Dnevnik 15.mart 2010. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 15. MART 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22660 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Foto: B. Lu~i}

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VLADA SPREMA PREHRAMBENE I HIGIJENSKE PAKETE ZA NAJUGRO@ENIJE

Dr`ava brani sirotiwu od gladi

str. 5

PREDSEDNICI TADI] I [OQOM RAZGOVARALI JU^E U NOVOM SADU

LIDER SPO-a PORU^IO DA EU I EVROATLANTSKE INTEGRACIJE NEMAJU ALTERNATIVU

„Mi smo tresli drvo, drugi pokupili {qive” Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} izjavio je ju~e da Evropska unija i evroatlantske integracije za Srbiju nemaju alternativu. „Onog trenutka kada Srbiju uredimo na evropski na~in, od we }emo stvoriti dr`avu koja }e dobiti svojstva magneta”, ocenio je Dra{kovi} na prijemu organizovanom povodom 20. godi{wice osnivawa SPO-a. On je podsetio i na ulogu SPO-a devedesetih u organizovawu opozicije i svih mitinga i protesta. „Mi smo tresli drvo, a kada se oglasilo zvono pobede, {qive su pokupili drugi, a za SPO nije ostalo ni{ta”, rekao je Dra{kovi}. str. 3

grada do ma|arske granice, odnosno Horgo{a, a po~etkom slede}e godine i „ipsilon krak”, koji }e s autoputem spojiti i drugi grani~ni prelaz prema Kelebiji. [ef srpske dr`ave je najavio i da }e Srbija ove godine pokrenuti radove na autoputu prema bugarskoj i makedonskoj granci, te radove na prvoj deonici autoputa prema Crnoj Gori. Predsednik Ma|arske je, pak, potvrdio da }e wegova dr`ava insistirati na tome da se u Briselu {to pre na dnevni red stavi zahtev Srbije za dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU. str. 2

NASLOVI

Politika

3 Qaji}: Nismo jogi leta~i

Ekonomija 4 Gra|ani `eqni para, bankari skepti~ni

Novi Sad 9 SBB skupqe „skrembluje” programe

Vojvodina 11 Ste~aj propao, {trajk se nastavqa

Crna 12 Petorica „zemunaca” jo{ na slobodi

Dru{tvo IZ BELE@NICE NOVOSADSKE KOMUNALNE INSPEKCIJE

Deca kupuju cigarete i gustiraju pivo na ulici

str. 7

Sunce i ki{a

Najvi{a temperatura 9 °S

13 Kod mame je, ipak, boqe nego na ulici

Reporta`e

14 Doktor na{ao karijes i „nemanima” Kanala DTD

FARMACEUTSKA INDUSTRIJA PO APOTEKAMA LEKOVERNIMA PRODAJE I MAGLU

[e}erna vodica „garantuje” stas Breda Pita Preparate egzoti~nih naziva, poput „peraja od ajkule” ili „kraqevski cvet”, pacijentima preporu~uju i lekari. Da li su ih i probali pa imaju stru~ne argumente ili samo rade na promociji neke farmaceutske ku}e?

str. 13

str. 15– 18

SPORT

POBEDA VOJVODINE, PORAZ KUQANA

OVO JE BALKAN: Milan Stankovi} s kompozicijom „Ovo je Balkan” Gorana Bregovi}a, predstavqa}e Srbiju na 55. takmi~ewu „Pesma Evrovizije” u maju u Norve{koj, odlu~ila je publika SMS glasawem u direktnom prenosu emisije „Tri pa jedan za Oslo”. Pobedni~ku kompoziciju Gorana Bregovi}a, za koju je tekst napisala Marina Tucakovi}, Stankovi} }e izvesti u prvom polufinalu „Evrosonga” 25. maja u „Telenor areni” u Baerumu. Milan Stankovi}, ina~e jedna od najpopularnijih „Zvezda Granda”, pobedio je Eminu Jahovi}, koja je izvela kompoziciju „Ti kvariigro”, te Olivera Kati}a s pesmom „Predsedni~e, halo”. Doma}in ve~eri bio je sam Bregovi} sa svojim „Orkestrom za svadbe i sahrane”, a u revijalnom delu nastupili su Haris Yinovi} i nekada{wi u~esnici „Evrosonga” Jelena Toma{evi}, Marija [erifovi}, Marko Kon i Severina Vu~kovi}. DOBAR START TENISERA SRBIJE

POLITIKA

ponedeqak15.mart2010.

VESTI @ele savet van politike Glavni odbor Sanxa~ke narodne partije odlu~io je da na izborima za Nacionalni savet Bo{waka podr`i listu Bo{wa~ke kulturne zajednice. „Smatramo da ovo nisu politi~ki izbori, ve} izbori od izuzetnog nacionalnog zna~aja i stoga }e SNP dati pun doprinos u depolitizaciji Nacionalnog saveta“, saop{tio je predsednik SNP-a Mirsad \erlek. Podsetimo, izbori za nacionalne savete bi}e odr`ani 6. juna.

Mra~no stawe Trgovina qudima, slu~ajevi politi~ki i etni~ki motivisanog nasiqa, neefikasno pravosu|e i veliki broj interno raseqenih lica predstavqaju ozbiqan problem na Kosovu, navodi se u izve{taju Stejt dipartmenta za 2009. godinu. Tako|e se ukazuje na izra`enu antipatiju prema Srbima i SPC, a u prvi plan se stavqaju i slu~ajevi korupcije.

Pri{tina „gura” nove op{tine Ministar lokalne vlasti Kosova Sadri Ferati izjavio je da je sve spremno za formirawe nove srpske op{tine Parte{, dok }e formirawe op{tine Severna Mitrovica zavisiti od napretka na terenu. "@elimo da se nova op{tina Severna Mitrovice formira na jesen", rekao je Ferati. Na pitawe koliko }e proces formirawa op{tine Severna Mitrovica ote`avati odluka Srbije da organizuje izbore u severnim op{tinama, Ferati je kazao da je "re~ o istim preprekama na koje se nailazilo tokom posledwih devet godina". "Uveren sam da Beograd ne}e mo}i da spre~i na{e planove", rekao je Ferati.

PREDSEDNICI BORIS TADI] I LASLO [OQOM RAZGOVARALI JU^E U NOVOM SADU

Saradwa Srbije i Ma|arske na izuzetnom nivou Predsednici Srbije i Ma|arske Boris Tadi} i Laslo [oqom izrazili su zadovoqstvo visokim stepenom saradwe dveju zemaqa, ocewuju}i da te izuzetne odnose potvr|uju i ~esti susreti na najvi{em dràvnom nivou. Na zajedni~koj konferenciji za novinare, odrànoj nakon ju~era{weg sastanka dvojice predsednika u Novom Sadu, oceweno je da o toj saradwi pozitivno govori i podr{ka Srbije [oqomovom prisustvu centralnoj proslavi obeleàvawa Ma|arske revolucije 1848. u Subotici. [ef srpske dràve izjavio je da je ju~e postignut i dogovor da on slede}e godine poseti srpsku zajednicu u Ma|arskoj prilikom obeleàvawa Svetog Save. – Na taj na~in jo{ jednom }emo da pokaèmo nivo saradwe i me|unacionalnih odnosa na{ih zemaqa, koji mogu posluìti i kao primer drugima – rekao je Tadi}. On je istakao da se takvim nivoom saradwe ne dovodi u pitawe integritet dveju dràva, ve} da ona podrazumeva opredeqenost Ma|arske da podrì proces evrointegracija Srbije, izraziv{i zbog toga zahvalnost ma|arskom kolegi. Tadi} je kazao da je razgovarano i o ekonomskim prilikama u dve zemqe, te izgradwi infrastrukture izme|u Beograda i Budimpe{te, najavquju}i da }e tokom 2010. Srbija dovr{iti kompletan autoput od Beograda do ma|arske granice, odnosno Horgo{a, a po~etkom slede}e godine i "ipsilon krak", koji }e s autoputem spojiti i drugi grani~ni prelaz

Laslo [oqom i Boris Tadi}

prema Kelebiji. Tadi} je najavio i da }e Srbija ove godine pokrenuti radove na autoputu prema bugarskoj i makedonskoj granci, te radove na prvoj deonici autoputa prema Crnoj Gori. Predsednik Srbije izrazio je zahvalnost ma|arskom predsedniku zbog toga {to }e zvani~na Budimpe{ta, nakon preuzimawa predsedavwa EU, pokrenuti incijativu da dunavska strategija bude evropska strategija. Govore}i o saradwi izme|u DS-a i Saveza vojvo|anskih Ma|ara, Tadi} je naglasio da je ona "tradicionalna i ve} niz godina daje izuzetne rezultate". On je naveo i da se pre nekoliko susreo s liderom SVM-a I{tvanom Pastorom, kada je zakqu~eno da "odre|eni nesporazumi izme|u partijskih organizacija na lokalu ne smeju dovoditi u pitawe saradwu na republi~kom

Foto: B. Lu~i}

nivou i ostvarivawe starte{kih interesa Srbije".

Boris Tadi} je izjavio da }e Srbija u~estvovati na predstoje}oj konferenciji o Zapadnom Balkanu u Sloveniji samo ukoliko na Brdu kod Krawa budu ispo{tovani principi sadràni u Rezoluciji 1244. On je ponovio da Srbija ne}e u~estvovati na regionalnim forumima koji podrazumevaju i prisustvo Kosova, ukoliko se oni organizuju mimo principa "koji su definisani Rezolucijom 1244". Tadi} je kazao da Srbija èli u~e{}e predstavnika kosovskih institucija na svim regionalnim formumima, te da "Srbija nema nameru da blokira saradawu, transport ili komunikaciju", ve} da "to regionalno u~e{}e mora biti organizovano tako da ne dovodi u pitawe integritet Srbije". „Ne moè nijedan regionalni forum predstavqati implicitno priznavawe nezavisnosti Kosova. Srbija ni implicitno ni eksplicitno ne}e priznati tu nezavisnost, bilo svojim odlukama, bilo u~e{}em na regionalnim formumima i susretima – poru~io je Tadi}.

DIPLOMATSKA [TETA ILI KORIST SRPSKOG ODBIJAWA DA SEDNE ZA ISTI STO S PRI[TINOM

Ni prizvuka dr`avnosti za Kosovo ne sme biti

se da to postigne. Ova vlast to ne ~ini, nego kura`i EU i neke druge me|unarodne subjekte da vr{e ovakve pritiske na nas. To niko normalan ne bi radio. Predsednik Odbora za evropske integracije Laslo Varga (SVM) napomiwe da se iz signala koji dolaze mo`e zakqu~iti da pojedine ~lance EU, pre svega, o~ekuju fleksibilniji stav Srbije prema Kosovu.

drugi na~in da se nastave evropske integracije ne postoji nego da na svakom skupu bude prona|eno re{ewe koje je prihvatqivo i za Srbiju i za sve ostale u~esnike. Naredni takav skup, koji bi trebalo da bude odr`an u Sloveniji, bi}e test da li }e, i kako, Srbija, ali i organizatori, na}i neko re{ewe. Jer, situacija je postala takva da je, izgleda, bez toga te{ko nastaviti saradwu u regionu.

Mi}unovi}: Ni{ta od izolacije Predsednik Odbora za inostrane poslove dr Dragoqub Mi}unovi} (DS) tvrdi u izjavi za “Dnevnik” da “izolacije, naravno, ne}e biti”, odnosno da “ne postoji takav problem”. – To nisu takva pitawa da se zbog wih izoluje{. Nije takva situacija. Naravno, mi imamo u okruèwu zemqe koje su priznale Kosovo i one sad imaju problem da pozivaju predstavnike Pri{tine. Ali, s druge strane, mi nismo priznali Kosovo i vodimo spor pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu. Realni status Kosova, s Rezolucijom 1244 na snazi, sada jeste “Unmik-Kosovo”. Mi samo èlimo da se po{tuje to realno stawe. Dakle, neka organizatori skupova napi{u to i nema nikavog problema. Ovde je tako|e veoma va`no pitawe i da li se stav pojedinih zemaqa da je Kosovo dràva moè uzeti kao svr{eni ~in za ne{to {to tek treba da odredi Sud, i, kasnije, UN – obja{wava Mi}unovi}. – Svakako da nije dobro ne u~estvovati na bilo kojem skupu na kojem su prisutne sve dràve ukqu~ene u neku regionalnu inicijativu, prvenstveno ako se radi o dràvama Zapadnog Balkana – ocewuje Varga za “Dnevnik”. – Smatram da

Varga podse}a na to da je za Slovence va`no da, ako je mogu}e ve} sada, izna|u re{ewe za tu vrstu problema. – U takvoj situaciji potrebna je spremnost organizatora, ali i onih izme|u kojih postoji spor. Sa-

– A to je modernizacija zemqe, izgradwa infrastrukture, pobo{qawe uslova obrazovawa, te ~lanstvo Srbije u EU. O~ekujem da }emo i narednih godina biti starte{ki partneri – rekao je Tadi}. Predsednik Ma|arske izjavio je da }e wegova dr`ava insistirati na tome da se u Briselu {to pre na dnevni red stav zahtev Srbije za dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU. On je kazao da se i tokom ove posete svojim sunarodnicima u Vojvodini uverio u to da ma|arska zajednica u velikoj meri doprinosi procesu evropskih integracija Srbije. – Primera je vredan na~in na koji Srbija neguje i {titi prava nacionalnih zajednica i {to je podr`ala moj boravak u Srbiji.

U~e{}e na skupu u Sloveniji samo u skladu s Rezolucijom 1244

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

[ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} pro{le godine otkazao je u~e{}e na Kroacija samitu u Dubrovniku, jer Hrvatska, kako je obrazloìo, nije po{tovala dogovor o formatu u~e{}a predstavnika Srbije i Kosova. To je samo jedna od mnogih sli~nih situacija u kojima su se na{li srpski predstavnici, zahtevaju}i da se Kosovu ni na koji na~in ne daje status samostalne dràve. Posledwa me|u wima uzburkala je strasti, nakon {to je u pitawe dovedena konferencija o Zapadnom Balkanu, koja bi 20. marta trebalo da se odrì na Brdu kod Krawa. Moè li Srbija zapasti u izolaciju, ukoliko se ne bude pojavqivala na me|unarodnim skupovima na koje organizatori pozivaju i pri{tinske vlasti? ^lan delegacije Srbije u parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope Milo{ Aligrudi} (DSS) smatra da “neu~estvovawe na skupovima gde se zvani~nici nelegalne dràve Kosovo predstavqaju imenom ’nezavisne dràve Kosovo’, ne moè ni{ta da nam {kodi”. – Ali prisustvovawe tim skupovima i tretirawe ratnih zlo~inaca, kao {to je Ha{im Ta~i, koji je na optu`nici na{eg tuìla{tva, i nekakvo ’uspostavqane dobrosusedskih odnosa’ s wim – e to ovoj dràvi moè da {kodi. Jer, to bi bilo priznavawe nezavisnosti na{eg dela teritorije – upozorava Aligrudi}. – Da bi Srbija bila ~lanica EU, ili bilo kojih drugih integrativnih procesa, prvo mora da postoji. Zato treba uvek da se borimo prvo za dràvu, a sve ostalo je nadgradwa, pa i ukqu~ivawe u me|unarodne organizacije. Trpeti tu|e diktate i zahteve da se ostvare dobrosusedski odnosi sa delom sopstvene teritorije – to je suludo! Ako je ova vlast dobronamerna, trebalo bi da, u razgovoru s evropskim partnerima, prona|e formulu kako da se ovakvi pritisci izbegnu, odnosno kako da se oni Srbiji vi{e ne name}u. Ozbiqna vlast pregovara, razgovara i trudi

DNEVNIK

c m y

da govorimo o prisutnosti i natpisima, ali postoji jo{ ne{to. Naime, kada se neki skup zavr{i, sledi potpisivawe dokumenata, deklaracija, pa se na sve nadovezuje i problem potpisnika: ko }e èleti da stavi svoj paraf, a ko ne. Tek to }e biti te{ko i komplikovano, pa }e biti potrebna ve}a feklsibilnost svih aktera – ukazuje Varga. Zamenik predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju Dejan Radenkovi} (SPS) smatra da “Srbija ~ini maksimalne napore da ima {to pragmati~niji nastup po pitawu re{avawa problema u ju`noj srpskoj pokrajini”. – Neshvaqivo je, me|utim da, i pored svega {to je evidentno, kada je u pitawu protektorat nad Kosovom i Metohijom, po Rezoluciji 1244, neke zemqe ~ine sve da se, u suprotnosti s me|unarodnim pravom, izbore za stvarawe neke dràve na Balknu, i to tako {to }e otcepiti deo teritorije jedne suverene zemqe – kaè Radenkovi}. On smatra da na{i predstavnici treba da u~estvuju na me|unarodnim skupovima, ali samo pod jednim uslovom: – Za nas je, po me|unarodnom pravu, jedino validna Rezolucija 1244, po kojoj je Kosovo deo na{e teritorije. Privremeni organi, ili bilo kakvi organi s prostora KiM, mogu se pojavqivati samo pod tim znakom. Treba da se po{tuje me|unarodno pravo i samo u tim okvirima Srbija moè nastupati, jer bi u suprotnom priznala da se odrekla dela svoje teritorije. Ne mogu da shvatim tolike optu`be ra~un Srbije i napore da se ona dovede za neki sto za kojim sede i Albanci koji poku{avaju da nam otmu deo teritorije. Srbija ~ini sve da se sedne za sto, ali da se razgovara o statusu. Zadovoqewe samo jedne strane ne donosi dugoro~nu stabilnost u regionu. Ako se o~ekuje da Srbija bude lider u regionu, onda mora i ta Srbija da se ispo{tuje kao suverena dràva – zakqu~uje Radenkovi}. S. Stankovi}

Podr{kom kolektivnih prava mawina, kulturne autonomije i formirawem nacionalnih saveta, Srbija moè posluìti kao primer dràvama Karpatskog basena – istakao je [oqom. On je napomenuo da je u skladu s pro{logodi{wim dogovorom dvojice predsednika, Ma|arska akdemija nauka formirala deo me|udràvne komisije istori~ara koji treba da ispitaju de{avawa tokom i nakon Drugog svetskog rata u Vojvodini. – Ma|arska akademija nauka je ve} postavila svoj deo komisije, a nadamo se da }e to uskoro u~initi i SANU – rekao je [oqom. On je kazao da je s Tadi}em postigao dogovor o uspostavqawu "direktnog kontakta" izme|u predsedni~kih kabineta da bi razmewivali informacije o realizaciji kulturne autnomije i obrazovawa mawinskih zajednica u obe zemqe. [oqom je dodao i da je dogovoreno da }e oba predsednika podràti izradu novog srpsko-ma|arskog re~nika. Predsednici Srbije i Ma|arske sastali su se, ina~e, u restoranu „Alaska barka” na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu. Razgovoru su prisustvovali i gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} i ministar u Vladi Srbije Oliver Duli}, ali ne i predstavnici SVMa, ina~e doma}ina aktulne [oqomove posete. Ma|arski predsednik je sino}, na kraju trodnevnog boravka u Srbiji, prisustvovao u Subotici proslavi povodom godi{wice Ma|arske revolucije iz 1848. godine. B. D. S.

Dodik: Podela KiM jedino re{ewe Premijer RS Milorad Dodik izjavio je da je podela Kosova i Metohije jedino realno odr`ivo re{ewe koje bi moglo biti prihvatqivo i za Srbe i za Albance. On je rekao da }e Albanci vrlo te{ko vladati severom Kosova, i ocenio da }e u tom delu „uvek biti nasiqa i nestabilnosti”. S druge strane, Srbiji, po wegovom mi{qewu, treba dati satisfakciju da bi mogla da ka`e: "Evo, priznajemo". "Znam da Crkva i mnogi qudi u Srbiji ne misle tako, ali Srbija ne sme dozvoliti da zbog Kosova bude zarobqena jo{ 50 godina", kazao je Dodik. Na pitawe da li postoji politi~ka voqa u Srbiji za ovakvo re{ewe, on je rekao da se "voqa uvek stvori, ako se ide za re{ewima". "To re{ewe jo{ niko ne pomiwe, pa se i ne zna da li postoji voqa za to. Sada vladaju emocije u duhu parole ’Ne damo Kosovo’, a nismo na Kosovu", rekao je Dodik, dodaju}i da bi, da je u poziciji albanskih rukovodilaca, „sever Kosova ponudio za trajni mir i razgrani~ewe sa Srbijom".

REKLI SU

Popov: Vojvodina se polako udaqava od Srbije Sve se ~ini da se u duhovnom i politi~kom smislu Vojvodina polako udaqava od Srbije, izjavio je predsednik Matice srpske ^edomir Popov. „Nikada nisam negirao da je logi~no i ose}awe vojvo|anske pripadnosti. I sam se ose}am sre}nim {to je Vojvodina moj zavi~aj. Ali nije prirodno da to ose}awe bude u konfliktu sa {irom nacionalnom integracijom", ka`e Popov. On smatra da ~iwenica da to {to je novi Statut naglasio posebnosti Vojvodine ne bi morala da bude tragi~na ako bi ona ostala u celini i ako bi svaki wen nacionalni deo ~uvao svoj identitet u punoj meri.

\uki}-Dejanovi}: Nema ve}ine za promenu Ustava Pitawa regionalizacije, poslani~kih mandata i broja poslanika su razlozi za promenu Ustava, ali se to ne}e desiti u bliskoj budu}nosti jer u parlamentu za to ne postoji dvotre}inska ve}ina, izjavila je predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi}. Ona je kazala da, po wenom mi{qewu, vlasnik mandata treba da bude poslanik, kao i da je regionalizacija potrebna, kako statisti~ka, tako i ekonomska. "Regioni treba da imaju punu samostalnost i da sara|uju s inostranim regionima. Pomiwe se i re{ewe dvodomnog parlamenta. Ali, o svemu tome treba da se izjasne gra|ani na referendumu", rekla je predsednica parlamenta.

Kolunyija: Ne `elimo spor s civilnim sektorom [efica poslani~kog kluba "Za evropsku Srbiju" Nada Kolunxija izjavila je da }e u narednim danima Odboru za ustavna pitawa Skup{tine Srbije biti predlo`en kandidat za poverenika za za{titu ravnopravnosti, "o kom ne}e biti spora s drugim delovima dru{tva, posebno civilnim sektorom". "Probili smo zakonski rok zbog ~iwenice da u prvom poku{aju nismo izabrali poverenika, i u jednom trenutku o tom pitawu napravila se prevelika politi~ka, ali i polarizacija institucija i civilnog sektora, {to nam svakako nije bila namera", rekla je Nada Kolunxija.

POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

ponedeqak15.mart2010.

RASIM QAJI], LIDER SOCIJALDEMOKRATSKE PARTIJE SRBIJE

Nismo ’jogi leta~i’ LIDER SPO-a PORU^IO DA EU I EVROATLANTSKE INTEGRACIJE NEMAJU ALTERNATIVU

„Mi smo tresli drvo, a {qive su pokupili drugi”

Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} izjavio je da Evropska unija i evroatlantske integracije za Srbiju nemaju alternativu. – Neka niko ne ra~una na to: moèmo pod ovim uslovom, ne moèmo pod onim uslovom. Tu cenkawa s budu}no{}u ove zemqe nema – rekao je Dra{kovi} brojnim zvanicama na prijemu organizovanom povodom 20. godi{wice osnivawa SPO-a. – Onog trenutka kada Srbiju uredimo na evropski na~in, od we }emo stvoriti dràvu koja }e dobiti svojstva magneta i ta

O EU nema dileme Predsednik Boris Tadi} ukazao je na zna~aj SPO-a, koji je, kako je rekao, „na svojim ple}ima poneo teret protesta u Srbiji”. Tadi} je rekao da je SPO imao podr{ku DS-a, ukazao na promene 2000. koje su Srbiji donele demokratiju, „koje i danas ima, ali koje nikada nije dovoqno”. On je istakao da SPO ostaje i u budu}nosti strate{ki partner demokrata na uvo|ewu Srbije u EU, „{to je strate{ki ciq zemqe o kojem nema dileme”. Srbija }e biti privla~na za sve dràve i narode, posebno za dràve regiona, a naro~ito biv{e Jugoslavije. Od wih mi sutra u EU nemamo nikoga blièg ni draèg. To mora da nam bude strate{ki ciq, jer niko ne}e zazirati od takve Srbije. Po oceni lidera SPO-a, “Srbija se u ovom trenutku jo{ batrga, ne znaju}i i dvoume}i se kud }e”.

VESTI Vlada generi{e novu krizu Funkcioner Srpske napredne stranke Nikola Selakovi} izjavio je ju~e na konferenciji za novinare da Vlada Srbije nagove{tenim promenama Ustava i najavqenim zakonom o decentralizaciji, generi{e novu krizu. Wegov strana~ki kolega Nenad Jevremovi} je, pak, ocenio da teku}i postupak legalizacije bespravno izgra|enih objekata predstavqa “puwewe buxeta sirotiwskim novcem”. Po wegovim re~ima, gra|ani nisu krivi za divqu gradwu, napomiwu}i da „uloga dr`ave u tome nikada nije ispitana”.

Mladi nemaju budu}nost Funkcioner Omladine Nove Srbije Boris Stojanovi} je ju~e ocenio da “mladi Srbije nemaju perspektivu i budu}nost”. On je novinarima rekao da je Srbija “na ivici socijalnog, politi~kog i ekonomskog haosa” i da se “zbog toga se sve ve}i broj mladih qudi prikqu~uje zahtevu za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora”. Po wegovim re~ima, pod izgovorom svetske ekonomske krize vladaju}a koalicija ne ispuwava data obe}awa. “Perspektiva na{e budu}nosti ne postoji. Wu je uni{tila aktuelna vlada, jer nemamo posao i nemamo od ~ega da pla}amo {kolarinu”, rekao je Stojanovi}.

– Sve su sna`niji pritisci da se okrene od Evrope, da ponovo stupi u nekakve neprijateqske ili poluneprijateqske odnose sa zemqama Zapada – konstatovao je Dra{kovi}, ukazuju}i na to da su “sve sna`niji oni recidivi nacionalne i duhovne politike iz posledwe decenije 20. veka”. – Srbija kasni na putu u budu}nost i zbog toga su pred nama, i to veoma brzo, neke nove bitke, ali u novim uslovima, bez `rtava i terora. On je poru~io da te bitke ne}e pro}i bez SPO-a jer, kako je rekao, analiti~ari predvi|aju uspon wegove stranke. Dra{kovi} je podsetio i na ulogu SPO-a devedesetih u organizovawu opozicije i svih mitinga i protesta. – Mi smo tresli drvo, a kada se oglasilo zvono pobede, {qive su pokupili drugi, a za SPO nije ostalo ni{ta – rekao je Dra{kovi}. Lider SPO-a je istakao da je, u skladu s tradicijom stranke, na jubilej SPO-a pozvao sve parlamentarne partije, i ukazao na to da “iznad svih stranaka postoji zajedni~ka ta~ka, krov, zajedni~ka stranka kojoj je ime – Srbija”. Pozivu SPO-a odazvali su se demokrate, s predsednikom DS-a i Srbije Borisom Tadi}em na ~elu, koji je kasnio zbog novosadskih razgovora s predsednikom Ma|arske. Tu je bio zamenik predsednika DS-a Du{an Petrovi}, kao i prvi predsednik DS-a a sada predsednik Politi~kog saveta Dragoqub Mi}unovi}. – E, moj Mi}une, zar je mogu}e da je pro{lo 20 godina, a {ta smo sve pregrmeli preko glave! – rekao je Dra{kovi} pozdravqaju}i starog saborca. D. Milivojevi}

Na nedavnim izborima u Negotinu Socijaldemokratska partija Srbije, koju predvodi ministar rada i socijalne za{tite Rasim Qaji}, neo~ekivano je osvojila 6,3 odsto glasova, obezbediv{i ne samo ulazak u op{tinski parlament nego i u~e{}e u novoj lokalnoj vlasti – Veliki motiv za nas bio je potpuno potcewiva~ki odnos svih drugih u~esnika u kampawi, koji su nas tretirali kao nekada{wu stranku ’jogi leta~a’ koja je uveseqavala javnost i bira~e. Uloga autsajdera nas je motivisala da jednom pe{a~kom kampawom od doma}instva do doma}instva, od vrata do vrata, ali bez davawa obe}awa i pri~e o visokoj politici, ostvarimo ovakav rezultat – izjavio je Rasim Qaji} za „Dnevnik”. – Ipak, rezultate izbora u Negotinu ne treba generalizovati. ^iwenica jeste da imamo trend rasta, ali je jo{ uvek prerano za davawe bilo kakvih optimisti~kih prognoza i tome nisam sklon. No, ukoliko nastavimo da radimo na ovakav na~in, mislim da

stranka, o ~emu sam nedavno ponovo razgovarao s predsednikom DS-a Borisom Tadi}em. Ali, kada su lokalni izbori u pitawu, od grada do grada, op{tine do op{tine, mo`emo da pravimo razli~ite koalicije, pri ~emu to umnogome zavisi od stava lokalnih odbora. z Nedavno je lider SNS-a Tomislav Nikoli} izjavio da nema ni{ta protiv SDPS-a kao potencijalnog partnera, naprotiv? – Ponavqam, {to se parlamentarnih izbora ti~e, oni su jo{ uvek daleko da bismo mogli govoriti o nekim konkretnim oblicima partnerstva s drugim strankama. Ali na lokalu je {irok spektar na{ih mogu}ih partnera, i predizbornih i postizbornih. U tom pogledu mi ne be`imo ni od saradwe sa SNSom. z Govorite da su parlamentarni izbori jo{ uvek daleko. Zna~i li to da o~ekujete da ova vlada izgura ceo mandat, bez obzira na ozbiqne koncepcijske razlike koje

O~ekujem da se Mladi} na|e u Hagu z Izve{taj ameri~ke administracije o stawu qudskih prava u Srbiji, objavqen krajem pro{le sedmice, veoma je pozitivan u delu koji se odnosi na saradwu Srbije s Tribunalom u Hagu. Da li je to i svojevrsna naznaka novih dobrih vesti iz pera glavnog tuìoca Serà Bramerca? – Za nas }e biti izuzetno zna~ajan wegov junski izve{taj Savetu bezbednosti jer od wega }e, po svoj prilici, zavisiti i kona~na odluka Evropske unije kada je u pitawu daqe kretawe Srbije ka EU. U svakom slu~aju, ukoliko nastavimo ovaj trend saradwe, ne samo da o~ekujem pozitivan Bramercov izve{taj nego o~ekujem i da }e jedan veliki napor, koji je uloèn, na kraju dati i rezultat: da se Ratko Mladi} i Goran Haxi} {to pre na|u u Hagu! bez ikakve sumwe moèmo odigrati zna~ajnu ulogu na politi~koj sceni Srbije. z Odmah nakon uspeha u Negotinu pojavile su se spekulacije o tome da lider G17 plus Mla|an Dinki}, koji je zapo~eo formirawe unije stranaka, ozbiqno ra~una na SDPS na nekim budu}im izborima? – Rano je govoriti o koalicijama za parlamentarne izbore. Izvesno je samo da }emo na predstoje}im izborima u Aran|elovcu i}i zajedno s G17 plus i strankom “Zajedno za [umadiju”. Me|utim, na{ strate{ki partner ostaje Demokratska

su, recimo, izbile na videlo i tokom nedavno odr`anog Biznis forumu na Kopaoniku? – O~ekujem da }emo pregurati ovu godinu. Naime, u ovom trenutku ne vidim {ta bi moglo ugroziti Vladu, a kamoli da je obori, uprkos svim te{ko}ama s kojima se ona suo~ava. S druge strane, nadam se da Vlada ubudu}e ne}e slati razli~ite vrste poruka, kao {to je do sada bio slu~aj. Prirodno bi, naime, bilo da se o svim razlikama prethodno razgovara unutar kabineta Mirka Cvetkovi}a, pre nego {to se re{ewa iznesu u javnost. Jer, u suprotnom, ostavqa se

PROF. DR JOVICA TRKUQA ZA „DNEVNIK”: SE]AWE NA ZORANA \IN\I]A

Wegove ideje se vi{e ne mogu zaustaviti

Smr}u Zorana \in|i}a, kao simbola moderne Srbije, nestala je dinamika promena koje je on nametnuo 5. oktobra 2000. Tog 12. marta 2003. ubijena je nada ve}ine gra|ana Srbije da nisu poru{eni svi mostovi koji nas povezuju s velikim civilizacijskim tekovinama slobode, jednakosti, bratstva, demokratije i vladavine prava – isti~e za „Dnevnik” profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Jovica Trkuqa. – \in|i}ev ìvotni put i tragi~na smrt potvrdili su da je u srpskoj tradiciji duboko ukoreweno nepoverewe i najgori odnos Srba prema svojim najumnijim i najsposobnijim qudima. O{trice takvog odnosa nisu bili po{te|eni najve}i srpski intelektualci. Za razliku od Francuske, Srbija je vazda osu|ivala i progonila svoje Voltere. Dakle, ubistvo Zorana \in|i}a je beo~ug u dugom lancu usuda tragi~nosti wihovog angaòvawa u Srbiji – ukazuje profesor Trkuqa. On isti~e da je Srbija \in|i}evim ubistvom izgubila velikog alternativca i osvaja~a slobode, modernizatora i Evropejca, reformatora i prosvetiteqa, prvog modernog politi~ara, politi~kog besednika, dràvnika i vaqanog ~oveka. – Zoran \in|i} je imao izo{tren senzibilitet za vreme i istoriju. Nastojao da vidi daqe i dubqe i da dela u skladu s istorij-

skim interesom srpskog naroda i svih gra|ana Srbije. Pri tome je ispoqava veliku odlu~nost i hrabrost da radi ono {to misli da je ispravno, spremnost da se konfrontira sa svima, i protivnicima i saradnicima. Osta}e, na primer, zabeleèno wegovo samosvojno razumevawe nacionalnog interesa koji nije nikakva metafizika i mistifikacija. Naprotiv, re~ je o nacionalnom interesu koji je konkretan, koji sluì svakom ~oveku i konkretnim pitawima: kako se ovde ìvi, radi, {koluje, le~i, sudi, zabavqa... – navodi profesor Trkuqa. On ukazuje na to da je \in|i} bio moderni dràvnik s vizijom da Srbiju u~ini kona~no modernom, kompatibilnom sa svim ostalim evropskim zemqama. – Naàlost, pucwi koji su ispaqeni u wegovo srce, presekli

su jedan ìvot u naponu snage i jednu politi~ku karijeru u uzletu. Ali, oni su do{li prekasno da bi zaustavili politi~ke procese koje je pokrenuo, ideje i energiju koje je oslobodio. Jer, ideja i duh Zorana \in|i}a nisu ubijeni – ostali su da svetle kao svetionik u tmini. Ostaje nam vera da se to~ak istorije za trenutak moè preokrenuti i preusmeriti, ali se ne moè zaustaviti i vratiti unazad. Ostaje nam nada da }e do}i i da ve} dolaze, neki novi klinci u ~ijoj }e mladosti Zoran \in|i} biti ne samo pristupa~an nego i dragocen i neophodan sagovornik i intelektualni kompas. A kao {to je poznato, dok ima nade i vere, bi}e i ~oveka i slobode, ili bar borbe za wih – poru~ujuje profesor Trkuqa. Q. Male{evi}

z Ipak, tog preko potrebnog jedinstva u vladaju}oj koaliciji nema kada je re~ o izgledu rezolucije o Srebrenici, a ulazimo u tre}i mesec od kako je najavqeno dono{ewe tog dokumenta? – U vladaju}oj koaliciji postoji voqa da se ta rezolucija donese ve} zbog same ~iwenice da je re~ o dokumentu koji je najavio sam predsednik Tadi}. Ono {to znam je da je tekst rezolucije mawe-vi{e zavr{en, da }e on biti ponu|en koalicionim partnerima, odnosno da slede konsultacije unutar vladaju}e koalicije, mada mislim utisak disonantnih tonova koji da bi bilo dobro da se te kondolaze iz Vlade, i to po veoma sultacije pro{ire i na opoziosetqivim ekonomskim i sociciju da bi tekst dobio {to {iru jalnim temama. podr{ku u parlamentu. Jer, rez Nije, naàlost, problem zolucija ne treba da bude predsamo u disonantnim tonovimet me|ustrana~kog prepucavama ve} i u potezima koji se wa s obzirom na to da se radi o vuku, a koji deluju kao da temi od op{teg dràvnog intepredstavqaju odraz stava saresa. z Po svemu, kqu~no je pitamo jednog ministarstva, odnosno jednog partnera u vlawe da li }e u tekstu stajati sti, a ne cele formulacija da Vlade? je u Srebrenici – Potezi koji po~iwen genoTekst rezolucije se vuku bez ikacid? o Srebrenici je kve sumwe moraju – Ja ne mogu da mawe-vi{e zavr{en govorim o tekstu biti posledica zajedni~kog delorezolucije jer za i sad slede vawa cele Vlade. konsultacije unutar to nisam ovlaSva ta razli~ita {}en. Ali, ono vladaju}e koalicije {to mogu da kami{qewa treba da ostanu u krugu èm je da je taj dokabineta, a pred kument u Srbiji Srbiju treba iza}i s potpuno postao predmet politizacije, usagla{enim stavom, odnosno {to je veoma lo{e jer moè merama. To je, uostalom, i demougroziti jednu dobru i plemenikratski princip odlu~ivawa, tu nameru, koja je pokazana sane samo u Vladi ve} i u svim drumom inicijativom da se rezolugim institucijama: mawinsko cija donese u Narodnoj skup{timi{qewe treba da se po{tuje, ni. Ina~e, po meni, ne treba rasali svi zajedno moramo da spropravqati o ve} presu|enoj stvavodimo odluke koje donese ve}iri: Me|unarodni sud pravde je na. No, treba re}i i to da je do dao vrlo jasnu kvalifikaciju sada Vlada postizala saglasnost tog zlo~ina, i svaka daqa raso svim va`nim pitawima, tako prava o tome je besmislena i da bi istu vrstu saglasnosti potpuno deplasirana i samo motrebalo da postigne i kada su u è predstavqati poku{aj relapitawu naredni koraci koji }e tivizacije dono{ewa same rezose preduzimati u ciqu izlaska lucije. iz krize. M. Staji}

NOVOPE^ENI LIGA[I U ZREWANINU ODREKLI SE ODBORNI^KIH MANDATA

G17 plus na starim pozicijama

Sastav lokalnog parlamenta u Zrewaninu osta}e, u ’formacijskom smislu’, nepromewen i u narednom periodu, uprkos tome {to su odbornici G17 plus Sr|an \or|evi} i Jelena Kova~i} napustili ovu stranku i priklonili se LSV-u. Mada su u prvi mah oni, ali i wihove sada{we partijske kolege, govorili da se ne}e odre}i mandata u Skup{tini grada, to su ipak u~inili. Mandatna komisija zrewaninskog parlamenta, ~iji je predsednik upravo \or|evi}, donela je odluku o oduzimawu odborni~kih mandata doju~era{wim kadrovima G17 plus, ~ime su prakti~no samo aktivirane wihove ranije date blanko ostavke. Po zakonskoj regulativi, wih dvoje }e ostati u odborni~kom sastavu do prvog narednog skup{tinskog zasedawa, kada }e biti verifikovani mandati dva nova odbornika s liste G17 plus. Predsednik Pokrajinskog odbora G17 plus i zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri} potvrdio je „Dnevniku“ da }e ulogu odbornika preuzeti jo{ uvek aktuelni direktor JKP „Pijace i parkinzi“ \or|e Radu i radnica Gradske uprave Erka Viqa~ik, koji su jo{ jedino i bili na strana~koj listi u vreme lokalnih izbora. Kauri} je precizirao da }e mesto direktora u „Pijacama i parkinzima“, i posle odlaska Radua, pripadati we-

govoj stranci, dok }e radno mesto Viqa~ikove „mirovati“ dok ona bude u skup{tinskoj klupi. Tako }e G17 plus i daqe imati pet mandata i svoju odborni~ku grupu, formiranu posle distancirawa od koalicije „Za evropski Zrewanin“, predvo|ene Demokratskom strankom. I tre}i funkcioner G17 plus koji je odlu~io da se pridruì liga{ima – Goran \or|evi}, izgleda da }e ostati bez funkcije koju je do sada obavqao. Naime, ovaj ~lan Gradskog ve}a zaduèn za mlade uskoro bi mogao biti smewen. Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton je kazao da je 29, od ukupno 67 odbornika, ve} potpisalo zahtev za \or|evi}evu smenu, a gradski parlament }e o tome odlu~ivati na narednoj sednici, koja je planirana za 1. april. Ina~e, posle politi~kih turbulencija u vladaju}oj koaliciji, izazvanih pomenutim politi~kim transferima, a kasnije i optu`bama SDPS – Pokreta „Ravnopravnost” na ra~un LSV-a, strasti su se posledwih dana smirile. Umesto toga, sve je glasnija opozicija koja gotovo svakodnevno kritikuje aktuelnu gradsku vlast i zahteva raspisivawe vanrednih lokalnih izbora, uz obrazloèwe da sada{wi sastav uprave Zrewanina ne odraàva izbornu voqu gra|ana. @. Balaban

EKONOMIJA

ponedeqak15.mart2010.

I dràva pravi razvojnu banku? Predsednik Izvr{nog odbora Srpske banke iz Beograda Ivan Mari~i} izjavio je da o~ekuje da uskoro Vlada Srbije odlu~i da li }e ta banka ubudu}e poslovati kao dràvna razvojna banka. Mari~i} je agenciji Beta rekao je u toku izrada elaborata o opravdanosti pretvarawa Srpske banke u razvojnu banku. „Vlada ozbiqno sagledava stawe javnih finansija, srpske ekonomije I privrede u celini. Jedna od opcija u tim analizama je i formirawe dràvne razvojne banke, a da li }e se to desiti i kada zavisi od niza okolnosti koje se sada razmatraju“, naveo je. Formirawe dràvne razvojne banke, prema re~ima Mari~i}a, zahtevalo bi dono{ewe novih zakonskih propisa i reorganizaciju dràvnih finasija i bankarskog sistema. „Ako analize pokaù da je dobar koncept pretvarawa Srpske banke u dràvnu razvojnu banku, kakvu imaju i razvijene zemqe, ta banka bi imala ulogu pospe{ivawa privrednih aktivnosti

u Srbiji“, rekao je Mari~cih. Ve}inski vlasnik Srpske banke je dr`ava Srbije, sa udelom od 96,5 odsto. Ta banka ima 398 zaposlenih i devet filijala, a pro{le godine je pozitivno poslovala. Srpska banka je nastala iz nekada{weg Vojnog servisa Narodne banke Jugoslavije, koja je do 1997. godine bila zatvorenog tipa i radila samo bankarske poslove za potrebe Vojske. Posle dono{ewa Zakona o bankama, formirana je poslovna banka pod nazivom JU garant banka, kako se zvala do 2003. godine, kada je promenila ime u Srpsku banku. Raniji plan Vlade Srbije, u dogovoru sa Me|unarodnim monetarnim fondom, bio je da tu banku pripoji Po{tanskoj {tedionici, zajedno sa Kredi bankom iz Kragujevca i Privrednom bankom iz Pan~eva. Krajem januara ove godine Vlada je odlu~ila da Po{tanskoj {tedionici bude pripojena samo Privredna banka.

NBS: Grci su sigurni Banke u Srbiji, ~iji su vlasnici gr~ke banke, nemaju probleme u poslovawu i {tedwa u tim poslovnim bankama je sigurna, re~eno je agenciji Beta u Narodnoj banci Srbije (NBS). Kako je navela NBS, Vojvo|anska banka, Pireus, Alfa banka i Evrobanka EFG, ~ije su mati~ne banke u Gr~koj, u ukupnoj bilansnoj sumi bankarskog sektora Srbije u~estvuju sa 16,3 odsto, zbog ~ega, kako se isti~e, centralna banka pa`qivo prati sva de{avawa vezana za tu grupu banaka. Agencija za utvr|ivawe kreditnog boniteta Fi~ rejtings smawila je krajem februara rejtinge bankama Pireus, Alfa, Evrobank EFG i Nacionalnoj banci Gr~ke, koja je vlasnik Vojvo|anske banke jer o~ekuje daqe pogor{awe stawa ekonomije Gr~ke. Rejtinzi su spu{teni po jedan stepen, na tri Be (BBB), {to je rejting na dva stepena iznad visokorizi~nog. Narodna banka Srbije je istakla da su banke u Srbiji, ukqu~uju}i I one u vlasni{tvu banaka iz Gr~ke, visoko solventne i likvidne i da ne postoje problemi u wihovom poslovawu koji bi mogli da dovedu ugro`avawa interesa

klijenata. Takozvane gr~ke banke u Srbiji, navela je NBS, prema srpskim zakonima su doma}e banke ~iji su akcionari mati~ne banke iz Gr~ke i imaju status doma}ih kompanija. Novac koji je uloèn u kapital tih banaka ne moè se povu}i i on ostaje u Srbiji kao trajna garancija solventnosti ovda{wim deponentima, kreditorima i drugim poveriocima, istakla je NBS. Narodna banka je istakla i da se mogu}nost povla~ewa sredstva iz Srbije odnosi na otplatu kredita koje su ranije uzele strane kompanije i mati~ne banke, ali da je banka du`na da obezbedi da te otplate ne ugroàvaju stabilnost poslovawa na srpskom trì{tu. Kreditna aktivnost ~etiri gr~ke banke u Srbiji, navela je NBS, pove}ala se tokom 2009. vi{e od 10 odsto i te banke imaju zna~ajne likvidne rezerve, tako da potoji zna~ajan potencijal koji omogu}ava daqi kreditni rast. Narodna banka Srbije je ocenila da se usporeniji rast kredita „gr~kih banaka“ u 2010. godini o~ekuje zbog stawa na srpskom trì{tu i nije prete`no povezan sa finansijskom krizom u Gr~koj.

