Dnevnik 15.jun 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 15. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23466 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KA KO ]E BAN KE KON TRO LI SA TI DA LI GA ZDE IS PLA ]U JU ZA RA DE RAD NI CI MA

Sad su do pri no si oba ve zni, a ne i pla te? str. 4

PRED SED NIK SR BI JE U BRI SE LU S EVROP SKIM ZVA NI^ NI CI MA

JU^E POSTIGNUT ME\USTRANA^KI DOGOVOR O KONSTITUISAWU POKRAJINSKOG PARLAMENTA

Ni ko li}: Pre mi jer Sr bi je da vo di di ja log s Pri {ti nom str. 2 MI NI STAR UNU TRA [WIH PO SLO VA I LI DER SPS IVI CA DA ^I]

Izb or nov e vojv o| ans ke vlad e 26. jun a Dru{tvo

Vojvodina 11 Op{tine popuwavaju buyet emitovawem obveznica 12 @iteqi Zrewanina zabrinuti zbog pomora ribe u Begeju

Reporta`e

6 Gra|evinski radovi na izgradwi „Kamenice 2” privode se kraju

Ni je nu `no po {to va ti gra ma ti~ ka pra vi la str. 6

IS TRA GA O TRA GE DI JI U NO VO SAD SKOJ DIS KO TE CI „KON TRAST”

Novi Sad

13 Apatinski ronioci regrutovani u elitu srpske policije

Crna 8 Ve~eras po~iwe 14 Droga vode}i dru{tveni Tamburica fest na problem, sve je vi{e Petrovaradinskoj tvr|avi golobradih narkomana

Sa slu {a no 70 sve do ka, ~e ka se no vo ve {ta ~e we

str. 15

str. 16 – 20

SPORT

n IVKOVI] SAOP[TIO SPISAK KO[ARKA[A

s tr. 3

[te de ti, a ne okr wi ti za ra de i pen zi je str. 5

n TRI REPREZENTACIJE NA PARKETU

Fo to: S. [u {we vi}

Ekonomija

AN TI KRI ZNI PA KET NO VE VLA DE JED NA ^I NA S TRI NE PO ZNA TE

NE DO U MI CE UO^I PO LA GA WA MA TU RE: PO RU KA KO JA SE NE SME PO SLA TI

NASLOVI 4 Kikindska pekara jo{ pe~e ste~aj 5 U smawewu potro{we slamka spasa energetika i poqoprivreda

Ne }e mo na si lu sa LDP-om str. 3

n HRVATSKA – ITALIJA NERE[ENO 1:1

Prijatno toplo

Najvi{a temperatura 27 °S

U KAR LOV CIMA NA VI DI KOV CU ZA SI JAO VE LI KI KRST: Na vi di kov cu na Ma gar ~e vom bre gu u Srem skim Kar lov ci ma ju ~e je po sta vqen krst, a u na red nim da ni ma bi }e po sta vqe na i skulp tu ra pe sni ka Du {ka Tri fu no vi }a, u pri rod noj ve li ~i ni. Po zla }e ni krst, am fi te a tar koji }e mo }i da pri mi oko osam de set po se ti la ca, ugo stiteq ski objek ti, te ra sa, oze le we na oko li na i skulp tu ra – kqu~ ni su de lo vi vi di kov ca, a ide ja je da se je dan we gov deo po sve ti Du {ku Tri fu no vi }u, ko ji je u Srem skim Kar lov ci ma sa hra wen 2006. go di ne. Tri fu no vi} je bio me |u pr vim do bit ni ci ma Bran ko ve na gra de, a `e qa mu je bi la da po sled we go di ne `i vo ta pro ve de u Kar lov ci ma i bu de u wi ma sa hra wen.

str. 7

POLiTikA

petak15.jun2012.

MI NI STAR SKA KON FREN CI JA SE ECP-a U BE O GRA DU

Ja ~a we re gi o nal ne sa rad we

– Srbija je danas lansirala formirawe parlamentarne skup{tine Jugoisto~ne Evrope, po uzoru na OEBS i Savet Evrope, {to bi osnaìlo odnose i dalo novi kvalitet bliskosti i saradwi dràva regiona. Spremni smo da ponudimo Beograd kao sedi{te – izjavio je {ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} na konferenciji za novinare odrànoj s ministrima spoqnih poslova Crne Gore Milanom Ro}enom i Makedonije Nikolom Poposkim. Susretom s novinarima zavr{ena je ministarska konferencija Procesa saradwe u Jugoisto~noj Evropi (SEECP), koja je prethodila Samitu u Palati „Srbija„. U~esnici ministarskog skupa su se zaloìli za daqe ja~awe regio-

statusa kandidata za EU i izrazio uverewe da }e i nova vlada nastaviti da radi na evropskim integracijama i da }e Srbija brzim tempom nastaviti na putu ka ~lanstvu u Uniji. Zamenik {efa albanske diplomatije Seqim Beqortaj izjavio je da „svi dogovori postignuti u dijalogu Beograda i Pri{tine, ukqu~uju}i dogovor o regionalnom predstavqawu Kosova, moraju biti u potpunosti sprovedeni u delo i Kosovo predstavqeno u svim regionalnim organizacijama”. [ef crnogorske diplomatije Milan Ro}en ocenio je da je SEECP va`an za ostvarewe ciqeva evroatlantskih integracija. – ^lanstvo u EU i NATO-u ne mo`e biti realizovano bez regionalne saradwe – rekao je Ro}en, i

Mi lan srp ski, Vuk cr no gor ski, Ni ko la en gle ski Na konferenciji za novinare makedonski ministar Popeski je govorio na engleskom, mada je na kraju medije pozdravio na makedonskom. – Milan je govorio na srpskom, ja na crnogorskom, Nikola na jeziku UN, da se pokaè da ovde govorimo sve jezike – na{alio se Jeremi} pred medijima, pokazuju}i zajedni{tvo pro{log, sada{weg i budu}eg predsedavaju}eg SEECP-a. nalne saradwe. Oni su tako|e pozdravili nedavni izbor {efa srpske diplomatije Vuka Jeremi}a za predsedavaju}eg Generalne skup{tine UN i podràli kandidaturu Gorana Svilanovi}a za generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradwu (RCC). Jeremi}, koji je bio doma}in i predsedavaju}i, podsetio je na to da je Srbija u ovom trenutku na ~elu svih regionalnih inicijativa i da je, drè}i „palicu“ SEECP-a, u svoj prioritet stavila borbu protiv organizovanog kriminala, zajedni{tvo regiona u za{titi sredine, borbi protiv posledica elementarnih nepogoda i osnovala, uz pomo} Ruske Federacije, centar u Ni{u, koji je otvoren za sve dràve regiona. On je podsetio i na pokretawe diskusije o reformama organizacije dràva Jugoisto~ne Evrope, i ukazao na to da }e Srbija na 40 godina od osnivawa OEBS-a 2015. preuzeti predsedavawe. Po oceni {efa srpske diplomatije, odnosi na Zapadnom Balkanu nisu bili nikada boqi nego danas, od „vremena sahrawivawa Jugoslavije“. Zamenik premijera Turske Ali Babaxan ~estitao je Jeremi}u na izboru za UN, a Srbiji na dobijawu

ukazao na zna~aj modernizacije SEECP-a. On je pozdravio izbor Jeremi}a za predsedavaju}eg GS UN, kao li~ni uspeh ali i uspeh Srbije, i istakao da je to „na dobrobit svih u regionu“. – Drago mi je {to je Crna Gora imala mogu}nost da podrì mog dragog prijateqa Vuka Jeremi}a – rekao je Ro}en novinarima uz poruku „budu}nost je pred nama i sve {to radimo je za stvarawe demokratskog dru{tva, boqeg ìvota na{ih gra|ana, dru{tva i regiona u celini“. [ef makedonske diplomatije Nikola Poposki, ~ija zemqa na ovom samitu SEECP-a preuzima od Srbije predsedavawe, ocenio je da ideja-vodiqa Procesa treba da bude razvoj demokratije i boqeg ìvota za gra|ane i da se stvori {to boqe okruèwe za privla~ewe investitora i turista. Na ju~era{wem skupu na nivou ministara, uz doma}ina Srbiju, bile su predstavqene Rumunija, Makedonija, Crna Gora i BiH, dok je Hrvatska poslala pomo}nika {efa diplomatije, a Slovenija dràvnog sekretara MIP-a. D. Mi li vo je vi}

Vu ~i}: Vla da za ~e ti ri da na – Mi }emo uraditi sve {to mo`emo za Srbiju, mirno i strpqivo }emo ~ekati, a ko }e da formira vladu mislim da }e se znati u naredna ~etiri dana, do ponedeqka – rekao je lider SNS-a Aleksandar Vu~i} u razgovoru za RTS. On je za RTS kazao da Srpska napredna stranka ima `equ da formira vladu, i ponovio da je svaka vlada bez SNS-a nelegitimna. On je rekao da napredwaci ~ekaju da se zavr{e zvani~ni pregovori, ali je dodao da i ta stranka ima odre|ene kontakte. – Razgovaramo s odre|enim politi~kim strankama, i to nije nikakva tajna, niti to radimo kri{om. Obavesti}e nas potencijalni koalicioni partneri da li su formirali vladu na drugoj strani, kako su obe}ali jo{ 6. maja, ili od te vlade nema ni{ta. Onda }e biti potpuno jasno ko }e tu vladu formirati – naveo je Vu~i}.

Pri jem u bri tan skoj am ba sa di Na ju~era{wi dan britanska ambasada obele`ila je zvani~ni ro|endan kraqice Elizabete II i wen dijamantski jubilej, odnosno 60 godina otkad je do{la na ~elo Velike Britanije i Komonvelta. Britanski ambasador Majkl Devenport je na prijemu u ambasadi u Beogradu do~ekao brojne zvanice. Ambasador je podsetio i na dva „bilateralna jubileja” – 175 godina od uspostavqawa zvani~nih diplomatskih odnosa izme|u Britanije i Srbije i 40 godina od zvani~ne dr`avne posete kraqice Beogradu. Elizabeta II je, naime, u pratwi svog supruga, vojvode od

Edinburga i princeze Margarete boravila u Beogradu 17. i 18. oktobra 1972. godine. Ju~era{wem prijemu su prisustvovali premijer Mirko Cvetkovi}, ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi}, lideri URSa Mla|an Dinki}, SNS-a Aleksandar Vu~i}, LDP-a ^edomir Jovanovi}, SPO-a Vuk Dra{kovi}, Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} Palma, drugi ~elnici i funkcioneri srpskih stranaka, kao i princ Aleksandar Kara|or|evi} sa suprugom, predstavnici javnog i kulturnog `ivota, poslovnog sveta i medija.

dnevnik

PRED SED NIK SR BI JE U BRI SE LU S EVROP SKIM ZVA NI^ NI CI MA

Ni ko li}: Pre mi jer Sr bi je da vo di di ja log s Pri {ti nom Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} preneo je {efici evropske diplomatije Ketrin E{ton da smatra da bi beogradski tim u budu}em dijalogu Beograda i Pri{tine trebalo da predvodi novi premijer Srbije. – Preneo sam gospo|i E{ton svoju ideju da predsednik vlade Srbije od sada vodi pregovore, dogovore, razgovore, po{to je ostalo malo toga o ~emu treba da se dogovorimo, ali veoma va`nog – rekao je predsednik Srbije. On nije kazao kakav je stav E{tonove o tome. Po Nikoli}evim re~ima, ono {to je dogovoreno u dijalogu ~esto se razli~ito tuma~i u Beogradu, Pri{tini i u Briselu, pa je zamolio E{tonovu da kona~no bude upoznat s implementacijom dogovora. – Kad dràvni ~inovnici razgovaraju, nemaju nikakvu odgovornost i dogovore tuma~e razli~ito od svojih sagovornika – obrazloìo je. U izjavi novinarima posle susreta sa {eficom evropske diplomatije, koji je, po wegovim re~ima, trajao duè nego {to je planirano, Nikoli} je rekao da misli da ju je u iskrenom razgovoru ubedio u to da za Srbiju nema boqe budu}nosti od Evropske unije. – Mislim da sam je uverio u to da uop{te ne razmi{qam o tome da postoji negde neka boqa budu}nost za Srbiju i Srbe van ~lanstva u EU

– rekao je Nikoli} novinarima nakon izlaska iz zgrade Evropske komisije, i dodao da }e Srbija u~ini-

– Razgovarali smo o pro{losti, sada{wosti, a najvi{e o budu}nosti – rekao je Nikoli}.

Nikoli}em potvr|ena evropska perspektiva Srbije i poru~eno da je normalizacija odnosa s Koso-

U~i ni }e mo mno go vi {e

ti sve {to je potrebno da eventualno krajem godine dobije preporuku za pregovore o pridru`ivawu. Po wegovom mi{qewu, razgovor s Ketrin E{ton bio je „vrlo koristan i uspe{an”.

EU ni ka da ne }e tra ì ti da pri zna mo Ko so vo Posle susreta sa predsednikom Evropske komisije @oze Manuel Barozom, Nikoli} je istakao i da je ube|en da se zahtevi Evrope u vezi sa Kosovom mogu ispuniti.”ûo sam jasno da EU nikad ne}e traìti da Srbija prizna Kosovo i ja im verujem”, rekao je predsednik Srbije na zajedni~koj konferenciji za novinare sa Barozom.”EU traì da ìvimo bezbedno i bogato i ne vidim {ta je tu sporno”, rekao je i obe}ao da }e se potruditi da i Srbi i Albanci ìve boqe nego do sada.Predsednik Srbije rekao je i da je od sagovornika traìo i dobio detaqne informacije u vezi sa do sada postignutim dogovorima u dijalogu sa Pri{tinom i naglasio da do sada nije video ni{ta {to bi bilo u suprotnosti sa srpskim ustavom i srpskim interesima.”Kona~no znamo kako izgledaju ti dogovori, kakva su tuma~ewa Komisije i mi }emo o tome izvestiti gra|ane Srbije”, rekao je Nikoli}. Nikoli} je, me|utim, dodao da }e traìti obja{wewe za{to se tuma~ewa sporazuma od strane beogradskog tima razlikuju od tuma~ewa Evropske komisije:”[ef beogradskog tima treba da objasni za{to se wegovo tuma~ewe dogovora razlikuje od tuma~ewa Komisije.” Predsednik je najavio nastavak razgovora o toj temi u sredu, kad }e me|unarodni posrednik u dijalogu Robert Kuper boraviti u Beogradu. Barozo je rekao da je status kandidata za ~lana EU koji je Srbija dobila u martu odraz napretka, ali da name}e i odgovornost. “Stoga su liderske sposobnosti predsednika Nikoli}a i konstruktivni doprinosi ostalih polliti~ara kqu~ni za brzo formirawe stabilne vlade i stvarawe konsenzusa o evropskoj budu}nosti Srbije”, rekao je Barozo.

Kad je re~ o Kosovu, Nikoli} je rekao da je dogovorena intenzivna saradwa da bi se obezbedili mir i bezbednost za sve gra|ane, a posebno na severu. – Treba da se spre~i jednostrana akcija s bilo koje strane koja bi ugrozila mir i bezbednost – rekao je Nikoli}. On je dodao da je ukazao svojoj sagovornici na to da bi EU trebalo da obrati vi{e pa`we na teàk ìvot gra|ana Srbije i veliku nezaposlenost. – Ako nam EU ne pomogne da po~nemo da radimo, mi mo`da nikada ne}emo dosti}i standarde potrebne da bi Srbija bila u EU – upozorio je Nikoli}. Predsednik Srbije je rekao da ga je sagovornica ubedila u to da iskreno èli da vidi Srbiju i sve ostale balkanske zemqe u EU. On je kazao da mu sada ostaje da politi~are ubedi u to da {to pre formiraju vladu da se ne bi gubilo dragoceno vreme. – Ono {to smo ju~e mogli da uradimo mo`da ne}emo mo}i danas, a ono {to moèmo danas mo`da ne}emo mo}i sutra – upozorio je Nikoli}. Predsednik je obra}awe novinarima zavr{io re~ima da Srbija nikada ne}e priznati Kosovo. Predsednik Saveta Evropske unije Herman van Rompuj saop{tio je ju~e da je u razgovoru s predsednikom Srbije Tomislavom

Nikoli} je izrazio nadu da }e Srbija najesen dobiti odobrewe za po~etak pregovora o pridruìvawu, ali da je svestan da mnogi kqu~ni zadaci nisu ispuweni.“Ne ti~e se to samo reforme pravosu|a koja nije dobro ura|ena, borbe protiv korupcije koja mora da bude sprovedena mnogo o{trije, istraìvawa kriminalnih privatizacija, borbe za slobodu medija i protiv partijske dràve”, rekao je Nikoli}. On je naveo da je svestan da je odnos sa pri{tinskom administracijom od kqu~ne va`nosti, kao i odnosi sa susedima.“@elimo da gajimo dobre odnose sa svima i uverimo sve na{e susede da nam je u interesu mir, stabilnost i bezbednost”, rekao je predsednik Srbije.“U~ini}emo mnogo vi{e nego {to je u~iweno do sada da na{oj deci i starijima obezbedimo boqu budu}nost jer Srbija je u ekonomskom kolapsu koji }e morati {to pre da re{ava novim investicijama i zapo{qavawem”, istakao je on. vom kqu~ni uslov za otvarawe pregovora o ~lanstvu. „O~ekujemo da Beograd primeni sporazume postignute s Pri{tinom, posebno o regionalnom saradwi i grani~nim prelazima„, navodi se Van Rompujevoj u pisanoj izjavi. „Moramo prona}i re{ewe za promenqivu situaciju na severu Kosova koje }e biti u interesu qudi koji tamo ìve. Saglasili smo se u tome da su odnosi s EU kqu~ni za budu}nost Srbije. Unija je najve}i trgovinski partner Srbije i glavni investitor. Izvesna perspektiva ~lanstva u EU je doprinela stabilnosti u regionu i ubrzala je neophodne reforme. Napori Srbije doneli su rezultate u martu, kada joj je Evropski savet odobrio status kandidata za ~lanstvo„, naveo je Van Rompuj. „Mnogo je u~iweno na regionalnom pomirewu i dobrosusedskim odnosima u proteklim godinama„, ocenio je Van Rompuj. „Odràvawe duha pomirewa je od su{tinske va`nosti za stabilnost regiona i o~ekujem od Srbije da igra pozitivnu i konstruktivnu ulogu re~ima i delima„, poru~io je on.

TVIT CRTICA [ta se de {a va

A Jor go van ka?

Pokret radnika i seqaka, sa Zoranom Dragi{i}em na ~elu, ima postizbornu dilemu: „Nikoli}: ’Vukovar je srpski’. Da~i}: ’Kosovu treba uzvratiti reciprocitetom!’ [ta se, bre, ovo de{ava???!!!?, pitaju sa na lajni iz Pokreta radnika i seqaka.

I predsednica Narodne partije Maja Gojkovi} ima dilemu: „Gde se izgubila Tabakovi}ka? Woj je dao mandat Nikoli} da proba da napravi ve}inu potrebnu za vladu i nikako da saop{ti ima li je ili ne?”, podse}a Maja Gojkovi}.

Ma jo, Ma jo… Tvitera{i prate politi~ka de{avawa na sceni Srbije do detaqa. Tako su na lajni izneli dilemu: „Ho}e li Nenad ânak traìti lustraciju ekspotpredsednice SRS-a iz devedesetih Maje Gojkovi} ako ista u|e i podrì Tadi}evu vladu? [ta na to kaè Mla|an Dinki}?”, bilo je jedno od pitawa. ”Dobro pitawe! Je si li dobio odgovor?”, nadovezao se Dinki}. Vrlo brzo „pojavio“ se i ânak. ”Naravno. Kao i svih ostalih protagonista devedesetih”, obe}ava lider LSV-a. Na sve to Maja Gojkovi} kaè: „Ja se slaèm da se svi dosijei svih politi~ara u~ine javnim i da sam bila u parlamentu, podràla bih predlog SPO-a”, tvrdi Maja.

Dru è, prav de A Nenad ânak ima jo{ jedno zanimqivo opaàwe: „Koliko sam shvatio deo zahteva SPS-a, himna }e nam ubudu}e biti ’Druè, pravde’ ...”, razmi{qa ~elnik liga{a.

Pal ma ju ni or La`ni „tviter Slobodan Milo{evi}” i daqe je aktivan na „Tviteru”. „’\acima se na ispitu ne}e ra~unati kao gre{ka ako me{aju latinicu i }irilicu’. A ko polo`i dobija titulu Palma junior?”, procewuje „tviter Sloba”.

Po mi re we Odnosi u koalicijama, po svemu sude}i su jedna~ina s vi{e nepoznatih i za portparola SPO-a Nemawu Starovi}a.

”DS-gradona~elnik ka`e ne{to ne ide s LSV-om i SPO-om, pa }e probati s DSSom i ’Dverima’. Dakle, istorijsko pomirewe s (Red)Bulovi}em :D”, konstatuje Starovi}.

Pe sma za Ivi cu Jedan od fanova lidera URS-a zapitao je: „Mla|o, ho}e{ budu}em mandataru, a zatim premijeru Da~i}u, napisati neku dobru pesmu, blam je za dr`avu da premijer peva tu|e pesme :-)” A Dinki} na to ka`e: „Nema potrebe... Ima toliko drugih koji }e se utrkivati... :))”

Moj Mi lo {e Mada je pro{lo nekoliko dana od inaugracije novog predsednika Srbije, jo{ uvek se na|e poneka tema za diskusiju. Na tapetu se na{la i „Tomina rakija” koja se pila na prijemu. LDP-ovac Drago Kova~evi} konstatuje: „Kako god, to je sukob interesa :). Koristi se dr`avna funkcija da bi se reklamirala svoja rakija. To Milo{ Obrenovi} nije radio :)”, poru~uje Kova~evi}. S. St.

c m y

politika

dnevnik

JU ^E PO STIG NUT ME \U STRA NA^ KI DO GO VOR O KON STI TU I SA WU PO KRA JIN SKOG PAR LA MEN TA

Iz bor no ve voj vo |an ske vla de 26. ju na Funkcioner Demokratske stranke Dra go slav Pe tro vi} izjavio je da je me|u stranakma koje su osvojile mandate u pokrajinskom parlamentu postignut dogovor o na~inu konstituisawa novog saziva Skup{tine Vojvodine te raspodeli mesta u skup{tinskim odborima. Petrovi} je za „Dnevnik” najavio i da je planirano da se sednica na kojoj }e se birati nova vojvo|anska vlada zaka`e za 26. jun, ~ime bi se zavr{io proces konstituisawa cele administracije. On je ka zao da na ju ~a ra {wem sastanku predstavnika svih izbornih lista koje imaj mandate u Skup{tini Vojvodine ipak nije bilo re~i o personalnim re{ewima vezanim za mesta predsednika i potpredsednika novog saziva, koji }e tako|e biti birani na sednici zakazanoj za 26. jun. Ipak, izvesno je da }e konstitutivnom sednicom predsedavati funkcioner SPS-a @i vo rad Smi qa ni}, kao najstariji poslanik. Smiqani} je, podse ti mo, na ~e lu Skup {ti ne APV bio u mandatu 1997–2000. godine, te bi se wegovo predsedavwe simboli~ki moglo tuma~itii i kao povratak socijalista na ~elnu funkciju u Skup{tini Vojvodine nakon petooktobraskih promena. Naravno, pod uslovom da Smiqani} na toj poziciji ostane i nakon konstitutivne sednice. To mesto socijalistima bi i sledovalo na osnovu izbornog rezultata koji im je omogu}io drugu poziciju po snazi u koaliciji koja }e se najverovatnije formirati u Vojvodinu izme|u DSa, SPS-a, LSV-a i SVM-a. Prethodnih nedeqa spekulisalo se, me|utim, o tome da bi politi~ki dogovor mogao biti i druga~iji, te da bi socijalisti to me sto mo gli pre pu sti ti SVM-u, od no sno li de ru te stran ke I{tva n u Pa s to r u, {to, ina~e, ne bi bio presedan u pokrajinskom parlamentu.

petak15.jun2012.

Ta di}: For mi ra we vla de je te {ko pi ta we Predsednik Demokratske stranke i wen kandidat za premijera Bo ris Ta di} izjavio je ju~e da je formirawe vlade te{ko pitawe jer je, zbog velikog broja stranaka u parlamentu, te{ko prona}i koaliciju, posebno kada „svi imaju dobar ose}aj za sebe, a nedovoqan za op{tu stvar”. – Pitawe Vlade je tehni~ko pitawe i te{ko pitawe. Te{ko jer se te{ko formira vlada u parlamentu koji ima 46 stranaka – rekao je Tadi} neposredno nakon {to je dao krv, na Svetski dan davalaca krvi. On je konstatovao da je politi~ki sistem takav da promovi{e mnogo stranaka u parlamentu. – Onda je te{ko prona}i koaliciju jer qudi moraju da uspostave kompromis i u politici, kao i u `ivotu. A to ~esto te{ko ide, svi imaju veoma dobar ose}aj sebe, a nedovoqno izra`en za op{tu stvar – rekao je Tadi}. On je preporu~io novinarima da postavqaju pitawa o humanosti i solidarnosti, kao {to je davawe krvi. Vlada, kako je primetio, nije pitawe humanosti i solidarnosti.

MI NI STAR UNU TRA [WIH PO SLO VA I LI DER SPS IVI CA DA ^I]

Ne }e mo na si lu sa LDP-om Pastor je sino} za RTV potvr dio da je do go vor DS i SVM da on bude predsednik Skup {ti ne Voj vo di ne. Sa predstavnicima LSV, istakao je, nije bilo razgovora o ~elnoj funkciji u pokrajinskom parlamentu. Funkcioner DS-a Dragoslav Petrovi} izjavio je na{em li-

iz u zev one ko ja bu de ima la predsednika parlamenta. Demokrate }e, kako je dodao, i u novom sazivu imati dva potpredsednika s obzirom na to da im to omogu}ava broj osvojenih mandata. – Sve pozicije u Skup{tini Voj vo di ne ras po re |u ju se u skladu s politi~kom snagom,

I{tvan Pastor ka`e da su se DS i SVM dogovorili da on bude predsednik Skup{tine Vojvodine stu da to nije bila tema ju~era{wih razgovora predstavnika izbornih lista, te da }e ta pitawa biti dogovorena narednih dana. Nije `eleo da se izja{wava ni o tome ko bi mogao biti kandidat za ~elnu poziciju u parlamentu. Petrovi} je naveo da je dogovo re no da Skup {ti na ima {est potpredsednika, po jednog iz svake poslani~ke grupe,

odnosno proporcionalno broju osvojenih mandata. I taj odnos je ispo{tovan i u dogovoru o raspodeli svih mesta i ~elnih pozicija u skup{tinskim odborima – istakao je on. Taj princip, po wegovim re~ima, primewen je i u raspodeli mesta u svih 20 skup{tinskih odbora, koji, ina~e, imaju po deset ~lanova. Po tom dogovoru, poslanici DS-a vodi}e

Paj ti}: Ima }e mo ve }i nu u Po kra ji ni pre re pu bli~ kog par la men ta Predsednik Vlade Vojvodine i potpredsednik Demokratske stranke Bojan Pajti} izjavio je novinarima da dogovri o republi~koj vladi nemaju uticaje na dinamiku formirawa pokrajinske vlade. On je ju~e izrazio uverewe da }e „ve}ina u Pokrajini biti formirana pre ve}ine u republi~kom parlamentu”, odnosno do kraja juna. – Situacija u Vojvodini je mnogo relaksiranija nego na republi~kom nivou, po{to Demokratska stranka mo`e sama da formira vladu, ali to ipak ne}e u~initi, kao {to nije u~inila ni pro{li put. @elimo da o programu privla~ewa stranih investicija, obezbe|ivawa najvi{ih standarda usluga u zdravstvu, obrazovawu, za{titi qudskih i mawinskih prava obezbedimo {to {iru podr{ku i politi~kih stranaka, a samim tim i gra|ana Vojvodine – poru~io je Pajti}.

Dodao je da DS o tome razgovara s „tradicionalnim partnerima„, te da razgovori o tome ne}e jo{ dugo potrajati. – O~ekujem da ta vlada i u naredne ~etiri godine bude uspe{na i sasvim je sigurno da }e biti vrlo stabilna jer }e imati veliku podr{ku u Skup{tini Vojvodine – rekao je Pajti}. On je kazao i da ne o~ekuje „drasti~ne razlike” u odnosu na sada{wi sastav po pitawu broja sekretarijata i raspodele resora po politi~kim strankama, ali je naveo da sam ide „na to da ta vlada bude jo{ mawa nego {to je bila prethodna„. – Te{ko je smawivati broj sekretarijata jer smo wihov broj ve} redukovali u sada{wem mandatu. [to se personalnih re{ewa ti~e, najva`nije je da to budu qudi koji }e na kvalitetan na~in raditi svoj posao, a mawe su va`na wihova imena i stranke koje ih predla`u – ocenio je Pajti}.

deset odbora, SNS-a ~etiri, SPS-a i LSV-a po dva, te SVM-a i SRS-a po jedan odbor. Demokrate su dobile ukupno 98 mesta u svim odborima, dok je napredwacima raspore|eno 37 mesta, a najmawe }e imati DSS – sedam mesta. Tako|e, kako je dodao, ju~e je utvr|en i raspored sedewa u skup{tinskim klupama. Petrovi} je naveo i da svi poslanici koji ne èle da preuzmu poslani~ki mandat o tome treba pismeno da se izjasne do sredine slede}e nedeqe da bi Pokrajinska izborna komisija wihove mandate mogla dodeliti slede}im kandidatima s izbornih lista. Na sastanku o konstituisawu novog saziva vojvo|anske skup {ti ne u~e stvo va li su predstavnici svih lista koje su u{le u vojvo|anski parlament. De mo kra te je pred sta vqao Dragoslav Petrovi}, napredwake Igor Mi ro vi}, socija li ste @i vo rad Smi qa ni}, LSV Ma ja Se dla re vi}, SVM I{tvan Pastor, radikale Sa {a San to vac i DSS Bra ni slav Ri sti vo je vi}. Po saznawima na{eg lista, pre izbora nove Vlade APV 26. juna verovatno }e biti odràna i posebna sednica na kojoj bi se novi saziv izja{wavao o promeni Odluke o pokrajinskoj upravi, a kojim bi se omogu}ila redukcija vlade u Ba no vi ni. Ina ~e, po no voj proceduri, mandatara pokrajinske vlade predlaè predsednik Skup{tine APV, a ve} je izvesno da }e to po tre}i put biti Bo jan Paj ti}, ina~e potpredsednik DS-a. A wegov novi tim bio bi izabran na drugoj sednici koja bi usledila odmah nakon objavqivawa izmena pokrajinskog propisa o upra vi u „Slu `be nom li stu APV„. B. D. Sa vi}

REKLI SU Kr ko ba bi}: Ni su gla sa li auto pu te vi ve} qu di

De re ta: Ko me tre ba URS

Pe {i}: Da ~i} me wa stra nu

Predsednik PUPS-a Jo van Kr ko ba bi} izjavio je ju~e da }e budu}a vlada kao priorite imati interes gra|ana, o ~emu svedo~e i principi koje su dogovorili lideri DS-a i Koalicije SPS–PUPS–JS-a. – Dogovoreni principi za budu}u vladu su borba protiv siroma{tva, borba za ubrzani ekomski razvoj zemqe, prikupqawe i ~vrsto dr`awe pod kontrolom ekonomskih resursa od kojih zavisi razvoj zemqe i re{avawe problema zapo{qavawa – rekao je Krkobabi} Tanjugu. Po wegovim re~ima, dogovoreno je da nema zamrzavawa plata i penzija kao i da se odnos prema Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj ne mo`e mewati. Krkobabi} je naglasio da je akcenat na tome da je narod u centru pa`we, i podvukao da „nisu glasali autoputevi i planine ve} qudi”.

Poslanik liste „Preokret„ u Skup{tini Srbi je Mi q en k o De r e t a izjavio je da ne zna kome bi Uje di we ni re gi o ni Srbije bili potrebni u novoj vladi jer je ta grupacija stranaka i pokreta, oku pqe na oko G17 plus, destabilizovala svaku vladu u kojoj je u~estvovala. Dereta je, u intervjuu za „Danas„, rekao da su wegove rezerve prema URS-u motivisane i ~iwenicom da bi oni verovatno bili ponovo zadu`eni za ekonomiju, „a to je sektor gde su u proteklom pe ri o du ostva re ni naj ka ta stro fal ni ji rezultati”. Insistirawe Socijalisti~ke partije Srbije da URS bude deo nove vlade on je ocenio kao „tvr|ewe pazara” i poku{aj socijalista da obezbede {to lagodniju poziciju za sebe.

So ci o log Ve s na Pe {i}, jed na od biv {ih lidera DOS-a i ~elnica Gra|anskog saveza, a potom funkcionerka LDP, smatra da se koalicioni recept ostvaren na nivou Beograda, gde su DS i SPS for mi ra li vlast, ne}e preslikati na republi~ku vladu. Po wenom mi{qewu, lider SPSa Ivi ca Da ~i} „ima ideju da promeni stranu”. – Do ju~e mi se nekako ~inilo da je koalicija izme|u DS-a i SPS-a dogovorena. Mislim da nisam gre{ila kada sam rekla da su se oni mnogo ranije bili dogovorili o tome da koalicija posle ovih izbora bude DS–SPS–LDP i, eventualno, URS ako pre|e cenzus – izjavila je Vesna Pe{i} u emisiji „Jedan na jedan” RTV-a.

Ministar unutra{wih poslova i predsednik SPS-a Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e u Sremskoj Kamenici da socijalisti ne èli da u|e u vladu koja bi zavisila od stranaka koje po pitawu Republike Srpske, Kosova i EU imaju potpuno suprotan stav od SPS-a. – Ja ne}u da prevaspitavam ê du Jo va no vi }a, ali ne}u dozvoliti ni da on mene prevaspitava – rekao je Da~i}. – U medijima se stvara nekakav pritisak da na{a koalicija mora da prihvati LDP u novu vladu, ali vam tvrdim da na nas niko ne moè da vr{i pritisak. Tajkuni ne mogu jer nam nisu dali pare za izbore, a ne mogu ni Amerika, Evropska unija ni Rusija jer jedini pritisak na nas moè vr{iti samo na{ narod. Ja

Ne}u prevaspitavati Jovanovi}a, a ne}e ni on mene nisam ni proevropski ni proruski ve} prosrpski politi~ar kojem je nacionalno pitawe uvek na prvom mestu. Po wegovim re~ima, za koaliciju oko socijalista je neprihvatqivo da se na silu u|e u vladu u kojoj }e biti i LDP i da se tako

Din ki} koji je za Demokratsku stranku postao nepoèqan. O svom boravku u Rusiji i spekulacijama u javnosti o tome da Moskva od wega traì da postigne sporazum, Da~i} je rekao da je to normalno i da pritisaka ima sa svih strana. – Naravno da velike sile poku{avaju da uti~u i Rusija sigurno nije jedina u tome. Sli~nih pritisaka ima i s druge strane, pa pre ~etiri godine zvali su me predstavnici vlada zapadnih zemaqa da podrìm vladu DS-a i tada to nikome nije smetalo – rekao je Da~i}. – Mi smo odavno rekli pod kojim uslovima }emo u}i novu vladu i

Od go vor nost je na DS-u i SNS-u Po Da~i}evim re~ima, odgovornost za formirawe ve}ine i vlade leì na DS-u i SNS-u jer su osvojili najvi{e mandata i o~igledno im je najvi{e stalo do vlasti. – Ako misle da su na{i principi neprihvatqivi, neka formiraju vladu bez nas i mi }emo pre}i u opoziciju, a ako èle sa nama, onda moraju prihvatiti na{e stavove. Mislim da se narednih nedequ dana ne}u nikom javqati pa nek pregovaraju i nek formira vladu ko god napravi ve}inu u parlamentu – rekao je Da~i}. stvori situacija da kqu~ne odluke nove vlade o Kosovu i drugim nacionalnim pitawima zavise od te stranke ~iji su stavovi potpuno suprotni od onoga za {ta se zalaè SPS. On nije potvrdio, ali nije ni demantovao, da je problem ulaska u novu vladu Ujediwenih regiona Srbije lider te partije Mla |an

sigurno ne}emo u}i u vladu koja }e priznati nezavisnost Kosova. Ja znam {ta }e biti naredni potezi EU. Oni }e re}i da ne tra`e od nas priznavawe Kosova, ali da moramo da ukinemo svoje strukture, da se potpuno povu~emo i da Srbija otvori nekakvu kancelariju u Pri{tini {to je neprihvatqivo. N. Per ko vi}

SNS: Pra vi mo vla du ako se DS i SPS ne do go vo re Funkcionerka Srpske napredne stranke Zo ra na Mi haj lo vi} izjavila je ju~e da je o~igledno da DS i SPS nemaju potrebnu ve}inu za formirawe vlade i da to treba da ka`u da bi SNS krenuo zvani~no u formirawe vlade. – Stranka je mi{qewa da je vlada morala davno da se formira, da Srbiji vlada treba {to hitnije zbog veoma te{ke ekonomske i socijalne situacije. Oni koji su najavqivali ve}inu, mislim pre svega na DS i SPS, o~ito je da tu ve}inu nemaju. Mislim da to moraju i da ka`u da bi pobednici

na ovim izborima, a pobednik je SNS, krenuli u zvani~no formirawe Vlade – navela je Zorana Mihajlovi} za Tanjug. Po wenim re~ima, „nije normalno” da ve} mesec dana gra|ani slu{aju o tome da ve}ina postoji, a da u stvari sve ~eka i sve stoji zato {to te vlade nema. Kako je kazala, onog trenutka kada DS javno ka`e da nije u stawu da napravi ve}inu, SNS }e zvani~no krenuti u formirawe vlade. Na pitawe da li je mogu}a „velika koalicija” navela da „nije realno da SNS s DS-om pravi vladu”.

ekonomija

petak15.jun2012.

dnevnik

DRUGI POKU[AJ PRODAJE KIKINDSKOG PROIZVO\A^A HLEBA

Pe ka ru jo{ pe ~e ste ~aj Dru gi krug pro da je Pe ka re „Ki kin da„ u ste ~a ju bi }e odr àn 24. ju la u 12 sa ti. Kra jem ma ja odr à na je pr va li ci ta ci ja i ta da su za in te re so va ni po nu |a ~i ot ku pi li do ku men ta ci ju, ali ni su upla ti li de po zit. Sto ga je pr va li ci ta ci ja pro gla {e na ne u spe {nom. – Po ~et na ce na za ku po vi nu Pe ka re „Ki kin da„ u ste ~a ju bi }e ni à, a ot kup na ce na kon kurs ne do ku men ta ci je osta }e ne pro me we na – ka è ste ~aj na uprav ni ca Mi li ca Bo gu no vi}. – Po ~et na ce na je sa da 85 mi li o na di na ra. Na pr voj li ci ta ci ji bi -

la je 96 mi li o na, a ta da su kon kurs nu do ku men ta ci ju ot ku pi la dva prav na li ca iz Ki kin de. U pro sto ri ja ma ta ko zva ne Grad ske pe ka re na la zi se slo ven ~a ko pred u ze }e “Don-don” ko je je u za ku pu. U pro iz vod wi u~e stvu ju i ne ka da {wi za po sle ni u Pe ka ri “Ki kin da”. U Pe ka ri “Ki kin da” pro iz vod wa je pre ki nu ta ok to bra 2010, go di ne ka da je 120 za po sle nih za po ~e lo {trajk zbog ne is pla }e nih za ra da i dnev ni ca. Ve} po ~et kom 2011. go di ne u ovoj fir mi po kre nut je ste ~aj ni po stu pak. A. \.

KAKO ]E BANKE KONTROLISATI DA LI GAZDE ISPLA]UJU ZARADE RADNICIMA

Sad su do pri no si oba ve zni, a ne i pla te? U Mi ni star stvu fi nan si ja mi sle ve o ma ozbiq no ka da se ra di o kon tro li na pla te po re za i do pri no sa na za ra de, u {ta su ukqu ~e ne i po slov ne ban ke. Udru è we ba na ka Sr bi je je ve} do bi lo i ob ja {we we za spro vo |e we iz me na Za ko na o po re skom po stup ku i po re skoj ad mi ni stra ci ji, ~i ja pri me na po ~i we 1. ju la ove go di ne. Pot pi sao ga je mi ni star fi nan si ja, od no sno pre mi jer Vla de u od la sku Mir ko Cvet ko vi}. U toj in for ma ci ji se ka è da se po re zi na za ra de utvr |u ju i pla }a ju na pla tu i sva ki ostva re ni pri hod, i to za sva ki od wih po na o sob, bez ob zi ra na to da li je on u nov cu, na tu ri ili se is ka zu je na dru gi na ~in, re ci mo uslu ge. Ta~ no se pre ci zi ra ulo ga po slov nih ba na ka u ovom po slu. Evo i ko je sve tu ukqu ~en i ka ko je osmi {qe no da to funk ci o ni {e: osim po re za, sva ki po slo da vac je du àn da sa za ra da ma upla ti i do pri no se za oba ve zno so ci jal no osi gu ra we. No vac ko ji se tu pri ku pi ko ri sti se za fi nan si ra we oba ve znog pen zi o nog i in va lid skog te so ci jal nog osi gu ra wa i za na kna de ko je se is pla }u ju za slu ~aj ne za po sle no sti. Uko li ko po slo da vac ne is pla ti za ra du do 30. u te ku }em me se cu za pret hod ni, oba ve zan je da do tog ro ka upla ti do pri no se za pret hod ni me sec a na naj ni ù osno vi cu. Dru gim re ~i ma, iz ugla Mi ni star stva fi -

ra znih uprav nih od bo ra i sli~ nih te la. Tu su i oni ko ji oba vqa ju po vre me ne i pri vre me ne po slo ve za po slo dav ca. Oba ve za ma su ob u hva }e ni i za po sle ni na ne pla }e nom od su stvu, stran ci ko ji ra de na osno vu ugo vo ra o teh ni~ koj sa rad wi ili me |u na rod noj po mo }i. Ban ke pre ko ko jih se is pla }u ju po me nu ti pri ho di du `ne su da po is te ku da na u ko jem su re a li zo va ni na lo zi za upla tu do sta ve Po re skoj upra vi u elek tron skoh for mi in for ma ci ju o iz vr {e nom plat nom pro me tu u toj obla sti. U tom do ku men tu mo ra bi ti na zna ka ban ke ko ja je na log re a- li zo va la, da tum pla }a wa, ime is pla ti o ca, iz nos za ra de ili dru ge vr ste na kna de, iz nos po re za i do pri no sa. Me |u do ku men ti ma mo ra ju bi ti i upla te na ra ~un jav nih pri ho da i svi dru gi po da ci po ve za ni s iz vr {e nim na lo zi ma ve za nim za za ra de i sli~ ne po me nu te na kna de. Po da ci iz me |u ba na ka i Po re ske upra ve raz me wu ju se u for mi i na na ~in ka ko je do go vo re no s Udru `e wem ba na ka Sr bi je. Ka da do bi je in for ma ci je od ba na ka, Po re ska upra va pro ve ra va pri spe le po dat ke. Uko li ko usta no ve da ima ne pra vil no sti, sle di kon tro la po re skih or ga na i ako su wi ho ve sum we ta~ ne, pod no {e we pre kr {aj nih ili kri vi~ nih pri ja va, za vi sno od to ga o ka kvoj vr sti ne pra vil no sti se ra di. D. Vujo{evi}

Prona|eno re{ewe Da su ban ke pri sta le da se ukqu ~e u no vi si stem kon tro le do pri no sa i po re za na za ra de po tvr dio je ju ~e i se kre tar wi ho vog stru kov nog Udru `e wa Ve ro qub Du ga li}. On je ob ja snio da su ban ke do sa da sla le iste iz ve {ta je po re zni ci ma me se~ no, a od na red nog me se ca }e to bi ti dnev no. Po re ska upra va }e ta ko mo }i da re gu je mno go br `e u na pla ti ovih pri ho da. To kom ove go di ne raz me wi va }e se po da ci, a od na red ne }e ceo si stem funk ci o ni sa ti dru ga ~i je. Po re ska upra va }e kon tro li sa ti upla te po re za i do pri no sa, a ban ke }e na kon do bi je ne po tvr de mo }i da is pla te za ra du. nan si ja, i ako pla ta ne leg ne na ra ~un, te oba ve ze se mo ra ju pla ti ti. To li ko je u wi ho voj nad le `no sti. Osim stal no za po sle nih i wi ho vih pri ma wa, po slo dav ci su

oba ve zni da, u skla du sa za ko nom, pla te po re ze i do ri no se i za sva ko li ce ko je ostva ru je pri hod. Pod ti me se pod ra zu me va ju pri ho di iza bra nih, ime no va nih i post va qe nih li ca, tu su ~la no vi

Pri bli `i ti Sr bi ju Evro pi U Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne ju ~e je su di rek to ri pred stav ni {ta va Pri vred ne ko mo re Sr bi je u ino stran stvu raz go va ra li s pred stav ni ci ma do ma }ih pred u ze }a i po je din ci ma za in te ro sva nim za na stup na tr `i {ti ma u Evro pi – Austri ji, Bel gi ji, Fran cu skoj, Ne ma~ koj, Ita li ji, Ru skoj Fe de ra ci ji, Cr noj Go ri, Ukra ji ni i Hr vat skoj. Ciq su sre ta je da se do ma }i pro iz vo |a ~i i pr vred ni ci upo zna ju s uslo vi ma po slo va wa na

ovim tr ì {ti ma, mo gu }im part ne ri ma, po ten ci jal nim kup ci ma, ali i do bi ju in for ma ci je o za in te re so va no sti stra nih in ve sti to ra za do la zak na tr ì {te na {e ze mqe. Na sa stan ku je uka za no na to da su pri vred ni ci iz Evro pe spra me ni da ula ù u na {u ze mqu i sa ra |u ju s na {im pri vred ni ci ma, ali i da je po treb no da Sr bi ja bu de mno go ak tiv ni ja pri pred sta vqa wu svo jih po ten ci ja la jer je to je di ni pra vi put da in ve sti to ri do -

bi ju kom plet nu sli ku po nu de i mo gu} no sti ko je po sto je u Sr bi ji, kao i o uslo vi ma po slo va wa u na {oj ze mqi. Ta ko |e, is tak nu to je i da je, na kon in ve sti ra wa u obla sti uslu ga, pre sve ga ban kar stva i tr go vi ne, sa da sve vi {e in ve sti to ra ko ji do la ze u Sr bi ju i ula `u u pro iz vod wu, pre sve ga u auto-in du stri ju, ko ja bi tre ba lo da pri vu ~e i no ve in ve sto to re bli ske toj gra ni in du stri je. D. Ml.

POSTIGNUT DOGOVOR PAORA I NIS-a

Ru sko sel ci de blo ki ra li na fta {e Na kon dvo dnev nih blo ka da ma {i na NIS-a, po qo pri vred ni ci Ru skog Se la i Kom pa ni ja NIS do go vo ri li su se o da qoj sa rad wi. Trak to ri ko ji ma su od po ne deq ka uju tro do sre de uve ~e bi la blo ki ra na vo zi la NIS-a ko ja oba vqa ju ge o fi zi~ ka is pi ti va wa tla, uklo we ni su i za po sle ni u naft noj kom pa ni ji na sta vi li su da is pi tu ju ze mqi {te ra di na la `e wa naf te i ga sa. Ge o fi zi~ ka is pi ti va wa u Ru skom Se lu za po ~e ta su 10. apri la i pri li kom ga `e wa pri ~i we ne su ve li ke {te te u ata ru, ta ko da

Ru sko Se lo po se ti li za me nik ge ne ral nog di rek to ra NIS-a Ri {at Isla mov i sa vet nik ge ne ral nog di rek to ra Bran ko Ra da ko vi}, s ko ji ma su po qo pri vred ni ci po sti gli do go vor, ka `e pred sed nik MZ Imre Ka bok: – Do go vor je da se i da qe pri me wu je ce nov nik NIS-a, ali po {to je re~ o dve ma raz li ~i tim {te ta ma, i ce ne su ta ko for mi ra ne. Na osnov nu ce nu od de set di na ra po kva drat nom me tru do da je se jo{ dva di na ra za {te te na sta le te ren skim vo zi li ma – xi po vi -

NIS nikome nije ostao duàn Po vo dom de {a va wa u Ru skom Se lu Kom pa ni ja NIS ogla si la se sa op {te wem u ko jem se iz me |u osta log na vo di da se ge o lo {ka is tra ì va wa oba vqa ju u skla du sa Stra te gi jom ge o lo {kih is tra `nih ra do va od 2011. do 2020. go di ne, a za te po slo ve iz dvo je no je 450 mi li o na evra. Na se i zmi~ kim is tra ì va wi ma 3-D Ki kin da za po sle no je 250 oso ba iz op {ti na ob u hva }e nih pro jek tom, a sva upo sle na lo kal na rad na sna ga pri ja vqe na je i za wih se upla }u ju po re zi i do pri no si. U sa op {te wu se na vo di i da su {te te ne mi nov nost ova kvih is tra ì va wa, ali i da Kom pa ni ja NIS ne be ì od od go vor no sti i oba ve ze da {te te is pla ti. Utv|i va we {te te sa sto ji se od uvi |a ja na li cu me sta, za pi sni ka s pot pi si ma rad ni ka NIS-a i vla sni ka par ce le, a ta ko kon sta to va ni iz no si {te te vla sni ku se is pla }u ju u naj kra }em mo gu }em ro ku. NIS }e na dok na di ti di rekt nu i in di rekt nu {te tu od no sno iz gu bqe nu do bit, ne be ì od pra vi~ ne na kna de i iza }i }e u su sret svim re al nim zah te vi ma. U za kqu~ ku sto ji i da su sve pri ~i we ne {te te u 2011. go di ni u pot pu no sti is pla }e ne, a utvr |e nu {te tu pri hva tio je vla snik. su se po qo pri vred ni ci po bu ni li po {to ih od {te ta ko ja je bi la pla ni ra na za is pla tu ne bi po kri la. Za ob ra ~un {te te NIS je pred vi deo mi ni mal nu stav ku u iz no su od de set di na ra po kva drat nom me tru, {to po qo pri vred ni ci ni su è le li da pri hva te. Pre blo ka da, po qo pri vred ni ci i pred stav ni ci me sne za jed ni ce Ru sko Se lo dva pu ta su se sa sta ja li sa za po sle ni ma u NIS-u ra di po sti za wa do go vo ra, me |u tim, pred stav ni ci naft ne kom pa ni je ni su bi li ovla {}e ni da pre go va ra ju u ime NIS-a. Sto ga su u sre du

ma, i to, za `i to }e se is pla ti ti 12 di na ra po kva dra tu, za ku ku ruz 17,5, a za sun co kret 12,5 di na ra. Za {te te na sta le vi bro-ma {i na ma na ime ote `a ne ob ra de ze mqi {ta ob ra ~u na va }e se jo{ ~e ti ri di na ra po kva dar tu na osnov nu ce nu od de set di na ra, na ime na bav ke, uno {e wa i ras tu ra wa staj wa ka do dat nih 5,5 di na ra i za ri go lo va we 3,8 di na ra vi {e. Pred stav ni ci NIS-a po tvr di li su pot pi som na te re nu da pri sta ju na ta kav na ~in ob ra ~u na {te ta, kao {to su to ura di li i po qo pri vred ni ci. A. \.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

evro

114,3813

116,7156

119,4001

114,0311

Australija

dolar

90,5058

92,3529

94,4770

90,2288

Kanada

dolar

88,4962

90,3022

92,3792

88,2252

Danska

kruna

15,3902

15,7043

16,0655

15,3431

Norve{ka

kruna

15,2202

15,5308

15,8880

15,1736

[vedska

kruna

12,9405

13,2046

13,5083

12,9009

[vajcarska

franak

95,1592

97,1012

99,3345

94,8679

V. Britanija

funta

141,1070

143,9867

147,2984

140,6750

SAD

dolar

90,8942

92,7492

94,8824

90,6160

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 6. 2012. godine

Cena

Promet

Energoprojekt Niskogradwa, BG

20,03

815

291.770

Telefonija, Beograd

19,35

185

1.850

Energoprojekt Visokogradwa, BG

10,79

380

177.985

1,31

1.550

35.650

1,05 Promena %

290 Cena

1.450 Promet

Putevi, U`ice

-14,29

600

3.600

Srpska banka, Beograd

-13,63

7.903

980.000

-5,40

1.559

600.065

Metalac, Gorwi Milanovac EMU

Promena %

Tigar, Pirot Pet akcija s najve}im padom

Komercijalna banka, Beograd Meser Tehnogas, Beograd Fabrika {e}era, Crvenka Vojvo|anskih top-pet akcija

-5,26

3.600

21.600

-3,84 Promena %

9.000 Cena

27.000 Promet

BELEX 15 (431,76 -0,85) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

0,17

591

10.016.497

AIK banka, Ni{

-0,28

1.402

245.350

Komercijalna banka, Beograd

-5,40

1.559

600.065

Imlek, Beograd

0,00

1.990

99.500

Energoprojekt holding, Beograd

-1,25

394

685.880

Soja protein, Be~ej

-1,60

492

52.620

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,26

390

97.568

Jubmes banka, Beograd

0,09

10.999

164.985

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.250

3.782.250

Metalac, Gorwi Milanovac

1,31

1.550

35.650

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

200.000

NIS, Novi Sad

0,17

591

10.016.497

Pobeda holding, Petrovaradin

0,00

165

273.900

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.500

0,00

158.253

Tigar, Pirot

1,05

290

1.450

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

321

158.253

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

321

Soja protein, Be~ej

-1,60

492

52.620

@itopromet Mlinpek, St. Pazova

0,00

340

51.000

Svi iznosi su dati u dinarima

PKS TRA @I DRA STI^ NO SMA WE WE JAV NE PO TRO [WE

Sla mka spa sa ener ge ti ka, po qo pri vre da... – Ulagawa u energetiku, primarnu poqoprivrednu proizvodwu, elektronsku industriju i infrastrukturu su kqu~na za rast privrede – ocenio je ju~e predesedik Privredne komore Srbije Mi lo{ Bu ga rin. Predstavqaju}i nove predloge mera PKS-a za period od 2012. do 2016. godine, koje }e biti upu}ene Vladi Srbije, Bugarin je na Skup{tini Komore naveo da one obuhvataju rast BDPod pet posto godi{we, pove}awe

investicija, sprovo|ewe strukturnih reformi, smawewe nezaposlenosti i nelikvidnosti i pove}awe konkurentnosti privrede. – Da bi se ostvario privredni rast, u naredne ~etire godine mora se i smawiti javna potro{wa na 35 odsto bruto doma}eg proizvoda i sniziti visoka stopa nezaposlenosti – izjavio je Bugarin. On je dodao da, ako se ne promeni na~in finansirawa privrednog rasta, to mo`e dugoro~no dovesti do ga{ewa brojnih preduze}a i rasta nezaposlenosti.

