Dnevnik 15.april 2010.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 15. APRIL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22689 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ZBOG POGIBIJE VISOKIH POQSKIH DR@AVNIKA

Dan `alosti u Srbiji Vlada Srbije proglasila je ~etvrtak, 15. april, danom `alosti u na{oj zemqi zbog pogibije predsednika Poqske Leha Ka~iwskog i visokih dr`avnih zvani~nika i poqskih dr`avqana u avionskoj nesre}i kod Smolenska. Danas su u Srbiji zastave spu{tene na polovinu jarbola. Zabraweno je emitovawe narodne i zabavne muzike, odnosno odr`avawe programa zabavnog karaktera na javnim mestima.

NASLOVI

JU^E POTPISAN UGOVOR O GRADWI HOTELA S ^ETIRI ZVEZDICE, VREDNOG 11 MILIONA EVRA

„Holidej in” ni~e u Novom Sadu

str. 9

PO^ELO IZDAVAWE KABINA NA NOVOSADSKOM [TRANDU

Politika 2 ^estitke Srbiji za reforme

Ekonomija 5 [o{ki} popu{ta gde Jela{i} ne bi?

Nov~anik

Tu`ila{tvo sad gleda Vequ Ili}a

6 Alkohol i salata udarili po yepu

Novi Sad

str. 3

9 Kapitalu {irom otvorena vrata

Vojvodina 11 Plata vezana za evro otkriva gubitke

Crna

Stari prvi

12 Ceh PIK-a „Zemun” pla}a se u Zrewaninu

Dru{tvo 14 Cigarete zamewuju meso i vo}e

Kultura 15 „Kao rani mraz” sti`e pred publiku

zakupci u redu

str. 9

Na Koridoru 10 posao za 100.000 qudi

str. 4

str. 16 – 20

NOLE I JECA POBEDILI, VIKTOR IZGUBIO

Malo sunca, malo oblaka

PARTIZAN I VOJVODINA U POLUFINALU LAV KUPA

STRELCI SRBIJE PUTUJU U PEKING

str. 4

NA BANSTOLU, KOD SREMSKIH KARLOVACA

AUTOPUT KROZ SRBIJU NAJVE]E GRADILI[TE

SPORT

Javne nabavke ispod `ita

Najvi{a temperatura 19 °S

Qudska lobawa na deponiji sme}a

str. 13

INCIDENT ^LANOVA SNP U ZREWANINU

Glumac na sceni izudarao majstora svetla?str. 12

POLITIKA

~etvrtak15.april2010.

DNEVNIK

c m y

2

GENERALNI SEKRETAR SAVETA EVROPE JU^E U BEOGRADU

^estitke za reforme Predsednik Srbije Boris Tadi} ocenio je ju~e, u razgovoru s generalnim sekretarom Saveta Evrope Torbjornom Jaglandom, da je va`no da ova panevropska organizacija zadr`i statusno neutralnu ulogu na Kosovu i Metohiji. Tadi} i Jagland razgovarali su o reformskim procesima u Srbiji i wenoj dobroj saradwi s tom organizacijom, saop{tila je Pres slu`ba predsednika Srbije. Tadi} je ponovio zna~aj statusno neutralne uloge SE-a na Kosovu i Metohiji, i izrazio zahvalnost zbog aktivnosti na za{titi kulturnog nasle|a Srba na Kosovu.

Tokom susreta bilo je re~i i o sve boqoj saradwi Srbije s dr`avama u regionu i u tom kontekstu je pomenuto ne-

davno usvajawe Deklaracije o Srebrenici u Skup{tini Srbije, navodi se u saop{tewu.

AMBASADOR MA\ARSKE U SRBIJI IMRE VARGA

Sna`na podr{ka kom{ija – Sna`no podr`avamo Republiku Srbiju u evropskim integracijama i nama je nacionalni interes da se Srbija {to boqe i br`e priprema i, po mogu}nosti, {to bezbolnije ukqu~i u Evropsku uniju – izjavio je u Kawi`i ambasador Republike Ma|arske u Srbiji Imre Varga.

Ambasador Ma|arske je ju~e s glavnim konzulom Ma|arske u Subotici Tama{em Kor{o{em i ata{eom za EU Martom Papdi, boravio u poseti Kawi`i gde je delagacija amabasade sevrnih suseda razgovarala s op-

{tinskim rukovodstvom s predsednikom op{tine Mihaqem Wila{em na ~elu, a posetila je i Sredwo{kolski centar “Besede{ Jo`ef”. Ambasador Varga je za na{ list rekao da je realno o~ekivati da }e u junu ove godine Savet EU staviti na dnevni red podno{ewe kandidature Srbije.

Varga je naglasio da Ma|arska i Srbija nikada u pro{losti nisu imale boqe odnose nego danas, a da su u tom ciqu obe strane u~inile mnogo.

M. Mitrovi}

Generalni sekretar SE-a razgovarao je i s predsednikom Vlade Srbije Mirkom Cvetko-

vi}em, koji je rekao i da se nada skorom statusu kandidata za ~lanstvo u EU, potpredsednikom Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idarom \eli}em, ministrom unutra{wih poslova Ivicom Da~i}em, predsednicom parlamenta Slavicom \uki}-Dejanovi} i drugim srpskim zvani~nicima.

– ^estitam Vladi Srbije na svim sprovedenim reformama koje su impresivne. Zbog ovoga je Komitet ministara odlu~io da postpristupni nadzor zameni redovnom analizom koja se sprovodi u svim dr`avama ~lanicama – rekao je Jagland.

On je posebno ocenio da Deklaracije o osudi zlo~ina u Srebrenici predstavqa va`an korak za pomirewe u regionu.

RAZGOVARALI DA^I] I EGERE[I

Va`no u~e{}e mawina u policiji Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} ju~e je u razgovoru s predsednikom Skup{tine Vojvodine [andorom Egere{ijem istakao va`nost u~e{}a mawina u radu policije, pogotovo u nacionalno me{ovitim sredinama.

Tema sastanka u Beogradu je bila izve{taj o stawu bezbednosti i rezultatima MUP-a na podru~ju Vojvodine za pro{lu godinu i afirmaciji upisa mawina na Kurs za osnovnu policijsku obuku i Kriminalisti~ko-policijsku akademiju.

Da~i} je istakao da je saradwa MUP-a i Skup{tine Vojvodine dobra i da }e uspe{na strate{ka i koordinirana saradwa na odr`avawu javnog reda i mira, spre~avawu me|unacionalnih incidenata, nasiqa i netolerancije biti nastavqena.

Zajedni~ki je zakqu~eno da je saradwa u oblasti borbe protiv svih vrsta kriminala jedini na~in za re{avawe ovog problema i da je zato neophodno ukqu~ivawe svih relevantnih dr`avnih institucija i organa lokalne samouprave, saop{tio je MUP.

KONFERENCIJA „PREKOGRANI^NA SARADWA U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA”

Briselski izvoz evropskih standarda na Balkan U~esnici konferencije “Prekogran~na saradwa u procesu evropskih integracija” ocenili su ju~e da je ovaj vid saradwe izuzetno zna~ajan za Srbiju na wenom putu ka Evropskoj uniji.

– Okru`ewe u kojem smo nija lako, ali verujem da Srbija ~ini istinski preokret da od nekoga ko je bio problem u regionu postane faktor re{ewa regionalnih problema – konstatovala je otvaraju}i skup odr`an u Skup{tini Srbije direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delevi}.

Po wenoj oceni, ova godina }e biti obele`ena istrajnim radom u procesu evropskih integracija i naporima da se usvoje i primene evropski zakoni radi sprovo|ewa ekonomskih i politi~kih reformi neophodnih za pribli`avawe dr`ave EU. Srbija se, po re~ima direktorke Evropske kancelarije, ve} priprema za naredni korak na tom putu. Ona je ukazala na to da su nakon podno-

{ewa zahteva za status dr`ave kandidata za ~lanstvo u EU u toku intenzivne pripreme za popuwavawe upitnika. Evropska komisija }e proslediti upitnik kada bude postignut konsenzus na

Ina~e, EU je od 2007. do 2013. godine izdvojila 347 milijardi evra za regionalne politike dr`ava ~lanica i ju~era{wa konferencija bila je uvod u diskusiju o tome kako da iskoristimo preko-

U Kawi`i novo okupqawe Predsednik Odbora za evropske integracije Laslo Varga izjavio je da posle ove konferencije sledi niz okruglih stolova u Srbiji na temu prekograni~ne saradwe, a prvi }e biti odr`an u Kawi`i 22. aprila.Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobi} najavila je projekat “Upoznaj kom{iju – evropskog poslanika”, koji bi, u saradwi sa Skup{tinom, trebalo da za`ivi kroz nekoliko meseci.

Savetu ministara Unije o prihvatawu kandidature Srbije.

Ona je istakala da sa statusom kandidata tek treba da se kvalifikujemo da sami upravaqamo pretpristupnim fondovima EU, jer se Brisel na slu~ajevima ostalih zemaqa uverio u to koliko je bitna provera osposobqenosti za upravqawe evropskim novcem.

grani~nu saradwu, pripremimo se za ve}i novac koji }e Srbija mo}i da povla~i s pribli`avawem i, kona~no, ~lanstvom u EU. Podse}aju}i na to da je EU, u svom prvobitnom obliku, nastala 1955. godine, posle Drugog svetskog rata, da bi garantovala mir u Evropi, zamenik {efa Delegacije EU u Srbiji Adrijano Martins

naglasio je da prekograni~na saradwa ima isti ciq.

– ^lanstvo u EU donosi ekonomsku, socijalnu i kulturnu dobit, ali i mir i stabilnost i to je ono {to `elimo da “izvezemo” na Balkan – rekao je Martins.

Direktor Kancelarije Fondacije “Fridrih Ebert” u Beogradu Mihael Erke naglasio je da je jedan od su{tinskih principa EU omogu}avawe slobodnog kretawa qudi i robe preko granica. Kordinator Centra za evropske integracije Beogradske otvorene {kole Vladimir Pavlovi} primetio je da su regioni u zemqama kandidatima za ~lanstvo u EU koji su u~estvovali u projektima prekograni~ne saradwe ostvarili znatan privredni rast, smawili stopu nezaposlenosti i osna`ili lokalnu administraciju.

Konferenciju je organizovao skup{tinski Odbor za evropske integracije, uz podr{ku Fondacije “Fridrih Ebert”.

D. Milivojevi}

POSLANI^KE TEME

Konsultacije o deklaraciji Tekst deklaracije kojom treba da budu osu|eni zlo~ini po~iweni nad Srbima jo{ uvek nije gotov. To je potvrdila i funkcionerka DS-a Jelena Trivan, napomiwu}i da je ono {to je ponu|eno javnosti „samo grubi nacrt, koji je daleko od sadr`ajne deklaracije koja bi trebalo da se na|e pred poslanicima“.

– Tako|e, `elim da ka`em javnosti da se do sada osuda zlo~ina nad Srbima nije na{la ni u jednom ni me|unarodnom, regionalnom, niti lokalnom parlamentu, niti su oni na odgovaraju}i na~in procesuirani pred sudovima, ni me|unarodnim ni lokalnim, pa samim tim ta deklaracija ima izuzetno veliku te`inu i treba da bude napisana na

dostojanstven i pravno utemeqen na~in – objasnila je Jelena Trivan.

– Mislim da s wom ne treba brzati, da treba obaviti detaqne konsultacije, pre svega s pravnim timovima koji su vodili postupke u pro{losti i sada vezane za odbranu Srbije u razli~itim sporovima, da bismo dobili dokument koji je sveobuhvatan i sadr`ajan i koji }e na odgovaraju}i na~in osuditi i popisati sve zlo~ine koji su se dogodili. Mi }emo, naravno, dati svoj doprinos tom procesu i dati svoju verziju teksta.

Kada }e biti odr`an Kolegijum parlamenta na tu temu zavisi od predsednice Skup{tine Slavice \uki}-Dejanovi}.

Socijalisti i izborni sistem [ef poslani~kog kluba SPS-a Branko Ru`i} demantovao je navode ministra za dr`avnu upravi i lokalnu samoupravu Milana Markovi}a da se izborni sistem ne mewa jer socijalisti ne `ele da podr`e taj zakon.

– Ni na koji na~in ko~nica ne mo`e biti, i nije, SPS – tvrdi Ru`i}.

– Podseti}u vas ako se ne se}ate na to da je upravo SPS bio taj koji je jo{ devedesetih godina pro{log veka prakti~no uveo i ve}inski i me{viti sistem, i to se nama ne mo`e spo~itavati. Ako se tako|e se}ate, ovaj proporcionalni sistem usvojen je u vakuumu nakon 5. oktobra upravo na predlog Vojislava [e{eqa, ako se i toga ne se}ate da vas podsetim.

Kontrola poslodavaca Poslanici srpskog parlamenta razmatrali su ju~e predlog zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osigurawa i izmenama i dopunama Zakona o po{tanskim uslugama, kao i o vi{e me|unarodnih sporazuma iz ovog domena.

Po re~ima ministra trgovine Slobodana Milosavqevi}a, usvajawe zakona o centralnom registu obaveznog socijalnog osigurawa

trebalo bi da poboq{a naplatu doprinosa i re{i probleme iz oblasti socijalnog, zdravstvenog i penzionog osigurawa. Zakonom }e biti uspostavqena jedinstvena baza podataka pa }e ubudu}e nesavesni poslodavci koji izbegavaju pla}ewe doprinosa, biti brzo identifikovani. O~ekuje da }e funkcionisawe registra u punom obimu po~eti nakasnije do 31. decembra 2012. godine.

Za boqi TV signal Poslanici su ju~e okon~ali na~elnu raspravu o izmenama Zakona o po{tanskim uslugama i o ~etiri sporazuma iz oblasti telekomunikacija koji treba da obezbede prelaz s analognog na digitalno emitovawe televizijskog programa. Resorna ministarka Jasna Mati} je podsetila na to da je prelaz s analognog na digitalni signal u skladu s preporukama Me|unarodne telekomunikacione unije i Evropske komisije da se prelaz obavi do 2012. godine i gra|anima omogu}i nesmetan prijem TV signala.

Govore}i o izmenama i dopunama Zakona o po{tanskim uslugama, ona je rekla da se zbog ubrzanog razvoja po{tanskog saobra}aj pojavila neophodnost regulisawa i kontrole tr`i{ta po{tanskih usluga. Izme|u ostalog, precizirane su obaveze po{tanskih operatera da, pri obavqawu usluga, obezbede nepovredivost po{tanskih po{iqki i tajnost podataka.

(Ne)lojalna konkurencija Poslanici opozicije raspravu o ovim propisima povezali su s najavqenom prodajom Telekoma, koja, po wihovom uverewu, nema ekonomsku logiku. Zamenik predsednika poslani~ke grupe NS-a Miroslav Marki}evi} pitao je koji su stru~waci u~estvovali u izradi studije o opravdanosti prodaje Telekoma.

Marki}evi} je istakao da su, zbog strate{kog zna~aja, telekomunikacioni operateri u vlasni{tvu dr`ave u mnogim zemqama.

Poslanica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta podozreva da se ovi zakoni donose da bi se ra{~istio teren “Doj~e telekomu” ili nekom drugom vezano za odnos dr`ave i Telekoma. SRS se protivi prodaji Telekoma jer to nije dobar posao ni za gra|ane, ni za dr`avu.

– Koja je to sada hitnost za usvajawe izmena Zakona o po{tanskim

uslugama, kada je u proceduru upu}en jo{ 19. septembra 2008. godine? – zapitala je Vjerica Radeta.

Poslanik LDP-a Slobodan Mara{ pitao je da li }e prodajom Telekoma biti privatizovani i telekomunikacioni kanali. Mara{ je dodao da je to resurs koji ne bi smeo da bude privatizovan.

Dejan Radenkovi} ka`e da SPS podr`ava izmene, ali tra`i i dono{ewe potpuno novog zakona.

Uzurpacija rezrevisanog servisa od neovla{}enog po{tanskog operatera, koja u Novom Sadu i Beogradu poprima epidemijske razmere, nanosi direktne {tete javnom preduze}u PTT “Srbija” i buxetu.

Po{tanski operateri su nelojalna konkurencija onima koji rade po zakonu, pa je, kako navodi Radenkovi}, opravdana bojazan 15.000 zaposlenih u PTT “Srbija”.

S. Stankovi}

^ETIRI MA\ARSKE ORGANIZACIJE KRITIKUJU TAMA[A KORHECA

Da li je kandidat u sukobu ^etiri nevladine organizacije vojvo|anskih Ma|ara iz Novog Sada optu`ile su pokrajinskog sekretara za upravu, propise i nacionalne zajednice Tama{a Korheca da je u sukobu interesa jer se kandidovao, kao nosilac liste SVM-a “Ma|arska sloga”, za izbore za Nacionalni savet Ma|ara. Udru`ewe “Argus”, Udru`ewe za pomo} u~enicima, Dru{tvo “Na| [andor” i Ma|arsko udru`ewe ~italaca Novog Sada smatraju, bez obzira na zakonsku regulativu, da je Korhecov ~in moralno neprihvatqiv.

Korhec, koji je ujedno i ~lan SVM-a, za “Dnevnik” ka`e da u zakonima ne postoji nijedan ~lan niti odredba kojima bi se moglo protuma~iti da su ove dve funkcije u sukobu interesa.

– Ja nisam ni izabran za predsednika ili ~lana Nacionalnog saveta, ve} sam se samo kandidovao. Mogao bih se kandidovati na bilo koju funkciju, ali tek kada bih, eventualno, bio izabran, moglo bi se postaviti pitawe sukoba interesa – rekao je Korhec.

Po wegovim re~ima, u sastavu aktuelne Vlade Vojvodine su dva predsed-

nika nacionalnih saveta. Predsednica NS Slovaka Ana Tomanova-Makanova je sekretarka za informacije, a predsednik NS Rumuna Danijel Petrovi} sekretar je za poqoprivredu. ^etiri ma|arske nevladine organizacije pozvale su i predstavnike verskih zajednica koji su prihvatili u~e{}e na listi “Ma|arska sloga” da odustanu jer u~e{}em “ne doprinose jedinstvu zajednice, ve} upadaju u zamku mogu}e podele”. Korhec ka`e da je takav apel suvi{no komentarisati.

– Biskupi tradicionalnih crkava dovoqni su autoriteti da znaju {ta

mogu ili ne mogu da urade. Bilo bi neumesno da dam bilo kakav komentar na ovakav poziv – rekao je Korhec, uz napomenu da se daje previ{e mesta razmi{qawu samo ~etiri ~oveka iz korpusa ma|arske zajednice.

– Podr{ka na{oj listi stigla je iz 400 ma|arskih nevladinih organizacija, nasuprot kojima su se na{le ove ~etiri koje me optu`uju – istakao je Korhec, uz potvrdu da ne}e povla~iti kandidaturu za Nacionalni savet Ma|ara jer “za to nema nijednog razloga”.

P. K.

POLITIKA

DNEVNIK

POKRAJINSKI POSLANICI ZASAD NE KOMENTARI[U NEGATIVNE ODGOVORE AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Ne mrdaju i ~ekaju drugo mi{qewe Pokrajinski poslanici koji su ve} dobili negativan odgovor iz Agencije za borbu protiv korupcije na zahtev da im se omogu}i obavqawe duplih funkcija, niti pak oni

Palma vra}a mandat?

Predsednik JS Dragan Markovi} izjavio je da ne}e podneti ostavku na funkciju gradona~elnika Jagodine i najavio mogu}nost vra}awa poslani~kog mandata. On je ocenio da je mi{qewe Ministarstva pravde, kada su u pitawu funkcioneri koji su i gradona~elnici i poslanici, najrelevantnije i precizirao da }e ostati na mestu gradona~elnika, jer je partija koju vodi na izborima dobila 60 odsto glasova. Predsednik JS je, gostuju}i u emisiji “Ka`iprst” B92 , rekao da se ne bori da ostane na obe funkcije, ve} da je to `eqa gra|ana Srbije i Jagodine. koji sli~an dopis jo{ ~ekaju, ju~e nisu `eleli da se ogla{avaju tim povodom. Saglasnost za duplirawe funkcija od Agencije je krajem marta zatra`ilo dvadesetak poslanika, mahom izbarnih po ve}inskom modelu, me|u kojim je 14 ~elnika lokalnih samouprava u Vojvodini. [ef poslani~ke grupe “Za evropsku Vojvodinu” Dragoslav Petrovi} potvrdio je ju~e za “Dnevnik” da je nekoliko poslanika dobilo negativan odgovor Agencije na zahtev da im se omogu}i duplirawe funkcija do isteka aktuelnog mandata, navode}i da }e verovatno ovih dana i svi ostali poslanici koji su se obratili istim zahtevom dobiti dopis iz Agencije. A na pitawe kakvi }e biti wihovi slede}i potezi – po{to je Agencija konstatovala da su time {to do 1. aprila ove godine nisu odstupili s jedne

tim, da }e se pri tom, uz odgovor Agencije, uzeti u obzir i “druga tuma~ewa”.

– Kad vidimo obrazlo`ewe Agencije na zahteve svih poslanika koji su zatra`ili saglasnost za obavqawe dve funkcije, ali i kad dobijemo druga mi{qewa koja tako|e

ti i druga~ije tuma~ewe, ili, pak, da bi se mogle na}i i pred Ustavnim sudom Srbije.

Za takvu eventualnu inicijativu ipak dosad nije bilo zvani~ne potvrde.

Petrovi} je kazao i da do ju~e ni sam nije dobio nikakav dopis iz Agencije, odakle

TS: Kraj epohe „nezamenqivih” Nevladina organizacija “Transparentnost Srbija” izrazila je zabrinutost zbog poku{aja politi~ara, partija ili organa vlasti da se relativizuje obaveznost norme o odricawu od duplih funkcija iako je to pitawe, kako se navodi, jedno od najmawe osetqivih u primeni Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Onemogu}avawe protivzakonite kumulacije funkcija, navodi TS, samo je jedan od va`nih koraka u borbi protiv korupcije, koji }e ozna~iti, izme|u ostalog, kraj epohe “nezamenqivih”. o~ekujemo, zauze}emo zajedni~ki stav – kazao je Petrovi}.

On ipak nije `eleo da se izja{wava o tome ~ije mi{qewe su jo{ zatra`ili pokrajinski poslanici, niti da li su mo`da sledili primer gradona~elnika Jagodine Dragana Markovi}a Palme koji se tim povodom obratio

je, ina~e, najavqeno da }e i on biti opomenut jer prilikom obra}awa tom telu, u kojem se izjasnio da se odri~e poslani~kog mandata i da zadr`ava mesto sekretara za nauku u Vladi Vojvodine, nije dostavio i dokaz da je ostavku na jednu funkciju i podneo. On je rekao da ostavku mo`e podneti “samo Skup{tini Vojvo-

Najvi{e o vojvo|anskim funkcionerima Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi} izjavila je ju~e da se u Agenciji najvi{e pa`we posvetilo vojvo|anskim funkcionerima koji su istovremeno poslanici u pokrajinskom parlamentu i predsednici op{tina, gradona~elnici, pa ~ak i ~lanovi Pokrajinske vlade. funkcije prekr{ili zakon – kazao je samo da }e u narednih nekoliko dana ti poslanici odr`ati sastanak na kojem }e biti zauzet “zajedni~ki stav” u tom pogledu. Dodao je, me|u-

– Jasno smo rekli da se u takvim slu~ajevima radi o povredi ustavnog na~ela podele vlasti i da nije bilo potrebno ~ekati Zakon o agenciji da bi se utvrdilo da su te funkcije nespojive – navela je Zorana Markovi} u izjavi Tanjugu.Ona je ukazala i na to da Zakon nije napravio razliku po pitawu kategorija funkcija i na~ina izbora funkcionera.

Ministarstvu pravde. Naime, ve} izvesno vreme pokrajinski zvani~nici, dodu{e nezvani~no, kalkuli{u time da bi “sporne” zakonske odredbe o sukobu interesa mogle ima-

dine” i da }e to u~initi na prvoj narednoj sednici pokrajinskog parlamenta.

U kabinetu gradona~elnika Novog Sada ju~e nam je re~eno da ni Igor Pavli~i} jo{ nije

dobio dopis iz Agencije za borbu protiv korupcije povodom wegovog zahteva da mu se omogu}i da do kraja aktuelnog mandata zadr`i i funkciju pokrajinskog poslanika i mesto ~elnog ~oveka Novog Sada.

Ni ~lan Gradskog ve}a u Novom Sadu i pokrajinski poslanik Milan \uki} do ju~e nije dobio re{ewe iz Agencije, a ni predsednik op{tine Srbobran Branko Gajin ju~e nije `eleo da komentari{e stav Agencije, po{to, kako je naveo, jo{ nije dobio odgovor na zahtev koji je uputio.

Gajin je, ina~e, me|u nekolicinom poslanika koji su u dosada{wim javnim nastupima isticali da }e, u slu~aju da na koncu budu morali birati izme|u dve funkcije, odabrati onu u lokalnoj samoupravi. Takva stav iznosio je i prvi ~ovek op{tine In|ija Goran Je{i}, kao i predsednik op{tine Apatin @ivorad Smiqani}, te predsednik op{tine Novi Be~ej Milorad Vrebalov. U tom slu~aju, u tum mestima bi bili ponovqeni izbori za pokrajinske poslanike, po{to su oni izabrani po ve}inskom modelu.

U Agenciji su prethodno, komentari{u}i opaske kako se striktnom primenom Zakona zadire u izbornu voqu gra|ana Vojvodine, pokrajinskim poslanicima sugerisali da se odreknu funkcija na lokalu.

Iz Agencije su tako|e u vi{e navrata ukazivali na to da }e to telo onim funkcionerima koji su zate~eni na duplim funkcijama potvrditi samo “prvu funkciju”. Nije izvesno da li }e se prvom funkcijom smatrati ona koju su funkcioneri kao takvu naveli, ili, pak, ona na koju su prvu stupili. U drugom slu~aju, naime, i Je{i} i Smiqani}, ali i ostali ~elnici lokalnih samouprava od ukupno 14 ve}inski izbarnih pokrajinskih poslanika koji su te funkcije stekli pre konstituisawa aktuelnog saziva Skup{tine APV (16. jula 2008. godine), mo}i }e da zadr`e samo foteqe na lokalu. A svi oni ~ije su lokalne sku{tine formirane posle 16. jula 2008. godine mo}i }e da zadr`e samo poslani~ki mandat.

B. D. Savi}

LIDER SNS-a TOMISLAV NIKOLI] U ZREWANINU

Nudimo izbornu utakmicu – Potpuno smo spremni da u|emo u izbornu utakmicu i nudimo je tako {to bismo je organizovali bez finansirawa od dr`ave, politi~kih stranaka ili wihovih skrivenih finansijera, bez zakupqivawa termina i ogla{avawa u medijima- izjavio je lider SNS-a Tomislav Nikoli} prilikom ju~era{we posete Zrewaninu.

Obra}ajuju}i se novinarima posle sastanka s poverenikom napredwaka za sredwi Banat Goranom Kne`evi}em, Nikoli} je kazao da bi Vlada svoje poslove mogla obavqati normalno i u vreme izborne kampawe, sve do izbora nove Vlade.

– Odbacujemo sve optu`be da `elimo da destabilizujemo

Srbiju time {to zahtevamo da izbori budu odr`ani sada. To nam prebacuju qudi koji su uvek tra`ili izbore kada nisu bili na vlasti – dodao je predsednik SNS-a, i najavio da }e ova stranka pisati lide-

ru DS-a Borisu Tadi}u, po{to nije zadovoqna odgovorom premijera Srbije Mirka Cvetkovi}a dobijenim prilikom predaje vi{e od milion potpisa gra|ana koji zahtevaju vanredne izbore.

Mogli smo i da se potu~emo u Skup{tini Komentari{u}i posledwe incidente u republi~kom parlamentu, on je istakao da takvo stawe ne treba prebacivati iskqu~ivo na Skup{tinu, jer je ona samo mesto gde se reflektuju posledice doga|awa u dru{tvu i dr`avi.

– Tog dana u Skup{tini, kada sam i ja pogre{io, a nisam znao da }e da me ~uju, mogli smo i da se tu~emo, situacija je do{la do usijawa. Tamo vi{e niko nikoga ne po{tuje, svi su bezmalo na krv i no`. A tako je jer su odnosi svake vrste u dru{tvu poreme}eni, {to zavisi iskqu~ivo od vlasti – zakqu~io je Nikoli}.

Nikoli} je pojasnio da napredwaci Tadi}u ne}e pisati kao predsedniku Srbije „jer po Ustavu on nije ni bitan za odr`avawe izbora, po{to ih mo`e raspisati samo kad dobije pismo premijera“, ali da }e ga kao prvog ~oveka DS-a pitati da li shvata svoju odgovornost za stawe u Srbiji, zato {to wegova stranka vodi dr`avu.

– Ako pokrenete pri~u o tome da li se neko od ministara dru`io sa [ari}ima, oni svojim kolegama ka`u: „Ako me otkrijete, ja }u otkriti s kim se vi dru`ite“. E, pa, hajde da do|e neko ko se ne dru`i ni sa kim, pa da otkrije i jedne, i druge, i tre}e – napomenuo je Nikoli}. @. Balaban

~etvrtak15.april2010.

3

ISPAD LIDERA NS-a I DAQE U @I@I

Sad i Tu`ila{tvo gleda Vequ Republi~ko javno tu`ila{tvo po~elo je da ispituje da li je u nastupu Velimira Ili}a u emisiji “Upitnik” RTS-a, kada je verbalno napao Jelenu Trivan, bilo elemenata krivi~nog dela. Ako se utvrdi da je Velimir Ili} tokom i posle emisije na ra~un Trivanove izrekao pretwe koje sadr`e elemente krivi~nog dela tu`ila{tvo mo`e da zatra`i da Ili}u bude oduzet imunitet. Republi~ko javno tu`ila{tvo zatra`ilo je od RTS-a snimak emisije u kojoj je Velimir Ili} poslanici DS-a Jeleni Trivan rekao da onaj koga psi namiri{u ne}e dobro pro}i.

Portparol tu`ila{tva Tomo Zori} ka`e da }e biti saslu{ani i radnici obezbe|ewa RTS-a koji su u saop{tewu koje je izdala ta medijska ku}a potvrdili da je Ili} i posle emisije nastavio sa vre|awem i fizi~kim ugro`avawem Jelene Trivan. “Zakon je jednak za sve i ukoliko se bude utvrdilo da postoje elementi krivi~nog dela, mi }emo reagovati”, ka`e Zori}.

Jelena Trivan izjavila je ju~e da je nakon saop{tewa RTS-a postalo jasno ono {to je i sama govorila – „da to nije spor izme|u mene i Velimira Ili}a, nego da je

spre~avawu nasiqa na sprotskim terenima – mi smo predlo`ili amandman da se to pro{iri na svaki javni skup u zemqi, ne samo na sportske terene. Ono {to smo usvojili kao zakon treba da se primewuje. [ef kluba SRS-a Dragan Todorovi} ka`e da osudu pona{awa bilo kog politi~ara gra|ani izra`avaju na izborima.

– Mogu se li~no slagati ili ne slagati s nekim postupcima, i to je sad stvar onoga ko na bilo koji na~in deluje u javnom `ivotu.

Nisam gledao taj prilog, a svako od nas treba da vodi ra~una o tome

Obezbe|ewe za Jelenu Trivan Visoka funkcionerka DS Jelena Trivan dobila je policijsko obezbedwe, saznaje „Dnevnik“ u izvorima bliskim vrhu srpske policije. Nakon {to je analiziran stepen bezbednosne ugro`enosti Trivanove, MUP je zakqu~io da su se nakon verbalnih pretwi koje je dobila od lidera NS Velimira Ili}a i celog incidenta u zdawu dr`avne televizije, stekli uslovi da dobije policijsko obezbe|ewe. to pitawe za dr`avne organe, koji treba da obezbede sigurnost svakome i u tom smislu o~ekujem da }e Tu`ila{tvo reagovati“.

Osim {to je osudio Ili}evo pona{awe, RTS je najavio da politi~are koji imaju takav manir pona{awa ne}e zvati u svoje emisije.

Funkcioner LDP-a Zoran Ostoji} rekao je tim povodom da stranka koju predstavqa osu|uje svaku vrstu nasiqa i zahteva da bude iskoreweno iz politi~kog i javnog `ivota.

– To je posledica nasiqa s kojim smo `iveli deset godina i uveren sam u to da }e usvajawe evropskih vrednosti promeniti i taj odnos prema nasiqu i, uop{te, prema bahatosti, jeftinom qudskom `ivotu, ali sve je to, na`alost, Srbija – konstatovao je Ostoji}. – U ovoj zemqi postoje institucije, imamo zakone.

Setite se onog zakona koji smo usvojili pre nekoliko meseci o

kako }e se pona{ati, ne samo u javnom nego i u privatnom `ivotu.

Normalno da to zavisi od ku}nog vaspitawa, onog {to ste poneli iz porodice, {kole, a posebno predstavnici iz politike morali bi da vode ra~una o svojim postupcima – zakqu~uje Todorovi}.

Predsednik kluba SPS–JS-a Branko Ru`i} smatra da ovaj incident treba da bude predmet nadle`nih organa.

– Gospodin Ili} u samom Domu Narodne skup{tine nije u~inio toliki incident da bismo mi to mogli razmatrati, ali je pokazao visok stepen nevaspitawa.

Smatram da takvo pona{awe treba da nai|e na osudu i ovog doma jer to nije na~in na koji se mo`ete boriti za svoje politi~ke ciqeve – isti~e Ru`i}.

Nastup Velimira Ili}a osudila su novinarska udru`ewa i ve}ina aktera srpske politi~ke scene.

S. St.

INICIJATIVA PREDSEDNIKA SKUP[TINA OP[TINA SENTA I ADA

Ne}e da se kite kikindskim tablicama

Posle obnovqenih zahteva za izdvajawe potiskih op{tina Ada, Kawi`a i Senta iz Severnobanatskog i svrstavawe u granice Severnoba~kog okruga, predsednici skup{tina op{tina Senta i Ada Laslo Rac Sabo (GSM) i Aron ^onka (DZVM), saop{tili su ju~e u Gradskoj ku}i u Senti da }e dve potiske op{tine zatra`iti od nadle`nih dr`avnih organa da se oslobode tablica s oznakom KI, koje im sleduju zbog Kikinde kao sedi{ta Severnobanatskog okruga. Smatraju}i automobilsku oznaku KI neprihvatqivom, ~ak i “omra`enom” me|u ovda{wim `iteqima, oni iniciraju da dve susedne op{tine budu jedno registraciono podru~je i dobiju tablice sa svojom ozunakom, koja bi mogla biti s po~etnim slovima dve op{tine SA ili AS.

– Ne mo`emo se pomiriti s tim da nosimo registarske tablice s oznakom KI i, nakon {to se op{tinski parlamenti Sente i Ade izjasne o ovom predlogu, zatra`i}emo da dobijemo sopstvenu registarsku oznaku – ka`e Laslo Rac Sabo.

Po wegovim re~ima, “ovo nije pitawe `ivota i smrti, ali je du{evno, unutra{we pitawe koje `elimo da re{imo”.

Predsednik op{tinskog parlamenta Ade Aron ^onka nagla{ava da je postignut sporazum da se zajedni~ki iskoristi zakonska mogu}nost i na taj na~in podstakne me|uop{tinska saradwa. ^onka je dodao da sve okolne op{tine – Kawi`a, Ba~ka Topola i Be~ej – ve} imaju mogu}nost da koriste svoje registarske tablice, smatraju}i da Ada i Senta zaslu`uju sopstvenu oznaku za vozila.

M. Mitrovi}

4

EKONOMIJA

~etvrtak15.april2010.

NEMA NAPRETKA U VEZI SA ZAJMOM ZA INFRASTRUKTURU

Ruski kredit na slepom koloseku Generalni direktor “@eleznica Srbije” Milovan Markovi} izjavio je ju~e da nema prepreka za realizaciju ruskog kredita namewenog realizaciji infrastrukturnih projekta u

diduju za dobijawe pomenutih para, i to po prioritetu – podsetio je Markovi}.

On je precizirao da je re~ o ~etiri projekta: Beogradskom ~voru, pruzi Vaqevo–Loznica, elektrifikaciji pruge Ni{–Dimitrovgrad i rekonstrukciji pruge Beograd–Bar. Markovi} je naglasio da ukupna vrednost pomenutih projekata prevazilazi vrednost kredita za te namene, ali je dodao da }e se u dogovoru s ruskom stranom odlu~iti {ta }e se konkretno realizovati od navedenih infrastrukturnih radova. On je podsetio na to da je ministarska finanisija Dijana Dragutinovi} ve} potpisla u Moskvi ugovor s ruskom stranom o kreditu od 200 miliona dolara za podr{ku buxetu Srbije i da ostatak zajma od 800 miliona dolara treba da se upotrebi za infrastrukturne projekte.

Nastavak pregovora dveju dr`ava o zajmu od 800 miliona dolara o~ekuje se u maju na{oj zemqi i da se nastavak pregovora dve strane o tom zajmu o~ekuje u maju.

Markovi} je ukazao na to da su sada na potezu vlade dveju zemaqa i ministarstva finansija kako bi se dogovorili svi uslovi odobravawa navedenog zajma.

– “@eleznice Srbije” su, u saradwi s Ministarstvom za infrastukturu, ranije dostavile ruskoj strani projekte koje kan-

Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin je izjavio da je potrebno, kad je re~ o kona~noj realizaciji kredita za infrastrukturne objekte, samo obaviti neke tehni~ke dorade dostavqenih projekata, a do to “ide onoliko brzo koliko je to mogu}e”.

Konuzin je kazao da izme|u dve strane, kad je o realizaciji navedenih projekata re~, nema nekih nere{ivih problema.

Otkazi u „Putevima Srbije”?

Iako se ve} vi{e od mesec dana spekuli{e o otkazima u JP “Putevi Srbije” zbog bruke s tenderima za Koridor 10 i niza drugih proma{aja, od toga za sada nema ni{ta.

Po medijskim napisima i nezvani~nim informacijama, na listi za otkaz su generalni direktor Zoran Drobwak, kao i predsednik UO Zoran Lili}.Kako se nezvani~no mo`e ~uti, u Vladi Srbije smatraju da vi{e nema vremena za gledawe kroz prste Drobwaku i Lili}u, koji su za ne{to vi{e od dve godine zapo~eli niz projekata, izme|u ostalog, i na Koridoru 10, a malo koji od wih je zavr{en. [teta je jo{ ve}a ako se ima u vidu da su upravo ti projekti finansirani kreditima Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke, zbog ~ega dr`ava trpi veliku {tetu i gubi ugled pred va`nim me|unarodnim institucijama.

MINISTAR DULI] OPOMIWE OP[TINE

Postoji mustra za stanogradwu Ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli} izjavio je ju~e da }e ovih dana lokalnim samoupravama biti predstavqen model koji }e omogu}iti da svi koji imaju lokacijsku dozvolu po~nu etapnu gradwu.

On je kazao da Ministarstvo lokalnim samoupravama nudi tehni~ku i pomo} u tuma~ewu

~ima, “problema ima i bi}e ih dok se lokalne samouprave ne organizuju i ne zavr{e svoj deo posla i ne donesu neophodne planske dokumente”.

Duli} je ponovio da je novi Zakon o planirawu i izgradwi “revolucionaran i moderan” i da }e uvesti red u tu oblast.

– Uvo|ewe reda podrazumeva da op{tine u najkra}em roku do-

PO^ELA GRADWA OBILAZNICE OKO DIMITROVGRADA

Na Koridoru 10 posao za sto hiqada qudi Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} otvorila je ju~e radove na izgradwi obilaznice oko Dimitrovgrada na Koridoru 10, u blizini granice s Bugarskom, isti~u}i da }e na izgradwi tog putnog pravca u Srbiji biti anga`ovano oko sto hiqada radnika.

– Realizacija infrastrukturnih objekata u Srbiji predstavqa nadu za boqu budu}nost na{e zemqe – naglasila je Slavica \uki}-Dejanovi} na otvarawu gradili{ta, u prisustvu ministra za infrastruturu Milutina Mrkowi}a.

dovi. Tender za izgradwu obilaznice oko Dimitrovgrada i autoputa do granice s Bugarskom sastoji se, ina~e, iz dva de-

la – izgradwe deonice puta, ukqu~uju}i petqu, od oko 5,8 kilometara, i sedam mostova, du`ine od 20 do 500 metara.

Javne nabavke ispod `ita O~igledno je da ni novi Zakon o javnim nabavkama, koji se primewuje godinu dana, nije stao na put zloupotrebama u javnim nabavkama jer podaci govore da se ~etvrtina wih i daqe obavqa bez javnog poziva te je zbog toga milijarda evra van javne kontrole. Samo u prvoj polovini pro{le godine oko 15 odsto javnih nabavki sproveden je direktnim pregovarawem, bez javnog poziva, a koliko ih je bilo u drugom delu 2009. tek }e se znati.

Ukupna godi{wa vrednost javnih nabavki u Srbiji iznosi oko ~etiri milijarde evra, {to zna~i da za tri ima zakonskog postupka a za jednu se one sprovode nezakonito i dr`avni novac se tro{i uz mnoge nepravilnosti. Direktor Uprave za javne nabavke dr Predrag Jovanovi} obja{wava da se najvi{e slu~ajeva neregularnosti odvija u pregovara~kom postupku, koji se naj~e{}e odvija bez javnog poziva.

– U tim slu~ajevima konkurencija je vrlo ograni~ena, {to otvara prostor za dogovarawe – rekao je Jovanovi}. – Polovina od te milijarde su poslovi s ta~no odre|enim ponu|a~em. U dana{woj savremenoj ekonomiji, gde imamo konkurenciju i razvijena tr`i{ta, vrlo je problemati~no i u najmawu ruku podlo`no sumwi to da samo jedan mo`e da zadovoqi datu potrebu. Tu treba da bude fokus na{ih kontrola. Po wegovim re~ima, godi{we se u Srbiji pot-

Sve se zna Vlada je, kako tvrdi Slobodan Ili}, svesna problema i odlu~na je da u narednom periodu unapredi sistem javnih nabavki.

On isti~e da su se u prvoj godini primene Zakona o javnim nabavkama naj~e{}e primedbe odnosile na diskriminaciju ponu|a~a, tako {to su naru~ioci javnih nabavki postavqali odre|ene uslove koje su samo pojedini ponu|a~i mogli ispuniti. Druga vrsta primedbi u~esnika u javnom postpku odnosila se na zahteve za izuze}e od primene zakona pod izgovorom hitnosti postupka. pi{e oko 250.000 ugovora o javnim nabavkama i tako veliki broj potencijalnih slu~ajeva malverzacije nemogu}e je kontrolisati, ali kada bi se barem delimi~no u tome uspelo, u{teda bi bila ogromna. Kao ilustraciju, on navodi da se u ure|enim zemqama oko 20 odsto gubi na korupciju

kroz javne nabavke, dok se u mawe ure|enim dr`avama taj procenat pove}ava. Minimalna procena za Srbiju je oko 800 miliona evra, a to je ravno pomo}i koju dobijamo od Evropske unije!

Uprava za javne nabavke nedavno je Dr`avnoj revizorskoj instituciji dostavila 56 izve{taja jav-

nih nabavki iz pro{le godine, vrednih milijardu dinara, sumwivih zato {to u wima nije bila obezbe|ena konkurencija pa je postupak skra}ivan ili odugovla~en. Po proceni Uprave, u najve}em broju tih slu~ajeva nije postojao zakonski osnov za kupovinu po hitnom postupku. Svakako da je broj onih koji ni tokom pro{le godine nisu ispo{tovali Zakon o javnim nabavkama mnogo ve}i jer se nisu ra~unale one ~ija vrednost ulazi u neprijavqene nabavke. Treba podsetiti na to da samo petina buxetskih korisnika uredno izve{tava o kupovinama koje obavqaju dr`avnim novcem.

Tek kada Dr`avna revizorska institucija zapo~ne reviziju buxeta za pro{lu godinu, zna}e se koliko je zapravo onih koji su kr{ili zakon i direktnom pogodbom, a ne javnim pozivom, nabavqali raznorazne stvari. [ta }e sve “isko~iti” iz te revizije, mo`e se ve} sada naslutiti jer je nakon kontrole samo ~etvrtine buxeta za 2008. godinu obelodaweno da je oko dve milijarde dinara zavr{ilo u sivoj zoni.

Zvani~ni tender trebalo bi da bude jedini na~in da se novcem gra|ana Srbije kupuju robe i usluge da bi se ova dr`ava uvrstila u red “normalno” ure|enih.

Me|utim, iako postoji dobar zakonski okvir da se to odvija transparentno i legalno, malo ko od velikih buxetskih korisnika to po{tuje.

Q. Male{evi}

SPREMA SE NOVI ZAKON

Penzioni sistem neodr`iv Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ili} izjavio je ju~e da smatra da je sada{wi penzioni sistem neodr`iv i da su reforme hitno potrebne.

– Izmene i dopune Zakona o penzionom sistemu pred poslanicima u parlamentu trebalo bi da se na|u idu}eg meseca, nakon {to predlog reforme pro|e raz-

13. 4. 2010.

govore s Me|unarodnim monetarnim fondom – najavila je dr`avna sekretarka u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Radina Todovi}.

1.205,83652

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Promena %

Cena

20,00

780

1.560

Karneks, Vrbas

19,17

1.430

7.150

Po{tanska {tedionica, Beograd

13,57

9.994

549.670

Putevi, U`ice

12,70

1.500

1.500

12,40 Promena %

2.900 Cena

Izolacija holding, Beograd

-17,79

Seme, Beograd Univerzal - holding, Beograd Agrokoop, Novi Sad Napred GP, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Dijamant, Zrewanin

BELEX 15 (752,01

Promet

KiM banka, Zve~an

Koka Kola HBC-Srbija, Beograd Pet akcija s najve}im padom

nesu planska i urbanisti~ka akta na osnovu kojih }e se direktno izdavati gra|evinske dozvole – rekao je on.

Duli} je kazao da ne}e dopustiti da zbog “neznawa, neaktivnosti i otpora promenama, zakon koji je dobar i koji je po~eo da daje rezultate u velikom broju gradova, bude stavqen van snage”.

Regionalna direktorka Svetske banke Xejn Armitra`, koja je tako|e prisustvovala otvarawu radova, izjavila je da }e zavr{etak Koridora 10 u Srbiji zna~ajno doprineti razvoju srpske privrede, tako na~in {to }e pove}ati zaposlenost i privrednicima doneti veliku korist. ^lan Upravnog odbora preduze}a “Koridor 10” Nenad Ivani{evi} je najavio da }e po~etkom maja biti raspisani tenderi za deonice na Koridoru 10 od Dimitrovgrada prema Pirotu i da bi na leto trebalo da po~nu ra-

MILIJARDU EVRA GUBITKA ZBOG ZLOUPOTREBA I DIREKTNIH POGODBI

Pet akcija s najve}im rastom

propisa u vezi s etapnom gradwom, a i samo }e, ukoliko bude potrebe, preuzeti wihov posao i izdavati lokacijske dozvole.

Duli} nije mogao da ka`e koliko je do sada lokacijskih dozvola izdato u Srbiji, ali je istakao da u velikim gradovima Zakon o planirawu i izgradwi funkcioni{e. Po wegovim re-

DNEVNIK

Naziv kompanije

1,56)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,18

3.395

134.093.341

Komercijalna banka, Beograd

2,81

31.460

7.267.200

Energoprojekt holding, Beograd

3,11

996

15.060.165

58.000 Promet

Agrobanka, Beograd

-2,25

10.189

3.852.268

Univerzal banka, Beograd

3,03

6.700

113.900

550

22.000

Soja protein, Be~ej

2,24

1.050

4.796.715

-12,00

1.371

4.113

Imlek, Beograd

1,75

1.397

992.070

-12,00

352

3.520

Metalac, Gorwi Milanovac

2,74

2.363

590.855

Metals banka, Novi Sad

-11,92

229

12.137

0,21

6.172

870.302

-11,84 Promena %

3.350 Cena

184.700 Promet

Privredna banka, Beograd

3,62

715

999.148

Meser Tehnogas, Beograd

3,64

6.840

731.895

10,00

11.000

5.500.000

Tigar, Pirot

2,99

759

891.705

Alfa plam, Vrawe

Soja protein, Be~ej

2,24

1.050

4.796.715

3,51

9.400

188.000

Metals banka, Novi Sad

0,21

6.172

870.302

Telefonija, Beograd

0,00

1.651

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

3,43

724

235.344

Veterinarski zavod, Subotica

3,43

724

235.344

Do`a \er|, Ba~ka Topola

0,00

3.230

161.500

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

~etvrtak15.april2010.