NEMA VI[E BLAGOSTAWA NA POZAJMQENIM PARAMA

Samo izvoz Srbiju spasava! Ovogodi{wi ekonomski susreti na Kopaoniku osta}e upam}eni ne samo po neslagawu dvojice kqu~nih qudi u ekonomskim resorima Vlade Srbije, vicepremijera Mla|ana Dinki}a i Bo`idara \eli}a, ~ime se pokazalo da u vrhovima izvr{ne vlasti jo{ uvek nema jasnog koncepta za nastavak reformi, ve} jo{ vi{e po iskrenoj i opomiwuju}oj poruci {efa kancelarije Svetske banke u Beogradu Sajmona Greja da na{a zemqa ne sme vi{e svoj razvoj da oslawa na tu|u akumulaciju. O~igledno je, ina~e prili~no diskretni predstavnik jedne od najva`nijih svetskih finansijskih institucija izabrao da, dok Srbija bira svoj budu}i razvojni pravac, saop{ti neugodnu istinu i da na taj na~in bar malo pomeri ugao razmi{qawa kreatora dr`avne ekonomske politike. Razli~iti pogledi na budu}i razvoj, koji su se ispoqili na Kopaoniku, sasvim su razumqivi. Svi su svesni toga da je zaokret neminovan, ali se izme|u neophodnosti i mogu}nosti uvek pojavi neizbe`ni faktor socijalne cene. O woj se u politici uvek mora voditi ra~una, jer je uvek boqe da bira~i glasaju glavama, a ne stomacima. To je, uslovno re~eno, pozadina nesporazuma izme|u glavnih aktera ekonomske politike. Porukom Sajmona Greja ta dilema je ogoqena do kraja. Ako se Srbija opredeli za novo odlagawe re-

Bez proizvodwe nema dobre ekonomije

formi, ako jo{ jednom ustukne pred mogu}im socijalnim posledicama i ako odustane od izgradwe vlastitog ekonomskog izvoznog oslonca, suo~i}e }e se s fi-

ma~koj i EU raste interesovawe za prehrambene proizvode koji imaju zdravu biolo{ku osnovu i koji su gajeni u prirodnim uslovima. „Ako u Srbiji ima te vrste proizvoda za koje postoji garancija i za koje moè da se dokaè da su nastali u zdravim uslovima, to }e doprineti pove}awu wihovog izvoza na trì{te Nema~ke, posebno kada su u pitawu poqoprivredni proizvodi i meso“ rekao je Re{ke.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

97,8871

Australija

dolar

65,4675

Kanada

dolar

Danska

kruna

Norve{ka

kruna

[vedska

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 99,8848

102,182

97,5874

66,8036

68,3401

65,2671

69,7897

71,214

72,8519

69,5761

13,1501

13,4185

13,7271

13,1099

12,1936

12,4424

12,7286

12,1562

kruna

10,0487

10,2538

10,4896

10,018

[vajcarska

franak

66,8948

68,26

69,83

66,69

V. Britanija

funta

107,592

109,788

112,313

107,263

SAD

dolar

71,487

72,9459

74,6237

71,2681

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 3. 2010. godine

tro{we u Srbiji jer dolazi vreme kad }emo morati vi{e {tedeti, vi{e izvoziti i dobrim poslovnim ambijentom stvarati uslove za ve}i priliv

Jednostavno, Srbija je sve ove godine samo uvozila i uvozila, te tro{ila i tro{ila... nansijskim bezizlazom. Re~ju, ne}e biti stranog novca kojim bi se pokrilo na{e oklevawe. Ovaj ekonomski stru~wak krajwe je jasan. On ka`e da je pro{lo vreme kada se pozajmicama podr`avao rast javne po-

„grinfild“ investicija. Ako to ne uradimo, ako ne stvorimo uslove za dodatna ulagawa i ako ne reformi{emo javni sektor, posebno u oblasti obrazovawa, ne}emo biti konkurentni, i tu je onda kraj.

Urednik Internet-stranice ekonomija.org dr Miroslav Zdravkovi} smatra da su zapaàwa Sajmona Greja argumentovana i pou~na. Malo je qudi, obja{wava ovaj ekonomista, koji toliko dobro poznaju srpsku ekonomiju kao dugogodi{wi predstavnik Svetske banke u Beogradu. U pozadini wegove izjave, kaè dr Zdravkovi}, stoje jaki ekonomski argumenti. Srbija je po ekonomskoj snazi negde na 85. mestu svetske lestvice. Istovremeno se, po visini platnog deficita, kre}emo negde oko 20. stepenice. Nesrazmera je ogromna, Srbija, jednostavno, {tr~i! Problem ne bi postojao da je taj deficit pametno i svrsishodno iskori{}en. Me|utim, ako se pogledaju podaci za posledwih deset godina, lako se moè primetiti da je u Srbiju od 2001. do 2009. godine do{lo 82,5 milijarde dolara. Najve}i deo tog novca, ~ak 51,8 milijarda, zavr{io je u deficitu roba i usluga. Jednostavno, Srbija je uvozila i uvozila, tro{ila i tro{ila... Sad nam je Sajmon Grej rekao ono {to mi svi znamo – da tako ne moè u nedogled i da Srbija mora da izgradi konkurentnu ekonomiju, da mora da proizvodi i izvozi i da na tome gradi svoju budu}nost. Ako to ne èli, moè da se oku{a i u druga~ijem modelu, ali vi{e ne}e biti svetskog kapitala koji }e podràti wene eksperimente. V. Harak

HO]E LI BITI DINARSKIH KREDITA S JEDNOCIFRENOM KAMATOM?

Gra|ani `eqni para, bankari skepti~ni Zaposleni gra|ani Srbije uskoro bi mogli napuniti xepove s 300.000 dinara i krenuti u pazar. Posle kopaoni~kog foruma, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} najavio je,

lo ka`e da kredit mora biti bar za promil ve}i od cene ko{tawa izvora novca. Pa kako onda posti}i „osmicu“ na godi{wem nivou? – Treba prvo videti sve detaqe programa kada se pojavi – ka`e

krediti glavnog du`nika, kod Kreditnog biroa, vode kao polovina wihovog zaduìvawa i znatno im umawuju kreditnu sposobnost. Bilo bi dobro da se to smawi kod zajmova kod kojih glavni klijent u duèm periodu redovno ispuwava svoje obaveze. Tako bi se stvorila i mogu}nost da vi{e klijenata uzme te zajmove. Ovi krediti su najavqeni kao pomo} sredwem i siroma{nijem sloju stanovni{tva. Oni su u prethodnom periodu bili prinu|eni na to da se najvi{e zaduùju. Podaci Kreditnog biroa UBS-a sa samog kraja pro{le godine go-

da ho}e da joj pomognu. Ovih dana oni opet obilaze banke i traè priliku da stare kredite refinansiraju. Rok se tako produì, a klijent obi~no dobije i jo{ novca, {to svakako dobro do|e. – Kod nas su krediti za refinansirawe veoma popularni pa }e sigurno i za ove biti interesovawa – kaè direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu Slobodan Raci}. – O detaqima }u mo}i da kaè vi{e kada svi parametri budu poznati. Za sada se zna samo {to je ministar Dinki} predstavio: maksimalan iznos 300.000 dinara, kamata

Gurawe inflacije

[ansa u Nema~koj Za Srbiju i srpske proizvode postoji ve}i potencijal na nema~kom tr`i{tu od onog koji je do sada prikazan na Minhenskom sajmu, ocenio je u intervjuu Tanjugu direktor Minhenskog sajma za jugoisto~nu Evropu Stefan Re{ke, isti~u}i da bi najvi{e mogao da se pove}a izvoz mesa i poqoprivrednih proizvoda. On je ukazao da su poqoprivredni proizvodi va`an deo srpskog izvoza u Bavarsku i Nema~ku i dodao da u Ne-

DNEVNIK

naime, gotovinske dinarske zajmove uz kamatu od svega osam procenata. Osim toga, prve godine otplate vra}ala bi se samo kamata, a naredne dve i glavnica. Zvu~i gotovo nestvarno, ali to nije jedina olak{ica. Za ove zajmove bi}e pove}an i limit zaduìvawa i umesto 30 odsto plate, bi}e polovina. Sada je to jedino dozvoqeno kod stambenih zajmova. Prve reakcije klijenata su dobre, a bankari su prili~no skepti~ni. Ve}ina kaè: ako se ostvari, i oni bi se zaduìli pod tim uslovima. Staro bankarsko pravi-

Zoran Trpovski iz Nove qubqanske banke. – Mi ve} poduè imamo u ponudi dinarske kredite, i to s promenqivom stopom, koja se mewa u zavisnosti od referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, koja je sada 9,5 posto. Izvori dinarskih kredita dolaze od {tedwe, a za novac oro~en na godinu dana za banku je to trenutno 14 posto. Na to se onda dodaju jo{ rizici i zarada banke. Dobra je ideja da se dug pove}a na pola plate, a bilo bi dobro da se preispitaju i ublaè pravila koja se odnose na ìrante. Wima se sada

Ke{ kredite na{i qudi uglavnom su koristili za potro{wu, kupovala se tehni~ka roba, name{taj, pla}ala letovawa i {kolarine. Ovo tro{karewe nije doprinelo pove}awu privrednog rasta, ni izvoznoj sposobnosti doma}e privrede, ali puwewu buxeta kroz pla}awe poreza svakako jeste. Svoj doprinos ke{ kredit dao je i rastu inflatorne stope, koju smo prethodnih godina s mukom zadràvali u zacrtanim okvirima, i to ne uvek. Kretawe cena je u nadle`nosti Narodne banke, ba{ kao i referentna stopa dinara i nivo zaduènosti zarada bez dodatnog rezervisawa. Kada je na samom po~etku ove godine guverner Radovan Jela{i} upitan da li o~ekuje smawewe kamata na dinarske i zajmove indeksirane u evrima, odgovorio je da je ve}i optimista za dinare jer na referentnu stopu moè da uti~e. vore da za kredite svaki stanovnik u Srbiji duguje 565 evra, a dodamo li tome obaveze po osnovu kartica i minusa, brojka se pewe na 650 evra. Najvi{e duguje ba{ ta kategorija za koju ministri kaù

osam posto godi{we, otplata 36 meseci, prve godine grejs-period za kamatu od 2.000 dinara, druga i tre}a godina mese~na rata 13.00014.000. D. Vujo{evi}

Da li moèmo bez evra? Evro je u Srbiji duboko ukorewena i u finansijski i u realni sekor, {to moè biti pretwa ekonomskoj stabilnosti Srbije. I privrednici i ekonomisti se slaù da bi deevrizacija i{la jako te{ko, preneo je B92. Visoka izloènost deviznom riziku, zbog velike zavisnosti Srbije od evra, predstavqa pretwu budu}oj ekonomskoj stabilnosti zbog ~ega je neophodno da vlada, Narodna banka Srbije i poslovne banke

zajedni~ki rade na procesu deevroizacije, izjavila je nedavno ministarka finansija Diana Dragutinovi}. Potpuno je vidqivo, u Srbiji danas postoji dvovalutni sistem. Evro je, u velikom delu, preuzeo ulogu nacionale valute jer sluì kao sredstvo pla}awa, nov~na je mera vrednosti i dominantno vi{e je zastupqen u {tedwi. Tu ~iwenicu sada priznaju i zvani~nici dràve predlaù}i da se

hitno pristupi ozbiqnoj kampawi promovisawa dinara. Plan vlade je da podstaknu dinarsku {tedwu. “ Tako {to }e dr`ava intervenisati i dati subvenciju, na taj na~in. I kroz regulativu centralne banke i ministarstva finansija podstaknuti kroz te subvencije, ali i kroz poreski tretman takvih kredita, postepeno sve vi{e usmerava u sektor dinara”, ka`e podpredsednik Vlade

Boìdar \eli}. Ipak deevroizacija bi mogla da ide jako te{ko. “Mislim da to u ovom trenutku to nije mogu}e, i ako je poèqno da se to desi. Jer nije to sada stvar moje ili va{e odluke, to je stvar percepcije gra|ana, onih koji su se opekli, da li se wima isplati da naplate neku robu u doma}oj valuti”, kaè dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Neboj{a Savi}.

EKONOMIJA

ponedeqak15.mart2010.

SVE VI[E GRA\ANA ZARA\UJE NA CRNO

VESTI

DNEVNIK

Protiv izbornih obe}awa Uvo|ewe fiskalnih pravila u Srbiji umawilo bi verovatno}u fiskalne ekspanzije uo~i izbora, ali i realizaciju ekspanzivne fiskalne politike posle izbora, kao rezultat ispuwewa predizbornih obe}awa, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsi} u novom broju „Kvartalnog monitora“. On je ocenio da bi fiskalna pravila doprinela u~vr{}ewu makroekonomske stabilnosti i pove}awu kredibilnosti privrede Srbije. Neposredna korist bi, prema wegovom mi{qewu, mogla da bude poboq{awe kreditnog rejtinga na{e zemqe i smawewe kamatnih stopa za subjekte iz Srbije na me|unarodnom finansijskom tr`i{tu. U dugom roku fiskalna pravila bi predstavqala zna~ajnu branu da se posledice eventualne neodgovorne politike sada{wih generacija prebace na budu}e generacije, naveo je Arsi}. „Naravno, uvo|ewe fiskalnih pravila ne predstavqa apsolutnu garanciju za wihovu doslednu primenu, ali bi wihovo kr{ewe trebalo da negativno uti~e na politi~ki rejting eventualnih prekr{ioca“, ocenio je on. Potreba za fiskalnim pravilima je u zemqama u razvoju, ukqu~uju}i i zemqe u tranziciji, ve}a nego u razvijenim zemqama koje imaju stabilne institucije, ukazao je Arsi} isti~u}i da je u Srbiji potreba za fiskalnim pravilima dodatno pove}ana, zbog toga {to se u woj, uglavnom, formiraju vlade sa velikim brojem koalicionih partnera.

Kako do lizinga? Posetioce sajma „BG Kar {ou“ zanimalo je da dobiju od prodavaca automobila odgovore na mnoga pitawa, od uslova kupovine vozila na lizing, pa do detaqa kreditnih aran`mana, a najvi{e interesovawa bilo je za kupovinu vozila koja ko{taju do 15.000 evra, saop{tila je kompanija „SLizing“. Prema podacima ankete koju su sproveli zaposleni u kompaniji „S-Lizing“, posetioci su èleli da znaju kakva je razlika izme|u operativnog i finansijskog lizinga, zatim vreme pla}awa poreza na dodatu vrednost (PDV), za{to je kasko osigurawe obavezno i koliko je maksimalno optere}ewe plate dozvoqeno. I daqe, me|utim, postoji nivo nerazumevawa kada je re~ o osobenostima osnovnih lizing usluga, pokazalo je ovo istraìvawe. Operativni lizing, kako je predo~eno, predstavqa zakup vozila, tretira se kao tro{ak i ne ulazi u bilanse firme, ne evidentira se u Kreditnom birou, a pripadaju}i PDV se pla}a uz mese~nu zakupninu. Kod finansijskog lizinga, me|utim, ukupni PDV se pla}a na po~etku, zaduèwe se evidentira u Kreditnom birou i ulazi u bilanse firme.

Birokratija zabranila legalan rad Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) objavila je studiju koja pokazuje da je broj radnika na crno u Srbiji izme|u 2002. i 2007. godine zna~ajno pove}an. Ekonomista Aleksandar Stevanovi} iz beogradskog Centra za slobodno trì{te ocewuje da takvi podaci uop{te ne predstavqaju iznena|ewe. – Ako imate op{ti rast nezaposlenosti, jasno je da }e qudi i}i da rade na crno. Ne èle svi ba{ da budu gladni – kaè Stevanovi}. Autori studije EBRD-a, vode}i ekonomista te banke Piter Sanfej i predava~ na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Goran Krsti}, saop{tili su da je nivo rada na crno u pomenutom periodu znatno pove}an, uprkos jakom ekonomskom rastu i uvo|ewu niza trì{no orijentisanih reformi. Oni su u studiji „Nejednakost zarada i siva ekonomija: Svedo~ewa iz Srbije“ ukazali i na to da zaposleni na crno u na{oj zemqi zara|uju znatno mawe od onih koji rade u zvani~nom sektoru. Re~ je, kaù, o iznena|uju}im rezultatima, po{to je u drugim tranzicionim ekonomijama trend bio obrnut.

Stvarna nezaposlenost nije ve}a od pet ili {est odsto. U suprotnom, svakodnevno bismo na ulicama gledali masu izgladnelih qudi Autori studije su zakqu~ili da ekspanzija privatnog sektora nije uspela da apsorbuje radna mesta koja su izgubqena tokom procesa restrukturisawa i privatizacije i da je jedan od mogu}ih razloga za ove neo~ekivane rezultate – regresivan karakter poreskog sistema u oblasti zapo{qavawa, koji je uveden 2001. i koji je bio na snazi do ja-

VLADA SPREMA PREHRAMBENE I HIGIJENSKE PAKETE ZA NAJUGRO@ENIJE

Dràva brani sirotiwu od gladi I dok se politi~ka i ekonomska elita Srbije zadovoqna vratila s trodnevne sesije na Kopaoniku iako je zajedni~ki zakqu~ak o boqim danima izostao, ve}ina gra|ana je o~ajna jer se iz dana u dan sve teè ìvi. Po podacima koje je ovih dana izneo lider Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi}, proteklu godinu oko 130.000 radnika ostalo je bez posla. Trenutno oko 800.000 qudi u Srbiji traì posao, oko 700.000 gra|ana je ispod granice siroma{tva dok je barem jo{ milion na samoj ivici ambisa.

Kriza jo{ nije pro{la i jasno je da gra|ane Srbije ~eka jo{ jedna te{ka, mo`da i najteà, godina. Da je to tako potvr|uje i ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji}, koji za na{ list obja{wava da je mnogo egzistencijalno ugroènih, ali i poru~uje da Vlada Srbije priprema pakte novih socijalnih mera jer, kaè, u Srbiji niko ne sme da bude gladan. Naime, ovih dana ubrzano se radi na pripremi novog paketa socijalne pomo}i najugroènijima. Ministar Qaji} poja{wava da }e se socijalna pomo} obezbediti pre svega od novca koji

moraju ispuniti za odre|enu kategoriju i tako mogu da se pripreme. Kako je naveo Petkovi}, turisti~ki inspektori }e proveravati hotele i kontrole }e sada biti ~e{}e, a zvezdice }e se dobijati na tri godine, umesto na pet godina, kako je sada predvi|eno. On je kazao da }e veliki zna~aj sada imati usluge koje hotel nudi. To zna~i da }e se, na primer bodovati da li hoteli imaju rum servis, internet, bazen i sli~no. Prema wegovim re~ima, radi}e se na edukaciji i treningu zaposlenih, kako bi unapredili svoja znawa. Petkovi} je rekao da u sve-

tu ne postoji ujedna~en standard kategorizacije hotela i da se razlikuju po zemqama, a u nekim dràvama, kao {to je Italija, kategorizacija se razlikuje i po provincijama. On je kazao da je Srbija svoj pravilnik radila po ugledu na udruèwe Hotel stars union, koje je deo Evropskog udruèwa hotela irestorana. „Hotel stars union ~ini sedam dràva - Nema~ka, Austrija, {vedska, Svajcarska, Ma|arska, ~e{ka i Holandija i te zemqe su usaglasile svoje standarde kategorizacije hotela“, rekao je Petkovi}.

Rok za porez Zakonski rok za podno{ewe prijave za godi{wi porez na dohodak gra|ana za 2009. godinu je danas, saop{tila je Poreska uprava. Poresku prijavu za utvr|ivawe godi{weg poreza na dohodak za prethodnu godinu du`ni su da podnesu gra|ani, koji su ostvarili dohodak ve}i od 1.589.292 dinara. Poreske prijave moraju da podnesu i stranci sa prebivali{tem u Srbiji i gra|ani Srbije koji u inostranstvu rade za doma}e kompanije, koji su u pro{loj godini ostvarili dohodak ve}i od 2.648.820 dinara. Zakonom je predvi|eno da svi gra|ani koji ne podnesu poresku prijavu, ili je ne podnesu u roku, ne podnesu prijavu nadle`nom poreskom organu, ili ne navedu ta~ne podatke od kojih zavisi visina poreza, budu ka`weni nov~anom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

SMS pla}a ra~une Telekom Srbije najavio je da }e od aprila omogu}iti pla}awe ra~una za fiksnu i mobilnu telefoniju SMS porukom ili preko interneta bez provizije. Ta usluga mo}i }e da se koristi nakon registracije u nekoj od banaka sa kojima Telekom Srbije ima saradwu. Spisak banaka mo`e se na}i na internet stranici www.mts.telekom.rs. Telekom Srbije namerava i da uskoro omogu}i korisnicima da ra~une za telekomunikacione usluge pla}aju bez provizije i u poslovnicama kompanije. Od 11. marta za pla}awe ra~una Telekoma Srbije u po{tama pla}a se provizija od 20 dinara za ra~un do 2.000 dinara, dok se na ve}e iznose obra~unava provizija od jedan odsto.

Dinar ja~i za 11 para Dinar }e danas oja~ati za 11 para ili 0,11 odsto, tako da }e zvani~na sredwa vrednost srpske valute iznositi 99,7781 dinara, objavila je NBS. Centralna banka je posledweg radnog dana pro{le nedeqe intervenisala prodajom 20 miliona evra na deviznom tr`i{tu, a od po~etka godine prodala je ukupno 541,5 miliona evra, da bi obezbedila nesmetano funkcionisawe tr`i{ta i spre~ila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa.

Cene sve {arenije

Samo za najsiroma{nije Zbog brzine kojom dràva èli da dopremi pomo} onima kojima je ona najpotrebnija nema vremena da se prave nove socijalne karte, ali Rasim Qaji} o~ekuje da pomo} ipak zavr{i na pravom mestu, odnosno da je dobiju oni koji su zaista egzistencijalno ugroèni, a ne i oni koji su ve} godinama na spiskovima, a imaju solidna primawa. – Po izve{tajima Svetske banke i MMF-a, mi imamo dosta solidnu targetiranost onih koji primaju socijalnu pomo} – kaè Qaji} za „Dnevnik”. – Dakle, to nije na{a ocena, ve} ocena najeminentnijih stru~waka iz oblasti socijalne i ekonomske politike. U datim okolnostima, s mehanizmima i instrumntima kojima raspolaèmo, nastojimo da obezbedimo {to boqu ciqanost i usmerenost socijalne pomo}i ka onim najugroènijim kategorijama stanovni{tva. Me|utim, nemamo ni vremena ni para da pravimo nove socijalne karte u uslovima najve}e krize, kada se qudi bukvalno suo~avaju s nedostatkom novca za elementarnu egzistenciju i ìvot. Drugo ograni~ewe je to {to mi ni u buxetu ne moèmo izdvojiti neke velike dodatne pare i zato nastojimo da iskoristimo sve unutra{we resurse i rezerve koje imamo da bi se ta preraspodela uradila iz postoje}eg fonda kojim bismo mogli raspolagati.

Hoteli dobijaju zvezdice Dr`avni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije Goran Petkovi} izjavio je da je zavr{en novi pravilnik o kategorizaciji hotela, po kojem }e na broj zvezdica najvi{e uticati kvalitet usluge u hotelu. Petkovi} je agenciji Beta rekao da }e pravilnik uskoro po~eti da se primewuje, a ciq je da se unapredi standard u hotelima u Srbiji. Prema novom pravilniku, hoteli }e se sami ocewivati, odnosno popuwavati upitnik sa navednim brojem bodova koje nosi svaka usluga. Vlasnici }e mo}i da na internetu vide spisak uslova koji se

nuara 2007. Uz to, Stevanovi} kao glavni razlog za nerazvijenost trì{ta rada navodi ~iwenicu da je u Srbiji zakonskim re{ewima gotovo onemogu}eno otpu{tawe zaposlenih. On kaè da postoje komplikovane procedure i kod zapo{qavawa radnika, ali da se ipak ne moè re}i da neko spre~ava zapo{qavawe radnika, dok s otpu-

{tawem stvari stoje potpuno druga~ije. – Naàlost, ovde je zaìvela ta dogma da se radnici najboqe {tite tako {to }ete zabraniti wihovo otpu{tawe. Stvarnost je, naravno, potpuno suprotna. Te prepreke pri otpu{tawu su, zapravo, glavni razlog {to u ovoj zemqi pedesetogodi{waci i stariji nemaju apsolutno nikakvu {ansu da na|u posao, sem na crno. Jer, ko }e da zaposli radnika za kog zna da ga, iako se pokaè da ne radi dobro, posle ne moè otpustiti? – obja{wava Stevanovi} u razgovoru za na{ list. Da bi se to promenilo i da bi zaìvelo dinami~no trì{te rada, na kojem bi ve}i broj radnika lak{e mogao do}i do „legalnog“ zaposlewa, potrebno je maksimalno pojednostaviti procedure pri zapo{qavawu i otpu{tawu, dodaje na{ sagovornik. – U Srbiji stvarna nezaposlenost nije ve}a od oko pet ili {est odsto, ali veliki broj tih qudi radi na crno. Da nije tako, svakodnevno bismo na ulicama gledali masu izgladnelih qudi – kaè Stevanovi}. V. ^vorkov

}e se prikupiti od oduzete imovine koja je ste~ena kriminalom, zatim od svih resursa koje imamo u Direkciji za imovinu, kao i olak{icama za sve one koji doniraju namirnice za rad narodnih kuhiwa u kojima se trenutno hrani oko 35.000 qudi. – Tako|e }emo prvi put podeliti prehrambene i higijenske pakete stara~kim doma}instvima na selu, jer se o wima veoma malo govori i o wima se slabo ko brine. Formira}emo i poseban fond za pomo} za oko 6.000 porodica s invalidnom decom. Moramo da obezbedimo i pomo} za samohrane majke, a ne smemo

zaboraviti ni one koji su u pedesetim godinama, izgubili su posao, a nemaju dovoqno ni staà ni godina za odlazak penziju. I za wih moramo da osmislimo neke mere, koje }e biti ne samo socijalna pomo} ve} da ti qudi dobiju posao, ako ni{ta drugo, onda kroz javne radove. Planiramo i ~itav niz drugih prakti~nih kratkoro~nih mera pomo}i da se qudi lak{e suo~e s posledicama ekonomske krize, ali koja time, naàlost, ne}e biti izle~ena. Me|utim, u Srbiji ne sme i ne moè da bude gladnih, jer mi nismo toliko siroma{ni – zakqu~uje Qaji}. Q. Male{evi}

Cene `ivotnih namirnica u Srbiji u drugoj polovini februara zna~ajno su se razlikovale u zavisnosti od grada gde su se prodavale, pa je tako kilogram krompira ko{tao od 12 dinara u Leskovcu do 50 dinara u Beogradu i [apcu, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Pasuq je ko{tao od 120 dinara u Vrawu do 300 dinara u Zrewaninu, stari crni luk od 35 dinara u Kragujevcu do 100 dinara u Kraqevu, dok je cena slatkog kupusa iznosila od 20 dinara u Vrawu do 60 dinara u Beogradu, Smederevu i Pan~evu. Potro{a~i su za kilogram {argarepe morali da izdvoje od 40 dinara u Kragujevcu, Kraqevu, Leskovcu i Zrewaninu do 60 dinara u Beogradu, Smederevu, U`icu, {apcu, Pan~evu i Sremskoj Mitrovici, a za cveklu od 24,90 u Ni{u do 60 dinara za kilogram u Smederevu.

I potro{a~i imaju svoj dan Svetski dan potro{a~a, 15. mart, u Srbiji se obeleàva skupovima i predavawima o pravima potro{a~a. Kako je najavqeno, asocijacije potro{aca organizova}e skup „Na{ novac-na{a prava“. Svetski dana potro{a~a je ove godine posve}en finansijskim uslugama, a tema tog skupa je poloàj korisnika finansijskih usluga u Srbiji, gotovinski krediti i zaduènost gra|ana kod poslovnih banaka. U Institutu za javno zdravqe Srbije „Milan Jovanovi} Batut“ bi}e organizovana

tribina o bezbednosti hrane i kontroli namirnica radi za{tite zdravqa potro{a~a. Najavqeno je da }e na skupu govoriti ministar poqoprivrede Srbije Sa{a Dragin. Odlukom Ujediwenih nacija 15. mart se od 1983. godine obele`ava kao Svetski dan potro{a~a. Ministartvo trgovine je, povodom Dana potro{a~a, pokrenulo 12. marta akciju „Nedeqa potro{a~a“, koja trajati do 19. marta. Tokom te akcije sni`ene su cene 24 proizvoda u maloprodajnim objektima 11

trgovinskih lanaca. U akciji u~estvuju trgovinski lanci: Aman, Dis, Familija market, Gomeks, Idea, Intereks, Kvin, Maksi, Merkator, Veropulos i Univereksport. Cene nekih proizvoda snizi}e proizvo|a~i: Apatinska pivara, Aleva, Bambi Banat, Banini trejd, Biohemija inhem, Karlsberg Srbija, Centroproizvod, Karneks, Dijamant, Frikom, Flori, Henkel Merima, Kwaz Milo{, Nektar, Pionir, So produkt, Juko hemija, Vitamin Horgo{ i kompanija Voda Vrwci.

BERZA

ponedeqak15.mart2010.

DNEVNIK

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Berza u letargiji ~eka promene Na Beogradskoj berzi i daqe se ~ekaju zavr{ni finansijski izve{taji a naja`urnije firme, koje su ih ve} objavile, nisu uspele da razdrmaju letargi~nu trgovinu, ka`e broker KBC Sekjuritisa Ana Jovanovi}. U nedeqi na izmaku Jovanovi} je izdvojila trgovinu akcijama AIK banke, koja ponovo ima najve}e zasluge za ostvaren promet. U prvoj polovini nedeqe cena ni{ke banke uglavnom je bila iznad 2.900 dinara a u drugoj se spustila, da bi danas na zatvarawu bila 2.854 dinara. "Na kupovnoj strani akcija AIK banke ve}inski udeo zauzimaju strani investitori", navela je. Vlasnike je promenilo 73.707 akcija te banke vrednih 214,5 miliona dinara. Ona je podsetila i da je DIN Fabrika duvana iz Ni{a zakazala skup{tinu akciona-

ra za 12. april. Na skup{tini }e odlu~eno o isplati dividende za 2009. ~ija visina jo{ nije poznata. Jovanovi} je kazala i da je ponovo do{lo do "talasawa" cene BIP, posle vesti iz sindikata tog preduze}a o zainteresovanosti tri strane pivare za kupovinu ve}inskog paketa akcija. Nakon te vesti, cena hartija Beogradske industrije piva porasla je oko 13 odsto ali je ubrzo usledio pad tra`we i pad cena akcija, navela je broker KBC Sekjuritisa. Brokeri ukazuju da je, uz pad vrednosti akcija, u drugoj martovskoj sedmici nastavqen i trend rend rasta nedeqnog prometa na Beogradskoj berzi. Ukupan promet prema{io je 572 miliona dinara i bio je ~ak 70 odsto ve}i nego u prvoj sedmici ovog meseca, is-

Akcija AIK banka, Ni{ Agrobanka, Beograd Vino @upa, Aleksandrovac Radnik, Ba~ka Palanka Privredna banka, Beograd

Posledwa cena 2.854 8.966 8.999 1.000 699

takla je {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta Fime interne{enel Tijana Cvetkovi}. Ipak, ovo je gotovo iskqu~ivo zahvaquju}i trgovawu AIK bankom. Indeks najlikvidnijih akcija Beleks 15 zabele`io je pad od 0,62 odsto na nedeqnom nivou

Vrednost prometa (din) 214.551.533 88.782.144 21.904.875 4.054.000 3.830.777

dok je korekcija nani`e op{teg indeksa Beleks lajn u istom periodu bila 0,83 odsto. Na nedeqnom nivou najve}i rast cene ostvario je Progres, 13 odsto, a slede Vino `upa i BIP sa gotovo {est procenata. Me|u gubitnicima su se na{li Simpo sa minusom od gotovo 19 procenata, Fidelinka sa bezmalo 13 i Pupin telekom sa gotovo 11 odsto. "Strani investitori u~estvovali su sa 47 odsto u ukupnom prometu, i to ponovo intenzivnije na strani kupovine", navela je Fimin {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta. Promet obveznicama stare devizne {tedwe dostigao je 125 miliona dinara a najvi{e se trgovalo du`ni~kim hartijama serije A2015, za 39 miliona dinara.

PONOVO RASTE BROJ MILIJARDERA U SVETU

Bogata{i se vra}aju u formu Ako je suditi po redovnoj godi{woj Forbsovoj listi najbogatijih qudi na svetu, milijarderi se ponovo vra}aju u formu, javio je Bi-Bi-Si. U odnosu na prethodnu 2009. godinu, u kojoj je bogatstvo super-bogatih, zbog globalne ekonomske krize, u proseku opalo za 23 odsto, broj milijardera je opet u porastu. To je naro~ito primetno u Kini, gde se broj bogata{a udvostru~io. Zanimqivo je i to da prvi put u posledwih 16 godina najbogatiji ~ovek na planeti nije Amerikanac, ve} dolazi iz Meksika. Karlos Slim je uticajna li~nost i u meksi~koj i u ameri~koj privredi. Vlasnik je vi{e od 200 vrlo raznovrsnih kompanija, ali godi{wi profit od 18 milijardi dolara i titulu najbogatijeg ~oveka na svetu stekao je pre svega zahvaquju}i ulagawima u oblasti telekomunikacija - vlasnik je najve}e mre`e mobilne telefonije u Meksiku, kontroli{e vi{e od 80 odsto fiksnih telefona i vode}i je internet provajder. Ovaj 70-godi{wi Meksikanac, po profesiji in`ewer, ina~e sin siroma{nog imigranta iz Libana, uspeo je tako da se, sa tre}eg mesta, popne na sam vrh Forbsove liste najbogatijih i pretekne do ju~e neprikosnovene Amerikance – vlasnika Majkrosofta Bila Gejtsa i investitora Vorena Bafeta. Nema me|utim mnogo razloga da

Bil Gejts

`alimo ni Gejtsa ni Bafeta, prime}uje urednik magazina Forbs, Stiv Forbs. I wihovo bogatstvo je tokom protekle godine znatno

Ispao Na listi ni ove godine nema vlasnika Delte, Miroslava Mi{kovi}a, koji je 2007, jedini iz Srbije i regiona, uspeo da zauzme 891. mesto. Mo`da mu se sre}a osmehne na slede}oj listi, po{to u Forbsu o~ekuju da }e

poraslo - u proseku za ~ak 30 odsto. “Razlika izme|u Bila Gejtsa i Karlosa Slima je vrlo mala u okvirima o kojima se ovde radi. Karlos Slim poseduje bogatstvo u vrednosti od 53 milijarde dolara, dok Bil Gejts za wim zaostaje za samo pola milijarde. Da je Gejts zaista hteo da zadr`i titulu najbogatijeg na svetu, onda ne bi dao toliko para u dobrotvorne svrhe. Bil Gejts je, ba{ kao i Voren Bafet, tokom protekle godine po-

klonio desetine milijardi dolara”, ka`e on. Na najnovijoj Forbsova lista primetan je i uspon bogatih u komunisti~koj supersili Kini. Kineskih milijardera sada ima dvostruko vi{e u odnosu na prethodnu godinu - wih 64-oro, odnosno 89-oro, ako se ura~una i Hong Kong. Urednik Forbsove liste za Kinu Rasel Flaneri ka`e da imu}ni Kinezi najvi{e zara|uju na nekretninama. “Za otprilike jednu tre}inu kineskih milijar-

rast na godi{wem nivou, posle pet uzastopnih kvartala pada. Ina~e, sirova nafta je na kraju sedmice na berzi u Wujorku poskupela na iznad 82 dolara za barel usled slabqewa dolara i o~ekivawa daqeg rasta tra`we tog energenta u zemqama u razvoju. Cena ameri~ke "lake" nafte za terminsku isporuku u aprilu je na Wujor{koj robnoj berzi porasla za 49 centi, na 82,60 dolara za barel, po{to je ju~e u jednom trenutku tokom trgovawa dotakla najvi{i nivo jo{ od 11. januara, od 83,03 dolara za barel, preneo je Rojters. Evropska "brent" nafta je istovremeno na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu poskupela za 48 centi, na 80,76 dolara za barel.

Svetske akcije na maksimumu Cene akcija na globalnim berzama su na kraju sedmice uve}ane do sedmonedeqnog maksimuma, zahvaquju}i pre svega poskupqewu deonica finansijskih kompanija, dok je dolar u prepodnevnoj trgovini oslabio, ali bi situacija mogla da se promeni posle izve{taja o rastu ameri~ke maloprodaje u februaru. Panevropski indeks akcija FTSEurofirst 300 je u petak na efektnoj berzi u Londonu oja~ao 0,5 odsto, a glavni podsticaj za rast vrednosti tog indikatora dale su ve}e cene deonica nekih vode}ih zapadnoevropskih banaka, prenela je agencija Rojters. Britanska agencija izve{tava da su akcije britanske banke Barkliz, francuskih banaka Sosijete `eneral i

Du`ne i ~e{ke bebe Svaki êh, ukqu~uju}i tu i novoro|en~ad duguje 3.720 evra, dok je pre devet godina taj dug doma}instava prera~unat po glavi stanovnika iznosio 460 evra. Dug êha bankama dostigao je prema najnovijim podacima nacionalnog Ureda za statistiku 38 milijardi erva, ali êsi su zaduèni jo{ vi{e, po{to su se za lizing i kupovinu roba na rate zaduìli za jo{ ~etiri milijarde evra. Ukupno zaduèwe ~e{kih doma}instava u odnosu na wihove prihode pove}ano je sa 11,7 odsto 1997. godine na sada{wih 49,6 odsto, ali ekonomisti procewuju da to zaduèwe generalno gledano jo{ uvek nije preterano alarmantno i mawe je nego u starim ~lanicama Evropske unije ili u SAD. "Ve}inu kredita doma}instvima su stambeni krediti koji mogu da se ozna~e kao pametan dug", kazao je za ekonomista Petr [imek.

Prihod „samo” milijarda

Yep Meksi~ki biznismen Karlos Slim Helu u Meksiku nije ba{ omiqena li~nost, a ostatak sveta je jedva ~uo za wega sve do pre neku godinu kada je ovaj meksi~ki monopolista po~eo opasno da se pribliàva samom vrhu liste najbogatijih qudi sveta. Najbogatiji ~ovek na svetu je ìvi dokaz da su telekomunikacije jedna od najprofitabilnijih industrijskih grana. On kontroli{e telekomukacionu industriju u regionu Latinske Amerike, a vlasnik je kompanija Telmeks, Telsel i Amerika Movil. U inostranstvu je, pored ostalog, veliki akcionar Wujork tajmsa. U Meksiku kaù: Ne moète ustati iz kreveta, a da Karlosu Slimu ne spustite novac u xep. Stoga u svojoj zemqi nije popularan, uprkos brojnim dobrotovornim prilozima ( za nepismene, gladne, siroma{ne). Wegovo vrtoglavo boga}ewe je "trn u oku" mnogih u zemqi gde je mese~na prose~na plata oko 500 dolara. Slim tvrdi da je biznisom po~eo da se bavi od malena: kao 10-godi{wak prodavao je sokove i "grickalice", sa 12 godina je kupio prve akcije u Meksi~koj banci, koja je tada bila lokalnog karaktera, a danas je u okviru svetske Sitigrup.

Me|unarodna agencija za energetiku (IEA) je pove}ala prognozu globalne tra`we sirove nafte u 2010. godini, ve} drugi mesec zaredom, za 70.000 barela na dan, na 86,6 miliona barela dnevno. U saop{tewu agencije IEA se navodi da se o~ekuje da svetska tra`wa "te~nog zlata" ove godine bude za 1,6 miliona barela na dan ili 1,8 odsto ve}a u odnosu na nivo iz 2009, prenela je agencija Blumberg, obja{wavaju}i da je razlog pove}awu ve}i od o~ekivanog rast potro{we goriva u Aziji. IEA je u mese~nom izve{taju o stawu naftnog tr`i{ta istakla da je globalna tra`wa nafte tek u ~etvrtom tromese~ju 2009. po~ela ponovo da bele`i

BNP Pariba i nema~ke Doj~ebanke uve}ane u rasponu od 0,5 do dva procenta. I globalni indeks deonica MSCI danas je porastao za 0,5 odsto i trenutno je na najvi{em nivou od 20. januara. Indikator vrednosti akcija na tr`i{tima brzo rastu}ih privreda je tako|e uve}an za pola procenta. Eksperti, na ~ije mi{qewe se pozivaju novinske agencije u izve{tajima sa evropskih i drugih svetskih berzi, isti~u da je tokom proteklih nekoliko sedmica uglavnom primetan trend rasta cena akcija, nakon {to su se pojavili novi dokazi o oporavku globalne privrede i znaci da bi Gr~ka mogla da izbegne finansijski kolaps.

VESTI

dera osnovni izvor zarade su nekretnine, {to je relativno veliki udeo u odnosu na ostale zemqe, ali bilo bi pogre{no re}i da se bogatstvo u Kini sti~e samo na nekretninama”, ka`e. Flaneri dodaje da “dobar deo milijardera ula`e i u proizvodwu. Tako|e wih {estorica dolaze iz sektora interneta, {to ima logike, s obzirom na to da Kina ima najve}i broj korisnika interneta na svetu. Dobro se zara|uje i na trgovini, {to tako|e ima smisla, po{to je kineska privreda godinama u usponu, a samim i sredwa

Karlos Slim

Nafta se tra`i sve vi{e

Miroslav Mi{kovi}

broj superbogatih nastaviti da raste i da }e slede}e godine prema{iti 1.200. I , ako je za neku utehu, to je, kaù autori Forbsove liste, dobro za sve nas. [to je vi{e milijardera na svetu, to zna~i da privreda vi{e raste, da ima vi{e radnih mesta i da se boqe zara|uje. dru{tvena klasa je sve bogatija i moè sve vi{e da tro{i”. Prema Forbsovoj listi na svetu sada ima ne{to vi{e od hiqadu milijardera, {to zna~i preko 200 vi{e u odnosu na prethodnu godinu. To je znak, kaù u Forbsu, da se globalna ekonomija oporavqa.

Najve}i evropski proizvo|a~ kola, nema~ki Folksvagen je objavio pad neto prihoda za 80 odsto, na 960 miliona evra (1,3 milijarde dolara) u 2009 godini. Time je potvr|ena preliminarna procena te kompanije, objavqena u februaru, podse}aju agencije ukazuju}i da je u 2008. gigantska kompanija iz Volfsbuga zaradila 4,8 milijardi evra neto prihoda. Ukupan promet kompanije je lane bio 105,2 milijarde evra, {to je u odnosu na 114 milijardi evra u 2008, za osam odsto mawe. Folksvagen je objavio da je operativni profit kompanije smawen 71 odsto u 2009. na 1,9 milijardi evra, sa 6,3 milijarde u 2008. godini. Lane je Folksvagen {irom sveta proizveo 6,1 miliona vozila, odnosno 4,6 odsto mawe nego godinu ranije, kada je tr`i{tu isporu~io 6,3 miliona automobila.

Avio-prevoznici nisko lete Me|unarodno udru`ewe za aviosaobra}aj (IATA) prepolovilo je prognozu gubitka za 2010. godinu na 2,8 milijardi dolara. To unapre|ewe rezultat je sna`nog oporavka tra`we koji je po~eo krajem pro{le godine i nastavio se u pr-

vim mesecima 2010. IATA je tako|e smawila procenu gubitka industrije u 2009. godini na 9,4 milijarde dolara sa prethodno o~ekivanih 11 milijardi. Poboq{awu registrovanom posledwih meseci doprineo je ekonomski oporavak perspektivnih tr`i{ta u razvoju azijsko-pacifi~kog regiona i Latinske Amerike, gde je u januaru ubele`en rast tra`we od 6,5 odnosno 11 odsto. IATA o~ekuje da tra`wa u avioprevozu putnika ove godine poraste 5,6 odsto nakon pada za 2,9 odsto u 2009.

Rusija raste tri posto Rusija }e ove godine ostvariti privredni rast od pribli`no tri odsto, izjavio je ruski premijer Vladimir Putin. On je rekao da ruska privreda stalno ostvaruje rast, po~ev od polovine minule godine i da su vladine mere za savladavawe posledica globalne finansijske krize bile efikasne."Udar po ruskoj privredi je bio mawi nego {to smi mi prethodno predvi|ali", kazao je Putin, uz opasku da je lani wegova zemqa ostvarila spoqnotrgovinski suficit ve}i od sto milijardi dolara i uspela da odr`i visok nivo deviznih rezervi. Rusija trenutno raspola`e deviznim rezervama od 450 milijardi dolara. To je oko 150 milijardi dolara mawe nego po~etkom avgusta 2008. kada su te rezerve bile rekordne.

Oporavak evropske industrije Industrijska proizvodwa u 16 evropskih dr`ava koje imaju evro kao zajedni~ki novac uve}ala se za zna~ajnih 1,7 odsto u januaru u odnosu na decembar. To poja~ava nade da bi oporavak od recesije mogao da bude ja~i nego {to se o~ekivalo. Brojke, koje je objavio Eurostat, pokazuju najve}i mese~ni rast od 1990. godine i daleko su iznad 0,6 procenata rasta kolika su bila tr`i{na o~ekivawa. Kao rezulat dobrog poslovawa u decembru i januaru, industrijska produkcija evrozone se uve}ala za 1,4 procenata na godi{wem nivou {to je prva pozitivna brojka od aprila 2008.

„Posledwa {ansa”

NEZADOVOQNI AKCIJOM INSPEKTORA

Taksisti zakazali protest za sutra Protestna vo`wa taksista zakazana je za sutra, a skup je u 10 sati ispred @elezni~ke stanice. Kolona automobila vozi}e uobi~ajenom trasom od @elezni~ke stanice do Izvr{nog ve}a Vojvodine. Predsednik taksi udruèwa “Vojvo|ani” i predsednik Sindikata samostalnih taksi prezovzika iz Novog Sada Radoslav Krsti} najavquje da }e na ulice iza}i oko 400 taksista iz svih taksi udruèwa. Protestvuju jer su nezadovoqni akcijom uklawawa nelegalnih taksista s gradskih ulica i traè da svi

regularni taksisti koji voze vi{e od deset godina ne moraju da polaù ispit o poznavawu grada. Tako|e, ne èle da ih ucewuju da moraju da poseduju dve taksi legitimacija, za voza~a i vozilo, koje su povezane s izmirewem poreskih obaveza. Podsetimo, za isti dan je Grad zakazao besplatno polagawe ispita za taksiste o poznavawu grada, a pravo na to ostvaruju svi koji imaju registrovanu radwu duè od pet godina. Q. Na.