Predsednik PKS-a je naveo da su investicije smawene s 24 odsto BDP-a u 2007. na oko 18 odsto u 2010. godini, tako da bi ih trebalo pove}ati. Bugarin je upozorio na to da parafiskalni nameti optere}uju BDP sa 4,2 odsto, ili 1,3 milijardom evra godi{we, a administrativne takse optere}uju s oko 33 odsto nenapla}ena potraìvawa. – Osnovni uzrok koji je dovodio do neravnoteè u privedi je visoka javna potro{wa, koja se mora smawiti na oko 35 odsto BDP-a i prilagoditi snazi privrede – upozorio je Bugarin, i istakao da su mere PKS-a u velikoj meri u saglasnosti s predlozima Fiskalnog saveta novoj budu}oj vladi, osim plana da se smawe poreska optere}ewa plata zaposlenih, gde PKS smatra da to ne bi dalo odgovaraju}e rezultate. Kada je re~ o reformama u javnim preduze}ima, on se zaloìo za to da se u wima mora imenovati novi menaxment koji treba da bude visoko profesionalan, a ne da se bira po partijskoj pripadnosti. Tako|e, potrebno je uvesti mehanizam efikasnije kontrole javnih nabavki. – Jedan od kqu~nih izazova nove vlade bi}e smawewe visoke stope nezaposlenosti i stvarawe uslova odrìve zaposlenosti na duì rok – naglasio je Bugarin. Istakao je i da je potrebno doneti novi zakon o radu, smawiti nivo administrativnih optere}ewa i obaveznih otpremnina.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak15.jun2012.

AN TI KRI ZNI PA KET NO VE VLA DE JED NA ^I NA S TRI NE PO ZNA TE

[te de ti, a ne okr wi ti za ra de i pen zi je Zamrzavawe plata i penzija, po najavama vode}ih doma}ih politi~ara, ne bi trebalo da bude deo paketa mera {tedwe nove vlade, bilo da sto`er te vlade bude DS ili SNS, ali }e, po mi{qewu ekonomista, Srbija svakako morati da {tedi. Predsednik Saveza ekonomista Srbije Alek san dar Vla ho vi} ocenio je da zamrzavawe plata i penzija nije nu`na mera, ali je neophodno svo|ewe buxeta u planirane okvire, a time i buxetskog deficita na nivo od 4,25 odsto BDP-a. – U{tede se negde moraju posti}i. One ne moraju nu`no biti postignute kroz smawewe plata i penzija, ali se na nekim drugim buxetskim izdacima o~ekuje postizawe odgovaraju}ih u{teda – istako je Vlahovi}. Po wegovim re~ima, su{tina je u onome {to je Fiskalni savet rekao – da se u ovoj i idu}oj godini mora u{tedeti minimum milijardu evra, a to treba ostvariti ili pove}awem buxetsih prihoda ili smawewem buxetskih rashoda, a najboqe i jedno i drugo. ^elnik SES-a je ukazao na to da je neophodno uraditi kratkoro~nu fiskalnu konsolidaciju koja za ciq mora da ima svo|ewe nivoa buxetskog deficita u planirane okvire. – Mere koje bi trebalo sprovesti mogu biti na strani buxetskih prihoda ili rashoda – ukazao je Vlahovi}, istakav{i

Pr vo bu yet ^lan Fiskalnog saveta Ni ko la Al ti par ma kov rekao je za Tanjug da Fiskalni savet ubudu}e ne}e komentarisati za medije mogu}e mere koje }e vlada preduzeti ve} }e ~ekati rebalans buxeta i paket mera {tedwe i tada se izjasniti o efektima predlo`enih mera. da je o~igledno da }e uslediti pove}awe za odre|eni procentni poen indirektnog poreskog oporezivawa i stope PDV-a, dok se u{tede mogu posti}i ne samo zamrzavawem plata i penzija ve} i preispitivawem buxetskih subvencija. Vlahovi} je naveo da buxetom predvi|ene subvencije iznose oko 150 miliona evra, ali kada se pa`qivije pogledaju mnoga „skrivena subvencionisawa” i

vidu datih garancija za kredite koje uzimaju javna preduze}a, iznos subvencija zapravo prelazi sumu od 500 miliona evra. – Ukoliko ne bude do{lo do zamrzavawa plata i penzija mora se na}i na~in kako ostvariti u{tede u buxetu kroz smawewe buxetskih rashoda – isti~e on. – Mislim da }e koncentracija onih koji }e voditi ekonomsku politiku biti usmerena ka buxetskim subvencijama, preispi-

tivawu nivoa sopstvenih prihoda kod buxetskih korisnika a isto tako i buxetskih rashoda. Ekonomista Qu bo drag Sa vi} rekao je za Tanjug da je protiv zamrzavawa plata i penzija jer je efekat takvih mera prili~no skroman. On se zaloìo za podsticawe proizvodwe i pove}awe prihoda u dràvnom buxetu. To, kako je naveo, nikako ne zna~i da je protiv ograni~avawa potro{we, naprotiv, ali ne kroz meru zamrzavawa plata i menzija. – Naravno da treba ograni~avati potro{wu, ali ne kroz zamrzavawe plata i penzija. Va`nije je da se okrenemo pove}avawu proizvodwe i pove}avawu prihoda u dràvnom buxetu – istakao je Savi}. On smatra da svakako treba {tedeti, ali pre svega na racionalnoj dràvi, kroz smawewe tro{kova za finansirawe velikog broja nepotrebnih dràvnih agecija ~iji je efekat ili minoran ili gotovo nikakav. Tako|e bi se, kako je predloìo Savi}, trebalo pozabaviti qudima u dràvi koji primaju plate na vi{e mesta, a ta primawa su prili~no visoka. – Mo`da broj tih qudi nije veliki, ali bi u ovom kriznom vremenu to bilo vrlo va`no i zbog u{tede u tro{kovima, ali i zbog toga {to bi dràva pokazala da i ona snosi teret krize – naglasio je Savi}.

dru[tvo

petak15.jun2012.

NEDOUMICE UO^I POLAGAWA MATURE: PORUKA KOJA SE NE SME POSLATI

Ni je nu `no po {to va ti gra ma ti~ ka pra vi la Osma ci u po ne de qak i uto rak po la `u ma lu ma tu ru, a po re ~i ma mi ni stra pro sve te i na u ke pro fe so ra dr @ar ka Ob ra do vi }a, za taj ve li ki po sao je sve sprem no, po ~ev od |a ka, ko ji zbir ke iz ko jih se za te sto ve pri pre ma ju ima ju jo{ od fe bru a ra, pa do ob u ~e nih na stav ni ka i slu `be ni ka Mi ni star stva ko ji u~e stvu ju u spro vo |e wu ovog po sla.

Me |u tim, po sled wih da na jav nost je pri li~ no uz bur ka na ba{ zbog pri pre ma za po la ga we ma le ma tu re, i to ne, kao obi~ no, u~e ni ka, ne go na stav ni ka. Na i me, na stav ni ci srp skog je zi ka obra ti li su se jav no sti ne za do voq ni uput stvom za pre gle da we te sto va po ko jem pri vred no va wu od go vo ra na pi ta wa iz te sto va va qa pri zna ti i one u ko ji ma ni su po {to va na pra vo pi sna ili gra ma ti~ ka pra -

te sto va, ko ji }e im u to ku pre gle da wa stal no bi ti do stup ni, a Sa {a Gla mo ~ak iz Za vo da za vred no va we kva li te ta obra zo va wa i vas pi ta wa, in sti tu ci je ko ja je te sto ve za ma lu ma tu ru sa sta vqa la, tvr di da se u pi ta wi ma od u~e ni ka uglav nom tra ì da pod vla ~e ili za o kru ù ju, a ne da ne {to pi {u. Ova ko kon fron ti ra ni, ovaj put pro svet ni rad ni ci i ro di te qi na jed noj, a Mi ni star stvo i we go va stru~ na te la na dru goj stra ni, sa mo zbu wu ju ma le ma tu ran te, ko ji u po ne de qak i uto rak tre ba da sed nu po sled wi put u klu pe u svo jim do ju ~e ra {wim {ko la ma i po ka ù {ta su za osam go di na u wi ma na ~i li. A za tih osam go di na tre ba lo je da se u {ko li funk ci o nal no opi sme ne, {to }e re }i da sve {to su u~i li zna ju i da pri me ne, pa ta ko i pi sa we ve li kih i ma lih slo va, na vod ni ka, ta~ ke, za re za, pa la ta li za ci ju ili jed na ~e we su gla sni ka po zvu~ no sti. I na rav no, sve to va qa pri me wi va ti u svim pri li ka ma, a ne sa mo na te stu iz ma ter weg je zi ka, a ovaj test sa mo je pri li ka da se ta pri me na vred nu je. Za to je, vaq da, prak ti~ no bez na ro ~i tih iz me na, to i pre sta lo da bu de kva li fi ka ci o ni is -

Ta~no, a pravopisno neispravno? Uni ja sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je upu ti la je otvo re no pi smo mi ni stru pro sve te i na u ke i jav no sti Sr bi je u ko me su po zva li mi ni stra da „upo zo ri svo je sa rad ni ke da ne iza zi va ju da qe ten zi je uo~i za vr {nog is pi ta za osnov nu {ko lu, ve} da se od go vor no i ozbiq no ba ve svo jim po slom”. Ka ko sma tra ju u Uni ji, po mo} nik mi ni stra @e li mir Po pov po ku {a va da pri kri je ~i we ni cu da je ne ko od or ga ni za to ra za vr {nog is pi ta imao na me ru da raz dvo ji kwi èv nost od pra vo pi sa. Iz Mi ni star stva pro sve te i na u ke pre ju ~e su de li mi~ no raz ja sni li ne do u mi ce oko bo do va wa pra vo pi sno ne is prav nih od go vo ra na tim te sto vi ma. U oce wi va wu }e, ka ko je re kao @e li mir Po pov, po sto ja ti dva stan dar da i od go vo ri se ne }e me ri ti isto. Ma da pred stav ni ci Mi ni star stva na kon fe ren ci ji ni su ja sno ob ja sni li, iako su no vi na ri ne ko li ko pu ta po sta vqa li pi ta we, to bi prak ti~ no zna ~i lo da }e bi ti ta~ ni i oni od go vo ri ko ji su pra vo pi sno ne is prav ni, osim u pi ta wi ma ko ja su ne po sred no ve za na za pra vo pis? vi la. Kao pri mer za ono {to se s ta kvim uput stvom mo è de si ti na stav ni ci srp skog na ve li su da bi na pi ta we ko je na pi sao „Gor ski vi je nac” kao ta ~an mo ra li pri zna ti i od go vor u ko jem u~e nik na pi {e Pe tar Pe tro vi} We go{, ali sve ma lim slo vi ma ili sve ve li kim ili ne {to la ti ni com, ne {to }i ri li com... Na stav ni ke srp skog je zi ka po dr à li su i sin di ka ti pro svet nih rad ni ka i ro di te qi, ali ne i Mi ni star stvo. Na i me, po mo} nik mi ni stra pro sve te pro fe sor dr @e li mir Po pov tvr di da je bit no da je od go vor ta ~an, a ne i is prav no na pi san, dok se dru gi po mo} nik Zo ran Ko sti} po zi va na deo uput stva za pre gle da we te sto va ko je po zi va pre gle da ~e te sto va da se za sva ku ne do u mi cu obra te auto ri ma

pit za upis u sred wu {ko lu i po sta lo za vr {ni is pit na kra ju osnov nog {ko lo va wa. Ali, za to, bez ob zi ra na sve de kla ra tiv ne iz ja ve zva ni~ ni ka o pro me na ma u obra zov nom si ste mu ko je ga po boq {a va ju, na {i |a ci i da qe za o sta ju za svo jim vr {wa ci ma u dru gim ze mqa ma ba{ na po qu funk ci o nal no sti zna wa ste ~e nih u osnov noj {ko li jer, ve o ma je te {ko ob ja sni ti ne kom od 15 go di na da }e mu u `i vo tu bi ti bit no da zna da se vla sti ta ime na pi {u ve li kim slo vom ako on na te stu ko ji mu je za bud}nost ve o ma va `an do bi je bod i ako ime na pi {e ma lim slo vom, to jest ne pra vil no. Po li ti~ kim slen gom re ~e no, to je po ru ka ko ju dru {tvo ge ne ra ci ji pet na e sto go di{wka ne sme po sla ti. D. Deve~erski

SEMINAR ASOCIJACIJE MEDIJA

Ka ko pi sa ti o eko nom skim te ma ma U or ga ni za ci ji Aso ci ja ci je me di ja i uz po mo} Mi si ja OEBS-a u Sr bi ji i IREX-a, za vr {en je dru gi krug se mi na ra po sve }e nog do dat noj edu ka ci ji no vi na ra ko ji u me dij skim ku }a ma oku pqe nim oko Aso ci ja ci je me di ja iz ve {ta va ju o eko nom skim te ma ma. Po la zni ci ma se mi na ra su se obra ti li ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je Te le kom „Sr bi ja„ a. d. Bran ko Ra duj ko, pot pred sed ni ca „Del ta hol din ga„ Je le na Kr sto vi}, pred sed nik IO Pi re us ban ke Neo klis Neo kle us, pred sed nik Ko mi si je za har ti je od vred no -

sti Zo ran ]i ro vi} i wen ~lan Mil ko [ti mac, i Mar kus Zi dra iz „Zi doj ~e ca jun ga”. U ra du se mi na ra u~e stvu ju vo de }i eko nom ski iz ve {ta ~i iz Kom pa ni je „No vo sti”, „Po li ti ka no vi ne i ma ga zi ni„, „Pre sa„, „Bli ca„, „Dnev ni ka„, Lo kal in fo me di ja gru pe, „Ko lor pres gru pe„, NIN-a, „Vre me na„, Ta nju ga, Fo ne ta. Tre }i, za vr {ni ci klus, bi }e odr `an u se di {tu Aso ci ja ci je me di ja od 25. do 27. ju na, a po la zni ci se mi na ra u sep tem bru od la ze na stu dij sko pu to va we u Ame ri ku i Ne ma~ ku.

dnevnik

GRA\EVINSKI RADOVI NA IZGRADWI „KAMENICE 2” PRIVODE SE KRAJU

Ka dro vi odo bre ni, pred sto ji na bav ka opre me – Gra |e vin ski ra do vi na iz grad wi kom plek sa „Ka me ni ce 2„, no vog objek ta ko ji se gra di po red In sti tu ta za plu} ne bo le sti Voj vo di ne u Srem skoj Ka me ni ci, pri bli `a va ju se kra ju – iz ja vio je za na{ list di rek tor In sti tu ta za plu} ne bo le sti Voj vo di ne prof. dr Mi lan An to ni}. Po we go vim re ~i ma, vi {e od 90 od sto po sla je ura |e no. Osta li su ne ki teh ni~ ki de ta qi ko ji se od no se da po ve zi va we no vog objek ta sa sta rim zgra da ma, od no sno s „Ka me ni com 1„, s ob zi rom na to da }e za vr {et kom „Ka me ni ce 2„ bi ti otvo re ne no ve pro stor ne mo gu} no sti, pre sve ga za In sti tut za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne. Va qa re {i ti teh ni~ ke pro ble me spa ja -

wa no vih in sta la ci ja s oni ma iz sta rog objek ta, a da to ne re me ti rad. – Ta ko |e je ura |e no ono {to je ve za no za Fond za ka pi tal na ula ga wa: po slat je kom ple tan spi sak opre me ko ja je po treb na i za „Ka me ni cu 2” – re kao je An to ni}. – Na osno vu na {e spe ci fi ka ci je o~e ku je mo da }e Fond usko ro ras pi sa ti ten de re za ku po vi nu opre me. Jo{ uvek ni je do ne ta od lu ka o ku po vi ni dva apa ra ta za zra ~e we pred vi |e na za na{ bun ker. U ovom tre nut ku pri o ri tet je na bav ka dva apa ra ta za zra ~e we za In sti tut za on ko lo gi ju, ali ima mo ~vr sta uve ra va wa da }e se kre nu ti u na bav ku i dru ga dva apa ra ta za In sti tut za plu} ne bo le sti Voj vo di ne. Ti me bi i on -

ko lo gi ja i na {i pa ci jen ti mno go do bi li jer bi od re |e ni broj pa ci je na ta ko ji ~e ka ju na te ra pi ju zra ~e wem na on ko lo gi ji pre {ao na tu te ra pi ju kod nas. Na kon broj nih in ter ven ci ja, Mi ni star stvo zdra vqa je ko na~ no da lo sa gla snost za pri jem no vih ka dro va na In sti tu tu za plu} ne bo le sti Voj vo di ne. Iako je odo bre ni broj ka dro va tek pe de set od sto od op ti mu ma, po re ~i ma dr An to ni }a, za do voq ni su jer pro ce wu ju da je to mi ni mum ko ji je neo p ho dan za po ~e ta ra da „Ka me ni ce 2„. – Po {to se ra di o me |u na rod nim ten de ri ma za opre mu ko ji }e tra ja ti vi {e od go di nu da na, uko li ko i da qe bu de raz u me va wa nad le `nih, ima }e mo mo gu} no sti da

ka dro vi, ko je }e mo pri mi ti za ra di o te ra pi ju, pro |u kroz od go va ra ju }e kur se ve kod fir mi pre ko ko jih se apa ra ti na ba vqa ju. Na i me, s ku po vi nom apa ra ta smo tra ì li da se ob u ~e i ka dro vi za rad na wi ma jer se ra di o us ko spe ci ja li zo va nim stru~ wa ci ma. Za sa da je ne za hval no da se da ju bi lo ka kve prog no ze o to me ka da }e „Ka me ni ca 2„ bi ti za vr {e na jer su ro ko vi za za vr {e tak zgra de ne ko li ko pu ta od la ga ni, ali ima mo uve ra va wa da }e mo do }i na li stu pri o ri te ta – ka è prof. dr An to ni}. U ovaj obje kat do sa da je pre ko Fon da za ka pi tal na ula ga wa ulo è na 1,2 mi li jar da di na ra, a za opre mu je po treb no jo{ oko 12 mi li o na evra. J. Barbuzan

MILIVOJE KRVAVAC BRANI BOJE SRBIJE NA TAKMI^EWU ZA NAJBOQEG KOMUNIKATORA NAUKE

No vo sad ski dok to rant u fi na lu Stu dent dok tor skih stu di ja bi o lo gi je na Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du Mi li vo je Kr va vac, po bed nik ovo go di {weg na ci o nal nog tak mi ~e wa za naj bo qeg mla dog ko mu ni ka to ra na u ke „La bo ra to ri ja slav nih” (Fa me Lab), uspe {no bra ni bo je Sr bi je i na me |u na rod nom Fa me Lab fi na lu. Ono se tra di ci o nal no odr à va u okvi ru Fa sti va la na u ke u bri tan skom gra du êlt ne mu. Na kon pr vog po lu fi na la odr à nog u sre du, osim ê {ke, Hr vat ske, [vaj car ske i

SAD, i Sr bi ja se, za hva qu ju }i svom sjaj nom pred stav ni ku Mi li vo ju Kr va va cu, na {la u ve li kom in ter na ci o nal nom fi na lu, ko je se odr `a va da nas od 20.30 ~a so va. Ovaj iz u zet no i vi {e stru ko ta len to va ni dok to rant bi o lo gi je iz Vr ba sa pod jed na ko uspe {no ba vi se fo to gra fi jom i do ku men tar nim fil mom, be le `e }i i sli kom i zvu kom svo ja eg zo ti~ na pu to va wa i ot kri }a u naj za ba ~e ni jim de lo vi ma sve ta. U tri mi nu ta, ko li ko je ogra ni ~e no vre me da tak mi ~ar pred sta vi svo -

ju te mu, Kr va vac je oda brao da is pri ~a za ni mqi vu pri ~u o ugro è nim vr sta ma vo do ze ma ca [ri Lan ke, gde ~e sto bo ra vi zbog svo jih is tra ì va wa. Ovo go di {we tak mi ~e we „La bo ra to ri ja slav nih”, ko je kod nas or ga ni zu ju Bri tan ski sa vet u Be o gra du i Re dak ci ja za na u ku i obra zo va we jav nog ser vi sa Sr bi je, ve }e je od svih do sa da {wih te su na ci o nal na nad me ta wa or ga ni zo va na u 20 ze ma qa na ~e ti ri kon ti nen ta, Evro pi, Azi ji, Afri ci i Ame ri ci. V. êki}

NA JESEN UPIS PRVIH STUDENATA NA „EDUKONSOVOM” FAKULTETU PRIMEWENE BEZBEDNOSTI

Po li caj ci bo qi od po li ti ~a ra Uni ver zi tet „Edu kons” u Srem skoj Ka me ni ci u na red noj {kol skoj go di ni }e upi sa ti i pr ve stu den te na no vo for mi ra nom Fa kul te tu pri me we ne bez bed no sti, ko ji }e ob u hva ti ti obla sti dru {tve ne, eko lo {ke, kor po ra tiv ne i bez bed no sti po slo va wa. Tim po vo dom na „Edu kon su” je odr `an na u~ no-stru~ ni skup „Voj vo di na u re gi o nal noj bez bed no sti i sa rad wi”, ko ji je pred sta vqa wem op {teg bez bed no snog sta wa u dr `a vi otvo rio mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}. On je is ta kao da je po li cij ska sa rad wa u re gi o nu na mno go vi {em ni vou u od no su na sa rad wu po li ti ~a ra iz na {eg re gi o na. – Po li cij ska sa rad wa je za ko rak ili za ne ko li ko ko ra ka is pred po li ti~ ke sa rad we, i to mo ra bi ti ta ko jer kri mi nal ne gru pe u re gi o- nu ve o ma pri sno i uspe {no sa ra |u ju i ja sno po ka zu ju da za wih ne po sto je gra ni ce i da se la ko pri la go |a va ju svim no vim okol no sti ma – re kao je Da ~i}. – Zbog to ga i sve po li ci je iz re gi o na, ali i na evrop skom i svet skom ni vou, mo ra ju da una pre |u ju svo ju sa rad wu kao je di ni na ~in da se sta ne na put me |u na rod nim kri mi nal nim gru pa ma.

Foto: S. [u {we vi}

On je na veo da je tr go vi na nar ko ti ci ma i da qe naj ~e {}a de lat nost

kri mi na la ca i da se vi {e od dve tre }i ne gru pa ba vi tim po slom,

Me|unacionalne incidente ne treba zata{kavati Pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra Ta ma{ Kor hec iz ja vio je da se ste pen jav ne bez bed no sti u vi {e na ci o nal nim sre di na ma mo `e po di }i ta ko da se svi in ci den ti ko ji ima ju me |u na ci o nal ni pri zvuk ta ko i na zi va ju i da se po seb no evi den ti ra ju: – Za ta {ka va we tih slu ~a je va, po jed no sta vqi va we tih slu ~a je va, ni ka ko ne do pri no si po ve }a wu jav ne bez bed no sti – na gla sio je Kor hec.

ali i da se isto vre me no front bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la {i ri i na vi so ko teh no lo {ke zlo u po tre be pro is te kle iz ma sov ne upo tre be elek tron ske teh no lo gi je. Po re ~i ma rek to ra „Edu kon sa” Alek san dra An dre je vi }a, Fa kul tet pri me we ne bez bed no sti na ovom Uni ver zi te tu je na stao kao po tre ba ko ju su iz ka za li mla di qu di. – No ve na stav ne pro gra me uvo di mo go to vo sva ke go di ne, a Fa kul tet pri me we ne bez bed no sti je naj kom plek sni ji dosad – re kao je An dre je vi}. – Upra vo zbog to ga part ne ri u ovom po slu su nam sve zna ~aj ne in sti tu ci je bez bed no sti u dr `a vi, ali i In sti tut za bez bed nost „Her zli ja” iz Tel Avi va. Na sku pu, ko ji je odr `an u dve se si je o ne ko li ko bez bed no snih te ma, go vo ri li su ne ka da {wi {ef Na ci o nal ne bez bed no sti Izra e la dr Ba rak ben-Zur, na ~el nik Sek to ra za van red ne si tu a ci je MUP-a Sr bi je Pre drag Ma ri}, dr Mi o drag Jef ti} i dr Eli za be ta Ri sta no vi} s be o grad skog Uni ver zi te ta od bra ne, dr Iz tok Pod bre gar s ma ri bor skog Fa kul te ta bez bed no sti i dru gi. N. Perkovi}

VE@BA PRIPADNIKA VOJSKI SRBIJE, RUMUNIJE I MA\ARSKE NA SAVI, KOD [APCA

In ì wer ci i gra de i spa sa va ju Prak ti~ nim pri ka zom re {e wa na spa sa va wu ci vi la i imo vi ne, ju ~e je na {a ba~ kom po li go nu „Ma ~van ski par ti zan ski od red“ za vr {e na tro dnev na tri la te ral na ve `ba „Ti sa 2012“. Pre ma sce na ri ju i na {tab nom de lu ve `be utvr |e nim se kven ca ma, Voj ska Sr bi je, Ru mu ni je i Ma |ar ske, u ra znim si tu a ci ja ma, po ma ga li su ci vil nom sta nov ni {tvu po go |e nim po pla va ma iza zva nim iz li va wem Sa ve. Ka ko je pre do ~e no na saj tu Voj ske Sr bi je, pr va dva da na tri la te ral ne ve `be „Ti sa 2012“ u Gar ni zo nu [a bac obe le ìo je {tab ni deo ak tiv no sti, to kom ko jih je ko man da Me {o vi tog ba ta qo na od lu ~i va la o sva koj se kven ci re a li za ci je. U ovoj fa zi u~e stvo va lo je ukup no 50 pri pad ni ka Voj ske Sr bi je, 22 Voj ske Ma |ar ske i 21 pri pad nik Voj ske Ru mu ni je, dok je da na {wem prak ti~ nom de lu svoj do pri nos da lo oko tri sto ti ne pri pad ni ka oru à nih sna ga tri ze mqe i lo kal nih i re gi o nal nih ci vil nih struk tu ra. Pred mno {tvom go sti ju pri ka za ni su po stup ci Re~ ne flo ti le, upo tre ba re~ nih mi no -

lo va ca, pa trol nih i de sant no – ju ri {nih ~a ma ca, am fi bij skih tran spor te ra, re~ nih ro ni la ca i ske la, na eva ku a ci ji i spa sa va wu ugro è nog sta nov ni {tva. Oce wu ju }i ak tiv nost ve o ma uspe {nom, za me nik ko man dan ta Kop ne ne voj ske, bri gad ni ge ne ral Vo jin Jon di}, po za vr {et ku ve `be, iz ra zio je za do voq stvo {to je bio u pri li ci da bu de do ma }in ge ne ra li ma oru à nih sna ga Ru mu ni je i Ma |ar ske. – Ve `ba je po ka za la da in ì wer ci, osim {to ru {e, ume ju i da gra de i da spa sa va ju ì vo te. Ciq, po sta vqen pre po ~et ka, u pot pu no sti je is pu wen, a po seb no bih po hva lio na por ko jim su na ve `bi in te gri sa ne voj ne i ci vil ne struk tu re - re kao je ge ne ral Mir ~ea Sa vu iz ko man de ru mun ske ar mi je. Ko man dant Kop ne ne voj ske Ma |ar ske bri gad ni ge ne ral Ja no{ Hu sar is ta kao je da je

sa da „si gu ran da me |u na ma po sto ji ja ko uve re we o po tre bi za jed ni~ kog ra da, ka ko bi smo bi li u pri li ci da po mog ne mo jed ni dru gi ma”. M. Bozokin

ISRED SPENSA BILA PIJACA „MOJ SALA[”

Hu ma ni tar no ve ~e za Da ri ja Br kqa ~a

Vre me je za zdra vu hra nu

Hu ma ni tar no ve ~e na ko me }e se pri ku pqa ti sred stva za da qe le ~e we ~e tr na es to go di {weg Da ri ja Br kqa ~a bi }e odr `a no ve ~e ras u 20 ~a so va u re sto ra nu “Sla vi ja MM”, [aj ka {ka 44. Da rio bo lu je od apla sti~ ne ane mi je, zbog ko je mu je ura |e na tran spla ta ci ja ko {ta ne sr `i. Po treb na mu je po mo} ra di od la ska u Ita li ju na kon tro lu ko ja je za ka za na za 26. jun. A. Va.

Pi ja ca „Moj sa la{„, dru ga po re du ove go di ne, odr `a na je ju ~e na pla tou is pred Sport skog i po slov nog cen tra „Voj vo di na”, a na oko dva de se tak {tan do va mo gli su se na }i or gan ski pro iz vo di. Po se ti o- ci su mo gli da ku pe ra zno se zon sko vo }e i po vr }e, pro iz vo de od me da, ko zi ji sir i tra di ci o nal ne ko la ~e. Po red to ga, pr vi put u po nu di su bi le i or gan ske ri bi zle, ko je je pro iz veo Po qo pri vred ni

fa kul tet, i to po pri stu pa~ noj ce ni od 150 di na ra po pa ko va wu. Ta ko |e, ova pi ja ca je ima la i hu ma ni tar ni ka rak ter, jer su ~la no vi Ro ta ri klu ba No vi Sad or ga ni zo va li ak ci ju za po mo} naj u gro `e ni jim No vo sa |a ni ma. Na i me, sred stva ko ja se pri ku pe pro da jom pro iz vo da sa wi ho vog {tan da oti }i }e na ra ~un Na rod ne ku hi we u na {em gra du. G. ^.

Novosadska petak15.jun2012.

Mu ka i te ra pi ja

tra `i li i blo ka da je uki nu ta. Da li se ra di ka li za ci ja {traj ka na slu }u je i u „No vi te tu”? Na i me, i u ovom pred u ze }u u to ku je {trajk, a so ci jal nog di ja lo ga iz me |u po slo vod stva i {traj ka {kog od bo ra jo{ uvek ne ma. Zbog to ga je sin di kat u fir mi po mi wao mo gu} nost blo ka de Fu to {kog pu ta. I za po sle ni u “Neo bu su” raz mi {qa ju o pro te stu na uli ci, po {to im de be lo ka sne pla te, pri va ti za ci ja fir me po ka za la se kao pot pu ni pro ma {aj, a ni su za do voq ni do sa da {wim is ho dom wi ho ve ini ci ja ti ve da se ova fir ma pri po ji GSP-u. Iz na ve de nog se vi di da se sva ko bo ri ka ko zna i ume. Ka kve mu ke, ta kve me re. B. Markovi}

ZA IZRADU BIOMETRIJSKIH DOKUMENATA

Za ka zi va we ter mi na SMS-om Gra |a ni }e od da nas ima ti mo gu} no sti da ter min za pre da ju zah te va za iz ra du bi o me trij skih do ku me na ta za ka ù pu tem SMS-a, na broj 2224. Ka ko su na ve li u Po li cij skoj upra vi (PU) u No vom Sa du, pro gram je kon ci pi ran ta ko da ko ri sni ka po ru ka ma vo di do ko na~ nog za ka zi va wa ter mi na. Kom plet no uput stvo za sla we po ru ka gra |a ni mo gu da vi de na zva ni~ nom saj tu Mi nistar stva unu tra {e ih po slo va Re pu bli ke Sr bi je www.mup.gov.rs/cms-cir/do ku men ta.nsf/SMS-za ka zi va nje.h. Sin tak sa za PU No vi Sad, ko ja }e se ko ri sti ti u po ru ci je „NS, No vi Sad„ i „N Sad„, i tekst po ru ke ko ri snik mo è da ku ca ve li kim ili ma lim slo vi ma, a ce na za vi si od mo bil nog ope ra to ra, jer je ser vis do stu pan za sve tri mre è u Sr bi ji. A. J.

Bez vo de Ka}, Bu di sa va i Ko viq Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i, bez vo de }e da nas od 9 do 15 ~a so va bi ti Ka}, Bu di sa va i Ko viq. Ci ster ne sa pit kom vo dom bi }e po sta vqe ne u bli zi ni osnov nih {ko la u ovim me sti ma.Osta le in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 0800-333-021. A. J.

V remeploV

Do bra de la vla di ke Iri ne ja ]i ri }a Te o log dr Iri nej ]i ri}, ro |en u Srem skim Kar lov ci ma, ru ko po lo `en je u be o grad skoj Sa bor noj cr kvi 15. ju na 1919. za epi sko pa ti mo~ kog. Kra jem 1921. na svoj zah tev pre {ao je na slu `bu u No vi Sad gde je na du `no sti kao vla di ka ba~ ki de lo vao do smr ti, mar ta 1955. Pr vi je u srp skoj bo go slov skoj na u ci na u~ no ob ra dio Sta ri za vet, a iz u zet no vred no je u ime SPC u~e stvo vao u ra du me |u na rod nih pra vo slav nih or ga ni za ci ja, po seb no u po kre tu “Mir pu tem re li gi je”. Za vre me oku pa ci je uspe {no je iz veo po du hvat oslo ba |a wa oko tri hi qa de de ce iz lo go ra u [ar va ru u ma |ar skoj, a po sle Dru gog svet skog ra ta je, ne pra ved no op tu `en, go di nu i po da na pro veo u ku} nom pri tvo ru. N. C.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ad ni ci ra de i po pri ro di stva ri za to o~e ku ju pla tu, do pri no se za zdrav stve no i pen zi o no osi gu ra we i sve osta lo {to im po za ko nu pri pa da. E sad, ka da te stva ri po~ nu da iz o sta ju pro ble mi i mu ke kre nu da se go mi la ju i po ~i we raz mi {qa we {ta ~i ni ti i ka ko re a go va ti. [trajk je obi~ no ono {to usle di, a ka da on ne da ni ka kve re zul ta te stva ri se po di `u na vi {i ni vo. Se ti te se sa mo ne dav ne si tu a ci je ka da su rad ni ci „Du nav gru pe agre ga ti” zbog ne mo gu} no sti da ostva re svo ja pra va na re ku iz ve zli bro do ve i na ne ko li ko da na blo ki ra li re~ ni sa o bra }aj. Na kon to ga do bi li su {ta su

Fo to: N. Sto ja no vi}

GSP UVODI ZIN [IFT, HOLOGRAM I VODENI @IG

Fal si fi ko va we mar ki ca ne mo gu }a mi si ja Grad ski pre vo znik }e 25. ju na pu sti ti u pro da ju me se~ ne mar ki ce pot pu no no vog iz gle da, pre ma re {e wu Za vo da za iz da va we nov ~a ni ca iz Be o gra da, a po sle spro ve de nog ten de ra, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re. No ve mar ki ce uvo de se ka ko bi se spre ~i lo fal si fi ko va we, po {to je pred u ze }e ne dav no ot kri lo slu ~aj or ga ni zo va nog fal si fi ko va wa, u ko je su, ka ko u grad skom pre vo zni ku sum wa ju, ume {a ni i za po sle ni. Pred u ze }e je, pre iz ve snog vre me na, o to me oba ve sti lo po li ci ju. Pre ma re ~i ma {e fi ce Ode qe wa bla gaj ne u Grad skom sa o bra } aj n om pred u z e } u „No v i Sad” Ta tja ne Vu~ ko vi} no ve mar ki ce }e ima ti ne ko li ko ni voa za {ti te, iz me |u osta log ZIN {ift, ho lo gram, vo de ni `ig. - Is prav nost mar ki ca mo }i }e da se kon tro lo {e po mo }u UV lam pi, vi li da to ri ma i la ser skim olov ka ma. Bi }e {tam pa ne na za {ti }e noj har ti ji, ne {to ta woj od do sa da {we, sva kog me se ca {tam pa }e se u dru -

goj bo ji, a uz se rij ski broj do b a v qa~ }e uno si ti do dat na slo va - re kla je Ta tja na Vu~ ko vi}. U su sre tu s no vi na ri ma pre do ~e no je da pred u z e } e ovom no vi nom u po slo va wu ni j e od u s ta l o od elek tron skog si ste ma na p la t e ka r a t a. Opet }e bi ti pod net zah tev Grad skom ve }u da se grad skom pre vo zni ku odo bri po kre ta we jav ne na bav ke, po sle ~e ga bi tre ba lo da usle di ras pi si -

Fo to: S. [u {we vi}

Grad ski pre vo znik }e 25. ju na pu sti ti u pro da ju me se~ ne mar ki ce pot pu no no vog iz gle da. Is prav nost mar ki ca mo }i }e da se kon tro lo {e UV lam pa ma i la ser skim olov ka ma. Pred u ze }e ne }e mo }i jo{ du go da iz dr `i bez po ve }a wa ce ne ka ra ta va we no vog ten de ra za elek tron ski si stem na pla te. Di rek tor GSP “No vi Sad” Bra ni slav Bo ga ro {ki is ta kao je da pred u ze }e ne }e mo }i jo{

du go fi nan sij ski da iz dr `i bez po ve }a wa ce ne ka ra ta. Di rek tor je pod vu kao da pred u ze }e ni je pod ne lo zah tev Gra du za po sku pqe we kar te.

- Od po ~et ka go di ne do sa da go ri vu je ce na po ra sla za oko 22 od sto, a od ju na 2011. vi {a je za oko 30 od sto, dok je la ne u ju nu ce na kar te po ve }a na za sve ga {est od sto. I uko li ko do |e do po vi {i ce uslu ga grad skog pre vo zni ka, no va ce na kar te ne }e pra ti ti ce ne go ri va. Bi }e to mi ni mal no po sku pqe we, sa mo da se obez be di ne sme tan rad pred u ze }a - na veo je di rek tor Bo ga ro {ki. Z. Deli}

JU^E U KARLOVCIMA PODUHVAT SPRETNIH NEIMARA

Na vi di kov cu za si jao ve li ki krst Na vi di kov cu na Ma gar ~e vom bre gu u Srem skim Kar lov ci ma ju ~e je po sta vqen krst, a u na red nim da ni ma bi }e po sta vqe na i skulp tu ra pe sni ka Du {ka Tri fu no vi }a, u pri rod noj ve li ~i ni. Za me ni ca pred sed ni ka op {ti ne Bri gi ta Di mi tri je vi} ka `e da se jo{ uvek ne zna da tum sve ~a nog otva ra wa, ali da }e za si gur no bi ti usko ro, jer je ve }i deo ra do va za vr {en. Po zla }e ni krst, am fi te a tar ko ji }e mo }i da pri mi oko osam de set po se ti la ca, ugo sti teq ski objek ti, te ra sa, oze le we na oko li na i skulp tu ra kqu~ ni su de lo vi vi di kov ca, a ide ja je da se je dan deo po sve ti Du {ku Tri fu no vi }u ko ji je u Srem skim Kar lov ci ma sa hra wen 2006. go di ne. Ka ko je ne dav no re kao pred sed nik op {ti ne Sre -

m ski Kar lov ci, Mi len ko Fi li po vi}, Tri fu no vi} je sti c a j em okol n o s ti, za u vek po stao Kar lov ~a nin. Bio je me |u pr vim do b it n i c i m a Bran k o v e na gra de, a `e qa mu je bi la da po s led w e go d i n e `i vo ta pro ve de u Kar lov ci ma i bu de u wi ma sa hra wen. Vi di ko vac na Ma gar ~e vom bre gu bi }e je dan od sim bo la Kar lo va c a, i je d i n o sa vr h a ovog bre ga mo gu }e je Kar lov ce vi de ti kao na dla nu. Pa no ram sko raz gle da w e i fo t o g ra f i s a w e za si gur no }e pri vu }i ve li ki broj do ma }ih go sti ju; ali i tu ri sta iz ino stran s tva. Iz g rad w om vi di kov ca zna ~aj no }e se pro { i r i t i tu r i s ti~ k a po nu da ove, ina ~e ~u ve ne i tu r i s ti m a pri v la~ n e J. Z. Fo to: S. [u {we vi} op {ti ne.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 12 ~a so va NS Auto tim „Po let doo„, „Teh no me tal doo”, Uli ca Baj ~i @imnskog i „No vo mont doo”. Ra ko vac: od 8 do 12 ~a so va Da rin ke Gru ji} 1-9 i 4-8 i Mi lu ti na Ta ti }a 5. Srem ska Ka me ni ca: od 10 do 12 ~a so va ^e ti nar ska 2-20 i 1-23, Pan ~i }e ve omo ri ke 107-119 i 126-136 i So lar na 1-9 i 4. Fu tog: od 9 do 11 ~a so va Re pu bli ke Srp ske 86-128 i 89 do 133, Ru me na~ ka 21-27 i 20-26.

Let wa iz lo `ba gqi va Let wa iz lo `ba gqi va i fo to gra fi ja gqi va bi }e odr `a na su tra od 11 do 16 sa ti u sa le tli u Du nav skom par ku. Iz lo `bu or ga ni zu je Gqi var sko dru {tvo No vi Sad, uz po mo} JKP “Grad sko ze l e n i l o“ i AD “Neo plan te”. A. Va.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak15 . jun2012.

dnevnik

MAJSTORI TANKE @ICE DO NEDEQE NA TVR\AVI

„Tam bu ri ca fest” od ve ~e ras oda pi we stru ne Fo to: R. Hayi}

U GRADSKOJ KU]I SVE^ANI PRIJEM

Pri zna wa do bro voq nim da va o ci ma kr vi Po vo dom Svet skog da na do bro voq nih da va la ca kr vi ju ~e u Grad skoj ku }i na sve ~a nom pri je mu uru ~e na su pri zna wa za ju bi lar ni broj da va wa kr vi. Pri zna wa za 100, 75 i 50 pu ta da tu krv pri mi lo je 79 No vo sa |a na, a do de qe no je i 25 pla ke ta za „Naj hu ma ni ju sre di nu” ko lek ti vi ma usta no va i pred u ze }a. - Svet ski dan do bro voq nih da va la ca kr vi tra di ci o nal no je po vod da se oku pi mo u Grad skoj ku }i i na gr di mo one naj za slu `ni je - re kao je gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}. - No vi Sad pred wa ~i u do -

bro voq nom da va la {tvu kvi i pro {le go di ne je pre ko {est od sto sta nov ni ka na {eg gra da po klo ni lo krv. Ve ru jem da se u `i vo tu do bro do brim vra }a i zbog to ga ove qu de ko ji do pri no se spa sa va wu qud skih `i vo ta tre ba dru {tve no na gra di ti i ukaz ti im ~ast. Se kre tar Cr ve nog kr sta No vog Sa da Stra hi wa Go be qi} is ta kao je da se sve ve }i broj mla dih oku pqa u re do ve da va la {tva kr vi, a da su za to za slu `ne upra ve {ko la i fa kul te ta, ko ji ani mi ra ju |a ke i stu den te da do bro voq no da ju krv. I. D.

„Tam bu ri ca fest” po ~i we ve ~e ras u 21 ~as na stu pom An sam bla „Zo ru le” na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Po red wih, u tak mi ~ar skom de lu pro gra ma ve ~e ras na stu pa ju tam bu ra {ki or ke stri „Rav ni ca” iz Su bo ti ce, „Bran ko Jo va no vi} Ba ko” iz Austri je i „Dyaco„ iz \a ko va, te ple sni stu dio „Im puls”. Zve zda pr ve ve ~e ri fe sti va la je hr vat ska pe va ~i ca Je le na Ro zga. Skup naj bo qih maj sto ra tan kih `i ca tra je i to kom vi ken da, u su bo tu u re vi jal nom de lu na stu pa Zvon ko Bog dan sa svo jim tam bu ra {i ma, a u ne de qu je za ka zan na stup do ma }eg pe va ~a @eq ka Jok si mo vi }a. Tam bu ra {ki or ke stri „Ha jo” i „Ve se li tam bu ra {i” iz na {e ze mqe, „Ba wa lu~ ki tam -

bu ra {i” iz Bo sne, „Kra tov ~a ni” iz Ma ke do ni je, „Ta sli xa” iz Cr ne Go re, „Tam bu ra {i iz Cir ku lan” iz Slo ve ni je i „Bat mo no {tor ski” iz Ma ke do ni je na stu pi }e u tak mi ~ar skom de lu pro gra ma dru gog da na fe sti va la. Po sled wi dan nu di tak mi ~ar ska nad me ta wa ban di „Sav ski va lo vi” i „Kri sta li” iz Hr vat ske, „Ba ti ni be }a ri” iz Ru mu ni je, „Hr vat -

No va li ni ja do tvr |a ve Grad ski pre vo znik }e za vre me odr `a va wa „Tam bu ri ca fest” na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi od da nas do ne de qe, po po tre bi, po ja ~a ti pre voz na li ni ja ma 3 i 9, od 17 do 21 ~as. Bi }e uve de na i no va li ni ja od @e le zni~ ke sta ni ce do Tvr |a ve, a tra sa no ve li ni je po ~i we na sta ja li {tu grad ske li ni je 4 na @e le zni~ koj sta ni ci. Auto bus na no voj li ni ji i}i }e Uli com kra qa Pe tra i da qe se kre ta ti tra som „troj ke”do re sto ra na „Trag” u Pe tro va ra di nu. Auto bu si }e se za u sta vqa ti na svim po sto je }im sta ja li {ti ma, a sa o bra }a }e i no }u, od 21 do 4 ~a sa, za vre me tam bu ra {kog fe sti va la. Po la sci }e bi ti sva kih sat vre me na, dok }e van red ni auto bu si na li ni ja ma 3 i 9 bi ti po seb no obe le `e ni. Zbog iz me ne u sa o bra }a ju za vre me fe sti va la, auto bu sko sta ja li {te u Gra di }u ne }e bi ti u funk ci ji , pa }e po se ti o ce „Tam bu ri ca fest” auto bu si pre vo zi ti do sta ja li {ta kod re sto ra na „Trag”. Z. D.

ski dom Vels” iz Austi je, te „Lo la” i „Be ge~” iz Sr bi je. Za slu `na pri zna wa i na gra de do bi }e naj bo qi or ke star, pri ma{ i bas pri ma{, a bi ra }e se i naj ve {ti ji ka fan ski or ke star. Spe ci jal ne na gra de de le se za naj bo qeg vo kal nog so li stu, umet ni~ ki iz raz i ne go va we tam bu ra {ke tra di ci je, a svo je fa vo ri te iza bra }e i ì ri pu bli ke i ì ri me di ja. Kar te se mo gu ku pi ti u pro dav ni ci „Gig stiks” u Pa ri skom ma ga zi nu ili on lajn pre ko saj ta www.gig stix.com te u kwi à ri „Bu le var Buks”, Bu le var oslo bo |e wa 60. Kom plet ka ra ta za sva tri da na ko {ta dve hi qa de di na ra, dok po je di na~ no po da ni ma pe tak i su bo ta iz no se 700, a ne de qa 1.000 di na ra. A. L.

Par king bes pla tan Za vre me odr `a va wa „Tam bu ri ca fe sta” na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, „Par king ser vis” }e or ga ni zo va ti par ki ra we na po seb nim lo ka ci ja ma. To }e bi ti u uli ca ma Pro te Mi hal xi }a, Li sin skog i Vla di mi ra Na zo ra, od Uli ce Pro te Mi hal xi }a do Be o grad ske uli ce, kao i na Tr gu vla di ke Ni ko la ja, pla tou re sto ra na „Trag” i par king pro sto ru du` Ke ja sko je va ca. Ka pa ci tet par ki ra li {ta bi }e 454 me sta, a na ovim lo ka ci ja ma par ki ra we }e bi ti bes plat no. Zbog iz u zet no ve li ke po se te ko ja se o~e ku je za vre me Fe sti va la, a re la tiv no ma log bro ja par king me sta, ape lu je se na po se ti o ce da se na vre me or ga ni zu ju i raz mi sle o al ter na tiv nim na ~i ni ma pre vo za, kao i da bu du sprem ni da se usled gu `ve par ki ra ju na {i rem pro sto ru oko Pe tro va ra din ske tvr |a ve. B. M.

