Dnevnik 15.maj 2010.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 15. MAJ 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22717 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

MINISTAR MRKOWI] OBI[AO RADOVE NA AUTOPUTU HORGO[ – NOVI SAD

Foto: R. Hayi}

Za 17 dana utabano 17 kilometara str. 4

STRIKTNA PRIMENA NOVOG ZAKONA O OBRAZOVAWU U PU „RADOSNO DETIWSTVO”

Psihotest oborio 12 vaspita~a

Bogata ponuda u No}i muzeja

str. 9

str. 15 NASLOVI

Politika

Novi Sad 7 Gu`ve pred mati~arem putuju u pro{lost 9 Na listi ~ekawa 700 mali{ana mawe

Vojvodina 2 Hrvatska nam dala prevode propisa EU

11 Java{luk u vozovima bez voznog reda

Vrhunska smotra agrara

Crna

4 Legalizacija te{ka milijardu evra 5 Tajkuni sele zaradu u poreske rajeve

Poqoprivreda 6 Izvoz hrane bi}e pet milijardi dolara

13 Skandal otkriven zahvaquju}i tribini o medijaciji 13 Izre{etan kroz prozor, na spavawu

Dru{tvo 14 Zbog lepote zara`ene

^ETVORICA TEMERINACA OSU\ENA ZA TE[KO UBISTVO LASLA ELEKA

Batina{ima 74 godine za zlo~in na sala{u 202

str. 12

str. 6

Foto: F. Baki}

Ekonomija

DANI MA\ARSKE KULTURE U NOVOM SADU: Koncertom budimpe{tanskog simfonijskog orkestra „Concerto Budapest” sino} su u Sinagogi otvoreni „Dani ma|arske kulture u Novom Sadu”, koji se odr`avaju u okviru 77. me|unarodnog poqoprivrednog sajma, na kojem je Ma|arska zemqa partner. Manifestaciju je otvorio predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajti}, a publici se obratio i dr`avni

sekretar u kabinetu predsednika ma|arske vlade Ferenc Geme{i.

Orkestar koji ove godine obele`ava 103 godine od osnivawa, pod dirigentskim vo|stvom \er|a [elmecija, izveo je dela Ferenca Erkela, Franca Lista i Bele Bartoka. Nastupili su i operski peva~i Viktorija Vizin i I{tvan Kova~. „Dani ma|arske kulture u Novom Sadu“ traja}e do 19. maja.

N. P-j.

Tr~alo 2.000 |aka Pquskovi s grmqavinom

Najvi{a temperatura 20 °S

str. 7

SPORT

PARTIZAN PROKOCKAO FINALE

Foto: R. Hayi}

ODR@AN KROS RTS-a NA [TRANDU

str. 16 – 19

KUQANI VERUJU U OPSTANAK U ELITI

NAJBOQI KO[ARKA[I IGRAJU ZA BODOVE

Nismo rekli da je Mladi} u Srbiji

str. 3

2

POLITIKA

subota15.maj2010.

DNEVNIK

AKO ZAGREB POVU^E TU@BU PROTIV SRBIJE PRED ME\UNARODNIM SUDOM PRAVDE, PREMIJER CVETKOVI] NAJAVIO ISTOVREMENO POVLA^EWE KONTRATU@BE

Hrvatska nam dala prevode propisa EU [TEFAN FILE NAJAVIO MOGU]E POO[TRAVAWE KRITERIJUMA ZA ULAZAK U EU

Gr~ka ne usporava Balkan, ali }e poo{triti uslove Evropski komesar za pro{irewe [tefan File izjavio je da se aktuelna finansijska kriza u Gr~koj ne}e odraziti na brzinu pribli`avawa zemaqa Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, ve} da }e to zavisiti od brzine reformi u tim zemqama. File, me|utim, nije iskqu~io mogu}nost da Brisel poo{tri ocewivawe napretka zemaqa s prostora biv{e Jugoslavije u ispuwavawu standarda na putu ka EU, odnosno uslova koje treba da ispune. "Evropska komisija utvr|uje kriterijume, standarde, ostalo je na doma}im akterima – da ih usvoje

i primene", rekao je File. On je ocenio da je u zemqama Zapadnog Balkana posledwih godina ostvaren ogroman napredak u odnosu na vreme od pre 20 godina, ali da se i daqe ose}a teret istorijskog nasle|a. Ipak, File je uveren u to da ne postoji opasnost da u me|uvremenu na prostoru biv{e Jugoslavije ponovo oja~aju nacionalisti~ke snage.

Kada je re~ o Kosovu, evropski komesar je ukazao na to da ne postoji saglasnost u EU o wegovom statusu, ali da je o~evidan konsenzus o wegovoj evropskoj perspektivi.

Liht: U Sarajevo se mora oti}i Govore}i o predstoje}em regionalnom skupu EU – Zapadni Balkan, koji }e 2. juna biti odr`an u Sarajevu, predsednica Spoqnopoliti~kog saveta Ministarstva spoqnih poslova Sowa Liht je za B-92 izjavila da bi Srbija trebalo da u~estvuje na tom skupu jer, kako je rekla, u suprotnom rizikuje da bude izolovana. Povodom kritika opozicije da Beograd odlaskom na tu konferenciju indirektno priznaje nezavisnost Kosova, Sowa Liht je podsetila na to da }e, uz predstavnike Kosova, tamo biti i predstavnik Unmika, te da ispred u~esnika ne}e pisati imena dr`ava. Ina~e, po wenoj oceni, do "ozbiqnih razgovora" izme|u Beograda i Pri{tine ne}e do}i pre nego {to Me|unarod-

ni sud pravde donese mi{qewe o nezavisnosti Kosova. Ona je, me|utim, dodala i da su "o~igledno ti razgovori sve potrebniji", te je stoga izrazila nadu da }e do "nekog dijaloga ipak do}i" posle objavqivawa stava MSP-a. Sowa Liht je istovremeno upozorila i na to da "Evropska unija, ali i drugi zna~ajni me|unarodni akteri, ne `ele da Kosovo za svagda ostane zamrznuti konflikt". Uz napomenu da postoje razli~ita mi{qewa o tome kako na}i izlaz iz sada{we situacije, ona je kao primer istakla kiparski model, zakqu~iv{i da }e svi kojima je stalo da Evropa bude politi~ki i ekonomski sna`ana i mirna, nastojati da se na|e neki izlaz i za Kosovo.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je ju~e u Zagrebu da je zvani~ni Beograd spreman da povu~e kontratu`bu za genocid protiv Hrvatske, ukoliko vlasti u Zagrebu istovremeno povuku svoju tu`bu pred Me|unarodnim sudom pravde. "Generalno smo utvrdili princip da se u periodu pred nama prioritet da dijalogu i nala`ewu re{ewa, i stav srpske strane je da smo spremni na to da povu~emo tu`bu ako se postigne dogovor da istovremeno povu~emo tu`be bez dodatnih uslovqavawa", rekao je Cvetkovi} posle razgovora s hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor.

Predsednica Vlade Hrvatske nije, me|utim, direktno odgovorila na pitawe da li je hrvatska strana spremna na to da odustane od tu`be za genocid protiv Srbije. "U Hrvatskoj takvu odluku mo`e doneti jedino Vlada i ona nije do sada o tome raspravqala. Va`no je da gradimo boqe odnose, da sara|ujemo na podru~ju privredne saradwe i da otvaramo stranice budu}nosti, a ne da se vra}amo u pro{lost", rekla je Jadranka Kosor, dodav{i da je va`no odrediti se prema zlo~inima politike Slobodana Milo{evi}a i zlu koje je, kako je rekla, "ta agresorska politika nanela svima na ovom prostoru".

Ina~e, Jadranka Kosor je ju~e premijeru Cvetkovi}u uru~ila hrvatski prevod pravnih tekovina EU, koji sadr`i oko 120.000 stranica. Ona je rekla da je ustupawem tih dokumenata Zagreb iskazao jasnu `equ za

intenzivirawe saradwe s Beogradom. "@elim da ovaj ~in bude zalog na{e dobre saradwe i prijateqstva na{e dve zemqe", rekla je hrvatska premijerka. Ona je istovremeno obe}ala sna`nu

gracija, i izrazio o~ekivawe da }e Srbija na svom evropskom putu imati podr{ku i korist od hrvatskih iskustava. "Najva`nije je da je uspostavqen duh pogleda u budu}nost i duh sarad-

Partnerstvo za stabilnost

podr{ku Hrvatske svim zemqama regiona na putu ka EU. "Na{a podr{ka je stalna i mislim da }e biti jo{ sna`nija kada Hrvatska postane 28. ~lanica EU", istakla je Jadranka Kosor.

Premijer Cvetkovi} je, pak, rekao da je Srbija zadovoqna zbog toga {to je Hrvatska pri kraju procesa evropskih inte-

Daleko je zelena grana Srpski premijer Mirko Cvetkovi} je, posle radnog ru~ka predsednika vlada regiona s prvim ~ovekom Evropske banke za obnovu i razvoj Tomasom Mirouom u Zagrebu, rekao da je procena da }e se ekonomski oporavak odvijati sporije nego {to se o~ekivalo. On je, naime, obrazlo`io da su gotovo svi u~esnici ovog neformalnog skupa govorili o tome da je „kriza kod wih formalno-statisti~ki zavr{ena, ali se jo{ ne prime}uju neki tako pozitivni rezultati kada su u pitawu gra|ani". Cvetkovi} je ukazao i na zajedni~ku procenu da bi kriza mogla imati odre|ene reperkusije na pitawe brzine evropskih integracija.

"Zbog toga je dogovoreno da sve zemqe zajedni~ki i, uz podr{ku EBRD-a, nastave da se bore za to da se ta brzina evropskih integracija pove}a i da se kona~no ~itav Zapadni Balkan ukqu~i u EU", rekao je Cvetkovi}.

we. Ne `elimo da ka`emo da su svi problemi re{eni, ali postoji interes i voqa da se oni re{avaju na konstruktivan na~in i u interesu obe strane", rekao je Cvetkovi}.

Pravne tekovine EU, takozvani "aki komuniter", sadr`i 35 poglavqa. Ina~e, su{tina pregovora o pristupawu Uniji i jeste upravo uskla|ivawe nacionalnog zakonodavstva s pravnim tekovinama EU, {to je potrebno ostvariti do trenutka stupawa u ~lanstvo dr`ave kandidata.

Kako je za „Dnevnik” izjavila direktorka Kancelarije za evropske integracije dr Milica Delevi}, koja je u~estvovala u razgovorima u Zagrebu, odluka Hrvatske predstavqa zna~ajnu pomo} jer smawuje tro{ak i skra}uje vreme potrebno za prevod pravnih tekovina EU. – To {to smo dobili prevod mnogo zna~i, ali ne zna~i i da treba da prestanemo da radimo – rekla nam je Milica Delevi}.

ZAJEDNI^KI PROJEKAT POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA ME\UREGIONALNU SARADWU I CENTRA ZA REGIONALIZAM

KOSOVO

Podela je neprihvatqiva

je re~ o Srbima, Albancima ili drugima.

Patrijarh Irinej izjavio je da je ideja o podeli Kosova i Metohije neprihvatqiva i neostvariva. "Srbija bez Kosova nije Srbija. Za mene je to bi}e bez glave. Na{a zemqa ne mo`e biti obezglavqena i li{ena Kosova.

Nadam se da }e se na}i dovoqno razuma i mudrosti kod nas i sveta, koji mnogima kroji kapu", rekao je patrijarh, dodav{i da ne mo`e zamisliti da Pe}ka patrijar{ija ne bude u Srbiji ve} u nekoj drugoj dr`avi.

Demanti

Poziv na mir Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} izjavio je da Srbi i Albanci u Pokrajini mogu `iveti zajedno ukoliko zaborave na razlike i ukoliko me|u wima do|e do pomirewa i dijaloga. "@elim da pozovem Albance da prihvate iskreno pru`enu ruku pomirewa svojih kom{ija Srba. Dosta je bilo trvewa i sva|a. Srbija je spremna da jedino dijalogom, razgovorom, re{ava sve probleme koji postoje na ovim prostorima.

Istovremeno, Srbija nije spremna na to da se odrekne ijednog dela svoje teritorije", rekao je Bogdanovi}, dodav{i da je Srbija spremna da brine o svim svojim gra|anima, bilo da

Kabinet predsednika Srbije demantovao je navode pri{tinskog „Ekspresa” da je Boris Tadi} pristao da predvodi razgovore s Pri{tinom o tehni~kim pitawima. Naime, pozivaju}i se na neimenovane izvore, pri{tinski dnevnik je ju~e objavio da su, "posle mnogobrojnih konsultacija s me|unarodnim faktorima, premijer Kosova Ha{im Ta~i i predsednik Srbije Boris Tadi} prihvatili" da predvode "novu seriju pregovora kojima se `eli re{iti niz pitawa koja dr`e blokiranim saradwu izme|u Kosova i Srbije".

Osuda napada Vlada Kosova osudila je napad na Srbe povratnike u selo @a~ u op{tini Istok, ocewuju}i da je to "akt koji se ne mo`e tolerisati i koji osu|uju svi gra|ani Kosova"."Tolerancija i svestrana saradwa zajednica je jedna od najvi{ih vrednosti na{e nove dr`ave", navodi se u saop{tewu iz kabineta Ha{ima Ta~ija. Portparol Regionalne policije u Pe}i Ze}ir Keqmendi rekao je da je na kamp Srba povratnika u @a~ pucano u no}i izme|u ~etvrtka i petka s velike udaqenosti.

Naime, Vlada Srbije je jo{ 16. aprila 2009. donela odluku da otpo~ne koordinirano prevo|ewe pravnih tekovina Evropske unije na srpski. Jer, Srbija je od datuma potpisivawa Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu i formalno preuzela obavezu da uskla|uje zakonodavstvo s propisima EU. No, zbog obima propisa koji se objavquju u "Slu`benom listu Evropske unije" (u ovom trenutku oko 115.000 stranica "Slu`benog lista", {to je ~ak 207.000 stranica standardnog formata, uz prose~an godi{wi

Konkurs za 20 putnika u Brisel

Pokrajinski sekretarijat za me|uregionalnu saradwu i Centar za regionalizam iz Novog Sada raspisa}e konkurs za studijsko putovawe u Brisel za dvadeset osoba iz lokalnih samouprava, pokrajinske administracije, medija, nevladinog sektora i Univerziteta. Konkurs je ju~e prezentovan na konferenciji za novinare u Vladi Vojvodine, a tom prilikom je navedeno da }e za ovo putovawe mo}i da konkuri{u osobe koje nikada nisu boravile u inostranstvu niti imale priliku da se neposredno upoznaju s funkcionisawem inkriveni kroz projekat. Tako|e, stitucija EU, a pri tome su se odabrani kandidati prisustvoprofesionalnim i stru~nim rava}e i manifestaciji „Pro{idom istakle u promovisawu rewe EU i regioni", u okviru evropskih integracija Srbije. koje }e biti organizovana konKonkurs je ferencija za noviimplementiran nare, ~iji je domau projekat }in „EUobserver”, Konkurs je „Evropa u Vojlist evropske adimplementiran vodini" i ima ministracije, a na u projekat „Evropa kojoj se o~ekuje i za ciq promou Vojvodini" ciju Srbije i prisustvo komesaVojvodine, te ra za pro{irewe vojvo|anskog [tefana Filea i multikulturalizma u Briselu i drugih zvani~nika evropskih afirmaciju evropskih integrainstitucija.

Potpredsednik Vlade Vojvocija Srbije. Konkurs je otvoren dine i resorni pokrajinski sedo 25. maja, a svi tro{kovi puta, kretar Boris Barjaktarevi} u trajwu od tri dana, i boravka ocenio je da je neophodno intenodabranih kandidata bi}e po-

Ministar spoqnih poslova Hrvatske Gordan Jandrokovi} izjavio je ju~e u Zagrebu, u razgovoru s potpredsednikom Vlade Srbije Bo`idarom \eli}em, da su partnerski odnosi dve dr`ave veoma va`ni za stabilnost regiona.

Sagovornici su se saglasili i o tome da bi odnosi Hrvatske i Srbije trebalo da budu "konstruktivni i okrenuti prema budu}nosti".„Srbija sna`no podr`ava ulazak Hrvatske u Evropsku uniju 2012. godine, kao signal daqeg {irewa EU, ali i podstrek svim zemqama regiona da istraju na evropskom putu”, poru~io je \eli}. porast od 3.000 do 5.000 stranica), priprema pravnih tekovina EU pokazala se najve}im i najskupqim – Hrvatsku je ko{tao oko osam miliona evra – prevodila~kim poduhvatom za ve}inu potencijalnih ~lanica Unije.

U svakom slu~aju, posle odluke Vlade Hrvatske o ustupawu prevoda „aki komunitera”, neophodno }e biti da se ulo`i i napor da se uradi jezi~ka, stru~na i pravno-tehni~ka redakcija tih dokumenata. Ipak, kako ocewuju u Kancelariji Vlade Srbije za evropske integracije, odluka zvani~nog Zagreba da ustupi prevode pravnih tekovina EU na kori{}ewe nesporno jeste dobrosusedski gest.

E. D.

VESTI Buwevci za Buwevce Na izborima za ~lanove Nacionalnog saveta Buwevaca, koji }e biti odr`ani 6. juna, prijavila se i peta lista – "Buwevci za Buwevce". Nosilac liste je Nikola Babi}. On je rekao da }e se on zalagati za ostvarivawe svih prava Buwevaca kao nacionalne mawine, kao i da buweva~ki jezik bude u slu`benoj upotrebi. Podsetimo, 16 nacionalnih mawina }e svoje nacionalne savete birati na direktnim izborima, dok }e elektorske izbore odr`ati makedonska, slovena~ka i hrvatska nacionalna zajednica u Srbiji.

Ma|arskih {est lista zivirati promociju Srbije i Vojvodine u procesu evrointegracija. Zamenik resornog sekretar Vladimir Pandurov, predstavqau}i elemente konkursa, najavio je da }e poziv biti objavqen na sajtu Sekretarijata i Centra za regionalizam, kao i u listu "Dnevnik". Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov podsetio je na to da je ovo drugi projekat koji ova NVO realizuje u saradwi s Pokrajinskim sekretarijatom za me|uregionalnu saradwu, nakon anga`mana na evropskom programu „Open dejs" na kojem se Vojvodina predstavila kao moderna evropska regija.

E. D.

Sude}i po dosada{wim najavama, na izborima za Ma|arski nacionalni savet u~estvova}e kandidati ukupno {est lista. Lista SVMa „Ma|arska sloga”, lista civilne organizacije „Humentis” (uz podr{ku Demokratske stranke) sa sloganom „Ma|arska zajednica za Evropu” i lista Ma|arskog pokreta obnove je ve} prihava}ena od Centralne izborne komisije, dok tri liste jo{ skupqaju potpise podr{ke gra|ana. To su liste ma|arskih pedagoga „Ma|ari za Ma|are” i lista Grupe gra|ana „Evo ruke za Ma|are” Zoltana Buwika i Lasla Raca Saboa. [esta lista se priprema uz podr{ku Lige socijaldemokrata Vojvodine putem civilne organizacije „Ma|arska liga”.

BLANKO OSTAVKE PONOVO U IGRI

DSS zatra`io [ormazov mandat Demokratska stranka Srbije ju~e je i zvani~no na pisarnici Skup{tine Srbije podnela blanko ostavku poslanika Dragana [ormaza. Istovremeno je prilo`ena i [ormazova izjava kojom je ovlastio {efa poslanika DSS-a Milo{a Aligrudi}a da u wegovo ime podnese ostavku na poslani~ko mesto. Po Aligrudi}evim re~ima, skup{tinski Administrativni odbor trebalo bi da prihvati [ormazovu blanko ostavku i da omogu}i da na wegovo poslani~ko mesto do|e predsednik Omladine DSS-a Dragan Dani~i}.

S druge strane, [ormaz je uveren u to da }e Administrativni odbor postupiti kao i u ranijim slu~ajevima, odnosno odbiti strana~ki zahtev, s obzirom na to da

ostavku nije podneo li~no. On je, podsetimo, poru~io i da }e vratiti mandat samo u slu~aju da wegovo mesto zauzme lider DSS-a Vojislav Ko{tunica „da se bori protiv vlasti, kao {to rade i ostali lideri opozicije, poput Nikoli}a, Ili}a, Todorovi}a i Jovanovi}a”.

Ina~e, predsednik Administrativnog odbora Nenad Konstantinovi} (DS) rekao je da jo{ uvek nije dobio dokumente koje je podneo DSS te da zbog toga ne zna kada }e zakazati sednicu tog skup{tinskog tela na kojoj bi bila razmatrana [ormazova blanko ostavka. Konstantinovi} je, me|utim, ponovio da poslanik ostavku mora da podnese li~no ili da zvani~no ovlasti nekog ko }e to uraditi u wegovo ime.

E. D.

REKLI SU

Mili}evi}: Socijalisti ~vrsto na tre}em mestu „U Srbiji nikada ne}e postojati samo dve politi~ke opcije”, ocenio je portparol socijalista \or|e Mili}evi}, dodav{i da je Koalicija SPS–PUPS–JSa tre}a politi~ka snaga u zemqi. On je istovremeno odbacio tvrdwe „nekih politi~kih opcija“ da bi stranke trebalo da se opredele „izme|u dve opcije – DS-a i SNS-a“. „Mi smo bitan subjekat na politi~koj sceni i va`an ~inilac Vlade“, rekao je Mili}evi}, i dodao da aktuelna vladaju}a koalicija ima poverewe gra|ana i da je jedina koja ima odgovor na wihove svakodnevne probleme.

Vu~i}: Vanredni izbori su re{ewe za sve probleme Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i} izjavio je da je Srbija u veoma te{koj ekonomskoj, politi~koj i socijalnoj situaciji i da je jedino re{ewe tih problema raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora. „Najboqe i najpo{tenije bi bilo da vlast raspi{e vanredne izbore i da gra|ani odlu~e kome }e dati poverewe“, rekao je Vu~i} i najavio da }e SNS nastaviti saradwu s drugim opozicionim partijama, „sa `eqom da s onima koji `ele promene izdejstvuju vanredne izbore”.

INTERVJU

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

RASIM QAJI]

Nismo rekli da je Mladi} u Srbiji – Mi nikada nismostoprocentno tvrdili da je Ratko Mladi} u Srbiji, niti to iko mo`e. Glavnom ha{kom tu`iocu Ser`u Bramercu smo predo~ili sve ono {to je ra|eno od wegove posledwe posete. Pri tome su, naravno, sve te akcije i operativne aktivnosti sprovo|ene na na{em tlu – ka`e za „Dnevnik” predsednik Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom Rasim Qaji}.

Podsetimo, glavni tu`ilac Ha{kog suda Ser` Bramerc izjavio je na kraju dvodnevne posete Beogradu da nema razloga da veruje da je Mladi} van Srbije, dodaju}i da, po wemu, taj utisak dele i wegovi sagovornici u Beogradu. „Na osnovu informacija koje sam dobijao u pro{losti i u protekla dva dana, nemam razloga da verujem da je izvan Srbije. To je, mislim, utisak koji delim s mojim sagovornicima“, rekao je ha{li tu`ilac novinarima. z Da li je Bramerc ipak iz Beograda oti{ao zadovoqan?

– Na`alost, ovde }e se meriti samo krajwi rezultat. Ta~no je da vi{e ne postoji onaj stepen nepoverewa koji je ranije optere}ivao na{e odnose s Tribunalom. Akcije koje se izvode ocewene su veoma visoko, profesionalnost nijednog trenutka nije dovo|ena u pitawe, tako|e ni na{a namera da preostala dva ha{ka optu`enika, Ratko Mladi} i Goran Haxi}, budu uhap{eni. Ali je ~iwenica i da nemamo jo{ krajwi rezultat. z Kakvu }emo onda ocenu dobiti u wegovom izve{taju o saradwi, koji }e se sredinom juna na}i pred Savetom bezbednosti?

– Mislim da }e Bramercov izve{taj sadr`avati upravo sve ono {to je tu`ilac video i ~uo tokom posete Beogradu. I bi}e na tragu

ima i onih za koje termin „puna saradwa” zna~i samo i jedino hap{ewe Ratka Mladi}a i wegovo izru~ewe Hagu. Ipak, ne o~ekujem neko zao{travawe odnosa jer zaista ~inimo sve da uspe{no okon~amo saradwu s Ha{kim tribunalom. z Da li ste vi zadovoqni saradwom s Tribunalom?

– U datim okolnostima uradili smo apsolutno sve {to je mogu}e.

S druge strane, naravno da ne mo`emo biti potpuno zadovoqni jer nemamo taj kona~an rezultat. A po

I grobnica kod Ra{ke bila tema z Da li je tokom susreta s glavnim ha{kim tu`iocem bilo re~i o pronalasku masovne grobnice u blizini Ra{ke?

– O tome s Bramercom ja nisam razgovarao, jer to nije nadle`nost Nacionalnog saveta. Ali znam da je o tome bilo re~i tokom wegovog sastanka s na{im tu`iocem za ratne zlo~ine Vladimirom Vuk~evi}em. prethodnog, koji je Savetu bezbednosti podneo u decembru 2009. Dakle, bi}e detektovano sve {to je ura|eno u proteklih {est meseci i bi}e nagla{ena puna saradwa koja postoji u administrativnom delu, tako|e i visoka ozbiqnost i intenzitet aktivnosti koje se sprovode u ciqu hap{ewa ha{kih optu`enika, ali }e biti konstatovano i to da su Mladi} i Haxi} jo{ uvek na slobodi. z Ho}e li ton Bramercovog izve{taja biti dovoqan da Savet ministara EU donese odluku o po~etku ratifikacije SSP-a?

– O~ekujem da taj izve{taj bude bar na nivou decembarskog. A da li }e to biti dovoqno za ministre EU, zaista u ovom trenutku ne mogu da tvrdim. Nesporno je da postoji velika ve}ina zemaqa za koje bi tako intoniran izve{taj bio dovoqan, ali ~ini mi se da

wemu }e se sve meriti. No, da je ulo`en ogroman napor da tog rezultata bude, to niko ne mo`e osporiti. z Da li je u Srbiji postignut unutra{wi politi~ki konsenzus o potrebi hap{ewa Mladi}a?

– Po istra`ivawima javnog mwewa, ve}ina gra|ana se protivi Mladi}evom izru~ewu, i jedino {to ta ve}ina varira u zavisnosti od trenutnih politi~kih prilika. Ali sam uveren u to da wegovo hap{ewe apsolutno ne bi destabilizovalo prilike u Srbiji, niti bi to bio razlog za ve}e demonstracije. Mo`da bi protestovale mawe grupe, koje bi na taj na~in poku{ale da skrenu pa`wu na sebe, ali ni{ta vi{e od toga. Jer, ~ak i one snage koje se javno protive saradwi s Tribunalom, znaju da taj poseo treba i mora da se zavr{i.

M. Staji}

subota15.maj2010.

3

VESTI Piro}anci `ele u URS...

Predsednik op{tine Pirot i jedan od ~elnika vladaju}e „Koalicije za Pirot” Vladan Vasi} najavio je da }e pristupiti Ujediwenim regionima Srbije, uniji stranaka, pokreta i pojedinaca koje okupqa G17 plus.

Vasi} je obrazlo`io da on i grupa qudi iz „Koalicije za Pirot” smatraju da taj grad nema uticaj na odluke koje se donose u Beogradu i da je URS prilika da se taj uticaj znatno pro{iri. „Osnovni motiv da potpi{em osniva~ki akt za formirawe Ujediwenih regona Srbije jeste da Pirot dovedemo u Beograd i da Beograd dovedemo u Pirot“, kazao je Vasi}.

Podsetimo, osniva~ka skup{tina Ujediwenih regiona Srbije bi}e odr`ana 16. maja u Beogradu, a pored G17 plus u ovu uniju ulaze i Zajedno za [umadiju, @ivim za Krajinu, Vojvo|anska stranka, kao i Narodna partija Maje Gojkovi}.

... dok U`i~ani ne}e pet regiona U u`i~kom regionu nastavqena je akcija prikupqawa potpisa gra|ana nezadovoqnih {to je najnovijim izmenama Zakona o regionalnom razvoju regulisano da se u Srbiji, umesto sedam, formira pet statisti~kih regiona. Podsetimo, pre desetak dana je Vladi i Skup{tini predata peticija, iza koje stoje DSS, NS i SRS, a koju je podr`ala 21.000 gra|ana tog kraja, koji ne podr`avavaju izmenu Zakona o regionalizaciji.

Akcija prikupqawa potpisa narednih dana pro{iri}e se i na op{tine Po`ega, Kosjeri} i Ariqe, a organizatori tvrde da predsednik Srbije Boris Tadi} jo{ nije stavio svoj potpis na ovaj zakon, {to, po wihovim re~ima, ukazuje na dileme koje i u vladaju}oj koaliciji postoje o wegovoj primeni.

4

EKONOMIJA

subota15.maj2010.

OPET NOVE CENE

Poskupelo gorivo Na benzinskim pumpama u Srbiji od danas je gorivo skupqe, i to benzini u proseku 3,8 dinara, a dizel-goriva 4,5. Tako je sada litar motornog i bezolovnog benzina 119,42 dinara, dizel D-2 je 108,60, a litar evrodizela 120,83 dinara.

Do promena je do{lo na osnovu Uredbe o cenama goriva jer je od posledwe promene do sada ukupna cena nafte (prose~na cena sirove nafte i prose~an kurs dolara) pove}ana 6,44 posto. Nove cene su najvi{e dozvoqene cene goriva na tr`i{tu Srbije, a mogu}e je da }e na nekim pumpama, kao {to je slu~aj ve} vi{e od dva meseca, ono biti ne{to jeftinije jer mnogi pumpa{i, zbog sve vi{ih cena i sve maweg prometa, litar prodaju nekoliko dinara jeftinije od najvi{ih propisanih cena.

D. Ml.

DNEVNIK

MINISTAR MRKOWI] OBI[AO RADOVE NA AUTOPUTU HORGO[ – NOVI SAD

Za 17 dana utabano 17 kilometara Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} obi{ao je ju~e s predstavnicima preduze}a "Koridor 10", NIBENS grupe i doma}eg konzorcijuma predvo|enog PZP "Beograd" koji je pobedio na tenderu, radove na izgradwi 110 kilometara leve trake autoputa Horgo{ – Novi Sad. Ministar je pohvalio izvo|a~e i rekao da }e i oni koji nisu u prvom trenutku na{li mesto u ovom projektu, raditi na wegovoj realizaciji.

Mrkowi} je istakao da je napravqen master plan za kompletnu saobra}ajnu infrastrukturu za narednih deset godina u oblasti putne privrede, `elezni~kog saobra}aja, vodne privrede i avio-saobra}aja. On je naglasio da je Koridor 10 prioritet, zatim slede Beograd–^a~ak, pa ostali autoputevi ili brze saobra}ajnice, kao {to je Ruma–[abac, ka Novom Sadu, od Pojata do Kraqeva i od Para}ina do Zaje~ara.

Re~ je o paketu koji bi se finansirao od prodaje Telekoma. Ukupna vrednost ovih radova je oko 5,5 milijardi evra u narednih deset godina, a za Koridor 10 je ve} obezbe|ena 1,5 milijarda evra.

Na na{e pitawe ko je krivac za ka{wewe radova na Koridoru 10, o ~emu se na{iroko pri~a i tipuju imena, ministar nije `eleo da bilo koga imenuje, i poru~io je da ne treba tra`iti "arenu iz koje }e te}i krv, nego treba da te~e znoj graditeqa", {to je i wegov ciq i ciq Vlade Srbije. Ponovio je da se most preko Dunava kod Be{ke mora zavr{iti do 1. maja slede}e godine.

Tehni~ki direktor projekta u ime PZP "Beograd" Du{an Koci} rekao je da je du` trase otvoreno deset "napadnih" mesta i sa 17 kilometara je uklowen humus, odvezeno je oko 150.000 kubnih metara zemqanog materijala, a trenutno se radi na obradi podtla, dovoze se potrebni kameni materijali i pesak i priprema

se izgradwa nasipa. U planu je i postavqawe asfaltnih i betonskih baza. Uprkos ki{ovitom vremenu, dnevno se prelazi kilometar trase, a od slede}e nedeqe po~iwe dvosmenski rad, intenzitet rado-

PAJTI] OTVORIO POGON U STAROJ PAZOVI

^EKAJU SE PARE ZA BESPRAVNO IZGRA\ENE OBJEKTE U SRBIJI

Nove tehnologije u Sremu

Legalizacija te{ka milijardu evra Jo{ dok se kalkulisalo o tome koliki }e biti prihod od legalizacije bespravno izgra|enih objekata, ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli} procenio je da bi se od tog posla moglo inkasirati izme|u 300 i 400 miliona evra. To je bilo pre isteka roka za prijavu na divqe izgra|enih ku}a i stanova, kada se nije ta~no znalo ni koliko ima bespravno izgra|enih gra|evina, ni koja }e biti cena legalizacije. Me|utim, posle prebrojavawa podnetih zahteva i formirawa cena u lokalnim samoupravama, procewuje se da bi ova brojka mogla biti dvostruko ve}a.

Po ranijem Zakonu o planirawu i izgradwi bilo je podneto 568.000 zahteva za legalizaciju, od ~ega je legalizovano, po podacima Ministarstva za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe, tek oko 20 odsto. Po novom propisu koji reguli{e istu oblast podneto je 346.000 zahteva, {to zna~i da su bile prili~no realne procene o tome da u Srbiji ima blizu milion bespravno izgra|enih objekata.

Iako je veliki broj op{tina dozvolio pla}awe u ratama, negde ~ak i kroz pet godina, uz to i Zakonom je predvi|en popust od 60 odsto na objekte do 100 kvadrata, u nekim sredinama i za ve}e ku}e, ~iwenica je da }e mnogi papreno platiti legalizaciju ku}e. Iako ministar Duli} voli da ka`e da je cena legalizacije u ve}ini op-

{tina prihvatqiva i da se za objekat od 100 kvadrata ne}e platiti u proseku vi{e od 500 evra, ipak pri~e s terena govore drugo.

Tako, na primer, gra|ani koji u beogradskom nasequ Resnik do kraja godine plate kompletne tro{kove legalizacije, umesto 700.000 dinara, koliko ko{ta legalizacija ku}e od 100 kvadrata,

drata stare ku}e izgra|ene polovinom pro{log veka mora da plati 1.600 dinara za kvadrat, ukupno 144.000 dinara, i pita kako je ministar Duli} izra~unao prosek od 500 evra.

Za legalizaciju ku}e u ekstrazoni, centru Novog Sada ili na Bulevaru cara Lazara, pla}a se oko 6.000 dinara za prvih 50 kva-

Neke op{tine preterale

pro}i }e upola jeftinije. Ali, to je jo{ uvek sedam puta vi{e od Duli}evih 500 evra. Jedan deda se `ali da za legalizaciju 90 kva-

drata, a za ostatak oko 14.000 dinara po kvadratnom metru, {to zna~i da za ku}u od 100 kvadrata za prvih 50 kvadratnih metara

RUSKI KREDIT PO HITNOM POSTUPKU

Uzeti 200 miliona dolara U skup{tinsku proceduru stigao je predlog zakona o potvr|ivawu sporazuma izme|u srpske i ruske vlade o odobrewu kredita Srbiji u iznosu od 200 miliona dolara u 2010. godini.

Rusija }e, kako je navedeno u tom zakonskom predlogu, u roku od sedam radnih dana od dana stupawa na snagu zakona kojim

treba uplatiti 300.000 dinara, za drugih 700.000, ukupno milion i sve umawiti za 60 odsto, zna~i milion minus 600.000 dinara je 400.000 dinara, pa ukoliko se pla}a u celosti jo{ umawiti za 30 procenata, {to iznosi 280.000 dinara.

Za ku}u do 50 kvadrata u Podbari, na primer, treba platiti oko 1.500 dinara za kvadrat, a za ve}u gotovo 5.000 po kvadratnom metru, a na Telepu i Klisi oko 1.000, odnosno 3.000 dinara. Kod posledweg primera zbir iznosi 50.000 dinara plus 150.000, ukupno 200.000.

Kada tu brojku umawimo za 60 odsto, preostaje 80.000 dinara. Ukoliko se plati odmah, umawuje se za dodatnih 30 procenata, pa ostaje da se plati 56.000 dinara. Dakle, tu smo do{li do ministrovog proseka od oko 500 evra, me|utim, kako su ovo periferne lokacije i kako }e se ve}ina odlu~iti da pla}a u ratama jer nema ke{, prose~na cena }e biti mnogo ve}a od ove iz ra~una. Mnogi misle da nije preterano re}i da }e pre}i 1.000 evra, {to zna~i da bi se od legalizacije moglo uzeti oko 800.000 evra, dvostruko vi{e no {to je proceweno na po~etku.

Ministar Duli} pozvao je sve lokalne samouprave da prihode od legalizacije iskqu~ivo tro{e za projekte unapre|ewa lokalne infrastrukture, a ne za pokrivawe drugih rashoda lokalnog buxeta.

R. Dautovi}

U Ministarstvu ka`u da za uspe{nost legalizacije glavnu odgovornost snose jedinice lokalne samouprave, a gra|ani se upravo `ale na wihovo pona{awe prilikom utvr|ivawa cene legalizacije. Ka`u, ne mo`e razlika izme|u dva podjednaka grada za pribli`no isti objekat biti desetostruka. Me|utim, u resornom ministarstvu obja{wavaju da odre|ivawe naknade u ovim postupcima predstavqa izvorno pravo lokalnih samouprava, a Ministarstvo samo putem preporuka mo`e uticati na to da svaka lokalna samouprava odredi cenu legalizacije koja odgovara plate`noj sposobnosti wenih gra|ana.

se potvr|uje sporazum, prebaciti novac na ra~un Ministarstva finansija kod Narodne banke Srbije, koji }e biti kori{}en za finansirawe buxetskog deficita Srbije.

Zakon }e stupiti na snagu osmog dana od objavqivawa u "Slu`benom glasniku Republike Srbije – Me|unarodni ugovori", a kao datum kori{}ewa kredita smatra}e se datum odobrewa kreditnih sredstava na korespondentski ra~un NBS-a.

Srbija }e kredit izmirivati u ameri~kim dolarima u 40 jednakih rata, po~ev od 15. marta 2012. godine, pa do 15. decembra 2021. godine.

va }e se jo{ poja~ati, da bi se autoput izgradio u narednih devet meseci. Trenutno na gradili{tu ima 250 radnika, a kako radovi napreduju, broj zaposlenih }e se pove}avati.

R. Dautovi}

U Industrijskoj zoni u Novoj Pazovi ju~e je sve~ano pu{ten u rad novi pogon D.O.O. „Energosistem“, u kojem }e se po najsavremenijoj tehnologiji proizvodi kuglaste slavine za gasne instalacije. U novi pogon ulo`eno je 175 miliona dinara, a Vlada AP Vojvodine – Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnolo{ki razvoj – pomogla je ovaj projekt s 25 miliona dinara.

Novi pogon s vrhunskom tehnologijom predali opreme za distribuciju zemnog su na upotrebu predsednik Vlagasa, izradu glavnih merno-rede APV dr Bojan Pajti} i pogulacionih stanica, gasifikakrajinski sekreciju naseqa, kotar za nauku i munalnih i indutehnolo{ki razstrijskih objekaU novom pogonu voj dr Dragoslav ta, adaptaciju 25 qudi zaposli}e Petrovi}. gasnih postrojese direktno – Mi smo u wa i sistema i i jo{ 15 indirektno izradu instalauslovima svetske ekonomske i ficija za te~ni nansijske krize naftni gas. ostvarili zna~ajne u{tede, i Proizvodwa kuglastih slataj novac usmeravamo upravo u vina za gasne instalacije po~irazvoj privrede. Ovo je 71. powe odmah jer na tr`i{tu postogon s novim tehnologijama na ji velika potra`wa za ovom vrpodru~ju APV, koji je Pokrastom opreme za gasne instalajinska vlada finansijski potcije. pomogla da bi se br`e uvodile S. Bojevi} nove tehnologije i zapo{qavali novi radnici. U ovom pogonu 25 qudi zaposli}e se direktno i 15 indirektno – rekao je dr Bojan Pajti}.

Ina~e, pogoni firme D.O.O. 13. 5. 2010. „Energosistem“ u novoj indu1.212,90516 strijskoj zoni zauzimaju povr{inu od 3.300 kvadratnih metara, a u proizvodnom programu im je proizvodwa armature i

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEH 15 (721,46 -0,50)

Promet

Novi kolektiv a.d., Beograd

19,99%

6.428

3.599.680

Trgovina 22 a.d. , Kragujevac

14,58%

1.100

3.300

Albus a.d. , Novi Sad

11,11%

500

8.000

Simpo a.d. , Vrawe

10,42%

530

107.500

Veterinarski zavod Subotica a.d. ,

-1,88%

677

241.612

7,59%

850

4.656.300

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

-1,23%

6.322

233.904

Promet

Komercijalna banka a.d. , Beograd

AMS Osigurawe a.d. , Beograd Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Mika Alas a.d. , Beograd

-20,03%

1.202

12.020

Tehnopromet . a.d. , Beograd

-12,00%

88

1.842.016

Seme a.d. , Beograd

-11,91%

1.065

3.195

Voda Vrwci a.d. , Vrwa~ka Bawa

-11,78%

3.970

39.700

Jubmes banka a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-7,77% Promena %

14.573 Cena

218.600 Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

-1,86%

3.219

2.028.016

Agrobanka a.d. , Beograd

-0,71%

9.099

272.974

0,00%

10.520

42.080

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

920

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

6.350

0,00

Soja protein, Be~ej

0,00

970

0,00

Imlek, Beograd

0,00

1.471

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.294

0,00

Metals banka, Novi Sad

0,00

6.188

0,00 0,00

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-1,88%

677

241.612

Privredna banka, Beograd

0,00

701

Pobeda holding a.d. Petrovaradin

-1,76%

167

110.888

Tigar, Pirot

0,00

815

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.700

0,00

Telefonija, Beograd

0,00

1.690

0,00

Ribokompleks a.d. , Uzdin

0,00%

6.180

105.060

GIP a.d. , Pan~evo

0,00%

200

70.800

Vojvodinaput Zrewanin a.d.