5

SOCIJALNO PARTNERSTVO NA VELIKOM SKUPU U BEOGRADU

Iz krize uz privrednike, tajkune i nezaposlenost Vlada Srbije, Sindikat i poslodavci dogovorili niz mera i formirali privremenu radnu grupu koja }e se baviti prevazila`ewem ekonomske krize.

Na sastanku “Socijalno partnerstvo za izlazak iz krize”, na kome su u~estvovali premijer sa ~lanovima vlade, vode}i privrednici, guverner u ostavci,predstavnici sindikata, Vlada se obavezala da radi na smawewu javne potro{we za 1 do 2 procentna poena godi{we i da radi na unapre|ewu fiskalnog ambijenta.

Prema re~ima ministarke finansija Diane Dragutinovi} unapre|ewe fiskalnog ambijenta podrazumeva smawewe poreskog optere}ewa na zarade, a ta razlika se mora nadomestiti na drugi na~in.

Ona je na konferenciji za novinare nakon sastanka u prostorijama Sindikata kazala da nikada nije rekla da porez na dodatu vrednost treba pove}ati sa 18 na 22 odsto, kako su preneli pojedini mediji, i dodala da se danas razgovaralo o “pravcu promena

koje su Srbiji neophodne, a ne o brojevima”.

Vlada se obavezala i na hitno otklawawe svih administrativnih barijera, usvajewe zakona, obezbe|ivawe stimulativnih uslova za otvarawe novih radnih

preduze}a u nerazvijenim podru~jima.

Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je da svi socijalni partneri moraju da rade na oporavku privrede, i pozvao poslodavce da ponude vi{e konkretnih

Pola miliona qudi ostalo bez posla Predsednik Saveta samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi} rekao je da socijalni partneri treba da razmotre niz problema, a kao glavna pitawa naveo je stvarawe uslova da na tenderima u~estvuju doma}e firme i da se ve}a pa`wa posveti nerazvijenim podru~jima.

Orbovi} je istakao da je za sindikat neprihvatqivo daqe otpu{tawe radnika, napomiwu}i da je od 2001. godine u Srbiji izgubqeno oko 500.000 radnih mesta.

– Izlazak iz krize je onog trenutka kada broj radnika po~ne da raste, kada po~nu da se vra}aju na radna mesta. To je znak da kriza posustaje – rekao je on. mesta i proizvodnih pogona, podr{ku izvozno ojentisanim sektorima privrede ,prednost doma}im preduze}ima prilikom javnih nabavki. Poslodavci su se obavezali na uzdr`avawe od otpu{tawa zaposlenih, redovno ispla}ivawe zarada, reinvestirawe dobiti u zemqi kao i da u~estvuju u re{avawu problema

projekata kojima se otvaraju nova radna mesta. – Vlada }e obezbediti povoqne uslove finansirawa za realizaciju tih projekata i podsticaj zapo{qavawa – rekao je Cvetkovi} .

Cvetkovi} je kazao da je ciq Vlade pove}awe zaposlenosti, odnosno boqi standard i uslovi rada, i poru~io da od toga ne}e be-

`ati, ali da svi zajedno moraju da rade na oporavku privrede.

– Od sindikata o~ekujem da se pona{aju tolerantno, {to su i pokazali u prethodnom kriznom periodu – istakao je premijer.

Navode}i da je osnovni prioritet Vlade poboq{awe standarda svih gra|ana, Cvetkovi} je naveo da je po~etkom godine Srbija krenula putem oporavka, ka ostvarivawu planiranog privrednog rasta od dva posto, ali da to jo{ nije pra}eno pove}awem zaposlenosti.

– Za taj ciq potrebni su saradwa i poverewe socijalnih partnera radi unapre|ewa tr`i{nog ambijenta – kazao je on.

Skup je nakon uvodnih govora nastavqen iza zatvorenih vrata.

Na skupu su u~estvovali predstavnici Vlade Srbije, sindikata, udru`ewa poslodavaca, privrednih komora i ekonomski strru~waci. Izme|u ostalih, to su

VESTI

[TA TREBA O^EKIVATI OD NOVOG GUVERNERA NBS-a

PORUKA IZ EU

Srbija mora da izvozi Srbija u dogledno vreme mora re{iti probleme velikih spoqnotrgovinskih i buxetskih mawkova kroz privla~ewe stranih investicija i doma}a ulagawa u konkuretnu proizvodwu i izvoz, ocenili su upu}eni zvani~nici EU. Oni navode da }e se u protivnom zemqa suo~iti s problemom da mawkovi ne mogu biti podmireni novcem od privatizacije ni kreditima, odnosno bespovratnim finansijskim injekcijama EU i drugih spoqnih izvora.

Istovremeno, oni upozoravaju na to da je i EU na po~etku izvla~ewa iz ekonomske krize, pa i srpska privreda, usmerena prete`no ka EU, mora biti okrenuta smawewu deficita, rastu proizvodwe i izvozu. Povoqna je okolnost {to je Srbija na finansijskom planu vodila vrlo uzdr`anu politiku i nije bilo nikakvih ozbiqnih veza sa svetskim rizi~nim i {pekulatnskim fondovima.

Funkcioneri EU nagla{avaju da u Evropskoj komisiji postoji zabrinutost zbog stalnog uve}avawa buxetskih i spoqnotrgovinskih deficita u zemqama Zapadnog Balkana koje su u procesu pristupawa EU. Oni su naglasili da }e biti dobrodo{le sve mere koje bi Srbija preduzela da zaustavi pove}awe tih deficita, ukqu~uju}i vaqan zakonski i institucionalni okvir i borbu protiv korupcije.

[o{ki} popu{ta gde Jela{i} ne bi?

U prvim javnim nastupima kandidat za guvernera Narodne banke Srbije Dejan [o{ki} sugeri{e da tokom svog boravka na ~elu centralne banke ne}e mnogo odstupati od politike svojih prethodnika: kontrola inflacije }e mu, ka`e, biti glavni ciq, a tvrdi i da }e uspeti da o~uva nezavisnost NBS-a. ^ak je, sli~no dosada{wem guverneru Radovanu Jela{i}u, samo dan nakon {to je vlast objavila da je on jedini kandidat za guvernera, uputio `aoke Vladi da bi trebalo vi{e da uradi na obuzdavawe prevelike javne potro{we jer ona gura cene navi{e.

Ipak, me|u prvim najavqenim potezima budu}eg guvernera je i ne{to ~emu wegov prethodnik nije bio preterano sklon. [o{ki} je, naime, najavio da bi trebalo donekle “relaksirati” monetarnu politiku na na~in kojim bi se pomoglo privredi i otvarawu novih radnih mesta.

– Stabilnost cena je ciq broj jedan. Verujem da se ne mogu praviti kompromisi o osnovnom ciqu monetarne politike, a eventualnog prostora za neke korekcije bilo bi kada se ispitaju sve mogu}nosti gde monetarna politika mo`e pomo}i privredni razvoj i otvarawe novih radnih mesta – kazao je [o{ki}.

Taj prostor, izgleda, vidi u popu{tawu restriktivnih mera monetarne politike. Navode}i

Kurs po starom Kada govori o deviznom kursu, Dejan [o{ki} iznosi stavove identi~ne onima koje je prethodnih godina imao guverner u ostavci Radovan Jela{i}: kurs se odre|uje na deviznom tr`i{tu, a Narodna banka treba da interveni{e samo da bi spre~ila velike oscilacije vrednosti dinara.

– Vrednost dinara zavisi}e od ponude i tra`we na deviznom tr`i{tu – ka`e [o{ki}, i napomiwe da bi iz deviznih rezervi radi odbrane dinara intervenisao samo ukoliko postoji procena da su pomerawa na tr`i{tu {pekulativni i kratkoro~ni udari na stabilnost valute.

ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji}, ministarka finansija Diana Dragutinovi}, ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli}, ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi}, guverner NBS-a u odlasku Radovan Jela{i}, dr`avni sekretar u Ministarstvu ekonomije Neboj{a ]iri} i predsednik Skup{tine Unije poslodavaca Srbije Neboj{a Atanackovi}. Skupu prisustvuje i veliki broj ~lanova Kluba “Privrednik”, me|u kojima su vlasnik “MK-grupe” Miodrag Kosti}, vlasnik “Ist pointa” Zoran Drakuli}, direktor “Hemofarma” Miodrag Babi}, vlasnik “ITM-grupe” Toplica Spasojevi} i predsednik i vlasnik kompanije “PSP Farman” Branislav Gruji}, kao i vlasnik kompanije “Delta holding” Miroslav Mi{kovi} i biznismen Milan Beko.

da je ve} sada referentna kamatna stopa smawena na 8,5 odsto – a podsetimo, ne tako davno bila je ~ak desetak procentnih poena vi{a – [o{ki} ka`e da “u trenutnim deflatornim uslovima postoji prostor za opreznu daqu relaksaciju monetarne politike”.

– U uslovima kada bojazan od kreditne ekspanzije prakti~no ne postoji, osnovano se mo`e razmi{qati o relaksaciji obaveznih rezervi banaka – ka`e [o{ki}, uz ogradu da ona mora da bude pra}ena drugim merama da bi se postoje}i novac u finansijskom sistemu okrenuo investirawu u domenu infrastrukture i izvoznog sektora na{e privrede.

Govore}i o velikoj javnoj potro{wi, [o{ki} navodi da je ve} samo postojawe minusa u dr`avnoj kasi jasan signal da ona tro{i vi{e nego {to uspeva da prikupi za svoju potro{wu.

– Ve}a potro{wa dr`ave, po pravilu, podsti~e inflaciju i smawuje raspolo`iva investiciona sredstva za privredni razvoj. Zato je va`no i unutar postoje}eg buxetskog deficita napraviti preraspodelu u korist investicija u infrastrukturu zemqe – ka`e budu}i guverner, podse}aju}i Vladu na to da se mora mora otvarati prostor i za smawivawe javnog duga, odnosno vra}awe uzetih kredita.

V. ^vorkov

[trajk u „Kwazu Milo{u” Zaposleni u kompaniji “Kwaz Milo{“ u Aran|elovcu stupili su ju~e u generalni {trajk, kojem je prethodilo pet jedno~asovnih {trajkova upozorewa. – Razlog je to {to s predstavnicima vlasnika fabrike koja posluje u sastavu “Denjub fuds grupe” na pregovorima koji su trajali do kasno preksino}, nisu postigli dogovor da 106 radnika “Kwaza” ne bude otpu{teno – potvrdio je predsednik sindikata @ivorad Kolarevi}. Osamsto radnika “Kwaza Milo{a” zahteva i pove}avawe zarada zaposlenih koji rade najjednostavnije poslove, kao i po{tovawe kolektivnog ugovora.

Novac za radna mesta Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} potpisao je ju~e u Leskovcu ugovore o dodeli bespovratnih sredstava za osam kompanija, od kojih su tri inostrane, koje }e zajedno zaposliti 2.065 radnika.

Realizacija ovih ugovora }e omogu}iti investicije u ukupnoj vrednosti od 30.968.752 evra.

Za te projekte iz dr`avnog buxeta opredeqeno je ukupno 8.295.000 evra podsticajnih sredstava, saop{teno je iz Ministarstva ekonomije. Leskovac je izabran za potpisivawe ugovora jer }e tu biti realizovana jedna od investicija, koja je veoma va`na za stanovnike tog grada. Radi se o nema~koj kompaniji “Falke”, koja proizvodi ~arape najvi{eg kvaliteta, a u Leskovcu je jo{ od osamdesetih godina pro{log veka sara|ivala s fabrikom “Zele Veqkovi}”.

Uspe{na saradwa je prekinuta devedesetih godina.

APSURDI SRPSKE PRIVATIZACIJE I BORBE ZA RADNA MESTA

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,5762

99,5676

101,858

97,2775

Australija

dolar

1

66,5868

67,9457

69,5085

66,3829

Kanada

dolar

1

71,4792

72,938

74,6156

71,2604

Danska

kruna

1

13,1051

13,3725

13,6801

13,0649

Norve{ka

kruna

1

12,1956

12,4445

12,7307

12,1583

[vedska

kruna

1

10,0206

10,2251

10,4603

9,9899

[vajcarska

franak

1

67,9453

69,3319

70,9265

67,7373

V. Britanija

funta

1

110,156

112,404

114,99

109,819

SAD

dolar

1

71,4321

72,8899

74,5664

71,2134

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 4. 2010. godine

Korejci do{li, svi radnici oti{li

Dok radnici u mnogim fabrikama i gradovima uzdu` i popreko Srbije ~uvaju svoja radna mesta, {trajkuju}i ~ak i gla|u, poput slu~aja u sremskomitrova~kom “Mitrosu”, dotle su zaposleni u “Zastavi elektro” izme|u sigurnog posla u fabrici ~iji je gazda velika multinacionalna kompanija i otpremnina – izabrali otpremnine. Verovali ili ne, ali svi radnici u preduze}u “Zastava elektro”, koje je kupila ju`nokorejska kompanija “Jura”, izjasnili su se za dobrovqni odlazak uz socijalni program, re~eno je ju~e u sindikatu te fabrike. Predsednik Samostalnog sindikata firme “Zastava elektro” iz Ra~e Slobodan Gaji} je rekao da se svih

284 zaposlenih opredelilo za socijalni program, zbog nesigurnosti i lo{eg iskustva koje su imali s prethodnim vlasnicima fabrike.

– Radnici se boje da ponovo ne ostanu bez radnog mesta, pa su izabrali socijalni program – rekao je on.

Po re~ima predsednika sindikata “Zastava elektra”, radnici su s novim vlasnikom, korejskom kompanijom, imali pojedina~ne razgovore. Gaji} je rekao da }e se s novim poslodavcem sklapati ugovori o radu na odre|eno vreme, {to je, kako je istakao, dodatno uticalona to da se stari radnici opredele za “sigurnost” i socijalni program.

– To, me|utim, nije kona~na odluka zaposlenih. Vide}emo kada vlasnik 20. aprila bude objavio spisak starih radnika koji su mu potrebni za proizvodwu – dodao je firme Gaji}.

Radnici kompanije “Zastava elektro” u proseku imaju po 25 godina radnog sta`a i oni bi koristili opciju socijalnog programa po kojoj dobijaju 300 evra po godini radnog sta`a. Gaji} je naveo da je potpredsednik Vlade Srbije Mla|an Dinki} obe}ao radnicima “Zastave elektra” isplatu {est zaostalih zarada iz 2009. godine u ovom mesecu i ispuwewe obaveza po socijalnom programu u maju.

6

NOV^ANIK

~etvrtak15.april2010.

UNIJA POSLODAVACA SRBIJE UPOZORAVA

UGOSTITEQSKE USLUGE U MARTU 5,2 POSTO SKUPQE

Alkohol i salata udarili po yepu

Taksa pr`i rerne, {porete i gra|ane

Dve nedeqe nakon uvo|ewa ekolo{ke takse privrednici ne prestaju da se `ale na ovaj namet. Kako ka`u u Uniji poslodavaca Srbije, taksa nije sporna ali je problem u tome {to preduze}a to treba da plate tri meseca unapred, a ne kada naplate

DNEVNIK

za preduze}a koja su ve} prezadu`ena, a sada moraju da di`u i kredite da bi platila ovaj namet. U UPS-u vele da je neprihvatqivo da pla}aju taksu za robu koju jo{ nisu prodali i naplatili. Elem, taksu treba da plate ~im zavedu robu u magaci-

Cene ugostiteqskih usluga u Srbiji su u martu bile 5,2 posto vi{e nego u istom mesecu pro{le godine, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

Gra|ani Srbije su u ugostiteqskim objektima za hranu morali da plate 6,1 posto vi{e nego lane, a za alkoholna pi}a 7,2

posto, dok su bezalkoholna pi}a bila skupqa 2,9 posto, a preno}i{te 2,2. Najve}e poskupqewe je zabele`eno kod pe~ewa i jela po naruxbini – 8,6 posto, cena variva bila je 7,8 posto vi{a, salata 7,5 posto, dok je za hleb trebalo izdvojiti 6,9 posto vi{e novca nego lane.

Topla i hladna predjela u martu su u ugostiteqskim objektima bila 6,6 posto skupqa, kola~i 1,5 posto, dok je cena gotovih jela bila 1,2 posto vi{a nego u martu 2009. godine. Za prva tri meseca ove godine cene ugostiteqskih usluga bile su 5,6 posto vi{e nego u istom periodu lane.

POSKUPQEWA U OGLEDALU NAJAVE POVE]AWA POREZA

Cene ska~u i uz stari PDV svoja potra`ivawa. Potro{a~e je taksa udarila po xepu i pre nego {to je po~ela naplata, 1. aprila, jer su uvoznici i trgovci zbog we podigli cene elektri~nih i elektronskih ure|aja, akumulatora, baterija...

nu, a ko zna koliko ona tu mo`e stajati.

Podsetimo, kada su opravdavali uvo|ewe takse, u Ministarstvu za za{titu `ivotne sredine objasnili su da bi poskupqewa u radwama trebalo da budu neznat-

Pada promet u radwama U UPS-u ocewuju da }e se ovo odraziti i na promet u radwama, koji pada li, pada. Ekolo{ka taksa mogla bi povu}i i dodatna poskupqewa jer }e firme koje se zadu`e kod poslovne banke da bi na vreme uplatile taksu u kona~nu cenu proizvoda ura~unati i kamatu. U svakom slu~aju, nagrabusi}e i preduze}a i potro{a~i.

A da nije re~ o za privrednike bezazlenom optere}ewu UPS je pokazao na primeru firme koja se bavi proizvodwom elektri~nih grejalica: ekolo{ka taksa se “re`e” po kilogramu proizvoda, pa za grejalice od 3,6 kilograma iznosi 108 dinara. Za firmu koja trgovcima proda 18.520 takvih grejalica za tri meseca ovaj namet staje dva miliona i 160 dinara!

Vi{emilionske takse su ogromno optere}ewe, naro~ito

na i da to nikako ne sme trgovcima da bude povod za dizawe cena deset ili 20 procenata. Recimo, po ra~unici “Alfaplama”, {poreti zbog ekolo{ke takse moraju i}i 14 posto navi{e.

Navedimo i primer ma{ine za ve{, koja u proseku te`i oko 70 kilograma, a za wu va`i taksa od 30 dinara, {to je 2.100 dinara, a s PDV-om 2.478. Za ma{inu koja ko{tala 20.000 dinara, to je pove}awe od 12 posto.

S. G.

[KRIPI S KARTICAMA

Sve te`e iz minusa Gra|ani Srbije su u prva tri meseca ove godine redovnije izmirivali dug na teku}im ra~unima, dok je pove}an broj gra|ana koji kasne s otpla}ivawem duga na kreditnim karticama, pokazuju podaci Udru`ewa banaka Srbije.

Oko 8,3 odsto korisnika teku}ih ra~una kasni s otplatom duga, {to je 1,9 procentni poen mawe nego na kraju pro{le godine.

Istovremeno je 1,6 procentni poen pove}an broj korisnika kreditnih kartica koji kasne s otplatom duga. Na kraju marta gra|ani su dugovali 31.656 miliona dinara na teku}im ra~unima, a vra}awe duga kasni na 200.740 ra~una.

Da li }e nas pove}awe PDVa udariti po xepu jo{ }emo videti, ali cene u radwama ne miruju ni uz stare poreze. Od po~etka ove godine poskupelo je {to{ta, a u posledwih nekoliko dana navi{e su oti{li deterxenti, sapuni, paste za zube...

Zbog rasta cena koje kontroli{e dr`ava, odnosno zbog goriva i struje ali i neizvesnog kursa dinara, sude}i po najavaa proizvo|a~a, poskupe}e i bra{no, mo`da i hleb, fla{irana voda, slatki{i...

U aprilu su korigovane cene ku}ne hemije i sredstava za li~nu higijenu, mahom pet posto. Recimo, poskupeli su proizvodi “Beohemije”, “Genere”, “Klivena”... Za sada u najavi nema vi{ih cena mle~nih proizvoda i mesnih prera|evina, ali }e, recimo, neke vrste tuwevine oti}i za desetak procenata na kraju meseca, re~eno nam je u novosadskim trgovinskim ku}ama.

Me|utim, prera|iva~ka industrija priprema nove cenovnike. Iz “Kikindskog mlina” najavili su za narednu nedequ vi{e cene bra{na T-400, i to dinar po kilogramu. Nova fabri~ka cena bi}e 25 dinara.

Ve} se {u{ka i o poskupqewu drugih va`nih namirnica: hleba, mleka, uqa... Jo{ ni{ta nije sigurno ali, kako vele u kompanijama, napravi}e se nove kalkulacije pa }e se videti kako stvari stoje.

U “Denjub fuds grupi”, u okviru koje posluju na{e najve}e mlekare, kao i “Kwaz Milo{“ i “Bambi–Banat”, vele da }e voditi ra~una o tome da podizawa cena budu {to mawa.

– Kako stvari stoje, sve cene u Srbiji u narednih {est meseci }e rasti – izjavio je Rade Pribi}evi} iz “Denjub fuds grupe”, napomiwu}i da su kom-

panije koje posluju u okviru Grupe kursna previrawa i skok energenata mogle podneti same i da to ne prenose na potro{a~a. Svesni su, vele, da je plate`na mo} gra|ana drasti~no ugro`ena, a na pove}awa se od-

lep{e `eqe” ko{tati 110, umesto 97,5 dinara.

Kako nam je re~eno u zrewaninskom “Dijamantu”, uqe }e sigurno poskupeti, ali ne u skorije vreme. Na vi{e cene zejtina utica}e u najve}oj meri

Ne{to i jeftinije U aprilu }e neka ku}na hemija i sredstva za li~nu higijenu pojeftiniti. Recimo, deset odsto pa{}e cene “domestosa”, “cifa”, “dava”... O~ito, u pitawu je borba za svakog kupca jer se kupuje samo ono {to se mora. lu~uju kada ne mogu druga~ije da posluju jer }e u suprotnom raditi s gubitkom.

“Svislajon–Takovo” 1. aprila je podigao cene u proseku 2,7 posto, i to tamo gde su, kako ka`u, morali. “Soko–[tark” }e tako|e podi}i cene svojih proizvoda, pa }e ~okolada “naj-

rast cene suncokreta, me|utim, dok traju zalihe ove uqarice, odnosno do kraja leta, ne bi trebalo ni{ta da se mewa, vele u “Dijamantu”.

Dodajmo ovome i najnovije podatke Instituta za tr`i{na istra`ivawa (IZIT). Naime, u narednih {est meseci

gotovo polovina anketiranih privrednika u Srbiji, odnosno wih 49 odsto, ra~una s poskupqewem svoje robe. Cenovni pritisak je, po re~ima saradnika IZIT-a Sa{e \ogovi}a, posebno nagla{en na sektoru proizvodwe sirovina i repromaterijala. Naime, 39 odsto anketiranih proizvo|a~a u slede}a tri, a 50 odsto u narednih {est meseci o~ekuje pove}awe cena, a niti jedan od wih wihovo smawewe.

– Inflatorni pritisci su nagla{eni i u kvartalnim i u polugodi{wim predvi|awima, {to je posledica rizika koji dolaze od cena pod kontrolom dr`ave, ali i cena energenata na svetskom tr`i{tu – isti~e \ogovi}. – Rastu cena doprinosi i neizvesnost o daqem kretawu deviznog kursa doma}e valute.

S. Glu{~evi}

BANKAMA DUGUJEMO MAWE NEGO KOM[IJE

Zajmimo lagano, a u dugove tonemo brzo U posledwe tri godine sve se vi{e zadu`ujemo kod banaka ali, ako je za utehu, u uzimawu zajmova smo trezveni i umereni i pona{amo se ozbiqnije od suseda. Zadu`enost po stanovniku u Srbiji iznosi 650 evra, a po zaposlenom oko dve hiqade evra. Kada uzmemo u obzir prose~na primawa i broj zaposlenih u zemqama u regionu, situacija kod nas mnogo je povoqnija nego kod kom{ija, izuzev Makedonije.

Naime, rezultati istra`ivawa finansijskog portala www.kamatica.com pokazali su, recimo, da su zaposleni u na{oj zemqi, s prose~nim zajmom od dve hiqade evra, bezmalo tri puta mawe zadu`eni od Crnogoraca, a ~ak pet puta mawe od Hrvata. Pa i kada se na ovo pore|ewe dodaju prose~ne zarade u ovim zemqama, vide}emo da po tom pitawu jo{ i dobro stojimo – Hrvatska ima oko 2,5 puta ve}u prose~nu zaradu nego Srbija, a Crna Gora 1,3 put.

Ali, vaqa re}i i da nam je za tri godine zadu`enost stanovni{tva porasla 29 posto, s 503 evra u 2007. na 650 evra u 2010.

3.570 evra po stanovniku, u Crnoj Gori 1.500, Rumuniji 1.200, Bugarskoj 1.150, Bosni i Hercegovini 850 evra, dok je najmawa

Zadu`enost u regionu ZEMQA

Dug po stanovniku (u evrima)

Dug po zaposlenom (u evrima)

Srbija

650

2.000

Makedonija

580

1.700

BiH

850

5.500

Crna Gora

1.500

5.500

Slovenija

3.570

7.200

Hrvatska

4.000

10.000

Gr~ka

8.100

14.000

Ina~e, najzadu`eniji su, od 2007. do 2010. godine, stanovnici Gr~ke i Hrvatske – zadu`enost po stanovniku u Gr~koj iznosi 8.100, a u Hrvatskoj 4.000 evra. U Sloveniji je zadu`ewe

zadu`enost po stanovniku u Makedoniji – 580 evra.

Najve}i rast zadu`enosti stanovni{tva u posmatranom periodu zabele`ile su Makedonija – 62 posto, Crna Gora – 56 i

Rumunija – 51 procenat. Najvi{i rast zadu`enosti stanovni{tva je prisutan kod zemaqa koje su bile relativno najmawe zadu`ene i kod kojih je do{lo do osetnije privredne ekspanzije, a po strukturi rasta zadu`enosti, najve}im delom su zastupqeni stambeni krediti i krediti za refinansirawe.

Kako je saop{tila “Kamatica”, grupe zemaqa s najve}om zadu`eno{}u stanovni{tva i najve}im rastom zadu`enosti u protekle tri godine imaju i najve}e probleme s neredovnim otplatama kredita.

Naime, najve}u zadu`enost po zaposlenom, od 14.000 evra, u 2010. godini ima Gr~ka, slede Hrvatska – 10.000 evra, Slovenija – 7.200, Crna Gora i Bosna i Hercegovina – 5.500 evra, dok zaposleni Makedonci duguju 1.700 evra.

Osim {to bankama ne dugujemo mnogo, mo`emo se pohvaliti i da smo revnosni u vra}awu zajmova.

Srbija ima nizak stepen neredov-

nih otplata kredita stanovni{tvu u odnosu na zemqe u okru`ewu. Me|utim, iz “Kamatice” ukazuju na to da taj udeo u ukupnim kreditima raste i verovatno je da }e u narednim godinama biti na nivou zemaqa u okru`ewu.

Ina~e, oceweno je da je na mawu zadu`enost stanovnika Sr-

bije u odnosu na zemqe okru`ewa uticala restriktivna politika Narodne banke Srbije, koja je pre nekoliko godina uvela ograni~ewa u zadu`ivawu stanovni{tva na 30 odsto primawa, odnosno 50 odsto za stambene kredite.

S. G.

KONKURS PO GRADSKOM JAVNOM POZIVU ISTI^E U SUBOTU

DANAS NA SPENSU SAJAM ZAPO[QAVAWA

[ansa za 25 pripravnika Rok za podno{ewe prijava poslodavaca za prijem 25 pripravnika s visokom stru~nom spremom na osnovu Javnog poziva grada, isti~e u subotu 17. aprila. Za sprovo|ewe programa stru~nog osposobqavawa i zapo{qavawa iz gradskog buxeta ulo`eno je devet miliona dinara .Za nezaposlene je uslov da prvi put zasnivaju radni odnos u struci i zanimawu za koje }e se osposobqavati, i da trenutno nisu ukqu~eni u neki od programa Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Posloda-

vac je, pored ostalog, u obavezi da s pripravnikom zasnuje radni odnos na odre|eno vreme od godinu dana i osposobi ga za samostalan rad u struci. Od poslodavca se o~ekuje i da nakon isteka pripravni~kog sta`a pripravniku omogu}i uslove za polagawe stru~nog ili pripravni~kog ispita. Dodatne informacije mogu se dobiti u Gradskoj upravi za privredu u Rumena~koj ulici 110/a gde poslodavci podnose prijave, ili pozivom na telefone 452 – 414 i 6614- 085.

I. S.

U ponudi 270 radnih mesta Prvi ovogodi{wi Sajam zapo{qavawa koji organizuje novosadska filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, bi}e odr`an danas na Spensu, a najavqen je dolazak trideset poslodavaca koji }e nezaposlenima ponuditi oko 270 radnih mesta. Na raspolagawu dominiraju poslovi u komercijalnoj, trgova~-

Novosadska ~etvrtak15.april2010.

Opasan mastan `ivot

K

oduzme, rezultati ukazuju da je 1,2 odsto sugra|ana pothraweno, a 30,7 odsto fiziolo{ki uhraweno, dok je ~ak 41,9 odsto wih predgojazno. Prose~an sadr`aj masnog tkiva kod `ena je 32,4 odsto, a kod mu{karaca je 29,6 odsto. Na EKG monitoringu kod blizu 88,6 odsto pregledanih fiziolo{ki nalaz pokazuje neke nepravilnosti. Velik broj ispitanika ima i visok krvni pritisak, kao i {e}er u krvi, a i masno}a u krvi je kod ve}ina iznad normale. Ukoliko sugra|ani ne po~nu da mewaju lo{e navike Novi Sad }e morati da dobije jo{ jedan veliki Zavod za hitnu medicinsku pomo}, jer uz ovakvo zdravqe gra|ana ne}e biti dovoqno lekara da zbrinu sve one kojima pozli od hroni~nih bolesti, koje se, naravno, mogu ubla`iti zdravim stilovima `ivota.

Q. Nato{evi}

PODSETNIK ZA PENZIONERE

Stare besplatne karte do kraja aprila Besplatne autobuske karte za Novosa|ane starije od 65 godina i daqe se izdaju svakog radnog dana, od 7 do 15 sati na ~etiri {altera na Me|umesnoj autobuskoj stanici, Bulevar Ja{e Tomi}a 6. Gradski prevoznik podse}a da se zahtevi za izradu karte po ovom osnovu podnose li~no, kao i da je potrebno prilo`iti ori-

ginal li~nu kartu na uvid, fotokopiju li~ne karte, fotografiju koja nije starija od godinu dana i 750 dinara, koliko ko{ta izrada besplatne karte. Na osnovu odluke Upravnog odbora preduze}a, va`nost besplatnih karata izdatih tokom protekle 2009. godine traje do 30. aprila 2010. godine.

Q. Na.

V REMEPLOV

Zlatin Ikar ja~i od bombi U ~eoni zid zgrade Komande vazduhoplovstva u Zemunu, kod glavnog ulaza, ugra|ena je monumentalna statua Ikara i sve~ano otkrivena 15. aprila 1938. Autor ovog dela, koje i danas, posle vi{e neprijateqskih bombardovawa krasi pomenutu veliku gra|evinu, bila je Zlata Markov, koja je ve} desetak godina `ivela u Novom Sadu, da bi svom prezimenu dodala mu`evqevo - Barawi. On je bio slikar, zapa`en na izlo`bama od Budimpe{te do Pariza. Iako je Zlata bila skoro samouka, uspela je u kamenu i glini, meterijalima te{kim za obradu, da izvaja figure savr{ene forme. Zato je i bila dobitnik vi{e presti-

gram Ujediwenih nacija “Zapo{qavawe i migracije mladih”, koji se bavi mogu}nostima obu~avawa i zapo{qavawa mladih, nestru~nih osoba. Preporu~uje se da kandidati ponesu vi{e primeraka radne biografije. Sajam se odr`ava u zapadnom holu Spensa od 10 do 16 sati.

I. S.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ako bi pomogli Novosa|anima da ih bolest ne iznenadi novosadski Dom zdravqa, ve} dve godine sprovodi akciju "Otvorena vrata". U toj akciji sugra|ani koji `ele mogu na raznim lokacijama u gradu jednom nedeqno, bez uputa i kwi`ice i sasvim besplatno da prekontroli{u, telesnu te`inu, {e}er i masno}u u krvi a ujedno mogu da dobiju savete o zdravim stilovima `ivota. Me|utim, sugra|ani ne mewaju navike i ne `ele da se odreknu "dobre i bogate" trpeze.

Prose~ni Novosa|anin obi~no jede slanu, masnu, za~iwenu i slatku hranu, a uz to popu{i kutiju cigareta sede}i u foteqi gledaju}i televiziju. Zbog svega ovoga podaci sa preventivnih pregleda ove ku}e zdravqa su pora`avaju}i i alarmantni. Kada se sve sabere i

koj, ma{inskoj, drvoprera|iva~koj, tehnolo{koj, prehrambenoj i ugostiteqskoj struci, vojsci, marketingu i razli~ite poslovi za osobe s invaliditetom. [ansu za posao ima}e dizajneri, arhitekte, referenti u osigurawu, mesari, voza~i i fizi~ki radnici.

Na Sajmu }e bi}e predstavqen pro-

RASKRSNICA KOD @ELEZNI^KE STANICE DOBIJA NOVO RUHO

Gde su radovi, tu je i gu`va Rekonstrukcija kolovoza kod @elezni~ke stanice, na uglu Bulevara oslobo|ewa i Bulevara Ja{e Tomi}a po~ela je ju~e, pa se u ovom delu grada mo`e o~ekivati ote`an saobra}aj. Zatvorena je desna traka Bulevara Ja{e Tomi}a ka Kisa~koj ulici, na potezu od @elezni~ke stanice do ulice Save Kova~evi}a. Za radove je zadu`eno preduze}e "Put" i predvi|eno je da posao traje do 20. aprila.

Napravqen je plan tehni~kog regulisawa saobra}aja na terminalu kod @elezni~ke stanice i potezi }e zavisiti od dinamike planiranih radova, saop{tio je GSP. Tokom prve dve faze izvo|ewa radova nisu planirane izmene mre`e linija u gradskom, prigradskom i me|umesnom saobra}aju. Tokom tre}e faze radova, do}i }e do zatvarawa ulaza u "potkovicu" kod @elezni~ke stanice, pa }e se vozila preduze}a kroz "potkovicu" kretati dvosmerno, uz napomenu da polazna stajali{ta ne}e biti preme{tena. U ~etvrtoj fazi radova, kada je

Ugao Bulevara Ja{e Tomi}a i Bulevara oslobo|ewa

planirano zatvarawe izlaza iz "potkovice", do}i }e do preme-

DANAS OD 8 DO 14 ^ASOVA

Deo Podbare bez vode Deo naseqa Podbara i stanari Ulice Save Kova~evi}a, bez vode }e biti danas od 8 do 14 sati, najavqeno je ju~e iz JKP “Vodovod i kanalizacija”. Razlog iskqu~ewa su planirani radovi na vodovodnoj mre`i, koju }e na Podbari rekonstruisati radnici Zavoda za izgradwu gra-

da. Zbog toga }e u ovom kraju suve slavine biti u delu Kosovske ulice, od Marka Miqanova do Ulice Ja{e Igwatovi}a, u Ulici Ja{e Igwatovi}a i delu Ulice Pavla Stamatovi}a - od Kosovske do Ulice \or|a Rajkovi}a.

S. T.

Qaji} na izbornoj konferenciji Izborna konferencija Gradskog odbora Socijaldemokratske partije (SDP) odr`a}e se danas u 18 sati u Master centru Novosadskog sajma. Na konferenciji }e se obratiti predsednik SDPa i ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Qaji}.

D. A.

Otkazano predavawe o polo`aju mu{karaca `nih doma}ih i me|unarodnih priznawa.

N. C.

Nau~ni skup na temu “Polo`aj mu{karaca u Srbiji”, koji je trebalo da se odr`i danas od 19.30 sati u Sve~anoj sali Elektrotehni~ke {kole “Mihajlo

Pupin”, otkazan je. Planirane diskusije skupa bile su polo`aj mu{karaca u zdravstvu, prosveti, pravosu|u, porodici, medicinskoj struci…

S. T.

{tawa polaznih stajali{ta na svim linijama koje saobra}aju

Foto: G.Jovi}

od terminala kod @elezni~ke stanice.

Q. Na.

MADA BI OD DANAS RADIJATORI TREBALO DA BUDU HLADNI

Toplana i daqe greje

Prema gradskoj odluci grejna sezona bi zvani~no trebalo da se zavr{i danas, ali u "Novosadskoj toplani" ka`u da }e oni u naredna tri dana pratiti temperaturu, i ukoliko ona u tom periodu, merena u 21 ~as, ne bude vi{a od 12 stepeni, grejawe se nastavqa.

Grejawe }e trajati sve dok visina temperature ne ispuni pomenute vrednosti merewa, ali ne du`e od 3. maja.

Deo Novog naseqa ju~e je ostao bez grejawa i tople vode.

Iz Toplane su saop{tili da }e, zbog otklawawa havarije u Ulici Mileve Mari} 6, biti prekinuta isporuka toplotne energije za grejawe i pripremu tople potro{ne vode za objekte na Bulevaru kneza Milo{a,

kao i u ulicama Mileve Mari}, Mom~ila Tapavice, Stanoja Stanojevi}a i An|e Rankovi}.

Zavr{etak radova i normalizacija u isporuci toplotne energije za grejawe i pripremu tople potro{ne vode, prema najavama iz Toplane, planirane su bile za kasne poslepodnevne sate.

B. M. - D. A.

O marginalnim grupama Forum o nacionalnim zajednicama i dru{tveno marginalizovanim grupama bi}e odr`an sutra u 19 ~asova, u sve~anoj sali Op{tine Sremski Karlovci, a organizator je Liga socijaldemokrata Vojvodine. Govori}e dr`avni sekretar u Ministarstvu za qudska i mawinska prava mr Marko Karaxi}, ~lan Gradskog ve}a Zrewanina Tibor Vas i rukovodilac grupe za razvoj obrazovawa Vojvodine docent dr Sne`ana Babi}-Kekez.

I. D.

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak15.april2010.

c m y

8

DNEVNIK

ALEKSANDAR JOVANOVI] OBI[AO RADOVE U BIOSKOPU KOJI BI TREBALO DA PRORADI U SEPTEMBRU

Naziru se unutra{we konture „Arene”

Higijena od malih nogu

Foto: R. Hayi}

DAR MALI[ANIMA „RADOSNOG DETIWSTVA”

Poklon ~etkice beli}e zubi}e Promovi{u}i va`nost higijene zuba me|u najmla|ima, ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za zdravstvo Aleksandra Novakov-Miki} i ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki} podelili su ju~e ~etkice za zube i bojanke mali{anima vrti}a "^arolija". Akcija je nastavak kampawe "Nedeqe zdravih zuba" za koju je, posredstvom robnih rezervi, dobijeno 36.000 ~etkica. Kako je objasnila Novakov-Miki}, cela Pred{kolska ustanova "Radosno detiwstvo", kao i jo{ nekoliko ustanova, dobi}e ~etkice na poklon.

- Delimo i bojanke koje je izradila Gradska uprava za zdravstvo, u saradwi s Institutom za javno zdravqe Vojvodine. Deca }e preko we nau~iti koliko je va`no da peru zube- rekla je Novakov-Miki}.

Milan \uki} je rekao da }e se upravo ovakvim dru`ewima dolazi do odgovora {ta bi sve trebalo u budu}nosti uraditi da se kod dece razvijaju dobre navike, jer u~e}i decu ovakvim malim stvarima mo`e da se ra~uana na boqe sutra.

A. V.

VESTI Nakarjakov na Nomusu

„Putovawe u Misir”

Beogradska filharmonija i vrhunski umetnik na trubi Sergej Nakarjakov nastupi}e ve~eras u 20 ~asova u Sinagogi. Ovaj nastup obele`i}e ~etvrto ve~e festivala Nomus, koji traje do 20. aprila.

I. D.

Promocija kwige pesama "Putovawe u Misir" autora Blagoja Svrkote bi}e odr`ana ve~eras u 19 ~asova, u ^itaonici Gradske biblioteke, Dunavska ulica 1. Pored autora, govori}e i Pero Zubac, Zoran M. Mandi} i Mi}o Jeli} Grnovi}.

I. D.

Foto: B. Lu~i}

Krv na dar Apelu Zavoda za transfuziju krvi odazvala se novosadska Omladina Demokratske stranke Srbije. Wihovi aktivisti ju~e su zavrnuli rukave i dragocenu te~nost darivali onima kojima je najpotrebnija.

R. Nh.

Razlog lo{eg stawa bioskopske mre`e u Novom Sadu i {irom Republike nalazi se u lo{oj pravnoj regulaciji ove delatnosti i velikoj koli~ini piraterije na tr`i{tu filmske industrije, istakao je predsednik skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} prilikom ju~era{weg obilaska radova u bioskopu “Arena”.

- Iako ima ka{wewa u rokovima, mora se uzeti u obzir da je ovo veliki posao pa i nije toliko iznena|uju}e da se dese nepredvi|ene okolonosti. Drago mi je da }e nekada{wi simbol najboqeg bioskopa na ovim prostorima, ponovo imati isti epitet – rekao je Jovanovi}.

Nakon pro{logodi{we trodimenzionalne prezentacije budu}eg izgleda “Arene”, naziru se prve konture onog {to }e biti “{koqka” novog bioskopa, ocenio je direktor “Art viste” Zoran Cvetanovi}.

Foto: G. Jovi}

Prema sada{wim prognozama, bioskop }e proraditi do septembra, a kada „Arena” bude zavr{ena, ima}e vi{e od 1.000 mesta za posetioce u {est razli~itih sala

- Na`alost, olako smo ranije planirali rokove za zavr{etak svih radova, ne znaju}i koliki posao nas o~ekuje. Nikad se ne zna {ta }ete iskopati kad malo dubqe zagrebete, ali dobra je vest da se sada sve odvija po planu. Prema sada{wim prognozama, biokop }e do septempbra proraditi- dodao je jo{ Cvetanovi}.

Trenutno se rade grubi gra|evinski radovi sa izlivawem betona. Kroz 15 ili 20 dana bi}e zavr{ena takozvana hladna {koqka bioskopa, pa }e uslediti radovi na instalacijama i klimatizaciji. Kada bude bila zavr{ena, "Arena" }e imati vi{e od 1.000 mesta za posetioce u {est razli~itih sala. Iz “Art viste”, preduze}a koje je zakupilo bioskop, poru~uju da }e imati jaku repertoarsku politiku i da }e se uvek na}i ne{to zanimqivo za posetioce.

N. V.

EVROPSKI STANDARD O KVALITETU HRANE KOD NAS TEK U POVOJU

[ta zna ~varak {ta je „Hasap” Suhomesnati i mle~ni proizvodi, jaja, ~varci, kobasice, {unka, samo su neke od visokokvarqivih namirnica koje se mogu na}i na gotovo svakoj divqoj i legalnoj pijaci u Novom Sadu. Prodavci i sami ka`u da su na meti inspektora bar jednom nedeqno, a namirnice koje, po stalnim upozorewima lekara, predstavqaju potencijalni izvor ozbiqnih zaraza i daqe su dostupne Novosa|anima na gotovo svakom koraku.

Reporteri „Dnevnika“ uverili su se da sve vi{e qudi prodaje ovu robu, a ona se obi~no transportuje u gepecima automobila i skladi{ti po stanovima, {to svakako nije higijenski. Ovo je o~ito jedinstven slu~aj u Evropi, da se hrana prodaje na ulicama, jer prema Zakonu o veterinarstvu sve velike ku}e koje se bave preradom hrane bilo koje vrste bile su du`ni da do po~etka 2009. godine uvedu "Hasap" sistem(evropski standar o kvalitetu hrane), kako ne bi bili iskqu~eni s tr`i{ta.

Direktor Konsultantske ku}e”WMB“ iz Novog Sada profesor Zdravko Glu{ica objasnio je za na{ list da zakonom nigde nije precizirano da }e individualni proizvo|a~i tih

proizvoda morati da imaju "Hasap" sistem niti }e im to iko tra`iti. Me|utim ta prodaja proizvoda na pijacama je prema wegovim re~ima ~ist {verc.

- Re~ je o osobama koji u ku}nim uslovima prave suhomesnate proizvode, a oni po standardima evropskih zakona uop{te nisu bezbedni. "Hasap" sistem je ~itava procedura, koju u velikim ku}ama prati veliki broj tehnologa. Zato savetujem sugra|ane, da izbegavaju kupovinu tih proizvoda na pijacama i van we – isti~e Glu{ica.

Prodavci koje smo zatekli na pomenutim mestima nisu bili voqni da se predstavqaju niti da pri~aju za novine, a za "Ha-

– Li~no sam pravio kobasice i dimio slaninu i {unku, nema {anse da je neispravno, pa to {to ja prodajem, jedem i kod ku-

Izvor zaraze Lekari smatraju da prodaja robe na divqim pijacama nije bezazlena, a na~elnik Klinike za infektivne bolesti dr Jovan Vukadinov ka`e da qudi ne razmi{qaju o ovom problemu.

– Te namirnice jesu opasne, jer im je poreklo nepoznato i ne skladi{te se na pravi na~in, pa predstavqaju potencijalni izvor zaraze. Qudi mogu da se razbole kupuju}i ih, a te`i oblici zaraze i infekcije mogu ostaviti i posledice – upozorava dr Vukadinov. sap", ka`u, nikad ~uli! Oni koji su izneli proizvode spravqene u ku}noj radinosti, tvrde da je roba ispravna i da svakako ne bi dovodili kupce u opasnost.

^ITAOCI PI[U SMS

}e. Ne}u vaqda prodavati zatrovano pa da mi sutra neko do|e i ka`e mi da se wegovo dete zbog mene razbolelo. I ja imam decu i zbog wih ovo radim, ne-

mam drugi posao pa moram.

Imam ja svoju muku, dolazi inspekcija i odnosi robu – ka`e jedan prodavac koji nije `eleo da se predstavi dok na jednoj od divqih pijaca vadi robu iz gepeka.

A gra|ani – kupuju li kupuju.

Ka`u da im je jeftinije nego u supermarketima. Veterinarska i tr`i{na inspekcija im oduzima robu, a komunalni inspektori potvr|uju da imaju nadle`nosti, ali ograni~ene na zauze}e javne povr{ine. Ipak, u svim inspekcijama tvrde da, kad god im stigne dojava u wihovoj nadle`nosti, izlaze na teren, a organizuju i redovne kontrole, {to potvr|uju i prodavci.

Q. Nato{evi}

065/47-66-452 & 063/366-977

@ivele tranzicione krave A ko }e zapaliti `ito... Kukoq 061/6128.. *** Kakva ~uda treba da se dese, da sa wiva i iz reka nestanu kese i da se o grawe vi{e ne bese? Nisu kese sestre! Pi}e iz staklene fla{e zadovoqstvo je na{e, ukus iz sirotiwske plasti~ne razlike je drasti~ne! Baci PET! 064/3340... *** Tolika povika na besplatne penzionerske karte, a nikom ne smeta plata od 20.000 evra mese~no kontrolora leta, dve, pa i tri funkcije (zna~i toliko i plata) Vojvo|anskih funkcionera. Tajkuni koji kontroli{u politi~are i odre|uju astronomske cene hrane... Smeta nam {to kom{ija ima dve koko{ke, a mi samo jednu. [to je neko u tranziciji dobio xabe 100 krava, ne smeta. @ivimo kako zaslu`ujemo, glo|emo se oko koske koju nam povremeno dobace, znaju}i kakvi smo.

061/6598... *** Eto kako se vlemena blzo mewaju ! Nekad je milicija tukla qude i za najmawi plekl{aj, a danas evo, malo-malo pa neki

mangupi isplebijaju milicajce!

A sudstvo milno }uti da i oni ne bi dobili po „tambuli“! Pozzz mali \okica 063/1050... *** Ju~e se pojavio flajer u po{tanskim sandu~i}ima, gde mlad bra~ni par sa bebom (bez imena i prezimena) tra`i nov~anu pomo}, jer im je firma (bez naziva) propala i oboje su dobili otkaz. Dali su br. `iro ra~una Erste banke 340 3044949531. „Dnevni~e“o ~emu se tu

Simovi} Duki} i dr Sne`ani Tadi} i svim ostalim sa kardiologije Doma zdravqa na Limanu 4, kojima, na`alost, ne znam imena, na izuzetnoj pa`wi i qubaznosti pri pregledu srca.

