Dnevnik 15.jul 2012.

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 15. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23496 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PO RA ZNA ANA LI ZA STA TI STI ^A RA EU: STAN DARD U SR BI JI NA ZA ^E QU EVRO PE

Na dnu smo dna Ako, s jedne strane, posmatramo Srbiju i jo{ nekoliko zemaqa koje ~ekaju ulazak u Evropsku uniju i, s druge strane, wene ~lanice, jasno je da smo, zajedno s nekim kom{ijama – na dnu dna.

Evropska statistika, naime, bolno potvr|uje kako se lo{e `ivi u regionu.

Kad i ako dr`ave koje su trenutno u nekoj fazi procesa pro{irewa EU jednog dana postanu punopravne ~lanice, bi}e – sa izuzetkom Islanda – me|u najsiroma{nijim i najmawe razvijenijim dr`avama te zajednice.

Nije potrebno ni naro~ito studiozno analizirati Eurostatov snimak da bi se ocenilo da je Island drugi svet u odnosu na ostale posmatrane dr`ave, ne samo po geografskom polo`aju. Prose~an Islan|anin `ivi osam godina du`e od prose~nog Srbina, to je jedina zemqa u Evropi gde je nezaposlenost `ena mawa od nezaposlenosti mu{karaca, prose~na plata im je desetak puta ve}a nego u Albaniji, a gra|ani BiH ne mogu priu{titi ni tre}inu onoga {to sebi mogu priu{titi stanovnici ove ostrvske dr`ave. str. 5

LI DER LSV NE NAD ^A NAk UPOZORIO DA PRAVA VOJVODINE VI[E U SRBIJI NEmA kO DA ZA[TITI

Internacionalizacija sada neminovnost str. 3

U SUSRET OLImPIJSkIm IGRAmA U LONDONU

Sportiste ~uvaju i raketama

U sklopu ja~awa mera be bezbednosti ezbednosti pred OI, a na temequu odluke Vrhovnog suda Ujediwenog Kraqevstva, koliko sutra }e u blizini Olimpijskog parka u britanskoj prestonici po~eti instalirawe specijalne vojne opreme. Sud je, naime, odbacio zahtev stanara isto~nog Londona da se na krovove wihovih zgrada ne postavqaju raketni lanseri „starstrek” i „rapier”

Foto: N. Stojanovi}

predlo`eni polo`aj raketnih lansera

rapier

Olimpijski park

rapier starstreak

Blekhit Okslijeva {uma Enfild Barn Hil neboder „Fred Vig” Leksington

bblokovi zgrada ~iji ji se stanari protivee postavqawuu r raketa a RAP RAPIER PIER

domet: preko 8km 8 brzina: 2,5 maha

STARSTREAK

domet: 0,3km-7km brzina: 3,5 maha

du`ina: 1,4m

tri strele laserom se navode prema ostoj meti raketa izbacuje strele 400 m nakon lansirawa

laserski navo|ena raketa mo`e ga|ati dve mete odjednom

str. 12, 13 i 19

NASLOVI

Mo`da bude leda

Majkl Devenport

Susret na vrhu mo`e poboq{ati odnose Beograda i Pri{tine

Najvi{a temperatura 36°S

Teofil Pan~i} Istina pi{e na zidu

Voja @aneti}

Te{ko se qudi trezne nasred svadbe

\or|e Randeq

Putopis pre putovawa

vertikalni stabilizator motor lansira raketu iz le`i{ta

L O N D O N du`ina: 2,3m

10km

^isti ra~uni, duga qubav!

Bora Oti} str. 18

[atra

INTERVJU NEDEQE

Bogica Mijatovi}

str. 9

„DNEVNIK” NA LICU MESTA: DANA[wA NEmA^kA I ERVIN ROmEL

Respekt sa dosta mere

str. 10

2

dnevnik

nedeqa15.jul2012.

CITATI

„

Kon sen zus u ve zi sa re {a va wem pi ta wa Ko so va i Me to hi je ne mo gu }e je po sti }i u par la men tu. Mo gu }e je obez be di ti skup {tin sku ve }i nu ka ko bi bio pri hva }en ne sta tu sni deo Ah ti sa ri je vog do ku men ta kao osnov za po li ti~ ki di ja log Be og ra da, Pri {ti ne i EU Alek san dar Ju go vi}, pot pred sed nik SPO

”

Da ~i}: Vla da shod no do go vo ru Mandatar za sastav nove vlade Ivica Da~i} poru~io je da }e dogovorena dinamika u procesu formirawa nove vlade biti ispo{tovana, da ne o~ekuje bilo kakve promene dogovora koalicije stranaka oko SPS, SNS i URS o formirawu vlade, ali da je otvorena mogu}nost da se jo{ neke stranke ukqu~e u parlamentarnu ve}inu. Da~i} je rekao da bi 23. jula trebalo da bude nastavqena kon sti tutivna sedni ca repu bli~kog parlamenta, na kojoj }e bi ti izabrani predsednik i potpredsedni ci skup {ti ne i radna tela parlamenta, nakon ~ega bi trebalo da bude odr`ana druga sednica, tematski vezana za dono{ewe zakona o ministarstvima i o vladi. Mandatar za sastav vlade i lider socijalista najavio je za naredni vikend sednicu Glavnog odbora stranke, na kojoj }e biti doneta i kona~na odluka o personalnim re{ewima, odnosno o formirawu vlade.

Pa stor: [a mar de cen tra li za ci ji Predsednik Skup{tine Vojvodine I{tvan Pastor izjavio je da odluka Ustavnog suda Srbije o suspendovawu vi{e od 20 odredbi Zakona o nadle`nostima Vojvodine predstavqa “ogroman {amar” za proces decentralizacije Srbije. “Sa zaprepa{}ewem, naime, treba da spoznamo da je udaren ogroman {amar onim procesima u ~ije smo se ostvarewe nadali protekle decenije: konkretne decentralizacije, sni`avawa nivoa dono{ewa odluka, povra}aju novca tamo gde se on stvara, princip pravi~nosti”, rekao je Pastor za novosadski Ma|ar So. Dodao je da je uveren da nije slu~ajno {to je Ustavni sud odluku doneo ba{ sada i ocenio da su politi~ki argumenti “pretegli barem toliko koliko i pravni”.

Pastor je dodao da ne mo`e da zamisli da opstane odluka Ustavnog suda prema kojoj Vojvodina nema pravo da se bavi poqoprivredom ili ruralnim razvojem i {umarstvom, da nema pravo da poma`e porodicama ukoliko se odlu~e za ra|awe dece, ili da nema pravo da misli

INTERVJU

Su sret na vr hu mo `e od no se Be o gra da edva ~ekam da vidim stotu olimpijsku medaqu Srbije u Londonu, zapo~eo je u redakciji “Dnevnika” razgovor za na{ list wegova ekselencija Majkl Devenport, ambasador Velike Britanije, na odli~nom srpskom.

Dobro raspolo`en, pitao nas je na kraju intervjua da nismo razo~arani {to smo dobili uglavnom diplomatske odgovore na na{a pitawa, ali to nije bio slu~aj: uz sve to {to se od diplomate i o~ekuju takvi odgovori i odre|eni nivo protokola, ambasador Devenport pokazuje produbqni interes da {to boqe razume zbivawa i prilike u Srbiji, kao i da {to boqe iskomunicira politi~ke i ekonomske interese u bilateralnim i odnosima EU - Srbija. l Ka ko se u Ve li koj Bri ta ni ji gle da na ini ci ja ti vu kan ce lar ke An ge le Mer kel o te {wem po ve zi va wu ~la ni ca Evrop ske uni je? Da li je re al na ide ja o „Evro pi na dva ko lo se ka”?

– Najpre bih rekao da je Velika Britanija ~lanica Evropske unije ve} nekoliko decenija i nema nikakve sumwe da `eli i da ostane u EU. S druge strane, mi nismo deo evrozone, ali veoma va`an prioritet za britansku vladu je uspeh svih privreda evrozone. Evrozona je veliko tr`i{te za britanske firme i wihov izvoz, za na{u bilateralnu trgovinu: ona predstavqa mawe-vi{e 40 posto na{e izvozne privrede, a uz ostale evropske zemqe van evrozone to je i svih 60 posto na{eg tr`i{ta.

Kao {to je ve} nekoliko puta rekao premijer Kameron, uspeh jedinstvene monetarne zone zavisi od visokog nivoa koordinacije fiskalne, ekonomske i monetarne

J

Nikoli}em, mandatarom za sastavqawe vlade Ivicom Da~i}em, i izabranim predsednikom Generalne skup{tine Vukom Jeremi}em, navodi se u saop{tewu UN. Ban }e posle Beograda otputovati u Pri{tinu, gde }e razgovarati sa predstavnicima UNMIK-a, me|unarodnih i regionalnih organizacija, kao i sa predstavnicima kosovskih vlasti. On }e tokom posete Kosovu obi}i manastir Visoki De~ani, koji se nalazi na listi UNESKO, kao i Prizren.

Ste fa no vi}: O{tro pro tiv ko rup ci je Potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke Neboj{a Stefanovi} izjavio je da vr{ilac du`nosti predsednika te partije Aleksandar Vu~i} boravi u SAD sa ciqem da se dobije podr{ka i pomo} „sa bilo koje strane” i da se obezbedi „da bilo koje nedoumice budu otklowene”. „Sara|ujemo sa svima u svetu. Postoji na{a `eqa da se {to vi{e i {to pre uradi za Srbiju i zato i postoji komunikacija sa svima. SAD su samo jedan od partnera sa kojima predstavnici SNS razgovaraju u tom smislu”, rekao je Stefanovi} na konferenciji za novinare. On je naglasio da SNS insistira i zahteva od nove Vlade da se odmah upusti u „najo{triju i naj`e{}u” borbu protiv kriminala i korupcije, koja je „endemska i zahvata sve delove dru{tva”. Stefanovi} je precizirao da odmah treba ispitati sve sumwive privatizacije, naro~ito one na kojima je insistirala Evropska unija. „Gra|ani Srbije imaju pravo da znaju ko je uni{tio wihove fabrike i preduze}a i ko su qudi koji su novac ste~en tako izvr{enim krivi~nim delima stavili u svoje xepove”, konstatovao je Stefanovi}.

Mar ko je zdrav Moj sin Marko je dobro i zdravo i pri~a o wegovoj te{koj bolesti je izmi{qotina, izjavila je udovica nekada{weg predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a, Mira Markovi} u kratkom telefonskom razgovoru za “Novosti”. Ona je time demantovala informaciju Milice Gaji} da je wen suprug Marko Milo{evi} te{ko bolestan i da su mu otkazali bubrezi, pa se zato nalazi u 119 nefrolo{koj klinici u Moskvi.

politike unutar zemaqa te zone.

Vlada Velike Britanije zala`e se za ja~awe saradwe izme|u partnera unutar evrozone. Ula`emo sve svoje napore za ja~awe jedinstvenog tr`i{ta EU. To je na{ ekonomski prioritet i mi `elimo uspe{nu evrozonu koja bi tako|e doprinela uspehu na{e i drugih evropskih ekonomija. Verujemo da taj uspeh zavisi od ja~awa i pro{irivawa jedinstvenog tr`i{ta.

pak analize ovla{}ewa Evropske unije, kako da se ta ovla{}ewa koriste i kako bi ona mogla uticati na na{u zemqu, {ta bi to zna~ilo za britanske dr`avne interese?

Predvi|eno je da se ta analiza zavr{i 2014. godine. To radimo u skladu s politikom koju je objavila koaliciona vlada pre dve godine, s idejom da produbimo razumevawe javnosti i parlamenta u pogledu prirode na{eg ~lanstva u Uniji, i da to bude na{ konstruk-

Svi ` ele do bre veze s a Rusijom l Da li b i ev entual no pr imetnij e okret aw e Rus iji no ve Vl ad e Srb ij i odlo` il o dav a we Beogr ad u datuma z a po~et ak p regovora sa EU? – Mislim da je Srbija ve} donela strate{ku odluku da ide prema EU, da su evrointegracije prioritet broj jedan i da Srbija `eli da postane ~lanica EU. I lideri, i politi~ari i javnost znaju {ta to zna~i i {ta treba da se uradi ne samo u vezi s Kosovom, nego i svih potrebnih uslova koji su u interesu gra|ana Srbije. Ne vidim za{to konstruktivni i plodotvorni odnosi izme|u Srbije i Rusije ne bi bili u skladu sa ambicijom da ona postane ~lanica EU. I ti odnosi bi trebalo da se razvijaju tako|e u interesu svih gra|ana Srbije. Svaka evropska zemqa, ukqu~uju}i i moju, `eli da ima dobre odnose sa Rusijom, ekonomske, nau~ne, investicione...

Saradwa izme|u partnera u evrozoni je ujedno i saradwa izme|u institucija i efikasnijeg rada Evropske centralne banke. Mo`da zvu~i kao paradoks, ali iako mi nismo u evrozoni i nije nam namera da u|emo u wu, razumemo logiku intenzifikacije saradwe izme|u partnera u evrozoni kao i izme|u institucija te zone, ukqu~uju}i evropsku centralnu banku.

Dodatno, a mislim da je to novost za vas, na{ ministar spoqnih poslova Vilijam Hejg je pre neki dan najavio da kod nas po~iwe postu-

tivan doprinos evropskoj debati o pitawima reforme, modernizacije i poboq{awa EU. l Me wa li se u ovim no vim evrop skim okol no sti ma ne {to za po ten ci jal ne ~la ni ce EU, kao {to je Sr bi ja?

– Moja vlada jako podr`ava pro{irewe EU, dosledno sledimo taj koncept i mi jesmo za pro{irewe.

Potpuno smo posve}eni toj ideji, potrebi za daqim pro{irewem EU na sve zemaqe Zapadnog Balkana, ukqu~uju}i i Srbiju. Radovali smo se zbog toga {to je Srbija ne-

davno postala zvani~ni kandidat za ~lanstvo, tako|e i zato {to }e Hrvatska verovatno postati ~lanica EU naredne godine, kao i zato {to je u junu Crna Gora dobila datum za po~etak pregovora. Mislim da je taj napredak od strane Crne Gore i Hrvatske pozitivan signal i za druge zemqe regiona, ukqu~uju}i i Srbiju.

Naro~ito u ovim novim okolnostima i uprkos svim te{ko}ama treba da se napreduje ka pro{irewu kad su u pitawu zemqe Zapadnog Balkana. l U sve tlu ne dav nih po se ta vi so kih ame ri~ kih zva ni~ ni ka Be o gra du, spe ku li {e se da }e i EU po sta vi ti ne ke no ve uslo ve Sr bi ji, po go to vo ka da je u pi ta wu Ko so vo. Ima ju li te spe ku la ci je ika kvog osno va?

– Evropski savet je doneo odluke u decembru i martu ove godine {to se ti~e pro{irewa uop{te, ukqu~uju}i i Srbiju. Odluka u martu je jasno nazna~ila kakvi daqi koraci su potrebni. Na bazi zvani~nog statusa kandidata Srbije za ~lanstvo, va`no je da uo~imo vidqivo i odr`ivo poboq{awe odnosa izme|u Beograda i Pri{tine. Jasno je precizirano da se o~ekuje puna implementacija svih sporazuma koji su postignuti tokom dijaloga. @elimo da vidimo daqi napredak u okviru normalizacije odnosa izme|u Pri{tine i Beograda. l Da li je to iz vo dqi vo do po ~et ka de cem bra e da bi se mo gla o~e ki va ti po zi tiv na od lu ka o da va wu da tu ma za po ~e tak pre go vo ra Sr bi ji za ula zak u EU? – Mislim da je to potpuno realno, ali sada svi ~ekaju na tu im-

PO GLED IZ SKUP [TI NE SR BI JE

da su Ba~ka, Banat i Srem delovi koji ~ine Vojvodinu i da je Novi Sad wen glavni grad. “Mogu to da napi{u makar i hiqadu puta, ~ovek zdrave pameti ni onda ne}e mo}i tako ne{to da prihvati”, rekao je Pastor.

Bu |e we ave ti de ve de se tih

Do la zi Ban Ki-mun Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Ki-mun boravi}e od 20. do 26. jula u regionu Zapadnog Balkana, kada }e posetiti i Srbiju, re~eno je tokom wegovog susreta sa dopisnicima sa prostora biv{e Jugoslavije akreditovanim u SAD. U Wujorku zasad nije potvr|en datum Banove posete Beogradu, a beogradski mediji saznaju da }e generalni sekretar UN u Srbiji boraviti 23. i 24. jula. U Beogradu su predvi|eni razgovori sa predsednikom Tomislavom

MAJKL DE VEN PORT,

n Pi {e: Miqenko Dereta ovori se o povratku devedesetih. Povratak? Odakle kad nikada nisu ni oti{le. Pritajene, `ivele su pored nas. Znamo ko su im bili jataci, ko ih je skrivao i {titio od zakona o lustraciji. Znamo ko se s wima pomirio, ko im je pritom i oprostio. Sada se ula`e veliki napor da se devedesete i zaborave. Bri{e se pro{lost i uvodi amnestija za sve {to je u~iweno i izgovoreno pre dolaska na OVU funkciju. Srbijom }e upravqati qudi bez pro{losti, qudi sa „rupama” u biografijama. Neka`weni i neka`wivi.

G

Ka sno je da se pa ni ~i, da li smo {an su da se lu di lo ozva ni ~i a sad smo pro sto zgra nu ti (\or |e Ba la {e vi}, „De ve de se te”) A nije da nam se nije najavqivalo. Neoprezno smo potcenili male znake devedesetih koji su, tu i tamo, probijali kroz pukotine nestrpqewa i ostra{}enosti onih koji se „najzad” vra}aju na vlast: - kr{ewem svih procedura i zakona, nepo{tovawem preporuke Ombudsmana zabrawen je uxbenik prof. Predraga Simi}a jer nije „adekvatno” opisao devedesete; - Fudbaler, Bo{wak, izba~en je iz reprezentacije jer nije pevao himnu posve}enu Srpstvu i pravoslavqu; - po kratkom postupku, zbog izra`avawa „nepodobnog” mi{qewa, smewen je „dr`avni slu`benik”, direktor Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugri~i}; - u izbornu kampawu, kao sinonim patriotizma, vra}eno je Kosovo – kolevka i srce Srpstva, hap{eni su Albanci kao deo politike reciprociteta(!); - umesto da bude smewen zbog ugro`avawa stabilnosti zemqe, komandantu `an-

darmerije savetovano je da ne koristi, bar ne javno, „novu zakletvu“ koja poziva na vojno re{avawe kosovskog problema; - Senat Univerziteta u Beogradu odbio je, nadglasavawem, da produ`i radni odnos redovnim profesorima Dragani Duli}, Milanu Podunavcu i Nenadu Kecmanovi}u. To se dogodilo jo{ samo uglednom, svetski priznatom, danas pokojnom profesoru Qubi{i Raji}u. Nesumwivo je re~ o politi~kom revan{izmu, jer su ovi „nepodobni za nastavu“ bili i jo{ uvek su vrhunski stru~waci ALI i dosledni borci za demokratiju i istinu, dakle protivnici devedesetih; - novoizabrani Predsednik je razo~aran nezanimqivim izve{tajima koje prima od BIA, a glavna bitka u novoj vladi vodi se oko kontrole obave{tajnih slu`bi...

- obnavqa se „subverzivno“ kori{}ewe muzike, pa budu}i premijer Da~i} i kontrolor svega Vu~i} gostuju u Grand pardi na TV Pink...

Sve ve} vi|eno, zar ne? Jo{ gore, sve sa predvidivim posledicama – samoizolacija Srbije i maksimalno usporavawe integracije u EU. Vojvodina je, po tradiciji, najtvr|i orah u otporu nacionalizmu, netoleranciji, polupismenosti, prostakluku – kratko re~eno antievropeizaciji Srbije. Devedestih je prevrat, tj. „disciplinovawe” Vojvodine, izvedeno jogurt revolucijom. Ali „naizgled pora`eni” su u~ili na svojim gre{kama, napredovalo se. Oni koji bi da se staro vreme vrati, “nazadwaci”, nisu zaboravili da novi Ustav Srbije nije dobio podr{ku gra|ana i gra|anki Vojvodine.

Osporavawem Statuta Vojvodine, koji je u mnogim ta~kama nesumwivo ali i razumqivo nesaglasan sa ovakvim Ustavom, prona{li su na~in da opstruiraju razvoj autonomne pokrajine i wenu odlu~nost da se Srbija integri{e u Evropsku uniju. Jogurt revolucija je preseqena u institucije i pre neki dan izvedena kao „ustavnosudska” kontrarevolucija. Nadam se da }e ovaj doga|aj podsta}i inicijative za {to br`u neizbe`nu promenu Ustava.

Sve {to nam se doga|a posledica je plemenite, ali politi~ki neodgovorne odluke da se posle oktobra 2000. godine izbegne revan{izam. Uprkos zakonu, lustracija nikada nije sproverdena. Po svemu sude}i povratnici tu gre{ku ne}e po~initi. Mala je verovatno}a da }e nam se dogoditi kom{ijski HDZ model jer on podrazumeva „sanaderizaciju” i ulazak u EU. Ostaje nam Bala{evi}: Zna{ sta, Nek’ se do ba pre o kre nu, Nek’ se zve zde uz ne mi re, Nek’ se pla ni ne po kre nu, Pa {ta, Ve tri nek po mah ni ta ju Nek’ se vul ka ni pro bu de, Sa mo ra ta da ne bu de Da, samo da rata opet ne bude. (autor je na rod ni po sla nik Pre o kre ta)

nedeqa15.jul2012.

c m y

dnevnik

AM BA SA DOR VE LI KE BRI TA NI JE

KARMA KOMA

po boq {a ti i Pri {ti ne

plementaciju, na primer u pogledu upravqawa granicom. Postoji sporazum o tome, ali se jo{ uvek ne primewuje. Pozitivno je to {to je i predsednik Srbije Tomislav Nikoli} objavio nameru da te sporazume sprovede. Naravno, mnogo toga zavisi i od nove srpske vlade. l Ka ko se, po Va {im pro ce na ma, mo `e re {i ti pi ta we Ko so va, po go to vo se ve ra? Da li je po treb no po di }i ni vo di ja lo ga u smi slu su sre ta To mi -

INTERVJU

sla va Ni ko li }a i Ati fe te Ja hja ge ili Ivi ce Da ~i }a i Ha {i ma Ta ~i ja?

– Su{tina je u poboq{awu odnosa. Znamo da su neki srpski zvani~nici, ukqu~uju}i i predsednika, govorili o podizawu nivoa kontakata. Mislim da to mo`e da bude pozitivan doprinos poboq{awu odnosa, a kako to uraditi u detaqima – na obema je stranama, naravno uz podr{ku Unije, koja je spremna za daqu plodotvornu saradwu s partnerima u Beogradu i

3

Pri{tini. Ina~e, nesumwivo da je sever Kosova jedan od najbitnijih elemenata: postoji predlog i plan koji detaqno precizira kako bi moglo da izgleda re{ewe, i to je kqu~an element. Va`an je konstruktivan pristup od strane vlasti u Pri{tini i isto tako konstruktivan i fleksibilan pristup Beograda. l Evrop ski par la ment je u pro le} noj re zo lu ci ji o Sr bi ji upo zo rio na oba ve zu da se na sta vi sa po di za wem ka pa ci te ta auto no mi je Voj vo di ne, kroz do no {e we za ko na o fi nan si ra wu we nih nad le `no sti. Uko li ko se s tim bu de odu go vla ~i lo, mo `e li Voj vo di na po sta ti no vi ka men spo ti ca wa iz me |u Bri se la i Be o gra da, tim pre {to je od lu kom Ustav nog su da Sr bi je ~ak na ja vqe no sma wi va we obi ma nad le `no sti APV? – Nisam imao priliku do sada da pro~itam odluku Ustavnog suda, postoje samo neki weni elementi u javnosti. Razgovarao sam ovde u Novom Sadu sa razli~itim predstavnicima politi~kih stranaka. Mislim da je va`no da postoji zakonska mogu}nost za finansirawe nadle`nosti autonomije, ali nije na meni da vam ka`em i kakve bi trebalo da budu te nadle`nosti. Svaka zemqa ima svoj na~in re{avawa tih pitawa.

Nije to samo u Srbiji fenomen da regionalna politika ima svoje specifi~nosti i nije Srbija jedina evropska zemqa s takvim problemima, ali se nadam da se mogu re{iti u interesu gra|ana i stabilnosti. Nije ni u ~ijem interesu da to postane prepreka na putu Srbije ka Evropskoj uniji. Re qa Kne `e vi}

P

Istina pi{e na zidu

rotivno bizarnoj doktrini detiwastih prestoni~kih „belolisti}ara“ (sre}om, u Vojvodini je to prenemagawe ostalo marginalna stvar), a posve u skladu s jednim ve} poluzaboravqenim reklamnim sloganom, deo zaposlenih u instituciji na ~ijem ulazu se nalazi jedna tabla, kanda limena ili mo`da mjedena, a na kojoj pi{e „Ustavni sud Srbije“, znade temeqnu stvar: nije svejedno. A {ta to nije svejedno? Pa, nije svejedno ko je taj ko izvr{no (nisam rekao: izvrsno) vlada ovom zemqom, a ko pak ne. A po{to ve} zna da to nije svejedno - mada bi ba{ wemu, i samo wemu od svih, to trebalo biti svejedno - onda se deo zaposlenih lica u toj instituciji tako i pona{a: kad se promeni Gospodar, nastoje se br`e-boqe pogoditi `eqe wegove novoustoli~ene preuzvi{enosti, te se po tim `eqama nastoji i suditi.

Po `eqama, ka`em, a ne po Ustavu i zakonima, jer ta su slova na papiru, `iva ili mrtva, i do sada bila kakva su i sada, ali se Ustavni sud tri godine nije umeo opasuqiti da s wima ne{to mo`da nije u redu, nego se toga naglo prisetio ba{ onda kada je postalo sasvim izvesno kako }e izgledati arhitektura nove vlasti u Srbiji. Ovo, dakako, osim ako se ne radi o pukoj vremenskoj koincidenciji, za koju sudije, koje, je li, `ive u svom paralelnom juristi~kom kosmosu, ne mogu biti krive ni odgovorne ako se on gdegde i gdekad nezgodno ukrsti s na{im. Ups, nezgoda, {ta da se radi, teramo daqe... Samo {to ja ne znam ni za jedno svesno qudsko bi}e, bilo kakvih i kojih opredeqewa, koje u tu slu~aj-

nost veruje, a slu~ajnost kojoj se ama ba{ uop{te ne veruje te{ko da mo`e biti slu~ajnost. Nekako je previ{e ubedqivo neslu~ajna, ako razumete {ta ho}u da ka`em.

Naravno da se ovde radi o odlukama USS kojima se nastoji suspendovati - da, Bojan Pajti} je, na`alost, tu sasvim u pravu: u jednom naporu mnogo vi{e politi~kom nego pravnom - {to{ta od simboli~ke i delatne dimenzije autonomije Vojvodine, ~ak i ovakve kakva je (autonomija, a bogme i Vojvodina), dakle, prete`no slabuwava i nikakva, daleko ispod nivoa stvarnih potreba, pa i sve jasnije i odlu~nije izra`enog opredeqewa ve}ine onih koji tu `ive.

Ako pogledate ko se na javnoj i politi~koj sceni raduje zbog ovakve odluke USS, a ko se pak zbog we quti, sve }e vam se kasti samo. Najsre}nije su vedete devedesetih, koje nam iznova sijaju punim sjajem i gotovo u punom sastavu, a najoja|enije su wihove `rtve. Da - ba{ `rtve: ono {to su oni radili, i u Srbiji i van we, nije bila nikakva politika, pa makar i sasvim lo{a, nego je bio rat do istrebqewa, a u ratu bogme imate i `rtve, kao i krvnike. No opet, onom se znamenitom bradatom nema~kom novinaru iz XIX veka pripisuje da je dr`ao kako se istorija ponavqa: premijerno u obliku tragedije, reprizno u obliku farse. Nije li ovo dobrano nalik na farsu? Nema vi{e, niti mo`e biti, onih okolnosti koje su stvorile tragediju devedesetih, a za koju je uvodno poglavqe tako|e bio udar na Vojvodinu.

Zato sve ovo deluje tako blesavo i jadno, i zato to nikoga ne}e upla{iti niti pokolebati, na-

protiv: ni najpametniji vojvo|anski autonomisti, sve rade}i „na terenu“ jo{ sto godina, ne bi mogli stvoriti ovoliko zakletih i vrlo tvrdokornih autonoma{a koliko ih je za samo jedan dan stvorila ta institucija pretencioznog imena, namewena odbrani ustava za koji ve}ina Vojvo|ana nije ni glasala, zgodno se preporu~uju}i vlasti za koju ve}ina Vojvo|ana tako|e nije glasala.

Nadam se da se razumemo: ovo ne}e pro}i. Ne}e, ne zato {to se neko inati i joguni, nego zato {to je protivno `ivotu, protivno stvarnosti, protivno sazrelom opredeqewu ve}ine onih koji `ive na ovom „ispeglanom“ par~etu zemqe. Uostalom, sud koji misli da je mogu}e staviti van zakona vi{evekovne istorijske i geografske ~iwenice Srem, Banat i Ba~ku, ili sud koji dr`i da mo`e i sme odre|ivati {ta Vojvo|anima jeste a {ta im nije Novi Sad, naprosto ne stanuje na ovoj planeti.

Niti uop{te prima neke signale sa Zemqe: samo ih {aqe, negde iz dubokog svemira, gotovo pa nasumi~no. I do nas Zemqana probijaju se uz obilno kr~awe, kao nesuvislo kosmi~ko informacijsko sme}e, kao me|uzvezdani kr{ koji nam ne govori ba{ ni{ta {to bi nas se ticalo.

Za sve ostalo, pogledajte onaj transparent na Tvr|avi. Ba{ kako ka`e jedna stara pesma: istina pi{e na zidu. I naravno, dobrodo{li! Gde? Pa naravno, u Glavni Grad Vojvodine. [ta od te tri re~i nije jasno?  Te o fil Pan ~i}

NE NAD ^A NAK, LI DER LIGE SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE

In ter na ci o na li za ci ja sa da ne mi nov nost ider LSV Nenad ^anak upozorio je da }e odluka Ustavnog suda Srbije, kojom su osporene brojne ingerencije Vojvodine, neminovno dovesti do zao{travawa politi~ke situacije u dr`avi. Podsetimo, na temequ inicijative DSS-a, koji je jo{ krajem 2009. zatra`io ocenu ustavnosti Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine, Ustavni sud je sredinom sedmice zauzeo stav da Pokrajina ne mo`e mnogo {ta, od toga da ima glavni grad i predstavni{tvo u Briselu, do toga da nije na woj da brine o vodoprivredi, {umarstvu, lovu, ribolovu, za{titi `ivotne sredine...

– Nakon ovakve odluke Ustavnog suda, svaki poku{aj da se progovori o Vojvodini progla{ava}e se pozivawem na podrivawe ustavnog poretka i izdaju. Ali ne}e to za mene biti ni{ta novo. Proveo sam u toj poziciji 12 stra{nih godina pod Milo{evi}em. A sli~ne, pa ~ak i gore intencije, kasnije je po-

L

kazivao i Ko{tunica dr Vojislav.

U svakom slu~aju, vra}amo se u devedesete, jer ~itave mra~ne strukture sada trqaju ruke svesne da ponovo dolazi wihovo vreme – ka`e ^anak za „Dnevnik”. l Uve li ko se go vo ri o to me da je od lu ka Ustav nog su da Sr bi je po be da Vo ji sla va Ko {tu ni ce i we go vog DSS-a?

– Ne bih ja to nazvao wihovom pobedom, nego porazom onih snaga koje su pravile kompromise sa politikom Ko{tunice dr Vojislava.