-7,69%

1.200

60.000

Svi iznosi su dati u dinarima

KANDIDAT ZA GUVERNERA NBS-a DEJAN [O[KI]

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

U SRBIJI RADI 1.500 FIRMI IZ ZEMAQA U KOJIMA SE NE PO[TUJU PORESKI STANDARDI

Tajkuni sele zaradu u poreske rajeve

Nemamo mnogo izbora Predsednik Saveta Narodne banke Srbije i kandidat za novog guvernera Dejan [o{ki} izjavio je ju~e na sastanku Slovena~kog poslovnog kluba u Beogradu da Srbija nema mnogo izbora i da mora da “igra na kartu” makroekonomske stabilnosti, ali ne sme da se bori protiv generalnog trenda kursa evra, ve} samo da ubla`ava dnevne oscilacije.

– Ako odr`avate fiksni devizni kurs, spre~avate makroeko-

nomsko prilago|avawe, a to je lak{e nego nominalno smawewe plata i penzija. Pri tome, uvoznicima najvi{e odgovara stabilan kurs ili aprecijacija, dok izvoznicima vi{e odgovara deprecijacija. Monetarna politika to mora da uva`ava, ali i da vodi ra~una o posledicama promena kursa na cene – istakao je [o{ki}.

On je naglasio da su neke zemqe, koje su nastojale da odr`e fiksni kurs, to skupo platile. Predsednik Saveta NBS-a je naglasio da nema razloga za daqe ja~awe deviznih rezervi koje nikada nisu bile ve}e, pogotovo ne kroz dodatno zadu`ivawe kod MMF-a. Tim pre {to bi povla~ewem novih tran{i morala da se pla}a ve}a kamata od one koju NBS mo`e dobiti polagawem tih rezervi kod svetskih banaka, kazao je [o{ki}.

On je izrazio uverewe da u 2011.

Srbiju o~ekuje br`i privredni rast, a paralelno s tim i blagi rast deficita u platnom bilansu zemqe.

U ovom trenutku u Srbiji posluje 682 of-{or firme registrovane na Kipru, dok se ne zna ta~an broj onih koje se vode na nekim drugim egzoti~nim poreskim rajevima. Po podacima Agencije za privredne registre, od 11.013 preduze}a u Srbiji vi{e od 1.500 su iz zemaqa koje ne uop{te primewuju svetske poreske standarde ili to ~ine delimi~no. ^ak {est od sedam najbogatijih preduzetnika Srbije koji su nedavno s Vladom Srbije razgovarali o pomo}i dr`ave privredi svoje mati~ne firme vodi na Kipru a ne u Srbiji od koje tra`e da ih podr`i i finansijski pomogne.

Ekonomisti obja{wavaju da of{or firme srpskim biznismenima omogu}avaju da plate mawe poreze na dobit i na isplatu dospelih dividendi iz profita, ali i isti~u da nije u pitawu samo to ve} i nastojawe tajkuna da niko u Srbiji ne sazna koliki su zapravo profiti i koliki je wihov pravi kapital.

Biv{i direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlovi} obja{wava za na{ list da je Kipar i ostale poreske rajeve na kojima postoje of-{or kompanije napravio razvijeni svet – ne zbog na{ih tajkuna ve} zbog toga {to ne umeju druga~ije da posluju i jer su tako navikli.

– Te{ko je re}i uop{teno da je ve}ina srpskih tajkuna odlu~ila da svoje mati~ne firme vodi na nekom od egzoti~nih ostrva da bi time izbegla pla}awe poreza Srbiji, mada svakako me|u wima i onih kojima to zapravo jeste jedini ciq – navodi Pavlovi}. – Naime, neki od wih, bez obzira na to {to je vlasnik registrovan na Kipru ili u drugoj nekoj dr`avi, vla-

Zaslu`uju li pomo} dr`ave Ukoliko je re~ o firmama na{ih tajkuna koji ovde imaju jasno definisana pravna lica, pa samim tim porez pla}aju Srbiji, ukqu~uju}i i onaj na dobit, onda je, nagla{ava Pavlovi}, logi~no da i oni dobiju pomo} dr`ave koja se daje svim privrednicima zbog krize.

– S druge strane, ako je re~ o firmama koje ovde nemaju jasno definisan status, odnosno nemaju ovde osnovano preduze}e koje pla}a porez, oni ne treba da dobiju pomo} dr`ave. Dakle, samo oni koji imaju jasno definisana pravna dru{tva, registrovana u Srbiji po srpskim pravilima, zaslu`uju pomo} dr`ave dok svi drugi s “egzoti~nih ostrva” nemaju {ta da tra`e od para poreskih obveznika – napomiwe Pavlovi}. snici su firmi u Srbiji pa samim tim ovde pla}aju porez. Doma}e registrovane firme plate porez ovde pa zatim gazdin novac ide u neku drugu banku na Kipar. S druge strane, neki biznismeni koji posluju u Srbiji zaista ovde nemaju ni{ta registrovano pa samim tim ni{ta ovoj dr`avi i ne pla}a-

ju. Zato izme|u wih treba praviti razliku jer ni wihova pozicija nije jednaka. Zatim, nije ta~no da su porezi u Srbiji mali pa bi samim tim oni mogli dobro prolaziti i ovde. Jer da su porezi mali i da je isplativo, onda bi i Novak \okovi} pla}ao porez ovde a ovako to ne ~ini. Zbog toga ne bih po-

trebu da budu registrovani u drugim dr`avama vezivao samo za bogata{e ve} i za svakoga ko zara|uje ozbiqniju koli~inu novca. Svi oni koji dobro zara|uju, dr`e svoje firme u [vajcarskoj, na Kipru ili na nekoj drugoj destinaciji na kojoj su finansijski uslovi povoqniji.

Me|utim, dodaje on, sasvim je izvesno da ~iwenica da se registruju “napoqu” ~ak i oni koji porez pla}aju ovde, zna~i da to ~ine da se ne bi znalo koliko su zapravo ekonomski jaki jer samim tim {to posluju preko of-{or kompanija imaju garanciju tajnosti i sigurnost da ono {to imaju ne}e biti obelodaweno.

– No, to nije ni{ta neuobi~ajeno ve} samo dokaz da su se na{i tajkuni potpuno uklopili u “kalupe” svetskih biznismena koji tako posluju ve} veoma dugo. Veliki broj bogata{a koristi netransparentne ra~une i transakcije. Na tome [vajcarska, koja ima najpoznatiji bankarski sistem, i gradi svoje bogatstvo. Probajte da u [vajcarskoj nametnete temu o transparentnosti depozitara u wihovim bankama! O tome nema ni govora jer kada bi se to samo jednom dogodilo, ona bi izgubila ono {to je decenijama stvarala i na ~emu po~iva. Dakle, na{i biznismeni su “prou~ili” {emu i po woj se pona{aju, a na dr`avi je da kontroli{e {ta se ovde de{ava i da li se po{tuju zakoni Srbije dok se posao tu obavqa. [ta se daqe de{ava s novcem – to niko ne mo`e znati, kao {to ne mo`emo saznati ni koliko tajkuni zapravo imaju para na ra~unima koje dr`e tamo gde smatraju da im najvi{e odgovara – ka`e Pavlovi}.

Q. Male{evi}

subota15.maj2010.

5

PRIVATIZACIJA DOMA]EG MOBILNOG OPERATERA

Nemci nemaju para za Telekom?

Kompanija “Doj~e telekom”, koja u ovda{woj javnosti slovi kao najozbiqniji kandidat za kupovinu 40 odsto kapitala Telekoma “Srbija”, zasad ne planira nikakva preuzimawa vredna vi{e milijardi evra.

– “Doj~e telekom” }e biti vrlo pa`qiv u pogledu svih budu}ih potencijalnih akvizicija – rekao je predsednik te kompanije Rene Oberman za nema~ki list “Velt am zontag”.

Oberman je, kako prenosi agencija “Blumberg”, rekao da DT `eli da zadr`i poslovawe u Gr~koj i SAD, a to }e zahtevati nove finansijske rezerve koje bi toj kompaniji omogu}ile da izbegne mogu}i udar “drugog talasa” ekonomske krize.

DT, rekao je Oberman, ne}e jednostavno odustati od T-Mobajla u SAD zbog trenutno rastu}ih problema jer ta kompanija u SAD trenutno bele`i rast profita i stalni razvoj mre`e, ali mora da ulo`i nove pare da bi ga odr`ala.

Dodatna ulagawa koja su, me|utim, potrebna nema~koj kompaniji da bi odr`ala poslovawe u Gr~koj i SAD dovode u pitawe sve druge akvizicije i ulagawa, naro~ito one velike.

Ostaje da se vidi da li se u novu strategiju DT-a uklapa i u~e{}e na tenderu za kupovinu dela akcija Telekoma “Srbija”.

Premijer Srbije nedavno je izjavio da Vlada Srbije ne}e prodati Telekom “Srbija” po svaku cenu i da je va`no da ponuda bude odgovaraju}a, i po ceni i po kvalitetu ponu|a~a.

– Proda}emo Telekom ako ta dva uslova budu zadovoqena – rekao je Cvetkovi}, navode}i da je uveren u to da ta kompanija ne}e mo}i na dugi rok da bude efikasna ako ostane u ve}inskom vlasni{tvu dr`ave.

RADOVAN JELA[I]

SRBIJA MORA POSEBNIM PROPISOM ODREDITI PLAFON SVOJIH DUGOVA

Novi guverner po~etkom juna

Neodgovorna dr`ava be`i od zakona

Guverner Narodne banke Srbije u ostavci Radovan Jela{i} izjavio je ju~e da o~ekuje da novi guverner bude izabran po~etkom juna.

On je na konferenciji za novinare rekao da je planirano da NBS do 28. maja Skup{tini Srbije dostavi predlog izmena i dopuna Za-

kona o NBS-u da bi bio izglasan po~etkom juna i u skladu s wim izabran novi guverner. Guvernera }e, kako je predlo`eno, predlagati predsednik Srbije, umesto Odbora Skup{tine Srbije za finansije, kako je sada propisano.

Razlozi za izmene i dopune Zakona o NBS su, kako je objasnio

Dobro izvagati pove}awe plata Guverner u ostavci je rekao i da misli da MMF ne}e imati ni{ta protiv pove}awa zarada u javnom sektoru, ali da }e ga sigurno zanimati odakle }e se na}i novac za wihovo finansirawe.

Jela{i} je podsetio na to da buxetski prihodi na po~etku ove godine pokazuju da se ostvaruje predvi|eni plan, ali da nema potrebnog pove}awa, {to je preduslov za sprovo|ewe ovakve namere. On je podsetio na to da se dr`ava obavezala da se izdaci za penzije s 13 odsto smawe na deset odsto bruto doma}eg proizvoda, a za zarade u javnom sektoru s deset na osam odsto do 2015. godine. Po wegovim re~ima, definisawe toga kako i kada }e se iza}i iz zamrzavawa plata i penzija do kraja 2010. kqu~no je i sa stanovi{ta daqeg planirawa monetarne politike.

Jela{i}, uskla|ivawe s Ustavom Srbije, ja~awe nezavisnosti NBS-a, kao i precizirawe nekih odredbi, me|u kojima su one koje se odnose na kapital centralne banke, pokrivawe wenih gubitaka, odnosno raspore|ivawe dobiti. Narodna banka Srbije je, kao predlaga~ izmena tog zakona, predvidela da Izvr{ni odbor, osim preuzimawa dosada{we nadle`nosti Monetarnog odbora da utvr|uje i spovodi monetarnu i deviznu politiku, ima i obavezu da donosi propise iz oblasti kontrolne i nadzorne funkcije NBS-a i odlu~uje o davawu i oduzimawu dozvola za rad finansijskim institucijama. Novim propisima trebalo bi da bude oja~ana uloga Saveta guvernera u nadzoru nad radom NBS-a.

Jela{i} je dao ostavku krajem marta i naveo da to ~ini iz li~nih razloga.

D. V.

Boqe sa Slovenijom KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

97,9778

99,9773

102,2770

97,6778

Australija

dolar

1

69,9742

71,4022

73,0445

69,7599

Kanada

dolar

1

76,3483

77,9064

79,6982

76,1146

Danska

kruna

1

13,1655

13,4342

13,7432

13,1252

Norve{ka

kruna

1

12,6231

12,8807

13,1770

12,5844

[vedska

kruna

1

10,2361

10,4450

10,6852

10,2048

[vajcarska

franak

1

69,9342

71,3614

73,0027

69,7201

V. Britanija

funta

1

114,1400

116,4690

119,1480

113,7910

SAD

dolar

1

78,0512

79,6441

81,4759

77,8123

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 5. 2010. godine

Slovenija je danas jedan od najve}ih stranih investitora i ekonomskih partnera Srbije, s ukupnom vredno{}u investicija od 1,64 milijarde evra do kraja 2008. godine, dok u Srbiji trenutno posluje 1.500 privrednih subjekata sa slovena~kim kapitalom, konstatovano je na drugom zasedawu Me{ovite komisije za trgovinsko-ekonomsku saradwu Srbije i Slovenije.

Protokol sa zasedawa u kojem su razmewene informacije o bilateralnim ekonomskim odnosima, potpisali su ju~e dr`avna sekretarka za ekonomske odnose s inostranstvom Vesna Arsi} i direktor Direktorata za ekonomsku diplomatiju Slovenije Vladimir Gaspari~.

Jo{ u oktobru pro{le godine ministarka finansija Diana Dragutinovi} najavila je dono{ewe zakona o fiskalnoj odgovornosti.

Iza ovog prili~no ~udnog naziva krio se, po wenim re~ima, krucijalni finansijski zakon kojim }e biti omogu}eno da dr`avna fiskalna politika bude nezavisna od politi~kog ciklusa. Re~ju, dr`ava }e propisati plafone svog zadu`ivawa i, bez obzira na mogu}e promene izvr{ne vlasti, ti okviri }e biti zakucani i ne}e biti mogu}e wihovo probijawe.

Te{ko je odgonentnuti za{to se od ovog temeqnog finansijskog propisa odustalo i za{to je on stavqen u stranu. Verovatno se ra~unalo da na nastavak povoqnijih vesti s buxetskog ra~una – sam premijer Mirko Cvetkovi} je tada priznao da mu mese~ni izve{taji dr`avnih prihoda i rashoda vra}aju osmeh na lice – ali je po~etak 2010. pokazao da se Srbija previ{e lako i previ{e brzo za-

sektoru i penzije, odnosno namera Vlade Srbije da negde na jesen omogu}i postepeno odmrzavawe i pomerawe ovih primawa u skladu s mogu}im pove}awem bruto doma}eg proizvoda. Po{to se ra~una

Manevarski prostor?

Srbija bi se novim zakonom obavezala na to da }e po{tovati gorwu granicu javnog duga. Gde se onda mora tra`iti manevarski prostor ako je odre|en plafon, a istovremeno se te`i korekciji plata i penzija i pokretawu investicionog ciklusa? Iz Vlade Srbije sti`e odgovor da }e se smawivati javna potro{wa, i to po 0,75 odsto godi{we. Po{to su javne investicije deo javne potro{we, a one se ne bi smele smawivati, sasvim je jasno da }e plate u javnom sektoru i penzije morati da se uklope u prili~no uzan koridor, odnosno da }e wihovo potencijalno pove}awe biti znatno ni`e od prostora koji bi ostavqao rast privrednog u~inka. Mogu}e izlete i mogu}u dare`qivost izvr{nih vlasti, kojoj su uvek bile sklone, trebalo bi da ograni~i najavqeni zakon o fiskalnoj odgovornosti. du`uje i da se tome mora stati u kraj.

Brzom povratku zakona o fiskalnoj odgovornosti u `i`u interesovawa svakako je doprinela i nova revizija MMF-a. Kqu~na ta~ka pregovora su plate u javnom

na neka dva posto rasta, procewuje se da bi se plate i penzije mogle korigovati bar za toliko.

Me|utim, stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik ve} je postavio tri ozbiqna pitawa: da li je mogu} isti

tempo pove}awa plata i penzija, mo`e li Srbija fiskalno i ekonomski izdr`ati tu dinamiku i da li je ostvarewe tih namera mogu}e bez stvarawa dodatnih buxetskih tro{kova? Zamerke su veoma ozbiqne i mogle bi se, pojednostavqeno gledano, svesti na krajwe jednostavnu dilemu – kako Srbija misli to da izvede: novac se mora prona}i ili novim fiskalnim zahvatawima ili zadu`ivawem i gde su, onda, granice javnog duga.

Zato je premijer Cvetkovi} najavio dono{ewe zakona o fiskalnoj odgovornosti. Ovim propisom Vlada Srbije }e se obavezati na to da vrednost javnog duga ne}e smeti da pre|e nivo od 40 odsto BDP-a. Tako|e se }e i}i na smawivawe buxetskog deficita, koji bi trebalo da do 2015. godine bude sveden, sa sada{wih ~etiri odsto, na samo jedan procenat BDP-a. Ta ideja }e biti predo~ena stru~wacima iz Va{ingtona i u ministarskom kabinetu, o~igledno, ra~unaju na to da }e to biti dovoqno da se MMF odobrovoqi i dozvoli blago odmrzavawe plata i penzija.

V. Harak

6

POQOPRIVREDA

subota15.maj2010.

BORIS TADI] OTVORIO MINISTARSKU KONFERENCIJU U BEOGRADU

Izvoz hrane bi}e pet milijardi dolara Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da }e Srbija nastaviti da investira u proizvodwu hrane i pove}ava proizvodwu, ~ime }e doprineti i prehrambenoj sigurnosti i bezbednosti u regionu i {ire.

Tadi} je na otvarawu me|unarodne konferencije „Reforma zajedni~ke poqoprivredne politike – izazovi pristupawa i saradwe“ istakao da Sr-

`uje nove energetske resurse i da su to oblasti bezbednosti u kojima sna`no kontribuiramo u svojoj regionalnoj i evropskoj politici.

– Verujemo da Srbija mo`e u budu}nosti, primenom novih mera i investicija u nauku i istra`ivawe, doprineti re{avawu problema s hranom na regionalnom planu i planu evropske politike – rekao je Tadi}.

DNEVNIK

OD DANAS NA NOVOSADSKOM SAJMU

Vrhunska smotra agrara Me|unarodni poqoprivredni sajam, na kojem }e se predstaviti 1.300 doma}ih i stranih izlaga~a, otvara se danas u 11 ~asova na Novosadskom sajmu. Ova manifestacija spada me|u najzna~ajnije smotre iz oblasti agara u Evropi, a kako se o~ekuje, otvori}e je predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}.

Snaga i kvalitet proizvo|a~a iz oblasti agrara, od primarne proizvodwe, preko prera|iva~ke, hemijske i proizvodwe koja se dodiruje s poqoprivredom, bogata ponuda poqoprivredne mehanizacije, Izlo`ba stoke, na kojoj }e biti predstavqena najkvalitetnija grla iz doma}eg genofonda – vi{e od 3.000 `ivih eksponata, najzna~ajniji su segmenti ove priredbe. Me|unarodni poqo-

privredni sajam prvi put ima zemqu partnera – Ma|arsku, {to je izuzetno zna~ajno za pro{irewe privredne saradwe, a osim samostalnih nastupa izlaga~a iz inostranstva, nekoliko dr`ava }e svoju privredu predstaviti na kolektivnim izlo`bama.

Tokom Me|unarodnog poqoprivrednog sajma posetioci }e mo}i da u`ivaju u raznovrsnom programu koji }e se odvijati na mnogim {tandovima, ali i u krugu Novosadskog sajma. Novosadski sajam pripremio je i poklon igru u kojoj mogu u~estvovati posetioci s kupqenim ulaznicama. Svakodnevno od 9 do 19 ~asova ulaznice se ubacuju kod sajamske fontane, a izvla~ewe vrednih poklona je u petak, 21. maja, u 18 ~asova.

Me|unarodni poqoprivredi sajam otvoren je do subote, 22. maja, od 9 do 19 ~asova. Ulaznica ko{ta 400 dinara, za kolek-

tivne posete je 300 dinara, dok je za |ake, studente, penzionere i decu do 12 godina 200 dinara.

D. Ml.

HO]E LI NOVA P[ENICA IMATI KUPCE

Ko }e se radovati hlebnom `itu? bija sada izvozi hranu vrednu dve milijarde dolara, a da o~ekuje da }e u narednom periodu taj izvoz dosti}i vrednost od pet milijardi dolara. Predsednik je istakao da Srbija na

On je podsetio na to da je Srbija zemqa koja `eli da postane ~lanica EU i da je to na{ najva`niji strate{ki ciq.

- Ponosan sam na to {to danas ovakav skup imamo u Srbi-

Srpsko-~e{ka saradwa Ministri poqoprivrede Srbije i ^e{ke Sa{a Dragin i Jakub [ebest saglasili su se ju~e u Beogradu da dve zemqe imaju velike mogu}nosti za unapre|ewe saradwe u oblasti poqoprivrede.

Dragin i [ebest su potpisali i Memorandum o saradwi u oblasti poqoprivrede. Kako je re~eno prilikom potpisivawa, poqoprivredna saradwe izme|u dve zemqe je skromna i 2009. godine je iznosila 25 miliona dolara, od ~ega je suficit bio na strani Srbije u vrednosti od 5,7 miliona dolara. Srbija je u ^e{ku izvozila {e}er, maline i smrznuto vo}e i povr}e dok je uglavnom uvozila ~okoladu i proizvode od ~okolade.

Dragin je kazao da je ^e{ka najsvetliji primer ukqu~ewa u EU i da Srbija od te zemqe mo`e mnogo toga da nau~i, posebno u privla~ewu sredstava iz pretpristupnih fondova EU i ispuwavawu Upitnika EU. taj na~in mo`e doprineti re{avawu globalnih problema nedostatka hrane.

Po wegovim re~ima, Srbija je danas, i u uslovima krize, pokazala spremnost da pove}a proizvodwu hrane.

Tadi} je istakao da se Srbija danas bori i protiv organizovanog kriminala i da istra-

ji u Beogradu, u jugoisto~noj Evropi, rekao je predsednik Srbije.

Na skupu, koji se odr`ava u Domu Narodne skup{tine, osim predstavnika Srbije, u~estvuju i oni iz Hrvatske, ^e{ke, Estonije, Ma|arske, Portugala i Slova~ke.

E. D.

Paori s razlogom strahuju da }e i ove godine s p{enicom lo{e pro}i. Realna je opasnost da, ne samo da ne}e imati kome da je prodaju i da }e joj cena biti niska ve} i da }e imati ozbiqnih problema kod skladi{tewa – upozoravaju u organizaciji „@ita Srbije“.

– P{enica je u veoma lo{oj poziciji. Skladi{tari, odnosno trgovci koji imaju p{enicu veoma se pla{e novog roda jer ne smeju da kupuju kad ne znaju {ta }e s postoje}im. To se, naravno, prenosi i na proizvo|a~e. Pitawe je ho}e li wihova roba uop{te imati kupca.

Kada je re~ o skladi{tewu, imamo dovoqno prostora, ali strah je da }e p{enica, koja ina~e veoma malo u~estvuje u prometu, na du`i period blokirati silosne kapacitete – ka`e za „Dnevnik“ direktor „@ita Srbije“ Vukosav Sakovi}, uz ocenu da je jedini izlaz iz ove te{ke situacije interventni izvoz p{enice, koji je zatra`en, ali iz Vlade Srbije odgovora nema.

A stvar je veoma ozbiqna jer se `etva bli`i, mo`e po~eti i za 40 dana, a izvoz se ne mo`e desiti u jednom danu, pogotovo ne onaj od nekoliko stotina hiqada tona, veli na{ sagovornik, napomiwu}i da bi se na tr`i{tu osetio jedino izvoz od 250.000 do 500.000 tona. U svakom slu~aju, {to je interventni izvoz ve}i, uticaj na cenu za pa-

Robne rezerve Iz Ministarstva trgovine smo dobili {turi odgovor da se pozajmice daju po godi{wem programu rada Republi~ke direkcije za robne rezerve, koji je usvojila Vlada Srbije i po zakqu~cima Vlade. Jedina zna~ajnija pozajmica je, kako nam je re~eno, data Azotari u Pan~evu. ore bio bi svrsishodniji. Sakovi} obja{wava da bi u tom slu~aju trebalo utvrditi izvozne podsticaje, koji bi trgovcima pokrili negativnu razliku u ceni jer su p{enicu pla}ali skupqe nego {to je sada mogu prodati. To bi bio minus u buxetu, ali ako se ni{ta ne uradi, {teta }e biti jo{ ve}a, veli on,

dodaju}i da se mora napraviti prostor za kupce novog roda.

– Ukoliko se ne desi interventni izvoz i zalihe i rod koji se o~ekuje ostanu ovakvi – u `etvi se mo`e o~ekivati cena izme|u 8,5 i 9 dinara, {to je ispod proizvo|a~ke. To bi bila tre}a godina zaredom da proizvo|a~i

lo{e prolaze – napomiwe Sakovi}. – Ako, pak, uspemo da prepolovimo zalihe u trenutku `etve, i doma}i potro{a~i bili bi zainteresovani da naprave bar mese~ne ili dvomese~ne zalihe, {to bi u `etvi pokrenulo tr`i{te.

U suprotnom – sav teret prevali}e se na ple}a proizvo|a~a.

Na{ sagovornik dodaje da se pre po~etka `etve zalihe procewuju na oko 600.000 tona i, uz sasvim prose~nu `etvu, treba o~ekivati oko 450.000 tona novih vi{kova. Elem, oko milion tona p{enice iznad doma}ih potreba ima}emo u samoj `etvi, veli Sakovi}.

Uqe na vatru, kao i obi~no, dolile su Robne rezerve, koje ne da ne re{avaju problem ve} rade sve na {tetu paora. Umesto da kupuju kada je na tr`i{tu vi{ak robe, a pozajmquju kada je mawak, one rade obrnuto. Poznato je, naime, da je Direkcija za robne rezerve pozajmila p{enicu velikim proizvo|a~ima, tj. mlinarima, ali ne i u kojim koli~inama. Procene su svakojake, ali do preciznog podatka nismo do{li jer ga Rezerve ne objavquju. U svakom slu~aju, te pozajmice, u godini kada postoje ogromni vi{kovi, zatvaraju tr`i{te jer oni koji su p{enicu dobili na zajam ne}e se pojaviti kao kupci.

S. Glu{~evi}

KAKO POVE]ATI KONKURENTNOST NA[IH SEQAKA

KONTROLA LETA O GRADU U SLANKAMENU

Samo udru`ivawe paore spasava

Rakete stopirane svega pola sata

– Finansirawe i udru`ivawe poqoprivrednika dva su kqu~na faktora za uspeh u poqoprivredi. Uloga dr`ave jeste da kroz mere podsticaja pomogne udru`ivawe poqoprivrednika, ali i da finansijski pomogne proizvodwu. Podsticaji dr`ave su od kqu~nog zna~aja i verujemo da ovogodi{wim merama uspevamo da pokrijemo sve aspekte poqopri-

Jedan na{ poqoprivrednik proizvodi hranu za 18 potro{a~a, dok jedan seqak u Nema~koj proizvede 7,5 puta vi{e vredne proizvodwe i da tako pove}amo svoju konkurentnost na globalnom tr`i{tu – rekao je pomo}nik ministra poqoprivrede Milan Stegi} na biznis-forumu „Ba~ka“ u Kuli, posve}enom poqoprivrednim proizvo|a~ima, ~ije su glavne teme bile udru`ivawe i fi-

Foto: F. Baki}

nansirawe poqoprivrednika i poqoprivredne proizvodwe.

Ovom panelu, ina~e, prisustvovalo je stotinak poqoprivrednih proizvo|a~a i drugih stru~nih i poslovnih qudi iz ove privredne grane.

– Konkuretnost na{eg poqoprivrednika najboqe se mo-

`e videti kroz produktivnost. Jedan na{ poqoprivrednik proizvodi hrane za 18 potro{a~a, dok jedan seqak u Nema~koj proizvede 7,5 puta vi{e. Ta velika razlika upravo je posledica toga {to poqoprivrednici u Evropi imaju dobro ure|en sistem finan-

sirawa i udru`ivawa koji mi polako poku{avamo da implementiramo kod nas – ocenio je profesor Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Miladin [evarli}.

On je istakao i problem s velikim brojem poqoprivrednih gazdinstava koja se prakti~no ne bave poqoprivredom ve} su osnivana da bi se ostvarile dr`avne subvencije.

Forumu u Kuli su prisustvovali i predstavnici Pro kredit banke, koji su predstavili svoje linije za kreditirawe poqoprivrednika, dok su svoja iskustva izneli predstavnici nekoliko poqoprivrednih udru`ewa i zadruga s ovog podru~ja.

Specijalna go{}a panela bila je dr Swe`ana Toli} s Poqoprivrednog fakulteta u Osijeku, koja je na{im poqoprivrednicima prenela iskustva kom{ija iz Hrvatske i predstavila neke modele finansirawa i udru`ivawa koji se koriste u ovoj susednoj dr`avi.

N. Perkovi}

Povodom informacije koju je „Dnevnik“ dobio u Odeqewu Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda Srbije za protivgradnu za{titu da je Kontrola letewa 6. maja na nekoliko sati zabranila dejstvo protivgradne odbrane u rejonu Slankamena, gde je grad potukao useve, oglasila se Agencija za kontrolu letewa Srbije i Crne Gore.

U saop{tewu koje nam je dostavila navodi se da je protivgradna za{tita obustavqena na 27 minuta. „Tog dana Agencija za kontrolu

Zabrana dejstva protivgradne za{tite sprovodi se iskqu~ivo ukoliko postoji opasnost po bezbednost vazdu{nog saobra}aja i weno se trajawe broji minutima, nikako satima letewa je dva puta uvela zabranu dejstva protivgradne odbrane u rejonu Slankamena, i to prvi put od 12.40 do 13 ~asova, i drugi put od 16.20 do 16.27.

To zna~i da je Agencija u toku ~itavog dana obustavila protivgradnu za{titu na tom podru~ju na ukupno 27 minuta. Nagla{avamo da se zabrana dejstva protivgradne za{tite sprovodi iskqu~ivo ukoliko postoji opasnost po bezbedno odvijawe vazdu{nog saobra}aja i

da se weno trajawe broji minutima, nikako satima“, stoji u saop{tewu, i dodaje se da je Agencija zadu`ena za bezbedno odvijawe vazdu{nog saobra}aja u prostoru svoje nadle`nosti. Kada vremenske prilike zahtevaju dejstvo protivgradne za{tite, ona koordinira sa slu`bama Agencije za kontrolu letewa zato {to, prilikom poletawa, sletawa ili preleta, dejstvom PGZ mo`e biti ugro`ena bezbednost vazduhoplova.

S. G.

Od ponedeqka [trand 50 dinara Dnevna ulaznica za [trand od ponedeqka }e ko{tati 50 umesto dosada{wih 42 dinara, saop{tilo je „Gradsko zelenilo“. Podse}amo, sezonska ulaznica, bez popusta, ko{ta, 1.045, a s popustom za |ake, studente i penzionere, 850 dinara.

B. M.

Kasa siroma{nija za tre}inu Prema re~ima ~lana Gradskog ve}a zadu`enog za buxet i finansije @ivka Makari}a, rebalans ovogodi{weg buxeta Grada na}i }e se na sednici gradskog parlementa, koja }e se odr`ati posledweg petka u junu. On je istakao da }e rezawa buxeta sigurno biti, a da u narednom periodu ostaje da se

gradski ~elnici dogovore koje }e planirane investicije morati da se odlo`e.

Me|utim, najavqeni veliki radovi poput sre|ivawa Bulevara Evrope, potom rekonstrukcije vrelovodnog sistema i izgradwe kontlolnog centra za Toplane, kao i rekonstrukcije vodovodne

infrastrukture, bi}e odra|eni.

Gradska kasa se puni za skoro 30 procenata mawe nego {to je planirano. S druge strane, prijava poreza na imovinu ide boqe nego {to se mislilo, a sugra|ani su po ovom pitawu postali sve a`urniji i svakim danom je sve vi{e prijava.

B. M.

Novosadska subota15.maj2010.

Vrti}ima kona~no pro{irena vrata prethodnih desetak godina u Novom Sadu postoji konstantna lista ~ekawa. Naime, tokom posledwe decenije, godi{we je u proseku iz vrti}a izvisilo po 2.000 mali{ana, a 2005. na toj famoznoj listi bilo ih je ~ak 5.100 svih uzrasta.

Da bi dosko~ili ovom problemu, „Radosno detiwstvo“ i gradska administracija posledwih nekoliko godina sagradili su i dogradili veliki broj novih vrti}a, a u wih je upisano vi{e od 5.000 najmla|ih sugra|ana. Trenutno je na toj listi ~ekawa 1250 mali{ana, a i ona }e se uskoro

smawiti, jer }e u novih pet nadogra|enih vrti}a narednog meseca biti upisano 700 mali{ana. Na taj na~in ona }e se smawiti na 550 dece, {to }e, dakle, biti apsolutno najmawi broj onih koji nisu mogli da se upi{u. Sve ovo ne}e re{iti neke druge probleme koji optere}uju „Radoasno detiwstvo“, a kada se upi{e toliki broj dece posgtavqa se i pitawe da li }e dve male centralne kuhiwe mo}i da obezbede kvalitetne obroke za sve mali{ane. Na svu sre}u, i to }e biti uskoro re{eno, jer }e vrlo brzo po~eti da se gradi nova centralna kuhiwa koja }e zadovoqiti sve mali{ane upisane sa liste ~ekawa.

Q. Nato{evi}

V REMEPLOV

Ameri~ki senatori gosti grada ^lanovi senata SAD i vlasnici velikih listova, Majkl Krajnkeli i Xems Frank, prispeli su u Novi Sad 15. maja 1919. Goste su primili gradona~elnik, profesor Jovan @ivojinovi} i komandant Vojne oblasti, Vojvoda Petar Bojovi}, a potom su Amerikanci obi{li jo{ i Maticu srpsku.

Komarcima slomqena krila „Ciklonizacija“ je zavr{ila zapra{ivawe komaraca na podru~ju Telepa i Novog naseqa i sada o~ekuju nove naloge od Zavoda za izgradwu grada (ZIG), kao Nadzornog organa za nastavak posla, kazao je iz „Ciklonizacije“ Miroslav Crwanski. Nije znao da ka`e koji }e deo grada sada do}i na red, ali je naglasio da bez naloga ZIG-a „Ciklonizacija“ ne mo`e da zapra{uje komarce. Uz to je spomenuo da ki{no vreme ne pogoduje da se komarci uni{tavaju, ali je zato idealno za razvoj wihovih larvi. Na podru~ju Telepa i Novog naseqa komarci su uni{tavani samo sa zemqe.

Z. D.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

noge mame ~im se porode M ve} po~nu da razmi{qaju o upisu deteta u vrti}, jer

NA TELEPU I NOVOM NASEQU

JO[ MESEC I PO DO REBALANSA BUYETA GRADA

Naredni dan proveli su u razgovorima sa predstavnicima poslovnog sveta Novog Sada i drugih ve}ih vojvo|anskih gradova. Krajnkeli i Frank su posle nekoliko meseci zvani~no predlo`ili osnivawe Amerikansko - srpske banke, koja, me|utim, nije nikada po~ela da radi.

N. C.

VIRTUELNI PUT DO IZVODA DOKUMENATA OD IDU]E SEDMICE

Gu`ve pred mati~arem putuju u pro{lost Gu`ve ispred Mati~arskog zvawa ne jewavaju ve} nekoliko dana a, kako saznajemo od prisutih u redovima, ~eka se i po nekoliko sati za izvode iz mati~arskih kwiga. Jedna sugra|anka, koja je `elela da ostane anonimna, ka`e da ve} nekoliko dana poku{ava prikupi dokumenta za izradu paso{a.

- Poku{ala sam u nekoliko navrata da stignem do {altera, ali bez uspeha. Svaki put kad do|em, tolika je gu`va da se odmah vratim na posao. Ne znam {ta da radim, da uzimam slobodan dan s posla da bih prikupila dokumenta? - ukazuje V. P. za na{ list. [etaju}i se kroz kolonu, koja je u jednom trenutku brojala i vi{e od 50 qudi, saznajemo da neki dolaze u ranim jutarwim ~asovima da bi bili prvi na redu.

Prethodnih meseci u Mati~arkom zvawu je uvedeno da se na jednom {alteru predaju papiri, a na drugom preuzimaju u isto

vreme, {to usporava rad, ali je ukinuto ~ekawe po nekoliko dana da se izvodi izrade. Re{ewe za gu`ve mo`e se o~ekivati kada proradi virtuelni mati~ar, internet portal za poru~ivawe izvoda iz mati~nih kwiga preko svetske mre`e. Iz Gradske

uprave poru~uju da su svi preduslovi za dostavu dokumenata zavr{eni i da je upu}en zavni~an zahtev preduze}u “Informatika”, koji odr`ava taj internet sajt. ^lanica Gradskog ve}a zadu`ena za upravu i propise Milena Popovi}-Subi} ka`e za

“Dnevnik” da se o~ekuje da virtuelni mati~ar proradi do kraja naredne sedmice.

- Sve primedbe gra|ana koje smo primili na rad virtuelnog mati~ara su uva`ene i prosle|ene “Informatici” i gra|ani }e uskoro mo}i da naru~e izvode i preko interneta, a bi}e im dostavqeni na ku}nu adresu u roku od sedam dana kazala je Subi}.

Ona jo{ napomiwe da }e detaqi oko na~ina pla}awa i same dostave, te cenovnik biti postavqeni na intrnet stranici virtuelnog mati~ara. Kad poru~e dokument, gra|ani }e ga dobiti na ku}nu adresu kao vrednosnu po{iqku, koja }e im biti li~no uru~ena. U Gradskoj upravi o~ekuju o~ekuju nastavak ve}eg priliva zahteva za izvode zbog predstoje}ih godi{wih odmora, ali predvi|aju da }e se gu`ve smawiti kada proradi virtuelni mati~ar.

N. Vukovi}

ODR@AN KROS RTS-a NA [TRANDU

Tr~alo 2.000 |aka Tradicionalna atletska manifestacija „Kros RTS-a“ koja se odr`ava u 150 gradova u Srbiji odr`ana je ju~e i na [trandu uz u~e{}e 35 osnovnih i 20 sredwih {kola iz Novog Sada.

- Zna~aj ove sportske manifestacije jeste u pravilnom fizi~kom razvoju dece ali i u podizawu wihove svesti o fizi~koj kulturi- rekao je generalni sekretar Saveza za {kolski sport i olimpijsko vaspitawe Grada Zvonimir Tako.

Procewuje se da je u trci u~estvovalo oko 2.000 |aka.

B. P. P.

Foto: R. Hayi}

8

NOVOSADSKA HRONIKA

subota15.maj2010.

DNEVNIK

PO^ELA REORGANIZACIJA U „STANU”

Za otpremnine mnogo zainteresovanih?

Foto: G. Jovi}

JU^E U POLICIJSKOJ UPRAVI

Deca potpisala povequ o saobra}aju Mali{ani iz vrti}a „Mala {kola“ u Sremskoj Kamenici, kao ambasadori de~jih prava i na~elnik Odeqewa saobra}ajne policije Milovan Glo|ovi} potpisali su ju~e u prostorijama Policijske uprave u Novom Sadu povequ o pravima dece u saobra}aju. Inicijativa za potpisivawe poveqe potekla je od Udru`ewa gra|ana „Roditeq“, ~ime je nastavqena dosada{wa uspe{na saradwa sa Policijskom upravom.

- Ovo je jedna od aktivnosti usmerene ka deci, kao najrawivijim u~esnicima u saobra}aju – rekao je Milovan Glo|ovi}. - Na{ osnovni zadatak je da ih za{titimo u saobra}aju bilo da su pe{aci, biciklisti ili putnici. Ciq je edukacija dece i razvijawe pravilnog odnosa ka po{tovawu saobra}ajnih znakova, te saobra}ajno-bezbednosne kulture. Ako to uradimo sada kada su najprijem~iviji za u~ewe to je za korist za budu}nost i sigurno }e doprineti da bezbednost saobra}aja bude boqa i svi se ose}amo sigurnije.