Unapred vam hvala {to }ete objaviti ovaj moj sms. Doti~nima `elim svu sre}u ovog sveta, iskreno, od ovog mog oslabelog srca. Pacijent S. M. 064/0863...

radi? O jo{ jednoj prevari dobrih qudi? Hvala 062/1296... *** Po{tovana redakcijo, ovde svi ne{to kritikuju, a ja `elim da se zahvalim i to dr Radmili

*** Direktorica i puleni puni kao brod, radnici gladni, u pet godina ispla}ena jedna rata dividende. Gde su pare od akcionara?

060/1717...

*** Nemojte se ni radovati ni sekirati naslovima u {tampi o izjavama ministara. Sutra }e biti druga~iji!

064/2466... *** Evropqanin je svaki na{ ~ovek koji je lojalno i stoi~ki u ovih posledwih 20-tak godina podnosio {to je partija „laureata“ izazvala. I ako je to pravi kroj za Evropu, e onda zbogom tamo wima.

060/0227... *** Za ~itaoca 062/272... Istorija koja se upravo pi{e tvrdi da su upravo sada{wi penzioneri doveli Srbiju u ovo nesre}no stawe, a ne studenti i mladi. Dobili ste besplatne stanove, kredite, pokazne ali izgubili ne{to mnogo vrednije... obraz! Po ~emu da vas pamtim, ratovima, izolaciji, bedi...?

064/1417... *** Pitawe za gradske vlasti i policiju. Mo`e li neko reagovati i ra{~istiti ruglo ispred “Maksija” na Bulevaru? Preprodavci, besku}nici koji piju, skitnice. Reagujte, ovo je sramota za Novi Sad. 063/1239...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak15.april2010.

JU^E POTPISAN UGOVOR O GRADWI HOTELA S ^ETIRI ZVEZDICE U NOVOM SADU, VREDNOG 11 MILIONA EVRA

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] UGOSTIO IZRAELSKOG AMBASADORA KOLA

Kapitalu {irom otvorena vrata

„Holidej in” ni~e narednog meseca Izgradwa hotela "Holidej in" sa ~etiri zvezdice, na uglu Bulevara Evrope i Futo{kog puta, trebalo bi da po~ne u toku narednog meseca i u gradwu }e biti ulo`eno oko 11 miliona evra. Ugovor o izgradwi "Holidej ina" u Novom Sadu ju~e su u Banovini potpisali potpredsednik kompanije najve}eg svetskog hotelskog lanca "Intrne{enel hotels grup" (IHG) Peter Vermer i investitor i vlasnik preduze}a „Alesandar gradwe" Vojislav Gaji}, u prisustvu predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajti}a. Kako se navodi u saop{tewu pokrajinske vlade, vojvo|anski premijer je kazao da je ovo zna~ajna vest za na{e okru`ewe i da je pravi trenutak da Novi Sad dobije ovakav reprezentativni hotel.

"Ta ~iwenica ima vi{estruki zna~aj. Prvo zato {to }e za svakog budu}eg stranog investitora prisustvo tako va`nog me|unarodnog brenda zna~iti dodatni impuls da do|e na na{e

Ugovor potpisan u Vladi Vojvodine

podru~je i investira svoja sredstva. [to je vi{e brendova prisutno, to je i marketing za jedan grad, za jednu pokrajinu i dr`avu boqi. Hotel }e zaposliti i

oko sto novih radnika. Pokrajinska Vlada je spremna da izdvoji finansijsku podr{ku za svako novootvoreno radno mesto, a spremni smo i za logi-

sti~ku podr{ku, kako u fazi izgradwe ovog objekta, tako i kasnije kroz partnerski odnos sa predstavnicima ovog va`nog lanca me|unarodnih hotela", istakao je Pajti}.

Kako je najavqeno tokom ju~era{weg potpisivawa ugovora, hotel }e biti izgra|en i poslova}e u skladu sa standardima IHG. S druge strane, Vermer izjavio je da se u ovom trenutku tr`i{te isto~ne Evrope veoma brzo razvija i da, kada je re~ o izgradwi novih projekta u hotelskoj industriji, pokazuje znatno ve}i rast u odnosu na ostatak starog kontinenta. Tako|e, re~eno je i da glavni grad Vojvodine u turisti~ko-privrednom smislu ima sve potrebne preduslove da se na wegovom prostoru na|e ovaj reprezentativni hotel. Ju~era{wem potpisivawu prisustvovali su i direktor pokrajinskog VIP fonda Branislav Bugarski i direktor beogradskog "Holidej ina" Tomas Pavlovi}.

D. A.

DANAS EPILOG NATURALNE ISPLATE ZAOSTALIH ZARADA U „NAVIP-FRU[KOGORCU”

Vino se ipak preta~e u plate?

Radnici doo “Navip-Fru{kogorac” iz Petrovaradina, kojima je umesto deset i po zaostalih plata podeqeno vino, danas bi trebalo da budu i zvani~no obave{teni da li je preduze}e u ~ijem sastavu posluju - “Navip” iz Zemuna, otkupilo te koli~ine alkoholnog pi}a kako bi zarade mogle biti ispla}ene. Prema re~ima predsednika sindikata petrovaradinskog preduze}a Qubana Amixi}a, zemunska firma je u

V E S T I Arheologija na filmu Na programu 11. Me|unarodne smotre areheolo{kog filma su ostvarewa "Elefterna Tragawe za izgubqenom stvarno{}u" u 19.30 ~asova, “^urug – areheolo{ko nalazi{te stari Vinogradi” u 20 i “Ind riznica kulture” u 20.30 ~asova.

Smotra se odr`ava u Zbirci strane umetnosti u Dunavskoj 29.

N. V.

Pokloni umetnika u Platoneumu Izlo`ba "Umetni~ka zbirka Galerije Ogranka", koju ~ine pokloni umetnika, bi}e odr`ana danas u 12 ~asova, u Ogranku Srpske akademije nauka i umetnosti Platoneumu, u Ulici Nikole Pa{i}a 6.

Otvori}e je likovni kriti~ar Sava Stepanov. Bi}e dodeqene zahvalnice darodavcima i otkrivena bista akademika Dragoslava Srejovi}a, rad vajara Save Halugina. Govori}e akademik Vidojko Jovi}.

I. D.

Predavawe Milo{a Arsenijevi}a Predavawe "Dve suprotstavqene teorije vremena: vreme u fizici i istoriji" bi}e odr`ano ve~eras u 19 ~asova u sve~anoj sali ogranka SANU u Platoneumu u Ulici Nikole Pa{i}a 6.

Predava~ je profesor Milo{ Arsenijevi}.

B. P. P.

ponedeqak za vino ponudila otkupnu cenu od 15,8 dinara po litru, {to su radnici prihvatili.

- Predstavnici “Fru{kogorca” i “Navipa” su se sastali u ponedeqak sa pokrajinskim sekretarom za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslavom Vasinim. Tada je dogovoreno da “Navip” otkupi vino, a danas }emo ta~no znati da li je sve i zavr{eno. Svaki od radnika prose~no je dobio preko

10.000 litara vina, umesto deset i po zaostalih zarada – objasnio je Amixi} i dodao da bi, ukoliko je okon~ana prodaja vina, danas trebalo da bude poznato kada }e novac biti upla}en.

Kako smo ranije pisali, radnicima koji ve} du`e vreme {trajkuju je, po pravosna`nim sudskim presudama, umesto zarada dato vino. Dve prve prodaje tog vina protekle su bez kupaca, a nekoliko radnika je i pristalo da uzme vino umesto

„TR@NICA” SUTRA NA SATELITU GOSTI MALI[ANE

Na pijacu od malih nogu

Promotivna akcija "Mali{ani na novosadskim pijacama", u organizaciji JKP "Tr`nice", po~iwe sutra u 11 sati na Satelitskoj pijaci. Tada }e na ovoj pijaci gostovati mali{ani iz vrti}a "Spomenak" i predsednik Skup{tine Novog Sada Aleksandar Jovanovi}.

Ciq akcije je upoznavawe najmla|ih Novosa|ana sa izgledom, funkcionisawem pijaca kroz edukaciju o uticaju zdravog na~ina ishrane na rast i razvoj mladih. Dru`ewe sa osnovcima i decom iz novosadskih vrti}a }e se odr`avati svakog petka u narednih pet nedeqa.

S. T.

„^ISTO]A” NOSI BA[TENSKI OTPAD

Petrovaradin i Bege~ na redu Ba{tenski otpad radnici “^isto}e” danas }e odnositi iz Veternika, a sutra iz Petrovaradina i Bege~a. Spakovani otpad treba izneti pred ku}u do {est ~asova. Kontejneri za odlagawe krupnog otpada do sutra }e stajati u Mesnoj zajednici “Koviq”. Bi}e postavqeni na uglovima ulica 7. jula i Du{ka Vickova, Ilije Ne{ina i Paje Ga}e{e i Lajo{a Dunafalvija i Ribarske.

I. S.

IZ „PROSPERITETA” PORU^UJU AIPPG-u

Potro{a~i znaju ko ih {titi

Povodom saop{tewa Asocijacije individualnih potro{a~a prirodnog gasa (AIPPG), koje smo objavili pod naslovom "Pokrenuta ispravka ra~una", ju~e se oglasilo Udru`ewe nestrana~ki opredeqenih gra|ana "Prosperitet". Oni ka`u da je vest koju je plasirao AIPPG, o tome da su pokrenuli ispravke ra~una za one potro{a~e koji imaju ugra|en kompenzator na svom setu, kako im se ne bi napla}ivao vi{i obra~un za standardno merewe, totalno "konfuzna jer predsednik pomenute Asocijacije Aleksandar Pavkov nema pojma o ~emu se tu zapravo radi".

U saop{tewu koje je dostavqeno na{oj redakciji, predsednik Udru`ewa "Prosperitet"

Radomir ]irilovi} odgovara i na optu`be Pavkova i ka`e da je apsolutno neistinita tvrdwa da on sebe la`no prikazuje kao za{titnika potro{a~a, jer {ira javnost zna da se wihova organizacija godinama bori ba{ za za{titu prava individualnih potro{a~a gasa. On dodaje i da je Udru`ewe "Prosperitet" jedina potro{a~ka organizacija koja je jo{ 2005. godine uspela da kod Agencije za privatizaciju, argumentovano, zaustavi privatizaciju DP "Novi Sad gas", dok se ne utvrdi obim i struktura ulo`enog kapitala u gasovodni sistem za podru~ije wihove distribucije, ~iji su, kako ka`e, ve}inski vlasnici potro{a~i.

B. M.

9

novca. “Navip-Fru{kogorac” posluje u sastavu zemunskog “Navipa”, s kojim je ove nedeqe i uspostavqen dogovor o prodaji vina.

Zaposleni u “Fru{kogorcu” su dugo ~ekali, jer ne primaju plate jo{ od 2007. godine, a od 2005. godine im nije povezan radni sta`. Proizvodwa je stala pre vi{e od godinu dana, a ove godine im nisu overene zdravstvene kwi`ice.

S. T.

Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} ugostio je ju~e, na radnom ru~ku u restoranu "Stratus" ambasadora Izraela u Srbiji Artura Kola, a doga|aj je organizovala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj. Potpredsednik Uprav-

Novi Sad, ve} i u Vojvodinu.

Nas je ekonomska kriza uputila na to da moramo sami da re{avamo probleme sa kojima se suo~avamo. Ovo je prilika da vidimo kako to rade razvijene dr`ave i da ta iskustva primenimo kod nas - rekao je Pavli~i}.

nog odbora NALED-a i predsednik op{tine Stara Pazova Goran Jovi} istakao je da NALED okupqa vi{e od sto kompanija i organizacija iz civilnog sektora, sa idejom da op{tine kod nas podignu nivo organizovanosti, kako bi se stvorila povoqna klima za strane investicije.

- Su{tina ovog sastanka sa gradona~elnicima iz vi{e gradova i ambasadorom Izraela je zapravo razmena iskustava. Izrael je, izme|u postalog, uspe{na zemqa jer ula`u mnogo u obrazovawe i nauku a wihove kompanije ula`u dosta ne samo u

Ambasador Izraela u Srbiji Artur Kol rekao je da je u toku sastanka predo~io sada{wi nivo ekonomskih odnosa Srbije i Izraela, kao i na kakvom nivou mogu biti u budu}nosti. Istakao je i da postoje potencijali za jo{ boqu saradwu.

- Na sastanku sam opisao i te{ku ekonomsku reformu kroz koju je Izrael pro{ao pre dvadesetak godina, a sa kojom je Srbija suo~ena danas. Verujem da na{a iskustva mogu biti korisna za va{u zemqu - istakao je Kol. B. M.

Foto: N. Stojanovi}

FRANCUSKA DELEGACIJA U NOVOM SADU

Mnogo {ansi za saradwu Francuski ambasador @an Fransoa Tera i delegacija Senata Francuske na ~elu sa senatorom iz oblasti Ot - Saon @an Pjer Mi{elom i senatorkom iz oblasti Loar-Atlantik Monik Papon, sastali su se ju~e u Gradskoj ku}i sa gradona~elnikom

Novog Sada Igorom Pavli~i}em. Gosti su rekli da postoji mnogo oblasti za i najavili dolazak Francusko-srpske privredne komore. Gradona~elnik je predstavio grad kao centar, koji se ubrzano razvija.

S. T.

PO^ELO IZDAVAWE KABINA NA [TRANDU

Stari zakupci prvi na potezu Izdavawe kabina za predstoje}u letwu sezonu na [trandu po~elo je ju~e, a prvi su u redu stajali stari zakupci, ta~nije sugra|ani koji pet ili vi{e godina uzastopno iznajmquju ove prostorije na kupali{tu. Kabine su po~ele da se izdaju u 8 ~asova ujutro, gu`vi nije bilo, jer se pred ulazom [tranda okupilo tek dvadesetak, uglavnom starijih, sugra|ana koji su `eleli da obnove ugovore. Stari zakupci kabine }e mo}i da iznajme i danas, a procedura zakupa je organizovana na blagajni na centralnom platou [tranda (gde su se kupovale ulaznice za klizali{te), od 8 do 18 ~asova. Sutra }e kabine mo}i da iznajme osobe sa posebnim potrebama, dok 19. aprila na red dolaze novi zakupci, ko-

Zapovesti dobrog `ivota Novosadski otvoreni univerzitet, Radni~ka 20, danas u 19 sati organizuje predavawe “Deset zapovesti dobrog `ivota”. Predava~ je biolog i edukator zdravog `ivota Rajna Stamenov – Radosavqevi}.

Q. Na.

Izlo`ba tapiserija Tapiserije iz zbirke "Ateqea 61" ra|ene od 2002. do 2004. godine bi}e izlo`ene ve~eras u 18 ~asova u Galeriji tapiserija "Bo{ko Petrovi}" na Petrovaradinskoj tvr|avi, Bastion Leopolda prvog 10b.

Govori}e poslanica u republi~koj Skup{tini Aleksandra Jerkov.

B. P. P.

Foto R. Hayi}

ji }e ~ekati u redu za preostale drvene ku}ice. Tek tada mo`e se o~ekivati navala sugra|ana, du`i redovi i, mo`da, "kampovawe" pred [trandom kao i pro{le godine. Podse}amo, mala kabina ko-

{ta 10.300 dinara a velika 12.000.

Sezonska karta }e ko{tati 1.045, a sa popustom 850 dinara, dok }e dnevna ulaznica biti 42 dinara.

Za decu do sedam godina ulaz }e biti besplatan.

B. M.

POMEREN ROKENROL PROGRAM U GRADU

Gitare }ute zbog dana `alosti

Rokenrol koncerti, ranije najavqeni za ve~eras, odlo`eni su zbog Dana `alosti koji je Vlada Srbije proglasila zbog pogibije predsednika Poqske Leha Ka~inskog i visokih dr`avnih zvani~nika ove zemqe u avionskoj nesre}i kod Smolenska.

Serija humanitarnih svirki pod nazivom “10 koncerata za 10 terena”, koje organizuje Mesna zajednica “Omladinski pokret” u saradwi sa “Blok rok festom” za rekonstrukciju de~jih igrali{ta u Bloku, bi}e nastavqena u utorak 20. aprila u 22 sata u klubu “Rut 66”; nastupom bendova “Ruke uvis”, “Uvertira” i “Vat”, za koji ulaznica ko{ta simboli~nih 150 dinara.

Koncert "Divqih jagoda" na Spensu bi}e odr`an u ~etvrtak 22. aprila. Va`i}e kupqene ulaznice koje se i daqe mogu nabaviti na centralnoj blagajni Spensa od 12 do 20 ~asova, po ceni od 700 dinara.

Zajedni~ki koncert novosadskih bendova “Korozija”, “Ateist rep”, “Anatema”, “Ritam nereda”, “Blickrig” i “Gansejl”, posve}en uspomeni na nedavno preminulog Voju Vuki}a (42), dugogodi{weg ton – majstora u Omladinskom centru CK 13, bi}e odr`an u ovom klubu u ponedeqak 26. aprila. Karte }e ko{tati 500 dinara a sav prihod bi}e upla}en porodici preminulog.

I. S.

~etvrtak15.april2010.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

10

VELIKI USPEH VR[A^KE OP[TINE NA TAKMI^EWU „INVESTIRAJTE U SRBIJI”

Vr{ac najboqi u investicijama

Na obali Dunava botani~ka ba{ta APATIN: Na obali Dunava, izme|u asfaltnog puta i `elezni~ke pruge, zavr{avaju se radovi na ure|ewu zemqi{ta i sa|ewe drve}a , prostora koji }e Apatinci i wihovi gosti mo}i koritsiti za {etwu i odmor.

-Re~ je o prostoru na kojem Apatinska pivara ima svoje izvori{ta vode a ceo kompleks ure|uju zajedno Pivara i apatinska op{tina. Re~ je o investici-

ji od oko pet miliona dinara. Na ovom prostoru bi}e zasa|eno blizu 300 sadnica drve}a i to 41 vrsta, ~ime bi taj prostor pretvorili u svopjevrsnu botani~ku ba{tu. Na ovom prostoru predvi|ene su i staze za {etwu kao i klupe i verujemo da }e to uskoro postati omiqeno mesto za odmor - rekao je direktor Direkcije za izgradwu u Apatinu Milan Pavkovi}.

J. P.

VR[AC: Vr{a~ka op{tina se okitila velikim priznawem koje na svojevrstan na~in govori o naporima lokalne samouprave da u ovoj sredini na najboqi na~in promovi{e potrebu za investirawe i br`i ekonomski razvoj ovog kraja. Na tek zavr{enom tre}em takmi~ewu promocije investicija „Investirajte u Srbiju”, koje je organizovala organizacija za me|unarodni ekonomski razvoj USAID, Vr{ac je me|u 26 op{tina progla{en za apsolutnog pobednika ovog nadmetawa. Rukovodiocima preduze}a „Tehnolo{ki park” i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, direktoru Zoranu Tomi}u i ~lanovima tima ovog projekta Dejanu Maku, Aleksandru ]irinu, Stanislavu Suheckom i Aleksandru ^upi}u

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Livija Nikoli}-Pervaz, Senka Putnik i Miladinka Nijem~evi} iz Novog Sada, Ivana Pustiwakovi} iz Oxaka, Daliborka Lakai iz Temerina, Danica Bawac iz Sremske Kamenice, Nata{a Toji} iz Despotova i Nata{a Pej~i} iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Rosa Todorovi}, Sne`ana Ti{ma, Dragana Borenovi}\ilas i Aleksandra Markovi} iz Novog Sada, Ivana Ple~ko iz In|ije, Marija Mijailovi} iz ^uruga, Kristina Tancik iz Kisa~a, Ivana Kova~ev iz Pivnica i Neda Milo{evi} iz Budisave.

Direktor „Tehnolo{kog parka” Zoran Tomi}

nagradu je uru~io ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki}. Tridesetak gradova i op{tina nadmetalo se u vi{e kategorija, a kona~nu odluku je donelo 60 sudija, me|u kojima su bili predstavnici najve}ih kompanija u Srbiji, ekonomski ata{ei ambasada, predstavnici me|unarodnih organizacija, institucija Vlade Srbije i medija.

Op{tina Vr{ac je zajedno nastupila sa kompanijom „Hemofarm” u predstavqawu kon-

cepta razvoja Tehnolo{kog parka, koji su predstavnici MSPNE programa i Komisije EU u Srbiji predstavili kao kqu~ni faktor u razvoju lokalne zajednice u ovoj godini.

Za prvu fazu realizacije ovog projekta iz fondova EU dobijeno je 2,7 miliona evra, op{tina je ulo{ila pola miliona, „Telekom” je izgradio telefoniju, „Elektrovojvodina” elektro mre`u cele industrijske zone na Beogradskom putu i trafo velike snage. Tomi} ka`e da }e

U BE^EJU ZADOVOQNI BEZBEDNOSNOM SITUACIJOM U SAOBRA]AJU

Bez poginulih ove godine

BE^EJ: Be~ejci su zadovoqja obrazac po kojem se pla}a kani aktuelnom bezbednosnom sizna u roku od osam dana. U tuacijom u saobra}aju. To je istom periodu je iskqu~eno iz konstatacija na osnovu izvesaobra}aja 59 voza~a, od ~ega 49 {taja o saobra}ajnim nezgodazbog alkoholisanosti, a lane je ma u prva tri meseca ove goditakvih slu~ajeva bilo 111 i 82 u ne, koji je novinarima prezenalkoholisanom stawu. Pro{le tirao zamenik komandira Saogodine je 93 vozila iskqu~eno bra}ajne policijske ispostave u Be~eju Milan Guti}.

- Ove godine smo evidentirali ukupno 17 saobra}ajnih nezgoda, a pro{le godine u istom periodu bilo ih je 50. Lane su poginula dva lica, a ove godine nijedno. U prva tri meseca 2009. goine bilo je 15 nezgoda s povre|enim licima, pri ~emu 15 te{ko i 20 lak{e povre|enih, a ove godine je bilo 11 takvih nezgoda u kojima nije bilo te{ko povre|enih, ali zato jeste 11 s lak{im povredama.

Nezgode su se dogodile prvenstveno zbog brzine, ne samo prekora~ewa, ve} i neprilago|ene brzine uslovima puta, vremenskim prilikama, stawu kolovoza i sao- Milan Guti} bra}ajnoj situaciji, ukupno iz saobra}aja, a ove samo 19. {est, zatim radwe vozilom u Najzad, poboq{awe bezbednosaobra}aju, gde podrazumevamo sti saobra}aja je uo~qivo kada ukqu~ivawe u saobra}aj, skrese uzme u obzir da je lane ukuptawe, okretawe, ~etiri nezgono otkriveno 1.777 prekr{aja, a de, te po dve nezgode zbog neuove 579. Ali, vaqa imati na umu stupawa prava prvenstva i gde da se ranije vr{io uvi|aj i kaje uzrok alkoholisano stawe da je u saobra}ajnoj nezgodi navoza~a - rekao je Milan Guti}. stala samo materijalna {teta Saobra}ajna policija je u bena vozilu, a po novom Zakonu ~ejskom regionu evidentirala voza~i imaju mogu}nost da bez 114 te`ih saobra}ajnih prekruvi|aja re{e nastalu materi{aja, za koje se podnosi zahtev jalnu {tetu na vozilu popuwaPrekr{ajnom sudu i 465 lakvawem Evropskog izve{taja. {ih prekr{aja, za koje se dobiV. Jankov

sve biti spremno za useqavawe investitora pre novembra ove godine. Prvi stanovnici „Tehnolo{kog parka” bi}e nema~ki „Fresenius” i hrvatska „Atlantik grupa”. Generalni direktor „Fresenijusa” Predrag Vrani} tvrdi da }e ove godine ovde zaposliti stotinu radnika, fabrika }e po~eti da radi 2011. godine, a hrvatska kopanija planira proizvodwu {ume}ih vitaminskih preparata.

R. Jovanovi}

VESTI Nastavak radova na ~uru{koj crkvi ^URUG: Pro{le godine po~ela je restauracija monumentalnog hrama Sveto vaznesewe gospodwe u ^urugu, pa su zameweni krstovi na torwevima, torwevi oja~ani, okre~en ulazni deo sa torwevima,te zidovi za{ti}eni od vlage. Ove godine je predvi|eno da se uradi rekonstrukcija krova i da se postavi novi bakarni krov. Materijal polako pristi`e, a ~im se poprave meteorolo{ki uslovi, po~e}e i radovi, koji se finansiraju iz fonda za kapitalna ulagawa, a nadzire ih Zavod za za{titu spomenika kulture. Veliki udeo u finansirawu imaju vernici i gra|ani ^uruga koji poma`u ove radove svojim prilozima.

O~ekuje se da svi radovi budu zavr{eni i da hram zablista punim sjajem na obele`avawu 150. godi{wice po~etka izgradwe ovog monumentalnog spomenika kulture. Treba podsetiti da se ~uru{kom hramu nalazi najve}e zvono na Balkanu, te{ko 4.796 kg.

L. K.

Mese~ne vikend karte

VRBAS: Javno preduze}e za pravoz putnika „Vrbas” od ovog meseca po~elo je sa prodajom vikend mese~nih karata koje, po povoqnim cenama, mogu kupiti sve kategorije korisnika.

Ove karte podrazumevaju neograni~en broj vo`wi na odabranoj relaciji tokom petka, subote i nedeqe u jednom mesecu.

Do Novog Sada mese~na vikend karta ko{ta 1.600 dinara, dok jednokratna povratna karta ko{ta 700 dinara. Za izdavawe mese~ne karte potrebno je dostaviti jednu fotografiju i li~nu kartu na uvid.

N. P.

VOJVODINA

DNEVNIK

DA LI JE PREDSEDNIK PALANA^KE OP[TINE U SUKOBU INTERESA

Odluka do 28. aprila BA^KA PALANKA: Predsednik Ba~kopalana~ke op{tine, ali ujedo i poslanik Skup{tine AP Vojvodine Kosta Staki}, odr`ao je ju~e konferenciju za {tampu, na kojoj je saop{tio {ta }e biti sa wegovim statusom kada je re~ o navodnom sukobu interesa u vr{ewu javnih funkcija.

- U dopisu od dr`avne Agencije za borbu protiv korupcije, a u potpisu je Zorana Markovi}, pi{e da se odbija moj zahtev da obavqam dve funkcije – ka`e Kosta Staki}. – Tu se ka`e da ne mogu da budem predsednik Ba~kopalana~ke op{tine i poslanik u Skup{tini AP Vojvodina. Rok da se izjasnim koju }u funkciju da obavqam je 28. april, odnosno 15 dana po prijemu re{ewa. Ovim dopisom padaju u vodu sve prozivke pojedinih ovda{wih opozicionih, pa ~ak i nekih drugih poli-

ti~kih stranaka koje su u koaliciji na vlasti u Palanci, a koje su se prethodnih dana ogla{avale u medijima kako u Ba~koj Palanci ja nisam legitiman da kao izvr{ilac buxeta, odnosno izvr{na vlast, potpisujem op{tinske akte. Oni su tvrdili da od 1.

vam DSS, kojime je kao koalicioni partner, a poznati kao legalisti, prozivao, kao i opoziona SRS, da vrati mandat Odborni~koj grupi „Za Evropsku Srbiju” koju su Ko{tuni~ini nelegalno uzeli od G-17 plus u Skup{tini op{tine Ba~ka Palanka, time

Ostaje predsednik op{tine?

Kosta Staki}, predsednik op{tine Ba~ka Palanaka i, sa porodicom, poznati proizvo|a~i vo}a, gro`|a, vina i rakije iz Ne{tina, kako saznaje „Dnevnik”, odlu~io je da se odrekne mandata poslanika u Skup{tini AP Vojvodine, jer, navodno, smatra da, je kao prvi ~ovek op{tine najkorisniji svojim sugra|anima. Ovu vest, dodu{e, Staki} nije zvani~no potvrdio, ali bi mnogi poznavioci ovda{wih prilika secovali na wu. aprila predsedniik op{tine, odnosno ja, nema pravo da potpisuje bilo kakva akta. O~ito su pogre{ili, a ja, ovoga puta pozi-

{to su jednoj `eni ne{to obe}ali, a ona je za odbornika u lokalni parlament, odnosno po narodnoj voqi na izborima izabrana

kao kandidat koalicije „Za Evropsku Srbiju”.

Staki} je tako|e je izjavio da je za wega najbitnije da je do sada legalno i legitimno vr{io du`nost predsednika op{tine Ba~ka Palanaka, a da }e o izboru izme|u mesta predsednika op{tine, ili mandata poslanika u Skup{tini APV odlu~iti nakon konsultacija u Op{tinskom odboru DS, ali prvenstveno nakon kosultacija u Pokrajinskom odboru i centrali u Beogradu.

M. Suyum

~etvrtak15.april2010.

SOMBORSKA GRADSKA SKUP[TINA ODLU^ILA

Kreditom opremaju infrastrukturu

SOMBOR: Ju~era{we zasedawe somborske Gradske Skup{tine i pored obimnog dnevnog reda, pro{lo je u svetlu prve ta~ke koja se na{la pred odbornicima, odluke o finansijskom zadu`ivawu gradskog buxeta. I pored protivqewa Srpske radikalne stranke, skup{tinska ve}ina usvojila je na predlog Gradskog Ve}a odluku kojom }e se na otvorenom tr`i{tu kapitala somborska gradska kasa zadu`iti za bezmalo 200 miliona dinara. Kako je re~eno, Sombor }e se, uz ve} pribavqenu saglasnost republi~kog Ministarstva za finansije, kod komercijalnih banaka potra`iti kreditnu liniju u iznosu od 199,2 miliona dinara.

Ovom odlukom predvi|eno je da se 27 miliona utro{i na izgradwu saobra}ajnice C1 u Industrijskoj zoni, dok je pribli`no istovetan iznos sredstava namewen za sao-

SINDIKALNA PREVIRAWA U „DREKSLMAJERU”

Plata vezana za evro otkriva gubitke

NASTAVQEN [TRAJK GLA\U U SREMSKOMITROVA^KOM „MITROSU”

[trajka~i odbijaju pomo} Pokrajine SREMSKA MITROVICA: Posle razgovora u kabinetu kod predsednika Vlade Vojvodine dr Bojana Pajti}a, sa predstavnicima radnika koji u industrijskoj klanici „Mitros” u Sremskoj Mitrovici {trajkuju gla|u ve} 22 dana, po~eta je akcija da se ovo stawe {to pre re{i, da se radnicima pomogne. U Sremsku Mitrovicu je do{ao pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, koji je radnicima koji {trajkuju gla|u rekao da }e u naredna tri meseca za svih 147 radnika biti obezbe|ena pomo} – paketi sa hranom i ku}nim potrep{tinama, dok radnici ne po~nu da primaju naknadu sa berze rada, da se nastoji {to pre obezbediti strate{ki partner, koji bi obezbedio posao u „Mitrosu“ i vratio radnike sa biroa, ali i da se tra`i br`e re{ewe, da neka od vojvo|anskih klanica, kako zakupac, organizuje u „Mitrosu” posao u toku ste~aja, kako bi se radnici zaposlili. Naglasio je i to da niko iz Vlade Vojvodine nije u stawu da Koncernu „Svislajon – Takovo” naredi da radnicima isplati otpremninu od 200 evra po godini sta`a. Gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi} je obe}ao da }e obezbediti da komunalna preduze}a u gradu odlo`e naplatu svojih potra`ivawa, da }e gradska uprava biti maksimalno ukqu~ena zajedno sa predstavnicima Pokrajine u iznala`ewu na~ina da ovi radnici ne ostanu bez posla i da „Mitros” posle ste~aja po~ne ponovo da radi.

[trajka~i su u razgovoru sa Vasinim i Nedimovi}em jasno rekli da nastavqaju {trajk gla|u, tra`e da pravosudni organi provere kako je Rodoqub Dra{kovi} doveo „Mitros” do propasti, a sada optu`uje radnike da su lopovi i neradnici, da se ispita otkud dugovi „Mitrosa” iskqu~ivo firmama Koncerna „Svislajon-Takovo”, da li je klanica namerno „zadu`ivana”, pa progla{en ste~aj, da ne bi vlasnik firme morao da isplati obaveze prema radnicima koje je preuzeo pri kupovini „Mitrosa”. U ovom trenutku radnici, pravosna`nim presudama, potra`uju 1,2 miliona evra. ^ak je, pre ste~aja.

Sudski izvr{iteq popisao imovinu, opremu u „Mitrosu”, me|utim, izvr{ewe ovih presuda je prestalo kada je progla{en ste~aj.

Radnici me|utim, ne `ele da prime socijalnu pomo}, mada se zahvaquju na brizi, jer, oni su `eleli da rade, ili tra`e otpremninu od 200 evra po godini sta`a.

- Dinki} treba da nam objasni za{to smo u ovoj poziciji, jer, kad je „Mitros“ prodavan on nas je ube|ivao kako je Rodoqub Dra{kovi} pravo re{ewe za „Mitros”, kako }e on pokrenuti proizvodwu i zaposliti radnike. Evo, kako je to uradio; od 930 radnika „Mitrosa”, ostalo je nas 147, a od progla{ewa ste~aja vi{e nema radnika u „Mitrosu”. Me|utim, mi pogone napustiti ne}emo, ~ak i ako se neko odlu~i da nas silom izbaci odavde – ka`e sindikalac Radivoje Svir~evi}.

S. Bojevi

Monografija vrbaske gimnazije VRBAS: U petak, 16. aprila, u sve~anoj sali vrbaske Gimnazije „@arko Zrewanin” odr`a}e se promocija monografije „Dva veka gimnazije u Vrbasu”, posve}ene ovom jubileju koji je gimnazija proslavila tokom prethodne godine. O monografiji }e govoriti autori, profesori istorije Qiqana Kova~evi} i Vladimir Kaqevi}, kao i recezent monografije, prof dr Arsen \urovi} sa beogradskog Filozofskog fakulteta. Na pet stotina strana predstavqena je bogata istorija vrbaske gimnazije, znameniti profesori i u~enici kao i najva`niji doga|aji. Osim toga, u monografiji su navedeni svi u~enici koji su do danas poha|ali gimnaziju.

N. P.

ZREWANIN: Sindikalna previrawa u nema~koj kompaniji „DAD Drekslmajer”, koja posluje u zrewaninskoj industrijskoj zoni, kulminirala su raspu{tawem Odbora poverenika Industrijskog sindikata u tom preduze}u i privremenim postavqawem direktorove sekretarice na ~elo tog sindikata. Ovakvo re{ewe Industrijskog sindikata Srbije, kao i odluka da se raspusti nekoliko Odbora poverenika i iskqu~i vi{e regionalnih sindikalnih predstavnika, isprovocirala je reakciju ~lanstva koje je odlu~ilo da formira novi – Sindikat industrijskih radnika Vojvodine.

- Raspu{tawe Odbora poverenika u „Drekslmajeru” direktora i wegovih poslu{nika do~ekao je sa odu{evqewem zato {to se to dogodilo u jeku pregovora oko cene rada u toj kompaniji. Sindikat je prvobitno tra`io da se cena utvrdi na nivou od 100 do 105 dinara po radnom ~asu, da bi na neposrednim pregovorima zahtevao da se zarada svih zaposlenih ve`e za kurs evra – isti~e predsednik Sindikata industrijskih radnika Vojvodine Zoran Eremi}, u dopisu koji je „Dnevniku” prosle|en iz advokatske kancelarije Jovice Ostojina, zastupnika sindikalaca.

Po Eremi}evim re~ima, proizvodwa „Drekslmajera” vezana je za evro, pa je sindikatu bilo logi~-

no da se i dinarske zarade ve`u za kurs te valute na dan isplate.

- Na razlici u kursu evra radnici su, od pre dve godine, kada je evro bio 85 – 86 dinara, izgubili dosta para. Uzmimo za primer da je razlika od onda do danas 14 evro

li Eremi}, o~ekuje dono{ewe presude u korist zaposlenih, a zatim i nadoknada potra`ivawa.

Eremi} ka`e da }e novoformirani Sindikat industrijskih radnika Vojvodine nastaviti i daqe da se bori za prava radnika i zato

centi i kad to pomno`ite sa osam radnih sati, zatim i sa 174 ~asa mese~no i 1.000 zaposlenih, koliko ih je u „Drekslmajeru”, prostom ra~unicom do|ete do podatka da radnici mese~no gube od 60.000 do 100.000 evra – navodi Eremi}.

Sindikat je „Drekslmajer” tu`io i za neispla}eni smenski rad gde je, po procenama dr`avnih organa, radnicima zakinuto oko 800.000 evra! Do septembra se, ve-

ih je pozvao da „ne nasedaju na neistine” suprotne strane.

- Pozivam na{e ~lanove u „Drekslmajeru” da se i{~lane iz direktorovog sindikata i pristupe SIRV, u kome su i svi ~lanovi ostalih odbora poverenika sa teritorije Vojvodine – zakqu~io je Eremi}.

Uprava „Drekslmajera” nije se ogla{avala povodom sindikalnih prepucavawa u firmi, {to i ne iznena|uje, s obzirom na to da se ova kompanija i do sada retko obra}ala javnosti. Odnos sa medijima menaxment je demonstrirao i pre nekoliko meseci, kada je naredio da se izbace novinari koji su u fabriku do{li u pratwi ministra ekonomije Mla|ana Dinki}a. @. Balaban

Dobili sudski spor Zoran Eremi} podse}a da sindikat vodi deset sudskih sporova protiv „Drekslmajera” zbog, kako tvrdi, nezakonito uru~enih otkaza radnicima. Eremi} dodaje da su ovih dana dobili prvi spor presu|en u wihovu korist, {to je potvrda dosada{wih tvrdwi sindikalaca.

PO^ETKOM SLEDE]E NEDEQE ZAVR[AVA SE GREJNA SEZONA

Toplana bez subvencija SUBOTICA: Iako se formalno sezona grejawa zavr{ava 15. aprila, ona }e zbog ni`ih temperatura prakti~no biti okon~ana po~etkom slede}e nedeqe - rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare direktor S « uboti~ke toplane» Pero Riki}. On je, ocewuju}i proteklu sezonu, rekao kako je ona pro{la uspe{no i bez zastoja u sistemu, bez obzira {to je ova zima, posebno januar, bila hladnija u odnosu na ranije. Rukovodilac razvojno-tehni~kog sektora mr Davor Andra{i} rekao je da }e T « oplana» odmah po zavr{etku sezone grejawa, zapo~eti remont, s ciqem osigurawa nesmetanog po~etka slede}e sezone. Radovi }e biti podeqeni u dve kategorije: individualno merewe i individualna regulacija, te rekonstrukcija postoje}ih vodova s delimi~nim {irewem mre`e. Prva se odnosi na podru~ja Banijske, Kumi~i}eve, Masarikove i ulice Ivana Antunovi}a, kao i na mesne zajednice K « ertvaro{» i @ « eqezni~ko nase-

qe», a druga na deo ulice \ure \akovi}a, podru~ja oko zgrade MUPa, krak T « okija» i C « entra tri, delovima K « ertvaro{a» i oko Gimnazije, te u ulici Matka Vukovi}a. ^lanica Gradskog ve}a, zadu`ena za komunalije i za{titu `ivotne okoline mr Suzana Duli} rekla je kako je T « oplana», uz V « odovod i kanalizaciju», u protekle ~etiri godine bila na vrhu preduze}a koja su imali kapitalne investicije.

-« Suboti~ka Toplana je u ovom razdobqu imala kapitalne investicije od preko devet miliona evra, koje su se ticale modernizacije i automatizacije sistema za daqinsko grejawe. To je, osim {to je dovelo do smawewa i u{tede samog sistema, u zna~ajnoj meri uticalo i na ekologiju i dobrobit okru`ewa, budu}i je do{lo do zna~ajnog smawewa gubitka i odliva energije» - rekla je Suzana Duli}.

Ona je navela da je Grad u ovim slu~ajevima bio garant za realizaciju projekata, ali i is-

11

takla, kako }e, zbog finansijski te{ke situacije, «Toplana» ove godine ostati bez subvencija iz buxeta.

-«Sada{wi model obra~una, koji je ve} u primeni, ima dve komponente. Jedna je zasnovana na izmerenoj koli~ini toplotne energije i prestankom sezone grejawa ne}emo imati isporuke tako da }e ta komponenta u letwem razdobqu biti nula. Pla}a}e se samo fiksni deo koji je kod stanovni{tva baziran na povr{ini stana. Cena kvadratnog metra u tom fiksnom delu je 23,40 dinara, {to treba jo{ uve}ati za osama odsto PDV-a.

Kod poslovnih potro{a~a fiksni deo se bazira na instaliranoj snazi puta jedini~na cena koja je definisana u cenovniku – objasnio je Pero Riki}.»

Kako je dodao, novi sistem naplate, koji je u primeni od 1. januara, nije u znatnijoj meri uticao na pove}awe broja gra|ana koji su zbog toga `eleli da otka`u kori{tewe usluga T « oplane».

Z. R.

bra}ajnicu u Bloku 82. Izgradwa obe ove saobra}ajnice neophodne su, kako je rekao predlaga~, somborski gradona~elnik Nemawa Deli}, kako bi se stvorili infrastrukturni uslovi za privla~ewe potencijalnih investitora u somborsku privredu. Najve}i iznos, ~ak 85 miliona dinara predvi|en je za izgradwu saobra}ajnice od Ba~kog Mono{tora do atara Kupusine, sela u apatinskoj op{tini i za izgradwu mosta na putu izme|u Mono{tora i Bezdana, koji treba najzad da zameni privremeni pontonski most. Odlukom za koju su glasala 34 odbornika skup{tinske ve}ine, kreditnim aran`manom }e se obezbediti 35 miliona za izgradwu kanalizacione mre`e u prigradskom nasequ [ikara, te 10 miliona dinara za izgradwu dela gradske ulice JNA. M. Miqenovi} PROMENE U OP[TINSKOJ UPRAVI SENTE

Erika Sarvak-Barati nova na~elnica SENTA: Op{tinsko ve}e Sente po raspisanom konkursu donelo je odluku o izboru diplomirane pravnice Erike Sarvak-Barati iz Sente za novu na~elnicu Op{tinske uprave, koja }e stupiti na du`nost ~im istekne zakonski rok za `albu, saop{tila je predsednica op{tine Aniko [irkova. Prema wenim re~ima, drugi kandidat koji je konkurisao nije ispuwavao uslove. Prethodnik na ovoj du`nosti Roland Jankovi} podneo je ostavku posle promena u vladaju}oj koaliciji u Skup{tini op{tine Senta, kada je iz vlasti eliminisana Ma|arska koalicija, pa su ve}inu u op{tinskom parlementu formirali Demokratska stranka, Gra|anski savez Ma|ara, Liga socijaldemokrata Vojvodine i G17 plus.

- Prilikom promena u lokalnoj vlasti obe}ali smo da }e se a`urno pratiti ostvarewe buxeta op{tine, tako da }emo tromese~no podnositi izve{taj Skup{tini op{tine. U prva tri meseca ove godine ostvarewe je skromno i iznosi 15 odsto od planiranog za ovu godinu. Ostvarewe prihoda u prvom tromese~ju izgleda mo`da slabo, ali svi znamo kakva je ekonomska situacija - ka`e [irkova. [irkova je najavila da }e narednih dana po~eti izgradwa sportske hale u Senti koja se finansira sredstvima Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine, jer su izvo|a~u radova novosadskom DOO „Best-izgradwa” ispla}ena avansna sredstva.

Pripremni radovi su ranije obavqeni na lokaicji u sportskorekreacinoj zoni Narodne ba{te.

Prva dama sen}anske op{tine najavila je i realizaciju dva projekta za sre|ivawe sportskih terena u dve osnovne {kole u Senti, kojim }e se obezbediti odgovaraju}i uslovi za nastavu fizi~kog vaspitawa i bavqewe sportskim aktivnostima.

Podr{ka Pokrajinskog sekretarijata za sport i omaladinu o~ekuje se za izgradwu multifunkcionalnog sportskog terena u Osnovnoj {koli „Turzo Lajo{” vrednog tri miliona dinar, a kod Ministarstva za dr`avnu uprvau i lokalnu samoupravu Srbije konkurisano je za adaptaciju fiskulturne sale fiskulturne sale u Osnovnoj {koli „11. novembar” projektom vrednim ~etiri miliona dinara.

M. Mitrovi}

12

CRNA HRONIKA

~etvrtak15.april2010.

DNEVNIK

INCIDENT U ZREWANINU ^LANOVA SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA

Glumac na sceni izudarao majstora svetla?

Festival profesionalnih pozori{ta Vojvodine, koji se ovih dana odr`ava u Zrewaninu, preksino} je obele`io incident u kojem su u~estvovali ~lanovi Srpskog narodnog pozori{ta iz Novog Sada, saznaje „Dnevnik“.

Jedan od glumaca u predstavi „Nasrtaji na wen `ivot“ I. P. fizi~ki je nasrnuo na majstora svetla D. K. i tom prilikom mu naneo lak{e telesne povrede. Nemili doga|aj zbio se pre po~etka predstave koja je bila na repertoaru Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}“ u utorak u 20 ~asova. Zbog toga je po~etak kasnio petnaestak minuta, a povre|eni majstor

svetla obratio se za pomo} zrewaninskom Urgentnom centru.

– Glumac je do{ao na binu dok je majstor gore, na pozornici, name{tao osvetqewe. Kada je pomerio stolicu koja je bila na podijumu, majstor mu je rekao da je ne dira. Tada mu je I. P. nervozno odbrusio. „]uti, majmune!“, na {ta mu je ovaj odgovorio: „Majmun te napravio“. To je dodatno iznerviralo glumca, koji je do{ao do D. K. i nekoliko puta ga udario – ispri~ao je za „Dnevnik“ jedan od o~evidaca, koji je `eleo da ostane anoniman.

Policija je o doga|aju obave{tena tako {to je medicinska sestra, po slu`benoj du`nosti, dojavi-

la da je u Urgentni centar do{la povre|ena osoba koja se obratila za lekarsku pomo}. U Policijskoj upravi u Zrewaninu potvrdili su ju~e za na{ list da je patrola tada do{la do zdravstvene ustanove i da je o{te}eni izjavio da je povrede zadobio u zgradi ovda{weg pozori{ta.

– Policija utvr|uje sve okolnosti koje su dovele do ovog doga|aja, {ta se zaista desilo i da li je bilo svedoka, i tek posle toga ima}emo detaqnije informacije – re~eno nam je u policiji.

Zvani~nici Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}“ nisu `eleli da govore na ovu temu, pravdaju}i se da su akteri incidenta iz SNP-a, prenebre-

gavaju}i, me|utim, ~iwenicu da je zrewaninska ustanova organizator manifestacije i da se doga|aj desio u wenoj sali.

S druge strane, v. d. upravnika SNP-a Aleksandar Milosavqevi} rekao je za „Dnevnik“ da se upoznaje s detaqima i da }e epilog incidenta imati dva toka.

– Jedan je disciplinski postupak, koji }e protiv odgovornog biti poveden u mati~noj ku}i i koji }e biti poveren komisiji na vo|ewe. Drugi je policijska istraga. Policija radi svoj deo posla i imamo potpuno poverewe u wu – naglasio je Milosavqevi}. @. Balaban

DR@AVA PRIVREMENO ODUZIMA „@ITOPRODUKT”

Ceh PIK-a „Zemun” pla}a se u Zrewaninu

UHAP[EN SUBOTI^ANIN OSUMWI^EN ZA INTERNET PREVARU

Virtuelni otac prikupqao novac za le~ewe obolele bebe Policija je zbog prevare uhapsila Slobodana B. (21) iz Subotice, koji je osumwi~en da je putem Interneta pozivao gra|ane da mu nov~anim prilozima pomognu u le~ewu deteta i na taj na~in poku{ao da protivpravno pribavi 145.000 evra, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova.

Navodi se da Slobodan B. nije pribavio planiranu sumu novca, ali je, kako se navodi, nematerijalna {teta nemerqiva. Wemu je, dodaje se, odre|eno policijsko zadr`avawe od 48 sati i on }e u tom roku biti izveden pred istra`nog sudiju.

