Dnevnik 15.jun 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 15. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23106 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SKUP [TI NA SRBIJE USVOJILA IZ ME NE ZA KONA O AK CI ZA MA

uskoro jo{ skupqe doma}e gorivo str. 4

NASLOVI

Politika

Novi Sad 9 U „Heroj Pinkiju” {trajkom tra`e plate

Vojvodina 11 Na Festivalu pameti pobedila Kikin|anka

Crna 2 Po~ela vojna konferencija u Beogradu 13 @ena mrtva u vikendici 3 Puwewe lokalnih nekoliko dana? buyeta primamqivo, Dru{tvo ali neodr`ivo 15 Du{a boli i stare Ekonomija i mlade 15 Privatizacija 5 Kurs }e se jo{ klizati put do propasti?

Poqoprivreda

6 Subvencije za skladi{tewe p{enice, kukuruza i maline

Reporta`e 21 Be}arili su se po Sremu i Indijanci

PO SLE PRI JEM NIH IS PI TA U [KO LA MA ZA TA LEN TE U VOJ VO DI NI

Qu Bav ne @e Qe PLu ta Le tisom: Tu ri sti~ ka ma ni fe sta ci ja „^a mac na Ti si – Ti sa re ka qu ba vi“, naj ro man ti~ ni ji me |u ~e tr na est tu ri sti~ kih vi ken da ko ji ma No vo be ~ej ci `e le da pri vu ku {to ve }i broj go sti ju u svo ju le pu va ro{ uz oba lu Ti se, do sti gla je vr hu nac ka -

da su po se ti o ci niz re ku pu sti li oko 3.000 plu ta ju }ih sve }a, u o~e ki va wu da se wi ho ve qu bav ne i dru ge `e qe is pu ne. Ma ni fe sta ci ja je in spi ri sa na fe no me nom cve ta wa Ti se, ko je se do ga |a ne ko li ko da na, obi~ no po lo vi nom ju na.

str. 10

VRU ]I NE NA PU NI LE ^E KA O NI CE

Bak te ri je i vi ru si na pa da ju de cu str. 8

str. 16 – 20

SPORT

toplo s ki{om Najvi{a temperatura 28 °S

Bi }e i pra znih klu pa

str. 14

PO SLO DAV CI TRA @E ZA SEB NU MI NI MAL NU CE NU RA DA ZA PRI VAT NI KE

Pla te ra sle {est pu ta br `e od pri vre de

str. 4

JU ^E U JE VREJ SKOJ ULI CI U NO VOM SA DU

Lis ic e zbog lan~ i} a

n SEDMOGODI[WI SAN PRETO^EN U JAVU

n BOJANA I ANA U DRUGOM KOLU ISTBORNA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

str. 13

Foto: S. [u{wevi}

n KASA POBEDIO U DRUGOJ ETAPI

sreda15.jun2011.

POLiTikA

dnevnik

c m y

2

PO ^E LA VOJ NA KON FE REN CI JA U BE O GRA DU

„Bra }a po oru` ju” – Sr bi ja je u pot pu no sti po sve }e na ostva r i v a w u bez b ed n o sti u re gi o nu i do bro su sed skih od no sa i `e li da da pun do pri nos svet skom mi ru kroz ak t iv n i j e u~e { }e u mi r ov n im mi si ja ma UN i EU – re kao mi ni star Dra gan [u t a n o v ac na otva r a w u Me | u n a rod n e voj n e kon f e ren ci je.

Naj ve }a voj na kon fe ren ci ja u sve tu, s oko 200 u~e sni ka iz 60 ze ma qa, ove go di ne odr `a va se u Be o gra du, u or ga ni za ci ji Sa ve z ni~ k e ko m an d e NA T O-a za tran sfor ma ci ju.

Kon fe ren ci ju u ho te lu „Ha jat” zva ni~ no su otvo ri li mi ni star od bra ne Sr bi je Dra g an [u t a n o v ac, na ~ el n ik Ge n e r al {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral Mi lo je Mi le ti} i vr hov ni ko man dant Sa ve zni~ ke ko man de za tran sfor ma ci ju ge ne ral Ste fan Abri jel.

Ge ne ral Abri jel je re kao da je ova kav skup or ga ni zo van u Be o gra du ja san znak za bu du} nost re gi o na. On je na veo da je

Iri nej: Skup u Be o gra du ne pri hva tqiv Pa tri jarh Srp ske pra vo slav ne cr kve Iri nej iz ja vio je ju ~e u Kur {u mli ji da je stra te gij ska voj na kon fe ren ci ja NA TO-a ko ja se odr `a va u Be o gra du ne pri hva tqi va jer „ra ne ko je je NA TO na neo srp skom na ro du jo{ ni su iz le ~e ne”.

– Pri hva ti ti ne {to {to nam je do ju ~e bio qu ti ne pri ja teq, ko ji nam je osta vio te {ke ra ne, na ro du, na {oj eko no mi ji. Ako se to mo `e le ~i ti i za le ~i ti, to je do bro, ali ne znam da li je taj lek po gan za na {e ra ne – ka zao je no vi na ri ma pa tri jarh Iri nej po sle li tur gi je ko ju je slu `io u kur {u mlij skoj cr kvi.

Evrop s ka uni j a su { tin s ki fak tor u od bra ni i bez bed no sti. Ge ne ral je is ta kao da su voj na part ner stva od su {tin ske va `no sti, i do dao da je sa mit NA TO-a u Li sa bo nu stvo rio no vi duh, flek si bil nost, uza jam no po ve re we i uza jam nu ko rist.

– Ne ma dru go ra zred nog do pri no sa u ope ra ci ja ma i svi smo mi bra }a po oru` ju – re kao je Abri jel. [u ta no vac je oce nio da se ni jed na dr `a va, ma ko li ko eko nom ski i voj no bi la ja ka, ne mo `e sa mo stal no iz bo ri ti s glo bal nim iza zo vi ma, zbog ~e ga je

kao ni kad ra ni je po treb no una pre di ti di ja log i sa rad wu.

– Me ra sa rad we bi }e i me ra na {eg uspe ha u tom po slu – re kao je [u ta no vac, i oce nio da bi sva ki iz o sta nak sa rad we me |u dr `a va ma vo dio de sta bi li za ci ji si tu a ci je. – Mi ni star stvo od bra ne je pri li kom od lu ke da bu de do ma }in sku pa bi lo pot pu no sve sno to ga ka kve emo ci je iza zi va NA TO u Sr bi ji.

Po we go vim re ~i ma, ko li ko }e Bra zil, Ja pan, Ku vajt, Fin ska ili Austri ja to kom ove kon fe ren ci je bi ti bli `e ili da qe NA TO-u, to li ko }e bi ti i Sr bi ja.

Ho jer: Gra ni ce na Bal ka nu su po vu ~e ne Dr `av ni mi ni star u Mi ni star stvu ino stra nih po slo va Ne ma~ ke Ver ner Ho jer iz ja vio je ju ~e u Be o gra du da su gra ni ce na Bal ka nu „re al nost ko ju ni ko ne tre ba da do vo di u pi ta we” i da je pri zna va we te ri to ri jal nog in te gri te ta „svih su sed nih dr `a va” je dan od pred u slo va za {i re we EU. – [to se ti ~e pro {i re wa Evrop ske uni je, pred u slov je da se pri zna je te ri -

to ri jal ni in te gri tet su sed nih dr `a va, i to svih su sed nih dr `a va – ka zao je Ho jer no vi na ri ma po sle raz go vo ra s pot pred sed ni kom Vla de Bo `i da rom \e li }em.

Ho jer je re kao da Ne ma~ ka po dr `a va evrop sku per spek ti vu Sr bi je, ali je na gla sio da Sr bi ja mo ra da raz vi ja „do bro su sed ske od no se”.

Dr ` av n i mi n i s tar ne m a~ k og mi n i star stva spoq nih po slo va iz ra zio je za do voq stvo zbog hap {e wa ha {kog op tu `e ni ka Rat ka Mla di }a i we go vog iz ru ~e wa u Hag. Ho jer je re kao da na pu tu ka Evrop skoj uni ji ne ma ustu pa ka i da Sr bi ja ima oba ve zu da qe sa rad we s Tri bu na lom u Ha gu i po tre bu za da qim di ja lo gom s Ko so vom.

poslani^ke teme

Usvo jen Za kon o fi nan si ra wu stra na ka Skup {ti na Sr bi je usvo ji la je ju ~e Za kon o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti, ~i me je is pu wen jo{ je dan od uslo va na pu tu ka Evrop skoj uni ji. Za za kon, ko ji uvo di niz no vi na u na ~i nu i kon tro li fi nan si ra wa po li ti~ kih su bje ka ta, gla sa la su 133 po sla ni ka vla da ju }e ve }i ne i Li be ral no-de mo krat ske par ti je, ko li ko ih je i bi lo u sa li. Pred stav ni ci osta lih stra na ka opo zi ci je ni su pri su stvo va li gla sa wu.

Po re ~i ma pred la ga ~a, za kon bi tre ba lo da omo gu }i tran spa ren tan rad i fi nan si ra we po li ti~ kih stra na ka, kao i uvid naj {i re jav no sti u iz vo re fi nan si ra wa po li ti~ kih su bje ka ta i wi ho vih ak tiv no sti.

^o la ko vi} naj vi {e tro {i Po sla ni ci Srp ske ra di kal ne stran ke i De mo krat ske stran ke po tro {i li su naj vi {e nov ca u 2010. go di ni, na ve de no je iz ve {ta ju o ras ho di ma Skup {ti ne Sr bi je za pro te klu go di nu. DS i SRS, ko ji ima ju naj vi {e po sla ni ka u re pu bli~ kom par la men tu, po tro {i li su ne {to vi {e od 153 mi li o na di na ra, od no sno 135 mi li o na di na ra.

Ka da su u pi ta wu po sla ni ci, naj ve }a li~ na pri ma wa u 2010. go di ni ostva rio je {ef po sla ni~ ke gru pe PUPS-a Mo mo ^o la ko vi} – 3,1 mi lion di na ra. Na pred wa ci su tre }i na li sti “tro {a xi ja”, s 53 mi li o na di na ra po tro {e nih u pret hod noj go di ni. DSS je la ne po tro {io ne {to vi {e od 48 mi li o na di na ra, isto kao i G17 plus, a te dve stran ke su naj vi {e iz da ta ka, kao i osta li, ima le na pla te i po sla ni~ -

ke do dat ke, kao i na kna du za pre voz na slu `be nim pu to va wi ma. Po sla ni ci JS-a skup {tin ski bu xet su u 2010. go di ni ko {ta li ne {to vi {e od pet mi li o na di na ra, PUPS-a 12 mi li o na, SPS-a bli zu 21 mi lion, LDP-a 25 mi li o na, a NS-a ne {to vi {e od 23 mi li o na di na ra. Su de }i po nov cu po tro {e nom u pro {loj go di ni, “naj {te dqi vi ji” su bi li po sla ni ci klu ba ma wi na, ko ji su po tro {i li bli zu 69.000 di na ra.

Osim ^o la ko vi }a, naj ve }a pri ma wa su ima li i pot pred sed ni ci Skup {ti ne Sr bi je Gor da na ^o mi} (ZES) – 2,6 mi li o na di na ra, Ra doj ko Ob ra do vi} (DSS) – 2,5 mi li o na di na ra, Ni ko la No va ko vi} (URS) – 2,4 mi li o na di na ra, Ju di ta Po po vi} (LDP) – 2,6 mi li o na di na ra, Na ta {a Jo va no vi} (SRS) – 2,5 mi li o na di na ra.

Bez bed nost ze mqe Skup {ti na Sr bi je po dr `a la je ju ~e iz ve {ta je i plan ko ji joj je Mi ni star stvo od bra ne pre do ~i lo na za tvo re noj sed ni ci.

Ka ko je no vi na ri ma re kla {e fi ca po sla ni ka „Za evrop sku Sr bi ju” Na da Ko lun xi ja, par la ment je iz gla sao iz ve {ta je o sta wu pri pre ma ze mqe za od bra nu za 2009. i 2010. go di nu, kao i plan du go ro~ nog raz vo ja Voj ske Sr bi je do 2020. go di ne.

Po sla ni ci ma je te iz ve {ta je pred sta vio mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac, ko ji je no vi na ri ma re kao da se tim pla -

nom za vr {a va ju sva stra te gij ska do ku men ta, a ~i me Voj ska Sr bi je, uz za kon ska do ku men ta ko ja su usvo je na ra ni je, do bi ja ko na ~an obris raz vo ja u na red nih de set go di na.

Sed ni ca je bi la za tvo re na za jav nost, pro tiv ~e ga su ne go do va li po sla ni ci po je di nih opo zi ci o nih stra na ka, dok je vla da ju }a ko a li ci ja po ru ~i la da je to u skla du sa za ko nom i Po slov ni kom o ra du Skup {ti ne Sr bi je, bu du }i da je ras pra vqa no o do ku men ti ma ko ji su ve za ni za bez bed nost ze mqe.

Da li ima dr `a ve Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac iz ja vio je da su na ju ~e ra {woj sed ni ci Skup {ti ne Sr bi je, ko ja je za tvo re na za jav nost, raz ma tra na dva iz ve {ta ja o sta wu pri pre ma za od bra nu ze mqe u 2009. i 2010. go di ni, kao i plan du go ro~ nog raz vo ja Voj ske Sr bi je do 2020. go di ne.

Mi ni star je, po vo dom ob ja vqi va wa sa dr `a ja iz ve {ta ja o sta wu pri pre ma za od bra nu ze mqe u 2010. go di ni u jed nim dnev nim no vi na ma pre ne ko li ko da na, re kao da on ni je ni tu `i lac ni is tra `i teq, da o~e ku je da }e nad le `ni or ga ni da ti ko na ~an od go vor.

– Pret po sta vqam da je za ko nom ja sno pre ci zi ra no ko ju od go vor nost sno si onaj ko to ob ja vqu je i onaj ko to da je – re kao je [u ta no vac. – Vi de }e mo ka ko }e se raz re {i ti ta si tu a ci ja ko ja je do sta ne pri jat na, iako su {tin ski mo `da ne iz gle da va `na, ipak iz gle da iz u zet no ozbiq no, jer uko li ko se do ku men ta ko ja su ste pe no va na kao taj na po ja vqu ju u me di ji ma, on da se po sta vqa pi ta we da li dr `a va Sr bi ja funk ci o ni {e.

politika

dnevnik

LO KAL NE SA MO U PRA VE U GRO TLU PO LI TI^ KOG MAR KE TIN GA

Pu we we lo kal nih buyeta pri mam qi vo, ali neo dr `i vo Na kon pre kju ~e ra {weg po zi va pred sed ni ci par la men ta Sla vi ci \u k i}-De j a n o vi} da od lo `i ras pra vu o iz me na ma za ko na o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va da bi „u {i ro koj jav noj ras pra vi bi le ot klo we ne sve ne do u mi ce u ve zi s pred lo `e nim re {e wi ma de cen tra li za ci je”, Stal na kon fe ren ci ja gra do va i op {ti na sa op {ti la je ju ~e da su „raz ja {we ne po je di ne ne do u mi ce” i da od la ga we skup {tin ske ras pra ve o tim pred lo zi ma u ovom tre nut ku ni je po treb no.

No vu od lu ku SKGO je sro ~io u pi smi ma li de ru Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |a nu Din ki }u, ~i ja stran ka je i ini ci ra la ove za kon ske iz me ne, kao i pred sed ni ci par la men ta i {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa. Sa op {te no je da su u me |u vre me nu oba vqe ne kon sul ta ci je na ko ji ma su

mi li jar di di na ra, a u 2012. – 40 mi li jar di – iz ja vio je ju ~e pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pa vle Pe tro vi}.

S ob zi rom na ove pri med be, ali i ne ja sne sta vo ve unu tar vla da ju }e ko a li ci je, ni je iz ve sno ka ko }e se od vi ja ti tok da na {we sed ni ce re pu bli~ kog par la men ta. U jav nu po le mi ku, na i me, ukqu ~io se i pred sed nik dr `a ve, ko ji je pre kju ~e upo zo rio na to da ne sme bi ti do ve de na u pi ta we „fi nan sij ska sta bil nost dr `a ve”. Pret hod no su, pak, po je di ni vi so ki funk ci o ne ri DSa, me |u ko ji ma i gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las, ali i gra do na ~el ni ci iz dru gih stra -

ni. Pod vu kao je i da se SVM od osni va wa za la `e za su {tin sku de cen tra li za ci ju i re gi o na li za ci ju, od no sno za odr `i vi mo del de cen tra li za ci je, {to pred lo `e ni tekst ne nu di.

– Ni smo odu {e vqe ni ovim pred lo gom upra vo zbog to ga {to smo za istin sku de cen tra li za ci ju vla sti – re kao je Pa stor. – Na i me, na pr vi po gled pred log za ko na je „ve o ma pri ma mqiv” jer lo kal nim sa mo u pra va ma obez be |u je udeo od 80 pro ce na ta u po re zu na za ra de, ali ipak sa dr `i i do sta spor nih od red bi, me |u ko ji ma je i ta ko zva ni tran sfer so li dar no sti. Mo ram da ka `em da se mi u Voj vo di ni na je `i mo kad

Po pov: Po lo vi~ na re {e wa zbog sa bo ta `e DS-a Di rek tor Cen tra za re gi o na li zam Alek san dar Po pov sma tra da ak tu el na pre vi ra wa oko iz me na Za ko na o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va po ka zu ju da u vla da ju }oj ko a li ci ji ne po sto ji sa gla snost o tom pi ta wu. On je na veo da je Din ki} naj pre so li rao u ovoj in ci ja ti vi, ali da ona o~i gled no ni je do bro pri pre mqe na, zbog ~e ga „ne {to {to bi mo glo do pri ne ti ne kom bo qit ku za pra vo do vo di do po gor {a wa si tu a ci je i po li ti~ kih za te za wa„.

On ka `e da je pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} de li mi~ no u pra vu kad iz no si pri med be da se ovo pi ta we mo ra re {a va ti stu di o zno, ali tvr di da je upra vo we go va De mo krat ska sta ran ka sa bo ti ra la po ku {aj da se ovo pi ta we re {i si ste mat ski u okvi ru Na ci o nal nog sa ve ta za de cen tra li za ci ju. raz ja {we ne po je di ne ne do u mi ce, kao i da }e SKGO ak tiv no u~e stvo va ti u raz ma tra wu ovih pro pi sa i iz ne ti pred lo ge za wi ho vo una pre |e we.

No, iz Fi skal nog sa ve ta ju ~e su po no vi li svo je za mer ke na pred lo `e ne za kon ske iz me ne.

– Za kon o de cen tra li za ci ji ko ji pred la `u Uje di we ni re gi o ni Sr bi je po ve }ao bi bu xet ski de fi cit za ovu go di nu oko de set

– Da DS to ni je sa bo ti rao, ve} bi smo ima li na ci o nal nu stra te gi ju ko ja bi ob u hva ti la i ni vo lo kal ne sa mo u pra ve i ni vo re gi o na, i ne bi ni {ta bi lo „ad hok” – is ti ~e Po pov.

On sma tra i da su re zer ve ko je Ta di} iz no si u po gle du pro ce sa re gi o na li za ci je, opa ska ma da se ne sme do zvo li ti for mi ra we no vih cen ta ra mo }i, sa svim ap surd ne.

Po pov je oce nio da, „dok je jo{ uvek u to ku ova ve li ka tran zi ci o na pqa~ ka, ni ko u Be o gra du ni je spre man na to da de li vlast i no vac s ni `im ni vo i ma”. I to je, po we mu, kqu~ ni raz log stva ra wa fa me od pro ce sa de cen tra li za ci je, zbog ~e ga se gra |a ni ma „pro da ju po lo vi~ na re {e wa i na par ~e, ume sto da se u|e u pro ces su {tin ske de cen tra li za ci je”.

na ka, zdu {no po dr `a li za kon sku ini ci ja ti vu URS-a.

Po sla nik Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra Ba lint Pa stor iz ja vio je ju ~e na {em li stu da }e ta stran ka od lu ku o to me da li }e po dr `a ti pred log URS-a za iz me nu Za ko na o fi nan si ra wu do ne ti u to ku ras pra ve, od no sno kad se bu de zna lo ka kav }e bi ti ko na ~an tekst, s ob zi rom na to da se o~e ku ju i broj ni amand ma -

~u je mo re~ „so li dar nost”, za to {to zna mo ka ko je so li dar nost iz gle da la na de lu u pro te klim de ce ni ja ma ka da je Voj vo di na gra di la Cr nu Go ru, Ko so vo i Me to hi ju, ju `nu Sr bi ju i jo{ ne ke biv {e ju go slo ven ske re pu bli ke.

On je na veo i da je ne ta ko dav no Mla |an Din ki}, „ko ji tad jo{ ni je bio de cen tra li sta i re gi o na li sta”, tra `io da Voj vo di -

na bu de so li dar na i da fi nan si ra grad wu Ko ri do ra 10, ali bez to ga da Po kra ji na do bi je iz vor ne pri ho de i imo vi nu. Do dao je da je tran sfer so li dar no sti pro ble ma ti ~an i zbog to ga {to se ne uzi ma ju u ob zir ne ki pa ra me tri kao {to je broj sta nov ni ka u lo kal nim sa mo u pra va ma, ta ko da bi isti ni vo tran sfe ra do bi ja li i Srem ski Kar lov ci i No vi Sad. Pa stor uka zu je i na to da je ve li ka ne po zna ni ca ka ko }e ove iz me ne uti ca ti na bu xet ski de fi cit.

– Do pre ne de qu da na slu {a li smo da voj vo |an ski pa o ri ne mo gu ra ~u na ti na sub ven ci je do sto hek ta ra do kra ja ove go di ne za to {to bi to uve }a lo de fi cit, te je wi ho vo is pla }i va we od lo `e no do kra ja ja nu a ra sle de }e go di ne.

A sad ove iz me ne za ko na iz gle da ni su pro ble ma ti~ ne s to ga aspek ta za vla da ju }u ko a li ci ju – na po mi we on.

Pa stor je iz ra zio bo ja zan i da bi po ve }a we de fi ci ta mo glo do ve sti u opa snost bu xet APV za na red nu go di nu, pri me tiv {i da je i pret hod nih go di na bi lo ve o ma te {ko iz bo ri ti se za to da se is po {tu je ustav ni mi ni mum od se dam pro ce na ta u de fi ni sa wu po kra jin skog bu xe ta.

Is ta kao je i da je za lo kal ne sa mo u pra ve ve li ki pro blem i to {to ni je po zna to ko je }e no ve oba ve ze ima ti uz ovaj fi nan sij ski pa ket, s ob zi rom na na ja ve iz cen tral ne vla sti da }e na op {ti ne i gra do ve bi ti pre ne te i ne ke no ve nad le `no sti.

– A po ve }a we nad le `no sti, bez bez nov ca za wi ho vo fi nan si ra we, mo glo bi do ve sti do ban kro ta broj nih op {ti na, po {to ovo po ve }a we ni je do voq no da bi se po kri le i no ve nad le `no sti – oce nio je Pa stor. Do dao je da voj vo |an ske op {ti ne na osno vu pred lo `e nog za ko na mo gu ra ~u na ti na po ve }a we bu xe ta od de set do 25 pro ce na ta.

B. D. Sa vi}

sreda15.jun2011.

3

DI REK TOR FON DA APV „EVROP SKI PO SLO VI” PRE DRAG NO VI KOV

Kan ce la ri ja u Bri se lu za ne ko li ko ne de qa Di r ek t or Po k ra j in s kog fon d a „Evrop s ki po s lo v i” Pre drag No vi kov iz ra zio je o~e ki va we da }e voj vo |an ska kan ce la ri ja u Bri se lu bi ti otvo re na to kom na red nih ne de qa. On je za „Dnev nik” ka zao da su u to ku do go vo ri s Re pu b li~ k im mi n i s tar s tvom spoq nih po slo va o use qe wu po k ra j in s kih zva n i~ n i k a u zgra du Mi si je Sr bi je u se di {tu Evrop ske uni je.

– Kon sul tu je mo se s Mi n i s tar s tvom spoq nih po slo va i mi s lim da }e m o usko ro, u to ku na red nih ne ko li ko ne de qa, okon ~a ti sve pri pre me za otva ra we na {e kan ce la ri je u Bri se lu – re kao je No vi kov.

Na mol bu da po ja sni ne d av n u iz j a v u pred s ed n i k a Vla d e APV Bo ja na Paj ti }a da }e Bre t a w a bi ti „ne ka vr sta po kro v i t e q a na { oj kan ce la ri ji u Bri se lu”, on je ka zao da }e Voj v o d i n a i s Bre ta wom, kao i sa svim dru g im du g o g od { wim part ner skim re gi ja ma, po put [ta j er s ke i Ba d en-Vir t em ber g a, Um b ri j e, Ba v ar s ke i dru gih – ostva ri ti jo{ bli `u sa rad wu kad do bi je zva ni~ nu adre su u Bri se lu.

No vi kov je is ta kao da je za APV „od ka pi tal nog zna ~a ja” da kan c e l a r i j a u Bri s e l u funk ci o ni {e to kom ovog le ta da bi se pri pre mi la za kon kur se evrop skih fon do va ko ji se otva ra ju od sep tem bra.

– Mno go to ga }e se de {a va ti to kom le ta, po seb no zbog o~e ki va nog do bi ja wa sta tu sa kan di da ta, {to je po seb no zna ~aj no i zbog to ga {to nam se on da otva ra ju i fon do vi za ru ral ni raz voj. I mi se spre ma mo da

to kom le ta bu de mo pri sut ni u Bri se lu – re kao je No vi kov.

Is ta kao je da }e za Po kra ji nu ve o ma bit na bi ti i od lu ka Ko mi te ta re gi o na EU, ko ja se o~e ku je kra jem me se ca, a u ko joj }e bi ti ozva ni ~e na pre po ru ka da se AP Voj vo di na i lo kal n e sa m o u p ra v e u Sr b i j i ukqu ~e u na ci o nal ni tim za pre go vo re u pro ce su evro in te gra ci ja. Do dao je da bi u~e {}e pred stav ni ka Voj vo di ne u pro -

ce su evro integra ci ja taj pro ces u~i ni lo efi ka sni jim, pre sve ga u obla sti ma ko je je sam Ustav de fi ni sao kao nad le `no sti Po kra ji ne.

– S ob zi rom na to da je je dan od naj va `ni jih kri te ri ju ma za ula zak u EU po {to va we za ko na, a Ustav Sr bi je de fi ni {e ko je su nad le `no sti AP Voj vo di ne, bi lo bi ve o ma zna ~aj no da u te pre g o v o r e bu d u ukqu ~e ni i pred stav ni ci Voj vo di ne, da bi oni bi li {to uspe {ni ji – ka zao je No vi kov.

Do dao je da je Voj vo di ni va `no da do bi je i pred stav ni ka u IPA-ko mi te tu jer to te lo sva ke go di ne od re |u je pri o ri te te pret pri stup nih fon do va EU. B. D. S.

SNE @A NA SA MARYI]-MAR KO VI]

URS ve} po be dio ^la ni ca Pred sed ni {tva URS-a Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko vi} iz ja vi la je ju ~e da je ta uni ja ve} po be di la jer je de cen tra li za ci ja po sta la naj va `ni je po li ti~ ko pi ta we, i do da la da o~e ku je po dr {ku ko a li ci o nih part ne ra za iz gla sa va we iz me na Za ko na o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va. Ona je po ru ~i la da ne }e bi ti i ne ma po tre be ni za ka kvim no vim i

iz no va no vim jav nim ras pra va ma, oce niv {i da je URS dva me se ca vo dio ozbiq nu jav nu ras pra vu ko ja je re zul ti ra la po dr {kom od 515.792 pot pi sa gra |a na za de cen tra li za ci ju.

– Imam po ru ku za one ko ji su pot pi sa li ovu pe ti ci ju, a to je da smo ve} prak ti~ no po be di li. Po be di li smo za to {to je de cen tra li za ci ja po sta la naj va `ni ja pol ti~ ka te ma u Sr -

bi ji. To je bi la na {a `e qa jer to je ste naj va `ni je `i vot no pi ta we – re kla je Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko vi}.

Od go va ra ju }i na pi ta wa, ona je re kla da je URS pa `qi vo raz mo trio sve pri med be MMF-a, ali i pod vu kla da se od MMF-a i ne o~e ku je da vo di ra ~u na o `i vo tu lo kal nih sa mo u pra va.

rekli su

Ko lunyija: Pa `qi vo sve pra ti mo [e fi ca po sla ni~ ke gru pe „Za evrop s ku Sr b i j u” Na da Ko lun xi ja iz ja vi la je no vi na ri ma u re pu bli~ kom par la men tu da je pred log URS-a je dan ko rak ka de cen tra l i z a c i j i, ali da ni j e sve o bu hvat no si stem sko re {e we ko je bi pod ra zu me va lo de cen tra li za ci ju i pre nos nad le `no sti na lo kal ne sa mo u pra ve.

– Pod ne }e mo ne ke amand ma ne na ovaj za kon, a pa `qi vo pra ti mo sve {to o we mu mo gu da ka `u oni ko jih se taj za kon ti ~e.

Za nas je ne spor na ~i we ni ca da sva ki put ka da lo kal ne sa mo u pra ve ima ju vi {e nov ca, pret po stav ka je da one naj bo qe zna ju {ta su wi ho vi pri o ri te ti – re kla je Na da Ko lun xi ja.

Ona je do da la da Sr bi ja u pro ces de cen tra li za ci je tre ba da u|e vr lo si ste ma ti~ no i do sled no i da to je ste evrop ski stan dard.

^a nak: Gde je sred wi ni vo vla sti Li der Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad ^a nak re kao je da ne vi di da se u Din ki }e vom pred lo gu ra di o istin skoj de cen tra li za ci ji, jer ona ne pod ra zu me va sa mo vi {e nov ca lo kal noj sa mo u pra vi ve} i vi {e ovla {}e wa sred wem ni vou vla sti. ^a nak ni je hteo da ka `e da li }e we go va stran ka po dr `a ti pred lo `e na re {e wa, ve} da }e vi de ti ka da po~ ne ras pra va, ali je pod se tio na to je da je LSV po dr `ao Sta tut Voj vo di ne na ko ji je imao za mer ke jer je „to bi lo naj bo qe {to se u tom tre nut ku mo glo u~i ni ti”.

– De cen tra li za ci ja ni je da ti vi {e nov ca lo kal noj sa mo u pra vi ne go da ti vi {e ovla {}e wa sred wem ni vou vla sti ko ji se ov de uop {te ne po mi we. Ni je re gion op {ti na Svi laj nac, ni je re gion op {ti na Ali bu nar, ne go je re gion, re ci mo, AP Voj vo di na i to je ceo pro blem – re kao je ^a nak.

Jo va no vi}: Kom pro mi to va we ide je [ef po sla ni~ ke gru pe LDP-a ^e do mir Jo va no vi} re kao je da je Sr bi ji po treb na de cen tra li za ci ja ali da je pred lo `e no re {e we li de ra URS-a Mla |a na Din ki }a „be smi slen za kon ko ji kom pro mi tu je ide ju de cen tra li za ci je”.

On je na veo da se u de cen tra li za ci ju ne mo `e u}i neo d go vor no „kao pri li kom po de le ak ci ja” i da LDP ne }e pri sta ti na po li ti ku ko ja }e pre va ri ti mi li o ne gra |a na jer }e, na veo je, fi nan sij ski si stem ze mqe bi ti ugro `en.

– Osnov ni pro ble mi tog kon cep ta su u ~i we ni ci da se ta kva de cen tra li za ci ja spro vo di bez do go vo ra s gra |a ni ma, mi mo in sti tu ci ja i u su ko bu s re gu la tor nim te li ma – re kao je Jo va no vi} no vi na ri ma u par la men tu. On je na veo da o~e ku je ozbiq nu ras pra vu u par la men tu to kom ko je }e kri ti ka LDP-a bi ti upu }e na i URS-u, ali i dru gim stran ka ma vla da ju }e ko a- li ci je.

MA \AR SKI PRE MI JER U BE O GRA DU

Re {e we bez pri ti sa ka

Pred s ed n ik Sr b i j e Bo r is Ta di} raz go va rao je ju ~e s pred sed ni kom Vla de Re pu bli ke Ma |ar ske Vik to rom Or ba nom o pro du b qi va w u bi l a te r al n ih od no sa dve ze mqe, po seb no u obla sti eko nom ske sa rad we, sa op {ti la je Pres-slu `ba pred sed ni ka Sr bi je.

Ma |ar ski pre mi jer raz go va rao je i s pred sed ni kom Vla de Sr bi je Mir kom Cvet ko vi }em.

Na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re Or ban i Cvet ko vi} kon sta to va li su da su po li ti~ ki od no si Ma |ar ske i Sr bi je do bri, ali da se mo gu po boq {a ti eko nom ski od no si.

Na pi ta we no vi na ra da li pi ta w e Ko s o va mo ` e ome s ti evrop sku in te gra ci ju Sr bi je, Or ban je re kao da tre ba na }i re {e w e ko j e ne } e re me ti ti ula zak Sr bi je u EU, i iz ra zio uve re we da }e dve stra ne do }i do ta kvog re {e wa.

– Ne mi slim uop {te da bi spo qa tre ba lo vr {i ti pri ti -

sak. Mo ra se na }i re {e we ko je naj vi {e od go va ra i jed noj i dru goj stra ni – re kao je Or ban, i do dao da o kon kret nom ob li ku re {e wa tre ba da se do go vo re dve stra ne. – Mo je mi {qe we je da va{ na rod sto ji pred ve o ma va `nim tre nut kom. Iz me |u Ma |ar ske i Gr~ ke po sto ji en kla va s ko jom EU mo ra ne {to da ura di. Ako sam do bro shva tio, va {a je od lu ka da ne `e li te da pri pa da te toj en kla vi, ve} da `e li te da pri pa da te EU. So li dar ni smo s va ma.

On je za hva lio na od no su pre ma ma |ar skoj ma wi ni u Sr bi ji i obe }ao da }e se do kra ja go di ne u Ma |ar skoj re {i ti pi ta we po sla ni ka ma wi na u par la men tu.

U pri su stvu dvo ji ce pre mi je ra ju ~e je zva ni~ no pu {te na u op ti caj po {tan ska mar ka s li kom Fran c a Li s ta, po vo dom obe le `a va wa 200 go di na od ro |e wa ma |ar skog kom po zi to ra i pi ja ni ste.

4

ekonomija

sreda15.jun2011.

SKUP[TINA IZMENILA ZAKON O AKCIZAMA

JTI OBELE@IO PETOGODI[WICU POSLOVAWA U SRBIJI

Najve}a japanska investicija Kom pa ni ja Ja pan To ba ko In ter na ti o nal (JTI) obe le `i la je ju ~e pe to go di {wi cu uspe {ne pri va ti za ci je Du van ske in du stri je Sen ta pu {ta wem u rad pe te pro iz vod ne li ni je u fa bri ci, {to je deo ovo go di {we in ve sti ci je vred ne dva mi li o na do la ra.

Sa no vom li ni jom za me ko pa ko va we ci ga re ta pro {i ru je se ka pa ci tet i upo sle na su 23 no va se zon ska rad ni ka, a ge ne ral ni di rek tor

sen }an ske fa bri ke na gla sio je da je ovo je di na fa bri ka ko ja na is toj lo ka ci ji ima pro iz vod wu du va na i ci ga re ta. U mo men tu pre u zi ma wa fa bri ka je upo {qa va la 85 rad ni ka, a da nas JTI u Sr bi ji za po {qa va 300 qu di i uspe {nu sa rad wu ostva ru je sa 650 pro iz vo |a ~a du va na.

No vu li ni ju za me ko pa ko va we ci ga re ta u po gon je pu stio am ba sa dor Ja pa na u Sr bi ji To {io Cu no za ki, u pri su stvu dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu po qo pri -

vre de Qu bi {e Di mi tri je vi }a, pred sed ni ca op {ti ne Sen ta Ani ke [ir ko ve i me nax men ta JTI sa ge ne ral nim di rek to rom Ta me rom Te cir li o glu om i pot pred sed ni ka kom pa ni je za Za pad ni Bal kan Kri sti ja na Krin ga.

Cu no za ki je na gla sio da je ula ga we JTI u sen }an sku fa bri ku ovo naj ve }a di rekt na ja pan ska in ve sti ci ja u Sr bi ji, te da je JTI do bar pri mer in ve sti ra wa, ali isto vre me no i do bar pri mer dru {tve no od go vor nog po na {a wa u sre di ni u ko joj po slu je, ka ko na pro mo vi sa wu ja pan ske kul tu re, ta ko i po dr `a va wa lo kal nih pro je ka ta.

- Kom pa ni ja JTI je ste in ve sti tor ko ji je u Sr bi ju ulo zio vi {e od 100 mi li o na do la ra, ali pred sta vqa i zna ~aj nu spo nu iz me |u Ja pa na i na {e ze mqe. Za hva qu je mo se JTIu {to je una pre dio pro iz vod wu du va na u Sr bi ji i {to je ula ga wem, ne sa mo nov ca, ne go i zna wa po sti gao po rast pri no sa du va na is ta kao je Di mi tri je vi}.

U pro {loj go di ni iz voz ci ga re ta kom pa ni je JTI u Bo snu i Her ce go vi nu, Ma ke do ni ju, Cr nu Go ru i Hr vat sku, iz no sio je osam mi li o na do la ra, a iz voz du va na na tr `i {te EU do sti gao je 11 mi li o na do la ra.

M. Mitrovi}

OSNIVA SE POSLOVNO UDRU@EWE ZA TRANSPORT

Put do ni`ih tro{kova prevoza

U Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne odr `a na je osni va~ ka skup {ti na Po slov nog udru `e wa- kla ste ra tran spor ta i lo gi sti ke, i, ka ko nam je po tvr di la se kre tar Udru `e wa sa o bra }a ja u PKV Sla vi ca Haj der, re gi stra ci ja je u to ku.

Svr ha osni va wa ovog po slov nog udru `e wa je udru `i va we svih su bje ka ta iz obla sti sa o bra }a ja i tran spor ta, ta ko da je re gi stro va no ~ak 28 osni va ~a, od op {ti na, pre ko {pe di te ra do fa kul te ta.

di po ve }a wa kon ku rent no sti i pla sma na pu tem ra ci o na li za ci je i zna ~aj nog sma we wa tran sport nih tro {ko va.

Ima ju }i u vi du is ku stva ze ma qa u okru `e wu da je kla ste ri za ci ja je dan od mo de la uspe {nog pri vred nog raz vo ja i da po ve zi va we pred u ze }a omo gu }a va svim u~e sni ci ma broj ne pred no sti ko je }e po di }i ni vo kon ku rent no sti sa o bra }aj nih uslu ga, a sa mim tim i omo gu }i ti iz la zak na ve }a tr `i {ta i lak -

Od op{tina do fakulteta Po red op {ti ne Apa tin, me |u 28 osni va ~a kla ste ra tran spor ta su Voj vo |an sko dru {tvo za `e le zni cu, Lu ka „Sen ta”, PU „Pa non tran sport”, „Pan {ped”, Lu ka „Du nav - Bo go je vo”, oxa~ ki „Hi pol”, no vo sad ski „Voj vo di na put”, „Alas”- Ra ko vac, Lu ka „No vi Sad, FTN No vi Sad, „Bra }a Ili}” iz Ba~ ke Pa lan ke, be o grad ski „Sa o bra }aj ni si ste mi”, pan ~e va~ ka „Pe tro he mi ja” u re struk tu ri ra wu i dru gi.

Osnov ni ciq je da se sma we tro {ko vi tran spor ta i da pre voz ro be bu de is pla ti vi ji, ~e mu }e pri do ne ti uvo |e we sa vre me nih teh no lo gi ja tran spor ta i raz voj in ter mo dal nih teh no lo gi ja. Da bi se to po sti glo, neo p hod no je sa gle da ti po sto je }e sta we tran sport ne teh no lo gi je u re gi o nu, na ~in tran spor ta i po slov no-in for ma ci o ne ko mu ni ka ci je, iz vo ri {ta i to ko ve ro ba u re gi o nu, po sto je }a i per spek tiv na lo gi sti~ ka ~vo ri {ta, sa o bra }aj ne ve ze s in du strij skim zo na ma put nom, `e le zni~ kom i vod nom mre `om, za jed ni~ ko kre i ra we stra te gi je raz vo ja tran sport nih i lo gi sti~ kih uslu ga ra -

dnevnik

{i pri stup fon do vi ma i po voq nim kre di ti ma, Pri vred na ko mo ra Voj vo di ne je po dr `a la for mi ra we ovog po slov nog udru `e wa.

Ini ci ja ti vu za we go vo for mi ra we po kre nu la je op {ti na Apa tin R. Dautovi}

Skupqi doma}i benzin Na kon {to su po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je ju ~e usvo ji li iz me ne Za ko na o ak ci za ma, na do ma }em naft nom tr `i {tu iz jed na ~e ne su ak ci ze za ben zin i za di zel-go ri va. Bu du }i da ova pro me na stu pa na sna gu osam da na od ob ja vqi va wa u „Slu `be nom gla sni ku„, no ve ce ne go ri va, bez pred zna ka „evro”, na ben zin skim pum pa ma tre ba o~e ki va ti sle de }e ne de qe.

Tre ba re }i da }e po sku pe ti go ri vo ko je se pro iz vo di u ra fi ne ri ja ma Naft ne in du stri je Sr bi je, dok se ce na uvo znog ne }e me wa ti.

Na i me, po ~et kom go di ne, utvr |e ne su raz li ~i te ak ci ze za go ri vo ko je se pro iz vo di u Sr bi ji i ono ko je se uvo zi. Ta ko je ak ci za na mo tor ne ben zi ne po ve }a na 0,3 di na ra po li tru, sa 44,7 na 45 di na ra, a na di zel-go ri va 4,53 di na ra po li tru, s 30,47 na 35 di na ra.

Isto vre me no, ak ci za na uvo zni

evro pre mi jum BMB-95 po ve }a na je 4,8 di na ra i iz no si 49,5 di na ra po li tru, a ak ci za na evro di zel 6,53 di na ra i iz no si 37 di na ra po li tru. Uvo |e we raz li ~i tih ak ci za od mah je iza zva lo re ak ci ju u~e sni ka na naft nom tr `i {tu, uz obra zlo `e we da je to u su prot no sti s me |u na rod nim spo ra zu mi ma ko je je Sr bi ja pot pi sa la pa je, na kon obra }a wa Evrop skoj ko mi si je, pre po ru ~e no da se na istu vr stu go ri va ob ra ~u na va ista ak ci za.

To je sa da i ura |e no pa se uvo di je din stve na ak ci ze za ben zin i za di zel-go ri va te }e za sve vr ste mo tor nih ben zi na va `i ti je din stve na ak ci za od 49,5 di na ra za li tar, a za di zel-go ri va 37 di na ra. Ta ko bi od ne de qe na pum pa ma u Sr bi ji go ri vo ko je se pro iz vo di u na {oj

ze mqi mo glo bi ti oko 4,5 di na ra sku pqe (ben zin) i oko dva di na ra (di zel), ko li ko iz no si i sa da {wa raz li ka u vi sni ak ci ze.

U NIS-u is ti ~u da }e iz jed na ~a va we ak ci za na naft ne de ri va te po gor woj gra ni ci iza zva ti ana log ni rast ce na bez o lov nog ben zi na i di ze la D-2, te da se za sa da ne mo `e re }i ko li ka }e bi ti

{te ta ko ju }e kom pa ni ja pre tr pe ti zbog iz jed na ~a va wa ak ci za. Iz ove kom pa ni je uka zu ju na to da je ra zu mqi vo {to Sr bi ja is pu wa va uslo ve Spo ra zu ma o pri dru `i va wu Evrop skoj uni ji, ali da do kra ja 2012. go di ne de ri va ti iz do ma }ih po go na ne }e mo }i teh no lo {ki rav no prav no da kon ku ri {u ve} mo der ni zo va nim ra fi ne ri ja ma ze ma qa EU. U NIS-u ve ru ju da }e ak ci o na ri NIS-a – Re pu bli ka Sr bi ja i „Ga sprom weft” – obez be di ti uslo ve za re a li za ci ju pro gra ma evro mo der ni za ci je ra fi ne ri je u Pan ~e vu da bi se u woj pro iz vo di la go ri va evrop skog kva li te ta, kao i za pri vre me no o~u va we na tr `i {tu jef ti ni jih do ma }ih vr sta de ri va ta uz go ri va evro kva li te ta.

D. Mla|enovi}

POSLODAVCI TRA@E ZASEBNU MINIMALNU CENU RADA ZA PRIVATNIKE

Plate rasle {est puta br`e od privrede Ma da je no va mi ni mal na ce na ra da za za po sle ne u Sr bi ji od 102 di na ra po rad nom sa tu tek stu pi la na sna gu, Uni ja po slo da va ca Sr bi je na ja vqu je da }e po kre nu ti ini ci ja ti vu da se ona od re |u je za seb no za pri vat ni i jav ni sek tor, tvr de }i da se mo ra pre sta ti s prak som da bu de „op {ta„ i da se ne vo di ra ~u na o eko nom skim po ka za te qi ma, li kvid no sti i ra stu.

Po slo dav ci tvr de da je po li ti ka vi {e stru kog po ve }a wa mi ni mal ne za ra de u od no su na rast bru to dru {tve nog pro iz vo da od 2005. go di ne do sa da, osim ni za od pro se~ no 44 tak se, po re za i na me ta ko je me se~ no pla }a ju fir me, do ve la do su no vra ta sek to ra ma lih i sred wih pred u ze }a i pri vre de i ga {e wa 110.000 pri vred nih su bje ka ta u pro te kle tri go di ne. Iz ra ~u na le su ga zde da je Vla da Sr bi je mi ni mal nu za ra du od de cem bra 2005. do ju na ove go di ne uve }a la 148,8 po sto, od no sno sa 41 na 102 di na ra po sa tu. Re al ni rast mi ni mal nih za ra da za tih {est go di na iz no sio je 123,12 po sto. Ako se zna da je re al ni rast BDP-a za isti pe riod 23,9 po sto, to, ka ko tvr de po slo dav ci, zna ~i da je mi ni mal na za ra da po ra sla 6,2 pu ta vi {e od re al nih iz vo ra iz ko jih se za ra de is pla }u ju.

Ka ko se oce wu je u sa op {te wu UPS-a, ti po da ci po ka zu ju da je

po di za we mi ni mal ne za ra de u pro te klih pet go di na bi lo „po pu li sti~ ki po tez ko ji ni je imao upo ri {te u raz vo ju i ra stu re al ne eko no mi je”. Oni su re {e ni da ta kvu prak su pre ki nu jer oce wu ju da se u Sr bi ji na pr ste mo gu pre bro ja ti pri vred ni su bjek ti ko ji su za pet go di na {est pu ta uve }a li obim pri ho da iz re dov nog po slo va wa, a po to go vo to ni je bio slu ~aj od 2009. go di ne, ka da je svet ska kri za `e sto ko uz dr ma la ce lo kup nu pri vre du i do ne la gu bi tak srp -

skoj eko no mi ji za dve go di ne od 186 mi li jar di di na ra.

Ka ko je, oce wu ju po slo dav ci, sa da {we sta we neo dr `i vo a pri vat ni sek tor ne `e li vi {e da sno si tro {ko ve neo d go vor ne po li ti ke ko ja se vo di, oni }e u okvi ru So ci jal no-eko nom skog sa ve ta i u kon tak ti ma s po sla ni~ kim gru pa ma u Skup {ti ni Sr bi je po kre nu ti ini ci ja ti vu za pro me nu ~la na 112 Za ko na o ra du ko ji pro pi su je da je mi ni mal na ce na ra da po rad nom sa tu je din stve na za sve za po -

sle ne. Iz me na }e i}i u tom prav cu da se raz dvo ji mi ni mal na za ra da za rad ni ke u pri vat nom i one jav nom sek to ru.

Ina ~e, rad ni ci u Sr bi ji ~i ta vu pro te klu go di nu ni su do bi li po ve }a we mi ni mal ne ce ne ra da jer je ume sto 1. ja nu a ra, od ka da je tre ba lo da va `i no va, od lu ~e no da se ona pri me wu je od 1. ju na ove go di ne. Da kle, tu su ve} iz gu bi li pet me se ci jer su ra di li po „sta roj” ce ni. ^ak i ka da se to osta vi po stra ni, isti na je, ma ko li ko po slo dav ci u ne koj ra ~u ni ci bi li u pra vu, da ve }i na za po sle nih u pri vat nom sek to ru do bi ja mi ni ma lac, a ve li ki deo i ma we od we ga, jer se ga zda ma ta ko mo `e. Osim to ga, deo pri vat nih ga zda me se ci ma ne is pla }u je pla te, a ima i onih ko ji go di nu i vi {e ne upla }u ju po re ze i do pri no se za za po sle ne. ^i we ni ca je i to da su pla te za po sle nih u jav nom sek to ru du plo ve }e od onih u pri vat nom, ma da ima i pri vat ni ka ko ji svo je rad ni ke pla }a ju dva i tri pu ta vi {e ne go {to je pro sek za ra da u jav nom sek to ru. Ta ko |e, ima po slo da va ca ko ji po {tu ju svo je rad ni ke pa im, osim re dov ne pla te, re dov no upla }u ju i do pri no se, dok ima i onih ko ji ne ~i ne ni jed no ni dru go a tra `e od rad ni ka da ra di i du `e od osam sa ti dnev no.

Q. Male{evi}

Evropski sajmovi u Novom Sadu Re dov na go di {wa skup {ti na Cen tral no e vrop ske sa jam ske ali jan se (CE FA) bi }e odr `a na 17. ju na na No vo sad skom saj mu, sa op {ti la je ta sa jam ska ku }a. U~e sni ci tog sku pa ana li zi ra }e fi nan sij ske i eko nom ske efe ka te kri ze u sa jam skoj in du stri ji, o ~e mu }e go vo ri ti pred stav ni ci saj mo va ~la ni -

ca CE FA iz Austri je, Al ba ni je, BiH, Bu gar ske, Cr ne Go re, Hr vat ske, Ma ke do ni je, Ma |ar ske, Ru mu ni je i Sr bi je.

Bi }e pred sta vqe ni i za kqu~ ci ra ni je odr `a nih ra di o ni ca te aso ci ja ci je o una pre |e wu sa rad we, ko mu ni ka ci ja ma i in for mi sa wu, kao i ci qe vi ma raz vo ja sa jam ske in -

du stri je. Na skup {ti ni }e, po red pred stav ni ka 18 saj mo va iz de set ze ma qa, bi ti pri sut ni i pred sed nik Skup {ti ne CE FA Kla us Di trih i ge ne ral ni se kre tar Franc Re is beg. Pred se da va ju }i CE FA za 2010/2011. go di nu je ge ne ral ni di rek tor No vo sad skog saj ma Go ran Va si}.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE 13. 06. 2011.