Pristajawe na wegova mra~na, antievropska i anticivilizacijska razmi{qawa ozvani~eno je falsifikovanim Ustavom iz 2006, donetim na prevaru, protivno voqi gra|ana Vojvodine, uz referendum koji je trajao dva dana i jednu no} i gde su se listi}i brojali kao u najboqa Slobina vremena. Ve{ta~ka je to i la`na tvorevina, koja nema nikakve veze sa stvarno{}u, nego slu`i samo zato da bi se primewivala stara pa{i}evska filozofe-

Ne ma ko ha bi ta ci je l Ka ko }e iz gle da ti ko ha bi ta ci ja vla sti u Po kra ji ni i Re pu bli ci?

– Nema tu nikakve kohabitacije. Pa kako mislite da se kohabitira sa Da~i}em, ~ija je stranka urnisala vojvo|ansku autonomiju; sa Nikoli}em i Vu~i}em, koji su tolike godine dr`ali sve}u [e{equ i bez ostatka zagovarali ukidawe svake autonomije; ili sa Dinki}em, koji je odvra}ao investitore koji su ovde hteli da ula`u. I to su qudi koji }e ~initi vladu. Pa {ta mi od wih mo`emo da o~ekujemo? Dakle, jasno je da tu nikakve kohabitacije biti ne}e, i da Bojana Pajti}a ~ekaju te{ka vremena jer je wegova politika nezamerawa Beogradu – zavr{ena. l Ipak, Li ga je u No vom Sa du u ko a li ci ji sa SPS-om?

– Nismo mi u koaliciji sa socijalistima, nego se Demokratska stranka, iz meni nepoznatih razloga, na pregovorima o formirawu gradske vlasti u Novom Sadu pred nama pojavila „u bloku sa SPS-om”. Rekli su: „mi i SPS smo blok i tako }emo nastupati”. Za{to, kako, to morate da pitate wih. Ali ako se taj wihov „blok” sada raspadne, kako je to otvoreno najavio Da~i}, mi sigurno ne}emo i}i sa SPS-om .

ma „zakoni su za protivnici”. Zbog toga se i ne prime}uje kada se zapale pokrajinska znamewa, iako su ona ustavna kategorija, a grakne se zbog `eqe Vojvodine da brine o svojoj deci, o socijalno ugro`enim, o svojoj nauci, vodama, {umama, o `ivotnoj sredini... Ali to beskrajno licemerje Ko{tunice dr Vojislava, wegovih nadri-nau~nika i kvazi-intelektualaca mene zaista ne doti~e, ve} me interesuje da li }e sunovrat Srbije, koji je posledica ~iwenice da dobri qudi nisu uradili dovoqno da spre~e o`ivqavawe koncepcije proiza{le iz zlo~ina~ke politike Slobodana Milo{evi}a, barem nekoga u ovoj zemqi otrezniti. l Ho }e li no va po kra jin ska ad mi ni stra ci ja sa da mo ra ti da se pri pre ma i za go to vo iz ve sno ogla {a va we ne u stav nim do brog de la Sta tu ta APV? – To nije pitawe za mene, nego za ~elnike vojvo|anske administracije I{tvana Pastora i Bojana Pajti}a. Ali moram da podsetim na ne{to drugo: Liga je u startu bila protiv ovog statuta, jer je on tek ute{an ogrizak ba~en sa vlastodr`a~kog stola u Beogradu kako bi se „glupi Vojvo|ani” ne~im zabavqali. Jednostavno, Vojvodina dok god ne bude imala ustavom definisanu punu autonomiju i prava koja iz toga proisti~u, dotle je sve pri~a za malu decu. To sve mo`e neko vreme.

A onda vi{e ne mo`e. I sada je vaqda svakome jasno da bez ustavnih promena i garantovawa Vojvodini autonomije, ovde ne}e biti politi~kog mira. Naprotiv, situacija }e se samo komplikovati i zao{travati, a unutra{we tenzije }e biti sve ve}e. l Zna ~i li to da }e Skup {ti na Voj vo di ne sa da i zva ni~ no ini ci ra ti iz me nu Usta va Sr bi je?

– Liga socijaldemokrata Vojvodine }e u~initi sve {to je u wenoj mo}i da se to desi. Ali moram podsetiti na to da se u proteklom periodu prakti~no niti jedan zakonski predlog koji je pokrajinski parlament podneo Skup{tini Srbije - osim omnibusa - nije na{ao pred narodnim poslanicima. Da i ne govorim o tome {to nu`nu promenu Ustava zapravo nikada ne}e biti mogu}e izdejstvovati, jer }emo uvek biti preglasani. A za sve to su odgovorni oni koji, kada spomenemo na{a prava, po~nu da zapoma`u o nekakvom raspadu dr`ave i separatizmu u Vojvodini. Nema ovde separatizma, to su budala{tine, ali ja kao Srbin iz Vojvodine ose}am svoju posebnost. Srbi iz Krajine su tra`ili da imaju dr`avu zato {to su se ose}ali posebno. A mi tra`imo samo jednu elementarnu civilizacijsku tekovinu: pravo da odlu~ujemo o svojim resursima, a ne da Beograd proda vojvo|anski

Ko{tunice, Nikoli}a, Da~i}a i wihovih istomi{qenika, Srbija mora da bude kao krompir - svugde ista. Pri tome svi Srbi moraju imati u glavi iste ideje o srBskoj naciji koju ~ine neki srBski nadqudi, dok su svi ostali neva`ne }elijice u tom nadorganizmu. Takvim pristupom se ide u anticivilizacijsko potirawe razli~itosti, koje u krajwem vodi hermetizaciji i izolaciji Srbije. E sad, po{to je o~igledno da ovde u velikoj

U izbornoj kampawi ni{ta nisam obe}avao, ve} sam samo svirao tamburu. I na woj odsvirao pesmu „Mlada Vojvo|anka”. A stara dobra izreka ka`e: Ko ne slu{a pesmu, slu{a}e oluju!

Naftagas za tepsiju ribe Rusima kako bi obezbedio „podr{ku za Kosovo”. Rezultat tog „patriotskog ~ina” je da nama sada padaju ku}e po Banatu zbog bestijalnog isisavawa nafte i gasa, dok je u isto vreme „najskupqu srpsku re~” kao nezavisnu dr`avu priznalo pola planete. l Na ja vi li ste obra }a we su du u Stra zbu ru. Da li je to po ~e tak in ter na ci o na li za ci je voj vo |an skog pi ta wa?

– Apsolutno da! Po vi|ewu SPC, konzervativnih delova vojske i policije, nedemontiranih Milo{evi}evih tajnih slu`bi,

ve}ini `ive qudi koji na to ne pristaju, nedvosmisleno nam je poru~enom da Vojvodina vi{e ne mo`e da izdaje ni pecaro{ke dozvole.

I mi sad moramo da se branimo, a kako na{a prava vi{e ovde nema ko da za{titi, internacionalizacija pitawa Vojvodine je neminovna.

Uzdali smo se u politi~ki sistem u Srbiji, ali se to na{e uzdawe o~igledno razbilo o bahatost beogradskih vlastodr`aca i wihovih poltrona. Posle samo jednog, i to nedovr{enog kruga izbora - jer nova vlada jo{ nije formirana - ve} se demontira sve {to je mukotrpno

nakapqavano 12 godina. E to ne}e mo}i. l O~e ku je te li i tim po vo dom i ne ki pri ti sak iz Bri se la na Be o grad?

– Rekcija }e svakako biti, ali ne treba gajiti naro~ite iluzije, jer je hipokrizija me|unarodne zajednice velika. Ekipa koja preuzima vlast, ba{ kao {to je obe}ala Rusima da }e im pokloniti EPS i Telekom i obezbediti im vojnu bazu u Ni{u, isto tako je obe}ala Berlinu i Va{ingtonu da }e demontirati paralelne institucije na severu Kosova i fakti~ki odatle u celini povu}i Srbiju, navodno zarad nastavka evropskog puta. Da se razumemo, vlada koja se priprema predstavqa direktan {amar svima onima, i `ivima i mrtvima, koji su mi se 2000. godine smejali kada sam govorio da zbog {teta koje su naneli dr`avi i narodu treba zabraniti SRS, SPS, JUL i Stranku srpskog jedinstva, wihova rukovodstva pohapsiti i procesuirati, a qude iz strana~kih organa lustrirati. To nije u~iweno, a mene su optu`ili da sam radikalan. I sada smo do{li u poziciju da isti ti, koji nisu pohap{eni ili lustrirani, tvrde da }e br`e voditi Srbiju u Evropu, istu onu s kojom su pre 12 godina zaratili. E, ja u to najdubqe ne verujem.  Mi ro slav Sta ji}

4

dnevnik

nedeqa15.jul2012.

VLADIMIR PAVI]EVI] KA@E DA JE BUDU]NOST

Kod nas za log za tvorenost prema drugom i evropskih dr`ava jasno usmeren druga~ijem – kad zami- ka u~vr{}ivawu konfederalne slim Evropu, prvo vidim strukture EU. taj ideal. Potom vladavinu prava: – Politi~ke implikacije fisilu nepristrasnu u odnosu na na- skalne unije, ~iji ugovor je na sto{e `eqe i poglede, koja nas inte- lu, jeste kretawe ka dubqim integri{e i na osnovu koje mo`emo da gracijama i u pravcu daqe konfeuredimo me|usobne odnose, a da je deralizacije EU. Jasno je, dakle, istovremeno u vezi s elementar- da postoje mehanizmi kojima bi se nim principima pravde i pravi~- odgovor na krizu evrozone u~inio nosti. Solidarnost: ~ini mi se sna`nim – tvrdi Pavi}evi}. kqu~ni termin preko kojeg mo`eSagovornik „Dnevnika” podsemo da posmatramo EU. I mir: jer, }a i da iskustvo evropske integraEvropska unija je, pre svega dru- cije sugeri{e upravo to: Evropgog, prostor mira, i to ve} 67 go- ska zajednica je bila stvorena na dina – odgovara Vladimir Pavi- labavim temeqima, i preko mno}evi}, docent Fakulteta politi~- gih problema i promena, dok su nekih nauka u Beogradu, na pitawe suglasice prevazila`ene a nove na{eg lista o budu}nosti Evrop- dr`ave pristupale Uniji, instiske unije i izgledima Srbije da je tucionalni skelet je ja~ao. Istodeli s wom. riju evropske integracije nakon Bez obzira na krizu evro-zone, Drugog svetskog rata obele`ile Pavi}evi} veruje da sve pobrojane su mnogobrojne krize: neuspeli temeqne vrednosti EU nisu u kri- projekat Evropske odbrambene zazi. jednice (plan iz 1950), “kriza pra– Mo`emo generalno da govori- zne stolice“ (1965. je Francuska 6 mo o pojavi novih autoritarnih meseci povukla diplomate iz Brire`ima koji se skrivaju ispod ma- sela), ekonomska kriza sedamdeseske demokratije. Ali ideali EU, tih (tzv. evroskleroza posle ~ini mi se, `ive i “naftnog {oka” daqe u punoj meri 1973), britansko raz li ku od „Za i reflektuju se i buxetsko pitawe, uobi~ajenih na one dr`ave koje kriza evropskog bi trebalo uskoro monetarnog sisteshvatawa, prema da se prikqu~e kojima }e ova kriza ma 90-tih...

Uniji. Nikada, re– Za razliku od da oslabi EU, cimo, nisam priuobi~ajenih shvaja mislim da }e se tawa, prema kojima metio da je u odnodogoditi upravo sima predstavnika }e ova kriza da EU prema ovim droslabi EU, ja misuprotno” `avama zanemaren slim da }e se dogobilo koji od ovih diti upravo suideala; {tavi{e, vremenom su sa- protno. Ona }e obezbediti da se, mo u~vr{}ivani – tvrdi Pavi}e- na osnovu postignutih dogovora, vi}. produbi proces integrisawa S druge strane, svima u EU ja- evropskih dr`ava i da kona~no jesno je, navodi beogradski politi- dan broj ~lanica bude spreman da kolog, da Unija iz ove krize ne mo- zna~ajniji deo svog suvereniteta `e iza}i nepromewena. Pravac prenese na nadnacionalne institih promena za sada je maglovit, tucije EU – ube|en je Pavi}evi}. ~ak i za one koji treba da ih sproJer, obja{wava, svaki novi ugovedu. EU jo{ uvek nije jedinstvena vor, kojim se revidirao prethoddr`ava i u mnogim oblastima vo- ni, donosio je nove oblasti saradqa pojedinih ~lanica ograni~ava we i nova poqa za primenu prinwen razvoj, pa i demokratski raz- cipa nadnacionalnosti, odnosno voj unutar same Unije. Ali uz sli- ne postoji nijedan ugovor koji je ku “lisabonske Evrope” jasno se integraciju usporavao ili vra}ao ukazuju obrisi konfederalne na dominaciju principa me|uvlaEvrope, a taj scenario je u vidqi- dinog odlu~ivawa. Ishod ovakvog voj prednosti u odnosu na druge. Za toka do danas je Ugovor iz Lisaborazliku od uobi~ajenih tuma~ewa na i iz te perspektive mogu}e je i predvi|awa o krahu Evropske uo~iti pravilnosti koje podrazuunije, Pavi}evi} smatra da je sle- mevaju da se s evropskom integrade}i korak u procesu integracije cijom, iz jednog ugovora u drugi,

O

Danas fotomonta`a, a sutra..?

O^EKUJE LI NAS NA KRAJU IPAK SUSRET DA^I]A I TA^IJA?

Po nu da ko ja se (ne) od bi ja K

ao {to istorija ~esto prire|uje koje su umnogome sami zakuvali. U tom kon- skoj javnosti izaziva aktuelni premijer Korazne neukusne {ale, tako }emo i mi tekstu Popov je podsetio na „slu~aj Ra~an” sova, takav susret je podjednako osetqivo pitawe za bilo kojeg politi~ara u Srbiji... verovatno u skoroj budu}nosti biti i ~iwenicu da je prvi posttu|manovski – Istina, ba{ kao i Da~i}, i Ta~i se u svedoci jedne takve: susreta Ivice Da~i}a i predsednik hrvatske vlade, iako socijaldeHa{ima Ta~ija. Nakon „slu~ajnog rukovamokrata, stalno eskivirao re{avawe srp- proteklim godinama dobrano potrudio da propere svoju biografiju. Tako je, posebno wa” sa doskora{wim {efom srpske dr`ave skog pitawa, strepe}i da }e biti progla{en Borisom Tadi}em u Dubrovniku, kosovski izdajnikom. Wegov naslednik na mestu pre- od kako je premijer, sve ~inio kako bi se premijer potvrdio je pre nekoliko dana da mijera Ivo Sanader, lider `estoko nacio- prikazao kao demokrata, predstavqaju}i je spreman da razgovara sa mandatarom srpnalno obojenog HDZ-a, nije imao taj „patri- svoju pro{lost vezanu za OVK kao „usud ske vlade, a ako je suditi po re~ima britanotsko-izdajni~ki” problem i ~ak je uveo Sr- istorijskih okolnosti”. Me|utim, ko god se od srpskih politi~ara s wim zvani~no bude skog ambasadora Majkla Devenporta i, pogobe u svoju vladu. tovo, intencijama nedavne posete visokog – Ne bih iskqu~io mogu}nost da na sli~- sastajao u budu}nosti - ako do toga ikada dozvani~nika ameri~kog Stejt dipartmenta nom fonu nastupi sada Da~i}, uz izgovor da |e - mnogo }e voditi ra~una kako }e taj suFilipa Gordona, sve su prilike da ni lider „sanira posledice gre{aka prethodnih gar- sret predstaviti i, pogotovo, koliko }e to u socijalista „ne}e mo}i da odbije ponudu” nitura” – ka`e Popov. – Priznajem, me|u- krajwoj liniji uticati na wegov rejting u bira~kom telu. Upravo zato }e me|unarodna EU i SAD, koja predvi|a i zvani~an susret tim, da nemam stomak za tu vrstu politi~kog zajednica i odigrati presudnu ulogu ukolisa biv{im liderom OVK. pragmatizma, jer ne mislim da je bilo nu`no ko bude smatrala da do takvog sastanka tre– Mo`da u tom susretu ima i elemenata napraviti pun krug da bi se saniralo ono ba da do|e – obja{wava Mileti}. istorijske pravde. Problem je U svakom slu~aju, on ne spori {to od takve pravde gra|anima i Srbije i Kosova ostaje ose}aj gorRazgovor Da~i}a i Ta~ija bio bi svrsishodniji od da bi, i pored svega, Da~i} i Ta~i trebalo da razgovaraju, ocewuju}i ~ine u ustima. Jer, da zaista ima eventualnog protokolarnog susreta Tomislava pri tome da bi taj divan nesumwipravde, ni Da~i} ni Ta~i ne bi Nikoli}a i Atifete Jahjage (Petar Mileti}) vo bio svrsishodniji i imao mnouop{te smeli da budu na politi~go ve}u specifi~nu te`inu od koj sceni, a kamoli da predvode eventualnog protokolarnog suvlade – ka`e za „Dnevnik” direktor novosadskog Centra za regionalizam {to nije ni moralo da se desi. A ne bi se de- sreta Tomislava Nikoli}a i Atifete Jahjage. Jer, izvr{na vlast je ipak u rukama preAleksandar Popov. silo da nije bilo politike koju je upravo Na{ sagovornik obja{wava da bi Da~i}, Milo{evi}eva garnitura, unutar koje je Da- mijera...

– Naravno, ono {to mene mu~i kada je taj da je u Srbiji bilo lustracije, itekako bio ~i} bio itekako dobro pozicioniran, vodilustriran zbog svih svojih „zasluga” tokom la devedesetih godina. Uveren sam da tada ne eventualni sastanak Da~i}a i Ta~ija u pitawu jeste o ~emu bi wih dvojica razgovarali devedesetih i vakta Milo{evi}evog re`ibismo imali ni krvavu 1999, niti bi Kosovo ma. S druge strane, Ta~i bi, umesto aktovke, bilo odvojeno, ve} bi ostalo u sastavu Srbi- – priznaje Mileti}. – Naime, ako bi se dijadanas vukao bukagije, kako zbog ratnih zlo- je, naravno s veoma visokim stepenom auto- log Beograda i Pri{tine nastavio samo na ~ina OVK i trgovine qudskim organima, ta- nomije. I ne bismo do{li u situaciju da sa- temu struje, telekomunikacija... bez namere da nipoda{tavam va`nost tih tema, naproko i zbog brojnih korupcijskih afera u koje da Da~i} i Ta~i, dvojac itekako odgovoran tiv, ali ~iwenica je da o tome mo`e da se je direktno ume{an. Umesto toga, napomiwe za mnoge stvari, sada treba da „miri” Srbe i postigne saglasnost na nekom ni`em, tehPopov, ispada da se za sve ove godine nismo Albance. pomakli napred, ve} smo samo kora~ali unaPotpredsednik kosovskog parlamenta ni~kom nivou. Me|utim, ako bi tema bili zad, te da }e qudi koji ni u kom slu~aju ne bi Petar Mileti} ipak sumwa da bi Da~i}u, sever Kosova i politi~ki odnosi Beograda smeli da „obna{aju” visoke politi~ke bez obzira na wegov milo{evi}evski bek- i Pri{tine, e onda tu razgovor na vrhu ima funkcije, sada s premijerskih pozicija od- graund i skora{wu tvr|u nacionalnu reto- smisla. Ipak, ono {to je sasvim sigurno: bilo koja dva ~oveka, kako god se oni zvali i lu~ivati o na{im sudbinama. riku, bilo lak{e da se sastane sa Ta~ijem i Popov, ipak, ne odbacuje tezu da }e Da~i- taj susret „odbrani” nego {to je to bilo Ta- {ta god radili, ne mogu sami da raspletu ko}u i Ta~iju, upravo zbog takvog bekgraunda, di}u. Jer, obja{wava sagovornik „Dnevika”, sovski ~vor. mo`da biti i lak{e da sada re{avaju stvari zbog izrazito negativnog odijuma koji u srpn Mi ro slav Sta ji}

OKO 5.000 KILOMETARA SAOBRA]AJNICA

Rup ~a ge tap {a we

ODLUKA USTAVNOG SUDA NE]E POREMETITI AKTIVNOSTI APV U SRCU EVROPSKE UNIJE

Voj vo |a ni na sta vqa ju rad u Bri se lu stavni sud Srbije je, izme– Me|utim, upravo svesni ~i|u ostalog, osporio ustavwenice da u ovoj dr`avi mo`e da nost ~lana 3 Zakona o se desi ne{to {to se nikada i utvr|ivawu nadle`nosti APV u nigde u drugim delovima Evrope delu koji ka`e da Vojvodina „u ne de{ava, mi smo predstavniokviru svoje nadle`nosti mo`e {tvo Vojvodine registrovali kao osnovati predstavni{tva u regionima Evrope, odnosno u Briselu“. Po tuma~ewu Ustavnog suda, pravo predstavqawa u drugim dr`avama ima iskqu~ivo Srbija „koja jedina ima me|unarodno pravni subjektivitet”, te se, kako je navedeno, „preko predstavni{tva dr`ave zastupaju politi~ki, ekonomski, kulturni i drugi interesi svakog wenog pojedinog dela, pa i autonomne jedinice”.

Komentari{u}i ovakav stav USS, predsednik vojvo|anske vlade dr Bojan Pajti} rekao je da se samo u Predrag Novikov Srbiji mo`e dogoditi da se jednoj regiji ospori pravo da ima Odeqewe Fonda „Evropski pokancelariju u srcu Evropske unislovi”, tako da ono u formalnom je, pri tome podsetiv{i na to da smislu nije, niti mo`e biti sporista takva predstavni{tva ve} no. Ako nekom jeste, to je wegov imaju gradovi Kragujevac i Ni{ i problem – poru~io je Pajti}. da u tim slu~ajevima nije bilo niDirektor Fonda „Evropski pokakvih problema. slovi” Predrag Novikov potvr-

U

dio je da vojvo|anska kancelarija u Briselu nastavqa s radom.

– Bez obzira na daqa tuma~ewa odluke USS, mogu da ka`em samo to da je anga`man predstavnika Vojvodine u Briselu nedvosmisleno u potpunom saglasju sa Ustavom Srbije! – kategori~an je Novikov. – Naime, pre nekoliko godina Vlada APV je osnovala Fond „Evropski poslovi” kao instituciju koja se dominantno bavi kori{}ewem evropskih fondova i podr{kom procesima regionalne saradwe, ukqu~uju}i i predstavqawe u drugim evropskim regijama. I predstavnici Vojvodine u Briselu prakti~no rade u briselskom odeqewu tog fonda, koji je pravno lice, i kao takvo mo`e da osniva predstavni{tva gde god ima strate{kog interesa, pa tako i u glavnom gradu EU. S druge strane, u fizi~kom smislu, na{a kancelarija je sme{tena u Misiji Srbije u Briselu i ovu priliku koristim da se zahvalim kolegama u Ministarstvu spoqnih poslova Srbije na pomo}i i podr{ci, kao i na punom razumevawu da su rea-

lizacija regionalnih inicijativa i kori{}ewe evropskih fondova dobri ne samo za Vojvodinu, nego i za dr`avu Srbiju u celini.

Drugim re~ima, u Briselu svi radimo zajedno.

Novikov napomiwe da je takav pristup bio u skladu sa dosada{wom politikom Ministarstva spoqnih poslova Srbije, gde je pribli`avawe EU fundirano kao jedan od prioriteta, istovremeno napomiwu}i da }e, ako je suditi po najavama, evropski put Srbije biti prioritet i nove Vlade.

– U svakom slu~aju, Vojvodina nastavqa evropsku politiku – najavquje Novikov. – U dr`avi koja je optere}ena i unutra{wim izazovima i ekonomskim problemima, od kqu~nog je zna~aja da se tenzije sti{avaju, a da se pove}aju saradwa, razumevawe i zajedni~ke aktivnosti svih nivoa vlasti. To je i do sada bila politika vojvo|anske vlade, i sa takvom politikom }e se nastaviti – s politikom usmerenom ka razvoju i evropskim vrednostima, sve u ciqu ekonomskog i svakog drugog boqitka i Vojvodine i Srbije. n Mi ro slav Sta ji}

rpqewe rupa, ko{ewe trave i osve`avawe izbledelih linija na putevima, jedini su radovi na koje se svelo odr`avawe o{trom zimom o{te}enih puteva, pa i puteva drugog reda koji su i posle intervencije Ustavnog suda ostali u nadle`nosti Vojvodine. Minimum rada na odr`avawu rezultat je, uop{te uzev{i, besparice u republi~koj i lokalnim kasama, na ~ija se le|a Uredbom Vlade Srbije o prekategorizaciji dr`avnih puteva prevalilo skoro 5.000 kilometara, od kojih oko 700 u Vojvodini.

Od oko 15.000 kilometara dr`avnih puteva, 10.000 je ostalo u tom statusu i o wima brine JP

K

„Putevi Srbije”, a preostali su prepu{teni lokalnoj samoupravi.

Odr`avawe vojvo|anskih saobra}ajnica podeqeno je na pet sektora o kojima brinu „Vojput” Subotica, „Vojvodinaput” Zrewanin, „Vojvodinaput” Pan~evo, „VojvodinaputBa~ka put” Novi Sad i „Srem put” Ruma. Svakoj teritoriji pripalo je za odr`avawe stotinak kilometara novih saobra}ajnica, koji su do sada bili u rangu dr`avnih, a sada su prekategorisani u lokalne.

Kako ove firme odr`avaju puteve, mo`e da vidi svako ko se po wima vozi. Op{tine niti su preuzele novu kilometra`u, niti imaju para – tek pone{to je u buxetima Novog Sada, Subotice, Pan~eva i Vr-

Siroma{tvo po kvadratnom kilometru U Udru`ewu poslodavaca putne privrede Srbije „Putar” ka`u da }e biti mala korist od prekategorizacije u onim podru~jima koja su privredno nerazvijena, a ba{ takvim op{tinama je dodeqeno najvi{e puteva za odr`avawe. Uredbu o prekategorizaciji nije podr`ala ni Stalna konferencija gradova i op{tina, smatraju}i da siroma{na lokalna samouprava nije spremna da preuzme odr`avawe novih puteva. Uredbom su dr`avni putevi smaweni na 14 kilometara po kvadratnom kilometru povr{ine, ~ime smo u{li u krug najmawe razvijenih dr`ava regiona, jer Slovenija i Hrvatska, na primer, imaju ~ak 32 kilometra dr`avnih puteva po kvadratnom kilometru povr{ine! Situacija je po nas jo{ nepovoqnija ako se uporede podaci o broju stanovnika na odre|enoj teritoriji.

dnevnik

nedeqa15.jul2012.

EU IZVESNIJA OD BUDU]NOSTI SRBIJE U WOJ

je Evropa cenkawe uvek i{lo ka du bqem in te gri sa wu dr `a va ~la ni ca. Ova ~i we ni ca go vo ri o pri vr `e no sti dr `a va ~la ni ca evrop skoj in te gra ci ji i uve re wu da je taj okvir naj bo qe re {e we za eko nom ski i po li ti~ ki pro spe ri tet dr `a va Evro pe.

je ~u va we po sto je }eg okvi ra de lo va wa EU, bez `r tve ko ja se sa sto ji u to me da ne ke dr `a ve, gu be }i ri tam s dr `a va ma “Evro pe pr ve br zi ne” (na pri mer Bu gar ske s Ne ma~ kom ili Ru mu ni je s Fin skom), ne iz gu be pot pu no mo gu} nost da bu du

Pa vi }e vi} pot pu no is kqu ~u je sce na rio ko ji bi vo dio dez in te gra ci ji Evrop ske uni je, iako deo jav no sti kao ve o ma po `e qan raz voj do ga |a ja vi di pot pu ni po vra tak su ve re ni te ta dr `a va, {to zna ~i vra }a we auto nom nog od lu ~i va wa dr `a va ~la ni ca. Me |u tim, ja sno je da u eri za huk ta le glo ba li za ci je te dr `a ve ne bi bi le do voq no uspe {ne ni kao sa mo stal ne, ni kao sa mo bla go eko nom ski po ve za ne na svet skom pla nu.

Jo{ jed na mo gu} nost je ste iz la zak ne ko li ko dr `a va iz ~lan stva Evrop ske uni je, dok bi se osta tak za dr `ao u Uni ji, ta kvoj ka kva je sa da, uz mo `da za ne mar qi ve iz me ne u funk ci o ni sa wu si ste ma. Po Pa vi }e vi }e vom mi {qe wu, je di na dr `a va za ko ju po sto ji ova kva mo gu} nost je ste Ve li ka Bri ta ni ja – gr~ ki iz bo ri su ve} po ka za li da Ati na osta je. Ali, pot pu no pre ki da we ve za iz me |u EU i Ve li ke Bri ta ni je je go to vo ne mo gu} sce na rio, pre sve ga zbog ~i we ni ce da je we na pri vre da isu vi {e upu }e na na Evro pu.

U po gle du ide je “Evro pe u dve br zi ne” Pa vi }e vi} ob ja {wa va da je za pra vo to mo del ko ji obez be |u -

deo tog pro jek ta: ka ska ju }i one bi ipak osta le in sti tu ci o nal no po ve za ne s dr `a va ma ko je vu ku ~i tav pro ces. Ali, ta fa za je pri vre me na, ne mo `e pre du go da tra je, i u ne kom tre nut ku bi mo ra la da se usme ri ka ne kom re {e wu, tj. vi |e wu bu du} no sti Evro pe – ili la ba vqe wu ve za ili wi ho vom u~vr {}i va wu. A odr `a va we pro jek ta “dve br zi ne” zna ~i lo bi raz je da we pro ce sa evrop ske in te gra ci je, ~i me bi se u ve li koj me ri po ni {ti li we ni do sa da {wi efek ti.

S dru ge stra ne, ve li ki broj evro en tu zi ja sta, po put pred stav ni ka ne ma~ ke stran ke „Ze le nih“ ili ne ka da {wih evrop skih li de ra kao {to su Ger hard [re der, Fe li pe Gon za les i Gaj Fer hof {tat, kao po `e qan pra vac raz vo ja vi di pot pu nu in te gra ci ju kon ti nen ta u jed nu fe de ral nu dr `a vu.

Kao glav ni ar gu ment ove te `we is ti ~u da je to je di ni na ~in o~u va wa evro zo ne, pa i sa me evrop ske in te gra ci je. Pot pu na in te gra ci ja, u vi du fe de ral ne dr `a ve, je ste, me |u tim, stvar ko ja se ne }e de si ti u sko roj bu du} no sti, ve ru je Pa vi }e vi}, bu du }i da evrop ske dr `a ve jo{ uvek ni su sprem ne da se od rek -

nu svo jih mu ko trp no i du go osva ja nih nad le `no sti u naj bit ni jim obla sti ma od lu ~i va wa.

– Naj i zve sni ji sce na rio do kog }e se u sko roj bu du} no sti do }i je ste stva ra we jed nog spe ci fi~ nog vi da sta bil ne kon fe de ra ci je – oce wu je Pa vi }e vi}. – Taj spe ci fi~ ni vid bi pod ra zu me vao ni vo „in te gri sa ni je kon fe de ra ci je“ s od re |e nim pre ro ga ti vi ma fe de ra ci je, gde bi pre no {e we nad le `no sti na ci o nal nih dr `a va na Bri sel osta lo sa mo u ogra ni ~e nom kru gu obla sti od lu ~i va wa.

Evrop ska uni ja da nas je sko ro i do sti gla taj ni vo.

Pre ma na {em sa go vor ni ku, po sto ji du ga isto ri ja bor be bal kan skih dr `a va, pa i Sr bi je, za us po sta vqa we evrop skih ide a la. Me |u tim, ta bor ba ni je bi la uspe {na: mo `e mo, na i me, da na |e mo ja ko ma lo qu di ko ji bi se sa gla si li s tim da su ovi ide a li ostva re ni u po li ti~ koj za jed ni ci Sr bi je.