Novosadska ponedeqak15.mart2010.

Predstava Mirjane Bobi} Mojsilovi} „Posledwa {ansa“ bi}e odigrana u ~etvrtak 18. marta u 20 ~asova, u poslovnoj zgradi NIS-a. Predstavu organizuje pozori{te „Tragovi“. Pred po~etak predstave autorka }e odr`ati promociju kwige koja }e mo}i da se kupi nakon predstave. Cena ulaznice za parter je 800 dinara, a za balkon 600. Ostale informacije mogu se dobiti na brojeve telefona: 061/24-83-172 ili 060/ 44-83-172. B. P. P.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

IZ BELE@NICE GRADSKE KOMUNALNE INSPEKCIJE

U autobus samo sa sitni{em

Deca kupuju cigarete i gustiraju pivo na ulici

Novi Sad je 12. marta 1990. godine sleteo vanzemaqac! Prido{lica sa planete Malmak, ameri~ki TV heroj Alf (dodu{e, na slici slikarke i rentgen tehni~arke Qiqane Cveji}) od tog dana krasio je prostorije De~je bolnice, ~ijim pacijentima je tako dane prekra}ivao simpati~ni svemirac vedrog duha... Nekoliko dana ranije, na vrata „Novosadske hronike“ zakucali su Ninoslav L. i wegov sin Vuk, devetogodi{wi u~enik O[ „Kosta Trifkovi}“, àle}i se kako im je izvesna cve}arka s Bulevara M. L. kao osmomartovski poklon za u~iteqicu, utrapila after{ejv (posle brijawa). Kasnije se do{lo do saznawa da je paket od „dva parfema“ ustvari reklamno pakovawe miri{qavih vodica koje se, „u prodavnicama sa tradicijom kulturnog opho|ewa prema mu{terijama“, daju besplatno. Preduzimqiva cve}arka je, pak, kazala da u~iteqica nesre}ni after{ejv moè pokloniti suprugu!? Pre ta~no dve decenije, suvereni lider „jedine socijalisti~ke dràve u zapadnoj hemisferi“ Fidel Kastro, na zavr{noj sednici Kongresa Federacije kubanskih èna, stidqivo je najavio da se o~ekuje „specijalno stawe“, predstavnici masovnog narodnog pokreta „Sajudis“ uùrbano su radili na izdvajawu Letonije iz sastava SSSR, a Jugoslaviju je potresala afera o {vercu rimskog srebrnog posu|a (vrednosti cirka 40 miliona funti) koje je putovalo za Veliku Britaniju tzv. diplomatskom po{tom i to, {u{kalo se, po nalogu bliskog ro|aka nikog drugog do blaènopo~iv{eg predsednika J. B. Tita. U Novom Sadu, zavr{avali su se radovi u Hajduk Veqkovoj ulici koja je tada dobila dve trake u oba smera i tako prakti~no postala bulevar, najavqivan je zbor ferijalaca u MZ „âki La-

jo{„ i konstatovan je rast nezaposlenosti: u februaru je na birou bilo 10.462 osoba {to je za 1.591 vi{e nego u istom mesecu 1989. Tog marta 1990. godine, kondukteri su se mu~ili s nedostatkom sitnog novca. Jedna dama u „~etvorku“ je u{la kod „Interservisa“, pruìla nov~anicu od deset dinara (karta stajala ~etiri) i dobila kritiku {to nema sitno! Stiglo je i obja{wewe iz GSP-a: ukoliko kondukter nema da vrati kusur, duàn je da se potpi{e na kartu, a korisnik usluga zajedni~kog prevoza svoja potraìvawa moè naplatiti kod otpravnika. U SUP-u su se, u svom prepoznatqivom maniru, hvalili kako su od po~etka godine uspeli da pohvataju tuce provalnika od kojih su zaplenili velik broj kasetofona ukradenih u automobilima. Wih dvadesetak (kasetofona) jo{ uvek je ~ekalo na vlasnike, pa su se pozivali svi oni koji, prilikom prijave kra|a nisu znali da daju ta~an opis i tip proizvo|a~a, do|u i prepoznaju svoje elektronske naprave. Simultano, komunalna inspekcija sa ulica je sklawala havarisane {klopocije. Napu{tena, neispravna i neregistrovana vozila, wih oko 30, uklowena su sa ulice, {to je ko{talo, za to vreme nimalo zanemarqivih, 500 dinara po komadu. Fudbaleri Sini{a Mihajlovi} i Slavi{a Jokanovi} produìli su „vernost“ Vojvodini koja je istog vikenda pobedila mostarski Vele` sa 2:0, upravo golovima levonogog bombardera iz Borova. Posle wihovih parafa na ugovor sa Vo{om, delovalo je da }e u klubu koji ih je afirmisao ostati duè i niko nije ni pomi{qao da bi se mogao desiti „salto mortale“ kojim bi se {ampionski dvojac na{ao u redovima mrskih rivala. Otre`wewe je stiglo brzo i bilo je èstoko. D. Apro

V REMEPLOV

@iri pao na obline „@ensko muzikantsko dru{tvo“ Dunavske banovine, koje bi se danas zvalo „Udru`ewe estradnih umetnica“, priredilo je 15. marta 1936. „utakmicu u pevawu sevdalinki“. Sala ton bioskopa „Metropol“ bila je prepuna, jer je mnogo wih htelo da vidi i ~uje 16 najpopularnijih peva~ica. Pevalo se od sveg sr-

ca, a navijalo iz sveg glasa. Na kraju, nije se znalo koja je peva~ica, prema oceni publike, najboqa. Zvani~an stru~ni `iri je za najboqu proglasilo Daru Kosti} iz Pan~eva, ~ije pevawe publika nije ni zapazila, po{to je obratila pa`wu samo na „jaku liniju wenog stasa“. N. C.

^ini se da je Zakon o zabrani prodaje cigareta i alkohola maloletnicima samo jo{ jedan u nizu onih koji se formom uklapaju u evropske zakonodavne standarde, ali se u praksi uop{te ne primewuju. Mini-istra`ivawe koje je uradio novinar „Dnevnika“ pokazuje da maloletnici nemaju nikakvih problema da u kiosku ili prodavnici kupe

kon, ne samo u Novom Sadu ve} generalno u Srbiji. – Kad je re~ o cigaretama, jo{ nikad nisam ~uo da prodavac odbije da maloletniku proda cigarete ili da mu tra`i na uvid li~nu kartu, mada na svakom kiosku u gradu postoji jasno istaknuto upozorewe o zabrani prodaje cigareta maloletnicima. Tako|e, prodavci ne tra`e li~ne karte kad deca

Kazne za nedozvoqeno prodavawe alkohola za odgovorne su od 250 do 25.000 dinara, a za preduzetnike od 2.500 do 250.000 dinara cigarete, pa ~ak i alkohol. Potpuno je normalno da sredwo{kolci sede u kvartovima izme|u zgrada s cigaretama u ustima i punim dvolitrama piva u rukama. Roditeqi tako|e {aqu svoju maloletnu decu u prodavnicu po cigarete i alkohol, a retko se de{ava da im prodavac ne proda ovu robu. Za kontrolu prodaje alkoholnih pi}a i cigareta maloletnicima zaduèna je trì{na inspekcija. U toj inspekciju kaù da redovno kontroli{u prodavnice i da dnevni napi{u nekoliko prijava zbog nepo{tovawa zakona. Predsednik Udruèwa za za{titu potro{a~a Vojvodine Goran Papovi} kaè da trgovci uop{te ne po{tuju ovaj za-

kupuju alkohol – tvrdi Papovi}. Da bi se poboq{ala bezbednost u gradu i gradska vlast donela je odluke o zabrani prodaje alkoholnih pi}a posle 23 sata i provere radnog vremena lokala. Po jednoj odluci lokalima je dozvoqeno radnim danima da rade do 23, a vikendom sat iza pono}i. Po drugoj odluci prodavnicama je zabraweno da prodaju alkohol posle 23 sata. Za ovu kontrolu zadu`ena je gradska komunalna inspekcija. [ef te inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je za „Dnevnik“ da su inspektori od po~etka godine do danas napisali 240 prijava protiv vlasnika kafi}a koji nisu po{tovali odluku o radnom vremenu.

- Ovaj posao radimo u saradwi s novosadskom policijom, a najvi{e prijava napisano je vlasnicima kafi}a u centru, vlasnicima no}nih klubova i hamburgerijama koje rade celu no} – isti~e Jakovqev. Sem grada, inspektori kontroli{u radno vreme lokala i u prigradskim naseqima, pa je tako pro{log vikenda kontrolisan rad u Futogu, a pretpro{log u Rumenki, Kisa~u i Stepenovi}evu. Kada su u pitawu prodavnice, Jakovqev ka`e da inspekcija na oku dr`i preko 100 prodavni-

U GRADU @IVI 1.200 RATNIH VETERANA

Bitka za boqi ìvot Udruèwe ratnih vojnih invalida Novog Sada zajedno sa porodicama poginulih boraca uputili su zajedni~ki apel za poboq{awe dru{tvenog poloàja veterana {irom Srbije, na ju~era{wem mirnom skupu koji su organizovali u podne ispred Gradske ku}e. Pred oko stotinu okupqenih pro~itana je Deklaracija o poboq{awu dru{tvenog poloàja veterana u Republici Srbiji koju je potpisalo 20 udruèwa iz cele dràve. Sli~ni skupovi su istovremeno su odràni {irom Srbije, a veliki zajedni~ki protest bi}e odràn u Beogradu 24. marta kada se o~ekuje dolazak veliki broj veterana. Na teritoriji Novog Sada ìvi 1.200 ratnih

Foto: R. Hayi}

veterana i invalida sa porodicama, dok u Srbiji ukupno ima

500.000 u~esnika ratova od devedestih do bombardovawa. N. V.

ca koje rade no}u, a od po~etka godine do sada napisana je 21 prijava protiv vlasnika, koji su prodavali alkohol posle 23 sata. - Za sada je situacija po pitawu prodaje alkohola no}u pod kontrolom, ali ipak vide}emo kako }e se ovo odvijati na prole}e, kada po~ne i lep{e vreme – isti~e sagovornik. Kazne za nedozvoqeno prodavawe alkohola za odgovorne su od 250 do 25.000 dinara, a za preduzetnike od 2.500 do 250.000 dinara. Q. Nato{evi}

ODR@ANA SKUP[TINA GRADSKOG ODBORA LSV-a

Radovan Latinovi} ostaje predsednik

Liga socijaldemokrata Vojvodine na redovnoj dvanaestoj skup{tini izbrala je ju~e za predsednika Gradske organizacije dr Radovana Latinovi}a, a za potpredsednike Aleksandru Jerkov, Damira Rajtenbaha i Branislava Anti}a. Izborna Skup{tinu za rukovodstvo i ~lanove gradskog odbora odr`ana je ju~e u Radni~kom domu. N. V.

Potpis za kra}i radni sta` `ena Zbog velikog interesovawa, od danas do ~etvrtka potpisiva}e se peticija protiv predloga da se `enama, u okviru predstoje}ih reformi penzijskog sistema, pove}a radni sta` sa 35 na 38 godina kao uslov za penzionisawe. Akcija Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i UGS

“Nezavisnost“, koja je vo|ena 8. marta na Dan `ena, bi}e nastavqena u svim vojvo|anskim op{tinama. Novosa|ani peticiju mogu potpisati od 8 do 14 sati u prostorijama Gradskog sindikata na Bulevaru Mihajla Pupina 24 (prostorije u prizemqu). Q. M.

c m y

ponedeqak15.mart2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

c m y

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

\or|e i @arko u porodici Glamo~anin Blizanci: Vuka{in i Danilo - Svetlane [trbac i Dragana \aji}a, \or|e i @arko - Branislave i Branislava Glamo~anina.

Devoj~ice: Jana - Nade`de i Slavka Gvozdenovi}a, Aleksandra - Mirjane i Rastislava Radoji~i}a, Sofija - Mione Simovi} Stamenkovi} i Vitomira Stamenkovi}a, Marijana Radmile Dimitrov i Ma{e Komareva, Milica - Jelene i \or|a Stoji~i}a, Nina Sneàne i Slavenka Mihajlovi}a, Nevena Ivane i Lazara Petrovi}a, Lana - Tijane i Du{ana Vajagi}a, Mia - Ivane i Marka Zmijawca, Jovana - Qiqane i Milorada Trivunovi}a, Anastasija - Sandre i Dejana Slavni}a, Tijana - Dragana i Vladimira Stefanovi}a, Duwa - Marine i Branislava Kuki}a, Helena - Vesne i Branimira Tomi}a, Lana - Lele i Nenada Tomina, Andrea Dragane i Vladimira Mihailovi}a, Lea Eme [imove i Pavela [ima, Lena - Dragane i Dejana Pejakovi}a, Aj{a - Enise Ameti i Orfeja Gudincija, Iva - Nede Smolovi} i Jovana Benina, Na|a - Branislave i \or|a Prodanovi}a, Lidija - Dragane i Vladimira Be~eli}a, Ma{a - Danijele i @eqka Mara, Ma{a - Jelene i Petra Ne}akova, Ma{a - Nata{e Luki} i Svetislava Radina, Jelena - Qiqane Tatarski i Predraga Plisni}a, Anastasija - Olivere Preradovi}-Boùnovi} i Sa{e Boùnovi}a, Tijana - Danijele Tirinde i Sa{e Tirande, Jovana - Maje Stefanovi} i Rudolfa Novaka, Ivana - Biqane i Lazara Gorjanovi}a,

Mina - Jelene i Luka~a Uzona, Aleksija Izabele i Qubomira Popovi}a, Bojana Mirjane i Sini{e Mijatovi}a, Lenka - Svetlane i Radivoja Kuki}a, Mila - Lidije i Sr|ana Smolovi}a, Milica - Radmile i Borisa Stevovi}a, Flora - Violete i Zoltana Erdeia, Helena - Danijele Balog i Gorana Horvata, Tijana - Jovane i Miroslava Kova~eva, An|ela - Isidore i Nikole Danilovi}a, Ana - Sawe i Lazara Bogdanovi}a, Mila - Vesne i Aleksandra Mi{i}a, Timea - Sanele Luka~ i I{tvana Nemeta, Mirela Qubinke Nikoli} i Miladina Suvajca, Lena - Sawe \urkovi} i @ivana [amati}a, Sofija - Gordane Tele~ki i Mihaqa Lerinca, Marina - Monike i Miroslava Spasi}a, Noemi - Tinde i âbe Roè, Lenka - Qiqane i Radomira Vuji}a, Marijana - Gabrijele i Slavi{e Malinovi}a, Sara - Gordane Pquco i Nenada Prugini}a, Sara - Ane i Samuela Vicjana, Maja - Tankosave i Branislava Tapavice, Mina - Maje Obradovi} i Vladimira Krivo{ije, Jovana - Ivane i Bojana Jovi~i}a, Jana - Tawe Tegeltija i Boìdara Rakovi}a, Isidora - Danijele i Predraga Radmilovi}a, Kalina - Nade i Andra{a Horvata, Iva - Mirjane i @eqka ]etojevi}a, Lana - Zorice i Zdravka Barjaktarovi}a, Jana - Ivane i Qubomira Kr~mara, Nika - Branke i Bojana [alipura.

Ven~ani: Jasmina Simeunovi} i Laslo ^ere{we{, Svetlana Mihajlovi} i Rade Gardinova~ki, Jovana [kondri} i Milan Po{ti}, Ivana Crnogorac i Aleksandar Topalovi}, Milana Mijatov i Dejan Ili}, Miroslava Mihajlov i Slobodan \uki}, Dina Eminagi} i Nemawa Toma{ev, Marijana Milutinovi} i Mladen [e{lija, Verica Avramovi} i Dejan \ori}, Ivanka Vu~kovi} i Sr|an Krtni}.

Nada i Andra{ Horvat s bebom Kalinom

De~aci: Qeonard - Qeqe Ahmeti i ]amila Neziraja, Danijel - Zagorke [ajin i Tomislava Kova~a, Nemawa - Qiqane i Miladina Vujovi}a, Aleksa - Marijane i Aleksandra Koji}a, Du{an - Sla|ane i Nenada Sipara, Slavi{a - Dragane i Vlade Kalawa, Dimitrije Slavice i Miodraga Markovi}a, Nemawa Marine Luki} i Radivoja âleni}a, Milan Jelene i Nedeqka Savi}a, Luka - Amele i Dragana Jovi}a, Vuka{in - Danijele i Igora Popovi}a, Marko - Bojane i Milana Hajdera, Stefan - Mirjane Draì} i Branislava Biberxi}a, Dejan - Nurije [apranci i @eqka Jovanovi}a, Nikola - Nata{e i Nove Jovanova, Jovan - Stane i Nikole Rakina, Todor Du{ice i Daniela Horvata, Reqa - Danijele i @arka Sabqara, David - Monike i Radeta Govedarice, Nikola - Marijane i Vuka Karanovi}a, Oto - Andrijane i Tibora Franka, Stefan - Harijete Fejzi} i Aleksandra Ivi}a, Vuk - Milice i Vlade Zvijera, Mirsad - Renate Juhas i Milaima Krasni}ija, Marko - Dejane i Save Divqaka, Vuk - Tawe i Branislava Udickog, Marko - Sla|ane i Sr|ana Tren~evskog, Uro{ - Dajane Matijevi}-Jeki} i Branislava Jeki}a, Marko - Qiqane i Petra Popovi}a, Mladen - Sneàne ûpi} i Branislava Xevera, Teodor - Sanele i Mirka Paji}a, Aleksa - Sowe i Gorana

Ore, Mateja - Gordane Marovi} i Dragana @ivan~evi}a, Nikola - Sla|ane i Zorana Filipovi}a, Vasilije - Marijane i Jovana Mihajlovi}a, Antun - Gordane i Ivana Bere{a, Vuk - Tawe i Milana Simi{i}a, Du{an - Biqane i @eqka Kostadinovi}a, Ilija @eqane Veselinov i Jovana Krivo{ije, Jene - Marie Vidak i Jenea Berke{a, Lazar Mirjane i Bo`a Lazi}a, Mitar - Svetlane i Milana Vranca, Stefan - Dragane i Zorana [arina, Lazar - Ivane i Ivana Cvetkovi}a, Jovan- Mire Ili} i Petra Mari}a, Aleksandar - Smiqane i Negovana Mirkovi}a, David - Branislave i Marjana Rofe, Andrija - Elene Pro}-Dace{en i Vasiqa Dace{ena, Veqko - Vesne i Marka Plani}a, Strahiwa - Stojanke Stankovi} i Stevana Altgajera, Ivan - Jelene i Slobodana Deki}a, Marko - Dragane i Milana Gwatovi}a, Stefan Tatjane i Nikole Vulete, Pavel - Ive i Pavela Powi~ana, Nikola - Vesne i Dragana Kerkeza, Mihajlo - Suzane i Ilije Lon~ara, Luka - Mirjane i Stojka Gavri}a, Luka - Qiqane i Predraga Nedi}a, Vuk - Danijele i @ikice @ivi}a, Nemawa - Merime i Milana Vujovi}a, Strahiwa - Bojane Peri} Prkosova~ki i Vojislava Prkosova~kog, Nikola Diane i Milana Mu`deke, Stefan - Qiqane i Zorana Ajdi}a.

Umrli: Stanimirka \urovi} ro|. Cvijeti} (1952), Pero Kova~evi} (1927), \emiqe Haqimi ro|. Haqimi (1948), Radmila Bajri} ro|. Pavlovi} (1928), Nada Bo`ovi} ro|. Radoj~in (1930), Bo`idar Gaji} (1956), Vukosava Lepir ro|. \ur|ev (1931), Miroslav Radosavqevi} (1919), Qiqana Andri} ro|. Milinkovi} (1941), Stevan Jovanovi} (1928), Jevrosima Josi} ro|. Stankovi} (1940), Ladislav [ajti (1953), Stanko Petrovi} (1947), Ilona Babarci ro|. Lakato{ (1950), Mira Ki{ (1962), Jovanka Nikolov ro|. Kostov (1928), I{tvan Bagi (1937), Milovan Garabantin (1929), Julka Rubu{ ro|. Rafai (1933), Andrija Fendrik (1922), Zdravko Nikoli} (1932), Nevenka ZaringerPinter ro|. In|i} (1937), Milorad Drqa~a (1933), Mira Kaurin ro|. Bawac (1955), Eleonora Gilg (1933), Danica Draga{ ro|. [uba{i} (1947), Kosta Grabe` (1932), Du{an Suvajxin (1930), Jelica Ili} ro|. Nikoli} (1927), Marija Slivka ro|. Grwa (1927), Natalija Zemqanac ro|. Papi} (1911), Tibor Svetlana Mihajlovi} i Rade Gardinova~ki

A~ (1944), Ferenc Juhas (1955), Irena Kova~ ro|. Plasti} (1926), Gordana Stefanovi} ro|. Stojanovi} (1952), Mirko Paji} (1953), Sneàna Lagator ro|. Kustudi} (1961), Pavica @ivanov ro|. Pili} (1956), Du{an Mak (1978), Marija Mijatovi} ro|. Kneèvi} (1936), Milica Zoraja ro|. Stamenkovi} (1937), Julka [imo ro|. Sikora (1949), Naza Kur{umovi} ro|. Memi} (1945), Branislava Bengin ro|. Foqan (1935), Mihailo Mike{ (1926), Olivera Vujackov ro|. Ma|arov (1939), Bo{ko Deliba{i} (1929), Ilona [anta ro|. Werge{ (1929), Margita Pete ro|. Molnar (1957), Vasiqka Boùnovi} ro|. Mili} (1932), Branko Smoqko (1950), Julijan Roman (1939), Bogoqub Kosti} (1937), Rade Nik{i} (1984), Mila Vu~kovi} ro|. Mandi} (1931), Stevan Pacanovi} (1957), I{tvan Brindza (1937), Milan [kori} (1937), Nada Rado{ ro|. âki} (1933), Milan Jak{i} (1931), Gojko Ninkovi} (1940), Ana Kozarevi} ro|. Cinkotski (1946).

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

ponedeqak15.mart2010.

NEOBI^NA POLITIKA KABLOVSKOG DISTRIBUTERA DIKTIRA [TA NA KOM KANALU SMEMO DA GLEDAMO, A [TA NE

SBB skupqe „skrembluje” programe “Od 1. marta, cena mese~nog odràvawa kablovske televizije u Novom Sadu je 820 dinara”, re~enica je kojom je u rubrici “cenovnik mese~nog odràvawa” svoje korisnike o poskupqewu obavestio kablovski operater “SBB”. Razloga za podizawe cene i obja{wewa moèmo li uz poskupqewe o~ekivati i neke nove televizijske sadràje na stranici nema, a kada je ova pitawa postavio “Dnevnik”, iz kompanije je odgovoreno marketin{ki – ukratko. „Zbog pada vrednosti doma}e valute u prethodnih godinu dana, SBB je primoran da promeni cenu usluga kablovske televizije. Na osnovu odluke RATEL-a, cena mese~nog odràvawa bi}e 820 dinara. Sigurni smo da }e broj i kvalitet kanala u na{oj ponudi, kao i stalna ulagawa u unapre|ewe celokupnog sistema, opravdati poverewe koje ste nam ukazali“, navodi se u odgovoru SBB-a. Na pitawa u {ta }e konkretno novac biti uloèn, da li su planirane neke inovacije i koje, te ho}e li neki novi, i koji, kanali biti uvr{teni u ponudu - nije ni odgovoreno. Nije nam razja{weno ni sve u~estalije „skremblovawe“ emisija i filmova, a ne samo sada ve} uobi~ajenih sportskih sadràja, na koje se novosadski auditorijum SBB operatera gotovo svakodnevno àli redakciji “Dnevnika”. S druge strane, pretplatnici drugog kablovskog operatera u gradu - KDS-a, tvrde da taj problem nemaju i da uredno gledaju sadràj koji istovremeno emituje vi{e tv stanica na kanalu na kome èle.

KDS bez poskupqewa KDS, drugi kablovski operater koji posluje u Novom Sadu, bar u naredna tri meseca ne planira poskupqewe, tako da cena od 795 dinara mese~no ostaje do daqweg, re~eno nam je u ovoj kompaniji. Tokom februara, u ponudu su uvrstili i filmsko-serijski kanal “TV 1000”, a sli~ne inovacije planiraju i ubudu}e. Za odgovor po pitawu „skremblovawa“ upu}eni smo na internet stranicu SBB-a, uz tvrdwe kompanije da po{tuje zakon i odredbe Republi~ke radiodifuzne agencije. Uz to navodi i da za kanale ima otkupqena prava preko agencija za za{titu kolektivnih prava “Ebu” i “VG media”, koje ne {tite i sportska prava. Ta prava su, kako se navodi u obja{wewu na sajtu, izuzeta iz wi-

hovog ugovora i predstavqaju ekskluzivna prava koja niko ne {titi i koja se kupuju strogo i pojedina~no po teritorijama. “Ne preostaje nam ni{ta drugo osim da sve prenose skremblujemo na drugim televizijskim stanicama. Ono {to je najbitnije za na{e korisnike jeste da ovi kanali ne ulaze u kalkulaciju na{eg mese~nog odr`avawa, ta~nije mi wima ne napla}ujemo ekskluzivna i po-

jedina~na autorska prava za pra}ewe odre|enih doga|aja. Napla}ujemo prava koja su otkupqena preko agencija za za{titu kolektivnih prava. Ti kanali u autorskoj kalkulaciji zauzimaju izuzetno malo mesto. Novac koji je ukalkulisan u tro{ak mese~nog odr`avawa odlazi iskqu~ivo za kanale ~ija prava otkupqujemo u potpunosti (Viasat histori, Sport Klub, Diskaveri…) “, pi{e na sajtu SBB-a. Na{i ~itaoci donekle mogu da razumeju za{to su neke utakmice „skremblovane“ na stranim kanalima, pa prenose, iako zbog toga mnogi korisnici kablovske negoduju, prate samo na doma}im kanalima koji su zasebno otkupili prava prenosa. Me|utim, nije im jasno zbog ~ega se odjednom „skrembluju“ ~ak i stariji igrani filmovi na pojedinim stranim kanalima (poput filma „Kontakt“ na tv „Nova“) i to tek 20 minuta pre kraja?! Posebna pri~a je hrvatska igrana serija “Dolina sunca”, koja je prvo po~ela da se prikazuje na kanalu HRT1, da bi, nedugo nakon {to je po~ela da je emituje i B92, termini ove serije na hrvatskoj stanici i crnogorskom kanalu „Atlas“ po~eli da se „skrembluju“; bez obja{wewa. A onda, kao {lag na tortu, do|e uredno emitovawe, u posledwe vreme bez „skremblovawa“, nastupa “Milana tarota” na pomenutoj hrvatskoj tv „Nova“?! Pritom podse}amo da je gatawe i proricawe sudbine na tv ekranima po srpskom Zakonu o radiodifuziji zabraweno, zbog ~ega se „Milan tarot“ i preselio na inostrani kanal. S. Tanuryi}

Mawe nasiqa me|u novosadskim osnovcima

Po ranijim istra`ivawima koja su sprovedena u 54 osnovne {kole u Srbiji, kojima je bio obuhva}en 28.931 u~enik od tre}eg do osmog razreda i 3.686 zaposlenih u {kolama, pokazali su da je nasiqe kod nas dramati~no ra{ireno na inicijativu samih u~enika dobio ovakav kodeks. Pravila pona{awa uskla|ena su s prosvetnim zakonima, ali i s porodi~nim zakonom.

– U na{oj {koli u Rumenki kodeks se uveliko primewuje,sa problemati~nim u~enicima se razgovara dvaput mese~no,a to isto ~ine i wihove razredne

PREDSEDNIK MESNE ZAJEDNICE „LIMAN” TVRDI

Ni dinar za komunalne projekte

@iteqi Limana ove godine osta}e kratkih rukava kada su u pitawu komunalna ulagawa jer je ZIG doneo odluku da finansijsku potporu od 40 miliona dinara obezbedi samo za one investicione projekte koje su mesne zajednice zapo~ele u 2009. godini, rekao je za „Dnevnik“ predsednik Mesne zajednice „Liman“ Marko Vojnovi}. - Nedavno je na{u mesnu zajednicu posetio predstavnik Zavoda za izgradwu grada Jovan Sto{i} i rekao da za na{ program komunalno- investicionih planova u ovoj godini nemaju ni dinara u planu. To nas je jako razo~aralo jer ve}

godinama imamo pote{ko}e s komunalijama - ka`e Vojnovi} Zahtevi koje je M.Z. „Liman“ podnela ZIG-u obuhvataju izgradwu ograda za kontejnere za sme}e, ozelewavawe povr{ina, postavqawe klupa, izgradwu parking prostora, de~jeg igrali{ta, javne rasvete, kanalizacije, regulisawe saobra}aja u Fru{kogorskoj ulici kao i parterno ure|ewe trotoara. Za utehu limancima ostaje obe}awe ZIG-a da }e de~ja igrali{ta na Sun~anom keju i izme|u ulica Strumi~ke, Drage Spasi} i Fru{kogorske biti obnovqena, a postoji dobra voqa nadle`nih da se rekonstrui{u i trotoari. B. P. P.

Tr~a}e se polumaraton(i) Novosadski polumaraton, 17. po redu, odr`a}e se u nedequ, 28. marta u 11 ~asova. Maratonci }e startovati sa Trga slobode, tr~ati kroz ulicu Modene, potom Bulevarom Mihajla Pupina, Kejom `rtava Racije, ulicama dr Sime Milo{evi}a, Jiri~ekovom, Bulevarom despota Stefana, Balzakovom i 1300 kaplara, pa nazad istom trasom do Beogradskog keja i Ulice Baj~i @i-

linskog, odakle }e se vra}ati Beogradskim kejom do Dunavske, Zmaj Jovine i na kraju do ciqa na Trgu slobode. Uz polumaraton, odr`a}e se diplomatski maraton, {tafetni polumaraton sa tri do {est izmena, trka zadovoqstva, poletarac – trka mali{ana, trka “Tr~i i u`ivaj” i puze}a trka beba. N. V.

„DNEVNIK” POKLAWA KARTE ZA KONCERT U SNP-u

KODEKS PONA[AWA URODIO PLODOM

Za godinu dana od kada je u vi{e od dve tre}ine osnovnih {kola u gradu i prigradskim naseqima uveden kodeks pona{awa, nasiqe me|u |acima se smawilo. Predsednik Aktiva direktora osnovnih {kola i direktor {kole „Sveti Sava“ u Rumenki Svetozar Kozarov kaè za „ Dnevnik“ da roditeqi, u~enici i nastavnici po{tuju kodeks koji su potpisali i da se sada de{avaju samo sporadi~ni incidenti {kolaraca. – Kodeksom pona{awa predvi|ene su stroè kazne za |ake nasilnike, ali i za wihove roditeqe. Ovim ~inom èleli smo da smawimo nasiqe u {kolama u ~emu smo u ve}ini slu~ajeva i uspeli - kaè Kozarov. Kreatori kodeksa su u~enici \a~kog parlamenta, roditeqi i nastavnici, a postaje zvani~an dokument {kole onda kad ga odobri [kolski odbor. Sagovornik isti~e da nastavnici i wihovi roditeqi po{tuju nova pravila pona{awa i da se sankcije dosledno sprovode, a Novi Sad je prvi grad u Srbiji koji je

stare{ine, tako da se boqitak na tom poqu ve} oseti – predo~ava Kozarov. Prema ranijim istraìvawima koja su sprovedena u 54 osnovne {kole u Srbiji, kojim je bio obuhva}en 28.931 u~enik od tre}eg do osmog razreda i 3.686 zaposlenih u {kolama, pokazali su da je nasiqe kod nas dramati~no ra{ireno. Odgovori ispitanika ukazivali su na to da je 65 odsto u~enika bar jednom, a 24 odsto vi{e puta bilo izloèno nekom obliku nasilnog pona{awa u periodu od tri meseca. Tokom ukupnog {kolovawa, 44 odsto u~enika bilo je jednom ili vi{e puta izloèno nasilnom napadu vr{waka, a ~ak 23 odsto jednom ili vi{e puta u posledwa tri meseca doìvelo je da ih nastavnik uvredi, ismeje ili udari. Nasiqu su podjednako skloni i stariji i mla|i u~enici, de~aci i devoj~ice, s tim {to de~aci vi{e ispoqavaju fizi~ko, a devoj~ice verbalno nasiqe. Q. Nato{evi}

Vlado Georgiev u Novom Sadu

Popularni peva~ i kantautor Vlado Georgiev, odr`a}e ve~eras i sutra koncert u Srpskom narodnom pozori{tu u 20 ~asova. Barbini novosadski nastupi odr`avaju se u okviru wegove regionalne akusti~ne turneje, a ulaznice se mogu kupiti na biletarnici SNP-a, po ceni od 2.500 i 3.000 dinara. Vlado Georgiev u Novi Sad dolazi nakon pet koncerata u „Madlenianumu“, na kojima se po prvi put predstavio aku-

sti~nim zvukom i izmewenim aran`manima koje je, zbog velikog interesovawa, poznati kantautor odlu~io da podeli sa {irom publikom. I za sutra{wi koncert, “Dnevnik”, u saradwi s organizatorima, poklawa dva puta po dve ulaznice svojim najbr`im ~itaocima koji danas pozovu broj “Novosadske hronike” 528–765, izme|u 13.00 i 13.05 ~asova. N. V.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 7.30 do 13.30 ~asova povremeno u pojedinim ulicama Klise, od 8 do 9.30 ~asova Laze Kosti}a od 2 do 6, Petra Drap{ina 28, od 25 do 41 i od 30 do 46, Sremska od 2 do 4a, Protestna evan|eoska crkva i Vase Pelagi}a 1, 3 i od 2a do 8, od 9 do 12 ~asova Jo`efa Atile, deo Petefi [andora i ku}e na Kamewaru kod crpke, Adi Endrea od 1 do 7 i od 2 do 14, Cve}arska 7, Jablani~ka od 37 do 41 i od 40 do 44, Romanijska, Suboti~ka od 45 do 59 i od 68 do 90, od 10 do 11.30 ~asova Jovana \or|evi}a 2, Jovana Bo{kovi}a od 1 do 11 i od 6 do 8, Stevana Branova~kog od 3

do 9 i od 2 do 12, Arse Teodorovi}a od 1 do 27 i od 2 do 24, Masarikova 17, Pavla Papa od 9 do 11 i od 10 do 18, Stefana Stefanovi}a i Stevana Sremca od 11 do 27 i od 10 do 20. Veternik: od 8 do 12 ~asova deo naseqa od Ulice Bra}e Tokin i Ive Lole Ribara prema Futogu. ^erevi}: od 8.30 do 13.30 ~asova deo naseqa od Wego{eve prema Braziliji. Kisa~: od 8.30 do 12 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa. Beo~in: od 8 do 13 ~asova deo Ulice Branka Radi~evi}a, Branka ]opi}a i 1. maja. Stari Ledinci: od 8 do 12 ~asova deo Ulice Lukijana Mu{ickog.

„NO] MUZEJA” POKRE]E NAGRADNI FOTO-KONKURS

Zelena patrola snima zaga|iva~e Organizatori manifestacije “No} muzeja” u Novom Sadu pokre}u nagradni foto-konkurs na temu “Ja ZA `ivot planete”, s motom “Budite de`urna zelena patrola i fotografi{ite sve {to prqa, zaga|uje i kvari izgled va{eg grada”. Konkurs je otvoren za sve qubiteqe fotografije, amatere i profesionalce, bez obzira na prebivali{te i godi{te.

Radovi koji pristignu, a budu odgovarali temi, bi}e izlo`eni u “No}i muzeja” 15. maja ove godine u Novom Sadu, a autori najboqih fotografija bi}e nagra|eni. Jedan autor mo`e da u~estvuje sa najvi{e tri fotografije dostavqene u digitalnoj formi (JPG, RGB do 2Mb) na elektronsku adresu: nocmuzejaprogram@gmail.com. Uz svaku fotografiju

neophodno je poslati podatke o autoru(ime, prezime, adresa, telefon i adresa elektronske po{te), kao i naziv fotografije. Konkurs je otvoren do 5. maja, a sve dodatne informacije mogu se dobiti na nocmuzejaprogram@gmail.com ili na broj telefona 063/249-319 i 063/593100. A. V.

ponedeqak15.mart2010.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

I PORED 30 IZLO@BI U NARODNOM MUZEJU U ZREWANINU

Mawe posetilaca nego ranije ZREWANIN: Od januara do decembra 2009. godine u zrewaninskom Narodnom muzeju bilo je postavqeno 30 izlo`bi koje je, zajedno sa stalnom postavkom, pogledalo vi{e od 67.000 posetilaca, {to je mawe u odnosu na 2008. Ovaj pad, rezultat je smawenih ulagawa u kvalitetne sadr`aje. Izlo`bama i prate}im programima predstavqene su kulture Francuske, Afrike, Kine, Japana, a bili su organizovani i „Dane Boke”. - Programi koje smo uprili~ili bili su razlog posete ambasadora ovih zemaqa na{em gradu. Pored kulturne saradwe i upo-

PUTEVI U ZREWANINU U KATASTROFALNOM STAWU

Rupe na asfaltu ugroàvaju voza~e ZREWANIN: Da je situacija u najve}oj banatskoj varo{i zaista lo{a, ne svedo~e samo brojne oronule zgrade sa kojih se odvaquju malter i crepovi, nego i dotrajali i o{te}eni kolovozi, na koje se voza~i sve glasnije àle. Gotovo da nema puta bez rupa na asfaltu, a stawe u javnom saobra}aju u Zrewaninu dodatno su oteàle posledwe padavine. Neki drumovi su toliko urnisani da ozbiqno ugroàvaju u~esnike u saobra}aju. Za

peraturama ra|eno po principu hladne tehnike. To je posao kratkog daha, ali pri niskim temperaturama tehnolo{ki jedino mogu}. U narednoj sezoni, veli on, Direkcija }e ~initi sve da osigura bezbednost u saobra}aju, ali koliko i {ta }e biti ura|eno zavisi, pre svega, od finansija. Ote`avaju}a okolnost je {to su drumovi u Sredwem Banatu izgra|eni pre dve ili tri decenije i toliko su o{te}eni

Malo u~iweno Zrewaninska opozicija, kritikuju}i vlast da je vrlo malo u~inila kada je re~ o odràvawu putne mreè, podse}a da je od Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine u protekle tri godine obezbe|eno 197.824.000 dinara za rekonstrukciju puteva u gradu i naseqenim mestima, a da je Op{tina @iti{te, koja ima skoro deset puta mawe stanovnika, uloìla 184.936.399 dinara. Po mi{qewu opozicije, buxet je trenutno optere}en velikim dugovawima i te{ko da se moè o~ekivati da bude novca i za rutinske popravke. ozbiqniju rekonstrukciju puteva, svakako, nema novca, pa je voza~ima prepu{teno da se sami snalaze kako znaju i umeju. Komentari{u}i ovakvo stawe, Slobodan Pe{terac iz zrewaninske Direkcije za izgradwu i ure|ewe grada isti~e da su brojne rupe posledica jake zime, velikih temperaturnih razlika i obilnih padavina. Zimske slu`be, tako|e, intenzivnije su radile na ~i{}ewu i posipawu soli, {to je uticalo na o{te}ewe asfalta. - Krpili smo rupe i tokom zime i taj proces jo{ traje. Ipak, svaka temperaturna razlika i soqewe dovodi do ponovnog o{te}ewa, jer se „plombe” u udarnim rupama otvaraju – obja{wava Pe{terac, dodaju}i da je sanirawe rupa pri niskim tem-

da bi jedino re{ewe bilo izrada novih. Direktor ovda{weg preduze}a „Vojvodinaput” Milan Mirkovi} slaè se sa ocenom da se slabo ulaè u kolovoze, kako lokalne, tako i magistralne. Mirkovi} otkriva da }e se od puteva koji spadaju u prioritete raditi oni prema Srpskoj Crwi, Novom Sadu i Beogradu. Drugog prioriteta su kolovozi ka Vr{cu i tre}eg od @iti{ta prema Itebeju. - Sve }emo ih sanirati istovremeno, mada je intenzitet radova ve}i na putevima prvog prioriteta. Republika odre|uje koji }e to biti – obja{wava Mirkovi}, uz napomenu da novca nema dovoqno, ali da se „Vojvodinaput” trudi da odràva ono {to postoji. @. B.

Legalizacija u posledwi ~as SUBOTICA: U Subotici je u posledwem roku podneto je 5.825 zahteva za legalizaciju bespravno podignutih objekata. [ef odeqewa za gra|evinarstvo pri lokalnoj samoupravi Zoran ]opi} ka`e da se o~ekuje da jo{ nekoliko nekoliko stotina zahteva stignu po{tom. - U proteklih sedam godina, koliko traje proces legalizacije nelegalnih objekata, podneto je 16.000 zahteva za legalizaciju, s tim da je oko 5.000 objekata u me|uvremnu legalizovano - rekao je ]opi}. A. A.

NOVE USLUGE OSOBAMA S O[TE]EWEM SLUHA

Pregledi utorkom

STARA PAZOVA: Osobe sa o{te}ewem sluha u staropazova~koj op{tini ne}e morati za preglede i savete lekara da idu u udaqene medicinske centre, ve} }e, svakog drugog utorka, po~ev od danas, to mo}i da obave u Staroj Pazovi. Naime, po{to je utvr|eno da ima dosta osoba iz ove sredine sa o{te}ewem sluha i korisnika slu{nih aparata, postignut je dogovor predstavnika Op{tine Stara Pazova, Centra za socijalni rad, Me|uop{tinske organizacije gluvih i nagluvih iz Sremske Mitrovice i „Simensa”, da se ovim gra|anima staropazova~ke op{tine omogu}i da, svakog drugog utorka u mesecu, u Klubu za dnevni boravak starih i osoba sa invaliditetom u gradskom parku u Staroj Pazovi obave pregled, dobiju savete koji se odnose na kori{}ewe i nabavku

slu{nih aparata, ispitivawe sluha, kao ostvarivawe zakonskih prava u ovoj oblasti. Rukovodilac Slu`be ku}ne nege Mirjana Sokolovi} kaè da je Klub za stara i invalidna lica u Staroj Pazovi, koji je i zami{qen kao mesto za pruàwe usluga starima, bolesnima i invalidima, najboqe mesto za takvu vrstu usluga, a to smatraju i u Centru za socijalni rad, kao i oni kojima su ove usluge namewene. Za one kojima je oteàno kretawe, Centar pruà i usluge prevoza kombijem koji je dobijen pre godinu dana. U prostorijama Kluba za stara i invalidna lica svakog ~etvrtka od 10 do 12 ~asova stariji gra|ani i osobe sa invaliditetom mogu besplatno da provere krvni pritisak i nivo {e}era u krvi. A. N.

znavawa sa kulturom drugih Narodni muzej omogu}io je da se ostvari kontakt sa gradskim ~elnicima – poru~uju iz ove ustanove kulture. Najpose}enija izlo`ba bila je „Taj divni kolorit gra`danstva – likovni `ivot u Velikom Be~kereku u 18. i po~etkom 19. veka” koju je videlo 7.619 posetilaca a za wom slede „90 godina od zavr{etka Prvog svetskog rata” (6.168), „Melodija boja” (6.026) i „Primarna umetnost – slike na stenama, slike na telu” (4.378). Pored izlo`benih delatnosti Narodni muzej nastavio je sa organizovawem konce-

rata klasi~ne muzike, promocija, kwi`evnih ve~eri, seminara i predavawa. Ustanova je u~estvovala i u manifestaciji „No} muzeja” a kroz zrewaninski muzej je tog dana pro{lo 4.317 posetilaca. - Posebno isti~emo da je 2009. Narodni muzej prvi put bio doma}in i organizator godi{we skup{tine Srpskog arheolo{kog dru{tva u okviru koje je odr`an i simpozijum pod nazivom „Arheologija Banata”. Skup je okupio eminentne arheologe iz Srbije i zemaqa regiona - Rumunije, Ma|arske i Bugarske – isti~u u muzeju. @. B.

OKO 5.000 VREME[NIH BA^KOPALAN^ANA @IVE SAMI

Zbog ponosa odbijaju pomo} BA^KA PALANKA: Problem starewa, odnosno nestajawa nacije najuo~qiviji je u malim sredinama poput Ba~ke Palanke i trinaest sela ove op{tine koja po zadwem popisu broji ne{to preko 60.000 stanovnika. Stari qudi, odnosno briga o wima, jo{ u posledwoj deceniji pro{log veka u najrazvijenijim zemqama planete, uz vodosnabdevawe i za{titu ìvotne sredine, progla{eni su za glavne probleme ~ove~anstva u novom milejenimu. Ako neko bude ozbiqno analizirao podatke kojima stru~waci baratuju u Palanci kada pri~aju o problemu, odnosno pomo}i starim qudima, onda ima razloga za brigu odnosno delovawe dru{tva. Problem starih bio je evidentan i pre ekonomske krize, a danas je kulminirao jer je sve vi{e samih i starih, za koje bli`wi nemaju vremena, odnosno novca. Direktorka Gerontolo{kog centra Nada Julinac kaè da dràva pokazuje voqu da pomogne, ali su uvek problem pare.