USPE[NA AKCIJA KOMUNALNIH POLICAJACA Fo to: N. Stojanovi}

Eks pre sno na {li iz gu bqe nu tro go di {wa ki wu PO^EO INKLUZIVNI FESTIVAL „HARTS IN HARMONI”

Gra ni ce po me re ne mu zi kom Me |u na rod ni in klu ziv ni mu zi~ ki fe sti val „Harts in har mo ni” otvo ren je si no} kon cer tom do bro do {li ce u Si na go gi, na kom su na stu pi li u~e ni ci mu zi~ kih {ko la, so lo pe va ~i sred wo {kol ci, oper ski pe va ~i, vo kal ne gru pe i mla di mu zi ~a ri. Kon cer ti su na zva ni „Mu zi ka ko ja po me ra gra ni ce”, a, ka ko su na ve li or ga ni za to ri iz Udru `e wa gra |a na „Qu bav, ve ra, na da”, mu zi~ ke {ko le {i rom Sr bi je ima ju ode qe wa za de cu s in va li di te tom, te je ovo pri li ka da oni po sta nu vi dqi vi ji. Je dan od or ga ni za to ra, Mi o drag Mi {a Bli za nac iz po me nu tog Udru `e wa

ka zao je da je No vi Sad ugo stio vi {e od 1.200 u~e sni ka - gru pa, ho ro va i so li sta iz Sr bi je i ze ma qa u okru è wu. Da nas se pro gram odr à va u Be o gra du, a su tra se se li u Kar lov ce gde }e se, od 9 do 15 ~a so va, u zgra di Ma gi stra ta odr à ti pro fe sor ska kon fe ren ci ja, a po pod ne sle de hor ske ra di o ni ce i za jed ni~ ki kon cert u cen tru Kar lo va ca, u 18 ~a so va. Ve li ki za vr {ni kon cert odr à }e se u ne de qu u 18 ~a so va na pla tou Spen sa na kon ko jeg }e usle di ti ùr ka za sve u~e sni ke. Ulaz na sve pro gra me je bes pla tan. A. J.

Ko mu nal ni po li ca jac Du {an Mir ko vi} i we go ve ko le ge ju ~e su bi li pra vi he ro ji da na, jer su sa mo na kon dva de set mi nu ta po tra ge, pro na {li tro go di {wu de voj ~i cu ko ja se iz gu bi la dok ju je ~u va la ba ka. Ka ko je za na{ list re kao Mir ko vi}, u pod ne na Tr gu slo bo de mu je pri {la jed na ba ka i re kla da joj se iz gu bi lo de te, te je od we ga za tra `i la po mo}. Da la mu je i broj te le fo na, ka ko bi je oba ve sti li ka da na |u de te.

- Od mah sam po zvao po li ci ju i sve ras po lo `i ve eki pe ko mu nal ne po li ci je ko je su se na la zi le u cen tru. Na kon 20 mi nu ta de voj ~i cu smo pro na {li kod bi o sko pa «”Are na”,» na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na. Po {to je u pi ta wu ma lo de te, ni je bi la ni sve sna {ta joj se do go di lo, a je dan ko la ga ju je uzeo u na ru~ je i vra tio ba ki – is pri ~ao nam je Du {an. Ina ~e, ovo ni je pr vi put da je ovaj ko mu nal ni po li ca jac do {ao u cen tar pa `we me di ja, jer je 17.

apri la ove go di ne na {ao HTC te le fon vre dan 65.000 di na ra i vra tio ga vla sni ku. Te le fon je na {ao u Uli ci La ze Te le~ kog, a iako je te le fon da le ko vred ni ji od we go ve pla te, ka è da ni je è leo da za dr ì za se be ne {to {to mu ne pri pa da. Na ~el nik ko mu nal ne po li ci je Ne boj {a Ra do va nac ka è za “«Dnev nik”» da je za i sta po no san na svo je sa rad ni ke i da mu je ju ~e ra {wa ak ci ja dra à od hi qa du na pi sa nih ka zni.

- Svi smo se po tre sli ka da smo ~u li da se iz gu bi la tro go di {wa de voj ~i ca i sve smo da li od se be, za jed no sa ko le ga ma iz po li ci je, da se {to pre pro na |e. Na kra ju kra je va, svi smo mi pr ven stve no ro di te qi, pa tek on da grad ski uni for mi sa ni slu `be ni ci – na vo di Ra do va nac. On ka `e da ih gra |a ni, sem uobi ~a je nih stva ri, ~e sto po zi va ju i zbog iz gub we nih ku} nih qu bi ma ca, te ni je re dak slu ~aj da i wi ma iza |u u su sret. Q. Na.

ULAGAWE VREDNO 20 MILIONA DINARA

Dom u Ve ter ni ku spre man za zi mu Za po boq {a we ener get ske efi ka sno sti u Do mu za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo j u u Ve ter ni ku, pu tem pro j ek ta Mi ni star stva za rad i so ci jal nu po li ti ku, iz dvo je no je oko 20 mi li o na di na ra, ko ji ma je ure |e no vi {e pro sto ra ove in sti tu ci je. Ka ko je ju ~e, pri li kom obi la ska ra do va, ob ja snio di rek tor Do ma Dra gan Mi -

lo {vi}, efek ti ovih ula ga wa ose ti }e se na red ne zim ske se zo ne. - Na pa vi qo ni ma A1 i A2 za me we ni su pro zo ri i vra ta, dok je bo ra vak gde ima mo 10 {ti }e ni ka kom plet no re no vi ran, a no va izo la ci ja je po sta vqe na od kro va do fa sa de. Ta ko |e, ure |e ne su i ra di o ni ce i ma ga cin ski pro stor i pro me we ni su ter mo-ven ti li- ka zao je Mi lo {e vi}.

On je do dao da je u pla nu da pre ko Po kra ji ne Dom kon ku ri {e za no vi po je kat ko ji se ti ~e so lar ne ener gi je i re gu la ci je to ple vo de. Ju ~e su Dom po se ti li i predstvnik Agen c i j e za enr g et s ku efi k a s nost Alek san dar Dur ko vi} i po mo} ni ca mi ni stra za rad i so ci jal nu po li ti ku Su za na Pa u no vi}. A. J.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

AKCIJA GEJ STREJT ALIJANSE NA TRGU SLOBODE

„Sve do ~an stvo o kra ju sve ta”

Zna wem pro tiv pred ra su da

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Sve do ~an stvo o kra ju sve ta” Xej msa Da gla sa. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Xej mi Sen kler, stru~ wak za iz gu bqe na umet ni~ ka de la, ve ru je da po zna je svog de du. Ka da bu de pro na {ao star ~ev dnev nik, za pa wi }e se ot kri }em da je do bro }ud ni an gli kan ski sve {te nik bio od li ko va ni he roj ko ji je slu `io u Spe ci jal nim va zdu ho plov nim sna ga ma u Dru gom svet skom ra tu. Ali we gov de da ima jo{ iz ne na |e wa. N. R.

Pro mo ci ja mo} nih pri ~a Pr mo ci ja kwi ge „Ko se bo ji vu ka jo{? Mo} ne pri ~e za od va `ne i ra do u zna le” autor k i Alek s an d re Iz gar jan i Iva ne Mi lo je vi} odr `a }e se ve ~e ras, u 18.30 ~a so va, u Ame ri~ kom kut ku, Uli ca Pe tra Drap {i na 3. Na pro mo ci ji }e go vo ri ti Alek san dra Iz gar jan i ma gi star kwi `ev no sti i pre da va~ na no vo sad skom Uni ver zi te tu Bra ni sla va Li ~en. Vi {e o kwi zi mo` se sa zna ti na saj tu www.moc ne pri ce.com. A. J.

U okvi ru ak ci je “Za jed no za jed na kost LGBT oso ba”, ko ja je ju ~e odr à na na na cen tral nom grad skom tr gu, su gra |a ni su mo gli da se in for mi {u o svim ne do u mi ca ma ve za nim za oso be dru ga ~i je sek su al ne opre de qe no sti i uz no va sa zna wa raz bi ju pred ra su de o wi ma. Na kar ton skim lut ka ma, ko je su bi le po sta vqe ne oko {tan da, mo gli su se pro ~i ta ti nat pi si “Ne su di o kwi zi po ko ri ca ma”, “Ja vo lim svog gej si na”, “Stop pred ra su da ma i ne zna wu”, a pro la zni ci su mo gli i da se upi {u u kwi gu uti sa ka i na taj na ~in po dr è LGBT oso be. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka Gej strejt ali jan se La za ra Pa vlo vi }a ciq ove ak ci je je da se raz bi ju pred ra su de i ste re o ti pi o LGBT oso ba ma. - Pro me na u pri hva ta wu LGBT oso ba ima, mo `da se ne vi de u sva ko dnev nom ì vo tu, ali ako po gle da mo una zad pet

go di na, pri met no je da se si tu a ci ja po pra vqa. Ni smo za do voq ni di na mi kom i tem pom pro me na, ali uz ne po sred nu ko mu ni ka ci ju sa gra |a ni ma i wi ho vu edu ka ci ju mo gu se o~e ki va ti i ve }e pro me ne za ne ki od re |e ni pe riod- ka `e Pa vlo vi}.

Fo to: R. Ha yi}

Ak ci ju je po dr `a la Upra va za qud ska i ma win ska pra va pri Mi ni star stvu za qud ska i ma win ska pra va dr `av ne upra ve i lo kal ne sa mo u pra ve i Am ba sa da Ho lan di je. N. R.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

petak15.jun2012.

DOGOVOR GRADA I UGOSTITEQA O NA^INU ODR@AVAWA „SINEMA SITIJA”

Ju tro skla wa sa lu pod ve drim ne bom

Pri v red n i c i iz Ka t o l i~ k e por te i or ga ni za tor in ter na ci o- na log film skog fe sti va la „Si ne ma si ti” ko ji u na {em gra du po ~i we su tra, i tra je do na red ne su bo te 23. ju na, po sti gli su do go vor, da se sto li ce za gle da o ce fil mo va po sta vqa ju ne po sred no pred po ~e tak pro jek ci je, u 20 ~a so va. - Do go vo ri li smo se da fon ta na ra di do 20 ~a so va, i da se oko pet sto ti na sto li ca ne skla wa ju od mah po sle pro jek ci je, ve} da se to ~i ni uju tro - ka zao je Ni ko la Be li}, je dan od pot pi sni ka zah te va da se to kom fe sti va la po sta vi po kret ni mo bli jar. Be li} je na gla sio, da je sa or ga ni za to ri ma fe sti va la do go vo re no da se do go di ne jo{ bo qe osmi sli ka ko da no} n i `i v ot u Ka t o l i~ k oj por ti fuk ci o ni {e, a da se ne ome ta fe sti val, a ni rad ka fi }a i bu ti ka.

Pri vred ni ci i `i te qi Ka to li~ ke por te ove go di ne ni su bi li za to da se oko 80 od sto pro sto ra u Ka to li~ koj por ti ogra di me tal nim ogra da ma to kom “Si ne ma si ti ja”, sma -

Pet stotina stolica ne}e tokom filmskog festivala biti sklawano odmah posle projekcije, ve} ujutro, a fontana }e raditi do 20 ~asova

Fo to: R. Ha yi}

JU^E NA GRADILI[TU POSLEDWE DEONICE BULEVARA EVROPE

Ma {i ne zbog za ra da sta ja le do po dne va Rad ni ci fir me „In ter kop„ ko ji gra de za vr {nu de o ni cu Bu le va ra Evro pe, ju ~e su na krat ko ob u sta vi li rad, jer im za ra de ni su is pla }e ne jo{ od mar ta, iz ve sti la je Ra dio te le vi zi ja Voj vo di ne. U Za vo du za iz grad wu gra da na ve li su da je Grad is pu nio ugo vor ne oba ve ze i no vac pre ba cio iz vo |a ~i ma ra do va, od no sno Jav no-ko mu nal nom pred u ze }u „Put„, ko ji su da qe od go vor ni za an ga `o va ne po di zvo |a ~e. Na de o ni ci Bu le va ra Evro pa kod Pri mor ske uli ce, ko ju gra di “In ter kop” ma {i ne su ju ~e do po dne va sta ja le. Rad ni ci su za pre ti li {traj kom i tra `i li

tra ju }i da se ta ko ote `a va rad u lo ka li ma, i da se sta na ri ma one mo gu }u j e nor m a l an `i v ot. Za t o su se obra ti li Gra du, ko ji je ju ~e bio po sred nik iz me |u or ga ni za to ra fe sti va la i pri vred ni ka, da se si tu a ci ja re {i. Z. Deli}

pla te ko je ni su do bi li u pro te kla tri me se ca a ra do vi su na sta vqe ni ka da su do bi li obe }a we po slo dav ca da }e im za ra de bi ti upla }e ne do kra ja ju ~e ra {weg da na. Grad No vi Sad za vr {e tak iz grad we Bu le va ra Evro pe fi nan si ra kre di tom od 35 mi li o na evra.Uko li ko po slo da vac ne is pu ni obe }a we, rad ni ci „In ter ko pa„ no vu ob u sta vu ra da na ja vqu ju za sre du. Iz cen tra le “In ter ko pa” u Be o gra du sti glo je sa op {te we u ko me se na vo di da {traj ka ni je bi lo i da ne po sto je in di ci je da }e ga bi ti, kao i da su ju ~e rad ni ci ma is pla }e ne za ra de.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (13.30), „Loraks” (15.15), „Legenda o kung fu zeki” (13.10), „Osvetnici” (15.30), „Pupijeva potraga” (13.45), „Diktator” (17, 18.45, 20.30, 22.10), „Qudi u crnom 3” (18.05, 20.15, 22.35), „Sne`ana i lovac” (14.45, 19.30. 22.15), „Prometej” (15, 17.10 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „na tajnom zadatku” (15.20, 17.45, 20.10, 22.20), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.30, 16.15, 18, 19.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre m, ro di le su: DE VOJ Î CE: Sa wa Be ni}, Du wa Iva ni}, Iva na Mi lo vac, Ma ri ja na Ne na dov i Mi la na Ra sto vi} iz No vog Sa da, Ma ri ja Le ki} iz Zre wa ni na, Smi qa Pe tro vi} iz Ka }a i Je le na Lu ki} iz Ba~ ke Pa lan ke, DE Â KE: Iva na Pa vlo vi}, Iva na Jo zi}, Ma ri ja Mu ti} i Ta ma ra Hrn ~jar iz No vog Sa da, Mir ja na Vin ko iz Gar di no va ca, Ta ma ra Zo to vi} iz Ma gli }a, Mi ka Sr di} iz Bu di sa ve, Da ni je la @i va no vi} iz Ve ter ni ka, Ma ja Dr ~a iz Srem skih Kar lo va ca, Sla vi ca Mo lar iz \ur |e va i Ma ri ja na Ru à wi Te me ri na.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Ana Du {a na Zo vi} (1943) u 10.30 ~a so va, Ju li ja na Jo `e fa Le pe{ (1930) u 11.15, Ve ra Alek san dra Up ~ev (1952) u 12, Vu ka {in \u re Du ki} (1935) u 12.45, Bra ni mir Bo ri vo ja \or |e vi} (1941) u 13.30, Ili ja Za ri je Ni {a vi} (1936) u 14.15 i Mi li ca Mar ka Iko vac (1933) u 15 ~a so va.

ZAPOSLENE U „NEOBUSU” POSLE DVA MESECA [TRAJKA IZDAJE STRPQEWE

Pla te, ili pro test Pred stav ni ci za po sle nih u „Neo bu su„ tre ba lo bi da nas da raz go va ra ju u Vla di Voj vo di ne o to me ka ko da pre bro de {trajk u ko jem su ve} sko ro dva me se ca. Do sa da {wi raz go vo ri ni su do ne li re {e we. Pred sed nik sin di ka ta u „Neo bu su” Mi lan [u {tum ka zao je ju ~e da za po sle ni raz mi {qa ju o pro te stu pred Vla dom Voj vo di ne.Tra ì mo ~vr ste ga ra ni ce da }e mo do bi ti bar dve pla te, od osam ko li ko ni smo pri mi li - re kao je [u {tum. Pred sed nik Grad skog od bo ra sin di ka ta me ta la ca No vak Va si} ka zao je da sin di kat tra ì da se hit no re {i slu ~aj „Neo bu sa. Sin di kat, o ~e mu smo pi sa li, pred la è da se „Neo bus” pri po ji Grad skom sa o bra }aj nom pred u ze }u i da za grad skog pre vo zni ka pra vi

auto bu se. To je za sa da ne iz vo dqi vo zbog to ga {to je Fa bri ka auto bu sa pri vat na fir ma. Da bi do spa ja wa dva pred u ze }a do {lo po treb no je da se vla sni ku odu zme pra vo upra vqa wa ak ci ja, {to bi se mo glo re {i ti uvo |e wem ste ~a ja. - Dr `a va je fir mu pro da la, dr `a va ne ka sa da re {a va so ci jal ni sta tus 220 za po sle nih - is ta kao je pred sed nik sin di ka ta me ta la ca No vog Sa da Va si} do da ju }i da }e od ne de qe, ako ne do |e do po ma ka, pri ja vi ti skup po li ci ji, od no sno da }e rad ni ci da iza |i na uli cu. „Neo bus„ je na auk ci ji ku pio Mo ha me da li Ma gra bi iz Sa u dij ske Ara bi je, ko ju u do mo vi ni ima vo zni park od pre ko dve hi qa de auto bu sa. Z. Deli}

Tu ri sti~ ka po nu da Zla ti bo ra, jed ne od omi qe nih de sti na ci ja No vo sa |a na, pred sta vqe na je ju ~e u In fo cen tru TONS. Kao no va atrak ci ja ove pla ni ne pred sta vqe ne su no vo i zgra |e ne bi ci kli sti~ ke sta ze. Pre ma re ~i ma di rek to ra Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je Zla ti bor Dar ka \u ro vi }a ak ce nat je ove se zo ne sta vqen na ak tiv ni od mor. “Ura di li smo pre ko 50 ki lo me ta ra bi ci kli sti~ kih sta za, a otvo re ni i za tvo re ni ba ze ni i ku pa li {ta u pri ro di bi }e za ni mqi vi za sve po se ti o ce. Po se ban hit ovog le ta je vo `wa bi ci kla na Ski cen tru Tor nik, gde }e go sti mo }i po -

red vo `we i pa no ram skog raz gle da wa da oka ~e bi cikl na ì ~a ru i spu ste se sa naj vi {ih vr ho va Zla ti bo ra”, re kao je \u ro vi}.Ce ne po lu pan si o na u dvo kre vet noj so bi u ho tel skom sme {ta ju su oko 2.200 di na ra po oso bi, dok je na jam apart ma na oko 2.000 di na ra dnev no, {to je po voq no s ob zi rom na kva li tet uslu ga. Osim sport skih sa dr à ja, iz le ta na Go stiq ski vo do pad, Rib ni~ ko je ze ro, vr ho ve Tor nik i î go ta, Sto pi }a pe }i nu, po se ti o- ce o~e ku je i niz dru gi oh ma ni fe sta ci ja od ko jih su po zna te pr {u ti ja da i ko lo ni ja ke ra mi ke. N. R.

HUMANITARNO TAKMI^EWE

No vi Sad pli va za Mo de nu Tak mi ~e we u pli va wu, ko je je hu ma ni tar nog ka rak te ra, „No vi Sad pli va za Mo de nu”, bi }e odr `a no su tra u 9 ~a so va na ba ze nu Sport skog cen tra „Sla na Ba ra” na Kli si, a sav pri hod bi }e upu }en Gra du Mo de ni, ko ji je ne dav no stra dao u ka ta stro fal nom ze mqo tre su re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re. Ovu ak ci ju po dr `ao je Grad i Pli va~ ki klu bo vi „No vi Sad”, „Voj vo di na”, „Svim Star” i Va ter po lo klub „Voj vo di na”, ko ji je ustu pio ba ze ne za odr -

`a va we tak mi ~e wa. Ko ti za ci ja za u~e {}e ko {ta 500 di na ra, dok }e gle da o ci, ume sto ula zni ce, mo }i do ni ra ti no vac u ku ti je ko je }e bi ti po sta vqe ne na ula zu. Gra do na ~el nik Mo de ne \or |o Pi gi za hva lio se gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u na po mo }i, vred noj dva mi li o na di na ra, ko ju je Grad No vi Sad pru `io Mo de ni, svom gra du po bra ti mu, na kon ne dav nog ze mqo tre sa ko ji je po go dio se ver ni deo Ita li je. G. ^.

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Tru ba ~i zva li na Zla ti bor

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

petak15.jun2012.

c m y

dnevnik

vojvodina

dnevnik ОПШТИНЕ ШИД И ОЏАЦИ ИМАЈУ ИСТЕ ИНТЕРЕСЕ

Раз го вор о еми то ва њу му ни ци пал них об ве зни ца

ШИД: Развој, изградња и обнова инфраструктурних објеката, је једини начин да се привуку потенцијални инвеститори и да се оживи индустрија која би довела до реша-

Милош Пејчић и Наташа Цвјетковић

вања проблема незапослености. Ова тема је била присутна у разговорима председника Скупштине општине Оџаци Ми ло ша Пеј чи ћа и његовог домаћина председнице општине Шид На та ше Цвјет ко вић. Ове две општине имају сличан буџет, број становника и границу са Хрватском у комшилику. Брже повезивање, сарадња у заједничким пројектимаи наступима према републичким институцијама, као и предприступним фондовима ЕУ. Највећим делом разговор се водио

о емитовању муниципалних обвезница, помоћу којих локалне самоуправе прикупљају средства за реализацију пројеката и обнову инфраструктуре. Један од значајних договора са овог састанка је и заједнички одлазак у Ријеку, град који је један од првих на просторима некадашње Југославије који је емитовао муниципалне обвезнице и већ почео да убире плодове, реализујући прикупљена средства. Први град у Србији, који је применио емитовање ових хартија од вредности, је Нови Сад. - Муниципалне обвезнице су добар вид прикупљања средстава у локалне буџете. Мање општине, попут Шида и Оџака, имају интерес за добављање средстава на овакав начин, из кога би се финансирали инфраструктурни пројекти, попут завршетка опремања радних зона, као и улагања у појачане капацитете туристичких објеката и комплекса. Обе врсте пројеката, карактеристичне су по томе, да се уложени новац могу вратити наплатом грађевинског земљишта из пореза на зараде, пошто је за очекивати повећан број инвеститора и аутоматски веће запослености становника, као и већи број туриста - рекао је С. Милер Милош Пејчић.

Обе ле жен Дан до бро вољ ног да ва ла штва кр ви СОМ БОР: Свечанима пријемом код сомборског градоначелника Не ма ње Де ли ћа, у овом граду је обележен међународни Дан добровољног давалаштва крви. Први човек Сомбора је био домаћин представницима Црвеног крста и Завода за трансфузију крви Опште болнице „Др Радивој Симоновић„, али му је, према властитим речима, стварну част представљала чињеница да је угостио и житеља Светозар Милетића Мир ка Ми ле ти ћа, добровољног даваоца крви, који је чак 124 пута донирао животодарну течност. - Хуманост појединаца непролазна је вредност, коју морамо и подржати и похвалити - казао је градоначелник Делић, истичући као светао пример и, такође присутну, ученицу сомборске Средње еко-

номске школе Ива ну Пар че тић, која је овог маја први пут добровољно дала крв. На пријему код сомборског мајордома представљени су и ученица Основне школе „Никола Вукичевић„ Сла ђа на Влат ко вић и ученик Средње економске школе Дра ган Пе јић, који су својим литерарним, односно ликовним радом на тему добровољног давалаштва крви, освојили прве награде на републичком конкурсу. - Ове године учествовало је чак 20.000 радова из 60 општина у Србији - нагласила је секретар градске организације Црвеног Крста Сомбор Гор да на Са вин, уз опаску да су ови млади људи за свој успех награђени десетодневним летовањем у одмаралишту Црвеног крста М. Мћ Србије у Баошићима.

Три да на бес плат но на ба зен

ТЕ МЕ РИН: Комплекс базена у Темерину примиће сутра прве посетиоце у новој купалишној сезони, а сутра, прекосутра и у недељу, улаз ће бити бесплатан. Цене улазница ће се кретати на прошлогодишњем нивоу и износиће 180 динара за одрасле и 100 динара за децу до 15 година и пензионере. -Током пролећа офарбали смо корито олимпијског базена и поставили неклизајуће плочице у два базена са термалном водом, отпорне на хемијски састав и температуре воде. Обогатили смо спортске и културне садржаје и понуду угоститељских објеката – истиче директор М. М. ЈКП „Темерин“ Ми ро слав Кла јић.

Ве ли ки кон церт ма лих фол кло ра ша

РУ МА: У Великој Сали рум-

ског Културног центра, у недељу, 17. јуна, биће одржан завршни Годишњи концерт дечијих група Ансамбла народних песама и игара „Бранко Радичевић“ из Руме. На концерту, који почиње у 19 часова, наступиће шест дечијих група, међу којима је и припремни састав, који је ове године освојио Златну плакету на 51. Музичком фестивалу деце Војводине, у категорији старијег узраста. - Ово је завршни годишњи концерт и прилика да деца покажу све шта су научила и колико су

напредовала у претходном периоду. На истој сцени, у недељу увече, наступиће и око 200 деце која похађају школе фолклора у нашем АНИП-у. Наше друштво од најранијих дана негује изворност у песми и игри код деце, а за 43 године, колико друштво постоји, изнеговало је бројне играче, певаче и свираче. Сви који желе да дођу, карте могу узети на билетарници румског Културног центра, од четвртка, 14.јуна - каже шеф АНИП-а „Бранко Радичевић“ Пе тар По по вић. Ј. А.

У СУБОТИЧКОЈ БОЛНИЦИ ОТВОРЕНО ОДЕЉЕЊЕ ИНТЕНЗИВНЕ НЕГЕ

Лечење у најсавременијим условима СУБОТИЦА: Грађани који су животно угрожени, од јуче у Општој болници у Суботици, на новом Одељењу интензивне неге, могу да се лече у најсавременијим условима, на нивоу Клиничког центра Војводине. Одељење је отворио председник Владе Војводине др Бојан

Пајтић. У објекат је уложено 130 милиона динара, градњу су финансирали покрајински Секретаријат за здравство, Фонд за капитална улагања војводине, НИП и град Суботица. -Хоцемо свим Војвођанима да обезбедимо услове лечења као у најразвијенијим деловима

Европе. За четири године Влада Војводине је, за 10 пројеката у овој болници, издвојила 520 милиона динара. Сувише смо сиромшни да би куповали јефтину опрему за овакве центре рекао је Пајтић. С. И.

КОНСТИТУИСАН ИРИШКИ ПАРЛАМЕНТ

Пе тро вић и Ил кић по но во на че лу оп шти не

ИРИГ: На конститутивној седници иришког парламента од 20 одборника, 16 је гласало за досадашњег председника Вла ди сла ва Или ки ћа, из Лиге социјалдемократа Војводине. Са исто толико гласова, за заменика председника Скупштине општине изабран је Ми ро слав Ива но вић из Врдника, којег је кандидовала Јединствена Србија. Дужност секретара Скупштине општине обављаће Ма ри ја Ма тић, која је изабрана једногласно. Према коалиционом споразуму, јавна предузећа и установе подељена су тако да је ДС-у припала Дечија установа, Основна школа, Средња школа, Дом здравља и Ту-

ристичка организација, а ЛСВ-у Комуналац, Центар за социјални рад и Српска читаоница. Након ове седнице одржана је још једна, на којој је са 16, од 20 гласова, за председника општине изабран Вла ди мир Пе тро вић из Демократске странке који је функцију председника општине обављао и у претходном периоду. Заменик председника општине у наредне четири године биће Сте ван Ка зи ми ро вић, такође из Демократске странке. Одборници су се изјаснили и за чланове општинског већа, које ће осим председника и заменика председника Општине чинити и Бра ни слав Ба -

Владимир Петровић

бић, Ти хо мир Сто ја ко вић, Пре драг Илић, Ми лан По чу ча, Дра ган Аме то вић, Ста ни мир Ра ду ло вић и Јо ван Јо цић. Начелник Општинске управе Ириг и даље ће бити Оли ве ра Про тић Фи ли по -

Владислав Илкић

вић, из Лиге социјалдемократа Војводине, док ће директор Агенције за рурални развој бити Фе дор Пу шић, из Уједињених региона Србије, који је и до сада обављао Ј. Антић ту функцију.

КОНФУЗИЈА У КАЊИЖИ ЗБОГ ОДЛАГАЊА ИЗБОРА ОПШТИНСКЕ ВЛАСТИ

Пре го во ри СВМ-а и ДС-а по ди рек ти ви

КА ЊИ ЖА: Конститутивна седница Скупштине општине Кањижа, која је била заказана за јуче 14.јуна када је требало да се верификују мандати новим одборницима и изаберу локални челници, претходног дана отказао је председник СО из досадашњег састава др Зол тан Кат кич, што је (не) очекивано изазвало конфузију, али и уздржаност локалних челника СВМ-а и ДС-а приликом интересовања представника медија, након директива из покрајинских страначких централа да две најутицајније странке почну преговоре за формирање општинске власти. У саопштењу Каткича које је проселеђено медијима као разлог отказивања наводи се да у складу са споразумом између покрајинских руководстава Демократске странке (ДС) и Савеза војвођанских Мађара (СВМ), на локалном нивоу почињу коалициони преговори ове две странке о формирању локалне власти. У том саопштењу прецизирано је да ће се конститутивна седница СО Кањижа одржати у четвртак, 21. јуна 2012. године. На изборима одржаним 6.маја од 29 одборничких мандата СВМ-у је припало 11, ДС-у девет, листи „Време је за буђење„ Независне грађанске иницијативе окупљене око Удружења „УКРОК„ и Групи грађана „Бирај пут„ Иштвана Бачкулина по три, Лиги социјалдемократа Војводине два и Покрет мађарске наде (ПМН) један мандат.

Већ кад је најављивано да би општинску власт могла формирати ДС са својим коалиционим партнерима и потписан споразум Коалиције „За бољи живот - Кањижа„ којим је

- Не могу рећи ништа више од онога што је наведено у саопштењу Каткича - рекао је Њилаш. Председник Општинског одбора ДС Вла ди мир Хај дер, упућивао

Уздржани у изјавама: Михаљ Њилаш и Владимир Хајдер

обезбеђена већина од 17 одборника, те да би СВМ могао у опозицију, председник кањишке општине Ми хаљ Њи лаш је изражавао очекивања да ће се демократе предомислити, уздајући се управо на споразум челника две странке на покрајинском нивоу. Њилаш је кандидат СВМ-а за поновни мандат на тој функцији, док је из коалиције око ДС-а за првог човека општине кандидат Ро берт Ша таи. Њилаш јуче није желео да даје изјаве поводом формирања општинске власти.

нас је на портпарола Коалиције „За бољи живот - Кањижа„ Жом бо ра Уј ва ри ја. - Седница је одложена за недељу дана и мислим да ће се све ово завршити у интересу грађана, да избор буде празник за Кањижане и оне који ће наредне четири године водити општину - кратко је рекао Хајдер. На питање да ли ће бити неких промена у односу на већ потписани споразум коалиције 17 одборника, Хајдер је додао да не може давати изјаве јер преговори још теку, али да у сваком случају Демократска

НА СЕДНИЦИ СО АЛИБУНАР ОСТАВКА КОЊОКРА ДА

Но ви пред сед ник Ђу ри ца Гли го ри јев АЛИ БУ НАР: Није че стито ни предсдавао једној целој седници, а на првој седници изабрани преде седник Скупштине општине Алибунара Не ђељ ко Ко њо крад је, због сукоба инте-

На ђа опет сви ра у Бе че ју БЕ ЧЕЈ: Својевремено успешни изданак овдашње Музичке школе „Петар Коњовић“ На ђа Јак шић, а сада ученица трећег разреда Средње музичке школе „Исидор Бајић“ у Новом Саду, одржаће вечерас концерт у свом Бечеју. На програму ће, између осталих, бити дела Баха, Брамса, Чајковског, Прокофјева... Концерт, који почиње у 19 сати, одржаће су у сали школе, где је Нађа стекла основно музичко образовање, а улаз је слободан. В. Ј.

petak15.jun2012.

Ђурица Глигоријев

ре са, поднео оставку. Наиме, Коњокрад је изабран и за по сланика у Скупштину Војводине. За новог председника Скупштине изабран је признати привредник ове општине Ђу ри ца Гли го р и ј ев (ДС) из Алибунара. На ме сто члана Општинског већа, оставку је поднео Звон ко За ви шић, а на његово ме сто изабран је Зла ти мир Гру ба нов из Иланџе. Одборници Пре драг Бе лић из СНС и Аурел Мур гу из ЛСВ, које чине опозицију, рекли су да желе да буду ко структивна опозиција и да ће за сваку одлуку тражити да се детаљно образложи, а за оне које су од интереса за грађане и они ће гласати.

Имали су критички став о предлогу састава комисије за давања државног земљишта у закуп истичући да у њој има половина чланова који су се копромитовали у старом саставу када је избио скандал о примању мита тадашњег председника општине Да ни је ла Ки шмар то на. Мисле да у новом саставу не треба да буду стари чланови о којима код грађана постоји сумња у њихов легимитет. Исто тако били су против одлуке о платама општинских функционера, мада је речено да су оне сада ниже у односу на претходни период. На крају је, због болести, разрешен дужности досадашњи директор Ђор ђел Ло бо да и на његово место, за вршиоца дужности директора овог опшртинског аутобуског превозника, именован Звон ко За ви шић из Алибунара. Р. Јовановић

странка жели да испоштују вољу грађана. У саопштењу Коалиције „За бољи жовот - Кањижа„ које је проследио портпарол Ујвари наводи се да је на основу извршених консултација између Покрајинског одбора ДС за Војводину и руководства СВМ-а датум конститутивне седнице СО Кањижа померен за 21. јун 2012. године, ради наставка консултација и преговора између ДС-а и СВМ-а. „У наредних неколико дана биће створени услови за одржавање конститутивне седнице са раније предложеним дневним редом. Узимајући у обзир формирање покрајинске и републичке власти и интересе свих грађана, у том делу прихватамо одлагање. На основу претходно потписаног споразума, коалиција остаје и даље јединствена„, прецизира се у саопштењу. Бивши председник Скупштине општине Кањижа Иштван Бач ку лин из Хоргоша, који је уочи избора напустио СВМ и предводио листу Групе грађана „Бирај пут„, - Мислим да је то чиста уцена Иштвана Пастора, који је и до сада уцењивао бившу Владу протекле четири године и да ће и даље да је уцењује. Ово ће се завршити тако да ће коалиција од 17 одборника која је потписала споразум формирати општинску власт у Кањижу - каже Бачкулин. Текст и фото: М. Митровић

ДСС опо зи ци ја у Пан че ву ПАН ЧЕ ВО: Демократска странка Србије неће ући у коалицију са ЛСВ-ом и ЛДП-ом, а у новом сазиву биће опозиција, бар тако је одлучио ГО ове странке у Панчеву. Од свих функционера странке, који су на јавним функцијама у граду очекује се да следе одлуку. Члан ГО Ти гран Киш изјавио је да ће се држати одлуке коју су донели током З. Дг. предизборне кампање.

vojvodina

petak15.jun2012.

dnevnik

c m y

МЕ ЂУ НА РОД НА ПЕ СНИЧ КА МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА

„Трагови на песку” четврти пут

Из ло жба ру ко тво ри на

БО ГАТ ПРО ГРАМ ДРУ ШТВА ЗА ПО МОЋ МНРО

Обележили 39 година постојања

ВРБАС: Свечаном прославом и богатим програмом, врбаско Друштво за помоћ ментално недовољно развијеним особама, обележило је 39 година постојања. За ту прилику, деца која су чланови овог друштва су припремили приредбу, а у програму је учествовао хор и рецитаторска секција друштва. - Цео програм су припремила деца са посебним потребама са којима се ми иначе свакодневно дружимо. Осим радионичара друштва, у припремњу представе са децом је радила Татјана Глушчевић из Црвеног крста, док су их за остале програме припремали Александра Бајић и Рожа Хорват – рекла је председница Друштва за помоћ ментално недовољно развијеним особама Ма ри ја Ву ја чић и додала да у просторије овог друштва дневно долази око 35 деце. Уз богат програм, посетиоци ове прославе били су у прилици да виде и разне рукотворине деце која су чланови Друштва за помоћ МНРО. Било је ту цртежа, рукотворина од глине, као и радова са ткачке секције која деца свакодневно праве. Такође, чланови друштва су се похвалили и својим спортским успесима, јер су недавно освојили

друго место на Мини-олимпијади у Зрењанину. Након успешно изведеног програма, деца су дружење наставила уз музику и игру. Према речима члана Општинског већа Ка ро ли не Па по вић, локална самоуправа помаже ово друштво, јер је значај овакве врсте удружења немерљив с обзиром на допринос који они пружају кроз рад са децом са посебним потребама. - Они својим активностима задовољавају потребе деце за дружењем, стварањем, развојем вештина тако да им пружамо техничку и финансијску подршку у раду. Општина Врбас је партнер на пројекту са Друштвом за помоћ МНРО и Црвеним крстом у оквиру којег ће од стране Министраства за рад и социјалну политику бити обезбеђена средства за низ радионица у наредних девет месеци – рекла је Паповић. Она је додала и да деца која су чланови друштва, уз помоћ општине Врбас, имају прилику да једном недељно користе зимски базен, а ускоро их очекује и једнодневни излет у Келебију. М. Ке ко вић

Радио ВК прославио 15. рођендан КИКИНДА: Радио ВК прославио је јуче 15 година рада. Том приликом у дворишту Народне библиотеке “Јован Поповић” промовисана је књига “Сећање на Синишу Јаконића”, коју је приредила главна и одговорна уредница РТВ ВК Ди ја на Су бо тич ки, у знак сећања на преминулог колегу новинара и публицисту. Синиша Јаконић је од почетка радио на Радију ВК, а једно време био је и дописник дневног листа “Данас”. -Сматрала сам да би било добро на једном месту објединити истраживачки новинарски рад Синише Јаконића. Сваки пут, када је објавио књигу, Синиша је гостовао на ВК телевизији као гост, тако смо урадили транскрипте три интер-

вјуа који су публиковани у овој књизи.Четврти интервју, који се такође налази у књизи, је гостовање у емисији “Од корице до корице” где је Синиша Јаконић истакао 10 најдражих наслова. То није само моја књига, у њој је сакупљено све што је говорио - каже Дијана Суботички. Издавачи књиге су Удружење грађана “Постпесимисти Кикинде” и Банатски културни центар из Новог Милошева. Рецензент је Ма ри ја Та нац ков, а на књижевној вечери говорила је и дугогодишња пријатељица Синише Јаконића песникиња Љи ља на Гро шен. Након књижевне вечери одржан је и концерт групе “Love hunters”. А. Ђ.

БЕЧЕЈ: Колико год да су тешка времена, предузимљива председница бечејског Књижевног клуба „Петар Стокић“ Ми ли ца Ми рић, заједно са својом породицом, која више није само сликарска, него и песничка, наставља лепу традицију организовања Међународне песничке манифестације по имену „Трагови на песку“. Завршна манифестација заказана је за суботу, 16. јуна, од 17 сати у свечаној сали Народне библиотеке Бечеј. У четвртом циклусу одазвала су се 192 аутора из Аустрије, Бугарске, Јапана, Немачке, Републике Српске, Русије, Црне Горе, Чешке, Хрватске и, наравно, свих крајева Србије.

- На првенцу се леп број аутора окупио на књижевној вечери у Бечеју и приказу зборника у виду књиге „Трагови у песку“, онда су два циклуса протекле без окупљања само са издавањем књиге. Ове године ћемо се опет окупити на песничком предвечерју. У оквиру пригодног програма прво ћемо отворити изложбу илустрација у најновијој књизи. То су 22 дела Ми ли во ја Ми ри ћа и једно Иго ра Ми ри ћа. Затим ће бити приказ четврте књиге „Трагови на песку“, па додела награда најуспешнијим ствараоцима по мишљењу жирија, а онда ће програм оплеменити моје две унуке, Милица Рајлић соло песмом и Јелена Мирић свирајући на виолини, рекла нам је Милица Мирић.

Ми ли ца Ми рић

Јо сип Пивк

Овогодишњи лауреат је Дра го слав Га ле Сте ва но вић из Ниша, који ће добити Прву књижевну награду „Петар Стокић“. Друга награда „Трагови на песку“ одлази у руке Жељ ка Це сна ка из Пландишта, а добитник треће књижевне награде је Са во Д. Те о до ро вић из Брчког. Посебна награда „Речи на песку“ припала је Ни ко ли Ора ве цу из Петроварадина. Њима ће на суботњој манифестацији бити уручене књига „Трагови на песку“ и уметничка слика, рад Миливоја Мирића. Најзад, још 16 аутора ће бити похваљено, те награђено дипломом „Слова на песку“ и актуелном књигом, уз напомену да је међу њима троје младих узраста основаца и средњоВ. Јан ков школаца.

Уги ну ла ри ба

ЖИ ТЕ ЉИ НА СЕ ЉА БЕР БЕР СКО ЗА БРИ НУ ТИ ЗБОГ ПО МО РА РИ БЕ

Криве фабрике, или недостатак кисеоника

ЗРЕЊАНИН: Житеље насеља Берберско ових дана забринуо је помор рибе у Бегеју, на потезу од лучног пешачког, до железничког моста. Додатно су уплашени јер су претходно, у два наврата, били сведоци еколошког инцидента, када је још увек непознати починилац просуо већу количину живе по пешачком мосту који спаја Берберско са другим деловима града. Не могу да претпоставе да ли је до угинућа рибе дошло због тровања или неког другог разлога, али од надлежних служби траже да што пре утврде све детаље. Тврде да је последњих дана на стотине мртвих риба плутало Бегејом. - Ово што се догодило у протеклих пар дана био је један од највећих помора рибе последњих година. Поред крупне и ситне рибе страдала је и млађ, јер је она најосетљивија. То ће се одразити на рибљи фонд у будућности – рекао је један од мештана чија се кућа налази на пар десетина метара од водотока, а који не искљу-

чује могућност да је нешто испуштено у реку, из индустријских постројења која се налазе узводно. Јо сип Пивк тврди да у последње време готово сваког викенда реком плута масноћа, која је погубна за рибљи фонд и остали живи свет у реци. - Неко својим немаром опет опасно угрожава животну средину и трује рибу. Не желимо никог да оптужујемо, али тражимо од надлежних да испитају одакле и на који начин је нечистоћа доспела у Бегеј - вели Пивк, који је ишао до Градске управе и у име незадовољних грађана Берберског, тражио интервенцију инспекцијских служби. Покрајинска водна инспекторка Мир ја на Ба рош потврдила је за “Дневник” да је, након што је усмено обавештена о помору рибе у Бегеју, јуче ујутро изашла на лице места и на терену затекла неколико угинулих риба.

- Констатовала сам стање на терену и о свему обавестила покрајинску и градску инспекцију за заштиту животне средине. Уколико буде одобрено и сматрано за потребно, радиће се анализе воде и угинуле рибе – објаснила је Барошева за наш лист. Она је напоменула да је могуће да се не ради о помору због загађења, јер је сличних случајева било у ово доба године из сасвим других разлога. Наиме, био је низак водостај реке и дошло је до наглог развијања алги у води које, како је истакла, троше абнормалне количине кисеоника. Стога је могуће да је до помора рибе дошло због мањка кисеоника. - Оно што могу да кажем јесте да редовно проверавамо отпадне воде из фабрика које се испуштају у реку, да оне имају пречистаче и да су резултати уредни – напоменула је покрајинска водна инспекторка у Зрењанину. Ж. Ба ла бан

ОД ДА НАС МЕ ЂУ НА РОД НИ СКУП У КА ЊИ ЖИ

Тисин цвет окупља туристичке посленике

Обновљена амбуланта у Михајлову

МИХАЈЛОВО: Још једна у низу реновираних амбуланти у селима на територији града Зрењанина јесте и здравствена установа у Михајлову. У комплетну обнову овог објекта град је уложио око 2,6 милиона динара. Директор Дома здравља “Др Бошко Вребалов” Бо ри слав Ђор ђе вић каже да је реновирање амбуланте у Михајлову једна од последњих планираних инвестиција за протекли петогодишњи период. - Овде је практично комплетно реконструисан кров, замењена је спољна столарија, унутар објекта су окречени зидови и замењени

подови – вели Ђорђевић, напомињући да ће идуће недеље бити завршена адаптација још два објекта која раде у оквиру зрењанинског Дома здравља. Докторка у михајловачкој амбуланти Оти ли ја Би бу Бар на истиче да је особље задовољно што је реновирање, захваљујући извођачу радова, окончано на време и што сада и запослени и пацијенти на располагању имају зграду која је окречена, чиста и свежа, како то и налажу стандарди. Иначе, у склопу тог објекта налази се и апотека, која је такоЖ. Б. ђе уређена.

КАЊИЖА: Поводом природног феномена цветања реке Тисе у Кањижи од данас до недеље 17. јуна одржаће се међународна конференција на тему „Савремени трендови у туризму„, коју организују Туристичка организација општине ТОО) Кањижа и Де стинација менаџмент организација (ДМО) „Кањижа„, са циљем подизања еколошке све сти локалног становништва, по сетилаца општине Кањижа и представника туристичке привреде. Директорка ТОО Кањижа Љу бин ка Мак си мо вић Та љаи каже да ће искористити прилику да учесницима представе туристичке потенцијале, а ударни дан на округлом столу биће сутра, у суботу, када ће бити презентовано више значајних тема о савременим трендовима у туризму, са посебним акцентом на здравственобањски туризам и одрживи развој руралног туризма. Помоћник покрајинског секретара за привреду, за област трговине, туризма и услуга Ер не Вар њу представиће актуелна питања за даљи развој туризма у Војводини, а у раду округлог стола учествоваће еминентни стручњаци из Србије и Мађарске.

У недељу 17.јуна у приобаљу реке Тисе код Кањиже од 10 сати је акција „Управљај одговорно да Тиса процвета„. Уређиваће се и чистити неколико километара приобалног појаса реке од места ројења Тисиног цвета до аутокампа на Штранду. Пројекат се

Ле пр ша ви ин сект Ти син цвет

реализује уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине. Домаћини из Кањиже се надају да ће догађај употпунити и природни феномен цветања Тисе, који се унапред не може тачно предвидети, а очекује се наредних дана. Текст и фото: М. Митровић

reporta@e

dnevnik

petak15.jun2012.