– Po ka za lo se da dr `a ve na Bal ka nu i we ni pred stav ni ci ni su naj spo sob ni ji da upra vqa ju ve li kim pro ble mi ma s ko ji ma se su o ~a va mo – ka `e Pa vi }e vi}. – Po vre me no se ti pro ble mi re {a va ju na naj go ri mo gu }i na ~in – ini ci ra wem rat nih su ko ba, a to ni je na ~in ko ji pri zna je sa vre me na Evro pa.

Da kle, mir je ono {to i mi tre ba da uva `i mo kao osnov ni ideal, a to ga ov de ne ma. Haj de on da da se pri kqu ~i mo toj gru pi dr `a va ko ja je pre vi {e od 67 go di na re kla: ov de vi {e ne ma ra to va, ne ma ta kvog re {a va wa pro ble ma. Sve mo `e i na dru gi na ~in: do go vo ri ma, pre go vo ri ma, kom pro mi si ma. Za {to mi da ne bu de mo deo to ga? Haj de ma lo da na u ~i mo!

Ipak, pi ta we je da li u Sr bi ji po sto ji pra va pro e vrop ska op ci ja.

– U Sr bi ji ima te po li ti~ ke stran ke, i ko a li ci je, ko je za go va ra ju stav da Sr bi ja tre ba da po sta ne ~la ni ca EU. Me |u tim, moj uti sak je da to ni je ~vr sto opre de qe we, da su stran ke i ko a li ci je u sta wu da vr lo br zo pro me ne ovaj stav ako pro ce ne da ne {to dru go mo `e da im obez be di ili o~u va vlast. Ona je deo sva ko dnev nih po god bi, do go vo ra, kal ku la ci ja, di stri bu ci je nov ca, kom pro mi sa… – ka `e Vla di mir Pa vi }e vi}. – Iz tog aspek ta, evrop ska ide ja u Sr bi ji ne ma pra vog pred stav ni ka u po li ti~ kom smi slu. Tu su kar te sla bo pro me {a ne, ne ko me je za pa lo da bu de ma lo evro pe jac, ne ko me ma lo ma we evro pe jac, a za pra vo su {tin skog evrop skog, mo der ni sti~ kog opre de qe wa ne ma. I oni ak te ri u per so nal nom smi slu za ko je ve zu je mo evrop sku ide ju, svo jim de lo va wem to li ko je kom pro mi tu ju, da me |u mno gim gra |a ni ma Sr bi je ona po ne kad gu bi na zna ~a ju i vred no sti. n Re qa Kne `e vi}

PORAZNA ANALIZA STATISTI^ARA EU: STANDARD U SRBIJI NA ZA^EQU EVROPE

Na dnu smo dna o {to }e, po eko nom skim po ka za te qi ma, Al ba ni ja u 2012. go di ni bi ti tek ne {to is pod raz vi je no sti Sr bi je, a ve} do go di ne raz vi je ni ja od nas, ili, pak, to {to bo qe zra |u ju Bo san ci ili Cr no gor ci, i ne tre ba pu no da nas bri ne, jer smo za pra vo svi u istom ~a bru. Ako, s jed ne stra ne, po sma tra mo Sr bi ju i jo{ ne ko li ko ze ma qa ko je ~e ka ju ula zak u EU i, s dru ge stra ne, we ne ~la ni ce, ja sno je da smo, za jed no s ne kim kom {i ja ma – na dnu dna. Evrop ska sta ti sti ka, na i me, bol no po tvr |u je ka ko se lo {e `i vi u re gi o nu.

To je ne dav no i sa op {tio naj ja ~i evrop ski sta ti sti ~ar - Evro stat. Kad i ako dr `a ve ko je su tre nut no u ne koj fa zi pro ce sa pro {i re wa EU jed nog da na po sta nu pu no prav ne ~la ni ce, bi }e – sa iz u zet kom Islan da – me |u naj si ro ma {ni jim i naj ma we raz vi je ni jim dr `a va ma te za jed ni ce. Dr `a ve ko je su pred vra ti ma evrop ske ku }e, a sni mi la ih je sta ti sti ka su: Hvat ska ko ja }e za go di nu da na po sta ti 28. ~la ni ca EU, za tim Island, Ma ke do ni ja, Sr bi ja, Cr na Go ra i Tur ska, ko je ima ju sta tus kan di da ta, te Al ba ni ja, BiH i Ko so vo, kao po ten ci jal ni kan di da ti. Te ze mqe ima ju oko 100 mi li o na sta nov ni ka, ~i me bi EU po pu la ci ju po ve }a le za pe ti nu, sa 500 na 600 mi li o na sta nov ni ka.

Ni je po treb no ni na ro ~i to stu di o zno ana li zi ra ti Evro sta tov sta ti sti~ ki sni mak da bi se oce ni lo da je Island dru gi svet u od no su na osta le po sma tra ne dr `a ve, ne sa mo po ge o graf skom po lo `a ju. Pro se ~an Islan |a nin `i vi osam go di na du `e od pro se~ nog Sr bi na, Island je je di na ze mqa u Evro pi gde je ne za po sle nost `e na ma wa od ne za po sle no sti mu {ka ra ca, pro se~ na pla ta im je de se tak pu ta ve }a ne go u Al ba ni ji, ku pov na mo} je 11 po sto ve }a ne go u EU... Re ci mo, u BiH gra |a ni ne mo gu pri u {ti ti ni tre }i nu ono ga {to, pre ra ~u na to na ne po sto je }i ali upo re di vi no vac, iz no som BDP-a po sta nov ni ku, se bi mo gu pri u {ti ti sta nov ni ci ove ostrv ske dr `a ve u se ver nom Atlan ti ku.

Gde je tu Sr bi ja? Po pla ta ma, re ci mo, iz nad nas su Island, Hr vat ska, Tur ska, Cr na Go ra, a is pod BiH, Al ba ni ja i Ma ke do ni ja. Euro stat nas pod se }a da smo 2000. go di ne u pro se ku za ra |i va li 65 evra, da bi 2005. srp ski pro sek na ra stao na 298 evra. U 2010. sre} ni ci, ko ji su ima li po sao u Sr bi ji i do bi ja li pla te, me se~ no su ku }i no si li 450 evra – sa da je taj iz nos, na `a lost, po no vo pao is pod 350 evra. U BiH je, na pri mer, pla ta sa 190 evra u 2000. go di ni po ra sla na 408 evra u 2010. Cr no gor ci su 2000. go di ne za ra |i va li 181 evro, a de set go di na ka sni je - 463 evra.

Iako Euro sta to vi stru~ wa ci na gla {a va ju na pre dak i po boq {a we stan dar da u po sled wih de se tak go di na, osta je ~i we ni ca da je pro se~ na pla ta, ko ja je za de set go di na na ra sla za 56 po sto Sr bi, Cr no gor ci i Bo san ci su po pla ta ma tu ne gde, dok Ma ke don ci za ra |u ju tek 262 evra bru to i da qe vi {e ne go du plo ma wa od pla te u Hr vat skoj. Kod kom {i ja je, na i me, pro se~ na za ra da 2010. go di ne iz no si la 1.056 evra, da pi pre ma po sled wim po ka za te qi ma pa la na 727 evra Sta ra je i do bro nam po zna ta pri ~a o to me ka ko gra |a ni ma Sr bi je bez ma lo po lo vi na ku} nog bu xe ta od la zi na tr pe zu, a upra vo je to na bo qi po ka za teq `i vot nog stan dar da. Dok mi sve te `e pod no si mo sva ko dnev ni ba ka luk, jer sva kog da na za pla tu ko ju do bi ja mo (ako do bi ja mo) mo `e mo ku pi ti sve ma we na mir ni ca, gra |a ni ~la ni ca EU za hra nu i pi }e iz dva ja ju ma we od 20 od sto ku} nih pri ho da.

Za pra vo, dok pro se ~an gra |a nin Uni je na hra nu, tran sport, sta no va we i (iz u zet no sku pe) re `i je tro {i 49 po sto sve ga po tro {e nog, u Sr bi ji je to 64 od sto, u Hr vat skoj 66 od sto...

Re ci mo na kra ju i da je, pre ma ana li zi Evro sta ta, srp ski bru to do ma }i pro iz vod po sta nov ni ku, me ren pre ma stan da di ma ku pov ne mo }i, tri pu ta ni `i od pro se ka Evrop ske uni je. Ku pov na mo} na Islan du je za nas ne ve ro va nih 111 po sto evrop skog pro se ka, {to je ~ak i uma we no zbog eko nom ske kri ze, jer su Islan |a ni u 2000. go di ni bi li na 132 po sto! A ni `i stan dard od Sr bi je ima ju sa mo Al ba ni ja i BiH. Law ski BDP Sr bi je po sta nov ni ku, me ren pre ma tom kri te ri ju mu, je na sve ga 35 od sto pro se ka EU; Cr na Go ra jer na 41 od sto od ono ga {to se bi mo gu pri u {ti ti sta nov ni ci EU, Ma ke do ni ja na 36 od sto, Tur ska 49, Al ba ni ja 28, BiH 31... n Sla |a na Glu {~e vi}

T

NI NA NEBU, NI NA ZEMQI

ne krpi po ramenu {ca. Me |u tim, ako je odr `a va we sla bo i na tim pod ru~ ji ma, on da je ja sno ka kvo je na osta lim te re ni ma.

Pu tar ske fir me su ta ko |e po go |e ne, jer ne ma ju do voq no po sla i za bri nu te su za svo ju eg zi sten ci ju, ali naj ve }e zlo je to {to }e put na in fra struk tu ra neo d go va ra ju }im odr `a va wem pre tr pe ti ogrom nu {te tu.

Pu ta ri ka `u da s lo kal nim sa mo u pra va ma ne ma ju ni ka kvu ko mu ni ka ci ju, a op {ti ne ma sov no tra `e da ne pre u zi ma ju odr `a va we za to {to una pred zna ju da ne ma ju nov ca da pla te ra do ve. Uko li ko pri sta nu na to, sno si }e od go vor nost zbog neo dr `a va wa. Ova ko ne re {e no sta we tra je ve} sko ro po la go di ne. U cen tra li ob ja {wa va ju da je bi lo ne mi nov no da se do ne se od lu ka o pre ka te go ri za ci ji, jer svi pu te vi ko ji ne ma ju u prak si rang dr `av nih – mo ra ju u lo kal ne okvi re. Me |u tim, “za bo ra vi lo” se da se pa ra lel no s pre no {e wem oba ve za za odr `a va we pre ne se i no vac op {ti na ma, o ~e mu je ra ni je bi lo re ~i.

Na i me, pri hod od ak ci za na go ri vo ko ji je do 1. ja nu a ra ove go di ne bio usme ren na dr `av ne pu te ve, pre u sme ren je na re pu bli~ ki bu xet u iz no su od 18,6 mi li jar di di na ra.

Pu ta ri su ta ko u star tu no ve gra |e vin ske se zo ne osta li bez stal nog iz vo ra pri ho da, {to se ne ga tiv no

od ra zi lo i na wi ho ve fir me i na pu te ve. Ka ko sa o bra }aj ni ce zah te va ju bar mi ni mum odr `a va wa, od lu ~e no je da deo tih sred sta va u iz no su od 8,2 mi li jar de di na ra bu de vra }en “Pu te vi ma Sr bi je” pre ko do ta ci ja, a deo usme ren na lo kal ne sa mo u pra ve za pre u ze te pu te ve. Ali, dr `a va je pro le tos ima la va `ni ja po sla, pa su pu te vi i wi ho vo odr `a va we gur nu ti u stra nu, zbog ~e ga se o~e ku je da bu du }a Vla da uki ne ured bu ko ju je do ne la pret hod na, pa da se naj pre utvr de iz vo ri fi nan si ra wa ili sa ~e ka da se op {tin ski bu xe ti opo ra ve even tu al nim o`i vqa va wem pri vre de, ko ja je sa da na naj ni `em mo gu }em ni vou.

U JP “Pu te vi Sr bi je” su iz ra ~u na li da za odr `a va we 10.000 ki lo me ta ra dr `av nih pu te va tre ba oko dve mi li jar de evra. Re ha bi li ta ci ju put ne mre `e po mo }i }e ino stra ni kre di ti od oko 600 mi li o na evra, ko ji }e se ko ri sti ti u na red ne ~e ti ri go di ne. Svet ska ban ka je odo bri la kre dit od 100 mi li o na do la ra – tre ba sa mo da se ugo vo re uslo vi kre di ta, {to ~e ka no vu vla du. Me |u tim, {ta }e bi ti s pre o- sta lih 5.000 ki lo me ta ra lo kal nih sa o bra }aj ni ca?

Lo kal nim za jed ni ca ma se uglav nom upu }u ju ape li da za jed no s „Pu te vi ma” i no vom vla dom na pra ve do go vor oko odr `a va wa i re ha bi li ta ci je pu te va na wi ho voj te ri to ri ji. Si ro ma {na lo kal na sa mo u- pra va, upla {e na no vim oba ve za ma po ve }a nog iz dva ja wa za odr `a va we pu te va na kon wi ho ve pre ka te go ri za ci je, tra `i la je sma we we sa o bra }aj ni ca o ko ji ma mo ra da bri ne.

Ima na zna ka da bi se ukup na broj ka od oko 5.000 ki lo me ta ra ko ji su pre ba ~e ni na lo kal, mo gla sma wi ti za oko 1.000 ki lo me ta ra, ko ji bi se ta ko vra ti li u rang dr `av nih pu te va. U Voj vo di ni je to tek ne ko li ko de se ti na ki lo me ta ra ma we: ra di se o jed nom put nom prav cu, {to }e bi ti sim bo li~ no ras te re }e we za pra zne lo kal ne ka se. Za to je shva tqi vo {to se in si sti ra na po nov nom pre i spi ti va wu ured be iz ugla lo kal nih vla sti, pu ta ra i ko ri sni ka put ne mre `e. n Ran ka Da u to vi}

5

VESTI Grade se sistemi za navodwavawe Pr va fa za si ste ma za na vod wa va we u Sr bi ji, ko ja }e omo gu }i ti na vod wa va we 63.000 hek ta ra ora ni ca, bi }e za vr {e na sep tem bra, na ja vio je ju ~e di rek tor Re pu bli~ ke di rek ci je za vo de pri Mi ni star stvu po qo pri vre de Alek san dar Pro da no vi}. „Ciq naj va `ni jeg i naj ve }eg in fra struk tur nog pro jek ta u srp skom agra ru je da po vr {i ne pod za liv nim si ste mi ma bu du po ve }a ne na 1,1 mi lion hek ta ra u na red nih pet go di na, sa sa da {wih 200.000”, ka zao je Pro da no vi}, pod se tiv {i da je u ovo go di {wem agrar nom bu xe tu za to na me we no pet mi li jar di di na ra. Po we go vim re ~i ma, u Voj vo di ni su ra do vi u to ku na 40 lo ka ci ja, a si ste mi ma za na vod wa va we bi }e ob u hva }e no ukup no 45.000 hek ta ra.

Nema selidbe „eurokrema” Po sle se lid be fa bri ke „Svi sla jo na” iz Hr vat ske u BiH, u Gor wem Mi la nov cu stre pe. Ipak, iz

„Ta ko va”, ko ja po slu je u okvi ru si ste ma „Svi sla jon”, po ru ~u ju da ne ma go vo ra o iz me {ta wu po go na. „Odav de, u bi lo ko ju dru gu dr `a vu, ne }e bi ti ise qen ni je dan obi~ ni vi qu {kar, a ka mo li de lo vi naj va `ni jih, naj no vi jih teh no lo gi ja„, tvr di Mi ro slav Jo vi ~i}, ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je „Ta ko vo”.

^ekaju}i cenu No vi „Fi ja tov” mo del 500L, ko ji se pro iz vo di u Sr bi ji, pro da va }e se na ita li jan skom tr `i {tu po ce ni od 15.500 evra. Za do ma }eg se kup ca, me |u tim, ce na jo{ uvek for mi ra. „Pred vi |a mo da }e mo oko 99 od sto pro iz vod we pro da va ti van Sr bi je, ali smo sprem ni da uve }a mo pro ce nat pro da je u Sr bi ji uko li ko bu de ve }e za in te re so va no sti, na pri mer, uko li ko dr `av ne in sti tu ci je, kom pa ni je... bu du `e le le da u svom vo znom par ku ima ju taj auto mo bil”, iz ja vio je ge ne ral ni di rek tor „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja” An to nio ]e za re Fe ra ra, do da ju }i da }e do kra ja god ne bi ti za po sle no jo{ 800 rad ni ka. Pod se ti mo, pro iz vod wa mo de la 500L po ~e la je 4. ju la.

6

dnevnik

nedeqa15.jul2012.

ISkUSTVO kLINI^kE SMRTI

ZEMAQSKI DANI TEKU

K

Putopis pre putovawa ili o {tetnosti duvana

ako je to divota voziti se kroz ~ika{ki da- mo provesti da saznam ni deuntaun u poslovnoj i trgova~koj zoni, ba{ li} onoga {to sam za 12 godipod onim {inama metroa kojuda je luda~ki na {kolovawa i za 40 godina manevrisao Yin Hekman u „Francuskoj vezi“, a za- ~itawa ili gledawa filmova tim u}i u spratnu gara`u, pa terati ukrug do osmog ve} otkrio i nau~io. il 12-og sprata, pa se onda liftom spustiti do To se o putovawima, naravprizemqa, iza}i na ulicu i prepre{a~iti do druge no, odavno zna. Oduvek, takore}i. Samo {to pisci zgrade, gde }ete liftom potra`iti onaj mega-mar- nerado demistifikuju svoj posao. A ko ga to, kao, ket na desetom ili ~etrdesetom spratu, pa posle rado demistifikuje? Osnovni qudski poriv da to samo dva sata to maltretirawe platiti ravno 32 {to radim, ja radim najboqe na svetu. Recimo – cedolara, {to je moja trodnevna, dakle polunedeqna pam karte u bioskopu, ili pazim da na stadion ne zarada. Da, uvek zaboravim da ura~unam i benzin, uska~u preko reda i bez ulaznice. Ili }e se mo`da jer ga ni u Novom Sadu ne kupujem ve} 20 godina. Ta- odati va{ automehani~ar kad kraji~kom oka vidi ko sam u{parao jo{ dva-tri cela auta, samo ne znam da vam je samo spala „klemna“ sa akumulatora, pa di sam te novce sklonio. vam ipak ka`e da mu auto morate ostaviti i tek suDo{ao sam, dakle, da vidim i taj majlerovski tra po wega do}i, a onda }e vam naplatiti 20 radameri~ki san, tu zemqu velikih i za sve jednakih nih norma-~asova. Ili sajyija kad primeti da niste mogu}nosti i da im ka`em da mi je muka od tih wi- ni navili sat. I uvek }e vam posebno i ~i{}ewe nahovih praznih papirnih fraza. Kad su tako demo- plati. Ili elektri~ar koji primeti da aparat nisi kratski i me|u svima najravnopravniji, ajde neka ni „utako“ u zid, to jest u utika~ - „konektor“. mi pomenu i jednog jedinog svog predsednika, od Sve je uvek druga~ije.

Yorya Va{ingtona, Linkolna i Yefersona pa do Sad me ve} svrbi i kopka da po|em u SAD, da i danas, koji je jo{ kao „bruco{“ mogao da sawa da }e to potvrdim. Overim. nekoliko meseci posle diplome postati predsedNe mogu vi{e da ~itam mladala~ke kwige i glenik dr`ave! To do pro{log meseca nije uspelo ni- dam vesterne („kaubojske filmove“), mogu da glejednom bruco{u na svetu, oni prvo diplomiraju pa dam stare koji su mi nekad bili dosadni, a sad tase onda decenijama u zanatu kale i stasavaju, pa ko uzbudqivi za arheologa i etnografa-amatera. mic-po-mic {treberaj, disciplina i hijerarhija i... Kad vidim one bjuike i pontijake, linkolne i {ekoliko je samo genijalnih qudi takvo pogre{no vas- vrolete-repa{e iz 50-tih, kad sam ono i ja bio mapitawe, nalik na dresuru, upropastilo. U genije li, ili kostime i haqine ameri~kih lepotica kad treba verovati dok su mali, a dok ih isproverava- sam, i ne znaju}i o ~emu se zapravo radi, u pubertet te, pro|u godine i oni ostaulazio: da, nikad niko re. E, zato postoje pre~ice. vi{e ne}e biti tako Nekad su to bili crveni lep! Ova stvarnost preuniverziteti u Mitrovici zenta koju }u zate}i u i Lepoglavi, a danas priWujorku prekri}e Bosovatni fakulteti (auto nogu (Yejn Fondu) u par{kole i plesni te~aji) u ku, a istera}e mi momom Novom Sadu, ukinutom `da ~ak i, ne dao Bog, iz glavnom gradu jedne ukinuove tvrde i sve tvr|e te Pokrajine, koju smo ponoglave i Odri Hepbern sno, sve dok i nas nisu ukidok (ne) doru~kuje kod nuli, zvali „Kapijom EvroTifanija, jer je uvek mope“. Koja bi, samo da se pirala da spava do podne taju Vojvoda Voja i wegov i to sa onom iritirajunajboqi u~enik, isto tako }om maskom preko o~ibila ukinuta. ju. I niko vi{e ne}e biMislim, Evropa, ne kapiti `enstven kao Doris ja. Bravari kapije nisu ukiDej (a o MM da i ne govodali, jer na kapijama je bio rimo)... i niko faca kao wihov opis poslova i radToni Kertis i Keri nih zadataka. Kako bi oni u Grant, ni sme{an kao „bezobravqenom“, otkqu~aYeri Luis, jer na{e nom, ot{krinutom ili {istara~ke o~i nisu vi{e rom otvorenom svetu za leprijem~ive za te {ale... bac zaradili. I onda me saI zaista, niko vi{e putnici pitaju be`im li ja nije lep kao Rakel Vel~, to u Ameriku zbog ga|ewa ~ak ni – Rakel Vel~. Maili od straha pred dr`avda ona to ne vidi i ne nim udarom koji su izvele zna, ili se samo pravi, Gledao sam ga u Rimu 1960. sudije Ustavnog suda, ne toili jednostavno ne}e da liko da bi se preporu~ili zna. Jo{ nije utvr|eno kad je uzeo zlato, a u Londonu novom predsedniku, da bi koji je od ta tri – tako ne}emo nastupiti ni on ni ja mu pokazali da na wih u svaqudska i tako `enska kom pogledu i ubudu}e mo`e razloga – odlu~io da to ra~unati, nego vi{e iz samopo{tovawa, koje je u nije htela da zna ni Glorija Svanson, ali su vaqda Srbiji posledwih 70 godina ba{ uzelo maha. samo zbog tog wenog, ali i Ajn{tajnovog, (ne)shvataNe}u da ka`em da je veliki crnogorski pisac Mi- wa vremena (koje zapravo i ne postoji) Bili Vajlder odrag Bulatovi} mislio ba{ na sudije na{eg Ustav- i Erih fon [trohajm isterali ono prvo holivudnog suda kad je ono otkrio da „kad ~ovek shvati da sko remek-delce „Bulevar sumraka“. Jer su oni prje nula, onda mo`e sve“! I ne znam da li jaka Vojvo- vi, a ne Borhes, shvatili da sve na svetu postoji da dina ja~a Srbiju, kao {to je to jo{ prekju~e misli- bi se o tome snimio jedan film. A onaj moj imewak lo dve tre}ine poslanika na{eg dr`avnog Parla- Horhe, onaj slepi bibliotekar iz Buenos Ajresa, samenta, ili je mo`da slabi, kao {to to danas misle mo ih je citirao i to pogre{no, jer je imenicu film – mahom ti isti qudi. Isto tako mislim da je pu{e- – kwigom zamenio. A ko jo{ i za kwige mari kad se we jako {tetno po zdravqe, ako ne i pogubno, jer sve drugo mnogo boqe, a pogotovo lep{e i lak{e viisto misli i sav napredan i pametan svet, samo ne di? znam za{to je taj isti, dakle i isto tako pametan A ako je An{tajn gre{io (a ko nije, bezgre{an je svet, nije tako mislio ne samo pre 50 godina, kad se samo [e{eq, a tek pomalo i Toma Nikoli}) onda Hemfri Bogart nije ni video od duvanskog dima, tu ima tu`nih, ali i ohrabruju}ih posledica: recinego ni pre jedva 10-15 godina. I ne znam za{to moj mo, onaj Gari Kuper na kojeg smo frapantno li~ili pokojni kolega Anton Pavlovi~, kad je ono napisao svi mi seoski de~aci (li~ili prema svom nepodepripovetku „O {tetnosti duvana“, duvan nije ni qenom mi{qewu) bio je godi{te mog deda-Steve, spomenuo. Da to nije bila neka metafora u naslo- koji tog Garija ne da nikad nije gledao, nego za wega vu, persifla`a ili kakva druga kamufla`a? Ja ne nije ni znao. A nisu mnogo utekli ni Yon Vejn, pa ~ak znam, ali moj predsednik }e svakako znati, jer i ni ^arlton Heston (posle Deset zapovesti Sesila sam sam u fini{u studirawa bio najjna~itaniji, a B. De Mila bio sam ube|en da je Mojsije ta~no tako sad ve} te{ko pamtim i lako zaboravqam. izgledao i da je, naravno, engleski govorio, kao i Samo nisam zaboravio da odgovorim saputnici- sam Gospod na Sinaju iz onog goru}eg kupinovog grma da be`im ~isto iz ga|ewa, proisteklog iz nekog ma). mog detiwastog, romanti~nog, ali i reakcionarnog A svakako najlep{i deo ove tu`ne prozivke je da samopo{tovawa koje je, budu}i reakcionarno, za su, evo, ostarili ~ak i oni mladi lepotani iz „mosvaku osudu. Pa sam sklon i sam sebe da osudim {to jih“ 70-tih - Pol Wumen je nedavno i umro (mada i to mi se gadi postupak postavqawa za ministre qudi jedva da je bilo mogu}e), a [on Koneri nije i vaqda koji se na televiziji na sva usta hvale da kradu (tj. nikad i ne}e jer je wegovo ime Bond... Yejms Bond! A „kraduckaju“) ili da pored `ive `ene i vaspitane meni je kao sebi~nom mu{karcu i egoisti najva`nidece javno neguju i od mojih novaca izdr`avaju pe- je da ve} i Robert Retford ima 80, a nije mnogo vaqke sa Ibarske magistrale, da mi ministar kul- utekao ni Harison Ford, a ostari}e vaqda jednom, ture nema fakultetsku diplomu, a da ministar da}e Bog, i onaj Kluni, pa }e se na{e `ene setiti i obrazovawa predaje na privatnom fakultetu nas, a ne da stalno, i to u najlep{im trenucima, („multi-praktik“ ili neka druga lego-kocka iz fa- imaju wega pred o~ima. Ili u glavi, {to je isto. Ili milije „transformersa“). A ne be`im zbog posle- jo{ i gore. dica dr`avnog udara nove vlasti, jer slutim, a I tako je sve to, i mladost moja i Holivud, provaqda ve} dobro i znam, da to nije jedan udar, nego hujalo sa vihorom, ili su sve to prekrili snegovi, je u pitawu proces, koje }e se tek zahuktavati kad koji }e se jako skoro zvati i lawski. Kona~no, ako se ja kroz mesec dana iz Amerike i vratim. „pijem da je zaboravim“, za{to onda toliko putuDakle, Amerika pre Amerike i putopis pre puto- jem? Najva`niji ili bar najozbiqniji deo `ivota je vawa – to nije ni{ta novo, ni spektakularno, kao saznavawe, otkrivawe sveta i ~oveka u wemu, obja{to se mo`da na prvi pogled u~ini, ozbiqni qudi {wavawe – ako doku~i{ - smisla postojawa. (Smitako oduvek i putuju, sve ostalo je lutawe i gluva- sao `ivota Montija Pajtona). A putovawa su esencirewe. Putuju tako {to proputuju i pre no {to kre- jalni delovi toga, pre~ice. Zato su u mirnodopskim nu, a posle sve to samo provere, kao {to ona kraju intervalima sve najva`nije novinarske, pa i uopsvake obimne zbirke zadataka iz matematike po- {te dokumentarne, „non-fic tion“ kwige - uglavnom stoje i ona tri-~etiri tanka lista sa re{ewima, putopisi. n \or|e Randeq ~isto da se kandidat proveri. Ne mogu ja toliko ta-

Ni na nebu ni galo, 15. jul 1989. godislede}ih par puta i ja sam s ne, ne{to oko devet sawom prolazila to odvajawe od ti uve~e. Nebo se zlotela, posmatrala {ta se de{aslutno otvorilo, grmi toliko va „negde izme|u”. Se}am se da da para u{i, nadja~ava glasove. je bila u Pr~wu, gu{ila se 24 Ne ~ujem {ta mi medicinska sata, ja sam bila u Beogradu, sestra govori, vidim samo da u ali sam ose}ala isto. Sve to me {pric stavqa injekciju adreje neminovno nateralo da se zanalina. Stojim nemo nad telom pitam da li ludim, ili se to desvoje sestre bliznakiwe. Pro{ava svima koji pro|u takva laze sekunde, ose}am kako kreiskustva. }e u`asan bol s dna stomaka, Mu~ilo me je da li i drugi dolazi do grla, ste`e me, ne moposle klini~ke smrti vide unagu da di{em... ^ini mi se da su pred {ta }e se desiti, da li im te sekunde ve~nost, kao da su je poja~ana intuicija, da li sapro{li sati. Ona ne di{e, srwaju pokojnike, da li pri~aju s ce ne kuca, ali ja se nadam, iako wima? Odgovor je uvek bio mi se telo cepa na pola, gubim isti. Svi dobiju ne{to, neku sebe i wu... Udarac `ene u be lom u grud ni ko{, injekcija direktno u srce, bubwi mi u u{i ma. Bo `e, mo lim te, vrati je!!!

Ne znam da li je bog ili medicinska sestra, ali do malopre mrtva, moja polovina otvara o~i, po~iwe da di{e i pada u nesvest kada vidi da joj iz grudi viri {pric. Da li da kukam ili da se smejem, ni sama nisam sigurna {ta mi se de{ava. Ona ponovo di`e glavu i iz sveg glasa kre}e da peva.

– Hej, hej, heeeej, danas sam okej, u~ini sve da tako ostane – ori soba.

Sad sam ve} u {oku, Tanka je linija izme|u `ivota i smrti ako se ve} vra ti la, {ta joj se desilo? Ho}e li biti „mo}“, ali izgube svoj `ivot, normalna, da li je ovo znak lu- svoj mir. I mi smo ga izgubile. dila? Sre}om, bio je to samo Cena ostanka na ovom svetu je znak dobrog raspolo`ewa, po- ipak ve li ka. Ne ra zu me va we vratak u `ivot na vrlo neobi- qudi jo{ ve}e. Svako `eli da ~an na~in. zna: {ta, kako, za{to, ali kada A {ta se woj de{avalo, gde je im ispri~ate gledaju vas sa nebila kada nije bila TU, pri~a- poverewem, kao da su slu{ali la mi je s osmehom, de~ijim Grimovu bajku. A nije bajka, osmehom od ~itavih ~etrnaest znam da nije... godina.

U momentu kada sam ve} mi– Nisam videla belilo, ali sli la da je gra ni ca iz me |u sam sa plafona sobe posmatra- stvarnosti i ludila skoro pa la svoje nepomi~no telo. Vide- pre|ena, oti{la sam na nagola sam i medicinsku sestru i vor prijateqice kod psihijatebe, nisam mogla da ti se ja- tra dr Ivana Nastovi}a. On se vim jer me je zvao tata (pokoj- bavi snovima i stawima u kojini). Hteo je da me vodi, ali mi ma se qudi nalaze kada pre|u je, kad je video koliko je tebi „tanku liniju smrti”. Saslute{ko, rekao „nemoj, jo{ si {av{i {ta imaju da ka`u drugi mlada, vrati se“. I eto ja sam ga u~esnici skupa – jer je to bilo poslu{ala, vratila sam se – ne{to poput grupne terapije – smeje se, a meni ni do smeha ni ispri~ala sam im svoje vizije do suza. Uko~ena. posle sestrine klini~ke smrBio je to prvi put da je moja ti. Doktor mi je objasnio da se Qubica bila klini~ki mrtva, radi o mom „podsvesnom koje je

I

vezano sa svesnim” te da, dok ne~ije podsvesno obi|e zemqinu kuglu jednom, moje to uradi ~etiri puta, pa zato, ka`e, i vidim neke stvari koje }e se tek desiti. Iskreno, u jednom trenutku bilo mi je lak{e, jer sam dobila obja{wewe, a sa druge strane, naravno da takva saznawa pomalo i upla{e. Nije ba{ svako spreman da zna {ta ga ~eka, ali, opet, to je cena `ivota posle smrti, klini~ke. [ta je u stvari ta klini~ka smrt?

