i} 2,84, Vuk Je re mi} i Dra gan \i las – 2,80, od no sno 2,79 i on da Ta di} i Ni ko li} s istom oce nom 2,61. Kao pre mi je ra an ke ti ra ni bi naj vi {e – 18,80 od sto – vo le li da vi de Dra ga na \i la sa, pa 12,70 od sto Alek san dra Vu ~i }a, ali i Je re mi }a (9,20), Da ~i }a (9,00), Mar ko vi }a (8,10), pa Ni ko li }a (7,00), Qa ji }a (6,70)... bi do bi li po dr {ku ~e ti ri od sto gra |a na, SDPS Ra si ma Qa ji }a 2,6, JS 1,80, LSV 1,6 i PUPS 1,4 od sto, a 69,90 od sto is pi ta ni ka je re klo da bi si gur no iza {lo na iz bo re. Re zul ta ti ta ko |e po ka zu ju da su u tom tre nut ku an ke ti ra ni naj vi {e po ve re wa ima li u li de ra SNSa To mi sla va Ni ko li }a – 18,8 od sto wih, a za tim u pred sed ni ka Sr bi je i DS-a Bo ri sa Ta di }a – wih 18,2 od sto. Na pi ta we ka ko bi se opre de li li ka da bi se u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra na {li wih dvo ji ca, Ta di} bi do bio po dr {ku 40,9

sto, a bez od go vo ra je 12,50 od sto is pi ta nih. Kao naj od go vor ni je za to {to Sr bi ja ni je do bi la sta tus kan di da ta za ula zak u EU is pi ta ni ci su s 29,20 od sto ozna ~i li Vla du Sr bi je, za tim Ne ma~ ku – 25,7 i EU – 25,60 od sto, a 72,30 od sto an ke ti ra nih sma tra da ne bi tre ba lo pri hva ti ti kan di da tu ru uko li ko bi uslov za wu bio pre sta nak po dr {ke Sr bi ma na se ve ru Ko so va. Po de la Ko so va bi, po tim re zul ta ti ma, bi la pri hva tqi va za 54,10 od sto, dok je za 32,50 od sto is pi ta nih ne pri hva tqi va.

ekonomija

15.i16.februar2012.

dnevnik

NOVI OBRT U PRODAJI APATINSKE FIRME

Bit ka Ko sti }a i Voj vo |an ske ban ke za bro do gra di li {te Bit ka za Apa tin sko bro do gra di li {te se na sta vqa, i to uz jo{ je dan obrt. Po sle oba ra wa pret hod nog ten de ra, „MK-ko merc„ Mi o dra ga Ko sti }a i Voj vo |an ska ban ka di rekt no }e od me ri ti sna ge u po ku {a ju ku po vi ne ove kom pa ni je pa ko da vi {e – uzi ma ne ka da {weg apa tin skog pri vred nog gi gan ta. Na i me, ka ko „Dnev nik” sa zna je, de po zit za ku po vi nu Apa tin skog bro do gra di li {ta do sa da su upla ti la dva za in te re so va na kup ca – no vo sad ski “MK-ko merc” i Voj vo |an ska ban ka. – To zna ~i da }e se u pe tak, 17. fe bru a ra, u 12 ~a so va ne po sred nom po god bom nad me ta ti ova dva tak ma ca i glav na u~e sni ka obo re nog ten de ra. Po sle to ga ko mi si ja, ste ~aj ni uprav nik, Od bor po ve ri la ca, i po no vo ste ~aj ni uprav -

nik, do ne }e od lu ku o to me ko me }e se pro da ti Bro do gra di li {te i po ko joj ce ni – re kao je ste ~aj ni uprav nik Bro do gra di li {ta Apatin Pre drag Qu bo vi}. Pro ce we na vred nost fir me je 584.279.000 di na ra, a uz po nu du za ku po vi nu za in te re so va ni su mo ra li da upla te i de po zit od

116.855.800 di na ra. Od imo vi ne ko ju po se du je Bro do gra di li {te, na pro da ji je ~e tvo ro brod na ha la od bli zu 5.500 kva drat nih me ta ra, dvo brod na ha la od 2.700 kva dra ta, sin hro ni lift od 1.920, pe skar ni ca od bli zu pet, na vla ~i li {te od 3.500, opre ma oba le na 2.400 kva drat nih me ta ra itd. Vred nost

Na birou 200 radnika Bro do gra di li {te su to kom pro ce du re pro da je obi la zi li i stran ci, ali ni ko od wih ni je upla tio de po zit. Ne zva ni~ no, do la zi li su pred stav ni ci za in te re so va nih iz [vaj car ske i Ho lan di je, za ko ju je ova fir ma niz go di na iz ra |i va la bro do ve. Od pri va ti za ci je 2003. go di ne u ha la ma pred u ze }a je iz ra |e no 33 plo vi la ra znih ti po va, uglav nom za stran ce. Bro do ra di li {tu, iako je bi lo u ste ~a ju, za go di nu da na ja vqa le su se raz ne fir me ra di re mon ta bro do va. Vi {e od 200 rad ni ka, ko ji su se od ste ~a ja pro {le go di ne na {li na Bi rou za za po {qa va we, na da se da }e se ago ni ja usko ro okon ~a ti i da }e ku pac ko na~ no po kre nu ti pro iz vod wu ili re mont bro do va.

imo vi ne Bro do gra di li {ta u ban kro tu je pro ce we na je na 584.279.000 di na ra, dok po tra `i va wa po ve ri la ca iz no se 1,185 mi li jar du di na ra, a je dan od naj ve }ih po ve ri la ca je Voj vo |an ska ban ka.

IZGLEDA DA JE PO^ELO TAKMI^EWE ZA SVAKI EVRO

Ban ke ju re {te di {e i di ù ka ma te na de vi ze Me |u na rod ni dan {ted we je da le ko za na ma, a ban ke ovih da na nu de kli jen ti ma no ve pro gra me za ulo ge i uslo ve po voq ni je od onih ko ji su uobi ~a je ni to kom go di ne. Mo è da se {te di u evri ma, ame ri~ kim do la ri ma, di na ri ma a tu su i {vaj car ski fran ci. Po je di ne fi nan sij ske ku }e ve} su iza o bja vi le svo je pro gra me a dru ge se tek pri pre ma ju. Glo bal na kri za, ko joj se kraj jo{ ne na zi re, iz gle da da se ni je mno go od ra zi la na {ted wu kod nas. Su ma ulo ga po lo è nih u ban ke je 7,6 mi li jar di evra, a jo{ 2008. bi la je 4,8. Me |u tim, ban ka ri ne ma ju raz lo ga za bri gu jer pro ce ne go vo re da je u sla ma ri ca ma, ~a ra pa ma i fi o ka ma jo{ oko tri mi li jar de evra. Za to su i svi iz gle di da no va po nu da ne }e osta ti bez od je ka me |u {te di {a ma upr kos mr {a vom srp skom stan dar du. Ot kud od jed nom no vi pro gra mi? – U kri zna vre me na po li ti ka ba na ka je uvek ista: tru de se da im li kvid nost bu de na {to vi {em ni vou – ka è me |u na rod ni kon sul tant Mi lan Ko va ~e vi}. – Ta da se sma wu je kre dit na ak tiv nost a po ve }a va {ted wa. Ban ke ko je po slu ju na na {em tr ì {tu ima ju mno go raz lo ga za oprez jer je ne po zna ni ca kod nas ve o ma mno go. Ne zna se ho }e li bi ti no vog aran `ma na s MMF-om, ka ko }e se kre ta ti do ma }a va lu ta pre ma evru, ho }e mo li do bi ti sta tus kan di da ta za EU, ko li ka }e bi ti in fla ci ja. Ka da se po slu je u ta kvom okru è wu, po li ti ka po ja ~a ne li kvid no sti iz pre do stro `no sti

Sitna dinarske {tedwa Upr kos broj nim ra ~u ni ca ma ko je su po ka zi va le da se {ted wa u di na ri ma vi {e is pla ti, ~ak 98 od sto ulo ga je u evri ma. Di nar ski ulo zi oslo bo |e ni su po re za od de set od sto. Ali na o~u va we wi ho ve vred no sti i even tu al ni do bi tak uti ~u in fla ci ja i kre ta we kur sa. La ne je rast ce na bio se dam po sto. Ove go di ne nam obe }a va ju sto pu od ~e ti ri pro cen ta, uz mo gu }a od stu pa wa od je dan i po pro ce nat na vi {e ili na ni `e. Do sa da je in fla ci ja uvek iz la zi la iz za cr ta nih joj okvi ra. Da li }e in fla ci ja i kurs bi ti vred ni ji od ve }e ka mat ne sto pe bez po re za, tek }e se ra ~u na ti. na me }e kao se raz bo ri ta. Ne tre ba za bo ra vi ti da se deo nov ca od li va odav de s is pla tom kre di ta uze tih u ino stran stvu, a to je ne iz be `no. [ta, pak, mo gu o~e ki va ti {te di {e ko je su iz bi lo ko jih raz lo ga pro pu sti le pr vu ne de qu no vem bra da po lo `e no vac ili ga po no vo oro ~e?

Re vi zor po tvr dio pro fit NIS-a Naft na in du stri je Sr bi je ob ja vi la je da nas da je ne za vi sna re vi zor ska ku }a „Prajs Vo ter ha us Ku pers„ – PVK po tvr di la ta~ nost fi nan sij skih re zul ta ta te naft ne kom pa ni je za 2011. „Ne za vi sni re vi zor PVK iz dao je ~i sto, ne kva li fi ko va no re vi zor sko mi {qe we, ko jim po tvr |u je ta~ nost i objek tiv nost bi lan snih po zi ci ja u fi nan sij skim iz ve {ta ji ma za 2011. go di nu i ne to do bit od 40,6 mi li jar di di na ra”, na vo di se u sa op {te wu NIS-a. Ka ko se is ti ~e, NIS je us peo da u iz u zet no krat kom ro ku su mi ra ostva re ne re zul ta te i ob ja vi fi nan sij ske po dat ke za 2011. go di nu, {to je pre sve ga re zul tat po li ti ke tran spa rent nog iz ve {ta va wa i pri me ne naj bo qe me |u na rod ne prak se u kor po ra tiv nom upra vqa wu. Skup {ti na ak ci o na ra NIS-a, do da je se, jo{ ni je usvo ji la ob ja vqe ne re vi di ra ne po je di na~ ne fi nan sij ske iz ve {ta je.

Ge ne ral ni di rek tor NIS-a Ki ril Krav ~en ko ob ja vio je u pe tak, 10. fe bru a ra, da je ta naft na kom pa ni ja u pro {loj go di ni ima la pro fit od 40,6 mi li jar di di na ra, {to je 145 po sto vi {e ne go u 2010. go di ni. On je is ta kao da je rast pro fi ta bil no sti po slo va wa za be le `en za hva qu ju }i ve }oj pro duk tiv no sti, sma we wu pro iz vod nih tro {ko va i ras ho da i ra stu ce ne naf te i go ri va. Po Krav ~en ko vim re ~i ma, to kom pro {le go di ne ukup na za du `e nost kom pa ni je sma we na je za tre }i nu, na 458 mi li o na do la ra. – Ukup ne in ve sti ci je NIS-a u 2011. go di ni iz no si le su 34,4 mi li jar de di na ra, {to je 75 po sto vi {e ne go u 2010. Plan je da NIS u ovoj go di ni in ve sti ra naj ma we 50 mi li jar di di na ra – na gla sio je on. Ove go di ne, is ta kao je Krav ~en ko, pla ni ra se i po ~e tak in ve sti ci ja u pro iz vod wu ener gi je iz ob no vqi vih i kon ven ci o nal nih iz vo ra.

Hi po Al pe-Adri ja ban ka je po nu di la pro gram {ted we s oro ~e wem na {est me se ci za evre, ali i za do ma }u va lu tu. Za {ted wu u evri ma ka ma ta je 4,49 po sto, a za di na re 10,25. Naj ma wi ulog mo `e bi ti sto evra, od no sno 5.000 di na ra. O to me za {to su se od lu ~i li za no -

vu po nu du di rek tor Sek to ra upra vqa wa po nu dom Du {an Mi haj lo vi} ka è: – Va `no nam je da o~u va mo po ve re we kli je na ta iz pret hod nih go di na. To kom 2011. ni vo {ted we je po ve }an 30 po sto pre ma pret hod noj go di ni. Na sto ji mo da taj trend ra sta odr ì mo i ubu du }e – ob ja {wa va sa go vor nik. Pi re us ban ka je po nu di la ne ko li ko pro gra ma. „Pi re us 50” pred vi |a oro ~e we na go di nu da na uz ka ma tu od {est po sto za {ted wu u evri ma, pri tom kli jen ti ima ju {an su da po dig nu po la ulo ga ako im za tre ba. Ista ka ma ta na sta vqa da se ob ra ~u na va na pre o sta li deo ulo ga. Pro gram {ted we im omo gu }u je da ka ma tu po dig nu una pred, a sto pa je ista. No vi pro iz vod „pi re us pre mi jum„ pred vi |a oro ~e we na tri go di ne. Pr ve go di ne ka ma ta je 5,5 po sto, dru ge {est i tre }e 6,5, od no sno efek tiv na sto pa je 5,38 po sto. Pro gram „pi re us 50„ va ì i za di na re, a ka ma ta je efek tiv no 10,95 po sto. Pro gra mi {ted we su tu i za {vaj car ske fran ke i za ame ri~ ke do la re, a sto pe se kre }u od tri do 3,5 po sto go di {we. So si je te è ne ral ban ka pri pre ma no vi pro gram. Sa da se pri me wu je onaj po ko jem je ka ma ta za di na re na {est me se ci oro ~e ne 9,5 po sto a za go di nu de set. Kod evra je 4,75 po sto, od no sno pet. Sve sto pe su po ob ra ~u nu na go di {wem ni vou. Tre ba re }i i da dr à va ga ran tu je za sve ulo ge do 50.000 evra po jed nom ra ~u nu. D. Vujo{evi}

Ovo je dru ga pro da ja bro do gra di li {ta, s ob zi rom na to da pr va ni je us pe la a po stu pak se ob na vqa na osno vu od lu ke Pri vred nog su da u Som bo ru ko ji je od ba cio pri go vor “MK-ko mer ca”, a ova gru pa je, ina ~e, bi la je di na za in te re so -

va na za ku po vi nu i po nu di la je 150 mi li o na di na ra. Pri go vor na pro da ju Bro do gra di li {ta sta vi la je i Voj vo |an ska ban ka pa ugo vor o pro da ji ovog ne ka da {weg apa tin skog gi gan ta “MK-ko mer cu” ni je pot pi san ve} je ce la stvar za vr {i la na su du. Od bor po ve ri la ca je 19. sep tem bra dao sa gla snost da ste ~aj ni uprav nik pro da pred u ze }e je di nom po nu |a ~u ko ji se oda zvao po zi vu za ne po sred nu po god bu „MKko mer cu„, s po nu dom od 150 mi li o na di na ra. Su di ja je, me |u tim, na osno vu pri go vo ra Voj vo |an ske ban ke od lo `io pot pi si va we ugo vo ra do od lu ke Pri vred nog su da. S ob zi rom na od lu ku Pri vred nog su da, Od bor po ve ri la ca je do neo od lu ku o po nov noj pro da ji Bro do gra di li {ta. J. Prel~ec

RADNICI UZ OTPREMNINE NAPU[TAJU VRBASKU KOMPANIJU

Iz „Kar nek sa” oti {lo 247 do bro vo qa ca

In du stri ju me sa „Kar neks“ ovih da na je na pu sti lo jo{ 48 rad ni ka ko ji su se do bro voq no pri ja vi li za od la zak iz vr ba ske me sne in du stri je. U po sled wa tri me se ca, ko li ko „Kar neks“ po slu je u okvi ru „MK-gru pe“, to je tre }i krug na pu {ta wa fa bri ke i do sa da je do bro voq no kao teh no lo {ki vi {ak oti {lo ukup no 295 za po sle nih. Po re ~i ma pred sed ni ka op {tin skog ve }a Sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je

sma tra da je bo qe da sa mi na pu ste fa bri ku i uzmu ot prem ni nu ne go da, ka ko ka `u, bu du pro gla {e ni teh no lo {kim vi {kom s ob zi rom na to da je kod rad ni ka ove kom pa ni je ve o ma pri su tan strah od ot ka za od ka da je vla snik fa bri ke po stao Mi o drag Ko sti}. Pred sed nik op {ti ne Vr bas dr @eq ko Vi do vi} je ovim po vo dom is ta kao da po sto je obe }a wa ru ko vod stva kom pa ni je „MK-grup“ da

u Vr ba su Uro {a Kla ~a ra ovi rad ni ci su do bi li ot prem ni nu ko ja je u skla du sa za ko nom. – S ob zi rom na to da je iz „Kar nek sa“ oti {lo oko 295 rad ni ka, u vr ba skoj op {ti ni se znat no po ve }ao broj ne za po sle nih – re kao je Kla ~ar. – Ta ko |e, ma li je broj onih ko ji }e pre ko Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we ubr zo ostva ri ti uslov za pen zi ju i za to je za bri wa va ju }e za {to se qu di od lu ~u ju da u ova ko te {kim vre me ni ma na pu ste po sao, ali sin di kat ne mo `e da uti ~e na do bro vo qan od la zak. Ipak, ve }i na rad ni ka ko ji do bro voq no na pu {ta ju „Kar neks“

ne }e bi ti ve li kih ot pu {ta wa rad ni ka u „Kar nek su„. – Do bio sam od go vor da pla ni ra ju da du pli ra ju pro iz vod wu, ta ko da mo `e mo o~e ki va ti da }e do }i do pri je ma rad ni ka, a ne ot pu {ta wa. Ta ko |e mi je re ~e no da }e oti }i me nax ment fa bri ke jer „MK-gru pa“ ima svoj men xment u okvi ru kom pa ni je, ko ji }e ra di ti po mno go po voq ni jim uslo vi ma. Ina ~e, qu di ko ji ra de u me nax men tu „Kar nek sa“ uglav nom ni su iz Vr ba sa. Ko li ko se mo `e mo po u zda ti u ove in for ma ci je ko je sam do bio, vi de }e mo u na red nim me se ci ma – na gla sio je Vi do vi}. M. Kekovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (539,79 -0,29)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Ekscelsior, Beograd

11,11

1.000

110.000

Filip Moris, Ni{

10,41

1.124

5.620

AIK banka, Ni{

0,22

1.811

143.070

Simpo, Vrawe

6,52

245

1.960

NIS, Novi Sad

0,69

729

34.162.653

Meser Tehnogas, Beograd

2,63

4.300

137.592

Komercijalna banka, Beograd

0,12

1.701

2.892.384

1,58 Promena %

6.100 Cena

30.500 Promet

Imlek, Beograd

0,37

2.997

9.482.800

Soja protein, Be~ej

0,00

571

522.784

Agrobanka, Beograd

-9,28

1.749

2.685.368

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

500

1.233.043

Selekcija, Aleksinac

-7,89

350

37.450

Energoprojekt holding, Beograd

-5,30

482

562.286

Agro, Dobanovci

-5,36

600

66.000

Jubmes banka, Beograd

-0,04

12.839

128.390

Energoprojekt holding, Beograd

-5,30

482

562.286

Agrobanka, Beograd

-9,28

1.749

2.685.368

-4,17 Promena %

46 Cena

22.954 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

1,21

1.670

8.350

Univerzal banka, Beograd

0,00

1.905

0,00

0,69

729

34.162.653

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.000

0,00

Vino `upa, Aleksandrovac Pet akcija s najve}im padom

Progres, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Soja protein, Be~ej

0,00

571

522.784

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.700

0,00

Ratar, Ja{a Tomi}

0,00

460

183.540

Tigar, Pirot

0,00

507

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

360

0,00

Elan, Izbi{te

0,00

1.800

180.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,93

1.070

107.000

Svi iznosi su dati u dinarima

ZA SE DA LA VLA DA VOJ VO DI NE

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

15.i16.februar2012.

KA DA ]E KRE NU TI SA O BRA ]AJ IS POD IRI [KOG VE N CA?

Tu nel kroz Fru {ku go ru ~e ka nov ce ili kon ce si ju

Bo qe sta we u „Dnev nik hol din gu” Na ju~era{woj, 148. sednici Vlade AP Vojvodine, kojom je predsedavala potpredsednica Ana To ma no va-Ma ka no va, usvojena je informacija o konsolidaciji stawa u „Dnevnik holdingu „AD za novinsko-izdava~ku delatnost.

Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin je obrazlo`io da je nakon ~etiri godine izuzetno te{ke situacije do{lo je do prvih pozitivnih efekata u „Dnevnik” holdingu. Prvenstveno potezima Vlade Vojvodine i Vlade Republike Srbije zavr{ena je prva faza na stabilizaciji ovog preduze}a.

Sa mo da nas „Mak si” ra di skra }e no U vreme predstoje}ih praznika sve maloprodajne trgovine Delez Srbija koje rade non-stop radi}e uobi~ajeno, a Maksi, Mini Maksi i Tempo Ekspres skra}eno do 18 ~asova samo u sredu 15. februara, saop{tila je ta kompanija. Ve} od ~etvrtka, 16. februara Maksi, Mini Maksi i Tempo ekspres nastavi}e da rade po redovnom radnom vremenu. Objekti formata Tempo na Dan dr`avnosti radi}e do 22 ~asa, i nastavqaju sa radom sutradan, od sedam ujutru. U petak 17. februara svi objekti rade normalno, pi{e u saop{tewu.

Kad god zastudi i sne`na vejavica zatrpa puteve, voza~i koji voze deonicom Novi Sad – Ruma preko Iri{kog venca poèle da je zamene tunelom. Ove zime èqa za tunelom je izraènija nego ikada jer surovi uslovi na vrhu planine oteàvaju prolaz vozilima, a saobra}ajnica se ~esto zatvara za kamione. O mukama Iriàna da se ne govori. O iz grad wi tu ne la se pri~a godinama, najvi{e se isti~e wegova neophodnost, tu i tamo se pomenu i mo gu }i in ve sti to ri, ali jo{ uvek je sve u fazi i{~ekivawa pa mnogi komentari{u da je najavqena izgradwa tunela tek predizborni trik na koji vi{e niko ne naseda. Pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dra go slav Pe tro vi} potvrdio je ju~e za na{ list da je doneta odluka o izradi idej nog pro jek ta tu ne la, za {ta }e no vac obez be di ti Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine. Druga je pri~a ko }e i pod kojim uslovima finansirati izgradwu. Sagovornik kaè da je u opciji i davawe izgradwe tunela u koncesiju, ali, o tom – potom. Jo{ se pri li kom po se te pred sed ni ka Sr bi je Bo r i s a Ta di }a Kini 2009. razgovaralo, izme|u ostalog, i o u~e{}u do ma }i na u grad wi tu ne la kroz Fru{ku goru. Zatim je pro{le godine predsednik Po-

Is pla ti vi ja du à va ri jan ta Planirana je izgradwa tunela koji bi ulazio kod Paragova, a izlazio kod Iriga. Postoje dve varijante ove kapitalne investicije. Po prvoj, tunel bio bi duga~ak 1.233 metra, a cena gradwe, okvirno, 30 miliona evra. Duì tunel, od 2.790 metara, ko{tao bi deset miliona evra vi{e, a imao bi dvostruke efekte – u saobra}ajnom i ekolo{kom smislu. Od Paragova do ispod Iriga u duìni od 11,5 kilometara ne bi bilo uspona ve}eg od ~etiri procenta, a u{tede samo na gorivu isplatile bi tro{kove izgradwe cele trase za 16 godina. krajinske vlade Bo jan Paj ti} najavio da }e Pokrajina i Republika zajedni~ki finansirati izgradwu tunela, vrednog 38 miliona evra, te da }e se uputiti i zahtev fondovima EU. On je najavio da bi izgradwa tunela mogla po~eti u prvoj polovini ove godine i da

EVROP SKO PRI ZNA WE PO KRA JI NI I GRA DO VI MA

postoji interesovawe stranih ulaga~a za projekat. Potpredsednik Vlade Vojvodine I{tvan Pa stor izjavio je za na{ list da se sa sticawem statusa kandidata otvaraju mogu}nosti aplicirawa za pretpristupne fondove iz kojih se „di`u ukupni kapaciteti budu-

}e ~lanice EU i pribliàva onome {to se naziva evropski prosek”. A za to treba da budemo spremni i imamo gotovu dokumentaciju, od prostornih planova kojima su definisani èqeni putni pravci, do projekta. Pred sed nik op {ti ne Irig Vla di mir Pe tro vi} izjavio je za na{ list da su oni uradili sve {to je bilo do wih, uskla di li su svoje planove s prostornim pla nom ko ri do ra pre ko Fru{ke gore na putu M-21, koji je izradila Republi~ka agencija za prostorno pla ni ra we. On ka è da, o~ito, voqa za izgradwom tunela u Vladi Vojvodine postoji i u pripremi je projektna do ku men ta ci ja. Op {ti na Irig, pak, nema nekih nadle`nosti, osim èqe da se saobra}aj izmesti iz mesta izgradwom obilaznice. Po nalogu „Puteva Srbije” jo{ ranije je beogradski Institut za puteve izradio generalni projekat magistrale preko Fru{ke gore od Novog Sada do Rume, [apca i Loznice s prethodnom studijom izvodqivosti. Odre|ena idejna re{ewa ve} postoje u sklopu obilaznice oko Iriga, svojevremeno je ura|en i projekat samog tunela, {to je sve zajedno dobra podloga za izradu idejnog projekta. Me|utim, najve}i problem su finansije. R. Da u to vi}

NBS

De vi za ima 11,6 mi li jar di De vi zne re zer ve Na rod ne banke Srbije iznosile su krajem januara 11,603 milijarde evra, saop{tio je NBS. Tokom januara najve}i devizni prilivi zabeleèni su po osnovu kori{}ewa kredita i donacija, a najzna~ajniji odlivi po osnovu maweg izdvajawa oba ve zne re zer ve ba na ka i pla}awa obaveza prema inokreditorima. Neto devizne rezerve, odnosno rezerve umawene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i za novac povu~en od MMF-a, krajem januara iznosile su 6,7 milijardi evra. Kako je saop{teno, devizne rezerve Narodne banke Srbije obezbe|uju pokrivenost nov~ane mase (M-1) od 447,0 posto, kratkoro~nog duga u iznosu 1.791 posto i istovremeno pokrivaju vi{e od osam meseci uvoza robe i usluga. Obim re a li zo va ne tr go vi ne devizama na me|ubankarskom deviznom trì{tu u januaru iz no sio je 1.819,2 mi li o na evra i bio je 281 milion mawi nego u prethodnom mesecu. U toku januara 2012. godine kretawe kursa dinara prema evru je bilo u pravcu deprecijacije i za be le è no je no mi nal no slabqewe dinara prema evru od 1,3 odsto bez intervencija NBS-a na me|ubankarskom deviznom trì{tu, saop{tila je pres slu`ba NBS-a.

VOJ VO \AN SKI SIN DI KAL CI O^E KU JU VE ]E RAD NI^ KE PRO TE STE

Voj vo di na me |u de set [traj ku ju ~e ti ri re gi o na bu du} no sti fir me, a mno ge se

Predsednik Vlade AP Vojvodine Bo jan Paj ti} i direktor VIPfonda Bra ni slav Bu gar ski primi}e 7. marta u Kanu nagradu koju je Vojvodina dobila kao ~etvrta destinacija u kategoriji efektivnosti tro{kova ulagawa. I dva vojvo|anska grada, In|ija i Sremska Mitrovica, osvojila su drugo i tre}e mesto po istom kriterijumu, dok je Subotica zauzela deseto mesto u kategoriji TOP SDI strategije gradova. Konkurs „Evropski gradovi i regioni budu}nosti” tradicionalno raspisuje magazin „Di Intelligence„, deo „Fajnen{el tajmsa„ koji analizira tr`i{ta i pru`a vredne informacije onima koji promovi{u svoju lokaciju, koji

tra`e novu biznis-lokaciju ili samo analiziraju trendove. Fond za podr{ku investicija u Vojvodini ispunio je aplikaciju s detaq-

nim uslovima poslovawa u Vojvodini i od 110 prijavqenih evropskih regiona, Vojvodina je u{la me|u deset najboqih, zauzev{i ~etvrto mesto u kategoriji „Top 10

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

106,4227

108,5946

111,0923

106,0969

Australija

dolar

86,4172

88,1808

90,2090

86,1526

Kanada

dolar

80,7640

82,4122

84,3077

80,5167

Danska

kruna

14,3142

14,6063

14,9422

14,2704

Norve{ka

kruna

14,1094

14,3973

14,7284

14,0662

[vedska

kruna

12,1035

12,3505

12,6346

12,0664

[vajcarska

franak

88,0910

89,8888

91,9562

87,8214

V. Britanija

funta

127,0415

129,6342

132,6158

126,6526

SAD

dolar

80,8561

82,5062

84,4038

80,6086

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 2. 2012. godine

regiona” po kriterijumu efektivnosti tro{kova ulagawa. Lista SDI gradova i regiona budu}nosti nastala je prikupqawem podataka u 253 evropska grada i 110 regiona u Evropi. Ocewivano je {est kategorija: ekonomski potencijali, qudski resursi, tro{kovna isplativost, kvalitet `ivota, infrastruktura i biznis-klima. Kategorije u okviru kojih su ocewivani gradovi i regioni bili su: glavni gradovi (vi{e od milion stanovnika), veliki gradovi (izme|u pola miliona i milion), mali gradovi (izme|u 250.000 i 500.000), mikro-gradovi (ispod 250.000), veliki regioni (vi{e od 250.000) i mali regioni (ispod 250.000 stanovnika).

„Go re we” gra di fa bri ku Slovena~ka kompanija „Gorewe” izgradi}e jo{ jednu fabriku u Vaqevu, u koju }e investirati dodatnih 20 miliona evra i zaposliti 400 novih radnika. Memorandum o izgradwi te fabrike ju~e je s rukovodstvom „Gorewa” potpisala potpredsednica Vlade Srbije Ve ri ca Ka la no vi}. Izgradwom druge fabrike u Vaqevu „Gorewe” }e u sve ~etiri fabrike u Srbiji ukupno zaposliti vi{e od 1.500 radnika, a ukupna ulagawa ove kompanije u Srbiji iznosi}e vi{e od 70 miliona evra.

spre ma ju

Nezadovoqstvo radnika koji od zara|enog ne mogu da ìve i od iste koli~ine novca sve mawe mogu da kupe, i pored niskih spoqnih temperatura, po svemu sude}i, sve je vrelije. Ve} je ~etiri preduze}a u Vojvodini u {trajku, a kako kaè predsednik Saveza samostalnih sinidkata Vojvodine Mi lo rad Mi ja to vi}, zbog veoma te{ke situacije u privredi zemqe u bliskoj budu}nosti mogu se o~ekivati veliki {trajkovi. Po we go vim re ~i ma, do {trajkova }e dolaziti sporadi~no, a uz pove}awe krize verovatno }e se radikalizovati. On nagla{ava da }e, u slu~aju da do {trajkova do|e, SSSV biti na strani {trajka~a i wihovih opravdanih zahteva. Po wegovim re~ima, sada se ne moè se proceniti koliko bi se preduze}a moglo odlu~iti na {trajk jer odluku o tome naj~e{}e samostalno donose sindikati u tim firmama, bez prethodne konsultacija s vi{im organima sindikata. – Naj~e{}e se de{ava da nas o {trajku u nekoj firmi obaveste kad je on ve} u toku, umesto da pre toga obaveste vi{e organe sindikata i na taj na~in ispo{tuju zakonske odredbe, {to im obezbe|uje i odgovaraju}u za{titu – kaè Mijatovi}. – Na{a je preporuka i savet da se pre stupawa u {trajk konsultuju sa sindikalnom centralom da bi dobili uputstva o pravilima pona{awa u {trajku i na taj na~in sebi obezbede zakonsku za{titu. Mijatovi} ukazuje na to da za sada nema najava {trajkova,

ali je mogu}e da bi uskoro do wega moglo do}i u lokalnim organima uprave. – Imamo najavu da bi se zbog Uredbe Vlade Srbije o prome-

i da donesu odluku o tome – ka`e Mijatovi}. Da bi se izbegli {trajkovi i po ve }a we ne za do voq stva radnika, ukazuje Mijatovi},

Ma we oni ma ko ji za ra |u ju naj ma we Do eventualnog {trajka u organima lokalne uprave moglo bi do}i zbog odluke da se zaposlenima koji imaju ni`u i sredwu stru~nu spremu primawa smawe, dok bi se ostalima primawa pove}ala. To prakti~no zna~i da bi s mawe para u nov~aniku ostali oni koji, naravno u skladu sa stru~nom spremom, i sada imaju najni`a primawa. ni ko e fi ci je na ta pri li kom obra~una primawa u lokalnim oragnima uprave radnici mogli odlu~iti na {trajk, {to bi moglo zna~iti da bi u {trajku bilo nekoliko hiqada zaposlenih. Ipak, da li }e {trajka i biti zna}e se posle sastanka Sindikata uprave Republike Srbije, koji bi trebalo

po treb no je raz go va ra ti i tra`iti re{ewe za poboq{awe situacije u privredi. Po wegovim re~ima, pre svega je potrebno sveobuhvatni sagledati stawe u ve}ini preduze}a i uz mere Vlade Republike Sr bi je obez be di ti po dr {ku onima koja mogu opstati na D. Mla |e no vi} tr`i{tu.

POQOPRivRedA

15.i16.februar2012.

USPE [NA FAR MA MU ZNIH KRA VA U LO KVA MA

Re ka mle ka s far me „Stan ~u” @i te qi Lo ka va od vaj ka da ga je kult ze mqe: ov de su u pro {lo sti bi le ba ru {ti ne i od do se qa va wa u ovaj kraj tra ja la je bor ba za sva ki wen pe daq. U no vi je vre me bli zu 800 Lo kva na ca je na ra du u za pad nim ze mqa ma i Ame ri -

var ske, a ovih da na smo pri ba vi li jo{ 31, ta ko da se sta do po ve }a lo na 110 mu znih gr la i u ovoj go di ni na da mo se pri no su od 400.000 li ta ra mle ka. Na ba vqe ne ju ni ce }e mo ot pla ti ti za 38 me se ci is po ru kom mle ka.

dnevnik

SREM SKO MI TRO VA^ KI KOM BI NAT PO NO VO NA PRO DA JI

„Mi tros” me ra ~e Dan ci, Ita li ja ni i Slo ven ci Za vr {e na je pro ce na vred no sti ka pi ta la „Mi tro sa„, ko ju je ra dio Eko nom ski fa kul tet u Su bo ti ci, ~i me su stvo re ni uslo vi za we go vu pro da ju iz ste ~a ja. – O~e ku je mo da bi oglas o we go voj pro da ji mo gao bi ti ob ja vqen u mar tu – po tvr dio je pred sed nik Grad skog ve }a Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta za Srem sku Mi tro vi cu i [id Ste van Ro ma kov. Ine re so va we za ku po vi nu ove, ne ka da jed ne od na {ih naj ve }ih inu strij skih kla ni ca i fa -

bri ka kon zer vi, po ka za lo je vi {e fir mi iz Dan ske, Ita li je, Slo ve ni je i Sr bi je. „Mi tros2 je pri va ti zo van 2005, a we gov ve }in ski vla snik po stao je be o grad ski bi zni smen Ro do qub Dra {ko vi}. Na kon, is po sta vi lo se lo {e pri va ti za ci je, pro iz vod wa je kon stant no ma lak sa va la, dok je broj za po sle nih s 900 pao na sto ti nak. Ne ka da je din stve no pred u ze }e no vi vla snik je po de lio na dve fir me: „SL-Mi tros„ i „Ta ko vo agrar„, nad ko ji ma je u to ku ste ~aj.

MA LO IZ MR ZLI JE ^AM, RE PI CA I RA NO VO ]E, A PO NE GDE STRA DA LI PI LI ]I I PLA STE NI CI

Vi no gra di }e, iz gle da, obra ti bo stan Otac i sin, Vasa i Dorel Stan~u u staji farme

ci, ali ni ka da se ni ko me ni Do da je da su u iz grad wu je do go di lo da mu se ze mqa obje ka ta ulo ì li oko170.000 za par lo ì. evra, a u ku po vi nu ju ni ca od Da nas mla di qu di od ka pi - 1.500 do 2.000 evra po gr lu. ta la iz ino stran stva po di ù Ni su à li li no vac da bi do idu strij ske po go ne, a naj vi - sti gli ovaj ni vo pro iz vod {e je onih ko ji su okre nu ti we. po qo pri vre di. Ta ko se i po – Do bit je mo gu }a sa mo ako ro di ca Stan ~u od dav ni na se ne ra di na ve li ko – is ti ~e ba vi pri zvod wom mle ka i uz - Va sa, i do da je da to ~i ne jer go jem kra va mu za ra, te la di i u po ro di ci svi vo le da ra de, pri plod nih ju a tu su i dva ni ca. Otac Va unu ~e ta za ~i ju Na farmi „Stan~u” bu du} nost va sa i sin Do rel ov de su za sno proizvode godi{we qa bri nu ti. – va l i far m u oko 260.000 litara No ove go di ne „Stan ~ u“ na far m a je po mleka ko joj ve} go di slo va la s po na ma pro iz vo zi t iv n om nu de oko 700 li ta ra mle ka dne- lom, ve }i pro fit se o~e ku je v no po stan dar di ma Evrop - s no vim po }a wem mu znih gr ske uni je – go di {we je to re - la. Ovih da na do bi jen je i ka mle ka od 260.000 li ta ra. sop stve ni ser ti fi kat za ve U mo der no ure |e nim {ta la - {ta~ ko ose me wa va we pa i to ma, u do wem dvo ri {tu je sme - tre ba da do pri ne se ve }oj do {te no 80 kra va mu za ra sa za - bi ti. tvo re nim si ste mom mu è Na rav no, uspe hu do pri no – De set go di na sa ra |u je mo si i po mo} dr à ve od 25.000 s „Imle kom“ i s wi ma ima mo di na ra po kra vi kao i pre mi si gur nost u pri zvod wi – to ja od pet di na ra po li tru je ste ~e no obo stra no po ve re - mle ka, za tim obez be |e na ve we – ka è gla va ku }e Va sa te ri nar ska slu `ba za zdrav Stan ~u. – Sve ju ni ce su hol - stve nu za {ti tu. {tajn-fri zij ske ra se iz Ba R. Jo va no vi}

Uz u~e {}e vi {e od dve sto ti ne po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a iz svih me sta sta ro pa zo va~ ke op {ti ne u po ne de qak uve ~e je for mi ra no Op {tin sko udru è we po qo pri vred ni ka Sta ra Pa zo va kao do bro voq na or ga ni za ci ja pro iz vo |a ~a za in te re so va nih za bo qi po lo àj i br ì raz voj agra ra i bo qu ko mu ni ka ci ju, ka ko s lo kal nom sa mo u pra vom, ta ko i s dr à vom i we nim in sti tu ci ja ma. Na gla siv {i da je Sr bi ja s pet mi li o na hek ta ra ob ra di vog ze mqi {ta agrar na ze mqa, a po qo pri vre da ob no vqi vi re surs, rud nik ko ji se ni ka da ne mo è is crp sti, je di na gra na pri vre de ko ja je la ne ostva ri la iz vo zni su fi cit pro da jom ro be do la ra stra nim kup ci ma za vi {e od 2,5 mi li jar de, Mi hal Ba la` je, u ime ini ci ja tiv nog od bo ra za for mi ra we udru è wa, is ta kao da je upra vo u to me zna ~aj ove gra ne pri vre de jer je hra na stra te {ka ro ba u sve tu i na {i pro iz vo |a ~i mo ra ju da sle de pri me re ze ma qa ko je su pro {le tran zi ci ju i uspe {no kre nu le u raz voj ove obla sti. Zbog to ga se i po qo pri vred ni ci mo ra ju udru ì va ti u ova kve or ga ni za ci je, udru è wa, aso ci ja ci je, da bi za jed ni~ ki uspe {ni je ostva ri va li svo ja pra va i in te re se u raz vo ju agra ra.

– Pre dva-tri da na bi li smo u vi no gra di ma, a ima mo oko 60 hek ta ra – ka `e ru ko vo di lac ZZ „Ne {tin“ \or |e Ke re {e vi}. – To kom le de nih da na, dva pu ta se te me pe ra tu ra spu {ta la is pod -20

bi lo bo le sti, je sen je bi la du ga i to pla i lo za je uglav nom us pe la da sa zri, ali tek }e se pod ma ka za ma po ka za ti ko li ko ima su vih le to ra sta, od no sna gran ~i ca na sta bli ma vo }a.

Oslo bo |e no 300 ova ca Grad ski {tab Zre wa ni na po sled wih da na re a go vao je i u slu ~a ju vla sni ka 300 ova ca ko ji ì vi na sa la {u sme {te nom u bli zi ni mo sta na Ti si, na pu tu iz me |u Zre wa ni na i No vog Sa da. Mi len ko Cu ku }an ka è da su nad le `ne slu `be o~i sti le pri la zni put do sa la {a da bi ovom sto ~a ru bi lo omo gu }e no da ne sme ta no oba vqa svo je po slo ve i na ba vqa hra nu za ì vo ti we. ste pe ni. [te te ima, ali ko li ka je jo{ ne mo è mo da pro ce ni mo. Sum wa mo da }e naj vi {e bi ti o{te }e na lo za buj nih sor ti ham burg, vra nac... a na da mo se da su ri zling i dru ge sor te ko je ima ju ta wu lo zu bo qe pod ne le ova kvu hlad no }u. Hra bri nas ~i we ni ca da je vi no va lo za u zi mu u{la sprem na jer pro {le go di ne ni je

Pro ble ma ima i u dru gim de lo vi ma Po kra ji ne. Po lar ni uslo vi na no se ve li ku {te tu `i vi nar skoj far mi „Agro pro dukt-[in ko vi~“ u Be ~e ju, gde su pri mo ra ni na to da uni {te de se ti ne hi qa da pi li }a jer ne ma ju ko me da ih pro da ju ili ka ko da ih tran spor tu ju do onih ko ji bi ih i ku pi li.

– Do sa da je sa mo jed no po qo pri vred no do ma }in stvo s te ri to ri je gra da Zre wa ni na pri ja vi lo Grad skom {ta bu za van red ne si tu a ci je {te tu na pla ste ni ci ma iza va nu sne `nim na no si ma – po tvr dio je ju ~e za “Dnev nik” ~lan ovog {ta ba Mi len ko Cu ku }an. On je pre ci zi rao da je Sve tla na Sta no je vi} iz ên te u po ne de qak oba ve sti la da joj se, usled ve li ke ko li ~i ne sne ga, sru {io pla ste nik po vr {i ne 150 kva drat nih me ta ra, is pod ko jeg je bi la ze le na sa la ta. Po pro ce na ma vla sni ce, {te ta iza zva na vre men skim ne po go da ma iz no si 1.500 evra, na ko li ko je pro ce ni la pla ste nik, a to me bi tre ba lo do da ti i vred nost uni {te ne sa la te. – Na {e je u ovom tre nut ku da ta kve slu ~a je ve evi den ti ra mo, a od {te tu gra |a ni mo gu ostva ri ti pre sve ga uko li ko su osi gu ra li do bra. U grad skom bu xe tu su iz dvo je ne od re |e ne pa re za te na me ne – re kao je Cu ku }an. Ko man dant ki wa Okru `nog {ta ba za van red ne si tu a ci je i na ~el ni ca Sred wo ba nat skog uprav nog okru ga Ta wa Du lo vi} is ti ~e da u ovom tre nut ku s te re na ne ma do ja va o ugro è no sti ì vo ti wa zbog ni skih tem pe ra tu ra i ne do sta ta ka hra ne. – Pro blem je je di no smr za va we vo de u to ku no }i. Ni vla sni ci ì vo ti wa ne upu }u ju zah te ve ve te ri nar skim slu `ba ma za pru à we po mo }i. Mle ka re re dov no pre u zi ma ju si ro vo mle ko od pro iz vo |a ~a i kla ni ce ra de po svom pla nu i snab de va ju tr ì {te pro iz vo di ma – re fe ri sa la je Du lo vi }e va. E. Dn.

PO QO PRI VRE DA OSTVARILA ^E TVR TI NU UKUP NOG SRP SKOG IZ VO ZA

STA RA PA ZO VA

Osno va no pa or sko udru `e we

Dok se sa bi ra {te ta ko ju su pre sve ga si bir ske te me pra tu re ni è od -20 ste pe ni na na le po qo pri vre di, sva je pri li ka da }e naj ve }u pre tr pe ti vi no gra di. Vo }e i ozi ma ì ta su se prak ti~ no spa sli, a ako i bu de iz mr za va wa ra nih sor ti bre sa ka i kaj si ja, gu bi ci sva ka ko ne }e bi ti ve li ki. Pro ce wu je se da je po ne gde stra dao i deo use va je~ ma i uqa ne re pi ce, ali sve u sve mu, naj vi {e raz lo ga za strep wu ima ju vi no gra da ri. Na kon pe ri o da ve o ma ni skih tem pe ra tu ra i pr vih ana li za, stru~ wa ci upo zo ra va ju na to da je do sa da zna ~a jan deo vi no ve lo ze iz mr zao. Na Po qo pri vred nom fa kul te tu u No vom Sa du is ti ~u da sto ne sor te iz mr za va ju na -15 ste pe ni, a ot por ni je vin ske na 22. S ob zi rom na to da je u pret hod nom pe ri o du bi va lo i -27 ste pe ni, pret po sta vqa se da su o{te }e wa na vi no voj lo zi ve o ma ve li ka. Kao pri mer na vo di se zi ma 1996. na 97. ka da je na Pa li }u za be le è no -24 ste pe na. Ita li jan ski ri zling je te go di ne u pot pu no sti iz mr zao. U, uslov no re ~e no, re dov nim go di na ma, sa Sve tim Tri fu nom po ~i wu i ra do vi u vi no gra du. Oni }e ove go di ne bi ti od lo è ni zbog sne ga, ali }e vi no gra da ri sa ~e ka ti de taq ni je ana li ze iz mr za va wa vi no ve lo ze i na osno vu we od re di ti tip i ja ~i nu re zid be. Vi no gra da ri u Ne {ti nu, gde pod vi no vom lo zom ima oko 100 hek ta ra, ju ~e su obe le ì li Sve tog Tri fu na, za {ti ti ni ka vi no gra da, a ko li ko je zbi qa za {ti tio vi no vu lo zu od iz u zet no ni skih tem pe ra tu ra?

Za ra da na svet skoj pi ja ci 2,7 mi li jar de do la ra – Vred nost su fi ci ta u spoq not g o v in s koj raz m e n i po q o pri vred no-pre hram be nih pro iz vo da Sr bi je sa sve tom u 2011. iz no si 1,3 mi li jar du do la ra, de vet po sto vi {e ne go go di nu pre – iz ja vio je sa vet nik pred sed ni ka Pri vred ne ko mo re Sr bi je za po qo pri vre du Vo ji slav Stan ko vi}. – Vred nost iz vo za hra ne iz Sr bi je la ne je bi la 2,7 mi li jar de do la ra, rast od 20

nom rob nom uvo zu Sr bi je iz no si pet od sto. Stan ko vi} je pre ci zi rao da su naj za stu pqe ni ji sek to ri u iz vo zu – `i ta i pre ra |e vi ne, s vred no {}u od 733 mi li o na do la ra, a da je u iz vo zu do mi ni rao ku ku ruz s pla sma nom 1,6 mi li o- na to na vred nih 423 mi li o na do la ra. Sle de {e }er (156 mi li o na do la ra), ma li na ro lend (102 mi li o na do la ra), mer kan -

Vred nost pro iz vod we {est mi li jar di do la ra Stan ko vi} je na veo da je vred nost po qo pri vred ne pro iz vod we u Sr bi ja tre nut no {est mi li jar di do la ra, a pre hram be ne 2,8 mi li jar di, {to je ukup no 8,8 mi li jar di do la ra. – Kad se to upo re di s osta lim re zul ta tom iz vo za, Sr bi ja iz vo zi oko 35 od sto svo je ostva re ne bru to-vred no sti, a tre ba lo bi da iz vo zi naj ma we {e zde se tak od sto – za kqu ~io je Stan ko vi}. po sto u od no su na 2010, a u~e {}e iz vo za agra ra u ukup nom rob nom iz vo zu iz no si lo je 23 od sto. Vred nost uvo za bi la je 1,4 mi li jar du do la ra i be le `i ne {to di na mi~ ni ji rast od 33 po sto, a we go vo u~e {}e u ukup -

til na p{e ni ca (82 mi li o na do la ra), je sti vo uqe (82 mi li o na do la ra) i ja bu ke (62 mi li o na do la ra). Stan ko vi} je, me |u tim, na po me nuo da Sr bi ja „pro pu sti la iz u zet no ve li ku {an su sa sto ~ar skim pro iz vo di ma”.