ZA [TO IMO vI NOM KO Ju Je gA vRA RA dI vOJ KOv IZ Ob ROv CA STe KAO AR bAJ TO vA WeM u Ne MA^ KOJ RAS PO LA @u Sud SKI ve [TA CI

Skup raz vod na srp ski na ~in i tal ni, „fri {ki“ pen zi o ner Ga vra Ra di voj kov iz Ob r ov c a kod Ba~ ke Pa lan ke готовo osam go di na su di se oko imo vi ne s tre }om su pru gom. Pri ~a dra ma ti~ na, go to vo kao ho li vud ski blok b a s ter „Rat Ro u z o vih„ s Maj klom Da gla som i Ke tlin Tar ner. Ga vra se ~e ti ri pu ta è nio, {to mu, s gor kim hu mo rom ka è, za zlo ne mo è uze ti ni ne pri ko sno ve ni sud u Stra zbu ru. Sa mo s dru gom è nom imao je de cu, a woj je, kad su se ra sta ja li, ku pio ku }u jer je de ce ni ju ra dio u Ne ma~ koj.

imo vi ne ko ja, na vod no, tre ba da pri pad ne toj biv {oj è ni vre di to li ko kao da mo ja ku }a u Ob rov cu ko {ta 65.000 evra, a ja za wu re al no ne mo gu do bi ti ni 20.000 – ka è, iz me |u osta log, Ga vra. – Ako je ta ko, ja }u do zvo li ti da je pro da ju i is pla te de vet de se ti na te su me! Pre ne ku go di nu Sud je od re dio, na vod nog ve {ta ka, ko ji je po pi sao sve i sva {ta u mom do mu, ko ji sam na pra vio pre 1989. i ven ~a wa sa è nom ko ja me tu ì. Ga vra je u pa la na~ kom ata ru po znat i kao du go go di {wi ru -

Policija dolazila i zbog kreketawa `aba

I pr vu je is pla tio, sa da ì vi sa ~e tvr tom, ali tre }u, s ko jom se ra stao 2004, jo{ uvek ne mo è da na mi ri. – Mo ram pi ta ti ne kog u na {oj dr à vi mo è li mo ja ku }a da ima tri ili pet po lo vi na jer, ka ko ra de sud ski ve {ta ci, is pa da da jed na de se ti na mo je

ko vo di lac Auto-{ko le me snog AMD „Ba~ ka“, oda kle je ne dav no oti {ao u pen zi ju. – Is po sta vi lo se da pr vi sud ski ve {tak, re kli su mi da je gra |e vin ski in `e wer, ni je imao li cen cu – tvr di Ga vra. – On je na pi sao u iz ve {ta ju da je u ku pa ti lu, ko je je, na vod no,

za jed ni~ ka in ve sti ci ja bi lo 57 kva dra ta plo ~i ca, a ono ce lo, to i de te mo è da pre me ri ima sa mo 27 kva dra ta. Na vo di se da je ce na kva dra ta plo ~i ca 1.300, a ja imam ra ~un na 380 di na ra. Sli~ no je s ne kim sta za ma ko je sam sam pra vio od be ton skog ot pa da, ili ba ze nom, ko ji je zbog pod zem nih vo da gra |en na le di ni, a ve {ta ci su na {li da je is ko pa no 16 ku bi ka ze mqe! Upi sa ne su i ci ster ne ko je ne po sto je, ra di ja to ri ko jih ni je ni bi lo, a dr ve ni svi wac od sta rih da sa ka, pro ce wen je na hi qa de evra. Ra di voj kov za se be tvr di da je po {ten i vre dan ~o vek, ima osmo r o unu ~ a d i, a kad je svo je vre me no ar baj to vao u Doj ~lan du, sva ku mar ku vu kao je u Ob ro vac. Ve li da je pet da na u ne de qi vo zio ka mion po evrop skim dru mo vi ma, a pre ko vi ken da auto bus, te na sva k om se m a f o r u ra ~u nao ko li ko je za ra dio. To {to je tro {io na è ne ko je je vo leo we go va je pri vat na stvar, ali do da je da ne è li da mu ne ko uzi ma ono {to je ste kao. – Sud je dru gi put od r e d io li c en c i ra nog sud skog ve {ta ka da pro ce ni gra |e vin sku vre nost ko ja je, na vod no, spor na – na sta vqa Ga vra. – I {ta se de si lo? ô vek od mah vi deo ko li ko plo ~i ca u ku pa ta lu ima ili da je ume sto de vet ~e li~ nih ce vi ugra | e n o pet... Spo m i w e se ula ga we biv {e è ne u la ki ra -

Som bor ski po zo ri {ni ma ra ton, 20. krug ad je pre dve de ce ni je Mi li vo je Mla |e no vi}, on da uprav nik Na rod nog po zo ri {ta u Som bo ru, obe lo da nio da }e kraj se zo ne, to kom trop skog ju na, obe le `i ti dvo dnev ni ma ra ton, po ve lik je bio broj skep ti ka da }e som bor ski glum ci mo }i u dva da na i dve no }i su gra |a ni ma pre zen to va ti ce lo kup nu vla sti tu pro duk ci ju te go di ne. Upo ran, ka kvog ga ve} pri ro da da la, Mla |a je ne sa mo odr `ao obe }a we te go di ne ve} i svih na red nih ko je je pro veo na ~e lu jed nog od naj u gled ni jih srp skih te a ta ra, ali i pro {i rio „po nu du” na go sto va wa pri ja teq skih ku }a iz ze mqe i kom {i lu ka. Ni za li se ma ra to ni, a ve} na kon pr vog, na je din stve nu ma ni fe sta ci ju je po hr li lo iz Be o gra da, No vog Sa da, Pod go ri ce, Su bo ti ce, Ni {a... Ka sni je, kad su rat ne tru be naj zad za me ni li go lu bo vi mi ra, i Ba wa lu ke, Za gre ba, Bu dim pe {te, Sa ra je va... Sam po ~e tak Ma ra to na je pri vu kao pa `wu i po zo ri {nih po sle ni ka Cr ne Go re pa se usta li la prak sa da se na kon we ga ceo anasmbl i teh ni ka NPS-a „se le„ na ne ko li ko sed mi ca u Bu dvu, {to je bi la ini ci jal na ka pi sla sa da gla so vi tog Gra da-te a tra. Mla |e no vi} je ka ri je ru na sta vio u No vom Sa du, ali je Ma ra ton i pod dru gim

uprav ni~ kim „pa li ca ma” odr ào sta tus ako ne naj ma sov ni je, a sva ka ko naj ve se li je i jed ne od glum ci ma s ovih pro sto ra naj dra ìh svet ko vi na. Ta ko je ove ju bi lar ne, 20. go di ne svog po sto ja wa, pro gram pro {i ren na ~ak ~e ti ri da na, uz mno {tvo pro prat nih mu zi~ kih, li kov nih, audiovi zu el nih, pro sto re ~e no, kul tur nih do ga |a ja. Sem pred sta va NPS-a, za broj ne go ste su na re per to a ru de~ je i lut kar ske pred sta ve (Po zo ri {te mla dih NS, Bran ko Koc ki ca s „Pu`„ te a trom, De ~i je po zo ri {te Su bo ti ca), mo no dra me po zo ri {nih eks ju go slo ven skih i srp skih ve li ka na To me Ku ru zo vi }a, Zi ja ha So ko lo vi }a i Ra do sla va Mi len ko vi }a, na stu pi be o grad skog Na rod nog po zo ri {ta, (tu `no za kr vqe nog) Ate qea 212, Na rod nog po zo ri {ta iz Uì ca, [a ba~ kog, za gre ba~ kog Ka za li {ta „Pla net art”, Ju go slo ven skog dram skog... Sve u sve mu, Som bor je, za hva qu ju }i jed noj vi zi ji, ali i is traj no sti ov da {wih po zo ri {ta ra ca, de fi ni tiv no bal kan ska (ili evro-ju go i sto~ na, ka ko vam dra go) pre sto ni ca te a tar skog iz ra za. A to se ne pro pu {ta! M. Mi qe no vi}

KI PE bo gra Î na goL LI nI jI: U selu Vojvoda Zimowi}, kod Kawiè, gde zajedno ìve Ma|ari i Kraji{nici, zemqaci jednog od predvodnika ustanka Nevesiwska pu{ka u Hercegovini, fudbal se ne igra ve} godinama pa su na prvom „Susretu uzgajiva~a ovaca i koza“, igrali{te okupirali kulinari i takmi~ari u strièwu ovaca, muzikanti i veseqaci, a bilo je pulina i kowa vranih. Na izbledeloj gol liniji kr~kao se ov~iji paprika{, dok je za ka~ewe bogra~a dobro posluìla i pre~ka. M. Mi tro vi}

we par k e t a i kre ~ e w e (ve r o vat no i bri sa we pra {i ne), a ni ko ne ka è da je i ona ga zi la po tom par k e t u bli zu 15 go di na, a u sva koj nor mal noj ku }i red je da se jed nom go d i { we kre ~ i a {tro ka bri {e bar jed n om ne deq no. Vi deo on sve, ali do slov ce pre pi sao iz ve {taj onog pr vog, a ka da sam ga pi tao za {to – ve li: do bio sam ta kav za da tak od su da. Sve je to u Podzemni radovi na nadzemnom bazenu iz ve {ta ju (po ka zu je nam ga i sav tre p e r i i ve l i da je zbog to ga do b io uput za psi h i j a t ra) na slo v qe n o „Do dat ni ra do vi na stam be noj zgra di u pe r i o d u van bra~ ne i bra~ ne za j ed n i c e“! Is pa da da zbog to ga {to sam ì veo s pet è na, pri me ra ra d i, tre b a sva koj da dam po po la ku }e, pa ja „A imao sam nekad punu ku}u” da idem na uli cu? mo è bi ti pred met spo ra, po Do da je da je „spor na” è na, seb no {to me je ona ne ko li ko dav no oti {la iz se la, a svo je - pu ta ubo la no èm i za to osu vre me no joj je pre pi sao je dan |e na na dve go di ne za tvo ra, obje kat po red ku }e, gde je dr - uslov no {est me se ci. Zna ceo à la tr go vi nu, ali je sud ski Ob ro vac i do bar deo Pa lan ke vra }en we mu. da je pe de se tak pu ta zva la po – I sud le po pi {e da ono li ci ju jer su joj, re ci mo, sme {to je stvo re no pre bra ka ne ta le à be ko je kre ke }u u ba ze -

nu. Za kqu ~a va la je vra ta i me wa la bra ve sve dok ni sam od neo vra ta. Hap si li su me svo je vre m e n o jer sam u ro | e n oj avli ji sla vio svo ju kr snu sla vu \ur |ev dan, kao i ve ko vi ma mo ji Ra di voj ko vi. Ili, za mi sli te, ve {tak ka è da mi je ona na pra vi la ku pa ti lo, a ja pre we imao par ke te la ki ra ne nov cem iz Ne ma~ ke, a ku pao se, ve ro vat no na sred avli je u ko ri tu! Pre sa vio sam i ja ta bak jer ne mo è, na pri mer, }u pri ja, ako je i on da i da nas {est pu ta ~e ti ri me tra, u iz ve {ta ju ve {ta ka da bu de osam pu ta ~e ti r i. Po s lao sam pri t u ` bu Mi n i s tar s tvu prav d e, od s ek spe ci jal na za ni ma wa, gde su, ve ro vat no, ve {ta ci. Jed no ve {ta ~e we ko {ta 50.000 di na ra i, ve ro vat no ta ko ukrug dok mi tro {ko vi ne po je du ce lu imo vi nu – vaj ka se Ra di voj kov, ko ji je vi {e ne go na biv {u è nu qut na pra vo su |e Sr bi je. Mi lo{ Su yum

APA TIN SKI RO NI O CI „Re gRu TO vA NI” u eLI Tu SRP SKe PO LI CI Je

Lak {e je iz vu }i brod ne go uto pqe ni ka ^ la no vi Dru {tva za pod vod go di na i zdra vqa – ob ja {wa va Du ne ak t iv n o s ti „Apa t in“ {an Ba wac, pred sed nik Skup {ti ve} go di na ma su uvek ta mo ne Klu ba. – Pred kraj {kol ske go gde su naj po treb ni ji pa }e usko ro di ne po zva }e mo |a ke da se ukqu ~e ~i ni ti i je zgro spe ci jal ne je di ni u na {u {ko lu ro ni la {tva. Osim ce za spa sa va we na vo di i pod vo dom, ko ju for mi ra MUP Sr bi je pri svom Sek to ru za van red ne si tu a ci je. Veq ka Cve ti }a ni na i Da mi ra Or lo vi }a je pre ne ki dan po zva la som bor ska po li ci ja da iz ô no pqan skog je ze ra iz vu ku te lo jed nog ti nej xe ra. – Iako je to za sve ro n i o c i m a emo t iv n o naj t e ` e, è l e l i smo da po mog ne mo rod bi ni ne sre} nog mom ka – ob ja {wa va ju. I is ti ~u da su do sa da iz vu kli iz Du na va i Ti se 13 uto pqe ni ka. – Naj ~e {}e smo in ter ve ni sa li na Du na vu kod Apa ti na, ali nam je naj te è bi lo 2005, ka da su auto bus sur vao u Ti su sa à baq skog mo sta. Broj na rod bi na da no no} no je ~e ka la, a ka d a smo se vra } a l i bez u s pe { no tra g a j u } i za `r t va m a, stal n o smo mi sli li je smo li Specijalisti za vanredne situacije mo gli u~i ni ti vi {e – ka è Mi tre nin ga na ba ze ni ma ba we „Ju na lan Bu buq, do a jen klu ba, ko ji je ko vi}„ i ove go di ne }e mo po ku {a sa ku pio 40 go di na sta à is pod vo ti da obez be di mo no vac za od la zak de. na mo re, po {to se ne is ku sni ro Klub tre nut no „re gru tu je” 20 ni o ci ipak naj bo qe ob u ~a va ju u ak tiv nih ~la no va ko ji su po lo ì pro zir noj mor skoj vo di. Tu ne ma li is pi te za ro ni o ce, ak tiv no sa opa sno sti ka kve vre ba ju na re ci, ra |u ju u okvi ru je di ni ce za spa sa ko ja je mut na, ima stru ja wa i gra va we u van red nim si tu a ci ja ma za wa. re gion Du nav–Kri{–Mo ri{–Ti Ne }e – ma da bi imao pra vo – da sa. se hva li „in ven ta rom” ak tiv no sti – Pod mla |i va we klu ba je na{ svo je dru ì ne, ko ja je u~e stvo va ur gent ni za da tak jer se sta ri ji la, iz me |u osta log, u iz vla ~e wu osi pa ju zbog pri vat nih raz lo ga, ba ge ra „Su tje ska„, la |e za obe le -

`a v a w e plov n ih pu t e v a, voj n og bro da re~ ne flo ti le to kom po sled weg ra ta, ali i kad su ra di si dri {ta za grad sku ma ri nu po sta vqa li ku gle te {ke dve to ne.

Iako je ro we we u re ci da le ko opa sni je, apa tin ski ro ni o ci do sa da ni su od bi li ni je dan zah tev za in ter ven ci jom, bez ob zi ra na vre men ske pri li ke i tem pa ra tu ru vo de. – Naj ve }i pro blem klu ba je ne do sta tak kom plet ne opre me i ne mo gu} nost da se tre ni ra zi mi jer ne ma mo za tvo re ni ba zen. Bez re dov nog iz vo ra fi na si ra wa uglav nom za vi si mo od do bre vo qe ma lo broj nih do na to ra – vaj ka se Ba wac. J. Prel ~ec

CRnA HROnikA

petak15.jun2012.

PODIGNUTA OPTU@NICA PROTIV ZVONKA VESELINOVI]A I JO[ DVOJICE

Okri vqe ni za pri sva ja we 32 ka mi o na iz li zin ga Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo je op tu `ni cu pro tiv Zvonka Veselinovi}a iz Do qa na, Dragana ]ur~i}a iz Ra {ke i Milana Radoji~i}a iz \a ko vi ce, sum wi ~e }i ih za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, te da su ne za ko ni to pri svo ji li 32 ka mi o na u vla -

Zvonko Veselinovi}

sni {tvu li zing kom pa ni je “Hi po Al pe-Adri ja li zing”. Op tu `ni ca, ko ja je po dig nu ta 8. ju na, tro ji cu okri vqe nih sum wi ~i za pri ba vqa we pro tiv prav ne imo vin ske ko ri sti od oko 237 mi li o na di na ra. Op tu `ba na vo di da je fir ma “Evro kop” sa se di {tem u Ra {koj, ~i ji je vla snik Dra gan ]ur ~i}, za kqu ~i la u pr voj po lo vi ni 2008. go di ne ugo vor o fi nan sij skom li zin gu s “Hi po Aple-Adri ja li zin gom”, na osno vu ko jeg je ko ri sti la sa da

spor na vo zi la mar ki “vol vo”, “man”, “ive ko” i “re no”. Okri vqe ni ma se sta vqa na te ret da su vo zi la na sta vi li da ko ri ste i na kon no vem bra 2010. go di ne, ka da je ugo vor o li zin gu ras ki nut zbog to ga {to je, ka ko se na vo di u op tu `ni ci, ]ur ~i }e va kom pa ni ja pre sta la da pla }a ra te. To su, po iz ne tim sum wa ma Tu ì la {tva, ura di li na kon {to je fir ma “Evro kop” za pa la u fi nan sij ske pro ble me. Tu ì la {tvo sum wi ~i okri vqe ne da su ka mi o ne, ko je je tre ba lo da vra te “Hi po Al pe-Adri ja li zin gu”, pre ba ci li na te ri to ri ju Ko so va i Me to hi je i ta mo na sta vi li da ih ko ri ste, a za ra |e ni no vac za dr à li za se be i ni su ga upla ti li kom pa ni ji u ~i jem su vla sni {tvu vo zi la. Ta ko |e, op tu `ba iz no si sum we da su okri vqe ni po ku {a li da pro da ju vo zi la dru gim kup ci ma. Po obe lo da we nim in for ma ci ja ma, okri vqe ni ma je pro du èn pri tvor. Pod se ti mo, Zvon ko Ve se li no vi} je uhap {en u de cem bru 2011. go di ne na Ko pa o ni ku pod sum wom za ne do zvo qe no dr à we oru` ja. J. J.

U SELU @ILIVODE, NEDALEKO OD OBILI]A

Po ~e la po tra ga za te li ma ote tih U se lu @i li vo de, ne da le ko od Obi li }a, po ~e lo je is ko pa va we u po tra zi za te li ma Sr ba i Al ba na ca ote tih pre i to kom rat nih de {a va wa na Ko so vu. Ka ko pre no si RTS, pret po sta vqa se da je na lo ka ci ji kod se la @i li vo de za ko pa no 26 te la. Po ~et ku ot ko pa va wa su pri su stvo va li pred stav ni ci Vla de Sr bi je i ko sov ske vla de za du `e ni za ra sve tqa va we sud bi ne ne sta lih oso ba. Pre tra ga te re na u se lu @i li vo de je ne ko li ko pu ta od la ga na

zbog lo {ih vre men skih uslo va i ne pri stu pa~ no sti te re na. U po sled we ~e ti ri go di ne ja ma kod @i lo vo da je pre tra `e na tri pu ta, ali ni su pro na |e ni osta ci qud skih te la. Is ko pa va we te re na oba vqa ju pri pad ni ci ko sov skih sna ga bez bed no sti u pri su stvu Eulek sa i pred stav ni ka Ko mi si je za ne sta la li ca ko sov ske vla de i Vla de Sr bi je. Na Ko so vu se ~e ka na ra sve tqa va we sud bi ne vi {e od 1.700 ne sta lih oso ba.

dnevnik

c m y

NA PUTU SUBOTICA–BAJMOK

Po gi nu li vo za ~i „ju ga” Dva li ca su po gi nu la na ma gi stral nom pu tu Su bo ti ca–Som bor u sa o bra }aj noj ne sre }i, dok je tre }a oso ba na kon uka za ne le kar ske po mo }i pre ve ze na u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne. Ne sre }a se do go di la u sre du oko 18 ~a so va iz me |u Su bo ti ce i Baj mo ka. U sa op {te wu su bo ti~ ke po li ci je se na vo di da je na li cu me sta po vre da ma pod le gao [i me F. (59), dok je Ma te D. iz Ma le

Bo sne pre mi nuo u su bo ti~ koj bol ni ci. Marija D., ko ja je bi la na me stu su vo za ~a u dru gom auto mo bi lu, za do bi la je te {ke te le sne po vre de i ni je u `i vot noj opa sno sti. Ka ko sa zna je mo, [i me F. se u vo zi lu mar ke „ju go„ kre tao iz prav ca Baj mo ka ka Su bo ti ci i iz ne po zna tih raz lo ga pre {ao u dru gu tra ku i di rekt no se su da rio s dru gim vo zi lom iste mar ke.

Ma ri ja i Ma te D. do ve ze ni su ko li ma Hit ne po mo }i u sre du, u 18.30 ~a so va, i od mah im je uka za na sva neo p hod na le kar ska po mo}. Ma ri ja je za do bi la te {ke te le sne po vre de grud nog ko {a, pre lom but ne ko sti i na kon zbri wa va wa pre ve ze na je u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne u No vom Sa du. U sta bil nom je sta wu. Ka da su do ve zli we nog su pru ga, Ma ta D. bio je de zi o ri jen ti san, imao je te {ke te le sne po vre de i

na kon sa ta je pod le gao po vre da ma. Le ka ri su po ku {a va li da ga oì ve, sa zna je mo u Op {toj bol ni ci Su bo ti ca. Po sa zna wi ma „Dnev ni ka”, o~e vi da ca ni je bi lo, a uvi |aj su iz vr {i li is tra `ni su di ja Osnov nog su da i za me nik tu ì o ca Osnov nog tu ì la {tva u Su bo ti ci. Na li ce me sta iza {li su sa o bra }aj na po li ci ja i va tro ga sci. S. I.

ZLOUPOTREBA DROGA VODE]I DRU[TVENI PROBLEM

Go lo bra dih nar ko ma na sve vi {e – Zlo u po tre ba dro ga pred sta vqa je dan od vo de }ih pro ble ma sa vre me nog dru {tva, a po pro ce na ma Agen ci je UN za bor bu pro tiv dro ga i kri mi na la (UNODC), u 2010. go di ni je 205 mi li o na qu di kon zu mi ra lo ne ku vr stu dro ge, dok je 25 mi li o- na oso ba bi lo i za vi sno od dro ga – re kla je ju ~e di rek tor ka In sti tu ta za jav no zdra vqe Sr bi je Tawa Kneèvi}. Dr Kne è vi} je, po vo dom re gi o nal nog sku pa „Po dr {ka raz vo ju mi ni mal nih stan dar da za le ~e we ma lo let nih za vi sni ka od dro ga”, do da la da pro blem za vi sno sti od dro ga pred sta vqa je dan od 20 naj zna ~aj ni jih fak to ra ri zi ka za obo le va we na glo bal nom ni vou, od no sno je dan je od de set vo de }ih fak to ra ri zi ka u raz vi je nim ze mqa ma. Ona je na kon fe ren ci ji za no vi na re ta ko |e is ta kla da je, u ci qu kon ti nu i ra nog pra }e wa op te re }e no sti dru {tva bo le sti ma za vi sno sti, In sti tut za jav no zdra vqe Sr bi je sre di nom 2008. go di ne za po ~eo us po sta vqa we ba ze po da ta ka o le ~e nim za vi sni ci ma, a od mar ta 2010. go di ne se u ce loj ze mqi vo di evi den ci ja s Pom pi du upit ni kom. – Ovaj si stem je uskla |en s pro to ko lom Evrop skog cen tra za pra }e we dro ga i za vi sno sti od dro ga (EM CDDA) i sa sto ji se od po da ta ka o le ~e nim za vi sni ci ma od dro ga i ni za po da ta ka ko ji se od no se na so cio-de mo graf ske ka rak te ri sti ke, vr ste dro ga, ri zi~ no po na {a we, po ro di cu, zdrav stve ne pro ble me – ka za la je da Kne è vi}. Tre nut no su u si stem pri ja vqi va wa ukqu ~e na ~e ti ri re gi o nal na cen tra, me |u ko ji ma su Spe ci jal na bol ni ca za bo le sti za vi sno sti „Be o grad„, Kli ni~ ki cen tar „No vi Sad„, Kli ni~ ki cen tar „Kra gu je vac„ i In -

sti tut za men tal no zdra vqe „Ni{„, a ras po lo `i vi po da ci se od no se na za vi sni ke ko ji su sta ri ji od 18 go di na. Dr Kne `e vi} je uka za la na to da je u ci qu sa gle da va wa pro ble ma upo tre be dro ge kod za vi sni ka mla |ih od 18 go di na neo p hod no da se u si stem pri ja vqi va wa ukqu ~e i usta no ve ko je se ba ve le ~e wem ma lo let ni ka. Po mo} nik mi ni stra zdra vqa prof. dr Petar Bulat je pod se tio na to da je Sr bi ja ~la ni ca

mi ma u po ro di ci, pa po seb nu pa `wu tre ba usme ri ti na bri gu o po ro di ci i ja ~a we pre ven tiv nih pro gra ma. – Po treb no je ra di ti i na una pre |e wu pro gra ma za tret man ma lo let ni ka ko ji ko ri ste dro ge, kao i na ja ~a wu ka pa ci te ta i for mi ra wu ser vi sa ko ji }e se ba vi ti pro ble mom upo tre be dro ge kod mla |ih od 18 go di na – ka zao je Bu lat. Iz vr {ni se kre tar Pom pi du gru pe Sa ve ta Evro pe Patrik

Centar za rehabilitaciju od bolesti zavisnosti na ^eneju

Pom pi du gru pe Sa ve ta Evro pe i da ta gru pa, kao mul ti di sci pli nar ni fo rum Sa ve ta Evro pe, omo gu }a va raz me nu ide ja, is ku sta va i in for ma ci ja u obla sti ma zlo u po tre be i tr go vi ne dro ga ma na me |u na rod nom ni vou. Po we go vim re ~i ma, skup je je din stve na pri li ka da se raz me ne is ku stva s ko le ga ma iz re gi o- na, ka ko po pi ta wu pre ven ci je, ta ko i po pi ta wu le ~e wa ma lo let nih za vi sni ka. Bu lat je is ta kao da se u svim ze mqa ma re gi o- na uo~a va zna ~a jan pro blem upo tre be dro ga kod ma lo let ni ka, ko ji je ~e sto po ve zan i s pro ble -

Penink je ka zao da je skup re gi o nal nog ka rak te ra, ali da su pri sut ne i ko le ge iz Ukra ji ne, ko ji ~i ne pr ve ko ra ke u pri me ni sup sti tu ci o ne te ra pi je. Pe nink je uka zao na to da je pro blem zlo u po tre be dro ga me |u ma lo let ni ci ma sve ve }i, na ro ~i to ka da se ra di o de ci ko ja su pre pu {te na uli ci i ko ja ne bi ra ju ko ja }e opoj na sred stva uze ti. On je do dao da je skup fo ku si ran na le ~e we za vi sni ka i da su u re {a va wu tog pro ble ma po treb na is tra `i va wa i po da ci ko ji bi ko ri sti li efi ka sni jem tret ma nu.

^lan Re pu bli~ ke stru~ ne ko mi si je za bor bu pro tiv zlo u po tre be dro ga dr Svetislav Mitrovi} iz In sti tu ta za men tal no zdra vqe je ka zao da ma lo let ni ci naj ~e {}e ko ri ste ni ko tin, al ko hol, ma ri hu a nu, se da ti ve, ko kain, LSD, he roin, am fe ta min..., pri ~e mu je za bri wa va ju }a ~i we ni ca da za vi sni ci kom bi nu ju ra zna opoj na sred stva. – Po po da ci ma iz 2008, i to na re pre zen ta tiv nom uzor ku, me |u ko ri sni ci ma nar ko ti ka ima vi {e mu {ka ra ca ne go `e na – re kao je Mi tro vi}. U~e sni ci sku pa su pred stav ni ci 11 ze ma qa iz re gi o na ~la ni ca Pom pi du gru pe (Slo ve ni ja, Hr vat ska, BiH, Cr na Go ra, Ma ke do ni ja, Sr bi ja, Gr~ ka, Al ba ni ja, Bu gar ska, Ru mu ni ja i Ma |ar ska), ko ji }e u dvo dnev nom ra du pred sta vi ti is ku stva ze ma qa bal kan skog re gi o na u obla sti upo tre be dro ga kod ma lo let ni ka, re zul ta te u spro vo |e wu pro gra ma za tret man ma lo let ni ka ko ji ko ri ste dro ge i de fi ni sa ti mi ni mal ne stan dar de za le ~e we ma lo let nih za vi sni ka od dro ga i efi ka sni je re {a va we tog pro ble ma u Ju go i- sto~ noj Evro pi. Sr bi ja je po dr `a la ini ci ja ti vu Pom pi du gru pe za sa rad wu ze ma qa Ju go i- sto~ ne Evro pe i Bal ka na u obla sti dro ga, ko ja je usvo je na na Mi ni star skoj kon fe ren ci ji Pom pi du gru pe 2011. go di ne u Qu bqa ni. Stra te gi ju za bor bu pro tiv dro ga (2009–2013) fe bru a ra 2009. go di ne usvo ji la je Vla da Sr bi je, a kon ti nu i ra na ak tiv nost na we nom spro vo |e wu do ve la je do una pre |e wa me |u sek tor ske sa rad we i ko or di na ci je ra da iz me |u part ne ra u obla sti sma we wa po nu de i po tra `we dro ga. (Tanjug)

UPOZOREWE KOMITETA SAVETA EVROPE

Za tvo ri u Sr bi ji pre na tr pa ni

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Ske ner ot krio ile gal ce Slu ` be n i c i Ca r i n e ju ~ e su spre ~i li dvo ji cu stra nih dr à vqa na da ile gal no pre |u dr àv nu gra ni cu na gra ni~ nom pre la zu Hor go{, sa op {ti li su u Upra vi ca ri na. Pa ki stan ski i av ga ni stan ski dr à vqa ni ot kri ve ni su me |u pla sti~ nim re zer vo a ri -

ma u to var nom de lu ka mi o na ko ji je pre vo zio pre pa ra te za po u qa va we i ma {}e we tek stil nih ma te ri ja la i pre pa ra te za ob ra du vu ne. Slu `be ni ci Ca ri ne u pre tra zi ka mi o na ko ri sti li su mo bil ni ske ner ure |aj. (Tanjug)

Ko mi tet Sa ve ta Evro pe za spre ~a va we mu ~e wa i ne ~o ve~ nog ili po ni `a va ju }eg po stu pa wa ili ka `wa va wa (CPT) ob ja vio je iz ve {taj o po se ti Sr bi ji ko ju je oba vio u fe bru a ru pro {le go di ne, na gla {a va ju }i da je je dan od naj ve }ih pro ble ma pre tr pa nost za tvo ra. U re zi meu iz ve {ta ja sto ji da je de le ga ci ja CPT-a do bi la ne ko li ko na vo da o zlo sta vqa wu od po li cij skih slu `be ni ka, ukqu ~u ju }i ma lo let ni ke, i da je re~ o {a ma ra wu, udar ci ma no ga ma i po li cij skim pa li ca ma za vre me hap {e wa ili za vre me is pi ti va wa osum wi ~e nih u po li cij skim sta ni ca ma. De le ga ci ja Sa ve ta Evro pe do bi la je po dat ke da je slu ~a je va zlo sta vqa wa bi lo i u be o grad skom Okru `nom za tvo ru i u za tvo ru „Za be la„ u Po `a rev cu. CTP je pre po ru ~io vla sti ma Sr bi je da pod se te po li caj ce na to da su svi ob li ci zlo sta vqa wa ne pri hva tqi vi i da }e bi ti pred met ozbiq nih sank ci ja. U od go vo ru srp skih vla sti na tu pri med bu na ve de no je da su po kre nu ti kri vi~ ni i di sci plin ski po stup ci pro tiv slu `be ni ka ko ji su iz vr {i li na vod na zlo sta vqa wa, kao i dru ge me re u skla du s pre po ru ka ma CTP-a.

Pre na tr pa nost je pro blem u svim za tvo ri ma u Sr bi ji, a na ro ~i to u be o grad skom Okru `nom za tvo ru, a u iz ve {ta ju se ape lu je na vla sti u Sr bi ji da udvo stru ~e svo je na po re da bi taj pro blem bio pre va zi |en. Iz ve {taj je, ta ko |e, kri ti ~an pre ma re ì mu za pri tvo re ni ke ko ji su za tvo re ni u svo jim }e li ja ma po 23 ~a sa dnev no vi {e me se ci. U od go vo ru srp skih vla sti na te pri med be na ve de no je da je u pla nu iz grad wa tri no va za tvo ra, kao i da su or ga ni zo va ne do dat ne dru {tve ne i sport ske ak tiv no sti za za tvo re ni ke. To kom po se te spe ci jal noj za tvor skoj bol ni ci u Be o gra du de le ga ci ja CTP-a je za be le ì la da ta mo vla da kom bi na ci ja lo {ih uslo va, pre na tr pa nost, oro nu lost objek ta, ne do sta tak oso bqa i ogra ni ~e nost te ra pij skih mo gu} no sti {to do vo di do sta wa ko je se mo è sma tra ti po ni à va ju }im i ne ~o ve~ nim. Vla sti Sr bi je na ve le su u svom od go vo ru da je re no vi ra we bol ni ce pri o ri tet i da }e do sta vi ti de ta qe o ra do vi ma ko ji se ta mo spro vo de ka ko bi se sta we po pra vi lo. De le ga ci ja CPT-a ta ko |e je upo zo ri la na

U beogradskom Okru`nom zatvoru najve}a prenatrpanost

opa snost od na si qa u Spe ci jal noj psi hi ja trij skoj bol ni ci „Gor wa To po ni ca„ i da su uslo vi `i vo ta lo {i upr kos na po ri ma ko ji se pred u zi ma ju da se pro stor re no vi ra, a na ro ~i to je lo {a si tu a ci ja na mu {kom ode qe wu. Pa ci jen ti bol ni ce ni su ima li pri stup otvo re nom pro sto ru i ve `ba wu vi {e od se dam me se ci, a srp ske vla sti su od go vo ri le da se osla wa ju na na po re Mi ni star stva zdra vqa da se po boq {a ju ma te ri jal ni uslo vi i da se re no vi ra ju

ode qe wa i stvo re uslo vi za bo ra vak bo le sni ka na po qu. De le ga ci ja CPT-a is ta kla je da u Obra zov no-vas pit noj usta no vi za ma lo let ni ke u Ni {u ni je ~u la za zlo sta vqa we {ti }e ni ka od oso bqa. Ta ko |e je is tak nu to da su {ti }e ni ci ima li re ~i hva le za oso bqe usta no ve i da ta mo vla da opu {te na at mos fe ra. Ko mi tet Sa ve ta Evro pe je svoj iz ve {taj ob ja vio prek si no}, za jed no s od go vo ri ma Vla de Sr bi je na iz ne te pri med be. (Tanjug)

crna hronika

dnevnik PRESUDA ZA DILOVAWE METAMFETAMINA I MARIHUANE U NOVOM SADU

U tri i po go di ne u{la i sta ra pre va ra @eq ko Atla gi} (1976) iz ^e la re va osu |en je ju ~e u no vo sad skom Vi {em su du, pred ve }em ko jim je pred se da va la su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}, na je din stve nu ka znu od tri i po go di ne za tvo ra zbog pro da je i omo gu }a va wa u`i va wa dro ga. Po na vo di ma op tu `ni ce, Atla gi} je od apri la do no vem bra u No vom Sa du pro {le go di ne od ne po zna te oso be ku po vao opoj nu dro gu me tam fe ta min i ma ri hu a nu ko ju je raz me ra vao u ma we pa ke ti }e i nar ko ti ke u vi {e pro da vao na vra ta No vo sa |a ni nu Vla di mi ru Gr bi }u (1983), pro tiv ko ga se vo di po seb ni po stu pak. U jed nom slu ~a ju Atla gi} je pro dao de set gra ma ma ri hu a ne za 3.000 di na ra a gram me tam fe ta mi na za 2.000, dok je, na vod no, Gr bi} to ku po vao ra di da qe pro da je. Ta ko |e, @eq ko je okri vqe nom Da ni e lu Alek san dru Da ni lo vi }u za sop stve nu upo tre bu u vi {e pu ta pro da vao

gram me tam fe ta mi na za 500 do 1.000 di na ra. Kod Atla gi }a je kra jem no vem bra pro {le go di ne, dok je bio su vo za~ u Gr bi }e vom „be-emveu”, za te ~e no oko 30 gra ma ma ri hu a ne. Okri vqe ni Atla gi} je u sta nu u ko jem je bo ra vio, u Uli ci Ze mqa ne }u pri je u No vom Sa du, na mno go raz li ~i tih me sta neo vla {}e no ra di da qe pro da je dr ào ku ti je i ke si ce me tam fe ta mi na ukup no te {ke oko 150 gra ma i 350 gra ma kre a ti na i pre ci znu va gi cu, na vo di se u op tu `nom ak tu. Atla gi }u je pro du èn pri tvor, a u je din stve nu ka znu ura ~u na ta mu je i osu da na tri me se ca zbog pre va re iz re ~e na u Op {tin skom su du u Ba~ koj Pa lan ci, ali je ovom pri li kom opo zvan uslov za to de lo. Po me nu tom Da ni je lu Alek san dru Da ni lo vi }u (1975) iz No vog Sa da iz re ~e na je ka zna od dva me se ca uslov no zbog neo vla {}e nog dr à wa dro ge. M. Vuja~i}

TRI MLADI]A UHAP[ENA U NOVOM SADU

Osum wi ~e ni zbog pi {to qa i tra ve

Po li ci ja je pre kju ~e oko se dam ~a so va in ter ve ni sa la po do ja vi gra |a na da se u Uli ci Jan ka ^me li ka ~u la puc wa va iz va tre nog oru` ja, a po li cij ski slu `be ni ci su na li cu me sta za te kli No vo sa |a ne Ni ko lu R. (1990), De ja na H. (1990) i De ja na P. (1981), po red ko jih su pro na |e na dva pi {to qa, ne ko li ko me ta ka, ve }a ko li ~i na biq ne ma te ri je, za ko ju se sum wa da je ma ri hu a na, kao i jed na va gi ca za pre ci zno me re we, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te -

wu Po li cij ske upra ve u No vom Sa du. Osum wi ~e ni ma je od re |e no za dr `a va we, i uz kri vi~ nu pri ja vu ko ja ih te re ti za kri vi~ na de la iza zi va wa op {te opa sno sti, ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr `a wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja, kao i neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, bi }e pri ve de ni na sa slu {a we nad le `nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du, do da je se u sa op {te wu. M. V.

NESRE]A NA PUTU NOVI SAD – ZREWANIN

Trak to ri sta te {ko po vre |en

Jed na oso ba za do bi la je te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se ju ~e oko 8.35 ~a so va do go di la na pu tu iz me |u No vog Sa da i Zre wa ni na, ob ja vi la je zre wa nin ska Po li cij ska upra va. Sum wa se da je do sa o bra }aj ke do {lo ka da je ka mion mar ke „mer ce des” zre wa nin skih re gi star skih ozna ka, za ~i jim vo la nom je se deo Dra gan I. (46) iz Te le~ ke, na le teo na trak tor IMT-539 ko ji se kre tao u istom sme ru, a ko jim je

upra vqao An dri ja B. (71) iz Zre wa ni na. Vo za~ trak to ra tom pri li kom je za do bio te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot i na kon le kar ske po mo }i uka za ne u zre wa nin skoj bol ni ci, pre ve zen je u Kli ni~ ki cen tar u No vom Sa du. Uzro ci ove sa o bra }aj ne ne zgo de jo{ se utvr |u ju. Uvi |aj na li cu me sta spro ve li su is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Zre wa ni nu u pri su stvu osnov nog jav nog tu `i o ca i slu `be ni ci Po li cij ske upra ve. @. B.

U ZREWANINSKOJ SREDWOJ [KOLI „NIKOLA TESLA”

La `na do ja va o bom bi De `ur noj slu `bi Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu ju ~e oko 12.15 ~a so va, ano nim nom te le fon skom do ja vom pri ja vqe no je da je u Sred woj elek tro teh ni~ koj i gra |e vin skoj {ko li „Ni ko la Te sla” po sta vqe na eks plo ziv na na pra va. Po li cij ski slu `be ni ci od mah po sle to ga iza {li su na li ce me sta, u~e ni ci su eva ku i sa ni, na kon ~e ga je oba vqen pro tiv di ver zi o ni pre gled. Utvr |e no je da je do ja va bi la la `na. Zre wa nin ska po li ci ja sa op {ti la je ju ~e da pred u zi ma sve me re i rad we ka ko bi se ra sve tli le sve okol no sti ovog do ga |a ja. Ovo, ina ~e, ni je pr vi put da |a ci {ko le „Ni ko la Te sla” bu du eva ku i sa ni zbog la `ne do ja ve o bom bi. @. B.

petak15.jun2012.

ODLUKA NOVOSADSKOG APELACIONOG SUDA

Po tvr |e ne ka zne tan de mu za ubi stvo Gru ji ce Mi tro vi }a Ape l a c i o n i sud u No v om Sa du od bio je `al bu Vi {eg jav nog tu`ila{tвa i bra ni la ca okri v qe n ih i po t vr d io pre su du Vi {eg su da ko jom je za ubi s tvo Gru j i c e Mi t ro v i } a (23) Mar ko Po po vi} osu |en zbog bez ob zir ne osve te i no {e wa oru` ja na je din stve nu ka znu od 20 go di na za tvo ra, a we gov sa u ~e snik Go ran Mi tro vi} (28) na 13 go di na, dok je wi ho vom po ma ga ~u Bo ja nu Du ki }u po tvr |e na pre su da na jed no go di {wu ro bi ju. Okri vqe ni se te re te da su u sep tem bru preтpro{le go di ne pri {li Gru ji ci Mi tro vi }u dok je pri la zio svom sku te ru

is pred jed ne pro dav ni ce na No vom na se qu i kad je po ku {ao, kad ih je spa zio, da im umak ne, oni su ga su sti gli i is pa li li vi {e hi ta ca u we ga. Na glav nom pre tre su je utvr |e no da je Gru ji ca Mi tro vi} svo j e v re m e n o is t u k ao sa d a osu |e nog Po po vi }a pa je ovaj od lu ~io da mu se, sa svo jim dru ga rom, osve ti. Po sle ubi stva, Go ran Mi tro vi} i Mar ko Po po vi} su se sa kri li kod Du ki }a u sta nu, ali ih je pol l i c i j a ubr z o uhva ti la. Okri vqe ni su od ra ni je po zna ti po li ci ji po vi {e stru kim kri vi~ nim de li ma. M. V.

Mesto gde je ubijen Grujica Mitrovi}

ISTRAGA O TRAGEDIJI U NOVOSADSKOJ DISKOTECI „KONTRAST”

Sa slu {a no vi {e od 70 sve do ka, ~e ka se no vo ve {ta ~e we – U is tra zi po vo dom tra gi~ nog po à ra u „Kon tra stu” sa slu {a no je vi {e od se dam de set sve do ka, osta lo je da usko ro is ka ze da ju jo{ dve de voj ke ko je ni su bi le u No vom Sa du kad su sa lu {a va ni osta li o~e vi ci do ga |a ja. Ta ko |e, od re |e no je no vo sve o bu hvat no ve {ta ~e we stru ~a wa ka iz obla sti gra |e vin ske, elek tro i pro tiv po àr ne stru ke – sa op {ti la je ju ~e za „Dnev nik” port pa rol ka no vo sad skog Vi {eg su da su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}. – Osnov na ve {ta ~e wa ve} su ura |e na, a sle de do pun ska, od no sno kon trol na, ta ko da is tra ga sa da ~e ka na te na la ze i mi {qe wa. ê tvo ro okri vqe nih jo{ su u pri tvo ru. Pod se ti mo, u po à ru ko ji se do go dio 1. apri la u ra nim ju tar wim sa ti ma u dis ko te ci „Kon trast” u No vom Sa du po gi nu lo je {e sto ro mla dih qu di. Na stra da li su Ma ri na Ani ~i} (1987) iz û ru ga, Ta ma ra Mi la di no vi} (1987) iz No vog Sa da, Mi le na Dal ma ci ja (1986) iz Fu to ga, dr à vqa nin BiH s bo ra vi {tem u

U diskoteci stradalo {estoro mladih

No vom Sa du Zo ran Ig wa to vi} (1984), Mar ko Pa vlo vi} (1983) iz Kra gu jev ca i Re na to Vu ko vi} (1991) iz Ki kin de. U buk ti wi, ko ja je iz bi la oko dva sa ta uju tro, lak {e su tom

SPECIJALNI SUD U BEOGRADU

Pri prem no ro ~i {te za vak ci ne 28. ju na – Spe ci jal ni sud u Be o gra du za ka zao je u ter mi nu 28. i 29. jun pri prem no ro ~i {te za glav ni pre tres u pred me tu u jav no sti na zva nom “vak ci ne” – iz ja vi la je za “Dnev nik” port pa rol ka tog su da su di ja Ma ja Ko va ~e vi}-To mi}. Na pri prem nom ro ~i {tu }e, shod no za ko nu, Tu ì la {tvo pre do ~i ti do ka ze za op tu `be pro tiv pe to ro okri vqe nih ko je te re ti za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja kra jem 2009. go di ne u ve zi s po stup kom jav ne na bav ke vak ci na pro tiv no vog gri pa A-H1N1, dok }e se, s dru ge stra ne, od bra na iz ja sni ti o na vo di ma ko je ospo ra va i ar gu met ni ma za svo je te ze. Na op tu è ni~ koj klu pi na }i }e se ne ka da {wa di rek tor ka Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we Sve tla na Vu kaj lo vi}, di rek tor kom pa ni je „Ju go he mi ja far ma ci ja„ Vla di mir Gra var, di rek tor „De ta pa„ Qu bo mir Pa vi }e vi} i biv {a di rek tor ka „Ju go he mi je„ Smiq ka Mi le u sni}-Axi}, ina ~e ro |e na se stra biv {e pot pred sed ni ce kom pa ni je „Del ta„ Mil ke For can. Op tu `ni cu u ovom slu ~a ju Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo je sre di nom fe bru a ra ove go di ne, tvr de }i da je u no vem bru 2009. u po stup ku jav ne na bav ke vak ci na pro tiv „sviw -

skog gri pa“ za naj bo qeg po nu |a ~a iza bra na kom pa ni ja „Ju go he mi ja far ma ci ja„ „iako ni je po se do va la pi smo o auto ri za ci ji“ pro iz vo |a ~a vak ci na, {vaj car ske kom pa ni je „No var tis„. Op tu `ba okri vqe ne sum wi ~i da su na taj na ~in u po stu pak na bav ke vak ci na ne po sred no uve de ni po sred ni ci – pred u ze -

}a „Ju go he mi ja far ma ci ja„ i „De tap„, ko ji su po osno vu uve ze nih 855.000 do za vak ci na, na vod no, ostva ri li uku pu nu imo vin sku ko rist od oko 132 mi li o na di na ra, za ko li ko je isto vre me no o{te }en i bu xet Sr bi je. Pro tiv Vu kaj lo vi }e ve, Gra va ra i Pa vi }e vi }a is tra ga je po kre nu ta 19. sep tem bra 2011, a tri me se ca ka sni je pro {i re na je i pro tiv Smiq ke Mi le u sni}-Axi}. Uz po la ga we jem stva, 24. ma ja uki nut je pri tvor Sve tla ni Vu kaj lo vi}, Smiq ki Mi le u sni}-Axi} i Pa vi }e vi }u, dok je Gra var iz pri tvo ra pu {ten ra ni je. J. J.

pri li kom po vre |e ni Ve sna Ig wa to vi} (1983), Ne ve na Gr bi} (1986), Ma ja Bla go je vi} (1988) i Si ni {a Ra do je vi}. Zbog ove tra ge di je li {e ni su slo bo de i pri ve de ni su di ji, a

po tom pri tvo re ni, vla snik lo ka la, dvo ji ca za ku pa ca i elek tri ~ar. To kom sa slu {a wa vla snik Alojz G. (68) ne gi rao je kri vi cu, dok su se Sla vi {a S. (48) i De jan R. (36) bra ni li }u ta wem. Elek tri ~ar Mi ro slav P. (50) iz Go spo |i na ca, ko ji se te re ti da je u ovoj dis ko te ci odr à vao in sta la ci je od 2006. do 2012. go di ne, na vod no je u po li ci ji pri za no da je u Kon tra stu „ne {to pe tqao„ sa stru jom na na go vor ove tro ji ce, ali pred su di jom ni je po no vio taj is kaz. Uzrok smr ti na stra da lih je ve ro vat no bi lo gu {e we od di ma. U tre nut ku iz bi ja wa va tre u dis ko te ci je bi lo oko 300 oso ba. Mo gu }i uzrok po à ra je kvar na in sta la ci ji is pod bi ne, spo mi wa lo se ne zva ni~ no po sle tra ge di je. De ùr ni is tra `ni su du ja Vi {eg su da u No vom Sa du Mi ro slav Alim pi} je na kon od re |i va wa pri tvo ra okri vqe ni ma 3. apri la do neo od lu ku o po kre ta wu is tra ge. M. V.

@ALBENO VE]E HA[KOG SUDA

Od bi jen Pav ko vi} @al be no ve }e Ha {kog tri bu na la od ba ci lo je ju ~e zah tev ge ne ra la Ne boj {e Pav ko vi }a da bu de pu {ten na pri vre me nu slo bo du od 15. do 29. ju na, da bi bio s po ro di com u vre me ka da we gov ~e tvo ro go di {wi sin bu de ope ri san u Be o gra du. Tu `i la {tvo se u svom pod ne sku pro ti vi lo zah te vu od bra ne za pri vre me no oslo ba |a we. @al be no ve }e je za kqu ~i lo da je ope ra ci ja ko joj }e de te bi ti pod vrg nu to „ru tin ska“ i da ono „ni je u kri ti~ nom sta wu i da ne ma ne po sred nog smrt nog ri zi ka“, te da ta ko pod no si lac „ni je po ka zao da po sto je po seb ne okol no sti ko je bi i{le u ko rist we go vog zah te va“. Pav ko vi} je pro vo ste pe nom pre su dom osu |en na 22 go di ne za tvo ra zbog zlo ~i na nad ko sov skim Al ban ci ma u pr voj po lo vi ni 1999. go di ne, kao i pot pred sed nik Vla de SRJ Ni ko la [a i no vi} i po li cij ski ge ne ral Sre ten Lu ki}.

Na po 15 go di na za tvo ra u ovom pred me tu osu |e ni su ge ne ra li Dra go qub Oj da ni} i Vla di mir La za re vi}. Biv {i pred sed nik Sr bi je Mi lan Mi lu ti no vi} oslo bo |en je op tu `bi. E. D.

IZ POLICIJSKE UPRAVE U KIKINDI

Pri ja va zbog pre va re Ki kind ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv po slo vo |e SZTR „Si [pon ga” Zlat ka M. (1969) iz Ki kin de zbog osno va sum we da je po ~i nio pre va ru od oko 340.000 di na ra na {te tu Ste va na S. iz Ki kin de. U sa op {te wu PU Ki kin da na vo di se da je osum wi ~e ni Zlat no M. u ma ju 2011. go di ne, la `nim pri ka zi va wem do veo u za blu du Ste va na S. ko ji mu je po zaj mio pa re, za tim je u ok to bru iste go di ne uzeo in ven tar iz pe ka re i pro dao tre }em li cu, a o{te }e nom do sa da ni je vra tio dug. M. Mr.

SPORT

petak15.jun2012.

KU QA NI PRO MO VI SA LI NO VI STRU^ NI [TAB

PRED SKO RI PO ^E TAK PRE LA ZNOG RO KA

Vo {a u po tra zi za plej mej ke rom

Po ve re we Ve li~ ku Ka pla no vi }u U Fud bal skom klu bu Haj duk na pri go dan na ~in pro mo vi san je no vi stru~ ni {tab. No vi {ef stru~ nog {ta ba je Ve li~ ko Ka pla no vi}, do sko ra {wi tre ner BSK Bor ~e. We gov pr vi sa rad nik je Ne nad Ce ro vi}, ko ji mu je bio po mo} nik i u Bor ~i, a u stru~ nom {ta bu je i Vla di mir Pro ~i kje vi}. - Od lu ~i li smo se za mla du eki pu tre ne ra na ~e lu sa Ve li~ kom Ka pla no vi }em, ve ru ju }i da }e oni bi ti ka dri da do ve du Haj duk do Evro pe. Na wi ma je sa da da da ju pred lo ge ko ga da do ve mo, ko ga da ot pu sti mo i te raz go vo re po ~i we -

Pro ~i kje vi} ko ji }e u stru~ nom {ta bu bi ti za du `en za ska u ting, in di vi du al ni rad i osta le stva ri ko je su po treb ne jed nom su per li ga {u. Iz pret hod nog stru~ nog {ta ba sa na ma osta je Mir ko Ra du lo vi}, pro ve re ni tre ner gol ma na - re kao je Ka pla no vi}. Pro {lo se zon ski sa stav Haj du ka je ve} pre tr peo od re |e ne iz me ne. Oti {li su Pa u qe vi}, Bu ba lo, ^o vi lo... - Haj duk je pro dao tri igra ~a {to ni je dan su per li ga {ki klub do sa da ni je ura dio. To je pra va stvar i mi }e mo po ku {a ti da do ve de mo

Ve li~ ko Ka pla no vi} i Zo ran Osma ji}

mo ve} da nas. Mi slim da smo na pra vi li pra vi po tez, jer nam je bi la `e qa da do ve de mo na du `i rok mla |e, ali ve} do ka za ne stru~ wa ke - re kao je pred sed nik klu ba Zo ran Osma ji}. Ka pla no vi} je ro |en 1975. go di ne, ra dio je u svim se lek ci ja ma BSK-a iz Bor ~e, po tom po stao tre ner se ni or skog ti ma, uveo BSK u su per li gu, po tom je usle di lo {ko lo va we za pro fi li cen cu, da bi se po no vo vra tio u Bor ~u i eki pu BSK Bor ~e vo dio u pro le} nom de lu ne dav no za vr {e ne se zo ne. - Do la zak u Ku lu sma tram kao je dan is ko rak u svo joj ka ri je ri, jer do la zim u am bi ci o zan klub u ko jem mo gu da afir mi {em se be i Haj duk. Mi slim da je Haj duk sta bi lan su per li ga{, sa vi zi jom ko ju ja pre po zna jem i sma tram da je ovo pri li ka za do ka zi va we. [to se sa rad ni ka ti ~e, sa Ce ro vi }em sam sa ra |i vao u BSK-u, a tu je i mla di mo mak

ne {to {to }e ade kvat no od go vo ri ti po zi ci ja ma sa ko jih su ti igra ~i oti {li. Ne }e mo ù ri ti, dug je pre la zni rok, a do ve {}e mo pra va po ja ~a wa, pra ve li~ no sti ko je }e po mo }i mla dim mom ci ma da sta sa ju u vr sne fud ba le re - ja san je Ka pla no vi}. Ka da je tre ner ska fi lo zo fi ja no vog {e fa stru ke Haj du ka u pi ta wu, on ka è: - Ve ru jem u svoj rad, u rad svo jih sa rad ni ka, ni ka da se ni sam pla {io iza zo va i pri sta li ca sam one mak si me da tre ne ri naj bo qe pri ~a ju na te re nu. Na rav no, te ì }e mo da Haj duk bu de pre po zna tqiv po igri i po na {a wi i da bu de jo{ vi {e pu bli ku na sta di o nu. Uko li ko uspe mo da spo ji mo do pa dqiv fud bal i re zul ta te -to bi bi lo ide al no - is ta kao je Ka pla no vi}. Ku qa ni }e po ~e ti pri pre me 2. ju la, a 11. }e se pre se li ti na Ta ru. \. Bo ja ni}

Istog da na ka da po ~i wu pri pre me fud ba le ra Voj vo di ne za no vu se zo nu (po ne de qak, 18. jun), po ~e }e i pre la zni rok za pro fe si o- nal ne fud ba le re. On }e po tra ja ti do 31. av gu sta, pa je si gur no da nas, osim na te re ni ma, za ni mqi vi do ga |a ji o~e ku ju i na fud bal skoj pi ja ci. [to se no vo sad skog su per li ga {a ti ~e, evi dent no je da }e, pre sve ga, mo ra ti da po tra `i or ga ni za to ra igre. Upra vo iz o sta nak kva li tet nog plej mej ke ra u ve li koj me ri uti cao je na to da cr ve no-be li ne od i gra ju pro {lo pro le }e na o~e ki va nom ni vou. Al ma mi Mo re i ra, ko ji je zi mus do ve den da bi re {io to pi ta we, ni je bio ni bli zu to ga da do bi je ma kar pre la znu oce nu ni za igre, ni za po na {a we, pa je ba{ zbog to ga sve iz ve sni je da sa rad wa s wim ne }e bi ti na sta vqe na. Do du {e, Mo re i ra ima jo{ go di nu da na va `e }i ugo vor, ali we go vim an ga `ma nom, uti sak je, ni ko ni je za do vo qan - ni klub, ni na vi ja ~i, ni sam igra~ - pa po sto ji ve li ka ve ro vat no }a da ugo vor spo ra zum no bu de ras ki nut. Od od la ska Gru zi na Gi or gi ja Me re ba {vi li ja, no vo sad ski tim ne ma igra ~a ko ji }e po kre nu ti eki pu na sre di ni te re na, po ve za ti li ni je ti ma i omo gu }i ti br zu i pre ci znu di stri bu ci ju lop te ka na pa da ~i ma. Te {ko je u ovom tre nut ku pre po zna ti igra ~a u Sr bi ji ko ji od go va ra ta kvom opi su a da je slo bo dan, pa }e, iz ve sno je, No vo sa |a -

Da nas od 9 sa ti u FC „Vu ja din Bo {kov” igra ju se pr ve utak mi ce na Voj vo di na Ho ma ku pu 2012, tur ni ru na ko jem }e u~e stvo va ti 124 eki pe iz osam evrop skih ze ma qa. Da pod se ti mo, ovo tak mi ~e we or ga ni zu je se u uz ra sti ma do 8, 9, 10, 11, 12, 13 i 14 go di na, a ne ki no vi fud bal ski na ra {ta ji ima }e le pu pri li ku da svo je ume }e po ka `u u za i sta `e sto koj kon ku ren ci ji. Sve ~a no otva ra we tur ni ra pred vi |e no je za ve ~e ras u 20 ~a so va, na no vo sad skom Tr gu Slo bo de. Voj vo di na Ho ma kup 2012 otvo ri }e Ra do mir Kr sti}, le gen dar ni fud ba ler Voj vo di ne i re kor der po bro ju od i gra nih utak mi ca za cr ve no-be le (613). A. P.:

ka ù da su cr no – be li u â ~ak i{li da gle da ju Fi li pa, a ne La za ra. - Do bio sam {an su da se po ka èm. Bes pred met no je go vo ri ti ko li ko mi ovaj po ziv zna ~i. U~i ni }u sve da oprav dam po ve re we i za slu ìm me sto u pr vom ti mu - re kao je Fi lip i do dao: - Sre }an sam zbog ba ra ta, a me ni tek pred sto ji bor ba. @e lim da obo ji ca osta vi mo trag u Par ti za nu i ta ko ula zim u ove pri pre me. I. La za re vi}

IZ NO VO PA ZO VA^ KOG RAD NI^ KOG

Ne ma me sta bri zi Ko mi si ja FSS (Ca ran, An dri}) za pri jem i pre gled fud bal skih te re na po se ti la je No vu Pa zo vu i ob i {la sta dion no vog pr vo li ga {a Rad ni~ kog. Utvr |e no je vi {e ne do sta ta ka ko ji se mo ra ju ot klo ni ti da bi se utak mi ce mo gle igra ti na sta di o nu u No voj Pa zo vi.Do po ~et ka pr ven stva Rad ni~ ki }e mo ra ti da obez be di po se ban pro stor na tri bi na ma za sme {taj go stu ju }ih na vi ja ~a, kao i ne sme tan ulaz za wih.