Z. Ml.

INCIDENT S KOMUNALCIMA U STARIM LEDINCIMA

Kuglawe kantama za |ubre Stanovnik Starih Ledinaca mene, a sve se zavr{ilo sa par teMilinko Tripunovi}, do`iveo je {kih re~i, po{to su ga voza~ i ju~e neprijatno bu|ewe ispred kom{ije zaustavile da me ne udari svoje ku}e u Ulici Vuka Karaxi- ka`e uzrujano Tripunovi} i do}a, kada su radnici iz vozila s daje da je Mesna zajednica “Stari brojem 560 gradske “^isto}e”, izLedinci” obave{tena o ovom slume|u 8 i 9 ~asova izjutra, prazni~aju, kao i da se `alio “^isto}i”. li kante i pritom ih bacali, te U gradskom preduze}u zadu`eno neke i o{tetili. Kada je Tripunoza javnu higijenu, saznajemo da je vi} iza{ao da ih slu~aj zabele`en i pita zbog ~ega se da slede sankcije Ledin~ani se `ale tako pona{aju, jeza u~esnike nemida im komunalci dan od radnika je log doga|aja. razbacuju i lome fizi~ki nasrnuo - Imamo infona wega, tvrdi on. kante za sme}e, a iz ramcije o ovom sluTripunovi} „^isto}e“ najavquju ~aju. Oni koji su u svedo~i za na{ tome u~estvovali list da je inci- sankcije i izviwavaju da}e izjave o tome se gra|anima dent mogao biti i {ta se desilo i bigori da se nisu }e ka`weni, skidaume{ali voza~ kamiona „^istowem odre|enog procenta sa li~}e“ i prisutne kom{ije koji su nih dohodaka - izjavila je za na{ tako|e iza{le na ulicu. list portparolka “^isto}e” Mi- Nekoliko meseci unazad se talica Vlaisavqevi}. ko pona{aju, bacaju te na{e kante Iz “^isto}e” poru~uju da se ini sme}e ostaje za wima. Nisam vicidenti kao {to je ovaj ne}e tole{e mogao to da trpim i iza{ao risati i da se uprava ovog predusam da ih pitam {ta je problem. ze}a izviwava korisnicima wihoOnda je jedan od wih nasrnuo na vih usluga.

N. V.

U preduze}u „Stan“ po~ela je unutra{wa organizacija i sistematizacija radnih mesta, saznaje „Dnevnik“. Na oglasnoj tabli osvanulo je obave{tewe da radnici koji `ele da odu uz otpremninu mogu da se upi{u u spisak. Kako saznajemo u tom preduze}u, radnicima je ponu|eno 33.000 dinara po godini sta`a, {to zna~i da bi oni koji napuste firmu, a imaju deset godina sta`a dobili svega tri hiqade evra. Portparol u tom preduze}u Mirko Jevtovi} rekao nam je da za sada ne zna koliko se qudi upisalo na spisak, ali ima saznawa da }e biti dosta zainteresovanih.

- Koliko sam upoznat ima dosta zainteresovanih majstora, uglavnim onih koji imaju nekoliko godina do penzije. S obzirom da je ponu|eno da se po godini sta`a dobije 33.000 dinara to sa mla|im radnicima

Tako|e je istakao da }e svima koji budu hteli da odu iz firme uz otpreminu morati da budu upla}erni i doprinosi. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za finansije @ivko Makari} rekao je ju~e za na{ list da }e, po{to

Radnicima ponu|eno 33.000 dinara po godini sta`a. Uglavnom se prijavquju stariji ne isplati. Zato se uglavnom prijavquju stariji zaposleni – ka`e Jevtovi} i dodaje da u nekim preduze}ima radnici dobijaju 25 odsto od proseka li~nog dohotka, {to je svakako pristojnija suma.

„Stan“ nema doboqno novca, deo za otpremnine dati grad.

- Za sada ne znamo koliko koliko }e dati grad, a koliko „Stan“. Ina~e, imamo jo{ dva do tri gradska preduze}a koja tako|e nemaju novac za otpremnine,

POSLE PREPORUKE KOMISIJE ZA ZA[TITU PRAVA PONU\A^A

Novi autobusi sve neizvesniji Upravni odbor Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad“ na ju~era{woj sednici obustavio je postupak javne nabavke {est solo autobusa na gas po preporuci republi~ke Komisije za za{titu prava ponu|a~a.

Podse}amo da je ova Komisija posle skoro tri meseca odgovorila na `albu jednog od u~esnika na tenderu smatraju}i da

gradski prevoznik postupak javne kupovine autobusa nije sporoveo po Zakonu o javnim nabavkama. Gradski prevoznik je tender zavr{io krajem 2009. godine kada je izabrao da prodavac autobusa na gas bude „Mercedes benc“, a Komisija za za{titu prava ponu|a~a trebalo je za dve sedmice da odgovori na `albu u~esnika na javnom oglasu. Za

NARODNA PARTIJA:

Vozni park nepodmla|en - Sva je prilika da se Novosa|ani ni ove godine ne}e voziti u novim autobusima, iako je u gradskom buxetu predvi|en novac za wihovu kupovinu – kazao je na ju~era{woj konferenciji za medije ~lan predsedni{tva Narodne partije Neboj{a Kora}, nakon {to je ponovo oboren tender za kupovinu novih autobusa za JGSP „Novi Sad“.

Prema wegovim re~ima, od 2008. godine kada je formirana aktuelna vlast u Novom Sadu, gradski prevoznik nije dobio niti jedno jedino novo vozilo; i pored toga {to je u gradskoj kasi tre}u godinu zaredom rezervisan novac za wihovu nabavku.

- Jedino {to se promenilo u Gradskom saobra}ajnom preduze}u je nova, vi{a cena prevoza, dok je kvalitet usluge ostao isti – rekao je Kora} i podsetio da je u periodu od 2004. do 2008. godine, dok je gradona~elnica Novog Sada bila predsednica Narodne partije Maja Gojkovi}, za JGSP kupqeno 120 novih autobusa.

I. S.

vozila na gas u buxetu grada u 2009. godini planirano je 190 miliona dinara.

Predsednik Upravnog odbora Bogdan Kolarski kazao je da }e nova sednica biti verovatno naredne sedmice na kojoj }e predlo`iti da se postupak javne nabavke objedini, misle}i da se uz {est autobusa na gas objavi i javni konkurs za 14 solo autobu-

U „NO]I MUZEJA”

Prevoz svakih 20 minuta Gradski prevoznik }e zbog manifestacije „No} muzeja“ ve~eras od 18 do 2 ~asa iza pono}i organizovati poseban prevoz na svakih 20 minuta u oba smera, a autobusi }e i}i posebnom trasom. Okreta}e se kod restorana „Trag“ u Petrovaradinu i kod novih studentskih domova na Limanu. Autobusi }e biti posebno ozna~eni natpisom „No} muzeja“, ne}e va`iti pokazna karta, a vo`wa }e stajati 40 dinara.

Od restorana „Trag“ u Petrovaradinu, autobusi }e saobra}ati Beogradskom ulicom preko Varadin-

^ITAOCI PI[U SMS Foto: A. Erski

POVODOM ME\UNARODNOG DANA PORODICE

Dvostrana pomo} deveto~lanoj familiji Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} i direktor Centra za socijalni rad Gojko Vujnovi} posetili su ju~e, povodom 15. maja - Me|unarodnog dana porodice, deveto~lanu familiju Luki} iz Petrovaradina. Porodica sa sedmoro dece `ivi u skromnoj ku}i bez kupatila, koja je krajem pro{le godine ozbiqno o{te}ena u po`aru.

Marika Luki} je nezaposlena dok wen suprug radi tek povremeno na gra|evini. Jovanovi} i Vujnovi} uru~ili su poklone u de~joj garderobi, hrani i sredstva za li~nu higijenu, a direktor Centra za socijalni rad, ko-

ji Luki}ima asistira od kada im je ku}a stradala, najavio je da }e Centar pomo}i da se izgradi kupatilo.

Porodicu Marike Luki} istim povodom ju~e su posetili i predstavnici Gradske organizacije Socijalisti~ke partije Srbije. Predsednica Glasa `ena GO SPS-a Nata{a Dejanovi}–Dan~etovi} i predsednik Socijalisti~ke omladine Novog Sada Aleksandar Tkalec deveto~lanoj porodici iz Petrovaradina uru~ili su {poret “smederevac”, kako bi ovim simboli~nim poklonom ukazali na te{ke uslove u kojima `ive Luki}i.

I. S.

pa }emo i wima pomo}i – objasnio je Makari}.

Ka`e da je ovo i za radnike i za preduze}e najbowe re{ewe, jer je od 2004. do 2008. godine u „Stanu“ broj zaposlenih uve}an za ~ak 102 posto, a ujedno su i izgubili tr`i{te, jer su se pojavili privatnici koji rade isti posao po pristupa~nijim cenama.

- Kada se novi qudi zapo{qavaju sve to ko{ta, od alata do plata. Zato su otpremnine jedini lek da se ovo preduze}e izvu~e iz krize - ka`e sagovrnik.

Jevtovi} tako|e ka`e da novih poslova u „Stanu“ nema, sem onih koji spadaju u redovno odr`avawe.

Q. Nato{evi}

skog mosta, zatim Bulevarom Mihajla Pupina, pa voziti levo u Ulicu @arka Zrewanina, a zatim od stajali{ta ispred Skup{tine grada, nastavqati daqe putem linije 4 do [ekspirove ulice, iz koje }e nastaviti do Ulice despota Stefana, gde se planira privremena okretnica. U suprotnom smeru, voza~i }e krenuti iz Ulice despota Stefana, saobra}ati ispod mosta „Sloboda“, skrenuti levo u Fru{kogorsku, desno na Bulevar cara Lazara i daqe trasom linije 9 do restorana „Trag“.

Z. D.

sa i pet mini buseva, ili da javnu kupovinu objave samo za investiciju planiranu za ovu godinu - 14 vozila i pet mini buseva. Za ovu obnovu voznog parka u 2010. godini planirano je 503 miliona dinara, s tim da se iz gradske kase izdvoji 203 miliona dinara, a ostatak novca obezbedi iz kredita Gradsko saobra}ajno preduze}e.

Z. D.

Poja~ano zbog sajma Povodom Poqoprivrednog sajma, koji se otvara danas a zatvara 22. maja, umesto solo autobusa u gradskom prevozu na linijama 5 i 8 saobra}a}e zglobni autobusi. Vozila na linijama 3, 5, 8 i 11 bi}e posebno obele`ena natpisom „Novosadski sajam“. U slu~aju potrebe na ovim linijama gradski prevoznik uve{}e i dodatne polaske.

Z. D.

065/47-66-452 & 063/366-977

A vi, deco, pred televizor Ima li kraja otima~ini Parking servisa? Svuda oko Sajma, u vreme odr`avawa istog, napla}uju parkirawe na mestima koja nisu ~ak ni ure|ena parkiralista, nego {qaka, zemqa i poluzelena povr{ina; ali su pored Sajma, pa misle mo`e im se. A i mo`e im se, treba iskoristiti priliku, pa jo{ malo para oteti. Da pojasnim stru~an izraz, to se u narodu zove reket, drugovi i drugarice iz Parking servisa.

064/3020... *** U Ulici Branimira ]osi}a prvo se postavqa, a onda sklawa de~je igrali{te...

Kome ono smeta ili jo{ boqe: ko to i za{to pla}a?!? Pozdrav NS hronici, za decu bri`nim lordmeru, ZIG- u i MZ Narodni heroji.

064/1518... *** Zaista nije po{teno (ima neka tajna veza?): kako to da se Ja{oqup~eve replike objave momentalno, a moje nakon nekoliko sedmica (i to na dodatno insistirawe, ma-

***

da i ja imam neke lepe veze koje ne pote`em)? Ovim indikativnim pitawem jasnu “Ja{a Tomi} polemiku” smatram gotovom.

Svetozar Cele Dun|erski.

063/1938...

Krivokapi} neka krivi kapu u svojoj lepoj crnoj i gorkoj. Ne}emo, vaqda, se}i vene zbog wegovog nedolaska!

063/1514... *** Za profesora Dun|erskog... To {to ste Vi visokoobrazovani profesor fakulteta i sigurno poznajete ~iwenice, ne zna~i da ih ne pi{ete pristrasno i po svom sopstvenom uverewu i opredeqewu. Dokazano je, da je i sama istorija promewiva kategorija, wu pi{u pobednici, a kad oni drugi do|u na vlast, okrenu je naglava~ke. Zato treba pisati hladne glave i bez mr`we, jer mr`wa iritira ~ak i one, koje sama tema i ne zanima.

064/3020... *** Vojska prodaje svoje objekte ili mewa za stanove. Od ~ijeg je novca to gradila, zar su malo dobili od naroda koji su u sve ovo gurnuli? [to nam se danas de{ava i tu gde smo.

Treba da ih je sramota.

061/1880...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

subota15.maj2010.

9

U JUNU UPIS NOVE DECE U VRTI]E

Na listi ~ekawa 700 mali{ana mawe Oko 700 dece s liste ~ekawa bi}e od 14 do 16 juna automatski upisano u vrti}e “Radosnog detiwstva”. Direktor te ustanove Borislav Samarxi} rekao je ju~e za “Dnevnik” da je s gradskim ~elnicima definitivno dogovoreno da }e odmah posle sednice Skup{tine grada na kojoj }e rebalansom buxeta ova ustanova dobiti dodatnih 36 miliona dinara i}i automatski upis dece, koji }e se rasporediti u 36 grupa, a koje }e biti sme{tene u nadogra|ene odnosno pro{irene vrti}e. Naravno to odmah povla~i i raspisivawe konkursa za prijem novih 116 zaposlenih u ovu ustanovu.

- Na Skup{tini koja }e se odr`ati u maju usvoji}e se izmena statuta, po kojem }e ta~no biti definisano da prednost pri upise u vrti}e imaju deca s posebnim potrebama i deca samohranih roditeqa.

Nakon toga, u junu }emo automatski upisati decu s liste ~ekawa, a posle toga }emo upisivati novu

Jo{ jedan vrti} Od direktora “Radosnog detiwstva" Borislava Samarxi}a saznajemo da je gradona~elnik Igor Pavli~i} odlu~io da bez obzira na krizu izdvoji novac za izgradwu jo{ jednog vrti}a ove godine. Za sada se jo{ ne zna lokacija, jer su pregovori u toku. decu – obja{wava Samarxi} i dodaje da }e upis nove dece u vrti}e biti tokom leta.

- Roditeqi nemaju razloga za brigu, a svi }e putem oglasa blagovremeno biti obave{teni kada

po~iwe upis i {ta im je od dokumenata potrebno. Oglas }e kao i svake godine iza}i u novosadskom listu “Dnevnik” – rekao je sagovornik.

Ina~e, Samarxi} isti~e da je 2005. godine na listi ~ekawa bilo 5.100 mali{ana, a da }e ih nakon ovog upisa u junu ostati svega 550, {to je prema wegovim re~ima veliki uspeh.

- Za pet godina uspeli smo listu ~ekawa da svedemo na minimun, a kada se u junu raspi{e novi konkurs na listi }e ih biti jo{ mawe.

I tih 550 mali{ana koji ostaju na listi nisu problemati~ni, jer u 90 odsto slu~ajeva jedan roditeq im nije zaposlen. Za zada ne mogu ta~no da ka`em koliko }emo nove dece primati u vrti}e, a to }emo znati kada nam pred{kolci koji tamo borave u celodnevnom boravku odu – ka`e Samarxi} i dodaje da je za ovih pet godina zaposleno i 900 novih radnika.

Q. Nato{evi}

RODITEQI RAZO^ARANI STRIKTNOM PRIMENOM NOVOG ZAKONA O OBRAZOVAWU U PU „RADOSNO DETIWSTVO”

Foto: N. Stojanovi}

Rolerima protiv droge Kolona biciklista, rolera{a i ostalih “to~ka{a” koji ne koriste motorni pogon, kretala se ju~e glavnim gradskim ulicama propagiraju}i zdrav na~in `ivota u sklopu akcije “Zarolaj sa nama, a ne sa wima”. Sa platoa ispred Spensa i{li su do Trga slobode i drugim putem se vratili. Sa wima je bila i ~lanica Gradskog ve}a za zdravstvo prof. dr Aleksandra

Novakov–Miki}. Akciju je organizovalo Udru`ewe “Novosadska asocijacija za razvoj i unapre|ewe dru{tva” u okviru projekta “Prevencija bolesti zavisnosti kod mladih”, kojim je obuhva}eno 32 osnovne i sredwe {kole. U~estvovali su i oni koji su zavr{ili program Udru`ewa za pomo} zavisnicima od droge “Raskr{}e”...

Z. Ml.

Trodnevne sportske vratolomije

Psihotest oborio 12 vaspita~a Dvanaest od 200 vaspita~a Pred{kolske ustanove “Radosno detiwstvo” nije pro{lo psiholo{ki test, koji je, prema novom Zakonu o obrazovawu i preporuci Prosvetne inspekcije, obavezan za sve vaspita~e koji su primqeni na odre|eno vreme. To zna~i da su oni koji su pali na testu automatski dobili otkaz i to tri nedeqe pred kraj {kolske godine, tako da }e ovi vaspita~i sa decom raditi jo{ samo do utorka.

Neki roditeqi dece koja poha|aju "Radosno detiwstvo" su veoma nezadovoqni tom odlukom, zbog ~ega je wih 450 napisalo peticiju, kojom tra`e da se

ovi vaspita~i vrate na svoja radna mesta, jer su se wihova deca navikla na wih. Zbog ovih otkaza, kako roditeqi tvrde, mnogi ne}e i}i ni na jednodnevnu ekskurziju, mada su je uplatili.

menili pet vaspita~ica. Na Martu su navikli i svi je vole, a jo{ uvek im nismo rekli da im od utorka sti`e zamena. Ne smem ni da pomislim koliko }e biti proliveno de~jih suza, jer

Oko 450 roditeqa napisalo je peticiju kojom tra`e da se otpu{teni vaspita~i vrate na posao, jer su se mali{ani navikli na wih Majka deteta ~ije je ime poznato redakciji, a ~iji mali{an ide u vrti} “Masla~ak”, veoma je razo~arana {to je wihova vaspita~ica Marta K. dobila otkaz.

- Na{a deca su sada u pred{kolskoj grupi i do sada su pro-

su je zaista zavoleli i vezali se za wu – ka`e ova majka.

Direktor ove ustanove Borislav Samarxi} rekao je ju~e za “Dnevnik” da je upoznat sa ovim a, kako ka`e, svi vaspita~i koji su primqeni na odre|eno vreme

moraju da pro|u i psiholo{ki test.

- Od 200 vaspita~a, dvanaest wih nije zadovoqilo test koji je napravila Prosvetna inspekcija. Jednostavno, tu sam nemo}an i moram da po{tujem Zakon. Kod mene je bila grupa roditeqa na razgovoru u rekao sam im da oni mogu da vole vaspita~icu i da je ona dobra, ali isto tako i da ne daj Bo`e da se ne{to desi bilo kom detetu, jer bi onda cela uprava bila kriva. Jednostavno, moj je stav da osobe koje nisu pro{le taj psiholo{ki test ne mogu da rade sa decom – zakqu~io je Samarxi}.

Q. Na.

VE^ERAS U NIS-u

Gala ve~e festivala „[koqkica” Gala koncert Me|unarodnog muzi~kog festivala za decu “[koqkice” bi}e odr`an ve~eras u 19 ~asova u Sve~anoj Sali NIS – a. U~estvuju deca iz Srbije, Rusije, Makedonije, Letonije, Rumunije, Ma|arske i Bosne i Hercegovine. “[koqkice” se tradicionalno odr`avaju u Novom Sadu od 2006. godine i okupqaju muzi~ke talente uzra-

sta do 14 godina. Prvo polufinalno ve~e odr`ano je 13. maja u Apatinu, a drugo 14. maja u Rumi, a na Gala ve~eri nastupi}e najboqi izvo|a~i.

Organizatori su Udru`ewe za de~ije umetni~ko stvarala{tvo “A[AiANA” i agencija “PROFEST” iz Novog Sada, a generalni sponzor je NIS. I. D.

Od ponedeqka na \avi ugradwa kamera Ugradwa kamera na Petrovaradinskoj tvr|avi po~e}e u ponedeqak. Na osnovu tendera kojeg je raspisao "Poslovni prostor" za postavqawe kamera na Petrovaradinskoj tvr|avi, posao je dobilo preduze}e "Informatika". Vrednost radova je 40 miliona dinara, a zavr{etak posla planiran je za 15. jun. Ovo preduze}e }e postaviti ra~unarsku infrastrukturu, video nadzor i pokri}e sva zna~ajnija mesta za turiste sa besplatnim internetom. Na \avi }e biti postavqeno 35 kamera.

Q. Na.

VESTI Pomo} LSV Sigurnoj ku}i Povodom Me|unarodnog dana porodice, Gradski odbor i Forum `ena Lige socijaldemokrata Vojvodine, posetili su ju~e Sigurnu `ensku ku}u i uru~ili poklon pakete.Iako smo prvenstveno politi~ka, a ne humanitarna organizacija, ne mo`emo da zatvaramo o~i kad je u pitawu nasiqe, rekla je predsednica Foruma `ena LSV – a Jasmina Nik~evi} i dodala da su doneli

sredstva za li~nu higijenu, slatki{e, {oqe za kafu...

I. D.

Cvetna pijaca pred Spensom Na platou ispred Spensa danas od 8 do 20 ~asova je Cvetna pijaca, ~etvrta po redu ove godine. Stru~waci iz "Gradskog zelenila" }e posetiocima davati savete o nezi i uzgoju razli~itih biqnih vrsta, kao i o ure|ewu vrtova i drugih zelenih povr{ina.

B. P. P.

Foto: R. Hayi}

Manifestacija “Panorama sportova” otvorena je sino} u Novom Sadu, na Trgu slobode, gde su se mnogobrojnim sugra|anima obratili zamenik gradona~elnika dr Sa{a Igi} i ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport i omladinu Aleksandar Kravi}. Ovaj svoje-

vrsni praznik sportova, tokom kog }e Novosa|ani mo}i da se oprobaju u razli~itim disciplinama, traja}e do sutra u 22 ~asa.

Organizator manifestacije, Alfa banka obezbedila je i nagrade za najuspe{nije u pikadu, soniju i pit stop izazovu.

Z. Ml.

Sport za sve Danas u 10 sati na \a~kom igrali{tu po~iwe sportsko – rekreativna manifestacija "Sport za sve" gde }e Novosa|ani i tokom celog popodneva mo}i da se bave fizi~kim aktivnostima i u~estvuju u zanimqivim takmi~ewima i tako poboq{aju kondiciju. Fakultet sporta i

fizi~kog vaspitawa uz podr{ku Univerziteta i gradskih vlasti organizuje nadmetawa u fudbalu, odbojci, basketu i atletici, dok }e studenti i polaznici sportskih {kola demonstrirati razli~ite vidove rekreativnih aktivnosti prilago|ene svim uzrastima.

I. S.

DANI MA\ARSKE KULTURE

Bogat muzi~ki program Foto. S. [u{wevi}

DEVET DECENIJA SKUD-a „PAVEL JOZEF [AFARIK”

Koncert u ~ast o~uvawa tradicije

Celove~erwi koncert Slova~kog kulturno-umetni~kog dru{tva (SKUD) “Pavel Jozef [afarik”, bi}e odr`an ve~eras od 20 sati u Maloj sali Spensa. Povod je proslava 90 godina postojawa ovog dru{tva, koje po`rtvovano ve} decenijama neguje kulturu, tradiciju i obi~aje Slovaka u Vojvodini.

Koncert i veliki ro|endan SKUD-a ju~e je najavqen u Vladi AP Vojvodine, u prisustvu pokrajinske sekretarke za informacije Ane Tomanove – Makanove, predsednika SKUD-a “Pavel Jozef [afarik” Pavela Kri`a, potpredsednice SKUD-a Julijane Brtkove, scenariste koncertnog programa Katarine Mosnarove i organizatora kulturnih aktivno-

sti Jana Slavika. Tada je istaknuto da rad SKUD-a predstavqa zna~ajno negovawe tradicije, zarad budu}ih pokolewa i o~uvawa tradicionalne ba{tine Slovaka u na{oj zemqi. Pokrajinska Vlada je, ovim povodom, a za organizaciju ve~era{weg koncerta, izdvojila 260.000 dinara, a Nacionalni savet Slovaka je obezbedio hranu i sme{taj za goste i u~esnike koncerta.

Na Maloj bini Spensa, ve~eras }e se nastupiti dva folklorna ansambla, dramski ansambl, ~etiri peva~ke grupe i orkestar. Ideja je da se prika`e nekada{wi dolazak posetilaca razli~itih nacionalnosti na va{ar u Novom Sadu.

S. T.

Planinari ~iste maratonske staze Planinarsko–smu~arasko dru{tvo “@elezni~ar” u nedequ organizuje ~i{~ewe pe{a~kih staza Planinarskog marato-

na, odr`anog pro{log vikenda.

Okupqawe dobrovoqaca je na startnoj poziciji maratona u 8.30 sati.

I. S.

Muzi~ki program, u okviru Dana ma|arske kulture bi}e odr`an na Trgu slobode od 15.30 do 21 ~as. Ansambl “Juhasz” nastupi}e od 15.30 ~asova, od 17 bi}e odr`an koncert “Tatrai treno”, u 18.30 sledi susret prvih violina, u 20 predstava savremenog plesnog pozori{ta, a od 21 ~as koncert Ru`a Magolne. Drama “Ko se boji Virxinije Vulf” bi}e prikazana ve~eras u 19 ~asova na Kamernoj sceni SNPa u izbo|ewu Srpskog pozori{ta iz Ma|arske.

I. D.

Turnir u banatskim {orama U susret jubilarnom, desetom Svetskom prvenstvu u banatskim {orama sutra }e u Novom Sadu biti odr`an kontrolni turnir.

Kontrolni turnir igra}e se na na pomo}nom terenu Fudbalskog kluba Kabel sutra od 11 sati. Nastupi}e dve ekipe iz Novog Sada i po jedna iz Kikinde i Toma{evca.

Toma{ev~ane }e predstaviti ekipa "Marijevo", Kikin|ane "Kikindski mamuti", a Novosa|ane ekipe "Seknd hend" i "Novosad-

ski be}ari". Legenda ka`e da je nau~nik Mihajlo Pupin, kada je oti{ao u SAD, poneo i krpenu loptu za banatske {ore. [ore su sli~ne bejzbolu, pa postoje teorije da je Pupin zaslu`an za to {to u SAD imaju ovu omiqenu zabavu.

U okviru "Pupinovih dana" koji se organizuju svake godine u Idvoru, wegovom rodnom selu, tradicionalno se igra utakmica u banatskim {orama a Svetsko prvenstvo bi}e 3. i 4. jula u Toma{evcu.

VESTI Izlo`ba u „Prometeju”

Takmi~ewe u biznisu

Izlo`ba "Sveta gora Fru{kogorska"bi}e otvorena ve~eras u 20 ~asova u galeriji "Prometej". Izlo`ba je uprili~ena zahvaquju}i saradwi "Prometeja" sa Eparhijom sremskom, Arhivom SANU iz Sremskih Karlovaca i Zavodom za za{titu spomenika kulture Vojvodine.

Z. D.

Takmi~e}i se u promovisawu firmi, marketingu i prodaji, ju~e su u~enici Sredwe {kole "Lukijan Mu{icki" iz Temerina, pokazali znawe iz ove oblasti. Podeqeni u {est timova, nadmetali su se ko }e {to boqe da pozicionira svoju firmu i proda proizvod.

A. V.

subota15.maj2010.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Princeza i `abac“ (11 i 17.30), „Bu|ewe Valhale“ (19),“Robin Hud“ (21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Jovan \or|evi}“: pozori{ne zgode i nezgode, komi~na opera „Viva la mama“ (19), Scena „Pera Dobrinovi}“: „Je li bilo kne`eve ve~ere“ (19.30), Kamerna scena: Dani ma|arske kulture u Novom Sadu „Ko se boji Viryinije Vulf“ (20.30) Pozori{te mladih, velika sala: „Mala sirena“ (11) Novosadske pozori{te, mala sala: „No} `ivotiwa“ (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945“.

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Galerija Matice srpske, Izlo`ba „Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a“ (do 5. juna)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od ~etvrtka, 13. maja, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Bojana Sedlan, Jelena \or|evi}, Brankica Kuveqi}, Dragana Raj~ev} i Ru`ica Sabo iz Novog Sada, Milica Siri{ki iz ^uruga, Valentina Ve~era iz Temerina i Quba Vidovi} iz @abqa, DE^AKE: Jelena Mijatovi} i Nata{a Popovi} iz Novog Sada, Verica Terzi} iz Beo~ina i Nevenka Kolunxi} iz Petrovaradina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Gordana Milovana Radovanov (1960) u 11.45 sati, Milka Nikole Drobac (1929) u 12.30, ^edo Jove [olaja (1949) u 13.15, Miroslava Petra Peni} (1933) u 14, @arko Save Jakovqev (1960) u 14.45, Dragi} Radeta Trbojevi} (1934) u 15.30 i Milena Jovana Toni} (1941) u 16.15 ~asova. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Vlastimir Miloja Petrovi} (1929) u 13 sati. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Jelisaveta Veqka Tomi} (1936) u 13 sati, a na mesnom grobqu u Veterniku Tereza Mate Gagi} (1923) u 15 ~asova.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

10

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

GINEKOLO[KO-AKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

Stigle pare za obnovu bawe Bezdan SOMBOR: Direktor somborske Op{te bolnice „Dr Radivoj Simonovi}” dr Branislav Boji} najavio je ju~e nastavak obnove bawe Bezdan, zapo~ete pre skoro tri godine. Zahvaquju}i novcu po-

krajinskog Fonda za kapitalna ulagawa, koji je dao 48 miliona dinara, svojevremeno smo zapo~eli rekonstrukciju bawe Bezdan, za {ta je na konkursu „PROLE]E SIME CUCI]A” U NOVOM MILO[EVU

Najboqe de~je kwige NOVO MILO[EVO: U okviru manifestacije „Prole}e Sime Cuci}a”, kojom se `iteqi Novog Milo{eva, po drugi put se}aju na svog nekada{weg sugra|anina Simu Cuci}a ( 1905-1988.), de~jeg pisca i rodona~elnika kitike kwi`evnosti za decu, `iri u sastavu prof. dr Tihomir Petrovi} mr Predrag Ja{ovi} i kwi`evnik Radovan Vlahovi}, odlu~io je da se ovogodi{we Nagrade „Sima Cuci}”, za najboqe kwige iz oblasti kwi`evnosti za decu, {tampane u posledwih godinu dana, koje su pristigle na konkurs dodeli: Za najboqu kwigu iz oblasti nauke o kwi`evnosti za decu „Brisawe lava”, prof. dr Jovana Qu{tanovi}, iz oblasti beletristike za decu Gordana Maleti} „Nemogu}e pri~e”, Ranka Pavlovi} , „Svirala od ru`inog drveta i druge bajke”, iz oblasti de~jeg stvarala{tva Sara Markovi}, „Sarin stvarni svet”. Za kwigu „Tijani za laku no}”, prof. dr Dimitriju Golemovi}, \uri [efer Sremac „Panika gramatika”, za pou~nik o novinarstvu Nedeqka Terzi}, „Bi}u novinar”, za kratke pri~e Bogdana Radulovi} „Vanzemaqci i plavi vodomar”, za individualno de~je stvarala{tvo Milana Davidov „Daleko”, za strip za decu: Wostok, crte` –Vladan Nikoli} i „Kosmi~ka {tala”, za stvarala{tvo u {kolama „Pasni~ke draguqice 3”, za stvarala{tvo u {kolama, Vr{a~ka literarna radionica, „Literarne staze”, „Mali stvaraoci velikog srca” - O[ „Stevan Mokrawac”, „Pesme drugog pet”- O[ „Stanislav Srem~evi}”.

Na konkurs za u~enike osnovnih {kola, pristiglo je nekoliko stotina radova. Nagra|enim u~eniima }e biti uru~ena priznawa na sve~asnosti u O[ „Dr \or|e Joanovi}” danas u 11 ~asova.

M. Kiseli~ki

subota15.maj2010.

VRBASKA DELEGACIJA U LUGANU

Preko iseqenika do zapadnih fondova VRBAS: Zamenik predsednika op{tine Vrbas Dragan Stijepovi}, ~lan Op{tinskog ve}a Goran Pejovi} i zamenik predsedika SO Vrbas Veqko Cicmil boravili su prethodnih dana u Luganu, gde su otputovali kao deo delegacije Kulturnog centra Vrbasa, ~iji je ansambl imao nastup u [vajcarskoj.

- Prva poseta ovog tipa pokazala se kao veoma dobra i imamo nameru da koncertna i sli~na gostovawa Folklornog ansambla iskoristimo za uspostavqawe kontakta sa na{om dijasporom. ^lanovi i rukovodstvo vrbaskog ansambla imaju dugogodi{we prijateqe me|u ~lanovima sli~nih kulturno-umetni~kih dru{tava {irom Evrope i ciq nam je da kroz takve manifestacije, i u inostranstvu i u na{em gradu, uspostavimo razne vrste saradwe rekao je Stijepovi}.

bila odabrana beogradska firma „Vektor in`iwering”.

Na`alost, zbog problema u kojima se na{lo ovo preduze}e, ta~nije finansijske nelikvidnosti, zbog ~ega su zaustavqeni radovi, ugovor je raskinut i ovih dana je nakon javne nabavke izabrano suboti~ko gra|evinsko preduze}e „Javornik” da zapo~eto zavr{i – rekao je Boji}. - Na „Javorniku” je da obavi radove vredne 13 miliona dinara. Napravqena su dva reviziona projekta, koja se trenutno nalaze na odobravawu u vojvo|anskom Fondu za kapitalna ulagawa, a ~im dobiju zeleno svetlo finansijera, po~e}e i radovi.

Prema re~ima dr Boji}a nastavak radova, pre svega na terapeutskom bloku Bezdanske bawe, mo`e da se o~ekuje u drugoj polovini maja.

Zbog kadrovskih problema na odeqewu fizikalne terapije, deo stru~waka iz Bezdanske bawe }e svakodnevno odlaziti u Sombor kako bi i pacijenti u gradu imali priliku da koriste usluge vrsnih ortopeda i fizioterapeuta iz bawe Bezdan, ~ija je lekovita voda po svom poreklu i(li) sastavu istovetna onoj u glasovitim le~ili{tima u Ma|arskoj (Harkaw) i ^e{koj (Karlove Vari).

M. M.

Delegacija iz Vrbasa je doma}inima u Luganu predstavila op{tinu i wene potencijale, u nadi da }e potencijalni partneri u bilo kojoj oblasti iskazati interesovawe za saradwu.

- Uspostavili smo kontakt sa qudima koji su zadu`eni za oblast kulture i sporta u ovom gradu. Najvi{e nas je interesovalo na koji na~in se upravqa komunalnim poslovima, ali smo se informisali i kako finansiraju sport i udru`ewa gra|ana. Imali smo kontakt i sa Privrednom komorom Lugana i upoznali se sa {vajcarskim programima namewenim za Srbiju, u kojima mo`emo u~estvovati. Na kraju, dobili smo poziv za zvani~nu posetu Luganu kako bi se upoznali sa kompletnim na~inom upravqawa gradom - rekao je Stijepovi}.

N. Perkovi}

PUTNICI REVOLTIRANI ZBOG KA[WEWA NA @ELEZNICI

Java{luk u vozovima bez voznog reda VRBAS: Novosa|anka N. P. koja ve} dve godine ide vozom u Vrbas na posao, ka`e da se na prste mo`e nabrojati koliko je puta voz krenuo na vreme. Ona i na desetine putnika koji svakodnevno koriste `eleznicu kivni su na nadle`ne zbog vi{e~asovnih ka{wewa zbog kojih sate provode na `elezni~koj stanici i po ki{i i vetru, leti kad su `ege i zimi po najve}em minusu. Umesto obja{wewa za{to vozovi kasne radnici na stanici im neretko ka`u da „ako im se ne svi|a, neka idu autobu-

Kad lokomotiva zasvira wima od tolikog ~ekawa vi{e nije bitna ono {to putnici obi~no zameraju `eleznici, a to je higijena.

- Malo su sredili vagone, zafarbali unutra i spoqa, nije

Malo vagona se ~esto kvari

Nezadovoqni blokirali prugu Revolt putnika zbog nemara @eleznice eksalirao je pre dve godine kada je stotiwak studenata koji su se vra}ali sa vikenda blokiralo prugu zbog toga {to je voz iz Subotice stigao u Vrbas sa jednim vagonom prepunim putnika. Skonili su se tek posle obe}awa da }e se isti voz vratiti po wih jer im ni otpravnik ni policija nisu mogli garantovati da }e redovni voz iz Subotice u pono} sti}i na vreme. som”. Oni bi, pak, rado zamenili voz autobusom da imaju novaca za to, jer je poznato da je autobuski prevoz znatno skupqi.

Psovke upu}ene na ra~un dr`ave, sistema, `eleznice, koje problem ne re{avaju, ali se putnici bar za kratko olak{aju te im ono vreme izgubqeno na peronu lak{e padne.

- U proseku voz kasni vi{e od pola sata. Posledwa dva dana je kasnio samo petnaest minuta iako su javqali da sti`e na vreme, ali zato deset dana unazad je kasnio po sat vremena i du`e. Niko od putnika zbog toga ne mo`e da isplanira ostatak dana jer ne zna koliko }e vremena provesti ovde i kada

}e sti}i ku}i – ka`e na{a sagovornica.

I nije problem samo ~ekawe na peronu. Gotovo uobi~ajena pojava je i ~ekawe u kupeima.

- U|emo u voz i ~ekamo po pola sata da propustimo, brzi ili neki drugi voz kako bi mogli da krenemo. Ka`u da je to zbog toga da se ne bi sudarili, a za tih pola sata mo`emo sti}i bar do Kisa~a, ako ne i do Novog Sada – pri~a putnica kojoj je dozlogrdio ovaj nemar `eleznice.

Ona ka`e da je nejasno zbog ~ega se ne pomeri vreme polaska voza koji kre}e iz Subotice u tom terminu kada se qudi vra}aju s posla umesto {to dopu{taju da voz danima sti`e sat kasnije.

,,Sari}ev vikend” SUBOTICA: Manifestacija ,,Sari}ev vikend” bi}e odr`ana u subotu i nedequ od 10 ~asova, na suboti~kom aerodromu. Subota je rezervisana za decu koja }e se takmi~iti u okviru „Tehni~kog konkursa 2010” u pu{tawu zmaja, bacawu jedrilice...U nedequ od 10 sati po~iwe centralna manifestacija i kruna programa ,,Konkurs”. Posetioci }e mo}i da pogledaju izlo`bu de~ijih likovnih radova, postavku aviona Cessna 175, jedrilice dvosed Blanik, jedrilice jednosed DG 300 i motornog zmaja. Od 12 do 14 sati bi}e organizovan vazduhoplovno modelarski aero miting – gde }e ~lanovi Vazduhoplovno Modelarskog kluba „Subotica” demonstrirati letewe slobodno lete}ih, kru`no komandovanih i radio komandovanih aero modela. U nastavku leta~kog dana gra|ani se mogu provozati jedrilicom i motornim zmajem.

L. N.

Direktor Medija centra „@eleznica Srbije” Nenad Stanisavqevi} ju~e je bio zauzet pa nismo mogli da dobijemo odgovor, ali je pre godinu dana upitan za isti problem objasnio da do samog polaska voza niko ne mo`e da bude siguran da li }e voz krenuti ili ne}e.

To se, kako je rekao, de{ava zbog malog broja vagona sa kojima raspola`u i ~estih kvarova. stra{no kao {to je bilo, ali i daqe zaudaraju vc-i, i daqe je prqavo, samo {to vremenom navikne{ pa ti je jedino va`no da stigne{ ku}i. Koliko puta se desi da je voz otkazan pa sa `elezni~ke stanice moram da tr~im na autobusku, pa opet ~ekam autobus, pla}am kartu iako imam izva|enu mese~nu za voz – ka`e N. P. L. Nikovi}

Prvenstvo u obarawu ruke PAN^EVO: Prvo Prvenstvo Srbije u sportskom obarawu ruke bi}e odr`ano u nedequ, u Hali sportova u Pan~evu, a program po~iwe u 18 ~asova. Ovaj izuzetno popularan i atraktivan sport u celom svetu kona~no dobija i sve ve}i broj poklonika u Srbiji. U~estvuju mnogi aktuelni i biv{i prvaci u svojim disciplinama (xudisti, rva~i, power-lifteri, bodi bilderi, vesla~i). Za dobru atmosferu i zabavu na takmi~ewu bi}e zadu`eni Ivan Te{anovi} i Miqan Mili}evi}, prepoznatqivi komentatori sa Televizije Foks, kao i nekoliko di-xejeva.

Ulaz je slobodan.

L. N.

NO] MUZEJA U VOJVODINI Subotica

Bela Crkva

Kikinda

Vrbas

Novi Be~ej

U realizaciji manifestacije „No} muzeja” u Subotici }e se prvi put ukqu~iti sve institucije kulture. U Gradskom muzeju bi}e odr`ane tri izlo`be, a na gradili{tu Narodnog pozori{ta bi}e prikazane fotografije poznatog suboti~kog fotografa Augustina Jurige i izlo`ba crte`a sa re{ewima za fasade zgrade pozori{ta. U „Art bioskopu” }e biti prikazana izlo`ba starih filmskih plakata i projekcija filma „No} u muzeju”, u „Eurocinema” program „Mladi autori Evrope sa pro{logodi{weg Festivala evropskog filma na Pali}u. U manifestaciji u~estvova}e i galerija „Izlog”, moderna galerija Likovni susret, Suvenirnica, Galerija „Dr Vinko Per~i}”, Gradska biblioteka, i drugi, a prvi put }e se ukqu~iti i Hrvatsko - kulturno dru{tvo „Matija Gubec” iz Tavankuta.