1.289,39338

Pet akcija s najve}im rastom

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Cena

BELEX 15 (780,68

Promet

Jubmes banka, Beograd

7,16

13.900

139.000

^oka duvanska industrija, ^oka

7,14

1.800

3.070.800

Radijator, Zrewanin

6,69

750

750

Sloga, Novi Pazar

5,66

280

14.000

3,59 Promena %

836 Cena

1.248.836 Promet

Umka, Umka

-11,11

8.000

BIP u restrukturirawu, Beograd

-10,00

Energoprojekt holding, Beograd Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

Promena %

Naziv kompanije

0,98)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

3,24

3.279

2.443.198

NIS, Novi Sad

0,52

778

43.510.835

Komercijalna banka, Beograd

-0,03

2.999

110.963

Energoprojekt holding, Beograd

3,59

836

1.248.836

Agrobanka, Beograd

0,53

8.205

2.092.281

56.000

Imlek, Beograd

0,05

2.000

128.000

27

27.000

Soja protein, Be~ej

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

0,41

1.234

698.900

EMU

evro

1

97,9173

99,9156

102,2140

97,6175

Putevi, U`ice

-6,81

862

17.240

Univerzal banka, Beograd

-1,33

3.701

329.389

Australija

dolar

1

72,1732

73,6461

75,3400

71,9522

Karneks, Vrbas

-6,33

1.110

12.210

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,53

567

2.279.705

Kanada

dolar

1

69,6276

71,0486

72,6827

69,4145

13.900

139.000

1

13,1251

13,3930

13,7010

13,0850

45.604 Promet

7,16

kruna

11.401 Cena

Jubmes banka, Beograd

Danska

-6,16 Promena %

Metalac, Gorwi Milanovac

Norve{ka

kruna

1

12,5078

12,7631

13,0567

12,4695

-4,63

2.350

94.000

0,52

778

43.510.835

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,93

2.899

5.798

Alfa plam, Vrawe

[vedska

kruna

1

10,7392

10,9584

11,2104

10,7064

Institut za strane jezike, BG Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

[vajcarska

franak

1

81,0775

82,7321

84,6349

80,8293

^oka duvanska industrija, ^oka

7,14

1.800

3.070.800

0,00

9.000

0,00

V. Britanija

funta

1

111,3080

113,5790

116,1920

110,9670

Soja protein, Be~ej

0,41

1.234

698.900

Tigar, Pirot

-2,44

800

56.000

SAD

dolar

1

67,8285

69,2128

70,8047

67,6209

Banat seme, Zrewanin

0,05

2.050

307.500

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

476

0,00

Albus, Novi Sad

0,00

575

258.750

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 6. 2611. godine

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

Ras pra va o re sti tu ci ji Jav na ras pra va o na cr tu za ko na o re sti tu ci ji, ko ji je je dan od kqu~ nih za pri kqu ~i va we EU, po ~i we da nas u Skup {ti ni Sr bi je a do ku ment o ko jem tre ba da se ras pra vqa jo{ uvek ni je pri pre mqen. Ta ko }e da nas bi ti re ~i sa mo o okvir nim re {e wi ma za obe {te }e we biv {ih vla sni ka.

Ka ko je pre dva da na na ja vio eko nom ski sa vet nik srp s kog pre m i j e r a Ju r ij Ba jec, de ta qi za ko na o re sti tu ci ji bi }e po zna ti po sle jav ne ras pra ve ko ja }e se vo di ti to kom le ta.

– Li~ no ve ru jem da }e to bi ti za kon ko ji }e uva `i ti prin ci pe na tu ral ne re sti tu ci je i prin ci pe nov ~a ne na d ok n a d e u slu ~ a j e v i m a gde ona ni je mo gu }a – iz ja vio je Ba jec.

Pot p red s ed n ik Vla d e Sr b i j e Bo ` i d ar \e l i} otvo ri }e da nas jav nu ras pra vu o na cr tu za ko na o re sti tu ci ji na sku pu „Evrop ski prav n i i po l i t i~ k i fo rum” i uka za ti na smer ni ce o ko ji ma se u naj vi {em iz vr {nom or ga nu dr `a ve raz mi {qa, a svo je mi {qe we iz ne }e i pred stav ni ci Evrop ske uni je u Sr bi ji, am ba sa da, ne vla di nih or ga ni za ci ja i stru~ wa ci.

Plan Vla de Sr bi je je da pred log za ko na o re sti tu ci ji uob li ~i na je sen da bi on na je s e w em za s e d a w u Skup { ti n e Sr b i j e bio usvo jen. Iz ve sno je da }e za kon pred vi |a ti na tu ral nu re sti tu ci ju u svim slu ~a je vi ma u ko ji ma to ne bi iza zva lo „no vu ne prav du”, a ta mo gde to ni je mo gu }e, i}i }e se na nov ~a nu na dok na du, ali tek tre ba utvr di ti ko li ka bi ona bi la i ko li ko bi to ko {ta lo dr `a vu i u ko jem ro ku bi se is pla ti la.

Q. M.

[TA SE KRI JE IZA PO VE ]A WA U^E []A ZA IN DEK SI RA NE ZAJ MO VE ZA STAN

Kre di ti sku pqi zbog zi da wa in fla ci je Da li }e gra |a ni ubu du }e mo ra ti da iz dvo je 20 od sto u~e {}a za stam be ne zaj mo ve in dek si ra ne u evri ma ili }e tu sve osta ti po sta rom zna }e se idu }e ne de qe. Ta da je pla ni ran sa sta nak na ko jem tre ba da se o to me do go vo re pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}, gu ver ner Na rod ne ban ke sr bi je De jan [o {ki}, te mi ni star za pro stor no pla ni ra we Oli ver Du li}.

Ban ka ri i wi ho vi kli jen ti se na da ju da }e se pro na }i re {e we ko jim bi svi mo gli bi ti, ako ne za do voq ni, a ono bar da se ne ose }a ju o{te }e ni ma te da }e sta meb ne iz grad wa ipak da do bi je ma li za mah.

Mno gi }e se za pi ta ti da li je u ovom tre nut ku va `ni ja di na ri za ci ja ili po mo} gra |e vi nar stvu, gra ni ko ju je kri za kod nas naj vi {e po go di la. Iza sce ne je u stva ri pri ~a o in fla ci ji. Ona se mo `e dr `a ti u pri hva tqi vim gra ni ca ma sa mo ako se sma wi po tro {wa.

Za to je po treb na kon tro la fi nan sij skih to ko va u ze mqi a tu je NBS-u do ma }a va lu ta dra go ce ni sa ve znik.

– Sma tram da je gu ver ner u pra vu – ka `e me |u na rod ni kon sul tant Mi lan Ko va ~e vi}. – Ka ko ne ko mo `e re dov no ot pla }i va ti kre dit ka da ni je u sta wu da obez be di ni 20 od sto u~e {}a? Kod nas iz go di ne u go di nu ra ste broj onih ko ji ne mo gu da iz mi re kre dit ne oba ve ze ko je su uglav nom in dek si ra ne u evri ma. Za to sma tram da je for si ra we di na ra do bro. [to se ti ~e ba na ka, iz wi ho vih bi lan sa se mo `e pro ~i ta ti da ovo ne bi tre ba lo da im pred sta vqa pro blem – ima di na ra za to.

Ban ka ri, pak, sma tra ju da je ri zik ko ji oni s vi {e de ce nij skim kre di ti ma u di na ri ma tre ba da pod ne su pre ve lik, a ~lan Iz vr {nog od bo ra AIK ban ke De jan Te {i} ka `e:

Ne mo gu }a mi si ja Re cept ka ko to pre mo sti ti mo }i }e tra `i ti za jed no s ko le ga ma iz Ma |ar ske. Oni su uve li u~e {}e od 45 od sto i te kre di te ta ko u~i ni li jo{ ne do stup ni ji ma. Tur ska je za bra ni la in dek si ra ne zaj mo ve, ko ji su u toj ze mqi bi li ve za ni uglav nom za do lar. U Austri ji se vi {e ne mo gu do bi ja ti in dek si ra ni kre di ti ni u do la ri ma i fran ci ma, osta je sa mo evro. Na ma }e si gur no bi ti lak {e ka da bu de mo bar pred evro zo nom. Dok se to ne do go di, troj ka ko ja se na red ne sed mi ce sa sta je ima }e te `ak za da tak da sma wi to ~u ve no u~e {}e ta man to li ko da ne re me ti in fla ci ju ko ja se u ma ju pri mi ri la i kre nu la na do le, da isto vre me no da ma lo za ma ha gra |e vi nar stvu, na ra dost po tro {a ~a ko ji }e sku pi ti ne {to ma we pa ra za in dek si ra ne zaj mo ve. A sve to za jed no pod se }a na na slov onog fil ma „Ne mo gu }a mi si ja”.

– Iskre no, ne o~e ku jem da }e bi ti du go ro~ nih di nar skih kre di ta jo{ ne ko vre me – sma tra on. –

Jav ni dug 38 od sto BDP-a Jav ni dug Sr bi je na kra ju ma ja 2011. bio je oko 13,23 mi li jar di evra, {to je 38,3 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP), ob ja vi lo je Mi ni star stvo fi nan si ja. Za ko nom o bu xet skom si ste mu jav ni dug Sr bi je ogra ni ~en je na 45 od sto BDP-a.

Ukup n e di r ekt n e oba v e z e Sr bi je na kra ju ma ja iz no si le su oko 11,53 mi li jar de evra, pri ~e mu je unu tra {wi dug bio oko 5,55 mi li jar di evra, a spoq n i dug 5,97 mi l i j ar d i evra. Ukup ne in di rekt ne oba ve ze na kra ju ma ja bi le su 1,71 mi li jar di evra, ob ja vqe no je na saj tu mi ni star stva.

Na kra ju apri la jav ni dug Sr bi je bio je oko 12,95 mi li jar di evra, ta ko da je to kom pret hod nog me se ca po ve }an za

sreda15.jun2011.

oko 286 mi li o na evra. Jav ni dug je na kra ju pro {le go di ne do s ti g ao 12,16 mi l i j ar d i evra, {to je bi lo 42,7 od sto BDP-a.

Na kra ju 2009. jav ni dug bio je 9,85 mi li jar di evra, od no sno 34,1 od s to BDP-a, {to zna ~i da je to kom pro {le go di ne po ve }an za oko 2,3 mi li jar de evra. Na kra ju 2008. go di ne jav ni dug Sr bi je iz no sio je 8,78 mi li jar di evra, {to je bi lo 26,9 od sto BDP-a.

Isto vre me no, Na rod na ban ka je ob ja vi la da je spoq ni dug Sr bi je na kra ju mar ta iz no sio je 22,7 mi l i j ar d i evra, {to je za 1,1 mi li jar du evra ma we u od no su na kraj 2010. go di ne. Od nos spoq nog du ga na kra ju pr vog tro me se~ ja i pro c e w e n og bru t o do m a } eg

pro iz vo da iz no sio je 77,8 od sto, {to je is pod ni voa vi so ke za du `e no sti od 80 od sto, na v e d e n o je u ana l i z i cen tral ne ban ke.

U pr va tri me se ca sma wen je spoq n i dug, ka k o jav n og sek t o r a - za 215,8 mi l i o n a evra, ta ko i pri vat nog sek to ra - za 898,8 mi li o na evra.

Sma w e w e spoq n og du g a po osno vu ja ~a wa evra u od no su na osta le va lu te za stu pqe ne u struk t u r i du g a iz n o s i l o je 255 mi li o na evra.

U va lut noj struk tu ri spoq nog du ga evro ima naj ve }e u~e {}e od 76,2 od sto. U~e {}e do la ra iz no si 10 od sto, spe ci jal nih pra va vu ~e wa 8,4 od sto, {vaj car skog fran ka 4,6 od sto, dok se pre o sta lih 0,8 od sto du ga od no si na osta le va lu te.

VESTI Mo gu} aran `man s MMF-om

Vi {e vra }e nih od uze tih kre di ta

Biv {a mi ni star ka fi nan si ja Di a na Dra gu ti no vi} je oce ni la da Sr bi ja, upr kos ra stu bu xet skog de fi ci ta, mo `e da se kva li fi ku je za aran `man sa Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom (MMF) iz pre do stro `no sti. „De fi cit je ste ne {to ve }i od onog {to o~e ku je mo, ali jo{ mo `e da se ostva ri de fi cit pla ni ran po Za ko nu o bu xet skom si ste mu i od red ba ma fi skal ne od go vor no sti, ma kar na osno vu kre ta wa u pr vih pet me se ci”, re kla je Dra gu ti no vi}. Dra gu ti no vi} je ka za la da mo ne tar na po li ti ka je ste re strik tiv na {to je nor mal no zbog vi so ke in fla ci je. „Fi skal na po li ti ka je ste eks pan ziv na, ali to smo i hte li, i to je ugra |e no u Za kon o bu xet skom si ste mu”, re kla je Dra gu ti no vi}. Mo gu }e je da Vla da upra vqa pro ble mi ma pri vre de Sr bi je i bez po mo }i MMF, „ali uvek je si gur ni je da ima te ne ko ga na ko ga mo `e te da se oslo ni te za sva ki slu ~aj uko li ko na i |u ne pred vi |e ni {o ko vi”, re kla je Di a na Dra gu ti no vi}.

Kre dit na ak tiv nost ba na ka to kom ma ja bi la je u pa du - vi {e kre di ta je vra }e no ne go {to je odo bre no {to ni je do bar znak za pri vre du ze mqe. Ge ne ral ni se kre tar Udru `e wa ba na ka Sr bi je Ve ro qub Du ga li} je re kao da je kao re zul tat op {te eko nom ske si tu a ci je kre dit na ak tiv nost ba na ka spla snu la. „Svi ob li ci kre dit nog za du `i va wa u ze mqi su sma we ni i ka da, uz in fla ci ju, ima te no mi nal no sma we we kre di ta, re a lan pad je jo{ ve }i od onog ko ji pri ka zu ju maj ski po da ci”, ka zao je Du ga li}.

Kra jem ma ja ove go di ne gra |a ni su ban ka ma po osno vu kre di ta du go va li 502,95 mi li jar di di na ra dok je taj dug u apri lu bio 506,69 mi li jar di di na ra. Ne {to je vi {e je di no go to vin skih kre di ta dok je uku pan iz nos odo bre nih po tro {a~ kih, stam be nih, po qo pri vred nih i dru gih za du `e wa bio ma wi ne go u apri lu te ku }e go di ne. Kra jem ma ja ove go di ne pred u zet ni ci i fir me u Sr bi ji su du go va li po osno vu uze tih kre di ta 1.240 mi li jar di di na ra {to je ma we ne go u pret hod nom me se cu ka da je taj dug bio 1.262 mi li jar de di na ra.

Va lut na ne sta bil nost je pre ve li ka. Ve }i na ban ka ne }e na to bi ti sprem na. Di nar u ovom tre nut ku

mo `e iz dr `a ti za jam od tri go di ne, mak si mal no pet.

Sa kon sta ta ci jom da je di nar jo{ ne sta bi lan da bi mo gao sa ~u va ti vred nost da tog nov ca i na kon ne ko li ko de ce ni ja sla `e se i ~lan Iz vr {nog od bo ra Raz voj ne ban ke Voj vo di ne Go ran Ko sti}: – Na {i kli jen ti ko ji su za in te re so va ni za ula ga wa u ne kret ni ne ve }e vred no sti ima }e sa da pre pre ku. Mi di nar ske zaj mo ve odo bra va mo na rok od pet go di na, to je u ovom tre nut ku re al no – na vo di Ko sti}.

U Folks ban ci sma tra ju da }e se od ju la stam be ni zaj mo vi u di na ri ma sve sti na kre di te za pro {i re we i adap ta ci ju a na rok do 60 me se ci, od no sno da }e se odo bra va ti za ma we su me.

– Stam be ni kre di ti ko je odo bra va mo su u 80 od sto slu ~a je va pre ko Na ci o nal ne kor po ra ci je za osi gu ra we tih zaj mo va – ka `e Ne nad Lu ~i}. – Tu kli jent da je pet od sto a osta tak dr `a va. O di nar skim kre di ti ma na vi {e de ce ni ja ima mo isti stav kao i ko le ge. Mi kao ban ka odo bra va mo zaj mo ve u di na ri ma, i to po tro {a~ ke i go to vin ske, to je sa da je di no re al no.

Gra |a ni ko ji su sklo pi li fi nan sij sku kon struk ci ju za stan bez u~e {}a pi ta ju se ot kud sa da sve to ka da su ce ne sta no va pa le i ka da je to mno gi ma `i vot na {an sa za krov nad gla vom. Iz bo ra ne ma jer di nar ske zaj mo ve ban ke ne nu de i ka `u da za to i ne ma {an si.

Gu ver ner [o {ki} je ne dav no pre po ru ~io ban ka ri ma da sma we di nar ski ri zik ta ko {to }e ka ma tu ve za ti za re fe rent nu sto pu ili po dat ke ve za ne za kre ta we ce na na ma lo. Oni to ve} ra de ka da odo bra va ju kre di te na rok od tri ili pet go di na ali sma tra ju da im je di nar, i uz to na du ge sta ze, ri zi ~an.

D. Vu jo {e vi}

5

Pro pi si mu ~e pri vre du Ad mi ni stra ci ja nam je `i la va i te {ko se mi ri s bri sa wem za sta re lih pro pi sa, a o uki da wu {al te ra da i ne go vo ri mo. O to me su ju ~e u Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne go vo ri li pred stav ni ci Na ci o nal n e ali j an s e za lo k al n i raz voj, Udru `e wa kwi go vo |a i ra ~u no vo |a Voj vo di ne, te sa mi pri vred ni ci.

Po re ~i ma ~la na Uprav nog od bo ra PKV-a Ste va na Bo bi }a, do 2012. srp ska pri vre da bi uki da wem za stre lih i ne po t reb n ih pro p i s a tre b a l o da za {te di sto mi li o na evra, ali da se do te su me te {ko sti `e.

Di r ek t or k a kan c e l a r i j e Vla de Sr bi je za re gu la tor nu re o for mu Mi ra Pro ko pi je vi} pod se ti la je na to da pre ve li ko ad mi ni stri ra we i ne po t reb n i pro p i s i naj v i { e sme t a j u pri v at n om sek t o r u: osim ve li kih tro {ko va, oni znat n o sma w u j u kon k u r ent nost.

Za to bi na tom pla nu tre ba lo i}i pu tem rav no prav nog di ja lo ga iz me |u svih stra na u po stup ku.

Oni ko ji ma su na {i pro pi si i te ka ko pre sud ni ka da do no se od lu ke su stra ni in ve sti to ri. Sa stan ku su pri su stvo va li i pred stav ni ci wi ho vog sa ve ta, ode qe wa ko je se ba vi po re zi ma. Po wi ma, po re zi ko ji se kod nas pla }a ju su pre po zna tqi vi i sa za ko ni ma ne ma te {ko }a. Me |u tim, tu ma ~ e w a i pri m e n a su pro blem.

Pre ne ko li ko go di na tre ba lo je da za `i vi jed no {al ter ski si i stem kod pri ja ve i od ja ve rad ni ka. Me |u tim, to ide te {ko pa se za po je di ne pro ce du re i da qe mo ra na vi {e {al te ra. Dru gim re ~i ma, ono {to bi ov de tre ba lo pro me ni ti svo di se na ja sno i efi ka sno po sta vqa we ce log si ste ma u ad mi ni stra ci ji.

D. V.

DI NAR NA GLO IZ GU BIO NA VRED NO STI

Kurs }e se jo{ kli za ti Na kon ju ~er{ weg na glog pad vred no sti di nar u od no su na evro, Na rod na ban ka na vo di da se to de si lo usled do spe }a dr `av nih har ti ja od vred no sti in dek si ra nih u evru. I dok pre m i j er Mir k o Cvet k o v i} ka `e da je za vla du naj bo qi onaj kurs di na ra ko ji se us po sta vi na slo bod nom tr `i {tu, po je di ni eko no mi sti upo zo ra va ju da }e i u na red nom pe ri o- du vr lo ve ro vat no bi ti jo{ ova kvih na glih osci la ci ja ce ne do ma }e va lu te.

Po ve }a na tra `wa za de vi za ma uzro ko va na je ro kom do spe }a in d ek s i r a n ih dr ` av n ih har ti ja od vred no sti u evri ma, iz da tih u de cem bru 2010. go di ne, ka `u u NBS. Na ve }u tra `wu za de vi za ma je, ka ko do da ju, uti ca la i na ja va bu du }ih emi si ja har ti ja od vred no sti.

Iz srp ske cen tral ne ban ke na vo de da je kurs evra po ve }an u si tu a ci ji re la tiv no vi so kog pro m e t a na de v i z nom tr ` i {tu, od oko 180 mi li o na evra, ko j i uka z u j e na nor m al n o funk ci o ni sa we tr `i {ta na ko me se tra `wa za de vi za ma u ce lo sti pod mi ru je u di rekt noj me |u ban kar skoj tr go vi ni, bez u~e {}a NBS na de vi znom tr `i {tu. NBS }e, kao i do sa da, u~e stvo va ti u ra du de vi znog tr ` i { ta uko l i k o bu d e po treb no da se obez be di ne sme ta no funk ci o ni sa we tr `i {ta, po ru ~u je cen tral na ban ka.

Pre m i j er Cvet k o v i} iz j a vio je da vla da sma tra da je naj po voq ni ji onaj kurs di na ra pre ma evru ko ji od re di tr `i {te. On is ti ~e da ne ma po se ban ko men tar u ve zi sa kre ta wem kur sa, ali da mu je dra go da je sma we na re fe rent na ka -

ma ta na sto pa i in fla ci ja, {to }e u na red nom pe ri o du do ve sti do ve }e ma kro e ko nom ske sta bil no sti u ze mqi.

Pre mi jer je is ta kao da je kre ta we kur sa od po ~et ka go di ne po ka za lo svu kom plek -

kvom kre ta wu kur sa. On ob ja {wa va da su ban ke pro fi ti ra le pro da ju }i evre ka da je kurs bio 106 di na ra, da bi po sle do sti za wa „do we gra ni ce” od oko 96 di na ra za evro po la ko po ~e le da ku pu ju de vi ze.

U narednom periodu vrlo je mogu}e da imamo prili~nu destabilizaciju, mo`da i vra}awe na onaj nivo kursa koji smo imali oko Nove godine, kada je evro bio oko 106 dinara (Ivan Nikoli}) snost pro ble ma i in te re sa ko ji po sto je iza kur sa. On je uka zao da su, i u slu ~a ju ka da je di na ra sla bio pre ma evru i ka da je kurs bio iz nad 100 di na ra i u slu ~a ju ja ~a wa do ma }e va lu te, po sto ja le in te re sne gru pe ko ji ma to ni je od go va ra lo.

Di nar je ju ~e na glo pao pre ma evru i to za dva di na ra, na 99,9 di na ra za je dan evro. Sa rad nik Eko nom skog in sti tu ta Ivan Ni ko li} ka `e da su ban ke po la ko po ~e le da „iz la ze iz di na ra”, {to se ogle da u ova -

„Da kle u na red nom pe ri o du vr lo je mo gu }e da ima mo pri li~ nu de sta bi li za ci ju, mo `da i vra }a we, vr lo br zo, na onaj ni vo kur sa ko ji smo ima li oko no ve go di ne, ka da je evro bio oko 106 di na ra„, ka `e Ni ko li}.

Eko nom ski ana li ti ~a ri is ti ~u i da }e u to ku ove go di ne kurs osci li ra ti u oba sme ra, ali o~e ku ju da zbog pri bli `a va wa iz bo ra dr `a va ne }e do zvo li ti zna ~aj ni je sla bqe we do ma }e va lu te.

E. D.

6

poqoprivreda

sreda15.jun2011.

dnevnik

OD SU TRA VI [E NE VA @I ZA BRA NA IZ VO ZA P[E NI CE

Tr `i {te sta bil no, po nu da ve }a od tra `we

OD LU KOM VLA DE SR BI JE

Sub ven ci je za skla di {te we p{e ni ce, ku ku ru za i ma li ne Vla da Sr bi je ju ~e je usvo ji la na te le fon skoj sed ni ci Ured bu o sub ven ci o ni sa wu tr o {ko va skla di {te wa p{e ni ce, ku ku ru za i za mr znu te ma li ne ovo go di {weg ro da u jav na skla di {ta, re ~e no je Ta nju gu u Mi ni star stvu po qo pri vre de i tr go vi ne. Od lu kom mi ni stra po qo pri vre de Du {a na Pe tro vi }a isto vre me no je usvo je no i pet pra te }ih pra vil ni ka ko ji ma se de fi ni {e prav ni okvir za po ~e tak ukqu ~i va wa hlad wa ~a u si stem jav nih skla di {ta za po qo pri vred ne pr o iz vo de.

Po mo} nik mi ni stra po qo pri vre de i tr go vi ne Mi lo{ Mi lo va no vi} is ta kao je da pod no si lac zah te va ima pra vo na pod sti caj na sred stva za skla di {te we za naj vi {e {est me se ci. On je pre ci zi rao da }e Mi ni star stvo po qo pri vre -

de i tr go vi ne sno si ti 50 od sto tr o {ko va skla di {te wa. Ta ko }e, re ci mo, skla di {te we ~e ti ri ka te go ri je ma li na – ro land, griz, blok i po lu blok, bi ti sub ven ci o ni sa no s 1.200, 1.000, 1.000 i 800 di na ra po to ni.

Mi lo va no vi} je na gla sio da }e Mi ni star stvo na taj na ~in pr o iz vo |a ~i ma, u tre nut ku `e tve i ber be, ka da je po nu da naj ve }a a ce ne naj ni `e, omo gu }i ti da od re |e ne ko li ~i ne ro be po vu ku s tr `i {ta i po zi tiv no uti ~e na ce nu ta ko {to }e deo tr o {ko va pre u ze ti na se be. On je na po me nuo da }e ro ba po osno vu te ured be bi ti skla di {te na u ovla {}e nim jav nim skla di {ti ma, od no sno hlad wa ~a ma, do da ju }i da je u to ku li cen ci ra we hlad wa ~a, dok su skla di {ni ka pa ci te ti u si lo sim na 70.000 to na s ten den ci jom po ve }a wa.

JO[ UVEK NE PO ZNAT UZROK UGI NU ]A P^E LA

Pra zne ko {ni ce, {te ta ve li ka Iako je od ma sov nog ugi nu }a p~e la na pod ru~ ju apa tin ske op {ti ne pro {lo go to vo me sec da na, jo{ uvek ni je po zna to zbog ~e ga su ugi ba le one s ba gre mo ve pa {e u oko li ni ba we „Ju na ko vi}“ i uz Ka nal Du nav–Ti sa–Du nav kod Pri gre vi ce, ali i p~e li wa dru {tva uz ka nal u som bor skoj op {ti ni i u op {ti ni Ba~, ta ko |e u ba gre mo voj {u mi.

U p~e li wim dru {tvi ma broj se pre po lo vio. Po po da ci ma Dru {tva p~e la ra „Du nav“ u Apa ti nu, ugi nu }e p~e la evi den ti ra no je na oko 1.070 p~e li wih dru {ta va.

– Ne od u sta je mo od na sto ja wa da utvr di mo raz lo ge ugi nu }a p~e la i od mah smo se obra ti li svim nad le `nim slu `ba ma. Do

sa da smo do bi li iz ve {taj sud skog ve {ta ka dr Vi do ja Ku li }a iz Som bo ra ko ji je pro ce nio da je {te ta po jed nom p~e li wem dru {tvu 16.500 di na ra. Od in spek tor ke za za {ti tu `i vot ne sre di ne op {ti ne Apa tin Dra ga ne Stam bo li je do bi li smo oba ve {te we da op {tin ska upra va ni je pred u zi ma la ni ka kav he mij ski tret man ra di uni {ta va wa am bro zi je ili ko ma ra ca, a ta ko |e ni su oba vqa ni ni ra do vi kod ba we ko ji bi mo gli do ve sti do za ga |e wa `i vot ne sre di ne – re kao je pred sed nik Dru {tva p~e la ra „Du nav“ u Apa ti nu Ra de Ste va no vi}. – Do bi li smo i iz ve {taj Ve te ri nar skog spe ci ja li sti~ kog in sti tu ta „Som bor„, ko je je oba vi lo pa ra zi to lo {ki pre gled p~e la na no se mo zu, va ro zu, tro pi le lo zu i eti ni o zu.

Ve }i na uzo ra ka je ne ga tiv no na sve bo le sti, osim {to su po je di -

ni uzor ci po zi tiv ni na no se mo zu, ali ona ne pro u zro ku je ugi nu }e p~e la kao {to se do go di lo na ba gre mo voj pa {i.

Tra ga ju }i za za ga |i va ~em, p~e la ri su do {li do po da ta ka da je u vre me ugi nu }a p~e la na pod ru~ ju apa tin ske op {ti ne, od 13. do 15. ma ja, evi den ti ra no i ugi nu }e ri ba u rib wa ku iz me |u Svi lo je va i Son te, a naj vi {e je bi lo iz ra `e no u je ze ru ko je se snab de va vo dom iz Ka na la DTD. Ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, o~e ku ju se i re zul ta ti is pi ti va wa ri ba jer je i taj slu ~aj pri ja vqen ne dle `noj in spek ci ji.

– Po sto je sve do ci ko ji su vi de li da su avi o ni nad le ta li pod ru~ je Apa ti na 12. ma ja, a da je pr ska na {u ma Ju na ko vi} i Kur ja ~i ca i Ka nal DTD. Le to ve je iz vo di l a „Voj vo | an s ka pri vred na avi ja ci ja„ D. O. O. iz No vog Sa da od 24. apri la do 25. ma ja ra di aviotre ti r a w a ze mqi {ta i ko ma r a c a.

Fir ma „Mi va” d. o. o. iz In |i je je po sla la oba ve {te we da }e 19. ma j a tre ti r a ti lar ve ko ma ra ca. Po qo p ri vred n i in spek tor, ko ji je bio i u p~e l i w a c i m a, oba ve stio me je da ni je pro na {ao do ka ze da su lo kal ni po qo pri vred ni ci od go vor ni za po mor p~e la i da je pred met pro sle dio in spek to ru za {u mar stvo – ka `e Ste va no vi}.

P~e la ri, ko ji su ove go di ne o~e ki va li pu ne ko {ni ce ba gre mo vog me da, osta li su krat kih ru ka va, a ta ko }e bi ti do kra ja go di ne jer se ne mo `e o~e ki va ti da }e se p~e li wa dru {tva br zo opo ra vi ti. Osim gu bit ka za ra de, p~e la re jo{ vi {e bri ne to {to ni je utvr |en uzrok po mo ra p~e la jer, ka ko ka `u, sa da je strah jo {i ve }i po {to se sve to mo `e i po no vi ti. Ne ki p~e la ri, ko ji `e le da osta nu ano nim ni, ~ak is ti ~u da su ove go di ne ima li sto ma~ nih pro ble ma ka da su po je li sa mo ne ko li ko cve to va ba gre ma, {to je, ka ko ka `u, ta ko |e je dan od po da ta ka ko ji tre ba is pi ta ti.

J. P.

Ured ba o za bra ni iz vo za p{e ni ce iz Sr bi je, ko ja je na sna zi od po lo vi ne mar ta, ne }e bi ti pro du `e na i pre sta }e da va `i 16. ju na, re kao je mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi}, a na ja vqe no uki da we za bra ne iz vo za p{e ni ce iz ze mqe ni na ko ji na ~in ne }e na ru {i ti sta bil nost do ma }eg tr `i {ta i bi lan se hleb nog `i ta, is ta kao je za Ta njug di rek tor udru `e wa „@i ta Sr bi je” Vu ko sav Sa ko vi}.

Po we go vim re ~i ma, tr `i {te je do bro snab de ve no, po nu da ve }a od tra `we, p{e ni ce sta rog ro da u ze mqi ima do voq no do `e tve, ~ak }e bi ti i od re |e nih pre la znih za li ha.

On je is ta kao da ne ma raz lo ga za strah da }e p{e ni ca iz Sr bi je u ve }em obi mu bi ti pla si ra na na stra na tr `i {ta ka da se iz voz opet omo gu }i jer do ma }a p{e ni ca ni je kon ku rent na, pre sve ga po ce ni, a tra `wa za tom `i ta ri com u sve tu je sma we na.

– Mi ve} odav no, jo{ pre do no {e wa za bra ne iz vo za pre tri me se ca, ima mo ce nu p{e ni ce iz nad svet ske, a na {a p{e ni ca je sku pqa di nar-dva po ki lo gra mu i u od no su

na okru `e we – re kao je Sa ko vi}.

Go vo re }i o kre ta wi ma na svet skom tr `i {tu, ona je uka zao na to da p{e ni ca ni pri bli `no „ni je atrak tiv na ro ba kao pro {le go di ne”. Tra `wa je ma la, kup ci iz bir qi vi i ni ko od wih se „ne }e oti ma ti za na {u p{e ni cu”. On je ka zao da se „ni {ta po seb no ne mo `e de si ti”, ali da je do bro da po sto ji iz voz, kao i da je tr `i {te „ak tiv no i ra di”.

– [to se no vog ro da ti ~e, p{e ni ca na po qi ma iz gle da iz van red no i bi lo bi pra vo ~u do ako pri nos ne bu de vr lo do bar, {to je u na {em slu ~a ju oko ~e ti ri to ne po hek ta ru – re kao je Sa ko vi}.

– S tim pri no som obez be |e na je pre hram be na si gur nost ze mqe, ono {to je neo p hod no za do ma }e tr `i {te, a si gur no }e bi ti i

od re |e nih vi {ko va ko je }e mo }i da se iz ve ze.

Sa ko vi} je na po me nuo i da, s ob zi rom na to da je p{e ni ca u Sr bi ji za se ja na na 480.000 hek ta ra, tre ba o~e ki va ti uku pan rod hleb nog `i ta iz me |u 1,9 i 2,1 mi li o na to na. Do ma }e po tre be za tom `i ta ri com iz no se oko 1,6 mi lion to na.

DA NI PO QA STR NIH @I TA I HER BI CID NIH OGLE DA U SEN TI

Do voq no zr na za pre hra nu i na red nu se tvu Na „Da ni ma po qa str nih `i ta i her bi cid nih ogle da„, ko je tra di ci o nal no pri re |u je Po qo pri vred na stru~ na slu `ba „Sen ta”, oku pi lo se oko 300 pro iz vo |a ~a iz po ti skih op {ti na Ada, Ka wi `a, ^o ka i Sen ta, kao i stru~ wa ci iz ove obla s ti. Di r ek t or k a PSS „Sen ta„ Na ta {a Ade mi i sa ve to da vac Du {ko Ken |ur is ti ~u da je ciq da se is ku stva s ogled nih po qa pre ne su na wi ve ov da {wih ra ta ra i una pre di pro iz vod w a. Po s ta v qen je ve l i k i broj ogle da – kod ozi mih str wi na 13 pod p{e ni com, se dam pod je~ mom i dva tri ti ka la, 37 sor ti {e }er ne re pe, 27 hi bri da sun co kre ta, 23 sor te so je i 76 hi bri da ku ku ru za.

– Sva ke go di ne po zi va mo na ove su sre te 300 pro iz vo |a ~a i od ziv je uvek iz u ze tan jer su qu di za in te re so va ni za to da una p re | u j u pro i z v od w u. Na ovaj na ~ in se pri p re m a j u za oda bir sor ti men ta za na red nu se tvu – ka `e Ken |ur.

Na ogled nim par ce la ma pod p{e ni com naj za stu pqe ni je su sor te In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo iz No vog Sa da, a dr Ni ko la Hri stov je na po me nuo da se sor te ove ku }e is pi tu ju u ma kro o gle du tri go di ne, {to je pe riod za ko ji se sma tra da su sor te po ka za le {to ima ju da po ka `u, a po sle se uvo de no ve, ta ko da se pro iz vo |a ~i ma pri ka zu ju naj no vi ja do stig nu }a. Hri stov ka `e da su, u od no su na pro {lu se zo nu, na ogled nom po qu u Sen ti, osim stan dard nih sor ti i tri no ve – zve zda na, an ge li na i eti da, ko je su u do sa da {wim ogle di ma po ka za le od li ~an po ten ci jal, a tu su i dve pot pu no no ve sor te- go ra i gor da na, ko je su pr ve u ma kro o gle du, u pre li mi nar nim is pi ti va wi ma.

Na osno vu sta wa use va Hri stov o~e ku je da }e bi ti do voq no mer k an t il n e i se m en s ke p{e ni ce iz pred sto je }e `e tve.

Po we go vim re ~i ma, na pod ru~ ju Voj vo di ne mo `e se o~e ki va ti pro se ~an pri nos p{e ni ce od oko ~e ti ri to ne po hek ta ru, a u

Ogled na po qa PSS „Sen ta”

cen tral noj Sr bi ji oko 3,5, {to bi sa za s e j a n ih 480.000 do 500.000 hek t a r a tre b a l o da obez b e d i mi n i m al n o 1,8 mi lion to na za po tre be ze mqe.

– Pro iz vo |a ~i ma smo na sto ja li da pri ka `e mo one sor te p{e ni ce od ko jih }e bi ti i do voq no se me na za na red nu se tvu

Pre da va wa za `e te o ce S ob zi rom na to da se pri bli `a va `e tva, lo kal na sa mo u pra va naj ve }e po ti ske op {ti ne, Be ~e ja, re a li zu je se ri jal pre da va wa iz obla sti za {ti te od po `a ra u `e te la~ koj se zo ni.

Pre da va wa }e se odr `a ti u svim me sti ma be ~ej ske op {ti ne, u 18 sa ti.

Pr vi }e pri li ku da se upo zna ju s ovom pro ble ma ti kom ima ti po qo pri vred ni ci iz Ba~ kog Pe tro vog Se la ve} su tra, 16. ju na, u sa li Va tro ga snog do ma. Dan ka sni je pre da va we }e se odr `a ti za Be ~ej ce u ve li koj sa li Grad ske ku }e, dok }e za Ba~ ko gra di {tan ce bi ti or ga ni zo va no u su bo tu, u zgra di me sne za jed ni ce.

Dom kul tu re u Dr qa nu }e bi ti me sto gde }e me {ta ni Dr qa na i Mi le {e va u po ne de qak pri su stvo va ti pre da va wu, a u me snoj za jed ni ci Ra di ~e vi} pre da va we je za ka za no za 21. ju ni.

V. J.

jer su nam po q o p ri v red n i c i ~e sto uka zi va li na to da pri ~a mo o no vim sor ta ma, a ka da oni ho }e da ih za se ju, is pa da da se me n a ne m a do v oq n o – ka ` e Hri stov. @i vo jin Ra din iz Osto ji }e va i{ ~e ku je `e tvu je~ ma i p{e -

Od ce ne u sa moj `e tvi ne o~e ku jem ni {ta, rod }u la ge ro va ti kod ku }e pa ~e ka ti, ta ko ra dim ve} pet-{est go di na i do sa da sam pro la zio do sta do bro. Je ~am i p{e ni cu pro dam ono me ko pr vi do bro pla ti. Iz pro {le `e tve p{e ni cu sam pro dao po 23 di n a r a ki l o gram, a je ~am tek pre pet na e stak da na po 21 di nar, ta ko da sam do sta do b ro pro { ao.

Bez ob zi ra na to ko li ko da ro di, jed no stav no, ne ma pro da je ro da u `e tvi i sa ve tu jem da sva ko ko mo `e la ge ru je rod jer tre ba sa ~e ka ti ce nu – ka te go ri ~an je Ra din.

Mi haq Me sa ro{ iz Ba nat skog Mo no {to ra o~e ku je do bar pri nos na jed n om ju t ru tri ti ka la, a pod p{e ni com je pet ju ta ra, gde je si tu a ci ja {a ro li ka.

– Ta mo gde se za dr `a la pod zem na vo da p{e ni ca je sla bi ja, a gde ni je bi lo po to pa usev do bro iz gle da – ka ` e Me s a r o{. – P{e n i c u uglav n om is p o r u ~ u j em „@i t o pro me tu”iz Sen te, a sa da za vi si od za dru ge s ko jom smo pra vi li ugo vor jer kod nas Fo to: M. Mi tro vi} u Ba n at s kom Mo n o ni ce na pet hek ta ra, use vi do - {to ru ne ma mo za dru gu. Naf ta, bro iz gle da ju, kom baj ni ra we }e ve {ta~ ko |u bri vo i sve dru go mo `da bi ti ve} za ne de qu da na. je po sku pe lo, stra hu jem da }e – Pri no si bi tre ba lo da bu du nas opet pre va ri ti ako rod is do bri – kod je~ ma vi {e od tri po ru ~i mo u `e tvi. Sve is pod 20 to ne po ju tru, a za p{e ni cu }u di na ra za ki lo gram p{e ni ce ne jo{ vi de ti jer sam pr vi put se - vre di, a {ta }e mo do bi ti – u jao ka sni ju sor tu „ar le kin” pa ovom tre nut ku ne znam. }u vi de ti ka ko }e se po ka za ti.

M. Mi tro vi}

Su se ~a ni sprem ni za `e tvu Spre ma wem kom baj na i si lo sa ze mqo rad ni~ ka za dru ga‘’Su sek‘’ pri pre ma se za pred sto je }e po qo pri vred ne ra do ve, a naj vi {e za `e tvu. U be o ~in skoj op {ti ni naj vi {e ze mqe pod ra tar skim kul tu ra ma upra vo je u Su se ku, a ru ko vo di teq ka po qo pri vred ne pro iz vod we Ma ra Bu ba lo ka `e da se po ~e tak `e tve ne o~e ku je pre 1. ju la, dok }e je ~am do }i de se tak da na ra ni je.

– P{e ni ca je u fa zi po ~et ka mle~ ne zre lo sti i ima do voq no vla ge u ze mqi, ali je pri met no obo le la od r|e pa }e bi ti po treb no da se na red ne go di ne tre ti ra fun gi ci di ma – re kla je Ma ra Bu ba lo.

– U na {oj za dru zi tre nut no ima mo oko 30 hek ta ra pod p{e ni com dok se u in di vi du al nim ga zdin stvi ma ob ra |u je 200 hek ta -

ra. U od no su na pro {lu go di nu to je oko dva de set pro ce na ta ma we pa }e sa mam tim i `e tva tra ja ti kra }e. Pro {lo ne deq ne pa da vi ne na ro ~i to su po go do va le ku ku ru zu, sun co kre tu i so ji, a gra da u su se~ kim ata ri ma ni je bi lo u ve }im ko li ~i na ma.

Ina ~e, stu pi la je na sna gu Ured ba o uslo vi ma i na ~i nu ko ri {}e wa sred sta va za re gre si ra we re pro ma te ri ja la – di zelgo ri va, evro di ze la, od no sno bi o di ze la, mi ne ral nog |u bri va i de kla ri sa nog se me na za ra tar sku i po vr tar sku pro iz vod wu u 2011. go di ni. Na ~in pod no {e wa zah te va i iz no si re gre si ra isti su kao pro {le go di ne, a pr vi rok za pod no {e we zah te va po ~i we da nas i tra je do 31.ju la.

V. N.

USKO RO HU MA NI TAR NI TE NI SKI TUR NIR

NA DE LU BU LE VA RA MI HAJ LA PU PI NA

Poznati poma`u deci s ulice Humanitarni teniski turnir JCI OpeNS, na kojem }e se prikupqati sredstva za Svrati{te za decu ulice, odr`a}e se u subotu 18. juna od 9 do 23 ~asa, na terenima Elit Centra, na Bulevaru Jovana Du~i}a 35, re~eno je ju~e na konferenciji za novinare. Svrati{te za decu koja `ive na ulici otvoreno je 23. februara pro{le godine, a usluge poput kupawa, obu}e i ode}e, obroka i raznih edukativih radionica, ko-

risti 173 dece, rekla je supervizor pomenutog Doma za decu s ulice Anita Jak{i}.

Prema istra`ivawu procewuje se da 400 mali{ana `ivi na novosadskim ulicama i odrasta bez osnovnih sredstava za `ivot.

Doga|aju }e prisustvovati biv{i ministar poqoprivrede Sa{a Dragin, biv{i vaterpolista Danilo Ikodinovi}, ~lanovi Beogradskog sindikata, rukometa{i Vlandan Mandi} i Veqko Hoxi}, glumica

Jovana Bala{evi}, srpski pijanista, aran`er i kompozitor Aleksandar Dujin, biv{i selektor Fed kup reprezentacije Srbije Tatjana Je~menica, finalistkiwe Top modela Srbije, a o~ekuju se i mnogi drugi koji }e svojim u~e{}em pomo}i boqem opremawu Svrati{ta.

Bi}e organizovana i aukcija reketa Ane Ivanovi} i patika Vlade Divca, a vodi}e je Inspektor Bla`a i Igor Brakus. Pare

Novosadska sreda15.jun2011.

Sit gladnog zafrkava?

qa kiksnuo je na svim poqima.

Da li zbog neznawa, ili zato {to ih nije briga, ne zna se.

Me|utim, jedno se zna, pri raspisanom konkursu u vrti}e ~ak 800 roditeqa totalno je omanulo pri odabiru vrti}a.

Naime, oni su zaokru`ivali vrti}e u koje se ove godine deca ne primaju. Zatim je do{ao i pro{ao upis, a istorija se ponovila. ^ak 900 roditeqa posle upisa dece nije do{lo da potpi{e izjavu o prihvatawu uslova boravka i obaveza i da naravno dobije upisnicu.

Saobra}aj jednom trakom Desna kolovozna traka na Bulevaru Mihajla Pupina od Ulice Jovana \or|evi}a do Ulice Sowe Marinkovi} zatvorena je za saobra}aj i zabraweno je parkirawe jer se na tom delu rekonstrui{e kanalizacija. Kako radovi budu odmicali bi}e zatvarane raskrsnice na Bulevaru Mihajla Pupina sa ulicama Jovana \or|evi}a i Sowe Marinkovi}.

Rok za zavr{etak radova je 2. jul.

S. K.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ve godine pri upisu u vrO ti}e „Radosnog detiwtsva„ veliki broj rodite-

prikupqena na aukciji bi}e poklowena Svrati{tu. Svira}e i poznati novosadski rok bendovi „Griva” i „Amajlija”.Paket za posetioce, koji podrazumeva ru~ak, ve~eru i osve`ewe, iznosi 1.000 dinara i taj novac je namewen Svrati{tu. Sredstva se tako|e mogu uplatiti na `iro ra~un 340 27416 - 35 Erste Banka a.d. na ime organizatora JCI Novi Sad. I. D.

Zato je uprava “Radosnog detiwsta” po ko zna koji put iza{la u susret ovim roditeqima i taj rok produ`ila na jo{ nedequ dana. Sve ovo veoma ~udi, posebno ako se zna kolike su gu`ve na konkursu, kao i da nakon upisa oko dve hi qa de ma li {a na ostane na listi ~ekawa. Mo`da ovi roditeqi treba da se zapitaju da li im je vrti} zaista neophodan za ~uvawe deteta - ukoliko nije mo`da bi bilo boqe da ostave mesto za dete kojem je vrti} potreban, a koje nije primqeno u ovom prvom krugu.

Q. Nato{evi}

DA NAS NA SPEN SU SA JAM ZA PO [QA VA WA

Za posao 220 {ansi Sajam zapo{qavawa po~iwe danas u Zapadnom holu Spensa od 10 do 16 ~asova, a u~e{}e je potvrdilo 27 poslodavaca s prijavqenih preko 220 slobodnih radnih mesta. Ponu|eni poslovi bi}e u komercijalnoj, trgova~koj, ma{inskoj, elektrotehni~koj, prehrambeno- tehnolo{koj, ekonomskoj i turisti~koj struci. Mogu}nost pronala`ewa posla ima}e i diplomirani menaxeri, pravnici, ekonomisti, referenti u osigurawu, kozmeti~ari, ~uvari, voza~i, pekari, mesari, viqu{kari, magacinski i fizi~ki radnici.

Sajam }e u 10.30 ~asova sve~ano otvoriti pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ranopravnost polova Miroslav Vasin i gradona~elnik Igor Pavli~i}. Na tematskoj tribini bi}e predstavqen i program zapo{qavawa lica s invaliditetom, a po`eqno je da kandidati sa sobom ponesu vi{e primeraka radne biografije.

A. L.

DU DO VA ^A OPET U CEN TRU PA @WE

U subotu „Koviqska rakijada” Tradicionalna “Koviqska rakijada” pod stalnim sloganom „Parastos dudu” odr`a}e se u subotu 18. juna, a kwi`evnik Ra{a Popov otvori}e manifestaciju u 15 ~asova. Organizova}e se takmi~ewe za izbor najboqe, prirodne, doma}e rakije, a takmi~ari svoje rakije mogu poslati ili doneti na adresu Vojvo|anskih brigada 57 u Koviqu.

U okviru raznolikog kulturno - umetni~kog programa koji }e bi-

ti prire|en, mogu} je obilazak rodne ku}e Laze Kosti}a, ~arde „Kraj sveta” na Arkawu, lova~kog doma i rajskih rukavaca Dunava.

Koviqska Rakijada odr`ava se ve} 16 godina prve nedeqe posle crkvenog praznika Petrovdan, po{to je to period kada sazreva dud od koje se pe~e rakija dudova~a.

Ideja je da se ova rakija, izuzetno jakog mirisa i ukusa, koja je karakteristi~na za vojvo|ansko podnebqe, spasi od nestajawa.

I. D.

DOM ZDRAVQA U [AN GA JU

Otvara se dogra|ena ambulanta Dom zdravqa u [angaju, koji je imao 154 kvadratnih metara, od danas }e raditi u 240 novih.

U nadogra|enom delu nalazi se prostorija za patrona`ne sestre i Slu`ba op{te prakse, a u staroj ambulanti }e ostati pedijatrija i stomatologija.

Pedijatrijska slu`ba ima}e dva ulaza, posebno za bolesnu i zdravu decu. Dogradwa ambulante po~ela je u novembru, a vrednost investicije je oko 14 miliona dinara.

Deo nove ambulante u [angaju danas u 12 ~asova otvori}e

gradona~elnik Igor Pavli~i}, ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo Aleksandar Kiraq i direktor Doma zdravqa „Novi Sad” @ivota Lazarevi}.

Izgradwa ambulanti u [angaju i Sremskoj Kamenici je jedna od najve}ih ulagawa Gra-

LET WE „RAS PU STI LI [TE”

Filmovi za najmla|e

Nose ba{tenski otpad

Film „Orlovi rano lete” bi}e prikazan danas u 10 ~asova na prvom spratu Novosadskog otvorenog univerziteta, Ulica Radni~ka 20.

Nakon toga, u 12 ~asova, deca }e mo}i da pogledaju i film „Meri Popins”. Projekcije predstavqaju deo de~ijeg filmskog festivala „Iz kineti~kog albuma” organizovanog u okviru letweg „Raspustili{ta”.

A. J.

Ba{tenski otpad odnosi}e se danas u Futogu, a sutra u Veterniku. Ovo sme}e gra|ani treba da ostave ispred svojih ku}a do 6 ~asova.

A. L.

V remeploV

Fo to: F. Ba ki}

NA OKRET NI CI KO MOT NO KO LI MA I PO SE TI O CI MA PLA @E

Rekao, pa porekao Magistrat Novog Sada je 15. juna 1836. ponovo odobrio Fridrihu Goldhajmu, direktoru nema~kog putuju}eg pozori{ta da prire|uje predstave u gradu.

To me je pretho dio neo bi ~an spor: pre prve predstave glumci i muzi~ari su se me|usobno `estoko posva|ali, pa je Goldhajm tra`io od gradskih vlasti da „globom i {tapovima natera pobuwenike da rade svoj posao”.