Slobodan B. je, podse}a se, 16. marta kod hosting provajdera „Nordnet“ iz Subotice, registrovao Internet-domen na adresi www.sbojovic.org, na kojem je postavio prezentaciju pod nazivom „Apel za pomo} Strahiwi Bojovi}u“. Sebe je, s umi{qajem, la`no predstavio kao oca te{ko obolelog osamnaestomese~nog de~aka po imenu Strahiwa B. kome je neophodna hitna medicinska pomo} i zatra`io nov~anu pomo}. On je, isti~e se, tako doveo u zabludu ve}i broj gra|ana iz zemqe i inostranstva koji su uplatili novac na wegove ra~une u OTP i KBC banci.

Osumwi~eni je, tako|e, pod la`nim imenom, otvorio i grupu na „Fejsbuku“, kojoj se prudru`ilo vi{e od 4.000 korisnika te dru{tvene mre`e, a svoj apele za pomo} obolelom Strahiwi je poslao i na adrese

vi{e razli~itih internet sajtova s molbom da ih objave.

MUP navodi i da je Slobodan B. poku{ao javnost da odr`i u zabludi tako {to je na svom sajtu tvrdio da je ve} prikupqeno devet odsto potrebne sume, dok se na „Fejsbuku“ predstavqao kao jedan od donatora i pozivao ostale „da slede wegov primer“. On je, kao administrator grupe na toj socijalnoj mre`i, iz we izbacio sve one koji su poku{avali da saznaju ne{to vi{e o tom slu~aju ili da eventualno uka`u na mogu}nost prevare.

Odeqewe za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala u okviru Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminila (SBPOK) je na osnovu prikupqenih dokaza i naredbe istra`nog sudije Vi{eg suda u Beogradu, blokiralo ra~une u poslovnim bankama koji su kori{}eni za prikupqawe novca.

Postoji sumwa da je ve}i broj gra|ana Slobodanu B. uplatio novac, pa je MUP pozvao sve o{te}ene da se jave na telefon broj 011/311–72–08.

SBPOK je Posebnom odeqewu za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala Vi{eg javnog tu`ila{tva u Beogradu protiv Slobodana B. 2008. godine podneo krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je neovla{}eno koristio autorsko delo. On je, dodaje se, za to krivi~no delo pravosna`no osu|en na uslovnu kaznu zatvora u trajawu od ~etiri meseca.

(Tanjug)

RAZBOJNI[TVO U IRIGU

Pokradena kancelarija DHSS-a U no}i izme|u 13. i 14. aprila neoznata osoba, ili vi{e wih, obila je kancelariju Op{tinskog odbora Demohri{}anske stranke Srbije u Irigu, u Ulici Stevice Puzi}a (biv{a zgrada Zemqoradni~ke zadruge „Irig“) i odnela deo opreme: dva stola i devet stolica, uqani radijator, te deo sitnog inventara.

Kompjuter stranke, koji je u kvaru, kradqivci nisu uzeli, pa se pretpostavqa da su znali da taj ure|aj nije ispravan, ili su imali vremena da provere wegovu ispravnost.

Rukovodstvo Op{tinskog odbora DHSS-a o ovom slu~aju je obavestilo policiju, koja je izvr{ila uvi|aj na licu mesta, ka`e se u saop{tewu ove partije.

S. B.

Zrewaninsko preduze}e “@itoprodukt” moglo bi se na}i u ozbiqnim poslovnim problemima nakon {to je Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu podnelo zahtev da se od wegovog ve}inskog vlasnika \or|a Bo`i}a zapleni ogromno vlasni{tvo, a izme|u ostalog i pomenuti `itomlinski kombinat.

Zapravo, “@itoproduktu” bi bilo blokirano 1.060.614 akcija, {to ~ini 72,8 odsto kapitala, koliko je Bo`i} kupio aprila 2006. po oko 88 miliona dinara. On je, ina~e, jedan od biv{ih rukovodilaca PIK-a “Zemun”, koji se na{ao na udaru sudskih organa zbog sumwe da je, zajedno s drugim ~elnicima tog kombinata, o{tetio dr`avu, prodaju-

Gazda ni{ta ne zna – Nemam pojma o ~emu se radi. Zvani~no nisam obave{ten ni o kakvoj zapleni moje imovine, niti sam dobio nekakvo re{ewe. Zvali su me saradnici i bankari, koji su zaista zbuweni i upla{eni informacijom Ministarstva pravde u medijima – izjavio je novinarima ve}inski vlasnik \or|e Bo`i}. }i svojevremeno zemqi{te PIK-a “Zemun” bez odluke nadle`nih organa.

Proverom u Centralnom registru hartija od vrednosti utvrdili smo da je, na osnovu re{ewa Specijalnog tu`ila{tva, na Bo`i}eve akcije stavqena zabrana otu|ivawa i odlu~ivawa. To bi prakti~no moglo zna~iti da dr`ava preuzima u svoje ruke upravqawe mlinom i silo-

Silosi „@itoprodukta”

sima u Zrewaninu. I to u saradwi s 1.338 malih akcionara, koji su vlasnici preostalih 27,2 odsto kapitala “@itoprodukta”.

Ova vest mnoge je u Zrewaninu iznenadila, a sada nikome nije jasno kako }e se privremena zaplena Bo`i}eve imovine odraziti na status robe koja mu je data na ~uvawe.

Podjednako kao ratari, ~ija je roba u “@itoproduktovim” silosima, zabrinuti su i bankari, koji su zna~ajne pare ulo`ili u poslovawe Bo`i}evih firmi, naro~ito kreditirawe “@itoprodukta”.

Stotinak radnika, uz to, strepi za daqu sudbinu fabrike i svoju egzistenciju.

Poslovawe firme, ina~e, ju~e se odvijalo normalno. Navodno, pojedini vlasnici iz Banata slobodno su raspolagali svojom robom koja je uskladi{tena u “@itoproduktu”, odnosno svoju p{enicu i kukuruz nesmetano su isporu~ivali kupcima.

Mada je situacija u ovda{woj industriji bila relativno stabilna, mali akcionari su nedavno podneli Vi{em tu`ila{tvu i Privrednom sudu u Zrewaninu krivi~nu prijavu, odnosno derivatnu tu`bu protiv Bo`i}a.

Oni tvrde da je 30. juna pro{le godine odr`ana Skup{tina akcionara „@itoprodukta“ i da su na woj usvojene odluke o podizawu kredita kod nekoliko bana-

BIV[I PREDSEDNIK RS OPTU@IO PRVOG SVEDOKA OPTU@BE

Karayi}: Zuli} la`no svedo~io

HA{KI TRIBUNAL Biv{i predsednik Republike Srpske Radovan Karaxi} optu`io je ju~e prvog svedoka optu`be Ahmeta Zuli}a, koji je svedo~io prekju~e u Ha{kom tribunalu, da je izmislio podatke koje je izneo o masovnom ubistvu. Wegovo svedo~ewe Karaxi} je ocenio kao „veoma pristrasno i neiskreno“, isti~u}i da se priprema da ga tu`i za „klevetu i la`no svedo~ewe“, javio je AP. – Smatram da ste izmislili ~itav doga|aj – rekao je Karaxi}.

Zuli} je prekju~e, odgovaraju}i na pitawa Tu`ila{tva, detaqno opisao kako su lokal-

ne srpske vlasti u Sanskom Mostu u leto 1992. godine pritvarale, prebijale, proterivale i ubijale muslimane i Hrvate, i da su, uz pomo} JNA i paravojnih srpskih formacija, u aprilu iste godine zapo~ele preuzimawe kontrole nad gradom.

Predsedavaju}i sudija O Gon Kvon nekoliko puta je tokom ju~era{weg unakrsnog ispitivawa, koje je trajalo vi{e od tri sata, govorio Karaxi}u da nastavi, naro~ito kada je svedoku postavqao niz pitawa o qudima koje Zuli} ne poznaje.

– Ne zaboravite da vi ne iznosite dokaze. Samo ispitajte svedoka – rekao je sudija.

Karaxi}, koji tvrdi da su Bo{waci planirali da pretvore BiH u islamsku republiku i pre rata od 1992. do 1995. godine, Zuli}u je postavqao pitawa o muslimanima koji su organizovali oru`ani

otpor pre izbijawa rata. Svedok je, me|utim, odgovorio da za to ne zna, ali je priznao da je kupio mitraqez od jednog Srbina, navodi AP. Karaxi}, koji je optu`en za genocid i zlo~ine protiv ~ove~nosti nad muslimanima i Hrvatima, tako|e je rekao sudijama da ne planira da svedo~i u sopstvenu odbranu. On je istakao da je potrebno da se suprotstavi Zuli}evim tvrdwama da Bo{waci nisu organizovali oru`ani otpor u wegovom selu pre izbijawa rata „{to im kasnije mo`e poslu`iti kao osnova za presudu“.

Svoju uvodnu re~ Tu`ila{tvo je dalo krajem oktobra 2009. godine, a Karaxi} sredinom februara ove godine, kada je odbacio sve navode optu`bi Ha{kog tu`il{tva da je odgovoran za genocid i druge ratne zlo~ine tokom rata u BiH. (Tanjug)

ka, a kao sredstvo obezbe|ewa upisana je hipoteka na celokupnu imovinu fabrike. Tako dobijenim novcem „@itoprodukt“ je kupio firmu „@itomlin“ iz Negotina, silos i farmu sviwa u Kobi{nici, nepokretnosti negotinskog Dru{tvenog preduze}a „Poqotehna“ i „Godomin“ iz Smedereva. Po Zakonu o privrednim dru{tvima, isti~u mali akcionari, to se smatra uve}awem osnovnog kapitala iz sopstvenih para, te je Bo`i} bio u obavezi da uve}a nominalnu vrednost akcija. Zato su mi{qewa da su o{te}eni i da je u ovom trenutku tu`ba jedini na~in da ostvare svoja prava. @. Balaban U AUTOBUSU „NI[ EKSPRESA”

Uhap{ena ~etvorica Avganistanaca ^etvorici Avganistanaca, koji su nelegalno u{li na teritoriju Srbije i kretali se bez va`e}e putne isprave, odre|ena je kazna zatvora u trajawu od 15 dana, saop{tila je ju~e Policijska uprava Leskovac.

Slu`benici policije u Leskovcu priveli su sudiji Prekr{ajnog suda ~etiri lica iz Avganistana, koji im je izrekao kaznu zatvora i za{titnu meru udaqewa stranaca u trajawu od dve godine, navodi se u saop{tewu.

Osumwi~ena lica su zate~ena u autobusu ‘’Ni{ ekspresa“, koji saobra}a na liniji Skopqe–Beograd, prilikom policijske kontrole.

Sudiji su privedeni Duram Kasim (32), Mohamadi Amatso (20), Gad Kako Kol Mohamadi (31) i Monsef Han Aslam (22).

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak15.april2010.

13

NAKON PRONALASKA BE@IVOTNOG TELA RUDOLFA RO@E PRO[LOG ^ETVRTKA U VIKEND NASEQU NADOMAK BA^KOG GRADI[TA

Identifikovan osumwi~eni za ubistvo na Bisernom ostrvu?

Novosadska kriminalisti~ka policija identifikovala je osobu koja se dovodi u vezu s ubistvom Rudolfa Ro`e (1950) iz Ba~kog Gradi{ta, koja bi, po svoj prilici, trebalo ve~eras da bude privedena istra`nom sudiji na saslu{awe, saznaje "Dnevnik" nezvani~no.

Kako je na{ list pisao, Rudolf je u ~etvrtak, 8. aprila ujutro, prona|en mrtav na te-

Vikendica na kojoj je Ro`a prona|en mrtav

NA BANSTOLU, KOD SREMSKIH KARLOVACA

Lobawa na deponiji sme}a Lobawa, za koju se pretpostavqa da je qudska, prona|ena je prekju~e oko 17.30 sati na deponiji sme}a na Banstolu, na izlazu iz Sremskih Karlovaca prema Beogradu. Lobawu su prona{li supru`nici Qubica i Steva Pajtin koji rade na deponiji i o tome obavestili policiju.

Bra~ni par pretpostavqa da je re~ o lobawi deteta ili `ene, po{to je sitna. Oni su ube|eni da je prava i veruju da je dugo bila u zemqi po{to je `u}kasta.

– @ena je bila na deponiji kada su oko 17.30 ~asova neki qudi iz crvenog pik-apa izbacili sme}e, nekakve letve, daske, papire, gvo`|uriju – ka`e ~uvar deponije Steva Pajtin. – Istovremeno su izbacili, ali daqe,

i jednu plavo-belu kesu s napisom “Borovo”. @enu je za~udilo {to su kesu bacili daqe od ostalog sme}a i pomislila je da mo`da u woj ima bakra. Kada su oko 17.40 oti{li, ona se zaputila da vidi {ta je to. U vre}i je bila lobawa, razbijena, ali su svi delovi bili unutra.

Ipak, nije iskqu~eno da se radi o modelu za anatomiju, pravqenom od ve{ta~kih materijala kakav je plastika. Navodno, na lobawi bez tkiva bile su vidqive linije na~iwene flomasterom.

Vi{e informacija o ovom doga|aju o~ekujemo danas, kada bi, po na{im saznawima, trebalo da budu poznati rezultati s Instituta za sudsku medicinu. Z. Ml.

JU^E U SUBOTICI

Opqa~kana banka Ju~e je u Subotici opqa~kana ekspozitura Vojvo|anske banke na Pali}u. U saop{tewu suboti~ke policije se navodi da preduzimaju sveobuhvatne radwe na pronala`ewu za sada nepoznatog po~inioca.

Banka je opqa~kana oko 9.35 ~asova kada je bila prepuna qudi, a na poslu je bilo tri slu`benika. Kako saznajemo, pqa~ka{ je imao {e{ir i policija ga tereti da je izvr{io krivi~no delo razbojni{tva na {tetu ekspoziture Vojvo|anske banke na Pali}u. Uvi|aj je izvr{io istra`ni sudija Osnovnog suda u Subotici.

A. A.

U SARAJEVU TVRDE DA SE BIV[I KOMANDANT VRS KRIJE U BLIZINI GRADA NA BEGEJU

Nije prvi put da Mladi}a vezuju za Zrewanin

Pozivaju}i se na saznawa bezbednosnih slu`bi, bosanskohercegova~ki magazin „Slobodna Bosna“ objavio je informaciju da se general Ratko Mladi} i wegov {ef obezbe|ewa Zoran Obrenovi} Maqi} kriju na farmi Poqoprivrednog kombinata „Beograd“ (?!) u blizini Zrewanina.

Navodno, odbegli general ukqu~io se u uzgoj krava i teladi jer svoja depresivna stawa, kako pi{e pomenuti list, ve} godinama „le~i“ svakodnevnim te{kim fizi~kim aktivnostima. Ova vest iznenadila je ju~e Zrewanince koji su zapitkivali koja je to farma u vlasni{tvu PK „Beograd“ u blizini wihovog grada.

Za~u|en je bio i generalni direktor tog preduze}a Milan Veqovi}, koji je beogradskim medijima izjavio da kombinat nema nijednu farmu u blizini Zrewanina i da je najbli`a udaqena gotovo ~etrdeset kilometara.

Bilo kako bilo, ovo nije prvi put da se skrivawe Mladi}a vezuje za grad na Begeju. Oktobra 2007. godine pripadnici Vojne policije pretresli su ovda{wu kasarnu "Svetozar Markovi} Toza", u okviru akcije pronalaska preostalih ha{kih optu`enika, pre svih nekada{weg komandanta Vojske bosanskih Srba Ratka Mladi}a. Akcija je protekla bez ikakve pompe, o ~emu su svedo~ili i gra|ani nastaweni u nasequ "Mala Amerika", u blizini vojne kasarne, koji tog dana uop{te nisu primetili da je u toku potraga za najtra`enijim ha{kim beguncem. Ve} nekoliko sati kasnije ovaj objekat bio je pust i ni{ta nije odavalo utisak da se u wemu desilo ne{to spektakularno.

Kasarna "Svetozar Markovi} Toza", ina~e, napu{tena je pre vi{e meseci, posle reorganizacije Vojske Srbije, a komanda Garnizona Zrewanin izme{tena je delom u Pan~evo, delom u Novi Sad. Ovaj objekat, sme{ten u gotovo samom centru grada, "Master planom" predvi|en je za prodaju. Po re~ima jednog potpukovnika u penziji i nekada{weg pripadnika zrewaninskog Garnizona, u kasarni je trenutno svega nekoliko vojnika i wihov jedini zadatak je da ~uvaju imovinu. Na pitawe da li u kasarni postoje neki bunkeri ili podzemni prolazi u kojima bi se mogao sakriti neko od begunaca, na{ sagovornik je odgovorio odre~no.

– Nema nikakvih tunela. Ba{ to nam je i predstavqalo problem 1999. godine, za vreme NATO-ovog bombardovawa Jugoslavije, po{to vojska nije imala gde da se skloni. Osim zgrade komande i objekata u kojima su bili sme{teni vojnici, u zrewaninskoj kasarni ne postoje druge prostorije – tvrdi ovaj potpukovnik.

Neki su posumwali da pomiwawe prisustva Mladi}a u okolini Zrewanina ima veze i s tim {to general ima ro|ake nastawene u obli`wem Lazarevu. U pitawu su bra}a Dragan i Branislav Mladi}, koji sa svojim familijama `ive u ovom selu, udaqenom nekoliko kilometara od grada. Branislav je ranije tvrdio da je ha{ki optu`enik wihov daqi ro|ak i da dugo s wim nisu ni u kakvom kontaktu.

Dodao je da ga je video samo dva puta u `ivotu. @. Balaban

rasi svoje vikendice u nasequ Biserno ostrvo kod Ba~kog Gradi{ta. U prvi mah se mislilo da je re~ o nesre}nom slu~aju i mogu}em padu na beton pod uticajem alkohola, ali je slu~aj tretiran kao sumwiva smrt, tako da je tek obdukcija pokazala da se radi o zlo~inu.

Po svoj prilici, osumwi~eni za ubistvo A. L. i `rtva su se poznavali.

Pokojni Ro`a je bio skroman, miran i vredan ~ovek, a u vikendici, po prvim saznawima, nije ni{ta dirano od stvari pa je rasvetqavawe ubistva u velikoj meri pomognuto forenzi~kim nalazima, saznajemo nezvani~no iz "Dnevnikovih" izvora bliskih istrazi.

Vi{e detaqa iz policije o~ekujemo danas.

M. V.

U EVROPSKOJ UNIJI RAZGOVORI O REFORMI PRAVOSU\A U SRBIJI

Reizbor stigao do Brisela Konsultativno ve}e evropskih sudija (CCJE) Saveta Evrope donelo je deklaraciju povodom postupka op{teg (re)izbora sudija u Srbiji, u kojem nije reizabrano vi{e od 800 dotada{wih sudija, a da o tome nisu dobili pojedina~ne obrazlo`ene odluke.

Tekst deklaracije su ju~e na konferenciji za novinare medijima dostavili predsednici Dru{tva sudija i Udru`ewa tu`ilaca Srbije, Dragana Boqevi} i Goran Ili}, ukazuju}i na kriti~ke zakqu~ke CCJE-a u vezi s postupkom (re)izbora. Dragana Boqevi} i Ili} su naveli da su dobili poziv da “u Briselu posete jednu va`nu instituciju EU”.

– Sa zvani~nicima Evropske unije }emo razgovarati o problemima reizbora, {to upravo govori o ozbiqnosti problema s kojima se suo~avamo kad jer re~ o rezboru sudija i tu`ilaca – kazao je predsednik Udru`ewa tu`ilaca Goran Ili}.

Predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi} je naglasila da se u prvoj ta~ki deklaracije CCJE-a konstatuje da „proces reizbora svih sudija u Srbiji nije nesporan ~ak i u kontekstu reforme na ustavnom nivou i reforme samog pravosu|a“.

– Oni konstatuju da je do{lo do povrede principa nepremostivosti i stalnosti sudija, te da je na~in kako je postupak reizbora sproveden povredio me|unarodne standarde i ignorisao preporuke u pogledu primene kriterijuma predlaganih u mi{qewu Venecijanske komisije.

Konstatuju da je razre{ewe pojedina~nog sudije iz nekog opravdanog razloga moglo biti u~iweno u disciplinskom postupku – navela je Dragana Boqevi}.

stavqawa srpskog pravosu|a koje bi zaslu`ilo poverewe na nacionalnom i me|unarodnom nivou ne}e biti ostvaren“ – citirala je Dragana

Konkurs za zamenike javnih tu`ilaca Goran Ili} je naveo da je Udru`ewe tu`ilaca postiglo dogovor s Dr`avnim ve}em tu`ilaca o nastavku postupka izbora zamenika tu`ilaca.

– Dogovorili smo se da nakon {to do kraja ove sedmice bude doneta odluka o pro{irewu sistematizacije, naredne sedmice bude raspisan konkurs za jo{ najmawe 80 zamenika tu`ilaca – naveo je Ili}.

On je dodao da dogovor o nastavku postupka izbora ne uti~e na paralelne postupke koji se vode u pogledu za{tite prava vi{e od 100 neizabranih zamenika tu`ilaca i jednog broja javnih tu`ilaca.

– „Centralni ciq Nacionalne strategije i reforme pravosu|a, usvojene od Narodne skup{tine Srbije 25. maja 2006, bio je da se povrati poverewe javnosti u pravosudni sistem. Proces reizbora i na~in na koji je sproveden izaziva zabrinutost da ciq uspo-

ODLUKOM ISTRA@NOG SUDIJE

Pritvoren zbog otima~ine u centru De`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda odredio je pritvor Aleksandru K. (1990) iz Petrovaradina, osumwi~enom za razbojni{tvo.

Okrivqeni se tereti da je u Ulici Laze Tele~kog, u centru Novog Sada, presreo sedamnaestogododi{waka, tako|e iz Petrovaradina, i oduzeo mu novac po{to je prvo zapretio batinama, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

NA DUNAVU KOD FUTOGA

Mu{ki le{ u rukavcu Le{ neidentifikovanog mu{karca prona|en je ju~e oko 13 sati u rukavcu Dunava izme|u Futoga i Bege~a. Telo je upu}eno na Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu radi obdukcije i utvr|ivawa identiteta, kazala je ju~e za "Dnevnik" de`urni istra`ni sudija Vi{eg suda Tatjana \ura{kovi}.

Ovo je ~etvrti le{ prona|en u Dunavu kod Novog Sada u posledwe tri sedmice.

M. V.

Boqevi} tekst Deklaracije CCJE-a.

U dve posledwe ta~ke dokumenta je navedeno da, „da bi se smawile ove posledice, u svakom slu~aju, nereizabrane sudije treba da budu obave{tene u pisanoj formi o razlozima zbog kojih su razre{ene“.

„Treba da im bude omogu}en efektivni pravni lek pred nezavisnim telom, u skladu s procedurom s kojom bi se saglasili relevantni akteri, a me|unarodna tela, poput Venecijanske komisije i CCJE-a, kao i me|unarodna i nacionalna udru`ewa sudija bi trebalo da budu pridru`ena ovoj nezavisnoj instanci u svojstvu posmatra~a", pi{e u petoj ta~ki Deklaracije.

Dragana Boqevi} je dodala da su kriti~ke izve{taje o postupku (re)izbora ve} podneli predstavnici Me|unarodne sudijske asocijacije MEDEL kao i pravni eksperti Evropske komisije, koji su u februaru boravili u Srbiji. Ona je navela da po~iwe i postupak pred za{titnikom gra|ana Srbije, po podnetim predstavkama neizabranih sudija i tu`ilaca koje su fokusirane na pitawe da li je Visoki savet sudstva u postupku op{teg izbora po{tovao standarde dobre uprave. Kazala je da je ombudsmanu ve} stiglo oko 80 pritu`bi, ali da }e ih biti mnogo vi{e.

Najavqeno je da }e neizabrane sudije i tu`ioci podneti i urgencije Ustavnom sudu, da bi o wihovim `albama re{io u propisanom roku najvi{e do 90 dana, koji isti~e sredinom juna.

– Ukoliko se budemo uverili u to da postupawe Ustavnog suda nije delotvorno, i pre okon~awa postupka mo`emo se obratiti Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu – navela je Dragana Boqevi}.

J. J.

DVOJICA U NOVOM SADU OSUMWI^ENA ZA KRA\U

Dolijali u gradskom autobusu

Policij a je prekju~e uhvatila na delu Novosa|ane Aleksandra ^. (1970) i Vida P. (1972), neposredno nakon {to su u gradskom autobusu izvukli nov~anik iz ta{ne jedne putnice. Plen je vra}en vlasnici.

Protiv osumwi~enih je podneta krivi~na prijava, a ispituje se da li mogu biti dovedeni u vezu s drugim krivi~nim delima, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave.

M. V.

MARKO K. ZBRINUT NA VMA

Nepoznati napada~ ranio mladi}a u Zemunu Dvadesetogodi{wi Marko K. te{ko je rawen u pucwavi ju~e oko 16 ~asova u Prvomajskoj ulici u Zemunu kada je na wega pucao nepoznati napada~.

Kriminalisti~ka policija obavila je uvi|aj i traga za napada~em.

Mladi} je pogo|en u butinu i s te{kim povredama prevezen na Vojnome-

dicinsku akademiju, re~eno je agenciji Beta u informativnoj slu`bi MUP-a.

Prema posledwim informacijama, on je van `ivotne opasnosti.

Motiv poku{aja ubistva nije poznat.

Raweni mladi} je od ranije poznat policiji po izvr{ewu lak{ih krivi~nih dela.

14

DRU[TVO

~etvrtak15.april2010.

DNEVNIK

^ETVRTINA ROMSKIH MALI[ANA MLEKO VIDELA SAMO NA SLICI

Cigarete zamewuju meso i vo}e

Crna Gora vra}a „supergalebove” Ministri odbrane Srbije i Crne Gore Dragan [utanovac i Boro Vu~ini} potpisali su ugovor o razmeni imovine, po kojem Vojska Crne Gore srpskoj ustupa {est aviona "supergaleb G-4" koji su sad na aerodromu kod Podgorice. [utanovac o~ekuje da }e oni uskoro biti preba~eni u Srbiju i do septembra 2011. remontovani. Srbija }e od Crne Gore dobiti i opremu za te avione, kao i rezervne delove za helikoptere koje VCG vi{e ne koristi. Vu~ini} ka`e da }e od Srbije dobiti aerodromski ure|aj za no}no letewe i deo vlasni{tva preduze}a "Novi prvoborac" iz Herceg Novog. [utanovac je naglasio da dva ministarstva odranije

Urgentni centar u junu – Urgentni centar Klini~kog centra Vojvodine, ~ija je izgradwa zapo~eta pre vi{e od dve decenije, bi}e otvoren u drugoj polovini juna – najavio je portparol Pokrajinskog fonda za kapitalna ulagawa Neboj{a Malenkovi}. – Za realizaciju kompletnog projekta izdvojeno je gotovo 3,5 milijarde dinara, ve} su zavr{eni su svi gra|evinski radovi, a predstoji opremawe enterijera.

Malenkovi} ka`e da nabavqaju najkvalitetniju medicinsku opremu dostupnu na tr`i{tu, pa po~etak rada Centra zavisi samo od du`ine zakonske procedure javnih nabavki.

Studije putem interneta u Subotici U Subotici }e uskoro mo}i da se studira putem interneta, nakon {to je info-ta~ku u mesnom Otvorenom univerzitetu otvorio mariborski Fakultet za primewene poslovne i dru{tvene studije "Re~ doba". Kako je najavqeno, wegovi programi su savremeni i prakti~no usmereni, imaju modularnu strukturu i prepoznatqivu evropsku dimenziju. Studije u Srbiji su organizovane na srpskom jeziku, a diplome "Doba" va`e u dr`avama EU. On-lajn {kolovawe organizuje se u virtuelnom amfiteatru Blackboard, namewenom hiqadama korisnika {irom sveta. Naglasak je na aktivnom radu akademca uz upotrebu inovativnih pedago{kih metoda fakulteta "Doba", koji u Sloveniji radi ve} sedam godina, a u Srbiji dve. Od ukupno 1.300 polaznika, 1.080 se obrazuje onlajn. U Srbiji je do sada upisano 120 studenata, prvi upisni rok traje do 30. juna, a drugi je u septembru.

imaju dobru saradwu i u vojnom {kolstvu, te su 44 oficira crnogorske vojske zavr{ila Vojnu akademiju u Beogradu, koju sad poha|a 14 kadeta iz Crne Gore, jedan je na VMA, a dvojica oficira na vi{im {kolama. Najavio je mogu}nost skorog po~etka zajedni~ke obuke u Centru za ABHO u Kru{evcu, a Vu~ini} je potvrdio zainteresovanost Crna Gora za ovu saradwu jer ta zemqe ne}e razvijati sopstveno vojno {kolstvo. [utanovac i Vu~ini} su dodali da izme|u dva ministarstva vi{e nema nere{enih pitawa i potra`ivawa. [utanovac se nada da }e se uskoro, na sli~an na~in, re{iti i pitawe borbenih aviona koji su nekad leteli u Vojsci Republike Srpske.

Izve{taj Unicefa o romskoj deci jugoisto~ne Evrope navodi da imaju gotovo dva puta mawu te`inu na ro|ewu u odnosu na nacionalni prosek, {to je vrlo ~esto povezano sa slabom uhraweno{}u trudnica.

Ispitivawa u na{oj zemqi pokazuju da su mali Romi {est puta ~e{}e pothraweni od svojih vr{waka.

Humanitarna organizacija „Oksfam“ je ustanovila da ~etvrtina romske dece i mladih nikad nije konzumiralo mleko i mle~ne proizvode, 70 odsto dece jede meso mawe od jednom nedeqno, a 40 odsto nikad nema sve`e vo}e i povr}e.

Jo{ detiwstvu veliki deo romske populacije po~iwe da pu{i, a problemati~an je i odaziv roditeqa da vakcini{u decu. Kad se tome dodaju lo{i uslovi u kojima Romi `ive, ne ~udi {to imaju ruinirano zdravqe.

S istim problemima se susre}u i druge dr`ave, pa u okviru me|unarodne Dekade za inkluziju Roma od 2005. do 2015. Srbija zajedno sa zemqama centralne i jugoisto~ne Evrope radi na unapre|ewu socio-

U ra~unare spakovano 30.000 porodica

ekonomskog statusa Roma. Ova inicijativa je zdru`ila Vladu, sektor NVO i civilne organizacije Roma.

Wima posve}a Dekada obuhvata prioritetne oblasti: obrazovawe, zdravqe, stanovawe i zapo{qavawe. Ministarstvo zdravqa je s brojnim partnerima sprovelo niz aktivnosti za zdravstvenu za{titu romske populacije i `ivotnog

okru`ewa u wihovim naseqima kroz razli~ite vrste projekata, pa i zapo{qavawa zdravstvenih medijatorki u skladu s Akcionim planom unapre|ewa zdravqa Roma iz 2005. Wih 63 je posledwe dve godine zaposleno u resoru dr Tomice Milosavqevi}a. Ove `ene koje govore romski jezik, imaju zavr{enu bar osnovnu {kolu i pro{le su eduka-

Direktan prenos zahvata na srcu U Beogradu je upravo zavr{en trodnevni [esti kongres interventnih kardiologa, koji je okupio vi{e od 300 doma}ih i stranih u~esnika. Bila je to prilika da najpoznatiji stru~waci u praksi poka`u stru~ne novine tokom operacija oko 20 na{ih te{kih sr~anih bolesnika.

U rad samita ukqu~io se se i Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, pa su putem video-linka RTV-a okupqeni lekari mogli pratiti komplikovani interventno-kardiolo{ki zahvat koji je na Institutu izveo na~elnik Odeqewa za in-

terventnu kardiologiju prof. dr Robert Jung.

– Uspe{no smo zbrinuli bolesnika koji je imao me|usobno o{te}ewe tri bliska krvna suda – ka`e dr Jung. – U jedan zapu{eni krvni sud srca ugradili smo stent koji mu je omogu}io normalan protok krvi, dok smo druga dva tanka krvna suda u~inili prohodnim metodom balon-dilatacije.

Kao jedna od vode}ih zdravstvenih ustanova u zemqi i Evropi, Institut u Kamenici konstantno u~estvuje na ovakvim nau~nim skupovima.

ZREWANINSKI STUDENTSKI DOM UZDA SE U GRADONA^ELNIKOV UTICAJ

Akademci nemaju gde da se hrane i le~e Uslovi za `ivot i rad u Stu– To je bitno i jer studenti, po dentskom domu „Mihajlo Predi} zakonu, imaju obavezne lekarske – dr Mi{a“ u Zrewaninu sve su preglede u prvoj i tre}oj godini, boqi, mada ve} godinama imaju ali ne kod lekara op{te prakse, dva velika problema: nedostatak ve} psihologa i raznih specijapoliklinike i restorana za stulista. To trenutno ne mogu da dente. To je bilo i tema posete obave u Zrewaninu. Studenti kogradona~elnika dr Milete Miji su se prijavili za sme{taj u dohajlova i na~elnice Sredwobanatskog okruga Tawe Dulovi}. Upravnik doma Goran Gluvaji} ka`e da prostor za ambulanta ve} postoji u zgradi stare Specijalisti~ke poliklinike.

– Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe mora da odobri sistematizaciju radnih mesta jer su potrebni lekari specijalisti, {to je trenutno jedina prepreka – obDuga lista ~ekawa na prazan krevet jasnio je Gluvaji}, koji o~ekuje da u narednom periodu mu tako|e moraju pro}i kontrole lordmer Mihajlov, ina~e biv{i – napomenuo je Gluvaji}. direktor Op{te bolnice, pokaDr Mihajlov je istakao da je `e mo`e li svojim uticajem ponaro~ito bitno da poliklinika mo}i da se kona~no otvori polibude uvr{}ena u plan razvoja klinika. mre`e zdravstva Vojvodine, na A wu bi koristili svi studen~emu }e lokalna samouprava ubuti u gradu, a ne samo domci. du}e insistirati.

Plan nadle`nih u Studentskom domu ve} nekoliko godina je i da izgrade restoran jer su mladi stanari prinu|eni da se hrane u Domu u~enika „Angelina Koji} Gina“, koji ba{ i nije blizu.

– Problem ishrane je bio aktuelan i dok sam ja bila upravnica, ali se nadam da }emo ga re{iti u narednom periodu, naro~ito sada, posle usvajawa Zakona o u~eni~kom i studenstkom standardu u Skup{tini Srbije – optimista je Tawa Dulovi}.

Uprava doma je najavila i renovirawe kupatila tokom leta da bi se poboq{ao komoditet pitomaca, koji ve} imaju svoj studentski centar, Internet-klub, salu za rekreaciju…

Kapacitet ustanove je, ina~e, 211 mesta, stalno popuwenih, a u svakom trenutku osamdesetak visoko{kolaca i fakultetlija je na ~ekawu. Osim doma}ih, u „Mi{i“ su sme{teni i momci i devojke iz Republike Srpske i Crne Gore. @. Balaban

– Stalno usavr{avawe na{ih lekara, razmena iskustava s kolegama iz zemqe i inostranstva, te u~estvovawe u nau~noistra`iva~kim projektima, doprinosi pove}avawu uspe{nosti intervencija, a kroz stalnu edukaciju veliki broj mladih interventnih kardiologa se osposobqava da u budu}nosti izvodi najsavremenije zahvate – ka`e direktorka kameni~kog Instituta prof. dr Nada ^emerli}-A|i}. – Po nau~nim rezultatima na{ Institut mo`e se meriti sa svetskim kardiolo{kim klinikama.

J. B.

GIMNAZIJALCI JURE S JEDNOG TAKMI^EWA NA DRUGO JER JE MINISTARSTVO PROSVETE ZANEMARILO RASPORED

Protiv talenata i zakoni fizike Mada je u dr`avnoj strategiji zacrtano da nagra|uje talentovane u~enike, a u medijima se stalno isti~e briga za one koji pokazuju natprose~no znawe na dr`avnim i me|unarodnim takmi~ewima, sredwo{kolcima koji na ovim takmi~ewima osvajaju nagrade ~ini se da Ministarstvo prosvete ne `eli da im omogu}i da regularno i ravnopravno, u normalnim i humanim uslovima, u~estvuju na wima.

U otvorenom pismu 24 gimnazijalca – u~esnika ovih takmi~ewa iz Beograda, Novog Sada, Ni{a, Kragujevca, Kraqeva i Smedereva, podse}a se na to da se godinama takmi~ewa iz fizike i informatike zakazuju istog dana ili dan za danom, te da je tako i ove godine, to jest, okru`na takmi~ewa iz informatike i fizike odr`ana su 13, odnosno 14. marta, a dr`avno iz fizike zakazano je za 17. i 18. april, a iz informatike za 18. april. I dok su pre takmi~ewa iz informatike pomerana, ove godine je odlu~eno da izme{tawa termina nema, iako su i Dru{tvo matemati~ara Srbije i sa-

Vojvo|anske dvorce korov opkolio Centar za dvorce, koji je formiran pre dve godine u sastavu Kulturnog foruma, osnovao je radnu grupu za izradu predloga nacionalnog projekta obnove i revitalizacije najvrednijih dvoraca i letwikovaca u Vojvodini. Radomir Joveli} Vi{erov iz Centra za dvorce obja{wava da grupu ~ini 30 ~lanova, doma}ih i stranih stru~waka, predstavnika dr`avnih i pokrajinskih institucija, sektora NVO, turisti~kih stru~waka... On isti~e da dvorci, kurije i letwikovci Vojvodine propadaju, ostaju skriveni od o~iju javnosti, pa je se hitno ne{to mora preduzeti.

ciju iz oblasti javnog zdravqa, poma`u sunarodnicima i wihovim porodicama da ostvare svoja prava na zdravstveno osigurawe. Evidentirano je vi{e od 29.600 porodica s oko 102.600 ~lanova, obezbe|ena su li~na dokumenta i zdravstvene legitimacije za 5.677 Roma, vakcinisano je 4.800 dece, a u {kolu ih je upisano 947. Zdravstveno osigurawe steklo je 3.317 Roma, a materijalnu pomo} 840.

S Unicefom i „Telenorom“ Ministarstvo zdravqa je pokrenulo novi projekat "Povezivawe" da bi se unapredila tehnolo{ka podr{ka romskim medijatorkama.

One vode evidenciju o zdravstvenom stawu `iteqa romskih naseqa, rade na podizawu svesti o neophodnosti vakcinacije dece, te zna~aju pravilne ishrane i higijenskih navika. Posebno osmi{qen tarifni paket, prenosni ra~unari s Internet-vezom zajedno sa softverom za unos podataka i pra}ewe projekta, znatno }e im olak{ati rad na terenu.

J. Barbuzan

U Vojvodini je podignuto 67 dvoraca, od kojih ~etiri imaju status kulturnog dobra od izuzetnog zna~aja, 21 je od velikog, tri su zna~ajna kulturna dobra, vi{e od 20 je samo evidentirano, dok neki jo{ ~ekaju da stignu bar na taj spisak. Me|u glavnim zadacima radne grupe je formirawe liste prioriteta elitnih zdawa koja }e biti obnovqena.

Najavqena je i druga me|unarodna konferencija „Dvorci u funkciji razvoja kulturnog turizma“, 28. i 29. maja u Lova~kom dvorcu Ka{tel u E~ki.

– Ciq predstoje}eg nau~nostru~nog skupa je da okupi doma-

}e i evropske nau~nike, kao i odgovorne iz dr`avnih institucija i lokalne samouprave, vlasnike dvoraca, turisti~kih organizacija i agencija, predstavnike medija i sve zainteresovane za savremeno kori{}ewe, odr`avawe, revitalizaciju i istra`ivawa dvoraca – isti~e Vi{erov. – O~ekujemo oko 30 radova, bi}e tu zanimqivih tema, a nadamo se da }e i ova sesija potvrditi stav da vojvo|anskim dvorcima treba dati novi `ivot i prilagoditi ih savremenom turisti~kom trendu da bi postali pokreta~i privrednog razvoja regije.

A. Brzak

Odavno zapu{ten dvorac u ^oki

mi takmi~ari tra`ili od Ministarstva prosvete da nadmetawe u informatici bude 24. aprila, za {ta nema nikakvih objektivnih smetwi.

Potpisnici pisma podse}aju odgovorne na to da Dr`avno takmi~ewe iz fizike, ukqu~uju}i i `albe, traje do duboko iza pono}i, da je sve~ana dodela nagrada istog dana kada i Dr`avno takmi~ewe iz informatike i da bi istrajavawe na istovremenom odr`avawu oba takmi~ewa dovelo do toga da oni moraju da se opredele samo za jedno, ili da se maltretiraju i neispavani i umorni jure iz Sombora za Novi Sad, Beograd ili Ni{, gde se odr`ava drugo takmi~ewe i gde ne bi stigli pre {est ili ~ak osam sati ujutru. Podse}aju nadle`ne i na to da se, od stotinak informati~ara, tridesetak takmi~e i iz fizike, a me|u wima je i gotovo cela pro{logodi{wa ekipa Srbije na Informati~koj olimpijadi. Zato sredwo{kolci pitaju da li je to na~in na koji Ministarstvo prosvete iskazuje brigu za talente.

D. Deve~erski

se ukqu~e, kazala je osniva~ manifestacije Ana Jovanovi} na konferenciji za novinare u Centralnom domu Vojske Srbije u Beogradu. Prvi put u "No}i muzeja" u~estvuju Svilajnac i Bela Crkva, a najbogatiji program ponudi}e Beograd sa vi{e od 70 lokacija, Novi Sad sa 40 i [abac i Vaqevo sa po devet izlo`benih lokacija.

"Prioritet manifestacije je da svake godine publici, ne samo u Beogradu, ve} i u celoj Srbiji po-

U ponedeqak, 19. aprila, u sali zgrade NIS-a u Novom Sadu (na Bulevaru oslobo|ewa) premijerno }e biti prikazan prvi film koji je re`irao, za wega scenario napisao i muziku komponovao popularni novosadski kantautor \or|e Bala{evi}. Dan kasnije, "Kao rani maraz" }e biti prikazan i u beogradskom Centru "Sava", saop{teno je na ju~era{woj konferenciji za novinara odr`anoj u velikom holu Vlade Vojvodine.

Sam Bala{evi}, uz pomo} glumaca, wegove }erke Jovane Bala{evi}, Mire Bawac, Vojine ]etkovi}a, Danijela Kova~evi}a je predstavio svoj prvenac i pozvao sve koji su nekada voleli i jo{ vole wegovu pesmu "Pri~a o Vasi Lada~kom" da sada pogledaju i film.

- "Kao rani mraz" }e najpre dospeti do svih onih koji su ovu moju pesmu voleli. Sve je to ~udno, napisao sam je kad sam imao devetnaest godina i sad je fabula malo promewena - rekao je Bala{evi}, isti~u}i pred premijeru da je Novi Sad sto posto wegov grada, grad

Karte u prodaji

Daleki zvu~ni svetovi izvo|a~ko majstorstvo klarinetiste Pola Mejera. Potom su izveli jedno od najlep{ih poznih [umanovih kamernih dela, ciklus "Pripovedawe bajki", sa oznakom opusa 132, napisano 1853, doneto u blistavim, povremeno dramati~nim, a na trenutke blagim i eteri~nim su~eqavawima i prepletima kompleksnih, potpuno ravnopravnih deonica sva tri instrumenta, kreiraju}i osobeni, tipi~nom romanti~arskom atmosferom i poetikom pro`eti muzi~ki ambijent.

Danas na Nomusu Sinagoga, 20 ~asova: Koncert Beogradske filharmonije, dirigent Gudni Emilson (Island), solista na trubi Sergej Nakarjakov (Rusija/Izrael), na programu dela Leifsa, ^ajkovskog i Griga zra~ne liri~nosti, ostvaren u plodotvornom izvo|a~kom dosluhu violistkiwe suverenog izvo|a~kog stava i prefiwenog tona Liz Berto i delikatnog pijaniste Erika Le Sa`a. Podjednako sugestivno i zanosno izvedeni su potom [umanovi "Fantazijski komadi", op. 73 nameweni klarinetu i klaviru, upe~atqivo prikazuju}i vanredno

bujalom, zanosnom melodikom i lepr{avo{}u skladno zaokru`io ovo ve~e prete`no posve}eno delima romanti~arske muzike.

U drugom koncertnom prostoru, na sceni SNP i pred mnogobrojnom publikom ne{to druga~ijih muzi~kih interesovawa, prire|en je potom koncert jedne od najve}ih zvezda savremene fado-muzike, portugalske peva~ice Misije. Nastupaju}i prvi put u Novom Sadu, Misija je predstavila sopstveni, originalni pristup staroj portu-

Francuski umetnici posvetili koncert [umanu

Nastavak resitala obuhvatio je potom izvo|ewe [umanovog "Cvetnog komada", u Des-duru za klavir solo, op. 19, koji je zazvu~ao skladno i dinami~no u nadahnutom tuma~ewu pijaniste Le Sa`a. Zavr{etak koncerta pru`io je publici neobi~ni kontrast u izvo|ewu jednog savremenog dela, kompozicije "Posveta Robertu [umanu", opus 15 d, namewenog klarinetu, violi i klaviru, ~uvenog ma|arskog kompozitora \er|a Kurtaga, kompozicije lakonskih, disonantnih i reskih zvu~-

nih kontura, koji je zazvu~ao kao vrlo udaqena, savremena reminiscencija na za~udni, bajkoviti, romanti~ni zvu~ni svet [umanove muzike. A sam kraj ovog izuzetno uspelog kamernog resitala doneo je jo{ interpretaciju Mocartovog Trija za klavir, klarinet i orkestar u Es-duru, poznatog i kao Trio Kegel{tat, koji je svojom na-

kojem se uvek vra}a. - Imam malo i termu jer Novi Sad je i nezgodan. U wemu oni koji te vole ne umeju to da poka`u, a oni koji te ne vole, ne znaju to da prikriju.

Po Bala{evi}evim re~ima, za wega rediteqski rad nije bio posao nego veliko zadovoqstvo. Prva podr{ka filmu je , kako je rekao, potekla iz Vlade Vojvodine i bila je va`na i simboli~na.

Pokrajina je za film "Kao rani mraz" dala 50.000 evra i ~ini mu se "bilo je te{ko pre}i crveni tepih u zgradi Vlade, te`e nego {to }e mu to biti na mo`da nakom od festivala". Koliko je film do kraja ko{tao, Bala{evi} nije `eleo ovom prilokom da otkrije, ali }e se kako, je rakao, mnogi iznenaditi kada film vide i uskoro ~uju koliko je u wega ulo`eno.

Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} je pozdravio premijeru "dugoo~ekivanog

Za novosadsku premijeru filma "Kao rani mraz" u Novom Sadu karte su u prodaji u prizemqu zgrade NIS-a, a staju 800 dinara. Kako je Bala{evi} najavio, film }e se posle premijere na istom mestu u NIS-u prikazivati jo{ nekoliko dana. Koliko zavisi od interesovawa. Za samu premijeru, kako je najavqeno, posetioce o~ekuju i neka mala iznena|ewa.

NOVOSADSKE MUZI^KE SVE^ANOSTI 2010.

Jedna od lepih stvari kod festivalskih manifestacija poput Nomusa je ~iwenica {to oni svojim programom povezuju publiku sa muzi~arima sa raznih strana sveta, stvaraju}i tako jedinstvene izvo|a~ke kombinacije i vrlo zanimqive umetni~ke rezultate. Na isti na~in, nastavak Novosadskih muzi~kih sve~anosti doneo je preksino} neuobi~ajeni spoj dva koncerta izvo|a~a iz poprili~no udaqenih muzi~kih svetova, koji su se me|utim skladno uklopili u {aroliki kosmopolitski kontekst teku}ih festivalskih zbivawa.