A. A.

„Pred nama je no} kakavu niste videli u Beloj Crkvi, no} u kojoj mo`ete da zavirite u buxake istorije, no} posve}ena kulturi i umetnosti, no} u kojoj se provedete ali pone{to i nau~ite, no} koja se pamti i pripre~ava”. Ovaku belocrkvani najavquju svoju manifestaciju „No} muzeja” koja se ovde odr`ava po prvi put. U no}i muzeja Gradski muzej }e se predstaviti zavi~ajnom zbirkom – stalna postavka, Istorijski arhiv sa postavkom „Sedmi pade` imenice Nera”, galerija grdskog muzeja i Gradska biblioteka izlo`bom radova, Gradska galerija „Retrospektivom radova pozori{ne sekcije belocrkvanske gimnazije i ekonomske {kole”, Tehni~ka {kola samostalnom izlo`bom fotografija Predraga \aleta \ur|eva i Omladinski kulturni centar „Aurora art” predstavqa „ ^okoladu pi}e bogova!

M. V.

U sve~anoj sali Narodnog muzeja bi}e postavqena izlo`ba koja prikazuje istorijat muzike s kraja 19. i po~etka 20. veka. Izlo`ba je osmi{qena tako da bude panoa, starih instrumenata, a predvi|en je i vi{esatni nastup u~enika osnovne muzi~ke {kole „Slobodan Malba{ki” i wihovih nastavnika. Posle 22 sata, svi posetioci }e mo}i da sami isprobaju neke od instrumenata.

U dvori{tu Kurije bi}e postavqena izlo`ba pod nazivom „Kratka istorija kikindskog rokenrola”, a na bini nastupi}e de~ji hor „^uperak”. Nakon toga nastupi}e brojni rok bendovi iz Kikinde. „Disko istorija” bi}e pripremqena u Savremenoj galeriji Narodnog muzeja. Tu }e biti postavqena izlo`ba starih gramofona, magnetofona. U okviru scene „Polifonija” pu{ta}e se 50 demo snimaka kikindskih bendova.

A. \.

U Muzejskoj zbirci posetioci }e mo}i da pogledaju izlo`ba slika i skulptura stvaralaca iz 18, 19 i 20. veka, mozaike Renate Trifkovi}, slike Qubomira Babin~aka i fotografije u~esnika na konkursu „Muzej kao inspiracija”. Istovremeno, ispred zgrade odr`a}e se revija originalnih narodnih no{wi nacionalnih mawina Srbije uz nastupe Mihaila One{~uka, doajena narodne muzike i KUD-a „Logovac” iz Despotova koji po~iwu oko 20.30 ~asova. Na video-platnu bi}e prikazani kratki dokumentarni filmovi @ivka Nikoli}a. Posetioci }e biti u retkoj prilici da razgledaju unutra{wost Reformatorske crkve, jedne od najlep{ih crkvenih zdawa u nekada{woj Austrougarskoj koje se nalazi u neposrednoj blizini zgrade Muzejske zbirke. Paralelno, u biblioteci „Danilo Ki{” bi}e otvorena izlo`ba kwiga i bibliote~kog materijala o Vrbasu.

N. Perkovi}

U Zavi~ajnom muzeju „Glava{eva ku}a”, posetioci }e imati priliku da se uz pomo} starih razglednica, upoznaju kako je Novi Be~ej nekada izgledao ali i da vide stalnu muzejsku postavku u kojoj su dokumenta o doga|ajima i li~nostima iz bogatog kulturno-istorijskog nasle|a Novog Be~eja i Vraweva. U toku ve~eri, u „Glava{avoj ku}i” nastupi}e ~lanovi Amaterskog pozori{ta komedijom „Fali~na pogodba” Stevana Vasina, a bi}e i koncert „Ch’ember” xez benda. U Etno muzeju „Kotarka” u Novom Milo{evu, tako|e }e biti do~aran duh pro{lih vremena.

Prisutni }e nakon koncerta Kamernog hora KUD „Teodor Pavlovi}”, mo}i da razgledaju stara oru|a za rad i eksponate etnolo{kog sadr`aja. U obli`wem „Ka{tiqu”, dvorcu „Kara~owi”, bi}e postavqena izlo`ba slika pod nazivom „Ka{tiq u pro{losti i budu}nosti”.

M. Kiseli~ki

11

Vojska dala imovinu za stanove VR[AC: Op{tina }e preuzeti Klub vojske» u centru grada, povr{ine 1.300 kvadratnih metara i gra|evinsko zemqi{te Kasarne povr{ine 1.44 hektara, a za uzvrat Vr{ac }e prvo dati devet stanova, od ukupno trideset za koje su oficiri zainteresovani. O ovoj transakciji su ju~e protokol o raspolagawu vojnom imovinom potpisali ministar odbrane Dragan [utanovac i predsednik op{tine Vr{ac ^edomir @ivkovi}.

- Op{tina namerava da deo Kluba Vojske pripoji Gradskoj biblioteci, ? ?a zemqi{tu, poznatijem kao kowi~ki stadion gradi}e se stambeni objekti - rekao je @ivkovi}.

M. V.

VESTI Bebama 535 paketa VRBAS: Svim bebama ro|enim tokom oktobra, novembra i decembra 2009. godine uru~eni su ju~e paketi}i. Ukupno 120 rozih i plavih paketa dobile su 64 devoj~ice i 54 de~aka. Pakete sa osnovnim artiklima potrebnim u prvim mesecima `ivota, vredne 4.000 dinara, uru~ila je predsednica Skup{tine op{tine Vrbas Marjana Mara{. Ovom dodelom zaokru`ena je ova vrsta pomo}i roditeqima dece ro|ene tokom 2009. godine, kojima je ukupno uru~eno 535 bebi paketa.

N. Perkovi}

Moto-susret u [idu [ID: U organizaciji Motokluba, [id }e ovog vikenda biti doma}in dvoto~ka{ima. Preko stotinu wih kampova}e i vozati se unaokolo. Organizatori su se, pored sadr`ajnog programa, potrudili da obezbede i sve drugo neophodno za dobar provod.

Na gostima je, ka`u, samo da do|u dobro raspolo`eni.

D. S.

Ostavqaju cigarete KIKINDA: Na teritoriji severnog Banata 55 kandidata prijavilo se da ostavi pu{enje u okviru Nacionalna kampawe u odvikavawu od pu{ewa. Slogan ove kampawe je „Ostavi i pobedi” , a inicira ju je Republi~ki institut za javno zdravqe. Ciq kampawe je da se pobedi nikotinska zavisnost i poboq{a zdravstveno stawe u~esnika.

Prijavqeni kandidati imaju priliku i da osvoje regionalnu nagradu u iznosu od 10 hiqada dinara ili nacionalnu nagaradu koja iznosi 50 hiqada dinara.

Saveti za one koji `ele da ostave pu{ewe jesu da piju vi{e te~nosti i vi{e se bave fizi~kim aktivnostima. Odluka o tome ko je regionalni, a ko nacionalni pobednik kampanje „Ostavi i pobedi” bi}e doneta 31. maja.

A. \.

Grafitirawe stadiona ZREWANIN: Grafitirawe Gradskog stadiona u Kara|or|evom parku „Kontrolisano ludilo 5” po~iwe danas u 10 ~asova. Grafitirawe organizuju Umetni~ka asocijacija i Kulturni centar.

L. N.

CRNA HRONIKA

subota15.maj2010.

c m y

12

DNEVNIK

^ETVORICA TEMERINACA OSU\ENA ZA TE[KO UBISTVO LASLA ELEKA

NOVOSADSKA HAP[EWA UZ PUCWAVU

Batina{ima 74 godine za zlo~in na sala{u 202

Policija vijala dilere po gradu

^etiri mladi}a iz Temerina ju~e su u Vi{em sudu u Novom Sadu osu|ena na ukupno 74 godine zatvora za pqa~ku, brutalno prebijawe i smrt 71-godi{weg Lasla Eleka na sala{u 202 u blizini puta Temerin–Be~ej. Prvookrivqeni Milo{ Vulin (22) osu|en je na 20 godina zatvora, dok su wegovi sau~esnici Milko Jakovqevi} (22), Gabor Bawai (32) i @eqko [urlan (22) zaradili po 18 godina robije.

Tokom prvostepenog postupka dokazano je da su wih ~etvorica u no}i izme|u 18. i 19. avgusta pro{le godine do{li na sala{ s namerom da, kako je to Vulin rekao, “odrade dedu” koji je `iveo sam i za koga se govorilo da poseduje mnogo novca (na glavnim pretresima pomiwane sume od 10.000, 50.000 i 100.000 evra).

Bacali su cigle na krov da bi Eleka izvukli na dvori{te, i ispred ku}e i u ku}i ga tukli i terali da im ka`e gde dr`i novac. [utirali su ga, gazili po wemu, udarali motikom, bacali name{taj na wega, polivali zejtinom i pretili da }e ga zapalititi, ali su na kraju do{li samo do wegovog nov~anika sa 100 evra i 600 dinara. Pobegli su s

ga je Elek pre svoje smrti uspeo lica mesta i starca ostavili da da udari sekirom u glavu, pri~ao iskrvari…

Obrazla`u}i presudu, predseje da je mu~ko prebijawe gledao davaju}a krivi~nim ve}em sudija kroz staklena vrata, a [uvlar da Zora Jamu{akov kazala je da je je samo nekoliko puta “zaka~io fizi~ka tortura trajala izme|u dedu”.

15 i 20 minuta, a trebalo joj je vi^etvorica mladi}a, ni posle {e od pet minuta da pro~ita opinekoliko suo~ewa, nisu se mogla se svih povreda po ~itavom Ele“dogovoriti” o tome ko je osmikovom telu koje su evidentirane slio akciju, ko je imao kakvu ulotokom obdukcije. gu u brutalnom Glavne pretreprebijawu, ko je [utirali su ga, se u ovom procesu ostatku ekipe poobele`ila je radelio ~arape koje gazili po wemu, {omonijada izjasu nosili na rukaudarali motikom, va ~etvorice da ne bi ostapolivali zejtinom... ma okrivqenih. Svi vqali tragove, su sebe povezivakao ni da li je neli sa zlo~inom na sala{u, ali i ko od wih bio naoru`an. Sud je negirali svoju krivicu i izneli ustanovio da je Vulin bio inici~etiri potpuno razli~ita scenajator pqa~ke koja je po{la naorija doga|aja u kobnoj no}i, pokupako i da je imao vode}u ulogu u {avaju}i da minimizuju svoje prebijawu `rtve, pa mu je i odreu~e{}e u te{kom ubistvu. Vulin dio najve}u kaznu. je tvrdio da nikada u `ivotu “niPosle ubistva, Vulin je probuje ubio ni ma~ku, a kamoli ~ove{io to~kove na Elekovom trakka” i najve}i deo odgovornosti toru i ~etvorka se domogla Bapripisivao svom bratu od tetke waijeve ku}e u Temerinu. SakriJakovqevi}u. S druge strane, li su tragove i deo wih taksijem mladi} koga je ro|ak ozna~io kao je do{ao u Novi Sad. U mewa~ni“master majnda” operacije za sebe ci u blizini Futo{ke pijace je tvrdio da je osoba koja se tu napromenili su ukradenih 100 evra. {la slu~ajno i kojoj su rekli da Novac su podelili na jednake de}uti i ne radi ni{ta. Bawai, kolove i potro{ili na alkohol.

Uhap{eni su nekoliko dana kasnije i od tada su u pritvoru Okru`nog zatvora u Novom Sadu.

Ipak, dvojica ro|aka najverovatnije su prona{li na~in da komuniciraju i iza re{etaka. Milko je na su|ewu ispri~ao da se s Milo{em u pritvoru tajno dopisivao, tako {to je u zatvorskom krugu ostavqao poruke u praznim kutijama cigareta na kojim je pisalo “Milo{ V. soba 16”. Navodno, wemu je Milo{ poru~ivao da se on “brani kako zna”, da se nada da ga ovaj ne}e “uvaliti”, kao i da ka`e da je “sve uradio ovaj Ma|ar”, misle}i na Bawaija. S druge strane, Vulin je nekoliko dana pre po~etka prvog glavnog pretresa najavio svoju smrt i napisao opro{tajnu poruku. On je tvrdio da ga pritvorenici na Klisi zlostavqaju i nazivaju cinkaro{em. Bilo je i predloga da ga pregleda neuropsihijatar, budu}i da je u sudnici plakao, bio rastrojen i govorio potpuno konfuzno. Izme|u Vulina i Jakovqevi}a na samom su|ewu pale su mnoge te{ke re~i. Tokom ju~era{weg izricawa presude jedan zatvorski ~uvar stajao je izme|u wih dvojice.

D. Apro

NADOMAK OBRENOVCA PREVRNULA SE NAFTNA CISTERNA

Nafta dospela u Savu Republi~ka inspekcija za za{titu `ivotne sredine utvrdila je da se na putu Beograd–Obrenovac prevrnula cisterna NIS „Petrol“ – OD „Promet“, pri ~emu je izlivena ve}a koli~ina dizel-goriva, saop{tilo je Ministarstvo `ivotne sredine Srbije, navode}i da su preduzete mere sanacije terena. Kako se navodi, iscurela koli~ina zagadila je 300 metara betonskog putnog kanala, naplavila okolno zemqi{te i tako dospela do Save.

Cisterna, koja se izlila u ~etvrtak kod skretawa za Malu Mo{tanicu, prevozila je 14.238 litara dizel-goriva za potrebe benzinske stanice Glu{ci. Na lice mesta iza{le su ekipe Vatrogasno-spasila~ke stanice Obrenovac, saobra}ajna policija i Republi~ka inspekcija za za{titu `ivotne sredine. Posle podizawa vozila izvr{eno preostalo gorivo preto~eno je u drugu cisternu.

Republi~ki inspektor za za{titu `ivotne sredine nalo`io je mere hitne sanacije lokacije, postavqena je glinovita pregrada kojom je zaustavqeno daqe {irewe zaga|ewa, dok je zauqena asfaltna povr{ina posuta odgovaraju}im sorbentom.

Na lice mesta stigla je i interventna ekipa stru~ne ku}e, koja je zapo~ela sanaciju terena pod stalnim nadzorom Republi~ke inspekcije, ka`e se u saop{tewu.

(FoNet)

Kriminalisti~ka policija uhapsila je Novosa|ane Aleksandra T. (1989) i Dejana A. (1988) pod sumwom da su trgovali narkoticima. Pripadnici MUP-a su preksino} na Limanu u Balzakovoj ulici kod Dejana prona{li oko 22 grama praha za koji se pretpostavqa da je heroin, a koji je, kako se sumwa, prethodno kupio od Aleksandra.

Kada je, nedaleko odatle, policija pri{la Aleksandru, on je po~eo da be`i i oglu{io se o nare|ewe da stane, pa su ~uvari reda ispalili dva hica upozorewa u vazduh. Aleksandar je ubrzo uhva}en s izvesnom sumom doma}eg i starnog novca za koji se veruje da poti~e iz prodaje droge, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Kako je „Dnevnik“ pisao, prilikom li{ewa slobode vi-

{e mladi}a prethodne ve~eri na Detelinari kod „Merkura“, tako|e je policajac ispalio hitac upozorewa u vazduh kad je vijao osumwi~enog za isto delo, a tom prilikom je u „puntu“ u kojem su zate~eni osumwi~eni prona|eno oko 16 grama supstance za koju se sumwa da je heroin. Povodom ovog doga|aja, de`urnom istra`nom sudiji novosadskog Vi{eg suda Tatjani \ura{kovi} priveden je Vladimir S. (1977) iz Novog Sada, osumwi~en za trgovinu narkoticima i ometawe slu`benog lica u obavqawu posla, kome je nakon saslu{awa odre|en pritvor do mesec dana. Tako|e, sino} su saslu{ani Aleksandar i Dejan i oni su su nakon toga pu{teni da se brane sa slobode.

M. V.

KAKO JE UHAP[EN KAPETAN DRAGAN

Poku{avao su|ewe da prebaci u Hag Dragan Vasiqkovi}, poznatiji kao Kapetan Dragan, uhap{en je kada je poslao svog biv{eg advokata Breda Slougroua u Holandiju da bi se su|ewe iz Hrvatske prebacilo u Hag, pi{e australijski list „Ejx“. Kapetan Dragan je uhap{en u sredu, navodno na brodu blizu primorskog grada Jamba, severno od Kofs Harbora, po{to se 43 dana uspe{no skrivao. Pro{lu no} je proveo u zatvoru u Sidneju, navodi list.

Australijska policija je pro{le sedmice stupila u kontakt s kancelarijom holandskog dr`avnog tu`ioca i izrazila sumwu da je Vasiqkovi} u Holandiji.

List „Australijen“ pi{e da su Holan|ani osigurali vredne informacije koje su pomogle is-

trazi, a da se daqom istragom utvrdilo da bi se Vasiqkovi} mogao skrivati u regionu oko Jambe. Vasiqkovi} se nije opirao hap{ewu, a neki izvori navode i da se pona{ao kao da o~ekuje policajce.

Vasiqkovi} je australijskim vlastima pobegao na dan kada je Vrhovni sud odlu~io da dozvoli wegovo izru~ewe Hrvatskoj. Pre bekstva, Vasiqkovi} je `iveo u ku}i prijateqice Nade Luki}Brus u Kofs Harboru, ~iji otac je bio u wegovoj jedinici u Hrvatskoj. Nada u vreme hap{ewa nije bila u Australiji. Vasiqkovi}ev biv{i advokat Slougrou je pro{le godine morao da odustane od wegove odbrane zbog nesavesnog obavqawa du`nosti.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA / DRU[TVO

DNEVNIK

subota15.maj2010.

13

NA SU\EWU MIHAQU KERTESU POVODOM AFERE KIPAR

Svedo~i}e i biv{i savezni premijer Konti} Predsednik Savezne vlade biv{e SR Jugoslavije od 1993. do sredine maja 1998. godine Radoje Konti} pozvan je da svedo~i u postupku koji se pred Specijalnim sudom u Beogradu vodi protiv biv{eg direktora Savezne uprave carina (SUC) Mihaqa Kertesa u predmetu „afera Kipar“, saznaje „Dnevnik“. Po informacijama na{eg lista, biv{i premijer Konti} i nekada{wi direktor u Beobanci Uro{ Bla`i} mogli bi svedo~iti u nastavku su|ewa koje je Kertesu zakazano za 27 i 28. maj.

Optu`nica tereti Kertesa da je kao direktor SUC-a od maja 1994. do 5. oktobra 2000. godine, s tada{wim potpredsednikom Savezne vlade Nikolom [ainovi}em i saveznim ministrom finansija Jovanom Zebi-

}em bio ~lan kriminalne grupe koju je organizovao tada{wi predsednik dr`ave Slobodan Milo{evi}, kako tvrdi optu`ba, radi zloupotrebe dela para od carine, tako {to su nezakonito odobravane za 1.182 preduze}a i dr`avne institucije, ali i tada vladaju}em SPS-u, kao i da su izno{ene na Kipar, ~ime je pri~iwena {teta od oko 50 miliona evra.

Na {ta bi se moglo odnositi svedo~ewe mo`da ukazuju navodi optu`nice protiv Kertesa, ali i wegova odbrana, u kojoj je Radoje Konti} tvrdio da su me|unarodne sankcije pretile izazivawem huna nivou najvi{ih organa „odlumanitarane katastrofe, te da je, ~eno da se deo novca od carine

U no}i izme|u ~etvrtka i petka u ulici [andora Lifke, dva ~asa iza pono}i, iz vatrenog oru`ja nepoznato lice pucalo na Slobodana P. (39).Kako nezvani~no saznajemo na wega je pucano iz vatrenog oru`ja kroz prozor ku}e u kojoj `ivi, navodno dok je jo{ spavao. Slobodan je kolima Hitne medicinske pomo}i preba~en na Urgentno odeqewe Op{te bolnice Subotica gde su konstatovane povrede zadobijene iz vatrenog oru`ja u predelu nadlaktice desne ruke i desne strane grudnog ko{a.

U saop{tewu suboti~ke bolnice se navodi da je nakon inicijalnog zbriwavawa na Urgentnom odeqewu i nakon ura|ene dijagnostike, pacijent sa te{kim telesnim povredama opasnim po `ivot preba~en u operacionu salu gde je ura|en i zahvat. Pacijent je nakon operacije sme{ten u Jedinicu intenzivnog le~ewa Op{te bolnice Subotica. Istraga o ovom slu~aju je u toku.

A. A.

MINISTAR MILOSAVQEVI] PRED SUDIJOM ZA PREKR[AJE

Izneo odbranu i `urno se udaqio Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi} izneo je ju~e odbranu na su|ewu pred beogradskim sudijom za prekr{aje po zahtevu dr`avnog revizora za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog sumwe da je u~inio prekr{aj iz Zakona o buxetskom sistemu. Kako je sudnica u kojoj se odr`avalo ro~i{te bila i suvi{e mala da bi primila i vi{e od 15 zaiteresovanih novinara, oni su se dogovorili da niko ne ulazi.

Posle odr`anog ro~i{ta, ministar je u pratwi svog {efa kabineta brzim hodom napustio sud i nije `eleo da daje komentare dok je postupak u toku. On je kratko rekao da se pred sudom „ose}a kao i svaki drugi gra|anin“ i da o~ekuje da }e sud svoj posao uraditi u skladu sa zakonom.

Ni dr`avni revizor Radoslav Sre}kovi}, koji je na ro~i{te do{ao u pratwi dve saradnice, nije `eleo da komentari{e su|ewe. Revizor sumwa da je Milosavqevi} prekr{io zakon zato {to je preuzeo obaveze i odobrio pla}awe izdataka koji nisu odobreni Zakonom o buxetu Srbije.

Sudija Marina [}eki} kazala je novinarima posle su|ewa da je ministar prilo`io sudu odbranu u pisanoj formi s usmenim precizirawem na ovom ro~i{tu, ali nije `elela da otkrije kako se branio. Po wenim re~ima, u Milosavqevi}evom slu~aju nije re~ o nenamenskom tro{ewu buxetskih para, kako su mediji ranije navodili, ve} je u pitawu prekr{aj u vezi s kwigovodstvenom materijom.

– U pitawu je ~ista revizija, kontni okviri, gde se kwi`e odre|ena sredstva. Zna~i, problem je samo u kwi`ewu na kojim stavkama i aproprijacijama.

Radi se o aproprijaciji s koje je kwi`en novac. Ina~e, novac postoji i odobren je za odre|ene svrhe – rekla je sudija [}eki}.

Ona je dodala da su se stranke pred sudom dr`ale korektno, najavila da }e sud svoj posao obaviti po zakonu, i naglasila da je ciq svakog postupka da se utvrdi materijalna istina, odnosno ~iwenice {ta se „sve de{avalo 2008. godine“.

Slede}e ro~i{te, na kojem }e biti saslu{ani pojedini svedoci, zakazano za 24. maj u podne.

(Tanjug)

PODIGNUTA OPTU@NICA PROTIV OSUMWI^ENOG ZA SILOVAWE

Advokat tra`i su|ewe {to pre – Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu podiglo je optu`nicu protiv Sa{e Mega (30), osumwi~enog za vi{e krivi~nih dela silovawa – izjavila je ju~e Tanjugu portparolka Vi{eg suda Du{ica Risti}.

Ona je precizirala da je Mega optu`en za tri silovawa, razbojni{tvo i nano{ewe lak{ih telesnih povreda. Po wenim re~ima, optu`nica je podignuta 20. aprila i ~eka se weno stupawe na snagu, posle ~ega }e biti zakazano su|ewe.

Krivi~nim zakonikom Srbije za silovawe je zapre}ena kazna od dve do 15 godina zatvora, a nedavnim izmenama Zakona ustanovqeno je pravilo da sudovi ne mogu izricati kazne ispod zakonskog minimuma.

Megin branilac Neboj{a Milosavqevi} izjavio je da je wegov brawenik u psihijatrijskoj bolnici Okru`nog zatvora u Beogradu i da ne}e ulagati prigovor na optu`nicu zbog svog zdravstvenog stawa, kao i da }e tra`iti da se su|ewe zaka`e{to pre.

Mega, koji je vi{estruki povratnik u izvr{ewu krivi~nog dela silovawa, uhap{en je 25. decembra pro{le godine u „Beovozu“, na relaciji Beograd–Pan~evo, a policija je kod wega prona{la no` kojim je pretio `rtvama.

Mega je po~etkom septembra pro{le godine iza{ao iz Kaznenopopravnog zavoda u Po`arevcu, gde je bio na izdr`avawu kazne, tako|e zbog silovawa.

(Tanjug)

Tvrdio je da je fasciklu sa svim priznanicama predo~io u kabinetu 6. oktobra 2000, kad je obavqena primopredaja upravqawa SUC-om izme|u wega i Du{ana Zabunovi}a, u ime popisne komisije od pet ~lanova, koji su mu pokazali ovla{}ewe s potpisom pojedinih lidera iz vrha DOS-a.

Svedo~e}i pred sudom pro{log meseca, biznismen Zabunovi} je potvrdio da su prilikom primopredaje s Kertesom u SUCu, u kabinetu direktora „na stolu bile priznanice, da ih je video, te da su ostale tamo gde su bile, ali da ne zna gde su sad“.

– Sve {to je na|eno, popisano je u Kertesovom prisustvu – rekao je Zabunovi}. – On je tada poneo samo li~ne stvari. Kertes nam je pokazao na neku fasciklu na svom stolu, govore}i da su to

neke priznanice i da su one dokaz {ta je kome davao i odpravnihlica i od privatnika. To su uglavnom bile priznanice koje su potpisala lica kojima je on ne{to poklawao, recimo, automobil, naftu ili ne{to drugo. Ti papiri nama nisu predstavqali nikakvu vrednost, nama je ciq bio da popi{emo materijalne stvari.

Svedok je objasnio da je 6. oktobra 2000. do lidera iz vrha DOS-a stigla informacija da je prime}eno da se razvla~e stvari s Carine, nakon ~ega je odre|ena komisija da bi se to spre~ilo.

– Meni niko ni{ta nije naredio, to je bila dobra voqa svih nas. To smatram vi{im ~inom i doprinosom ulasku u dru{tvo kakvo imamo danas –naglasio je Du{an Zabunovi} u svedo~ewu 15. aprila.

J. J.

SLU^AJ ZLOSTAVQAWA U^ENIKA JO[ NE JEWAVA

BIZARNA PUCWAVA U SUBOTICI

Izre{etan kroz prozor, na spavawu

preko utvr|enog saveznog buxeta, prebacuju na ra~une preduze}a, dr`avnih organa, institucija i ustanova radi finansirawa elementarnih potreba, po planu koji su utvrdili organi”.

– Pod op{tim sankcijama koje su dva puta poo{travane, jedini prolaz za sva pla}awa za neophodne nabavke u inostranstvu nafte, mazuta, lekova i ostalih potreba dr`ave i privrede, bio je Kipar i Beogradska banka, ali je vo|ena precizna evidencija o slawu novca u trezor Beogradske banke – tvrdio je Kertes Okrivqeni je naveo da je o svom novcu Carine, kome god da je davan, postojale priznanice u SUC-u, koje je bio pripremio za primopredaju du`nosti nakon petooktobarskih promena 2000. godine.

Skandal otkriven zahvaquju}i tribini o medijaciji Direktorka novosadske Osnovne {kole „Jovan Du~i}“, ~iji je nastavnik uhap{en zbog sumwe da je seksualno zlostavqao u~enike, Du{anka Nali} izjavila je ju~e da o{te}ena deca dolaze u {kolu i da }e s wima raditi {kolski psiholog i pedagog, u saradwi s roditeqima.

– Svima nam je `ao {to se tako ne{to dogodilo, naneta je {teta i deci i {koli – rekla je Du{anka Nali}, isti~u}i da }e {kola sara|ivati sa svim nadle`nim organima, kao i da kolektiv nije znao za takve „sklonosti“ svog kolege.

Ona je ocenila da je velika {teta {to roditeqi i deca nemaju boqu me|usobnu komunikaciju i da, prakti~no, slu~aj ne bi ni bio otkriven da {kola nije organizovala tribinu o vr{wa~koj medijaciji, na kojoj se jedan u~enik po`alio na pona{we svog nastavnika.

Direktorka je istakla da je nastavnik, koji je, po wenim re~ima, priznao delo i koji je `iveo sam, pose}ivao decu kod ku}e i, uz dozvolu roditeqa, poma-

Pritvor zbog heroina @eqku P.(27) i Stevanu K.(21), iz Sremske Mitrovice istra`ni sudija Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici odredio je pritvor od mesec dana, zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet opojinh droga.

Policija je u stanu @eqka P., prilikom pretresa, prona{la devet grama heroina, ba~enog u VC {oqu i nekoliko tableta sa liste opojnih droga i 12.000 dinara.

Pritisnut dokazima @eqko P. je priznao policiji da je drogu dobio od Stevana K., pa su obojica odmah privedena u policiju, odakle su, posle zadr`avawa do 48 sati uz krivi~nu prijavu predati istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici.

S. B.

Optu`nica protiv lidera HDZ-a Kantonalni sud u Mostaru potvrdio je optu`nicu protiv predsednika Hrvatske demokratske zajednice Dragana ^ovi}a i jo{ {est osoba zbog nelegalne privatizacije mobilnog operatera „Eronet“. ^ovi} i ostali se terete {to su deonice „Evroneta“ iz tada{wih Hrvatske po{te i telekomunikacije (HPT) prebacili kompanijama „Kroherc“, „Alpina komerc“ i Hercegovina osigurawe, ~ime je dr`ava o{te}ena za vi{e od ~etiri i po miliona maraka. Sud je, kako prenosi sarajevski portal „Vijesti“, odluku o potvr|ivawu poslao optu`enima i wihovim advokatima.

Nakon 15 dana za prigovore bi}e zakazano ro~i{te za izja{wavawe o krivici.

(Tanjug)

gao im u savaladavawu gradiva.

Ona je navela da je uhap{eni nastavnik bio omiqen kod dece, kao i da je osumwi~en za zlostavqawe de~aka petog i {estog razreda.

Nastavnik je radio u jo{ jednoj {koli u Novom Sadu, a po re~ima na~elnika Republi~ke

– Do sada nadle`nim organima – ni MUP-u, ni Prosvetnoj inspekciji – nije upu}ena nijedna prijava protiv ovog nastavnika – izjavio je Tmu{i}, i podsetio na obavezu zaposlenih u {koli da prijave sve prekr{aje i krivi~na dela, bilo da su po~inioci nastavnici ili rodite-

POKRAJINSKI OMBUDSMAN:

Mediji da misle na interes dece Pokrajinski ombudsman Dejan Jan~a izjavio je povodom hap{ewa nastavnika zbog obqube vi{e u~enika, da su „mediji su pokazali pove}an senzibilitet za tu temu i spremnost da skrenu pa`wu na wen negativni dru{tveni uticaj. Javnost ima pravo da sazna istinu, ali se prevashodno mora voditi ra~una o interesima dece, koji neprofesionalnim izve{tavawem mogu biti povre|ena ili ugro`ena“.

Dr Jan~a je podsetio i na odredbe Zakona o javnom informisawu koji predvi|a visoke kazne za osniva~e javnih glasila ako nekog ozna~e krivim pre pravosna`ne sudske odluke. prosvetne inspekcije Velimira Tmu{i}a, uhap{eni prosvetni radnik je suspendovan do zavr{etka istrage, a potom ga o~ekuje i disciplinski potupak u {koli, koji sprovodi direktor.

qi. – Tako|e, zakon predvi|a obavezu {kole da pre zapo{qavawa kandidata, osim lekarskog uverewa, pribavi i potvrdu o psihofizi~kim sposobnostima, a na zahtev direktora i tokom

rada mo`e se vr{iti provera psihofizi~kih sposobnosti zaposlenih.

Nastavniku I. M. [., osumwi~enom za seksualno zlostavqawe de~aka u dve novosadske osnovne {kole, odre|en je pritvor od 30 dana, rekla je ranije stra`ni sudija Vi{eg suda u Novom Sadu Tatjana \ura{kovi}.

Tokom postupka bi}e saslu{ani svi svedoci, o{te}eni, predstavnici Centra za socijalni rad i drugi.

Novosadski nastavnik uhap{en je zbog sumwe da je obqubio sedmoricu de~aka, saop{tila je ranije novosadska policija. Ministar prosvete @arko Obradovi} izjavio je ju~e da je osumwi~eni nastavnik suspendovan, oceniv{i ceo slu~aj kao {okantan.

– Istraga }e pokazati {ta se dogodilo, ali kazna je apsolutno potrebna – rekao je Obradovi}, oceniv{i da taj slu~aj treba „da nas opomene“, kao i da deca i roditeqi treba {to vi{e da razgovaraju i o takvim temama.

(Tanjug)

AKCIJA PROTIV NASIQA U [KOLAMA DAJE REZULTATE

Deca spremnija da prijave zlostavqawe Koliko je sigurno okru`ewe neophodan faktor za pravilan razvoj i u~ewe dece, na`alost opet je {iroj javnosti pokazao slu~aj otkrivawa seksualnog zlostavqawa u~enika u dve osnovne {kole. Nastavnikom koji se sumwi~i za seksualno zlostavqao svojih u~enika bavi}e se pravosudni organi, a nadle`nima u {kolama ostaje da se trude da u budu}nosti ovakve slu~ajeve preduprede.

Me|utim, iako posle ovakvog slu~aja pada senka na ~itav obrazovni sistem, ~iwenica je da je slu~aj u okviru tog sistema otkriven. To se nije desilo slu~ajno, nego kao rezultat sistemske akcije koja se ve} pet godina u ovom sistemu {iri pod patronatom UNICEF-a, a uz podr{ku Ministarstva prosvete i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe. Naime, toliko se ve} u na{oj dr`avi sprovodi program „[kola bez nasiqa – ka sigurnom i podsticajnom okru`ewu za decu“. Ove godine akcija se zove „Zaustavimo nasiqe zajedno – nasiqe ne prestaje samo“, a u woj se svi akteri {kolskog `ivota, ali i nadle`ni u lokalnim zajedni-

cama i svim ostalim institucijama, osposobqavaju za to da preventivno deluju, prepoznaju nasiqe, reaguju na wega na pravi na~in i, kona~no, mewaju klimu u kojoj je, na`alost, nasiqe ~esto i prihvatqiv oblik pona{awa.

Zahvaquju}i ovoj akciji, smaweni su te`i oblici nasiqa.

Broj u~enika koji u~estalo trpe nasiqe u nekim od ovih {kola je prepolovqen, ~ak 85 odsto u~enika u {koli se zbog ovog programa ose}a sigurnije, a ve}ina tvrdi da nasiqe u wihovoj {koli vi{e nije popularno.

Ipak, jo{ uvek polovina u~enika tvrdi da, kada se obrate za pomo} nastavnicima, oni ili ni{ta ne preduzimaju, ili su wihovi poku{aji bezuspe{ni, a

svaki ~etvrti i daqe ostaje bez podr{ke vr{waka U me|uvremenu je porasla spremnost u~enika da nasiqe prijave – {to se desilo i u slu~aju navodnog zlostavqawa sedmorice de~aka – a sve je vi{e i onih koji su, posle prijave nasiqa, od nastavnika ili vr{waka dobili za{titu.

Ipak, nasiqe nije iskoreweno potpuno i jo{ uvek ga povremeno ima, ali se zna~ajan napredak vidi. U postupku osposobqavawa {kola za borbu s nasiqem kroz sedam koraka, iz korena se mewa klima. Akteri se upoznaju sa svim vidovima nasiqa jer u na{oj kulturi ~esto se mnogi od wegovih pojavnih oblika ne prepoznaju.

D. Deve~erski

DRU[TVO

subota15.maj2010.

POSLE ^LANKA U „DNEVNIKU”, GORAN VEZMAR PUTUJE U FINSKU

FARBA ZA KOSU IZAZIVA RAK KO@E, A LAK ZA NOKTE PLU]NE ALERGIJE?

Zbog lepote `ene zara`ene Vi{e nego ikad diktat lepote i doteranosti postali su dominantan trend me|u `ena, ali i mu{karcima. Bez {minke devojke ne pomi{qaju da iza|u iz stana ni do bakalnice u kom{iluku, a za kupovinu krema, losiona ili farbi za kosu izdvajaju se pozama{ne sume. No, odr`avawu kozmeti~kih preparata i po{tovawa wihovog roka trajawa poklawa se malo pa`we. Lekari upozoravaju na to da upravo sredstva za negu mogu biti opasan izvor infekcija. Nedavna opse`na istra`ivawa sprovedna u zapadnoevropskim zemqama pokazuju da su svi testeri {minke u prodavnicama bili oboga}eni bakterijama e{erihija koli. To zna~i da neko od klijenata nije oprao ruke posle odlaska u toalet, a pre isprobavawa uzorka.

Ni kod ku}e se kozmetika ne ~uva mnogo boqe. Tako, recimo, senka za o~i, koja se sporo tro{i, koristi godinama, a svakodnevno se dodiruje prstima ili ~etkicom koja se ne mewa i ne-

redovno pere. Uz to, {minku ~esto koristi vi{e osoba.

– ^im mi u ordinaciju do|e devojka s infekcijom o~iju,

su i maskare za trepavice na koje se lako skupqa prqav{tina jer im je sadr`aj lepqiv. Infekciji oka su po-

Prqavim rukama nabacan glamur

odmah joj savetujem da se ne {minka, a po mogu}nosti i zameni dotada{wu kozmetiku novom – ka`e oftalmolog dr Olga Uskokovi}. – Riskantne

sebno podlo`ni svi koji koriste so~iva jer zahtevaju maksimalnu higijenu.

U Srbiji se ne sprovode posebna istra`ivawa koja bi upozora-

Esnaf zove novinarke na pregled dojke Novinarska udru`ewa pozvale su sve `ene koje rade u medijima, kao i supruge `urnalista da se ukqu~e u nacionalnu kampawu "Srbija protiv raka: ka`i svima koje voli{", tako {to }e tokom maja i juna oti}i na preventivni pregled. Ministarstvo zdravqa i Institut za onkologiju i radiologiju Srbije organizuju skrining raka dojke u pokretnom mamografu, navedeno je u zajedni~kom saop{tewu koje su potpisali Asocijacija medija, ANEM, Lokal pres, NUNS, UNS i NDNV. U Srbiji svake godine

od raka oboli 32.000 qudi, a 20.000 umre. Naj~e{}i uzrok raka je stres, a posao u medijima spada me|u najstresnije, {to zaposlene u tim ku}ama i wihove najbli`e ~ini rizi~nom grupom.

Od raka dojke oboli 4.000 `ena. Po podacima Instituta za 2008, od 4.518 novoregistrovanih pacijenata s kancerom, 66 odsto su bile `ene.

Rak dojke je naju~estaliji karcinom (sledi onaj na grli}u materice), prose~na starost obolelih bila je 57 godina, a u trenutku dijagnostifikovawa svaka ~etvrta imala je mawe od 50.

DNEVNIK

c m y

14

Novosa|anka dodala 1.000 evra za operaciju

vala na kvalitet kozmetike koja se prodaje. U Nema~koj je, pak, nedavno jedno pokazalo da mnogo {ampona nema prelaznu ocenu, posebno oni protiv peruti. Boje za kosu, smatraju pojedini stru~waci, mogu izazvati rak ko`e, a ne mawe opasnim tretiraju i preparate za izbeqivawe fleka na ko`i i zuba. Ni lak za nokte nije uvek bezbedan. Istra`ivawa u Engleskoj su pokazala da ~esto sadr`i sastojke koji mogu izazvati alergije, posebno disajnih puteva.

Prilikom kupovine krema za lice prednost treba davati onima u tubi, a ne kutiji, jer svakodnevno "umakawe" prstiju u kremu mo`e da je zarazi. Ina~e, malo je onih koji prilikom kupovine kozmeti~kih preparata obrate pa`wu na rok trajawa, a upotrebom bajatih lako je „zaraditi“ razne alergije. Ni tvrdi sapuni nisu bezbedni, jer mogu biti dobra podloga za mikroorganizme. Zato se umesto wih preporu~uju te~ni, s odbzirom na to da ne dolaze u dodir s prqavim rukama.

J. Barbuzan

^lan srpske paraolimpijske ko{arka{ke reprezentacije, Apatinac Goran Vezmar otputovao je ju~e za Finsku, gde }e mu lekari jedne ugledne helsin{ke klinike s ki~mene mo`dine ukloniti hematome koji su doveli do oduzetosti ekstremiteta. Zahvat je zakazan za 21. maj, ali je zbog dodatnih pretraga morao da krene ranije.

– Jo{ 15. aprila uplatili smo 9.000 evra na ra~un bolnice u Helsinkiju, ali smo s 1.000 evra, uplatom gospo|e Gordane iz Novog Sada – nije `elela da ka`e prezime, a pozvala me je nakon {to je pro~itala ~lanak o meni u "Dnevniku" – zaokru`ili sumu od 12.000 evra, koliko je ukupno potrebno za operaciju i boravak u Finskoj. Sa mnom }e krenuti moj brat Sr|an i doktorica Olivera Jovaniki} s VMA. Svim humanim qudima se zahva-

qujem na pomo}i jer bez we ne bih imao nikakvu nadu da }u opet mo}i da `ivim kao {to sam pre ovog novog napada bolesti – rekao nam je Vezmar pred sam polazak na aerodrom.