Sr~ani zastoj ili klini~ka smrt je, pi{e u kwigama, „nagli prestanak normalne cirkula-

cije krvi usled nemogu}nosti srca da se pravilno kontrahuje tokom sistole”. Sr~ani zastoj se razlikuje od sr~anog udara, gde je prisutan poreme}aj dotoka krvi u sr~ani mi{i}, iako sr~ani udar mo`e biti uzrok sr~anog zastoja. Zaustavqena cirkulacija spre~ava dostavqawe kiseonika u tkiva organizma. Cerebralna hipoksija, ili nedostatak kiseonika u mozgu, izaziva gubitak svesti i prestanak disawa, ponekad uz preostalo agonalno disawe.

Povreda mo`danih tkiva je verovatna u slu~ajevima zastoja srca du`im od 5 minuta, iako neke nove procedure mogu da produ`e ovo vreme (indukovana hipotermija). Da bi se poboq{ale {anse za pre`ivqavawe i oporavak neurolo{kih funkcija, od najve}eg zna~aja je brza intervencija. Sr~ani zastoj je urgen-

SVE JE VI[E TU^A IZ BANALNIH RAZLOGA

„[’a me gleda{?!” z ve} odoma}ene obi~aje - kada pi}e provri u `eqi za isterivawem pravde ili kada kod navija~a nadja~a ekstremna privr`enost klubu - na podru~ju novosadske policije sve je vi{e „saobra}ajnih tu~a”. Tako su se nedavno ~ak i pred samom policijskom zgradom, i to usred bela dana, potukla dvojica voza~a “golfova” koji su zaustavili vozila pred crvenim svetlom na semaforu – pesni~e}i se do krvi. Kada se pojavilo “zeleno”, jedan se od wih – onaj koji je vi{e nastradao – predomislio, pa je sa sredwe trake skrenuo prema Urgentnom centru, dok je drugi procenio da, mada tako|e ozbiqno povre|en, mo`e da nastavi kuda je prvobitno namerio.

U policijskim notesima zabele`eno je i kada u sukobima nervoznih voza~a suparnici ostanu netaknuti, ali im automobili stradaju izlupani palicom. Jal’ zbog vru}in~ine, jal’ zbog kratkih `ivaca, tek ovakvih je slu~ajeva sve je vi{e.

Nije retkost da qudima “padaju roletne” iz krajwe banalnih razloga i da olako ule}u u fizi~ke obra~une, toga je bilo odvajkada, ali su povrede sada sve ozbiqnije budu}i da se u wima sve ~e{}e pojavquju i opasna oru`ja i oru|a. Prema policij-

U

skim statistikama, u ju`noj Ba~koj je u posledwa tri meseca, sli~no kao u istom periodu lane, u proseku dnevno bila evidentirano vi{e od jedne (ta~nije – 1,4) prekr{ajne prijave za u~estvovawe u tu~i.

– Zdrav mozak ne mo`e da shvati zbog ~ega se sve qudi potuku, naro~ito mladi, vikendom no}u – ka`e za “Dnevnik” oficir u novosadskoj Policijskoj upravi \or|e Soki}. – Ne{to ka`u jedni drugima, gurnu se u gu`vi ili je dovoqno da neko nekog pita ’{to ga ~udno gleda’.

Desi se da neko pri tome drugome polomi vilicu ili ruku. Devojke su tako|e ~est razlog za

pesni~ewe. Obi~no, obra~unavawu kumuju alkohol i mladost.

Razlozi su naj~e{}e banalni, dok su navija~i posebna pri~a.

Ina~e, od prirode povreda zavisi kvalifikacija dela. Ako je re~ o te{koj telesnoj, osumwi~eni se uvek goni po slu`benoj du`nosti, a rawavawa se neretko nanose hladnim oru`jem. Soki} napomiwe da nije ~udno da u tim obra~unima ~esto u~estvuju i radnici obezbe|ewa lokala.

– Oni su nekada i sami problemati~ni pa umeju da izazovu sukob, a problem je i {to wihovo anga`ovawe jo{ uvek nije regulisano zakonom. Kada do|emo na lice mesta, de{ava se da eki-

Maloletnici nose ’ladno Po re~ima {efa grupe novosadske Policijske uprave za suzbijawe maloletni~ke delinkvencije Nenada Erdeqana, tinejxeri u obra~unima retko koriste vatreno oru`je.

– Oni radije nose predmete pogodne za nano{ewe povreda, kao {to su no`evi, palice, bokseri, lanci, nun~ake... Ako bi zrno iz pi{toqa zavr{ilo u abdomenu ili grudnom ko{u ili makar samo okrznulo neko lice, Tu`ila{tvo to naj~e{}e okvalifikuje kao poku{aj ubistva – obja{wava Erdeqan za na{ list. – Naravno, ne treba zaboraviti i da maloletnik ne mo`e dobiti dozvolu za dr`awe i no{ewe oru`ja. Ima, naravno, slu~ajeva kada do|u do oru`ja pa se prave va`ni u dru{tvu, ili ga ukradu od roditeqa iz istih razloga - tek da “budu frajeri”. Ipak, oru`je, i to pre svega hladno, nose prvenstveno na zakazane tu~e. Ili posle wih – kad se upla{e osvete.

dnevnik

nedeqa15.jul2012.

jo[ uvek neobja[wen fenomen

na zemqi tno stawe kod kojeg je izvestan postotak pacijenata mogu}e povratiti u normalno stawe, ako je medicinska intervencija brza. Kada sr~ani zastoj dovede do smrti, ova pojava se naziva iznenadna sr~ana smrt.

Primarni oblik prve pomo}i kod ovog stawa je mehani~ka stimulacija srca i disawa koja odr`ava cirkulaciju do trenutka kada bude dostupna potpunija medicinska pomo}. Ona }e zavisiti od vrste poreme}aja, stawa sr~anog ritma, i naj~e{}e se sastoji od sr~ane defibrilacije ili primene medikamenata.

Dr Majkl Sabom, profesor kardiologije na Univerzitetu Emori u Atlanti (SAD), objavio je vi{e radova o klini~koj smrti i neki zakqu~ci do kojih je do{ao, istra`uju}i fenomen “izvan tela”, vredni su citirawa. Iz ankete pacijenata koji su do`iveli klini~ku smrt do{ao je do zanimqivih rezultata.

Dok su bili u besvesnom stawu 29 pacijenata je do`ivelo amneziju, 28 ih je imalo iskustvo klini~ke smrti, 18 ih je iskusilo prelaz iz svesti u jedno nepoznato podru~je ili dimenziju (transcedencija), 11 ih je posmatralo svoje nepomi~no telo iz visine (autoskopija), a devet

Opisao je instrumente, izgled srca i sam tok operacije. Bio sam zaprepa{}en – priznao je Sabom.

Iskustva su razli~ita i iz razli~itih perioda istorije.

U svojoj autobiografiji “Svedok” J. G. Benet opisuje dramu koju je do`iveo za vreme Prvog svetskog rata. Pani~no je vozio motocikl kroz francuski gradi} Mon{i-le-Pre u vreme kada su Nemci napadali sa svih strana. „Ako pro|em kroz Mon{i, bi}u spasen”, ube|ivao je sam sebe. Zatim je nastala izvesna praznina, a slede}e se}awe bilo je da se budi, ali ne u telu, nego izvan wega.

– Bio sam svestan ~iwenice da nisam mrtav. Iako nisam mogao ni{ta ni da ~ujem, ni da vidim, ipak sam primetio da moje telo le`i na jednom belom krevetu. Postepeno sam postajao svestan da su u istoj sobi pored mog tela i neki drugi qudi. Na neobja{wiv na~in gledao sam {ta oni gledaju, pa ~ak sam i ose}ao {ta oni ose}aju...

Iako mnogi nau~nici ovakve i sli~ne “astralne do`ivqaje” prihvataju s odre|enom rezervom, u Sjediwenim Dr`avama je posledwih godina sve vi{e stru~waka koji u ovom parapsiholo{kom fenomenu vide iza-

Dok su bili u besvesnom stawu 29 pacijenata je do`ivelo amneziju, 28 ih je imalo iskustvo klini~ke smrti, 18 ih je iskusilo prelaz iz svesti u jedno nepoznato podru~je ili dimenziju (transcedencija), 11 ih je posmatralo svoje nepomi~no telo iz visine (autoskopija), a devet wih je do`ivelo i autoskopiju i transcedenciju wih je do`ivelo i autoskopiju i transcedenciju... Ina~e, definitivno padawe u samrtnu uznemirenost desilo se ve}ini pacijenata koji su do`iveli klini~ku smrt.

Doktor Sabom je u svojim analizama koristio i iskustva „umrlih”.

– Kada sam po~eo da proveravam te dramati~ne ispovesti, otkrio sam da su mi neki bolesnici mogli pri~ati, potanko i u ta~nom sledu, {ta se sve doga|alo s wihovim telom dok je le`alo na operacionom stolu. Neki ~ovek mi je opisao kako je lebdeo iznad i posmatrao rad hirur{ke ekipe.

pa obezbe|ewa naglo ode do drugog lokala i zameni se s tamo{wim kolegama, a da video-snimak vol{ebno nestane. Sti~e se utisak da ugostiteqi u tim situacijama „veoma savesno” {tite svoje ~uvare.

Po re~ima na{eg sagovornika, fajterski obra~uni neretko po~nu u lokalu a zavr{e se ispred wega, pri ~emu se neretko de{ava da neko ispali hitac ili se ~uje neki prasak koji ne mora biti od oru`ja: – De{ava se da ponekad ne prona|emo ~aure – jer i petarde budu prijavqene kao pucwava.

Ako je za neku utehu, vatreno oru`je se ne upotrebqava u obra~unima u meri da bi bilo uznemiravaju}e, ali ipak ima slu~ajeva i dojava, koji itekako zavre|uju na{u ozbiqnu pa`wu.

Soki} ka`e da se sredstva za obra~un obi~no namenski donose - kada se dogovore sukobi na-

zov koji zaslu`uje ozbiqna istra`ivawa. Tako je dr Elizabet Kibler-Ros, profesor psihijatrije i autor dela “O smrti i umirawu”, do sada {irom SAD odr`ala bezbroj predavawa na kojima je govorila o autenti~nim svedo~anstvima qudi koji su u raznim okolnostima do`iveli vantelesna iskustva.

No, {ta god o tome mislili, nesporno je da se time nikako nije preporu~qivo igrati kao u filmu „Tanka linija smrti”.

Jer ta linija je zaista vi{e no tanka i, na`alost, lako se prelazi. n Zorica Dragojevi}

vija~a, ali da toga nema toliko koliko se mo`e pomisliti posle incidenata propra}enih u javnosti: – Mladi radije dr`e pi{toqe i no`eve u kolima i ne unose ih u lokale, pogotovo otkako smo zare|ali s racijama – navodi Soki}. – U svakom slu~aju, ~esto nalazimo palice i sli~ne stvari u gepecima automobila.

Zbog toga podnosimo prekr{ajne prijave, a osumwi~eni obi~no imaju izme|u 17 i 26 godina.

Na`alost, neretko se desi da mladi u|u u problem a ni ne znaju za{to. Oni ponekad vide gu`vu, frku... utr~e u obra~un za koji ~ak ni ne znaju za{to je izbio, i to samo zato {to se neko poznat zatekao u wemu. A to na kraju mo`e lako zna~iti i situaciju s te{kim posledicama i, posle presude – dugogodi{wom izolacijom. n Mi {a Vu ja ~i}

7

INTERVJU voja @aneTI], SaTIRI^aR I maRkeTIn[kI STRu^wak

Te{ko se qudi trezne nasred svadbe redstavqawe Voje @aneti}a mo`e potrajati: novinar, scenarista, kolumnista, analiti~ar, satiri~ar, kreativni direktor marketin{ke agencije „Mozaik”, negativ uobi~ajenog modela kontroverznog srpskog biznismena, nagra|ivani pisac za decu i jo{ uvek nenagra|ivani pisac za odrasle, ~iju je kwigu „Gde smo ono stali”, koja sadr`i i poklon-praktikum „Kako dobiti izbore”, ispod jastuka dr`i svaki iole osve{}eni politi~ar. U godinama kad smo bili mla|i, upi{avali smo se od smeha wegovim „uratcima” u Indeksovom pozori{tu, od kojeg je, kako je sam priznao, digao ruke kada je shvatio da prilike vi{e nemaju onu dramsku tenziju koju su imale u Milo{evi}evo vreme, odnosno da smo dobili tiwaju}u dramicu u nezaokru`enoj dr`avi, koja je poput lavora koji nema dno.

– Kad god smo radili Indeksovo pozori{te, nekako se potrefilo – jer smo `eleli da budemo {to verniji realnosti – da su stvari sme{ne, ali da na kraju predstave ostaje gorak ukus u ustima. Mo`da bi sada bilo malkice mawe sme{no a malkice vi{e gorko. Me|utim, danas su mediji krcati „zabavnim” sadr`ajima, pri ~emu zastra{uju}i broj qudi ne razlikuju zabavu od tragedije. A mi ostali, ako u me|uvremenu nismo skroz-naskroz otupeli, tu tragediju i te kako prime}ujemo i sve nam je mawe zabavno.

Bio sam pre nekoliko dana na savetovawu ekonomista, koji su predlagali ovakve i onakve mere, ali su zanemeli kada sam ih upozorio na to da mi, zapravo, jo{ uvek nismo zavr{ili rato-

P

kupni poraz rezultat gomile besmislenih pobeda u bezbrojnim disciplinama ve~nog takmi~ewa za opstanak na vlasti”…?

– Srbija je na geografski veoma nezgodnom mestu, u nezgodnoj smo i ta~ki istorijskog razvoja, i pri tome nas pritiska strahovito nezgodna ekonomska kriza. Na`alost, za razliku od nekih malih nacija u svetu, mi nismo imali elitu sposobnu da nas iz svega toga izvu~e. A kako i da imamo takvu elitu, kada je ona u posledwih sto godina nekoliko puta bila masakrirana od razli~itih politi~kih opcija? Kada nam je samo u posledwe dve decenije najpametniji deo mladosti oti{ao, a kod onih koji su ostali, poslu{ni i partijski uhlebqeni pobe|ivali su sposobne? Da se poslu`imo onom metaforom o engleskim travwacima: oni su savr{eni zato {to ih 300 godina uredno odr`avaju, a na{e je svakih pet godina neko orao. Suo~eni smo s ogromnim po`arom koji treba da gase nesposobni vatrogasci bez ikakve opreme. l mo`e li se o na{oj politi~koj sceni govoriti kao o baru{tini u kojoj se sve mewa tako da bi ostalo isto?

– Kada pogledamo rezultate posledwih izbora u Srbiji, odre|ena poruka je definitivno poslata: jedna faza je zavr{ena, u wu se vi{e nema povere-

ako }ete u kupleraj, morate biti skloni seksu

l u jednoj kolumni ste, u spisak „univerzalnih pla{ilica za bira~e”, uvrstili i upozorewe da }e, ako pobede oni drugi, „patrijarh morati da se u~lani u neku stranku da bi zadr`ao radno mesto”...

– Jedini preostali veliki protok novca kod nas je u dr`avnom aparatu i onome {to je na wega nasloweno. I zbog toga se partijski zaposedaoci tog dr`avnog aparata trude da pro{ire svoj uticaj gde god mogu. Nekada ti je bilo potrebno ~lanstvo u partiji da bi bio direktor firme, a sada, kako se mewa vlada, tako se mewa i vecejka u javnom toaletu. Recimo, svestan sam ~iwenice da bi moja mala firma mogla mnogo vi{e raditi da sam bio bli`e nekoj stranci. Ali ja sam strankama blizak kada sam `eleo da vidim kako izgleda politi~ki marketing iznutra pa sam pre nekoliko godina realizovao jednu referendumsku i jednu partijsku kampawu. Probao, video da mogu i, hvala, ne}u vi{e. Da biste u{li u bilo koji kupleraj, naprosto morate biti skloni seksu, ili bar voajerizmu. A ja, nekako, nemam dovoqno jak libido po tom pitawu. ve koji su po~eli pre dve decenije i da, dok god to tako bude, sve {to nameravamo da uradimo, ne}e ni izbliza dati `eqeni rezultat – ka`e Voja @aneti} za “Dnevnik”. l Da li smo i sami krivi {to su nu{i}evi junaci „male mace” spram ovih dana{wih pokojnika, doktora, narodnih poslanika, gospo|i ministarki…

– Snosimo krivicu, ali nismo iskqu~ivi krivci. Desio nam se, naprosto, proces koji nije iskqu~ivo na{ izum, a to je da se politi~ari izme|u partijske i dr`avne agende opredequju za onu koja }e wima doneti korist, materijalnu, pobedu na izborima… Re~ je o globalnoj tendenciji obezvre|ivawa dr`avnog i nacionalnog interesa, gde imate sinergiju vlasnika tih preduze}a za skupqawe glasova, u {ta su se partije pretvorile, i bezdu{nog korporativnog biznisa, kojem uop{te nije stalo do dr`ave ve} iskqu~ivo do profita. l Svojevremeno ste izjavili da je „ovda{wi sveu-

wa, i vreme je da po~ne neka druga faza. Qudi su rekli: OK, dali smo vam {ansu od 12 godina da vratite slike u Skup{tinu i zemqu u svet. A izgleda su samo vra}ene slike u Skup{tinu, i to ne ba{ sve. Na`alost, pozitivna energija 5. oktobra u me|uvremenu je prosuta ili je oti{la u razne nov~anike.

U Srbiji se ve} godinama pri~a samo o tome kakav je ko u politi~koj eliti, umesto da se vodi dijalog o tome kakav problem imamo. Pa jo{ u Titovo vreme su postojali grdni saloni gde su qudi, kriju}i se od policije, razgovarali o su{tini problema. Sada ne mo`e{ da na|e{ tri i po ~oveka koji bi razgovarali o bilo ~emu a da im pre toga neko nije dao 300 evra za nastup na televiziji.

Promene u dru{tvu ne mo`e zapo~eti onaj kome te promene ne odgovaraju. Tra`iti od politi~ara da ih neko jutro bo`anska mudrost prosvetli naprosto je nemogu} zadatak.

U normalnim zemqama prvo izbiju mali incidenti, pa nemiri, pa se pojavi neki brkati ~ovek koji odr`i govor, pa se

taj govor svidi qudima, i tek na kraju stigne barjak na kojem pi{e “Solidarnost”. A kod nas je sve obrnuto: mi o~ekujemo da se jedno jutro pojavi neki brkati ~ovek s barjakom ispod kojeg }emo svi stati. Ali istorija ne funkcioni{e tako. Mo`da sam ja idealista, ali sam ube|en u to da }emo, dok god ne bude dru{tvenog pritiska na politiku, prolaziti ovako kako prolazimo. Dok god o~ekujemo da nam neko iz partijskog {oping-mola donese kao lubenica

~etkom maja ipak osvestilo gurue srpskog politi~kog marketinga da vi{e nije dovoqno da wihov baja samo „ostavqa utisak”, nego mu ubudu}e i ruke moraju biti pune `uqeva?

– Politika je veoma kompleksan proizvod, a pogotovo u na{im okolnostima, po~ev od izbornog sistema pa nadaqe.

Izbori koji su pro{li o~ito su pokazali da onaj ko se uzda samo u bilborde i televizijsku reklamu, i pri tome lo{e

slatko re{ewe za na{u krizu, bi}e nam lo{e. l Popularnost Demokratske stranke je uo~i ubistva Zorana \in|i}a bila ispod deset procenata, ali je nakon atentata usledilo otre`wewe i ogromna ve}ina gra|ana shvatila je da popularnost i “gutawe `aba” ne idu ruku podruku. ^ini se, me|utim, da je taj trenutak otre`wewa prekratko trajao?

– Na`alost, ve} koliko sutra posle tog otre`wewa li~nost Zorana \in|i}a je postala podloga za nove marketin{ke strategije, ~ak je postala i fundament ideolo{kog marketinga. On je poslu`io za neku vrstu demarkacione linije, ali ne teoretske i delatne, ve} propagandne. Nema spora da bi nam dobrodo{la promena u smislu da ponovo postane va`nije da neko ume dobro da vodi zemqu od toga kako izgleda pred kamerama, ali te{ko }e to i}i. Te{ko se qudi trezne nasred svadbe. l ovo se naslawa na jednu va{u pre|a{wu izjavu da mi imamo etiketa koje se lepe na bilborde koliko ho}emo, ali da zapravo nemamo politi~ki proizvod?

– To je proces koji ne prestaje da traje, ali ni to nije iskqu~ivo na{ fenomen. U aktuelnim demokratskim vodama, opkoqenim medijima, politi~ar neprestano mora da komunicira sa svojim bira~ima, a to mu ne}e i}i ba{ lako ako pred wih bude stalno stavqao ozbiqna ideolo{ka pitawa i velike dr`avne probleme. Da se razumemo, prose~an bira~ to ne voli da ~uje. On razmi{qa u jednostavnim koordinatama: prvo ja pa dr`ava, ho}u da mi stalno bude boqe... A to obi~no ne biva tako. Ali ta potreba da se pukim obe}awima zadovoqe osnovni porivi „politi~kog kupca” prisiqavaju politi~are na to da pose`u za populizmom. A tamo gde ima populizma, veoma te{ko mo`e biti ozbiqne politike. Na taj na~in smo uhva}eni u makaze iz kojih se te{ko izlazi. l Da li je ovo {to se dogodilo krajem aprila i po-

osmi{qenu kampawu, naprosto nema {anse. Proizvod koji se nudi mora imati nekakav sadr`aj, a ne da wegove jedine komponente budu {minka i {irewe straha od pobede suparni~ke opcije. Drugim re~ima, vi{e ne}e biti mogu}e da se o ponudi kandidata pri~a pet minuta, a sve ostalo vreme posveti smi{qawu izbornog slogana. l ali zar ne}e posle izvesnog vremena „politi~ki kupac” prepoznati prevaru i posegnuti za drugom robom na rafu? Zbog ~ega i pored toga imamo neprestano isti model kampawa?

– To je zato {to je profil `eqa ve}ine bira~a gotovo uvek isti. I onda u tim okolnostima treba da funkcioni{e nekakva politi~ka ideologija koja ka`e: mora}emo da {tedimo, da se strpimo, da nam prvo bude lo{ije da bi nam bilo boqe… A prose~an bira~ na to odgovara: a {to bih ja pristao na to da mi bude lo{ije, neka prvo bude lo{ije onima koji kupuju “rols-rojseve“, imaju stambene dvorce ili jahte od 25 metara... I sad, u tom „okr{aju” `eqa bira~a i mogu}nosti politike, a koje pru`a savremeni tranzicioni kapitalizam u Srbiji, normalno da }e prvo da pogine – ideologija. I da }e se demokratija pretvoriti u neku vrstu svoje suprotnosti, a to je da bira{ izme|u „la`nog boqeg 1” i „la`nog boqeg 2”, da bi na kraju sabrao koje si gore izabrao. l Postoji li granica prihvatawa tih ru`i~astih cvikera kroz koje nam politi~ari serviraju stvarnost?

– U budu}nosti }e se takvi cvikeri sve te`e prodavati jer qudi nisu ba{ tolike budale. Plus, vreme u kojem `ivimo, a u kojem nijedna politi~ka bajka vi{e ne odgovara realnosti, zahteva da neko ka`e istinu. l I da posle toga izgubi na izborima?

– Najverovatnije. Ali to je mnogo bezbednije nego da propadne s dr`avom kojoj je na ~elu. n Mi ro slav Sta ji}

8

dnevnik

nedeqa15.jul2012.

[ O R O M

S

B O R O M

[a tra Nije navek pod {atrama bilo pesme, one vesele.

Pevalo se i umesto jauka

ka be ze pi vo fla {i ra no i so du za {pri ce re a i vi no ko bu de teo lad ni je. Kad god, dok su Dun |er ci dr `a li pi va re, ~e po vi na piv skim fla {a ma su bi li ko oni na fla {a ma od zej ti na.

Okru gla tan ka jag we da i od go re ta nak ala mi ni jum, s je zi~ kom.

Ni je tre bo otva ra~, otva ra lo se pi vo s dva pr sta, ko i zej tin. A ta ko je i kli zi lo i bi lo je gu {}e od ovih mo der nih, {to je di no le pu ’ti ke tu ima du. E, on dak ta mo di }e bi ti pe vaq ka za gle da we, mal ko vi {qe, za ku ca du ta blu: sva ki lom se pla }a (tol ko i tol ko) a nad {an kom osta ve onu: ~ast sva kom, ve re si ja ni kom. I ni je bi lo qut we nit se ko god sr dio. Sr di le se sa mo ma te re i `e ne, su tra. Po vu ~e va -

su kva ri le ra ~u ni cu i na vek im je tre ba lo da se is pred wih dru gi ta wir sklo ni, da se de sa mo za jed nim ta wi rom, ko osta li svet.

Ga zda~ ke avli je su bi le rav ne i pa to sa ne, al tek kad raz me re me sto za {a tru i kad otvo re ka pi ju iz me| pr ve i dru ge avli je, tek on dak vi de da je fla ster ma wi od {a tre, da ima po ko ja ru pa, da }e se qu qa ti astal il klu pa. On dak su do no si li fri {kog `u tog pe ska il sit ne ze mqe s ja ro {a, da se to po rav na i da se ni {ta ne qu qa, ~ak ni oni ma {to mal ko vi {e po vu ku. Bu de to sve do bro i rav no kad ta ko spre me za {a tru, al sa mo ako ne us pa da ki {a. Ako uda ri ki {a pa se taj pe sak i fri {ka ze mqa ras ka qa ju, ulo pa ju se go sti do ko le -

od nas se {a tra pr vo pra vi a po sle kva ri. Na vek nam je {a tra bi la zgod na, kad je ko god teo da bu de mi ran ako uda ri ki {a il ta ko {to god. Pod {a trom su bi li qu di si gur ni i u{u {ka ni, ma kar {to su kad god {a tre bi le ko kr pe ne, sa mo mal ko ja ~e.

Ima li smo sva ko ja kih {a tri, za pe va we, ja u ka we, spa va we, tr go va we, ~u va we, igra we, ~er ga re we, ski ta we, lo go ro va we... Sva ki po so je imo svo ju {a tru, kad je tre ba lo na br zi nu i la ko da se nat kri va mo. Na vek smo bi li i ova ki i ona ki, ne ko je imo sve a ne ki su ima li sa mo {a tru.

Pe va li su i jed ni i dru gi, ve se lo je bi lo do ba.

Jo{ ni sam si gu ran ko ja je {a tra bi la naj ve }a, dal ona od ga zda~ ki’ sva to va, dal ona voj ni~ ka il ona ve li ka~ ka, cir ku za ner ska. Ti cir - Gazda~ki svatovi su navek bili pod {atrom, u dve avlije ku za ne ri su na vek ne ke ko men di je pra vi li pa su i {ar ska {a tra, po vu ~e pe vaq ka, na, kor pu {a pu ri ka po sle po {a tru ima li okru glu. Na {e su po vu ~e dru {tvo, po vu ~e i tr go tro {e dok ne otru bla to s ~ak ima le }o {ko ve. I ko sad okom vi na i de bo {a raj tov pa o~as ode {i ra. Bi lo je i da {a tra pro ki da raz me ri ko ja je naj ve }a, kad par ova ca, te le, ju ni ca il {ta je {wa va, da cu ri za vrat. Naj ve }i ne ma }o {ko va i ne mo{ {a co va bi lo pro da to i od ~e ga je na bre kumst je bio da oni {to su se di ti kol ko je od }o {ka do }o {ka. ko {a raj tov u stra `wem xe pu. li oko sre di ne iza |u i za o bu |u Te okru gle umu da pri va re, ko i Bu de i da se ku }i vra te bez di na sve dru ge. To je na vek bio naj ve bu na ri. Mi sli{ da je okru go i ra, al ve se lih o~i ju. Na gle da li se li ji deo u sva to vi ma pod {a ma li, sve dok se ko god ne str se pod {a trom sve ga {to kod ku trom, al sa mo za one {to su gle mek ne na gla va~ ke. Nek to osta }e ne ma a u du }a nu ne mo{ ku pi da li. Po sle su i oni mo ra li ta ne ta ko, sad ve} vi {e ni je ni va ti. ko, rad se be, pa im ba{ ni je bi `no ko ja je bi la naj ve }a.

Ga zda~ ki sva to vi su na vek bi lo sme {no ko ma lo pre.

Cir ku za ne ri su pod {a trom li pod {a trom, u dve avli je, da Po ~i wa li su sva to vi oma za na pla }i va li gle da we. Na pla }i svi sta nu i da bu de me sta. Pr vo ju tra, ~im pr vi {i no bus il av va li su to isto i bir ta {i, na va se vo di lo ra ~u na da se {a tra ka to buz do |e du, ta ka je ve za bi la. {a ri ma. Do |e du dan ra ni je u pa ri {e na vre me, da bu de si gur Je dan za ju tra i je dan uve ~e i do kraj va {a ri {ta, da stig nu sve da no. On dak su spram {a tre i go sta. Ko ni je bio ka dar da ura ni, ura de. On dak na pra ve {a tru, ste zva li, da svi ima du me sta pod ni je ni i{o na ta ki put. On dak une su asta le, sto li ce i klu pe, wom. Zna lo se kol ko ima ta wi kre nu opra qe ni go sti da sa sta na me ste {ank, dve van gle s vo ra i escaj ga, za to je la ko. S gu za ni ce ni {a ni du {a tru, ako je bi dom da pe ru ~a {e u wi ma, par bu tim uj na ma, stri na ma i tet ka ma la bli `e. Lak {e im je bi lo kad ra di s le dom, da la de kla ke re, je ve} mal ko te `e i{lo, na vek su do la zi li, mal ko te `e su ni -

K

{a ni li sta ni cu, kad su ku }i i{li.

Ni je na vek pod {a tra ma bi lo pe sme, one ve se le. Pe va lo se ume sto ja u ka, al ni je ni sva ka pe sma ista, ko {to ni su ni {a tre.

Voj ska ima i jed nu {a tru s cr ve nim kr stom, da se zna da je u woj bol ni ca. Ra to vi ko ra to vi, ni kom ni {ta le po do ne li ni su.

Se li li su voj ni~ ke {a tre i wi ni i na {i, jed ni na pa da li dru gi se bra ni li, sve do oslo bo |e wa.

De ~ur li ja je ima la svo ju voj sku i svo je {a tre. Naj lak {e su ih pra vi li od ka kvog po krov ca il sta re de ke. Iz me |u dve vo} ke u kraj ba {te me tu {ti cu, pre ko we pre ba ce po kro vac, ona ko na dve vo de, i eto {a tre. Sto ja la je ta ko ce lo le to, ni tra va pod wom ra sla ni je. Ra sla su sa mo de ca, ve se la i u go mi li, pu na di va na i voj nih qu bav nih taj ni.

Iz vi |a~ ki lo go ri su bi li pod ko nac, kan da da su bi li bo qi i od voj ni~ kih. U voj sku se mo ra lo a u iz vi |a ~e je i{o ko je teo i vo lo. Ta bo ro va lo se i po me sec da na.