- Kada smo 2004. godine istra`ivali do{li smo do podatka da je broj starih razli~it u seoskim i gradskim sredinama, a kretao se od 18 do 25 odsto – ka`e Julin~eva. – Tada je utvr|eno da je ~etvrtina starih bez bra~nog druga. Danas je to mnogo drasti~nije pa proceweujemo da je ukupan broj starih dostigao 30

mo da obu~imo negovateqice koje bi, posle zavr{enog kursa mogle profesionalno da se bave ovim poslom. Bilo je za sada poku{aja, ali skoro da niko nije opstao mada je potreba velika. Poseban su problem oni stari i zaboravqeni koji zbog ponosa i pored te{kih uslova `ivota ne `ele tu|u pomo}. U ta-

Besplatno do 12 diploma BE^EJ: U okviru evropske „Nedeqe informati~ke pismenosti”, Informati~kog saveza Srbije (JISA) je besplatno odr`ao obuku za rad na ra~unarima i omogu}io polagawe ECDL ispita u 150 ovla{}enih Test centara {irom zemqe. Jedno od takvih mesta bio je i Uslu`ni centar be~ejske Op{tinske uprave. - Za besplatno testirawe prijavilo se 17 kandidata, a besplatne ECDL sertifikate, najrasprostrawenije potvrde informati~ke pismenosti kod nas, dobilo je 12 gra|ana be~ejske op{tine. Kako je Uslu`ni centar Op{tinske uprave postao prvi ovla{}eni ECDL test centar za ECDL Core na teritoriji be~ejske op{tine, planirano je da zvani~no sa radom po~ne krajem idu}eg meseca - rekao je koordinator test centra Radovan Stojanovi}. V. J.

Izlo`ba fotografija

Stara~ki dom u Ba~koj Palanci

odsto, a to zna~i da od oko 60.000 stanovnika u op{tini oko 20.000 su stari, a wih oko 5.000 i sami. Proteklih godina javnim radovima kroz projekat „Pomo} u ku}i” brinuli smo o jednom delu starih i samih lica, a o~ekujemo da }e biti novca i ove godine za rad deset negovateqica. Dobili smo odobrewe da mo`e-

VESTI

kvim slu~ajevima obi~no reaguje Centar za socijalni rad ukoliko staro lice nije poslovno sposobno. Bilo je slu~ajeva kada starci sa mese~nim primawima od tri do ~etiri hiqade dinara odbijaju pomo}. S druge strane u Gerontolo{kom centru kaù da ima i onih koji smeste roditeqe ili bliske ro|ake u neku od ustanova, a onda zaborave na wih ili ih retko pose}uju. - Kao i za hraniteqska doma}instva za decu tako }e zakon dozvoliti i hraniteqstvo za stare – kaè Julin~eva. – U ovoj oblasti, ali i u celoj socijalnoj za{titi najdaqe je oti{la Subotica, a Ba~ka Palanka je u krugu onih za koje sredina nema dovoqno novca. Ostarele roditeqe ili ro|ake ~lanovi porodice paze, ukoliko imaju koliko - toliko solidna primawa. De{ava se da se od wihovih penzija izdràvaju i radno sposobni, odnosno mla|i ~lanovi porodice, ali ima i onih koji preko advokata prave ugovore i dvore stare posle ~ije smrti nasle|uju wihovu imovinu. Ipak, treba poja~ati brigu o onima koji su nemo}ni, a imaju novca da, primera radi, mogu da plate periodi~nu uslugu „Pomo}i u ku}i”, ali niti ho}e niti su kadri da sami potraè pomo} ili pokaù inicijativu – kaù nadle`ni u ovoj sredini. M. Suyum

APATIN: U Galeriji „Meander” u toku je izlo`ba fotografija ~lanova Foto kino kluba „Rada Krsti}” iz Sombora. Svoje radove izloìlo je ~etrdeset autora, ~lanova kluba iz Sombora i Apatina. Po re~ima predsednika Kluba Branka Mile{evi}a, koji je otvorio izlo`bu, ovo je samo jedna od aktivnosti koje su predvi|ene u toku ove godine, kada Klub obeleàva 60- tu godi{wicu postojawa i uspe{nog rada. Da je taj rad zaista uspe{an svedo~i i veliki broj nagrada koje su ~lanovi osvajali na doma}im i inostranim izlo`bama, a pojedini ~lanovi Kluba postali su majstori fotrografije, foto-reporteri kao i poznati filmski i televizijski snimateqi. Tradicija fotografije na ovim prostorima utemeqena je jo{ davne 1880. godine kada je u Somboru odràna prva izlo`ba fotografija, a u novembru 1904. do{lo je do osnivawa kluba Amaterskog fotografskog udruèwa Ba~-Bodro{ke ùpanije. J. P.

Susret recitatora BE^EJ: Dru{tvo u~iteqa Be~ej danas organizuje Susret recitatora na ma|arskom jeziku, posve}en ma|arskom pesniku Petefi [andoru. Skup po imenu „Petefi [andor - pesnik i revolucionar” odr`a}e se u sve~anoj sali Narodne biblioteke Be~ej s po~etkom u 17 sati. V. J.

PLANOVI I PROGRAMI JKP-a NA PROVERI

Kritike upu}ene poslovodstvu [ID: Nije bilo te{ko predvideti da }e se planovi i programi rada JKP „Vodovod” i JKP „Standard” na}i na svojevrsnoj proveri u op{tinskom parlamentu. Varnice su izbile tokom rasprave o planu i programu poslovawa „Vodovod”. [ef odborni~kog kluba „Zec” i narodni poslanik @eqko Brestova~ki `estoko je kritikovao to {to ovom preduze}u treba oko pet miliona dinara za izgradwu prate}ih objekata na nedavno izgra|enim bunarima. - Kad pokrajinski Fond za kapitalna ulagawa u potpunosti finansira projekat izgradwe dva nova bunara i cevovoda sa oko 23 miliona dinara onda bi se JKP „Vodovod” mogao zapitati, zar nisu to sopstvenim parama mogli

da u~ine. Ne mo`emo o~ekivati da nam pokrajina, republika, fondovi, sekretarijati i ministarstva obezbede pare ba{ za sve. Podatak da su nam samo u toku pro{le godine direktno uputili preko 210 miliona dinara koje smo iskoristili za mnogobrojne projekte u gotovo svim mestima na{e op{tine dovoqno govori o brizi za na{u op{tinu rekao je @eqko Brestova~ki. Sednici Skup{tini op{tine [id nije prisustvovao direktor JKP „Vodovod” Miroslav Ribar na ~iji rad su bile upu}ene najve}e kritike na ovom zasedawu. Wegov zamenik Marko Baji} morao je da odgovara na mnogobrojna pitawa odbornika o programskim opredelewima. Baji} je poku{ao da obrazlo`i odbornici-

ma sve razloge zbog kojih wihovo preduze}e u ovom trenutku nije moglo da izdvoji novac za pomenute projekte. Ti razlozi nisu nai{li na odobravawe u skup{tinskim klupama. [ef radikala Mita Avramov tako|e se prikqu~io kritikama na ra~un JKP „Vodovod” isti~u}i da je kubik vode kada su radikali bili na vlasti iznosio 25 dinara, a da je trenutna cena 45 dinara, kao i da ovo preduze}e opet ne mo`e da izdvoji deo novca za bar jedan deo investicionih zahvata koji ga u ovoj godini o~ekuju. Odbornik vladaju}e koalicije Mi}a Smiqani}, je rekao da odborni~ka grupa SPS-a ne}e glasati za program poslovawa „Vodovoda”, jer je ovo preduze}e od nedavno preuzelo i lokalne vo-

dovode u Ada{evcima, Morovi}u i Vi{wi}evu, kao i {est radnika koji rade na odr`avawu vodovoda u tim selima. Odgovaraju}i na ovu primedbu Marko Baji} je rekao da se radnici od 1. januara ove godine nalaze na platnom spisku „Vodovod” i da ako se ne usaglase sa planom i programom preduze}a ne}e biti u mogu}nosti da prime li~ne dohotke. I na kraju ovog zasedawa Skup{tine op{tine [id odbornici su ve}inom glasova usvojili odluku o prihvatawu plana i programa rada u 2010. godini. Ove godine „Vodovod” gradi paralelni cevovod iz izvori{ta u Batrovcima do [ida i obnavqa deo 77 metara cevovoda koji trenutno prolazi ispod autoputa BeogradZagreb. D. Savi~in

VOJVODINA

DNEVNIK

ponedeqak15.mart2010.

NEZADOVOQNI POQOPRIVREDNICI ^OKANSKE OP[TINE

Veterinari papreno napla}uju usluge ^OKA: Regresirawe ratarske proizvodwe, nabavka nove poqoprivredne mehanizacije po konkursu Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Srbije i nepravilnostima u radu veterinarskih stanica prilikom obele`avawa grla i izdavawa zdravstvenih kartona, teme su za koje su se najvi{e zainteresovali poqoprivrednici iz naseqa ~okanske op{tine u razgovoru sa pomo}nikom ministra poqoprivrede Slobodanom Teofanovim. Teofanov je istakao da predstavnici Ministarstva obilaze sve regione u Srbiji jer svaki ima svoje karakteristike i specifi~nosti kao {to ih ima i ~okanska op{tina

gde je razvijena sto~arska proizvodwa, a od ratarske zna~ajno je zastupqeno lekovito, za~insko i industrijsko biqe. On je obavestio proizvo|a~e da }e Ministarstvo poqoprivrede bespovratnim sredstvima pomo}i obnovu poqoprivredne mehanizacije i preduzeti druge mere pomo}i poqoprivrednicima. Posebno je skrenuta pa`wa na promet ve{ta~kim |ubrivom, repromaterijalom i energentima, koji }e se regresirati iz dr`avnog buxeta i za {ta svi poqoprivrednici da bi ostvarili to pravo moraju imati fiskalne ra~une. - Obaveza svih koji se bave prometom repromaterijala, pa

Poqoprivrednici na skupu u ^oki

i prehrambenih industrija i zadruga, da izdaju fiskalne ra~une i treba poslovati samo sa onima koje ispuwavaju ovu za-

Foto: M. Mitrovi}

konsku obavezu, jer u protivnom se ne}e mo}i ostvariti pravo na regres - predo~io je Teofanov.

Sto~ari su predstavnicima Ministarstva ukazali na nepravilnosti kod obeleàvawa grla i izdavawa zdravstvenih kartona-paso{a prilikom prometa stokom, za {ta veterinari ~esto napla}uju znatno vi{e, nego {to je to propisano. Odgovoreno im je da se svaki takav slu~aj prijavi nadle`noj trì{noj i finansijskoj inspekciji, a da }e Uprava za veterinu svim veterinarima i veterinarskim stanicama oduzeti licence za rad, ako se potvrdi da su napla}ivali ve}e iznose od propisanih. Kod obeleàvawa grla, vakcinacije i izdavawa uverewa o zdravstvenom stawu grla, vi-

RADNICI „TAKOVO-AGRARA” DE@URAJU U BIV[EM „MITROSU”

Ste~aj propao, {trajk se nastavqa Bojan Carevi} na takmi~ewu

SUSRET RECITATORA POVODOM RO\ENDANA MIROSLAVA ANTI]A

Pobednici Bojan i Yenet BE^EJ: Na ovogodi{wem Susretu recitatora, pod nazivom „Miroslav Anti} – pesnik ravnice”, koji Dru{tvo u~iteqa Be~ej organizuje za u~enike vi{ih razreda osnovnih {kola, povodom pesnikovog ro|endana, iz ~etiri, od ukupno sedam osnovnih {kola be~ejske op{tine, u~e{}e u dve kategorije uzelo je 33 recitatora. U kategoriji takmi~ara kojima je srpski materwi jezik, nastupilo je 19 recitatora, a epitetom pobednika okitio se u~enik sedmog razreda O[ „Svetozar Markovi}” iz Ba~kog Gradi{ta Bojan Carevi}. Drugo mesto pripalo je godinu dana mla|oj Maji Segedinac iz O[ „Zdravko Glo`anski”, a tre}e mesto osvojio je u~enik petog razreda O[ „[a-

mu Mihaq” iz Ba~kog Petrovog Sela Sr|an Martinovi}. Drugu kategoriji ~inili su recitatori kojima srpski nije materwi jezik, a govorili su stihove na srpskom. U konkurenciji 14 takmi~ara, po oceni ìrija najboqi je bio osmak Xenet [ivo iz Ba~kog Petrovog Sela, drugo mesto osvojila je dve godine mla|a Karolina Vajda iz Ba~kog Gradi{ta, a tre}i je bio u~enik sedmog razreda O[ „Zdravko Gloànski” Nathaniel Bata. U ime organizatora poklone, dar tradicionalnog sponzora manifestacije be~ejske kwiàre „Prizma 93”, uru~ila je predsednica Dru{tva u~iteqa Be~ej Milena Gmijovi}. V. Jankov

S jedne od prethodnih kinolo{kih izlo`bi u Kawi`i Foto: M. Mitrovi}

PRIPREME ZA IZLO@BU PASA U KAWI@I

Pehari ~ekaju ku}ne qubimce KAWI@A: Za devetu nacionalnu izlo`bu pasa svih rasa „CAC 2010 Kawià”, koju organizuje Kinolo{ko dru{tvo „Kawià” posledwi rok za prtijave je utorak 16.marta, a izlo`ba }e se odràti 28.marta na sportskim terenima stadiona FK „Potisje” u Kawiì. Upisnina za u~e{}e za svakog psa za sve razrede staje 900 dinara, a besplatno je za razrede odgajiva~kih parova i grupa. Odgajiva~i i qubiteqi pasa rado dolaze na kawi{ku izlo`bu, koja je odobrena i od Me|unarodne kinolo{ke federacije (FCI), a predsednik KD „Kawià” Jano{ Farago o~ekuje da }e kao i na dosada{wim izlo`bama biti veliki odziv iz na{e zemqe i inostranstva. Kawiàni su se kao dobri doma}ini i organizatori potvrdili na prethodnim izlo`ba-

ma, pa je tako na lawskoj me|unarodnoj CACIB izlo`bi bilo predstavqeno 700 pasa. Kawiàni najavquju da }e u sudijskom ìriju biti na{e istaknute kinolo{ke sudije Ratibor Ceki}, Zoltan Vatai, Vladimir @iàkov, I{tvan Or~ik, Zoran Loli}, Pal Paroci, Trifun Mitrovi}, Sawa Mom~ilovi} Bogni}, Evica Mi{i} i Du{an Paunovi}. Tri najlep{a psa izlo`be „CAC 2010 Kawià” osvoji}e vredni pehari, a dobi}e ih i najlep{e oceweni psi u deset FCI grupa, najlep{i odgajiva~ki parovi i grupe i tri prvoplasirana usvim razredima, ~ekaju ih i odgovaraju}e titule, a oko 120 pehara doma}ini su pripremili za sve prvake rasa. Detaqnije informacije mogu se dobiti na internet sajtu www.kdkawiza.org.rs. M. Mr.

SREMSKA MITROVICA: Privredni sud u â~ku je po drugi put, 12. marta, doneo odluku da ne proglasi ste~aj u „Takovo agraru” iz Gorweg Milanovca, u ~ijem sastavu je i oko 145 radnika biv{eg „Mitrosa” iz Sremske Mitrovice, koji su u {trajku ve} vi{e od dvadeset dana i koji traè da se, pre progla{ewa ste~aja, utvrdi kako je „Svislajon grupa”, vlasni{tvo Rodoquba Dra{kovi}a prvo oteralo u ste~aj „Mitros”, a sada poku{ava da proglasi ste~aj i u „Takovo agraru” i tako definitivno zatvori nekad poznatu klanicu „Mitros”.[trajka~i u Sremskoj Mitrovici traè da inspekcijski i sudski organi ispitaju da li je biv{a klanica „Mitros” namerno gurnuta u ste~aj, jer, poverioci koji traè i ste~aj „Takovo agrara” u koji su biv{i radnici „Mitrosa” prevedeni samo kroz papire su firme istog gazde – Rodoquba Dra{kovi}a iz „Svislajon grupe”. - Mislim da se to radi planski da bi se proizvodwa u Sremskoj Mitrovici potpuno ugasila, kako bi se vlasnik Rodoqub Dra{kovi}, koji je posle kupovine „Mitrosa” obe}avao brz preporod, a ustvari, od 930 radnika ostalo je nas 145, preveo nas je u drugu firmu, nije, prema ugovoru o kupovini izmirio obaveze prema radnicima, pa su qudi podneli tu`be i kada je sud presudio da radnicima na ime neispla}eni zarada treba da plati oko 1,2 miliona evra, pokrenut je ste~aj „Mitrosa“, a sada i „Takovo agrara”. Mi ho}emo da radimo, traìmo za{titu od dràve. U {trajku smo, ~uvamo klanicu, da ne do|e do odno{ewa ma{ina i opreme u Gorwi Milanovac, gde je „Svislajon grupa“ pokrenula proizvodwu mesnih proizvoda, koje je do sada radio „Mitros” – kaè predsednik sindikata „Takovo agrara” u Sremskoj Mitrovici, Radoslav Svir~evi}. U klanici u Sremskoj Mitrovici se danono}no deùra, progla{en je generalni {trajk, podnese-

na je krivi~na prijava Osnovnom javnom tuìocu zbog sumwe da je bilo mnogo nezakonitosti u poslovawu, da su „Mitros” i „Takovo agrar” namerno optere}eni dugovima od ostalih firmi u okviru „Svislajon grupe“. - I ovaj drugi poku{aj otvarawa ste~aja u „Takovo agraru”, koji je sudija Privrednog suda u â~ku odbila, pokazuje da ne{to nije u redu. Tuìlac iz Mitrovice je na-

[trajka~ki odbor „Takovo agrara” iz Sremske Mitrovice pozvao je i biv{e radnike „Mitrosa”, koji potra`uju 1,2 miliona evra na ime neispla}enih plata, da im se prikqu~e u {trajku, a Toplica Peri} ka`e da su im i biv{i kooperanti – seqaci ponudili da se, wih vi{e od hiqadu prikqu~i {trajka~ima, ako zatreba, jer su i oni o{te}eni ga{ewem proizvodwe u „Mitrosu”,

VESTI Miji} ponovo predsednik ÔKA: Na redovnim izborima sprovedenim u Op{tinskoj organizaciji Demokratske stranke ôke, koji su odràni prekju~e, za predsednika Op{tinskog odbora ponovo je izabran doktor veterine Predrag Miji} iz ôke. Miji} je ve} drugi mandat predsednik op{tine ôka i poslanik je u Skup{tini AP Vojvodine, izabran po ve}inskom sistemu. Od jedanaest kandidata za ~lanove Op{tinskog odbora, tajnim glasawem izabrano je sedmoro: Zoran Jovanov, Boris Ili}, Kornel Tot, Svetlana Gari}, @arko Zaki} iz ôke, Emil Poqak iz Ostoji}eva i @iva Pavlov iz Sanada. M. Mr.

Zahvalnica UNDP-a Somboru

No}na smena ~uvara fabrike

loìo policiji da prikupi dokaze, da se vidi ima li osnova za krivi~no gowewe, ustvari, da se utvdi da li je „Mitros” planski gurnut u ste~aj, da bi se poslodavac re{io radnika, a isto to se, izgleda, ponavqa sa „Takovo agrarom”. Mi imamo fotokopije ugovora, po kome je u okviru „Svislajon grupe“ Rodoquba Dra{kovi}a velik deo „Mitrosa”, prodavnice i hladwa~u u Beogradu, ìvinsku klanicu u Sremskoj Mitrovici i mnogo opreme zvani~no prodao drugim firmama, kako bi se „Mitros” ugasio, a gazda re{io radnika i dugova prema radnicima. Mi traìmo da se sve ovo izvede na ~istinu, a do tada }emo deùrati u klanici, kako bi sa~uvali pogone i mogli, nadamo se, nastaviti da radimo. Dok se sve ne razjasni mi ostajemo u klanici i ne}emo dozvoliti da bilo ko odnosi deo po deo opreme - kaè ~lan [trajka~kog odbora Toplica Peri}.

sa kojim su godinama imali odli~ne poslovne odnose. [ta je slede}i korak uprave „Svislajon grupe” ne zna se, me|utim, {trajka~i „Takovo agrara” u Sremskoj Mitrovici su iznena|eni {to na wihove zahteve ministarstvima u Vladi Srbije niko ne odgovara. - Na{a sudbina nikog ne interesuje.âk ni vlasnik firme Rodoqub Dra{kovi} se ne ogla{ava. Mi smo svesni da je on vlasnik firme. Ne traìmo da nam polaè ra~une, ve} da nam obezbedi da radimo i ìvimo od svog rada. Traìli smo od Agencije za privatizaciju da se raskine ugovor sa lo{im gazdom, a da Agencija za korupciju proveri imali sumwivih poslova u privatizaciji „Mitrosa”, kada se na{ poslodavac ovako pona{a, radi sa nama {ta ho}e, kao da mi nismo qudi i da ne treba da ìvimo i radimo – kaè na kraju Radoslav Svir~evi}. S. Bojevi}

Sajam zapo{qavawa NOVI BE^EJ: Op{tina Novi Be~ej, Nacionalna slu`ba zapo{qavawa i Kancelarja za mlade op{tine Novi Be~ej, zajedni~ki u petak 18. marta, organizuju Sajam zap{qavawa, s ciqem da skrenu pa`wu poslodavcima na boqe kori{}ewe mogu}nosti zapo{qavawa koje nudi konkurs pokrajinskog Sekrertarijat za rad, socijalna pitawa i ravnopravnost polova, za zapo{qavawa pripravnika, re~eno je na sednici Saveta za mlade op{tine Novi Be~ej. - Poslodavci }e mo}i da zaposle pripravnike ~ijih deset plata nadokna|uje dr`ava, a oni imaju oba-

vezu da isplate dve plate u toku godine -rekao je Kristijan Luki} iz Kancerarije za mlade op{tine Novi Be~ej i objasnio, da }e filijala NSZ u Novom Be~eju, posle Sajma, pratiti koliko je mladih do{lo do posla. Sajam zapo{qavawa odr`a}e se u Domu kultute Novi Be~ej, a po~e}e u 11 ~asova. Na sednici Saveta za mlade op{tine Novi Be~ej, najavqen je i projekat predstoje}eg Sajma omladinskih ideja, koji }e se tako|e odr`aati u Domu kulture u Novom Be~eju od 20. do 22. aprila. M. K.

Izlo`ba ptica grabqivica ZREWANIN: U Salonu Narodnog muzeja Zrewanin ve~eras }e u 19 ~asova biti otvorena izlo`ba, pod nazivom „Ptice grabqivice – ideogrami” autora muzejskog savetnika Svetozara Santovca. Ova izlo`ba obuhvata 32 dermoplasti~na preparata ptica grabqivica iz ornitolo{ke zbirke Narodnog muzeja. Pored tekstual-

{e prisutnih se `alilo da su pla}ali petostruko ve}e iznose. Tako se sto~ar iz Ostoji}eva negodovao jer je za sto~ni paso{ za june za prodaju morao pored propisnaih 114 dinara da plati jo{ 600 dinara. Za vi{e napla}ene iznose veterinari ne daju ra~un, a sto~ari izbegavaju da ih prijave inspekciji, strahuju}i da im zbog toga veterinari vi{e ne}e dolaziti. Obe}ano je da }e u svim mesnim zajednicama biti istaknut cenovnik za veterinarske usluge, koje }e poqoprivrednici mo}i da porede sa onima koje tra`e nesavesni veterinari. M. Mitrovi}

nih legendi, kojima se obja{wavaju op{te odlike i sistematizacija ptica grabqivica, za ovu izlo`bu ura|ene su i „li~ne karte” koje, uz pomo} ideograma, prikazuju biologiju svake vrste pojedina~no. Opisno i ideogramima prikazane su slede}e osobine ptica grabqivica: stru~ni i narodni naziv, vreme boravka na terenu Vojvodi-

ne, fizi~ke karakteristike (du`ina, raspon krila i te`ina), spoqa{we karakteristike vrste, stani{te, ishrana, na~in lova, gne`|ewe i za{tita. Na teritoriji Vojvodine, ina~e, registrovane su do danas ukupno 33 vrste ptica grabqivica, ali se taj broj smawio na 24, a i daqe se smawuje. @. B.

SOMBOR: Na Zavr{noj konferenciji regionalnog projekta UNDP-a (Programa razvoja Ujediwenih nacija) „Smawewe ugroènosti Roma na Zapadnom Balkanu”, koja je odràna u Beogradu, zamenik predsednika Skup{tine grada Sombora Zoran Miler, kao jedan od predstavnika 55 gradova i op{tina u~esnika Projekta, u ime Sombora, primio je Zahvalnicu „za podr{ku i aktivno u~e{}e Grada u sprovo|ewu projektnih aktivnosti na unapre|ewu poloàja Roma u Srbiji”. Na Konferenciji su dodeqeni i Sertifikati o zavr{enoj trogodi{woj obuci o projektnom, akcionom i strate{kom planirawu koordinatorima za romska pitawa u lokalnim sredinama. Tako je za Grad Sombor, Sertifikat uru~en lokalnom koordinatoru za romska pitawa Zoranu Kalawo{u, koji je na ju~era{wem skupu prezentovao somborski Lokalni akcioni plan za unapre|ewe obrazovawa Roma, koji je UNDP-a ocenio kao najboqi primer prakse u Srbiji. M. M}

Besplatne ~lanarine BEÊJ: Udruèwe sportskih ribolovaca „[aran” u Be~eju odlu~ilo je na posledwoj skup{tini da se na adekvatan na~in oduì vrednim ~lanovima. Svako ko u~estvuje na najmawe dve akcije u organizaciji Udruèwa, dobi}e naredne 2011. godine besplatnu ~lansku kartu. - Ima}emo ove godine bogatu aktivnost, pa }e biti prilika za sve da se ukqu~e u neku od akcija i tako obezbede besplatnu ~lanarinu za narednu godinu. - rekao je predsednik USR „[aran” Milan V. J. Sekuli}.

CRNA HRONIKA

ponedeqak15.mart2010.

DNEVNIK

PREKSINO] UZBUNA U NOVOM SADU

Dojave „Dnevniku” o bombama na „Spensu” la`ne Pripadnici specijalizovane jedinice novosadske Policijske uprave ju~e su, oko sat po pono}i, ustanovili da u prostorijama SPC „Vojvodina“ nema postavqenih bombi, kako je to nepoznata osoba, u dva navrata, dojavila Redakciji „Dnevnika“. Podsetimo, anonimni mu{karac javio je u subotu oko 23.15 ~asa telefonskim pozivom redakciji na{eg lista da su na „Spensu“ i u automobilu pored ovog objekta postavqene bombe koje }e, navodno, eksplodirati u dva sata. Tom prilikom bomba{ je zapovedio na{em slu`beniku da o ovoj pret-

Policija ispred SPC „Vojvodina”

wi obavesti policiju, uz opasku da je neophodno isprazniti ovo novosadsko zdawe. Kako smo pisali, desetak minuta po{to su u zgradu „Dnevnika“ stigli policajci, ponovo je zazvonio telefon i javila se ista osoba, koja se ovog puta i deklarisala kao pripadnik neke nacionalisti~ke grupe, i zapitala da li je policija obave{tena, uz napomenu da }e bombe aktivirati daqinski. Deo „Spensa“je tom prilikom evakuisan do kraja pregleda specijalaca, saznali smo u policiji. Zvani~no saop{twe o doga|aju o~ekujemo danas. M. V.

Evakuacija sportskog i poslovnog zdawa

Foto: B. Lu~i}

U PRAVNOM TIMU LIDERA SRS-a PROCEWUJU

PREDSEDNIK BORIS TADI] O SLU^AJU ^LANA RATNOG PREDSEDNI[TVA BiH

Kraj procesa protiv [e{eqa 20. aprila?

Srbija se ne protivi da Gani} bude izru~en BiH

[ef pravnog tima za odbranu Vojislava [e{eqa Zoran Krasi} izjavio je ju~e da o~ekuje da }e do 20. aprila u Ha{kom tribunalu biti zavr{en dokazni postupak protiv lidera radikala u procesu za ratne zlo~ine. Krasi} je rekao da se name}e zakqu~ak da su u Ha{kom tribunalu odlu~ili da do tog dana zavr{e saslu{awe preostala ~etiri svedoka, podsetiv{i na to da je za 20. april zakazano prvo [e{eqevo pojavqivawe pred pretresnim ve}a u postupku u kojem se tereti za nepo{tovawe suda zbog obelodawivawa imena 11 za{ti}enih svedoka. Krasi} je na konferenciji za novinare naglasio da je fundamentalno [e{eqevo pravo da mu se sudi u razumnom roku i da ne postoji nijedno opravdawe da se ono prekr{i zbog bolesti svedoka, ali da Ha{ki sud zloupotrebqava procesna ovla{}ewa da bi [e{eqa {to duè zadrào u pritvoru. Isti~u}i da je i „samo ha{ko tuìla{tvo priznalo da je taj sud pod velikim uticajem velikih sila“, Krasi} je naveo da Ha{ki tribunal u su{tini nema optu`nicu protiv [e{eqa, da su Tuìla{tvo i pretresno ve}e zapali u bezizlaznu situaciju i da

je pitawe dokle }e Tribunal vansudskim putem uticati na duìnu [e{eqevog pritvora jer je lider radikala optuèn za nepo{tovawe suda „zbog toga {to u Tribunalu nisu uspeli ni{ta da dokaù u postupku za ratne zlo~ine protiv [e{eqa“. – Zar je mogu}e da se pokrene postupak za nepo{tovawe suda protiv optuènog koji se sam brani? – upitao je Krasi}, podsetiv{i na to da jo{ nije re{eno ni pitawe [e{eqeve àlbe na presudu kojom je osu|en na 15 meseci zatvora zbog nepo{tovawa suda. [e{equ se sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti i povrede ratnog prava i obi~aja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine. On je 21. januara 2009. dodatno optuèn za nepo{tovawe Tribunala zbog obelodawivawa imena i drugih li~nih detaqa tri svedoka ~iji je identitet, po nalogu pretresnog ve}a, bio za{ti}en od javnosti. [e{eq je 24. jula osu|en na 15 meseci zatvora zbog nepo{tovawa suda i on je 5. oktobra podneo àlbu na tu presudu, a 4. februara 2010. je drugi put optuèn zbog objavqivawa podataka o 11 za{ti}enih svedoka. (Tanjug)

Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da Srbija ne}e imati primedbe ako Velika Britanija donese odluku da biv{eg ~lana Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Ejupa Gani}a izru~i BiH. – Za Srbiju centralno pitawe nije da Ejup Gani} bude izru~en Srbiji. Za Srbiju je centralno pitawe da se dogodi sudski proces u kojem je Gani}, koji je osumwi~en za u~estvovawe u ratnom zlo~inu, apsolutno nezaobilazan ~inilac –

rekao je Tadi} novinarima na proslavi godi{wice Srpskog pokreta obnove. On je istakao da svi koji su u~estvovali ili su osumwi~eni za ratne zlo~ine moraju da se na|u pred sudovima i da Srbija nema ni{ta protiv toga da Gani} bude izru~en sudu Bosne i Hercegovine, koja je wegova mati~na dr`ava. Od odlu~uju}e va`nosti je, kako je naglasio Tadi}, da svako ima fer i po{teno su|ewe.

@albe neizabranih sudija ne treba ignorisati Govore}i o reformi pravosu|a i àlbama koje su neizabrane sudije i javni tuìoci podneli Ustavnom sudu, Tadi} je kazao da o~ekuje da sve àlbe budu razmotrene s pravnom ozbiqno{}u, a ne da se ignori{u. – Nadle`nost Ustavnog suda ovde je i vi{e nego evidentna i o~ekujemo da }emo nakon mnogo godina imati i sudove koji jesu u stawu da obave svoj posao uspostavqawa prava i pravde – istakao je Tadi}. On je rekao da daje apsolutnu podr{ku reformskom procesu, ali istovremeno traì na~in da se obezbedi pravo za sve one gra|ane koji èle da budu sudije, da se utvrdi na~in pravnog tretmana wihove ustavne àlbe i uspostavi pravni~ko obrazloèwe za{to neko nije izabran. – Mo`da je u procesu reformi bilo nekih tehni~kih nedostataka, u svakom slu~aju, svaka gre{ka koja se moè ispraviti – i treba da bude ispravqena – kazao je Tadi}.

Ejup Gani}

– Srbija èli da veruje da }e pravosudne institucije BiH biti u stawu da dokaù da su u stawu da obezbede fer i po{teno su|ewe – kazao je Tadi}. On je kao principijelan stav Srbije naveo okon~awe saradwe svih dràva u regionu s Ha{kim tribunalom, ali da se, istovremeno, procesuiraju i oni procesi koje nije preuzeo Ha{ki tribunal, a koji su pred doma}im pravosu|ima. Tadi} je naveo da se slaè s izjavom svog hrvatskog kolege Ive Josipovi}a da Srbija treba da

uhapsi Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a, ali je ponovio da Hrvatska istovremeno mora da ispuni neke uslove u pogledu boqe saradwe s Ha{kim tribunalom. – Kao {to o~ekujem i zahtevam da nadle`ni organi Srbije uhapse Ratka Mladi}a i Haxi}a, o~ekujem da }e i Hrvatska dati sve dokaze u vezi s procesima koji se vode protiv Ante Gotovine – kazao je Tadi}. On je precizirao da se wegova ranija izjava, da bi eventualno osloba|awe krivice Ante Gotovine u nedostatku dokaza bilo ~iwenica koja ne bi doprinosila na{im boqim odnosima, nije ticala Ha{kog tribunala ve} uslova da Srbija i Hrvatska krenu putem boqe saradwe na regionalnom i evropskom nivou. – Svi treba da obave`emo jedni druge na to da u~inimo sve da ta saradwa obezbedi i Ha{kom tribunalu da krivci budu ka`weni da bi se skinula qaga i krivica sa svih naroda, da bi krivci bili individualizovani i da bismo na kraju uspostavili odnos pomirewa i svim gra|anima omogu}ili da `ive u dru{tvu mira i prosperiteta, zajedno u EU – istakao je Tadi}. (Beta)

SEDAM GODINA NAKON UBISTVA ZORANA \IN\I]A

Petorica „zemunaca” jo{ na slobodi Ubice Zorana \in|i}a izdr`avaju kazne, begunci su osu|eni u odsustvu, ali proces o politi~koj pozadini ovog ubistva jo{ nije pokrenut, iako su to najavqivali i biv{i i sada{wi tu`ilac za organizovani kriminal. Sretko Kalini}, Milan Juri{i}, Vladimir Milisavqe-

rovi} obrazlo`ila je stav sudskog ve}a o motivima ubistva srpskog premijera. Politi~ku istragu nekoliko puta potom je najavqivao tada{wi specijalni tu`ilac Slobodan Radovanovi}, a isto je obe}avao i wegov naslednik Miqko Radisavqevi}.

Jedan od dokaza da jo{ rade zajedno bilo je ubistvo za{ti}enog svedoka Zorana Vukojevi}a, koga su, po saznawima „Insajdera“, ubili upravo odbegli ~lanovi „zemunskog klana“. Javnost je o wihovom kretawu spekulisala jo{ od zavr{etka su|ewa. Navodno su vi|ani po prestoni~kim ka-

dimo od kojih para su `iveli dok su se skrivali – rekao je Vasi}. On smatra da sve treba da krene od istrage o pobuni „Crvenih beretki“ u novembru 2001. – Politi~ka voqa ne postoji, svi su se sna{li na neki na~in, udobno sna{li s mrtvim \in|i}em, i ne postoji `eqa da ~a~kamo

Foto: TV „Apolo”

JU^E KOD ZGRADE VLADE VOJVODINE

Crveno spojilo „punta” i „mercedesa”

Sretko Kalini}

Milan Juri{i}

vi}, zvani Budala, Ninoslav Konstatinovi} i Milo{ Simovi} i daqe su u bekstvu. “Ubistvo \in|i}a je politi~ko ubistvo upereno protiv dr`ave, u kojem je u~estvovao kriminalizovani deo JSO-a i banda Du{ana Spasojevi}a. Najte`e je saznawe da je predsednika Vlade mogla da ubije organizovana, kriminalna, neprijateqska organizacija“. Ovim re~ima, u delu izricawa presude koji je bio zatvoren za javnost, sudija Nata Mesa-

Ninoslav Konstantinovi}

Petorica pripadnika „zemunskog klana“ sedmu godinu zaredom izmi~u srpskoj policiji. Ministar policije Ivica Da~i} uverava da specijalni tim za wima i daqe traga. – U policiji i daqe postoje qudi koji su zadu`eni za pra}ewe, proveravawe i dojave, ali nije bilo uspeha i daqe }e se raditi na tome. Da li }emo to uspeti, to je policijsko pitawe, a ne politi~ko, da bi ministar o tome govorio – ka`e Da~i}.

Vladimir Milisavqevi}

fi}ima, a zatim i po gradovima u regionu. Novinar nedeqnika „Vreme“ Milo{ Vasi} veruje da policija ispituje svaku informaciju, ali misli da su policijski resursi ograni~eni i da moraju da se bave trenutnim stvarima. – Od tih koji su u bekstvu, imamo trojicu ozbiqnih umetnika, Sretko Kalini}, Nino i Budala – ostali su sitne ribe. Oni o~igledno imaju para, jer za skrivawe trebaju pare, i bi}e zanimqivo da vi-

Milo{ Simovi}

po tome, to sada spada u pro{lost, u one memorabilije politi~kog ìvota gde }e svi da puste suze za \in|i}em svakog 12. marta. Oni se bave politikom, za wih ìvot ide daqe – smatra Vasi}. Jedan od onih koji insistiraju na razotkrivawu politi~ke pozadine bio je i advokat Sr|a Popovi}, koji je na su|ewu za ubistvo premijera zastupao Ruìcu \in|i}. Tim zahtevom okon~ao je zavr{nu re~ na su|ewu, u aprilu 2007. (B-92)

U sudaru „mercedesa“ i „punta“ ju~e oko 17 sati kod zgrade Vlade Vojvodine (Banovine) nije bilo povre|enih, iako se u prvi mah, zbog o{te}ewa na vozilima i prisustva policijaca koji su se tu na{li drugim povodom, stekao utisak da se

radi o mnogo ozbiqnijem udesu. Po prvim saznawima, do nezgode je do{lo zato {to je jedno vozilo pro{lo kroz crveno svetlo na semaforu, saznajemo nezvani~no. U jednom vozilu je, uz voza~a, bilo dvoje dece. M. V.

U BEOGRADSKOM NASEQU MEDAKOVI]

U parku na|en obe{en mu{karac U parku na Vo`dovcu, u nasequ Medakovi} u Beogradu, na uglu ulica Igwata Joba i Vojislava Ili}a, ju~e u 6.45 sati prona|eno je be`ivotno telo mu{karca Q. \. (71), re~eno je Tanjugu u Ministarstvu unutra{wih poslova Srbije. Lekari Hitne pomo}i konstatovali su da je pro{lo vi{e ~asova od kada je osoba preminula. Telo je preba~eno na Institut za sudsku medicinu u Beogradu, na obdukciju. Istraga o uzroku smrti je u toku.

DRU[TVO

DNEVNIK

ponedeqak15.mart2010.

SINDROMI PRODU@ENOG DETIWSTVA I ZAKASNELE ZRELOSTI [IRE SE KAO EPIDEMIJA

Kod mame je, ipak, boqe nego na ulici

Na mansardi su antene BAP-a

PALANA^KE MEDIJE OD PRIVATIZACIJE SPASAVA OP[TINSKA KASA

Tr`i{te opasnije i od poplava Dunava

Nakon po~etnog, bespogovornog "udara", dràva je, izgleda, odustala od daqe privatizacije lokalnih medija u Ba~koj Palanci. Samo je pre neku godinu u „Nedeqnim novinama“, najstarijem glasilu u ataru, koje je pre gotovo pola veka utemeqila op{tina, desetak zaposlenih promenilo poslodavca, a on tehni~ki izgled lista i, delimi~no, sadràj. Petnaestodnevno izlaze i privatne „Palana~ke novine“, odnedavno i mese~nik „Glas Ba~ke Palanke“, ~iji je patron mesni Kulturni centar, a osniva~ op{tina. [tivo se deli xabe, a posledwi broj {tampan je u respektabilnom tiraù od 6.000 primeraka. Opozicija u lokalnom parlamentu, 18 odbornika SRS-a, tvrdi da je vlast pokrenula list da bi koalicioni partneri imali gde da se slikaju. Nadle`ni tvrde da novo glasilo nije komercijalno, niti konkkurencija ve} postoje}im novinama, nego na~in da gra|ani saznaju {ta se sve u wihovoj sredini radi i planira. Dok jedni hvale ideju o besplatnom informisawu, oni s pristojno drugim pam}ewem se pitaju za{to su „Nedeqne novine“ uop{te prodavane

ako je ve} op{tini potreban {tampani medij. Ispada da je ta privatizacija ura|ena po sili zakona, lokalna samouprava se malo ili nimalo pitala, a nije pomoglo ni {to su „Nedeqne“ imale i ~lanke na slova~kom jeziku. Izvesno vreme se spekulisalo o tome da }e nove gazde dobiti Radio i TV BAP, dva javna op{tinska preduze}a, ali ona i daqe ostaju na teretu op{tinskog buxeta. Nezvani~no samo saznali da je Agencija za privatizaciju odustala od ovih elektronskih medija jer imaju programe na jezicima nacionalnih mawina. Osim slova~kog, ma|arskog i romskog, razmatra se i mogu}nost uvo|ewa programa na nema~kom. Prevladala je, ~ini se, i ra~unica da bi, prepu{tene tr`i{tu, ove firme bankrotirale, a posledi~no – u palana~kom etru zavladali mrak i ti{ina. Obezbe|ene su frekvencije, op{tina investirala u opremu, a tridesetak zaposlenih, barem privremeno, odahnulo. Jer, dobro su im poznata iskustva kolega iz mnogih privatizovanih lokalnih medija, gde su se plate proredile, a neki su ostali i bez radne kwi`ice. M. Suyum

Holokaust se pori~e i u Srbiji Savez jevrejskih op{tina je najavio protest pred Ministarstvom pravde ako ono privremeno, do okon~awa sudskog postupka, ne zabrani rasturawe kwige "Mit o holokaustu” Jirgena Grafa, i opet pozvao nadle`ne dràvne organe da spre~e {tampu i distribuciju antisemitske literature. "Ona je dostigla u Srbiji zabriwavaju}e razmere pa se u kwiàrama i na sajmovima kwiga moè na}i vi{e od sto

naslova s tom tematikom". Graf ovim pamfletom negira masovno stradawe Jevreja i postojawe gasnih komora u Au{vicu i zato je u svojoj [vajcarskoj ka`wen s 15 meseci zatvora, dok u Narodnoj biblioteci Srbije wegova kwiga i ima katalo{ki broj. Negirawe holokausta je, ina~e, u mnogim zemqama krivi~no delo, a od pre nekoliko dana i u Ma|arskoj. Ig. M.

JUGOSLOVENSKI ESPERANTO

– Ova dràva nije ni{ta u~inila da unapredi status mladih. Prvu priliku da se odselim iskoristio bih bez razmi{qawa – po~iwe pri~u ekonomista Predrag @iki} (32), koji se, posle tri godina samostalnog ìvota, revoltiran i snu`den, vratio kod majke i oca. Doìveo je najgori mogu}i scenario zbog kojeg mu se, kako kaè, u Srbiji ne ostaje vi{e ni dan. – Iselio sam se od roditeqa, na{ao posao kod jednog privatnika u Novom Sadu i po~eo da ìvim sam. Bio sam zadovoqan sobom, ali idila nije dugo trajala. Do{la je kriza, plata po~ela da kasni i posle dva meseca nisam imao za stanarinu. Paralelno su poskupele komunalije, struja, telefon, zarada ostala ista, ali samo na papiru jer ve} ravno godinu dana nisam

Bez {anse da se oslobode roditeqskog patronata

velike dugove – ogor~en je Predrag. On je me|u retkima koji se usudio da se osamostali u zemqi koju

„Dràva mi je kriva za sve” – Dràva je kriva jer je uredila da radnici sklapaju ugovore s firmama, a ne s wihovim vlasnicima, pa kad se ra~un blokira, pare ne mogu izvu}i ni sudskim putem. Ona je omogu}ila da pro|u neka`weno {to ne ispla}uju zaposlenima zarade. Dràva dozvoqava i da sve poskupi, iako polovina stanovni{tva ìvi na ivici egzistencije. Morao sam se vratiti u porodi~nu ku}u i stvarno ne znam {ta mi je daqe ~initi, imam 32 godine, ni{ta iza sebe, a jo{ mawe pred sobom – ogor~en je ekonomista Predrag @iki}. primio platu. Firma je bankrotirala, ra~un joj je blokiran, a mene je samostalan ìvot samo bacio u

bi, po statistici, svaki drugi mladi ~ovek izme}u 16 i 25 godina – napustio. Mnogo je vi{e onih

FARMACEUTSKA INDUSTRIJA PO APOTEKAMA LEKOVERNIMA PRODAJE I MAGLU

[e}erna vodica „garantuje” stas Breda Pita Ba{ je "in" biti lep i zdrav. Nastojawe za svaku pohvalu, samo su problemati~ne metode da se ono ostvari. Nebrojene su kreme da se odr`i mladolik izgled, ka{ice "obe}avaju" atletski gra|eno telo, a ceo spektar vitamina i lekovitih napitaka “garantovano” ~uva zdravqa. Na`alost, sve vi{e qudi ignori{e stav zvani~ne medicine

izvikanog Q10, hijaluronske kiseline koja obe}ava `ivot bez bora, selena i raznih sme{a vitamina i minerala, nude se proizvodi atraktivnog imena, poput "peraja od ajkule", "kraqevski cvet", ili oni s egzoti~nim biqkama kao {to je `en-{en, ginko, kordiceps... Naravno, svaki "le~i" samo jedan ili nekoliko zdravstvenih tegoba, da-

Preparate egzoti~nih naziva pacijentima preporu~uju i lekari. Da li su ih i probali pa imaju stru~ne argumente? da je za takvu bogomdanu vitalnost potrebna pravilna ishrana s mnogo vo}a, povr}a i `itarica, kao i neophodna fizi~ka aktivnost. Apoteke su sve punije bo~ica, teglica, kesica i pilulica koje ne spadaju u lekove ve} pomo}na sredstva za "negovawe zdravqa". Proizvode ih same dr`avne i privatne apoteke, ali i svetski afirmisani farmaceutski koncerni. Osim ve}

kle, potrebna je {aka pilula dnevno da se "sa~uva" ceo organizam. – [arene kutijice, primamqiva ambala`a i dobro sro~eno uputstvo za primenu prosto mame kupce da u~ine ne{to za svoje zdravqe – ka`e farmakolog Jovan Proti}. – Sve to ne bi bilo toliko stra{no da osobe koje se kqukaju raznim preparatima ne zanemaruju pravilnu ishranu, smatraju}i da jedna pi-

(1 )

I Mile Budak postao srpski pisac Pi{e: Dejan Nova~i} Srpskohrvatski ili hrvatskosrpski jezik ima va`no obele`je klasi~nih jezika: mrtav je. Bar za biv{e jugoslovenske republike. Tu je duboko zatrpan, a zemqa iznad wega je poravnata i dobro nabijena. Za ostatak sveta, srpskohrvatski je i daqe u normalnoj upotrebi me|u lingvistima, prevodiocima i profesorima kwièvnosti. Iako je imao najduì naziv na svetu, ovaj jezik je ìveo kratko. Ro|en u Novom Sadu 1954, nije se dovukao ni do ~etrdesete kad su ga bra}a jedne no}i sa~ekala iza }o{ka i polomila kao nepismen kredu. Tako je srpskohrvatski oti{ao na |ubri{te istorije, zajedno s Jugoslavijom, socijalizmom i sli~nim glupostima, a bra-

}a su se, okupqena oko svojih ogwi{ta i promukla od rakije, duvana i patriotskih kora~nica, oglasila svako na svom, posebnom, jeziku. Ideal evropskog romantizma o trostrukom jedinstvu jezika, nacije i dr`ave do`iveo je apoteozu na Balkanu krajem 20. veka. S malim zaka{wewem od 200 godina. Stari jezik nije se bio ni ohladio, a ve} je zamewen novim, lep{im jezicima. Poput stotinu cvetova iz Maove kulturne revolucije, uspevali su na sve strane, pod budnim okom lokalnih akademika i dvorskih jezikoslovaca. Oni su vredno |ubrili svoje ba{te, tak-

obolelih od sindroma produènog detiwstva i odloène zrelosti koji se ne usu|uju da se odsele, znaju}i da bi udarili glavom u zid. – U mojoj ku}i vladaju neprirodni odnosi, roditeqi me gledaju kao dete, iako uskoro punim 34 godine. Spre~en sam da radim {ta èlim jer moram da imam obzira prema sestri s kojom delim sobu, a i roditeqima, koji su sve stariji. Umesto da mi sad brinemo o wima, pomaèmo im finansijski i okupqamo se jednom nedeqno na porodi~nom ru~ku, mi se gledamo svaki dan, niko od nas prakti~no nema svoj vlastiti ìvot i prepiremo se oko tro{kova. U besu ~esto znaju da mi kaù da bi trebalo da im dajem novac za kiriju – kaè grafi~ar Strahiwa Kova~ev.