A vlasti tako ne{to nikako

nisu htele da u~ine. Tako uvre|en, di rek tor po zo ri {ta je preko plakata u gradu optu`io gradske vlasti da „ugwetavaju prave umetnike i gu{e pravu umetnost”. Magistrat je tada jednostavno poni{tio dozvolu za nastup pozori{ta. Wegov direktor, vide}i da je vrag odneo {alu, odmah je preko plakata povukao sve {to je rekao o magistratu.

N. C.

da u Dom zdravqa. Investicija je iznosila je oko 45 miliona dinara, dok je za opremawe obe ambulante utro{eno oko 3.300.000 dinara. Objekat u Sremskoj Kamenici otvoren je pre mesec dana.

I. D.

Prilazi u skladu s reputacijom [tranda

Prilazi [trandu zavr{eni su, ju~e je asfaltirana biciklisti~ka staza, a kako navode u Zavodu za izgradwu grada, radovi na okretnici bi}e zavr{eni

kako je i najavqeno do 14. jula. Ostalo je da se prevu~e habaju}i sloj asfalta, da se zamene o{te}eni ivi~waci i da se uredi zelenilo.

S. K.

Fotomaraton na izlo`bi Izlo`ba fotografija sa Novosadskog fotomaratona „Novi Sad - Hart & Soul” odr`a}e se danas u 19.30 sati u holu Studija

M, Ulica Igwata Pavlasa 3.

Sve~anoj dodeli nagrada prisustvova}e i zamenik gradona~elnika mr Zoran Mandi}.

G. ^.

Predavawe o pija}oj vodi Predavawe na temu „Kvalitet vode koju pijemo”, uz poseban osvrt na fla{iranu vodu, odr`a}e se ve~eras u 18 ~asova u Novosadskom klubu, Ulica Zmaj Jovina 3/1. Govori}e profesorica dr Desanka Bo`idarevi}, a ulaz je slobodan.

A. J.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 9 do 12 ~asova Bulevar cara Lazara 31-37; ^ortanovci: od 8.30 do 13.30 deo vikend naseqa oko vile Izvr{nog ve}a Vojvodine; Svilo{, Lug i Grabovo: od 8.30 do 13 cela naseqa; Bano{tor: od 8.30 do 11.30 vikend naseqa Prqu{a, Rodo{kut, Klenovac, Gradina i Koru{ka i firma „Elkond” Sutra: Novi Sad: od 9.45 do 11.15 ulice \or|a Nedeqkovi}a, Anastasa Jovanovi}a, Qubomira Stefanovi}a, Marije Petrovi}, Svetozara Markovi}a Toze, Vase Jovanovi}a, Vladimira Demetrovi}a, Dobre Jovanovi}a, Milice

Tomi} i Svetlane Vrani}, od 9 do 12 Ulica Suvoborska 110; Sremski Karlovci: od 8 do 13 deo naseqa od Ulice bra}e An|eli} prema bregu, ^erat, Dudara, vikend naseqe E{ikovac i Stra`ilovo; Rumenka: od 8 do 13 deo naseqa oivi~en ulicama Oslobo|ewa, Partizanskom i do kanala, Ulica Vojvo|anska od Oslobo|ewa do Veqka Vlahovi}a; Beo~in: od 7.30 do 14 naseqe Dunav i preduze}a „Efekt” i „Elkond”; ^erevi}: od 7.30 do 14 deo Ulice mar{ala Tita; ^ortanovci: od 8.30 do 13.30 deo vikend naseqa oko vile Izvr{nog ve}a Vojvodine.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda15.jun2011.

PREMA ISTRA@IVAWU AGENCIJE „RALF MARKETING”

Novosa|ane brine budu}nost Pri po mi sli na bu du} nost, sko ro sva ki dru gi No vo sa |a nin je za bri nut, 15 od sto is pi ta ni ka se ose }a pe si mi sti~ no, 62 od sto ga ji na du, dok stres pri po mi sli na bu du} nost ose }a 37 od sto, a isto to li ko ose }a i ner vo zu po ka zu ju is tra `i va wa no vo sad ske agen ci je „Ralf mar ke ting” ko je je spro ve de no na uzor ku od ~e ti ri sto ti ne su gra |a na. Ka ko ka `u ~ak 59 od sto is pi ta ni ka se iz ja {wa va ju kao op ti mi sti, 13 od sto su pe si mi sti, 14 od sto ide a li sti, a 13 od sto re a- li sti. Ciq is tra `i va wa bio je me re we in dek sa op ti mi zma i op {teg ras po lo `e wa su gra |a na.

- Is tra `i va we je po ka za lo da se so cio - eko nom ska si tu a ci ja zna ~aj no od ra `a va na ras po lo `e we No vo sa |a na i da se, dok god ne do |e do po boq {a wa `i vot nog stan dar da, me ra ma pre ven ci je de pre si je tre ba po sve ti ti po seb na i kon ti nu i ra na pa `a wa. Isto vre me no, re zul ta ti is tra `i va wa po slu `i }e kao po la zna osno va u pla ni ra wu ma ni fe sta ci je „Da ni op ti mi zma” ko ja }e bi ti re a li zo va na u fe bru a ru na red ne go di ne - ka `e di rek tor ka agen ci je „Ralf mar ke ting” i po kre ta~ ma ni fe sta ci je „Da ni op ti mi zma” San dra Iva ni {e vi}.

J. Z.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„Dnevnik prevarenog ~oveka”

VI[ESTRUKI DAVAOCI KRVI U GRADSKOJ KU]I

Priznawa za dobro~instvo Po vo dom Svet skog da na do bro voq nih da va la ca kr vi, ju ~e su u Grad skoj ku }i do de qe na pri zna wa vi {e stru kim da va o ci ma dra go ce ne te~ no sti. Ovim hu ma nim No vo sa |a ni ma pri zna wa je do de lio ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo dr Alek san dar Ki raq ko ji je is ta kao da na{ grad ima mno go qu di do bre vo qe sprem nih da po mog nu.

-Vo leo bih da u ovim re do vi ma vi dim vi {e mla dih qu di, ~i ni mi se da je na sled ni ka sve ma we, a na to me tre ba ra di ti. Ove pla ke te si gur no ni su ade kvat na na gra da za do bro ~in stvo, ali je ipak znak pa `we, da se po ka `e da ova kva de la ni su za bo ra vqe na- re kao je Ki raq.

Za me ni ca di rek to ra Za vo da za tran sfu zi ju kr vi Voj vo di ne Rad mi la Jo va no vi} is ta kla je da je za hva qu ju }i ovim No vo sa |a ni ma kr vi uvek bi lo do voq no i da oni pred sta vqa ju pra vi pri mer na ko ji tre ba da se ugle da ju mla di.

Pri zna wa su do bi li su gra |a ni ko ji su krv da li 100, 75 i 50 pu ta.

Za 100 da va wa, po red pla ke te od

Fo to: N. Sto ja no vi}

Za vo da za tran sfu zi ju kr vi Voj vo di ne ovi hu ma ni tar ci do bi li su ru~ ni sat, a svim do bit ni ci ma do de qe ne su i go di {we ula zni ce za

[trand. Osim wih, na gra |e ne su i usta no ve i {ko le ko je su se is ta kle u ovom hu ma nom ~i nu. Pla ke ta za naj hu ma ni ju sre di nu No vom

Sa du je do de qe na ju ~e u Cr ve nom kr stu. Ovim pri zna wem grad je ubro jan u je dan od naj hu ma ni jih u Evro pi.

N. R.

VRU]INE NAPUNILE ^EKAONICE

Bakterije i virusi napadaju decu

Iz da va~ ka ku }a”Pro me tej” u sa rad wi s „Dnev ni kom” da ru je jed nog ~i ta o ca na {eg li sta kwi gom.

Onaj ko ji se pr vi ja vi od 15 do 15.05 ~a so va na broj te le fo na 528765, do bi }e pri me rak kwi ge. Da nas po kla wa mo „Dnev nik pre va re nog ~o ve ka„ auto ra Pje ra Dri je la Ro {e la. Na gra |e ni ~i ta lac mo `e svoj po klon da po dig ne u kwi `a ri „Most - Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744.

A. J.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Nemoj da me zaboravi{”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om”, u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na “Ne moj da me za bo ra vi{“ Xe si Dan. Li li jan Ker tis ima tri de set osam go di na i za do voq na je svo jim `i vo tom. Wen od nos s mu `em ni je uz bu dqiv, ali ona je ti me za do voq na. Iz ne na da je, kao iz ve dra ne ba, po ga |a {o kant na vest: mu` `e li raz vod. Po tre se na, Li li jan uzi ma

dnevnik

c m y

8

od su stvo s po sla i vra }a se ro di te qi ma u pred gra |e Wu Xer zi j a. S uz b u | e w em i{ ~ e k u j e pro sla vu dva de se to go di {wi ce ma tu re ge ne ra ci je 1988. Sred we {ko le Be tel. Li li jan u to me vi di {an su da ob no vi ve zu sa dav no iz gu bqe nim mom kom Kri s ti j a n om Sa m er s om, ko j i }e ta ko |e do }i na pro sla vu.

Ho }e li ta ve za bi ti kao iz baj k e ili }e ide a l i z o v a w e pro {lih vre me na bi ti ma~ sa dve o{tri ce?

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma t i u kwi ` a r i “La g u n a” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

^e ste tem pe ra tur ne osci la ci je i let we vru }i ne ne pri ja ju or ga ni zmu od ra slog ~o ve ka, a na ro ~i to mo gu da uzro ku ju te go be kod be ba i de ce. Vi so ka tem pe ra tu ra, po vra }a we, sto ma~ ne smet we i aler gi je su naj ~e {}i simp to mi zbog po re me }a ja rav no te `e u de te to vom or ga ni zmu. Da bi se iz be gle ne la god no sti ko je do no se le to i vru }i ne, va `no je iz be ga va ti {et wu de ce od 10 do 17 ~a so va, pre kri ti gla vu {e {i ri }em, ako po sto ji kli ma ure |aj, tem pe ra tur na raz li ka ne sme bi ti mno go ve }a u od no su na spoq nu

i uno si ti do voq no te~ no sti, sa ve ti su na ~el ni ce pe di ja trij ske slu `be Do ma zdra vqa Mil ke Bu da kov. U or di na ci ju ove slu `be dnev no se pre gle da oko 30 de ce ka ko pred {kol skog, ta ko i {kol skog uz ra sta, a raz lo zi su uglav nom vi ru si i bak te rij ske in fek ci je.

- U slu ~a ju vi ru sa, ko je pra te mu~ ni na, pro li vi, po vi {e na tem pe ra tu ra pre po ru ~u je se la ga ni ja is hra na i pro bi o ti ci i vi ro za se smi ri za dva do tri da na, a ka da je u pi ta wu bak te rij ska in fek ci ja po put {ar la ha, neo p hod no je uvo |e we an ti -

bi o ti ka - na po me nu la je Bu da kov. Po red po me nu tih obo qe wa zbog ko jih de ca naj ~e {}e do la ze kod pe di ja tra ovih da na, ima po je di na~ nih slu ~a je va i upa le uha, kao i aler gi ja na po len i na sun ce. Za to je va `no na vre me se ja vi ti le ka ru ka ko bi se bo lest bla go vre me no iz le ~i la i po {te de la mu ka i ro di te qe i ma li {a ne.

Ta ko |e, ne sme se za bo ra vi ti na ~i we ni cu da de te mla |e od go di nu da na ne re a gu je na vi so ku spoq nu tem pe ra tu ru kao sta ri je de te ili od ra sla oso ba. Bu da kov ka `e da osim aler gi ja, sun ce mo -

`e uzro ko va ti sun ~a ni cu i ope ko ti ne dru gog ste pe na. Sun ~a ni ca i ope ko ti ne pra }e ni su istim simp to mi ma kao da je u pi ta wu in fek ci ja, a to su vi so ka tem pe ra tu ra, msla bost, po vra }a we, gla vo bo qa. @e| mo `e bi ti isto uzrok po vi {e wa tem pe ra tu re i de hi dra ta ci je. Ta ko da je uno {e we te~ no sti pra vi lo ko je se stal no is ti ~e. Za tim, va `no je obla ~i ti de te la ga ni je u pa mu~ ne ma te ri ja le, ne uno si ti ga u pre gre jan auto mo bil i re dov no iz ve tra va ti pro sto ri je, ali uz oprez od pro ma je.

I. D.

HUMANA AKCIJA STUDENATA PMF–a U DE^JOJ BOLNICI

Planetarijum razgalio bolesne mali{ane De ca ko ja su na le ~e wu u De~ joj bol ni ci ima la su pri li ku ju ~e da vi de ~u de san svet zve zda nog ne ba za hva qu ju }i po kret nom pla ne ta ri ju mu ko ji je u vla sni {tvu Dru {tva astro no ma Sr bi je. Hu ma na ide ja po te kla je od do mi {qa te vas pi ta ~i ce u

De~ joj bol ni ci Ta we Ma noj lo vi} ko ja je bi la in spi ri sa na na stu pom stu de na ta Pri rod no ma te ma ti~ kog fa kul te ta na Fe sti va lu na u ke, odr `ao u ma ju.

Po zi vu su se ra do oda zva li stu den ti PMF - a Go ran Pa vi ca i Kri sti na Sa vi} i po de li li

zna we o zve zda nom si ste mu s de com.

- De ca su bi la odu {e vqe na, po sta vqa la su pi ta wa i pa `qi vo slu {a l a od g o vo r e - ka ` e u~i te qi ca do da ju }i da }e i ubu du }e or ga ni zo va ti po se te stu de na ta uko li ko bu de ne ka in te -

re sant na te ma, ili ra di o ni ca za de cu.

Ka ko ka `e, ma li {a ni ma ko ji le `e u kre ve tu zbog bo le sti tre ba ne {to da ih ani mi ra i raz ve se li. Ovo je bi lo ne sva ki da {we is ku stvo ko je je raz ga li lo de cu u De~ joj bol ni ci.

I. D.

LSV: Dan dobrovoqnih davalaca krvi Ak ci ju do bro voq nog da va wa kr vi or ga ni zo vao je ju ~e Iz vr {ni od bor GO Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne u okvi ru ko je su se ~la ni ce i ~la no vi ovog od bo ra sku pi li u Za vo du za tran sfu zi ju kr vi.

Ak ci jom je ta ko obe le `en Me |u na rod ni dan do bro voq nih da va la ca kr vi i jo{ jed nom iz ra `e na za hval nost svim da va o ci ma kr vi i vo lon te ri ma ko ji su u~e stvo va li u pri ku pqa wu kr vi.

A. L.

KAMP ATRAKTIVNIH SPORTOVA ZA DECU

Gimnastika, plivawe i jahawe

PERFORMANS DSS NA VARADINSKOM MOSTU

Protiv ulaska u Alijansu

Po sta vqa wem tran spa ren ta „Ni kad u NA TO” na Va ra din skom mo stu ju ~e u 13 sa ti, po ~eo je per for mans GO De mo krat ske stran ke Sr bi je ko jim se pro ti ve odr `a va wu NA TO sku pa u Be o gra du.

Kon fe ren ci ja za no vi na re odr `a na je na Ke ju `r ta va ra ci je po red spo men - obe le` ja `r tva ma ra ci je.

- Sr bi ja je voj no ne u tral na i kao ta kva ona ne ma po tre bu da se u we nom glav nom gra du ras pra vqa o stra te gi ji NA TO i bu du }im ra to vi ma. Ovom kon fe ren ci jom sa da {wa vlast `e li da br zim ko ra ci ma uve de Sr bi ju u taj sa vez ne pi ta ju }i gra |a ne da li to `e le.

Sa mo na rod na re fe ren du mu o to -

me mo `e da ti ko na~ nu od lu ku re kao je pot pa rol DSS- a Pe tar Pet ko vi}.

Pred sed nik GO DSS Bor ko Ili} pod se tio je ka ko je No vi Sad grad ko ji je naj vi {e uni {ten bom ba ma NA TO pak ta.

- Ovo je vr hu nac li ce mer ja i po ni zo sti ko ju ova vlast pri ka zu je pred Va {ing to nom i Bri se lom - sa op {tio je Ili}.

Pre ma re ~i ma pred sed ni ka Po kra jin skog od bo ra DSS- a Bra ni sla va Ri sti vo je vi }a vlast tre ba da po {tu je vo qu gra |a na, ko ja je ja sna, ka da je re~ o ~lan stvu u NA TO jer pre ko 60 od sto gra |a na ne `e li da Sr bi ja bu de deo te ali jan se.

A. L.

So kol sko dru {tvo Voj vo di na u sa rad wi sa Pli va~ kim klu bom Voj vo di na i Ko wi~ kim klu bom KC No vo sad ski sa jam iz No vog Sa da or ga ni zo va }e u to ku ju la i av gu sta Kamp atrak tiv nih spor to va, ko ji je pred vi |en za de cu od se dam do 10 go di na. Po lu dnev ni bo ra vak u So kol skom do mu u No vom Sa du sa kom bi na ci jom raz li ~i tih sprt skih sa dr `a ja iz gim na sti ke, pli va wa i ja ha wa, edu ka tiv ne ra di o ni ce en gle skog je zi ka, li kov nog stva ra la {tva i upo zna va we sa ki ne ma to gra fi jom sport ske te ma ti ke, uz ade kva tan

broj obro ka upot pu ni }e let wi ras pust sva kom de te tu ko je se ukqu ~i u kamp.

Po red po zi tiv nih uti ca ja na psi ho fi zi~ ki raz voj ko je ve `ba we ima na or ga ni zam de ce u ovom uz ra stu, dru `e we i za jed ni~ ko u~e {}e pro du bi }e vred no sti kao {to su sa rad wa, to le ran ci ja, ko lek ti vi zam, po {to va we ferple ja. De taq ni je in for ma ci je i pri ja va u So kol skom dru {tvu Voj vo di na, u uli ci Ig wa ta Pa vla sa 2-4 ili na te le fon 021/529568, od no sno e-mail: kam pa trak tiv nih spor to va@yahoo.com.

G. M.

VE^ERAS U GRADSKOJ BIBLIOTECI

„Mi razli~iti” Veselina Markovi}a

Pro mo ci ja ro ma na „Mi raz li ~i ti” auto ra Ve se li na Mar ko vi }a bi }e odr `a na ve ~e ras u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska uli ca 1. Po red auto ra u~e stvo va }e Ivan Ne gri {o rac, Sve tla na To min i Dra ga na Be le sli jin.

I. D.

U „Heroj Pinkiju” {trajkom tra`e plate

Fo to: D. Ba ji}

bili, a evo sad opet odugovla~ewe. Od marta nemamo primawa. Sve to dovelo je

do ovog {trajka. Stali su brodovi, te~ni tereti, {qunak, sve je stalo i tako }e i biti dogod ne budu ispo{tovani na{i zahtevi - ispri~ao nam je Gregor.

Radnici od rukovodstva tra`e da im se isplate svi li~ni dohodci, putni tro{kovi i dnevnice, prekovremeni rad i otpremnine za penzije, odmah i u celosti.

Isto tako zahtevaju sastavqawe socijalnog programa i prestanak mobinga nad radnicima.

- Imali smo sastanak sa gazdom i rekao je da `eli da nam da dohotke, ali zbog menica koje sti`u za naplatu dugovawa dobavqa~ima firme nisu u stawu da ih isplate. Zna~i, va`niji su dobavqa~i nego proizvodni radnici - po`alio se Gregor.

Radnici, kako on ka`e, misle da je do ovakve situacije u firmi do{lo najvi{e zbog previrawa izme|u starih i novih vlasnika, jer ovo je bila profitabilna firma godinama unazad.

D. Baji}

NA ULICI QUDI KENGURI

Korak od tri metra Ako ste se upla{ili da su bi}a iz druge galaksije nagrnula u Novi Sad, opustite se jer su u pitawu samo flaj xamperi, pomo}na sredstva za trenirawe, br`e tr~awe i skakawe, a ne po~etak invazije ili scena iz filma Xor xa Lu ka sa.

Ovakve stvari su u inostranstvu relativno uobi~ajne, ali su se No vo sa |a ni pri li~ no iznenadili kada su ugledali mladi}e kojima je korak duga~ak tri metra kako {partaju gradom. Novi urbani sport je stigao i kod nas, zato nema mesta panici.

B. M.

sreda15.jun2011.

9

DANAS IZME\U DETELINARE I NOVOG NASEQA

OD MARTA NI DINAR U RADNI^KOJ KOVERTI

Radnici brodarske firme „Heroj Pinki” i ~lanice „Dunav grupe” od ju~e ujutru su u {trajku, jer mesecima nisu primili plate. Zamenik predsednika sindikata, Zol tan Gre gor, ka`e da su trenutno sve kompanije u ovom konzorcijumu u {trajku, kao i to da }e on biti masovniji ukoliko im se ne ispune uslovi. Problemi u firmi po~eli su nakon privatizacije, kada je preduze}e preuzeo rumski biznismen Du {an Bo ro vi ca, a kako Gregor ka`e, pre privatizacije plate su bile redovne.

- Od pre tri godine prestali smo da primamo redovne plate.

Nismo dobili decembarske plate, deca su nam ostala bez poklona za Novu godinu, ni za Uskrs ni{ta nismo do-

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Podela obroka ugro`enima Organizacija mladih aktivista i aktivistkiwa ANUHS danas }e od 15 do 19 ~asova deliti besplatne obroke u okolini pruge koja razdvaja Novo naseqe i Detelinaru. Obroci }e biti podeqeni ugro`enom romskom stanovni{tvu koje naseqava napu{tene objekte u okolini pruge, ali i svim ostalim sugra|anima koji se pojave da podr`e ovu akciju. Aktivisti }e pri-

premiti ~etrdeset litara |uve~a, a manifestacija }e biti propra}ena muzikom i `onglerskim nastupom. Akciju su podr`ali „ABC food”, pekare „Embargo” i DM. Ovomese~ne akcije odvija}e se i izme|u Limana i Telepa, na prostoru na kom `ivi oko dvadeset porodica u nehumanim uslovima i kojima su potrebni garderoba i topli obroci.

J. Z.

U PETAK PREDSTAVA NA SPENSU

„One stvari” za smeh i poduku Pored Novosa|ana, Mitrov~ana i Para}inaca, predstavu „One stvari” mo}i }e da vide i stanovnici Zrewanina i Pan~eva, re~eno je ju~e na konferenciji za novinare odr`anoj na Spensu. Glumac Dra go qub Mi} ko Qu bi ~i} ka`e da je originalni tekst zna~ajno promewen i prilago|en podru~ju i mentalitetu Srba, nazvav{i ovo multimedijalnim projektom.

- Publika je sita jeftinog humora i kroz ovu predstavu mo`e da se smeje, zabavqa, podu~i temama koje su dovoqno {kakqive, ali obra|ene na civlizovan

na~in - naveo je Qubi~i} podsetiv{i da je re~ o delu koje analizira seks, komunikaciju i mu{ko-`enske odnose.

Predstava je ra|ena po tekstu nema~kog psihologa Ber nhar da Lu dvi ga i u produkciji beogradske agencije „Em-faktori”.

Karte za novosadsku izvedbu, koja }e se odr`ati u petak, 17. juna, u 20 ~asova u Maloj dvorani Spensa, mogu se kupiti na blagajni pomenutog objekta svakog dana od 12 do 20 ~asova po ceni od 800 dinara za tribine i 900 dinara za parter.

A. J.

VESTI

Fo to: S. Mi le ti}

Koncert horske muzike veterana

Tribina „Pitajte nas...”

Koncert horske muzike KUD penzionera „Isidor Baji}” odr`a}e se ve~eras u 18.30 ~asova u foajeu Muzeja Vojvodine, Ulica Dunavska 25. U~estvuju me{oviti i `enski kamerni hor,a bi}e organizovana i dramska sekcija.

Dirigent je Jo van Tra vi ca, a stru~na sardnica dramske sekcije je Je le na Zdrav ko vi}. A. J.

Tribina „Pitajte nas...” , koju organizuje Srpska radikalna stranka, odr`a}e se danas u 20 ~asova u Mesnoj zajednici „Veternik”, Ulica Ive Lole Ribara 1 a. Govori}e predsednik Grad skog od bo ra \u r a| Jak {i}, sekretar La zar Ka we ri} i odbornici u Skup{tini Grada.

G. ^.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda15.jun2011.

РОМАНТИЧНО ВЕЧЕ НА ОБАЛИ ТИСЕ КРАЈ НОВОГ БЕЧЕЈА

Љубавне жеље плутале реком

НОВИ БЕЧЕЈ: Туристичка манифестација „Чамац на ТисиТиса река љубави“, најромантичнији међу четрнаест туристичких викенда, којима Новобечејци желе да привуку што већи број гостију у своју лепу варош уз обалу Тисе, збила се пошлог викенда. Достигла је врхунац у суботу увече када су посетиоци низ реку пу-

Да се испуне жеље

стили око 3.000 плутајућих свећа, у очекивању да се њихове љубавне и друге жеље испуне. Манифестација је инспирисана је феноменом „цветања Тисе“, које се догађа неколико дана, обично половином јуна, када са дна реке после три године живота у муљу испливају на површину милиони нежних исеката, да би свој последњи дан провели у љубавном лету и наставили врсту. Коме-

шање малих инсеката на површини воде у ројевима, личи на цветање, а призор је јединствен и необичан за посетиоце и љубитеље природе. Феномен се догађа на Тиси и реци Јанг ценг јанг у Кини. Новобечејци су први пут дочек Тиском цвету приредили лане, кад је на обали реке и на Тиском кеју било око 2.000 постилаца. Ове године, интересовање је било много веће, а и домаћини су се боље припремили. Посетиоци су имали да располагању чамце за романтичну пловидбу лепом панонском реком, каруца за вожњу кроз варош или његову околину. У угоститељским објектима уз Тису до дубоко у ноћ орила се музика за младе, или су посетиоцима време до испуњења жеља, прекраћивали уз тамбураше. Током викенда организовано је још неколико пригодних програма. Време је било наклоњено, па су Новобечејци и њихови гости на обали реке или на прелепом Тиском кеју, провели прошле суботе, лепо романтично вече. М. Киселички

Изложба колоније „Њаради“

ВРБАС: У Ликовној галерији Културног центра Врбас вечерас у 19 часова биће отворена изложба слика 12. и 13. сазива Уметничке колиније „Њаради“. Слике које ће посетиоци имати прилике да виде су настале током 2009. и 2010. године, а неки од уметника који ће се својим радовима представити врбаској публици су: Јанош Месарош, Зорица Шујица, Богомил Карлаварис, Шандор Шлајф, затим Владо Њаради, Војимир Дедеић, Игор Цвејановић, Здравко Мандић и многи други признати ликовни ствараоци. М. Кк.

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Zlatokosa i razbojnik” (13.10), „Pri~a o igra~kama” (13.50), „Rango” (14.20), „Hop” (12.15), „Rio” (12, 15), „Crvenkapa” (16), „Pirati sa Kariba na ~udnim plimama” (14.15,16.50, 19.30, 20, 22.45), „Mamurluk u Bangkoku” (16.30, 18.30, 20.30, 22.30), „Godine qubavi” (17), „Cena istine” (22), „H Men:prva klasa” (15.15, 17.40, 20.10, 22.40), „Kung fu panda 2” (13, 14, 16, 18, 19.15, 21), „Hana” (18.10, 20.20, 22.35).

Ja dran: „Beli lavovi”„ (19), „Moja nazovi `ena” (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera Dobrinovi}” „Rodoqupci” - drama (19.30) No vo sad sko po zo ri {te „Majstor i Margarita” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: San dra [tr bo ja, Sa wa Mi lo sa vqe vi}, Bo ja na Pe ro vi} i Ma ri na Vra ~ar iz Novog Sada, Iva na Fa bok iz Kisa~a, Sa wa Ka ra no vi} iz Ba~ke Palanke, @i van ka Sla vi} iz \ur|eva i Ma ri ja Ni ko i} iz ^uruga, DE^AKE: Bo `i dar ka Ne {ko vi}, Dra ga na Ra du mi lo, Bo ja na Sto ji}, Ana Majki}, Dragana Kova~evi}, Katarina Ili} i Mirjana Po`arev iz Novog Sada, Me li ha Ze ko vi}, Du {an ka Va si qe vi} i Ma ri ja na De ni} iz Veternika, Dra ga na Je vi} iz Ba~ke Palanke i Dra ga na Je vi} i Iva na Vu ~i} iz Futoga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Boris Stjepana Telarovi} - urna (1960) u 10.30 ~asova, Milan Martina Toma{i} (1941) u 11.15, Vera Milo{a Pavlovi} (1938) u 12 ~asova, \or|e Dragoquba Kruni} - ispra}aj (1957) u 12.45, Rada Bo`a Grube{i} (1957) u 13.30 i Milan Petra Vrane{evi} (1932) u 14.15 ~asova.

Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahraweni Milosav Milisava An|eli} (1964) u 13 ~asova i Radoslav Velimira Davidovac (1970) u 15 ~asova.

Na mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Bo{ko Dmitra Kostadinovi} (1924) u 15 ~asova.

c m y

10

МАЛА ПОРОДИЧНА ФАБРИКА УЉА ФАМИЛИЈЕ ЂУРКА

Нови производ под велом тајне

ЕРДЕВИК: За само пет година постојања мини фабрике уља, рекло би се породичне ручне производње јестиво уље од сунцокрета 2008, 2009. и 2010. године освојило је три златне медаље и постало шампион квалитета на Новосадском сајму, прича власник фабрике Мирослав Ђурка из Ердевика.

- Као самостална занатска радња почели смо пре пет година са производњом јестивог уља, као нус производа јер је основни производ ове фирме језгро сунцокрета. Наше јестиво уље „Вита стил„ настаје хладним цеђењем сунцокретовог уља што га чини богатим есенцијалном линолном киселином - омега шест масном киселином као и природним витамином Е. Све су то елементи неопходни у свакодневној исхрани. Годишње произведемо само 1.600 литара таквог уља за српско тржиште. На помолу је и нов производ, о којем за сада не желимо да причамо прича Мирослав. Он планира да ове године повећа производњу сунцокрета.

Мирослав Ђурка са својим производима на једној од манифестација у Срему

- Уговорили смо 120 катастарских јутара сунцокрета и надам се да ћу сезонску радну снагу, коју до сада користимо, ускоро заменити са стално запосленим радницима, када кренемо са новим производом. На тржишту ће се повећати и количина нашег

уља које је веома тражено, а када додамо и нови производ, чији идентитет још нећу еда откријем, мислим да имамо добру перспективу развоја и опстанка на овом клизавом тржишту - рекао је Мирослав Ђурка. Д. Савичин

На Фестивалу памети победила Кикинђанка

КИКИНДА: Даница Божин из Кикинде, ученица трећег разреда природно математичког смера Гимназије „Душан Васиљев”, освојила је прво место на покрајинском Фестивалу памети у Новом Саду. На овом такмичењу надметало се око шездесетак средњошколаца из Војводине, који су прво били најбољи у својим градовима. Сви такмичари имали су задатак да што брже реше логичке задатке, као што је „Дорис” слагалица. Као најбоља, Даница Божин награђена је бесплатним студирањем за прве четири године на ФИМЕК приватном факултету за екомонију и инжењерски менаџмент. А. Ђ.

Победа на општинском нивоу

TElEfONI

ДР АТИЛА ЧЕНГЕРИ ОБЕЋАО САНИТЕТСКО ВОЗИЛО

Сваком селу амбуланта

ШИД: Покрајински секретар за здравство, социјалну политику и демографију др Антила Ченгери, приликом недавне посете Шиду, обећао је да ће ускоро здравствена станица у Ердевику добити ново санитетско возило. Било је речи и о побољшању организације здравствене службе у Ердевику. Реч је о потреби упућивања једног лекара на специјализацију ургентне медицине.

- Донедавно је шидском Дому здравља недостајало, много што шта, али уз помоћ Фонда за капитална улагања и другим институцијама, успели смо да набавимо основна средства за бољу дијагностику и лечење наших пацијената. За набавку медицинских апарата за бржу и бољу дијагностику Покрајина нам је обезбедила 45 милиона динара. Шидски Дом здравља на специјализацију и едукацију упутио је пет лекара, па сада пацијенти шидске општине на специјалистичке прегледе не морају путовати у Сремску Митровицу – објашњава директор Дома здравља Шид специјалиста оралне хирургије Светозар Манојловић. Дом здравља је, у сарадањи са локалном самоуправом, реализовао више пројеката. Отворио је апотеку у Вишњићеву, а у највећем селу шидске општине Ердевику, у којем живи 5.000 становника, отворена је нова лабораторија, док је стара амбуланта у Соту санирана. И у другим селима је било ситнијих поправки на амбулантама, те су сада све у функцији. Поред лекара опште праксе, у већини њих опремљене су и стоматолошке ординације. Д. Савичин

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594,456-564, 063/746-16-93 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ЗАКАСНИО ЗАХТЕВ ГРУПЕ ГРАЂАНА ДА СЕ ПОРЕД СПЛАВА ПОСТАВИ ДЕЧЈИ ПАРК

Дискотека ипак поред клацкалица

КУЛА: Група грађана и коалиција СПС-ЈС поднела је захтев ЈП „Заводу за изградњу“ да се уређена зелена површина која се налази на обали Великог бачког канала, у непосредној близини места где је планирано постављање сплава – дискотеке „Харем“, прогласи дечијим парком. Међутим, захтев је одбијен уз образложење да је закаснио.

- Деца су очигледно закаснила, јер у Кули само тајкуни стижу на време – огорчен је Драгутин Медојовић, председник ОО Јединствене Србије. - Из ЈП „Завод за изградњу“ су нам послали допис да је рок за стављање примедби на Детаљни урбанистички план истекао, иако га још увек није усвојила Скупштина. Ово је још један доказ да они који тренутно воде ову општину немају слуха за грађане. Очекивали смо да само озваниче чињеницу да овај простор користе деца. Постављене су љуљашке, клацкалице и клупе, а у уређењу је учествовала и општина Кула чији

функционери сада желе да ту, на силу, довуку сплав младе звезде Гранда Милана Митровића – додао је Медојевић. Овом поводом, директор ЈП „Завод за изградњу“ каже да је немогуће посао који је трајао скоро две године враћати на почетак због шест месеци закаснеле примедбе.

- Детаљни урбанистички план насеља Кула био је на јавном увиду пуних месец дана крајем прошле године. Када бисмо сада усвојили ову примедбу која касни пола године, читав процес би био враћен на почетак што би општину коштало и времена и новца. Чак и када би се то догодило, не видим како би чињеница да је у питању дечији парк спречила постављање сплава који је очито у позадини целе приче – истакао је Вујовић и додао да то што план још увек није усвојила СО Кула не значи много и представља формалност, с обзиром на то да је добијена сагласност Покрајине. М. Кековић

Петер Кнези уручује књиге вредним школарцима

НИЈЕ МЕЊАНА ТРАДИЦИЈА НА КРАЈУ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ У БЕЧЕЈУ

Преко стотину награђених ученика

БЕЧЕЈ: Председник општине Бечеј Петер Кнези и његова сарадница у Општинском већу задужена за образовање Илона Варњу имали су јуче, условно речено, пуне руке посла. Довољно је рећи да су, традициононално на крају школске године, уручили преко стотину књига бечејским школарцима, који су забележили вредне резултате у ваннаставним активностима и тако потврдили таленат и рад.

- Наградили смо све који су забележили успех и освојили једно од прва три места на такмичењима зонског, покрајинског, републичког и међународног карактера. Укупно је награђено 109 школараца и то 68 основаца из седам школа, 17 ученика Музичке школе „Петар Коњовић“ и 24 ученика три средње школе - рекла нам је Илона Варњу. Као и ранијих година, највећи број награђених (17) имала је Му-

зичка школа. У конкуренцији основаца с 15 награђених ученика предњачи ОШ „Петефи Шандор“, а следе „Шаму Михаљ“ из Бачког Петровог Села (12), „Север Ђуркић“ (11), „Шаму Михаљ“ из Бечеја и ШОСО „Братство“ са по 10, „Здравко Гложански“ (7) и „Светозар Марковић“ из Бачког Градишта с три награђена ученика. Бечејска Гимназија је с 13 награђених ученика водећа средња школа у овом параметру посматрања рада, Економско-трговинска школа је добила 6 појединачних и једно екипно признање, а из Техничке школе награђена су четворица ученика. По завршетку церемонијалног дела, поздравних говора и уручења књига, председник општине је приредио скроман коктел за успешне школарце. В. Јанков

ЗА СЕОСКУ СЛАВУ У ВЛАДИМИРОВЦУ

Пасуљ да прсте полижеш

ВЛАДИМИРОВАЦ: Минуле недеље за Духове, у Селеушу, Владимировцу и Банатском Новом Селу, било је свечано и весело. Сеоски шорови били су закрчени аутомобилима различитих регистација, а у центрима концерти певача, фолклорних друштава, рок концерти и забаве до зоре.

Кувари крај казана с пасуљем

- Дошли су гости из Америке, из бројних земаља западне Европе. Ту се врте јагњићи и прасићи на ражњи, кувају специјалитети у котлићима, музика се пушта до даске, али на нашој „Пасуљијади“, спортским сусретима и концертима на летњој позорници су сви ту – каже први човек у селу Јонел Белу Ловци из бројних места надметали су се у гађању глинених голубова, ревијалном утакмицом с Парти-

заном прославио се улазак домаћег РК „Владимировац“ у Војвођанску лигу, а деца су имала рукометни турнир. Увече су гостовале звезде „Гранда“, потом домаћи фолклорци. На „Пасуљијади“ четрдесетак котлића са стотину и више кувара припремало је најомиљеније домаће јело пасуљ са коленицама и домаћим кобасицама и нико да ода свој рецепт. Искусни кувари овог јела Ђорђе Растовић, Јонел Живку и Ђорђе Рошу били су у жирију и на крају за најбољег кувара пасуља прогласили су Ђорђа Сусу и Петра Митра из места, друго место освојио је Стеван Ковачевић из Новог Београда, а пехар за треће место освојио је Ђорђе Рошу такође из Владимировца. Пасуљ у три велика казана за госте припремали су искусни кувари Дорел Белу, Марин Дамјан, Ђорђе Суса и још више помоћника. И наравно, делио се бесплатно, сви су га хвалили и говорили да је укуснији од оног из такмичарских котлића. Тог дана нико у селу и није кувао ручак, бољег од пасуља из казана није било. А после опет пиво и јела са роштиља, па колико ко може да издржи и нико да крене кући. Р. Јовановић

sreda15.jun2011.

11

КАСНИ ГРАДЊА ТРЖНОГ ЦЕНТРА

Пијаца до Нове године

АПАТИН: Радови на тржном центру у Апатину, који је требало да буде завршен до јула ове године, започети су тек пре десетак дана, а извођачи и челници општине најављују завршетак тржног центра до Нове године.

- Пијацу ћемо завршити до Нове године. Не желим да дајем изјаве о разлозима кашњења радова. Радници су на терену, почели су градњу прве ламеле, ударени су темељи - рекао је приватни инвеститор Ранко Ковачевић. По Уговору о јавно-приватном партнерству, који је СО Апатин направила са његовом фирмом АД „Ковачевић“, град је уложио земљиште, а инвеститор остало. Председник општине Апатин Живорад Смиљанић такође изјављује да ће пијаца, упркос непредвиђеним тешкоћама и кашњењу од годину дана, бити саграђена до Нове године.

Радови тек почињу

- Кад се објекат изгради, општина ће бити власник 12 одсто инвестиције и оствариће дугого-

дишњу ренту, што је од значаја овог партнерства, а у новом објекту радиће око 100 људи -

рекао је Смиљанић на отварању радова прошле године. Опозиција је већ критиковала актуелну општинску власт, која је, због градње „своје“ пијаце, само за откуп једне куће морала из буџета исплатити 138.000 евра и за откуп друге 170.000 евра, што је довело до привремене блокаде општинске касе. Због кашњења градње пијаце највише трпе пијачари, који сваког дана моле кафеџије да им уступе тоалете, јер стара пијаца нема јавни ве це. У ЈКП „Наш дом“, који одржава пијацу, планирали су да на старој пијаци направе тоалете, али су одустали због градње нове пијаце. Сада се најављује прелазно решење. Инвеститор је раније најавио да ће тржни центар имати 2.000 квадратних метара, са 53 локала, 85 тезги за редовну и 15 специјалних за кварљиву робу. Ј. Прелчец

НЕСХВАТЉИВА КРАЂА НА АПАТИНСКОМ ГРОБЉУ

Нестао бакарни кров с капеле

АПАТИН: На Градском гробљу у Апатину лопови су украли бакарни кров и део олука на капели. Кров висок нешто од три метра и површине је од око 30 квадртних метара. За сада није утврђено када се то догодило, али чим је крађа примећена, Комунално предузеће „Наш дом“, које одржава гробље, позвало је полицију која је направила записник и почела да истражује.

- Црквени одбор ће поднети кривичну пријаву против Н.Н. починилаца, јер је реч о објекту који је сврстан у споменик културе - каже члан Црквеног одбора Борис Машић, тврдећи да је кров за Ускрс још био на капели. Лопови нису однели бакарни кров који краси полукуполу капеле са стражње стране објекта. Претпоставља се да није украден јер је видљив, док је централни кров видљив тек из непосредне близине. Градско гробље у Апатину спада међу најуређеније у Војводини, а познато је и по томе што су на гробљу сачувани многи споменици некадашњих Апатинаца као сведоци културе Подунавских Немаца који су овде живели до краја Другог светског рата. Како би се гробље и споменици заштитили и спречила евентуал-

Ср би у Хр ват ској ЗРЕ Њ А Н ИН: Три би на Културног центра Зрењанина на те му „Ср би у Хр ват ској 1918-1929” биће одржана у малој сали, вечерас, у 20 сати. Уводничар је историчарка др Со фи ја Бо жић, а модератор Ми ро слав Са мар џић, уредник програма у КЦ. Ж. Б.

на девастација, од пре три године уложена су знатна средства за постављање 69 канделабра, уређејње стаза и постављање ограде, отприлике око 20 милиона годишње и то из месног самодоприноса. Према пројекту, ускоро је требало да се постави видео надзор. Ноћних чувара нема.

- У целом граду нестају олуци са кућа, шахте, све што се продаје на отпаду. Килограм бакра на отпаду се плаћа 350 динара. Право место за истрагу су места откупљивања отпада - каже директор Јавног комуналног предузећа „Наш дом“ Мирко Павловић. На мети дрских лопова пре две године нашао се и бакарни олук на Православном храму „Сабор светих апостола“, поред којег је посећено ноћно шеталиште. Више пута лопови су скидали електричне жице „Војводинашума“ на потезу од Рибарске централе према „Мирићевој“ пумпи. Шумска управа на крају је била принуђен да одустане од обнављања овог далековода уводећи посебан систем комуникације. Упућенији наводе да су се лопови толико специјализовали да на својим возилима, „тамићима“ или запрежни колима, имају сајле и куке којима закаче шахту и вуку је до безбедног места.

– Због бројних крађа на шахтама у граду размишљамо да набавимо поклопце од специјалне пластике који могу да издрже велики терет камиона - каже директор Дирекције за изградњу града Миша Павковић. Запослени на гробљу истичу да нико није чуо кидање крова са капеле, нити је приметио да се нешто догађа на гробљу.

- Невероватно је да нико није ништа чуо, јер куће су удаљене

У РУМИ ПОЧЕЛА ТРКА „КРОЗ СРБИЈУ 2011“

На старту 102 учесника

РУМА: Рума је била домаћин прве етапе 51. Међународне бициклистичке трке ‘’Кроз Србију 2011’’ која је званично отворена у подне на Градском тргу, богатим културно уметничким програмом. Министар културе Србије

На род на пар ти ја у Бе че ју БЕ ЧЕЈ: Политичка сцена у Бечеју богатија је за једно ново име. Оснивачком скупштином званично је заживела Општинска организација Народне партије у Бечеју. Тим поводом домаћине је у име Народне партије поздравио Де јан Гој ко вић, присутнима су се обратили и представници општинских одбора неколико странака у Бечеју, а онда се приступило изборној активности. За првог председника Општинског одбора Народне партије у Бечеју, који броји укупно 11 чланова, изабран је Слав ко Бр кић, док су потпредседници Хил да Ва штаг, Дра го мир Ђу ка но вић и Дра га на Ра да но вић. В. Ј.

Капела на апатинском гробљу

Првопласирани румске етапе

Предраг Марковић, државни секретар у Министарству за економију и регионални развој Горан Петковић и председник општине Рума Горан Вуковић пресецањем врпце, свечано су отворили овогодишњу трку, а пресецању врпце присуствовали су и председник организације трке Љубомир Живановић и

спортски директор Александар Миленковић. Трка кроз Руму састојала се од шест идентичних кругова у укупној дужини од 111,6 километара. У етапи која је вожена кроз Руму на старту је било 102 учесника у 18 екипа из 16 земаља, а прва три места румске етапе заузели су Анђело Фурлани из Данске, Том Меисен из Белгије и Алексеј Лијалко из Казахстана. Најбоље пласирани српски бициклиста у првој етапи био је Иван Стевић који је освојио четврто место. Жуту мајицу Министарства економије и регионалног развоја понеће у другој етапи Фурлан, други је у генералном пласману Маусен, трећи Хасановић, док ће белу мајицу Планинке за најбољег возача до 23 године у етапи носити српски репрезентативац Габор Каса. Бициклисти су трку почели на градском Тргу у Главној улици у 14 часова, а до циља у Главној улици стигли су око 16,30 сати, након чега је уследило проглашење победника румске етапе. Ј. Антић

око 50 метара од капеле, а кров је откинут са ексера.Осим тога, да би се попели, лопови су морали имати и мердевине и није то био само један учесник, морала је бити група.

- Чињеница је да је гробље још увек са две стране отворено где се може без проблема ући и то су лопови сигурно користили - каже Боро Марковић запослен на гробљу, који је такође позвао полицију на увиђај. Ј. Прелчец

За образовање Рома 35.000 евра АПАТИН: Представници апатинске општине потписали су уговор о реализацији Пројекта образовне инклузије Рома за који је на конкурсу Министарства просвете и науке РС, у оквиру Програма ДИЛС добијено 30.500 евра. У име апатиснке општине, Уговор је потписао председник општине др Живорад Смиљанић са директорицом предшколске установе „Пчелица“ Биљаном Мандић, директорицом ОШ „Жарко Зрењанин“ Надом Задравковић, директором сонћанске основне школе „Иван Горан Ковачић“ Звонком Тадијаном и председником Ромске невладионе органуизације „Бели голуб“ Стеваном Игнацем. Ј. П.

12

CRnA HROnikA

sreda15.jun2011.

OPTU@EN DIREKTOR ZEMQORADNI^KE ZADRUGE „BANATSKA BRAZDA” U ZREWANINU

Pre va rio Fond za raz voj Voj vo di ne

Zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo po di glo je op tu `ni cu pro tiv Mi lo ra da ]. (54) iz Zre wa ni na, zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo pre va re.

We mu se na te ret sta vqa da je 22. fe bru a ra 2003. go di ne, ra de }i kao di rek tor zre wa nin ske Ze mqo rad ni~ ke za dru ge “Ba nat ska bra zda”, a u na me ri da za wu pri ba vi pro tiv prav nu imo vin sku ko rist, la `no pri ka zao ~i we ni ce pred stav ni ku Fon da za raz voj Voj vo di ne. Mi lo rad ]. je, na i me, ka zao da `e li da za kqu ~i ugo vor o krat ko ro~ nom kre di tu s tim fon dom i da }e ta ko do bi je ni no vac ot pla ti ti u ugo vo re nom ro ku, iako je, ka ko

tvr de u Tu `i la {tvu, znao da to ne }e ura di ti.

Fond je sklo pio ugo vor i od bo rio “Ba nat skoj bra zdi” kre dit od 3,1 mi li o na di na ra, s ro kom vra }a wa do 15. no vem bra 2003. go di ne. Ali, di rek tor za dru ge do ta da ni je vra tio pa re, ve} je pred stav ni ka o{te }e nog Fon da odr `a vao u za blu di ta ko {to je go vo rio da }e ugo vo re ni iz nos ot pla ti ti u do dat nom ro ku do 15. sep tem bra 2004. Sto ga je za kqu ~en aneks ugo vo ra, ali Mi lo rad ]. do no vog ro ka ni je ot pla tio jo{ 2,1 mi li o na di na ra kre di ta, za ko li ko se i te re ti da je o{te tio Fond za raz voj Voj vo di ne. @. B.

dnevnik

NESVAKIDA[WI INCIDENT NA FUDBALSKOJ UTAKMICI U NOVOJ CRWI

Su di ja gla vom uda rio igra ~a Da fud bal ski su di ja bu de na me ti igra ~a ili pu bli ke ni je ne po zna ni ca u ovom spor tu.

Ali, da su di ja fi zi~ ki na pad ne fud ba le ra – to se ve} re |e de {a va. A upra vo to se zbi lo u ne de qu, 5. ju na, u No voj Cr wi, na igra li {tu Fud bal skog klu ba „Ro ham” iz tog me sta.

Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu po tvr di la je ju ~e za “Dnev nik” da je tog da na, oko 17.50 ~a so va, de `ur na slu `ba oba ve {te na da se na no vo cr wan skom sta di o nu za vre me od i gra va wa utak mi ce iz me |u fud bal skih klu bo va „Ro ham” i „Pro le ter” iz Me |e, glav ni su di ja Dra gan M. iz @i ti {ta na sil ni~ ki po na {ao nad igra ~em do ma }i na [an do rom J. U po li ci ji nam je re ~e no

da je na pad nu ti fud ba ler tom pri li kom za do bio la ke te le sne po vre de, a da je pro tiv Dra ga na M. pod ne ta kri vi~ na pri ja va Vi {em tu `i la {tvu u Zre wa ni nu. [ta se ta~ no od i gra lo na sta di o nu „Ro ha ma„ opi sao je Uprav ni od bor ovog klu ba u sa op {te wu za jav nost. Na po ~et ku dru gog po lu vre me na do {lo je do gu `ve i ko {ka wa iz me |u igra ~a, zbog o{tri jeg star ta jed nog od wih.

Su di ja Dra gan M. sto ga je do de lio dve jav ne opo me ne go sti ma i is kqu ~e we za do ma }i na, iako je, po mi {qe wu upra ve „Ro ha ma„, tre ba lo da mu po ka `e sa mo `u ti kar ton.

“Do ma }i ni su pro te sto va li i pri {li su di ji, a naj bli `i [an dor J. upi tao ga je za {to je is -

kqu ~en, i tom pri li kom mu se pri bli `io li cem. U tom tre nut ku Dra gan M. je gla vom uda rio [an do ra u li ce, na za pre pa {}e we svih na sta di o nu. Igra~ ’Ro ha ma’ je pao kao po ko {en.

Pri bra no {}u re da ra i igra ~a obe eki pe su di ja je za {ti }en, i ni je mu fa li la dla ka s gla ve. Na te ren su kro ~i la dvo ji ca po li ca ja ca jer su, ta ko |e, vi de la in ci dent. Pre kid je tra jao de set mi nu ta, [an do ru je uka za na po mo} i sa ~vo ru gom na ~e lu se pri di gao”, pre pri ~a va upra va „Ro ha ma” ovaj ne mi li do ga |aj na sport skoj pri red bi, i do da je da je me~ na sta vqen po {to su di ja ni je do bio uda rac.