Sva ki iz vi |a~ je umo da opra vi i po kva ri {a tru, da slu {a {ta mu se ka `e, da sto ji u re du di tre ba i da ~u va red, rad i di sci pli nu. Po sle je to mlo go de ci ko ri sti lo, kad su ra sla i kad su ka fa ne ra di le do de set sa ti uve ~e.

Druk ~i je da nas ra de i ka fa ne i mo zgo vi, al ni je do {a tre ve} je do vla sti ko ja je pro pi sa la {ta se sme.

Pro pi si su pro pi si i {lus. U jed nom pi {e {ta se sme, re sto ni je slo bod no a u dru gom je re sto ono {to je slo bod no a pi {e {ta se ne sme. E, sad ka ko ko o}e i kol ki je be }ar, ta ku i {a tru opra vi. On da u woj ra di {ta mu je vo qa. Ako bu de ka ko vlast za po ve da, ako bu de re da, ako kom {i lu ku ne sme ta, ako {a tru ve tar ne stro va li, tra ja }e mu dok sve ki {e i olu je ne pro |u.

Al bu de i druk ~i je. Na pra ve qu di {a tru, kre ne ve se qe, kre ne da mi ri {i pe ~e we, kre ne i mu zi ka i ta man svi mi sle da je ve se lo, kad o}e{ o~in. Vlast ka `e da se ta ko ne sme i da svi mo ra ju pod jed nu {a tru. Pa la je ko man da da se kva ri {a tra. Bla go ~er ga ri ma, oni svo ju {a tru ni kad ne kva re, sa mo se pre me ste di im go di i di ih vlast ne di ra. A di mi da ide mo, kad je na {a ~er ga na vek ode bi la. n Bora Oti}

PO^IWE REALIZACIJA EVROPSKOG PROJEKTA „TRIORKA” U KOJEM U^ESTVUJE I M[ „ISIDOR BAJI]”

Mu zi ka bez gra ni ca e v et u~e n i ca no v o s ad ske M[ „Isi dor Ba ji}” pu tu je da nas u ne ma~ ki grad Ko b lenc, gde }e sa 18 do ma }ih mla dih mu zi ~a ra i jo{ wih 30 iz En gle ske for mi ra ti or ke star ko ji }e 21. ju la na stu pi ti u ~u ve nom Gir sha u su.

Bi }e to fi na le pr ve fa ze evrop skog pro j ek t a „Tri o r ka”, ~i j i je ciq oku pqa we umet ni ka uz ra sta od 16 do 25 go di na, te pro mo ci ja ta len ta, za jed ni~ kog ra da, mu zi c i r a w a, kre a - tiv no sti... Po kre - Mlade umetnice o~ekuje zajedni~ko muzicirawe sa kolegama iz Nema~ke i Engleske ta~ pro jek ta je Mu zi~ ki cen tar ~e list ki we Ire na Jo si fo ska, po no vo oda bra ni ta ko da bu du i iz No r i ~ a, ko j i je part n e r e Ne deq ka Ra da no vi} i Ne ve na ra zno vr sni i pit ki za naj {i ru pro na {ao u M[ „Isi dor Ba - Vla o vi}, kao i ko or di na tor ka pu bli ku, ali i da od go va ra ju iz ji}” i omla din skom or ke stru pro jek ta „Tri or ka” Ni na Ni - vo |a~ kom ni vou mla dih mu zi ne m a~ k e po k ra j i n e Rajn l and- ko lov i po mo} nik di rek to ra ~a ra i pru `a ju mo gu} nost za Pfalc, a fi nan sij ska po dr {ka M[ „Isi dor Ba ji}” Da ni je la wi ho vo umet ni~ ko na pre do va je sti gla iz Pro gra ma za kul tu - Kli~ ko vi}. „Pro je kat se na - we i usa vr {a va we; a kon cer ti ru Evrop ske uni je. sta vqa u de cem bru, ka da }e do - su za mi {qe ni kao svo je vr sna Na put kre }u vi o li nist ki we ma }in bi ti No vi Sad, a or ke - pre z en t a c i j a tog za j ed n i~ k og Va w a Ra d lo v a~ k i, Sve t la n a star }e se sle de }eg le ta oku pi - ra da”, re ~i su Da ni je le Kli~ Ne sto ro vi}, Re na ta Zi ma, Ka - ti i u No ri ~u, na za vr {noj se - ko vi}. ta ri na Bo `i}, Ka ta ri na Ma - si ji ’Tri or ke’. Na rav no, pro Na kon cer tu u Ko blen cu bi ri} i Su za na Sar vak, vi o lon - gra mi }e ta da bi ti dru ga ~i ji }e iz ve de na de la @or `a Bi zea

D

(svi ta iz ope re „Kar men”), Xo na Her ber ta Fuld sa (Mi zi~ ke sli ke), Pa bla Sa ra sa tea (Ci gan ski ple so vi), Ste va na Hri sti }a (svi ta iz ba le ta „Ohrid ska le gen da”) i Ar tu ra Mar ke za (Igra br. 2). Pro gram su, ina ~e, mla di umet ni ci pri pre ma li „kod ku }e”, od no sno u svo jim ma ti~ nim sre di na ma i sa svo j im pro f e s o r i m a, a za v r {ni glanc to k om na r ed n ih {est da na po ve ren je li tvan skoj di ri gent ki wi Mir gi Gra zin te. Ne sum wi vo je da }e mla dim umet ni ci ma mno go zna ~i ti is ku stvo vi {e dnev nog mu zi ci ra wa sa ko le ga ma raz li ~i tih sen zi bi li te ta i pri stu pa, ko ji do l a z e iz pot p u n o dru g a~ j ih sre di na, pa ~ak i sam na stup u pre sti `noj kon cert noj dvo ra ni, ali od sve ga }e im ipak naj va `ni ja bi ti – no va pri ja teq sta va. n Miroslav Staji}

Marko Bruna i...

... Nada...

KAR L O V A^ K E PRI ^ E:

Por tre ti do sli ka ni eo bi ~an je to spo me nik, ma da se za ve li ki broj nad grob nih obe le` ja na svim kar lo va~ kim gro bqi ma, pa i ovom ^e rat skom, mo `e isto re }i. Svo jim di men zi ja ma da le ko za o sta je za ve le lep nom grob ni com ba ron ske po ro di ce Ra ja ~i}, ili ko je dru ge ugled ne ov da {we fa mi li je, po put Ko sti }e vih, ali ipak ta ko oma len i ve} na po la uto nuo u ze mqu, pri vla ~i pa `wu ukle sa nim re qe fom.

Za pao je za oko, kao i me ni, i auto ru tek sta ob ja vqe nom u „Dnev ni ku” pre 38 go di na, ko ji se po tru dio da ne {to vi {e sa zna o pred sta vqe nom sim bo lu. U na pi su pod na slo vom “Neo bi ~an sim bol”, ob ja vqe nom 6.mar ta 1974. go di ne, sto ji: “Na jed nom nad grob nom spo me ni ku na srem sko kar lo va~ kom gro bqu na la zi se neo bi ~an sim bol - re qef {a to ra. Na nad grob nom spo me ni ku po sta vqe nom 1843. go di ne pi {e: ‘U ovom mra~ nom gro bu po ~i va ju ra bi bo `i ji So fi ja i wen su prug Pe tar Bur na, tr go vac i gra |a nin kar lo va~ ki, ro |en u Kli su ri, me stu ma ke don skom.

Bla go dar ni sin Mar ko iz ve li kog po {to va wa pre ma svo jim ro di te qi ma po di `e ovaj spo me nik’. Re qef {a to ra is kle san na ka me nu ovog gro ba ni je za be le `en na voj vo |an skim gro bqi ma.

Te {ko je od go net nu ti ka ko se on ov de na {ao. Jer, mo tiv {a to ra na la zi se sa mo u ra no hri {}an skoj umet no sti u Egip tu, Afri ci i ka ta kom ba ma Ra ve ne”.

Ka sni je is po sta vi lo da po sto ji jo{ je dan spo me nik s pred sta vom {a tor skog kri la, i to u No vom Sa du, na ka to li~ kom gro bqu. Po dig nut je u znak se }a wa na ofi ci ra ma |ar ske voj ske i ple mi }a Ester gov ni Mi klo {a (1839-1921). Ali ot kud to {a tor sko kri lo ko je je, pre ma ne kim na vo di ma, zna me we ve~ no sti i pra ved no sti kod hri {}a na, i na spo me ni ku kar lo va~ ke po ro di ce Bur na, te {ko da }e se mo }i od go net nu ti. Na `a lost, tra gi~ nim sple tom okol no sti ne ma vi {e ni kog u Kar lov ci ma pod tim pre zi me nom.

Je di ni si gur ni po ka za teq da su ne ka da `i ve li ov de su upra vo ti nad grob ni spo me ni ci na ^e rat skom gro bqu. Ku }a pre ko pu ta Do we cr kve, na sa mom uglu uli ca mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a i ^i ka \u ri ne, po sle smr ti po sled weg pri pad ni ka fa mi li je Ve re Bur ne 1990. go di ne, iz op {tin skih je pre {la u

N

pri vat ne ru ke i ma lo ko zna ko me je pr vo bit no pri pa da la. [ta vi {e, ta bla s na pi som Evrop ski cen tar za mir i raz voj, ko ja je do sko ra sto ja la na woj, sa mo je jo{ vi {e uda qa va la od isti ne.

Bur ni ni su bi li Cin ca ri, {to se do ne kle pre ma po me nu ime na po zna tog cin car skog me sta Kli su ra, mo glo za kqu ~i ti.

Mar ka Bur nu (1882), uprav ni ka kar lo va~ ke {te di o ni ce i ve {tog eko no ma, ugled nog vi no gra da ra i vi na ra, ko ji je po di gao po me nu ti spo me nik, pre ma ne kim iz vo ri ma, ~ak su i zva li Cin car Mar ko vi}. Ko li ko je bio us pe {an vi nar go vo re i di plo me do bi je ne na saj mo vi ma vi na iz me |u dva svet ska ra ta. Na la zi mo ga i na spi sku iz la ga ~a ri zlin ga i ru `i ce na pr vom saj mu i iz lo `bi vi na i vo }a u Kar lov ci ma 1930. go di ne.

Bur ni ni su po se do va li i ve tre wa ~u na Ban sto lu. Bi la je to je di na kar lo va~ ka ve tre wa ~a, ko ja je sru {e na po sle Dru gog svet skog ra ta. O to me ka ko je iz gle da la sve do ~i cr te` Qu bi ce Cu ce So ki} i sli ka ar hi tek te Sve to mi ra La zi }a, ko ja se ~u va u kar lo va~ kom mu ze ju ili ti Za vi ~aj noj zbir ci Srem ski Kar lov ci. O toj ve tre wa ~i is pe va na je i pe smi ca: “Ne boj te se Kar lov ~a ni gla di, Cin ca re va ve tre wa ~a ra di! [ta sa me qe za ne de qu da na, sve po je de Cin ca re va Da ra”!

– @i ve li su is pr va u do wem kra ju, u ku }i ko ja sa da pri pa da Der di }e vi ma, a wi ho va je bi la i ku }a po red, u ko joj je pro dav ni ca – se }a se Kar lov ~an ka Ve ra @i va no vi}, dru ga ri ca Bur ni nih k}e ri. – Mar ko Bur na je bio ja ko lep ~o vek, pra vi go spo din.

Je di nac. Bio je di rek tor ban ke ili ta ko ne {to. U to vre me svi Kar lov ~a ni, bez ob zi ra {ta im je bi la pro fe si ja, ima li su vi no gra de i po dru me. On je zi dao po dru me pre ma dru mu za pri hvat vi na. Stric mu je `i veo bli zu mo je ro di teq ske ku }e u Pre ra do vi }e voj uli ci. Ka ko ni je imao de ce, za ve {tao je svo je ce lo ima we, ku }u i ze mqu Mar ku, ako bu de imao si na. Mar ko se o`e nio ne kom Da rom, ali po {to ni su ima li de ce, ra sta nu se, iako je to bi la ve li ka qu bav. Po tom je sklo pio brak sa Qu bi com, }er kom ne kog sve {te ni ka iz Ba na ta, i ona mu je ro di la tri }er ke - Na du(1926), Je li cu (1929) i Ve ru (1927), ko ju su svi zva li Le ja.

Ku}a koja je pripadala porodici Burna

dnevnik

nedeqa15.jul2012.

I N T E R V J U ­ N E D E Q E

9

BOGOMIR BOGICA MIJATOVI], MUZI^KI UREDNIK

Raz bi {e nas sit ni in te re si

Me |u uhap {e ni ma pr vi put je bi lo i ne ko li ko Hr va ta. Do ve li su ih do Osi je ka, a on da ih na vod no, sve je na vod no, iz dvo ji li i vra ti li u Kar lov ce, a me |u wi ma i Le ju. Ne znam za {to wu. ^i ka Mar ka, Je li cu i Na du vi {e ni ka da ni smo vi de li. A wi ho va maj ka je, kad je do {lo oslo bo |e we, iz la zi la pred sva ku voj sku ko ja je pro la zi la Kar lov ci ma i pi ta la da li su vi de li we nu de cu. Stra {no...

Zbog ~e ga je Le ja po {te |e na, ni ko ne zna. Po sto ji ro man si ra na ver zi ja, po ko joj se na wu smi lo vao ne ko ko me se do pa la, ali je to ma lo ve ro vat no. Kar lov ~a ni ko ji pam te po ne {to {to su ~u li od sta ri jih, ne ra do spo mi wu tu op ci ju. Po ne ki ma, ona je pri su stvo va la stra da wu svo jih se sta ra i oca, ali ka ko je vra }e na dok su jo{ bi li na pu tu za Ja se no vac, te {ko da je i to mo gu }e. Ka ko god, Le ji no oslo ba |a we iz usta {kih ru ku bio je za pra vo po ~e tak no ve gol go te. Vre me nom je obo le la po stav {i te `ak du {ev ni bo le snik, i na kra ju je skon ~a la u Vr {cu na psi hi ja tri ji. Dva pu ta se uda va la, ka `e Ve ra @i va no vi}, ali ni sa jed nim su pru gom ni je du go bi la u bra ku. Ka `u da je i stu di ra la bi o lo gi ju, ali je ni je za vr {i la.

– Do la zi la je po vre me no iz bol ni ce i bo ra vi la u toj ku Simbol {atora na nadgrobnom spomeniku }i kod Do we cr kve – kar lo va~ kim de voj ~i ca ma i{la pri se }a se Ve ra. – Jed nom, za Us sam, iz me |u osta log i na ~a so ve krs su nam se po gle di ukr sti li u kla vi ra kod iz ve sne Edel fri de cr kvi i na kon iz la ska smo po u Kon vikt, sa da {wi Pan teks, u pri ~a le. Pi ta la me je “je l’ ti kom su u vre me Dru gog svet skog zna{ da sam ja lu da?”. Idu }i do ra ta bi le ne ke ~a sne se stre. we ne ku }e, ube |i va la sam je ka Ono {to me |u kar lo va~ kim ko smo mi svi ma lo od sve ga {to po ro di ca ma ovu iz dva ja je ste smo pre `i ve li lu di, a ona }e na tra ge di ja ko ju je do `i ve la. Kao to “a mi sli{ li da mi je la ko po naj cr wem sce na ri ju ne kog kad po gle dam ili ka da me ne po fil ma, deo po ro di ce je stra dao gle da ju oni por tre ti?”... Ba{ u lo go ru Ja se no vac, a deo ostao tim re ~i ma! da pa ti zbog to ga. Le ja, od wih Por tre ti o ko ji ma je go vo ri ~e tvo ro ko ji su od ve de ni u lo - la na sta li su 1946. go di ne, na gor zlo sret nog 10. ok to bra 1944. osno vu fo to gra fi ja we nih naj go di ne, dve ne de qe pre oslo bo - mi li jih. Da nas su u Mu ze ju u |e wa Kar lo va ca je vra }e na ku - Kar lov ci ma. Po pri ~i qu di iz }i. Da `i vi i se }a se. To ~e ga se kom {i lu ka kod ko jih bi od la zi se }a la, na rav no, uti ca lo je na la ka da po vre me no do |e iz bol da qi tok we nog `i vo ta. ni ce, ma lo je go vo ri la, a ka da bi – On da je do {ao taj dan – sa za pa la u fa zu pot pu nog }u ta wa, du bo kim uz da hom o to me pri ~a sa mo bi na vra ti la, po pu {i la Ve ra @i va no vi}. – Ka da su usta - ci ga re tu i vra }a la se ku }i. {e do la zi le po Kar lov ~a ne, Sa hra we na je na ^e ra tu. Bez obi~ no su to ~i ni le no }u, ali ikog svog na po sled wem is pra ovog pu ta je bi lo pre ko da na. }a ju. A onaj ko je upra vqao lo go Sti gli su uju tru, auto bu si ma, rom Ja se no vac u vre me ka da su joj ve o vat no od Vu ko va ra. Po ~e li po bi je ni otac i se stre, Din ko su da ku pe. Do me ne je do {la in [a ki}, pre ne ko li ko go di na je, for ma ci ja da su i one od ve de ne. i to uz naj ve }e po ~a sti, u usta Wi ho vu maj ku Qu bi cu ni su po {koj uni for mi is pra }en na ve li, jer je bi la bo le sna. I ja onaj svet. Ka `u, ni kad se ni je sam se po ~e la spre ma ti: ob u ~em po ka jao za zlo ~i ne ko je je po ~i du pli ve{ i uzmem ma ra mi ce, nio. Po iz ru ~e wu iz Ar gen ti ne, sve mi sle }i da }e do }i i po me gde je po be gao po sle ra ta, osu ne. Bi la sam sa ma kod ku }e. Me |en je na 20 go di na za tvo ra. Od |u tim, usta {e ni su sme le da do slu `io je sa mo deo ro bi je, i to u ~e ka ju no} u Kar lov ci ma. U to }e li ji vi so kog kom fo ra u za vre me su se ve} ~u le ru ske ka }u tvo ru u Le po gla vi. {e iz Ba na ta. Po be gli su br zo. n Zorica Milosavqevi}

 Kakva smo mi zemqa kad je hrabrost re}i da je car go?

– Eh! Me ni je stra {no {to klin ci ne ma ju hra bro sti. Bez pe tqe, }u te.  Godi{wica je genocida u Srebrenici?

– Kod Sr ba je uvek di le ma „oni ni su, mi je smo”. Me ne ne in te re su je {ta su oni ra di li ili ni su ura di li. Jed nom dav no sam iz ba cio iz sta na pri pi tu maj ku mog do brog

boks”, a ti sad me ni nu di{ [a ko Po lu men tu po red `i vog Ba la {e vi }a i dru gih po e ta. Ni je rok mr tav, ne mo `e bi ti. Li man ska postpank sce na je ne ve ro vat na, mi slim da joj ne ma rav ne u biv {oj Ju go sla vi ji, “Red ju nion”, na pri mer. Rok }e ozdra vi ti ka da ve li ki i ma li ben do vi osvo je se la, kad ve} ne ma ju upo ri {i te u gra du, da bi se u we ga jed nom vra ti li.  Ho}e li se SOKOJ, autorska prava... ikada ra{~ivijati?

– Ni ka da. Kad dr `a va po sta ne po {te na i ure |e na, on da }e i SO KOJ. Kad onaj moj ustav bu de do net, i ona dru ga ta~ ka - e, ta da!  Pri~ali smo kako brat Mika Yegera nije wegov menaxer?

– Da, Kris Xe ger, ko ji je i sam bio mu zi ~ar, ali ni brat Po la Ma kart ni ja, ta ko |e mu zi ~ar sa hi tom broj je dan u Bri ta ni ji, ni on ni je bra tu me na xer. To sa mo u Sr bi ji mo `e, da na bi lo ko joj po zi ci ji mo `e te do ve sti svo ju rod bi nu i pri ja te qe. U kraj woj li ni ji, pred sed nik Ta di} je zbog to ga pla tio ce nu.  Za kraj – “minut za idiote”?

– (smeh) To je mo ja ide ja, u emi si ji “Su bo ta sa va ma”, Cr wa nin je vo dio. Bi la je ja ko gle da na i kad sam pri me tio ko sve zo ve, bi lo mi je ne {to sum wi vo. Do go vo ri li smo se da gle da o ci ma do zvo li mo da se ja ve i ka `u sa mo svo je ime i pre zi me, {to smo mi in ter no zva li “mi nut za idi o te”. Ha os! Pa smo pro du `i li na dva, pa na pet, i on da vi vi di te ko je tu ko. Kao u voj sci, {te ta {to je uki nu ta, ta mo vi di te s kim ste u ze mqi - s qu di ma ko ji ne ume ju da se okre nu na le vo. “Mi nut za idi o te” mi je po qu qao ve ru u ko va ni cu da je No vi Sad srp ska Ati na, a to je naj glu pqa ide ja ko ju sam ika da imao. n Igor Mihaqevi}

Nada ja~a od iskustva Pret hod na go {}a “In ter vjua ne de qe” glu mi ca Mir ja na Gar di no va~ ki pi ta la je “na ne vi |e no” Bo gi cu Mi ja to vi }a da li }e se stva ri u ze mqi pro me ni ti na bo qe ili da pa ku je mo ko fe re?

– Ja bih pr vi spa ko vao ko fe re i oti {ao u Lon don, su tra. Pred la gao sam `e ni, ko ju je ’93 je dan ra di kal na ra di ju pi tao “{ta, ti si jo{ tu?”, sa mo za to {to je Slo va ki wa. To sam tre bao da is ko ri stim, ni {ta ne bih sla gao. Ali ni je hte la, osta li smo. Na dam se da }e bi ti bo qe i `e lim sva koj no voj vla sti da bu de bo qa od pret hod ne, kao i da qu di ko ji do |u po sle me ne na ra dio bu du bo qi ne go ja. kom svim qu di ma ko ji su to ~i ni li do da nas.  To su potro{eni karakteri?

– Da. Nu la! Iz gu bi li su sve mo gu }e i o~i gled no je da vo de ra ~u na sa mo o se bi i svo jim in te re si ma.  Ustavni sud i Novi Sad koji vi{e nije glavni grad?

– To je auto gol. Na ovom uz la znom pu tu ka Evro pi mi slim da }e Stra zbur to obo ri ti. Ma, to ne }e ni do }i do tle. Po ga |a me sva ka ne prav da, pa i ta. Za mi sli te, drug u ra di ju je {ef pret pla te i od ka da smo se ras tu ri li s RTS-om on ni dan-da nas ne zna ko li ko mi ima mo pret plat ni ka u Voj vo di ni! To je ve li ka taj na ko ju ~u va ju vlast i Elek tro voj vo di na. Re kao bih vam ovo i la ne, ni sam hra bar za to {to idem u pen zi ju.

dru ga, pa sam joj se su tra iz vi nio.

Bi la je ja ko qu ta i re koh joj da ne mo ra vi {e ni ka da da mi se ja vi, ali }u se ja woj ja vqa ti, jer ni sam smeo ta ko da po stu pim; iz ner vi ra la me je. E, isto i ov de.  To je bio rat blata i asfalta, s potowim kao gubitnikom?

– Ci ti ra }u ti ve li kog Du {ka Tri fu no vi }a, ~i je dve kwi ge pri pre mam: “Re li gi ja i ra to vi su se qa~ ko pi ta we. Se qak se mo ra pre pa da ti ne ~im. Ka da je rat, odu u par ti za ne, ~et ni ke, odu da bi na pre do va li, pa }e do }i u grad, da bu du ne {to. Da nas u Ba wa la cu ima vi {e se qa ka ne go ikad, jer su po bed ni ci na svoj na ~in i do {li.”  Rekli ste da je rok oti{ao u selo, a folk u grad?

NAOPA^KE

Po sto ji po da tak da je Mar ko u Pr vom svet skom ra tu bio re zer vni po to pru~ nik austro u gar ske voj ske, ali da je po sle pre {ao u Srp sku do bo ro vo qa~ ku voj sku i do gu rao do a|u tan ta Tre }eg ba ta qo na Pr ve srp ske do bro vo qa~ ke di vi zi je. Ne ki taj po da tak uzi ma ju kao raz log po to weg we go vog stra da wa. Spo mi we se da je po sle Pr vog ra ta bio ak ci o nar kar lo va~ ke ci gla ne, od no sno Fa bri ke ok si ge na ka ko se ta da zva la, a iz ve sno je da je bio i de o ni ~ar Srp ske ban ke u Za gre bu.

– Sve tri }er ke su bi le ja ko le pe, a naj mla |a je bi la naj lep {a i naj mi li ja – ka `e tet ka Ci ca. – Za jed no s wi ma i osta lim

 Ako je Vojvodina ostala bez glavnog grada u Beogradu, nije u Strazburu.

su za ma i ne go va ni

 Glasa~ki listi} je lakmus demokratije: u poplavi gluposti niko ne crveni.

ZLA KOB BURNINIH K]ERI

 Srbija se brani u Beogradu, Kosovo u Wujorku, Vojvodina u Strazburu.

... i Leja

– Da, opet srp ski pa ra doks.

Grad dik ti ra mo du i u ova kvoj si tu a ci ji, ka da je tre{ “in”, se lo se to me opi re ve} 20 go di na. Be o grad je naj ve }e se lo. Mo lim te, [a ko Po lu men ta u mom gra du na pla ka ti ma. [ta je to?  Brat Dada Polumente...(smeh) – A {ta je to? Ov de Di no Mer lin u `i vo tu ni je imao kon cert, jed nom je po ku {ao, pa je pro pao zbog sla be pro da je ka ra ta, za to {to su mu bi la za tvo re na vra ta u Ra di ju No vi Sad, ko ji je bio me ri lo ne ~e ga. E, za to ne mo `e mo u Evro pu, jer Mer lin pet da na pu ni be o grad sku Are nu. U No vom Sa du su svi ra li Ro ri Ga la ger, Erik Bar don, Luj Armstrong, “Me~ -

 Ako je Beograd dr`ava u dr`avici, {ta je Kosovo?

... Jelica...

 Pri~ajmo o krivici i odgovornosti...

– Glav ni kriv ci za si tu a ci ju u ovoj ze mqi smo sa mo mi. Ni ka kve kri ze, bom bar do va wa i sli~ no.

Bi li smo RTS ka da su nas bom bar do va li, za {to ni je dan po li ti ~ar ni je ustao i re kao “{ta je s na {om zgra dom go re”? Pa re su do bi je ne od me |u na rod ne za jed ni ce, RTS je re no vi ran, a {ta je sa RTV? Pret po sta vqam da su to opet ne ke igre, pri va tan in te res ve }i od sva ke ide o lo gi je. Za to ta ko la ko pre la ze iz par ti je u par ti ju. Ve ri ca Ba ra} je naj ve }a `r tva de mo kra ti je, ubi li su je svi u ovoj dr `a vi. Rak je do bi la bo re }i se pro tiv sve ga {to ubi ja ovu ze mqu. Tre ba joj di }i spo me nik.

 Slobodan je pridev.

Ko u wemu vidi vlastitu imenicu, veruje u reinkarnaciju.

K

li te isto ri ju, stal no pri ~a te o woj , a od we ni ka da ni ste ima li ko ri sti”. To je ve li ka isti na.  A ipak, mi se divimo Japanu?

– Za to {to su je din stve ni. Mi smo na rod ko ji se de li, ko ji ima pro ble me, jer sva ko ima ne ki si tan in te res. ^im vas ne ko zo ve tra `i ne {to. Sit ni in te re si su nas raz bi li.  Kakav ste radio zatekli, a kakav napu{tate?

– Do {ao sam 1968. kao slu {a lac ko ji je do bio tri na gra de, singl plo ~e. Zva li su me da bu dem gost u emi si ji, po pri ~a li sa mnom i pi ta li da li bi `e leo da osta nem.

Za te kao sam od li~ ne no vi na re, ne ve ro vat nu dram sku eki pu, tu je bio Be la Sko pal, naj bo qi vo di teq u kom plet noj Ju go sla vi ji. Ko le ga Ka roq Ko va~ mu je pi sao tek sto ve, imao je pre fi wen ukus, ma, slu {a li su ga i oni ko ji ne go vo re ma |ar ski! I Vi ta Si mur di}, ka pi ta lac ka kvog ova ku }a ne }e du go ima ti, mo `e te s wim pri ~a ti od xe za i kwi `ev no sti, do raz vo |e wa stru je po ku }i.  I to se kristalisalo, raslo, a onda?

– On da od je dan put taj ~o vek ne tre ba ni ko me! E, za to smo tu gde smo. Stra {an je si stem ne ga tiv ne se lek ci je. Ni su svi u pi ta wu i ne mam pro blem {to su do {li qu di iz Be o gra da, ali tvr dim da smo mo gli i ov de da ih na |e mo.

Ne {to je sre |e no, a za po slo va we je od go vo ran uprav ni od bor i ru ko vod stvo ku }e. No vi Sad ima qu de, ali oni ni su u stran ka ma i ne za ni ma ju ni ko ga. Ja sam tre }e po zi vac, ali za vas mla de, je di na {an sa za ozdra vqe we ove ze mqe je da na pra vi mo je dan re fe ren dum, kao ustav, na kom bi se ko na~ no de fi ni sa lo je smo li kra qe vi na ili re pu bli ka. A ta~ ka dva, da se do `i vot no za bra ni ba vqe we po li ti -

Ili­ja­Mar­ko­vi}

a `e da je du bo ko ne sre }an {to Ro bert ^o ban `i vi u No vom Sa du, jer su on, “Pink” i sli~ ni naj ve }i kriv ci {to je mla di ma `i vot ka ta stro fa lan. „No vi Sad je bio srp ska Ati na u Ju go sla vi ji, a u ova kvoj gar so we ri od Sr bi je tre ba da bu de i Pa riz i Lon don za jed no. A po sta je sve vi {e Be o grad. La ga no gu bi mo iden ti tet, na vi {e na ~i na.

Mi smo je di na dr `a va na sve tu gde po sto je uli ce Mi {e Di mi tri je vi }a i Ja {e To mi }e, hej! Ubi ca i ubi je ni! I {to se on da ~u di mo?

Za to }e svi pre po zna ti Da ru Bu ba ma ru na uli ci, a ne }e Ni nu sa Ne sto ro vi }a, jed nog od tri naj bo qih sa ti ri ~a ra u re gi o nu. Te o fi lo vi }i i Mi ro slav Ta di} su upra vo na stu pi li u Za gre bu, po gle daj ka kav sam SMS do bio: ’Bio je to je dan od naj lep {ih gla zbe nih do ga |a ja u zad wa dva de se tqe }a’. U za gre ba~ kim no vi na ma, srp ska tra di ci o nal na mu zi ka?! Tu `no je {to Za greb to bo qe zna od nas.

Po gle daj Slo bu Ti {mu, svi su ga svo ja ta li, a ni je imao od ~e ga da `i vi. Dok mu je maj ka bi la zdra va, pe kla je ki fle ko je je on pro da vao; pa to je naj ve }a sra mo ta za ovaj grad! Tra ge di ja”, go vo ri nam Bo go mir Bo gi ca Mi ja to vi}, mu zi~ ki ured nik Ra di ja No vi Sad, s ko jim se dru `i mo do ne kle set nim po vo dom - od la zi u pen zi ju.

– Ja, da sam Ti {ma, po sle NINove na gra de bih svu gde i{ao, a ov de bih sve iz be ga vao. [ta je s An dr lom (Bran ko An dri}, prim.aut)? Ta kav ~o vek i umet nik, ~ist ge ni je, a ne se }a mo ga se jer se ba vi mo sa mi so bom i gle da mo svo je in te re se – ka zu je Mi ja to vi}, ko jeg pr vo pi ta mo {ta u du {i ima Ti {ma, ka da ipak ni je ote rao sve u tri le pe, iako su za slu `i li?

– O~i gled no ne ku vr li nu ko ju ja ne mam. De lu je mi ba{ kao pra vi La la, naj to le rant ni ji. Ge ne ti ka.