Prima platu 20.000 dinara, nema stalan posao i zato su mu, tvrdi, vezane ruke. – Besan sam na sebe {to nemam dovoqno hrabrosti da se iselim iz zemqe, koja zavidnom brzinom uni{tava dru{tveni ìvot svojih gra|ana. @ivim s roditeqima ne {to volim, ve} {to moram. Da odem pod kiriju, plata bi mi jedva pokrila mo`da samo da`bine – iskren je Kova~ev. Ali, kada je u Srbiji neko iz ko`ne foteqe poverovao da je lo{e nekom ko spava na slamarici? No, stariji pamte lep{a vremena, kad su se deca, bez te{ko}a, osamostaqivala ~im steknu prvu li~nu kartu. – Oti{la sam iz rodnog Poàrevca ~im sam napunila 18. Zaposlila sam se kao medicinska sestra, ìvela pod kirijom, na kredit kupila {poret, friìder, ne{to name{taja i otpo~ela samostalan ìvot. @ao mi je {to danas gledam decu, moju i tu|u, kako se mu~e jer nemaju ni posao ni prilike za dobar i kvalitetan ìvot. Sramno je {to, ni kriva ni du`na, ìve na rubu siroma{tva, bez mogu}nosti da zarade za sebe i svoju budu}u porodicu – vajka se sada ve} penzionerka Vera Savi}. Sindrom „velike dece“ u Srbiji je sve rasprostraweniji, a finansijska kriza i te{ko nalaèwe posla ga {ire kao zarazu. Posledice }e biti, procewuju stru~waci, sve re|e stvarawe novih porodica. I. Brcan

mi~e}i se u tome ko }e o svojoj ili, losalnom tiraù od 300.000 prijo{ boqe, tu|oj, smisliti ne{to meraka, liferovan rad pod epdo tada ne~uveno i nevi|eno. Zaskim nazivom “Slovo o srpskom hvaquju}i senzajeziku”. A ono cionalnim otkrije otkrilo niz }ima – poput proProblem sa srpskohvratdo tada dobro nalaska onog hrskim je u tome {to je od svih ~uvanih tajni – vatskog stru~wamogu}ih naziva za ovaj jeda srpskohrka da je srpski jedinstven jezik izbaran najvatski jezik ne zik nastao pre gori. Prvo, iz naziva su izsamo da ne pota~no 74 godine, brisani Bo{waci i Crnostoji ve} da nikad su ga Srbi gorci. Drugo, iz wega su izkad nije ni poukrali od Hrvata brisani i Jugosloveni, kojistojao, da hr– lingvistikom su ma je ovaj jezik tako|e mavatski jezik tapo~eli su da se baterwi. Tre}e, i najva`nije – ko|e ne postove i gra|ani koji nijedan od ovih naroda ni za ji, ve} Hrvati su od stru~ne liìvu glavu ne}e da govori govore srpski a terature do tad istim jezikom kao i ostali. da to i ne znaju, pratili samo TV te ne znaju ni da program u ve~eroni sami ne powim novinama. stoje, tj. da su svi Hrvati u stvari U Beogradu je 1998, prvo u vlaSrbi. Shodno tome, sva hrvatska dinom dnevniku “Politika”, a zakwièvnost je srpska, a to su i pitim i kao posebna kwiìca u kosci. Mile Budak, na primer.

lula zamewuje zdrav obrok. Malo qudi razume sastojke navedene u deklaraciji, da li je preparat zaista koristan za wihovo zdravqe i ne zna da odredi "pravu dozu”. Uz to, ovi preparati nisu sasvim bezopasni po zdravqe, jer imaju mawe ili vi{e aktivnih supstanci, pa je boqe posavetovati se s lekarom ili farmaceutom, nego ih kupovati na [aka pilula dnevno „le~i” ceo organizam svoju ruku. jom" za 30 dana ko{ta i do 2.000 [arena laà ili stvarna kodinara, a mnogi uzimaju po nekorist za zdravqe, te{ko je odrediliko preparata. Tu su i kreme, loti. Ponekad i sugestija odigra vasioni, sirupi... za prevenciju svih `nu ulogu, a placebo efekat domogu}ih tegobe. Uglavnom se kubro je poznat u medicini. Na wega puju na preporuku prijateqa koji ra~una i farmaceutska industriih koriste, ali ne retko i lekara. ja. Ina~e, najboqu pro|u na trìDa li su ih sami probali, pa ima{tu imaju skupqi preparati. Quju jake stru~ne argumente da ih di, vaqda, misle {to skupqi, to preporu~e pacijentu, ili promoefikasniji. Preparati od meda i vi{u preparat neke farmaceut~ajevi i daqe su traèni, ali naske ku}e? jezda novotarija s Dalekog istoka J. Barbuzan jo{ vi{e. Cena kutije s "terapi-

Du{an Bojani} (1946–2010) Tiho, kao {to je i ìveo, napustio nas je na{ kolega i prijateq Du{an Bojani}, novinar u penziji. Ro|en 1946. u @abqu, gimnaziju i fakultet zavr{io je u Novom Sadu. U “Dnevnik” je do{ao 1974. i ostao sve do penzije. Vi{e od tri decenije Dule je popuwavao i ure|ivao stranice lista koji je voleo iznad svega. Nijednu stepenicu ùrnalisti~kog zanata nije presko~io: po~eo je u Novosadskoj hronici, pre{ao u unutra{wopoliti~ku, pa DESK, radio kao urednik regionalnih, ali i no}nog izdawa. Svakom poslu predavao se svim srcem. Iako je diplomirao biologiju, nikad nije zaàlio {to se nije bavio svojom strukom jer je sebe podredio novinarskom zanatu koji je od wega traìo da podjednako zna o vojnim temama, Socijalisti~kom savezu, vojvo|anskim regionima... Kolege su ga posebno volele jer je sa svakim pronalazio zajedni~-

ki jezik i imao lepu i milu re~. Bio je oslonac i rame svima oko sebe. Nikad i nikog nije uvredio. Wega jesu, ali on nije bio zlopamtilo i sve je brzo pra{tao. Imao je dovoqno veliku du{u da u wu stanu svi "dnevnikovci". Sahrana je danas u 13 sati na novosadskom Alma{kom grobqu.

REPORTA@E

ponedeqak15.mart2010.

DNEVNIK

POSLE PLOMBI SOMBORSKI, ZUBAR MILAN ZURKOVI] FOTOGRAFSKI LOVI OKEANSKU FAUNU

Doktor na{ao karijes i „nemanima” Kanala DTD Mada je li~no beskrajno duhovit i druèqubiv ~ovek, Somborca Milana Zurkovi}a, {to ‘no mlade generacije kaù „po difoltu“, vrlo mali broj sugra|ana voli da vidi na radnom mestu. Druèwe u slobodno vreme OK, ali u krezuboj Srbiji „poslovati“ sa stomatologom, {to

raja i ronila~ku masku. Podvodni svet je, naravno, bio mnogo zanimqiviji od onog iznad povr{ine plavog Jadrana, ali se boravak u toj sredini ograni~avao iskqu~ivo kapacitetom wegovih de~jih plu}a, tada veoma dalekog od @aka Renoa u „Deep blue“. Porastao Zurke, kao {to

„Green house“ u kojem sam i danas – ka`e Zurke, koji se ovih dana sprema za polagawe za ronila~ku kategoriju P-3, {to bi se laicima u ovom svetu moglo opisati kao ronilac koji ima kvalifikaciju tik pred onom da je i sam ronila~ki instruktor, i to u najstarijoj, CMAS ronila~koj asocijaciji, koju je svojevremeno osnovao negdawi ~ovek-`aba „Slobodnih Francuza“ generala De Gola, aktivni u~esnik potapawa flote vi{ijevske vlade ukotvqene u severnoj Africi, spremne za predaju Vermahtu, i posleratni naj~uveniji qubiteq plavih dubina, @ak-Iv Kusto. – Podvodnom fotografijom sam po~eo da se bavim pre svega iz neke unutra{we potrebe da tu lepotu, vanvremensku ti{inu, harmoniju i raznolikost vodenog sveta podelim s meni poznatim i dragim qudima. Jednostavno, da qudi vide {ta pronalazimo u sredini koja nije pri-

rodna ~oveku kao „suvozemnom“ bi}u – pri~a Zurke, koji ne moè da od ovih podvodnih dogodov{tina odvoji i onaj „pra{inarski“ deo, odnosno druèwe qudi koji dele ista interesovawa za podvodni svet. Mada velika ve}ina qudi rowewe povezuje s morem i okeanima, Zurke je fasciniran i na{im vodotokovima, od Dunava i Tise do kanala Hidrosistema DTD. – Predrasuda je da nema{ bog zna {ta da vidi{ ispod povr{ine kanalske vode. To je samo delimi~no ta~no u vremenu „cvetawa“ planktona, u letwim mesecima. Od kraja avgusta do juna prilikom zarona u na{ predivni Veliki ba~ki ili u ni{ta mawe ~ist Bajski kanal moè{ da vidi{ kroz vodu kolegu koji zarawa s druge obale. Naravno, za qubiteqe adrenalina poseban je doìvqaj i potpuna tama vode Tise na 20 metara dubine. [ta ko vi{e voli – sleè rame-

@ena se folklori{e, a mu` di{e na {krge

je Zurke po obrazovawu i privatnoj praksi, ravno je incidentu. Ipak, da je (privatno) jedan od najomiqenijih somborskih likova, posvedo~ila je nedavna izlo`ba wegovih „untervaser“, odnosno podvodnih fotografija, odràna u galeriji Kulturnog centra „Laza Kosti}“, kada je masa sugra|ana pohrlila da vidi rezultate Zurkovi}evog druèwa s ronila~kom opremom i fotoaparatom. A sve je po~elo, kao {to i prili~i, po~etkom posledwe tre}ine pro{log veka, letovawima s roditeqima u Novom Vinodolskom i na Rabu, kada je Zurke kao klinac „zaduìo“ pe-

sa svakim ~estitim detetom u Somboru biva, pedantno zavr{io Stomatolo{ki fakultet, o`enio se koleginicom (gle ~uda, imenom Milana) izrodili Ogwena i Jelenu, pa je polovinom devedesetih mogao s mirom bo`jim da po~ne da ostvaruje svoj vi{egodi{wi san i u Dru{tvu podvodnih aktivnosti somborskog Doma tehnike, posveti ronila{tvu. – Naravno, svi somborski ronioci su mawe-vi{e „potekli“ iz ovog dru{tva, ali je nekoliko drugara shvatilo da nas vi{e privla~i rekreativno rowewe od onog sportskog, pa smo i formirali Ronila~ki klub

Avioni i „stojadini“ ateriraju u vodu

PRVO @DREBE SVOJE ERGELE DU[AN BLA@IN PLATIO REGALOM I KLUB-GARNITUROM

Gledali su Be~ejki Ini u zadwicu i rasni Rusi Lako je br|anima da poznaju svoj okoli{, treba samo da se popnu na vrh prvog brda. U panonskoj pustari je dovoqno da korov malko vi{e naraste i vidik je sku~en. E, zato je u ravnici, uz kera, oduvek kow bio ~oveku najboqi prijateq, s wim se svuda stizalo, sve videlo i uradilo. Tako su nekad divanili Vojvo|ani „s dna kace“. I Srbi i Ma|ari. Svejedno. Ali, do{ao drugi vakat. Sve je vi{e pasa lutalica, ajgira sve mawe, a {tale opustele i kod „pedigriranih“ kowara. Be~ejac Du{an Blaìn (53) nije iz tako „rasne“ porodice, ali je za 35 godina karijere postao nadaleko poznat uzgajiva~. – Moja familija nije imala kowe, ~ak ni za wih naro~ito marila, mada smo neko vreme ìveli na sala{u. Me|utim, ja sam od detiwstva ludovao za kowima. Verovatno jer ih imao na{ kom{ija, tako|e sala{ar ~ika Voja, pa sam zato povazdan visio kod wega – se}a se prvih iskustava Blaìn. Strast iz kratkih pantalona nikad nije prestala. âk ni kad se s porodicom preselio u grad i zaposlio u mesnoj industriji name{taja. Prvi kredit iskoristio je da kupi regal i klubgarnituru fabrike u kojoj je radio, ali ni{ta nije stiglo na wegovu adresu. – S ~ika Miletom Doroslova~kim dogovorio sam se da ja wega „oku}im“, a on meni da `drebe. Moji kod ku}e, bukvalno, poludeli! Ali, videli da sam uporan, pa je usledilo zidawe {tale od ~erpi}a, gde sam smestio Ivonu, koja je kasnije izrasla prvo u pravog trka~a, a onda postala jo{ boqa

priplodna majka. O`drebila mi je brojne kowe, a uparena s pastuvom Kventinom Hilom, podarila mi je rasna Inu i Idu Hil, s kojima sam godinama harao stazama na doma}im i stranim hipodromima. Ina je, bez sumwe, najboqi kasa~ kojeg je Be~ej imao posledwih nekoliko decenija. Tr~ala je do

ske ergele „Halas Joèf“, kada se na mesnom hipodromu znalo okupiti i po 20.000 navija~a. Ali, one crne, megainflatorne 1993, nestalo para i za seno i za plate, pa se okrenuo sopstvenom biznisu. – Supruga Sneàna i ja smo se uvek razumeli, pa smo se sloìli

Kod Bla`ina su kowi u overeno dobrom apartmanu

1997, a pamtim kao danas kad je 2. maja 1985. prvi put startovala. Ve} 31. oktobra je u Budimpe{ti ostavila iza sebe skupocena grla iz Rusije, Nema~ke, Ma|arske... Isto dru{tvo, isti ishod i u Bratislavi. Para bilo, {to na{ narod kaè, kao pleve. Osvojila je Ina i Pehar mar{ala Tita na Brdu kod Krawa. Ida Hil je, recimo, 13 puta startovala i 12 puta pobedila. Neko vreme je dràla i rekord Jugoslavije. E, kakva su to grla bila! – sa setom, ali i ponosom, pri~a Du{an Blaìn. Sna{ao se on i u druga~ijim vremenima, pa bio i trener a|an-

le da im kowi budu u pravom apartmanu, imaju kvalitetnu hranu i jo{ boqi odgoj. Ranije sam pokrivao tro{kove svojih grla osvajaju}i nagrade na trkama, a sad ih izdràvaju oni gostuju}i. Jeste da je posla preko glave, ali zar nije „luksuz“ da radim ono {to volim – dodaje Du{ko. Nekad su vrsni uzgajiva~i mogli lepo da ìve od nagrada osvojenih na trkama ili prodaje kowa. Ne tako davno, kvalitetan bi ko{tao i do 10.000 maraka, koliko nov traktor marke „ferguson“. Sad je cena drasti~no pala. – Nedavno sam prodao trogoca za 1.200 evra, a `drebe se pla}a 700-800 evra. Najgore je {to nema ko ih kupi. Drugi razlog {to pada cena je biznis iz Italije. Tamo vaì zakon da sportsko grlo po zavr{etku trka~ke karijere ne moè u klanicu. Dràwe takvih kowa na Apeninima je veoma skupo, pa oni èle na svaki na~in da ih se otarase. Na{i ih kupuju po bagatelnoj ceni ili, ~ak, dobijaju besplatno. Ta grla se kod nas prodaju za 1.000 evra, a ku-

Pamti Blaìn vreme kad je para bilo „kao pleve“ od nagrada s hipodroma. Ne tako davno, kvalitetno grlo se prodavalo i za 10.000 maraka, koliko je ko{tao nov traktor „ferguson“. da ne diramo ku}u u kojoj ìvimo, mada bi se moglo mnogo {ta na woj poraditi, ve} da izgradimo {talu i primamo kowe na pansion. Obu~avam mlade u dvori{tu, a posle dva-tri meseca izvodim na treninge uz tisku dolmu ili na hipodrom. U sedam boksova uvek ima mesta za one koji è-

puju ih oni koji ne èle da rade i kasnije eventualno pobe|uju na trkama, ve} bi da se odmah eksponiraju. A i moè im se, jer je u Italiji takmi~arski vek kobile do sedam, a pastuva deset godina, a kod nas kobile tr~e i po 12, a pastuvi 15 godina – ogor~en je Du{an Blaìn. V. Jankov

U ordinaciji deluje kao antezija

nima Zurke, i napomiwe da ima s drugarima sre}u da roni u okolini Sombora, gde industrija jo{ uvek nije zagadila ove vodotokove, mada ga uvek rastuì podvodni „artefakt“ kao izan|ala ve{-ma{ina ili olupina „stojadina“ koji su nekada{wi vlasnici jednostavno gurnuli u zelene vode Vojvodine. – Naravno, rowewe i fotografisawe u, na primer, Crvenom moru poseban je doìvqaj, a pri tome cela ova pri~a nije neki preterani eksluzivitet jer, sem {to solidna oprema nije skupqa od one koja vam je potrebna za najobi~nije skijawe, gotovo sve „morske i okeanske“ turisti~ke destinacije danas u svojoj standardnoj ponudi imaju i rowewe – kaè Zurke, i ujedno savetuje one èqne upoznavawa dubina mora i okeana da obavezuju}e po~etne kurseve ipak zavr{e „na kopnu“. – Prvo, to je mnogo jeftinija varijanta, jer po~etni

oozbiqan kurs koji vam „usadi“ rutinu i formalno-pravno omogu}ava prvi sertifikovani zaron, u bilo kojem klubu u Srbiji ko{ta izme|u sto i dvesta evra, a drugo, kada znate {ta vas o~ekuje i s kojim problemima }ete se susretati pod vodom, mo}i }ete i da se relativno opustite i zaista u`ivate prilikom rowena na nekoj „komercijalnoj“ destinaciji – upozorava Milan, koji strast ka rowewu odnedavno deli i sa sinom-studentom Ogwenom. – @enski deo familije ne deli na{e odu{evqewe, mada imaju tu „nesre}u“ da nam je svako porodi~no letovawe podre|eno iskqu~ivo rowewu i izboru ronila~ki zanimqive destinacije. S druge strane, moju Milanu potpuno i bezuslovno podr`avam u wenom interesovawu za folklor. Uvek je pustim da ide sama na gostovawa wenog KUD-a. Mili} Miqenovi}

PINOVA VILA I SANDI]EVA KU]A SAMO [TO ZREWANINCIMA NE PADNU NA GLAVU

ûvenim zdawima kanda nema spasa Kad se uru{avaju “aktivne” zrewaninske gra|evine, {ta da o~ekuju opusto{eni istorijski objekti, odavno zreli za detaqnu rekonstrukciju? Pisalo se, pri~alo, apelovalo, a od nadle`nih je stalno stizao isti odgovor – mi smo nemo}ni. Ta nemo} izgleda }e do}i glave Pinovoj vili, velelepnom zdawu na gradskoj magistrali, kr{tenom kao dvorac strave i uàsa. Sablasan izgled ove negda{we lepotice opravdao je takav nimalo laskavi epitet. Vila je sagra|ena 1894, tokom najìvqe graditeqske epohe Velikog Be~kereka. Podigao ju je Leon [tergevald, a dve godine potom kupio Ferenci Danijel, u ~ijem je vlasni{tvu bila do 1919. Paja Pin, geometar po struci, postao je 1928. wen {esti gazda. Iako je vila od 1943, kada su Nemci iselili Pinove, promenila jo{ dosta stanara, sugra|ani je i daqe pamte kao wihov imetak. Istu je sudbinu doìvela i Sandi}eva ku}a, koja broji posledwe dane na Kara|or|evom trgu. Dom Aleksandra Sandi}a, kwièvnika i pisara Vuka Karaxi}a, prekriven je trskom i traje ve} ~etvrti vek. Xaba {to se smatra izuzetnim kulutrnim dobrom i odavno je trebalo da bude ure|ena, gra|evina je prepu{tena zubu vremena. Pretpostavqa se da je tr{~ara podignuta 1790. Zidana je od naboja, s krovom „na dve vode”, a celom dvori{nom fasadom pruà se nadstre{nica bez stubova. Na uli~noj fasadi su dva prozora, duboko uvu~ena u zid i prekrivena drvenim {alukatrama. Veruje se da je najstarije sa~uvano zdawe ovog tipa u ju`noj Ugarskoj koje nosi odlike nema~ke kolonisti~ke ku}e „jozefinskog perioda“.

Pinova vila strave i u`asa

Direktor Zavoda za za{titu spomenika kulture u Zrewaninu Igor Kova~ veli da me|u stru~wacima nema dileme o tome da li Sandi}evu ku}u treba hitno rekonstruisati. – Ona je davno progla{ena za dobro od op{teg interesa i predlo`ena za sanaciju jer za to ima vi{e nego dovoqno razloga – ka`e Kova~. Mada se obi~no pretpostqa da je problem mawak novca – i nije ba{ tako. Finansijer se vi{e puta pojavqivao, svojevremeno su i nu|ene pare iz fonda „Vukove zadu`bine”, ali prilike nisu iskori{}ene, prevashodno jer nije regulisan imovinsko-pravni odnos s naslednikom ku}e, na {ta se obavezala lokalna samouprava. Nakon neuspelih dogovora, vlast se odlu~ila na eksproprijaciju. Ipak, ni ona nije sprovedena pa joj je, navodno, pro{ao rok. Tim propustom izmakao je novac koji je obe}alo Ministarstvo kulture. @. Balaban

SRBIJA USPE[NO ZAVR[ILA EVROPSKO PRVENSTVO U NORVE[KOJ

^etiri zlata sijaju iz Merakera

Reprezentacija Srbije u streqa{tvu uspe{no je zavr{ila Evropsko prvenstvo u ga|awu vazdu{nim oru`jem u norve{kom mestu Meraker. Osvojene su ~etiri zlatne medaqe, uz jo{ nekoliko dobrih rezultata. Andrea Arsovi} pu{kom, Bobana Veli~kovi} pi{toqem, `enska seniorska reprezentacija pi{toqem u kojoj su pored Veli~kovi}eve bile Jasna [ekari} i Bobana Veli~-

prekomanduje u seniorski tim napravio je pun pogodak, jer je mlada Boranka osvajawem dva zlata (pojedina~no i ekipno) opravdala o~ekivawa. [ekari}eva je raspucavala za finale, ali je na kraju bila 11. Ovo su bile prve zlatne medaqe za seniorke Srbije pi{toqem. Ekipna zlata osvajala je Jugoslavija 1991. u Man~esteru i 1992. u Budimpe{ti, srebro u Arnhemu 1990. i bronzu 1995. u Vanti.

orke vazdu{nom pu{kom. Prvu je i to srebrnu 1994. u Strazburu osvojila Lidija Mihajlovi}, a drugu, bronzanu, Aleksandra Ivo{ev u Budimpe{ti 1996. Na{a reprezentacija u kojoj su pored Arsovi}eve bile i Aranka Binder i Jelena @ivkovi} zamalo je ostala bez odli~ja. Od bronze su je delila dva kruga. Dodu{e, zbog porodi~nih problema nije bilo Lidije Mihajlovi} u sastavu, a pred takmi~ewe je usko~ila @ivkovi}eva.

c m y

SPORT

DNEVNIK

kovi} i `enska juniorska reprezentacija pu{kom u kojoj su ga|ale Katarina Biser~i}, Ivana Maksimovi} i Dragana Todrovi}. Tri mlade dame prve su nas obradovale osvajawem zlata u Merakeru. Malo je nedostajalo i da sve tri na{e takmi~arke pucaju i u pojedina~nom finalu, ali na kraju Maksimovi}eva je bila peta, Todorovi}eva sedma, a Biser~i}eva 15. (do finala je delio krug). - Lepo je biti {ampion Evrope, ali smo pri`eqkivali i pojedina~nu medaqu. Biser~i}eva je u posledwih pet metaka imala tri devetke i prokockala {ansu za finale. Obe na{e predstavnice u finalu nisu dobro pucale - komentar je selektora Zorana Stojiqkovi}a Kada je Selektor Stojiqkovi} u dogovoru sa ~lanovima stru~nog {taba Mirom i Goranom Maksimovi}em i Ivanom Kvasnevskim odlu~io da Bobanu Veli~kovi} iz juniorske

- U finalu je ga|ala kao da je sto godina seniorka. Posle pet metaka je stigla Beloruskiwu ^ajku i onda gledala {ta se de{ava i opaqivala tek kada bi to u~inile rivalke. To je samo pokazalo koliko je spremna. Velika stvar je i ekipno zlato, ali od ove reprezentacije smo o~ekivali odli~je i nije nas razo~arala - rekao je Stojiqkovi}. Mu{koj juniorskoj reprezentaciji pu{kom malo je nedostajalo do medaqe. Marko @ivi}, @arko Trifuwagi} i Arsenije Todorovi} su osvojili ~etvrto mesto. Oni su bronzu izgubili jer su imali mawi broj strogih centara (103) od Norve`ana koji su isto imali 1.759 krugova, ali 113 centara. Andrea Arsovi} je pro{le godine u Pragu nesre}no ostala bez bronze posle raspucavawa 11. dijabole, ali joj se zato sada u Merakeru sve vratilo zlatom. Ovo je bila tek tre}a pojedina~na medaqa sa evropskih prvenstava za seni-

Svetski rekord ameri~kog studenta Ameri~ki student skom prvenstvu sveta u Dohi. E{ton Iton priredio Na putu do svetskog rekorda, je jednu od najve}ih Iton je postavio li~ne rekorsenzacija u istoriji de na 60 metara (6,71), 60 prepoatletike, oboriv{i svetski rene (7,77), skoku u vis (2,11), skokord u sedmoboju na univerziku u daq (7,73) i na 1.000 metara tetskom prvenstvu SAD. Na takmi~ewu koje je odr`ano u Fejetvilu u Arkanzasu, 22.godi{wi Iton, koji studira na univerzitetu u Oregonu, ostvario je rezultat od 6.499 bodova. Dosada{wi rekorder bio je osvaja~ zlatne medaqe u desetoboju na Igrama u Atlanti 1996. godine Amerikanac Den O’Brajen. On je na dvoranskom prvenstvu SAD 1993. u sedmoboju sakupio 6.476 bodova. Rezultat Itona je E{ton Iton ~ak 295 bodova boqi od onoga (2,32,67). Pored toga, kuglu je koji je u subotu ostvario aktubacio 13,12 metara, a u skoku s elni olimpijski pobednik u demotkom mao je rezultat od 5,10 setoboju Brajan Klej na dvoranmetara.

- Andrea Arsovi} stasala je u pravog {ampiona. Bila je pod velikim pritiskom u finalu, nije lako sedam dijabola ~uvati prvo mesto u takvoj konkurenciji. @enska ekipa pu{kom i mu{ka pi{toqem su bile blizu odli~ja, ali su propustili prilike. Seniori pi{toqem su na `alost zabele`ili rezultate na dowoj granici za ovu sezonu rekao je Stojiqkovi}. Mu{ka seniorska reprezentacija u ga|wu vazdu{nim pi{toqem je zavr{ila kao ~etvrta. Nisu uspeli da odbarane srebro iz Praga. Ni sada ve} bivi {ampion Andrija Zlati} nije uspeo da odbrani tron. Na kraju je zavr{io kao 11, a do finala mu je falio krug. Podbacili su seniori pu{kom. Nemawa Mirosavqev, Dragan Markovi} i Stevan Pletikosi} zauzeli su tek 12. mesto od 13 reprezentacija, a nisu se proslavili ni u pojedina~noj konkurenciji. G. M.

Alonsov prvenac u Ferariju Dvostruki svetski prvak, [panac Fernando Alonso pobedio je u prvoj trci 61. {ampionata Formule jedan voènoj na stazi Sakir za Veliku nagradu Bahreina. Bila je ovo prva pobeda Alonsa u Ferariju, kojom je najavio da ove godine ide na najvi{i plasman. Iako, je tek po~etak, a sezona je duga nije zgoreg pomenuti da je do sada 31 put pobednik prve trke na kraju bio {ampion. [pancu je ovo 22. pobeda u karijeri i tre}a na Stazi [akir, prethodne dve zabeleìo je 2005. i 2006. za ekipu Reno. Tako se Alonso sada izjedna~io sa Dejmonom Hilom na desetom mestu po broju pobeda u istoriji najbrèg cirkusa. Slavqe Ferarija je osvajawem drugog mesta uveli~ao Brazilac Felipe Masa. Wemu je ovo bila prva trka posle vi{e od pola godine pauze od nesre}e u ma|arskoj pro{le sezone. Ekipa crnog kowi}a do sada je dva puta imala dvostruko slavqe na ovoj pisti i to 2004. i 2008, a posledwi put Ferari je proslavio dvostruku pobedu jo{ u Francuskoj 2008. Posledwe mesto na podijumu zauzeo je Britanac Luis Hamilton za volanom Meklarena. Najve}i tragi~ar prve trke ovogodi{weg {ampionata Formule jedan bio je Sebastijan Fe-

1. Alonso ([panija, Ferari) 1:39:20,396, 2. Masa (Brazil, Ferari) +16,099, 3. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) +23,182, 4. Fetel (Nema~ka, Red Bul) +38,799, 5. Rozberg (Nema~ka, Mercedes GP) +40,213, 6. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) +44,163, 7. Baton (V. Britanija, Meklaren) +45,280, 8. Veber (Australija, Red Bul) 46,360, 9. Liuci (Italija, Fors Indija) +53,008, 10. Barikelo (Brazil, Vilijams) +1:02,489, 11. Kubica (Poqska, Reno) +1:09,093, 12. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) +1:22,958, 13. Algersuari ([panija, Toro Roso) +1:32,656, 14. Hilkenberg (Nema~ka, Vilijams) +1 krug, 15. Kovalainen (Finska, Lotus) +2 kruga. tel. Talentovani Nemac imao je pol poziciju i ubedqivo vodio do 34. kruga, a onda je radio vezom javio boksu da ima problem sa svojim red bulom. Problem je bio mehani~ke prirode, u pitawu je bio izduvni sistem i kvar nije moga da se sanira u toku tr-

Fernando Alonso

ke. Zato su priliku odmah iskoristili piloti Ferarija Alonso i Masa, a do kraja trke Fetela je uspeo da prestigne i Hamilton i to u 37. krugu, koji je u trenutku kvara za Nemcom zaostajao deset sekundi. Na kraju je Fetel uspeo da kao ~etvrti pro|e ciqem, a za vtarom mu je dahtao“ sunarodnik Niko Rozberg iz Mercedesa. Rozbergov klupski kolega, sedmostruki svetski prvak i povratnik u najbr`i cirkus Mihael [umaher kroz ciq posle 49 krugova prio{ao je kao {esti. Sedmo mesto zauzeo je aktuelni svetski prvak Britanac Xenson Baton iz Meklarena, a do bodova su u Bahreinu jo{ do{li Mark Veber (Red Bul) kao osmi, Vitantonio Liuci (Fors Indija) kao deveti i Rubens Barikelo (Vilijams) kao deseti. Ina~e, Velika nagrada Bahreina je vi{e li~ila na procesiju, nego na trku Formule jedan, a pored problema Fetela, jedinu zanimqivost davale su novajlije izletawem i odustajawem, kao i incident na startu izme|u Roberta Kubice (Reno) i Adrijana Sutila (Fors Indija) koji su sa

devete i desete pali na 21. i 22. poziciju. Do kraja su zavr{ili na 11. i 12. mestu i umalo ostali bez bodova. Trku je zavr{ilo 15 voza~a, {to zna~i daje devet odustalo. [ampionat Formule je-

Voza~i 1. Alonso ([panija, Ferari) 25, 2. Masa (Brazil, Ferari) 18, 3. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 15, 4. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 12, 5. Rozberg (Nema~ka, Mercedes GP) 10, 6. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) 8, 7. Baton (V. Britanija, Meklaren) 6, 8. Veber (Australija, Red Bul) 4, 9. Liuci (Italija, Fors Indija) 2, 10. Barikelo (Brazil, Vilijams) 1.

Konstruktori 1. Ferari 43, 2. Meklaren 21, 3. Mercedes GP 18, 4. Red Bul 16, 5. Fors Indija 2, 6. Vilijams 1. dan nastavqa se 28. marta trkom za Veliku nagradu Australije na stazi „Albert park“ u Australiji. G. M.

Trijumf ^eha

Pobeda Wujorka U NBA ligi odigrano je sedam me~eva, a najubedqiviju pobedu zabeleìla je ekipa Wujorka koja je slavila na te{kom gostovawu u Dalasu sa 128:94, ~ime je prekinula niz od od 13 uzastopnih pobeda Maveriksa. Ni preko 20.000 navija~a u Dalasu nije pomoglo Novickom i drugovima da izbegnu poraz u okr{aju s raspoloènim Wujor~anima, koje je predvodio rezervista Bil Voker sa 23 ko{a. Jedan poen mawe ubacio je Vilson êndler, dok je Toni Daglas duel zavr{io sa 22 ko{a. U doma}em timu Novicki je bio najefikasniji sa 20 ko{eva i 12 skokova, a Xejson Kid dodao je 15 poena. Ubedqiv je bio i San Antonio protiv Klipersa (118:88), kao i Denver u Memfisu, 125:108. Orlando je slavio na gostovawu Va{ingtonu sa 109:95, Golden Stejt je bio boqi od Toronta 124:112, Atlanta je savladala Detroit sa 112:99. Hjuston je dobio Wu Xersi rezultatom 116:108, uz rekord karijere Argentinca Luisa Skole koji je ubacio 44 poena (20/25 {ut iz igre).

VELIKA NAGRADA BAHREINA

Rezultati

Zlatne juniorke na pobedni~kom postoqu

ponedeqak15.mart2010.

Muamer Huki}

Muamer Huki} odbranio tron

Bokser iz Novog Pazara Muamer Huki} odbranio je titulu profesionalnog prvaka sveta u kategoriji kruzer (do 91kg), u verziji Svetske bokserske organizacije (WBO), po{to je u Berlinu prekidom u tre}oj rundi savladao Amerikanca Adama Ri~arda. Moamer Huki} (26), alijas Marko Huk, krenuo je sna`no na Amrikanca od prvog udarca gonga, a u tre}oj rundi pobednika je presudila serija kro{ea.

Novopazarac je svetsku titulu osvojio avgusta 2009. godine savladav{i Argentinca Viktora Emilija Ramireza, a prvu uspe{nu odbranu imao je pre tri meseca, kada je jednoglasnom odlukom sudija pobedio Olu Afolabija iz Velike Britanije. U karijeri je zabele`io 28 pobeda, od kojih 21 nokautom, a jedini poraz do`iveo je od Amerikanca Stiva Kaningema, u me~u za svetsku titulu u IBF verziji krajem 2007. godine.

Selekcija ê{ke ostvarila je pobedu u timskom takmi~ewu u nema~kom Garmi{ Partenkirhenu kojim je u nedequ zavr{ena sezona Svetskog kupa u alpskom skijawu. êhe su u finalu i pobedi nad [vajcarskom, predvodili Lusi Hristkova, [arka Zahrobska, Ondrej Bank i Kristof Kri`l. [vajcarska je za timsko takmi~ewe prijavila Na|u Kamer, Na|u Stajger, Fabijen Zuter, Marka Bertoa, Marka \inija i Sandra Viletu. Novi {ampioni su na putu do trijumfa i 25.000 evra eliminisali Sjediwene Ameri~ke Dràve, Francusku i Austriju, koja je potom u malom finalu, za tre}e mesto slavila protiv Hrvatske zahvaquju}i Marselu Hir{eru. Pored Hir{era u selekciji Austrije bili su i Elizabet Gergl, Mihaela Kirhgaser, Katrin Cetel, Romed Bauman i Bewamin Rajh. Pored ~etiri najboqe plasirana tima na posledwem takmi~ewu sezone u~estvovale su i selekcije pro{logodi{weg pobednika Italije, Francuske, SAD, Nema~ke, [vedske, Kanade, Slovenije i Norve{ke.

ponedeqak15.mart2010.

SPORT

TURNIR U INDIJEN VELSU

êtiri pobede i poraz igra~a iz Srbije Srpski teniseri ju~e su zabeleìli ~etiri pobede na startu turnira u Indijen Velsu, a jedini poraz doìvela je Ana Ivanovi}. Novak \okovi} plasirao se u tre}e kolo turnira pobedom nad Amerikancem Mardijem Fi{om od 2:1 u setovima. U me~u koji je trajao sat i 42 minuta, \okovi} je od ameri~kog tenisera bio bo-

napravio brejk za vo|stvo od 2:1, a zatim u sedmom gemu ponovo oduzeo servis portivniku sjajnim forhendom za prednost od 4:2. U narednom gemu srpski teniser je sa~uvao brejk poen, da bih potom uspe{no priveo me~ kraju. Katastrofalno sam po~eo drugi set. Napravio sam previ{e neiznu|enih gre{aka, a Mardi je odigrao nekoliko dobrih poena. Imao sam sre}e {to sam uspeo na

Muke u drugom setu: Novak \okovi}

qi po setovima 6:1, 0:6, 6:2. Drugi teniser sveta u tre}em kolu sasta}e se sa 25. nosiocem, Nemcem Filipom Kol{jaberom. U reprizi finala iz 2008. godine, \okovi} je savladao Fi{a, uprkos tome {to je naprvio ~ak 37 neiznu|enih gre{aka, kao i devet dvostrukih servis gre{aka. Posle odli~nog starta i glatko dobijenog prvog seta sa 6:1 za 39 minuta igre, \okovi} je potpuno podbacio u drugom. Amerikanac je po~istio srpskog tenisera sa 6:0 za samo 28 minuta igre. Ipak, \okovi} se uspe{no vratio u igru u tre}em setu gde je

kraju da se izvu~em. Tako|e, u ovo vreme obi~no spavam, jo{ se nisam navikao na vremensku razliku - rekao je \okovi}. Naredni \okovi}ev protivnik bi}e Nemac Filip Kol{rajber koji je savladao svog zemqaka Filipa Pe{nera sa 6:3, 6:2. Nemac, koji je postavqen za 25. nosioca na turniru, zauzima 31. poziciju na ATP listi i do sada se dva puta sastajao s \okovi}em. Prvi susret, 2008. godine na Indijan Velsu, pripao je srpskom teniseru, dok je Kol{rajber bio uspe{niji pro{le godine na Rolan Garosu.

TAKMI^EWE PAROVA

Vemi} i Karlovi} u drugom kolu Srpski teniser Du{an Vemi} plasirao se u drugo kolo Indijan Velsa u konkurenciji dublova, zajedno s Ivom Karlovi}em, pobedom nad Firstenbergom i Matkovskim od 2:0, po setovima 7:6 (8:6), 7:6 (7:3), posle sat i 44 minuta borbe. U drugom kolu Vemi} i Karlovi} igra}e protiv [panaca Davida Ferera i Alberta Montawesa.

Viktor Troicki tako|e se plasirao u tre}e kolo, po{to mu je Urugvajac Pablo Kuevas predao me~ posle samo pet minuta igre. Jedini gem koji je odigran dobio je Troicki, kojem }e slede}i rival biti Rus Nikolaj Davidenko. On je pobedio Ernesta Gulbisa iz Letonije sa 6:4, 6:4. Troicki je s Davidenkom do sada odigrao dva me~a i oba je izgubio – 2008. u Dejvis kupu bilo je 6:1, 1:6, 6:3, 1:6, 6:2, a Rus je pro{le sezone u Madridu slavio sa 6:2, 6:2. I najboqa teniserka Srbije prema VTA listi Jelena Jankovi} izborila je plasman u tre}e kolo. Ona je, posle sat i 40 minuta igre, savladala Petru Marti} iz Hrvatske rezultatom 2:0 (6:3, 7:6). Devetnaestogodi{wa Spli}anka stigla je u Indijan Vels kao 75. teniserka sveta. U tre}em kolu na{a teniserka igra}e sa boqom iz duela Dominika Cibulkova (Slova~ka) - Sara Erani (Italija). U prvom setu Jelena Jankovi} dobila je samo dva gema na svoj servis ali i napravila ~etiri brejka, pa je povela i pored lo{ijeg drugog servisa (13% poena na drugi servis). U nastavku vi|en je po jedan brejk u dvanaest gemova pa se u{lo u 13. gem u kojem je teniserka iz Srbije bila sigurna - 7:6. Ana Ivanovi} nije uspela da se plasira u tre}e kolo. Wu je u drugom kolu eliminisala Anastasja Sevastova iz Letonije, 63. na svetskoj rang listi, sa 6:2, 6:4 za jedan sat i 13 minuta. Ivanovi}eva je na turniru bila 24. nosilac, a u prvom kolu je bila slobodna. Ovim porazom srpska teniserka }e prvi put posle pet godina pasti ispod 50. mesta na VTA listi. Srpska teniserka je odigrala izuzetno slabo, dozvoliv{i svojoj protivnici da iskoristi ~ak pet od ukupno sedam brejk prilika. Ivanovi}eva, koja je anga`ovala biv{eg trenera [tefi Graf Hajnca Guntarta, neposredno pre Indijan Velsa o~ekivala je boqi nastup na turniru. - Znate da u Wujorku igram veoma dobro. Bila sam veoma uzbu|ena povodom toga, ali je on (Guntart) rekao da dobra igra ne}e do}i preko no}i - rekla je Ivanovi}eva. - Mislila sam da dobro pratim lopticu, ali sam bila veoma spora. Imala sam dosta lo{ih udaraca, a nisam uspevala ni da zavr{im poene. Sve to je bilo frustriraju}e. Borili smo se tamo i razo~arana sam {to nisam prona{la odgovore. Mislim da sam imala dosta {ansi. Ivanovi}eva je u protekle dve godine dolazila do finala Indijana Velsa, ranom eliminacijom }e pasti ispod 50. mesta najboqih teniserki sveta, prvi put posle pet godina. Naredni turnir Anu o~ekuje u Ki Biskejnu, mestu odakle se prvi put probila u vrh VTA liste.

c m y

DNEVNIK

DANAS PO^IWE POLUFINALE PLEJ-OFA

Vojvodina se ne pla{i Jezera Vreme je odbojka{kog raspleta u Srbiji. Danas po~iwe polufinale plej-ofa, a borbe za finale prvi }e otvoriti aktuelni {ampion Radni~ki iz Kragujevca i osvaja~ Kupa Srbije NIS Vojvodina. Kragujev~ani su dobrim igrama u mini ligi do{li do pol pozicije i s mesta prvog nosioca kre}u u borbu s Novosa|anima za mesto u finalu, pa }e imati prednost doma}eg terena. Malo ko sme da se usudi da bilo {ta prognozira pre po~etka polufinalne serije, jer su se ve} pet puta ove sezone sastala ovi timovi (trenutni skor je 3-2 za Radni~ki) i sigurno je da }e putnika u finale odlu~iti trenutna inspiracija. Ono {to mo`e da bude prevaga na strani aktuelnog {ampiona jeste iskustvo Jovanovi}a, Ili}a, ^upkovi}a i ostalih, a Novosa|ani se kao i ranije uzdaju u svoju mladost koja jeste nepredvidiva, ali je isto tako kadra za velika dela {to su pokazali na finalnom turniru Kupa. Tako|e, Novosa|ani su imali velikih problema s povredama, pa su dva posledwa me~a mini lige odigrali u kombinovanom sastavu. Pred prva dva me~a serije u Kragujevcu, veliku prednost na startu ~ini ~iwenica da je osvajawe hale “Jezero” mnogi-

Red vo`we Radni~ki }e, kao prvoplasirana ekipa, u Kragujevcu 15. i 18. marta do~ekati ~etvrtoplasiranu NIS Vojvodinu, u hali “Jezero” prva utakmica po~iwe u 19 ~asova, a druga, uz direktan prenos na RTS-u, u 18 ~asova. U Beogradu Crvena zvezda, kao drugoplasirana, do~ekuje tre}eplasirani Partizan 16. i 19. marta. Po~etak prve utakmice je u 20 ~asova, a druge u 18 ~asova u hali SC “[umice”. Tre}e utakmice su na programu 22. marta, a eventualne ~etvrte i pete 25. i 28. marta. ma ostala samo pusta `eqa, ali su Novosa|ani pokazali da imaju recept za to, ali i za trijumfe u derbijima. - Posle osvajawa Kupa dobili smo veliku dozu samopouzdawa i na krilima tog pehara kre}emo u polufinalnu seriju s Radni~kim. Na{li smo recept za pobede u derbijima, koji nam @ENSKA MINILIGA

Overena evroviza

Dinamo Azotara - Klek 3:1 (25:16, 25:16, 22:25, 25:18) PANÊVO: Dvorana Streli{te, gledalaca 400, sudije: ]uk (Beograd) i [panovi} (Novi Sad). DINAMO AZOTARA: Furtula, Le~i}, Markovi}, Ra{i}, Mladenovi}, Bulovi}, Petrov (libero 1), Sredi}, [kari} (libero 2), Sekuli}, Bezarevi} i Divac. KLEK: Radanovi}, Standi}, Bartula, Radenkovi}, Vasi}, Ivanovi}, Mihajlovi} (libeo 1), Peri}, Cveti}anin, ]ami}, Joksi}, \uri}, îrikiz, [akraxija i Grbi} (libero 2). Pobedom nad odbojka{icama Kleka ekipa Dinama iz Pan~eva je i za narednu godinu zadràla evropski paso{, igra}e u êlenx kupu. Pobeda Pan~evki zasluèna, najboqe oslikava to poen koli~nik 97:75. Mogla je pri~a da bude i kra}a, da susret zavr{i za samo tri seta, ali je trener doma}ih Aleksandar Vladisavqev po{tuju}i devizu da na mla|ima svet ostaje svesno `rtvovao tre}i set daju}i veliku minutaù devojkama koje bi trebale da predstavqaju budu}nost kluba. S. Miti}

Luka ^ubrilo

nisu i{li na po~etku sezone, ali smo u me|uvremenu prona{li na{u igru i ne pla{imo se nikoga, pa ni hale “Jezero”. Treba da teìmo na{oj prepoznatqivoj igri, jer samo tako moèmo da se nadamo povoqnom rezultatu na prva dva gostovawa u [umadiji - istakao je tehni~ar NIS Vojvodine Luka ûbrilo. Polufinalna serija bi}e repriza pro{losezonskog finala plej-ofa kada su Kragujev~ani stigli do titule. Novosa|ani su sigurno stasali za visoke domete i Vemi}, Ivovi}, ûbrilo, Petrovi} juri{a}e na iskusnijeg protivnika i nadati se da mogu da odigraju kao na finalnom turniru Kupa, te da se plasiraju u finale.