Na pad nu ti fud ba ler igrao je jo{ ne ko li ko mi nu ta, po sle ~e -

ga je od ve den u bol ni cu na pre gled, gde su mu kon sta to va ne te le sne po vre de. Po sle utak mi ce, po li caj ci su od ve li su di je u sta ni cu, a dvo ji ca igra ~a do ma }i na i je dan go stu ju }i, ta ko |e su da li iz ja ve.

“De le gat je kon sta to vao da je su di ja sla bo vo dio utak mi cu, ali ni je isti ni to opi sao in ci dent. Si le xij ski uda rac gla vom po mo} ne su di je, na vod no, ni su vi de le, za raz li ku od 100 gle da la ca, 22 igra ~a na te re n u, tre n e r a, po l i c a j a c a…

Sma tra mo da je su di ja Dra gan M. za slu `io naj o {tri ju ka znu”, za kqu ~u je se u sa op {te wu Uprav nog od bo ra no vo cr wan skog „Ro ha ma”. @. Balaban

SOMBORAC OPTU@EN U ZREWANINU

Iz vo zao pre vo zni ke Na op t u ` e n i~ k oj klu p i Osnov nog su da u Zre wa ni nu na }i }e se Jo ze K. (68) iz Som bo ra jer ga Tu `i la {tvo te re ti da je po ~i nio kri vi~ no de lo zlo u po tre be ovla {}e wa u pri vre di. Ka ko se sum wa, on je od 18. sep tem bra do 14. no vem bra 2006. go di ne, ra de }i kao za stup nik so mo bor ske fir me “Kol g rap”, gru b o po v re d io ovla { }e w a u po g le d u upra vqa wa i ras po la ga wa imo vi nom.

Na i me, Jo ze K. se te re ti da je la `no pri ka zao ~i we ni ce pred stav ni ku d. o. o. “Bal kan eks pres” iz Zre wa ni na da `e li da za kqu ~i ugo vor o pre vo zu ro be za po tre be “Kol gra pa” i da }e uslu ge pla ti ti u ro ku od 15 da na. Na osno vu usme nog do go vo ra, “Bal kan eks pres” je pru `io uslu gu vred nu vi {e od mi lion di na ra, a “Kol grap” je na po slet ku ostao du `an 618.893 di na ra, za ko li ko je i o{te tio zre wa nin sko pred u ze }e. @. B.

ZREWANINAC OPTU@EN ZA DILOVAWE DROGE

Pro da vao ma ri hu a nu po red {ko la Vi {e jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu po di glo je op tu `ni cu pro tiv Da vo na A. (27) iz Zre wa ni na, zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, ali i ne do zvo qe nog dr `a wa oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja.

Po na vo di ma Tu `i la {tva, osum wi ~e ni je od ne po zna tih oso ba iz Be o gra da, kra jem pro {le i po ~et kom ove go di ne, na ba vqao ma ri hu a nu. Dro gu je do no sio u Zre wa nin i pro da vao u

sta nu ko ji je iz naj mio u na se qu “Ma la Ame ri ka”, u ne po sred noj bli zi ni ne ko li ko sred wih {ko la i fa kul te ta. Nar ko ti ke je pro da vao ma lo let ni ci ma.

Da bi se osi gu rao od ne po `eq nih po se ti la ca, na ula znim vra ti ma je ugra dio si gur no snu ka me ru. To mu, me |u tim, ni je po mo glo. Pri li kom upa da i pre tre sa sta na, po li ci ja je pro na {la pa ke ti }e ma ri hu a ne, kao i vi {e ko ma da mu ni ci je za va tre no oru` je. @. B.

MINISTAR ZA KOSOVO I METOHIJU GORAN BOGDANOVI]:

Op tu `ni ca za slu ~aj „Me di kus” do bra po ru ka Sr bi ma Mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi} iz ja vio je ju ~e da po di za we op tu `ni ce za tr go vi nu or ga ni ma u slu ~a ju pri {tin ske bol ni ce „Me di kus„ pred sta vqa do bru po ru ku, pre sve ga ko smet skim Sr bi ma, da }e Euleks u~i ni ti sve da po ~i ni o ce ta kvih zlo ~i na ka zni, i na ja vio da }e Sr -

Tu `i lac Eulek sa iz kan ce la ri je Spe ci jal nog tu `i la {tva Ko so va po di gao je pre kju ~e op tu `ni cu pro tiv dve oso be u ve zi s pred me tom „Me di kus„ pod sum wom za tr go vi nu or ga ni ma. Op tu `ni ca je po dig nu ta pro tiv tur skog dr `a vqa ni na Ju su fa Er xi na Son me za za kri jum ~a re we qu di, or ga ni zo va ni kri mi -

Mar ti ja, Bog da no vi} je od go vo rio da je bit no da ta is tra ga {to pre po~ ne i da se kriv ci ka zne. On je, ipak, oce nio da taj pred log EU ni je dao od go vor na pi ta we na ko ji na ~in }e ta mi si ja i is tra `ni or ga ni de lo va ti jer Euleks ne ma man dat ni ju ris dik ci ju da de lu je na pro sto ru Al ba ni je, gde su od vo |e ni

sta ci o ni ran u Bri se lu zbog pri ti ska al ban skih po li ti ~a ra na Euleks i {to }e is tra `i te qi do la zi ti na Ko so vo.

– Kqu~ na su pi ta wa na ko ji na ~in }e is tra `i te qi de lo va ti na pro sto ru Al ba ni je i ka ko }e Euleks obez be |i va ti sve do ke jer je mno go sve do ka ko ji su sve do ~i li pro tiv Ra mu {a

NASIQE U ZREWANINSKOJ PORODICI

Mu` ba cio `e nu na pod

Pro tiv B. L. iz Zre wa ni na ov da {we Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log, a na te ret mu se sta vqa kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci.

Ka ko je sa op {te no na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re u Tu `i la {tvu, okri vqe ni je 11. de cem bra 2010. go di ne, u svo joj ku }i u Zre wa ni nu, pre tio su pru zi B. M. da }e je ubi ti, a za tim ju je i opso vao. Ka sni je je ne sre} nu `e nu uhva tio za ko su, ba cio na pod i vi {e pu ta je uda rio ru ka ma i no ga ma po gla vi i te lu, na nev {i joj na taj na ~in la ke te le sne po vre de. Po sle ovog in ci den ta, B. M. je na pu sti la su pru ga na pa sni ka. @. B.

U TORWO[U, KOD SENTE

Po sle sva |e po vre dio su pru gu Pro tiv La sla [. (1974) iz To r wo {a, op {ti na Sen ta, pri pad ni ci Po li cij ske sta ni ce u Sen ti pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di -

ci. On je osum wi ~en da je 4. ju na ove go di ne oko 22 sa ta u po ro di~ noj ku }i u To r wo {u, po sle sva |e, uda rio i od gur nuo su pru gu, ko ja je pa la i te `e se po vre di la.

M. Mr.

DALIBOR R. IZ MELENACA OSUMWI^EN ZA KRA\U

Uzeo evre iz re ga la?

Zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo kra |e, zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv Da li bo ra R. (28) iz Me le na ca. Po do zre va se da je Da li bor 24. sep tem bra pro {le go di ne, u po sle po dnev nim ~a so vi ma, u Me len ci ma, iz re ga la ko ji u spa va }oj so bi ku }e ~i ji je vla snik we gov su gra |a nin B. \., ukrao ko ver te u ko ji ma je bi lo ukup no 1.740 evra. @. B.

PRIJAVA ^OKANSKE POLICIJE

Ob ra ~un Pa de ja ca Po li ci ja u ^o ki pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv De ja na N. (1993), Sa ve M. (1991) i Jo v i c e M. (1989) iz Pa d e j a zbog osno va sum we da su 4. ju na ove go di ne oko je dan sat po sle po no }i, u tu ~i na ne li te {ke

te le sne po vre de [an do ru Z. (1987) iz Pa de ja.

Iz PU Ki kin da sa op {te no je da je pro tiv [ab ndo ra Z. pod net zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka zbog u~e stvo va wa u tu ~i.

M. Mr.

Pri {tin ska kli ni ka „Me di kus” Op tu `e ni Ju suf Son mez

bi ja po dr `a ti sva ku is tra gu o tr go vi ni or ga ni ma. Bog da no vi} je u iz ja vi RTS-u pod se tio na to da je Sr bi ja in si sti ra la na to me da svi ko ji su iz vr {i li zlo ~i ne na Ko so vu i Me to hi ji mo ra ju bi ti pro ce su i ra ni i da se mo ra o to me utvr di ti pra va isti na.

nal i ne za ko ni to spro vo |e we me di cin skih de lat no sti, dok je dr `a vqa nin Izra e la Mo {e Ha rel op tu `en za kri jum ~a re we qu di i or ga ni zo va ni kri mi nal.

Na pi ta we o for mi ra wu sed mo ~la nog ti ma, na zah tev Bri se la, za is tra gu o na vo di ma iz ve sti o ca Sa ve ta Evro pe Di ka

qu di ko ji su kid na po va ni na Ko sme tu.

– Sva ki is tra `ni tim }e ima ti po dr {ku Sr bi je, ko ja i da qe zah te va da tu is tra gu vo di ne za vi sno te lo pod okri qem UN – re kao je Bog da no vi}, oce niv {i da je do bro {to }e is tra `no tim Eulek sa bi ti

Ha ra di na ja i dru gih ha {kih op tu `e ni ka ubi je no na Ko sme tu – oce nio je Bog da no vi}.

On je pod se tio na to da Sr bi na Ko sme tu ne ma ju slo bo du kre ta wa, da ni su prav no za {ti }e ni, da jo{ ne ma ju mo bil ne te le fo ne ni stru ju.

(Tanjug)

SU\EWE ZA ZLO^INE OVK U KLE^KI, NA KOSOVU

Sve dok: Qi maj na re dio li kvi da ci ju Sr ba Biv {i mi ni star u ko sov skoj vla di, sa da po sla nik Fat mir Qi maj, na re dio je ubi stvo dvo ji ce Sr ba u lo go ru biv {e Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va u se lu Kle~ ka, iz ja vio je za {ti }e ni “sve dok H” u pro ce su ko ji je Euleks za po ~eo hap {e wem gru pe pri pad ni ka OVK pre tri me se ca.

“Sve dok H”, ka ko je ozna ~en nad zor nik u za tvo ru u lo go ru OVK u se lu Kle~ ka, Eulek su je iz ja vio da je li~ no Fat mir Qi maj li kvi di rao dvo ji cu Sr ba po na lo - ru u Kle~ ki Bqe ri ma Ku }i ja, gu ta da {weg ko man dan ta je di ni ce sa da {weg pred sed ni ka op {ti ne OVK u Kle~ ki Fat mi ra Qi ma ja.

Su va Re ka, op tu `iv {i ga ta da za Za {ti }e ni “Sve dok H” je spe - de zer ter stvo iz re do va OVK. ci jal nom tu `i o cu Eulek sa Ma u - Ku }i je za vre me su ko ba na Ko so ri ci ju Sa lu stru sve do ~io o do - vu bio je dan od lo kal nih vo |a ga |a ji ma po ~ev {i od pr vo ga da biv {e OVK u su vo re~ koj op {ti na ka da je stu pio u re do ve OVK ni. On je, po is ka zu “sve do ka H”, pa do da na ka da se pre dao vla sti uhap {en za to {to je na vod no na ma. We gov is kaz ju ~e pre no si re dio svo jim voj ni ci ma da osta pri {tin ski list “Ko ha di to re”, ve oru` je i da idu u Al ba ni ju. na vo de }i da je Fat mir Qi maj – Ka da je Bqe rim Ku }i, po na li~ no uhap sio i za tvo rio u lo go lo gu pred sed ni ka voj nog su da

Glavni tu`ilac napu{ta Euleks Glav ni tu `i lac Eulek sa Jo ha nes van Vre svijk na pu {ta tu mi si ju zbog is te ka ugo vo ra, osta vqa ju }i ne za vr {e ne za po ~e te slu ~a je ve or ga ni zo va nog kri mi na la, pre no se ju ~e pri {tin ski me di ji.

Pre ma iz vo ri ma me di ja, u Eulek su ne po sto ji vo qa za pro du `e we ugo vo ra Vre svij ku, jer ho land ski tu `i lac ni je us peo da po dig ne op tu `ni cu ni pro tiv jed nog mi ni stra ili biv {eg mi ni stra u ko rup tiv nim afe ra ma ko je je otvo rio pre tre som wi ho vih kan ce la ri ja i pri vat nih obje ka ta. Spe ku li {e se da za ne po di za we op tu `ni ca pro tiv ne ko li ci ne vla di nih zva ni~ ni ka, me |u ko ji ma je i biv {i mi ni star za tran sport i te le ko mu ni ka ci je Fat mir Qi maj, ima vi {e raz lo ga, a iz vo ri unu tar mi si je Eulek sa go vo re o to me da je je dan od glav nih raz lo ga ne sprem nost sve do ka za sa rad wu u is tra zi, na vo de me di ji.

Port pa rol Eulek sa Ni ko las Ho ton iz ja vio je da ne mi sli da }e bi ti ne kih pro ble ma zbog Vre je svij ko vog od la ska iz mi si je.

OVK So ko qa Do bru ne oslo bo |en, Fat mir Qi maj je po ~eo da ga pro kli we – na veo je “sve dok H”, i do dao da je na re |e we bi lo da sva ko ga ko bi se usu dio da oslo bo di Bqe ri ma Ku }i ja ~e ka me tak.

“Sve dok H”, je kao biv {i nad zor nik za tvo ra u Kle~ ki to kom 1998–1999, iz ja vio da je od ko man dan ta Qi ma ja do bio na re |e we da se ne usu di da ga pu sti jer }e ga u pro tiv nom ubi ti.

(Tanjug)

CRnA HROnikA

dnevnik

sreda15.jun2011.

13

U VIKEND-NASEQU PAVLI[ U BANO[TORU, NA OBRONCIMA FRU[KE GORE

@e na mr tva u vi ken di ci ne ko li ko da na?

Foto: S. [u{wevi}

JU^E U JEVREJSKOJ ULICI U NOVOM SADU

Li si ce osum wi ~e ni ma za kra |u lan ~i }a No vo sad ska po li ci ja uhap si la je ju ~e dvo ji cu mla di }a ko ji se sum wi ~e za dr ske kra |e lan ~i }a s vra ta No vo sa |an ski. Na i me, pri li kom ru tin ske kon tro le u Je vrej skoj uli ci, u bli zi ni Tr `nog cen tra „Pla ne ta”, pri pad ni ci sa o bra }aj ne po li ci je su pre po zna li dvo ji cu mla di }a ko ji se te re te za dr ske kra |e.

Od mah su sa vla da ni i sta vqe ne su im li si ce na ru ke.

Ovo hap {e we, iz ve de no u jed noj od naj pro met ni ji no vo sad skih uli ca uz Fu to {ku pi ja cu, iza zva lo je i ve li ko in te re so va we gra |a na jer su osum wi ~e ni le `a li na ze mqi dok ni su uto va re ni u „ma ri cu”.

E. D.

LI[EN SLOBODE NOVOKNE@EV^ANIN OSUMWI^EN ZA ORGANIZOVAWE KRIMINALNE GRUPE

Pa cov skim ka na li ma qu de pre ba ci va li u Ma |ar sku

Go ran H. (1973) iz No vog Kne `ev ca li {en je slo bo de 10. ju na i od re |e no mu je po li cij sko za dr `a va we zbog osno va sum we da je or ga ni zo vao kri mi nal nu gru pu ko ja je uz od re |e nu nov ~a nu na dok na du ile gal no pre ko dr `av ne gra ni ce pre ba ci va la dr `a vqa ne Ma ro ka, Av ga ni sta na, Pa le sti ne i li ca s Ko so va i Me to hi je u Ma |ar sku.

Po li ci ja je kra jem ma ja ove go di ne li {i la slo bo de ovu kri mi nal nu gru pu, a is tra `ni su di ja im je od re dio pri tvor do 30 da na.

Pro tiv osum wi ~e nog Go ra na H. pod ne ta je kri vi~ na pri ja va

zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre la za dr `av ne gra ni ce i kri jum ~a re wa qu di i on je uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Ki kin di.

Iz PU Ki kin da ju ~e je sa op {te no da je pro tiv Ma ri je H. (1978), su pru ge Go ra na H., pod ne ta kri vi~ na pri ja va zbog osno va sum we da je po ~i ni la kri vi~ no de lo pri kri va wa jer je skri va la pred me te ko ji su ko ri {}e ni pri li kom iz vr {e wa kri vi~ nog de la.

M. Mr.

Od pe va ~a se opro sti lo 5.000 qu di

JU^E NA GROBQU U SREMSKOJ MITROVICI

Sa hra wen pe va~ Dar ko Ra do va no vi} Tra gi~ no na stra da li pe va~ Dar ko Ra do va no vi} sa hra wen je ju ~e oko 15 ~a so va na grad skom gro bqu u Srem skoj Mi tro vi ci.

Sa hra ni je pri su stvo va lo oko 5.000 qu di, me |u ko ji ma i mno go po zna tih pe va ~a s estra de, te le vi zij skih vo di te qa i mno go broj nih pri ja te qa. Na ve~ ni po men pe va ~a su is pra ti li mno go broj ni sta nov ni ci Srem ske Mi tro vi ce, ro |a ci, pri ja te qi i po {to va o ci.

Ko me mo ra ci ja po vo dom tra gi~ ne smr ti pe va ~a Dar ka Ra do va no vi }a po ~e la je mi nu tom }u ta wa oko je da na est ~a so va u grad skom po zo ri {tu u Srem skoj Mi tro vi ci.

Dok su se na vi deo-bi mu pri ka zi va le we go ve sli ke, maj ka i otac Dar ka Ra do va no vi }a su zdr `a va li su se da ne bri znu u pla~ za si nom.

Pr vi za go vor ni cu iza {ao je gra do na ~el nik Srem ske Mi tro vi ce Bra ni slav Ne di mo vi}, ko ji je pod se tio na sjaj nu ener gi ju estrad nog umet ni ka.

– Iako ni je ro |en ov de, vo leo je na{ grad kao svoj. Imao je ne ve ro vat nu ener gi ju. Se }am se da me je jed nom po zvao u ne de qu po pod ne i pi tao ka da }e mo da ob no vi mo fon ta nu na tr gu. Sja jan ~o vek! – re kao je Ne di mo vi}.

O Dar ku Ra do va no vi }u go vo rio je i kom po zi tor i tek sto pi sac Ba ne Opa ~i}.

– Osta la je pe sma ko ju ni smo za vr {i li, ostao je kon cert u Be o gra du ko ji si uvek sa wao i osta li su ma tu ran ti ko ji }e u ~e tvr tak pe va ti u ovom gra du bez te be. Pi sao sam ti pe sme, a sa da ne mam ~e mu da se ra du jem – re kao je Opa ~i} na ko me mo ra ci ji.

U 14.30 ~a so va tu `na ko lo na kre nu la je ka ve~ noj ku }i po gi nu log pe va ~a, a na we nom ~e lu bi li su Dar ko vi pri ja te qi i brat Si ni {a ko ji je, sav upla kan, ~vr sto gr lio pe va ~e vu sli ku, na ko joj je on ba{ ona kav ka kav je bio ce log `i vo ta – na sme jan i uvek ras po lo `en za pe smu. Is pred ka pe le su se, po `e qi su pru ge Ma je, ~u le Dar ko ve ba la de, ko je su svi ma na te ra le su ze na o~i, a is pred we je i{lo po smrt no vo zi lo u ko jem je bio be li kov ~eg pre kri ven cve }em.

Me |u o`a lo {}e ni ma bi la je Iva na Se la kov, s ko jom je Dar ko sni mio hit pe smu „Ako je do me ne“, a ~i ji zvu ci su ga pra ti li do ve~ ne ku }e.

Pe va~ Dar ko Ra do va no vi} (36) i we gov me na xer Alek san dar Mi lo {e vi} (41) po gi nu li su u su bo tu oko 20 ~a so va u te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i na obi la zni ci kod Ostru `ni~ kog mo sta pre ma Sur ~i nu. U ne sre }i je lak {e po vre |en \or |e R. (77) ko ji je ka sni je okri vqen da je iza zvao su dar.

E. D.

U svo joj vi ken di ci u na se qu Pa vli{ u Ba no {to ru, ju ~e uju tru pro na |e no je be `i vot no te lo Qu bi ce Mi haj lo vi} (1936) iz No vog Sa da, ko ja je u toj ku }i bo ra vi li sa svo jim si nom Dra ga nom (1958). Po za te ~e nom sta wu, sve uka zu je na to da je sta ri ca, ina ~e te `ak sr ~a ni bo le snik, umr la pri rod nom smr }u, ali je te lo ipak upu }e no na ob duk ci ju jer se po sta wu u ko jem je bi lo sum wa da je `e na mr tva ne ko li ko da na. Te lo pre mi nu le pro na |e no je ta ko {to je kom {i luk po zvao po li ci ju zbog gla sne mu zi ke ko ja je do la zi la iz vi ken di ce Mi haj lo vi }a, te je ula skom u ku }u pro na |e no te lo.

– Da ni ma smo po ku {a va li da po se ti mo Qu bi cu, ali nam je Dra gan stal no go vo rio da spa va, da je umor na i da ne mo `e mo da je vi di mo. Ona je bi la ve o ma te {ko bo le sna od sr ca i ni ona sa ma ni je hte la da se le ~i ka ko tre ba, za to smo bi li za bri nu ti za we no zdra vqe, ko je u po sled we vre me bi lo ja ko na ru {e no – ka `e jed na pri ja te qi ca po koj ne Qu bi ce.

Po li ci ja je we nog si na Dra ga na od ve la na raz go vor u sta ni cu po li ci je u Be o ~i nu i po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, on }e naj ve ro vat ni je bi ti upu }en na le ~e we u ne ku ne u rop si hi ja trij sku usta no vu.

Uvi |aj je oba vi la de `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Vi {eg su da Ta tja na

Ku }a u ko joj je na |e na mr tva `e na

\u ra {ko vi}, a po ne zva ni~ nim in for ma ci ja, sve uka zu je na to da je sta ri ca umr la pri rod nom smr }u. Ipak, ko na ~an

Foto: N. Perkovi}

na laz o uzro ku smr ti zna }e se tek na kon ob duk ci je.

Tekst i foto: N. Perkovi}

STRUKOVNA UDRU@EWA PRAVOSU\A O ISPUWEWU STANDARDA EU

Ne za vi sno sud stvo pred u slov ja ~a wa dru {tva Su {tin ske vla da vi ne pra va i ja ~a wa ci vil nog dru {tva Sr bi je, dr `a ve u pro ce su evro in te gra ci ja, ne ma bez ne za vi snog sud stva, oce ni li su ju ~e u~e sni ci kon fe ren ci je po sve }e ne ulo zi stru kov nih udru `e wa u pra vo su |u i ja ~a wu wi ho vih ka pa ci te ta u skla du sa stan dar di ma Evrop ske uni je. Pred sed nik Udru `e wa tu `i la ca Sr bi je Go ran Ili} na gla sio je da se do ne za vi snog sud stva do la zi for mi ra wem ja kih stru kov nih udru `e wa, kao i da se od nos vla sti pre ma dru {tvu ogle da i kroz od nos pre ma stru kov nim or ga ni za ci ja ma.

– Jo{ smo da le ko od ide al nog mo de la prav nog ure |e wa stru kov nih or ga ni za ci ja i do sa da kod nas po sto ji sa mo jed no – stru kov no udru `e we tu `i la ca, ko je bi tre ba lo da da je mi {qe we o za ko ni to sti pred lo ga upu }i va nih u Skup {ti nu – na veo je Ili} na kon fe ren ci ji ko ju su u „Me di ja cen tru” or ga ni zo va li

Udru `e we jav nih tu `i la ca i Dru {tvo su di ja Sr bi je.

Auto ri Stra te gi je lo bi ra wa, od no sno jav nog za stu pa wa, Je le -

po te ba ma i ko rup ci ji bio „za tvo ren”.

Pred sed ni ca Pro gram skog sa ve ta UTS-a Ja smi na Ki ur ski i

na Vu jo vi} i To mo Zo ri}, tvr de da mo ra ju bi ti uob li ~e ni prin ci pi, od no sno usa gla {e ni za kon ski okvi ri da bi put ka zlo u -

pred stav nik Dru {tva su di ja Sr bi je Kon stan tin Mi ti} Vran ki} slo `ni su u oce ni o „neo p hod no sti prav nog okvi ra za de lo va we stru kov nih udru `e wa i wi ho ve apo li ti~ no sti”, dok je pred sed ni ca Dru {tva su di ja Sr bi je Dra ga na Bo qe vi} is ta kla kao osnov ni ciq stru kov nih sa ve za „vla da vi nu pra va”.

– Ini ci ra li smo pro te klih go di na fi nan si ra we in sti tu ci je za obu ku su di ja i za la ga li se za evrop ske kri te ri ju me mno go pre ne go {to je Sr bi ja u{la u pro ces evro in te gra ci ja. Od Svet skog udru `e wa su di ja, ~i ji smo ~lan, u~i li smo o evrop skim stan dar di ma. U po gle du su {tin skog uva `a va wa stru kov nog an ga `o va wa jo{ do sta po sla je pred na ma... ~e ka nas i re for ma pra vo su |a – pod se ti la je Dra ga na Bo qe vi}.

O va `no sti pro jek ta, ko ji je fi nan sij ski po dr `a la De le ga ci ja Evrop ske ko mi si je, a re a li zo va li Udru `e we tu `i la ca i

VSS po~iwe preispitivawe odluka Vi so ki sa vet sud stva sa op {tio je da da nas po ~i we po stu pak pre i spi ti va wa od lu ka o pre stan ku su dij ske du `no sti.

Vi so ki sa vet sud stva po stu pa }e u skla du sa Za ko nom o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o su di ja ma i Za ko na o Vi so kom sa ve tu sud stva i Pra vi li ma za pri me nu Od lu ke o utvr |i va wu kri te ri ju ma i me ri la za oce nu stru~ no sti, ospo so bqe no sti i do stoj no sti i za po stu pak pre i spi ti va wa od lu ka pr vog sa sta va Vi so kog sa ve ta sud stva o pre stan ku su dij ske du `no sti ko ja su usvo je na 23. ma ja 2011. go di ne.

Sve ne i za bra ne su di je }e, ka ko se na vo di u sa op {te wu, bi ti sa ve sno pre i spi ta ne i ima }e rav no pra van tret man. Obra zo va ne su dve ko mi si je Vi so kog sa ve ta sud stva ko je }e oba vi ti raz go vor s ne i za bra nim su di ja ma.

Raz go vo ri }e se oba vqa ti u bi bli o te ci Vi so kog sa ve ta sud stva u Be o gra du, Re sav ska 42. U po stup ku pre i spi ti va wa omo gu }e no je pri su stvo po sma tra ~a. Sva ro ~i {ta su jav na i me di ji ma je omo gu }e no da pra te raz go vo re u pro sto ri ja ma VSS-a, ka `e se u sa op {te wu.

(FoNet)

Dru {tvo su di ja Sr bi je, go vo ri li su i za me nik jav nog tu `i o ca pri Vr hov nom su du Ita li je Ig na cio Pa tro ne, pred stav ni ce De le ga ci je EU i Mi si je OSCE-a u Sr bi ji Jo lan da San Ho ze i Rut van Rajn, di rek tor ka Fon da za otvo re no dru {tvo Ja dran ka Je lin ~i}, kao i re pu bli~ ki om bud sman Sa {a Jan ko vi}.

Pa tro ne je na veo po da tak da su u Ita li ji tu `i o ci i su di je ~la no vi istog stru kov nog udru `e wa, ko je se u ra du ru ko vo di prin ci pom da ni ko ne mo `e da „po pu je” su di ji ili tu `i o cu, dok su San Ho ze o va i Van Raj no va po ru ~i le da se re zul ta ti ovog pro jek ta, od no sno ulo ga pro fe si o nal nih udru `e wa, u zna ~aj noj me ri ti ~u evro in te gra ci ja Sr bi je.

– U~i ni li ste ve li ke ko ra ke ka usva ja wu i pri me ni evrop skih stan dar da u obla sti pra vo su |a, ali jo{ ne do voq ne u raz u me va wu prav nog si ste ma Uni je i har mo ni za ci je s wim, {to je je dan od pred u slo va za po zi tiv no mi {qe we o Sr bi ji – do da la je Jo lan da San Ho ze.

Om bud sman Jan ko vi} sma tra da je u od no su na pro te klu de ce ni ju sa da „sli ka” o stru kov nim udru `e wi ma „mno go lep {a”, od no sno da je „pe riod pra znih obe }a wa pre va zi |en”, dok je Ja dran ka Je lin ~i} kon sta to va la da su pro fe si o nal na udru `e wa su di ja i tu `i la ca va `na za us po sta vqa we „in ten ziv ne sa rad we s evrop skim part ne ri ma”.

– Bez ob zi ra na sve pro ble me, okle va wa, ot po re... do {lo je vre me da se ova udr `e wa ba ve, pre sve ga, pi ta wem od go vor no sti.

Pro fe si o nal na udru `e wa mo ra ju da bu du ‘ho ri zon tal no po ve za na’ i da ra de za jed no s gra |a ni ma – za kqu ~i la je Ja dran ka Je lin ~i}.

(Tanjug)

KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV DIREKTORA U APATINU I VLASNIKA ZANATSKE RADWE U NOVOM SADU

La `i ra wem po vra }a ja po re za do 68 mi li o na di na ra?

Po re ska upra va pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv di rek to ra Ze mqo rad ni~ ke za dru ge „Ra de Kon ~ar” u Apa ti nu M. K. i vla sni ka za nat ske rad we „Al man da” u No vom Sa du G. L., zbog sum we da su la `i ra li iz nos za po vra }aj po re za i po re ski kre dit, ~i me su o{te ti li dr `a vu za go to vo 70 mi li o na di na ra.

U sa op {te wu Po re ske upra ve se na vo di da je pri ja va pod ne ta Vi {em jav nom tu `i la {tvu u Som bo ru zbog sum we da su iz vr {i li

kri vi~ no de lo neo sno va nog is ka zi va wa iz no sa za po vra }aj po re za i po re ski kre dit.

M. K. je, u sa i zvr {i la {tvu s G. L., u na me ri da neo sno va no ostva ri pra vo na po re ski kre dit, od ok to bra 2007. do apri la 2011. go di ne evi den ti rao u po slov nim kwi ga ma Ze mqo rad ni~ ke za dru ge „Ra de Kon ~ar“ iz Apa ti na ra ~u ne ne i sti ni te sa dr `i ne do ba vqa ~a „Al man da“ iz No vog Sa da. Ra ~u ni su se od no si li na na vod no oba vqe nu na bav ku do ba ra vred nih

110,1 mi li o na di na ra s is ka za nim PDV-om, s pra vom na od bi tak od 68,1 mi li o na di na ra, na ve de no je u sa op {te wu.

Na opi sa ni na ~in M. K. je u po re skim pri ja va ma is ka zao pra vo na od bi tak pret hod nog PDV-a, ~i me je neo sno va no ostva rio pra vo na po re ski kre dit u na ve de nom iz no su, na vo di se u sa op {te wu, i is ti ~e da je ti me bu xet Sr bi je o{te }en za 68,1 mi li o na di na ra.

(Tanjug)

14

dRU[TvO

sreda15.jun2011.

dnevnik

POSLE PRIJEMNIH ISPITA U [KOLAMA ZA TALENTE U VOJVODINI

Bi }e i pra znih klu pa U {ko la ma za ta len te u Voj vo di ni ovog sep tem bra ne }e bi ti po pu we ne sve klu pe u ode qe wi ma pr va ka. Na i me, ka ko je na 752 me sta kon ku ri sao tek ko ji svr {e ni osmak vi {e, po sle si ta i re {e ta na pri jem nim is pi ti ma, uslov da se ran gi ra ju za upis u ove {ko le, po pre li mi nar nim re zul ta ti ma pri jem nih is pi ta ko ji su na ogla snim ta bla ma ovih {ko la osva nu li da nas, ste klo je 663. S ob zi rom na to da se ovi is pi ti raz li ku ju po vr sta ma {ko la, pra znih klu pa }e bi ti vi {e ne go {to je raz li ka iz me |u, ova ko zbir no gle da no, bro ja me sta i bro ja onih ko ji su is pit po lo `i li, to jest bi }e i onih ko ji su is pit po lo `i li, ali su ipak osta li is pod cr te ko ja omo gu }a va upis u `e qe nu {ko lu.

U se dam mu zi~ kih {ko la u Voj vo di ni ove go di ne je za upis na 316 me sta kon ku ri sao 281 svr {e ni osmak, a pri jem ni je po lo -

bi ti. Sva me sta po pu we na su i u Mu zi~ koj {ko li u Som bo ru, gde je svih osam pri ja vqe nih kan di da ta po lo `i lo pri jem ni za isti broj me sta na sme ru za mu zi~ ke sa rad ni ke. Za isti broj me sta na sme ru za mu zi~ ke iz vo |a ~e, od de set pri ja vqe nih pri jem ni ih je po lo `i lo de vet, a za ta ko |e osam me sta na sme ru za di zaj ne re zvu ka je pri jem ni po lo `i lo svih de se to ro pri ja vqe nih. Sva me sta su po pu we na i u Mu zi~ koj {ko li „Isi dor Ba ji}” u No vom Sa du, u ko joj je za 35 me sta na sme ru za mu zi~ ke iz vo |a ~e kon ku ri sao 51 kan di dat, a pri jem ni po lo `i lo 47, dok je za 25 me sta na sme ru za mu zi~ ke sa rad ni ke kon ku ri sa lo wih 27, a pri jem ni po lo `i lo 25. Oni ko ji su u ovim {ko la ma osta li is pod cr te mo gu po ku {a ti da se upi {u u mu zi~ ke {ko le u Pan ~e vu, Vr {cu, Srem skoj Mi tro vi ci i Su bo ti ci, u ko ji ma je osta lo slo bod nih me -

Bilingvalci navalili na engleski Od bi lin gval nih ode qe wa u sep tem bru }e u Gim na zi ji „Jo van Jo va no vi} Zmaj” u No vom Sa du bi ti po pu we no sa mo ono u ko jem }e se deo na sta ve od vi ja ti na en gle skom je zi ku. Na i me, od 42 pri ja vqe nih za 15 me sta u ovom ode qe wu pri jem ni je po lo `i lo 38.

Za 15 me sta u ode qe wu s de lom na sta ve na ne ma~ kom pri ja vi lo se osam kan di da ta, a pri jem ni je po lo `i lo {est, dok je za 15 me sta u ode qe wu s fran cu skim pri jem ni po lo `i lo svih pe to ro pri ja vqe nih, a za isti broj me sta u ode qe wu s ru skim je zi kom ni ko se ni je ni pri ja vio. `i lo 264. U Mu zi~ koj {ko li u Zre wa ni nu od 18 pri ja vqe nih za 16 me sta na sme ru za mu zi~ ke iz vo |a ~e pri jem ni je po lo `i lo 17, dok je svih 17 pri ja vqe nih po lo `i lo pri jem ni za 12 me sta na sme ru za mu zi~ ke sa rad ni ke, a od de vet pri ja vqe nih za osam me sta na sme ru za di zaj ne re zvu ka pri jem ni je pro {lo {est, ta ko da u ovoj {ko li pra znih klu pa ne }e

sta. U Pan ~e vu je svih se dam kan di da ta po lo `i lo pri jem ni na sme ru za mu zi~ ke sa rad ni ke, pa je osta lo jo{ de vet slo bod nih me sta, dok je na sme ru za mu zi~ ke iz vo |a ~e, od 20 pri ja vqe nih, is pit po lo `i lo 19 pa ima jo{ pet slo bod nih me sta. U Srem skoj Mi tro vi ci, gde je ras pi san kon kurs za po pu nu po 15 me sta, od 15 kan di da ta za smer mu zi~ kog iz -

vo |a ~a pri jem ni je pro {lo de set, ta ko da ima jo{ pet me sta, a na sme ru za mu zi~ kog sa rad ni ka svih osam pri ja vqe nih po lo `i lo je pri jem ni pa je osta lo jo{ se dam me sta. U Mu zi~ koj {ko li u Vr {cu ima jo{ {est me sta na sme ru za mu zi~ ke iz vo |a ~e jer je, od 20 pri ja vqe nih, pri jem ni po lo `i lo 18, a kon kurs je ras pi san za po pu nu 24 me sta. Na sme ru za mu zi~ ke sa rad ni ke u ovoj {ko li slo bod no je svih osam me sta jer se ni ko ni je ni pri ja vio. U Mu zi~ koj {ko li u Su bo ti ci sva me sta su po pu we na je di no na sme ru za mu zi~ ke iz vo |a ~e s na sta vom i na srp skom i na ma |ar skom je zi ku, gde je na po de set me sta kon ku ri sa lo de set, od no sno 12 kan di da ta, a is pit je na sva kom je zi ku po lo `i lo po de se to ro.

Na sme ru za mu zi~ ke sa rad ni ke i

ZAU[KE

Pre bi ja we po tra `i va wa [e sna est kan di da ta! Da ima mo Ho li vud, sni mi li bi smo ovaj dru {tve no an ga `o va ni film, s ele men ti ma ak ci je, ko me di je i ro man se. To li ko je, na i me, Zre wa ni na ca voq nih da u zre le da ne do bi ju di plo mu osnov ne {ko le, ili ba rem ne ku kva li fi ka ci ju u okvi ru pro -

jek ta „Dru ga {an sa”. Ide ja je na {a, pa re su od EU, a is hod je, k’o ne `e qe na be ba – opet na{. Di rek tor O[ „Pe tar Pe tro vi} We go{„ ka `e da je ce la Sr bi ja ta kva i da jo{ ni je ka sno da pre o sta la 19.984 gra |a na (cir ka) ove va ro {i gla va ma pru `e ne {to vi {e od ka pe.

U Sr bi ji je bez osnov ne {ko le 1,3 mi lion ko ri sni ka or ga ni za ma, a ja zlo u po tre bqa vam pri li ku i mo lim Nad le `ne da im uki nu pra vo gla sa. Osmo qet ka je, pi {e, oba ve zna za ko nom, pa re koh da ta ko pre bi je mo po tra `i va wa.

Ide li i{ta na pa tri o ti zam ovih da na? Evo, pa o ri su ta man sklo ni li blo ka de, kad se is po sta vi lo da pen zi o ne ri istog pro fi la ni su do bi li po sled wu ra tu ci glo go di nu i po te da }e im upra vo ustu pak dr `a ve mla |im ko le ga ma uma wi ti {an su da sko ri je omi ri {u pa re. Pi {em o 20,5 pen zi ja pre tvo re nih u jav ni dug. U pro se ku 27.000 di na ra po gla vi obe }a no im je Za ko nom 2006. go di ne, a pr va i dru ga ra ta su sti gle na adre se pre vre me na. Ne, ni sam se

ze znuo u pi sa wu, ne {to je u Sr bi ji sti glo pre vre me na a da ni su iz bo ri; {ta vi {e, po mr ko wi }i le su se pa re, ali avaj, zbog istih tih iz bo ra, da pod ma `u se qa~ ke olov ke. Ve o ma je le po od dr `a ve {to je umi ro vqe nim pa o ri ma pru `i la sport sku ka ma tu na ovo du go va we, no po sre di je sa mo ni zak uda rac vi so ke ka li bra ci je: za raz li ku od ka ma te, qu di umi ru.

Imam do bar Si-Vi, nas oba. U Sr bi ji po sto ji 40.000 qu di ras ce pqe nih du {a, ma da je broj ve ro vat no ve }i. Shi zo fre ni se kri ju, shi zo fre ne kri ju, iako le ka ri ka `u da se ova ne iz le ~i va bo lest da uspe {no kon tro li sa ti. Obo le li bez ve }ih pro ble ma mo gu za vr {i ti fa kul tet, ali ne i pro na }i po sao jer je srp skom po slo dav cu do sta lu di la – uko li ko lu di lo ne la `i ra pro met. Zbog sve ga, ne sre} ni se qu di pred sta vqa ju kao sr ~a ni ili {e }er ni bo le sni ci (re |e kao po sla ni ci). @i vot na so ci jal noj mar gi ni ov de ima po seb nu stig mu jer se na rod pla {i du {ev nih bo le sni ka. Dok ovi ne stig nu na ma le ekra ne, to jest...

Pri ta je ni ti gar – skri ve na tet ka. ^im za vr {im tekst, pi {em re dak ci ji „Bri ta ni ke” da vi dim pod ko ji ter mi nom ob ja vqu ju fo to gra fi je oso ba ko je su u no vo sad sku pa la tu prav de u{le s va tre nim oru` jem za ko je ne ma ju do zvo lu za no {e we. Iskre no me za bri wa va ~i we ni ca da ne ko ko mo `e da pri pu ca ne vi di rend gen-apa rat i po li caj ca is pred se be. [ta sve qu di uno se u sud pra vo je ~u do: no `e ve, ma ~e tu u gip su, a da me sve ~e {}e gvo zde ne „bok se re”. Ni ko se ne ka je, ni ko ni je kriv, svi u ne ve ri ci, pri stoj ni ji ma lo po ru me ne, ~ak i go spo |a s nin xa-{u ri ke nom, ko ji ve ro vat no ne ume da ba ci. A gde }e ti qu di uop {te? Ka ko gde, na par ni ce i su |e wa zbog po ro di~ nog na si qa, da pre bi ju po I. Mihaqevi} tra `i va wa.

et no mu zi ko lo ge, gde ima po 14 me sta na sva kom je zi ku, kon ku ri sa lo je 14 kan di da ta za srp ski i 16 za ma |ar ski je zik, a pri jem ni je po lo `i lo osam na srp skom i 14 na ma |ar skom, ta ko da ima jo{ ~e ti ri slo bod na me sta na ovom sme ru za na sta vu na srp skom je zi ku. Na sme ru za di zaj ne re zvu ka, gde ima po osam me sta na sva kom je zi ku, bi lo je pri ja vqe no sa mo se dam kan di da ta za na sta vu na srp skom, a pri jem ni je po lo `i lo ~e tvo ro, pa ima jo{ tri me sta na ovom je zi ku i svih osam na ma |ar skom. Na sme ru za cr kve nu mu zi ku, gde ta ko |e ima po osam me sta, bi lo je pri ja vqe no sa mo {est kan di da ta za na sta vu na ma |ar skom, a pri jem ni po lo `i lo ~e tvo ro, a na sme ru za xez mu zi ku od osam pri ja vqe nih za na sta vu na ma |ar skom pri jem ni je po -

lo `i lo se dam, pa je osta lo jo{ jed no slo bod no me sto na ovom je zi ku i svih osam u ode qe wu s na sta vom na srp skom.

Si tu a ci ja je sli~ na i u voj vo |an skim ba let skim {ko la ma, gde je za ukup no 44 me sta na pri jem ni iza {lo 34 kan di da ta, a po lo `i lo ga 30. I dok je Ba let ska {ko la u Pan ~e vu, u ko joj je na po {est me sta na sme ro vi ma za kla si~ ni i sa vre me ni ba let kon ku ri sa lo osam, od no sno de set kan di da ta, a pri jem ni za smer kla si~ nog ba le ta po lo `i lo se dam, a za smer sa vre me ne igre de vet, po pu we na, u No vom Sa du ima slo bod nih me sta. U ovoj {ko li je od se dam pri ja vqe nih za osam me sta na kla si~ nom ba le tu pri jem ni po lo `i lo {est, a na sa vre me noj igri, gde ta ko |e ima osam me sta a kon ku ri sa lo je de vet kan di da ta, pri jem ni je pro {lo osam, dok se za osam me sta na sme ru na rod nih iga ra ni je pri ja vio ni ko.

Sva me sta ni su po pu we na ni u klu pa ma za ma te ma ti~ ke ta len te, gde je na ukup no 60 me sta kon ku ri sa lo 73 kan di da ta, a pri jem ni pro {lo 57. U Gim na zi ji „Bo qai” u Sen ti, u ko joj se na sta va od vi ja na ma |ar skom je zi ku, na 24 me sta kon ku ri sa lo je 20 kan di da ta, a pri jem ni je po lo `i lo 19, dok je u Gim na zi ji „Jo van Jo va no vi} Zmaj” u No vom Sa du na 40 me sta kon ku ri sa lo 49 svr {e nih osma ka, a pri jem ni je po lo `i lo 38.

Pra znih me sta osta lo je i u obe gim na zi je za je zi~ ke ta len te u Voj vod ni, u ko ji ma je na 192 me sta kon ku ri sa lo 216 svr {e nih osma ka, a pri jem ni po lo `i lo 173. U Kar lo va~ koj gim na zi ji na 144 me sta na sme ro vi ma za en gle ski, ne ma~ ki, ita li jan ski, {pan ski, ru ski, ki ne ski i kla si~ ne je zi ke kon ku ri sa lo je 158 kan di da ta, a pri jem ni is pit po -

lo `i lo 133, dok je u Gim na zi ji „De `e Ko sto la wi” u Su bo ti ci, u ko joj se na sta va od vi ja na ma |ar skom je zi ku, a ima po 24 me sta na sme ro vi ma za en gle ski i ne ma~ ki je zik, sti glo 44, od no sno 14 pri ja va, a is pit je pro {lo 32 kan di da ta za ode qe we en gle skog je zi ka i osam za ode qe we ne ma~ kog.

U di zaj ner skim ode qe wi ma u voj vo |an skim {ko la ma ta ko |e je osta lo slo bod nih me sta, ali sa mo u ode qe wi ma s na sta vom na ma |ar skom je zi ku. U [ko li za di zajn u No vom Sa du na 100 me sta s na sta vom na srp skom je zi ku kon ku ri sa lo je 117 osma ka, a

Kona~ni rezultati u petak Na ove, pre li mi nar ne ra zul ta te pri jem nih is pi ta kan di da ti ko ji sma tra ju da su o{te }e ni mo gu se da nas `a li ti. Ko na~ ni re zul ta ti pri jem nih is pi ta na ogla snim ta bla ma {ko la za ta len te bi }e is tak nu ti u pe tak. pri jem ni po lo `i lo 106, ta ko da slo bod nih me sta ne ma, ali se za to za 20 me sta u ode qe wu s na sta vom na ma |ar skom pri ja vi lo sa mo pet kan di da ta i ma da su svi po lo `i li pri jem ni, osta lo je 15 slo bod nih me sta. Na ova me sta mo }i }e se upi sa ti oni ko ji su osta li is pod cr te na spi sku za ode qe we li kov nih teh ni ~a ra s na sta vom na ma |ar skom je zi ku u Gim na zi ji „Bo qai” u Sen ti. U ovoj {ko li se za 20 me sta u po me nu tom ode qe wu pri ja vi lo 30 kan di da ta, a pri jem ni po lo `i lo 28.

D. Deve~erski

„GARDEN” ZA VRELO ZREWANINSKO LETO

Bi }e do bre za ba ve Flo sku lu da je Zre wa nin mr tav grad i da u we mu ne ma `i vo ta za mla de na ra {ta je, ~e sto upra vo omla di na po ku {a va da opo vrg ne. Or ga ni zu je raz ne he pe nin ge, mu zi~ ke do ga |a je, kul tur ne i dru {tve ne ma ni fe sta ci je, ne bi li po ka za la da u gra du ko jem, bez po go vo ra, jo{ {to {ta fa li za kva li te tan `i vot mla dih, ipak po sto ji ener gi ja ka kva od li ku je ur ba ne sre di ne. Evo, i Udru `e we gra |a na “Me di ja eks perts MEKS” ne dav no se jav no sti pred sta vi lo pro jek tom na zva nim “Gar den” ko ji }e ni zom do ga |a ja, to kom ce log le ta, upot pu wa va ti po nu du za ba ve za mla de u Zre wa ni nu. Osim za bav nog ka rak te ra, svi do ga |a ji }e obi lo va ti kul tur nim i umet ni~ kim sa dr `a ji ma, a sve to, ve le u MEKS-u, u svr hu obo ga }i va wa dru {tve nih ak tiv no sti mla dih.

– Za pla ni ra we, or ga ni za ci ju i re a li za ci ju za du `e no je na {e udru `e we ko je

~i ne bu du }i pro fe si o nal ci iz obla sti mar ke tin ga, od no sa s jav no {}u, qud skih i teh ni~ kih re sur sa i gra fi~ kog di zaj na. Upra vo za to {to je ce lo ku pan pro gram na me wen omla di ni, i za or ga ni za ci ju su za du `e ni mla di qu di ko ji u pot pu no sti raz u me ju po tre be svo jih su gra |a na – ka `e za “Dnev nik” me na xer pro jek ta Mar ko Po pov, i na gla {a va da je MEKS or ga ni zo vao i hu ma ni tar ni kon cert za po mo} Mi li ci Kne `e vi}, osam na e sto go di {woj de voj ci iz Zre wa ni na ko ja je u sa o bra }aj noj ne sre }i pre dve go di ne za do bi la te {ke po vre de gla ve i ki~ me nog stu ba, a na tom kon cer tu na stu pio je i po zna ti rep-sa stav “Be o grad ski sin di kat”.

Po pov ob ja {wa va da }e pro gram za omla di nu bi ti or ga ni zo van u Let woj ki no-ba {ti jer zbog in fra struk tu re, aku sti ke, ka pa ci te ta i sa mog kon cep ta pro sto ra pred sta vqa ide al nu lo ka ci ju za

odr `a va we ova kve ma ni fe sta ci je. Sam pro stor je re no vi ran, osve `en i svr sis hod no pri la go |en do ga |a ji ma.

– Po sta vqe na je fik sna kon cert na bi na i kom ple tan stejx je opre mqen svim neo p hod nim ele men ti ma, od go va ra ju }im raz gla snim i sve tlo snim si ste mi ma, led-ekra ni ma, pro jek to ri ma, ta ko da ovog le ta mla dim Zre wa nin ci ma i osta loj pu bli ci ga ran tu je mo od li~ nu za ba vu.

Ina ~e, o~e ku je mo iz me |u 1.000 i 2.000 po se ti la ca po do ga |a ju – is ti ~e Po pov, i do da je da }e “Gar den” se zo na bi ti okon ~a na po ~et kom sep tem bra, ubr zo na kon za vr {et ka tra di ci o nal ne zre wa nin ske ma ni fe sta ci je “Da ni pi va”.

Na{ sa go vor nik pre ci zi ra da je za mi sao da se do ga |a ji od i gra va ju u kon ti nu i te tu to kom ce log le ta, na sva ke dve ne de qe. I ko sad mo `e re }i da je Zre wa nin mr tav grad? @. Balaban

de mi je, a 2007. Fran cu ska ga je od li ko va la Or de nom vi te za Le gi je ~a sti. V. ^.

te, po tom se stent oslo ba |a i s unu tra {we stra ne po kri va i pre mo {}a va po vre |e ni deo grud ne aor te.