Fo to: F. Ba ki}

ni mo ra ti da re {e we po tra `e van gra ni ca Sr bi je. Je di ni igra~ ko jem je ugo vor is te kao iz pro {lo se zon ske eki pe je Ste fen Api ja. Biv {i re pre zen ta ti vac Ga ne mo `da u po ~et ku ni je oprav da vao ve li ka o~e ki va wa na vi ja ~a, ali je, ka ko je vre me od mi ca lo, po di zao ni vo for me i igrao sve bo qe. U od lu ~u ju }oj utak mi ci za osva ja we tre }eg me sta i ula zak u kva li fi ka ci je za Li gu Evro pe s Cr ve nom zve zdom Api ja je bio ve o- ma do bar, po sti gao je, po iz bo ru saj ta www.fkvoj vo di na.com, naj lep {i gol u se zo ni i za slu `io je ve li ke apla u ze s tri bi na. Oni su bi li na gra da i za taj gol, ali jo{ vi {e

Sve ~a no otva ra we u 20 sa ti

La zar i Fi lip Mar ko vi}

Ran ko vi} ka `e da po sto je svi uslo vi za do bar rad na Ta ri. - Pr vi te sto vi po ka zu ju da su igra ~i sprem ni do {li na pri pre me. Pri dr `a va li su se pro gra ma ko ji su do bi li na kra ju se zo ne i po sta vi li ba zu za da qi rad. Na Ta ri je sa Par ti za nom i ro |e ni brat La za ra Mar ko vi }a Fi lip (20). On }e po sle igra wa u Te le op ti ku po ku {a ti da se na met ne stru~ nom {ta bu. Ra di se o ve znom igra ~u za ko jeg je pro ce wi va no da je ta len to va ni ji od bra ta. Ne ki

Abu ba kar Ouma ru i Ste fen Api ja s pred sed ni kom Rat kom Bu to ro vi }em

DA NAS PR VI ME ^E VI NA VOJ VO DI NA HO MA KU PU 2012

Par ti zan na Ta ri Na red nih 12 da na fud ba le ri Par ti za na pro ve {}e na pri pre ma ma na Ta ri. Tre ne ru Vla di mi ru Ver me zo vi }u na ras po la ga wu }e bi ti kom ple tan igra~ ki ka dar, osim Ne ma we To mi }a, ko ji je po sle ak ci ja re pre zen ta ci je do bio po {te du do po ne deq ka i Ste fa na [}e po vi }a ko ji je na svad be nom pu to va wu. Na Ta ri su i po vre |e ni Edu ar do i Mar ko [}e po vi}. Cr no – be le na srp skoj pla nin skoj le po ti ci o~e ku je pa klen rad. Tre ni ra }e se i tri pu ta dnev no, {to do voq no go vo ri sa ka kvom ozbiq no {}u Be o gra |a ni ula ze u pri pre me. - U ovom pe ri o du ne }e mo ima ti pri ja teq skih utak mi ca. Ak ce nat je na sti ca wu fi zi~ ke kon di ci je. Tre ni ra }e mo dva ili tri pu ta dnev no, pre pod ne u {u mi, po pod ne u te re ta ni. U Be o grad se vra }a mo 26. ju na ka da }e igra ~i do bi ti dva slo bod na da na, a on da pu tu je mo na Po hor je – re kao je se kre tar stru~ nog {ta ba Qu bi {a Ran ko vi}. Za bo ra vak u Slo ve ni ji cr no – be li su ve} za ka za li ne ko li ko utak mi ca: 30. igra ju sa do ma }im Alu mi ni ju mom, 1. ju la sa austrij skim Vi ner Noj {ta dom, 4. sa ukra jin skom Zor jom, 7. sa austrij skim [tur mom i 10. sa Lo ko mo ti vom iz Mo skve.

dnevnik

c m y

- Tre ba }e jo{ da sre di mo svla ~i o ni ce, obez be di mo pro sto ri je za me di cin sku slu `bu i sklo pi mo ugo vor sa SO Sta ra Pa zo va o ko ri {}e wu te re na. Sve to mo ra da se od ra di do pr vog av gu sta, ka da je na ja vqen do la zak ko mi si je za pro ve ru u~i we nog. Sve }e bi ti ura |e no na vre me, pa je neo prav da na bo ja zan na vi ja ~a da }e se utak mi ce igra ti u Sta roj Pa zo vi – tvr di se kre tar Rad ni~ kog Vla di mir Je li sa vac. J. V.

za ukup no an ga `o va we i od nos pre ma cr ve no-be lom dre su. Pred od la zak na go di {wi od mor, Api ja je na -

si gur no da su s wi ma stu pi li u kon tak te i da su pre go vo ri u to ku. Spo mi wu se dvo ji ca od li~ nih na pa da ~a, na go ve {ta va ju se pro me ne u {to per skoj i be kov skoj li ni ji, prak ti~ no tra `e se osve `e wa i po ja ~a wa u svim li ni ja ma eki pe. Da ne bi smo li ci ti ra li ne pro ve re nim in for ma ci ja ma i ime ni ma, re }i }e mo sa mo to li ko da pri pre me eki pe po ~i wu za ko ji dan i da }e od ne de qe sve bi ti ja sni je u po gle du to ga na ko ga }e {ef stru ke Zla to mir Za gor ~i} i we go vi sa rad ni ci mo }i da ra ~u na ju u no voj se zo ni. Uz kon sul ta ci je s Uprav nim od bo rom klu ba, Za gor ~i} je na ja vio da }e mla |i igra ~i iz omla din skog po go na u no voj se zo ni do bi ti pri li ku, ali da s wi ho vim uvo |e wem u se ni or ski tim va qa bi ti ve o ma opre zan. Do bro je to {to Voj vo di na u svo jim mla di }i ma ima ve li ki po ten ci jal i kva li tet. Uosta lom, omla din ci su pr va ci Sr bi je i na wi ho vom pu tu ka ve li koj sce ni ne

Ko }e osta ti od stra na ca Od je se ni, ka da je srp ski fud bal u pi ta wu, u pro to ko lu za zva ni~ ne utak mi ce mo }i }e da bu du sa mo ~e tvo ri ca stra na ca. Na li sti igra ~a Voj vo di ne ko ji ne ma ju srp ski pa so{ u ovom tre nut ku se na la ze: Abu ba kar Ouma ru (Ka me run), Na e me ka A|u ru (Ni ge ri ja), Da niel Moj sov (Ma ke do ni ja), An tvi Jao (Ga na), Al ma mi Mo re i ra (Por tu gal) i, uko li ko osta ne u No vom Sa du, Ste fen Api ja (Ga na). Do raz la za s ne ki ma od wih }e ne mi nov no mo ra ti da do |e, po seb no uko li ko plej mej ker ko jeg è le da an ga ù ju cr veo-be li bu de ta ko |e stra nac. Od lu ka o to me, na rav no, u ru ka ma je Zla to mi ra Za gor ~i }a, s tim da }e mo pod se ti ti da je Abu ba kar naj bo qi igra~ ti ma u pro {loj se zo ni i qu bi mac pu bli ke, da je Api ja ste kao na klo nost i stru ke i gle da la ca, a da je Moj sov bio je dan od naj stan dard ni jih igra ~a u eki pi. ja vio da }e do }i na po ~e tak pri pre ma 18. ju na i da è li da osta ne u No vom Sa du. @e qa je, ~i ni se, obo stra na, po tvr dio je to i Api jin me na xer Vo ja Dra go vi}, pa ne }e bi ti ve li ko iz ne na |e we uko li ko tam no pu ti as i u na red noj se zo ni bu de pr vo ti mac Voj vo di ne. [to se do vo |e wa no vaj li ja ti ~e, si gur no je da cr ve no-be li ima ju li stu è qa, od no sno igra ~a ko je bi vo le li da vi de u svom okru è wu. Ko ja ime na se na la ze na toj li sti, za sa da ni je po zna to, ali je sa svim

tre ba ju ri ti. Za se ni or sku eki pu de bi to va li su u pr ven stvu ve} afir mi sa ni Mar ko Po le ta no vi}, pa [a le ta Kor di}, Bo jan Na sti}, Mi lan Spre mo i Ne boj {a Ko so vi}, a s pr vim ti mom je tre ni rao i mla di gol man Mar ko Kor di}. S po zaj mi ca se vra }a ju Ne ma wa Ra do ja i ne {to sta ri ji \or |e [u {war, a iza svih wih {an su ~e ka ju Se ku li}, Ni ko li}, Ga }i no vi} i ~i ta va ple ja da iz u zet no ta len to va nih de ~a ka. A. Pre do je vi}

ZA TI[ JE PRED BU RU NA MA RA KA NI

Ba baq naj ve }e po ja ~a we Na kon uspe {no okon ~a nih iz bo ra, na Ma ra ka ni je za vla dao pri vid ni mir. Tre ner Pro si ne~ ki je na od mo ru jo{ ne ko li ko da na, kao i fud ba le ri.Ipak, ima za ni mqi vih de {a va wa u ta bo ru cr ve no- be lih. Pre sve ga pro me wen je stru~ ni {tab. Naj bli ì sa rad ni ci Pro si ne~ kog di gli su si dro. Ma ro vi} i \u ro vi} ni su bi li za do voq ni svo jim sta tu som i fi nan sij skim uslo vi ma, pa }e sa mo stal no na sta vi ti tre ner ske ka ri je re. Pro blem je br zo re {en, an ga ò van je per spek ti van stru~ wak iz omla din skog po go na Ivi ca Mom ~i lo vi}. - Si stem ra da mi je po znat, a Ro bi jev po ziv pred sta vqa iz u- zet nu ~ast. Ve ru jem da ima mo po ten ci jal i kva li tet za ostva re we osnov nog ci qa u no voj se zo ni, a to je osva ja we ti tu le - po ru ~io je Mom ~i lo vi}. Pre la zni rok pro ti ~e bez ve }ih uz bu |e wa. Ne ko li ko Zve zdi nih kli na ca je pro fe si o nal nim ugo vo ri ma pre ko man do va no u A tim (Stoj ko vi}, Spa ji} i Lu ko vi}), an ga ò van je i le vi bek Kra gu jev ~a na Qu bo Spa ji}. Naj va `ni ji tran sfer tre ba da bu de re a li zo van u na red nim da ni ma. Austra li ja nac srp skog po re kla Eli Ba baq (20), na pa da~ Mel burn hart sa ve} je u Be o gra du. Kor pu lent ni gol ge ter (194 cm) tre ba da pro |e le kar ske pre gle de i sta vi pa raf na ugo vor, a ~i ta va akvi zi ci ja bi }e vred na oko 400.000 evra. Jo{ uvek ni su re {e ne sve di le me oko na stav ka sa rad we sa To {i }em i La zo vi }em, ko ji ma

su po nu |e ni no vi ugo vo ri, ali i sa Evan drom ko ji se ogla sio pu tem me na xe ra iz ra ziv {i ne za do voq stvo zbog na go mi la nih du go va iz pro te klog pe ri o da. Ge ne ral ni se kre tar cr ve nobe lih \or |e Ste fa no vi} po -

na Zla ti bo ru, a pr vi tak mi ~ar ski is pit za ka zan je za 19. jul u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe. Na pra vqen je i pro gram kon trol nih utak mi ca. Ve} 27. ju na cr ve no-be li }e od me ri ti sna ge

Eli Ba baq do {ao na Ma ra ka nu iz Austra li je

tvr dio je da po sto ji in te re so va we za ne ko li ko igra ~a ko ji mo gu da na psu te Ma ra ka nu, ali da ne ma i zva ni~ nih po nu da. Re~ je o Pet ko vi }u, Di mi tri je vi }u, Mi ki }u, Di mi tri je vi }u... - U cen tru pa `we me na xe ra su de {a va wa na EP, pa se mo `e o~e ki va ti da }e tr `i {te pro ra di ti ne {to ka sni je - kon sta to vao je Ste fa no vi}. Zve zda {i od mor za vr {a va ju 22. ju na, ka da }e po ~e ti pri pre me, naj pre u Slo ve ni ji ka sni je i

sa qu bqan skom Olim pi jom, ~i ji je sport ski di rek tor ne ka da {wi pr vo ti mac Zve zde Mi len ko A}i mo vi}. Tri da na ka sni je sle di me~ pro tiv Dom `a la, a slo ve na~ ki deo pri pre ma za vr {a va se 2. ju la su sre tom sa Ko prom. Sle di se lid ba na Zla ti bor, a 6. ju la i utak mi ca pro tiv {am pi o na Ma ke do ni je Var da ra. Po sled wi me~ za ka zan je za 9. jul, ri val je no vi pr vo li ga{ Je din stvo iz U`i ca. Z. Ran ge lov

SPORT

c m y

dnevnik

petak15.jun2012.

14. FUD BAL SKO PR VEN STVO EVRO PE U POQ SKOJ I UKRA JI NI

Dan ci pec ka li Ro nal da Na vi ja ~i Dan ske na utak mi ci u Qvo vu skan di ra li „Me si, Me si”, ka da god bi se lop ta na {la u no ga ma por tu gal skog asa. Kri sti ja no Ro nal do je za evrop ski fud bal isto {to i Le bron Xejms za NBA li gu. Neo spor no

pr vog me ~a na EP i po ra za od Ne ma~ ke kre nu le su pri ~e da je on da le ko od for me iz Real Ma dri da, da ni je spo so ban da na pra vi raz li ku u dre su Por tu ga la, da }e ovo bi ti jo{ je dan raz o ~a ra va ju }i tur nir...U isto vre me je ceo svet pri -

Kristijano Ronaldo

kva li te tan, ali ne ka ko aro gan tan. Ni ko mu ne ospo ra va kla su, ali vo le ga sa mo na vi ja ~i ti ma za ko ji igra. ^im va `nu utak mi cu od i gra ma lo sla bi je - bi va ra za pet u me di ji ma i na dru {tve nim mre `a ma.Ro nal do je fud ba ler ko ji bu kval no ne ma pra va na gre {ku i ve} po sle

~ao i di vio se het-tri ku Li o ne la Me si ja u pri ja teq skom su sre tu sa Bra zi lom!Na vi ja ~i Dan ske na mi ri sa li su „krv” i upor no pro vo ci ra li Ro nal da skan di ra wem- „Me si, Me si”.Por tu ga lac je propustio dve stoprocentne {anse i u fini{u dobio nepotreban `uti

karton, a posle me~a (3:2) nije mogao da sakrije frustraciju kada su ga novinari upitali {ta misli o na~inu na koji su Danci probali da ga uzdrmaju. - Znate li gde je bio Mesi pro{le godine u ovo vreme? Ispao je iz Kupa Amerike, koji je odr`an u wegovoj zemqi! Zar to nije ve}i neuspeh - upitao je Ronaldo. Osim toga {to mu primedba nije bila skroz na mestu, Argentina je prebrodila grupu, pa ispala na penale u ~etvrtfinalu, Ronaldo je pokazao da mu ne prijaju konstantna pore|ewa sa Mesijem, kojem je kona~no preoteo titulu prvaka [panije, ali je omaleni dribler i daqe najboqi strelac i zvani~no najboqi igra~ sveta.Dok je Ronaldo minule sezone dao 60 golova za Real u svim takmi~ewima, za Portugal se na posledwem 21 me~u samo pet puta upisao u listu strelaca. - Ronaldo nije pod ni{ta ve}im pritiskom nego bilo koji reprezentativac Portugala. Imao je neke te{ke situacije, ali sa na{e ta~ke gledi{ta odigrao je dve dobre utakmice i niko nije nezadovoqan wegovim u~inkom prokomentarisao je selektor Paulo Bento. Portugal ima tri boda iz dve utakmice i u posledwem kolu bi ~ak i minimalan poraz od Holandije mogao da mu bude dovoqan za drugo mesto u grupi B.

DRU GA UTAK MI CA DRU GOG KO LA C GRU PE

Va tre ni ~u va ju tra di ci ju Ita li ja - Hr vat ska 1:1 (1:0) PO ZNAW: Sta dion Mu ni si pal, gle da la ca, su di ja Veb (En gle ska), strel ci: Pir lo u 40. za Ita li ju, a Man xu ki} u 71. mi nu tu za Hr vat sku. @u ti kar to ni: Mo ta i Mon to li vo (Ita li ja), a [il den feld (Hr vat ska). HR VAT SKA: Ple ti ko sa - Stri ni}, [il den feld, ]or lu ka, Sr na Pe ri {i} (od 68’ Pra wi}), Mo dri}, Vu ko je vi}, Ra ki ti} - Je la vi} (od 83’ Edu ar do), Man xu ki} (od 90+3’ Kraw ~ar). ITA LI JA: Bu fon - Kje li ni, De Ro si, Bo nu }i - \a ke ri ni, Ti ja go Mo ta (od 63’ Mon to li vo), Pir lo, Mar ki zio, Ma |o - Ba lo te li (od 70’ Di Na ta le), Ka sa no (od 84’ \o vin ko). Ita li ja po ve la go lom An dree Pir la u 40. mi nu tu, iz jed na ~io Ma rio Man xu ki} u 71. Hr va ti ni kad ni su iz gu bi li dru gu utak mi cu na ve li kim tak mi ~e wi ma. Sa ~e ti ri osvo je na bo da sve je u ru ka ma iza -

(3:1) bio je i Sla ven Bi li}. Pri ti sak ko ji je no si la utak mi ca sa Hr vat skom, po zi tiv no se od ra zio na igru azu ra u pr vom po lu vrem nu. Bi lo je to mo `da i naj bo qe po lu vre me jed ne se lek ci je na ovom Euru. Ita li ja je kre nu la si lo vi to i od mah pre u ze la kon tro lu nad lop tom, sme wi va le su se {an se, a da na go lu koc ka stih ni je bi lo Sti pe Ple ti ko se mo `da bi me~ bio re {en ve} po sle pr vih 45 mi nu ta. Hr va ti su ima li sa mo jed nu pra vu pri li ku u tom de lu igre. Ni ki ca Je la vi} ni je is ko ri stio sjaj nu lop tu sa de sne stre ne od Da ri ja Sr ne (93 utak mi ce). Ka pi ten Hr vat ske po stao je re kor der po bro ju na stu pa u na ci o nal nom dre su. Utak mi ca pro tiv Ita li je bi la mu je 93. Na dru goj stra ni opa snost je pre ti la sa svih stra na. Ma rio Ba lo te li je dva pu ta {u ti rao sna `no, ali za ma lo ne pre ci zno. Mo -

Ru si ula ù àl bu UEFA Ru ski sa vez (RFF) ka `wen je od stra ne Di sci plin ske ko mi si je UEFA sa 120.000 evra i uslov no od u zi ma wem {est bo do va u na red nom ci klu su kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo. Kazna je izre~ena zbog divqawa wihovih navija~a na me~u sa ê{kom u Vroclavu, koji su ubacivali petarde i bakqe na teren, istak-

li transparent „Ovo je Rusija”, ali i vre|ali igra~a iz protivni~kog tabora Teodora Gebre Selasija.Oni su uo~i me~a prebili redare na stadionu, a optu`eni su i za sukob sa navija~ima Poqske u Var{avi. - Fudbalski savez Rusije ima pravo da pripremi i podnese `albu protiv ove odluke i to }e

biti ura|eno u predvi|enom roku - navodi se u saop{tewu RFF. Navodno Ruski fudbalski savez `albu }e ulo`iti samo zbog pretwe za oduzimawe bodova, ukoliko wihovi navija~i naprave i najmawi incident u naredne ~etiri godine, dok }e nov~anu kaznu platiti.

B gru pa Ho lan di ja – Dan ska 0:1 1:0 Ne ma~ ka – Por tu ga li ja Dan ska – Por tu ga li ja 2:3 1:2 Ho lan di ja – Ne ma~ ka 1. Ne ma~ ka 2 2 0 0 3:1 6 2. Dan ska 2 1 0 1 3:3 3 3. Por tu gal 2 1 0 1 3:3 3 4. Ho lan di ja 2 0 0 2 1:3 0 17. jun: Por tu ga li ja – Ho lan di ja (20.45) (20.45) 17. jun: Dan ska – Ne ma~ ka

C gru pa [pa ni ja – Ita li ja Ir ska – Hr vat ska Ita li ja – Hr vat ska [pa ni ja – Ir ska 1. Hr vat ska 2 1 1 0 2. Ita li ja 2 0 2 0 3. [pa ni ja 1 0 1 0 4. Ir ska 1 0 0 1 18. jun: Hr vat ska – [pa ni ja 18. jun: Ita li ja – Ir ska

1:1 1:3 1:1 sino} 4:2 4 2:2 2 1:1 1 1:3 0 (20.45) (20.45)

D gru pa

Fi na le [pa ni ja–Ne ma~ ka Mu ri wo sma tra da se lek ci ja we go ve ze mqe ne ma pre ve li ke {an se da na pra vi iz ne na |e we u za vr {ni ci kon ti nen tal nog {am pi o na ta. - Do bra stvar u sve mu je {to Por tu gal za vi si is kqu ~i vo od se be i ono ga {to ura di pro tiv Ho lan di je. Mi slim da Por tu gal ni je me |u dve-tri naj bo qe eki pe na tur ni ru. Ipak, ako do |u do ~e tvrt fi na la, mo `da i mo gu da na pra ve ne ka kvo iz ne na |e we u ova kvom for ma tu tak mi ~e wa sma tra Mu ri wo.

0 1 0 1

1:1 4:1 1:2 1:1 5:2 4 3:5 3 2:2 2 2:3 1 (20.45) (20.45)

1:1 Fran cu ska – En gle ska Ukra ji na – [ved ska 2:1 1. Ukra ji na 1 1 0 0 2:1 3 2. En gle ska 1 0 1 0 1:1 1 3. Fran cu ska 1 0 1 0 1:1 1 4. [ved ska 1 0 0 1 1:2 0 Danas: Ukra ji na – Fran cu ska (18) Danas: [ved ska – En gle ska (20.45) 19. jun: [ved ska – Fran cu ska (20.45) 19. jun: En gle ska - Ukra ji na (20.45)

PROG NO ZA @O ZEA MU RI WA

Tre ner Re a la @o ze Mu ri wo sma tra da je [pa ni ja i da qe glav ni fa vo rit za osva ja we ti tu le pr va ka Evro pe, iako je u pr vom ko lu od i gra la sa mo 1:1 pro tiv Ita li je. Naj ve }i ri val fu ri je kao i pre ~e ti ri go di ne, pre ma Mu ri wo vom mi {qe wu, bi }e re pre zen ta ci ja Ne ma~ ke. - Ako sve bu de pre ma do sa da {wim o~e ki va wi @o ze Mu ri wo ma, [pan ci }e u}i u ~e tvrt fi na le i do }i do sa me za vr - jo{ par se lek ci ja ko je bi mo gle {ni ce tak mi ~e wa. Ta mo }e ih da im pa ri ra ju - re kao je Mu ri mo `da ~e ka ti Nem ci, a ima tu wo.

A gru pa Poq ska – Gr~ ka Ru si ja – ê {ka Gr~ ka – ê {ka Poq ska – Ru si ja 1. Ru si ja 2 1 1 2. ê {ka 2 1 0 3. Poq ska 2 0 2 4. Gr~ ka 2 0 1 16. jun: Gr~ ka – Ru si ja 16. jun: ê {ka – Poq ska

Ple ti ko sa ni je us peo da za u sta vi uda rac Pir la

bra ni ka Sla ve na Bi li }a. Ali, u po sled wem ko lu o~e ku je ih vr lo te `ak za da tak pro tiv [pa ni je. U tom du e lu im mo `da ni bod ne }e bi ti do vo qan. Ita li ja }e kar tu za dru gu run du tra `i ti u du e lu sa Re pu bli kom Ir skom, u ko ji }e u}i kao ap so lut ni fa vo rit. Azu ri i da qe ne ma ju po be du pro tiv Hr vat ske u va `nim tak mi ~ar skim utak mi ca ma, a sa mo su je jed nom po be di li od ukup no se dam od i- gra nih du e la. Na {e kom {i je ima ju ~e ti ri tri jum fa od ko jih je naj va `ni ji onaj iz 2002. na Svet skom pr ven stvu u Ja pa nu i Ju `noj Ko re ji. Koc ka sti su ta da po be di li, ali ni su pro {li gru pu. Iako su po sto ja le spe ku la ci je da }e Ma rio Ba lo te li pro tiv Hr vat ske osta ti na klu pi, a ]e za re Pran de li si stem igre pro me ni ti iz 3-5-2 u 4-4-2, se lek tor Ita li je, za dru gi me~ na Euru, ni je na pra vio ni ka kve pro me ne u po ~et nom sa sta vu u od no su na me~ sa [pa ni jom. Za do vo qan iz bo rom pro tiv Re pu bli ke Ir ske

gao je da sa vla da Ple ti ko su ve} u tre }em mi nu tu. Ve zi sta Ju ven tu sa Kla u dio Mar ki zio za le dio je sr ca hr vat skih na vi ja ~a ka da je u 11. mi nu tu si lo vi to tu kao sa oko 20-ak me ta ra, a lop ta pro le te la tik iz nad pre~ ke. U 38. mi nu tu Mar ki zio je imao naj bo qu pri li ku, ali je gol man {a hov ni ~a ra spa sao si gu ran po go dak. Ple ti ko sa je od bra nio sve, osim jed nog {u ta. An drea Pir lo je maj stor ski, sa le ve ivi ce ka zne nog pro sto ra, iz veo slo bod wak i sme stio lop tu u bli `i ugao hr vat skog go la. Ple ti ko sa je i ovaj {ut imao na ru ci, ali ka sno. Lop ta je ve} bi la u go lu. Ipak, si tu a ci ja se ma lo pro me ni la na te re nu u dru gom po lu vre me nu. Hr va ti su po sta li mno go opa sni ji. Ita li ja je pre pu sti la lop tu pro tiv ni ku, ko ji je sve ~e {}e bio is pred go la \an lu i |i ja Bu fo na. Iza bra ni ci Sla ve na Bi li }a ni su uspe va li da do |u do pri li ke. Pr vi je pu bli ku na no ge u na stva ku po di gao Ba lo te li. Tam no -

pu ti na pa da~ azu ra je u sti lu Mar ki zi ja {u ti rao sna `no iz da qi ne, ali je kao i sa i gra~ po slao lop tu ma lo iz nad pre~ ke. De se to mi nut no za ti{ je na te re nu pre ki nuo je Ma rio Man xu ki}. Go lom! Ivan Stri ni} je od li~ no sa le vog bo ka po sla lop tu na dru gu sta ti vu, gde je ju je Man xu ki} le po pri hva tio, spu stio po red se be, a za tim je po slao po red ne mo} nog Bu fo na, od sta ti ve, u mre `u. Go lu je u ve li koj me ri ku mo vao \or |o Kje li ni ko ji je ka ta stro fal no pro ce nio let lop te ko ja je pa da la u {e sna e ste rac. Do kra ja ni je bi lo ve }ih pri li ka. Ita li ja ni je us pe la da po be di ni u pe toj uza stop noj utak mi ci (ukqu ~u ju }i i pri ja teq ske), {to je wen naj du `i pe riod bez tri jum fa jo{ od av gu sta 2010. Ta ko |e, azu ri su bez po be de {est me ~e va na ve li kim tak mi ~e wi ma. Ima ju pet re mi ja i je dan po raz. Hr va ti su, uz Bra zil, je di na re pre zen ta ci ja na pla ne ti ko ja na po sled wih pet utak mi ca ne zna za po raz pro tiv Ita li je.

VE SLI SNAJ DER, NAJ BO QI IGRA^ HO LAN DI JE NA EP

Do kle }e mo ì ve ti na ma lim ostr vi ma Vi ce {am pi o ni sve ta i jed na od naj do mi nant ni jih fud bal skih si la u kva li fi ka ci ja ma za EURO Ho lan di ja na la zi se na ru bu eli mi na ci je ve} u pr vom kru gu Evrop skog pr ven stva. Da ne bi po gi nu li u stra {noj gru pi, Ho lan |a ni }e u tre }em ko lu mo ra ti da na pu ne mre ù Por tu ga la i na da ju se da }e isto u~i ni ti Nem ci s Dan skom.U su prot nom - idu ku }i! Po sle po ra za od Dan ske (0:1) i Ne ma~ ke (1:2), po pu ca lo je po {a vo vi ma u ti mu Ber ta van Mar vij ka, ko ji je jed no vre me uspe vao da dr ì su jet ne zve zde ti ma mir ne i na oku pu, na ro ~i to u Ju `noj Afri ci, ali kao i ne ko li ko pu ta ra ni je, po no vo su iz gle da ego cen tri~ ni du ho vi pri zva li ne u speh na ran xa stih. To je po tvr dio i kqu~ ni igra~ ovog ti ma Ve sli Snaj der. On je po sle po ra za od Ne ma ca re kao: - Vre me je da pu sti mo da ne sta no ove na {e pa te ti~ ne su je te. Ako ne ko bu de pra vio ne red u eki pi, uvek }u usta ti pro tiv we ga - re kao je Snaj der, ko ji igra van se rij ski fud bal i ovog le ta u Ukra ji ni i Poq skoj, ali to ne ma efek ta.

Po gle daj te sa mo ovo - gol Ro bi na van Per si ja pro tiv Ne ma~ ke za 1:2, pr vi ho land ski na tur ni ru, do {ao je po sle 16. {an se ko ju je Snaj der na sme tio sa i gra ~i ma!? Pro tiv Da na ca Ho lan |a ni su pro pu sti li osam Snaj de ro vih kqu~ nih do da va wa, a pro tiv Ne ma ca se dam, dok Van Per si ko na~ no ni je po sti gao gol.Ipak, bi lo je pre ka sno, jer su to Nem ci, ko ji ni ka da ra ni je na EURO ni su is pu sti li po be du po sle vo| stva od dva i vi {e go lo va raz li ke.Bez ob zi ra na to {to van se rij ski ta le nat ko ji Ho lan |a ni ima ju do vo di do to ga da ne mi nov no stva ra ju {an se, u wi ho voj igri ne vi di se je din stvo, a naj ma we po zi tiv na at mos fe ra. To je da nak pre ve li kom bro ju do brih igra ~a, jer mom ci po put Kla sa-Ja na Hun te la ra, Ra fa e la van der Var ta ili Dir ka Kaj ta mo ra ju da se de na klu pi, a to ih bo li i oni to jav no pri zna ju. Na ro ~i to Hun te lar i Van der Vart. Mo gu }e da se ba{ wi ma obra }a Snaj der, ne i me no va ni ta ta ovog ti ma. - Ne, ni je nam po tre ban psi ho log. Mi smo od ra sli qu di. Po je -

Ho lan |a ni raz o ~a ra li sve po klo ni ke fud ba la

din ci ima ju pro ble me sa dru gim igra ~i ma i se lek to rom, a ako je ta ko, naj bo qe je da se su o ~i mo svi o~i u o~i. To je je di na psi ho lo gi ja ko ja nam je po treb na. Ne sme mo vi {e da `i vi mo na ma lim ostr vi ma. Mo ra mo da ide mo za jed no ka istom ci qu, da bu de mo je din stve ni i da se su o ~i mo sa po sle di ca ma - re kao je Snaj der, ne `e le }i da ime nu je ko pra vi pro ble me, ali sa da vi {e ne ma di le me oko to ga ka kva je at mos -

fe ra u jed nom od naj ja ~ih ti mo va sve ta. Dok je Snaj der go vo rio ta ko, Van der Vart je go vo rio ova ko: - Ve o ma sam ne za do vo qan - re kao je plej mej ker To ten he ma o to me {to je i dru gi me~ po ~eo s klu pe. Kod Van Mar vij ka pred nost do bi ja Ibra him Afe laj. - Se lek tor ima svo je mi qe ni ke i ja ni sam me |u wi ma. Ne mi slim da }e se to pro me ni ti - do dao je

Van der Vart, ko ji je pro tiv Da na ca u{ao u fi ni {u, a pro tiv Ne ma ca u 46. mi nu tu. - Vi de li smo u pret hod nih ne ko li ko go di na da se lek tor ne pra vi la ko pro me ne u start noj po sta vi. Sjaj no je bi ti nu kle us ti ma, naj u ì zbor, a s dru ge stra ne bol no je bi ti stal no na klu pi, tim pre {to mi slim da sam u ne ve ro vat noj for mi. Na sta vi }u da da jem 100 od sto mo gu} no sti, ali u isto vre me mi slim da imam pu no pra vo da iz ra zim svo je ne za do voq stvo - pod vu kao je Van der Vart. Snaj der, na kra ju, ne mi sli da je po treb no da se u eki pi svi vo le, qu be i dru è, ali... - Ni je neo p hod no da svi bu de mo pri ja te qi da bi smo mo gli da igra mo za jed no i po be |u je mo. Ne mi slim da po sto je kla no vi u na {em ti mu, ni ti da se ne ko ne pod no si. Da je ta ko, re a go vao bih pr vi, jer sam do {ao da bu dem pr vak Evro pe. Dok se eli mi na ci ja pri bli à va, po sta vqa se pi ta we i {ta }e bi ti sa Van Mar vij kom. Di rek tor Fud bal ske aso ci ja ci je Ho lan di je Bert van Ostven ka è da se lek to -

ra ta kav sce na rio ne }e ko {ta ti po sla. - Ciq smo po sta vi li jo{ 2005. go di ne i to je po lu fi na le, ali i ako is pad ne mo ra ni je ne }e bi ti po sle di ca po se lek to ra. I mi i Van Mar vijk pot pi sa li smo ugo vor pri zdra voj pa me ti. Je dan od naj lo {i jih u ho land skom ti mu, ~o vek ko ji i te ka ko ose }a po sle di ce svo jih pro ma {a ja u fi ni {u se zo ne sa Ba jer nom iz Min he na Ar jen Ro ben skep ti ~an je po pi ta wu ne ma~ ke iskre no sti u me ~u sa Dan ci ma. - O~e ku jem od Ne ma ca da is pu ne svo ju du `nost i po be de Dan sku, a on da je sve na na ma. Me |u tim, ko god za vi si od Ne ma~ ke ne mo `e da se ose }a do bro - pri znao je Ro ben, ~lan Ba jer na iz Min he na, ve ro vat no ne raz mi {qa ju }i ka ko }e to do `i ve ti u we go vom klu bu, we go vi sa i gra ~i.Ipak, ni je taj na da se Nem ci i Ho lan |a ni ne vo le i to ve ro vat no apo stro fi ra Ro ben. Utak mi ce po sled weg ko la Gru pe B, Ne ma~ ka - Dan ska i Ho lan di ja - Por tu ga li ja igra ju se u ne de qu uve ~e od 20.45 ~a so va.

SPORT

petak15.jun2012.

BA RA@ ZA SRP SKU LI GU VOJ VO DI NA

Kar lov ~a ni ste kli pred nost Pro le ter – Je din stvo (SP) 2:1 (1:0) BA NAT SKI KAR LO VAC: Sta dion Pro le te ra, gle da la ca 2.000, su di ja: Ma ì} (Vr bas), strel ci: [u qa gi} u 18. (pe nal) i 62. za Pro le ter, a @a ku la u 50. mi nu tu za Je din stvo. @u ti kar to ni: ê ~a ri}, Alek si}, Mo {e sku (Pro le ter), Er ceg (Je din stvo) PRO LE TER: D. Li ki} 7, Ili} 7, [u qa gi} 8, ê ~a ri} 7 (Te o fi lo vi}), Mi ko vi} 7, Na sta no vi} 7, I. Lu ki} 7 (Mo {e sku 7), To mi} 7, Alek si} 8, Iva no vi} 7, \or |e vi} 7 (Ka ra kli}). JE DIN STVO: Jo vi {i} 7, Lu ki} 7, Kne è vi} 7 ([a po wa 7 ), Vuj ~i} 7, Jo vi {i} 7, [u {a 7, Dra gin 8, Ogri zo vi} 7, @a ku la 7, Pej ~i no vi} 7( Er ceg 7), Na gli} 7 (Ku koq 7). Fud bal ski pra znik u ju `nom Ba na tu. Pred vi {e od 2.000 gle da la ca fud ba le ri pro le te ra iz Ban ta skog Kar lov ca sa va la da li su u pr vom ba ra` me ~u za po pu nu Pr ve li ge od li~ nu eki pu Je din -

Uro{ [u qa gi} (Pro le ter)

stva iz Sta re Pa zo ve sa 2:1.Sve je bes pre kor no or ga ni zo va no i sve je pro te klo bez naj ma weg in ci den ta. Kar lov ~a ni su pre po no sni {to su do `i ve li da se wi ho vi mi qe ni ci kroz ba ra`

bo re za vi {i rang tak mi ~e wa, {to je naj ve }i uspeh Pro le te ra u klup skoj isto ri ji. Od po ~et ka obe eki pe su è sto ko kre nu le u na pa de. Ve} u dru gom mi nu tu Alek si} je bio u pril ci, na {o se pred gol ma nom Je din stva, ali lop ta je za vr {i la kraj sta ti ve. U osmom mi nu tu go sti su po go di li pre~ ku. U 16. mi nu tu u ka zne nom pro sto ru Je din stva sru {en je To mi}, si gu ran re a li za tor je da na e ster ca bio je Uro{ [u qa gi}. Dra gin je u 50. mi nu tu uba cio lop tu pred gol Pro le te ra, @a ku la je bio naj spret ni ji i po rav nao re zul tat-1:1. Ne du go za tim [u qa gi} je sa oko 35 me ta ra sna `no {u ti rao iz slo bod wa ka i lop ta je za vr {i la u mre ì go sti ju za vo| stvo do ma }i na od 2:1. Do kra ja utak mi ce oba ri va la su ima li svo je pri li ke, ali se mre è vi {e ni su tre sle. Dru ga utak mi ca igra se u su bo tu u Sta roj Pa zo vi ka da }e se zna ti ko }e u vi {i rang. R. Jo va no vi}

IRAC IMON KI GAN PO STAO IN TER NET ZVE ZDA

Naj ve }u fr ku ima od ma me

Je dan od naj u pe ~a tqi vi jih do ga |a ja u do sa da {wem to ku Evrop skog pr ven stva u Poq skoj i Ukra ji ni ni je ve zan di rekt no za fud bal. Irac Imon Ki gan po stao je pra va in ter net zve zda i ju nak svo je ze mqe za to {to je na tri bi na ma po qu bio go le gru di jed ne raz u zda ne hr vat ske na vi ja ~i ce.

- Bi li smo u Po zna wu na utak mi ci i on da su se po ja vi le te dve Hr va ti ce. Na vi ja ~i su po ~e li da pe va ju - ‘ba ci s*** da se igra mo’- i one su to i ura di le! Svi smo po ~e li da se fo to gra fi {e sa wi ma, a u sle de }em tre nut ku ja sam li zao gru di jed ne od wih. Ni sam mo gao da ve ru jem ka da sam

kao, kroz gla vu mi je pro {la mi sao: ubi }e me ma ma - re kao je Irac. Ipak, maj ka je ima la raz u me va wa za po stu pak svog si na i po ru ~i la mu da sma wi pi }e. - Bi la sam u {o ku ka da sam shva ti la da je fo to gra fi ja pra va i da je to moj sin. Ve ro vat no

Zbog ovo ga je Imon Ki gen po stao zve zda EP

Bri tan ski i ir ski me di ji su pro na {li Ir ca za vod ni ka i sa wim na pra vi li pri ~u. Ni on ne ve ru je da je po stao to li ko po pu la ran, ali sa da se po ma lo sti di i ka `e da to ne bi ura dio da ni je ma lo vi {e cug nuo. Ali, kad su ve} bi le na iz vol’te za {to ne is ko ri sti ti pri li ku?^ak ga je po hva lio i fud ba ler ir ske re pre zen ta ci je [on Pa trik Sent Le xer, ina ~e stre lac je di nog go la u po ra zu Ir ske od Hr vat ske (1:3), ko ji je na pi sao da je ovaj mla di} ju nak!

po ~eo da se po ja vqu jem na in ter ne tu - ka `e 20-go di {wi ir ski stu dent. Bi lo ga je, pri zna je, po ma lo sra mo ta kad je fo to gra fi ja iza {la u jav nost, pre sve ga zbog maj ke, ali ob ja {wa va da je al ko hol od i grao va `nu ulo gu u ce lom do ga |a ju.Od pri ja te qa je sa znao da je po stao in ter net zve zda. - Oko je dan sat po sle po no }i po zvao me je pri ja teq i re kao mi da sam po stao zve zda dru {tve nih mre `a. Kad mi je to re -

tu ima i za bav ne stra ne, ali je sva ka ko sra mo ta. Iz ne na |e na sam we go vim po stup kom, jer je ina ~e do bar i mi ran mo mak. Po slao mi je sms u ko jem ka è da mu je ào. ê kam ga da do |e ku }i- u {a qi vom to nu ka è maj ka Bar ba ra. Ipak, go di mu to {to su ga pro zva li le gen dom, ~ak i fud ba ler Ir ske. - Sve je to pri li~ no lu do i ne ve ro vat no. Raz o ~a rao bih ce lu Ir sku da to ni sam ura dio - sma tra Imon Ki gen.

Red nap na pu stio To ten hem Ha ri Red nap ni je vi {e stra teg lon don skog To ten he ma, ali ne od la zi da bi pre u zeo re pre zen ta ci ju En gle ske, ka ko se spe ku li sa lo pre ne ko li ko me se ci, ve} za to {to pred sed nik Da ni jel Le vi ni je pri hva tio we go ve uslo ve za pro du è tak sa rad we.Red nap (65) je tra ìo ugo vor na tri go di ne, pre no se bri tan ski me di ji. - Uì vao sam vo de }i Oti {ao: Ha ri Red nap Spar se i po no san sam na sve {to smo ura di li. Na mo men te ne go {to se za hva lio svi ma u To smo pri ka zi va li fud bal od ko jeg ten he mu i na vi ja ~i ma na po dr za sta je dah - re kao je Red nap pre {ci u pret hod nom pe ri o du.

Ne k a d a { wi me n a x er Vest He ma i Por tsmu ta ove se zo ne je sa Bej lom, Mo dri }em i eki pom za u- zeo ~e tvr to me sto, {to bi bi lo do voq no za pla sman u kva l i f i k a c i j e Li g e {am pi o na da ^el si ni je osvo jio to tak mi ~e we i kao bra n i l ac ti t u l e obez be dio na stup i pred sto je }e je se ni, iako je bio tek {e sti u Pre mi jer li gi. Glav ni kan di dat da na sle di Red na pa je Dej vid Mo jes iz Ever to na, a po mi we se i Ro ber to Mar ti nez (Vi gan).

dnevnik

BO LAN PO RAZ EN DIJA MA RE JA NA KVIN SU

Ne ma raz lo ga za pa ni ku

En di Ma rej do `i veo je bo lan po raz na star tu se zo ne na tra vi i ve} u pr vom iz la sku na te ren na Kvin su, kao ak tu el ni {am pion. Fran cuz Ni ko la Mau (65. na sve tu, bez ATP ti tu le u ka ri je ri) po be dio je [ko ta re zul ta tom 6:3, 6:7 (4), 7:6 (1). Ma rej je Bri tan ci ma re kao da ne bri nu, jer ne bri ne ni on. Ka `e da do star ta Vimbldo na, 25. ju na, ne ma na me ru da se na knad no pri ja vi na jo{ ne ki od tur ni ra na tra vi, ka ko bi ose tio tu pod lo gu za no vi po ku {aj po ho da ka ti tu li. - Ne po sto ji raz log zbog ko jeg bih pa ni ~io. Po treb no je uvek ma lo vre me na da se na vik ne te

BA RA@ ZA PO PU NU PR VE MU [KE LI GE

Ba~ ko pa lan ~a ni pr vo li ga {i La vo vi Ba~ ka Pa lan ka – Ja bu ka 26:22 (14:12) VR B AS: CFK „Dra go Jo vo vi}“, gle da la ca 300, su di je: Po pov (No vi Sad), Ri sti} (Ki kin da). Sed mer ci: Ja bu ka 1 (1), is kqu ~e wa, La vo vi BP 14, Ja bu ka 4 mi nu ta. LA VO VI: Po ro bi} 3, Ko zo mo r a 1, Ra do va n o vi}, Bo k an, Gr b i}, Ra da k o vi} 2, Ben c un, Pu |a 6, Ko sjer, Ko va ~e vi} 4, Osvald (4 od bra ne), Mak si mo vi} 1, Mi lo {e vi}, Sta noj ~i} (18 od bra na), A. Kne `e vi} 2, Jo vi} 7. JA BU KA: Stoj kov ski (4 od bra ne), Gro za 2, Ta si} 1, Tu ti} 2, Ta ne lov, Pa vi} 8 (1), N. Traj ko vi} 5, Ko sti}, V. Traj ko vi} 1, Go sti} 1, Mir ~ev ski 1, Xam to ski 1, Ko ~o vi} (6 od bra na), Kr stev ski, Ra de ski, Ja nev ski. U utak mi ci ko ja je od lu ~i va la o pla sma nu u Pr vu mu {ku ru -

ko met nu li gu Ba~ ko pa lan ~a ni su na kon bo qe igre, po seb no u dru gom po lu vre me nu, za slu `e no po be di li eki pu Ja bu ke 26:22. Go sti su sa mo u pr vom po lu vre me nu bi li go to vo rav no pra van ri val La vo vi ma, ko ji su uglav nom ima li re zul tat sku pred nost od dva-tri go la. U dru gom po lu vre me nu Ba~ ko pa lan ~a ni su za i gra li ~vr {}e, sjaj no je bra nio iz u zet no ras po lo `e ni Sa {a Sta noj ~i}, pa su iz mi nu ta u mi nut uve }a va l i raz l i k u. Mak s i mal n u pred nost no vi pr vo li ga{ ostva rio je u 47. mi nu tu ka da je imao de vet go l o va vi {ka 24:15. Za do voq ni ova ko vi so kimk vo| stvom u~e ni ci Slo bo da na Per mo se ra su se opu sti li, {to je Ja bu ka is ko ri sti la i na kra ju sti gla do pod no {qi vog po ra za. M. \. Kre me no vi}

IZ BOR NA SKUP [TI NA GRAD SKOG SA VE ZA NO VOG SA DA

Ni je za bri nut: En di Ma rej

na tra vu po sle {qa ke - re kao je Ma rej po sle eli mi na ci je ko ja }e ga ko {ta ti gu bit ka za vid nog bro ja bo do va na ATP li sti, s ob zi rom na to da je bio {am pion Kvin sa. On je od ba cio mo gu} nost da se u~e stvu je na tur nir u Ist bor nu, ali je mo gu }e da }e na tra vi pro ve sti na ne kim eg zi bi ci o nim me ~e vi ma. Ma rej, kao i Bri tan ci, i da qe sa wa ju fi na le na Vimbldo nu. On je pret hod ne tri se zo ne is pa dao u po lu fi na lu. - Raz go va ra }u s ti mom to kom na red nih ne ko li ko da na o to me {ta }u ra di ti, ka ko }u tre ni ra ti i da li }u od i gra ti je dan ili dva eg zi bi ci o na me ~a sle de }e ne de qe. Ne ve ru jem da }u igra ti na tur ni ru, ali po treb no mi je da pro ve dem vre me na tra vi. S dru ge stra ne, Ma ua ne ma sko ro ce le go di ne i on da se ovaj Fran cuz „po vam pi ri” ka da do |e vre me za tur ni re na tra vi, ko ju pro sto obo à va. S ob zi rom na to da for si ra ser vis/vo lej igru, Mau ~e sto ume da na pra vi dar-mar fa vo ri ti ma na trav na tim pod lo ga ma, pa je ta ko 2007. go di ne uma lo osvo jio Kvins eli mi ni sav {i Ra fa e la Na da la, a ovog pu ta bio je ko ban po Ma re ja.Mau }e u isto ri ji te ni sa osta ti upam }en kao ak ter naj du èg me ~a ika da. On i Ame ri ka nac Xon Iz ner su 2010. go di ne na vimbldon skoj tra vi igra li ep ski duel ko ji se pro te gao u tri da na i tra jao je vi {e od 11 sa ti. Na kra ju Mau je bio po ra èn - 4:6, 6:3, 7:6 (7), 6:7 (3), 68:70! - On je ja ko do bar igra~ na tra vi. Bio je u fi na lu na Kvin su ra ni je, po be dio je Na da la ove i ne do sta jao mu je je dan poen da osvo ji tur nir. Igrao je do bro, si gur no ne }e bi ti dra go ni ko me na Vimbldo nu ka da ga bu de vi deo u svom de lu `re ba - re kao je Ma rej. Je di ni put ka da je [kot na Kvin su is pao pre osmi ne fi na la bi lo je 2006. go di ne. Ta da ga je iz ba cio Jan ko Tip sa re vi}.