Foto: F. Baki}

- Radni~ki je solidno odigrao mini ligu i tempirao formu, pa zasluèno ulazi u polufinale s ~elne pozicije. U posledwe vreme igramo veoma dobro i nadam se da moèmo da podignemo nivo u polufinalnoj seriji plej-ofa. Po{to se ekipe odli~no poznaju te{ko da moè da bude bilo kakvih iznena|ewa i siguran sam da }e odlu~ivati trenutna inspiracija, kako pojedinca, tako i ekipe. Najva`nije za nas je da u Kragujevcu budemo na visini zadatka i da poku{amo da napravimo brejk i time olak{amo posao u nastavku serije - rekao je trener Novosa|ana Nikola Salati}. Prvi me~ Radni~ki i NIS Vojvodina igraju danas u Kragujevcu u 19 ~asova. M. Risti}

ZA OVOGODI[WU SVETSKU LIGU

Srbija bez Ivana Miqkovi}a Jedan od trenutno najboqih korektora sveta, Ivan Miqkovi}, izjavio je da sigurno ne}e igrati za odbojka{ku reprezentaciju Srbije u Svetskoj ligi, a pod znakom pitawa je i wegov nastup na narednom Evropskom prvenstvu u Italiji. “Orlove” na leto ~ekaju nove borbe u Svetskoj ligi, a odmah zatim zakazan je i Evropski {ampionat u Italiji. Miqkovi} ka`e da je, u dogovoru sa selektorom Kolakovi}em, odlu~io da propusti Svetsku ligu. Postigli smo dogovor u vezi Svetske lige. Selektor Kolakovi} `eli da proba mlade snage i tu smo uslaglasili stavove. Posle Svetske lige }emo da Ivan Miqkovi} sednemo i da porazgovaramo. da }e se u razgovore oko wegoSelektor je taj koji odlu~uje o vog nastupa na SP u Italiji timu, a ja samo mogu re}i da do ukqu~iti i predsednik OSS daqweg Srbija ide bez mene Aleksandar Bori~i} i da }e poru~uje Ivan Miqkovi}. Kotek tada biti poznat wegov korektor Olimpijakosa je najavio na~ni stav.

SPORT

DNEVNIK

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

C. zvezda Partizan Vojvodina Spartak ZV OFK Beograd Jagodina Javor Metalac

9. Smederevo

4:0 (2:0) 0:2 (0:1) 0:0 3:2 (1:1) 0:1 (0:1) 1:0 (0:0) 2:1 (0:1) (14)

18 18 18 17 18 18 18 18

16 13 9 8 8 7 5 7

1 5 3 5 3 4 9 3

1 0 6 4 7 7 4 8

34:8 36:10 29:15 22:13 22:19 21:21 14:14 13:20

49 44 30 29 27 25 24 24

19:22

10. M. radnik

12:20

11. BSK

13:21

12. Borac

13:24

13. 14. 15. 16.

18 18 18 18

4 4 3 3

5 5 6 3

9 9 9 12

18:25 17:24 18:26 14:33

17 17 15 12

Hajduk Napredak Rad ^ukari~ki S.

U slede}em kolu (20/21. marta) sastaju se – SMEDEREVO: Smederevo – Vojvodina, KRAGUJEVAC: Metalac – Crvena zvezda, KRU[EVAC: Napredak – OFK Beograd, BEOGRAD: Rad – Mladi radnik, BSK – Hajduk, Partizan - ^ukari~ki, JAGODINA: Jagodina – Borac, SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda – Javor.

Novi poraz Kuqana Hajduk - Partizan 0:2 (0:1) KULA: Stadion Hajduka, gledalaca 1.500. Sudija: Slobodan Veselinovi} (Vaqevo). Strelac: Tomi} u 6. i 67. minutu za Partizan. @uti kartoni: Tomi} i Lomi} (Partizan). HAJDUK: Jov{i} 6, Kozo{ 6, Fejsa 6, Duki} 7, Trajkovi} 7, Brkovi} 7, Maksimovi} 6, Bogi} 6, Lalevi} 6, @ivanovi} 6 i Marjanovi} 6. PARTIZAN: Bo`ovi} 7, Kne`evi} 6, Lomi} 7, Jovanovi} 6, Krstaji} 7, Fejsa 7, Davidov 8, Tomi} 8 (Kamberovi} -), Ili} 6 (Diara -), Moreira 7, Kleo 6 ( Bra{anac -). I tre}i prole}ni poraz upisali su fudbaleri Hajduka u prvenstvu Jelen superlige. Izgu-

ku. No, i ovaj potez zavredeo je aplauz sa tribina. Priliku da na odmor odu sa nere{nim rezultatom Kuqani su propustili u 41. minutu, kada je Kozo{ izveo slobodan udarac sa vi{e od 30 metara, uputio o{tru loptu u {esnaesterac Partizana, glavom je zahvatio Marjanovi}, ali je Bo`ovi} bio siguran, te je Partizan na odmor oti{ao sa golom prednosti. U drugom poluvremenu igra~i Partizana su stavili do znawa da ne}e ~uvati minimalac i ve} u 47. minutu Moreira je imao gol {ansu. Prihvatio je loptu u {esnaestercu Hajduka i sa nekih desetak metara, iskosa, {utirao, ali po`rtvovani

Mr|ina dobrodo{lica \uri~i}u Vojvodina - ûkari~ki Stankom 4:0 (2:0) NOVI SAD: Stadion “Kara|or|e”, gledalaca 1.500, sudija: Gruji} (ni{). Strelci: Mr|a u 16. i 24, Tadi} u 75. i Mereba{vili u 85. minutu. @uti kartoni: Mereba{vili, Vuli}evi} (Vojvodina), Okuka, Trnini}, Stojimirovi} (ûkari~ki Stankom). Crveni karton: Stojimirovi} (ûkari~ki Stankom – 63. minut). VOJVODINA: Brki} 7, Medojevi} 8 (Tumbasevi} -), \uri{i} 7, A|uru 8, Mereba{vili 7 (Stjepanovi} -), Bilbija 7, Vuli}evi} 7, Nestorovi} 7, Ple~ 7, Tadi} 7 (Katai -), Mr|a 9. ÛKARI^KI STANKOM: Radivojevi} 5, Kecojevi} 5, Vi{wi} 6 (Rni} 6), Popovi} 6, Okuka 6, Kiso 6 (Stanojevi} -), Trnini} 5, Zavi{i} 5, Stojimirovi} 6, Petronijevi} 6 (Nedeqkovi} -), Grubje{i} 7. Pre utakmice s ûkari~kim Stankom novi {ef stru~nog {taba Vojvodine Milan \uri~i} istakao je da u slu~aju pobede svog tima sebi ne}e pripisati ni procenat zasluga. Ipak, evidentno je da je promena na klupi Novosa|ana donela vedrije tonove, a dobrodo{licu novom treneru uputio je kapiten Dragan Mr|a, centralna figura ovog susreta. Postigao je prva dva gola, asistirao Tadi}u kod tre}eg i na kraju je nad wim skrivqen jedanaesterac iz kojeg je Gruzijac Mereba{vili postigao prvenac u crveno-belom dresu. Gosti su na po~etku delovali ambiciozno, izveli su par lepih akcija , a u 8. minutu posle proklizavawa \uri{i}a umalo da Grubje{i} ne dovede ûkari~ki u goste. Odmah potom, posle kornera, zapretio je i Vi{wi} ali mu je Brki} u{ao u {ut i spre~io najgore.

U 16. minutu Bilbija je uputio pravovremen pas za Dragana Mr|u koji je sa 14 metara muwevito {utirao po zemqi i uhvatio Radivojevi}a u raskoraku – 1:0. Vojvodina je delovala sve sigurnije, a na 2:0 Mr|a je povisio u 24. minutu kada je prihvatio {kolski loptu izvan kaznenog prostora i silovito je uputio iznenadiv{i gostuju}eg golmana. Do odlaska na odmor jo{ dve {anse bile su za Vojvodinu. Pr-

vo je u 39. minutu Radivojevi} na jedvite jade spre~io sna`an udarac Medojevi}a, a odbijenu loptu visoko iznad gola poslao je Mereba{vili. Minut pre odlaska u svla~ionicu \uri{i} je posle Bilbijinog centar{uta dobro zahvatio loptu glavom, ali je Radivojevi} odbranio. Nastavak je po~eo {ansom Stojimirovi}a kojeg je uposlio Petronijevi}. No, wegov poku{aj da pogodi kontra ugao Brki-

Misdongard za ceo plen Smederevo - Metalac 0:1 (0:1) 6, Dragutinovi} 6 (Gojak), Krasi} 6, Peri} 6 (Jak{i}), B. Pavlovi} 8 (Petrovi}), Misdongard 7. Fudbaleri iz Gorweg Milanovca neprijatno su iznenadili Smederevce koji su u prethodna tri me|usobna susreta imali stopostotni u~inak. Taktika Ne{ka Milovanovi}a da ~vrstom odbranom i kontranapadima iznenadi doma}e fudbalere urodila je plodom u 44. minutu, kada se tamnoputi Betolingar Misdongard iznenada na{ao sam ispred Dejana Rankovi}a i uspeo da ga savlada.

Svi poku{aji doma}ih da stignu do izjedna~uju}eg pogotka nisu urodili plodom, a stopostotne prilike nije iskoristio Sa{a Rankovi} u 52. i 68. minutu, kao i Mladenovi} u fini{u utakmice. Treba re}i da je i sudija Dejan Filipovi} drasti~no o{tetio Smederevce nedosudiv{i dva penala u 15. i 26. minutu, a veliki previd napravio je u 83. minutu, kada je Vasi}u kao posledwem igra~u, koji je sru{io usamqenog Milosavqevi}a, umesto crvenog pokazao samo `uti karton. T. Male{

ZVEZDI BA[ NE LE@I NAPREDAK

Do preokreta uz mnogo sre}e Igra~i Partizana slave gol Tomi}a

Brkovi} telom u padu blokira wegov {ut. Od doma}ina jedino {to smo zabeleìli u drugom poluvremenu je detaq iz 56. minuta, kada je dosu|en slobodan udarac sa oko 18 metara iskosa sa desne strane. Izveo ga je Maksimovi}, uputio loptu na drugu stativu gde je najvi{i u skoku bio Brkovi}, zahvatio loptu glavom ali je poslao preko pre~ke. Ta~ka na susret u Kuli stavqena je u 67. minutu. Pred kaznenim prostorom Hajduka oboren je Davidov. Slobodan udarac sa oko 17 metara velemajstorski je izveo Nemawa Tomi}, ve{to prebacio ìvi zid Kuqana i matirao nemo}nog Jov{i}a. Do kraja susreta igra~i Partizana su ve{to dràli loptu u svom posedu i susret rutinski priveli kraju, odnose}i iz Kule sasvim zasluèno vredne bodove. \. Bojani}

Milan \uri~i}

}evog gola za malo je bio neprecizan. U 63. minutu dogodio se sporni momenat, Stojimirovi} je krenuo u dribling, Ple~ je stao, a wegov rival se opruìo. Gosti su traìli penal, ali je sudija Gruji} iz Ni{a procenio da se radilo o simulirawu i zbog drugog ùtog kartona gostuju}eg igra~a poslao je u svla~ionicu. Broj~anu prednost u preostalih 27 minuta doma}in je iskoristio da postigne jo{ dva gola. U 75. minutu, posle izvanrednog pasa A|urua, Mr|a je izbio sam ispred Radivojevi}a, ali nije bio sebi~an, odigrao je ulevo za Tadi}a koji je pratio akciju iz drugog plana i poentirao! U samom fini{u nad Mr|om je na~iwen prekr{aj za najstroù kaznu. @eleo je kapiten da izvede udarac s bele ta~ke i tako mo`da postigne 14. prvenstveni gol, ali je na zahtev Milana \uri~i}a to izveo Gruzijac Mereba{vili koji se posebno dopao navija~ima. Bio je precizan, a potom sa Stjepanovi}em koji ga je ubrzo zamenio, proslavio prvenac. Ju~era{wi duel osta}e upam}en i po prvenstvenom debiju 19togodi{weg Aleksandra Kataia koji je u igru u{ao u 80. minutu. S. Savi} Foto: F. Baki}

Dragan Mr|a, kreator Vo{ine pobede

SMEDEREVO: Stadion Smedereva, gledalaca 1000, sudija: Filipovi} (Beograd), Strelac: Misdongard u 44. minutu. @uti kartoni: Luki}, Komadina, Ogwanovi} i Bajatovi} (Smederevo), a Nenadi}, Vasi}, Krasi} i B. Pavlovi} (Metalac). SMEDEREVO: D. Rankovi} 6, Luki} 6, Atanackovi} 6, Komadina 6, Ogwanovi} 6, Mitrovi} 6, Bajatovi} 6 (Renan 6), @ivkovi} 6 (Milosavqevi} 6), Mladenovi} 7, Todorov 6 (Ze~evi}), S. Rankovi} 6. METALAC: @ivkovi} 7, P. Pavlovi} 6, Nenadi} 6, Rako~evi} 7, Ota{evi} 7, Vasi}

bili su od Partizana sa 0:2, sasvim zasluèno, a ~ini se da je susret odlu~en u samom otvarawu. Naime, u 6. minutu Partizan je poveo. Nemawa Tomi} je prihvatio loptu na oko 30 metara od gola Jov{i}a, poneo je par koraka i onda raspalio po woj. Ona je zavr{ila u dowem desnom uglu nemo}nog golmana Hajduka. Naravno, ovaj gol je o{amutio igra~e Hajduka koji su prvi put ozbiqnije ugrozili gol Partizana u 32. minutu, kada je Marjanovi} grudima spustio loptu Maksimovi}u, a ovaj sa 18 metara {utira kraj gola. Samo dva minuta kasnije videli smo majstoriju Aleksandra Davidova. Moreira mu je prosledio loptu, a biv{i hajduk, videv{i da je Jov{i} malo iza{ao, lepo {utira sa oko 20 metara. Lopta prele}e golmana Hajduka, ali na àlost pristalica Partizana umesto u mreù poga|a pre~-

NOVOSA\ANI RAZIGRANI NA „KARA\OR\U”

JELEN SUPERLIGA – 18. KOLO NOVI SAD: Vojvodina - ûkari~ki Stankom KULA: Hajduk - Partizan PO@AREVAC: Mladi radnik - Jagodina BEOGRAD: OFK Beograd – Rad SMEDEREVO: Smederevo - Metalac IVAWICA: Habitfarm Javor – BSK BEOGRAD: Crvena zvezda - Napredak Sreda ÂÂK: Borac - Spartak Zlatibor voda

ponedeqak15.mart2010.

Napredak je jo{ jednom ove sezone namu~io Zvezdu, ali su tri boda ipak ostala na Marakani koja je bila dekorisana sa desetak hiqada raspevanih navija~a. Kru{evqani su odr`ali fudbalski ~as doma}inu u prvom poluvremenu, ali su stekli tek minimalnu prednost iako su imali jo{ nekoliko povoqnih prilika za gol. Beogra|ani su se trgli u drugom delu me~a i opet snagom kolektiva uz fanati~nu podr{ku severa stigli do preokreta i va`ne pobede. - Presekao nas je kiks Viloti}a, odnosno rano vo|stvo odli~nih Kru{evqana koji zaslu`uju pohvale zbog otvorene i kvalitetne partije. Po~eli su moji igra~i da lutaju, ostali smo bez prevlasti na sredini terena, a pogledala nas je i sre}a jer smo mogli da primimo jo{ koji pogodak. Ali, takve stvari se de{avaju u fudbalu - istakao je najpre trener crveno-belih Vladimir Petrovi}. Posle odmora lider je pokazo drugo, za nijansu lep{e i konkretnije, lice. Nosioci renesanse bili su rezervisti Kadu i Jevti}.

Slavoqub \or|evi}

- Ne{to smo morali da mewamo, krenemo na sve ili ni{ta. Bilo je boqe u drugom poluvremenu, ali jasno je da moramo puno stvari da popravimo. Pre svega nedostaje nam te~nija igra kako bi {picevi dobijali ve}i broj upotrebqivih lopti i automatski bili opasniji po gol rivala - iskreno }e Piòn. Motivaciju pred me~ zvezda{i su gradili na èqi da vrate dug protivniku koji ih je jesenas pod Bagdalom iznenadio, izboriv{i remi. - Izgleda da nam Napredak ne leì, da su za nas Kru{evqani jako neugodan rival. ^vrsti su u defanzivi, odli~no im funkcioni{e kontranapad. Zadali su

nam puno problema. Ipak, o~istili smo glavu tokom predaha u poluvremenu, dodali gas i obezbedili novu pobedu, {to je bio i primarni ciq - konstatovao je zamenik kapitena Slavoqub \or|evi}. O~igledno, podsvesno trenera Petrovi}a golica na~in na koji wegovi izabranici osvajaju poene, uz silne napore i prakti~no bez prave igre. Sledi dodatno obja{wewe. - Generalno Superliga nija tako slaba kako je mnogi predstavqaju. Progres je evidentan, u prilog tome i sve vi{e neizvesnih utakmica. Zvezdi nije jednostavno da osvaja bodove pod stalnom presijom protiv ekipa koje su maksimalno inspirisane i rastere}ene u na{im megdanima. Pogledajte Real u Ligi {ampiona. Protiv Liona je imao prednost, ali umesto da nokautira Francuze strah od kiksa je u~inio svoje, sputao igra~e pa su se oprostili od presti`nog takmi~ewa - rezimirao je Petrovi}, uz najavu novog isku{ewa, a to je duel protiv Metalca na na{em najve}em stadionu. Z. Rangelov

Marijanin spisak Famozna doktorka Marijana Kova~evi} otvorila je zvani~ni sajt, na kojem je objavqen spisak svih sportista koji su kod we bili na le~ewu. Na spisku le~enih kod magistra farmacije Marijane Kova~evi}, nalaze se brojna poznata imena svetskog fudbala: Xonson, Benajun i Van Persi, Luj Saha, Oli}, Bo`inov, Marko Panteli}, Sa{a Ili}, Du{an Petkovi}, Goran Lovre, Danko Lazovi}, Milan Smiqani}, Ivica Dragutinovi}, Dejan Stankovi}, Vladimir Stojkovi}, Vladimir Di{qenkovi}, Slobodan Rajkovi}, Mladen Krstaji}, Zoran Mirkovi}, Zdravko Kuzmanovi}, Branislav Ivanovi}, Du{an Basta, Savo Milo{evi}, Dragan Mr|a, Nikola @igi}, Aleksandar Lukovi}, Nenad Jestrovi}, Igor Duqaj, Zoran To{i}, Du{an To{i}, \or|e Joki}, Jago{ Vukovi}, Marko Jovanovi}, Dragan Mladenovi}, Slobodan Markovi}, Nemawa Rni}, Nenad Kova~evi} i Qubomir Fejsa...ko{arka{i Palasio, Gurovi}, Varda...

SPORT

ponedeqak15.mart2010

DNEVNIK

NLB LIGA

PRVA B SAVEZNA LIGA

Slavqe Vr{~ana

Sve golove dali Be~ejci

Hemofarm [tada - Crvena zvezda 76:70 (20:19, 16:17, 1699, 24:25) VR[AC: Sportska dvorana Milenijum, gledalaca: 2.500, sudije: Muhi}, Do`aj, Radovi} (Hrvatska). HEMOFARM [TADA: Despotovi}, Hil, Markovi} 13, Obrenovi}, Krstovi} 15, [utalo 3, Ma~van 9, Kati} 17, Borisov 2, Marjanovi} 1, Petrovi}, Jagodnik 16. CRVENA ZVEZDA: Ke{eq 12, Kikanovi} 2, Radosavqevi}, Rondovi}, Milo{evi}, Nedovi} 4, Stevi} 13, Radivojevi} 6, [timac 5, Baki} 9, Bjelica 19. Pobedom nad ekipom Crvene zvezde ko{arka{i Hemorafma {irom su otvorili vrata ka plasmanu na zavr{ni turnir NLB lige. Po svim procenama Vr{~aniHemofarm - C. zvezda Partizan - Radni~ki FMP - Bosna Zadar - Budu}nost Helios - Zagreb [iroki - Cedevita 1. Cibona 2. Partizan 3. Hemofarm 4. Budu}nost 5. Zagreb 6. Zadar 7. Olimpija 8. Cedevita 9. C. zvezda 10. [iroki 11. Radni~ki 12. FMP 13. Helios 14. Bosna

23 23 24 24 24 24 23 24 24 24 24 24 24 23

19 18 15 14 14 12 13 12 10 10 10 9 5 5

4 5 9 10 10 12 10 12 14 14 14 15 19 18

76:70 85:62 89:80 83:78 71:84 88:75

1822:1563 1783:1610 1903:1775 1813:1735 1912:1921 1974:1818 1782:1679 1877:1932 1925:1872 1797:1871 1683:1871 1829:1902 1619:1909 1558:1819

42 41 39 38 38 36 36 36 34 34 34 33 29 27

ma je potrebna jo{ jedna pobeda u preostala dva kola kako bi overili u~e{}e u zavr{nici. Kao {to se o~ekivalo duel izme|u Vr{~ana i Crvene zvezde bio je krajwe uzbudqiv i neizvestan do samog kraja. Uprkos brojnim problemima koji ko{arka{i Crvene zvezde imaju u klubu, pru`ili su veoma `estok otpor, ali u samoj zavr{nici nisu imali snage za eventualni preokret. Vr{~ani su u dva navrata poveli sa preko 10 poena razlike i neshvatqivo je kako su uspeli da u Bojan Krstovi} posledwoj ~etvrtini nakon vo|stva od (63:50) dozvole crveno - belima da serijom trojki, za nepune dve minute, pred kraj izjedna~e rezultat. U samoj zavr{nici trojkom [utala, ali i poenima Kati}a i Markovi}a Hemofarm je osigurao bodove na ovoj utakmici. @eqko Lukaji}, trener Hemofarma nakon pobede svoje ekipe rekao je:

Be~ej 2005 - Go~ 11:2 (4:0,3:1,2:0,2:1) BEÊJ: Plivali{te zatvorenog bazena OSC Mladost. Gledalaca: 100. Sudije: Milo{ Jovanovi} i Aleksandar Jankovi} (Beograd). Igra~ vi{e: Be~ej 2005 -, Go~ 7(1). Peterci: Be~ej 2005: 2(2), Go~ 1(1). BEÊJ 2005: M. Toma{evi} (5 odbrana), îpli}, Brkqa~,

Strainov 3, Pelengi} 1, Cveti} 1, Tomi}evi} 2(1), Terzi}, Kosovac, Pesla} 1(1), Devendì}, N. Toma{evi}, Markovi} 3, Gergeq (2 odbrane). GO^: Petrovi} (7 odbrana), Stojkovi}, âvi} 2(1), Dabovi}, Mili~evi}, Milosavqevi}, Aleksi}, M. Jovanovi}, \or|evi}, N. Jovanovi}, Nikolendì}, Dumanovi}.

Okr{aj Be~ejaca i Bawana ne}e ostati upam}en po kvalitetnoj igri, ali ho}e po tome da su svih 13 golova postigli su Be~ejci, a rezultat je na kraju glasio 11:2!? „Krivac“ za to je mladi Aleksandar ^avi}, Be~ejac koji brani boje Go~a, jer je postigao oba pogotka za svoj tim. V. Jankov

KKK BE^EJ SUMIRAO MINULU SEZONU

Te{ka, ali uspe{na godina - Uo~i ove utakmice upozorio sam igra~e {ta nas o~ekuje. Moja predvi|awa su se ostvarila, jer Crvena zvezda je pruàla èstok otpor, igrali su veoma korektno i angaòvano. Najvi{e problema zadavao nam je ofanzivni skok gostiju. Odigrali smo stegnuto, kao {to ina~e i igramo va`ne utakmice. J. Turkoane

Dovoqna je jedna re~enica da se formuli{e izve{taj o radu Kajak kanu kluba Be~ej u 2009. godini: Ni te`e, ni uspe{nije godine! Naravno, vredni entuzijasti ovog kluba prezentovali su na redovnoj godi{woj skup{tini daleko sadr`ajniji izve{taj, koji je obuhvatio niz izuzetnih takmi~arskih, ali i organizacionih rezultata. - Ako se zna da smo se u vi{e navrata nalazili u, gotovo, bezizlaznim situacijama, onda je godina iza nas izuzetno te{ka. Ali, uz pomo} roditeqa dece

~amaca. Za prvu donaciju pobrinuo se nekada{wi na{ ~lan Stevan Ivanov, koji sada ìvi i radi u Australiji, a za drugu ovda{wi uspe{ni preduzetnik Dragan Kneèv. Koliko je bila uspe{na godina iza nas potvr|uje i ~iwenica da su se na{i takmi~ari visoko plasirali na rang listi tradicionalne manifestacije Sportskog saveza op{tine Be~ej „Izbor sportiste“ - kaè se u izve{taju Kajak kanu kluba Be~ej prezentiranom na klupskoj Godi{woj skup{tini. Umesto da se svemu tome raduju i teku}u godinu zapo~nu s jo{

U klubu nisu znali kako da rangiraju ostvarene rezultate. Svaki im im je izuzetno drag i ponose se wima. Neko smatra da su zlato Marka Xigurskog i srebro Jovane Kiki} na Balkanijadi u juniorskoj konkurenciji najve}i klupski uspeh lane, drugi u prvi plan stavqaju {ampionske lovore na seniorskom dr`avnom prvenstvu ~etverca i dvoseda na 200 metara, tre}i {ampionski prvenac u ekipnoj konkurenciji mini kajaka... Ipak, najve}i uspeh, ~ini nam se, je ~iwenica da je klub u

PRVA LIGA

Istorijski uspeh Pan~evaca Tami{ Petrohemija - Vojvodina Srbijagas 65:57 (10:17, 22:10, 18:13, 15:17) PAN^EVO: Dvorana Streli{te, gledalaca 900, sudije: Ne{kovi} (Kraqevo), Obrkne`evi} i Strika (Beograd). TAMI[ PETROHEMIJA: Basuq, \oki} 5, I. Jereminov, Staji} 3 (2-1), Buri} 12 (5-4), Markovi} 27 (4-4), Sekuli}, Miki} 11, B. Jeremeninov 3 (4-3), Radenkovi}, Ivani} 2 i Terak 2 (1-0). VOJVODINA SRBIJAGAS: Veli~kovi}, Martini} 11 (3-2), Toma{evi} 17 (6-2), Mati}, Jev|i} 8, Bo{wak 4 (4-2), Kova~evi}, Fekete, Radak 2, Marjanovi} 3 (2-1), Mi~eta 7 (2-1), Avlija{ 5. Velika, istorijska pobeda ko{arka{a Tami{ Petrohemije u vojvo|anskom derbiju protiv Vojvodine Srbijagasa (65:57) koja im je {irom otvorila vrata Superlige. U atmosferi za pam}ewe zavr{ili su nemogu}u misiju. Ni morawe, ni imperativ pobede, dobro se to videlo u pr-

voj ~etvrtini (10:17) nije ih pokoloebao. Jednostavno ko{arka{i Tami{a su od po~etka do kraja znali {ta ho}e i koliko mogu. Vodili su, od po~etka, da malo cepidla~imo, va`nost utakmice im je u prvim minutama smetala pa su posle po~etnog vo|stva od (5:0) gosti zabele`ili seriju od 14:0 i dobili prvu ~etvrtinu. Od 15. minuta i poena Bojana Staji}a, nivo Tami{a (22:21) je rastao. U pojedinim trenucima tre}e ~etvrtine iznosio je plus 15. Pobeda je ipak izvojevana te{ko, a primer za to ilustruje 36. minut. Bilo je (58:45), a nepun minut kasnije gosti vezuju tri trojke zaredom i utakmicu ponovo di`u gledaoce, nikad bu~nije na noge. U formi je bio prvi igra~ mo`da ne samo Tami{a ve} i ~itave lige Radovan Markovi}. Upisao je 27 poena, pogodio pet trojki, a indeks 24 (isti imao) i

Tami{ - Vojvodina Srbijagas65:57 OKK Beograd - Ma{inac 78:74 Sloga - Napredak 98:91 Borac - Ergonom 94:64 Prol. Naftag. - M. Vizura 111:107 Radni~ki 06 - Metalac 69:78 N. Sad - Radn. Basket (odlo`eno) 1. Borac 25 2. Tami{ 25 3. Beograd 25 4. Metalac 25 5. Vojvodina 25 6. Novi Sad 24 7. Proleter 25 8. Napredak 25 9. Sloga 25 10. Mega V. 25 11. Ma{inac 25 12. Radni~ki B. 24 13. Ergonom 25 14. Radni~ki 25

20 18 17 17 15 15 14 12 12 12 10 7 4 1

5 7 8 8 10 9 11 13 13 13 15 17 21 24

2091:1854 1888:1806 2068:1915 1991:1891 1946:1866 1856:1739 2114:2053 1968:1946 1974:1985 2012:2031 1781:1975 1780:1891 1790:1957 1798:2158

45 43 42 42 40 39 39 37 37 37 35 31 29 26

centar Dejan Buri}, govori da nije uzalud tro{io municiju. Na visini zadatka bio je i jedini pravi centar Dajan Buri} koji je pokupio otpadke pod oba ko{a (12 skokova). S. Miti}

[ampionski ~etverac [oti, Novakovi}, Yigurski i Terzi} u novom kajaku

koja su na{i ~lanovi, prijateqa kluba i lokalne samouprave uspeli smo da prevazi|emo probleme i usredsredimo se na obezbe|ewe uslova za rad i takmi~ewe na{e dece. Upravo na tom planu smo, pak, bele`ili najboqe rezultate do sada. S dvadesetak takmi~ewa na{i sportisti doneli su 185 medaqa, od kojih po 65 zlatnih i srebrnih, a bronzanih je bilo deset mawe. Uz to, zahvaquju}i razumevawu donatora na{eg kluba bogatiji smo za nov kajak ~etverac i prikolicu za transport

Stoni tenis umesto garderobe

Presudilo iskustvo êlarevo - Hemofarm 70:75 (25:25, 13:18, 11:14, 21:18) Spartak - Kovin R. Kora} - Partizan Loznica - Radni~ki êlarevo - Hemofarm Vo`dovac - C. zvezda Vojvodina NIS - Prol. 1. Partizan 2. Hemofarm 3. R. Kora} 4. Vojvodina 5. Vo`dovac 6. C. zvezda 7. êlarevo 8. Proleter 9. Kovin 10. Spartak 11. Radni~ki 12. Loznica

ovu godinu u{ao sa {estoro reprezentativaca. Veteran Jo`ef [oti, te Marko Novakovi} i Dejan Terzi} su status reprezentativaca stekli u seniorskoj konkurenciji, Jovana Kiki} i Marko Xigurski u juniorskoj, a Nikola Xigurski u kadetskoj. Sve to je Be~ejce uvrstilo me|u najboqe kajaka{ke klubove u zemqi, pa sada imaju obavezu vi{e da u ovoj godini ne samo potvrde aktuelni status, ve} i da podignu postoje}i rejting. V. Jankov

DOVITQIVI SUBOTI^ANI U JP „STADION“

PRVA LIGA ZA DAME

ÊLAREVO: Sala O.[. „Zdravko êlar“, gledalaca 150, sudije: Ivanovi} (Beograd), Savi} (Kovin), Pr~i} (Subotica). ÊLAREVO: Stankovi} 2, Mi. Rado{evi} 20, Lalovi}, Jugovi}, [kori} 20, Miti}, Ciganovi}, Vasi} 6, Mora~a 10, Ma. Rado{evi}, Domazet 4, Mari} 8. HEMOFARM: Mandi} 11, Doj~inovi} 4, îkamirava 2, Stankovi} 8, Vukovi} 1, Kova~evi} 6, [apowi} 5, Gornik, Mitov 10, â|o 18, Milutinovi} 10. Uprkos solidnoj partiji, ko{arka{ice êlareva nisu uspele da savladaju favorizovani Hemofarm. Odigrale su doma}e disciplinovano i bile ravnopravan takmac vi{estrukom osvaja~u duple krune, ali nisu imale re{ewe za solidan {ut Vr{~anki tokom ~itavog me~a. Odluka o pobedniku pala je krajem tre}e i po~etkom ~etvrte deonice me~a, kada su pilulice pobegle na preko 20 razlike, a

ve}im entuzijazmom, svi u klubu su do`iveli {ok na wenom po~etku. Iznenadna smrt predsednika Ivana Xigurskog nikoga nije mogla da ostavi ravnodu{nim. Iako je kratko bio prvi ~ovek kluba, jer je 3. aprila pro{le godine na Izbornoj skup{tini dobio poverewe, u wegovom mandatu je klub napravio organizacioni pomak, a sve uzrasne kategorije poboq{ale sportske rezultate. Svakako, najve}i gubitak su do`iveli Marko i Nikola Xigurski koji su izgubili oca.

21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21

21 17 14 14 13 12 8 7 6 5 5 4

0 4 7 7 8 9 13 14 15 16 16 17

72:67 76:77 59:63 70:75 85:69 69:56

1793:1305 1734:1282 1625:1429 1470:1386 1601:1518 1573:1485 1483:1594 1344:1515 1440:1647 1394:1622 1344:1624 1206:1600

42 38 35 35 34 33 29 28 27 26 26 25

serija 16:2 izabranica trenera Milkana Mr|e, pred kraj utakmice, bila je dovoqna samo za pristojan poraz. Kod doma}ih najboqe partije su pru`ile mlade Milena Rado{evi} i Maja [kori}, dok je preciznim {utevima ^a|o odsko~ila u sastavu go{}i. M. R.

^ETIRI STIPENDIJSKA UGOVORA: Teniski savez Vojvodine je na sednici Upravnog odbora od 9. februara 2010. godine doneo odluku o stipendirawu najtalentovanijih igra~a i igra~ica u visini od 10.000 dinara mese~no. UO TSV je na istoj sednici obrazovao komisiju za odre|ivawe kriterijuma za dodelu stipendije najtalentovanijim teniserima i teniserkama u sastavu Tibor Demeter, Sini{a Krajinovi}, Du{an Milojkovi}, Aleksandar Jerinki} i Slavko Pavlov. Komisija je napravila kriterijume na osnovu kojih su prve ugovore o stipendirawu potpisali Ivana Jorovi}, Milica Vu~kovi}, Filip Grbi} i Laslo \ere. To je uzvani~eno u prostorijama hotela „Elit“ u Novom Sadu, a ugovore su potpisali predsednik TS Vojvodine Milan Jerinki} i roditeqi mladih igra~a. A. P.

Otvarawe novog Rekreacionog centra za stoni tenis posledica je agilnog rada u Javnom preduze}u „Stadion“ koje se stara o sportskim objektima u Subotici. Kako se sezona klizawa i hokeja na ledu zavr{ila, na Stadionu malih sportova nisu hteli da imaju neiSkori{}en prostor, pa su garderobu reorganizovali i dopunili je sa tri stonoteniska stola za rekreativce. - U osposobqavawu ove sale sa tri stonoteniska stola smo se rukovodili s vi{e stvari. Jedna od najbitnijih je ta {to je ovo bio neiskori{ten prostor leti, mada smo sada uspeli da poboq{amo wegovu funkcionalnost i kada se on koristi zimi kao garderoba i mesto gde se iznajmquju klizaqke – ka`e Zoran Kalini}, direktor JP „Stadion“. Svestan da Suboti~ani pola veka sawaju stonoteniski dom, Kalini} dodaje: - Dom je pri kraju, jer je u toku nadogradwa Hale sportova sa-

Zoran Kalini}

lom za stoni tenis gde }e biti postavqeno deset stolova. Ipak, dok se to ne zavr{i, `eleli smo da ostanemo u kontanktu s na{im rekreativcima kojih, verujte mi, ima zaista mnogo. Vodili smo se i idejom da iznajmqivawe stolova bude {to povoqnije, obezbedili smo i potrebnu opremu, a za korisnike su potrebne samo patike i dobra voqa – istakao je Kalini}. N. S.

SVET

DNEVNIK

INDONEZIJA

ponedeqak15.mart2010.

GRUZIJA

Sr~ani udar zbog la`ne vesti

Demonstracije zbog posete Obame YAKARTA: Vi{e hiqada qudi okupilo se na mirnim demonstracijama u Indoneziji protestuju}i zbog najavqene posete ameri~kog predsednika Baraka Obame toj zemqi. Indoneànska policija navela je da su sledbenici konzervativne Islamske grupe Hizb ut-Tahrir protestovali u gradovima Surabaja i Maka{ar, Xogjakarta, Pontianak i Mataram. Ta me|unarodna grupa koja ima za ciq ujediwewe muslimana u jedinstvenu islamsku dràvu, zatraìla je od indoneànske vlade da otkaè posetu Baraka Obame, najavqenu za kraj marta.

Barak Obama

“Znamo da je Obama proveo detiwstvo u Indoneziji, ali wegova politika u suprotnosti je sa inte-

RUSIJA I SAD

resima naroda u Indoneziji”, rekao je jedan od organizatora protesta u Maka{aru. “On ne radi u ciqu mira u svetu. Na protiv, Obama je isti kao Xorx Bu{ koji je uni{tio muslimanski narod u Iraku i Avganistanu. Zato moramo da se usprotivimo Obaminoj poseti”, rekao je on. Hiqade policajaca obezbe|ivalo je proteste, koji su zavr{eni mirno. U Indoneziji `ivi skoro 200 miliona muslimana. Dve najve}e muslimanske oranizacije u toj zemqi pozdravile su posetu ameri~kog predsednika. (Beta)

TBILISI: Televizijska stanica “Imedi” prikazala je snimke sukoba Rusije i Gruzije iz avgusta 2008. godine, a javqeno je da su ruski tenkovi na putu ka Tbilisiju i da su wihovi avioni bombardovali luke i aerodrome. Televizijski prilog izazvao je veliku paniku me|u stanovni{tvom Gruzije. Objavqeno je i da je predsednik Mihail Saka{vili ubijen. Tek na kraju priloga obja{weno je da je vest la`na i da je ta televizija samo `elela da poka`e {ta bi moglo da se desi. Hitne slu`be bile su zatrpane pozivima.

ZEMQE EVROPSKE UNIJE ZA O[TRIJU POLITIKU

Ku{ner: Dodatne sankcije Iranu

Uskoro START 2 MOSKVA: Predsednici Rusije i SAD Dmitri Medvedev i Barak Obama ocenili su da bi novi sporazum o nuklearnom razoru`awu (START 2) uskoro trebalo da bude spreman. Tokom telefonskog razgovora, predsednici Medvedev i Obama “izrazili su zadovoqstvo zbog napretka u pripremama” za nacrt novog sporazuma koji bi trebalo da zameni START 1, sklopqen jo{ 1991. godine, precizirale su ruske vlasti. “Istaknuto je da je ve} sada mogu}e odrediti konkretan datum kada bi predlog sporazuma mogao biti predstavqen {efovima dr`ava kako bi ga potpisali”, dodaje se u saop{tewu Kremqa.

SAARISELSK: Zemqe EU su spremne da, u slu~aju da ne bude saglasnosti u okviru Ujediwenih nacija UN, uvedu dodatne sankcije Iranu {ef francuske diplomatije Bernar Ku{ner. Na konferenciji za novinare u okviru sastanka {efova diplomatija Francuske, Italije, [vedske, [panije, Estonije i Turske, Ku{ner je rekao da bi “trebalo raz- Bernar Ku{ner motriti tip sankcija”, kao i da je da se odnose na izdavawe viza odpostignut konsenzus da meta nore|enim osobama” u Iranu. I vih sankcija ne sme da bude stafinski {ef diplomatije Aleknovni{tvo. nsader Stub je rekao novinarima Ku{ner je rekao da bi sankcida postoji “konsenzus” u okviru je trebalo da “pogode ekonomiju, EU o uvo|ewu sankcija Iranu. banke, osiguravaju}e ku}e, kao i Italijanski ministar spoqnih

poslova Franko Fratini rekao je da bi “SAD trebalo krajem marta da predlo`e rezoluciju u UN” o uvo|ewu dodatnih sankcija Iranu, kao i da }e biti potrebno “nekoliko meseci” da se postigne neki dogovor. Kina je jedina stalna ~lanica Saveta bezbednosti UN koja se protivi uvo|ewu dodatnih sankcija Teheranu. Savet bezbednosti je do sada usvojio pet rezolucija kojima se od Teherana tra`i da suspednuje nuklearne aktivnosti, ukqu~uju}i oboga}ivawe uranijuma. Glavna tema trodnevnog sastanka u Saariselku, koji je zavr{en ju~e bila je politika EU prema susedima.

OBRA^UN NARKOBANDI U MEKSIKU

Dvadeset ~etvoro qudi ubijeno u Akapulku AKAPULKO: U sukobima narko bandi u meksi~kom letovali{tu Akapulko ubijeno je dvadeset~etvoro qudi. Petoro ubijenih su policajci, koje su tokom no}ne patrole napali naoru`ani mu{karci na periferiji Akapulka, odmarali{ta na Pacifiku. Tela osam mu{karaca, izre{etana mecima, otkrivena su na razli~itim mestima oko Akapulka. Dva tela sa odrubqenim glavama prona|ena su u ulici punoj no}nih klubova u Akapulku, dok je jedno telo prona|eno u predgra|u, javio je AP. Sukob je izbio kada su napada~i otvorili vatru na vojnike u cen-

Dmitri Medvedev

U tom ciqu, Obama i Medvedev dogovorili su se da predo~e dodatne smernice delegacijama Rusije i SAD koje vi{e od {est meseci u @enevi vode pregovare o novom sporazumu. U saop{tewu Kremqa, me|utim, ne pomiwe se datum kada bi novi sporazum mogao da bude predstavqen. Va`nost sporazuma START 1 istekla je 5. decembra 2009. godine. (Beta)

tru malog grada Ahu}itlan del Progreso usred dana, kada su ulice bile pune prolaznika, saop{tio je direktor policije u dràvi Gerero Valentin Dijas. U tom okr{aju stradao je jedan vojnik, a ubijeno je 10 napada~a, dok je jo{ 13 qudi poginulo u drugim incidentima, koji su se no}as dogodili u dràvi Gerero.Naoruàni napada~i ubili su petoro policajaca u Tunsingu pored Akapulka, a policija je u istoj oblasti prona{la jo{ pet tela izre{etanih mecima. Predsednik Meksika Felipe Kalderon najavio je odlu~nu

borbu protiv narko bandi, u ~ijim obra~unima je ìvot izgubilo blizu 19.000 qudi, od kako je do{ao na vlast 2006. godine, naveo je Rojters. Kalderon je naredio razme{tawe oko 45.000 vojnika i federalnih policajaca {irom zemqe, u poku{aju spre~avawa nasiqa. Nekoliko meksi~kih narkokartela bore se oko teritorije i puteva droge u saveznoj dràvi Gerero, na obali Pacifika, kojoj pripada poznato letovali{te. Ta dràva se smatra upori{tem mo}nog narko kartela “La familija”.