Bo le snik ko me je ovaj za hvat ura |en usta je od mah na kon in ter ven ci je, a iz bol ni ce se ot pu {ta za pet do se dam da na. Al ter na ti va ovoj pro ce du ri je hi rur gi ja na otvo re nom grud nom ko {u s pre ki dom cir ku la ci je u te lu za iz ve sno vre me i skop ~a na je s vi so kim pro cen tom smrt no sti i zna ~aj nih kom pli ka ci ja.

Q. M.

VESTI Ve li~ ko vi }u dok to rat UNS-a Se nat Uni ver zi te ta u No vom Sa du, na pred log Aka de mi je umet no sti, jed no gla sno je od lu ~io da po ~a sni dok to rat ovog Uni ver zi te ta u 2011. do de li Vla di mi ru Ve li~ ko vi }u, jed nom od naj e mi nent ni jih srp skih sli ka ra svet skog re no mea, srp skom i fran cu skom aka de mi ku, ko ji od 1966. go di ne `i vi i ra di u Pa ri zu.

Obi ~aj je da se po ~a sni dok tor na u ka UNS-a pro mo vi {e na Dan Uni ver zi te ta, 28. ju na, ali je do go vo re no da sve ~a no uru ~e we di plo me o po ~a snom dok to ra tu Vla di mi ru Ve li~ ko vi }u bu de upri li ~e no po ~et kom sle de }e go di ne, za ka da ve li ki sli kar ov de pla ni ra iz lo `bu.

Vla di mir Ve li~ ko vi} je od 1983. do 2000. bio pro fe sor ~u ve ne Aka de mi je le pih umet no sti u Pa ri zu, no si lac je naj vi {eg fran cu skog pri zna wa iz obla sti kul tu re i umet no sti Com man de ur dans l‘or dre des Arts et des Let tres, od 1985. ~lan je Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti van rad nog sa sta va, 2005. iza bran je za ~la na Fran cu ske aka de mi je le pih umet no sti i pr vi je Sr bin ~lan ove aka -

Pod vig le ka ra Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne U Cen tru za ra di o lo gi ju Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne pr vi put je ura |e na en do va sku lar na in ter ven ci ja po sta vqa wa graf ta u grud nu aor tu kod po vre |e nog pa ci jen ta. In ter ven ci ja je ura |e na u sa rad wi s le ka ri ma, se sta ra ma i teh ni ~a ri ma Kli ni ke za va sku lar nu i tran splan ta ci o nu hi rur gi ju i Kli ni ke za ane ste zi ju i in ten ziv nu te ra pi ju.

In ter ven ci ja je pro te kla ured no i bez kom pli ka ci ja, a mla di pa ci jent se ose }a do bro i pot pu no je bu dan. Ina ~e, po me nu ta in ter ven ci ja se kod ova kvog ti pa po vre da ra di ret ko i spa da u red ve o ma kom pli ko va nih i sku pih in ter ven ci ja i sa mo ma li broj usta no va je ospo so bqen da je or ga ni zu je i iz ve de.

Pro ce du ra se sa sto ji u pla si ra wu mo du la s po kri ve nim sten tom kroz de snu pre pon sku ar te ri ju na me sto po vre |e ne aor -

Sred wo {kol ci ka `u „da” Evrop skoj uni ji Vi {e od 50 od sto sred wo {ko la ca u Sr bi ji po dr `a va pri stu pa we na {e ze mqe Evrop skoj uni ji, dok 34 pro cen ta u~e ni ka sma tra da je do bro in for mi sa no o Uni ji, po ka za la je an ke ta spro ve de na me |u sred wo {kol ci ma u Sr bi ji.

U an ke ti su u~e stvo va li uglav nom u~e ni ci dru gog raz re da sred wih {ko la, ko ri sni ci pri ru~ ni ka „Evrop ski dnev nik – mu dar iz bor”, ko ji fi nan si ra De le ga ci ja EU u Sr bi ji, a re a li zu je se u {ko la ma.

c m y

dnevnik

dRU[TvO

VI[E OD 300.000 QUDI U SRBIJI BOLUJE OD MENTALNIH POREME]AJA

Du {a bo li i sta re i mla de Kod vi {e od 300.000 qu di u Sr bi ji di jag no sti ko va ni su raz li ~i ti men tal ni po re me }a ji, a tre nut no je oko 4.000 gra |a na na bol ni~ kom le ~e wu u psi hi ja trij skim usta no va ma, po da ci su do ko jih je do {lo Udru `e we ko ri sni ka psi hi ja trij skih uslu ga „Du {a”. To je 50.000 qu di vi {e u od no su na re zul ta te do ko jih je pre go di nu da na do {ao In sti tut za jav no zdra vqe „Ba tut”, ka da je za be le `e no da u Sr bi ji naj ma we 250.000 qu di pa ti od de pre si je. De pre si ja, utvr |e no je ta da, za u zi ma ~e tvr to me sto, iza is he mij skih bo le sti sr ca, ce re bro va sku lar nih obo qe wa i ra ka plu }a.

Po zva ni~ nim po da ci ma, sva ke go di ne se broj men tal nih obo qe wa po ve }a va za iz me |u 20.000 i 30.000 slu ~a je va. Ti me se, na naj go ri mo gu }i na ~in, po tvr |u ju pred vi |a wa Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je od pre tri go di ne da }e

we da je sra mo ta pri zna ti da men tal ni pro blem po sto ji i da se mo ra le ~i ti i dr `a ti pod kon tro lom. Ako se bro ju obo le lih ko ji iz go di ne u go di nu men tal no obo qe va ju do da ju i oni ko ji su i pre pet go di na „za be le `e ni” kao bo le sni,

Svakom ~etvrtom detetu treba pomo} psihijatra Kod nas ni su sa mo od ra sli de pre siv ni i men tal no po re me }e ni.

Na i me, po da ci po ka zu ju da u Sr bi ji sva ko ~e tvr to de te ko je za tra `i po mo} psi hi ja tra bo lu je od de pre si je. Ova bo lest je u~e sta li ja kod de ~a ka u uz ra stu od 12 go di na i sta ri jih de voj ~i ca. Kli ni~ ka de pre si ja ko ja zah te va ozbi qan tret man pri sut na je i kod tri do se dam od sto mla dih, a simp to me de pre si je ima od 15 do 20 od sto ado le sce na ta.

Stru~ wa ci is ti ~u da ~e tvr ti na de ce i ado le sce na ta s kli ni~ kom de pre si jom ima ne ga tiv nu men tal nu pred sta vu o sop stve nom te lu, ma wak sa mo po {to va wa ili ank si o znost. glo bal na fi na nij ska kri za uti ca ti na po gor {a we men tal nog zdra vqa. Zbog op {teg si ro ma {tva, da zlo bu de ve }e, stres i de o pre si ja u Sr bi ji le ~e se u ku} nim uslo vi ma jer jo{ uvek pre o vla da va mi {qe -

sli ka o bo lu du {e kod na {eg sta nov ni {tva se po gor {a va. Na i me, is tra `i va we od pre dve go di ne re gi stro va lo je i da od post tra u mat skog stre sa bo lu je 18 od sto sta nov ni ka Sr bi je, pro blem s agre si jom

ima oko 26,1 od sto gra |a na, a strah mu ~i wih 23,6 od sto.

Da nas je mno go uzro ka po go ro {a nog men tal nog zdra vqa gra |a na Sr bi je, ma da su svi slo `ni u oce ni da ta mo gde je tan ko – tu se lo mi i pu ca. S ob zi rom na to {ta

su sve gra |a ni Sr bi je u pro te kle dve de ce ni je pro {li, od ra to va, sank ci ja, bom bar do va wa, pro ma {e nih pri va ti za ci ja, ot ka za, si ro ma {tva do eko nom ske kri ze ko ja je sve to jo{ vi {e „za ~i ni la” a da pri tom ni jed nom ni su ima li pri li ke da se na pra vi na ~in le ~e i za {ti te, ni naj no vi ji po da ci o 300.000 men tal no obo le lih ni su ne {to {to mo `e iz ne na di ti i za pre pa sti ti. Me |u tim, za ve li ku bri gu ce log dru {tva je ~i we ni ca da se mno gi ko ji ve} ima ju di jag no zu ne le ~e na od go va ra ju }i na ~in, bi lo za to {to ne `e le, bi lo za to {to u usta no va ma ko je bi im mo gle pru `i ti ono {to im tre ba ne ma me sta. Jer, mno ge psi hi ja trij ske usta no ve u Sr bi ji su ru i ni ra ne do te me re da je je zi vo vi de ti ka ko sa ma zgra da iz gle da spo qa i

iz nu tra, a o sme {ta ju i le ~e wu obo le lih u ta kvim uslo vi ma ne ma ni re ~i.

Ne do sta tak ra do sti, in ten ziv na tu ga, sa mo sa `a qe we, na pa di pla ~a, strah, ne mir, za bri nu tost, strep wa, po re me }aj pam }e wa ili usa mqe nost su simp to mi de pre si je. Wu psi ho lo zi de fi ni {u kao ne do sta tak sve sti o mo }i sop stve nog de lo va wa i kva li fi ku ju je kao te `ak psi hi~ ki po re me }aj. De pre si van ~o vek opi su je se kao „li~ nost u ra su lu” jer je do `i veo po raz ko ji je pot pu no ra zo rio we gov od bram be ni si stem. Uzrok po ve }a nog bro ja de pre siv nih oso ba ko je ima ju men tal ne pro ble me psi hi ja tar Alek san dra Jan ko vi} vi di u du go go di {woj iz lo `e no sti kon ti nu i ra nom stre su.

– De pre siv no re a go va we po sle di ca je du go go di {we iz lo `e no sti vr lo ozbiq nim i fru stri ra ju }im `i vot nim okol no sti ma – ob ja sni la je Alek san dra Jan ko vi}. – Pro {li smo kroz rat na dej stva, di rekt no ili in di rekt no. Ne do sta tak sta bil no sti, is pu we nih o~e ki va wa i na de da }e se ne {to pro me ni ti na bo qe do ve li su do to ga da ve li ki broj qu di po sta ne bo ja `qiv, a lo {a eko nom ska si tu a ci ja uti ~e na to da se sma wi i ve li ki broj mo gu} no sti ko je bi qu di ma po mo gle da iza |u iz de pre siv ne po zi ci je. De pre siv na sta wa su sve ~e {}e po sle di ca pro {lo sti, od no sno post tra u mat ski sin dro mi na ko je su le ka ri upo zo ra va li.

Oni se ja vqa ju niz go di na ka sni je.

Jer de pre si ja je to li ko uni ver za lan fe no men da je te {ko go vo ri ti o jed nom we nom uzro ku. Ona je pro prat na po ja va mno gih dru gih psi hi~ kih po re me }a ja i obo qe wa.

Q. Male{evi}

ME\UNARODNI DAN BORBE PROTIV ZLOSTAVQAWA STARIH

Pat wa pod sta re da ne O na si qu nad sta ri ma u Sr bi ji ne ma mno go po da ta ka, ali je ne spor no da je ono pri sut no i da je iz da na u dan sve ve }e. Po ro di~ no na si qe nad sta rim oso ba ma, ko je su ~e sto `r tve ra znih vi do va fi zi~ kog, psi hi~ kog i eko nom skog zlo sta vqa wa, ra ste i zbog te {kih uslo va u ko ji ma svi `i ve i zbog ~i we ni ce da su pen zi je ~e sto je di ni iz vor pri ho da u po ro di ci. Sta ri da nas u ve li kom pro cen tu iz dr `a va ju de cu, a ~e sto i unu ke, ko ji, zbog ne ma {ti ne i ne mo gu} no sti da na |u po sao, tra `e vi {e i ne bi -

ra ju sred stva da do |u do nov ca ili imo vi ne.

Or ga ni za ci ja „Hu ma ni tas” po vo dom da na {weg Me |u na rod nog da na bor be pro tiv zlo sta vqa wa sta ri jih oso ba sa op {ta va da ras po lo `i ve in for ma ci je o sta wu u Sr bi ji go vo re da su sta ri je oso be ~e sto `r tve ra zno vr snih vi do va fi zi~ kog, psi hi~ kog i eko nom skog na si qa, zlo sta vqa wa i za ne ma ri va wa, ka ko u okvi ru po ro di ce, ta ko i in sti tu ci ja ma za sme {taj sta ri jih oso ba i {i rem dru {tve nom okru `e wu.

Po sled wih go di na, po po da ci ma

Cr ve nog kr sta i ove ne vla di ne or ga ni za ci je, na si qe nad sta ri ma u okvi ru po ro di ce je u po ra stu, pri ~e mu se naj ve }i broj slu ~a je va ne pri ja vqu je ta ko da se pra vi pro ce nat zlo sta vqa nih ne mo `e utvr di ti. To me, ka ko se oce wu je, pre vas hod no do pri no se iz be ga va we sta rih da tra `e za {ti tu, wi ho va ne in for mi sa nost o in sti tu ci ja ma nad le `nim za po stu pa we u slu ~a je vi ma na si qa, ne pri ja vqi va we na si qa od pro fe si o na la ca u zdrav stve nim usta no va ma i usta no va ma so ci jal ne za {ti te.

Da nas }e, po vo dom Me |u na rod nog da na bor be pro tiv zlo sta vqa wa sta rih, u Be o gra du bi ti odr `a na tri bi na „Moj svet, tvoj svet, na{ svet – svet bez zlo sta vqa wa sta rih” na ko joj }e bi ti pred sta vqe ni re zul ta ti is tra `i va wa „Na si qe nad sta ri ji ma u po ro di~ nom kon tek stu”. Is tra `i va we po ka zu je broj pri ja vqe nih slu ~a je va na si qa nad sta ri ji ma u po ro di~ nom okru `e wu to kom pro {le go di ne u Ni {u i No vom Sa du, kao i slu ~a je va ko ji su evi den ti ra ni u cen tri ma za so ci jal ni rad, ra ste.

Q. M.

sreda15.jun2011.

15

LOKALNI I MAWINSKI MEDIJI U STRAHU PRED MEDIJSKOM STRATEGIJOM

Pri va ti za ci ja – put do pro pa sti?

Me dij ska stra te gi ja, ~i ji je na crt do stu pan jav no sti po sled wih da na, uz bur ka la je lo kal ne me di je i one ko ji ma upra vqa ju нacionalni sa ve ti na ci o nal nih ma wi na.

Stra te gi ja, na i me, pred vi |a da vla snik me di ja ne bi mo gla bi ti ni dr `a va ni ti lo kal na sa mo u pra va te bi, shod no to me, tre ba lo pri va ti zo va ti i ma win ske me di je.

Ra de Ve qa nov ski, je dan od auto ra na cr ta stra te gi je, ka `e da raz log je ste taj {to „po li ti~ ka oli gar hi ja ne za o bi la zi ni ma win ske za jed ni ce te stran ke ma wi na mo gu vr {i ti pri ti sak na me di je po je di ne za jed ni ce“. Po we go vim re ~i ma, evrop ska prak sa ne po zna je me di je u dr `av nom vla sni {tvu na bi lo ko jem ni vou, osim ka da su u pi ta wu jav ni ser vi si.

Zbog ta kvog re {e wa po bu nio se Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra, a Sa vez voj vo |an skih ma |a ra na ja vio je da }e po ku {a ti da blo ki ra do no {e we me dij ske stra te gi je u Skup {ti ni Sr bi je uko li ko od red be o oba ve znoj pri va ti za ci ji ne bu du iz me we ne.

Vi so ki funk ci o ner SVM-a Ba lint Pa stor za „Dnev nik” ka `e da je bi lo ka kva pro me na vla sni {tva u me di ji ma ko ji ma upra vqa ju na ci o nal ne ma wi ne pro tiv u stav na.

– Ustav ja sno de fi ni {e da se ste ~e na pra va ma wi na ne mo gu sma wi va ti. To po tvr |u je o Za kon o na ci o nal nim sa ve ti ma ko ji ka `e da oni mo gu bi ti osni va ~i me di ja na svom je zi ku – ob ja {wa va Pa stor.

Ka ko is ti ~e, ni su u pra vu oni ko ji go vo re da je u pi ta wu evrop ski stan dard jer, ka ko tvr di, zna mno {tvo pri me ra iz dr `a va ~la ni ca EU gde po sto je me di ji u vla sni {tvu lo kal ne sa mo u pra ve.

– U Ma |ar skoj po sto ji naj ma we 38 lo kal nih ele tron skih me di ja u vla sni {tvu op {ti na, a sli~ na si tu a ci je je i u Ru mu ni ji i Slo va~ koj – tvr di Pa stor.

Sa go vor nik „Dnev ni ka” ka `e da }e po dr {ku u Skup {ti ni, za even tu al nu blo ka du iz gla sa va wa ova kve me dij ske stra te gi je, po tra `i ti od svih stra na ka ko je sma tra ju da Sr bi ja ko ja se kre }e ka EU ne mo `e se bi do zvo li ti kr {e we pra va ma wi na de fi ni sa na Usta vom i ni zom po seb nih za ko na. Uko li ko na crt stra te gi je pro |e, Pa stor obe }a va da po sla ni ci ma |ar ske ma wi ne ne }e gla sa ti za za ko ne ko je Skup {ti na mo ra da do ne se da bi kom ple ti ra la stra te gi ju.

Ide ja o oba ve znoj pri va ti za ci ji lo kal nih i ma win skih me di ja ni je se svi de la ni za po sle ni ma u

me di ji ma ~i ji su osni va ~i op {ti ne. Oni u pri va ti za ci ji vi de pro past ka kva je za de si la ve }i nu lo kal nih me di ja ko ji su do sa da bi li pri va ti zo va ni.

Di rek tor TV Ni{ Sla vi {a Po po vi} na zvao je ne dav no na crt „ve li kim ko ra kom una zad ko jim bi se po ga zi la vo qa gra |a na”. Te le vi zi ja ko jom upra vqa Po po vi} po zna ta je, iz me |u osta log i po to me {to je us pe la da sa ku pi 35.000 pot pi sa gra |a na Ni {a ko jim zah te va ju da se ni {ka te le vi zi ja tran sfor mi {e u jav ni ser vis. Ini ci ja ti vu je po dr `a la Skup {ti na gra da 2007. go di ne, ali se tran sfor ma ci ja jo{ ni je do go di la.

Pro ble ma ti ka pri va ti za ci je lo kal nih me di ja u ve }i ni slu ~a je va je do ve la do ka ta stro fal nih po sle di ca. Ti pi ~an pri mer je Ra dio Som bor, ko ji je u pro ce su pri va ti za ci je go to vo uni {ten. Pri va ti za ci ja je po ni {te na, a ova ra diosta ni ca osta vqe na da pro pad ne.

Pot pred sed ni ca NUNS-a Jel ka Jo va no vi} za „Dnev nik” ka `e da je po treb na re vi zi ja svih do sa da {wih pri va ti za ci ja lo kal nih me di ja.

– NUNS ne od u sta je od sta no vi {ta da dr `a va mo ra iza }i iz me di ja na svim ni vo i ma, osim u slu ~a je vi ma RTS-a i RTV-a. I da qe se za la `e mo za pri va ti za ci ju svih me di ja, ali is ti ~em da je po treb na re vi zi ja do sa da pri va ti zo va nih me di ja. Sve sni smo to ga da je na pra vqe no mno go gre {a ka u pri va ti za ci ji zbog lo {e po sta vqe nog pro ce sa, na ro ~i to ka da je u pi ta wu to ko uop {te mo `e po sta ti vla snik – ob ja {wa va Jel ka Jo va no vi}.

Na pi ta we ka kvu sud bi nu NUNS vi di u slu ~a ju ma win skih me di ja, ona ka `e da je na ci o nal nim sa ve ti ma ma wi na da to pra vo pre no sa vla sni {tva na svo je ime, te da ne ve ru je da se sa da tu ne {to mo `e pro me ni ti.

– Pret po sta vqam da }e se u da qem to ku raz vo ja stra te gi je na }i ne ki mo da li tet da se pot pu no za {ti te svi do stig nu ti stan dar di u in for mi sa wu na ci o nal nih ma wi na. S dru ge stra ne, po treb no je na }i i mo da li tet ko ji sa ve te ne }e sta vqa ti u po vla {}e ni po lo `aj.

Na ci o nal ni sa ve ti su, za hva qu ju }i sa da {woj kon cep ci ji, vi {e ustro je ni stra na~ ki, kao po li ti~ ka te la, ne go kao te la ko ja bi tre ba lo da se bri nu o pi ta wi ma naj va `ni jim za svo ju na ci o nal nu za jed ni cu, {to je ta ko |e pro blem – is ti ~e Jel ka Jo va no vi}.

P. Klai}

SPORT

sreda15.jun2011.

ODLAZE PARTIZANOVI STRANCI

Yavai pre {ao u Uniks Do sa da {wi cen tar Par ti za na Austra li ja nac Nej tan Xa vai pot pi sao je ugo vor sa osva ja ~em Evro ku pa Unik som iz Ka za wa. Fi nan sij ski de ta qi i du `i na ugo vo ra ni su sa op {te ni. Uniks }e na red ne se zo ne igra ti u Evro li gi. Xa vai }e u ru skoj eki pi da za me ni Slav ka Vra ne {a ko ji je pro {lu se zo nu pro veo u ru skoj eki pi. Austra lij ski cen tar je pr vi igra~ ko ji je na pu stio re do ve cr no-be lih.

Xa vai je u Evro li gi pro {le se zo ne imao pro sek od 9,1 po e na i pet sko ko va, dok je u NLB li gi sa 10,4 po e na i 4,3 sko ka bio naj bo qi igra~ Par ti za na mts. On je u Su per li gi Sr bi je imao pro sek od 8,9 po e na i ~e ti ri sko ka. Po red austra lij skog cen tra cr no-be le je na pu sti i ^eh Jan Ve se li, a od la zak su na ja vi li Xejms Gist i Kur tis Xe rels.

dnevnik

c m y

16

UO^I ^ETVRTOG VIKENDA SVETSKE LIGE

Or lo vi od le te li u Fin sku Od boj ka {i Sr bi je ot pu to va li su za Fin sku, gde }e u Tam pe reu igra ti dva me ~a s re pe re zen ta ci jom ko ja se „omr si la” u Be o gra du i po ra zi la zva ni~ no tre }u re pre zen ta ci ju sve ta i bron za ne iz pro {le Svet ske li ge. Na {i mom ci ni su po ka za li ni {ta spek ta ku lar no u pr voj po lo vi ni in ter kon ti nen tal nog iz da wa na ju no sni jeg od boj ka {kog tak mi ~e wa. Po lo vi ~an u~i nak od tri po be de i isto

tet no na pa sti Fin ce na wi ho vom te re nu, vra ti ti im mi lo za dra go za po raz u Be o gra du, ali }e i na klo nost fin skog De da mra za mo ra ti da bu de na stra ni na {ih mo ma ka. Da li }e za ra di ti po klon Ko la ko vi} i we go vi sled be ni ci osta je da se vi di pred sto je }eg vi ken da, ma da }e svoj ski mo ra ti da se po tru de za va `nih {est bo do va i osta nak u igri za fi nal ni tur nir osmo ri ce u Gdaw sku (6.-10. jul).

Evi dent no je da pri ma ~i jo{ ni su pro na {li `e qe ni ri tam i da igra ju po prin ci pu to plo-hlad no, {to je i do ve lo do tri (ne)o~e ki va na po ra za.

Kao {to je po zna to, na fi nal nom tur ni ru u Poq skoj u~e stvo va }e osam eki pa, po naj bo qe dve iz ~e ti ri gru pe in ter kon ti nen tal ne fa ze Svet ske li ge, a Poq ska je, kao do ma }in, ve} obez be di la u~e {}e. U slu ~a ju da Po qa ci bu du lo -

Nejtan Yavai

Ra ko ~e vi} se vra }a u Vi to ri ju?

Igor Ra ko ~e vi}

Do sa da {wi ko {ar ka{ Efes Pil se na Igor Ra ko ~e vi} mo gao bi da se vra ti u {pan sku Ka hu La bo ral iz Vi to ri je. Ra ko ~e vi} (33) je od 2006. do 2009. igrao za klub iz Vi to ri je, ko ji se ta da zvao Ta u ke ra mi ka. On je 2009. pot pi sao tro go di {wi ugo vor sa Efes Pil se nom u vred no sti od 5,5 mi li o na evra. Tre ner Ka he La bo ral Du {ko Iva no vi}, ko ji je ne dav no pro du `io ugo vor s {pan skim klu bom na jo{ dve go di ne, po ~eo je da skla pa eki pu za na red nu se zo nu. We go va pr va `e qa je da u tim vra ti Ra ko ~e vi }a, ko ji je na vod no na ja vio da ne `e li da osta ne u Efes Pil se nu. [pan ski me di ji na vo de da je srp ski ko {ar ka{ uvek po zi tiv no go vo rio o klu bu iz Vi to ri je za ko ji ga ve `u le pe uspo me ne. Ra ko ~e vi} je sa ba skij skim klu bom osvo jio tri {pan ska Su per ku pa, Kup kra qa i ACB li gu, a dva pu ta je do bio na gra du za naj bo qeg strel ca Evro li ge Al fon so Ford dok je igrao za eki pu iz Vi to ri je. Sr bin je ove se zo ne po tre }i put u ka ri je ri do bio tro fej Al fon so Ford po ~e mu je je din stven u sve tu ko {ar ke. Ra ko ~e vi} je po red Efes Pil se na i klu ba iz Vi to ri je igrao i za Real, Pa me su, Cr ve nu zve zdu, Mi ne so tu i pod go ri~ ku Bu du} nost. Sa re pre zen ta ci jom na {e ze mqe osvo jio je Svet sko pr ven stvo 2002. u In di ja na po li su i evrop ski {am pi o nat 2001. u Tur skoj.

JAN VE SE LI PRO SLA VIO OD LA ZAK U NBA: Jedan od najboqih ko{arka{a Partizana Jan Veseli proslavio je svoj dolazak u NBA sa malom ali odbaranom ekipom svojih kolega.

Ko{arka{ je na splav „Bolivud“ pozvao kolege me|u kojima su bili Predrag Drobwak, Novica Veli~kovi}, Luka Bogdanovi}, Du{an Kecman, Petar Bo`i}, Aleksandar Ra{i}, a luda `urka trajala je do ranih jutarwih ~asova.

Glavni hit ve~eri bila je omiqena Janova pesma „Mami Mami“ od Dare Bubamare a kada je na red do{la pesma „Beograd“ svi su se uhvatili za ruke i u glas vikali „Jane ostani, Jane ostani“. Ekipu je zabavqao i Yej Ramadanovski koji je ceo splav uveseqavao hitovima i dobrim raspolo`ewem.

Od boj ka {i Sr bi je bi }e na te {kom is pi tu u Fin skoj

to li ko po ra za u re la tiv no sla boj gru pi, gde su pre po ~et ka pro gla {e ni za ap so lut nog fa vo ri ta, ni su u~i nak ko ji se o~e ki vao.

Sa da ne ma me sta kal ku la ci ji, ve} tre ba or ga ni zo va no i kva li -

Igra srp skih od boj ka {a u dru gom me ~u s Por tu ga lom u No vom Sa du bi la je vred na par ti je no si o ca bron za ne me da qe, ali su po no vo u pr vi plan is ko ~i li sred wi blo ke ri Pod ra {~a nin i Stan ko vi}.

A grupa 1. Brazil 2. SAD 3. Poqska 4. Portoriko

6 6 6 6

5 4 3 0

1 2 3 6

B grupa 16:5 15 13:9 12 10:9 9 2:18 0

^etvrtog vikenda igraju: Brazil - Portoriko, SAD Poqska.

1. Rusija 2. Bugarska 3. Nema~ka 4. Japan

6 6 6 6

5 3 3 1

1 3 3 5

6 3 2 1

0 3 4 5

18:1 18 11:12 9 10:16 6 7:17 3

^etvrtog vikenda igraju: Rusija - Japan, Nema~ka - Bugarska.

C grupa 1. Argentina 2. Srbija 3. Portugal 4. Finska

6 6 6 6

D grupa 15:6 14 12:9 10 10:14 7 8:16 5

^etvrtog vikenda igraju: Finska - Srbija, Argetnina Portugal.

1. Italija 2. Koreja 3. Kuba 4. Francuska

6 6 6 6

6 3 3 0

0 3 3 6

18:5 16 13:11 10 11:13 9 5:18 1

^etvrtog vikenda igraju: Italija - Francuska, Koreja Kuba.

{i je pla si ra ni od dru gog me sta (u kon ku ren ci ji Bra zi la i SAD-a) na fi nal ni tur nir }e i}i po bed ni ci gru pa i tri naj bo qe od ~e ti ri dru go pla si ra ne. U ovom tre nut ku ta kva ma te ma ti ka or lo vi ma ne do no si ni {ta do bro. Po sle {est utak mi ca Sr bi ja za o sta je za Ar gen ti nom ~e ti ri bo da, a u osta lim gru pa ma si tu a ci ja se za huk ta va i ~i ni se da se do po sled weg ko la ne }e zna ti put ni ci za Gdaw sku.

Od boj ka {i Sr bi je za sa da ne raz mi {qa ju o po ten cij la nom pla sma nu na fi nal ni tur nir sa dru gog me sta, ali da bi kao ~el na eki pa C gru pe oti {la u Poq sku mo ra da po~ ne re dov no da po be |u je, a te `ak po sao ih o~e ku je ve} na go sto va wu u Fin skoj, pa u Por tu ga lu, a go to vo da je iz ve sno da }e sa Ar gen tin ci ma od lu ~i va ti o pr vom me stu u me ~e vi ma po sled weg vi ken da u Be o gra du i No vom Sa du.

M. Risti}

SRBIJA NA GOSTOVAWU U FRANCUSKOJ

Ove ra vi ze za Tur sku [am pi on ke oba do sa da {wa iz da wa Evrop ske li ge, od boj k{i ce Sr bi je na sta vi le su tri jum fal ni po hod ka jo{ jed nom fi nal nom tur ni ru i po ten ci jal noj od bra ni ti tu le. Iako u kom bi no va nom sa sta vu, na {e de voj ke se ju strah u A

IZ NBA LIGE

EVROPSKA LIGA

Yejms ne od u sta je od ti tu le Ko {ar ka{ Ma ja mi ja Le bron jed nom tre nut ku mo ra }e da se Xejms iz ja vio je da i po red ne u spe - vra te u re al nost - re kao je Xejms, ha od Da la sa ne od u sta je od bor be ko ji se uglav nom obra tio na vi ja za ti tu lu u NBA li gi. Xejms ni je us peo pro {le se zo ne sa Kli vlen dom da do |e do {am pi on skog pr ste na, a po tom je pre {ao Ma ja mi.

- Svi qu di ko ji su na vi ja li da ne uspem mo ra }e su tra da se pro bu de i da na sta ve da `i ve istim `i vo tom kao i pret hod nog da na. Ima }e isti pro blem ko ji su ima li i ju ~e. A ja }u na sta vi ti da `i vim ka ko ja `e lim, na sta vi }u da ra dim stva ri ko je `e lim sa svo jom po ro di com i bi }u sre }an zbog to ga.

Ti qu di }e mo `da bi ti sre} ni ne ko li ko da na ili me se ci zbog to ga {to sam ja i ce la eki pa Ma ja mi ja do `i ve li ne u speh u po ku {a ju da do |e mo do ci qa. Ali, u Le bron Yejms

~i ma Kli vlen da i do dao: - Ja u prin ci pu ne slu {am {ta svi ima ju da ka `u o me ni ili mo joj igri, ili o to me {ta sam ura dio u svo joj ka ri je ri.

On je u fi nal noj se ri ji od i grao lo {i je ne go u re gu lar nom de lu se zo ne u NBA li gi.

- Je di na stvar ko ja za me ne ima te `i nu je ka da ne od i gram do bro po oce ni mo jih sa i gra ~a, mo ma ka sa ko ji ma igram sva ki dan.

Na rav no da bo li po raz, ali ne }u zbog to ga klo nu ti.

Znam ko li ko smo ra da kao tim ulo `i li. To qu di ne vi de. Mi slim da ni ka da ne tre ba klo nu ti ka da zna{ ko li ko si ra da i po sve }e no sti ulo `io u ovu igru ka da sve tla i ka me re ni su upa qe ne - za kqu ~io je ko {ar ka{ Ma ja mi ja.

Su bo ti ca re kor der Utak mi ce iz me |u Sr bi je i Fran cu ske, od i gra ne u dvo ra ni Du do va {u ma u Su bo ti ci, po sma trao je re kor dan broj gle da la ca u Evrop skoj li gi i u `en skoj i u mu {koj kon ku ren ci ji. Me ~e ve u Su bo ti ci po sma tra lo je ukup no 4000 gle da la ca, po 2000 na sva kom me ~u, {to je ap so lut ni re kord u re no mi ra nom tak mi ~e wu CEV. gru pi i sa mak s i mal nim u~in kom od {est uza stop nih po be da go to vo da su osi gu ra le fi nal ni tur nir ko ji }e po no vo bi ti odr `an u Tur skoj (15.-16. jul).

Mi le na Ra {i} i Jo va na Bra ko ~e vi} u blo ku

Ter zi }e ve iza bra ni ce, po sle po be da u Su bo ti ci pro tiv Fran cu ske, o~e ku je put u ze mqu Ga la, a even tu al nim po be da ma osi gu ra le bi pla sman na fi nal ni tur nir.

Fran cu ski we su sa mo u pr vom su sre tu u Su bo ti ci bi le do ne kle rav no pra van tak mac, a u naj ja ~em sa sta vu }e od i gra ti jo{ pred sto je }i dvo me~ ka da }e se sve sta ri je re pre zen ta tiv ke od ma ra ti i pri pre ma ti za Evrop sko pr ven stvo.

Iako ove se zo ne pr va Evrop ske

A grupa 1. Srbija 2. Francuska 3. [panija 4. Gr~ka

6 6 6 6

6 3 2 1

0 3 4 5

li ge ne }e do bi ti me sto u sle de }em iz da wu svet skog Gran pri ja, jer je go di na Evrop skog pr ven stva (~e ti ri naj bo qe sa evro smo tre }e se pla si ra ti), Srp ki we `e le jo{ jed nom da osvo je ovo tak mi ~e we i na sta ve us pe {an niz. Se lek tor Ter zi} od ma ra naj bo qe igra ~i ce za po lo vi nu sep tem bra ka da }e Sr bi ja i Ita li ji po de li ti or ga ni za ci ju pr ven stva Sta rog kon ti nen ta, a fi nal ni tur nir }e se igra ti u Be o gra du.

M. R.

B grupa 18:2 17 12:9 10 8:14 7 4:17 2

Francuska - Srbija (17. i 18. jun), [panija - Gr~ka (17. i 18. jun).

1. Bugarska 2. ^e{ka 3. Ma|arska 4. Izrael

6 6 6 6

5 4 2 1

1 2 4 5

C grupa 16:7 14 15:7 13 8:15 5 6:16 4

Ma|arska - ^e{ka (17. i 18. jun), Izrael - Bugarska (17. i 18. jun).

1. Turska 2. Rumunija 3. Belorusija 4. Hrvatska

6 6 6 6

6 4 2 0

0 2 4 6

18:1 18 12:9 11 9:12 7 1:18 0

Rumunija - Turska (17. i 18. jun), Hrvatska - Belorusija (18. i 19. jun).

SPORT

dnevnik MI LAN JO VA NI] SE OKI TIO TI TU LOM U POQ SKOJ

Vi sla pra vi iz bor

Je dan od ret kih na {ih in ter na ci o na la ca, po red Ne ma we Vi di }a, ko ji je osvo jio ti tu lu na ci o nal nog pr va ka je 25-go di {wi gol man Vi sle iz Kra ko va Mi lan Jo va ni}. Ta len to va ni No vo sa |a nin je sa ore o lom naj bo qe oce we nog gol ma na i igra ~a Su per li ge iz su bo ti~ kog Spar tak Zla ti bor vo de oti {ao put Poq ske u Vi slu iz Kra ko va i ve} u pr voj go di ni se do mo gao ti tu le.

- Ni sam se uop {te po ka jao {to sam od ne ko li ko na {ih i ino stra nih klu bo va oti {ao u vi {e stru kog pr va ka Poq ske. Bi li su naj ko rekt ni ji i klu bo vi su se do go vo ri li - ka `e Jo va ni}, ko ji je obla ~io i dres re pre zen ta ci je Sr bi je.

od li~ nim igra ma Vi sle i osvo je noj ti tu li. Ugo vor me ve `e pet go di na. Imao sam po nu da od klu bo va iz [vaj car ske i Austri je da odem na po zaj mi ce, ali tre ner i upra va ne }e da raz go va ra ju po tom pi ta wu. Ozbiq no ra ~u na ju na me ne u na red noj se zo ni. Gol man ko ji bra ni ima 35, a ja sam de set go di na mla |i. Na u ~io sam da bu dem str pqiv i do ~e ka }u svo jih pet mi nu ta.

Ima li ste kra tak od mor, zbog kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na.

U pre la znom ro ku do {lo je ne ko li ko po ja ~a wa?

- Bio sam slo bo dan ne de qu da na.

Ozbiq no smo pri o nu li sa pri pre ma ma, tre nut no smo u Za ku pa ni ma, po tom se se li mo u Ho lan di ju, a

Milan Jovani}

Ste kli ste br zo po ve re we tre ne ra Ka sper ~e ka i po bra li sim pa ti je va tre nih na vi ja ~a Vi sle?

- Bra nio sam u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe, na `a lost ni smo us pe li da do gu ra mo da le ko.

Ceh je pla tio tre ner Ka sper ~ek, sti gao je ho land ski stru~ wak Ma skant i do veo gol ma na Pa rej ka, re pre zen ta tiv ca Esto ni je. Re |e sam od ta da do bi ja {an su, ali i ovih 10 pr ven stve nih i ne ko li ko ino stra nih i kup utak mi ca bi lo je do voq no da imam ve li kog ude la u

fi ni{ for me vi ja }e mo na tur ni ru u Esto ni ji. Mo ra mo se do bro pri pre mi ti, ima mo ve li kih am bi ci ja da u na ci o nal nom pr ven stvu od bra ni mo ti tu lu, a u ku pu i na me |u na rod noj sce ni do gu ra mo {to da qe. Dra go mi je {to je u klub sti gao Ivi ca Ili jev, ko ji }e po ja ~a ti kon ku ren ci ju u na pa du. Na dam se da }e na sta vi ti ni sku uspe ha igra ~a sa na {ih pro sto ra ko ji je za po ~eo Svi tli ca - is ta kao je Mi lan Jo va ni}.

M. Po po vi}

@REB ZA PO PU NU SRP SKE LI GE VOJ VO DI NA

Pr vi me~ u To po li

Ju ~e je u Fud bal skom sa ve zu Voj vo di ne odr `an `reb za pred sto je }e me ~e ve ba ra `a za po pu nu Srp ske li ge Voj vo di na iz me |u Ba~ ke To po le (dru go pla si ra nog iz Voj vo |an ska li ge is tok) i Bor ca iz No vog Sad (dru go pla si ra nog u Voj vo |an skoj li gi za pad).

Pr vi me~ igra }e se u Ba~ koj To po li 18. ju na od 17 ~a so va, a re van{ je 22. ju na od 17 ~a so va u No vom Sa du. Bo qi iz ovog dvo me ~a u sle de }oj se zo ni bi }e ~lan Srp ske li ge gru pa Voj vo di na.

M. R.

PR VA LI GA SR BI JE Da nas Pro le ter – Sin |e li} Rad ni~ ki (S) – No vi Sad Big bul Rad ni~ ki – Na pre dak Mla di rad nik – Ba nat Rad ni~ ki 1923 – BASK Te le op tik – Di na mo No vi Pa zar – Ze mun Mla dost (L) – Srem Ko lu ba ra – Be `a ni ja 1. BASK 2. Rad ni~ ki 3. N. Pa zar 4. Ba nat 5. Sin |e li} 6. Rad ni~ ki (S) 7. Na pre dak 8. Pro le ter 9. Mla dost (L) 10. No vi Sad 11. Be `a ni ja 12. M. rad nik 13. Srem 14. Te le op tik 15. Ze mun 16. Ko lu ba ra 17. Big bul 18. Di na mo

33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33

24 21 20 15 14 13 12 12 10 11 11 11 8 8 8 8 7 7

(17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) 5 8 8 11 8 9 10 9 12 8 7 7 12 12 9 9 5 5

4 4 5 7 11 11 11 12 11 14 15 15 13 13 16 16 21 21

54:18 58:22 44:19 39:27 38:22 30:29 33:31 44:37 27:32 37:42 25:25 34:47 30:41 31:43 33:38 30:42 25:48 22:61

77 71 68 56 50 48 46 45 42 41 40 40 36 36 33 30 26 26

Pla sman u Su per li gu Sr bi je iz bo ri li su be o grad ski BASK i kra gu je va~ ki Rad ni~ ki 1923. U Srp sku li gu is pa li su Di na mo iz Vra wa, Big bul Rad ni~ ki iz [i da, Ko lu ba ra iz La za rev ca i Ze mun. No vi ~la no vi Pr ve li ge su Do wi Srem (Srp ska li ga Voj vo di na), Mla de no vac (Srp ska li ga Be o grad), Rad ni~ ki iz Ni {a (Srp ska li ga Is tok), Slo ga iz Kra qe va (Srp ska li ga Za pad).

sreda15.jun2011.

17

U FK VOJ VO DI NA PRED STA VQEN TRE NER QU BO MIR RI STOV SKI

Sed mo go di {wi san pre to ~en u ja vu No vi {ef stru~ nog {ta ba Fud bal skog klu ba Voj vo di na Qu bo mir Ri stov ski ju ~e je zva ni~ no pred sta vqen u FC „Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku.

Sport ski di rek tor cr ve no-be lih Mi o drag Pan te li} na gla sio je da je ru ko vod stvo klu ba po sle ne ko li ko oba vqe nih raz go vo ra s po ten ci jal nim ka ni da ti ma od lu ~i lo da pred nost do bi je Qu bo mir Ri stov ski.

- @e le li smo mla dog, am bi ci o znog stru~ wa ka ko ji do bro po -

No vo sa |a ni u}i s tri ka zne na bo da.

- Mo `e mo do Evro pe i uko li ko star tu je mo s tri bo da mi nu sa - uve ra va Ri stov ski. - Vi de }e mo ho }e li ta od lu ka osta ti na sna zi. Mo `da se ne {to pro me ni po sle ulo `e ne `al be. Ima vre me na, ali sprem ni smo na sva ku op ci ju.

Ri stov skog ne op te re }u je ni ~i we ni ca da je we gov pret hod nik Zo ran Mi lin ko vi} ostva rio iz u ze tan re zul tat ski bi -

Igra~ ka ka ri je ra

Tre ner ska ka ri je ra

Qu bo mir Ri stov ski ro |en je 29. no vem bra 1969. go di ne u Kni nu. Pro {ao je sve mla |e se lek ci je Voj vo di ne (1981 - 1987), a za pr vi tim igrao je u No vom Sa du (1989-1993), ~a ~an skom Bor cu (1993-1995) i por tu gal skim klu bo vi ma Uni ao Ma de i ri, Pe na fi lu i Na ci o na lu iz Ma de i re (1995-2003).

Tre ner sku ka ri je ru Ri stov ski je po ~eo u be o ~in skom Ce men tu (2004-2007), Rad ni~ ki iz Som bo ra vo dio je od 2007. do 2008. go di ne, u In |i ji je bio 2008, a od 2009. do 2011. go di ne se deo je na klu pi no vo sad skog Pro le te ra. U pro {loj po lu se zo ni tre ni rao je su bo ti~ ki Spar tak Zla ti bor vo da.

zna je igra ~e i klub. Od Ri stov skog o~e ku je mo da ne gu je brz, ofan zi van stil i da for si ra mla de igra ~e. Na rav no, pla sman u Evro pu Voj vo di ni je uvek oba ve za. Na da mo se da }e Ri stov ski ima ti uspe {nu se zo nu, a sa rad wa je do go vo re na na jed nu plus jed nu go di nu - re kao je Pan te li}.

Ri stov ski (41) je de te Voj vo di ne u ko joj je pro {ao sve mla |e ka te go ri je, ali u pr vom ti mu ni ka da ni je za i grao.

- No vo sa |a nin sam, od ra stao po red sta di o na, voj vo di na{ u sr cu. Se dam go di na sam u ovom po slu i ka da sam po ~eo da se ba vim tre ner skim po zi vom po ~eo sam da sa wam da jed nog da na sed nem na klu pu Voj vo di ne. Eto, do ~e kao sam i taj tre nu tak i sa da je sve na me ni. Po sla i oba ve za se ne bo jim. Pri ti sak u ovom po slu po sto ji u sva kom klu bu, a sve stan sam {ta me o~e ku je u Voj vo di ni i pot pu no spre man da mak si mal no po sve }en po slu oprav dam i svo ja o~e ki va wa i o~e ki va wa na vi ja ~a Voj vo di ne.

Pre o sta je mi da se za hva lim klup skom ru ko vod stvu ko je mi je uka za lo po ve re we - is ta kao je Ri stov ski.

Voj vo di nu 14. ju la o~e ku je pr vi tak mi ~ar ski is pit.

lans, ka da je re~ o do bi je nim i iz gu bqe nim me ~e vi ma.

- Ce nim Mi lin ko vi }a i to {to je ura dio u Voj vo di ni. Na ne ki na ~in sam ga na sle dio i u Spar ta ku, iako je {est me se ci iz me |u nas dvo ji ce Su bo ti ~a ne vo dio Mi ra no vi}. Vo {i no sam de te, ose }am ovaj klub i da }u sve od se be da za jed ni~ ki uspe mo u ono me {to se od nas o~e ku je.

Tre ni ra ju }i Spar tak, Qu bo mir Ri stov ski po seb no je apo stro fi rao tri ime na ko ja bi ra do vi deo u dre su Voj vo di ne.

- Gol man Alek si}, de sni bo~ ni Ste va no vi} i plej mej ker Tor bi ca su igra ~i ~i je mo gu} no sti po seb no ce nim. Vi de }e mo po sto ji li mo gu} nost da ne ko od wih po ja ~a na {e re do ve.

Na te re ~i na do ve zao se sport ski di rek tor Mi o drag Pan te li}.

- Br ki} ima pot pi san pred u go vor s Udi ne ze om i o~e ku je mo da 10. ju la po sta ne ~lan ita li jan skog klu ba. Ovog le ta na pu stio nas je i Ke si} ko jem je is te kao ugo vor i gol man nam je za to go ru }e me sto. Alek si} bi bio pun po go dak. Pre go va ra }e mo sa Spar ta kom i vi de ti da li po sto ji mo gu} nost da po sta ne gol man Voj vo di ne ovog le ta - is ta kao je Pan te li}.

S. Sa vi}

U najdra`em klubu: Qubomir Ristovski

- To do ne kle re me ti plan ra da, jer je za kom plet ne pri pre me neo p hod no {est ne de qa ra da, a pr vi me~ u Evro pi do la zi na po lo vi ni tog ci klu sa. Po ~i we mo

Stru~ ni {tab Uz Qu bo mi ra Ri stov skog u stru~ nom {ta bu Voj vo di ne bi }e po mo} ni ci Spa so je Je la ~i} i Zo ran Va si qe vi} iz po sto je }eg ka dra. Za kon di ci o nog tre ne ra an ga `o van je Zo ran Ba ni }e vi} iz No vog Sa da, dok }e ime tre ne ra gol ma na bi ti sa op {te no usko ro. pri pre me 15. ju na (da nas), a u za vi sno sti od ime na i te `i ne ri va la, ko je }e mo sa zna ti na `re bu 20. ju na, vi de }e mo ho }e li me ~e vi bi ti kao svo je vr sni deo pri pre ma ili u pra vom smi slu tak mi ~ar ski. Bo qe bi bi lo da do bi je mo lak {eg ri va la, ali gle da ju }i

PRE MA PI SA WU NE MA^ KE [TAM PE

Par ti zan ot ku pqu je Tej ga?

Na pa da~ Ho fen haj ma i re pre zen ta ti vac Ga ne Prins Tej go, ko ji je dru gi deo pro {le se zo ne pro veo na po zaj mi ci u Par ti za nu, iz ja vio je da bi vo leo ka ri je ru da na sta vi u cr no-be lom dre su, pre no si ne ma} ki „Bild„.

Tej go (24) je u Par ti zan sti gao u zim skom pre la znom ro ku na po -

zaj mi cu do kra ja se zo ne iz Ho fen haj ma. Cr no-be li ima ju pra vo pr ven stva pri li kom ot ku pa ugo vo ra na pa da ~a iz Ga ne. Ne ma~ ki me di ji tvr de da }e Par ti zan to pra vo da is ko ri sti i da pla ti Ho fen haj mu obe {te }e we od dva mi li o na evra. Tej go ima ugo vor sa ne ma~ kim klu bom

Fo to: F. Ba ki}

spi sak po ten ci jal nih su par ni ka sva ka tim iz re gi o na ima }e po se ban mo tiv, a sa mim tim i utak mi ca }e ima ti spe ci fi~ nu te `i nu.

No, od to ga ne mo `e mo da po beg -

do 30. ju na na red ne go di ne. Par ti zan je po ~eo pri pre me za na red nu se zo nu, ali bez Tej ga.

- Ni sam za bo ra vio da da jem go lo ve. Ali, go di nu i po u Ne ma~ koj ni sam re dov no igrao, ne do sta ja lo je po ve re we u mo je gol ge ter ske spo sob no sti. Uvek sam znao da }e mo je mo }i da se vra te, sa mo mi tre ba kon ti nu i tet - re kao je re pre z en t a t i v ac Ga ne i do dao:Par ti zan je ve li ki klub, ko ji uvek ima mo gu} nost da igra Li gu {am pi o na. To je ve li ki iza zov.

Ta kva pri li ka se ne do bi ja ~e sto.

Re pre zen ta ti vac Ga ne je ove se zo ne od i grao 26 utak mi ca za Par ti zan i po sti gao 18 go lo va. On je u Ho fen hajm sti gao 2009. go di ne, a pre to ga je igrao za Eti fak, Al [a bab, Iti had, Harts of Oak i Ma mo bi. Za re pre zen ta ci ju Ga ne na stu pio je na 28 me ~e va i {est pu ta se upi sao u li stu stre la ca.

ne mo i po tru di }u se da bu de mo sprem ni i za iz la zak na evro-sce nu i za po ~e tak [am pi o na ta 13. av gu sta - ka `e Ri stov ski.

Di sci plin ska ko mi si ja iz re kla je, zbog de {a va wa u fi na lu Ku pa Sr bi je, ka znu Voj vo di ni pre ma ko joj }e u no vo pr ven stvo

SNE @A NA SA MARYI]-MAR KO VI]

Dr `a va se ne me {a u iz bo re u FSS Mi ni star ka omla di ne i spor ta Sne `a na Sa m ar x i}-Mar k o v i} je po no vi la da dr `a va ne mo `e da se me {a u rad gran skih sa ve za, kao i da pre ko me di ja pra ti po zi ve za van red ne iz bo re u Fud bal skom sa ve zu Sr bi je.

- Mi ni star stvo se za la `e za auto no mi ju u spor tu. Mi ne od lu ~u je mo o gran skim sa ve zi ma, po {to su to ne vla di ne or ga ni za ci je re kla je Sa mar xi}Mar ko vi}.