Vi to mir Vu~ ko vi} pred sed nik Grad ski ru ko met ni sa vez No vog Sa da (GRSNS) do bio je no vog pred sed ni ka - Vi to mi ra Vu~ ko vi }a, ina ~e, po mo} ni ka gra do na ~el ni ka No vog Sa da za ko mu nal ne po slo ve i ~la na Uprav nog od bo ra RSS i RK Voj vo di na, dok je Rajku Imbrowevu produ`en

sko ri je vre me do bi je pr va ka dr `a ve u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji, kao i da svi klu bo vi na pre du ju za ste pe ni cu vi {e - re kao je Vu~ ko vi}. Skup {ti na je da la po dr {ku sed mo ri ci ~la no va Uprav nog od bo ra, u ko jem su pred sed nik: Vi -

Vi to mir Vu~ ko vi}

man dat za jo{ ~etiri godine na mestu predsednika Skup{tine. To je epi log iz bor ne Skup {ti ne GRSNS, ko joj je pri su stvo va lo 26 od 27 ~la no va. Vu~ ko vi} je na toj funk ci ji na sle dio Mi o dra ga To mi }a, a wih dvo ji ca su bi li i je di ni kan di da ti za pred sed ni ka (Vu~ ko vi} je do bio 19, a To mi} se dam gla so va). - Osnov ni za da tak mi je da ra dim u in te re su ru ko met nog spor ta, i to ~e sti to i po {te no. Ka da ka `em da }e je dan od osnov nih ci qe va bi ti raz voj ru ko me ta na te ri to ri ji gra da on da tu pre sve ga mi slim na naj mla |e, tj. stva ra wu uslo va za bo qi i uspe {ni ji rad, kao i da No vi Sad po no vo iz ne dri re pre zen ta tiv ce. Je dan od za da ta ka je da obez be dim bo qe uslo ve za rad grad ske ru ko met ne ad mi ni stra ci je. Tu mi slim na no ve pro sto ri je i teh ni~ ku opre mqe nost. Mo ra mo da sva kom klu bu iz grad ske za jed ni ce po boq {a mo uslo ve za rad. Na{ kraj wi ciq je da No vi Sad u {to

SVET SKI KUP U MIN HE NU

to mi Vu~ ko vi}, Ran ko Ba bi} (MRK Voj vo di na), Pa ja Do ba no va~ ki (RK Ju go vi} Uni met), \or |e Jak {i} (RK Ra sti mo), @eq ko Ra ni to vi} (RK Rad ni~ ki), Je le na Eri} (re pre zen ta tiv ka) i Veq ko Axi} (Ju go vin spekt), dok }e pre o sta la ~e ti ri ~la na bi ti na knad no od re |e na. U Nad zor nom od bo ru su: Pe tar Bak maz (pred sed nik), Bo {ko Ba ri {i} i Si ni {a Gu to vi}. Za de le ga te GRSNS u Skup {ti ni RSS iza bra ni su Vi to mir Vu~ ko vi}, Ran ko Ba bi} i Pa ja Do ba no va~ ki, a u Skup {ti ni RSV Vi to mir Vu~ ko vi}, Pa ja Do ba no va~ ki, Bra ni slav Ka le zi}, Raj ko Im bro wev i Bra ni slav Ka le zi}. De le ga ti su pri hva ti li i usvo ji li iz ve {taj o ra du Mi o dra ga To mi }a, ~i je je de lo va we u pro te kle tri go di ne vi so ko oce we no, kao i fi nan sij ski iz ve {taj, iz ve {taj NO i plan i pro gram ra da GRSNS u na red nom pe ri o du. J. Ga li}

U~e stvu ju tri na {e po sa de Tre }i Svet ski kup u ve sla wu na pro gra mu je od 15. do 17. ju na u Min he nu, a S1rbi ju }e pred sta vqa ti tri po sa de: u ski fu }e ve sla ti Iva Ob ra do vi}, u dvoj cu bez kor mi la ra Ne nad Be |ik i Ni ko la Sto ji} i u ~e tver cu bez kor mi la ra Mi lo{ Va si}, Go ran Ja gar, Mi qan Vu ko vi}, Ra do je \e ri}.Na stu pi }e 693 ve sla ~a u 309 po sa da iz 51 ze mqe. Re ga ta u Min he nu }e ujed no bi ti i po sled wa ve li ka pro ve ra za srp ske ve sla ~e pred Oim pij ske igre u Lon don, gde }e Sr bi ju pred sta vqa ti dve po sa de, dvo jac i ~e tve rac bez kor mi la ra. - Na osno vu tre nut nih re zul ta ta ovo su na {e naj br `e po sa de pa su do bi le pri li ku da u~e stvu ju u Min he nu. O~e ku je mo da se po ka `u u naj bo qem iz da wu - re kao je se lek tor Ne boj {a Ili}.

Iva Obra do vi}

U SU SRET VOJ VO \AN SKOJ ZLAT NOJ RU KA VI CI

Prvi put i devojke u ringu Za ju bi lar ni 30. me |u na rod ni bok ser ski tur nir Voj vo |an ska zlat na ru ka vi ca, za tak mi ~a re sta ro sti 17 i 18 go di na, pri pre me su u pu nom je ku. Ova ma ni fe sta ci ja odr `a }e se od 5. do 9. ju la, po od lu ci EUBC, u ~i jem je ka len da ru ve} go di na ma. Or ga ni za to ri su od lu ~i li su da pr vi put na ring iza |u i de voj ke istog uz ra sta kao mom ci.

o ma za do voqw ni od zi vom - re kao je Jo van Pa ni}. - @e ne smo uba ci li u pro gram, jer `e li mo da pro ve ri mo ko li ko na {e tak mi ~ar ke mo gu da ura de u ja koj me |u na rod noj kon ku ren ci ji. In te re sant no je da se do sa da pri ja vi lo vi {e de vo ja ka od mu {ka ra ca. Ma |a ri do vo de po de set mu {ka ra ca i de vo ja ka, Ho lan |a ni ta ko |e, [ve |a ni do vo de sa mo de voj ke, Bel gi jan ci po jed nog mu {kog i `en skog pred stav ni ka.

De taq s jed nog od ra ni jih tur ni ra

Ina ~e, Voj vo |an ska zlat na ru ka vi ca je ve o ma ce we na pri red ba u sve tu i me |u bok ser skim ve le si la ma, a mno gi u~e sni ci ovog tur ni ra po sta li su svet ski i evrop ski osva ja ~i od li~ ja u se ni or skoj kon ku ren ci ji. Ove go di ne ve li ki do pri nos or ga ni za ci ji da ju pred sed nik UO VBS Jo van Pa ni}, di rek tor Ta di ja Ka ~ar i pred sed nik Skup {ti ne voj vo |an skog sa ve za Mi lan ko Jo vi ~i}, kao i pred stva ni ci lo kal nih sa mo u pra va No vog Sa da i @a bqa. EUBC je od re dio i de le ga ta za tur nir, a to je Fran cu ski wa @a klin Ma ri {el, pred sed ni ca za `en ski boks u Evro pi. - Ovo je ju bi lar ni tur nir mla dih bok se ra i mo gu re }i da smo ve -

Gr~ ku }e pred sta vqa ti {e sto ri ca bo ra ca, a ^e {ku dve de voj ke. Voj vo |an ski sa vez kon tak ti ra li su Bo sna i Her ce go vi na, Cr na Go ra i Hr vat ska, pa or ga ni za to re mo re slat ke mu ke. - Na tak mi ~e wu }e bi ti mno go stra na ca. O~e ku jem da se i na {i bok se ri i bok ser ke pri ja ve u {to ve }em bro ju. Ka zah stan ci do la ze s eki pom de vo ja ka, Ru si sa mom ci ma, Fin ci }e do ve sti bok ser ke, a Ukra jin ci i je dan i dru gi sa stav. Ube |en sam da }e tur nir bi ti iz u zet no kva li te tan, jer sve su to mom ci i de voj ke ko ji }e usko ro u}i u se ni or sku kon ku ren ci ju - na gla sio je Pa ni}. M. Pa vlo vi}

BE O GRAD DO MA ]IN DRU GOG VI KEN DA GRAN PRI JA

Uz navija~e sve je lak{e Pro {le go di ne na {a `en ska od boj ka {ka re pre zen ta ci ja pr vi put je u~e stvo va la na Gran pri ju i osvo ji la bron za nu me da qu na fi nal nom tur ni ru na Ma kau. Po sle pr vog vi ken da ovo go di {weg tak mi ~e wa, od i gra nog u Poq skoj , la vi ce su igra le sa kva li tet nim se lek ci ja ma Poq ske, Ita li je i Bra zi la, sa ku pi le su ~ak pet bo do va, a ovog vi ken da }e u Be o gra du ugo sti ti Tur sku, Ar gen ti nu i Ku bu. Odav no su se po ja vi la spe ku li sa wa da na {a re pre zen ta ci ja na Gran pri ne gle da ozbiq no i da sa mo raz mi {qa o Olim pi ja di, ali je se lek tor Ter zi} ob ja snio da, iako je olim pij ska go di na, na ova ko ja kom tak mi ~e wu mo ra da se igra mak si mal no ozbiq no i id go vor no. - Na da mo se da mo `e mo da od i gra mo bo qe ne go na pr vom tur ni ru u Poq skoj, od no sno da sve tri utak mi ce od i gra mo na istom ni vou, a da ne bu de kao na pr vom vi ken du ka da smo sa mo tre }u utak mi cu od i gra li vr hun ski, a pr ve dve ni bli zu na {eg uobi ~a je nog i pre po zna tqi vog ni voa. Pro tiv -

Rapored turnira u Beogradu Da nas

Sr bi ja – Ar gen ti na Ku ba – Tur ska

(16.50) (20.05)

Su tra Sr bi ja – Ku ba Tur ska – Ar gen ti na

(17.20) (20.05)

Ne de qa Sr bi ja – Tur ska Ku ba – Ar gen ti na

(17.20) (20.05)

LI GA OSO BA SA IN VA LI DI TE TOM U STRE QA [TVU

Zrewaninski Olimp ekipno najboqi Tak mi ~a ri zre wa nin skog Oli m pa ostva ri li su sjaj ne re zul tate u 4. ko lu Li ge oso ba sa in va li di te tom Sr bi je u ga |a wu se rij skom va zdu {nom pu {kom u po je di na~ noj i ekip noj kon ku ren ci ji. Na stre li {tu klu ba SFS Bo rac iz Pa ra }i na oku pi lo se 44 tak mi ~a ra iz 15 eki pa, a ~la no vi Olim pa Su za na Po pov Ta pa vi~ ki i Zo ran Po u~ ki od osta lih su se iz dvo ji li od -

pri pa lo je tak mi ~a ru zre wa nin skog Udru `e wa pa ra ple gi ~a ra Ba nat Mi la nu Mi li }e vi }u sa 342 kru ga. Tak mi ~a ri Olim pa i ekip no su bi li naj u spe {ni ji, sa 1.075 kru go va za u ze li pr vo me sto. Po sle 4. ko la Mi ra Ra da ko vi} ~e tvr ta je na ta be li, a Su za na Po pov Ta pa vi~ ki na pe tom me stu. Me |u se ni o ri ma, pr va dva me sta na ta be li dr `e Zo ran Po u~ ki i

petak15.jun2012.

c m y

SPORT

dnevnik

Ma ja Og we no vi} i Mi le na Ra {i} u ak ci ji

ni ci su za i sta kva li tet ni i do bro nam po zna ti. Sa Ar gen ti nom smo igra li pre ne ko li ko me se ci na Svet skom ku pu, pa ne }e bi ti ne po zna ni ca, sa mo }e mo vi de ti u ka kvoj for mi do la ze ri va li, a i vi de }e mo ko li ko smo na pre do va li od tur ni ra u Poq koj. Bez ob zi ra {to svi pri ~a ju da je za nas Gran pri sa mo pri prem no tak mi ~e we za Olim pij ske igre, s tim se ne sla `em jer tak mi ~e we ova kvog ti pa ne mo `e da bu de pri prem no. Gran pri je jed no od naj ja ~ih ta ki mi ~e wa i igra ju sve naj bo qe se lek ci ja sve ta, pa je ve li ka oba ve za da se od i gra mak si mal no, bez ob zi ra na to da li je

olim pij ska go di na ili ni je – re kao je Zo ran Ter zi}. U Poq skoj je na {a rpre zen ta ci ja za pro tiv ni ke ima la tri re pre zen ta ci je iz sa mog svet skog vr ha, na be o grad skom tur ni ru je fa vo rit i naj bo qe ran gi ra na se lek ci ja. Do ma }i te ren je ra ni je bio ta li ~an za na {e de voj ke (pro {le go di ne su osvo ji le Evrop sko pr ven stvo u Be o gra du) i po dr {ka u ha li Pi o nir bi }e ve o ma va `na, jer uz na vi ja ~e sve je lak {e. - Da le ko od to ga da su Tur ska, Ar gen ti na i Ku ba sla be re pre zen ta ci je, ali ni su ja ke kao one s ko ji ma smo igra li pr vog vi ken da.

Ne sme mo da do zvo li mo da nas to opu sti i da od i gra mo sla bi je od mak si mu ma. Gran pri je ve o ma va `no tak mi ~e we za nas, pre sve ga ve o ma kva li tet no, i uvek je do bro nad me ta ti se s naj bo qim se lek ci ja ma sve ta. I da qe smo u ve o ma ja kom rit mu, ve} smo pre bro di li ne ko li ko va `nih tak mi ~e wa, iz bo ri le me sto na Olim pi ja di, ali iz dr à va mo sve i di è mo for mu iz utak mi ce u utak mi cu. Bi }e si gur no jo{ bo qe ka da nam se pri dru è po vre |e ne igra ~i ce, a pre sve ga svi se na da mo da }e mo u Lon don ot pu to va ti u naj ja ~em sa sta vu – re kla je re pre zen ta tiv ka Mi le na Ra {i}. M. Ri sti}

TRE ]I VI KEND EVROP SKE LI GE ZA DA ME

Za overu finalnog turnira Pod mla |e ni se ni or ski sa stav od boj ka {i ca Sr bi je pr vi put je igrao u Evrop skoj li gi pro {log vi ken da u Ma |ar skoj, za be le `io mak si ma lan u~i nak i za dr `ao pr vu po zi ci ju u A gru pi. Pred tre }i vi kend ovog tak mi ~e wa Srp ki we su u si tu a ci ji da ove re na stup na fi nal nom tur ni ru u Kar lo vim Va ri ma, u slu ~a ju da sla ve na sve tri utak mi ce. Na {a re pre zen ta ci ja bra ni ti tu lu u Evrop skoj li gi i za sa da je je di na ko ja je po be |i va la u ovom ta ki ~e wu u tri do sa da {wa iz da wa. I da qe je ve o ma bit no za na {e de voj ke da se pla si ra ju u fi na le jer bi na taj na ~in osi gu ra le na stup u

svet skom Gran pri ju i sle de }e go di ne. - Do bro smo od i gra le me ~e ve pro {log vi ken da , po seb no ka da se zna da je za ve }i nu de vo ja ka ovo pr vi na stup za se ni or sku re pre zen ta ci ju. [pa ni ja, Ma |ar ska i Ru mu ni ja su so lid ne re pre zen ta ci je, ali kva li tet ni ji smo i svi o~e ku je mo da to po ka `e mo u pred sto je }im me ~e vi ma i da vi kend pre kra ja tak mi ~e wa obez be di mo na stup na fi nal nom tur ni ru. Do bro je da ne ma mo po vre |e nih i da smo mak si mal no sprem ne za iza zo ve ko ji sle de. Sve `e li mo da oprav da mo po ve re we ko je nam je uka za no – re kla je re pre zen ta tiv ka Ana La za re vi}. M. R.

PRO GRAM TUR NI RA

A grupa Da nas Ru mu ni ja – Sr bi ja

(17)

[pa ni ja – Ma |ar ska

(20)

Tabela 1. Sr bi ja 2. [pa ni ja 3. Ru mu ni ja 4. Ma |ar ska

6 6 6 6

6 3 3 0

0 3 3 6

18:3 18 11:10 9 10:11 9 3:18 0

Su tra Ma |ar ska – Sr bi ja

(15)

[pa ni ja – Ru mu ni ja

(18)

Ne de qa Ru mu ni ja – Ma |ar ska

(15)

Sr bi ja – [pa ni ja

(18)

OR LO VI IGRA JU ME^EVE SVET SKE LI GE U DO MI NI KAN SKOJ RE PU BLI CI

Na startu sa sjajnim Rusima U iz me we nom sa sta vu }e od boj ka {i Sr bi je na stu pi ti na me ~e vi ma dru gog vi ken da Svet ske li ge u kon ku ren ci ji Ru si je, Ja pa na i do ma }i na Ku be, ko ja zbog ra do va na ha li u Ha va ni tur nir or ga ni zu je u Do mi ni kan -

dard nih re pre zen ta ti va ca do bi lo ne ko li ko da na od mo ra, a za me ni li su ih mla |i igra ~i. Ve }i deo na {eg ti ma je od mah iz Ja pa na oti {ao put Do mi ni ka ne, pre le tev {i ta ko 13 vre men skih zo na, pa su pro ble mi sa adap ta -

Strel ci Olim pa bi li me |u naj u spe {ni ji ma u Pa ra }i nu

li~ nim re zul ta ti ma. Po pov Ta pa vi~ ki je u ka te go ri ji se ni or ki, u po je di na~ noj kon ku ren ci ji, osvo ji la pr vo me sto sa po go |e nih 359 kru go va, {to je za pet bi lo vi {e u od no su na dru go pla si ra nu Gor da nu Pe {i} iz lo zni~ kih So ko lo va. Zre wa nin ce je u ovoj ka te go ri ji pred sta vqa la i Mi ra Ra da ko vi} ko ja se po zi ci o ni ra la na pe tom me stu sa 339 kru go va. Me |u se ni o ri ma pr vo pla si ra ni je bio Zo ran Po u~ ki sa 373 kru ga, dok je we gov klup ski ko le ga Sla vi {a Sar vak za zu zeo {e sto me sto sa 343 kru ga. Me sto is pod

Sla vi {a Sar vak, dok se u ekip noj kon ku ren ci ji u vr hu na la zi Po bed nik iz Be o gra da, a od mah za wim i zre wa nin ski Olimp. Olimp po sti `e iz u zet ne re zul ta te, a na do ma }em te re nu je ne pri ko sno ven u svim di sci pli na ma va zdu {nom pu {kom i pi {to qem. Po u~ ki se la ne, kao ~lan re pre zen ta ci je Sr bi je, na Svet skom ku pu u stre qa {tvu, u An ta li ji, oki tio zlat nom i bron za nom me da qom. Bio je i do bit nik go di {we na gra de Sport skog sa ve za gra da Zre wa ni na u ka te go ri ji spor ti sta sa in va li di te tom za 2011. @. B.

U SU BO TU U NO VOM SA DU

Prvenstvo Vojvodine Stre qa~ ka dru ì na No vi Sad 1790 or ga ni zu je Pr ven stvo Voj vo di ne u ga |a wu ma lo ka li bar skim oru` jem, ko je }e se odr à ti u su bo tu na otvo re nom stre li {tu. Za na slov naj bo qeg bo ri }e se se ni o ri i ju ni o ri u mu {koj i èn skoj kon ku ren ci ji. O~e ku je se oko sto u~e sni ka, a ga |a }e se na elek tron skim me ta ma. Tak mi ~e we }e po ~e ti u 8.30, a za vr {i }e se u 19.30 ~a so va. M. P.

Ko rek tor Sr bi je Sa {a Sta ro vi} u na pa du

skoj Re pu bli ci. Po sle pr vog vi ken da u Ja pa nu, na {a re pre zen ta ci ja je na ~e lu ta be le A gru pe, ali je po sle to ga od i gra la se dam utak mi ca na In ter kon ti nen tal nim kva li fi ka ci ja ma i iz bo ri la pla sman na Olim pij ske igre, pa je ne ko li ko stan -

ci jom i te ka ko pri sut ni, ali su u na {em na ci o nal nom ti mu re {e ni da se to ne po ka `e na te re nu. Or lo vi }e dru gi tur nir Svet ske li ge za po ~e ti utak mi com s Ru si ma, a sle de su sre ti s Ku bom i Ja pa nom.

- Ve} du go smo van ze mqe, go to vo me sec da na smo pro ve li u Ja pa nu, pa smo do {li u San to Do min go. Is pu ni li smo pr vi ciq ko ji smo ima li, a to je pla sman na Olim pi ja du, sa da smo okre nu ti Svet skoj li gi, jer ni jed no tak mi ~e we ne `e li mo da za po sta vi mo. Ako bi smo se pla si ra li na fi nal ni tur nir u Bu gar skoj, to bi nam bi la do bra pri pre ma za Lon don, jer bi smo ta mo od i gra li ne ko li ko ja kih utak mi ca i vi de li u ka kvoj smo for mi u od no su na naj ja ~e svet ske se lek ci je. @e li mo da na sta vi mo s do brim igra ma, da odr `i mo for mu iz To ki ja, ~ak i da je una pre di mo, a po sle Svet ske li ge ima }e mo do voq no vre me na da se pri pre mi mo za Lon don – re kao je ko rek tor Sa {a Sta ro vi}. Sve re pre zen ta ci je su u naj ja ~im sa sta vi ma, iz u zev na {e ko ja ima tri de bi tan ta, Pe tri }a, Li sin ca i Br |o vi }a. - Ru si su pr vi vi kend od i gra li u kom bi no va nom sa stav i ma da su i ta da bi li ja ki, sa da su u sa sta vu ko ji }e ve ro vat no igra ti na Olim pi ja di. S Ja pa nom smo igra li na kva li fi ka ci ja ma u To ki ju, a Ku ban ci su igra li na tur ni ru u Ne ma~ koj i ni su iz bo ri li pla sman u Lon don, pa }e nam to, mi slim, olak {a ti po sao

A grupa Da nas Sr bi ja – Ru si ja Ku ba – Ja pan

(23) (01.30)

Su tra Ja pan – Ru si ja Sr bi ja – Ku ba

(23) (01.30)

Ne de qa Ja pan – Sr bi ja Ku ba – Ru si ja 1.Sr bi ja 3 2.Ku ba 3 3. Ru si ja 3 4. Ja pan 3

2 2 2 0

1 1 1 3

(20.30) (23) 8:6 6 7:5 5 8:7 5 4:9 2

u na {em me ~u. No si o ci igre su do bi li za slu `e ni od mor i sa da je na na ma mla |i ma da oprav da mo uka za no po ve re we. Ima mo ja kih utak mi ca iza nas i si gur no se ne }e mo obru ka ti, a ve} na red nog vi ken da u Ru si ji bi smo tre ba li da bu de mo u naj ja ~em sa sta vu. Iako je Svet ska li ga ko mer ci jal no tak mi ~e we, ne `e li mo da ga za po sta vi mo i sva ki me~ }e mo igra ti mak si mal no, a sve vre me }e mo ima ti u gla vi ~i we ni cu da nam je sva ki su sret do bra pri pre ma i pro ba za Olim pij ski tur nir – is ta kao je Sta ro vi}. M. R.

SPORT

petak15.jun2012.

DA NAS ^E TVR TA UTAK MI CA PLEJ-OFA (RTS, 20 ~)

Duel Bojana Popovi}a (Zvezda) i Raduqice (Partizan)

Zve zda ju ri maj sto ri cu, Par ti zan ti tu lu Fi na le Agro ìv Su per li ge Sr bi je do {lo je do ~e tvr tog ~i na. Eki pa Par ti zan MTS - a ima pri li ku da ve ~e ras na go stu ju }em te re nu za be le ì i tre }u po be du ko ja mu do no si 11.uza stop nu ti tu lu pr va ka Sr bi je. U pret hod noj utak mi ci iza bra ni ci tre ne ra Vla de Jo va no vi }a sla vi li su u Pi o ni ru pro tiv Cr ve ne zve zde 78:71 i ta ko po ve li u se ri ji 2:1. Do sa da su oba ri va la po tvr di la pred nost do ma }eg te re na i po be de iz vo je va li pred svo jim na vi ja ~i ma. Ono {to ve ~e ra {wu utak mi cu raz li ku je od pret hod nih je to {to }e bi ti od i gra na u @e le zni ku zbog za u ze to sti Pi o ni ra. Tre ner ko {ar ka {a Zve zde Sve ti slav Pe {i} re kao je da we gov tim ne sme da po no vi igru iz pret hod nog me ~a uko li ko è li da iz bo ri maj sto ri cu. - Ne è li mo da po no vi mo po sled wu utak mi cu, ka da ni smo ima li ini ci ja ti vu, ne go smo sa mo re a go va li na wi ho ve ak ci je. O~e ku jem dru ga ~i ji pri laz, ka da je ta ko mo è mo da po di è mo ri tam i dik ti ra mo tem po utak mi ce - re kao je Pe {i}.

On je do dao da je Zve zda pri ka za la pra vo li ce tek kad se mno gi ma u~i ni lo da je utak mi ca za vr {e na, jer je pro tiv nik u jed nom tre nut ku po veo sa 17 po e na raz li ke. - Ne mo `e da se igra pro tiv ta ko ja ke eki pe bez od bra ne, uz stal no po vla ~e we. Pre vi {e smo se ba vi li pro tiv ni kom i de {a va wi ma van te re na. Si gu ran sam da }e igra ~i da ti mak si mum i po be di ti. Ima mo {an su, igra mo sve bo qe i mi slim da }e to bi ti do voq no za tri jumf op ti mi sta je Pe {i}. Tre ner {am pi o na Vla di mir Jo va no vi} uo~i ~e tvr te utak mi ce re kao je: - Eki pe se od li~ no po zna ju i u tom po gle du ne }e bi ti iz ne na |e wa. Se ri ja je du ga i sva ka dva da na pra zni igra ~e ka ko fi zi~ ki ta ko i psi hi~ ki. Bi }e ovo te {ka utak mi ca, dru ga ~i ja od pret hod nih, s ozi rom da igra mo u ma woj ha li od Pi o ni ra. Bi }e po tre ban pe riod da se igra ~i na vik nu na no vu sre di nu. O~e ku jem da moj tim mak si mal no skon ce tri sa ni od pr vog do po sled weg mi nu ta - re kao je Jo va no vi}.

MI QAN PAV KO VI] O OD LA SKU U NIM BURK

Po nu da ko ja se ne od bi ja Ko {ar ka{ Mi qan Pav ko vi} ka `e da je od Nim bur ka do bio po nu du ko ja se ne od bi ja. Naj bo qi plej mej ker ABA li ge pri kqu ~io se ~e {kom klu bu ko ji je pro {le go di ne is tu pio iz Ja dran ske li ge i pri kqu ~io se re gi o nal noj VTB li gi, ali ko lek ti vu ko ji iz se zo ne u se zo nu ima sve ve }e am bi ci je.

go di ne, za hva lio svim qu di ma iz klu ba, a po go to vo tre ne ru Mu ti Ni ko li }u, ko ji ga je do veo u Kra gu je vac. - Za hva qu jem se, naj pre, Mu ti Ni ko li }u ko ji me je do veo u Kra gu je vac i pru `io mi {an su da imam vr hun sku se zo nu, ta ko |e, i svim qu di ma ko ji su se bo -

Miqan Pavkovi}

- Do bio sam po nu du ko ja se ne od bi ja, od la zim na go di nu da na u Nim burk. Wih o~e ku ju kva li fi ka ci je za Evro li gu, al ter na ti ve je VTB, mo gu }e je da }e igra ti i Evro kup, a na rav no tu je i ~e {ka li ga. Bi }e to no vo is ku stvo za me ne, {to je uz ugo vo re ne uslo ve ono {to me je opre de li lo za od la zak iz Kra gu jev ca - ka `e Pav ko vi}. Pav ko vi}, ko ji je ugo vor no bio ve zan za Rad ni~ ki do 2013.

ri li za Rad ni~ ki to kom ~i ta ve se zo ne, a po go to vo {to su mi iza {li u su sret i do zvo li li da odem. Imao sam iz van red no is ku stvo u Kra gu jev cu pro te klih go di nu da na i to ne }u za bo ra vi ti ni ka da - is ta kao je Pav ko vi}. Pred sed nik kra gu je va~ kog klu ba Ivan Gru jin po ru ~io je Mi qa nu da }e vra ta klu ba za we ga uvek bi ti otvo re na i po `e leo mu sre }u u da qoj ka ri je ri.

Bek Par ti za na Du {an Kec man ta ko |e o~e ku je ve o ma te {ku utak mi cu. - O~e ku je nas te àk me~, s ob zi rom da }e Cr ve na zve zda po ku {a ti da po pra vi uti sak iz pret hod ne utak mi ce i iz bo ri maj sto ri cu. Igra }e se na wi ho vom par ke tu, gde su tre ni ra li pro te kle se zo ne, to je wi hov pra vi do ma }i te ren. Po dr à }e ih na vi ja ~i, a mi mo ra mo da se mak si mal no skon cen tri {e mo to kom svih 40 mi nu ta. Mo ra mo da dr ì mo ni vo igre, ~vr sto i pa met no igra mo, da ne da je mo pro tiv ni ku mo gu} nost za la ga ne po e ne i ofan ziv ne sko ko ve. Mi slim da tu le ì na {a {an sa za po be du. Sprem ni smo, ne po zna ni ca iz me |u Zve zde i nas ne ma, mi slim da }e mo `da sa mo ne ki od re |e ni de ta qi ili ras po lo è we po je din ca od lu ~i ti ovu utak mi cu. Na dam se na {oj bo qoj igri ne go na tre }em me ~u - re kao je Kec man. ê tvr ta utak mi ca fi na la plej ofa Cr ve na zve zda - Par ti zan MTS igra se ve ~e ras od 20 ~a so va u ha li u @e le ni ku. Even tu al na maj sto ri ca na pro gra mu je 18.ju na u Pi o ni ru od 20 ~a so va.

dnevnik

SE LEK TOR SR BI JE DU [AN IV KO VI] O RE PRE ZEN TA TIV NOM SPI SKU

Ita li ja nas opo mi we Stra teg or lo va po ku {a }e ovog le ta da afir mi {e {to vi {e mla dih igra ~a, ali ni jed nog tre nut ka ne }e gu bi ti iz vi da glav ni ciq pla sman na EP. Pe ti put od po vrat ka na klu pu re pre zen ta ci je, Du {an Iv ko vi} sa op {tio je {i ri spi sak kan di da ta za naj va `ni ji dres jed nog spor ti ste.Ako je u pr va dva na vra ta bi lo {o ko va, ka da su iz os ta vqa ne u tim tre nu ci ma naj ve }e zve zde, vre me nom su ta kve re ak ci je i{ ~e znu le, jer se ko {ar ka {ka jav nost na vi kla na to ka ko is ku sni stru~ wak raz mi {qa i po kom osno vu po zi va mom ke u na ci o nal ni tim.Spisak od 24 igra~a na koje Ivkovi} ra~una za kvalifikacije za Evrobasket 2013. godine u Sloveniji moè se posmatrati kao miks ve} osvedo~enih orlova i onih koji bi u narednom periodu to trebalo da postanu. âk sedmorica momaka prvi put su doìvela ~ast da ih selektor

naredne godine i da to ne}e biti lako ostvariti. - Imamo iskustva iz kvalifikacija (Evrobasket 2009, prim. aut) i siguran sam da motivacioni problem ne}e postojati. Ovi igra~i uvek su davali celog sebe za nacionalni dres, ali ve} sada ih podse}am da ne bismo smeli da zaboravimo primer Italije, koja je bila sa nama u grupi u kvalifikacijama pre ~etiri godine. Oni su tada ispali i prakti~no nestali sa scene... Nije ih bilo posle ni na EP, ni na SP - podse}a Ivkovi} i nagla{ava: - To je i nama poruka da kvalifikacije ne smemo da shvatimo olako. Ivkovi} je obrazlo`io i zbog ~ega je sa spiskom od 24 kandidata iza{ao jo{ 14. juna, dok traje plejof na{eg prvenstva. - Obe}ao sam da }emo spisak objaviti pre zavr{etka plej-ofa, a radimo to da bismo na{oj

- Ima igra~a koji su ranije zavr{ili sezonu i u slu~aju da im je potrebna bilo kakva pomo}, postoji mogu}nost da po~nemo da radimo i 2. jula. To, ako je potrebno, mo`e da bude ~ak i ranije. Stru~ni {tab i lekarski tim reprezentacije uvek su bili i bi}e u funkciji igra~a, kako bi se oni {to spremniji pojavili na pripremama. Selektora, kao i tokom nekih prethodnih sezona, brine to {to nosioci igre na{eg tima nisu standardni u svojim klubovima. - Pojedini nosioci igre reprezentacije na individualnom planu nisu napravili o~ekivani napredak, ako se napravi ~etvorogodi{wa analiza. Sve je, tada 2008. godine, krenulo uzlaznom putawom, ali se od tada promenilo dosta toga. Recimo, Veli~kovi}, Tepi} i Tripkovi} su bili u sjajnoj formi dok su igrali za

Du din iz bor Iv ko vi} je po zvao sle de }e ko {ar ka {e: be ko vi Mi lo{ Te o do si} (CSKA Mo skva), Ste fan Mar ko vi} (Va len si ja), Mi len ko Te pi} (Ka ha sol), Alek san dar Ra {i} (Li je tu vos Ri tas), Da ni lo An |u {i} (Par ti zan mt:s), Ne ma wa Ja ra maz (Par ti zan mt:s), Ne ma wa Ne do vi} (Cr ve na zve zda Di va), kri la: Ivan Pa u ni} (Vir tus Bo lo wa), Mla den Je re mi} (He mo farm), Mar ko Ke {eq (Olim pi ja kos), An dre ja Mi lu ti no vi} (Cr ve na zve zda Di va), Ne ma wa Bje li ca (Ka ha La bo -

ral), Vla di mir Lu ~i} (Par ti zan mt:s), No vi ca Ve li~ ko vi} (Real Ma drid), Du {ko Sa va no vi} (Ana do lu Efes), Zo ran Erceg (Be {ik ta{), Mi lan Ma ~van (Ma ka bi/Par ti zan mt:s), Dra gan La bo vi} (Kra sni je Kri qa), cen tri: Ne nad Kr sti} (CSKA Mo skva), Ko sta Pe ro vi} (Bar se lo na), Mi lo van Ra ko vi} (@al gi ris), Mi ro slav Ra du qi ca (Ana do lu Efes/Par ti zan mt:s), De jan Mu sli (Ka ha La bo ral), Mi le Ili} (Cr ve na zve zda Di va).

FI NA LE [PAN SKOG PR VEN STVA

Bar sa iz bo ri la maj sto ri cu Ko {ar ka {i Bar se lo ne uz vra ti li su Re a lu i sla vi li u Ma dri du 81:75 (17:15, 22:19, 23:21, 19:20) za 2:2 u fi nal noj se ri ji plej-ofa {pan ske li ge.Od lu ~u ju }i me~ za ti tu lu {am pi o na [pa ni je od i gra }e se u su bo tu u Bar se lo ni. Bar se lo nu je do ve li ke po be de pred vo dio Era zem Lor bek sa 25 po e na, 5 sko ko va i 4 asi sten ci je. No vi ca Ve li~ ko vi} imao je 7 po e na i 3 asi sten ci je za Real. Po red Lor be ka, u dre su Ka ta lo na ca od li~ ni su bi li jo{ Xad son Va las sa 16 po e na i 6 sko ko va, Pit Maj kel sa 13 po e na i 8 uhva }e nih lop ti, dok je Huan Kar los Na va ro imao 12 po e na i 5 asi sten ci ja. Naj bo qi u Re a lu bio je Ni ko la Mi ro ti} sa 14 po e na, An te To mi} do dao je 12 uz 6 sko ko va, dok je Kajl Sin gler imao 11 po e na i 5 uhva }e nih lop ti. Na kon 17:15 u pr vih de set mi nu ta, Ka ta lon ci su sti gli do 31:25 u 15. mi nu tu, ali je Re jes odr `a vao Real do 39:34 na po lu vre me nu. To mi} je sa {est po e na sma wio na 45:42 u tre }em mi nu tu na stav ka, ali Maj kel, Lor bek i Uer tas pra ve se ri ju za de vet po e na pred no sti u 28. mi nu tu 62:53. Sa mo pet mi nu ta ka sni je Quq i Ro dri ges su vra ti li Ma dri |a ne na -4 (62:58). Maj kel troj kom od vo di Bar su na ne do sti `nih 73:60, ~e ti ri mi nu te pre kra ja. Mi ro ti} je sa se dam uza sto pih po e na po ku {ao da vra ti Real, ali su Ka ta lon ci us pe li da se od bra ne i iz bo re maj sto ri cu.

Du{an Ivkovi}

pro~ita pred novinarima. To su: An|u{i}, Nedovi}, Jaramaz, Milutinovi}, Lu~i}, Musli, kao i Rakovi}, koji je bio na spisku pro{le godine, ali nije mogao da se odazove, pa i daqe va`i za debitanta. - [to se spiska ti~e, na wemu je uglavnom nepromewena grupa nosilaca igre iz prethodnog preioda. To su igra~i koji su nosili dres reprezentacije u prethodne ~etiri godine, a imamo i sedam debitanata, koji do sada nisu bili na spisku. Tu je i Dragan Labovi}, koji ranije jeste bio pozivan, ali u posledwe vreme nije... Pratio sam ga ove sezone, igrao je jako dobro - rekao je Ivkovi} i dodao:- Ostale novajlije su ~lanovi trofejne generacije igra~a ro|enih 1990. i 1991. godine, prvaci Evrope. Tu je i Dejan Musli, koji bi u na{em projektu za budu}nost trebalo da bude jedan od nosilaca igre i proba}u da radim malo sa wim, da vidim kako da ga afirmi{emo {to pre, kakav je na poqu individualne tehnike i taktike. Ivkovi}, pored rada sa mla|om gardom, iz koje o~ekuje da se momentalno nametne nekoliko igra~a, podvla~i da je primarni ciq, ipak, plasman na Evropsko prvenstvo

lekarskoj komisiji dali prostor da reaguje u slu~aju povreda. Imam ve} najava da bi pojedini igra~i morali na tretmane odmah po zavr{etku sezone . U kontaktu sam sa igra~ima, razgovarao sam sa Veli~kovi}em, koji nije bio sa nama pro{log leta u Litvaniji. On ose}a ozbiqne posledice povrede sa kojom igra u Realu. Zato dajemo sebi prostor da napravimo korekciju ukoliko to bude neophodno i da onda 25. juna iza|emo sa spiskom od 18 igra~a, koji }e po~eti zavr{ne pripreme za start kvalifikacija. Selektor je otkrio da u ovom trenutku ne zna ni ta~an sastav stru~nog {taba. - Tendencija je da imamo kontinuitet rada u stru~nom {tabu, me|utim, treneri iz na{eg tima su profesionalci, koji se trenutno nalaze u pregovorima oko inostranih anga`mana. Ne bih `eleo da imenujem nekog ~lana stru~nog {taba i da onda u hodu ostanem bez wega. On je igra~ima poslao i poruku da, uprkos tome {to pripreme po~iwu 9. jula, svako ko se bude javio i zatra`io individualne treninge i oporavak ranije - bi}e mu otvorena vrata.

Partizan, ali u ovom trenutku igraju znatno mawe. Mogu da ka`em da nam je, iz tog ugla, polazna osnova lo{ija nego 2008. ili 2009. godine. U plej-ofu {panske ACB lige briqirali su Novica Veli~kovi} i Nemawa Bjelica, {to Dudu raduje, ali... - Pitawe je u kojoj meri bi oni igrali da nije do{lo do povreda Nikole Miroti}a i Andresa No}ionija - realan je Ivkovi}. On je dodao da Tripkovi}a nema na spisku, jer je i daqe u procesu oporavka od operacije, a da ovog puta nije bilo Vasilija Mi}i}a i Vladimira Micova, koji su u planovima za budu}nost. - Wih dvojica imali su povrede ukr{tenih ligamenata i ovog puta ih nema, ali u najskorijoj budu}nosti ra~unam na te igra~e. Bio sam u Evroligi u grupi sa Kantuom i video da Micov zaista dobro igra, da je olaraund igra~, koji mo`e da pomogne. S druge strane, Mi}i} je 18-godi{wak, a znamo da su neki na{i selektori imali hrabrosti da gurnu 18godi{wake u vatru i da im se to dobrim vratilo - rekao je Ivkovi}.

Or lo vi {i rom Sr bi je, i {i re Pot pred sednk Ko {ar ka {kog sa ve za Sr bi je za du `en za na ci o- nal ne se lek ci je De jan Bo di ro ga sa op {tio je da }e sa mo utak mi ce Sr bi je sa Cr nom Go rom (18. av gust) i Izra e lom (11. sep tem bar) bi ti od i gra ne u pre sto ni ci, a da }e or lo vi ugo sti ti Slo va ke, Islan |a ne i Eston ce {i rom Sr bi je.Ta ko }e No vi Sad

bi ti do ma }in utak mi ce Sr bi ja Esto ni ja (24. av gust), Ni{ }e or ga ni zo va ti duel Sr bi ja Island (30. av gust), a Zre wa nin ugo sti ti Sr bi ju i Slo va~ ku (5. sep tem bar).I ne sa mo to. Bo di ro ga je na ja vio da }e re pre zen ta ci ja ot pu to va ti i u Re pu bli ku Srp sku, da 29. ju la od i gra ju pri ja teq sku utak mi cu sa Ukra -

ji nom, otvo re nog ti pa, za sve na {e na vi ja ~e sa one stra ne Dri ne. - @e qa nam je bi la da kva li fi ka ci je igra mo {i rom Sr bi je, ali i da po se ti mo Re pu bli ku Srp sku. Po zna to je da ta mo ima mo mno go na vi ja ~a, ko ji su za slu `i li da vi de re pre zen ta ci ju u`i vo - re kao je Bo di ro ga.

LOV

c m y

dneVnik

petak15.jun2012.

NAKON ISKQU^EWA VOJVO\ANSKIH LOVA^KIH UDRU@EWA IZ LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE

UO LSV: Nestatutarna i nerazumna odluka predsednika LSS Nakon {to su pre nekoliko dana, odlukom predsednika Lova~kog saveza Srbije dr Zo ra na Po po vi }a, vojvo|anska lova~ka udruèwa iskqu~ena iz LSS zbog neizmirewa ~lanskog doprinosa krovnom srpskom savezu, u utorak je u Novom Sadu odràna vantredna sednica Upravnog odbora Lova~kog saveza Vojvodine. Na ovoj sednici je konstatovano da je odluka predsednika LSS „pravno neutemeqena, nestatutarna i nerazumna”, te da }e vojvo|anska udruèwa podneti àlbu na ovakvo re{ewe. Podse}awa radi, zbog nepla}ene ~lanarine, predsednik

LSS je pro{le nedeqe poslao dopis Ministarstvu poqoprivrede - Upravi za {ume, u kom stoji da lova~ka udruèwa iz centralne Srbije (~lanice LSCS), kao i jo{ nekolicina wih ( iz Leskovca, Aleksinca, Medve|e, Bajine Ba{te, Lu~ana, âjetine...), ukupno 45 udruèwa, nisu vi{e ~lanice LSS. Isto to je ovih dana zadesilo i vojvo|anska udruèwa (bilo ih je 57, osnovawem novih sada ih je 87), s tim {to su ona ve}inom platila ~lanarinu Lova~kom savezu Vojvodine (1.400 dinara), od ~ega je 200 dinara nameweno LSS-u. Vojvo|anski savez

strukcija, pre svega od predsed ni ka i po je di na ca iz Stru~ne slu`be LSS. ^lanarina za sve lovce u Srbiji je trebalo da bude 200 dinara, u na crt Sta tu ta su une te sve primedbe i sugestije, posao se bliìo kraju, ali onda, na sednici Nadzornog odbora, tada{wi pred sed nik NO Pe r o [ko bi} donosi novi predlog Statuta, {to apsolutno nije wegov posao!? Vla da Mla de no vi}, pravnik u LSS-u, rekao nam je da je taj Statut uradio po nalogu [kobi}a, Zorana Po po vi }a i pred sed ni ka Skup{tine LSS Mar ka Ti ce rekao je Paìn. Pravnik Slo bo dan Gr di ni}, Predsednik LSS koji je kao predstavnik Vojvodr Zoran Popovi} |ana u~estvovao u Radnoj grupare LSS-u nije prosledio, jer pi za izradu novog Statuta posledwe dve Skup{tine LSS LSS, nadovezao se na ovo renisu odràne (nije bilo kvoru- ~i ma da je me |u ~la no vi ma ma) pa nije utvr|en ~lanski do- Radne grupe nastupilo nepriprinos, u blokadi su i rad jat no iz ne na |e we ova kvim Upravnog i Nadzornog odbo- razvojem doga|aja. ra... Re~ju, u LSS-u gotovo ni- Bili smo zgroèni, prosto {ta ne funkcioni{e, a upravo nismo mogli da poverujemo da Skup{tina je ta koja jedina mo- ovako ne{to moè da se desi. è da donese suPre gle dao sam {tinske, obavetaj „no vi Sta Van red na sed ni ca zuju}e odluke, tut” i uo~io goSkup {ti ne LSV stav je vojvo|anmi lu gre {a ka, danas u Futogu skih lovnih radsiguran sam nanika. Zbog toga mernih, kao da je su Vojvo|ani ogor~eni postu- sve to potvrda ~vrste voqe da pawem predsednika LSS. se „ne po dob ni” is kqu ~e iz - Odluka o iskqu~ewu vojvo- LSS - rekao je Grdini}. |anskih udruèwa iz LSS niZamenik predsednika LSV je po Statutu, i ovaj ~in je dr Mi lo{ Be u ko vi} informipotpuno nerazuman i samovo- sao je ~lanove UO o ~iwenici qan - rekao je na sednici UO da su mnoga udruèwa iz unuLSV predsednik vojvo|asnkih tra{wosti platila samo deo lovaca Mi lan Pa ìn. Sve iznosa na ime ~lanarine LSS vreme smo se iskreno borili - u, a ona nisu iskqu~ena iz za o~uvawe LSS! Na{i pred- ove organizacije. On je naveo stavnici su dali veliki do- konkretan primer da je jedno prinos u Radnoj grupi koja je LU uplatilo svega 10.000 diimala zadatak da izradi novi nara LSS - u, iako je u obavezi Satut LSS, koji bi bio „savez da plati daleko vi{e na ime saveza„ sedam lovnih regiona, ~lanskog doprinosa. sa mawe zaposlenih nego sada, Nakon rasprave ~lanova UO jeftin, efikasan i funkcio- LSV, provejavao je stav da je nalan. Bilo je tu dosta op- jedna mawa grupa qudi u LSS

Vanredno zasedawe Upravnog odbora LSV

Slobodan Grdini}: uzalud pravqewe novog Statuta LSS?

pot pu no sa mo voq no, za rad li~nih interesa, dala sebi za pravo da van svih pravnih normi, nelegalno odlu~uje i vu~e po te ze u ovoj or ga ni za ci ji. Zabog toga, Vojvo|ani }e sigurno uloìti àlbu na odluku o iksqu~ewu, jer àlba odlaè izvr{ewe. Tako bi se spre~io scenario po kom na Skup{tini LSS, koja je zakazana za 30. jun, ne bi bilo vojvo |an skih de le ga ta, {to je, smatraju mnogi u LSV -u, bio ciq iskqu~ewa vojvo|anskih lova~kih udruèwa iz LSS. Mnoge stvari bi}e jasnije nakon dana{we, vanredne sednice Skup{tine LSV, koja u podne po~iwe u Futogu, na koju je pozvan i aktuelni predsednik LSS prof. dr Zoran Popovi}, koji je najavio dola-

zak, kako je naveo, ukoliko uspe da otkaè ranije zakazane obaveze. Ipak, stav Vojvo|ana je da samo Skup{tina LSS moè da donese i verifikuje odluke o is kqu ~e weu zbog ne pla }e ne ~lanarine, a ona dva puta ove go di ne ni je odr à na. Tu se ulazi u tuma~ewe prava, jer po Statutu LSS, ako se ne donese odluka o ~lanarini, ({to ove go di ne ni je ura |e no) va ì pro{logodi{wa odluka. Mi{qewe LSV je da Skup{tina LSS mo ra da ve ri fi ku je i ovakvo stawe, a to zbog wene blokade nije ura|eno, pa nema osnova da se plati ~lanarina LSS -u bez legitimne odluke Skup{tine krovne organizacije srpskih lovaca. D. Kneì}

NAGRA\EN PODVIG MLADIH LOVACA

LOVNO STREQA[TVO, LIGE LSV – TRAP

Spasli srnda}a, dobili ordewe Ju`noba~ka liga 1, 4. kolo, Ba~ki Petrovac, 10. jun eki pe 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 eki pe 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 eki pe 1 2 1 2 3

Ekip ni pla sman me sto bo do vi go lu bo vi Fu tog 2 10 62 Ba~ ki Pe tro vac 9 60 Glo àn 8 59 Be ge~ 1 7 57 Oya ci 6 56 Fu tog 1 5 53 ê nej 4 53 Sil ba{ 3 51 De spo to vo 2 45 Be ge~ 2 1 45 Po je di na~ ni pla sman ime bo do vi go lu bo vi Mi {ko Fa bri 10 23 Slo bo dan Ege qa 9 23 Zo ran Br zak 8 20 Du {ko Me dve| 7 21 Bra ni slav Tri ja {ka 6 22 Jan ko Buj zaj{ 5 21 Ne ma wa âr ni} 4 19 Slav ko Ga vri lov 3 19 Jan ko Kr na~ 2 19 Slo bo dan Ja ri} 1 19 Ju ni o ri: go lu bo vi ime Jan ko Br wa 19 Ni ko la Jo va no vi} 19 Ve te ra ni: De jan Mil kov 20 Jan â stven 19 Alek sa Jo va no vi} 19

Ju`noba~ka liga 2, Titel – [ajka{ka, 10. jun eki pe

me sto

Na sve~anoj skup{tini LU „Fru{ka gora” iz In|ije, organizaciji koja je nakon toga podeqena na ~etiri nova lova~ka udru`ewa, petorici mladih lovaca iz Starog Slankamena dodeqeni su zlatni ordeni, jer su krajem februara iz zale|enog Dunava ~amcem spasli srnda}a. Odli~ja su dobili Mi len ko Ko la ri}, Ba ta Ko ta rac, Ni ko la

An to ko vi}, Ni ko la Mr |a nov i Mi }a [ka ra, ~lanovi Lova~ke sekcije „[qukuca” iz Starog Slankamena, koja sada pripada LU „Slankamenac”. Oni su posledweg februarskog dana ove godine lovili divqe patke i kretali su se ~amcem po Dunavu. Samo dan dva ranije led je po~eo da se topi, a velike sante leda su se

pokrenule. Ugledali su u vodi iznemoglog srnda}a koji je bezuspe{no poku{avao da se dokopa obale. Iako manevrisawe ~amcem po zale|enoj reci nije bezazleno, uspeli su da uhvate iscrpqenog srnda}a, uvuku ga u plovilo i bezbedno s wim do|u do obale, nakon ~ega je ponovo pu{ten u divqinu. D. Kn.