Veliki broj gra|ana doìveo je sr~ani udar, a mnogi su pali u nesvest. Zbog preoptere}ewa, mreà mobilne telefonije je nakratko prestala da radi. Nezadovoqni gra|ani protestovali su ispred sedi{ta te televizije, a predstavnici vlade osudili su postupak TV stanice. “Predsednik Saka{vili me je poslao da urednicima televizije kaèm da kada se pravi ovakav program uprkos tome {to Gruzija i daqe izloèna pretwama, ne samo da se mora dati usmeno upozorewe unapred ve} na ekranu mora posebno biti napisano da je re~ o

imitaciji”, rekla je Manana Maxgaladze, portparol predsednika Gruzije. Medijska ku}a se kasnije izvinila zbog panike koju je prilog izazvao i kaè da je jedina namera bila da prikaù kako bi izgledao najgori dan u istoriji zemqe. Stranka Demokratski pokretUjediwena Gruzija na ~ijem se ~elu nalazi biv{a predsednica parlamenta Nino Burdzanadze, priprema tu`bu protiv privatne TV stanice “Imedi” koja je u subotu uve~e emitovala sporni prilog, koji je izazvao paniku me|u ìteqima Gruzije. (Tanjug)

PAKISTAN

Ubijeno devet pobuwenika PARA^INAR: Pakistanski borbeni avioni su u vi{e navrata bombardovali upori{ta talibana blizu granice s Afganistanom, gde je ubijeno devet pobuwenika. U saop{tewu vojske se ka`e da su ciqevi bili oko sela Mero Bak u oblasti Dowi Orakzaj, a da jedna od bombardovanih ku}a pripada talibanskom komandantu Aslamu

Farukiju, ali se ne zna da li je i on me|u ubijenima. Orakzaj je upori{te glavnog vo|e pakistanskih talibana Hakimulaha Mehsuda, za koga pakistanske vlasti veruju da je po~etkom godine ubijen u jednom od ameri~kih raketnih napada. Wegova grupa tvrdi da je `iv, ali ni za to nema vaqane potvrde. (FoNet)

ZAPADNA OBALA

Uhap{en lider Hamasa JERUSALIM: Izraelske snage bezbednosti uhapsile su lidera islamisti~kog pokreta Hamas na Zapadnoj obali nakon nekoliko godina potrage. Maher Uda (47), osniva~ oruànog krila Hamasa na Zapadnoj obali, uhap{en je pro{le no}i u regionu Ramale. “Uda je bio na listi traènih od kraja devedesetih zbog svoje ume{anosti u niz samoubila~kih napada u Izraelu, u kojima je poginulo 70 qudi”, kaè se u saop{tewu vojske. (FoNet)

ITALIJA

Qubi~astom bojom protiv Berluskonija RIM: Protiv premijera Italije Silvija Berluskonija protestovalo je u Rimu vi{e desetina hiqada qudi. U~esnike protesta predvodili su lideri opozicione Demokratske stranke. Prema navodima organizatora na trgu Pjaca di popolo okupilo se 200.000 qudi, dok je policija ocenila da je bilo 25.000 demonstranata. Protest je odr`an pod sloganom “Demokratija, legalnost, rad. Da-pravilima. Ne-prevarama”, a

organizovale su ga stranke levog centra. Veliki broj demonstranata nosio je marame qubi~aste boje koja je simbol “antiberluskonijevaca”. Dok su neki demonstranti nosili transparente sa klasi~nim natpisom “Dosta”, drugi su pozivali Berluskonijevce da glasaju za Ali Babu sa obrazlo`ewem: “Bira~i Berluskonijeve stranke, glasajte za Ali Babu, za wega barem znate da ima samo 40 razbojnika!”. (Beta)

AFRIKA

Spre~en dr`avni pu~ BANGI: Vlada Centralnoafri~ke Republike je saop{tila je da je onemogu}ila pripremu dr`avnog udara posle koga bi bila postavqena vlada pu~ista. Ministar nacionalne bezbednosti @il Bernard Uande je rekao da od petka uve~e ima informacije o pripremi pu~a i da je u zaveru ume{ano vi{e vojnih zvani~nika i politi~ara ~ija imena nije hteo da obelodani. Po dokumentu koji je naveo kao dokaz pod naslovom “Plan napada” trebalo je da se “15. marta sastanu komandosi, pla}enici, kao i teroristi-samoubice, ali to se ne}e dogoditi”. (FoNet)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NIKOLA SARKOZI Na regionalnih izborima u Francuskoj uspeh Nikole Sarkozija je neizvestan, po{to su gra|ani nezadovoqni kako se dr`ava borila protiv finansijske krize. Iako Francuzi tradicionalno nisu previ{e zainteresovani za regionalne izbore, istra`ivawa javnog mwewa pokazuju da }e ove godine izraziti svoje nezadovoqstvo vladaju}om partijom. O~ekuje se poraz Sarkozijeve desnice.

VEN \IABAO Kineski premijer Ven \iabao ka`e da su SAD odgovorne za lo{e veze Pekinga i Va{ingtona i da bi Amerika trebalo da preduzme korake da bi se odnosi popravili. “Ameri~ki postupci, kao {to je poseta tibetanskog duhovnog vo|e dalajlame Va{ingtonu i prodaja oru`ja Tajvanu, naru{avaju teritorijalni integritet i suverenitet Kine, rekao je Ven.

KETRIN HAJGL Glumica Ketrin Hajgl napustila je seriju „Uvod u anatomiju”, u kojoj je {est godina tuma~ila lekarku Izi Stivens. Za tu ulogu je dobila nagradu „Emi”. Ketrin je polovinu posledwe sezone odsustvovala iz serije, kako bi se brinula u devoj~ici koju je usvojila.Snimawe preostalih pet epizoda ove sezone trebalo je da se nastavi 1. marta, ali se glumica nije pojavila na snimawu.

NEOBI^AN PROTEST U CENTRU PERUANSKE PRESTONICE

Ulicama Lime prodefilovalo vi{e stotina nagih biciklista LIMA: Stanovnici Lime bili su {okirani kada su na ulicama grada ugledali kolonu potpuno golih biciklista, zbog kojih je bio zaustavqen saobra}aj u centru peruanske prestonice. Organizatori neobi~nog protesta kaù da su na taj na~in èleli da zatraè od peruanske vlade da promovi{e bicikle kao sredstvo prevoza. „Vlada sada posve}uje pa`wu jedino automobilima. Oni caruju na putevima. Po{to tako stoje stvari, ko }e da vozi bicikle ako vlada to ne podràva”, pita se biciklista Okvario Cegara. Tokom vo`we uzvikivane su razli~ite parole, me|u kojima i „Jedan vi{e bicikl, jedan mawe automobil”. „Vo`wa biciklima u Limi nije bezbedna, jer nema mesta za bezbednu vo`wu. êsto postoje rizici od nesre}a, pa je ovo na~in da se skrene pa`wa na taj problem”, kaè jedan ameri~ki biciklista, koji je u~estvovao na protestu u Limi Organizatori neobi~ne manifestacije zatraìli su od vlade i da poboq{a sistem javnog prevoza u peruanskoj prestonici.

FILMSKA PLANETA

ponedeqak15.mart2010.

DNEVNIK JO[ JEDAN FILM O VAMPIRIMA

SF triler „Dejbrejks” Posle uspeha debitantskog zombi-horor filma „Anded“ (Undead), rediteqi i scenaristi, bra}a Piter i Majkl Spirih, okre}u se temi vampira u nau~nofantasti~nom trileru „Dejbrejkers“ (Daybreakers), koji je po~eo da se prikazuje u beogradskim bisokopia. Bra}a Spirih u novom filmu, australijsko-ameri~ke produkcije, odvode vampire u budu}nost, u svet u kome je svako od {kolarca do predsednika kompanije, onaj koji pije krv. Godina je 2019. misteriozna epidemija se pro{irila zemqom, pretvaraju}i ve}inu populacije u

NA FESTIVALIMA U SAD

Srpsko-slovena~ki film „E-Pigs” elektronsko-animiranu prasad“, pi{e u sa`etku objavqenom na sajtu festivala u Klivlendu www.clevelandfilm.org. Bra~ni par se potom „suo~ava sa gnevom drugih stanovnika koji nimalo nisu sre}ni zbog ~udnovatih novih zbivawa u selu, a kada se druga~iji svetovi sudare, javqa se qubavna pri~a, kao i nove forme haosa“. Prema ranijim izjavama Dimitrija Vojnova, zaplet je po sledica zaga|ewa. Film je stilizovan i kombinuje igrane i animirane elemente. Novi trejler za „E-Pigs“ je na IMDB profilu filma: Pri~u za „E-Pigs“ napisali su Pa{i}, Vojnov i Vuk Tapalovi} ~ija je firma „Frajd pik~ers“ dizajnirala animirane sekvence u filmu.

Direktor fotografije je Vladimir Jankovi}, scenograf Aqo{a Spai}, a kostimograf Tatjana Strugar. Producenti su kompanije „Perfo“ iz Slovenije, „Doktor prodak{n“ (Doctor Production) i „Frajd pik~erz“ iz Srbije, kao i francusko-nema~ka TV „Arte“ koja se naknadno ukqu~ila u projekat. Snimawe igranih segmenata filma, u kojem nema dijaloga, obavqeno je u novembru 2008. godine. Zatim je usledila izrada animiranih sekvenci. Vojnov je koscenarista filma „Mi nismo An|eli 3“ s kojim je Petar Pa{i} debitovao kao re`iser. Vojnov je tako|e koscenarista filma „[i{awe“ u re`iji Stevana Filipovi}a, koji je sada u postprodukciji. (Beta)

OVIH DANA U BARANDI

Snima se „Montevideo...” Ekipa filma i televizijske serije „Montevideo, Bog te video!“, u reìji Dragana Bjelogrli}a, snima ovih dana u Barandi, u ju`nom Banatu, gde je izgra|en filmski set po ugledu na beogradski kvart ûbura iz 1930. godine, saop{tio je producent „Intermedia netvork“. U filmu i seriji koji govore o odlasku na{e fudbalske reprezentacije na prvi Mondijal u glavni grad Urugvaja, Montevideo (1930) bi}e oìvqen nakada{wi ìvot i duh Beograda i Srbije. U detaqno napravqenoj scenografiji stare ûbure bi}e prikazan deo dru{tvenog ìvota koji se u to vreme negovao po berbernicama i kafanama.To su i glavne lokacije u ovom delu projekta, a wihovi vlasnici su vatreni navija~i tada{wih fudbalskih rivala - BSK-a (Beogradski sport klub) i „Jugoslavije“. Ulogu vlasnika kafane igra Mima Karaxi}, wegovu ènu

Dragan Bjelogrli} sada i kao rediteq

Anita Man~i}, ro|aku Danina Jefti}. Vlasnika berbernice glumi Branimir Brstina, a wegovog pomo}nika Bojan Dimitrijevi}.

Snimawe filma i serije „Montevideo, Bog te video!“, koje je po~elo jesenas, posle Barande se nastavqa na lokacijama u Beogradu. (Tanjug)

Filmovi iz 38 zemaqa Na idu}em filmskom festivalu Trajbeka, koji }e trajati od 21. aprila do 2. maja u Wujorku, bi}e prikazano 85 dugometra`nih filmova iz 38 zemaqa. Publika }e mo}i premijerno da pogleda 46 filmova na devetom izdawu festivala ~iji je suosniva~ holivudski glumac Robert de Niro, objavquje dnevnik „Varajeti“. Pored ostalih, film o francuskom peva~u Ser`u Genzburu u re`iji Xoun Sfar, irski „My Brothers“ rediteqa Pola Frejzera, pri~a o

Direktno s Festa Filmovi „Zatvoreno ostrvo“ Martina Skorsezea, „Qudi koji zure u koze“ Granta Hesloua i „Baria: Kapija vetrova“ \uzepea Tornatorea, koji su premijerno prikazani na ovogodi{wem 38. Festu, nalaze se na redovnom repertoaru beogradskih, a uskoro i u bioskopima drugih gradova Srbije. Oskarovac Skorseze snimio je pri~u o dva ameri~ka mar{ala, Tediju Denijelsu (Leonardo Dikaprio) i âku Olu (Mark Rufalo), koji su pozvani na udaqeno ostrvo nedaleko od obale Masa~usetsa, kako bi istraìli misteriozan nestanak ène ubice iz bolnice za le~ewe du{evno obolelih kriminalaca. Ostvarewe „Qudi koji zure u koze“, u kome glavne uloge tuma~e Xorx Kluni i Evan Mekgregor, je crna komediji o strogo poverqivom okriqu ameri~ke vojske, ~iji rad se razotkriva kada jedan reporter upozna zagonetnog operatera specijalnih snaga na zbuwuju}oj misiji. U filmu igra i ovogodi{wi dobitnik presti`ne na-

Ironija sudbine je da je upravo pobe|eni „Avatar“ podstakao zna~ajno pove}awe gledanosti, isti~u u Institutu Nilsen, navo-

de}i da se uspeh na bioskopskim blagajnama filmova u trci za zlatnu statuetu naj~e{}e odslikava u televizijskoj gledanosti prenosa dodele Oskara. Najve}a gledanost dodele Oskara od 1974. godine zabele`ena je 1998. (55,25 miliona) kada je trijumfovao Kameronov film „Titanik“, osvojiv{i jedanaest zlatnih statueta nakon ogromnog uspeha na bioskopskim blagajnama. Sa zaradom od 720 miliona dolara u SAD i 2,5 milijardi u svetu, „Avatar“ je „Titaniku“ preuzeo titulu najrentabilnijeg filma u istoriji. Sajtovi za dru{tveno umre`avawe na Internetu, poput Fejsbuka i Tvitera, tako|e su doprineli pove}awu gledanosti dodele Oskara, isti~u u Institutu Nilsen.

Iz filma „Qudi koji zure u koze”

grade „Oskar“, u kategoriji za glavnu mu{ku ulogu, Xef Brixis, nagra|en za tuma~ewe ostarelog kantri peva~a u ostvarewu „Crazy Heart“ rediteqa Skota Kupera. Istaknuti italijanski rediteq Tornatore, u ostvarewu „Baria: Kapija vetrova“, koje va`i za najskupqi sicilijanski film ikada snimqen, predstavqa romanti~nu i uzbudqivu pri~u o tri generacije sicili-

janske porodice, ali i o de{avawima u Italiji u periodu od tridesetih do osamdesetih godina pro{log veka. Istovremeno i zabavna i melanholi~na pri~a, kroz strast prema politici, qubav, prijateqstvo i izdaju, pokazuje svu patwu i nadu jedne nacije. Uloge igraju Fran~esko Sana, Margaret Made, Raul Bova, \or|o Faleti, Leo Gulota, An|ela Molina i drugi.

I „Liban” u distribuciji Izraelski film „Liban“, koji je `iri FIPRESCI-ja Srbije proglasio najboqim ostvarewem na FEST-u 2010, prikazuje se u srp-

Najve}a gledanost dodele Oskara najmawe {est minuta ceremonije na kojoj je film Ketrin Bigelou „The Hurt Locker“ trijumfovao nad „Avatarom“ Xejmsa Kamerona.

biv{em wujor{kom guverneru ume{anom u seks skandal i dokumentarac o ameri~kom vojniku u Iraku, uvr{teni su u program festivala. „Odlu~ili smo da smawimo broj filmova. Ovo je Wujork, 120 filmova je bilo previ{e. Verujemo da je na{ program rezultat stro`e selekcije“, rekla je izvr{na direktorka festivala Nensi [afer. Festival }e ponuditi i 47 kratkometra`nih filmova. Novi film o dobro}udnom zelenom xinu [reku, snimqen u 3D, otvori}e festival.

NA REPERTOARIMA BIOSKOPA

U POSLEDWIH PET GODINA

Dodela Oskara, odr`ana pre nedequ dana, zabele`ila je najve}u gledanost u posledwih pet godina u SAD, okupiv{i 41,3 miliona televizijskih gledalaca privu~enih duelom ratne drame „The Hurt Locker“ i blokbastera „Avatar“.Ovogodi{wa, 82. sve~ana dodela Oskara, koju su u Kodak teatru u Holivudu vodili glumci Stiv Martin i Alek Boldvin i koju ju direktno prenosila televizija Ej-Bi-Si (ABC), privukla je 14 odsto televizijskih gledalaca vi{e nego 2009. godine, objavio je Institut Nilsen, preneli su strani mediji. To je najve}a gledanost nekog zabavnog televizijskog programa od dodele Oskara 2005. godine koju je pratilo 42,14 miliona gledalaca. Institut Nilsen je naveo da je 70 miliona qudi pratilo

hrane krvqu drugih vampira, pretvore u besne kreature nalik slepim mi{evima. Daltonu }e u wegovoj misiji pomo}i grupica odbeglih qudi koja je na tragu zaprepa{}uju}eg medicinskog otkri}a. Naoru`an saznawem, zbog koga bi i qudi i vampiri ubili, Dalton }e morati da se bori sa svojom vrstom u smrtonosnom okr{aju koji }e odrediti sudbinu qudske vrste. Glavne uloge tuma~e Itn Hok, dva puta nominovan za nagradu Oskar, Viqem Defo i Sem Najl. Film }e biti u bioskopskoj distribuciji od 11. marta. (Tanjug)

NA FESTIVALU TRAJBEKA

Iz filma „E-Pigs”

Srpsko-slovena~ki igranoanimirani film „E-Pigs“ u reìji Petra Pa{i}a bi}e ovog meseca prikazan na festivalima u Klivlendu i Ne{vilu u SAD. To je koscenarista tog kratkometra`nog ostvarewa Dimitrije Vojnov najavio na svom blogu.“E-Pigs“ je nau~ofantasti~ni film sa elementima horora koji su podràli dràvni filmski fond Slovenije, Sekretarijat za kulturu Skup{tine grada Beograda i nema~ko-francuska televizija „Arte“. Zavr{en u avgustu 2009. godine, dobio je nagradu festivala u Portoroù. Film govori o „obi~nom muù i èni koji ìve u malom selu i doìve {ok kada wihova omiqena sviwa po~ne da ra|a

vampire. Qudi su sada ugro`ena, drugorazredna vrsta. Prisiqeni su da se skrivaju kako ne bi bili uhva}eni i odvedeni na farme, gde se uzgajaju zbog ishrane vampira. Ali, biti na vrhu lanca ishrane ima svoje opasnosti. Qudska bi}a, jedini izvor hrane za vampire, ~ine samo pet procenata globalne populacije i wihov broj brzo opada. Netipi~ni heroj, Edvard Dalton je vampir-hematolog, koji odbija da se hrani qudskom krvqu i poku{ava da prona|e zamenu, pre nego {to zalihe nestanu i vampiri izgladne do smrti ili se, kao oni koji se

Iz filma „Liban”

skim bioskopima, saop{tila je distributerska ku}a „Megakom“. Reìser Samuel Moaz je snimio „Liban“ na osnovu sopstvenih iskustava u ratu koji je Izrael vodio u toj zemqi 1982. godine. Film je dobio nagradu „Zlatni lav“ na festivalu u Veneciji. U Izraelu, mediji su ga ocewivali kao „lo{ po moral vojske“, a gledaoci iz Libana, gde film nema distribuciju, obasipali su reìsera mejlovima da im po{aqe DVD kopiju. Saradwom koja je uglavnom sme{tena u unutra{wost jednog tenka, „Liban“ govori o 24 sata straha i usamqenosti sa kojima se suo~ava ~etvoro mladih vojnika. Oni nisu prikazani kao ratni heroji, ve} kao mladi}i upla{eni za svoje ìvote, navodi se u saop{tewu. „Liban“ }e od 11. marta biti na redovnom repertoaru Dvorane kulturnog centra u Beogradu, u terminima od 17 i 21 sat.

Liv Tajler u „The Ledge” Liv Tajler i Patrik Smit ukqu~eni su u gluma~ku ekipu koja snima film „The Ledge“ Metjua âpmena, kome je to scenaristi~ki i reìserski debi, objavio je „Holivud riporter“. Za film su ranije angaòvani Terens Hauard i ârli Hanam. Hanam igra ~oveka koji stoji na ispustu na zgradi, na velikoj visini i koji insistira

da mora da sko~i pre podneva, dok je Hauard policajac koji

sa tla poku{ava da ga odgovori. „The Ledge’ ispituje razli~ita i ponekad opasna verovawa koje qudi prihvataju kako bi pre`iveli emotivne traume“, objasnio je ^apmen. Liv Tajler je igrala u trilogiji „Gospodar prstenova“ i u „Neverovatnom Halku“, a Smit u ostvarewima „Lakeview Terrace“, „Watchmen“ i „Little Children“.

KULTURA

DNEVNIK PRIZNAWE ZA STUDIJSKI TEKST

Miroslavu Timotijevi}u nagrada „Pavle Vasi}” Prof. dr Miroslav Timotijevi} dobitnik je nagrade “Pavle Vasi}’” za 2009. godinu za studijski tekst u katalogu izlo`be Narodnog muzeja i Galerije srpske akademije nauka i umetnosti “Paja Jovanovi}/Paul Joanowich” koja mu je uru~ena u petak u Sve~anoj sali Rektorata Univerziteta umetnosti. Predsednica `irija, istori~arka umetnosti Ivana Simeonovi} ]eli} kazala je da, iako je tekst Timotijevi}a studija jednog umetnika, ona prevazilazi monografski okvir i zna~ewe uspostavqaju}i {iroki dijalog sa razli~itim problemima i dilemama.Ona je dodala da Timotijevi} {irim analiti~kim pristupom

defini{e delo na{eg zna~ajnog slikara, da kroz unakrsnu analizu socijalnog i simboli~kog, estetskog i istorijskog konteksta, istraùje motive, povode, procese kao i smisao nastanka Jovanovi}evih radova. Nagradu koja se sastoji od poveqe i nov~anog iznosa laureatu je uru~ila Ivana Simeonovi} ]eli}.^lanovi ìrija su bili, pored Ivane Simeonovi} ]eli} i dr Simona ûpi} i istori~arka umetnosti Gordana Biba Markovi}. Nagrada “Pavle Vasi}’” dodequje se za tekstove iz oblasti primewenih umetnosti i dizajna i prate}i jednogodi{wu produkciju objavqenu u svim vrstama stru~nih publikacija (monogra-

fijama, kwigama, zbornicima, televizijskim emisijama), u selekciji su i autorske izlo`be istori~ara umetnosti koje prati odgovaraju}i stru~ni tekst. Osniva~ nagrade je Udru`ewe likovnih umetnika primewenih umetnosti i dizajnera Srbije, a suosniva~i su Dru{tvo istori~ara umetnosti, Muzej primewene umetnosti, Muzej pozori{ne umetnosti i Dru{tvo umetni~kih kriti~ara Srbije i Beogradski TV program. Odluka `irija za dodelu nagrade saop{tava se tradicionalno, 12. marta, na dan smrti Pavla Vasi}a, poznatog slikara, teoreti~ara i kriti~ara likovne i primewene umetnosti.

PREMIJERA U MADLENIANUMU U ZEMUNU

Komi~ne opere Donicetija i Ibera Na velikoj sceni Opere i Teatra Madlenianum u Zemunu 16. marta bi}e premijerno izvedene dve jedno~ine komi~ne opere “Rita” Gaetana Donicetija(1797-1848) i “Anèlika” @aka Ibera(1890 -1962), koprodukcija zemunske opere i Opere bb iz Zagreba, najavqeno je na konferenciji za novinare u Madlenianumu.Predstave }e biti izvedene 18. i 20. marta u okviru akcije Ministarstva kulture “Srbija u Srbiji” u Poàrevcu i Zrewaninu. Autorski tim opere “Rita” u celini ~ine umetnici iz Zagreba. Naslovnu ulogu u Donicetijevoj komi~noj operi o “ zlo~estoj èni” oko koje dva mu{karca prave dogovor kako da ju nadmudre, na premijeri igra}e Lidija Horvat-Duwko. Pored we

igraju i kolege iz Hrvatske Nik{a Radovanovi}, Ronald Braus i Dinko Bogdani} koji je i rediteq. Kostimi i scena ura|eni su u zagreba~kom pozori{tu a za “Anèliku” u Madlenianumu. Ovu Iberovu komi~nu operu reìrao je na{ mladi rediteq Stefan Sabqi} kome je ovo prva operska reìja. “Radwa savremene francuske komi~ne opere, koja je u originalu napisana uli~nim slengom, sli~na je kao i u “Riti”, Anèlika zagor~ava ìvot svom mirnom i smirenom muù. On re{ava da je proda, dolaze kupci, zaqubquju se u wu i poku{avaju da je osvoje ali je svi posle izvesnog vremena vra}aju, ~ak i |avo je vra}a jer ne zna {ta da radi sa wom”, ispri~ao je rediteq.

U “An`eliki” nastupaju na{i umetnici Sne`ana Savi~i}, Tawa Obrenovi}, Predrag Milanovi}, Vladimir Andri} , Darko \or|evi}, Goran Strgar, Goran Krneta i Qubomir Popovi}. Od zagreba~kih umetnika na premijeri peva}e Blanka Tkal~i}, Ronald Braus i Ivo Gamulin. Orkestrom Madlenianuma kod nas i u Hrvatskoj u maju, kada }e dve jedno~ine komi~ne opere videti publika u Zagrebu, Vara`dinu i Puli, dirigova}e maestro Vladimir Kraw~evi}, inicijator saradwe dve ku}e. Ovo je druga saradwa Opere bb iz Zagreba i Madlenianuma, pro{le godine u koprodukciji ove dve ku}e izvedeno je opersko ve~e \an Karla Menotija, dve jedno~inke “Telefon” i “Medijum”.

U BIBLIOTECI MATICE SRPSKE

ponedeqak15.mart2010.

VE^ERAS SE U SINAGOGI ZATVARA 5. PIJANISTI^KI MEMORIJAL „ISIDOR BAJI]”

Klavirski koncerti za kraj

Peti me|unarodni pijanisti~ki memorijal “Isidor Baji}” bi}e zatvoren ve~eras u Sinagogi finalem u C kategoriji - klavirskim koncertom, progla{ewem pobednika i uru~ewem nagrada najboqim u~esnicima u sve tri kategorije. Finala u A i B kategoriji u kojima }e se po {est kandidata nadmetati za nagrade, odr`avaju se danas u prepodnevnim i popodnevnim satima. Zatim sledi finale u C kategoriji, u koje se plasiralo tri takmi~ara: Konstantin Lap{in i Iqa Lehanov iz Rusije i Pum Proma~art sa Tajlanda. Oni }e ve~eras u Sinagogi izvesti klavirske koncerte, uz pratwu simfonijskog orkestra “Banatul” iz Temi{vara, pod dirigentskim vo|stvom Radua Pope. Nakon {to budu progla{eni pobednici u ovoj kategoriji, ve~e }e biti zavr{eno uru~ewem nagrada u sve tri kategorije. Time }e biti zatvoreno ovo me|unarodno pijanisti~ko takmi~ewe, koje Muzi~ka {kola “Isidor Baji}” bijenalno organizuje ve} peti put. Ovog puta, takmi~ewe je okupilo 88 pijanista iz 26 zemaqa: Australije, Austrije, Bugarske, Crne Gore, ^e{ke, s Filipina, iz Francuske, Izraela, Irske, Japana, Kine, Hong Konga, Tajvana, Ma|arske, Norve{ke, Poqske, Koreje, Rumunije, Rusije, SAD -a, Slovenije, Tajlanda, Turske, Ukrajine, Velike Britanije i na-

{e zemqe. Kroz tri etape, takmi~ili su se pijanisti od 13 do 33 godine, u A, B i C kategoriji. Bi}e dodeqene prva, druga i tre}a nagrada u A, B i C kategoriji, u kojoj je tako|e predvi|ena i specijalna nagrada za izvo|ewe kamerne muzike. Laureatom Memorijala “Isidor Baji}” mo`e biti progla{en prvonagra|eni u A ili B kategoriji, ili pak u C. Predvi|ena je i nagrada “Frederik [open”, povodom dvestagodi{wice od ro|ewa ovog slavnog poqskog kompozitora, a za wu konkuri{u pijanisti u A, B i C

Anton Pavlovi~ ^ehov

gradu Taganrogu. Prvu zbirku pripovedaka, “Melpomenine bajke”, objavio je 1884. godine, a ~etiri godine kasnije dodeqena mu je Pu{kinova nagrada.

Rano oboleo od tuberkuloze i ìvot je prakti~no proveo po bawskim le~ili{tima {irom Rusije i Evrope. Umro je 1904. u nema~kom sanatorijumu Badenvajler. êhov se smatra piscem koji je u svom opusu ustanovio gotovo sve oblike modernog kratkog pripovedawa. Napisao je vi{e od 500 humoreski, anegdota, crtica, kratkih pri~a i novela, lirskih drama i jedno~inki, kojima je, kako u izboru i gra|ewu likova, tako i u koncipirawu i tretirawu fabule, napravio veliki zaokret u ruskoj literaturi. Wegove pripovetke (Stepa, ôvek u futroli, Dama s ku~encetom, înovnikova smrt, Paviqon br. 6 i dr.) ubrajaju se u sam vrh svetske kwièvnosti, a “Galeb”, “Ujka Vawa”, “Tri sestre” i “Vi{wik” i danas su me|u najigranijim dramama na svetskim pozornicima.

POZORI[TE „KOSTOLAWI DE@E” NA GOSTOVAWIMA U MARTU I APRILU

Predstave u Beogradu, Zrewaninu i Budimpe{ti Suboti~ko pozori{te “Kostolawi Deè” ovog i narednog meseca gostova}e ne samo u na{im gradovima, ve} i u Ma|arskoj, s nekoliko predstava u reìji Andra{a Urbana, rediteqa i upravnika ovog teatra. Krajem marta, ~etiri predstave ovog pozori{ta gostova}e u beogradskom “Bitef teatru”. Taj niz }e biti zapo~et 23. marta izvo|ewem predstave”Urbi et orbi”, po komadu Jano{a Pilinskog, koja je 2008. na Sterijinom pozorju dobila nagradu Okruglog stola kritike. Predstava “Brecht - The Hardcore machine”, ra|ena po “Bukovskim elegijama”Bertolda Brehta, bi}e izvedena u “Bitef teatru” 24. marta. Za 26. mart najavqeno je gostovawe predstave “Turbo paradizo”, svojevrsnim omaòm Danilu Ki{u, a sutradan 27. marta bi}e izvedena “Plaà”, po motivima romana “Stranac” Albera Kamija. Sve predstave se izvode na ma|arskom jeziku, a obezbe|en je titlovani prevod. Predstava “Plaà” gostova}e i u Budimpe{ti 9. aprila, a selektovana je za 60. Festival profesionalnih pozori{ta Vojvodine koji se tradicionalno

Iz predstave „Pla`a”

odr`ava u Narodnom pozori{tu “To{a Jovanovi}” u Zrewaninu, gde }e biti izvedena 15. aprila. Andra{ Urban rediteq je i [ekspirove “Bure” u izvo|ewu Narodnog pozori{ta iz Ni{a, koje }e s ovom predstavom gostovati 31. marta u Pe~uju u Ma|arskoj. N. P-j.

kategoriji koji budu izveli wegove kompozicije tokom takmi~ewa. Na takmi~ewu se dodequje i nagrada publike, kao i “Isidor Baji}” onima koji nisu osvojili prvu, drugu ili tre}u nagradu u svojoj kategoriji. O nagradama ove godine odlu~uje internacionalni `iri u kojem su: Hjung - Jun ^ang iz Koreje, Sofija Guqak iz Rusije, Tereza Lavers iz Australije, Baruh Meir iz Izraela, Boaz [aron iz SAD -a, Tori Stodl iz Norve{ke, Raul Suniko s Filipina i Tama{ Ve{ma{ iz Francuske. N. Pej~i}

VISOKO PRIZNAWE ISTAKNUTOJ DRAMSKOJ UMETNICI

Hrvatski orden za Mariju Crnobori

Ambasador Hrvatske u Beogradu @eqko Kupre{ak uru~io je istaknutoj dramskoj umetnici Mariji Crnobori Orden reda Danice hrvatske, sa

Izlo`ba o Antonu êhovu Povodom 150 godina od ro|ewa ruskog pripoveda~a i dramskog pisca Antona Pavlovi~a êhova (1860-1904) Biblioteka Matice srpske priredila je izlo`bu koja traje do 16. aprila. Postavkom su obuhva}ena mnogobrojna izdawa êhovqevih pripovedaka i drama, kao i izbor literature o wegovom ìvotu i stvarala{tvu. U prate}em katalogu izlo`be navedeni su izvodi tekstova koje su o êhovu napisali Olga L. Kniper, Lav N. Tolstoj, Konstantin S. Stanislavski, Ivan A. Buwin, Maksim Gorki, Aleksandar I. Kuprin, Vladimir Nabokov, Viktor [klovski, Tomas Man, Isidora Sekuli}, Simo Matavuq, Velibor Gligori}, Jovan Hristi}, Zoran Boòvi}, Milosav Babovi}, Mihajlo Panti}, Nikita Milivojevi} i @an Vilar. êhov je ro|en 1860. godine u ukrajinskom

Marija Crnobori

likom Marka Maruli}a, koji se dodequje hrvatskim i stranim dr`avqanima za dostignu}a na podru~ju kulture, saop{tila je ambasada.Sve~ano-

sti u hrvatskoj ambasadi u Beogradu prisustvovali su ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi}, direktor Jugoslovenskog dramskog pozori{ta Branko Cveji} i saradnica Istarskog narodnog kazali{ta u Puli, dramaturg Jelena Luìna, kao i ~lanovi porodice Marije Crnobori, dok mediji, prema wenoj èqi, nisu pozvani. Marija Crnobori je ro|ena 1918. godine u Bawolama, kod Pule.Gluma~ku akademiju je zavr{ila u Zagrebu. Kao u~enica glumila je u HNK u Zagrebu, a posle kratkog anga`mana u HNK Rijeka pre{la je 1947. godine, na poziv Bojana Stupice i Elija Fincija, u Jugoslovensko dramsko pozori{te u Beogradu, kojem je ostala verna do danas. Ostvarila je brojne uloge za koje je dobila sve reprezentativne umetni~ke nagrade, me|u kojima priznawe Saveza dramskih umetnika Srbije za ìvotno delo “Dobri~in prsten”. Za hrvatsku scenu vezuju je uloge prve Ofelije na Lovrjencu, a zatim je na dubrova~kim i splitskim letwim festivalima bila Gertruda, Ifigenija, Antigona, Titanija, Fedra, Jokasta...

U BDP-u PREMIJERNO DRAMA HANOHA LEVINA „REKVIJEM”

O tuzi i prolaznosti ìvota Drama ~uvenog izraelskog pisca Hanoha Levina “Rekvijem Negde izme|u Pariza i [angaja” bi}e premijerno izvedena 17. marta u Beogradskom dramskom pozori{tu (BDP) u reìji Milice Kraq, najavqeno je na konferenciji za novinare. Direktorka BDP-a Ma{a Mihailovi} istakla je da }e to biti prvo izvo|ewe ovog komada u na{em regionu, dodav{i da se time BDP ukqu~uje u proslavu 150 godina od ro|ewa êhova jer je Levin zasnovao “Rekvijem” na tri pri~e slavnog ruskog pisca - “Rot{ildova violina”, “Tuga” i “@eqna sna”.Ona je izrazila zadovoqstvo {to }e posle duèg vremena BDP imati predstavu sa velikim ansamblom (21 u~esnik), kao i zahvalnost ambasadi Izraela u Beogradu na podr{ci u realizaciji ovog projekta. Prvi sekretar izraelske ambasade Jair Fromer izjavio je da je predstoje}a premijera vrhunski doga|aj u wegovom trogodi{wem radu u Beogradu. “Levin (1943-1999) je jedan od na{ih najve}ih umetnika, ne samo dramski pisac i rediteq, ve} pisac pri~a, pesama i kwiga za decu koje su u{le u lektiru. Wegovo delo je objavqeno u 17 to-

mova i prevedeno na 20 jezika”, rekao je Fromer, napomiwu}i da predstavqawe Levina i na srpskoj sceni doìvqava kao istorijski trenutak. Fromer je najavio da }e gost na premijeri u BDP-u biti direktor Kameri teatra iz Tel Aviva Nor Semel, dodaju}i da je to pozori{te bilo Levinov drugi dom. Levin je napisao “Rekvijem” posle saznawa da je te{ko bolestan (od raka), a sam je i reìrao predstavu. Premijera je bila marta 1999. u Kameri teatru, izvedena je vi{e od 400 puta, obi{la svet i pobrala mnoge nagrade. Kritika smatra da je wemu svojstven poetski stil u ovom delu doìveo vrhunac i da je to svojevrsni pi{~ev testament, sa elementima wegovog celokupnog stvarala{tva. Dramu je na engleski prevela Mirjam [lezinger, a zatim na srpski rediteqka Kraq. Ona je izjavila da “Rekvijem” vidi kao “neobi~an, emotivan, uzbudqiv komad, komplikovan u jednostavnosti koju zahteva, sa sna`nim likovima koji otvoreno, iskreno, na sav glas govore {ta misle i kako se ose}aju”. Rediteqka je kazala da je Levin “majstor poetskog stila i poetike qudske

du{e, surov i duhovit”, a da }e predstava biti neka vrsta istinite bajke za odrasle o tuzi i prolaznosti `ivota, ali i o tome da je na nama samima da u nekim jednostavnim stvarima i qudima oko sebe nalazimo zrno lepote i zrno ~arolije, uprkos nema{tini, nesre}ama, haosu. Uloge igraju Petar Kraq, Jadranka Selec, Aleksandar Ala~, Sandra Bugarski, Nata{a Markovi}, Sr|an Dedi}, Lako Nikoli}, Milena Pavlovi} i drugi glumci BDP-a, uz studente Akademije umetnosti. Doajen srpskog glumi{ta Kraq izjavio je da ova predstava, mada je tu`na, ostavqa svetlost na kraju i podse}a nas kako u `ivotu ~esto imamo pogre{ne ambicije, a dok ratujemo za wih, pro|e nam ono {to je stvarno va`no. “Sre}an sam {to je ovako lep komad stigao i do nas i {to se u radu na predstavi sabrala fina ekipa sa pozitivnom energijom”, istakao je on. Scenograf je Milica Baji} \urov, kostimograf Maja Nedeqkovi} Davidovac, kompozitor Aleksandar Kosti}, koreograf Vera Obradovi}, specijalne efekte radi Tomislav Magi, a video materijal Nata{a Panti}. (Tanjug)

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak15.mart2010.

DNEVNIK

Mama u Ilmenau o~etkom

novembra

moja mama je oti{la u Nema~ku u malo mesto Ilmenau. Mnogo mi nedostaje. Sada smo u ku}i ostali samo tata, brat i ja. Shvatili smo koliko nam mama poslova obavqa, a mi to ni ne prime}ujemo. Uspeli smo da se naviknemo da obavqamo ve}inu poslova koje mama obavqa. Jedan od na{ih najve}ih problema bio je spremawe hrane.

Tata ne zna da skuva ni{ta vi{e od jaja, vir{li i supe, a ni ja nisam mnogo boqa. Brat ima {est godina. Ovaj problem je tata re{io tako {to nas je vodio kod bake na ru~ak ili je naru~ivao hranu iz restorana. Drugi veliki problem bio je ~isto}a stana i ode}e. Da nam na{a sprema~ica Zlata nije dolazila svakog ~etvrtka, ko zna na {ta bi nam stan li~io. Ma{ina za prawe ve{a i

ma{ina za su{ewe ve{a bile su stalno pune, da bi stigle da operu sav taj ve{. Tu su i tri akvarijuma u kojima treba mewati vodu. Jedva ~ekam da se mama vrati, ali ona, sa jedne strane, mo`da i ne, zato {to je kod ku}e ~eka mnogo posla koji treba obaviti. Milena Herceg, VI-V O[ „\or|e Nato{evi}“ Novi Sad Vladimir Simi}, VII-1, O[ „Jovan Popovi}“, Susek

Moja u~iteqica a sam Milan Pajta{ev. Idem u Osnovnu Ju~iteqica {kolu „Svetozar Markovi} Toza“. Moja se zove Biqana. Ima plave o~i, kratku sme|u kosu i plave nao~are. Ujutru, kad krenem u {kolu, pomislim da ne{to ne zaboravim, da se u~iteqica ne quti. Kad wen glas zagrmi u u~ionici, mi se razletimo ko }e pre do svog mesta. Ona nas u~i da pi{emo, ~itamo, ra~unamo i da se na ulici lepo pona{amo. Volim kad me u~iteqica po-

Odeqewe II 8

Leptir

gleda i nasme{i se. To zna~i da sam dobro uradio zadatak. Stalno nas vodi u grad, u pozori{te. U~lanila nas je u biblioteku i vodila nas je u bioskop da gledamo film. Volim je i `elim da nam ona ostane zauvek u~iteqica. Milan Pajta{ev, II-3 O[ „Svetozar Markovi} Toza“ Novi Sad

Leti kao ptica, ali nije ptica. Ne`an kao ma~e, ali nije ma~e.

Odeqewe na{e olovkama ma{e, svi smo `eqni znawa, najve}eg imawa.

Li~i na cvet, {aren kao cvet ali nije cvet. Voli cve}e nije p~ela.

P~elice smo vredne mi i volimo u~iti, u dnevniku petice ko na nebu zvezdice.

Ko je to ili kakvo je to misteriozno stvorewe. Na svetlosti je sjajan plesa~ svi znamo-to je leptir leta~. Milica Teovanovi}, III-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko“ ^erevi}

Prole}e

U odeqewu na{em i drugarstvo vlada, kod nas se deli jedna ~okolada. U~iteqica je na{a ponosna na nas, zato deco u~ite, u znawu je spas!

Stiglo je prole}e {areni se cve}e ptice cvrku}u i prave sebi ku}u. Sne`ana Kovjani}, II-1 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Petar Savi} II- 8 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad

Mala zvezda ve~eri, dok sam gledaJna edne la kroz prozor, videla sam nebu malu zvezdu. Bila je

najmawa, ali je najja~e sijala. Odjednom, po~ela je da pada. Ka`u da tada treba zamisliti `equ. Ja sam zamislila i istr-

~ala sam napoqe. Ne{to veoma sjajno je brzo pro{lo pored mene i mahnulo mi. Bila je to moja mala zvezda.

Katarina Jovanovi}, III-1, O[ „Avram Mrazovi}“, Sombor

Slika svetog Save mi govori

ednom sam se zagledala u sliku svetog Save. Ta slika mi je govorila dobre i pou~ne re~i, kao na primer: budi dobar ~ovek, u~i lekcije koje su ti zadate, poma`i drugima i voli ih, jer }e ti oni istom qubavqu uzvratiti, nemoj nikog da krivi{ bez dokaza, nemoj da se

tu~e{ i sva|a{, sve radi s qubavqu i s voqom, jer ~oveka ~ine qubav, sloga, radost, pamet, vrednost i jo{ mnogo dobrih i lepih stvari. Tamara Zoran, IV-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

@ivotiwa koju volim oja omiqena `ivotiwa je moja maca Kompa. On je mali i M ta~kasto prugast. @ivi u {upi. Ostatke hrane damo Kompi i Cici. Puno ga hranim i mazim. Mislim da je lep. Omiqen mi je i zato {to je sam

do{ao, i to povre|en. Moj mali Kompa je sada dobro. Nikola Stojkovi}, II-5 O[ ,,Jovan Popovi}” Bano{tor

An|ela Pra{~evi}, III-3, O[ „\ura Jak{i}“, Ka}

Mia Mega, II-1 O[ „Svetozar Mileti}” Titel

STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak15.mart2010.

SAJAM ZAPO[QAVAWA I STRU^NIH PRAKSI

NA KONKURSU „KOKA-KOLA TALENTI”

Sedam stipendija „Iskoristi priliku jer posao ne ~eka” po 2.000 evra Kompanija “Koka-Kola helenik Srbija” potpisala je pro{le nedeqe protokol o saradwi sa sedam studenata univerziteta u Srbiji, koji su pokazali najboqe rezulatate na konkursu “Koka-Kola talenti”. Nagra|eni studenti bi}e stipendirani sa po 2.000 evra po akademskoj godini. Generalni direktor “Koka-Kola Helenik Srbija” Soritis Janopulos rekao je da je jedan od prioriteta kompanije ulagawe u talentovane i perspektivne mlade qude, te da je ovaj program namewen studentima koji poseduju neophodne kompetencije da izrastu u poslovne lidere, ambicioznim studentima koji }e imati priliku da se za vreme studirawa sretnu s realnim poslovnim okru`ewem, kao i da }e se otvoriti mogu}nost za-

poslewa u toj kompaniji onih studenata koji poka`u najboqe rezulatate u toku programa. Direktorka Narodne kancelarije predsednika Republike Tatjana Pa{i} rekla je da je uvek prioritet pomo}i akciju koja stimuli{e mlade qude da se razvijaju i svoje znawe upotrebe u Srbiji. Na ovogodi{wi, ~etvrti,konkurs “Koka-Kola talenti”, koji je bio otvoren od 26. oktobra do 26. novembra 2009. godine, prijavio se veliki broj studenata iz cele Srbije.Pravo u~e{}a imali su studenti dr`avnih i privatnih akreditovanih fakulteta koji su upisali tre}u godinu s minimalnom prose~nom ocenom 8,5 , odli~no govore engleski i poznaju rad na ra~unaru.

„KONTEH 10 - Sajam zapo{qavawa i stru~nih praksi“ bi}e odr`an 17. i 18. marta na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu pod sloganom „Iskoristi priliku jer posao ne ~eka!“. Na Sajmu, koji po ~etvrti put organizuje studentska

slewa i razvoja karijere u kompanijama koje posluju u na{oj zemqi. Najavqeno je u~e{}e softverskih firmi “Levi9 Soursing”, “Hinttek”, “Prozon”, javnih preduze}a “Novosadska toplana” i “Informatika”, osiguravaju}e kompanije

Ambasadorka SAD na otvarawu Kako saznajemo, sajam “KONTEH 10” }e u sredu u 11 sati sve~ano otvoriti Ambasadorka Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Meri Vorlik, dok je najavqeno prisustvo rektora Univerziteta u Novom Sadu Miroslava Veskovi}a, dekana FTN-a Ilije ]osi}a i Pokrajinskog sekretara za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslava Vasina. organizacija EESTEC LC Novi Sad, studentima i diplomcima Univerziteta u Novom Sadu }e kroz neposredni kontakt s potencijalnim poslodavcima biti predstavqene mogu}nosti zapo-

“Delta \enerali”, zatim preduze}a “ATB Sever” i “ION Solu{ns” koja se bave elektronikom, kompanija “TZI” i “Zesium mobajl”, a kompanija “Majkrosoft” }e odr`ati prezentaciju.