Program druge festivalske ve~eri otvorio je kamerni koncert posve}en stvarala{tvu Robera [umana, prire|en u sve~anoj sali Gradske ku}e, na kojem je nastupio trio vrsnih francuskih muzi~ara mla|e generacije, koji su ~inili violistkiwa Liz Berto, pijanista Erik Le Sa` i klarinetista Pol Mejer. Svo troje ubrajaju se u red najistaknutijih mla|ih evropskih izvo|a~a, kojima su nagrade na muzi~kim konkursima i brojni vrlo zapa`eni nastupi, snimqeni kompakt-diskovi, kao i saradwa sa vrhunskim orkestrima, eminentnim solistima i dirigentima doneli visoku internacionalnu reputaciju. Uz solisti~ko delovawe, Le Sa`, Mejer i Liz Berto dele sli~an muzi~ki senzibilitet i sklonost ka izvo|ewu romanti~arskog repertoara, tako da je obele`avawe va`nog muzi~kog jubileja: dvestote godi{wice ro|ewa Roberta [umana bilo povod da se oni zajedni~ki okupe oko programa izabranih kamernih dela ovog kompozitora. U prvom delu koncerta zazvu~ao je najpre komad "Slike bajki", opus 113, za violu i klavir, qupke i pro-

15

„Kao rani mraz” sti`e pred publiku

„No} muzeja” u 40 gradova Srbije ka`emo sadr`aje koji su kvalitetniji i atraktivniji u odnosu na prethodne godine", rekla je Jovanovi}eva. [irom zemqe qubiteqi umetnosti bi}e u prilici da vide brojne izlo`be slika, fotografija, karikatura, performanse, vide}e kako su se pravile lutke od 19. veka do danas, da se upoznaju sa istorijom tetovirawa jo{ od Maora.Te no}i zainteresovani }e mo}i da pogledaju predstave, filmove, slu{aju muziku, kao i da se upoznaju sa osobenostima razli~itih gradova.

Novosa|ani }e mo}i da u`ivaju u bogatom programu na 40 razli~itih lokacija i da se izme|u ostalog podsete kako je izgledala tipi~na vojvo|anska ulica s po~etka 19. veka, poznata ma|arska @olnai keramika, ali i da u`ivaju u skulpturama i objekatima na i u vodi.

Te no}i Sremski Karlovci }e u potpunosti biti obojeni festivalskim bojama. Na ~ak 21 lokaciji posetioci }e mo}i da saznaju {ta sve podrazumeva srema~ka boemska atmosfera, kako je izgledala autenti~na gostionica i novine i ~asopisi iz 19.veka. Degustira}e se p~eliwi proizvodi, vina i bermet, ali i obilaziti vinski lagumi.

~etvrtak15.april2010.

FILM \OR\A BALA[EVI]A PREMIJERNO U NOVOM SADU 19. I BEOGRADU 20. APRILA

KULTURNA MANIFESTACIJA KOJA DOBIJA SVE VI[E POSETILACA

Tokom ovogodi{we manifestacije "No} muzeja", koja }e biti odr`ana 15. maja, 40 gradova Srbije u oko 150 kulturnih institucija predstavi}e bogat kulturni i umetni~ki sadr`aj.U okviru sedme "No}i muzeja" pridru`i}e se sedam gradova vi{e nego pro{le godine, od kojih neki nemaju muzeje, ali su pokazali inicijativu da

c m y

KULTURA

DNEVNIK

galskoj tradiciji fado muzike, koju ona svojim delovawem osavremewuje i aktuelizuje komponuju}i muziku na tekstove istaknutih portugalskih kwi`evnika poput @osea Saramaga ili Fernanda Pesoe. Na taj na~in ona je kreirala svoj specifi~ni izvo|a~ki stil kao svojevrsni spoj tradicionalnog fada i {ansone, koji joj je doneo izuzetan uspeh, kako u Portugaliji, tako i u {irokim me|unarodnim okvirima, sve do zemaqa Dalekog istoka.

Podvla~e}i te`wu da u svojoj muzici, kao i na koncertima, predstavi razli~ite vidove muzi~ke ekspresije, Misija je u drugom delu svog nastupa publiku povela na jedinstveno muzi~ko putovawe po razli~itim predelima i gradovima, od razdragane svirke karnevalskih uli~nih mar{eva iz Lisabona, napolitanskih pesama, popularne melodije iz Japana, sve do pesme najve}eg flamenko peva~a dana{wice Kamerona De La Isla, {ansone francuske peva~ice Dalide i savremene rok-balade, predstavqaju}i se tako kao peva~ica izuzetnih vokalnih sposobnosti, ~iji su {arm i upe~atqivi scenski nastup pridobili i osvojili slu{aoce.

Borislav Hlo`an

Foto: R. Hayi}

filma \or|a Bala{evi}a, kojem smo svi pomalo du`nici kao nekom ~ije je stvarala{tvo posve}eno Vojvodini i duhu wenog podnebqa".

Mo`da su najboqa preporuka za film re~i glumice Mira Bawac, koja je u wemu odigrala jednu malu ulogu na svoj veliki na~in.

- \ole je za mene oduvek bio ne peva~ nego poeta. Muzi~ki re~eno wegov film je fuga, a pesni~ki balada. Film"Kao rani mraz" je

~udesan, dugo fermentiran u \oletu, to je u najboqem smislu kompilacija svih wegovih balada - rekla je Mira Bawac.

O filmu i odli~noj saradwi sa rediteqem govorili su Jovana Bal{evi}, Vojin ]etkovi} i Danijel Kova~evi}, svi istakav{i da je snimawe Bala{evi}evog filma bilo divno, i profesionalno i emocionalno iskustvo.

V. Crwanski

FESTIVAL PROFESIONALNIH POZORI[TA VOJVODINE U ZREWANINU

Dan za zadovoqstvo Koliko je pozori{te ~udnovata, neuhvatqiva i `iva stvar, moglo se uveriti drugog dana Festivala profesionalnih pozori{ta Vojvodine u Zrewaninu. Predstava Srpskog narodnog pozori{ta „Nasrtaji na wen `ivot“ Martina Krimpa, u re`iji An|elke Nikoli}, na sceni ~etiri puta mawoj od mati~ne, delovala je bar upola toliko boqe i na zadovoqstvo publike i u~esnika ostvarila pun potencijal teksta, re`ije i gluma~ke igre. Po svim elementima sve~arskoj atmosferi na{kodio je incident koji se odigrao tokom probe, zbog ~ega je po~etak izvo|ewa kasnio. Kako se nezvani~no moglo ~uti, na probi je do{lo prvo do verbalnog, a zatim i fizi~kog sukoba glumca Igora Pavlovi}a sa jednim ~lanom tehnike SNP. Podse}awa radi („Dnevnik“ je ranije iscrpno pisao o ovoj predstavi), „Na- Iz predstave „Guskalica” srtaji na wen `ivot“ kako u tekstu tako i na sceni predrene tokom ve}eg dela predstastavqaju jedan beznade`no atove, pronalazi dovoqno voqe, mizirani svet u kojem nema qu`eqe i hrabrosti da se otvore i bavi, nasiqe je postalo svakovrata nade, optimizma. dnevica, a odnosi su postali apDrugi dan Festivala u Zrestraktni i apsurdni. Imaginarwaninu doneo je mnogo zadona tema pisma koje se u pozorivoqstva i za najmla|e i to {tu ~ita kao postdramsko, daupravo iz wihovog pozori{ta kle bez likova, radwe i drugih „To{a Jovanovi}“. Predstava ~vrstih niti, vrti se oko „Ane“ „Guskalica“, autorski projekat – subjekta i objekta raznih situJovana Carana, potvrdila je da acija za koje se na kraju, nakon se na lutkarskoj sceni Zrewaapokalipti~ne atmosfere stvonina radi ozbiqno, posve}eno i

nadasve ma{tovito. Lutke i kompletan dekor koji su od papira, uz gluma~ku igru i pri~u o qubavi, odnosno pronalasku pravog puta do wenog ostvarewa, fascinirali su prisutne.

Na okruglom stolu se moglo ~uti da je re~ o „natron“ papiru koji nije samo jeftin, nego za glumceanimatore podjednako te`ak i izazovan. Jovan Caran ve} dugo razvija koncept lutaka od papira i rad na „Guskalici“ sigurno je jedan od uspelijih, o ~emu svedo~e brojni (~ak {est) pozivi selektora festivala u regionu.

Povoda za zadovoqstvo bilo je i na promociji „Pozori{ne Vojvodine“, kwige koju su priredili Petar i Vi{wa Erski u ~ast 60. ro|endana najstarijeg festivala u zemqi. Pored wih, na promociji su re~ imali i Vladimir Kopicl, kao prvi selektor Festivala profesionalnih pozori{ta Vojvodine, i Miroslav Radowi}, jedan od autora kwige. Kopicl je izrazio zadovoqstvo {to pozori{na publika umetnosti koja ne mo`e da se ponese sa sobom ku}i, sada to na neki na~in ipak mo`e da uradi, dok je Radowi} nadahnuto govorio, kao {to je po vlastitom svedo~ewu sebi dozvolio i da pi{e, o istoriji pozori{ta u Vojvodini koja se`e i do antike, {to je potvr|eno arheolo{kim nalazima u Sirmijumu.

I. Buri}

PREMIJERA U RUMUNSKOM POZORI[TU U VR[CU

Tajne Barilijeve

U Rumunskom pozori{tu u Vojvodini,~ije je sedi{te u Vr{cu u teatru "Sterija", sutra u 19 ~asova premijerno }e biti izveden komad "Mesec u plamenu" Sawe Domazet posve}en Mileni Pavlovi} Barili u re`iji Stefana Sabli}a. Autorka je nastojala da kroz neobi~an epistolarni dijalog izme|u majke i }erke prika`e skrivene tajne senzi-

biliteta slavne slikarke.

Ovo nije predstava o Tanatosu, koji je vladao `ivotom ekscentri~ne umetnice, ve} o Erosu. U predstavi su kori{}ena originalna pisma, kao i Milenini stihovi, detaqi sa slika i iz snovi|ewa, tako da se neprekidno prepli}u dokumentarna forma i imaginacija. Predstava "Mesec u plamenu" najavquje se kao san o

bu|ewu Milene Pavlovi}-Barili na sceni.

U glavnim ulogama su Kristina Kenig, gostuju}a glumica iz Rumunije, Monika Boldovina, Mir~ea Omoran i Marko Axi}.

Rediteq je i autor scenografije.

Ovo je trinaesti pozori{ni projekat Rumunskog pozori{ta koji sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine.

SPORT

~etvrtak15.april2010.

c m y

16

DNEVNIK

DANAS PARTIZAN I VOJVODINA IGRAJU POLUFINALNU UTAKMICU LAV KUPA SRBIJE (18, TV)

Stevanovi}: Najboqi smo Trka za trofeje traje, a Partizan danas ima priliku da se korak pribli`i jednom – Lav kupu Srbije. Crno – beli u polufinalu najmasovnijeg takmi~ewa do~ekuju Vojvodinu.

Trenutak za {ampiona nije ba{ najsjajniji. U minulom kolu Jelen superlige osvojen je samo bod u Jagodini. Malo za ambicije vaqka, ali eto idealne prili-

drimo jedan drugog, ali takti~kih iznena|ewa ne verujem da }e biti.

Nadam se da }emo, uz veliku podr{ku grobara, uspeti da slavimo – rekao je trener Partizana Goran Stevanovi}. [ampion }e danas biti oslabqen za povre|ene Krstaji}a i

je dobro. Tvrdim da igramo najboqi fudbal u zemqi.

O Vo{i sve najboqe.

- Cenim Novosa|ane. Uvek su imali talentovane klince, klub je ambiciozan, sa dobrom infrastrukturom.

Moramo biti spremni na sve, pa i na penale.

\uri~i} uveren u pobedu Neobi~nu uvertiru pred dana{wi me~ polufinala Lav kupa Srbije s Partizanom u Beogradu imali su fudbaleri Vojvodine. Oko 200 najvatrenijih navija~a bodrilo je igra~e na pretposledwem treningu pred duel sa crno-belima. Firma{i

govoj karijeri, a ju~e nije krio optimizam pred dana{wi me~.

- Kolektivnom snagom mo`emo da nadomestimo individualni kvalitet Partizana i wegovu prednost doma}eg terena. Verujem da ako igra~i pru`e 65 odsto od dogovorenog, da }emo igrati

Vukoti} ili @ivkovi} Predsednik Partizana Dragan \uri} poku{ao je da smiri strasti pred me~ sa Vojvodinom. Na brifingu sa novinarima rekao je da trener Stevanovi} ima podr{ku rukovodstva.

- Uzeo je vi{e bodova nego wegov prethodnik za isti period. Nismo prvi, ali ima jo{ dovoqno vremena da se to ispravi – rekao je \uri}.

Me|utim, ju~e smo ~uli drugu pri~u. Mom~ilo Vukoti} i Zvonko @ivkovi} ve} se spremaju za ulogu {efa struke. Jo{ se ne zna koji }e od wih dvojica biti promovisan u novog {efa struke.

Kao Stevanovi}ev naslednik pomiwao se i trener Javora Radovan ]ur~i}, ali je u rukovodstvu preovladao stav da to bude neko od biv{ih igra~a.

Bez Bilbije Vojvodina }e u dana{wem duelu biti li{ena usluga mladog centarfora Nemawe Bilbije. Talentovani napada~, koji je golgetersko ume}e nagovestio na pripremama u Turskoj, a delom potvrdio tokom prethodnih kola Jelen superlige, ozbiqnije se povredio 3. aprila u utakmici s BSK-om iz Bor~e.

Stradali su mu ligamenti i prema svoj prilici ne}e igrati ni u nedequ u prvenstvenom duelu sa Spartakom.

ke za {ok-terapiju. Skalp starog i uva`enog rivala, Vojvodine, rivala mogao bi Beogra|ane da vrati na stazu uspeha.

- O~ekuje nas veliki me~, lep doga|aj. Obaveza i nas i Vojvodine je da to i opravdamo. U prvenstvu smo slavili oba puta, ali vrlo te{ko. Vo{a je dobar tim, imala je ~etvoricu igra~a u Japanu, ali imali smo ih mi {estoricu, {to nam uliva optimizam. Kolega \uri~i} i ja poku{a}emo da nadmu-

Fejsa mora na operaciju Klupski lekar Sead Mali}evi} je minulih dana bio sa povre|enim Fejsom u Augsburgu, na pregledima kod najboqeg nema~kog lekara za sportske povrede Ulriha Be{tina. Na`alost, potvr|eno je da }e sjajni fudbaler morati na operaciju.

- Glavni ligament kolena je povre|en i obavezan je hirur{ki zahvat. Period oporavka }e biti minimum {est meseci – rekao je dr Mali}evi}.

Sa druge strane, jedan od najbitnijih igra~a u timu Vojvodine, mladi reprezentativac Slobodan Medojevi}, povre|en je na ju~era{wem treningu.

- Medojevi}u je napukla nosna kost posle duela sa {toperom Stefanom Zogovi}em dok smo uve`bavali prekide. Odmah je poslat u bolnicu na snimawe i tek }emo danas znati ho}e li biti u timu, ali ne}emo kukati ukoliko bude van stroja. ^iwenica je da je Medojevi} veoma bitan za nas, da je izvanredan i kao igra~ i kao li~nost i da mu predstoji lepa karijera. Ipak, kqu~ na{eg uspeha ne le`i u pojedincu, nego u kolektivu.

Medojevi}ev imewak Slobodan Novakovi} istkao se dobrom igrom na Karaburmi.

- Imamo {ansu da pobedimo velikog rivala. Verujem u svakog igra~a ko bude dobio priliku. Ne znam da li }u po~eti

Dragan Mr|a bi}e najve}a opasnost po gol Mladena Bo`ovi}a

Fejsu. Problem predstavqa i umor ,,Japanaca’’.

- Nema kukwave. @ao mi je Qube i zbog wega i zbog tima, ali ekipa mora daqe. On i Krstaji} }e nam nedostajati, ali jaki smo i bez wih. Ne smemo da zavisimo od pojedinaca – ka`e {ef struke.

Za Stevanovi}, ka`u, ovaj me~ je mo`da ,,dan D”.

- Svaka utakmica mi je va`na.

Ova mo`da posebno, kao polufinale Kupa, ali zbog mene li~no nije. Ako od osam dobije{ {est utakmica i stvori{ sijaset prilika ja onda ne znam {ta

Kolega \uri~i} `acnuo je Stevanovi}a izjavom da }e Zvezda biti {ampion.

- Nisam ~uo za to, ali takva motivacija nam ne treba. Igra~i }e dati sve od sebe jer je ulog veliki. A ko je najboqi u zemqi vide}emo kada se prvenstvo bude zavr{ilo – istakao je trener crno – belih.

Partizan }e danas verovatno nastupiti u slede}em sastavu: M. Bo`ovi}, Kne`evi}, Lomi}, Stankovi}, M. Jovanovi}, Petrovi}, Tomi}, Moreira, B. Ili}, Kleo, Dijara.

I. Lazarevi}

Foto: F. Baki}

su razvili transparente, zapalili bakqe i posle treninga pozvali fudbalere da uglas uzvikuju s wima “Kup je na{“. Pevane su pesme i skandirano je sve vreme dok je trener Milan \uri~i} uigravao takti~ke varijante. Za danas je iz Novog Sada organizovan navija~ki voz za Beograd koji sa @elezni~ke stanice kre}e u 14.45 sati, pa nema sumwe da }e i gosti imati zavidnu podr{ku s tribina Partizanovog stadiona. [ef stru~nog {taba Novosa|ana Milan \uri~i} rekao je da je to bio najlep{i trening u we-

u finalu. Istovremeno, ime rivala u finalnoj utakmici me uop{te ne interesuje – rekao je \uri~i}.

Podatak da wegov kolega Stevanovi} ne}e mo}i da ra~una na Qubomira Fejsu, \uri~i} ne smatra kao kqu~ni za ishod utakmice.

- Za mene je potpuno svejedno ho}e li igrati Qubomir Fejsa ili Ra}a Petrovi}, koji je recimo mnogo bli`i putu u Ju`nu Afriku na Svetsko prvenstvo nego Fejsa, pa otuda i odgovor da li je Partizan hendikepiran – dodao je \uri~i}.

utakmicu, na meni je da radim najboqe {to mogu, a trener je tu da odlu~i – rekao je Novakovi}, na ~ije se re~i nadovezao trener \uri~i} napomenuv{i da }e pomenuti prvotimac sigurno po~eti dana{wu utakmicu.

Brazilac Kleo nedavno je u prvenstvenom me~u dva puta matirao Vo{inu odbranu. Za wega bi danas trebalo da bude zadu`en Dejan Karan.

- Kleu ne smemo da ostavimo prostor. Stalno moramo da budemo uz wega i da igramo o{tro – smatra Karan, od kojeg se o~ekuje da s Brazilcem Ple~om danas bude stub novosadske odbrane.

O~ekuje se da Vojvodina dana{wi duel s Partizanom po~ne u sastavu: Brki}, Vuli}evi}, Ple~, Karan, Tumbasevi} (Nestorovi}), A|uru, Medojevi} (Tumbasevi}), Novakovi}, Mereba{vili (\urovski), Tadi}, Mr|a.

Novosa|ani u Beograd odlaze posle ru~ka, u 14.30 sati iz karantina hotela “Park”.

S. Savi}

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak15.april2010.

PARTIZAN NA FAJNAL FORU

POLUFINALE LAV KUPA SRBIJE

Dejan Leki} sru{io romanti~are Crvena zvezda - OFK Beograd 1:0 (0:0) BEOGRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 10.000, sudija: Veselinovi} (Vaqevo). Strelac: Leki} u 87. minutu. @uti kartoni: Markovi}, Nikoli} i Mijatovi} (OFK Beograd). Crveni karton: Markovi} (OFK Beograd)

OFK BEOGRAD: [aranov 7, Plani} 6 (Lazarevski), Rodi} 6, Lazarevi} 7 (Mijatovi}), Nikoli} 7, Sin|i} 6, Markovi} 6, Trivunovi} 6 (Kristi}), Beqi} 6, @eravica 6, Oumaru 6.

Fudbaleri Crvene zvezde poku{a}e 5. maja u finalu Lav kupa Srbije da se domognu 23. tro-

Pogodak za finale: Dejan Leki}

CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi} -, Ninkov 7, Reqi} 6, \or|evi} 7, Viloti} 7, Savio 6, Kadu 6 (Lazovi} 7), Bogdanovi} 6, Lazeti} 7 (Trifunovi}), Leki} 7, Jevti} 7 (Perovi}).

feja u na{em najmasovnijem takmi~ewu. Uz dosta muka crvenobeli su "presko~ili" u polufinalu borbenu ekipu OFK Beograda, i tek pogotkom Leki}a, samo tri minuta pre kraja, obez-

bedili su zna~ajan trijumf. Kako se i o~ekivalo bio je ovo izuzetno tvrd i borben duel na raskva{enom terenu sa velikim ulogom.

Od prvog minuta doma}in je bio agresivan i ofanzivan. Dominirali su zvezda{i terenom a OFK Beograd, suo~en sa silnim kadrovskim problemima, odlu~io se da elasti~nom zonom parira favoritu. I uspeli su u tome igra~i sa stare Karaburme, ali u napada~kim akcijama usamqeni Kamerunac Oumaru nije uspevao da iza|e na kraj sa raspolo`enim \or|evi}em i Viloti}em. Ve} u 8. minutu Jevti} je uz pomo} Nikoli}a uzdrmao pre~ku, a odbijenu loptu Kadu glavom nije uspeo da po{aqe u mre`u. Uzvratio je gost u 20. minutu ali je poku{aj @eravice osujetio pravovremenom intervencijom Stamenkovi}.

Mo`da je Zvezda u 21. minutu o{te}ena jer je sudija Veselinovi} poni{tio pogodak Jevti}a zbog navodne ofsajd pozicije. Do kraja prvog dela u glavnoj ulozi na{ao se golman go-

SRPSKA LIGA VOJVODINA

Bikovi obrstili Narodnu ba{tu Senta - Big bul 1:3 (1:0) SENTA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca 150. Sudija S. Spasi} (Zrewanin). Strelci: Popov u 13. za Sentu, a Petkovi} u 55. 67. i 72.minutu za Big Bul. @uti kartoni: Crnomarkovi}, Kaka{ (Senta), Babi} (Big bul).

SENTA: M. Vukobrat 6, Jankovi} 7 (Perovi}-), Kaka{ 7, Na| 7 (Na|pal 7), Cvetkovi} 7, Crnomarkovi} 7, Ba{tovanov 7, Popov 8, Stojanov 7, Pauqevi} 7, @muki} 7 (D. Vukobrat -).

BIG BUL: Davidovi} 9, Savanovi} 8, Josovi} 8, ^obanovi} 7, Vukobrat 8, Babi} 8, Marin~i} 7, @ivkovi} 8 (Veselinovi} 8), Ga~i} 9, Petkovi} 10, Erak 8.

Sen}anima je pripalo prvo poluvreme kada je u 13.minutu iz brze akcije brzonogi Popov uspeo da nadmudri odbranu gostiju i savlada golmana Davidovi}a.

Posle odmora u drugom delu utakmice bikovi iz Ba~inaca su preokrenuli igru i rezultat u svoju korist odr`av{i

lekciju Sen}anima, pa su „obrstili“ Narodnu ba{tu i odneli ~itav plen iz varo{ice kraj Tise.

Golman Davidovi} odli~no je ~uvao svoju mre`u, odbrambena linija gostiju dobro je funkcionisla, a iz brzih kontranapada opasno je ugro`avan gol doma}ih.

Neuhvatqiv za odbranu Sen}ana je bio raspolo`eni Petkovi} koji je za het-trik kojim je ojadio doma}ine zaslu`io ~istu desetku.

M. Mitrovi}

stiju Bojan [aranov, koji je zaustavio udarce \or|evi}a, Leki}a i Jevti}a iz izglednih prilika.

Slika na terenu nije se promenila ni u drugom poluvremenu. Napadala je Zvezda i branio se OFK Beograd. I u 50. minutu istakao se golman [aranov koji je nadmudrio Brazilca Kadua.

Zaista su se romanti~ari herojski borili na Marakani, a odbranom je majstorski komandovao iskusni Nikoli}. Ipak, u 65. minutu arbitar iz Vaqeva Veselinovi} mo`da je "poklon" iskqu~ewem pomogao Crvenoj zvezdi. Markovi}a je u skoku lopta pogodila u ruku, a arbitar mu je bez mnogo razmi{qawa pokazao drugi `uti, odnosno crveni, karton. "Vi{ak" je Zvezda u samom fini{u me~a uspela da iskoristi. Iako je mirisalo da }e pitawe pobednika biti re{eno nakon izvo|ewa penala, odbrambeni bedem gostiju je, ipak, popustio. Rezervista Lazarevski je nesmotrenim startom u kaznenom prostoru loptu prakti~no servirao reprezentativcu Dejanu Leki}u kojem nije bilo te{ko da je sa nekoliko metara udaqenosti rezantnim {utem po{aqe u gol - 1:0.

Nema dileme, crveno-beli su zaslu`ili plasman u finale Lav kupa Srbije, jer su bili boqi rival i nisu iskoristili ~etiri-pet idealnih prilika za golove. Pohvale zbog fanati~ne upornosti zaslu`uju i romanti~ari ~iji trud, ipak, na kraju nije adekvatno nagra|en.

Z. Rangelov

PODRU^NA LIGA NOVI SAD

GAJDOBRA: Hercegovac - Obili} 1:2, BA^KI PETROVAC: Mladost - Mladost (NS) 2:1, STEPANOVI]EVO: Omladinac - Be~ej Old gold 2:4, NOVI SAD: Kabel Srbobran 0:0, VRBAS: Vrbas - Petrovaradin 1:0, RUMENKA: Jedinstvo - Slavija 2:0, BA^: Tvr|ava Sremac 1:0, [AJKA[: Borac Fru{kogorac 1:0.

1. Obili} 22 14 5 3 34:17 47 2. Srbobran 22 11 9 2 37:23 42 3. Mlad.(BP) 22 11 7 4 41:20 40 4. Hercegovac 22 11 4 7 30:21 37 5. Petrovar. 22 9 6 7 27:24 33 6. Be~ej 22 9 6 7 28:27 33 7. Slavija 22 8 8 6 33:30 32 8. Borac 22 8 6 8 31:29 30 9. Tvr|ava 22 9 2 11 33:28 29 10. Jedinstvo 22 7 8 7 28:28 29 11. Vrbas 22 6 7 9 21:23 25 12. Sremac 22 7 4 11 21:31 25 13. Omladinac 22 6 5 11 25:36 23 14. Kabel 22 6 5 11 28:42 23 15. Mladost(NS) 22 4 6 12 19:36 18 16. Fru{kog. 22 4 4 14 20:31 16

U SREMSKOJ MITROVICI JU^E SAHRAWEN KO[ARKA[ KK „NOVI SAD“ NENAD GROZDANI]

Na ispra}aju ceo grad SREMSKA MITROVICA: Ju~e se Sremska Mitrovica oprostila od svog sugra|anina, devetnaestoogodi{weg, Nenada Grozdani}a, studenta Pravnog fakulteta iz Novog Sada i igra~a Ko{arka{kog kluba „Novi Sad“. Na sremskomitrova~kom Novom grobqu okupili su se rodbina, prijateqi, sportisti, mladi, okupio se ceo grad da na posledwi put isprati mladi}a koji je bio uzor svojoj generaciji u Sremskoj Mitrovici.

Na Novom grobqu u Sremskoj Mitrovici ju~e, kada je posmrtna povorka krenula sa zemnim ostacima Nenada Grozdani}a, da ga isprati na ve~ni po~inak, prestala je ki{a i sinulo sunce. U koloni koja se opra{tala od ovog de~aka, koji je igraju}i godinama ko{arku u KK „Sremu“ iz Sremske Mitrovice ostavio vidan trag u srpskoj ko{arci i po wemu }e se pamtiti i rezultati koje je postizao „Srem“.

Od pokojnog Nenada oprostili su se rodbina, prijateqi, sportisti i sportski radnici Sremske Mitrovice i obe}ali da }e negovati se}awe na ovog mladog, prerano oti{log sportistu.

S. Bojevi}

Sa sahrane Nenada Grozdani}a u Sremskij Mitrovici

17

Za titulu u Napuqu Partizan - Eger 10:5 (3:2, 2:2, 2:1, 3:0) BEOGRAD: Bazen „Bawica“, gledalaca 1500, sudije: Kuretas (Gr~ka), Bah ([panija). Igra~ vi{e: Partizan 7 (4), Eger 8 (3), peterci: Partina -, Eger 1 (1).

PARTIZAN: Soro, Mirkovi}, Ra|en, Korolija, Aleksi}, Pjetlovi} 3, Prlainovi} 1, Goci} 1, Avramovi}, Mitrovi} 2, Vujasinovi} 1, Gak, ]uk 2.

EGER: Se~i, Santavi, Erdeqi 1, Graham, Jakob, Kova~ 1, Hegedi{ 1, Varga, Feltam 1, Binder, Bundu{uh, Harai, Biro{ 1.

Vaterpolisti Partizana pobedom protiv Egera 10:5 u revan{ susreta ~etvrtfinala Evrolige definitivno su obezbedili plasman na fajnal–for

vao. U prvom delu utakmice Pjetlovi} i Mitrovi} su bili golgeterski raspolo`eni, po{to su po dva puta savladali Se~ija, a golman Soro je tokom ~itavog me~a bio na visini zadatka. U drugom delu utakmice, pogotovo u posledwoj ~etvrtini, sigurnu i ubedqivu pobedu Partizanu sa dva uzastopna pogotka doneo je mladi Milo{ ]uk, tako da je Partizan nakon ravnopravne igre u ve}em delu utakmice do{ao do sigurnog trijumfa od 10:5.

Igor Milanovi}, trener Partizana ove sezone sa svojom ekipom jo{ uvek nije do`iveo poraz ni u jednom takmi~ewu, a nakon me~a bio je raspolo`en i zadovoqan.

Slobodan Soro

koji se sredinom maja igra u Napuqu. Nakon tri godine crnobeli su ponovo me|u ~etiri najboqa tima na starom kontinentu i bori}e se da po sedmi put u svojoj istoriji do|e do ovog laskavog priznawa.

Pitawe u~esnika fajnal fora izme|u ova dva rivala bilo je re{eno jo{ pre tri nedeqe, kada je Partizan u Ma|arskoj ostvario ubedqiv trijumf od 12:4, pa je ovaj me~ za oba rivala predstavqao samo formalnost, ali su obe ekipe pru`ile odli~nu partiju. Partizan je do novog trijumfa do{ao zahvaquju}i ponovo odli~noj igri u odbrani, koja ova sezone krasi crno-bele. Od samog starta srpski {ampion je imao dva gola prednosti, koje je konstantno odr`a-

- Ispunili smo plan. Plasirali smo se na fajnal for i to su moji igra~i onim {to su prikazali tokom ove sezone apsolutno zaslu`ili. Ova utakmica je bila na{a najlo{ija partija u Evroligi, ali smo dali sto posto u ovom trenutku. Zbog izuzetno povoqnog rezultata iz prvog me~a bilo je te{ko motivisati igra~e i skoncentrisati se na ovu utakmicu. Mi se ve} unazad dve nedeqe pripremamo za ne{to sasvim drugo, a to je me~ sa Pro Reom koji nas o~ekuje u Napuqu. Idemo na fajnal for sa `eqom da ostavimo srce u bazenu i da protiv Pro Reka damo maksimum u tom trenutku, pa }emo videti da li }e to biti dovoqno da stignemo do same zavr{nice.

S. Anti}

REVAN[ ME^EVI ^ETVRTFINALA EVROLIGE

Partizan sa Pro Rekom U revan{ me~evima ~etvrtfinala Evro lige za vaterpoliste postignuti su slede}i rezultati: Jug - Barseloneta 10:9 (9:7 prvi me~), Primorac - Jadran 10:6 (14:9 prvi me~), Budva - Pro Reko 10:12 (5:9 pri me~), Partizan - Eger 10:5 (12:4 prvi me~).

Na fajnal for, koji }e se 14. i 15. maja odigrati u italijanskom gradu Napuqu, plasirali su se: dubrova~ki Jug, italijanski Pro Reko, kotorski Primorac i Partizan. U polufinalnim duelima prvog dana sasta}e se: Pro Reko - Partizan i Jug - Primorac, a pobednici ovih duela 15. maja igra}e za titulu prvaka Evrope.

G. M.

DRUGA UTAKMICA PLEJ–AUTA

Majtorica odlu~uje superliga{a @AK - TENT 10:7 (0:0, 4:1, 2:4, 4:2) KIKINDA: Bazen SC „Jezero“, gledalaca 250, sudije: ]iri} i Stefanovi} (Beograd).

Igra~i vi{e: @AK 8 (2), TENT 6 (1), peterci: @AK 3 (1), TENT -. @AK: Kozarski (11 odbrana), Trkuqa 2, Cvetkovi}, Budurin 2, Pe{teri} 1, Suva~arev, Dragi}, Jak{i}, Ba~i}, Andri} 3, Bo`i~kovi} 2 (1), ]iri}, Xapa.

TENT: Draksimovi} (14 odbrana i peterac), Jevremovi}, Vasiqevi}, Kanazir 1, Milijanovi} 3, Jovanovi}, Juki} 1, Nikoli}, Jegorovi}, \or|evi}, In|i} 1, Stani{i} 1, Sretkovi}, Petkovi}.

U pravoj brazilskoj atmosferi, pred prepunim tribinama (250 navija~a) vaterpolisti kikindskog @AK-a savladali su u drugoj utakmici bara`a za popunu Superlige Srbije ekipu TENT-a i tako se izborili za tre}i me~ odnosno supericu, koja }e se odr`ati za ~etiri dana u Obrenovcu. U prvoj ~etvrtini gledaoci nisu videli nijedan pogodak, ali je zato bilo vi{e udaraca u pre~ku i zecera u igri obe ekipe. Ve} na samom po~et-

ku druge ~etvrtine doma}ini nisu iskoristili peterac, ali minut kasnije Filip Andri} posti`e ciq. Gosti su izjedna~ili na pogotkom kapitena In|i}a, ali se potom u listu strelaca upisuju prvo Pe{teri} a potom i dva puta Trkuqa. Na po~etku tre}e ~etvrtine golman gostiju odbranio je peterac, a Andri} postigao peti pogodak za svoju ekipu. Tada gosti preuzimaju inicijativu i izjedna~uju na 5:5.Ipak, Gudurin je postigao {esti pogodak za svoju ekipu. U posledwoj ~etvrtini doma}in je poveo pogotkom iz peterca (7:5), a potom je u ovom delu igre postigao jo{ tri pogotka i time osigurao pobedu.

U ekipi @AK-a istakli su se golman i kapiten Marko Kozarski sjajnim odbranama i trostruki strelac Andri}, a u ekipi iz Obrenovca odli~an je bio golman Draksimovi} sjajnim odbranam i trostruki strelac Mijanovi}. Revan{ me~ igra se u subotu u Obrednovcu, a doma}in organizuje navija~ke autobuse.

M. S.

18

~etvrtak15.april2010.

JO[ JEDNO PRIZNAWE PARTIZANU ZA IGRE U EVROLIGI

^etvorica igra~a u idealnoj petorci ^etvorica ko{arka{a Partizana nalaze se u idealnoj petorci Evrolige, rezultati su glasova koje su dali posetioci zvani~nog sajta ovog takmi~ewa.

Navija~i {irom planete birali su izme|u 55 kandidata, koji su

ra~unati 25 posto, dok }e glasovi predstavnika medija nositi preostalih 75 posto.

Rezultati glasawa na sajtu Evrolige, plejmejkeri: Lester Mekkejleb (Partizan) 48.2 posto, Milo{ Teodosi} (Olimpijakos) 30.4 posto, Teo Papalukas

Aleks Mari}, prvi centar Evrolige

bili podeqeni u tri kategorije bekovi, krila i centri. Organizator igre crno-belih Lester Mekkejleb izabran je za prvog plejmejkera, Jan Veseli se na{ao na poziciji niskog krila, Lorens Roberts je krilni centar idealne petorke, dok je Aleks Mari} prvi centar. Mari} je istovremeno i najuspe{niji igra~ ove sezone u Evroligi sa prose~nim indeksom uspe{nosti od 20.81, od regularnog dela takmi~ewa do plej-ofa. Zvani~no najboqa petorka sezone 2009-2010. u Evroligi bi}e poznata kada budu glasali i novinari, po{to }e se u kona~nom izboru glasovi navija~a

4.9 posto, Riki Rubio (Barselona) 4.6 posto i JR Holden (CSKA Moskva) 3.1 posto. Bekovi i niska krila: Jan Veseli (Partizan) 29.4 posto, Linas Kleiza (Olimpijakos) 15.1 posto, Xo{ ^ildres (Olimpijakos) 9.4 posto, Ramunas [i{kauskas (CSKA Moskva) 8.9 posto i Huan Karlos Navaro (Barselona) 4 posto. Krilni centri i centri: Aleks Mari} (Partizan) 30.1 posto, Lorens Roberts (Partizan) 23.5 posto, Janis Burusis 7.8 posto, Nikola Vuj~i} (Olimpijakos) 5.9 posto i Darjus Lavrinovi~ (Real Madrid) 4.5 posto.

\uki} uz mlade, Jovanovi} s juniorima Aktuelni trener FMP iz @eleznika Bo{ko \oki} imenovan je za selektora ko{arka{ke reprezentacije Srbije do 20 godine.

Predlog Izvr{nog saveta Stru~nog saveta bi}e verifikovan na slede}oj sednici Upravnog odbora KSS. Nosioci programa za selekcije do 16 i do 17 godina, od ranije su, Sa{a Nikitovi} i Nenad Truni}. \oki}a ve} u julu (od 8. do 18.) ~eka Evropsko prvenstvo u Zadru.

Jovanovi}, ina~e ~lan stru~nog {taba Partizana, je sa juniorskom reprezentacijom osvojio zlato u Francuskoj. Sada }e u Viqnusu (do 22. jula do 01. avgusta) predvoditi juniore.

SPORT

DNEVNIK

JUNIORI SRBIJE DANAS PUTUJE NA KVALIFIKACIJE ZA EP

Makedonija prvi rival Mu{ka juniorska rukometna reprezentacija Srbije danas }e se uputiti na Island, gde }e za vikend u~estvovati u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Slova~koj. Izabranici Igora Butulije za rivala }e imati Makedoniju, Crnu Goru i Island i upravo tim redom i odmerava}e snage s konkurentima.

Dve najboqe reprezentacije obezbedi}e vizu za Slova~ku.

Generacija momaka ro|enih 1990. godine nije se proslavila u kadetskoj konkurenciji, iako se od we o~ekivalo mnogo. Na EP bili su deseti, a nisu uspeli da se plasiraju na Svetsko prvenstvo. Da li }e vi{e sre}e imati u juniorskoj konkurenciji pitali smo Miqana Vukovqaka, igra~a Jugovi} Unimeta.

- Nadam se da ho}emo, jer smo izvukli odre|ene pouke, a motiva je na pretek. Novi trener nam je ukazao na gre{ke koje smo pravili, pre svega na to da ne smemo da potcenimo ni jednog rivala. U svaki me~ moramo da u|emo maksimalno koncentrisani, {to je jedan od glavnih preduslova da pro|emo kvalifikacije i izborimo plasman na Evropsko prvenstvo - rekao je Vukovqak.

O~ekuju vas najpre Makedonci, potom Crnogorci i na kraju doma}in, koji je svetska sila i tre}i u kadetskoj konkurenciji na planeti?

- Svakako da nam ne}e biti lako. Islandu se mo`e dati mala prednost, s obzirom da je doma}in, ali, opet, to ne mora ni{ta da zna~i. Nema ni jedne selekcije na turniru koja mnogo odska~e kvalitetom. Gledaju}i na{u reprezentaciju, dosta igra~a nastupa u Superligi, za zna~ajnim iskustvom i

Miqan Vukovqak (10) u akciji

na pripreme dolaze u dobroj formi.

Imate li nekih konkretnih informacija o rivalima?

usmerili ka Makedoniji, prvom rivalu, a potom }emo da idemo stepenicu po stepenicu i da razmi{qamo o Crnoj Go-

Program kvalifikacija 16. april: Srbija - Makedonia (14), Island - Crna Gora (16).

17. april: Makedonija - Island (18.30), Crna Gora - Srbija (20.30).

18. april: Crna Gora - Makedonija (13), Island - Srbija (15).

- Sakupili smo dovoqno informacija o svakoj reprezentaciji, tako da }e na{ stru~ni {tab dobro da nas pripremi.

Mi smo za sada na{e misli

ri, pa Islandu. U~ini}emo sve kako bismo se na{li na smotri najboqih evropskih juniorskih reprezentacija. Prvi golman reprezentacije

Strahiwa Mili} jo{ uvek nije spreman da se vrati na parket. Osim wega, kakav je zdravstveni bilten?

-Strahiwa je van stroja i on }e nam sigurno nedostajati, a ako Bog da, bi}e spreman za Evropsko prvenstvo. S nama ne}e putovati Ivan Dimitrijevi} koji je dobio bogiwe i mora da miruje. Ostali momci su zdravi i orni za predstoje}e okr{aje. Prikqu~io nam se i Petar \or|i}, sjajan igra~, {to nam ja~a samopouzdawe naglasio je Miqan Vukovqak, pivot srpskih juniora.

J. Gali}

PRIPREME REPREZENTACIJE U KOVILOVU

Glava boli od problema Mu{ka rukometna reprezentacije Srbije priprema se u Kovilovu, u okviru EHF nedeqe, za duele sa ^e{kom u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo.

Me|utim, selektor Veselin Vukovi} nema razloga za zadovoqstvo zbog problema sa okupqawem igra~a. Nakon nemogu}nosti da na raspolagawu ima reprezentativce iz [panije (zbog obaveza u klubovima), ka{wewa igra~a iz ma|arskih ekipa i povrede ]uruvije, Kovilovo su zbog povreda napustili Danijel An|elkovi} i Dragan Tubi}.Oni su do{li da se vide sa drugovima, obavili medicinske preglede i zbog te`ine povrede oti{li na daqe le~ewe u svoje klubove. Umesto

wih u Kovilovo }e sti}i David Ra{i} i Nemawa Pribak iz lazareva~ke Kolubare.

O onome {ta je dosada ura|eno i {ta se planira selektor Vukovi} ka`e: - Radimo sa onim {to imamo na raspolagawu od igra~kog kadra. Situacija nije ba{ zavidna, jer nismo kompletni, ali {ta je tu je. Nadam se da }e za me~eve protiv ^e{ke situacija biti mnogo povoqnija. Imamo do kraja priprema jo{ {est treninga i kroz wih }emo se truditi da do|emo do `eqene forme. Igra~i se znaju od ranije, {to je velika prednost kada imamo ovakve probleme - istakao je Vukovi}.

S. A.

Naknadno pozvan: David Ra{i}

IZVR[NI ODBOR FIVB

SP 2014. za seniorke u Italiji

S ju~era{we komemoracije u Novom Sadu

KOMEMORACIJA POVODOM SMRTI KO[ARKA[A NENADA GROZDANI]A

Velika i iskrena tuga

Povodom tragi~ne smrti 19-godi{weg ko{arka{a Novog Sada Nenada Grozdani}a, ju~e je u amfiteatru SPC "Vojvodina" odr`an komemorativni skup. U znaku velike i iskrene tuge, od Grozdani}a su se oprostili wegovi saigra~i, brojni ko{arka{ki radnici i prijateqi ovog sporta. U ime kluba na komemoraciji je govorio direktor Aleksandar Grmu{a, kapiten ekipe

Goran Pobri} oprostio se u ime saigra~a Nenada Grozdani}a, dok je predsednik UO KS Vojvodine dr Lazar Panteli} u~inio to u ime kompletne ko{arka{ke oragnizacije Vojvodine i Srbije.

Nenad Grozdani} sahrawen je ju~e na Gradskom grobqu u Sremskoj Mitrovici.

Na sastanku Izvr{nog odbora FIVB, u Dominikanskoj Republici, odlu~eno je da Italija bude organizator SP 2014. u konkurenciji seniorki. Tako|e, saop{teni su i predlozi za organizatore kadetskih i juniorskih Svetskih prvenstava, a kona~nu odluku }e doneti Administrativni Bord FIVB na sastanku koji }e se odr`ati od 14. 窶電o16. aprila. Aleksandar Bori~i}, predsednik OSS i izvr{ni

potpredsednik FIVB, u~estvuje u radu Izvr{nog odbora. Na sastanku Izvr{nog odbora FIVB predlo`eno je da se SP 2011. u konkurenciji kadetkiwa odigra u Turskoj, SP 2011. u konkurenciji juniorki u Peruu, a SP 2011. u konkurenciji juniora u Brazilu. Odluka o organizatoru SP 2011. u konkurenciji kadeta bi}e naknadno saop{tena. Od ranije je poznato da }e SP 2014. u konkurenciji senior biti odr`ano u Poqskoj.

@ENSKA SUPERLIGA

U NEDEQU U FUTOGU

Vo{a ~eka Vr{ac

Prvi me~ 18. kola Superlige za stonoteniserke igra se danas u Novom Sadu. Vode}a Vojvodina do~ekuje osmoplasirani Vr{ac u Spensu od 17 sati. Novosa|anke }e igrati i sutra, u zaostalom me~u 17. kola gostova}e tre}eplasiranom Starom Gradu u Beogradu (sala Zvezde) od 18 sati.

S. S.

Me|unarodni yiju yicu turnir Me|unarodni xiju xicu turnir u Futogu okupi}e oko 400 u~esnika iz Poqske, Slovenije, Austrije, Bugarske, Republike Srpske, Crne Gore i Srbije.

Takmi~ewe }e se odr`ati u nedequ u sportskoj hali sa po~etkom u 10 ~asova.

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak15.april2010.

19

TURNIR U MONTE KARLU

Nole pobedio, Viktor izgubio

Jelena Jankovi}

TURNIR U ^ARLSTONU

Jelena u tre}em kolu Dva sata tenisa u duelu sa Rumunkom Edinom Golovic, ina~e 127. na VTA listi, bila su potrebna Jeleni Jankovi} da se plasira u tre}e kolo 1.340.000 dolara vrednog turnira u ameri~kom gradu ^arlstonu. Na nesvakida{woj zelenoj {qaki, Jelena je do tre}e pobede u ~etiri me~a sa Rumunkom iz Temi{vara stigla nakon {to je izgubila prvi set - 2:1 (2:6, 6:4, 6:3). Golovic (25) je oduzela servis sedmoj teniserki sveta na startu me~a, povela sa 3:0 i potom u fini{u napravila jo{ jedan brejk za prili~no ubedqiv set - 6:2. Jelena je u tom delu igre imala veliki broj neiskori{}enih brejk lopti.

Ipak, {anse za brejk Beogra|anka je po~ela da koristi u drugom setu, koji je dobila rezultatom 6:4. U majstorici, br-

zo je uzela servis protivnici, a na servis Golovic, pri rezultatu 5:3, uspela je da napravi novi brejk za tre}e kolo, nakon {to je u prvom bila slobodna.

Tamo }e Jelena igrati sa pobednicom me~a Evgenija Rodina (Rusija) - Mihaela Kraj~ek (Holandija). Mlada Holan|anka Mihaela Kraj~ek je napravila iznena|ewe i eliminisala (15) Ma|aricu Melindu Cink sa 2:0 (7:6, 6:3). Ukoliko opravda ulogu favorita, Jelena bi u ~etvrtfinalu mogla da se sastane sa (8) Danijelom Hantukovom iz Slova~ke. Bila bi to uvertira za FED kup spektakl u Beogradskoj areni.

Pobednici ^arlstona pripa{}e 107.000 dolara i 470 VTA boda, dok }e finalistkiwa zaraditi 55.500 dolara i 320 VTA poena.

Srpski teniseri ostvarili su polovi~an u~inak na teniskom turniru u Monte Karlu. Novak \okovi} lako se plasirao u tre}u rundu pobedom nad Francuzom Floranom Serom u dva seta, 6:2, 6:3, dok je Viktor Troicki izgubio u me~u drugog kola od Tomija Robreda 6:4, 6:3. \okovi} nije imao problema protiv Francuza, kojeg je u ukupno ~etiri susreta savladao tri puta. Iako je Sera na momente pokazivao odli~nu igru, srpski teniser je uz mnogo vinera i stabilnu razmenu udaraca sa osnovne linije do{ao do trijumfa. Protivnik \okovi}a u borbi za ~etvrtfinale bi}e 13. nosilac Stanislas Vavrinka, koji je pobedio Ernestsa Gulbisa 6:2, 6:4. \okovi} je u drugom gemu prvog seta oduzeo servis protivniku i poveo sa 2:0. Dr`ao je igru na visokom nivou, dobro je servirao i lako osvajao gemove na svoj servis. Ve} pri slede}oj prilici, \okovi} lako dolazi do nove dve brejk lopte, ali Sera napada~kim tenisom uspeva da nakratko odbrani gem. Ipak, tre}a {ansa donela je sre}u \okovi}u, koji odli~nim bekhendom izbacuje protivnika iz igre i tera Francuza da loptu po{aqe u mre`u. Ipak, Srbin se potom blago opustio, te Francuz dolazi do svoje prve brejk {anse, koju Nole anulira jo{ jednim izvrsnim bekhendom.