J. Prel~ec

[efica SZO kod dr Pajti}a Premijer Vojvodine Bojan Pajti} izjavio je da Pokrajina posebnu pa`wu usmerava na unapre|ewe javnog zdravqa, zbog ~ega je va`no da se zavr{i objekat Urgentnog centra u okviru Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu. On je tokom susreta sa {eficom kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju Dorit Nican, ocenio saradwu s tom

organizacijom kao vrlo dobru. U razgovoru je u~estovao i pokrajinski sekretar za zdravstvo Atila ^engeri, a zakqu~eno je da Institut za javno zdravqe Vojvodine treba da bude prisutniji u radu SZO, te da se kroz saradwu s nadle`nim resorom {iri mogu}nost ukqu~ivawa projekata SZO u zdravstveni sistem Pokrajine.

U VOJVODINI VE]INA PORODICA IMA SAMO JEDNOG ILI DVA POTOMKA

Tre}a beba se retko useqava

Pokrajinski sekretarijat za tetom je 34 odsto, s dvoje 31, s socijalnu politiku i demogratroje 4,4, dok je onih s ~etvoro, fiju je, povodom Me|unarodnog petoro i vi{e ispod jedan oddana porodice, pripremio posto, {to govori o tome da dr`astavku 260 de~jih radova, koji }e va mora da se pobrine da se ova biti izlo`eni u holu Vlade Vojvodine 18. maja.

Tema je porodica i natalitetna politika: „Sestru i brata `elim".

Resorna sekretarka Novka Moji} isti~e da je porodica, kao osnovna }elija dru{tva, naru{ena – stari kriterijumi su izmeweni, a novi jo{ nisu uspostavqeni. Wena struktura danas je zabriwavaju}a jer prirodni prira{taj u Vojvodini nije dovoqan ni za prostu reporodukciju. Naime, porodica s jednim deNovka Moji}

statistika promeni. Pokrajina ve} ~itav niz godina ima set pronatalitetnih mera, kojima se materijalno poma`e porodicama s decom. Ove godine za to je nameweno 606 miliona dinara.

Programom demografskog razvoja Vojvodine, ovaj sekretarijat brojnim akcijama poku{ava da uti~e na razvijawe svesti o pove}awu nataliteta. Slikovnica „Sestru i brata `elim" namewena je mali{anima najstarijeg pred{kolskog uzrasta, da bi im se kroz igru podsticala potreba da vi{e ne budu sami, a kroz rad s decom roditeqi da im tu `equ i ispune.

Zatvorska stra`a napala fotoreportera

Gu`va pred Vojnom akademijom

Udru`ewe novinara Srbije o{tro je osudilo fizi~ki napad pripadnika zatvorske stra`e i sudskog obezbe|ewa na fotoreportera lista "Alo" Manasorija Jo{idu. Dok je snimao privo|ewe navija~a „Crvene zvezde“ osumwi~enog za poku{aj ubistva Velibora Duwi}a, Jo{idu su udarili u glavu i rame stra`ari koji su Duwi}a privodila na su|ewe.

Potom su mu oduzeli memorijsku

suda, ali mu je uprkos tome oduzet i faks s potvrdom koju je potpisao predsednik Vi{eg suda Dragoqub Albijani}.

UNS tra`i krivi~nu odgovornost za stra`are jer Krivi~ni zakon napad na novinara kvalikfikuje kao napad na osobu koja radi posao od javnog zna~aja, a wime je zapre}ena i zatvorska kazna. UNS smatra da su sudija Markovi} i stra`a

Prete uredniku i wegovom detetu Zbog ponovqenih anonimnim pretwi koje su upu}ene wemu i wegovom detetu, glavni i odgovorni urednik {aba~kog nedeqnika "Glas Podriwa" Qubi{a \uki} ka`e kako je "gotovo ve} odlu~io da napusti to mesto" ukoliko u najskorije vreme ne bude otkiven po~inilac. Ina~e, Upravni odbor mu je rukovo|ewe listom poverio pre samo dvadesetak dana. karticu. Mada se sve to de{avalo u hodniku beogradskog Vi{eg suda, sudija Sla|ana Markovi} je naredila da se s kartice izbri{u svi snimci. Jo{ida je, dan ranije, uredno bio akreditovan u zgradi

grubo prekr{ili i Zakon o javnom informisawu i "poslali poruku da su prava osumwi~enih za te{ka krivi~na dela ve}a od prava gra|ana da budu informisani".

Ministar odbrane Dragan [utanovac o~ekuje da }e narednih meseci budu}i vojni univerzitet biti akreditovan i dobiti osniva~ka akta i smatra da }emo se tako svrstati me|u najmodernije dr`ave koje imaju vojnoobrazovne ustanove tog profila. Naro~ito je zadovoqan odli~nim odzivom kandidata za upis na Vojnu akademiju i VMA, kao i za profesionalnu vojnu slu`bu. Za 240 slobodnih mesta na Akademiji se prijavilo 1.259 mladi}a i devojaka, a 2006. bio je samo 21 kandidat.

– Uspeh je i pove}awe broja zainteresovanih pripadnika etni~kih mawina. Prijavilo se 19 Ma|ara, po dva Buwevca i Slovaka, {est Bo{waka, pet Roma, te po jedan Bugarin, Goranac i Crnogorac, a lane su bila prijavqena samo tri Ma|ara – kazao je [utanovac, navode}i i da se za upis druge generacije kadeta Visoke {kole VMA za 25 mesta prijavilo 209 kandidata, me|u kojima je ~ak 121 odli~an.

KULTURA

DNEVNIK

subota15.maj2010.

15

NOVI SAD SE VE^ERAS PRIDRU@UJE POZNATOJ KULTURNOJ MANIFESTACIJI

Bogata ponuda u „No}i muzeja” „No} muzeja“, manifestacija koja }e danas biti organizovana u vi{e od trideset gradova u zemqi, i u Novom Sadu }e ponuditi preko 80 programa na 47 lokacija, koje pripremaju prakti~no sve muzejske, galerijske i ostale kulturne institucije u gradu. Galerija Matice srpske najavila je razli~ite interaktivne programe i za decu i za odrasle. Posetioci }e mo}i da pogledaju stalnu postavku dela srpske umetnosti 18, 19. i prve polovine 20. veka, zatim izlo`bu „Izme|u estetike i `ivota

Sava [umanovi} i kraqica Monparnasa”. Bi}e, izme|u ostalih, izlo`ene i [umanovi}eve slike “Jutro” , “Pariski model” , “Kraj {umarka” i “Crveni }ilim”, uz reprodukcije fotografija ~uvenih autora kojima je Kiki (Alis Pren) - kraqica Monparnasa pozirala. Muzej Vojvodine prire|uje izlo`bu „Arheolog kao detektiv“ na kojoj }e forenzi~ari SUPa Novi Sad imati posebnu ulogu.

Pet segmenata ove izlo`be prikazuju kako su, zahvaquju}i timskom radu, nau~nici razli~itih

[est gradskih zona [est zona u „No}i muzeja“ su: centar - pe{a~ka (SNP, galerija Podrum, Apolo centar, Trg slobode, Gradska ku}a, Hotel Vojvodina, Katoli~ka porta i okolne ulice, Gradska prodajna galerija, Mamut pab, Gradska biblioteka, Zbirka strane umetnosti Muzeja grada) centar - Dunavski park (Muzej Vojvodine, Arhiv Vojvodine, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Centar za likovno vaspitawe i obrazovawe dece, galerija Most, Mali likovni salon, Studio „M“), centar - Banovina (zgrada Banovine, OTP banka, Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Galerija Matice srpske, Galerija Poklon zbirke Rajka Mamuzi}a, Zavod za za{titu prirode Srbije, Novosadski otvoreni univerzitet, Galerija Renata), centar - Zlatne grede (Led art, Foto, kino i video savez Vojvodine, Francuski kulturni centar, Galerija Prometej, Akademija umetnosti, Radio kafe 021, Gimnazija Svetozar Markovi}), Liman (Spens, SKC, Ronila~ki klub Danubius, Rut 66, Muzej Fantazi u Cara Du{ana), Tvr|ava (Suburbium, Galerija Itd, Galerija Urban distrikt, Likovni krug, Ateqe Jovana Boba, Galerija tapiserija Bo{ko Petrovi}, Planetarijum).

- predstava `ene u stvarala{tvu Paje Jovanovi}a“ i izlo`bu de~jih radova inspirisanih wegovim slikama i interaktivnim programom u kojim }e deca postati modeli sa wegovih slika. Posetioci }e tako|e mo}i da pogledaju jednu sliku Paje Jovanovi}a pod uve}awem mikroskopa, a tako|e }e na ovom mestu mo}i da prate program plesne radionice i da gledaju valcer, tango, trbu{ni ples i salsu u izvo|ewu plesnog studija „Alegro“ iz Novog Sada.

U Spomen-zbirci Pavla Beqanskog mo}i }e da se pogleda izlo`ba “Artisti i modeli -

struka razotkrili vi{edecenijsku tajnu, odnosno kako su prona|eni dokazi da se minijaturni predmeti nepoznate namene protuma~e kao preistorijske de~je igra~ke. Prvi put }e iz zbirke Muzeja Vojvodine biti izlo`ene de~je igra~ke stare gotovo 7.000 godina.

Pored ove, ostale izlo`be u Muzeju Vojvodine u Dunavskoj 35 bi}e: „Slikarstvo 20. veka u Vojvodini“ iz kolekcije ovog muzeja, zatim „Stara gradska ulica“ (iz prvih decenija 20. veka, s autenti~nim predmetima), kao i „Vojvodina izme|u dva svetska rata - Antifa{i-

sti~ka borba u Vojvodini 19411945“ u Dunavskoj 37. U Poqoprivrednom muzeju u Kulpinu, gde je, ina~e ju~e otpo~ela „Nedeqa muzeja u Srbiji“ i tim povodom otvorena rekonstruisana izlo`ba „Poqoprivredne ma{ine i alatke“, danas }e radno vreme biti produ`eno do 22 ~asa, a ulaz }e biti slobodan.

Muzej savremene umetnosti Vojvodine tako|e priprema nekoliko programa. Bi}e prire|ena izlo`ba Milana Blanu{e, kao i multimedijalna izlo`ba koja tretira problem sukoba interesa i wegove razli~ite aspekte, a tako|e i radionica u kojoj }e svako mo}i da se oproba kao dizajner nakita. Najavqena je i izlo`ba poseve}ena ma|arskom dizajnu, na kojoj }e biti predstavqeni @olnai porcelan i mladi dizajneri „Fise“.

Pokrajinski sekretarijat za kulturu organizuje ekskluzivnu izlo`bu umetni~kih dela iz fonda Vlade i Skup{tine AP Vojvodine, ~ime }e drugu godinu zaredom aktivno podr`ati ovu manifestaciju. Posetioci „No}i muzeja“ }e u centralnom holu zgrade Vlade mo}i da pogledaju odabrana dela ~ije su teme pejza`i i mrtva priroda, iz zbirke

Pregr{t programa za 50 dinara Na vi{e od 20 lokacije u Sremskim Karlovcima danas od 18 do dva sata iza pono}i posetioci manifestacije „No} muzeja“ mo}i da pogledaju mno{tvo programa. Institucije kulture, udru`ewa, organizacije, {kole, vinari ponudi}e Karlov~anima i gostima sa strane raznovrsne sadr`aje. U Ekolo{kom centru ih o~ekuje {esto~asovni program pod nazivom „Brankovo dvori{te“, u Karlova~koj gimnaziji koncerti xez balet grupe „Altair“, zatim [openove muzike u izvo|ewu Milana Miladinovi}a, pozori{ne predstave gimnazija iz Kragujevca i Karlovaca, izlo`ba satiri~nih grafika Jugoslava Vlahovi}a, Kristijana Topana i Doru Bosioka.

Izlo`bi }e biti u osnovnoj {koli, biblioteci „Branko Radi~evi}“, Ateqeu „^ardak“ ,

Festival pozori{ta za decu }e prisustvovati oko 25.000 gledalaca.Festivalske predstave gostova}e {irom Vojvodine i Srbije, a bi}e odr`ana i repriza Festivala u Segedinu, u susednoj Ma|arskoj.

Te`i{te ovogodi{weg Festivala bi}e na slova~kom pozori{nom stvarala{tvu za decu koje }e biti predstavqeno kroz posebne programe – izlo`be, predavawa, pozori{ne predstave u takmi~arskom i prate}em pro-

ci muzi~kih {kola u Vojvodini, pobednici sa vi{e takmi~ewa..

Ove godine „No} muzeja“ je u znaku ekologije i tome }e biti

U SREMSKIM KARLOVCIMA

OD SUTRA U SUBOTICI

Na sceni „Jadran“ Narodnog pozori{ta u Subotici sutra u 2o ~asova }e Nikolaj Naumov, dekan Fakulteta za lutkarstvo iz Sankt Peterburga otvoriti 17. izdawe Me|unarodnog festivala pozori{ta za decu. koji traje do 22. maja.Na otvarawu bi}e uru~ene nagrade za `ivotno delo za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu „Mali princ“ ovogodi{wim dobitnicima – Igoru Bojovi}u, upravniku pozori{ta Pinokio iz Beograda i Nikolaju Naumovu kao i Poveqa do`ivotnom po~asnom predsedniku Saveta Festivala akademiku Henriku Jurkovskom.

U okviru Takmi~arkog programa bi}e prikazano 20 predstava za decu iz 13 zemaqa (Slovenija, Izrael, [panija, ^e{ka, Francuska, Rusija, Belorusija, Ma|arska, Poqska, Rumunija, Bugarska, Slova~ka i Srbija) i to na dve lokacije – u Narodnom pozori{tu (scena „Jadran“) i u Pozori{tu „De`e Kostolawi“.

O nagradama }e odlu~ivati peto~lani me|unarodni `iri sa~iwen od istaknutih svetskih pozori{nih umetnika i teatrologa – akademik Henrik Jurkovski (Poqska) – predsednik `irija, prof. dr Anatolij Kuli{ (Rusija), akademik Luko Paqetak (Hrvatska), An-Fransoaz Kabanis (Francuska) i mr Miroslav Radowi} (Srbija).

Festival }e i ove godine ugostiti preko 2.500 hiqade u~esnika iz celog sveta, a svim festivalskim programima i predstavama u Subotici i drugim gradovima u Srbiji o~ekuje se da

umetni~ko kulturnog nasle|a, nastale tokom 60 godina. U okviru prate}eg programa nastupi}e mladi gitaristi, u~eni-

ma festivala predstavi}e se po jedna od pet reprezentativnih lutkarskih {kola i to iz Sankt Peterburga, Osijeka, Bratislave, [arlvil-Mezijera i Cetiwa.

Jedan od ciqeva za okupqawe predstavnika poznatih svetskih lutkarskih {kola u Subotici je i inicijativa za osnivawe Fakulteta za lutkarstvo koji bi obrazovao budu}e dramaturge, rediteqe i lutkare u pozori{tu lutaka. To bi bila prva visoko-

muzejima, galeriji „Paleta“… Posetioci }e mo}i da vide kako izgleda vrcawe meda, priprema kuglofa, da probaju vina u nekoliko vinarija. Na centralnom gradskom trgu ima}e priliku da gledaju mlade karatiste na delu, de~ji hor „Vrap~i}i“, ~lanove OKUD-a „Brankovo kolo“, ali i izlo`bu suvenira, rukotvorina starih zanata, meda i p~eliwih proizvoda... Ove godine }e biti napa}ivana ulaznica po simboli~noj ceni od 50 dinara, sa kojom }e mo}i da se u|e u svaki objekat.

Sve informacije u vezi sa manifestacijom mogu da se dobiju u Turisti~koj organizaciji, na brojeve telefona 021/883-855 i 021/882-127 i internet adresi:www.karlovci.org.rs, gde se mo`e preuzeti i detaqan program.

Z. Ml.

posve}eni svi sadr`aji u Apolo centru, u prvoj zoni u centru grada, gde su najavqeni i neki programi na otvorenom, kao u ulici Laze Tele~kog i okolo, gde }e AlterPerformeri, u kostimima, hodati na visokim {tulama. U „No}i muzeja“ ukqu~uje se, izme|u ostalog, i Zavod za za{titu prirode Srbije gde }e biti prire|ena izlo`ba „Svet riba“, i SPC „Vojvodina“ gde }e na bazenima biti prire|en program pod nazivom „Vodeni trag“.

Programi u „No}i muzeja“ se odr`avaju na lokacijama podeqenim u {est gradskih zona.

Ulaznice, dovoqne za posetu svim lokacijama, staju 300 dinara, kupuju se na odre|enim lokacijama u svim zonama, a nisu potrebne starijima od 70 i mla|ima od sedam godina. Uz ulaznicu se dobija besplatan katalog - vodi~ kroz „No} muzeja“.

N. Pej~i}

TOKOM VIKENDA U NOVOM SADU

Pijanisti~ko takmi~ewe „Slavenski” Od danas do 17. maja u Novom Sadu }e biti odr`ano Tre}e pijanisti~ko takmi~ewe „Slavenski“, u organizaciji istoimene muzi~ke {kole, na kome }e u~estvovati mladi pijanisti, u~enici osnovnih muzi~kih {kola iz cele Srbije. U~esnici ovog takmi~ewa razvrstani su u {est uzrasnih kategorija, od namla|e „bebi kategorije“ za takmi~are ro|ene 2001. i mla|e, do najvi{e, {este kategorije za u~enike ro|ene 1995. Uz nastojawe da se afirmi{u najperspektivniji mladi u~enici klavira iz cele republike, ovo takmi~ewe ima za ciq i predstavqawe rada i pedago{kih dometa klavirskih pedagoga, ~iji trud i zalagawe ~esto ostaju u senci nagrada i uspeha wihovih u~enika.

U skladu sa svojim imenom Takmi~ewe „Slavenski“ posve}eno je i podsticawu izvo|ewa klavirske muzike doma}ih autora, ~ija su dela obavezni

deo programa svih u~eni~kih kategorija, a uz uobi~ajene nagrade na ovom konkursu dodequju se i nagrade za najboqa izvo|ewa dela kompozitora sa prostora Srbije.

Osim takmi~arskog programa, ova manifestacija }e obuhvatiti i resitale, koji }e biti odr`avani u koncertnoj dvorani M[ „Josip Slavenski“ u Radni~koj ulici 19 a. Ve~eras u 19,30 je koncert pijanistkiwe Maje Vukobrat, studentkiwe FMU iz Beograda, a u drugom delu ve~eri nastupi}e mladi novosadski gitarista, student Akademije umetnosti, Dimitrije Cap. Sutra u 20 ~asova po~e}e [openovo ve~e - svojevrsni koncert i predavawe na kome }e u~estvovati beogradski pijanista Milorad Feodorovi}. Zavr{ni koncert i uru~ewe nagrada bi}e naredne subote, 22. maja u 12 ~asova.

B. H.

U BIBLIOTECI MATICE SRPSKE

Izlo`ba o \er|u Luka~u

gramu, kao i kroz Me|unarodni susret lutkarskih akademija (u kome }e u~estvovati i studenti V[MU iz Bratislave) i Me|unarodni forum za istra`ivawe pozori{ne umetnosti (gde }e, izme|u ostalog, u~estvovati i eminentni slova~ki pozori{ni stru~waci).

U okviru Me|unarodnog susreta lutkarskih {kola posetioci-

{kolska ustanova ovog tipa u Srbiji. Na Me|unarodnom forumu za istra`ivawe pozori{ne umetnosti na temu „Dete u svetu pozori{ne umetnosti“, ~iji je autor prof. dr Henrik Jurkovski, u~estvova}e 16 pozori{nih stru~waka, istra`iva~a i umetnika iz 15 zemaqa Svi programi festivala pozori{ta za decu su besplatni.

Povodom 125 godina od ro|ewa ma|arskog pisca i filozofa \er|a Luka~a (1885-1971) Biblioteka Matice srpske priredila je izlo`bu u vitrinama ispred Sve~ane sale Matice srpske. Izlo`ba traje do 4. juna. Postavkom su obuhva}ena brojna izdawa Luka~evih kwiga i izbor literature o wegovom `ivotu i stvarala{tvu.

U prate}em katalogu izlo`be navedeni su izvodi tekstova koje su o Luka~u napisali Ernst Bloh, @an-Mi{el Palmije, Tomas Man, Hening Otman, Sebastijan Klajn{mit, I{tvan Er{i, Slobodan Jovanovi}, Kasim Prohi}, Milo{ \or|evi}, Sreten Petrovi}, Nikola Milo{evi} i Imre Bori.

Autori izlo`be i kataloga su Ivana Grguri}, Peter Hajnerman

i Silvija ^amber. \er| Luka~, marksisti~ki pisac hegelovske inspiracije i jedan od protagonista tzv. „zapadnog marksizma“, ro|en je 1885. godine u Budimpe{ti.

Doktorirao je pravo, a prve zna~ajne radove - „Istorija razvoja moderne drame“ i „Du{a i oblici“, objavio je tokom delovawa u „kru`oku Maksa Vebera“ u Hajdelbergu. U vreme Sovjetske Republike Ma|arske bio je komesar za prosvetu.

Tada nastaje wegova kwiga ogleda „Istorija i klasna svest“, koja je znatno uticala na obnovu marksisti~ke misli u zapadnoj Evropi. Posle poraza ma|arske revolucije `iveo je kao emigrant u Austriji i Rusiji. Godine 1945. vratio se u Budimpe{tu gde je do-

bio mesto univerzitetskog profesora. Bio je ministar u vladi Imrea Na|a, a nakon wenog pada interniran je u Rumuniju. Po povratku u Budimpe{tu (1957), iskqu~en iz partije i nepodoban za objavqivawe, povukao se iz javnog `ivota. Umro je 1971. godine.

Kwi`evni opus \er|a Luka~a broji nekoliko desetina kwiga iz oblasti filozofije, kwi`evne kritike i estetike, napisanih na ma|arskom i nema~kom jeziku. Me|u najzna~ajnije ubrajaju se Du{a i oblici, Istorija i klasna svest, Hajdelber{ka estetika, Etika i politika, Prolegomena za marksisti~ku estetiku, Esteti~ke ideje, Ruski realisti, Mladi Hegel, Teorija romana, Razarawe uma, Estetika i druge.

SPORT

subota15.maj2010.

c m y

16

DNEVNIK

PARTIZAN TRE]I PUT UZASTOPNO DR@AVNI [AMPION

Sezona za istoriju

Radomir Anti}

SELEKTOR SRBIJE RADOMIR ANTI] GLEDAO ME^ NEMA^KA – MALTA

Kakau opasan igra~ Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Radomir Anti} u`ivo je pratio prijateqski me~ izme|u reprezentacija Nema~ke i Malte, koju su Nemci dobili rezultatom 3:0. Anti} je imao priliku da na delu vidi rivala iz grupe D na Mundijalu u Ju`noj Africi, a posebno mu se dopao napada~ Kakau, koji je postigao dva gola.

- Nemci su odigrali dobar me~, bez problema u defanzivi. Dominirali su tokom utakmice, a to sam i o~ekivao - ka`e Anti}.

On je dodao da je {pic brazilskog porekla Kakau ostavio odli~an utisak.

- Radi se o zaista kvalitetnom napada~u. Bio je najboqi igra~ utakmice, postigao dva gola i ostavio najja~i utisak na mene - rekao je Anti}.

Srbija i Nema~ka sasta}e se u drugom kolu grupe D na Svetskom prvenstvu, 18. juna u Port Elizabetu.

ZAINTERESOVANOST EVROPSKIH TIMOVA ZA DEFANZIVCA PARTIZANA

Lomi} na meti Sampdorije i Dinama iz Kijeva Ukrajinski Dinamo iz Kijeva zainteresovan je da u letwem prelaznom roku anga`uje fudba-

Marko Lomi}

lera Partizana Marka Lomi}a, potvrdio je igra~ev menaxer Faqi Ramadani.

- Ukrajinci su se javili i pokazali veliku zainteresovanost. Mo`da }e oni i da pobede u trci za Lomi}em - rekao je Ramadani.

Marko Lomi} je igrama u prole}nom delu sezone privukao pa`wu nekoliko evropskih klubova, a me|u wima je i italijanska Sampdorija, koja se bori za izlazak u Ligu {ampiona naredne sezone.

PROBLEMI SRPSKOG IGRA^A U GR^KOJ

Ivi} na udaru navija~a Olimpijakosa Fudbaler solunskog PAOK-a Vladimir Ivi} na{ao se na udaru navija~a Olimpijakosa posle utakmice dva tima u Atini, nakon koje je PAOK obezbedio plasman u kvalifikacije za Ligu {ampiona.

PAOK je na Karaiskaki stadionu pobedio atinske crvenobele 1:0, {to im je tre}a uzastopna pobeda nad Olimpijakosom u sezoni, a navija~i doma}e ekipe nisu mogli da se pomire s takvim ishodom. Posle utakmice `eleli su da se obra~unaju s gostuju}im fudbalerima i tom prilikom su igra~e PAOK-a ga|ali fla{ama. Jedna od wih proletera je pored Vladimira Ivi}a, koji je istom ga|ao navija~e Olimpijakosa. To je dovelo do jo{ `e{}e reakcije navija~a.

-Bilo je neprijatnih situacija, ali sve se zavr{ilo na najboqi na~in. Po~eli su neredi i pre utakmice, a navija~i Olimpijakosa su prebili na{eg ekonoma. Posle utakmice je bilo

Vladimir Ivi}

jo{ ve}ih problema, a ja sam reagovao u afektu. Sve se smirilo na kraju i nije vredno pomena rekao je Ivi}.

PAOK je prvi put posle 32 godine izborio plasman u Ligu {ampiona.

}a. Potom je usledila i SkupPartizan je tre}i nojevi} za sada dobro gura, po{tina, koja je tako|e podigla put uzastopno osvojio be|eni su Rad, Napredak, Metapra{inu. Savo Milo{evi} je titulu dr`avnog {amlac, Smederevo, Crvenu zvezdu hteo na ~elo kluba, ali tamo nipiona. A nije sve tei OFK Beograd, uz gol razliku su hteli wega pa je posle prave klo glatko. Kao glavni favorit 12:2, a ukoliko savlada i Mladi ra{omonijade potu~en do nogu Partizan je razo~arao vi{e puradnik klubu }e doneti sezonu od svog protivkandidata. \uri} ta, zbog ~ega su ceh platila dvobez poraza. jica trenera. Tvorac dve uzastopne duple krune Slavi{a Jokanovi} klub je napustio 5. septembra pro{le godine, dok se na mestu {efa struke Goran Stevanovi} zadr`ao do 15. aprila ove. Aktuelan je Aleksandar Stanojevi}. Potpredsednici Zoran Mirkovi} i Gordan Petri} sidro su digli u avgustu, a direktor Ivan Tomi} u decembru 2009.

Vaqak je u sezonu u{ao sa visokim ambicijama – odbrana duple krune i plasman u Ligu {ampiona.

Razo~arawe je brzo usledilo – ve} u drugom kolu kvalifikacija za presti`no evropsko takmi~ewe eliminisan je od kiparskog Apoela (0:2, 1:0). Letargija se prenela i na prvenstvo pa je Partizan igrao vrlo lo{e, uprkos solidnim rezultatima. Plasman u Ligu Evrope nije spasao Slavi{u Jokanovi}a, oti{ao je iz Humske ostvariv{i {est pobeda, dva remija i Odbranili titulu prvaka: fudbaleri Partizana proslavqaju novi trofej poraz, uz gol razliku 23:4. je overio novi petogodi{wi Nasledio ga je Goran StevanoSukobi su potresali Humsku mandat. Tada odlazi i Ivan Tovi} kojeg je smenio poraz u Kupu 1. U avgustu su oti{li Gordan mi}, a funkcija sportskog diod Vojvodine. Stevanovi} je opPetri} i Zoran Mirkovi}, nirektora i do danas ostaje uprastao osam meseci uz u~inak od kad do kraja ne objasniv{i zbog `wena, Goran Stevanovi} je bio 16 pobeda i po pet remija i po~ega. Navodno, nisu bili zadotim menaxer. Kapiten Nenad raza, uz gol razliku 44:25. Stavoqni radom predsednika \uri-

\or|evi} telefonom je obave{ten da pakuje kofere, a na zimskim pripremama potukli su se Marko Jovanovi} i imewak mu Lomi}.

Ipak, Partizan izdr`ava sve i sti`e do nove titule. U Hum-

skoj pada Crvena zvezda za stidqivi po~etak slavqa. Ono sada uveliko traje, a pitawe je da li i posle kvalifikacija za Ligu {ampiona ?

I. Lazarevi}

PREDSEDNIK CRVENE ZVEZDE OCENIO SEZONU KAO VEOMA USPE[NU

Agresivan odgovor na plansku hajku Sep Blater

ZA MUNDIJALE 2018.

I 2022. GODINE

Devet kandidatura Za organizaciju Svetskog prvenstva 2018. ili 2022. godine dostavqeno je devt kandidature Svetskoj fudbalskoj federaciji (Fifa). Ponudu od 750 strana predsedniku Fife Sepu Blateru prva je predala Australija.

- Utakmica je sada i zvani~no po~ela - kazao je Blater australijskoj delegaciji.

Kandidaturu je posle Australije predala Engleska, ~iju je delegaciju predvodio wen proslavqeni fudbaler Dejvid Bekam. O~ekuje se da }e se Mundijal 2018. godine odr`ati u Evropi, odnosno u Engleskoj ili Rusiji, a mo`da i u zemqama koje su podnele zajedni~ke kandidature - Holandiji i Belgiji ili [paniji i Portugalu.

Sve evropske kandidature va`e za oba turnira, a na isti potez su se odlu~ile i Australija i SAD. Japan, Katar i Ju`na Koreja su se koncetrisali samo na Svetsko prvenstvo 2022. godine, po{to su ube|eni da }e Evropa biti doma}in prethodnog turnira.

Svetsko prvenstvo ove godine odr`a}e se u Ju`noj Africi, a 2014. najboqe fudbalere sveta ugosti}e Brazil.

Svi kandidati za organizaciju dva {ampionata morali su da objasne kako }e pripremiti odr`avawe turnira, da dostave detaqe o najmawe 12 stadiona, kao i o trening kampovima, hotelima, zabavanim sadr`ajima za navija~e, zdravstevnoj usluzi i drugim pojedinostima.

Fifa je zahtevala i garancije dr`avnih vlasti. Doma}ini Mundijala 2018. i 2022. godine bi}e izabrani 2. decembra u Cirihu.

Na isteku jednogodi{weg manadata predsednik Crvene zvezde Vladan Luki} odr`ao je izuzetno pose}enu pres konferenciju na kojoj je analizirao pre|eni put i odgovarao na mnogobrojna pitawa novinara.

- Osvojli smo jedan trofej {to zna~i da je iza nas uspe{na sezona. Ponosni smo zbog toga, jer u na{im planovima tek u narednoj sezoni bio je ciq da stignemo do lovora. Pokazali smo da osporavan tim, i nazivan va{arskim, vredi i da je afirmisao veliki broj kvalitetnih fudbalera. Raduje nas i ~iwenica da nas je gledalao vi{e qudi nego celu na{u ligu zajedno. Uspeli smo da konsolidujemo klub u organizacionom pogledu, iako je bio pred ozbiqnim posrtawem. Nastavqamo sa ozbiqnim radom, uz `equ da na jo{ vi{i nivo podignemo sve segmente kluba, po~ev od infrastrukture do omladinskog pogona- istakao je najpre Luki}.

Demnstrirano je i silno nezadovoqstvo nakon gubitka {ampionske titule.

Vladan Luki}

- Zaslu`ili smo i taj pehar.

Dugo smo bili lideri, a ostali praznih {aka delom zbog slabosti u sopstvenim redovima, ali i usled nekih pojava kojima nismo mogli da se suprotstavimo na pravi na~in.

Veliki broj saop{tewa tokom sezone karakteri{e va{u politiku kao agresivnu.

- Mislim da je to zamena teza, jer smo vodili defanzivnu poli-

Dujkovi}, Vesi}, Bo`ovi} Bio je spreman Vladan Luki} da pru`i odgovore na sva pitawa, a zanimqiva su bila zapa`awa oko uloge Dujkovi}a, Gorana Vesi}a i Raje Bo`ovi}a...

- Dujkovi} je bio u grupi za promene, nije ispo{tovao dogovore i on pripada ozbiqnoj pro{losti. Goran Vesi} je moj prijateq, slobodan gra|anin i istinski Zvezda{, spreman da nam uvek pomogne kada mu se obratimo. Da li je u senci, mo`da i jeste ali ima tu jo{ qudi, {to je dokaz veli~ine senke. Nikome nije smetalo kada je Rajo Bo`ovi} bio u Partizanu, ne znam odkale se sada pojavio strah - upitao je Luki}.

tiku, ili mo`da boqe re}i agresivno se branili. Na{li smo se u centru planske hajke, a spomenu}u famozni moj duks u Novom Pazaru, omalova`avawe ekipe, akcije protiv navija~a, masu spornih odluka sudija na na{u {tetu.

Javnost je o~ekivala odgovor od strane organizovanog kluba, kakav smo mi, i ukazivali smo na stvari koje ne bi trebalo da se de{avaju. Mnoge je istina poga|ala. Prilagodili smo se ambijentu koji vlada u dru{tvu i fudbalu, dakle agresivna odbrana je bila opravdana. Svoju ulogu u kreirawu hajke imali su i pojedini mediji.

Odao je prvi ~ovek Zvezde priznawe trenerima Petrovi}u i Dostani}u za vaqano obavqeni posao.

- Nema wihove odgovornosti, jer {ta re}i Dostani}u posle nezaslu`eno izgubqenog derbija, a zahvaquju}i sudijskim gre{kama?

Uz maksimalnu {tedwu u poslovawu dug je smawen, a re{eno je gotovo 40 sporova sa igra~ima i trenerima koji su se zbog potra`ivawa obratili UEFA, pa }e klub ve} 20. maja dobiti neophodnu licencu za nastupe u Evropi.

- Ho}emo da klub raste planski, poja~a}emo se, potruditi da na me|unarodnoj sceni izbegnemo rolu pukog autsajdera- poru~io je Luki}, uz napomenu da je prvi put nakon poraza od BSK nov~ano kaznio igra~e jer se nisu pona{ali na terenu na nivou zahteva velikog kluba.

Z. Rangelov

MENAYER ^ELSIJA KARLO AN]ELOTI PRIZNAO:

@elim Toresa

Menaxer fudbalera ^elsija Karlo An}eloti priznao je da `eli da anga`uje napada~a Liverpula Fernanda Toresa, prenose engleski mediji.

- Iako imamo dvojicu sjajnih napada~a - Didijea Drogbu i Nikolasa Anelku - voleo bih da u ekipi imam i Fernanda Toresa. On je odli~an napada~ i s wim bismo imali daleko vi{e opcija u napadu. Sada ne mogu ni{ta vi{e da ka`em, vide}emo {ta }e se de{avati tokom letweg prelaznog roka - rekao je An}eloti.

Italijan na klupi tima iz Londona ima priliku da osvoji duplu krunu, jer posle osvajawa titule danas ^elsi igra finale FA kupa sa Portsmutom.

Fernando Tores

c m y

SPORT

DNEVNIK

VOJVODINA IZME\U IVAWICE I ME^A S NAPRETKOM

Nedeqa SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda – Crvena zvezda 17 KULA: Hajduk – Javor 17 NOVI SAD: Vojvodina – Napredak 17 BEOGRAD: Rad – Metalac 17 BEOGRAD: BSK – OFK Beograd 17 BEOGRAD: Partizan – Mladi radnik 17 BEOGRAD: ^ukari~ki – Borac 17 JAGODINA: Jagodina – Smederevo 17 1. Partizan 29 23 6 0 57:14 75 2. Crvena zvezda 29 22 2 5 52:17 68 3. OFK Beograd 29 15 5 9 38:32 50 4. Spartak ZV 29 14 7 8 34:26 49 5. Vojvodina 29 12 6 11 44:30 42 6. Jagodina 29 11 7 11 36:34 40 7. Javor 29 8 13 8 21:22 37 8. Metalac 29 10 5 14 24:36 35 9. Rad 29 9 7 13 35:39 34 10. Smederevo 29 8 10 11 23:28 34 11. Borac 29 9 7 13 21:33 34 12. BSK 29 8 6 15 26:37 30 13. Napredak 29 7 8 14 30:37 29 14. Hajduk 29 7 8 14 27:39 29 15. ^ukari~ki 29 8 5 16 24:46 29 16. Mladi radnik 29 5 10 14 19:41 25 Prvak Partizan igra}e u kvalifikacijama za Ligu {ampiona. Crvena zvezda kao pobednik Lav kupa, OFK Beograd i Spartak Zlatibor vode (na osnovu plasmana) igra}e u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Elitu }e napustiti Mladi radnik i 15-oplasirani tim. U slu~aju da dva tima budu u konkurenciji odlu~iva}e me|usobni skor, a ukoliko budu u kombinaciji tri ili vi{e timova, odlu~iva}e mini tabela. BSK ima boqi skor od Napretka, Hajduka i ^ukari~kog, a ^ukari~ki od Napretka i Hajduka. Napredak ima boqi me|usobni skor od Hajduka. Ukoliko Napredak, Hajduk i ^ukari~ki budu imali isti broj bodova, u mini tabeli najlo{iji skor ima Napredak.

Podmla|eni tim Vojvodine odigrao je dobru partiju u Ivawici i osvojio bod.

Novosa|ani nisu nezadovoqni, ali skre}u pa`wu na 34. minut, pri rezultatu 1:0 za wih. O duelu golmana Kahrimana i Mr|e, sportski direktor Miodrag Panteli} ka`e: - Mr|a je izmakao loptu, a Kahriman ga je rukama sapleo.

Bio je to penal i da smo poveli 2:0 me~ bi bio re{en – smatra Panteli}.

Ukazuju iz Vojvodine na jo{ dva udarawa doma}ih igra~a bez lopte.

Jankovi} uz Kosanovi}a Kondicioni trener Aleksandar Jankovi} vi{e nije u Vojvodini. On je na poziv Milorada Kosanovi}a odlu~io da uz poznatog stru~waka karijeru nastavi u Kini.

Dejana Karana – ka`e \uri~i}.

U moralnom smislu pred Vojvodinom je veoma te`ak me~.

- Uz Napredak je da opstane teorija, mada se Kru{evqani te{ko mogu spasiti najgoreg.

Na wihovoj strani bi}e motiv, ali to ne mora da presudi. @elimo da se od navija~a oprostimo pobedom i sve }emo

Slobodan Medojevi} (levo) uspe{no se oporavqa od povrede

SUBOTI^ANI SE OKRE]U ME^U SA ZVEZDOM

Sledi fudbalski praznik Sve je u fudbalskoj Subotici okrenuto ka sutra{wem derbiju sa Crvenom zvezdom. Poraz od Smedereva jeste neugodan, ali on nikako ne uti~e na rasplet situacije na tabeli. Nakon {to je Partizan potvrdio titulu i Spartak je osigurao izlazak na evropsku scenu.

Nije nastupio Spartak u Smederevu u punom sastavu {to je definitivno uticalo na igru. Kombinacija stoma~nog gripa i `utih kartona spre~ila je bar pet standardnih prvotimaca da nastupe u Smederevu.

- Ne mo`e se u tome tra`iti alibi za poraz, ali treba znati da smo zbog izostanaka bili zna~ajno oslabqeni, a mladi golman Aleksi} je debitovao u Superligi. Ipak, okre}emo se na{em dosada{wem uspehu i ~estitam mojim igra~ima na izlasku u Evropu – istakao je trener Zoran Milinkovi}.

Jedan od igra~a koji je sigurno obradovao Suboti~ane jeste Vladica Veselinovi}. Vratio se u Suboticu i ovog prolo}e pru`a odli~ne partije.

- Rano smo primili dva gola i to posle na{ih gre{aka. To je prili~no odredilo tok utakmice.

Sve je, naravno, moglo i druga~ije da se zavr{i.

Imali smo tokom me~a tri-~etiri odli~ne prilike koje nismo iskoristili. Mo`da je presudan bio i sam po~etak utakmice, Ubiparip je pri rezultatu 0:0 imao sjajnu priliku, bio je jedan na jedan sa golmanom Rankovi}em, ali se mre`a nije zatresla. Utakmicu sa Smederevom smo ve} arhivirali, okre}emo se slede}em izazovu. Zavr{avamo sezonu utakmicom sa Zvezdom, {to zna~i da sledi fudbalski praznik - istakao je Veselinov.

N. S. DANAS NA IGRALI[TU OFK FUTOG

Turnir i otvarawe {kole Dva zna~ajna sportska doga|aja za Futog odigra}e se danas na terenu OFK Futog.

Prvo }e u 9 sati zvani~no s radom po~eti [kola fudbala OFK Futog – Crvena zvezda, ~ijem }e sve~anom otvarawu prisustvovati nekada{wi asovi beogradske Crvene zvezde i reprezentativci Jugoslavije Milo{ [esti}, Mile Jovin i Dragan Miletovi}.

Sportski dan bi}e nastavqen memorijalnim turnirom “Bo{ko Pero{evi}”, ~iji }e akteri biti de~aci ro|eni 1997. godine. S. S.

17

JELEN SUPERLIGA SRBIJE

Za ~astan opro{taj

- U dva navrata arbitar je mogao da poka`e crvene kartone doma}im fudbalerima – nadovezuje se na Panteli}eve re~i {ef struke Milan \uri~i}.