– Iz u zet no ma lo smo iz ve zli na {eg tra di ci o nal nog pro iz vo da ‘be bi-bi fa‘ – sve ga 1.600 to na, od ~e ga 740 to na na tr `i {te Evrop ske uni je – pre ci zi rao je Stan ko vi}, uz na po me nu da na ras po la ga wu sto ji iz vo zna kvo ta u EU od 7.800 to na. Na uvo znoj stra ni sva ka ko do mi ni ra ju ne kon ku ret ni pro iz vo -

di, ko ji se ne ga je u Sr bi ji – ka fa, ~aj, ka kao i za ~i ni – s oko 210 mi li o na do la ra , te vo }e i po vr }e, ~i ja je vred nost uvo za bi la 301 mi lion do la ra. Stan ko vi} je uka zao na to da su osnov na tr `i {ta za iz voz hra ne iz Sr bi je EU gde se pla si ra 48 od sto iz vo za. – Sr bi ja je je di na ze mqa u tran zi ci ji ko ja ima su fi cit u

spoq no tr go vin skoj raz me ni s EU, {to je vi {e go di {wa tra di ci ja – is ta kao je stru~ wak PKS. Sle de tr `i {te CEF TA-e sa 46 od sto, a na Ru sku Fe de ra ci ju, od no sno ze mqe s ko ji ma Sr bi ja ima spo ra zum o li be ra li za ci ji tr go vin ske raz me ne, ot pa da {est od sto. – Upra vo spoq na tr go vi na tre ba da bu de ge ne ra tor raz vo ja po qo pri vre de i pre hram be ne in du stri je u na red nom pe ri o du, a tu se pre sve ga mi sli na di na mi zi ra we po qo pri vred ne pro iz vod we po sto pi od tri do ~e t i r i po s to – pod v u k ao je Stan ko vi} La n e je rast u ovom sek t o ru iz n o s io sve g a 0,78 po s to, a Stan k o v i} je uka z ao na to da }e Sr b i j a uz ve } i rast po qo p ri v red n e pro i z v od w e ima t i i ve } i iz v oz, za p o {qa v a w e i re a l i z a c i j u ve }eg do h ot k a. – Svet sko tr `i {te i da qe }e bi ti de fi ci tar no hra nom, {to da je per spek tiv ne mo gu} no sti srp skoj po qo pri vre di – is ta kao je Stan ko vi}. E. Dn.

O~i ta va we bro ji la i vo do me ra

Po mo} sti gla u Ban gla de{ Eku men ska hu ma ni tar na or ga ni za ci ja iz No vog Sa da, uz fi nan sij sku po mo} [vaj car ske agen ci je za raz voj i sa rad wu, or ga ni zo va la je hu ma ni tar nu ak ci ju „Po mo} za 100 po ro di ca”, u okvi ru ko je je u uto rak po de qe na hu ma ni tar na po mo} u no vo sad -

skom rom skom na se qu Ban gla de{. Po mo} vred nu 1,45 mi li o na di na ra ko ja se sa sto ji od dr va za ogrev, zim ske ode }e i obu }e kao i va u ~e ra za hra nu do bi lo je 85 po ro di ca ko je `i ve u Bna gla de {u kao i 15 po ro di ca ko je `i ve u dru gim de lo vi ma gra da. I. J.

Novosadska 15.i16.februar2012.

Mi nus na po qu, a ogre va ne ma ogrevom mora}e da prona|u drugi na~in zagrevawa prostorija, kako im se zima sa ulice ne bi uselila u stanove. Dok se oni budu borili sa novonastalim problemom, pojedini trgovci ogrevom prona{li su na~in i da zarade, pa su neki podigli cenu drveta za skoro 1.000 dinara po metru kubnom. Visoku cenu pravdaju rastom evra, jer kubik drveta vezan je za evro. Da li je to pravi razlog ili su samo na{li na~in da dodatno zarade na ionako te{koj situaciji sugra|ana? Pojedinci, koji budu mogli, izdvoji}e ovaj novac, a ostali }e verovatno prostorije zagrevati na struju, ~ime }e dodatno opteretili ionako uzavreo sistem „Elektrovojvodine”. Ako nisu u prilici ni to da priu{te preostaje im jedino toplo }ebe i nada da }e okrutna zima uskoro pro}i. N. Radman

V remeploV

Osno va na Ma ti ca srp ska Mil ka Gr gu ro va, ro |e na u Som bo ru 15. fe bru a ra 1840. jed na od naj ve }ih srp skih glu mi ca svih vre me na, kao mla da de voj ka u No vom Sa du u ku }i svog uja ka, upo zna la je Jo va na \or |e vi }a. Bu du }i vr stan po zna va lac po zo ri {ne umet no sti, on joj je pred lo `io da se pri hva ti glu me u Srp skom na rod nom po zo ri {tu. Pro ve la je ~e ti ri le pe go di ne u ovom te a tru, da bi od 1868. igra la u Na rod nom po zo ri {tu u Be o gra du. Pu nih 40 go di na ple ni la je pu bli ku, ostva riv {i oko 400 ulo ga. Zbog bo le sti, po vu kla se sa sce ne, osa mi la i umr la 1924. U Pe {ti su sed mo ri ca vi |e ni jih tr go va ca 16. fe bru a ra 1826. osno va li Ma ti cu srp sku „na pol zu i sla vu na rod nu”. Do da na da na {weg je ona, kao je dan od no si la ca kul tur nog raz vo ja ce log srp -

Po vo dom Svet skog da na de ce obo le le od ra ka, u~e ni ci pri vat ne O[ „Mi ro slav Mi ka An ti}” pri ku pi li su {kol ski pri bor i igra ~e i po klo i li ih vr {wa ci ma na ode qe wu he ma to lo gi je u De ~i joj bol ni ci i po ru ~i li im: „..Dr `i te se dru ga ri, bo ri te se, mi sli mo na vas.!” - Sva ki osmeh na {ih bo le snih dru ga ra pri ~i wa va nam ve li ku ra dost, po ru ~i li su osnov ci iz {ko le „Mi ro slav An ti}”.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Led, sneg i hladno}a okovali su grad. Kretawe je danima oteàno, sugra|ani i zimske slu`be svakodnevno se bore sa velikim naslagama snega, a iz “Elektrovojvodine” poru~uju da se struja {tedi, jer je zagrevawe prostorija opteretilo sistem. U ovoj, ve} nezgodnoj situaciji pojavio se dodatni problem, nesta{ica ~vrstog ogreva u svim stovari{tima u gradu. Drvo i ugaq kao alternativni ili jedini na~in zagrevawa prostorija u hladnim zimskim danima gotovo de se ne moè na}i. Nedostaju sve vrste ovog energenta, a najkriti~nija situacija je sa ugqem, koji se doprema iz Srbije. Nabavku su oteàli vremenski uslovi, jer su mnogi putevi u zemqi zavejani, pa prevoznici ne mogu da ga dopreme do stovari{ta. Ono malo {to je ostalo, traja}e jo{ koji dan, a sugra|ani, koji su pri kraju sa

Rad ni ci „No vo sad ske to pla ne” o~i ta va }e od po ne deq ka 20. fe bru a ra sta we na to plot nim bro ji li ma za gre ja nje i vo do me ri ma za to plu po tro {nu vo du za me sec fe bru ar. Mo le se po tro {a ~i, po seb no sta na ri u ku }a ma, da omo gu }e rad ni ci ma pri stup mer nim in stru men ti ma u pod sta ni ci. B. M.

Po klo ni ob ra do va li bo le sne ma li {a ne

I PTICE NA DUNAVU TE[KO PODNOSE ZIMU

Spa so no sni obrok ^la no vi i vo lon te ri Dru {tva za za {ti tu i pro u ~a va we pti ca Sr bi je iz No vog Sa da ju ~e su or ga ni zo va no hra ni li pti ce na Du na vu kod ve sla~ kog klu ba „Da nu bi us”. Zbog ve o ma hlad nog vre me na, za le |e ne re ke i ne do stat ka hra ne, ve li ki broj pti ca je ugi nuo. Ka ko bi po mo gli pti ca ma da pre gu ra ju ovu

zi mu ~la no vi dru {tva, ali i gra |a ni sva ko dnev no do no se hleb, zr ne vqe, se me we…, a po mo} je pru ìo i In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo ko ji je do pre mio ku ku ruz i sun co kret. Pred stav nik Dru {tva za za {ti tu i pro u ~a va we pti ca Sr bi je Mi lan Ru ì} ka è da je naj ve }i pro blem {to se Du nav

za le dio i osta vio ve o ma ma lo pro sto ra za pti ce, ko je su se oku pi le na ma lom pro sto ru kod „Da nu bi u sa”. - Tre nut no se kod pri sta na oku p i l o ne k o l i k o sto t i n a pti ca, la bu do va, li ski i pa ta ka, ko je mo ra mo pre hra wi va ti jer tre nut no ne mo gu da se hra ne sa me. Pro ce wu je mo

U DE^JEM KULTURNOM CENTRU

Ra di o ni ce za ma li {a ne Eko kre a tiv na ra di o ni ca „Plu }a sve ta- Ama zo ni ja” odr à }e se u sre du, dok }e se ma li ku} ni ogle di „Pi tam se pi tam” odr à ti u ~e tvr tak od 10.30 do 13 ~a so va u De~ jem kul tur nom cen tru, Mi te Ru ì }a 1. Za ra di -

o ni ce po treb no je pri ja vi ti se na te le fo ne 063/521-123 ili 061/112-81-75, a pa r ti ci pa ci ja se pla }a 150 di na ra. Ra di o ni ce se odr `a va ju za de cu do pet do 12 go di na. A. Va.

Kom {i ja ma na uslu zi skog na ro da ima la ne ma lo cr nih da na, ali i mno go sve tlih. Evo jed nog od wih. Na dan Ma ti ce srp ske do de qi va na je „Zma je va na gra da” za najt na ~aj ni ja pe sni~ ka ostva re wa u nas. Wu je 1976, do bio Slo bo dan Mar ko vi}, ina ~e {i rom ~i ta la {tva omi qe ni no vi nar, ko ji je znao da bu de „ve dar i u tu go van ki”. N. C.

Sta nov ni ci Me sne za jed ni ce „Pr va voj vo |an ska bri ga da” ko ji ma je neo p hod na po mo} oko do sta vqa wa osnov nih `i vot nih na mir ni ca i le ko va, kao i sva ki dru gi vid po mo }i mo gu se ja vi ti

na broj me sne za jed ni ce 661-4479 ili na 064/27-80-895. Naj u gro `e ni jim gra |a ni ma Me sna za jed ni ca }e do ni ra ti pa ket osnov nih na mir ni ca. I. J.

U ORGANIZACIJI MUZEJA VOJVODINE

„Ma {ka ra da” is pra }a zi mu, do ~e ku je pro le }e Kar ne val ska sve ~a nost „Ma {ka ra da” odr `a }e se u pe tak, 24. fe bru a ra, u or ga ni za ci ji Mu ze ja Voj vo di ne. U~e sni ci tre ba da se oku pe na pla tou mu ze ja, Du nav ska 37, do 12 do 12.30 ~a so va. Po vor ka }e oda tle kre nu ti u 12.30 ~a so va, a u~e sni ci }e se kre ta ti Du nav skom uli com, Zmaj Jo vi nom, Uli com Mo de ne, @ar ka Zre wa ni na i Su tje skom do Spen sa. Za vr {ni pro gram i do de la na gra da za ka za ni su

Od la `u se spe ci ja li sti~ ki pre gle di Di jag no sti~ ki ili spe ci ja li sti~ ki pre gle di u Kli ni~ kom cen tru Vojvo di ne, s ob zi rom na to da su ne rad ni da ni 15, 16. i 17. fe bru ar, bi }e po me re ni za pr vi rad ni dan, oba ve {ta va ju iz KCV-a. Do dat ne in for ma ci je se mo gu do bi ti na {al te ri ma za za ka zi va we na Po li kli ni ci ili pre ko bro je va te le fo na 021/484-37-86, 021/661-13-91, 021/484-39-64 i 021/661-01-02. Ur gent ni cen tar ra di uobi ~a je no i svi hit ni slu ~a je vi bi }e zbri nu ti. I. D.

ZALE\ENI DUNAV ZAUSTAVIO PREVOZ ROBE

Lu ka Novi Sad u gu bit ku po la mi li o na evra Zbog ni skih tem pe ra tu ra i za le |e nog Du na va, Lu ka No vi Sad ne ra di od 1. fe bru a ra, i od ta da, pre ma re ~i ma di rek to ra Mi len ka Mi li vo je vi }a, ne ma uto va ra i is to va ra ro be. Deo za po sle nih je na go di {wem od mo ru, dok dru gi deo ra di u skla di {tu, gde je sme {te no 8.000 to na so li. Mi li vo je vi} ka `e da }e zbog ja ke zi me Lu ka ovog me se ca iz gu bi ti oko po la mi li o na evra. - Vre men ske pri li ke fir mi ne }e i}i na ru ku ni ka da se sneg po~ ne to pi ti, jer po sto ji opa snost od po pla va - na vo di di rek tor. Ka ko ka `e, Lu ka je ima la fi nan sij sku {te tu i pre zi me, za vre me ja ke su {e, ka da je za ~e ti -

ri me se ca iz gu bi la oko mi lion evra i ka da se ra di lo s po la ka pa ci te ta.Upr kos to me, Lu ka je u 2011. go di ni za be le `i la do bar re zul tat u po slo va wu, ostva riv {i do bit od oko 27 mi li o na di na ra. - Na do bre fi nan si je ni je uti ca lo to {to pred u ze }e ne ma Uprav ni od bor ve} go di nu da na, jer je va `na do bra or ga ni za ci ja unu tar fir me - ka `e Mi li vo je vi} i do da je da se Uprav ni od bor ne }e sko ro ni for mi ra ti. - Iz Mi ni star stva za sa o bra }aj su nas oba ve sti li da }e mo Uprav ni od bor do bi ti tek ka da se kon sti tu i {e no va skup {tin ska ve }i na, a to bi tre ba lo da bu de po sle par la men tar nih iz bo ra. Z. D.

da je oko 10 od sto pti ca ko je na sta wu ju ovaj deo re ke ugi nu lo. Do sa da smo se tru di li i mi i gra |a ni, ko li ko god mo è mo da po mog ne mo. Hra ni }e mo ih sve dok tra je ovo hlad no vre me i dok ima le da ka è Ru ì}. G. ^. Fo to: N. Stojanovi}

za 13.30 ~a so va u za pad nom ho lu Spen sa, gde }e bi ti iza bra ne naj bo qe ma ske, ko sti mi i ko sti mi ra ne gru pe. Usle di }e za bav ni pro gram u kom na stu pa ju u~e ni ci Mu -

zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}”, Dru {tvo ru skih su na rod ni ka LU^, bend „Zbo gom Brus Li” i bend pro fe so ra {ko le „Dr Mi lan Pe tro vi}”-”Asi stiv na teh no lo gi ja”. U su sret kar ne va lu, Mu zej Voj vo di ne je to kom ovog me se ca or ga ni zo vao mu zej ske igra o ni ce, na ko ji ma su de ca pra vi la ma ske za „Ma {ka ra du”. Kao deo pro prat nog pro gra ma „Ma {ka ra de”, u sre du, 22. fe bru a ra bi }e otvo re na iz lo `ba „Na kra ju i na po ~et ku - kar ne val”. Otva ra we je za ka za no za 11.30 ~a so va u zgra di mu ze ja, Du nav ska 37. „Ma {ka ra da” je deo po klad nih obi ~a ja ko ji ma se obe le `a va po ~e tak us kr {weg po sta i is pra }a zi ma, a ovo go di {wi kar ne val zna ~a jan je i jer je No vi Sad od 1. ja nu a ra ove go di ne po stao ~lan Fe de ra ci je kar ne val skih gra do va Evro pe. Na me ra or ga ni za to ra je da naj bo qi ko sti mi i ko sti mi ra ne gru pe pred sta vqa ju No vi Sad na kar ne va li ma u Sr bi ji i ino stran stvu. Iz Mu ze ja Voj vo di ne po zi va ju po je din ce i gru pe da se ko sti mi ra ju i ma ski ra ju i na taj na ~in do pri ne su kar ne va lu ko jim se svu da u sve tu is pra }a zi ma i po zdra vqa do la zak pro le }a. J. Z.

Pro mo ci ja zbir ke po e zi je u „Pro me te ju” Pred sta vqa we zbir ke po e zi je „A da, stvar no, ode mo na ka fu” auto ra Gor da ne Vla ji} iz No vog Sa da, Sa we Pe tro vi} iz Pan ~e va, Mi o dra ga Jak {i }a i Vla di mi ra Bla go je vi }a iz Be o gra da odr `a }e se u pe tak, 17 februara u 19 ~a so va, u Ga le ri ji „Pro me tej”, Trg Ma ri je Tran da fil 11. U pro gra mu }e u~e stvo va ti auto ri, kvar tet kla ri ne ta „Nev ski” iz Be o gra da i glu mi ca Mir ja na Mr ko vi}. A. Va.

c m y

15.i16.februar2012.

BIBLIOTEKA POMA@E BOLESNE, STARE, TRUDNICE…

Besplatna dostava kwiga Grad ska bi bli o te ka po kre nu la je uslu gu do sta ve kwi ga oso ba ma sa sma we nom mo gu} no {}u kre ta wa, a u~la we we i do sta va za ko ri sni ke ovog ser vi sa su bes plat ni. Ko ri sni ci ser vi sa do sta ve je su oso be sa in va li di te tom, sta ri ji su gra |a ni sa sma we nom mo gu} no {}u kre ta wa, oso be obo le le od te `ih hro ni~ -

nih bo le sti, ko ri sni ci ku} ne ne ge, trud ni ce, po ro di qe i re kon va le scen ti. Gra |a ni ko ji `e le da bu du ~la no vi, a ni su u mo gu} no sti da do |u do Bi bli o te ke, mo gu da se ja ve na bro je ve te le fo na 021/451-233 i 064/88343-63. Kwi ge se do sta vqa ju sva kog po ne deq ka. A. J.

Tri miliona za Dom u Veterniku Vla da Voj vo di ne iz bu xet skih re zer vi odo bri la je ju ~e tri mi li o na di na ra za ku po vi nu ma zu ta za Dom za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju u Ve ter ni ku. Ini ci ja ti vu je upu tio po kra jin ski pre mi jer Bo jan Paj ti} na mol bu za po sle nih iz te usta no ve. Dom za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju 1. fe bru a ra je obe le `io 40 go di na po sto ja wa. U we mu su sme {te na 572 ko ri sni ka, o ko ji ma bri ne bli zu 300 za po sle nih. N. H.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Neraskidiva veza Vampirska akademija” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve u sre du 15. fe bru a ra od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528 765, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Ne ras ki di va ve zaVam pir ska aka de mi ja” Ri {el Mid. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Po sle du gog i bol nog pu to va wa u Si bir, Ro uz Ha ta vej se ko -

na~ no vra ti la na aka de mi ju Sve tog Vla di mi ra i naj bo qoj dru ga ri ci Li si Dra go mir. Usko ro tre ba da di plo mi ra ju i de voj ke je dva ~e ka ju da ko na~ no po~ nu da ì ve stvar nim ì vo tom, iz van hlad nih gvo zde nih ka pi ja aka de mi je. Dmi trij, mla di} ko ga je ne ka da vo le la, ali ko ji je oku sio we nu krv, ne pre sta je da je pro ga wa. Ako mu se Ro uz ne pri dru ì, on se ne }e smi ri ti dok je ne u}ut ka... za u vek. Ipak, Ro uz ne mo è ve~ no da be ì. Po sto ji li ne ka ma gi ja ko ja mo è usli {i ti sve Ro u zi ne mo li tve? Ro uz }e mo ra ti da od lu ~i do ~e ga joj je i ko ga naj vi {e sta lo. I na kra ju, je li pra va qu bav za i sta vred na ta kve ce ne? N. R.

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU ^ITAOCE

„Sabota`a” Klajva Kaslera

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve u sre du, 15. fe bru a ra od 13.30 do 13.35 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „Sa bo ta à” Klaj va Ka sle ra u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi à ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Go di na je 1907. i Sje di we nim Dr à va ma vla da ju dru {tve ni ne mi ri i fi nan sij ska ne sta bil nost. Ne sre }e, po à ri i eks plo zi je za de si li su eks pre snu è le zni~ ku li nu ju kom pa ni je Pa si fik, ko ja u o~a ju an ga ù je de tek tiv sku agen ci ju Van Dorn. Van Dorn po ve ra va

slu ~aj svom naj bo qem ~o ve ku i Aj zak Bel usko ro ot kri va da je za sa bo ta è od go vo ran ta jan stve ni ~o vek na zvan Uni {ti teq, po znat po to me {to svo je sa u ~e sni ke ukla wa od mah po oba vqe nom za dat ku. Uni {ti teq se kre }e ~i ta vim ame ri~ kim za pa dom s ne ve ro vat nom br zi nom, na pa da ju }i sva ko ga kog po è li, ne ma re }i pri tom za qud ske ì vo te. Ko je on u stva ri i {ta è li? Da li je pro te stant, anar hi sta, re vo lu ci o nar od lu ~an u na me ri da po mr si ra ~u ne vla sto dr {ci ma, ili zlo ~i na~ ki ge ni je ko ji ku je pa kle ni plan? Ma ka ka vi we go vi mo ti vi bi li, Uni {ti teq je vi {e ne go vi ~an stva ra wu ha o sa i Bel pred o se }a da svi we go vi po stup ci vo de jed nom ne slu }e no ve li kom zlo ~i nu, ko ji }e po qu qa ti sta bil nost ~i ta ve ze mqe. A. Va.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Hrana za du{u qubiteqa ma~aka” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u sre du }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve u sre du, 15. fe bru a ra od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, da ri va ti po pri¬me¬rkom kwi ge „Hra na za du {u qu bi te qa ma ~a ka” Xe ka Ken fil da i Mar ka Vik to ra Han se na u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Ma~ ke su is pre le svoj put ka na {im sr ci ma pre vi {e hi qa da go di na, i od ta da do da nas bi le su nam ver ni pra ti o ci i srod ne du {e. Bi -

lo da su u pi ta wu pa tu qa sti ma ~i }i, kra qev ske od ra sle ma~ ke ili do sto jan stve ni sta ri ma ~o ri, ne mo `e mo im odo le ti – po seb no ka da se ra nom zo rom is pra zni po su da sa hra nom! Je di no {to nam pre o sta je je ste da im se ra du je mo i qu bav pre ma svo jim ma ca ma na hra ni mo ovim div nim pri ~a ma. Za to se i vi na smej te ra znim ma~ jim po stup ci ma i u`i vaj te u ma~ jem frk ta wu ko je do pi re sa stra ni ca ove kwi ge. Mno ge pri ~e }e vas odu {e vi ti i za ba vi ti, ne ke }e vas iz ne na di ti, a iz ne kih }e te ne {to na u ~i ti. A. Va.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

PRAZNI^NA DE@URSTVA

Pedijatri u ambulanti u Rumena~koj ulici Dom zdra vqa: Sve slu `be ra di }e 15, 16. i 17. fe bru a ra po ras po re du za ne de qu. Pe di ja tri i sto ma to lo zi gra |a ni ma }e bi ti na ras po la ga wu 24 sa ta, a or ga ni zo va no je de ùr stvo le ka ra op {te prak se i me di ci ne ra da, kao i Slu `be ku} nog le ~e wa i pa tro na è. U Kol cen tru }e de ù ra ti ope ra te ri i gra |a ni }e mo }i da do bi ju in for ma ci je o de ùr nim le ka ri ma. Pr vi re do van rad ni dan je 20. fe bru ar. Pe di ja tri }e de ù ra ti u am bu lan ti u Ru me na~ koj 102. Te le fon u objek tu je 4879 - 360 i 66 - 24 - 668. Sto ma to lo zi }e de ù ra ti u istom objek tu, a wi hov broj te le fo na je 4879 - 301. Le ka ri o{te prak se ra di }e u am bu lan ti u Zmaj Og we na Vu ka 19 od 7 do 20 ~a so va. Te le fon je 4879 - 594. Slu `ba za ku} no le ~e we i pa tro na ù ra di }e od 7 do 20 ~a so va. La bo ra to ri ja ne }e ra di ti 15. i 16. fe bru a ra, ve} 17. i 18. od 7 do 20 ~a so va u Zmaj Og we na Vu ka 19. Spe ci ja li sti~ ke slu `be ra di }e 17. i 18. fe bru a ra od 7 do 13.30 ~a so va u am bu lan ti u Zmaj Og we na Vu ka 19. Po {te: Zbog pro sla ve Da na dr àv no sti 15. i 16. fe bru a ra, ali i u pe tak, 17. fe bru a ra, ko ji je pro gla {en ne rad nim zbog van red ne si tu a ci je, ra di }e sa mo de ùr ne po {te. To kom pra zni ka, 15, 16. i 17. fe bru a ra od 8 do 20.30 sa ti ra di }e po slov ni ca Po {te, ko ja se na la zi u Me ga mar ke tu „Ro di}”, u Te me rin skoj uli ci bb. Od 7 do 20 sa ti bi }e otvo re ne po {te u su per mar ke ti ma Uni ve rek spor ta „021”, Uli ca Te o do ra Man di }a

23, u „Al bi”, Fu to {ki put 93, u objek tu Uni ve rek spor ta u Uli ci na rod nog fron ta 73a. U pe tak,17. fe bru a ra po {te ko je ima ju ce lo dnev no rad no vre me, ra di }e do 14 sa ti. JGSP „No vi Sad”: Auto bu si grad skog pre vo zni ka 15. i 16. fe bru a ra }e sa o bra }a ti po ne deq nom re du vo `we. U pe tak,

Svi objek ti „Tem pa” ra di }e non-stop 15. fe bru a ra. „Mak si„, „Mi ni Mak si„ i „Tem po Eks pres„ ra di }e 15. fe bru a ra do 18 sa ti, dok }e ve} 16. fe bru a ra na sta vi ti da ra de po uobi ~a je nom rad nom vre me nu. Ma lo pro daj ni objek ti „Mer ka tor S” za vre me pra zni ka ra di }e uobi ~a je no.

17. fe bru a ra pri me wi va }e se red vo `we za su bo tu. Mar ke ti: Pro dav ni ce „Idea”, ta ko zva ni eks tra i su per for ma ti ra di }e do 18 sa ti u sre du, 15. fe bru a ra, dok }e pro dav ni ce ma weg for ma ta ra di ti do 15 sa ti. Ovaj tr go vin ski la nac bi }e otvo ren i 16. fe bru a ra, ka da }e eks tra i su per for ma ti pro dav ni ca ra di ti po uobi ~a je nom rad nom vre me nu, a pro dav ni ce ma weg for ma ta bi }e otvo re ne do 15 ili 18 sa ti.

„No vi Sad - Gas”: De `ur ne slu `be 15. i 16. fe bru a ra ra di }e 24 ~a sa, dok }e bla gaj ne pred u ze }a ra di ti od 7 do 18 ~a so va. Snab de va we ga som bi }e ured no i rav no mer no, a ga so vod je u teh ni~ kom i is prav nom sta wu. Gra |a ni mo gu pri ja vi ti even tu al ne kva ro ve i po te {ko }e na broj te le fo na 021/6413-9000. „In for ma ti ka”: Bla gaj ne pred u ze }a ne }e ra di ti u sre du, ~e tvr tak i pe tak, a u su bo tu }e na plat ni {al te ri ra di ti po uobi ~a je nom rad nom vre me -

nu.”In for ma ti ka” pro du à va rok za upla tu ja nu ar skih ra ~u na za ko mu nal ne uslu ge do 22. fe bru a ra. „î sto }a”: Pred u ze }e }e u sre du i ~e tvr tak ra di ti pre ma re dov nim ras po re di ma, bez iz me na. Zim ska slu `ba }e de ù ra ti u tri sme ne.Slu `ba za od no {e we sme }a }e ra di ti pre ma uobi ~a je nim ras po re di ma i od no si ti ot pad iz svih uli ca u ko je ka mi o ni mo gu da u|u. Mo le se gra |a ni ko ji ì ve u ne pro hod nim, uskim, neo ~i {}e nim uli ca ma da sme }e od lo è u do dat ne vre }e, a eki pe }e, ~im to bu de mo gu }e, sve po ku pi ti. Uko li ko gra |a ni ima ju bi lo ka kvih pi ta wa ili re kla ma ci ja, mo gu po zva ti kol cen tar od 6 do 20.30 ~a so va na broj te le fo na 021/6 333 884. „Par king ser vis”: Par ki ra we na uli~ nim par ki ra li {ti ma u zo ni ra nim de lo vi ma gra da ne }e se na pla }i va ti za vre me pra zni ka. Slu `ba po ~i we da ra di u su bo tu, 18. fe bru a ra po uobi ~a je nom rad nom vre me nu, od 8 do 14 ~a so va. Spens: Od 15. fe bru a ra do ne de qe bi }e otvo ren sva ki dan od 8 do 22 ~a sa. Po se ti o ci ma }e na ras po la ga wu bi ti sa mo ula zi iz Uli ce Mak si ma Gor kog, Su tje ske, u de lu pre ma fa kul te ti ma i slu `be ni ulaz ~e ti ri. Svi ula zi na pr vom spra tu bi }e za tvo re ni. U sre du, ~e tvr tak i pe tak sme ne kli za wa su od 10.30 do 12, od 12.30 do 14 i od 17.15 do 18.45 ~a so va. U su bo tu i ne de qu kli za we }e bi ti od 9.30 do 11, od 14 do 15.30, od 16 do 17.30, od 18 do 19.30 i od 20 do 21.30 sa ti.

CENTRU ZA SOCIJALNI RAD GODI[WE STIGNE 40.000 ZAHTEVA

Sve vi{e qudi prima pomo} Si ro ma {tvo je u po ra stu {to go vo re i po da ci Cen tra za so ci jal ni rad, a pre ma re ~i ma di rek to ra Goj ka Vuj no vi }a, naj ve }a je po tre ba za jed no krat nom nov ~a nom po mo }i. Broj odo bre nih jed no krat nih po mo }i ra ste iz me se ca u me sec i to za po tri do pet pro ce na ta. De fi ni sa na je od lu kom o uslu ga ma so ci jal ne za {ti te i iz no si 20 pro ce na ta od pro se~ ne za ra de u Sr bi ji iz pret hod nog me se ca, {to je u ovom mo men tu oko se dam i po hi qa da. Pra vo na ovu vr stu po mo }i

mo `e da se ostva ri dva pu ta go di {we. -Po sto je i in ter vent ne i iz u- zet ne jed no krat ne po mo }i, ko je se de le u van red nim slu ~a je vi ma kao {to su iz go re la ku }a ili hit no le ~e we. Ove po mo }i su na me se~ nom ni vou do gu ra le i do dva i po mi li o na di na ra, {to go vo ri o sta wu so ci jal ne po tre be na {ih su gra |a na. Mo ra mo bi ti sve sni da smo u vre me ni ma ka da opa da broj za po sle nih i da je pre ma po sled wim po da ci ma u No vom Sa du oko 28.000 ne za po -

^ITAOCI PI[U SMS

sle nih. Ako uzme mo u ob zir da ima mo jo{ i 4.500 pen zi o ne ra sa naj ni `im pri ma wi ma, za tim oko 7.500 ko ri sni ka so ci jal ne po mo }i, 1.500 ko ri sni ka tu |e ne ge, do la zi mo do po da tka da se Cen tru za so ci jal ni rad gra |a ni obra te za vi {e od 40.000 ra zno ra znih uslu ga i da va wa go di {we i taj broj se iz go di ne u go di nu po ve }a va - ka `e Vuj no vi}. U 2011. go di ni do net je no vi Za kon o so ci jal noj za {ti ti ko ji je pro {i rio broj ko ri sni ka nov ~a ne so ci jal ne po mo }i, ko ja se zva la

„Ma te ri jal no obez be |e we po ro di ce” po pret hod nom za ko nu, sa pet na {est ~la no va do ma }in stva. Po ve }an je i obim pra va u nov ~a nom iz no su ko ji sad za pe to ~la nu po ro di cu iz no si ne {to vi {e 20.000 di na ra, {to bi tre ba lo da obez be di so ci jal ni mi ni mum. - U 2010. go di ni ima li smo 6.202 ko ri sni ka ma te ri jal nog obez be |e wa, a u pro {loj 6.778 s tim {to se iz me se ca u me sec wi hov broj me wa. Jed nom je ~ak bi lo i 7.820 ko ri sni ka - re kao je Vuj no vi}. A. Varga

065/47-66-452

(Ne)pravda, pa to ti je Sva ka ~ast Vi {em jav nom tu ì la stvu u No vom Sa du. Agen ci ja za bor bu pr o tiv ko rup ci je pod ne la tu `bu pr o tiv no vo sad skih grad skih ru ko vo di la ca 25. ja nu a ra ove go di ne i po is toj do ne lo od lu ku ve} po sle de se tak da na. In te re su je me {ta je sa tu `ba ma po ko ji ma se od lu ke do no se na kon vi {e go di na ili se ni kad ne do ne su. Ovo je naj bo qi do kaz da smo i te ka ko da le ko od to ga da smo svi jed na ki pred za ko nom. 061/7007... * * * Da li se ka è pa da ili ve je sneg? Da li sneg mo è da nas na pa da ili za ve je? Zna ~i sneg ve je. Po zdrav Bran ko 063/5168... * * * Pa dao je sneg i ra ni je u No vom Sa du. Ja sno se se }am svo je qut we kao de te ta, kad s pr vim pa hu qa ma moj otac i ujak uzmu lo pa tu i o~i ste sneg oko ku }e. To ra di i kom {i ja, pa mi de ca ne mo è mo da vu ~e mo san ke. Ni su se de li, ~e ka li i vi ka li na vlast. 063/5451... * * * Za 062/2324... pu te vi se ~i ste kao {to je maj stor sa gre de rom o~i stio spo red ne uli ce, a ne sa mo uli cu Ca ra Du {a na u Bu di sa vi, a za san ka we ni ka ko, ni je jav ni put, bar u Bu di sa vi ima gde. Po hva la me snoj za jed ni ci i na {im pa o ri ma ko ji sa

svo jim trak to ri ma go di na ma una zad ~i ste na {e se lo. Bu di sav ~an sa unu ci ma i san ka ma. 064/1150... * * * Po {to va ni, 064/2491....ta ko je go spo di ne, ta ko tre ba. Ce na ga sa ko ju na {i pla }a ju Ru si ma je 25 di na ra po ku bi ku, jel ta ko Ba ja to vi }u? 060/3000... * * * U da ne 8, 9. i 10. fe bru a ra na li ni ji 7 sa Li ma na ka Bu le va ru u vo -

zi lu G. B. 871 u 22.29 vo za~ se i`i vqa va na put ni ci ma se lek ti ra ju }i ko ga }e da pu sti da iza |e na pr va vra ta. 064/2850... * * * Is kqu ~e wem pri vre de u{te de li ~e ti ri od sto stru je. To vi {e go vo ri o sta wu u pri vre di ne go svi ana li ti ~a ri i po li ti ~a ri. Ka kva pri vre da ta kva i u{te da. 061/1469... * * * U No vom Sa du ne bi sme lo bi ti re strik ci ja elek tri~ ne ener gi je. Mi smo mno go u{te de li stru je, jer ne ra de Nov ka bel, Mo tins, Po be da, Lim pro dukt, Ju go a lat, Ju go dent... Isti na, oni ne ra de zbog ne kih dru gih „stru ja”, ali u{te de su ostva re ne. 063/8523... * * * Ko ka `e da No vo sa |a ni ni su vred ni. Sve po hva le za na {e kom {i je ko je su o~i sti le sav sneg sa ko lo vo za u Uli ci pa ri ske ko mu ne od br o ja 30 do br o ja 40. Ba{ im hva la! 064/4501... * * * Pre me {ta we GSP-a {to pre. No va auto bu ska je u sve mu bo qa,

lep {a od po sto je }e. Ti me tre ba i sma wi ti br oj za po sle nih ko ji ne sa ve sno oba vqa ju svoj po sao. 065/8337... * * * Taj go spo din mi ni star zdra stva ka è ne }e ove ra va ti kwi ì ce gra |a ni ma, nek se on na |e na na {im me sti ma, pa }e vi de ti ka ko je rad ni ci ma, ko ji ne pri ma ju pla tu i ko ji tre ba da se le ~e, a ne ma ju ~im. 064/3557... * * * Ne spo rim da ve }i na na rod nih po sla ni ka, mi ni sta ra i osta lih dr àv nih ~i nov ni ka ima vi so ko obra zo va we i aka dem ske ti tu le. Me |u tim, ma lo wih ima ne ko rad no ili ì vot no is ku stvo, i osim skup {tin skog pe ~a ta, ni je dan dru gi ne ma ju u rad noj kwi ì ci, {to mi slim da ni je do bro. Da li bi ne ko pri stao da mu ne ki hi rurg ope ri {e sr ce, plu }a, ma lig ni tu mor... itd, a da je tek ne dav no za vr {io stu di je me di ci ne? Od go vor znam, ali ne znam ka ko taj ne ko mo è da „de la” na pa ci jen tu, ko ji se zo ve Sr bi ja ?! 063/1050... * * * Pred log je od li ~an da se spo je pra zni ci, sa mo ne ve ru jem da su ovi „go re”, ko ji su to pred lo ì li, mi sli li na nas kwi go vo |e, pdv, za vr {ni ra ~u ni...(da se pr o du è ro ko vi!?) 060/6619...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

IZVE[TAJ INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVQE VOJVODINE

Sve vi {e obo le lih od {u ge Na In sti tu tu za jav no zdra vqe Voj vo di ne za pro te klih me sec da na re gi stro va no je 20 od sto vi {e za ra znih bo le sti u od no su na pret hod ni iz ve {taj. Re spi ra tor ne in fek ci je i da qe pred sta vqa ju vo de }u pa to lo gi ju i ~i ne pre ko 90 od sto svih pri ja vqe nih slu ~a je va. Naj ~e {}e crev no za ra zno obo qe we su za ra zni pro li vi, ko jih je za 46 od sto vi {e ne go pret hod nog me se ca. Za be le `e no je 260 oso ba obo le lih od {u ge, {to je za 60 od sto vi {e ne go u pret hod nom

pe ri o du. Svi pri ja vqe ni slu ~a je - i 13 slu ~aja he pa ti ti sa B i C. vi su re gi stro va ni kao po je di Osta le pol ne bo le sti se re gi na~ na obo qe wa, bez utvr |e ne stru ju po je di na~ no, a u pret epi de mi o lo {ke po ve za no sti, hod nom pe ri o du pri ja vqe na su {to po ka zu je da dva slu ~a ja si bla `i slu ~a je vi U ja nu a ru naj bu~ ni je fi li sa. Pod se }a mo, po osta ju ne di jag no bi lo na ke ju i u ~et kom fe bru a ra sti ko va ni jer ne Par ti zan skoj uli ci re gi stro va no je tra `e le kar sku 30 obo le lih od za po mo}. U gru pi pol nih bo le sti pri ja vqe no je 35 u {a ka, od ko jih su 25 slu ~a ja stu od sto vi {e obo le lih. Obo le lo je den ti iz Bo sne i Her ce go vi ne ko 50 oso ba od ge ni tal ne hla mi di ja - ji stu di ra ju u No vom Sa du, pa je u ze ko ja je vo de }a pol na in fek ci ja kon tak tu sa lo kal nim sta nov ni -

{tvom za ra `e no jo{ pe to ro pa ci je na ta. Ho spi ta li zo va ne su sa mo dve oso be, osta li su na ku} nom le ~e wu. I ovaj me se~ ni iz ve {taj In sti tu ta po ka zu je da vo da za pi }e iz jav nih bu na ra na te ri to ri ji gra da i na se qa ni je is prav na, te se ne pre po ru ~u je za pi }e. To kom ja nu a ra je naj ve }a bu ka iz me re na na Ke ju, u Par ti zan skoj i Ru me na~ koj uli ci, a naj ma wa na No vom na se qu i na Pod ba ri. I. D.

NASTAVQA SE POSTAVQAWE APARATA ZA MASA@U SRCA

Usko ro jo{ pet de fi bri la to ra No vo sad ski Za vod za hit nu me di cin sku po mo} pla ni ra do mar ta da na fre kvent nim me sti ma u gra du po sta vi jo{ pet de fi bri la to ra, apa ra ta za nor ma li za ci ju ra da sr ca u slu ~a ju in fark ta. U okvi ru pro jek ta “Mo je sr ce u tvo jim ru ka ma” od 2009. go di ne ovi auto mat ski ure |a ji na la ze se na Spen su, u Grad skoj ku }i, na @e le zni~ koj sta ni ci, [tran du i kod zgra de Ape la ci o nog su da, a dva apa ra ta ko ri sti mo bil na eki pa Hit ne slu `be. De fi bri la to rom, ko ji sam utvr |u je po -

pro met nim lo ka ci ja ma i da se, uko li ko bu de po treb no, pru ì ma sa à sr ~a nog mi {i }a do do la ska Hit ne po mo }i. Pre ma re ~i ma glav nog me di cin skog teh ni ~a ra Hit ne slu `be Nenada Vukasa, lo {i vre men ski uslo vi su od lo ì li po stav ku do dat nih pet de fi bri la to ra kod Saj ma, Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, na grad skim pi ja ca ma, kod Sport ske ha le na Kli si i na No vom na se qu kod Ge ron to lo {kog cen tra. - Sle de }i de fi bri la tor }e bi ti po sta vqen kod Saj ma, a

Opravdali postojawe Pr vi put je je dan su gra |a nin 2010. go di ne upo tre bio de fi bri la tor na @e le zni~ koj sta ni ci, a po pro ce du ra ma ko je je za vr {io na obu ci. Uko li ko se jed nom u dve go di ne ko ri sti ovaj apa rat, sma tra se da je pro je kat us pe {an i oprav dan, ka `e Vu kas. re me }a je sr ~a nog rit ma i po mo }u elek tro {o ka nor ma li zu je rad sr ca, mo gu da ru ku ju sa mo ob u ~e ne oso be, za to sva koj po stav ci pret ho di obu ka za po sle nih u od re |e nim jav nim usta no va ma. Smi sao po sta vqa wa de fi bri la to ra je da bu du na

do go va ra mo se i sa „Tr `ni com” i sa Fa kul te tom teh ni~ kih na u ka. S ob zi rom na to da in struk to ri, ko ji dr `e obu ku za po sle ni ma u jav nim pred u ze }i ma, ra de i na te re nu, pri vre me no smo sto pi ra li ak tiv no sti oko po sta vqa wa de fi bri la to -

Fo to: S. [u {we vi}

ra - ob ja snio je Vu kas do da ju }i da }e to bi ti pri o ri tet Hit ne po mo }i ~im se vre me sta bi li zu je i in ter vent ne le kar ske eki pe bu du ima le vi {e vre me na da se po sve te to me. Ra ni je su se mu {kar ci od 50 go di na i na vi {e sma tra li ri zi~ nom gru pom za do bi ja we sr ~a nog uda ra, a is ku stva Hit ne

slu `be po ka zu ju da sve mla |a po pu la ci ja stra da od na pra sne smr ti uzro ko va ne za sto jem ra da sr ca. Sto ga je osmi {qen pro je kat „Mo je sr ce u tvo jim ru ka ma” ka ko bi se sma wio ovaj ne ga tiv ni trend, a odo bri la ga je i fi nan si ra la Grad ska upra va za zdrav stvo. I. Dragi}

Kwi ga o ur ba noj kul tu ri No vog Sa da Pro mo ci ja kwi ge „De ~a ci i de voj ~i ce s Du na va - pri log isto ri ji ur ba ne kul tu re gra da No vog Sa da 1962-1980” auto ra Vladimira Nedeqkovi}a bi }e odr `a na u po ne de qak, 20. fe -

bru a ra, u 19 sa ti u Za vo du za kul t u r u Voj v o d i n e, Voj v o d e Put ni ka 2. O kwi zi }e po red auto r a go v o r i t i Bra ni mir Lokner, Vladimir Kopicl i Aleksandar @iki}. I. J.

SVE VI[E PENZIONERA TRA@I POSAO

15.i16.februar2012.

Od po ne deq ka vr ti }i ra de re dov no Svi vr ti }i PU „Ra do sno de tiw stvo” ra di }e po re dov nom rad nom vre me nu od po ne deq k a, 20. fe b ru a r a, sa o p {te no je iz ove usta no ve. Ka ko je na ve de no, u na red nim da -

ni ma obezb di }e se svi neo p- hod ni uslo vi za funk ci o ni sa we svih 67 obje ka ta. Do kra ja ove ne de qe ra di }e sa mo de `ur na ob da ni {ta. A. J.

PROFUNKCIONISAO „START-STOP PARKING SISTEM”

Ko li ko par ki ra{, to li ko pla ti{ No vo sa |a ni ma je „Par king ser vis” po nu dio no vu uslu gu, pla }a we par kin ga po utro {e nim mi nu ti ma, pa je to kom de cem bra pro {le go di ne za hva qu ju }i po dr {ci gra |a na, te sti ran taj si stem na pla te, ta ko zva ni „Start-stop par king si stem”. Si stem je po ~eo da se ko ri sti, ali ka ko ka è di rek tor „Par king ser vi sa” Ivan Ferko, za sa da vr lo ma lo, jer su gra |a ni jo{ uvek ni su do voq no in for mi sa ni. Me |u tim, ve} od mar ta kre nu }e in ten ziv ni je upo zna va we jav no sti sa ovim si ste mom, pa se o~e ku je da on pro funk ci o ni {e mno go bo qe. Osnov na pred nost ser vi sa je, ka ko ka ù u tom pred u ze }u, to {to ko ri sni ci pla }a ju efek tiv no vre me ko je pro ve du na par ki ra li {tu u ne koj zo ni, bu du }i da se na kra ju me se ca, mi nu ti pro ve de ni na par kin gu sa bi ra ju i za o kru ù ju na pr vi ve }i ceo sat, a za tim po mno è sa re dov nom ce nom u od go va ra ju }oj zo ni. Ra ~un za ko ri {}e we „Startstop par king„ uslu ga, sti è jed nom me se ~e no, na imejl adre su,

ili ko ri {}e wem smart fon apli ka ci je na mo bil nom te le fo nu ili pre ko veb por ta la. Za ko ri sni ke mo bil nih te le fo na, naj jed no stav ni je je da sa saj ta http://start stop.par kingns.rs pre u zmu apli ka ci ju pri la go |e nu svom mo de lu i pra te uput stvo. Ko ri {}e we ove uslu ge je

omo gu }e no na ve }i ni mo bil nih te le fo na, ~ak i sta ri jih ge ne ra ci ja. Oni ko ji vi {e vo le in ter net, mo gu be le `i ti vre me par ki ra wa pre ko istog saj ta. Teh ni~ ka slu `ba „Par king ser vi sa” ko ri sni ci ma sto ji na

Ra ~un za ko ri {}e we „Start-stop par king sistema” sti è jed nom me se ~e no, na mejl adre su ko ju je ko ri snik na veo pri li kom re gi stra ci je ko ju je ko ri snik na veo pri li kom re gi stra ci je. Ko ri sni ci ma ove uslu ge od {tam pan ra ~un mo è da sti è i po {tom, ali se ta uslu ga do dat no na pla }u je sto di na ra me se~ no. Po zi tiv na is ku stva to kom te sti ra wa su po ka za la da je ovaj si stem ne sa mo znat no flek si bil ni ji, u smi slu da ne op te re }u je gra |a ne pro du à va wem par kin ga na sva kih sat vre me na, ve} i ve o ma jed no sta van za ko ri {}e we. Si stem je osmi {qen ta ko da, na kon re gi stra ci je, ko ri sni ci mo gu pla ti ti par king me sto

ras p o l a g a w u i pru ` a po mo} pri li kom in sta la ci je apli ka ci je na te le fon, kao i pri li kom ot kla wa wa mo gu }ih ne do u- mi ca. Re gi stra ci ja za ko ri {}e we ser vi sa mo `e se oba vi ti u Fi li pa Vi {wi }a 47, sva kim rad nim da nom od 8 do16 ~a so va, kao i su bo tom od 8 do 14 sa ti. Pi ta wa, pri med be i su ge sti je u ve zi sa „Start-stop par king si ste mom„ gra |a ni mo gu upu ti ti pu tem imej la na adre su: start stop @par kingns.rs ili po zi vom kol cen tra na broj te le fo na 472-41-40. B. M.

Ra de kao tak si sti, be bi si ter ke i ~u va ri Fo to: R. Ha yi}

AKCIJA „GRADSKOG ZELENILA”

Da ri va wem do bes plat nog kli za wa Zim ski da ni i ni ske tem pe ra tu re do ne le su ne da }e mno gim su gra |a ni ma, a ka ko bi im iole po mo gli, mla di No vo sa |a ni pri kqu ~i li su se ak ci ji JKP „Grad sko ze le ni lo„ pod na zi vom „Ota pa we sr ca”. Oni su se kli za li bes plat no, ali su kao ula zni cu do ne li kon zer vir nu hra nu i do bro o~u va nu ode }u. Iako je pr va za mi sao „Ze le ni la” bi la da se pri ku pi po mo} u vi du go to vih je la, pa {te ta, me snih na re za ka, ri be, si re va, pek me za i dru gog, ak ci ja je pro {i re na jer se uka za la po tre ba i za ode }om i obu }om, na veo je port pa rol ovog pred u ze }a Ivan No`ini}. -Iako je to kom vi ken da bi lo lo {e vre me, qu di su se oda zva li ak ci ji, upr kos to me {to se ni su kli za li. Sad, kad se vre me pro lep {a lo, kli za li {te se po la ko pu ni - ka zao je No `i ni}, do da ju }i da je do ju ~e oko 200 qu di do ne lo hra nu i ode }u.

Ob ja snio je da }e sve {to se pri ku pi bi }e od ne {e no u pre no }i {te za bes ku} ni ke ko je je otvo re no pri Cen tru za so ci jal ni rad. Pod se tio je da je „Ze le ni lu” ovo je pe ta ak ci ja hu m a n i t ar n og ka r ak t e r a u pro te kle ~e ti ri go di ne. No ì ni} je ka zao da se ova fir ma pri dr à va od lu ke Vla de Sr bi je o {ted wi elek tri~ ne ener gu je, te je re du ko va na ra sve ta na [tran du, is kqu ~e na je ma {i na za pra vqe we le da, ali da to ne ome ta rad kli za li {ta i tra ja we ove ak ci je. Gra |a ni ko ji è le da pri do ne su ak ci ji, mo gu hra nu i ode }u do ne ti sva ki dan do su bo te, 19. fe bru a ra, u 19.30 ~so va, kad se ak ci ja zva ni~ no za vr {a va. Uz po mo} ove do na ci je obez be di }e se bi bes plat no kli za we, a na pla }u je se sa mo iz najm qi va we kli zaq ki po ce ni od 100 di na ra. A. J.