No vi na re je za ni mao wen ko men tar ini ci ja ti ve Cr ve ne zve zde za van red ne iz bo re u FSS. - Mi ni smo bi ra li pred sed ni ka FSS, ni ti }e mo ga sme wi va ti. To je stvar fud bal ske or ga ni za ci je. Pro ~i ta la sam u no vi na ma da ni ko ni je eks pli cit no po dr `ao ini ci ja ti vu, ve} da su ne ki bi li pro tiv, a ne ki ne u tral ni - re kla je mi ni star ka.

Sa mar xi}-Mar ko vi} je i ra ni je go vo ri la da dr `a va ne od -

lu ~u je o ka drov skim pi ta wi ma u na ci o nal nim sa ve zi ma, ali da ih po ma `e.

- Mi smo zna ~aj no po mo gli FSS, ali se kao mi ni star za la `em za de mo kra ti ju, od no sno da iz bo ri u sa ve zu bu du stvar tog sa ve za - re kla je Sa mar xi}-Mar ko vi}.

Pred sed nik Cr ve ne zve zde Vla dan Lu ki} za tra `io je pro {le ne de qe van red ne iz bo re u FSS, {to je na zvao bor bom pro tiv re pre si je.

18

sport

sreda15.jun2011.

IKAR KASIQAS, KAPITEN REALA

Ro nal do i pri ja teq i ne pri ja teq

Golman Reala i {panske reprezentacije Iker Kasiqas priznao je da je ~esto u sva|i sa portugalskim fudbalerom Kristijanom Ronaldom, prenosi ESPN. [panski mediji su tokom cele pro{le sezone tvrdi da u svla~ionici Reala vlada ne-

Ikar Ka si qas

trpeqivost izme|u Kasiqasa i Ronalda. Oba igra~a su ~esto demantovali te informacije.

- Kristijano je moj saigra~ i moj prijateq. Me|utim, on je ujedno i moj neprijateq, jer se ~esto sva|amo - rekao je Kasiqas.

Ronaldo je pro{le sezone postigao 53 gola u svim takmi~ewima. Kasiqas je pohvalio portugalskog napada~a i istakao da bi Ronaldu dao prednost u drim timu Reala u odnosu na Uga San~eza.

- S Ugom nikada nisam igrao i nisam imao prilike da ga gledam. Mo gu da pri ~am sa mo ono {to znam.

Kristijano nije slu~ajno postigao 40 golova u Primeri. I ranije je davao dosta golova. Dokazao je da je veliki igra~ - naveo je gol man Reala.

On je potom pohvalio i portugalskog trenera @ozea Muriwa.

- Mu ri wo je stvorio ekipu s agre siv nim ka rak te rom ko ja uvek mo`e da se bori za trofeje. Sazreli smo pod wegovom trenerskom palicom. Mi smo mlada ekipa, a pro{le sezone smo osvojili Kup kraqa. Me|utim, ne smemo time da se zadovoqimo, ve} moramo da budemo jo{ ambiciozniji - istakao je Kasiqas.

For lan ve ran Atle ti ku Napada~ madridskog Atletika i urugvajski reprezentativa Dijego Forlan demantovao je da }e u letwem prelaznom roku da napusti „jorganxije”. Interesovawe za urugvajskog napada~a pokazali su Totenhem, Juventus i Be{ikta{, ali je Forlan istakao da ne razmi{qa o promeni sredine.

- Svi|a mi se novi projekat Atletika. Pro{la sezona je bila te{ka, ali slede}e imamo priliku da vratimo Atletiko u sam vrh. Imam jo{ dve godine ugovora sa Atletiko i `elim da ih odradim do kraja. Sre}an sam ovde - rekao je Forlan.

Forlan (32) je ~lan Atletika od 2007. godine, a pre toga je igrao za Viqareal, Man~ester junajted i Independiente. On je za madridski klub odigrao 195 utakmica i postigao 96 golova.

Urugvajski fudbaler je istakao da wegova selekcija nije favorit na predstoje}em Kupu Amerike u Argentini.

Di je go For lan

- Imamo dobru reprezentaciju, ali to nam ni{ta ne zna~i.

Sve selekcije su u dobroj formi i bi}e nam te{ko. Me|utim, idemo na kontinentalni {ampionat sa dosta nade - zakqu~io je fudbaler Atletika.

Pa un o vi} u Fi la del fi ji MLS liga{ Filadelfija Junion saop{tio je da je potpisao ugovor sa Veqkom Paunovi}em.

Nekada{wi fudbaler Partizana, vi{e {panskih klubova, nema~kog Hanovera i ruskog Rubina iz Kazawa je sada ~lan ove ameri~ke ekipe. Detaqi nisu saop{teni, kako se navodi na zvani~nom sajtu kluba, „u skladu sa pravilima MLS i kluba”, a Pau-

Veq ko Pa u no vi}

novi} pravo nastupa sti~e 18. juna kada Junion gostuje ekipi Vankuver Vajtkepsa.

U predstavqawu Paunovi}a navodi se da je debitovao 1994. godine u dresu Partizana kao sedamnaestogodi{wak. Godinu dana kasnije oti{ao je u [paniju gde je nastupao za Atletiko Madrid, Marbequ, Majorku, Ovijedo, Tenerife, Hetafe i Almeriju. Na 341 utakmici u [paniji postigao je 73 gola.

Dva puta je obla~io dres reprezentacije Srbije i Crne Gore. Paunovi} je ro|en 1977. godine a od odlaska iz Partizana, u decembru 2008. godine, nije igrao ni za jedan tim. Ekipa Filadelfije nalazi se pri vrhu tabele MLS lige, vodi je Poqak Pjotr Novak, a u ekipi su, izme|u ostalih, i najve}a zvezda Gvatemale svih vremena Karlos Ruis, kolumbijski golman Farid Mondragon i nekada{wi reprezentativac Kolumbije Karlos Valdes. Filadelfija Junion igra na stadionu PPL Park u ^esteru kapaciteta 18.500 mesta.

dnevnik TURNIR U ISTBORNU

Anu ~e ka Ve nus Ana Ivanovi} odli~no se zagreva za Vimbldon. Posle veoma dobrog nastupa na turniru u Birmingemu, srpska teniserka uspe{no je zapo~ela i takmi~ewe u Istbornu. Ona je u prvom kolu nadigrala Nemicu Juliju Gerges sa 2:0, po setovima 6:4, 6:3. Posle oscilacija na po~etku prvog seta, Ana je uspela da nametne svoj ritam, iskoristi tri brejk lopte, od ukupno {est, i povede sa 1:0.

U nastavku je Gerges pru`ila ne{to `e{}i otpor, ali samo u prva ~etiri gema. Srpkiwa je nakon toga ubacila u drugu brzinu, napravila brejk i povela sa nedosti`nih 5:2. Nemica je do kraja me~a, koji je trajao 75 minuta, uspela samo da ubla`i poraz. Ivanovi}eva }e u drugoj rundi igrati protiv Venus Vilijams. Amerikanka, koja se vratila na teren posle gotovo pet meseci pauze zbog povrede kuka, bila je boqa od Nemice Andree Petkovi} (7:5, 5:7, 6:3).

Ana i Venus su do sada odigrale sedam me~eva, a starija sestra Vilijams slavila je ~ak {est puta.

Dve biv{e prve teniserke sveta dugo nisu odmeravale snage - posledwi put sastale su se na Vimbldonu pre dve godine i Amerikanka je trijumfovala posle Anine predaje.

Turnir u Istbornu igra se za ukupni nagradni fond od 618.000 dolara.

Ana Iva no vi}

Bo ja na u dru gom ko lu Srpska teniserka Bojana Jovanovski plasirala se u drugo kolo VTA turnira u engleskom Istbornu. Ona je na startu takmi~ewa savladala Ruskiwu Anastasiju Pavqu~enkovu rezultatom 2:0, po setovima 7:6(9), 6:4. Jovanovski je odmah na startu me~a napravila brejk i dugo je dr`ala prednost, ali je u kqu~nom trenutku Pavqu~enkova uspela da uzvrati. Set je potom u{ao u taj brejk u kojem je vo|ena velika borba, a na{a teniserka ga je dobila sa 11:9. U drugom setu na{a teniserka je sigurnom igrom stigla do kona~ne pobede.

Bojana }e u drugom kolu igrati sa Australijankom Samantom Stosur koja je na startu takmi~ewa lako iza{la na kraj sa Nadijom Petrovom 6:1, 6:4.

Stosurova je sedma nositeqka na turniru.

Bo ja na Jo va nov ski

KVALIFIKACIJE ZA VIMBLDON

Bo zo qac i ]i ri} od mah sta li Ilija Bozoqac je na startu takmi~ewa bio nadomak uspeha protiv Belgijanca Stiva Darsisa, a poklekao je u maratonskom tre}em setu posle skoro tro~asovne borbe. Belgijanac je slavio sa 2:1, po setovima

6:7, 6:4, 13:11, a wegov naredni rival je [vajcarac Mark Kjudineli. Iz daqeg takmi~ewa eliminisan je i Nikola ]iri}, koji je u prvom kolu kvalifikacija izgubio od Poqaka Luka{a Kubota sa 6:2, 6:3.

VTA LISTA

Je le na 15.

Na{e teniserke Anan Ivanovi} i Bojana Jovanovski napredovale su za jedno, odnosno dva mesta na najnovijoj listi najboqih teniserki. Ana je sa 19. pozicije pre{la na 18. dok je Bojana napredovala za dve pozicije i sada je 53. na svetu. Jelena Jankovi} je i daqe 15.

U prvih deset nije bilo promena. Kao i prethodnih nedeqa prvih deset predvodi trojka Voznijacki, Klajsters, Zvonarjova.

Serena Vilijams je pala za jednu poziciju i sada je 26. Amerikanka brani titulu na Vimbldonu osvojenu pro{le godine.

Lista: 1. Karolina Voznijacki (Danska) 9.915, 2. Kim Klajsters (Belgija) 8.215, 3. Vera Zvonareva (Rusija) 7.935, 4. Na Li (Kina) 6.196, 5. Viktorija Azarenka (Belorusija) 5.920, 6.

Marija [arapova (Rusija) 5.021, 7. Fran~eska Skjavone (Italija) 4.646, 8. Petra Kvitova (^e{ka) 4.018, 9. Marion Bartoli (Francuska) 3.740, 10. Samanta Stosur (Australija) 3.405... 15.

Jelena Jankovi} (Srbija) 3.050...

18. Ana Ivanovi} (Srbija) 2.400... 53. Bojana Jovanovski (Srbija) 1.088...

ATP LISTA

Jan ko na pre du je

NO LE NA NA SLOV NOJ STRA NI VO GA: Najboqi srpski teniser Novak \okovi} deli naslovnu stranu italijanskog modnog magazina Vog sa ameri~kom pop peva~icom Bijonse. Srpski teniser je vest o svom posledwem anga`manu podelio sa fanovima na svojoj Fejsbuku. „Ovo }e biti naslovnica julskog izdawa magazina ’L’uomo Vogue’. Da li vam se dopada? Pjer je ovde prava zvezda”, napisao je Nole misle}i na belu pudlicu sa kojom se slikao. Srpski teniser se u Londonu sprema za tre}i gren slem turnir sezone Vimbldon, koji po~iwe 20. juna.

Na najnovijoj listi najboqih tenisera Rafael Nadal je neznatno uve}ao svoju prednost nad Novakom \okovi}em na 65 poena. Na{ teniser je i daqe drugi sa najmawe odigranih turnira u Top 10.

Promena nije bilo ~ak u prvih 25, a posle skoka od dve pozicije na 26. mestu na{ao se Milo{ Raoni}. Janko Tipsarevi} je ponovo napredovao za jedno mesto i sada je 30. na svetu. Najve}i pad u prvih 100 do`iveo je Sem Kveri, koji je nazadovao za 14 pozicija i sada je na 40. mestu.

Lista: 1. Rafael Nadal ([panija) 12,070, 2. Novak \okovi} (Srbija) 12,005, 3. Roxer Federer ([vajcarska) 9,230, 4. Endi Mari (V. Britanija) 6,855, 5. Robin Soderling ([vedska) 4,595, 6. David Ferer ([panija) 4,150, 7. Toma{ Berdih (^e{ka) 3,490, 8. Gael Monfis (Francuska) 2,780, 9. Mardi Fi{ (SAD) 2,335, 10. Endi Rodik (SAD) 2,200... 12. Viktor Troicki (Srbija) 1,930... 30. Janko Tipsarevi} (Srbija) 1,305...

SPORT

dnevnik

sreda15.jun2011.

19

TRO FEJ SR BI JE

Dve se lek ci je Sr bi je de le meg dan

Ga bor Ka sa po sle tr ke

TR KA KROZ SR BI JU

Ka sa po be dio u dru goj eta pi Ga bor Ka sa, re pre zen ta ti vac su b o ti~ kog Spar ta ka ko ji vo zi za tur sku Ma ni sa spor, po be dio je u dru goj eta pi 51. tr ke Kroz Sr bi ju od Ba we Ko vi qa ~e do Pa la (166 km) i obu kao `u tu ma ji cu Mi ni star stva eko no mi je i re gi o nal nog raz vo j a. Za b e l e ` io je vre me 4:07,06 ~a so va i na ci qu je osta -

Mu {ka ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas od 20 ~a so va igra }e pr vu utak mi cu na tro fe ju Sr bi je. Pro tiv nik na {em naj bo qem ti mu bi }e B se lek ci ja Sr bi je, dok }e se u dru gom me ~u sa sta ti Nor ve {ka i Slo ve ni ja u be o grad skom Pi o ni ru. Na kon pr vog da na tur ni ra eki pe }e se pre se li ti u No vi Sad gde }e od i gra ti jo{ po dve utak mi ce. Ovi me ~e vi za re pre zen ta ci ju Sr bi je bi }e na ne ki na ~in ge ne ral na pro ba za Evrop ski {am pi o nat u ja nu a ru na rod ne go di ne odr `a ti u Sr bi ji, s ob zi rom da se lek tor Ve se lin Vu ko vi} ne }e ima ti pu no pri li ka da po no vo oku pi re pre zen ta tiv ce.

Se lek tor Vu ko vi} je uo~i tur ni ra re kao: - Po zo vem sve qu bi te qe ru ko me ta da bu du uz nas u Be o gra du i No vom Sa du. @e li mo da kroz ove me ~e ve na {a re pre zen ta ci ja po vra ti po ve re we pu bli ke s ob zi rom da nas ve o ma br zo o~e k u j e Evrop s ko pr v en s tvo.

O~e ku ju nas tri utak mi ce od ko jih su me ~e vi sa Nor ve {kom i Slo ve ni jom iz u zet no ja ki, jer se ra d i o iz u z et n o kva l i t et n im

Se lek tor Sr bi je Ve se lin Vu ko vi}

ri va li ma. Nor ve `a ni }e na stu pi ti bez {est stan dard nih re pre zen ta ti va ca, ali i na ma ne do sta ju ne ki igra ~i, pa je u ovom mo men tu sva ka re pre zen ta ci ja prak ti~ no u naj ja ~em sa sta vu.U utak mi ce A i B re pre zen ta ci je Sr bi je Pro da no vi }a i Mar ko vi }a pre ba ci }u u B se lek ci ju, jer `e lim da pro bam ne ke no ve igra ~e na kril nim po zi ci ja ma ka ko bi do po ~et ka {am pi o na ta imao pra vu sli ku o na {im mo gu} no sti ma.

Na pi ta we ko ga bi `e leo u gru pi na da na {wem `re bu, Vu ko vi} je od go vo rio: - S ob zi rom da smo do ma }i ni ne pla {i mo se ni ko ga, ve} }e mo igra ti svo ju igru. Ne tre ba mno go raz mi {qa ti o ri va li ma, jer na pr ven stvu igra ju sa mo naj bo qi. Naj go ra va ri jan ta bi bi la da u gru pi ima mo Fran cu sku, Dan sku i Ru si ju dok bi ne {to po voq ni je bi lo sa Poq skom, Nor ve {kom i [ved skogm, even tu al no sa Slo va~ kom ili Dan skom u za visnsno sti ka ko }e i}i iz -

vio za 50-tak me ta ra Bu ga ri na Ni ko la ja Mi haj lo va iz eki pe EVC (Fran cu ska), dok je za tre }e me sto od sprin tao Ivan Ste I OVOG JU LA DE CA SE OKU PQA JU U KAM PU „RA STI MO” vi} ~lan Par ti zan Pa u er mu va.

Ka sa je ujed no osvo jio i be lu ma ji cu Pla nin ke za naj bo qeg bi ci kli stu do 23 go di ne. Tre }a Jed na od naj lep {ih i naj po zi - ra di ti i mla di i per spek tiv ni eta pa vo zi se da nas od Pa la do tiv ni jih ru ko met nih ma ni fe sta tre ne ri (Dan ko De spo to vi}, Bo Ba ji ne Ba {te u du `i ni od 171,7 ci ja u Sr bi ji, ali i re gi o nu, 17. {ko Ru di}, Bo ro ^ur lev ski, Sr ki lo me ta ra.

Kamp Ra sti mo i ove go di ne odr `a - |an Pa vlo vi}...). }e se u tri sme ne to kom ju la me se Po la zni ci }e i ove go di ne ca u Svi lajn cu (1, 11. i 21. ju la). ima ti pri li ku da se dru `e s biv Po sta rom do brom obi ~a ju u we mu {im i sa da {wim re pre zen ta tiv }e, po red kam pe ra iz Sr bi je, bo ra - ci ma, kao i biv {im po la zni ci ma vi ti de ca iz re gi o na. Ve} su sti Kam pa, ko ji }e ra di ti kao de mon gle pri ja ve po la zni ka iz Ru mu ni je stra to ri i pro mo te ri. Do la zak (Klu`, Tem,i{var, @o bo qa, San su na ja vi li Rat ko Ni ko li}, Mo Ni ko lau), Slo ve ni je ([ko fja Lo - mir Ili}, Alek san dar Sto ja no ka, Ve le we, Ko par), Ma ke do ni je vi}, @i ki ca Mi lo sa vqe vi}, Ne (Bi toq, Ku ma no vo, Sko pqe), Ma - nad Dam wa no vi}, Ivan Lap ~e vi}, |ar ske (Oro{ ha za, Ke~ ke met), Da ne [i jan, Dra gan Mar ja nac, Hr vat ske (Pu la), Cr ne Go re (Be - Vla di mir Pe ri {i}, Du {an Mi ra ne, Pqe vqa, Bu dva, Ko tor, Ce - li }e vi}, Vla di mir Pe tri}, Vu ti we), BiH (Ba wa lu ka, Sa ra je vo, ka {in Raj ko vi}, Mi lu tin Dra gi De taq s pret hod nih kam po va Bi ha}, Br~ ko, Te sli}, Der ven ta, }e vi}...

Pr wa vor, @i vi ni ce, Bi je qi na).

- O~e ku je mo da se u sva koj sme ni Ce na ne pro me we na na |e od 120 do 180 de ~a ka i de voj ~i ca, {to je op ti ma lan broj za Ce na bo rav ka u kam pu osta la je ne pro me we na u od no su na pr kva li te tan rad i ka pa ci te te te re te hod nu go di nu. Za 10 pu nih pan si o na i stru ~an rad de ca tre ba da na i sport skih dvo ra na ko ji ma iz dvo je 20.000 di na ra, a pla }a we mo `e bi ti na `i ro ra ~un ili ras po la `e mo - re kao je di rek tor pu tem de po no va nih ~e ko va. Pri ja ve se pri ma ju do 25. ju na na iKam pa Ra sti mo Mi li voj Jak {i}. mejl in fo@ ra sti mo.com ili na te le fo ne 063/554-232 i 062/1554-232, Kao i svih 16 go di na do sa da, naj vi a sve o Kam pu mo `e se pro ~i ta ti na saj tu www.ra sti mo.com. {e }e se ra di ti na teh ni~ ko-tak ti~ koj obu ci mla dih ru ko me ta {a uz ra sta od 9 do 18 go di na. U pro - Ono {to je no vi na u pro gra mu da na ra di li i svoj po ne ki tre STA LO NE UZ TAJ SO NA U KU ]I SLAV NIH: Amegram stru~ nog ra da ugra |e no je niz je to {to }e se s po la zni ci ma ra - ning. Ciq nam je da mla dim ru ko ri~ki glumac i re`iser Silvester Stalone uvr{ten je u no vi na, a kao i u po sled we dve go - di ti te o ret ska na sta va, ka ko bi me ta {i ma bo ra vak u kam pu bu de boksersku Ku}u slavnih, na sve~anosti na kojoj je ista ~ast di ne po se ban na gla sak bi }e na in - se pri vi kla na sa vre me ne to ko ve ne za bo ra van do `i vqaj u tre na pripala i ~uvenom bokseru Majku Tajsonu. di vi du al nom ra du, gde }e po red u ru ko me tu, a mo }i }e i da pre - `nom i sva kom dru gom smi slu Stalone je igrao boksera Rokija Balbou u {est filmova sta rih i is ku snih tre ne ra s de com gle da ju s tre ne rom ko jim su tog do da je Jak {i}. iz serijala „Roki” od 1976. do 2006. godine. Prvi film iz serijala, za koji je Stalone napisao scenario, dobio je tri Oskara, ukqu~uju}i nagradu za najboqi film. Ku}a slavnih boksa postoji od 1982, a bokseri mogu da postanu weni ~lanovi najmawe pet godina posle penzionisawa. Tajson, kome je ~ast ukazana kao {ampionu sveta u te{koj kategoriji, odao je po~ast svom treneru i ~oveku koji ga je otkrio Kasu d’Amatu, koji je umro 1985.

Gvozdeni Majk obele`io je istoriju boksa kada je 1986, sa 20 godina, postao najmla|i prvak sveta u te{koj kategoriji, kojom je dominirao od 1987. do 1990.

Svi la j nac opet ru ko met na va ro{

Uli ca Dra ga nu Man ceu Skup {ti na gra da Be o gra da od lu ~i la je da uli ca po red Par ti za no vog sta di o na po ne se ime po tra gi~ no pre mi nu lom fud ba le ru Dra ga nu Man ceu. Za pri hva ta we re {e wa ko je stu pa na sna gu po ob ja vqi va wu u Slu `be nom li stu Be o gra da gla sa li su od bor ni ci i vla da ju }ih i opo zi ci o nih stra na ka, osim od bor ni ka Srp ske ra di kal ne stran ke ko ji su bi li uz dr `a ni.

Pred s ed n ik Ko m i s i j e za spo me ni ke i na zi ve tr go va i uli ca Slo bo dan Sta ni mi ro vi} ka zao je da je pr vo bit no pred lo `e no da uli ca u Ze mu nu po ne se ime Dra ga na Man cea, ali da je u do go vo ru sa po ro d i c om, na v i j a ~ i m a i klu -

vla ~e we iz {e {i ra. No, naj bit ni je je da mi sli mo o svo joj igri i da gle da mo sa mo se be - is ta kao je Vu ko vi}.

Ka pi ten Mla den Bo ji no vi} imao je na por nu se zo nu, ali je spre man za okr {a je sa dr `av nim ti mom.

- Ovo je no vi ko rak ka Evrop skom pr ven stvu u ja nu a ru. Ovo je ge ne ral na pro ba za sve, jer je osta lo ma lo vre me na do {am pi o na ta.

Osim ovih utak mi ca ima mo jo{ tri-~e ti ri me ~a i po ~e }e {am pi o nat. Ne ma mno go pro sto ra za uigra va we pa mo ra mo is ko ri sti ti sva ki mo me nat na pra vi na ~in. Po zi vam na vi ja ~e da bu du uz nas. Ne bih prog no zi rao ni {ta ka da je u pi ta wu `reb ili ri va li u na {oj gru pi, igra mo na do ma }em te re nu gde smo naj ja ~i a ko ga kod da ima mo za pro tiv ni ka i}i }e mo na po be du re kao je Bo ji no vi}.

- Za do vo qan sam {to sam u Be o gra du. O~e ku ju nas tri bit ne utak mi ce, za pro tiv ni ke }e mo ima ti ja ke se lek ci je, a na ma je to neo p hod no jer `e li mo da na pra vi mo pra vi tim pred Evrop ski {am pi o nat gde nam je ciq da iz bo ri mo olim pij sku vi zu - na po me nuo je se lek tor Nor ve {ke Ro bert Fe din.

S. An ti}

bom Par ti zan od lu ~e no da to bu de uli ca u bli zi ni sta di o na tog klu ba. Uli ci ko ja po ~i w e od Bu l e v a r a kne z a Alek s an d ra Ka r a | or | e v i } a, pre m a sta d i o n u Fud b al s kog klu b a Par t i z an u op { ti n i Sav ski ve nac do de qu je se na ziv Dra ga na Man cea po pred lo g u De m o k rat s ke stran k e Sr bi je i po ro di ce stra da log fud ba le ra.

Dra gan Man ce (1962 - 1985) bio je fud ba ler Par ti za na.

Po gi nuo je u 23. go di ni u sa o bra }aj noj ne sre }i na pu tu Be o grad-No vi Sad. Za dr `av nu re p re z en t a c i j u je na s tu p io ~e ti ri pu ta, a u Par ti za nu je od i grao 262 utak mi ce i po sti gao 145 go lo va.

Kamp }e se pe ti put za re dom odr `a ti u Svi lajn cu.

- Po no vo smo se opre de li li za ovo le po i mir no me sto jer tre nut no nu di naj bo qe i naj pri hva tqi vi je uslo ve za re a li za ci ju ce lo kup nog pro gra ma (sme {taj, is hra na, broj otvo re nih te re na i ha la, ba zen, a sve u pre~ ni ku od 500 me ta ra). Sam grad, za tim do ma }in Po qo pri vred no-ve te ri nar ska {ko la sa do mom u~e ni ka i lo kal na sa mo u pra va ~i ne sve ka ko bi se kam pe ri {to bo qe i pri jat ni je ose }a li - is ta kao je Mi li voj Jak {i}.

J. Ga li}

Na j e sen Vi te zo vi iz Kle ka igra }e u elit noj li gi

SU PER LI GA SR BI JE U AME RI^ KOM FUD BA LU

Kle ~a ni u eli ti Po sled we ko lo elit ne di vi zi je Cen tar Su per li ge Sr bi je u ame ri~ kom fud ba lu, kao i dva ba ra` me ~a za ula zak u di vi zi ju Cen tar i pla sman u vajld kard run du plej - ofa ozna ~i li su kraj re gu lar nog de la se zo ne ovog tak mi ~e wa.

Ist po sta vi lo se da po sled wi vi kend ni je do neo ni jed no iz ne na |e we. Di vqi ve pro vi i Vu ko vi su ube dqi vim tri jum fi ma obez be di li pr vu, od no sno dru gu po zi ci ju, pa }e u plej -ofu bi ti po {te |e ni vajld kard run de i di rekt no su se pla si ra li u po lu fi na le.

Ako je wi hov pla sman do ne kle i o~e ki van pre po ~et ka pr ven stva, ve li ka bor ba do po sled weg ko la vo |e na je za po zi ci ju ~e ti ri (Pan te ri ra ni je obez be di li tre }e me sto). Po sle sla bi jeg star ta, u fo to fi ni {u {am pi o na ta An |e o ski

rat ni ci iz ^a~ ka su za hva qu ju }i tri jum fu na svom te re nu, ali i po ra zu Pla vih zma je va od Vu ko va na Adi Ci gan li ji, sti gli do ~e tvr tog me sta.

Pan te ri i Rat ni ci su pro tiv ni ke u vajld kard run di do bi li po sle ba ra` me ~e va, u ko ji ma su se ukr sti li pr vo pla si ra ne i dru go pla si ra ne eki pe di vi zi ja Jug i Se ver. Da qe su se, pre ma o~e ki va wi ma i sve mu do sa da pri ka za nom to kom se zo ne pla si ra le Kru ne iz Kra qe va i Vi te zo vi iz Kle ka. Na knad nim `re ba wem su od re |e ni pa ro vi vajld kard run de, u ko joj }e se sa sta ti: Pan ~e vo Pan te ri – Vi te zo vi Klek, a u der bi ju Ju ga An |e o ski rat ni ci ^a ~ak – Kra qev ske kru ne Kra qe vo (oba me ~a igra ju se 25. ili 26. ju na).

Iz di vi zi je Cen tar su is pa li Vr bas Hun ter si i Som bor Cel ti si, dok }e sle de }e se zo ne u eli ti igra ti Kra qev ske kru ne Kra qe vo i Vi te zo vi Klek.

Re zul ta ti 7.ko la Su per li ge di vi zi ja Cen tar: Pan ~e vo Pan te ri – Di vqi ve pro vi Kra gu je vac 21:55, Be o grad Vu ko vi- Pla vi zma je vi Be o grad 56:7, Lov ci Vr bas - Voj vo de No vi Sad 6:30, An |e o ski rat ni ci ^a ~ak - Som bor Cel tis 68:0.

Ko na ~an pla sman: Di vqi ve pro vi 7-0, Vu ko vi Be o grad 6-1, Pan ~e vo Pan te ri 5-2, An |e o ski rat ni ci ^a ~ak, Pla vi zma je vi Be o grad, Voj vo de No vi Sad 3-4, Som bor Cel tis 1-6, Lov ci Vr bas 0-7.

Ba ra` me ~e vi di vi zi je Jug - Se ver: Vi te zo vi Klek – Ja go di na Kel ti 49:6.Kra qev ske kru ne Kra qe vo - Ki kin da Ma mu ti 35:12.

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda15.jun2011.

VOJVO\ANSKE LIGE

Severnoba~ka liga Re zul ta ti 5. ko la: Elek tro voj vo di na (Su bo ti ca) - “Mi lo{ Ra ki}” (Rat ko vo) 5:3, Po let (Ka ra vu ko vo) - Po let (Ras ti na) 2,5:5,5, Rad ni~ ki (Baj mok) - “@a ki Jo zef” (Sta ra Mo ra vi ca) 2:6, Ada – Bez dan 5:3, Ka ra vu ko vo - Mla dost (Oxa ci) 5:3, Hajduk (Ku la) Potisje (Kawi`a) 5 ,5:2,5 .

Plasman: 1. Pol et (Ra st in a) 11 (2 4) , 2. Mladost 10 ( 22 ), 3-4.

Radni~ki, Hajduk 9 (22), 5. “@aki Jo ze f” 9 (21), 6. “Milo{ Raki} ” 7 (20 , 7. E lektrovojv. (Subotica) 7 (19), 8. Potisje 7 (18), 9. Ada 6 (20,5), 10. Polet (Karavukovo) 3 (17,5), 11-12. Bezdan, Karavukovo 3 (17).

Ju`noba~ka liga Re zul ta ti 6. ko la: Su tje ska (B. Do bro Po qe) - An pa san (No vi Sad) 2,5:5,5, Omla di nac (@a baq) - Haj duk (^u rug) 3,5:4,5, Te me rin – Mla de no vo 4,5:3,5, “Mi hail Taq” (Ve ter nik) – Zma je vo 4,5:3,5, Voj vo di na (No vi Sad) - Ti tel 6,5:1,5, Bu ba ma ra (No vi Sad) slo bod na.

Pla sman: 1. Voj vo di na 13 (26,-), 2. An pa san 11 (24,5,-), 3. Ti tel 10 (20,5), 4. Bu ba ma ra 9 (21,-), 5. Zma je vo 8 (28), 6. Mla de no vo 8 (25), 7.

Te me rin 7 (20,5, -), 8. Su tje ska 5 (20), 9. Haj duk (^u rug) 5 (18, -), 10.

“Mi hail Taq” 3 (17,-), 11. Omla di nac 3 (17).

Severnobanatska liga Re zul ta ti 5. ko la: Pro le ter (Zre wa nin) - No vi Kne `e vac 5:3, Je din stvo (E~ ka) - Kra ji na (Kra ji {nik) 2:6, Bu du} nost (Srp ska Cr wa) - Mla dost (Ban. De spo to vac) 3:5, Na pre dak (^e ste reg) Mla dost (Lu ki }e vo) 4,5:3,5, Be gej (@i ti {te) - Rad ni~ ki (Ki kin da) 4,5:3,5, 2. ok to bar (Ku ma ne) - Mla dost (Bo ~ar) 5:3.

Pla sman: 1. Na pre dak 15 (25,5), 2. Pro le ter 13 (23,5), 3. Kra ji na 10 (24,5), 4. 2. ok to bar 9 (23), 5.

No vi Kne `e vac 9 (21), 6. Mla dost (Bo ~ar) 6 (20), 7. Mla dost (Ban. De spo to vac) 6 (19), 8. Bu du} nost 6 (17,5), 9. Mla dost (Lu ki }e vo) 5 (19,5), 10. Rad ni~ ki 3 (18,5), 11-12.

Je din stvo, Be gej 3 (14).

Ju`nobanatska liga Re zul ta ti 6. ko la: “Aqe hin” (Pan ~e vo) - Ban. Bre sto vac 4:4, Lo kve – Gre be nac 6:2, Be la Cr kva - Omla di nac (Vr {ac) 6:2, Iz bi {te – Ilan xa 6:2, Gaj - “Bo ra Iv kov” (Ba nat sko No vo Se lo) 1:7, ^o kot (Gu du ri ca) - Ba va ni {te

7,5:0,5, Je din stvo (Ka ~a re vo) Spar tak (De be qa ~a) 7:1.

Pla sman: 1. “Bo ra Iv kov” 16 (35,5), 2. Be la Cr kva 15 (33,5), 3.

Lo kve 15 (30,5), 4. Ban. Bre sto vac 14 (36,5), 5. “Aqe hin” 12 (32), 6.

Je din stvo 11 (28,5), 7. ^o kot 10 (27,-), 8. Iz bi {te 10 (25), 9. Gaj 6 (19), 10. Gre be nac 4 (18,5), 11.

Ilan xa 3 (12), 12. Omla di nac 1 (13,5), 13. Ba va ni {te 0 (8,5), 14.

Spar tak 0 (6,5).

ML Subotica

PRVENSTVO O[ „KOSTA TRIFKOVI]”

Dejanov pe~at

Pro {le ne de qe odr `a no je u pro sto ri ja ma O[ “Ko sta Trif ko vi}” po je di na~ no pr ven stvo {ko le. U~e stvo va lo je 38 u~e ni ka od pr vog do osmog raz re da a pe ~at tak mi ~e wu dao je ta len to -

tak mi ~a re do de qe ni su pr voj tro ji ci.

Pla sman: 1. De jan Omor jan 6, 23. Zlat ko Bu cu qe vi}, Lu ka [er be xi ja 5, 4-6. Ste fan Maj sto ro vi}, Da vid Ada mo vi}, Ni ko la Pa -

Re zul ta ti 4. ko la: BT[K-2 (Ba~ ka To po la) - Gu na ro{ 4,5:3,5, E| {eg (Ma li I|o{) - Je vrej ska op {ti na (Su bo ti ca) 5:3, Spar tak-3 - Rad ni~ ki (Tor wo{) 3:5, Sen ta-2 - @ed nik (Sta ri @ed nik) 6:2.

Pla sman: 1. Rad ni~ ki 12 (19,5), 2. BT[K2 9 (16), 3. Sen ta-2 6 (18), 4. Spar tak-3 6 (16,5), 5. @ed nik 6 (11,-), 6. E| {eg 3 (14,5), 7. Je vrej ska op {ti na 1 (13,5), 8. Gu na ro{ 1 (11).

dnevnik

ANALIZIRANE PARTIJE

Skretawe sa staze Ne dav no je umro ve le maj stor Le o nid Jur ta jev, ne ka da {wa pr va plo ~a Kir gi zi sta na na olim pi ja da ma. Ro |en je 01.05.1959. a umro je 02.06.2011.

U pri lo gu da je mo we go vu par ti ju sa Olim pi ja de u Is tan bu lu od i gra noj 2000. go di ne pro tiv ma ke don skog re pre zen ta tiv ca Traj ka Ne de va.

T. Nedev – Jurtajev [kot ska par ti ja (C45) 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.d4 e:d4 4.S:d4 Lc5 5.Le3 Df6 6.c3 Sge7 7.Lc4 Se5 8.Le2 h5!?

ML Vrbas Re zul ta ti 4. ko la: Se len ~a Mla dost (Ba~ ki Pe tro vac) 5:3, „Veq ko Vla ho vi}“ (Bo |a ni) – Kul pin 3:5, Vr bas - Voj vo di na (To va ri {e vo) 6:2, Bu du} nost (Glo `an) – Vaj ska 8:0, Ba~ slo bo dan.

Pla sman: 1. Vr bas 9 (18,5,-), 2.

Se len ~a 9 (18), 3. Bu du} nost 6 (17,5), 4. Voj vo di na 6 (16), 5. Ba~ 6 (9,5,-,-), 6. „Veq ko Vla ho vi}“ 3 (15), 7. Kul pin 3 (13,5), 8. Mla dost 3 (9,-,-), 9. Vaj ska 0 (3,-).

ML Zrewanin Re zul ta ti 5. ko la: Bo rac (Alek san dro vo) - Rad ni~ ki (Ja {a To mi}) 5,5:2,5, Ara dac –Je din stvo (N. Be ~ej) 0,5:7,5, Zla ti ca slo bod na.

Pla sman: 1. Zla ti ca 12 (21,5), 2.

Je din stvo 9 (21), 3. Bo rac 6 (18), 4.

Rad ni~ ki 3 (13,5), 5. Ara dac 0 (6).

Plej of: (19.06.) Zla ti ca – Rad ni~ ki i Je din stvo – Bo rac. Po bed ni ci igra ju (26.06.) fi na le za ula zak u Se ver no ba nat sku li gu.

[ajka{ka liga Re zul ta ti 3. ko la: Pion (Be ~ej) - Bu du} nost (Na daq) 5:3, Haj duk (Gar di nov ci) - [aj ka{ (Ko viq) 2:6, Ju go vi} 2 (Ka}) – Bu di sa va 3,5:4,5, [aj ka{ ([aj ka{) Slo ga (Lok) 5,5:2,5.

Pla sman: 1. Pion (Be ~ej) 9 (15,5), 2. Ju go vi} 2 (Ka}) 6 (14), 3.

Bu du} nost (Na daq) 6 (12), 4. Haj duk (Gar di nov ci) 4 (11), 5. Bu di sa va 4 (10,5), 6. [aj ka{ (Ko viq) 3 (13), 7. [aj ka{ ([aj ka{) 3 (11,5), 8. Slo ga (Lok) 0 (8,5).

De jan Omor jan

va ni De jan Omor jan, u~e nik dru gog raz re da, ~i ji ovo go di {wi re zul ta ti, a pre sve ga zre lost u igri na ma gi~ nim kva dra ti }i ma, za slu `u je i {i ru po dr {ku, a ne sa mo di vqe we. We gov {a hov ski u~i teq, mk Qu bi {a Ku zma no vi}, po red ne ko li ci ne ta len to va nih po la zni ka, me |u ko ji ma je i Ma {a Mi li vo je vi}, po seb no je uo~io De ja no vu ogrom nu qu bav i pri vr `e nost {a hu. Ku zma no vi} sma tra da je za De ja nov da qi raz voj neo p ho dan tre ner vi {eg ran ga.

Igra lo se 6 ko la, 15 mi nu ta po igra ~u. Za ni mqi vo je da su, na kra ju {kol ske i {a hov ske go di ne, svi u~e sni ci do bi li me da qe a pe ha re za naj u spe {ni je

ni} 4,5, 7-9. Mar ko Ba le no vi}, Ste fan Xe na di ja, Da vid Omor jan 4, 10-15. Jo van Vra ne{, Ma {a Mi li vo je vi}, Du {an Pe ja no vi}, Mar ko Gu gle ta, Mar ko Ro si}, Iva Vuj kov 3,5, 16-23. Jo van [er be xi ja, La zar Gu gle ta, Bo ris Pe tro vi}, Du {an Ili}, Bran ko Mi lo {e vi}, Ra do van Si mi}, Ivan Ma ri}, Vuk Vi }en ti} 3, 24-26.

Ste van Mi {i}, Mi lan Bog da no vi}, Vla di mir Tot 2,5, 27-35.

Alek san dar Zdrav ko vi}, Zo ran Ra di vo je vi}, Haj do Ko ta, Dra go Be go vi}, Alek san dar Ni ko li}, Og wen Mu tav ~i jev, Mi haj lo Kon stan ti no vi}, Zdrav ko Be go vi}, Mi haj lo Vu ja si no vi} 2, 36. Ma ja ^a nak-Vla o vi} 1, 37-38. Ili ja Ra ti}, Mi li ca ]u li brk 0,5 po e na.

Novak Pezeq prvi u Melencima Po vo dom se o ske sla ve „Du ho vi“ u Me len ci ma je odr `an 37. po re du tra di ci o nal ni vi kend tur nir. U~e stvo va lo je 64 igra ~a a iz ne na |e we je pri re dio Fi de maj stor No vak Pe zeq iz Som bo ra ko ji je iza se be osta vio, po red osta lih, ve le maj sto ra Bor ka Laj thaj ma, in ter e bra }u Ar so vi}, Pre dra ga Bo di ro gu i Si ni {u [a ri }a. Naj bo qe pla si ra ni ve te ran je Bo `i dar Ma ri no vi}, do ma }i igra~ Bra ni slav @u pun ski a omla di nac Ni ko la Mi lo vi}.

Pla sman: 1. No vak Pe zeq 7,5, 24. G. Ar so vi}, Pe ri {i}, Ro buq 7, 5-7. Z. Ar so vi}, Bo di ro ga, Laj thajm 6,5, 8-13. [a ri}, Ja ko vqev, @u pun ski, S. Bla go je vi}, Mar kov, Jan kov

PROBLEM BR. 341

Beli daje mat u dva poteza M. Duchateau Nu o va Re vi sta de gli Scac chi, 1833.

Re {e we pro ble ma br. 340 (Di Vinzenci, Fi de Al bums, 1989.) sa po zi ci jom: be li – Kb7, Dg2, Tf2, Le1, pe {ak c4; cr ni – Ka4, Ta3, pe {ak b4; je 1.Ta2! Na 1...T:a2 sle di 2.D:a2 mat. Na 1...Ka5 sle di 2.T:a3 mat. Na 1...b3 sle di 2.Dc6 mat. Na 1...Kb3 sle di 2.Dc2 mat.

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

6, 14-20. B. Ma ri no vi}, [tr bac, An dre je vi}, Vu lin, Mi lo vi}, D. Pe tro vi}, Kra ~u nov 5,5, 21-29.

Pet ko vi}, S. Sto ja no vi}, Ri ka lo vi}, @. Ko sti}, Bruk, Jan ~i}, Ra ko{, Ma rin kov, Zdrav ko vi} 5, 3033. Bor ko vi}, ]ir ja ni}, P. Lev na ji}, V. Po po vi} 4,5, 34-46. Ma noj lo vi}, Ke vre {an, Isa kov, M. Pe tro vi}, M. Jo va no vi}, Jef ti}, Ili ~i}, Kraj nov, M. Di mi tri je vi}, Me sa ro{, Mi ji}, J. Po pi, Vu ja nov 4, 47-51. Mi lu ni}, Cve ta no vi}, T. Rus, Bun da lo, M. Po pov 3,5, 52-58.

Mar ti nek, Ha la{, D. Ko sti}, S. Lev na ji}, Osto ji}, @. Rus, To mi} 3, 59-60. @u pun ski, M. Jo va no vi} 2,5, 61-62. Ada mov, M. Po pi 2, 63-64.

N. Pa ni}, Mar jan ski 1,5 poen.

Za ni mqi va ide ja, prem da je, objek tiv no, ovaj po tez do sta sum wi ve vred no sti. Po {to cr ni pri pre ma na pad na kra qe vo kri lo be log mo ra }e da ro ki ra na da mi nu stra nu. Ti pi ~an po tez u sti lu Jur ta je va on ra no skre }e sa uta ba nih sta za ta ko da od mah sta vqa pro tiv ni ka pred pro ble me svo jom ori gi nal nom igrom.

Uobi ~a je ni na sta vak je 8…Dg6. Na pri mer: 8...Dg6 9.0–0 0–0 10.Sd2 d5 11.Lh5 Dd6 12.f4 S5c6 13.e5 Dh6 14.S2b3 L:d4 15.L:d4 S:d4 16.c:d4 Sf5 17.Tf2 a5 18.Le2 b6 19.Tc1 c6 20.Tc3² 1–0 Azma i pa ra {vi li – Alek san drov (Gro nin gen 1997.).

9.Sc2 d6 Na 9...L:e3 ide 10.S:e3 d6 11.Sa3 a6 12.Sac4 S:c4 13.L:c4 Le6 14.De2 L:c4 15.S:c4 0–0–0 16.De3 Sc6 17.0–0–0 De6 18.b3 Tde8 19.The1 Kb8 sa jed na kom igrom. (Tra bert, - Le ma~ ko, Ptuj 1995.). Be li je do bio par ti ju na vre me.

10.Sba3?! Tok ove par ti je }e po ka za ti da ska ka~ sto ji do sta ne spret no na ru bu ta ble.

10...Ld7 11.Dd2 Po tez 11.Sb5 je lo gi~ ni ji: 11...L:b5 12.L:b5+ c6 13.Le2 Dg6 14.Lf3 0–0–0 15.0–0 Sc4 16.De2 S:e3 (16...S:b2? 17.a4+-) 17.S:e3= 11...0–0–0 12.f4 Op ti mi sti~ ki! Be li jo{ ni je ro ki rao a we go vi pe {a ci su ra wi vi.

Po sle nor mal nog 12.0–0 oba kra qa su na si gur nom i po zi ci ja je pri bli `no jed na ka.

Sc6 15.h3 Sf6 16.e5 L:a3!?

Sg4 13.Ld4 De6 14.0–0–0 Lo {i je je 14.h3 Sf6 15.e5 Se4 16.De3 Lc6 sa opa snom ini ci ja ti vom cr nog.

14...Sc6 Pion je “otro van”: 14...D:e4? 15.L:g4 h:g4 16.Tde1+15.h3 Sf6 16.e5 Po sle 16.L:f6 D:f6 cr ni ima ja snu po zi ci o nu pred nost.

16...L:a3!? Uvod u `r tvu fi gu re! Do broj igri cr no ga bez ika kvog ri zi ka je vo di lo 16...Se4 17.De3 d:e5! 18.f:e5 ( ali ne 18.L:c5? e:f4 i cr ni do bi ja pe ~a ka u svim va ri jan ta ma jer na kon uzi ma wa na c5 vi si be li lo vac na e2) 18...Dh6 itd.

17.e:f6 D:a2 Kad je re kao A cr ni mo ra re }i i B `r tvu ju }i fi gu ru jer bi u su prot nom ostao sa pe {a kom ma we bez ika kve kom pen za ci je – pe {ak na g7 bi bio iz u zet no jak).

18.S:a3 Sa5 19.Dc2? Na kon ove gre {ke be li za pa da u iz gu bqe nu po zi ci ju jer mo ra da ti da mu a ma te ri jal ko ji }e za to do bi ti ne }e bi ti do voq na kom pen za ci ja. Is prav no je bi lo 19.Lc4! S:c4 20.S:c4 Lf5!

21.De2 The8 22.Se3 g6 23.c4 (je di ni po tez da se oslo bo di po qe c3 za po vra tak be log lov ca) 23...c5 24.Lc3 d5 25.Le5!

Da1+ 26.Kd2 Da5+ 27.Kc1 Da1+ i re mi ve~ nim {a hom.

19...Sb3+ 20.D:b3 D:b3 21.f:g7 Thg8 22.Lc4 Da4 23.f5 O~a ja we ali i na kon 23.L:f7 T:g7! 24.L:g7 Df4+ uz sle de }e ...D:f7 cr ni la ko do bi ja.

23...L:f5 24.L:f7 T:g7! Naj e- fekt ni ji put da se spre ~i kon tra igra be log.

25.L:g7

25…Df4+ 26.Td2 Td7 27.L:h5 T:g7 28.Lf3 Te7 Bu ra se sti {a la i cr ni ima ma te ri jal nu pred nost do voq nu za po be du ta ko da je osta tak par ti je stvar teh ni ke. Jo{ je sle di lo...

29.Kd1 Da4+ 30.Kc1 Te3 31.Tf1 Kd8 32.Ld5 Ld3 33.Th1 Df4 33.Th1 Df4 34.Kd1 c6 35.Lb3 T:h3! 36.Te1 Na 36.g:h3 ide Df3+; Na 36.T:h3 Df1 mat.

36...Te3 37.Th1 d5 38.Sc2 L:c2+ 39.L:c2 Kc7 40.Td4 Dg3 41.Td2 a5 42.Kc1 b5 43.Th3 Te1+ 44.Ld1 Dg5 45.Tf3 Kb6 46.Tff2 a4 47.Kc2 Dg6+ 48.Kc1 Dd6 49.Td3 a3 50.b4 d4 51.T:d4 De6 52.Tc2 Db3 53.Tdd2 Te3 0–1 Komentar: Postni ([ML) Pripremio: B. Dankovi}

Novosadska liga Re zul ta ti 5. ko la: Kra qi ca 2 (Pe tro va ra din) - Bu ba ma ra (2) 5,5:2,5, Pen zi o ner - “Obi li}” 5:3, Dnev nik-Ka pa blan ka - ^e ne jac (^e nej) 5,5:2,5, Je din stvo (Ru men ka) - @e le zni ~ar 4:4, Pru `e na ru ka (Sr. Ka me ni ca) – Pro mo ci ja 4,5:3,5, Bo rac - “64” 4,5:3,5.

Pla sman: 1. Bo rac 15 (26,5), 2. “64” 12 (27), 3. Kra qi ca-2 12 (25), 4. Pro mo ci ja 12 (23,5), 5. @e le zni ~ar 10 (23), 6. Pru `e na ru ka 9 (23), 7. ^e ne jac 9 (19), 8. Dnev nik Ka pa blan ka 3 (17,5), 9.

Pen zi o ner 3 (16), 10. Bu ba ma ra-2 3 (13), 11. Je din stvo 1 (13,5), 12.

“Obi li}” 0 (13).

PRVENSTVO VOJVODINE ZA OMLADINCE I @ENE

Po medaqe u Nove Banovce Po je di na~ no pr ven stvo Voj vo di ne u {a hu za omla din ce za 2011. go di nu odr `a }e se u No vim Ba nov ci ma u mo te lu “NB”, Ze mun ska uli ca br.

15, od 1-7. ju la. Pra vo u~e {}a ima ju omla din ci ~la no vi klu bo va iz Voj vo di ne, ro |e ni 1991. god. i mla |i. Klu bo vi ko ji se tak mi ~e u Pr voj li gi Sr bi je (N[K No vi Sad, “Spar tak” Su bo ti ca i “Omla di nac” No vi Ba nov ci) i klu bo vi Dru ge li ge Sr bi je - gru pa Voj vo di na mo ra ju na osno vu Pra vil ni ka o tak mi ~e wi ma [a hov skog sa ve za Voj vo di ne po sla ti na omla din sko pr ven stvo Voj vo di ne naj ma we dva omla din ca. Dva naj bo qe pla si ra na tak mi ~a ra sti ~u pra vo igra wa na pr ven stvu Sr bi je za omla din ce za 2011. go di nu. Or ga ni za tor obez be |u je pe har po bed ni ku tur ni ra, me da qe tro ji ci pr vo pla si ra nih kao i na gra de u vi du {a hov ske li te ra tu re.