Peti gem ispostavio se kao veliki izazov za Novaka, po{to je trajao kao prethodna ~etiri zajedno, a uporni Francuz je kona~no po~eo da pokazuje naznake odli~ne igre sa osnovne linije i preciznih forhenda, {to mu je donelo jo{ pola tuceta brejkprilika, ali tu i fantasti~ni bekhend i odbrana \okovi}a dolaze do izra`aja. Posle borbe koja je trajala preko deset minuta, Sera ipak sti`e do brejka. Ovo je mo`da i obeshrabrilo \okovi}a, koji je u slede}em gemu propustio nove dve brejk prilike, ali Francuz onda i u

Lako u tre}e kolo: Novak \okovi}

sedmom gemu sti`e do nove {anse za brejk. Sre}om po Srbina, wegove agresivne forhend-dijagonale slu`ile su ga najboqe kada je bilo najpotrebnije, i Novak brani prednost i sti`e do 6:2 i vo|stva u setovima.

Iako je na momente pokazivao nesigurnu igru, mahom zbog dobrih napada Sere, \okovi} je u prvom setu napravio 20 vinera, a dobra serija se nastavila i u drugom setu. Do izra`aja je tada do{ao Novakov odli~an ritern, koji je u 75 odsto slu~ajeva duboko i{ao na bekhend protivnika, koji potom nije imao adekvatan odgovor na agresivnu igru. Ipak, iako je i u drugom setu vodio sa 2:0, Sera je vratio brejk, a u prvoj polovini seta oba tenisera su nastavila da ~u-

ALEKSANDRA KRUNI] UO^I ME^A SA SLOVA^KOM

Mo`e da presudi i sitnica Mlada Aleksandra Kruni} sa optimizmom o~ekuje Fed kup me~ Srbija - Slova~ka. Veruje u pobede Jankovi}eve nad Hantukovom i Cibulkovom, a nada se da bi ona mogla da zaigra u drugom singlu.

- Moja o~ekivawa su, kao i uvek, optimisti~na. Kakva bih ja bila timska igra~ica sa pesimisti~nim o~ekivawima?! Pa, selektor bi me odmah izbacio iz ekipe - ka`e sedamnaestogodi{wa teniserka.

- U ekipnim takmi~ewima mo`e da presudi i najmawa sitnica. Na primer, ako ja popijem sve sokove u svla~ionici, a ne stignem da pobegnem odatle pre nego {to do|e Bojana (Jova- Aleksandra Kruni} novski), pa Jelena (Jankovi}) mora da nas razdvaja i zakoji je istakao da }e Kruni}ekasni na me~. [alim se, naravva, Jovanovska i Ana Jovanovi} no. Ali zaista je u ekipi vrlo ravnopravno konkurisati za bitno psiholo{ko stawe igra„drugu tablu“. ~ica, topla atmosfera, podr- ^ula sam se sa Dejanom i re{ka. Mi sa tim nikada nismo kao mi je da je sve otvoreno kaimale problema, uvek je atmosda je u pitawu drugi singl. To fera da boqa ne mo`e biti - re}e se, verovatno, re{iti na kla je Aleksandra Kruni}, koja treninzima, kada bude video ko u dobrom raspolo`ewu o~ekuje je u kakvoj formi. Ja se pripreme~ sa Slovakiwama. mam punom parom, {to bi se reRe~ je o duelu za opstanak u klo. U Beograd dolazim u petak.

Svetskoj A grupi Fed kupa, koVe} sam jednom nogom tamo, ova ji je na rasporedu 24. i 25. apridruga mora samo da polo`i isla u Areni. Najmla|a reprezenpite, jer uporedo zavr{avam 10. tativka za dva dana iz rodne i 11. razred. Kad to zavr{im Moskve dolazi u Beograd. Odeto i we.

Dilema ko }e igrati u singlu mah }e se staviti na raspolagapored Jankovi}eve, otvorila se, we selektoru Dejanu Vrane{u,

naravno, po{to je Ana Ivanovi} otkazala u~e{}e u predstoje}em Fed kup me~u, smatraju}i da zbog lo{e forme nije pravi momenat da bude deo tima.

Aleksandri }e Ivanovi}eva nedostajati, ali priznaje da se Aninim odsustvom woj otvorila {ansa.

- Ana }e nam nedostajati, definitivno. Dve godine sam u ekipi u kojoj je i ona, zato sam navikla da je tu, sa nama. Ali ona }e navijati, nezavisno gde je, to }e nam sigurno pomo}i. Sa jedne strane mi je, naravno, krivo {to Ane ne}e biti u ekipi, ali to meni daje {ansu da mo`da odigram me~ i to ne mo`e

da me ne motivi{e na treninzima i pripremama.

Kruni}eva je potvrdno odgovorila na pitawe da li o~ekuje da zaigra u dublu, koji bi ~ak mogao da odlu~i pobednika.

- Postoji mogu}nost da }e pitawe opstanka u Svetskoj grupi re{avati dubl. O~ekujem da }u igrati, mada ne bi bilo lo{e da re{imo me~ u svoju korist ve} u singlovima. Ako do|e do dubla, spremna sam i da}u sigurno sve od sebe.

Glavni pritisak i teret ponovo }e pasti na Jelenu Jankovi}, koja bukvalno mora da pobedi Danijelu Hantukovu (24. na VTA) i Dominiku Cibulkovu (29) ne bi li Srbija mogla da se nada opstanku me|u osam najboqih reprezentacija sveta.

Kruni}eva o~ekuje veoma te{ke susrete, ali veruje da }e Jankovi}eva iz wih iza}i trijumfalno.

- Danijela i Dominika su kvalitetne, u to niko ne sumwa.

Ali je wihov kvalitet poprili~no iza kvaliteta Jelene Jankovi}. Cibulkova mo`e da bude opasna na {qaci, ali ta podloga odgovara Jeleni i ose}a se sigurno na woj, zato mislim da ne}e imati velikih problema. [to ne zna~i da o~ekujem lak me~. Hantukove se mawe bojim. Jelena je mnogo stabilnija igra~ica, a mislim da }e Danijela imati jaku tremu pred me~, posebno pred na{om publikom i to bi Jelena trebalo da iskoristi.

(Mondo)

vaju gemove na svoj servis. Dobra osnova za pobedu \okovi}a bila je pobeda u sedmom gemu, posle koje je uspeo i da prelomi me~, po{to je ve} u slede}em gemu do{ao do kqu~nog brejka. \okovi} potom dolazi do me~ lopte posle sat i 22 minuta igre i odmah je koristi za prolazak u osminu finala.

Viktor Troicki nije na {qaci mogao da pru`i adekvatan otpor raspolo`enom [pancu Tomiju Robredu, kome je ~uvawe gemova na svoj servis, uz ukupno ~etiri brejka (jedan Troickog) uspeo da relativno lako trijumfuje na me~u. Dvanaesti nosilac }e se u borbi za ~etvrtfinale sastati sa sedmim nosiocem Mihailom Ju`wijem, koji je u dva seta bio boqi od Davida

Nalbandijana 6:3, 6:1. Robredo je dobro po~eo me~, dva puta je oduzeo servis Troickom, u tre}em i petom gemu i poveo sa 4:1.

Srpski teniser, 37. igra~ na listi, je odmah vratio brejk i uz gem osvojen na svoj servis smawio na 4:3. Teniseri su zatim sigurno ~uvali svoj servis, a [panac i brejk prednosti, {to mu je donelo vo|stvo u prvom setu. U drugom setu oba igra~a su se dobro dr`ala sve do sedmog gema, kada je Robredo napravio brejk, a zatim i posle svog servisa poveo sa 5:3. [panac je u narednom gemu napravio jo{ jedan brejk i uspe{no zavr{io me~.

Turnir u Monte Karlu igra se za nagradni fond od 2,5 miliona evra.

BEOGRADSKI MARATON

Vorowin promoter Biv{i poqski atleti~ar Marijan Vorowin bi}e promoter predstoje}eg 23.

Beogradskog maratona, saop{tili su organizatori. Marijan Jer`i Vorowin (1956) izborio je mesto me|u velikanima svetske atletike 9. juna 1984. godine, kada je u Var{avi pretr~ao 100 metara za ne{to mawe od 10 sekundi (za 9,992 sekundi) i postao i ostao najbr`i beli sprinter svih vremena. Vorowin je devetostruki prvak Poqske u sprintu na otvorenom, a toliko {ampionskih titula osvojio je i na takmi~ewima u dvorani.

Na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. godine osvojio je srebrnu medaqu sa poqskom {tafetom na 4h100 metara, a u trkama na 100 i 200 metara osvojio je sedmo mesto. Na evropskim prvenstvima osvojio je zlatnu medaqu u {tafeti 4h100 i bronzanu na 100 metara. Vorowin je ~etvorostruki dvoranski prvak Evrope na 60 metara. On je u Kupu Evrope na 100 metara osvojio zlatnu, srebrnu i bronzanu medaqu i jo{ dve zlatne u {tafetama 4h100 metara. U Svetskom kupu izborio je zlatnu medaqu u {tafeti 4h100, kao i bronzanu u trci na 100 metara. Beogradski maraton odr`a}e se u nedequ, 18. aprila od 10 sati.

20

SPORT

~etvrtak15.april2010.

NA EVROPSKOM PRVENSTVU U AZERBEJYANU

Srbiju predstavqa pet rva~a Evropsko prvenstvo u rvawu u slobodnom stilu i za `ene ve} se od ponedeqka odr`ava u Azerbejxanu, a takmi~ewe u gr~ko-rimskom stilu odr`a}e se u subotu i nedequ. Na takmi~ewu u Bakuu u~estvova}e i reprezentacija Srbije, ~ije boje brani pet rva~a. U subotu na struwa~u }e iza}i Kristijan Fris u kategoriji do 55 kilograma, Davor [tefanek (do 60) i Aleksandar MaksiSreten Damjanovi} movi}, dok }e se dan kasnije, u nedequ, boriti Petar - Nikada se ne bavim prognozaBalo (do 84) i Radomir Petkovi} ma, jer je to zaista nezahvalno. (do 120).

Mnogo faktora odlu~uje o kraj- Zadovoqan sam obavqenim wem ishodu, ali evidentno je da pripremama za ovo veliko takmiimamo kvalitetne momke koji su ~ewe - rekao je savezni trener spremni za najvi{e ciqeve. NaSreten Damjanovi}. - Pet momapredovali su iz dana u dan, a kako ka bilo je potpuno posve}eno }e se odre|enog takmi~arskog datrena`nom procesu, bukvalno na kockice poslo`iti vide}emo. nisu presko~ili nijedan treJedno je sigurno, bori}e se isto ning. Uslovi za rad bili su odtako kao {to su i trenirali li~ni, tako s velikim optimiuverava Damjanovi}. mom odlazimo u Bakuu. I selekKristijan Fris, Davor [tetor Dokmanac i ja smo dali sve od fanek i Aleksandar Maksimosebe da ih {to boqe pripremimo, vi} nalaze se na posebnom re`ipa se nadam uz dobar `reb da momu ishrane do sutra kada }e biti `emo do}i i do dobrih rezultata. merewe i saznati svako svoje riS kakvim prognozama odlazite vale. na EP? J. G.

PRIPREME REPREZENTACIJE SRBIJE ZA SVETSKO PRVENSTVO U HOLANDIJI

@eqa opstanak u eliti

Seniorska hokeja{ka reprezentacija Srbije uveliko se priprema u Beogradu za predstoje}e Svetsko prvenstvo Divizije 1, koje }e se odr`ati u holandskom gradu Tilburgu od 19. do 25. aprila.

Qubiteqi hokeja u Srbiji nisu zaboravili sjajne partije i istorijski uspeh koji je ostvari-

ti u dvorani kapaciteta 2.575 mesta. Reprezentacija Srbije se priprema u beogradskom Pioniru, a na kormilo je do{ao Kana|anin Mark Pederson. Ovaj 41godi{wi stru~wak potpisao je dvogodi{wi ugovor predvodi}e Srbiju na Svetskom prvenstvu u Tilburgu. Zanimqivo je da je Pederson vodio lokalni klub Tilburg Traperse i dobar je poznava-

DNEVNIK

REPREZENTACIJA OTPUTOVALA NA SVETSKI KUP U PEKING

Konkurencija izuzetna Za razliku od prvog Svetskog kupa u streqa{tvu odr`anog u Sidneju (20. - 28. mart), gde su nastupili samo Jasna [ekari} i Damir Mikec (Jasna osvojila zlatnu medaqu u MK pi{toqu), na drugom Svetskom kupu u Pekingu, od 16. do 25. aprila, nastupi}e 11 strelaca iz Srbije. Na{a reprezentacija je put kineske prestonice krenula danas, a predvodi je evropska {ampionka vazdu{nom pu{kom Andrea Arsovi} iz beogradskog Partizana.Pored we u Pekingu }e nastupiti i Ivana Maksimovi} (Novi Beograd U{}e) i Aranka Binder (Streqa~ka dru`ina Novi Sad). Iako je bila prijavqena u Peking ne}e putovati Ni{lijka Lidija Mihajlovi} (porodi~ni problemi). Od momaka u disciplini pu{ka u Pekingu }e nastupiti Nemawa Mirosavqev, Dragan Markovi} (Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790), Stevan Pletikosi} ("^ika Mata", Kragujevac) i Milenko Sebi} (Pilicajac, Beograd). Pravilima je predvi|eno da samo tri predstavnika iste zemqe mogu da nastupaju u konkurenciji, pa }e tako Mirosavqev i Pletikosi} ga|ati u svim disciplinama, Markovi} }e u disciplini le`e}i nastupiti van konkurencije, a Sebi} u trostavu i vazdu{noj pu{ci. Od pi{toqa{a, pored Jasne [ekari} (Crvena zvezda, Beograd) i Damira

Dragan Markovi}

Mikeca, u Pekingu }e pucati i Zorana Arunovi} (Crvena zvezda, Beograd) i Andrija Zlati} (Policajac, Beograd.).

Zbog problema sa pokradenim elektornskim kablovima na malokalibarskom streli{tu u Novom Sadu, na{i takmi~ari su imali skra}ene pripreme u ponedeqak i utorak.

Iako je Novosa|anki Aranki Binder vazdu{no oru`je "broj

London. Na`alost, moram da dodam da u Peking svi odlazimo u sopstvenoj re`iji.

Naime, sami snosimo tro{kove, ali }e nam kako su nas obavestili kasnije novac biti refundiran - rekla je Binderova pred put u Peking.

Wen klupski kolega Dragan Markovi} istakao je da su se pored mini priprema u Novom Sadu strelci pripremali i kroz takmi~ewe u Dortmundu.

- Konkurencija u Pekingu bi}e izuzetna, jer }e se za razliku od Sidneja, gde je bilo malo takmi~ara u Kini pojaviti svetski streqa~ki krem.

Puca}u mk trostav i vazdu{nom pu{kom u konkurenciji, a mk le`e}i van konkuFoto: N. Stojanovi} rencije. O~ekujem da jedan" polako se uhodava i u mk u trostavu dobro otpucam, a vipu{ci. de}emo za vazdu{nu pu{ku, jer - Po~ela je mk sezona, ja je sezona ovim oru`jem zavr{eimam novi kundak, pa samim na sa Evropskim prvenstvom u tim moram i da krenem sa noNorve{koj. No, pomalo }emo vim elementima. Zbog toga i nastaviti da ga treniramo zbog nemam neka velika o~ekivawa Svetskog prvenstva - rekao je od takmi~ewa u Pekingu, ali Markovi}. nam je ono veoma va`no, jer nas Prvi }e na vaternu liniju u ove godine o~ekuje Svetsko prnedequ 18. aprila mu{karci venstvo u Minhenu na kojem }e vazdu{nom pu{kom. se osvajati olimpijske kvote za G. Malenovi}

OP[TINSKO I OKRU@NO [KOLSKO TAKMI^EWE U STREQA[TVU

Karlov~ani najuspe{niji U streqani na Spensu u Novom Sadu odr`ano je op{tinsko i okru`no takmi~ewe u streqa{tvu za osnovne i sredwe {kole na nivou Ju`no - ba~kog okruga.

Takmi~ewe je organizovala

dru`ine Novi Sad 1790 Zvonko [abanovi}, ovo takmi~ewe je jedno od planiranih u okviru proslave 220 godina postojawa kluba. Zvonimir Tako, sekretar Saveza za {kolski sport i

(pu{ke, mete, dijabole) obezbedila je Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790, jer {kole nemaju svoju. Medaqe i diplome obezbedio je Savez za {kolski sport i olimpijsko vaspitawe.

Pedersonovi izabranici Na {irem spisku selektora Pedersona nalaze se slede}i hokeja{i - golmani: Zvezdan Vidakovi}, Kob Marej , Arsenije Rankovi} i Milan Lukovi}, odbrana: Nikola Bibi}, Ili} Stefan, Denijel Xejkob, Janko Jerkovi}, Mihajlo Kora}, Aleksa Lukovi}, Branko Mami}, Goran Risti}, Ivan Tumbas, napada~i: Milo{ Babi}, Marko Brku{anin, Mark Furnije, Boris Gabri}, Nemawa Jankovi}, Dragan Komazec, Aleksandar Kosi}, Marko Kova~evi}, Marko Milovanovi}, Filip Mirkovi}, Pavle Ogrizovi}, Fred Peroun, Pavel Popravko, Marko Proki}, Mihajlo Ra`natovi}, Marko Sretovi}, Nemawa Vu~urevi}. la na{a najboqa selecija na turniru Divizije 2 u Novom Sadu aprila pro{le godine. Podsetimo, tada je Srbija ostvarila svih pet pobeda i sa maksimalnim

lac prilika u holandskom hokeju, kao i ostalim zemqama u~esnicima {ampionata, {to }e svakako koristiti na{oj reprezentaciji u borbi za {to boqi plasman. Pedersonu }e asistirali wegov saradnik iz Trapersa, Nemac Mihael Pelegrims.

U sklopu priprema na{i oklopnici su odirali kontrolnu utakmicu sa selekcijom Hrvatske i pobedili sa 6:4 (dvostruki strelci su bili Fred Peroun i Marko Proki}, Marko Kova~evi} i Pavel Popravko su postigli po jedan). Zanimqivo je da u odnosu na sastav koji je pro{le godine u Novom Sadu izborio na-

Raspored utakmica na SP

Selektor Srbije Mark Pederson

u~inkom izborila plasman u Prvu diviziju.Sada je na redu novo dokazivawe, ovoga puta u mnogo ja~oj konkurenciji, a ako je suditi prema najnovijoj rang listi Svetske hokej federacije oklopnike Srbije ( 29. mesto na rang listi) o~ekuje te`ak zadatak u dru{tvu Austrije (14. mesto), Ukrajine (17), Japana (21), Litvanije (23) i doma}ina Holandije (25).Doma}in Svetskog prvenstva je grad Tilburg koji se nalazi u provinciji Nord - Brabrant, a sedmodnevni turnir }e se odr`a-

19. april - ponedeqak 17: Srbija - Austrija 20. april - utorak 17: Japan - Srbija 22. april - ~etvrtak 13.30: Ukrajina - Srbija 24. april - subota 17: Srbija - Litvanija 25. april - nedeqa 17: Holandija - Srbija stup u Holandiji nema ^abe Prokeca, a nova imena su golman Marej Kob i napada~ Pavel Popravko, koji su dobili na{e dr`avqanstvo.

Stru~ni {tab saop{ti}e do subote kona~an spisak putnika za Tilburg, a na prvenstvo se kre}e sutradan.Prvu utakmicu Srbija igra u ponedeqak od 17 ~asova s Austrijom.

I. Grubor

Detaq s takmi~ewa osnovaca i sredwo{kolaca

Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790 u saradwi sa Savezom za {okolski sport i olimpijsko vaspitawe Novog Sada. U~estvovalo je 60 takmi~ara, {to je, ka`u organizatori, znatno ve}i broj nego ranije. Kako je istako direktor Streqa~ke

olimpijsko vaspitawe Novog Sada rekao je da je organizacija bila dobra i napomenuo da su na nadmetawu sudili eminentni streqa~ki treneri, takmi~ari i sudije, kao {to su Aranka Binder Dragan Markovi} ili Marijana Fri~. Kompletnu opremu

Foto: F. Baki}

Kod osnovaca najuspe{niji su bili takmi~ari Osnovne {kole "23. oktobar" iz Sremskih Karlovaca. Oni su pobedili ekipno i u konkurenciji de~aka (533 kruga) i devoj~ica (433). Drugo mesto kod de~aka pripalo je O[ "Sowa Marinkovi}" iz Novog

Sada (490), a tre}e O[ "Jo`ef Atila" iz Novog Sada (362).

Kod devoj~ica druga je bila O[ "Jovan Jovanovi} Zmaj" iz Sremske Kamenice (344), a tre}a O[ "Desanka Maksimovi}" iz Futoga (194). Pojedina~no slavili su Milo{ Princip (O[ "23. oktobar) (185) ispred Dimitrija Kolarovi}a (O[ "23. oktobar) (179) i Nikole Karakli}a (O[ "Jovan Popovi}", Novi Sad) (170) i Jovana Mila{inovi} (O[ "J.J. Zmaj") (163) ispred Tamare Pro{i} (O[ "23. oktobar") (159) i Milene Radi} (O[ "23. oktobar") (137). Kod sredwo{kolaca ekipno su u mu{koj konkurenciji pobedili u~enici Poqoprivredne {kole iz Futoga (736) ispred ET[ "Mihajlo Pupin" (619) i gimnazije "J. J. Zmaj" iz Novog Sada (391). Kod devojaka prva je bila Karlova~ka gimnazija (712) ispred gimnazija "J. J. Zmaj" (711) i "Laza Kosti}" (700) iz Novog Sada. Pojedina~no je kod de~aka pobedio Igor Be`anovi} (Ma{inaska {kola) (265) ispred Leona Taborija (Poqoprivredna {kola) (263) i Stevana \uri}a (Pinki) (254).

Kod devojaka slavila je Nikolina Arsenac ("J. J. Zmaj") (267) ispred Violete Teodore Trifunov ("J. J. Zmaj") (266) i Marije Salvai ("Laza Kosti}") (264).

G. Malenovi}

PRED EVROPSKO PRVENSTVO U YEZ DENSU U NOVOM SADU

Prijavqeno preko 700 takmi~ara Evropsko prvenstvo u modernom sportskom plesu xez dens 2010. za sve uzraste, decu (od pet do 10 godina), juniore (od 11 do 16) i odrasle (od 17 do 30), odr`a}e se u Novom Sadu od 22. do 24. aprila na velikoj sceni Srpskog narodnog pozori{ta. Takmi~i}e se 12 evropskih zemaqa sa najboqim xez plesa~ima i nacionalnim plesnim timovima i to u disciplinama solo, duo, grupe (sedam plesa~a), formacije (24 plesa~a) i produkcije (preko 25 plesa~a).

Najatraktivnije je, kao i uvek, takmi~ewe u kategoriji odraslih, ali je nazanimqivije ono u kategoriji dece. Prijavqeno je preko 700 takmi~ara iz 12 zemaqa (Slovenija, Norve{ka, Bugarska, Italija, Hrvatska, Ma|arska, Rusija, ^e{ka, Poqska, BiH, Francuska i Srbija). Najvi{e je prijavqenih takmi~ara u disciplini solo odrasli `ene, a najmawe u disciplini de~ijih formacija. Takmi~ewe }e se odvijati tokomtri dana, kvalifikacije i polufinala prepodne od 10 ~asova, finala dece, svake ve~eri u 17, a finala odraslih i juniora svako ve~e u 19 sati.Karte }e se prodavati na blagajni SNP-a po ceni od 500 dinara.

G. M.

EKOLOGIJA

DNEVNIK

~etvrtak15.april2010.

21

[IRI SE EKOLO[KA MRE@A „NATURA 2000”

AKCIJA PLANINARSKOG DRU[TVA GSP-a NOVI SAD

Ekolo{ka patrola Lepote Srbije na evropskoj mapi ~isti Fru{ku goru

Na Fru{ku goru naj~e{}e odlaze planinari i tamo u prirodi provode najvi{e vremena.

Zato im najvi{e i smeta {to svuda okolo, po livadama i {umama, ima toliko |ubreta kao da je Fru{ka gora najpose}eni-

GSP-a Novi Sad Stevan Ile{.

- Zato smo organizovali ekolo{ku patrolu koja je u svojim subotwim {etwama po~ela da kupi otpatke. Naj~e{}e se radi o fla{ama i kesama koje skupqamo u xakove, i nosimo do naj-

Projekat „Ja~awa administrativnih kapaciteta za{ti}enih podru~ja u Srbiji Natura 2000“, ~iji je ciq za{tita i o~uvawe prirodnih dobara zemqe i integrisawe ekosistema Srbije u evropsku mre`u za{ti}enih podru~ja predstavqen je nedavno u Privrednoj komori Srbije. Kako je re~eno, projekat se sprovodi u partnerstvu resornog ministarstva, Agencije za `ivotnu sredinu Austrije i gr~ke organizacije Evropski centar za javno pravo, a finansira se sa milion evra iz Instrumenata pretpristupne pomo}i (IPA) Evropske unije.

Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa dr Oliver Duli} ka`e da “ Natura 2000” svrstava Srbiju me|u zemqe

koje su shvatile potrebu o~uvawa prirode.

On je istakao da o~uvawe prirode mora da bude lajtmotiv politi~ara, ekonomista i svih drugih koji se bave ozbiqnim zanimawima. Duli} je jo{ jednom naglasio da je mnogo lak{e doneti zakone nego ih implementirati i da }e za to biti potreban niz godina. [ef delegacije komisije EU u Srbiji Vensan De`er naveo je da }e se tokom naredne dve godine u tom programu eksperti za o~uvawe `ivotne sredine, pored harmonizacije zakonodavstva Srbije sa direktivama o pticama i stani{tima EU, baviti i odabirom budu}ih “Natura 2000” podru~ja. On je istakao da je neodr`iv model eksploatacije prirode koji

sve vi{e zemaqa preuzima od Amerike i Evrope.

Eksperti iz Srbije, Austrije i jo{ pet zemaqa EU sara|iva}e na tom projektu, kako bi integrisali najdragocenije ekosisteme Srbije u evropsku mre`u za{ti}enih podru~ja.

U Srbiji ima 74 odsto stani{ta evropskih vrsta ptica i vi{e od 280 biqnih vrsta od ukupno 4.000 vrsta i podvrsta koje nastawuju zemqu su endemske i mogu se na}i samo na Balkanu, re~eno je prilikom predstavqawa projekta. Evropska ekolo{ka mre`a “Natura 2000” trenutno obuhvata 26.000 podru~ja u svim zemqama ~lanicama EU, sa ukupnom povr{inom ve}om od 850.000 kilometara kvadratnih, {to je blizu 18 odsto teritorije EU.

PRIZNAWA KAWI[KOM PROIZVO\A^U GRA\EVINSKOG MATERIJALA

Prvi prijateq `ivotne sredine Planinari GSP-a Novi Sad ~iste prirodu od otpada

ji nacionalni park na svetu. A nije, i, za razliku od tamo{wih parkova, wihovih propisa i obi~aja posetilaca, ovde niko ne snosi posledice zbog lo{ih postupaka, pa izletnici plasti~ne fla{e i ostalu ambala`u bacaju kao da su ube|eni da }e se za pola sata ona sama istopiti i nestati s lica zemqe, ali na`alost...

Zato su ~lanovi Planinarskog dru{tva GSP-a Novi Sad odlu~ili da uzmu stvar u svoje ruke, preduzmu ne{to, i sami po~nu da ~iste Fru{ku goru od |ubreta, uprkos tome {to, sude}i po nebrojenim fla{ama, tome kraja nikad ne}e biti.

- U svojim redovnim {etwama subotom, planinari na{eg dru{tva su odlu~ili da delove staza koje vode u {umu, i neka lepa mesta gde skoro niko ne prolazi osim wih, o~iste od |ubreta – ka`e predsednik PD

bli`ih kontejnera. Dosad smo prikupili preko hiqadu plasti~nih fla{a.

U 2009. planinari ovog dru{tva imali su nekoliko takvih akcija. Stevan Ile{ navodi da su ~istili staze od Perine pe}ine do Ledinaca, zatim maratonsku stazu od Andrevqa do Testere, pa oko Lazinog vira kraj Vrdnika. Nedavno, krajem marta, imali su akciju oko potoka koji ide ispod Morintova.

- Na{a ekolo{ka akcija i daqe traje, i traja}e dok god bude bilo potrebno, bar {to se mene ti~e, bez obzira {to to izgleda kao uzaludan posao. Apelujemo na izletnike da ne bacaju plastiku po Fru{koj gori, jer ona tamo ostaje hiqadama godina i zaga|uje teren, ve} neka prazne fla{e, koje su mnogostruko lak{e od punih, vrate sa sobom kada krenu ku}i - poru~uje Stevan Ile{.

N. P-j.

Lo{ uticaj biogoriva Evropska unija bi mogla da smawi ambicije na sektoru biogoriva, budu}i da je dosad najkompleksnija studija ovog problema ukazala da bi vi{e od 5,6 odsto tog goriva na drumovima moglo negativno da deluje na prirodnu sredinu. Lideri EU su se pre dve godine dogovorili da bi do 2020. godine 10 odsto goriva za saobra}ajna sredstva trebalo da poti~e iz obnovqivih izvora. Pri tom su uglavnom imali u vidu biogoriva, budu}i da su elektri~ni automobili i vozovi jo{ u povoju, preneo je Rojters.

Borci za za{titu prirodne sredine osudili su taj plan, tvrde}i da }e on negativno delovati na na~in kori{}ewa obradivog zemqi{ta {irom planete, podsti~u}i cene hrane i uti~u}i na osiroma{ewe svetskog fonda {uma. Neki stru~waci tvrde da ~ak ni ciq da se 5,6 odsto fosilnih goriva u saobra}aju zameni biogorivima nije realan, budu}i da se pri tom ra~una da }e 50 odsto tih goriva ~initi ekolo{ki najprihvatqivija vrsta - bioetanol, ~ime se zanemaruje negativno ekolo{ko dejstvo biodizela.

Renomirani proizvo|a~ gra|evinskog mateirjala AD „Potisje Kawi`a“ iz Kawi`e, iz sastava austrijskog koncerna „Tondah“, prvi je korisnik „Ekolo{kog znaka“ u Srbiji za uvo|ewe ekolo{kih standarda u gra|evinarstvu.

Prvom korisniku „Ekolo{kog znaka“ sertifikat je u utorak, nakon otvarawa 36. me|unarodnog sajma gra|evinarstva u Beogradu, generalnom direktoru kawi{ke kompanije

Misiju ostvaruju proizvodwom ekolo{ki ispravnih, trajnih i pouzdnaih gra|evinskih materijala od pe~ene gline I{tvanu Jeneiju uru~io ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa dr Oliver Duli}.

Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa je akciju na uspostavqawu novih ekolo{kih standarda u oblasti gra|evinarstva zapo~elo po~etkom pro{le godine, kada je i donet pravilnik o kori{}ewu „Ekolo{kog znaka“, {to je u „Tondahu“ shva}eno kao imperativ ukqu~ivawa u savremene tokove poimawa gra|evinarstva.

- Priznawem koje smo zaslu`ili samo je potvrdilo ono na ~emu se u na{oj fabrici insistiralo tokom vi{e od veka postojawa, da svoju misiju ostvaruje proizvodwom ekolo{ki ispravnih, trajnih i pouzdnaih gra|evinskih materijala od pe~ene gline, koji omogu}avaju izgradwu objekata za bezbedan i zdrav boravak u wima. Ulagawa od oko 35 mi-

Kawi{ki crepovi po evropskim ekolo{kim standardima

liona evra koja su ostvarena prethodnih godina bila su usmerena ne samo na stvarawe preduslova za proizvodwu tehni~ki korektnih proizvoda, ve} i na to da se ona ostvaruje pod uslovima koji zadovoqavaju stroge kriterijume po standardima razvijenih evropskih zemaqa, tako da u potpunosti ispuwavamo ketririjume da na{i proizvodi ponesu „Ekolo{ki znak“ - ka`e I{tvan Jenei.

U „Potisje Kawi`a“ shvataju ustanovqene „Ekolo{kog znaka“ kao novi podstrek pro-

AKCIJA „PROBUDIMO IT SRBIJU - ODR@IVO I LEGALNO”

Kompjuteri za najugro`enije {kole U saradwi sa Narodnom kannarsku opremu, kroz projekat celarijom predsednika Repu„Probudimo IT Srbiju – odrblike Srbije preduze}e “Bo`ivo i legalno“, doniraju `i} i sinovi” - BIS Recikla{kolama i drugim ustanovama `ni centar pokre}e akciju pod koje ne bi mogle da obezbede nazivom „Probudimo IT Srbira~unare na drugi na~in. Komju – odr`ivo i legalno“. Ciq panije i javna preduze}a mogu ove akcije je dodonirati stare nirawe korikompjutere do {}enih ra~una- Polovni ra~unari }e sredine maja, nara prikupqenih ~ega }e se u biti refabrikovani, kon u privatnim i BIS Reciklauz instalisawe javnim preduze`nom centru re}ima koji }e, nafabrikovati i u legalnog softvera kon procesa rejunu podeliti fabrikovawa i {kolama. Predinstalirawa legalnog softvenosti refabrikovawa ra~unara po pravilima Community ra su vi{estruke, spre~ava se MAR programa, biti podeqeni wihovo prevremeno otpisivaugro`enim obrazovnim ustanowe, po{to se jo{ uvek mogu vama u Srbiji. upotrebqavati, produ`ava im Organizatori akcije pozivase radni vek… Ujedno, kompjuju dru{tveno odgovorne i ekoteri }e sti}i onima kojima su lo{ki svesne kompanije da najpotrebniji, a to su mali{asvoju polovnu ispravnu ra~uni u {kolama.

Veliki broj jo{ uvek upotrebqivih ra~unara odbacuje se svake godine. Ponovno kori-

{}ewe kompjutera kroz donacije ili obnavqawe zna~ajno je upravo za socijalno ugro`enu populaciju. Stoga BIS Recikla`ni centar `eli da kroz nove poslovne modele i partnerstva sa razli~itim organizacijama pomogne u socijalnim i ekonomskim izazovima sa kojima se suo~avaju oni koji do sada nisu imali priliku da u`ivaju u pogodnostima koju pru`aju informacione tehnologije. Ovaj Centar je deo globalnog Microsoft Authorised Refurbisher programa, rasprostrawenog {irom planete, a aktivnim u~e{}em u wegovom segmentu koji se zove Community MAR, obezbe|uju se ra~unari sa prethodno instaliranim legalnim softverom dobrotvornim, neprofitnim i obrazovnim ustanovama.

A. B.

izvo|a~ima i korisnicima gra|evinskih materijala, da svako u svom domenu prilikom izbora ponude materijala u prvi plan stavi okolnosti i ~iwenice koje bitno uti~u na `ivotnu sredinu i weno o~uvawe, {to bi prema o~ekivawima u budu}nosti trebao da postane opredequju}i faktor.

Prema pravilniku pravo na kori{}ewe eko-znaka mo`e se ste}i za proizvode napravqene u Srbiji, koji ispuwavaju propisane kriterijume, kao i najmawe jedan od propisanih uslova. U toku naredne tri go-

Foto: M. Mitrovi}

dine upotrebe „Ekolo{kog znaka“, crepovi i drugi gra|evinski materijal iz pogona „Potisja Kawi`a“ podvrgava}e se kontroli Ministarstva za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa.

- To {to }e na{i proizvodi od gline prvi poneti „Ekolo{ki znak“ je ~ast ali i obaveza da se potvr|ujemo na unapre|ewu proizvodwe, da gra|evinski materijal koji proizvodimo nema nikakav negativan uticaj na `ivotnu sredinu - isti~e Jenei.

M. Mitrovi}

Ozelewavawe In|ije Direktor JKP „Komunalc“ iz In|ije Slavko Puva~a predstavio je nedavno rad slu`be ovog preduze}a na po{umqavawu i ozelewavawu grada. S obzirom na ~iwenicu da je prole}e po~elo, u nekim delovima op{tine ova akcija je ve} zavr{ena, dok u drugim tek po~iwe.

Prilikom jesewe sadwe zasnovana je nova parkovska povr{ina u Lejama, posa|ene su sadnice javora, a i javor i platan posa|en je u nasequ [angaj i kod najstarijeg grobqa.Ucentralnoj zoni grada u ulici Vojvode Stepe zasa|ene su `bunaste sadnice. Radnici JKP „Komunalca“ radili su u predhodne dve nedeqe na nasipawu i nivelaciji plodnog supstrata, pripremi za setvu i postavqawe travwaka u ulici Kraqa Petra I i kod parkinga kod „TQ City“-ja , sadwi ru`a na novoj raskrsnici u ulici Kraqa Petra i prikupqawu li{}a u parkovima.

Preduze}e “Komunalac“ u periodu sadwe koji dolazi ima u planu da sre|uje blok 23, gde treba da zasadi 15 drvorednih sadnica (breza, lipa, kedar), naseqe Bo{ko Buha – 10 drvorednih sadnica (breza, platan) ul.

Sowe Marinkovi} – 60 drvorednih sadnica (kesten) i nastavak ul. Branka Radi~evi}a u industrijskoj zoni – 130 sadnica (hrast kitwak). Drvoredi kestena, koji su, kroz dugi niz godina koliko se nalaze kod Kulturnog centra, postali simbol In|ije, posledwih godina su istrulili pa predstavqaju opasnost za korisnike zelene povr{ine, sportskih terena i {etne staze.

Re{ewe do koga se do{lo jeste da se sistematski seku stabla kestena, ona koja su u najgorem stawu, a u isto vreme da se sade nova kako bi se drvored obnavqao, i kroz nekoliko godina vratio u prvobitno stawe, a planirana je i sadwa duplog drvoreda kestena u Beogradskoj ulici.

S. Bojevi}

22

~etvrtak15.april2010.

SVET

DNEVNIK

U zemqotresu u Kini poginulo vi{e stotina qudi PEKING: Broj poginulih u zemqotresu koji je ju~e pogodio severozapadni deo Kine popeo se na 400, prema novom bilansu, dok je vi{e od 10.000 povre|eno, javila je kineska dr`avna televizija.

Zemqotres koji se dogodio u slabo naseqenoj planinskoj provinciji C}inghai, blizu Tibeta, bio je ja~ine 6,9 stepeni, prema ameri~kom Geofizi~kom institutu. Kineski stru~waci procewuju da mu je ja~ina bila 7,1 stepeni. Posle prvog udara ameri~ki institut je registrovao {est potresa ja~ine pet stepeni ili vi{e tokom tri naredna sata.

Televizijski snimci pokazuju veliki broj sru{enih ku}a a lokalni zvani~nici javqaju da je dostavqawe pomo}i ote`ano

zbog puteva blokiranih odronima zemqe i poreme}enih telekomunikacija. Epicentar je bio u oblasti Ju{u, na jugu provincije Chinghai uglavnom naseqene sto~arima i zemqoradnicima.

Obama i Medvedev zadovoqni samitom VA[INGTON: Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da je samit o nuklearnoj bezbednosti, koji je u utorak zavr{en u Va{ingtonu, odr`an u pravom trenutku i da je taj skup krunisan potpunim uspehom. Medvedev je ocenio da svet prolazi kroz duboke transformacije, tra`e}i novi model razvoja.

Prema wegovim re~ima, demokratija, qudska prava i tr`i{na privreda ~ine ki~mu nacionalog razvoja i me|unarodnih vrednosti. Medvedev je, ipak, rekao da SAD i Rusija treba da izbegavaju da daju lekcije jedni drugima.

{tite“, rekao je Obama. On je ukazao da su svi svesni da dr`ave ne mogu same da se izbore sa pretwom nuklearnog terorizma, ve} samo uz odgovorne programe me|unarodne saradwe, koja je otvorena za sve zemqe.

Iako samit nije zakqu~en nikakvim obavezuju}im odlukama, Obama je rekao da veruje da su svetski lideri svoje obaveze shvatili ozbiqno. Odgovaraju}i na pitawa novinara, Obama je rekao da Kina sara|uje u naporima da se sastavi rezolucija o sankcijama Iranu. „Kinezi su o~igledno zabrinuti zbog ekonomskih posledi-

Slu`be za spasavawe uklawaju {ut od sru{enih zgrada po{to nema odgovaraju}ih ma{ina, a bi}e te{ko i da se dopreme jer je ve}ina puteva koja vodi do obli`weg aerodroma o{te}ena.

Lokalni vojni zvani~nik Vu Jong rekao je da je akcija spasavawa ote`ana i zbog sru{enih telefonskih linija, jakog vetra i ~estih dodatnih potresa.

(Beta-AP-AFP)

Zbog vulkana nova evakuacija na Islandu REJKJAVIK: U strahu od erupcije vulkana na Islandu ju~e je evakuisano 800 qudi, saop{tila je islandska agencija za civilnu za{titu. Seizmi~ka aktivnost je nagovestila da je mo`da do{lo do nove erupcije vulkana Ajafijaplajurkul te je oko 800 qudi koji `ive u wegovoj blizini evakuisano, rekao je glavni inspektor agencije za civilnu za{titu Rognavaldur Olafson.

Vulkan se nalazi oko 120 kilometara isto~no od Rejkjavika, a posle skoro 200 godina mirovawa 20. marta je do{lo do prve erupcije. „Vulkan le`i pod gle~erom ... Ako bude erupcije, mo-

DEMONSTRACIJE U VREME NACIONALNE @ALOSTI

Sahrana podelila Poqake VAR[AVA: Poqaci su preksino} i ju~e po osam sati stajali u redu kako bi u Predsedni~koj palati u Var{avi u mimohodu pro{li pored kov~ega predsednika Leha Ka~iwskog i wegove supruge Marije koji su u subotu poginuli u avionskoj nesre}i kod Smolenska na zapadu Rusije. I oni Poqaci koji nikada nisu glasali za Ka~iwskog, medijima ponavqaju da su

budu sahraweni me|u poqskim velikanima, u kripti mar{ala Juzefa Pilsudskog u katedrali starog kraqevskog zamka Vavel u Krakovu izazvala je kontroverze, pa i uli~ne proteste u tom gradu.

Na internetu, samo na Fejsbuku, od preksino} postoji ve} {est grupa koje tra`e da Poqaci na referendumu odlu~e da li je predsednik Ka~iwski dostojan da po~iva

slim da nema zasluga da bude u takvom dru{tvu“, kazala je poqskoj televiziji TVN24 jedna od devojaka kraj transparenta „Da li je zaista dostojan da bude pored kraqeva?“.

Politi~ari iz vladaju}e Gra|anske platforme, koji trenutno imaju svu vlast, ~vrsto su re{eni da po{tuju `equ porodice, kako ne bi bili optu`eni da zloupo-

do{li da mu odaju po{tu jer je bio {ef dr`ave, a poginuo je odlaze}i da ispuni dr`avnu du`nost - da oda po{tu hiqadama Poqaka, vojnih zarobqenika koji su po nare|ewu Staqina aprila 1940. godine streqani u Katinskoj {umi kraj Smolenska.

Uprkos sedmodnevnoj nacionalnoj `alosti, odluka da na `equ porodice predsednik i prva dama

pored poqskih kraqeva kao {to je Jan III Sobjeski, pobednik nad Turcima kod Be~a 1683. godine. „Ne u Vavel, na Povonzki.

Ostani u Var{avi“, skandiralo je oko 400 demonstranata sino} u Krakovu. „Glupo nam je da protestujemo u vreme `alosti. Ali u Vavelu le`e qudi najzaslu`niji za Poqsku. Ja sam po{tovala predsednika Ka~iwskog ali mi-

trebqavaju tragediju. Po~asnu stra`u pored kov~ega predsednika i prve dame ju~e su dr`ali i premijer Donald Tusk i wegovi ministri. Oni su na tom mestu zamenili ~lanove sindikata Solidarnost, ~iji je Ka~iwski bio jedan od vo|a pred pad komunisti~kog re`ima.

Na trgu Pilsudskog u Var{avi, gde }e se u subotu kod Groba neznanog junaka odr`ati dr`avni opro{taj od svih 96 `rtava avionske nesre}e, o~ekuje se oko milion Poqaka, a `eleznica je najavila da }e organizovati besplatne vanredne vozove. Predsednik i prva dama bi}e sahraweni u nedequ popodne u Krakovu. Pogrebna povorka u kojoj }e biti i vode}i svetski dr`avnici, na ~elu sa predsednicima SAD i Rusije, Barakom Oba-

Ahmadineyadovo pismo Obami Iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad je u pismu predsedniku SAD Baraku Obami kritikovao antiteroristi~ku politiku Va{ingtona i predlo`io mu da se ugleda na Iran, objavqeno je ju~e na sajtu iranske dr`avne televizije. Ahmadinexad je u pismu postavio niz pitawa Obami, posebno o „stavu ameri~ke vlade“ nakon napada od 11. septembra 2001. u SAD. Pitawa poput napada na Avganistan, daqa nebezbednost u regionu i ameri~ka podr{ka terorizmu pokrenuta su u ovom pismu, tvrdi Ma{ai.

Samit o nukelarnoj bezbednosti u Va{ingtonu postigao je saglasnost da je nuklearni terorizam jedna od najve}ih pretwi za nuklearnu bezbednost, sa kojom se dr`ave samo saradwom mogu izboriti, izjavio je predsednik SAD Barak Obama. „Svi u~esnici samita su podr`ali ciq koji sam predlo`io da se za ~etiri godine obezbede svi nuklearni materijali“, rekao je Obama na konferenciji za nivinare u utorak, po zavr{etku samita. „Slo`ili smo se da je pretwa neposredna i ozbiqna. Slo`ili smo se i da je najboqi na~in da se teroristi spre~e da do|u nuklearnog materijala da se oni za-

ca“, dodao je Obama i podsetio da je Iran veliki izvoznik nafte. Ameri~ki predsednik, koji je 30. marta izjavio da se nada da }e sankcije Iranu biti usvojene u roku koji se meri nedeqama, ju~e nije `eleo da bude precizniji. On je dodao da veruje da bi sankcije protiv Severne Koreje na kraju dalo rezultata i vratile Pjongjang pregovorima o wegovom nuklearnom programu.

U okviru samita, ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton i ruski {ef diplomatije Sergej Lavrov potpisali su protokol o uklawawu 68 tona plutonijuma SAD i Rusije.

(Tanjug-Beta)

glo bi da do|e do bujica“, rekao je Olafson. On je dodao da gusti oblaci onemogu}avaju nau~nicima da nadlete gle~er i utvrde {ta se ta~no doga|a i da li je zaista do{lo do erupcije.

(Beta-AP)

Izbori najverovatnije 20. juna VAR[AVA: Prevremeni predsedni~ki izbori u Poqskoj bi}e najverovatnije odr`ani 20. juna, izjavio je ju~e pomo}nik poqskog premijera Donalda Tuska. Vr{ilac du`nosti predsednika Poqske Bronislav Komorovski trebalo je danas da objavi datum odr`avawa predsedni~kih izbora u Poqskoj posle razgovora sa pripadnicima politi~kih partija, me|utim opozicija tra`i odlagawe, prenele su svetske agencije.

(Tanjug)

Apel Rusima na pomirewe Slavni poqski glumac Danijel Olbricki pro~itao je na televiziji apel poqskih gra|ana Rusima da sve`a krv koja je posle 70 godina ponovo prolivena kraj Katina u Rusiji u padu aviona poqskog predsednika, dovede do istorijskog pomirewa dva naroda. Inicijatori apela koji objavquju svi poqski listovi, jesu ugledni katoli~ki nedeqnik „Tigodwik pov{ehni“ i nekoliko poqskih nevladinih organizacija. Poqacima je ponu|eno da ga i oni potpi{u na internetu. „Ganula nas je pomo} i solidarnost ruske dr`ave i obi~nih gra|ana Rusije u ovim za nas tako tragi~nim okolnostima. U avionskoj nesre}i kraj Smolenska blizu Katina izgubili smo ne samo {efa dr`ave ve} ponovo, kao pre 70 godina, deo elite nezavisne Poqske“, pi{e u apelu.

U apelu se podse}a na streqawe 22.000 poqskih oficira, vojnih zarobqenika po nare|ewu Staqina aprila 1940. godine u Katinskoj {umi i jo{ nekoliko mesta tada{weg Sovjetskog Saveza. Poqski apel Rusima podse}a da je prva katinska tragedija, ubistvo zarobqenika bez ikakvog suda i suprotno svim tada va`e}im konvencijama, aprila 1940. godine unela zlu krv me|u Poqake i Ruse na nekoliko generacija. mom i Dmitrijem Medvedevim i ~elnicima Evropske unije, pro}i }e od katedrale u centru grada do kripte pod vavelskom katedralom.

(Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI TAJIP ERDOGAN Turska i Brazil, nestalni ~lanovi Saveta bezbednosti UN, dogovorili su se da predlo`e „alternativni plan“ za re{ewe spornog nuklearnog programa Irana. Predsednik Brazila Inasio da Silva i turski premijer Tajip Erdogan, sreli su se na marginama nuklearnog samita u Va{ingtonu i dogovorili su se da predlo`e strategiju koja ne sadr`i uvo|ewe novih sankcija protiv Irana.

ANATOLIJ SERDJUKOV Ministarstvo odbrane Rusije ne brine za bezbednost ruskih vojnih objekata i porodica vojnika u Kirgistanu, izjavio je ju~e ruski ministar odbrane Anatolij Serdjukov.Odgovaraju}i na pitawe kako vrh Ministarstva odbrane procewuje situaciju u Kirgistanu, Serdjukov je rekao da je tamo nemirno stawe .Ipak, ruski vojnici i wihove porodice su bezbedni.

KIM YONG IL Severnokorejski lider Kim Xong Il kupio je u Kini stotinak automobila koje }e pokloniti va`nim funkcionerima povodom dana{weg obele`avawa ro|endana wegovog oca, Kim Il Sunga, osniva~a zemqe, pi{e seulski dnevnik „Chosuin ILbo“. List prenosi tvrdwu izvora iz Severne Koreje da je pre dva dana 30 identi~nih automobila prevezeno iz Kine u Severnu Koreju.

NEPISANA PRAVILA POLITI^KOG @IVOTA

Kancelaru zabraweno da putuje s predsednikom BON: U vazduhoplovnoj nesre}i kod Smolenska zajedno s poqskim predsednikom stradali su i brojni politi~ki i vojni zvani~nici. U nekim zemqama to se ne bi moglo dogoditi, jer nepisana pravila zabrawuju zajedni~ka putovawa.

U ve}ini zapadnih dr`ava postoje samo nepisana pravila koja ure|uju to pitawe. Tako u Nema~koj ne postoji zakonska zabrana zajedni~kog putovawa za predsednika dr`ave i kancelara pa se povremeno doga|a da oni stvarno i lete u istom avionu. I kancelarka i wen zamenik obi~no putuju zajedno. Jedino {to je ta~no regulisano pravnim propisima je preuzimawe du`nosti u slu~aju smrti predsednika dr`ave ili vlade. Predsednika dr`ave do idu}ih izbora mewa predsednik Bundesrata, gorweg doma nema~kog parlamenta, a u slu~aju da smrtno strada kancelar formira se privremena vlada koja obavqa teku}e poslove samo do prevremenih parlamentarnih izbora, navodi nema~ki dr`avni radio „Doj~e vele“.

Sli~na je situacija i u Francuskoj. Ni tamo ne postoje pisana pravila, ali pred-

Avion potpredsednika SAD „Er Fors 2”

sednik Senata, kao potpredsednik dr`ave, nikada ne}e leteti u avionu zajedno s predsednikom. Po pravilu, i premijer i predsednik za put na isti ciq koriste dve letelice.

U Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama situacija je druga~ija. Predsednik i potpredsednik imaju svaki svoj slu`beni avion (poznati po svojim oznakama kao „Er Fors 1“ i „Er Fors 2“ iako se to zapravo ne odnosi na konkretan avion, nego na svaki u kojem se nalazi

predsednik ili potpredsednik). U svakom slu~aju, uvek lete odvojeno. U SAD i ina~e se po{tuje pravilo da ve}i broj va`nih politi~kih zvani~nika nikada ne putuju zajedno kako u slu~aju vazdu{ne nesre}e ili teroristi~kog napada, SAD ne bi istovremeno ostala bez celog politi~kog vrha. Zakonom je, tako|e, za svakog zvani~nika ta~no utvr|eno ko }e ga zameniti u slu~aju smrti. Postoji i nepisano pravilo da zvani~nik i wegov zamenik nikada ne u~estvuju zajedno na istom sastanku ili skupu.

U Velikoj Britaniji posebna pravila va`e za kraqevsku porodicu. Tako princ ^arls mora da zatra`i dozvolu od svoje majke kraqice Elizabete II ako `eli da putuje u istom avionu sa svojim sinovima Vilijamom i Herijem.

Kraqica pak za putovawa koristi vlastiti avion „Rojal Er Forsa“ ili kod prekomorskih letova - ~arter linije. Premijer i kraqica ionako nikada ne}e leteti istim avionom, jer to ne bi bilo protivno samo pravilima nacionalne bezbednosti, nego i pravilima dvorskog protokola.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

PRVA POSETA HRVATSKOG PREDSEDNIKA JOSIPOVI]A BiH

Nova politika za novo vreme SARAJEVO: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} se u dvodnevnoj poseti Bosni i Hercegovini. To je prva zvani~na poseta Josipovi}a BiH i wen je ciq, kako je rakao, da se da novi zamah u odnosima dve zemqe, jer je BIH va`an partner Hrvatskoj. Josipovi} se ju~e u Sarajevu sastao sa predstavnicima kolegijuma oba doma Parlamenta BiH, ~lanovima Predsedni{tva BiH i visokim predstavnikom u BiH Valentinom Inckom. Danas }e predsednik Hrvatske odati po~ast `rtvama stradalim u sredwoj Bosni tokom rata u BiH. Predsednik Josipovi} kazao je ju~e u Parlamentu BiH u Sarajevu da "duboko `ali {to je i Republika Hrvatska svojom politikom u 90-im godinama pro{log veka doprinela stradawima qudi i podelama koje nas i danas mu~e".

On se pred parlamentarcima BiH izvinio za u~estvovawe Hrvatske u politici koja je 90ih godina poku{avala da podeli Bosnu i Hercegovinu. Tako|e je zrazio sau~e{}e za sve `rtve proteklog rata u BiH, zbog ~ega }e, kako je istakao, oti}i u sela Ahmi}e i Kri`an~o, strati{ta stradawa Bo{waka i Hrvata, i odati po~ast `rtvama.

"Samo pravom i pravdom mo`emo na{e narode o~istiti od

U Beograd do leta Josipovi} je potvrdio da je dobio slu`beni poziv iz Srbije i da }e do leta sigurno oti}i u Beograd.

Upitan za{to ne}e odati po~ast srpskim `rtvama u BiH, Josipovi} je rekao da prvi put boravi u zvani~noj poseti BiH koja je kratka, te da namerava da poseti i strati{ta stradawa srpskih `rtava i da razgovara i sa predstavnicima Republike Srpske. "@rtve su `rtve bez obzira na nacionalnu pripadnost, isto kao {to je i zlo~inac zlo~inac bez obzira koje je nacije", kazao je Josipovi} i istakao da `rtve ne deli po wihovoj nacionalnoj pripadnosti. zla i me|usobnog okrivqavawa za nedela i osigurati da se zlo

vi{e nikada ne ponovi", kazao je Josipovi} i dodao da "politi-

ke pro{losti i mr`we samo koriste kriminalcima".

On je naglasio da su politike iz 90-ih godina verovale da je re{ewe za BiH wena podela i da su u svojim zemqama posejali "zloslutno seme". Josipovi} je rekao da je sada do{lo novo vreme i novi politi~ari, koji ne smeju budu}im generacijama ostaviti probleme. Hrvatski predsednik je u Sarajevu nakon susreta sa ~lanovima Predsedni{tva BiH kazao „da je sada na snazi novo vreme i nova politika koja neguje globalno dobre odnose i re{ava probleme zemaqa i qudi“. Josipovi} je precizirao da }e tokom dvodnevne posete BiH obi}i sela u kojima su stradali Hrvati u BiH, te Bo{waci. To su sela Ahmi}i i Kri`an~evo u sredwoj Bosni.

Predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Haris Silajxi} rekao je novinarima da je dana{wa poseta najvi{e delegacije Hrvatske potvrda prijateqskih odnosa dve zemqe. Silajxi} je kazao da bi uskoro trebalo organizovati sastanke na nivoima vlada kako bi se razgovaralo o svim otvorenim pitawima izme|u BiH i Hrvatske, a to su pitawa luke Plo~e, granice, te imovinsko-pravnih odnosa.Moramo re{avati pitawa koja dugo stoje otvrena pred nama", rekao je Silajxi}.

(Tanjug-Beta)

[piri} nezadovoqan posetom SARAJEVO: Predsedavaju}i Ve}a ministara BiH Nikola [piri} poru~io je ju~e hrvatskom predsedniku Ivi Josipovi}u da }e se uspeh wegove politike u regionu meriti prema na~inu re{avawa problema Srba u Hrvatskoj iz koje su "proterani kao narod da bi se vratili kao nacionalna mawina".

Garancija dobre Josipove}eve politike, kada su Srbi u BiH u pitawu je, smatara on, da pomogne Srbima u Hrvatskoj i po tome }emo meriti wegov uspeh. [piri}

Nikola [piri}

je kritikovao organizaciju posete hrvatskog predsednika koja

REGIONALNA KONFERENCIJA O MAWINAMA

Zakoni dobri, potrebna boqa praksa ZAGREB: U Zagrebu je ju~e po~ela dvodnevna regionalna konferencija "Mawine za mawine: primeri dobre prakse" na kojoj u~estvuju predstavnici dr`avnih organa i nevladinih organizacija iz Srbije, Hrvatske, BiH i Slovenije. Sla|ana Prica, zamenik {efa za multilateralu u Ministarstvu spoqnih poslova Srbije, istakla je da je, bez obzira na napredak u pitawima mawina, praksa daleko od onog {to se prihvatilo kao me|unarodna obaveza.

Vicepremijer Hrvatske Slobodan Uzelac ukazao je da je na nivou vlade i dr`ave mawinsko pitawe normativno dobro re{eno, ali da se problemi javqaju na ni`im nivoima vlasti koji odbijaju da primene zakone. Ciq konferencije je afirmacija primera dobre prakse u me|uetni~koj saradwi na dr`avnim i lokalnim nivoima koji se smatraju va`nim u uspostavqawu {to boqih odnosa me|u dr`avama regiona, re~eno je na konferenciji.

Isti~u}i da se i taj, ali i ostali regionalni skupovi kao {to je onaj posve}en izbeglicama u Beogradu odr`avaju u kontekstu evropskih integracija, Prica je naglasila da Srbija principijelno podr`ava napredak Hrvatske na putu ulaska u EU, kao {to podr`ava i napredak svake od ostalih dr`ava regiona. Ona je ocenila da se pitawe mawina u regionu dodatno politizuje i ne koristi pozitivna atmosfera kako bi se pro-

menili nasle|eni problemi.

Sve dr`ave regiona hvale se da su u zakonima koji se ti~u nacionalnih mawina primeweni najvi{i standardi i naglasila da "nisu potrebni novi zakoni, ve} nova praksa", konstatovala je Prica i ukazala na potrebu da se {to vi{e govori o primeni prava mawina.

Uzelac je naglasio da je mawinsko pitawe u regionu, pogotovo za mawine nastale raspadom Jugoslavije vrlo bolno i traumati~no jer su nove dr`ave nastajale "u kontekstu stvarawa nacionalnih dr`ava bez drugih".Te mawine su u te`em polo`aju od "starih mawina koje su to bile u Jugoslaviji ili malobrojnih mawina od kojih se neke jo{ nisu formirale kao zajednice", rekao je Uzelac.

Pitawe mawina je pre svega qudsko pitawe, rekao je Vlado Lon~arevi}, pomo}nik savetnika predsednika Ive Josipovi}a koji je pokroviteq ovog skupa.

On je naglasio da treba razvijati po{tovawe izme|u qudi, izme|u mawine i ve}ine i izme|u mawina me|usobno. Mawinsko pitawe u dr`avama regiona je posledica politike 19. veka, rekao je poslanik Italijana u Hrvatskom saboru Furio Radin, dodav{i da je nu`no na}i na~in su`ivota izme|u ve}ine i mawine.Govore}i o iskustvuma Italijana u Istri kojih je 10 odsto ali koji u zna~ajnijoj meri u~estvuju u su`ivotu, Radin je naglasio da se su`ivot posti`e primenom statuta lokalnih samouprava.

(Tanjug)

predvi|a da on poseti mesta stradawa Hrvata i Bo{waka, ali ne i mesta na kojima su stradali Srbi.

"Do}i u BiH i posetiti strati{ta gde su stradali Hrvati i Bo{waci, a ne posetiti recimo Dobrovoqa~ku, zna~i da se Josipovi}u Srbi "privi|aju samo u po~asnom stroju i to je formula na koju ja na ovoj funkciji ne pristajem", kazao je [piri}. On je, kako su javili bosanski mediji, izrazio `aqewe {to ne}e razgovarati sa Josipovi}em i dodao

da organizacija poseta "ovoj krwoj dr`avi" govori da BiH mo`e biti "slu~ajna i usputna stanica" nekim politi~arima.

Istakav{i da mu se ~ini da je Josipovi}eva poseta partijska, [piri} je ocenio da }e od, kako je rekao, mo`da najboqe ideje, ta poseta imati krwe domete.

"Mnogo je manifestacija, a malo su{tine i bojim se da }e dolazak hrvatskog predsjednika Ive Josipovi}a u BiH poprimiti oblike turisti~ke posete", kazao je [piri} (Tanjug)

\ukanovi}eva vlada pre`ivela glasawe PODGORICA: Ve}inom od 47 glasova poslanika vladaju}e koalicije, Skup{tina Crne Gore glasala je protiv inicijative Pokreta za promene (PZP) i drugih opozicionih parlamentarnih stranaka da se Vladi Crne Gore izglasa nepoverewe. Za inicijativu je glasalo 27 poslanika opozicije, dok su dva poslanika albanskih stranaka bila uzdr`ana.

"Inicijativa za glasawe o nepoverenu Vladi Crne Gore je poku{aj stvarawa privida o opozicionom jedinstvu", rekao je premijer Milo \ukanovi}, dodaju}i da Crna Gora nastavqa put ka evroatlanskim integracijama. \ukanovi} je izjavio da, tokom rasprave, nisu osporene wegove ocene o Crnoj Gori kao stabilnoj i bezbednoj dr`avi, posve}enoj ostvarivawu evropskih standarda.

(FoNet)

~etvrtak15.april2010.

23

SLOVENIJA

Razli~ito vi|ewe sporazuma s Hrvatskom QUBQANA: Odbor za spoqnu politiku predlo`io je ju~e parlamentu Slovenije da ratifikuje Sporazum o arbitra`nom resavawu pograni~nog spora s Hrvatskom, za koji je {ef diplomatije Samuel @bogar, u uvodnom izlagawu, rekao da je dobar i u dr`avnom interesu.

Zalo`iv{i se da se ratifikacija obavi ve} na zasedawu parlamenta koje po~iwe u ponedeqak, @bogar je ukazao da sporazum otvara mogu}nost utvr|ivawa granice na kopnu i moru, uz po{tovawe "na~ela pravednosti".

Debata i glasawe u Odboru su, me|utim, pokazali da ratifikaciju podr`avaju samo stranke vladaju}e koalicije, dok mu se opozicija o{tro protivi, prenela je agencija STA. Lider opozicione

Slovena~ke demokratske stranke (SDS) Janez Jan{a tvrdi da je sporazum "{tetan za Sloveniju", jer }e joj arbitra`a, kako je istakao, obezbediti samo slobodan pristup me|unarodnim vodama kroz hrvatsko more, ~ime }e izgubiti status pomorske zemqe. Poslanici SDS su, tako|e, tra`ili da se postupak ratifikacije prekine i da se ide na nove pregovore s Hrvatskom. Arbitra`ni sporazum su, krajem pro{le godine, potpisali premijeri Borut Pahor i Jadranka Kosor, a hrvatski parlament ga je ve} ratifikovao.

Opozicija tra`i i da uslov za ratifikaciju bude podr{ka sporazumu dve tre}ine parlamnentarnih poslanika, a ne obi~ne ve}ine, jer je re~ o pitawu dr`avne granice (Tanjug)

TURSKA

[pijunirali u korist Gr~ke ANKARA: Trojica turskih dr`avqana su ju~e optu`ena da su prodavali poverqive vojne informacije gr~koj obave{tajnoj slu`bi zbog ~ega bi mogli da budu osu|eni od 15 do 20 godina zatvora. Trojica osumwi~enih Turaka su, posle jednogodi{weg pra}ewa, uhap{eni u decembru pro{le godine u mediteranskim gradovima Izmiru i Bodrumu i priznali su krivi~no delo, prenela je agencija Anadolija koja se poziva na optu`nicu.

Oni su {pijunirali vojne baze, pokrete turskih jedinica i pomorske manevre u zapadnom Egeju. Oni su te informacije, kako su priznali u istrazi, prodavali agentima gr~ke obave{tajne slu`be i za to su dobijali od 700 do 2.000 evra. Agencija isti~e da u ovom ~asu jo{ nije poznato kada }e biti odr`ano su|ewe osumwi~enim za spijuna`u.

Istorijski rivali Gr~ka i Turska su posledwih godina u mnogim oblastima zna~ajno unapredili me|usobne odnose i saradwu ali jo{ ne mogu da na|u zajedni~ki jezik oko suvereniteta oko mnogobrojnih ostrva u Egejskom moru, kao i {irine vazdu{nog prostora u tom regionu. U posledwe vreme dva puta su se zbog toga na{li na ivici oru`anog sukoba. Atina i Ankara i daqe izdvajaju ogromna sredstava za naoru`awe, iako su decenijama saveznici u okviru NATO-a.

(Tanjug)

GR^KA

Serija {trajkova zbog fiskalnih kasa ATINA: U Gr~koj je ju~e po~ela nova serija {trajkova, u koje su se ukqu~ili i taksisti i advokati ogor~eni zbog fiskalne reforme koja sutra treba da bude usvojena u parlamentu te zemqe.

"Na{i zahtevi su i daqe isti, tra`imo da na{i sektori ne budu ukqu~eni u novu fiskalnu politiku", navodi se u saop{tewu gr~kih taksi udru`ewa i rent-a-kar preduze}a, koja su iz istih razloga ve} organizovali dva {trajka, u februaru i martu ove godine.

Advokati su pokrenuli trodnevni {trajk, drugi u posledwih mesec dana, protestuju}i zbog novog zakona kojim }e im

biti nametnut porez. Protiv odluke da im se uvedu fiskalne kase, u Gr~koj {trajkuju i pija~ni prodavci, a oko 200 {trajka~a okupilo se jutros ispred Ministarstva ekonomije, u centru Atine.

Za danas je u gr~koj prestonici najavqen i {trajk svih javnih prevoznika osim metroa, koji }e saobra}aj zaustaviti na {est sati. Gr~ka vlada uvela je, kako bi smawila veliki javni deficit, o{tre mere {tedwe, koje predvi|aju i smawewe plata zaposlenima u javnim slu`bama i usvajawe nove fiskalne politike u ciqu spre~avawa fiskalnih prevara.

(Beta-AFP)

Dodik negira da Republika Srpska kr{i Dejtonski sporazum BAWALUKA: Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik, u pismu visokoj predstavnici EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton, kategori~ki je odbacio tvrdwe iz wenog izve{taja Savetu bezbednosti UN da RS kr{i Dejtonski sporazum, da ne po{tuje Ustav BiH i da Vlada RS pomiwe mogu}nost otcepqewa ovog entiteta.

"Bez presedana je da se u jednom izve{taju o Euforu navodi da jedna strana kr{i Dejtonski sporazum ovu tvrdwu Vlada kategori~ki odbija", navodi se u Dodikovom pismu, ~iji su sadr`aj ju~e objavili bawalu~ki mediji. Premijer RS navodi da je te{ko odgovoriti na tvrdwe da Vlada RS kr{i neke anekse Dejtonskog sporazuma, jer se u izve{taju "ne daje ~iweni~na osnova niti odredbe aneksa koje RS navodno kr{i". Dodik osporava da Vlada RS kr{i Ustav BiH, navode-

Milorad Dodik

}i da ga se ona "striktno pridr`ava", dodaju}i da je Ustavni sud BiH taj koji ima pravo i du`nost da utvrdi da li se kr{i Ustav, a da to nisu ni EU, Eufor, OHR ili bilo koja druga strana institucija.

Premijer RS je istakao da su neta~ni i navodi da politi~ki lideri ovog entiteta dovode u pitawe integritet BiH kao dr`ave i po-

Ketrin E{ton

miwu mogu}nost otcepqewa. "Iako jo{ nije precizno odre|en sadr`aj bilo kog referendumskog pitawa, Vlada namerava da raspi{e referendum na kojem }e zatra`iti mi{qewe glasa~a o nametawu zakona od visokog predstavnika putem odluka i drugih postupaka kojima se kr{e Dejtonski sporazum, vladavina prava i qudska prava", navodi se

u pismu. Dodik poru~uje E{tonovoj da Vlada RS ne odbija da po{tuje ovla{}ewa visokog predstavnika iz Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, ali da ne prihvata tvrdwu visokog predstavnika da ima neograni~ena ovla{}ewa, jer ona kao takva ne postoje ni u Dejtonskom sporazumu.

Komentari{u}i navode iz izve{taja Ketrin E{ton, kojima se Vlada RS kritikuje zbog namere da tu`i sada{weg i prethodne visoke predstavnike zbog zloupotrebe bonskih ovla{tewa, premijer RS isti~e da Vlada na taj na~in nastoji da obezbedi pravnu za{titu gra|ana ~ija je prava prekr{io visoki predstavnik.On navodi da su dosada{wi visoki predstavnici ve} smenili gotovo 200 gra|ana BiH sa wihovih pozicija, a da oni prethodno nisu pismeno obave{teni za {ta se terete niti im je omogu}en pretres, upravni ili sudski postupak, kao ni pravo `albe.

(Beta)

24

GLOBUS

~etvrtak15.april2010.

DNEVNIK

Smiri ma~ku, ili nema po{te o{tari u Farsliju obustavili su isporuke na adresu ku}e u kojoj `ivi nesta{na ma~ka.

Radnici Kraqevske po{te „preska~u” adresu u mestu blizu Lidsa, po{to je nekoliko po{tara zadobilo povrede kada ih je ma~ka vlasnice ku}e napala.

Vlasnica ma~ke, apotekarka ~ije ime nije saop{teno, rekla je lokalnoj {tampi da je iznena|ena, jer je ma~ka stara 19 godina i „sigurno nema snage da juri po{tare”.

Po{tari svejedno ne zalaze u wenu ulicu, pla{e}i se ma~ka odgovaraju}eg imena - Tigar.

P

Pedalom do televizije X o Arpajo, {erif okruga Markopa u Arizoni, primorava zatvorenike koji `ele da gledaju televiziju da okre}u pedale na trena`nim biciklima, kako bi proizvodili dovoqno struje za napajawe TV aparata.

Projekat „Pedalvizija”, koji je Arpajo sam osmislio, sastoji se od nekoliko TV aparata povezanih za trena`ne bicikle na kojima zatvorenici zatvora Tent Siti u Feniksu moraju da okre}u pedale dovoqno brzo i dovoqno dugo da bi proizveli neophodnih 12 volti struje.

Zatvorenici mogu da gledaju televiziju samo dok okre}u pedale, rekao je 77-godi{wi Arpajo koji je poznat kao „najtvr|i {erif u Americi”.

Za sat televizije, zatvorenici moraju da okre}u pedale isto toliko vremena.

Kontroverzni {erif je rekao da je program zapo~eo sa zatvorenicama, jer su `ene otvorenije za nove akcije. On je dodao da je to dobro za wihovo zdravqe, po{to su dosad mogle samo da hodaju u krug u zatvorskom dvori{tu.

Dajem du{u za igricu

Tu`io majku zbog Fejsbuka edan {esnaestogodi{wak iz Arkanzasa tu`io je majku jer je u{la na wegovu Fejsbuk stranicu i zatra`io od suda da joj zabrani svaki kontakt s wim.

De~ak u tu`bi tvrdi da mu je majka hakovala Fejsbuk profil, promenila lozinku i napisala neke stvari koje su ga kompromitovale kod prijateqa.

Nakon sva|e sa majkom, de~ak se preselio kod bake, a su|ewe je zakazano za 5. maj. „Mislim da imam zakonsko pravo da pratim {ta moj sin radi i skim se dopisuje, jer je jo{ maloletan”, rekla je de~akova majka i najavila `estoku borbu na sudu. @ena je priznala da je ~itala ono {to je wen sin pisao, pa je tako saznala da je vozio automobil 100 na sat kada se posva|ao sa devojkom.

Javni tu`ilac nije `eleo da komentari{e taj slu~aj zbog toga {to je podnosilac tu`be maloletan.

J

„Pedalvizija” im daje podstrek da se malo razgibaju i sagore koju kaloriju vi{ka.

Arpajo je odavno poznat ameri~koj javnosti po svojim nesvakida{wim metodama tretirawa zatvorenika. Mnogi ga smatraju ludakom i rasistom, mada ga ve}ina stanovnika wegovog okruga podr`ava.

On je tako u svom okrugu vratio „~ejn geng”, tj. praksu koja je u Americi napu{tena 1955. i koja se sastoji od vezivawa lancima zatvorenika koji obavqaju te{ke fizi~ke poslove uz puteve, pruge ili u kamenolomu.

Zatvorenicima je do nedavno bilo zabraweno da gledaju televiziju, a kada je re~ o radiju, mogu da slu{aju samo stanicu KJOE koja iz podruma zatvora emituje samo klasike, opere, pesme Frenka Sinatre i rodoqubive pesme, kao i obrazovani program.

Pre dve godine Arpajo je lansirao i svoj rijaliti {ou pod naslovom „Smile... Youre under arrest“ (Nasme{i se... Uhap{en si) koji je snimqen po ugledu na „Skrivenu kameru”.

N

ekoliko hiqada kupaca je jednim klikom mi{a prodalo svoje du{e kom-

paniji koja prodaje kompjuterske igrice.

Koliko puta ste kliknuli next prilikom instalacije igrice ne ~itaju}i sa ~im ste zapravo saglasni? Hiqadu puta sigurno. To su radili i kupci onlajn igrica kompanije „Game Station”, koja je namerno me|u svoja pravila tokom marta u ugovor stavila i klauzulu o besmrtnosti du{e.

Mnogi su kliknuli ~uveno „I agree“ i svoju du{u prepisali kompaniji. U sklopu pravila kori{}ewa kompanija je svojim korisnicima ponudila i opciju prema kojoj bi, da su je odabrali (pro~itali), dobili poklon bon od pet funti. „Game Station“ kompanija je objavila da ~ak 88 odsto kupaca nije pro~italo uslove ugovora i da poseduju nekih 1.700 du{a.

Balonom preleteo Arktik rancuski istra`iva~ @an-Luj Etjen uspe{no je danas zavr{io prvo preletawe Arktika balonom i sleteo u tundri u isto~nom Sibiru, pet dana posle poletawa u Norve{koj.

Etjen (63) je pre{ao 3.130 kilometara u svom specijalnom balonu kojim je preleteo Arkti~ki krug.

F

Plesom oko {ipke protiv stresa tudentima Kembrixa ponu|eno je da nekoliko puta nedeqno poha|aju ~asove striptiza, kako bi smawili nervozu u vreme ispita. ^asovi plesa oko {ipke ko{taju dve funte po seansi, otvoreni su samo za `ene i ne zahtevaju prethodno iskustvo. „Ovo je fitnes i relaksacija, i nije seksualna disciplina. Rekli smo studentkiwama da nipo{to ne obuvaju cipele sa {tiklom, ve} da do|u u udobnoj sportskoj garderobi”, rekao je Huan de Fransisko, koji je organizovao ~asove.

Studentska udru`ewa dovijaju se kako bi svojim kolegama olak{ala stresni period oko ispita na presti`nom univerzitetu.

S

zbog koje nije mogao da napuni baterije preko svojih solarnih panela.

Tokom leta istra`iva~ je merio procenat ugqendioksida u atmosferi i vr{io druga ispitivawa kvaliteta vazduha.

Etjen je 1986. bio prvi ~ovek koji je sam stigao do Severnog pola.

I je`evi Tinejyer izabran dr`e dijetu za gradona~elnika ^

tudent Romejn Kvin (19) novi je gradona~elnik grada Rajs Lejk u Viskonsinu. „Ne mislim da su godine va`ne, va`an je plan i aktuelna pitawa”, rekao je mladi}, koji je na izborima osvojio 53 odsto glasova.

Gra|ani su bili odu{evqeni kada su gradona~elnika dan nakon izbora videli kako u papu~ama i {orcu po ulicama skupqa promotivni materijal i reklamne plakate. „Narod `eli nekoga ko je ponosan da bude na ~elu grada, ali je skroman i shvata da nije iznad ostalih gra|ana”, rekao je Kvin.

U svojoj kampawi, on je obe}ao da }e poraditi na smawewu poreza, smeniti gradsku administraciju... Me|utim, glasove je „kupio” zalagawem za o~uvawem drvoreda na ulicama Rajs Lejka.

Stanovnici su se bunili kada je grad odlu~io da ukloni staro drve}e, i napravi {iri trotoar.

S

Lopov iz kutije oqak se po{tom slao u firme, no}u izlazio iz kutije i pqa~kao.

Stanislav Mu~i (39) uspeo je da izvede seriju pqa~ki u Var{avi i okolini. On bi se spakovao u ogromnu kutiju adresiranu na poslovne prostore u gradu. Kada bi ga „dostavili”, mirno je ~ekao kraj radnog vremena i odlazak zaposlenih.

No}u je izlazio iz kutije i pqa~kao {ta stigne. Sa sobom bi poneo i razmontiranu kutiju adresiranu na sopstveni stan u Var{avi, pa bi se nakon pqa~ke opet spakovao zajedno sa plenom, i ~ekao da ga dostave na ku}nu adresu.

Ma{toviti Mu~i uhva}en je kada je ispao iz kutije tokom transporta, na op{te zaprepa{}ewe dostavqa~a. „Primili smo preporu~enu po{iqku”, na{alili su se u lokalnoj policiji.

P

Posle sletawa danas istra`iva~ je poslao radio poruku svom timu u kojoj izra`ava olak{awe zato {to je, kako ka`e, bilo „te{kih trenutaka” i po~iwao je da gubi san.

Po planu je trebalo da sleti u Aqasci ali je morao da promeni smer kretawa posle sne`ne oluje blizu Severnog pola u sredu,

„Bilo je vreme za promenu, a mo`da ovaj mladi} zna~i upravo to”, rekao je Del Henson (78), koji je glasao za tinejxera.

Ni ostale u Rajs Lejku ne brine {to gradona~elnik jo{ uvek, prema ameri~kom zakonu, nije punoletan. „Va`no je da je predan i pametan, sigurna sam da }e se sna}i”, rekla je me{tanka Xoen Eriskon.

etrnaest je`eva koji su se ugojili toliko da nisu mogli da se smotaju u klupko i tako za{tite od grabqivaca, vra}eni su u divqinu posle dvomese~ne dijete. @ivotiwe su na strogu dijetu stavqene u februaru, po{to su tokom hladnog talasa previ{e u`ivali u hrani za ma~ke u Centru za za{titu divqih `ivotiwa u Fajfu, u [kotskoj.

Je`evi, koji zimi `ive od sopstvenih rezervi masti, postali su toliki da nisu mogli da se smotaju u klupko.

Upravnik centra Kolin Snedon kazao je da `ivotiwe u centru nisu morale da se oslawaju na zalihe masti. „Mast im je potrebna za hibernaciju, ali kada je imaju previ{e, onda ne mogu da se smotaju u klupko, zbog ~ega su u velikoj opasnosti od predatora kakvi su jazavci i lisice. Problem je bio u tome {to su zbog hladno}e du`i period morali da budu unutra, a ako ih dr`imo u zatvorenom prostoru, ostaju relativno topli i nisu u hibernaciji, pa je jelo jedino ~ime se bave.” ^etrnaest je`eva pripada grupi od 70 je`eva koji su skloweni od hladno}e tokom o{tre zime.

ODMOR

DNEVNIK

~etvrtak15.april2010.

25

VESTI Priroda Srbije – odmor u pokretu uristi~ka organizacija Srbije (TOS) predstavqa}e turisti~ku ponudu Srbije na sajmu turizma „Mediteranski dani“ u Trebiwu, u Bosni i Hercegovini.

U okviru teme sajma „Zdrav `ivot“, TOS }e predstaviti turisti~ku ponudu Srbije sa temom “Priroda Srbije - odmor u pokretu”. Kako se navodi, tokom 2009. godine, u Srbiji je boravilo oko 64.000 turista iz Bosne i Hercegovine, koji su ostvarili 157.100 no}ewa.

T

ta je uop{te Krit?! Za arheologe to su sjajne palate u Knososu i Festosu, za istori~are to su freske i vaze sa ornamentikom starih majstora, za trgovce to su veliki gradovi Iraklion i Kanea, za sladokusce kritsko vino, banane i crne so~ne maslinke, za turiste mitologija na delu, preko 5000 kulturno-istorijskih spomenika, brojni sjajni hoteli, nebrojeni bazeni najrazli~itijih oblika, vodeni parkovi i poneka pe{~ana pla`a poput one kod mesta Vai u oblasti Lasiti koja je, sa svojim prekrasnim palmama, za{titini znak svih turisti~kih bro{ura Krita.

Krit, peto ostrvo po veli~ini u Mediteranu, le`i na mestu susreta Evrope, Azije i Afrike.

Severni deo ostrva zapquskuje Kritsko more a ju`ni Libijsko.

Sama re~ Krit gr~kog je porekla i ozna~ava vladavinu bogiwa i ne{to sna`no. Ovo ~udesno

[ Kre}e {arganska osmica uzejsko-turisti~ka `eleznica [arganska osmica u Mokroj Gori po~iwe danas redovnu sezonu, koja }e trajati do 31. oktobra, sa dva redovna polaska u 10.30 i 13.25 i dva fakultativna u 8.00 i 16.10 ~asova.

Cena karte je nepromewena u odnosu na pro{lu sezonu i za odrasle je 500 dinara, za decu od {est do 14 godina 250 dinara, dok je za decu do {est godina vo`wa besplatna.

Ukoliko }iru vu~e dizel lokomotiva cena zakupa voza je 50.000 dinara, a ako se radi o parnoj lokomotivi zakup ko{ta 120.000 dinara, dok no}na vo`wa ko{ta 70.000 dinara.

M

KRIT kisa, oca moderne Gr~ke Elefterosa Venizelosa i autora „Grka Zorbe“, velikog kwi`evnika Nikosa Kazancakisa. Na wegovom grobu u Iraklionu stoji u kritskom duhu zapisano: „Ne nadam se ni~emu, ne bojim se ni~ega, zna~i slobodan sam“ Sa kamenitih i strmih obala Krita ~ovek se prvi put vinuo do nebeskih visina, kada je Dedal sebi i sinu Ikaru, be`e}i od Minosa koji mu nije dozvoqavao da napusti ostrvo da ne bi odao tajnu konstrukcije lavirinta, napravio krila od perja i voska da bi preleteli morska prostranstava. Ikar nije imao sre}e. U svojoj mladala~koj nestrpqivosti suvi{e se pribli`io suncu i krila su se istopila. Obli`we ostrvo na koje je pao zove se Ikaria.

Za Krit je vezana i legenda o Minotauru, ~udovi{tu sa ~ove-

Raskrsnica qudi i bogova ~ijim telom i glavom bika, koje je `ivelo u Knososkom lavirintu i svake godine tamanilo sedam atinskih devojaka i mladi}a koje mu je Minos `rtvovao. Ko zna koliko bi to trajalo da se nije pojavio Tezej, najve}i heroj Atike, ubio Minotaura i uz pomo} Minosove k}eri Arijadne i wenog klub~eta kanapa, uspeo da na|e izlaz iz lavirinta. Jedino je zaboravio da na povratku umesto crnih razvije bela jedra te mu je otac, kraq Egej, misle}i da mu je sin poginuo u borbi sa Minotaurom, od tuge sko~io u more koje se danas po wemu zove Egejsko.

Turisti obavezno pose}uju i pe}inu na zaravni Nida planine Dikta, u kojoj je, po legendi, ro|en Zevs. Wegovom ocu Kronosu prorekli su da }e ga sa prestola svrgnuti sopstveno dete te je ovaj, ne `ele}i da i{ta prepusti slu~aju, ~im bi mu `ena Gea koje rodila, isto i progutao.

Ipak, kod Zevsa su mu podvalili i podmetnuli kamen. Nimfe, pastiri i p~ela Melisa odgojili su Zevsa, koji je otrovao oca i, naravno, seo na presto. Svake godine milioni turista dolaze u ovu pe}inu radi neodoqive misti~nosti koju {iri iz sebe. Da nije tako zar bi se po vru}ini

Turisti~ka patrola u Loznici Turisti~ka organizacija Loznice organizova}e od aprila do kraja oktobra akciju „Turisti~ka patrola“, tokom koje }e biti ocewen kvalitet turisti~ko-ugostiteqskih usluga u tom kraju. Pored izbora najboqe ugostiteqske usluge, najure|enijeg enterijera ugostiteqskog objekta, izloga, balkona i dvori{ta, prvi put }e biti birani najboqi kuvar, recepcionar i konobar, rekao je novinarima saradnik za marketing u Turisti~koj organizaciji Zoran Despotovi}.

Presudnu ulogu u ocewivawu ima}e gosti turisti~kih mesta, pre svega Bawe Koviqa~e i Bawe Badawe. U toku je prijavqivawe u~esnika za ovu akciju, dok }e u novembru biti uru~ene prigodne nagrade i priznawa najuspe{nijima.

Turisti~ka patrola pokrenuta je 2005. godine, a prema re~ima Despotovi}a weni osnovni zadaci su poboq{awe kvaliteta turisti~ko-ugostiteqskih usluga, i podizawe svesti gra|ana o potrebi stvarawa lep{eg i zdravijeg `ivotnog okru`ewa.

Besplatno razgledawe Beograda uristi~ka organizacija Beograda }e u toku manifestacije „Dani Beograda“, od 16. do 19. aprila, ponuditi program besplatnog razgledawa grada sa turisti~kim vodi~ima, izjavio je danas portparol te organizacije Dejan Veselinov.

Beogra|ani i gosti Beograda mo}i }e, pod sloganom „Zato {to volim Beograd“, organizovano da razgledaju Beogradsku varo{, Kalemegdansku tvr|avu, Avalu, stari Zemun, Top~ider i Skadarliju, naveo je Veselinov na konferenciji za novinare.

ostrvo na kome je sve satkano od mitologije i istorije, darovalo je svetu neprolaznu kulturu koju je istra`iva~ Artur Evans nazvao minojskom.

Na Kritu su ro|eni slikari Damaskinos i El Greko. Turisti~ka meka je `ivopisno mesta{ce Fodel (nekada Varvari), koje je izgra|eno na osnovu pretpostavki da je ba{ tu El Grekova rodna ku}a, u kojoj se mogu videti reporukcije wegovih dela iz muzeja {irom sveta. Krit je iznedrio i kompozitore Mikisa Teodorakisa i Manosa Haxida-

najpre besplatno peli strmom kamenitom stazom na planinu, ili na renta magaretu za 10 evra, da bi potom, plativ{i ulaznicu od 5 evra, silazili u ledenu utrobu zemqe i onda sve to nazad? Ali, izazov ma{te je sna`niji od svega.

Ma{ta se zaigra i u najdu`oj evropskoj klisuri Faragi Samaris, kroz koju turisti u kondiciji mogu da hodaju 16 kilometara, i u prelepom mestu Agios Nikolaos (Sveti Nikola), izgra|enom u zalivu Mirabelo. Usred grada na moru je jezero Vulisme-

Krstarewe Dunavom i Savom U

plovqavawe broda „Johan [traus” sa oko 150 prete`no engleskih turista, otvorilo je ovogodi{wu nauti~ku turisti~ku sezonu Beograda, metropole koja le`i na dve reke.

Iako su do ove godine veliki turisti~ki brodovi plovili samo Dunavom, od ove godine Beograd se, preko turisti~kog pristani{ta – Kapija Beograda,

podno Beogradske tvr|ave i parka Kalemegdan, otvara i za krstarewe Savom do Hrvatske. To }e uticati na pove}awe broja turista i gra|ewe novog turisti~kog proizvoda.

Krstarewe Dunavom najatraktivnije je za turiste iz Nema~ke, Velike Britanije, USA, Japana, Austrije, Francuske i Skandinavije. Svi oni, za vreme boravka u Beogradu, imaju orga-

T

nizovane brojne zabavne sadr`aje kao i posete kulturno-istorijskim spomenicima grada.

Promociju Beograda obavqa Turisti~ka organizacija Beograda, a Luka Beograd pru`a neophodnu infrastrukturu i usluge transfera za putnike kojih }e, prema procenama, ove godine biti preko 50.000.

U funkciji promovisawa Save i Dunava, tokom pune turisti~ke sezone bi}e organizovane brojne manifestacije poput Beogradskog karnevala brodova, Javnog ~asa tanga, Dana Dunava, Ekolo{kih programa i Fi{ festa, koji }e pru`iti {ansu i turistima i Beogra|anima da osete pravu atmosferu grada.

ni, u kome je, po mitologiji, bogiwa Atina prala svoju kosu.

Vulkanskog je porekla i oduvek se verovalo da je bez dna i da u wemu `ive duhovi.

Zanese se tako turista hodaju}i izme|u legendi i stvarnosti, tumaraju}i od Knososa, sredi{ta minojske kulture, do pet kilometara udaqenog Irakliona, glavnog grada Krita. Tu je obavezna poseta Nacionalnom muzeju, jednom od najzna~ajnijih u svetu, prepunom eksponata satkanih od lepote, ve{tine i ma{tovitosti. Koliko god je istorija bila dare`qiva prema Kritu toliko mu je priroda uskratila pitomu obalu i pla`e. More koje je iznedrilo Posejdona, inspirisalo Homera i zavelo Odiseja, odnosi sve pred sobom te ogroman trud i novac koji Gr~ka vlada ula`e u izgradwu pla`a na Kritu svake godine se realizuje ispo~etka.

Na Kritu ima mnogo muzike, pesme i igre, one koju je, na velika svetska vrata, uveo film „Grk Zorba“ i maestralni Entoni Kvin u naslovnoj ulozi. Na `alost, nema vi{e beskrajnog mora belih vetrewa~a u dolini Lasiti, za{titnog znaka ostrva, koje su nekada pravile struju koja je pokretala pumpe za navodwavawe i koje danas zamewuju `ice i dalekovodi. Ali ima obi~aja, atraktivnih za turiste, kada se blagosiqa novo vino, bere sitno slatko gro`|e „sultana“, skupqa kestewe ili kada cvetaju pomoranxe.

Tada je jo{ lak{e shvatiti `ivotnu filozofiju Grka (Kri}anina) Zorbe: „Ka`u da godine ubijaju vatru u ~oveku i da on tada ~uje smrt koja dolazi. To je gomila la`i. Ja imam u sebi dovoqno borbenosti da osvojim ceo svet. Zato se i borim“.

Izvor: ISTN

Osnovana Grupacija za turizam Privrednoj komori Srbije danas je osnovana Grupacija za ruralni turizam, a ciq je unapre|ewe i razvoj seoskog turizma u Srbiji.

Direktorka “Ineks hotela” Jasminka Stanoj~i} izabrana je za predsednika grupacije, a za wenog zamenika imenovan je direktor sajta www.kudazavikend.com Marin Mihai}.

Kako je re~eno, ciq Grupacije bi}e stvarawe povoqnog ambijenta za razvoj seoskog turizma u saradwi sa nadle`nim ministrastvom, ja~awe ekonomskih osnova seoskih doma}instava, ja~awe konkurentnosti, promocija i edukacija.

Stanoj~i} je rekla da je potrebno sara|ivati i u~iti iz iskustva drugih zemaqa i regiona koje su vrlo uspe{ne u seoskom turizmu, kao {to su Austrija, Slovenija i Istra.

Ona je navela da seoski turizam ima potencijala u Srbiji, ali da je potrebno mnogo rada i da }e zadatak grupacije biti da pomogne seoskim doma}instvima.

U

26

~etvrtak15.april2010.

OGLASI

DNEVNIK

ZLATIBOR izdajem de luks apartman za odmor, zaseban ulaz, dvori{te, novogradwa. Telefoni: 031/511-159, 064/23-71-985, 065/511-159-9.

104471

PROFESOR sa velikim iskustvom daje ~asove iz matematike, osnova elektrotehnike, elektronike i fizike. Telefon: 063/355101.

103671 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305.

104404 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni.

Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305.

104405

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305.

104406

IZDAJEM mawi dvoiposoban prazan stan na Novom nasequ, 45m2, prvi sprat, terasa, cena: 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.www.aleks-nekretnine.com 04378 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan, tre}i sprat, CG, telefon, terasa u Danila Ki{a.

Telefon 477-8124.

104393 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru 29m2, preko od Futo{ke pijace. Cena 140 eura. Telefon 021/544-540, 063/517-290 www. aleks-nekretnine.com 104381 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru u centru grada. Telefon 060/100-61-63.

104401 POVOQNO izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowerer, jednosobni 120- 160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250 300 E.Telefon 021/544-540, 063/517290 www.aleks-nekretnine.com 104380

IZDAJEM novu kompletno name{tenu garsoweru kod Sajma, 25m2, nov name{taj, ma{ina za ve{, klima, cena: 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

104379 IZDAJEM name{ten, uli~nistan, 38m2, 3 le`aja u ku}i sa posebnim ulazom, mladim bra~nim parovima i ostalim zaposlenim, 120 evra. Telefoni: 521-362, 064/236-280-9.

104481 IZDAJEM nov name{ten stan 30m2 u Ul. Novosadskog sajma 22 24. Telefon: 063/712-0080.

104214 IZDAJEM name{tenu garsoweru, sve novo, u Temerinskoj ulici, ( Novi Sad ), 29m2, 150E. Telefon 063/8318-299.

104323 IZDAJEM jednoiposoban stan, 40m2, name{ten, Liman IV, I sprat, useqiv 1. maja. Telefon 063/599-895.

104288 IZDAJE SE jednoiposoban prazan stan tel. kablovska, klima, na du`i period, Janka ^melika.

Telefon 064/9744-079.

104268

IZDAJEM garsoweru kod Sajma, 27m2. Telefon 063/582-757.

104223 IZDAJEM NOVU name{tenu garsoweru 28m2 u Kosovskoj ulici Cena: 150 eura. Telefon 021/544-540, 063/517-290 www.aleks-nekretnine.com 104382 IZDAJE SE garsowera, zaseban ulaz, name{tena sa telefonom.

Teodora Pavlovi}a (kod gimnazije). cena 110E Telefon 063/8910068.

104464 IZDAJEM name{tenu garsoweru 28 m2.Toplice Milana 1 kod Sajma odli~na, nova gradwa 150E. mogu} dogovor cene za pla}awe unapred. Telefon 061/14757-70.

104454 IZDAJEM dvori{ni, name{ten, jednosoban stan u blizini centra. Telefoni: 064/1217-214, 021/466-367.

104412

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

PRODAJEM lokal 52m2 u centru Novog Sada - pe{a~ka zona.

Opremqen za butik, ukwi`en.

Telefon 063/89-23-168.

103957

PRODAJEM gara`u, 18m2, @itni trg 11. Telefon 060/66-84-891.

104046

[KODA “rumster�

1, 4 ful.oprema, 38.000km, 2007. Mo`e zamena za jeftinije, kasko.

Telefoni: 060/345-13-13, 021/6313-237.

104470

ASPIRATORI /creva, filteri, kanali) sudopere limovi i sa korpusom, mini kuhiwe sa ringlama, rernom. Telefon 063/518897.

103800

IZDAJEM poluname{ten dvsoban komforan stan na Limanu 3, cena 104415 150E. Telefon 462-786.

IZDAJEM prazan trosoban stan sa CG i telefonom, Liman III, 200E mese~no. Telefon 064/15798-89.

104019 IZDAJE SE potpuno name{ten, jednosoban stan od 45m2 na Novom nasequ. Telefon 063/480-354.

104427 IZDAJEM name{tenu garsoweru na dobroj lokaciji po povoqnoj ceni za jednu ili dve osobe.

Telefon 021/6334-349, 063/7399542.