Pre ma evi den ci ji no vo sad ske fi li ja le Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we u No vom Sa du ima pre ko 30.000 ne za po sle nih No vo sa |a na. S dru ge stra ne, u voj vo |an skoj pre sto ni ci ima 61.000 pen zi o ne ra, a ve li ki broj wih ima pri ma wa sve ga 11.000 di na ra, {to je za i sta mi zer no za ì vot. Zbog to ga, ume sto da uì va ju u tre }em do bu, unu ci ma i za lu è noj pen zi ji, sve vi {e wih pri mo ra no je da tra ì do dat ni po sao. Ovo na rav no od go va ra i po slo dav ci ma, ko ji pen zi o ne re dr è na cr no i pla }a ju ih ma we ne go {to bi mo ra li da iz dvo je za stal no za po sle nog. Sve vi {e je i ogla sa po no vi na ma, gde pi {e da pen zi o ner do brog zdra vqa tra ì po sao. Mu {kar ci ko ji su u pen zi ji, uglav nom, ra de kao tak si sti, no} ni ~u va ri u pro dav ni ca ma i tr `nim cen tri ma, a po je di ni se ba ve za nat skim po slo vi ma. Pred sed nik tak si udru è wa „Voj vo |a ni” Radoslav Krsti} ka è za „Dnev nik” da u wi ho vom udru è wu ima ju ne ko li ko pen zi o ne ra, a da gle da ju }i sva udru è wa u tak si slu `bi, ra di ~ak 15 od sto onih ko ji su oti {li u za slu è nu pen zi ju. Pen zi o ner ke se ope de qu ju za ~u va we de ce, pe gla we, spre ma we, ~u va we de ment nih oso ba. Ne ke na |u imu} ni je po ro di ce ko ji ma ku va ju, a sve vi {e je i onih ko je ra de ne -

ko li ko sa ti, od no sno ~u va ju tu |u de cu kad se vra te i {ko le do mo men ta dok ro di te qi ne do |u ku }i. Na rav no, do sta je i oni ko je spre ma ju ka fi }e i lo ka le. Za svoj do dat ni po sao do bi ja ju iz me |u 100 i 200 evra, a is ti ~u da im je do voq no uz pen zi ju ko ju su mu ko trp no za ra di li. - Ra di la sam 35 go di na u jed noj no vo sad skoj fir mi. Ka da sam oti {la u pen zi ju, su ma je bi la pri stoj na. Me |u tim, sa da je to li ko obez vre |e na da ne znam ka ko bi sa sta vi la kraj s kra jem da ne ~u vam jed nu de voj ~i cu - is pri ~a la nam je jed na pen zi o ner ka ~i je je ime po zna to re dak ci ji. Ka `e da de voj ~i cu ~u va osam sa ti za 150 evra, a ka da de te za spi po ne kad sku va, iako joj to ni je po sao. Ro di te qi od we tra `e da de te pro {e ta, na hra ni, sta vi na spa va we i na rav no igra se s wim. Mno gi pen zi o ne ri ko ji ima ju vi ken di ce na di vqim pi ja ca ma pro da ju vo }e, po vr }e i ja ja, ka ko bi sa tim nov cem na do me sti li sve ono {to im fa li. S dru ge stra ne, pen zi o ner ke ko je ne ma ju ba {tu, a zna ju da ple tu, {tri ka ju i ve zu, na pi ja ca ma pro da ju ru~ no iz ra |e ne {a lo ve, ka pe, stol wa ke... Ve }i na wih ot kri va da no vac ko ji ta ko za ra de tro {i na uni ~i }e, ka ko bi olak {a li svo joj de ci. Q. Nato{evi}

So ci ja li sti mag ne ti ma pri vla ~e gra |a ne Na Dan za qu bqe nih i Sve tog Tri fu na, a u su sret Da nu dr àv no sti Grad ski od bor So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je odr ào je ju ~e ak ci ju „Za qu bqe ni u Sr bi ju”. ^la no vi i sim pa ti ze ri ove stra ke de li li su fla je re i pro mo tiv ni ma te ri jal na pet me sta u gra du. - @e li mo da po zo ve mo No vo sa |a ne da nam se pri dru è u na {oj za qu bqe no sti u Sr bi ju, da se ovih da na okre ne mo vi {e se bi i dr à vi i stva ra wu bo qe per spek ti ve za ì vot svih ge ne ra ci ja.U da na {woj ak ci ji de li -

mo gra |a ni ma i ma le mag ne te da ose te tu me |u sob nu pri vla~ nost i da ih po zo ve mo da u na red nim me se ci ma to kom iz bor ne kam pa we svo je po ve re we uka `u na ma re kao je pred sed nik GO SPS- a Sini{a Sevi}. Po vo dom Da na dr `av no sti GO SPS-a i Me sne or ga ni za ci je SPS „Ivo An dri}” or ga ni zu ju 15. fe bru a ra na sta vak ove ak ci je od 10.30 do 12.30 ~a so va na tro to a ru u uli ci Na rod nog fron ta, ipred bro ja 73a i na tro to a ru na Bu le va ru Ca ra La za ra, is pred bro ja 83. A. L.

VOJVODINA / NOVI SAD

15.i16.februar2012.

DNEVNIK

c m y

Уре ђе ње дво на мен ских ка на ла

КИ КИН ДА: Проблеми настали услед преобилних падавина у кикиндској општини током прошле године санирани су, али ове године неопходно је наставити наводњавање у атару. - Поред редовног одржавања каналске мреже које је уговорено за ову годину са Јавним предузећем „Воде Војводине”, уче ствоваћемо и на уређењу двонаменских канала. Ради се о каналима који ће служити за наводњавање већих површина, као и за одвод вишка воде из атара. За копање ових канала фирми „Воде Војводине” надлежно министарство одобрило је 100 милиона динара, а део новца биће утрошен и у кикиндској општини - каже директор Водопривредног предузе ћа „Гор њи Ба нат” Дра г ан Фел баб. На подручју општина у којима је надлежна фирма „Горњи Банат” започета су два пројекта за довођење воде. - Када све буде завршено, овај систем омогућиће наводњавање 20 хиљада хектара. На регионалном систему Чока Нови Кнежевац тек је почело да се ради - каже Фелбаб. А. Ђ.

Дружење у Словачком дому задржало бројне госте

НАГРАЂЕНИ УЧЕСНИЦИ СРЕМСКЕ СВИЊОКОЉЕ

Најбоље кобасице донео Михајло Рибар

ШИД: Дводневна Сремска свињокоља и кобасицијада завршена је у недељу увече дружењем и доделом признања. У суботњем надметању у клању и обради меса прво место припало је „Агропапуку 1”, друго „Митином млину” а треће „Бизнис клубу”. Након прегледа 38 узорака ферментираних кобасица у Словачком дому, стручна комисија је одлучила да прво место додели Михајлу Рибару, друго

Предрагу Лемајићу, а треће Војину Степановићу. Председник организационог одбора Станислав Ђерћан приликом доделе пехара и признања, поздравио је три стотине гостију у Словачком дому и пожелео да уживају у овој манифестацији и у годинама које долазе. Сремски паприкаш, колачи и добра песма уз сремске музичаре задржале су госте до касно у ноћ. Д. С.

При зна ње Цр ве ном крсту Жа бља

ЖА БАЉ: По четврти пут за редом Општина Жабаљ проглашена је за најхуманију средину са пет одсто становника који су добровољни даваоци крви. Престижно признање освојиле су још три општине у Војводини. Поред давалаца из сва четири насељена места (Жабаљ, Чуруг, Ђурђево и Госпођинци) велику заслугу за ово признање имају и волонтери Црвеног крста који несебично раде да све акције буду што масовније и анимирају младе да постану добровољни даваоци крви. Л. К.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na:„Pa ra da” (16.10, 18.10, 20.30), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.10, 16.15), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (12.30), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11.15, 13, 15.10), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (11.45, 13.10, 13.45), „Ma pe tov ci” (14.15), „Ku pi li smo zoo vrt” (15.45), „Yek i Yil” (22.40), „Pod zem ni svet: Bu |e we” (18.20), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 17.30, 20, 22.30), „Si gur na ku }a” (22.20), „I u do bru i u zlu” (20.10, 22.25), „Ra to vi zve zda: epi zo da je dan - Fan tom ska pret wa” (17, 19.45), „Pu to va we 2: mi ste ri o zno ostr vo” (14.30, 16.30, 18.25), „Ovo zna ~i rat” (18.15, 20.15, 22.15), „\a vo u te bi” (20.20, 22.10)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Mir ja na Loj pur, Ol ga Ma tu {}ak, Na ta {a Ra do{, Fa ti me Hu ma i An dri ja na Fe her iz Novog Sada i Swe à na Pa vlo vi} iz Bukovca, DEÂKE: So fi ja ô li}, Go ri ca Pu {a ra, Bi qa na Hor wak, Ma {a Ju su fi, Ve ri ca Maj sto ro vi}, Ma ja Ken |ur, Da ja na Vu ~aj i Sla voj ka Pe jo vi}-[ki pi na iz Novog Sada, @eq ka Lan ~u {ki iz Sivca, Iva na Go vor ~in iz Kulpina, Bo ja na Go lu bo vi} iz Kumana, Ni ko li na Ko va ~e vi} iz @abqa i Sne à na Hor vat-De ja no vi} iz \ur|eva.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Desanka @ivana Ostoji} (1935) u 9.45 sati, Radomir Milutina Nikoli} (1932) u 10.30, Du{an Stevana Korica (1924) u 11.15, Danilka Vase Radujko (1941) u 12, Stojan Radeta Kne`evi} (1937) u 12.45, Miroslava Konstantina Kikin|anin (1925) u 13.30, Anu{ka Andrije Milkovi} (1934) u 14.15 i Josip Ladislava [omkereki (1927) u 15 ~asova. Na Uspenskom grobqu bi}e sahraweni Perka Kuzmana Dozet (1925) u 13 i Pal Pala Bala` (1928) u 15 sati. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawen Aleksandar Aleksandra Horvat (1949) u 13 ~asova.Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Jelica Stevana ^olovi} (1955) u 13 i Laza Koste Aksentijevi} (1951) u 15 ~asova.

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM &TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOtEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

15.i16.februar2012.

САРАДЊА „БАНИНИЈА” И ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У СУБОТИЦИ

Повезивање великих компанија

НЕВОЉЕ РАДНИКА ЗРЕЊАНИНСКЕ „БУДУЋНОСТИ”

Штрајкачи остављени без грејања

ЗРЕЊАНИН: Сибирска зима само је још једна недаћа која је снашла раднике зрењанинског Графичког предузећа „Будућност”. Они су у генералном штрајку већ три месеца, јер им нису исплаћене заостале зараде, а у овим леденим данима, када температуре у Зрењанину падају и до минус 20 степени, њих тринаесторо, колико их је остало у предузећу, смрзавају се на својим радним местима. Јер, у погону фирме централно грејање ради тек толико да цеви и радијатори не попуцају од хладноће. - Смрзавамо се ових дана. Послодавац је набавио неку количину горива, али је то довољно тек да радијатори буду млаки. А запослени у другом предузећу истог власника, које је смештено у другој просторији исте зграде, имају могућност да догревају просторију. Нама је грејалица однета из просторија још у децембру – тврди радница „Будућности” Иванка Обрадовић, иначе секретарка Синдиката индустријских радника Војводине, који је и организатор штрајка. Запослени у овдашњем графичком предузећу веле да су најпре остали без поштено зарађених пла-

та, затим су остали и без радних машина, јер их је власник однео из погона, а сада ће, како кажу, у овим условима остати и без здравља. Поручују да једино лепо што им се догодило ових дана јесу пакети помоћи добијени од града Зрењанина, тек за пуко преживљавање. Запослени у „Будућности”, да подсетимо, ступили су у генерални штрајк 15. новембра 2011, захтевајући исплату седам прошлогодишњих зарада, затим путних трошкова које нису добили од новембра 2009. године, регреса и топлог оброка. Председник синдикалне организације у овој фирми Срђан Субић казао је да је директор Миленко Мандић само једном, на почетку, са њима преговарао, али да договора није било. Мандић је у писменој форми навео разлоге за кашњење плата радницима. По њему, тренд негативног пословања „Будућности”, општа ситуација у окружењу, обавезе друштва из ранијег периода, смањена продуктивност због дотрајале опреме, недостатак новца и обучене радне снаге, разлози су за неисплаћене зараде и путне трошкове. Ж. Балабан

КИКИНДА: Директор Компаније „Банини” Радојко Станић и декан Економског факултета у Суботици професор доктор Ненад Вуњак потписали су јуче Споразум о пословној сарадњи. Циљ је, према речима професора Вуњака, укључивање обе стране у програме који могу бити од обостране користи: - Ту пре, свега мислим, на кредите из претприступних фондова, где ми можемо помоћи, јер смо факултет од угледа. Циљ је да студенти део практичног знања савладају у овој фабрици, где ће им бити омогућено да се упознају са свим сегментима рада велике фабрике. Такође, циљ нам

Потписивање уговора

је и повезивање свих великих компанија које желимо да скупимо око факултета.

Радојко Станић је напоменуо да је потписан основни споразум, док ће, приликом сваког

ПОКЛОН ПОКРАЈИНСКОГ СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА ЗДРАВСТВО

Доставно возило Геронтолошком центру КИКИНДА: Покрајински посланик Саво Добранић, у име покрајинског секретаријата за здравство и социјалну заштиту, уручио је, директорици Геронтолошког центра Милени Раданов, кључеве новог доставног возила: - Геронтолошки центар је од Покрајинског секретаријата добио милион и 100 хиљада динара за куповину доставног возила. Ово возило користиће се за испоруку оброка за оба дома Геронтолошког центра, као И за доставу хране корсницима програма “Помоћ у кући”. Дневно ће се преносити око 500 оброка. Директорица Геронтолошког центра је истакла да је доставно возило било неопходно за обављање свакодневних послова, те да су се до сада запослени довијали на разне начине, како би обавили своје обавезе: -Сваког дана превозимо од једно до другог објекта удаљених око четири километара храну за сва три оброка. Такође свакодневно носимо

ручак за кориснике програма “Помоћ у кући”. У оба дома Геронтолошког центра, старом и новом, има 170 корисника, док услуге програма “Помоћ у кући” користи 89 старих сугарађана и суграђанки. У овом програму запослено је девет извршилаца, а локална самоуправа, која финансира програм, одобрила је, у овој години запошљвање, две медицинске сестре и једне неговатељице за рад на терену: -Са новим радницама проширићемо ову услугу на још три села: Мокрин, Сајан и Иђош. Претходни период показао је да да је у Сајану неопходан овај програм, с обзиром на то да смо у Прихватној станици имали највише становника Сајана. У Прихватној станици тренутно има шест особа које немају где да буду смештене, док је у овој станици, од почетка године, спас потражило 20-ак људи из северног Баната. Од 5. фебруара у Прихватној

станици је и 51-годишњи Драган Балабан из Руског Села : -Патрола милиције из Нових Козараца нашла ме је промрзлог на улици и довела овде. Кућа у којој живим склона је паду и сада немам где да живим. Задовољан сам условима, овде ми је добро, а настојаћу, када средим папире, да останем као корисникм Геронтолошког центра. Немам где и немам никога. Крајем године у такозваном старом дому Геронтолошког центра

Хуманитарцима не смета зима

Овогодишњи добитник награде „Луча” Сава Јојић

ЈУБИЛЕЈ НАЈСТАРИЈЕ СРПСКЕ ЧИТАОНИЦЕ, У ИРИГУ

Седамнаест деценија дружења с књигом ИРИГ: Најстарија српска читаоница, иришка Читаоница, прославила је јуче, на Дан Светог Трифуна, 170 година од оснивања и своју славу. Тим поводом организована је свечана академија на којој је, поред председника општине Ириг Владимира Патровића, председника иришког парламента Владислава Иликића и многобројних званица из других општина, присуствовао и епископ сремски Василије који је и освештао славски колач. Директорка иришке читаонице Вера Новковић подестила је присутне о историјату и значају ове установе културе, најстарије у Срба, и нагласила: -Наша читаоница имала је до сада 13 почасних чланова, међу којима су Светозар Милетић, Јова Јовановић Змај, Иво Андрић, Борислав Михајловић Михиз, Слободан Јовановић. Од данас Читаоница има и свог четрнаестог почасног члана професора др Јована Јовичића, чувеног гитаристу и професора Електортехничког факултета у Београду, који је рођен у нашем Врднику.

Свих четрнаест почасних чланова су мушкарци и верујем да ће следећи бити жена, јер заиста имамо жена које су заслужиле својим делима да то постану. Поред награде „Борислав Михајловић Михиз“, коју сваке године иришка Читаоница додели у време Пударских дана за истакнуто књижевно деловање, сваке године на дан Светог Трифуна буде додељена и награда „Луча“, а титулу „Лучоноше“ понесе онај који својим радом и деловањем доприноси развоју културе на подручју иришке општине. -Ове године жири је једногласно донео одлуку да титулу „Лучоноше“ понесе Сава Јојић из Ирига, власник винарије „Мачков подрум“. Наиме, Јојић је прошле године предложио, а ми у Читаоници смо прихватли, да се установи награда за најбољу песму, те да он буде спонзор те награде. Он је на овај начин умногоме допринео развоју и унапређењу културе на нашем простору – казао је председник жирија за доделу награде „Луча“ Тодор Бјелкић. Ј. Антић

пројекта, бити потписани посебни уговори. - Овај договор је проистекао из заједничког приступа за решавање проблема, а сарадња, већ, колико сутра, може почети са активностима које не коштају ни једну ни другу страну. То је обављање праксе студената у „Банинију”, или ангажовање професора Економског факултета, када је неопходно урадити пројекат за нашу фабрику. Економски факултет из Суботице сличне уговоре потписао је и потписаће и са осталим великим фабрикама у Војводини, банкама, осигуравајућим друштвима, што ће допринети бољем повезивању самих компанија. А. Ђ.

БЕЧЕЈ: Имајући у виду какви су временски услови, презадовољни смо одзивом добровољних давалаца крви. Укупно се нашем позиву одазвало 180 суграђана, 148 их је прегледано, 132 их је дало крв, од којих 10 први пут, каже активисткиња Црвног крста у Бечеју Ева Шереги. Ваља нагласити да је мобилна екипа Покрајинског завода за трасфузију крви већ била почетком ове године у Бечеју, када је однешено 155 пакетића течности која живот значи. Тада је било 11 нових давалаца крви, овога пута 10, што само може да радује. Хуманим људима временске (не)прилике нису препрека да се одазову акцији по имену „Буди и ти давалац крви“ и бечејском Црвеном крсту су поносни на то. В. Ј. Јучерашне добровољно давање крви у Бечеју

Крађа у пчелињаку

СОНТА: У пчелињаку Споменке Куруц у Сонти уништено је шест пчелињих друштава, од 140 колико их има у пчелињаку. Починиоце су осујетили Споменкин супруг и син и спречили већу штету. Полиција је обавила увиђај и очеку-

је се подношење пријава против њих. -Недалеко од пчелињака пронадјена је најлонска врећа са поломљеним саћем и медом тежине око 40 килограма, а укупна материјална штета је око 190.000 динара.То је

само један од случајева које смо забележили у пчелињацима наших чланова последњих година и бојимо се да их не буде више - рекао је председник Друштва пчелара „Дунав“ у Апатину Раде Стевановић. Ј. П.

НАЈВЕЋЕ СТАМБЕНО НАСЕЉЕ У ОЏАЦИМА ОСТАЛО БЕЗ ГРЕЈАЊА

Нема мазута, а ни новца за набавку

ОЏАЦИ: Насеље у улици Милана Тепића, Блок 20 у Оџацима, остало је без грејања. Котларница у овом насељу је престала да ради 11. фебруара око 11 сати, због недостатка мазута. Радијатори су остали хладни, што је, при овако ниским температурама, постало веома опасно за становнике насеља, а поготову за старе и болесне, јер у овом насељу живи највећи број пензионера. У овом оџачком насељу има 18 зграда, а у свакој згради постоји 36 станова, што је укупно 648 станова. Ако се помножи са три, што је просек чланова домаћинстава, долазимо до броја од око 1.900 становника насеља, што ово насеље чини сигурно највећим у Оџацима. Председник Скупштине власника станова Вукашин Ранђеловић, нас је

упознао са овим великим проблемом. По његовом мишљењу, грејање је прескупо, јер га станари плаћају 130 динара по квадратном метру стамбене површине, на 12 месечних рата. То значи да за стан од око 50 квадрата, власници станова месечно плаћају око шест хиљада динара, што је превише. - Од 11. фебруара, радијатори у нашим становима су остали хладни, због недостатка мазута, а овај проблем је проузрокован недостатком новца за куповину мазута. На рачуну Скупштине власника станова, чији сам председник, има недовољно новца, да би се могла обезбедити и минимална количина мазута од осам тона, која би била довољна за седам дана. Директор ЈКП ,,Услуга“ Петар Свилар управо покушава да, преко

Општинског штаба за ванредне ситуације, интервентно набави макар и најмању цистерну мазута - каже Вукашин Ранђеловић. За нормално грејање, при овако ниским температурама, потребна је једна тона мазута дневно. А то се не може финансијски испоштовати, јер постоје неуредне платише, које дугују и по 200 хиљада динара и који су утужени, али и та средства од принудне наплате споро стижу на рачун. Посебан проблем представља што станови у Блоку 20, немају индивидуалне, ни друге димњаке. Принуђени су да се греју на струју. У Електровојводини кажу да постојећа електроинсталација неће моћи да издржи толико велику потрошњу струје. С. Милер

завршена је комплетна реконструкција купатила и просторија за слободне активности, а изграђена је и нова кухиња. Три милиона динара од надлежног Министартсва утрошена су у оба објекта за противпожарну заштиту, а Геронтолошки центар од сопствених средстава уложио је милион и 600 хиљада динара за поплочавање дворишта, које ће бити завршено ове године. А. Ђуран

Оживела светла на великом платну

ЗРЕЊАНИН: Једини преостали биоскоп у Зрењанину „Синема”, од синоћ је поново отворио своја врата за посетиоце. Светла на великом платну опет су оживела, захваљујући премијери новог домаћег остварења редитеља Здравка Шотре “Шешир професора Косте Вујића”. „Синема”, због лоших услова за пословање само повремено ради, углавном када се приказују домаћа филмска остварења. Зрењанинска публика је прексиноћ имала прилику да премијерно, у терминима од 18 и 20,30 часова, погледа поменуту историјску комедију у којој главну улогу тумачи Александар Берчек. После обе премијерне пројекције, пред гледаоцима се поклонио део чланова филмске екипе, предвођен познатим глумцем Бранимиром Брстином, иначе рођеним Зрењанинцем, и младим и перспективним Љубомиром Булајићем који тумачи лик научника Јована Цвијића. У биоскопу “Синема” кажу да ће се филм “Шешир професора Косте Вујића” приказивати све док за њим буде постојало интересовање публике. Карте, по цени од 250 динара, могу се купити на билетарници биоскопа. Ж. Б.

15.i16.februar2012.

c m y

aktuelna

dnevnik

LED POPUSTIO, LEP[E VREME OD NAREDNE SEDMICE U EPS UPO ZO RA VA JU DA SE NE SME MO OPU [TA TI

Od ponedeqka normalizacija sistema

Elek tro e ner get ska si tu a ci ja u Sr bi ji je po boq {a na u od no su na pret hod nu ne de qu zbog u{te de u po tro {wi i od po ne deq ka se mo è o~e ki va ti nor ma li za ci ja sta wa u snab de va wu ener gen ti ma, sa op {ti la je Rad na gru pa za si gur no snab de va we ener gen ti ma. Bez ob zi ra na po boq {a we si tu a ci je, po no vqen je apel gra |a ni ma Sr bi je da i da qe {te de stru ju, jer je si stem i da qe pre na preg nut, a po tro {wa u do ma }in stvi ma po ve }a na. Sa vet nik pre mi je ra za ener ge ti ku, Pe tar [kun dri}, re kao je da se od po ne deq ka mo è o~e ki va ti nor ma li za ci ja sta wa u snab de va wu ener gen ti ma, do da ju }i da }e ta da bi ti raz ma tra ne po sle di ce van red ne si tu a ci je u ener get skom sek to ru. On je na gla sio da su me re Vla de da le re zul ta te, ali da u po gle du {ted we gra |an stva ni je po stig nut è qe ni efe kat. Pre ma we go vim re ~i ma od po ~et ka van red ne si tu a ci je, ni je bi lo do ve de no u pi ta we funk ci o ni sa we ni jed nog vi tal nog de la si ste ma dru {tva. On je re kao da se u na red nom pe ri o du o~e ku ju bo qi vre men ski uslo vi i bo qa hi dro lo {ka si tu a ci ja, ali da tre ba do sta va re me na da se stvo re re zer ve ener ge na ta. Ge ne ral ni di rek tor Elek tro pri vre de Sr bi je, Dra go mir Mar ko vi} je re kao da se ovo pre du ze }e i da qe bo ri sa pro ble mi ma uzro -

ko va nim lo {om hi dro lo {kom si tu a ci jom i ote à nom is po ru kom ma zu ta, ali da je si tu a ci ja mno go bo qa ne go u pr vim da ni ma le de nog ta la sa. Pre ma we go vim re ~i ma, na ta vqen je uvoz stru je ko ji na dnev nom ni vou iz no si 20 mi li o na ki lo vat-~a so va {to dr à vu ko {ta oko 3 mi li o na evra, kao i da se stru ja u Sr bi ju naj vi {e uvo zi iz prav ca Ma |ar ske. Mar ko vi} je pre ci zi rao da je po tro {wa stru je u Sr bi ji, za be le è na ovog po ne deq ka, u od no su na pro {li, sma we na za oko pet do {et mi li o na ki lo vat-~a so va, a u{te de uglav nom po ti ~u iz me ra oga ni ~a va wa po tro {we u ma loj i sred woj in du stri ji. Ka da je re~ o po tro {wi stru je u do ma }in stvi ma, ona je po ve }a na za par pro ce na ta. Kqu~ ni pro blem do ma }e pro iz vod we stru je je ve o ma lo {a hi dro lo {ka si tu a ci ja ko ja kon stat no tra je jo{ od pro {le go di ne, {to je do ve lo do to ga da na {e hi dro e- lek tra ne ra de sa sve ga 25 od sto ka pa ci te ta. Mar ko vi} o~e ku je da }e na ja vqe no po boq {a we vre men skih pri li ka do ne ti i pot pu nu sta bi li za ci ju ener get skog si ste ma, kao i da to me do pri ne ti i od lu ka Uprav nog od bo ra EPS-a o po pu stu od 30 od sto na ra ~un za stru ju za fe bru ar za sve po tro {a ~e ko ji ostva re pro se~ nu dnev nu po tro {wu za naj ma we 15 od sto ni ù od pro se~ ne dnev ne po tro {we u ja nu a ru.

SI TU A CI JA U PO KRA JI NI SE PO LA KO STA BI LI ZU JE

Vojvodina bez kriti~nih podru~ja Po kra jin ski {tab za van red ne si tu a ci je i ju ~e je od go va rao na zah te ve voj vo |an skih op {ti na ko ji ma je po treb na po mo} u ogrev nom dr ve tu i pre hram be nim pa ke ti ma. U Ju `noba~ kom okru gu jeuspe {no spro ve de no ne ko li ko ak ci ja zbri wa va wa sta rih i iz ne mo glih, po seb no u op {ti ni Ba~ ka Pa lan ka, a sli~ no je u be ~ej skoj op {ti ni, gde je jed na oso ba pro na |e na u le è }em ne po mi~ nom po lo à ju, ali je br zom in ter ven ci jom eki pa Hit ne po mo }i zbri nu ta i na la zi se van ì vot ne opa sno sti. U No vom Sa du je Hit na po mo} u pro te kla 24 ~a sa uspe {no in ter ve ni sa la 136 pu ta, a ko mu nal na in spek ci ja i po li ci ja su na sta vi li sa kon tro lom lo ka ci ja na ko ji ma su se po ja vi le le de ni ce. Tri vo zi la jav nih ko mu nal nih pred u ze }a u~e stvo va la su u wi ho vom ukla wa wu, a u ve li kom bro ju slu ~a je va, rad ni ci ma ko ji su ukla wa li le de ni ce po mo} su pru ì li i gra |a ni. Cen tar za so ci jal ni rad u Ba ~u sa op {tio je da re dov no obi la zi svo je ko ri sni ke. Do sa da su sti gli do 46 do ma }in sta va i svi ko ri sni ci ove usta no ve do bi li su po mo} u hra ni. Po mo} je sti gla i do do ma }in stva u iz dvo je nim na se qi ma Ku de qa ra, Be ra va, La bud wa ~a i Eko no mi je pri ~e mu je ak ti vi ran broj te le fo na na ko ji

Odno{ewe snega s novosadskih ulica Na kon {to se tem pe ra tu ra pri bli `i la nu li i sneg i led po la ko po ~e li da se to pe, u No vom Sa du je kre nu la in ten ziv na ak ci ja od no {e wa go mi la sne ga iz grad skih uli ca. Ova ak ci ja se spro vo di ka ko bi se oslo bo di li par kin zi, a ujed no i sma wio pri ti sak na ka na li za ci o ne od vo de ka da do |e do to pqe wa. mo gu da se ja ve sva ugro `e na li ca, po seb no sta ri ko ju su sa mi i bez pri ho da, in va li di i si ro ma {ne po ro di ce sa ma lom de com. Cen tar je sa ~i nio i spi sak od 35 do ma }in sta va, ko ji ma }e u na red nim da ni ma bi ti obez be |en ogrev. U na se qe nom me stu Son ta u op {ti ni Apa tin, uru {i la se krov na kon struk ci ae oko 50 m2 jed ne

OTO PQE WE OLAK [A LO PO SAO SPA SI LA^ KIM EKI PA MA

Uskoro proboj do svih zavejanih Ju ~e ra {we oto pqe we i pre sta nak pa da vi na, omo gu }io je spa si la~ kim eki pa ma {i rom Sr bi je da u ne {to lak {im uslo vi ma na sta ve sa eva ku a ci jom naj u gor `e ni jeg sta nov ni {tva, a pre ma po da ci ma [ta ba za van red ne si tu a ci je, do sa da j uspe -

pri ja vqen jo{ pre de se tak da na. - Do pre ma we hra ne se kon ti nu i ra no oba vqa u sve ugro `e ne op {ti ne, a pla ni ra se i ak ci ja do dat ne po mo }i u naf ti za ugro `e na pod ru~ ja ko ja bi tre ba lo da se re a li zu je u na red na dva da na - re kao je Ma ri}.

Pro na |en u sne gu is pred ku }e U dvo ri {tu po ro di~ ne ku }e u Kur {u mli ji ju ~e je pro na |e no te lo Mi lo {a \or |e vi }a (69), ko je je naj ma we dva da na bi lo u sne gu. We ga je pro na {la }er ka, a na kon ob duk ci je }e bi ti utvr |e no da li je ne sret ni ~o vek pre mi nuo usled smr za va wa ili in fark ta.

{no eva ku i sa no oko 270 oso ba. Ne {to vi {e tem pe ra tu re olak {a le su i do pre ma we po mo }i naj u gro `ni ji ma, a na sta vqe na je i po tra ga za dve ne sta le oso be. Pre ma re ~i ma na ~el ni ka MUP za van red ne si tu a ci je Pre dra ga Ma ri }a, to kom ju ~e ra {weg da na su pri pad ni ci @an dar me ri je na sta vi li po tra gu za Mom ~i lom N. (37), ko jeg je sne `na la vi na naj ve ro vat ni je od ne la u je ze ro Pe ru }ac, ali ro ni o ci ni su us pe li da ga pro na |u, pa }e se ak ci ja na sta vi ti i da nas. De bqi na le da na je ze ru Pe ru }ac iz no si pre ko jed nog me tra {to do dat no ote `a va po sao spa si la~ koj eki pi, a jo{ uvek se tra ga i za oso bom ~i ji je ne sta nak pod ru~ ju Me dve |e

U ugro `e na pod ru~ ja upu }e no je oko 200 ma {i na, ko je su to kom ju ~e ra {weg da na us pe le da pro -

Sneg ugrozio zdravstvene ustanove U op {ti ni Vr bas ni je bi lo ve }ih po sle di ca sne `nih pa da vi na ovih da na. U vr ba skoj Op {toj bol ni ci je ne ko li ko olu ka za pu {e no le de ni ca ma {to je stvo ri lo ma we pro ble me i pro ki {wa va wa na ode qe wi ma gi ne ko lo gi je i or to pe di je, kao i na in ter nom ode qe wu ove zdrav stve ne usta no ve. Ipak, ni je bi lo po tre be za iz me {ta wem bol ni~ kih kre ve ta i me di cin ske opre me, jer se vo da u ma wim ko li ~i na ma sli va niz zi do ve, a di rek tor Pe tar Gre go -

rin ski je re kao da se ra di na obez be |i va wu plat for me do voq ne vi si ne ko ja bi omo gu }i la da se uklo ni sneg sa kro va bol ni ce. Ta ko |e, i u Do mu zdra vqa „Veq ko Vla ho vi}„ je do {lo da za pu {e wa jed nog sliv ni ka na kro vu zub nog ode qe wa {to je do ve lo do pro ki {wa va wa pla fo na, ali po re ~i ma di rek to ri ce Bra ja ne Ni ko li} ovaj slu ~aj je pri ja vqen [ta bu za van dred ne si tu a ci je ko ji je an ga `o vao eki pu za sa ni ra we ovog pro ble ma. M. Kk.

bi ju pu te ve do ne kih se la ko ja su za ve ja na ve} dve ne de qe. Pri pad ni ci va tro ga sno-spa si la~ ke eki pe u Svr qi gu i me {ta ni se la Ma noj li ca pro bi li su se da nas do sta ri ce Gor da ne Mi lo sa vqe vi} (74), ko ja sa ma ì vi na pe ri fe ri ji tog se la, ka k o bi joj pru ` i l i po m o}, pre {av {i kroz kroz sneg vi {i od me tra oko tri ki lo me tra. Na te r i t o r i j i gra d a Uì c a jo{ uvek je za ve ja no, ali ne i ì vot no ugro è no 419 do ma }in sta va sa 1.200 qu di, uglav nom u pla nin skim se li ma, ali se o~e ku je da }e se me ha ni za ci ja u na red nih par da na pro bi ti i do wih. Snab de va we ì vot nim na mir ni ca ma u Pod ri wu i da nas se od vi ja re dov no, dok }e u Qu bo vi ji

su tra po ~e ti ras po de la po mo }i so ci jal no na u gro `e ni jim do ma }in stvi ma, a ko mu nal ne de lat no sti od vi ja ju se ne pre kid no. Va tro ga sna je di ni ca Sme de re vo je u po sled wa 24 ~a sa in ter ve ni sa la u pre vo zu be be sta re dva de se tak da na u bol ni cu na kon trol ni pre gled, zbog ne ra {}i {}e nog spo red nog pu ta u Ven ~a~ koj uli ci, uda qe noj oko tri ki lo me tra od cen tra gra da. Pre ma re ~i ma Go ra na Pe tro vi }a, ko man di ra va tro ga sne ~e te, osim ovog slu ~a ja, uglav nom su do sta vqa li hra nu eg zi sten ci jal no ugro `e nim oso ba ma, u sa rad wi sa Cr ve nim kr stom, a do pre mqe na su 22 pa ke ta hra ne u ne ko li ko se la. Spa si la~ ke eki pe iz Vra wa i Bo si le gra da uspe {no su iz vr {i li ak ci je zbri wa va wa tro je bo le snih i iz ne mo glih iz za ve ja nih se la Kru {e va Gla va i Du pe qe vo kod Vra wa i Mle ko min ca kod Bo si le gra da. Glav ni put ni prav ci u Sr bi ji su ju ~e bi li pro hod ni, ali u po je di nim de lo vi ma sa o bra }aj je uspo ren zbog vla `nih ko lo vo za i ras kva {e nog sne ga, a ~i {}e we sne ga sa pu te va se na sta vqa, naj vi {e u brd sko-pla nin skim pre de li ma. Na mno gim de on i ca ma je na sna zi za bra na sa o bra }a ja za {le pe re i ka mi o ne sa pri ko li com, ali se o~e ku je da }e ove za bra ne bi ti uki nu te u na red na dva da na.

Ledenice prete i Vr{~anima Op {tin ski {tab za van red ne si tu a ci je u Vr {cu je u stal nom za se da wu i pra ti vre men ske pri li ke u ovom kra ju. U sa op {te wu ovog te la se ka `e da je sneg iz pr ve gru pe pri o ri te ta uli ca u gra du uklo wen, a sa da su na re du one u dru goj i tre }oj gru pi. Pu te vi pre ma svim se li ma su pro hod ni za auto bu se i ko la hit ne po mo }i, kao i za vo zi la ko ja ugro `e na se la snab de va ju na mir ni ca ma i dru gim po trep {ti na ma.

U ku hi wi Cr ve nog kr sta dnev no se pri pre ma ju ku va ni obro ci za so ci jal no ugro `e ne sta nov ni ke, a uz po mo} lo kal ne sa mo u pra ve naj u gro `e ni ji ma se do sta vqa ju lan~ pa ke ti }i. [to se ti ~e po tro {we stru je, jav na ra sve ta je sma we na za 50 od sto. [tab ape lu je na vla sni ke lo ka la i stam be nih zgra da da ski da ju le de ni ce i sneg sa kro vo va ili ogra de pro sto ri ta mo gde po sto ji opa snost po gra |a ne. R. J.

stam be ne ku }e. U ovom slu ~a ju in ter ve ni sa li su va tro ga sci, a vla sni ca ku }e je sre }om pro {la bez po vre da. Na pod ru~ ju Za pad noba~ kog okru ga evi den ti ra no je 1600 do ma }in sta va ko ji ma je po treb na po mo} i eki pe ko je im do tu ra ju po mo} u hra ni i ogre vu su kon stant no na te re nu U Lu ku Apa tin na Du na vu sti gla su dva

le do lom ca iz Ma |ar ske „Se ~e wi” i „Jek te re-7” ko ji su an ga ò va ni na us po sta vqa wu le do ho da uz vod no od Apa ti na na 1401 km i 1405 km. Brod -te gqa~ „Fru {ka go ra” ve} ne ko li ko da na je an ga ò van na lo mqe wu le da na Sa vi kod Srem ske Mi tro vi ce gde je led de bqi ne oko 10 cen ti me ta ra po krio ~i ta vi po vr {i nu re ke. Op {ta bol ni ca u Su bo ti ci ju ~e uju tro se obra ti la Grad skom {ta bu za van red ne si tu a ci je sa pro ble mom da bol ni ca pro ki {wa va na ne ko li ko me sta i da to pro ki {wa va we ugro à va rad u onim pro sto ri ja ma gde vo da pro di re sa kro va zgra de. Vo da cu ri i ugro à va me di cin ske in stru men te, a naj u gro è ni ja je hi rur {ka sa la u ko joj se od vi ja ju ope ra ci je pa ci je na ta. Grad ski {tab Su bo ti ce upu tio je vo zi lo sa kor pom ka ko bi oto ~e lo ukla wa we sne ga sa krov ne kon struk ci je, ali ka ko se ka mi om sa di za li com ni je mo gao pri bli ì ti kro vu, Op {ta bol ni ca je an ga ò va la al pi ni stu iz fir me „Gle ~er”, ko ji }e se po peo na krov i uklo nio sneg sa naj kri ti~ ni jih me sta krov ne kon struk ci je. U No vom Be ~e ju evi den ti ra ne su i pr ve {te te na sta le usled ne po voq nih vre men ski uslo va na raz li ~i tim objek ti ma, ko ja za sa da iz no si oko mi lion di na ra.

STO PI RA NO RA ZBI JA WE LE DA NA DU NA VU

Usidreni ledolomci

Le do lom ci sta ci o ni ra ni u Vu ko va ru i Apa ti nu ju ~e ni su ra di li na raz bi ja wu le da na Du na vu, ve} su osta li u lu ka ma u sta wu pri prav no sti - sa op {ti lo su „Vo de Voj vo di ne”.

kod daq ske kri vi ne u bli zi ni Apa ti na. Du nav je po kri ven le dom de bqi ne 15 do 25 cen ti me ta ra i to na 60 do 100 po sto po vr {i ne, a le do staj je za be le `en na de o ni -

Ak ci je le do lo ma ca do go va ra ju se na ni vou za jed ni~ kih or ga na Sr bi je, Hr vat ske i Ma |ar ske i ju ~e ra {wa od lu ka je do ne ta na kon ana li ze hi dro lo {kih i me te o ro lo {kih pri li ka na te re nu, i na kon {to su le do lom ci pret hod nog da na uspe {no ra di li na raz bi ja wu le da na sek to ru

ci kod Be le gi {a i Sur du ka. Van red ne me re od bra ne od le da na sna zi su na Du na vu, od ma |ar ske gra ni ce do Slan ka me na, kao i na de lu to ka Sa ve, od hr vat ske gra ni ce do Srem ske Mi tro vi ce i [ab ca, ka `e se u sa op {te wu pred u ze }a „Vo de Voj vo di ne”.

NA KON ^E TI RI DA NA PRE KI DA @E LE ZNI^ KOG SA O BRA ]A JA

Od danas kre}u vozovi za Crnu Goru Vo zo vi na bar skoj pru zi po ~e }e da nas da sa o bra }a ju iz me |u Be o gra da i Bi je log Po qa, ~i me }e na kon ~e tvo ro dnev nog pre ki da po no vo bi ti us po sta vqen `e le zni~ ki sa o bra }aj iz me |u Sr bi je i Cr ne Go re. @e le zni~ ki sa o bra }aj iz me |u Sr bi je i Cr ne Go re od vi ja }e se do Bi je log Po qa jer je zbog ve li kih sne `nih pa da vi na i iz u zet no lo {ih vre men skih uslo va, i da qe je u pre ki du sa o bra }aj na cr no gor skom de lu bar ske pru ge, iz me |u Bi je log Po qa i Ba ra.

U sa o p { te w u @e l e z ni c a Sr bi je se na vo di da }e me |u na rod ni put ni~ ki voz iz Be o gra da kre nu ti da nas u 9.10 sa ti do Bi je log Po qa, a ne do Ba ra, ka ko je pred vi |e no re dom vo `we. Voz ko ji bi po re du vo `we tre ba lo da kre ne iz Ba ra za Be o grad u 19.00 sa ti po }i }e iz sta ni ce Bi je lo Po qe u 22.35 sa ti. No vi red vo `we va `i }e dok se po no vo ne us po sta vi sa o bra }aj na bar skoj pru zi kroz Cr nu Go ru.

dru[tvo

dnevnik UPRA VA EKO LO [KE ZA DRU GE „ZRE WA NIN KA” PO VO DOM PRO ZIV KI U JAV NO STI

Eko lo zi ~i sti pred za ko nom

Pra {i na ko ja se po sled wih da na po di gla oko po slo va wa Eko lo {ke za dru ge “Zre wa nin ka”, ko ja se ba vi ot ku pom i pre ra dom PET am ba la è i ko ja upo {qa va is kqu ~i vo iz be gla i ra se qe na li ca, ini ci ra la je ju ~e ra {wu kon fe ren ci ju za no vi na re na ko joj su se, po pr vi put, za jed no jav no sti obra ti li svi vo de }i qu di ove za dru ge. Ka ko je “Dnev nik” ve} pi sao, Udru è we za po mo} iz be glim, prog na nim i ra se qe nim li ci ma u Zre wa ni nu i biv {a ad mi ni stra tiv na rad ni ca u “Zre wa nin ki” Da ni ca Pa vi} op tu ì li su ru ko vod stvo za dru ge, na ~e lu sa di rek to rom Alek san drom Zi ro je vi }em i pred sed ni kom Uprav nog od bo ra Slav kom Ro di }em, za ne sa ve sno po slo va we, tro {e we sred sta va mi mo od lu ka ~la no va UO i sli~ ne rad we ko je su, po na {im sa zna wi ma, pri ja vqe ne i ov da {woj Po li cij skoj upra vi. Pred sed ni ca Skup {ti ne za dru ge Ga bri e la Lo di pod se ti la je na ju ~e ra {woj pres kon fe ren ci ji da je “Zre wa nin ka” osno va na

mal no ras po re |en na de set osni va ~a, ka ko bi se is po {to va le za kon ske od red be o osni va wu za dru ge. Upra va za dru ge tvr di da je UN HCR bi rao osni va ~e, kao one oso be ko je su po èq ne da, svo jim uti ca jem u lo kal noj sre di ni, po mog nu da pro je kat za ì vi. - Skup {ti na za dru ge je 10. fe bru a ra odr à la van red ni sa sta nak ko jem su pri su stvo va li i pred sed ni ci i ~la no vi Uprav nog i Nad zor nog od bo ra. Di rek tor je pred sta vio re zul ta te do sa da {weg po slo va wa i za kqu ~e no je da su sve za ra de rad ni ci ma u pot pu no sti is pla }e ne, kao i po re zi i do pri no si, i pre do ~e ni su i dru gi po da ci u ko ji ma ni su uo~e ne ne pra vil no sti u ra du – re kla je Lo di je va. Pred sed nik Uprav nog od bo ra Slav ko Ro di}, ko men ta ri {u }i tvrd we da je od nov ca do bi je nog od Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we ku pqen auto mo bil “Opel Za fi ra”, i to bez od lu ke UO, po tvr dio je ovu in for ma ci ju, ali je na gla sio da za to i ni je bi la po -

Ni ko me ne du gu ju ni di nar Di rek tor Alek san dar Zi ro je vi} oce nio je da za dru ga uspe {no po slu je i is ta kao da u ovom tre nut ku ni ko me ne du gu je ni je dan je di ni di nar. Zi ro je vi} je do dao da me se~ ni bru to tro {ko vi iz no se iz me |u 420.000 i 450.000 di na ra, a da se sa mo za pla te ukup no sed mo ro za po sle nih u “Zre wa nin ki”, iz dva ja 360.000 – 370.000 di na ra. Po we go vim re ~i ma, eko lo {ka za dru ga se sa da, na kon {to je UN HCR pre stao da je fi nan si ra, iz dr à va sa ma, za hva qu ju }i pri ku pqa wu pla sti~ ne am ba la è. Re kao je da je to do vo qan do kaz we go ve spo sob no sti, jer je u jav no sti pro zi van da je ne is ku san, s ob zi rom na to da ima 25 go di na i da mu je ovo tek pr vo pro fe si o nal no rad no is ku stvo. ju na pro {le go di ne na ini ci ja ti vu UN HCR-a, ~i ji je ovo, za pra vo i pro je kat, i Po kra jin skog fon da za iz be gla, prog na na i ra se qe na li ca. - U pi ta wu je za dru ga so ci jal nog ka rak te ra ~i ji je za da tak bio da za po sli od re |e ni broj na {ih su gra |a na ko ji su na ove pro sto re do {li to kom rat nog vi ho ra. Za osni va ~e za dru ge, for mal no, iza bra no je de se to ro oso ba ko je u woj ra de vo lon ter ski, bez nov ~a ne na dok na de, ta ko {to sta vqa ju na ras po la ga we svo je slo bod no vre me i stru~ nost, sa è qom da eko lo {ka za dru ga po sta ne sa mo o- dr ì va – re kla je Ga bri e la Lo di, do da ju }i da je do ku men ti ma re gu li sa no da osni va ~i ne mo gu da ostva re ni ka kvu do bit, ni ti da iz ne su i di nar iz za dru ge. Ovo je po seb no na gla si la jer se u jav no sti po sta vi lo pi ta we za {to su osni va ~i za dru ge ba{ oso be po put Ga bri e le Lo di, ina ~e na ~el ni ce Sa ni tar ne in spek ci je, za tim ~la na Grad skog ve }a Slav ka Ro di }a, di rek to ra zre wa nin ske fi li ja le Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we Pe re Kne è vi }a, pred sed ni ka Me snog od bo ra De mo krat ske stran ke u Kle ku Mi la na Zi ro je vi }a, ~i ji je sin Alek san dar i po sta vqen za di rek to ra “Zre wa nin ke”... A su {ti na je da je UN HCR u ovaj pro je kat ulo ìo 1.089.000 di na ra i da je taj osni va~ ki ka pi tal for -

treb na sa gla snost ovog od bo ra. Jer, ka ko je ob ja snio, di rek tor ima pra vo da sa mo stal no do no si od lu ke uko li ko su ma ne pre la zi 300.000 di na ra, a spor ni auto je pla }en 296.000 di na ra. Ro di} je do dao da po sto ji na knad na od lu ka ko ju su svi jed no gla sno pri hva ti li na van red nom sa stan ku, odr `a nom, ina ~e, u pe tak, tek na kon {to su u jav no sti po ~e le da pro ve ja va ju sum we u ne pra vil no sti u ra du. - Ra di se o po lov nom auto mo bi lu, sta rom 11 go di na. Da li mi sli te da je to li ko pro ble ma ti~ no ku pi ti po lov ni auto za su mu is pod 3.000 evra? Ko ri sti }e ga za po sle ni, da bi obi la zi li na se qa i pri ku pqa li PET am ba la `u. Zar tre ba da bi ci klom idu od se la do se la – upi tao je Ro di} i ka zao da je za dru ga “Zre wa nin ka” pro gla {e na za naj bo qe so ci jal no pred u ze }e u Sr bi ji, ali da ni ko od me di ja to ni je ob ja vio. Na tvrd we da bu xet skom in spek to ru ni je bi lo do zvo qe no da pre gle da po slov nu do ku men ta ci ju, Ro di} je od go vo rio da je to ne ta~ no i da je upra vo on, 2. de cem bra 2011. go di ne, gra do na ~el ni ku Zre wa ni na Mi le ti Mi haj lo vu pro sle dio mol bu da u skla du sa svo jim ovla {}e wi ma upu ti na log bu xet skoj in spek ci ji za pre ven tiv nu kon tro lu, ka ko bi we ni re zul ta ti mo gli da se uvr ste u zva ni~ ni go di {wi iz ve {taj. @. Ba la ban

Sta ri i no vi Be o gra |a ni Re zul ta ti is tra ì va wa ko je je u ja nu a ru spro ve la agen ci ja Ni na me dia iz No vog Sa da na re pre zen ta tiv nom uzor ku od 1.171 is pi ta ni ka u be o grad skim op {ti na ma, po ka za li su da sva ki pe ti Be o gra |a nin, od no sno wih 20 od sto, pra vi raz li ku iz me |u sta rih Be o gra |a na i do se qe ni ka. Kao naj ~e {}i raz log, na vo de se kul tur ne raz li ke, te {ko pri la go |a va we ì vo tu u Be o gra du i ne a de kvat no po na {a we. Po ra stom ni voa obra zo va wa i li~ nih pri ma wa sma wu je se broj Be o gra |a na ko ji pra ve raz li ku iz me |u sta rih Be o gra |a na i do se qe ni ka. Tre }i na Be o gra |a na (31 od sto) re kla je i da wi hov kom {i ja ba ca sme }e kroz pro zor. Is tra ì va we je po ka za lo da 52,2 od sto za po sle nih Be o gra -

|a na pu tu je od po sla do ku }e 30 mi nu ta, dok wih 30,5 od sto pu tu je 30-45 mi nu ta, 12,8 od sto 46-60 mi nu ta, a 4,2 od sto vi {e od 60 mi nu ta. Be o gra |a ni, wih ~ak 46,7 od sto naj ~e {}e ko ri sti auto bus, dok 22,7 od sto ko ri sti auto mo bil, a 9,8 od sto ih ide pe {ke. Naj ve }i broj Be o gra |a na (61 od sto) za vi kend osta je u gra du, 13,3 od sto po se }u je dru ge gra do ve, 10, 9 od sto ide u se lo, 4,2 od sto u pri ro du, dok sa mo 2,7 od sto od la zi na pla ni ne, 1,4 od sto u ino stran stvo, a 1,0 od sto u ba we. Re zul ta ti is tra `i va wa su po ka za li i da 41 od sto Be o gra |a na na vi ja za Cr ve nu Zve zdu, 21,1 od sto za Par ti zan, dok wih 32,7 od sto ne na vi ja ni za ni ko ga, 3,8 od bi ja da od go vo ri, a 1,4 od sto na vi ja za dru gi klub.