go lu bo vi

bo do vi

Le din ci

\ur |e vo

Ka}

Ti tel-[aj ka {ka

Ti tel

Ko viq

U LOVA^KOM UDRU@EWU „BE^EJ”

Go spo |in ci

@a baq

^e re vi}

Veliko spremawe pa prihvat fazan~i}a

Po je din ci: eki pe

go lu bo vi

bo do vi

Zvon ko De ja no vi}

ime

\u ra Vuj ko vi}

Jo van Qu bi ~i}

Ka men ko Oti}

Zo ran Ma ti}

Du {ko Ko va ~e vi}

Ili ja Mi tro vi}

Dra gan @iv kov

9 Ra do slav Gro zdi} 10

Sa va Ro {ul Ve te ra ni:

eki pe

ime

go lu bo vi

\or |e Bo ri {ev

Pe ra Kr kqu{

Dra gan \u ki}

Bra ni slav Gro zdi}

Ju ni o ri:

prvi ~ovek Udru`ewa Ta ma{ La sto vi~. - Idu}e subote, 23. juna, sti`u nam fazan~i}i, pa vaqa na{u fazaneriju kraj Lova~kog sala{a uz I|o{ki put detaqno pripremiti za prijem fazanskih pili}a uzrasta 7 do 8 nedeqa. Upravo iz tog razloga sutra, ali i drugih dana, imamo akciju ure|ewa ~etiri boksa u na{oj fazaneriji. Predstoji nam ko{ewe trave, dezinfekcija voTrenutak lawskog dopremawa fazan~i}a lijere, priprema u be~ejsko prihvatili{te

Bez obzira {to je lovostaj na ve}inu vrsta divqa~i, u Lova~ kom udru `e wu „Be ~ej„ je ovih dana vrlo mobilno. Razlog {to je tako pojasnio nam je

automatske pojilice... Verujem da }emo sve na vreme uraditi i spremno udomiti 3.780 fazan~i}a iz novosadskog „Lovotursa“. Za kupovinu 3.500 pili}a izdvojili smo 1,2 miliona dinara, a 280 nam proizvo|a~ daje gratis. U svakom slu~aju, imamo iskustva u ovom poslu i verujemo da }e nam se vi{estruko isplatiti kada po~ne sezona lova na fazane, optimista je predsednik be~ejskih lovaca. Kada fazan~i}i odrastu u be~ejskom prihvatili{tu, lovci }e ih planski pu{tati van nat kri ve nih bok so va. Je dan deo }e se vinuti atarom ve} posle dva meseca, a drugi }e biti pu{ten iz volijere na jesen u vreme lovnog ili komercijalnog odstrela. V. Jankov

kWiGA

petak15.jun2012.

dnevnik

ИЗА ШЛО ТРЕ ЋЕ КО ЛО ЕДИ ЦИ ЈЕ „ДЕ СЕТ ВЕ КО ВА СРП СКЕ КЊИ ЖЕВ НО СТИ”

Књи жев на и ду хов на вер ти ка ла Од Сте фа на Пр во вен ча ног О до Бог да на По по ви ћа

вих да на по ја ви ло се треће коло антологијске едиције „Де сет векова српске књижевно сти“ Издавачког центра Матице српске. И ово, као и претходна два, има де сет вр хун ски опре мље них књига, које ће помоћи да се осмотри целина српске усмене и писане књижевно сти. Уређивачки одбор од самих почетака овог капиталног пројекта започетог пре три године, руководи се намером „да окупи главне знакове – књиге и имена – оно што је незаобилазно“, да српску књижевност стави у европ-

ски контекст, да издвоји оно што најуверљивије говори како смо се књижевно и духовно уздизали. - Усвојили смо начела, одредили модел по којем свака књига има антологијски избор, нови предговор, критике, хронологију, библиографију, тумачења, речник, све по научним мерилима а до ступно свима који српску књижевност читају, пишу, уче и предају, објашњава главни уредник Миро Вуксановић.- Именовали смо 120 наслова за прву серију, а за другу предвидели писце 20. и 21. века

У трећем колу едиције „Де сет векова српске књижевно сти“ налазе се следећи наслови: „Стефан Првовенчани, Доментијан, Теодо сије“-приређивач Љиљана Јухас Георгиевска, „Лирске народне пе сме“-приређивач Љиљана Пешикан Љуштановић, „Српски рјечник или азбучни роман Вука Ст. Караџића“ – приређивач Миро Вуксановић, „Бранко Радичевић“ – приређивач Татјана Јовићевић, „Јован Јовановић Змај“ – приређивач Тања Поповић, „Драгиша Васић“ – приређивач Марко Недић, „Иво Андрић“ (трећа књига) – приређивач Славко Гордић, „Милош Црњански“ (трећа књига) – приређивач Горана Раичевић, „Растко Петровић“ – приређивач Бојана Стојановић Пантовић и „Антологија Богдан Поповић „– приређивач Предраг Палаве стра. који нису у почетном кругу, с њима исто ри ча ре књи жевно сти, критичаре, есејисте, као и по себне књиге, оне без којих се не може обављати било ка кво ме ре ње у српској литератури. Док сам ком по новао предлоге за Треће коло Антологије, имао сам на уму склад ност и рав номер ну за сту пљеност свих области и жан ро ва. Приредио сам Вуков „Срп ски рјеч ник“, који је основа савременог српског књижевног језика и

KWIGA ZAUVEK

главни резултат Вукове реформе. То је зборник различитих књижевних жанрова и на књижевни начин описаних историјских, ге о граф ских, ми толо шких и сродних појава и догађања. Чита се као нарочит етнографски лексикон. Огледало је народног духа, његове трагично сти и хумора, не спретне довитљиво сти и спретне про стоте, поезије и прозних облика свевидећих врста. У њему је азбучни роман зачетник. Одабрао сам све књижевне примере из два издања „Рјечника“ (1818, 1852), уазбучене, и тако смо добили ново Вуково књижевно дело, роман који је претходник савременог речничког и ен ци кло педиј ског рома на у српској књижевно сти. . Р. Лотина

ГОЈ КО БО ЖО ВИЋ, ПИ САЦ И ИЗ ДА ВАЧ

Ка ва фи-ви со ка ме ра мо дер не по е зи је

ашто читати пе сме Констан ти на Ка ва фи ја? На ово питање може се пружити много подједнако уверљивих одговора. Један мој одговор је личан. Кавафија читам зато што се с његовим стиховима осећам добро и лепо. Други одговор је рационализација ове субјективно сти. Можда баш зато што у својој сабрано сти Кавафи захтева од читаоца неке одговоре, у замену за стишану интонацију и промишљено казивање о двема великим темама. Обе те теме Кавафијеву поезију чине живим ткивом сваке савремено сти. Једно је искуство историје, потреба да се стихови испуњавају сликом историје и виђењем њених сила, као и оних који ударе тих сила подно се. Ка ва фи иде у вр ло да ле ку историју, у античко доба и у панхеленски свет. Стара истори ја пома же нам да буде мо промишљенији и да говоримо са више дистанце а са мање стра сти. Ка ва фи је ви сти хо ви управо у таквој историји препознају примере симболичких тренутака. Историја се не преображава у мит, то најмање, јер Кавафи разложно хоће да исприча изабрану тему и да је осветли са ра-

зних страна. Историја у овој поезији постаје позадина на којој су стварају модели општијег разумевања људске егзистенције и антрополошких задатости. Зато одлазак у историју старих времена и неких од почетних доба европске цивилизације представља повратак основним, најтежим и најважнијим питањима човековог по стојања у историји и са историјом. Захваљујући томе, Кавафи непрестано обнавља своје акредитиве у сваком часу савремености. Кавафи је свима савременик, не само онима који су га знали као берзанског службеника у Александрији или свог суграђанина. Друга велика тема Кавафијеве поезије јесте преиспитивање човекове усамљености у мноштву и у свету. Не само што се нигде не налази други град, ови стихови говоре како се не налази ни друго решење. Али пред тим спознајама, због којих нам ово песништво некада изгледа као стални сусрет са нужностима, Кавафи је приправан као ретко ко у историји поезије. Културно-

KWI@EVNA BA[TINA

Од литературе до политике Л

ист за књижевност, забаву и новости „Исток“, покренут је у Вршцу 1871, под уредништвом Аксентија Мијатовића. У почетку је заступао идеје Српске народне слободоумне странке, а онда је постао полузванични режимски лист. Од 1876. до 1881. излазио је у Београду. Од 1876. има поднаслов „лист за политику“. У Библиотеци Матице српске овај лист постоји и претражив је у електронском каталогу Библиотеке. Д. Г.

историјска свест која стоји иза песникових стихова не допушта му ни лаку резигнацију, ни предвидљиву меланхолију, ни површни бес. Потребан је достојнији одговор и он се код Кавафија даје у узбудљивом спрегу разумевања и помирености, дубоких увида и промишљене емоције. Историја и свакодневица остају без јасно оделитих граница, нужно спојени у људском времену.

Стихови Константина Кавафија су висока мера модерне поезије. У њима се ви де и иза зо ви пред којима поезија као ретко умеће стоји, и неупоредива спо собност да се говори о сопственом времену бивајући саживљен са свим временима људске егзистенције. Али се у Кавафијевим стиховима пред читаоцима, најпре, отвара велики дијалог о природи по е зи је. Шта по е зи ја може да нам каже, којих све времена и којих све ве сти она може да буде гласник, о томе говоре стихови овог Александријца, истрајно опредељена да изнутра испитује теме које покреће, па и саму себе. Када читамо велике песнике, јасније него икад знамо зашто нам је поезија потребна и зашто је она важна антрополошка способност. Читајући Кавафија, ми спознајемо велике теме и велике моћи поезије, изнова налазећи како епифанијска открића могу бити и део историје и део на први поглед обичне савремено сти у којој човек ступа у свој град као да је то један једини свет.

TOP-LISTA

Нajтраженији на сло ви у књи жа ри „Агора” 1. „На рубу памети”, Мирослав Крлежа – „Агора” 2. „Тесла, портрет међу маскама”, Владимир Пиштало – „Агора” 3. „Писмо госпође Вилме”, Јелена Бачић Алимпић – „Лагуна” 4. „Венеција“, Владимир Пиштало – „Агора” 5. „Симеонов печат”, Вања Булић – „Лагуна” 6. „Сасвим скромни дарови”, Угљеша Шајтинац – „Архипелаг” 7. „Заточеник небеса”, Карлос Руис Сафон – „Чаробна књига” 8. „Кад је Ниче плакао”, Ирвин Јалом – „Плато” 9. „Бернардијева соба”, Слободан Тишма – Културни центар Новог Сада 10. „Луксузни сафари клуб”, Александар Мекол Смит – „Самиздат Б92”

КЊИ ЖЕВ НИ ЈУ БИ ЛЕ ЈИ

Пре бо гат, стра ствен и про тив ре чан жи вот

р ва ком плет на би о гра фи ја но бе лов ца Хермана Хе сеа са исцрпном библиографијом на српском, појавила се ових да на у изда њу „Ла гу не“. Аутор књиге „Вечна чаролија почетка- Животопис Хермана Хе сеа“ је Алојз Принц, а издање је уприличено поводом педе се то годи шњи це Хе сеове смрти. Хе се Херман (1877–1962) је добио Нобелову награду за књижевност 1946. године и данас је широм света најчитанији аутор с не мач ког говорног подручја. Хе се је био човек који се мешао с људи ма, зау зи мао став и ангажовао се у свету – да би се напо слетку по ву као у јед но швај цар ско се ло, где је изнова започео живот. И заиста, све поноре и узлете његове изузетне лично сти, кри зе и подвиге, љубави и издаје, вечну побуну против ма ло гра ђан ске по вр шно сти и потрагу за вишим смислом – цео свој пребогат, стра ствен и против речан живот успео је да излије у књиге и јунаке који опчињавају нараштаје: „Сидарта“, „Степски вук“, „Нарцис и Златоу сти“, „Де ми јан“, „Игра стаклених перли“. Књижевна критика је проценила да је Алојз Принц (1958) зналачки и узбудљиво

описао човека чији је живот обавијен велом мита. Живи као слободан писац и већ је објавио неколико биографских књига . Прво о Георгу Форстеру, немачком истраживачу и научнику, који је у 18. веку уче ствовао у другом путовању капетана Џејмса Кука око света - о њему је написао дело које је ме-

ша ви на пу то пи са, нау ке и књижевно сти. Принц се затим подухватио писања биографије Хане Арент. Следила је биографија новинарке Улрике Марије Мајнхоф, једне од оснивача Фракције Црвене армије. Алојз Принц је објавио још и животописе првог хришћанина- Апо стола Павла Франца Кафке. Р. Л.

[E O ] NET ал ност, ве ли ко је пи -

По лу цен зу ра не при лич не ли те ра ту ре

ру п а ро д и те љ а, чла н о ва школ ских од бо ра у Ва шинг тон Те ра су, САД, оку пи ла се не дав но да рас пра ви о од лу ци школ ских вла сти да де чи ју књи гу ко ја опи су је по ро ди цу с исто пол ним парт не ри ма ски ну са по ли ца школ ских би бли о те к а. Са ста нак, ко ји је ор га ни зо вао OUTreach Resource Center, ко ји се бо ри за из јед на ча ва ње пра ва исто пол них по ро ди ца с хе те ро ге ним, ор га ни зо ван је не де љу да на по што је из чи та о ни ца и основ но школ ских би бли о те к а по ву че на књи га „У мај чи ној ку ћи”, аутор ке Па три ци је По ла ко, у ко јој се при ча од ви ја око по ро ди це са две мај ке и два де те та. Ову књи гу и да ље мо гу да чи та ју сред њо школ ци, сту ден ти и сви пу но лет н и Аме р и к ан ц и, а пред с тав н ик Окру ж ног школ с ког ве ћ а Кри с то фер Ви ли јамс об ја снио је да је ини ци ја ти ва за за бра ну ове књи ге по те кла од мај ке

јед ног пред школ ског де те та ко ја је под не ла при ја ву због „не при лич не рад ње” и за јед но са још 24 ро ди те ља по кре ну ла пе ти ци ју за про гон ове књи ге са ло кал них школ ских по ли ца. Од лу к а о за бра ни књи ге за пред школ це и основ но школ це уства ри пред ста вља по лу ре ше ње, јер ма ли ша ни и да ље мо гу да је по зај ме из би бли о те ке, али са мо уз пи сме ну са гла сност ро ди те ља, а књи ге се, уме сто на по ли ца ма, на ла зе у сто лу би бли о те к а ра. Мно ги ро ди те љи сма тра ју да је од лу ка о за бра ни књи ге не са мо не у став на, већ и не де мо крат ска и да га зи основ на људ ска пра ва, на ро чи то у зе мљи ко ја во ли да се по но си де мо кра тич но шћу и раз ли чи то шћу. Ко ли ко су то осе тљи ве те ме, од но сно где је гра ни ца ко ју дру штво по ста вља у за шти ти нај мла ђих, у од но су на упо зна ва ње с ал тер на тив ним на чи ни ма жи во та ко ји су на ша ре -

та ње ко је не му чи са мо Аме ри к ан це. На са стан ку у Ва шинг тон Те ра су по ја ви ли су се и чла но ви не ких исто пол них по ро ди ца ко ји су ис та кли да је стиг ма има ња „две ма ме” или „два оца” до вољ но те шка и без ова квих по те за школ ских вла сти. - Ка ко сад ре ћи де те ту да је ње го ва по ро ди ца са две ма ме нор мал на, кад при чу о то ме у ње го вој шко ли кри ју у сто ло ви ма? - пи та ла је јед на од ма ма, ис ти чу ћи да се њи хо вој де ци на ме ће иде ја да о сво јој по ро ди ци не сме ју да при ча ју. - Пред на ма је дуг пут - за кљу чи ли су за бри ну ти уче сни ци ове ди ску си је. У ме ђу вре ме ну, књи га „У мај чи ној ку ћи” оста ће скри ве на од де чи јих по гле да. И. Вујанов

c m y

kultura

dnevnik

petak15.jun2012.

ТОПЛОТНA КРИЗA У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У ИШЧЕКИВАЊУ ПОПРАВКЕ КЛИМА-УРЕЂАЈА

Због проблема са расхладним системом у згради, Српско народно позориште отказало је све своје представе до краја месеца, и тиме непланирано завршило текућу сезону. Тако је ово позориште одлучило да, када су у питању његови програми, не сачека поправку клима система, већ да све најављене представе до краја сезоне откаже и обавести публику да купљене улазнице могу да се врате на благајну. Међутим, проблем и даље постоји због других програма, односно фестивала, који су у здању СНП –а планирани овог месеца. Већ сутра треба да буде отворен фестивал „Синема сити“ у СНП – у, где су иначе планиране пројекције главне, националне селекције. Само што „Синема сити“ буде затворен 23. јуна, већ 25. јуна је планирано отварање 39. фестивала алтернативног и новог театра „Инфант“ у СНП - у, у којем ће готово свакодневно бити извођене представе, до првих дана јула. - Пре десетак дана, на основу такозване дефектације, утврђено је да на нашим клима уређајима треба променити уље, филтере и процесоре, као и то да је прошле године сипано погрешно уље. Договорено је плаћање, утврђени рокови, уље наручено... Али, пре два дана смо од фирме која нам одржава системе хлађења, „Термоинжењеринг“, сазнали да је због велике количине и специфичног типа, уље потребно увести, за шта ће бити потребно две недеље – објаснио је актуелну ситуацију управник Српског народног позоришта Александар Милосављевић. Он је, међутим, истакао да обе стране раде на томе да се и пре рока

пронађе неко решење, како би се сале оспособиле за несметану реализацију предвиђеног репертоара. С обзиром на то да СНП треба да послужи и за „Синема сити“ који почиње 16. јуна, а крајем месеца и за „Инфант“, Милосављевић је навео да је у сталном контакту са организаторима ових фестивала. Оно што је до сада извесно, јесте то да ће ваздух у салама моћи да се вентилира, али да ће

других проблема, везаних за извођење позоришних представа. Наиме, управо су одређене сцене у СНП –у одабране као погодне за извођење појединих представа, како напомиње извршни продуцент „Инфанта“ Симон Грабовац, из техничко – технолошких разлога, тако да је практично немогуће изводити их у другим просторима. „Да имамо техничко – технолошке услове у Култур-

Фото: Ф. Бакић

Пробе немогуће, фестивали извесни МАТИЦА СРПСКА, САНУ И ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ ОПРОСТИЛИ СЕ ОД ЧЕДОМИРА ПОПОВА

Људска и интелектуална величина

У Матици српској јуче је одржаАкадемик Попов био је готово Јеленом Попов), „Велика Србијана комеморација поводом смрти пола века на Филозофском факул- стварност и мит“, уз многе друге. академика Чедомира Попова (Ме- тету у Новом Саду: као студент пр- Непрестано је истицао Милетићеленци, 15. март 1936 - Нови Сад, 8. ве генерације уписаних 1954, и је- ву идеју о неодвојивости нациојун 2012). У присуству породице, дан од првих двоје који су изабра- налног и грађанског начела: „Ми колега, пријатеља и државних зва- ни за асистенте из редова новосад- смо и Срби и грађани“. ничника, од Чедомира Попова су ских студената. Био је декан (1979Људски је пленио топлином и се опростили Матица српска, Срп- 1981), директор Института за исто- непосредношћу, био је патриота и ска академија наука и уметности и рију Војводине (1970-1974), члан космополита, неисцрпне радне Филозофски факултет- институци- ВАНУ и САНУ, председник Огран- енергије и огромног, енциклопеје у којима је провео цео радни век и чију је историју стварао. Последња порука – радите и певајте Чедомир Попов је био људска и На зиду некадашњег кабинета професора Попова на Филозофинтелектуална величина. О њему ском факултету и данас стоји слика Вука Караџића с натписом: су јуче говорили председник његова температура зависити од ном центру Новог Сада, ми не би„Радите и пјевајте једнако, то је једини начин благородно осветити Огранка САНУ у Новом Саду, акаспољне. смо изводили представе ‘Инфанта‘ се непријатељима и све их посрамити“. Управо тим речима заврдемик Зоран Ковачевић, генерални Међутим, то није довољно и за на различитм просторима“, објашио је академик Чедомир Попов своје последње обраћање чланосекретар САНУ, академик Диминормално функционисање репертоа- шњава Симон Грабовац, уз наду да вима МС, у писму њеној недавно одржаној изборној скупштини. трије Стефановић, потпредседник ра СНП, јер балетски играчи, орке- ће расхладни систем у СНП –у ипак Његови сарадници јуче су такође рекли да су професура и баМС, проф. др Бранко Бешлин, стар, глумци због високе температу- успети да буде поправљен у потребвљење науком били његов животни позив, у пуном и вишем смипроф. др Славко Гордић и председре и загушљивости у просторијама ном року. слу те речи. Чедомир Попов је често волео да каже: „Боље је баданик МС, проф. др Драган Станић. за пробе, као и у оркестарској рупи, И ПР „Синема ситија“ Маја Цветва радити него бадава седети“. Из јавног живота отишао је понису у могућности да се припреме за ковић наводи да засад нема никаквих часни председник МС и доскорасвоје представе. измена у њиховом програму, и да шњи њен председник (2008-2012), То не важи за пројекције филмо- треба веровати да ће ови проблеми ва, тако да таквих препрека нема за успети да се среде у потребном року. који је мудрошћу и одлучношћу, ка САНУ у Новом Саду( 1994- дијског знања. Његов живот и рад одмереношћу и еластичношћу ста- 2002), обављао је више одговорних неизбрисиво су уткани у ризницу „Синема сити“. Ни за „Инфант“, јер И. Бурић ва учинио да Матица српска остане дужности у МС и у многим другим историјских наука и нашег друради о гостовањима, али ипак има Н. Пејчић оно што јесте и треба да буде: дру- јавним институцијама. штвеног и културног живота, чуло штво озбиљних и одговорних љуЧедомир Попов припада уском, се такође на јучерашњој комемораУЗ 40-ГОДИШЊИЦУ „ПОЗОРИШНИХ ДАНА РУМУНА У АП ВОЈВОДИНИ” ди, спремних да раде на пословима одабраном кругу најважнијих срп- цији. од највећег значаја за српску култу- ских историчара нашег доба, аутор Чедомир Попов је сахрањен 9. ру, чуло се на јучерашњој комемо- је изузетног научног опуса везаног јуна на Новом гробљу у Новом Сарацији. Огроман је значај Чедоми- и за општу и за националну исто- ду, а према његовој жељи испратира Попова за развој српске енци- рију. Круна тог рада је његова тро- ли су га чланови породице, без клопедистике с организационим томна студија „Грађанска Европа присуства јавности. Матица српска седиштем у МС. Био је главни (1770-1914)“. Такође и књига примила је преко 80 писмених и уредник „Српског биографског „Француска и Србија 1871-1878“, небројено усмених израза саучеКада је у Вршцу 17. јуна 1972. године основана да- Бранислава Нушића, до „Чекајући Годоа“ Самјуела речника“ и један од најважнијих „Србија на путу ослобођења 1868- шћа поводом смрти Чедомира Понас већ традиционална манифестација „Позоришни Бекета. покретача „Српске енциклопеди- 1878“, „Аутономија Војводине- пова. На престижној покрајинској манифестацији позодани Румуна у АП Војводини”, није постојао ниједан је“. српско питање“ (у коауторству са Радмила Лотина позоришни ансамбл војвођанских Румуна. Њихов ришних аматера Војводине наступало је и шест рукултурни живот био је у знаку рурално-фолклори- мунских ансамбала: уздински ансамбл чак девет пуНА 19. ФЕСТИВАЛУ НА ПАЛИЋУ ОД 14. ДО 20. ЈУЛА стичке димензије и изузетно малог културног садр- та, аматери из Страже три пута, а из Локава, Куштижаја из области литературе, сликарства и музике. Је- ља, Селеуша и Банатског Новог Села по једном. Видан од главних мотива покретања „Позоришних да- ше од 20 појединаца добило је признање жирија, мнона” била је та затвореност културе у ужој области на- ги у више наврата. Награду за најбољу глумачку улогу на покрајинској манифестацији Јова Далеа добио Фе сти вал европ ског фил ма на го ди не ја сно про фи ли са на као је де сет фил мо ва из ис точ не ционалног музичког фолклора. Па ли ћу би ће одр жан 19. пут од европ ски фе сти вал и да европ ски Евро пе, од ко јих су се дам де би Прави циљ иницијативе био је побољшање самог је чак три пута, а Адам Крецу, Јоца Винка и Јон Омо14. до 20. ју ла са ви ше од 60 ауто ри ре дов но до ла зе на Па лић. тант ски, ме ђу ко ји ма срп ски културног живота. У првом реду обогаћивањем садр- реан двапут. Међу најбољима пласирала су се још два оства ре ња у так ми чар ским и пра - „Сви се ку не мо у Евро пу, али фи - „Клип„ Ма је Ми лош. Ми трић је жаја у виду готових представа, а нарочито против млада аматера: Флорина Винка и Виорел Мајоган, старих, наслеђених погледа и схватања улоге и функ- као и сликар Трајан Тодоран, као најбољи сценограф. те ћим про гра ми ма, на ја вио је ју - нан сиј ски про бле ми по ста ју не - ода брао и 13 фил мо ва за про грам Драгоценије од лепих признања жирија јесте чиче на кон фе рен ци ји за но ви на ре у сно шљи ви. То је већ про блем на - „Мла ди дух Евро пе„ у ко јем је те ције аматеризма.Такође и стремљењем за квалитет, за но вој згра ди Ју го сло вен ске ки но - ше кул тур не по ли ти ке„, до дао је жи ште на екс пе ри мен ту са жан богат и разноврстан репертоар до светске драматур- њеница да су аматери обогатили културни живот квате ке пред сед ник Са ве та фе сти ва - он. гије, и тиме да активности аматера усмеравају квали- литетним и разноврсним представама. „Позоришни ро ви ма и тех ни ка ма. дани“ су остварили у почетку улогу и функцију коју ла Бра ни слав Ле чић.. фиковани кадрови: редитељи, музичари, сликари. Ди рек тор Отво ре ног уни вер Тра ди ци о нал ни фо кус на јед На Лет њој по зор ни ци на Па ли - зи те та у Су бо ти ци, ко ји је из вр - ну на ци о нал ну ки не ма то гра фи ју Иницијатива је тежила од самог почетка да актив- су оснивачи прижељкивали. Манифестација је почела са 16 представа, а на јућу ме ђу 13 фил мо ва у глав ном шни про ду цент, Бла жо Пе ро вић ово га пу та усме рен је на Швед ску ности трају целе године. Уведена је пракса да најботак ми чар ском про гра му би ће ука зао је да је бу џет сма њен са и при ка за ће шест оства ре ња ко је љи ансамбли дају представе у свом месту, али и ре- биларној 40-годишњици наступило је само пет анпри ка за ни „Иза бре го ва„ Кри сти - 420.000 евра у 2008. на све га је ода брао Ни ки тин у са рад њи са призе у другим селима. Почело је лепо, ансамбли су самбала. Има симболике у овим подацима. „Позорија Мун ђи јуа, „У ма гли„ Сер ге ја 230.000 евра у овој го ди ни. годишње давали од 30 до 40 представа, које је прати- шни дани“ су имали две фазе у свом развоју. У првој, Швед ским ин сти ту том за филм. Ло зни це, „Са мо ве тар„ Бен са ло више од 1.000 гледалаца. Да би се освежио репер- позоришни аматери су у изузетном културном климаПро грам ски ди рек тор фе сти ва На фе сти ва лу ће би ти при ка Фли е га у фа, од до ма ћих фил мо ва ла Ми ро слав Мо го ро вић ис та као за ни и омаж про гра ми за до бит тоар, преведено је око 40 дела. На „Позоришним да- ту пружали задовољство многобројној публици успе„Па ра да„ Ср ђа на Дра го је ви ћа, а је да ће у глав ном про гра му, чи ји ни ке на гра да „Алек сан дар Лиф нима” појавила су се и остварења војвођанских Руму- шним остварењима својих улога. У другој, која је пона за тва ра њу, ван кон ку рен ци је је се лек тор као и до са да Ни ко лај ка„ (ка ко је већ об ја вље но, то су на и први школовани режисери: Марија Марић, Јули- чела деведесетих година прошлог века, снажно је уз„Ан ђе о ски део„ Ке на Ло у ча. јан Урсулеску, Зоран Цветковић и брачни пар дрман рад аматера. Успеси су пресушили, појавили Ни ки тин, би ти чак пет нај све жи - Зо ран Си мја но вић и Жан Марк Ди рек тор фе сти ва ла Ра до - јих фил мо ва, са не дав ног фе сти - Бар) и „Ун дер гро унд Спи рит„, Вирxинија Марина и Бранислав Гузина. У периоду од су се проблеми. Данас, на сцени је све мање ансамбаслав Зе ле но вић под се тио је на по - ва ла у Ка ну. 40 година аматери су поставили 340 дела румунске, ла, квалитетних представа и успешних реализација стал ни ци клус „Но ви ма ђар ски југословенске и светске драматургије, од „Изгубље- улога. чет ке и те шко ће ове ма ни фе ста Се лек тор про гра ма „Па ра ле ле филм“, за тим „Еко Докс“ и Деч ји ног писма“ Јона Луке Карађалеа, „Сумњивог лица“ Трајан Штефан ци је, ис ти чу ћи да је она од 2003. и су да ри„ Пе тар Ми трић на ја вио про грам. (Танјуг)

Богатији културни живот с представама

Пет филмова из Кана

„НОВОСАДСКО МУЗИЧКО ЛЕТО” ОД 17. ЈУЛА ДО 24. АВГУСТА

Врућина уз салсу, џез, класику и севдалинке Музичка омладина Новог Сада и ове године организује традиционалну манифестацију “Новосадско музичко лето” која ће почети 17. јула и трајаће све до 24. августа. Не желећи да дели публику која прати културне и њој блиске фестивалске догађаје, Музичка омладина Новог Сада је овог пута померила почетак свог, ваља се надати, занимљивог и врућег музичког лета, упркос свуда помињаној кризи, након завршетка „Егзита“ и „Инфанта“. - Летњи месеци и отворени простори погодни су за вредне, али уху пријемчивије и атрактивније програме, па ће се тако поред звука класичне музике на „Новосадском музичком лету“ чути и мелодије и ритмови салсе и танга, као и етно, џез,

клетцмер и латино музике, најављују у Музичкој омладини Новог Сада - Укупно десет програма одржаваће се махом у врту Средњошколског дома у Николајевској улици, али и у Синагоги. Нови Сад ће бити домаћин уметницима из наше земље, али и из Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Португала, Аустралије и Кубе. Неки од уметника и ансамбала које ће Новосађани слушати су и Трио “Лиаисон” из Аустралије с музиком Гершвина, Пјацоле, де Фаље, и других композитора, Балканска камерна академија, Дуо флаута и клавир из Португала, Војвођански омладински камерни оркестар, али и ансамбли „Белтанго“, „Мамбо Старс“, новосадски вокални састав “Фрајле”, као и

„На летњем циклусу програма наћи ће се и Квартет Тамаре Обровац, једне од најзначајнијих и најсвестранијих уметница на хрватској музичкој сцени која се прославила и широм света захваљујући специфичном и јединственом стилу који обухвата утицаје изворне истарске музике и дијалекта. Тамара Обровац наступиће у пратњи џез ансамбла под вођством пијанисте Матије Дедића. Амира Медуњанин још је једна уметница Балканска камерна академија међу учесницима која је стекла велику популар„Контра квартет“ из Словеније са ност широм света користећи у музици клетцмер музиком. елементе сопствене традиције и стварају-

ћи специфичан музички израз. У пратњи гитаристе Бошка Јовића Амира Медуњанин, ‘босанска Били Холидеј‘ како је новинари често називају, Новосађанима ће приреди вече севдалинки“, наводе у Музичкој омладини Новог Сада, уз веру да ће разноврстан и уметнички вредан програм овогодишње манифестације окупити старе, али привући и нове слушаоце. Цене улазница за концерте износиће од 300 до 500 динара и продаваће се од 25. јуна у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/II, тел.021 452 344), радним данима од 8 до 14 часова, као и два сата пред почетак концерта на месту одржавања програма. Улаз ће бити слободан на концерт Војвођанског омладинског камерног оркестра. Н. П-ј.

svet

petak15.jun2012.

[VAJCARSKA

VELIKA BRITANIJA

No be lov ka Su ]i po ~e la evrop sku tur ne ju @E NE VA: Lider demokratskog pokreta Mjanmara Aung San Su ]i odr`ala je ju~e prvi govor na po~etku svoje istorijske evropske turneje, do~ekana aplauizma i cve}em pred zgradom Ujediwenih nacija u @enevi. Posle dolaska u [vajcarsku, prvu stanici turneje

tokom koje }e posetiti i Norve{ku, Britaniju, Francusku i Irsku, Su ]i se obratila predstavnicima Me|unarodne organizacije rada (MOR) govore}i o nastojawima da se iskoreni prisilni rad u wenoj zemqi. Nose}i svoj za{titni znak cvet u kosi, ona se sme{ila kamerama na po~etku naporne dvonedeqne turneju na kojoj }e u Oslu odr`ati i dugo o~ekivani govor povodom dobijawa Nobelove nagrade za mir 1991. godine, koja je na wu i wenu zemqu skrenula pa`wu celog sveta.

Su ]i je poru~ila da investicije u Mjanmar treba da oja~aju nastojawa novih vlasti zemqe u procesu demokratizacije. Ona je pozvala strane kompanije da ulaù u tu zemqu jugoisto~ne Azije koja izlazi iz me|unarodne izolacije nakon okon~awa vojne diktature pro{le godine. Govore}i o radnicima u svojoj zemqi, Su ]i je naglasila da je kqu~ni prioritet formirawe sindikata koji su bili zabraweni u vreme vojne hunte i zatraìla u tome pomo} od MOR-a. Delegati godi{we skup{tine MOR-a odlu~ili su da ukinu restrikcije prema Mjanmaru, kao znak priznawa za dosada{we demokratke reforme u zemqi. Wena poseta Evropi obeleàva novi iskorak u politi~kim promenama koje ubrzano mewaju zemqu, nekad poznatu kao Burma, a kojom su vojne vlasti vladale skoro pola veka. Su ]i je krenula na turneju u trenucima dok zapadni Mjanmar potresaju etni~ki sukobi izme|u budista i muslimana Rohingja u kojima je stradalo preko 28 qudi i zapaqeno na hiqade ku}a. Da bi smirio situaciju predsednik Tein Sein je uveo vanredno stawe u tom delu zemqe.

IZRAEL

Hu ma ni tar ci ape lu ju na uki da we blo ka de Ga ze TEL AVIV: Pedeset me|unarodnih grupa za pomo} i agencija UN pozvale su Izrael da ukine blokadu pojasa Gaze, jer se wome kr{i me|unarodno pravo. Izrael je poja~ao pristup tom palestinskom podru~ju nakon {to su ekstremisti povezani s Hamasom oteli izraelskog vojnika Gilada [alita 2006. godine. Blokada je poja~ana sredinom slede}e godine, kada je islamisti~ki Hamas silom preuzeo kontrolu nad Gazom, pobediv{i snage lojalne umerenijem Fatahu.

dnevnik

Od 2010. godine Izrael je dozvolio ve}inu uvoza, ali i daqe ograni~ava izvoz i putovawa. Egipat je tako|e primewivao ograni~ewa ali ih je olak{ao nakon pada predsednika Hosnija Mubaraka po~etkom pro{le godine,podse}aju agencije. U apelu grupa za pomo} se isti~e da su vi{e od polovine 1,6 miliona stanovnika Gaze deca. Apel je uputilo sedam agencija UN, ukqu~uju}i i Svetsku zdravstvenu organizaciju. Izrael tvrdi da blokada poma`e da se spre~e napadi ekstremista.

VELIKA BRITANIJA

Od ba ~e na dru ga àl ba Asan à LON DON: Britanski Vrhovni sud odbacio je ju~e zahtev za ponovno razmatrawe àlbe osniva~a sajta „Vikiliks” Xulijana Asanà na odluku suda da bude izru~en [vedskoj zbog optu`bi za seksualno zlostavqawe, ~ime su iscrpqene sve legalne mogu}nosti da se promeni odluka britanskog suda. Sud je naredio da, uz saglasnost optuènog „ekstradicioni period” treba da po~ne najranije za 14 dana, navodi se u saop{tewu Vrhovnog suda koje je prenela agencija Rojters.

Si rij ska voj ska si ste mat ski ubi ja ci vi le LON D ON: Snage sirijske vlade organizovano ubijaju civile u napadima na gradove i sela {to predstavqa zlo~ine protiv ~ove~nosti, saop{tio je Amnesti interne{enel (AI) u danas objavqenom izve{taju, navode}i dokaze sa preko 20 lokacija na severozapadu zemqe. Ta organizacija za za{titu qudskih prava sa sedi{tem u Londonu ponovo je pozvala Savet bezbednosti UN da o situaciji o Siriji obavesti tu`ila{tvo Me|unarodnog krivi~nog suda i da uvede embargo na oru`je. Izve{taj na 70 strana podudara se sa vestima o masakrima {irom Sirije dok 15-mese~na pobuna protiv predsednika Ba{ara al-Asada prerasta u gra-

|anski rat, prenosi agencija Rojters. Istra`iteqi AI su posetili 23 grada i sela u provincijama Alepo i Idlib gde su razgovarali sa vi{e od 200 oso-

ba ~iji su ro|aci ubijeni ili ~iji su domovi razoreni. Oni ka`u da ve}ina ubijenih nije imala nikakve veze sa otporom Asadovoj vladavini.

- Izgleda da vojska smatra sve mu{karce u tamo{wim gradovima naro~ito mladi}e, teroristima, a ve}ina ubijenih nisu bili borci ve} obi~ni qudi citira Amnesti jednog o~evica i navodi da re`im rutinski mu~i one koje uhapsi, ukqu~uju}i bolesne i stare. - U~estalost i brutalnost represije vladinih snaga prema gradovima i selima koji podr`avaju opoziciju je u porastu u poku{aju vlasti da kazni i zastra{i stanovnike navodi se u izve{aju. Savetnica AI Donatela Rovera rekla je da je otkrila vi{e primera bru tal nog po stu pa wa pre ma ci vi li ma to kom dvo me se~ ne neovla{}ene posete severozapadu Sirije.

NEMA^KA

O{tro upo zo re we Mer ke lo ve evro zo ni BER LIN: Nema~ka kancelarka Angela Merkel upozorila je ju~e da Nema~ka ne mo`e sama da re{i krizu u evrozoni koja je u eskalaciji, {to potvr|uje i skok kamatnih stopa na aukcijama obveznica u [paniji i Italiji. Po{to }e „sve o~i” na predstoje}em samitu G20 biti uprte u Nema~ku, Merkelova je poku{ala da ubla`i o~ekivawa da }e najve}a evropska ekonomija i glavni finansijer evrozone mo}i da na|e sve odgovore. - Nema~ka je jaka, Nema~ka je pokreta~ ekonomskog rasta i glavni stub stabilnosti u evrozoni, ali snaga Nema~ke nije neograni~ena - ukazala je ona u govoru u parlamentu, iznose}i poziciju Berlina pred samit lidera Grupe 20 najrazvijenijih zemaqa

sveta i privreda u naglom usponu (G20) 18. i 19. juna u Los Kabosu, u Meksiku. Merkelova je naglasila da }e evrozona na}i put iz krize samo uz jako „politi~ko jedinstvo” i ve}u fiskalnu koordinaciju i nadgledawe, prenele su agencije. Izbori u Gr~koj u slede}u nedequ, koji bi, u slu~aju pobede partija koje se protive strogim merama {tedwe, mogli da vrate Atinu drahmi i rekordno visoki tro{kovi zadu`ivawa Italije i [panije, uprkos spasavawu wenih banaka, poja~avaju pritisak za dono{ewe novih mera za suzbijawe dvogodi{we du`ni~ke krize.

Ra ci ja pro tiv de sni ~a ra BER LIN: Nema~ka policija, koja je ju~e sprovela najve}u posleratnu raciju protiv radikalnih muslimana, pretraìla je i 24 stana desni~ara povezanih s internet forumom Thiazi, a zbog sumwe za formirawe kriminalnog udruèwa, javqaju nema~ki mediji. Racija protiv desni~ara izvedena je, kako je saop{tila Savezna kriminalisti~ka slu`ba, u pokrajinama MeklenburgPredwa Pomeranija i Baden-Virtemberg, ali su akcije sprovedene i u Dowoj -Saksoniji, Bavarskoj, Brandenburgu, Berlinu, Saksoniji-Anhaltu, Severnoj Rajni Vestfaliji, Saksoniji, Rajnland-Pfalcu i Tiringiji. Glavni optuèni u ovoj raciji, u kojoj je pretresen i jedan stan u Velikoj Britaniji, su jedan tridesetogodi{wi vaspita~ i jedna èna istih godina, nezaposlena majka, koji se terete da su godinama odgovrni za taj desni~arski internet forum.

Tr`i{te obveznica je ju~e kaznilo Italiju koja nije uspela da uveri investitore da joj ne}e biti potrebna pomo} za spasavawe. Rim je na aukciji sredwero~nog i dugoro~nog duga prodao tri milijarde evra vrednih trogodi{wih

obveznica uz kamatnu stopu od 5,30 odsto, znatno vi{u od prinosa od 3,91 odsto na sli~noj prodaji u maju. Kamate na zapise koji dospevaju u 2019. i 2020. sko~ile su na 6,10 i 6,13 odsto, sa 5,21 i 5,33 odsto, znatno iznad nivoa od {est odsto, koji se smatra neodrìvim na dugi rok. Prinosi na 10-godi{we {panske dràvne obveznice dostigli su rekordnih 6,86 odsto, nakon {to su bonitetne agencije snizile kreditni rejting [panije na samo jedan stepen iznad statusa „sme}a”. Zategnutost {irom evrozone je pove}ana nakon {to je Madrid zatraìo pomo} za spasavawe svojih banaka, {to pove}ava du`ni~ke probleme te zemqe i pribliàva je nacionalnom spasavawu.

LIBIJA

Ple men ski su ko bi Najmawe 15 qudi poginulo je u plemenskim sukobima na zapadu i jugu Libije u posledwa dva dana. Prvi ~ovek Nacionalnog prelaznog saveta pozvao Libijce da poloè oru`je i da se ujedine pre izbora slede}eg meseca. Libijska vlada saop{tila je da je istragom utvr|eno da su ~etiri ~lana tima Me|unarodnog krivi~nog suda (MKS) u~inili „bezbednosni prekr{aj”. ibijski tuìlac naredio je da zaposleni u MKS budu pritvoreni na 45 dana, a MKS je zahtevao da odmah budu oslobo|eni. Libija je u sporu sa MKS zbog pitawa ko je nadleàn za su|ewe Seifu el Islamu, sinu ubijenog libijskog lidera Moamera el Gadafija. Jedan od branilaca El Islama je uhap{en, jer je, navodno, poku{ao da preda dokumenta koja predstavqaju „opasnost po bezbednost Libije”.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AN DERS FOG RA SMU SEN Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izrazio je uverewe da }e avganistanske snage bezbednosti do 2014. godine biti spremne da preuzmu svoju ulogu. Rasmusen je rekao da ga u to uverava i wihovo uspe{no suzbijawe talibana u oblasti Kabula, glavnog grada Avganistana.

ILI JAS PA NA GI JA TA ROS Radikalni gr~ki desni~ar iz „Zlatne zore” Ilijas Panagijataros zapretio je da }e izbaciti decu imigranata iz bolnica i vrti}a, ako wegov partija u|e u parlament. „Sprove{}emo racije u bolnicama i de~jim vrti}ima„, Panagijataros na mitingu u Atini.

HUAN KAR LOS [panski kraq Huan Karlos se na{ao u sredi{tu novog skandala. Prema pisawu {panske {tampe, on ima dvoje vanbra~ne dece, sina Alberta Solu Himeneza koji je odmah po ro|ewu 1956. ostavqen u jednom siroti{tu u Barseloni i k}erku Ingrid Sartio, ro|ewu deset godina kasnije, koja danas `ivi u Belgiji.

KA ME RON NE GI RA DA JE IMAO DO GO VOR S MAR DO KOM

Od nos po li ti ~a ra i me di ja mo ra se ure di ti LON DON: Britanski premijer Dejvid Kameron odbacio je ju~e navode da je wegova partija sklapala tajne sporazume sa medijskom imperijom Ruperta Mardoka, svedo~e}i pred komisijom o aferi prislu{kivawa, koja je pro{log jula uzdrmala Britaniju. - Ideja o skrivenim sporazumima je besmislena - izjavio je britanski premijer odgovaraju}i na optu`be da je wegova Konzervativna partija sklapala tajne dogovore sa Mardokovom imperijom kako bi u medijima bila boqe predstavqena. Kameron je, me|utim, primetio da su britanski politi~ari postali suvi{e bliski sa novinarima i dodao da bi taj odnos trebalo regulisati odre|enim propisima. - Trebalo bi da u budu}nosti bude „vi{e transparentnosti, boqih uredbi (o odnosu politi~ara i medija) i ve}eg distancirawa” - izjavio je Kameron. Govore}i o svom odnosu sa novinarima, on je objasnio da `eli da javno mwewe „razume wegove motivacije, karakter, gledi{ta i razloge za{to do wih dr`i”, dodaju}i da nekada sa predstavnicima medija

Dej vid Ka me ron

„uspe da ostvari sna`an i dobar odnos, a nekada mora da se bori”. Pred komisijom koju je sam osnovao, Kameron svedo~i zbog bliskih veza sa glav-

nim osumwi~enima za skandal koji je izbio po{to su novinari tabloida „Wuz of d vorld” optuèni da su prislu{kivali telefonske razgovore i govornu po{tu javnih li~nosti i `rtava nasiqa da bi do{li do tema. Rupert Mardok je pro{log jula zbog afere ugasio tabloid, a tokom istrage o ovom slu~aju Skotland jard je uhapsio 43 lica, me|u kojima su i Kameronov biv{i portparol Endi Kolson, kao i premijerovi bliski prijateqi - biv{a urednica tabloida Rebeka Bruks i wen suprug ârli Bruks. Rebeka i ârli Bruks prvi su optuèni u maju, za ometawe pravde u ovoj aferi, a podizawe optu`nica protiv wih je britanskim medijima oceweno kao li~ni udarac za Mardoka, ali i kao „neprijatnost” za Kamerona. U ranijim intervjuima, Kameron je tvrdio da nije sklapao nikakve tajne sporazume sa predsednikom „Wuz korpa” Mardokom, ali je otvoreno priznao da se dodvoravao vlasnicima medija kako bi izneo svoje politi~ke stavove. Kako je i sam rekao, veza izme|u {tampe i politi~ara postala je suvi{e bliska.

balkan

dnevnik

Grani~ni policajci nastavqaju {trajk SARAJEVO: [trajka~ki odbor Sindikata Grani~ne policije Bosne i Hercegovine odlu~io je da nastavi {trajk i odbaci predlog Pregovara~kog tima Saveta ministara jer smatra da on ne nudi re{ewa za probleme zbog kojih je {trajk pokrenut. Potpredsednik Sindikata Grani~ne policije BiH Svevlad Hofman je rekao da su sindikalci ostali pri stavu da se ponu|eni predlozi odnose na naredne godine, a oni èle da razgovaraju samo o trenutnom stawu. Predlozi Saveta ministara, kako je ocenio, ne re{avaju probleme zbog kojih je {trajk Grani~ne policije pokrenut 30. aprila. - Moèmo razgovarati samo o trenutnom vi{e nego te{kom poloàju ve}ine policijskih slu`benika u Grani~noj policiji ~iji je radni status ispod granice egzistencijalnog minimuma - kazao je Hofman. O sindikalnoj odluci, rekao je on, obave{ten je Savet ministara BiH i o~ekuje se da }e

Prekomponovawe vlasti u Sarajevu SARAJEVO: Potpredsednik HDZ BiH Marinko âvara potvrdio je ju~e da su „definisana na~ela saradwe na federalnom nivou” i da bi od danas trebalo da startuje rekonstrukcija vlasti u Federaciji BiH - koja bi mogla da bude okon~ana do kraja meseca. Za danas je najavqen sastanak predsednika SDP Zlatka Lagumxije, HDZ-a BiH Dragana ôvi}a, verovatno i SBB Fahrudina Radon~i}a i HDZ-a 1990 Boè Qubi}a. - Dogovorili smo desetak ta~aka i redosled aktivnosti koje bi trebalo uraditi oko pre-

komponovawa vlasti. O~ekujemo da }e lideri stranaka biti spremni da potpi{u spomenuta na~ela i da po~nemo implementaciju sporazuma o parlamentarnoj ve}ini. Verujem da }e lideri javno saop{titi da od sutra teku aktivnosti koje zna~e promene na pozicijama u vlasti FBiH - izjavio je âvara za agenciju Anadolija. âvara napomiwe da je HDZ BiH opredeqen za oduzimawe nelegalno ste~ene imovine, da se zalaè za nezavisan rad policije, evropske integracije i ulazak BiH u NATO, te za izgradwu koridora 5C.

VOLFGANG PETRI^ ZABRINUT ZA BUDU]NOST BIH

Siroma{tvo opasnije od potencijalnih pregovori najskorije biti nastavqeni. - S obzirom na okolnosti koje su mi poznate, sumwamo i u izvr{nost postignutog dogovora i da-

nas potpisanog sporazuma izme|u pregovara~kog tima Saveta ministara BiH i reprezentativnog sindikata dr`avnih i policijskih slu`benika i zaposlenih u

institucijama BiH - kazao je Hofman. Sindikat Grani~ne policije stupio je u {trajk zbog smawewa plata od 4,5 odsto i smawewa iznosa za topli obrok.

KOLIKO JE DU@AN PROSE^AN GRA\ANIN HRVATSKE

Rastu zaduèwa po teku}em ra~unu ZA GREB: Zaposleni 41go di {wi Za grep ~a nin sredwe stru~ne spreme koji pre ko te ku }eg ra ~u na, kreditnih kartica, kredita i telekomunikacionih usluga duguje ukupno 17.409 kuna (2.306 evra) dospelih po tra ì va wa, sli ka je prose~nog du`nika u Hrvatskoj u ovoj godini, poka za lo je is tra ì va we spro ve de no na uzor ku od 2.000 du`nika koje je provela kompanija za naplatu i otkup potraìvawa EOS Matrix. Kako pi{e Jutarwi list, prose~ni du`nik lane je bila èna sa zavr{e nom sred wom {ko lom ~iji je dospeli dug na teku}em ra~unu iznosio 3.431 kunu (571 evra) , preko kreditnih je kartica dugovala 7.890 kuna (1.045 evra), za razne je kre di te du go va la 4.959 ku na (657 evra) i 735 ku na (97,3 evra) za te le ko mu ni ka ci o ne usluge. Prose~ni du`nik spreman je da dugove pla}a na rate i za to me se~ no iz dvo ji 850 ku na (112,5 evra). Ovogodi{wi du`nik, za razliku od lawskog smawio je svoj dug za kredite jedan odsto i za kreditne kartice 2,6 odsto. I dok hrvatski

petak15.jun2012.