U isto vre me u No vim Ba nov ci ma igra se i Otvo re no pr ven stvo Voj vo di ne za `e ne i omla din ke za re gi stro va ne ~la ni ce [S Voj vo di ne.

Dve naj bo qe pla si ra ne tak mi ~ar ke sti ~u pra vo igra wa na pr ven stvu Sr bi je za `e ne za 2012. go di nu. Dve naj bo qe pla si ra ne omla din ke (ro |e ne 1991. go di ne i mla |e) sti ~u pra vo igra wa na pr ven stvu Sr bi je za omla din ke za 2011. go di nu. Na grad ni fond iz no si 40.000 di na ra i ras po re |en je na sle de }i na ~in: 15.000; 10.000; 7.000; 5.000 i 3.000 di na ra.

Oba tur ni ra se igra ju po [vaj car skom si ste mu u 9 ko la a u za vi sno sti od bro ja pri ja vqe nih tak mi ~a ra (tak mi ~ar ki) [S Voj vo di ne mo `e od re di ti i dru ga ~i je! Dva ko la dnev no igra ju se 2. i 4. ju la. Tem po igre je: 40 po te za za 90 mi nu ta i 30 mi nu ta za sva kog igra ~a do kra ja par ti je. Se an sa tra je ukup no 4 sa ta. Sva ki

u~e snik je oba ve zan da sa so bom do ne se jed nu pre gled nu {a hov sku gar ni tu ru stan dard ne ve li ~i ne i is pra van {a hov ski ~a sov nik.

Upi sni na za u~e {}e iz no si 300 di na ra za u~e sni ke ko ji ko ri ste pan si on ske uslu ge, a 600 di na ra za sve osta le u~e sni ke. Sme {taj i is hra na je u No vim Ba nov ci ma u mo te lu “NB” gde }e se tak mi ~e we i odr `a ti. Ce na jed no dnev nog pan si o na u dvo kre vet nim i tro kre vet nim so ba ma iz no si 1.850 di na ra po oso bi i upla }u je se na ra ~un [a hov skog sa ve za Voj vo di ne br. 340-1945-12, naj ka sni je do 30. ju na ili u go to vom pri li kom do la ska. Ukup no se pla }a 6 pan si o na po oso bi.

Re zer va ci ja sme {ta ja kao i sve osta le in for ma ci je mo gu se do bi ti na te le fo ne sa ve za.

Svi tak mi ~a ri tre ba da do pu tu ju u No ve Ba nov ce u mo tel “NB” u pe tak 1. ju la i ja ve se su di ji tur ni ra naj ka sni je do 15,00 ~a so va.

reporta@e

dnevnik

sreda15.jun2011.

21

OMA@ PRO SVE TI TEQ SKOM DE LU SOM BOR SKOG SLI KA RA QU BI [E DI MI TRI JE VI ]A

Ni je zna we sa mo zna we zna ti aj ~e {}a „op tu `ba” na {to vi {e, pre sve ga zbog svog ra ~ un go t o v o sva k og od no sa pre ma umet no sti i qu di umet n i k a, a sli k a r a ma u woj. na po se, je ona da se u su {ti ni Do slov no od pr vog da na svog mo ra bi ti ego i sti~ na oso ba, `i ti ja na za pa du Ba~ ke, ne {te sa mo za qu bqe na u svo ju ima gi - di mi ce de le }i zna we i qu bav na ci ju i kre a ci ju, li~ nost mo - pre ma umet no sti, oko ovog ~o `da i naj vi {e. Jer je di no ta - ve ka, na iz gled po ma lo gru be, ko, to bo `e, iz ate qea iz la ze er ski vi o lent ne spo qa {no sti, za i sta de la vred na jav ne pa - po ~e li su da se oku pqa ju pre `we i pri zna wa. I za i sta, ve - sve ga mla |i qu di, oni ko ji su }i na sli ka ra se i po na {a ta - ne ki smi sao `e le li da pro na |u ko. Sko ro sva ki je za gle dan u svoj {ta fe laj, ~ak i slu ~aj nog „ki b i c e r a” sma tra za uqe za na ko ga se ne sme, i ne vre d i, po t ro { i t i ni tre nu tak pa `we, za b o r a v qa j u } i da su se u pro {lo sti naj v e } i maj s to r i ki ~i ce vred no va li kroz pri zmu ~i we ni ce da li su, ko li ko i ka kvih u~e ni ka iza se be i svog de la osta vi li. Jed no stav no, odav no su po ~e la ne ka mo der na, su per e go i sti~ na vre me na, ko ja sa mo ret ke ni su „in fi ci ra la”.

Som bor, ma da grad ko ji se po ma lo i eks trem no hva li svo jim sli ka ri ma, ta kvih Ta wa Di mi tri je vi} umet ni ka je imao pre gr{t, dok ta mo iz U`i ca, na upra vo u sli kar stvu, u li ni ji, kon za vr {e ne Li kov ne aka de mi kom po zi ci ji, ko lo ri tu... U dve je, ni je do {ao Qu bi {a Di mi pro te kle de ce ni je ate qe Di mi tri je vi} sa su pru gom, ta ko |e tri je vi} po sta jao je sve ma wi sli kar kom, ina ~e ro |e nom Som jer je sve vi {e bi lo onih ko ji bor kom, Ta wom. Da li je bio do su sva ki tre nu tak pro ve den uz bar sli kar? Li kov ni kri ti ~a sli k ar s ki par Di m i t ri j e v i} ri, qu di ko ji ma je stru ka da to sma tra li za is pu wen. Iz tog pro ce ne, ka `u da je bio i vi {e oku pqa wa mla dih qu di na stao ne go od li ~an sli kar, imao je fe je i Stu dio „Vin sent” u ko jem no me nal ne se ri je iz le ta u ne se onim naj mla |i ma „ba vi la” stvar no, ali za Som bor je on Ta wa, da bi ih na kon sti ca wa pred sta vqao ne {to dru go, ne osnov nih zna wa i „ugrad we” vi -

N

ru s a umet n o s ti „pre u z i m ao” Qu bi {a.

Na rav no, ka ko to ve} u Sr bi ji bi va, po {to dr `a va na sli kar ske {ko le gle da kao i na ma {in bra var ske ra di o ni ce i pro iz vod wu pla sti~ ne ga lan te ri je, for mal ni stu dio je pre gu rao tek ne ko li ko go di na, a ka da su iz gu bi li na du u po be du nad ad mi ni stra tiv nim ve tre wa ~a ma, Di mi tri je vi }i su jed no stav no otvo ri li vra ta svog ate qea za sva kog ko po `e li da gle da, sli ka, cr ta, pri ~a, pri u pi ta...

Osim kli na ca i tek sta sa lih mom ~i }a i de voj ~i ca, po ceo dan i ve ~e ate qe je bio pun i onih ko ji su ne kad sne va li o to me da se ba ve sli kar stvom, a svo je sno ve do ta da ni su ni po ku {a li da ostva re. Ve te ri na ri, zu ba ri, pen zi o ne ri, ca ri ni ci....

Iz ova kve ne for mal ne „{ko le” od la zi li su mla di }i i de voj ke na sli kar ske i va jar ske aka de mi je, ali i na gra fi~ ke stu di je, ar hi tek tu ru... sti ca li sva ona zna wa i ra di li po slo ve po be lom sve tu ko ji jed no stav no ne mo gu i bez sli kar ske, umet -

U~i li su da ma la ju ve te ri na ri, zu ba ri, ca ri ni ci

ni~ ke, cr te. Ma da Ta wu po zna jem vi {e od 30 go di na, slu ~aj je hteo da se no vi nar sko pi ska ra lo s Qu bi {om upo zna ne {to

Bran ko Ma ra vi} je i oper ski ma e stro

bo qe tek pre tri-~e ti ri go di ne, a bu du }i da ni sam (jer bo se gor wi la ment o ego i zmu „na la `e” i no vi na ri ma) ni sam bez ego tri pa, po ma lo me po sti de la sve o bu hvat nost zna wa ko ji ma je taj ~o vek ras po la gao i ko ji ma je mo gla pa ri ra ti vaq da je di no we go va strast da ih ne {te di mi ce po da ri dru gom. Go to vo sva ki su sret u ate qeu jed nog od we go vih pr vih u~e ni ka, Bran ka Ma ra vi }a (na kon be o grad ske Aka de mi j e sli k ar s ki, ali i kao oper ski pe va~, usa vr {a vao se u Ita li ji) bio je je dan od onih s ko jih ode te bo ga ti ji za ne ko no vo zna we ili no vo vi |e we ve} po zna tog. ^u de san ~o vek!

Vaq da ba{ zbog to ga, zbog te va tre ko ju je no sio u se bi, Qu bi {a Di mi tri je vi} je i pre ra no sa go reo, sr ce jed no stav no ni je us pe lo da „is pra ti” svu tu ener gi ju i sa mo je pro {log le ta pu klo na aor ti. Da nas, go di nu da na

po sle, kao svo je vr sni oma` Qu bi {i nom pro sve ti teq skom ra du, u ga le ri ji som bor skog Kul tur nog cen tra „La za Ko sti}„, po zna ti jem u gra du kao Omla din ski dom, odr `a na je po ma lo neo bi~ na sli kar sko-va jar ska ko lek tiv na iz lo `ba. Ma da sa ma iz lo `ba ni je ima la ime, ma da ni je na ja vqi va na pre ko me di ja, svi su zna li o ko me i o ~e mu se ra di.

Iz lo `bu je otvo ri la we go va, ka ko sa ma ka `e, pr va u~e ni ca, su pru ga Ta wa, ko ja je na sta vi la prak su otvo re nih vra ta ate qea.

Ve li ki broj ne ka da {wih, ali i sa da {wih po se ti la ca – u~e ni ka ate qea Di mi tri je vi }e vih iz lo `io je po ne ko svo je de lo i ti me ma kar ma lo po ku {ao da se odu `i ~o ve ku ko ji im je usa dio qu bav pre ma umet no sti, po da rio osnov na i ne ka vi {a zna wa, kao i hra brost za umet ni~ ku pro vo ka ci ju. Da qe je sve na wi ma.

Mi li} Mi qe no vi}

SLOM VOL STRI TA OSTA VIO FRU [KO GOR SKE MA NA STI RE BEZ VIN SKOG PO DRU MA U VRD NI^ KOM KA ME NO LO MU

Be }a ri li su se po Sre mu i In di jan ci e} je i u na ci o nal ne mi to lo ge me pre ~an skih Sr ba u{ao „ove re ni” fa kat u ko ji se ne sme sum wa ti: da su vi na

V

vi} u raz go vo ru s le gen dar nim ar hi man dri tom Kru {e do la Da ma ski nom, ko ji se se }ao ka ko je pro pa la ide ja da 15 ma na sti ra Fru -

~en ma te ri jal za grad wu cr kve i ko na ka, ali je za pu {ten i du go bio za ra stao u {i bqe ka da su za vr {e ni glav ni dun |er ski po slo vi. A on da su, 1929, na pre go vo re u ma na stir do {li qu di iz no vo sad ske gra |e vin ske fir me „Ba zalt”, ~i ji je glav ni pred u zi ma~ bio ne ki Ita li jan.

– Tra `i li su ka men tu ca nik za pu te ve. Na{ sta re {i na Ga vri lo im je ka zao: ma na stir }e da ti ka -

men xa be, pod uslo vom da oni u br du is ko pa ju la gu me. Tra `io je dva tu ne la bu du du ga 80 me ta ra, a do voq no {i ro ka da u wih sta nu ve li ka bu rad i jo{ pru ga za va go ne ra di pre vo za gro `|a i vi na. Iz me |u tu ne la mo ra ju se, pak, osta vi ti sna `ni, pri rod ni stu bo vi, kao oslo nac svo do va.

Ugo vor je pot pi san, mi ni ra we br da po ~e lo ve} kra jem le ta, na sta vqe no to kom zi me i na ve li ku

Ve li ko `dra we car skog ko me sa ra

To ~i lo se vi no za dvor u Be ~u i Lon do nu

iz fru {ko gor skih ma na sti ra bi la ta ko pre fi we nog bu kea da su do ba ci va la i do tre pe za im pe ra to ra u Be ~u, pa ~ak i Lon do nu. Da za rad ka kve po vla sti ce „pod ma `u” ~i nov ni ke no si li su im u pre sto ni cu Hab zbur {ke mo nar hi je mo na si i po ko ji akov ausbru ha ili ber me ta.

Pre ti ca lo je ra ki je i vi na i za no vo sad ske i srem ske bir ta {e, a uvek po u zda ne i `ed ne mu {te ri je bi li su ru da ri Vrd ni ka. Po ti ca li su iz ~ak 34 na ci je – bi lo je i ame ri~ kih In di ja na ca – ali ~im bi do bi li pla tu, uje di we ni su hi ta li u ma na stir ske por te s ba lo ni ma od pet i de set li ta ra. Vr lo br zo bi ih is pra zni li i vra }a li se po no vu do zu.

Ko li ko je hi qa da hek to li ta ra ri zlin ga, por to gi ze ra, ru `i ce, slan ka men ke, tra min ca i dru gih sor ti za pra vo ce |e no iz ma na stir skih vi no gra da za be le `io je bard li sta „Dnev nik” Qu ba Vuk ma no -

{ke go re do bi ju za jed ni~ ki vin ski po drum im po zant nih di men zi ja u drev nom ka me no lo mu na do mak ma na sti ra Vrd nik. Iz we ga je do vla -

Pred u zi mqi vi mo na si kru {e dol ski

Ima lo se, ~ak se i pre sti pa lo, pa su fru {ko gor ski ma na sti ri mo gli vi |e ne go sti do ~e ka ti ba{ „s ni vo om”. Bra ti ja Ho po va, ka da im je 1753. u vi zi ta ci ju do {ao car ski ko me sar s broj nom svi tom, pri re di la je go zbu ni ma lo mo na {ki skrom nu, ko ja po obi mu ni je za o sta ja la za oni ma ka kvi ma je svo je vre me no do ma }in bio Ela ga bul, ve ro vat no naj ek stren tri~ ni ji rim ski im pe ra tor.

Za kla na su po dva vo la i pra se ta, pe to ro te la di, 16 ja ga wa ca, osam pa ri }u ra ka, ~e ti ri pa ra gu sa ka, de set pa ri ko ko {a ka, te po dva pa ra pa ta ka i di vqih ko ko {a ka(!), a na sto su iz ne te i 172 oke ri be (1 oka = 1,3 ki la)! Obi la to se za li va lo pre i po sle je la, pa su po pi je na tri ako va ra ki je, 21 akov sta rog i no vog vi na, te dvoj ka cr nog ber me ta, od no sno 244 li tra. ra do sti igu ma na, la gum je po ste pe no na pre do vao. Pred u zi mqi vi du hov nik je na me ra vao da la gum ure di sa vre me no, bri gu o vi nu po ve ri po u zda nim po dru ma ri ma, ku pi no vu bu rad, ~ak i po ru ~i bo ce sa {tam pa nim eti ke ta ma. Me |u tim, od po sla se de fi nit no od u sta lo u pro le }e 1930. Svet ska pri vred na kri za, ko ja je ne ko li ko me se ci ra ni je kao la vi na kre nu la s Vol-stri ta, sti gla je i u na {e kra je ve. U la gu mu se po ja vi la vo da, {to maj sto ri „Ba zal ta”ni su o~e ki va li, pa su tra `i li iz me nu kla u zu la ugo vo ra. Ka ko je Ga vri lo iz ne na da pre mi nuo, a we gov na sled nik ni je bio ob da ren to li kim en tu zi ja zmom, pre go vo ri ni kad vi {e ni su na sta vqe ni.

M. La zo vi}

Ku pa we na sop stve nu od go vor nost

OPA SNA PO NO GE KU PA ^A PLA @A BA^ KOG GRA DI [TA KRAJ STA RE TI SE

Kru {ka se od tu ge osu {i la a ba je vo da naj du `eg me an dra Ti se u Voj vo d i n i, od Ba~ k og Gra di {ta do ^u ru ga, pre ne ki dan do bi la dru gu ka te go ri ju, kad je u do slov nom o~aj nom sta wu pla `a kod mo sta ko jim je Ba~ ko Gra di {te spo je no s Bi ser nim ostr vom. Xa ba i {to je ovaj pro stor cen tral n i deo la n e otvo r e n og Par ka pri ro de „Sta ra Ti sa kod Bi ser nog ostr va“.

Pla `a je, ina ~e, iz gra |e na pre dva de se tak go di na i bi la me sto gde su ra do do la zi li ne sa mo Gra di {tan ci ve} i vla sni ci ne ko li ko sto ti na vi ken d i c a. Sto l et n o sta b lo kru {ke pra vi lo je po treb nu hla do vi nu ku pa ~i ma, ali se, vaq da od tu ge zbog tu `nog oko li {a, i drev na vo} ka osu {i la. Jo{ la ne su be ton ske plo ~e po ~e le da pu ca ju i od ro wa va ju se pa je po sta la opa snost od po vre da i sa mo ho da we po wi ma. U me |u vre me nu se sta we to li ko po gor {a lo da je bez bed nost ku pa ~a sa da

X

vi {e ne go ugro `e na. Po go to vo de ce, ko ja sva ki ~as ula ze i iz la ze iz vo de. Bez bed no je je di no oko oko zgra de Lo va~ kog do ma i hla do vi ne we go ve te ra se.

– Ve} du go kon tak ti ra mo s nad le `ni ma u me snoj za jed ni ci i be ~ej skom JP „Ko mu na lac“, ko ji je sta ra lac Par ka pri ro de, ali ne na i la zi mo na raz u m e v a w e. Po ~ e l i smo i pri ku pqa we pe ti ci je me {ta na i „vi ken da {a“ da bi smo {to br `e re {i li pro ble me i spre ~ i l i da ne k o na s tra d a to kom pred sto je }e se zo ne ku pa wa. Raz go va ra li smo i s ne kim stru~ wa ci ma, ko ji tvr de da sa na ci ja mo `e da se ura di la k o i pri l i~ n o jef t i n o.

Pred la `u da se po sto je }e be ton ske plo ~e uklo ne i oba la u bla goj ko si ni po spe ka me nim ob lu ci ma – bar to ga ima mo! – pa bi ubu du }e pla `a bi la {qun ko vi ta – ob ja {wa va me {ta nin i je dan od ini ci ja to ra sa na ci je Vla di mir Jo va no vi}.

V. Jan kov

22

kULTURA

sreda15.jun2011.

dnevnik

НА ФЕСТИВАЛУ „СИНЕМA СИТИ“ ПОСЛЕДЊИ ФИЛМ БЕЛЕ ТАРА И ПРВИ АНДРИЈАНЕ СТОЈКОВИЋ

„Торински коњ” и „The Box” На филм ском фе сти ва лу „Си не ма си ти“ ко ји се ове го ди не одр жа ва од 18. до 25. ју на у Но вом Са ду, би ће пред ста вљен но ви филм Бе ле Та ра „То рин ски коњ”, у окви ру се лек ци је „Омаж стра ном ауто ру“. Уз Та ра, у окви ру се лек ци је ома жа пу бли ку оче ку је упо зна ва ње са филм ским де ли ма још два зна чај на ве ли ка на свет ске ки не ма то гра фи је, а то су Ли тва нац Ша ру нас Бар тас и По ља ки ња До ро та Ке ђе жав ска. Фил мо ви Бе ле Та ра, ко је ће ви де ти пу бли ка „Си не ма си ти ја“ су: „Ал ма нах је се ни“, „Аут сај дер“, „Хо тел маг не зит“, „Љу ди из пред гра ђа“, „Маг бет“, „По ро дич но гне здо“, „Про клет ство“, „Про лог“, „Пу то ва ње рав ни цом“, „Верк мај сте ро ве хар мо ни је“ и по ме ну ти „То рин ски коњ“. На гра ђен на ово го ди шњем филм ском фе сти ва лу у Бер ли ну, овај но ви филм чу ве ног ре ди те ља Та ра на ја вљен је као по след њи у ње го вој из у зет но бо га тој филм ској ка ри је ри. По след ње де ло овог ма ђар ског ауто ра, ко ји је ово го ди шњи гост фе сти ва ла „Си не ма си ти,“ но си сва обе леж ја ње го вог ори ги на лог сти ла, укљу чу ју ћи ду ге ка дро ве, цр но-бе лу фо то гра фи ју и го то во од су ство ди ја ло га.

„У То ри ну, 3. ја ну а ра 1889. Фри дрих Ни че иза шао је из ку ће на адре си Виа Кар ло Ал берт, број 6. Не да ле ко од ње га, ко чи -

шао и увео га у ку ћу. Ни че је без ре чи и по кре та ле жао два да на, за тим је про мр мљао по след ње ре чи, и на ста вио да жи ви још де -

Из филма „Торински коњ“

јаш еле гант не ко чи је имао је про блем с твр до гла вим ко њем. Упр кос свим ње го вим по ку ша ји ма, коњ је од би јао да се по ме ри, те је ко чи јаш на ње га по те гао бич. Ни че је при тр чао ко њу и за гр лио га око вра та, је ца ју ћи, у по ку ша ју да га за шти ти и пре ки не бру тал ну сце ну. Ста но да вац је иза -

сет го ди на у ти ши ни и де мен ци ји, док су о ње му бри ну ле мај ка и се стре. Не зна мо шта се де си ло са ко њем.“ Ова ко ре ди тељ Бе ла Тар опи су је по че так фил ма ко ји по ку ша ва да от кри је шта се, за пра во, до го ди ло са ко њем ко га је Ни че по ку ша вао да за шти ти. „То рин ски

СУТРА У СПОМЕН-ЗБИРЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ ПРОМОЦИЈА МOНОГРАФИЈЕ О СЛИКАРКИ РАДИ СЕЛАКОВИЋ

Чувар традиције У Спомен-збирци Павла Бељанског, сутра ће се у 19.30 сатио одржати промоција монографије о сликарки Ради Селаковић, ауторке Ирине Томић и стручно вођење кроз актуелну изложбу „Злато. Рада Селаковић“. О књизи ће говорити историчарке уметности Љиљана Слијепчевић и Марија Тодоровић, вајар Рајко Попивода и уредник Живомир Живковић, из издавачке куће „Topy“ из Београда. Као пратећи део изложбе „Злато. Рада Селаковић“, која је поводом манифестације Ноћ музеја 2011 представљена у Спомен-збирци, објављена је прва монографија о сликарки Ради Селаковић. Изложба и књига настале су по награђеном дипломском раду историчарке уметности Ирине Томић, добитнице Награде Спомен-збирке Павла Бељанског за 2010. годину. Реализована као резултат сарадње Спомен-збирке са поменутом издавачком кућом, монографија је изашла у оквиру престижне едиције „Жене у српској уметности“, која је до сада представила неке од најзначајнијих српских уметница XIX и XX века, попут Катарине Ивановић, Милене Павловић Барили, Љубице Цуце Сокић, Надежде Петровић, Данице Јовановић, Лепоса-

ве Павловић, Зоре Петровић и других. Рада Селаковић (1952–2008) била је мултимедијална уметница, која је излагала на више од 400 групних и 39 самосталних

изложби у земљи и иностранству. Добитница је многобројних награда, ауторка изузетног опуса, а ипак се не може сместити у оквире ниједног покрета или стилског правца светске уметности последње четвртине XX века. Рада Селаковић, као својеврсни чувар националне традиције у самом крилу модерне и постмодерне, по речима Ирине Томић,“ успела је да успостави нови однос између про-

шлости и времена у коме живи, настојећи да одговори на питања која постављају, како византијски иконописац, тако и савремени уметник. Због тога се њено дело може дефинисати као континуитет кроз диверзитет.“ Након промоције, ауторка ће представити најзначајније моменте из уметничке и животне биографије Раде Селаковић, комплетан опус, као и процес настајања њених дела, уз стручно тумачење радова заступљених у поставци. Биће речи и о сликаркином изгледу, који је чинио саставни део њеног јединственог уметничког израза, који је „конструисала“ и неговала са посебном пажњом. Изложба Раде Селаковић у Спомензбирци, избором од једанаест радова, на специфичан начин и кроз различите родове интерпретира развојне фазе ове уметнице. У поставци се, осим слика, налазе и личне фотографије уметнице, као и једно дело примењене уметности Крилата столица (2004). Након новосадске премијере у Спомен-збирци (од 13. маја до 19. јуна), изложба „Злато. Рада Селаковић“ биће приказана у Галерији Куће Војновића Културног центра у Инђији, као и у Културном центру Београда. Р. К.

У ИЗДАЊУ „АРХИПЕЛАГА“ ПУТОПИСНИ РОМАН ИЗ ЛАТИНСКЕ АМЕРИКЕ

Понекад је јануар усред лета Издавачка кућа „Архипелаг„ из Београда представила је данас путописни роман словеначког писца Алеша Штегера „Понекад је јануар усред лета„, у којем су описане његове авантуре током боравка у Латинској Америци, посебно у Перуу. „Рано сам почео да путујем у Латинску Америку, прво сам ишао у Мексико, а потом и у друге земље. У Перуу сам био давно, пре више од десет година, дакле, од тада су ми се готово два пута замениле све ћелије у организму, пошто је за тај процес потребно седам година„, рекао је Штегер на промоцији у „Архипелагу„. Према његовим речима, књига „Понекад је јануар усред лета„ није роман о Перуу, него о немогућности човека да се прилагоди другачијој културној средини. „Роман је у Словенији био веома читан у време када је објављен, пре десетак година, доживео је неколико издања, а ушао је и у школску лектиру као пример путописне прозе„, рекао је Штегер. Словеначки писац је додао да га у прози интересују граничне форме, тако да у роману има неколико песама и есејистичких пасажа.

Главни уредник „Архипелага„ Гојко Божовић истакао је да је Штегеров роман књижевно дело у којем се свесрдно истражују „чудесни слојеви минулих култура и епоха„, али и савремени феномени латиноамеричког друштва. Божовић је подсетио да је „Архипелаг„ претходно објавио и Штегерову књигу путописа „Берлин„, у којој аутор преиспитује културно и историјско лице тог града, полемишући истовремено и са многим својим великим и славним претходницима, попут Валтера Бењамина, који су писали о Берлину. Алеш Штегер рођен је 1973. године у Птују. Пише поезију, прозу и есеје, добитник је више књижевних награда за поезију и есејистику, а дела су му преведена на италијански, немачки, енглески, шведски, шпански, хрватски, словачки, чешки, српски, македонски, бугарски, литвански и мађарски језик. Штегер и сам преводи с немачког и шпанског језика. Преводио је дела Готфрида Бена, Ингерборга Бахмана, Петера Хухела, Пабла Неруде и Олге Ороско. Уредник је едиција „Белетрина„ и „Кода„ у Штудентској заложби. Живи у Љубљани.

коњ“ је при ча о по ро ди ци ко ја пре жи вља ва за хва љу ју ћи овом ко њу, и о ње ној суд би ни, ка да га из да сна га. У сво јим ути сци ма са Бер ли на ла 2011, за сајт „Си не ма си ти ја“ о фил му “То рин ски коњ” се лек тор фе сти ва ла „Сне ма си ти“ Пе тар Про тић је, из ме ђу оста лог, на пи сао: “Тај по след њи филм Тар Бе ле је те жак, спор, пун по на вља ња, али баш за то и на лик сва ки да шњем жи во ту ка кав је био, пре сто го ди на, ка кав је да нас, а ка кав ће би ти за сто го ди на.” Ме ђу мно гим пре ми је ра ма на овом фе сти ва лу, пре ми јер но ће би ти при ка зан и филм „The Box” (Ку ти ја), у се лек ци ји „На ци о нал на кла са“. Ра ди се о ин три гант ном де би тант ском оства ре њу ре ди тељ ке Ан дри ја не Стој ко вић, ко ји би се мо гао до па сти свим они ма ко ји во л е филм ‘’Трејн спо тинг‘’, али и ‘’Збо гом, Ле њи не‘’. Рад ња овог фил ма се од ви ја 1992. у Бе о гра ду, не по сред но пре уво ђе ња санк ци ја, у вре ме ка да се сто ти не ам ба са да за тва ра и ди пло ма те на пу шта ју зе мљу. Три мла ди ћа из Бе о гра да па ку ју њи хо ве ства ри. Филм от кри ва ка ко ди пло ма те за пра во жи ве, и ка ко се убр за но од ра ста.

Глав не уло ге у фил му ту ма че Иван Ђор ђе вић, Мар ко Јан ке тић и Сло бо дан Не гић, а по ред њих игра ју и Ср ђан То до ро вић, Го р ан Ра д а ко в ић, два д е с е т ак ино стра них глу ма ца, као и пи -

Ре ди тељ ка Ан дри ја на Стој ко вић ди пло ми ра ла је на Ка те дри за филм ску и ТВ ре жи ју на Фа кул те ту драм ских умет но сти у Бе о гра ду. Ра ди као аси стент на пред ме ту До ку мен тар ни и на мен ски

Сцена из филма „The Box”

сац Сла во љуб Стан ко вић. Му зи ку за овај филм пот пи су ју ба си с та са с та ва „Дар к вуд даб„ Ми ло рад Ри стић, во ђа „Ве ли ког пре з и р а„ Вла д и м ир Ко л а р ић, буб њар Де јан Утвар и ги т а ри ста Ни ко ла Бер чек из „Ауто пар ка„, док је про ду цент Бо рис Мла де но вић.

филм на ФДУ. Аутор ка је се дам крат ких игра них, осам крат ких до ку мен тар них, и два ду го ме тра жна до ку мен тар на фил ма. Ње ни фил мо ви су уче ство ва ли и би ли на гра ђи ва ни на ме ђу на род ним филм ским фе сти ва ли ма. „The Box“ је њен пр ви ду го ме тра жни игра ни филм. Н. Пеј чић

ЈУЧЕ У АРАНЂЕЛОВЦУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА

Слике из колекције Ђуре Поповића У галерији Алека Ђоновића у Аранђеловцу синоћ је отворена репрезентативна излозба слика најугледнијих спрских уметника друге половине 20. века. Слике су из приватне колекције Ђуре Поповића из Новог Сада, једног од највећих колекционара послератног сликарства у Србији. Аранђеловчани ће тако бити у прилици да у наредних 15 дана разгледају слике Петра Лубарде, Косе Бокшан, Петра Омчикуса, Миће Поповића и других сликара, који су били носиоци српске модерне уметности. Изложбу је организовала Смотра „Мермер и звуци„ у сарадњи са Галеријом „Арте„ из Београда. Поводом ове изложбе треба имати на уму да је у питању сегмент радова, који се јавно мање показивао. Није реч о мање значајним радовма, напротив, они представљају довољно релевантан контекст, који се уздиже до највећих постигнућа у домаћем сликарству, запажа Здравко Вучинић у тексту за каталог поставаке. Иначе, избор из богате колекције Ђуре Поповића, овом прили-

Недељко Гвозденовић, Мој атеље, уље на платну 1960.

ком је пао на део збирке који се тиче енформела из зенита његовог настајања и трајања, преко експресионизма, апстрактне вокације, до мирних токова традиције која је изнедрила сјајна дела интимистичког сликарства, уз-

дигнутог до поетски сублимираног казивања. Реч је о ауторма одавно утемељеним у исторју домаћег сликарстава без којих је тешко замислити и тумачити след савремен српске уметности, наводи Вучинић.

ПОПУЛАРНИ МЕДВЕДИЋ ДРУГИ НА МЕСТУ ЛИСТЕ НАЈУНОСНИЈИХ ЛИКОВА

Вини Пу пуни 90 година Пуњени медведић који је послужио као инспирација А. А. Милну за његову серију књига о Винију Пуу (Win nie the Po oh) овог месеца пуни 90 година, пишу британски медији. Вини Пу је рођен јуна 1921. године као један од стотину идентичних медведића који су произведени у фабрици Фарнел у западном Лондону. Играчку је свом сину Кристоферу Робину купила супруга А. А. Милна, Дафни и она је инспирисала писца да напише серију дечијих књига са Пуом као главним ликом. Пуњени медведић прво се звао Господин Едвард Медвед, али је преименован у Винија по стварном медведу из лондоншког Зоо врта. Презиме Пу медведић је добио, јер је прави медвед Вини заударао. Породица Милн купује викендицу у источном Сасексу 1925.

године и ту А. А. Милн примећује игре које Кристофер Робин игра са Пуом и другим играчкама и почиње да пише о њима.

Прва књига о Винију Пуу појавила се 1926. године и медведић је постао херој међу децом широм света. Кристофер Робин је,

међутим, одрастао и он и Пу су се ускоро отуђили тако да је Милнова последња књига ‘’Кућа на Пуовом ћошку„ издата 1928. године и у њој се Кристофер Робин припрема за интернат, а на једној каснијој илустрацији приказан је како избацује Пуа из куће. Вини Пу 1947. године креће на турнеју по САД, а Дафни Милн 1961. године продаје Дизнију права на Пуа и међународна суперзвезда је рођена. Данас, Вини Пу има своју звезду на Булевару славних у Холивуду и живи у сталкеној витрини у Њујоршкој билбиотеци где га годишње посети 750.000 људи. Књиге о Винију Пуу преведене су на 46 језика, укључујући есперанто и латински. Магазин Форбс ставио је Винија Пуа на друго место листе најуноснијих ликова, одмах после Мики Мауса. Процењује се да се годишње производи са ликом Винија Пуа продају за више од 3,7 милијарди фунти док, поређења ради, краљица Енглеске вреди око 350 милиона фунти. (Танјуг)

kultura

dnevnik

sreda15.jun2011.

23

НОВИ КОМАД БИЉАНЕ СРБЉАНОВИЋ О РОДИТЕЉИМА, ДЕЦИ И ЊИХОВОМ ОКРУЖЕЊУ ПРЕМИЈЕРНО У ЈДП-у

Фото: С Шушњевић

Сета и комика живота и смрти МИНИСТАР ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ У МАТИЦИ СРПСКОЈ

Подршка капиталним пројектима У прву посету Матици српској, као новоизабрани министар културе, информисања и информационог друштва синоћ је стигао Предраг Марковић. Дочекали су га председник МС Чедомир Попов, потпредседници Славко Гордић и Слободан Ћурчић и генерални секретар Душан Николић. најкраћи закључак једносатних разговора је да ће ово министарство, упркос смањеним финансијским могућностима, и даље континуирано

подржавати Матичине капиталне пројекте. Након упознавања са богатом историјом МС, њен председник је нагласио да је Матица динамична, отворена и превасходно радна институција, под чијим кровом излази најстарији живи књижевни часопис на свету- Летопис МС (основан 1824). Уз вишедеценијске лексикографско-енциклопедијске пројекте, МС је оживела и издавачку делатност, за коју очекује подршку

овог министарства. Подсетивши да је у младости био сарадник МС, Марковић је рекао да не воли дисконтинуитет и да ће све старе институције културе и даље имати подршку државе. Након посете МС, Предраг Марковић је отишао у Патријаршијски двор у Сремске Карловце, где је синоћ отворена изложба „Стеван Ћирић- министар просвете и председник Народне скупштине Краљевине Југославије“. Р. Л.

НА 12. ПРАШКОМ КВАДРИЈЕНАЛУ

Пројекти Доријана Колунџије и Јожефа Нађа Српски уметници учествоваће са неколико програма на 12. Прашком квадријеналу, међународној манифестацији сценског дизајна и простора која се ове године одржава од 16. до 26. јуна. Како су најавили организатори, ново издање Прашког квадријенала понудиће више од традиционалне такмичарске поставке националних павиљона, у оквиру које је пријављен рекордан број учесника из 62 земље. Пажњу привлачи изложба перформанса на отвореном „Раскршће: Између интимности и спектакла„, на којој наступа 30 светских уметника. У бројним програмима у јавном простору публика ће видети Праг кроз визуру савремених стваралаца из области сценографије, архитектуре, дизајна светла и звука, костимографије, али и других визуелних уметности. Србија учествује са два велика уметничка пројекта: “Измештање” уметничког директора Доријана Колунџије и „Без назива”, аутора Јожефа Нађа.

Пројекат “Измештање” је платформа у виду 3-Д холограмске инсталације за интернет извођење уживо. Изграђена у форми мале театарске сцене, платформа комбинује средства интернет комуникације са дигиталним-виртуелним простором и омогућава уметницима са различитих географских локација да тимски креирају живо извођење са удаљених места које ће физички присутна публика моћи директно да доживи на изложби. Национални селектор и кустос је Колунџија, а коселектори су Ана Адамовић и Милица Пекић из „Киоска – платформе за савремене уметности„. У оквиру пројекта “Измештање” биће представљени уметници Далија Аћин, Синиша Илић, Бојан Ђорђев, Игор Штанглицки, Ана Софреновић, Драган Милеуснић, Жељко Срдановић, Мања Ристић. (Танјуг)

Премијера новог комада Биљане Србљановић под називом „Није смрт бицикло (да ти га украду)” биће одржана 17. јуна на Великој сцени „Љуба Тадић„ Југословенског драмског позоришта (ЈДП) у Београду. Комад је режирао Слободан Унковски, а улоге у представи тумаче Анита Манчић, Војислав Брајовић, Бранислав Лечић, Светлана Бојковић, Горан Шушљик, Слобода Мићаловић, Љубомир Бандовић и Ивана Вуковић. „Питања су увек иста - шта је оно што нас вечно сукобљава у генерацијама родитеља и деце, како је одрастање болно и некада траје до позне старости, и како смрт доноси, осим логичне туге, и неку чудну врсту смирености„, написала је о свом комаду Биљана Србљановић. Према ауторкиним речима, комад говори о генерацији њеног оца и оним следећим које настављају циклус породичних сукоба, опсесија, велике љубави и беса. „Комад је за мене, пре свега, смешан, мада мислим да ти изузетни глумци налазе неки прави тон између туге и сете и комике живота и смрти„, навела је Биљана Србљановић. Пo њеним речима теме њеног новог комада су породични односи, односи међу генерацијама и систем који ишчезава.”Како ја старим и моја генерација стари, тако старе и моји ликови. Постоји однос - једна генерација која умире, а друга која остаје и која треба да нађе начина да то превазиђе и прихвати”, рекла је она у интервјуу Танјугу.Ауторка је приметила да још од „Породичних прича” увек пише један исти комад, „ту су увек односи родитеља и деце и њиховог окружења”. „То су неки људи који нису никакви хероји. Нису никакви зликовци. Они су људи по средини, обични људи који се роде, живе, умру, а да можда никад ништа за

собом не оставе”, рекла је она додавши да је тема и „распад система вредности које је генерација наших родитеља носила”. „Ту нема неке оцене система вредности. Ја не говорим да је он бољи или гори од овога који постоји данас. Али он је сигурно је-

Нова драма, казала је ауторка, говори о конкретним догађајима који имају политичку конотацију „самим тим да једна генерација људи који су живели у време титоизма, комунизма, били партизани, генерација ‘Валтера у Сарајеву’ одлази, а ми се окрећемо неким

Биљана Србљановић

дан систем вредности који ишчезава. Ти сведоци, носиоци тог времена полако умиру, а ми за њима остајемо са овим крпицама које су нам остале од наших земаља”, казала је Србљановић. На питање у којој мери је нова драма политички провокативна, одговорила је да су њени комади политички утолико колико је политика део свакодневног живота. „Сви моји комади, осим ‘Пада’ који је био директно инспирисан Брехтовим театром и политички ангажован у смислу манифеста, јесу реалистички комади о реалним животима људи који нас окружују, преко којих се ломи слика овог времена. Оно је увек политичко. Мој поглед на то време је вероватно провокативан и у том смислу се то говори за моје комаде”.

другим вредностима, које за некога можда и нису вредности”. „Моји комади су друштвено критични, а самим тим политични, али ја се не бавим дневном полтиком. Никад се нисам бавила осим у комаду ‘Пад’”, истакла је она. На питање како изгледа представа коју режира познати македонски уметник Слободан Унковски, одговорила је да никада не иде на пробе јер има поверење у позориште које изводи комад, а и мисли да би на проби била вишак. „Шта ћу ја ту?”, запитала је, наводећи да главну улогу игра управо Анита Манчић коју је замишљала док је писала, да је у другој главној улози Воја Брајовић који је фантастичан глумац, као и да је гледала толико представа Унковског да зна колико је он добар редитељ.

КЊИЖЕВНА ПЕРИОДИКА: „ДЕТИЊСТВО“

Mит и културни идентитет Међународни центар књижевности за децу Змајеве дечије игре, током истоимене манифестације одржава научно-стручне скупове на различите теме везане за литературу намењену најмлађима. Током 54. Змајевих дечијих игара, у сарадњи са Филозофским факултетом, четрдесетак истраживача из земље и окружења расправљало је на тему „Узрасни идентитети и књижевност за децу“. Сва саопштења са тог скупа објављена су у двоброју „Детињства“, који се појавио ових дана. Тако Дубравка Тежак пише на тему „Типови дјечјег јунака у развоју хрватске дјечје књижевности као одраз схваћања идентитета дјетета“, а Марина Габелица, „Од црно-бјелог до црвеног: антиутопијска литература за младе“. Драгица Драгун бавила се „Демитологизацијом у дјечјој књижевнсти“.

- Намеће се питање може ли се преко мита доћи до културнога идентитета и може ли се он усвојити већ у првим дотицајима с литературом намјењеном најмлађим читатељима, иако се у основи крију питања тешко спознатљива и одраслима, наводи ауторка. Дјете је тај истински homo ludens, чувар способности митскога поимања свијета. Кроз митско је поимање свијета оно способно најбоље прихватити

културни идентитет, а затим га у будућности развијати и његовати. Тема Зоране Опачић била је „Проблематизовани идентитет у роману „Будале и смарачи“ Улфа Старка“, Милутина Ђуричковића - „Проблем одрастања у омладинском роману „Ватрено крштење“ Миленка Матицког“, а Иване

Игњатовић Поповић - „Апотеоза детињства у митском свету Петра Пана“. Тиодор Росић понудио је „Предшколску стваралачку интерпретацију „Игара“ Васка Попе“, а Марина Токин, расправу „Узрасни идентитет ученика и обрада српске народне бајке о Пепељуги“. Сузана Лаловић и Милена Ковачевић ауторке су упоредне студије „Средина и од-

растање девојчица: Андрићева Роза и Самоковлијина Мирјана“. У другој свесци „Детињства“ је, између осталих, расправа Владимире Велички „Бајка или пут до дјетета“, у којој она наводи: Изворно су бајке биле намјењене одраслима, а не, као данас, прије свега дјеци. Њихова величина лежи између осталога и у томе што оне могу бити причане и дјеци. Бајке на тај начин творе мост између свијета одраслих и дјеце, између најскривенијих тежњи и тешкоћа којих су свјесни само искусни и мудри људи, а које су пренијете на начин разумљив свима. Дакле, због слојевитости значења, бајке су намјењене истовремено и дјеци и одраслима, и искуснима и неискуснима. Као народно благо, сви људи имали су и имају право на њих, и свима оне говоре истовремено, само на различитим разинама, закључује Велички. Издвајамо још неколико занимљивих тема и аутора из најновијег двоброја „Детињства“: „Млади јунак у српској усменој епској поезији - фазе у одрастању и изазови иницијације“ Драгољуба Перића, „Дете у усменој успаванци- узрасни или обредни статус? “ Љиљане Пешикан Љуштановић, „Све- на-клик“ дете и његове књиге“ Наташе Кљајић, „Дете и књижевност у историјској ретроспективи“ Миомира Милинковића. Р. Лотина

ВЕЧЕ МИРЈАНЕ КАРАНОВИЋ У „ЗЕЛЕНОМ ЗВОНУ“

Суочавање с прошлошћу Босанскохерцеговачки филм “Грбавица” редитељке Јасмиле Жбанић, који је својевремено изазвао оштре реакције дела овдашње јавности, био је једна од тема прексиноћњег разговора са глумицом и борцем за људска права Мирјаном Карановић, уприличеном у зрењанинском Позоришном клубу “Зелено звоно”. Карановићева у овом остварењу тумачи главну улогу, а одломке из чланка посвећеног филму “Грбавица” је, у присуству врсне уметнице, прочитао новинар Теофил Панчић, аутор текста “Очи Мирјане Карановић”. Бавећи се управо питањима ратних злочина, чија је носећа тема силовање 20.000 муслиманки током рата у Босни, Панчић је о филму написао да је најперверзније од свега управо то што “Грбавица” стоји као аутентично уметничко дело.

- Свима би некако било много лакше да се ради о естетски безвредној и политички теледиригованој “пропаганди”. Овако, гледајући у очи ту “страшну” Мирјану Карановић, треба се један-на-један суочити са оним што се дешавало ту негде, у близини, и у “наше” име, док су наши ушушкани малограђани по Бео-

граду, Неготину или Вршцу хватали зјала и псовали злу планету која нама, праведницима међу народима, уводи “неправедне и ничим изазване санкције” – поручио је Панчић. Публици у препуном Атријуму “Зеленог звона” обратила се и глумица зрењанинског Народног позоришта “Тоша Јовановић” Весна Варићак, која је дипломирала у класи Мирјане Карановић. Нагласила је у више наврата како је премија имати Карановићеву за предавача, док се Мира, коју памтимо по улогама у култним остварењима “Петријин венац”, “Живот је леп”, “Андерграунд” и бројним другим, по обичају, у свом говору позабавила стањем општих људских права у Србији. Приметила је да наше друштво демократију доживљава као владавину већине и право силе, и нагласила да је то право свих људи да имају своје место.

- То значи не угрожавати другога и помоћи оним људима који не могу да се за то место изборе. Демократија је систем у коме непрестано мораш да се бориш – поручила је ова уметница. Ж. Б.

24

svet

sreda15.jun2011.

U IS TO^ NU TUR SKU STI GLO OSAM HI QA DA SI RI JA CA

dnevnik GA DA FI SPRE MAN NA RAZ GO VO RE S NA TO I OPO ZI CI JOM

Sve do ~e wa iz be gli ca Abri jel: Ope ra ci ja u Li bi ji bi }e uspe {na iz Si ri je AN K A R A: Sirija prolazi kroz ko{mar u kome se svakodnevno broje `rtve, hapse demonstranti, be`e izbeglice.

Kazivawa onih koji svakodnevno sti`u u Tursku svedo~e o dramati~noj situaciji, kojoj u ovom ~asu kao da se ne vidi skori kraj. „Sirijski vojnici su pobili sve mla|e mu{karce u nasem selu. Istovremeno su nam spalili ku}e. Bog }e kazniti wih.

Bog }e kazniti i Al Asada“, ispri~ala je istanbulskom „Hurijetu” jedana `ena koja pobegla iz Sirije u Tursku.

Novinar ovog lista bele`i i druga potresna kazivawa. “ Mi smo izba~eni iz na{ih ku}a i sada smo ovde(u Turskoj). Sada ceo svet mo`e da vidi {ta se u Siriji de{ava“, ispri~ao je jedan Sirijac, koji `eleo da ostane anoniman. On je zavr{io pod {atorom u kampu koji je Crveni polumesec podigao nedaleko od tursko-sirijske granice.

Kako se sukobi zao{travaju, tako se broj izbeglica pove}ava. U Tursku je dosad stiglo vi {e od 7.000 si rij skih dr`avqana. Vlada Ba{ara al Asada ograni~ila kretawe stranim no vi na ri ma ta ko da se ta~no i ne zna {ta se u toj zemqi de{ava.

U svedo~ewima izbeglica, koja je zabele`io istanbulski dnevnik, mogu se ~uti potresne pri~e. Neki od wih su doneli i snimke napravqene mobilnim telefonima na kojima mogu da se vide nemilosrdni obra~uni

vojske sa demonstrantima. Zbog zatvorenosti granica wihovu autenti~nost je u ovom trenutku nemogu}no proveriti. „Mi smo imali restoran i prodavnice u Jisr al [uguru (pograni~nom gradu prema Turskoj). Oni su sve sravnili sa zemqom. ^ak su zatrovali i vodu .

Mi smo videli qude koji su pili tu vodu i posle umrli“, ispri~ao jedan 24 godi{wi Sirijac kome list samo prenosi inicijale kao K.F. U izve{tajima koji sti`u iz Damaska iznose se potpuno

Vojnici su podeqeni i pucaju jedni na druge”, ispri~ao je jedan Sirijac.

Turska koja sa Sirijom deli granicu dugu vi{e od 800 kilometara na{la se na mukama. Ona zasad ne `eli da zatvara svoju granicu, ali pitawe je {ta }e se desiti ako se sukobi nastave, ako se talas izbeglica pove}a.

Dve zemqe su me|usobno ukinule vize 2009.godine. „Mi zasad ne planiramo da zatvorimo na{a vrata. Ali pitawe je dokle }e to mo}i da potraje“, ka`e premijer Tajip Erdo-

druk~ija vi|ewa doga|aja u tom pograni~nom gradu. Armija je, navodno, bila prisiqena da interveni{e po{to su prethodno „naoru`ane grupe kriminalaca“ ubije 120 vo|nika. Izbeglice, me|utim, tvrde je to bio obra~un me|u qudima u uniforamama, po{to neki od wih nisu hteli da pucaju u svoj narod.”

gan. Turska je podigla tri kampa u pograni~nom podru~ju gde se sme{taju izbeglice. Lokalni novinari otkrivaju da zvani~nici u Ankari ve} razmi{qaju o stvarawu tampon zone kako bi se zemqa odbranila od masovnog talasa izbeglica, koji se ne mo`e iskqu~iti.

(Ta njug)

Ben Ali

ci optu`eni su po vi{e od 90 ta~aka, dodao je Esebsi.

Prema wegovim re~ima, Saudijska Arabija nije odgovorila na zahtev Tunisa za izru~ewe biv{eg predsednika. Ben Ali je napustio Tunis u januaru, posle pobune protiv wegove 23-godi{we vladavine, i veruje se da je sada u Saudijskoj Arabiji. Od februara se nije pojavqivao u javnosti, a ~lanovi wegove porodice tvrde da je u februaru pretrpeo mo`dani udar.

(Ta njug)

BALKAN

Veb stra na pro tiv ni ka ge je va

ZA GREB: Na Internetu seju~e pojavila nova stranica kojom nepoznati autor poziva gra|ane Hrvatske da objave fotografije homoseksualaca i lezbejki.Novinarima je u policiji re~eno da je sadr`aj te stranice prosle|en na kriminalisti~ku odbradu.

Po{to je u ponedeqak uga{ena grupa na Fejsbuku koja je pozivala na nasiqe nad homoseksualcima, nepoznati autor ju~e je pozvao gra|ane da na stranici koju je otvorio, objave fotografije u~esnika gej parade u Zagrebu.

Na stranici su ve} objavqene fotografije stotinak qudi, uglavnom u~esnika ranijih gej-parada u Zagrebu i subotwe u Splitu, kao i onih koji su paradu podr`ali, poput poslanice u Saboru Hrvatske Vesne Pusi}.

Uo~i desete gej parade u Zagrebu, najavqene za subotu, autor stranice poziva gra|ane da fotografi{u u~esnike parade i wihove slike objave na internetu. Mada se ta stranica tuma~i kao otvoren poziv na lin~, autor navodi da mu je ciq da „ukazivawem na homoseksualni deo stanovni{tva, za{titi gra|ane Hrvatske”.

Li bij ski po bu we ni ci u Mi sra tu

vor sa NATO i pobuwenicima, ali je ujedno odbio mogu}nost podno{ewa ostavke.