Na ovogodi{wem Sajmu }e biti predstavqen i projekat “Studenti na praksi”, koji povezuje studente i preduze}a u kojima mogu da obave adekvatnu stru~nu praksu. Novina je uvedena na osnovu prethodnih iskustava organizatora sajma, kada je uo~eno da je upravo neiskustvo rada u realnom poslovnom okru`ewu najve}i nedostatak diplomaca pri tra`ewu zaposlewa. Podr{ka Univerziteta u Novom Sadu, Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, kao i ~iwenica da je na prethodnim izdawima KONTEH –a u elektronskoj bazi prikupqeno vi{e od 1500 poslovnih biografija poslodavaca, mnogo govore o ozbiqnosti manifestacije. Prikupqeni podaci su pri odabiru

potrebnih kadrova na raspolagawu svim preduze}ima – u~esnici-

Radionice i prezentacije Uo~i KONTEH-A, danas }e na FTN biti organizovana radionica “Infostuda” , gde }e studenti mo}i da dobiju savete kako se pravilno pi{e radna biografija i kako da se pripreme za razgovor s poslodavcima, dok je sutra na programu prezentacija Nacionalne slu`be za zapo{qavawe posve}ena aktivnom tra`ewu posla. ma KONTEH-a. Sajamski {tandovi }e u sredu i ~etvrtak biti otvoreni od 9 do 17 ~asova. I. S.

U ZAVODU ZA ZDRAVSTVENU ZA[TITU STUDENATA

Nov~anik se vadi samo kod zubara U Zavodu za zdravstvenu za{titu studenata svi pregledi su uz overenu zdravstvenu kwiìcu i indeks besplatni, a pla}aju se samo stomatolo{ke usluge. Prema cenovniku kod zubara 200 dinara ko{ta pregled, 500 dinara je stavqawe leka, jo{ toliko je crna plomba 500 , bela je 1.200 dinara, kao i skidawe kamenca. Po mi{qewu studenta Fakulteta tehni~kih nauka Nikole Kosti}a cene i usluge su mawe-vi{e iste kao i u Domu zdravqa,a prednost je {to studenti iz okolnih mesta ne moraju da ùre ku}i ukoliko se razbole, nego im je studentska klinika “na usput”, a kaè i on u ovu ambulantu ide kad je bolestan i zadovoqan je. U okviru preventivne zdravstvene za{tite organizuju se sistematski pregledi studenata prve i tre}e godine. Na ovim pregledima kontroli{u se krv i urin, obavqaju ginekolo{ki ili urolo{ki pregledi, studenti idu na razgovor kod psihologa, proveravaju vid, sluh, a na kraju sa svim nalazima odlaze kod lekara op{te prakse.

- Pregledala sam se kod razli~itih lekara i samim tim dobijala i druga~iju uslugu - ka`e studentkiwa Prirodno-matemati~kog fakulteta Marica Stojanov Najvi{e mi je smetalo {to je svima bilo bitno samo ho}e{ li wega uzeti za svog lekara i potpisati ugovor. Izabrala sam doktoricu i sada ve} pola godine idem kod we i zadovoqna sam, jer je zaista

qubazna. Problem je {to dosta wih ide kod te iste doktorice, pa uvek “naletim” na veliku gu`vu. Ranije su studentkiwe u okviru ginekolo{kog pregleda pla}ale 500 dinara za Papa test, jer se uzorak nosio u laboratoriju, pa je to bila dodatna usluga. - U principu vi{e volim da idem kod privatnog lekara, jer zaka`em svoj termin i ne moram da

~ekam - kaè apsolventkiwa Filozofskog fakulteta Dragana Dimitrijevi} i dodaje - Ali, kada nemam para dobra je i studentska klinika. Kao i ve}ina, Dragana se najvi{e àli na gu`ve. - êsto odem na pregled i zbog prevelike gu`ve ne stignem na red, pa moram da dolazim slede}i dan - kaè Dragana i nastavqa Zavisi na koju doktoricu nai|e{, takav bude i pregled. Neke su toliko nequbazne i u ùrbi da ne stignem ni{ta da ih pitam. Sli~na situacija po pitawu gu`vi, odnosa prema pacijentima i qubaznosti je i u drugim dràvnim ambulantama. Ako je kraj meseca blizu i studentska stipendija ili xeparac od roditeqa pri kraju, onda su prednosti studentske poliklinike o~igledne. A ako nije ùrba zbog predavawa ili ispita, dok se ~eka na pregled moè se pro}askati i razmeniti koja informacija sa kolegama. U dru{tvu vr{waka uvek brè pro|e vreme dok se ~eka ispred ordinacije. Ines Dragi}

DRUGA KONFERENCIJA ZAJEDNICE DR@AVNIH PRAVNIH FAKULTETA SRBIJE

Zakon o visokom obrazovawu neodrìv Reìm studija po postoje}em Zakonu o visokom obrazovawu u praksi se pokazao neodrìvim, {to pokazuju i studentska nezadovoqstva svake akademske godine, oceweno je na Drugoj konferenciji Zajednice dràvnih pravnih fakulteta Srbije odrànoj pro{le nedeqe na pravnom fakultetu u Novom Sadu.U saop{tewu s ovog skupa navodi se da je oceweno da su uslovi za napredovawe na studijama suvi{e strogi i neprimereni realnosti,te da bi zbog toga regulativa morala da bude znatno fleksibilnija i primerena prirodi pojedinih obrazovnih programa i uslovima studirawa i, po mogu}nosti, poverena fakultetima da je sami od-

re|uju. Na konferenciji je zakquda se nakon zavr{enih studija ~eno i da u Zakonu treba posebno prava u trajawu od tri godine stiurediti ulogu dr~e naziv pravnik, àve u kontroli nakon zavr{enih Na nivou dràve visokog obrazovastudija u trajawu wa kao delatnosti mora se voditi javni od ~etiri godine od posebnog javnog naziv diplomiraregistar svih interesa, odnosno ni pravnik, a nadiploma, a posebno kon zavr{enih da dràva mora da javni registar propi{e posebne studija u trajawu uslove za rad visood pet godine naodbrawenih ko{kolskih ustaziv master,smatradoktorskih nova koje obrazuju ju u~esnici Kondisertacija kadar za rad u drferencije.Dodaje àvnim organima, se da bi takvo repravosu|u, advokaturi, zdravstvu i {ewe dalo mogu}nost da peta goobrazovawu. dina studija master bude interdiMoraju se ujedna~iti nivoi stusciplinarna, odnosno multididija prava i stru~ni nazivi, tako sciplinarna.

Zakqu~eno je i da se na nivou dr`ave mora voditi javni registar svih diploma, a posebno javni registar odbrawenih doktorskih disertacija.Pored toga, mora se voditi i evidencija mentora i komisija pred kojima su disertacije odbrawene, jer postoje slu~ajevi u kojima uop{te nisu po{tovani zakonski uslovi za sticawe navedenog zvawa, upozoravaju pravni eksperti s ovog skupa. Na Drugoj Konferenciji zajednice dr`avnih pravnih fakulteta Srbije u~estvovali su predstavnici pravnih fakulteta Univerziteta u Beogradu,Novom Sadu, Kragujevcu, Ni{u, Pri{tini i Novom Pazaru.

„JAPAN TOBAKO INTERNE[ENEL” STUDENTIMA PREDSTAVIO KAIZEN:

Recept za uspeh iz prve ruke

Menaxeri preduze}a „Japan tobako internacional” pro{le nedeqe su studentima Fakulteta tehni~kih nauka odràli predavawe „Kaizen u praksi”. Kaizen je japanska ìvotna filozofija prema kojoj je mogu}e, uz svakodnevnu optimalnu upotrebu raspoloìvih resursa, unaprediti kvalitet svakog aspekta ìvota. Wenom primenom na poslovnom planu, uz minimalna finansijska ulagawa postiè se boqi radni u~inak zaposlenih i podsti~e produktivnost, i tako ostvaruje boqe poslovawe cele kompanije. Osnov te filozofije su qudi – dobro psihofizi~ko stawe ~oveka garantuje dobrog i efikasnog radnika, Prema kaizenu, ni jedan dan u poslovawu preduze}a ne sme pro}i bez nekog poboq{awa Imaju}i u vidu te principe, generalni direktor JTI za Zapadni Balkan Kristijan Kring je pred studentima FTN-a izjavio da bi implementacija kaizena u {to ve}em broju doma}ih preduze}a i organizacija mogla doprineti

ekonomskom i privrednom razvoju Srbije. - Samo preispitivawem na~ina na koji radimo mo`emo da podignemo tehnolo{ki nivo i konkurentnost na{e privrede - rekao je profesor FTN Milosav Georgijevi} - Poruka Kaizen filozofije `ivota i rada je da se vratimo na{im korenima, kao {to se i Japan na osnovu pozitivnog iz svoje tradicije izdigao u svetsku ekonomsku silu. Prakti~nu primenu kaizen – menaxmenta predstavio je direktor fabrike JTI u Senti Tamer Tecirlioglu, koji je kazao da je otkako se primewuje ovaj metod, produktivnost porasla za 50 odsto, dok je tehni~ka efikasnost unapre|ena za tre}inu. On je naglasio da je fabrika JTI u Senti za sada jedino preduze}e u zemqi gde se primewuje japanski pristup poslovawu. Za zaposlene se organizuju seminari i treninzi o timskom radu, re{avawu problema, planirawu i upravqawu vremenom. Ivan Sabado{

Austrijski ambasador na Filozofskom fakultetu Ambasador Republike Austrije Klemens Koja poseti}e sutra Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu. Posle zvani~nog dela posete, ambasador Austrije }e studentima Odseka za germanistiku Filozofskog fakulteta odr`ati predavawe o austrijskoj politici nakon 1945. godine.Predavawe }e biti na nema~kom jeziku. I. S.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

ponedeqak15.mart2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI

ponedeqak15.mart2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI

ponedeqak15.mart2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje sviwske polutke, kvalitet ekstra. Dostava na adresu, povoqno! Mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 101483

PRODAJEM drva bukva, bagrem i hrast, rezano, cepano, prevoz gratis. Telefon 063/7719-142, 061/61722-19, 021/6-413-575. 101197 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274. 101393

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tetki

IZDAJEM dvosoban stan od 57m2 kompletno opremqen u ulici Bulevar Kraqa Petra I, 3. sprat. Zvati na Telefon 064/468-28-28. 101435

IZDAJEM uli~ni lokal, 31m2, Augusta Cesarca 13, centar Novog Sada, kod zgrade Dalton blizina Futo{ke pijace. Telefon 063/593-372. 101454

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420183, 063/11-22-190. 100085 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 101453

Veri Ma{i} Obrenki iz Pa~ira Beba, Perica, Milan i Tijana.

101534

Pro{lo je ~etrdeset dana od kako nas je napustila na{a

Ranka Kadi} ro|. Miladinov Pomen }emo obele`iti danas, 15. 3. 2010. godine, na grobqu u ^urugu. S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji najmiliji. 101482

ARPAXIK - holandski `uti u ve}im koli~inama na prodaju. Telefon: 021/714374, 064/158-4008. 100989

PRIRODNI preparati protiv hemoroida - {uqeva klini~ki ispitan i li~no proveren. Eliminisawe za 8 dana, deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/240-55-49. 100918 VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Tel.: 064/3280-738. 100994

Danas, 15. marta 2010. godine navr{ila se godina od kako nije sa nama na{a voqena i nikad zaboravqena

Danica Majstorovi} O`alo{}ena }erka Milka, unuka Sa{ka, praunuci Luka i Mia, zetovi Pera i Goran. 101524

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

S po{tovawem se opra{tamo od na{eg dragog kolege i prijateqa

Dana, 13. 3. 2010. godine preminula je na{a draga sestra, tetka i svastika

Du{ana Bojani}a novinara u penziji Kolege i koleginice iz â&#x20AC;&#x17E;Dnevnik Vojvodina presaâ&#x20AC;?.

Vera Ma{i} Obrenka iz Pa~ira

OG-2

Posledwi pozdrav na{em drugu

Preminuo je moj brat

ponedeqak15.mart2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 82. godini preminula na{a draga tetka i baka

Danas 15. marta 2010. godine navr{ava se sedamnaest godina od kada nije sa nama

Milica - Miqa Do{en

Radojka Jelovac Rajka

Sahrana je u ponedeqak, 15. 3. 2010. godine u 15 sati iz kapele na grobqu u Ka}u. O`alo{}eni: bratanac Stanko, snaja Vesna, unuke Qubica, Jelena i Dragana sa porodicama.

Uspomenu i se}awe na tebe ~uvaju tvoji najmiliji: unuci Aleksa i Nemawa, Tawa, Vladica, Vlada i Dejan.

od bra}e Du{ana, Radoslava i Stevana sa familijama.

101544

101473

101518

Posledwi pozdrav dragom kumu \or|u.

GODI[WI POMEN bratu

Milivoju @miri}u iz Splita

na{em

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 74. godini preminuo na{

O`alo{}eni: sestra Milojka Plav{i} sa porodicom.

101533

Mladenu Siva~kom

Posle kratke i te{ke bolesti preminula je na{a draga

Mladen Siva~ki

\or|e Sperwak

Pollak I{tvan - Se~i

1966 - 2010. Kuma Mira i Dragi{a Baji} sa porodicom.

Geak, Goja, Pampus i Sava.

Sahrana je 16. 03. 2010. u 12.45 na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica.

101537

Posledwi pozdrav na{em drugu

Sahrana je u utorak, 16. 3. 2010. godine u 13.30 sati na Gradskom grobqu.

Stevica.

OG-3

101540

Mira \ur|evi}

Posledwi pozdrav

SE]AWE

Sahrana je u Bawa Luci, na Rebrova~kom grobqu u 12 sati, u utorak 16. 3. 2010. godine. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju. O`alo{}ene porodice Volarov i ^erekovi}.

101536

Mladenu Siva~kom

101511

Gordana

Gavrilu

Draga moja mamice

15. 3. 2005 - 15. 3. 2010.

Vasilije

30. 3. 1990 - 30. 3. 2010.

Nenadovi} od wegovog VIII2.

KB ekipa.

S qubavqu i po{tovawem }erka Mirka, unuka Ivana i zet Branislav @ivoti}. 101538

Posledwi pozdrav mama

101039

101539

Miro \ur|evi}

^ETVOROGODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

Nikola Japunxi}

Petru Galovi}u Bati

15. 3. 2006 - 15. 3. 2010.

obele`avamo 15. 3. 2010. godine u 10.30 sati na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu. An|ele! Pro{lo je 6 meseci, 6 najtu`nijih meseci, 6 najbolnijih meseci, od kada si oti{ao u nepovrat. U na{im du{ama i srcima ti }e{ An|ele uvek biti sa nama.

te{ko je tvoj odlazak pravdati sudbinom, a bol le~iti vremenom. Bol nije u re~ima i suzama, ve} u srcu i du{i, u meni koju si ostavila, kad si mi najpotrebnija, qubavi moja. Tvoja jedina }erka Vawa ^erekovi}. 101510

Preminula nam je draga i voqena majka, baka i svekrva

Ru`i

Ne, nisi oti{ao, tu si. Uvek... Zauvek, ve~no `ivi{ dok traju na{a se}awa.

Porodica Ne{i}.

Supruga Jelica, sin Jovan i }erka Mima sa porodicom.

Tvoja mama Elizabeta i seja Mihaela. 101543

101450

101542

IN MEMORIAM

Posledwi pozdrav Lacikinoj mami

15. 03. 2008 - 15. 03. 2010.

Po{tovanom i dragom prijatequ

Ru`ica Koso ro|. Sekuli} 7. 3. 1941.

Sahrana na{e mile je na Gradskom grobqu danas, 15. 3. 2010. godine, u 14.15 ~asova.

Koso Ru`ici

O`alo{}eni: sin Laslo, snaja @u`a, unuk Alen i unuka Kristina.

od Icuke, Sa{e, Sandre i porodice Okawi.

OG-1

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Vinka Nedeqkov nastavnik

Tvoji najmiliji.

101541

Du{anu Bojani}u

101443

posledwi pozdrav od drugova: \or|a, Zorana, Vlade, Bogdana, Ivana, Mladena i Spasoja.

101535

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.35 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30 00.00

TV PROGRAM

ponedeqak15.mart2010.

Jutarwi program Izlog strasti Na{i stranci Bajko kviz Vesti Me|uprostor Brazde Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Vesti Iz studija M Vesti Preokret Vesti Porodi~na oluja ^udesni svet TV Dnevnik Tajna hrane: Kikiriki Izlog strasti Razglednice Plej gejms Hop hop, kviz TV Dnevnik Potro{a~ki reporter Sportska hronika Folder kultura Muzi~ka tragawa Vojvo|anski dnevnik Duel struna No}na smena Porodi~na oluja, film

Poqoprivreda danas (Panonija, 08.10 i 15.55) 07.30 08.00 08.10 09.10 10.20 11.00 12.15 12.30 14.00 14.30 15.20 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 20.00 20.50 22.00 22.30 00.25

Glas Amerike Prepodnevni program Poqoprivreda danas U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Moje dete, obraz. emisija Barometar Modni magazin Beli luk i papri~ica Barometar Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Poqoprivreda danas U ogledalu E -TV Vojvo|anske vesti Pravila igre Razgovori o zdravqu Bez cenzure Program Nacionalne sinergije Vojvo|anske vesti Barometar Glas Amerike

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.22 09.37 10.00 10.04 10.36 11.05 11.10 12.00 12.15 12.27 12.43 13.30 13.58 14.20 14.55 15.04 15.56 16.00 17.00 17.20 17.26 17.45 18.25 19.01 19.30 20.05 21.05 22.10 23.10 23.13 00.00 00.15 00.23 01.25 03.00 03.03 04.07 04.38 05.11

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Dr Ana Gifing Slagalica, kviz Vesti Lov i ribolov Eko karavan Vesti Bostonski advokati Dnevnik Sport plus Kuvati srcem: Dr Ana Gifing Istraìteqi iz Majamija Pozitivna energija Pevajte moje pesme @ivot je ìvot Vesti Visoki napon, kviz Vesti Greh wene majke Dnevnik RT Vojvodine Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Pesma i bingo Upitnik Vesti Istraìteqi iz Majamija Dnevnik Evronet Berlin Aleksanderplac No}ni bioskop: Pod jarkim suncem, film Vesti Upitnik Oko Lov i ribolov TV prodaja

06.45 07.10 08.30 09.00 09.30 10.00

06.16 06.44 06.59 07.19 07.30 07.56 08.19 08.21 09.14 09.18 09.40 10.01 10.08 18.35 10.50 11.00 11.43 12.15

Koncert za dobro jutro Agroinfo Kuvati srcem: Dr Ana Gifing Verski kalendar Saobra}ajna kontrola Holini heroji Ozi bu-pingvini O divqim `ivotiwama Muzi~ki spotovi [toperica Mala {kola velikog srca Enciklopedija Vrele gume Total tenis Reli Nau~ni intervju Filozofija i... Koncert pobednika me|unarodnih pijanisti~kih takmi~ewa 12.47 Verski kalendar 12.57 Trezor 13.57 Hajde da se volimo, film

Meg Rajan

Ugovor Uloge: Vilijam H. Mejsi, Meg Rajan, El El Kul Yej, [on Higs, Yejson Riter Re`ija: Stiven [a~er (RTS 2, 21.50) 16.00 16.35 16.45 17.09 17.39 17.47 18.17 18.48 19.17 19.41 19.46 20.00 21.00 21.50 23.33 00.32

Duel struna U ve~era{woj emisiji nastupi}e tambura{ki orkestri “Sremske tamburice” i banatski “Stari znanci”. Oni }e izvoditi pesme po izboru specijalnih gostiju emisije - dva Josipa, Pejakovi}a i Broza. Autor i voditeq: Vi{eslav Rankovi} D. Petkovi} (RTV 1, 22.30)

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.10 16.45 17.00 17.10 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Mali lete}i medvedi}i Objektiv S vetrom u le|a Lenija Karmelita Buntovnici Objektiv NS klinci Vitra` Novosa|anka Objektiv (slov) Objektiv S vetrom u le|a Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Mali lete}i medvedi}i Radionica Istraga Buntovnici Neon siti Objektiv Karmelita S vetrom u le|a

10.30 12.00 12.30 12.40 12.50 13.45 15.10 16.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.45 23.45 00.05

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Brazde (ma|) Ma|arska narodna muzika Su~eqavawe (ma|) Koncert u~enika Vere Kova~ Vitkai Pluk i wegov kamion, film Zajedno Vesti (ma|) Tajna hrane: Piletina Svetkovine, dok. film Teleklub (rum) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) TV Magazin (rum) TV dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Na{i dani (ma|) Oladinska emisija (ma|) Porodica Serano U Aninoj ku}i Tarzan TV prodaja

13.00 18.00 21.15 01.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, Rat, revolucija, gerila, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, Film, 02.00 No}ni program.

07.45 Profi boks 10.00 Ful Tilt poker 10.30 Liga {ampiona: Man~ester junajted – Milan 12.00 Evroliga Magazin 12.30 ATP Masters Indijan Vels 14.15 NBA u`ivo 14.30 NBA: Klivlend – Boston 16.15 Pregled Serije A 17.15 NBA u`ivo 17.30 Pravi NBA 18.00 Ful Tilt poker 19.00 ATP Masters Indijan Vels 03.00 Pregled holandske lige

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

DNEVNIK

Ovo je Srbija Datum Tranzionik Mediteranska dijeta, emisija iz ekologije Enciklopedija Razglednica Beogradski dens festival Saobra}ajna kontrola Holni heroji Datum Verski kalendar Pregled Premijer lige Bostonski advokati Ugovor, film Pono}ni bluz Hajde da se volimo, film

Lov i ribolov Dunav je druga najduà reka u Evropi posle Volge. Qudi kraj wega ìve duè od devet milenijuma, a danas on povezuje vi{e od deset dràva. Autori: Jovan Simonovi} i Sr|an Despot (RTS 1, 10.04)

06.00 07.00 07.50 08.45 09.40 10.05 11.00 11.10 11.40 12.10 15.15 15.30 16.20 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 00.45 00.50 01.45 01.46 02.30 05.00 05.45

Divqa stvorewa Hiqadu i jedna no} Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajpaut Film: Partizanska eskadrila Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Fort Bojar Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Take{i Film: Sne`na kraqica Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Divqa stvorewa Film: Krisalis Ukradena sre}a Srce na dlanu

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.10 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.10 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Slavni Velika navala gnuova Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op Zdravqe i Vi Top {op Poslovni dan Top {op Najgori otrov na svetu Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Pomorska patrola Film: Obavezno zakazati Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Pomorska patrola Film: Obavezno zakazati

Jelena Veqkovi}

Reakcija: Dosije [ari}

05.00 07.00 07.45 08.00 08.25 08.40 09.00 09.15 10.00 10.05 10.40 11.00 11.25 11.45 12.00 13.00 13.55 14.10 15.00 15.30

Muzi~ki spotovi Lude godine Nodi Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Sigma Do neba [edou Rajders Presovawe Kvizi} Bli~ Presovawe Lude godine Vinks Kartel

16.15 17.45 18.35 18.55 19.20 19.30 20.30 21.15 22.45 23.00 23.55 00.05 01.00 02.30 03.15 03.30 04.45

@ivot je lep Tajanstvene pri~e Kviz brzotrz Telemaster Rekord Rebelde Imperija Kin ]irilica Zagrevawe Luda ku}a Telemaster Kartel Film Tajanstvene pri~e Zagrevawe Dok. program Vremenska prognoza

U okviru dvodelne emisije „Reakcija” istra`uje kako je novac od trgovine kokainom uspeo da zagospodari srpskom privredom? Kako je mogu}e da su ogromne koli~ine prqavog novca godinama ostale neopa`ene i da su se wime tako lako kupovala preduze}a po Srbiji? Autorka: Jelena Veqkovi} (B92, 21.00) 06.00 07.00 10.00 10.35 11.25 12.10 12.30 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 00.00 00.35 01.20 02.50

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Broj3vi Top{op Evrowuz Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Neobi~ne `ivotiwe Utisak nedeqe Vesti B92 Stawe nacije Hitna pomo} Planeta Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Reakcija Film: Posledwa plovidba Vesti B92 Broj3vi Moje drage kom{ije Ukqu~ewe u B92 Info

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 11.45 12.00 12.45 13.00 13.55 14.00 15.45 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 19.55 20.10 21.00 22.00 01.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Duval i Moreti Magi~na privla~nost Farma - uìvo Mobto Siti kids Daniela Siti Farma - uìvo Mobto Balkan parti Siti Farma - uìvo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost Kuku Vasa U sosu Grand klub Nacionalni dnevnik Mobto Farma Sva ta ravnica Farma - uìvo Film: Yesi Stoun: No}ni prolaz 02.45 Siti 03.00 Film: Nitro

SERIJA

Rebelde (Ko{ava, 19.30)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.50 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Zdravqe i Vi, 13.05 Bawe Srbije, 13.45 NS Indeks, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.20 Sport puls, 21.30 Maksimalno opu{teno, 22.40 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 00.00 Info puls, 00.30 Eks - JU vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina. 08.00 Svetiwama u pohode, 09.00 Karmelita, 10.00 Opra {ou, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Karmelita, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Komentar utakmice, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls plus, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 00.30 Slavni parovi .

08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

ponedeqak15.mart2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TAJNE AMERI^KE ISTORIJE

31 4

Pi{e: Dejvid [ugerts 07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.15 Afrika, ~arobni kontinent: Planine, dok. serija 10.42 Afrika, ~arobni kontinent: Tri pustiwe, dok. serija 11.10 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.33 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Normalan `ivot 15.35 Direkt 16.20 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.25 Kod Ane 18.40 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Vatrena karavana, film 21.55 Potro{a~ki kod 22.35 Otvoreno 00.05 Na rubu nauke 01.00 Zvezdane staze 01.45 Ksena - princeza ratnica

06.00 07.00 09.00 11.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Gardijan Odri Odri Dobra ve{tica Ana Karewina Ana Karewina Da ne Devojka za vremesku prognozu Biti Erika I bila je ona Da ne Medijum

Yenuari Yons

Smrtonosna igra Kristijan Tarner poziva verenicu Elizabet i prijateqe Adama, Benyamina, Pajper i Kejti da proslave godi{wicu mature. Igraju smelu igru “Tabu” u kojoj na komad papira anonimno zapisuju tajne poroke... Uloge: Nik Stal, Edi Kej Tomas, Yenuari Yons, Lori Huring, Derek Hamilton Re`ija: Maks Makovski (Nova TV, 03.05) 10.10 11.10 12.10 13.00 14.00 15.00 16.00 17.25 18.25 20.00 21.00 23.15 00.15 00.45 01.15 02.15 03.05

Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Na{a mala klinika IN Najboqe godine 50 prvih poqubaca, film Nestali Sajnfild Bra~ne vode Post mortem Vidoviti Milan, tarot {ou Smrtonosna igra, film

08.15 08.35 09.00 09.25 10.00 10.50 12.25 12.55 13.35 14.00 14.20 15.05 15.17 15.32 15.45 16.03 16.20 17.05 18.20 18.45 19.20 21.05 22.10 23.00 00.30

Krava i Pile Holini junaci Loki Leonard Vip Muzi~ki klub Krenford Maks Minski i ja, film Lugarske pri~e, dok. film Ritam nedeqe Prijateqi Zovem se Erl Ksena - princeza ratnica Kod Ane Ton i ton Etika TV vrti} ^arobna plo~a Zvezdane staze Na rubu nauke @upanijska panorama Vip Muzi~ki klub Doktor Hu Tra~erica Dr Haus Otkriveni raj, film Pregovara~i

Nastasja Kinski

08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

Dikensova Engleska Mra~na nauka Rembrantovo “Optu`ujem” Gerouov zakon Pravi Kazino rojal Ko si zapravo ti? Izdaja Misterije istorije Lete}i nosa~ aviona Gospodari rata 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke Carstvo mora Drugi svetski rat u boji Ko si zapravo ti? Izdaja Misterije istorije Lete}i nosa~ aviona

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Izba~eni iz koloseka Veliki transport Razbijeno staklo Jednooki Yek Kobra Verde zelena zmija Buba{inter U`ivaj @igolo

06.00 Sve moje li~nosti 07.25 Letopisi Narnije: Princ Kaspijan 09.50 Henkok 11.20 Devojka s kalendara 12.50 Prva nedeqa 14.25 Beovulf 16.15 Indijana Youns i otima~i izgubqenog kov~ega 18.05 Operacija Valkira 20.05 Pacifik 21.00 [red 2 22.30 Hodaj mu{ki: Pri~a o \uiju Koksu 00.05 Pacifik 00.55 Veliki Sten 02.40 Hladnokrvna osveta 04.00 Rolling Stones – Ve~ni sjaj

Otkriveni raj Pol Gogen je uspe{an promoter slikara. @ivi u centru Pariza sa suprugom Mete i wihovo ~etvoro dece. Ali, kada wegova strast za slikawem preraste u opsesiju i razvije mu `elju da napravi revoluciju u umetnosti, Gogen mora osloboditi divqaka u sebi. Zbog toga napu{ta i odlazi na Tahiti... Uloge: Kifer Saderlend, Nastasja Kinski, Alun Armstrong, Tomas Hinz, Kris Hejvud, Niholas Houp, Mario Andreakio Re`ija: Mario Andreakio (HRT 2, 23.00)

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00

Gorila Intermeco 1 Moja slatka debequca Saut Park Intermeco 2 Trava Stjuardese Moja slatka debequca Stjuardese Teror Intermeco 3 De~ko iz kraja Saut Park Aurora: Prekinuta operacija 00.00 Trava 00.45 Bokser

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Ra{mor Carevo novo odelo San letwe no}i Svi su ludi za Meri Zvani~no plavu{a Mini i Moskovic Pun pogodak Puder Gangsterska petorka Ra{mor Lezbijske fantazije

Rada Mi~el

Planeta tame Kada neo~ekivana ki{a meteora naglo zaustavi putovawe svemirskog broda, preìvi samo desetero od wegovih ~etrdesetero putnika, koji se na|u zaglavqeni na nepristupa~noj, goloj planeti. Me|u preìvelima se nalazi i Ri~ard B. Ridik, opasan osu|eni robija{... Uloge: Vin Dizel, Rada Mi~el, Kol Hauser, Kit Dejvid, Luis Ficyerald, Klaudija Blek Reìja: Dejvid Tvoi (RTL, 22.05) 08.05 08.55 09.40 10.10 10.35 11.05 12.00 12.50 14.30 15.15 15.40 16.10 16.35 17.00 17.55 18.05 19.00

Drugo lice Malkom u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Ekskluziv Ve~era za 5 Drugo lice An|eo i |avo Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Yejms Bond 007: Dijamanti su ve~ni, film 21.05 Planeta tame, film 23.15 Re`i me 00.55 Astro {ou

09.35 10.30 11.25 12.20

18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Usporen snimak Kako to rade? Stvarno velike stvari [egrt za hotrod automobile Ameri~ki ~operi Trgovci automobilima Prqavi poslovi Ekstremne drvose~e Stvarno velike stvari [egrt za hotrod automobile Razotkrivawe mitova Kako to rade? ûdovi{ta iz reke Nakon ujeda Preìvqavawe Divqe i bez cenzure Londonska garaà Budu}i svet

08.35 09.15 10.45 12.00 14.30 16.15 17.15 18.00 20.45 20.50 21.00 22.25 22.30 23.45 01.15

Kros-kantri skijawe Biatlon Skija{ki skokovi Tenis Biciklizam Biatlon Skija{ki skokovi Fudbal Svi sportovi Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Tenis Fudbal Svi sportovi

13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20

Ni masoni nisu kao jedan Davno pre no {to su Sjediwene Ameri~ke DrMasonski pokret u savremenoj Americi uglavàve bile ~ak i sjaj u ne~ijem oku, principi na konom se bavi dobrotvornim radom. Slobodni zidajima su zasnovane ve} su postojali. Istori~arima ri daju oko dva miliona dolara dnevno u najrazlije jasno da je smisao Magna karte iz 1215. prenet ~itije dobotvorne vrhe, pomaù deci, starim ososve do 1776. godine i do Filadelfije. Vekovima bama i mnogim drugima. Masonske domove ~esto dug konflikt izme|u prirodnih prava ~oveka i koriste porodice masona, ali i mnoge druge inboànskog prava kraqeva i papa, koji je stotinastitucije (kao {to su centri za opekotine koje je ma godina tiho rastao u Evropi, jasno je izraèn osnovala vesela masonska grupa poznata kao Pou Ustavu SAD, koji odva`no zapo~iwe re~ima: klonici). Mason je, po pravilu, osoba koja daje – ”Mi, narod...” Ono {to je mawe poznato, jeste da je svoje vreme i svoje bogatstvo – svojoj zajednici, masonstvo bilo jedna od mnogih dugih niti koje svojoj zemqi i ~itavom svetu. Svi ameri~ki masopovezuju istoriju Starog i Novog sveta. Filozofni pripadaju Plavoj loì. To im omogu}ava da ski temeqi ameri~ke revolucije – visoki ideaosvoje prva tri ”stepena”, po~ev od u~enika li racionalizma, nauke, odvajawa crkve od drili {egrta, preko pomo}nika ili kalfe, pa àve i ~udesa prirode – bili su odrazi temedo majstora zidara. Nagla{ava se da je na qa masonstva. stepenu Zidara svaki mason jednak bilo Prvo i pre svega, masonstvo moè povekom drugom masonu. U SAD, plave loè zati toliko mnogo ìvota, pro{lih i sasu organizovane u velike loè na nivou da{wih, da lako moè izgledati kao zasaveznih dràva – ima ih ukupno pedevera bilo kome ko ih pogleda spoqa. set jedna (jedna vi{e zbog distrikta Po|ite bilo ~ijom ìvotnom stazom, Kolumbija) – a svaka je ”suverena” nai}i }ete na nekog uglednog masona. sama za sebe. Kod neupu}enih veliLuj Armstrong, Nil Armstrong, ku zabunu izaziva to {to je Vinston êr~il, Artur Komogu}e presko~iti s tre}eg nan Dojl, Djuk Elington, do trideset drugog stepeBenxamin Frenklin, Hana u jednom jedinom dari Hudini, Radjard Kinu. Razlog je {to je pling, Bafalo Bil Kodi, glavni ”rad” potreban Dejvi Kroket, ârls Lindza osvajawe stepena zapraberg, Daglas Makartur, Volvo gledawe alegorijske fgang Amadeus Mocart, predstave i u~ewe iz we. Frenklin D. Ruzvelt, TeoRituali su, u principu, dor Ruzvelt, Piter Sejedno~inke koje mason lers, Hari S. Truman, posmatra i u~i iz wih, Xorx Va{ington, Xon poboq{avaju}i sebe. Vejn... To je samo mali Povrh toga, [kotizbor ~uvenih masona, ski red je podeqen na uglavnom iz ameri~kih Severnu masonsku juSad ve} i deca znaju... ogranaka. Postoji mit risdikciju, sa sedida je ~lanstvo tajna, ali istina je da su masoni u {tem u Leksingtonu (Masa~usets) i Ju`nu jurissavremenoj Americi ponosni na svoje ~lanstvo i dikciju, sa sedi{tem u Va{ingtonu. Za na{u nikada ga ne kriju. Ipak, ni ne razme}u se wime. pri~u nije neva`no {to je Va{ington sedi{te Prema tome, pa`qivim posmatrawem moète laJu`nog {kotskog reda. Jor{ki red ima odeqewa ko zakqu~iti da li je neka osoba mason. kao {to su masoni Kraqevskog venca, ili TajTrenutno u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama nog reda ili Vite{kog templarskog reda. Viteima oko 1,7 milion masona, a u ~itavom svetu jo{ zovi templari? Da. U Americi postoji mnogo oko 2,5 miliona. Usled op{teg trenda opadawa vitezova templara. Neki ”templari” rado izjabroja pripadnika raznih vquju da mogu da prate udruèwa, masoni su svoje poreklo sve do prPostoji mit da je ~lanstvo tajna, uglavnom pripadnici vih vitezova templara ”zrele” generacije. Vrhu(koji su veoma zna~ajni u ali istina je da su masoni nac brojnosti ameri~ki zapletu ”Da Vin~ijevog u Americi ponosni na svoje masoni su zabeleìli nekoda”), ali to ne vaì za ~lanstvo, ne kriju ga, ali se gde oko 1980. godine, kada masonske templare. Ova ne razme}u wime. Pa`qivim ih je bilo oko ~etiri mimasonska organizacija posmatrawem moète lako liona. Po teorijama zaveizri~ito zahteva od svore, masoni su se odavno zakqu~iti da li je neka osoba mason jih ~lanova da budu hrinamerili na to da zavla{}ani. Navodno, imaju daju svetom. No, teorija 1.600 odeqaka, nazvanih zavere smesta propada jer masonima ne upravqa ”komande”, i to u SAD, Meksiku, Nema~koj i nekakvo jedinstveno centralno ve}e, nego vi{e Italiji, s ukupno 260.000 ~lanova. Kada se saodvojenih i autonomnih jedinica. Neke od wih mestanu, to se naziva Veliko logori{te. Po{to je |usobno sara|uju, ali neke se ~ak me|usobno ni ne pristup dozvoqen samo Majstorima zidarima, priznaju. Istorijski gledano, masoni su se delili svaki ~lan Vitezova templara po pravilu je i i delili tokom vekova, mada je op{ta odlika ame~lan Plave loè. Da bi se pove}ala zbrka, pori~kih masona ipak sklonost saradwi. Jedna od stoji i izvestan broj alternativnih organizamrqa u wihovoj ~esto besprekornoj istoriji je odcija vitezova templara, kako u Americi, tako i bijawe op{teg priznavawa masona Prins Hola, u Evropi, koje nemaju nikakve veze s masonima. ~iji ~lanovi su crnci. Kod masona bi trebalo da Amblem tih vitezova templara je naj~e{}e travlada tajnost, ali wihovo bratstvo je toliko puta dicionalni dvostruki crveni krst na belom po”otkrivano” da prakti~no nema ni~ega {to ne moqu ili crveni malte{ki krst, dok masonski viète saznati o wihovim ritualima, lozinkama tezovi templari koriste nekoliko krstova i ili simbolima. simbola, ukqu~uju}i i trostruki krst.

Kwigu Dejvida [ugertsa „TAJNA UDOVI^INOG SINA“, po 880 dinara, mo`ete naru~iti od izdava~a IK „Stilos art“ putem telefona 021/4891–644 i 4891–645, mejla narudzbe@stylos.rs ili sajta www.stylos-art.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak15.mart2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je prvi radni dan, ali se nemojte previ{e truditi, jer se te{ko dolazi do realizacije. Mo`ete zavr{iti ve} zapo~ete aktivnosti, ali ne zapo~iwite ni{ta novo, ve} odlo`ite za sutra.

VAGA 23.9- 23.10.

Preuzimate odgovornost na sebe, ~ak i kada je partner u pitawu. Vi predstavqate stub qubavnog odnosa, na koji se druga polovina slobodno mo`e osloniti. Vernost i posve}enost se podrazumevaju.

BIK 20.4-20.5.

Danas se mo`ete posvetiti dragoj osobi, ali na prijateqskoj osnovi. Dnevne obaveze i poslovi }e doneti odre|ene rezultate, bili oni dobri ili ne. Elimini{ite suvi{ne i nepotrebne aktivnosti.

[KORPION Zavr{ili ste ranije nere{ene 24.10- 23.11. situacije pa se sada mo`ete okrenuti onim izvesnim i povoqnim dugoro~nim ciqevima. Samim tim ste smireni i zadovoqni, koliko god to mo`ete biti.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

Krizan dan u karijeri, kada su mogu}i raskoraci i propusti, neslagawe i nestrpqewe s pretpostavqenima. Nemojte se osloniti na saradnike i ni{ta preterano ne o~ekujte. Mentalna osetqivost.

STRELAC Imate simpati~nu i posve novu 24.11- 21.12. situaciju u qubavi. Neko nov je zainteresovan za vas pa je samo pitawe prilike i vremena kada }ete to sagledati. Nov odnos u ve} postoje}oj vezi je tako|e mogu}.

RAK 22.6-22.7.

Mlad Mesec na 25 stepeni u znaku Riba }e vas izbaciti na povr{inu i suo~iti s drugima, s dragom osobom, s partnerom, poslovnim ili privatnim. Hteli vi to ili ne, preosetqivi ste i skloni uticajima.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

15. mart 2010.

Dominirate u odnosu na partnera, pa i u poslu. Imate dobru saradwu s kolegama i pretpostavqnima, uticaj u javnosti, pa iskoristite ovaj dan pozitivno, u pravcu svojih ciqeva i prioriteta. Akcija! Mnogo se od vas o~ekuje, pa i sami pruàte vi{e no {to moète ili treba. Razgovori u vezi s nekim dugoro~nim planovima su pozitivni. Ipak, va{a ma{ta moè sva{ta. Budite realniji! Qubav.

JARAC 22.12-20.1.

Poslovna situacija je pod velom `eqa i ideala, koji se mogu ostvariti uz mnogo sastanaka, kra}ih putovawa, kontaktirawa sa saradnicima i komunikacije, dogovora. Pro{irujete mre`u uticaja.

VODOLIJA Prekretnica u poslovawu izisku21.1-19.2. je od vas da svedete ranije ra~une, podvu~ete crtu i pove`ete se s uticajnim saradnicima ili svim i sva~im u vezi s inostranstvom, umetno{}u i duhovno{}u. Izaberite! RIBE 20.2-20.3.

Suo~avate se sa svojom voqenom polovinom, o~i u o~i, i lepo vam je! Danas je mlad Mesec u va{em znaku pa ne morate ni{ta da radite, ve} samo da u`ivate u qubavi i romantici udvoje!

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Qubazan paparaco Glumica Rene Zelveger je pila kafu u obli`wem kafi}u i nije primetila da joj je isteklo vreme koje je uplatila za parkirawe, stoga je paparaco koji je pratio u stopu istr~ao iz kafi}a i ubacio umesto we par kovanica. Glumici Rene Zelveger se wegov gest i te kako svideo, pa je u kafi}u kupila kupon u vrednosti od 100 dolara, koji je poklonila fotografu. Qubazni paparaco }e sad dugo piti besplatnu kafu.

VIC DANA

SUNCE

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Evropa

I KI[A

Madrid

NOVI SAD: Delimi~no obla~no vreme. Pre podne mogu}a kratkotrajRim na ki{a, a ostali deo dana suvo sa sun~anim periodima. Vetar umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 1 do 8 stepeni. London VOJVODINA: Delimi~no obla~no uz sun~ane periode, a pre podne mogu}a ponegde kratkotrajna ki{a na jugu i istoku Vojvodine. Vetar umeCirih ren severozapadni, ana severu Vojvodine poja~an. Pritisak iznad normaBerlin le. Minimalna temperatura od -1 do 2, a maksimalne od 7 do 9 stepeni. SRBIJA: Promenqivo vreme. Obla~nost koja dolazi sa severozapada Be~ uslovi}e kratkotrajnu ki{u tokom dana, a na planinama sneg. Koli~ina Var{ava padavina mala, a bi}e i sun~anih intervala. Vetar umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od -2 do 3, a maksiKijev malna od 7 do 11 stepeni. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak naobla~ewe sa ki{om, a krajem dana sa mogu}om susne`icom usled maweg zahla|ewa. Od Oslo srede sun~anije i svakim danom sve toplije vreme. Dnevne temperature St. Peterburg u drugoj polovini sedmice preko 15 stepeni.

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Zadr`ava se nepovoqan uticaj biometeorolo{kih prilika iznad na{eg podru~ja. Oprez se posebno savetuje kardiovaskularnim bolesnicima i astmati~arima. Od meteoropatskih reakcija bi}e najizra`eniji glavoboqa i reumatski bolovi. U saobra}aju se preporu~uje maksimalna pa`wa.

15 14 12 5 4 6 2

Lete otac i sin vampiri. Ka`e otac sinu: - Sada }emo da sletimo u jedno selo, pa }emo da posisamo krv, ali izabra}emo samo nekoliko qudi, pa u drugo, pa opet posisamo malo krvi, pa u tre}e... Pita sin oca: - [to ne sletimo u jedno selo i svima posisamo krv odjednom? - Sine, pa mi nismo bankari, mi smo vampiri!

SUDOKU

-5 2 -7

Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

-2

3 6

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

175 (-19)

Slankamen

452 (-18)

Ja{a Tomi}

Apatin

247 (-24)

Zemun

512 (-12)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

236 (-20)

Pan~evo

512 (-14)

STARI BEGEJ

Smederevo

640 (-6)

Ba~. Palanka 271 (-20) Novi Sad

342 (-19) Tendencija stagnacije

Hetin

1 6 9 4 8 3 5 2 7 TISA

212 (-14) N. Kne`evac

184 (4)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

SAVA

466(-24) S. Mitrovica

576 (-9)

Senta

470 (-24)

468 (-13)

Novi Be~ej

405 (-17)

Tendencija opadawa

Titel

472 (-18)

NERA

Beograd

3 6

Kusi}

4 7 2 9 1 5 8 6 3

2 9 4 8 5 1 7 3 6

Tendencija opadawa

8 3 5 2 6 7 1 9 4

9 8

7 5 3 6 2 9 4 8 1 6 1 8 3 7 4 2 5 9

9 4 1 5 3 8 6 7 2

88 (0)

4 1

3 8

8 9

3 8 6 7 4 2 9 1 5 5 2 7 1 9 6 3 4 8 Re{ewe iz pro{log broja