We ga i An dr lu vo lim naj vi {e na na {oj sce ni.  Propada grad, gube se qudi, zaboravqaju heroji...

– Ne red, ki~ i ne u kus su mu ka tvo je ge ne ra ci je. Pro blem je {to }e te ima ti vi {e po dr {ke od biv {eg gra do na ~el ni ka Jo ve De ja no vi }a i me ne, ne go od va {e ge ne ra ci je. Da nas mi ne ki de~ ko u ki o sku ka `e “go spo di ne”, ja mu ka `em da }u uvek bi ti drug, a on me ni “vi ste ko mu wa ra kao moj otac”. Ka `em: “Si ne, da su da nas ta kve ko mu wa re na vla sti, ti sa prav nim fa kul te tom ne bi ra dio u tra fi ci”.  Imate neobi~ne predloge u vezi s penzionerima?

– Na u ~i }u unu ku da ni ka da ne usta je sta ri ji ma u auto bu su, is kqu ~i vo trud ni ca ma, maj ka ma s de com i oso ba ma sa in va li di te tom. Ni ka da ni sam vi deo da sta ri ji ustu pa ju me sto maj ka ma s de com.

I kar tu bih im na pla tio, de set di na ra, da ne {vr qa ju bez ve ze i ne pra ve gu `vu.  Za slobodno mesto i japansku tre{wu imaju nadqudsku snagu?

– Ja pan ce obo `a vam jer ima ju po nos kog su Sr bi iz gu bi li odav no.  Kako smo izgubili ponos?

– Ci ti ra }u su gra |a na ko ji je mno gi ma ne po znat, Dra go qu ba Ba re ti }a, ko ji je u ra tu od pen ka labom be iz gu bio vid kao de te. Za vr {io je fa kul tet, go vo ri {est je zi ka, pe snik, in ter na ci o nal ni {a hov ski maj stor. Re kao je: „Vi Sr bi”, jer je Hr vat, „stra {no vo -

10

nedeqa15.jul2012.

dnevnik

mitu mawe-vi{e sve „DNEV N IK” NA LI C U ME S TA: DANA[WA NEMA^KA I ERVIN ROMEL znam, interesuje me stvarnost, ona nema~ka.

Uz standardnu novinarsku radoznalost, ovo mi se tako|e u~inilo kao sasvim prikladan odgovor na pitawe mog doma}ina Petera Blahe – za{to nedeqno prepodne tokom i ovako kratkog love smrti. Umereno, isti~e boravka u Ulmu, `elim da iskoslu`benica iznose}i glavne crristim za posetu Herlingenu? te ve} ustaqenog protokola: na To u{u{kano mesta{ce na regrob vence pola`u veterani, ne~ici Blau, ni deset minuta voma~ki no zna biti i savezni~`we od Ulma, do~ekalo nas je kih, vojnici iz kasarne u Dorn„stvarnim mirom nedeqnog ju{tatu, koja nosi Romelovo ime, tra“: bez ma traga najave da bi i predstavnici Herlingena. bilo {ta moglo taj spokoj me|u Nikad niko iz Ulma, ni pokrame{tanima da naru{i. jine Baden Virtemberg, a kamoSve {to mora da radi nedeli iz Berlina nije govorio, niqom, otvara se za na{e pojmove ti tome prisustvovao, napomiprili~no kasno. Putnici nawe mi slu`benica. Ne ra~una, mernici, poput Petera i mene, naravno, Manfreda Romela, Ernesumwivo su uvek dobrodo{li, vinovog sina, koji je bezmalo 20 ali bi ipak morali da vode ragodina bio gradona~elnik ~una da li je nedeqa. Herlingen [tutgarta i me|u uticajnijim kao da `eli da bude samo malo, zvani~nicima stranke CDU u tiho mesto pored Ulma, ali ga ju`nom delu Nema~ke. „Te{ko namernici koji sti`u ~ak iz je oboleo i ve} ga dugo nisam viSAD i Britanije - evo, sad i iz dela”, dodala je tiho, kao da je Srbije - ~esto podse}aju na primorana da iznese taj podatak stvarnost koju ve} dugo, silom jer se ovaj „`urnalista iz Srbiprilika, mora da `ivi. je“ ipak u~tivo raspituje i o Tri tamo{wa toponima daju Manfredu. okvir posledwim danima `ivoPodatak da muzej godi{we ta feldmar{ala Ervina Romeobi|e izme|u 1.000 i 1.200 posePolagawe venaca neophodno je najaviti lokalnim vlastma la. tilaca, za slu`benicu je - opet!

Mit o ~uvenoj „Pustiwskoj balo da bude ne{to 1942, te poratni filmovi, kwi- „`urnalisti iz Srbije“, da ne - mera stvari. „Va`no nam je da lisici“, i od protivnika cewenalik ho do {a{}u. ge... ozbiqno je uzdrman tek kra- bi, ne daj bo`e, ostalo nedoumi- dolaze deca i da se na ovakav nanom komadantu Afri~kog korRomelov grob kao i jem 2008. kada je u [tutgartu ca. ~in upoznavaju s pro{lo{}u”, pusa, za proteklih 70 godina namesto, poetski re~e- otvorena izlo`ba dokumenata Nakon te po~etne susretqi- ka`e. „Mi ni muzej ni druga dva rasta do tih dimenzija da neko s no, „~asne smrti“ - iz arhiva Gestapoa. vosti, u woj sam video osobu ko- mesta, o kojima se kao op{tina pravom mo`e primetiti da je po qa na na ko joj je, „Vo leo sam Fi re ra i jo{ ga ja kona~no mo`e da mi pomogne, staramo, posebno ne reklamiraNeprijateqi su ga zvali Pustiwska lisica istoriji prosto krivo {to je taj ostavqen gotovo bez volim. Nedu`an sam i nisam pa je usledila... recimo, salva mo, niti tim mestima dajemo ko~ovek bio oficir Vermahta, ar- no nalazi lokalno grobqe – ikakvog izbora, izvr{io samo- u~estvovao u zaveri za wegovo pitawa, entschul di gung. I umesto notaciju koja nije primerena. I mije Tre}eg rajha. priznao mi je Peter tokom voubistvo - svakako su pri~ali ubistvo. Slu`io sam domovini da nas u maniru ovda{wih biro- na tome nam stalno zameraju Istovremeno, nikada nisam `we. – Za Romelov grob sam sasvoju pri~u, ali dostupnu samo najboqe {to sam mogao i opet krata podseti na to da to nije Amerikanci, koji Romelovu imao prilike da posvedo~im o znao od kolega na poslu vrlo kroz neposredni susret s wima. bih to u~inio”, navode se u tim wen posao, strpqivo je barem 10 tragi~nu sudbinu iz nekog raztome kakvu percepciju sami brzo po dolasku u Ulm, tamo [iru sliku, koja je uostalom i spisima re~i koje je Nemci imaju o wemu. sredinom 60-ih, ali nikad nibila ciq mog dolaska, ipak ni- Romel izgovorio u Znam ve} godinama da je on je- sam osetio potrebu ili tako je mogu}e dobiti bez kontakta s trenutku kada ga oddini visokorangirani zvani~- {ta da ovde do|em. qudima. A wih nije bilo ni od vode agenti tajne ponik Rajha koji ima obele`eni Peterov odnos prema nema~korova. Nedeqa u Herlingenu. licije. U dnevni~grob u Nema~koj, i to sam sebi koj pro{losti je nedvosmislen: Ili, bi}e, bilo kog drugog dakim zapisima miniobja{wavao vi{e ~iwenicom da Rajh i oni koji su sprovodili na... stra za propagandu je Romel, pored svojih vojnih wegovu politiku, a me|u wima Kao posledwi u redu, uz ograJozefa Gebelsa iz kampawa, u istoriji poznat i po je bio i Romel, ~ove~anstvu su du omalenog grobqa ni`e cr1941, tako|e se mo`e navodnoj ume{anosti u organizananeli neopisivo zlo: na mikve Svetog Andreasa, Romelov pro~itati i ovo: ciju neuspelog kroplanu, ta pogrob uo~ava se jo{ iz daleka. “Strogo savetujem da atentata na Adolgub na po li ti ka Isti~e se po nadgrobnom obe- nakon odlu~uju}e fa Hitlera, 20. je za po sle di cu le`ju u obliku „gvozdenog kr- bitke za severnu Do mesta gde je jula 1944. A tek Romel popio otrov imala temeqnu sta“, na koji je oslowen, istog Afriku, Romel bude sumwa za u~e{}e menu wegovih takvog oblika, amblem Afri~- uzdignut u neki vid dolazi se, za Nemce pro u zaveri ko{tala rodnih Oxaka, u kog korpusa. Me|u, reko{e mi, narodnog heroja“. sa svim lo gi~ no, ga je `ivota. kojima je do rata be go ni ja ma, pro ma qa se nad ^ak i da se dokuputem koji nosi Ipak, pre {est `ivelo 95 posto grobni kamen na kojem je ispi- menti Gestapoa stagodina doma}ini Do na u {va ba, a sano ime Romelove udovice, Lu- ve pod ozbiqnu sumwegovo ime u Ulmu su mi veoposle rata svega si Marije, koja je preminula wu, a Gebelsove mima suptilno stane ko li ko po ro 1971. i sahrawena pored supru- sli jo{ i vi{e, ostavili do znawa da mi je na raspodica. Me|u wima i Blahina, ga. je ~iwenica je sve do lagawu toliko drugih i lep{ih iako surovo ka`wena u poratOdr`avano – bio nam je za- [taufenbergove zamesta za razgledawe u samom noj partizanskoj odmazdi. jedni~ki utisak koji smo ponovere Ervin Romel gradu i okolini, da...

A onda je `eqa da mi bude vili i nekoliko kilometara spadao u sam vrh To je samo jo{ vi{e podgrejasjajan doma}in, u kombinaciji s daqe, u poqima izme|u Herlinoficirskog kora lo moju i ovako veliku nepoznaokol no sti ma, na met nu la da, gena i Vipingena, pred kame- Vermahta i u`ivao, nicu o tome kako Nemci do`iba{ zbog Romela, Herlingen nom koji obele`ava mesto gde uprkos povremenoj Romel je pilulu cijanida dobio od oficira kojeg je poslao li~no Hitler vqavaju Romela, te me je nateraposeti - dva dana zaredom. je Romel ispio otrov u dru{tvu neposlu{nosti - naro~ito oko minuta zadovoqavalo da dugogodi{weg porodi~nog Tvrdoglavo sam, na stazi do dvojice oficira. Do wega se, za tretmana zarobqenika jevrej- la moju znati`equ. prijateqa Petera Blahu uo~i grobqa, ignorisao op{te mesto Nemce sasvim logi~no, dolazi skog porekla - veliko poverewe Saznao sam tako puta u Ulm krawe oprezno upio ki{i i oblacima kao neizo- putem koji nosi Romelovo ime; vrha Rajha, {to zna~i li~no Hi- da je posledwe dve tam da li bi mu bio problem da stavnom dekoru pri poseti me- tek na jednom raskr{}u nalazi tlera. godine Romelovog se ispri~amo tokom posete Herstima koja prizivaju najmra~- se tabla koja potvr|uje da ste Zbog svega toga je Romelov `ivota vila Linlingenu. Obzirno sam, dakako, u nije trenutke qudske povesti: krenuli u dobrom pravcu - do grob danas mesto bolnog sudara denhof, dominirajutom mejlu ponudio alternativu ipak je u ovo doba godine ki{a kamena u hladu gaja. Samo Rome- dve Nema~ke - one, ipak daleko }e zdawe u okru`eu vidu susreta u nekoj od bo`anu Nema~koj posve uobi~ajena love generalije, kra}i tekst na brojnije, ~ije su se poratne gene- wu koje umiruje svastvenih kafanica du` ulmske pojava. Uz to, profesionalno kamenoj plo~i, nema~ka zastava racije kao za slamku uhvatile ki nervni centar u Fi{ergase... uzbu|ewe ~uvao sam za potenci- mawih dimenzija i ru`a od, re- Romelovog ne do kraja dokazanog telu, bila dom wego– Znate, gosn Kolunxija, mojalna otkri}a, a ne za mesta kokao bih, gipsa ili nekog sli~- anga`mana u zaveri protiv Hi- ve porodice. U prirao sam se raspitati gde se ta~ja }u posetiti. Ovo nije ni trenog materijala. tlera i prihvatale oberu~ke zemqu te velelepne Bez prenagla{e- mit koji su pumpali drugi; i one zgrade, izgra|ene nosti, koju, istina, malobrojne, opskurne i eks- po~etkom 20. veka u nisam ni o~ekivao. tremne, koja u Romelu i danas art nuvo stilu, daOd grobqa, du` vidi oli~ewe arijevske rase i nas dve prostorije Posmrtna maska put uz brdo do gaja, vernog Hitlerovog sledbenika. ~ine muzej u kojem je utisak je, Nemci – Ostavqaju, pretpostavqamo mogu}e sagledati `ivotni put loga dovode u ravan sa sudbinakao da ne `ele - i ovi iz NPD (Nacionalna demo- „Pustiwske lisice”: tu su izlo- ma Xejms Dina i Merlin Monro, ne `ele - da daju kratska partija, kojoj se pri{i- `ene wegove li~ne stvari, dnev- pa vaqda o~ekuju da grobno mepovod za pomisao va koketirawe sa nacizmom - nici, fotografije, posude s pe- sto izgleda druga~ije, posebnida ne vode ra~una o op.a.) no}u vence, koje promptno skom kod Torbuka i El Alamej- je, ve}e od toga kako izgleda”... meri. I ina~e su uklawamo, a na Hitlerov ro|en- na... kao i Romelova posmrtna Moral i profit koji ne idu takvi, a podse}awa dan de{ava se da prona|emo ra- maska u vitrini, izme|u dve uni- ruku pod ruku. na pro{lost kao znorazne poruke na grobu – re~e forme koje je nosio kao komaPitao sam za kraj za onu ru`u da im daju dodatnu nam je slu`benica mesne kance- dant Afri~kog korpusa. U kwi- u gaju izvan Herlingena, kojoj dozu samokontrole larije Herlingena, kada smo joj zi utisaka, ~itam nasumi~no, materijal od koje je napravqena i merewa mere. netom vratili kqu~ od Romelo- penzionisani ameri~ki ofici- daje belu boju. Ne zna za tuma~eRomel je i pored vog muzeja. ri iz Drugog svetskog rata ispi- we po kome je re~ o izrazu posvega {to je o weVratili kqu~... Ponedeqak, sali su samo re~i divqewa pre- {tovawa, ali je delovala ubemu vremenom ispi- radni dan, ~inio se idealnim za ma wegovoj ve{tini vojevawa i dqivo kada je rekla - da sigurno sano, ipak bio voj- ponovnu posetu Herlingenu i vite{tvu... Dakle, sve na tragu nema veze sa „Belom ru`om“, ponik kojem je vrhov- obilazak Romelovog muzeja, gde mita. kretom otpora u Rajhu, me|u ~ini komadant i vr- sam o~ekivao da }u se susresti Romel je preminuo 14. okto- jim ~lanovima su bili brat i sehovni autoritet sa qudima iz muzeja i od wih ko- bra 1944, u 53. godini, za javnost stra [ol, Hans i Sofi (pogubio - Adolf Hil- na~no ~uti ono {to me zanima. - od rana zadobijenih jula te go- bqeni 1943. zbog antinacisti~ter. A Romel fi- Avaj, nismo do{lu u vreme za po- dine u napadu savezni~kih va- ke propagande), na koje su Ulmreru - miqenik i sete i jedino re{ewe je bilo da zduhoplovnih snaga. Izme|u ~a- qani veoma ponosni. oficir na ponos. nam slu`benica, na blanko po- snog samoubistva i su|ewa koje Romelov zna~aj je onakav kaZapravo, taj mit za verewe, da kqu~ u ruke i zamoli bi na{kodilo i wemu i porodi- kav je istorija odredila. Mawe koju su dobrano od- nas da sami obi|emo muzej. ci, izabrao je, na Hitlerovo ve- mo`da, a vi{e od toga, barem za govorni i save– Polagawe venaca na Rome- liko olak{awe, da popije cija- ve}inu Nemaca, poneo sam taj zni~ki generali lovom grobu mora se unapred na- nid. Firer mu se „odu`io“ spek- utisak iz Herlingena – svakako O~inlek, Paton i javiti na{oj kancelariji – takularnom sahranom, uz najvi- ne. Zna se {ta je mera stvari.

Montgomeri, ko- nastavila je slu`benica, a u {e vojne po~asti.

Mitomanija je i ovako odvajkada liko i Vinston glasu joj se osetila namera da Komemorativni skup na gro- bila raspusna, nezaja`qiva i ^er~il, naslovni- takav ultimativni stav lokal- bqu odr`ava se svake godine u te{ko kontrolisana.

Zdawe u kojem se nalazi muzej slu`ila je kao dom Romelovih ca „Tajma“ iz jula nih vlasti posebno naglasi nedeqi nakon godi{wice Romen Denis Kolunyija

O

Re spekt s dosta me re

dnevnik

nedeqa15.jul2012.

DRU G I PI [ U: TONI YAD, ISTORI^AR

Ne ~i sta ose }a wa pre ma sla bi ma a {a mo ral na ose }a wa za i sta su is kva re na. Po sta li smo neo se tqi vi na qud sku ce nu na vod no ra ci o nal nih so ci jal nih me ra, na ro ~i to ka da nam se ka `e ka ko }e one do pri ne ti sve op {tem na pret ku i ta ko – po sred no – i na {em li~ nom in te re su. [ta vi {e, so ci jal na po mo} po sta la je stig ma ti zo va na. Bi ti pri ma lac dr `av ne po mo }i, bi la ona u ob li ku de~ jeg do dat ka, bo no va za hra nu ili na kna de za ne za po sle ne, zna ~i lo je da ste obe le `e ni: to je bio znak li~ ne ne spo sob no sti, do kaz da ste pro pa li kroz pu ko ti ne dru {tva. U da na {woj Ame ri ci, u vre me ra sta ne za po sle no sti, ~o vek bez po sla je ta ko ozna ~en: on ni je pu no prav ni ~lan za jed ni ce. ^ak i u so ci jal de mo krat skoj Nor ve {koj, Za kon o so ci jal nim slu `ba ma iz 1991. ovla stio je lo kal nu upra vu da na met ne sli~ ne zah te ve sva ko me ko se pri ja vi za so ci jal nu po mo}.

Od red be ovih za ko na tre ba da nas pod se te na je dan ra ni ji za kon, usvo jen u En gle skoj pre sko ro dve sta go di na: No vi za kon o si ro ma {ni ma iz 1834. Od red be ovog za ko na su nam po zna te, za hva qu ju }i ^ar lsu Di ken su i we go vim opi si ma u Oli ve ru Tvi stu.

Ka da Noa Klej pol pre ko re va Oli ve ra, na zi va ju }i ga Vor kus (work ho u se, rad ni~ ka ku }a, gde si ro ma {ni ra de za hra nu), on 1838. go vo ri isto {to i mi da nas, ka da ka `e mo wel fa re qu e ens (go to va ni ko ji `i ve od so ci jal ne po mo }i).

No vi za kon o si ro ma {ni ma bio je skan da lo zan. Pri mo ra vao je si ro ma {ne i ne za po sle ne da bi ra ju iz me |u po sla za bi lo ka kvu nad ni cu i po ni `a va ju }eg `i vo ta u rad ni~ koj ku }i. U ovom slu ~a ju, kao i u dru gim

N

p~e la ma”, ese ju o po li ti~ koj eko no mi ji Ber nar da Man de vi la iz 1732. Rad ni ci, po Man de vi lo vom shva ta wu, „ne ma ju ni {ta {to ih pod sti ~e da bu du od ko ri sti osim svo jih proh te va, ko je je mu dro usli {i ti, ali bu da la sto is ko re ni ti.“ Ni To ni Bler ovo ne bi bo qe sro ~io. „Re for me“ so ci jal ne po mo }i o`i ve le su za stra {u ju }i „test mo gu} no sti“. Kao {to ~i ta o ci Xor xa Or ve la pam te, si ro ma {ni su se u do ba Ve li ke eko nom ske kri ze u En gle skoj mo gli pri ja vi ti za po mo} tek po -

Ko je Toni Yad? To ni Xat je jed no od naj ve }ih ime na sa vre me ne isto rij ske na u ke, od ne dav no pre po zna tqi vo i kod nas, za hva qu ju }i kwi zi ko ja je iza {la po sle we go ve smr ti no vem bra 2010. a pr vi put u pre vo du na srp ski pro {le go di ne pod na zi vom “Ko li ba se }a wa” . Xat pri ka zu je vla sti ti i raz voj ni put za pad ne ci vi li za ci je to kom dru ge po lo vi ne dva de se tog ve ka, epo hu ko ja je do ne la ubr za ne pro me ne. Po le mi {e s okru `e wem, ste re o ti pi ma i uka zu je na pro ble me sa vre me nih dru {tva – pro past li be ral nog ka pi ta li zma, nar ci so id nost mo der ne ci vi li za ci je, opa da we zna ~a ja na u ke i umet no sti... vr sta ma dr `av ne po mo }i u 19. ve ku (ko ja se jo{ uvek shva ta la i opi si va la kao „mi lo sr |e“), ni vo po mo }i uvek je bio bed ni ji od naj go re al ter na ti ve. Taj za kon se za sni vao na kla si~ nim eko nom skim te o ri ja ma tog vre me na, ko je su po ri ca le mo gu} nost da na efi ka snom tr `i {tu uop {te bu de te ne za po sle ni: uz do voq no ni ske nad ni ce i uko li ko ne ma bo qe al ter na ti ve, sva ko }e na kra ju na }i po sao.

U na red nih 150 go di na, re for mi sti su na sto ja li da iz me ne ovu po ni `a va ju }u prak su. No vi za kon o si ro ma {ni ma i we go ve stra ne ko pi je, za me ni la je dr `av na po mo} kao gra |an sko pra vo. Gra |a ni bez po sla ni su vi {e sma tra ni ma we vred nim; ni su ka `wa va ni zbog svog ne za vid nog po lo `a ja, ni ti su im pli cit ne osu de ugro `a va le wi hov sta tus u dru {tvu. [to je naj va `ni je, so ci jal ne dr `a ve su sre di nom 20. ve ka od re di le kao iz ra zi to ne pri stoj no de fi ni sa we gra |an skog sta tu sa pre ma eko nom skom po lo `a ju.

Da nas smo se vra ti li na sta vo ve na {ih vik to ri jan skih pre da ka. Po no vo ve ru je mo is kqu ~i vo u pod sti ca je, „trud“ i na gra de.

Ka ko Bil Klin ton ili Mar ga ret Ta ~er ob ja {wa va ju, bi lo bi glu po obez be di ti so ci jal nu po mo} svi ma ko ji ma je po treb na.

Ako rad ni ci ni su o~aj ni, za {to bi ra di li? Ako dr `a va pla }a qu de da len ~a re, ka kav pod sti caj oni ima ju da tra `e po sao?

Vra ti li smo se u su ro vi, bez o se }aj ni svet pro sve }e ne eko nom ske ra ci o nal no sti, pr vo bit no i naj bo qe iz ra `e ne u “Pri ~i o

{to vla sti utvr de – vr lo na me tqi vim is pi ti va wem – da su is cr pe li sve svo je re sur se. Sli~ nom te stu su tri de se tih go di na pod vr ga va ni ne za po sle ni u Ame ri ci. Mal kolm Iks se u svo jim me mo a ri ma pri se }a slu `be ni ka ko ji su „pro ve ra va li“ we go vu po ro di cu: „^ek za me se~ nu so ci jal nu po mo} bio je wi ho va pro pu sni ca. Po na {a li su se kao da nas po se du ju. Ko li ko god da je mo ja maj ka to `e le la, ni je mo gla da ih spre ~i da u|u… Ni smo raz u me li za {to je na {a maj ka, kad je dr `a va ve} `e le la da nam po kla wa pa ke te me sa, vre }e krom pi ra i vo }a, i raz ne kon zer ve, to ne voq no pri hva ta la. Ka sni je sam shva tio da je mo ja maj ka o~aj ni~ ki po ku {a va la da sa ~u va po nos, svoj i na{. Je di no smo po nos i mo gli da sa ~u va mo, jer smo do 1934. za i sta po ~e li da se mu ~i mo.“ Na su prot op {te pri hva }e noj pret po stav ci ko ja se vra ti la u an glo a me ri~ ki po li ti~ ki `ar gon, mi lo sti wa bu di ma lo za do voq stva, bi lo da se ra di o ode }i, obu }i, hra ni, sta na ri ni ili {kol skoj opre mi.

Mi lo sti wa je, jed no stav no, po ni `a va ju }a.

Ob na vqa we po no sa i sa mo po {to va wa so ci jal nim gu bit ni ci ma bi lo je osnov na plat for ma so ci jal nih re for mi ko je su obe le `i le pro gres 20. ve ka. Da nas smo ove stva ri po no vo na pu sti li.

Na rav no, Mar ga ret Ta ~er ni je mo gla pot pu no da de mon ti ra so ci jal nu dr `a vu, po pu lar nu kod iste one ni `e sred we kla se ko ja je wu to li ko odu {e vqe no do ve la na vlast. Ta ko, za raz li ku od SAD, sve ve }i broj qu di sa dna bri tan ske so ci jal ne le stvi ce jo{ uvek ima pri stup bes plat nim ili pri stu pa~ nim zdrav stve nim uslu ga ma, bed nim ali za ga ran to va nim pen zi ja ma, osta ci ma na dok na de za ne za po sle ne i ka kvom-ta kvom jav nom obra zov nom si ste mu.

Ako je Bri ta ni ja „slo mqe na“, ka ko ne ki po sma tra ~i za kqu ~u ju po sled wih go di na, ma kar su we ni sa stav ni frag men ti uhva }e ni mre `om za spa sa va we. Ako ho }e te da vi di te ka ko iz gle da dru {tvo za ro bqe no u za blu da ma o pro spe ri te tu i do broj per spek ti vi, gde su gu bit ni ci osta vqe ni da se sa mi sna la ze, mo ra }e te – na `a lost – da po gle da te SAD. pe sca nik.net

VESTI La gumyija: Sr bi ja na po te zu

Oland: Plan „Pe `oa” „ne pri hva tqiv”

Mi ni star spoq nih po slo va BiH Zlat ko La gum xi ja sma tra da je Sr bi ja na po te zu ka da je re~ o od no si ma te ze mqe pre ma BiH. “Ka ko god oni od i gra ju, mi }e mo ~i ni ti isto”, po ru ~io je La gum xi ja. Ipak, on sma tra da tre ba sa ~e ka ti i vi de ti ho }e li ono {to se go vo ri bi ti po li ti ka ko ju }e Sr bi ja spro vo di ti. “Su de }i pre ma pr vim sig na li ma, ni To mi slav Ni ko li} ni Ivi ca Da ~i} ne }e vo di ti po li ti ku ko ju su za go va ra li u iz bor noj tr ci”, re kao je La gum xi ja. On, na i me, sma tra da }e no va vlast u Sr bi ji „bi ti mno go ra zum ni ja i da }e po {to va ti od no se u re gi o nu”.

Pred sed nik Fran cu ske Fran soa Oland iz ja vio je da je plan pro iz vo |a ~a auto mo bi la „Pe `o Si troen” da zbog kri ze ot pu sti 8.000 rad ni ka i za tvo ri je dan po go na za mon ta `u vo zi la ne pri hva tqiv i da kom pa ni ja mo ra da ga pre i spi ta ka ko bi se osi gu ra lo da so ci jal ne po sle di ce tih me ra bu du sve de ne na mi ni mum. „Plan mo ra bi ti po no vo raz mo tren”, re kao je Oland, do dav {i da „dr `a va ne }e do zvo li ti da to bu de spro ve de no”. Oland je uka zao da }e vla din plan za osla bqe ni do ma }i sek tor auto mo bi la, ko ji }e bi ti ob ja vqen do kra ja ju la, ukqu ~i ti jav nu po dr {ku za kup ce ra di pod sti ca wa ku po vi ne fran cu skih auto mo bi la.

11

IZME\U DEMOKRATIJE I TEOKRATIJE

Vlast i bla go slov Pi{e: @ivica Tuci}

U te o kra ti ja ma, ili gde cr kva ni je odvo je na od dr `a ve, vlast se ne po ~i we bez bla go slo va. U mo nar hi ja ma je pi ta we sva ka ko iz li {no, vla dar pri kru ni sa wu sti ~e i cr kve no prav no ja san sta tus, on se po ma zu je sve tim mi rom, po la ga wem ru ku i sta vqa wem kru ne, pe va wem mno go qe stvi ja ~i me do bi ja i sa kral nu funk ci ju.

Vla da se „po mi lo sti Bo` joj”. To je jo{ sta ro za vet na tra di ci ja, pre u ze ta u hri {}an stvu Is to ka i Za pa da, sim bo li~ no o~i {}e we od do ta da {wih gre ha i pri zi va we mi lo sti Bo` je za no ve po slo ve. Mno gi ma to ni je po mo glo da ne bu du auto kra te, ne ki su bi li zba ~e ni, `r tve aten ta ta ili „na rod nog gne va”.

Ne ki ma su su sre ti po li ti ~a ra sa pa tri jar hom po sled wih ne de qa de lo va li kao kle ri ka li za ci ja, od no sno gu bqe we „neo p hod ne mo der ne gra ni ce iz me |u cr kve i dr `a ve”. Ta kva tu ma ~e wa idu ipak pre da le ko. Zva ni~ nih ob re da da va wa bla go slo va ni je bi lo. Pred sed nik, pre mi jer, ili ne ki mi ni star, mo gu pa tri jar ha po se }i va ti i tom pri li kom pri ma ti bla go slov ako se be sma tra ju ver ni ci ma (kao i sva ki dru gi po se ti -

o sled wih se ne de qa u na {oj po li ti ci, po seb no od ne dav nih pred sed ni~ kih i par la men tar nih iz bo ra, da le ko vi {e ne go ra ni je po mi we re li gij ski iz raz bla go slo va. No vi {ef dr `a ve To mi slav Ni ko li} je ma ja bio kod pa tri jar ha Iri ne ja Ga vri lo vi }a, ka ko je re kao, „po bla go slov”, a ta ko |e i po sa vet. „Vre me na su te {ka, sa vet ni je na od met, uvek je po tre ban, po seb no sa vet od mu drih qu di”, ob ja snio je. A po tom je i man da tar Ivi ca Da ~i} tra `io bla go slov, po we go vim re ~i ma, za sa sta vqa we vla de i ka sni je we no vo |e we.

Me |u ana li ti ~a ri ma bi lo je mi {qe wa da to ni je uobi ~a je no u pra vo slav nom sve tu, bar ne na ta kav na ~in. Kod Gr ka, gde je tra di ci ja od no sa cr kve i dr `a ve naj du `a, bla go slov se da je sve ~a no pred sed ni ku u sa bor noj cr kvi, uz u~e {}e broj nih zva ni ca, i ce loj vla di, ali tek ka da je iza bra na. Pri po la ga wu za kle tve pred sed ni ka, kao i pre mi je ra i svih po je di na~ nih mi ni sta ra na Bi bli ji, ar hi e pi skop atin ski pri zi va bla go slov (evlo gia) na „po ~et ku do brog de la”.

Ta ko pred vi |a Ustav Gr~ ke.

Ru ski pa tri jarh Ki ril slu `io je, pak, po se ban mo le ban na kon ina gu ra ci je pred sed ni ka Vla di mi ra Pu ti na 7. ma ja pri zvav {i od Bo ga „bla go slov na slu `e we pred sed ni ka otax bi ni i na ro du”. Ob red je ve }i ni de lo vao kao „kru ni sa we ca ra”, ni je, na rav no, pred vi |en usta vom, ali „`e le le su ga obe stra ne”. Pu ti na je pa tri jarh tom pri li kom pod se tio da je we go voj po be di do pri neo kler i da to ne tre ba da za bo ra vi.