Ali da ne bude sve u znaku pridika, trener Vojvodine ka`e da je zadovoqan kako je podmla|eni tim odigrao ve}i deo utakmice.

- Najva`nije je da se Slobodan Medojevi} oporavqa, ali ne}emo ni{ta rizikovati i on ne}e biti u kombinaciji za sutra{wi me~ s Napretkom. Vladimir Kova~evi} se sasvim dobro sna{ao i zauze}e svoje mesto u timu pored

subota15.maj2010.

u~initi da tako i bude – naglasio je \uri~i}.

Vojvodina }e sutra biti ja~u za dvojicu standardnih fudbalera, Du{ana Tadi}a i Marija \urovskog koji su u ~etvrtak pauzirali sbog `utih kartona.

Iz kluba obave{tavaju navija~e da }e ulaz za sutra{wu utakmicu s Napretkom biti slobodan.

S. S.

KUQANI OSVOJILI BOD U ^A^KU

Produ`ena nada Fudbaleri Hajduka su na gostovawu u ^a~ku osvojili bod igraju}i sa Borcem nere{eno - 1:1. Gol koji je Hajduku doneo bod postigao je mladi reprezentativac Milo{ @ivanovi}.

- Zadovoqni smo bodom, pri`eqkivali smo ga. Igrali smo otovorenu utakmicu jure}i tri boda. Me|utim, spletom okolnosti i samim de{avawima na terenu nismo nezadovoqni i jednim i mislim da smo ga zaslu`eno osvojili - ka`e trener Kuqana Puni{a Memedovi}.

Vremena za ozbiqniju analizu igre u ^a~ku nema previ{e, ali se znaju razlozi {to se u ^a~ku nije pobnedilo.

- Presudio je veoma rano primqen gol iz zaista neobja{wivih razloga. Znali smo da nam od Kosti}a preti opasnost i ukazivali smo na to da on dolazi iz drugog plana, {utirao je sa oko 30 metara i dao gol. Posle smo morali da jurimo rezultat, {to nam je golom @ivanovi}a i po{lo za rukom - isti~e Memedovi}.

Bod iz ^a~ka ima veliku te`inu i daje Kuqanima mogu}nost da pobedom u posledwem kolu, kada pred svojim pristalicama do~ekuju ekipu Javora, obezbede opstanak.

- Najva`nije je da smo izbegli situaciju da drugi odlu~uju o na{oj sudbini. Sa bodom iz ^a~ka smo dobili nadu, a sada je na nama da tu nadu preto~imo u realnost. Uveren sam da to mo`emo - zadovoqan je Memedovi}. \. Bojani}

Milo{ @ivkovi} (levo), strelac Kuqana u ^a~ku

DANAS NA FUDBALSKIM TERENIMA Prva liga Srbije - ^ELAREVO: ^SK Pivara - Novi Pazar, NOVI SAD: Novi Sad - Zemun, APATIN: Mladost - Radni~ki (S), BEOGRAD: Teleoptik - Proleter, NI[: Radni~ki - Be`anija, ZREWANIN: Banat - Dinamo.

Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

Srpska liga Vojvodina - OXACI: Tekstilac Ites - Spartak (D), [ID: Radni~ki - Ba~ka (BP), BA^KI JARAK: Mladost Senta, VETERNIK: Veternik Viskol Radni~ki (NP), PE]INCI: Dowi Srem Kikinda, VR[AC: Veternik - Metalac AV. Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Vojvo|anska liga Istok - PAN^EVO: Radnik - Budu}nost (SC), NOVI KOZARCI: Sloboda - Dinamo, NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Ba~ka (P), BELA CRKVA: BAK - Radni~ki (Z), BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Obili}, SUBOTICA: Ba~ka 1901 - Radni~ki (B), STAR^EVO: Borac - Polet (N), ALIBUNAR: Budu}nost - Vojvodina (NM), VOJVODA STEPA: Crvena zvezda - Kozara.

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Vojvo|anska liga Zapad - KARAVUKOVO: Polet - 1. maj, MLADENOVO: Budu}nost - Crvena zvezda, BEO^IN: Cement Indeks, KOVIQ: [ajka{ - Radni~ki

(SM), [IMANOVCI: Hajduk - Mladost (T), IRIG: Radni~ki - @AK, NOVI SAD: Borac - Omladinac, RASTINA: Solunac - Jugovi}, RUMA: Sloven - Qukovo.

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Podru~na liga Novog Sada - BA^: Tvr|ava - Vrbas, SRBOBRAN: Srbobran - Be~ej Old gold.

Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

Gradska liga Novog Sada - SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilovo - Partizan, NOVI SAD: @elezni~ar - Borac, BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - Dinamo.

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

18

SPORT

subota15.maj2010.

MU[KO FINALE

Sutra majstorica Banat – Crvena zvezda 6:4 ZREWANIN: Nova hala sportova, gledalaca 700. Sudije: Nedeqkov, [ari, Bakot, Ni}etin (Zrewanin).

Rezultati po me~evima: Petkov – Pete 3:2 (11:9, 11:4, 5:11, 5:11, 11:8), Bor~i} – Radowi} 3:2 (11:3, 3:11, 9:11, 11:3, 13:11), Smiqi} – Marsi 0:3 (4:11, 11:13, 4:11), Bor~i} – Pete 3:2 (14:12, 11:3, 9:11, 1:11, 11:6), Petkov – Marsi 3:1 (11:8, 15:17, 11:9, 11:8), Smiqi} – Radowi} 1:3 (11:9, 10:12, 8:11, 5:11), Bor~i} – Marsi 3:1 (11:9, 6:11, 11:4, 11:9), Smiqi} – Pete 1:3 (4:11, 8:11, 11:9, 6:11), Petkov – Radowi} 2:3 (11:8, 8:11, 9:11, 11:9, 9:11), Bor~i}, Petkov – Marsi, Pete 3:1 (11:9, 11:13, 6:11, 11:9, 11:5).

U fantasti~noj atmosferi, pred skoro 700 gledalaca, stonoteniseri Banata su potpuno zaslu`eno savladali favorizovanu Crvenu zvezdu i izborili pravo na majstoricu. Bio je ovo duel dostojan finala, navija~e su imali doma}i i gostuju}i igra~i pa se igralo kao na fudbalskoj utakmici. U takvom ambijentu na po~etku boqe su se sna{li Zrewaninci koji su posle pobeda Bor~i}a i Petkova, nad Peteom i Radowi}em, poveli sa 2:0. Beogra|ani se nisu predavali i posle pet odigranih partija smawili su rezultat na 2:3, ali tada na scenu nastupaju puleni trenerskog tandema Muli} – Zaki} i dolaze do vo|stva 5:3. Crveno beli su pobedom mladog Radowi}a nad Petkovim smawili na 4:5 da bi duel dublova Bor~i}, Petkov – Marsi, Pete odlu~io pobednika, a to je bila ekipa iz grada na Begeju, koja je jo{ jednom pokazala veliko srce.

Tre}i finalni me~ igra se sutra u beogradskoj hali [umice, u 16 ~asova.

N. Jowev

DNEVNIK

FAJNAL-FOR EVROLIGE

Crno-beli pali u produ`etku Pro Reko - Partizan Rajfajzen 8:7 (0:2, 2:2, 1:1, 3:2 - 2:1, 0:0) NAPUQ: Bazen Skandone, geladalaca: 800, sudije: Fernandez Eskola ([panija) i Stavridis (Gr~ka).

Igra~ vi{e: Pro Reko 17 (3), Partizan Rajfajzen 15 (6). Peterci: Pro Reko 1 (1).

PRO REKO: Tempesti, Buri}, Madara{ 1, Mawante, Ka{a{ 3, Felugo, Filipovi} 4, Fiqoli, Benedek, Kalkatera, Udovi~i}, Molina, Niki}.

PARTIZAN: Soro, ]uk, Ra|en 1, Korolija 1, Aleksi}, Pijetlovi} 1, Prlainovi} 1, Goci}, Avramovi}, S. Mitrovi}, Vujasinovi} 3, Gak, B. Mitrovi}.

Vaterpolisti Partizan Rajfajzena nisu uspeli da se plasiraju u finale fajnal - fora, koji se igra u italijanskom gradu Napuqu. Pora`eni su izabranici Igora Milanovi}a prvi put ove sezone, ali u najva`nijem susretu. Crno beli su u polufinalu izgubili, posle produ`etaka, od doma}eg Pro Reka 7:8 i to najvi{e zahvaquju}i svom biv{em igra~u Filipu Filipovi}u, ~etvorostrukom strelcu. U regularnom delu utakmice bilo je 6:6. Tako }e Partizan jo{ morati da ~eka sedmu titulu, a danas }e se od 18 ~asova boriti za ute{no tre}e mesto.

Odli~no je Partizan po~eo polufinalnu utakmicu i u prvoj ~etvrtini potpuno nadigrao Pro Reko. Golovima Vujasinovi}a i Korolije poveli su crno - beli 2:0. Odbrana je funkcionisala perfektno, a Italijani su bili potpuno nemo}ni. Po~etkom druge deoni-

Vladimir Vujasinovi}

ce Vujasinovi} i Pijetlovi} odvode Partizan na visokih 4:0. Tek iz petog poku{aja sa igra~em vi{e, sredinom druge ~etvrtine Pro Reko preko Tama{a Ka{a{a dolazi do prvog gola. Ubrzo je Filip Filipovi} smawio na 2:4. Propustili su igra~i Partizana u ovom

delu me~a nekoliko prilika, a malu nesigurnost iskoristili su iskusni Italijani ~ije boje brane igra~i ~ak pet zemaqa, pa zato i ne ~udi naziv “legija stranaca”. Imali su crno beli priliku da u fini{u druge ~etvrtine povedu 5:2, ali su sudije iz samo wima znanih raz-

loga poni{tile gol Vujasinovi}u. Naime, 11 sekundi pre kraja Partizan je imao napad sa igra~em vi{e, Tempesti je uspeo da odbrani, odbijena lopta do{la je do Vujasinovi}a, a on ju je smestio u gol. No, umesto sa tri Partizan je na poluvreme oti{ao sa samo dva

gola prednosti. Iako su izabranici Igora Milanovi}a u prve dve ~etvrtine odli~no igrali odbranu u napadu je “{kripalo”. Crno - beli nikako nisu pronalazili put do Tempestijevog gola.

Posle vi{e od pola tre}e ~etvrtine Pro Reko smawuje na samo gol razlike (4:5).

Strelac je iz peterca bio Filipovi}. No, ubrzo Partizan, opet, dolazi do dva gola prendosti preko Prlainovi}a sa igra~em vi{e (5:3). U posledwoj deonici vi|ena je prava drama u bazenu. Prvo Norbert Madara{ iz solo akcije smawuje na 4:5, a onda posle gre{ke Partizana u odbrani raspolo`eni Filipovi} dovodi Pro Reko do izjedna~ewa (5:5).

Minut pre kraja golom Ka{a{a Italijani dolaze do prvog vo|stva na utakmici (6:5). I kada je izgledalo da je sve gotovo, samo 11 sekundi pre kraja kapiten Vujasinovi} Partizanu donosi produ`etke (6:6). U prvom produ`etku golovima Filipovi}a i Ka{a{a Pro Reko dolazi do odlu~uju}e prednosti (8:6). Nikola Ra|en 41. sekundu pre kraja prvog produ`etka daje nadu Partizanu da mo`e do preokreta, ali Pro Reko je u drugom produ`etku uspeo da sa~uva svoju mre`u.

Partizan jednostavno nije imao raspolo`enog {utera, sve je palo na Vujasinovi}a, a on nije mogao sam. S druge strane, mo`e se re}i, da su zapravo Filipovi} i Ka{a{ pobedili crno - bele.

G. M.

TRIBINA O SPORTU U VRBASU

[kolski sport na prekretnici Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu nastavqa, pre dva meseca zapo~etu, akciju Unapredimo sport u Vojvodini.

Ovoga puta stru~ni saradnici sekretarijata boravili su u Op{tini Vrbas i odr`ali tribinu. Pre toga obi{li su sportske objekte. Sa sportskom li~nom kartom Op{tine Vrbas goste je upoznao Neboj{a Baro-

i osposobqavawe stru~waka, dijagnostika i testirawe sportista), zatim kako pristupiti evropskim fondovima za prekograni~nu saradwu, o uvo|ewu informacionog sistema i akcionom planu politike za mlade u APV (2010-2014). Izlagawa na ove teme, pred oko pedesetak sportskih radnika i stru~waka iz Vrbasa, imali su dr Milorad

re~ o razvoju kvalitetnog sporta, {kolskog sporta, sporta za sve i sporta za one sa posebnim potrebama. Nosioci svih ovih aktivnosti trebalo bi da budu sportski savezi u op{tinama.

Ali, od 45 op{tina u Vojvodini wih 28 ima ove saveze, dok ih u 17 nema.

Kada je re~ o {kolskom sportu istaknuto je da se on koreni-

}ewe za pojedine u~enike, obdarene za sport, da za {kolu nastupaju u po nekoliko disciplina.

Tako|e, istaknuto je da veliku perspektivu ima sport za sve i da mu se mora posvetiti vi{e prostora i na nivou lokalne samouprave i da se planiraju sredstva u buxetu i za ovaj vid bavqewa sportom, jer okupqa ve-

U~esnicima tribine predo~eno je da je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu pripremio brojne formulare kao pomo} o ustrojavawu pravilnog vo}ewa kluba i registra sportista, a da se svi oni mogu na}i na sajtu ovog sekretarijata www.sio.vojvodina.gov.rs.

Na tribini je bilo re~i o svim aspektima unapr|ewa

Duel Lebrona Yejmsa i Kevina Garneta

KLIVLEND SE OPROSTIO OD PLEJ-OFA NBA LIGE

Boston otpisao Yejmsa

S tribine o sportu u Vrbasu

vi}, zamenik predsednika Odbora za sport u ovoj op{tini. Teme za razgovor bile su vezane za na~in funkcionisawa sporta na lokalnom nivou, sportskoj infrastrukturi, nadzorom nad stru~nim radom, a bilo je re~i i {ta mo`e da popnudi Pokrajinski zavod za sport (edukacija

Dokmanac, Branko Vujovi}, Marko Adamovi}, Mihailo Mileti} i Nenad Sudarov. Gosti su doma}inima ukazali na najosnovnije strate{ke pravce u razvoju sporta u Vojvodini, pre svega na nivou lokalne samouprave, i istakli da su u Vrbasu to dobro prepoznali, dakle da je

to mora mewati. On pre svega treba da ima sveobuhvatnost i prepoznavawe talenata, a da talentovana deca nastave da se bave takmi~arskim sportom u klubovima. Jer, nemogu}e je da nastavnik vodi desetak ili vi{e sportskih sekcija u {koli. S druge strane, veliko je optere-

liku populaciju, od najmla|ih do najstarijih. Nije previ{e zahtevan, a postoje objekti i to treba iskoristiti. Isto tako mora se posvetiti vi{e pa`we qudima sa posebnim potrebama (invalidima) {to zahteva i dodatnu edukaciju stru~waka za rad s wima.

sporta, a gosti su se trudili da odgovore na sva pitawa. A na ona koja sada nisu do{la na red odgovori}e im elektronskim putem. Ova akcija se nastavqa, jer ciq Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu je da obi|e svih 45 op{tina u Vojvodini.

S. Jakovqevi}

Ko{arka{i Boston Seltiksa pobedili su na svom parketu Klivlend Kavalirse rezultatom 94:85 i u ukupnim skorom 4:2 plasirali se u finale plej-ofa Isto~ne konferencije. Na taj na~in Seltiksi su onemogu}ili najboqeg igra~a lige Lebrona Xejmsa da i ove sezone do|e do {ampionskog prstena i veliko je pitawe da li }e i naredne sezone nositi dres Klivlenda. Boston je me~ prelomio u tre}oj deonici, kada je uspeo da trojkom Pola Pirsa do|e do 12 poena prednosti (73:61), {to nije prokockao do kraja susreta.

Klivlend je uspeo da smawi prednost rivala na ~etiri poena (78:74), ali potom Boston serijom od 10:0 i definitivno re{ava me~ u svoju korist.

Najboqi u timu pobednika bio je Kevin Garnet s 22 poena i 12 skokova, dok je Raxon Rondo ubacio poen mawe, uz 12 dodavawa. Na drugoj strani, sjajna partija Xejmsa nije bila dovoqna. MVP lige je me~ zavr{io sa tripl-dablom 27 poena, 19 skokova i 10 asistencija! Mo Vilijams je ubacio 22 ko{a, uz sedam skokova. Boston }e se u finalu Istoka sastati s Orlando Mexikom, koji je u drugom polufinalu po~istio Atlantu (4:0), dok se u finalu Zapada sastaju LA Lejkersi i Finiks Sans.

subota15.maj2010.

c m y

SPORT

DNEVNIK

19

DANAS UTAKMICE 8. KOLA SUPERLIGE SRBIJE

Zvezdin trenutak istine

Ivan Miqkovi}

ZAVR[ENO GR^KO PRVENSTVO

Miqkovi} najboqi Odbojka{ Olimpijakosa i srpski reprezentativac Ivan Miqkovi} progla{en je za najboqeg igra~a (MVP) gr~kog prvenstva u sezoni 2009/2010. Klub iz Pireja je stigao do {ampionske titule, ~ime je osvojio 24. zvezdicu u {ampionatu Gr~ke, a drugu uzastopno. Olimpijakos je u finalnoj seriji plej-ofa savladao Panatinaikos 3:1 u pobedama.

U ~etvrtom me~u Olimpijakos je pobedio s 3:1, po setovima 25:20, 25:18, 22:25 i 25:17. Miqkovi} je u odlu~uju}em me~u osvojio 22 poena za svoj tim.

DANAS I SUTRA DRUGO KOLO KUPA SRBIJE

Najuspe{niji u Novom Sadu

Drugo kolo Kupa Srbije u ga|awu malokalibarskim oru`jem za juniore i seniore odr`a}e se danas i sutra na streli{tu u Novom Sadu (put [ajka{kog odreda 1a). Organizator takmi~ewa je Streqa~ka dru`ina 1790. U~estvova}e svi na{i vrhunski strelci, predvo|eni reprezentativcima Stevanom Pletikosi}em, Nemawom Miroslavqevim, Lidijom Mihajlo-

vi}, Andreom Arsovi}, Arankom Binder...

Ga|a}e se na elektornske mete "Sius askor" po svetskim standardima. Danas }e na vaternu liniju juniori, juniorke, seniori i seniorke u disciplini 60 le`e}i, juniori i seniori u pi{toqu slobodnog izbora. Sutra }e se nadmetati juniori, juniorke, seniori i seniorke u trostavu. Takmi~ewe danas po~iwe u 9, a sutra u 10 ~asova.

G. M.

Najboqi ko{arka{ki timovi Srbije nemaju predaha, pa ve} danas igraju utakmice 8. kola Superlige Srbije.

U dva me~a postoje dva izrazita favorita, jer Partizan igra s Tami{ Petrohemijom u Pan~evu, dok Hemofarm [tada gostuje kod Borca u ^a~ku. Dva prvoplasirana i verovatno najboqa tima u na{oj zemqi nalaze se pred novim pobedama i sve osim ubedqivih trijumfa Beogra|ana i Vr{~ana bilo bi ravno sportskoj senzaciji.

Ako smo Partizan i Hemofarm [tadu izdvojili kao favorite, u preostale dve utakmice bi}e puno vatre i nezahvalno bi bilo prognozirati pobednike.

Derbi kola igra se u Pioniru, gde }e izrawavqena Crvena zvezda poku{ati da onemogu}i nalet FMP-a, nastoje}i da zadr`i kakve-takve {anse za plasman u NLB ligu. Crveno-beli tonu sve vi{e i pobeda nad "panterima" mogla bi da zaustavi nepovoqan tok prvenstvene trke po wih, iako je mladi tim iz @eleznika u{ao u odli~nu formu, kojom je nagovestio da je sve bli`e plasmanu u regionalno takmi~ewe.

Prednost FMP-a morali bi da budu centri, predvo|eni reprezentativcem Raduqicom, dok }e svoju {ansu tim trenera Aleksandra Trifunovi}a tra`iti kroz kolektivnu igru, ali i pojedina~ni u~inak fenomenalnog Nemawe Bjelice i kapitena Vuka Radivojevi}a. U svakom slu~aju, o~ekuje se velika bitka u ve~era{wem duelu, u kojoj }e pobednik biti za korak bli`i novom izlasku u NLB ligu.

Tamara Mili{i}

EP U SAMBU

Tamara nastavqa tradiciju Nemawa Bjelica (Crvena zvezda)

Zanimqiva i neizvesna utakmica o~ekuje se i u Vaqevu, gde }e Metalac ugostiti vrlo dobri tim Radni~kog. Kragujev~ani dosta sigurno putuju ka jo{ jednoj sezoni na Jadranu i pobeda nad poja~anim Vaqevcima bila bi im zlata vredna. Me|utim, doma}in je silno motivisan da trijumfom poku{a da opravda velika sredstva ulo`ena u dovo|ewe poja~a-

wa, jer samo jedna pobeda u prethodnih sedam kola preskroman je u~inak za ambicioznu ekipu iz Vaqeva.

Raspored dana{wih utakmica PAN^EVO: Tami{ Petrohemija - Partizan (18.30), VAQEVO: Metalac - Radni~ki (19.30), ^A^AK: Borac - Hemofarm [tada (20), BEOGRAD: Crvena zvezda FMP (19).

A. P.

KA]ANI U PRIBOJU

Spremni za revan{

Stevan Pletikosi}, Lidija Mihajlovi} i Damir Mikec

Putnici za Fort Bening Srpski strelci ponovo }e sami platiti u~e}e na Svetskom kupu Fort Beningu. Posle nastupa u Sidneju i Pekingu za koje su takmi~ari i treneri platili sve tro{kove, grupa od desetoro srpskih strelaca ponovo }e snositi tro{kove odlaska i boravka na Svetskom kupu u ameri~koj vojnoj bazi Fort Bening (od 22.

do 31. maja). Streqa~ki savez Srbije je u veoma te{koj finansijskoj situaciji, zaposleni nisu dva meseca primili platu, jer se sav novac usmerava za program ali ga, i pored toga, nema dovoqno. Strelcima i trenerima je obe}ano da }e im se novac vratiti kada stignu sredstva od Ministarstva omladine i sporta Sr-

bije, koja kasne. Na listi putnika su: Lidija Mihajlovi}, Andrea Arsovi}, Stevan Pletikosi}, Nemawa Mirosavqev, Dragan Markovi}, Jasna [ekari}, Zorana Arunovi}, Bobana Veli~kovi}, Dimitrije Grgi} i Damir Mikec . Sa strelcima, zbog nedostatka sredstava, ne}e putovati trener.

Nerado se prise}aju klupski kolega pivot Marko rukometa{i Jugovi} Stupar, sredwi bek Mihajlovi}, Unimeta jeseweg duela desno krilo Kosti}, golman Kusa Pribojem na svom ki}... Nije mo jasno kako je tako terenu kada su gosti odneli bod, dobra ekipa do{la u situaciju a da nije bilo golmana Bojana da se bori za opstanak. Dobro Perovi}a, koji je u posledwoj smo se pripremili i osve`ili sekundi odbranio sedmerac Jovanovi}u, iz Ka}a bi oti{ao ceo plen. Ho}e li nebeskoplavi uspeti da im se ve~eras (19 ~asova) koliko toliko revan{iraju pitali smo kapitena Jugovi}a Marka Krsman~i}a.

- Mi }emo se truditi da odigramo {to boqe, ako nam se {ansa uka`e naravno da }emo je iskoristiti. Motiv nam je da im se revan{iramo. Oni jesu favoriti, no nadam se da to ne}e biti presudno. Mi }emo odigrati koliko mo`emo u ovom trenutku i idemo bez bele zastave - uverava Krsman~i}. Priboju je svaki bod dragocen za opstanak, tako da o~ekujemo izuzetno te{ku utakmicu, pogotovo {to }e imati podr{ku vatrenih Marko Krsman~i} pristalica. za vreme pauze, ali nas je doneKrsman~i} hvali i igra~e kle i poremetila, jer nije lako Priboja. odr`avati visok nivo igre u - Radi se o iskusnoj ekipi, sa kontinuitetu - smatra Marko odli~nim pojedincima, koje Krsman~i}. predvodi na{ doju~era{wi J. Gali}

Tamara Mili{i}, ~lanica Sambo kluba Partizan iz Novog Sada, nastavila je tradiciju osvajawa medaqa na{ih sportista na velikim takmi~ewima.

Na Evropskom prvenstvu u glavnom gradu Belorusije, Minsku, okitila se bronzanom medaqom u kategoriji do 72 kilograma prvog dana takmi~ewa. Blizu medaqe bila je i wena klupska drugarica Vesna Rankovi} (56 kg), ali je poklekla u borbi za bronzanu medaqu i morala se zadovoqiti petim mestom.

Mirela Salijevi} (48) i Nikola Lemi} (62) zabele`ili su solidan plasman i na kraju su bili sedmi u svojim kategorijama.

Na struwa~u u Minsku danas }e iza}i i preostalih dvoje boraca iz Srbije. U konkurenciji devojaka bori}e se Ma{a Smiqkovi} (52) i Miroslav Begovi} (68).

OVOG VIKENDA U FUTOGU I NOVOM SADU

Me|unarodni turniri Karate savez Vojvodine tokom vikenda organizuje dva velika me|unarodna turnira za seniore i mla|e uzrasne kategorije. Doma}ini ovih takmi~ewa bi}e Futog i Novi Sad, a o~ekuje se nekoliko stotina u~esnika iz zemaqa u okru`ewu, kao i zanimqiva i neizvesna borba na tatamiju.

U Futogu }e se danas, u okviru Dunav kupa open, nadmetati seniori. Takmi~ewe }e se odr`ati u sportskoj hali, a po~iwe u 10 ~asova. Istovremeno }e se odr`ati i Kup Vojvodine za kadete, juniore i mla|e seniore u ekipnoj konkurenciji za mu{karce i `ene u borbama.

Poletarci, pioniri, kadeti, juniori i mla|i seniori bori}e se za trofeje u Novom Sadu u sportskoj hali Slana bara, gde }e se odr`ati i ekipni seniorski Kup Vojvodine za mu{karce i `ene u borbama i katama. I u Novom Sadu takmi~ewe po~iwe u 10 ~asova.

S. J.

RAGBI PRVENSTVO SRBIJE

Danas

U ~etvrtom kolu ragbi 13 prvenstva Srbije danas }e se odigrati tri susreta. Najzanimqivije bi}e u Petrovaradinu, gde }e vice{ampioni, ekipa Podbare, u derbiju kola ugostiti nepora`enu Crvenu zvezdu.

Novosa|ani su u odnosu na pro{lu sezonu dosta podmladili tim, ali su ambicije ostale iste. Podbara je u prva dva kola zabele`ila polovi~an u~inak, ostvarila je pobedu nad Beogradskim univerzitetom 32:16, a onda je usledio poraz od Radni~kog iz Stare Pazove 44:30.Na redu je derbi sa Beogra|anima, {to je izazov za publiku da do|e u velikom broju na pomo}no igrali{te FK Petrovaradin.

Parovi 4.kola: NOVI SAD: Podbara - Crvena zvezda (pomo}ni teren FK Petrovaradina u 14), NI[: Ni{ - Car Lazar (SC ^air 14), BEOGRAD: BG Univerzitet - Dor}ol (15). Slobodan je Radni~ki (NP).

I. G.

Superliga (m) - [ABAC: Metaloplastika - Dinamo (18.30), PRIBOJ: Priboj - Jugovi} (19), ZREWANIN: Proleter - Partizan (20), BEOGRAD: Crvena zvezda - PKB (18.30), CRVENKA: Crvenka - Planinka (18).

Prva liga (m) - LESKOVAC: Dubo~ica - Zaje~ar (19), KRU[EVAC: Napredak - Jagodina (19), PO@AREVAC: Po`arevac - Vrbas (19), MOKRIN: Crvena zvezda - BASK (20).

Prva liga (`) - GORWI MILANOVAC: Metalac - Radni~ki (19).

Druga liga (m) - KA]: Titel - Gradnulica (19), JABUKA: Jabuka Apatin (20), SOMBOR: Sombor - Ruma (19), @ABAQ: Hajduk - @elezni~ar (19).

Druga liga (`) - ZREWANIN: Lehel - Jedinstvo (17).

Prva vojvo|anska liga (m) DOLOVO: Dolovo - Jedinstvo (NB) (19), RI\ICA: Dalmatinac Radni~ki (18).

Prva vojvo|anska liga (`) - FEKETI]: Jadran - Radni~ki (18), RUSKI KRSTUR: Rusin - Mileti} (18), MOROVI]: Jedinstvo - Kikinda 2 (17).

Podbarci do~ekuju Zvezdu

Detaq iz prethodnog duela Podbara – Zvezda

20

SVET

subota15.maj2010.

SUKOBI NA TAJLANDU SE NE SMIRUJU

UKRATKO

Vojska pucala na demonstrante

Poginuli u rudniku PEKING: U eksploziji metana u rudniku u provinciji Guixu u jugozapadnoj Kini poginuo je 21 rudar, javila je agencija Sinhua.

Spasila~ke ekipe izvadile su 21 telo iz okna rudnika Juawang u An{unu, a eksplozija se dogodila sino}, javila je agencija. U rudniku je u trenutku eksplozije bio 31 rudar, ali {est je uspelo da iza|e samo, dok je ~etvoro spaseno. I pored ne{to poboq{anih uslova u kineskim rudnicima, kako navodi Frans pres, rudnici u Kini i daqe va`e za najopasnije na svetu. U Kini je pro{le godine ginulo u proseku sedam rudara dnevno.

BANGKOK: Tajlandska vojska je ju~e je pucala i ranila nekoliko qudi tokom sukoba sa antivladinim demonstrantima u centru Bangkoka, poku{avaju}i da rasturi tabor u kome ve} pet sedmica borave pristalice zba~enog premijera, zvani "crvene ko{uqe".

Sukobi u Bangkoku su ponovo izbili, posle no}nih okr{aja, u kojima je jedan demonstrant ubijen, a jedan general, koji je pri{ao demonstrantima, te{ko povre|en u glavu. "Crvenoko{uqa{i" su zapali-

Sve~ano u parlamentu

li autobus, kako bi zaustavili vojsku, koja poku{ava da zatvori puteve oko wihovog logora u centru grada. Vojnici ispaquju suzavac, a o~evici javqaju da su videli da stanovnici be`e iz tog dela grada i da se kolone vojnika kre}u prema aveniji koju je zauzelo oko 2.000 pobuwenika, takozvanih "crvenoko{uqa{a". Neki o~evici ka`u da je jedan policajac pucao na vojnike, {to samo potvr|uje ocenu analiti~ara da je mogu} rascep izme|u policije, odane zba~enom premije-

ru Taksinu [inavatri, i vojske, {to mo`e jo{ vi{e ote`ati situaciju u zemqi.

Prema izjavama svedoka, nekoliko osoba je raweno, ali se ne zna da li je vojska koristila bojevu municiju, ili gumene metke, ili oba, javqaju agencije. Od preksino} je u Bangkoku ubijena najmawe jedna osoba a 11 osoba je raweno, s tim {to se o~ekuje da bilans bude i ve}i. Bolnice odbijaju da ka`u koliko su povre|enih osoba primile, javio je Rojters.

DNEVNIK NEMA MIRA U KIRGISTANU

Novo zauzimawe vladinih zgrada BI[KEK: Pristalice prelazne vlade Kirgistana preuzele su ju~e kontrolu nad zgradom regionalne vlade u ju`nom gradu O{u, dan po{to su je zauzeli protivnici aktuelnih vlasti u Bi{keku.

Pristalice vlade su zauzele zgradu posle sukoba s pristalicama svrgnutog predsednika Kurmanbeka Bakijeva, a u okr{aju nije bilo te`e povre|enih, javio je Rojters, pozivaju}i se na o~evice.

Protivnici vlasti zauzeli su ju~e vladine zgrade u O{u,

NOVA VLADA U LONDONU NE]E MO]I PUNO DA POMOGNE SRBIJI NA PUTU KA EU

London na leru zbog bosanskog lonca

BUDIMPE[TA: Uz zvuke fanfara i prisustvo po~asne stra`e u Budimpe{ti je po~ela osniva~ka sednica ma|arskog parlamenta u novom sazivu. [ef dr`ave Laslo [oqom, posle intonirawa nacionalne himne, otvaraju}i sednicu ukazao je na istorijski doga|aj koji u mnogo ~emu podse}a na onaj od pre ta~no dve decenije, kada je formiran prvi vi{estrana~ki parlament u novijoj istoriji zemqe. " Odgovornost nove vlade }e biti ogromna, o~ekivawa su velika, a krajwi sud da}e gra|ani", naglasio je predsednik Republike. [oqom je konstatovao da je svih 386 poslanika predalo potrebna dokumenta, najavio da }e tokom dana, kada na to do|e red po Poslovniku, za mandatara nove vlade predlo`iti predsednika Saveza demokratske omladine (Fides) Viktora Orbana i stolicu predsedavaju}eg predao najstarijem poslaniku, Jano{u Horvatu.

S. B.

(Od na{eg dopisnika iz Brisela) Odlazak Dejvida Milibanda i laburista s vlasti u Velikoj Britaniji nije toliko lo{a vest po evropske ambicije Srbije koliko je bio izlazak nema~kih socijaldemokrata i Valtera [tajnmajera iz vladaju}e koalicije u Berlinu, ali ni dobra.

Naime, nova vlast u Londonu ne}e biti nimalo mawe za nezavisnost Kosova nego {to je bila prethodna, a istovremeno }e mnogo mawe mo}i da pomogne Srbiji na evropskom putu, pri ~emu su jo{ koalicioni partneri konzervativaca, liberal-demokrati, poznati kao najvatreniji i najrigorozniji zagovornici podr{ke radu Ha{kog tribunala.

Ta~no je da konzervativci nemaju specijalni odnos prema bombardovawu Srbije i ratu na Kosovu kao {to su imali laburisti: to je bila misija Tonija Blera, u kojoj je on demonstrirao {ta bi trebalo da bude nova uloga Velike Britanije u svetskim okvirima.

Me|utim, iluzorno je verovati da }e bilo koja britanska vlada povu}i priznawe nezavisnosti Kosova, a budu}i da }e nova vlada biti vrlo „probo{wa~ka“, jasno je da }e se iz petnih `ila protiviti podeli Kosova zbog posledica koje takvo re{ewe mo`e imati po celovitost Bosne i Hercegovine.

Kada ambasador Velike Britanije u Beogradu Stiven Vordsvort ka`e da se politika Londona prema Srbiji ne}e promeniti, on je potpuno u pravu. Me|utim, ambasador Vordsvort nije rekao i to da

Prva `ena sve{tenik RIM: Marija Longitano posta}e prva `ena sve{tenik u Italiji kada se krajem meseca bude zaredila u anglikanskoj crkvi, bliskoj Vatikanu. Ova udata 35-godi{wa u~iteqica, pripadnica otcepqene Stare katoli~ke crkve Isusa iz Nazareta, izjavila je da se nada da }e wen primer razbiti predrasude Rimokatoli~ke crkve prema `enama sve{tenicima. Ovaj doga|aj mogao bi ponovo da pokrene debatu me|u katolicima o ulozi `ene, naveo je Bi-Bi-Si, podse}aju}i da je papa Benedikt XVI neumoqivo protiv `ena sve{tenika. Wegov prethodnik Jovan Pavle II, je, ~ak, zabrawivao zvani~ne rasprave o toj temi. Premda Marija Longitano ne}e biti rimokatoli~ki sve{tenik, weno zare|ewe u sestrinskoj Anglikanskoj crkvi }e neminovno biti neugodno za Vatikan, ocenio je Bi-Bi-Si. Stara katoli~ka crkva Isusa iz Nazareta otcepila se od Vatikana u XIX veku, odbacuju}i verovawe u bezgre{no za~e}e i nepogre{ivost pape.

Britanski premijer Dejvid Kameron

Pritisak na Dodika Indirektna posledica po Srbiju bi}e i veoma nezavidan polo`aj premijera Republike Srpske Milorada Dodika. Naime, ne zna se ko ga vi{e u taze britanskom vrhu smatra krivcem za sve lo{e {to se doga|a u Bosni: novi dr`avni sekretar Vilijem Hejg, glavni ~ovek za spoqnu politiku liberal-demokrata Pedi E{daun ili Ed Lavelin, {ef kabineta premijera Dejvida Kamerona. }e zna~aj i snaga Velike Britanije u politici pro{irewa EU biti zna~ajno oslabqeni.

Veoma uticajnog, proevrop-

skog i rado vi|enog donedavnog {efa diplomatije Dejvida Milibanda zamenio je Vilijem Hejg, evroskepti~ni politi-

~ar ~ija je partija u Evropskom parlamentu iza{la iz poslani~ke grupe Evropske narodne partije u kojoj sede poslanici nema~ke kancelarke Angele Merkel, francuskog predsednika Nikole Sarkozija i italijanskog premijer Silvija Berluskonija, i to samo zato da bi formirala grupu s drugim evroskepti~nim strankama u EU. Ta~no je da je u nacrtu svoje spoqne politike Vilijem Hejg napisao da }e Velika Britanija sna`no podr`avati pro{irewe i tra`iti „sna`niji“ nastup EU u Bosni, ali {ef diplomatije ~ije je ciq da oslabi Uniju ima}e uticaj ba{ kao i wegov holandski kolega Maksim Ferhagen: mo}i }e da blokira ne~iji put, ali nikome ne}e mo}i da pomogne u ubrzavawu hoda jer za to naprosto nema kredita, a ni autoritet u EU. I kad spomenusmo Ferhagena, Holandija je s novom vladom u Londonu dobila jo{ ve}eg saveznika u pritisku na Srbiju da uhapsi Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a.

Ed Lavelin, {ef kabineta novog britanskog premijera Dejvida Kamerona, bio je savetnik Pedija E{dauna, biv{eg lidera liberal-demokrata, i to u vreme dok je E{daun u Bosni kao visoki predstavnik radio na ukidawu Republike Srpske; Vilijem Hejg je, pak, pripadao grupi konzervativaca koja je kritikovala nekada{weg premijera Xona Mejxora zbog, po wihovom sudu, „mlake politike“ prema Srbima u Bosni. @eqko Panteli}

Batkenu i Xalalabadu, na jugu Avganistana.

Zamenik premijera prelazne vlade Omurbek Tekebajev nazvao je te akcije poku{ajem dr`avnog udara i optu`io Bakijeva da stoji iza wih.

"Bakijev je iza toga", rekao je Tekebajev na dr`avnoj televiziji.

Bakijev je napustio Kirgistan po{to je pre vi{e od mesec dana svrgnut s vlasti posle `estokih sukoba vladinih snaga i demonstranata, u kojima je poginulo najmawe 85 qudi.

PORTUGAL Mawe plate javnom sektoru LISABON: Premijer Portugala @oze Sokrate{ izjavio je da }e vlada te zemqe pove}ati poreze i sniziti plate u javnom sektoru, nakon {to je sli~ne mere uvela [panija. Portugal }e uvesti vanredan porez na prihod do 1,5 odsto, pove}ati porez na dodatu vrednost za jedan procentni poen na 21 odsto i podi}i porez od 2,5 odsto na profit velikih kompanija i banaka. Vlada }e smawiti plate zaposlenih na viskim pozicijama u javnom sektoru i politi~ara za pet odsto kako bi ove godine smawila buxetski deficit na 7,3 odsto BDP-a.

"Tra`io sam od svih mojih zemqaka da u~ine te napore i odbrane zemqu, odbrane evro i Evopu", rekao je socijalista Sokrate{ nakon sastanka kabineta na kojem su odobrene te mere, dogovorene sa opozicionom PSD partijom, sa ciqem obezbe|ivawa podr{ke u parlamentu. Ju~era{wa odluka Portugala do{la je posle dramati~ne sedmice za zonu evra koja je otpo~ela dono{ewem paketa od bilion (hiqadu milijardi) dolara koji su dogovorili Evropska unija i Me|unarodni monetarni fond radi podr{ke slabijim ~lanicama zone evra.

U sredu je [panija obelodanila paket mera za kresawe izdataka u visini od 15 milijardi evra, ukqu~uju}i sni`ewe plata ve}ine zaposlenih u javnom sektoru za pet odsto i kresawe od 15 odsto za zaposlene na boqe pla}enim radnim mestima. Portugal je postavila ciq da skre{e fiskalni deficit u 2011. za dva procentna poena u odnosu na pethodni ciq, na 4,6 odsto BDP-a, zahvaquju}i ovim najnovijim strogim merama {tedwe, vrednim oko dve milijarde evra.

"Ukupne fiskalne mere su prili~no velike, mada daleko ispod onih koje su preduzele Gr~ke ili Irska", ukazala je ekonomista "Sitigrupe" \ada \ani, dodaju}i da }e, verovatno, biti neophodna daqa fiskalna konsolidacija u slede}ih nekoliko godina.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DONALD TUSK Premijer Poqske Donald Tusk ka`e da }e se Poqska ukqu~iti u fondove pomo}i du`nicima u evrozoni samo ako bude postojao mehanizam koji ka`wava neodgovorne. "Niko ne mo`e da o~ekuje da }e nove ~lanice Evropske unije snositi finansijski teret samo zato {to druge zemqe evrozone lakomisleno tro{e novac", kazao je Tusk Poqska u}i u evrozonu, ali tek kada za to bude spremna.