15.i16.februar2012.

ZA VR ZLA MA OKO (NE)OVE RA VA WA ZDRAV STVE NIH KWI @I CA ZA STO HI QA DA RAD NI KA

Dr à va ne sa ve sni po slo da vac Pr vo je Ra sim Qa ji}, mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke iz ja vio da }e dr à va ove ri ti zdrav stve ne kwi ì ce na {est me se ci za 100.000 rad ni ka ko ji ma po slo dav ci ne upla }u ju zdrav stve no osi gu ra we is ti ~u }i da za po sle ni ne mo gu bi ti ko la te ral na {te ta ne sa ve snih ga zda, a po tom ga je de man to vao dr Zo ran Stan ko vi}, mi ni star zdra vqa iste Vla de Sr bi je, iz ja vio da ta kva od lu ka ni je do ne ta i da ako je i bu de ona mo ra da se od no si na sve rad ni ke ko ji ma po slo dav ci ni su upla }i va li zdrav stve ne do pri no se, a to je mno go ve }i broj od onog ko ji po mi we mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke. Po red to ga, do dao je Stan ko vi}, to }e do ve sti u pi ta we funk ci o ni sa we zdrav stve nog si ste ma ko ji ne }e mo }i da se odr ì ako svi ko ji ima ju oba ve ze ne upla }u ju zdrav stve ne do pri no se i pod se tio da je ovo tre ba la da bu de go di na ~i stih ra ~u na iz me |u Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we i pred u ze }a ko ja ne re dov no pla }a ju do pri no se. Uko li ko bi se iza {lo u su sret zah te vi ma iz 750 pred u ze }a, ko ja su po sle ne u spe lih pri va ti za ci ja pre te `no u dr àv nom vla sni {tvu, ove re ne kwi ì ce do bi lo bi oko 100.000 rad ni ka, ali bi ma wak u zdrav stve nom fon du sa mo po tom osno vu pre ma {io sa da re kord nih sto ti nu mi li jar di di na ra. Dr à va je pre tri go di ne za mr zla dug od 60 mi li jar di di na ra ko ji bi pred u ze }i ma bio opro {ten da su u me |u vre me nu re dov no pla }a la do pri no se. Za to vre me ona su na pra vi la no vu 51 mi li jar du du ga. Da

Ove ru zdrav stve nih kwi ì ca op stru i {e Vuk sa no vi}? Sin di kat „Za sta va oru` je” oba ve stio je ju ~e pi smom pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da jo{ ne ma re {e wa za ove ru zdrav stve nih kwi ì ca za ne ko li ko hi qa da rad ni ka te fa bri ke i ~la no va wi ho vih po ro di ca i za to okri vio di rek to ra Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we Alek san dra Vuk sa no vi }a. - Op struk ci ju vla di nog za kqu~ ka spro vo di di rek tor te usta no ve Alek san dar Vuk sa no vi}, ko ji u ime na ci o nal nih in te re sa ugro à va qud sko i de mo krat sko pra vo de la sta nov ni {tva - na vo di se u pi smu ko je je pot pi sao pred sed nik Si ni kal ne or ga ni za ci je Dra gan Ili}. - Zbog te op struk ci je rad ni ci i ~la no vi wi ho vih po ro di ca do ve de ni su u bez iz la znu si tu a ci ju zbog gu bit ka pra va na le ~e we. Po seb no su, ka ko je na ve de no, dra ma ti~ ne si tu a ci je kad de ca tih rad ni ka tre ba da se le ~e, ka da im je po treb na psi hi ja trij ska i on ko lo {ka le kar ska po mo} i neo d lo `ne ope ra ci je. bez ob zi ra na taj dug ve }i na kwi ì ca u ovom tre nut ku ima mar ki cu omo gu }i la je ured ba ko ju je Vla da Sr bi je do ne la u po sled wi ~as, de cem bra pro {le go di ne. Na i me, da ve li ki broj rad ni ka ne bi zbog

ne sa ve snih po slo da va ca ostao bez zdrav stve nog osi gu ra wa, RF ZO je omo gu }io ove ru na tri me se ca s oba ve zom da ga zda u me |u vre me nu po~ ne da upla }u je do pri no se. Sa wa Mi ro sa vqe vi} iz RF ZO ob ja -

{wa va da je do voq no da po slo dav ci kre nu jed nom da upla }u ju i da kwi ì ca za za po sle ne bu de ove re na. O~i gled no ni ta po voq nost ni je bi la do voq na za mno ge ga zde ka da je sa da do ve de na u pi ta we ove ra za naj ma we 100.000 rad ni ka. Vla da Sr bi je je na kra ju do ne la za kqu ~ak ko jim se pre po ru ~u je RF ZO da ove ri zdrav stve ne kwi ì ce za po sle ni ma u su bjek ti ma pri va ti za ci je, wi ho vim za vi snim dru {tvi ma i pred u ze }i ma iz gru pa ci je “Od bram be na in du stri ja Sr bi je”. Usva ja wem za kqu~ ka o “pre po ru ci”, srp ska Vla da ni je “is pra ti la” ni mi ni stra ra da ni mi ni stra zdra vqa, jer uko li ko je za i sta hte la da se rad ni ci ma ove re zdrav stve ne kwi ì ce mo ra la je do ne ti ured bu ko ja bi bi la oba ve zna. Ova ko je i da qe osta vqe no RF ZO da raz mo tri da li }e pri hva ti ti pre po ru ku i da pro ve ri ko li ko }e mu nov ca maw ka ti ako od u sta ne od zdrav stve nih do pri no sa. Jer, ako pri hva ti pre po ru ku, a to se mo è i do go di ti, on da }e do ve sti u pi ta we funk ci o ni sa we zdrav stve nog si ste ma i ve li ko je pi ta we da li }e sa ne ke dru ge stra ne mo }i da do pu ni zdrav stve nu ka su. Tim pre {to se zna da je srp ski bu xet i ova ko pre na preg nut i da u we mu ni ka kvih re zer vi ne ma. S dru ge stra ne, ova kva pre po ru ka do la zi od dr à ve ko ja je, po ka zu ju to po da ci, u ovom slu ~a ju ne sa ve sni po slo da vac jer je sko ro svih 100.000 rad ni ka za po sle no u we nim ili pred u ze }i ma ko je je ona na kon pro pa le pri va ti za ci je pre u ze la. Q. Ma le {e vi}

ZBIR KE ZA DA TA KA ZA PRI PRE MU MA LE MA TU RE I NA SAJ TU MI NI STAR STVA PRO SVE TE

Za raz bi ja we tre me i ge ne ral na pro ba

Zbir ke za da ta ka iz ma ter weg je zi ka i ma te ma ti ke za pri pre mu u~e ni ka osmog raz re da za po la ga we za vr {nog is pi ta na kra ju osnov nog {ko lo va wa u pro da ji su jo{ od pro {log me se ca, a ovih da na osva nu le su i na saj tu Mi ni star stva pro sve te i na u ke, ta ko da ma li ma tu ran ti pri nud ni ras pust mo gu is ko ri sti ti za ve `ba we. I ove go di ne Mi ni star stvo pro sve te je ma lim ma tu ran ti ma obez be di lo uz zbir ke na srp skom i one na ma |ar skom, ru mun skom, ru sin sko kom, slo va~ kom, hr vat skom, bu gar skom i al ban skom je zi ku. Ce na zbir ki ista je kao i pr {le go di ne, a to je 210 za ma ter wi je zik i 130 di na ra za ma te ma ti ku, a mo gu }e ih je i bes pla to pre u ze ti sa saj ta Mi ni star stva pro sve te.

U obe zbir ke za da ci su ras po re |e ni u tri gru pe, po ni vo i ma, da ti su i pri me ri za deo te sta u ko jem }e bi ti neo bja vqe ni za da -

ci, kao i li sta s obra zov nim stan dar di ma ko ji se is pi tu ju ovim za da ci ma. U Zbir ci za da ta ka iz srp skog je zi ka na 180 stra na ima 350 za da ta ka i to 141 osnov nog ni voa, 107 sred weg i 82 za dat ka na pred nog ni voa, dok je jo{ 20 za da ta ka u pri me ri ma za deo te sta s ne po zna tim za da ci ma.U sva tri ni voa su za da ci iz ve {ti ne ~i ta wa i raz u me va wa pro ~i ta nog, pi sa nog iz ra à va wa, gra ma ti ke, lek si ke, na rod nog i kwi èv nog je zi ka i iz kwi èv no sti. U Zbir ci za da ta ka iz ma te ma ti ke za da ci na sva tri ni voa is pi tu ju zna we ste ~e no u osnov noj {ko li o bro je vi ma i ope ra ci ja s wi ma, al ge bri i funk ci ja ma, ge o me tri ji, me re wu i ob ra di po da ta ka. Za osnov ni ni vo da to je 120 za da ta ka za ve `bu, za dru gi 100, a za

na pred ni ni vo 85 za da ta ka, dok je jo{ 25 za da ta ka me |u pri me ri ma za deo za vr {nog is pi ta s ne po zna tim za da ci ma. Ovo go di {wi ma tu ran ti na za vr {nom is pi tu ima }e po lo vi nu ne po zna tih za da ta ka, ~e tvr ti na }e bi ti iden ti~ na za da ci ma iz ovih zbir ki, dok }e dru ga ~e tvr ti na bi ti za da ci iz zbir ki, ali s iz me we nim nu me ri~ kim vred no sti ma u ma te ma ti ci ili re do sle dom od go vo ra u ma ter wem je zi ku. Mi ni star stvo pro sve te pla ni ra da ne ko li ko ne de qa pred sam za vr {ni is pit osma ci ma pri re di ne ku vr stu we go ve ge ne ral ne pro be i to s pot pu no ne po zna tim za da ci ma. Ova pro ba ne }e ni ka ko uti ca ti na re zul ta te sa me ma le ma tu re, ne go joj je svr ha da |a ci ma raz bi je tre mu za pra vi is pit. D. D.

BOR BA PRO TIV NA SI QA U PO RO DI CI

Po treb na o{tri ja ka zne na po li ti ka Na si qe u po ro di ci je ve li ko zlo pro tiv ko ga se mo ra mo bo ri t i svim do p u { te n im sred stvi ma, iz ja vio je po kra jin ski se kre tar za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin, is ta kav {i da su `r tve na si qa naj ~e {}e è ne i de ca: - U po ro di~ nom na si qu u 95 od sto slu ~a je va `r tve su è ne, ali u sto od sto slu ~a je va `r tve su de ca, ko ja to na si qe gle da ju i pre ì vqa va ju. Sve do ci smo da je u po ra stu mla da la~ ki su i cid, a utvr |e no je da je taj po rast u di -

rekt noj ve zi sa na si qem u po ro di ci. On sma tra da je Voj vo di na li der u Sr bi ji u bor bi sa na si qem u po ro di ci i da je za to po kra jin ska ad mi ni stra ci ja do bi la pri zna we od me |u na rod nih fak to ra. Po kra ji na je 2008. go di ne usvo ji la Stra te gi ju za za {ti tu od na si qa u po ro di ci, ko ja je da la od li~ ne re zul ta te, re -

De kla ra ci ja pra vih mu {ka ra ca Na sku pu po vo dom Da na za qu bqe nih pred sta vqe na je „De kla ra ci ja pra vih mu {ka ra ca” pro tiv na si qa nad `e na ma, ~i ji je pot pi snik i pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i po kra jin ski skre tar za me |u na rod nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu To mi slav Stan ti}. On je iz ra zio za do voq stvo {to u Voj vo di ni od 45 lo kal nih sa mo u pra va u 29 ra de ko mi si je ili sa ve ti za rod nu rav no prav nost.

kao je Va sin na vo de }i da su u svim okru zi ma u Voj vo di ni otvor ne si gur ne ku }e za `r tve na si qa, osim u Srem skom okru gu, gde }e (u Srem skoj Mi tro vi ci) u na red na dva-tri me se ca bi ti otvo ren je dan ta kav obje kat. Va sin je ape lo vao na pra vo su |e da o{tri je spro vo di ka zne nu po li ti ku pre ma na sil ni ci ma u po ro di ci, is ta kav {i da ka zne na po li -

ti ka tre ba da bu de ta kva „da na sil ni ku ni ka da vi {e ne pad ne na pa met da po no vi to de lo”. On je na veo da je u pro {loj go di ni u Sr bi ji pri ja vqe no vi {e od 6.000 slu ~a je va na si qa u po ro di ci, a da je kao po sle di ca tog na si qa ubi je no 28 `e na. U 93 od sto slu ~a je va po ~i ni o ci na si qa u po ro di ci su mu {kar ci, naj ~e {}e sa da {wi ili biv {i mu `e vi ili part ne ri, ko ji ra ni je ni su osu |i va ni i ko ji su ura ~un qi vi. Sud ska ka zna je, ka ko je is ta kao, iz re ~e na tek sva kom pe tom po ~i ni o cu i to pre vas hod no uslov na osu da. Olak {a va ju }e okol no sti sud je pro na {ao u 90 od sto slu ~a je va, me |u ko ji ma pre o vla da va ra ni ja neo su |i va nost i ro di teq stvo.

15.i16.februar2012.

crna hronika

dnevnik

c m y

MI NI STAR IVI CA DA ^I] U AUSTRA LI JI

Sr bi ja `e li u pakt pro tiv te ro ri z ma

NE SRE ]A U [I DU

Sta rac stra dao u po à ru U stambenom objektu u Ulici Alekse [anti}a u [idu, u kojem je ju~e oko 6.30 ~asova izbio poàr, na|eno je beìvotno telo C. P. (83), navodi se u saop{tewu Policijske uprave Sremska Mitrovica. Uvi|aj na licu mesta izvr{ili su pripadnici Odeqewa

za vanredne situacije i Policijske uprave Sremska Mitrovi ca. Uzrok po `a ra jo{ se utvr|uje. Naredbom istra`nog su di je te lo pre mi nu le bi }e preba~eno u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu radi obdukcije. (Ta njug)

OD LO @E NO SU \E WE VLA SNI CI DO BRO TVOR NOG FON DA

Re bra ~a iz o sta la zbog bo le sti Su|ewe biv{oj manekenki Ka ta ri ni Re bra ~i, optuènoj za zloupotrebu slu`benog poloàja pri raspolagawu novcem istoimenog dobrotovrnog fonda za prevenciju raka dojke, odloèno je ju~e u Vi{em

javqeno za ju~era{wi termin su|ewa pa se Mati} po sudskom pozivu pojavio u Palati pravde, a Radujko nije do{ao ali je bla go vre me no oba ve stio sud o razlozima spre~enosti.

Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e da Srbija èli da bude deo globalnog pakta u borbi protiv terorizma. Da~i} je taj stav preneo ambasadoru u Ministarstvu spoqnih poslova Australije koji je na ~elu slu`bi za borbu protiv terorizma Bi lu Pa ter so nu, saop{teno je iz Ministarstva untura{wih poslova Srbije. – Srbija èli da bude deo globalnog pakta u borbi protiv terorizma imaju}i u vidu da se u posledwem periodu desilo da je me|u optuènima za terorizam na tlu Australije ili na tlu drugih dràva gde su meta bili australijski ciqevi, bio i je dan dr à vqa nin Australije koji je poreklom s podru~ja Bosne i Hercegovine – rekao je on. Da ~i} je pre kju ~e za po ~eo radnu posetu Australiji razgovorom s ministrom za imigracije i dràvqanstva te dràve Kri som Bo u e nom o mogu}nostima uvo|ewa olak{ica pri izda-

Ivi ca Da ~i} u fo ren zi~ kom cen tru u Kan be ri

vawu australijskih viza srpskim dràvqanima. Posle razgovora, Da~i} je izjavio da je postignut dogovor da se otpo~nu razgovori koji bi doveli do uvo|ewa proceduralnih olak{ica za izdavawe australijskih viza za srpske dràvqane i produèwa roka wihovog vaèwa.

SR BI JA TRA @I ^LA NA BO JO VI ]E VE GRU PE I ZBOG RAT NOG ZLO ^I NA U ZA TVO RU „DU BRA VA” NA KO SO VU

Pe tri} se te re ti za li kvi da ci ju 90 Al ba na ca U zahtevu za izru~ewe Lu ke Bo jo vi }a, Vla di mi ra Mi li sa vqe vi }a i Si ni {e Pe tri }a iz [panije na}i }e se dokumentacija i dokazi koji ih terete za krivi~na dela za koja protiv wih jo{ nisu pokrenuti krivi~ni postupci, od no sno otvo re ne is tra ge, re~eno je ju~e Tanjugu u Ministarstvu pravde Srbije. Me|u dokaznom dokumentacijom bi}e i materijali na osnovu kojih se vodi pretkrivi~ni postupak protiv Petri}a, zvanog Zenica, zbog

ta da {wi mi ni star prav de Dra go qub Jan ko vi}. Poternica srpskog Interpola, po kojoj je uhap{en u [paniji, raspisana je za Petri}em radi odslu`ewa kazne od 15 godina zatvora, po{to je izdr`ao mawe od pet godina. Petri} je osu|en na smrtnu kaznu u Srbiji, kao pripadnik kriminalne grupe Ma rin k a Mag d e, jer je zbog pqa~ke ubio tro~lanu porodi cu Pe tri} 1994. go di ne. Kazna mu je, me|utim, preina-

Ka ta ri na Re bra ~a

sudu u Beogradu, budu}i da nije bilo zakonskih pretpostavki za otvarawe glavnog pretresa jer je okrivqena izostala zbog bolesti. Wen branilac advokat Dra gan Mra ko vi} obavestio je sud o wenoj bolesti, o ~emu je predao medicinsku dokumentaciju s nalazom i mi{qewem lekara od 13. februara. Su|ewe je odlo`eno za 17. april, za kada }e ponovo biti pozvano nekoliko svedoka, me|u kojima i generalni direktor Telekoma „Srbija” Bran ko Ra duj ko te jedan od osniva~a RTV B-92 Ve r an Ma t i}. Wihovo svedo~ewe bilo je na-

Po podacima iznetim ranije na su|ewu, Radujko i Mati} su po zva ni kao sve do ci na okolnosti o saradwi kompanija koje predvode s dobrotvor nim fon dom „Ka ta ri na Rebra~a“ za borbu protiv raka dojke. Optu`nicom, kojom su obuhva}ene i okrivqene San dri na Bo gu no vi}, majka Katarine Rebra~e, kao i wene saradnice Sla |a na Mi ro ni ja i Mir ja na Hri sti}, biv{oj manekenki se na teret stavqa protivpravno prisvajawe 37 miliona dinara s ra~una fonda, prikupqenih od donacija. J. J.

BRA NI O CU IZ SVR QI GA JED NO ME SE^ NI PRI TVOR

Advo kat osum wi ~en da je pre tio su di ji

Ni{ka policija privela je advokata Qu bi {u M. (63) iz Svrqiga zbog sumwe da je pretio sudiji Vi{eg suda u Ni{u, saop{teno je ju~e u Policijskoj upravi u Ni{u. Pretwe sudiji upu}ene su pismenim putem, a Qubi{a M. sumwi~i se da je izvr{io krivi~no delo ugro`avawa sigurnosti, naveli su u policiji na konferenciji za novinare. Istra`ni sudija Osnovnog suda u Ni{u osumwi~enom je odredio

jednomese~ni pritvor. Policija je privela i Zo ra na M. (27) iz Aleksinca zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo napada na slu`beno lice u vr{ewu slu`bene du`nosti, rekli su u policiji. Osumwi~eni je policajcu koji je poku{ao da ga legitimi{e pretio no`em. Posle saslu{awa, osumwi~enom je u Osnovnom sudu u Ni{u odre|en jednomese~ni pritvor, naveli su u policiji. (Ta njug)

Tokom ju~era{weg susreta, Da~i} i ministar unutra{wih poslova Australije Xej son Kler potvrdili su opredeqenost dve zemqe za unapre|ewe saradwe u borbi protiv organizovanog kriminala, o ~emu }e danas biti potpisan i memorandum. Da~i} je ukazao i da je obostrani interes Srbije i Austra-

lije „daqe unapre|ewe policijske saradwe kroz razmenu podatka i sprovo|ewe zajedni~kih akcija”. Tokom posete,Da~i} je poloìo venac u Nacionalnom policijskom komemorijalnom kompleksu, koji je podignut u znak se}awa na policajce koji su izgubili ìvote na slu`benoj du`nosti. – To je dobar primer kako ministarstvo, policija i dràva ~uvaju se}awe na qude koji su izgubili ìvot na slu`benoj du`nosti, posebno imaju}i u vidu da se u Australiji 29. septembar obeleàva kao Dan se}awa na wih – ocenio je Da~i}. Poseta }e biti nastavqena danas, kada }e Da~i} i direktor Australijske federalne policije To ni Ne gus potpisati memorandum o razumevawu izme|u MUP-a Srbije i Australijske federalne policije u borbi protiv transnacionalnog kriminala i razvoju policijske saradwe. E. D.

Ulaz u za tvor „Du bra va”

sumwe da je predvodio vod koji je 1999. godine u vreme NATO-ovog bom bar do va wa li kvidirao vi{e od 90 albanskih osu |e ni ka u za tvo ru „Dubrava„. Pe tri }u se igu bio trag 2003. godine, a pretkrivi~ni postupak za ovaj zlo~in pokre nu lo je Tu `i la {tvo za ratne zlo~ine na osnovu krivi~ne prijave Fonda za humanitarno pravo. Pretkrivi~nim postupkom obuhva}en je i

~ena na 15 godina zatvora, posle ~ega je poslat na izdràvawe u poàreva~ki zatvor „Zabela„. Odatle je, zajedno s jo{ 11 osu|enika za najteà krivi~na dela, 1999. godine preba~en u zatvor „Dubrava„ kod Istoka na Kosovu i Metohiji, a kako se sumwa, s wima je u kosovski zatvor stiglo i oru`je. Tuìla{tvo ispituje sumwe da su ubistvo albanskih zatvorenika po~inili po{to

MLA DI] IZ [AP CA OSUM WI ^EN ZA LO PO VLUK

Kri vi~ na pri ja va zbog kra |a Pripadnici {aba~ke kriminalisti~ke policije podneli su Osnovnom javnom tu`ila{tvu u [apcu krivi~nu prijavu protiv Dra ga na M. (39) iz [apca, zbog postojawa osnova sumwe da je na teritoriji grada izvr{io vi{e krivi~nih dela kra|e i te{ke kra|e, saop{tila je ju~e Policijska uprava u [apcu. Osumwi~eni je u januaru i februaru ove godine, upotrebom fi-

zi~ke snage, nasilno ulazio u ku}e, koriste}i odsustvo stanara i prisvajao razne predmete. On se tako|e tereti da je izvr{io krivi~no delo te{ke kra|e na {tetu zemqoradni~ke zadruge u Metli}u. On se tereti da je u toj zadruzi prisvojio robu vrednu oko 28.000 dinara. Policija je deo prona|enih stvari vratila vlasnicima, navedeno je u saop(Ta njug) {tewu.

im je u zamenu bila obe}ana sloboda. Svi optuùju}i dokazi do kojih je do{lo Tuìla{tvo za ratne zlo~ine u do sa da {wem is tra ì va wu bi}e, uz ostalu dokumentaciji i zahtev za izru~ewe, poslati [paniji jer je to neophodno da bi u Srbiji mogao biti krivi~no gowen i za to krivi~no delo posle izru~ewa. Prema Konvenciji Saveta Evrope o ekstradiciji, po{to se okrivqeni izru~i dràvi koja je od druge traìla wegovo izru~ewe, on se vi{e ne moè goniti za krivi~na dela koja nisu bila navedena u zah te vu za iz ru ~e we. To zna~i da zahtev za izru~ewe mora da obuhvati sva dela za koja se goni, kao i ona za koja se sumwi~i, da bi pred na{im pravosudnim ogranima mogli odgovarati za sva krivi~na dela koja su u~inili, me |u koj ma je ve li ki broj ubistava. [to se ti~e Bojovi}a, zvanog Pekar, wega Srbija za sad traì „samo” po optu`nici Tuìla{tva za organizovani kriminal koja ga opisuje kao na sled ni ka ubi je nih vo |a „zemunskog klana” i tereti za tri ubistva i dva poku{aja ubistva. Tako|e je traèn i radi izdràvawa kazne od 15 meseci zatvora zbog nedozvoqenog dràwa oru`ja i krivi~ nog po stup ka u Pr vom osnovnom sudu koji se protiv wega vodi zbog falsifikovawa li~nih dokumenata. Milisavqevi}a, koji je poznat i kao Vlada budala, Srbija traì radi izdràvawa pravosna`ne kazne od 40 godina zatvora zbog krivi~nih dela koje je izvr{io kao pripadnik „zemunskog klana” i

Si ni {a Pe tri}

na 30 go di na za tvo ra zbog u~e{}a u ubistvu premijera Srbije Zorana \in|i}a. Traì se i zbog optu`bi da je u~estvovao u likvidacijama koje se optu`nicom na teret stavqaju Bojovi}u. Bojovi}, Milisavqevi} i Petri} uhap{eni su 9. februara u Valensiji po poternici srpskog Interpola, a {panski sud im je u nedequ odredio pritvor zbog posedovawa oru`ja, falsifikovawa dokumenata, pripadnosti or ga ni zo va noj kri mi nal noj grupi i opirawa hap{ewu. Zajedno s wima je uhpa{en i Bojovi}ev kum Vla di mir Mi ja no vi}, zvani Zu ba, ali za wim Srbija nije raspisala poternicu, niti je u [paniji zadràn u pritvoru. Ministarstvo pravde Srbije poslalo je ju~e [paniji preliminarni zahtev, odnosno obave{ewe da }e traìti ekstradiciju Bojovi}a i druge dvo ji ce. Do ku men ta ci ja koja ih tereti ima vi{e od 1.700 strana, i u toku je weno prevo|ewe na {panski.

U SE LU DRA GO VO, KOD RE KOV CA

Iz go re lo 500 pi li }a U po`aru u gazdinstvu @i vo te M. iz sela Dragovo, u op{tini Rekovac, izgorelo je 500 pili}a a jedna osoba s opekotinama prevezena je na Odeqewe plasti~ne hirurgije Klini~ko-bolni~kog centra u Kragujevcu, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Jagodini. Po`ar se dogodio preksino} oko 21.45 ~as na jednoj od vi{e povezanih ekonomskih zgrada @ivote M. a u KBC je prevezena M. M. (32).

„U po`aru je izgorela komplet na krov na kon struk ci ja objekta, 500 od ukupno 2.000 pili}a, koji su bili u jednoj od zgrada, deo poqoprivrednih ma{ina i poqoprivrednih proizvoda„, stoji u saop{tewu. Istraga, koja je u toku, utvrdi}e uzroke po`ara i visinu materijalne {tete, navodi se u saop{tewu. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik NA KON [TO SE U KOM PA NI JI „BO KI VU ^E NO VI]” SRU [IO KROV HA LE

Tra ge di ja iz beg nu ta za mi nut Krov ha le u kom pa ni ji „Bo ki Vu ~e no vi}” u Iri gu, te àk iz me |u de set i 20 to na i po vr {i ne oko 800 kva drat nih me ta ra, sru {io se, bez ika kvog na go ve {ta ja, u ne de qu uve ~e. Tom pri li kom vla snik Bo ò Vu ~e no vi} i se dam rad ni ka iz be gli su smrt, {to u na ro du ka ù, „za dla ku’’. – Svi smo kre nu li da sed ne mo u kom bi, ali sam se ja vra tio da jo{ ne {to oba vim – pri ~a vla snik

sru {e ne ha le Vu ~e no vi}. – Taj mi nut nas je i spa sao, ina ~e bi smo svi bi li is pod tih ru {e vi na. Sa mo se ne ko li ko se kun di ~u lo puc ke ta we i od jed nom jak pra sak. Bi lo je vo e ma stra {no. We go va fir ma se ba vi pro iz vod wom gaj bi, pa le ta i dr ve nih ele me na ta i u svom pro iz vod nom po go nu upo {qa va oko 150 rad ni ka. Pra va je sre }a da su svi, iz u- zev de se tak rad ni ka, od po lo vi ne de cem bra na ko lek tiv nom go di {wem od mo ru. – Ne smem ni da raz mi {qam {ta bi bi lo da se ovo do go di lo ka da su svi rad ni ci na svo jim ra -

dim me sti ma. Kon tak ti rao sam sud ske ve {ta ke, ali i za sva kog la i ka go lim okom je vi dqi vo da po sto je ve li ki pro pu sti u grad wi. Te {ko da je 40 cen ti me ta ra sne ga mo glo sru {i ti ovo li ki krov. Sa da me je strah i za osta le de lo ve kro va i za to u~vr {}u je mo osta le de lo ve krov ne kon struk ci je – is ti ~e ga zda Vu ~e no vi}. Bo `o Vu ~e no vi} je ovu ha lu ku pio pre ne {to vi {e od dve go -

di ne, a ka ko tvr di, sam obje kat ni je po sto jao pre to ga vi {e od ~e ti ri go di ne. O vi si ni {te te ne mo `e jo{ uvek da se go vo ri, a osim kro va ko ji je pro pao, uni {te na su i tri kom bi ja, trak tor i dva no va sku po ce na auto mo bi la, kao i deo ma {i na i re pro ma te ri ja la. – Ovaj po gon je ve o ma zna ~a jan za iri {ku op {ti nu. Ve ru jem da }e mo svi po mo }i in ve sti to ru i da }e {te ta br zo bi ti sa ni ra na, te da }e po gon po no vo po ~e ti da ra di – ka zao je pred sed nik iri {ke op {ti ne Vla di mir Pe tro vi}. J. An ti}

OD LU KA @AL BE NOG VE ]A HA [KOG TRI BU NA LA U PRED ME TI MA GO TO VI NA I MAR KA^

Od bi jen zah tev za 12 pri ja te qa su da

@al be no ve }e Ha {kog su da od bi lo je ju ~e zah tev 12 voj nih i prav nih stru~ wa ka iz za pad nih ze ma qa za sta tu som pri ja te qa su da u pred me tu hr vat skih ge ne ra la An te Go to vi na i Mla de na Mar ka ~a, oce niv {i da se oni ba ve in ter pre ta ci jom do ka za, a ne prav nim pi ta wi ma. „@al be no ve }e ni je se uve ri lo u to da bi mu akt po mo gao u pi ta wi ma ko ja su pred met `al be nog po stup ka i za to od bi ja da odo bri pred lo `e ni zah tev„, na vo di se u od lu ci ko ju je pot pi sao pred sed -

Dva na e sto ri ca voj nih i prav nih stru~ wa ka u zah te vu pod ne tom 13. ja nu a ra po nu di la su @al be nom ve }u svo je vi |e we za kqu ~a ka pr vo ste pe ne pre su de hr vat skim ge ne ra li ma o ne za ko ni tom ko ri {}e wu ar ti qe ri je to kom „Olu je„. An te Go to vi na i Mla den Mar ka~ 15. apri la 2011. pro gla {e ni su kri vim za u~e {}e u udru `e nom zlo ~i na~ kom po du hva tu ~i ji je ciq bio da se za vre me i na kon „Olu je„ is te ra srp sko sta nov ni {tvo iz Kra ji ne. Po za kqu~ ci ma pr vo ste pe ne pre su de, pro gon je pr -

15.i16.februar2012.

RO DO QUB [A BI] PO ZDRA VIO PO TEZ VLA DE

„Ri zi~ ni” de tek ti vi Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi} iz ra zio je za do voq stvo na kon {to je Vla da Sr bi je po vu kla iz pro ce du re pred lo è ni za kon o dek tek tiv skoj de lat no sti. Na dru {tve noj mre ì „Tvi ter„ [a bi} je oce nio da je to „pa me tan po tez Vla de jer su mno ge od red be sa sta no vi {ta za {ti te po da ta ka bi le ri zi~ ne“. „Po ~et kom go di ne Vla da je, na usva ja we po hit nom po stup ku, upu ti la u Na rod nu skup {ti nu pred log za ko na o de tek tiv skoj de lat no sti. Iako (pre)du go o~e ki van, sa dr à vao je broj na re {e wa ko ja su, sa sta no vi {ta za {ti te po da ta ka o li~ no sti, bi la prak ti~ no neo dr ì va. Bi la je oba ve za po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti da na to re a gu je, pa sam to i u~i nio i ape lo vao na Vla du da pred log po vu ~e iz pro ce du re„, na pi sao je [a bi} na svom blo gu. „U naj kra }im cr ta ma, da kle – pred log je sa dr à vao i o~i gled no ne u stav ne od red be, u ni zu nor mi je bio kon tro ver zan, kon tra dik to ran i ne ja san, pa ni sam imao di le mu da bi we go vo usva ja we {i rom otvo ri lo vra ta mno {tvu mo gu }ih

Ro do qub [a bi}

po vre da pri vat no sti, od no sno zlo u po tre ba po da ta ka o li~ no sti. Su prot no Usta vu Sr bi je, ko ji u ~la nu 42 iz ri ~i to utvr |u je da se pri ku pqa we, dr à we, ob ra da i ko ri {}e we po da ta ka o li~ no sti ure |u je za ko nom, pred log za ko na je pred vi |ao da, kad su u pi ta wu zbir ke po da ta ka o li~ no sti ko je vo de de tek tiv ske agen ci je ili pred u zet ni ci, „bli ù sa dr ì nu tih po da ta ka i na ~in vo |e wa tih evi den ci ja pro pi su je mi ni star”.

Pred log za ko na je pred vi |ao oba ve zu or ga na upra ve i prav nih li ca ko ja na osno vu jav nih ovla {}e wa vo de evi den ci je i, {to je po seb no te {ko shva tqi vo, {ta god da je pred la ga~ imao na umu, i „dru gih ru ko va o ca” (da kle prak ti~ no svi ko ji ima ju bi lo ka kve zbir ke po da ta ka o li~ no sti), da da ju de tek ti vi ma li~ ne po dat ke gra |a na. A za to je, kao prav ni „osnov”, pred vi |en ugo vor ko ji de tek tiv ima sa svo jim kli jen tom,

od no sno we go vo ovla {}e we, ~i me je di rekt no de za vu i san je dan od osnov nih prin ci pa Za ko na o za {ti ti po da ta ka o li~ no sti, po ko jem je ob ra da po da ta ka o li~ no sti do pu {te na sa mo kad je iz ri ~i to pred vi |e na za ko nom ili kad za to po sto ji iz ri ~it pri sta nak li ca o ~i jim po da ci ma se ra di. Po seb no „za ni mqi ve” bi le su pot pu no flu id ne for mu la ci je ko ji ma je utvr |i van krug li ca ~i je po dat ke de tek ti vi mo gu ob ra |i va ti. For mu la ci je po put „ne sta la li ca ili li ca ko ja se kri ju” ili „li ca ko ja su ko ri sni ku uslu ge pro u zro ko va la {te tu”, ili „li ca ko ja ano nim no po stu pa ju pre ma ko ri sni ku uslu ge na ru {a va ju }i mu pri vat nost”. Flu id nost i ras te gqi vost ovih for mu la ci ja do dat no je po ten ci ra na ~i we ni com da pred log ni je utvr |i vao ka ko se te „re le vant ne” ~i we ni ce do ka zu ju, {to bi omo gu }a va lo i ta kvo tu ma ~e we po ko jem je za „po sto ja we” tih ~i we ni ca do voq na i pro sta tvrd wa na ru ~i o ca po sla. Prak ti~ no bi se po ovom „osno vu” mo glo pri stu pa ti po da ci ma o li~ no sti neo gra ni ~e nog kru ga gra |a na, upo zo rio je [a bi}. S. Stan ko vi}

NO VO SAD SKA KRI MI NA LI STI^ KA PO LI CI JA RA SVE TLI LA OSAM RAZ BOJ NI [TA VA

[e sto ro do li ja lo zbog pqa~ ki me wa~ ni ca, pum pi i pro dav ni ca Pri pad ni ci no vo sad ske kri mi na li sti~ ke po li ci je uhap si li su pre kju ~e na vi {e lo ka ci ja u No vom Sa du {e sto ro osum wi ~e nih za osam pqa~ ki me wa~ ni ca, ben zin skih pum pi i pro dav ni ca, po ~i we nih pro {le go di ne na pod ru~ ju gra da. Slo bo de su li {e ni No vo sa |a ni Mi lan R. (1991) i Alek san dar T. (1993), ko ji su za dra à ni u po li cij skom pri tvo ru do sa slu {a wa kod is tra `nog su di je. Kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku sle di pro tiv ma lo let nog M. E. (1994) iz No vog Sa da, we go ve su gra |an ke Je le ne L. (1991), Ma ri ce F. (1993) iz Ka }a i Je le ne R. (1993) iz Pe tro va ra di na. Oni su, po sle sa slu {a wa u po li ci ji, pu {te ni su da se u da qem po sup ku bra ne sa slo bo de. Tra ga se za sed mim osum wi ~e nim Du {kom P. (1990), dr à vqa ni nom Bo sne i Her ce go vi ne iz [i po va. ê tvo ri ca mla di }a te re te se da su uz pret wu pi {to qem od u zi ma li no vac od za po sle nih dok se osno va no sum wa da su ih de voj ke mo bil nim te le fo nom oba -

ve {ta va le o tre nut ku po god nom za izr {e we de la. Osum wi ~e ni ma se sta vqa na te ret da su iz dve me wa~ ni ce, tri ben zin ske pum pe i tri rad we od u ze li oko tri mi li o na di na ra, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. Po kri vi~ noj pri ja vi, osum wi ~e ni ma iz ove dru `i ne pri pi su je se pqa~ ka me wa~ ni ce „Mo bi Dik” u Uli ci Di mi tri ja Tu co vi }a iz ko je je 14. mar ta pro {le go di ne uz pret wu pi {to qem ote to oko 100.000 di na ra. Da qe se te re te da su dve ne de qe ka sni je oro bi li ben zin sku pum pu NIS na Fu to {kom pu tu, ko ju su olak {a li za 125.000 di na ra. Opqa~ ka na me wa~ ni ca Sle de }a me ta bi la je ben zin ska pum pa „Eks pres gas„ u raz boj ni {tvo na pum pi „Knez pe Ru men ki, gde je plen bio 87.000 trol„ na Ru me na~ kom pu tu, oda di na ra, a 19. ju na la ne je usle di lo kle je pri svo je no 95.000 di na ra.

Okri vqe ni se ta ko |e kri vi~ nom pri ja vom te re te i za ne ko li ko raz boj ni {ta va u Pe tro va ra di nu i No vom Sa du, oda kle su ote te su me od 14.000 do 65.000 di na ra po de lu. Re kor dan plen od 1,9 mi lion di na ra u ra znim va lu ta ma uzet je 23. de cem bra pro {le go di ne u me wa~ ni ci „Pjer” u @e le zni~ koj uli ci, ko ja se na la zi u cen tru No vog Sa da. Za ovo de lo se sum wi ~e Mi lan R. i Du {ko P. Za ni mqi vo je da se po vo dom ovog zlo ~i na sum wi ~e i dve Je le ne i Ma ri ca, ko ji ma se pri pi su je da su iz obli `weg ka fi }a po sma tra le po me nu tu me wa~ ni cu, pra ti le si tu a ci ju i do ja vqi va li de {a va wa te iza bra le zgo dan mo me nat kao i na ~in bek stva, sa op {tio je ju ~e {ef od se ka za op {ti kri mi na li tet u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Sa {a Bar jak ta ro vi}. – Na po mi wem da su iz gred ni ci u ovim ak ci ja ma ko ri sti li pra vi pi {toq. Ina ~e, pro ve ra va mo da li su osum wi ~e ni po ~i ni li jo{ ne ka de la – na veo je Bar jak ta ro vi}. M. V.

SVE DOK OP TU @BE NA SU \E WU RA DO VA NU KA RAYI]U JU ^E TVR DIO:

Mla di} mi na ja vio po gu bqe we za ro bqe nih mu sli ma na nik ve }a Te o dor Me ron, a sa op {tio Ha {ki tri bu nal. @al be no ve }e na gla si lo je da se pred lo è ni zah tev ba vi broj nim ~i we ni~ nim pi ta wi ma i pru à in ter pre ta ci je do ka za, kao i da akt ima u do dat ku iste ma te ri ja le ko je od bra na Go to vi ne po ku {a va da uve de kao no ve do ka ze u àl be nom de lu po stup ka. Su di je upo zo ra va ju na to da pod ne sak ko jim se tra ì sta tus pri ja te qa su da ne mo è slu ì ti kao sred stvo uvo |e wa no vih do ka za. Kao ne do sta tak zah te va, ve }e je na ve lo i da ni su na ve de ne ve ze dvo ji ce od 12 stru~ wa ka s Go to vi ni nom od bra nom, iako je to tre ba lo oba ve zno da u~i ne. Ra di se o Xe fri ju Kor nu, ko ji je bio eks pert ni sve dok Go to vi ni ne od bra ne, i Eri ku Tal bo tu Jen se nu, ko ji je stru~ ni sa vet nik Go to vi ni ne od bra ne. Zbog to ga je ve }e za kqu ~i lo da to po sta vqa do dat ne raz lo ge za za bri nu tost oko objek tiv no sti pred lo è nog ak ta.

vih da na „Olu je„ po ~i wen ne se lek tiv nim ar ti qe rij skim ga |a wem. Ma |u va `ni jim od lu ka ma ko je @al be no ve }e jo{ tre ba da do ne se do odr à va wa àl be ne ras pra ve, ko ja je ka len da rom su da pred vi |e na za mart, je ste ona o zah te vu za uvo |e we no vih do ka za ko je je 4. no vem bra 2011. pod ne la od bra na Go to vi ne. U zah te vu se tra ì da se uve de 25 no vih do ka za, me |u ko ji ma su i za pi sni ci sed ni ca Vr hov nog sa ve ta od bra ne ko je su se odr à va le u Be o gra du za vre me „Olu je„, ame ri~ ka di plo mat ska be le {ka ob ja vqe na pre ko „Vi ki lik sa„ i stru~ ni iz ve {ta ji tro ji ce ame ri~ kih ofi ci ra o upo tre bi ar ti qe ri je. Ti do ka zi se ti ~u okol no sti od la ska srp skih ci vi la pre, za vre me i na kon „Olu je„, ka rak te ra ar ti qe rij skih na pa da Hr vat ske voj ske u „Olu ji„ i Go to vi ni nih ovla {}e wa u ve zi s jav nim na stu pi ma. (Ta njug)

Sve dok op tu `be Mo mir Ni ko li} iz ja vio je ju ~e na su |e wu Ra do va nu Ka ra xi }u pred Ha {kim tri bu na lom da su mu u ju lu 1995, dva da na po osva ja wu Sre bre ni ce, ko man dant Voj ske RS Rat ko Mla di} i we gov bez bed no sni ofi cir Qu bi {a Be a ra na ja vi li da }e mu sli ma ni iz en kla ve bi ti po bi je ni. Ni ko li} (56), ko ji je ta da bio ofi cir za bez bed nost Bra tu na~ ke bri ga de VRS, 2003. je pred Tri bu na lom pri znao kri vi cu za pro gon mu sli ma na iz Sre bre ni ce i osu |en je na 20 go di na za tvo ra. Vi {e pu ta je sve do ~io pro tiv ofi ci ra VRS op tu `e nih za ge no cid i dru ge zlo ~i ne nad sre bre ni~ kim mu sli ma ni ma. Biv {i pred sed nik RS, Ka ra xi} je op tu `en za ge no cid nad oko 7.000 mu sli man skih mu {ka ra ca iz Sre bre ni ce i pro gon ~la no va wi ho vih po ro di ca u da ni ma po {to je VRS za u ze la grad, 11. ju la 1995.

Ta da {wi ka pe tan VRS Ni ko li} po tvr dio je da su svi mu sli man ski mu {kar ci ko je je ta voj ska za ro bi la u Sre bre ni ci i oko li ni “13. ju la bi li pre ba ~e ni u Bra tu nac, a su tra dan na te ri to ri ju zvor ni~ ke op {ti ne gde su bi li po gu bqe ni”. Ni ko li} je opi sao ka ko mu je ge ne ral Mla di} 13. ju la 1995. to na go ve stio na kon {to je ob i {ao gru pu mu sli man skih za ro bqe ni ka u Ko we vi} Po qu. – Re kao im je da se ne bri nu, da im ni ko ne }e ni {ta i da }e bi ti pre ba ~e ni gde `e le. Kad je kre nuo ka autu, ja sam po {ao za wim i pi tao ga {ta }e bi ti s za ro bqe ni ma. Ni {ta mi ni je re kao, po gle dao me je i na ~i nio gest ru kom – re kao je sve dok, po na vqa ju }i pred su di ja ma Mla di }ev po kret ru kom, s le va na de sno, is pru `e nih pr sti ju s dla nom na do le. Iz tog ge sta, Ni ko li} je za kqu ~io da }e za ro bqe ni bi ti ubi je ni. To mu je, ka ko je po sve do -

~io, iste ve ~e ri u Bra tun cu po tvr dio pu kov nik Be a ra, na re |u ju }i mu da ode u ko man du Zvor ni~ ke bri ga de i na ~el ni ku za bez bed nost Dra gu Ni ko li }u pre ne se da }e za ro bqe ni mu sli ma ni bi ti ta mo pre ba ~e ni. – Mi slim da mi je Be a ra re kao i da te qu de tre ba pre ba ci ti do le i da }e bi ti po bi je ni. Ja sam ta ko shva tio i pre neo sam Ni ko li }u da }e ti qu di bi ti pre ba ~e ni i po bi je ni ta mo – re kao je sve dok. Ni ko li} je opi sao i sa sta nak pu kov ni ka Be a re i Ka ra xi }e vog po ve re ni ka za Sre bre ni cu ko jem je pri su stvo vao u no }i iz me |u 13. i 14. ju la 1995. u Bra tun cu. – Otvo re no se raz go va ra lo o to me da }e za ro bqe ni ci bi ti ubi je ni, sa mo je bi lo pi ta we da li }e bi ti ubi je ni u Bra tun cu ili Zvor ni ku. De ro wi} je in si sti rao na to me da on ima in struk ci je od Ka ra xi }a da za ro bqe ni ci su tra dan idu u Zvor nik, ka zao je da ne `e li da se

ubi stva do go de u Bra tun cu i da ima do voq no pro ble ma iona ko. Be a ra je in si sti rao na to me da oni osta nu u Bra tun cu – opi sao je Ni ko li}. To {to je Be a ra we mu re kao da }e za tvo re ni ci bi ti pre ba ~e ni u Zvor nik, a De ro wi }u da }e osta ti u Bra tun cu, Ni ko li} je pri pi sao ha o su u ko jem su se na re |e wa me wa la iz sa ta u sat. Tri bu nal u Ha gu osu dio je 2010. pu kov ni ka Be a ru na do `i vot ni za tvor zbog ge no ci da u Sre bre ni ci. De ro wi} je 2003. pred Tri bu na lom pri znao kri vi cu za zlo ~in nad mu sli ma ni ma u se lu Glo go va 1992. i osu |en je na de set go di na za tvo ra. Umro je 2007. na iz dr `a va wu ka zne u [ved skoj. – Dok je tra jao sa sta nak De ro wi }a i Be a re, u Bra tun cu su ve} ubi ja ni za ro bqe ni mu sli ma ni – iz ja vio je Ni ko li}, pre ci zi ra ju }i da je to na knad no sa znao. E. D.