Tim pre {to ni sam pa tri jarh ni pred iz bo re ni je krio ko ga `e li na pred sed ni~ kom tro nu.

U sva kom slu ~a ju, da je SPC `e le la da bla go slo vi no vog pred sed ni ka Sr bi je „na Ako je zbog saveta, on svakako ne mo`e da {kodi slu `e we ro du”, upri li ~en bi bio po se ban mo le ban u Sa bor noj cr kvi. Bla go slov na dr `av ni~ ku du lac), i tu ma ~i ti ga na svoj na ~in. Uosta lom, pa tri jarh Iri `nost tre ba da se do bi je sve ~a no, ako se to `e li. Na kon dru nej ni je do sa da po ka zao `e qu da bu de po li ti~ ki ~i ni lac ili gog su sre ta pred sed ni ka s pa tri jar hom, 10. ju la, Ni ko li} je pre su di teq. sa op {tio da ni je bio po bla go slov, ve} je do {ao da raz go va Pa tri jar hu je sta lo, ka ko je i sam re kao, da se o~u va Mi ni ra o dru {tve nim pi ta wi ma i „u~e {}u cr kve”, ali „bez kon star stvo ve ra, sa mo stal no ili za jed no sa di ja spo rom. Cr kve kret nih do go vo ra”. ov de ni ka da ni su ob ja sni le za {to mi sle da im je po treb no ta Sa ma Pa tri jar {i ja na svom in ter net saj tu, na kon {to je kvo mi ni star stvo, ka kvog ret ko gde ima u Evro pi, ~ak ni u oti {ao man da tar Da ~i}, ni je sa op {ti la ni ti da je tra `en, Gr~ koj, ili Ru si ji. Ru ska cr kva je ~ak iz ri ~i to od bi ja la ta ni ti da je do bi jen bla go slov. Ina ~e, ni Ustav Sr bi je ne pred kve po nu de, sma tra ju }i da bi to mi ni star stvo bi lo vi {e or vi |a mo gu} nost da pre mi jer, kad ga po tvr di par la ment, po lo gan kon tro le, ne go ~e ga dru gog. U Ati ni je za me nik mi ni stra `i za kle tvu na Sve to pi smo, ni ti da se no voj vla di „o~i ta pro sve te za du `en za ver ske za jed ni ce. Pot pu nu odvo je nost mo li tva”. Ta ko }e Da ~i} mo ra ti da po~ ne rad bez ob re da, ali cr kve i dr `a ve pre sve ga tre ba da `e le cr kve, jer im bli zi mno gi }e po `e le ti, s ob zi rom na sta we u ze mqi, da mu Bog na dr `a ve, po ka zu je isto ri ja, ni je bi la na ko rist. bu de u po mo }i. n @ivica Tuci}

P

„KWIGOCID”, KAPITALNO DELO PROFESORA ANTE LE[AJE

Uni {te no 2,8 mi li o na „ne po dob nih” kwi ga I z nad sve ga sta ja la je zva ni~ na bjun” - oni ko ji su kri ti~ ki pro go vo ri dr `av na po li ti ka, Mi ni star li o slu ~a ju od stra wi va wa kwi ga na stvo kul tu re je da lo ne ka kva Kor ~u li, a su di ja je pre su dio da se ra di uput stva za ~i {}e we kwi `a ra. Mi ko ji lo o kle ve ti, jer ni je na gla {e na for smo ra di li u {ko la ma i usta no va ma, a mal na raz li ka iz me |u spa qi va wa i ba sve su {ko le ima le bi bli o te ke, sve do ci ca wa kwi ga u kon tej ner. Uprav ni ca ko ja smo uni {ta va wa kwi ga”;- ka `e jed na se sa mo voq no od lu ~i la za od stra wi va ano nim na u~i te qi ca ~i ju iz ja vu u kwi zi we «“« ne po }ud nih” na kra ju je do bi la – od “Kwi go cid-uni {ta va we kwi ga u hr vat {te tu. skoj to kom 90-ih” pre no si autor op {ir Slu ~aj Kor ~u la bio je i po ~e tak Le ne “Kwi ge be{ ~a {}a” An te Le {a ja. {a ji nog ba vqe wa tom te mom.

Le {a ja je pen zi o ni sa ni uni ver zi tet ski pro fe sor eko no mi je ko ji se po sled wih pet na est go di na ba vio te meq no pre }ut ki va nom te mom “~i {}e wa” kwi `a ra po ide o lo {kom ili et ni~ kom kqu ~u, tj. re {a va wem kwi ga na }i ri li ci, eka vi ci, kwi ga srp skih auto ra i iz da va ~a, “sum wi vih” Hr va ta, le ve li te ra tu re...

– Ni je mi bi lo va `no je li uni {te no sto ili sto hi qa da kwi ga. Va `an je prin cip i od nos dru {tva. Ova kwi ga Ante Le{aja: Kwi`are su ~i{}ene po etni~kom kqu~u re zul tat je `e qe da to do ku men tu jem, da – Bio sam me |u vo lon te ri ma ko ji su ne pre pu sti mo za bo ra vu – ob ja {wa va Le u~e stvo va li u po di za wu kwi `a re u Kor ~u li. Ta ko sam i u{ao u tu te mu i po ~eo {a ja uo~i pro mo ci je kwi ge ko ju za jed da pri ku pqam naj ra zli ~i ti je po dat ke o ni~ ki iz da li „Pro fil” i Srp sko na rod svim slu ~a je vi ma ko je sam mo gao na i }i. no ve }e.

Kor ~u lan ski slu ~aj pri ja vio sam i Dr A po da ci do ko jih je do {ao Le {a ja su za stra {u ju }i. To kom 90-ih iz hr vat skih `av nom tu `i la {tvu, no od bi li su da se kwi `a ra je, pre ma gru boj pro ce ni, od ba ve wi me jer je, ka ko su is ta kli, do ka za stra we no go to vo 2,8 mi li o na kwi ga ili na {te ta bi la za ne mar qi va.

13,8 po sto ukup ne gra |e. Slu `be no, re~ Kad se da nas li sta ju stra ni ce Le {a ji je bi lo o tzv. ot pi su kwi ga, uobi ~a je nom ne kwi ge, po ra zno de lu je }u ta we ko jom je po stup ku u sve tu do tra ja le kwi ge. Kwi ga ovaj kul tu ro cid pra }en u hr vat skoj jav do ku men tu je i uni {ta va we spo me ni ka no sti. an ti fa {i sti~ ke bor be. Wih je de ve de – Ne ma u to me ni {ta ~ud no. Broj ni su se tih uni {te no oko tri hi qa de. se in te lek tu al ci da li upreg nu ti u na ci Zbog uni {ta va wa tih kwi ga (i spo me o na li sti~ ke di sku si je, a mno gi su se bo ni ka) ni je, me |u tim, ni ko od go va rao. Vo ja li i dr `a li se po stra ni. Sli~ na pri |e na su sa mo dva sud ska pro ce sa, oba u ve ~a do ga |a la se na ce lom pro sto ru biv {e zi sa ozlo gla {e nim slu ~a jem kor ~u lan Ju go sla vi je i svu gde je bi lo tek ne ko li ske kwi `a re pod upra vom Iza be le Sko ko hra brih qu di ko ji se ni su bo ja li da kan di}, za pam }e nim kao slu ~a jem «“de voj go vo re da je to po gre {no. Po ku {ao sam u ~i ce sa {i bi ca ma”». U pr vom je op tu `en svo joj kwi zi is tak nu ti sve za ko je sam Mi lan Kan gr ga, u dru gom „Fe ral Tri znao da su uka zi va li na ovaj pro blem,

ali po seb no sam apo stro fi rao qu de po put Mi la na Kan gr ge, Vla di mi ra Pri mor ca, ce lu eki pu „Fe ra la” na ~e lu s Vik to rom Ivan ~i }em i Igo rom La si }em, pa Slo bo da na [naj de ra. Na Bog da na @i `i }a ko ji je 2001. sni mio film o ru {e wu spo me ni ka NOB-a, Mi qen ka Jer go vi }a ko ji je bio i ured nik kul tu re u Ne deq ni ku u ko jem su iza {la dva va `na tek sta o tom var var stvu, na Du brav ku Ugre {i}, na te mat ko ji je iz da la „Pro sve ta” na kon ko jeg je Kan gr ga na pi sao apel ko ji je pot pi sa lo 42 gra |a na i u ko jem se tra `i lo da se utvr di od go vor nost.

Je di ni ko ji mu je od go vo rio bio je Stje pan Me si}. Po pis, na rav no, tu ne sta je, ali svi oni su si tu a ci ju uz di gli na rang dru {tve nog pro ble ma ne pri sta ju }i na stav Mi ni star stva kul tu re i Hr vat skog kwi `ev nog dru {tva da se ra di o eks ce si ma po je di na ca.

– Ni po {to ne bi hteo da is pad ne ka ko ovom kwi gom na pa da kwi `a re jer se ve li ka ve }i na wih po ne la ~a sno.

Ti hra bri qu di je dan su od va `ni jih raz lo ga pi sa wa ove kwi ge – ka `e pro fe sor Le {a ja.

On ina ~e sma tra da je jo{ uvek mo gu }e da od go vor ni bu du sank ci o ni sa ni jer, ka ko su mu po tvr di li prav ni stru~ wa ci, to pod le `e kon ven ci ja ma ko je je i Hr vat ska pot pi sa la.

– Za to tre ba po li ti~ ka vo qa, a we ne ma. Dok je bio mi ni star, Bo `o Bi {ku pi} ni je ni {ta na pra vio. An tun Vu ji} je obe }a vao da }e ne {to u~i ni ti, ali ni je na pra vio ni {ta. A za zdra vqe dru {tva va `no je da se pri ~a o uni {ta va wu kwi ga ne za bo ra vi.

Jem stvo za to mo `e bi ti i ova kwi ga.

Re ~i ma ured ni ka iz da wa Mi la na [ar ca: “« Naj ve }a iro ni ja sva kog kwi go ci da i je ste u to me da }e na kra ju sva ki za vr {i ti u kwi zi. Kwi ge uz vra }a ju uda rac”«. n Adriana Pite{a

12

dnevnik

nedeqa15.jul2012.

PO G LED IS K O S A NA „EG Z IT”: DA ONO NAJ BO QE

^isti ra~uni, o vi jul, no vi Eg zit sta ra pri ~a. Ista su ra sto ja wa, iste me te, sli~ ni umet ni ci i go sti, vaq da se sa mo kamp po me rio na [trand. [ta smo na u ~i li na kon 13 le ta naj bo qeg pro vo da u ze mqi? Da je Eg zit, hteo to ili ne, ogle da lo dr `a ve u ko joj je.

Da ne bu de za bu ne i no ve-sta re zle kr vi iz me |u no vi na ra i Udru `e wa Eg zit, po no vi }e mo ono {to uvek i na pi {e mo: fe sti val je ve ro vat no naj bo qa stvar ko ja se do go di la No vom Sa du u po sled wih dva de se tak go di na. Raz lo zi su to li ko o~i gled ni da je iz li {no na wih ar ~i ti pa pir. Tu je, do bar je i tu tre ba i da osta ne.

Ipak, do bro na mer ne kri ti ke No vo sa |a na i me di ja po gu bqe ne su na po la pu ta do \a ve, ce ni mo da su upa le u Du nav i sa da ~a me ne gde na dnu Cr nog mo ra. Ka ko je uop {te mo gu }e da pla ne tar no naj po pu lar ni ja no vo sad ska, voj vo |an ska i srp ska `ur ka po sta ne pred met spo re wa i ospo ra va wa, ni je te {ko re }i. U gra du je dva da po sto ji oso ba do voq no na iv na da o fe sti va lu go vo ri is kqu ~i vo u su per la ti vi ma.

Ove {to vre |a ju ne ra ~u na mo, ma da to ne zna ~i da ni su u pra vu.

Ide mo re dom: do da na da na {weg mi ne zna mo ko li ko Eg zit pro da ka ra ta, ko li ko ih po klo ni, ko li ki mu je obrt ka pi ta la, upla ta PDV-a, no vac do bi jen od do na ci ja, spon zo ra... i sve u tom `an ru. Za pra vo, No vo sa |a ni i Voj vo |a ni zna ju is kqu ~i vo ko li ko nov ca Grad i Po kra ji na po klo ne Eg zi tu, a tih u pro se ku po la mi li o na evra go di {we su, na kon cu - na {e pa re.

No vi na ri su u vi {e na vra ta to kom de ce ni je po ku {a va li da

N

TREND RA P ORT: KON TRI RA WE KAO NA CI O NAL NA DI SCI PLI NA

@ivotarewe u maloj ligi e znam da li ste pri me ti li (ili sam, mo gu }e, ste kla po gre {an uti sak), tek ~i ni se da smo kao na rod je din stve ni je di no u ono me {to nas de li i po sta vqa na su prot ne, ne po mir qi ve stra ne.

Pri tom, svu ras po lo `i vu ener gi ju, sna gu i am bi ci ju uno si mo u in si sti ra we na ono me {to nas „`u qa”, {to nam ni je po ta man i {to bi smo naj ra di je uki nu li.

Ta ko je, re ci mo, u po sled we vre me ak tu el no pi ta we for mi ra wa

sto ji – „na {i” ili „wi ho vi”. I to je je di ni kri te ri jum pre ma ko me me ri mo i vred nu je mo stva ri. Sve „wi ho vo” u star tu pre zi re mo, a sve „na {e” ap so lut no ne kri ti~ ki hva li mo i po dr `a va mo.

Ta ko smo se i ovog vre log le ta, ka ko sa mo mi zna mo i ume mo, svim sr cem upu sti li u jo{ je dan „fajt” unu tar ove na {e ma le li ge – za i pro tiv „Eg zi ta”. Pri tom oni „za” ka te go ri~ ki od bi ja ju da ma kar sa slu {a ju ne ku od kri ti ka upu }e nih iz pro tiv ni~ kog klu ba, dok oni „pro tiv” ne ma {an se da vi de ne ku od pred no sti po me nu tog fe sti va la. Za pr ve je to „po zi tiv na sli ka ko ju {a qe mo u svet”, „je dan od naj bo qih fe sti va la bar u ovom de lu Evro pe” i „do ga |aj ko ji nas u sva kom smi slu pred sta vqa na vi {e ne go po `e qan na ~in”. Ovi dru gi bi ra ju da „Eg zit” is kqu ~i vo po sma tra ju kao „pri li ku da se ne ko li ko po je di na ca o tu |em tro {ku jo{ vi {e obo ga ti”, kao „isi sa va we pa ra iz i ova ko pra znog bu xe ta”, kao „ne po treb no mal tre ti ra we gra |a na, pri mo ra nih da sve to tr pe”... I ta ko une do gled.

A isti na je, ka ko to obi~ no i bi va, a ka ko mi kao na rod jed no vla sti na svim ni vo i ma. Po sle ni voa: po sto je klup ske i utak stav no ne `e li mo da vi di mo – vi {e ne deq nih pre go vo ra, pri - mi ce ko je igra mo za re pre zen ta ne gde iz me |u. Na rav no da je go vo ra, su ko ba mi {qe wa, sa sta - ci ju. Jed ni ma i dru gi ma je za jed fan ta sti~ no za sva ku, a po go to na ka i ra sta na ka po li ti~ kih ni~ ko da se u sva koj od wih da je vo za na {u ze mqu, da tri na e stu pr va ka, za nas u Voj vo di ni is pa - mak si mum, pri ~e mu je po `eq no go di nu za re dom ima je dan ta kav lo je kao na so lid nom {ved skom da, ka da se igra za re pre zen ta ci fe sti val, div no je {to ne ki sto lu – za sva kog (`u te, cr ve ne, ju, igra ~i za bo ra ve na su ko be mlad svet, eto, bi ra da do |e ba{ cr ne i ine) po ne {to. Jed ni su ko je su, mo gu }e, ima li s ko le gom kod nas i pru `i nam pri li ku da do bi li grad, dru gi ma se na sme - iz pro tiv ni~ kog klu ba. Jer se se po ka `e mo u ne kom lep {em {i la po kra ji na, tre }i ma re pu - ta da, zna to sva ki spor ti sta ko sve tlu i da sa so bom po ne se ku }i bli ka... I sad, ume sto da sva ko ji je ma kar jed nom obu kao dres pre div ne uti ske o na ma kao do od nas bu de sre }an za to {to su re pre zen ta ci je, igra „za”, a ne ma }i ni ma. Fan ta sti~ no je i {to „we go vi”, eto, ne gde po be di li, „pro tiv”. Igra se, na i me, za svo se uvek po ma lo uspa va ni No vi mi, na rav no, bi ra mo da bu de mo ju ze mqu, svo ju him nu, svo ju za Sad bar na krat ko raz dr ma i za ne sre} ni, ogor ~e ni {a re ni ne kim ko smo ili be sni (u za vi po lit skim du hom i Ov de ni kad ni je va `no {ta se or ga ni zu je, at mos fe rom... Ima sno sti od mi nus ras po lo `e wa ko je to ga le pog jo{. S dru ra di i pla ni ra, ve} ko iza to ga sto ji: pre fe ri ra mo) za to ge stra ne, ni ar gu men „na {i” ili „wi ho vi” {to je i „wi ho vi ti onih „pro tiv” ni su ma”, eto, ne gde sva ve ro vat no ba{ uvek nu lo. To je, eto, su {ti na i te ma sta vu i to je, ve ru jem, je dan od bez osno va. Ali, ko ga bri ga za svih te ma. na ~i na da se na de lu is ka `e pa to? Mi se, sle pi i glu vi i ona ko Naj ve }i ci ni zam u ce loj pri - tri o ti zam. Vra ti mo li se na po po sre ma~ ki „ne }u ni ka ko ja ho ~i pri tom le `i u ~i we ni ci da li ti ku, ja sno je da ni „igra ~i”, a }u”, fa na ti~ no dr `i mo svo je stra ne i je di no nam je va `no da smo, bez ob zi ra na stra nu ko joj bo ga mi ni mi kao „na vi ja ~i”, tu po tu ~e mo pro tiv ni~ ko ple me. pri pa da mo, sva ka ko na gu bit ku. raz li ku naj ~e {}e ne pra vi mo.

E, da je bar pa ra pa da ova ko Jer, ako bi smo stva ri po sma tra - Ume sto to ga, bi ra mo da se is is kom plek si ra ni i is fru stri li ne {to ma we ostra {}e no, ja - kqu ~i vo i po sva ku ce nu bo ri mo ra ni sva ko ma lo or ga ni zu je mo sno je da ni „wi ho vi ma”, a ni za svoj klub i we go ve po be de. re fe ren dum! Da li }e mo u EU „na {i ma” za pra vo uop {te ni je U pre vo du, igra mo sa mo li ga ili ne - re fe ren dum; Eg zit: da lo {e - svi oni }e i da qe do bi ja {ke utak mi ce i ap so lut no smo ili ne - re fe ren dum; Ame ri ka ti bar po jed nu pla tu, a wi ho va ne za in te re so va ni za na stu pe re ili Ru si ja - re fe ren dum; par ti }e (ne)od go vor nost za u~i we no pre zen ta ci je. [to, ako bi smo za ni ili ~et ni ci - re fe ren dum; ako se ima u vi du da }e „na {i” da qe pre vo di li, do vo di do za ova ili ona him na - re fe ren uvek bi ti u pra vu, a „wi ho vi” u kqu~ ka da smo kao de mo krat sko dum... Ova ko nam – pre za du `e ni kri vu - bi ti pod jed na ka, to jest dru {tvo i da qe ve o ma pri mi ma i de kin ti ra ni ma – pre o sta je rav na nu li. Ni ko ne }e bi ti sme tiv ni: sva ko ima svo je ple me i je di no da: a) na sta vi mo da bu de wen s vla sti za to {to ne {to ni da qe od to ga ni ti `e li, ni ti mo u su ko bu sa svi ma, po ku {a va je ili je ura dio ka ko ni je tre ba mo `e da vi di. I on da, za sle pqe ju }i pri tom da bu de mo u mi ru sa lo, dok }e svi iz opo zi ci je ured ni gra ni ca ma ko je smo sa mi se bi so bom ili b) re {i mo se kom no sva kog me se ca do bi ja ti svo je po sta vi li, kroz tu pri mi tiv nu plek sa i na u ~i mo da pri hva ti mo ve li ke po sla ni~ ke pla te, bez pri zmu po sma tra mo sve oko se dru ga ~i je od se be. Ve ru jem da je ob zi ra na ~i we ni cu da li su se be. Dru gim re ~i ma, ov de ni kad ovo dru go, ~ak i kod nas, mo gu }e. ili ni su po tru di li da ko ri gu ju ni je va `no {ta se or ga ni zu je, i/ili spre ~e po gre {ne po te ze ra di i pla ni ra, ve} ko iza to ga n Jasna Budimirovi}

N

vla da ju }ih. U me |u vre me nu, na rod }e pla }a ti (pre)vi so ke ra ~u ne, jer, bo `e moj, jav na pred u- ze }a be le `e gu bit ke pa to tre ba fi nan si ra ti, je {}e mo naj sku pqu hra nu u re gi o nu i to ~i ti naj sku pqi ben zin. Sve to, na rav no, sa za mr znu tim pla ta ma i pen zi ja ma.

E sad, ako bi smo po li ti ku po sma tra li kao sport sku di sci pli nu ({to na {i po li ti ~a ri ~e sto ra de), on da bi smo stva ri mo ra li da sa gle da mo na bar dva

Ka ko je uop {te mo gu }e da pla ne tar no naj po pu lar ni ja no vo sad ska, voj vo |an ska, srp ska `ur ka po sta ne pred met spo re wa opa su qe me nax ment Eg zi ta po ovom pi ta wu, ali je od go vor ma we-vi {e osta jao isti: {to se wih ti ~e, sve je cr no na be lo do sta vqe no Gde Tre ba i ta je stvar ~i sta. To {to je jav na taj na da je Eg zi to vo jav no po slo va we - taj na, to ni ko ga ne se ki ra, osim ka da se is ko pa va ju rat ne se ki re.

Prav da we “po slov nom taj nom” u slu ~a ju na {eg fe sti va la, ko ji is pa da - ni je na{, ne pi je vo de iz pro stog raz lo ga {to ga Voj vo |a ni di rekt no fi na si ra ju `i vim nov cem, a na ko me ne u`i va ju ap so lut no ni ka kve pri vi le gi je u od no su na ino stra ne go ste, ako iz u zme mo ni ~im iza zva no bi ti sa we na za da toj ge o graf skoj ko or di na ti.

Ne moj mo mi sli ti da je vlast u “do si jeu Eg zit” ne vi na, na pro -

tiv. Grad, a bo ga mi i Po kra ji na, odav no se po na {a ju kao auti sti~ ni ro di te qi ko ji ne kri ti~ ki pa ra li sa no po sma tra ju ka ko im de te od ra sta, us put dik ti ra ju }i pra vil nik ku} nog re da.

Ili de te sa mo umi {qa da to ~i ni? Iza {li su im u su sret i kad su tre ba li i ka da ni su, za rad imi xa i gla so va i{li im uz dla ku i vre me nom po sta li sa u ~e sni ci. I ka ko on da bi ti po no san na fe sti val sa od li~ nim po ten ci ja lom, ka da se ~ar {i ja i da qe ni je slo `i la ko je tu lut kar, a ko lut ka: po li ti ~a ri ili Eg zit.

Kad za bo ra vi mo po slo vi~ ne pret we pra znom pu {kom Ma je Goj ko vi}, je di ni re a lan su kob vla sti i Eg zi ta do go dio se ju na 2004. go di ne, ka da je zbog na vod -

PI SMO „DNEV NI KU” IZ PA RI ZA

I pse}i izmet ode u biznis Pi{e: Du{an Simin o red to li kih pro ble ma ko je su sre }e mo u sva ko dnev nom `i vo tu ova nam je te ma za si gur no na po sled wem me stu: pro blem pse }eg iz me ta po gra do vi ma. Me |u tim, po red to li ko pri me ra gra |an ske ne ci vi li zo va no sti ovaj naj du `e odo le va. I to pla ne tar no.

U Pa ri zu su od pre dva de se tak go di na vla sti bi le pri nu |e ne da uve du spe ci ja li zo va no vo zi lo za usi sa va we pse }ih smr dqi vih osta ta ka. I to, ni ma we ni vi {e, ne go na Je li sej skim po qi ma. Srp ski su ga tu ri sti od mah na zva li „gov no srk”. Jed na od naj slav ni jih ave ni ja na sve tu ju trom bi bi la pu na neo d go vor nih {e ta ~a pa sa, i to onih - shod no kvar tu - naj bo ga ti jih.

Bo gat stvo i ci vi li zo va nost ni su bi li u di rekt noj pro por ci ji.

Ono {to je ovu po {ast sma wi lo, ni je na kon cu bio fa mo zni „gov no srk”, ve} uvo |e we sve ve }ih na plat nih ka zni vla sni ci ma pa sa.

Sle de }i pri mer su o ~e wa s pro ble mom sre }e mo u mek si~ koj me tro po li, Mek si ko si ti ju. Jed na fi li ja la me di ja on lajn, pro vaj de ra Ter ra Net works, lan si ra la je ori gi nal nu re klam nu kam pa wu in sta li ra ju }i oda {i qa ~e Wi Fi, za be `i~ no ko ri {}e we in ter ne ta, u de set grad skih par ko va. Po ~e li su s di stri bu ci jom pla sti~nh ke sa vla sni ci ma „une re |e nih” qu bi ma ca, e da bi ovi po prin ci pu ”pra zno za pu no”, ke se ne `e qe nog sa dr `a ja od la ga li u spe ci jal no na ~i we ne kan te, sa sve va gom u se bi. Ka da pu na ke sa do dir ne dno na dis ple ju se o~i ta te `i na u gra mi ma.

Za {to?

Za to {to za sva ki gram par ku bi va po klo wen mi nut bes plat nog ko ri {}e wa in ter ne ta. Ta ko od hi gi je ne za vi si ko li ko }e pri kqu ~ak na mre `u bi ti svi ma ko ri stan. U mek si~ kom slu ~a ju spoj gra |an ske ci vi li zo va no sti i „xep nih in te re sa”, iz ra `e nih kroz xa ba ka se kun de - da ju iz vr sne re zul ta te.

P

Tre }i nam pri mer do la zi iz Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va, ta~ ni je iz dr `a ve Wu Hemp {a jer, gra da Na {ua. Spe ci jal na igra li {ta za „is tr ~a va we” qu bi ma ca snab de ve na su pla sti~ nim vre }a ma, tu je nu |e no i pi sa we pi sa ma po {tan skih i elek tron skih… ali, ni {ta ni je po ma ga lo. Sve dok jed na {e fi ca ove }eg kom plek sa zgra da (350 sta no va), De bi Lo gan, ni je ukqu ~i la u svo ju stra te gi ju spa so no sno re {e we – na u ku.

Pret pla ti la se na uslu ge Bio-Pet-Vet-Lab, ili ti la bo ra to ri je za na la ze de zok si ri bo nu kle in ske ki se li ne, skra }e no DNK. Sva ko bi }e na sve tu no si tu {i fru so bom, pa ta ko i qu bi mac-za ga |i va~. Svi vla sni ci bi li su za mo qe ni da omo gu }e uzo rak pqu va~ ke svom qu bim cu, i go spo |i Lo gan ni je osta lo ni {ta dru go do li da iz za te ~e nog iz me ta na ne do zvo qe nom me stu uzme uzo rak, do sta vi ga po me nu toj la bo ra to ri ji i – eto do ka za za ured nu ka znu. A ova se sa sto ji u pla }a wu uzor ka za uzi ma we pqu va~ ke od 29,99 do la ra, ~e mu se pri dru `u je jo{ 10 za po su du sa smr dqi vim uzor kom, i na to se do da je jo{ 50 do la ra za la bo ra to rij ske uslu ge ana li ze. Su ma su ma rum: 89,9 do la ra.

Pred nost me to de DNK sa sto ji se u to me {to vla sni ke ne tre ba hva ta ti u mo men tu ka da sa svo jim qu bim cem be `e od we go vog „ne de la”. Sam trag uda ra po xe pu. Gra |an ska ci vi li zo va nost po stig nu ta je stra hom od bes po go vor nih do ka za ne ~o ve ka, ve} na u ke.

Ovaj me tod se ne kim grad skim be lo svet skim od go vor ni ci ma to li ko do pao, da su ga u Izra e lu eks pe ri men tal no uve li u Pa tah Ti kvi, e da bi i Je ru sa lim od lu ~io da ga uve de ovih da na. Sa ja snom ra ~u ni com da }e se slu `ba la bo ra to rij skih na la za i sa ku pqa ~a uzo ra ka na te re nu – sa mo i zdr `a va ti. Na to su ih na ve le ame ri~ ke sta ti sti ke. U SAD ima 75 mi li o na pa sa ko ji „fa bri ku ju” 9 mi li o na iz met nog |u bre ta go di {we, od ko jih 40% ni su uklo we ne od stra ne vla sni ka. Pse }i iz met se iz met nuo, vi di mo, u ra |a we ve li kog no vog svet skog bi zni sa. (autor je {ef deska francuskog Kanala 5)

dnevnik

nedeqa15.jul2012.

13

[TO SE DO GO DI LO NO VOM SA DU TA KVO I OSTA NE

du ga qu bav! nih mal ver za ci ja s ula zni ca ma uhap {e no ~e tvo ro qu di iz fe sti val ske vr hu {ke. To da se kar ta ma mu ti lo, tu `i la {tvu su mo gle re }i i do ko ne ba be po ha u sto ri ma, ali se ce la stvar vla sti ma vra ti la kao bu me rang za hva qu ju }i li ce mer ju ko je je bi lo je di no po gon sko go ri vo op tu `be i hap {e wa. U tre nut ku dok je dr `a va {ti ti la ha {ke be gun ce, vlast gr ca la u ko rup ci ji, taj ku ni ubi ja li gra |a ne u po jam za li~ ni }ar, i naj glu pqi od nas pro zre li su po li ti kant sku po -

Eg zi ta. Pi ta li smo ih u vi {e na vra ta ka da }e je sre di ti i vra ti ti za jed ni ci za log od ko jeg `i ve 12 go di na. Od go vor ima ju spre man u ru ka vu: mi ni smo nad le `ni da je ure di mo. Na rav no da ni ste, ku ku na ma da je ste, ali ima ko taj po sao ra di i sve {to tre ba da u~i ni te je ste da po nu di te no vac Za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, pa da se Eg zit na Tvr |a vi odr `a va u iole oprav da nom kon tek stu.

Ova ko, ra di se o bez ob zir nom is ko ri {}a va wu kul tur nog bla -

Do bro na mer ne kri ti ke No vo sa |a na i me di ja po gu bqe ne su na po la pu ta do \a ve, ce ni mo da su upa le u Du nav za di nu ce log slu ~a ja, ko ja je ima la bi ti pred iz bor ni adut i od raz mo ra la jed ne te {ko po sr nu le gar ni tu re.

A sad ma lo o Tvr |a vi! Jed na re~, a to li ka mu ka. Zlat na ko ka

ga i en dem skom ja va {lu ku na krat ke sta ze - pa do kle do gu ra.

Da stvar bu de do ve de na do ap sur da, ko mu nal ci, hit na po mo}, po li ci ja i dru ge bu xet ske in sti tu ci je da te su im na ras po la -

ga we, ta ko re }i xa be. O nov cu po tro {e nom za ne su |e nu stal nu lo ka ci ju Eg zi to vog kam pa ne }e mo ni pi sa ti - slu ~aj bez o ~an i vru}, a De `ur ni Or ga ni sle pi i glu vi. Do daj mo to me ar mi ju vo lon te ra i to ke ne (fe sti val ski no vac) i pri ~a je kom plet na.

Do du {e, po to wi istin ski je di no ugro `a va ju ko no ba re, jer je mo gu} nost za bak {i{ ured no sve de na na nu lu.