SAIDA VARSI Novi kabinet britanskog premijera Dejvida Kamerona dobio je i prvu ministarku muslimanku u istoriji Velike Britanije, Saidu Varsi (39), pravnicu po struci."Biti ro|en kao k}erka imigranta i fabri~kog radnika u Jork{iru i imati privilegiju slu`iti kabinetu u ovako va`nom trenutku za istoriju Velike Britanije, u meni budi ose}awe skromnosti" kazala je Varsi, poreklom Pakistanka.

ROMAN POLANSKI Roman Polanski (76) ,koji se ve} du`e vreme nalazi u ku}nom pritvoru u svojoj rezidenciji u [vajcarskoj, pokazuje "znake te{ke depresije", {to zahteva wegovo "hitno osloba|awe" iz ku}nog pritvora, zahtev je francuske Akademije lepih umetnosti. Poznati rediteq se po~etkom maja oglasio tekstom naslovqenim "Vi{e ne mogu da }utim".

KOKAIN IZ LATINSKE AMERIKE [VERCOVAN PREKO @ENSKOG SAMOSTANA

Droga u Biblijama i molitvenicima MILANO: Kalu|erice u zavodu “Marija Kabrini” usred Milana, u Italiji, probudile su se {okirane u sredu rano ujutru kada im je na vrata samostana grunula gomila karabinijera, a jo{ vi{e su se iznenadile kada su saznale da su brevijari i drugi verski predmeti u samostanu slu`ili za {verc kokaina iz Latinske Amerike u Italiju i da je u tome bitnu ulogu igrao wihov portir koji je pod okriqem samostana uskladi{tio pove}e koli~ine droge.

Portir je, kako su objasnili karabinijeri, iz samostana organizovao la`na hodo~a{}a, u kojima su u~estvovali wegovi partneri krijum~ari. Oni su iz Ju`ne Amerike dolazili s brevijarima, Biblijama i molitvenicima koje su stavqali u ru~ni prtqag jer ga na aerodromu ne

wu{kaju psi traga~i. Konce ovog {verca vukle su dve poznate kalabrijske organizacije,

Pele-Votari i Koko-Trovato, za koje se zna da sara|uju sa kolumbijskim narkokartelima.

Ista kveziverska organizacija je izmislila i projekt unapre|ewa ribarstva, koji je dobio podr{ku svetske Organizacije za hranu i poqoprivredu (FAO), pa su novcem Ujediwenih nacija umesto eksperimentalnog ribwaka u Gani organizovali skladi{te droge na pla puta izme|u Ju`ne Amerike i ju`ne Evrope.

Istraga "Hanibal" (jer je deo droge prolazio Hanibalovim putem iz [panije, kroz Francusku u Italiju, preko Pirineja i Alpa) koja je otkrila ovaj domi{qati {verc kokaina trajala je tri godine.

Karabinijeri su uhapsili 33 osumwi~ena, ukqu~iv{i i portira iz `enskog samostana.

c m y

BALKAN

DNEVNIK CRNA GORA I EVROZONA

U MMF-u istina, u vinu spas PODGORICA: Crna Gora jedina je zemqa koja je uvela evro, a jo{ uvek nije ~lanica Evropske unije i nema skolopqen aran`man sa Me|unarodnim monetarnim fondom. U wihovoj Centralnoj banci se nadaju da }e do dogovora do}i jer je, kako ka`u, to uslov da se zaustavi pad privrede.

Iako je pro{le godine, zbog krize, izvoz Srbije u Crnu Goru smawen gotovo za tre}inu, na 598 miliona evra, od wih je, istovremeno, Srbija uvezla robu za 123 miliona evra, pa je to i daqe zemqa sa kojom ima najve}i vi{ak u razmeni.

Stara izreka “u vinu je istina”, za Crnogorce bi mogla da glasi - u vinu je spas. Wihov najve}i izvoznik su “Planta`e 13. jul”. Godi{we prodaju oko 17 miliona boca vina - od toga 35 odsto na tr`i{tu Srbije i jo{ toliko u svim ostalim zemqama. Ipak, pro{lu godinu zavr{ili su sa minusom.

“Aprilski rezultati ipak su ne{to povoqniji. ^ini mi se da ima pomaka. Najve}i su problemi naplata. Morali smo mnoge uslove da promenimo, produ`avali smo PEDI E[DAUN

Izaslanik za Balkan SARAJEVO: Biv{i visoki predstavnik u BiH Pedi E{daun smatra da bi Evropska unija trebalo da imenuje specijalnog izaslanika za Balkan, a ne samo za BiH E{daun je izjavio da specijalni izaslanik samo za BiH ne bi bio dobra ideja, a da bi “specijalni izaslanik za Balkan bila vi{e nego dobra stvar”.

Akutelni visoki predstavnik u BiH Valentin Incko rekao je da pozdravqa svaku inicijativu koja bi doprinela napretku Bosne i Hercegovine i regiona ka Evropskoj uniji. Incko je istakao da je to vi{e pitawe za specijalnu predstavnicu EU za spoqne poslove i bezbednost Ketrin E{ton.

Slovena~ki poslanik u Evropskom parlamentu Jelko Kacin rekao je da bi mogao podr`ati E{daunov stav i inicijativu, ali pod uslovom da se na sli~an korak odlu~e i SAD. “Dr`ave na Zapadnom Balkanu su u razli~itim pozicijama. One koje su kandidati za EU imaju posebne delegacije Unije, a ja ve} odavno govorim da bi Va{ington trebalo da ima posebnog izaslanika u prvom redu za dr`ave kojima je potrebna pa`wa, BiH, Kosovo, ali i Makedoniju i Srbiju”, rekao je Kacin za sarajevski dnevnik.

Politi~ki analiti~ar iz Centra za demokratizaciju Kurt Basiner ka`e da nije re~ o novoj ideji.

“Najte`e bi, u stvari, bilo na}i zajedni~ku politiku koju bi taj specijalni izaslanik sprovodio. Ona ne}e do}i iz Brisela, ve} mora do}i iz dr`ava ~lanica EU. Tu su kqu~ne Velika Britanija i Nema~ka”, smatra Basiner.

Wegov stav je da bi specijalni predstavnik EU trebalo da bude u paru sa specijalnim predstavnikom SAD, “a uz {efa turske diplomatije Ahmeta Davutoglua, koji je ve} ~esto prisutan, to bi moglo da donese zna~ajnu politi~ku promenu”.

rokove pla}awa”, rekla je Anica Hajdukovi} iz “Planta`e 13. jul”.

Pro{le godine crnogorska privreda je zabele`ila pad od 7 odsto. Me|unarodne finansijske institucije procewuju da }e i ove godine privredna aktivnost opasti za 2,3 odsto.

“Li~no bih bio sre}an ako budemo na nuli. Vlada je ne{to optimisti~nija. Kqu~ne stvari }e se de{avati u naredna tri kvartala”, ka`e predsednik Saveta Centralne banke CG Qubi{a Krgovi}. Deceniju od uvo|ewa evra, Crnogorci ka`u da je to bila politi~ka, ekonomski opravdana od-

luka koja je gra|anima donela blagostawe.

Proces porede sa dijetom - ako `elite da bude uspe{ni, a rezultati trajni, morate promeniti ne samo na~in ishrane ve} sve `ivotne navike.

Tako Crnogorci, u ovom ~asu, bankama duguju u proseku po 1.500 evra. Za vi{e od ~etvrtine kredita kasne sa pla}awem rata.

Predsednik Saveta Centralne banke CG ka`e da je “to rezultat svega {to se de{ava u realanom sektoru, veliki rizik i opasnost da sve to iz realanog sektora uti~e na stabilnost bankarskog sektora”. Iako o tome ne postoji saglasnost ni u Vladi Crne Gore, crnogorski stru~waci smatraju da bi sklapawe aran`mana sa MMFom bilo kqu~no za wihov ekonomski oporavak.

Nadaju se da }e se to desiti sredinom godine i da }e im Fond na raspolagawe staviti 212 miliona evra.

RUMUNIJA

I policija tra`i ostavku vlade BUKURE[T: Vi{e od 500 slu`benika dr`avnog sektora protestovalo je ju~e u Bukure{tu zbog planova vlasti da im smawe plate i penzije tokom ekonomske krize. Policajci, zaposleni u obrazovawu, zdravstvu i dr`avnoj administraciji zatra`ili su od vlade da podnese ostavku. Nekoliko sindikata najavilo je veliki protest idu}e srede u kome }e, kako se o~ekuje, u~estvovati oko 40.000 qudi kako bi izvr{ili pritisak na vladu da ne smawi za 25 odsto plate po~ev od 1. juna, javio je AP. Rumunska privreda zabele`ila je pro{le godine pad od 7,1 odsto.

Me|unarodni monetarni fond (MMF) izdvojio je pro{le godine pozajmicu u vrednosti od 25,17 milijardi dolara kako bi pomogao Rumunji da prebrodi ekonomsku krizu.

21

GR^KO-SRPSKI POSLOVNI SAVET

Da~i} za boqu saradwu s Gr~kom ATINA: Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je u Atini da Srbija `eli da unapredi dobru dr`avnu i privrednu saradwu sa Gr~kom.

On je, na gr~ko-srpskom poslovnom savetu, u ~ijem radu je u~estvovalo 40 predstavnika atinske privredne komore, istakao da posebnu pa`wu treba posvetiti pitawima od strate{kog zna~aja poput zajedni~kih projekata u domenu energetike i infrastrukture. Da~i} je naglasio i da je za Srbiju od su{tinskog zna~aja da stabilizuje prilike u regionu i razvije dobre odnose sa svim susedima, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije. Po we-

govim re~ima, Srbija se zala`e i da se sva pitawa moraju re{avati dijalogom i u duhu me|usobnog poverewa, navodi se u saop{tewu. Na skupu u Atini u~estvovao je i generalni direktor “Srbijagasa” Du{an Bajatovi}, koji je istakao da bez obzira na krizu u Gr~koj postoji aktuelan privatni kapital spreman da se ula`e u poslove u Srbiji.

“S druge strane, postoje}a ulagawa treba sa~uvati, posebno u bankarskom sektoru, jer je to skoro petina svetskog bankarskog sektora”, rekao je on, navodi se u saop{tewu. Bajatovi} je ocenio i da treba reagovati na spekulacije o mogu}im problemima u bankarskom sek-

Ivica Da~i}

toru i u pogledu kvaliteta predstoje}e turisti~ke sezone u Gr~koj.

(Tanjug)

GR^KA

Eksplozija u sudu u Solunu SOLUN: U sudnici u Solunu eksplodirala je bomba, pri ~emu je jedna osoba povre|ena, rekao je jedan advokat. Policija je prethodno evakuisala ve}i deo zgrade suda po{to je jedan dnevni list dobio anonimnu dojavu da je bomba postavqena u toaletu u podrumu. Slu`benica tu`ila{tva i drugi o~evici, koji su bili u zgradi suda u trenutku eksplozije, rekla je da je videla dim na tre}em spratu.

Advokat Babis Apotolides rekao je da je jedan ~ovek zadobio lak{e povrede i da je preba~en u obli`wu bolnicu. Preksino} je sna`na bomba eksplodirala ispred najve}eg gr~kog zatvora u Atini, Ko-

MAKEDONIJA

Poja~ane patrole na [ar-planini SKOPQE: Najmawe tri osobe uhap{ene su u no}noj akciji makedonskih specijalaca u Novom Selu, nedaleko od Tetova, na zapadu te dr`ave, svega dva dana posle najozbiqnijeg incidenta u Makedoniji od prestanka sukoba 2001. godine, u kome su ubijena ~etiri albanska odmetnika, ukqu~uju}i i navodnog lidera fantomske nove “Oslobodila~ke nacionalne armije”.

Makedonski specijalci su u akciji koja je, kako navode izvori u Skopqu, predstavqala nastavak operacije zapo~ete dva dana ranije, pretresli nekoliko ku}a u tom selu i zaplenili oru`je, municiju i eksploziv. Policija je uhapsila Demira Mustafija i trojicu wegovih sinova, u ~ijoj su ku}i zaplewene tri automatske pu{ke, pet pi{toqa, dve bombe, prigu{iva~i i velika koli~ina eksploziva i municije.

Akcija je protekla bez problema i jer je ve}ina `iteqa tog sela, tokom policijske akcije, bila na sahrani [abana Zenunija, koji je dva dana ranije ubijen u obra~unu sa policijom.

Tokom akcije nije bilo pucwave, a akcija je bila usmerena protiv osoba koje su pru`ale podr{ku Harunu Alijuu, Komandantu Ku{trimiju, koji je u utorak ubijen u policijskoj zasedi nedaleko od sela Radu{a.

Makedonska policija, u me|uvremenu, saop{tila je da je oru`je u region Radu{e dopremqeno sa Kosovo, najverovatnije kowima i magarcima, ali jo{ uvek nije ustanovqeno kome je bilo nameweno. Policija se u sredu sukobila i sa formacijom na ~ijem

subota15.maj2010.

se ~elu nalazi Xezair [a}iri, poznat pod nadimkom Komandant Hoxa, nedaleko od sela Tanu{evci, ali je, posle kratke razmene vatre, policijski helikopter napustio tu zonu.

Grupa koju predvodi Komandant Hoxa ve} godinama kontro-

navodno, krio se u okolini Uro{evca.

U utorak, kod sela Radu{a u trosatnom obra~unu sa policijom ubijene su ~etiri osobe, ukqu~uju}i Haruna Alijua i Xafera [aqu, koji je poslednih godina uspevao da izbegne potere make-

li{e zonu oko sela Tanu{evci, u kojem je 2001. godine i po~ela pobuna albanskih gerilaca Aliju, kako navode albanski izvori, potpisnik kominikea nove “Oslobodila~ke nacionalne armije”, kojim je ta fantomska organizacija preuzela odgovornost za nedavni sukob sa makedonskom policijom kod sela Brodec.

Taj kominike potpisao je pod pseudonimom Arben Selimi, a to saop{tewe je, potum, medijima distribuirano iz [vajcarske, gde je prethodnih nekoliko godina sakupqao donacije za nabavku oru`ja. Od makedonskih vlasti,

donske policije, a bio je jedan od kqu~nih aktera senzacionalnog bega grupe odmetnika iz kosovskog zatvora Dubrava kod Istoka.

Posle serije incidenata, Kfor je poja~ao patrole na [ar Planini i rasporedio dodatne snage za brze intervencije, koje }e, kako su najavili predstavnici tih snaga, ostati nadomak Zapadne Makedonije, “dok god bude potrebe”.

Makedonska policija, u me|uvremenu, saop{tila je i imena dvojice uhap{enih u akciji u utorak. To su [aban Osmani i Avdiq Jusufi iz skopskog sela Bukovi}.

Solun

ridalos, pri ~emu je jedna `ena lak{e povre|ena. I ta eksplozija je usledila posle dojave novinama. Za sada niko nije preuzeo odgovornost za napad u Atini, ali se sumwa na ekstremisti~ke grupe u Gr~koj koje su u proteklih nekoliko godina intezivirale aktivnosti.

Gr~ke vlasti su pro{log meseca uhapsile i optu`ile {estoro qudi zbog ~lanstva u ekstremisti~koj levi~arskoj organizaciji “Revolucionarna borba” koja je 2007. godine ispalila raketnu granatu na ameri~ku ambasadu u Atini. U zatvoru Koridalos nalazi se nekoliko ~lanova levi~arske grupe “Revolucionarna borba”.

22

subota15.maj2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

subota15.maj2010.

23

24

OGLASI z ^ITUQE

subota15.maj2010.

DNEVNIK

PRODAJEM parcelu od 2.000m2 sa izgra|enim pristupnim putem koji izlazi na Rumena~ki put i komunalno je opremqen. Telefon 063/533-222.

107269 PRODAJEM ku}u u samom centru Ka}a, povr{ina 1000m2, cena 158.000E. Telefoni: 062/8281408 ili 065/524-6416.

106510 OPREMQEN poslovni prostor za servis autoelektrike, elektronike, agregata na uhodanoj lokaciji, Futo{ka 43, izdajem osobi sa iskustvom.Telefon: 063/748-3631, 063/873-89-62.

BESPLATNA dostava tovnih pili}a na Va{u adresu. Cena 98 din/kg. Telefon 064/594-2400 107364

70 GODINA star pi{toq, Astra - [panija, licima sa dozvolom - prodajem. Telefon 064/24-70-144.

107465

SPLAVU u Futogu potrebni konobari. Telefon: 897- 497.

106603

107389

IZDAJEM lokal 30m2 u prizemqu, pe{a~ka zona, ul. Svetozara Mileti}a 6, u pasa`u, sanitarni ~vor, cena 150 evra.

Telefon 021/544-540, 063/517290.

107545 IZDAJEM opremqen bife 30 m2, ugao ulica Heroja Pinkija i Laze Lazarevi}a. Telefon 064/189-555.

107488

POVOQNO izdajemo name{tene stanoveza vreme poqoprivrednog sajma. Cena 10 do 20 evra po osobi dnevno. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

107544 IZDAJEM novu kompletno name{tenu garsoweru kod Sajma, 25m2, nov name{taj, ma{ina za ve{, klima, cena: 150e.

Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

107546

GOTOVINOM kupujem jednoiposoban stan, noviji, ukwi`en sa terasom do 40.000e od vlasnika, bez posrednika. Telefoni: 021/6618-184, 064/502-5379.

107143

NA SUBVENCIONISANI kredit prodajem odmah useqiv dvosoban stan kod sajma, 40m2, drugi sprat, cena 51.500e sa PDV. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

107548 JEDNOIPOSOBAN stan na Novoj Detelinari 38 m2. I sprat, lift, terasa, PTV u Had`i Ruvimova. Telefon 064/14426-64 107341 PRODAJEM dvosoban stan 39m2 u Veselina Masle{e 56, 1. sprat, odmah useqiv. Telefon 061/618-4-555.

107274 PREKO puta `elezni~ke stanice dvosoban stan (vlasnik), drugi sprat, 55m2, hitno - povoqno. Telefon 063/518-781.

107298 DVOSOBAN stan, renoviran, ukwi`en, 48m2, drugi sprat, Novo Naseqe kod Doma zdravqa.

Telefon 066/9108973.

106151 HITNO, veoma povoqno na bulevrau Oslobo|ewa jednoiposoban stan 38.50m2 ukwi`en. Telefon 063/47-57-65.

107472

IZDAJEM apartmane i 2.5 stan u Baru-[u{aw, u ku}i 100m od pla`e, opremqeni, klima, voda neprekidno. Povoqno. telefoni: 021/6624-134, 064/24-40-783.

107063

POVOQNO izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowerer, jednosobni 120- 160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250 - 300 E.Telefon 021/544540, 063/517-290 www.aleks-nekretnine.com 107549 POVOQNO izdajem dvosoban, name{ten stan kod Spensa 065//447-6-775 107225

NA SUBVENCIONISANI kredit prodajemo nov odmah useqiv ~etvorosban stan kod Sajma 86 m2, cena 930 eura/m2 sa ura~unatim PDV. Telefoni: 021/544540, 063/517-290 107547

BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te, 15050m2 (150ari), put, svi prikqu~ci, lep pogled, 1/1, 5.5m2, hitno. Telefon 069/31437-14.

107117

PRODAJEM NIVU, 83. godi{te.

Povoqno.

Telefon 063/536-694.

107130

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

107401 VODOINSTALATER - izvo|ewe instalacija, popravka starih, popravka bojlera, slavina, kotli}a, odgu{ewe kanalizacija /ma{inski. Telefon 021/6317587, 065/31-50-198 107020 VR[IM SELIDBE i druge usluge kamionima od 5 i 25 tona, sa i bez radnika. Brzo, kvalitetno, povoqno. Dane. Telefon 063-85-84-159.

106705 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190.

105996

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, {poret, karoserije, ostale sekundarne sirovine.

Telefon 063/84-85-495, 6618846, 6613-759.

107137 PRODAJEM rezervoar od poliestera za hemiju, 30m3, kancelarijski name{taj i ku}ni name{taj sa tehnikom. Telefon 061/643-26-40.

107287

Danas, u 10 ~asova dajemo tu`ni polugodi{wi pomen na{em dragom ocu i dedi

Novaku Stoj{inu Tvoj vedri i nasmejani lik osta}e zauvek pred na{im o~ima, a ti u na{im srcima.

]erka Qiqana i sin Goran sa porodicama.

107232

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminuo na{ dragi

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409.

94416

Branko Gwati} 1935 - 2010.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje izno{ene koke, osam meseci nosile, debele sviwe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefono: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

107253

Sahrana je obavqena 14. 5. 2010. god, na Mesnom grobqu u Ka}u.

O`alo{}ena porodica.

107616

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 63. godini preminuo na{ voqeni suprug i otac

Vlado Zrni} Sahrana je 15. 5. 2010. godine, u 16 ~asova, na grobqu, u ^erevi}u.

O`alo{}eni: supruga Natalija, sinovi Strahiwa i Slobodan, k}i Danica i Ivana.

107683

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Bojani Stankov 1938 - 2010.

Saose}amo se sa porodicom Jakovqev

IV 3 sa razrednom Biqanom Vla~i}.

Tvoji najmiliji.

107679

107682

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

25

Posledwi pozdrav majci i baki

Jelisaveti Tomi}

@arko Jakovqev

obele`avamo danas, 15. 5. 2010. u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Draga

Posledwi pozdrav mom jedinom sinu

subota15.maj2010.

Miroslavu Srdi}u Sremski Karlovci 7. 9. 1968 - 14. 5. 2010.

Sahrana je 15. 5. 2010. u 15 ~asova, iz Kapele na Magar~evom bregu.

Bo`e, za{to mi uze i tre}u sjajnu zvezdu, zar ti one dve ne sijaju dovoqno?

]erka Kosara sa porodicom.

107650

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

Gordana Radovanov Nisam ti to dovoqno puta rekao, volim te.

Tvoja mama Reska.

Tvoj Danilu{ka.

107643

107658

JO

Vlastimiru Petrovi}u Vlasti

tri godine tuge za tobom.

Kolege iz Skup{tine AP Vojvodine.

od porodica: Radosavqevi}, Horvat, Mendebaba i Luki}.

od }erke Slave i unuke Nede.

107666

107675

Posledwi pozdrav Goranovom i Nevenovom tati

Jelisaveti Tomi}

107651

Posledwi pozdrav mom tati

Posledwi pozdrav snaji

Gordana Radovanov

Miroslave

Mamice, nikada ne}emo zaboraviti tvoje radosno srce i tvoju qubav prema `ivotu. Za nas nikada ne}e{ umreti.

Hvala ti za sve.

Dok nas tvoja prerana smrt u bolu sili na rastanak, u vjeri se nadamo susretu u nebesima.

Tvoje }u}ice - Mi}ko i Ana. 107644

Jelisaveti Tomi}

Vladi

^edi

Danas se navr{ava {est meseci od kada nisi sa nama.

Danica Krasni}

Nikola Miri}

Biskupija Srijemska Petrovaradin. od devera Bogdana sa porodicom.

Qiqana. od kolega iz Zadruge.

107664

107662

Posledwi pozdrav mom najdra`em ujaku

Zbogom prijatequ

40- DNEVNI POMEN

107663

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Sustanari iz Alekse [anti}a 3.

Tvoje }erke: Marta i Qiqana sa porodicama.

107673

107670

107652

Posledwi pozdrav na{em dragom

Posledwi pozdrav

POMEN

1947 - 2009.

Danas, 15. 5. 2010. godine, u 10 sati, na Katoli~kom grobqu obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em roditequ.

Mirku Srdi}u Mirku Srdi}u

Mirko

Marku Tomi}u

iz Sremskih Karlovaca

Anica.

Wegova jedina sestri~ina Valerija, zet Ra{a, Dejana i Veqko Maksimov.

Spasavali smo te, ali spasiti nismo mogli.

Sudbina nam te ukrala ne~ujno i povela u ve~ni mir u kom su ve} tvoji brat i sestra.

Tvoji, koji te vole, porodica Gega.

O`alo{}eni: sin Aleksandar i }erka Jelena sa porodicama.

107661

107660

107659

107634

[oja \er|

Posledwi pozdrav dragom ocu

Posledwi pozdrav dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a mila supruga i majka

Vladi

Milena Toni}

od rukometa{a i fudbalera iz Budisave.

od porodice Svitlica.

107671

107672

Uvek uporna, principijelna, odana i verna zato i voqena, `ivela je

Nada Guduri}

Hvala ti na svemu. Nikad te ne}emo zaboraviti.

ro|. Dragin Veqko, Mirjana, Milo{, Marko, Miqana i Aleksandar.

Sahrana je danas, 15. 5. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: suprug Stojimen i k}erka Biqana.

107667

107668

Draga na{a

Goga

Vladi Zrni}u

1941 - 2010.

^edi [olaji

od sina Maneta sa porodicom.

i ostala u na{im srcima.

Kata i Beba @ivanovi}.

Porodica Kapi~i}.

107646

107669

107674

26

^ITUQE z POMENI

subota15.maj2010.

[ESTOMESE^NI POMEN

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 14. 5. 2010. godine u 79. godini posle kra}e bolesti preminuo na{

Posledwi pozdrav suprugu, ocu, dedi i pradedi.

Posledwi pozdrav ocu, tastu, dedi i pradedi.

obele`i}emo danas, 15. 5. 2010. u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Dragomir Podra{~anin

Branko Varenika

Branko Varenika

1918 - 2010.

Sahrana je danas, 15. 5. 2010. godine, na Bukova~kom grobqu, u 16 sati.

Ilinka Gaji} Uspomenu na wu ~uva porodica Gaji}.

O`alo{}eni: supruga Radojka, k}i Rosa, sin Du{an, snaja Jelena i unu~ad Nemawa, Ogwen i Lazar.

Svaki kraj je i novi po~etak...

iz Ka}a

Posledwi pozdrav ro|aku

Posledwi kom{iji

Dragomiru Podra{~aninu

Mamice

Avrama Savina zbogom.

Porodica Varenika.

O`alo{}eni: }erka Mila i zet Milo{ sa decom i unucima.

107622

107624

Posledwi pozdrav Savinom tati

Sa tugom obave{tavamo drage prijateqe i porodicu da }e se danas, 15. 5. 2010. godine obele`iti sedmodnevni pomen na{em milom ocu i suprugu

107625

107635

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg dragog kuma

iz Koviqa Sahrana je u subotu, 15. 5. 2010. godine, u 13 ~asova, u Gorwem Koviqu.

pozdrav

dragom

Dragomiru Podra{~aninu

@arku Iliji Kara}u

Osta}e trajno u na{em se}awu. @ica Jovi} s porodicom.

Tvoja }era Ana sa sestrom Jelenom.

od Doceta sa porodicom.

od Mirka sa porodicom.

107639

107645

107627

107630

Opra{tamo se od na{eg {ogora i te~e

SEDMODNEVNI POMEN na{em plemenitom i dobrom suprugu, ocu, dedi, pradedi, svekru i tastu

Odeqewe R 31 sa stare{inom.

Supruga Gordana, }erka Jovana i sin Nikola.

107620

107637

POMEN Navr{ava se tu`na godina dana od kako nije sa nama na{a supruga, majka, baba, svekrva i ta{ta

Gordana Radovanov Mamice na{a najvoqenija, bila si jaka, radosna, puna vere... Sve si nas okupqala i uvek hrabrila...

I daqe si tu sa nama, ~uvamo te u na{im srcima i beskrajno volimo.

Sar~ak Jano{a

Porodice: Gombar i Baki}.

Zauvek tvoji: Strahiwa, Milovan i Vawa.

obele`i}emo danas, 15. 5. 2010. godine na grobqu u Ba~kom Jarku, u prisustvu rodbine i prijateqa.

O`alo{}ena porodica.

107642

Danas, 15. 5. 2010. godine dajemo {estomese~ni pomen na{oj jedinoj i najmilijoj

Milanu \uki}u

107656

107657

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 73. godini preminuo na{

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

Sar~ak Jano{

Sne`ani Proti} Zauvek tvoji: suprug Milorad, }erka Marina, majka Danica, otac Du{an, brat Zoran sa }erkama Sne`anom i Tatjanom.

O`alo{}ena supruga Ru`a, sin Zvonko i unuke Tamara i Mateja.

107647

ro|. Bani} iz Koviqa Tim povodom }emo danas, 15. 5. 2010. godine u 11 sati, na Gorwekoviqskom grobqu posetiti wenu ve~nu ku}u i obele`iti pomen.

Dok `ivimo `ive}e{ i ti u srcima tvojih najmilijih.

107574

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom ocu, zetu, te~i, dedi i pradedi

Frawi [afrawu

Sahrana je u ponedeqak, 17. 5. 2010. u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

ro|. Milanovi}

Katica Grli}

Sar~ak Jano{u Porodice: Fekete, Tan~i} i Dobrijevi}.

obele`i}emo danas, 15. maja 2010. godine u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

S qubavqu te ~uvamo u na{im srcima i se}awima. ]erka Jelisaveta sa rodbinom.

107654

107576

107655

13. 5. 2000 - 13. 5. 2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

DVOGODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom

Gogice

Vlastimir - Vlasta Petrovi} Bo{ko Pero{evi}

preminuo 14. 5. 2010. u 81. godini.

oti{la si od nas ali }e{ uvek biti sa nama.

Uvek Te se se}amo.

Sahrana }e se obaviti danas, 15. 5. 2010. u 13 sati, na Uspenskom grobqu.

S tugom u srcu, tvoj sin Bo{ko i snaha Zorica.

107649

Porodica Budakov.

Tvoji: Dule, Plana, Ru`a, Svetlana, Nada, Slavica, Nena, Soka, Slavka i Milica.

107648

107653

Vasiliju Jel~i}u Jawi Po~ivaj u miru jer mi sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoji: supruga Sofija, }erka Ranka, unuci Bojana i Milo{, zetovi @ika i Dragan i praunuk Andrej.

107595

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

Sa bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga supruga, majka, baka i prabaka

voqenim roditeqima

Jeleni [kori} Milanu [kori}u 1923 - 2009.

1923 - 2001.

Mileni ^onki} ro|enoj Le~i} dajemo danas, 15. maja, u 11 sati, na Ka}kom grobqu.

O`alo{}eni: roditeqi i bra}a Le~i} sa porodicama.

Miroslava Peni}

Jelisaveta Tomi} ro|. 1936.

Va{a deca sa porodicama.

O`alo{}eni: suprug Slavko, }erka Slavica i sin Lazar sa porodicama.

107527

107566

Pro{la je tu`na godina od kada nije sa nama

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav na{em dragom i voqenom suprugu i ocu.

Jawa Lazendi}

^edo [olaja

Milena ^onki} Tuguju za wom: sinovi Stefan i Nemawa sa tatom Sa{om, dever Milan sa porodicom, svekar i svekrva.

Mama, ne postoje re~i koje mogu da iska`u na{u bol i tugu.

Dani prolaze, a bol je sve ve}a.

Sahrana je danas, 15. 5. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Wegovi najmiliji: supruga Vojka i sinovi Goran i Neven.

107606

107571

Danas, 15. 5. 2010. godine navr{ava se {est tu`nih meseci od kada nije sa nama na{ voqeni i nikada pre`aqeni suprug, otac, deda i tast

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i drugare da }emo 20. maja 2010. godine, u 10 sati, na grobqu, u Veterniku slu`iti ~etrdesetodnevni pomen na{oj dragoj k}erki

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

od wegovih elektri~ara iz Radija: Milana, \or|a, Bobana, Ace i Sini{e.

Sahrana je danas, 15. 5. 2010. godine, u 13 ~asova, na Kameni~kom grobqu.

O`alo{}ena porodica.

107597

107607

Posledwi pozdrav ocu i dedi

Andriji Miti}u

1949 - 2010.

Tvoji najmiliji: suprug \ura, }erka Mira i sin Miroslav.

107590

[ESTOMESE^NI POMEN

Ispra}aj }emo obaviti iz crkve na grobqu u Srbobranu danas, 15. 5. 2010. godine, u 14 sati.

O`alo{}ene: Emilija, Bojana i Svetlana.

107613

[ESTOMESE^NI POMEN

Maci Malobabi} obele`i}emo danas, 15. maja,u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Rade, Novica, Sne`ana, Nemawa, Ivan, Davor.

Bogdan Tokin

107581

ZAHVALNICA Povodom smrti na{eg voqenog supruga i oca

Nikola Miri}

dr Ante Marasovi}a

1947 - 2009.

S tugom i po{tovawem tvoji najmiliji: supruga Jelica, }erke Marta i Qiqana sa porodicama.

107605

Marti Vrmi} 1987 - 2010.

SEDMOGODI[WI POMEN Navr{ava se sedam tu`nih godina od kako vi{e nije sa nama na{ dragi

O`alo{}eni roditeqi.

27

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga, majka i baka

@aretu

Sahrana je danas, 15. 5. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu.

107589

POMEN

Posledwi pozdrav

preminula u 77. godini, posle duge i te{ke bolesti.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo Vas od zaborava.

GODI[WI POMEN na{oj dragoj k}erki, sestri i tetki

subota15.maj2010.

`elimo da izrazimo najdubqu zahvalnost svim dragim qudima koji su bili uz nas u najte`im trenucima i poku{ali da ubla`e na{u preveliku bol.

Posebno se zahvaqujemo: prof. dr Damjanovu, odeqewu Gastroenterologije, Ginekolo{koaku{erskoj klinici, odeqewu Patologije trudno}e, ro|aku Nenadu Mili}u na dostojanstvenom ispra}aju na{eg pokojnika.

^emeran je sada `ivot, u srcu stud i zima, sve najdra`e, najmilije u `ivotu sudbina mi uzima. @ivot bez jedinog brata i sina tu`na je sudbina.

Bez Vas su dani sumorni i prazni, `ivim ovaj `ivot kao po kazni.

Sestra Zlata.

[est meseci o~aja, tuge, bola, neverice...

Bolna majka rida, stari otac cvili, otvori se grobe mili da legnemo mi stari, iznemogli.

Kobna sudbina zauvek te uze, do kraja `ivota da lijemo suze.

Neka ti je ve~na slava na{ An|ele jedini.

Neute{ni: roditeqi Mila i Milan i sestra Kata.

107610

107609

Bogdan Tokin

Bogdan Tokin

1959 - 2009.

1959 - 2009.

Sa svakim novim danom tuga i bol za tobom su sve ja~i, a ka`u da vreme le~i sve.

Mnogo nam nedostaje{.

Tvoji: supruga, sin i }erka.

107612

Pro{le su tu`ne ~etiri godine.

Sa ponosom te se se}amo.

Zahvalna porodica.

107575

Lazar Raleti}

107591

POMEN

Milan Mesarovi}

Dana, 16. 5. 2010. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Mr Bo{ko Pero{evi} 2000 - 2010.

Gradski odbor SPS Novi Sad.

Tvoji najmiliji: Qubomir, Adrijana, Dijana i Stoja.

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji.

5861/P

107584

107611

^etiri godine od smrti mog supruga.

Sa tugom obave{tavamo kolege i zaposlene, da je prerano preminula na{a draga koleginica

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici

Gordana Radovanov

Gordani Radovanov

vaspita~

vaspita~u

Draga Goga, tvoju dobrotu, strpqewe i qubav koje si nesebi~no delila, nikada ne}emo zaboraviti.

Lepi trenuci provedeni sa tobom i se}awe na tvoju dobrotu ne}e nam dozvoliti da te zaboravimo!

Koleginice iz vrti}a „Veverica”.

Koleginice iz vrti}a „Crvenkapa” iz Futoga.

1036/P

1036/P2

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici

Milanko Grbi} Vreme nije lek kada srce boli, to je tiha patwa i ve~ni bol u grudima. Imao si veliko srce za sve nas. Tvoj odlazak ostavi nam bol i tugu i nezaboravnu uspomenu na tebe.

Mirko Milovac 14. 5. 2006 - 14. 5. 2010. iz Futoga Mirko, dani i godine prolaze, ali ne i tuga.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Dragica, }erke Vawa i Tawa, zet Sini{a i unuk Ogwen.

Tvoja Gordana.

107579

107608

Gordani Radovanov vaspita~u

Kolektiv Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo” Novi Sad. 1036/P1

28

SE]AWE

na

^ITUQE z POMENI

subota15.maj2010.

Katicu Pavlov

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom i voqenom

DNEVNIK

Neizrecivo smo tu`ni jer sa nama fizi~ki ve} {est nedeqa nije beskrajno voqena

GODI[WI POMEN na{oj dragoj

najboqu i najdivniju mamu.

Dana, 20. 5. 2010. bi}e 10 godina od kada nisi samnom.

Marica.

107502

Upokojila se na{a draga tetka

Zorici Kqaji}

Ratku Cvijeti}u obele`i}emo danas, 15. maja 2010. godine, u 10 ~asova, na Ka}kom grobqu.

S tugom i po{tovawem wegovi najmiliji: supruga Cveta, }erke Slavica, Qiqa i Zorica, unu~ad i mnogobrojna familija i prijateqi.

107573

Nada Guduri}

POMEN Navr{ava se pet godina od smrti na{eg dragog oca i dede

ro|. Dragin

Ni{ta nikome zgre{ila nisi, polako kroz `ivot kora~ala ti si, i sve dok vetar okre}e stranice svojih nota, znaj da }e{ biti deo na{ih `ivota.

Ksenija Karaxi} dipl. in`. arh.

Tvoji: majka Stana, sestra Dragana, brat Zoran, snaja Dragana i deca Marko, Marija i David.

Ponosni smo {to smo deo jedinstvenog i neponovqivog sveta {to ga je kreirala svojom nepresu{nom qubavqu, energijom, plemenito{}u.

107331

POMEN

TU@NO SE]AWE

18. 5. 1997 - 18. 5. 2010.

Majka Sofija, suprug Bratislav, sin Aleksandar, }erka Tamara, zet Bo{ko, unuka Mia i svekrva Dragica.

^uva}emo qubav i uspomenu na wu.

Lela i Jovan sa porodicom.

107024 107588

Ispra}aj

Vojislava Kadije U nedequ, 16. 5. 2010. godine u 11 ~asova, iza}i }emo na grobqe i obele`iti pomen.

Sa{a, Oqa i Qubomir.

Danas, kada obele`avamo 50 godina mature, sa tugom i po{tovawem se}amo se na{ih preminulih profesora i na{ih drugarica

Gordane Jovanovi}

PETOGODI[WI POMEN

@ivane Obrenov

Miroslave Mili}

odr`a}e se danas, 15. maja, u 11.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

i druga:

107569

Danica Kiselica TRINAESTOGODI[WI POMEN

Goga ispratile smo te na le~ewe sa tvojim velikim bolom, veruju}i da }e{ se brzo vratiti. A ti si oti{la i ostala sa an|elima.

A nas ostavila sa ve~nim bolom i tugom u srcima.

Milica i Iva.

Berislave Vuji}, razrednog stare{ine

Slavka \or|evi}a

Du{ana Zelenovi}a i drugarica i drugova

iz ^uruga Trinaest godina od kako nisi sa nama, ali si i daqe u na{im mislima i srcima.

Tvoji najmiliji.

1921 - 2009.

Sin Petika, snaja Ru`ica, unuka Dragana, zet Bojan, praunuka Sloboda i ostala rodbina.

107144

Danas, 15. maja 2010. godine navr{ilo se devet godina od kako sa nama vi{e nije na{a voqena

Olgice Marijanski Edvarda Begovi}a i Jasmine Tomin

107277

POMEN

4E Gimnazije „Mo{a Pijade” generacija 1966/67.

107147

107294

Navr{ava se godina od kako nema moga tate

@arko Kiselica

Dana, 17. 5. 2010. godine navr{ava se osam godina od smrti na{eg voqenog

Na prvu godi{wicu smrti s tugom i qubavqu, u spomen na{em suprugu i ocu

22. 5. 2006 - 15. 5. 2010.

ro|ena [}eki}

Tugom koju vreme ne le~i i qubavqu koju smrt ne prekida ~uvamo tvoj dragi lik u ve~noj uspomeni.

Radi Pili}u

IN MEMORIAM

iz Ka}a

Vreme prolazi, praznina i bol ostaju. @ive}e{ u na{im srcima ve~no voqen i nikad zaboravqen.

Vreme prolazi - vreme bez tebe.

Samo se}awa ostaju da `ive u nama i ~uvaju uspomenu na tebe i mamu.

Mnogo nam nedostaje{.

Dragi na{ kume

JEDNOGODI[WI POMEN

Tvoj osmeh i dobrota zauvek }e ostati u na{im srcima.

Nikola, Sawa, Petar i Jovan.

107384

I daqe su sa nama na{i prerano oti{li drugovi

Pavla Kuzmanovi}a

107383

Milovan ^onki} 1946 - 2009.

Radojka Mica Petar \ura Tima Ne{a

Milovanu ^onki}u 1946 - 2009.

Rada Pili} iz Ka}a I posle godinu dana ostao je trag koji se ne bri{e, se}awe koje ne bledi.

Vreme ne donosi zaborav ve} naviku da `ivimo bez tebe, ali u na{im srcima, mislima i pri~ama `ivi{ i `ive}e{.

Mirko

Vida, Dragana, Mi{a i Dule.

107386

Tvoji najmiliji.

107217

107140

Rada Pili}a

Tvoja sestra Sofija - Dada i zet Bore.

Wegovi: Sne`ana, Brane i Vesna.