Ruski ekscentri~ni milijarder Iqumzinov je, kako prenosi RIA Novosti, izjavio da je Gadafi kazao da je “spreman na hitne razgovore sa rukovodstvom NATO i predstavnicima Bengazija o budu}nosti zemqe”. On je, me|utim, to uslovio obustavom vazdu{nih napada na wegovu zemqu.

Gadafi je daqe istakao da ne planira da napusti Libiju, i podvukao da je to wegova domovina i

zemqa u kojoj su umrli wegova deca i unuci, preneo je predsednik FIDE.Tako|e, je on naglasio da ne razume sa kog mesta treba da se povu~e.

“Nisam niti premijer, niti predsednik, a ni kraq. Ne dr`im nijednu funkciju u Libiji i zbog toga nema pozicije koju bih mogao da napustim”, kazao je Gadafi prema re~ima Iqumzinova.Gadafi nikad nije formalno izabran ni na jednu funkciju, iako dr`i vlast u Libiji ve} ~etiri decenije.

(Ta njug)

Tri po li kri ti ku je Ne ma~ ku

Uskoro su |e we biv {em pred sed ni ku Tu ni sa TU NIS: Su|ewe u odsustvu svrgnutom predsedniku Tunisa Zinu el Abidinu Ben Aliju, koji je u egzilu u Saudijskoj Arabiji, po~e}e 20. juna, saop{tio je predsednik prelazne vlade te severnoafri~ke dr`ave Be`i Kaid Esebsi. „Najavqujem, prvi put, da }e su|ewe po~eti 20. juna”, rekao je Esebsi arapskoj satelitskoj televiziji Al Xazira. „Sudi}e mu se pred civilnim i vojnim sudom”. Ben Ali i wegovi saradni-

BE O GRAD, TA [KENT: Vrhovni komandant Savezni~ke odbrane za transformaciju, francuski general Stefan Abrijel izjavio je ju~e u da }e u slu~aju da libijska kriza potraje, kqu~no pitawe biti pitawe finansijskih resursa. „U ovom trenutku savezni~ke snage i daqe imaju dovoqno sredstava a ja sam uveren da }e operacija u Libiji biti uspe{na za implementaciju rezolucije Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija”, rekao je Abrijel u Beogradu, gde u~estvuje na Strategijskoj vojnoj konferenciji za partnere.

Francuski general je rekao da je kriza u Libiji sve iznenadila a da finansijska kriza predstavqa problem za ~lanice Alijanse.

Ameri~ki dr`avni sekretar Robert Gejts je pro{le nedeqe uputio kritiku ~lanicama NATO, me|u kojima samo osam od 28 u~estvuje u vazdu{nim akcijama protiv libijskog lidera Moamera Gadafija.

Libijski predsednik Muamar Gadafi je, u razgovoru sa predsednikom Me|unarodne {ahovske federacije (FIDE) Kirsanom Iquzinovim izrazio spremnost na razgo-

Ku ki} man da tar BiH BA WA LU KA: Predsedni{tvo BiH ju~e je imenovalo Slava Kuki}a za mandatara Saveta ministara BiH. Ta odluka prosle|ena je Predstavni~kom domu Parlamentarne skup{tine BiH, koji treba da je prihvati ili odbije na sednici koja }e se odr`ati u petak u Sarajevu. Kuki} je dobio ve}inu tokom tajnog glasawa u Predsedni{tvu BiH. Pored Kuki}a kandidati za predsedavaju}eg saveta ministara Bih bili su jo{ i Borjana

Kri{to iz HDZ i Mladen Ivankovi} Lijanovi} iz Stranke Radom za boqitak.

Kuki} je univerzitetski profesor Univerziteta u Mostaru.

Po nacionalnosti je Hrvat i vanstrana~ka je li~nost. Kuki}a je predlo`ila Socijaldemokratska partija Zlatka Lagumxije. BiH je ve} osam meseci bez novih organa vlasti nakon pro{logodi{wih op{tih izbora odr`anih u ovoj zemqi.

Er do gan svr stao Bo snu u islam ski svet BA WA LU KA: Potpredsednik Republike Srpske iz redova hrvatskog naroda Emil Vlajki izjavio je danas da o{tro protestuje zbog izjave turskog premijera Rexepa Tajipa Erdogana, date nakon pobede wegove stranke na izborima u Turskoj, koja BiH stavqa iskqu~ivo u kontekst islamskog sveta. „On narode u BiH, tvrde}i da su svi “Bosanci”, verski izjedna~ava sa Libancima, Sirijcima i Palestincima {to nije korektno ni diplomatski, ni eti~ki, ni fakti~ki”, naveo je Vlajki u pisanom saop{tewu. Vlajki isti~e da u BiH `ive tri konstitutivna naroda, od ko-

jih su dva hri{}anska i koji se ni na koji na~in ne smatraju „Bosancima“. „Dodu{e, ta~no je, da je sedam od osam odsto ukupnog broja Hrvata Sarajeva moralo u zadwih 20 godina da napusti taj grad i da Sarajevo sada sa 95 odsto muslimana odgovara onome na {ta Erdogan ciqa u svojoj izjavi. Ali onda takvo Sarajevo ne mo`e reprezentovati BiH koja je po svom sastavu jo{ uvek ipak prete`no hri{}anska”, navodi Vlajki.Potpredsednik RS ka`e da „neprikrivene ambicije Erdogana za pro{irewem zelene tranzverzale (Zetre) na Balkanu ima svoje limite.

(Ta njug)

TRI PO LI: Ministarstvo inostranih poslova Libije kritikovalo je ju~e posetu {efa nema~ke diplomatije Gvida Vestervelea sedi{tu pobuwenika Bengazi, ocewuju}i da je to kr{ewe suvereniteta Libije. Osu|uju}i preju~era{wu posetu Vestervelea kao “neodgovornom”, Ministarstvo je naglasilo da se radi o “flagrantnom kr{ewu nacionalnog suvereniteta, i me{awe u unutra{we stvari jedne suverene dr`ave, kao i ~lanice UN, i da je to u suprotnosti sa normama i konvencijama”.

U saospstewu izdatom u Tripoliju, kako prenosi AFP, Ministarstvo nagla{ava da takva poseta ne poma`e naporima regionalnih i me|unarodnih

organizacija u pronala`ewu miroqubivog re{ewa stawa u Libiji. Tokom posete Bengaziju,sedi{tu pobuwenika, Vestervele je izjavio da je lider Libije Muamar Gadafi “izgubio sav legitimitet”. On je daqe kazao da Nema~ka priznaje Nacionalni prelazni savet, kao legitimnog predstavnika libijskog naroda. “@elimo slobodnu Libiju, miroqubivu i demokatsku, bez Gadafija”, rekao je Vestervele. Nacionalni savet su dosad priznale Australija, Velika Britanija, Francuska, Gambija, Italija, Jordan, Malta, Katar, Senegal, [panija, Ujediweni Arapski Emirati i SAD. (Ta njug)

dnevnik

OGLASi

sreda15.jun2011.

25

26

sreda15.jun2011.

OGLASi

dnevnik

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

27

sreda15.jun2011.

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

30781

^I STIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad. Telefoni: 6618-846, 063/848-5495.

30888

Rada Grube{i} Sestro, hvala ti trenutke koje smo zajedno.

za sve proveli

Po~ivaj u miru.

Mladenka i Mladen.

31029

Posledwi pozdrav na{oj

Leli

Porodica Pani}.

VR LO zgodan i privla~an mu{karac, situiran, upoznao bi lepu i zgodnu `ensku osobu oko 45 godina. Telefon 065/693-2802.

30886

IZ DA JE se ku}a u Veterniku sa dva trosobna stana na spratu, poseban ulaz. Cena 200 eura mese~no. Telefon 822-368.

28741

31039

Posledwi pozdrav na{oj

Leli

Verica, Jole i Dada.

31040

ADA MO VI ]E VO NA SE QE, Bra}e Grulovi}, drugi sprat, 65m2, izuzetan stan, nova zgrada, useqiv, italijanski investitor, izgradio Best izgradwa 1250E/m2. Telefon 063/562-411.

30946

POD GRA \E Tvr|ave, salonski trosoban stan /poslovni prostor 90m2, sa podrumom 90m2/ visoko prizemqe, 1.350E/m2. Telefon 063/562-411.

30947

\or|e Kruni}

Posledwi pozdrav dragom \oletu od kolega taksista.

31041

28

^iTUQe l POMeni

sreda15.jun2011.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug i tata

Rade Kla{wa

Posledwi strinki

pozdrav

na{oj

O`alo{}eni: supruga Nada i }erka Olivera.

pozdrav

Zukinoj

TU@NO SE]AWE

1994 - 2011.

Veri Pavlovi}

od porodice Draga{.

Ni vreme koje je pro{lo, ni koje }e pro}i, ne}e ubla`iti bol i tugu za tobom.

Tvoji najmiliji: mama, brat, Robert, Andrej, Ferenc i Sowa.

31037

31031

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj

Posledwi mami

A~ Jo`ef Joki

od porodice Gaji} iz Novog Sada.

od Melanije i Milana Grube{i}.

31024

POMEN

Posledwi pozdrav na{oj susedi

Radi Grube{i}

Radi

Sahrana }e se obaviti danas, 15. juna 2011. godine, u 16 ~asova, na grobqu u ^onopqi.

dnevnik

31038

31019

Posledwi pozdrav najboqem deki

Posledwi pozdrav

Rada Grube{i} @ivot je trenutak a uspomene na tebe su ve~ne.

Tvoji: Marko, Marijana, Mladenka i Vlade.

Borka Kuzmanovi}

Pro{le su dve godine od kada vi{e nisi sa nama.

31028

Po~ivaj u miru, neka an|eli ~uvaju tvoju du{u, a mi }emo te ~uvati u srcima i mislima.

Bo{ku

Radi

Radi

Bo{ku Kostadinovi}u

od Mirjane i Miqana Korda.

od Vuke i Rado{a Korda.

od: Milene Lon~ar i Dragana Dragi~evi}a sa porodicama.

31030

31032

31023

U na{im srcima si zauvek.

od: unuke Tawe, zeta Darka i praunuka Viktora.

31005

Ve~an ti spomen pred Bogom, a trajna qubav tvojih najmilijih, i da voqena osoba nikad ne umire.

Posledwi pozdrav bratu

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 54. godini preminula na{a draga i voqena Tvoji: Miladin, Biqana i Brankica.

31020

Posledwi pozdrav dragom dedi, velikom drugaru

Rada Grube{i}

\or|u Kruni}u

Rada Grube{i} Sahrana je danas, 15. 6. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tetka Branka, te~a Rajko, Goca, Biqa i Pikoko sa porodicama.

Bo{ko Kostadinovi} od porodica: Tewi i Vujovi}.

O`alo{}eni: suprug Dragan i sin Bojan.

31026

31027

Zabrdac: Sini{a, Dragica, Bojana i Awa.

31021

31006

Posledwi pozdrav dragom

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{e drage }erke, sestre i tetke

Dana 13. 6. 2011. godine nesre}nim slu~ajem izgubio je `ivot na{ radnik i kolega

Rade Grube{i}

Radoslav Davidovac

Milanu Vrane{evi}u

Milencetu od wegovih unuka: Dejana i Damira. od wegovih: Deje, Jece, Sare i Duwe.

31036

Porodica Grozdani}: majka Ru`ica, brat Radovan, snaja Vidosava, bratanica Danijela i bratanac Milan.

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je 14. 6. 2011. godine, preminuo na{ voqeni otac, deda i pradeda

Sa neizmernim bolom i tugom u srcu javqamo svim prijateqima, ro|acima, kumovima i poznanicima da je na{

Milan Vrane{evi}

Milosav - Dragan An|eli}

Sahrana je danas, 15. 6. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

iznenada preminuo 14. 6. 2011. godine, u 47. godini.

Sahrana je danas, 15. 6. 2011. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

Zauvek o`alo{}eni: k}erka Doroteja, supruga Zorica i sestra Vawa sa porodicom.

31034

Kolektiv „TRS SWISS PRODUCTION” DOO.

31033

31035

O`alo{}ena }erka Gordana sa porodicom.

Iskreno sau~estvujemo u bolu wegove porodice.

167/P

Posledwi pozdrav na{em u~eniku

Sr|anu Miqojkovi}u

31025

Drugovi odeqewa D22 i kolektiv Tehni~ke {kole „Mileva Mari}-Ajn{tajn”.

1616/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

sreda15.jun2011.

Petnaestog juna 2011. godine navr{ava se sedam godina od kako nije sa nama suprug i otac

Ana

Ana

u srcu tvoje mame i tvoje srce kuca, u oku tvoga tate i tvoje oko sja, u osmehu tvoga brata i tvoj osmeh blista.

{est godina suza u oku, tuga u srcu u kojem }e{ `iveti dok mi `ivimo.

Nikada te ne}e pre`aliti: tvoja baba Qiqa, deda Milo{ i uja Jovan.

30963

30962

Veri Pavlovi}

Tvoja supruga Verica i sinovi Darko i Bojan.

Posledwi pozdrav Zoranovoj mami.

Vera Pavlovi}

Porodica Velicki, \or|e, Mika, Danijela, Dejan i Vuka{in.

Porodica Brcanski.

31003

30985

31001

Posledwi pozdrav

Preminuo je na{ dragi

Posledwi pozdrav dragoj tetka

Posledwi pozdrav na{oj prijateqici

Veri Pavlovi}

\or|e Kruni}

Bo{ku Kostadinovi}u

dragoj

Ponosni smo {to smo te imali, a ve~no tu`ni.

Volimo te do neba, bata, mama i tata.

Posledwi pozdrav dragom i voqenom dedi i pradedi

\or|e Barat

Posledwi pozdrav prijateqici

29

Veri

Veri

Ispra}aj milog nam pokojnika obavi}e se u sredu, 15. 6. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Stanka, Branko, Lidija i Maksim Bukvi}.

od: Ivone, Milisava, Vasilija i Vuka.

O`alo{}ene porodice: Kruni} i Zaki}.

Porodica Vrseqa.

Sa{a i Boris Eremi} sa porodicama.

30975

30986

31002 31007

31017

Posledwi pozdrav dragom i voqenom suprugu i ocu

Posledwi pozdrav najboqem dedi i pradedi

Bo{ku Kostadinovi}u Hvala ti za svu qubav koju si nam pru`io.

15. 6. 1991 - 15. 6. 2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda

Radomir Lali}

Bo{ku Kostadinovi}u

Tvoji najmiliji: supruga Boja, k}erke Gordana [arovi}, Verica Kostadinovi} i Sini{a Zabrdac sa porodicama.

od: Igora, Grozde, Mile i Lene [arovi}.

31008

31009

O`alo{}eni: supruga Grozda, }erke Ankica i Marica sa porodicama.

1924 - 2011.

Vreme prolazi, a bol i tuga ostaju.

Weni najmiliji.

Sestra Milena sa porodicom.

30952

30949

Posledwi pozdrav {kolskom drugu

POMEN

Vera Ninkovi}

Bo{ko Kostadinovi}

1947 - 2002.

Uspomene i se}awa su i daqe u nama.

30988

Dana, 13. juna 2011. godine mirno nas je napustio na{ najdra`i tata, nezaboravni suprug i mili deda i pradeda

Jovan @arkovi} Mi}o

Nada Kuzman

preminuo 14. 6. 2011. godine, u 73. godini.

Sahrana je danas, 15. 6. 2011. godine, u 13 ~asova, na [ana~kom grobqu u Koviqu.

POMEN

Pro{lo je 20 godina od kako nije sa nama

POMEN

Jovan @arkovi} @are

Batici

1947 - 2002.

@ivi{ u mom srcu punom tuge i qubavi.

Ispra}aj pokojnika je danas, 15. juna 2011. godine, u 14 ~asova, iz porodi~ne ku}e u Veterniku, Ul. Kninska 90.

od Bubeta sa porodicom.

Tvoja mama.

Tvoji najmiliji.

Wegovi najmiliji.

31004

30902

31013

Posledwi pozdrav

Sa tugom i bolom, obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da je u 41. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac, sin, brat i zet

Posledwi pozdrav dragom te~i

Bo{ku Kostadinovi}u

Batici

Dada \uki}

Sahrana je danas, 15. 6. 2011 godine, u 15 ~asova, na Tranxamentu u Petrovaradinu.

30950

POMEN

\ura

Radoslav Davidovac

Uz tugu i bol se}awe ne bledi.

Danas je godi{wica mojim najmilijim, }erki i suprugu.

Volim vas i nikad vas ne}u zaboraviti.

O`alo{}eni: supruga Manka, sinovi Bane i Ivan, tast i ta{ta, roditeqi i sestra sa porodicom.

Va{a mama i supruga Mara.

31010

30518

od kom{ija Coli} Marka i Monike i porodice Mar~eti}.

od Milana [vowe sa porodicom.

31012

31015

30

Лена Хеди

Аназапта Половином 14. века Матилдин муж, сер Волтер, био је заробљен и заточен код грофа Де Фо Брижа. Међутим, у Волтеровој тамници раније је био заробљен Фо Брижов најстарији син Арман. Матилда настоји да ослободи мужа, али Николас, сестрић Волтеров има другачије планове... Улоге: Џејсон Флеминг, Лена Хеди, Дејвид ла Хај, Кристофер Фејрбенк, Крег Расел Режија: Алберто Скјама (РТВ 1, 23.25) 06.30 09.00 09.30 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.35 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.45 22.50 23.20 23.25 01.20 01.50

06.36 07.00 08.30 09.30 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.50 13.55 14.30 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 23.40

tv program

sreda15.jun2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Чари риболова Дејвид Коперфилд Кухињица Десило се Вести Сигнали Изблиза Чему Заједно На трагу природе Вести Преокрет Дејвид Коперфилд Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Лосос Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Доколица Из нашег сокака Војвођански дневник Све(т) око нас Академских пет минута Плави круг Матица (вести из Матице) Аназапта, филм Концерти са Егзита Заједно

Кухињица – мађ. Нови таблоид Без упута Кад кућа није тесна Хајде са мном у обданиште Зврк Питам се, питам Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Циганско срце Десило се Портрети војвођанских уметника народне музике Хајде са мном у обданиште Бајко квиз Рачуница Добро вече, Војводино (ром) Мостови (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести на мађ. Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Филм: Између Циганско срце Десило се

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 13.00 14.00 14.10 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Тојотин свет природе Вести укратко Била једном једна недеља Травел Вести укратко Бели лук и папричица Информативни преглед Војвођанске вести У огледалу Док. програм Војвођанске вести Освета Репортажа Путоманија Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.55 10.27 10.56 11.40 11.57 12.50 12.55 13.00 13.55 15.00 15.10 15.40 15.51 15.57 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.03 22.50 22.55 23.55 00.10 00.16 00.21 01.20

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Горе-доле Траг Задња кућа Србија Ружна Бети Дневник Рукомет: Жреб за ЕП 2012, пренос Егзит у покрету Евронет Тихи сведок Београдске приче Симе Матавуља: Спиритисти, филм Вести И ја имам таленат Гастрономад Евронет Вести Горки плодови Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Горки плодови Сведок Вести 48 сати-свадба Вести Тихи сведок Дневник Евронет Егзит у покрету Оперативци Ноћни биоскоп: Чаробница, филм

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.08 07.44 07.49 07.54 08.08 08.36 08.48 09.21 09.52 10.23

Србија–Норвешка (РТС 2, 19.55) 10.30 10.35 11.05 11.30 12.06

08.30 09.30 10.00 11.00 18.30 18.45 19.15 19.45 20.00 22.15 22.30 23.00 00.00

Ред Бул Икс борци – Лондон Ајакс ТВ Фул Тилт покер АТП Хертогенбох Челси вести Трка Фудбал мондијал магазин Ајакс ТВ НБА финале. Мајами – Далас Челси вести Преглед руске лиге Фул Тилт покер Светска Лига – Бокс

18.58 19.29 19.55

Борис Тадић

Сведок Гост емисије „Сведок” је председник Србије Борис Тадић. Јесмо ли се померили из последње европске клупе, улази ли НАТО у Србију на мала врата, може ли се делити Косово, шта чека Републику Српску, имамо ли довољно дуге мердевине за излазак из кризе... Водитељ: Ненад Љ. Стефановић (РТС 1, 21.00)

05.15 06.15 06.30 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 13.55 14.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.10 21.00 22.00 00.30 01.30 01.45

Бандини Експлозив Ексклузив Дођи на вечеру Неко те посматра Бандини Забрањено воће Филм: Брзи и мртви Аурора Када лишће пада Жене Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Паклена кухиња Филм: Прича о витезу Паклена кухиња Ексклузив Експлозив

Слагалица, квиз Тако је причао Дарвин Мифи Френине ципеле У ноћној башти Томас и другари Невен Призори из Кине Под отвореним небом Енциклопедија

РУКОМЕТ: ТРОФЕЈ СРБИЈЕ 2011.

12.26 12.40 13.41 14.13 14.44 15.14 15.43 15.50 16.00 16.35 17.05 18.07 18.33 09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.30 ИЦТ плус 10.00 Вести 10.05 Авантуре Шерлока Холмса 11.00 Вести 11.05 Тајанствене приче 12.00 Вести 12.05 Агро дан 12.15 НС клинци 12.45 Неон сити 13.00 Вести 13.05 Одељење за убиства 14.00 Вести 14.05 Шесто питање 15.00 Вести 15.05 Авантуре Шерлока Холмса 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Објектив 16.45 Азбука родитељства 17.15 Неон сити 17.30 Новосадско поподне 18.35 Неон сити 18.45 Агро дан 19.00 Објектив 19.30 Храна и вино 20.00 Оловне приче 21.00 Одељење за убиства 22.00 Објектив 22.30 Авантуре Шерлока Холмса 23.15 Тајанствене приче

dnevnik

21.35 22.22 00.03 00.30 01.27

Егзит у покрету Е-ТВ ТВ мрежа Наука по мери човека Међународно такмичење музичке омладине Верски лакендар Трезор Невен Призори из Кине Под отвореним небом Енциклопедија за радознале Енциклопедија Егзит у покрету Ово је Србија Линк Плава светлост, филм ПГ полигон Бициклизам: Трка кроз Србију, репортажа У свету Беокулт Рукомет: Трофеј Србије 2011, Србија-Норвешка, пренос Ружна Бети Тајсон, док. филм Бициклизам: Трка кроз Србију Око моје главе Егзит интерактив

09.00 Вести Б92 09.30 Кажипрст 10.00 Вести Б92 10.10 Топ шоп 10.30 Сунђер Боб Коцкалоне 11.15 Пингвини с Мадагаскара 11.45 Топ шоп 12.00 Најбоље године 12.55 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 13.40 Филм: Атентатори 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Доме, слатки доме 18.00 Квиз: Супер геније 18.30 Вести Б92 19.20 Пријатељи 19.50 Два и по мушкарца 20.15 Секс и град 21.00 Филм: Атентат у Прагу 22.50 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.50 Филм: Опасност у Русији 01.25 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 02.10 Доме, слатки доме

Опасност у Русији Џад је средовечни амерички адвокат који послом стиже у Санкт Петербург. Изненада, у његов ауто упада атрактивна Рускиња Саша, тврдећи да бежи од макроа. Џаду се млада жена јако свиди, па одлучује да јој помогне. Испада да је Саша украла драгоцену тијару криминалцима који су је отуђили из Ермитажа... Улоге: Брус Бокслитнер, Кетрин Оксенберг, Џејмс Хикс Режија: Џејмс Брус (Б92, 23.50)

Кетрин Оксенберг

06.30 07.00 08.00 09.00 09.15 10.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.05 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30 02.45 03.00 03.30 04.30

Чист рачун Маратоон Милица² Вести Отворени студио Љубав у залеђу Филм: Посао за странце Вести Чист рачун Инфо Друга страна Србије Вести Љубав у залеђу Инфо Откопчано Вести Иза вести Милица² Без трага Филм: Лилендова Америка Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Мудрост крокодила Друга страна Србије Фуснота Мајсторски Милица² Доктор Хаус Филм: Мудрост крокодила

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00 03.00

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се Позови Великог брата Забрањена љубав Тереза Моћни ренџери Гавриловићи - ријалити Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Гавриловићи - ријалити Национални дневник Велики брат Гранд парада Наслеђе једне даме Велики брат-преглед дана Велики брат-без цензуре Филм: Колатерал Филм: Смрт у сумрак

Здраво, Кити Позвани су сви који уживају у игри, песми, дружењу, припремању бајних посластица, али и учењу и музицирању. Њена доброта и љубазност очарава све који је упознају и зато Кити каже: „Никада не можеш имати довољно пријатеља”. (Хепи, 09.05) 05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.15 02.15 03.15 04.45

Јутарњи програм Вести Закуми Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Мали тигар Телешоп Вести Здраво Кити Сирене Хорсленд Сабрина Југио Легенда о Неши Дино ратник Квизић Пресовање Телешоп Вести Црни Груја Луде године Телешоп Вести Други светски рат, док. прог. Изгубљене године Телемастер Стаљин, докудрама Други светски рат, док. прог. Вести Изнајми звезду Црни Груја Изгубљене године Династија Кин Вести Филм Истраживачка јединица Династија Кин Изнајми звезду Стаљин, докудрама

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda15.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

5

31

МеН ТАЛ НА ДИ ЈАГ НО ЗА НА ЦИ Је

Pi­{e:­Du{an Kecmanovi}

Ха ви јер Бар дем

ви ки, Кри сти на, Бар се ло на

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.00 Код Ане 11.13 Опра шоу 12.00 Дневник 12.34 Господарица твога срца 13.17 Теса из породице д’Урбервил 14.20 екумена: еутаназија 15.05 Дарма и Грег 15.30 Индекс 16.05 Твоја сам судбина 17.05 Хрватска уживо 18.14 8. спрат, ток шоу 19.05 Код Ане 19.30 Дневник 20.12 Капелски кресови 21.35 Цена хране, док. филм 22.25 Дневник 3 23.10 Други формат 00.00 Додир живота и смрти 00.40 Два и по мушкарца 01.00 Ксена - принцеза ратница 01.45 Закон и ред 02.25 Дарма и Грег 03.10 Цена хране, док. филм 03.55 Други формат

Кон вен ци о нал на ви ки, ве ре на за Да га, пу ту је у Бар се ло ну ка ко би про ве ла ле то у ку ћи при ја те ља сво јих ро ди те ља са сво јом не кон вен ци о нал ном и отво ре ном при ја те љи цом Кри сти ном. Док су у ре сто ра ну, с њи ма очи ју к а раз ве де ни сли кар Ху ан Ан то нио Гон за ло... Уло ге: Ре бе ка Хал, Скар лет Јо хан сон, Ха ви јер Бар дем, Пе не ло пе Круз, Кри сто фер Еван Велч, Крис Ме си на, Па тр ша Кларк сон Ре жи ја: Ву ди Ален (Но ва ТВ, 23.40) 07.25 07.40 08.20 10.15 11.10 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 21.00 22.00 23.20 23.40 01.30 03.00 03.50 04.50

Бумба Томица и пријатељи Победа љубави Чувар правде ИН Победа љубави Кад лишће пада Аси Мастерчиф, ријалити шоу вести ИН Под срећном звездом Дневник Кад лишће пада Аси Мастерчиф, ријалити шоу вечерње вести вики Кристина Барселона Несмотрено понашање, филм На путу према доле езо Тв, тарот шоу Брачне воде

08.00 Колонија 09.00 Ланкастер у рату 10.00 Нелсон Мендела – Човек мира 11.00 Фараони који су изградили египат 12.00 Робовласничка индустрија 13.00 Један дан у борби 14.00 Деца мумије 15.00 Ово је цивилизација 16.00 Хероји, култ и кухиња 17.00 Лов на Цареве крстарице 18.00 Азијске монархије 19.00 египат 20.00 Борба против Црвеног барона 21.30 Сведок: Са балкона собе 306.

22.00 Сицилијанске мумије 23.00 Ово је цивилизација 00.00 Хероји, култ и кухиња 01.00 Лов на Цареве крстарице

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

венчање госпође Фоx Острво Корњача Ози Бу вода живота Острво Корњача Дијаманти Урнебесна трагедија Посрећило се Случајни шпијун Кикбоксер 2 Нортфорк Породичне секс афере врућа нација Наследство

06.00 Маторе џукеле 07.30 Одбројавање до нуле 09.00 Голи пиштољ: Из архива полицијског одреда 10.25 Холивуд на снимању 10.55 План Б 12.35 Свештеникова ћерка 14.25 Управо венчани 16.00 Делго 17.30 Труманов шоу 19.10 Царство порока 20.05 Грађанин опасних намера 21.55 Игра престола 22.55 Проповедници 00.25 Преваранти 01.55 Кобни уговор 03.45 Завера на двору

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.50 01.50

Закон и ред Судија ејми Закон и ред вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис украдена невиност фојлов рат Закон и ред Неш Бриџис вокер, тексашки ренџер Медијум Све по закону ерика Отета усред бела дана Медијум Отета: Бегунац љубави

06.55 07.40 08.35 09.15 10.30 11.00 11.55 14.45 13.40 14.30 16.05 17.00 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.15 23.10 00.10 00.25 01.15 02.10 03.10

Аурора врата раја Драгон Бол З езел ексклузив Таблоид Аурора Наследници Кобра 11 Крв није вода 1001 ноћ врата раја Крв није вода ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода езел Биг брадер ЦСИ: њујорк Завера РТЛ вести Завера Биг брадер Астро шоу ЦСИ: њујорк

Се РИ ЈА

ЦСИ: њу јорк

КР СТА Ре њА СвеТ СКИМ Ле ПО ТА МА

Пу ним је дри ма пре ма Та хи ти ју Че ти ри јар бо ла и три хи ља де ква драт них ме та ра је да ра ко је пу ни ве тар Ти хог оке а на. Брод Стар Фла јер за со бом оста вља уз бур к а ни оке ан и про ди ре у тир ки зне во де ла гу не на остр ву Му реи ка ко би се уси дрио у Ку ко вом за ли ву ко ји окру жу ју пла ни не. По се ти ће мо не ке од нај леп ших остр ва у ју жном Па ци фи ку: Та хи ти, Ра и а теу, Та хау, Ху а хин и Бо ра Бо ру. (ХРТ 2, 18.52) 07.54 08.23 08.45 09.30 10.00 13.32 13.42 14.12 15.30 15.45 16.34 17.27 17.58 18.52 19.45 20.00 20.47 22.57 23.42 23.52

Мала Тв Дворац играчака Школски програм Плесне ноте Преноси из Сабора Фотографија у Хрватској Мала Тв Мали птичар, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Трава зелена Теса из породице д’Урбервил Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Браћа и сестре Циклус ратног филма: Прљава игра, филм Закон и ред Дневник плавуше Снимак концерта

06.00 Моћ, страст и убиство 08.00 Повратак у будућност 10.30 Хари и Хендерсонови 11.10 Скретање 13.00 Фаџ 13.30 Гунг Хо!

15.20 Повратак у будућност 16.20 Хари и Хендерсонови 17.00 Сиквест ДСв 18.00 Фаџ 19.00 Принц валијант 21.00 Сиквест ДСв 22.00 Номади 00.00 Карневал душа 01.50 Заводнице

06.20 08.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.30 02.00

Дилери Амерички одметници Усамљени момак Прва лига 2 Прва лига 3: Повратак у друголигаше У акцији Балада о малом Џоу Коцкари Булевар звезда Увек заувек Мала

Мек, Флек и Хокс про у ча ва ју тра го ве по те лу мла де же не чи ји се из лет у Цен трал парк и фо то гра фи са ње при ро де пре кри ве не сне гом пре тво ри л о у тра ге ди ју. Хокс прет по ста вља да је жр тва ис кр ва ри ла од убод не ра не у вра ту, а Мек при ме ћу је да јој је од гри зен део уха... Уло ге: Ге ри Си нис, Кар мин Ђи о ви на зо, Хил Хар пер, Ме ли на Ка на ка ре дес, Еди Хил, Ана Белк нап (РТЛ, 22.15)

Ме ли на Ка на ка ре дес

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Деконструкција Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то раде? Чудовишта из реке Човек, жена, дивљина Обрачун са Тајсоном Како преживети катастрофу Амерички чопери Генералка Човек, жена, дивљина

08.30 09.00 09.30 11.00 12.30 16.10 20.15 20.25 20.30 21.30 21.35 21.40 21.45 22.45 00.00

Олимпијске игре Сви спортови Тенис Тенис Тенис Тенис Сви спортови Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Сви спортови Сви спортови Тенис Тенис

Де ви ја ци ја ствар но сти

С

те ре о ти пи су ве ро ва ња и пред ста ве о ка рак те ри сти ка ма љу ди као чла но ва од ре ђе них гру па. Ка да се за не ко ве ро ва ње или пред ста ву ка же да је сте ре о тип на, ти ме се же ли ре ћи да је кон крет но ве ро ва ње пре те ра но, не тач но, су ви ше уоп ште но, ис кри вље но; крат ко ре че но, да не од го ва ра ствар но сти. Уз на ве де не ка рак те ри сти ке сте ре о ти па обич но се као јед но од њи хо вих бит них свој ста ва ис ти че и ри гид ност. Осим ис кри вља ва ња ствар но сти и ду го трај но сти, зна чај на осо би на сте ре о ти па је та ко ђе њи хо ва ра ши ре ност у за јед ни ци. Сте ре о ти пи не би би ли дру штве но зна чај ни да не ис кри вљу ју ствар ност, да ни су ра ши ре ни у за јед ни ци, да не тра ју ду го и да не оба вља ју зна чај не функ ци је и за за јед ни цу у це ли ни и за ње не чла но ве. Број ни су на чи ни на ко је ет но на ци о нал ни сте ре о ти пи ис кри вљу ју ствар ност. При стра стан из бор ин фор ма ци ја и њи хо во при стра сно ту ма че ње, на при мер. Од ре ђе ном бро ју ин фор ма ци ја чо век не по све ти ни ка кву па жњу. Дру ге ре ги стру је, при ми к зна њу. Пре ма њи ма има ма хом не у тра лан став. Пре ма тре ћи ма има из ра зи то од бо јан став. Пре ма че твр ти ма се од но си из ра зи то при стра сно. Ако се пре ма тре ћи ма од но си при стра сно не га тив но, пре ма овим по след њим од но си се та ко ђе из ра зи то при стра сно, али – при стра сно по зи тив но. Оне у ње го вим очи ма или по твр ђу ју оно што је већ знао или по ка зу ју да су ње го ве ра ни је сум ње би ле оправ да не или му пру жа ју ар гу мент у по ле ми ци с они ма ко ји не де ле ње го во ми шље ње. На рав но, чо век не са мо што при ма ин фор ма ци је не го и тра га за њи ма. Оче ки ва но, нај че шће тра га за оним ин фор ма ци ја ма ко је по - По гре шна пер цеп ци ја и при стра сно вред но ва ње По гре шна пер цеп ци ја: за сте ре о тип но ве ро ва ње о твр ђу ју ње го во већ фор ми ра но ми шље ње о не кој по ја ви, не ком чо ве ку, не кој гру пи љу ди. Чо век ни - ет но на ци о нал ним ко лек ти ви ма ка рак те ри сти чан је је се лек ти ван са мо у из бо ру ин фор ма ци ја не го и у још је дан вид из вр та ња ствар но сти. Онај ко га ји ет њи хо вом ту ма че њу. Он сва ку ин фор ма ци ју ту ма чи но на цо нал не сте ре о ти пе ве ру је, пр во, да су и ње го у скла ду са сво јим лич ним, по ро дич ним, ет но на - ви су на род ни ци и при пад ни ци дру гог ет но на ци о ци о нал ним, кла сним, по слов ним и дру гим ин те ре - нал ног ко лек ти ва из у зет но хо мо ге ни у од но су на ве си ма, али и сво јим сте ре о тип ним ве ро ва њи ма и ро ва ња, стил жи во та, ка рак те ри сти ке, скло но сти, пред ста ва ма. Ако сте ре о тип но гле да на ет но на ци о - од бој но сти, итд. и да се два ет но на ци о нал на ко лек нал не фе но ме не, но ва ин фор ма ци ја о не ком од тих тив на ме ђу соб но из у зет но раз ли ку ју у од но су на ре фе но ме на рет ко му слу жи за то да по сум ња у осно - че на свој ства, да су, да кле, хе те ро ге ни. Реч је о пре ва ност не ког свог сте ре о тип ног ве ро ва ња или те ри ва њу као још јед ном ви ду из вр та ња ствар но сти. Они ко ји има ју ет но на ци о нал ни сте ре о тип не пред ста ве. Се лек тив но (при стра сно) се ћа ње: сва ко се ћа ње до зво ља ва ју мо гућ ност по сто ја ња ин ди ви ду ал них је, у ве ћој или ма њој ме ри, при стра сно. То ва жи за раз ли ка уну тар јед ног истог ет но на ци о нал ног ко лек ти ва. ин ди ви ду ал но, а по себ но за При стра сно вред но ва ње су ко лек тив но се ћа ње. Се лек тив Чо век сва ку ин фор ма ци ју на род ни ка и оних ко ји то ни су: ност се ћа ња под ра зу ме ва исто гру бо узев ши, по сто је по зи тив то ли ко ве ли ку се лек тив ност ту ма чи у скла ду са сво јим не и не га тив не осо би не љу ди. за бо ра вља ња. Крат ко роч ним и лич ним, по ро дич ним, По ет но на ци о нал ном сте ре о ти ду го роч ним по тре ба ма и ин те пу, ве ћи на „на ших“ има ис ре си ма усло вље но је шта ће од ет но на ци о нал ним, кла сним, по слов ним и дру гим кљу чи во или пре те жно по зи све га оно га што се до го ди ло у тив не осо би не. По сто је и при ин те ре си ма, али и сво јим ин ди ви ду ал ној и ко лек тив ној про шло сти би ти за др жа но у сте ре о тип ним ве ро ва њи ма ја тељ ски на ро ди. За њих су „ре зер ви с а не“ ма хом до бре се ћа њу, а шта за бо ра вље но. и пред ста ва ма осо би не. Са др жај хе те ро сте ре Ако има сте ре о тип но ве ро ва ње о ти па ни је, ме ђу тим, ни из да или пред ста ву о при пад ни ци ма од ре ђе ног ет но на ци о нал ног ко лек ти ва, и ако су ле ка та ко тра јан као што је то слу чај с ет но на ци о- ње го во сте ре о тип но ве ро ва ње или пред ста ва не га - нал ним ауто сте ре о ти пом. За ви сно од скло па ме ђу тив ни, чо век ће се се ћа ти свих ло ших лич них ис - на род них од но са и исто риј ских при ли ка, до ју че ку ста ва са чла но ви ма кон крет ног ет но на ци о нал - при ја тељ ски на ро ди по ста ју не при ја тељ ски. Осим ног ко лек ти ва, и од гур ну ти у за бо рав све што не ове вред но сне ком по нен те, ет но на ци о нал ни сте ре од го ва ра ње го вом (са да шњем) сте ре о ти пу о чла - о ти пи обич но под ра зу ме ва ју и по гре шно узроч но об ја шње ње. Ако се и до пу шта да је ма њи на „на но ви ма тог ко лек ти ва. Уоп шта ва ње је сле де ћи на чин на ко ји се сте ре о - ших“ у не чем или по не чем ло ша, та кве осо би не, у ти пом фал си фи ку је ствар ност. Сте ре о тип се ни ка да ви зу ри ет но на ци о нал них сте ре о ти па, по ти чу од не не од но си на јед ног чо ве ка, не го на гру пу љу ди. То ких спо ља шњих окол но сти: исто риј ских зби ва ња, по себ но ва жи за ет но на ци о нал не сте ре о ти пе, ко ји - спле та спе ци фич них ге о граф ско-по ли тич ких окол ма се од ре ђе на ка рак те ри сти ка или ску пи на ка рак - но сти и слич но. С дру ге стра не, „на ше“ до бре осо те ри сти ка ма њег бро ја при пад ни ка од ре ђе не ет но - би не су ин те грал ни део „на ше“ на ци о нал не ду ше; на ци о нал не гру пе уоп шта ва, то јест при пи су је свим оне су упи са не у „наш“ „ет но на ци о нал ни ге нет ски при пад ни ци ма од ре ђе ног ет но на ци о нал ног ко лек - код“. Обр нут је, да ка ко, слу чај с „на шим“ ет но на ци о нал ним ри ва ли ма. ти ва или ве ћи ни њих. Књи гу „ОЧИ МА ПСИ ХИ ЈА ТРА”, у из да њу „Клија”, мо же те ку пи ти за 1.080 ди на ра у но во сад ским књи жа ра ма „Мост”, „Дел фи”, „Лео ко мерц”, „Ри зни ца”, „Со ла рис”, „Фи не га нов сан” и „Ма ла ве ли ка књи га”.

Prvi­broj­ Slobodne­Vojvodine"­{tampan­je­kao­organ­Pokrajinskog­narodnooslobodila~kog­odbora­za­Vojvodinu­ " 15.­novembra­1942.­u­ilegalnoj­{tampariji­u­Novom­Sadu.­ Od­1.­januara­1953.­ Slobodna­Vojvodina"­izlazi­pod­imenom­ Dnevnik".­ " " Prvi­urednik­-­narodni­heroj­SVETOZAR­MARKOVI]­TOZA­pogubqen­od­okupatora­9.­februara­1943.

Izdava~­„Dnevnik­Vojvodina­pres­d.o.o.”,­21000­Novi­Sad,­Bu­le­var­oslobo|ewa­81.­Te­le­faks­re­dak­ci­je­021/423-761.­ Elek­tron­ska­po­{ta­re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In­ter­net:­www.dnevnik.rs.

Glavni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­Aleksandar \ivuqskij (480-6813).­Generalni­di­rek­tor­Du{an Vlaovi} (480-6802).­ Zamenik­generalnog­direktora­Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure­|u­je­re­dak­cij­ski­ko­le­gi­jum:­ Nada Vujovi} (za­me­nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­unutra{wa­politika­480-6858),­ Miroslav Staji} (pomo}nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­nedeqni­broj­480-6888),­Dejan Uro{evi} (ekonomija­480-6859), Petar De|anski (desk,­no}ni­urednik­480-6819),­Vlada @ivkovi} (no­vo­sad­ska­hro­ni­ka,­421-674,­faks­6621-831), Nina Popov-Briza (kul­tu­ra­480-6881),­Svetlana Markovi} (voj­vo­|an­ska­hro­ni­ka­480-6837),­ Petar Tomi} (svet­480-6882),­\or|e Pisarev (dru{tvo­480-6815),­Mi{ko Lazovi} (reporta`e­i­feqton­480-6857), Branislav Puno{evac (sport­480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet­slu`ba­480-6883),­ Ivana Vujanov (revijalna­izdawa­480-6820),­Filip Baki} (fo­to­480-6884),­ Branko Vu~ini} (teh­ni~­ka­pri­pre­ma­480-6897,­525-862), Nedeqka Klincov (teh­ni~­ki­ured­ni­ci­480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu­`ba­pro­da­je­480-6850),­ Svetozar Karanovi} (Oglasni­sektor­480-68-68),­Filip Gligorovi} (Sektor­informatike­480-6808),­ Ma­li­ogla­si­021/480-68-40.­Besplatni­mali­oglasi­za­Oglasne­novine­021/472-60-60.­ Ru­ko­pi­si­i­fo­to­gra­fi­je­se­ne­vra­}a­ju.­ Cena­primerka­30­dinara,­subotom­i­nedeqom­35­dinara.­ Mese~na­pretplata­za­na{u­zemqu­940,­za­tri­meseca­2.820,­za­{est­meseci­5.640­dinara­(+ptt­tro{kovi).­ [tam­pa­„Dnevnik­-­[tam­pa­ri­ja”,­Novi­Sad;­Direktor­021/6613-495. @iro­ra~uni:­AIK­banka­105-31196-46;­Rajfajzen­banka­265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

sreda15.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Да нас је Дан Д за мно ге, а за вас – у од но су с ино стран ством или у са о бра ћа ју. За то бу ди те па жљи ви и из бе га вај те ло ше ути ца је. Ра ди те да за ра ди те, ста бил но и бор бе но, ис трај но. Про бле ми у љу ба ви.

BIK 20.4-20.5.

Фи нан сиј ско-по слов на си ту а ци ја вам до но си про бле ме. Али, по ста ви те се по зи тив но и ду го роч но, др же ћи до свог ста ва и сво јих ме ри ла, све зва нич но и по прав ди, по за ко ну. Не тро ши те но вац не по треб но.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

15. jun 2011.

Кри зан дан за вас! Уко ли ко ми сли те да мно го то га мо же те, да нас је све то под зна ком пи та ња, због по мра че ња Ме се ца на зве зда ном не бу, ко је се ти че и ва шег зна ка. За љу би те се!

Пре о се тљи ви сте, да нас, по го то во у но ћи пу ног Ме се ца, пре све га емо тив но, па он да и мен тал но. Ово је до бро вре ме за ме ди та ци ју, ма са жу и му зи ку, али не и за пу то ва ња, по сло ва ња и пла ћа ња.

Парт нер је у кри зи па од вас оче ку је то пли ну и љу бав, ко ји ви као да не пру жа те до вољ но. Да нас су ла ко мо гу ћи љу бав ни про бле ми, уко ли ко се не по ка же те у свом пра вом сја ју. Ин ту и ци ја.

Кри зан дан за мно ге, па и за вас. За вр ши те за по че то, сми ре но и ла га но, па се по ву ци те. Ку ли рај те. Мен тал но сте раз и гра ни, жељ ни аван ту ре, али бу ди те опре зни у оно ме шта ра ди те и оче ку је те.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Из гле да као да вас ни шта и ни ко не мо же по ме ри ти с ме ста. Али, са мо ви зна те ка ко те че про цес са зре ва ња у ва ма. Да нас бу ди те опре зни у са о бра ћа ју и не пу туј те ако не мо ра те. Од ло жи те са стан ке.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Лу нар ну еклип су у ва шем зна ку да нас, на 24 сте пе на, у 20.15са ти, сва ка ко ће те осе ти ти, ка ко на уну тра шњем, та ко и на спо ља шњем ни воу. Да кле, ово је кри зан и зна ча јан дан за вас.

По ве ди те ра чу на о свим оним пла но ви ма и по сло ви ма ко ји не за ви се са мо од вас, ко ји су по ве за ни с ино стран ством и за ко је је бо ље да бу ду тај на, бар до ре а ли за ци је. Во ди те ра чу на о свом здра вљу.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ат мос фе ра и си ту а ци ја на рад ном ме сту је под ве о ма не по вољ ним ути ца ји ма и окол но сти ма. За то би би ло нај бо ље да из о ста не те, мен тал но или фи зич ки. Та ко ђе, фи нан сиј ски про бле ми. Не ри зи куј те.

Не ће вас ни до та ћи ни окр зну ти све то што дру ги до жи вља ва ју као чи сту Сам са ру. Пу сти те их да се из бо ре и да схва те да је све истог уку са, а та ко раз ли чи то и бли ста во у сво јој не по но вљи во сти!

За шти те се бе да нас од не при ли ка и са чу вај те енер ги ју за на ред не да не. Да кле, не мој те по ку ша ва ти не мо гу ће, да спо ји те не спо ји во, да да те ви ше но што је по треб но. Ра ди је ку ли рај те и пла ни рај те пу то ва ња.

TRI^-TRA^

Мој бивши је геј V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

27

Sombor

27

Kikinda

28

Vrbas

27

B. Palanka

27

Zrewanin

28

S. Mitrovica 27 Ruma

28

Pan~evo

28

Vr{ac

27

Srbija Beograd

28

Kragujevac

28

K. Mitrovica 28 Ni{

Глу ми ца Френ Дрешер би ла је 21 го ди ну у бра ку с Питером Марком Џекобсоном, ко ји се ка сни је де кла ри сао као хо мо сек су а лац, а са да су бив ши су пру жни ци на пра ви ли и се ри ју „Срећ но раз ве де ни”, ко ја се те ме љи на њи хо вим жи во ти ма. Зве зда се ри је „Да ди ља” ни је тре ба ла ду го да тра жи ин спи ра ци ју за но ви се ри јал јер се при ча о же ни ко ја са зна да јој је муж хо мо сек су а лац до го ди ла њој.

- На кон што смо се раз ве ли, он је по чео да се ви ђа с му шкар ци ма и упо зо рио ме да се не шо ки рам. То ком бра ка ми је ре као да би мо гао би ти би сек су а лац, али хтео је да оста не у бра ку. Ка да ми је то ре као, већ сам пре бо ле ла рак, та ко да ме ни шта ни је мо гло по го ди ти. Све те го ди не ни су про па ле. Ми смо вр ло бли ски и нај бо љи смо при ја те љи - ис при ча ла је Френ.

28

Evropa

С кишоМ

Madrid

НО ВИ САД: Tопло и не ста бил но са сун ча ним пе ри о ди ма и днев ним раз во јем обла к а. По под не по сто ји шан са за ло к ал не пљу Rim ско ве. Ду ва ће слаб се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак ма ло из над нор London ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 15, а мак си мал на 27 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: То пло и не ста бил но са сун ча ним пе ри о ди ма уз Cirih днев ни раз вој обла к а. Сре ди ном да на и по под не је мо гу ћа по ја ва Berlin ло к ал них пљу ско ва. Ду ва ће слаб се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 11, а мак Be~ си мал на 28 сте пе ни. СР БИ ЈА: То пло са сун ча ним пе ри о ди ма уз днев ни раз вој обла Var{ava ка. Сре ди ном да на и по под не је мо гу ћа ре ђа по ја ва ло к ал них пљу Kijev ско ва. Ду ва ће слаб се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на 29 сте Moskva пе ни.

Oslo Прогноза за Србију у наредним данима: У дру гој по ло ви ни сед ми це све то пли је, уз вру ћи не и тем пе ра ту ру ма ло из над 30 сте пе ни St. Peterburg у пе так и су бо ту. Су бо та ће би ти нај то пли ји дан. Од не де ље не ко ли Atina ко сте пе ни све жи је уз мо гу ће про ла зне пљу ско ве.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: За др жа ва се ре ла тив но по вољ на би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја из над на шег под руч ја. Хро нич ним бо ле сни ци ма и осе тљи вим осо ба ма се са ве ту је да сма ње фи зич ке ак тив но сти у нај то пли јем де лу да на. Мо гу ћи су за ма ра ње и гла во бо ља.

32 28 22 25 25 27 23

VIC DANA Раз го ва ра ју две пла ву ше: - На пра ви ла сам још јед ну ру пу на уху.

- И, ка ко је, је л’ бо ље чу јеш?

27 22 21 19 29

Pariz

25

Minhen

25

Budimpe{ta

28

Stokholm

18

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

150 (13)

Slankamen

239 (9)

Apatin

222 (12)

Zemun

293 (8)

Bogojevo

211 (9)

Pan~evo

308 (8)

Smederevo

470 (0)

Ba~. Palanka 213 (10) Novi Sad

191 (13)

Tendencija stagnacije i porasta

Ja{a Tomi}

TISA N. Kne`evac

185 (1)

S. Mitrovica

230 (-8)

Tendencija opadawa

Senta

247 (0)

Beograd

243 (8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija opadawa

Titel

231 (9)

NERA

Hetin

92 (-14)

SAVA

4 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

56 (-4)

Re{ewe iz pro{log broja