SPORT

15.i16.februar2012.

dnevnik

c m y

NO VAK \O KO VI] SE OKRE ]E NO VIM IZA ZO VI MA

Za sta va u Lon do nu naj ve }a sre }a Najboqi teniser sveta, a od ju~e i nosilac Zlatne Kara|or|eve zvezde prvoga stepena, Novak \okovi} ve} je okrenut novim izazovima. U susret Olimpijskim igrama u Londonu kaè da }e biti ponosan ukoliko ga Olimpijski komitet Srbije odredi za nosioca zastave Srbije na ceremoniji otvarawa Igara. - Sport ska pa `wa {i rom sve ta usme re na je ka Olim pij skim igra ma, po go to vo ka ce re mo ni ji otva ra wa. Ako bu dem imao tu ~ast da no sim za sta vu bi }u iz u zet no za do vo qan i sre }an. To je tak mi ~e we ko je ima naj du ù tra di ci ju i ra di se o naj zna ~aj ni jem do ga |a ju u isto ri ji spor ta, re kao je \o ko vi} u in ter vjuu Ta nju gu. Igre u Londonu srpskom teniseru bi}e druge u karijeri, nakon {to je pre ~etiri godine u Pekingu osvojio bronzanu medaqu. - Poku{a}u, uz mnogo drugih uspe{nih sportista iz Srbije, da donesem medaqu svojoj zemqi. \okovi} je pro{le sezone osvojio gotovo sve trofeje na najve}im turnirima, a ovu je po~eo na fantasti~an na ~in, od bra nom pe ha ra na Australijan Openu.Jedini vaàn pehar koji mu je izmakao u 2011. godini bio je Rolan Garos u Parizu, a ove sezone bi, prema predvi|awima stru~waka, mogao da osvoji sva ~etiri gren slem turnira.

- U `ivotu je sve mogu}e, to sam najboqe osetio na svom primeru u posledwih godinu i po dana. Ne bih da zvu~im prepotentno, ali nema smisla biti bilo {ta drugo nego optimisti~an. Idem sa najvi{im mogu}im ambicijama i ciqevima na svaki turnir, a pogotovo na te najve}e, gde se uspesi igra~a najvi{e vrednuju. Prethodne nedeqe u Londonu dobio je presti`no priznawe Laureus za najboqeg sportistu sveta u 2011. i tako se svrstao uz rame globalnim sportskim ikonama kao {to su Mihael [u ma her, Taj ger Vuds, Lens Armstrong i Usein Bolt. Pauzu u kalendaru \okovi} je iskoristio da doputuje u Srbiju, provede nekoliko dana na Kopaoniku, a zatim odlazi na pripreme za nastavak sezone. -Ovo je period koji iskori{}avam da posetim Srbiju, familiju, prijateqe, qude koje nemam toliko vremena da vidim. To mi zaista mnogo zna~i pre talasa turnira koji mi sledi. Naredni \okovi}ev izazov bi}e odbrana titule na turniru u Dubaiju, koji po~iwe 27. februara. -Trenutno sam u fazi kondicionih priprema, a sa teniskim pripremama nastavqam u Monte Karlu i one }e trajati sedam dana. Slede}i turnir je u Dubaiju, to mi je drugo zvani~no takmi~ewe u ovoj sezoni, koja }e biti veoma naporna - rekao je \okovi}.

DVA KO LA PRE KRA JA @EN SKE SU PER LI GE GO TO VO SVE PO ZNA TO

Voj vo di na is pa la Dve kola pre kraja takmi~ewa u Viner {tedi{e `enskoj superligi gotovo sve je poznato, od-

Novosadske crveno-bele su ligu po~ele s najmla|im timom, a turbulencije u klubu odrazile su se na doga|awa na terenu, pa su go-

Ne ma iz gu bqe ne lop te: Ne ve na Iri ~a nin i Je le na Sta ni mi ro vi} (Va ra din)

bojka{ice Crvene zvezde }e ponovo u plej-of s prve pozicije, dok je novosadska Vojvodina ispala iz lige, a beogradski Radni~ki }e igrati bara` za ostanak u eliti.

Fo to: B. Lu ~i}

tovo bile predodre|ene za selidbu u ni`i rang. U gradskom derbiju su glatko pora`ene od Varadina (3:0 - 26:24, 25:10, 25:20) i matemati~ki izgubile {anse da i sle-

de}e sezone igraju u najja~em rangu. S druge strane, Varadinke su kao novajlije u ligi odli~no odigrale prvi deo sezone i tako se pozicionirale u gorwem delu tabele, a trenutno peto mesto im i daqe garantuje zvawe najprijatnijeg iznena|ewa prvenstva. Ako bi ostale me|u {est najboqih, {to je veoma izvesno, obezbedile bi mesto u evropskim takmi~ewima u narednoj sezoni. Crvena zvezda je vode}a i potreban joj je jo{ bod da bi obezbedila ~elnu poziciju pred plej-of, a prati je suboti~ki Spartak, koji je u prvom delu sezone bio veoma konkurentan aktuelnim {ampionkama, s druge pozicije. Predstoje}eg vikenda pauza je u prvenstvu zbog finalnog turnira Kupa, a sastaju se Kolubara - NIS Spartak i Crvena zvezda - Vizura. U 17. kolu sastaju se: BEOGRAD: Crvena zvezda - Varadin BMG, Vizura - TENT, SUBOTICA: NIS Spartak - Vojvodina, LAZAREVAC: Kolubara - Dinamo (P), U@ICE: Jedinstvo - Radni~ki (B). U 18. kolu sastaju se : NOVI SAD: Varadin BMG - NIS Spartak, Vojvodina - Vizura, OBRENOVAC: TENT - Jedinstvo (U), BEOGRAD: Radni~ki - Kolubara, PAN^EVO: Dinamo - Crvena zvezda. M. Ri sti}

JU NI OR SKO PR VEN STVO VOJ VO DI NE

Do mi na ci ja No vo sa|ana U finalu odbojka{kog juniorskog prvenstva Vojvodine igra}e u mu{koj konkurenciji Vojvodine NS seme i Dunav voleja, a u `enskoj Novi Sad i Vojvodina. Finalni dan za juniorke je u subotu, a juniori }e finale i me~ za tre}e mesto odigrati slede}e nedeqe, ali }e ta~an termin biti naknadno odre|en (najverovatnije }e biti u pitawu radni dan, jer vikend ne dolazi u obzir zbog obaveza igra~a na finalnom turniru Kupa za seniore). U me~u za tre}e mesto sasta}e se Varadin BMG gradwa i Klek Srbija{ume od 10.30, a finale Vojvodina - Novi Sad igra}e u 12.30 ~asova u hali na Slanoj bari. Kod juniora }e za tre}e mesto igrati Borac (Star~evo) i Proleter (Zrewanin), a u finalu branilac trofeja Vojvodina NS seme i novosadski Dunav volej. Re zul ta ti po lu fi na la - ju ni or ke: Novi Sad - Varadin BMG gradwa 3:1 (25:18, 25:19, 20:25, 25:22), Klek Srbija{ume - Vojvodina 1:3 (25:20, 24:26, 23:25, 18:25). Ju ni o ri: Vojvodina NS seme - Borac (S) 3:0 (25:20, 25:15, 25:14), Proleter - Dunav volej 1:3 (24:26, 25:22, 19:25, 19:25). M. R.

Miq ko vi} naj bo qi od boj ka{ svih vre me na Srp ski od boj ka{ Ivan Miq ko vi} naj bo qi je igra~ u isto ri ji tog spor ta po u~in ku na naj ve }im tak mi ~e wi ma, pre ma is tra `i va wu por ta la vol l eyball-mo v i es.net. Lista koja rangirawe zasniva na individualnim titulama sa svetskih {ampiona ta, Olim pij skih iga ra, svetskih liga i svetskih kupova svrstala je Ivana na poziciju koja je ubedqivo ispred konkurencije. Predvodnik orlova li~na priznawa po~eo je da sakupqa na turni ri ma svet ske li ge jo{ 2001. godine. Kasnije je jo{ deset puta bio progla{avan za najboqeg poentera, igra~a i servera na svetu. Stru~ ni `i ri ni je uzi mao u ob zir od li ko va wa ko je Miq ko vi} no si sa kon ti -

nen tal nih pr ven sta va, gde su mu do de qe ne jo{ dve ti tu le MVP, {to bi ga u~i ni lo jo{ tro fej ni jim igra ~em. Biv {i re pre zen ta tiv ci Ju go sla vi je, Sr bi je i Cr ne Go re i ka sni je Sr bi je ta ko |e su na {li svo je me sto na li sti ve~ nih. Ta ko je An dri ja Ge ri} za u zeo 11. me sto sa pet pri zna wa za naj u bi ta~ ni jeg blo ke ra, ne ka da {wi ka pi ten Sr bi je Ni ko la Gr bi} na {ao se na 25. me stu sa tri od li ko va wa za teh ni ~a ra tur ni ra, a Go ran Vu je vi} i Va sa Mi ji} de le 41. po zi ci ju. Li sta naj bo qi ih pet: 1. Ivan Miqkovi} (Srbija) 12 me da qa, 2. Ser |o San tos (Brazil) 9, 3. Ron Zverver (Ho lan di ja) 8, 4. Osval do Ernandez (Kuba) 6, 5. Andrea Sartoreti (Italija) 6...

IZ OK VOJ VO DI NA NS SE ME

Mo dest Du li} drag gost Odbojka{ki klub Vojvodina NS seme intenzivno se priprema i za finalni turnir Kupa Srbije, ~iji }e biti doma}in. Upravo to bio je jedan od povoda za posetu delegacije pokrajinskog Sekretarijata za sport i omladinu novosadskom odbojka{kom ko lek ti vu. Na ~e lu delegacije bio je pokrajin-

rezultate takva podr{ka je na{a du`nost i obaveza. Sada smo pot pi sa li ugo vor prema kojem }emo finansijski pomo}i organizaciju i odr`avawe finalnog turnira Kupa Srbije. Na sli~an na~in }emo delovati do kraja godine jo{ u nekoliko navrata – rekao je Modest Duli}.

Va sa Mi ji} i Mo dest Du li}

ski se kre tar za sport i omladinu Modest Duli} i s ge ne ral nim di rek to rom Voj vo di ne Va som Mi ji }em potpisao je ugovor o finansij skoj po dr {ci or ga ni za ciji finalnog turnira. Duli} je obi{ao klupske prostorije i najvi{e se zadrào u trofejnoj sali, gde je i potpisan ugovor, a nakon toga mu je direktor Miji} uru~io klupsku Monografiju . - Na{ projekat “Best of Vojvodina” nije zna~io samo podr{ku olimpijskim kandidatima, nego i onima koji su najboqi reprezenti vojvo|anskog sporta, a jedan od wih je i OK Vojvodina NS seme. Zato smo i sada ovde da podrìmo klub i pomogne mo we go vo bi ti sa we i funk ci o ni sa we. Tru di li smo se da, u skladu sa mogu}nostima, pomaèmo klub u ovim te {kim vre me ni ma. Imaju}i u vidu tradiciju i

Vasa Miji} se zahvalio na podr{ci i jo{ rekao: - Vojvodina }e biti tehni~ ki or ga ni za tor za vr {nice Kupa, a sigurni smo da }e sve prote}i u najboqem re du. Na rav no, na {e sport ske am bi ci je na tom turniru su najvi{e i nadam se da }emo se za desetak dana svi ra do va ti. Po sled wih nekoliko godina pokrajinski Sekreterijat za sport i omladinu zaista nas podràva u meri u kojoj je to mogu}e, sada }e imati finansijsko u~e{}e i na turniru, a drago nam je da }e podràti i jo{ neke na{e akcije do kraja godine. Nadam se da }emo imati pomo} i u re{avawu klupskih prostorija, mada ne bih sada mnogo o pro ble mi ma – is ta kao je Miji}. Finalni turnir Kupa Srbije bi}e odràn 25. i 26. februara u Novom Sadu, u maloj sali Spensa.

SPORT

c m y

dnevnik

U SRE DU JO[ DVE UTAK MI CE LI GE [AM PI O NA

Tob yi je na San Si ru Eki p a Mi l a n a u po sled wih ne ko li ko go di na ne ma sre }e u me ~ e v i m a s ostrv skim ti mo vi ma u Li gi fud bal skih {am pi o na. Ro so – ne ri su od po sled wa ~e ti ri du e la tri iz gu bi li, pa ni u no vom okr {a j u s eki p om Ar s e n a l a stru~ wa ci im ne da ju ba{ pu no {an si. I jed ni i dru gi u utak m i c u ula z e osla b qe n i. Mi la ne zi ne mo gu da ra ~u na ju na Akvi la ni ja, Ka sa na, Bo a- ten ga, Pa ta, Ne stu, Mun ta ri ja, a po vre |en je i gol man Abi -

ja ti, dok Ar sen Ven ger zbog po vre da u tim ne mo è da uvr sti Vil {i ra, Di a bi ja i Gib sa,a u su bo tu se po vre dio i sta me ni {to per Mer te za ker. - Iz ove ko è ne mo è mo – ka è naj bo qi igra~ Mi la na Zla tan Ibra hi mo vi}. – Po vre de su nas de set ko va le, ali }e mo u~i ni ti sve da sa vla da mo eki pu Ar se na la. Hlad no vre me i kli zav te ren nam ne od go va ra ju, ali ve ru jem da mo è mo do po be de. I je dan gol pred no sti }e nam pu no zna ~i ti za re van{. Ni sam op te re }en tra di ci jom.

Tre ner Ar se na la Ven ger ne pri hva ta ulo gu fa vo ri ta. - Bez ob zi ra s ko jim }e ti mom Mi lan igra ti, ne mo è te re }i da ste u pred no sti. Od lu ~i }e ni jan se. Ro so – ne ri ima ju dva de se tak vr lo kva li tet nih igra ~a i ko mo è da ka è da je Pa to bo qi igra~ od Ro bi wa, da su Bo teng i Akvi la ni bo qi od is ku snih Ga tu za i Se dor fa? U dru gom me ~u u Sankt Pe ters bur gu sa sta ju se Ze nit i Ben fi ka. Od ru ske zi me pla {e se i do ma }i ni i go sti.

15.i16.februar2012.

TRE ]A PRO VE RA VOJ VO DI NE U TUR SKOJ

Het-trik Ka ta i ja, dvo ji ca po vre |e na Voj vo di na – Me ta lurg Za po ro` je 4:2 (0:1)

AN TA LI JA: Sport ski cen tar „Kre mlin“, Gle da la ca : 50, Su di ja: Ra him ba jev (Ka zah stan). Strel ci: Ka tai u 60, 65. i 69. i Ili} u 86. mi nu tu za Voj vo di nu, a @u ni or u 26. i Si dor ~ik u 54. mi nu tu za Me ta lurg. @u ti kar to ni: Ste va no vi} i Smi qa ni} (Voj vo di na), a Si dor ~uk (Me ta lurg). Cr ve ni ka ton: ~oj ko (Me ta lurg) u 39 mi nu tu. VOJ VO DI NA: Ja no {e vi}, Ste va no vi} (Smi qa ni}), Pa Sre da vlo vi} (Bran ko vi}), Moj sov, Traj ko vi}, Api ja (Po le ta no MI LA NO: Mi lan – Ar se nal vi}), No va ko vi} (A|u ru), Mo re (po ~e tak u 20.30) i ra (Vu li }e vi}), Mi to {e vi} SANKT PE TER BURG: Ze nit – (Ili}), Abu ba kar (Ka tai), Bo Ben fi ka (18) jo vi} ([ku le ti}). ME TA LURG: Ru den ko, Opa - Bi lo bi lep {e da su uslo na sen ko, ôj ko, Ma te us, [tur Po vre di li se Al ma mi Mo re i ra i Abu ba kar Ouma ru vi ide la ni, no mi tu ni {ta ne ko, Pi ~oj ski, A{ raf, Si dor mo è mo – ve li tre ner Ze ni ta ~ik, Ko rob ka, Ma tja`, @u ni or. @u ni o ru, a No vo sa |a ni ni su mla dog, 18-go di {weg Mar ka Po Lu ~a no Spa le ti. – Do bro smo Igra li su jo{: Ci ri kov, Ko - uspe va li da im pa ri ra ju na od go - le ta no vi }a, sve po ~e lo da se me se pri pre mi li, od i gra li smo skov, Ru di ka, Ne ste rov, Slin, va ra ju }i na ~in. Je di nu pri li ku wa. Ovaj de~ ko, iako je prak ti~ ne ko li ko kva li te nih me ~e va Tej ko. u pr vih 45 mi nu ta imao je Bo jo - no de bi to vao, igrao je ru ti ner na pri pre ma ma i ve ru jem da U tre }oj pro ve ri ko ju su ima - vi}, ali je od bra na Me ta lur ga ski, bez gre {ke, a No vo sa |a ni smo uhva ti li for mu. Ne }e nam li od ka da se na la ze na pri pre - we gov {ut us pe la da blo ki ra. U su po sta ja li sve opa sni ji. Alek bi ti la ko, Por tu gal ci su u pu ma ma u An ta li ji, fud ba le ri 15. mi nu tu ~e tu tre ne ra De ja na san dar Ka tai je bio kon stant na noj tak mi ~ar skoj sna zi. Voj vo di ne ostva ri li su opa snost, a on da je po stao i su Ben fi ka je sti gla u Sank Pe dru gu po be du. Ovo ga pu ta ro vi eg ze ku tor, dok je od li~ ne ter burg s to va rom to ple opre me, sa vla da li su ~vr stu i na sa rad ni ke imao u Pe tru [ku le s tri vr ste ko pa~ ki i s uve re wem da sve gru bu eki pu Me ta ti }u, ve o ma do brom A|u ruu, a da mo è da tri jum fu je. lur ga iz Za po ro` ja, vo de on da i svim osta lim sa i gra ~i - Naj vi {e se pla {i mo zi me }i tim na ta be li dru ge ma. Voj vo di na je us po sta vi la do – is ti ~e tre ner Ben fi ke Hor ukra jin ske li ge. Iako su mi na ci ju na te re nu, bi la tim he He sus. – Mno gi mo ji igra ~i gu bi li 0:2, No vo sa |a ni su ko ji stal no na pa da, vr {i pre su sa mo na te le vi zi ji vi de li smo gli sna ge da za po la sa sing na zad wu li ni ju ri va la i, sneg. Bi }e to za nas no vo is ku ta pre o kre nu re zul tat i za hva qu ju }i sve mu to me, sti gla stvo. Ve ru jem da }e mo us pe ti stig nu do tri jum fa, ali je do po be de. da se pri la go di nom ne fud bal tre ba na po me nu ti da su - Ne znam oda kle da po~ nem – skim uslo vi ma i da po be di mo. Ukra jin ci od 39. mi nu ta re kao je od mah po sle utak mi ce Duel Ga tu za (Mi lan) i Ar {a vi na (Ar se nal) G. K. igra li s igra ~em ma we, tre ner De jan Vu ki }e vi}. – Po sle po {to je is kqu ~en ôj ko krv ni~ kog star ta jed nog ukra jin po sle bru tal nog star ta skog igra ~a osta li smo bez Abu LI GA EVRO PE nad Abu ba ka rom Ouma ru ba ka ra- Pre to ga po vre dio se i om. Te ren je ta da mo rao da Mo re i ra… Ipak, naj ve }i uti sak na pu sti i tam no pu ti na pa na me ne je osta vi la fan ta sti~ na da~ cr ve no-be lih i jo{ se igra ~i ta ve eki pe u dru gom po lu U ~e tvr tak su na pro gra mu pr vi me ~e vi {e sna e VAR [A VA: Le gi ja – Spor ting (19) ne zna o ko li ko te {koj po vre me nu, ve li ka è qa ko ju su sti ne fi na la Li ge Evro pe. Sa sta ju se: BU KU RE[T: Ste a ua – Tven te (21.05) vre di se ra di. igra ~i is po qi li, sjaj no tr ~a we MO SKVA: Lo ko mo tiv – Atle tik (po ~e tak u 18) KRA KOV: Vi sla – Stan dard (21.05) Ju nak me ~a bio je sjaj ni i bor be nost. Bi lo je pra vo za do SALC BURG: Salc burg – Me ta list (19) UDI NE: Udi ne ze – PA OK (21.05) Alek san dar Ka tai, ko ji je voq stvo gle da ti ih ka ko se po na AM STER DAM: Ajaks – Man ~e ster ju naj ted (19) TRAB ZON: Trab zon – PSV Aj ndho ven (21.05) za sa mo de vet mi nu ta tri {a ju i igra ju. Po seb no bih iz (TV B92) HA NO VER: Ha no ver – Klub Bri` (21.05) pu ta sa vla dao gol ma na Ru dvo jio igru Mar ka Po le ta no vi PLZEN: Vi to ri ja – [al ke (19) POR TO: Por to – Man ~e ster si ti (21.05) (TV B92) den ka, a imao je ne du go po }a, ko ja za me ne ni je iz ne na |e we. ALK MAR: AZ Alk mar – An der leht (19) STOK: Stok – Va len si ja (21.05) tom i ko lo sal nu pri li ku Igrao je mir no, bez gre {ke i RIM: La cio – Atle ti ko (19) Re van{ utak mi ce se igra ju 22. i 23.fe bru ar a. da jo{ jed nom po go di mre ovaj me~ pre po ru ~io mi ga je za ù, ali je s gol-li ni je lop ve }u mi nu ta ù ubu du }e. tu u po qe iz bio A{ raf. Tro stru ki stre lac Alek san dar Ka tai Da li bi ste pro ko men ta ri sa Ipak, Ka tai je svo ju od li~ nu Vu ki }e vi }a za de sio je peh, jer li igru Alek san dra Ka ta i ja? DI SCI PLIN CI FSS U AK CI JI NA PRI PRE MA MA U TUR SKOJ par ti ju za ~i nio ne se bi~ nom je, po sle jed nog na glog po kre ta, - Ne – bez dvo u mqe wa je od go asi sten ci jom Bra ni Ili }u u 86. zad wu lo ù po vre dio Al ma mi vo rio Vu ki }e vi}, a on da, ipak, mi nu tu, ka da je po sta vqen ko na - Mo re i ra i mo rao je da iza |e iz na sta vio: - Jo{ pam tim pr vu ~an re zul tat. igre, a po sle to ga je srp ski su utak mi cu i to ka ko je on na woj U pr vom po lu vre me nu utak mi - per li ga{ de lo vao do sta ja lo vo u igrao. Znam ko li ko mo è i to ce je bi la sve, sa mo ne pri ja teq - na pa du. ne ka èm mi sle }i sa mo na go lo AN TA LI JA: Fud ba le ri Cr ve ne zve zde sa vla da ska. O~i gled no, gu bi se ka te go Ka da je u 54. mi nu tu Me ta lurg ve ko je je po sti gao. I me ni i li su u An ta li ji eki pu dan skog pr vo li ga {a Hor sen ri ja ova kvih me ~e va, jer eki pe po veo, 2:0 po sle jed ne kon tre, pa eki pi ova kav Ka tai tre ba, jer Ne k a d a { wi fud b a l er ~a ~ an s kog Bor c a sa 2:1 (2:0), u pri ja teq skoj utak mi ci to kom pri pre idu na po be du, a Ukra jin ci su to po tom pro pu stio da re a li zu je do no si ko rist ti mu. Dra gi {a Pe jo vi} iz neo je ozbiq ne op tu `be ma za na sta vak se zo ne. ~i ni li ~e sto ne bi ra ju }i sred - jo{ jed nu {an su, ni je de lo va lo Sle de }i ri val Voj vo di ne u u „FI F Pro Cr noj kwi zi is to~ ne Evro pe” Ovim uspe hom cr ve no-be li su po pra vi li uti sak stva. Po ve li su 1:0, bi li tim ko - da }e igra ~i Voj vo di ne us pe ti ~e tvr tak tre ba lo bi da bu de is ta kav {i da je igrao na me {ten me~ u srp na kon dva po ra za u su sre ti ma sa ki ne skim ti mo vi ma ji dik ti ra tem po i na ~in igre, da se vra te u utak mi cu. Ali je, ukra jin ska eki pa Kar pa ti iz skom pr ven stvu pre ne ko li ko go di na i to Te dom Tjen |in (1:0) i \ang su om (2:1). Igra li su mno naj vi {e za hva qu ju }i Bra zil cu ne ka ko ba{ s ula skom u igru Qvo va. A. Pre do je vi} pro tiv Par ti za na. Re a go va la je od mah Di go bo qe i si gur ni je, la ko do la zi li do pro tiv ni~ kog sci plin ska ko mi si ja FSS, na ~e lu sa Slo bo {e sna e ster ca i stva ra li {an se, pa su na kra ju za slu ZOL TAN SA BO, TRE NER KUL SKOG HAJ DU KA da nom Pa jo vi }em, ko ja je po kre nu la po stu pak è no sla vi li. pro tiv Pe jo vi }a i pod ne la kri vi~ nu pri ja vu Strel ci su bi li Bor ha u 1. i Evan dro u 35. za Cr nad le `nom tu ì o cu zbog iz ja va ko je su ka ve nu zve zdu, a An der son u 85. mi nu tu za Hor sens. sni je pre ne li svi do ma }i me di ji. Za tra è na Tre ner Ro bert Pro si ne~ ki iz veo je pro tiv Da na je i do pun ska iz ja va od biv {eg igra ~a Bor ca. ca sa stav: Baj ko vi}, Mi ki}, To {i}, Mak si mo vi}, Fud ba le ri Haj du ka vred no se ka rak te ri sti ka - ka è tre ner - Kao i u svim do a sa da {wim slu ~a je vi ma, u Mla de no vi}, Mi ja i lo vi}, Mi li vo je vi}, Evan dro, u Uma gu pri pre ma ju za na sta vak Zol tan Sa bo. ko ji ma je ~lan fud bal ske or ga ni za ci je iz ja U dva spo me nu ta me ~a od bra na La zo vi}, Mi lu no vi}, Bor ha, a igra li su jo{ Kr ne ta, su per li ga {ke se zo ne. Dve od i- vqi vao da ima sa zna wa da je ne ko dru gi od Ka du, Ve {o vi}, Mi ri} i Di mi tri je vi}. gra ne kon trol ne utak mi ce na - ni je sa vla da na. ~la no va or ga ni za ci je iz vr {io kri vi~ no de - Ra du je to {to ni na kon ~e Pro si ne~ ki je bio za do vo qan iz da wem svo jih go ve sti le su lep {e haj du~ ko lo, Di sci plin ska ko mi si ja po kre }e di sci iza bra ni ka, is ta kav {i da su od i gra li „kva li tet li ce, bar ka da je efi ka snost u tvr te kon trol ne utam mi ce ni plin ski po stu pak i pod no si kri vi~ nu pri ja smo pri mi li gol, a ako se zna da nu utak mi cu”. pi ta wu, jer su po be |e ni HA[K vu nad le `nom tu ì o cu, jer je on is kqu ~i vo - Po sti gli smo dva go la, a mo gli smo si gur no jo{ iz Za gre ba sa 4:0 i Bel me zva - je za sa da naj e fi ka sni ji igra~ sa nad le àn da spro vo di po stu pak u ko jem }e tri go la ô vi lo, ko ji pre vas ne ko li ko, jer smo stvo ri li ~e ti ri ili pet sto po ro{ sa 3:0. is tra ì ti da li su iz ne ti na vo di ta~ ni.O~e stot nih {an si. Eki pa je do bro tr ~a la i tak ti~ ki - Efi ka snost sva ka ko hra - hod no ima de fan ziv ne za dat ke, do bro sta ja la, ta ko da sam pot pu no za do vo qan ka ko bri, ali je jo{ ra no za ko na ~an on da i to po tvr |u je pre |a {wu ku je mo da }e Pe jo vi} iz ne ti ~i we ni ce i do ka ze su iz gle da li to kom ce le utak mi ce, re kao je Pro si sud. Mi smo u ta dva su sre ta kon sta ta ci ju la ke tran sfor ma na ko ji ma za sni va iz ja ve i da se ne }e sve za vr ne~ ki po sle me ~a. {ti na na stu pi ma u me di ji ma- is ta kao je pred Sle de }u utak mi cu na pri pre ma ma u An ta li ji Cr ve sed nik DK FSS Slo bo dan Pa jo vi}. Fej sa u po go nu na zve zda igra 17. fe bru a ra sa [a htjo rom. (Ta njug) Z. R. Eks pe di ci ji Haj du ka u Uma gu pri kqu ~io se opo ra vqe ni le vi bek Mi lo{ Ko va ~e vi}. Dok tor Ve li bor Va so vi} ra por ti ra da SKUP [TI NA FSS U PE TAK se Fej sa na kon da na pa u ze vra tio u pun tre na `ni pro ces, te da je na jed no dnev noj po {te di Pa u qe vi} zbog pre hla de, dok su svi osta li zdra vi.

Ju naj ted u Am ster da mu

Zve zda bo qa od Da na ca

Kri vi~ na prija va pro tiv Pe jo vi }a

Hra bri efi ka snost

Vre me za iz bo re

Skup {ti na FSS }e se na sed ni ci, 17. fe bru a ra, po za ba vi ti usva ja wem iz ve {ta ja Iz vr {nog od bo ra za pro {lu go di nu ali i ceo man dat ni pe riod u raz do bqu od 2008. do 2012. go di ne. Na dnev nom re du bi }e i fi nan sij ski iz ve {taj za pro te klu go di nu, a po tom }e usle di ti usva ja we no vog Sta tu ta FSS, kao i Po slov ni ka o ra du skup {ti ne. Naj vi {e pa `we bi }e po sve }e no iz bo ri ma, od no sno do ne {e wu od lu ke ka da }e ovaj pro ces po ~e ti i za vr {i ti se, te da li }e ima ti ka rak ter re dov nih ili pre vre me nih.

Na kra ju bi }e uru ~e na tra di ci o nal na pri zna wa za ostva re wa u 2011. go di ni, a pri pa {}e La z a r u Mar k o v i } u kao naj p er s pek t iv n i j em igra ~u, po tom Alek san dru Jan ko vi }u se lek to ru mla de re pre zen ta ci je ko ji je iza bran za naj per spek tiv ni jeg stru~ wa ka, dok je No vak Si mo vi} pro mo vi san u naj per spek tiv ni jeg ar bi tra. Pro gla {e na je i naj bo qa su dij ska troj ka, na ~e lu sa glav nim ar bi trom Mi lo ra dom Ma `i }em i po mo} ni ci ma Mi la nom Mi ni }em i Igo rom Ra do ji ~i }em. Z. R.

igra li sa po tri na pa da ~a, wi ho va sa rad wa je bi la do bra, a efi ka snost na vi si ni, {to je mo `da i iz ne na |u ju }e za ovaj deo pri pre ma. Ma |u tim, evi dent no je da smo pr vi deo pri pre ma u Ku li od li~ no oba vi li, da su igra ~i kon di ci o no sprem ni, la ko se tran sfor mi {u iz od bra ne u na pa da~ ku for ma ci ju i shod no to me ta ko zva ni vi so ki pre sing }e bi ti na {a pro le} na

ci je iz od bram be ne u na pa da~ ku for ma ci ju. U zim skom pre la znom ro ku u re do ve Haj du ka je do {lo do sta no vih igra ~a, a do sa da se is ta kao Gol ~e vac. - Igra ko ju po ku {a va mo da na met ne mo zah te va ve li ku mo bil nost ve znog re da. A ba{ u sred wem re du do bi li smo ve o ma kva li tet no po ja ~a we. Re~ je o We go {u Go lo ~ev cu ko ji ve o ma ve -

Zol tan Sa bo

{to po ve zu je na{ na pad i ta we go va kre a tiv nost je ele ment ko ji mo `e da pre vag ne u na {oj igri i do pri ne se bo qem bo dov nom sal du - is ta kao je Zol tan Sa bo. \. Bo ja ni}

SPORT

15.i16.februar2012.

PRO FESIONALNI RIN G

MAR KO KE [EQ, PR VO TI MAC OLIM PI JA KO SA

Bra }a Kli~ ko bra ne ti tu le Ve} go di na ma bra }a Vi ta lij i Vla di mir Kli~ ko vla da ju u pro fe si o nal nom bok su. Obo ji ca su su per te {ka {i, a dr `e ti tu le u ~e ti ri ver zi je. Vi ta lij je naj bo qi u VBC, a mla |i Vla di mir u VBA, IBF i VBO ver zi ja ma. Uz to, Vla di mir je pr vi i na ukup noj li sti naj bo qih na pla ne ti, a na dru goj po zi ci ji je Vi ta lij. Mno gi, a na ro ~i to Ame ri kan ci, na sve na ~i ne `e le da ospo re wi ho ve vred no sti, go vo re }i da vi {e pro fi boks ni je ono {to je ne ka da bio. Ve ro vat no zbog to ga {to ne mo gu da iz ne dre ni jed nog rat ni ka rin ga ko ji bi se bra }i do stoj no su pro sta vio. Po ku {a va li su i ni su us pe li, ~ak ni sa Don Kin gom, ve li kim ma he rom, ko ji je u jed nom pe ri o du bio i uz ukra jin ske bok se re.Bra }a su osno va li sop stve nu me na xer sku kan ce la ri ju i sve sa mi ra de. Uz boks, Vi ta lij i Vla di mir su dok to ti na u ka pa za wih zi me ne ma i ka da na pu ste ring. Pod se ti mo da su bi li ve o ma uspe {ni i u ama ter skoj kon ku ren ci ji, oku {a li su se i u kik bok su i osva ja li od li~ ja na naj ve }im tak mi ~e wi ma. Da kle, mom ci su sve stra ni i us pe li su da raz bi ju fa mu o to me da su bok se ri ma hom neo bra zo va ni. Gde god da bok su ju sa le i sta di o ni su pre pu ni, {to zna ~i da sa svim do bro za ra |u ju. In te re sant no je da }e obo ji ca bra ni ti ti tu le u sa mo dve sed mi ce raz li ke. Pr vi }e na ring Olim pij ske ha le u Min he nu iza }i ~e tr de se tjed no go di {wi Vi -

Vi ta lij i Vla di mir Kli~ ko

ta lij. U su bo tu, 18. fe bru a ra, bra ni }e VBC po jas u du e lu sa Bri tan cem De re kom î so rom. Ukra ji nac je do sa da imao 45 po be da, od to ga 43 pre ki dom, a dva pu ta je po ra èn (pre ki dom). î so ra, ko ji je ~e tr na e sti na rang li sti, ima 28 go di na i tri na est cen ti me ta ra je ni ì od {am pi o na. Imao je se dam na est bor bi, sla vio je pet na est pu ta (9 pre ki dom) i dva pu ta iz gu bio. U Di sel dor fu, 3. mar ta, iza }i }e dr Vla di mir Kli~ ko. On ima 35 go di na i vi sok je 198 cen ti me ta ra. Do sa da je imao 59 bor bi i 56 po be da (49 pre ki dom). Po ra èn je tri pu ta pre ki dom, a vla snik je tri po ja sa, u

VBA, IBF i VBO ver zi ji. On je ube dqi vo naj bo qi pe sni ~ar da na {wi ce, a iza zvao ga je Fran cuz @an Mark Mor mek, ko ji je na de ve tom me stu li ste iza zi va ~a. Mor mek ima 40 go di na i 181 cen ti me tar vi si ne. Na pro fi ring pe wao se 40 pu ta i za be le `io 36 po be da (22 pre ki dom). U ~e ti ri bor be je po ra `en, od ~e ga dva pu ta no ka u tom. In te re so va we za oba me ~a je ogrom no. Vi ta lij i Vla di mir su uve re ni u po be de, s tim {to je sta ri ji od bra }e jed nom pri li kom re kao da mu je vre me da se opro sti od bok sa, ali tri jum fal no. M. Pa vlo vi} TUR NIR U RO TER DA MU

Tro ic ki u dru gom ko lu Srp ski te ni ser Vik tor Tro ic ki pla si rao se u dru go ko lo tur ni ra u Ro ter da mu po {to je sa 2:0, po se to vi ma 7:6 i 6:0, sa vla dao Ti e ma de Ba ke ra iz Ho lan di je. Po sle sat vre me na igre je di ni srp ski pred stav nik na tur ni ru u Ro ter da mu po veo je sa 1:0 u se to vi ma, iako je we gov pro tiv nik pr vi sti zao do brej ka, ka sni je i do dve ve za ne set lop te. Taj tre nu tak is po sta vi }e se re {io je ne sa mo set, ve} i ceo me~. Tro ic ki je na kon to ga bio ZRE WA NIN SKIM KA RA TI STI MA PE HA RI I ME DA QE: Zrewaninski karatisti osvojilu su tri pehara i pregr{t medaqa u konkurenciji 20 klubova i preko 200 takmi~ara na turniru KK Radni~kog u Beogradu. Takmi~ari Zrewanina osvojili su pehare za ekipne pobednike u konkurenciji kadeta, zatim za najuspe{niji klub u sportskim borbama, kao i za tre}e mesto u generalnom plasmanu. Pojedina~ni rezultati: prva mesta osvojili su \or|e Salapura, Nikola Nai}, Nikola Do{lo i Nikola Man~ev, srebrnim odli~jima su se okitili Ivan Izgarjan i Marko Mihajlovi}, dok su bronzane medaqe uzele Vuka{in Stoji{in i Ivan Stankov. N. Jo wev

IN MEMORIAM

Qu bo mir Cve ja no vi} (1937–2012) Po sle du `e bo le sti umro je Qu bo mir Cve ja no vi} po zna ti i pri zna ti gim na sti~ ki pre ga oc i sport ski rad nik. Gim na sti kom se ba vio od ma lih no gu, bio je ~lan ju ni or ske i se ni or ske re pre zen ta ci je Ju go sla vi je, a {e zde se tih go di na pro {log ve ka ste kao je zva we me |u na rod nog su di je. Vi {e go di na je bio na ~el nik Par ti za na 1, a oba vqao je i funk ci ju pred sed ni ka stru~ nih te la gim na sti~ kih dru {ta va. Cve ja no vi} je bio i du go go di {wi pred sed nik Gim na sti~ kog sa ve za Voj vo di ne, pred sed nik stru~ nog ko mi te ta Bal kan skog gim na sti~ kog sa ve za i pot pred sed nik GSJ. Bio je i se -

lek tor re pre zen ta ci je Ju go sla vi je, ko ja se tak mi ~i la na Me di te ren skim igra ma u Spli tu 1979. i osvo ji la dru go me sto. Od 1972. do pen zi o ni sa wa 2002. ra dio je kao na stav nik fi zi~ kog vas pi ta wa i bio uprav nik Cen tra za fi zi~ ko vas pi ta we stu de na ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Do bit nik je broj nih pri zna wa, me |u ko ji ma i na gra de „Jo van Mi ki} Spar tak”. Ko me mo ra ci ja po vo dom smr ti Qu bo mi ra Cve ja no vi }a odr `a }e se u ~e tvr tak, u 10 ~a so va, u So kol skom dru {tvu Voj vo di na, a sa hra na istog da na, u 13 ~a so va, na no vo sad skom Al ma {kom gro bqu.

dnevnik

mno go bo qi igra~ na te re nu, i za sa mo 23 mi nu ta je za vr {io dru gi set. Tro ic ki }e igra ti u dru gom ko lu sa ho land skim te ni se rom Je se om Hu ta ga lun gom ko ji je do bio po seb nu po ziv ni cu, a u pr vom ko lu po be dio Iva na Qu bi ~i }a.

Od lo è na tri bi na o 11. SORV Sa vez sport za sve Voj vo di ne i Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Voj vo di ne od go di li su tri bi nu “U su sret 11. sport skoj olim pi ja di rad ni ka Voj vo di ne”, ko ja je tre ba lo da se odr ì 17. fe bru a ra u No vom Sa du. Tri bi na je od go |e na zbog Da na dr àv no sti Sr bi je, ali i ne rad nih da na ko ji sle de zbog ve li kog sne ga i ote à nog sa o br }a ja. - Svi u~e sni ci tri bi ne bi }e bla go vre me no oba ve {te ni o no vom ter mi nu odr à va wa ovog sku pa - re kao je se kre tar Sa ve za sport za sve Voj vo di ne Slav ko Per ko vi}.

Po vra tak ot pi sa nog Srp ski ko {ar ka {ki re pre zen ta ti vac Mar ko Ke {eq pre gr meo je kri zu, vra tio se u tim Olim pi ja ko sa i dao zna ~a jan do pri nos po be di u ve li kom atin skom der bi ju. Olim pi ja kos je bio bo qi od Pa na ti na i ko sa. Ka da je re~ o ko {ar ci, to je, ne ka ko, uvek ja ~a vest ne go ka da Pa na ti na i kos po be di Olim pi ja kos. Jer, PAO je ak tu el ni pr vak Evro pe i osva ja~ 13 ti tu la pr va ka Gr~ ke u po sled wih 14 go di na (onu jed nu je osvo jio AEK - 2002). @eq ko Ob ra do vi} i we go vi igra ~i zna ju ka ko se to ra di, ima ju kon ti nu i tet i sta bil nost, dok Olim pi ja kos ne ka ko uvek kre }e is po ~et ka. Po be da po sle dra me u Dvo ra ni mi ra i pri ja teq stva (78:77) upra vo ozna ~a va po ~e tak naj no vi jeg po ku {a ja da se ze le ni svrg nu sa tro na i da pre vlast u Ati ni i Gr~ koj pre u zmu cr ve no-be li. - Wi ho va ba za su Di ja man ti dis i Ba tist, ko ji su tu go di na ma i ko ji su sa @eq kom u~e stvo va li u osva ja wu sko ro svih tro fe ja. Ima ju i uigra nu po dr {ku, is ku sni su. Mi smo le tos pro me ni li mal te ne ceo tim. Osta li smo Spa nu lis, Pa pa ni ko lau, ja... Do ve de no je mno go mla dih igra ~a, èq nih do ka zi va wa. Za sa da su per gu ra mo, bez pri ti ska, a vi de }e mo ka ko }e bi ti ka da do |u od lu ~u ju }e utak mi ce - iz Pi re ja za MON DO pri ~a Mar ko Ke {eq. Is ku stvo Pa na ti na i ko sa do {lo je do iz ra à ja u po sled wih {est mi nu ta, ka da su sa mi nus 16 do {li na dva-tri cen ti me tra do iz jed na ~e wa i od la ska u pro du è tak. To li ko je de sna pa ti ka Maj ka Ba ti sta na ga zi la li ni ju za tri po e na... - Pr vi put ove se zo ne ima li smo pu nu dvo ra nu i po dr {ku va tre nih na vi ja ~a, ko ji su nas no -

si li do ube dqi vog vo| stva. Ka da vi {e ni su ima li {ta da iz gu be, oni su po ~e li da po ga |a ju troj ke i na kra ju nas za ma lo sti gli. Ipak, mi smo po be di li i to je ve li ka stvar. Ke {eq, kao igra~, ne `e li da se upu {ta u pre te ra nu ana li zu i po tra gu za raz lo zi ma obr ta. - U pr ve tri ~e tvr ti ne pri mi li smo ukup no 42 po e na, a sa mo u ~e tvr toj - 35. [to se we ga ti ~e, sta ti sti ka ka `e - za 16 mi nu ta na par ke tu-

po no vo obu }i cr ve ni dres, a sa da je iz ve sno da }e bi ti tu do kra ja se zo ne, od no sno do is te ka dru ge go di ne ugo vo ra. - Taj te `ak pe riod, u ko jem ni me ni ni je bi lo naj ja sni je {ta se do ga |a, osta vio sam iza se be. Na sta vio sam da ra dim na tre nin zi ma i us peo da se na met nem tre ne ru. Vra }en sam u tim, na dam se da }u na sta vi ti da di `em for mu i da }e eki pa ostva ri ti ci qe ve. Pr vi je pla sman u Top 8 Evro li ge.

{est po e na, pet sko ko va i tri ukra de ne lop te. Jed na troj ka, tri slo bod na ba ca wa. - Tre ner Iv ko vi} me je uvo dio da bi pa ri rao vi so koj po sta vi Pa na ti na i ko sa, sa Sa tom ili Per p e r o g lu o m. Ka da su igra li sa tri be ka, „su {io„ sam se.... Na pi ta we da li je po sle uba ~e ne troj ke po di gao tri pr sta, ili pro sla vio taj ko{ na ne ki dru gi na ~in, od go va ra od re~ no. - Sva ka troj ka mi je kao zla to, ali ra do va }u se kad ve `em ma lo vi {e od jed ne. Sa ma ~i we ni ca da je do pri neo po be di nad naj ve }im ri va lom je „~u do u ma lom”, s ob zi rom na to da je Ke {eq sre di nom ja nu a ra bio na ivi ci od la ska iz Olim pi ja ko sa. U jed nom tre nut ku ni sam ni je ve ro vao da }e

Ka ko sto je stva ri, Olim pi ja kos i Ga la ta sa raj (skor 2-2) bo ri }e se za dru go me sto u gru pi iza CSKA. Od lu ka }e naj ve ro vat ni je pa sti u po sled wem ko lu, u me |u sob nom ob ra ~u nu u Pi re ju. - Ono {to je naj va `ni je kar te su za sa da u na {im ru ka ma. U pr ven stvu Gr~ ke smo is pred Pa na ti na i ko sa i ako ne bu de kik se va, ima }e mo pred nost do ma }eg te re na u fi na lu plej-ofa. Ove ne de qe igra mo po lu fi na le ku pa pro tiv PA OK-a, pa ide mo u Mo skvu i on da ~e ka mo Ga la ta sa raj, gde uz ma lo sre }e o~e ku jem po be du za ~e tvrt fi na le - re kao je Ke {eq. Po sle to ga, mo `e i pr vi faj nal for u ka ri je ri! Ali, otompo tom...

No vic ki mo è sve Da las je na svom te cio 23, a Blejk Gri fin 20, uz pe tor ci, ko ju je imao pre po re n u mu k u mu ~ io sa se dam sko ko va. vre da ko je su ga uda qi le sa te Kli p er s i m a, ali je [ar lot je na sta vio svo ju cr re n a. Uz Pe k o v i } a, u eki p i za h va q u j u } i fan t a nu se ri ju. Bob ket si su kod ku Mi ne so te bri qi rao je i Ke vin sti~ n oj ro l i ne m a~ }e po ra è ni od Fi la del fi je Lav, sa dabl-dabl u~in kom - 19 kog re p re z en t a t iv c a (89:98), ~i me su upi sa li ~ak 15. po go da ka i 15 sko ko va. Kod po Dirk No vic kog u fi po raz u ni zu i ukup no 25. ove bed ni~ kog ti ma is ta kli su se ni { u me ~ a us p eo da upi {e tri jumf - 96:92. No vic ki je jo{ jed nom po t vr d io da je pra v i vo | a ti m a. U po s led wim mi n u t a m a me ~ a uba cio je ukup no 11 po e na, ba{ ko li ko i na ce lom me ~u pre to ga i po m o g ao Mav s i m a da stig nu do 18. tri jum fa se zo ne, ~e tvr tog u ni zu. Uz ukup no 22 po e na, No vic ki je imao i se dam sko ko va i dve asi sten ci je, ali je ulo ga „mo gu sve” u fi ni {u utak mi ce na te ra la one ko ji su sum wa li u we ga da mu opet ski nu ka pu. - Dirk je kla s i ~ an pri mer vr hun skog igra ~a, ko ji je uvek do bar ka da tre ba. Igrao sam sa slav n im Le r i j em Bir d om tri go d i n e i bi lo je ve ~e ri ka da je Naj bo qi ka da je naj va `ni je: Dirk No vic ki (desno) znao da po go di sa mo dva {u ta iz 13 po ku {a ja, a on da po se zo ne. Oni su ostva ri li tek Xej son Ri ~ard son sa 17 po go da go di tri pu ta u po sled wim tre tri po be de. I Mi ne so ta je sa ka i Hi da jet Tur ko glu sa14 po nu ci ma me ~a i do ne se po be de. vla da na od Or lan da - 102:89. e na, uz po {est sko ko va i asi Dirk je upra vo ta kav igra~ Upr k os to m e, biv { i cen t ar sten ci ja. is ta kao je po sle tri jum fa tre Par t i z a n a Ni k o l a Pe k o v i} Re zul ta ti: Mil vo ki - Ma ja ner Da la sa Rik Kar lajl.[on ostva rio je jo{ jed nu za pa è nu mi 96:114, Da las - LA Kli pers Me rion do dao je za po be du 16 par ti ju. No ti rao je 16 po e na, 96:92, [ar lot - Fi la del fi ja po go da ka, a Bren dan Hej vud 10 uz 13 sko ko va, pa je pi ta we da 89:98, Or l an d o - Mi n e s o t a po e n a i de v et sko k o v a. Kod li }e Dar ko Mi li ~i} us pe ti 102:89, Wu Or le ans - Ju ta 86:80, Kli per sa Ke ron Ba tler je uba da po vra ti me sto u start noj Gol den Stejt - Fi niks 102:96.

SPORT

c m y

dnevnik

VOJ VO DI NA GOST PKB-a (18)

Dug ni je za bo ra vqen Ru ko me ta {i PKB-a i Voj vo di ne ve ~e ras igra ju pre mi jer ni su sret 17.ko la Mer kur osi g u r a w e Su p er l i g e. Zbog oba ve za No vo sa |a na na evrop skoj sce ni (dvo me~ osmi ne fi na la Ku pa ku po va u Ukra ji ni), klu bo vi su se do go vo ri li da utak m i c u od i g ra j u tri da n a ra ni je od pred vi |e nog ter mi na.

- Na la zi mo se u spe ci fi~ noj si tu a ci ji, o~e ku ju nas tri utak mi ce u pet da na. Kao i do sa da, ide mo od su sre ta do su sre ta, pa je ve ~e ra {wi me~ pro t iv PKB - a naj v a ` ni ji.Be o gra |a ni su mo `da je di na eki pa ko ja nas je nad i gra la u do sa da {wem de lu pr ven stva. Mi smo ta da jo{ uvek tra ì li igru i tek for mi ra li eki pu. PKB je do speo u te {ku si tu a- ci ju, ve zao je tri po ra za i sa da se na la zi u si tu a ci ji da se bo ri za op sta nak. S ob zi rom da im sle di se ri ja te {kih utak mi ca, si gr n o }e u~i n i t i sve da nas iz ne na de. Mi }e m o u~i n i t i sve ka ko bi smo na sta v i l i uspe { nu se r i j u i osvo j i l i dva bo da ko ja nam naj v e r o v at n i j e ga ran t u j u u~e { }e u Re g i o n al n oj li g i na r ed n e se z o n e ka zao je {ef stru~ nog {ta ba mr \or |e ]ir ko vi}. Biv { i igra~ PKB -a, a sa da Voj vo di ne, Ne nad Ra do sa vqe vi} uve ren je da }e Vo {a sla vi ti na Ba wi ci: - Upr kos ka drov Pr vo ti mac Voj vo di ne Ne nad Ra do sa vqe vi} skim pro b le m i m a, Je se nas je PKB pro pi sno na uve ren sam da }e mo osvo ji ti mu ~io cr ve no - be lo na Sla noj bo do ve na Ba wi ci. Voj vo di na ba ri i neo ~e ki va no ali za slu je u od no su na je sen sa da to tal è no ot ki nuo bod do ma }i nu no dru ga eki pa. Na stu pi }e mo (27:27). Voj vo di ne put Be o gra bez Bra ni sla va Ra di {i }a i de pu tu je sa tri ci qa: da se na Ne ve na Stje pa no vi }a, pa }e mo sta vi sjaj na se ri ja bez po ra za na sto ja ti da wi hov iz o sta nak (12 po be da i tri re mi ja), da na d ok n a d i m o. Ako od i g ra m o na kon Cr ven zve zde i Ju go vi }a tvr do i mu {ki uve ren sam da po ra zi jo{ jed nog kva li tet nog }e mo tri jum fo va ti i ti me na ri va la i na ple ti dug iz pr vog sta v i t i po t e r u za li d e r om de la se zo ne i na kra ju da pri Par ti za nom - ka zao je is ku sni ka è do bru par ti ju pred dvo Ra do sa vqe vi}. me~ u Ukra ji ni pro tiv Mo tor Utak mi ca PKB - Voj vo di na ZNTU ZAS - a u okvi ru osmi igra igra se u ha li Ba wi ca od ne fi na la Ku pa po bed ni ka ku 18 ~a so va. po va. I. Gru bor

Sre da Su per li ga za mu {kar ce - BEOGRAD: PKB - Vojvodina (18), KOSTOLAC: Rudar - Dinamo (18), SMEDEREVO: Smederevo DU Integral - Napredak (19). Su per li ga za `ene - NOVA PAZOVA: Maks sport - Radni~ki Lepenica (20).

KUP KU PO VA ZA DA ME: @REB ^E TVRT FI NA LA

Za je ~ar ke na Ru ski we

Srp s ki {am p ion Za j e ~ ar, ina ~e je di ni pre o sta li pred stav nik na {e ze mqe u `en skim ru ko met nim evro ku po vi ma, u ~e tvrt fi na lu Ku pa po bed ni ka ku po va igra }e sa ru skim {am pi o nom Di na mom iz Vol go gra da. U osta lim me ~e vi ma sa sta }e se: Vi borg HK

}i ni li de ru ru skog {am pi o na ta. - Mi slim da ni smo mo gli da do bi je mo te `eg ri va la, je di no u tom ran gu su dan ski Vi borg i nor ve {ki Bja sen - re kao je za klup ski sajt pred sed nik Mi lan Stan ko vi}. - Ne ide nam na ru ku ni ~i we ni ca da se re van{

15.i16.februar2012.

FI NAL NI TU RNIR KU PA „RA DI VOJ KO RA ]”

Par ti zan bra ni tro fej, Zve zda vre ba {an su Od ~e tvrt ka do ne de qe pre sto ni ca srp ske ko {ar ke bi }e grad Ni{ i re no vi ra na dvo ra na â ir u ko joj }e se osam naj bo qih srp ski eki pa bo ri ti to kom ~e ti ri tur nir ska da na za na slov osva ja ~a na ci o nal nog ku pa ko ji od se zo ne 2002/03 no si na slov le gen de ju go slo ven ske i srp ske ko {ar ke Ra di vo ja Ko ra }a. ê ti ri u~e sni ka Ja dran ske li ge, Par ti zan mt:s, Cr ve na zve zda, Rad ni~ ki i He mo farm [ta da i ~e ti ri od pet pr vo pla si ra nih ti mo va Agro ìv Pr ve li ge, Voj vo di na Sr bi ja gas, Me ga Vi zu ra, FMP Rad ni~ ki i BKK rad ni~ ki bo ri }e se za 10 - ti tro fej Ra di vo ja Ko ra }a. Naj u spe {ni ji klub iz Sr bi je u do ma }em kup tak mi ~e wu (ukqu ~u ju }i SFRJ, SRJ i Sr bi ju) jeste eki pa Par ti za na sa 12 tro fe ja, sle de Cr ve na zve zda sa pet, FMP @e le znil sa ~e ti ri. Cr no-be li su pro te kle ~e ti ri se zo ne pri gr -

li li pe har Ku pa, od ~e ga ~ak tri pu ta upra vo u ni {kom â i ru (2008, 2009. i 2011). Ina ~e kar te za pra znik ko {ar ke na ju gu Sr bi je odav no su ras pro da te, ve li ko in te re so va we za ovaj do ga |aj vla da u Ni {u i oko li ni, a ovo }e bi ti pe ti put da se fi nal ni tur nir Ku pa odr à va u Ni {koj le po ti ci â i ru. U pr va dva ~e tvrt fi na la u ~e tvr tak, sna ge }e od me ri ti Par ti zan Me ga Vi zu ra i kra gu je va~ ki Rad ni~ ki - Voj vo di na. Po bed ni ci }e se sa sta ti u pr vom po lu fi na lu u su bo tu od 18 ~a so va. Dan ka sni je u pe tak, Cr ve na zve zda - BKK Rad ni~ ki i He mo farm [ta da - Rad ni~ ki FMP, a bo qi iz ova dva du e la igra }e po lu fi na le od 20.30 ~a so va. Fi nal na utak mi ca na pro gra mu je u ne de qu od 20.30 ~a so va u dvo ra ni â ir ka pa ci te ta 4800 me sta uz di rek tan TV pre nos na RTS-u. I. Gru bor

^E TVRT FI NA LE KU PA „RA DI VOJ KO RA ]”

No vo sa |a ni pri èq ku ju iz ne na |e we Ovo go di {wa za vr {ni ca Ku pa „Ra di voj Ko ra}” pro }i }e u ~e tvrt fi nal nim du e li ma eki pa sa Ja dra na i pred stav ni ka Agro ìv Pr ve li ge. Kao naj in te re sant ni ji su sret ~e tvrt fi na la sma tra se duel li de ra Agro ìv li ge, Voj vo di ne Sr bi ja gas i kra gu je va~ kog rad ni~ kog ko ji pred vo di tre ner SAT NI CA TUR NI RA ê tvr tak - 16. fe bru ar (18.00) Partizan mt:s - Mega Vizura (20.30) Radni~ki Kragujevac - Vojvodina Pe tak - 17. fe bru ar (18.00) Crvena zvezda Beograd - BKK Radni~ki (20.30) Hemofarm - Radni~ki FMP Su bo ta - 18. fe bru ar (18.00) Polufinale 1 (20.30) Polufinale 2 Ne de qa, 19. fe bru ar (20.30) Finale

Mi ro slav-Mu ta Ni ko li}. Cr ve no - be li u ovaj su sret ula ze na o {tre ni, bez be le za sta ve i sa è qom da po ka è da im je me sto u Ja dran li gi i da ima ju kva li te ta da se rav no prav no no se sa naj bo qim eki pa ma Sr bi je. - Pr vi put ove se zo ne u ne koj utak mi ci smo aut saj de ri. Rad ni~ ki je ap so lut ni fa vo rit, ali ko {ar ka je spe ci fi ~an sport, po go to vo ka da se kroz jed nu utak mi cu re {a va pla sman u ne kom tak mi ~e wu, ovog pu ta je to Kup „Ra di voj Ko ra}” svo je vi |e we ~e tvrt fi na la ku pa ima tre ner Voj vo di ne Sr bi je gas Si ni {a Ma ti}. - U ovaj su sret ula zi mo ras te re }e ni, bez im pe ra ti va po be de, da vi di mo gde smo u od no su na Ja dran li ga {e. Tra ì se mak si ma lan pri stup, agre siv no, pa {ta bu de - bi }e. Rad ni~ ki je skup is ku snih igra ~a, Pav ko vi}, Mar ko vi}, dva ame ri kan ca, da ne na bra jam da qe, ali da bi po be dio

mo ra se do bro ozno ji ti. Na na ma je da po ka `e mo za {to smo naj bo qa eki pa u Agro `iv KLS li gi. Ka pi ten Ra do van Mar ko vi} ce ni Kra gu jev ~a ne, ali im ne pri zna je una pred po be du. - Igra mo pro tiv sjaj ne eki pe, is ku sne, sa po je din ci ma ka li bra Pav ko vi }a, Mar ko vi }a, Mi {a no vi }a, dva vr sna Ame ri kan ca, uz to vo |e ni od jed nog vr hun skog tre ne ra zva nog Ni ko li}. Sve u sve mu pro tiv nik za re se pekt, ali isto

NO VO SA \A NI SU TRA DO MA ]I NI EKI PI BE O GRA DA

Zve zda u mi sli ma Na sta ru Pr ven stva ovog du e la sna ge }e od 15.30 sa ti I duel sa Ba wi com u su bo tu Sr bi je za va ter po li od me ri ti i eki pe Du na va i Par - }e ta ko |e po slu ì ti da se eki pa ste tre ba lo je da Voj ti zan Raj faj ze na 2 u okvi ru sed - {to bo qe spre mi za me~ sa Cr vo di na i Cr ve na zve mog ko la Pr ve B li ge. U utak mi - ve nom zve zdom. zda od i gra ju der bi u No vom Sa - ci sa Be o gra dom No vo sa |a ni }e - Iako je utak mi ca sa Cr ve nom du, ali je utak mi ca zbog vre men - na stu pi ti kom plet ni. zve zdom od lo è na, na {i pla no vi skih ne po go da od lo è na ni su pro me we ni. Mi se za 22. fe bru ar. Ta ko }e sve vre me spre ma mo za taj pre pr vog No vo sa |a ni duel, jer nam je on naj va od i gra ti me ~e ve dru gog `ni ji. Po be da bi nam do i tre }eg ko la, su tra u ne la psi ho lo {ku pred svom ba ze nu do ~e ku ju Be nost, po go to vo {to u o grad, a u su bo tu }e go pret hod nim su sre ti ma sa sto va ti Ba wi ci. wi ma ni smo naj bo qe od i - Duel sa Be o gra dom gra li. do bro }e nam do }i da Po sle me ~a sa cr ve no uve `ba mo tak ti~ ku i - be li ma, 22. fe bru a ra, pli va~ ku spre mu pred Voj vo di na }e 25. fe bru a naj va `ni ju za nas utak ra od i gra ti po sled wi su mi cu pro tiv Cr ve ne zve sret 6. ko la Li ge {am pi zde. Ali, i u pr voj utak o na sa za gre ba} kom Mla mi ci mo ra mo da ti mak do {}u u No vom Sa du. si mum, jer je Be o grad do - Za 12 da na }e mo od i bra eki pa i ve ru jem da }e gra ti ~e ti ri utak mi ce, nam pru ì ti sna àn ot bi }e è sto ko, ali po la por - re kao je pr vo ti mac ko ula zi mo u for mu i Voj vo di ne Sr |an Vuk sa na dam se da }e sve bi ti u no vi}. re du i da }e mo se u tim Utak mi ca sa Be o gra su sre ti ma pri ka za ti u dom od i gra }e se su tra na naj bo qem sve tlu - is ta ba ze nu Sla na ba ra od 14 Pr vo ti mac Voj vo di ne Sr |an Vuk sa no vi} kao je Vuk sa no vi}. ~a so va, a od mah po sle G. Ma le no vi} Foto: F. Baki}

SVE SPREM NO ZA TAK MI ^E WA U DO MA ]EM AME RI^ KOM FUD BA LU

Pr vo li ga {i pr vi kre }u Za je ~ar ske ru ko me ta {i ce ni su ima le sre }e na `re bu

(Dan ska) - DVSC Fo rum De bre cin (Ma |ar ska), FTC Rail Kar go (Ma |ar ska)- Zve zda iz Zve ni go rod (Ru si ja) i Bja sen (Nor ve {ka) - Lapjcig (Ne ma~ ka). Pr vi me ~e vi na pro gra mu su 3/4. mar ta, a re van {i su se dam da na ka sni je. U pr vom su sre tu Za je ~ar ke }e bi ti do ma -

igra u Ru si ji, ali se una pred ne pre da je mo. O ko li ko kva li tet noj eki pi se ra di go vo ri i po da tak da su ne pri ko sno ve ne u do ma }em pr ven stvu (svih 14 po be da), a u Li gi {am pi o na su po be di le ru mun ski Ol ~im (bi le tre }e u gru pi). J. G.

Uprav ni od bor Srp ske aso ci ja ci je ame ri~ kog fud ba la (SA AF)do neo je od lu ku da se u ovo go di {we tak mi ~e we po de li na Su per li gu i Pr vu li gu sa dve di vi zi je - Se ver i Jug. Su per li ga {i star tu ju 24. ma ja, a pla sman u po lu fi na le plej - ofa iz bo ri }e ~e ti ri naj bo qe eki pe. Su per li ga bro ji osam klu bo va: Vu ko vi Be o grad, Vi te zo vi Klek, Pan te ri Pan ~e vo, Voj vo de No vi Sad, An |e o ski rat ni ci ^a ~ak, Pla vi zma je vi Be o grad, Di vqi ve pro vi Kra gu je vac i Kra qev ske kru ne Kra qe vo. Pr ven stve na tr ka u Pr voj li gi star tu je ne de qu da na ra ni je u od no su na Su per li gu, a 10 eki pa po de qe no je u dve gru pe po pet ti mo va. Od tak mi ~e wa su od u sta li Su bo ti ca Spar tan ci ( Se ver) i Ja go di na Kel ti (Jug).

Di vi zi ja Se ver zna ~aj no je iz me ni la iz gled u od no su na pro {lu se zo nu. No vi ~lan je eki pa Lo va ca iz Vr ba sa (is pa la iz Su per li ge), a In |i ja In di jan ci su pre ba ~e ni u dvi zi ju Jug, dok se Spar tan ci iz Su bo ti ce od u sta li od tak mu ~e wa zbog lo {e fi nan sij ske si tu a ci je. Eki pe ko ji }e se po dvo kru `nom bod si ste mu, bez plej - ofa, bo ri ti za pla sman u eli tu u di vi zi ji Se ver su: Cel tis Som bor, Lov ci Vr bas, Ma mu ti Ki kin da, Le gi o na ri Srem ska Mi tro vi ca i Gro fo vi iz No vog Kne èv ca. Di vi zi ji Jug ~i ne: Fo re sten der si Mla de no vac, Gor {ta ci Be o grad, In di jan ci In |i ja, Im pe ra to ri Ni{ i Od met ni ci Po à re vac. Ti tu lu bra ne be o grad ski Vu ko vi, ko ji su pro {le se zo ne u fi na lu u Kra gu jev cu sa vla da li do ma }e Di vqe ve pro ve 51:36, ~i me su se oki ti li ~e tvr tom kru nom dr àv nog pr va ka. I. Gru bor

ta ko i pro tiv nik ko ji se mo è i po be di ti. Na na ma je da po ka è mo za {to smo pr vi na ta be li u Agro ìv li gi, da po ka è mo da ima mo kva li tet da se rav no prav no no si mo sa Ja dran li ga {i ma, da do ka è mo da je lop ta okru gla i da po ka è mo da mo è mo i do po be de. Sve u sve mu o~e ku jem le pu ko {ar ku, su dar dve am bi ci o zne eki pe, pa ne ka po be di ko je tre nut no in spi ra tiv ni ji. Pa ne ka bu de mo to i mi. M. Sa vi }e vi}

IZ BOR FI BA

Cvet ko vi} me |u od abra ni ma Evrop ski ogra nak Svet ske ku }e ko {ar ke (FI BA) oda brao je naj per spek tiv ni je igra ~e u 2011. go di ni. La u re at je Li tva nac Jo nas Va lan ~i ju nas, a Sr bin Alek san dar Cvet ko vi} sed mi. Tra di ci o- nal na FI BA na gra da uje di ni la je ove go di ne mi {qe wa stru~ wa ka i pu bli ke. Jed no gla sno je od lu ~e no da je naj per spek tiv ni ji ko {ar ka{ Sta rog kon ti nen ta Jo nas Va lan ~i ju nas. Per spek tiv ni

Alek san dar Cvet ko vi}

cen tar re pre zen ta ci je Li tva ni je i Li je tvus Ri ta sa, ko ga su draf to va li To ron to Rep tor si, pred vo dio je se lek ci ju svo je ze mqe do 19 go di na u osva ja wu ti tu le svet skog pr va ka pro {log ju la. Ko {ar ka{ Cr ve ne zve zde Be o grad Alek san dar Cvet ko vi} za u zeo je sed mo me sto u pre sti `nom iz bo ru. Pre ma mi {qe wu Evrop ske ku }e ko {ar ke, naj ta len to va ni ji mla di ko {ar ka {i Evro pe su: Jo nas Va lan ~i ju nas (Li tva ni ja), Ni ko la Mi ro ti} (Cr na Go ra), Enes Kan ter (Tur ska), Da rio [a ri} (Hr vat ska), Ale san dro \en ti le (Ita li ja), Tor ni ke [en ge li ja (Gru zi ja), Alek san dar Cvet ko vi} (Sr bi ja), P`e mi slav Kar nov ski (Poq ska), Dmi tri Ku qa gin (Ru si ja) i Ale han dro Am bri nes ([pa ni ja).

dnevnikOv [AH SRedOM

15.i16.februar2012.

REJTING STATISTIKA

Rast po pu la ci je

Na veb sajtu ês Siberia Borisa [ipkova analizirana je januarska rejting lista i do{lo se do nekih zanimqivih ~iwenica. Na rejting listi je registrovano 133.549 igra~a sa prose~nim rejtingom od 1953,7. poena. Najvi{e registrovanih {ahista ima Nema~ka, ~ak 15.442. Najve}a {ahovska nacija Rusija ima tek 14.422 igra~a sa rejtingom, ali je Rusija zemqa sa najvi{e igra~a sa me|unarodnim titulama (me|u kojima ~ak 206 velemajstora). Broj igra~a sa me|unarodnim rejtingom: 1. Nema~ka 15.442, 2. Rusija 14.422, 3. [panija 12.054, 4. 4. Francuska 10.099, 5. Indija 7.954, 6. Poqska 5.416, 7. Italija 2.670, 8. Ma|arska 4.216, 9. ê{ka 4.054, 10. Srbija 3.043, 11. SAD 2.691, 12. Gr~ka 2.375, 13. Ukrajina 2.355, 14. Austrija 1.987, 15. Rumunija 1.904, 16. Brazil 1.995, 18. Hrvatska 1.884, 18. Slova~ka 1.810, itd. Ostale zemqe imaju ukupno 33.108 igra~a sa rejtingom. Najve}i porast broja {ahista u posledwe ~etiri godine je u [paniji (tu je porast 5153 nova igra~a sa rejtingom), a slede Indija, Francuska, Rusija i Nema~ka. Porast rejtingovanih igra~a u tom periodu u Srbiji je 647. Najve}i prose~an rejting imaju igra~i iz Kine, 2193,39. Drugi po redosledu su igra~i iz Indonezije sa prose~nim rejtingom od 2163,53. Prose~an rejting igra~a iz Srbije je 2.080,95. Najve}i broj igra~a sa titulom velemajstora ìvi u Rusiji (206). Na drugom mestu je Ukrajina (76) a na tre}em Nema~ka (75). SAD je ~etvrti sa 68 a Srbija peta sa 52 velemajstora. Slede: 6. Ma|arska (49), 7. Francuska (45), 8. Izrael (39), 9. [panija (36), 10. Engleska (35), 11. Bugarska (33), 12-13. Poqska, Jermenija (32), 14. Hrvatska (30), 15. Kina (29), 16. Holandija (28). 17. ê{ka (27), 18. Indija (25), 19. Gruzija (24), 20-21. Rumunija, Azerbejxan (20), 22. Kuba (13), itd. Ukupno ima 1.284 velemajstora na svetu.

SVETOSAVSKI TURNIR ANPASANA

Ramu Mu ja gi }u pe har U pro sto ri ja ma [a hov skog kluba slepih i slabovidih ,,Anpasan” u Novom Sadu zavr{en je Svetosavski rejting turnir. Posledwe kolo bi lo je ve o ma uz bu dqi vo i borbeno sa samo tri remija. Omladinac Banovi} nije uspeo da kruni{e svoju dobru igru tokom turnira i bude najve}e iz nena|ewe. U po sled wem kolu izgubio je od Fide majstora Jevti}a, koji se ovom pobedom pridru`io Mujagi}u na deobi prvog mesta, ali je imao za nijansu slabiji Buholc. Za utehu Banovi}u, sa 6 pobeda i 3 poraza, bio je najbor be ni ji u~e snik tur ni ra. Na su prot we mu, naj sta ri ji u~esnici Notaro{ i Ilij} sa svega tri pobede i {est remija, ali bez poraza, bili su neo~ekivano miroqubivi. Jo{ jedan omla di nac, Alek san dar Aleksi}, zadovoqio je igrom

i rezultatom pa je kolo pre kraja ispunio normu za titulu majstor skog kan di da ta. Sudili su Stanislava Nedeqkovi} i Milan Miladinov. Ko na ~a na pla sman:: 1-2. Ramo Mujagi}, Miodrag Jevti} 6,5, 3-6. Krasoje Notaro{, Bojan Lu ka ji}, Mi lan Ilij}, Ivan Banovi} 6, 7-8. Sretko Avram, Nenad \uri} 5,5, 9-12. Petar J. Popovi}, @iva Mar kov, Alek san dar Aleksi}, \uro \uki} 5, 13-16. Tomislav Vujevi}, Raj ko Po po vi}, Bo `i dar Kar li ~i}, Vladan Petrovi} 4,5, 17-21. @arko Simovi}, Ra mo Mu ja gi} Da vo rin Vra ne{, Mo mir Salamun 3,5, 23-24. Petar BorIlin~i}, Aleksa Ilin~i}, Ja- ba{ , Zdravko Jakovqevi} 3, smina Milivojevi} 4, 22. Janko 25. Igor Nedeqkovi} 1,5.

REJTING TURNIR U NOVOM SADU

Troj ka na vr hu

ZANIMQIVOSTI

Sta ra aneg do ta Na stranama 366-367 od decembra 1886. u Me|unarodnom {ahovskom {asopisu [tajnic je napisao:. „... pre mnogo godina u Londonu posetilac jednog javnog {ahovskog sastajali{ta pristojno je zatraìo da mu pokaèm najboqe poteze odbrane dva skaka~a. „Postoji“, odgovorio sam, „~itava kwiga koju je napisao Bilguer o tom otvarawu na nema~kom jeziku. Koju posebno varijantu èlite?“ On nije znao kako da je opi{e. „Pa“, rekao sam, „mo`da }ete varijantu prepoznati ako Vam pokaèm jednu ili dve od glavnih varijanti“. Posle toga sam pokazao poznate varijante u kojima se skaka~ `rtvuje za piona u {estom potezu. Moj sagovornik pa`qivo je gledao neko vreme, ali je na kraju rekao: „Mislim da to nije odbrana dva skaka~a. Ono {to èlim da znam jeste ovo: g. Blekbern mi uvek daje dva skaka~a fore, a ja nikad ne znam kako da se obranim“.

PROBLEM BR. 376

Be li da je mat u dva po te za D. Klark “[ahmatni listok”, 1876.

Re{ewe problema br. 375 (L. Zagorujko, “Konk. Latvijski”, 1952.) sa pozicijom: beli – Kb3, Da5, Te1, Lb1, Sd1, Sg5, pe{ak f2; crni – Kd4, Td7, Te8, La1, Lh3, Sb8, Sc8, pe{aci: c7, d2, g4; je 1.Se3! Pretwa 2.Sf5 mat. Na 1...T:e3 sledi 2.f:e3 mat. Na 1...g3 sledi 2.Sf3 mat. Na 1...c5 sledi 2.D:a1 mat. Na 1...Te5 sledi 2.Db4 mat.

AEROFLOT OPEN

U organizaciji [ah kluba Bubamara i uz podr{ku [ahovskog saveza Novog Sada i tehni~ku pomo} N[K-a, u prostorijama N[K-a se od 10-23. februara igra drugi rejting open turnir pod nazivom “Novom Sadu u ~ast”. Favorit je iskusni Fide majstor Bo`idar Bruji}, ali u biv{em omladinskom prvaku Vojvodine, Nikoli Elezu, ima}e dostojnog rivala. Pored wih, o~ekuje se da u borbi za pobedni~ki pehar u~estvuju i Stevan Mu{icki, Vladimir Kawuh, Milan Popovi} i Sini{a Drowi}. Plasman posle 2. kola: 1-3. Nikola Elez, Vladimir Kawuh, Bo`idar Bruji} 2, 4-12.

Ste van Mu {ic ki, Dar ko Ukro pi na, Mi lan Po po vi}, Damjan Cvetanovi}, Savo Gvozde no vi}, Da vo rin Vra ne{, Alek san dar Alek si}, Mi o drag Draì}, Bo{ko Zlatkovi} 1,5, 13-22. Slobodan Kostadinovski, Tomislav Vujevi}, Boìdar Karli~i}, @ivan Mu{icki, @arko Simovi}, Sini{a Drowi}, Sini{a Pezeq, Marko Joci}, Jovo Petovi}, Nemawa Todorovi} 1, 23-27. Momir Ilin~i}, Zoran Rati}, Petar Borba{, Zoran Milenkovi}, Luka î~a 0,5, 28-32. Slav ko Sta no je vi}, Cvetko Vukovi}, Zdravko Jakovqevi}, Branislav Dobri}, Ivan Todorovi} 0.

Po veo Ko ro bov U Moskvi se od 7-17. februara igra najja~i open turnir u svetu. Na A turniru u~estvuje 86 igra~a, od toga 79 velemajstora, 6 intera i 3 `enska velemajstora. Koliko je turnir jak svedo~i i ~iwenica da je vjetnamski {ahista Le Kvang Liem, branilac titule pro{logodi{weg {ampiona, posle {est odigranih kola tek na 60. mestu sa 2,5 poena, koliko ima i Dragan [olak na 68. mestu. Na A turniru nagradni fond iznosi 67.000 evra (prva nagrada 20.000 evra, druga 10.000 evra, tre}a 7.000 evra, ~etvrta 4.000, peta 3.000 itd, ukupno 30 nagrada). Stawe posle 6. kola: 1. Korobov 5, 2-4. Eqanov, Bartel, Karuana 4,5, 5-17. Rod{tajm, Esen, Toma{evski, Kalifman, Aleksejev, Andrejkin, Fedosejev, Bu, Melkumjan, Safarli, Jordakesku, Sokolov, Balog 4, itd. Na B turnira igra 214 igra~a a nagradi fond iznosi 37.500 evra (prva nagrada 10.000 evra, druga 6.000 evra, tre}a 3.500 evra itd, ukupno 35 nagrada). Stawe posle 6. kola: 1. Kan 6, 2-3. Gri{~enko, Oparin 5, 4-13. Vajbav, Van, Ven, [imanov, Re{etnikov, Dobrov, Stukopin, Potapov, Gavrilov, [iam 4,5 poena, itd.

PRVENSTVO @ELEZNI^ARA SRBIJE

Dra go mir Ra din naj u spe {ni ji U organizaciji Zajednice èlezni~kih sportskih klubova Srbije, u sve ~a nom sa lo nu è le zni~ke stanice Beograd, uz u~e{}e 15 takmi~ara, nedavno je odràno pojedina~no prvenstvo èlezni~ara Srbije u {ahu. Igralo se po [vajcarskom sistemu sedam kola, na kon ~e ga je naj u spe {niji, sa 5,5 osvojenih po e na, bio maj stor ski kan di dat Dra go mir Ra din, zaposlen u prevozu ro be No vi Sad. Dru go mesto, sa pet osvojenih po e na, pri pa lo je maj storskom kandidatu Miroslavu Jovanovi}u, radniku ZOVS Ni{, dok je tre}e mesto, sa 4,5 poena osvo jio Dra gan Mar ko -

Dra go mir Ra din

Afo ri zmi l U `i vo tu go kraq je uz kra qi cu, a u {a hu sam. l Ni je do voq no igra ti do bro – ako pro tiv nik igra od li~ no. l Da li su lo po vi pred lo `i li pra vi lo tak nu to-mak nu to? l Da li bi {a hi sti bi li do bri me te o ro lo zi jer vi de i pred vi |a ju – una pred. l U {a hu su ku} ni spe ci ja li te ti (~e sto) otrov ni.

vi}, ma{inovo|a iz Rume. Isti broj bodova osvojili su i Milan Vujovi}, Borivoje Gruji~i} i Zoran Popovi}, ali je bronza pri pa la Mar ko vi }u po {to je po Bu hol cu imao ve}i broj poena. Pehar namewen najuspe{nijoj takmi~arki pripao je Jeleni Petrovi}, koja je u kon ku ren ci ji sa mu {karcima uspela da osvoji dva poena. Pojedina~no prvenstvo {ahista bilo je istovremeno i kvalifikacioni turnir za izbor takmi~ara koji }e predstavqati `e le zni ~a re Sr bi je na predstoje}em {ahovskom prvenstvu USIK u bugarskom gradu Albena, od 1925. maja ove godine.

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

dnevnik

ANALIZIRANE PARTIJE

Ne mo gu }a mi si ja Trostrukog {ampiona Rusije, Petera Svidlera, upoznao sam 1995. godine u Tivtu. On je tada igrao prvu tablu za {am pi on sku eki pu Partizana iz Beograda a ja sam sa jo{ jednim kolegom ra dio bil ten Pr ve li ge. Slu~aj je hteo da smo sa Svidlerom delili isti apartman u jednoj prelepoj ku}i na oba li mo ra. Ve} ta da se, iako je imao samo 19 godina, govorilo o wemu kao o zvezdi u usponu i budu}em {ampionu. Tekli su dani a “zvezdani” kom{ija prolazio je kraj nas i kroz na{u radnu sobu kao pored “turskog grobqa”, bez da nas je i prime}ivao. Pripisivali smo takvo ~udno pona{awe }udima genijalaca pa smo i mi prestali da obra}amo pa`wu na wega. Iznenada, posle nekoliko dana, on mi se kona~no obratio. ûo je da jedini ja u onoj Jugoslaviji imam bazu podataka sa partijama na{ih {ampionata i liga pa je èleo da mu ih presnimim kako bi se {to boqe pripremio za fini{ {ampionata. U narednom ({estom) kolu trebalo je da igra sa Igorom Mi la di no vi }em, mo jim ze mqakom iz Ni{a, koji je tada igrao za Beograd JIK. Doneo je i praznu disketu. Ali xaba, nemogu}a misija! Izabrao je, po sebe, najgori trenutak za uslugu. Iznenada mi se ukazala prilika za malu slatku osvetu, pogotovo zbog Igora. Pa nisam vaqda “pao s kru{ke” da izdam zemqaka. Di ske ta je osta la pra zna. Sutradan je Igor lako remizirao. Ni do danas nije saznao da u tom remiju i ja imam, pomalo, udela! Verujem da se Peter kasnije “spustio na zemqu” jer je nedavno u jednom intervjuu izjavio: Moj najdraì {ahovski junak je Mihail Taq - ~ovek koji je dokazao da moète da do|ete do vrha i ostanete ~ovek! Nadobudnog Svidlera po~eo sam da simpati{em tek nakon dve godine kada je na turniru u Tilburgu pobedio Kasparova.

Svidler – Kasparov Sicilijanka (B50) Kada sam se kod ku}e spremao za ovaj turnir, jedine stvari koje sam analizirao bile su mogu}e crne figure protiv Kasparova i Kramnika. Kada sam razmi{qao o belim figurama protiv Kasparova, prosto sam sebi rekao da Najdorfova varijanta sa 6.Le3 ne moè biti lo{a po belog. Ali, dva kola pre mog susreta sa Kasparovim kada Aleksej [irov na 5…e5 nije realizovao prednost u otva ra wu na pu stio sam tu svoju ideju. 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.c3 Sf6 4.Le2 Sbd7 4...S:e4?? 5.Da4+; 4...Sc6 5.d4! Promoter gambita je Englez Majkl Basman: 5...c:d4 6.c:d4 S:e4 7.d5 Da5+ 8.Sc3 S:c3 9.b:c3 Se5 10.S:e5 D:c3+ 11.Ld2 D:e5 12.0–0 (Basman – Stin, Hestings 1973); 5.0–0 Lg7 6.Lb5+! Ideja Filipinca Torea protiv Majkla Adamsa. 5.d3 Sekundant Kasparova je u tom trenutku u pres-centru izjavio da je analiza ovog poteza – gubqewe vremena, s ~ime se potpuno slaèm. 5...b6 6.0–0 Lb7 7.Sbd2 g6 8.d4!? c:d4 Potez 8...Dc7 nije dobar: 9.e5! d:e5 10.d:e5 Sg4 (10...S:e5 11.S:e5 D:e5 12.Lb5+ Sd7 13.Sf3 Dd5 14.D:d5 L:d5 15.L:d7+! K:d7 16.Td1+-) 9.c:d4 S:e4?! Najprincipijelniji nastavak, ali izgleda mi da je i beli OK. 9...L:e4 je drugi na~in da se uzme pe{ak, a beli mora da igra vrlo agresivno da dokaè kompenzaciju. 10.S:e4 L:e4 11.Sg5 d5 Crni nije prihvatio `rtvu pe{aka. (Ovde je Svidler do tan-

~ina i op{irno obradio varijante koje bi nastale, {to, na `alost, zbog prostora nismo u mogu}nosti da ih prenesemo. Primedba B.D.) 12.Lb5 Lg7 Lf5 14.g4 h6 15.g:f5 (15.S:f7 K:f7 16.g:f5 g:f5 17.Lc6 Tc8 18.L:d5+ e6 19.Lb3 Sf6÷ (19...Tg8 20.Kh1 Sf6=) 15...h:g5 16.f:g6 a6! Va`na finesa zbog skaka~a na d7. Kako sam kasnije ~uo, Kasparov je rekao da sam ja prevideo oba poteza i 14...h6 i 16.a6, {to naravno ne odgovara istini. 17.g:f7+ 17.La4!? bilo je tako|e mogu}e. Ideja poteza je da spre~i aktivirawe drugog crnog topa: 17...K:f7 18.La4

18...Th5?! Naizgled ne li~i, ali u su{tini je veoma lo{ potez. 19.Le3 Solidan potez, ali beli je mogao da blefira sa: 19.Lc6 Dh8 20.De2! potez kojeg sam potcenio u analizi. 19...Sf6 20.Dd2 Dd6 21.Tf2 (21.L:g5!? 21...Tah8 (21...Tg8 22.Kh1 e5 23.d:e5 D:e5 24.Lf4 Df5 25.Lc2±) 22.Lf4 Lh6 23.L:d6 L:d2 24.Le5 b5) 21...Tah8 22.Tg2! Ovo je trenutak kada sam procenio da je mo ja po zi ci ja bo qa. (22.L:g5 22...Lh6! 23.L:h6 (23.f4? Se4–+) 23...T5:h6 24.Te1 Tg8+) 22...Th3?! Po~etak samoubi stva. Po sle nor mal nog 22...Lh6 23.Lc2 Tg8 24.Ld3! beli je jasno boqi, ali nije jo{ dobijen. 23.Tf1 T8h4? (23...Sh7 24.Lc2 e5 25.d:e5 L:e5 26.f4 g:f4 27.L:f4 L:f4 28.T:f4+±) 24.Lc2+- I iznenada, sve je gotovo. Nema odbrane protiv 25.Lf5 ili 25.L:g5 24...Sh5 Dve varijante protiv Lc2 su: 24...e6 25.L:g5 Lh6 26.L:h6 (26.f4 Th5 27.Ld1+-) 26...T:h6 27.Dg5 T:h2 28.Dg7+ Ke8 29.Lg6+ Kd8 30.D:f6+ Kc8 31.f4+-; i 24...g4 25.f:g4 De6 26.Lg5 T:g4 27.Lf5+-; 24...Sh7 25.Lf5±. 25.Lf5 Sf4 (25...e5 26.L:h3 e:d4 27.L:g5 T:h3 28.Dd3+-). 26.L:h3 (26.L:f4 je tako|e bilo dobro: 26...D:f4 27.D:f4 g:f4 28.Td2 L:d4+ 29.T:d4 T:h2± , ali ja nisam hteo da mewam dame. 26...S:h3+ (6...S:g2 27.K:g2+-; 26...T:h3 27.T:g5+-) 27.Kh1 Df6 (27...Lf6 28.Tg4 Th5 29.f4+-; 27...e5 28.d:e5 L:e5 29.L:g5+-) 28.Tg3! (28.L:g5 28...S:g5 29.D:g5 D:g5 30.T:g5 L:d4±) 28...Df5 (28...Sf4 29.Tg4+) 29.L:g5 S:g5 30.T:g5 Dh3 Crni bi i mogao da se ponada u nekakvu kontraigru kada oko wegovog kraqa ne bi bilo to li ko sla bo sti. (30...Df6 31.T:d5+-) 31.Tg2+- Ni je pre o sta lo nade za spas crnog. 31...Lf6 Na 31...T:d4? ide 32.T:g7+ Kf8 33.Dg2+-; 31...L:d4 32.Dd3 e6 33.D:a6+-. 32.Dd3 T:d4 (32...e6 33.D:a6 L:d4 34.Db7+ Kf8 35.Tc1+-) 33.Dg6+ (33.D:a6 33...Tb4 34.Da8+-) 33...Ke6 34.De8 Tc4 (34...Kd6 35.Db8+ Kc6 36.Da8+ Kb5 37.a4+! Ka5 38.b4+ T:b4 39.D:d5++-) 35.Dd8! Df5 36.Te1+ Le5 37.Db8 i sledilo bi neminovno: 38.T:e5 D:e5 39.Tg6 Kf5 40.Tg5 (37...b5 (37...Kf6 38.Dh8+ Ke6 39.T:e5+ D:e5 40.Tg6+) 38.T:e5+ D:e5 39.Tg6+ Kf5 40.Tg5++-) 1:0 Komentar: P. Svidler Pripremio: B. Dankovi}

RePORTA@e

c m y

dnevnik

15.i16.februar2012.

PALANA^KI GOR[TACI UVELI KOMUNISTI^KI PRINCIP NA SVOM REVENAWU – SVAKO JEDE [TA I KOLIKO MO@E

Kad zapevaju Kraji{nici, ~uje se do Hrvatske ada se proteklog vikenda temperatura strmeknula u minus beskona~no a snega bilo gotovo pola metra, oko 150 ìteqa Ba~ke Palanke, stamenih kao sibirski Jakuti ili na{i Pe{terci, uprili~ilo je revenu, odnosno celodnevno druèwe na ivici obli`we {ume Bagremara. Oìvqen je stari obi~aj, koji se posledwe tri godine odràva se svake druge subote u februaru. – Prvog dana se peklo osam prasica, jagawaca i jaradi, dok se u kotli}ima kuvao pasuq i kupus s mesom – pri~a jedan od za ~et ni ka ovog dru è wa od svitawa do sumrka Miroslav Mijatovi}. – To je prava re~ jer smo se udruìli radi i}a i pi}a, a dok se ~eka ono glavno, mezile su se kobasice, pe~ena sla ni na, {un ka, raz ne pi ta,

preko Dunava u Hrvatskoj. U nedequ smo se okupili da do posledwe koske o~istimo teren gde smo revenisali, ali da ne radimo praznog stomaka, morao je da padne jo{ jedan jawac. Palana~kim Kraji{nicima, ~iji su roditeqi u Ba~ku sti-

se okupqa u jednom kafi}u prekoputa Zelene pijace u centru Palanke, uglavnom iz porodica Mijatovi}, Bukva i poznatih birta{a Bo{ka i Dragana Medi}a, ali su im se prikqu~ili i privatni preduzetnici, poli ti ~a ri, no vi na ri, le ka ri,

Udru `i li se i}e, pi }e i Dr var ~a ni

Kad je berber do{ao, sve je `ene obrijo

Ja ka zi ma tra `i i ja ku ’ra nu

ta je zapravo revena Milivoje Milosavqevi} je objasnio 1971. u zborniku Rad vojvo|anskih muzeja. Ova persijska re~, koju su na na{e prostore donele Osmanlije, predstavqa udruìvawe qudi u jelu i pi}u u mawim ili ve}im grupama. U Vojvodini i Srbiji se zove revena, a kod Srba u Bosni i muslimana refena. Oba izraza Vuk Karaxi} uneo je u Srpski rje~nik. Izvorno, revena ozna~ava zajednicu, slogu, ortakluk. Na Kordunu prilikom poga|awa u trgovine kaè se „narevenamo“ ili „izrevnamo“. U Vojvodini je revena najduè opstala u Banatu, uglavnom u Kikindi i okolini, a organizovale su je ène, dok je od mu{karaca mogao biti prisutan samo gajda{ ili neki drugi svira~. Ako bi neko u pantalonama poku{ao da se prikqu~i, bio je ismejan. Jednom nesre}nom ~ikici ène su skinule i ga}e i isterale na sneg pa posle dugo nije smeo da iza|e me|u qude. Zabeleèno je vi{e revenskih pesama, ali zbog wihove opscenosti naveden je samo po~etak jedne: Kad se èna revena, u glavi joj crv / Mu` tr~i kod berbera da joj pusti krv / Kad je berber do{’o, sve je ène obrijo. Zbog ovakvih stihova i surovih {ala, neki muèvi nisu dozvoqavali svojim suprugama da se „revenaju“, boje}i se da im se „ne otme ispod ruke“. Obi~aj je opstao i u doba „Fejsbuka„, a u Palanci da li }e se ène „revenati“ ili ne, vi{e o~ito ne zavisi samo od mu{kih.

[

Mraz tr pe sto i~ ki kao si bir ski Ja ku ti

kajmak... Zapravo, „radili smo na smenu“ jer u blizini imam vikendicu, pa kome je bilo hladno, mogao se ogrejati. Jer, trebalo je ra`aw okretao ~etiripet sati, zavisno od veli~ine pe~enice. Pomogla nam je lokalna {umarija s pet meteri drva, a kako je gorelo mnogo vatri, ve}ini nije bilo hladno. Za razliku od raznih „ijada„, kakve se sad prave po ~itavoj Srbiji, ovde nema pla}awa ula-

znica, `irija, niti progla{ewa pobednika. Svako dru{tvo donese dovoqno hrane i pi}a, tro{kovi pride se dele na ravne ~asti, a pravilo je da svako jede i pije {ta i koliko ho}e. S obzirom na to da se na reveni uglavnom okupimo mi rodom od Drvara ili oni poreklom iz tih krajeva, obavezna je dobra kra ji {ka pe sma iz gr la. Ne tre ba ju nam in stru men ti na struju ni poja~ala da nas ~uju i

Vinare jo{ samo sveti Trifun mo`e spasti kupili se na Svetog Trifuna karlova~ki vinogradari i vinari u institutskom vinogradu na Dudari da proslave svog za{titnika i pomole se Bogu da za{titi lozu od svake bolesti i donese dobar rod. A kako stvari stoje, bo`ja pomo} }e im i te

TelefonsKa PeûrKa na beêjsKom Trgu: Pri li kom le to {we pro mo tiv ne kam pa we je dan od gi ga na ta mo bil ne te le fo ni je Be ~e ju je osta vio atrak ti van ki {o bran, ko ji je zbog bo je kro va ko lo kvi jal no pro zvan ù ta pe ~ur ka. Ka ko je cen tral ni grad ski trg, sto go di {wa „Po ga ~a“, pro gla {en za pe {a~ ku oazu, gqi va se sa svim do bro uklo pi la s dva de se tak no vo po sta vqe nih klu pa. No, ne zna se ba{ ta~ no ko je za du èn da se o woj bri ne pa me sni me te o ro lo zi mo gu da na kro vu me re ko li ko je sne ga na pa da lo u ata ru i na xi nov skoj „rud wa ~i„, ko ja kao da je ni kla is pred pra vo slav ne cr kve sve tog Ge or gi ja. V. Jankov

Kar lo va~ ka lo za ova kvu zi mu ne pam ti

kako trebati. I najstariji me|u wima, legenda karlova~kog vinogradarstva Slavko Ki{ nije optimista. – Bude dva-tri dana niskih temperatura, ali ovo traje ve} dve nedeqe, i to duboko ispod nule, i bojim se da mo`e biti {tete – ka`e ~ika Slavko. – Doneo sam ku}i po par~e loze s raznih ~okota i stavio na naklijavawe. Za desetak dana }e se videti da li su okca izmrzla i koliko. Najboqe bi bilo da nisu. Trebalo bi da ostane bar desetak ak-

tivnih koja nose rod, ako toga nema, nema ni vaqanog roda. To radim svake godine i to mi do|e kao uputstvo kako da oreèm lozu, da li mogu vi{e ili mawe okaca, duì ili kra}i luk da ostavim. Kako tradicija nalaè, kum vinogradarske slave, ovog puta poznati akademski slikar, ali i vinogradar \or|e Kolarovi}, simboli~no je ozna~io po~etak rezidbe, od koje,kaù vinarski poslenici, mnogo zavisi i rod. Pre toga karlova~ki jereji Milenko Popovi} i mr Jovan Milanovi}, s direktorom Patrijar{ijske upravne kancelarije protojerejem-stavroforom Stojadinom Pavlovi}em na ~elu osvetili su slavski kola~ i ìto. – Vinograd je tako {irok pojam, gro`|e i we go vi plo do vi jo{ {iri i doseù do nebeskog podru~ja. Mi vino vidimo, kako molitva i kaè, pre svega u pri~e{}u i svemu {to se s vinom ~ini na zemqi, s merom, naravno – obja{wava prota Pavlovi}. A slave vinogradara, naravno, nema bez degustacije vina. U Institutu za vinogradarstvo, gde je doma}in bio prof. dr Zoran Keserovi} s Poqoprivrednog fakulteta, svako od vinara doneo je svoje proizvode i ponudio drugima da ih probaju i daju sud. Z. Milosavqevi}

Tro {ko vi se de le na rav ne ~a sti

gli sredinom pro{log veka ili su svoj novi dom ovde na{li tokom tre }eg bal kan skog ra ta, ovo je unikatna prilika da se ba rem jed nom go di {we vi de, podsete na stari zavi~aj, sete onih kojih nema i priupitaju za zdravqe. Miroslav veli da je inicijativu za ovakvo dru`ewe pokrenula grupa drugara koja

trgovci i drugi sve bez „zve~e}ih” titula. Revena je zaì ve la, kao i her ce go va~ ka „Ra{tanijada„ u Gajdobri, silba{ka „Papkarijada„ i „Bostanijada„, Ne{tin obeàva Svetog Trifuna, patrona vinara, vinogradara i vo}ara, u Obrovcu se kotli}a tokom „Ov~arskih dana”, u Vizi}u se kuva divqa~, dok je Palanka dodala svom dru{tvenom ìvotu julsko takmi~ewe majstora za ribqu ~orbu i paprika{, a prve nedeqe februaru ve} vi{e od pola veka odràva se Festival ko ba si ca, ku le na i di mqe ne slanine u Polojskoj {umi, na pola puta od êlareva do Palanke. Dodu{e, ove godine je odloèn za prve lep{e dana jer je zbog zavejanih puteva dolazak otkazalo mnogo gostiju iz Be o gra da, Ni {a, [i da... A obi~no do|e vi{e od hiqadu qudi i da „overe” ko }e da zaprì najboqi jagwe}i paprika{ u oranijama. Milo{ Suyum

SKANDALOZNA MANIPULACIJA SOMBORSKE VLASTI RUKOMETA[EM ^UTUROM

Pred izbore godina ima 13 meseci

o~igledno predizbornoj „jurwavi” za sportskim herojima nacije, evidentno kopiraju}i vrh dràve i blago re~eno nepristojnu glorifikaciju teniskih uspeha Novaka \okovi}a, i somborska lokalna vlast je sebi „zabila autogol” kroz skandale i manipulaciju Dalibora ûture, jednog od najboqih srpskih reprezentativnih rukometa{a koji se ovena~ao naslovom vice{ampiona Evrope na nedavnom kontinentalnom prvenstvu u ~etiri grada Srbije. Naime, previ{e revnosni „mudraci” ovda{we varo{ke Komisije za dodelu nagrada i priznawa, ali i „drugostepenog„ Gradskog ve}a doneli su odluku da se Poveqa grada dodeli rukometa{u ûturi, poniklom u lokalnom bezdanskom RK „Grafi~ar”. Samo priznawe ovom vrsnom sportisti, koji je status reprezentativca odli~nim igrama u {panskom rukometnom prvenstvu izborio u godinama koje se kod poznavalaca profesionalnog sporta krste kao „poodmakle„ ne bi uop{te bilo sporno da nije kratkovidosti i neozbiqnosti varo{kih vlasti koje su donele ovu odluku kr{e}i vlastite standarde. Elem, Poveqa grada, kao jedno od najve}ih varo{kih priznawa, javnim pozivom za kandidovawe, definisana je kao nagrada za rezultate u raznim oblastima postignute u protekloj, u ovom slu~aju 2011. godini, iako je i najve}im sportskim analfabetama poznato da je EP u rukometu, na kojem je blistao i ûtura, odràno 2012.. Da bi „komendija” bila ve}a, somborski gradona~elnik Nemawa Deli} je, na osnovu svojih ovla{}ewa, tokom januara ove godine raspisao i javni konkurs za dizajnersko re-

Auto gol lord me ra Ne ma we De li }a

{ewe ovogodi{we Poveqe grada s ta~no definisanom formulacijom da ono treba da sadr`i: „Gra do na ~el nik Ne ma wa De li}, 17. fe bru a ra 2012, do de qu je Po ve qu gra da (predvideti prostor za ime i prezime) kao po seb no pri zna we za po stig nu }a u 2011. u (predvideti prostor za oblast delovawa)„. Kako to ve} srpski politi~ki folklor uobi~ava, nakon osvajawa srebrne medaqe na rukometnom EP-u, reprezentativnom beku Daliboru ^uturi u Somboru je prire|en, medijski pompezno propra}en, sve~ani prijem kod somborskog majordoma Deli}a, koji je od sportiste na poklon dobio i reprezentativni dres, ali da }e lokalni „praziluk spin-mudraci” oti}i toliko daleko da na ovako prosta~ki (i u krajwoj liniji kontraproduktivan) na~in zloupotrebe zaista velikog sportistu, niko nije o~ekivao. M. Miqenovi}

ekOLOGiJA

15.i16.februar2012.

dnevnik ZA AUTO MO BI LE KO JI EMI TU JU MA WE UGQEN-DI OK SI DA

OTVO RI ZA @I VI SVET PA LI ]A I LU DA [A

Je ze ri ma tre ba ki se o nik Radnici preduze}a “Pali} Luda{” po~eli su da prave odu{ke na jezerima Pali} i Luda{ kako bi spasili biqni i `ivotiwski svet. Otvori se prave testerama kako bi iz vode iza{li otrovni gasovi, poput amonijaka i ugqen dioksida. - Odu{ci se prave kada se za to steknu uslovi, jer je bitno da jezero dobije kiseonik. Bitno je da bude dovoqna debqina ledenog pokriva~a barem deset centimetara. Led sada nije dovoqno stabilan tako da se ne preporu~uje klizawe i moramo da vodimo ra~una o bezbednosti svojih radnika, ali i gra|ana – obja{wava v.d. direktorka JP „Pali} – Luda{a“ Kse ni ja Mar ton. Odu{ci su po~eli da se prave kod @enskog {tranda, jer postoji opasnost da se prilikom otopqewa

Wu jork naj ve }i za ga |i va~ Ugqen dioksid je gas koji se smatra „krivcem” za globalno otapawe. Prema istraìvawima sa~iwena je karta koja pokazuje koliko najmogoqudniji gra do vi na sve tu is pu {ta ju ugqen dioksida u atmosferu. Wujork sa 18,65 miliona stanovnika vodi na toj listi sa 196 miliona metri~nih tona CO2 proizvedenih u godinu dana, iako je tek na ~etvrtom mestu po broju stanovnika. Nakon wega, atmosferu nam najvi{e zaga|uje najmnogoqudniji grad na svetu Tokio. Japanska prestonica ima 35,53 miliona stanovnika, a u vazduh godi{we ispusti 174 miliona metri~nih tona ugqen- dioksida. Na le stvi ci za tim sle di Sjudad de Meksiko sa 55 miliona tona metri~nih tona CO2 is pu {te nih u at mos fe ru. Meksi~ki grad je sa 19,24 miliona drugi u svetu po broju stanovnika. Samo malo mawe od wega vazduha zaga|uje Buenos Ajires sa 52 miliona metri~nih tona ugqen dioksida ispu{tenog u vazduh, a sa 13,52 miliona stanovnika se smestio na deveto mesto. Nakon wih se po zaga|ewu nalaze brazilski Sao Paulo, indijski Mumbai i Wu Delhi, indoneànska prestonica Xakarta, pa ponovo jedan indijski grad - Kalkuta. Na kraju lestvice je banglade{ka Daka. Analiti~ari koji su izradili ovu mapu upozoravaju kako jo{ nema standardnog na~ina merewa koliko grad izbacuje ugqen dioksida u atmosferu pa se slu ìo po da ci ma tih gradova, iako je metodologija merewa za svaki razli~ita.

led krene prema stubovima objekta i ugrozi ga. ûvar prirode za{ti}enih podru~ja u JP „Pali} Luda{u“ Ra do mir Lo va di nov kaè da }e narednih dana praviti odu{ke u tre}em i ~etvrtom sektoru. - Pro{le godine je zabeleàna velika migracija riba u tre}i, drugi i prvi sektor jer je poboq{an kvalitet vode, ~emu je doprineo novi pre~ista~. Gleda}emo da napravimo {to vi{e otvora, jer 30 odsto jezera treba da se “luftira”. Pored toga, pravimo dve vrste odu{aka i oni su obeleèni uspravnom kockom leda koja stoji pored otvora isti~e Lovadinov. Ministar ìvotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Oli ver Du li} obja{wava da je projekat spa{avawa jezera skup i da se traì novac za wegovu realizaciju. S. I.

Mo gu }a po voq ni ja re gi stra ci ja Kako bi se omogu}ila nià cena registracije za automobile koji emituju mawe ugqen-dioksida po pre|enom kilometru, Ministarstvo ìvotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa podne}e inicijativu za izmenu Zakona o registraciji vozila. Ovim zakonom, ina~e, do sada nije bilo predvi|eno da se emisija gasova s efektom staklene ba{te smatra bitnom kategorijom za olak{icu prilikom registracije. Planirano je da se formira radna grupa koju }e ~initi predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva unutra{wih poslova, Ministarstva infrastrukture i Ministarstva ì-

NO VA LA BO RA TO RI JA NA TEH NO LO [KOM FA KUL TE TU

Is pi tu ju raz gra di vost pla sti~ nih ke sa Uredba koja predvi|a podsticaje vodi Lazi}. - Taj dokaz izdava}e niji uslovi ìvotne za proizvodwu i distribuciju bio- akreditovana laboratorija Teh- sradine poput pove}arazgradivih i razgradivih kesa po- nolo{kog fakulteta kojem je do- ne vlage, kiseonika, ~ela je da se primewuje od po~etka deqena oprema finansirana od svetlosti velike ja~iove godine, a svi oni koji proizvo- strane Ministarstva ìvotne ne. Uzorci se tretirade i uvoze plasti~ne kese, mora}e sredine, rudarstva i prostornog ju oko 60 dana, u zavida plate taksu. Proizvo|a~i i uvo- planirawa. snosti od vrste i koliznici nerazgradi~ine dodatog vih plasti~nih kesa aditiva za mora}e da plate tak- Od 1. januara na snazi je pravilnik po kome razgradwu proizvo|a~i koji kaù da je kesa su od 21.300 dinara rekla je sagopo toni, za razgradivornica dobiorazgradiva, moraju da poseduju ve kese pla}a}e 20 daju}i da se dokaz o tome puta mawe, a za biona osnovu rerazgradive takse nizultata u su ni predvi|ene. Profesorica kaè da je serti- promeni fizi~ko-meKako bi se ustanovilo da li je fikacija zapo~eta i da se do sad hani~kih osobina uzorneka kesa razgradiva ili ne, na prijavilo oko 20 proizvo|a~a iz ka daju izve{taj i serTehnolo{kom fakultetu u Novom cele zemqe, Beograda, Pirota, Ni- tifikat. Sadu je 1. januara pu{tena u rad la- {a, Zrewanina, Sremskih KarloPrema standardu, boratorija koja }e kese analizira- vaca, dok mnogi zovu da se raspita- obja{wava Lazi}, bioti. Prema re~ima rukovoditeqke ju o uslovima. Obja{wava da se, naj- razgradiva kesa moè laboratorije, profesorice Ve re pre, ispituju svojstva kesa, zatezna da zadrì samo pet odLa zi}, na trì{tu ve} neko vreme ja~ina, strukturne osobine, indeks sto prvobitne ja~ine istezawa. Proizvo|a~i imaju obavezu da po{aqu kese na analizu, pla}aju je, a kako ona traje oko dva meseca, laPo li ti ka pod sti ca ja boratorija izdaje potvrdu da su ispitivawa u toku, koja se pokazuje Opremawe laboratorije ko{talo je 13 miliona dinara, a sredstva je inspekciji. Osim proizvo|a~a, inobezbedio Fond za za{titu ìvotne sredine. U laboratoriji }e utvrspekcija moè da po{aqe kese na |ivati prisustvo aditiva za razgradwu i druge specifi~nosti. Ovim analizu, tako {to do|e u fabriku nije zabrawena upotreba i proizvodwa plasti~nih kesa, ve} je naprai uzorkuje kese. Tako|e, inspektovqena „politika podsticaja”, odnosno subvencionisawa proizvodwe ri mogu da odu u trgovinske objekkesa koje se brè razgra|uju. Proizvodwa razgradivih i biorazgradite i odatle uzmu kese za ispitivavih kesa bi}e stimulisana subvencijama od 7.000 dinara po toni. wa, jer, prema re~ima sagovornice, sertifikat se odnosi na poslati postoje kese koje su deklarisane te~qivosti, kako bi se zakqu~io uzorak, a da li }e sutradan proikao 100 posto razgradive, ali sad koji je polimer u pitawu. zbo|a~ nastaviti da proizvodi }e se mo}i utanoviti da li je to za- Glavni deo opreme za dokaz raz- razgradive kese, to se ne moè gaista tako. gradivosti je komora za ubrzano rantovati, ali se moè proveriti. - Od 1. januara na snazi je prave{ta~ko starewe. Ako na kesi pi- Ukoliko se dokaè da proizvodwa vilnik po kome proizvo|a~i koji {e da se razgradi za ~etiri godine, razgradivih kesa nije nastavqena, kaù da je kesa biorazgradiva, mo- kako ne bi ~ekali taj period, u ko- proizvo|a~ se tereti za prekr{ajraju da poseduju dokaz o tome - na- mori se potenciraju najnepovoq- no delo.

U op{tini Novi Sad godi{we se generi{e preko 130.000 tona komunalnog otpada. Na novosadskoj deponiji odla`e se oko 7.800 tona plasti~nih kesa godi{we, koje tako ~ine 6,4 odsto u ukupnom komunalnom otpadu. Proizvodwom jedne plasti~ne kese, u atmosferu se ispusti 0,5 kilograma zaga|uju}ih materija. -Svako od nas dnevno iskoristi pet do 10 kesa iz prodavnice i sve one zavr{e u komunalnom otpadu. Ove kese remete `ivotnu sredinu, lete na sve strane, zaga|uju reke. Da bi se wihova koli~ina smawila, proizvode se razgradive koje mikroorganizmi mogu ukqu~iti u svoj metabolizam i pretvoriti ih u kvalitetan kompost - zakqu~ila je Vera Lazi}. A. Je ri ni}

votne sredine koja }e inicijativu pretvoriti u predlog. Dràvni sekretar Ministarstva ìvotne sredine Bo jan \u ri} ocewuje da }e do kraja godine biti napravqen novi zakon o registraciji vozila koji }e biti vi{e fer prema kupcima vozila koja imaju ekolo{ke komponente. To zapravo zna~i, da bi oni koji imaju automobil koji emituje mawe ugqen-dioksida po pre|enom kilometru pla}ali niù cenu registracije u odnosu na velike zaga|iva~e, odnosno da }e vlasnici vozila koji ne brinu o ìvotnoj sredini, odnosno emisiji izduvnih gasova pla}ati vi{e. Q. M.

Pod mla dak za pri mer Na obali Dunava u Bogojevu, ~lanovi Mesne podru`nice Ekolo{kog pokreta Oxaka, odràli su godi{wu Skup{tinu. U predivnom ambijentu starog mlina predsednica podru`nice Pi ro {ka Ven cel izloìla je jednogodi{wi rad i podsetila na sve aktivnosti tokom protekle godine. Ukupno 23 akcije su bogojeva~ki ekolozi imali 2011. godine u kojima je u~estvovao ve}i broj aktivista, od ukupno 59 ~lanova podru`nice. Piro{ka Vencel je rekla da iako nemaju veliki broj ~lanova, da je veoma zadovoqna aktivnostima i rezultatima angaòvawa ~lanova. Posebno je istakla po~etak prekograni~ne saradwe sa kom{ijama iz Osijeka, koja bi trebalo u toku ove godine da se realizuje. Tako|e je pohvalila angaòvawe najmla|ih ~lanova, u~enika Osnovne {kole “Joèf Atila” od kojih se u budu}nosti o~ekuje da budu nosioci aktivnosti ekolo{kog pokreta. Na Skup{tini je re~eno da je lova~ko dru{tvo iz Bogojeva, glavni donator akcija eko podru`nice. Naravno, nisu zaboravqeni ni vlasnici privatnih prodavnica i ugostiteqi iz sela, koji u svakoj akciji bogojeva~kih ekologa u~estvuju u okviru svojih mogu}nosti. Na sastganku je istaknut problem nedostatka novca, ali po re~ima [er fe ze Fe ren ca, to ipak, nije najve}i problem. Kao najve}i problem istaknut je nedostatak prostorija. Mesna zajednica, kojoj su se naravno obratili za pomo} u re{avawu ovog problema, do sada nije ovoj grupi aktivista iza{la u susret. Prinu|eni su da se sastaju u ku}i [erfeze Ferenca i o~ekuju da }e im problem prostorija uskoro biti re{en. S. Mi ler

PO VE ]A NO PRI SU STVO OLO VA U KR VI DE CE U ZA JA ^I, PASKOVCU I TRBU[NICI

Ku pa we i ~i sta ode }a je di ni spas Ministarstvo zdravqa u saradwi sa Svetskom zdravstvenom or ga ni za ci jom, Mi ni star stvom ì vot ne sre di ne, rudarstva i prostornog planirawa, Institutom za medicinu rada Srbije, Institutom za javno zdravqe Srbije, Domom zdravqa u Loznici i topionicom u Zaja~i pokrenulo je projekat “ Procena izloènosti olova u Zaja~i” u ciqu otkrivawa eventualnog prisustva pove}anih koncentracija olova kod dece u Zaja~i. Naime, iako se u posledwih nekoliko godina tvrdilo da je sma wen ri zik iz lo è no sti olovu zaposlenih u topionici Zaja~a, jer je unapre|en tehnolo{ki proces odvajawa olova iz olovnih akumulatora, kod dece uzrasta od 10 do 15 godina pojavilo se pove}ano prisustvo olova u krvi. Tako je utvr|eno, a analiza je ura|ena na Univerzitetu u Briselu, da

je koncentracija olova u krvi kod 127 dece iz Zaja~e, Paskovca i Trbu{nice pove}ana. Rezultati merewa su pokazali da je u Zaja~i kod 37,7 odsto dece pove}an nivo olova u krvi, kod 14 odsto blago pove}an, kod 28 odsto veoma blago pove}an, a kod 13,3 odsto u okvirima preporu~enih vrednosti. U Paskovcu kod 3,8 odsto dece nivo olova u krvi je pove}an, 1,9 odsto dece ima blago pove}an nivo, kod 21,1 odsto je veoma blago pove}an a 73,2 odsto dece nivo olova u krvi je u okvirima preporu~enih vrednosti. Roditeqima su data uputstva po stu pa wa u skla du sa prona|enim vrednostima olova u krvi koja su u skladu sa vodi~ima Svedske zdravstvene or ga ni za ci je i va `e }im protokolima u Srbiji uz neop hod ne po ja ~a ne hi gi jen ske mere. U narednom periodu bi-

}e or ga ni zov na dru ga fa za studije u kojoj bi se odredio nivo olova u vazduhu, zemqi, vo di, lo kal no pro iz ve de noj hrani i izvr{ile detaqnije biolo{ke kontrole u lokalnoj zajednici. Pre ma re ~i ma po mo} ni ka ministra zdrava Pe tra Bu la ta, dozvoqene koli~ine olova u krvi su 10 mikrograma i da wih ima samo 13 odsto dece u Zaja~i. Dodao je da je tokom analize prime}eno da deca ~iji roditeqi ili neko od ~lanova porodice radi u topionici ili je ranije radio imaju najvi{e vrednosti olova u krvi , {to, kako je kazao, jasno pokazuje da postoji kontaminacija te materije. Predsednik MZ Zaja~a Slo bo dan @i va no vi} rekao je da su resornim ministrima ostavili rok do 20. februara da odgovore na postavqene zahteve koji se odnose na to da se analizira krv

svih `iteqa tog mesta i susednog Paskovca. Republi~ki inspektor za za{titu `ivotne sredine Na da Lu ki} ka`r da }e uskoro u Zaja~i biti posta-

tracija pra{kastih materija u vazduhu obavqa dva puta godi{we i da je posledwa analiza koja je obavqena u septembru pro{le godine pokazala da ni-

Stra da ju je tra, bu bre zi i mo zak Za razliku od metala kao {to su cink, bakar ili gvo`|e, olovo nema prirodnu funkciju u telu. U organizam dospeva preko disajnih odnosno organa za varewe ako se popije ili pojedne kontaminirana voda ili hrana, a kod onih koji rade u topionici i preko ko`e. S obzirom na afinitet olova za masno}e organi koji su masniji, kao {to su jetra, bubrezi i mozak, naj~e{}e su na meti. Ina~e, olovo u organizam dospeva u obliku sli~nom kalcijumu, tako da se deponuje u zubima i kostima u ranom detiwstvu, a kod `ena u trudno}i, tokom dojewa i u menopauzi. Do trovawa olovom dolazi posle dugotrajne apsorpcije malih koli~ina ovog metala, a vrlo retko se dogodi akutno trovawe. Prvi simptomi trovawa olovom pojavquju se u najpokrivenijim organima i krvi. vqena merna stanica kako bi se podaci svakodnevno obra|ivali i slali na analizu. Ona je kazala da se analize koncen-

je bilo prekora~ewa kada je u pitawu koncentracija olova i drugih pra{kastih materija. Me|utim, u julu pro{le godi-

ne kada su bile visoke temperature zabeleèna je pove}ana koncentracija olova u odnosu na grani~ne vrednosti. [aba~ki koncern „Farmakom”, koji je vlasnik topionice u Zaja~i, ocewuje da je sve u~iweno kako bi se za{titili qudi i ìvotna sredina. Oni tvrde da postoje uslovi da se radnici pre odlaska ku}i okupaju i obuku u civilno odelo odnosno da radno odelo ostane u ormanima u radionici, ali da se to ne po{tuje. Naime, mnogi radnici idu ku}i u radnim odelima a deo wih u ormanima ima gomilu prqave ode}e, skrivenih starih akumulatora i olova koje , kako obja{wavaju, iznose i unov~avaju. Oni isti~u, a tu se slaù i resorna ministarstva, da je ~ista ode}a na kojoj ne}e biti olovne pra{ine preduslov da se odnosi ku}i olovo i wime ugroàva zdravqe porodice. Q.Ma le {e vi}

c m y

kultura

dnevnik

15.i16.februar2012.

Фото: Р. Хаџић

INTERVJU ВОЈИСЛАВ КАРАНОВИЋ, ДОБИТНИК ЗМАЈЕВЕ НАГРАДЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Песничка реч је чувар Прометејеве ватре

ОТВOРЕНА ИЗЛОЖБА „ЗА ЉУБАВ ОТАЏБИНЕ” У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Патриотизам династички, просветитељски, верски... Изложба „За љубав отаџбине“ аутора мр Владимира Симића, посвећена патриотизму у срској култури XVIII века, отворена је синоћ у Галерији Матице српске, која се тиме придружује програму обележавања Дана државности Србије (Сретење). У име Владе Србије, изложбу је отворио Предраг Марковић, министар културе, информисања и информационог друштва Републике Србије, које је помогло њену реализацију. На свечаном отварању су говорили и мр Тијана Палковљевић, управница Галерије Матице српске и проф. др Мирослав Тимотијевић, председник Управног одбора Галерије Матице српске.

Неколико сегмената карактерише ову изложбу: Династички патриотизам (портрети Хабзбурговаца и знаменитих Срба), Просветитељски патриотизам и реформске идеје, Верски патриотизам и Политички пејзаж – патриотски простор (манастири, битке...). О теми патриотизма и начинима на који је испољаван у 18. веку, говори чак 105 експоната у избору аутора Владимира Симића и кустоскиње ове изложбе Снежане Мишић, који на свој начин презентују основне идеје из корпуса патриотске мисли XVIII века (слике, графике, медаље, минијатуре, дигитални принтови). Изложба је, иначе, на-

стала на основу опсежне научне студије на 600 страница аутора Владимира Симића. Трећина изложених експоната је из колекције Галерије Матице српске, а остала су позајмљена из: Народног музеја у Београду, Музеја града Београда, Војног музеја у Београду, Музеја Српске православне цркве у Београду, Патријаршијског двора у Сремским Карловцима, Музеја епархије будимске у Сентандреји, Музеја Војводине, Градског музеја у Сомбору и из приватног власништва. Изложба је отворена до 17. марта. Н. Пејчић

РУСКО ПРИЗНАЊЕ ЗА ПОЕЗИЈУ ЗА ЗБИРКУ „ЧЕХОВЉЕВ КОФЕР“

Благоју Баковићу награда „Владимир Мајаковски” Песник из Врбаса Благоје Баковић добитник је значајне међународне награде за поезију „Владимир Мајаковски“, коју традиционално додељује Савез писаца Русије. Баковић је награђен за најновију књигу поезије „Чеховљев кофер“, која је објављена двојезично на српском и руском језику, а издавач је „Каирос“ из Сремских Карловаца. Вредно признање, заједно са „Златним пером Русије“, Баковићу је уручено пре неколико дана у Москви, у свечаној дворани Државног музеја „Мајаковски“. Том приликом је истакнуто да је „Баковић један од најбољих и најплодотворнијих савремених српских песника, чије дело има снажан утицај на модерну руску поетску мисао“. - Осећам се привилегованим и с неким радосним озарењем доживљавам награду која носи име великог Владимира Мајаковског. И у највећој скромности тешко се одупрети усхићењу да и ова награда, као и неколико претходних које сам добио у Русији, стиГОСТОВАЊЕ У МАЂАРСКОЈ С ДВЕ ПРЕДСТАВЕ

Новосадско позориште у Татабањи Новосадско позориште / Ујвидеки синхаз гостоваће 16. и 17. фебруара у суседној Мађарској, у Татабањи. У тамошњем позоришту „Мари Јасаи„, који носи име знамените мађарске глумице, Новосађани ће извести две представе: 16. фебруара „Чаробњака из Оза„ у режији Золтана Пушкаша а 17. фебруара „Човекову трагедију„ коју је по чувеном Мадачевом делу режирао Кокан Младеновић. Ово је прво гостовање новосадског ансамбла у овом делу Мађарске.

же из земље која је светској литератури подарила Пушкина, Јесењина, Гогоља, Достојевског, Толстоја, Хлебникова - рекао је Баковић. Са стваралаштвом Благоја Баковића, руска књижевна публика се упознала пре десетак година када је на тим просторима објављена Антологије српског пе-

сништва двадесетог века у којој су се нашле и песме врбаског песника. Након тога, у Русији је објављено и тротомно издање српске поезије, препеване на руски језик, у којем је Баковић био заступљен са педесетак песама, а онда је уследила двојезична књига „Низ лаку плавет“, па репрезентативни избор његове поезије, сажет у књизи „Пут“. Ова књига је доживела два издања у укупном тиражу од 30.000 примерака, а за њу је Баковићу прошле године припала награда Савеза писаца Русије „Константин Симонов“. Песник из Врбаса у Русији је добио и награду „Антон Павлович Чехов“ за „целокупно дело и верно служење отаџбинској литератури“. Током плодне каријере добио је и многе значајне књижевне награде у Србији, Црној Гори и Републици Српској. Баковић је рођен 1957. у Бојиштима код Бијелог Поља. Већ три и по деценије живи и ствара у Врбасу. М. Кековић

У ОКВИРУ 18. САЛОНА КЊИГА У НОВОМ САДУ

Фестивал илустрације књиге У оквиру 18. салона књиге, манифестације која ће од 1. до 6. марта, бити одржана на Новосадском сајму, први пут ће бити приређен и Фестивал илустрације књиге, саопштио је Новосадски сајам. Организатори Фестивала су Банатски културни центар из Новог Милошева и Новосадски сајам. Фестивал подразумева Интернет конкурс за најбољу илустрацију књиге, видео и Интернет презентацију изабраних радова, пратеће изложбе и предавања везана за илустрацију књиге.

Категорије у којима ће дела бити оцењивана су илустрација песничке књиге, илустрација прозне књиге, илустрација књиге за децу и фотоилустрација књиге. Могу се слати илустрације рађене у свим ликовним и графичким техникама или компјутерским дорадама, као и необјављена ликовно - дизајнерска решења. Проглашење победника првог Фестивала илустрације књиге заказано је за 2. март, када ће бити и отворена изложба одабраних и награђених радова.

За протеклих 59 година, колико Матица српска додељује Змајеву награду за поезију, ово признање је стекло углед и репутацију најважнијег. Жири готово да и није грешио, и мада се сваке године одаберу аутор и песничка књига, награђује се целокупно стваралаштво. Овогодишњи лауреат је Војислав Карановић ( Суботица, 1961), песник из Београда који у стваралачком опусу има и есеје, радио-драме и преводе са енглеског. Објавио је девет књига поезије, а награђена је прошлогодишња - „Унутрашњи човек“, у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ и Краљева. И у овој и у претходним књигама, Карановић се бави испитивањем могућности песничког језика. За то је добио све релевантне књижевне награде у Србији, њих десетак , а Змајева је круна тог низа. l Змајева награда МС је најугледније домаће признање за поезију. Какав је осећај бити у друштву аутора који су исписали или још увек исписују најбоље странице историје српске књижевности? -Књижевна признања сам од самих почетака свог писања покушавао да доживим на начин ближи самој авантури стварања песме. Веровао сам да ако неко на овај начин издвоји моју поезију, и тиме је препоручи читалачкој пажњи других, да то мора бити плод читалачке радости. А то осећање врло је блиско осећању које прати настанак песме. Та читалачка радост јесте заправо одговор на радосно узбуђење које прати настанак песме, одговор који оснажује веру у поетску реч. А свакако је лепо, годи вам и чини част, када вас доведу у везу са песницима као што је Јован Јовановић Змај, и када се нађете у друштву добитника овог значајног признања. Змајева награда је заиста стекла велики углед. Томе је допринело име песника које награда носи као и значај институције која награду додељује. l Како и када сте почели да пишете поезију? Чији суд вам је најважнији?

још ми је важније како су те песме доживели. Напокон, важан ми је сваки читалац песама. И то има везе са оном радошћу читања: бескрајно су ми драгоцени сви они сусрети са мојим песмама који некоме могу да оснаже веру у моћ маште, и веру у реч. Јер истинска читалачка радост управо се у то кристалише. l У чему је снага поетске речи, где лежи тајна опстанка поезије од правремена до данас?

метеј украо боговима и донео човеку. Та искра, присутна у поетској речи, доводи до унутрашњег обасјања, до скидања оне опне о којој говори Шели, и до погледа који није само опажање него и стварање. l Шта нам поручује „Унутрашњи човек“, до које мере сте овога пута допустили да живот уђе у вашу поезију? - До оне мере до које сам успео сам да се отворим, и приближим животу. Дистанца је потребна

- У својој „Одбрани поезије“ Шели каже да поезија са нашег унутрашњег вида скида опну обичнога која замрачује чудесност нашег бића. Уколико ово мало проширимо, па кажемо да та опна замрачује чудесност свеукупног постојања, долазимо до онога што чини суштину песничке речи. Она нас буди, не дозвољава да унутрашњи човек у нама задрема, да утоне у безвољност и

због спознаје, али близина је неопходна, јер без ње нема доживљаја. А доживљај је оно што чини, што ствара човека. Уколико онај који ствара песму сам није отворен, уколико не допусти да у њега живот несметано улази, и ако се сам не окрене свету, тешко ће створити поезију која ће бити вредна и неком другом осим њему самом. Змај је један од песника који нас лепо подсећа на значај и потребу те отворености. У књизи постоји песма „Стварање“ у којој се понавља стих ‘’Човек ствара човека’’ и он, поред осталог, сугерише да човек ствара сам себе тако што ствара свет око себе али и свог ближњег. Човек није довршено и затворено биће, напротив, он тежи другом, жели отвореност. Можда је једна од сугестија ове моје књиге та да без обзира на рањивост коју таква позиција доноси, човек увек треба да изабере тај пут отварања и давања себе свету. l Недостаје ли вам Нови Сад, где сте доскора живели, бар понекад? Каква је разлика између живота у Београду и у Новом Саду, виђена оком књижевника? - Нови Сад је леп и миран град, живот у њему је једноставнији. Али ми се чини да су људи у њему прилично затворени и уздржани. За Нови Сад ме сада вежу успомене и неколико блиских људи. У Београду живим и радим од 2007. Довољно времена да једно место донекле упознате, да га заволите и осетите својим. Београд је живописан и динамичан град, људи су непосредни и отворени, у њему се осећа дух и пулс метрополе, и оно што је мени значајно – радост живљења. Добро се осећам у том окружењу. Наравно, као и свугде, важни су пријатељи, а њих имам доста у Београду. Они вас обогаћују, и утичу на доживљај града у ком живите. Важно је и да се бавите оним што волите, и да се осећате испуњеним. Писање и читање поезије јесу велика страст мог живота, а такве страсти чине да се у многим местима осетите као код куће. Као и да осетите да је песнику истински дом - језик. Радмила Лотина

Прозрачност, лакоћа и љупкост Змајевих стихова l Шта ћете рећи у беседи Змају? - Рећи ћу да Змајево дело није само вредан сегмент традиције него је и данас живо и може да буде читалачки изазов. У Змајевим песмама постоји топлина, брига за људе, заинтересованост за све оно што чини човеков свет. Мало је песника имало тако доследан и непоколебљив хуманистички став према животу. Као песник он је напустио романтичарску позу песника који пева у високим регистрима, и више се окренуо обичним стварима и непосредном животном окружењу. Иако не увек са подједнаким успехом, он је својим песмама настојао да ту обичност онеобичи, да је учини лирски значајном. Прозрачност, лакоћа и љупкост његових љубавних стихова, од којих многи не заостају за квалитетом песама његовог песничког узора Хајнеа, могу и данас да заплене читалачку пажњу. Змајеве песме за децу, уз које смо сви ми одрастали, утемељиле су српско дечије песништво. А свакако су најузбудљивије песме настале након његовог суочавања са смрћу њему најближих људи. Поред љубави, топлине и бола због губитка ближњих, ове песме одликује и једно метафизчко обасјање. Ове песме, које значе истовремени поглед на пределе овостраности и оностраности, представљају сам врх Змајевог песничког стварања. - Доста рано, негде у седмој години живота, написао сам прву песму. О том догађају, и о самој песми, постоји песма у књизи „Унутрашњи човек“. Та прва написана песма звала се „Свако мора нешто бити“, и њен настанак пратило је велико узбуђење: због тога што сам успео једно своје осећање да уобличим у речи, што сам успео да нешто кажем о себи и свету око себе. Настанак песме пратило је и јако осећање чуђења. Питао сам се како је могуће да тако мало речи, на тај начин поређаних, могу нешто моје да изразе. Верујем да та врста чуђења и данас постоји код мене. Први читаоци мојих песама, онда кад оне већ буду за нечије друге очи, увек су мени најближи људи. Важан ми је њихов суд, а

летаргију. Не дозвољава да нама овлада стање у којем бисмо ствари само препознавали а не и замишљали. Она нас одвраћа од тога да о стварима само говоримо, а да се у њих не уживљавамо. Поезија афирмише личност, индивидуално постојање, не пристајући да човек буде сведен на делић неког механизма. Песничка реч је пут у царство маште, а из тог царства, упркос жељама идеолога свих врста, човек никад није у потпуности прогнан. Захваљујући том будном погледу унутрашњег човека, односно гледању кроз око а не оком – како то каже Вилијам Блејк у стиховима које сам ставио на почетак своје књиге – ми заправо стварамо сами себе. Песничка реч је чувар ватре, оне ватре коју је Про-

svet

15.i16.februar2012.

UKRATKO

SNA GE RE @I MA BA [A RA EL ASA DA U SI RI JI NA STA VQA JU AK CI JE

De set da na pa kla u gra du Hom su

No ve op tu `be RIM: Putnici sa broda „Kosta konkordija”, koji se 13. januara nasukao gre{kom kapetana, dopunili su svoju tu`bu u SAD tu`bom za nemar protiv kapetana i posade broda. U postupku pred sudom u dràvi Florida, gde je sme{tena kompanija „Karnival kruz lajns”, sada u~estvuje 39 tuìteqa, od kojih svaki zahteva individualnu od{tetu za jedinstveni gubitak i povrede, rekao je wihov advokat Mark Bern u saop{tewu koje prenosi agencija Frans pres. „Tuìteqi }e traìti kaznenu od{tetu zbog pona{awa oficira i posade ‘Kosta konkordije’ koji su pokazali bezozbiran nemar za qudske ìvote i imovinu”, kaè se u saop{tewu. „Ovi putnici su prepu{teni sami sebi u o~ajni~koj situaciji dok je kapetan ve} bio na sigurnom u ~amcu sa svojom suvom ode}om i prtqagom u ruci”, rekao je Bern. „Kada su preìveli putnici stigli na kopno, to nije bio kraj wihovim mukama zato {to nisu nai{li ni na malo qubaznosti i pomo}i. Na{li su se u zemqi u kojoj su ve}ina wih stranci, samo sa onim {to su imali na sebi, bez novca i paso{a”, dodao je on.

Po gu bi li de se ti ne qu di BA MA KO: Vojska Malija saop{tila je da su pobuwenici iz plemena Tuarezi tokom ofanzive na grad Agelhok pro{log meseca pogubili desetine vojnika i civila. Francuska je optuìla egzekutore da primewuju taktike Al Kaida. Pobuwenici, koji decenijama traè autonomiju za svoje pleme, ofanzivu na nekoliko gradova na severu ove zapadnoafri~ke dràve, ukqu~uju}i Agelhok, zapo~eli su 17. januara. Broj `rtava te{ko je utvrditi iz nezavisnih izvora, a Francuska je ju~e osudila ubistva po kratkom postupku oko 82 qudi u ovom gradu 24. januara, {to je potvrdila i vojska Malija, javila je agencija Frans pres. „Tog dana bilo je egzekucija po kratkom postupku. Pojedinim qudima su prerezani vratovi, drugi su jednostavno ubijeni hicem u glavu”, rekao je {ef vojne obave{tajne slu`be Malija pukovnik Idrisa Traore.

DA MASK: Najmawe {est bune u gradu poznatom kao „preosoba poginulo je u èstokom stonica revolucije”. bombardovawu sirijskog grada Bombardovawe je intenziviHomsa, koji je posledwih deset rano u trenutku kada je humanidana neprekidno na udaru snaga tarna situacija u gradu izuzetno reìma Ba{ara el Asada, saopte{ka, navode svedoci. {tila je sirijska opozicija. [est osoba ubijeno je od ju~e ujutro u neprekidnom bombardovawu ~etvrti Baba Amr, navodi sirijska Opservatorija za za{titu qudskih prava. „Bombar do vawe Baba Amra, koje je po~elo u zoru, najintenzivnije je u posledwih pet dana. U proseku, na grad svakog minuta padaju dve rakete”, rekao je Rami Abdel Rahman iz te or gani zaci je, po zi vaju}i se na izjave o~evidaca u Homsu. Hadi Abdalah iz Saveta za revoluciju Homsa rekao je Frans presu da je „bom bar do va we po seb no intenzivno, intenzivnije Tenkovi sirijske vojske u Homsu nego prethodnih dana”. Prema podacima Ujediwenih „Stawe je tragi~no. Ima nacija, vi{e od 300 qudi pogitrudnih èna, sr~anih bolesninulo je od 4. februara u „nese- ka, dijabeti~ara i povre|enih lektivnom napadu na civilne koje ne uspevamo da evakui{eoblasti” u Homsu, u ofanzivi mo”, kazao je Abdalah i dodao da snaga reìma radi gu{ewa po- se „posledwih nedequ dana mr-

tvi sahrawuju u ba{tama, po{to se bombarduju i grobqa”. Komesarka UN za qudska prava Navi Pilaj rekla je ju~e da je zabrinuta da bi sukobi u Siriji mogli da prerastu u gra|anski

rat i pozvala Me|unarodni sud pravde da se pozabavi slu~ajem sirijskog predsednika Ba{ara el Asada. ^lanice Evropske unija najavile su nove mere za „zauzdava-

we” sirijskog reìma. Nema~ki kancelar Angela Merkel danas je u Berlinu prilikom sastanka sa generalnim sekretarom Arapske lige Nabil al Arabijem zahtevala nove me|unarodne sankcije prema reìmu u Siriji. Ona je, kako prenose mediji, rekla da Evropska unija podràva ~vrsti stav Arapske lige prema Siriji i da }e ga EU „i kroz druge, daqe sankcije podràvati”. Merkel je povodom arapskog prole}a, rekla da je EU za te{wu saradwu s Arapskom ligom, dok je Al Arabi zahtevao prekid nasiqa u Siriji. „Ono {ta se u Siriji doga|a, mora prestati”, rekao je Al Arabi, a nema~ki mediji prenose da je u toj arapskoj zemqi za godinu dana protesta, prema navodima opozicije, ubijeno oko 6.000 qudi. Arapska liga je ovog vikenda zahtevala slawe mirovnih trupa UN u Siriju, {to je Damask odbio uz obrazloèwe da se radi o me{awu u unutra{we poslove, podse}aju nema~ki mediji

Ko sov ski mo del za Si ri ju WU JORK: Krvoproli}e i brutalnost diktatorskog re`ima u Siriji polako po~iwu da bude i izazivaju pasivnu administraciju ameri~kog predsednika Baraka Obame, pi{e u autorskom tesktu za „Volstrit xurnal” Fuad Ajami, stariji saradnik u Insitutu „Huver” stanfordskog univerziteta i potpredsednik radne grupe za islamizam i me|unarodni poredak. Postoje navodi da je Pentagon po~eo da smi{qa strategije i re{ewa ukoliko se ameri~ki predsednik odlu~i da se pozabavi sirijskom katastro-

Gej bra ko vi VA [ING TON: Guvernerka ameri~ke dràve Va{ington ozakonila je brak homoseksualcima, {to je sedma ameri~ka dràva koja je dozvolila gra|ansko gej ven~awe. Gej brakovi su, za sada, legalni u ameri~kim dràvama Wujork, Konektikat, Ajova, Masa~usets, Wu Hemp{ir, Vermont i Va{ington i u prestonici Sjediwenih Ameri~kih Dràva - Va{ingtonu. „Ponosna sam {to na{i istopolni parovi vi{e ne}e biti tretirati druga~ije ve} ravnopravo (kao ostali)’’, rekla je ju~e guvernerka dràve Va{ington Kristin Greguar .

dnevnik

fom. Ve} mesecima Obamina administracija nije `elela da se preterano me{a u sirijski problem, ali je izdaleka podr`avala rezoluciju Saveta bezbednosti UN, koja je tek prividna osuda nasiqa i koja nije imala {anse da bude usvojena zbog neslagawa Rusije i Kine. „Nema potrebe da osu|ujemo Ruse. Dali smo im ponos da budu tretirani kao velika sila, a oni su to odigrali za sve pare, i u zemqi i u inostranstvu. Vreme koje je ba~eno na ~ekawe da Rusi re{e situaciju moglo je da bude utro{eno na tra-

èwe na~ina da se sirijski diktator Ba{ar el Asad ukloni”, pi{e Ajami. Prema wegovim re~ima, ameri~ka administracija se i ranije sli~no pona{ala. êkali su, dok je teror u jednoj zemqi sprovo|en, i preuveli~avali mo}i reìma odgovornog za masovna ubistva, u situaciji kada bi svaka odlu~na sila zaustavila wihovo varvarsko pona{awe. Me|utim, u slu~aju Obamine administracije, tendencija da se ~eka postala je zvani~na politika – ili ~izme na zemqi ili glava u

pesku. Tamo gde bespilotne letelice i mornari~ke Foke ne mogu da re{e problem, mi okre}emo glavu i ostavqamo stvari kakve su bile, navodi Ajami. Kako isti~e saradnik Univerziteta „Stanford”, Obama sigurno ne `eli da upotrebi ameri~ku mo} iz ere Xorxa Bu{a, ako ni zbog ~ega drugog onda zbog svih tereta koji sa tim dolaze. Ali, ako pogledamo sirijski problem, mo`da bi Obami bilo pametno da razmotri na~in na koji je Bil Klinton re{io krizu na Kosovu 1999. godine.

^E[KA

Ka ni ba li je li me so ì ve de ce PRAG: Majka i ~lanovi religioznog kulta Pokret za gral dràli su wena dva sina vezana lancima u podrumu ku}e u Kurimu kod Brna, otkidali i jeli komade wihovog mesa. Zlostavqawe i kanibalizam otkriveni su slu~ajno, kada je kom{ija na ekranu bebi monitora “uhvatio” deo onoga {to se doga|alo prekoputa. De~aku Ondreju Mauerovom delimi~no je odrana koà. Majka

Klara Mauerova (31) i ~lanovi sekte lancima su zavezali Ondreja i wegovog devetogodi{weg brata Jakuba u podrumu. Ondreja su u zato~eni{tvu tukli i stavqali mu brwicu na usta da se ne ~uju wegovi vrisci. Majka je imala instaliran monitor u podrumu kako bi mogla iz kuhiwe da posmatra zlostavqawe, ali je kom{ija, koji je koristio isti sistem da pazi na novo-

ro|en~e, uhvatio signal. On je pozvao policiju koja je oslobodila dva de~aka i, kako je izgledalo, devoj~icu, za koju se posle ispostavilo da je bila jedna od zlostavqa~a, 33-godi{wa Barbora Skrlova. Ona je uspela tada da pobegne u Norve{ku, a po~etkom ove godine izru~ena je ^e{koj. Klara Mauerova je priznala da je zlostavqala decu i optu`ila Skrlovqevu i svoju sestru Kate-

rinu (34) da su je navele da to uradi. Za zlostavqawe su optu`ene, pored majke, wena sestra Katerina, Barbora Skrlova, wen brat Jan Skrla i prijateq Jan Turek. Ovaj slu~aj isplivao je na povr{inu samo mesec dana nakon otkrivawa Josefa Fricla, jo{ jednog slu~aja zlostavqawa, koji je 24 godine dr`ao zato~enu svoju ~erku u podrumu, sa kojom je imao i sedmoro dece.

ZEMQOTRESI

Epi ce ntar na Ato su ATI NA: Sever Gr~ke je pogodio zemqotres magnitude 5,4 stepena. Za sada nema podataka o eventualnoj {teti i `rtvama. Prema podacima Geodinami~kog instituta (GEIN) u Atini, zemqotres ~iji je epicentar bio u Egejskom moru dogodio se na 243 kilometara severno od Atine, odnosno 119 kilometara jugoisto~no od Soluna. Epicentar je bio u vodama kod poluostrva Atos, na kojem su sme{teni brojni manastiri, me|u wima i Hilandar. Ameri~ki geolo{ki zavod (USGS) procenio je potres na magnitudu 5,3 stepena, dok su gr~ki seizmolozi procenili da je intenzitet bio 5,4 stepena. Hipocentar potresa je procewen na dubinu od 10 kilometara, kao i dvadesetak prethodnih tremora nadomak Atosa. Uobi~ajeno je da procene jednog zemqotresa variraju od zemqe do zemqe. Gr~ka se nalazi u seizmi~ki aktivnoj zoni, u kojoj se svake godine dogodi vi{e hiqada zemqotresa, ali ve}ina wih ne izazove nikakvu {tetu.

Po tres na So lo mon ovim ostr vi ma HO NI JA RA: Sna`an zemqotres, intenziteta 6,5 stepeni, pogodio je Solomonova Ostrva, ali opasnosti od cunamija nije bilo. Epicentar potresa bio je 176 kilometara jugoisto~no od glavnog grada Honijare, na dubini od 54 kilometra, navodi Ameri~ki geolo{ki zavod (USGS). Epicentar zemqotresa je lociran u Tihom okeanu izme|u dva ve}a ostrva arhipelaga - Gvadalkanala (gde je Honijara) i San Kristobala (Makira). Hipocentar potresa na dubini od 54 kilometra upu}uje na zakqu~ak da se tremotr mogao osetiti na celom arhipelagu, ali da nije mogao da izazove ni cunami, niti neku ve}u {tetu, osim na ostrvu San Kristobal. Solomonova ostrva su siezmi~ki vrlo aktivna oblast, u kojoj se svakoga dana dogodi nekoliko mawih potresa.

U Ja pa nu bez cu na mi ja

TO KIO: Sna`an zemqotres ja~ine 6 stepeni po Rihterovoj skali, pogodio je isto~ni deo Japana, ali nije izazvao cunami. Epicentar potresa bio je 166 kilometara severoisto~no od Tokija, isto~no od ostrva Hon{u. Hipocentar potresa je lociran na dubinu od 10 kilometara. Ameri~ki geolo{ki zavod (USGS) i druge agencije imaju razli~ite izve{taje o tektonskim pokretima. Ovaj zemqotres je verovatno delovao sna`nije, nego {to je to zaista bio. Zbog epicentra oko 70 kilometara od obale, seizmi~ki talas je stigao do mnogih delova zemqe, ali je wegova snaga bila relativno mala.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLA DI MIR PU TIN Ruski premijer Vladimir Putin je zatra`io od gra|ana da vi{e vode qubav kako bi se zaustavio pad broja populacije. U jednom svom nastupu kazao je da }e dati novac majkama koje }e da rode tre}e dete da bi na taj na~in podstakao i druge `ene da ra|aju {to vi{e dece. Putin upozorava da }e do 2050. godine demografska karta Rusije biti katastrofalna i da ne{to mora biti preduzeto po tom pitawu.

KIM YONG IL Severna Koreja odlikovala 132 zaslu`na gra|anina, ukqu~uju}i i udovicu Kim Xong Ila, povodom 70 godi{wice ro|ewa preminulog vo|e. Odlikovani su dobili novi orden Kim Xong Ila za slu`bu i izgradwu „Napredne socijalisti~ke zemqe” i za pove}awe odbrambene sposobnosti dr`ave, objavila je zvani~na agencija KCN. Severokorejski vo|a je umro od sr~anog udara 17. decembra u 69. godini.

ALI HAM NE I Savetnik za {tampu iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinexada osu|en je na {est meseci zatvora zbog uvrede vrhovnog verskog vo|e Ali Hamneija. Ali Akbar Javanfekr prethodno je ve} osu|en. On je pro{le godine osu|en na godinu dana zatvora, jer je napisao da crna burka, nije zapravo iranska tradicija, ve} je do{la sa strane. Ove re~i vrhovni verski vo|a smatrao je uvredqivim.

FILM „U ZEMQI KRVI I MEDA” PREMIJERNO JU^E PRIKAZAN U SARAJEVU

Yoli: Srbi treba da naprave film o srpskim `rtvama BERLIN: Rediteqski debi An|eline Xoli „U zemqi krvi i meda” svoju evropsku premijeru imao je na filmskom festivalu u Berlinu, a poznata glumica pro{etala je crvenim tepihom u pratwi svog partnera Breda Pita i glumca Branka \uri}a \ure. Glumica, ~iji je film ju~e premijerno prikazan u Sarajevu, izrazila je nadu da }e „U zemqi krvi i meda” izazvati {iru diskusiju o silovawu, prenose agencije. Xoli, koja je za svoj film u Berlinu dobila nagradu „Film za mir”, rekla je da `eli da gledaocima bude neprijatno dok gledaju film o dvoje qubavnika - muslimanki i Srbinu - koji se ponovo sre}u u ratu u BiH 1992-95, na suprot-

nim stranama. „Verujem da ova sna`na pitawa imaju pravo da budu predstavqena u jakom i direktnom svetlu”, rekla je Xoli novinarima. „@elim da qubima bude neprijatno dok ga gledaju i treba da budu uznemireni i treba da po`ele neku intervenciju i treba da budu besni”. Film je ve} izazvao prili~no besa u Republici Srpskoj gde je distributer filma Vladimir Qevak odbio da ga prika`e rekav{i da je film „|ubre”. Me|utim, jedna grupa Bo{waka planira da organizuje privatna prikazivawa filma. Xoli rekla je da Srbi imaju pravo i da treba da naprave film o srpskim `rtvama stra-

dalim u ratovima na prostoru biv{e Jugoslavije, da wena ose}awa nisu antisrpska, a da to nije ni wen film „U zemqi krvi i meda”.

U intervjuu listu „Pres”, uo~i premijere filma u Berlinu, Xoli ka`e da je zadovoqna filmom i da zna na {ta je htela da uka`e. Wen film, kako je rekla, ima za ciq da skrene pa`wu na `rtve, iako nije fokusiran na srpske. „Jasno mi je da bi qudi iz Srbije voleli da vide druge u filmu, ali ovaj film nije o tome. Vi imate pravo da napravite film i treba da ga posvetite srpskim `rtvama. Ima mnogo divnih srpskih rediteqa koji to mogu da urade”, rekla je An|elina Xoli i potvrdila da bi to mogao da bude Emir Kusturica, koji ju je nedavno pozvao da napravi upravo takav film.

dnevnik

OGLASi

15.i16.februar2012.

OGLASi l ^iTUQe

15.i16.februar2012.

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 47155 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 47156

HITNO, Novo naseqe, na [onsiju, odli~an sre|en, kompletno renovirano-kupatilo, kuhiwa ... 2.5 stan, cena 63.800. Tel. 6368429, 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 15013 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 15014 LIMAN, prodajem ukwièn 3.0 stan odli~nog rasporeda, lako preuredqiv u 3.5 od 77m2, cena 74.000. Tel. 063/828-83-77, 6366952, www.bo mil.rs. 15015 GRBAVICA, noviji 2.5 stan od 66m2, ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 68.000. Tel. 6368429, www.bo mil.rs. 15016

PRODAJEM drva bukva, bagrem, prevoz gratis. Telefoni: 063/7719-142, 061/617-22-19. 47173 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3650din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 065/55-76902, 062/150-33-79, 062/893-7120. 47130

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 47157

IZDAJEM stan u Novom Sadu, 56m2, u Ulici Lilike Bem 2 C, drugi sprat, 300m od Futo{ke pijace.Telefoni: 069/1435-466, 063/7196-285. 46740 IZDAJEM stan u Novom Sadu u Ulici Lilike Bem 2 C. 300 metara od Futo{ke pijace. Telefoni: 069/143-5466, 063/719-6285. 47105

CENTAR, u Sowe Marinkovi} ukwi`en stan od 33m2 na I spratu, pogodan za kancelarije... Tel. 63-66-952, www.bo mil.rs. 15001 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, ukwi`en stan od 40m2, cena 44.000. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 15002

Posledwi pozdrav dragoj tetki i zaovi

1949 - 2012.

od: @eqke, Jaroslave i Pavla. Sahrana je danas, 15. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Rumenki. Mama, hvala ti za qubav koju si nam pru`ila.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

Aleksandar Horvat

Jelici

Vukosava Sremac

Sahrana je danas, 15. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ene porodice: Horvat, Malavra`i} i Reves. 47213

47218

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav dragom

Neka mu je laka crna zemqa. O`alo{}eni: sin Mladen, snaja Radmila, unu~ad i praunu~ad.

Slavuj Ninkov. 47220

Posledwi pozdrav VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 46763 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/1312135. 47085 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 47136

S tugom javqamo da je preminula na{a draga

Posledwi pozdrav dragom drugu

Iliji Te{i}u NOVO NASEQE, fasadna cigla, 3.5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Tel. 6368-429, www.bo mil.rs. 15017 BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda, ukwi`en, nije dupleks, cena 88.600. Tel. 63-66952, www.bo mil.rs. 15018

dnevnik

47219

Posledwi pozdrav sestri

Jeleni Pavlovi} Aleksandru Horvatu Weni: brat Milomir, snaja Ikonija Pavlovi} i bratanica Vesna Radovanovi} sa porodicom.

od Goce i Sa{e.

47216

deda Riletu

Vukosavi

Sima, Tadija, Sreta, Goksi, Vuja, Vasa, \uro Mandrapa, Bo{kovi}, Dubaja, Ne{a, \uro Kizi}, Leni, Profa.

47214

Kolektiv Neurohirurgije iskreno sau~estvuje u bolu dragog kolege i prijateqa dr Igora Horvata povodom smrti wegovog oca

od sestre Drene sa decom.

47228

47217

Posledwi pozdrav mojoj voqenoj NOVO NASEQE, prodajem odli~nu garsoweru od 28m2, sa odvojenom kuhiwom hitno i povoqno. Tel. 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 15003 N. DETELINARA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera na III spratu, cena 27.800. Tel. 6368429, www.bo mil.rs. 15004 BULEVAR, ukwi`en 1.0 stan 38m2, po ceni od 36.000. Tel. 6366952, www.bo mil.rs. 15005

NOVA DETELINARA, odli~an, ukwièn noviji 1.5 stan od 48m2 na III spratu, po ceni 46.400. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 15006 NOVO NASEQE, 37m2, na I spratu, nov odli~an 1.5 stan po ceni od 39.000 sa PDV-om. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 15007 BULEVAR, okolina Ul. Novosadskog sajma, nov, mawi 1.5 stan, cena 37.000. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 15008 DETELINARA, ukwièn renoviran 2.0 stan od 51m2 odli~nog rasporeda, cena 38.200. Tel.6368429, www.bo mil.rs. 15009 LIMAN, nov 1.5 stan, odmah useqiv i ukwièn, cena 49.500. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 15010 NOVO NASEQE, odli~an 2.0 stan na I spratu, kompletno renoviran od 59m2 po ceni od 54.600. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 15011 STAN 42m2 centar, Jevrejska, dupleks u toku legalizacija. Telefon 063/503-126. 47150

BULEVAR EVROPE, u luks â&#x20AC;&#x17E;Zonedâ&#x20AC;?-ovoj zgradi odli~an odmah useqiv nov 2.5 stan, cena 55.500 evra. Tel.63-66-952, www.bo mil.rs. 15012

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 46221 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/15725-14. 46222

Aleksandra Horvata S tugom i po{tovawem, wegove koleginice i kolege sa odelewa. 47211

Opra{tamo se od na{e drage mame, bake i prabake

Ru`ici

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, eleminisan za 7 dana deda Rado{, telefoni: 064/240-55-49, 037/490797. 46990

od wenog Sime.

47232

Tu`nim srcem javqamo da je 11. februara 2012. godine preminula na{a draga mama FARMA iz Stepanovi}eva, prodaje: izno{ene koke nosiqe, cepane sviwske polutke, prasi}e. Dostava na adresu-povoqno!. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051. 063/521-559. 46729

Jelene Pavlovi} 1926 - 2012. Sahrana je u petak, 17. 2. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 13.30 ~asova. Sinovi Du{an i Vuka{in Pavlovi} sa porodicama. 47215

RADNICU za kwigovodstvenoop{te poslove i znawe elektronskog pla}awa. Telefon 021/423-386. 47151 HITNO potrebne radnice za odr`avawe higijene do 50 godina starosti. Telefoni: 021/6624503, 064/6588-613. 46772 HITNO, potrebni radnici za vodoinstalaterske i radove na uvo|ewu grejawa, odgovaraju}a stru~na sprema, ne stariji od 40 godina. Telefoni: 064/658-8610, 021/6624-503. 46773

Ve~na slava i hvala suprugu, ocu, tastu, dedi i pradedi

Ru`ica Teodorovi} 1939 - 2012.

Sahrana mile nam pokojnice je u ~etvrtak, 16. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, na Kameni~kom grobqu.

O`alo{}eni: k}i Anica i sin Andrija.

Miroslavu Risti}u koji je preminuo u 76. godini. Sahrana je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 16. 2. 2012. godine, u 14.15 ~asova. O`alo{}eni wegovi najmiliji.

DRVA i ugaq na prodaju. Telefon 064/95-33-943. 47154

47233

47212

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 12. 2. 2012. godine preminula na{a draga majka i baka

15.i16.februar2012.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav

Desanki Krsti}

Milanu Stoisavqevi}u

ro|. Lali~i} 1941 - 2012.

Ru`ica Grdi} ro|. 1947. Ispra}aj je u ~etvrtak, 16. 2. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Gordan i }erka Ivana sa porodicama.

S tugom u srcu, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo ~etrdesetodnevni pomen na{oj dragoj supruzi, majci i baki odr`ati u subotu, 18. 2. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Sava, sin Aleksandar, snaja Zlata i unuka Ksenija.

47186

47190

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi pozdrav ro|aku i prijatequ

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{e

dipl. ma{. in`. na~elniku u Sektoru za tehni~ko-uslu`ne poslove od kolega iz Sektora i svih zaposlenih u Klini~kom centru Vojvodine. 332/P

Sa tugom obave{tavamo, rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni mu`, otac i deda

^edomir [uwevi}

Milanu Stoisavqevi}u

Ru`ici Grdi}

Posledwi pozdrav snaji i ujni

Dragici Santovac

Jelice ^olovi}

5. 5. 1930 - 13. 2. 2012.

ro|. Dragi} Sahrana }e se obaviti u petak, 17. 2. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od prije Jelice i prijateqa Stanka.

Lepo je bilo dru`iti se sa tobom. Ostaje{ zauvek u na{im srcima.

od porodica: Santovac, Miki}, Koji} i Stefanovi}.

Zaposleni i penzionisani radnici u â&#x20AC;&#x17E;Elektrovojvodiniâ&#x20AC;? DOO.

47192

331/P

Porodica Sekuli}.

47187

47199

O`alo{}ena porodica: supruga Lepa, sinovi Zvezdan i Goran, snaje Lela i Oqa, unuci Miqan, Marko, Tina i Nikola.

47191

Te{ko nam je. Oti{la si sa stiskom ruke, sawala si mnogo, veliki deo snova ti se nije ostvario, veruj nam da }emo ti sve snove ispuniti, spavaj u miru i spokoju.

Jelica ^olovi} 1955 - 2012. Sahrana }e se obaviti danas, 15. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu. O`alo{}eni: suprug Sini{a sinovi Dejan i Bojan, snaja Ana i unuk Sr|an. 47194

^iTUQe l POMeni

15.i16.februar2012.

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 58. godini, posle kratke bolesti preminuo na{ dragi otac, suprug i deda

dnevnik

Ranog jutra, 15. avgusta 2011. godine, draga mama, oti{la si na posao, jo{ te ~ekamo! Za{to!

Sahrana je u ~etvrtak, 16. 2. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu. Oàlo{}eni: supruga Ruà, }erke Sneàna i Nevenka, unuci Nemawa, Sini{a i Novak i zetovi Zoran i Igor.

na{em

dragom

Posledwi pozdrav dragom deveru, stricu i deda-stricu Qubi{i.

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Qubomir Cvejanovi} 1937 - 2012.

Nata{a Dangubi}

od prije Mirjane Antoni}.

4. 9. 1980 - 15. 8. 2011.

47225

pozdrav

Qubi{i Cvejanovi}u

Milorad [ujica Bata Mi}a

Posledwi dragom

Posledwi prijatequ

Zorica, Igor, Branka, Istok i Doroteja Cvejanovi}. 47229

47208

Samo da ti ka`em, porasla sam ~etiri centimetra, te`a pet kilograma i starija {est godina.

Draga prijo, mnogo }e{ mi nedostajati. Taman smo po~ele zajedni~ki da ~uvamo na{e porodice.

Volim te...

Miloradu [ujici Bati

Porodica Stameni}.

Miloradu [ujici Tvoja Milana sa tatom. od wegovih Peri}a: }erke Sne`ane, zeta Zorana i unuka Nemawe i Sini{e.

Jelica ^olovi} Tvoja prija Qubica, Maja i Milo{.

47179 47224

47226

Posledwi pozdrav dragom bratu i uji

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Mnogi qudi prolaze kroz na{e `ivote, ali samo pravi ostavqaju trag u srcu. Neka te An|eli prate

47196

TU@NO SE]AWE

Todoru Ba~kali}u Braci iz Novog Be~eja

Jelici ^olovi} Sestra Jelica, zet Slavko, deca Boris i Tatjana sa porodicama.

Sreten Mari}

Milanu Stoisavqevi}u

15. 2. 1954 - 20. 1. 2007.

Jelice

od porodice Nadla~ki. od porodice Peji}.

Tvoji iz Biroa.

@ivi{ u na{im se}awima voqen i nezaboravqen. Ti si moja ve~na bol. Uvek }u te voleti. Tvoja Sowa sa decom.

Posledwi kom{iji

pozdrav

47223

47221

na{em

Posledwi pozdrav na{em cewenom kolegi, prijatequ i ro|aku

Miroslavu Risti}u

Kom{ije iz Gagarinove 10/4.

Qubi Cvejanovi}u

Srba, Jana, Tamara i Dra{ko Saratli}.

47227

47193

Posledwi pozdrav kumu

SEDMOGODI[WI POMEN

Antun Po`gaj

Milanu

od porodice Ke`i}.

47197

47181

Dragi na{ }ale, iako ve} dugo nisi sa nama, tvoj vedar duh ispuwava prazninu koju si ostavio za sobom.

333-P

nastavnik u penziji Sahrana je 16. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

47202

47205

Napustio nas je na{ dragi uja

Qubi{a Cvejanovi} Jelica ^olovi}

Sokolsko dru{tvo â&#x20AC;&#x17E;Vojvodinaâ&#x20AC;?, Novi Sad.

Qubomir Cvejanovi}

Pe|a sa porodicom.

Jeci

Qubi{a Cvejanovi}

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je u petak, 10. februara, 2012. godine, u 75. godini preminuo

Tvoji: supruga Danica, k}erka Daniela i sin Daniel.

Podarila si mi unuke, nikada to ne}u zaboraviti, se}a}u se tvog milog lika i tvoje dobrote. Odmori se, bi}emo pored tebe.

Posledwi pozdrav na{oj

Posledwi pozdrav na{em gimnasti~aru, treneru, predsedniku i po~asnom ~lanu.

47201

47207

Vladimir, Maja i Radica. Posledwi pozdrav, svekrva ^olovi} Magdalena. 47231

47198

Hvala ti za sve lepe trenutke i za sve {to si nam pru`io. Volimo te i ne}emo te zaboraviti. Tvoji Saratli}i: Seka, Milan, Dragana, Jasmina, Nikola i Matija. 47206

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa tu`nim srcem i bolom opra{tamo se od na{eg oca i dede

15.i16.februar2012.

Posledwi tati

Posledwi pozdrav

pozdrav

Batinom

Sa tugom u srcu javqamo prijateqima i poznanicima da je na{ dragi otac i deda

prof. mr Stevanu Lenertu uva`enom profesoru i kolegi

Lazi Aksentijevi}u

Petra Baltovi}a preminulog u 93. godini. Sahrana }e se obaviti 16. 2. 2012. u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Nastavnici, saradnici, studenti i zaposleni Fakulteta sporta i fizi~kog vaspitawa Univerziteta u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Mihajlo, k}erke Olgica i Svetlana sa porodicama.

Opra{tamo se od

POMEN na{oj po{tovanoj tetki

Maje Santra~ @ivela si kratko i uvenula kao ne`ni cvet. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Porodice Kne`evi} i Slavni}.

ro|. Gruji} 2004 - 2012. Se}awa imaju snagu `ivota.

Zvonku Milojevi}u i iskreno sau~e{}e wegovoj porodici.

47169

47167

Qubomiru Cvejanovi}u 1937 - 2012. uva`enom kolegi, dugogodi{wem upravniku Centra za fizi~ko vaspitawe studenata

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Milorad - Milan Drqa~a 16. 2. 2010 - 16. 2. 2012.

Anu{ki Milkovi}

Nastavnici, saradnici, studenti i zaposleni Fakulteta sporta i fizi~kog vaspitawa Univerziteta u Novom Sadu.

Sinovi Tomislav i Ilija sa porodicama.

od kom{ija iz Rumena~ke 161.

Weni: Buba i Slobodan sa porodicama. 47176

328/P1

47123

47170

47158

Posledwi pozdrav velikom prijatequ i dragom kolegi

Uz iskrene izraze sau~e{}a od: sestara Tamare i Jasne sa tatom i mamom i zetovima Ivanom i Goranom.

POMEN

Posledwi pozdrav

Jovanki Manojlov

1988 - 2012.

1951 - 2012. preminuo 12. 2. 2012. godine. Sahrana je danas, 15. 2. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, Tranxament, u Petrovaradinu. O`alo{}eni: sin Sr|an, k}i Anita, unuci Strahiwa, Ogwen i Zvezdana.

328/P

47182

Laza Aksentijevi}

1951 - 2012.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav

POMEN

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga i voqena

Sa{a Xilvixiev

Stevi Miloradovu

16. 2. 1998 - 16. 2. 2012.

Perka Dozet od: }erke Sandre, zeta Mikija, unuka Milice i Perice i prijateqa Bo{ka, Save i An|e [ili}.

Sahrana }e biti odr`ana na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu, 15. februara 2012, u 13 ~asova.

Porodica Stefanovi}.

Predugih 14 godina kako nisi sa nama, ali nema tog vremena koje mo`e da izbledi se}awe na tebe.

dr Zvonimiru Milojevi}u

Tvoji: mama, tata, Lili i Jovana.

O`alo{}ena porodica Dozet.

47152

47149

@ivot ti se ugasio pre 14 godina ali ostaje{ u srcima tvojih najmilijih dragi na{.

Ostaje{ u lepom se}awu porodice Lazi} dragi na{.

150212/P

47128

DVOGODI[WI POMEN

Danas je ta~no pola godine od kada nas je napustio i oti{ao u se}awa zauvek na{ otac i sin

16. 2. 2010 - 16. 2. 2012. Porodica Vapa.

47184

Stevica Savi}

Stevan Savi}

15. 2. 1998 - 15. 2. 2012.

1998 - 2012. Tu`ni: roditeqi Tinka i Mile, deca Milosav i Kristina i sestra Ikica sa porodicom.

Tu`na tetka Marica sa porodicom iz Koviqa.

46984

46986

Miomir \urkovi} Ostala je praznina, veliki bol ... i nada da }e{ nam se vratiti, ... onako, iznenada, kao {to si i oti{ao.

POMEN Danas, 15. 2. 2012. godine navr{avaju se ~etiri godine od smrti na{e voqene supruge, majke i bake

Tvoje: Miqana, Tijana i Wegosava.

Milica Nedi} ro|. Markovi} Sa qubavqu i po{tovawem nose je u srcu: sin Zoran, suprug Jovan, sestra Milijana i sestri~ina Olivera.

47172

47096

POMEN

GODI[WI POMEN

POMEN

15. 2. 2003 - 15. 2. 2012.

dragim roditeqima

Radojke Karanovi} 1950 - 2008.

Po~ivaj u miru, qubavqu te ~uvamo od zaborava.

Slavko \uri~i} 15. 2. 2011 - 15. 2. 2012. Ponosu na{ mili, pro{la je tu`na godina bez tebe. Mnogo nam nedostaje{. Neka te na{a qubav prati u ti{ini ve~nog mira, a tvoja snaga i dobrota vodi}e nas daqe kroz `ivot. @ive}e{ ve~no u na{im srcima, jer voqeni nikada ne umiru. Tvoji najmiliji: supruga Mica, sin Zoran i }erka Vesna sa porodicama. 47148

Danici Dragi~evi}

Lazaru Dragi~evi}u

1939 - 2011.

1938 - 1991. Zorica i Vera sa porodicama. 47084

Svetozar Isakov Bata Suprug Nikola, sin Sa{a, }erke Milena i Dragana sa porodicama, }erka Vera i unu~i}i Marko, Milica i Aleksandra.

Devet godina je pro{lo bez Tvoje qubavi i podr{ke. S ponosom ~uvamo najlep{e uspomene na Tebe. Tvoji: supruga Nada, sin @arko, }erka Jasmina, snaja Vera, unuke Jasmina, Marija i baba Ru`a.

47162

47071

tv program

15.i16.februar2012.

SREDA, 15. FEBRUAR

06.40 Снежна краљица, цртани филм 08.00 Вести 08.10 Биографије 09.00 Злогласни атентати: Атентат на Зију Ул Хака 09.30 Знање 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Заједно 12.35 Здраво живо 13.05 Фаца 14.00 Вести 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Ток шок 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Лаку ти ноћ, Тиборе 17.50 Разгледнице 19.00 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: У поверењу 21.00 Документ 21.30 Европа и српска револуција 1804.-1815. 22.00 Војвођански дневник 22.30 Међународни тероризам од 1945. 23.00 Серија недеље: У поверењу 23.45 Биографије 00.30 Лаку ти ноћ, Тиборе 00.55 Документ 01.25 Документарни програм 01.50 Концерт -Грување уживо у студију „М“

06.05 08.00 09.05 10.05 10.37 11.04 11.09 12.00 12.15 12.28 13.59 14.19 15.12 15.25 16.15 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.11 20.40 23.35 23.50 00.43

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Вук Караџић Траг Задња кућа Србије Вести Виа Милитарис Дневник Спорт плус Кнежевина Србија И ја имам талент Војна академија Гастрономад Свечаност поводом Дана државности Ово је Србија Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Фудбал: Лига шампиона Фудбал: Лига шампиона, Милан-Арсенал, пренос Дневник Истражитељи из Мајамија Посетиоци из Праискона

ФУДБАЛ: ЛИГА ШАМПИОНА

Милан–Арсенал (РТС 1, 20.40)

Кухињица – мађ. Кад кућа није тесна Нови таблоид НС Ансамбл „Коло“-концерт у СНП-у 09.30 ФЛУОШ, „Чистоћа је од злата јабука“ 09.55 Хајде са мном у обданиште 10.20 Цртани филм 11.05 Плесни шоу програм за децу 11.30 Кад зазвони 12.00 Центар света 12.30 Вести (мађ) 12.40 Македонско сонце 13.10 Љубавници и тајне 14.55 ТВ Баштина 15.30 Добро вече, Војводино (ром) 17.00 Разговор с поводом: Пастор Геза (мађ) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (рум) 21.30 Генерал Дала Кјеза, филм, 1.део 23.10 Фолдер култура 23.35 ТВ Баштина 00.05 ТВ Продаја

06.30 07.00 07.45 08.35

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 15.30 15.50 16.00 16.05 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Све о животињама Агропарламент Лице с насловнице Бели лук и папричица Војвођанске вести Барометар Очистимо Србију У огледалу Дискавери Војвођанске вести Аналија За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Дискавери Глас Америке Ноћни програм

06.47 07.23 07.28 08.01 08.12 08.24 08.49 09.13 09.27 10.00 10.30 11.00 11.35 11.58 12.27 12.53 13.51 14.15 14.29 14.43 15.22 15.48 17.22 18.19 18.44 19.00 19.30 21.35 22.30 00.45

06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.05 22.45 00.15 01.00 01.30

Слагалица Мифи Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Велики и мали Плава птица-специјал Математика у срцу 2 Петар Други Петровић Његош Арс практика 4 Е-ТВ ТВ мрежа Хит либрис Научни програм Мокрањац: Руковети Арт зона Трезор Математика у срцу 2 Петар Други Петровић Његош Арс практика 4 Духовна музика за глас и клавир Дело Ћирила и Методија Линк Поаро У свету Ликовна колонија РТС Беокулт Циклус Нове године: Београдска Филхармонија (Јулијанска Нова година) Поаро Фестове премијере И ја имам таленат

1001 ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Ларин Избор Пирамида Три Хил Експлозив Ексклузив

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

05.40 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 12.45 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00 23.15 23.50 00.10 01.45

^ETVRTAK, 16. FEBRUAR

Индија Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Филм: (р) Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штрумфови Вести Између две ватре Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Седам Вести Спортски преглед Филм: Вољена Еванђелина Саут Парк

05.45 Добро јутро 10.00 Гранд шоу 11.30 Градске вести 12.00 Тачно у подне 13.30 Гранд парада 15.00 Сестре 16.00 Национални дневник 16.20 Сити 16.30 Мирис пролећа 17.30 Мала невеста 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.00 Курсаџије 21.00 48 сати свадба 22.00 Брачни судија 23.30 Црна хроника 00.30 Вештичарење 01.30 Филм: Пролаз

07.55 08.05 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 12.10 12.35 12.50 13.20 13.55 14.00 14.45 16.15 17.55 18.30 19.00 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20

dnevnik

c m y

Вести Хунтик Мали меда Чарли Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Винкс Сабринин тајни живот Метеор и моћни камиони Бакуган 2 Хунтик Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Вести Добра жена Парови уживо поподне Граница Телемастер Насловна страна – квиз Парови уживо вече Једна жеља једна песма Вести Добра жена Парови – преглед дана Парови – уживо ноћ

Никола Тесла

Пла ви круг Аутор ка: Софија Љуковчан (РТВ 1, 15.30) 08.00 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 19.00 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.00 23.45 00.30 00.50

Вести Међународни тероризам Заједно Вести Миљеница Комшилук Вести Из нашег сокака Додати живот годинама Вести Документ Европа и српска револуција 1804.-1815. Вести за особе са оштећеним слухом Плави круг Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Поглед умјетника на прошлост Комшилук ТВ Дневник Серија недеље: У поверењу Сучељавање Војвођански дневник Злогласни атентати Серија недеље: У поверењу Биографије Поглед уметника на прошлост Сучељавање

07.40 Концерт године 08.35 Грување 09.25 Снежна краљица, дечији играни филм 10.40 Освета Снежне краљице, дечији играни филм 11.45 Разговор с поводом: Пастор Геза (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Украјинска панорама 13.10 Генерал Дала Кјеза, филм 1.део 14.45 ТВ Баштина 15.15 Добро вече, Војводино (рум) 16.45 ТВ Магазин (рус) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 20.00 Добро вече, Војводино (рус) 21.30 Генерал Дала Кјеза, филм 2. део 23.10 Плави круг 23.35 ТВ Баштина

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.35 00.00

Глас Америке Панонско јутро Аналија Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Бели лук и папричица Војвођанске вести Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести Биографије Глас Америке

06.05 08.00 09.04 09.40 10.03 10.34 11.06 11.12 12.00 12.15 12.30 12.36 13.18 14.53 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 22.05 23.05 23.55 00.10 00.20 01.10

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Вук Караџић Гастрономад Сасвим природно Моја лепа Србија Вести Виа Милитарис-Коридор 10 Дневник Спорт плус Евронет Истражитељи из Мајамија Краљевина Србија И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Велики изазов Да, можда, не Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Посетиоци из Праискона Ноћни биоскоп: Посрнули, филм

Откривајмо свет са Ђолетом Велики и мали Тумачење књижевног дела Мансарда Хало, хало Циле Великани Верски календар Линк Контекст У свету Траг у простору Међународна трибина композитора 12.41 Трезор 07.26 08.09 08.20 08.38 09.02 09.32 09.41 09.51 10.20 10.50 11.17 11.49

Луција Шербеџија

Не ке дру ге при че Уло ге: Наташа Нинковић, Сергеј Трифуновић, Луција Шербеџија, Гордан Кичић Ре жи ја: Ана Марија Роси, Ивона Јука, Марија Џиџева, Хана Слак (РТС 2, 21.56) 13.41 Мансарда 14.03 Хало, хало Циле 14.33 Духовна музика за глас и клавир 15.19 Великани 15.30 60 година у колу са Колом 16.31 Поаро 17.25 Хокеј-СЛО Лига: Партизан Олимпија, финале, комбиновани пренос 18.00 Кошарка - Куп Радивоја Кораћа четвртфинале: Партизан Мега Визура, комбиновани пренос 20.00 Живот и стандарди 20.30 Метрополис 21.00 Поаро 21.56 Фестивал фестивала: Неке друге приче, филм 23.52 Бунт: Е-плеј 00.20 И ја имам таленат 00.37 Трезор

06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.25 21.10 22.45 23.40 00.40 01.10

1001 ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Три Хил Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Плач виолине Кобра Три хил Експлозив Ексклузив

05.40 08.00 08.40 09.30 10.00 11.00 12.40 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 18.45 19.00 21.00 22.50 23.30 00.05 01.40

Индија Вести Долина сунца Хоћу да знам Вести Цртани филмови Филм: Седам Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штрумфови Вести Фудбал: Лига УЕФА, Студио Фудбал: Лига УЕФА: Ајакс – Манчестер Јунајтед, пренос Фудбал: Лига УЕФА: Порто – Манчестер Сити, пренос Фудбал: Лига УЕФА: Студио + Преглед Вести Филм: Центар света Саут Парк

Моли Паркер

Цен тар све та Уло ге: Питер Скасгард, Моли Паркер, Шон Еделман Ре жи ја: Вејн Вонг (Б92. 00.05)

05.45 Добро јутро 10.00 Брачни судија 11.30 Градске вести 12.00 Тачно у подне 13.30 Гранд народ пита 14.30 Тајна љубав 15.00 Сестре 16.00 Национални дневник 16.30 Мирис пролећа 17.30 Мала невеста 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.00 Курсаџије 21.00 48 сати свадба 22.00 Све за љубав 23.30 Немогућа мисија 00.30 Вештичарење

Мали меда Чарли Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Винкс Сабринин тајни живот Метеор и моћни камиони Бакуган 2 Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Вести Добра жена Парови уживо поподне Вести Једна жеља једна песма Телемастер Насловна страна – квиз Парови уживо вече Номинације 20.30 Зона Замфирова, филм 22.05 Добра жена 22.50 Парови 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.55 14.00 14.45 15.40 16.15 17.55 18.30 19.00

dnevnik

15 .i16 .februar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

SREDA, 15. FEBRUAR 15.30 15.55 16.40 17.10 18.00 18.20 18.30 19.15 19.40 20.00 20.25 20.35 21.40

Да ни е ла Тр бо вић

22.35

ОСМИ СПРАТ

Ка да нај ви ше пла ни раш, кре не на о па ко Во ди тељ: Да ни е ла Тр бо вић (ХРТ 1, 17.59) 07.00 Добро јутро, Хрватска 08.57 Луди од љубави 10.20 Путовања железницом, док. серија 11.10 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.33 Кад заволим, време стане 13.16 Др Оз, ток шоу 14.10 Реч и живот 14.40 Индекс 15.11 Понос Раткајевих 16.03 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 17.59 8. спрат, ток-шоу 18.44 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 19.54 Спорт 20.04 Мисија 20.56 Паралеле 21.27 24 22.20 Отворено 23.05 Дневник 3 23.40 Други формат 00.25 Путем европских фондова 00.40 Време је за џез

Мала ТВ Амика Серија за младе Пренос седнице Хрватског сабора 13.30 Наредник у породици, филм 14.50 Цртани филм 15.10 Деграси

23.05 23.55 00.15 00.57 01.18 02.00

Обична клиника Школски час Мала ТВ Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Гле Симпсонови Музика, музика...шансоне Ин медијас рес Фудбалска Лига првака емисија Фудбалска Лига првака: Милан - Арсенал, 1. полувреме Фудбалска Лига првака: Милан - Арсенал, 2. полувреме Фудбалска Лига првака емисија ЦСИ: Мајами Кет и Ким Веруј ми Нове авантуре старе Кристине Монк Ноћни музички програм

07.35 Кобра 11 09.40 Ексклузив таблоид 10.10 Вечера за 5 11.15 Ватрено небо 13.25 Ружа ветрова 14.20 Крв није вода 15.10 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5

СЕ РИ ЈА

17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Менталист 22.25 ЦСИ Њујорк 00.00 РТЛ Вести 00.15 Мрзим Валентиново, филм

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легенда о змају Путовање у средиште земље Бал на води Шпијун на штиклама Петоро деце и жељосаур Љубавни објекат Краљица Лангкасуке Последњи сати на Земљи Еротски филмови

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Меклаудове ћерке Вокер, тексашки ренџер Неш бриџис Убиства у мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Поморска патрола Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Поморска патрола Монк Хаваји 5-0 Филм:Хладна фузија Филм: Робин Худ: Принц лопова

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Аута по мери 2008. Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Трагом аукција Прљави новац Суперљуди Стена Лија Позадина авионских несрећа Разоткривање митова Трагом аукција

ЦСИ: Њу јорк Уло ге: Ге ри Си нис, Кар мин Ђо ви на зо, Се ла Вард, Хил Хар пер, Еди Хил, Ана Белк нап Ре жи ја: Ен До на хју (РТЛ, 22.25)

07.45 08.15 08.40 09.30

Се ла Вард

^ETVRTAK, 16. FEBRUAR 16.40 17.10 18.00 18.20 18.40 18.45 18.55 20.50 21.00 22.55

Да стин Хоф ман

Ки шни чо век Уло ге: Да стин Хоф ман, Том Круз, Ва ле ри ја Го ли но, Џе ри Мо лен Ре жи ја: Бе ри Ле вин сон (ХРТ 1, 21.25) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.00 Луди од љубави 10.25 Путовања железницом, док. серија 11.15 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.11 Спорт 12.30 Кад заволим, време стане 13.15 Др Оз, ток шоу 14.10 Тренутак спознаје 14.40 Хрватска хроника БиХ 15.02 Понос Раткајевих 15.58 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 18.00 8. спрат, ток-шоу 18.50 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.02 Све у 7!, квиз 20.55 Пола сата културе 21.25 Циклус добитника Оскара: Кишни човек, филм 23.40 Дневник 3 00.00 Спорт 00.15 Глен Милер Оркестра 01.10 Ин медијас рес 01.55 ЦСИ: Мајами

Мала ТВ Амика Серија за младе Школски час Пренос седнице Хрватског сабора 13.30 Потрага за благом: Легенда о злату Тиламока, филм 15.10 Деграси 15.55 Школски час

23.20 00.05 00.30 01.15

Мала ТВ Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Вечерас Фудбал: Европска лига, емисија Фудбал: Европска лига: Ајакс - Манчестер јунајтед, пренос 1. утакмице Фудбал: Европска лига, емисија Фудбал: Европска лига: Порто - Манчестер Сити, пренос 2. утакмице Фудбал: Европска лига, емисија ЦСИ: Мајами Увек је сунчано у Филаделфији Веруј ми Нове авантуре старе Кристине

07.35 Кобра 11 09.40 Ексклузив таблоид 10.10 Вечера за 5 11.15 Ватрено небо 13.25 Ружа ветрова 14.20 Крв није вода 15.10 Кобра 11

СЕ РИ ЈА

Ко сти Уло ге: Еми ли Де ша нел, Деј вид Бо ре а наз, Ерик Ми ле ган, Та ма ра Теј лор Ре жи ја: Бе ри Џо зеф сон (РТЛ, 21.00)

07.45 08.15 08.40 09.10 10.00

Еми ли Де ша нел

16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Кости 22.30 ЦСИ 00.05 РТЛ Вести 00.20 Менталист

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легенда о змају Завера Розвел Књига о џунгли Митраљезац Петоро деце и жељосаур Авантуре из Ривербанка Последњи сати на Земљи Вредније од Рубина Животна одлука Еротски филмови

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Меклаудове ћерке Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Поморска патрола Дијагноза. убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Поморска патрола Монк Хаваји 5-0 Филм: Парадокс Филм: Паклене улице

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? У делићу секунде Ловац на старине Дрвосече из мочваре Уклета кућа Разоткривање митова У делићу секунде

АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА МО НИ КЕ СЕ ЛЕШ

Кри ва због ру жа

ро ве ла сам по че так про ле ћа при пре ма ју ћи ска чак и на кон не ве ро ват них по е на, про пи с а се за Френч опен. Шља ка је мо ја оми ље на оде ва ња у бе ло, или са мо чи ње ни це да нај ду же по вр ши на за игру и те го ди не по чи ње љу - по сто ји. Док је у Фран цу ској ис цр пљу ју ћи рат бав из ме ђу ме не и ста ди о на Ро лан Га рос. На кон ду гих по е на пу них кли за ња по шља ци, Вимблдон што сам се рас па ко ва ла у хо те лу та та ме пи тао: је брз су дар ве ли ких ега и пре ле пих сер ви с а и во „Је си ли умор на?“ Из гле дао је за бри ну то. Био је ле ја, де ла игре ко ји ни кад ни с ам са вла да ла. Игра то мој пр ви Гренд слем и пр во пу то ва ње у ино - чи до би ја ју исти број по е на за сва ки Гренд слем, стран ство на про фи-тур нир. „Хо ћеш ма ло на по - али по сто ји нео спор но за до вољ ство ко је до но си ље?“ до да ва ње ва шег име на ме ђу пло че на зи ду Ол „Да, на рав но!” Је два сам че ка ла да иза ђем на Ин гланд клу ба. ули це Па ри за, али Вер сај и Лу вр мо ра ће ма ло да По сто је три раз ли чи те свла чи о ни це. Пр вих 16 са че ка ју. Ка ко се ис по ста ви ло – чак 16 го ди на док игра ча до би ја ју јед ну, сле де ћа 32 дру гу, а сви не бу дем мо гла да ви дим Па риз ка ко тре ба. На ша шет њ а про ве л а нас је плоч ни ци ма нај лук су зни јег де ла гра да. Би ла сам за ди вље на же на ма ко је су про ла зи ле по ред нас с ко сом сви лен ка стом по пут ша ло ва ко је су но си ле око вра та. Би ле су шик без на по ра, а ја сам на ву че на на гла мур ко ји као да су на сле ди ле при ро ђе њу. Же ле ла сам та ко да из гле дам. Ро лан Га рос је ста ди он о ко јем сам са ња ла от ка ко сам га у Ју го сла ви ји ви де ла на те ле ви зи ји. „Хо ћеш да уђе мо?“, пи тао је та та, иако је већ знао од го вор. Пе ња ли смо се све ви ше, док ни смо сти гли до по след њег ре да Прин це за Да ја на је бли ста ла и на тра ви три би на. Кад сам ода тле ви де ла ста ди он, из гле дао је за стра шу ју ће. Дво - оста ли иду у тре ћу. То је је ди ни тур нир ко ји ова стру ко ве ћи и гран ди о зни ји не го што сам ми сли - ко де ли игра че, и то од мах ус по ста вља тон фор ла. Осе ћа ла сам се сит но и мла до. Као де те ко је се мал но сти. Те шко је не при ча ти с кон ку рен ци јом, пра ви да је те ни ски играч. али не сме те би ти пре ви ше при ја тељ ски рас по ло Леп ти ри ћи у мом сто ма ку већ су кре ну ли да же ни јер не ће те мо ћи да ство ри те ин стинкт за по ства ра ју нер во зу. Та та је ски нуо на о ча ре за сун це бе ђи ва њем про тив ни ка ко ји ће вам мо жда би ти и по ка зао на те рен. по тре бан на те ре ну. Мо ја фи ло зо фи ја увек је би „Мо ни ка, по гле дај до ле. Тај те рен ни је огро ман. ла: што ма ње упо знај љу де, та ко ни ко не ће би ти Исте је ве ли чи не као и онај на ко јем играш це лог по вре ђен. Не ће те има ти нај срећ ни ји жи вот, али свог жи во та. Све ово ни шта не зна чи.” уна пре ди ће те сво ју игру. Кад сам пр ви пут ушла у Мој пр ви Гренд слем осво јен је у Па ри зу, али свла чи о ни цу на Вимблдо ну, по ми сли ла сам да суд би на ни је хте ла да то бу де те го ди не. Уме сто сам по гре шно скре ну ла. Из гле да ла је ви ше као Ба то га, не на мер но сам увре ди ла про тив ни ка. На пу - кин гем ска па ла та. Сре бр ни по слу жав ни ци и пор ту до те ре на на ко јем сам игра ла меч про тив дво - це лан ско по су ђе би ли су по сла га ни на сто лу у са стру ког осва ја ча злат не ме вр ше ном ре ду. Би ла је то да ље на Олим пи ја ди Зи не нај от ме ни ја ствар ко ју сам Га ри сон, две де вој чи це да ле ика да ви де ла. Као да сам до Те шко је не при ча ти су ми бу кет цр ве них ру жа. шла на ча јан ку у вик то ри с кон к у р ен ц и ј ом, али не сме т е Ни сам зна ла шта да ра дим с јан ској Ен гле ској. Та њи ри би ти пре ви ше при ја тељ ски цве ћем па сам део ба ци ла у су би ли пу ни ка на пе сен дви рас по ло же ни јер то оту пи пу бли ку, а део по ну ди ла Зи ча свих вр ста, као и ку ти ји ни на мре жи. Опа! Де ца су ца пре пу них ко ла чи ћа. Пре ин стинкт за по бе ђи ва ње. да н ас мно го ис ку с ни ј а. сва ког ме ча по ча сти ла бих Мо ја фи ло зо фи ја је би ла: Спорт с ке ака д е м и ј е има ј у се са мо с два јер ни сам же што ма њ е упо з нај љу д е, ча со ве ко ји их при пре ма ју ле ла да ми по зли на те ре ну. па ни ко не ће би ти по вре ђен за од нос с ме ди ји ма и пре У че твр том ко лу сам се не го што по ста ну ти неј џе ри. су сре ла са Ште фи. Пре ме ча Али тад сам би ла са мо ма ла кру ж и л е су при ч е да ће де вој чи ца ко ја је ми сли ла да је цве ће ле по и же ле - прин це за Да ја на би ти у пу бли ци. Ни сам осо ба ко ла сам да ура дим не што ле по за на ви ја че. До ста су ја се пре ви ше за лу ђу је по зна тим осо ба ма, али ме по сле кри ти ко ва ли на кон фе рен ци ји за штам пу прин це за је би ла по себ на. Зва нич ник тур ни ра по по сле ме ча. Шта сам ти ме же ле ла? Ни сам има ла ву као ме је у стра ну. Шта се де ша ва? Да ли је меч од го вор. Же ле ла сам са мо да се кон цен три шем на от ка зан због ки ше, по ко ји ма је Вимблдон на злу сле де ћи меч. Про шла сам сле де ћа два ко ла и до - гла су? Не, са мо крат ка лек ци ја ка ко се по кло ни ти шла до по лу фи на ла и пр вог ме ча по то њег ри вал - чла ну кра љев ске по ро ди це. Сун це је оба сја ва ло ства са Ште фи Граф. Она је би ла она вр ста спор - бле шта ву тра ву, а ја ни сам има ла пој ма где да по ти сте ко ја би ве ро ват но би ла у вр ху би ло ко јег гле дом тра жим прин це зу. Ура ди ла сам чу дан на спор та ко јим се ба ви. Из гу би ла сам у по лу фи на лу клон ко јим сам по кри ла што ви ше про сто ра, на да од ње 3:6, 6:3, 3:6, али ни сам би ла на ро чи то раз о - ју ћи се да сам ипак по го ди ла где је она от при ли ке. ча ра на. То ком ме ча сам је ко нач но при ме ти ла. Ње на љуп По сто ји енер ги ја на Вимблдо ну дру га чи ја не го кост, еле ган ци ја и став су је из два ја ла из хи ља да на оста лим Гренд сле мо ви ма. Мо жда због фор - љу ди у пу бли ци. Би ла је пре ле па. Од Ште фи сам мал но сти, при су ства кра љев ске по ро ди це, са вр - из гу би ла сам 6:0, 6:1. Ипак, ушла сам у по след ше но углан ца ног сре бра, по по днев ног ча ја, до - њих 16 и ви де ла нај бо ље свла чи о ни це. Мо гло је бро об у че не и озбиљ не пу бли ке ко ја рет ко пље - би ти и го ре. Књи гу Мо ни ке Се леш „АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА / ФОР ХЕН ДОМ ПРЕ КО МРЕ ЖЕ ЖИ ВО ТА” (из да вач: „А-Z Book”, То ше Јо ва но ви ћа 2/11, Бе о град 11030), мо же те за 399 ди на ра на ру чи ти преко те ле фо на 011/2199–439 и 064/159-5543 или и-меј ла: office@azbook.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

15.i16.februar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Вре ме је пра зни ка па не мо ра те ниг де жу ри ти. Опу сти те се ко ли ко год мо же те. Чак и не рад има сво јих до брих стра на. Окре ће вас по ро ди ци и се би, ду хов но сти и не ким ле пим ства ри ма, су сре ти ма.

BIK 20.4-20.5.

Хлад но ћа вам не при ја, али, ото пли ло је. Тек је не знат них ми нус де вет-де сет?! Дру жи те се са мо с они ма ко је во ли те и ко ји вам при ја ју. У су прот ном, би ће те не ср пљи ви. У љу ба ви је мо гу ће не сла га ње.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

dnevnik

c m y

Да нас је ваш не ста шни Мер кур за ко ра чио и за ро нио у во де ни знак Ри ба, где му ни је ни ма ло при јат но. У пре во ду: не ма ви ше шта да ми сли те и раз ми шља те, већ ослу шни те сво ју ин ту и ци ју. Опу ште но!

Ме сец је да нас за пло вио кроз ва тре ни знак Стрел ца па сте по ста ли оп ти ми ста. По све му су де ћи, кра ћи или да љи пут је пра ви иза зов за вас ових да на. Уоста лом, не ра ди се, зва нич но и фак тич ки.

Има те при јат ну си ту а ци ју и ат мос фе ру у љу бав ном од но су, би ло да не где иза ђе те у јав ност или се са кри је те у сво ју цар ску па ла ту. За бо ра ви те на по слов не оба ве зе. Мо гу ћи су ве ћи фи нан сиј ски тро шко ви.

Да ли вам то до ла зе го сти, са ми од се бе или сте их по зва ли, или ви иде те не ко ме у го сте? Би ло ка ко би ло, при јат но ће те се про ве сти, са мо не мој те би ти на пе ти. По тре бин су вам од мор и љу бав.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

То к ом да на мо же те упрег ну ти сан ке и по све ти ти се де ци. Не бу ди те и су ви ше об у зе ти не ким не ва жним сва ко днев ним оба ве за ма. Ни кли за ње ни је ло ша иде ја. Са мо па зи те да се не по вре ди те.

Пу туј те би ло где ових не рад них да на. По гле дај те last minute по ну де. Са мо на вас че ка ју. Или с по ро ди цом по се ти те род би ну, та мо не где бли же или да ље. При ја ће вам про ме на у би ло ко јем ви ду.

Ту и та мо мо же те и ра ди ти. Ду го роч ни пла но ви из и ску ју при пре ме и до го во ре па и њи ма мо же те по све ти ти сво је вре ме. С парт не ром гра ди те леп и ста би лан од нос, при че му сте ви стуб и осло нац.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не бу ди те и су ви ше озбиљ ни за сво је го ди не већ се дру жи те и из ла зи те у јав ност. Кул тур ни сег мент не сме те за не ма ри ти, а ни по је ди не при ја те ље. Ових да на ће те има ти ви ше вре ме на за њих.

Шта би сте пре чи ни ли? Не мо ра те ују тру ра но да се бу ди те, али не до зво ли те ни да вам дан про тек не уза луд. Из гле да да сте се мен тал но сми ри ли на лич ном ни воу, а по слов но ак ти ви ра ли. Но ве иде је.

Не ке оба ве зе и по сло ви су од ло же ни до по не дељ к а-утор к а, што вам од го ва ра. Мо же те ко нач но би ти са со бом и во ље ном осо бом. На сне гу, на пу то ва њу, у про во ду, код ку ће, би ло где, ужи вај те!

TRI^-TRA^

Пре ту че на зе чи ца V REMENSKA

PROGNOZA

Током

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica -1 Niш

Нај ста ри ји син плеј бој мо гу ла Хјуа Хефнера, Марстон Хефнер, ухап шен је на кон што је, на вод но, пре ту као сво ју де вој ку, Плеј бо је ву зе чи цу Клер Синклер. По до ла ску на ме сто зло чи на по ли цај ци су уочи ли ви дљи ве по вре де на те лу зе чи це, укљу чу ју ћи ма сни це и огре бо ти не. Мар стон је при знао да се са сво јом де вој ком упу стио у сва ђу, али твр ди да ни је фи зич ки на ср нуо на њу. С дру ге стра не, Клер је по ли цај ци ма ре кла да ју је Мар стон уда рио у сто мак, а по том јој ни је до зво лио да на пу сти има ње на ко јем жи ве. Син клер је на зва ла јед ног чла на сво је по ро ди це и ре кла им за на пад, па је за тим он по звао по ли ци ју. На кон крат ког оба ве штај ног раз го во ра Мар стон је ухап шен због по ро дич ног на си ља и од ве ден у обли жњу по ли циј ску ста ни цу гдје је за др жан у при тво ру. Не ко ли ко са ти ка сни је пу штен је уз ка у ци ју од 20 хи ља да до ла ра.

VIC DANA

Evropa

дана оТоПљење

Madrid НО ВИ САД: Ују тру јак мраз, а то ком да на ото пље ње. По под не но во на о бла че ње и кра јем да на снег. Ве тар уме рен ју жни. При ти сак ис под нор Rim ма ле са тен ден ци јом да љег опа да ња. Tемпература od -14 до +2 сте пе на. London ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру јак мраз, а то ком да на ото пље ње уз мак си мал не днев не тем пе ра ту ре око 0 сте пе ни. На се ве ру Вој во ди не на о бла Cirih че ње и снег ка сни је по под не. Ве тар ују тру слаб, а по под не уме рен до Berlin по ја чан ју жни. При ти сак ис под нор ма ле са тен ден ци јом да љег опа да ња. Тем пе ра ту ра од -18 до +2 сте пе на. Beч СР БИ ЈА: Ују тру јак мраз и по не где ма гла. То ком да на ото пље ње у Varшava ве ћи ни кра је ва уз мак си мал не днев не тем пе ра ту ре око 0 сте пе ни, а по не где и пар сте пе ни у плу су. На се ве ру Ср би је но во на о бла че ње и снег Kijev ка сни је по под не и кра јем да на. Ве тар слаб ју жни, а на се ве ру по под не Moskva и кра јем да на уме рен до по ја чан. При ти сак ис под нор ма ле са тен ден ци јом да љег опа да ња. Тем пе ра ту ра од -20 до +4 сте пе на. Oslo Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так по вре мен снег уз по ја чан се ве ро за пад ни ве тар. У пе так хлад ни је са мра зем ују тру и St. Peterburg сла би јим ве тром. Кра јем да на но во на о бла че ње са се ве ро за па да и мо Atina гућ снег. За ви кенд су во вре ме уз ју тар ње мра зе ве и по сте пен по раст тем пе ра ту ре. Pariz БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Код ме те о- ро па та се оче ку ју ре у мат ски бо ло ви и гла во бо ља. Опре зност се са ве ту је свим осе тљи вим осо ба ма због ве о ма ни ских ми ни мал них тем пе ра ту ра. Опре зно у са о бра ћа ју!

9 8 10 3 4 5 1

Гле да је дан Рус др жав ну те ле ви зи ју и на ве сти ма чу је да је у Си би ру -55 сте пе ни. На рав но, не ве ру је ве сти ма па по зо ве бра та ко ји та мо жи ви, да про ве ри. - Ре ци ми, бра те, мо лим те, ко ли ко је сте пе ни ту код вас? - Чек да по гле дам... Ту не где око -35, за што пи таш? - Па ови на ТВ ла жу, ка жу -55. - А, па то мо жда на по љу.

-9 -6 3 -10 12 8

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

78 (4)

Slankamen

346 (62)

Jaшa Tomiћ

Apatin

134 (6)

Zemun

310 (1)

Bogojevo

114 (8)

Panчevo

296 (-2)

Baч. Palanka

Smederevo

444 (-2)

Novi Sad

221 (57)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

183 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

242 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

340 (53)

NERA

Hetin

106 (6)

TISA

60 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

S. Mitrovica 163 (-36) Beograd

Kusiћ

242 (-1)

50 (0)

Reшeњe iz proшlog broja