Pro{le su ~etiri godine a nedostaje{ nam isto kao i prvog dana kad si nas napustila.

Se}awem te ~uvamo u na{im srcima kao da nikad nisi ni oti{la.

Vole te tvoji sinovi: Dime, Rista, unuk Dejan, prijateqi Halil i Nevenka.

Tvoji najmiliji: suprug Veqko, }erke Milica i Stojanka, sinovi Milija i Vojislav sa porodicama.

Tu`no se}awe na drage roditeqe i babu i dedu od: sina Pere, snahe Marije i unuka Zorana sa porodicom.

107248

Velika Ko~oski

Ru`ica Femi}

Maturanti IV - 8 / VIII - d razreda gimnazije „ J. J. Zmaj „, Generacija 1960. godine.

GODI[WI POMEN voqenom bratu

107568

Dragi sine, ni posle osam godina na{a tuga u srcu, {to vi{e nisi sa nama, ne popu{ta, ali tvojoj deci najvi{e nedostaje{.

Ipak, tvoja supruga i svi mi zajedno se trudimo da ih izvedemo na pravi put.

Po~ivaj u miru.

Pomen obele`avamo u nedequ, 16. 5. 2010. godine, u ^erevi}koj crkvi, u 11 ~asova.

Stevanu Petrovi}u

Stefanija Boduli} [tefica

Borislava Miolskog

Porodica.

Draga

Danas, kad obele`avamo 40 godina od mature, se}amo se svojih profesora

Aleksandra Jawi}a

107578

Gordane Radovanov Goce

POMEN

Dana, 17. 5. 2010. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama na{ tata

Zla sudbina tebe uze nama osta se}awe i suze.

Maturanti Karlova~ke gimnazije generacije 1964/65.

Tvoje sestre: Jelena, Milica i Nada sa porodicama.

Mirko Pje{~i} Wegovi: Vawa, Mateja i Senka.

Tvoj sin Mi}a sa porodicom.

107391

107136

107387

107002

107297

107224

OGLASI z ^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN Dana, 18. maja 2010. godine navr{i}e se dve godine od kako nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

subota15.maj2010.

POMEN

IN MEMORIAM

29

Danas se navr{ava tu`nih ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a draga tetka

Dragiwa Koji} 2007 - 2010.

Veselinka Be{i}

Jeremije Risti} Godina dana je od kako nisi sa nama. Uspomena na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima.

Sestra Mirjana sa porodicom.

Pomen }emo odr`ati danas, 15. maja 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u tvoji najmiliji: supruga Pava, k}i Svetlana i sin Svetozar sa porodicama.

107263

Dani prolaze ali ni jedan bez se}awa na tebe. Zahvalna sam ti {to si me kroz `ivot pratila a neute{na {to te vi{e nema.

Neka tvoja dobra du{a i ne`no srce na|u svoj mir i ve~ni spokoj.

Tvoji: }erka Stevanka, unuk Sini{a i unuka Svetlana sa porodicom.

107135

Pro{le su dve tu`ne godine.

107398

Sa tugom i bolom se opra{tamo od na{e voqene tetke, bake i prabake

POMEN Dana, 20. maja 2010. godine navr{ava se pola godine od kako nije sa nama na{a

Nade Guduri}

Nada Ne{in

Ve~no }emo je ~uvati u na{im srcima.

ro|. Dovijarov 23. 3. 1935 - 20. 11. 2009.

Supruga Ro`a.

Brati~ina Cica, zet Nenad, Sandra i Marinko sa porodicama.

107380

107256

107246

Stanimiru Dubravcu

SE]AWE

Na{em Aci,

POMEN

Nedeqko Nikoli} agronom Sa puno qubavi se}aju te se tvoji: supruga Qubica, sinovi \or|e i Miroslav, unuke: Milica, Verica, Kristina, Miroslava i Aleksandra, snaje Vesna i Mara.

107464

GODI[WI POMEN

dr Aleksandru Mom~ilovi}u iskazujemo qubav i po{tovawe.

Godine prolaze, ali su se}awa tu, duboko u nama.

Seka, Dragan, Tawa, Olivera i \or|e.

Jovan Mi{kov Zvonimir Kova~ Uvek ga se rado se}aju, zauvek wegove Biserka i Vukica.

Danas je tu`na godina od smrti moga zeta

POLUGODI[WI POMEN

\ure Kokanovi}a

Novak N. Stoj{in

2009 - 2010.

dipl. veterinar

Porodica Pili}.

Sa qubavqu, tugom i po{tovawem nosi}e, ve~no u srcu, tvoj vedri lik supruga Qiqana Da{i} - Stoj{in.

107334

107141

Uvek voqen, nikad zaboravqen.

107363

Qubav, po{tovawe i se}awe na tebe ~uva tvoja porodica: supruga Mira, sin Stevan sa porodicom i sestra \ur|ina.

107244

107251

107337

15. 5. 2001 - 2010.

Tvoji najmiliji.

POMEN

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Nata{a i Dragana sa porodicama.

107441

107468

[ESTOMESE^NI POMEN

Nedeqko Pavlovi} Vojislava Keki}a

S tugom i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Jelena Mrk{i}

Wegovi: Brane, Dule i Seka.

Dana, 15. maja 2010. godine navr{avaju se dve godine od odlaska na{eg voqenog supruga, oca i dede

Dve godine od kako nije sa nama na{ dragi tata i suprug

1937 - 2009.

Pomen }e se odr`ati 15. 5. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu u \ur|evu.

O`alo{}ena porodica: supruga Mirjana, sin Goran, }erka Gordana sa porodicom.

Oti{ao je ali }e ostati zauvek u na{em se}awu.

1930 - 2001.

Uspomenu na Tebe ~uvamo s puno qubavi i po{tovawa.

Suprug @arko, sin Stevan, }erke Mirjana i Vera, zetovi, unuci i unuke.

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu i dedi

15. 5. 2007 - 15. 5. 2010.

Dr Platon Ka}anski

Dragutin Milei S ponosom te spomiwem i ~uvam od zaborava.

Hvala ti za sve trenutke provedene s tobom.

POMEN

Prof. dr Aleksandar Mom~ilovi}

Tuga i praznina su sve ve}e i ja~e, bol i tuga ne jewavaju.

Drage uspomene i lepe trenutke provedene sa tobom, ~uva}emo u na{im srcima i pamti}emo do kraja `ivota.

O`alo{}ena porodica.

]erka Boja i zet @eqko.

107420

107487

TU@NO SE]AWE na na{eg najdra`eg supruga i oca

^aslava Jani}a 15. 11. 2008 - 15. 5. 2010.

Pre godinu i po nas je iznenada napustio i ostavio veliku tugu i prazninu na{ najdra`i.

Uvek }e{ biti sa nama nikad zaboravqen.

Maca i Anka.

[ESTOMESE^NI POMEN

Nedeqko Pavlovi} Ne postoji vreme koje mo`e da umawi tugu, ni re~i kojima se mo`e opisati koliko nam nedostaje{. ]erke Boja, Cvijeta i Radenka.

107392

107493

107486

^ETRDESETODNEVNI POMEN mom dragom suprugu

Pro{lo je {est najtu`nijih meseci od kako si nas napustio

Dana, 17. maja 2010. godine navr{ava se tri godine od kada nije sa nama na{ voqeni suprug i deda

Nedeqko Pavlovi}

\uri Sunda}u obele`i}emo danas, 15. maja 2010. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu.

S qubavqu koju smrt ne prekida, tugom koju vreme ne le~i, ~uva}emo uspomenu na tebe.

O`alo{}ena supruga Julka.

]erka Cvijeta, zet Stevan, unuka Dajana i unuk Nedeqko.

107390

107484

dipl. in`. Ogwen Gruev Sa qubavqu i ponosom ga se se}amo i volimo.

Supruga Stanka, unuka Ogwena i unuk Branislav sa porodicom.

107476

POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

\uro Kokanovi}

Sava Pavlov

1939 - 2009.

21. 11. 2009 - 21. 5. 2010.

Vreme ne mo`e izbrisati se}awe na tebe, ~uvamo te u mislima i srcima na{im. Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene.

Neka te ~uvaju an|eli i na{a qubav.

Tvoji najmiliji: supruga Koviqka, }erka Bucika, unuci Du{an, Vuka{in i zet Zoran.

107087

Dana, 16. 5. 2010. godine, u 11 ~asova, na Dowekoviqskom grobqu obele`i}emo {estomese~ni pomen.

O`alo{}ena supruga Anica sa decom.

107399

Sava Kovin~i} Navr{ava se {est tu`nih meseci od kada nisi sa nama.

Wegovi: supruga Nata{a, sinovi Aleksandar i Miroslav i }erka Mirjana.

107440

Nedeqko Pavlovi} Ni{ta vi{e nije isto. Nismo te mogli sa~uvati od smrti, ali }emo te sa~uvati od zaborava. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Supruga Darinka, }erke Boja, Cvijeta i Radenka.

107485

TV PROGRAM

subota15.maj2010.

07.30 08.10 09.47 10.00 11.00 11.30 12.30 14.00 14.50 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Glas Amerike Pozori{ne predstave za decu Moje dete Koga ti folira{ Fudbaliwo Svet poqoprivrede Bez cenzure Manastiri pored Dunava Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Svet divqine, svet `ivotiwa Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Sajam infonet Filmski program

06.05 08.00 09.07 11.05 12.42 13.00 13.15 13.20 14.00 14.53

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Na tatinom mestu, EBU drama Dnevnik Sport plus Srbija na vezi Vi i Mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan svet

Sve~ano otvarawe Me|unarodnog poqoprivrednog sajma (RTV 1, 11.00) 06.40 07.30 08.00 08.05 08.20 08.45 09.00 09.30 10.05 10.30 11.00 11.40 12.00 12.10 12.40 14.00 15.00 15.10 15.30 16.00 16.30 17.00 17.22 17.30 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.35 00.10 01.50

Kuhiwica Na{i stranci Vesti Jutarwa gimnastika Zvrk Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se pitam TV Bajt Godi{wi koncert baletske {kole u Novom Sadu, program za decu Plavi krug Sve~ano otvarawe Me|unarodnog poqoprivrednog sajma Big bend sa „Ritma Evrope 2010” Vesti Slobodna tema 5kazawe Gruvawe Vesti Ru~ak na lepe o~i Zeleni sat Ples no stres Centar sveta TV Dnevnik Tajna hrane: So Zemqa indiga TV Dnevnik Folder kultura Dokolica Iz studija M Vojvo|anski dnevnik Ra~unica Preokret Koncert Vojvo|anskih simfoni~ara Opasan `ivot, film Folder kultura

11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.15 16.30 17.00 17.50 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00

Novosa|anka Neon siti Vitra` Lenija Evo nas kod vas Crta Korvinova potraga Rat svetova Neon siti Najboqi lek Planeta Zemqa Neon siti Misterije KGB Radionica Objektiv Oko koridora 10 Apolo TV u No}i muzeja

Direktan prenos No}i muzeja 06.30 Kuhiwica (ma|) 07.25 Porodica Serano 10.00 Dobro ve~e, Vojvodino (slov) 11.20 @ivot bez kraja (slov) 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Sedam samuraja, film 16.10 ^udesni svet 16.25 Crtana serija 16.30 Bajko kviz 17.00Obrazovni program 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV dnevnik (slov) 18.15 TV dnevnik (rus) 18.30 TV dnevnik (rum) 18.45 TV dnevnik (rom) 19.00 TV dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Kola` crtanih filmova (ma|) 20.00 Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) 20.45 Mapa 21.15 Kulturni magazin (ma|) 22.00 Pravi haos, film (ma|) 23.12 Otac ili samo}a, film Karoqa Vi~eka 00.02 TV prodaja

(Apolo, 20.00)

08.00 ATP Masters Madrid 1/4 finale 12.00 Pravi NBA 12.30 Fa Kup najava 13.00 NBA u`ivo 13.15 Evroliga Magazin 13.45 NBA akcija 14.30 FA Kup finale – Special 16.00 FA Kup finale: ^elsi – Portsmut 18.00 ACB Liga: Valencia - Hoventud 20.00 ATP Masters Madrid 1/2 finale 22.00 NBA Konferens polufinale 23.45 NBA u`ivo 00.00 ATP Masters Madrid 1/2 finale

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Tuti Fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 17.30 Crtani film, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program.

12.00 Kuhiwica, 13.00 Yuboks, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Slova~ki magazin, 18.00 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Kazivawa, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

Mira Sorvino

Lewingrad Godina 1941. Drugi svetski rat besni. Nacisti~ka Nema~ka uspela je da zauzme gotovo polovinu Evrope i Rusije, sve dok nije stigla do Lewingrada. Hitleru je to po{lo za rukom, posle ~etiri meseca duge ofanzive...

Uloge: Mira Sorvino, Olga Sutulova, Gabrijel Burn, Aleksandar Abdulov Re`ija: Aleksandar Buravski (RTS 1, 23.00) 15.48 Selo gori a baba se ~e{qa 16.52 Druga @ikina dinastija, film 18.37 Kvadratura kruga 19.03 Slagalica, kviz 19.30 Dnevnik 20.09 Policajac sa Petlovog brda 21.00 Most, film 23.00 Lewingrad, film 01.00 Policajac sa Petlovog brda 01.53 Druga @ikina dinastija, film 03.26 Vi i Mira Adawa Polak 04.14 TV lica... kao sav normalan svet 05.05 Kvadratura kruga 05.30 Leti, leti pesmo moja mila 05.47 Verski kalendar

06.15 07.00 08.10 09.30 12.50 14.00 15.10 15.30 16.15 20.15 23.45 01.30 02.30 03.30 04.30

e-TV Doma}in Fajront republika Film: Superkros Kviz: @elite li da postanete milioner?

Formula 1 VN Monte Karla - trening Ninya ratnici Ke{ taksi Hiqadu i jedna no} Film: Troja Film: Superkros Top spid Ke{ taksi Ameri~ko rvawe-bez milosti Cirkus

07.12 TV lica... kao sav normalan svet 08.13 Pri~a jednog psa, film 09.42 Verski mozaik Srbije 10.27 Klinika Vet 11.00 Profil i profit 11.30 Kwiga utisaka 12.11 Agroinfo 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.30 Gra|anin 14.00 Tenis: Madrid, prenos, polufinale 1, prenos 16.00 Borba za `ivot: Ra|awe 16.53 Leti, leti pesmo moja mila 17.25 TV feqton: Narodno pozori{te na Kosovu 17.55 Vaterpolo - Evroliga: za tre}e mesto, prenos ili 17.56 25 godina Bajage i instruktora 19.00 Vrele gume 19.29 Total tenis 19.42 Reli 19.55 Vaterpolo - Evroliga: za tre}e mesto, prenos ili 19.55 Tenis: Madrid, polufinale 2, prenos 21.45 Svet sporta 22.18 Svet ribolova: Hari za nagradu lovi veliku bul ajkulu 23.00 No} muzeja, prenos 01.02 Vrele gume 01.31 Tenis: Madrid - polufinale (r) 03.00 Vaterpolo: Evroliga (r) 04.00 Tenis: Madrid - polufinale (r)

07.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.15 15.10 15.50 16.30 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.30

DNEVNIK

c m y

30

Crtane serije Film: Eon Fluks Vesti Simpsonovi ^ak Vesti Krajwa sila Beli svet Slike `ivota Dijamanti Vesti Terminator Simpsonovi Milica, omnibus Film: Nemogu}a misija 3 Kalifornikacija Zavr{nica Zlo~ina~ke namere Dijamanti Krajwa sila

05.00 07.00 07.30 08.05 08.30 09.00 09.15 10.00 10.40 11.30 12.00 12.30 12.55

Gradona~elnik Sanset Stripa Dokumentarni film o `ivotu ~uvenog holivudskog radio-voditeqa i disk-yokeja, Rodnija Binghajmera. Po~etkom 60-ih, dok je jo{ bio tinejyer, wegova majka, opsednuta slavom, ostavila ga je pred vratima ku}e glumice Koni Stivens i po`elela mu sre}u u `ivotu.

(B92, 01.25) 07.00 08.00 08.35 09.00 10.00 10.30 12.05 13.00 13.30 14.00 16.00 16.35 18.30 19.05 19.35 20.00 22.00 23.00 23.35 00.30 01.25 03.10

Znawe na poklon Trnav~evi}i u divqini Vodi~ za roditeqe Film: Nove avanture Zeke Reyija Film: Sto~i}u, postavi se Dolina sunca Hitna pomo} Bu|elar TV Travel Magazin Pri~i nikad kraja Vesti B92 Film: Tornado Vesti B92 Afri~ki lavovi Sun|er Bob Kockalone Film: Jovana Lukina Top gir Vesti B92 Kejy rejy Dedvud Dok. film: Gradona~elnik Sanset Stripa Ukqu~ewe u B92 Info

Mi{el Monagan

Nemogu}a misija 3 Agent Itan Hant, primoran je da se vrati na posao ba{ u trenutku kada je planirao da se ven~a sa svojom devojkom Yulijom. ^elnici Agencije zamoli}e Hanta da spasi Lindzi Feris, operativca koga je obu~avao...

Uloge: Tom Kruz, Mi{el Monagan, Keri Rasel, Filip Simur Hofman, Yonatan Ris Mejers Re`ija: Yej Yej Ejbrams (Avala, 21.00)

Muzi~ki spotovi Nodi Kliford Nodi Meda Rupert Pokojo Vinks Sporti} [edou rajders Presovawe Bekstvo sa Ostrva {korpiona Mra~no proro~anstvo Legenda o Brusu Liju

06.00 07.30 08.00 10.00 11.50 12.00 13.00 14.00 15.00 18.00 19.30 20.00 21.00 02.00 03.45 04.00

Film: Sezona mira u Parizu U sosu - specijal Farma - u`ivo Vikendvizija Siti ^itaj izme|u redova @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Farma - u`ivo Magazin in Nacionalni dnevnik Farma - specijal Farma - Izbacivawe Film: Vatreni obra~un Siti Film: Zona smrti

Srpske doma}ice U gastronomskom rijalitiju voditeq i voditeqka obilaze sela Srbije i takmi~e se u pronala`awu „super doma}ice“, koja }e ih nenajavqene ugostiti i pripremiti im jedno od tradicionalinh srpskih jela.

(Ko{ava, 17.30) 15.30 17.30 18.30 18.55 19.30 20.15 22.00 23.00 23.55 00.05 02.00 04.00 04.45

Film: Sav taj yez Srpske doma}ice Put pod noge Telemaster Iza le|a Filmski super spektakl Najboqe pesme narodne muzike Fritajm Telemaster Doma}i film Film Dokumentarni program Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Ku}ni video, 09.30 Fokus, 12.40 Bawe Srbije, 13.00 Na zdravqe, 13.30 Ku}ni video, 13.45 Top {op, 16.00 NS Indeks, 16.25 Fokus, 17.05 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.45 Info Puls, 21.20 Film, 23.00 Bawe Srbije, 23.30 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Turisti~ke razglednice, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Muzika.

07.00 Biblijske pri~e, 07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 10.05 Iks art, 11.20 Udica, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

05.00 Film, 07.00 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 Vetar u le|a, 12.00 Izazov istine, 12.30 Zoo hobi, 13.00 Vidimo se u Soko Bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.00 Radim gradim, 15.30 Slavni parovi, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za Vas.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

subota15.maj2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

NOVI SAD – GRAD BEZ LICA

31 12

Pi{e: Dr Qubinko Pu{i}

Leonardo di Kaprio

Krvavi dijamant U razdobqu haosa i gra|anskog rata koji je 1990-ih zahvatio Sijera Leone, Deni Ar~er, biv{i pla}enik iz Zimbabvea, i Solomon Vandi, ribar iz naroda Mende, udru`uju se kako bi ostvarili svoj ciq da prona|u redak ru`i~asti dijamant.

Uloge: Leonardo di Kaprio, \imon Hunsu, Yenifer Koneli, Kagiso Kipers, Arnold Voslo Re`ija: Edvard Zavk (Nova TV, 22.40) 06.45 09.15 08.40 08.55 09.20 10.20 11.20 12.20 14.10 17.00 17.10 17.40 19.15 20.05 22.40 00.40 02.10 03.10

Tri mafija{a, film Dora istra`uje, crtani Timi Tim, crtani Jagodica Bobica, crtani Dodir s neba Frikovi ^arobnice Tri mafija{a, film Farma Vesti Farma Gimnazija za divqake, film Dnevnik Danas umire{, film Krvavi dijamant, film Vo`wa smrti, film Ezo TV Projekt: Meduza, film

08.00 Ovo je civilizacija 09.00 Detektivi brodskih olupina 10.00 Bler 11.00 Ubistvo Anrija IV 12.30 U potrazi za Trifoom 13.00 Kolonija 14.00 Legende o Deda Mrazu 15.00 Lovci na naciste 16.00 Pri~a o dvorcima i kraqevima 17.00 Najgori poslovi u istoriji 18.00 Van Gog – kompletna pri~a 19.00 Kada su Mavari vladali Evropom 20.00 Faraonov izgubqeni grad 21.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 22.00 Genije fotografije 23.00 Lovci na naciste 00.00 Pri~a o dvorcima i kraqevima 01.00 Najgori poslovi u istoriji

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Kraq dinosaurusa Skajlend Avanture gusenice Karlosa Kraq dinosaurusa Sigma 6 Avanture gusenice Karlosa Kraq dinosaurusa Sigma 6 Oliver Tvist @e| za nasiqem A sad adio Mladi posetioci Ke{ern Uzgajiva~ ostriga Dnevnik jedne navija~ice 2 Pustiwski mesec Izgubqen signal

06.00 Dodela filmske nagrade BAFTA 2010 08.05 Lekcije iz ~okolade 09.45 Istina o ma~kama i psima 11.25 Horton 12.50 Putovawe u sredi{te zemqe 14.25 Holivud na snimawu 14.55 Konobarica 16.45 Vegas za dvoje 18.25 Hotel za pse 20.05 Posetilac 21.50 Gospodari ulice 23.40 Tjudorovi 01.20 Ogledala 03.10 Pravi seks 32: Neki to vole vru}e 03.55 Egzistencija 05.30 Holivud na snimawu

08.05 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: [ejn, film 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Veterani mira 12.00 Dnevnik 12.30 Moj greh 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.35 Reporteri 15.45 Evromagazin 16.30 Kulturna ba{tina 16.45 Josip i wegova porodica, dok. film 17.45 Svirci moji 18.30 Luda ku}a 19.05 Tajni dnevnik patke Matilde 19.30 Dnevnik 20.15 Biograd: Dodela diskografske nagrade Porin, prenos 22.45 Mamutica 23.35 Filmski vikend sa [onom Konerijem: Pravedni ciq, film 01.20 Filmski maraton: Oslobodi nas Eve, film

06.00 07.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 21.15 22.30 00.15 02.00 05.00

Yordan Ne{ Briyis Gu{}e od vode Specijalna isporuka Bra~na `eqa Van sezone Dobra `ena Klara [eler Klara [eler Ubistvo iz zadovoqstva Yeriko Sudija Ejmi Yordan

08.00 08.20 09.05 10.45 12.35 14.35 17.25

Oslobodi nas Eve

20.00 22.00 23.40 01.05

Bikeri s Marsa, crtani Skrivene poruke Roki i Bulvinkle, film Edi, film Tajna mog uspeha, film Hrvatska tra`i zvezdu Zvezde ekstra: Hajdi Klum Qubav je na selu, dok. sapunica Dozvola za brak, film Gas do daske, film Zveriwak, film Astro {ou

Dok na odre|en na~in posmatra sostvenu sahranu i prati reakcije prijateqa i svoje devojke, Rejmond „Rej“ Adams odlu~i da gledaocima ispri~a kako je i zbog ~ega umro. On je nekad bio poznati {armer i zavodnik, {to je ponekad znao i dobro da unov~i Uloge: Gejbrijel Junion, LL Kul Yej, Esens Etkins, Mel Yekson, Megan Gud, Juri Braun, Robin Li, Dvejn Martin, Kim Vajtli, Rojal Votkins Re`ija: Geri Hardvik (HRT 1, 01.20)

19.05

Dozvola za brak Jevrej Greg Foker, medicinski tehni~ar, planira da zaprosi svoju dugogodi{wu devojku Pem, ali saznaje da pre nego {to pristane, wenu ruku mora zatra`iti od strogog oca Yeka Birnsa.

Greg i ne sluti kakva ga sve isku{ewa ~ekaju u poseti Birnsovima.

Uloge: Robert de Niro, Ben Stiler, Teri Polo, Blajt Daner, Nikol Dehuf, Yon Abrahams Re`ija: Yej Roa~ (RTL, 20.00)

Gejbrijel Junion

07.15 Vreme je za Diznija: 101 dalmatinac Vreme je za Diznija: Moji prijateqi Tigar i Pu 08.00 TV vrti} 08.20 ^arobna plo~a 08.45 Izazovi 09.00 Kokice 09.30 Ton i ton 10.40 Briqantin 11.25 Majstori svira~i 12.00 Spomen misa - Blajburg, prenos 13.55 Monte Karlo: Kvalifikacijski trening F1 za Veliku nagradu Monaka, prenos 15.15 4 zida 16.00 Tenis 18.00 Doha: Atletika - Dijamantna liga, snimak 19.05 U vrtu pod zvezdama 19.35 Tu|inac u Americi 20.00 Vaterpolo: EL - Fajna for ili Fudbalski Kup Nema~ke - finale: Bajern - Verder, prenos 22.10 Ritam nedeqe 22.50 Istorija Svetskih fudbalskih prvenstava: 1978. Argentina 23.50 No} u pozori{tu

07.00 13.00 15.30 17.20 19.30 21.15 23.00 01.00

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 22.50 00.50 02.00

Saut Park KGB konekcije Oluja u {oqici ~aja Saborci Besplatna lova Smrtonosna vrelina Mirotvorac No} ve{tica 2

Kazanova Ledena princeza Svi su ludi za Meri Sve ostaje u porodici Qubav u Houp Springsu Apostol Voqena Veliki Lebovski ^edno zavo|ewe Lov na mu{karce 2

Teri Polo

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40

01.40

Megagraditeqi Iks-ma{ine Ekstremne eksplozije Dodaj gas [egrt za hotrod automobile Ameri~ki ~operi Auta po meri 2008.

Kako to radi?

Kako se pravi?

Mo}ni brodovi Velike selidbe Kakav alat!

Auta po meri 2008.

Borna kola bra}e Hau Dodaj gas Pre`ivqavawe Kako pre`iveti katastrofu U deli}u sekunde

08.30 10.00 11.00 12.00 13.45 14.30 17.30 18.30 20.00 21.15 00.00 01.00

Tenis Biciklizam Tenis Tenis Biciklizam Biciklizam Tenis Tenis Kowi~ki sport Borila~ki sport Biciklizam Tenis

14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 00.40

Ko }e nam re}i da je car go

ije potrebna specifi~no pode{ena vizura Ono {to je pred nama sasvim je bez koherencije pa da se vidi da ono {to se u urbanisti~kom ritma, oblika, zna~ewa, materijala, boja. Svega. i arhitektonskom prostoru Novog Sada doGotovo sme{no zvu~i alibi „postmodernog“ razugodilo od sredine devedesetih godina pro{log veka mevawa grada u kojem su dobrodo{la na~ela plurapa do danas, predstavqa svojevrsno uni{tavawe gralizma. Istina je da su se kod nas uvek, pa i danas, da. Sasvim obi~an, gotovo nezainteresovan pogled na pojavqivali pramenovi urbanisti~kih i arhitekono {to nas okru`uje kao da govori da ne postoji nitonskih ideja koje su se prvo zavijorile u svetu. jedna institucija koja se bavi prostornom artikulaMe|utim, svemu tome nedostajalo je upori{te u cijom grada, ve} da je sve prepu{teno nekakvoj indidru{tvenom kontekstu i o wemu. Upravo to je najvidualnoj inicijativi. Novi Sad kao da se pretvorio u „malu radost“ neautorizovane proizvodwe grada.

Svako mo`e da pravi grad po meri sopstvenog ukusa, znawa i interesa.

Gradogradwa Novog Sada kao da je iza{la iz kompjuterske igre poznate kao „Sim Siti“, u kojoj se igra~i trude da poseduju {to ve}i deo grada i omogu}e da rentama postignu maksimalni profit.

Naravno, i pri takvom igrawu grada (a igrawe grada moglo bi u istorijskoj perspektivi predstavqati i veoma plemenitu i mudru igru) uglavnom se ne prepoznaju op{ti interesi, ne prepoznaju se potrebe populusa i niko ne biva ka`wen zbog pogre{nih strate{kih procena i konkretnih poteza, do saRa|awe bulevara koji to jeste, 1963. mog igra~a. Pa kada se to i desi, igra se restartuje ili se ra~unar, do nekog slede}eg puta, slabija karika celokupne na{e gradogradwe. Na{e jednostavno iskqu~i. Da, Novi Sad kao da je postao gradotvoriteqe niko nije u~io da postoje dru{tvegrad virtuelne stvarnosti. Svaka nova gra|evinska ni uslovi i dru{tvene posledice posla kojim se parcela u kompaktno izgra|enim delovima grada kao bave. Da to ide ispred svake i proisti~e iz svake da postoji sama za sebe. I daqe, kao pre vi{e od pola ideje. Kada se grad u svojoj materijalizaciji „desi“, veka, Novi Sad se crta u dve dimenzije, a gradoru{i tada je vi{e nego o~evidno da je dru{tveni koni nestaje u ~etiri dimenzije, posebno ovoj posledwoj, tekst taj veliki i nezamenqivi okvir u koji grad jer }e posledice virtuelnosti kojom upravqaju wegostaje. Ali, kada se sve to pretvori u petrifikovavi institucionalni gradotvorci biti vremenski danu materijalizaciju grada, tada povratka vi{e nelekose`ne. Kockice zami{qenih gradskih blokova, ma. O tome je ovde re~. parcela i urbanisti~kih celina preko prebrisane U onim delovima grada gde su zgrade, naslawaju}i tradicionalne gradske matrice ili, pak, preko duse jedna na drugu, uspele da formiraju deo ulice, navskih limana, postavqene su relativno kasno, ali zidna platna jasno odaju utisak u`urbanosti, priapsolutno rigidno u odnovremenosti, zbrkanosti. su na ideju o gradu a ne o Nigde koherencije obliKao pre vi{e od pola veka, Novi Sad ka, ritma, trajnosti. Najstambenim naseqima.

Kada je sredinom sedam- se crta u dve dimenzije, a grad oru{i ve}i mogu}i o~ekivani urdesetih godina pro{log banisti~ki uspeh je prii nestaje u ~etiri, posebno ovoj veka probijan bulevar kobli`nost visina zgrada i posledwoj, jer }e posledice ji je trebalo da spoji novu koliko-toliko ujedna~en virtuelnosti kojom upravqaju `elezni~ku stanicu i Dupolo`aj na regulacionoj nav, ~inilo se da }e zgrade liniji. Kota prizemqa, gradotvorci biti dalekose`ne „prirodno“ da ispune wevisina prizemqa, spratne gove bo~ne stranice, te da visine, otvori na objekti}e se tako formirati jedan novi gradski kvalitet. ma, terase, lo|e, „postmoderni artefakti“ – sve je Naravno, bilo je potrebno tek nekoliko jednostavto prepu{teno preduzima~koj ma{ti, potrebama i nih lekcija iz istorije gradogradwe da bi se saznalo profitu. Tamo gde se stidqivo saznaje i razaznaje, da tako ne{to nije mogu}e. Trebalo je da pro|e vi{e ime arhitekte vi{e nikome ni{ta ne zna~i, ni ukood tri decenije da bi jedna urbanisti~ka lekcija o liko je re~ (istina, retko) o ne~emu {to bi vaqalo nenamernim gre{kama postala o~evidna. Ovog trepamtiti po dobru, ni o delcima onih koji su u grad nutka na stranu to {to se radikalnim presecawem zalutali.

Ne ostaje ni{ta drugo nego samo da se mahne rukom tradicionalne gradske matrice nije ostvarila nikai zapita: kako je to mogu}e? Gde se dede nau~eno, ako kva nova gradotvorna matrica, ve} su o`iqci ostali je i{ta nau~eno? Da li se uop{te mo`e govoriti o sve do dana{wih dana. U tom vremenu urbanisti kao bilo kakvom talentu? Postoji li kategorija profeda su imali ideju o Parizu iz vremena barona Osmasionalnog morala? Ko je taj ko treba da u ovom gradu na u posledwoj ~etvrtini 19. veka, kada su radikalka`e da je car go? Da se uradilo i poradilo ono {to ne prostorne rekonstrukcije ovog velegrada jednim naredne generacije ne}e mo}i da isprave. [ta se nasvojim delom bile usmerene i na stvarawe trouglalazi izme|u javnog i privatnog? Reklo bi se da je ovo stih zavr{etaka gradskih blokova. Samo, zaboraviposledwe i nekakav mogu}i kqu~ za ~itawe uzroka i lo se da su takvi „detaqi“ predstavqali deo jednog posledica cele ove tu`ne gradske scenografije. Ko u celovitog i beskompromisno organizovanog i realina{oj gradogradwi „proizvodi“ a ko zastupa privatzovanog projekta, iza kojeg su stali i dr`ava i grad, ni a ko javni interes? sa svim svojim institucijama i mehanizmima.

N

Kwigu profesora dr Qubinka Pu{i}a „GRAD BEZ LICA“ mo`ete naru~iti po promotivnoj ceni od 920 dinara direktno od izdava~a „Mediterran Publishing“, Nikole Pa{i}a 24, 21000 Novi Sad, tel. 021/661–2090, imejl mediterran@neobee.net; www.mediterran.rs (link: kupite kwige – elektronski formular za naru~ivawe kwiga), ili je potra`iti u svim boqim novosadskim kwi`arama

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota15.maj2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nemate sasvim dobru koncentraciju, niti ste mentalno smireni pa nemojte brzati i `uriti ve} prvo proverite i utvrdite {ta }ete i kako raditi, uraditi. Qubavno }askawe vam ide od ruke s lako}om.

BIK 20.4-20.5.

Usredsre|eni ste na posao, nemirni i uspe{ni. Radni sastanci su pod povoqnim okolnostima, pa mo`ete posti}i vi{e no {to ste o~ekivali. Zarada se poboq{ava, ali i va{ apetit za potro{wom.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

15. maj 2010.

Okru`eni ste `enskim i dragim bi}ima pa vam nije lako da se orijenti{ete trezne glave ve} ste pod wihovim uticajem. Ima to i svojih dobrih strana, priznali vi to ili ne. Mnogo pri~a i planova.

Tajne qubavne poruke i susreti mogu vam osve`iti dan. Budite dovoqno fleksibilni u svemu. Na radnom mestu ne mo`ete posti}i ni{ta silom i direktno. Danas – zaobilazno, skriveno. Poklon.

Ovog vikenda ste dru{tveni, s vi{e kontakata nego {to ste o~ekivali. Prijateqi vam dopuwavaju slobodno vreme i zabavqaju vas. Ne dajte se zbuniti povodom nekih komplikovanih situacija.

Kod vas je sve jasno i jednostavno. Dan po~iwe poslom i zavr{ava se zabavom. Okru`eni ste raznoraznim osobama pa }ete izgubiti pojam o vremenu, {to govori u prilog prijatnim odnosima.

VAGA 23.9- 23.10.

Predstoje vam daleka putovawa, u slici i re~i, fakti~ki ili u ma{ti.

Pro{irujete svoje vidike kroz razmenu utisaka s drugima. Imate sve razloge da budete zadovoqni. Ili mo`da ne? Partner tera po svom.

[KORPION 24.10- 23.11.

Uklopiti sve kockice ovog vikenda ne}e biti tako lako, ali ako. Ne{to nedostaje, a ne~eg }e biti previ{e. Prilagodite se okolnostima najboqe {to mo`ete. U qubavi ste vi ona ozbiqnija strana.

STRELAC 24.11- 21.12.

Iako vam dan za danom sli~i, ipak se i razlikuju po ne~emu. Partnerski odnos ovog vikenda postaje intenzivniji. Ponekad je i dobro poslu{ati dragu osobu, u jednini ili mno`ini. Izlet?

JARAC 22.12-20.1.

Va{ Saturn se vra}a u svom kretawu po zvezdanom nebu, {to je i vas povuklo da zavr{ite zapo~ete obaveze. Imate vremena do avgusta, pa se ne morate `uriti. Radite polako i temeqno.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Dobra saradwa s istomi{qenicima i dru{tvom s kojim delite interresovawe i zanimawe. Va{a ma{ta mo`e sva{ta. Imate potrebu i da ostvarite svoje snove. Samo strpqivo i uporno! Izlazak.

RIBE 20.2-20.3.

Riba ribi grize rep, ili se to samo tako ~ini?! S partnerom prolazite kroz fazu ispita zrelosti i poka`ite svoje lepo lice. Qubavna veza mo`e biti neoptere}uju}a i iskrena istovremeno. Dolaze vam gosti.

TRI^-TRA^

Polugola na crvenom tepihu V REMENSKA

Ameri~ka glumica i plesa~ica burleske Xuli Atlas Muz pojavila se na crvenom tepihu premijere filma „On Tour”, na filmskom festivalu u Kanu, potpuno gola u prozirnoj haqini na kojoj su crveni cvetovi strate{ki skrivali grudi i me|uno`je, dok je guza sevala pod napadom bliceva.

Odevena u haqinu koja izgleda kao mre`ica protiv komaraca ili zavesa, dakle gotovo gola Xuli je skakutala pred fotografima, kojima je, pewu}i se uz stepenice, spremno pokazala i golu zadwicu, i to prepunu celulita.

PROGNOZA

VIC DANA

PQUSKOVI

Vojvodina Novi Sad

19

Subotica

18

Sombor

18

Kikinda

19

Vrbas

18

B. Palanka

19

Zrewanin

20

S. Mitrovica 20 Ruma

19

Pan~evo

19

Vr{ac

19

Srbija Beograd

20

Kragujevac

21

K. Mitrovica 22 Ni{

22

Evropa

S GRMQAVINOM

NOVI SAD: Sve`ije i obla~no sa obilnom ki{om i pquskovima sa grmqavinom. Vetar umeren do poja~an jugoisto~ni i isto~ni, a uve~e poja~an jugozapadni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 14 do 19 stepeni.

VOJVODINA: Malo sve`ije sa ~estom ki{om i pquskovima sa grmqavinom. Vi{e padavina u drugom delu dana. Vetar umeren isto~ni i jugoisto~ni, a uve~e poja~an jugozapadni i zapadni. Pritisak u naglom padu i znatno ispod normale. Temperatura od 12 do 20 stepeni.

SRBIJA: Naobla~ewe sa obilnom ki{om i pquskovima sa grmqavinom. Ponegde }e na jugu i istoku Srbije pasti i do 50 litara/m2 ki{e. Vetar umeren isto~ni i jugoisto~ni, a krajem dana poja~an jugozapadni. Pritisak u naglom padu i znatno ispod normale. Jutarwa temperatura 10, a maksimalna 23 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ vrlo hladno za ovo doba godine i obla~no sa ki{om i jakim zapadnim vetrom. Na planinama iznad 1.200 metara sneg. U ponedeqak i daqe hladno i vetrovito sa povremenom ki{om. Duva}e poja~an severozapadni vetar. U utorak prestanak padavina i mawi porast temperature. Do kraja sedmice promenqivo obla~no i nestabilno vreme sa sun~anim periodima, ali i kratktorajnom ki{om.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nepovoqan uticaj vremenskih prilika na hroni~ne bolesnike i meteoropate.

Mogu}i su nervoza i razdra`qivost. Oprezno u saobra}aju!

Madrid

18

Rim

17

London

18

Cirih

8

Berlin

11

Be~

14

Var{ava

16

Kijev

23

Moskva

21

Oslo

16

Dve plavu{e putuju autobusom za Beograd i pri~aju, a Lala prislu{kuje razgovor: - Sino} mi je bio de~ko, pa smo slu{ali muziku... pa me je poqubio u obraz...

Pa smo jeli... Pa smo pili sok...

Pa smo gledali film...

Pa me je mazio...

U neko doba vikne Lala: - Ta, ka`i ve} jedared je l’ bilo seksa ili nije! Treb’o sam si}i tri stanice ranije, a sad }u sti}i i do Beograda!

SUDOKU

St. Peterburg 25 Atina

26

Pariz

16

Minhen

10

Budimpe{ta

17

Stokholm

18

5

1

3

4

9

3 2

6 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

288 (0)

Slankamen

368 (20)

Ja{a Tomi}

Apatin

366 (2)

Zemun

392 (16)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

394 (14)

STARI BEGEJ

Smederevo

534 (10)

Ba~. Palanka 316 (13) Novi Sad

321 (17)

Tendencija porasta

Hetin

104 (0)

94 (-4)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

1

SAVA

319 (17) S. Mitrovica

269 (2)

Senta

345 (14)

340 (16)

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija porasta

Titel

374 (20)

NERA

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

2

8

5

2 1

8 3

9

6 7

6

2

8 66 (-2)

5

3 9

3

5

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

1 2 3

2

9

4

3

6

7

8

1

5

1

7

6

8

2

5

4

9

3

8

3

5

4

9

1

2

6

7

9

4

3

6

8

2

5

7

1

5

1

8

7

3

4

9

2

6

7

6

2

5

1

9

3

4

8

3

5

9

2

7

6

1

8

4

4

2

7

1

5

8

6

3

9

6

8

1

9

4

3

7

5

2

Re{ewe iz pro{log broja