Deseti na listi po {ansama za bankrot Hrvatska je zauzela deseto mesto na listi od 59 zemaqa koje imaju najve}e {anse za bankrot, pokazuje lista finansijskog portala Biznis Insajdera. Lista je pravqena na osnovu cene tro{ka zaduìvawa koji zbog svoje visine moè ugroziti vra}awe postoje}eg duga pojedine dràve i tako je naterati u bankrot. Jedina ute{na stvar koja se moè i{~itati na listi, kada je Hrvatska u pitawu, jeste da je tro{ak hrvatskog zaduìvawa u posledwih pola godine pao 1,9 odsto.

gra|ani smawuju svoja kreditna zadu`ewa, ipak jo{ uvek ni-

„Nacional” pred ga{ewem? ZAGREB: Vlasnik nedeqnika „Nacional” Harald fon Sifrid poru~io je zaposlenima da nema para za {tampawe narednog broja nedeqnika, dok je {ef uprave Moric fon Sifrid telefonom javio da su propali pregovori s Hipo bankom za refinansirawe kredita. Iako glasine u javnosti ve} odavno govore da je nedeqnik „Nacional”, nakon 14 godina, pred ga{ewem, glavni urednik Robert Bajru{i veruje da nije sve gotovo. Bajru{i je novinarima najavio sastanak redakcije na kome }e se zalagati da se naredni broj ipak objavi, kao i da postoje ponude za kupovinu nedeqnika. Potencijalni investitori iz Hrvatske nudili su jednu kunu za „Nacional” i pokrivawe dugova koji nisu mali, ali je strani vlasnik odbio takve ponude misle}i da je u stawu da izvu~e nedeqnik iz te{ko}e. Bajru{i je rekao da je „Nacional” dobar proizvod koji je u posledwih mesec i po dana imao rast prodaje od skoro 10 odsto uz kvalitetnan sadr`aj, pri ~emu je s oko 8.000 prodatih primeraka drugi po prodaji u Hrvatskoj, odmah iza nedeqnika „Globus”. „Svi drugi su daleko od tih brojki”, rekao je Bajru{i. Ina~e, hrvatski „Vjesnik” od ju~e ne izlazi ni na internetu, nakon {to je prestao da izlazi u {tampanom izdawu 20. aprila. Novinari vi{e meseci nisu dobili plate, ali preduze}e nije oti{lo u ste~aj. Vlada Zorana Milanovi}a nema voqe da „Vjesnik”, nakon 72 godine, nastavi da izlazi.

su dovoqno likvidni da uz sve postoje}e dugove i sve nere-

dovnija primawa tro{e onoliko koliko zarade, pa su im se dospela dugovawa na teku}im ra~unima u ovoj godini pove}ala za ~ak 15,6 odsto. Bar ba ra Ce rin ski, di rek torka EOS Matrixa, tvrdi da se u odnosu na pro{lu godinu zapravo malo {ta promenilo, kao i da je stanovni{tvo po~elo ve }u pa `wu po sve }i va ti svojim stvarnim mogu}nostima. - Dugoro~na zaduènost se ne pove}ava i vidi se trud da se zatvore krediti, ali s druge strane rastu zaduèwa po teku}em ra~unu - rekla je. Marija Duqkovi}, sudska ve{takiwa za bankarstvo i finansije, kaè da se takva situacija naziva du`ni~ka spirala, pri ~emu se jednom karticom zatvara postoje}i dug na drugoj kartici. Radi se o klasi~nom prelevawu iz {upqeg u prazno i praksi hrvatskih gra|a na da u du zni~ koj ne vo qi kratkoro~no dosko~e problemu. Qudi se nadaju da }e du`ni~ki pro ble mi ne sta ti za po {qavawem i redovitim primawima. To bi mo`da i funkcionisalo da se ne radi o skoro 350.000 nezaposlenih i 83.431 osoba koje rade, a ne primaju platu, pi{e list.

IVO SANADER:

HDZ nije lopovska stranka ZAGREB: Biv{i premijer Hrvatske Ivo Sanader izjavio da su naga|awa o mogu}oj nagodbi HDZ i tu`ila{tva u slu~aju „Fimi-medija” spin da bi se poremetila odbrana. „Kao gotovo deseto-

god{wi predsednik HDZ-a ka`em i tvrdim da HDZ nije lopovska stranka. Tvrdim da nikakve krivice nema ni na meni ni na HDZ-u, a ovi spinovi slu`e da se pre po~etka izvo|ewa dokaza une-

se nemir u redove odbrane”, rekao je Sanader novinarima u pauzi su|ewa u slu~ajevima „Hipo” i „Ina-MOL”. Podsetimo, u slu~aju „Fimi- medija”, Ivo Sanader i jo{ deset fizi~kih i pravnih lica, me|u kojima i HDZ kao prva stranka koja se tereti za korupciju, optuèni su za izvla~ewe oko 10 miliona evra iz dràvnih preduze}a i ministarstva preko privatne marketin{ke agencije „Fimi-medija”. Oko 4 miliona evra navodno je zavr{ilo u crnom fondu HDZ-a, a oko dva miliona kod Sanadera. Sanader je negirao da je zvao aktuelnog predsednika HDZ-a Tomislava Karamarka kako bi od wega traìo da ne pristane na eventualnu nagodbu. Pojedini hrvatski mediji objavili su ju~e da }e HDZ priznati odgovornost stranke u tom slu~aju, kao i da }e zatim tuìti biv{eg strana~kog {efa za naknadu {tete. Sanaderova advokatica Jadranka Slokovi} rekla je novinarima da nagodba HDZ-a i tuìla{tva nije mogu}a, jer je postupak u toku. Onaje dodala da bi, ukoliko HDZ èli da prizna krivicu i eventualno dobije beneficije, to morao da odobri sud.

sukoba

SARAJEVO: Nekada{wi visoki predstavnik me|unarodne zajednice u BiH, austrijski diplomata Volfgang Petri~ zabrinut je za budu}nost BiH, kako ka`e, ne zbog toga {to bi se mogao desiti novi rat na Balkanu, ve} zato {to smatra da bi siroma{tvo qude u BiH moglo di}i na pobunu. - Vi uvek u Bosni imate potencijal za sukobe, ali mislim da je od vojnog konflikta za Bosnu opasnija ekonomska propast, to {to qudi gube nadu za boqi `ivot - rekao je Petri~. - Nezaposlenost se ne smawuje, ekonomska i socijalna slika su tako mra~ne. Jasno je da imamo krizu {irom Evropske unije, a to se najvi{e reflektira na slabe zemqe kao {to je BiH. Petri~ je naglasio kako Balkan ve} godinama nije u fokusu evropskih ~elnika, koji se bave svojim problemima, i poru~io da

to mo`e biti vrlo opasno. ^lanstvo BiH u NATO-u je strate{ki va`no, ali ne}e re{iti kqu~ne probleme, istakao je Petri~ koji sada obavqa funkciju ambasadora Austrije u OECD-u. - Bezbednosna situacija je lo{a. Kqu~na korist koju bi BiH dobila ulaskom u NATO je uzajamna pomo} zemaqa. Bosanci bi znali da Evropa i Amerika brinu o sigurnosti wihove zemqe. Amerika i Evropa ne bi dozvolile da potencijalni sukobi prerastu u vojni konflikt. Me|utim, vojna pomo} NATO-a ne}e puno koristiti ako se hitno ne uradi ne{to na razvoju ekonomije - kazao je Petri~ za Anadoliju. On smatra i da EU Bosnu mora tretirati krajne ozbiqno jer, kako ka`e, koliko je va`no Sarajevu, toliko mora biti va`no Briselu da od Bosne napravi uspe{nu pri~u.

AMBASADOR EU U CRNOJ GORI:

Dr`ava puno uradila PODGORICA: Odlaze}i ambasador Delegacije Evropske unije u Podgorici Leopold Mauer izjavio je da je Crna Gora presudama u „slu~aju Zavala” pokazala ozbiqnost i ocenio da je dr`ava dosta u~inila i u „slu~aju [ari}”. - I u slu~aju [ari} Crnogorci su uradili odli~an posao. I to su potvrdili Italijani. Naravno, puno toga treba uraditi kako bi se dostigla solidna lista rezultata. To je ciq takozvanog novog pristupa koji }e do}i otvarawem pregovora u poglavqima 23 i 24, kroz pregovara~ki proces - kazao je Maurer u intervjuu podgori~kim „Vijestima”.

HO]E LI GR^KA IMATI ZA PENZIJE U JULU

Ministar rada veruje u isplatu GR^KA: Gr~ka bi trebalo da ima dovoqno novca da isplati barem julske penzije, izjavio je ministar rada i socijalnih poslova Antonis Rupakiotis, nakon izve{taja medija da Atina ima dovoqno novca za plate i penzije samo do 20. jula. - Isplata penzija za jul ne bi trebalo da bude problem - rekao je Rupakiotis. Gr~ki ministar je dodao da ne moè da komentari{e isplate nakon tog perioda, budu}i da to ne spada u mandat wegove vlade, prenela je francuska novinska agencija AFP. Ministar, koji je ~lan kabineta imenovanog 6. maja, tako|e je upozorio da su dràvni penzioni fondovi „u lo{oj finansijskoj situaciji”. Rupakiotisovi komentari su usledili po{to je atinski dnevnik Katimerini objavio izve{taj da Gr~ka ima jo{ samo oko dve milijarde evra u dràvnim koferima. Katimerini nije citirao izvore, ali drugi gr~ki mediji navode da je ta suma spomenuta na sastanku gr~kog ministra finansija sa radikalnom levi~arskom partijom „Siriza”, koju pojedini analiti~ari vide kao

mogu}eg pobednika novih izbora. Ministarstvo finansija u Atini nije `elelo da komentari{e izve{taje. Ministarstvo je ranije saop{tilo da su, u prvih pet meseci 2012. godine, dr`avni prihodi bili za 666 miliona evra mawi od ciqa.

Nema~ki nedeqnik Di Cajt je, citiraju}i izvore iz vlade i finansijskog sektora, naveo da }e Gr~koj posle izbora verovatno biti potreban jo{ jedan paket pomo}i Evropske unije od vi{e desetina milijardi evra, „da bi bila izbegnuta nesolventnost dr`ave”. „^ak i ukoliko Gr~ka nastavi sa reformama, bi}e joj potreban novi novac ovog leta”, pi{e u tekstu nema~kog nedeqnika, u kojem se spomiwe „dvocifren iznos” milijardi evra.Preduslov za tre}i paket bili bi izborni rezultati koji bi doveli do formirawa vlade „posve}ene nastavku reformi”, navedeno je u listu.

petak15.jun2012.

OGLASi

dnevnik

OGLASi

petak15.jun2012.

SO BE I APART MA NI na moru Utjeha kod Bara, blizu mora, povoqno. Telefoni 021/6363291, 062/8510-669, 064/3903-391. 54651

HITNO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800 - 2000E. Telefon 063/519-533. 55034

DVO SO BAN stan, 56m2, Novo naseqe, 2. sprat, useqiv odmah. Cena dogovor. Agencije iskqu~ene. Telefoni: 061/11-50-459, 060/596-63-88. 54966

PRO DA JEM lokal 43m2 u radu, ful opremqen. Kraqa Petra 2. Telefon 065/55-106-55. 54909

[KO DA 120 L, 1987 godi{te, registrovana u dobrom stawu. Telefon 064/260-42-88. 54883

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 54865 VO DO IN STA LA TER: izvo|ewe instalacija, popravka i remont, popravka bojlera, odgu{ewe kanalizacije i ostale vodoinstalaterske usluge. Telefoni: 021/6317-587, 065/31-50-198. 54914 VO DO IN STA LA TER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330. 54949

KU PU JEM staro gvo`|e, stare automobile za otpad, ve{ ma{ine, {porete, mesing, bakar, aluminujum, akumulatore. Najboqe pla}amo. Telefoni: 064/95-33-943, 66-18-846, 063/848-54-95. 54368

^iTUQe l POMeni

petak15.jun2012.

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka i baka

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da }emo u subotu, 16. juna, u 11 ~asova, na grobqu u Staroj Pazovi dati godi{wi pomen na{em dragom suprugu, ocu i dedi.

Posledwi pozdrav voqenom dedi

Tawa Moskaq 1992 - 2012.

Branislav Vukadinovi}

Tawa, svaki dan nam je te`i i bolniji bez tebe. Jako nam nedostaje{. Neka te an|eli ~uvaju.

dipl. in`. saobra}aja u penziji Te{ko nam je bez tebe. S po{tovawem, tvoji najmiliji.

Tvoja tetka Qiqa, te~a Sale, brat Vasilije sa porodicom Jerkovi}.

55021

Jovu Tanovi}u

Ana Zovi} 1943 - 2012. Sahrana }e se obaviti danas, 15. 6. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Macan, snaja Dijana i unuci Stefan i Nikola.

Nikada ne}e{ oti}i iz na{ih srca, u kojima }e{ uvek imati posebno mesto.

55007

54986

55011

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav mojoj sestri

Tu`ne: unuke Sandra i Marina i snaja Svetlana.

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 71. godini preminuo na{ dragi

Tawa Moskaq 1992 - 2012.

Ani Zovi} Sestra Milena, zet Bata i sestri} Sa{a.

Vuka{inu Duki}u

Pro{lo je ~etrdeset dana od kako si oti{la na svoj ve~ni po~inak. [to vreme vi{e odmi~e, nama su dani tu`niji i bolniji. Tawa, po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Zauvek }e ostati u na{em se}awu kao dobar, skroman i po{ten ~ovek spreman uvek da pomogne drugima. Skup{tina stanara Bulevar cara Lazara 55.

Tvoja tetka Radosava, te~a Mladen, bra}a Sla|an i Sr|an. 55029

2005 - 2012.

Devoj~ice na{a mila,

Jovo Tanovi}

55010

386/P

DESETOGODI[WI POMEN 15. juni 2002 - 15. juni 2012.

Sahrana je danas, 15. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu. O`alo{}eni: supruga Slava, sin Boban, unuke Sandra i Marina i snaja Svetlana. 54985

Posledwi pozdrav voqenoj baki

Ana Ana

Do|i! Snovi moji tebi lete, Do|i! Bez tebe se pati. Do|i! Sve kraj mene osmeh }e ti dati i u svemu ~e`wu oseti}e{ moju!

Sekice na{a... mi bi te rado dr`ali za ruke i ~uvali ti misli od slu~ajne tuge, eh, kad bi barem znali staviti te ne`no iznad duge...

Sawaju te: baba Qiqa i deda Milo{.

Volimo te do neba. Bata, mama i tata.

Tvoj brat Ivan Zavrtanik sa porodicom.

Tvoji: Sowa i Sr|an.

55024

55026

55015

54989

Posledwi pozdrav mami, babi i ta{ti

voqenoj

Milici Ikovac

Jozefina Kabi}

ro|. 17. 7. 1933.

ro|. Zavrtanik

^uva}emo uspomenu na tebe. S qubavqu, tugom i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Posledwi pozdrav

Tu`na srca se opra{tamo od na{e sestre, tetke i bake

Milici Ikovac

Jovi Tanovi}u

od: }erke Gordane, Sandre, Marka i Sa{e.

od kom{ije Bore Luki}a.

55030

55018

Povodom trideset pet godina mature sa po{tovawem se se}amo preminulih drugarica i drugova:

Zore Geri}

Milici Ikovac

1921 - 2012.

ro|. ^arni}

Sahrana je danas, 15. 6. 2012. godine, u 13 ~asova, na Ka}kom grobqu.

Sahrana je danas, 15. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice: Bok{i}, Miodragovi} i Adamovi}.

^uva}emo te u na{im srcima. \ur|a, Zoran, Sowa i Sr|an.

55012

54988

Posledwi pozdrav

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo da nas je napustio na{ voqeni suprug, otac, svekar i deda

Mare Vukajlija Stane [krbi} Jovana Mihajlova Veqka Milovi}a

U subotu, 16. 6. 2012. godine, u 10.30 sati, na Alma{kom grobqu obele`i}emo godinu dana od kako nije vi{e sa nama na{ dragi suprug, otac, deda i svekar.

1944 - 2012.

Maturanti III - 2 Trgova~ke {kole â&#x20AC;&#x17E;Svetozar Mileti}â&#x20AC;? generacija 1976/77, sa razrednim stare{inom.

Du{an i Branka Jovan~evi}.

55036

55014

JEDNOGODI[WI POMEN

Nastas - Nale Stojanovi}

Boldi`ar Laslo

deda Jovi

Posledwi pozdrav dragoj mami, ta{ti i baki

Polagawe urne }e se obaviti danas, 15. 6. 2012. godine, u 18 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Budisavi. O`alo{}eni: supruga, sinovi, snaja i unuk. 55005

Pozivaju se rodbina i prijateqi da nam se pridru`e. O`alo{}eni: supruga Berislava, sin Mo{a, snaja Milica, unuci Gala i Du{an. 54995

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od smrti na{e }erke jedinice - mezimice

Posledwi pozdrav

Posledwi i stricu

1992 - 2012.

pozdrav

29 deveru

Tomislav - Toma Jovanovi}

Iliji Zarije Ni{avi}u

Tawe Moskaq

petak15.jun2012.

glumac

dr Vuka{inu Duki}u

Ostajemo bez iskrenog prijateqa nemi, tu`ni, o`alo{}eni. U tebi smo se ose}ali voqeni, sigurni i za{ti}eni. @ivot bez tebe je `ivot bez oslonca.

Najdra`i, jedini moj, hvala ti za svu toplinu i lepotu tvoje tanane du{e. Za sve. Od sada sam sama sa na{im uspomenama. Tvoja Zora.

Vole te tata Nikola i mama Radojka.

Milisav - Mi}o i Bosa Babovi} sa porodicom.

od: snajke Ru`ice i sinovaca Zorana i Slobodana sa porodicama.

54961

54953

54840

54975

Pomen }emo odr`ati 16. juna 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. Sre}o na{a najve}a, odnela si osmeh, a do{la je samo}a i tuga puna boli, bila si i ostala na{ ponos.

Ve~no u na{im srcima

TU@NO SE]AWE

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo da je nakon duge i te{ke bolesti preminula na{a voqena supruga, majka, svekrva i baka

A~ Jo`ef - Joki 1994 - 2012.

Lepe{ Julijana 1930 - 2012. Sahrana je danas, 15. 6. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Porodica Lepe{.

S ponosom te pomiwemo, s qubavqu ~uvamo u na{im srcima, jer postoji qubav koju smrt ne bri{e. Sa velikom tugom `ivimo bez tebe, jer postoji tuga koju vreme ne le~i. Tvoji najmiliji: mama, brat, Robert, Andrej, Ferenc i Sowa.

54973

Tomislav - Toma Jovanovi}

Sava Popi}

glumac

1962 - 2009.

Preminuo je 9. 6. 2012. godine u Novom Sadu. Sahrawen je 12. 6. 2012. godine u Vaqevu. Po wegovoj izri~itoj `eqi datum smrti i sahrane naknadno objavqujem.

Pomen obele`avamo 16. 6. 2012. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Supruga Zora. Tvoji najmiliji. 54839

54944

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 16. juna 2012. u 11 ~asova, davati 40-dnevni pomen na{em bratu i ujaku

Vreme te~e, uspomene ostaju.

Sa bolom i nevericom opra{tamo se od na{e drage sestre

54947

[ESTOMESE^NI POMEN

@eqko Dragosavac Vera Ninkovi}

Lazaru Anoj~i}u

Tawe Kukole~a

Vera moja, tvoj osmeh na licu, cela je ve~nost tebe u meni.

Wegovi: Vera, Emina i Ivan.

Tvoja mama.

54908

54884

Danas, 15. 6. 2012. godine navr{ava se osam godina od kako sa nama nije otac i suprug

POMEN Navr{ava se ~etrdeset suznih dana od kako nije sa nama draga mama i supruga

\or|e Barat

Zorica Mandi}

U svojim srcima se}awe na wega ~uvaju: supruga Verica sa sinovima Darkom i Bojanom.

1942 - 2011.

Vreme prolazi a tuga za vama ne jewava. Neka vas an|eli ~uvaju. Dana, 16. juna, u 10 sati, poseti}emo va{u ve~nu ku}u.

Tvoji najmiliji suprug Branko i sin Milan.

Neute{ne: Maja i Sa{ka sa porodicom.

54958

54972

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

O`alo{}ena porodica. 54962

54965

O`alo{}ene porodice: [epinski i Kuvaqa. 54977

Na{oj voqenoj

Milici

1952 - 2012. od: sestre Lele, zeta Mileta i sestri}a Vladimira sa porodicom.

Qubice [epinski

@alosnog srca javqamo da je nakon duge i te{ke bolesti preminula

Vera Up~ev

1938 - 2012. Sahrana je danas, 15. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Zmajevu.

54819

Dana, 16. 6. 2012. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu obele`i}emo {est meseci od smrti na{e drage

TU@NO SE]AWE

1940 - 2009.

Veri Up~ev

Radevi} Todora Tomislav

54952

Petar Mi{i} Linka Mi{i}

Pomen }emo odr`ati 16. 6. 2012. godine, u 10.15 ~asova, na grobqu u Veterniku. Po~ivaj u miru i ve~no ti hvala.

54964

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 14. juna 2012. godine preminuo na{ dragi

Verica, Smiqa i Vesna sa porodicama.

U subotu, 16. juna, u 11 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima da}emo {estomese~ni pomen na{em dragom @eqku. Pozivamo rodbinu i prijateqe da nam se pridru`e i da ga se zajedno sa qubavqu setimo. Porodica Dragosavac i Sakala{.

posledwi pozdrav.

Sahrana je danas, 15. juna 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Porodica: Done, Danijel, Dra`en, Tijana, Elena, Maja i Sonia. 54969

Sestra Jelena, Milorad, Milica i Vawa.

54991

tv program

petak15.jun2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Чарде на Дунаву 09.30 Фолдер култура 10.00 Вести 10.10 Живот 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.15 Жене на селу 13.00 Српски екран-емисија МТВ-а на српском 13.30 Пословни успех (мађ) са титлом на српски 14.00 Вести 14.05 Сучељавање 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Спортска Војводина 15.30 Под истим кровом 16.00 У сусрет тамбурица фесту

06.05 08.00 09.04 09.50 10.07 10.37 11.07 12.00 12.15 12.39 14.25

Па нон ско ју тро (Панонија, 08.00) 06.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.30 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Музичко свитање Панонско јутро Лола Здравље је лек Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Глас Америке

16.10 17.00 17.20 17.52 22.43 22.55 23.25 23.45 00.00 00.54 01.41 02.29 04.07 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Музиканти Гастрономад Разгледница Странац у Србији Хоризонт Дневник Спорт плус Фудбал - ЕП: Италија-Хрватска (р) Фудбал - ЕП: Шпанија-Република Ирска (р) Ово је Србија Шта радите, бре Београдска хроника Фудбал - ЕП: Шведска - Енглеска, пренос Мазурка, спортски програм Око Мазурка - преглед Дневник Скок будућности Ружна Бети Музиканти Фудбал - ЕП: Украјина-Француска (р) Фудбал - ЕП: Шведска-Енглеска (р) Верски календар

Пе ти свет ски Там бу ри ца фест, отва ра ње (РТВ 1, 21.00) 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 Рекапитулација 20.05 Џонатан Крик 21.00 5. светски Тамбурица фест, пренос свечаног отварања 22.00 Војвођански дневник 22.35 Петказање 23.45 Џонатан Крик 00.35 Један на један 01.00 Џибони у Новом Саду 01.55 Пословни успех (мађ).са титл.на српском 02.20 Српски екран-емисија МТВ-а на српском 02.45 Фолдер култура

06.30 Кухињица – мађ. 07.00 Из нашег сокака 07.50 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.25 Музика талената-гала концерт 11.55 Концерт 12.15 Музички програм –мађарска музика 12.30 Вести (мађ) 12.40 Падање Русалки у транс, док.филм (рум) са титлом на српски 13.10 Биографије 14.00 Из нашег сокака 14.50 ТВ баштине 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Емисија за децу (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Оперативци 22.20 Биографије 23.05 ТВ баштине 00.00 ТВ Продаја

Ђорђе Вајферт

ТВ ФИЛМ

Ђор ђе Вај ферт По вод еми то ва ња овог ТВ фил ма је 162 го ди не од ро ђе ња Ђор ђа Вај фер та (18501937). За ње га су са вре ме ни ци го во ри ли да је „Не мац по по ре клу, а у ду ши Ср бин”. У фил му го во ре гу вер нер НБС Дејан Шошкић, проф. др Ђорђе Станић, проф. др Љубодраг Димић, ди рек тор РТБ Бор Благоје Русковски. Сце на ри ста и ре ди тељ: Светислав-Бата Прелић (РТС 2, 21.48) 06.02 06.53 07.28 07.34 08.02 08.14 08.25 08.47 09.11 09.23 09.56 10.26 10.55 11.25 11.47 12.24 12.53 13.56 14.18

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.10 Серијски програм 10.05 Ево нас код вас 11.00 Вести 11.10 Сокаче 11.15 Рецепти Лауре Равајоли 11.30 Живети тај живот 12.30 Украдена срца 13.00 Вести 13.10 Опчињени 14.05 Витраж 14.30 Свратиште за децу 15.00 Вести 15.10 Матуранти на Новосадској ТВ 15.15 Украдена срца 15.35 Рецепти Лауре Равајоли 16.00 Објектив на словачком 16.15 Објектив на мађарском 16.30 Лична грешка 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Неон сити 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 19.55 Матуранти на Новосадској ТВ 20.00 Ленија 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.35 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Живети тај живот 23.50 Украдена срца

09.45 10.15 11.30 12.00 19.30 20.15 20.45 23.00

Сноуборд – УС ГП АТП Хале 1/8 Финале НБА акција АТП Хале 1/4 Финале СК студио НБА Кошаркологија НБА Мото ГП Силверстоун – Тренинг Мото ГП 01.00 Мото ГП Силверстоун – Тренинг Мото 2 02.00 АТП Хале 1/4 Финале

Јасенко Хоура

Ве че са Ива ном Ива но ви ћем Вук Јеремић и „Пр ља во ка за ли ште“ овог пет ка су го сти по пу лар ног во ди те ља Ивана Ивановића. Шеф срп ске ди пло ма ти је иза бран је за но вог пред сед ни ка Ге не рал не скуп шти не УН. Чла но ви бен да „Пр ља во ка за ли ште“ су по но во на оку пу. Јасенко Хоура и Даворин Боговић от кри ће ка кве су шан се да уско ро одр же кон церт у Бе о гра ду... (Прва, 21.40) 05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.50 16.05 16.10 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 21.40 23.00 23.30 23.45

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Три Хил Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Експлозив Ексклузив Три Хил

14.59 15.25 15.58 16.28 17.23 19.00 19.24 19.55 21.48 22.55 00.30 01.00 02.00 03.50

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 14.50 08.55 15.50 16.20 16.50 17.50 18.40 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 01.00

dnevnik

c m y

Концерт за добро јутро Слагалица Мунзи Амерички приче Томас и другари Френине ципеле Загађеност Постанак и опстанак ћирилице Једна слика, једна прича Кина Мој љубимац Метрополис Место за нас Наличје велеграда Ремек дела руске музике ТВ фељтон Трезор Загађеност Милан Кашанин: Конзервативни револуционари Еко глобал Лов и риболов Контекст Арт зона Одбојка (ж): Гран при, Србија - Аргентина, укључење у пренос Слагалица - квиз Међународна бициклистичка трка „Кроз Србију” Кошарка-плеј оф-финале 4, Црвена звезда - Партизан, пренос Ђорђе Вајферт Одбојка-Светска лига: Србија - Русија, пренос Међународна бициклистичка трка „Кроз Србију” Одбојка (ж): Гранд при: Србија - Аргентина (р) Кошарка-плеј оф-финале 4, Црвена звезда - Партизан (р) Одбојка-Светска лига: Србија - Русија (р)

ВОА Улови трофеј Маратон Цртани филм Документарна серија Филм: Ритам злочина Топ шоп Љубав у залеђу Монк Др Хаус Двоугао Мућке Ало ало Документарна серија Обични људи Филм: Грозница љубави Мућке Ало ало Филм: Бруцоши у фрци 2 Др Хаус Еротска серија Филм: Заточеништво

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

06.00 Заувјек сусједи 08.00 Топшоп 08.20 Долина сунца 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 14.00 Филм: Отпоран на метке 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Џои 17.30 Пријатељи 18.00 Пријатељи 18.30 Вести + ватра 19.30 Штрумфови 20.15 Увод у анатомију 21.10 Филм: Жестоки момци 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 00.00 Филм: Шушка се... 01.50 Филм: Паклено завођење 03.30 Саут Парк 03.55 Филм: Хак и Краљ Срце

Џенифер Анистон

Шу шка се... Са ра Хан тинг тон се упра во ве ри ла за њу јор шког адво ка та Џе фа Деј ли ја. Од ла зи са њих на вен ча ње сво је се стре у Па са де ну. Та мо чу је гла си ну да су филм и књи га „Ди пло мац” за сно ва не на до га ђа ји ма ко ји су се од и гра ли у ње ној по ро ди ци. Уло ге: Џенифер Анистон, Кевин Костнер, Ширли Меклејн, Марк Руфало Ре жи ја: Роб Рајнер (Б92, 00.00)

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.30 21.15 23.00 00.00 01.00 03.00 04.00 05.00 06.00

Дејвид Аркет

Вре мен ска бом ба Уло ге: Дејвид Аркет, Ричард Т. Џонс, Тара Рослинг Ре жи ја: Стивен Гиленхал (Хепи, 20.20) 05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20 01.00 01.40 03.30 04.30

Јутарњи програм Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Голи живот Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Лепи и мртви Временска бомба, филм Долина вукова Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду Граница Једна жеља једна песма Насловна страна - квиз

Добро јутро Тренутак истине Градске вести Мала невеста 48 сати свадба Тачно у подне - уживо Курсаџије Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд шоу Шопингхоличарке Топ спид Филм: Сумњив, дакле крив Код Гринових Тјудорови Бекство Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak15.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20. ВЕК

Пи ше: др Марк Мазовер 10.25 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 Ловци на нацисте 09.00 Тајна несталог шпијунског авиона 10.00 Завера на острву Устика 11.00 Рим није изграђен за један дан 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Звезде сребрног екрана 14.00 Ко си заправо ти? 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Тајна несталог шпијунског авиона 20.00 Бо Брумел – тај дивни човек 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Ускршње острво – повратак у прошлост 01.00 Шта је заиста потопило Мери Роуз

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 00.20

Посластичарски ас Л.А. Инк Стручњак за торте Грађевинске интервенције Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Верујете ли у чуда? Супруге мафијаша Партнери у љубави и злочину Др Џи Л.А. Инк Верујете ли у чуда? Супруге мафијаша

Деда са израслином Сунце и месец Ози Два играча са клупе Анђео и одметник Гувернанта Поноћна врелина Осветник Краљ Наресуан Еротски филм Еротски филм

Ан ђео и од мет ник Џон Вејн у овом ве стер ну игра од мет ни ка, ко ји ра њен до ла зи на праг по ро ди це Кве кер. Они га при ма ју у ку ћу, ле че и он по ла ко по чи ње да се за љу бљу је у њи хо ву ћер ку... Уло ге: Џон Вејн, Гејл Расел Ре жи ја: Џејмс Едвард Грант (Синеманија, 13.15)

Дајен Вајст

Све ти о ник на Цр ним во да ма Хе лен и Де клан Ке хо ра но су оста ли без оца, ко га су ја ко во ле ли. Ни кад ни су до кра ја при хва ти ли да га ви ше не ма. Њи хо ва мај ка Ли ли на не ки се на чин оту ђи ла од де це, као да се осе ћа ла кри вом што се из бол ни це, у ко јој је њен муж умро, ку ћи вра ти ла са ма... Уло ге: Дајен Вајст, Ђина Меки, Анђела Ленсбери, Кит Мекерлан Ре жи ја: Џон Ерман (ХРТ 1, 13.22) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.02 Дивљи пламен 10.09 Место под сунцем, док. серија 11.01 Северни медвед, док. филм 12.00 Дневник 12.32 Моћ судбине 13.22 Светионик на Црним водама, филм 15.12 Понос Раткајевих 15.58 Горски лекар 16.42 Путем Европских фондова 17.27 Хрватска уживо 17.54 Југославија - држава за један век, док. серија 18.28 Др Оз, ток шоу 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.06 Одабрао Ђело Х. 21.10 Циклус хрватског филма. Луди дани 22.50 Дневник 3 23.35 Секс и град 00.00 Филмски маратон: Едисон, филм 00.37 Филмски маратон - циклус хрватског филма: Луди дани 03.08 Евро 2012.: Шведска Енглеска, снимак

07.50 08.20 08.43 09.07 09.31 10.00 13.30 13.10 14.41 15.26 15.48 16.16 17.00 17.50 19.50 20.35 22.35 23.36 00.13 02.10

Гејл Расел

06.00 07.45 09.20 11.00 13.05 14.30 16.00 17.45 18.15 20.05 20.35 21.05 22.05 23.45 01.20 02.55 04.35

Опет ти Упознајте мале Фокерове Најбољи (не)пријатељи Трон: Легат Његов начин Последњи воз Необичне авантуре Аделе Бланк Филмови и звезде Дизање Потпредседница Девојке Борџије Оружје Цимерка Избацивач Притајено зло: Живот после смрти Кери Фишер: Без длаке на

Мала ТВ Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Патак Фрка Пипи Дуга Чарапа Пренос седнице Хрватског сабора Идемо на запад Југославија - држава за један век, док. серија Љубав у залеђу Еџмонт Олујни свет Бриљантин Евро 2012, емисија Доњецк: Евро 2012. Украјина - Француска, пренос Евро 2012, емисија Познан: Евро 2012. Шведска Енглеска, пренос Евро 2012, емисија Битанге и принцезе Министрова наследница Калифорникација

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00

Мрачни анђео Марта иза решетака Биографија - Џејми Фокс Чудна фреквенција Марта иза решетака Биографија - Патрик Демпси Розвел Човек са звезде Биографија - Џејми Фокс Марта иза решетака Биографија - Патрик Демпси Крађа вредног уметничког дела 23.00 Багзи 00.30 Необуздана Ајрис

07.30 Слушкињина прича 09.20 Ејс Вентура: Шашави детектив 10.50 Ејс Вентура: Зов природе 12.20 Хотел Оаза 14.00 Очајнички тражећи Сузан 15.40 Септембар 17.00 Много буке ни око чега 18.50 Жена француског поручника 20.50 Врата раја 23.20 Секси Азија 01.40 Еротски филм 02.40 Еротски филм

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Све по закону Скандал Хаваји 5-0 Браћа и сестре

07.35 Кобра 1 08.30 Кисмет - окови судбине 10.20 Кувар и по 10.25 Ватрено небо 11.45 Ексклузив Таблоид 12.05 Вечера за 5 13.15 Крв није вода 15.00 Кобра 11 15.05 Езел 16.55 РТЛ 5 до 5 17.00 Евро - специјал из Пољске 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Кисмет - окови судбине 21.35 Језгро, филм 00.05 Пентатлон, филм 02.00 Астро шоу

Је згро Из не по зна тих раз ло га, Зе мљи но уну тра шње је згро пре ста ло је да се ро ти ра, због че га се елек тро маг нет нко по ље пла не те по чи ње не ста бил но по на ша ти. Широм це лог све та до ла зи до дра ма тич них до га ђа ја и про ме на... Уло ге: Арон Екхарт, Хилари Свонк, Кристофер Шајр, Реј Галети, Делрој Линдо Ре жи ја: Џон Ејмел (РТЛ, 21.35)

Сви се буне, само Руси ћуте

рад ско ве ће Бо ло ње је убр зо на кон за вр шет ка ше ња про бле ма ко ји ни је на уч ни не го људ ски, про ра та пре то пи ло брон за ну ста туу Му со ли ни ја бле ма жи во та у за јед ни ци“, на пи сао је 1954. фран на ко њу у два ча сна пар ти за на; фран цу ска је цу ски уче њак Реј мон Арон. „Је су ли Евро пља ни и ка но ни зо ва ла спо мен на ује ди ње ни от пор ко ла бо ра - да ље ка дри да при ме њу ју суп тил ну ве шти ну ко ја је ци о ни стич ком ре жи му мар ша ла Пе те на, док је нео п ход на у ли бе рал ним за јед ни ца ма? Да ли су за Аустри ја бе срам но ис ко ри сти ла свој ста тус пр ве др жа ли соп стве ни си стем вред но сти?“ Ме ђу тим, за Хи тле ро ве жр тве и по ди гла спо ме ни ке ан ти на ци - раз ли ку од Аро на, мо ра мо се упи та ти: ка кав је то стич ким „бор ци ма за сло бо ду Аустри је“. Би ли су то био европ ски си стем вред но сти? Ли бе ра ли зам је за че ци ми то ва Евро пе осло бо ђе не од исто ри је. Они тек је дан од њих, а би ло је и дру гих. При ча о Евро су из гна ли не при лич на се ћа ња и по твр ди ли не у мит - пи 20. ве ка при ча је о њи хо вом су ко бу. ност три јум фа сло бо де. „Упр кос про бле ми ма, оба ве за ма и те шко ћа ма с Да би осе ћај европ ске ци ви ли за циј ске пре мо ћи ко ји ма се су о ча ва СССР због свог не пре кид ног на остао не так нут, би ло је нео п ход но стал но из но ва ис цр та ва ти мен тал не гра ни це. Та ко зва на европ ска за јед ни ца им пли цит но је за не ма ри ва ла по ла Кон ти нен та: по сле рат на Евро па по сте пе но је по ста ла си но ним за За пад. Из гу бље ни Ис точ но е вро пља ни свр ста ва ли су се бе у „цен трал ну Евро пу“ да би се одво ји ли од вар ва ра. Та се на ви ка одр жа ла до да нас: во де ћи бри тан ски исто ри чар не дав но је опи сао рат у Бо сни као „при ми тив ни пле мен ски су коб ко ји са мо ан тро по ло зи мо гу раз у ме ти“, при че му је Ју го сла ви ју ра ди је по сма трао као део вар вар ског Тре ћег све та не го да при хва ти да и са ма са вре ме на Евро па мо же би ти ука ља на. Чи ни се да чак ни уби тач ни до ка зи у 20. ве ку ни су ума њи ли спо соб Радо би Французи заборавили колаборацију маршала Петена ност Евро пља на за са мо об ма ном. На рав но, ни је мо гу ће са гле да ти Хи тле ро ве ам би - ме та ња ко му ни зма сред њо и сточ ној Евро пи“, ста ја ци је на Кон ти нен ту а да се не по ста ве у кон текст ло је у јед ном ме ро дав ном при руч ни ку о том ре ги о европ ског пре ко о ке ан ског име при ја ли зма, ни ти је ну из 1988, „не ма зна ко ва да су Ста љи но ви на след мо гу ће опи са ти Хлад ни рат не по зи ва ју ћи се на ни ци спрем ни да се по ву ку ода тле, ни ти се за па жа САД. СССР – као ве ли ка евро а зиј ска си ла – час је сла бље ње њи хо ве по ли тич ке во ље да та мо до ми ни део европ ске исто ри је, а час је ван ње них то ко ва. За - ра ју.“ то је ово Евро па чи је су гра ни це – а та ко је и у Го то во је д ин с твен не у с пех да се пред в и д и ствар но сти – по ро зне и при ла го дљи ве. Ис точ на про п аст ко му н и зма за би л а је ве л и ки ек с ер у ков Евро па ни је ма ње део те при че не го За пад на, као чег за п ад н о е в роп ске по л и т ич ке на у ке. Али ни су што јој и Бал кан не при па да ни се из н е н а ди л и са мо на уч н и шта ма ње не го Скан ди на ви ја. ци. До г а ђа ји су за т е кли и по Град с ко ве ћ е Бо л о њ е је Као и увек, ге о граф ска пи та ли т и ч а р е и ин т е л ек т у а л ц е. ња при кри ва ју ар гу мен те о по - убр зо по сле ра та пре то пи ло Ма ђар ски пи с ац Ђерђ Кон ли ти ци, ре ли ги ји и кул ту ри, а брон за ну ста туу Му со ли ни ја рад из ја в ио је 1984. – не са они ко ји су жељ ни да ус по ста ве свим озбиљ н о – у ве з и с про на ко њу у два ча сна европ ско је дин ство не ће би ти па л им по бу н а ма 1956. (у Ма пар ти за на, а Аустри ја, за до вољ ни због мог аг но сти ци ђар с кој), 1968. (у Че хо с ло бе срам но ко ри сте ћи ста тус вач кој) и 1980/1. (у Пољ зма. Али то је тек овлаш по ве за Хи тле ро ве пр ве жр тве, но с не из ве сно шћу ко ја са да ској): „Пу сти мо сад Ру с е да окру жу је кон цепт са ме Евро пе. се по бу н е“. Ње гов ап сур дан ди гла спо ме ни ке На кра ју кра је ва, од три иде о ло ан ти на ци стич ким „бор ци ма пред л ог по ко п ао је Вац л ав ги је, фа ши зам се по ка зао као Ха вел: „Ме н и то из гле да сим за сло бо ду“ нај ви ше евро цен три чан, ку ди па т ич н о, ма да ми ни је са свим ка мо ви ше и од ко му ни зма и од ја сно ко или шта би мо гло на ли бе рал не де мо кра ти је: тај си стем ве ро ва ња, ујед но те ра т и СССР да рас п у сти це л о куп н у фа л ан г у ан ти а ме рич ки и ан ти бољ ше вич ки, ма кар је био не - сво јих европ ских са т е л и т а – по с еб н о за то што је дво сми сле но ја сан. Оно што Евро па за нас пред ста - ја сно да би, чим ње го ва вој ска на п у сти те те ри вља на кон окон ча ња Хлад ног ра та умно го ме је не ја - то р и је, пре или ка сни је мо рао да од у ста н е од по сни је – је ли она део „За па да“ (ма да је и са мо то од - ли т ич ке до ми н а ц и је над сви ма њи ма“. ре ђе ње за ста ре ло), за пад ни бе дем Евро а зи је, је ли и Уру ша ва ње со вјет ске кон т ро ле на кон 1989. би јед но и дру го или ни шта од то дво је? „Евро па“ ло је бр зо, нео че ки ва но и ми ро љу би во, и об у хва Европ ске уни је мо жда је обе ћа ње или об ма на, али ти ло је чи т ав ре ги он. У ком сми слу је За пад до ни је ре ал ност. За озбиљ но са гле да ва ње по де ла и не - био Хлад ни рат? Не сум њи во, де мо кра ти ја је од из ве сно сти на овом кон ти нен ту – што сам ја на сто - не ла по бе ду, али ни је би ла од оне вр сте ка ква се јао да ов де учи ним – по треб но је на пу сти ти ме та фи - при жељ ки ва ла, ни ти је из во је ва на она ко ка ко се зи ку и од ре ћи се по тра ге за не ка квом та јан стве ном оче ки ва ло, бу ду ћи да та кву по бе ду уисти ну ни ко и су штин ском „Евро пом“. ни је пред ви део. Је ли то био слав ни три јумф у На по слет ку, реч је о вред но сти ма ко је су у са мој име „на ро да“ и за сло бо ду Евро пе од ти ра ни је? ср жи ове исто ри је – вред но сти ма ко је су на ве ле љу - Али на род је – ка ко је Кон рад при ме тио – по ку де да де лу ју, ко је су уоб ли чи ле и пре о бра зи ле ин - ша вао да про те сту је, са мо што су про те сти та да сти ту ци је, усме ра ва ле др жав ну по ли ти ку и би ле има ли сво је сла бо сти, а овог пу т а се с њи ма за пот по ра за јед ни ца ма, по ро ди ца ма и по је дин ци ма. доц ни ло. Ис ход је био сло бо да. Че жња за сло бо „Сва ки дру штве ни по ре дак јед но је од мо гу ћих ре - дом ни је ну жно би ла узрок.

Хилари Свонк

Књи гу Мар ка Ма зо ве ра „МРАЧ НИ КОН ТИ НЕНТ / Евро па у 20. ве ку„ мо же те по ру чи ти од Клу ба чи та ла ца Из да вач ке ку ће „Ар хи пе лаг” (Те ра зи је 29/II, Бе о град), пу тем те ле фо на 011/ 3344–536 и 3344-427, и-меј ла klub@arhipelag.rs или СМС-а 063/1643–609. 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Желели сте да знате Дрвосече из мочваре Суперљуди Стена Лија Уклета кућа Желели сте да знате Дрвосече из мочваре

08.30 09.00 11.00 13.00 13.30 20.00 20.30 21.30 22.30 23.00 01.00

Сви спортови Фудбал Фудбал Тенис Тенис Фудбал Тенис Тенис Аутомобилизам Фудбал Аутомобилизам

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak15.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Кроз ваш знак је за пло вио Ме сец па сте по ма ло ле њи и бес крај но ро ман тич ни. Све што вам тре ба је љу бав и ле по та у сва ком ви ду. Пра ви сте хе до ни ста. Мо гли би сте и за ра ди ти, ако се по тру ди те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

15. jun 2012.

Пет на е сти дан у ме се цу, пе так. При пре ме за ви кенд мо гу да поч ну. Пред ва ма је уго дан и при ја тан дан, да ни, па се опу сти те и уго ди те се би. Тро ши те но вац на шо пинг и ре сто ра не, ка фи ће.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Би ло би до бро да бу де те ак тив ни на лич ном пла ну и оства ри те не ке сво је ци ље ве. Има те ра зно вр сног по сла, али и при ват них оба ве за, па те шко да све мо же те уса гла си ти у пот пу но сти. Не за по ста вљај те љу бав.

Да нас сте скло ни ужи ва њу с дра гом осо бом, и то је го то во нај бо ље што мо же те учи ни ти. Али, и по слов ни кон так ти с ино стран ством вам иду у при лог. Мно го то га тре ба озва ни чи ти и ве ри фи ко ва ти.

Упо сли те све сво је вој ни ке да се бо ре за ва ше кра љев ско ве ли чан ство. Исто та ко, на рад ном ме сту ор га ни зуј те са рад ни ке и из вр ши о це. Фи нан сиј ски при хо ди вам отва ра ју апе ти те у сва ком по гле ду.

Си ту а ци ја у ка ри је ри је хро нич но на гла ше на па сте и са ми узе ли уче шћа у бит ним до га ђа њи ма. На лич ном пла ну чи ни те и ра ди те по сво ме, али и у са гла сно сти с од ре ђе ним ауто ри те ти ма.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

На рад ном ме сту су при сут не за ни мљи ве и про мен љи ве окол но сти. Ни шта не мо ра да се за вр ши у прав цу у ко јем је по че ло. Али, ви се др жи те сво јих пу те ва и пу та ња. Има те до бре од но се с ино стран ством.

По сто је мно ге мо гућ но сти, пре све га у по слов ним и при ват ним кон так ти ма с дру ги ма, па ода бе ри те нај бо ље што мо же те. Ви ше осо ба је за ин те ре со ва но за вас, што це лој при чи да је до дат ну чар.

При лич но сте ан га жо ва ни у при ват ном би зни су ових да на, што је оче ки ва но. Не мој те за по ста ви ти парт не ра ни ме ђу соб ну ко му ни ка ци ју. Школ ски рас пуст омо гу ћа ва да се ба ви те сво јом де цом.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не ке окол но сти вам иду у при лог, а не ке не. Са свим ло гич но и уоби ча је но. Тру ди те се да др жи те си ту а ци је под кон тро лом, али то ни је увек мо гу ће. До бро са ра ђу је те на ду ге ста зе, ду го роч но.

По треб ни сте мно ги ма ко ји од вас оче ку ју по др шку, али пре све га се би. Љу бав ни од нос не бу ди ва ше ин те ре со ва ње, али но ви по слов ни по те зи и кон так ти вас ани ми ра ју у не по зна то. При хо ди.

На лич ном пла ну сте ве ли ки иде а ли ста, што има сво јих до брих стра на. Ипак, не оче куј те не мо гу ће, по себ но од дру гих. Мно ги пла но ви у ве зи с до мом у ко јем жи ви те ће се ре а ли зо ва ти. Па и пу то ва ња.

TRI^-TRA^

Го ла ужи на V REMENSKA

PROGNOZA

Пријатно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 26 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 28 Niш

Фо то гра фи ја буј не же не ко ја без ијед не кр пи це на се би је де, об и шла је свет. Док јед ни ја вља ју да је то Ким Кардашијан и да је фот ку об ја вио Кање Вест на свом про фи лу на Тви те ру, дру ги се пи та ју да ли је реч о пор но глу ми ци ко ја ли чи на ри ја ли ти зве зду. Ка ко пи ше је дан бри тан ски та бло ид, број ни фа но ви Ка њеа Ве ста твр де да је ре пер об ја вио спор ну фо то гра фи ју, али убр зо је и из бри сао са свог про фи ла. Ипак, њи хо ву при чу до ве ла је у пи та ње пор но зве зда Амија Мајли, ко ја твр ди да је она на фо то гра фи ји. - Очи глед но фо то гра фи ја на ко јој сам го ла кру жи ин тер не том, а пи ше ка ко је то Ким Кар да ши јан, збу ње на сам - на пи са ла је на Тви те ру Ами ја. О фо то гра фи ји ко ја се бр зи ном му ње про ши ри ла ин тер не том, још се ни је огла си ла про зва на Ким.

Evropa

тоПло

НО ВИ САД: На кон све жег ју тра, то ком да на сун ча но и при јат но то пло. Ве тар слаб се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на 26 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: На кон све жег ју тра, сун ча но уз при јат не днев не тем пе ра ту ре. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 9, а мак си мал на 27 сте пе ни. СР БИ ЈА: На кон све жег ју тра, сун ча но уз при јат не днев не тем пе ра ту ре. То ком да на ће би ти сла бог ло кал ног раз во ја обла ка. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 9, а мак си мал на 29 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд и по чет ком на ред не сед ми це сун ча но и све то пли је, па се од не де ље опет оче ку ју вру ћи не и тем пе ра ту ре пре ко 30 сте пе ни. То ком ве ћег де ла иду ће сед ми це сун ча но и вру ћи на. Тек кра јем сед ми це је мо гу ће осве же ње са про ла зном ки шом и пљу ско ви ма.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би ом е те о ро ло шка си ту а ци ја по го до ва ће хро нич ним бо ле сни ци ма и свим осе тљи вим осо ба ма. Те го бе мо гу има ти осо бе са ва ри ра ју ћим крв ним при ти ском. Не са ни ца и сма ње на кон цен тра ци ја су мо гу ће ме те о ро пат ске ре ак ци је.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 24 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA По че ла мо би ли за ци ја и до ђе ред на Ла лу. Ка жу му: - Ла ло, ти мо раш у пр ве бор бе не ре до ве. А Ла ла ће: - Та, не мој те ме не, ја ћу се од мах по ми ри ти!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

319 (19)

Slankamen

362 (-2)

Apatin

384 (15)

Zemun

371 (-4)

Tendencija opadawa

Bogojevo

340 (11)

Panчevo

372 (-8)

STARI BEGEJ

Baч. Palanka

324 (2)

Smederevo

510 (-4)

Novi Sad

311 (-1)

Tendencija porasta i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

TISA

170 (-30) N. Kneжevac

64 (-1)

Tendencija stagnacije

SAVA 314 (-4)

S. Mitrovica

192 (-1)

Senta

339 (-3)

Beograd

313 (-5)

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

368 (-3)

NERA

Tendencija stagnacije

Kusiћ

60 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja