Dnevnik 15.jun 2010.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 15. JUN 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22748 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

[EFOVI DIPLOMATIJA EVROPSKE UNIJE DALI ZELENO SVETLO SRBIJI

Po~iwe ratifikacija SSP

str. 2

VRH POPLAVNOG TALASA JU^E KOD NOVOG SADA

Dunav kona~no krenuo u rikverc

Petrovaradin

str. 9

Sremska Kamenica

Foto: R. Hayi}

Kamewar

^erevi}

NASLOVI

NA AERODROMU „E^KA” KOD ZREWANINA

Padobranac te`e povre|en pri skoku s 3.000 metara

str. 13

Politika 3 U Gr~koj najradije kvase kupa}e ga}e

Ekonomija 5 Sva|a oko 5.000 dinara dok plate tonu

Tre}e doba str. 16 – 23

6 @ene }e raditi tri godine du`e

Vojvodina 11 Vi{we razdora ~uvaju dva obezbe|ewa 12 Oluja ~upala i bandere

Crna 13 Meta(k) umesto gazde Foto: R. Hayi}

SPORT

Novi Sad 8 Ku}ni qubimci pla}aju vodu i sme}e?!

ANTI] SVESTAN TE@INE ZADATKA

ZVEZDA I PARTIZAN PO^ELI PRIPREME

PARTIZAN POVEO PROTIV HEMOFARMA

Sunce, pa pqusak Najvi{a temperatura 32° S

2

POLITIKA

utorak15.jun2010.

[EFOVI DIPLOMATIJA EU DALI ZELENO SVETLO SRBIJI

Po~iwe ratifikacija SSP-a (Od na{eg specijalnog izve{ta~a iz Luksemburga)

Savet ministara spoqnih poslova EU doneo je odluku o po~etku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu(SSP) sa Srbijom u nacionalnim parlamentima dr`ava ~lanica EU. Evropski ministri su naglasili da }e se naknadno pozabaviti zahtevom Srbije da dobije status kandidata za prijem u EU. Kako se navodi u zakqu~cima dana{weg zasedawa, "Savet ministara prima na

Ja sam odr`ao re~ koju sam dao pro{le godine, i glasao za po~etak ratifikacije (Maksim Ferhagen) znawe kandidaturu Srbije za ~lanstvo u Evropskoj uniji".

"Imaju}i u vidu posledwi izve{taj Ha{kog tu`ioca Ser`a Bramerca, Savet je primio k znawu da je Srbija odr`ala nivo saradwe sa Tribunalom u ciqu postizawa pozitivnih rezultata. Savet ohrabruje Srbiju da uva`i preporuke

je. Zvani~no, razlog za{to srpska aplikacija nije prosle|ena Evropskoj komisiji na izradu mi{qewa je tehni~ka prepreka za nema~kog ministra spoqnih poslova da omogu}i konsenzus.

- Nismo uspeli da prosledimo aplikaciju zbog Nema~ke, ~iji predstavnik, po nema~kom ustavu posle stupawa na snagu Lisabonskog sporazuma, ne mo`e da omogu}i konsenzus sve dok nema~ki parlament ne da svoje mi{qewe o to-

ha{kog tu`ioca. Pozivaju}i se na zakqu~ke iz 2008 i 2009 godine, ministri su se slo`ili da proslede nacionalnim parlamentima SSP na ratifikaciju" pi{e u zakqu~ku Saveta ministara.

Holandski {ef diplomatije Maksim Ferhagen, koji je u prethodne dve godine blokirao po~etak ratifikacije SSP zbog nepotpune saradwe sa Ha{kim tribunalom, bio je zadovoqan izve{taje Bramerca.

E{ton: Predanost Srbije Visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton izjavila je ju~e u Luksemburgu da ministri EU pozdravqaju predanost Srbije procesu evropskih integracija i aplikaciju za ~lanstvo, koju je predala pro{log decembra. E{ton je istakla da }e ministri ponovo razgovarati o ovom pitawu.

- Ha{ki tu`ilac je je rekao da je zadovoqan saradwom sa Srbijom. Ja sam odr`ao re~ koju sam dao pro{le godine, i glasao za po~etak ratifikacije. Ali, `elim da naglasim da ovo ne zna~i da je posao zavr{en. Srbija mora da nastavi da u potpunosti sara|uje sa Ha{kim tribunalom jer }e to biti uslov za svaki slede}i korak ka ~lanstvu u EU. Podseti}u vas da postoji 147 koraka do ~lanstva u EU i na svakom je potreban konsenzus svih ~lanica EU. Dakle, Srbija mora da nastavi da ~ini sve da uhapsi Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a ako `eli da napreduje ka ~lanstvu u EU- izjavio je Ferhagen.

I dok je sa usmenim izve{tajem Bramerca ministrima spoqnih poslova EU sve i{lo dobro i SSP kona~no dobio zeleno svetlo za ratifikaciju, pitawe srpske aplikacije se sve vi{e kompliku-

Savet ministara prima na znawe kandidaturu Srbije za ~lanstvo u Evropskoj uniji me- rekao je za „Dnevnik“ italijanski {ef diplomatije Franko Fratini i ponovio da o~ekuje da italijanski parlament prvi ratifikuje SSP sa Srbijom. Fratini je u izjavi za italijanske medije rekao da je odluka o po~etku ratifikacije SSP-a podsticaj za Srbiju da nastavi da sara|uje sa Ha{kim tribunalom ali i da mora da smiri loptu oko Kosova i da ne politizuju to pitawe previ{e. Za „Dnevnik“ je Fratini rekao da je stav Rima da je pogre{no povezivati evropske integracije Srbije i pitawe Kosova i da bi to bio opasan presedan. Austrijski {ef diplomatije Mihael [pindeleger se zalo`io da se o aplikaciji Srbije raspravqa na Savetu ministara u septembru. @. Panteli}

REAGOVAWA

Cvetkovi}: Status kandidata dogodine "Va`no je da ratifikacija Sporazuma po~ne {to pre jer se obavqa u parlamentima svih 27 ~lanica EU, kao i u parlamentu same Unije tako da }e trajati sigurno godinu, dve", rekao je premijer Srbije Mirko Cvetkovi}.

Premijer je rekao da Srbija odr`ava tempo procesa evropskih integracija i izrazio o~ekivawe da }e na{a zemqa dobiti status kandidata za ~lanstvo u EU u narednoj kalendarskoj godini.

LDP: Odli~na vest Odluka o po~etku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu sa Srbijom je odli~na vest, izjavio je ju~e predsednik Liberalno demokratske partije ^edomir Jovanovi} i upozorio da Vlada Srbije vi{e nema nijedan izgovor za daqe odlagawe reformi. "Sada je vreme za odgovor na pitawe {ta }emo raditi u ovim mesecima, mo`da i godini koliko }e ratifikcija trajati. LDP je spreman za taj posao", navodi se u pisanoj izjavi Jovanovi}a. Od danas, naglasio je on, Vlada vi{e nema nijedan izgovor za daqe odlagawe reformi, za ~iwenicu da u Skup{tini Srbije ne postoji nijedan predlog zakona potreban za daqe usvajawe evropskih standarda. "Vlada ve} sutra, u parlamentu, mora da nam ka`e {ta je wen plan. Mi svoj imamo, ponudili smo ga i ~ekamo odgovor na pitawe da li su drugi spremni da prihvate na{ dogovor za budu}nost", poru~io je Jovanovi}. Jovanovi} je ocenio da Srbija kasni za regio-

nom i zato predla`e dva mehanizma za ubrzawe procesa evropskih integracija - dono{ewe odluke o pristupawu NATO i novu regionalnu politiku.

Dejanovi}: Ohrabrewe Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki} Dejanovi} rekla je da odluka Saveta ministara EU ohrabruje republi~ki parlament da daqe radi na planu zakonodavne, nadzorne i predstavni~ke funkcije u ciqu {to br`eg ulaska na{e zemqe u EU. Ona je Tanjugu rekla da je odluka ministara spoqnih poslova EU korak daqe ka evropskim integracijama Srbije, pre svega na planu razvoja i stabilizacije ekonomskog `ivota.

Markovi}: Nikada bli`e EU Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} ocenio je da Srbija nikada nije bila bli`e Evropskoj uniji i da je zemqa sada mnogo interesantnija za strane investitore. Markovi} je Tanjugu rekao da je o~igledno da Srbija ima sve ve}e {anse da u|e u EU "imaju}i u vidu da gra|ani Srbije u zemqe EU mogu da putuju bez viza, da je odmrznut trgovinski sporazum, da smo predali kandidaturu za ulazak u EU i da je sada odmrznut i Sporazum o pridru`ivawu i stabilizaciji".

DSS: Simboli~an gest Odluka EU o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu je simboli~na odluka i "vetar u le|a" Vladi Srbije da iz-

dr`i ceo mandat, izjavio je ju~e portparol Demokratske stranke Srbije Petar Petkovi}. On je istakao da }e odluka Saveta ministara biti simboli~na, kao i {to je pre dve godine bila odluka o potpisivawu Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu, koja je poslu`ila kao pomo} sada{woj vlasti.

Ova odluka bi sada, prema oceni Petkovi}a, trebalo da pomogne vlasti da izdr`i ceo mandat.

ispuwavawa uslova reforme unutra{weg sistema, modernizacije dru{tva i usvajawe evropskih, standarda, do kraja godine dobije status kandidata.Trivan je dodala da je jasno da je evropska ideja i evropska snaga u Srbiji pobedila i da je proces evropskih integracija nepovratan.

Nikoli}: Mali korak

[ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorovi} izjavio je da "po~etak ratifikacije SSP za Srbiju su{tinski ni{ta ne zna~i". Prema wegovim re~ima, EU }e sada "pre svega pritiskati Srbiju da u {to ve}oj meri i fakti~ki prizna nezavisnost Kosova i Metohije" kao i da }e tra`iti "da se u~ine dodatni koraci ka otcepqewu - odnosno samostalnosti Vojvodine". Todorovi} je naveo i da Srbiju "verovatno u pozadini ~eka i problem sa Ra{kom oblasti" i da weni gra|ani ne mogu o~ekivati bilo kakvo poboq{awe, jer EU "poznaje samo i iskqu~ivo jedan jedini na~in funkcionisawa, a to su ucene i pritisci".

Lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} izjavio je, povodom odluke ministara spoqnih poslova EU o po~etku ratifikacije SSP-a , da je to mali korak ukoliko se Srbija ne poka`e dostojnom trenutka."Svaki korak kojim se Srbija pribli`ava ~lanstvu u EU, uz vanredne parlamentarne izbore i promenu vlasti...predstavqa olak{awe za gra|ane Srbije", ocenio je Nikoli} u izjavi Tanjugu.

Trivan: Zaslu`ili smo Portparol Demokratske stranke Jelena Trivan izjavila je da je "zeleno svetlo" za po~etak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu EU, Srbija u potpunosti zaslu`ila i da je proces evropskih integracija zemqe nepovratan. "I vizna liberalizacija i odmrzavawe prelaznog sporazuma, a sada i znak za po~etak ratifikacije SSP-a je ne{to {to je Srbija u potpunosti i zaslu`ila, a ne dobila i {to je rezultat wenih unutra{wih reformi, koje je prepoznala EU", kazala je Trivan Tanjugu. Ona je rekla da o~ekuje da Srbija sa ovakvim intenzitetom

Todorovi}: Ucene i pritisci

^olakovi}: Boqi `ivot [ef Poslani~kog kluba Partije ujediwenih penzionera Srbije Momo ^olakovi} izjavio je da je odluka ministara spoqnih poslova zemaqa Evropske unije o po~etku procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu, dobra vest "i o~ekivao je". On je kazao da nakon ove odluke o~ekuje i ve}u pomo} EU i evropskih fondova Srbiji, kao i boqi materijalni polo`aj gra|ana.

Procedura Odluka ministara spoqnih poslova zemaqa EU da odmrznu Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu Srbije i Unije kona~no je otvorila vrata za slo`en proces ratifikacije tog dokumenta koji je bio pod blokadom zbog saradwe Srbije sa Ha{kim tribunalom.Na potezu su parlamenti 27 zemaqa koji treba da ratifikuju ovaj dokument. Procedura ratifikacije u 27 parlamenata nije oro~ena i mo`e da potraje, kao

{to je bio slu~aj sa Hrvatskom, koja je ~ekala dve i po godine da se proces ratifikacije zavr{i.

Kada Savet ministara EU bude prihvatio zahtev za ~lanstvo Srbije, slede}i korak u procesu evropskih integracija bi}e procena da li je zemqa ispunila politi~ke i ekonomske kriterijume, kao i da li je sposobna da na sebe preuzme obaveze koje ~lanstvo u Uniji podrazumeva. Ti kriterijumi su veo-

ma jasno postavqeni i od svake zemqe o~ekuje se potpuno sprovo|ewe reformi u skladu sa wima.Evropska komisija trebalo bi, zatim, da iznese pozitivno mi{qewe, na osnovu ranije upu}enog Upitnika, zvani~nog instrumenta kojim EU ocewuje da li je zemqa spremna za po~etak procesa pristupawa.Broj pitawa u Upitniku razlikuje se od zemqe do zemqe: za Hrvatsku je, na primer, bio 4.500 a za Crnu Goru 2.178 pitawa.

DNEVNIK PARLAMENTARNA DELEGACIJA VOJVODINE U BAWALUCI

Saradwa RS i APV na evropskim projektima Parlamentarna delegacija Vojvodine, predvo|enom predsednikom skup{tine [andorom Egere{ijem, razgovarala je ju~e u Bawaluci s predsednikom Skup{tine Republike Srpske Igor Radoji~i} o daqem pro{irewu saradwe. Radoji~i} je, nakon tog susreta, izjavio novinarima da }e u narednom periodu uslediti formalizacija odnosa RS i Vojvodine na parlamentarnom nivou.

- Radi}emo na izjavi ili protokolu o saradwi Narodne skup{tine RS i Skup{tine Vojvodine. Razgovarali smo najvi{e o modalitetima te saradwe - rekao je Radoji~i}, dodaju}i da }e biti uspostavqena i saradwa skup{tinskoh odbora. On je na-

Predsednik vojvo|anskog parlamenta pozvao je Radoji~i}a da 25. jula u Ba~koj Topoli prisustvuju ~etvrtom Kampu tolerancije, kao i Samitu predsednika parlamenata podunavskih dr`ava i regija 14. i 15. oktobra u Novom Sadu.

Delegacija Skup{tine Vojvodine razgovarala je i sa potpredsednikom Vlade RS Antonom Kasipovi}em, a posetili su i gradske vlasti u Bawluci.

Predsednik Skup{tine Vojvodine izjavio je da su tri strate{ka ciqa pokrajinskih vlasti provo|ewe novog Statuta Vojvodine, o~uvawe multietni~nosti ove pokrajine i ja~awe pozicije APV, a time i Srbije, u evropskim insti-

I Srpska ima kancelariju u Briselu - «Od predsednika Radoji~i}a dobili smo poziv da posetimo kancelariju Republike Srpske u Briselu. Budu}a Evropa je Evropa regija i u tom smislu i AP Vojvodina je spremna da u Briselu, zajedni~ki sa Republikom Srpskom i drugim partnerskim regionima, nastupa prema pretpristupnim fondovima, kao i pred institucijama EU. Uveren sam da na ovaj na~in ~inimo zna~ajne korake u pribli`avawu AP Vojvodine, ali i Republike Srbije, evropskim integracijama - istakao je Egere{i. veo da je to uzvratna poseta parlamentaraca Vojvodine Narodnoj skup{tini RS, podse}aju}i da je delegacija skup{tine RS tokom pro{le godine posetila Skup{tinu APV u Novom Sadu.

- Tokom ovih razgovora bilo je re~i i o zajedni~kim projektima i saradwi u Skup{tini evropskih regija, gde je Vojvodina ~lanica du`e od RS, kao i o mogu}oj pomo}i kancelarije RS u Briselu kolegama iz Vojvodine - dodao je Radoji~i}.

tucijama i evropskim integracijama.

- Autonomna pokrajina ove godine treba da preuzme vi{e od 150 novih nadle`nosti od Srbije, {to je izazov i velika odgovornost - ocenio je Egere{i. On je napomenuo da Srbija ima jedan od najevropskijih zakona koji garantuju o~uvawe identiteta 19 nacionalnih zajednica, navode}i da je Vojvodina "promoter evropske politike unutar Srbije".

DELEGACIJA HRVATSKOG SABORA U POSETI SKUP[TINI SRBIJE

Vra}awe poverewa Delegacija Hrvatskog sabora, koju predvodi potpredsednik parlamenta i predsednik Odbora za evropske integracije Neven Mimica otpo~ela je ju~e dvodnevu, uzvratnu posetu poseti Srbiji. Doma}ini hrvatskoj delegaciji, na ~iji poziv borave u Srbiji, su predsednici skup{tinskih odbora za evropske integracije i inostrane poslove Laslo Varga (SVM) i Dragoqub Mi}unovi}(DS), kao i grupa srpsko – hrvatskog prijateqstva na ~elu sa poslanikom DS Jankom Veselinovi}em.

- Na{i odnosi su u usponu ne samo na najvi{em nivou, nego i me|u parlamentima. Smatramo da upravo parlamenti treba i da budu onaj motor sveukupne saradwe izme|u na{ih dr`ava.Nadam se da }emo o svim stvarima koje smo pri~ali, mo}i da govorimo i u skup{tinama i da }emo doprineti ne samo susedskim odnosima, nego i na {irem isto-

stima komunicirawa mogu podsta}i na{ uspe{an odnos“.

Na pitawe da li u hrvatskom saboru ima spremnosti za usvajawe deklaracije o osudi zlo~na nad Srbima, Mimica je istakao da „nakon svega tragi~nog i lo-

{eg {to se de{avalo na prostoru biv{e Jugoslavije, sigurno da je osuda zlo~ina koji su se doga|ali, a i politika koja je spremna priznati te zlo~ine, izviniti se za wih, na~in na koji mo-

Da~i}: Dovoqna je li~na karta Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} rekao je ju~e na sastanku sa predstavnicima Hrvatskog sabora da je vreme da Srbija i Hrvatska razgovaraju o mogu}nosti da gra|ani dveju zemaqa prelaze granicu sa li~nom kartom, saop{teno je iz MUP-a. Da~i} je podsetio da gra|ani Evropske unije odnedavno u Srbiju ulaze uz posedovawe tog dokumenta. rijskom planu stabilizacije ovog regiona, wegove modernizacije i pripreme za integraciju u Evropu- poru~io je Mi}unovi} nakon sastanka sa gostima iz Hrvatske.

Kako je istakao Neven Mimica, razgovori su „ozna~ili nastavak dobre parlamentarne saradwe“. Potpredsednik hrvatskog sabora je naglasio da su dve dr`ave „u{le u fazu obnove poverewa, unapre|ewa dobrosusedskih odnosa, a palramenti sa svojim neposrednijim mogu}no-

`emo ja~ati dobrosusedske odnose i stabilnost u celoj regiji“.

- ^ak mislim da }e u Hrvatskom saboru biti i formalnih inicijativa u tom pravcu, kroz deklaracija koje }e osuditi zlo~ine. Nadam se da }e u raspravama politi~ke stranke u hrvatskom parlamentu biti spremne da potvrde takvu politiku zalagawa za stabilnost u regiji, koja }e se temeqiti i na deklaracijama koje bi osu|ivale zlo~ine, zakqu~io je gost iz Hrvatske S. Stankovi}

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

SLAVICA \UKI]-DEJANOVI]

Dajte {ansu ovoj vladi Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je ju~e da zahtevi opozicionih stranaka za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora nisu opravdani, jer ve}ina gra|ana smatra da aktuelnoj vlasti u Srbiji treba dati {ansu da realizuje svoje ciqeve.

“I pored toga {to milion qudi, koliko je potpisima podr`alo zahtev opozicije misli da treba da zaustavi sve {to smo zapo~eli u ovom mandatu i baviti se izborima, ve}ina gra|ana je i daqe stava da treba dati {ansu ovoj vladi da realizuje svoje ciqeve u periodu koji je predvi|en, a to su ~etiri godine”, rekla je \uki}-Dejanovi}. Ona je novinarima, posle obilaska kompanije “Aktavis zdravqe” u Leskovcu, rekla da su zahtevi opozicije za raspisivawe izbora, kao i wihova akcija prikupqawa potpisa gra|ana koji podr-

`avaju taj zahtev, “kriti~ka aktivnost jedne politi~ke opcije koja se zavr{ava bez odgovora”.

Na pitawe {ta Skup{tina ~ini da bi kontrola privatizacija bila efikasnija,

Dejanovi} je odgovorila da parlament “ja~a nadzornu funkciju” i donosi akta koja “stimuli{u investicije”. Ona je napomenula da “privatizacije i nisu stvar kojom se bavi Skup{tina”, ali i da “mora biti izvr{ena kontrola svih sumwivih privatizacija”.

“Bilo je nekorektnih privatizacija, ali postoje i pozitivni primeri”, rekla je Dejanovi}. Prema wenoj oceni, pri~e o raznim kontrolama nisu nikakva predizborna kampawa, jer je Vlada Srbije na pola mandata i “malo je rano za predizborne kampawe”. Sada je “vreme za intenzivirawe investicija i re{avawe odre|enih socijalnih programa”, smatra Dejanovi} i napomiwe da wen boravak na terenu ne bi trebalo shvatiti kao predizbornu kampawu. „Ne nosim ni jedno partijsko obele`je, ja sam u Skup{tini samo prva me|u jednakima”, istakla je Dejanovi}.

PREMIJER I MINISTRI SPREMAJU SE ZA LETOVAWE NA ELITNIM DESTINACIJAMA

U Gr~koj najradije kvase kupa}e ga}e Dugo tolo leto je pred nama, a posledwom odlukom Administrativne komisije Vlade Srbije za ministre i ~lanove republi~kog kabineta smawen je broj radnih dana godi{weg odmora, i umesto 30 sada na raspolagawu imaju 25 dana. Kako “Dnevnik”

{le godine, da }e Vlada raditi i u vreme letwih ferija i da ni formalno nece proglasavati godiswi odmor. Onda }e se na{a Vlada odmarati “neformalno”, kao {to smo navikli i predhodnih. Istra`ivawa svetskih stru~waka i lekara ukazuju da

Turska, Crna Gora ili Egipat, a premijera Cvetkovi}a, kao i nekih ministara, ekskluzivni Porto Karas, gde su sme{teni elitni golf tereni i brojne pogodnosti xetseterskog odmora.

Ovu destinaciju otkrili su jo{ ministri DOS-ove Vlade, po-

- Kolektivnog odmora u Vladi ne}e biti i svako od nas }e odlu~iti kada }e ga koristiti, a li~no ostajem da radim punom parom.

Ina~e mi je omiqena destinacija Gr~ka u kojoj sam bio i pro{le godine- ka`e Sre}kovi}. U zemqi pod Akropoqem }e i ove go-

saznaje u Vladi Srbije, do sada niko od ministara nije koristio zakonske mogu}nosti i za letovawa su tro{ili od sedam do deset radnih dana. I ovog puta na omi-

bilo koja delatnost ima mawu produktivnost, ako ne “napuni baterije”. Na ovu ~iwenicu nam je ukazao, sa umerenom dozom qutwe, i jedan ministar kada

sebno oni koji su qubiteqi belog sporta, odnosno teniskih terena. Mestu nisu odoleli potom ni oni iz vlade Vojislava Ko{tunice, a tradicija je na-

dine ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli}.

- Gr~ka je u opticaju, ali jo{ nisam ni{ta uplatio.^ekam odluku da li je odmor mogu}e realizovati u julu ili avgustu- obja{wava ^ipli}. Wegov kolega ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} ka`e da }e svi ~lanovi Vlade mo}i u avgustu na letovawe, a i on }e tradicionalnu u Gr~ku. Susedna zemqa ina~e je omiqena destinacija demokrata, ukqu~uju}i i samog predsednika Borisa Tadi}a, kao i potpredsednika DS ministra odbrane Dragana [utanovca. Interesantno je da su stopama svog lidera ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mla|ana Dinki}a i{li i funcioneri G17 plus. Dinki} je, kako su mediji pro{le godine zabele`ili i{ao dvaputa na “neformalni odmor”, prvo na hrvatsko primorje, a potom na elitni Mikonos, koji je ina~e i omiqena destinacija lidera LDP ^edomira Jovanovi}a.

Dragan Milivojevi}

Pratwa kao tro{ak Po{to premijer formalno kako re~e ne}e proglasiti odmor Vlade, neformalne ferije ipak dobijaju itekako formalan karakter kada se pogleda medijska ra~unica koja je izvedena pro{le godine. Prema Uredbi Vlade Srbije, pravo i obavezu obezbe|ewa gde god da krenu privatno ili slu`beno imaju predsednik Srbije Boris Tadi}, premijer Mirko Cvetkovi}, ministri Ivica Da~i}, Dragan [utanovac i Rasim Qaji}, predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi}, na~elnik General{taba Miloje Mileti}, kao i trojica {efova bezbednosnih slu`bi - BIA, VBA i VOA. Tako se spekulisalo na osnovu izvora iz vrha vlasti da je za qene destinacije ministri }e, ka`e na{ izvor, krenuti na ~elu s premijerom Mirkom Cvetkovi}em po~etkom avgusta. Cvetkovi} je ju~e rekao isto {to i pro-

tro{kove telohraniteqa najvi{ih dr`avnih funkcionera pro{log leta oti{lo najmawe 35.000 evra iz buxeta MUP-a i Ministarstva odbrane. Na drugoj strani, letwi anga`man ~uvara „lica”, kojima je odlukom ministra policije dodeqeno slu`beno obezbe|ewe, ko{talo je gra|ane Srbije jo{ najmawe 60.000 evra, a u tom iznosu bila je izme|u ostalog i pratwa lidera LDP ^edomira Jovanovi}a. Tako da letovawa Vlade, ali i nekih politi~ara i drugih lica kojima se pratwa dodequje, nije nimalo neformalno, ako se tro{e pare poreskih obveznika, a i lep{e je re}i: i mi kao i ostali gra|ani idemo na odmor.

smo ga upitali da li }e i kada na odmor.

Ina~e omiqene destinacije na{ih politi~ara, a posebno ministara su Gr~ka, pa onda

REKLI SU

Palma: Vlada}emo jo{ 20 godina Gradona~elnik Jagodine Dragan Markovi} Palma izjavio je ju~e, da }e “sada{wi ~elnici Jagodine ostati na vlasti” u tom gradu “jo{ 20 godina”, zahvaquju}i veoma dobroj “saradwi pozicije i opozicije”. “Mi se ne sva|amo kao u drugim op{tinama, mo`da i zbog toga {to ne primamo dnevnice iz gradskog buxeta, a sve odluke donosimo zajedno i mnogo smo uradili u ovom gradu”, rekao je Markovi} na sve~ansti zavr{etka radova na reci Belica.

\ilas: Veliki dan za DS Demokratska stranka saop{tila je ju~e da je wenom odboru u Mladenovcu pristupila odborni~ka grupa “Savez za preporod – Predrag ^oki}”. Pristupnicu DS u Mladenovcu je potpisalo pet odbornika grupe gra|ana “Savez za preporod”, u prisustvu predsednika beogradskog odbora DS Dragana \ilasa. \ilas je ocenio da je ovo veliki dan za DS u Mladenovcu, jer o kvalitetu novih ~lanova najboqe govori ~iwenica da su ve} drugi mandat u Skup{tini op{tine.

stavqena i s Cvetkovi}evim kabinetom.

Ministar dijaspore Sr|an Sre}kovi} ove godine ne}e i}i na letovawe.

utorak15.jun2010.

3

INTERVJU POTPREDSEDNICA SNS JORGOVANKA TABAKOVI]

Ne ~itam [e{eqa - Ne verujem u pri~e vlasti da kao pandan izvoru finansirawa, }e krenuti u preispitivawe kako a ne da pojedinci po principu je ko stekao bogatstvo. Jer, ako “pola pije pola {arcu daje” uzive} dve godine imate vlast kao maju za stranku, a stavqaju sebi u koalicija, ako ste predsednik xepove. z Posledwih dana ~itaju se Srbije ve} u petoj godini, a sad sad ste se setili da neko nije pla[e{eqeve kwige i objavquje tio porez dr`avi, nego na nekom da je Kari} pre petnaestak gone znam kojem ostrvu, onda je u to dina kupio Tomislavu Nikolite{ko poverovati. Prosto je ne}u automobil... verovatno je da neko i daqe poku- Mehanizmi podmetawa in{ava da marketingom pobedi formacija i forsirawa odre|estvarnost, {to je prosto nemogu}e, ocewuje za “Dnevnik” potpredsednica SNS Jorgovanka Tabakovi}, zamoqena da prokomentari{e kritike koje je predsednik Boris Tadi} izneo na ra~un onih koji su se “neprimereno obogatili”.

Ona se pita “kako to da Tadi} govori o tajkunima, a treba samo da se osvrne oko sebe i vidi svoje prve saradnike”. z Ali, i va{u stranku optu`uju da je finansiraju tajkuni, pa da zato kritikujete ovakve akcije?

- Qudi voqe da se zabaqaju onim {to im je nedostupno, a to je tajna kako neko sti~e novac i kako ga je zaradio i prema nog dela opozicije su Milo{evitome imaju neobi~no po{tovawe. }evo dostignu}e, koje se na vrlo [to se ti~e SNS mi funcionive{t na~in i danas primewuje. {emo sa onim {to zara|ujemo i Bilo bi mnogo realnije da se od onog {to imamo ula`u}i pre osvrnemo {ta se danas de{ava svega ono najvrednije - a to je svooko nas, ko vozi kakve xipove.. Ta je vreme, znawe, pamet i iskustvo. pri~a da se bavimo temama iz Zna~i, mi nemamo pla}ene funkistorije, “hleba i igara”, odavno cionere. Neki od na{ih simpatije “opravdan” istorijski metod da zera pomognu, plate ovog, ili ne bi gra|ani videli {ta je odgoonog ko se stalno javqa na televornost teku}e vlasti. A ja otvafon, ali mi uopram osnovno i vr{te nemamo plalo interesantno Pitawe je koliko }enu strana~ku inpitawe koliko se se novca iz bruto frastrukturu za novca iz bruto koju je potrebno dru{tvenog prodru{tvenog ulo`iti mnogo izvoda tro{i na proizvoda tro{i novca. Neka izvosakrivawe intena sakrivawe le i neka pri~aju. resantnih tajni u interesantnih tajni ovom dru{tvu.

Mogu samo da ka`em : “zaklela se Dok ~itamo [eu ovom dru{tvu zemqa raju da se {eqeve kwige pitajne sve odaju”. tawe je {ta sakriPre, ili kasnije to }e biti dovamo i koliko gra|ani pla}aju sastupno javnosti. Najpo{tenije je krivawe vrlo interesantnih li~napraviti takav zakon o finannih i dr`avnih tajni. z Na kakve tajne mislite? sirawu politi~kih stranaka, da nema potrebe da se la`e, ili za- Razume}e oni koji se u ovome kon izigrava. A, ko je bio u priprepoznaju. z ^itate li vi [e{eqeve lici da u posledwih 10 godina napravi zakon o finansirawu pokwige? lit~kih stranaka? Pa gde god je - Ne ~itam ih. ^itam zakon o taj izvor legalan, pa odmeren NBS, o komunikacijama, o privaprema na~inu kako se kampawe tizaciji Telekoma, ustavne presprovode, taj nema potrebe ni za sude vezane za rad RATEL-a i kakvim tajnim finansirawem. Iz NBS... zaista fizi~ki ne mogu da hap{ewa gospodina Kne`evi}a se bavim mawe va`nim stvarima. moglo je da se vidi da je to navodA kad imam vremena da pored no finasnirawe stranaka slu`iskup{tinskog materijala ~itam, lo boga}ewu pojedinaca u vrhovionda ~itam ne{to lep{e od [ema partija. To je razlog zbog kojeg {eqevih kwiga – Rilkeova pisma se treba zalagati sa institucioLu Andreas Salomi, zato {to mi nalno finansirawe stranaka, gde to bla`i du{u. se mora svaki tro{ak prikazati S. Stankovi}

VESTI Kikinda: SNS se osniva U Kikindi je odr`ana osniva~ka Skup{tina na kojoj je osnovan op{tinski odbor Srpske napredne stranke. Ovom skupu prisustvovali su i predstavnici vrha partije me|u kojima je bio i zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i}. Za predsednika Op{tinskog odbora izabran je dosada{wi predsednik Inicijativnog odbora Ladislav Tomi}, koji je ujedno bio i jedini kandidat za ovu funkciji. Potpredsednici }e biti izabrani na predlog predsednika Op{tinskog odbora i bi}e ih ~etvoro, kao i sekretar. Imenovawa na ove funkcije bi}e zavr{ena u toku nedeqe.

Na osniva~koj Skup{tini Aleksandar Vu~i} ponovo se dotakao 17 odborni~kih mandata za koje pripadnici ove partije tvrde da pripadaju wima i dodao da ga ne interesuju pri~e o eventualnoj kupovini odbornika:

-Nemojte zaustavqati nikoga ko pre|e u drugu stranku , ili koga uspeju da kupe jer ciq Srpske napredne stranke jeste da se izbori za druga~iju Srbiju. Mi }emo opstati- rekao je Vu~i} i dodao da je nezadovoqan brojem ~lanova Srpske napredne stranke u Kikindi.

-Moramo da pove}amo taj broj, a pobeda na izborima mora biti ubedqiva. Mi ho}emo da u Srbiji svi `ive jedanko dobro i da se po{tuje dr`ava Srbija- obe}ao je Vu~i} svojim ~lanovima.

A. \.

Nova Srbija: Medijska buka o EU Direktor Nove Srbije Borislav Borovi} ocenio je ju~e da vlasti u Srbiji uporno be`e od analize tro{kova i koristi ulaska u Evropsku uniju, ukazuju}i da su zato rasprave o ovom pitawu u doma}oj javnosti “pune ideolo{kih, kulturolo{kih i emotivnih optere}ewa i predra-

suda, bez pravih argumenata i informacija”. Borovi} smaatra da su rezultati istra`ivawa javnog mnewa i podr{ka ulasku u EU od blizu 70 odsto “plod inercije izazavane medijskom bukom o putu bez alternative”.

U saop{tewu Borovi} napomiwe da ~ak i politi~ke stranke reaguju po toj matrici, bilo da je re~ o poziciji ili opoziciji. Prema wegovim re~ima, “stvorena klima gde je politi~ki pogubno tra`iti jednu ovakvu analizu, jer se rizikuje etiketirawe kao protivnika pridru`ivawa EU”. Paradoks je {to bi i nakon ovakve analize, dodao je Borovi}, rezultati bili verovatno sli~ni, ali se u javnosti stvara negativna polarizacija i konfrotacija bez pravog razloga. Jedino po{teno prema svojim gra|anima, a svakako jedino ozbiqno i mogu}e je uraditi hitnu analizu tro{kova i koristi ulaska Srbije u EU, ~ime bi se izbeglo svako naga|awe budu}eg puta Srbije, zakqu~io je Borovi}.

4

EKONOMIJA

utorak15.jun2010.

SREMSKA MITROVICA U SEPTEMBRU DOBIJA LIVNICU

„Sirmijum” lije izvoz i 200 radnih mesta Italijanska STG-grupa, poznati proizvo|a~ ~elika iz otpadnog gvo`|a, zavr{ava svoju livnicu „Sirmium Stil“ u Sremskoj Mitrovici, koja }e po~eti da radi polovinom septembra i sa 200 radnika proizvodi}e 250.000 tona ~eli~nih gredica godi{we, od kojih se kasnije vaqawem u vaqaonicama proizvode razne vrste veoma tra`ene gra|evinske armature.

- U ovu livnicu smo ulo`ili 35 miliona evra, zaposli}emo 200 radnika, a ~eli~ne gredice koje }emo ovde proizvoditi, pored podmirivawa tr`i{ta Srbije izvozi}emo i u druge zemqe. Oko 10 odsto proizvodwe prera|iva}e se u gra|evinsku armaturu, ovde u firmi „Metalfer Stil Mil“ u Sremskoj Mitrovici- ka`e generalni direktor STG-grupe , Dario Bodino.- Moram naglasiti da smo imali odli~nu podr{ku lokalne samouprave i Vlade Vojvodine, koja nam je izdala i integrativnu dozvolu za gradwu livnice.Naravno, obezbe|ena je maksimalna za{tita `ivotne sredine, uostalom, re~ je o novim tehnologijama iza kojih ostaje veoma malo {karta.

Livnica „Sirmium Stil“ je ve} primila 40 budu}ih livaca, a uskoro }e zaposliti jo{ najmawe 160 radnika, kako bi za start ovog

pogona za polovinu septembra bilo sve spremno. Direktor Bodino isti~e i da u okru`ewu – Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercego-

vini i Crnoj Gori postoji samo jedna livnica za gredice,u Splitu, sa starom tehnologijom i proizvodwom od 200.000 tona godi{we. Me|utim, ova livnica se gasi, pa je i ovo tr`i{te otvoreno za gredice proizvedene u Sremskoj Mitrovici. [to se livnice „Sirmium Stil“ ti~e ona }e po~eti sa godi{wom proizvodwom od 250.000 tona ~eli~nih gredica i 200 radnika.Me|utim, wena mogu}nost je livewe 500.000 tona gredica, naravno, uz dovoqno sirovine – starog gvo`|a i novo zapo{qavawe radnika, o ~emu }e, svakako, odluku o pove}awu proizvodwe diktirati tr`i{te.

S. Bojevi}

U ZREWANINU O BESPOVRATNOJ POMO]I EU

Za regionalni razvoj 10,8 miliona evra

U Zrewaninu je ju~e odr`an regionalni seminar povodom objavqivawa drugog poziva za podno{ewe prijava za dodelu sredstava iz fonda bespovratne pomo}i od 10,8 miliona evra, u okviru projekta Evropske unije (EU) “Regionalni dru{tveno-ekonomski program razvoja 2“-RDEPR2 .

Poziv je otvoren za op{tine u Republici Srbiji, agencije za razvoj, industrijska i strukovna udru`ewe i druge organizacije s ciqem da obezbedi finansirawe projekata regionalnog i ujedna~enog razvoja.

Vo|a tima RDEPR Milan Fred rekao je da seminari obuhvataju pet tema od kojih }e najva`niji biti projekti usmereni na otvarawe novih radnih mesta i ubla`avawe nezaposlenosti u regionu. On je podsetio na procene da, u velikom broju nezaposlenih u Srbiji, madi od 18-24 godine ~ine izme|u 45 i 60 odsto. „Ali, i pored tolike stope nazaposlenosti postoje firme koje ne mogu da na|u kvalitetne i obu~ene radnike, zbog ~ega }e projekti za ubla`avawe tog problema biti finansirani iz fondova bespovratne pomo}i EU“ rekao je Fred.

PO^ETAK PRIVREDNE SARADWE

Japan i Vojvodina sve bli`i Fond za podr{ku investicija u Vojvodini (Vip Fond) i Japanski institut za prekograni~ne investicije (JOI) potpisali su 1. juna u Tokiju Sporazum o razumevawu, ~ime je pokrenuta budu}a saradwa pokrajine s jednom od najja~ih svetskih ekonomija. Poseta vojvo|anske delegacije Kini i Japanu organizovana je uz pomo} Savetodavnog ve}a japanskih investitora (JIAC), s kojim VIP Fond intenzivno sara|uje ve} nekoliko meseci i s kojim je po~etkom godine, tako|e, potpisan Protokol o saradwi.

Delegacija Vojvodine, u kojoj su bili potpredsednik Pokrajinske skup{tine Sini{a Lazi}, sekretar za finansije Jovica \uki} i direktor VIP Fonda Branislav Bugarski je nakon posete sajmu “[angaj EKSPO” i niz sastanaka sa predstavnicima vladinih organizacija i institucija Kine, odr`ala i brojne prezentacije u Japanu.

Obavqeni su razgovori s predstavnicima Ministarstva poqoprivrede, ribarstva i {umarstva Japana (MAFF), gde je izra`en interes za saradwu institucija, razmenu informacija i mogu}no-

sti ulagawa u sektor poqoprivrede. Predstavnici najve}e trgovinske ku}e u Japanu „Micubi{i Korporacije“ naro~ito su zainteresovani za proizvodwu soje i za saradwu sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Prezentacije i sastanci odr`ani su i u Japanskoj ma{inskoj federaciji (JMF), koja okupqa proizvo|a~e iz ma{inske i elektro industrije, industrije transportne opreme, precizne mehanike i industrije ma{inskih delova, kao i u Revizorskoj ku}i KPMB, koja posluje u 146 zemaqa sveta.

Vojvo|anska delegacija sastala se i sa predstavnicima Japanske banke za me|unarodnu saradwu (JBIC), ~ije su aktivnosti usmerene na promovisawe prekograni~nog razvoja, predstavnicima Privredne komore Osake, najve}e japanske banke „Tokio Micubi{i“, kao i s predstavnicima Odeqewa za centralnu i isto~nu Evropu Ministarstva spoqnih poslova Japana (MOFFA), gde je bilo re~i o mogu}nostima privredne saradwe Japana i Vojvodine.

V. Harak

DNEVNIK

JO[ SE NE ZNA NA KOJU STRANU ]E CENA DIZELA I BENZINA

Pojeftiwewe goriva jo{ ~eka u Vladi Srbije Da li }e na se benzinskim pumpama u Srbiji ove nedeqe promeniti cene litre goriva za sada se jo{ uvek ne mo`e pouzdano re}i.

Naime, danas bi, u skladu s Uredbom o cenama naftnih derivata, iz Ministarstva rudarstva i energetike put nadle`nih ministarstava trebalo da bude upu}en zahtev za korekciju cene, ali da li }e zahtev biti prosle|en, kao i to na koju bi stranu cena eventuualno trebala da ode, u ministarstvu nisu mogli da ka`u.

Dakle, tek danas }e se znati {ta }e biti s cenom litre goriva, jer isti~e rok od mesec dana od kada je posledwi put cena promewena. Naime, od nedavno je na snazi nova Uredba o cenama naftnih derivata, koja je doneta kako bi se zaustavila stalna poskupqewa, po{to je litar poskupqivao svakih 15 dana. Na osnovu ove uredbe cene se mewaju svakih mesec dana ukoliko se ukupna cena nafte

(prose~an kurs dolara i prose~na cena sirove nafte) promeni za 3,5 odsto, tako da je pove}an i rok za promenu ( s 15 na 30 dana) i procenat (s 1,5 na 3,5 odsto). Tako je, do posledweg poskupqewa litar stalno poskupqivao, pa je od po~etka godine do sada skupqi za petanaestak dinara.

I na`alost, kako sada stoje stvari, od o~ekivanog sni`ewa cene goriva, {to je po~etkom juna najavio ministar rudarstva i energetike Petar [kundri}, a pro{le nedeqe i ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi}, izgleda ne}e biti ni{ta, jer procenat promene nije dostigao potrebnih 3,5 odsto. Tako }e najverovatnije cena jo{ neko vreme ostati ista, odnosno litar goriva }e ko{tati oko 120 dinara.

Uprkos tome {to je cena barela nafte tokom maja padala, cene na srpskom tri{tu nije se mewala, a sada se situacija promenila jer i

cena nafte ide navi{e, a vrednost dolara, u odnosu na dinar, raste.

Tako }e se sa cenom goriva, izgleda desiti ne{to sli~no kao i

imalo pozitivan psiholo{ki efekat, izgleda da se to s najavama mogu}eg sni`ewa istro{ilo ( a dobro je zvu~alo) i da }e gra|ani Srbije i daqe sipati gorivo

Struja nije na dnevnom redu Ministar rudarstva i energetike Petar [kundri} izjavio je ju~e da promena cene elektri~ne energije ne}e biti razmatrana pre nego {to se proceni sa kojim }e makroekonomskim pokazateqima biti zavr{ena ova buxetska godina.

Promena cena struje ovoga trenutka nije na dnevnom redu, “niti postoji zahtev, niti je takva procedura zapo~eta”, rekao je ministar. [kundri} je objasnio da je stav tog ministarstva da se promena cena struje ne razmatra dok se ne proceni u kojoj meri je zadovoqavaju}a stopa industrijskog rasta u Srbiji i koliki je postignuti ukupan makroekonomski efekat u odnosu na prethodnu godinu, u vezi sa negativnim efektima ekonomske krize. sa cenom gasa - umesto najavqivanog pojeftiwewa, verovatnije je stagnirawe cene ili poskupqewe.

Iako je ministar Milosavqevi} rekao da bi sni`ewe cene goriva,

po veoma visokim cenama. Oni koji to jo{ ~ine, jer voza~i koji putuju kroz Srbiju, sasvim je sigurno, tankuju van we.

D. Mla|enovi}

NEIMARI SPREMNI ZA VLADIN PROGRAM OPORAVKA GRA\EVINARSTVA

Stanogradwa ostala u op{tinskom podrumu Nakon vi{egodi{we kukwave gra|evinskog sektora i ukazivawa da se pomo} koju tra`e od dr`ave ne odnosi samo na wih, ve} i na brojne druge grane koje se oslawaju na tu oblast, Vlada Srbije je kona~no shvatila pokreta~ku snagu gra|evinarstva i industrije gra|evinskog materijala i krajem pro{le sedmice donela program podr{ke vredan 30 milijardi dinara (300 milioan evra). Predvi|eno je da program bude realizovan u narednih godinu i po i to tako da Vlada i lokalne samouprave obezbede po tri milijarde dinara, a preostalih 80 odsto kreditima poslovnih banaka.

Gra|evinarstvo je odavno u kolapsu: industrija gra|evinskog materijala ve} du`e bele`i pad proizvodwe, visokogradwa je skoro blokirana, iako stanovi nikada nisu bili jeftiniji, ~ak nema navale ni na subvencionisane stambene kredite, jer je na tr`i{tu nekretnina prili~no zati{je. Upravo usvojenim programom je predvi|eno da lokalne samouprave konkuri{u s projektima izgradwe ili adaptacije objekata od javnog zna~aja na kojima bi radilo najmawe polovina gra|evinske operative s teritorije te lokalne zajednice. Osim izgradwe jeftinih stanova poziv se odnosi i na izgradwu ili popravku {kola, obdani{ta, zdravstvenih, kulturnih i sportskih ustanova...

Sekretar udru`ewa gra|evinarstva i industrije gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Goran Rodi} izjavio

Najavqeno zidawe pola miliona stambenih kvadrata koji bi se po~eli graditi ove godine, {to je u po~etku mnoge impresioniralo, i nije neka veli~ina, jer je to tek oko {est-sedam hiqada stanova je za na{ list da je ovaj program dugo o~ekivan i dobrodo{ao ukoliko se za mesec do mesec i po dana vide efekti, u suprotnom }e se sve svesti na politi~ki marketing. Rodi} ka`e da je gra|evinska sezona davno po~ela, pa je sve trebalo planirati mnogo ranije, ipak, ka`e, boqe ikad nego nikad.

- Ukoliko se lokalne samouprave odazovu pozivu, pre`ive}e i gra|evinska operativa i industrija gra|evinskog materijala ka`e Rodi}. - Kako su uslovi za lokalnu samoupravu veoma povoqni, bila bi prava {teta da se ne po~ne s gra|evinskim radovima.

Me|utim, sve zavisi od qudi koji se nalaze na kqu~nim polo`ajima po op{tinama.

Sagovornik ka`e da je izgradwa stanova posebna pri~a. Masovna stanogradwa bi zaposlila i neimare i gra|evinsku industriju, me|utim, pregovori o lokacijama idu sporo. Bilo je planirano da }e se najpre dogovoriti o izgradwi stambenih objekata na vojnim lokacijama u Beogradu, Ni{u, Novom Sadu i Kragujevcu, me|utim, aktivnosti su toliko usporene da je i na{e pitawe o tome gde }e se i koliko graditi, upu}eno Ministarstvu za pro-

storno planirawe, ostalo bez odgovora, jer je, kako reko{e, jo{ sve u za~etku. Rodi} ka`e da se projekti rade za izgradwu 5.000 stanova na beogradskoj lokaciji gde je bila kasarna, a o~ekuje se i raspisivawe tendera. Me|utim, on obja{wava da najavqena brojka od pola miliona stambenih kvadrata koji bi se po~eli graditi ove godine, a koja je u po~etku mnoge impresionirala, i nije neka veli~ina, jer je to tek oko {est-sedam hiqada stanova.

Namera je da i jeftine stanove grade doma}i neimari, a Gra|evinska direkcija Srbije sprovodi procedure koje se ti~u obezbe|ivawa finansirawa ovih projekata. Kako je cena ni`a od tr`i{ne, o~ekuje se da }e gra|ani bez stana uspeti da skuckaju pare za wihovu kupovinu. Me|utim, ono {to je najva`nije, ka`e Rodi}, su reference koje bi na{i neimari trebali da steknu u zemqi, kako bi mogli da se takmi~e na tenderima u inostranstvu i time doprinesu pove}awu izvoza. Ako bi `eleli da vratimo zaltne osamdesete, to bi bilo blizu dve milijarde dolara!

R. Dautovi}

11. 6. 2010.

1.243,58410

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Ju`ni banat a.d. , Bela Crkva

20,00%

Cena 240

19.680

Beograd film a.d. , Beograd

18,64%

700

78.400

Jugohemija a.d. , Beograd

6,38%

3.000

15.000

Bambi Banat a.d. , Beograd

5,91%

12.155

461.875

Ratko Mitrovi} a.d. , Beograd

5,88%

900

153.000

BELEKS 15 (634,44 0,53)

Promet

Naziv kompanije

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

7.867

425.469

Univerzal banka a.d. , Beograd

-6,02%

5.168

222.232

AIK banka a.d. , Ni{

1,06%

2.774

201.948

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-0,76%

4.720

42.480

Telefonija a.d. , Beograd

0,67%

1.510

9.060

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

0,00%

5.900

5.900

Veterinarski zavod Subotica a.d.

1,03%

586

5.860

Privredna banka a.d. , Beograd

0,00%

620

4.960

-12,00%

AMS Osigurawe a.d. , Beograd

-12,00%

968

48.400

Dimni~ar a.d. , Beograd

-11,88%

14.100

112.800

Mlava a.d. , @agubica

-11,88%

705

14.100

Imlek a.d. , Beograd

2,40%

1.195

100.420

-9,09%

160

25.440

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00

9.002

0,00 0,00

Cena

10.735

Cena

-1,83%

Jaffa a a.d. , Crvenka

Centropromet a.d., [id

10.735

Promet

Promena %

Agrobanka a.d. , Beograd

Vojvo|anskih top-pet akcija

Promena %

Promet

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

895

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-0,76%

4.720

42.480

Soja protein, Be~ej

0,00

951

0,00

Dowi Srem a.d. , Pe}inci

-4,00%

240

30.240

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.097

0,00

BB Trade a.d. , @iti{te

0,00%

422

29.540

Tigar, Pirot

0,00

762

0,00

Centropromet a.d., [id

-9,09%

160

25.440

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.332

0,00

Neoplanta a.d. , Novi Sad

-6,74%

180

20.520

Svi iznosi su dati u dinarima

utorak15.jun2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

VLADA SRBIJE JO[ NEMA PLAN O PODELI POMO]I ZAPOSLENIMA U JAVNOM SEKTORU

Sva|a oko 5.000 dinara dok plate tonu PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

„Telekom” gradi autoputeve Prioriteti Vlade Srbije su infrastrukturni projekti i velika sredstva od prodaje “Telekoma” bi}e ulo`ena u izgradwu osnovnih koridora i popre~nih autoputeva koji prolaze kroz Republiku, izjavio je ju~e premijer Srbije Mirko Cvetkovi} u Kru{evcu.

Ukoliko budemo uspe{no prodali “Telekom”, ima}emo dovoqno sredstava za izgradwu popre~nih autoputeva, rekao je premijer, navode}i primer autoputa koji bi spajao Pojate, Kru{evac, Po`egu, U`ice i daqe i{ao prema Republici Srpskoj.

Cvetkovi} je, prilikom polagawa kamena temeqca za izgradwu Carinskog kompleksa, rekao da je vlada donela odluku da pored osnovnih koridora gradi i popre~ne autoputeve koji bi ih povezivali.

“To je plan koji podrazumeva izgradwu horizontalne infrastrukture, vezivawem glavnih koridora, za koji }e biti izdvojen najve}i deo sredstava od prodaje “Telekoma”, naveo je premijer.

Cvetkovi} je istakao da izgradwa Carinskog kompleksa u Kru{evcu predstavqa doprinos decentralizaciji Srbije na kojoj }e se i daqe raditi, a koja }e imati i veliki zna~aj za grad i okolinu.

Lider Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi} tvrdi da je rasprava oko jednokratne pomo}i zaposlenima u javnom sektoru, bilo da se ona zove bonusi ili regres, uvredqiva i da slu`i da bi se zakumfilirala mnogo gora istina a to je da plate vrtoglavo padaju.

- Dve godine nisu pove}avane plate. Realno su opale kroz rast kursa evra i za 30 odsto. Srbija , koja svojim bogatstvom i radnom tradicijom treba da predwa~i u regionu ima najmawe plate na Balkanu. Na krajwe perfidan na~in do{lo je do smawewa plata sa nekih 420 evra na 300 , a sada se polemike vode oko jednokratne pomo}i od 5.000 dinara – isti~e Orbovi}.

Mada je ministar ekonomije Mla|an Dinki} pro{le nedeqe tvrdio da }e regres od 5.000 dobiti svi zaposleni u javnom sektoru sva je prilika da od toga nema ni{ta jer ne postoji saglasnost u Vladi Srbije da takav predlog pro|e. Naime, ministri nikako da se slo`e oko visine i dinamike isplate jednokratne pomo}i koja se najpre zvala bonusi a potom regres. Jedini koji je imao konkretan predlog bio je upravo ministar Dinki} dok su ostali }utali {to je wemu bio signal da nisu protiv.

Nakon nekoliko dana sve su glasniji ~lanovi Vlade koji smatraju da je limit od 80.000 dinara za zaposlene u javnom sektoru kojim se sti~e pravo na regres velik te da se on mora barem prepoloviti kako bi se pomo} dala ipak onima koji su zbog zamrznutih plata u ove dve godine koliko toliko pomogli. Razlog vi{e za{to ve}ini u Vladi Srbije “bode” Dinki}ev limit jeste ~iwenica da se isti kriterijum ne bi mogao primeniti kod penzionera jer bi to zna~ilo da svega nekoliko pro-

Za sopstveni rejting Direktor Centra za ekonomska istra`ivawa Danilo [ukovi} isti~e da politi~ari buxet tro{e tako da najvi{e doprinesu sopstvenom rejtingu a ne boqem `ivotu gra|ana.

- Zar nije sa MMF-om dogovoreno da se vi{ak zaposlenih u javnim slu`bama otpusti a ne da im se dele bonusi. Nemam ni{ta protiv tih qudi ali ne mogu pare sirotiwe da se tro{e onako kako odgovara ministrima za “podmazivawe” glasa~ke ma{ine. Smatram da bi taj novac trebalo da dobiju samo oni koji `ive ispod linije siroma{tva, a to je oko 800 hiqada gra|ana Srbije- tvrdi [ukovi}. cenata od 1,6 miliona penzionera ne dobije pomo} a kada se dve milijarde koje su namewene najstarijim raspodele do|e se do toga da bi svaki penzioner mogao dobiti samo 1.250 dinara {to je ~etiri puta mawe od onoga {to }e dobiti zaposleni u javnom sektoru.

Upravo zbog toga u Vladi Srbije se ve} pravi ra~unica da limit za isplatu jednokratne nadoknade zaposlenim bude 40.000 dinara jer je to otprilike prose~na plata u javnom sektoru. Uz to, upravo je tal mimit primewen kada je pro{le godine uveden dodatni porez

KONKURS MINISTARSTVA EKONOMIJE I SIEPA

Za novo radno mesto i 10.000 evra Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA) objavili su ju~e javni poziv za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava za investicije za svako novootvoreno radno mesto.

Prema javnom pozivu, za investicije u proizvodni sektor podsticajna sredstva po svakom novootvorenom radnom mestu iznose od 2.000 do 5.000 evra, dok za ulagawa u devastirana podru~ja i podru~ja obuhva}ena Programom o`ivqavawa industrijskih centara (Ni{, Kraqevo, Novi Pazar i Zaje~ar) podsticajna sredstva iznose od 4.000 do 10.000 evra za svako novo radno mesto. Bespovratna sredstva za investirawe u automobilsku, elektronsku i industriju informacionih i telekomunikacionih tehnologija u podru~ja obuhva}ena Programom o`ivqavawa industrijskih centara (Ni{, Kraqevo, Novi Pazar i Zaje~ar) iznose od 5.000 do 10.000 evra,

dok za investicije u sektor usluga ovi podsticaji iznose od 2.000 do 4.000 evra po svakom novouposlenom radniku, istaknuto je u saop{tewu. Investitori prijave mogu da {aqu od 14. juna do 27. avgusta, a uputstva i potrebna konkursna dokumentacija mogu se preuzeti na internet stranici SIEPA. Ovo je jedanaesti krug dodele bespovratnih sredstava, a do sada je taj program u Srbiji obezbedio otvarawe vi{e od 17.000 radnih mesta i direktne investicije u iznosu ve}em od 635 miliona evra. Do sada je pokrenuto 114 projekata, a dr`ava je za te namene opredelila ne{to vi{e od 47 miliona evra bespovratnih finansijskih sredstava. Na svaki evro ulo`en iz buxeta kroz ovaj program, obezbedi se 13 evra direktnih investicija, a treba imati u vidu da se dobar deo ulo`enog dr`avi vrati kroz poreze i doprinose koje pla}aju investitori.

Korejci zapo{qavaju KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,388

103,457

105,837

101,078

Australija

dolar

1

71,2947

72,7497

74,4229

71,0765

Kanada

dolar

1

80,8003

82,4493

84,3456

80,553

Danska

kruna

1

13,6275

13,9056

14,2254

13,5858

Norve{ka

kruna

1

12,9433

13,2074

13,5112

12,9036

[vedska

kruna

1

10,5806

10,7965

11,0448

10,5482

[vajcarska

franak

1

72,7058

74,1896

75,896

72,4832

V. Britanija

funta

1

121,642

124,124

126,979

121,269

SAD

dolar

1

83,2758

84,9753

86,9297

83,0209

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 6. 2010. godine

Ju`nokorejska kompanija Jura, koja je pre tri meseca kupila fabriku “Zastava elektro” u Ra~i, do kraja ovog meseca zaposli}e jo{ 150 radnika, izjavila je ju~e referent za kadrovska pitawa Ivana Radovi}.

Prema wenim re~ima, kompanija Jura trenutno ima ukupno 570 radnika razli~itih profila zanimawa, od ~ega su wih 99 iz Kragujevca odakle }e biti jo{ 150 novozaposlenih, koji }e raditi iskqu~ivo na poslovima u proizvodwi.

na plate dr`avnih ~inovnika. Za prepolovqen limit zala`e se i sam premijer, koji ovih dana uporno ponavqa da kritimerijumi oko podele jednokratne pomo}i zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima , kao i vreme isplate, jo{ nisu utvr|eni poku{avaju}i na taj na~in da amortizuje Dinki}eve najave da }e svi dobiti pare ve} narednog meseca. Cvetkovi} ima podr{ku i potpredsednika Vlade Krkobabi}a, ministarke finansija Diane Dragutinovi}, ministra rada i socijalne politike Rasima Qaji}a, jer su svi

oni za to da se socijalna pomo} koja je odobrena od strane MMF podeli tako da stigne najugro`enijim zaposlenima.

S druge strane ministar Dinki} ne odustaje od ideje da se po~etkom narednog meseca svim zaposlenima u javnom sektoru isplati regres u neto iznosu od 5.000 dinara poru~uju}i da ukoliko ve}ina na Vladi odlu~i druga~ije tako }e i biti ali }e ~lanovi vlasti iz redova G 17 plus svakako glasati protiv bilo koje druge odluke koja ne podrazumeva isplatu regresa za sve zaposlene.

Da }e sada biti mnogo te`e “poni{titi” ono {to je ministar Dinki} obe}ao zaposlenima u javnom sektoru, a oni na to ve} ra~unaju, svedo~i i saop{tewe sindikaza zaposlenih u zdravstvu koji su poru~ili premijeru Cvetkovi}u u zahvetu koji je do wega stigao krajem pro{le nedeqe da svi zaposleni ho}e po 5.000 dinara jer smatraju da su se za to stekli uslovi. Kako je praksa polazala da kada zaposleni u javnom sektoru ne{to tra`e onda im se na kraju ipak mora popustiti premijeru Cvetkovi}u }e trebati jaki argumenti da objasni objasni , naravno ako na kraju ne prihvati da svi dobiju po 5.000 dinara, za{to }e jednokratna pomo} biti druga~ije podeqena.

Stalni predstavnike MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik svojim obja{wewem dogovora sa Vladom Srbije nije doprineo da se razjasni da li je 5.000 dinara nameweno svima ili se raspodela mo`e izvr{iti i druga~ije. Naime, on tvrdi da je samo dogovorena izsplata jednokratne pomo}i koja }e biti podeqena “odre|enim socijalnim kategorijima” ali nije postavqeno nikakvo ograni~ewe kako }e pomo} biti raspore|ena u okviru tih kategorija.

Q. Male{evi}

5

VESTI Registracija vozila u AMSS Svi gra|ani koji urade tehni~ki pregled svojih vozila u Auto moto savezu Srbije, u Beogradu, mogu da overe saobra}ajnu dozvolu i izbegnu duga ~ekawa u redovima, saop{tio je ju~e AM[. Cena te usluge je 1.500 dinara, a saobra}ajna dozvola overena u MUP-u dobija se slede}eg dana. Za to vreme vozilo se mo`e nesmetano koristiti na osnovu potvrde AM[-a, navedeno je u saop{tewu.

Prekid izdavawa skoringa Agencija za privredne registre (APR) }e u sredu 16. juna obustaviti izdavawe skoringa privrednih dru{tava, zbog ukqu~ivawa podataka iz redovnih godi{wih finansijskih izve{taja za 2009. godinu, saop{tila je danas ta agencija. Od tog dana presta}e da va`i skoring koji je utvr|en na osnovu podataka iz finansijskih izve{taja za 2004-2008. godinu. Izdavawe novog skoringa privrednih dru{tava, odnosno ocene wihove sposobnosti izmirivawa obaveza koja je utvr|ena na osnovu podataka iz finansijskih izve{taja za 2005-2009. godinu, po~e}e u ~etvrtak, 17. juna 2010. godine, posle 12 satu.

D. V.

Lizing u dinarima Interesovawe gra|ana za lizing u dinarima koje je po~etkom godine na tr`i{te uvela Intesa Leasing je izuzetno veliko, o ~emu svedo~i i podatak da je za prvih pet meseci 2010. godine na ovaj na~in plasirano vi{e od 173 miliona dinara, saop{tila je ju~e ta lizing kompanija. U `eqi da za{titi klijente od rizika promene kursa “Intesa lizing” se odlu~ila na uvo|ewe lizinga u dinarima i na taj na~in omogu}ila svojim klijentima da izbegnu rizike vezane za promenu kursa dinara. Klijenti koji su uzeli dinarski lizing na po~etku 2010. pla}aju danas ni`u osnovicu u dinarima za vi{e od sedam odsto.

DA LI POSRNULE FABRIKE U BA^KOJ PALANCI IMAJU BUDU]NOST

Slamka spasa nadohvat ruke

Svega pet, za na{e pojmove, velikih i nekoliko malih kompanija u Ba~koj Palanci i okolnim selima, mogu se danas svrstati u zdravo jezgro ovda{we privrede.

Mnogo je vi{e nekada velikih i renomiranih fabrika koje su ili likvidirane, ili im na vrata kuca ste~aj. Me|u one koji su uspe{ni ovda{wi privrednici ubrajaju prizvo|a~e podova „Tarket“, „Karlsberg Srbiju“, odnosno Pivaru u ^elarevu, kao i palana~ki „Nektar“ koji je izrastao u regionalnog lidera u preradi vo}a i povr}a. Tu su jo{ i Fabrika za proizvodwu pivskog slada „Maltineks“, ina~e najve}a u svojoj grani u Srbiji, te najmla|a ali uspe{na Fabrika za proizvodwu ve{ta~kih |ubriva „Fertil“.

Me|u malim preduze}ima, odnosno kompanijama koje zapo{qavaju od 50 do 100 radnika, a koje su dobro pozicinirane na doma}em i evropskom tr`i{tu su proizvo|a~i elektroinstalacionog materijala iz Gajdobre, te proizvo|a~i ~ajeva i lekovitog biqa iz Ba~ke Palanke. Tu je i „Izostaklo“ koje se bavi proizvodwom galenterije od stakla, pa „Kovis“ sa proizvodwom ko~ionih sistema za `eleznicu, kao i „Sebastijan“, fabrika koja proizvodi galanteriju od lima.

U vremenu tranizicje nestale su fabrike poput poznate trikota`e „Marina“, Tekstilni kombinat „Dunav“ u ^elarevu, Fabrika za proizvodwu natron vre}a, neki od preradnih kapaciteta u poqoprivredi... Ista sudbina preti „Merkuru“, nekada evropski poznatom brendu u proizvodwi modne galanterije od ko`e. U izuzeto te{koj situaciji su i „Majevca“ i danas poznati proizvo|a~ poqoprivredne mehanizacije, te pumpi i cisterni, kao i

„Nopal“ do pre par godina u Srbiji najve}i proizvo|a~ prekida~a, uti~nica, sijali~nih grla i drugog elektroinstalacionog ma-

^elarevu i „Maltineks“ na{li strate{ke partnere u najve}im evropskim kompanijma u svojoj grani, drugi su se bavili sami so-

„Nopal” ima ko da preuzme?

Nikola Pavi~i}, decenijski prvi ~ovek „Sintelona“ ovih dana je, komentari{u}i privredni trenutak Ba~ke Palanke, apostrofirao „Nopal“. Iskusan privrednik je podsetio da u Evropi postoje 4 vode}e kompanije koje su zainteresovane za „Nopal“, odnosno za strate{ko partnerstvo ili preuzimawe. Kada bi se to desilo, dodao je Pavi~i}, vrlo brzo bi ovda{wi proizvo|a~i elektroinstalacionog materijala ponovo bili najja~i na doma}em, a brzo i na regionalnom tr`i{tu. Verovatno da bi za par godina bili u stawu da otvore fabrike u Rusiji i probiju se na tr`i{te dr`ava nastalih raspadom [SR. Ali, da bi strate{ki partneri iz Evrope do{li u Palanku, odnosno u ovda{we kompanije mora im se obezbediti sigurnost, odnosno sada{wi vlasnici moraju znati {ta ho}e. Po ovim procenama za posrnule fabrike u Ba~koj Palanci, a nekada su zapo{qavale preko 5.000 radnika (danas je na tr`i{tu rada preko 8.000 qudi) jo{ ima budu}nosti, a strate{ki partneri iz Evrope su im posledwa {ansa. terijala. Za sve ove fabrike zajedni~ko je da su po svojevremeno ura|enoj tkz. radni~koj privatizaciji Ante Markovi}a, biv{eg premijera biv{e Jugoslavije, stali. Dok su „Sintelon“, Pivara u

bom, mewali poslovodstva, direktore, gubili pozicije na tr`i{tu, smawivali broj radnika i dogurali do blizu katanca na fabri~koj kapiji.

M. Suyum

6

TRE]E DOBA

utorak15.jun2010.

DNEVNIK RE[EN PROBLEM BOSANSKIH PENZIJA

STI@E NOVI ZAKON O PENZIJSKO-INVALIDSKOM OSIGURAWU

@ene }e raditi tri godine du`e Nacrt Zakona o penzijskoinvalidskom osigurawu trenutno je na ~e{qawu stru~nih insitutucija, a u Skup{tinu Srbije trebalo bi da stigne do 27. juna. Prema onome {to je Radna grupa zadu`ena za izradu nacrta Zakona o PIO predlo`ila,

penzije }e se u naredne dve godine uskla|ivati po istoj formuli kao i plate u javnom sektoru, {to zna~i da }e rasti ili padati u zavisnosti od toga {ta se zbiva sa platama.

Predsednica Radne grupe Radina Todovi} isti~e da }e se od oktobra 2013. uskla|ivati samo sa rastom cena, {to zna~i da }e naredne dve godine predstavqati prelazni period.

- Penzije se od 1. aprila 2011. i 2012. uskla|uju po formuli koja ukqu~uje indeks potro-

{a~kih cena na teritoriji Srbije u prethodnih {est meseci i procenta koji predstavqa polovinu ostvarene realne stope rasta bruto dru{tvenog proizvoda u prethodnoj godini. Penzije se od 2011. uskla|uju na isti na~in na koji se uskla|uju

na, za po ~etiri meseca na godi{wem nivou po~ev{i od 2011. do 2022. godine. Kod mu{karaca ostaje pun sta` od 40 godina, dok se `enama sta` osigurawa pove}ava sa 35 na 38 godina i to po ~etiri meseca na godi{wem nivou - ka`e Todovi}eva.

KAKO ]E SE POVE]AVATI GRANICA ZA STA@ I GODINE @IVOTA @ENA godina sta` godine `ivota `ena 2011.

35 godina i 4 meseca 53 godine i 4 meseca 2012.

35 godina i 8 meseci 53 godine i 8 meseci 2013.

36 54 2014.

36 godina i 4 meseca 54 godine i 4 meseca 2015.

36 godina i 8 meseci 54 godine i 8 meseci 2016.

37 55 2017.

37 godina i 4 meseca 55 godina i 4 meseca 2018.

37 godina i 8 meseci 55 godina i 8 meseci 2019.

38 56 2020.

38 56 i 6 meseca 2021.

38 57 2022.

38 57 i 6 meseci 2023.

38 58 godina zarade u javnom sektoru - poja{wava Todovi}eva.

Ova penziona refroma }e zna~iti i nove uslove za odlazak u penziju. Naime, svake godine }e se po malo pomerati starosna granica za odlazak u penziju.

- Podi`e se starosna granica za ostvarivawe prava na starosnu penziju kod `ena na 58 godi-

Ono {to je za sada sigurno jeste da se ne}e pove}avati postoje}i uslovi za starosnu penziju, odnosno da }e od naredne godine mu{karci u penziju mo}i oti}i sa 65, a `ene sa 60 godina `ivota i najmawe 15 godina sta`a osigurawa.

Me|utim, udovice i udovci }e pod druga~ijim uslovima mo}i da ostvare pravo na porodi~nu

penziju. Tako }e udovicama postepeno od 2012. do 2017. biti podizana starosna granica kao uslov za ostvarivawe porodi~ne penzije i to sa 50 na 53 godina `ivota. U isto vreme, udovci }e umesto sa 55, porodi~nu penziju ostvarivati

sa 58 godina `ivota. Znatno se poo{travaju uslovi za beneficirani radni sta`, kao i broj onih koji }e ubudu}e mo}i da ostvare ove privilegije.

Rudarima }e se za godinu ra~unati 18 meseci sta`a i bi}e im zadr`ana pogodnost da se starosna penzija mo`e sni`avati najvi{e do 50 godina `ivota pod uslovom da su na tim mestima efektivno radili najmawe dve tre}ine radnog sta`a.

Q. Male{evi}

Od 1. jula ceo ~ek Od narednog meseca penzioneri 2004. i wime su se dve dr`ave obau Srbiji, koji su deo sta`a ostvavezale da ispla}uju svoje penziorili u Bosni i Hercegovini, prinere, ali je trebalo ~ak {est goma}e penzije u punom iznosu. Nadina da se re{i problem koji je kon {to su ministri rada i sociodmah uo~en, ali je bilo te{ko jalne politike Srbije i BiH Rapregovara~e ponovo dovesti za sto sim Qaji} i Sredoje Novi} proi naterati da se dugovi fondova {le nedeqe potpisali dokument o “prebijaju� na drugi na~in, a ne izmenama Sporazuma o socijalnom preko penzionera. osigurawu stekli su se uslovi da Ina~e, u Srbiju sti`u penzije penzije koje su ostvarene na osnoza vi{e od 60.000 penzionera iz vu me{ovitog radnog sta`a u BiH zemaqa biv{e Jugoslavije. Svima i Srbiji vi{e ne budu umawivane. wima je do potpisivwa pojedina~To, konkretno, nih sporazuma o zna~i da }e od 1. jusocijalnom osiguU Srbiju sti`u la, kada ovaj izmerawu penzije isweni sporazum stupla}ivala Srbija, penzije za vi{e od pa na snagu, penziosve do pre nekoli60.000 korisnika neri koji su deo ko godina. No, iz zemaqa biv{e sta`a ostvarili u sporazum sa BiH, Jugoslavije.

BiH, a deo u Srbisada "doteran", ji, primati pun iznije jedini koji je Jedino sporazum nos penzije bez pokazao nedostatsa Slovenijom nije umawewa za jednu ke, jer penzioneri stupio na snagu tre}inu. Ova odreimaju mnogo priba odnosi se na oko medbi za deo sta15.000 penzionera koji danas `ive `a ostvaren u Hrvatskoj, ali i mau Srbiji, a deo sta`a su ostvarili lo nade da }e uskoro do}i do wegou BiH. Prema dogovoru ministara ve izmene i time onima koji `ive rada i socijalne politike, dugovi u Srbiji omogu}iti penzije kakve koji postoje izme|u dva fonda nadobijaju hrvatski penzioneri. miriva}e se u skladu sa dogovorom Jedino sporazum sa Slovenitih fondova i ne}e vi{e i}i prejom, i pored svih najava, nije stuko le|a penzionera. pio na snagu, jer i nakon pola goNa ovaj na~in }e 15.000 penziodine Skup{tina "de`ele" ga jo{ nera sa me{ovitim radnim stauvek nije ratifikovala. Ve} dva `om nakon {est meseci re{iti meseca ~eka se da slovena~ka diproblem i nepravdu koja im je naplomatija dostavi dokument o toneta odlukom Fonda PIO BiH da me iako su postojala uveravawa im se penzije umawuju za jednu treda }e oni koji su penzije stekli u }inu kako bi se pokrio dug koji Sloveniji po~eti da ih primaju u srpski Fond PIO ima prema wijunu. Kako su slovena~ke penzije ma. Naime, prvobitni sporazum o gotovo duplo ve}e, oko 10.000 pensocijalnom osigurawu izme|u tazionera u Srbiji ih sa nestrpqeda{we Srbije i Crne Gore i BIH wem i{~ekuje. stupio je na snagu jo{ 1. januara Q. M.

PENZIONERSKI BONUS JO[ SE ^EKA

Jednokratno 1.250–3.000 dinara Novosadski penzioneri u Jagodini Udru`ewe penzionera Novog Sada gostovalo je pro{log vikenda u Jagodini. U `eqi da se boqe upoznaju, uspostave prijateqstvo, ali i dogovore se o zajedni~kim projektima. Gosti iz Novog Sada priredili su doma}inu i bogat program koji je izveo KUD "Isidor Baji}" koji je

pesmom i pozori{nim komadom ulep{ao ovo prvo dru`ewe penzionera dva grada.

Novosadski penzioneri se spremaju da nakon Jagodine posete i druge gradove u Srbiji i uspostave saradwu sa tamo{wim udru`ewima.

Q. M.

KAKO LEKAR KA@E

Vi{wa kao aspirin Sezona je vi{awa, vo}a koje ne samo {to osve`ava ve} je i pravi izvor vitamina i minerala. Novija istra`ivawa potvr|uju blagotvorno dejstvo vi{awa ~ija lekovitost je u narodnoj medicini odavno poznata. ^a{a soka od vi{we, zakqu~ili su nau~nici, ekvivalentna je koli~ini od 0,3 grama aspirina, a smrznute vi{we imaju delovawe kao 0,9 grama aspirina. Vi{wa se pokazala uspe{nom u smawewu upalnih procesa i ubla`avawu bola kod artritisa, naro~ito kod gihta.

Istra`ivawa su pokazala da ~a{a soka od vi{awa mo`e da ubla`i bolove u zglobovima jer aktivni sastojci iz ovog vo}a smawuju koli~inu mokra}ne kiseline koja je uzrok problema.

Vi{we sadr`e biqni pigment antocijan koji je mo}ni antioksidans u prevenciji anemije, sr-

~anih oboqewa i tumora. Ovo vo}e je bogat izvor kalijuma, ima visok procenat vode, oko 84 procenta, dok je sadr`aj belan~evina jako nizak. Tako|e, sadr`e vitamin Ce, vitamine Be grupe, i kobalt koji sni`avaju krvni pritisak, ja~aju krvne sudove, posebno kapilare. Ovo vo}e mogu jesti i dijabeti~ari i to u neograni~enim koli~ina.

Zbog ovako bogatog sadr`aja vitamina i minerala lekari preporu~uju da se u sezoni vi{awa svaki dan pojede bar 300 grama tog vo}a, a tokom cele godine po`eqno je da se uzimaju u vidu soka ili iz zamrziva~a. U tradicionalnoj medicini koriste se i su{eni listovi vi{we, kao i peteqke od kojih se sprema ~aj, pogodan kao melem za povrede i ubla`avawe brojnih zdravstvenih tegoba.

J. B.

Kako }e biti podeqene dve milijarde dinara koje je Vlada Srbija namenila za jednokratnu pomo} penzionerima jo{ uvek se ne zna. Potpredsednik Vlade Srbije i lider PUPS-a Jovan Krkobabi} ne o~ekuje da pomo} penzionerima bude realizovana pre avgusta, jer jo{ uvek nisu utvr|eni kriterijumi i na~in na koji }e pomo} biti ispla}ena. Ono o ~emu }e se, kako nagla{ava, voditi ra~una jeste da pomo} bude usmerena ka "socijalno osetqivim kategorijama" te da se prilikom utvr|ivawa kriterijuma mora voditi ra~una o socijalnoj komponenti.

Kako je socijalna karta 1,6 miliona penzionera u Srbiji skromna, pomo}i od dr`ave nada se veliki broj najstarijih.

Najmawa penzija iznosi 11.088 dinara, a prose~na 21.700. Penziju ispod proseka prima ~ak 786.588 penzionera u kategoriji zaposlenih, 31.464 u kategoriji samostalaca i gotovo svih 223.988 penzionisanih poqoprivrednika. Ispod 15.000 dinara, koji se naj~e{}e pomiwu kao granica za jednokratnu pomo} dr`ave, trenutno je 441.277 penzioner u kategoriji zaposlenih, 15.673 samostalaca i opet gotovo svi poqoprivredni penzioneri.

Penzionerske organizacije smatraju da svi penzioneri koji primaju ispotprose~ne penzije treba da dobiju pomo} dr`ave za koju se ve} sada zna da }e biti mawa od 5.000 dinara, koliko }e ina~e dobiti zaposleni u javnom sektoru. Eko-

nomisti su izra~unili da bi pomo} penzionerima mogla biti svega 1.250 dinara ako prevagne predlog da se ona deli po istom kriterijumu kao u javnom sektoru, dok bi, ukoliko se uzima prose~na penzija, ona iznosila izme|u dve i tri hiqade.

Upravo zbog toga {to je svima jasno da se sa dve milijarde ne mogu namiriti svi penzioneri kojima je pomo} preko potrebna, jer su penzije ve} dve godine zamrznute, a ista sudbina ih ~eka sve do 1. aprila naredne godine, kada se o~ekuje prvo pove}awe koje ne}e biti ve}e od nekoliko procenata. Naime, prve ra~unice Ministarstva finansija pokazuju da }e dogodine po novoj formuli penzioneri mo}i da ra~unaju na prvo pove}awe od oko 5,25 odsto, {to bi zna~ilo da }e oni koji sada primaju prose~nu penziju dobiti povi{icu od oko 1.000 dinara. Vojvo|anski Savez penzionera uputio je pro{le nedeqe zahtev Rasimu Qaji}u, ministru rada i socijalne politike, zahtev da se za jednokratnu pomo} penzionera izdvoji vi{e od dve milijarde, ali je malo verovatno}e da je to ostvarivo s obzirom na to da je MMF Srbiji ukupno odobrio 6,5 milijarde, koje treba da se raspodele za javni sektor, penzionere, socijalne slu~ajeve i siroma{ne op{tine.

Q. M.

PENZIONERSKI GLOBUS

Oborio svetski rekord pre~icom [ezdesetdevetogodi{wi engleski penzioner Entoni Gaskel, koji je na Londonskom maratonu oborio svetski rekord za svoje godi{te, u stvari je prevarant, jer je utvr|eno da je tr~ao pre~icom i skratio stazu za 16 kilometara. Pro{ao je kroz ciq posle tri sata i pet minuta, {to je odmah bilo sumwivo svim stru~wacima jer je potpuno anoniman.

Zbog toga su sudije naknadno analizirale wegovu trku i ustanovili da je drugih 20 kilomentara pretr~ao za mawe od sat vremena, {to nije

u stawu da uradi ni svetski rekorder Hajle Gebrselasije.

Entoni je posle Tauer brixa skrenuo sa staze i krenuo mnogo kra}im putem do ciqa.

Kada je otkrivena prevara, rekao je da nikada nije ni tvrdio da je pretr~ao stazu. On ka`e da je mislio da odustane, ali je morao do}i do ciqa jer su mu tamo ostale li~ne stvari te da nije ni znao da su ga proglasili za pobednika i rekordera.

Q. M.

Humanitarni koncert u Sinagogi Humanitarni koncert koji se organizuje da bi se prikupila sredstva za Program samostalnog `ivota uz podr{ku i to za osobe sa autizmom bi}e odr`an ve~eras u 20 ~asova u novosadskoj Sinagogi.

Organizator koncerta je [OSO "Milan Petrovi}" a akciju }e svojim u~e{}em podr`ati hor "Sveti Stefan De~anski" i hor Sredwe muzi~ke {kole "Isidor Baji}" pod dirigentskom upravom Tamare Petijevi}, kao i hor {kole "Milan Petrovi}", "Ison" kojim }e upravqati dirigent Mi{a Blizanac.

B. P. P.

ZBOG RADOVA U DELU ULICE JOVANA CVIJI]A

Izmene na trasi jedanaestice

Gradska autobuska linija 11 a i 11 b do 5. jula saobra}a}e drugim putem zbog radova na vrelovodnoj mre`i u delu Ulice Jovana Cviji}a. Linija 11 a( @elezni~ka stanica - Bolnica - Liman @elezni~ka stanica) iz Gunduli}eve ulice skrenu}e levo u Temerinsku ulicu, zatim desno u Kisa~ku ulicu i onda

Ekipe Zavoda za hitnu medicinsku pomo} i ju~e su, kao i prethodnih dana od kad su teperature visoke, do 16 ~asova ve} imale 50 intervencija. Kako je za "Dnevnik" rekla de`urna dispe~erka polovina od ovih intervencija desila se na javnim povr{inama, kancelarijama i svim mestima gde su se sugra|ani zatekli kada im je pozlilo.

Vru}ina je glavni uzrok pomenutih kolapsa, pogotovo {to pacijenti nisu uzimali dovoqno te~nosti, du`e su boravili na suncu, ili pak imaju nizak pritisak.

A. V.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Vru}ina i vodurina osledwih dvadesetak da- topqene ki{om samo odma`e P na puna su suprotnosti. u poku{aju da se pregrmi ovaj Ne samo u surovo prekinutim talas vru}ina. nadama na Svetskom prvenstvu, ve} i u vremenskim uslovima u kojima smo `iveli. Odavno jun nije ovako vrelo polivao novosadski asfalt niti je Dunav pretio s tolikom priqe`no{}u rast temperature vazduha.

I dok vrelina ne popu{ta, Novosa|ani nemaju gde da se rashlade. Pla`e su poplavqene, reka vaqa trupce i paweve od po pola tone (ne ra~unaju}i sav neorganski otpad koji je sprao sa obala), a vla`an vazduh koji se di`e iz zemqe na-

Vrelina masovno obarala

se vratiti na redovnu trasu. Linija 11 b }e posle Gunduli}eve ulice produ`iti pravo i onda skrenuti levo u Temerinsku ulicu, a potom voziti desno i nastaviti redovan put. Autobusi se u izmewenom delu trase ne}e zaustaviti ni na jednom postoje}em autobuskom stajali{tu.

Z. D.

Novosadska utorak15.jun2010.

HITNOJ POMO]I PUNE RUKE POSLA

A po~elo je sve sa nedequ dana ki{e uz novembarske temperature i da je tada neko pomislio da }e se sve ovako preokrenuti, izazvao bi tada sumwu u sopstveno mentalno zdravqe. Ali, {ta je, tu je. Dunav }e narasti, pa splasnuti, komarce }e vaqda uspeti da suzbiju na podno{qivu meru, zemqa }e se prosu{iti, samo {to }e, na`alost, leto zadobiti onu suvu, `utu boju, koja tako deprimira u odnosu na zelenilo prole}a.

S. Krsti}

NA BULEVARU MIHAJLA PUPINA GOTOVA NEPARNA STRANA KOLOVOZA, RADI SE PARNA

Asfaltirawe zakr~ilo Jevrejsku ulicu

Popravka kolovoza na Bulevaru Mihajla Pupina te~e po planu, kazala nam je ju~e portparolka JKP “Put” Jelena Stoisavqevi}. Nakon {to je zavr{eno asfaltirawe kolovoznih traka od Ulice @arka Zrewanina ka Jevrejskoj, trenutno je u

toku sanacija suprotne strane bulevara, te je zbog toga sada ova polovina zatvorena za vozila. Saobra}aj, u oba smera, kre}e se po saniranim asfaltnim trakama, pored tr`nog centra “Bazar”, {to dovodi do zagu{ewa i kolona na prilazu - na de-

Predavawa o dijabetesu Predavawe "«Dijabetes – rizik za gubitak vida, kako spre~iti"» bi}e odr`ano u sredu u 17 sati u Savetovali{tu za dijabetes pri Domu zdravqa "Novi Sad", Zmaj Ogwena Vuka 19». U Savetovali{tu pacijenti svakodnevno dobijaju uputstva o pravilnoj ishrani, fizi~koj aktivnosti i stilu `ivota, dnevnom pra}ewu glikemije kao i samodavawu insulina. Dva puta mese~no se organizuje rad sa dijabeti~arima u maloj grupi, a

predavawa o dijabetesu odr`avaju se jednom nedeqno.

Od po~etka ovog meseca svi dijabeti~ari koji poseduju aparate za merewe {e}era u krvi «Accu-Chek» mogu o~itati svoje rezultate na najsavremenijem aparatu. O~itavawe aparata je besplatno, a gra|ani treba prilikom odlaska u Savetovali{te da ponesu svoje aparate za merewe {e}era u krvi „AccuChek“.

Q. Na.

V REMEPLOV

Nasip pomogao rast Vidovdanskog naseqa Pored osnovne {kole na Temerinskom putu kraj kanala, 15. juna 1929. otkriven je kameni krst u slavu svetog Vida. Bio je to dan slave Udru`ewa za za{titu od poplave i unapre|ewe Vidovdanskog naseqa. Ono je nastalo posle Prvog svetskog rata na nekada{wim gumnima seqaka iz Podbare i Salajke, a stanovni{tvo je uglavnom ~inio siroma{niji svet. Naseqe se naglo razvijalo do 1926. kada je te{ko stradalo od poplave. No, posle izgradwe nasipa na kanalu, koju godinu kasnije, Vidovdansko naseqe se ubrzano pro{iriva-

Foto: S. [u{wevi}

snoj strani Jevrejske ulice, iz pravca Bulevara oslobo|ewa.

- Na deonici koja se radi, u toku je skidawe asfaltnog sloja i jo{ se ne mo`e re}i kada }e ta~no sve biti gotovo, jer su mogu}i dodatni radovi. Planirani rok

Ba{tenski otpad Radnici JKP “^isto}a” danas odnose ba{tenski otpad iz Ka}a a sutra sa Grbavice, Adica, Sajlova, Avijati~arskog naseqa i iz Rumenke. U ~etvrtak }e ba{tenski otpad biti odno{en iz Sremske Kamenice, Ledinaca i Bukovca. Spakovani otpad treba izneti pred ku}u do {est sati.

I. S.

Izlo`ba radova mali{ana Otvarawe 17. kolektivne izlo`be de~jih radova iz likovne radionice Pred{kolske radionice PU “Radosno detiwstvo” bi}e uprili~eno danas u 11 ~asova, u Zavodu za za{titu prirode Srbije.

Izlo`eni radovi su nastali u programskoj 2009/10. godini, a Zavod se nalazi u Radni~koj 20a.

A. V.

Iskqu~ewa struje

lo. Ono danas, izme|u ostalog, obuhvata Najlon pijacu, trgovinski centar "Rodi}" i mno{tvo raznovrsnih prodavnica i zanatskih radionica.

N. C.

Novi Sad: od 8 do 10 ~asova Ulica Danila Ki{a 1 i parna strana od 2 do 12, Bulevar oslobo|ewa 82. Sremski Karlovci: od 8.30 do 13 ~asova E{ikovac i Stra`ilovo. Kisa~: od 8 do 13.30 ~asova ~itavo naseqe. ^ortanovci: od 8.30 do 13 ~asova deo vikend naseqa Borov gaj i deo vikend naseqa Kara{.

SVETSKO PRVENSTVO I RADNO VREME

Inspekcija kafi}ima ne pra{ta Iako je Svetsko prvenstvo u fudbalu napunilo kafi}e, komunalna inspekcija nema milosti prema vlasnicima lokala koji kr{e odluku o radnom vremenu. [ef ove inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je ju~e za “Dnevnik” da su inspektori u petak napisali osam prekr{ajnih prijava, a isti broj vlasnika lokala ka`wen je i u subotu.

U nedequ se tako|e nastavila kontrola kada je pribi`an broj ih dobio kazne.

- U petak i subotu smo kontrolisali radno vreme lokala u

centru, dok sada nastavqamo da ih kontroli{emo u ostalim delovima grada i to kao i uvek u saradwi s policijom. Ina~e, `elim da apelujem na vlasnike lokala da se pridr`avaju odluke o radnom vremenu, jer ako utakmica po~iwe u 20.30 zavr{ava se oko 22.30 sati, zna~i da gosti imaju vremena jo{ pola sata da popiju pi}e i da se lokal na vreme zatvori - predo~ava Jakovqev. Dodaje da su kazne za ovaj prekr{aj od 2.500 do 500.000 dinara.

Q. Na.

OD JU^E U GRADSKOJ BIBLIOTECI

De~je odeqewe na raspustu

Zbog obavezne revizije celokupnog kwi`evnog fonda, De~je odeqewe Gradske biblioteke u Dunavskoj ulici zatvoreno je ju~e i bi}e zatvoreno do 9. jula.

U tom periodu korisnici }e na Odeqewu mo}i samo da vrate kwige i slikovnice. Za pozajmqivawe kwiga na raspolagawu }e im biti svi preostali bibliote~ki ogranci u gradu i naseqenim mestima, a o wihovom radnom vremenu informacije se mogu dobiti na telefone 021/451-233 (Odeqewe \ura Dani~i}) i 021/529-415 (Mati~na slu`ba biblioteke) ili na sajtu www.gbns.rs.

Iz Gradske biblioteke mole korisnike da {to pre vrate pozajmqene kwige.

B. P. P.

zavr{etka kompletnog Bulevara Mihajla Pupina je 23. jun. Slede}a faza radova predvi|a ure|ewe parne strane Jevrejske ulice – od [afarikove do Bulevara Mihajla Pupina – rekla je Stoisavqevi}.

S. T. ATAK NA AMBROZIJU

Kosa~i sti`u u Petrovaradin Radnici JKP "Gradsko zelenilo" ~ekaju naloge da bi nastavila s ko{ewem ambrozije, po{to su taj posao ve} odradili na podru~ju Veternika i Bege~a. U "Zelenilu" ka`u da je u planu ko{ewe javnih povr{ina pod ambrozijom u Petrovaradina i da situacija nije alarmantna, jer vreme ne ide na ruku br`em rastu ove {tetne biqke. "Zelenilo" podse}a da ambroziju na privatnim posedima ne kose, ve} da to treba da ~ine wihovi vlasnici.

Z. D.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak15.jun2010.

DNEVNIK

VRU]INA NIJE DONELA TROVAWA, OPREZ UVEK POTREBAN

Bakterije stalna pretwa zalogaju

Prvo ~i{}ewe, onda mlaz

Foto: B. Lu~i}

Suhomesnati i mle~ni proizvodi, jaja i slatki{i samo su neke od visokokvarqivih namirnica koje se mogu na}i na gotovo svakoj divqoj pijaci u gradu. Zbog vru}ine sve vi{e Novosa|ana spas tra`i u doma}em ili zanatskom sladoledu, koji tako|e spada u visokokvarqive namirnice. Iako i prodavci sami ka`u da su na meti inspektora bar jednom nedeqno, namirnice koje po stalnim upozorewima lekara predstavqaju potencijalni izvor ozbiqnih zaraza dostupne su na svakom koraku. Institut za javno zdravqe Vojovine svakog meseca kontroli{e zdravstvenu ispravnost hrane, a vi{e od 76,63 odsto uzoraka namirnica kontrolisano je shodno ugovorenim obavezama, na zahtev vla-

snika objekata za proizvodwu i promet namirnica, koji su `eleli da provere zdravstvenu ispravnost sopstvenih proizvoda.

Od ukupnog broja kontrolisanih uzoraka namirnica 91,84 odsto uzoraka je bilo ispravno, dok je 8,15 posto uzoraka bio neispravno. Naj~e{}i utvr|eni razlog neispravnosti namirnica je mikrobiolo{ka neispravnost.

- Naj~e{}i uzroci mikrobiolo{ke neispravnosti je prisustvo bakterija indikatora lo{e higijenske prakse, e{erihija koli, bakterije indikatora fekalnog zaga|ewa, lipoliti~nih mikroorganizama, kvasaca i plesni {to je indikator za po~etak kvara proizvoda – navode lekari u ovoj ustanovi.

U nekim slu~ajevima odnosno u namirnica animalnog porekla mo`e da se prona|e i patogena bakterija stafilokokus aureus.

Ova bakterija naj~e{}e izaziva stoma~ne infekcije.

- Zasad nema epidemije trovawa hranom, ali nam se javqaju sporadi~ni slu~ajevi.

Prvi simptomi trovawa hranom jesu bolovi u stomaku, proliv, povra}awe i visoka temperatura. Zato, savetujem doma}icama da u ovo doba godine ne prave kvarqive kola~e, niti se preporu~uje pravqewe doma}eg sladoleda i majoneza, zbog jaja koja ~esto mogu biti uzrok trovawu stomaka – ka`e za na{ list na~elnik Klinike za infektivne bolesti dr Jovan Vukadinov.

Q. Na.

DNO NIJE O[TE]ENO ZA VREME „SINEMA SITIJA”

Fontana od danas opet hladi Posle vi{e od sedam dana pauze fontana u Katoli~koj porti danas }e ponovo rashla|ivati Novosa|ane, saznaje “Dnevnik” u Zavodu za izgradwu grada. Mlaznice su “zavrnute” tokom trajawa filmskog festivala “Sinema siti” kako bi se Porta pretvorila u bioskop i projekcije se odvijale bez {uma vode, ka`u u ZIG-u. Vodoskok je tako|e i o~i{}en pre nego {to je po~eo festival, me|utim voda iz bazena fontane nije ispu{tena kako bi se sa~uvale mlaznice od mogu}ih kra|a.

Stoga }e fontana danas biti ponovo o~i{}ena jer je voda ustalajala i zaprqana, re~eno nam je u ovom preduze}u.

Za vreme trajawa festivala “Sinema siti” jedan od ~eli~nih stubova konstrukcije za projektor bio je postavqen unutar bazena fontane, zbog ~ega je komunalna inspekcija

izlazila dva puta na teren i sastajala se sa organizatorima. Portparolka festivala Marija Joci}, za na{ list ka`e da nijednim segmentom ta konstrukcija nije ugro`avala vodoskok i da su sve dozvole ispo{tovane.Taj stub nikako nije mogao da o{teti dno jer je re~ o te`ini koja ne prelazi 20 kilograma, navodi Joci}.

Iako fontana nije o{te}ena, iz komunalne inspekcije saznajemo da }e biti pokrenuta prekr{ajna prijava zbog nepo{tovawa planova i dozvola za upotrebu javne povr{ine.”Kulturna ba{tina kakva je Porta i drugi lokaliteti u gradu su deo turisti~ke slike i ovakvi propusti organizatora ne}e ni biti mogu}i. Narednih godina mora}e da se konsultuju i sa inspekcijom”, izjavio je za na{ list na~elnik komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev .

N. V.

U ^ETVRTAK NA SPENSU SAJAM ZAPO[QAVAWA

[anse u trgovini i osigurawu

Drugi Sajam zapo{qavawa novosadske Filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe bi}e odr`an u ~etvrtak, od 10 do 16 ~asova, u Zapadnom holu Spensa. Spisak poslodavaca koji }e nezaposlenim posetiocima Sajma ponuditi poslove ju~e jo{ nije bio zakqu~en, tako da }e se tek danas znati ta~an broj u~esnika i raspolo`ivih radnih mesta, ali je ve} potvr|en nastup dvadesetak preduze}a.

Studio „Modena“ ponudi}e 50 mesta za konsultante prodaje u kol centru, dok AD „Hleb“ nudi posao za pekare, voza~e, komercijaliste i diplomiranog tehnologa. U „Idei“ tra`e prodavce i magacionere, kao i u „Merkatoru“, gde su pored radnika u trgovini potrebni i radnici u

ugostiteqskim delatnostima.

Ugostiteqski radnici su tra`eni i u Hotelu „Park“ a, prema najavama, poslu mogu da se nadaju i nezaposleni kvalifikovani za rad u sektoru osigurawa. Poslodavcima }e na Sajmu biti na raspolagawu besplatna profesionalna selekcija prilikom izbora kandidata, a bi}e organizovane konsultacije o primeni novog Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{qavawu osoba s invaliditetom.

S druge strane, iz nacionalne slu`be za zapo{qavawe nezaposlenima koji `ele da u~estvuju na Sajmu preporu~uje se da se jave savetniku u svojoj Filijali NSZ i da pro|u neki od programa stru~nog osposobqavawa koji se tra`e na tr`i{tu rada.

I. S.

Foto: B. Lu~i}

U~iteqicama ~etiri decenije od mature U~enice nekada{we U~iteqske {kole u Novom Sadu okupile su se minulog vikenda da proslave jubilarnu ~etrdesetogodi{wicu mature. Na sastanak su ove godine do{le wih 11 od 23 koliko ih je 1970. godine maturiralo. Ostale su zbog obaveza propustile okupqawe, koje organizuju svake pete godine. Posle nezaobilaznog evocirawa uspomena i razgovora o tome {ta ima novo kod svake od wih, pao je i dogovor da se ubude}e ~e{}e okupqaju.

Z. Ml.

KAD PAS, ODLUKOM PREDSEDNIKA SKUP[TINE STANARA, POSTANE ^OVEK

Ku}ni qubimci pla}aju vodu i sme}e?!

Pet porodica koja `ive u Balzakovoj 1 na Limanu 3, neprijatno su iznena|ene kada im je uve}an iznos na ra~unu objediwene naplate koji {aqe “Informatika”. Jo{ je neobi~niji bio razlog - wihov predsednik Skup{tine stanara Predrag Marin~i} dodao im je po jo{

stva. Sagovornik ka`e da su mu u “Informatici” rekli da jedino predsenik skup{tine stanara ima pravo da doda ili skine sa spiska ~lana doma}instva i da su oni u ovom slu~aju nemo}ni.

- Zakonski nije imao pravo da prijavi psa kao ~lana doma}instva na kojeg }emo pla}ati vodu

Predsednik Skup{tine stanara smatra da nije u~iweno ni{ta protivzakonito, jer nijedan zakon vezan za stanovawe niti zabrawuje niti odobrava da se ku}ni qubimci tretiraju kao stanari jednog ~lana porodice?! Ovo ni{ta ne bi bilo ~udno da nije re~ o ku}nim qubimcima, odnosno psima. Jedan od ogor~enih stanara je i Mile Ronin, koji nam je rekao da je ovo {to je napravio wihov predsednik “van svake pameti”.

- Imam ~etvoro~lanu porodicu, a niko nije dobio prinovu niti nam se iko uselio u stan. Jedino {to mogu da ka`em da je Marin~i} kao ~lana doma}instva ura~unao i na{eg qubimca irskog setera. Razgovarao sam i sa drugim kom{ijama koji imaju ku}ne qubimce i koji su pro{li isto kao i ja – pri~a Rorin.

Zbog ovog problema, porodice su se obratile i preduze}u “Informatika”, koja im je pokazala dokument u kojem stoji da je predsednik skup{tine stanara prijavio nove ~lanove doma}in-

i sme}e. Uredu je to da se pla}a komunalna taksa na ku}ne qubimce, ali ovo {to je on uradio ne postoji nigde – obja{wava ogor~eni Rorin.

Predsednik Skup{tine stanara Predrag Marin~i} potvrdio je ju~e za na{ list da su ura|ene izmene ~lanova doma}instva u “Informatici” za ove po-

rodice a, kako ka`e, tu odluku je donela Skup{tina stanara.

- Skup{tina stanara je ve}inom glasova donela odluku da se

Komunalna inspekcija u {oku [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev ka`e da je ovo prosto neverovatno.

- To ne mo`e da pro|e ni na jednom zahtevu, da pas bude ~lan doma}instva. Vlasnici ku}nih qubimaca u obavezi su da za wih pla}aju komunalnu taksu, a nikako ne moraju da pla}aju vodu ili sme}e – ka`e Jakovqev i dodaje da bi ove porodice trebalo da odu u “Informatiku” i da ovaj problem re{e s wima, odnosno da napi{u zahtev na osnovu kojeg }e im se skinuti pas sa spiska ~lanova doma}instva.

^ITAOCI PI[U SMS

ku}ni qubimci upisuju kao ~lanovi doma}instva. To nije samo moja odluka, nego svih ~lanova, a ja sam samo podneo zahtev u Informatici – ka`e Marin~i}.

Prema wegovim re~ima, nijedan zakon vezan za stanovawe niti zabrawuje niti odobrava ovo {to su oni uradili, pa tako i smatra da ovo uop{te nije protivzakonito.

- Ni ti isti stanari koji imaju ku}ne qubimce ne po{tuju ku}ni red. Kao prvo, svi voze pse liftom mada je to strogo zabraweno – isti~e marin~i}.

Portparol u “Informatici” Gordana Gale{ev ka`e za na{ list da je ovo veoma neobi~na situacija, ali dodaje i da ovo preduze}e ne mo`e da kontroli{e da li se na zahtev stavqaju qudi ili ku}ni qubimci.

- Na Zahtevu za promenu broja ~lanova doma}instva pi{e {ifra stana, ime i prezime vlasnika stana, koliko ~lanova je vi{e ili mawe i potpis podnosioca, tako da mi ne znamo koga prijavquju na obrascu – ka`e Gale{ i isti~e da ne zna da li u gradu ima jo{ ovakvih slu~ajeva.

Q. Nato{evi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Blagoslovene krvopije Sve dok nas bilo koja javna slu`ba bude tretirala ko stoku, pona{a}emo se ko stoka.

064/3860... *** Gospodo iz “Ciklonizacije”, ~ime ste to prskali komarce?

Kanda svetom vodicom. Do|ite u Petrovaradin da provedete jedno prijatno ve~e u na{im ba{tama. @ali bo`e novca koji ste potro{ili.

063/8291... *** Za{to se ne popravqa nasip kod ribwaka u Futogu, koji je probijen 2006. godine, a nadle`ni se hvale da su spremni nasipi na Dunavu.

063/8657... *** Samo Vas gledamo dok pri~ate, wih slu{amo dok rade, crkavamo na glupim mestima dok razmi{qamo, ali znamo {ta bi svako od Vas. DB 063/8855... *** Predsednik u “Imovinskoj karti” naveo da ne poseduje (pored ostalog) ni automobil. [teta, ina~e bi znao po{to je litar benzina.

063/8776... *** Ko masovno krade kandila sa grobova na Novom grobqu? U zadwa dva meseca su mi ukradena sa

dva groba. To je stra{no i uznemiruju}e.

063/7509... *** Vade drve}e na Keju! Tu`na sam.

Kao kada su sru{ili mostove. Ko `ivi u ovom gradu? A obe}ali ste... Kako da ga sa~uvamo? Gde ste qudi, da ne damo!

064/5809...

*** 12. 6. 2010. igrao se bara` u fudbalu na Slavijinom stadionu. Igrali su @abaq i Nadaq. Mi navija~i iz @abqa do`iveli smo veliku neprijatnost od strane redara - zatvorili su nas u `icu na plus 40, ni vode nismo mogli da pijemo. Ko je iza{ao da kupi vode, vi{e nije mogao da u|e na tribine, iako je imao kupqe nu kartu.

Sramota.

064/3422... *** Povodom izvesnog datuma na TV-u spomenutog, a na Titov ra~un, {to bi izgledalo ovako: u wegovo vreme ako si ne{to “neopa`eno”stekao (misli se na sredwake) bilo je sumwivo, a sada ne sme niko da sumwa i “svi”smo isti! A sve zato {to onaj patent “nije”bio u redu.

064/3072... *** Tadi}u podnesi ostavku, qudi ti umiru od gladi!!! Niste vi do-

rasli ovom poslu. I umesto da uvozite luk i krompir, boqe uvezite jedno deset [vajcaraca da vam urede dr`avu.

064/1655... *** Koga farbaju Gradska pekara i ostali pekari? Hleb ili potro{a~e?

061/1712... *** Vre|a pamet to da nas o redu podu~ava portparol GSP-a Mi}a, ina~e novinar RTS-a u ono vreme.

Nismo vas zaboravili!

063/8634... *** Izgleda da je pojedinim politi~arima, kao novoizabranom predsedniku pokrajinskog odbora G17+, svojstveno bacawe pra{ine u o~i. Vaqda po ugledu na centralu stranke. Eto, on predla`e decentralizaciju praznih fondova Vojvodine. O decentralizaciji bolesno centralizovane dr`ave, o ubrzawu prenosa 153 nadle`nosti uz finansirawe istih koje pripadaju Vojvodini, o otvarawu kancelarije u Briselu, o vra}awu imovine Vojvodini, o posedovawu izvornih prihoda Vojvodine... ni re~i, boqe re}i tajac. Krajwe je vreme da demagozi si|u sa na{e politi~ke scene.

063/524...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

utorak15.jun2010.

9

VRH POPLAVNOG TALASA JU^E KOD NOVOG SADA, GRAD SIGURAN

Dunav u ^erevi}u u 60 ku}a Vrh poplavnog talasa Dunav je kod Novog Sada dosegao sino}, a kako ka`u u "Vodama Vojvodine" on sada lagano opada po nekoliko santimentara, a ve} za tri ili ~etiri dana po~e}e zna~ajnije da

da je Dunav "stao" i da sada o~ekuju stagnaciju. Dunav je u ovom mestu ugrozio ~ak 130 domova, voda je u 40 u{la u nusprostorije i podrume i do{la do pragova, dok je u oko dvadesetak ku}a re-

Vodostaj iskqu~uje struju "Elektrodistribucija" Novi Sad nastavila je da iskqu~uje struju zbog pove}anog vodostaja Dunava, saop{tilo je Odeqewe za odnose s javno{}u "Elektrovojvodine". Bez struje su ostali Susek i Ribwak. Javna rasveta je iskqu~ena u delu ^erevi}a prema Novom Sadu i na Kamewaru. Struje nema naseqe Subi} kod Koviqa, naseqe ^erevi}ka skela, preduze}e "Iku Individual" na Kamewaru, Vesla~ki klub "Danubius" i restoran "Cesla". Ukoliko Dunav bude nastavio da raste, nastavi}e se sa iskqu~ewima struje, ka`e se jo{ u saop{tewu "Elektrovojvodine".

Z. D. cima, a u mesnoj kacelariji ka`u da su im dosta pomogli qudi iz "Voda Vojvodine" od kojih su dobili gumene ~izme, i xakove, dok im je kompanija "Lafar`" dala pesak kako bi mogli da ga sipaju u xakove i prave improvizovane nasipe. ^erevi}ani ju~e ba{ i

[to se ti~e Novog Sada slika je, rekli bi smo, uobi~ajena za ovakve situacije. Na Keju je stawe redovno, ali uzvodno je reka za{la me|u drve}e ispod nasipa, dok je na [trandu voda do{la do trave. To, me|utim nije spre~ilo {trandaro{e da i ju~e

Dunav nasred puta za Bano{tor

se spu{ta. Ju~e ujutro Dunav je kod Novog Sada dosegao 694 centimetara, a kao i ranijih godina

ka u{la ~ak i u stambene prostorije. Zbog ovako visokog vodostaja neki su se "preselili"

Foto: A. Erski

JU^E U GRADSKOJ KU]I

Plakete davaocima krvi Vi{estruki dobrovoqni davaoci krvi i kolektivi dobitnici priznawa "Najhumanija sredina" ju~e su u Gradskoj ku}i na prijemu kod gradona~elnika Igora Pavli~i}a dobili plakete za humano delovawe, a povodom Svetskog dana dobrovoqnih davalaca krvi. Zahvaquju}i aktivnoj mre`i dobro organizovanih volontera Crvenog krsta i nesebi~nih davalaca, Novi Sad je ju~e dvanaesti put dobio plaketu "Najhumanija sredina" od Crvenog krsta Srbije, a koju je u Beogradu uru~io predsednik Boris Tadi}.

Za ostvarenih 100 davawa plaketu je dobilo 12 davalaca, Vladislav Damjanov, Du{ko Radoj~i},

Zvonimir Kova~evi}, Gligorije Sapunxi}, Zvonimir Mlinko, Jane Kekez, Miodrag \uki}, Qubomir Vuka{inovi}, Dragan Dimitrijevi}, Zvonko Godi}, Mirko Poje i Petar Zagor~i}. Za 75 davawa priznawa je dobilo wih 31, a za 50 wih 58. Plaketu najhumanije sredine za 2009. godinu dobilo je 26 kolektiva.

"Dati sebe, dati krv da bi se neko spasio za mene je najve}i podvig, zato vam od sveg srca hvala", rekao je gradona~elnik Pavli~i}.

Plakete je podelila ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci prof. dr Sawa Stojanovi}.

A. V.

Na izlazu iz ^erevi}a reka presekla put za Bano{tor. U Novom Sadu slika uobi~ajena za ovakve situacije kada reka nado|e, najvi{e muka sa wom imaju sugra|ani koji imaju ku}e i vikendice na obalama.

na spratove ku}a, dok su drugi ~ak morali i da iz wih iza|u do se reka ne smiri. Prema re~ima Kamewar opasan vodom

nisu bili raspolo`eni za razgovor, jer im je Dunav zadao dosta muka, a kako saznajemo nove tek slede. Naime, kada reka po~ne da se povla~i iza we }e ostati dosta muqa, prqav{tine i grawa, a o~ekuje se da }e do}i i do izlivawa septi~kih jama, {to je novi problem. Tako|e, na izlazu iz pomenutog mesta Dunav je ~ak "presekao" i put za Bano{tor i ~ini se da svi jedva ~ekaju da reka po~ne da se povla~i.

u velikom broju posete pla`u iako je Dunav "pojeo" pesak. I na [odro{u je voda, naravno, visoka, Kamewar je poplavqen a vikenda{i ~amcima dolaze do ku}ica u kojima su stvari preseqene na spratove. Ribarskom ostrvu se ju~e, putem, nije moglo pri}i, i sve u svemu ~amci su proteklih dana u pomenutim delovima grada bili najtra`enije prevozno sredstvo.

B. Markovi}

Obele`avaju}i Svetski dan dobrovoqnih davalaca krvi, a u svetlu Svetskog prvenstva u fudbalu, ju~e je popodne na Trgu slobode odigran turnir u malom fudbalu. Igrali su de~aci od {est do

osam godina, a nazivi timova su dati po krvnim grupama. Nastupili su i bend "Apsolutno romanti~no" i plesna grupa "Gruv", a program je zatvoren oko 21 ~as vatrometom.

A. V.

Komarci u oglednoj klopci

^erevi}ana, qudi se u ovakvim situacija poma`u i snalaze kako umeju.

Neki do svojih domova dolaze u ~izmama a pojedini ~ak i u ~am-

Ote`an prevoz za Srem Autobusi za Grabovo ne sabra}aju zbog izlivawa Dunava, saop{tilo je Gradsko saobra}ajno preduze}e "Novi Sad", a do Svilo{a i Luga autobusi idu zaobilaznim putem preko ^ota. Autobusom se ide do ^eravi}a ali putnici u tom mestu moraju da presedaju da bi preko ^ota stigli do Bano{tora i Luga. Zbog izliva Dunava po~etna stanica u Banao{toru je izme{tena ispred tamo{we Mesne zajednice.

Z. D.

[trand: Dunav do trave

Foto: R. Hayi}

PRIOBAQE U KAMENICI OPET POD VODOM I FEKALIJAMA

Divqa kanalizacija potopila ulicu Kao i 2006. godine, i ovaj put je visok vodostaj Dunava prouzrokovao plavqewe dela Dunavske ulice u Sremskoj Kamenici, pro{av{i kroz izliv kanalizacije obli`we stare zgrade, poznatije kao Dvor. Iz “Vodovoda i kanalizaciji” i Komunalne inspekcije poru~uju da su za to zaslu`ni stanari Dvora i wihova nelegalna kanalizacija koja se izliva direktno u Dunav, dok u “Vodama Vojvodine” ka`u da je na tom delu progla{ena vanredna odbrana od poplava, uvedena su celodnevna de`urstva i da pumpe ispumpavaju vodu, te da Dunavska ulica nije poplavqena.

- Ovde se ne radi o staroj kanalizaciji, ve} je to kanalizacije izra|ena u privatnoj re`iji i ne pripada gradskom sistemu. Ona prolazi kroz zidani otvor u nasipu, za koji se ne zna kad je izgra|en, a na to je prikqu~ena fekalna i atmosferska kanalizacija iz Dvora – objasnio je nalaz komunalne inspekcije inspektor Slobodan Kalaba.

On poja{wava da od 2006. godine to pitawe niko nije re{io,

Pikale loptu krvne grupe

IMA LI RE[EWA ZA KRVO@EDNE INSEKTE

Dobro je da je kej nadzidan

Mesto u okolini Novog Sada koje je, ~ini se, najvi{e pogo|eno visokim vodostajem Dunava je ^erevi}, a u wihovoj mesnoj zajednici ka`u da se i oni nadaju

Foto: S. [u{wevi}

ali da je ove godine taj otvor zatvoren. Kalaba navodi da je “Vodovod” nudio stanarima Dvora da prikop~a wihovu kanalizaciju na gradsku, ali da su to ovi odbili po{to ne `ele da pla}aju ra~une za odo|ewe otpadne vode.

Stanari su se, po wegovim re~ima, bunili {to je otvor zatvoren, da bi zatim neko prespojio izliv wihove kanalizacije na {aht gradske.

U “Vodovodu”, pak, navode da je, po wihovima saznawima, neko 5. juna presekao stari, ciglom zidani, objekat iza nasipa u brawenoj zoni i da je zatim ta rupa zatrpana xakovima s peskom, a da se voda odatle vodi na gradsku kanalizaciju. Ovim, navodi se u saop{tewu “Vodovoda”, do{lo je do izlivawa dunavske vode i fekalne kanalizacije u Dunavsku ulicu, te je, po stavu “Vodovoda”, po~ini-

Dunavska ulica u Sremskoj Kamenici

Foto: R. Hayi}

lac toga po~inio nekoliko krivi~nih dela. Uz to, ulivawe dunavske vode u gradsku kanalizaciju preopteretilo je crpnu stanicu “Potok” i dovelo je do ulaska peska u hidroma{insku opremu.

Rukovodilac slu`be za odbranu od poplava Mirko Galowa ka`e da je taj izliv star preko 100 godina i da nema neophodni zatvara~ koji bi spre~io ulazak Dunava kroz cev. On ka`e da sada Zavod za izgradwu grada pravi projekat da se stavi zatvara~, {to bi ko{talo izme|u milion i dva miliona dinara. Galowa je najavio da }e na to mesto uputiti dodatne ma{ine, i nazna~io da se ovo pitawe mora re{iti, kako vi{e ne bi dolazilo da polavqawa Dunavske ulice.

Me|utim, iz svega navedenog nije jasno za{to bi Grad pla}ao ugradwu zatvara~a onima koji ne `ele gradu da pla}aju uslugu odvo|ewa otpadnih voda, i odbijaju da se prikqu~e na gradsku kanalizaciju. Pogotovo {to su neki, “nepoznati”, svojim postupcima ugrozili bezbednost i zdravqe stanovnika dowe Kamenice.

S. K.

Stru~waci iz Laboratorija za fitomedicinu, veterinu i entomologiju pri Poqoprivrednom fakultetu danas }e pokupiti klopke sa 30 kontrolnih punktova na podru~ju Novog Sada, najavio je profesor iz ove laboratorije Du{an Petri}. Nalog za monitoring dao je ZIG u petak pro{le sedmice, s ciqem da se utvrdi brojnost odraslih komaraca posle nedavnog zapra{ivawa ovih insekata. Klopke su postavqene sino}, rekao je Petri}, i dodao da }e rezultate kontrole o tome koliko je komaraca na terenu ZIG imati na stolu sutra ujutro.

Ju~e je odr`an sastanak predstavnika Gradske uprave za komunalne poslove, "Ciklonizacije" koja zapra{uje komarce, ZIG-a i

stru~waka sa Poqoprivrednog fakulteta. Me|utim, ni posle dva i po sata sastanka nije se do{lo ni do kakvog produktivnog zakqu~ka za{to komarci nisu zaustavqeni na vreme. Kako je za “Dnevnik” rekao profesor Petri}, odgovornost ZIG-a, niti bilo koga drugog nije utvr|ena, tako da napori struke da se problem sistemski za ubudu}e re{i nisu urodili plodom. Jedino je dogovoreno da se ovakvi sastanci odr`avaju svake srede u Upravi.

Sastanak je usledio posle dopisa koji je Poqoprivredni fakultet uputio gradona~elniku Igoru Pavli~i}u, u kome se navodi da ZIG, kao nadzorni organ, nestru~no vodi posao suzbijawa komaraca; dok je ZIG odbacio ove optu`be.

Z. D.

ZASEDALA KARLOVA^KA SKUP[TINA

Revizori potvrdili zavr{ni ra~un Karlova~ki parlament usvojio je na sino}noj sednici zavr{ni ra~un buxeta op{tine za 2009. godinu, sa izve{tajem nezavisne revizorske ku}e “DIJ-AUDIT” iz Beograda, koja je anga`ovana na pro{lom skup{tinskom zasedawu da prekontroli{e pro{logodi{we finansijsko poslovawe lokalne samouprave. Po mi{qewu revizora, buxet za 2009. godinu u skladu je sa Zakonom o buxetskom sistemu i drugim zakonima i propisima, koji se odnose na ra~unovodstvo.

Odbornici su usvojili i “Master plan razvoja turizma Sremskih Karlovaca sa Fru{kom gorom”, dokument koji predstavqa podlogu za konkretne poteze u pravcu razvitka turisti~ke delatnosti i ~ini osnov za konkurisawe kod evropskih fondova.

Skup{tina je prihvatila izmene i dopune Regionalnog plana upravqawa otpadom za op{tine In|ija, Irig, Ruma, Sremski Karlovci, [id i Stara Pazova, koje su bile neminovne nakon pristupawa Pe}inaca tom me|uop{tinskom sporazumu i dono{ewa niza propisa koji reguli{tu tu oblast. Doneta je odluka da se Karlovci ukqu~e u projekat formirawa me|uop{tinskog radnog tima za kontrolu i smawewe gubitaka vode u Ju`noba~kom okrugu, a prihva}en je i predlog za izmenu odluke o odre|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta, po{to je prilikom popisa op{tinske imovine ustanovqeno da je 50 parcela evidentirano kao javno gra|evinsko zemqi{te, iako su privatnom vlasni{tvu.

Z. Ml.

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak15.jun2010.

DNEVNIK

c m y

10

INFOCENTAR USKORO U KARLOVA^KOJ OP[TINI

Gra|anima sve informacije na dlanu Uslu`ni ili informacioni centar bi}e uskoro otvoren u prijemnoj kancelariji Magistrata u Sremskim Karlovcima. Bi}e to slu`ba nalik na op{tinski uslu`ni centar u In|iji, koja treba da poboq{a usluge op{tinske administracije, smawi vreme potrebno za re{avawe predmeta i broj dokumenata koje su gra|ani du`ni da dostavqaju. Centar treba pojednostavi proceduru, te omogu}i gra|anima da u svakom trenutku saznaju dokle se stiglo u re{avawu wihovih predmeta.

Op{tinska uprava u Sremskim Karlovcima snosi}e deo tro{kova u vezi sa otvarawem ovog centra, 815.125 dinara, a ostatak, blizu dva miliona dinaraPokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu. Od tog novca bi}e kupqena ra~unarska oprema, name{taj, ali i napravqen

Drugoplasirana fotografija, autor Milica Denkovi}

OTVORENA IZLO@BA S „NOVOSADSKOG FOTO-MARATONA”

Pred publikom 100 najboqih fotki Izlo`ba fotografija sa drugog „Novosadskog foto-maratona“ otvorena je ju~e u Pozori{tu Mladih. Posetioci }e do 20. juna mo}i da pogedaju 100 najboqih fotografija nastalih na teme „Prirodno“, „Na radnom mestu“, „Lice i nali~je“ i „Par/Nepar“. @iri je ju~e

proglasio i najboqe fotografiji, te je tako prvo mesto osvojio Dragan Babovi}, drugo Milica Denkovi} i tre}e Maja Vukeli}-Pavkov. Nagrade najboqim u~esnicima je dodelio Milan Radulovi}, direktor Monete, koji su od prve godine odr`avawa prijateqi manife-

stacije. Nagrada za prvo mesto je foto-stativ, druga nagrada veliki ranac za foto opremu i tre}a nagrada mali ranac. Na drugom „Novosadskom foto maratonu“, odr`anom 24. aprila, u~estvovalo je preko 300 qudi iz zemqe i inostranstva, koji su fotografisali grad. A. V.

TEMERIN

Prskawe komaraca

Besplatan kupawac

U zavisnosti od vremenskih uslova, prskawe i uni{tavawe komaraca iz vazduha i sa zemqe obavi}e se ove nedeqe i na teritoriji op{tine Temerin. Op{tinari apeluju na p~elare da ko{nice blagovremeno sklone na bezbedno mesto.

M. M.

Kompleks bazena u Temerinu sve~ano }e biti otvoren sutra u 12 ~asova, a gra|ani op{tine Temerin }e, zahvaquju}i op{tini i JKP „Temerin“, od ~etvrtka do subote 26. juna mo}i besplatno da koriste kupali{te. Istovremeno, gosti iz drugih op{tina pla}a}e ulaznicu od 180 dinara za odrasle i 100 dinara za decu i penzionere. Radno vreme bazena je od 10 do 19 sati.

M. M.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Svet okeana” 3D (18), „No} za pam}ewe“ (19.30),“Robin Hud“ (21) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Soul ki~n“ (20)

POZORI[TA Novosadsko pozori{te: premijera „San letwe no}i“ (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“, Izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog „Wujork = Menhetn“ (do 30. juna) Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od petka, 11. juna, u sedam ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Nata{a Markov iz Ba{aida (de~ak i devoj~ica), DEVOJ^ICE: Hamida Jetishi, Dijana Vico, Angela Kabok-Melar, Vesna Flori}, Vera Bio~anin, Qiqana Cvjetkovi}, Sne`ana Bek~i}, Sawa Anastov i Vera Cicvari} iz Novog Sada, Ivana Mu~aji iz Ba~kog Petrovca, Tawa Duwi} iz In|ije, Du{ica Keleman iz Stepanovi}eva, Vera Kamber iz Budisave, Tawa Aleksi} iz Gospo|inaca, Milica Stanivuk iz ^uruga, Danijela Radulovi} iz ^ortanovaca i Sanela Gol iz Svilojeva, DE^AKE: Nata{a Milo{evi}, Tatjana Laho{-Valen~ik, Andrea Stoj{i}, Ramiza Beri{a, Sandra Ki{, Dijana \or|evi}, Angela Petretei-Tot i Sowa Markovi} iz Novog Sada, Sawa ^okawac iz Perleza, Svetlana [ranka iz Ba~kog Petrovca, Vera Ubav~i} iz Temerina, Verica Isakov iz ^eneja, Maja Stambolija iz Futoga, Nata{a Male{ iz Bege~a, Tijana Ratkovica iz Veternika, Sne`ana Trivanovi} iz Rumenke, Milica Nova~i} iz Beo~ina i Jasna [avija iz Ka}a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Mira @ivana Beuc (1950) u 11.45 ~asova, Simo Sime Ivanovi} (1914) u 13.15, Mirjana Mihajla Jasika (1915) u 14, Ne|o Milo{a Mitri} (1936) u 14.45, Stela Verice Babi} (1968) u 15.30, Vida Veselka Kesi} (1928) u 16.15 i Pavle [andora Ki{ (1929) u 17 ~asova. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Stevan \or|a Ba{tovanov (1925) u 13 ~asova, dok }e u isto vreme na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici biti sahrawen Tihomir Riste Trnini} (1943).

Bi}e to slu`ba nalik na op{tinski uslu`ni centar u In|iji novi zvani~ni sajt op{tine sa daleko ve}im mogu}nostima nego {to su imali dosada{wi.

- U toku su pripreme za raspisivawe javne nabavke – ka`e na~elnica op{tinskog Odeqewa za dru{tvene delatnosti i op{tu upravu Sawa Mandi} i

jektu, kako bismo ~uli wihova iskustva. Na{a namera je da u ovom centru gra|ani dobiju sve va`ne informacije i da zbog toga ne idu od kancelarije do kancelarije, odnosno da vi{e poslova mogu da obave na tom jednom mestu. Zato }e pored

slu`benika koji ina~e radi u prijemnoj kancelariji, u budu}em info centru biti jo{ dvoje zaposlenih, jedan iz sektora urbanizma i gra|evinskog zemqi{ta, a drugi iz uprave prihoda.

Mandi}eva napomiwe da }e ovih dana biti postavqen novi veb portal op{tine, koji je sastavni deo projekta. Novi sajt }e kao i prethodni imati opciju virtuelni mati~ar, ali }e ona biti daleko jednostavnija sa mogu}no{}u pla}awa izvoda iz mati~nih kwiga pouze}em. Gra|ani }e mo}i preko tog sajta da dobiju i informacije o svojim obavezama kada je re~ o pla}awu poreza na imovinu.

Z. Ml.

Promocija kalendara „Prosvjete” Kalendar “Prosvjete” za 2010. godinu bi}e predstavqen danas u 19 sati, u ^itaonici Gradske biblioteke u Dunavskoj 1. Prire|iva~ kalendara Srpskog prosvjetnog i kulturnog dru{tva “Prosvjeta” iz Is-

to~nog Sarajeva je prof. dr Vojislav Maksimovi}, a na promociji }e pored wega govoriti i akademik Qubomir Zukovi}, prof. dr Petar Milosavqevi} i kwi`evnik Nenad Gruji~i}.

I. S.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

dodaje da bi info centar mogao po~eti da radi posle godi{wih odmora. – Do tada }emo imati susret sa kolegama iz uslu`nog centra u in|ijskoj op{tini, koja nam je partner u ovom pro-

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK PALANKA PRE@IVELA VRH POPLAVNOG TALASA

Dunav stao na 697 centimetara

BA^KA PALANKA: Ju~e ujutru na mernom mestu kod Ba~ke Palanke zabele`en je tre}i najvi{i vodostaj Dunava u istoriji, a voda se zadr`ala na 697 centimetara. Po re~ima rukovodioca sektora za odbranu od poplava u Vodoprivrednoj organizaciji „Dunav” koja je zadu`ena za nasip u du`ini od preko 98 kilometara od Bogojeva do Bege~a, Ivana Jati}a, velika reka ne}e vi{e rasti.

- Ovo je vrh talasa koji je u{ao u na{u zemqu, a kod Bogojeva je ve} zabele`en pad od dva santimetra – ka`e Jati}. – U Palanci o~ekujemo stagnaciju i za koji dan blag pad. De`urstva su nastavqena, a ve}ih {teta nije bilo. Dobro je {to dovodstaj ne}e dugo biti

ovako visok, pa ne o~ekujemo da do|e do o{te}ewa nasipa.

U priobaqu Ba~ke Palanke potopqeni su tereni i objekti u zoni ispred nasipa. Zalivno jezero Tikvara primilo je ogromne koli~ine vode, pa je do{la do samog puta koji povezuje grad sa pla`ama koje su pod vodom. Najve}u {tetu pretrpeli su vlasnici vikendica u priobaqu Dunava kod ^elareva, a procewuje se da je preko 100 objekata pod vodom, odnosno da su potopqena prizemqa. Ve}ina vlasnika reagovala je na vreme pa je stvari prenela na sprat, a to je ovde redovno stawe kada je nivo velike reke ekstremno visok kao ovog prole}a.

M. Suyum

POVODOM DANA DOBROVOQNOG DAVALA[TVA KRVI

Po~ast somborskim humanistima SOMBOR: Povodom Dana dobrovoqnih davalaca krvi, koji se tradicionalno obele`ava u celom svetu 14. juna, somborski gradona~elnik Nemawa Deli} priredio je ju~e prijem za svoje najhumanije sugra|ane dobrovoqne davaoce krvi, predstavnike somborskog Crvenog krsta i Transfuziolo{ke slu`be i u~enice koje su osvojile nagrade na literarnom konkursu koji je raspisan na temu dobrovoqnog davala{tva krvi. ^estitaju}i im praznik, gradona~elnik Deli} se u ime cele zajednice zahvalio za humanost, pelmenitost i ~ovekoqubqe dobrovoqnih davalaca.

Predsednik Op{tinskog odbora Crvenog krsta dr Milan Zobenica je istakao da je popularizacija dobrovoqnog davala{tva krvi zajedni~ki zadatak svih, jer krv mo`e da se svrsta u nacionalno blago zemqe, dok je na~elnica Slu`be za transfuziju dr Marija Gutovi} upoznala javnost sa ~iwenicom da je apsolutni {ampion dobrovoqnog davala{tva krvi u kategoriji preduze}a mono{torski „Brodo-

remont” sa 81,5 odsto, a kao posebno lep primer humanosti istakla je u~enike somborskih sredwih {kola i studente Pedago{kog fakulteta u ovom gradu, dok je u Gakovu, koje je me|u mesnim zajednicama uvek imalo najvi{i procenat dobrovoqnog davala{tva (od preko 14 odsto), procenat prepolovqen.

Pored dobrovoqnog davalaoca Aleksandra Cvejina, koji je krv dao 100 puta, zatim Ivice Zetovi}a, Zvonka Seren~e{a i Stevana Birvalskog, koji su dragocenu te~nost darovali nepoznatima 75 puta, prijemu su prisustvovale i u~enica somborske O[ „Nikola Vuki}evi}” Dragana [a{a koja je osvojila tre}u nagradu i u~enica somborske Sredwe ekonomske {kole Sandra Jawatovi} koja je osvojila prvo mesto na republi~kom konkursu Crvenog krsta, pa }e wen likovni rad tokom godine biti kori{}en kao aplikacija prilikom {tampawa kalendara i promotivnih listi}a u akcijama za popularizaciju dobrovoqnog davala{tva krvi u na{oj zemqi.

M. Miqenovi}

Prijem za nesebi~ne Sen}ane

SENTA: Na sve~anosti u sve~anoj sali Gradske ku}e u Senti povodom 14.juna Svetskog dana davalaca krvi, najistaknutijim davaocima uru~ena su priznawa Crvenog krsta Srbije i zahvalnice sen}anske op{tine. U akci-

su: Laslo Fodor, Vladimir Krivokapi}, Lajo{ Toma{i} i Ladislav Bartu{, za stotinu davawa Karoq Fodor, Karoq Laslo i Peter Fabrik, za 75 davawa Gizela Perewi, Jo`ef Fendrik, \ula Kalmar i Peter Marojko. Najistaknutijim davaocima uru~ene su umetni~ke slike sen}anskih slikara i ru~ni ~asovnici.

Za preko 50 davawa nagra|ena je Er`ebet Husar, a za 50 davawa Bela Dukai, Er`ebet Edelewi, Atila Hitri, Zoltan Horvat, Nandor Kertes, Karoq [utus, Tibor Gabor Molnar, Robert Ru{ak, MagdolS uru~ewa priznawa davaocima krvi na Tari, I{tvan Bata, jama dobrovoqnog davala{tva Jene Dobo, Zoltan Tertei, Atikrvi u~estvuje preko ~etiri dola Li{~evi} i Ferenc Luka~i, a sto stanovni{tva sen}anske opodato je prizawe i davaocima sa {tine, a predsednica Crvenog 35 i 20 u~e{}a u akcijama. Na krsta Sente dr Bojana Qubojesve~anosti u ~ast davalaca kojoj vi}, predsednica sen}anske opsu prisustvovali i ~lanovi {tine Aniko [irkova i na~elUdur`ewa „Izvorni klub 100” nica Slu`be za transfuziju iz Rumenke, prire|en je kulturZdravstvenog centra u Senti dr ni program u kome su se predstaTamara Len|el istakli su da je vili autori najuspe{nijih radoovo prilika da se oda po{tovawe va na temu „Krv `ivot zna~i”, a u i priznawe qudima koji neseholu Gradske ku}e uprili~ena je bi~no daruju krv da bi spasili i izlo`ba o aktivnostima Crvemnoge `ivote. nog krsta Sente koju su prirediPriznawa za preko stotinu dali Imre Belec i Istorijski arvawa dragocene te~nosti dobili hiv Sente.

M. Mr.

Otvoreni bazeni KIKINDA: Bazeni Sportskog centra „Jezero” u Kikindi i Banatskom Velikom Selu otvoreni su za kupa~e. Kupawe je prvog dana bilo besplatno. Cena dnevne karte za odrasle je 200, a za decu 150 dinara. Sezonske karte za 40 ulazaka staju 3.600 dinara i mogu se putem sindikalnih organizacija kupiti i na rate.

- Mali i sredwi bazen su renovirani, kupqeno je jo{ velikih suncobrana, a obnovqeno je i igrali{te za decu. Za sigurnost kupa~a je zadu`ena spasila~ko-redarska slu`ba, a na bazenima u Kikindi i u Banatskom Velikom Selu bi}e obezbe|eno de`urstvo lekara - rekao je direktor Sportskog centra Milovan Ran|i}.

A. \.

utorak15.jun2010.

11

ZAKAZIVAWE PREGLEDA KOD INTERNISTE POSTALO NEMOGU]A MISIJA

Kroz suteren, pa u ordinaciju KIKINDA: U Bolnici u Kikindi, da bi zakazali pregled kod interniste, gra|ani ~ekaju i po godinu dana. Mnogi od wih su po~eli da dolaze u Bolnicu ve} u jedan sat posle pono}i, kako bi zakazali pregled u natredna tri meseca.

Jedna pacijentkiwa sa sela ne mo`e prgeled da zaka`e od juna pro{le godine, jer u sedam ujutro ovoj vreme{noj starici sti`e autobus iz sela i kada do|e u Bolnicu, ve} veliki broj pacijenata ve} ~eka red, tako da ona ne sti`e da zaka`e pregled.

Stoga je kako ka`e, ovog meseca

oti{la kod privatnika na pregled, ali }e nastaviti da poku{ava da zaka`e i kod lekara koji rade u Bolnici.

- Pregled ve} {est meseci poku{avam da zaka`em za mu`a koji je te{ko bolestan, ali ne mogu - jada se jo{ jedna gospo|a.

- Mu` je trebalo da ima kontrolni pregled jo{ u decembru i iako sam od pro{le godine, tri puta ~ekala red, nisam uspela da ga zaka`em, iako nisam birala ni vreme, niti lekara.

- Pacijenata ima previ{e. U periodu kada su pacijenti dolazili bez zakazivawa, bilo je

tu~a u ~ekaonici, tako da je na pregled ulazio onaj koji je ja~i. To je bio razlog da se Bolnica odlu~i da se pacijentima zakazuju pregledi kod interniste i zakazivawe se obavqa samo 15. u mesecu - ka`e na~elnik internog odeqewa i upravnik Bolnice dr Mirko Stoisavqevi}.

Ovo je izazavalo drugu krajnost. Naime, pacijenti, da bi bili sigurni da }e zakazati termin u naredna tri meseca, po~eli su da dolaze sve ranije, a mnogi se snalaze, pa kroz suteren ulaze u Bolnicu.

- Da li }e pacijenti do}i u jedan sat posle pono}i, pet ujutro ili u sedam to je problem wih samih. Mi nikome ne savetujemo da dolazi tako rano.

Kontrolni pregled kod interniste moramo zakazivati jer je on du`i nego u drugim ambulantama. Svakom pacijentu posve}ujemo maksimalnu pa`wu, a pregled traje minimalno 15 minuta. To zna~i da svakog dana u internisti~koj ambulanti pregledamo 20 pacijenata. Lekara je premalo, a pacijenata previ{e – tvrdi dr Stoisavqevi}.

A. \.

NESPORAZUMI OKO VLASNI[TVA NAD VO]WAKOM NE PRESTAJU

ZAVR[EN KRIVI MOST NA VELIKOM BA^KOM KANALU

Vi{we razdora ~uvaju dva obezbe|ewa

Na redu Vinogradski most

TOMA[EVAC: Ve} godinama unazad traje rat oko vlasni{tva nad rodom vi{awa u toma{eva~kom vo}waku, jednom od najve}ih u ovom delu Evrope.

Tako je i ovog puta, a vrele dane dodatno su podgrejali sukobi izme|u dva preduze}a – „Brazda grup” iz Sremskih Karlovaca i „[eri JJ” iz Crepaje - koja tvrde da ba{ oni pola`u pravo na rod 240.000 stabala. Nesuglasice su rezultirale i dovo|ewem pripadnika dva obezbe|ewa – jednog „Brazda grupa” i drugog, „[eri JJ”. Srema~ko obezbe|ewe ~uvalo je vi{wik do 19. maja.

Tada su upali radnici beogradske agencije „Sion gard” i za ra~un firme iz Crepaje zapo~eli svoj posao obezbe|ewa vi{wika. Sada su jedini pored drugih, na razmaku od pedesetak metara.

Intervenisala je ~ak i policija i najavqene su prekr{ajne prijave protiv „Sion garda”.

Uprkos tome {to je „Brazda grupa” dobila re{ewe zrewaninskog Privrednog suda o tome da mo`e u}i u vi{wik, menaxerski tim „[eri JJ” ju~e je zapo~eo berbu vo}a. Izvr{ewe sudske presude u korist karlova~kog preduze}a, uz asistenciju policije, zakazano je za petak,

li}, osnovali zajedni~ku firmu – LLT „Agro”. Novoformirano preduze}e po~elo je da funkcioni{e, ali organi upravqawa nikada nisu za`iveli. Jedino je imenovan direktor, brat Dragice Mili}. LLT „Agro” je, po re~ima toma{eva~kih zadrugara, funkcionisao iskqu~ivo u korist „Lid lajn kompani”, koja je

U„Brazda grupi” tvrde: Rod pripada nama Pravni zastupnik „Brazda grupe” Mla|an Simi} smatra da je problem u APTG „Junajtedu” koji, stvaraju}i privid vlasni{tva nad vo}wakom, ve} nekoliko godina iznajmquje raznim preduze}ima.

- Izgubili su sve sporove sa nama i 18. juna moraju nam predati vi{we u posed. Protiv odgovornih lica iz ovog preduze}a podneli smo vi{e krivi~nih prijava. Obavestili smo i inspekciju i poreznike da od 2008. APTG „Junajted” ne evidentira promet, pa se ne zna gde zavr{ava novac od prodaje vi{awa - veli Simi}. u zajedni~ko preduze}e ulo`ila samo zasade vi{awa. Usled nagomilanih dugovawa LLT „Agro” sud je rasprodao kompletnu poqoprivrednu mehanizaciju toma{eva~ke zadruge. Tada je do{lo do propadawa preduze}a i ono je u{lo u ste~aj. Ste~ajni

Ne mo`e se u}i

tako da se tek o~ekuju daqi konflikti. Da stvar bude komplikovanija, u celu pri~u ume{ala se i seoska zemqoradni~ka zadruga koja tvrdi da je vi{wik wen i da ona ima pravo da obere ovogodi{wi rod!

Ceo spor oko planta`e vo}a u Toma{evcu datira iz 1998. godine, kada su zem - zadruga i preduze}e „Lid lajn kompani” iz Beograda, ~iji su vlasnici supru`nici Dragica i Dragoqub Mi-

berbu vi{awa, u celoj pri~i pojavquje se firma APTG „Junajted”, koja je navodno od „Lid lajn kompani” kupila zasade vo}ki.

I upravo je to preduze}e pokrenulo sudski proces optu`uju}i zem - zadrugu i „Brazda grupa”, koje je sa ZZ Toma{evac sklopilo ugovor o berbi vi{awa, da se nelegalno nalaze na planta`i.

upravnik 2008. godine odlu~io je da raskine ugovor izme|u Zemqoradni~ke zadruge Toma{evac i „Lid lajn kompani” i nalo`io je brisawe preduze}a LLT „Agro” sa spiska Agencije za privredne registre. Na osnovu te odluke Toma{ev~ani su u{li u posed i doveli ga na zavidan nivo, kako vo}wak, tako i oranice. ^inilo se da je neuspe{noj saradwi kraj. Me|utim, u vreme poodmaklih radova, ve} pred

- Nakon ste~aja LLT „Agro” raskinut je ugovor o zakupu 500 hektara na{eg i dr`avnog zemqi{ta i mi smo trebali da se na|emo u posedu dela parcela gde su zasa|ene vi{we. Na osnovu toga zakqu~ili smo desetogodi{wi ugovor sa „Brazda grupom” i 2008. krenuli u zajedni~ko odr`avawe vi{wika. Me|utim, i pored sudske presude da APTG „Junajted” ne mo`e da bude vlasnik sadnica, ova firma uzurpacijom dr`avnog i na{eg zemqi{ta i ignorisawem „Brazda grupe”, ubire plod – izjavio je direktor ZZ Toma{evac Qubomir Lali}.

Zapravo, APTG „Junajted” prodaje pravo na sadnice raznim otkupqiva~ima, zbog ~ega stalno dolazi do nesporazuma, tu`bi i sva|a u vreme berbe. Po~etkom ove godine vi{we su prodate firmi „[eri JJ” iz Crepaje koja je platila ~etiri miliona dinara dr`avi na ime kori{}ewa dr`avnog zemqi{ta na kojem se nalazi vo}wak.

Vlasnici preduze}a „[eri JJ” Jovan Vesin i Jelena Bokun poru~uju da sve rade po zakonu i da su u odr`avawe vi{wika ulo`ili oko 180.000 evra.

- „Brazda grupa” sada na sve na~ine poku{ava da se domogne vi{awa. To nisu uspeli pravnim putem, ali ni silom. Bojimo se da }e nastaviti da nam prave probleme – poru~ili su Vesin i Bokun. @. Balaban

Brodogradili{tu predste~ajno ro~i{te APATIN: Predste~ajno ro~i{te za Brodogradili{te u Apatinu zakazano je za 17. jun u Trgovinskom sudu u Somboru. Na prvom ro~i{tu }e se oceniti da li su se stekli uslovi za pokretawe ste~aja. Brodogradili{te je zapalo u ste~ajni postupak, zbog blokade `iro ra~una, koja je trajala ~ak osam godina. Dono{ewem novog Zakona o ste-

~aju, kojim su sve firme vi{e od tri godine u blokadi oti{le u ste~aj, zadesilo je i brodgraditeqe. Brodgradili{te ima, prema procenama, oko osam miliona evra duga, a najve}i poverilac je Vojvo|anaska banka. Bogradili{te u Apatinu, kojem }e se 17. juna znati sudbina, ima pune ruke posla, najvi{e na remontu brodova.

J. P.

VRBAS: Svi radovi na rekonstrukciji pe{a~kog Krivog mosta na Velikom ba~kom kanalu u Vrbasu su kona~no zavr{eni, tako da je ovaj va`an prelaz preko kanala i zvani~no pu{ten u saobra}aj.

Sanacija ovog mosta ko{tala je oko devet miliona dinara, a novac je obezbe|en iz buxeta Op{tine Vrbas. Naime, pre godinu dana na mostu je pukom sre}om izbegnuta tragedija kada je komad mosta otpao dok su preko wega prelazila deca pred{kolske ustanove. Ubrzo nakon toga po~ela je sanacija koja je kompletno zavr{ena pre nekoliko dana, iako je most pu{ten u saobra}aj pre par meseci ~im su se stekli bezbedni uslovi za to. Prema re~ima direktora Direkcije za izgradwu koja je vodila ovu investiciju Davora Krmpota, most je bio u veoma lo{em stawu zbog ~ega je i wegova sanacija potrajala malo du`e.

-Preko ovog mosta prelazi veliki broj |aka osnovne i sredwe {kole kao i veliki broj gra|ana Starog Vrbasa koji idu ka centru i zbog toga je sve ra|eno temeqno i korak po korak. Staza preko mosta je kompletno renovirana i

Krivi most ponovo bezbedan

presvu~ena materijalom koji }e spre~iti klizawe, popravqena je ograda, postavqeno novo osvetqewe i sada }e prelazak preko wega biti u potpunosti bezbedan - rekao je Krmpot.

U kvalitet radova na sanaciji Krivog mosta uverio se i predsednik op{tine Vrbas, dr @eqko Vidovi}, koji je najavio da }e se raditi i na jo{ nekim objektima na Velikom ba~kom kanalu.

-Ove godine je u planu da po~ne da se radi na sanaciji Vinogradskog mosta koji je tako|e u veoma lo{em stawu iz prostog razloga {to od 1969. godine u wega nije ulo`en nijedan dinar. Trudi}emo se da to bude ura|eno {to pre, jer tamo imamo sli~nu situaciju da taj most svakodnevno prelazi ogroman broj |aka i gra|ana naseqa Vinogradi, a s obzirom na to da je to most preko kojeg se sti`e do na{e bolnice, jasno je da se mora {to pre delovati - rekao je dr Vidovi}.

N. Perkovi}

VOJVODINA

utorak15.jun2010.

Postrojavawe takmi~arki

DNEVNIK

c m y

12

Na poligonu naj`ivqe

SPORTSKO-REKREATIVNO TAKMI^EWE @ENA OP[TINE [ID

Prvo mesto ekipi Kukujevaca KUKUJEVCI: Sportsko-rekreativno takmi~ewa `ena op{tine [id odr`ano je u nedequ u Kukujevcima. Takmi~ewe je proglasio otvorenim pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, koji je obe}ao da }e se zalo`iti da se u Novom Sadu 2011. godine odr`i sportskorekreativno takmi~ewe `ena Vojvodine, odnosno vojvo|ansko finale, {to je preko 250 takmi~arki pozdravilo burnim aplauzom. Predsednica op{tine [id Nata{a Cvjetkovi} po`elela da pobede najboqe takmi~arke, a predsednik Mesne zajednice Miroslav Stoj~evi} obezbedio je adekvatan kutak na igrali{tu za svaku takmi~arsku grupu.

Organizatori ovog takmi~ewa su Turisti~ka organizacija [id, ~iji je direktor Miroslav Mi}a Jawi} pozdravio 250 takmi~arki iz 11 naseqenih mesta {idske op{tine.

-Takmi~ewe je organizovano u pet disciplina: odbojka, nadvla~ewe konopca, pikado, poligon svestranosti i trka u vre}ama, a takmi~ile su se ekipe iz Erdevika, Kukujevaca, Ba~inaca, Gibarca, [ida, Morovi}a, Ada{evaca, Berkasova, Biki} Dola i Vi{wi}eva. Svaka ekipa je brojala od 20 do 25 ~lanova – rekla je stru~na saradnica ustanove za fizi~ku i sportsku rekreaciju u [idu Mirjana Batuta.

Zajedni~ki ru~ak za sve takmi~are finansirale su Mesna

zajednica i farma koza u Kukujevcima „Beokapra”, koju su, pre po~etka takmi~ewa, obi{li svi takmi~ari i predstavnici Vojvo|anske vlade.

U generalnom plasmanu prvo mesto pripalo je ekipi MZ Kukujevci, drugo mesto pripalo je ekipi MZ Vi{wi}evo, a tre}e mesto osvojile su `ene iz MZ [id. Na poligonu svestranosti, prvo mesto pripalo je ekipi MZ [id, drugo ekipi MZ Kukujevci, a tre}e mesto ekipi MZ Erdevik. Utr~awu u vre}i prvo mesto je osvojila ekipa MZ Sot, drugo ekipa MZ [id, a tre}e mesto ekipa MZ Erdevik. U pikadu prvo mesto je pripalo MZ Sot, drugo mesto ekipi MZ Kukujevci, a tre}e mesto ekipi MZ

Mirjana Batuta

Morovi}. U odbojci prvo mesto osvojila je ekipa MZ Kukujevaca, drugo ekipa MZ [ida a tre-

}e mesto je osvojila MZ Sot. Prvo mesto u nadvla~ewu konopca pripalo je ekipi MZ Vi{wi}evo, drugo mesto ekipi MZ Ba~inci, a tre}e mesto ekipi MZ iz Sota.

U pojedina~nom takmi~ewu na poligonu svestranosti prvo mesto osvojila je Jadranka Boji} iz [ida, drugo mesto osvojila je Nata{a Srem~i} iz Erdevika, a tre}e mesto Dijana \ur|evi} iz Kukujevaca. U disciplini tr~awa u vre}i, prvo mesto pripalo je Sne`ani Marinovi} iz Sota,

drugo mesto Nata{i Srem~i} iz Erdevika, a tre}e Sawi Kovin~i} iz [ida. U pikadu prvo mesto osvojila je Veselka Vasiqevi} iz Kukujevaca, drugo mesto pripalo je Zdenki Kavexi} iz Morovi}a, a tre}e Miriji Horvat iz Sota.

Pobednicima su dodeqeni pehari, medaqe i priznawa, a za predan dugogodi{wi rad stru~nom saradniku ustanove za fizi~ku kulturu i sportsku rekreaciju „Partizan” iz [ida Mirjani Batuti, zbog odlaska u penziju i uspe{ne organizacije takmi~ewa `ena op{tine [id, u ime Mesne zajednice Kukujevci, predsednik Miroslav Stoj~evi} dodelio je sliku Save [umanovi}a.

D. Savi~in

U HOLU VLADE VOJVODINE OTVORENA IZLO@BA RADOVA U^ENIKA

Kistom protiv narkomanije

NEVREME PREKSINO] ZAHVATILO SREDWI BANAT

Oluja ~upala drve}e i bandere LUKINO SELO: Olujno nevreme, koje je u nedequ uve~e zahvatilo podru~je Zrewanina, nanelo je velike {tete pojedinim selima, a u nekima su me{tani celu no} i jutro ostali bez struje.

Jak vetar je u Lukinom Selu ~upao drve}e iz korena, uni{tavao bandere, plastenike i useve, a jo{ se procewuje ukupna {teta. Predsednik Mesne zajednice Lukino Selo Pi{ta Mesaro{ veli da je nevreme po~elo u nedequ oko 23 sata.

- Tek jutros smo videli {ta se dogodilo. Celo selo je u lo{em stawu, a zbog uni{tenih bandera od sino} nemamo struje. Najve}a {teta nastala je na plastenicima. Siguran sam da je bar 70 odsto wih o{te}eno – rekao je ju~e Mesaro{.

To potvr|uje i jedan od ovda{wih poqoprivrednih proizvo|a~a Ta{i Ma}a{, kome je oluja o{tetila osam plastenika. Po prvim procenama, samo kod wega {teta iznosi vi{e od 1.500 evra.

Obilaze}i pogo|eno podru~je, zamenik gradona~elnika Zrewa-

nina Goran Kauri} izjavio je da je, osim Lukinog Sela, stradala i E~ka. Zbog nestanka struje problema je bilo i na Ribarskom gazdinstvu „E~ka”.

- Preksino}wi olujni vetar najvi{e {tete naneo je Lukinom Selu. Deo elektromre`e je u vrlo lo{em stawu, a nekoliko bandera je palo na ku}e. Sre}om, niko nije stradao. U kontaktu sam sa nadle`nima iz Elektrodistribucije, gde su obe}ali da }e tokom dana biti re{en problem sa nestankom elektri~ne energije, odnosno da }e ekipe iza}i na teren ~im zavr{e radove na popravci jednog od dalekovoda, koji je tako|e o{te}en – kazao je Kauri}.

Drugi deo problema, naveo je, ti~e se {tete nanete doma}instvima koja se bave povrtarstvom.

- Treba proceniti kolika je ona, a zatim }emo sa nadle`nima u Mesnoj zajednici videti na koji na~in pomo}i tim qudima – dodao je Kauri}. @. B.

Gostovawe u Austriji BE^EJ: Crkveni hor Sveti velikomu~enik Georgije iz Be~eja je, na poziv sve{tenika Pravoslavne crkve u Lincu Dragana Mici}a, gostovao u Austriji. Be~ejci su prvo nastupali u okviru tradicionalne manifestacije „No} otvorenih crkava” u katedrali Marijin dom, gde je odr`ana ekumenska molitva u prisustvu sve{tenika svih hri{}anskih crkava, a

onda su odr`ali celove~erwi koncert duhovne i svetovne muzike u Pravoslavnoj crkvi. Drugi nastup su imali u Pravoslavnoj crkvi u Be~u i dobili poziv da 14. januara ponovo budi gosti ove crkve na velikoj proslavi Svetog Vasilija Velikog. Posle izuzetnog prijema u Austriji, dirigent be~ejskog hora Danica Ru`i~ka je obe}ala da }e ponovo do}i.

V. J.

NOVI SAD: U centralnom holu u zgradi Vlade Vojvodine otvorena je izlo`ba radova u~enika osnovnih i sredwih {kola na temu borbe protiv narkomanije. Sve~anosti su prisustvovali pokrajinski sekretari za sport i omladinu Modest Duli} i za obrazovawe dr Zoltan Jege{. Nagrade najuspe{nijima uru~io je Nenad Dra{kovi} iz Pokrajinskog saveta za borbu protiv droge.

Konkurse u oblasti likovne kulture za osnovce i sredwo{kolce zajedni~ki su raspisala dva pokrajinska sekretarijata,

svoja saznawa o ovoj po{asti i aktivno se ukqu~e u weno suzbijawe i iskorewivawe.

Izra`avaju}i zadovoqstvo zbog velikog broja u~enika koji se svojim radovima ukqu~io u ovaj projekat, pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{ je istako da je najve}i utisak, kada se pogledaju izlo`ene slike sumornost i bol koji iz wih proizilaze, a poznato je da deca najja~e do`ivqavaju i izra`avaju svoje probleme putem svog likovnog izra`avawa.

- Zbog svog zna~aja ovaj projekat, ima op{te dru{tvenu podr-

narkomanije u Vojvodini, na ~ijem ~elu je Vlada APV, odnosno wen novoformirani Savet za borbu protiv droge, a ~ijim aktivnostima su se, svojim radovima prikqu~ili i preko 1.000 u~enika na ovom konkursu.

- Ciqevi i zadaci Saveta za borbu protiv droge jesu realizacija brojnih aktivnosti u sklopu Nacionalne strategije u borbi protiv narkomanije, ali i koordinacija svih onih aktivnosti ustanova, institucija, organizacija na pokrajinskom i lokalnom nivou koji u svom delovawu imaju borbu protiv nar-

{ku, jer, dokle god je zlo oko nas moramo se protiv wega boriti, makar koristili i likovni izraz u toj borbi - kazao je dr Jege{.

Pokrajinski sekretar za sport i omladinu Modest Duli} je govorio o zna~aju postojawa {irikog fronta u borbi protiv

komanije. Ciq ove akcije je promotivne prirode, da se mladi ukqu~e, da se upoznaju sa zlom koje donosi droga, ali i da se promovi{u kvalitetnije vrednosti u `ivotu, kao {to je recimo sport - kazao je Duli}. U~enici su, uspe{no koriste}i razne likovne tehnike, osmislili

Nagra|eni u~enici

za sport i omladinu i za obrazovawe, sa ciqem da se mladi ukqu~e osmi{qenim likovnim porukama u borbu protiv narkomanije i problema vezanih za drogu me|u decom i omladinom.

To je i prilika da mladi, uz stru~nu pomo} likovnih pedagoga i {kolskih slu`bi, pro{ire

radove na zadate teme: „@ivot bez droge”, „Borimo se zajedno protiv droge”, „Put droge je put u nepovrat”, „Rastimo zdravo bez droge”, „Odluka je na tebi otvori o~i i reci NE drogi”.

Na konkurs je stiglo 978 radova iz 77 {kole iz Vojvodine, od kojih je nagra|eno pet u kategoriji sredwih i sedam radova u kategoriji osnovnih {kola, te jedan kolektivni rad. Ravnopravno su nagra|eni prigodnim poklonima: diplomom, kwigom Izdava~ke ku}e „Prometej” i „Manuela” iz Novog Sada, te „Pionira” iz Subotice.

Nagra|eni osnovci su: Nevena Mileti} O[ „Mi{a Stojkovi}” Gaj, Helena Mawi O[ „J. J. Zmaj” Subotica, @eqka Koprenov O[ „Miloje ^ipli}” Novi Be~ej, Ivana Dani~i} O[ „Nikola Tesla” Novi Banovci, Mario Peni} O[ „22. oktobar” Ba~ki Mono{tor, Teodora Kuzmanovi} O[ „Aksentije Maksimovi}” Dolovo, Katarina Vukas O[ „Zdravko Glo`anski” Be~ej. Nagra|eni sredwo{kolci su Dragica Prodanov S[ Novi Be~ej, Denijel Francuz ET[ „Paja Marganovi}” Pan~evo, Debora Na| Politehni~ka {kola Subotica, Milica Krga Gimnazija „Svetozar Mileti}” Srbobran, Stevan ]orluka Gimnazija „Du{an Vasiqev” Kikinda. Nagra|en je i kolektivni rad u~enika drugog razreda Sredwe poqoprivredne {kole iz Zrewanina.

H. V.

POVE]ANA CENA VODE U BE^EJU ZA [EST POSTO

Uvedana blok-tarifa BE^EJ: Cena kubika vode koju isporu~uje be~ejsko JP „Vodokanal” od 1. juna uve}ana je za {est posto. Za isti procenat je uve}ana i cena usluga odvo|ewa i pre~i{}avawa otpadnih voda, pa }e korisnici koji su prikqu~eni na sistem gradske kanalizacije za kubik vode u kategoriji doma}instva pla}ati 69,28 dinara, me|ukategoriji, kojoj pripadaju Gerontolo{ki centar, De~iji vrti}, mesne zajednice, OSC „Mladost” i {kole, 104,72 dinara i u kategoriji privrede 207,87 dinara.

Ra{~laweno po vrsti usluge u kategoriji doma}instva to zna~i da je cena kubika vode 36,96 dinara, za odvo|ewe otpadnih voda pla}e se 13,86 dinara i za pre}i{}avawe optadnih voda dodatnih 18,47 dinara. Korisnici koji su prikqu~eni na sistem gradske kanalizacije trebalo bi da povedu ra~una o, eventualnom zalivawu ba{ta, napajawu stoke, prawu automobila, traktora i ostalih poqoprivrednih ma{ina, jer pla}aju odvo|ewe i pre~i{}avawe otpadnih voda bez obzira {to ta voda ne odlazi u sistem kanalizacije. Ali, to nije jedina

opreznost na koju treba da obrate pa`wu. Na sednici lokalnog parlamenta 25. maja ove godine doneta je odluka o primeni blok-tarife za kategoriju doma}instva, {to zna~i da oni koji su ve}i korisnici moraju pla}ati i ve}u cenu vode. Cena vode va`i samo za one koji na mese~nom nivou potro{e do 15 kubika. Ko pre|e ovu granicu i potro{i izme|u 15 i 25 kubika, pla}a}e potro{wu vode preko 15 kubika po dvostruko ve}oj ceni, dok onima koji pre|u granicu od 25 kubika isporu~ena voda }e se napla}ivati po trostrukoj ceni.

V. Jankov

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

utorak15.jun2010.

13

NA AERODROMU „E^KA” KOD ZREWANINA

Padobranac te`e povre|en pri skoku s 3.000 metara Na aerodromu „E~ka“ kraj Zrewanina, prilikom skoka s visine od 3.000 metara te`e je, verovatno zbog sopstvene gre{ke, povre|en padobranac, koji je, prema nezvani~nim saznawima „Dnevnika“, iz Beograda, utvrdila je nadle`na komisija Direktorata civilnog vazduhoplovstva.

Do udesa je do{lo 6. juna prilikom skoka sa samostalnim otvarawem kupole padobrana iz aviona „Antonov AN-2“, navedeno je u izve{taju Komisije

direktorata za ispitivawe uzroka udesa u civilnom vazduhoplovstvu. U izve{taju objavqenom na internet stranici Direktorata civilnog vazduhoplovstva se dodaje da padobranac, u fazi odvoja od aviona, slobodnog pada, otvarawa kupole glavnog padobrana i letewa sa upravqawem padobranom do faze neposredno pred prizemqewe nije imao problema.

U zavr{noj fazi prizemqewa, na visini od oko deset metara iznad tla, padobranac je ko-

U NOVOM SADU

Iz no}nog kluba u aps Policajci su prekju~e, oko ~etiri sata, priveli Radula J. (1984) iz Novog Sada nakon {to je po izlaska iz no}nog kluba u tom gradu repetirao pi{toq, koji je bacio kad je video da mu oni prilaze. Oru`je je potom prona|eno u travi, pored lokala, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Utvre|eno je da je osumwi~eni bio pijan, a protiv wega sledi krivi~na prijava za no{ewe oru`ja.

M. V.

OSUMWI^EN ZA PROVALE

Namerio se na policijski auto ^a~anin Raca ]. (1981) uhap{en je u petak pod sumwom da je u Novom Sadu razbio staklo na automobilu Dragane B. iz kojeg je ukrao torbu u kojoj su se nalazili nov~anik i mobilni telefon.

Osumwi~enom se pripisuje da je nakon toga poku{ao da provali u automobil MUP -a. Nakon saslu{awa okrivqenom Raci odre|en je pritvor do mesec dana, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske policije.

M. V.

MINISTAR IVICA DA^I] O AKCIJAMA BORBE PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA

Prikriveni islednik i ubudu}e Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e u Sremskoj Kamenici da }e institut prikrivenog islednika, prvi put u Srbiji primewen u policijskoj akciji „[eta~“, biti primewivan i u drugim akcijama u borbi protiv organizovanog kriminala.

Su{tina primene tog instituta, koji se koristi u mnogim zemqama sveta, prakti~no zna~i da }e svako ko se bavi bilo kakvim kriminalnim aktivnostima morati dobro da razmisli da li, pre nego {to zapo~ne neki kriminalni posao, pred sobom ima prikrivenog islednika ili nekog drugog, rekao je Da~i} novinarima prilikom posete Centru za policijsku obuku u kome je osposobqavawe zavr{ila prva klasa Komunalne policije.

Napomiwu}i da istorijski zna~aj policijske akcije „[eta~“, u kojoj su sistemom „uba~enih agenata policije u kriminalne strukture“ uhap{eni pripadnici dve kriminalne grupe osumwi~ene za prawe novca, nije u imenima uhap{enih ili sumi novca za koju su o{tetili dr`avu, nego u tome {to

je taj institut prvi put i to efikasno primewen.

Da~i} je objasnio da ministar unutra{wih poslova ima ovla{}ewa da, uz saglasnost Tu`ila{tva, imenuje pripadnike odre|enih dr`avnih organa koji }e obavqati ulogu prikrivenih islednika tamo gde je to neophodno kako bi neposredno pribavqali dokaze o ne~ijim kriminalnim radwama.

U slu~aju hap{ewa kriminalnih grupa u Beogradu i Novom Sadu „re~ je o takozvanim fantomskim ili pera~kim firmama koje su slu`ile iskqu~ivo za prawe novca“, rekao je Da~i}. On je precizirao da se „posao“ obavqao tako {to su oni koji su `eleli da sa svojih ra~una podignu gotovinu, izbegavaju}i pla}awe poreza, upla}ivali novac na te fantomske firme, uz la`nu poslovnu dokumentaciju, pla}ali wima proviziju od deset odsto, a potom podizali i vra}ali taj novac. Re~ je, dodao je ministar, o vi{e od 500 preduze}a koja }e biti posebno sankcionisana zbog u~e{}a u tim kriminalnim radwama.

M. V.

mandovao zaokret u levu stranu, obja{wava se u izve{taju komisije i navodi da je nakon ulaska u zaokret padobranac velikom brzinom udario u tlo.

Verovatni uzrok udesa je pogre{na procena visine za izvr{ewe zaokreta pri prizemqewe od strane padobranca, dodaje se u izve{taju.

Padobranac, koji je zadobio prelome kostiju ekstremiteta, je imao ukupno 139 skokova od kojih tri skoka u posledwih 90 dana.

E. D.

Aerodrom u E~ki

SVE VI[E PRIPADNIKA MUP-a VAN RADNOG VREMENA RADI NA SUMWIVIM POSLOVIMA

Meta(k) umesto gazde Privo|ewe policajca B. S., koji je krajem pro{le sedmice, kao ~lan obezbe|ewa biznismena Predraga Rankovi}a Peconija, osumwi~en za poku{aj ubistva za{ti}enog svedoka Qubi{e Buhe ^umeta, jo{ jednom je skrenulo pozornost javnosti na anga`ovawe pripadnika MUP-a u ponekad i sumwivim rabotama. Iznena|ewe (za neke mo`da i ne) bilo je tim ve}e {to se otkrilo da B. S. ve} {est godina radi u Peconijem obezbe|ewu, a jo{ uvek je aktivan pripadnik srpske policije.

Drugo neprijatno saznawe je da je B. S. jo{ je 2004. godine procesuiran zbog obezbe|ivawa Predraga Rankovi}a Peconija, van radnog vremena. Protiv wega je, kao i jo{ dvojice wegovih kolega oktobra 2004. podno{ena krivi~na prijava zbog te{kih povreda radnih du`nosti, ali je uprkos tome uspeo da ostane na poslu.

- Ova trojica su bili anga`ovani na poslovima obezbe|ewa koji su zabraweni u policijskoj slu`bi i nespojivi sa zadacima i du`nostima koje obavqaju - navedeno je tada u u reagovawu MUP-a Srbije.

Peconijevo obezbe|ewe u rukama policije

Javna je tajna da se sve vi{e pripadnika MUP Srbije van radnog vremena bavi se dopunskim poslovima. Rade kao telohraniteqi, obezbe|ewe, izbaciva~i...Javnost o tome sazna tek kada poginu na nekom od „zadataka“, budu te{ko raweni ili uhap{eni. Do tada oni mirno primaju dr`avnu platu, a pride i dobro dodatno zarade. „Nadnica za strah“ nije mala.

Za mesec dana zarade koliko u MUP Srbije za godinu, ako ne i vi{e. I to se toleri{e sve dok neko do wih ne nastrada ili bu-

U ZREWANINU ISTRAGA PROTIV 12 OSUMWI^ENIH ZA LOPOVLUK I JEDNOG „PRIKRIVA^A”

Krali kablove iz Toplane?

Zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podnelo je zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Dalibora N. (22), Mileta N. (27), Dragana N. (24), Sa{e K. (24), Ba{kima Z. (23), Save T. (54), Du{ka L. (29), Mi{e F. (34), Bobana R. (32), svi iz Zrewanina, te Roberta T. (42) iz Rume i Kristijana S. (23) i Mi}e [. (25), obojica iz Srpskog Itebeja, zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo te{ke kra|e. Istragom je obuhva}en i Dragan L. (31) iz Zrewanina, kome se na teret stavqa produ`eno krivi~no delo prikrivawa.

Podozreva se da su svi, sem Dragana L., u periodu od 28. ma-

U KLENKU, KOD RUME

Poginuo motociklista Voza~ motocikla Branko J. (41) iz Klenka u op{tini Ruma, poginuo je u saobra}ajnoj nesre}i u tom mestu, saop{tila je ju~e Policijska uprava Sremske Mitrovice. On je u subotu uve~e izgubio kontrolu nad motociklom, pao na kolovoz i zadobio povrede.

Motociklista je preminuo na putu za Op{tu bolnicu u [apcu, navedeno je u saop{tewu.

S. B.

OPTU@NICA PROTIV ZREWANINSKOG VOZA^A

Autom usmrtio pe{aka Protiv Dragana V. iz Zrewanina Osnovno javno tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu koja ga tereti da je izavao saobra}ajnu nesre}u u kojoj je poginuo S. R. iz Zlatice. Po navodima tu`ila{tva, Dragan V. je 10. novembra pro{le godine, oko 20,40 ~asova, vozio automobil „mercedes“, kre}u}i se magistralnim putem iz pravca Lazareva prema Zlatici. I{ao je neprilago|enom brzinom, pa je u jednom momentu predwim delom auta naleteo na pe{aka S. R. Usled zadobijenih povreda S. R. je preminuo na licu mesta. @. B.

de rawen. Tada mediji „dignu frku“, a {efovi, nemaju}i kud, uru~uju im otkaze.

Anga`ovawe policajaca, ali i profesionalnih pripadnika Vojske, u obezbe|ewu {efova podzemqa po~elo je jo{ devedesetih godina pro{log veka. Oni su na „ceni“, jer mogu nesmetano da nose oru`je, da slu`benim legitimacijama obezbe|uju prolaz kroz policijske kontrole ili da izbegnu raciju. Wihov motiv je „dodatna zarada“, ve}a od plate koju im daje dr`ava.

Ipak, krajwe je problemati~an

profesionalni integritet „bezbedwaka“ koji se stavqaju u slu`bu podzemqa.

O anga`ovawu pojedinih pripadnika policije u obezbe|ewu mafija{a i „novokomponovanih biznismena“ , kojima je bogatstvo mahom sumwivog porekla, javno je po~elo da se govori posle ubistva @eqka Ra`natovi}a Arkana. Nedugoo posle likvidacije saznalo se da je na wega pucao policajac, da je imao, pored ostalih, i logisti~ku podr{ku po jednog kolege u Beogradu i Loznici. Tada se saznalo i da je Dobrosav Gavri}, osu|en da je ubio Arkana, dosta vremena provodio sa Zoranom Uskokovi}em Skoletom. Uskokovi} je ubrzo ubijen, smatralo se da je to osveta za Ra`natovi}evu smrt, a s wim je likvidiran i policajac, koji je radio kao wegov telohraniteq.

I prilikom oru`anog napada na Andriju Dra{kovi}a sredinom oktobra 2004. povre|eni su jedan aktivni i dva biv{a policajca, me|u kojima i nekada{wi telohraniteq Slobodana Milo{evi}a. Na stranu {to se Dra{kovi}evo ime, s pravom ili ne, vezuje za tajnu srpsku policiju.

M. B.

ja do 3. juna ove godine, u Pan~eva~koj ulici u Zrewaninu, iz magacina rezervnih delova „Termoelektrane–Toplane“, u vi{e navrata krali kablove.

Skidali su ih s drvenih koturova i makazama i testerom sekli na mawe delove. Odneli su i 210 komada cevi, a ukupna vrednost ukradene robe procewena je na pribli`no 4,7 miliona dinara.

Za Dragana L. se sumwa da je u svojoj ku}i, od osumwi~enih lopova, kupovao kablove i bakarne cevi, iako je znao da je roba pribavqena ~iwewem krivi~nog dela. Predmete je pazario po ceni od 380 dinara po kilogramu. @. B.

NASTAVQA SE PROCES ZBOG MILO[EVI]EVE KU]E

Sporan plac u U`i~koj 34 Parnica po tu`bi dr`ave Srbije, pokrenuta pre deset godina protiv bi{eg predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a, sa zahtevom da se utvrdi ni{tavost ugovora iz marta 1999. godine o otkupu ku}e od 90 kvadrata s pravom kori{}ewa 80 ari placa u U`i~koj 34 u Beogradu, neposredno uz wegovu porodi~nu vilu u Tolstojevoj 33, tebalo bi da po~ne sutra pred Vi{im sudom u Beogradu.

Imovinski spor su, posle smrti Milo{evi}a u Ha{kom

trbunalu 2006. godine, nasledile wegova supruga Mirjana Markovi}, koja je 2003. pobegla iz zemqe, i wihova }erka Marija Milo{evi} koja se 2001. iselila u Crnu Goru, a pro{le godine je preko advokata ulo`ila kontratu`bu.

Kako saznaje “Dnevnik” sutra }e verovatno biti odr`ano pripremno ro~i{te.

Advokat Momo Rai~evi}, pravni zastupnik Mirjane Markovi}, ka`e da se Marko Milo{evi}, sin bra~nog para, odrekao

nasledstva u korist majke. Rai~evi} nagla{ava da biv{i predsednik Milo{evi} nije ni tra`io da da mu se dodeli sporni objekat u U`i~koj 34.

- On je tra`io da mu se dodeli plac koji se grani~i s wegovim u Tolstojevoj 33, koji je veoma mali, da bi imao gde da pro{eta, jer, s obzirom na to da je bio predsednik dr`ave, nije mogao tek tako da {teta po gradu -ka`e Rai~evi}. Prema wegovim re~ima, sporni objekat je „ruinirana kotlarnica biv{e kineske rezi-

dencije od 90 kvadrata u kojoj su se nalazila neka postrojewa za centralno grejawe i svojevremeno su je koristili radnici kotlarnice”. Taj objekat je dodelom sa sobom povukao i plac na kojem se nalazi, {to je po zakonu i jedini osnov za sticawe prava na kori{}ewe placa.

Advokat Rai~evi} navodi da je spor u su{tini jednostavan te da u predmetu postoji kompletna dokumentacija pa i molba koju je Milo{evi} li~no napisao i potpisao.

J. J.

DRU[TVO

utorak15.jun2010.

c m y

14

VISOKA TEHNI^KA [KOLA U ZREWANINU OBELE@AVA PET DECENIJA POSTOJAWA

Dva nova smera za jubilej Zna~ajan jubilej, pet decenija postojawa Visoke tehni~ke {kole strukovnih studija u Zrewaninu, obele`en je ju~e u ovoj obrazovnoj ustanovi sve~anom sednicom Nastavnog ve}a. Predstavqena su, tom prilikom, i dva nova, akreditovana studijska programa, koja }e ubudu}e studenti mo}i da poha|aju – tehnolo{ko in`ewerstvo, sa ~etiri podsmera: nafta i petrohemija, za{tita `ivotne sredine,

Dr Smiqana Mirkov

prehrambena tehnologija i kozmetika i farmacija, kao i in`ewerski menaxment, sa dva modula: tehnologija i ra~unarstvo.

- Razlika izme|u na{eg i svih ostalih studijskih programa in`ewerskog menaxmenta u zemqi jeste u tome {to }e svr{eni student kod nas, po svom osnovnom obrazovawu, biti in`ewer. Ali, 30 posto programa posvetili smo ekonomsko – menaxerskim predme-

tima, kako bismo takvom in`eweru pomogli da svoje ideje i inovacije, proizvode i usluge, plasira na ekonomski isplativ na~in. Za ovaj profil dobili smo novih 120 mesta. Ostalo je da Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe odlu~i koliko }emo, u tom slu~aju, mo}i da imamo buxetskih mesta – rekla je ju~e direktorka Visoke tehni~ke {kole strukovnih studija dr Smiqana Mirkov i dodala da je ukupan broj studenata koji }e ove godine biti primqeni na prvu godinu 460.

Ve}ina studenata, pokazala su {kolska istra`ivawa sprovedena pro{le i pretpro{le godine, poti~u iz Zrewanina i {ire okoline, a ono {to ih, svakako, privla~i ka ovoj ustanovi jeste i povoqna {kolarina. Po re~ima Smiqane Mirkov, ona je najni`a u celoj zemqi, iznosi 30.000 dinara, i mo`e se platiti na osam mese~nih rata.

Ovako mali prihodi, s druge strane, predstavqaju problem za {kolu.

- Suo~avamo se sa visokim tro{kovima odr`avawa {kolske zgrade. Potrebno nam je vi{e novca da bismo mogli da pla}amo najosnovnije re`ije, kao {to su grejawe, struja, voda i telefon. Da bi {kola funkcionisala, mese~no nam treba oko 900.000 dinara, a mi to iz na{ih {kolarina ne mo`emo da obezbedimo – objasnila je dr Mirkov.

Kao logi~no, nametnulo se pitawe da li Visoka tehni~ka {kola razmi{qa o tome da, eventual-

Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija u Zrewaninu

Studenti manekeni Pedesetogodi{wica Visoke tehni~ke {kole strukovnih studija krajem aprila obele`ena je i modnom revijom, prvom u istoriji ove obrazovne ustanove. Na reviji su prikazane maturske haqine koje su kreirali studenti sa odseka tekstilna konfekcija i dizajn. Osim kao kreatori, studenti su se pokazali i kao manekeni, s obzirom da su nosili svoje modele. U {koli ve} trideset godina postoji smer za tekstil, a novembra minule godine osnovan je i kreativni studio u kome je realizovana ova modna revija.

- Na ovu novinu odlu~ili smo se da bismo popularizovali tekstilni smer. Generalno je tekstilna industrija niskoakumulativna grana i sve je mawe zainteresovanih mladih qudi za wu – primetila je dr Mirkov. no, taj nedostatak nadomesti poskupqewem {kolarina, iako su one ve} najni`e u republici.

- Nismo razmi{qali o tome.

Radili smo istra`ivawe socijalnog porekla na{ih studenata

i uvideli smo da je naprosto nemogu}e da pove}amo {kolarine, jer roditeqi ne bi mogli da ih plate – precizirala je direktorka {kole. @. Balaban

KONKURS MINISTARSTVA ZA DIJASPORU

O~uvawe veza s maticom Ministar za dijasporu Sr|an Sre}ovi} raspisao je konkurs za sufinansirawe projekta koji doprinose ja~awu veza Srbije i dijaspore. Ciq projekta je poboq{awe polo`aja i za{tita prava dijaspore, boqe veze dijaspore i wene organizacije sa Srbijom, upotreba, u~ewe, ~uvawe i negovawe srpskog jezika i }irili~nog pisma, ~uvawe i negovawe srpskog kulturnog, etni~kog,

jezi~kog i verskog identiteta, informisawe dijaspore o politici Srbije kao i stvarawe uslova za ukqu~ivawe dijaspore u politi~ki, ekonomski i kulturni `ivot mati~ne dr`ave.

Pravo u~e{}a na konkursu, koji je otvoren do 23. jula ove godine, imaju organizacije u dijaspori i nevladine organizacije u Srbiji, a ne mogu u~estovati pojedinci,

privredni subjekti i direktni ili indirektni korisnici buxeta.

Projekti se dostavqaju Ministarstvu za dijasporu u zatvorenoj koverti, a ministar za dijasporu }e formirati komisiju koja }e razmatrati pristigle projekte i utvrditi predlog za sufinansirawe. Formular za prijavu na konkurs mo`e se na}i na sajtu Ministarstva za dijasporu.

Q. M.

Novac za ustanove socijalne za{tite

Upozorewe gej–lezbijskog centra

Vojvo|anski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju potpisao je ju~e ugovore sa predstavnicima 41 socijalne ustanove i centra za socijalni rad o dodeli sredstava za unapre|ewe uslova boravka u tim institucijama. Za poboq{awe stawa objekata, nabavku opreme i prevoznih sredstava za korisnike sa posebnim potrebama izdvojeno je 38 miliona dinara, navodi se u saop{tewu Pokrajinskog sekretarijata. Sredstva je, na osnovnu konkursa Sekretarijata, dobila 41 ustanova.

Na konkursu je odobreno i 23,6 miliona dinara za 72 udru`ewa gra|ana ~ije su aktivnosti usmerene na za{titu i unapre|ewe polo`aja ratnih vojnih invalida, boraca, civilnih invalida rata i porodica poginulih, kao i pru`awa pomo}i osobama sa invaliditetom i deci sa posebnim potrebama.

Gej-lezbijski infocentar je ju~e, povodom Svetskog dana davalaca krvi, zahtevao od Instituta za transfuziju krvi Srbije da promeni svoj upitnik, jer diskrimini{e gej mu{karce pri davawu krvi.

"U upitniku Instituta stoji pitawe 'da li ste Vi imali analne seksualne odnose tokom proteklih 6 meseci', kojim se diskrimini{u gej i biseksualni mu{karci. Osobe koje na ovo pitawe odgovore pozitivno bivaju odbijene i ne mogu da daju krv, {to mo`e biti posebno komplikovano u situacijama kada je ~lanovima u`e porodice ona hitno potrebna", ka`e se u saop{tewu Centra.

Organizacijama Crvenog krsta u Srbiji u op{tinama u kojima je vi{e od pet odsto stanovni{tva dobrovoqno dalo krv, ju~e su u Beogradu uru~ena priznawa "Najhumanija sredina". Priznawe je dobilo 14 op{tinskih organizacija Crvenog krsta, od kojih je 13 u Vojvodini, i Crveni krst beogradske op{tine Zemun. Nagra|eni su Ba~ki Petrovac, Kawi`a, Vrbas, Temerin, Zemun, Ba~ka Palanka, Novi Sad, @abaq, Beo~in, In|ija i Kikinda.

Zahvalnice je dobilo i 17 organizacija Crvenog krsta u op{tinama iz cele Srbije u kojima je krv dobrovoqno dalo vi{e od ~etiri odsto stanovnika.

JO[ DANAS U OSNOVNIM [KOLAMA

Prijave osmaka za kvalifikacioni Do{ danas svr{eni osmaci koji `ele da nastave {kolovawe u gimnazijama i ~etvorogodi{wim smerovima sredwih stru~nih {kola mogu u svojim doju~era{wim osnovnim {kolama da se prijave za polagawe kvalifikacionog ispita, koji je jo{ ove godine uslov za upis na ~etvorogodi{we {kolovawe. Svi koji se prijave test iz materweg jezika polaga}e 21, a iz matematike 22. juna.

Da podsetimo, u narednoj {kolskoj godini u 131 sredwoj {koli u Vojvodini bi}e mesta za 23.193 prvaka, a kako je trenutno u osmom razredu 20.918 u~enika, niko ne}e ostati neupisan, jer u pokrajini ima skoro 11 po-

sto mesta vi{e nego pretendenata na wih.

Najvi{e mesta, 17.573 ima u 75 stru~nih {kola, a od tog broja 5.796 je u trogodi{wim, a 11.741 u ~etvorogodi{wim smerovima. U 23 gim-

wima ovih {kola. Ako se gleda samo trajawe {kolovawa, za ~etvorogodi{we je u Vojvodini predvi|eno 17.217, a za trogodi{we 5.976 mesta.

I naredne {kolske godine |aci u Vojvodini i u sredwim {kolama nastavu }e mo}i, ve} prema li~nom izboru, da poha|aju na nekom od {est jezika. Konkurs za upis prvaka raspisan je za najvi{e mesta u odeqewima s nastavom na srpskom jeziku, 20.389, od ~ega je 5.134 u trogodi{wim, a

ostatak u ~etvorogodi{wim smerovima. U odeqewima s nastavom na ma|arskom jeziku ima 2.54 mesta i to 842 u trogodi{wim i 1.692 u ~etvorogodi{wim smerovima. Na slova~kom jeziku mo}i }e da se {koluje 120 prvaka i to u gimnazijskim odeqewima, na rumunskom ima 60 ~etvorogodi{wih mesta i to u jednom gimnazijskom i jednom odeqewu ekonomskih tehni~ara, isto to-

U narednoj {kolskoj godini u 131 sredwoj {koli u Vojvodin bi}e mesta za 23.193 prvaka, a kako je trenutno u osmom razredu 20.918 u~enika, niko ne}e ostati neupisan, jer u pokrajini ima skoro 11 posto mesta vi{e nego pretendenata na wih nazije ima 3.622 mesta. Jo{ 1.308 mesta ima u 11 me{ovitih {kola, u kojima je za stru~no obrazovawe predvi|eno 768 mesta i to 180 na trogodi{wim i 588 na ~etvorogodi{wim smerovima, a 540 mesta u gimnazijskim odeqe-

liko mesta ima i u jednom gimnazijskom i jednom ~etvorogodi{wem odeqewu grafi~kog smera s nastavom na hrvatskom jeziku, dok u jednom gimnazijskom odeqewu ima 30 mesta za nastavu na rusinskom jeziku.

D. D.

DRU[TVO LEKARA I FARMACEUTA TRA@I IZMENU KRIVI^NOG ZAKONA

VESTI

U Vojvodini najvi{e davalaca krvi

DNEVNIK

Sti`u studenti iz Libije Ministar prosvete @arko Obradovi} potpisao je ju~e u Tripoliju sa libijskim kolegom Abdelom Kabirom el Fahrijem Memorandum o saradwi dva ministarstva u oblasti obrazovawa, dokument koji predstavqa novi podsticaj {irewu dugogodi{wih bliskih odnosa Srbije i Libije.

Memorandum predvi|a saradwu univerziteta iz Srbije i Libije na razli~itim projektima, {kolovawe libijskih studenata na na{im visoko{kolskim institucijama, razmenu profesora, uxbenika i nau~ne literature, kao i organizovawe konferencija, seminara, simpozijuma i drugih oblika zajedni~kog rada, izjavio je Obradovi} Tanjugu. Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kova~evi} potpisao je sporazum o saradwi sa najve}im univerzitetom u Libiji, Univerzitetom Al [atah, dok je rektor Univerziteta u Novom Sadu Miroslav Veskovi} potpisao Izvr{ni program saradwe sa Akademijom za postdiplomske studije u Tripoliju.

Obradovi} je tokom posete Libiji razgovarao i sa predsednikom Vlade Libije Al Bagdadijem Ali al Mahmudijem o saradwi dve zemqe u oblasti obrazovawa.

Manastiri ne}e ostati bez monaha Odlaskom grupe monaha iz nekoliko manastira Ra{ko-prizrenske eparhije ne}e biti ugro`eno slu`bovawe i mona{tvo, jer u svim manastirima na Kosovu i Metohiji i oko Ra{ke ima dovoqno monaha, re~eno je danas Tanjugu u toj eparhiji. Napu{tawe je najavilo nekoliko monaha, nezadovoqnih odukom Sinoda o vladici Artemiju. Raniji administrator Eparhije, vladika Atanasije, imenovao je nove igumane manastira, umesto onih koji su pokazali nepolu{nost.

Slu`bena lica ili ne?

Dru{tvo lekara i farmaceuta Srbije uputilo je ju~e Zakonodavnom odboru Skup{tine Srbije slu`benu inicijativu za izmenu Krivi~nog zakona koja bi omogu}ila da zaposleni u zdravstvu zvani~no postanu slu`bena lica za vreme obavqawa posla, a da oni koji ih fizi~ki napadnu budu stro`ije ka`weni.

Kako tvrde u ovom dru{tvu, do sada je bila praksa da se napa-

da~i, bez obzira na te{ke fizi~ke povrede koje nanesu lekarima, terete iskqu~ivo po prekr{ajnom zakonu, ~ija regulativa ne daje mogu}nosti za adekvatno ka`wavawe. Ovaj pravni nedostatak kod zaposlenih lekara i ostalog zdravstvenog osobqa izaziva strah i napetost, pa samim tim uti~e i na kvalitet usluga u zdravstvu.

Dru{tvo lekara napomiwe da je naj~e{}i razlog za napad pa-

cijenata nemogu}nost zdravstvenih radnika da ispune wihove zahteve zbog administrativnih ograni~ewa proklamovanih od strane Ministarstva zdravqa i Fonda za zdravstveno osigurawe, a uticaja ima i negativna kampawa koja zdravstvo predstavqa u ru`nom svetlu.

Lekari isti~u da je do{lo vreme da se zna da li oni mogu dobiti status lu`benog lica ili ne.

Q. M.

Deca na re~nom safariju De~iji kulturni centar Beograd organizova}e od juna do avgusta besplatne kreativne radionice i programe za u~enike osnovnih i sredwih {kola, a prva od predvi|enih }e biti odr`ana od 28. do 30. juna, saop{teno je danas iz tog centra. U prvoj radionici, pod nazivom "Nakit kod Srba - inspiracija za sopstvenu kreaciju", sredwo{kolci i stariji osnovci mo}i }e da se upoznaju sa srpskim nakitom kroz istoriju, kao i da izrade nakit po sopstvenoj `eqi.

Me|u planiranim letwim programima Centra su "Beogradski re~ni safari" od 5. do 10. jula, u kom }e se obilaziti re~na ostrva Ada Ciganlija, Ada Me|ica i Veliko ratno ostrvo, kao i radionica "Slikaj vunom", od 5. do 7. jula, u kojoj }e osnovci imati priliku da se upoznaju sa tehnikom filcawa i nepredenom vunom.

Foto: B. Lu~i}

U MATICI SRPSKOJ OTVORENA KWI@ARA ZAVODA ZA UYBENIKE: Dugogodi{wa saradwa Zavoda za uybenike i Matice srpske na kapitalnim projektima kao {to su Srpska enciklopedija i Pravopis, od ju~e je oboga}ena novim vidom: u prostorijama Matice srpske u Novom Sadu otvorena je kwi`ara Zavoda za uybenike. Po re~ima direktora i glavnog urednika zavoda Miroqubna Albijani}a ovaj hram kwige pomo}i }e Zavodu da bude jo{ vi{e prisutan u Novom Sadu i Vojvodini, dok je predsednik Matice srpske akademik ^edomir Popov izrazio nadu da }e ovo, tre}e, otvarawe kwi`are u prostorijama Matice biti i posledwe.

D. D.

KULTURA

DNEVNIK

OD DANAS U POKLON-ZBIRCI RAJKA MAMUZI]A I MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI VOJVODINE

Dve izlo`be iz Vuji~i} kolekcije Danas se u Novom Sadu otvaraju dve izlo`be iz korpusa Vuji~i} kolekcije. Izlo`ba "Od istorijskog enformela do postmodernisti~kog neoenformela" bi}e otvorena u 18 ~asova u Galeriji Poklon-zbirke Rajka Mamuzi}a (gre{kom organizatora, otvarawe izlo`ba je pret-

strukciju, pobunu, raspravu s dru{tvom... On je bio prvi stvarno moderni pokret u srpskom slikarstvu – dubok, slojevit, potpun... Posle enformela vi{e nije moglo ni da se slika ni da se misli na stari na~in“.

Iz beogradske grupe predstavnika enformela na izlo-

Rad Jo`efa A~a

hodno bilo najavqeno za petak).

Druga izlo`ba iz Vuji~i} kolekcije, pod nazivom "Trijumf savremene umetnosti", otvori}e se u 19 ~asova, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

Postavkom pod nazivom "Od istorijskog enfromela do postmodernisti~kog neoenformela" bi}e predstavqeni radovi istorijskog enformela koji je promovisao wegov prvi kriti~ar i kasnije istori~ar Lazar Trifunovi}. Po Trifunovi}u „enformel je odlu~no presekao ´kontinuitet´ srpskog modernog slikarstva... On je umesto mlake, beskrvne i u osnovi gra|anske ideologije predlo`io de-

`bi }e biti zastupqeni radovi svih wenih predstavnika: Vere Bo`i~kovi}-Popovi}, Mi}e Popovi}a, Branka Filipovi}a Fila, Lazara Vozarevi}a, Branislava Proti}a, Zorana Pavlovi}a, Vladislava Todorovi}a [iqe i @ivojina Turinskog, dok se od protagonista enformela u Vojvodini, koji se razvijao paralelno sa beogradskim, predstavqaju radovi Jo`efa A~a, Pala Petrika i Bogdanke Poznanovi}.

Od predstavnika „novog enformela“, koji nastaje u na{oj sredini osamdesetih i devedesetih godina pro{log veka, na izlo`bi }e biti predstavqeni ra-

dovi Perice Donkova, Slobodana Peladi}a, Aleksandra Rafajlovi}a, Sava Pekovi}a, Mihaila Petkovi}a, Branka Rakovi}a, Du{ana Juna~kova, Jarmile Ve{ovi}, Zorana Dimovskog, Zvonimira Santra~a.

Izlo`ba "Trijumf savremene umetnosti", u Muzeju asdvreme umetnosti Vojvodine, predstavqa izbor radova iz Vuj~i} kolekcije koji pripadaju korpusu srpske umetnosti 20. veka, a idejno i hronolo{ki pripadaju periodu posle enformela.

Na izlo`bi se predstavqaju primeri iz umetnosti grupe Mediala (Veli~kovi}, Dado \uri}, [ejka, Ivawicki, Glavurti}, Vukovi}...), radovi Nove beogradske figuracije (Ota{evi}, Reqi}, Kalaji}, Ne{kovi}), zatim konceptualne umetnosti sedamdsetih (Paripovi}, Todosijevi}, Milivojevi}, Urkom, Sombati, ^ernik, Salma, grupa 143...), potom primeri slikarstva i skulpture osamdesetih (Dragojlovi}, Mr|an Baji}, Mileta Prodanovi}, Zoran Grebenarovi}, Laslo Kereke{, Dejan An|elkovi}, Jelica Radovanovi}, Verbumprogram i dr.), i umetnosti devedsetih (Autopsia, Zoran Todorovi}, Nikola Pilipovi}, Mikrob, [kart, Stevan Marku{, Uro{ \uri}, \ile Markovi} i drugi).

Izlo`bu prati kwiga "Trijumf savremene umetnosti: Mapirawa diskontinuiteta opsesija, u`ivawa, posedovawa, fantazija i subverzija unutar materijalnih umetni~kih praksi u Srbiji tokom 20. veka".

Kwiga obra|uje celokupan period srpske umetnosti 20. veka, a tekstove su napisali Mi{ko [uvakovi}, Je{a Denegri i Nikola Dedi}.

Izlo`be }e biti otvorene do 10 jula.

Vib satiri~ar svih vremena Za najboqeg satiri~ara svih vremena progla{en je Vladimir Bulatovi} Vib (1931-1994) iz Srbije, saop{tilo je Udru`ewe kwi`evnika Srbije. Na osnovu ankete me|unarodnog ~asopisa za humor, satiru i karikaturu "Nosorog" drugoplasiran je Stanislav Je`i (Poqska 1909-1966), a tre}i Aleksandar Baqak iz Srbije.

Na osnovu glasova pisaca humora i satire iz BiH, Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije i Makedonije za najboqeg `ivog satiri~ara na "srpskohrvatsko-bo{wa~ko-crnogorskom-kulturnom podru~ju" progla{en je Aleksandar Baqak. Drugo mesto osvojio je Aleksabdar ^otri} iz Beograda, a tre}e U`i~anin Rade Jovanovi}.

(Beta)

KONCERTI MUZI^KE OMLADINE NOVOG SADA DO KRAJA JUNA

Kaliopi peva uz lautu Edina Karamazova Muzi~ka omladina Novog Sada (MONS) do kraja juna najavquje jo{ tri koncerta, a jedan od wih }e biti prire|en upravo na Svetski dan muzike, 21. jun.

Najpre }e, nakon video prenosa opere "Karmen" iz Valensije na Trgu slobode, ve} sutradan, 19. juna, u Sinagogi nastupiti poznata makedonska preva~ica Kaliopi, uz pratwu Edina Karamazova na lauti, Erne Stein na gitari i Branke Ivanovi} za kontrabasom. ^u}e se muzika za glas, baroknu lautu i gitaru s novog albuma "Oblivion" Kaliopi i Edina Karamazova, kao i kompozicije VilaKaliopi i Edin Karamazov Lobosa, Pjacole, Morikonea, Koena, Ramireza... i dva sata pred po~etak koncerUlaznice staju 1.500, 1.300 i ta na ulazu u Sinagogu.

1.000 dinara i prodaju se u proNa Svetski dan muzike, 21. storijama MONS -a u Katoli~jun, u Sinagogi }e biti izvedena koj porti 2/3 (tel. 452-344), kao opera "Invisible gipsy" Zorana Ta-

Studenti u „Izbi” U okviru obele`avawa Svetskog dana muzike, Gradska uprava za kulturu Novog Sada u saradwi sa Nezavisnom umetni~kom asocijacijom "Izba" realizuje projekat "Preslu{avawe". Ovim projektom }e svakog utorka do Svetskog dana muzike (21. jun) u kafegaleriji "Izba" koncertom biti predstavqani studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu.

I. B.

irovi}a. U~estvuju: Ana Sofrenovi}, mecosopran, Davorka Bosni}, alt, Goran Tairovi}, bariton, Jovan Leti}, harmonika, Florijan Bala`, violina, Miroslav Tubi}, kontrabas, Slobodan Tele~ki, gitara, Sa{a Uzelac, klavir, Branko Bo{kovi}, udaraqke i Vi{wa Obradovi}, glumica.

Ulaznice staju 500 dinara i kupuju se u MONSu. Ovaj program se realizuje pod pokroviteqstvom Grada Novog Sada, na inicijativu Gradske uprave za socijalnu i de~iju za{titu i Gradske uprave za kulturu, a sav novac od prodatih ulaznica namewen je Udru`ewu gra|ana "Alchajmer".

Pijanista Mihajlo Zurkovi} nastupi}e 24. juna u Sinagogi i predstaviti se delima [opena i Lista. Ovaj Somborac je trenutno student doktorskih studija na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu. Zurkovi} je dobitnik mnogih nagrada na doma}im i me|unarodnim takmi~ewima, a do danas je ostvario preko trista resitala, kamernih koncerata i u~e{}a u muzi~kim projektima.

N. Pej~i}

utorak15.jun2010.

15

VE^ERAS U NOVOSADSKOM POZORI[TU / UJVIDEKI SINHAZU

Premijerno „San letwe no}i”

Kao {to je po~elo, Novosadsko pozori{te / Ujvideki sinhaz }e i zavr{iti sezonu - [ekspirom, a nakon "Bure", izbor je pao na "San letwe no}i" koji }e premijerno biti izveden ve~eras. Na ju~era{woj konferenciji za novinare glumci, wih 16, odigrali su nekoliko scene iz predstave koja }e po svemu sude}i biti veoma zanimqiva i neobi~na jer se igra bez re~i. Svojevrsnu koreodramu na temu poznatog [ekspirovog komada

we no}i" ve} nazivaju urnebesnom fantazmagorijom, a rediteq Pu{ka{ otkriva da ga je zanimalo da napravi druga~iju predstavu, pomalo "trendi", predstavu o tome da i mi mo`emo da budemo druga~iji, a ne samo kupci i prodavci u svetu u kojem qubav i{~ezava. Na tragu dosada{wih repertoarskih eksperimenata koji Novosadsko pozori{te/ Ujvideki sinhaz izdvajaju od ve}ine drugih ku}a teatra, Pu{ka{ je po`eleo da to

svaka li~nost, jer on izra`ava sve {to se u nama nalazi, a mo`e da se posmatra kao ples, kao muzika ili kao terapija. Da ova stvar bude autenti~na, pobrinuo se kompozitor muzike Andres Marijano Ortega, koji kao i tango dolazi iz Argentine. Po vlastitom svedo~ewu, on je imao te`ak, ali i inspirativan zadatak da muzikom nadomesti [ekspirove stihove.

U predstavi "San letwe no}i" u Novosadskom pozori{tu/

Ju~e pred novinarima: detaq iz predstave „San letwe no}i”

smislio je i re`irao Zoltan Pu{ka{, a u koreografskom delu pomagali su mu dvostruki svetski prvak u stepu Laslo Bobi{, svetski poznati plesa~ i koreograf tanga Laslo Budai i Ildiko \ene{, koreografkiwa novosadskoj publici i pozori{tu ve} poznata po radovima na predstavama "Starmejkers", "Kosa", "^ikago", "Vrli novi svet" i "Roki horor {ou".

U Novosadskom pozori{tu/Ujvideki sinhaz "San let-

ne bude ponovo mjuzikl, nego plesna predstava, a [ekspirov "San letwe no}i", poznat po auri autorove umetni~ke zaigranosti, u~inio mu se kao savr{en izbor za to.

Zadu`eni da dramaturgija pokreta, a ne re~i, ispri~a pri~u o magi~nom qubavnom svetu iz "Sna letwe no}i", koreografi su se, kao {to se i iz wihovih titula vidi, vodili stepom i tangom. Laslo Budai je izjavio da se kroz tango mo`e iskazati

Foto: B. Lu~i}

Ujvideki sinhazu igraju Aron Bala`, I{tvan Kere{i, Zoltan [irmer, Atila Nemet, Gabor Pongo, Daniel Husta, [andor Laslo, Tama{ Hajdu, Tama{ Varga, Livia Banka, Emina Elor, Andrea Jankovi~, Agota Ferenc, Terezia Figura, Julia Kokrehel i Gabriel Crnkovi}.

Kostime je kreirala Nora ^elewi.

Prva repriza na programu je tek od naredne sezone.

I. Buri}

U BEOGRADSKOM MALOM POZORI[TU „DU[KO RADOVI]”

Predstava za bebe

U Malom pozori{tu "Du{ko Radovi}" danas }e premijerno biti izvedena predstava namewena bebama uzrasta do dve godine "Neke vrlo va`ne stvari", po konceptu i u koreografiji Dalije A}in. Dramaturg i autor stihova je Maja Pelevi}, scenografiju i kostime kreirale su Zorana Petrov i A}in, a muziku je komponovala Awa \or|evi}. Predstavu izvode Ana Dubqevi}, Ana Igwatovi}-Zagorac, A}in i Vladislava \or|evi}. Isti autorski tim je pre dve godine u "Rado-

vi}u" uradio veoma uspelu predstavu za bebe "Kwiga lutawa".

Obe predstave stvorene su sa `eqom da kroz pokret, ples, muziku, dodir i poeziju, u neobi~nom ambijentu - instalaciji, stimuli{u percepciju najmla|e publike i interakciju sa wom. A}in je najavila da predstava "Neke vrlo va`ne stavri" nastoji da govori o qubavi, iskqu~ivo afirmativno i stimulativno uti~e na ~ula kroz specifi~an vizuelno-zvu~ni do`ivqaj.

(Tanjug)

POZORI[NIM MARATONOM ZAVR[ENA SEZONA U NP SOMBOR

^uvena „Kate” ponovo pred publikom wa, bez problema je prelazila granice kad to niko u/ iz Srbije nije mogao, a osvojala je ne samo srca publike, nego i `irija, osvajav{i dvanaestnominutne ovacije i ~ak 33 nagrade.

Posledwe ve~e ovogodi{weg "Pozori{nog maratona" u Somboru obele`ila je i Awa Su{a, kojoj je kao upravnici Malog pozori{ta "Du{ko Radovi}" iz Beograda, uru~ena bijenalna nagrada "Nikola Peca Petrovi}" za najuspe{nijeg pozori{nog menaxera. Awa Su{a je primaju}i nagradu od Milivoja Mla|enovi}a kao predsednika `irija rekla da zahvaquju}i radu u ku}i orijentisanoj na decu i mlade jo{ uvek veruje u krilaticu da pozori{te mo`e da promeni svet, a da je naIz predstave „Kate Kapuralica” somborskog pozori{ta Foto: M. ^i~ova~ki grada pravi dokaz da se Bilo je veoma zanimqivo i na pozori{te za decu i mlade {nim maratonom". Finale ovoinspirativno za nekoga prvi mo`e i mora gledati kao i na godi{we smotre ozna~ilo je poput, a za nekoga drugi put, nakon pozori{te za odrasle - ravnono}no izvo|ewe kultne predstadistance od 15 godina, videti pravno. ve NP Sombor "Kate Kapurali{ta je i kako u somborskoj predZa glumicu i glumca sezone u ca" Vlaha Stulija, u re`iji Jastavi zaslu`ilo epitet kultNP Sombor progla{eni su Ivago{a Markovi}a, koja je nedavnog. Podse}awa radi, somborska na V. Jovanovi} i Sa{a Torlano obnovqena na veliko zado"Kate Kapuralica" za samo dve kovi}. voqstvo publike, ali i ponovo godine do`ivela je 100 izvo|eI. B. okupqenih aktera (Sa{a Torla"Cvetni udar" u subotu uve~e ozna~io je kraj jo{ jedne sezone Narodnog pozori{ta Sombor koje, kako to tradicija nala`e, svoja vrata zatvara "Pozori-

kovi}, Branka [eli}, Biqana Keskenovi}, Tatjana [anta Torlakovi}, Slobodan Te{i}, Radoje ^upi}, Vlastimir Velisavqevi}, Tatjana Bermel).

SPORT

utorak15.jun2010.

DNEVNIK

c m y

16

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI U DRUGOM ME^U E GRUPE

Samurajima ceo plen Japan – Kamerun 1:0 (1:0) BLUMFONTEJN: “Fri stejt” stadion, gledalaca 30.620, sudija: Benguerensa (Portugalija). Strelac: Honda u 39. minutu. @uti kartoni: Abe (Japan) i Nkoulou (Kamerun).

JAPAN: Kava{ima, Nagamoto, Nakazava, Tulio, Komano, Abe, Macui (Okazaki), Honda, Hasebe (Jano), Endo, Okubo (Inamoto): KAMERUN: Hamidou, Mbija, N Kolulou, Basong, Ekoto, Matip (Emana), Makoun (@eremi), Enoh, Eto, Vebo, Moting (Idrizou).

Druga utakmica i druga pobeda predstavnika Azije na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi! Posle lekcije koju su fudbaleri Ju`ne Koreje o~itali Grcima, reprezentacija Japana nadigrala je u Blumfontejnu favorizovani Kamerun i osvojila tri boda, kojima se probila na drugo mesto u grupi, iza Holandije.

U me~u sa veoma malo pravih {ansi, Japanci su uspeli da iskoriste svoju prvu, tek u 39. minutu.

Sa desnog boka je centrirao Macui, lopta preletela lo{e postavqene Nkulua i Mbiju, a na „drugoj“ stativi ju je prihvatio Honda i sa lako}om poslao u mre`u - 1:0!

Samo minut pre toga, Kamerun je prvi put {utnuo u okvir gola (Ejong), {to dovoqno govori o napada~kom kvalitetu oba tima, ali i taktikama Take{ija Okade, odnosno Pola Le Gvena.

Ali dok je Okada na ostatku poqa odli~no postavio igru i

presingom „uko~io“ ionako bezidejan vezni red Kameruna, Le Gven je upropastio sopstveni tim odlukom da Samjuela Etoa „ve`e“ uz desnu aut-liniju?! Napada~ kakvog bi po`elela svaka reprezentacija na Mundijalu, tako je odlukom trenera igrao desnog spoqnog i za 90 minuta napravio jedan potez vredan pomena.

Bila je to jedna od dve {anse Kamerunaca za izjedna~ewe. Eto je u 49. minutu predriblao dvojicu ~uvara, du` gol-aut linije u{ao u kazneni prostor, ali je ^upo Moting sve upropastio nepreciznim {utom.

Japanci su bez ve}ih problema ~uvali prednost i povremeno pretili iz kontranapada, od kojih je najizgledniji bio onaj iz 82. minuta, kada je Hasebe o{tro tukao sa 20 metara, a Okazaki spremno reagovao na odbitak i uzdrmao stativu. Ispostavilo se da nije moglo ni biti 2:0, jer je napada~ „samuraja“ bio u ofsajdu.

Mbija je tri minuta kasnije uzdrmao pre~ku udarcem sa 25 metara, a Vebo u sudijskoj nadoknadi vremena naterao golmana Kava{imu na bravuroznu paradu. Ni taj gol, da je postignut, ne bi bio priznat, po{to je Etou sviran prekr{aj u kaznenom prostoru.

Japanci su tako do{li do prve pobede na svetskim prvenstvima odr`anim van Azije, a zanimqivo je da su na dana{wi datum, pre osam godina, pred svojim navija~ima savladali Tunis rezultatom 2:0.

PRVI ME^ E GRUPE

Dana{wi program

Lale rutinski

F grupa Novi Zeland – Slova~ka 13.30

Holandija - Danska 2:0 (0:0) JOHANEZBURG: Stadion „Grad fudbala“, gledalaca 83.465, sudija: Lanoj (Francuska). Strelci: Poulsen u 46. (autogol) i Kujt u 85. minutu. @uti kartoni: De Jong, Van Persi (Holandija), Kjaer (Danska).

HOLANDIJA: [tekelenburg, Van der Vil, Heitinga, Matijsen, De Jong (De Zuv), Van Bomel, Kujt, Snajder, Van der Vart (Elija), Van Persi (Afelaj).

DANSKA: Sorensen, Jakobsen, Ager, Kjaer, S. Poulsen, K. Poulsen, Kahlenberg (Eriksen), Jorgensen, Romedal, Bendtner (Bekman), Enevoldsen (Gronkjer).

Simon Polsen otvorio je Holan|anima put ka pobedi autogolom u 47. minutu, a tri boda na startu Mundijala za lale potvrdio je Dirk Kujt pred kraj me~a: Holandija - Danska 2:0.

Od 1938. godine, reprezentacija Holandije nije izgubila prvi me~ na Svetskim prvenstvima. Nije ni 2010. godine. Ta~nije, pobedila je Dansku sa 2:0 i nastavila neverovatan niz zapo~et u kvalifikacijama za Mundijal, tokom kojih je dobila sve utakmice u grupi i primila dva gola, od Islanda i Makedonije.

Na (kona~no) punom „Soker Siti“ stadionu u Johanesburgu, na ~ijim su tribinama dominirale naranxaste majice, kape i {alovi, Holandija je bila boqi, ali ne i ubedqiv rival, sve dok Simon Polsen nije tragi~no reagovao glavom na centar{ut Robina Van Persija u 47. minutu - 1:0. Jabulani se od neve{tog levog beka Danske odbio u le|a Danijela Agera, pa u stativu i u mre`u Tomasa Sorensena.

Rezervisti Eqero Elija i Ibrahim Afelaj lako su koristili rupe u odbrani Danske i pravili paniku pred Sorensenom, a na pas Veslija Snajdera u 85. minutu, Elija je pogodio stativu, ali tako da se lopta odbila pravo na nogu Dirka Kujta, koji sa tri metra nije umeo da proma{i - 2:0.

G grupa O. Slonova~e – Portugalija 16 Brazil – Severna Koreja 20.30

Lampard bezbri`an Fudbaler Engleske Frank Lapard bezbri`an je kada je u pitawu prolaz wegovog tima u osminu finala SP. Englezi su odigrali 1:1 protiv ekipe SAD u prvom me~u Grupe C, a u subotu ih o~ekuje me~ s Al`irom koji je pora`en od Slovenije sa 1:0.

- O~ekuje nas kqu~ni duel sa Al`irom. Verujem da }emo pobediti, jer smo prokockali priliku da to uradimo protiv SAD. Dobi}emo naredna dva me~a i ne sumwam u na{ prolaz - rekao je Lampard.

[trajka~i

Radost reprezentativaca Holandije

Danska je najboqu {ansu imala preko Niklasa Bendtnera, koji je u 27. minutu lo{e {utirao glavom iz idealne pozicije za centarfora. To je bilo premalo za Dance, koji nisu pobedili Holandiju jo{ od kvalifikacija za Euro 1968. Trijumf nad Dancima je 20. me~ za Holandiju bez poraza!

Policija u Ju`noj Africi sukobila se sa grupom {trajka~a ispred stadiona u Durbanu nakon me~a Nema~ka - Australija. Protestanti su iskoristili medijsku pa`wu zbog Mundijala i odlu~ili da {trajkuju ispred stadiona “Mozes Mabhida”. Bunili su se zbog niskih plata u Ju`noj Africi. Policija je ispalila suzavac i gumene metke da bi rasterala protestante, a nekoliko osoba lak{e je povre|eno u sukobima.

SUDAR OBALE SLONOVA^E I PORTUGALA

@estoko u Port Elizabetu PORT ELIZABET: Fudbalske reprezentacije Obale Slonova~e i Portugalije startni me~ na Mundijalu igraju danas u Port Elizabetu, a pobeda u me|usobnom okr{aju zna~i im mnogo imaju}i u vidu da je favorit grupe G vi{estruki planetarni prvak Brazil.

U timu Obale Slonova~e, ipak, ne}e biti najve}e zvezde Didijea Drogbe. Ubojiti napada~ ^elsija je pro{le sedmice povredio ruku i, s obzirom na

Obala Slonova~e – Portugalija OBALA SLONOVA^E: Bari, Ebue, Kolo Ture, Bamba, Tjene, Kuasi, Zokora, Jaja Ture, Tjote, Salomon Kalu i Dumbija.

PORTUGALIJA: Eduardo, Paulo Fereira, Bruno Alve{, Rikardo Karvaqo, Koentrao, Mende{, Raul Meirele{, Deko, Ronaldo, Simao i Lidson.

to da igra dr`avnog tima puno zavisi od wega, stru~ni {tab ekipe se do posledweg trenutka nadao da }e Drogba mo}i da istr~i na teren.

Glavno pitawe koje su novinari postavqali selektoru slonova, [ve|aninu Svenu Goranu Eriksonu, bilo je kako }e nadomestiti izostanak Drogbe.

Zasad je izvesno da }e kapitensku traku preuzeti prvotimac Man~ester Sitija Kolo Ture.

- Sla`em se da u timu imamo nekoliko velikih asova svetskog fudbala i da smo prili~no iskusna ekipa, ali moramo da shvatimo da je fudbal kolektivna igra i da pobe|uje boqe uklopqeni tim - poru~io je Kolo Ture.

Selektor Erikson je preuzeo Obalu Slonova~e pre nepuna tri meseca, nakon smene Vahida Halilhoxi}a, a protiv Portugalije ima poseban motiv.

Pre ~etiri godine Erikson je na {ampionatu u Nema~koj predvodio selekciju Engleske, koju su u ~etvrtfinalu boqim

DUEL AUTSAJDERA U RUSTENBURGU

Debi Slovaka RUSTENBURG: Fudbalska reprezentacija Slova~ke debituje danas na Mundijalu u Ju`noj Africi, a rival izabranicima Vladimira Vajsa u prvom kolu F grupe bi}e dr`avni tim Novog Zelanda - u~esnik SP 1982. godine u [paniji gde nije zabele`io nijednu pobedu.

Nakon skoro dve decenije dominacije ~e{ke reprezentacije Slovaci su do~ekali svojih pet minuta, pa }e u Ju`noj Africi reprezentovati boqi deo nekada{we zajedni~ke dr`ave.

Golman Jan Mu~a, koji brani za poqsku Legiju istakao je da je {ansa Slovaka u tome {to su oni osve`ewe za svetski fudbal: - Poku{a}emo da na prvenstvu pru`imo maksimum. Ose}am da smo izuzetno motivisani i da mo`emo da uradimo ne{to zna~ajno - rekao je Mu~a.

Selektor Novog Zelanda Riki Herbert igrao je na Mundijalu jedni put kada se ta reprezentacija domogla planetarne fudbalske smotre, a pred Svetsko

Slova~ka – Novi Zeland SLOVA^KA: Mu~a, Pekarik, [krtel, \urica, ^eh, [trba, Vajs, Ham{ik, [tok, Vitek i [estak.

NOVI ZELAND: Paston, Rid, Nelsen, Smit, Sigmund, Viceli}, Bertos, Kristi, [melc, Kilen i Falon. prvenstvo u Ju`noj Africi je umereni optimista.

- U turnirskom sistemu takmi~ewa sve je mogu}e - naveo je Herbert, podsetiv{i da je na otvarawu {ampionata u Japanu i Ju`noj Africi 2002. godine debitant Senegal pobedio branioca titule Francusku sa 1:0.

Utakmica Slova~ka - Novi Zeland igra se danas od 13.30 ~asova na stadionu „Rojal Bakofeng“ u Rustenburgu, a sudi Xerom Dejmom (Ju`na Afrika) sa pomo}nicima Selestinom Ntagungirom (Ruanda) i Enokom Molefeom (Ju`na Afrika).

Kristijano Ronaldo

izvo|ewem penala eliminisali upravo Portugalci. Ista reprezentacija je 2004. godine

na EP pobedila, opet penalima, Gordi Albion u ~etvrtfinalu.

Jedan od najiskusnijih u redovima Portugalaca, Simao Sabrosa, istakao je da o~ekuje `estoku takti~ku borbu tokom svih 90 minuta.

- Smatram da }e utakmicu dobiti ona ekipa koja uspe da iskontroli{e loptu - ocenio je Sabrosa koji je tokom prethodne klupske sezone odigrao preko 70 utakmica u dresu madridskog Atletika.

Utakmica Obala Slonova~e - Portugalija igra se danas od 16 ~asova na stadionu „Nelson Mendela Bej“ u Port Elizabetu. Sudi Horhe Larionda (Urugvaj) kome }e u deqewu pravde pomagati sunarodnici Pablo Fandino i Mauricio Espinoza.

BRAZIL IGRA SA SEVERNOM KOREJOM

Misterija za favorita

JOHANEZBURG: U drugoj utakmici prvog kola G grupe Mundijala u Ju`noj Africi danas se u Johanezburgu sastaju reprezentacije Brazila i Severne Koreje.

Petostruki prvak sveta favorit je protiv misteriozne ekipe sa Dalekog istoka. Prema onome {to je Severna Koreja prikazala u azijskim kvalifikacijama utisak je da im je najja~e oru`je ~vrsta odbrana.

- Iskustvo govori da je najte`e protiv takvih protivnika igrati na samom startu turnira - rekao je @ilberto Silva.

Reprezentacija Severne Koreje ubedqivo je najve}a nepoznanica od svih u~esnika Mundijala. Igra~i i selektori ekipa koje su igrali sa wima tokom priprema ka`u da se radi o upornoj i defanzivno orijantisanoj ekipi bez pra-

Brazil – Severna Koreja BRAZIL: @ulio Cezar, Majkon, Lusio, @uan, Mi~el Bastos, Felipe Melo, @ilberto Silva, Elano, Kaka, Robiwo i Luis Fabijano.

SEVERNA KOREJA: Ri Mjong Ok, Ri Kvang ^on, Nam, Pak ^ol Jin, Ri Jun Il, Ji, Mun, An, Pak Nam ^ol, Hong i Jong. vih asova. Severna Koreja se za [ampionat u Ju`noj Africi pripremala ~ak {est meseci, a najve}i deo igra~a iz te selekcije igra u doma}em prvenstvu.

Utakmica Brazil - Severna Koreja igra se danas od 20.30 ~asova na stadionu „Elis Park“ u Johanezburgu, a sudi Viktor Kasai (Ma|arska) sa sunardonicima Gaborom Erosom i Tiborom Vamosom.

Zadovoqne Holan|anke

REZULTATI I TABELE A grupa

E grupa

Prvo kolo: J. Afrika – Meksiko 1:1, Urugvaj – Francuska 0:0. Drugo kolo: J. Afrika – Urugvaj (16. juna, 20.30), Francuska – Meksiko (17. juna, 20.30). Tre}e kolo: Meksiko – Urugvaj (22. juna, 16), Francuska – J. Afrika (22. juna, 16).

Prvo kolo: Holandija – Danska 2:0, Japan – Kamerun 1:0.

Drugo kolo: Holandija – Japan (19. jun, 13.30), Kamerun – Danska (19. jun, 20.30). Tre}e kolo: Tre}e kolo: Kamerun – Holandija (24. jun, 20.30), Danska – Japan (24. jun, 20.30).

1. J. Afrika 2. Meksiko 3. Urugvaj 4. Francuska

1 1 1 1

0 0 0 0

1 1 1 1

0 0 0 0

1:1 1:1 0:0 0:0

1 1 1 1

B grupa Prvo kolo: J. Koreja – Gr~ka 2:0, Argentina – Nigerija 1:0.

Drugo kolo: Argentina – J. Koreja (17. juna, 13.30), Gr~ka – Nigerija (17. juna, 16). Tre}e kolo: Nigerija – J. Koreja (22. juna, 20.30), Gr~ka – Argentina (22. juna, 20.30).

1. J. Koreja 2. Argentina 3. Nigerija 4. Gr~ka

1 1 1 1

1 1 0 0

0 0 0 0

0 0 1 1

2:0 1:0 0:1 0:2

3 3 0 0

C grupa Prvo kolo: Engleska – SAD 1:1, Al`ir – Slovenija 0:1.

Drugo kolo: Slovenija – SAD (18. juna, 16), Engleska – Al`ir (18. jun, 20.30). Tre}e kolo: Slovenija – Engleska (23. jun, 16), SAD – Al`ir (23. jun, 16).

1. Slovenija 2. Engleska 3. SAD 4. Al`ir

1 1 1 1

1 0 0 0

0 1 1 0

0 0 0 1

1:0 1:1 1:1 0:1

3 1 1 0

1. Holandija 2. Japan 3. Kamerun 4. Danska

1 1 1 1

1 1 0 0

0 0 0 0

0 0 1 1

2:0 1:0 0:1 0:2

3 3 0 0

F grupa Prvo kolo: Italija – Paragvaj (14. jun, 20.30), Novi Zeland – Slova~ka (15. jun, 13.30). Drugo kolo: Slova~ka – Paragvaj (20. jun, 13.30), Italija – Novi Zeland (20. jun, 16). Tre}e kolo: Slova~ka – Italija (24. jun, 16), Paragvaj – Novi Zeland (24. jun, 16).

1. Italija 2. Paragvaj 3. N. Zeland 4. Slova~ka

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0:0 0:0 0:0 0:0

0 0 0 0

G grupa Prvo kolo: O. Slonova~e – Portugalija (15. jun, 16), Brazil – S. Koreja (15. jun, 20.30).

Drugo kolo: Brazil – O. Slonova~e (20. jun, 20.30), Portugalija – S. Koreja (21. jun, 13.30).

Tre}e kolo: S. Koreja – O. Slonova~e (25. jun, 16), Portugalija – Brazil (25. jun, 16).

1. Brazil 2. S. Koreja 3. O. Slonova~e 4. Portugalija

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0:0 0:0 0:0 0:0

0 0 0 0

D grupa

H grupa

Prvo kolo: Srbija – Gana 0:1, Nema~ka – Australija 4:0.

Drugo kolo: Nema~ka – Srbija (18. juna, 13.30), Gana – Australija (19. juna, 16). Tre}e kolo: Gana – Nema~ka (23. jun, 20.30), Australija – Srbija (23. jun, 20.30).

Prvo kolo: Honduras - ^ile (16. jun, 13.30), [panija – [vajcarska (16. jun, 16). Drugo kolo: ^ile – [vajcarska (21. jun, 16), [panija – Honduras (21. jun, 20.30). Tre}e kolo: ^ile – [panija (25. jun, 20.30), [vajcarska – Honduras (25. jun, 20.30).

1. Nema~ka 2. Gana 3. Srbija 4. Australija

1. [panija 2. [vajcarska 3. Honduras 4. ^ile

1 1 1 1

1 1 0 0

0 0 1 0

0 0 1 1

4:0 1:0 0:1 0:4

3 3 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0:0 0:0 0:0 0:0

0 0 0 0

c m y

SPORT

DNEVNIK

utorak15.jun2010.

17

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI PORAZ OD GANE IDE NA DU[U SELEKTORU

Anti} se izuo pre vode Nacionalni tim Srbije poradrugova. Uz sve to nije osetio da zom protiv Gane, na startu Mundiekipi treba sve`a krv, da sastav jala, zna~ajno je umawio {anse da iz kvalifikacija, a videlo se tose domogne plasmana u drugi krug kom priprema, ne funkcioni{e najpresti`nijeg takmi~ewa. Ako kao pre. Uostalom, i drugi imaju u stavimo na stranu ~iwenicu da i {tabovima observatore koji su sam plasman na SP predstavqa snimili i provalili sistem koji uspeh za na{ fudbal, otvara se forsira Anti}. Naravno, ni re~ prostor za razmi{qawe na temu zamerke momcima koji su nam do{ta nam to uvek nedostaje za znaneli toliko radosti u proteklom ~ajniji korak napred, da se barem periodu. A, mo`da je i logi~no poprimaknemo vrhu elite. Poraz od verewe koje u wih ima selektor, tamnoputih izabranika na{eg zavredili su ga. Ali, nije greh stru~waka Rajevca, a jo{ vi{e nakonstatovati da su od `eqene ~in na koji smo polo`ili oru`je, forme daleko Jovanovi} i Kraje ba{ bolan. Najvi{e zbog saznasi}, igra~i koji su nam donosili wa da je ~ovek koji je doneo reneprevagu na terenu, potom Pantesansu, za kojeg smo mislili da je li} i @igi}, zatim Milija{, istaj tas na vagi koji postavilo se i nam je nedostajao Ivanovi}.

Igra bez igre u da prevazi|emo Ona narodna da Pretoriji nije trenutne mogu}nosu „svi generali sti i balkanski pametni nakon donela profit mentalitet, selekbitke“, mo`e i ne tor Radomir Anmora uvek da bude ti}, omanuo na premijeri u Ju`noj aktuelna. Da li je trebalo ukazati Africi. Jednostavno, poslu`i}e{ansu Bambiju To{i}u, Ka~aru, mo se wegovom omiqenom izrekom Mr|i ili Obradovi}u, osta}e da „da se nikada ne izuva pre vode“, lebdi u vazduhu, kao pitawe bez koju protiv Gane nije ispo{tovao. adekvatnog odgovora. Isto tako ne Uveravao je popularni mister mo`emo se oteti utisku da smo monaciju da }e reprezentacija biti rali biti hrabriji, sportski drna nivou svog naroda, nikada u inskiji, da bi u otvorenoj borbi prferiornom polo`aju, da se ne zasa u prsa ostavili boqi utisak, pa dovoqava malim stavrima. E, ba{ makar i u tom slu~aju bodovni to se nije dogodilo u Pretoriji. konto ostao prazan.

Orlovi, potkresanih krila, bez Anti} u nastavku {ampionata, orjentacije u vremenu i prostoru, zajedno sa svojim „sinovima“, posa idejom da sa~uvaju najpre svoju la`e pravi ispit. Pali smo, sada mre`u, bez ~estitog ataka i akcije bitno da ustanemo sa poda, iskaje. Igra bez igre, nije donela pro`emo moral, snagu, zajedni{tvo i fit, nismo se po{teno primakli znawe. Okliznuli smo se tokom golu Ganaca, a kamoli zapretili kvalifikacija i u Parizu, izvuiz prekida koji su na{e udarno kli pouke i krenuli u trijumfaloru`je. ^inilo se na terenu da ni pohod. Mo`e li se tako ne{to srpski tim samo tro{i vreme i reprizirati, pokaza}e slede}i nada se da bi pogodak umesto wih megdan, a rival je niko drugi do mogao da postigne neko drugi. mo}na selekcija Nema~ke. ProPreterao je Anti} u analizi, stora za kalkulacije nema, jer noprecenio snagu rivala, poku{ao vi poraz zna~i da se koferi pakuda ih nadmudri uspavankom. Zaboju, da se vra}amo u realnost, raduravio je da smo veliku dozu sportjemo ~iwenici da smo bili akteri ske sre}e, zaslu`eno, potro{ili svetskog sajma fudbala i da smo tokom kvalifikacija, pa se od bosolidnu svotu novca inkasirali, giwe Fortune ne mogu stalno o~eali opet ostali bez zna~ajnije rokivati darovi. Takti~kim zadacile na tlu Ju`ne Afrike. Ipak, nama sputao je tim, okovao im noge, a da umire posledwa. Svako ima strah od gre{ke ubio je kreaciju. pravo na gre{ku i slab dan, pa i Psiholo{ki pritisak nije uspeo selektor Anti}, kao i na popravda skine sa ple}a Stankovi}a i ni ispit.

MLADEN KRSTAJI]

Gana iznenadila Kapiten Partizana Mladen Krstaji} sa crno–belima je, u 36. godini po~eo nove pripreme.

Kao ~lana dr`avnog tima (1999. – 2008.) pitali smo ga da prokomentari{e poraz orlova protiv Gane, na SP u Ju`noj Africi.

- Kao i za sve u Srbiji tako i za mene stigao je neo~ekivano.

Bili smo prvi u kvalifikacijama ispred Francuza, imamo igra~e nosioce velikih evropskih ekipa, ali, eto, ne osvojismo ni bod. Ne znam koji je razlog, ali verujem da nije potcewivawe protivnika. Gana je i na pro{lom Mondijalu pokazala snagu, a sada je mo`da i ja~a. Fizika im je uvek bila adut, ali sada impo-

nuju i hitrinom. Bez sumwe, vrlo su jak rival.

Krstaji} ipak veruje u orlove.

- Sada je ve} minut do dvanaest, a mi umemo u cajtnotu da odreagujemo. Nemci su favoriti, ali mi smo sada opu{teniji i mo`emo da iznenadimo.

Premijera nam je mo`da vezala noge, uz to, Nemci vole da se nadigravaju, pa verujem u ~udo.

A o pancerima sve najboqe.

- Odu{evili su me modernim stilom igre. O~igledno su se odrekli starih navika i usvojili fudbal sa dva dodira. Ceh je platila Australija, nadam se da ne}emo i mi – istakao je Krstaji}.

I. Lazarevi}

RADOMIR ANTI] SVESTAN NOVONASTALE SITUACIJE

Na pobedu protiv sjajne Nema~ke Dan posle poraza od Gane, selektor Radomir Anti} priznao je da atmosfera u reprezentaciji nije na nivou koji se mo`e po`eleti. Igra~i su te{ko prihvatili poraz i do utakmice sa Nema~kom, selektora i wegove saradnike o~ekuje te`ak posao da im povrate samopouzdawe.

- Svi smo jo{ uvek pod uticajem posledwih minuta nedeqne utakmice, kada smo igrali vi{e srcem nego glavom. Rezultat protiv Gane nam stvara nove obaveze. Svesni smo ~iwenice da moramo boqe da odigramo, da se podignemo. z Kakva je atmosfera u ekipi posle poraza?

- Rezultat nam je u svakom slu~aju oduzeo mnogo toga od samopouzdawa. Na meni je sada da iskoristim naredne dane i radim sa igra~ima na povratku samopouzdawa. U tome }e mi pomo}i i naredni rival, koji }e sam po sebi biti inspiracija na{im igra~ima. Nema~ka je po mom mi{qewu pokazala najvi{e u dosada{wem toku Svetskog prvenstva. Moramo dati sve od sebe i vi{e od toga da bi ostvarili rezultat koji nam odgovara. z Da li razmi{qate o promenama u timu?

- Svaki trener bi posle poraza promenio dosta toga. Rekao sam da me je impresionirala igra Nema~ke protiv Australije. Ne samo rezultatom, ve} igrom pokazali su da su prava reprezentacija. Jo{ uvek je rano govoriti o promenama u na{em timu, ali se sla`emo u oceni da je ta utakmica za nas u ovom trenutku istorijska. z Kako ste se vi ose}ali za vreme i posle utakmice s Ganom?

- Ose}ao sam se privilegovanim. Mnogo toga mi je pro{lo

BIV[I SELEKTOR SLOBODAN SANTRA^ ANALIZIRAO PORAZ PROTIV GANE

Konfuzija po bokovima Orlovi su na premijeri u Pretoriji porazom protiv Gane razo~arali naciju, izneverili o~ekivawa svih qubiteqa fudbala u zemqi. Za{to smo stali kada je bilo najpotrebnije i

Sru{en Kejhilov san Jedan od najboqih igra~a Australije Tim Kejhil izjavio je da se boji da je wegov nastup na Svetskom prvenstvu zavr{en posle crvenog kartona koji je dobio protiv Nema~ke u 56. minutu posle starta nad Ba{tijanom [vajn{tajgerom. Kejhil ka`e da se boji da }e dobiti dva me~a suspenzije.

- Sudija je jednom odlukom sru{sio moj san o Svetskom kupu. Ne mogu da opi{em koliko se lo{e ose}am. Sva{ta sam do sada do`iveo u fudbalu, ali nijedna nije bila ovako bolna. Sve sam ulo`io u prvenstvo, naporno se spremao. Povre|en sam, a posebno kada mi je [vajn{tajger posle me~a rekao da start nije bio za crveni karton - izjavio je Kejhil, koji }e, ukoliko mu FIFA odredi kaznu od dva me~a propustiti duele sa Srbijom i Ganom.

Radomir Anti} s igra~ima na ju~era{wem treningu

kroz glavu, imao sam pome{ane emocije, ali i kod mene se stvorila psihoza velike obaveze koju }u da prevazi|em. z Da li }emo i protiv Nema~ke igrati oprezno?

- U nedequ je pobedila reprezentacija koja nije napadala. z Sa Nemcima nikada nismo dobro prolazili na velikim takmi~ewima?

- Vi{e od statistike me optere}uje ono {to sam sino} video, a to je da imamo izvanrednu reprezentaciju za protivnika. Zato ponavqam da nam protiv wih treba mnogo vi{e nego da budemo prose~na reprezentacija.

Slobodan Santra~

ostali bez igre, ali i onog `ara na terenu koji je krasio ekipu tokom kvalifikacija je pitawe za stru~nu analizu. Re~ ima Slobodan Santra~ koji je sa klupe predvodio reprezentaciju Jugoslavije na Mundijalu u Francuskoj 1998. godine.

- Ne mogu da shvatim seriju individualnih propusta koji su nas odveli u iznena|uju}i poraz.

Ne znam za{to smo igrali toliko sporo. Koji je razlog {to bekovi nisu pomagali napada~ima u ofanzivnim akcijama, odnosno za{to se krila nisu vra}ala u odbranu. Nije bilo prostora da na{a prepoznatqiva igra po bo-

ku do|e do izra`aja. Tu le`i kqu~ neuspeha. Izostalo je kretawe bez lopte, nije bilo saradwe u svim linijama tima- veli Santra~.

Gana je, izgleda, precewena...

- Pravili su nam haos u defanzivi, ubacivawima iz drugog plana, ali i probojima sa krila.

Nije ~eta Rajevca bila kvalitetnija, vi|en je ravnopravan me~, u kojem je rival bio raznovrsniji i br`i - smatra Santra~.

Lukovi}, koji je sjajno obavio zadatak u odbrani, morao je u svla~ionicu petnaestak minuta pre kraja zbog drugog `utog, odnosno crvenog kartona.

- Nije to detaq od presudnog zna~aja za rezultat. Tada smo ubrzali igru, tome je doprineo i ulazak Lazovi}a, ali ga ostali nisu ispratili. Mogli smo i do gola nakon {ansi @igi}a, Krasi}a i Vidi}a. Ta~ka je stavqena posle nesre}nog penala, ali ~istog kao suza. Imala je i Gana svojih prilika - dodao je Santra~.

Nalazimo se u nezavidnom polo`aju uo~i megdana sa Nemcima i Australijancima.

- Ni{ta nije izgubqeno, neophodno nam je {est bodova iz tih duela da bismo i{li daqe.

Pritisak, koji je bio i onako jak, }e se jo{ vi{e pove}ati.

Nadam se da }e selektor Anti} prona}i put za povratak na pobedni~ke staze, da }emo i daqe imati zavidnu atmosferu u timu, a nama preostaje da bodrimo svim srcem orlove - zakqu~io je Slobodan Santra~.

Z. R.

z Da li je pobeda imperativ, ili biste bili zadovoqni i jednim bodom?

- Te{ko je re}i. I pre utakmice sa Ganom sam rekao da nisam zadovoqan nere{enim rezultatom, ali kad izgubi{ onda i jedan bod izgleda odli~no. Ovim porazom smo doveli sebe u situaciju morawa. z Da li na{a odbrana mo`e da zaustavi odli~an napad Nemaca?

- Svakako da imam poverewa u moju odbranu. I protiv Gane se pokazalo da u tom delu tima nismo imali mnogo problema. z Za{to ste protiv Gane zamenili @igi}a?

Foto: N. Negovanovi}

- Imali smo upozorewe sudije u poluvremenu da je u ozbiqnom problemu da bude iskqu~en, po{to je vrlo rano dobio `uti karton. z Prvi put ste u situaciji da morate da pobedite?

- Od kada sam na ~elu reprezentacije uvek igramo sa idejom da pobedimo. Po tome se ne}e razlikovati ni me~ sa Nemcima. z Kako se danas ose}a Kuzmanovi}?

- Mislim da je posle dana{weg treninga mnogo boqe. z ^ime niste zadovoqni u me~u s Ganom?

- Sigurno je da sam mnogo vi{e o~ekivao od na{e igre preko bokova.

Aleksandar Krstanovi}

PESIMIZAM PREDSEDNIKA FS SRBIJE

I Tole razo~aran Dan posle poraza od Gane ~ini se da se rezignacija ve} uselila u tabor orlova u Ju`noj Africi po{to drugi krug takmi~ewa niko vi{e ni ne spomiwe. Sve o ~emu se pri~a su naredne dve utakmice, {to bi se moglo podvesti pod odra|ivawe posla pred razlaz igra~a.

U tom stilu govorio je i predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karaxi}, koji je najavio da se rukovodstvo Saveza ve} okre}e novim zadacima: - Bez obzira kako se sve zavr{i, srpski fudbal ima razloga da se okrene prema novim zadacima, kvalifikacijama za Euro 2012. ili ozbiqnim infrastrukturnim poslovima. Vlada Srbije je najavila da }e graditi 10 stadiona sa reflektorima {to je veliki projekat - rekao je Karaxi} kao da je u~e{}e na SP za nas ve} zavr{eno.

Karaxi} je ipak napomenuo da nisu sve nade u Ju`noj Africi jo{ izgubqene.

- Ovo je fudbal, izgubili smo jednu utakmicu, ostaju jo{ dve i imamo pravo da se nadamo. Izabrali smo te`i put ali jo{ uvek {anse postoje. Uradi}emo sve da odigramo dobro protiv Nema~ke i protiv Australije.

Predsednik FSS je potvrdio da je plan bio pobeda nad Ganom, a da bi sada rado prihvatio i nere{en rezultat.

- Malo je ~udno to {to su igra~i izjavqivali da su im noge te{ke.

U{li su boja`qivo u susret, naro~ito u prvom poluvremenu. Jasno je a na{ tim u pripremnom periodu i na prvoj utakmici SP nije li~io na onaj iz kvalifikacija.

Karaxi} je zadovoqan {to poraz nije ostavio dubqeg traga u me|uqudskim odnosima u ekipi.

- Nema podela unutar tima koje obi~no prate ekipu posle poraza.

Tomislav Karayi}

Stawe u timu je korektno, pri~ali smo o utakmici sa Nema~kom. I igra~i i mi iz rukovodstva procewujemo da je Nema~ka do sada pokazala najvi{e. ^eka nas te`ak posao, ali se nadamo da Nema~ka ne}e tako dobro odigrati, niti }emo mi biti tako slabi kao protiv Gane.

Susretu Srbija - Gana prisustvovali su i predsednik FIFA Sep Blater i predsednik UEFA Mi{el Platini.

- Platini je navijao za na{u ekipu, a susret je napustio petnaestak minuta pre kraja. Vi{e se o~ekivalo od nas, ne samo kod na{ih qudi, ve} su i svetski mediji predvi|ali da bismo mogli da budemo iznena|ewe SP. Zato mi je `ao {to smo ostavili bled utisak. Gledali su nas qudi ne samo u zemqi, ve} i u dijaspori i velika je {teta to {to nam se ju~e desilo.

Poku{a}emo da vratimo nadu na{im qudima. Moramo sa puno pameti, iskustva i strpqewa da privedemo prvenstvo kraju na najboqi na~in.

A. K.

18

SPORT

utorak15.jun2010.

PARTIZAN KRENUO RANIJE ZBOG LIGE [AMPIONA

Stanojevi} ho}e ambiciozne Zbog kvalifikacija za Ligu {ampiona koje ga o~ekuju od sredine jula fudbaleri Partizana ve} ju~e su po~eli pripreme za narednu sezonu. Me|u igra~ima nije bilo mnogo ushi}ewa jer kao da se od lane nisu ni rastajali.

Prozivci su prisustvovali svi ,starosedeoci’ osim Moreire, koji je po re~ima koordinatora za sport Alberta Na|a dobio voqno do sutra (navodno pregovara sa nekim klu-

Sa pozajmica su se vratili: Sini{a Stevanovi}, Danijel Mar~eta i Aleksandar Miqkovi}.

U sve~anoj sali SC ,,Teleoptik’’ igra~ima se najpre obratio predsednik kluba Dragan \uri}.

- Najpre jo{ jednom da vam ~estitam titulu. Pro{la godina je bila vrlo te{ka za nas jer smo promenili dvojicu trenera, imali Skup{tinu, bili opstruirani..Ipak, smogli smo snage

Na| jo{ nije produ`io ugovor Albert Na| jedan je od najzaslu`nijih za posledwu titulu Partizana. Kao koordinator za sport (,,u prevodu’’ sportski direktor) u~estvovao je u formirawu ekipe koja je proletos ,,preotela’’ tron Crvenoj zvezdi. Ipak, niko mu jo{ nije ponudio produ`etak ugovora, isteklog krajem maja.

- Verujte da ne razmi{qam o tome. Zanima me samo ekipa i kako da {to ja~i do~ekamo novu sezonu – rekao je Na|.

Prelazni rok je po~eo, a situacija oko dolazaka i odlazaka u Humskoj je jo{ u magli.

- Maler je {to smo pripreme po~eli pre svih, jo{ i za vreme Svetskog prvenstva pa su sve o~i uprte u Ju`nu Afriku. Za sada konkretno interesovawe postoji samo za Dijaru, a {to se poja~awa ti~e u pregovorima smo sa nekim igra~ima – istakao je Na|, odbiv{i da otkrije o kojim pozicijam u timu se radi.

Latladi Madubawa novajlija iz Ju`ne Afrike

bom) i Klea koji }e se ekipi opravdano pridru`iti u ~etvrtak. Ivan Stevanovi}, kojeg je So{o vaqku pozajmio na godinu dana zavr{ava papirologiju u tom klubu i vrlo brzo bi i on trebalo da stigne.

Me|u novajlijama bio je Latladi Madubawa, Ju`noafrikanac koji }e u narednih sedam dana poku{ati da ubedi trenera Stanojevi}a da je re{ewe za poziciju zadweg veznog kao i momci iz Teleoptika: Milo{ Ostoji}, Marko [}epovi}, Stefan A{kovski, Matija Nastasi}, @ivko @ivkovi} i Borivoje Risti}.

da ostvarimo ciq. Struka, vi igra~i i rukovodioci pokazali smo kvalitet. Sa{a Stanojevi} je sjajan trener , slu{ajte ga i bi}e sve u redu. I ove godine `elimo duplu krunu i s tim u vezi spremite se {to boqe mo`ete.

Koordinator za sport Albert Na| bio je kratak: - Pre svega vam `elim zdravqe!

Nadam se da ste se odmorili jer kre}emo u nove izazove i pobede.

Titula i kup su za nas uvek imperativ, a i u Evropi `elimo ne{to vi{e. Sa vama i jo{ par poja~awa mi-

slim da to mo`emo – rekao je Na|.

Trener Stanojevi} pri~u je ostavio za teren: - ^uvajte zdravqe, a nadam se da ste i vi ambiciozni kao i stru~ni {tab – kratko je prozborio, a potom ekipu izveo na trening. [ampion Srbije u Beogradu }e ostati do 24. juna kade se seli u Austriju gde }e imati provere sa poqskim Lehom, rumunskim Rapidom, ~e{kim Teplicama i doma}im Insbrukom.

I. Lazarevi}

SOMBORSKA PODRU^NA LIGA

Pobeda za opstanak Omladinac - Prigrevica 3:0 (0:0) BUKOVAC: Igrali{te Omladinca, gledalaca 200, sudija A. Marijanovi} (Sombor), strelci: \ur|ev u 50. (iz penala), Jovanovi} u 64. Berlekovi} u 80. minutu. @uti kartoni: Vrani}, @ivkovi}, Miji} (Omladinac), D. Ostoji}, D. Raki}, ]u}a, Marin, Meni~anin (Prigrevica). Crveni karton: Tesli} (klupa, Prigrevica).

OMLADINAC: Dubravac, Leri}, Drezgi}, Vrani}, @ivkovi}, Bani}, Miji}, Vlajisavqevi}, \ur|ev, Berlekovi}, Jovanovi} (Karali}, Mi{~evi}), PRIGREVICA: P. Ostoji}, Komadina (^ovi}), Jakovqevi}, Meni~anin, Kqaji}, ]u}a, Marin, R. Raki}, V. Raki}, D. Ostoji}, Griva.

Ova utakmica za doma}e bila je od izuzetne va`nosti, jer ih je samo pobeda ostaju u ligi, dok su gosti bili veoma motivisani, pa je susret protekao u preteranom borbenom duhu. Sre}om sudija Aleksandar Marijanovi} obavio je posao izvanredno. Gosti u prvih 20 minuta su mogli re{iti susret, imali su tri stopostotne prilike, ali im je realizacija zatajila. U nastavku preokret, doma}i su dominirali.

J. D.

Grani~ar - Crvenka 2:1 (2:0) RI\ICA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 20, sudija Novakovi} (Kula), strelci: Vidi} u 22. \or|evi} u 40. za Grani~ar, a Matija{evi} u 78. minutu za Crvenku. @uti karton: [veqo (Grani~ar).

GRANI^AR: Palasovi}, Brala (Ko`ul), Oluji}, Mandi}, Lali}, Andri}, Vidi}, Simi} (Milovi}), [veqo (\or|evi}), Bjedov, Timar CRVENKA: Na|, Antunovi}, Dragovi}, ^iko{, [u{ilovi}, Bjelac, Todorovi} (Martinovi}), Radmanovi}, Matija{evi}, Kukoq, Kon~ar.

U ravnopravnoj igri utakmica je obilovala {ansama, samo su doma}i bili za nijansu boqi i izborili minimalnu pobedu.

J. Dukat

Borac - Stani{i} 5:4 (3:0) BA^KI GRA^AC: Igrali{te Borca, gledalaca 50, sudija: Zeqkovi} (Crvenka). Strelci: B. ]uk u 3. i 40. i 48. \ukanov 30. i 62. za Borac, a @e`eq u 47.

Dra~a u 74. Cveti~anin u 80. i 85. minutu za Stani{i}. @uti kartoni: Pokrajac, Savin (Borac).

BORAC: Vajagi} 7, Karaxi} 7 (Obradovi} 7), Savin 7, ^ankovi} 7, Dautovi} 7 (Mr|a 7), Gavrilovi} 7, Gute{a 7, Pokrajac 8, \ukanov 8, B. ]uk 9, N. ]uk 7.

STANI[I]: [ari} 7 (Plav{i} 7), Komazec 7, Dubaji} 7 (Macura 7), @e`eq 8 (Mla|an 7), Dra~a 8, Jawi} 7, Niki} 7, Jagodi} 7, Cveti~anin 8, Kawo 7, Kurixa 7.

Doma}in je osvojio bodove spasa, protiv podmla|enog ali perspektivnog tima gostiju. U korektnoj igri vi|ena je prava goleada. Najboqi pojedinac u susretu bio je trostruki strelac Branko ]uk.

A. ^i~i}

Rusin - Kordun 3:2 (3:0) RUSKI KRSTUR: Igrali{te Rusina, gledalaca 80, sudija: @ari} (Kula). Strelci: Hrn~jar u 11. Farka{ u 21. (iz penala) D. Hardi u 23. za Rusin, a Rajkovi} u 63. Dragojevi} u 75. minutu za Kordun.

RUSIN: Na| 7, Bodnar 7, D. Kolo{waji 7, [trangar 8, Barna 7, J. Hardi 7, Farka{ 8, Hrn~jar 8, D. Hardi 8, B. Oros 7, S. Kolo{waji 7.

KORDUN: Miqenovi} 7, Pavlovi} 7, @ivkovi} 7, Grnovi} 8, Boca 7, Grujin 7, Rajkovi} 8, Zori} 7, Dragojevi} 8, Pataji 7, Gubje{i} 7.

RI\ICA: Grani~ar - Crvenka 2:1, RUSKI KRSTUR: Rusin - Kordun (Kqaji}evo) 3:2, SRPSKI MILETI]: Zadrugar - Radni~ki (Ratkovo) 3:0, SIVAC: Polet - Lipar 1:2, BUKOVAC: Omladinac - Prigrevica 3:0, KRU[^I]: Mladost BSK (Ba~ki Bredstovac) 7:0, BA^KI GRA^AC: Borac - Stani{i} 5:4, KULA: Kula - Omladinac (Derowe) 3:4.

1. Polet 30 19 7 4 63:19 64 2. Crvenka(-1) 30 16 6 8 53:31 53 3. Mladost(-1)30 15 8 7 61:30 52 4. Stani{i} 30 14 5 11 72:36 47 5. Kula 30 12 5 13 57:50 41 6. Prigrevica 30 12 4 14 59:60 40 7. Radni~ki 30 12 4 14 50:64 40 8. Borac 30 13 1 16 47:61 40 9. Omlad,(B) 30 12 4 14 43:67 40 10. Kordun 30 12 3 15 54:58 39 11. Grani~ar 30 12 3 15 45:54 39 12. Zadrugar 30 11 6 13 36:44 39 13. BSK 30 12 3 15 49:62 39 14. Lipar 30 12 3 15 41:64 39 15. Omlad.(D) 30 9 8 13 41:54 35 16. Rusin(-1) 30 9 6 15 41:57 32 Polet je novi ~lan Vojvo|anske lige - zapad, dok u ni`i stepen se sele Rusin i Omladinac iz Derowa, a tre}i povratnik bi}e poznat posle registracije utakmice.

Ekipa Rusina odigrala je odli~no prvi deo, kada je do{la do sigurnog vo|stva. U nastavku gosti su bili boqi i postigli dva lepa gola.

A. ^i~i}

Polet - Lipar 1:2 (0:0) SIVAC: Stadion Poleta, gledalaca 100. Sudija: Nemawa Panxi} (Kula). Strelci: Svrkota u 49. za Polet, a ]ato u 52. i Petkovi} u 56. minutu za Lipar. @uti kartoni: ^esti} i N. Bojani} (Lipar).

POLET: Radovi} 7, V. Pejanovi} 6 ( Tomi} 7), Dobrijevi} 7, Kuli} 7, Grizer 6, Isajlovi} 6, M. Pejanovi} 7, Maksimovi} 6 (Rako~evi} 7), Vukeli} 6, [egan 7 i Puri} 6 ( Svrkota 7).

LIPAR: Pena 8, @u`a 6, Mihajlovi} 6, Vukovi} 7, Jovi{i} 7, N. Bojani} 6, @esti} 6 ( Nestorovi} 6), Petkovi} 7, ]ato 7, Sin|i} 6 ( ^esti} 6), Vrawe{ 6 ( Popovi}). \. Bojani}

DNEVNIK ZVEZDA PO^ELA PRIPREME

Bez Leki}a i Lazeti}a Fudbaleri Crvene zvezde zapo~eli su pripreme za novu sezonu, a trener Ratko Dostani} je na prvoj prozivci imao ~ak 32 fudbalera. Dosada{wi kapiten crveno-belih Nikola Lazeti} nije se pojavio na "Marakani", iako predsednik Vladan Luki} i trener Ratko Dostani} tvrde da je on i daqe igra~ Crvene zvezde, da ugovor jo{ postoji kao i

kao i Ogwena Koromana koji bi u narednim danima trebalo da raskine ugovor sa In~on junajtedom.

Dobrodo{licu su fudbalerima po`eleli predsednik, Vladan Luki} i generalni sekretar, Andrija Kleut.

- Igra~i bi trebalo da budu svesni obaveza i odricawa koja ih o~ekuju. Moraju da `ive za pobede i dobre rezultate. U klubu

Zagrevawe fudbalera Zvezde za prvi trening

mogu}nost novih razgovora.

Ipak, {anse da Lazeti} i naredne sezone predvodi crveno-bele gotovo da ne postoje. Iskusni fudbaler nije pristao na smawewe godi{wih prihoda, sa 200.000 na 80.000 evra. Na prozivci nije bio ni centarfor Dejan Leki} koji je otputovao u Santander na zavr{ne pregovore sa Rasingom, u pratwi sportskog direktora Ivana Axi}a.

Sa dva dana zaka{wewa u rad }e se ukqu~iti i Aval Isah.U narednoj sezoni tako|e ne}e se ra~unati na golmane Sa{u Radivojevi}a i Ivana Ran|elovi}a. Novajlije su Vladan Bini} iz Napretka i golman Marko Dmitrovi}, koji je prikqu~en iz omladinskog pogona.

Uskoro se o~ekuje i dolazak Marka Ve{ovi}a iz Budu}nosti, BARA@ ZA KADETSKU LIGU VOJVODINE

Topol~ani u prednosti Plandi{te - Ba~ka Topola 1:3 (1:1)

PLANDI[TE: Stadion Plandi{ta, gledalaca 200, sudija Pandurov (Zrewanin), strelci: Milenkovi} u 43. za Plandi{te, Vujovi} u 16. ^elebi} u 68. i La}ak u 72. minutu za Ba~ku Topolu. @uti kartoni: Barica, Kozi} (Plandi{te).

PLANDI[TE: Kozi} 6, Raduli} 6, Ran|elovi} 6, Fo}ar 6 (Vorkapi} 6), Apbelovski 6, Pejovi} 7, Barica 6 (Kundri} 6), Cvetkovi} 7, ^orda 6, Jezimovi} 6, Milenkovi} 7 (]iri} -).

BA^KA TOPOLA: \umi} 8, Ako{ 8, Stani{i} 7, Pavlovi} 7, Tot 7, La}ak 7, Mezei 7 ([voren 7), Bo{kovi} 7, Nerac 7 (Zaroje 7), ^elebi} 7 (Jovi~evi} 7), Vujovi} 8.

S. Stoiqkovi} BARA@ ZA PIONIRSKU LIGU VOJVODINE

Plandi{te - Ba~ka Topola 2:6 (0:2) PLANDI[TE: Stadion Plandi{ta, gledalaca 200, sudija Mihajlovi} (Zrewanin), strelci: Lazarevi} u 48. i 78. za Plandi{te, [o{ u 10. Jerkovi} u 17.

47. i 75. Nikoli} u 46. Stani{i} u 65. minutu. @uti karton: Stoj~i} (Plandi{te), Boro{ (Ba~ka Topola), PLANDI[TE: Ru`i} 6, Nikolovski 6 (Petrovi} 6), Stoj~i} 6, Pej~i} 6, Albert 6, Petrovi} 6, Borojevi} 6, \okovi} 6, Mladenovi} 7, Lazarevi} 7, Spasovski 6.

BA^KA TOPOLA: Hojgo{ 7, @elepi 7, Mudrini} 8, Boro{ 8, Duda{ 7, Stani{i} 8, Dopu|a 8, [o{ 7 (Jakovqevi} 7), Koparo{ 7, Jerkovi} 9 (Pilipovi} -), Nikoli} 8 (Kolar -).

S. St.

su uvek velika o~ekivawa. Svesni smo da moramo da se borimo za trofeje, ali ne smemo da pra-

postoji mogu}nost nekih novih akvizicija.

Po obi~aju, ispred svla~ionice, novinarima se obratio i {ef stru~nog {taba, Ratko Dostani}.

- Kada kompletiramo ekipu, iz toga }emo izvu}i najboqe.

Ali, najva`nije je da imamo igra~e koji su spremni da poginu za klub. Ne `elim da obe}avam trofeje na po~etku sezone, mada je izvesno da }emo krvavim radom to poku{ati da ostvarimo.

Uvodni deo priprema crveno-beli }e odraditi u Beogradu, uz uobi~ajene medicinske preglede i testirawa. Rad }e biti nastavqen od 21. juna do 4. jula na Pohorju, uz odigravawe tri kontrolne utakmice (Dom`ale, Kopar, \er ili Sibir). Nakon ove prve faze sledi povratak na Marakanu, a posle nedequ dana jo{ jednom }e se ekspedicija Zvezde preseliti u Pohorje. Za uigravawe }e poslu`iti nove tri prijateqske utakmice protiv bugarskog Per-

Spisak Trener Dostani} trenutno ra~una na slede}e igra~e : Boban Bajkovi}, Marko Bla`i}, Vladimir Bogdanovi}, Nemawa Cvetkovi}, Nikola Igwatijevi}, Bojan \or|evi}, Slavoqub \or|evi}, Aleksandar Jevti}, Milan Jeremi}, Darko Lazovi}, Karlos Mendes Kadu, Igor Mijovi}, Nikola Miki}, Marko Mugo{a, Marko Nikoli}, Nemawa Nikoli}, Pavle Ninkov, Nemawa Obri}, Oliveira Savio, Slavko Perovi}, Bojan Pavlovi}, Milo{ Reqi}, Stevan Reqi}, Vujadin Savi}, Nenad Sre}kovi}, Sa{a Stamenkovi}, Branimir Suba{i}, Milo{ Trifunovi}, Nikola Vasiqevi}, Milan Viloti}, Vladan Bini} i Marko Dmitrovi}. vimo gre{ke. Bio bih neiskren ako bi rekao da nisam optimista - konstatovao je predsednik Beogra|ana, Vladan Luki}, uz napomenu da je trenutni igra~ki kadar Zvezdina realnost ali i da

nika, Lester sitija i najverovatnije Ujpe{t Do`e.

Prvi takmi~arski ispit crveno- bele o~ekuje 29. jula u okviru kvalifikacija za Ligu Evrope.

Z. Rangelov

OP[TINSKA LIGA BA^KA TOPOLA

Lep gol Lovri}a Mladost - Olimpija 2:0 (1:0) GORWA ROGATICA: Stadion Mladosti, gledalaca 100, sudija Seli} (Pa~ir), strelci: Dragovi} u 32. (iz penala), Lovri} u 62. minutu. @uti kartoni: Kobac (Mladost), Stanivuk (Olimpija).

MLADOST: Grek{a 7, Jovi~i} 7, Pe{ut 7, [evo 7, Da~o 7, Stanivuk 7, Dragovi} 9, Lovri} 8, Kobac 7, Uzelac 7.

OLIMPIJA: Bo`o 6, Duda{ 6, He|i 6, Luki} 7, Kozma 6, Firi} 6, Srem~ev 6, Horvat 6, Bukvi} 7, Zeko 6, Mato 6.

Poveli su doma}ini u 32. minutu iz penala, a relizator je bio Dragovi}, na 2:0 je povisio

Mladost - Olimpija 2:0, Mi}unovo - Sokolac 2:0, Sloboda Ba~ka 1:2, Tomislavci - Slavija 3:0, Pobeda - Napredak 3:2 1. Sloboda 16 15 2. Tomislavci 16 10 3. Slavija 16 9 4. Pobeda 16 7 5. Mi}unovo 16 5 6. Olimpija 16 4 7. Napredak 16 5 8. Sokolac 16 2 9. Mladost 16 2 10. Ba~ka (vk) 16 7

1 0 71:14 3 3 36:19 1 6 39:26 4 5 43:26 5 6 30:28 6 6 21:32 1 10 45:48 4 10 15:41 2 12 13:72 5 4 28:26

46 33 28 25 20 18 16 11 7 26

Lovri} kada je na asistenciju Dragovi}a postigao evro gol sa nekih 20 metara.

S. St.

OP[TINSKA LIGA SUBOTICA

Taksijem u vi{i rang \ur|in Boban taksi - Hajduk 0:0 \UR\IN: Stadion \ur|ina, gledalaca 150, sudija Kristan (Subotica). @uti kartoni: Vukovi} (\ur|in), Barovi} (Hajduk). \UR\IN: Bala} 7, [omo|i 7, S. Vukovi} 7, R. Polovina 7, Maxarevi} 7, Skenderovi} 7, Z. Vukovi} 7 (Kri~kovi} 7), Grabovac 7, Star~evi} 7, Si. Vukovi} 7, Kolunxi} 7.

HAJDUK: Lazi} 7, Kova~evi} 7, Ivani{evi} 7 (Jozi} -), Damjanovi} 7, Lali} 8, Poqakovi} 7, Vizin 7, Kati} 8, Barovi} 7, Tot 7, Lazinica 7 (Radi{i} -). \ur|in Boban taksi i pored nere{enog rezultata ipak je prvak Gradske lige Subotice i u narednoj sezoni posle godinu dana igrawa u ovoj ligi ponovo

\ur|in - Hajduk 0:0, Mala Bosna - Sever 3:0, Subotica - Elektrovojvodina 4:3, Solid - Udarnik 1:1, Bratstvo - @ednik 4:1, Poqoprivrednik - Lokomotiva 0:1.

1. \ur|in 22 16 5 1 72:21 53 2. Subotica 22 15 3 4 78:33 48 3. Elektrovojv.22 13 2 7 60:27 41 4. Lokomotiva22 12 4 6 45:31 40 5. @ednik 22 12 2 8 47:37 38 6. Hajduk 22 10 2 10 59:56 32 7. Solid 22 10 5 7 42:42 31 8. Poqoprivr.22 7 4 11 35:44 25 9. Mala Bosna 22 5 8 9 31:44 25 10. Udarnik 22 5 6 11 29:44 21 11. Bratstvo 22 2 3 17 22:81 9 12. Sever 22 2 2 18 16:74 8

se vra}a u Suboti~ku ligu. Hajduk iz Du{anova se predstavila kao dobra ekipa, imala je nekoliko prilika za gol, ali je rezultat ostao nere{en {to je i realno.

S. Stoiqkovi}

Muriwo daje 36 miliona za Vidi}a Reprezentativac Srbije i fudbaler Man~ester junajteda Nemawa Vidi} nalazi se na spisku poja~awa trenera madridskog Reala @ozea Muriwa koji }e ponuditi 36 miliona evra za igra~a sa “Old traforda”, prenose svetski mediji.

Uprkos `eqi “kraqevskog kluba”, Englezi nisu spremni da prodaju najboqeg defanzivca iz svojih redova, ali }e mo`da nakon sume od 36 miliona razmisliti, navodi se u ostrvskoj {tampi. [panski klub ve} dve sezone poku{ava da dovede Vidi}a u Primeru i ukoliko se to kojim slu~ajem dogodi, kandidat za wegovu zamenu u “crvenim |avolima” je fudbaler Palerma Simon Kjer.

Nemawa Vidi}

Rosel predsednik Barselone Fudbalski klub Barselona dobila je novog predsednika - Sandra Rosela. Biv{i potpredsednik je na toj funkciji zamenio \oana Laportu, koji je ovaj posao radio od 2003. godine. Rosel je bio veliki favorit za novog predsednika {panskog {ampiona a to je potvr|eno osvajawem 61 posto glasova (35.021 ~lanova).

- Bi}u predsednik svih ~lanova. Pobednik izbora su bili ~lanovi Barselone. Veliki odziv je pokazao `equ navija~a da poka`u svoju posve}enost klubu - rekao je Rosel.

Agusti Benedito je imao 15 odsto glasova, odnosno 8.044 ~lanova na svojoj strani. Rosel }e tako postati 39. predsednik Barselone u wenoj 110 godina dugoj istoriji.

MILAN JOVANI] NASTAVQA KARIJERU U POQSKOJ

Visla veliki klub

Golman suboti~kog Spartaka, ina~e Novosa|anin, Milan Jovani}, nastavqa svoju fudbalsku karijeru u Poqskoj.

Visla iz Krakova bila je najkonkretnija, Jovani} je potpisao ugovor na pet godina, a ve} je po~eo pripreme sa aktuelnim vice{ampionom Poqske.

– Postojali su kontakti iz holandskog Tventea i iz Partizana, ali je to sve bilo na

Jovani} je obavio sve preglede u Poqskoj, a kada su stigle i analize krvi, sve je bilo spremno za poqsku misiju jednog od najboqih srpskih golmana.

– Ju~e je bila promocija, sve je bilo sjajno,a po~eli smo i pripreme, jer nam sredinom jula sledi igrawe kvalifikacija za Ligu Evrope – govori sada ve} biv{i fudbaler

Milan Jovani}

~ekawu. Qudi iz Visle su bili vrlo konkretni, a takva prilika se ne ukazuje ~esto fudbalerima. Drago mi je {to dolazim u veliki klub, Visla je u pro{lih deset godina sedam puta bila prvak, i jasno je da i ove sezone ima velike ambicije – ka`e Jovani}.

Spartaka, a sada novi igra~ Visle iz Krakova.

Ima}e Jovani} sigurno mnogo motiva da se {to boqe poka`e, da zabrani u prvom timu, da stigne do {ampionske titule, ali i da do~eka novi poziv da brani za reprezentativne selekcije Srbije.

N. S.

Cerovi} napustio Veternik Nisu Veterni~arni uspeli da za dve godine presko~e dva ranga takmi~ewa i ponove uspeh od pre desetak godina, kada su igrali u Drugoj ligi. Na kraju prvenstva Uprava kluba i trener Nenad Cerovi} za koga su vezane dobre igre sporazumno su prekinuli saradwu.

- Rado }u se se}ati lepih trenutaka u Veterniku, sve smo uradili da prvi pro|emo kroz ciq, ali je ekipa Big bula uspela da u derbiju prvenstva ostane nepora`ena. Posle svega {to nam se de{avalo konstatovali smo da je za klub, a i mene li~no najboqe re{ewe da se rastanemo.

M. P.

utorak15.jun2010.

c m y

SPORT

DNEVNIK

19

STARA DAMA SE POJA^AVA

Juve `eli odbranu s Ivanovi}em i Galasom U nameri da oja~a posrnulu odbranu, na kojoj je tokom istorije gradio mnogobrojne uspehe, Juventus }e ovog leta potra`iti poja~awa u Premijer ligi. Na radaru bjankonera su Branislav Ivanovi} iz ^elzija i Vilijam Galas iz Arsenala. Tako bar pi{e “Gazeta delo Sport”. Teoretski, Juve }e se lak{e dogovoriti sa Galasom, koji nije uspeo da se dogovori sa menaxerom Arsenala Arsenom Vengerom oko produ`etka ugovora i koji je prakti~no u potrazi za novim klubom. Galas je tra`io produ`ewe ugovora sa “tobxijama” na dve sezone i tra`io platu od 80.000 funti nedeqno, za {ta Venger nije `eleo da ~uje.

Na tu vest, rukovodstvo Juventusa reagovalo je zakazivawem sastanka sa menaxerom francuskog defanzivca, a “Gazeta” pi{e da }e Galasu biti ponu|en dvogodi{wi ugovor po kojem bi on trebalo da zara|uje dva miliona evra po sezoni. Juventus ima i alternativu za Galasa, u vidu Leonarda Bonu}ija iz Barija, ali }e tu imati velikog konkurenta u Interu, koji je ve} po~eo pretovore sa Bonu}ijem. Tre}i na listi po`eqnih stopera je Andrea Barzaqi iz Volfsburga. Ivanovi}ev ugovor sa ^elsijem isti~e 2011. godine, ali se on nalazi me|u igra~ima koje menaxer londonskog kluba Karlo An}eloti `eli u svom timu za narednu sezonu. Da bi odobrovoqili An}elotija, u Juventusu razmi{qaju da za na{eg reprezentativca ponude Dijega, koji se nije preterano dobro pokazao u prvoj sezoni u Torinu, iako su u wega polagane velike nade.

Bane Ivanovi} i Vilijam Galas

Ukoliko ne dobiju Ivanovi}a na poziciji desnog beka, u Juventusu }e se okrenuti Rominom mladom fudbaleru Marku Moti. Prethodnih nedeqa, Juventus je dovo|en u vezu sa jo{ jednim na{im fudbalerom, Milo{em Krasi-

}em. ^ak je bilo tekstova koji su najavqivali da dve strane deli samo potpis ugovora, ali je Krasi}ev menaxer u nedequ najavio da se i Inter ozbiqno ukqu~io u trku za krilnim napada~em orlova.

NOVI SAD POTVRDIO VISOK REJTING

Odli~na podloga za vi{i rang U predivnom ambijentu Indeksove tribine sastajali{tu biv{ih i sada{wih trenera i igra~a ovih sparnih dana redovan gost je i trener Novog Sada Dragan Radoji~i}, najprijatnijeg iznena|ewa prvoliga{kog karavana. Popularni Gaga sumira utiske proteklog prvenstva u kome su napravili visok let, a peto mesto slo`ne dru`ine i te kako visok domet.

- Napravqen je ogroman uspeh mukotrpan rad pun odricawa svrstao nas je me|u najboqe ekipe prve lige. Igrali smo maksimalno po{teno, odgovorno. Igra~i su trpeli sva{ta, ali je tako moralo biti, napravili smo zaista fantasti~nu atmosferu. Zahvalio bi im se na tome, verujem da nije bilo te{ko ispuwavati zahteve koje sam stavqao ispred wih. [to je najva`nije prihvatili su pobedni~ki mentalitet koji sam forsirao, a svaki odra|eni trening bio je pomak ka boqem. Dosta smo razgovarali, puno radili na taktici, sve su to tajne na{eg uspeha. Li~no sam postavio visoke ciqeve i na kraju sa momcima ih ostvario.

Tokom prvenstva ukazala se {ansa da se napadne i Superliga, ali ste u pretposledwm kolu do`iveli poraz od Sevojna na Detelinari.

- Posledwih pet kola ne ra~unam u rezultate. Do`iveli smo ~etiri poraza, i neka se na|e neko da mi objasni o ~emu se radi. .

Ekipa u normalnim okolnostima nije mogla da deluje toliko bledo. Ne tra`im alibi, ali smo u nekim me~evima bili zaustavqni - poja{wava trener Novog Sada i dodaje. - Sa ~etiri boda izgubqenih sa ni{kim Radni~kim i Mladosti iz Lu~ana dosta smo izgubili, ali smo zato dobili Kolubaru i In|iju i mnogo te{kih utakmica. A, onda je do{ao fini{ desilo se ono o ~emu sam razmi{qao.

Nismo bili ravnopravno kotirani sa ostalim kandidatima za vi{i rang. Naravno, zbog toga nam

je krivo jer imamo kvalitetan igra~ki kadar i bili u najboqem polo`aju da ostvarimo istorijski uspeh. Sigurno su i tri vezane utakmice sa Radni~kim iz Sombora i Proleterom i Be`anijom u kojima smo osvojili samo tri boda uticali na plasman, ali i ~iwenica da smo pred prvenstvo ostali bez gotovo celog tima, a na zimu i bez Slobodana Novakovi}a. Imao sam kompletnu rekonstrukciju tima u tri polusezone, svaki put sam morao krenuti izpo~etka. Radilo se naporno i stiglo do visokog mesta i uspeha, a

Profi licenca problem Iza trenera Novog Sada Dragana Radoj~i}a su kao igra~a i trenera samo uspesi. U Vojvodini, bio je pomo}nik Bekvalcu, potom Petrovi}u, radio je samostalno u Indeksu, a sada u Novom Sadu. Me|utim, na spisku trenera za pro licencu ovoga puta nije se na{lo wegovo ime.

- To mi je rak-rana. Verovao sam da }u po svim kriterijumima na}i na spisku, nadao se da }e mi se omogu}iti daqe {kolovawe. Ne `elim ni jednog od kolega da kritikujem, ali sam video da su mnogi treneri koji su posle mene vodili superliga{ke ekipe sa A licencom dobili priliku, samo ne i ja. Tra`io sam obja{wewe, ali su mi rekli da }utim. Ipak se nadam da }e slede}i put nepravda prema meni biti ispravqena.

Radost fudbalera Novog Sada posle pobede u me~u sa Zemunom

~estitke od eminentnih kolega Bekvalca, Petrovi}a, Kosanovi}a i drugih prava su sadisfakcija za mene li~no jer sam sto posto posve}en fudbalu.

U prole}nom delu zare|ali ste 14 pobeda, bili nepobedivi skoro {est meseci. Od igra~a ste izvukli maksimum.

- Odigrali smo zaista fantasti~no u kontinuitetu igrali uvek na pobedu, imali kvalitetan igra~ki kadar iz koga je uvek neko od pojedinaca iskakao. Pohvalio bih sve igra~e koji su tokom sezone prodefilovalo, ali su polusezonu na svojim ple}ima izneli golman

Jo{anov zadovoqan Posle sumirawa rezultata uspe{ne sezone koja je iza Novog Sada, pogotovo prole}a uz 14 pobeda i osvojenog 51 boda Uprava na ~elu sa predsednikom Jo{anovim zadovoqna je plasmanom.

- Ovo je najboqa sezona kluba u posledwih 15 godina. U prole}nom delu smo bili, mo`ga i najboqa ekipa, igrali kvalitetan fudbal, malo nas je delilo do velikog uspeha, ulaska u Super ligu. Da tokom jeseweg dela sezone i posledwih nekoliko kola nije bilo o~itih i krupnih sudijskih gre{aka na na{u {tetu smatramo da bismo prvenstvo zavr{ili ubedqivo na prvom mestu. ^estitamo stru~nom {tabu i igra~ima na rezultatu, vredno su radili, borili se i pokazali kvalitet. Ovo je bila sezona afirmacije nekoliko mladih fudbalera. Uprava nastavqa daqe posao zapo~et pre godinu i po dana. Probleme koje smo zatekle uspe{no prevazilazimo. Na redu je da izgradimo moderan sportski centar, kratkoro~ni ciq nam je priprema za narednu sezonu i juri{ na Superligu.

Vesi}, koji se potpuno afirmisao.

Zeqkovi} je dokazao standardnost, \orovi} nam je pomogao, \uki} do-

`iveo punu afirmaciju, Bajata u novoj ulozi niko nije prepoznao.

Odigrao je fantasti~no, izneo teret na ple}ima, o igri Jovanovi}a sve same pohvale. Qudi iz Vojvodine nisu mogli da ga prepoznaju. Opsenica je bio ogromno poja~awe, Paripovi} standardno dobar, Bogunovi} je dokazao da je me|u najboqim igra~ima lige. Odskakao je i igrom i pona{awem, bio je pravi motivator i vo|a ekipe. A i ostale moram d pomene, tu pre svega mislim na ^ovila, Josimova, Stevan~evi}a, Avri}a, Kav~i}a, pa na mla|anog Popovi}a, pa na Augusto Batioju koji je jedan od na{ih kqu~nih igra~a, koji je dosta puta iskakao iz kolektivne igre. Ogroman je potencijal.

Igra~i su na odmoru do 2. jula, kada po~iwu pripreme za novu sezonu.

M. Popovi}

20

SPORT

utorak15.jun2010.

GRADSKA LIGA ZREWANIN

^en}ani zaustavili Melen~ane Banat (^) - Rusanda 3:2 (0:0) ^ENTA: Igrali{te Banata, gledalaca 200, sudija: Ra{kov (Zrewanin).

Strelci: Lalovi} u 55. Pavi~evi} u 64. i 76. za Banat, a Radojev u 60. i Milivojev u 82. minutu za Rusandu.

BANAT: To{i} 6, I. Jankovi} 6, Eski} 6, Popovi} 7, Jovi} 7, Sekuli} 7, Lalovi} 7, Despotovi} (Milovac 6), M. Jankovi} 6, Pavi}evi} 8, Gruba~ 7 (Joci}).

RUSANDA: P. Popov 6 (Kuru~ev), Berar 7, [argin 7, Stankovi} 6, Ivani} 7, Lon~arski 6, Stojkov 6, Radojev 7, V. Popov 7, Milivojev 7, Radi{i} 7.

Po nesnosnoj vru}ini u drugom poluvremenu Lalovi} je iskoristio dupli pas i doneo prednost doma}inima, da bi pet minuta kasnije Radojev kaznio gre{ku doma}ih. Tada je na scenu stupiio Vuk Pavi}evi} koji je s dva pogotka prakti~no doneo pobedu ^en}anima, da bi Miqan Milivojev u 82. minutu primio loptu na grudi i onda kroz noge golmana gostiju poslao u mre`u.

OFK Gradnulica - Radni~ki (S) 3:3 (1:2) ZREWANIN: Igrali{te OFK Gradnulice, gledalaca 70, sudija: Risti} (Luki}evo).

Strelci: Vukovi} u 17. i 75.

Kne`evi} u 85. za OFK Gradnulicu, a Ogwenovi} u 2. 28. i 89. minutu za Radni~ki. Crveni karton: Medi} (OFK Gradnulica).

OFK GRADNULICA: Ilijin 7, Berdovi} 6, Obradovi} 7, Kne`evi} 8, Radin 7, Ruvarac 6, Medi} 6, Markov 6, Vukovi} 8, Georgijev 7, Kora} 6.

RADNI^KI: Jankulov 7, Gr~i} 7, Lazi} 6, Dubqevi} 7, Deli} 7, Skoko 6, Mago~evi}

^ENTA: Banat - Rusanda (Melenci) 3:2, ZREWANIN: OFK Gradnulica - Radni~ki (Sutjeska) 3:3, MU@QA: Lehel - Radni~ki (Ja{a Tomi}) 2:3, MIHAJLOVO: MSK - @FK Banat (Zrewanin) 2:0.

1. Rusanda 13 9 2 2 44:10 29 2. Banat (^) 13 7 1 5 23:28 22 3. MSK 13 6 3 4 18:22 21 4. Radni~ki (JT)13 6 1 6 21:22 19 5. Radni~ki (S) 13 4 5 4 24:25 17 6. @FK Banat 13 5 1 7 17:17 16 7. Gradnulica 13 3 4 6 16:25 13 8. Lehel 13 2 3 8 25:38 9

MIHAJLOVO: Igrali{te MSK-a, gledalaca 100, sudija: Konti} (Zrewanin). Strelci: Besu u 58. i Kova~ u 64. minutu. @uti kartoni: O. Guqa{ (MSK), a Mili}evi}, Pavlov, Zoranovi}, Surla (@FK Banat). Crveni karton: Ki{ (MSK).

MSK: O. Tot 8, Gardinova~ki 7, R. Guqa{ 7, Ki{ 5, O. Guqa{ 9, Sewi 7, R. Kova~ 8, Besu 9 (F. Tot), Lenard 6 (Madaras), D. Kova~ 7 (Husta), Laslo 7. @FK BANAT: Ludo{ki 6, Mili} 6, Mili}evi} 7, Pavlov 6, Radi~evi} 6 (Surla), Zoranovi} 6, Ristin 7 (Gibarov 6), Deni} 6, Niki} 6, Cvjeti} 6, Radin 6 (Drndarski).

U veoma tvrdoj utakmici doma}i su se boqe sna{li i nakon gre{ke gostuju}e odbrane [tefan Besu je iskosa lepim {utem pogodio mre`u iskusnog Ludo{kog. U 64. minutu David Kova~ iskoristio lepo proigravawe, utr~ao u prazan prostor i rutinski postavio kona~an rezultat.

Dunav – Reprezentacija Sremske lige 3:1 (3:0)

Priznawa

REPREZENTACIJA SREMSKE LIGE: Travica(Borac, Surduk), Stoki} (Podriwe, Ma~vanska Mitrovica), Jerkovi} (Borac, Surduk), Gruji} (Mladost, Kupinovo), Skakavac (Grani~ar Ada{evc ), [aji} (Sloga, Erdevik), Bojani}(Sloga, Erdevik), Ka~ar (Borac, Surduk), Bastaji} (Mladost, Kupinovo), Jefti} (Podriwe, Ma~vanska Mitrovica), Lazarac (Hajduk, Be{ka). Igrali su jo{: Reli} (Podriwe, Ma~vanska Mitrovica), Ra{i} (Jadran, Golubin-

Slavqe Ravwanaca Zeka Buquba{a – [umar 2:0 (1:0) RAVWE: Igrali{te Zeke Buquba{e, gledalaca 400, sudija Radoj~i} (In|ija).Strelci: Vasiqevi} u 27. i Martinovi} u 80. minutu.

istinilo se. Ravwanci su tako postali ~lanovi Sremske lige. U prvom delu vodila se velika borba na sredini terena. A, gosti u ko ntrama uspeli su tri puta da opa-

veliku {ansu da izjedna~e. Ali, Mili~evi}ev je {ut sa sedam metara Belovukovi} opet efektno odbranio. Rezervista Martinovi} je u fini{u susreta potvrdio

MSK - @FK Banat 2:0 (0:0)

Pesma u Starim Banovcima

Na sve~anosti au dodeqena priznawa.Najpre potshumno za nekada{weg predsednika Dunav a Nikolu Luka~a.Velimir Zagorac (sada{wi predsednik) uru~io je plakete za dugogodi{wi uspe{an rad Slavku Stefanovi}u i Blagoju Jeki}u.

Miodrag Panteli}, sportski direktor novosadske Vojvodine, predao je pov odom uspeha Dunava, predsedniku Velimiru Zagorcu, plaketu novosadskog superliga{a.

BARA@ ZA SREMSKU LIGU

7, @e`eq 6, Milo{ 7, Kondan 6, Ogwenovi} 9.

U veoma uzbudqivoj utakmici, naro~ito istako se mladi Strahiwa Ogwenovi} sa strahovitim {utevima.

REVIJALNA UTAKMICA

STARI BANOVCI: Igrali{te pod Bairom, gledalaca 450, sudija Ota{evi} (In|ija).

Strelci:A{}eri} u 5. i 37. i Skerletovi} u 18. Za Dunav, Pova`an u 56. (iz penala) za Reprezentaciju Sremske lige.

DUNAV: Lakovi}, G. Luki}, D. Luki}, Kalaba, Gu`vi}, Skerletovi}, Radosavqevi}, Nikoli}, Savi}, A{}eri}, Zogovi}. Igrali su jo{:Veren~evi}, Lazi}, Mili~i}, Le`aji}, Rikanovi}, Krwi}.

DNEVNIK

ci), Miki} (Fru{kogorac, Kukujevci), Radivoj{i} (Fru{kogorac, Kukujevci), Vurdeqa (Grani~ar, Ada{evci), Pova`an (Sloga, Erdevik), Savi} (LSK, La}arak). „Dunave, Dunave“, pevalo se u Starim Banovcima.Plasman u Vojvo|ansku ligu, je najve}i uspeh u klubskoj istoriji, a fudbaleri Dunava slavqeni~ki su proslavili sa navija~ima i Upravom kluba. Dunav se ve} takmi~io u Vojvo|anskoj ligi – Jug, pre deset godina, ali tada se plasirao kao peti na tabeli.Ove godine u vi{i rang fudbaleri Dunava su u Stare Banovce doneli titulu prvaka Sremske lige. Na svom igrali{tu pod Bairom uprili~ili su veliko veseqe.U pet fijakera komletna ekipa se dovezla na teren u pratwi truba~a, a {ampionski pehar je stigao helihopterom. Doneo ga je Slavko Tufegxi}, predsednik podru~nog fudbalskog saveza Sremska Mitrovica i uru~io kapitenu Dunava ^edomiru Gu`vi}u.

Predhodno su fudbaleri, stru~ni {tab i uprava kluba, bili su gosti Radoslava Savi}a, predsednika mesne zajednice. Dunav je zatim u revijalnoj utakmici nadigrao reprezentaciju Sremske lige sa 3:1. Pobeda je proslavqena vatrometom, a zatim je usledila sve~anost na kojoj su uru~ena priznawa.

- Ovo je zaista veliki uspeh.

U minuloj sezoni igrali smo napada~ki fudbal, {to su na{i navija~i pozdravili i svi oni koji su nas gledali. I u novom rangu `elimo da igramo jo{ boqe, i da se u wemu zadr`imo {to du`e – ka`e Velimir Zagorac predsednik Dunava.

Ekipa Zeke Buquba{e

ZEKA BUQUBA[A: M. Belovukovi} 8, Romandi} 7, Jovanovi} 7, Mijailovi} 7, Z. Stankovi} 7, Kowevi} 7, Simi} 7, @ivkovi} 7, Trivkovi} 7, I. Ivi} 7, Vasiqevi} 8 (Martinovi} 8, Todorovi} 7).

[UMAR: Raki} 7, Z. Mili~evi} 7, Dupor 7, Obradovi} 7, Kari} 7, M. Mitrovi} 7, G. Mili~evi} 8, Teodorovi} 7, Opa~i} 7, Ivani{ 7, Jar~anin 7 (Radoj~i} 7).

Sve {to su qubiteqi fudbala o~ekivali u Ravwu, a to je bila sigurna pobeda Zeke Buquba{e, ob-

sno zaprete, a sva tri puta golman doma}ih Belovukovi} je efektno odbranio udarce odli~nog G. Mili~evi}a (dva puta) i Teodorovi}a. I onda, je goste stigla kazna.

Doma}ini su bili u kontri, gotovo cela navala, na kraju je lopta do{la do Vasiqevi}a, koji je prebacio golmana Raki}a, sa desne strane u suprotni le vi ugao.

U drugom poluvremenu gosti preko G. Mili~evi}a (igra~ koji ima kvalitete da mo`e da igra u nekoliko rangova vi{e) imali su

pobedu doma}ih. Posle uspelog pasa s Trivkovi}em, Martinovi} je iza{ao sam ispred golmana Raki}a i manirom iskusnog strelca plasirao loptu u nebraweni deo mre`e.

B. Rokni}

Partizan – @elezni~ar 5:1(2:0) VITOJEVCI: Igrali{te Partizana, gledalaca 300, sudija Svetlana Bili} (Ruma). Strelci: M. Petrovi} u 34, G. Radovi} u 39, Markovi} u 57, ^vorkov u 61. i V.

MFL KIKINDA – NOVI BE^EJ

Petarda za opro{taj Crvena zvezda - 2. oktobar 5:2 (3:0) RUSKO SELO: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 100, sudija Kne`evi} (Ba{aid), strelci: Simi} u 30. i 88. Ili} u 43. Uzelac u 44. i Klasni} u 83. za Crvenu zvezdu, a Lapardat u 70. (iz penala) Milosavqev u 86. minutu za 2. oktobar CRVENA ZVEZDA: Ostoji}, Lerinc, Uzelac (Do{qak), ^udanov (Pani}), Petrovi}, Stankovi}, Mutavxi}, @ivi}, Simi}, Ili} (Olbina), Klasni}.

2. OKTOBAR: Lapardat, Kontri}, Mici}, Kukin, D. Lazi}, B. Lazi}, Vioglavin, Gvo`|arev, Te{i}, Milosavqev, Sekuli}.

Lider MFL Kikinda - Novi Be~ej na sjajan na~in se oprostio od svojih vernih navija~a.

Goleadu je zapo~eo i zavr{io Simi}. Najlep{i gol je postigao Ili}, sve je sam odradio, u {esnaestercu gostiju poslav{i loptu u mre`u Lapardata. U redovima Crvene zvezde zapa`en u~inak imali su mladi i talentovani igra~i ~ije vreme tek dolazi Do{qak i Uzelac.

M. Ra~i}

Vojvodina - Jedinstvo 3:0 (2:0) BA[AID: Stadion Vojvodine, gledalaca 100, sudija: Skuban

(Kikinda). Strelci: [u{i} u 16. Kiurski u 45. i Pani} u 56. minutu.

VOJVODINA: Stevanov, G. Popov, Qubinkovi}, Kne`ev, [u{i}, Selakovi}, D. Popov (Gavri}), Armacki (Petrovi}), Kiurski, Pani}, Milin (Gruji}).

JEDINSTVO: Karanovi}, Verbakov (^ubrilo), Adamovi}, Markovi} (Jeremi}), Ko{ni~ar, Pilipovi}, Vuji}, Mun}an (Paji}), Mirkov, Male{, Lali}.

Fudbaleri ba{aidske Vojvodine bez te{ko}a su na svom terenu savladali borbenu ekipu Jedinstva iz Bo~ara - 3:0. Prvi pogodak postigao je [o{i} u 16. minutu, a mladi Aleksandar Kiruski pre sudijskog zvi`duka postigao je drugi pogodak. U drugom poluvremenu doma}in je bio nadmo}niji, ali je po te{kom vremenu za igru postigao samo jedan pogodak.

M. S.

Napredak - Borac 1:2 (0:1) BANATSKA TOPOLA: Igrali{te Napretka, gledalaca 100, sudija: [ibul (Kikinda). Strelci: Ig. Feher u 85. za Napredak, a [ugi} u 18. i Dudaj

BA[AID: Vojvodina - Jedinstvo (Bo~ar) 3:0, RUSKO SELO: Crvena zvezda - 2. oktobar (Kumane) 5:2, BANATSKA TOPOLA: Napredak - Borac (I|o{) 1:2 1. Cr. zvezda 20 16 3 1 58:21 51 2. Vojvodina 20 12 2 6 52:31 38 3. Borac 20 9 3 8 56:40 30 4. Jedinstvo 20 9 2 9 45:46 29 5. 2. oktobar 20 4 3 13 26:48 15 6. Napredak 20 2 3 15 20:73 9 Crvena zvezda iz Ruskog sela igra bara` sa prvakom MFL @iti{te Nova Crwa, a novi ~lan lige je @AK iz Kikinde.

u 53. minutu za Borac. @uti kartoni: Ed. Na| (Napredak), a Spahi}, Kara~owi, Be~agul i ^eleketi} (Borac).

NAPREDAK: Barta, I. Feher, Blanu{a, @. ]iri}, Na|, Mr|an, Erdeg, Vojnovi}, Zec, Turi, Ig. Feher.

BORAC: Kara~owi (Pani}), Radin, Stepanov (Kne`evi}), [ugi}, Spahi}, ^eke, Mirkov, ^eleketi}, Dudeq, Zaki}, Be}agul.

U op{tinskom derbiju gosti iz I|o{a zaslu`eno nose ku}i tri velika boda. Ve} u 18. minutu golom [ugi}a Borac je poveo, a na samom po~etku drugog dela strelac za I|o{ane bio je Dudeq. Pet minuta pre kraja golom Igora Fehera doma}in je ubla`io neplaniran poraz.

M. S.

ME\UNARODNI MEMORIJALNI TURNIR „@IVKO KONDI]”

Kanarinci odbranili pehar Posle ~etvorodnevnog takmi~ewa spu{tena je zavesa na tradicionalni kadetski turnir “@ivko Kondi}” koji je odigran u Ka}u. Prvo mesto odbranila je ekipa Novog Sada koja je u veoma uzbuqivom finalu tek posle izvo|ewa finala savladala ~vrstu ekipu ^SK Pivare iz ^elareva sa 5:4. Ina~e, susret je u regularnom toku zavr{en nere{eno 1:1.

U borbi za tre}e mesto Vojvodina iz Novog Sada savladala je Banat iz Zrewanina sa 5:4 na penale. U regularnom toku bilo je 0:0. Na penale je odlu~ena utakmica i u borbi za peto mesto. OFK Lijev~e iz Nove Topole (Republika Srpska) pobedila je Slaviju iz

Novi Sad – ^SK Pivara 6:5 (0:0, 0:0) KA]: SC Siget, gledalaca 500, sudija: Jovanovi} (Novi Sad).

NOVI SAD: Grubi}, Mar~eti}, Kaurin, Klisura, Miji}, Baji}, Lazarevi}, Maksimovi}, Reni}, Vrgovi} i Jeli}. Igrali su jo{: Popin, Terzi}, Mari}, Zori}, Pavkov, Popovi}, Batini}, Stoj{i}. ^SK PIVARA: Studen, Qubi~i}, [vowa, Radi~evi}, Bo`i}, Stani}, Kupres, Tepi}, Moravac, Dori}, Kne`evi}. Igrali su jo{: Radakovi}, Stevanovi}, Ze~evi}, Ogwanovi}, Todorovi}, Ivkovi} i Dmitrovi}.

Srpskog Sarajeva 4:3, u regularnom toku 0:0. Doma}in OFK Jugovi} u borbi za sedmo mesto pora`en je od ekipe Igala (Crna Gora) 0:1. Za najboqeg igra~a turni-

ra progla{en je Mihajlo Popovi}, za najboqeg golmana Sr|an Popin (Novi Sad), a za najboqeg strelca Bogdan Tepi} (^SK ^elarevo).

M. Grbi}

VITOJEVCI: Partizan – @elezni~ar 5:1, RAVWE :Zeka Buquba{a – [umar 2:0. Jednota iz [ida je bila slobodna.

1. Partizan 4 3 0 1 14: 4 9 2. @elezni~ar 4 2 1 1 5: 5 7 3. Z. Buquba{a 4 2 0 2 7: 5 6 4. [umar 4 1 1 2 3: 7 4 5. Jednota 4 1 0 3 3:11 3 Novi ~lanovi Sremske lige su Partizan (Vitojevci, prvak Op{tinske lige Ruma – Irig prvi razred), @elezni~ar (In|ija, prvak Op{tinske lige Stara Pazova – In|ija) i Zeka Buquba{a (Ravwe, prvak Op{tinske lige Sremska Mitrovica – prvi razred).

Petrovi} u 77. za Partizan, Qubovi} u 72. minutu za @elezni~ar.

PARTIZAN: \or|i} 8, Mili} 8, M. Petkovi} 8, G. Radovi} 9, M. Petrovi} 9, Mileti} 8, Daki} 8, D. Srbinovski 8, Markovi} 9, V. Petrovi} 9, ^vorkov 9 (@. Radovi} 8, P. Srbinovski 8, Kuzmanovi} 8). @ELEZNI^AR: Rado{evi} 8, Mihajlovi} 7, M. Golubovi} 7, Mandi} 7, Brki} 7, Qubovi} 7, Crnomarkovi} 7, Blanu{a 7, N. Zagorac 7, J. Zagorac 7, Karan 7.

Posle iznena|uju}eg poraza u Ogaru (Partizan je u 3. kolu izgubio od [umara s 3:2, iako je vodio s 2:0), ma{inerija iz Vitojevaca je dokazala je u me~u protiv iskusnih In|ijaca, da je zaista ma{inerija. Bilo je lepo gledati veliku nadmo} doma}ina u svim elementima fudbalske igre – tehniki, taktiki i dobroj fizi~koj pripremqenosti svih igra~a. Iskusni igra~i @elezni~ara, mogli su samo, da se pomire, sa katastrofom. Rezultat od 5:1 je mali, jer su Vitojev~ani mogli posti}i i mnogo vi{e golova. Vi{e i od deset.

Q. [a{i}

SOMBORSKA ME\UOP[TINSKA LIGA BA^KI BREG: Dinamo - Metalac (Sombor) 9:1, KOLUT: Jedinstvo - [ikara (Sombor) 0:3 (pf), ^ONOPQA: Sloga - Aleksa [anti} 4:3, STAPAR: Hajduk Sport (Bezdan) 7:0, SONTA: Dinamo - Panonija (Lali}) 3:0 (pf), slobodni su bili: Terekve{, Dunav, Jedinstvo (R) i Oyaci.

1. Hajduk 25 20 2. Oyaci 24 17 3. Metalac 24 14 4. Jed.(K) 24 13 5. Din. (BB) 24 13 6. Sloga(-1) 24 12 7. Dunav 24 9 8. Terek. (-1) 25 9 9. Jed.(R) 26 7 10. Dinamo(S) 24 6 11. Sport 25 7 12. [ikara 24 6 13. A. [ant.(-3)24 5 14. Panon.(-2) 24 4

1 5 6 4 4 6 5 7 4 6 1 2 5 0

4 2 4 7 7 6 9 9 15 12 17 16 14 20

89:27 64:17 55:33 64:39 58:34 44:33 63:56 52:42 29:60 33:57 29:66 39:65 30:58 19:78

61 56 48 43 43 41 35 33 25 24 22 20 17 10

POTISKA LIGA ^OKA: ^oka - [ampion Olimpija 5:2, BANATSKO ARAN\ELOVO: Slavija - Horgo{ Higlo (Horgo{ 0:3 (p. f), MAJDAN: Trome|a - Sloga (Ostoji}evo) 7:1, \ALA: Grani~ar - Hajduk (Podlokaw) nije odigrano. Slobodni su bili Jeidnstvo i Tisa.

1. ^oka 2. Tisa 3. Slavija 4. Grani~ar 5. Horgo{ H. 6. Trome|a 7. Jedinstvo 8. [. Olimp.

9. Hajduk 10. Sloga

18 15 17 12 15 10 15 9 17 8 16 7 17 5 17 4 10 2 16 1

0 3 70:20 1 4 42:15 0 5 36:23 1 5 33:32 3 6 51:32 1 8 30:35 3 9 43:48 3 10 30:45 1 7 19:36 1 14 18:79

45 37 30 28 27 22 18 15 7 4

DRUGA LIGA @ENE – SEVER NOVI SAD: Fru{kogorac Pan~evo 3:0, KUMANE: Novi Be~ej - Kikinda 3:0, BEOGRAD: Kalemegdan - Rubin (Mol) 1:0, SOMBOR: Ravangrad - Sloga (Zemun) 2:1. Slobodan je bio Radni~ki 1919 iz Zrewanina.

1. Sloga 16 12 2. Novi Be~ej 16 12 3. Ravangrad 16 9 4. Fru{kog. 16 9 5. Kelemegdan16 9 6. Radni~ki 16 6 7. Pan~evo 16 6 8. Rubin 16 3 9. Kikinda 16 0

2 2 0 4 3 4 3 4 1 6 2 8 1 9 0 13 0 16

58:14 68:18 52:18 43:23 42:28 44:39 32:43 13:82 7:82

38 36 30 30 28 20 19 9 0

NOVOSADSKA LIGA

PODRU^NA LIGA ZREWANIN

@eqo na pravom koloseku

Despotov~ani ostali u ligi

@elezni~ar - Fru{kogorski partizan 3:1 (2:0) NOVI SAD: Igrali{te @elezni~ara, gledalaca 150, sudija: An|elkovi} (Novi Sad). Strelci: Staki} u 25.

Krwaji} u 37. i 67. za @elezni~ar, a Peri} u 58. minutu za Fru{kogorski partizan. @ELEZNI^AR: Pupavac 7, Tujkovi} 7 (Gvozdenovi} 7), Petkovi} 8, ^avi} 7, Aleksi} 7, Alavawa 6, Grubje{i} 6 (Soviq 7), Guzina 7 (Nothov 6), Staki} 8, Ostoji} 7, Krwaji} 8.

FRU[KOGORSKI PARTIZAN: Mladenovi} 7, Baki} 6, Vukovi} 6, Makijevi} 6, Bo{kan 6, [imulija 6, \ur|evi} 7, Antoni} 7, Bukvi} 6, Peri} 7, Majki} (Mari~i} 6).

Na igrali{tu kraj Industrijske zone dileme nisu postojale, pobedom nad solidnom ekipom iz Bukovca ekipa @elezni~ara se posle dve godine vratila u ligu koja im po kvalitetu i pripada. Raspolo`eni Staki} doveo je doma}e u vo|stvo posle solo akcije, utr~ao je u {esnaesterac i preciznim udarcem pogodio pravo mesto.

Do kraja poluvremena jo{ jednom se mre`a gostiju zatresla, Kwaji} je izbegao ofsajd zamku. Nisu se Bukov~ani predavali, Peri} je bio priseban i savladao Pupavca.

Osigurali su momci trenera Radi}a pobedu drugim golom Krwaji}a koji je odli~no odreagovao na centar{ut i poslao loptu pod pre~ku za veliko slavqe - i ulazak u Podru~nu ligu.

M. Popovi}

delu sezone (svih trinaest pobeda).

Za trijumf na te{kom terenu u posledwem ovosezonskom liga{kom susretu Beg~ani mogu da zahvale slabom sudiji Podunavcu koji je srdinom me~a potpuno izgubio kompas, nije ujedna~io kriterijum, i koji je u wima probudio veliki inat. Tek kada je Podunavac iskqu~io iz igre Ble{i}a, Bge~ani su krenuli agresivno i veoma brzo izjedana~ili. Radowi} je uposlio Pavkova koji je izjedna~io, pa se u{lo u neizvesnu zavr{nicu.

Pobedu i veliku radost gostima doneo je Le|anac koji je uzeo loptu na polovini igrali{ta, prevario nekoliko igra~a i matirao Staji}a.

M. R.

Sirig - Ba~ka (B) 1:2 (1:0)

Partizan - Borac 1:3 (1:1)

SIRIG: Igrali{te Siriga, gledalaca 100, sudija: Podunavac (Koviq). Strelci: Ivani} u 45. minutu za Sirig, a Pavkov u 73. i Le|anac u 90+3. minutu za Ba~ku. @uti kartoni: @igi}, Kova~evi}, Rosi}, Spasi}, Ivanovi} (Sirig), Le|anac, Ble{i}, Topoli} (Ba~ka). Crveni kartoni: Bo{kovi}, Ble{i} i trener Egeri} (Ba~ka).

SIRIG: Staji}, @igi} (Milo{evi}), Rosi}, Radi} (Spasi}), Dragojevi}, Bodowi (Jerkovi}), Spasi}, Deki}, Joka, Kova~evi}, Ivani}.

BA^KA: Mili~kovi}, Kosi} (Gli{i}), Bo{kovi}, Le|anac, Kravi}, Gavrani}, Pavkov, ^ampri} (Be{i}), Topoli} (Latinovi}), Radowi}, Pa{}an.

Sa ~ak dva igra~a mawe, uspeli su fudbaleri Ba~ke iz Bege~a da preokrenu rezultat i pobede u Sirigu, ali ipak nisu uspeli da se domognu prvog mesta na tabeli i vi{eg ranga, uprkos maksimalnom u~inku u prole}nom

LEDINCI: Vinogradar - Tatra 2:0, LUG: Partizan - Borac 1:3, SIRI: Sirig - Ba~ka 1:2, BANO[TOR: Proleter TSK (nije igrano jer Temerinci zbog viskog vodostaja Dunava i poplavqenog puta izme|u ^erevi}a i Banio{tra nisu stigli na utakmicu), NOVI SAD: @elezni~ar - Fru{kogorski partizan 3:1.

1. @elezn.

2. Ba~ka 3. TSK 4. Sirig 5. Fr. Part.

6. Partizan 7. Dinamo (-3) 8. Borac 9. Tatra 10. Vinogr. (-1) 11. ^enejac 12. Proleter

26 22 26 22 25 15 26 15 26 11 26 11 26 12 26 12 26 11 26 8 26 6 25 5

2 1 3 1 5 3 3 0 1 4 2 1

2 3 7 10 10 12 11 14 14 14 18 19

62:11 68 89:28 67 48:26 48 74:40 46 54:32 38 53:50 36 53:52 36 40:40 36 46:58 34 38:71 27 38:74 20 34:98 16

LUG: Igrali{te Poqane, sudija: Ra|en (Budisava), gledalaca oko 150, strelci: [odi} u 33. za Partizan, Bizjak u 36. Popovi} u 82. Vojinovi} u 85. minutu za Borac. @uti kartoni: Vojinovi} (Borac).

PARTIZAN: Bo`i~i} 6, Lalovi} 6, Stanojevi} 6 (Star~evi} 7), Kulpin~evi} 7, [odi} 7, Bo~kovi} 6, Begojevi} 6, Ni}eti} 6, Qubanovi} 7, Ti{ma 6, Bursa} 6, Mihi} 6 (Blagojevi} 7).

BORAC: Jeli} 7, Popovi} 8, Peri} 8, Kraji{nik 8, Trbojevi} 8, T. Blagojevi} 8, Brakus 7 (Vukmirovi} 7), Dvor`ak 7, Mesaro{ 7 (Dujkovi} 7), Geratovi} 7, Bizjak 8, Vojinovi} 6.

Da su fudbaleri Borca igrali tako dobro i kvalitetno kao u fini{u prvenstva pozicija na tabeli bila bi sasvim druga~ija, ovako im ostaje da se pripremaju za novo prvenstvo gde gaje velike ambicije. M;e~ je igran u Lugu jer je teren u Susek poplavqen.

B. Star~evi}

KADETI PROLETERA PRVACI PODRU^NE LIGE NOVI SAD: Revijalnom utakmicom kadeta i omladinaca trenera Gorana @muki}a koje su omladinci te{kom mukom dobili 2:1 zavr{ena je

Mladost - Naftagas (B) 2:0 (1:0) BANATSKI DESPOTOVAC: Igrali{te „S D Mladost“, gledalaca 300, sudija: Kozina (Zrewanin). Strelci: Pisari} u 37. i Dragi~evi} u 75. minutu. @uti kartoni: Topalovi}, Piva~, Mari} (Mladost), Tawga, Kosanovi}, Ba{a, Kusuturi} (Naftagas).

MLADOST: Mari} 7, Krivo{ija 7 (Tekinder 7), Piva~ 7, Miti} 7, Pisari} 7, Topalovi} 7, Dragi}evi} 8 (Stani}), Mijatovi} 8, Su~evi} 7, Avramovi} 7, Vuleta 7 (Te{i} 7).

Zori} 6 (Vi{wevac), Karanovi} 7, Stoisavqevi} 7, Stoji} 6 (Radosav), Bjeleti} 6, Bogunovi} 7, Kravaru{i} 7, Vigwevi} 6.

BILE]ANIN: P. Varadinac 8, Dragi} 6, Andri} 6, Papi} 6, Lazi} 6, N. Uqarevi} 7, Samarxi} 6, Milo{evi} 6 (N. Varadinac 7), Vu~kovi} 7, Gruba~i} 6 (D. Uqarevi} 7), Mago~evi} 7.

U veoma korektnoj igri oba sastava Andri} je napravio prekr{aj, a Kravaru{i} je bio siguran sa bele ta~ke. Penal u 44. minutu

utorak15.jun2010.

c m y

SPORT

DNEVNIK

I JU@NOBANATSKA LIGA

KLEK: OFK Klek - Mladost Luks (Luki}evo) 0:2, KIKINDA: @AK - Begej (@iti{te) 2:6, KNI]ANIN: Potisje - Borac (Aleksandrovo) 3:6, BANATSKI DESPOTOVAC: Mladost - Naftagas (Boka) 2:0, ELEMIR: Naftagas - Vojvodina (Perlez) 1:0 (prekinuto u 14. minutu, gosti ostali sa sedam igra~a), ZREWANIN: Borac - Delija (Mokrin) 2:0, KRAJI[NIK: Krajina - Bile}anin (Se~aw) 1:1. Slobodan je bio Zadrugar iz Lazareva 1. Zadrugar 2. Begej 3. Borac 4. Naftag. (E) 5. Mlad. luks 6. OFK Klek 7. Bile}anin 8. Potisje 9. Vojvodina 10. Krajina 11. Delija 12. Mladost 13. Naftag. (B) 14. Borac (A) 15. @AK

28 19 28 14 28 13 28 12 28 11 28 11 28 12 28 11 28 11 28 10 28 11 28 11 28 10 28 10 28 4

5 3 5 5 8 7 4 6 6 8 5 4 7 4 3

4 11 10 11 9 10 12 11 11 10 12 13 11 14 21

85:20 52:44 43:33 54:46 52:47 49:41 45:65 58:47 53:44 46:51 31:39 39:45 29:36 43:45 21:97

62 45 43 41 41 40 40 39 39 38 38 37 37 34 15

Zadrugar iz Lazareva se plasirao u Vojvo|ansku ligu Istok, iz lige su ispali: Omladinac (Ravni Topolovac), @AK (Kikinda), Borac (Aleksandrovo) i Naftagas (Boka). Novi ~lanovi lige su: Crvena zvezda Bio star (Vojvoda Stepa), Polet (Nakovo), Rusanda (Melenci), a preostala dva mesta }e zauzeti posle bara`a prvak MFL @iti{te - Nova Crwa, prvak MFL Kikinda - Novi Be~ej, kao i drugoplasirani iz MFL Zrewanin posle plej ofa.

Duel Pavlovi}a (Mladost Luks) i Vinaija (OFK Klek)

NAFTAGAS: Markov 7, Manger 7, Kosanovi} 7, Ba{a 7, Tawga 7, Dragi} 7, @eraji} 7 (Ara|anski 7), Kusturi} 6 (Pilip), Tri{i} 6 (Kulik 7), Golubovi} 6, ]ulafi} 6.

U utakmici „biti ili ne biti“ doma}i su zaslu`eno pobedili i ostali u ligi, a goste poraz je odveo u ni`i rang takmi~ewa. U 37. minutu korner za Mladost, stvorila se gu`va, a najspretniji je bio Petar Pisari} i o{trim {utem s nekoliko metara pogodio mre`u.

Po velikoj vru}ini, `eqa doma}ih je overena u 75. minutu, po{to je pogo|ena pre~ka, odbijenu loptu je prihvatio Ogwen Dragi}evi} i jakem {utem pogodio mre`u.

Krajina - Bile}anin 1:1 (1:0) KRAJI[NIK: Igrali{te Krajine, gledalaca 50, sudija: Dimitri} (Banatsko Veliko Selo).

Strelci: Kravaru{i} u 27. (iz penala) za Krajinu, a N. Varadinac u 57. minutu za Bile}anin. @uti kartoni: Zori}, Stoisavqevi} (Krajina), a Andri} (Bile}anin).

KRAJINA: Nebrigi} 7, Kolunxi} 7 (Petrovi}), Triki} 7,

je kapiten gostiju Papi} proma{io. U 57. minutu vihorni Nenad Varadinac je utr~ao u prazan prostor i sa desetak metara loptu zakucao pod pre~ku za izjedna~ewe i postavio kona~ar rezultat.

OFK Klek - Mladost luks 0:2 (0:2) KLEK: Igrali{te „\. Vu~urevi}“, gledalaca 50, sudija: Milin (@iti{te). Strelci: Marjanovi} u 5. i Mikala~ki u 8. minutu (autogol). @uti kartoni: Zavo|a (Mladost luks).

OFK KLEK: Tarana 7, Vinai 6, In|in 6, @i`ik (^ubra 6), Bogdanovi} 6, Mikala~ki 7, Cerovi} 6, No`ini} 7, Stevi} 6 (Bogdanov), Perovi} 7, Dologu{in 6 (Provixalo).

MLADOST LUKS: Kandi}, Grubor 7, Deli} 7, Pavlovi} 8, Titin 8, Buka 7, Mihajlovi} 7, Marjanovi} 7 (Luki}), Mi}evi} 7 (Zavo|a 7), Mati} 7 (Mi{i}), Makan 7.

Gosti su odli~no po~eli utakmicu. Ve} u 5. minutu Marjanovi} je poslao loptu prema golu ali je Tarana uspeo odbraniti, da bi isti iz drugog poku{aja pogodio mre`u i

uspe{na sezona takmi~ewa i rada mla|ih kategorija novosadskog Proletera. Kadeti predvo|eni Svetozarom Soviqem ostvarili su veliki uspeh osvajawem prvog mesta u Podru~noj ligi i time

21

doneo prednost gostima. Samo tri minuta kasnije Buka je ubacio loptu na ivici {esnaesterca, nesporazum izme|u doma}e odbrane i lopta se na{la u mre`i iskusnog Tarane.

Do kraja susreta gosti su mogli posti}i jo{ koji gol, ali je veteran Tarana branio izvanredno.

Borac (ZR) - Delija 2:0 (0:0) ZREWANIN: Igrali{te u Doqi, gledalaca 100, sudija: Arsi} (Staji}evo). Strelci: Vavan u 51. i Mijatov u 80. minutu. @uti kartoni: Mijatov (Borac), a Vitomirov, Sabo, Milivojevi} (Delija).

BORAC: \or|evi} 7, Ivanov 7, Bo`i} 6, Mijatov 8, Kosanovi} 7, Lazarov 6, Vavan 7, Novakov 6, Ibrahimi 6, Po{tin 6 (Milojevi} 7), Jovanovi} 6 (Zukorli} 6).

DELIJA: Konti} 6, Stojin 6 (Peri{i} 6), ^eleketi} 7, Lazinica 7, Vitomirov 6 (Popov 6), Miladinov 6, Staji} 6 (Iwac 7), Kolari} 7, Sabo 6, Popovi} 7, Milivojevi} 6.

Po velikoj vru}ini doma}i su se boqe sna{li. U 51. minutu Vavan je krenuo u solo prodor i sam ispred golmana rutinski realizovao priliku. Najlep{i momenat utakmice zbio se u 80. minutu, kada je Mijatov {utem sa vi{e od 25 metara overio trijumf Doqana.

GREBENAC: Vulturul - Jugoslavija (Jabuka) 0:0, UQMA: Partizan - Tempo (Sefkerin) 2:0, OMOQICA: Mladost - Polet (Izbi{te) 3:1, BARANDA: Radni~ki - Proleter (Banatski Karlovac) 2:1, KOVIN: Radni~ki - Partizan (Gaj) 5:0, BANATSKI BRESTOVAC: Budu}nost - Dolovo 6:2, PAVLI[: Crvena zvezda - Sloga (Banatsko Novo Selo) 4:2, KOVA^ICA: Slavija Borac (Veliko Sredi{te) 3:0.

1. Proleter 30 23 1 6 73:30 70 2. Rad. (J) 30 16 6 8 69:46 54 3. Rad. (B) 30 15 5 10 54:36 50 4. Tempo 30 13 6 11 53:43 45 5. Slavija 30 13 5 12 76:63 44 6. Partiz. (U) 30 11 9 10 55:53 42 7. Polet 30 11 8 11 48:41 41 8. Mladost 30 12 5 13 46:52 41 9. Partiz. (G) 30 11 7 12 60:53 40 10. Sloga 30 12 4 14 51:49 40 11. Budu}nost 30 12 4 14 47:59 40 12. Vulturul 30 11 6 13 41:48 39 13. Jugoslavija 30 10 8 12 46:56 38 14. Cr. zvezda 30 12 2 15 38:71 38 15. Borac 30 10 1 19 39:54 31 16. Dolovo 30 7 5 18 39:72 26 Proleter iz Banatskog Karlovca se plasirao u Vojvo|ansku ligu Istok. Iz lige su ispali: Dolovo, Borac (Veliko Sredi{te) i Crvena zvezda (Pavli{). Novi ~lanovi lige su: BAK (Bela Crkva), Budu}nost (Alibunar), Vr{ac United (Vr{ac), Kolonija (Kovin).

II JU@NOBANATSKA LIGA – ISTOK

JASENOVO: Kara{ - Dunav (Banatska Palanka) 4:1, VLADIMIROVAC: Bratstvo unirea - Hajdu~ica (0:3), PLANDI[TE: Sloga - Banat (Dupqaja) 12:0, VLAJKOVAC: Jedinstvo - Hajduk ([u{ara) 2:2, GUDURICA: Vinogradar - Borac (Vra~ev Gaj) 2:1, VELIKA GREDA: Mladost - Potporaw (2:4), KU[TIQ: Kara{ - Vr{ac united (Vr{ac) 4:3, KRU[^ICA: Ratar - Dobrica 3:0.

1. Vr{ac u.

30 24 5 1 124:17 77 2. Hajdu~ica 30 20 4 6 80:27 64 3. Sloga 30 14 11 5 70:25 53 4. Dobrica 30 14 5 11 66:46 47 5. Ratar 30 12 7 11 41:37 43 6. Hajduk 30 12 5 13 44:50 41 7. Dunav 30 13 2 15 64:81 41 8. Jedinstvo 30 11 7 12 65:44 40 9. Kara{ (J) 30 11 7 12 42:52 40 10. Mladost 30 12 4 14 58:69 40 11. Potporaw 30 10 7 13 38:63 37 12. Borac 30 12 1 17 42:67 37 13. Banat 30 11 3 16 35:10136 14. Kara{ (K) 30 11 2 17 48:63 35 15. Vinogr. (-1) 30 11 3 16 47:65 35 16. Bratst. (-6) 30 4 3 23 31:84 9 Vr{ac united se plasirao u Prvu ju`nobanatsku ligu. Novi ~lanovi lige su: Borac (Veliko Sredi{te), Crvena zvezda (Pavli{), Gra~inar (Mileti}evo), kao i [evac (Kusi})

II JU@NOBANATSKA LIGA – ZAPAD

KA^AREVO: Jedinstvo Stevi} Glogow 6:0, PLO^ICA: Borac - Unirea (Uzdin) 5:1, VOJLOVICA: Mladost - Plavi Dunav (Skorenovac) 3:0, MRAMORAK: Proleter - @elezni~ar (Pan~evo) 3:0, BAVANI[TE: BSK Vojvodina (Crepaja) 1:0, DELIBLATO: Omladinac - Borac (Sakule) 2:5, DUBOVAC: Jedinstvo - Pobeda (Samo{) 3:0, KOVIN: Kolonija - Omladinac (Opovo) 1:2.

1. Kolonija 30 19 7 4 111:41 64 2. Borac (S) 30 20 3 7 72:31 63 3. BSK 30 17 7 6 69:36 58 4. Omlad. (O) 30 17 6 7 56:25 57 5. @elezni~. 30 17 4 9 67:43 55 6. Mladost 30 14 6 10 54:33 48 7. Pl. Dunav 30 13 7 10 51:53 46 8. Vojvod. (-2) 30 14 4 12 53:51 44 9. Jed. Stev. 30 13 4 13 61:59 43 10. Glogow 30 11 5 14 63:73 38 11. Proleter (-9)30 14 4 12 57:57 37 12. Omlad. (D) 30 10 4 16 54:65 34 13. Unirea (-1) 30 7 7 16 46:82 27 14. Borac (P) 30 6 4 20 40:72 22 15. Pobeda (-1) 30 5 3 22 32:96 17 16. Jedinst. (-1)30 3 5 22 32:10713 Kolonija iz Kovina se plasirala u Prvu ju`nobanatsku ligu, a Dolovo je novi ~lan lige.

stekli pravo da se u slede}oj sezoni takmi~e u Kvalitetnoj ligi Vojvodine. Na slici Du{ana Ivani}a celokupan pogon mla|ih kategorija FK Proletera.

M. P.

22

SPORT

utorak15.jun2010.

DNEVNIK

@IKICA MILOSAVQEVI], REPREZENTATIVAC SRBIJE

DRUGA MU[KA LIGA – SEVER

Uvek punim srcem za dr`avni tim

Suboti~ani potvrdili kvalitet za vi{i rang

@ikica Milosavqevi} jedan od najiskusnijih rukometnih reprezentativaca Srbije vratio se u nacionalni tim posle vi{egodi{we pauze i na debiju za Srbiju ostvario trijumf nad ^e{kom 27:23. Iskusni krilni igra~ bi}e sigurno jedan od kqu~nih igra~a i u revan{ susretu izme|u Srbije i ^e{ke u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, koji je na programu u subotu u 15 ~asova u Plzenu. O predstoje}em susretu sa ^esima, ali i o povratku pod nacionalnu zastavu @ikica Milosavqevi} ka`e:

@ikica Milosavqevi}

- Odlazimo u ^e{ku sa ~etiri gola prednosti i nadam se da je to dobar rezultat. Prednost od ~etiri gola dovodi nas u blagu psiholo{ku prednost, jer protivnik mora da juri razliku, {to nam daje mogu}nost da rastere}eno i bez pritiska u|emo u me~. Ne}emo da se branimo, ve} idemo da damo gol vi{e i pobedimo. U Ni{u smo, mo`da, mogli da ostvarimo ubedqiviji rezultat, ali s obzirom na to da su uslovi za igru bili veoma te{ki svaka pobeda je dragocena. ^air je dokazao i potvrdio da je neosvojiva tvr|ava i zahva-

qujem se publici koja je i ovoga puta bila na{ osmi igra~. Iskoristi}emo ova tri-~etiri dana, koliko je ostalo do utakmice, da neke stvari, koje su bile lo{e, ispravimo i verujem da }emo se iz Plzena vratiti kao pobednici, odnosno reprezentacija koja je izborila plasman na Svetsko prvenstvo u [vedskoj.

Posle ~etiri godine vratili ste se u dr`avni tim?

- Drago mi je da me je selektor Vukovi} pozvao u nacionalnu selekciju. Uvek sam se ose}ao kao deo reprezentacije, neko mo`e to da ceni ili ne, ali ja sam sa ponosom igrao i za Jugoslaviju i za SCG, a sa istim `arom sada nastupam za Srbiju. Kod mene igrawe za selekciju sa dr`avnim grbom je ne{to vi{e i uvek punim srcem obla~im reprezentativni dres. Nastupao sam za sve selekcije na{e zemqe pod razli~itim imenima i svi ti nastupi su podjednako vrednovani, {to se mene ti~e. Ne mo`emo sada ne{to da precrtamo ili zaboravimo, prolio sam mnogo znoja igraju}i za reprezentaciju u ovih deset i vi{e godina, bilo je uspeha i padova, ali u svakom slu~aju to je za mene jedno dragoceno iskustvo. Sada sam tu, da}u sve od sebe i pomo}i koliko mogu da ostvarimo plasman na Svetsko prvenstvo.

Dugo ste ve} u [paniji. Da li }ete i naredne sezone biti na Iberijskom poluostrvu?

- U [paniji mi je veoma lepo, navikao sam se na `ivot tamo.

Ugovor sa klubom mi je istekao i trenutno sa menaxerom razmatram ponude. @eqa mi je, normalno, da ostanem u [paniji, ali ukoliko iskrsne neka dobra ponuda, sigurno da ne}e biti nikakvih problema da promenim sredinu. Postoji ~ak varijanta da se mo`da vratim i u Srbiju i ukoliko bi do toga do{lo onda bih ponovo obukao dres Crvene zvezde.

Prioritet je, u svakom slu~aju, klub iz inostranstva. S. Anti}

SKUP[TINA GRADSKOG RUKOMETNOG SAVEZA NOVI SAD

Imbrowev na ~elu U tropskom danu novosadski rukometni poslenici osetili su aktuelnost trenutka i u neuslovnim uslovima, uz prisustvo 28 od 33 pozvana delegata i ~lana izvr{nih organa i tela, odr`ali godi{wu Skup{tinu saveza. U svim izve{tajima i programima konstatovano je da je velika ve}ina ciqeva i zadataka postavqenih pre godinu dana realizovana, a naro~ito u onom delu da je posle vi{e od deset godina vra}ena konstitutivnost Gradskog rukometnog saveza Novi Sad (GRSNS) kada je u pitawu Rukometni savez Vojvodine.

Imaju}i u vidu da je Novi Sad doma}in jedne grupe na Euro 2012. godine, ve}ina diskutanata uverena je da GRSNS ne}e biti zaobi|en u organizaciji ovog takmi~ewa i da su spremni da na raspolagawe stave sve svoje kadrovske i tehni~ke resurse. Ova sednica je iskori{}ena da se Upravni odbor dopuni novim ~lanom, Draganom \urovi}em, a za predsednika Skup{tine GRSNS izabran je Rajko Imbrowev, dok je za potpredsednika imenovan Dejan Perkovi}. U Nadzorni odbor kooptiran je Vlajko Tegeltija.

J. G.

Spartak Vojput - Grdnulica 38:23 (21:10) SUBOTICA: Sportska hala Dudova {uma, gledalaca: 300, sudije: Dunkler (Sombor), Kova~evi} (Crvenka). Sedmerci: Spartak Vojput 2 (2), Gradnulica 5 (3), iskqu~ewa: Spartak Vojput 4, Gradnulica - minuta.

SPARTAK VOJPUT: Vukoslavovi} (16 odbrana), Vru}ini} 6, Galfi, Rojevi} 1, ^ovi} 2, Mraki} 5, Ninkovi} 10, Radowi} 3, Vitas, Lakanovi} 5, Abazovi} 2, Distol 1, Marinkovi} 3. Ta{kovi}.

GRADNULICA: Mi{i}, Kevre{an 3, Petrovi} 1, Mijatov 3, Luka~ 3, Dimitrijevi} 3, Cveki} 7, Doko 3, Ili} (10 odbrana).

I ovoga puta u Subotici ni{ta novo. Sem pobede drugo se i nije o~ekivalo od novog prvoliga{a, ekipe Spartak Vojputa. Od samog po~etka doma}ini su pristupili utakmici ozbiqno i bez ve}ih problema iza{li na kraj sa simpati~nom ekipom iz Zrewanina. U prvih sedam minuta igre Suboti~ani su napravili razliku od 6:0, da bi utakmicu zavr{ili sa 15 golova razlike.

Druga liga (m)

(Novi Sad). Sedmerci: Titel Xon Dir 4 (3), Hajduk 4 (2), iskqu~ewa: Titel Xon Dir 20, Hajduk 4 minuta.

TITEL XON DIR: Dobrijevi} (2 odbrane), Kuzmanov, Balog 2, \uri} 5, Ivkovi} 11 (3), To{i} 9, Todor~evi} (14 odbrana i 1 sedmerac), Mili~i}, Mi{kovi} 1, Jakovqevi} (3 odbrane), Perleta 4, Vujadinovi} 2, Vojnovi}, Kewalo 3.

HAJDUK: Gere (2 odbrane), Vujkov 5, Risti} 3 (2), Vidakovi} 1, Kara} 5, Obradovi} 2, Bundalo 3, Labus 1, Kaleni}, Spasojev 7, Andrin 3, Tapai (12 odbrana, 1 sedmerac), MiMile Vru}ini} (Vojput) li}ev 1, Radanovi}.

Boqi Titeqani su u `ustroj METALAC ASKO VIDAK: igri nadigrali kom{ije iz ^uruPoli}, Adamovi}, Graji} 3, ga i zahvaquju}i opu{tawu pri Ili} 6, Radi} 2, Vojvodi} 4, Tokraju me~a dozvolili su gostima jagi} 6, Manojlovi}, Joji} 3 (1), Urukalo 2, Zori} 1. @abaqci su se, od svojih vernih navija~a i ovogodi{weg prvenstva, oprostili novom pobedom. Ovoga puta savladali su Futo`ane i tako na vrlo doRadni~ki - Jedinstvo 40:36 (21:19) brom petom mestu zavr{ili [ID: Sportska hala, gledaali i oslabqene goste iz Ba~kog ovogodi{wu trku u severnoj grulaca: 200, sudije: Marijanovi} i Petrovog Sela i tako se opropi Druge lige, {to je i najboqi Milinovi} (Zrewanin). Sedstili od svojih navija~a i ovog rezultat koji je ovaj klub dosad merci: Radni~ki 3 (2), Jedinstvo renomiranog ranga takmi~ewa postigao. Ako je u prvom delu 2 (1), iskqu~ewa: Radni~ki 6, Jeza kojim }e dugo `aliti. Kako ove utakmice bilo neizvesnodinstvo 2 minuta. sama utakmica nije imala neki sti, we je nestalo ve} nakon 10 RADNI^KI: Mati}, Jeli} 3, poseban rezultatski zna~aj, minuta nastavka, po{to je domaHrubik 3, Pernar 6, Trifkovi} igralo se otvoreno bez kalkuli}in stekao {est golova predno7, Grbatini} 8, Jankovi} 2, Klisawa, {to se vidi i po broju posti (21:15), koju je do kraja susresuri} 2, Goli}, [alov, Milo{estignutih golov. ta uspeo i da sa~uva. vi} 9, Gerber.

Doma}i rukometa{i su od saP. Bundalo JEDINSTVO: Vrawe{, Pumog po~etka bili u vo|stvu, a Proleter Agro`iv ha~a 12, Stanojev, @ivkov 2, ToPetrovoselci su se, sa odli~nim - Apatin 31:26 (18:12) {ev 2, Slavni} 2, Kurdulija 8, Puha~om i Mitrovi}em, po{teMitrovi} 10. no i sportski borili i zaslu`uBANATSKI KARLOVAC: U derbiju za~ewa, a na oproju sve ~estitke za pru`enu igru.

Igrali{te SC, gledalaca: 50, su{taju od Druge lige, [i|ani su U doma}oj ekipi treba ista}i dije: Petrovi} i \iki} (Alibusa svojim trenerom Marijom Milo{evi}a, Grbaniti}a i nar). Sedmerci: Proleter AgroPernarom savladali solidne, Marka Pernara.

M. ]ur~i} `iv - , a Apatin 2 (2), iskqu~ewa: Proleter Agro`iv, Apatin 2 minuta.

Nikovi} je bio strah i trepet da visoku prednost svedu na razuPROLETER AGRO@IV: \uza ekipu iz Zrewanina, postigao man poraz.

S. M. Petrovi} ri} 1, Tomi}, Stojanovi}, Erva}aje 10 golova uz pomo} svojih suinin 3, Radosavqevi} 4, Jovkovi} 6, @SK - Metalac AV gra~a poput Marinkovi}a, ^oviPavlovi} 8, Joki} 5, \eki} 4, Jo34:27 (14:13) }a i Galfija. U drugom poluvrevanovi} (14 odbrana). menu trener Svetozar Jovovi} je APATIN: [teti} (8 odbrana), @ABAQ: Sportska hala, ukazao {ansu mladim igra~ima, Oqa~a 3, Palevi} 4, Stankovi} 3, gledalaca: 200, sudije: Kne`i} {to su oni i opravdali. PromociVejin 8, Medi} 8.

(Vrbas), Radovanov (Ba~ka Paja novog ~plana Prve lige zakazalanka). Sedmerci: @SK 3 (0), U vi{e prijateqskom, nego na je za 19. jun u 17 ~asova.

Metalac 3 (1), iskqu~ewa: @SK takmi~arskom, nadmetawu KarS. Stoiqkovi} 4, Metalac 12 minuta. lov~ana i Apatinaca, gde rezul@SK: Mi}anovi}, Kezija 2, nije bio va`an, doma}ini su Titel YD - Hajduk 37:33 Markovi}, Bosni} 7, Nenad 1, tat prvo poluvreme re{ili u svoju (19:13) Milutinovi} 1, Be}iri} 9, korist, a gosti drugo. Na tepmpeKA]: Dvorana „Hram“, gledalaMaqkovi} 9, Lugowa 2, Mijatoraturi preko 35 stepeni Celzijuca 100, sudije: Mandi} i Kova~i} vi}, Bojani} 3, Matijevi}. sa ove dve ekipe odigrale su me~

Pobeda i zbogom drugoliga{kom dru{tvu

@SK - Metalac 34:27, Radni~ki ([) - Jedinstvo 40:36, Vojput - Gradnulica 38:23, Proleter - Apatin 31:26, Hercegovina - Ruma 28:27, Milicionar - @elezni~ar 22:27, Titel - Hajduk 37:33, Jabuka Sombor 46:36, Radni~ki (NS) slobodan 1. Vojput 2. @elezni.

3. Radn. (NS) 4. Titel 5. @SK 6. Milicio.

7. Jabuka 8. Hajduk 9. Metalac 10. Ruma 11. Gradnul.

12. Apatin 13. Proleter 14. Hercegov.

15. Jedinstvo 16. Radn. ([) 17. Sombor

32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32

30 24 23 18 18 17 15 14 14 14 13 12 10 11 9 6 4

1 1 2 6 2 7 311 311 015 413 414 315 216 316 218 517 219 221 125 127

1037:787 61 897:751 50 1051:950 48 975:899 39 972:938 38 893:845 34 948:966 34 880:895 32 885:878 31 997:956 30 935:959 29 861:848 26 973:993 25 796:893 24 815:919 19 849:111613 829:1078 9

Ekipa Spartak Vojputa iz Subotice osvojila je prvo mesto i slede}e sezone nastupa}e u vi{em rangu takmi~ewa.

Prva vojvo|anska liga (m) Potisje - Slavija 34:32, Sivac - Jedinstvo (NB) 33:28, Putinci - Dalmatinac 33:28, RKS - Kikinda 34:20, Grafi~ar - Jedinstvo (K) 25:26, Dolovo Kqaji}evo 38:35, Obili} - Radni~ki 26:31, Mladost slobodna 1. Jedin. (K) 2. Potisje 3. Radni~ki 4. Jedin.(NB) 5. Dalmati.

6. Putinci 7. Grafi~ar 8. RKS 9. Sivac 10. Kqaji}evo 11. Dolovo 12. Kikinda 13. Slavija 14. Obili} 15. Mladost

28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28

22 20 17 16 16 15 13 13 12 10 10 9 8 8 8

2 4 2 6 2 9 111 012 013 312 213 016 414 216 316 317 119 119

899:696 843:664 806:785 801:780 790:768 822:771 654:640 902:827 833:865 819:832 743:803 643:739 724:815 689:865 708:820

46 42 36 33 32 30 29 28 24 24 22 21 19 17 17

Ekipa Jedinstva iz Ka~areva osvojila je prvo mesto i slede}e sezone nastupa}e u vi{em rangu takmi~ewa, kao i drugoplasirano Potisje. na otvorenom, pa je i razumqivo {to su Apatinci do{li sa svega {est igra~a.

I pored toga Apatinci su pru`ili sna`an otpor, a da na golu doma}ih nije bio raspolo`eni golman Jovanovi} pitawe bi bilo kako bi se me~ zavr{io. Doma}ini su vodili tokom cele utakmice, da bi gosti u 56. minutu uspeli da se pribli`e na tri gola razlike. Tada je trener [e{lija uzeo tajm aut i posle ~ega su doma}i rukometa{i ostvarili ~etiri gola prednosti i uspe{no okon~ali ovogodi{wu sezonu.

R. Jovanovi}

SMENA GENERACIJA U @RK TEMERIN DAJE REZULTATE ME\UNARODNA TRKA KROZ SRBIJU

Hasanovi}u prva etapa Jubilarna 50. trka „Kroz Srbiju“ startovala je ju~e etapom vo`enom od Mladenovca do Zaje~ara u du`ini od 190,5 kilometara.

Prethodno je dan ranije sve~ano otvorena na Trgu republike u Beogradu. Ukupno je startovalo 20 ekipa sa 120 voza~a na stazi od 1.073 kilometra u {est etapa, a ciq }e biti u Rumi 19. juna. Pobednik prve etape je Esad Hasanovi} (4:47,04), ~lan profi tima Partizan Srbija. U sprintu drugo i tre}e mesto osvojili Aleksandar Por{ev (Rusija, Itera Ka}u{a) i Stefan [afer (Nema~ka, LKT tim Branderburg).

U ovoj grupi bili su i svi voza~i iz tri srpska tima.

Na tre}em kilometru od starta „pobegao „ je Milenko Petrovi} (Srbija Festina), da bi na 21. kilometru Dean Podgornik (Loborika, Hrvatska) i Esad Hasanovi} (Partizan) uspeli da ga sustignu.

Od tada, pa sve do uspona na ^estobrodicu na 125. kilometru trojka je be`ala glavnoj grupi, a najve}a prednost iznosila je 12,30 minuta.

Tada je Hasanovi} oti{ao u solo beg i osvojio brdski ciq. Na ~elu glavne grupe ~lanovi slovena~ke Perutnine poku{avali su da smawe prednost begunaca, a na{ Ivan Stevi} (Partizan) poku{avao je da im „kvari smenu“. No, na 150. kilometru glavna grupa je zaostajala za Hasanovi}em 5,45 minuta, a Petrovi} ~etiri minuta, dok je Podgornik sustignut. Glavna grupa je poja~ala tempo, pa je ubrzo dostignut i Petrovi}. Do kraja etape glavna grupa je stalno smawivala prednost vode}eg, koja je na kraju u ciqu smawena na samo 15 sekundi.

Danas je na programu druga etapa od Zaje~ara (Gamzigradska bawa) do Vrawske bawe u du`ini od 173 kilometra.

G. M.

Dobar glas se daleko ~uje Prognoze oko plasmana rukometa{ica Temerina u upravo zavr{enoj sezoni pale su u vodu. Umesto predvi|ene borbe za opstanak na drugoliga{kom Severu, najmla|a ekipa u ligi, trku je zavr{ila iza novog prvoliga{a Halas Jo`efa. Smena generacija daje rezultate i nekada{wi superliga{ je blizu povratka na staze stare slave.

- Sezonu mogu da ocenim kao veoma uspe{nu, ne samo zbog osvajawa druge pozicije, ve} imaju}i u vidu i sa kakvim se te{ko}ama klub suo~io posle odlaska kompletne postave. Ni u prvoliga{kom dru{tvu, ovaj igra~ki kadar, ne bi se obrukao, iako je prosek godina ispod granice punoletstva – ka`e trener Milan Vje{tica. Afirmacija mladih snaga, bila je prioritet, pa su sve igra~ice dobile podjednaku minuta`u.

- Najve}i teret, izneli su bekovi Nikoleta Nikoli} i Maja Vukovi}, uz dobar u~inak Sowe Kqaji} i Suzane Mati}, tandema sa superliga{kim iskustvom. Odbrana je bila glavni adut, pozitivne komentare su izazvali golmani Sawa Stankovi}, Mara Ivanov i

Najmla|e, a uspe{ne: @RK Temerin

Isidora Jankovi}, dok je Jovana Mora~a opravdala rejting najboqe odbrambene igra~ice u ligi. Dobar glas se daleko ~uje, tako da su Temerinke muwevito ostale bez kapitena i najboqeg strelca.

- Tra`e}i nove izazove, Miroslava Pavlov je potpisala ugovor sa Crvenom zvezdom.

Ostavila je neizbrisiv trag, retki su me~evi gde nije postigla dvocifren broj golova i za wu ima mesta na superliga{koj sceni. Jelena Ze~evi} i Maja Mari~i} su me uverile da mogu da je zamene na poziciji levog krila – rekao je kormilar Temerinki.

M. Meni}anin

GRADSKI RUKOMETNI SAVEZ NOVI SAD - EURO 2012. - MINI-RUKOMET - KAMP RASTIMO

c m y

SPORT

DNEVNIK

utorak15.jun2010.

23

REPREZENTATIVCI OTPUTOVALI NA PRIPREME U KANADU

FINALE PLEJ-OFA SUPERLIGE SRBIJE

Bez ]uka u Montrealu

Partizan poveo

Vaterpolo repreNa put su krenuli: Slobodan Nenad Manojlovi}. Umesto lezentacija Srbije otSoro, Branislav Mitrovi}, kara dr Neboj{e Jeremi}a u putovala je na desetoGojko Pijetlovi} (golmani), timu }e biti dr Vladimir Hardnevne pripreme u @ivko Goci}, Filip Filipohai.

Kanadu. Pored zajedni~kih vi}, Marko Avramovi}, Boris Reprezentativci }e se iz Katreninga sa Kana|anima, koje Vapenski, Milan Aleksi}, Ninade vratiti 24. juna, usledi}e predvodi na{ stru~wak Dragan kola Ra|en, Milo{ Mili~i}, nekoliko dana treninga u BeoJovanovi} predvi|ene su i dve Sr|an Vuksanovi}, Petar Figradu, a onda }e delfini pozvani~ne utakmice sa reprelipovi}, Slobodan Niki}, Du~etkom jula otputovati u Bazentacijom zemqe "javorovog lista".

To je uzvratna poseta, jer su kana|ani u februaru gostovali u Beogradu, a u zvani~nom duelu na bazenu "Ta{majdan" delfini su pobedili sa 15:2.

Na put u Kanadu trebalo je da krene 18 igra~a, ali je otputovalo 17, po{to je Milo{u ]uku u no}i izme|u subote i nedeqe pukolo slepo crevo, pa je oprisan u Novom Sadu.

Pored ]uka sa spiska kandidata Gojko Pijetlovi}, Nikola Ra|en i Stefan Mitrovi} za reprezentaciju kao je ista{ko Pijetlovi}, Andrija Prwaluku na pripreme. Zatim }e kao selektor Dejan Udovi~i} lainovi}, Stefan Mitrovi} i uslediti finalni turnir ne}e u Kanadu i}i Aleksa [aLuka [apowi}.

Svetske lige u Ni{u, a onda i powi} i Nemawa Ubovi}.

U stru~nom {tabu su pored Svetski kup u rumunskoj Ora- Ova dvojica igra~a }e se priselektora Udovi~i}a treneri dei. kqu~iti grupi koja }e treniraDejan Stanojevi}, Vladimir Pred Evropsko prvenstvo, ti sa Markom Orlovi}em u NoPavlovi} i Milo{ ]iri} koje }e krajem avgusta po~eti u vom Sadu. Tako|e, kapiten Vawa (ujedno i snimateq), fizioteZagrebu, na{i igra~i odradiUdovi~i} dobio je odmor posle rapeut Goran Golubovi}, tim }e zajedni~ke trenige sa Crnozavr{ene sezone sa Pro Rekom menaxer Nikola Kuqa~a i grocima i Hrvatima. rekao je Udovi~i} pre puta. predsednik stru~nog saveta G. M.

ZAVR[EN SRBIJA OPEN 2010. U BE^EJU

Po~ast Sila|iju i Stra`me{terovoj Za najboqe pliva~e Srbija opena progla{eni su ^aba Sila|i i Marica Stra`me{ter. Oboje su osvojili najvi{e FINA poena u svojoj konkurenciji, pa su im, pored pehara, pri-

koja je isplivala kvalifikacije na 100 prsno, zatim obavila trening i otkazala u~e{}e u finalnoj trci. Najzad, vaqa ista}i izuzetno dramati~nu i neizvesnu trku mu{ke {tafete na 100 metara me{ovito izme|u Prolete-

Najboqi pliva~ prvenstva ^aba Sila|i i wegov trener Dejan Pejakovi}

pale i nov~ane nagrade u iznosu od po 20.000 dinara. Beli koverat s istim iznosom dobili su i wihovi treneri Dejan Pejakovi} i Bo{ko Kova~evi}, ali i Vojvodina iz Novog Sada, kao najuspe{niji klub koji je imao ukupno 54 finaliste. Posledweg dana u bazenu je bila i na{a najboqa pliva~ica Na|a Higl,

ra i Vojvodine u kojoj su, Zrewaninci slavili. Novosa|anke su se revan{irale u istoj disciplini Zrewaninkama, ali ova trka nije bila tako dramati~na.

Evo i po troje prvoplasiranih svih trka posledweg dana Srbija open 2010. u Be~eju - 50 metara delfin – mu{karci: 1. Ivan Len|er (Proleter – Zrewanin)

24,73, 2. Nikola Simi} (Vojvodina – Novi Sad) 25,30 i 3. Boris Stojanovi} (Vojvodina) 25,71, `ene: 1. Katarina Simonovi} (Proleter) 28,86, 2. Awa Mio~ (Beograd) 29,49 i 3. Mila Jovanov (Banat – Kikinda) 30,03. 200 metara le|no – mu{karci: 1. Lazar Bogdanovski (Vojvodina) 2:05,61, 2. Lazar Zlati} (Partizan – Beograd) 2:18,36 i 3. Sava Ivanovi} (Sveti Nikola – Ni{) 2:23,15, `ene: 1. Jana ]iri} (Sveti Nikola) 2:37,41, 2. An|ela Veli~kovi} (Crvena zvezda – Beograd) 2:38,96 i 3. Jelena Kne`evi} (Beograd) 2:40,20. 100 metara prsno – mu{karci: 1. ^aba Sila|i (Proleter) 1:03,17, 2.

Momir Vujkovi} (Spartak – Subotica) 1:08,68 i 3. Radomir A{}eri} (Vojvodina) 1:09,20, `ene: 1. Jovana Bogdanovi} (Dinamo – Pan~evo) 1:14,37, 2. Dejana Vujatov (Novi Sad) 1:19,02 i 3.

An|ela Cvetkovi} (Vojvodina) 1:19,68. 200 metara slobodno – mu{karci: 1. Radova Siqevski (Vojvodina) 1:51,85, 2. Stefan [orak (Banat) 1,55,22 i 3. Marko Jovi} (Kikinda) 1:58,30, `ene: 1.

Katarina Simonovi} (Proleter) 2:05,41, 2. Tijana Vukanovi} (Vojvodina) 2:06,36 i 3. Marija Joksimovi} (Partizan) 2:08,85.

1500 metara slobodno – mu{karci: 1. Igor Mijatovi} (Parzizan) 17:04,14, 2. Kosta Ivan~evi} (Vojvodina) 17:23,48 i Tama{ Farka{ (Be~ej) 17:24,27, a `ene: 1. Sowa Kesi} (Novi Sad) 19:56,41 i 2. Milica [o{tarec (Spartak) 20:30,72. [tafeta 4h100 metara me{ovito – mu{karci: 1. Vojvodina (Bogdanovski, Stojanovi}, Siqevski, Simi}) 3:52,12, 2. Proleter (Trajkovi}, Sila|i, Len|er, Paska{) 3:52,48 i 3. Ni{ (Milo{evi}, Koci}, Stojilkovi}, Zdravkovi}) 4:16,31, `ene: 1. Proleter (]osi}, S. Draganov, Simonovi}, K. Draganov) 4:33,40, 2. Vojvodina (Ba{i}, Cvetkovi}, Nenezi}, Crvenko) 4:45,31 i 3. Novi Sad (Beglerbegovi}, Vujatov, Todorovi}, Dimitrijevi}) 4:54,70.

V. Jankov

Partizan - Hemofarm 67:60 (17:14, 13:9, 23:24, 14:13) BEOGRAD: Hala Pionir, gledalaca: 5.500, sudije: Belo{evi} (Beograd), Vojinovi} (Novi Sad), Ne{kovi} (Kraqevo).

PARTIZAN: Roberts 8, Sinovec, Mekejleb 10, Kecman, Milo{evi}, Ra{i} 9, Mitrovi} 2, Bo`i} 4, Mari} 13, Veseli 10, \eki} 9, Vrane{ 2.

HEMOFARM: An|u{i}, Hil 7, Markovi} 12, Obrenovi}, Krstovi} 9, [utalo, Ma~van 1, Kati} 4, Borisov 6, Marjanovi} 12, Petrovi}, Jagodnik 9.

Finalna serija plej - ofa Superlige Srbije za ko{arka{e po~ela je"rovovskom" borbom, u kojoj su ko{arka{i Partizana pobedili Hemofarm - 67:60. Jo{ dve pobede dele Partizan od devete uzastopne titule prvaka dr`ave!

Crno-beli su pred vi{e od 5.500 svojih navija~a savladali Hemofarm u prvoj utakmici finala.

Drugi me~ na rasporedu je u sredu od 18 ~asova u Vr{cu. Koliko je utakmica bila tvrda, govori podatak da je najefikasniji u oba tima bio Aleks Mari} sa 13 poena, uz sedam uhva}enih lopti. Jan Veseli i Bo Mekejleb ubacili su po deset

Aleks Mari} u duelu sa Ra{kom Kati}em

poena za branioca titule, dok su Hemofarm predvodili reprezentativci Stefan Markovi} i Boban Marjanovi} sa po 12 ko{eva.

Marjanovi} je u posledwem minutu do`iveo povredu kolena, posle koje je ostao da le`i na parketu. U jednoj gu`vi neko mu je pao na nogu i gorostasni centar kasnije je uz aplauze cele dvorane napustio parket uz pomo} klupskog medicinskog osobqa. Partizan je preuzeo vo|stvo krajem prve ~etvrtine i nije ga ispu{tao

do kraja utakmice. Hemofarm se opasno primakao posle trojke Gorana Jagodnika u 28. minutu (42:40), ali je Partizan u preostala dva minuta tre}e ~etvrtine postigao ~ak 11 poena i ponovo se "odlepio".

U tom periodu briqantan je bio mladi Branislav \eki}, koji je tri puta bio precizan van linije od 6,25 metara. \eki} ni pre ni posle te "epizode" nijednom nije {utnuo na ko{, pa je zavr{io me~ sa devet poena.

NBA FINALE

Boston na korak od titule Po mnogim mi{qewima prelomnu, petu utakmicu, posle rezultata 2:2 - dobio je Boston. Kobi Brajant je ubacivao i ubacivao, sa pobedili su Seltiksi, koje sada jedan trijumf deli od 18. titule - 92:86. [esti me~ je u no}i izme|u utorka i srede u Los An|elesu.

Boston Seltiksi igrali su veliko finale NBA lige suo~eni sa ~iwenicom da trener Los An|eles Lejkersa Fil Xekson nikada u karijeri nije izgubio plej-of seriju kada bi dobio prvi me~. Do ove serije sa Bostonom, "Zen Master" re{io je 47 u svoju korist. A, Lejkersi su bili poveli sa 1:0, a potom i 2:1.

Sada, pred {esti duel kultne serije, u no}i izme|u utorka i srede u Stejpls Centru, Los An|eles Lejkersi istr~a}e na teren sa saznawem da Boston nikada nije propustio vo|stvo od 3:2 u NBA finalu.

ATP LISTA

Mirno na vrhu Najuspe{niji srpski teniser Novak \okovi} zadr`ao je sa 6.545 poena tre}u poziciju na listi najboqih igra~a sveta (ATP), dok je na{ drugi reket Viktor Troicki nazadovao za jedno mesto i ove sedmice je 40. sa 1.000 bodova. Janko Tipsarevi} se u odnosu na prethodni poredak nalazi poziciju ni`e - 51. sa 860 poena, Ilija Bozoqac je zadr`ao 153. mesto (328), dok je pomak od 37 mesta na~inio Filip Krajinovi} 177. uz 270 bodova.

U vo|stvu je [panac Rafael Nadal sa 8.745 poena, ispred [vajcarca Roxera Federera koji ima 8.525 bodova i \okovi}a.

VTA LISTA

Ana napredovala Jelena Jankovi} zadr`ala je sa 5.780 bodova ~etvrtu poziciju na listi najboqih igra~ica sveta (VTA), dok je Ana Ivanovi} napredovala za jedno mesto - 45. sa 1.283 boda. Bojana Jovanovski je popravila plasman za jednu poziciju i uz 620 poena ove nedeqe je 108. na listi. Prvoplasirana je i daqe Amerikanka Serena Vilijams sa 8.475 bodova, ispred starije sestre Venus (6.506) i tre}eplasirane Dankiwe Karoline Voznijacki koja ima 5.970 poena.

Lista: 1. (1) Serena Vilijams (SAD) 8.475, 2. (2) Venus Vilijams (SAD) 6.506, 3. (3) Karolina Voznijacki (Danska) 5.970, 4. (4) Jelena Jankovi} (Srbija) 5.780, 5. (5) Jelena Dementijeva (Rusija) 5.570, 6. (6) Fran~eska Skjavone (Italija) 4.990, 7. (7) Samanta Stosur (Australija) - 4.905, 8. (8) Agwe{ka Radvanska (Pollska) 4.010, 9.

(9) Kim Klajsters (Belgija) 3.890, 10.

(11) Li Na (Kina) 3.475...45.(46) Ana Ivanovi} (SRB) 1.283...

Posle petog me~a u Gardenu, situacije se potpuno okrenula u korist Seltiksa. Zeleni su dobili me~ sa 92:86 (22:20, 23:19, 28:26, 19:21) i sada ih samo jedna pobeda deli od 18. titule prvaka. Prvu priliku za to ima}e u sredu rano ujutru po na{em vremenu, a ukoliko ne uspeju tada, novu {ansu dobi}e u sedmom me~u, u no}i izme|u ~etvrtka i petka, tako|e u Los An|elesu. Lejkersi su u petom duelu imali stra{nog Kobija Brajanta, koji je ubacio 38 poena, uz pet skokova i ~etiri asistencije. Me|utim, aktuelnim {ampionima ni to nije bilo dovoqno za drugu pobedu u Gardenu, posle "brejka" u tre}em me~u. Na drugoj strani, odli~an je bio Pol Pirs, MVP finala iz 2008. godine, kada je Boston sa 4:2 dobio Lejkerse...

ODRE\ENA REPREZENTACIJA ZA KUP EVROPE

Ciq ulazak u Prvu ligu Savezni selektor @ivanovi} (3.000 m-stipl), Miatletske reprezentaroslav Novakovi} (110 m prepocije Srbije Dragi{a ne), Asmir Kola{inac (kugla), Kuzmanovi}, posle Miodrag \uki} (kopqe), Zoran Finala kupa Srbije re{io je Lon~ar (kladivo), Milo{ Marneke dileme i objavio spisak kovi} (disk), Igor [ar~evi} atleti~ara i atleti~arki koji }e braniti boje Srbije i boriti se za plasman u prvu ligu 19. i 20.juna na stadionu Crvene zvezde, s po~etkom u 15.30 ~asova. U na{oj grupi nalaze se reprezantacije Slova~ke, Moldavije, Austrije, Hrvatske, Izraela, Letonije i [vajcarske.

Boje na{e zemqe brani}e slede}e atleti~arke: Tatjana Miti} (100 i 200 m), Katarina Ili} (400 m), Marina Mun}an (800 i 1.500 m), Olivera Jevti} (3.000 i 5.000 m), Ana Suboti} (3.000 m-stipl), Jelena JoOlivera Jevti} tanovi} (100 m prepone), Marina Vojinovi} (ku(motka), Branko \uri~i} (trogla), Tatjana Jela~a (kopqe), skok), Jovan Vuki~evi} (vis), Sara Savatovi} (kladivo), Emir Bekri} (400 m prepone), Dragana Toma{evi} (disk), JeMil. Savi}, Anti}, Duda{, lena Vasi} Radinovi} (motka), Miq. Savi} i Risti} (4x100 m), Ivana [panovi} (daq), Bojana Bekri}, Duda{, Jovanovi}, PaVukovi} (troskok), Ivana Vuvlovi} i Miri} (4x400 m). komanovi} (vis), Mila Andri} U rukovodstvu na{e selekci(400 m prepone), Miti}, Suboje nalazi}e se: Goran Obradoti}, Jotanovi}, [panovi} i Tevi}, Slavoqub Kuzmanovi}, Darek (4x100 m), Ili}, Andri}, nilo Krtini}, Vlastimir SteAn|elkovi} Avdalovi} i Kavanovi}, Nikola Tomasovi}, li~anin (4x400 m).

Milan Sto{i}, Jovan Jahi}, Kod atleti~ara boje Srbije Mirjana Stojanovi}, Vladireprezentativni dres nosi}e: slav Gatari}, @eqko ObradoMilo{ Savi} (100 i 200 m), Mivi}, Stevan Gilipovi}, Du{an hail Duda{ (400 m, daq), Goran Orestijevi} i Goran Radoja, Nava (800 i 1.500 m), Mirko Ptedok }e fizioteraput biti rovi} (3.000 i 5.000 m), Darko Branko Peni}.

A. P.

24

SVET

utorak15.jun2010.

Separatisti pobedili na izborima u Belgiji BRISEL: Novi Flamanski Savez (NVA), separatisti~ka stranka koja zagovara nezavisnost flamanskog od frankofonskog dela Belgije, odnela je ubedqivu pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima u toj zemji, javqaju agencije. Flamanski nacionalnisti su osvojili 27 od 150 mesta i time postali najja~a stranka u parlamentu, javio je AP. Nasuprot ubedqivoj pobedi NVA u Flandriji, na siroma{nijem jugu, u Valoniji, najja~i su bili frankofonski socijalisti koji se zala`u za o~uvawe Belgije kao federalne dr`ave, osvojiv{i 26 mesta u parlamentu.

Analiti~ari ocewuju izborni ishod kao upozorewe frankofonskim politi~arima da treba ozbiqno da razgovaraju o ve}oj samoupravi za delove koji govore holandski ili }e se Flamanci pobuniti, naveo je Bi-bi-si.

Lider separatista De Vever se zala`e za ure|eni raspad Belgije.

Wegova stranka optu`uje Valoniju, siroma{niji, ju`ni deo zemqe za lo{u upravu zbog koje je stopa nezaposlenosti tamo dvostruko

ve}a nego na severu, u Flandriji.

Ipak, ukoliko postane premijer, De Vever }e biti na ~elu koalicione vlade {to }e ga najverovatnije navesti da ubla`i ton i pregovara o ve}oj samoupravi Flamanaca unutar Belgije. Razgovori o samoupravi se odla`u ve} godinama.

De Vever je, me|utim, pre izbora govorio da ne `eli da bude premijer zemqe ~iji raspad zagovara, zbog ~ega postoji mogu}nosti da Belgija bi po prvi put od 1974. godine dobije premijera iz redova frankofonskih socijalista koji su na ovim izborima osvojili drugo mesto. Bilo kako bilo, belgij-

ski kraq Albert }e po~eti sastanke sa politi~kim liderima kako bi video ko }e formirati novu vladu.

Godine 2007.godine razgovori o formirawu vlade trajali vi{e od {est meseci. Belgija te{ko da danas sebi mo`e da dozvoli takav luksuz budu}i da bi dr`avni dug u odnosu na bruto nacionalni proizvod ove ili idu}e godine mogao da prema{i 100 odsto, {to bi Belgiju svrstalo na tre}e mesto u Evropskoj uniji po zadu`enosti iza Gr~ke i Italije.Osim toga Belgiju su izbori i formirawe nove vlade zatekli u trenutku kada se sprema da preuzme {estomese~no predsedavawe Evropskoj uniji od 1. jula 2009. Odlagawe u formirawu vlade bi je moglo onemogu}iti da uspe{no obavi taj zadatak.Izbori u Belgiji sa pa`wom se prate i u Srbiji i drugim zemqama Zapadnog Balkana budu}i da bi se wihov ishod ili te{ko}e oko formirawa vlade mogle odraziti i na proces pro{irewa Evropske unije koja svoje odluke donosi konsezusom.

(Tanjug)

UN ZABRINUTE ZBOG ME\UETNI^KOG SUKOBA U KIRGIZIJI

Raste broj `rtava

BI[KEK: Generalni sekretar UN Ban Ki-mun izrazio je ozbiqnu zabrinutost zbog sukoba u ju`nom delu Kigizije, u kojima je poginulo 113 qudi, i poslao svog izaslanika u Bi{kek. Desetine hiqada Uzbeka pobegle su iz zemqe, a svedoci navode da su Kirgizi puca-

sti Xalalabada, na jugu zemqe.

Vlada je u subotu dala snagama bezbednosti ovla{}ewe da pucaju i pozvali Rusiju da posaqe vojnike kako bi pomogla u smirivawu nasiqa. Moskva je saop{tila da nema nameru da interveni{e, ali je poslala bataqon padobranaca kao

Hiqade upla{enih Uzbeka be`i ka granici

li na Uzbeke i palili wihovu imovinu. Oko 1.400 qudi je zatra`ilo medicinsku pomo}, a 742 wih je hospitalizovano, prenelli su Itar-Tass i Bi-Bi-Si. Nemiri su izbili u ~etvrtak uve~e izme|u Uzbeka i Kirgiza u gradu O{, na jugu Kirgizije. Nemiri ne prestaju, snage reda su dobile dozvolu da pucaju na demonstrante, progla{ena je delimi~na mobilizacija, a prelazna vlada je uvela vanredno stawe u celoj obla-

obezbe|ewe ruskim vojnim postrojewima na severu zemqe.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev razgovarao je telefonom sa predsednicom privremene vlade Kirgizije Rozom Otunbajevom o situaciji u toj zemqi, saop{tila je portparolka ruskog predsednika Natalija Timakova.

"Otunbajeva je informisala Medvedeva o situaciji u wenoj zemqi. Ruski predsednik je istakao potrebu za {to br`om obnovom

reda i okon~awem me|uetni~kog konflikta koji je doveo do gubitka `ivota. On je, tako|e, rekao da je neophodno re{iti humanitarni problem", rekla je Timakova. Rusija je saop{tila da }e ponuditi humanitarnu pomo} i pomo}i evakuaciju rawenih iz O{a, ali da, zasad, ne}e slati vojnike u Kirgiziju, {to je zatra`ila prelazna kirgistanska vlada nemo}na da smiri etni~ko nasiqe. Evropska unija je najavila da }e u Kirgiziju poslati specijalnog predstavnika za centralnu Aziju Pjera Morela.

Oko 100.000 Uzbeka poku{avaju da pobegne preko granice, izjavio je ju~e agenciji AP direktor Nacionalnog centra Uzbeka u toj zemqi Xalahitdin Xalilatdinov.

Predstavnica ministarstva Elena Bajalinova rekla je da su u oblasti O{a, na jugu zemqe, `ivot izgubile 94, a rawene 1.274 osobe, dok su u xalalabadskoj oblasti poginule 24 osobe, a raweno je 335. U gradu O{u ve} ~etvrti dan traju me|uetni~ki sukobi izme|u Kirgiza i Uzbeka, pra}eni ubistvima i paqewem ku}a. Ruske agencije prenose da se u oblasti uzbekistanskog grada Andixana nalazi vi{e od 60.000 izbeglih iz Kirgistana, a taj broj se odnosi samo na odrasle, dok deca nisu ura~unata, navela je agencija RIA Novosti.Itar-Ta{ je prenio da se iz dve kirgistanske oblasti zahva}ene nemirima izbeglice kre}u ka granici Kirgizije i Uzbekistana.

(Tanjug)

DNEVNIK OTKRIVENE VELIKE RUDNE NASLAGE U AVGANISTANU

Rat za demokratiju ili za rudna bogatstva VA[INGTON: Amerikanci su naslage niobijuma, koji se koristi u Avganistanu otkrili naslage ruu proizvodwi superprovodqivog da vredne skoro 1.000 milijardi do~elika, kao i velike rezerve zlata lara, za koje se dosad nije znalo, a u ju`nom delu zemqe. koje su dovoqne da fundamentalno Zvani~nici i poslovni qudi vepromene privredu te zemqe i od we ruju da toliko veliki rudni potenna~ine rudnog magnata. Naslage cijal mo`e da privu~e investicije gvo`|a, bakra, litijuma, kobalta, i pre nego {to rudnici postanu zlata i nekih drugih retkih ruda su profitabilni i otvore nova radna toliko velike i ukqu~uju toliko mesta u zemqi ~ija je bruto-naciokqu~nih sirovina za modernu industriiju da bi Avganistan mogao da postane jedan od najzna~ajnijih rudarskih centara na svetu, pi{e "Wujork tajms".

Pozivaju}i se na visoke funkcionere administracije u Va{ingtonu, list pi{e da su velike naslage rude u Avganistanu otkrili mali tim Pentagona i ameri~ki geolozi. U jednom internom dokumentu Ameri~ki vojnik u Avganistanu Pentagona, na primer, tvrdi se da bi Avganistan monalni dohodak je oko 12 milijardi gao da postane “Saudijska Arabija dolara, a postoje}a ekonomija je zaza litijum”, rudu od kqu~nih zna~asnovana uglavnom na ameri~koj poja za izradu baterija za laptop i mo}i i ilegalnoj proizvodwi opibluberi. U Pentagonu procewuju da juma. su naslage rude litijuma na zapadu Ameri~ki zvani~nici smatraju Avganistana ve}e od onih u Bolida bi novootkriveno rudno bogatviji, koja trenutno ima najve}e postvo moglo da navede talibane da znate rezerve u svetu. se jo{ `e{}e bore za kontrolu nad Ameri~ki zvani~nici tvrde da zemqom, odnosno da bi mogle izbibi zbog naslaga ruda gvo`|a i bati i borbe izme|u centalne vlade u kra Avganistan mogao da postane Kabulu i provincijskih i plemennajve}i svetski proizvo|a~ tih meskih lidera u delovima zemqe botala, a tako|e su otkrivene velike gatim rudama. Tako|e bi novo rud-

no bogatstvo moglo da pove}a korupciju koja je ionako uzela maha, naro~ito ako bi {a~ica me|usobno dobro povezanih oligarha, sa li~nim vezama sa predsednikom Avganistana , preuzela kontrolu nad resursima.

Pro{le godine su ameri~ki zvani~nici optu`ili avganistanskog ministra rudarstva da je uzeo mito od 30 miliona dolara od Kineza da bi im dao pravo da otvore rudnik bakra. Sada ameri~ki zvani~ici strahuju da bi Kina, kao zemqa u kojoj vlada “glad” za sirovinama, poku{ala da dominira u razvoju avganistanskog rudnog bogatstva, {to mo`e da izazove nervozu u SAD, s obzirom na wihove velike investicije u regionu.

Pri~a o ovom otkri}u po~iwe 2004. kada je grupa ameri~kih geologa, poslatih u Avganistan, nai{la na stare mape i podatke u Geolo{kom zavodu u Kabulu koje su bili prikupili sovjetski rudarski stru~waci u periodu od 1980. do 1989. Ameri~ki geolo{ki zavod po~eo je niz vazdu{nih snimawa u Avganistanu 2006. i 2007, ali su i ti podaci "skupqali pra{inu" sve do 2009. kada je Pentagon iz Bagdada u Kabul prebacio tim zadu`en za programe razvoja.

Sa{a Nikoli}

Evrozona na rubu propasti

Napadnuta banka Iraka

LONDON: Predsednik EvropHerman van Rompej nagla{ava skog saveta Herman van Rompej da evropski lideri, kao jedan od ocenio je da je {esnaesto~lana na~ina za podsticawe ekonomske evrozona pro{log meseca bila na integracije i izlazak iz aktuelne ivici propasti, koja bi izazvala krize, ne smeju da odbace mogu}svetsku krizu. Evropski lideri sada shvataju da moraju da sprovedu politi~ki nepopularne ali neophodne ekonomske reforme, ukqu~uju}i otvarawe tr`i{ta rada i podizawe starosne granice za odlazak u penziju, kazao je Rompej u intervjuu za „Fajnen{el Tajms“.

Kako prenosi BBC, on za fiskalne probleme sa kojima se suo~ava Herman van Rompej evrozona okrivquje jaki evro koji nost uno{ewa izmena u Lisabonje na zemqe koje koriste zajedni~ski ugovor kako bi ~lanice koje ku evropsku valutu delovao poput prekr{e fiskalna pravila mogle droge, a o{tro je kritikovao i fida budu izba~ene iz evrozone. Za nansijska tr`i{ta jer su preterato se zala`e nema~ki kancelar no reagovala na ekonomske proAngela Merkel, ali, prime}uje bleme evrozone i suvi{e su podlolist, i jo{ malo ko u Uniji. `na glasinama i predrasudama.

(Tanjug)

BAGDAD: Najnoviji bilans napada na Ira~ku centralnu banku je 26 mrtvih i vi{e od 60 povre|enih.

Pobuwenici obu~eni u vojne uniforme u nedequ su napali centralnu banku u Bagdadu, poku{ali pqa~ku i bili tri sata u sukobu sa obezbe|ewem banke.

Iz trezora te banke, u kome su deponovane zlatne poluge i velika koli~ina novca, nije ni{ta odneto, a portparol ira~ke vojske, general Kasim al-Musavi za napad krivi Al Kaidu. Prva bomba eksplodirala je na ulici, u blizini elektri~nog generatora, tri bomba{a-samoubica su aktivirala svoje prsluke na glavnom ulazu u banku, a jedan automobil-bomba je eksplodirao na oko 900 metara od zgrade banke, rekao je Al-Musavi.

Prema wegovim re~ima, napada~i su nameravali da pokradu banku i da je zatim dignu u vazduh, preneo je AP. Napad na banku i serija eksplozija dogodile su se uo~i ju~era{we prve sednice ira~kog parlamenta, vi{e od tri meseca nakon martovskih izbora, posle kojih su se tenzije i nasiqe poja~ali.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI IJAD ALAVI Novoizabrani ira~ki parlament sastao se i odlu~io da odlo`i dono{ewe odluke o izboru novog predsednika dr`ave, ~ime je zemqa ostala u politi~kom vakuumu, tri meseca posle odr`avawa izbora.Vrhovni sud je kao pobednika izbora ozna~io sekularni blok Irakija, koji predvodi biv{i premijer Ijad Alavi. Taj blok ima zadatak da imenuje novog premijera.

KETRIN E[TON [efica evropske diplomatije Ketrin E{ton zalo`ila se ju~e u Luksemburgu za {to skorije okona~we izraelske blokade palestonskog pojasa Gaze.

"Razmotri}emo {ta mo`emo da u~inomo, kako bi tamo uputili tim koji bi podr`ao ono {to }e Izrael, nadamo se, u~initi radi otvarawa Gaze", objasnila je ona.EU, kako je navela, mora da pomogne otvarawu prelaza ka pojasu Gaze.

ANDRULA VASILIJU Evropska komesarka za obrazovawe, kulturu, vi{ejezni~nost i mlade Andrula Vasiliju tvri da U Evropi i daqe postoji klasi~na podele na mu{ke i `enske poslove uprkos sve boqem obrazovawu `ena.Postoje velike razlike me|u zemqama, ali uticaj klasi~ne podele me|u polovima je sli~an: ve}ina mu{karaca odlazi u klasi~no mu{ke profesije, `ene u `enske.

Gojaznost ote`ava dijagnozu raka prostate SAN ANTONIO: Najnovija istra`ivawa ameri~ki urologa pokazuju da telesna te`ina mu{karca najverovatnije bitno uti~e na preciznost uobi~ajenog testa za otkrivawe raka prostate. To bi trebalo lekare da upozori da postoji mogu}nost da "proma{e" dijagnozu kod jako gojaznih mu{karaca.

Istra`iva~i Nau~no-istra`iva~kog zdravstvenog centra Univerziteta Teksas u San Antoniju, tri godine su pratili zdravstveno stawe 2.779 mu{karaca kod kojih nije dijagnostifikovan rak prostate.Nau~ni tim urologa sa Univerziteta Teksas otkrio je da {to je mu{karac debqi to je u wegovom organizmu ni`i nivo specifi~nog prostatskog antigena(PSA). A upravo 4.0 ili ni`a vrednost PSA dijagnosti~arima pokazuje da nema raka prostate.

Neka ranija istra`ivawa su pokazala da je rak prostate mnogo

te`inom. "Ovo nam ukazuje da postoji mogu}nost ili velika verovatno}a da }e kod gojaznih ili preterano debelih mu{karaca, kod onih koji su za{li u fazu obesitasa, otkrivawe raka prostate biti ote`ano i zakasnelo" - izjavio je profesor @ak Belar`en, epidemiolog sa UniverUniverzitet Teksas u San Antoniju ziteta Teksas u San agresivniji kod gojaznih mu{karaAntoniju. "Sasvim je izvesno da }u ca nego kod onih sa prose~nom teubudu}e biti mnogo obazriviji kad `inom. Lekari su, zapavo, `eleli vrednujem nivo PSA kod gojaznih da utvrde da li gojaznost mu{karca pacijenata. Mo`da smo do sada biuti~e na ote`ano i zakasnelo otli pomalo neobazrivi kad smo evakrivawe raka prostate. Istra`iluirali rezultate PSA testa kod vawe teksa{kih nau~nika tako|e gojanznih pacijenata pa tako kaje utvrdilo da najve}i broj gojaznih snili s mogu}im detektovawem ramu{karaca ima oko 30 odsto ni`i ka prostate" - priznaje doktor nivo PSA od onih sa normalnom Nelzon Stoun sa Medicinskog fa-

kulteta Maunt Sinaj. Antigen koji se koristi za otkrivawe raka izra|en je od }elije normalne prostate i meri se weno prisustvo u krvi. [to je vi{i nivo antigena(iznad 4.0), to je ve}a mogu}nost za oboqevawe od raka prostate jer se }elije nekontrolisano razmno`avaju tvrde u Ameri~kom dru{tvu za rak(ACS) sa sedi{tem u Atlanti.

Me|utim, povi{en nivo PSA ne predstavqa i kona~nu dijagnozu raka - zbog ~ega stru~waci ACS predla`u da se kod pacijenata sa povi{enim nivoom PSA obavi i biopsija.

Studija istra`iva~a u Teksasu ne obja{wava za{to pregojazni mu{karci imaju ni`i nivo PSA. Ali lekari veruju da organizam gojaznih mu{karaca proizvodi vi{e estrogena koji sni`ava nivo mu{kog hormona testosterona ~ime ote`ava funkcionisawe }elija koje stvaraju antigen kori{}en u testu.

(FoNet)

BALKAN

DNEVNIK

utorak15.jun2010.

25

Delegacija SDA danas u Beogradu

Toplotni udar na Balkanu BUKURE[T, ANKARA, ATINA: Balkansko polustrvo je zahvatio pravi toplotni talas i temeperature do 40 stepeni, dok na severu Evrope kao da tek sada ulaze u prole}e. U Gr~koj su letwe `ege stigle mnogo ranije nego prethodnih godina i `iva u termometru se u pojedinim mestima proteklog vikenda kretala oko 40 stepeni Celzijusovih.

Mnogi stanovnici te zemqe ve} danima spas tra`e na pla`a-

ma. Prema izve{tajima agencija, u Atini je ju~e izmereno 37 stepeni, a na severu, u Solunu, samo dva stepena mawe .

Toplotni talas nije mimoi{ao ni Tursku. Prvi turisti koji su stigli u Izmir i Bodrum u`ivaju na temperaturi od 35 stepeni. Vru}ine nisu zaobi{le ni Istanbul gde je ju~e bilo 30 stepeni. Toplotni udar je stigao u Makedoniju i Bugarsku.

Laj~ak: Bez pre~ica u EU PODGORICA: Ministar spoqnih poslova Slova~ke Miroslav Laj~ak ocenio je da Crna Gora, uprkos nedostacima u oblasti pravosu|a ili borbe protiv korupcije, dobar primer zemqe koja samosvesno radi i posti`e vidan napredak.

Laj~ak je, u intervjuu listu "Pobjeda", rekao da Crna Gora treba da nastavi proces reformi i da }e rezultat uslediti. Slova~ki {ef diplomatije je ovo izjavio uo~i za sutra planirane posete Crnoj Gori, gde }e sa crnogorskim kolegom Milanom Ro}enom otvoriti ambasadu svoje zemqe. Komen-

tari{u}i o~ekivawa da bi Crna Gora mogla do kraja godine da dobije status kandidata za ~lanstvo u EU, Laj~ak je istakao da je veoma dobro i odlu~no krenula ka tom ciqu. On je naveo da ni EU ni Slova~ka ne}e podr`ati nikakve ''pre~ice'' za zemqe zapadnog Balkana u procesu pristupawa, niti za`muriti na neispuwavawe ustanovqenih kriterijuma.

"Uprkos `eqi EU za integracijom celog zapadnog Balkana ne treba ra~unati da }e sve zemqe sti}i do EU samo na osnovu te `eqe", ukazao je Laj~ak.

(Tanjug)

Po~eo Forum o regionalnoj saradwi BUDVA: Ministarka za evropske integracije u Vladi Crne Gore Gordana \urovi} otvorila je ju~e u hotelu "Maestral" u Milo~eru dvodnevni regionalni forum programa prekograni~ne saradwe zemaqa zapadnog Balkana ~iji je organizator regionalni projekat za podr{ku dr`avnim institucijama za prekograni~nu saradwu - CBIB. Skupu, me|u predstavnicma zemaqa iz regiona, prisustvuju predstavnici Srbije, kao i delegacija Evropske unije i Generalnog direktorata za pro{irewe EU. Kako su organizatori potvrdili Tanjugu toko dva dana }e u

Milo~eru biti razmatran status osam programa prekograni~ne saradwe izme|u zemaqa zapadnog Balkana sa posebnim osvrtom na predstoje}e ugovarawe, realizaciju i pra}ewe odabranih projekata.

CBIB je regionalni projekat tehni~ke pomo}i Evropske komisije koji od 2006. godine pru`a podr{ku dr`avnim institucijama za prekograni~nu saradwu. Crna Gora na ovom forumu u~estvuje sa ~etiri programa prekograni~ne saradwe sa susednim zemqama, Srbijom, Albanijom i Bosnom i Hercegovinom.

(Tanjug)

U Skopqu je ju~e bilo 37, a u Sofiji 35 stepeni. Najtopliji grad u Bugarskoj je Plovdiv, gde se `iva u termometru pribli`ila 40. stepenu. Saharske vru}ine pogodile su i Rumuniju gde vlasti preduzimaju mere predostro`nosti, po{to se mnogi gra|ani suo~avaju sa problemima. Ve} dva dana temperature se kre}u do 37 stepeni i najte`e su pogo|eni severoisto~ni delovi zemqe. Prema najavama metereo-

Bramerc veruje u boqu saradwu sa Zagrebom LUKSEMBURG: Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc izjavio je danas u Luksemburgu da nema razloga da se sumwa da li }e Hrvatska nastaviti i pro{iriti saradwu u potrazi za artiqerijskom dokumentacijom iz vojno-policijske operacije "Oluja" iz 1995. godine, koju tra`i Tribunal.

Nakon {to je ministre spoqnih poslova zemaqa ~lanica Evropske unije upoznao sa svojom ocenom saradwe Hrvatske sa Tribunalom, Bramerc je novinarima rekao da su dosada{wi rezultati radne grupe, formirane pro{le godine, do sada "na`alost bili vrlo ograni~eni", javila je Hina. On je, me|utim, istakao da je tokom nedavnog boravka u Hrvatskoj od predstavnika Zagreba "dobio garancije da }e istrage biti nastavqene i pro{irene, da }e sada na agresivniji na~in biti istra`eni brojni smerovi koje je identifikovao moj kabinet prije nekoliko meseci".

"Nemam razloga da sumwam u to, ali se jako nadam da }e biti dodatnih rezultata u bliskoj budu}nosti", istakao je on.

Bramerc je, pored toga, istakao da je na sastanku izneo samo "tehni~ku procenu, {to je wegova odgovornost, a na drugima je da daju potrebnu politi~ku te`inu toj proceni".

Ha{ki tu`ilac je, izme|u ostalog, rekao da je od evrop-

[tedwa na ra~un javnog sektora

Premijer Emil Bok

pogoditi mnoge zaposlene u javnom sektoru.

Opoziciona Socijaldemokrataka partija je pod sloganom "Stop socijalnom genocidu", podnela zahtev da se vladi izglasa nepoverewe, o ~emu }e se, kako se naja-

skih institucija, ~ija je politika uslovqavawa puno pomogla da se zapo~ne saradwa sa Ha{kim tribunalom, zatra`io da nastave da pru`aju podr{ku.

Bramercova ocena hrvatske saradwe sa Hagom ima}e veliku ulogu u odlu~ivawu o otvarawu

poglavqa koje se odnosi na pravosu|e u okviru pristupnih pregovora ove zemqe sa EU.O~ekuje se da }e radna grupa za pro{irewe Saveta EU i Odbor stalnih predstavnika (COREPER) u naredne dve nedeqe doneti odluku o otvarawu ovog poglavqa na predstoje}oj konferenciji o pristupawu zakazanoj za 30. jun, navela je agencija.

(Tanjug)

ve}e. Stranka demokratske akcije, kao i dr`ava Bosna i Hercegovina, zainteresovana je, kako je navedeno u saop{tewu, za intenzivirawe i unapre|ewe ekonomske, kulturne, obrazovne i ostalih vidova saradwe s bo{wa~kim narodom, wegovim

Sulejman Tihi}

politi~kim predstavnicima i institucijma u Sanxaku i Republici Srbiji.

U delegaciji SDA bi}e zamenik predsednika stranke Asim Sarajli}, ministar bezbednosti BiH i potpredsednik SDA Sadik Ahmetovi}, poslanik u Predstavni~kom domu Parlamentarne skup{tine BiH [emsudin Mehmedovi}, potpredsednik SDA i RS Adil Osmanovi}, ~lan Predsedni{tva SDA i potpredsednik Federacije BiH Mirsad Kebo, premijer Federacije BiH Mustafa Mujezinovi} i predsednik Asocijacije mladih, ~lan Predsedni{tva i portparol SDA Salmir Kaplan, saop{teno je iz SDA. (Tanjug)

Uhap{en direktor Hrvatske elektroprivrede ZAGREB: Hrvatska policija uhapsila je ju~e direktora proizvodwe u Hrvatskoj elektroprivredi (HEP) Petra ^ubeli}a i jo{ dve osobe iz firme Monting Pim zbog sumwe u poku{aj zloupotrebe polo`aja i ovla{}ewa.Hrvatski mediji prenose da su oni tako|e osumwi~eni za davawe mita za poslove u termoelektrani u Sisku i toplani u Zagrebu, vrednosti 280 miliona kuna (1,0 evro je 7,2 kune).

Za ista dela tereti se i biv{i direktor HEP-a Ivan Mravak koji je ve} u zagreba~kom zatvoru u Remetincu zbog sumwe u malverzacije u HEP-u.

Policija i Ured za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) istra`uju ugovor koji je Monting Pim sklopio sa HEP-om, ~ime je navodno HEP o{te}en za oko 200 miliona kuna, jer su ugovorene cene bile ni`e od realnih. Naknadnim aneksom tog ugovora, HEP je o{te-

}en za dodatnih 40 miliona kuna, a Mravak je navodno trebalo da dobije mito. Policija i USKOK navodno istra`uju i 40 miliona kuna vredne radove na TemoelektraniToplani Zagreb za koji je Mravak navodno dobio vi{e od 100.000 kuna mita. Mediji spekuli{u da je Mravak ukupno trebalo da dobije oko 700.000 kuna mita.

Saradwa HEP-a i zagreba~ke firme Monting Pin navodno je prekinuta zbog sumwe na istragu.

Mravak je od ranije osumwi~en za malverzacije u HEP-u zajedno s biv{im potpredsednikom Vlade i ministrom privrede Damirom Polan~ecom. Sumwa se da je HEP o{te}en jer je {ibenskoj Tvornici lakih metala (TLM) po nerealno niskim cenama prodavao struju koju je na me|unarodnom tr`i{tu nabavqao po nekoliko puta vi{oj ceni i davao je firmi "Aluminij" iz Mostara.

(24 sata)

ZAGREBA^KI NEDEQNIK „NACIONAL“ SAZNAJE

RUMUNIJA

BUKURE[T: Opozicione partije u Rumuniji su predlo`ile da se vladi desnog centra u parlamentu izglasa nepoverewe zbog predloga o{trih mera {tedwe koje }e

loga, temperature }e na Balkanu po~eti da padaju sredinom sedmice, ali }e i daqe biti visoke za ovo doba godine - oko 30 stepeni Celzijusovih. Dok se jug Evrpe gu{i u tropskim vru}nama, na severu kontinenta kao da su tek iza{li iz zime. Najvi{a temperatura u Helsinkiju, Oslu i Stokholmu }e ovih dana biti biti 16 stepeni, Londonu i Kopenhagenu 18, a Berlinu i Va{avi 19 stepeni.

(Tanjug)

BEOGRAD, BAWALUKA: Predsednik Srbije Boris Tadi} sasta}e se danas u Beogradu sa Predsedavaju}im Doma naroda Parlamenta BiH Sulejmanom Tihi}em, saop{tila je Pres slu`ba predsednika Srbije.

Tihi}, koji je predsednik Stranke demokratske akcije (SDA), boravi}e sa delegacijom te stranke 15. i 16. juna u poseti Beogradu, gde }e sa predsednikom Tadi}em i drugim visokim zvani~nicima Srbije razgovarati o unapre|ewu bilateralnih odnosa i regionalne saradwe, re{avawu otvorenih pitawa i unapre|ewu ekonomske saradwe, najavila je SDA. Tihi} }e se sastati sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovi}em, predsednicom Skup{tine Srbije Slavicom \uki} Dejanovi}, ministrima spoqnih i unutra{wih poslova, Vukom Jeremi}em i Ivicom Da~i}em, i gradona~elnikom Beograda Draganom \ilasom, navela je SDA u saop{tewu.

Pored Beograda, delegacija SDA }e posetiti i Novi Pazar, gde je planiran susret s ministrima Sulejmanom Ugqaninom i Rasimom Qaji}em i predstavnicima Bo{waka u Skup{tini Srbije.

U okviru posete Novom Pazaru 16. juna, predstavnici SDA poseti}e i rukovodstvo SDA Sanxaka, gradona~elnika Novog Pazara, Dr`avni univerzitet i Bo{wa~ko nacionalno

vquje, poslanici izja{wvati u utorak ili sredu.

"Oni koji budu glasali protiv ovog predloga osudi}e milione Rumuna na siroma{tvo i bankrot", isti~e se u predlogu SDP, prenela je agencija „A|erpres“. Vlada desnog centra Emila Boka je predlo`ila - kako bi ubla`ila ogromni deficit u buxetu - da se smawe plate zaposlenih u javnom sektoru 25 odsto, a penzije 15 procenata.

Nisu po{te|eni ni generali i drugi zaslu`ni gra|ani iz vremena komunisti~kog re`ima koji su dosad u`ivali posebne, ogromne penzije. Na udaru ovih mera ne}e se na}i samo oni koji imaju najmawa mese~na primawa. U vladi se, istovremeno, pravi program za otpu{tawe slu`benika i radnika da bi se smawio glomazni javni sektor u kome je sada zaposleno skoro 1,4 miliona qudi.

To je put, ne samo za smawewe deficita koji je dostigao 6,8 odsto bruto nacionalnog proizvoda, ne-

go i za ispuwavawe uslova za dobijawe nove tran{e kredita od Me|unarodnog monetarnog fonda od ukupno 20 milijardi evra.