104429 IZDAJEM stan u Ul. Bo`e Kuzmanovi}a 86, name{ten, grejawe na gas, bra~nom paru sa jednim detetom. Telefon 540-567 do 22 sata.

104322

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2 sa upotrebnom dozvolom. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna.

102384

LIMAN, kod fakulteta, na prodaju odli~na, odmah useqiva garsowera po ceni od 32.000. Tel. 636-8429.

50001 NOVO NASEQE, na prodaju ukwi`ena odmah useqiva garsowera po ceni od 31.000. Tel. 063/516-478.

50002 PRODAJEM garsoweru 26m2 u izgradwi na Novom nasequ. Telefon 060/66-84-891.

104044 PRODAJEM garsoweru, ukwi`enu u Bore Prodanovi}a cena 33.500 E. nova, ukwi`ena. Telefon 064/0907-889, 021/547-919 104486 PRODAJEM jednosoban stan 40 m2, Bul. oslobo|ewa bez ulagawa, vlasnik. 44.000 E. Telefon 063/1947-990 ili 879-504 posle 20h.

103940 PRODAJEM garsoweru u @elezni~koj ulici, lift, III sprat, cena 27.000 E. Telefon 064/09-07889, 021/547-919.

104485 PRODAJEM stan 44m2, Mi~urinova 42. Telefon 063/472-176.

103921 NOVIJA, ukwi`ena garsowera 25m2, Bulevar Cara Lazara. Telefon 6618-284.

104482 PRODAJEM ukwi`en 1-soban stan 37 m2 u @elezni~koj ulici 34.000E. Telefon 064/09-07-889, 021/547-919.

104484

GRBAVICA, na prodaju ukwi`en 1.5 stan po ceni od 46.400.

Tel. 636-6952.

50003 NOVA DETELINARA, na prodaju noviji 2.0 stan, odli~nog rasporeda, useqiv, po ceni od 49.900. Tel. 636-8429.

50004 NOVO NASEQE, na prodaju odli~an, ukwi`en, odmah useqiv 2.0 stan od 52m2 po ceni od 56.500. Tel. 636-6952.

50005 PRODAJEM dvosoban stan, 41m2, u izgradwi na Novom nasequ. Telefon 060/66-84-891.

104045 PRODAJEM hitno dvosoban stan na Grbavici I sprat 55 m2 cena 61.000, nije agencija. Telefon 064/3-222-135.

104480

PRODAJEM stan od 65 m2 Novi Sad Novosadskog sajma. Telefon 00385912182180.

104452

NOVA DETELINARA, na prodaju nov 2.5 stan, useqiv, odli~nog rasporeda po ceni od 63.500.

Tel. 636-6952.

50006 LIMAN, na prodaju useqiv, ukwi`en stan od 75m2, odli~nog rasporeda po ceni od 72.100. Tel. 636-8429.

50007 DETELINARA, ekstra povoqno, na prodaju 2.5 stan, ukwi`en, useqiv od 62m2 po ceni od 53.500.

Tel. 636-8429.

50008 BULEVAR okolina, na prodaju ukwi`en 3.0 useqiv stan od 73m2 po ceni od 67.700. Tel. 636-8429.

50009 STAN, 71m2 kod N. Sajma, dupleks, cg, zgrada ukwi`ena. Mo`e zamena za mawi ili ku}u, uz dogovor. Telefoni: 021/6313-237, 060/345-1313.

104469

CENTAR, na prodaju nov, brzo useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija. Tel. 6368429.

50010 VLASNIK prodaje stan u centru 127 m2, ceo prvi sprat, centralno grejawe, dva kupatila, 140.000E, bez posrednika. Telefon 6523-438.

103997 PRODAJEM nov troiposoban stan dupleks, 90m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30.

103717

PRODAJEM ku}u u Kisa~u ili mewam za stan u gradu i izdajem radionicu 80m2 u sklopu ku}e pogodna za sve vrste delatnosti.

Telefon 062/152-79-41.

104215 NOVO NASEQE, ku}a 150m2 se izdaje za poslovni prostor iza Doma zdravqa, Sv. ]orovi}a 26.

Telefon 063/518-897.

103799 BEO^IN, zemqi{te u komadu 15.050m2, gra|evinska zona. Mogu}a parcelizacija, put, svi prikqu~ci, vlasni{tvo 1/1, 5.5em2.

Mogu} deo kompenzacije. Telefon 069/3143714.

104403 PRODAJEM 3,5 jutara zemqe u ^erevi}u. Telefon 876-362.

104152 PRODAJEM plac i po u izgradwi, Ka}, Bra}e Ma`ar i ku}u 1/1, Sremski Karlovci 80m2, useqiva.

Telefon 021/621-2241, 069/5513-583. Zoki Galija.

102871 SREMSKI KARLOVCI, gra|. plac 930m2 ukwi`en, vlasnik 1/1. Telefon 060/50-700-55.

104421

IZDAJEM lokal 30m2, Dunavska 2. Telefon 6391-069.

104208 IZDAJEM uli~ni lokal, klima, CG. telefon, kabolvska, ugra|ene re{etke. Kosan~i} Ivana 5, kod zgrade Aleksandar centar, blizu Futo{ka pijaca.Telefon 063/593-372.

104479

VODOINSTALATER: adaptacija starih i izrada novih kupatila, 100E, popravka i monta`a sanitarije. Telefon 060/0445685.

104463 MOLERSKI radovi - demit fasade, adaptacije. Najpovoqnije cene. Rade iskusni majstori, ne piju alkohol. Telefon 063/518-346, 060/5518-346, 021/882-133. 104410 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135.

103267 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330.

104279 VODOINSTALATER - instalacije ma{insko odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi, garacija, kvalitet non-stop. Telefon 6393-737, 064/160-47-25.

104483 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782.

104344 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

104320

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non - stop, Mladen!

Telefoni: 021/421516, 064/1572514.

104367 NOVIJI kolor televizor, E72, 100 programa, TXT! Vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! NON STOP, Mladen! Telefoni: 421516, 064/157-25-14.

104366 PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40E. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen. Telefoni: 421-516, 064/157-2514.

104364

~etvrtak15.april2010.

Posledwi sinovcu PRODAJEM espreso aparat za kafu sa mlinom, deparator, dve grupe, elektronika. Telefon 063/597-404.

104369 PRODAJEM-IZDAJEM ku}u sa restoranom, halom 300 osoba za svadbe, neku delatnost, magacin u Ka}u, zamena.

Telefon 069/5513-583, 021/621-2241, Zoki Galija.

102868 KUPUJEM-PRODAJEM troeta`nu pe}, profesionalne sudopere, {porete, kiper, friteza, ro{tiqe, hladwa~e, {atore, zamena za auto, Telefon: 069/5513583, Zoki Galija.

102867 IZDAJEM kompletne {atore i salu klimatizovanu za svadbe, samo 100 din/ po osobi, hladwa~e 80E, Ka}. Telefon 069/5513-583, 021/621-2241, Zoki Galija.

102866 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614274.

103801

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{a voqena

VIAGRA original, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280738.

103361 PRIRODNI preparati protiv hemoroida - {uqeva klini~ki ispitan i li~no proveren. Eliminisawe za 7 dana. Deda Rado{.

Telefoni: 037/490-797, 064/24055-49.

104061

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i sviwske polutke. Ku}na dostava - povoqno.

Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051.

104338

SPLAVU u Futogu potrebni kuvari, restoranski konobari, konobarice. Telefon 063/890-19-89.

104186

dragom

Veseqku \uri}u

od strica Marinka \uri}a sa porodicom.

Sa neizmernom tugom u srcu opra{tamo se od na{eg

Save Komnenova zahvalni na svemu {to si nam pru`io.

Sahrana je 15. 4. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Rumenci.

Porodica Komnenov.

104566

Posledwi sinovcu

pozdrav

dragom

104599

Posledwi sinovcu

pozdrav

dragom

i

Veseqku \uri}u

od strica Drage \uri}a sa porodicom.

Veseqku \uri}u

od strica Mla|e \uri}a sa porodicom.

104567

Qubica Bala Buba

Posledwi sinovcu

pozdrav

dragom

104555

Posledwi sinovcu

pozdrav

dragom

preminula 13. 4. 2010. godine, u 81. godini. Sahrana je danas, 15. 4. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

^ast nam je {to si bila veliki deo na{ih `ivota. Po~ivaj u miru Babu{ka.

Veseqku \uri}u

Veseqku \uri}u

Tvoja jedina unuka Lela sa Ankicom i Milo{em.

od strica Qube \uri}a sa porodicom.

od strica Veseqka \uri}a sa porodicom.

104521

104568

104558

Posledwi sestri}u

pozdrav

dragom

Veseqku \uri}u PRODAJEM arpaxik holandski `uti i sitan luk, povoqno. Telefon 021-714-374, 064/158-4-008.

103891

pozdrav

27

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Veseqku \uri}u

od ujaka Drage Geli}a sa porodicom.

od brata Zorana sa porodicom.

104563

104571

Posledwi sinovcu

pozdrav

dragom

Veseqku \uri}u

Posledwi pozdrav dragom kumu

Veseqku \uri}u

od kumova [iki} sa porodicom.

104557

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav bratu

Veseqku \uri}u

Veseqku \uri}u

od strica Nedeqka Geli}a sa porodicom.

od Milana sa porodicom.

od kuma \or|a Geli}a sa porodicom.

104564

104572

104556

28

^ITUQE z POMENI

~etvrtak15.april2010.

Najdra`a na{a

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav majci na{eg najdra`eg druga i u~enika Marka

Posledwi pozdrav

Gordani ^aliji ro|. Vajagi}

Gordana Makragi} osam godina je pro{lo, mi se jo{ uvek nadamo da }e{ do}i i da }emo biti opet zajedno...

Bol ne prestaje, samo pravimo jaki i hrabri.

Veseqku \uri}u od sestre Dragice Drini} sa porodicom.

dragom

Veseqku \uri}u

od sestre Bose ]iprovac sa porodicom.

od sestre Milene Gvero sa porodicom.

104562

104547

pozdrav

Nenadu Grozdani}u

se

Voli te najvi{e tvoja porodica Makragi}.

Posledwi bratu

Veseqku \uri}u

POLUGODI[WI POMEN mom voqenom suprugu

Aleksandru Pe{kanu

„STAGE DANCE STUDIO”.

104583

104561

NEZABORAV

Danica Radoj~in

15. 4. 2008 - 15. 4. 2010.

Slavko Stupar

obele`i}e se 16. aprila 2010. godine u 11 ~asova.

Pomen obele`avamo danas, 15.

4. 2010. godine, u 10 ~asova, na Novom grobqu u Futogu.

S tugom i po{tovawem supruga Mara.

O`alo{}eni: sestra Milka, bra}a Bogdan i Milan sa porodicama.

Radomir i Zoran sa porodicom.

104520

104551

104523

Posledwi pozdrav igra~u KK Novi Sad

Uvek }e{ `iveti u nama kao {to si ti `ivela za nas.

Anka Subotin Nenadu Grozdani}u Po~ivaj u miru.

KK Vojvodina Srbijagas.

Sahrana je danas, 15. 4. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena familija: }erke Mirjana i Danica, zetovi Vlada i Buda, unuci Beca, Marija, Mawa i Momir.

104575

303/P

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je svoju plemenitu du{u ispustio na{ dragi otac, deda i pradeda

Nema nama na{e bake

104585

Sre}o majkina jedina, pro{le su dve godine od kada si usnio svoj ve~ni san.

Oti{ao si na put bez povratka.

Dve godine - tuga, suze i bol moji su saputnici.

Neka mi te an|eli ~uvaju.

Voli te tvoja mama.

[esto Mirku od: bra}e Dragana i Milana Zori} sa porodicama iz Futoga.

104587

104581

GODI[WI POMEN Pro{le su dve godine, od kada nije sa nama na{ dragi

Pomen }emo obele`iti u subotu, 17. 4. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

GODI[WI POMEN

Marinko Petkovi} Dragi tata, pro{le su dve godine, a ja nikako da se naviknem da te nema.

Tvoja Tawa.

Porodice: Kosti} i Petkovi}.

104580

104582

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a majka, svekrva, baka i prabaka

Posledwi pozdrav dragoj mami, babi i ta{ti

Qubici Stojanovi} 1931 - 2010.

Sahrana je u petak, 16. 4. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu.

Unuci: Beca, Marija, Mawa i Momir.

Danilo Karabegovi}

Sestra Seka i porodica Sukwaja.

Bojan Ma{i}

Zorka Markovi}

Anke Subotin

Uvek }emo te se se}ati sa qubavqu i zahvalno{}u.

Posledwi pozdrav bratu

Marinko Petkovi} Mare

ro|. Nenin

[esto Mirku

104590

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako sa nama nije na{ brat

Sedamnaestog aprila 2010. godine navr{avaju se dve godine od smrti na{e mame.

104559

Drugovi iz razreda VIII1 O.[.

“S. Marinkovi}”: Aca, Olga, Ilija, Ivana, Nikola, Filip, Mija, Olga, Isidora, Milena, Lidija, Marija, Teodora, Milo{, Stefan, Milan, Du{an, Stefan, Ivan, Du{an, Andrea, Isidora, Maja, Rade, Isidora, u~iteqica Andrea Davidovi}, razredni Sr|an Buwev~ev.

104576

1. 1. 1924 - 13. 4. 2010.

Sa neizmernom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi sin, suprug i otac

od: }erke Leposave, unuka Bojana i zeta Slobodana Suva~arev.

O`alo{}ene porodice Markovi} i Veqkovi}.

104573

104570

Tu`nim srcem jvaqamo da je posle duge i te{ke bolesti u 79. godini preminula na{a draga supruga, majka i baba

Sahrana dragog nam pokojnika je na Gradskom grobqu u Novom Sadu, danas, 15. 4. 2010. godine, u 13.15 ~asova.

Wegov dragi lik }e `iveti ve~no u na{im srcima: sin Marjan, }erka Vawa, unuci Stevan, Bojan i Vesna kao i porodice Karabegovi} i Dumi}.

Veseqko \uri} iznenada preminuo 14. 4. 2010. godine, u [ajka{u.

Sahrana je danas, 15. 4. 2010. godine, u 16 ~asova, na Mesnom grobqu u [ajka{u.

O`alo{}eni: otac Milan, majka Toda, supruga Qubinka, }erke Dragica, Sla|a i sin Sa{a.

104526

104553

Qubica Stojanovi} ro|. Velimirovi} Sahrana je danas, 15. 4. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena familija.

104565

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

3

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

~etvrtak15.april2010.

Mom

^ETVOROGODI[WI POMEN

29

Draga na{a,

Dana, 22. aprila navr{ava se pola godine ogromne tuge od kada je iznenada prestalo da kuca plemenito srce na{eg nikada pre`aqenog

Sawa Mati}

Sakiju,

Oti{la je iz na{ih `ivota, a nama ostavila ve~no se}awe na svoju dobrotu, plemenitost i divno prijateqstvo.

Katici Lau{evi} do slede}eg vi|ewa. od: sestre Mirjane Baji} sa porodicom i sestri~ine @eqke Velimirovi} sa porodicom.

Miqana ^ubranovi}a 1976. fotoreportera

Sestra Zorica.

Vlada, Branka, Nikola i Duwa.

104505

104512

104537

Cve}e se}awa polo`i}emo u subotu, 17. aprila, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Vera Brnovi} 1929 - 2009.

Grozda Radi{i} U na{im srcima i mislima osta}e{ zauvek.

Tvoji: sin Slavko, }erka Slavica, snaja Tawa, unu~ad, bra}a i sestre.

Pro{la je godina, a slika tvoje blagosti, hrabrosti i tolerancije iz svih na{ih srca nikada ne}e biti izbrisana.

Ivan, Dodika i Milana.

104499

104440

POMEN

3

15. 4. 2000 - 15. 4. 2010.

Na{a majka, baka i svekrva

Ve~itu uspomenu ~uvaju: roditeqi, sestra Duwa, ujina Luna i zet Igor.

104508

3

Dr Jovan Soviq

Katica Lau{evi}

Posledwi pozdrav Seki

Nikada ne}emo zaboraviti na{a dru`ewa i jamb.

ro|ena Kozarev

Katici Lau{evi}

Ma~ak

Sawa Mati}

preminula je 13. 4. 2010. godine u 83. godini posle kra}e bolesti. Sahrana je danas, 15. 4. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Grgurevcima.

S qubavqu i po{tovawem, o`alo{}eni: sin @ivan, unuke Marija i Jovana, snaha Jagoda i zet Predrag.

Branka i Bosa.

104507

104515

Posledwi pozdrav dragoj

3

S qubavqu ga ~uvaju u se}awu wegovi: Jelena, Qiqa, Biqa, Goran, Nemawa i Nikola.

180 dana te nema a ja jo{ uvek ~ekam da se od negde pojavi{ i iz ovog ru`nog sna me probudi{.

Tvoja Bojana.

104402

104494

TROGODI[WI POMEN na{oj dragoj

POMEN

Na{a majka, baka i svekrva

od: Delije, Marije, Gorana i Ksenije.

104510

Posledwi pozdrav na{em

Katica Lau{evi}

Sawi

ro|ena Kozarev

Peri ]urguzu

An|eliji Ciganovi}

preminula je 13. 4. 2010. godine u 83. godini posle kra}e bolesti.Sahrana je danas, 15. 4. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Grgurevcima.

S qubavqu i po{tovawem, o`alo{}eni: sin Bo{ko, unuk Jovan, unuka Ana i snaha Goga.

Mara, Boba i Marko.

104509

104488

Prolaze godine, a tebe nema.

Ostaju samo uspomene i lepa se}awa na tebe.

Neka te u ti{ini ve~nog mira ~uvaju an|eli najlep{ih krila.

@alimo za tobom, du{a nam je prazna, `iveti bez tebe velika je kazna.

Tvoja porodica.

Tvoji najmiliji.

104514

104453

SE]AWE

Mila na{a

U znak se}awa na tragi~no preminulog kolegu

Grozdi

Nikada te ne}emo zaboraviti!

Genevajn Lajo{

Sawice,

Vladimira Grandi}a

opra{tamo se od tebe tu`ni.

Suvi{e je kratko trajalo na{e dru`ewe.

Tvoji drugari i saigra~i iz KK “Novog Sada�.

Pravni fakultet i FIMEK Univerziteta Privredna akademija.

\or|e Alimpijevi} [oqa 15. 4. 1993 - 15. 4. 2010.

Posledwi pozdrav dobrom kom{iji od Radmile i \ure Vujinovi}.

Cajlo i Slavica.

Ni vreme koje je pro{lo ni ono koje dolazi ne}e izbrisati tugu i bol.

Porodica Stojanovi}.

5843/P

104533

Posledwi sestri

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Genevajn Lajo{u

104496

Nenadu Grozdani}u

pozdrav

104462

104513

dragoj

OSMOGODI[WI POMEN

Jelena Amixi}

Sawi

9. 7. 1979 - 15. 4. 2002. od stanara Gagarinove br. 4A.

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice.

104530

Studenti i zaposleni Pravnog fakulteta i FIMEK-a Univerziteta Privredna akademija.

5842/P

od: brata Vlade, Tajsona i Aqo{e.

104506

[vrle, ve~no }emo te voleti.

Mama i tata.

104397

30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 00.05 01.40

TV PROGRAM

~etvrtak15.april2010.

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Bajko kviz Vesti ^emu Plej gejms Plavi krug Centar sveta Kuhiwica Vesti Kosmos Garsowera Vesti Tu sasvim blizu ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Inspektor Montalbano: Umetnost dodira Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Kakao Izlog strsti Razglednice TV Dnevnik Hop hop, kviz @ivopis Tabloid Vojvo|anski dnevnik Vesti iz kulture Klasik rok Gruvawe Inspektor Montalbano Tu sasvim blizu

Art-boks (Panonija, 19.05) 07.25 Glas Amerike 08.00 U susret suncu 08.10 Poqoprivreda danas 08.35 Tin in 09.00 U ogledalu 10.20 Bila jednom jedna nedeqa 11.00 Vili `eli da zna 12.30 Bez cenzure 14.00 Beli luk i papri~ica 14.25 Ciklonizacija 14.50 Na{ gost, FIP Komerc 15.30 Vojvo|anske vesti 15.55 Poqoprivreda danas 16.00 U ogledalu 16.45 Manastiri 17.30 Vojvo|anske vesti 18..00Vole}u te do smrti 19.05 Art-boks 20.00 Sve {to mi pripada 20.50 Bau, bau 21.00 ^uvaj me 22.00 Vojvo|anske vesti 22.40 Lice s naslovnice 23.10 Modni magazin 00.10 Glas Amerike

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.05 10.37 11.00 11.05 12.00 12.15 12.21 12.35 13.21 14.08

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti Greh wene majke Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Vesti Sjaj trulog novca Dnevnik Sport plus U zdravom telu Istra`iteqi iz Majamija Sat Tito: Crveno i crno (19431980) 15.00 Vesti 15.09 Beli soko, beli vuk, oraz. serija 15.58 Vesti

Raspakivawe Li~ni pogled na li~nost i karijeru Emira Kusturice.

Autor emisije je Antonela Riha.

(RTS 1, 21.05)

@eqko Samaryi}

Tabloid Gosti emisije „Tabloid“ su Miwa i @eqko Samaryi}.

Po prvi put }e se ~uti mawe poznati detaqi iz `ivota popularnog peva~a i wegove porodice, a gledaoci }e po prvi put mo}i da poslu{aju neke nove kompozicije.

Urednik i voditeq: Aleksandar Filipovi} (RTV 1, 21.00)

06.30 07.00 08.30 08.55 09.20 09.35 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.45 23.35 00.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Cvrletova ma{taonica Paideja Nikad dosta Poslovni uspeh (ma|) Porodica Serano Ukrajinska panorama Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Pastrmka Detektiv Putilin Slon Benyamin Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano Detektiv Putilin Tarzan TV prodaja

09.00 09.30 10.00 11.00 11.10 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Dok. program Integracija Objektiv Sa vetrom u le|a Sprint Vitra` Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici Neon siti Objektiv Prizma Objektiv Radionica Objektiv (slov) Objektiv Sa vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Brod - Drava Neon siti Crta Velika ruska kolekcija Objektiv Buntovnici Sa vetrom u le|a

07.00 09.30 10.30 18.30 18.45 19.15 20.15 22.15 22.30 23.00 00.00 01.00

ATP Masters Monte Karlo Ful Tilt poker ATP Masters Monte Karlo NBA u`ivo FMM TVS NBA: Hjuston – Wu Orleans NBA u`ivo NBA akcija Ful Tilt poker ATP Masters Monte Karlo NHL plej of: Bufalo - Boston

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Metropole i regije sveta, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 ABS {ou, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.45 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Slova~ki magazin, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije.

07.01 07.32 07.57 08.21 08.31 08.59 09.20

Kuvati srcem: Suzana Man~i} Mali medved Mi{a Zverilija Pepa prase Pri~a iz divqine Kaligrafija Cve}e i Feniks, animirani filmovi Antologija ku}a Enciklopedija Igraj fudbal, budi sre}an U svetu @ivotna sredina i zdravqe Trag u prostoru J.S.Bah: Koncert za dva klavira i orkestar Trezor Pri~e iz divqine Kaligrafija Cve}e i Feniks, crtani film Antologija ku}a Tehnologija danas Ovo je Srbija Bardovi teatra: Ivan Bekjarev Enciklopedija Fudbal - Lav kup: Partizan Vojvodina, polufinale, prenos @ivot i standardi Ti i ja smo mi Sjaj trulog novca Metropolis Kontekst Mera za muziku Tehnologija danas Trezor Fudbal - Lav kup: Partizan Vojvodina

09.46 10.09 10.16 10.46 11.12 11.43 12.12 12.55 13.53 14.21 14.42 15.08 15.33 16.00 16.45 17.45 17.55 20.00 20.21 21.00 21.47 22.13 22.43 23.16 23.39 00.35

Emir Kusturica

16.01 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.59 19.30 20.10 21.05 22.00 22.05 23.45 00.35 00.50 00.55 01.51

06.00 06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 15.15 15.30 16.20 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.25 00.15 00.45 01.00 01.01 01.45 03.15 04.00

Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica Dnevnik Porodi~no blago Raspakivawe Vesti [kola straha 2, film Istra`iteqi iz Majamija Dnevnik Evronet Tor~vud No}ni bioskop: Kad Pan~o Viqa glumi samog sebe, film

Divqa stvorewa Take{i Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Film: Nojeva Barka Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Divqa stvorewa Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ro|en da pre`ivi Hiqadu i jedna no} Film: 10.5 Apokalipsa Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Divqa stvorewa Film: U ime nevinosti Ukradena sre}a Srce na dlanu

DNEVNIK

07.00 07.40 08.00 08.30 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 20.00 21.00 23.15 23.40 00.00 00.30 01.30 02.00

Slatka moja Slavni: Ketrin Zita Yons Slavni: Yon Kjuzak U lavqoj jazbini Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Rizik Top {op Poslovni dan Top {op Savr{eni grabqivci Vesti Slatka moja Slike `ivota Doktor Martin Film: Najbr`i Indijanac na svetu Slavni: Ketrin Zita Yons Slavni: Yon Kjuzak Glas Amerike Doktor Martin Present Film: Najbr`i Indijanac na svetu

Slavni: Ketrin Zita Yons (Avala, 07.40 i 23.15)

Ubica cara Timofejev je pacijent iz ruske mentalne bolnice, koji tvrdi da je on zapravo Jakov Jurovski, ~ovek koji je 1918. godine ubio cara Nikolaja drugog i kompletnu carsku

05.00 07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.55 13.58 14.10 15.00 15.30

Muzi~ki spotovi @ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Do neba Presovawe [edou rajders Kvizi} Presovawe Vesti Skrivena kamera Kartel Vinks Dangube

Oleg Jankovski

porodicu. Posle izvesnog vremena on poku{ava da ubedi doktore da se izle~io od svoje fantazije...

Uloge: Malkom Mekdauel, Oleg Jankovski Re`ija: Karen [aknazarov (B92, 22.00) 06.00 07.00 10.00 10.35 11.20 11.50 12.40 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 00.00 00.35 01.25 02.15

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti Sve }e biti dobro Potraga Medijum Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Smrtonosnih 60 Film: Laka lova Vesti B92 Stawe nacije Indija Bi-Bi-Si na B92: Smrtonosnih 60 Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Indija Film: Ubistvo cara Vesti B92 Medijum Sve }e biti dobro Ukqu~ewe u B92 Info

05.50 06.40 06.55 09.00 11.00 13.00 14.45 15.00 16.45 17.05 18.00 19.30 20.00

Silikonske lepotice Top {op Dobro jutro! Jovana i Sr|an Film: Lorens od Arabije Danijela Film: Slu~ajni heroj Top {op Film Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Silikonske lepotice Nacionalni dnevnik Film: Uteriva~ pravde Crna hronika Nedostatak dokaza 00.00 Farma - u`ivo 02.00 Film: Muzika iz druge sobe

Dulce Marija

Rebelde (Ko{ava, 19.30) 16.15 17.45 18.30 18.55 19.30 20.30 21.15 22.15 22.55 23.10 23.55 00.10 00.20 01.20 02.10 03.20 04.45

@ivot je lep Tajanstvene pri~e Skrivena kamera Telemaster Rebelde Imperija Kin Stars Arena Skrivena kamera Luda ku}a Telemaster Fe{n selek{n Kartel Tajanstvene pri~e Arena Dok. program Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.55 Stvarnost `ivota, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.25 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.30 Holivud, 22.00 Bulevar, 22.45 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Eks-Ju vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Veb yank 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.40 Bukvar akcionarstva, 09.00 Karmelita, 10.00 Ci 5, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Vetar u le|a, 12.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 Farma, 14.00 Radim gradim, 14.30 Slavni parovi, 15.00 Auto sprint, 16.00 Lek iz prirode, 16.30 Zdravo, 17.00 Portret, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 00.30 Folk {ou

08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

~etvrtak15.april2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

OSUMWI^ENA PANDEMIJA GRIPA

31 14

Pi{e: Zoran Radovanovi}

Yemima Ruper

SERIJA

Za~arani Ela ka`e Kesi da mora da se vrati Azazelu kako bi zadobila wegovo poverewe, ali i da mora da ukrade dete i dovede ga u Medenham da ga ubiju. Iako se Kesi trudi da bude odlu~na, jasno je da to nikome ne}e biti lako...

Uloge: Kristina Kol, Yemima Ruper, Majkl Fasbender, Lora Pajper, Yejmi Dejvis Re`ija: Brajan Gant (Nova TV, 01.15) 08.05 08.15 10.15 11.15 12.05 13.05 14.05 16.05 17.00 17.20 18.15 18.50 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.15

Bumba, crtani Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Farma Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Upitnik, kviz Dnevnik Najboqe godine Farma Provereno Vesti Nestali Sajnfild Bra~ne vode Za~arani

08.00 Rimske misterije 09.00 Ernest Hajnkel – san o letewu 10.00 Ohbergovi siro~i}i 11.00 Islamska istorija Evrope 12.00 Nepotopivi Titanik 13.00 Lovci na naciste 14.00 Tajni gradovi Amazona 15.00 1870 - Bitka kod Sedana 16.00 Romanti~ari 17.00 Drevna otkri}a 18.00 Ubistvo Abrahama Linkolna 19.30 U potrazi za Trifoom 20.00 @ivot i smrt u Rimu 21.00 Hitlerov rat protiv Amerike 22.00 [kotski kqu~ 23.00 Greta Garbo 00.00 Romanti~ari 01.00 Drevna otkri}a

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

08.10 11.20 13.10 13.35 15.30 16.55 18.25 20.05 21.45 23.15 01.05 02.35

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Tajne KGB-a o ubistvu Kenedija E{alon doktora M Bik koji sedi Pani~na potera Drevni ratnik Mocart i kit Erotski film

Titanik Ne ka~i se sa Zohanom Filmovi i zvezde @ene Kraqevi Saut Bi~a Alvin i veverice Te{ko lomqiv Moma~ko ve~e 2: Posledwe isku{ewe Jedanaesti ~as Kako se re{iti prijateqa i otu|iti se od qudi Podzemni svet: Uspon lajkana Dosije Iks: @elim da verujem

07.00Dobro jutro, Hrvatska 09.12 Dolina sunca 10.20 Vrtlar iz Versaja, dok. film 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.32 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Trenutak spoznaje 15.35 Slavo Striegl - Jedno srce, bezbroj otkucaja, dok. emisija 16.20 Hrvatska u`ivo 17.37 Najslabija karika, kviz 18.21 Kod Ane 18.38 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.10 Dome, slatki dome 21.50 Pola sata kulture 22.20 Otvoreno 23.50 Vreme za kwigu 00.20 Zvezdane staze 01.05 Ru`na Beti 01.50 Zakon i red 02.35 Opra {ou

08.15 Silvestrove i ^i~ijeve tajne 08.35 Ulica Somerset 11 09.00 Hana Montana 09.25 Vip Muzi~ki klub 10.00 Prenos sednice Hrvatskog sabora 13.30 Prijateqi 13.55 Moja `ena i deca 14.15 Ru`na Beti 15.00 Kod Ane 15.15 Kokice 15.45 TV vrti} 16.20 Zvezdane staze 17.05 Dok. film 17.30 Vreme za kwigu 18.20 @upanijska panorama 18.50 Vip Muzi~ki klub 19.25 Doktor Hu 20.15 Kazanova, film 22.20 Zakon i red 23.05 Vip Muzi~ki klub LP

Kazanova Slavni pustolov i qubiteq `ena \akomo Kazanova zaqubi se u privla~nu i emancipovanu Fran~esku Bruni, a pri tom prikrije svoj pravi identitet predstavqaju}i joj se kao Kazanovin prijateq. On se zbog novca verio s mladom Viktorijom, u koju je zaqubqen Fran~eskin brat \ovani...

Uloge: Hit Leyer, Sijena Miler, Yeremi Ajrons, Oliver Plat, Lena Olin, ^arli Koks, Natali Dormer Re`ija: Lesi Holstrum (HRT 2, 20.15)

Sijena Miler

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Smrtonosni ~as Intermeco 1 Moja slatka debequca Saut Park Intermeco 2 Dr Finli Stjuardese Moja slatka debequca Stjuardese Pri~a iz rodnog grada Intermeco 3 Kraqevi novca Saut Park Klupsko dru{tvo Dr Finli Mo}, strast i ubistvo

08.00 10.00 12.00 14.10 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

[oping Loganov beg Do|i da vidi{ raj Detektiv Klut Moj tata lopov Mamford Carstvo vatre Zavijawe @udwa

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00

Gardijan Sudija Ejmi Pomorska patrola Fojlov rat Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Fojlov rat Love's Abiding Joy Pomorska patrola Ne{ Briyis Zakon i red U svitawe U dubini: Obmawivawe istine 01.00 Dok sam nestajao 03.00 Sudija Ejmi 05.00 Zakon i red

Elen Pompeo

SERIJA

Uvod u anatomiju Na samo Valentinovo, doktori imaju pune ruke posla, jer le~e desetine qudi koji su se na{li u popularnom restoranu upravo kada se uru{io wegov krov. Kao novi {ef hirurgije, Derek se mu~i da uskladi svoj novi raspored...

Uloge: Elen Pompeo, Patrik Dempsi, Sandra Oh, Ketrine Higl, Yastin ^ejmbers, Ti Ar Najt, ^andra Vilson, Yejms Pikens, Sara Ramirez, Erik Dejn (RTL, 21.00) 08.10 10.05 10.30 11.15 11.45 12.15 12.35 13.20 14.10 15.50 16.40 17.05 17.30 18.00 18.55 19.10 20.00 21.00 22.40 23.50 00.40 01.25

Drugo lice Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 CSI Majami Uvod u anatomiju Doma}ice CSI Eujork Mentalist Astro {ou

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razorna laboratorija Kako se to pravi Trgovci automobilima Limarska radionica Ameri~ki ~operi Peta brzina u Evropi Prqavi poslovi Gamadatori Vrhunsko graditeqstvo Limarska radionica Razotkrivawe mitova Kako se pravi Grmqavina iz Kanzasa Tinejyer od pola tone Devica od 286 kilograma De{ifrovawe katastrofe Limarska radionica Gamadatori

08.30 09.00 09.30 11.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 19.10 21.00 00.00 01.00

Maraton Fudbal Bilijar Bilijar Fudbal Biciklizam Bilijar Fudbal Fudbal Tenis Borila~ki sport Rvawe Rvawe

Dileme oko vakcine I

"tamiflu" i "relenza" se obi~no dobro kon prve, kao {to se savetovalo do leta 2009. gopodnose u preporu~enim dozama. Mogu}i dine, ali to je bila politika prema sezonskom su muka i povra}awe, a bele`e se i alergripu, kada se raspolagalo s dovoqno vremena, a gijske reakcije, poput ospe ili otoka. Izuzetno {iroka primena vakcine protiv novog gripa je retko se desi da deca kojoj se "tamiflu" daje u obuvedena u praksu tek u jeku pandemije. liku suspenzije dobiju proliv. Do toga dolazi ako Budu}i da je mrtva, vakcina protiv novog gripa su osetqiva na {e}ere koji se nalaze u rastvoru. mo`e se davati istovremeno s drugim vakcinama, "Relenza" mo`e dovesti do stezawa du{nica ali na drugo mesto. Jedino ograni~ewe postoji (bronhospazma), {to predstavqa rizik za osobe koje pate od tog poreme}aja ~ak i ako prethodno uzmu svoj redovni lek. Za wih je pravo re{ewe da pa`qivo pro~itaju uputstvo i da konsultuju pulmologa koji ih le~i.

Me|u brojnim vakcinama protiv gripa svaka zemqa se opredequje za jednog (kao Srbija) ili vi{e proizvo|a~a. Na podru~ju Evropske unije u upotrebi su prevashodno tri vakcine: pojedini~na "focetria" (kompanije "Novartis"), „split“ "pandemrix" ("GlaxoSmithKline Biologicals" s.a.) i mrtva "celvapan" ("Baxter" AG). Srbija se opredelila za podjedini~nu vakcinu "focetria". Stav zvani~nika u Srbiji zasnivao se na pona{awu uglednih me|unarodnih ustanova (Svetska zdravstvena organizacija, Evropska agencija za lekove, itd.) koje su svim vakcinama protiv novog gripa dale licencu za masovnu upotrebu po skra}enom postupku. Razlog za takvu odluku je bio strah od pandemije, a s druge strane, okolnost da u tehnolo{kom pogledu to i nisu potpuno nove vakcine jer je proces wihove pripreme usavr{en na virusu pri~jeg gripa A (H5N1), a tokom leta i jeseni 2009. godine jedino su zameweni anti- Na{ izbor, na{a muka geni. Ipak, kao i u svim sli~nim situacijama, ako je neki na{ gra|anin nabavio `ivu vakcinu upozoravano je na to da je to samo vakcina za proili je u inostranstvu wome vakcinisan. U tom slutivpandemijsku borbu i zahtevano je da se reak~aju postoje vremenska ograni~ewa koja va`e kako cije na vakcinu prate. Do po~etka 2010. godine za vakcinu protiv novog gripa, tako i za onu pronisu uo~ene ne`eqene reakcije koje bi zahtevale tiv sezonskog. Osim ograni~ewa vezanog za dve da se odluka o datoj dozvoli preispita. `ive vakcine, u svim ostalim varijantama, pored I daqe va`i napomena da je kori{}ewe vakciistovremenog davawa vakcina, mogu}e je i wihovo na protiv novog gripa odobreno pod klauzulom navremensko kombinovawe, bilo kojim redosledom slovqenom „Izvanredne okolnosti“, {to zna~i da da se primewuju i bilo koji razmak da je u pitawu o wihovim kvalitetima jo{ ne postoje potpuna sa(dani, sedmice). znawa, pa je Evropska agencija za lekova zahtevaKako je model vakcine napravqen jo{ nekoliko la da svake godine dobija dodatne informacije o godina ranije kori{}ewem virusa pti~jeg gripa, ste~enim iskustvima. Dakle, zainteresovane komjedina izmena 2009. godine je bila zamena antigepanije }e prikupqati pona pti~jih antigenima datke o bezbednosti i novog gripa. Zato se nije I daqe va`i napomena da je efektivnosti svojih vaktoliko postavqalo pitacina da bi ih podnosile we bezbednosti same vakkori{}ewe vakcina protiv novog nadle`nima na uvid. U cine („kalup“ je bio gripa odobreno pod klauzulom skladu s na{im propisiisti), koliko wene sponaslovqenom „izvanredne ma, svaki lek, ukqu~uju}i sobnosti da izazove stvai vakcine, pre pu{tawa u okolnosti“, {to zna~i da o wihovim rawe antitela. Prvi ekspromet mora da odobri kvalitetima jo{ ne postoje potpuna perimenti sa 132 odrasla Agencija za lekove. Ona dobrovoqca su pokazali saznawa ispituje kvalitet, bezbedda se tri sedmice nakon nost i imunogenost uzoravakcinacije u 96 odsto ka uvezenih i doma}ih isporuka vakcine. Imaju}i stvorio u krvi titar antitela dovoqan da za{tiu vidu okolnosti (epidemiolo{ku situaciju, ti od obolevawa, dok je u grupi od 66 dece i omlaprethodno odobrewe dato za podru~je Evropske dine uzrasta devet do 17 godina taj procenat bio unije), ova provera je obavqena i nastavi}e da se neznatno ni`i (92). obavqa po skra}enom postupku za vakcinu "foceOd kada je odobrena upotreba vakcine "focetria" tria" kompanije "Novartis", za koju su se opredeliu pandemijskim uslovima, dva doga|aja su zahtevale na{e vlasti, kao i za sve druge eventualne vakla podrobniju proveru. [est `ena je u periodu od cine. jedan do 11 dana nakon vakcinacije dobilo paraliVakcina "focetria" sadr`i povr{ne antigene zu nerva koji lice ~ini asimetri~nim (facijalni spoqa{we membrane virusa novog gripa, 2009 A `ivac). Imaju}i u vidu broj vakcinisanih osoba (H1N1), kao i dodatak radi poja~awa dejstva. Ona (7,4 miliona), izra~unato je da bi se u toj populase daje u mi{i}no tkivo gorweg dela nadlaktice. ciji spontano o~ekivalo bar 36 takvih incidenaOmladini i odraslima je dovoqna jedna doza od 0,5 ta. Do{lo je i do {est spontanih prekida trudnoml, a deca od {est meseci do osam godina, kao i }e, ali je opet prizvana u pomo} teorija verovatstariji od 60 godina treba da prime jo{ jednu dozu no}e po kojoj se sli~an ishod de{ava u ~etiri-pet posle tri sedmice. Kra}i razmak izme|u doza voslu~ajeva na svakih 1.000 poro|aja, a budu}i da je dio bi slabijem imunom odgovoru. Jo{ boqe bi bivakcinisano vi{e od 84.000 trudnica, sve je ostalo kada bi se druga doza davala ~etiri sedmice nalo u granicama o~ekivawa.

Kwigu Zorana Radovanovi}a „Grip“, za 599 dinara, mo`ete kupiti kod Izdava~ke ku}e „Arhipelag“ (Terazije 29/II, 11000 Beograd; tel: 011/33–44–536, 011/33–44–427; mejl: klub@arhipelag.rs; SMS: 063/16–43–609), ili u svim boqim kwi`arama u zemqi.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

~etvrtak15.april2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ve} je sredina meseca aprila, a vi se niste ni zaleteli kako treba, u poslu pre svega! Nemojte da kasnite, obuzeti hedonizmom i qubavqu, uquqkani u dobru atmosferu, ve} dajte sve od sebe!

BIK 20.4-20.5.

Danas mo`ete saditi cve}e, posetiti frizera, skra}ivati kosu i zapo~eti qubavni odnos koji vam prija i koji vas veseli i smiruje u isto vreme. [ta re}i? Krenite odmah i sada, u akciju! Doterivawe.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

15. april 2010.

Povucite se u neki svoj oprostor i odmarajte se, u`ivajte s dragom osobom, danas i sutra, dok jo{ mo`ete, dok imate prilike i mogu}nosti. Umetnost, ~itawe, pisawe tako|e su dobrodo{li.

Mesec plovi kroz senzualni znak Bika, pa ste emotivno opredeqeni za u`ivawe. Mo`ete se izvesti negde u restoran, s dragom osobom, ili jednostavno odustati od poslovne borbe, do daqweg.

U karijeri spajate lepo s korisnim, qubav i simpatije s uspehom i napretkom. Neko vas podr`ava iz ~istog srca, i to na stabilnim i dugoro~nim osnovama. Aktivni ste i puni entuzijazma. Osmeh?

Imate povoqan uticaj i saradwu s jednom `enskom osobom. Mo`ete uspe{no re{avati pitawa u vezi s porodicom i decom. Neko vas uva`ava, voli i ceni mnogo vi{e no {to vi to prime}ujete.

VAGA 23.9- 23.10.

Planirajte zajedni~ko putovawe, ili se ve} iskradite na isto jer su vam zvezde naklowene za qubav, u punom smislu te re~i. Materijalno ste obezbe|eni, u boqoj i sve boqoj situaciji. Opu{teno!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

U privatnom poslu imate dobre, lepe i gotivne odnose i utiske sa saradnicima, izvr{iocima. Poboq{awe prilika i prihoda, stalni napredak i kretawe, putovawa, sastanci. Divan dan za vas!

Qubavni odnos je pouzdan i po`eqan. Imate strpqewa i razumevawa prema dragoj osobi. Dana{wi izlazak u restoran ili na neko drugo romati~no mesto jo{ vi{e }e vas spojiti i vezati. Oslobo|ewe.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Aktivni ste u karijeri, pa vas svi shvataju i do`ivqavaju ozbiqno, korisno i uspe{no. Nastavi}ete u tom smeru i maniru jo{ izvesno du`e vreme. Nema odmora dok traje obnova! Bilo nekad!

Vi znate pravo stawe stvari, ~ak i kada ne}ete drugima da ga obja{wavate. Iskoristite {iroku lepezu mogu}nosti rada i zarade, dok jo{ mo`ete. Nemojte lako odustajati, ni mewati smer.

Qubavno putovawe udvoje je pravo re{ewe za vas ovih dana. Ne mora to biti bogzna gde daleko, mada bi bilo lepo, ve} i do prve poslasti~arnice. Topla ~okolada ili kola~i? Izbor je te`ak, priznajem!

PROGNOZA

TRI^-TRA^

An|elina tera Breda na fejslifting?

MALO

Vojvodina Novi Sad

18

Subotica

16

Sombor

17

Kikinda

17

Vrbas

18

B. Palanka

18

Zrewanin

19

S. Mitrovica 18 Ruma

18

Pan~evo

19

Vr{ac

17

Srbija Beograd

19

Kragujevac

17

K. Mitrovica 16 Ni{

16

SUNCA , MALO OBLAKA

Evropa

NOVI SAD: Sun~ani periodi uz dnevni razvoj oblaka i re|u pojavu lokalnih pquskova po podne u okolini grada. Vetar slab do umeren zapadni. Pritisak malo ispod normale. Temperatura od 7 do 18 stepeni.

VOJVODINA: Sun~ani periodi uz dnevni razvoj oblaka i re|u pojavu lokalnih pquskova po podne. Vetar slab do umeren zapadni i severozapadni. Pritisak malo ispod normale. Jutarwa temperatura 6, a maksimalna 19 stepeni.

SRBIJA: Na severu sun~ani periodi uz re|u pojavu lokalnih pquskova popodne. U centralnim i ju`nim krajevima obla~nije uz ~e{}u ki{u. Vetar slab zapadnih pravaca. Pritisak malo ispod normale. Jutarwa temperatura 5, a maksimalna 19 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak promenqivo obla~no vreme sa ki{om povremeno. Za vikend sun~ani periodi i re|a pojava pquskova po podne u subotu. U nedequ sun~anije i toplije, a krajem dana sledi novo naobla~ewe. U ponedeqak prolazna ki{a, a od utorka sun~ani periodi.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike ne}e pogodovati ve}ini hroni~nih bolesnika, pa im se preporu~uje da poslu{aju savete lekara i ograni~e svoje aktivnosti.

Mogu}i su zamarawe, bolovi u kostima i zglobovima i glavoboqa. U saobra}aju je potrebno pove}awe koncentracije.

Madrid

16

Rim

18

London

16

Cirih

11

Berlin

14

Be~

12

Var{ava

18

Kijev

18

Moskva

14

Oslo

15

Holivudska lepotica An|elina Xoli jo{ je jednom potvrdila da ona nosi pantalone u porodici. Naredila je svojem dragom Bredu da se re{i sme{nog izgleda, obrije bradu i podvrgne se fejsliftingu. „Anxi je rekla Bredu da izgleda grozno i da mora da preduzme radikalne poteze kako bi joj ponovno postao privla~an�, rekao je izvor blizak slavnom holivudskom paru.

Kako prenose strani mediji Bred zapravo izgleda jako lo{e i wegova ko`a je u katastrofalnom stawu. Upravo zbog toga je jedan od najpo`eqnijih mu{karaca sveta pustio bradu. Svaki dan An|elina svojim prijateqima govori kako joj je Bred sve mawe i mawe privla~an. Navodno, toliko odbija An|elinu da ga vi{e gleda kao prijateqa ili brata nego kao seksualnog partnera.

SUDOKU

St. Peterburg 10 Atina

23

Pariz

17

Minhen

12

Budimpe{ta

15

Stokholm

12

1

8 8

5

1

5

7

2

4

1

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

141 (-5)

Slankamen

344 (-6)

Ja{a Tomi}

Apatin

207 (-3)

Zemun

410 (-8)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

416 (-10)

Smederevo

540 (-14)

Ba~. Palanka 209 (-5) Novi Sad

2 7 5 6 1 9 3 4 8 TISA

7

SAVA

N. Kne`evac

305 (-9)

S. Mitrovica

434 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

336 (-2)

Beograd

363 (-11)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

354 (-8)

NERA

Hetin

172 (16)

102 (-4)

261 (-7) Tendencija i stagnacije Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

6

2

4

Kusi}

9

6 3 9 2 8 4 7 1 5

1

8 4 1 7 5 3 6 9 2 3 5 7 8 4 1 2 6 9

5

Tendencija stagnacije

5

6

7 9

3

7

4 8 2 3 9 6 5 7 1 9 1 6 5 2 7 8 3 4 5 9 3 1 6 8 4 2 7

116 (-8)

5 4

9

3

8 6

1 6 8 4 7 2 9 5 3

5

7 2 4 9 3 5 1 8 6 Re{ewe iz pro{log broja