Premijer Bok isti~e da je vlada bila prisiqena da povu~e ovaj nepopularan potez, po{to se Rumunija suo~ila sa najte`om ekonomskom krizom u posledwih 60 godina. Mere {tedwe su ve} izazvale o{tre proteste zaposlenih u javnom sektoru. Sindikati najavquju da }e odr`ati generalni {trajk u vreme kada se poslanici budu izja{wavaliu o predlogu da se vladi izglasa nepoverewe.

Prema mnogim procenama vlada premijera Boka pre`ive}e ovaj izazov, po{to on ra~una i na podr{ku partija mawina i nekoliko nezavisnih poslanika. Socijalisti i druge opozicione stranke, koje podr`avaju ovaj predlog imaju ukupno 213 poslanika, {to je nedovoqno da bi oborili sada{wu vladu, ali oni ra~unaju na "disidente" iz drugih partija.

(Tanjug)

[ari} povezan i s Hrvatskom `eleznicom ZAGREB: Of-{or firma Darka [ari}a iz SAD povezana je sa spornim poslovawem hrvatskih i srpskih `eleznica, ~iji su biv{i direktori uhap{eni, pi{e zagreba~ki nedeqnik "Nacional", koji navodi da postoje glasine da [ari} trenutno boravi u Ju`noafri~koj Republici, a da se ranije krio u [vajcarskoj i Hrvatskoj, gde je imao razgranatu mre`u.

O razgranatoj mre`i [ari}eve kriminalne grupe u Hrvatskoj postoje neslu`bene potvrde iz vrha hrvatske policije, naveo je nedeqnik.Na takav zakqu~ak upu}uju i neki detaqi iz velike akcije hap{ewa ~lanova [ari}eve mre`e koja se pre dve sedmice zbila u Sloveniji, u kojoj je uhap{eno 17 osoba i pretreseno tridesetak stanova u kojima je prona|ena droga i oru`je, pi{e list.

Po pisawu "Nacionala", pipci [ari}eve kriminalne ho-

botnice vidqivi su ve} uvidom u poslovawe jedne misteriozne of-{or firme, "Fajnen{el enxels", registrovane 2006. godine u ameri~koj saveznoj dr`avi Delaver.

Preko te kompanije, za koju se osnovano sumwa da je oduvek bi-

la pod [ari}evom kontrolom, sprovo|ene su sumwive transakcije na podru~ju biv{e Jugoslavije: u Srbiji i Crnoj Gori kupovana su u~e{}a u preduze}ima i nekretninama, a u Sloveniji je otkupqen dug nekada{weg giganta "Slovenijalesa" prema biv{oj "Jugobanci", tvrdi "Nacional".

Putem te kompanije, navodi zagreba~ki nedeqnik, biv{i di-

rektori hrvatskih i srpskih `eleznica, Davorin Kobak i Milanko [aran~i}, nameravali da iz dr`avnih firmi koje su vodili izvuku milione evra.Taj posledwi posao, kojim je rukovodio 46-godi{wi kontroverzni srpski preduzetnik Slobodan Resimi}, poznat i kao Sloba Talijan, tokom 2008. godine ipak nije ostvaren, jer se hrvatska vlada nije slo`ila s vrlo sumwivim poslovnim predlogom da deo duga @eleznica Srbije prema H@-u bude vra}en putem misteriozne firme iz SAD. Nakon {to je ceo projekat zaustavqen, Kobak i [aran~i} su se, svaki u svojoj dr`avi, na{li pod istragom policije i pravosu|a zbog te neuspele transakcije, ali i mnogih drugih, pa je Kobak uhap{en jo{ u julu pro{le godine u Zagrebu, a wegov srpski pandan [aran~i} pro{le srede u Beogradu, pi{e list.

(Tanjug)

26

MOJA KU]A / OGLASI

utorak15.jun2010.

DNEVNIK

Pripremite zidove pre kre~ewa I

ako priprema nije najlep{i deo kre~ewa zidova, ako to uradite pa`qivo, mo`ete sebi znatno olak{ati posao. Ustavri, priprema je najva`niji deo posla.

Nepravilna ili nepotpuna priprema mo`e ote`ati posao pre nego uop{te po~nete da kre~ite zidove.

Slede}i koraci su uobi~ajena pravila pripreme. To je standardna procedura kod ve}ine poslova. Pre i posle pripreme pogledajte dobro ceo prostor, kako biste videli da li ste sve uradili kako treba.

Potrebno je: - plasti~na folija - elasti~na traka za ozna~avawe ivica - gips smesa ili smesa za gletovawe - lopatica za zid (“{pahtla”)

Ispraznite sobu Prvi korak prema kvalitetnoj pripremi za kre~ewe je uklawawe svih predmeta iz sobe. Zakr~ena soba }e vam samo pove}ati stres, posao i ote`ati kre~ewe zidova.

Po~nite tako da skinete sve sa zidova. Ovo ukqu~uje zavese,

plasti~ne uti~nice i prekida~e za struju ili svetlo, slike i sli~no. Plafowerama skinite stakla, a lustere prekrijte novinama. [rafove i ostale delove prekida~a stavite u vre}ice (odli~ne su one za zamrziva~), ozna~ite i sklonite dok ne zavr{ite posao.

Sklonite sav name{taj, tepihe, ukrase i ostale sitnije predmete iz sobe. Ako ne mo`ete skroz da uklonite name{taj

tkaninu, a mrqa }e vam ostati na predmetu koji ste prekrili platnom.

O~istite sobu Temeqno o~istite sobu, usisajte tepihe i operite pod. Vla`nom krpom obri{ite prozorske daske i ostalu drvenariju.

O~istite pau~inu iz svih uglova.

Kad ste gotovi sa ~i{}ewem, u celosti prekrijte pod plasti~nom folijom. Ivice folije pri~vrstite lepqivom trakom.

Operite zidove Na zidovima (~ak i onima koji izgledaju ~isto) sakupqa se pra{ina i ~a| od cigareta ili sve}a. Prawe zidova koji }e se kre~iti je kriti~an korak u pripremnom postupku. Boja se ne}e dobro primiti na prqave i masne zidove.

Ukoliko ste na zidu imali postavqene tapete, odstranite ih.

Na tr`i{tu postoje brojni proizvodi za ~i{}ewe ovog tipa, ali najboqe vam je da to uradite obi~nim deterxentom za prawe posu|a i toplom vodom.

Sun|erasta krpa za prawe na teleskopskoj dr{ci je odli~na za ~i{}ewe zidova. Wena duga~ka dr{ka omogu}i}e vam jednostavno prawe visokih zidova i plafona.

Po{to zavr{ite sa prawem, isperite zid jo{ jednom krpom i obi~nom vodom kako biste uklonili vi{ak deterxenta s povr{ine.

Skidawe starih tapeta Tanke tapete }ete lako skinuti sun|erom natopqenim toplom vodom. Napravite probu

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup zlata, dukata, srebra, dragog kamewa, platine ru~nih i kaminskih satova i svih vrsta atkviteta. Telefoni: 021/661-0916, 064/515-0777.

1928 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

2242

~ista~em na paru: vru}a para }e brzo omek{ati tapetu i ona }e se sasvim lako odlepiti.

Debelu, perivu tapetu, otpornu na vodu, najlak{e }ete sastrugati metalnom ~etkom.

Pritom nemojte prvi{e jako da stru`ete kako ne biste o{tetili zid ispod tapete. Kad ste tapetu odlepili, povr{inu zida izravnajte finim brusnim papirom, pa usisiva~em usisajte pra{inu. Potom zid isperite vodom i ostavite da se dobro osu{i.

Dragi

Ravnawe zidova Glatka povr{ina je bitna za lep kona~ni izgled zida. Sve okrwene ivice, rupe i ogrebotine izravnajte gipsom ili masom z agletovawe.

Pripremite gips smesu prema uputstvu na pakovawu i nanesite na povr{inu pa izravnajte.

Ostavite nekoliko sati da se tako nanesena smesa osu{i (prema uputstvu na pakovawu). [mirgl papirom obrusite posle toga zid i po potrebi jo{ jednom ponovite proces, kako bi povr{ina bila potpuno ravna.

Gipsom se krpe samo mawa o{te}ewa na zidovima kao {to su rupe od eksera i sli~no. Za sve ve}e popravke kontaktirajte zidara. Zavr{ni radovi na zidovima su delikatni posao, pa boqe da ga prepustite profesionalcima, osim ako ste uvereni u svoje zidarske sposobnosti.

Pajo

iskreno `alimo zbog tvoje prerane smrti. Neka ti je ve~na hvala.

Porodica \ure Popovi}a: supruga Mira, sinovi Aleksandar i Boris, k}eri Lidija i Aleksandra.

2496

Lepqewe Lepqewe je jo{ jedno neophodno zlo pripreme kre~ewa.

To je najboqi na~in da za{tite povr{ine koje ne `elite da kre~ite, kao {to su drvenarija, prekida~i, plafon i susedni zid, ako su u drugoj boji.

Najboqe bi bilo da te povr{ine oblepite elasti~nom papirnom trakom. Mo`ete je nabaviti u svakoj farbari. Ovu traku mo`ete lako ukloniti do dve nedeqe posle lepqewa.

Lepqewe mo`e biti mukotrpan posao. Zalepite je tako da je ivica sme{tena uz ivicu povr{ine koju `elite da okre~ite, zatim je jo{ pritisnite {pahtlom. Tako vam se boja ne}e preneti na zid iza trake.

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ i saradniku

UDOVICA Novosa|anka ekonomista, zaposlena situirana, upoznala bi udovca fakultetski obrazovanog oko 65. godina radi braka ili zajedni~kog `ivota. [ifra “ Milica”.

2412

BOKA KOTORSKA u Risnu, mesto sa lepom pla`om, izdajem sobe sa upotrebom kuhiwe, udaqewe 250m od pla`e, 6evr. Telefon 0038232371657.

2129 LETOVAWE na moru (Utjeha kod Bara) povoqno. Telefoni: 6363-291, 00382-67-848-640 od 1921 h.

2294

iz sobe, pomerite ga na sredinu sobe i prekrijte plasti~nom folijom. Nemojte name{taj ili pod prekrivati krpama i ~ar{avima, jer }e se boja upiti u

na par~etu tapete: ako se lako skida mokrim sun|erom, nemojte se umarati da ih satima stru`ete lopaticom ({pahtlom). Ipak, najlak{e }ete ih skinuti

Kad ste oblepili sva podru~ja, mo`ete po~eti sa kre~ewem.

Duboko udahnite i krenite.

Najgori deoste ionako ve} pro{li.

PETROVARADIN - izdajem jednoiposoban stan u stambenoj zgradi, drugi sprat, cena 140e.

Telefon 064/493-2938.

2439 NOVI SAD - izdajem garsoweru Futo{ka 38, cena: 150e. Telefon 064/4932938.

2440

PRODAJEM 10 jutara zemqe + 2 jutra u Jasku, blizu fabrike vode i hladwa~e. Ispitana za vo}wak i vinograd. Telefon 064/401-41-80.

1272

OPEL SENATOR 2,5E / 84. malo havarisan, motor ispravan, istekla registracija, cena 30.000 dinara.

Telefon 021/6319-776.

2311

KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 064/4000-817, 065/543-68-96.

2354 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

2355

POTREBAN farmaceutski tehni~ar bez polo`enog stru~nog ispita za rad u apoteci. Telefon 021/494-202.

2352

Paji Rokni}u S po{tovawem, \uro, Mom~ilo, Lazo, Davor, Dragana, Mirjana i Dragica.

2495

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Pavao Rokni} Pajo Sahrana je danas, 15. 6. 2010. godine, u 16 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Rumenki.

O`alo{}eni: supruga Radojka, }erke Tawa i Sawa, brat, sestre i ostala tuguju}a rodbina.

2520

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminula na{a draga

Posledwi pozdrav na{em penzioneru i dugogodi{wem saradniku

27

utorak15.jun2010.

Draga tetka Bebo, zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Po~ivaj u miru.

Posledwi pozdrav

Simi Ivanovi}u

Bodi Er`ebet

Borislavu Liki}u

Sahrana je u sredu, 16. 6. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

tetka Bebi

Bila nam je ~ast `iveti sa tobom.

dipl. in`. ma{. wene Sta{a i Na|a sa mamom.

Kolektiv JP “Srbijagas”, Novi Sad.

O`alo{}ena porodica.

5855-P

Radmila, Mane, Dejan, Dragan, Mina, Jaca, Jovana, Nikola i Jelena.

2505 2499

2521

Posledwi pozdrav

S tugom i nevericom opra{tamo se od devojke an|eoskog lica i hrabrog srca, na{e drage

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Petnaestog juna 2010. godine, navr{ava se {est godina od kako nije sa nama suprug i otac

Posledwi pozdrav priji

Tihomiru Trnini}u od porodica Stojanovi} i Nikoli}.

Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu i plemenitost koja se ne zaboravqa.

Stele

\or|e Barat

Bebi

Bila si primer sna`ne voqe za `ivotom u borbi sa dugom i te{kom bole{}u. @ive}e{ u na{im srcima.

Tvoje: Rada, Marija i Slavica.

od: stri~eva i tetki i wihovih porodica.

Tuga i bol u na{im srcima su ve~ni, kao i se}awa na tvoju dobrotu i qubav koju si nam pru`io.

Qubici Kova~evi} iz Stepanovi}eva

od porodice Jankovi}.

Supruga Verica sa sinovima Darkom i Bojanom.

2519

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav dragoj

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Bebi Qubici Kova~evi}

2507

Bili ste na{ u~iteq `ivota.

Rado }e je se se}ati: Milan, Vesna, Petar i Du{an [uput.

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 14. 6. u 70. godini preminula na{a majka i baka

Posledwi pozdrav

Tihomiru

\or|ija Maksimovski

od ujaka i wihovih porodica.

2501

2506

2522

2491

Posledwi pozdrav sestri

Qubici Kova~evi} Qubica Kova~evi}

iz Stepanovi}eva

iz Stepanovi}eva

U sredu, 16. 6. 2010. navr{ava se 40 dana od kada nije sa nama na{ suprug, otac, svekar i najboqi deda.

Dragi na{ \okice, po~ivaj u miru i hvala ti za sve {to si u~inio za nas.

od familije Trnini}: Bogdana, Qubice, Bogde i Zorana sa familijama.

Sahrana je danas, 15. 6. 2010. godine, u 13 ~asova, na seoskom grobqu, u Stepanovi}evu.

O`alo{}eni: sin Du{an, snaja Milena, unu~ad Tamara, Jovana i An|a.

2489

2494

Posledwi pozdrav velikom ~oveku, prijatequ i ro|aku

od: sestre Mire i sestri~ine Biqane sa porodicom.

2493

Posledwi pozdrav

Tvoji: Milica, Milorad, Marina, Andrea i Nikola.

2517

2500

Stevan Ba{tovanov Hvala Vam za 36 godina divnog prijateqstva. Po~ivajte u miru.

@ivote na{, za{to nas ostavi da zauvek tugujemo za tobom. Po~ivaj u miru.

Tihomiru Trnini}u

Jaroslav i Emina.

Uvek }e te se rado se}ati: porodice Blagojevi} i Drid.

2510

2490

Borislavu Liki}u Kolektiv “PROMONT GROUP” DOO, Novi Sad.

5882-P1

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav

Stela Babi} 7. 3. 1968 - 14. 6. 2010.

Tihomiru Trnini}u

od prijateqa Mirka i Borke.

2516

Sahrana je danas, 15. 6. 2010. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 15.30 ~asova.

Borislavu Liki}u Tvoji: mama i tata i sestra sa porodicom.

Milinko Cicmil sa porodicom.

2504

Borislavu Liki}u Kolektiv “GAS” Be~ej.

5883-P 5882-P

28

^ITUQE z POMENI

utorak15.jun2010.

Posledwi pozdrav mojoj dragoj sestri~ini

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i divnom ~oveku

Miri Beuc

Bori Liki}u

DNEVNIK

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Posledwi kom{iji

dragom

Tihomiru Trnini}u

Vida, An|elko, Nikola i Quba Ludo{ki.

Ujak Bo{ko Jankovi}.

pozdrav

od porodice Medan.

Posledwi pozdrav velikom prijatequ

na{em

Stevi Ba{tovanovu Mnogo je lepih uspomena da o tebi sa ponosom pri~amo, da te ve~no pamtimo i nikada ne zaboravimo.

Porodica Draga{.

2488

2492

2461

2477

Posledwi bratu

Posledwi pozdrav kumu

pozdrav

voqenom

Ne|o Mitri} 1936 - 2010.

Bori Liki}u

Tihomiru Trnini}u

Posledwi pozdrav dragom Bori, od Energo-Sistema i porodice Milinkovi}.

Sahrana je danas, 15. 6. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Oti{ao je ~ovek plemenite du{e i velikog srca. ^uva}emo uspomenu na wega. Neka mu je ve~na slava i hvala.

Porodica Kapur.

5884-P

Sa tugom i bolom obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da je u 60. godini preminula na{a draga majka, baka i svekrva

O`alo{}eni: supruga Stoja, sinovi Miroslav i Boris, }erka Nada, unuci Maja, Adrian i Klara, zet Johannes i snajke.

Tihomiru Trnini}u Mnogo je lepih uspomena da o tebi sa ponosom pri~amo, da te ve~no pamtimo i nikad ne zaboravimo. Hvala ti za sva dobra koja si za `ivota ~inio za sve nas.

Tvoja sestra Ran|ija, zet Jovan sa }erkama Tamarom i Jasnom i wihovim porodicama.

2476

2473

Posledwi pozdrav na{em drugu

SE]AWE

15. 6. 1991 - 15. 6. 2010.

Pro{lo je 19 godina od kada nije sa nama

2480

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Mira Beuc

Borislavu Liki}u Bori

Nada Kuzman

Sahrana je danas, 15. juna 2010. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Godine prolaze, a se}awe na wu ve~no ostaje.

O`alo{}eni: sin, unuka i snaja.

Weni najmiliji.

2486

2471

Tihomiru Trnini}u

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj majci, baki i svekrvi

Tihomiru Trnini}u

od porodice Medi} Milo{a.

2485

Umro je

od porodica: Marlog, Paj~in, Bogdanovi}, Vrani}, Jandri}, Strajni}, Ne}ak, Zoranovi}, Radi}, Vojnovi}, Vu~i} i Popov.

2478

2475

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 67. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda, svekar i tast

Miri Beuc

Wegovi penzioneri.

od: sina, unuke i snaje.

Stevan Ba{tovanov penzioner Sahrana je danas, 15. 6. 2010. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu.

Po dobroti }emo te pamtiti, sa qubavqu pomiwati, a u srcu od zaborava ~uvati.

O`alo{}eni: supruga Stanka, }erka Julijana, unuk Stanislav, snaja Jasmina, praunuke Anastasija i Venecija, zet Ibra i ostala porodica i familija.

2487

2482

Posledwi pozdrav velikom prijatequ na{e {kole

Posledwi pozdrav po{tovanom

Tihomir Trnini} Sahrana je danas, 15. 6. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Milovanu Mrkova~kom od Kolektiva S[ “Lukijan Mu{icki” iz Temerina.

325-P

O`alo{}eni: supruga Milena, }erka Vesna, sinovi Aleksandar i Marko, snaja Qiqana, zet Petar, unuke Maja, Mina i Marina i unuci Luka, Jovan i Milan.

2474

Milovanu Mrkova~kom Kolektiv ET[ „Mihajlo Pupin”, Novi Sad.

5881-P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Devoj~ice na{a

A~ Jo`ef - Joki

Ana

Ana

Godine prolaze, a suza u oku i tuga u srcu ostaje.

Pro{lo je dugih 5 godina!

Donele su mnoge lepe trenutke i veliku sre}u u na{ `ivot, ali nas nisu nau~ile kako da obri{emo suzu iz oka, tugu iz du{e i tebe an|ele na{ iz srca!

1994 - 2010.

Sa prevelikim bolom i se}awem koje ne bledi nosimo te uvek u srcima.

Mama, bata, Robert, Andrej, Ferenc i Sowa.

Nikada te ne}e zaboraviti: tvoja baba Qiqa, deda Milo{ i uja Jovan.

POMEN

POMEN

Jovan @arkovi} - @are

Jovan @arkovi} Mi}a

2002 - 2010.

2002 - 2010.

Uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

Tvoji najmiliji.

Do neba te vole mama i tata.

2441

29

Sa bolom i tugom u srcu pro{lo je godinu dana od kako si nas iznenada napustio u trenutku kada smo se najmawe nadali.

S ponosom te pomiwemo, s qubavqu ~uvamo u na{im srcima, Tvoja mama i sestre sa porodicama.

2462

2467

2466

Sa bolom u du{i obave{tavamo rodbinu i prijateqe da smo posle te{ke bolesti u 40. godini, ostali bez na{e najmilije

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je preminula

Danas, 15. juna navr{ava se 11 godina od kako nisi sa nama.

2463

TROGODI[WI POMEN

utorak15.jun2010.

Nikola Dragovi} Tuguju: sin Sa{a, unuci Sara i Oliver.

2469

Posledwi pozdrav

Jasika Mirjani

od porodice Jankulovski Marije.

A~ Jo`ef - Joki 1994 - 2010.

Iliji Radoj~i}u 1931 - 2007.

Godine prolaze, ali bol, praznina i se}awe na tebe ostaju i ne jewavaju.

Najdra`i na{, sa ponosom te spomiwemo i ~uvamo u na{im srcima.

Tata i Julijana.

Tvoji: Milan, Bosiqka, Bojana, An|elka i Radovan.

2442

2444

Vida Kesi}

dr Vjekoslav Sorak

1928 - 2010.

1954 - 1999.

Sahrana je danas, 15. 6. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Zore Pavlov Zbogom draga, neka nam te ~uvaju an|eli.

O`alo{}eni: sin Miodrag, snaja Biqana, unuci Jovan, Milo{ i Vuka{in.

Ve~no `ivi{ u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

2394

2455

POMEN

Na{ dragi otac i suprug

Sahrana }e se obaviti 15. 6.

2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

2456

GODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom

Suprug \or|e, }erka Mila, majka Mila, porodice Makarin, Dimitrijevi}, Pavlov, Stanojev i Bawac.

2484

~ika Tiji

~ika Tiji

posledwi pozdrav od: Gorana, Zorice, Jeje i Mice.

Cvijetin Maksimovi}

posledwi pozdrav od: Ilije i Lole sa decom.

Qubinko Plav{i} Qubi{a

Miloradu - Milenku Beci}u

2000 - 2010.

obele`i}emo 19. 6. 2010. godine, u 10 ~asova, na Zmajeva~kom grobqu, u prisustvu rodbine i prijateqa. Sa ponosom te pomiwemo, sa qubavqu ~uvamo od zaborava i sa neizmernom tugom `ivimo bez tebe.

Zahvalna porodica.

Pro{lo je deset godina od kako nisi sa nama, ali si u na{im srcima.

preminuo je 11. 6. 2010. godine.

Sestra Mara sa porodicom i brat Milenko.

2448

2437

2436

Boro

Bratu

Hvala ti za skoro 50 godina divnog prijateqstva.

Tihomir Trnini}

Duda i Petar Kati}.

O`alo{}eni: tvoji najmiliji Maja i Zaga.

2446

2481

Tu`nim srcem i sa bolom u du{i obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 97. godini zauvek usnio na{ dragi tata, deda i pradeda

Tihomiru Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ od porodica: Radi{i} Borka, Stojanovi} Svetozara i Stojanovi} Mladena.

Ispra}aj }e biti dana, 16. 6. 2010. godine, sreda u 10.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

2449

POMEN Pro{lo je ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{ dragi

Slavko Bo`i} Pomen obele`avamo u sredu, 16. 6. 2010. godine, u 9.30 ~asova, na grobqu, u Beo~in Selu.

posledwi pozdrav od Pavla i snaje Mire.

O`alo{}eni supruga Bo`idarka i sin Radoslav.

2470

2468

2435

Opra{tamo se od na{eg prijateqa

Moj mu` me je napustio pre 16 godina, a moja mila jedinica pre 6 godina.

Simo Ivanovi} ro|en 1914.

Ispra}aj je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 15. 6. 2010. godine, u 13.15 ~asova.

\ura

Tihomira Trnini}a Posledwi pozdrav od porodice \or|evi} Stefe i ^edomira

O`alo{}ena porodica.

Dragica - Dada \uki}

Vreme prolazi, bol i tuga ostaje za vama.

Nikad vas ne}e zaboraviti va{a supruga i mama Mara.

2454

2460

1967

TV PROGRAM

utorak15.jun2010.

07.25 08.00 08.35 09.30 10.20 11.00 12.00 12.30 14.00 14.30 15.55 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.00 23.40

Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Ulovi trofej Svet divqine,svet `ivotiwa Bez cenzure Beli luk i papri~ica Razgovori o zdravqu O~istimo Srbiju Vojvo|anske vesti U ogledalu Oko sveta Vojvo|anske vesti Maks Kju Na{ gost Vojvo|anske vesti Zatvori On i ona Vojvo|anske vesti Glas Amerike

Tajna hrane: Jogurt

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 10.00 10.05 10.30 11.01 12.00 12.15 12.15 12.31 13.20 15.20 15.33 15.50 17.57 18.58 19.30 20.00 20.20

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vru} vetar Vesti Kvadratura kruga Razglednica Izvo|a~i Dnevnik Johanesburg: Ku}a orlova ili Sport plus Mesto zlo~in Fudbal - SP: Novi Zeland - Slova~ka, prenos Vesti Gastronomad Fudbal - SP: Obala slonova~e - Portugalija, prenos Beogradska hronika Slagalica, kviz Dnevnik RT dobre nade Fudbal - SP: Brazil - Severna Koreja, prenos

Autor: dr Du{an @ivi} (RTV 1, 17.22) 06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.05 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 23.40 00.35 02.15 02.35

06.30 07.00 08.15 08.45 09.15 10.15 10.30 11.45 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.00 14.15 14.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.55 23.45 00.05

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti @ivopis Plej gejms Na{i stranci Ples no stres Kuhiwica Vesti Duel struna No}na smena Klasik rok Vesti Ta divna stvorewa ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Eliza iz Rivombroze Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Jogurt Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Agro mozaik Signali Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika Izbliza Eva: Qubav kao na filmu Sinema siti, spec. emisija Eliza iz Rivombroze Igra Putevi nade

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Zvrk Paideja TV ba{tina Ru~ak na lepe o~i Porodica Serano ^udesni svet: Lekcija iz geografije Izravno (hrv) Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Losos Zlatno tele Aladinove avanture Slon Benyamin Bajko kviz Na{i dani (ma|) Verska (ma|) Kultura i tradicija Roma (rom) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Igra Dobro ve~e, Vojvodino (rom) Porodica Serano Zlatno tele Igra TV Prodaja

09.00 09.30 10.00 10.30 11.10 12.00 13.10 14.05 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.30 18.00 19.00 19.25 19.45 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Integracije Bez vize Moja porodica Tajanstvene pri~e Evo nas kod vas Velika ruska kolekcija Buntovnici Radionica Najboqi lek Oko koridora 10 Neon siti Objektiv (slov) Hrana i vino Objektiv (ma|) Popodnevni program Objektiv Moja porodica Neon siti Prizma Velika ruska kolekcija Neon siti Objektiv Buntovnici Tajanstvene pri~e

Prizma U i{~ekivawu vesti iz Luksemburga o deblokadi procesa ratifikacije SSP izme|u EU i Srbije u emisiji „Prizma” razgovara se o dugom putovawu u Evropu. Gosti: Vladimir Pavi}evi}, Orhan Draga{, Neboj{a Milenkovi} i prof. dr Miroslav Ili} Urednica i voditeqka: Mirjana Vladisavqev (Apolo, 20.00)

06.30 08.30 10.00 11.00 12.30 14.30 16.30 18.30 20.30 22.30 23.00 00.00 00.30

ACB Liga Finalna igra 2 VTA and ATP Hertogenbo{ Ful Tilt poker VTA Hertogenbo{ ATP Hertogenbo{ VTA Hertogenbo{ ATP Hertogenbo{ NBA Finalna igra 5: Boston – LA Lejkers ACB Liga Finalna igra 3 Pravi NBA Ful Tilt poker Svetski Sport magazin Fudbal mondijal magazin

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 Kultura tela, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 Izlog strasti, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sport STV-a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis Napast, 20.00 Karmelita, 20.45 E TV, 21.15 Politi~ki tok {ou: O~i u o~i, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

FUDBAL: SP

Brazil – Severna Koreja (RTS 1, 20.20) 22.23 23.05 23.08 00.05 00.15 00.24 01.13 02.00 02.30 04.03 05.10 05.46

06.55 07.40 08.35 09.30 10.20 11.20 11.25 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 00.00 00.05 00.30 01.15 04.00 05.00

RT dibre nade Vesti Mesto zlo~ina Dnevnik Evronet [erif Fudbal - SP: Novi Zeland - Slova~ka Vesti Fudbal - SP: Brazil - Severna Koreja Fudbal - SP: Obala slonova~e - Portugalija TV prodaja Verski kalendar

Ninya ratnici Ukradena sre}a Srce na dlanu ^ari Seks i grad Arena Film: ]erka musketara Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Kviz: @elite li da postanete milioner?

Film: Niske strasti 2 Foks vesti Soba 401 Film: Wena pri~a Film: Niske strasti 2 Ukradena sre}a Srce na dlanu

DNEVNIK

c m y

30

05.00 07.00 07.45 08.00 08.10

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.19 Kuvati srcem: Ne{a @ivanovi} 07.53 Gomboce 08.19 Mi{i}i iz kupiwaka 08.44 Pepa prase 08.55 Pri~e o Frojdu 09.18 Enciklopedija za radoznale 09.47 Zebra, znak, semafor 09.53 Izme|u igre i matematika 10.03 Enciklopedija 10.10 Nadomak kraha hrane 11.03 Trag 11.33 Gra|anin 12.07 Ohridska legenda 12.55 Trezor 13.58 Pri~e o Frojdu 14.21 Enciklopedija za radoznale 14.50 Zebra, znak, semafor 14.56 Izme|u igre i matematike 15.06 Stripovawe 15.31 Tehnologija danas 16.00 Ovo je Srbija 16.41 Yoint program 16.46 Enciklopedija 16.53 Evronet 17.00 Dnevnik RT Vojvodina 17.20 Putokazi vere 17.40 Srpski tragovi 18.11 Koktel klub 18.43 Gomboce 19.10 Mi{i}i iz kupiwaka 19.35 Pepa prase 20.02 TV mre`a 20.33 Drugi vek 21.04 Izvo|a~i 22.06 Op{teobrazovni program 22.30 Nauka 2010: Fenomen blizanci 22.58 Likovna kolonija RTS 23.20 Yoint program 23.32 Biciklisti~ka trka kroz Srbiju, reporta`a 23.59 Koncert Harisa Yinovi}a 01.00 Egit interaktiv

Ali{a Vit

Plavi dim Poku{avaju}i na sve na~ine da prevazi|e tragediju, za koju je ube|ena da ju je neko izazvao, Rina zapo~iwe karijeru istra`iteqa podmetnutih po`ara. Nekoliko godina kasnije, vra}a u stari kraj i ulazi u vezu sa stolarom Boom, ali tada shvata da piroman-psihopata iz wene pro{losti opet poku{ava da joj naudi...

Uloge: Ali{a Vit, Ben Ajres, Skot Bakula Re`ija: Dejvid Carson (B92, 21.50) 07.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 13.30

18.30 19.15 20.00 21.00 21.50 00.00 00.35 01.25

TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Ros Kemp Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Vesti B92 Stawe nacije Insajder Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Otvorena vrata Film: Plavi dim Vesti B92 Re`i me Indija

07.00 10.00 11.45 12.00 12.45 13.00 14.00 15.45 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 21.15 22.30 23.00 23.30 01.00 02.45 03.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Siti kids Plavi an|eo Siti Farma - u`ivo Grand {ou Siti Farma - u`ivo Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Silikonske lepotice Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Loto Grand parada Farma - u`ivo Javna tajna Farma - u`ivo Film: Pe}ina straha Siti Film: 11 zapovesti

14.00 15.00 16.00 16.35 17.00 18.00

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica - Galaktika 09.30 Dok. serija: Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.30 Za dobar dan 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. program: Najsmrtonosnije `ivotiwe u Australiji

Melinda i Melinda Si je na ve~eri sa prijatqima i zapo~iwu raspravu o prirodi tragi~nog i komi~nog. Si, tvrde}i da tanka linija razdva izme|u ova dva pojma, odlu~uje da demonstrira kako jedna ista pri~a mo`e biti sme{na ili tu`na u zavisnosti kako se koriste odre|eni elementi...

Uloge: Volis [on, Rada Mi~el, Kloe Seviwi, Amanda Pit, Yo{ Brolin Re`ija: Vudi Alen (Avala, 21.30) 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.30 23.30

Doktor Haus NCIS Vesti Simpsonovi ^ist ra~un Kaskaderi Milica na kvadrat 24, mega premijera Film: Melinda i Melinda Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Otka~ena plavu{a

08.35 Tandem, 08.45 Turisti~ke razglednice, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Info klub, 12.55 Fokus, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.45 Ski Jahorina, 17.30 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 NS Indeks, 21.35 Film, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ka razglednica, 00.00 Info Puls, 00.20 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Mra~ne strane digitalnog sveta, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 [ampioni, 10.40 Vi{e od sporta, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subotom popodne, 15.00 Sportski pregled, 16.00 Dobro ti ve~e, 17.00 Putujte kao grof, 17.30 Modus vivendi, 18.00 Qubavna pri~a, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv +, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a, 00.30 Subotom popodne

08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.15 16.00 16.15

Muzi~ki spotovi Plejers Pit stop formula @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters Bli~ Zakumi Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti @ivot je lep Rebelde Tele{op ^ovek lav

Ja sam im’o talenat (Ko{ava, 22.45) 17.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.45 23.30 23.55 00.30 02.00 03.00 04.00 04.55

Tajanstvene pri~e Hronika Mundijal 2010 Telemaster Zakumi Tagart Film Ja sam im’o talenat Luda ku}a Telemaster ]irilica Tajanstvene pri~e Hronika Mundijal 2010 Dokumentarni program Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

utorak15.jun2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

RE^NIK SRPSKOG JAVA[LUKA

31 8

Pi{e: Dr Bojan Jovanovi} 07.00 09.13 10.15 11.15 11.40 12.00 12.35 13.20 14.20 14.35 15.05 16.55 18.20 18.35 19.30 20.15 20.50 Natali Portman

Bliski odnosi En je fri{ko razvedena uspe{na fotografkiwa u koju je zaqubqen Den, romanopisac u usponu koji se bavi pisawem posmrtnica. U pri~u se ukqu~uje i samouvereni dermatolog Leri i zagonetna Elis...

Uloge: Natali Portman, Yad Lou, Yulija Roberts, Klajv Oven, Nik Hobs Re`ija: Majk Nikols (Nova TV, 21.05) 08.05 08.10 10.10 11.10 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.20 17.40 18.35 19.15 20.05 21.05 23.25 00.25 00.55 01.25 02.20 03.20

Bumba, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Farma Na{a mala klinika Dona Barbara U ime qubavi Vesti Upitnik, kviz Na{a mala klinika IN Dnevnik Farma Bliski odnosi, film Privatna praksa Sajnfild Bra~ne vode Post mortem Ezo TV Potera, film

08.00 09.00 10.00 11.00

14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Moj dnevnik Telo…

U potrazi za Betovenom Kako se raspao Sovjetski savez Dnevnik skulptura [pijuni koji su do{li sa mora Posledwi bastion samuraja Nebeski put ~aja Qubavni problemi Veliki nau~nici Tajne dubina Isusov tajni `ivot Islamska istorija Evrope Impresionisti Rat na Arktiku [kotski kqu~ Nebeski put ~aja Qubavni problemi Veliki nau~nici Tajne dubina

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Veliko drve}e Desant na Drvar Svemirci su krivi za sve Ekstremisti Bo`i}na pri~a Do koske Goli{ave lepotice Nole {ou

12.00 13.00

07.30 Angus, tange i savr{eni poqupci 09.10 Holivud na snimawu 09.35 Nalo`eni 11.05 Kutija 13.00 Mali zeleni 14.25 Projekt Alchajmer Napredak nauke (1 deo) 15.20 Dan nezavisnosti 17.40 Stariji sin 19.10 Sjediwene Tarine dr`ave – Ministarstvo sjebanih porodi~nih usluga 19.35 Sjediwene Tarine dr`ave – Eksplozivna diorama 20.05 Pretwa 21.35 Pacifik 22.25 Predator 2 00.10 Osmi putnik protiv Predatora 2 01.50 Veliki Sten

21.50 22.30 23.20 00.05

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca Lica ^e Gevare, dok. film D`ejms Martin u Bretawi, dok. serija Kulturna ba{tina Dnevnik Moj greh Meklodove }erke TV kalendar Romi u Evropi: Italija - Ferdijeva kladionica, dok. serija Bravados, film Hrvatska u`ivo Kod Ane Dolina sunca Dnevnik Globalno selo Berlin, 20 godina posle - dok. film Poslovni klub Dnevnik 3 Dobre namere Fudbalsko SP: Novi Zeland - Slova~ka, snimak

Lica ^e Gevare Dokumentarac otkriva mra~niju stranu revolucionarnog idealiste koji }e uni{titi kubansku ekonomiju kad do|e na ~elo Narodne banke i Ministarstva industrije i poqoprivredne reforme. Ovo je retrospektiva koja odaje sva lica velikog simbola marksisti~kih ideja.

Re`ija: @ak Vi{et (HRT 1, 10.15)

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Brixis Ubistva u Midsameru Zlo~ini iz pro{losti Sudija Ejmi Ne{ Brixis Gardijan Davawe {anse qubavi Trikovi `ene Vo`wa ka uspehu

07.55 RTL ritam zona - Pri~a o...

08.55 RTL ritam zona - Top 40 doma}i 10.10 Bibin svet 11.05 Kraq Kvinsa 11.35 Rajmond 12.00 Ekskluziv 12.20 Ve~era za 5 13.15 Najlep{i urok 14.05 Drugo lice 15.40 Nestala 16.30 Pod istim krovom 17.00 Kraq Kvinsa 17.25 Rejmond 17.55 Bibin svet 18.55 Ekskluziv 19.10 Ve~era za 5 20.00 Kolexicom po svetu 21.00 Qubav je na selu, dok. sapunica 22.00 Muqatori, film 23.45 CSI Wujork 01.35 Sara Konor: Hronike 02.10 Astro {ou

Muqatori

^e Gevara

08.05 TV vrti} 08.20 Silvestrove i ^i~ijeve tajne 08.40 Dvorac igra~aka 09.05 Daleko od doma 2 09.30 Zabavni program 10.00 Tri Hil 10.45 Bio sam pacov, film 12.30 Put do Ju`ne Afrike: Ju`na Afrika, sportskodok. serija 13.00 Fudbalsko SP - emisija 13.20 Fudbal, SP: Novi Zeland Slova~ka, 1. poluvreme 14.25 Fudbal, SP: Novi Zeland Slova~ka, 2. poluvreme 15.20 Fudbalsko SP - emisija 15.50 Fudbal, SP: Obala Slonova~e - Portugal, 1. poluvreme 16.55 Fudbal, SP: Obala Slonova~e - Portugal, 2. poluvreme 17.50 Fudbalsko SP - emisija 18.10 D`ivs i Vuster 19.10 Afrovizija - emisija 20.20 Fudbal, SP: Brazil Severna Koreja, 1. poluvreme 21.25 Fudbal, SP: Brazil Severna Koreja, 2. poluvreme 22.20 Afrovizija - emisija 23.35 Zlo~ina~ki umovi 00.20 Specijalna postrojba

07.00 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.10

[pijuni na nebu S vetrom u le|a Saut Park @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava Dolazi Valdez Nulta ta~ka obru{avawa Saut Park Pokretna meta @ene fudbalera

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.00 02.00

Svi pravi potezi Detroit, grad roka Trgovac snovima Kada smo bili kraqevii Detektiv Klut Apostol Ku}a na hladnoj reci Mawe od nule Ne`ni poqupci Povratak ku}i 1.

Moris i Dejv su prodavci mesa u Los An|elesu. Ali, prodaja im ba{ ne ide od ruke i preti im otkaz. Morisu je potreban novac kako bi upisao semestar u {koli akupunkture, a nedavno razvedenom Dejvu za k}erkin ro|endanski poklon. Iznenada im se uka`e prilika kada pokucaju na vrata zadwem potencijalnom kupcu na listi...

Uloge: Rej Romano, Kevin Yejms, Yulijet Luis, Bart Rejnolds, Kim Koates, Sofija Vergara Re`ija: Yejson Ensler (RTL, 22.00)

Yulijet Luis

08.40 09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Razotkrivawe mitova Usporen snimak Kako se pravi?

Megagraditeqi Auta po meri 2008.

Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Megagraditeqi Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

Kakav alat!

Megagraditeqi Ekstremne eksplozije U deli}u sekunde Auta po meri 2008.

08.30 09.00 10.00 11.30 12.30 13.00 13.10 15.30 15.40 18.00 18.10 19.00 19.10 20.15 20.25 22.30 23.00 00.45 01.15

Fudbal Biciklizam Fudbal Tenis Tenis Fudbal Tenis Fudbal Tenis Fudbal Tenis Fudbal Tenis Fudbal Boks Fudbal Automobilizam Reli Motosportovi

Spartanska zabluda I

ako je svet mesto neprestane borbe suvilizacijski hodamo suo~avamo se sa te{ko}ama protnosti, `ivot u wemu se zasniva na samodisciplinovawa koje u brojnim pojavama vewihovom uskla|ivawu i odr`ava uspozanim za regulisawe saobra}aja, odr`avawe histavqawem wihove ravnote`e. Ukoliko su te sugijene, uspostavqawe pravila politi~kog ponaprotnosti date telesnim i du{evnim, odnosno {awa i po{tovawe radne discipline pokazuju duhovnim postojawem onda odr`awe i poboq{aprave razmere na{e mentalne zapu{tenosti. we na{eg `ivota zavisi od mogu}nosti da upraOsim objektivnih, nau~no utemeqenih pokazatevo tim ~iniocima posvetimo podjednaku pa`wu. qa, kvalitet `ivota odre|uju i izvesne predsta@iveti zdravo zna~i voditi takav `ivot koji ve, shvatawa i predrasude o tome {ta je to zdraoptimalno zadovoqava na{e sveukupne qudske vo a {ta nije. telesne i du{evne potrebe. U na{em kulturnom obrascu zdrav `ivot, me|utim, podrazumeva prvenstveno brigu o telu.

Poznata rimska poslovica „Zdrav duh u zdravom telu”, pogre{no se prevodi „U zdravom telu, zdrav duh”. Ovakvim prevodom se umesto brige za duhovno kao osnov telesnom zdravqu daje primat zdravom telu {to bi za posledicu imalo i postojawe zdravog duha. Razlika u zna~ewu verzija ovih poslovica upu}uje na razliku izme|u dva suprotna modela vaspitawa koji se uslovno mogu ozna~iti atinskim i spartanskim. Samo da je on nama `iv i zdrav, u svojoj sobi Iako se u kulturi starogr~ke Atine i Sparte U tradiciji koja podrazumeva ne samo pozitiposve}ivala pa`wa i telesnom i duhovnom, wivan ve} i svoj negativan aspekt, prethodno iskuhovi obrasci vaspitawa se razlikuju po preovlastvo nas usmerava i zarobqava odre|enim obradavaju}em elementu. Dok su Spartanci posve}uscem pona{awa i mi{qewa. Ukoliko je taj obraju}i ve}u pa`wu telesnom formirali savr{ene zac formiran u nepovoqnim okolnostima, u vrei organizovane ratnike, dotle su Atiwani pome oskudice koja je bitno uticala na stvrawe nasve}eni duhovnoj kulturi stvorili filozofiju {eg `ivotnog ambijenta, onda se prinuda i su`ei dela najve}e vrednosti i oblasti kwi`evnona mogu}nost izbora iskazuju kao faktori sa sti, umetnosti i arhitekture. produ`enim delovawem. Negativni aspekt traU na{em prevodu latinske poslovice prihvadicije se ogleda u upornom odr`avawu pojedinih }ena je i usvojena verzija koja je bli`a spartan~inilaca na{eg materijalnog, socijalnog i duskom duhu. ^ini se da je te`e razumeti zna~aj duhovnog `ivota. hovnog za funkcionisawe telesnog, nego predNa~in na koji se pripremaju i konzumiraju odstaviti primarnu va`nost materijalnog za opre|ena jela, na primer pr`eni ajvar u kojem pastanak duhovnog. Te`wa da se posveti pa`wa prprika gotovo u potpunosti izgubi svoju hranqivenstveno telu podrazuvost, okolnosti koje pova da }e u wemu automatdr`avaju familijarski biti i zdrav duh i da Pokazuje se da ono {to `elimo i {to nost i zajedni{tvo sa nije potrebno posebno roditeqima koje odlaho}emo, ne mo`emo tako lako i da brinuti za kvalitet svog ostvarimo, jer znawe o tome {ta je `e sazrevawe i samodu{evnog i duhovnog `istalnost dece, svakodobro, zdravo i korisno postaje vota. Investirawe prdnevno pokazivawe lavenstveno u telesno da irelevantno pred te`wom da ~inimo kovernosti kao duhovne suprotno i `ivimo nezdravo bi se postiglo zdravqe, nesigurnosti i neuteuzrok je bolesti od tog meqenosti, samo su nezdravqa. Pesnik Miqkoki od ~inilaca koji nas vi} }e to izraziti stihovima: „Svi smo bolesni ogra|uju od zdravog `ivota. Me|utim, iako ne od zdravqa / Od sunca kome je najbli`a / Na{a doprinose zdravom `ivotu, oni su dobri za stvarana nedosti`na”. Kad zbog prevelike brige o rawe odre|ene `ivotne autenti~nosti. Ono {to telu obolimo od zdravqa, tada po~iwemo da uvinije dobro za jelo, pokazuje se dobrim za mi{qe|amo va`nost svog duhovnog i du{evnog `ivota. we i pona{awe sve dok se ne steknu povoqni Nesaobra`eno duhu kao sredstvu za ostvarewe uslovi za wihovu radikalnu promenu i preobrawegovih ciqeva, telo postaje puki objekat wego`aj usagla{en sa pretpostavqenim civilizacijvog ispoqavawa i pokazateq posledica wegovog skim nivoom `ivota kome upravo te`imo. Ne ignorisawa, potiskivawa i marginalizovawa. treba imati iluzije da su na tom nivou razre{eNa{ dugogodi{wi `ivot u ekstremno krini principi pomenutih protivre~nosti i da se znim prilikama ostavio je duboke traume koje su `eqe i potrebe za zdravim `ivotom ne rasprpostale o~igledne kada smo u{li u period zauskavaju kao mehuri od sapunice pred ekolo{kim stavqenog propadawa. U postkriznom vremenu problemima razvijenih zemaqa. Oni nam za sada dugogodi{we negativno iskustvo postaje nesveizgledaju veoma daleko ali su nam u kontekstu sna prepreka da `ivimo boqe i zdravije. Pokaglobalizovanog sveta i veoma blizu. Kao i prinzuje se da ono {to `elimo i {to ho}emo ne mocip duhovnog koji zapostavqamo i ne `elimo da `emo tako lako i da ostvarimo, jer znawe o tome vidimo zaslepqeni o~igledno{}u tela i pred{ta je dobro, zdravo i korisno postaje irelerasudom da }e nam prevelika briga o telesnom vantno pred te`wom da ~inimo suprotno i `iviobezbediti i odgovaraju}i kvalitet duhovnog mo nezdravo. U okolnostima kada se u~imo da ci`ivota.

Kwigu dr Bojana Jovanovi}a „RE^NIK JAVA[LUKA” po ceni od 900 dinara mo`ete kupiti u novosadskoj kwi`ari „Most” (Zmaj Jovina 22), a ~itaoci “Dnevnika” koji pozovu telefon izdava~a „Prometeja” 021/ 422 - 245 dobi}e popust od 20 odsto

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

utorak15.jun2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ostavqate utisak, gde god da se pojavite. Razgovor s pretpostavqenim }e prote}i na nivou, ali iz wega ni{ta konkretno ne}ete mo}i da zakqu~ite. Vezani ste za kolektivnu poslovnu situaciju.

BIK 20.4-20.5.

Utorak }e vam doneti boqu situaciju nego {to je bila ju~e. Efikasniji ste, i vi{e cenite svoj rad. U poslovawu je boqe i lak{e da sara|ujete s nekim nego da sve sami od sebe o~ekujete.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

15. jun 2010.

Mo`ete biti razdragani i zabavni, dobro raspolo`eni, jer imate utisak da se situacije naprosto same od sebe de{avaju. Okru`eni ste mnogima, znanima i neznanima, {to vam prija i odgovara.

Mesec je uplovio u kraqevski znak Lava, {to pogoduje poslovnim sastancima. Doterajte se i krenite. Potrebno je da pove`ete pro{le situacije i probleme s budu}im planovima i realizacijama.

Promewivog ste raspolo`ewa.

Jedna `enska osoba zavre|uje va{u pa`wu. Mo`ete se konsultovati s wom, ali nemojte dozvoliti da vas skrene s puta, odlo`i va{e namere.

Budite svoji.

Aktivni ste i vi{e no {to mo`ete podneti. Tro{ite energiju bez ikakvog razmi{qawa, gotovo stihijski, kako vam prilike, poslovi i obaveze serviraju. Zato gubite imunitet. Vi{e se odmarajte.

VAGA 23.9- 23.10.

Prezasi}eni ste situacijom, pa se opu{tate i gubite inicijativu, voqu i motivaciju. Bez rezerve poklawate svoje vreme i naklonost, {to dodatno doprinosi zamoru. Pa jo{ i vreli dani!

[KORPION 24.10- 23.11.

Mogu}i su problemi sa zakonom ili sudom, zvani~nim papirima, ugovorima i inostranstvom. Odlo`ite kontakte i putovawa. Morate se prilagoditi datim uslovima i situaciji.

STRELAC 24.11- 21.12.

Od vas se o~ekuje mnogo vi{e akcije i inicijative. Pri tom, budite jasni u pogledu svojih ciqeva i onoga {to radite. Najboqe funkcioni{ete u qubavnom odnosu. Pokloni, provod, tro{kovi.

JARAC 22.12-20.1.

Mo`ete biti fanati~no i nepokolebqivo opredeqeni da maksimalno uspete u svemu, bez obzira na cenu. Ali, i cena je ponekad va`na, imajte to na umu. Finansije vam zadaju brigu.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Odmeravate se u odnosu na partnera i pri tom niste realni. Isuvi{e razumevawa i popustqivosti mo`e da ubla`i letwi `ar i plam.

Nije na vama da izigravate roditeqa voqenoj osobi.

RIBE 20.2-20.3.

Kao ribe na suvom, te{ko di{ete i kre}ete se ovih vrelih dana. More, to je sve {to vam treba. Zato se potrudite da zavr{ite poslove i isplanirate odmor na vreme. Putovawe udvoje.

TRI^-TRA^

Leona ne mari za kile V REMENSKA

PROGNOZA

SUNCE,

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

29

Sombor

28

Kikinda

30

Vrbas

30

B. Palanka

30

Zrewanin

31

S. Mitrovica 32 Ruma

31

Pan~evo

30

Vr{ac

30

Srbija Beograd

31

Kragujevac

33

K. Mitrovica 34 Ni{

Leona Luis odr`ala je veliki koncert u londonskoj O2 areni i napravila pravi spektakl.

Uz bogatu scenografiju i scenske efekte i jako zgodne peva~ice, Leona je poradila i na svom seksi imixu.

Novoste~eni kilogrami u tome je nisu spre~ili. Kratka i dekoltirana haqina i visoke ~izme s vrtoglavom potpeticom savr{eno su joj pristajali.

Peva~ica je jo{ jedna u nizu seksi `ena koja je pokazala da ne morate biti mr{avica s tankim i dugim nogama da biste izgledale neodoqivo.

34

Evropa

PA PQUSAK

NOVI SAD: Sun~ano i toplo. Krajem dana su mogu}i lokalni pquskovi. Vetar slab severozapadni. Pritisak oko normale. Temperatura od 18 ujutru do 30 stepeni po podne.

VOJVODINA: I daqe toplo i prete`no sun~ano. Po podne sledi razvoj oblaka koji predve~e mo`e da uslovi lokalne pquskove sa grmqavinom. Vetar slab severozapadni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 17, a maksimalna 32 stepena.

SRBIJA: Nastavqa vrlo toplo i prete`no sun~ano vreme. Po podne i uve~e na severu su mogu}i povremeni pquskovi sa grmqavinom.

Vetar slab severozapadni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 16, a maksimalna 35 stepeni na jugu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U sredu vru}ina sa povremenim pquskovima. U ~etvrtak na severu, a od petka i u ostalim predelima postepeno osve`ewe uz svaki dan po malo ni`e temperature i povremenu pojavu ki{e i pquskova.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Velike vru}ine utica}e i daqe nepovoqno na ve}inu qudi, a posebno na meteoropate i hroni~ne bolesnike. Indeks UV zra~ewa bi}e vrlo visok. Mogu}nost toplotnog udara je velika za osetqive osobe ukoliko du`e borave bez za{tite od sunca na otvorenom prostoru u periodu od 10 do 17 ~asova.

Madrid

21

Rim

30

London

19

Cirih

20

Berlin

21

Be~

23

Var{ava

22

Kijev

27

Moskva

22

Oslo

18

VIC DANA Pita konobar pijanca: - [to pije{ pivo na slam~icu od dva metra?

- Zato {to mi je doktor rekao da se udaqim od alkohola.

SUDOKU

St. Peterburg 18 Atina

34

Pariz

18

Minhen

19

Budimpe{ta

27

Stokholm

14

2 7

8 5

VODOSTAWE TAMI[

SAVA

699 (-15)

Slankamen

716 (11)

Apatin

770 (-10)

Zemun

657 (6)

Tendencija opadawa

Senta

738 (13)

Bogojevo

763 (-1)

Pan~evo

640 (8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

647 (13)

Tendencija opadawa

Ba~. Palanka

697 (5)

Smederevo

690 (6)

Titel

727 (12)

NERA

Novi Sad

691 (12)

Hetin

204 (-26) N. Kne`evac

3

Bezdan

Tendencija opadawa i porasta

Ja{a Tomi}

TISA

152 (-30)

Tendencija stagnacije

739 (12) S. Mitrovica 430 (-24)

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

4

599 (7)

1

6

8

3

3

1 9

2

2

9 6

2

6

4

4

8 86 (3)

5

1

6 DUNAV

7

2

9

3 7

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

3

8

4

6

2

7

9

1

5

7

5

1

9

4

3

2

8

6

6

2

9

1

8

5

4

3

7

8

9

3

4

7

2

6

5

1

5

4

7

8

1

6

3

9

2

2

1

6

3

5

9

7

4

8

4

3

8

7

6

1

5

2

9

1

7

5

2

9

4

8

6

3

9

6

2

5

3

8

1

7

4

Re{ewe iz pro{log broja