I na kraj pi ta we za vlast i gra |a ne: za {to je ru ko vod stvo naj ve }eg fe sti va la na Bal ka nu do zvo li lo se bi luk suz kon fron ta ci je sa Bo ri som Ko va ~em i @e li mi rom @il ni kom, No vo sa |a ni ma ko ji i bez Eg zi ta ima ju ime i pre zi me pre po zna tqi vo na svim kon ti nen ti ma? Od go vor je lak, tu je u va ma. @il nik nam je ~ak pri znao da je la ne bez u- spe {no po ku {a vao da do bi je bar fi skal ni ra ~un za ula zni ce.

Pri to me se li sta ne za do voq nih umet ni ka tu ne za vr {a va; ovo su sa mo naj zvu~ ni ja ime na ko ja su za du `i la No vi Sad, pa i qu de ko ji or ga ni zu ju Eg zit.

Vre me na “nul tog Eg zi ta” su odav no pro {la. Ru {e we ka ni bal skog re `i ma u kraj we ne pri ja teq skom in sti tu ci o nal nom okru `e wu bi la je van red na okol nost, u rav ni ele men tar ne ne po go de. Ta da {wi slo bod ni No vi Sad i we go vi gra |a ni u~i ni li su sve u svo joj mo }i da po mog nu mla dim qu di ma i gle da we kroz pr ste se na pro sto pod ra zu me va lo - po sto jao je vi {i ciq. Ta da {we ne pra vil no sti u po slo va wu su bi le pod ra zu me va ju }e u onim okol no sti ma, ali je u me |u vre me nu po pu sti la bra na zlim na vi ka ma. Na vi ka ma ko je opi ju ~o ve ka la ko kao vlast. n Igor Mihaqevi}

PUT OKO SVETA

PO[TEWA^INE 1: Dva radnika gradskog zelenila u [vajcarskoj prona{la su iza jednog `buna zlatne poluge. Ono {to im je isprva delovalo kao pakovawe droge, policija je procenila na bogatstvo vredno 124.000 franaka (103.000 evra).

Po{to se ne zna ko je vlasnik, radnicima bi moglo da pripadne zlato, ali tek ukoliko se u narednih pet godina ne javi vlasnik. Dr`imo fige!

PO[TEWA^INE 2: Jedan par besku}nika vratio je policiji torbu sa 20.000 brazilskih reala, ili 10.000 dolara, koju su prona{li na ulici u Sao Paolu. Mu{karac, koji dnevno zaradi oko 15 reala ili 7,50 dolara za skupqawe sme}a za recikla`u, rekao je da jedino `eli da ga wegova majka vidi na televiziji.

Osim novca u torbi prona|en veliki broj ra~una i poruybina a utvr|eno je da se radi o novcu ukradenom pro{le sedmice iz jednog japanskog restorana.

[AQIVYIJA: Jedan ^eh uspeo je da u radwi zameni za pravi novac la`nu nov~anicu od 1.000 evra na kojoj su bile prikazane gole `ene u erotskim pozama. Nov~anica je bila nalik na pravu nov~anicu evra, ali se na woj nije nalazila re~ evro, ve} “eros”, kao i slike golih `ena. Prevara je otkrivena tek kada je prodavac do{ao u banku.

MORALISTI: Golotiwa je golotiwa, a javni moral je svetiwa, ~ak i kad je umetnost posredi. Ovako su o~ito rezonovali urednici kineske dr`avne televizije kada su u prilogu o izlo`bi dela iz doba renesanse zamaglili intimne delove Mikelan|elovom “Davidu”. Umesto o~ekivanih pohvala, taj genijalni uredni~ki gest doneo im je samo kritike izazvav{i sijaset po{alica na Internetu.

IN T ER V JU: MI RA FUR LAN, GLU MI CA

Za ga zi ti u `i vot sa mo do pup ka ilm ska, po zo ri {na i TV glu mi ca Mi ra Fur lan je ne ti pi~ na glu ma~ ka di va. Iako se klo ni me dij skih ga la mu ro znih ste re o ti pa, uspe va da osta ne pri sut na i to na na ~in na ko ji sa ma `e li. Sa mo svoj nom u~i ni li su je ko li ko we na isto vre me no ener gi~ na i krh ka po ja va, to li ko i glu ma~ ki tem pe ra ment, umet ni~ ki ta le nat i, pre sve ga, po gled na svet i `i vot.

Igra la u vi {e od 35 fil mo va, me |u ko ji ma je i kan skom la u re a tu Emi ra Ku stu ri ce „Otac na slu `be nom pu tu“. Osvo ji la je broj ne na gra de, ukqu ~u ju }i dve pul ske „Zlat ne are ne“ za ulo ge u fil mo vi ma „Le po ta po ro ka“ @iv ka Ni ki li }a i „Ki klop“ An tu na Vr do qa ka. Do bro je pam ti mo i po ulo ga ma u ostva re wi ma „U ra qa ma `i vo ta” i „Za sre }u je po treb no tro je” Raj ka Gr li }a... Una zad ne ko li ko go di na mo gli smo je gle da ti u fil mo vi ma „Di {i du bo ko” Dra ga na Ma rin ko vi }a, „Tur ne ja” Go ra na Mar ko vi }a, „Cir kus Ko lum bi ja” Da ni sa Ta no vi }a kao i u TV se ri ji „Vra ti }e se ro de”.

Mi ra Fur lan je igra la je na sce na ma svih ve }ih po zo ri {ta u ne ka da {woj Ju go sla vi ji, ukqu ~u ju }i Hr vat sko na rod no ka za li {te u Za gre bu i Ju go slo ven sko dram sko po zo ri {te u Be o gra du. Ne ke od we nih omi qe nih po zo ri {nih ulo ga su Ofe li ja („Ha mlet”), Ivet („Maj ka hra brost”), Ana be la („[te ta {to je kur va”), Na ta li ja Pe trov na („Me sec da na na se lu”)...

Po ~et kom de ve de se tih, ras pad ze mqe i u qu di ma pro bu |e no zlo gru bo su je iz me sti li - po ki da lo se ko re we ko je ju je ve zi va lo i za Za greb i za Be o grad. Ka ko je u jed nom te le vi zij skom in ter vjuu re kla, bi lo je to vre me ka da vi {e ni ja bi la glu mi ca. Ni u Be o gra du, ni u Za gre bu. „Po sta la sam ‘sim bol’ i za ove ov de i za one ta mo”.

Sa su pru gom, re di te qem Go ra nom Ga ji }em, na sta vi la je `i vot i ka ri je ru u Ame ri ci.

Go di ne 2002. vra ti la se po sle vi {e od de set go di na u Hr vat sku da bi igra la glav nu ulo gu u pred sta vi Ra de ta [er be xi je. U Ame ri ci, Mi ra Fur lan je po zna ta po ulo zi am ba sa dor ke De len u “Vor ner bro so voj“ kult noj SF TV se ri ji “Babylon 5” i po ulo zi Da ni je le Ru so u ABC-ovoj hit se ri ji “Lost“. Ma da taj sta tus ina ~e ne vo li, ne sum wi vio }e bi ti zve zda i Fe sti va la evrop skog fil ma na Pa li }u. I to kao pred sed ni ca glav nog me |u na rod nog fe sti val skog `i ri ja...  Ime na po bed ni ka }e te nam re }i na kra ju, a sa da nam re ci te ka kvi su kri te ri ju mi Mi re Fur lan ka da je u pi ta wu do bar film?

– Do bar film je onaj ko ji me uspe do tak nu ti, po mak nu ti, dir nu ti. To je film ko ji mi ne {to go vo ri, ne {to {to me se ti ~e. To je film ko ji me po tre se ili me na te ra da mi slim. To je film s ~i jim se ju na ci ma mo gu iden ti fi ko va ti, ~i je pro ble me raz u mem, ~i je bit ke i sa ma bi jem.  Vi de }e mo vas ov de na Pa li }u i u jed nom fil mu, van kon ku ren ci je, om ni bu su mla dih,

F

ali ve} za pa `e nih i na gra |i va nih auto ra sa Bal ka na i Bli skog is to ka “Is tan bul, ne za bo ra vi me” i to u pri ~i “Mir ko”, ko ju je re `i rao Ste fan Ar se ni je vi}. Ka ko sti `u ve sti, ovaj om ni bus od {est {e sna e sto mi nut nih pri ~a je uspe {no za ko ra ~io na svet sku film sku sce nu?

– Sni ma we tog pro jek ta mi je osta lo u naj lep {em sje }a wu. To je bio pr vi put da sam bi la u ~a rob nom Is tan bu lu. Ali mo ja „tur ska ve za” se i da qe na sta vqa. Upra vo sam za vr {i la sni ma we glav ne ulo ge u vr lo za ni mqi vom tur skom fil mu ko ji su pi sa le `e ne i ko ji je re `i ra la `e na, “Se a bur ners”. [to se ti ~e om ni bu sa “Is tan bul”, bi lo mi je ogrom no za do voq stvo ra di ti sa Ste fa nom Ar se ni je vi }em s ko jim, bez ob zi ra na raz li ku u go di na ma i is ku stvu, de lim sli~ ni sen zi bi li tet i sli~ no vi |e we sve ta.

Pre di van je ose }aj bi ti pra vi sa rad nik na film skom pro jek tu, kao {to sam se ose }a la u Ste fa no vom fil mu, a ne bi ti tek po slu {ni “iz -

ugod ne i uno sne po slo ve, a ne ki ko rist vi de u pro du bqa va wu vla sti tog `i vot nog is ku stva. Ne ki ima ju sre }u da sve to spo je. A ne ki se iz gu be, sma we ili ne sta nu. Sve je to lu tri ja, stvar sre }e i slu ~a ja. Ili, ako smo re li gi o zni, stvar bo` je vo qe.  Ka ko je pri me tio Vik tor Ivan ~i} po vo dom va {e kwi ge ese ja i krat kih pro znih za pi sa “To tal na ras pro da ja”, Vi se ba vi te pro ce wi va wem ga ba ri ta vla sti tog ne pri pa da wa. Za {to je to, od ka da je sve ta, iz gle da, ne u mit na sud bi na mno gih umet ni ka i mi sle }ih qu di?

– ^i ni mi se da je mo `da upra vo taj ose }aj ne pri pa da wa ono {to ~o ve ka ~i ni umet ni kom ili, kao {to vi le po ka `e te, mi sle }im ~o ve kom. Flo ber je re kao: “Umet nik tre ba za ga zi ti u `i vot sa mo do pup ka, ni ka ko du bqe. Gla va mu uvek mo ra osta ti iz nad vo de.“ Ko bi znao za {to ne ki qu di na pro sto ni su u sta wu “pri pa da ti ni ~e mu”, za {to im to ta ko te {ko pa da. To je na ne ki na ~in od stu pa -

Po ~eo Fe sti val na Pa li }u Fe sti val evrop skog fil ma na Pli }u, po 19. put, sve ~a no je ot po ~eo si no} obe }av {i kva li tet nu i uz bu dqi vu film sku ne de qu za sve ko je put na ne se na Pa li} i u Su bo ti cu. Fe sti val je otvo rio glu mac @an-Mark Bar, ino stra ni do bit nik na gra de „Ale ka san da ra Lif ka” za iz u ze tan do pri nos evrop skoj ki ne ma to gra fi ji. Ova pre sti `no pri zna we je do deq no i na {em po zna tom film skom komp zi to ru Zo ra nu Si mja no vi }u.

Na red nih da na gle da o ce Fe sti va la o~e ku je osam de se tak fil mo va u Glav nom tak mi ~ar skom pro gra mu, se lek ci ji “Pa ra le le i su da ri”, za tim oma` pro gra mi ma do bit ni ka na gra da “Alek san dar Lif ka” Zo ra na Si mja no vi }a i @an-Mark Ba ra u se lek ci ji “Un der gro und Spi rit”, stal ni ci klus No vi ma |ar ski film, za tim se lek ci ja eko lo {kih du go me tra `nih do ku men ta ra ca „Eko Doks“ kao i De~ ji pro gram. vo |a~ glu ma~ kih ra do va”, da ci ti ram ve li kog Zo ra na Rad mi lo vi }a.

Pro du cent fil ma Hu sein Ka ra bej mi je ta ko |e po stao pri ja teq i znam da }e se te ve ze na sta vi ti, {to je u na {oj pro fe si ji kraj we neo bi~ no i za to tim dra go ce ni je.  Ka kao vam se se ~i ne fil mo vi ko ji se u po sled wih de se tak go di na sni ma ju na pro sto ri ma ne ka da {we Ju go sla vi je. [ta je, u oni ma ko ji su Vas pri vu kli, naj vred ni je?

– Sa `a qe wem mo ram re }i da ne pra tim do voq no do ma }u pro duk ci ju. Ne {to po ne kad do pre do me ne, ali je to ret ko i vr lo spo ra di~ no. Za to se ne ose }am po zva nom da o toj pro duk ci ji do no sim bi lo ka kve su do ve.  Va {e imi grant sko umet ni~ ko is ku stvo: ima te li ne ki re cept ili sa vet ko ji bi mo gao ne ko me da po slu `i ako se iz ovog ili onog raz lo ga – a oni iz gla da ne pre sta ju, sa mo me wa ju ob lik – na |e na da le kom pu tu?

– Glav ni sa vet bi bio: po ku {aj za bo ra vi ti sve {to si bio. U emi gra ci ji je se }a we na pro {lost te {ko i op te re }u ju }e.  Ka da se za de si mo na du `e vre me u sve tu, mi odav de s na {im, te {ko shva tqi vim te re tom na ple }i ma, mo `e mo li od we ga ima ti i ne ku ko rist?

– Ko rist? Ne znam. Ne ki za ra de pa re, ne ki se us pe ju sme sti ti u

we od osnov nih pra vi la qud ske igre. A to od stu pa we, na rav no, ima vr lo vi so ku ce nu. Ali ~i ni mi se da smo svi mi ta kvi ka kvi je smo i, ko li ko god se me wa li, ipak ne mo `e mo pro me ni ti svo ju pri ro du, ~ak i kad to ja ko `e li mo.  Je dan od no vi jih fil mo va u ko jem ste igra li je i “Ve nu to al mon do” re di te qa i glum ca Ser |a Ka ste li ta. [ta nam mo `e te re }i o tom fil mu i Ka ste li tu kao re di te qu?

– Ka ste li to je glu mac i to od li ~an glu mac. On se ba ca u re `i ju kao u glu ma~ ku ulo gu, sa stra {}u i do kra ja. To mi se ja ko svi de lo.

Film je na pra vqen po kwi zi we go ve `e ne, Mar ga re te Ma can ti ni, ko ju sam sa za ni ma wem ~i ta la.

Ima `en sku vi zu ru, {to je u mu {kom sve tu u ko jem `i vi mo ve li ka ret kost.  Na kra ju, vra ti mo se Fe sti va lu evrop skog fil ma na Pa li }u. O we mu su Vam si gur no do sta to ga una pred pri ~a li, {ta vi o~e kuj te od we ga?

– ^u la sam od svo jih pri ja te qa da je fe sti val pre di van, pun za ni mqi vih umet ni ka i do brih fil mo va, da je ugo dan, da se or ga ni za to ri bri nu za go ste na naj bo qi mo gu }i na ~in. Sve te stva ri, da kle, o~e ku jem (jad ni or ga ni za to ri!). O~e ku jem, ta ko |e, i da vi dim za ni mqi ve evrop ske fil mo ve, ko jih sam se u Ame ri ci bes kraj no za `e le la. n Vladimir Crwanski

14

nedeqa15.jul2012.

dnevnik

SPORT

dnevnik

nedeqa15.jul2012.

15

NOVOSA\ANI STIGLI KU]I, JU^E IMALI SLOBODAN DAN

Duel sa Suduvom u prvom planu PARTIZAN SPREMAN ZA MALTE@ANE

Vermezovi} zna tim [am pion Sr bi je Par ti zan pri ja vio je 32 igra ~a za pred sto je }e kva li fi ka ci o ne utak mi ce za Li gu {am pi o na. Tre ner cr nobe lih Vla di mir Ver me zo vi} iz o sta vio je sa spi ska sa mo dva igra ~a, na pa da ~e Mo ha me da Za bi ju i Edu ar da Pa {e ka. Li bi jac ni je do bio evrop sku li cen cu zbog ad mi ni stra tiv nog pro ble ma sa we go vim biv {im klu bom, dok }e se Pa {e ko opo ra vqa ti od po vre de bar do ok to bra.

Za raz li ku od pro {lo go di {weg sli~ nog slu ~a ja sa Pa {e kom ka da je Sao Ka e ta no pra vio pro blem zbog ne is pla }e nog obe {te }e wa, ovaj put je pro -

blem sa mo ad mi ni stra tiv ne pri ro de. Me |u tim, „cr no-be li” }e mo }i da pri ja ve i Za bi ju uko li ko 24 sa ta pred po ~e tak utak mi ce stig nu po treb ni pa pi ri iz ku vaj tskog Al Ara bi ja.

Sa dru ge stra ne, tre ner Vla di mir Ver me zo vi} }e naj ve ro vat ni je igra ti u for ma ci ji 42-3-1, u sa sta vu: Stoj ko vi} – Ak s en t i j e v i}, Osto j i}, Iva nov, Vol k ov – S. Mar k o v i} (Lo vre), Ba bo vi} – S. Ili}, To mi}, L. Mar ko vi} – Ste fan [}e po vi}.

Par ti zan u uto rak po ~i we kva li fi ka ci je za Li gu {am pi o na, a ri val je Va le ta sa Mal te.

OFK BEOGRAD PREDSTAVIO POJA^AWA

Trio za ja~u romantiku

OFK Be o grad pred sta vio je tri po ja ~a wa na dan pred po la zak na pri pre me u Slo ve ni ju.

Ugo vo re sa ro man ti ~a ri ma pot pi sa li su Dra gan Bo ga vac, Du {an Pu no {e vac i Vla di mir Tu feg xi}.

- Na pra vi li smo od li ~an po tez, si gu ran sam da smo do bi li po ja ~a wa- po ~eo je iz la ga we tre ner Ste vi ca Ku zma no ski na pred sta vqa wu no vaj li ja. - Bo ga vac je tip igra ~a ko ji je ne do sta jao OFK Be o gra du. Is ku san i mo `e si gur no do sta da po mog ne.

Tu feg xi }u su pre po ru ka bi li go lo vi na pr vo li ga {kim te re ni ma, do bar je re a li za tor i per spek ti van je na pa da~. Pu no {e vac }e ta ko |e bi ti od ko ri sti, ali je mlad i mo ra da bu de str pqiv. Ipak, si gur no je da }e po ja ~a ti kon ku ren ci ju uz le vu aut li ni ju.

Bo ga vac se vra tio u srp ski fud bal po sle {est go di na pro ve de nih u Ne ma~ koj i se zo ne u Ka zah sta nu.

- Sre }an sam {to sam do {ao u OFK Be o grad. Po nu da klu ba sa Sta re Ka ra bur me je bi la je di na i kon kret na. Ni sam do {ao sa mi {qe wem da sam Dra gan Bo ga vac i da }u si gur no igra ti, ve} da po mog nem mla dom ti mu u bor bi za vrh ta be le.

- ja san je bio ne ka da {wi na pa da~ Cr ve ne zve zde.

Pu no {e vac je do {ao iz Pr ve Pe to let ke iz Tr ste ni ka.

- OFK Be o grad je ve li ki ko rak na pred u mo joj ka ri je ri.

Ve li ki klub ko ji mi je uka zao po ve re we, a na te re nu se na dam i da }u sve oprav da ti.

Tu feg xi }ev pret hod ni klub bio je No vi Sad. - OFK Be o g rad je ve l i k i klub i dra go mi je {to sam we gov deo. To je klub ko ji je dao ogro man broj ve li kih ime na.

Me ne su svi do jed nog od li~ no pri hva ti li, a ja }u se tru di ti da po stig nem {to vi {e go lo va - po ru ~io je 21-go di {wi na pa da~.

DROGBA STIGAO U KINU: Di di je Drog ba do pu to vao je u Ki nu, gde }e na red ne dve go di ne no si ti dres [an gaj [en hue. On je po do la sku iz ja vio da fi nan si je ni su bi le raz log we go vog pre la ska u [an gaj iako su lo kal ni me di ji pre ne li da je po stao naj pla }e ni ji fud ba ler u isto ri ji Ki ne.

- Lak {e bi mi bi lo da sam ostao u Evro pi, ali iza brao sam Ki nu. No vac ni je naj va `ni ja stvar, ov de sam zbog no vog is ku stva - re kao je Drog ba.

Drog bu, ko ji }e u [an ga ju po no vo igra ti u tan de mu sa Fran cu zom Ni ko la som Anel kom, na aero dro mu je do ~e ka lo oko 300 na vi ja ~a i po `e le lo mu do bro do {li cu.

- Ve ru jem da }e klub po ~e ti da po sti `e bo qe re zul ta te, jer Drog ba ima do bar od nos sa Anel kom. Sti gao je i Ðo va ni Mo re no, o~e ku jem da u na stav ku {am pi o na ta bu de mo me |u pr ve tri eki pe - re kao je je dan na vi ja~ [an ga ja.

Drog ba je to kom ka ri je re igrao za fran cu ske klu bo ve Le Man i Olim pik iz Mar se ja, a od 2004. go di ne je bio ~lan lon don skog ^el si ja.

Pro {le se zo ne pred vo dio je plav ce do ti tu le pr va ka Li ge {am pi o na, po {to je u fi na lu pro tiv min hen skog Ba jer na, po sti gao iz jed na ~u ju }i, a ka sni je i od lu ~u ju }i po go dak pri li kom iz vo |e wa pe na la.

To k om pro t e k lih de se tak da na fud ba le ri Voj vo di ne od ra di li su pri pre me u austrij skom Zo ha uu, a us put su od i gra li i ~e ti ri kon trol ne utak mi ce. No vo sa |a ni su, ostva ri li po dve po be de i re mi ja (Ko pen ha gen (Dan ska) - 2:2, Ta vri ja (Ukra ji na) - 2:0, Ja blo nec (^e {ka) - 2:2 i SV Vurm la (Austri ja) - 2:0), pru `a ju }i so lid ne par ti je ko je mo gu da ohra bre na vi ja ~e cr ve no-be lih pred pr vu utak mi cu 2. ko la kva l i f i k a c i j a za Li g u Evro pe. Wu tim ko ji pred vo di {ef stru~ nog {ta ba Zla to mir Za gor ~i} igra u ~e tvr tak, 19. ju la, ka da }e ugo sti ti li tvan sku eki pu Su du va iz Ma ri am po qa.

- Po po vrat ku iz Austri je, tre ner Za gor ~i} dao je igra ~i ma slo bod nan dan u i s ra dom }e eki pa na sta vi ti da nas po sle pod ne – re kao je sport ski di rek tor Voj vo di ne Mi o drag Pan te li}. – Za do vo qan sam ka ko su pri pre me pro te kle i za s lu ` i l i su igra ~ i slo bo dan dan, jer su is po qi li ve li ko za la ga we to kom bo rav ka u Zo ha uu. Ima li su pra vi od nos pre ma oba ve za ma i pre ma klu bu ~i ji su ~la no vi i po -

Ne boj {a Ko so vi} po sti `e gol iz pe na la u du e lu s Vurm lom

ka za li su ve li ku `e qu da se na met nu {e fu stru~ nog {ta ba. U tre ning utak mi ca ma pri ka za li su so lid ne igre, ali sa da na i la zi ono pra vo, ne {to pot pu no dru ga ~i je od pri ja teq skih utak mi ca. U ~e tvr tak igra mo pr vi me~ sa Su du vom i

Joki} potpisao na dve godine Re {e na je i di le ma oko do la ska is ku snog in ter na ci o nal ca \or |a Jo ki }a u re do ve Voj vo di ne. Ne ka da {wi {to per OFK Be o gra da, Tor pe da iz Mo skve, To ma iz Tom ska i Di na ma iz Bri jan ska i biv {i mla di re pre zen ta ti vac SCG (~e ti ri na stu pa), ro |en u Ra {koj 20. ja nu a ra 1980. go di ne, pot pi sao je dvo go di {wi ugo vor s cr ve no-be li ma.

- Jo ki} je pra vo po ja ~a we za nas, jer re~ je o is ku snom i ve o ma kva li tet nom fud ba le ru – krat ko je pro ko men ta ri sao Mi o drag Pan te li}.

Litvanci treniraju u sredu Eki pa li tvan ske Su du ve, ko ja je u pr vom ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe bi la bo qa u dvo me ~u s le ton skom Da u ga vom (pr vi me~ kod ku }e - 0:1, re van{ u Da u gav sku - 3:2), na ja vi la je do la zak u No vi Sad za no} iz me |u utor ka i sre de.

- Li tvan ci avi o nom do la ze u Bu dim pe {tu u uto rak oko 20 ~a so va, ta ko da }e u No vi Sad sti }i po sle po no }i – re kao je Ra di sav Ra bre no vi}. – Je di ni tre ning od ra di }e u sre du na sta di o nu “Ka ra |or |e”, u vre me nu od i gra va wa me ~a, da kle od 20.30 ~a so va.

Od mah po za vr {et ku utak mi ce eks pe di ci ja Su du ve kre nu }e za Li tva ni ju, po no vo pre ko Bu dim pe {te.

Utak mi cu }e su di ti troj ka iz [kot ske.

AR[AVIN TVRDI

Kapelo je selektor Rusije Ka pi ten „ba }u {ki” An drej Ar {a vin na svom zva ni~ nom saj tu ob ja vio da je Ita li jan na sle dio Di ka Advo ka ta. Ni Pep Gvar di o la, ni Ha ri Red nap, ni Mar ~e lo Li pi, ve} Fa bio Ka pe lo!

Biv {i tre ner Mi la na, Ro me, Ju ven tu sa, Real Ma dri da i en gle ske re pre zen ta ci je do go vo rio je u Mo skvi uslo ve sa rad we sa Fud bal skim sa ve zom Ru si je i usko ro }e bi ti i zva ni~ no pro mo vi san u na sled ni ka Di ka Advo ka ta.

Uta na ~io je sve de ta qe sa svo jim po slo dav ci ma, pa je ve} po sta lo ja sno da }e mu svi po mo} nii bi ti Ru si. Igor [a li mov (biv {i igra~ In ter a) i Dmi t rij Ale n i ~ ev (biv { i igra~ Ro me) naj ve }i su fa vo ri ti da za u zmu me sta do we ga na klu pi.

Za ni mqi vo je da je ka pi ten ru ske re pre zen ta ci je - An drej Ar {a vin, me |u pr vi ma ob ja vio vest o po sta vqa wu no vog se lek to ra: - Fa bio Ka pe lo je po stao no vi se lek tor ru skog na ci o nal nog ti ma. @e li mo mu sre }u u ra du - ob ja vqe no je na zva ni~ nom saj tu fud ba le ra Ze ni ta.

I zva ni~ ni ci ta mo {weg sa ve za po tvr di li su tu in for ma ci ju, pa je i de fi ni tiv no po sta lo ja sno da }e biv {i se lek tor En gle ske po ku {a ti da od ve de Ru se na Svet sko pr ven stvo u Bra zi lu 2014. go di ne.

ja sno je da }e to bi ti ve li ka raz li ka u od no su na su sre te ko je smo od i gra li to kom pri prem nog pe ri o da. Ipak, ako mom ci za dr `e, a ube |en sam da ho }e, pri stup oba ve za ma ko ji su ima li u Austri ji, ne bi smo sme li da ima mo pro ble ma i ve ru jem da }e sve bi ti do bro, od no sno ona ko ka ko `e li mo.

Go v o r e } i o no v o a n g a ` o v a nim igra ~i ma to kom pre la znog ro ka, Pan te li} je is ta kao: - Ho l an | a n in Ser ` i w o Grin je, su de }i po onom {to je pri ka zao iako jo{ ni je pot pu no spre man, pra vo osve `e we za na {u eki pu i bi }e istin sko po ja ~a we. Iako se u po je di nim me di ji ma po ja vi la in for ma ci ja ka ko bi mo glo da se do go di da se Ste fen Api ja vra ti u Voj v o d i n u, s an g a ` o v a w em Gri na ta pri ~a je za vr {e na i od Api j i n og po v rat k a ne m a ni {ta. Igor \u ri} je po tvr dio sve ono {to smo o we mu zna li i {to smo od we ga o~e ki va li i s wim smo do bi li po u zda nog igra ~a na me stu {to pe ra. Gol man Sr |an @a ku la je po ka zao da je is ku san i ve o ma kva li te tan gol man i bi }e pra va al ter na ti va za Ne ma wu Su pi }a. Mi lo{ De le ti} je mlad

Fo to: D. ^a pe qa

igra~ pred ko jim je le pa per spek ti va i tre ba sa mo da na sta vi da se pra vil no raz vi ja. @ao mi je {to je te {ku po vre du, pre lom no ge, do `i veo Edin Ru ste mo vi}, jer je po ka zao da je za ni mqiv igra~ ko ji je bio pred pot pi si va wem ugo vo ra s na ma. Ve ru jem da }e mo mu, ka da pro |e pe riod opo rav ka, omo gu }i ti jo{ jed nu pri li ku da se do ka `e i is ka `e u dre su Voj vo di ne.

Zla to mir Za gor ~i} i we go vi naj b li ` i sa r ad n i c i Zol t an Sa bo, Spa so je Je la ~i} i Sa {a To d i} str p qi v o su sla g a l i koc ki ce to kom mi nu lih sko ro me s ec da n a i stvo r i l i kom plet nu sli ku o to me s ko jom }e je da na e sto ri com igra ~a do ~e ka ti u ~e tvr tak li tvan ska Su du va, a po ~e tak tog me ~a za ka zan je za 20.30 ~a so va.

-Od re |e ne su ce ne ula zni ca za ovaj duel ko je su vi {e ne go po pu lar ne, pa }e kar ta za Za pad sta ja ti 100 di na ra, za Is tok 70 di na ra, a za Se ver sa mo 50 di na ra, uz na po me nu da ne }e va ` i t i ni k a k ve pret p lat n e ula zni ce, oba ve stio nas je ge ne ral ni se kre tar No vo sa |a na Ra di sav Ra bre no vi}.

A. Predojevi}

I NAJJA^I TIMOVI PO^ELI PRIPREME

Poraz Sitija, igrao Kolarov

Naj ve }i evrop ski klu bo vi po ~e li su pri pre me za pred sto je }u se zo nu, pa su kre nu li i sa pr vim test me ~e vi ma. Igra li su evrop ski ve li ka ni, a neo ~e ki van po raz do `i veo je Man ~e ster Si ti.

Ube dqi vi su bi li Bun de sli ga {i Ba jern i [al ke, dok su dva fran cu ska Olim pi ka po ra `e na od ti mo va sa Ibe rij skog po lu o str va.

Skalp {am pi o nu En gle ske Man ~e ster Si ti ju ski nuo je Sa u dij ski Al Hi lal sa 1:0. Ro ber to Man ~i ni igrao je sa 24 igra ~a to kom me ~a, a me |u wi ma bio je i srp ski re pre zen ta ti vac Alek san dar Ko la rov. Na te re nu su bi le i osta le zve zde ti ma

Ven san Kon pa ni, Ja ja Tu re, Kar los Te ves, Ko lo Tu re, Adam Xon son, kao i biv {i igra~ Par ti za na Ste fan Sa vi}.

Ba jern je bio ube dqiv pro tiv ne ma~ kog de ve to li ga {a Isma nin ga (4:0), a me~ je obe le `io \er dan [a }i ri ko ji je bio stre lac na svom de bi ju u dre su ba var skog ti ma. U ti mu iz Min he na igra li su jo{ Ra fi wa, Van Buj ten, Gu sta vo, Ala ba, kao i 19go di {wi Vla di mir Ran ko vi}, mla di re pre zen ta ti vac Ne ma~ ke srp skog po re kla.

U jed nom od der bi ja pri pre ma Ben fi ka je sa 2:0 sa vla da la Olim pik Mar sej, a od 61. mi nu ta igrao je i Ne ma wa Ma ti}.

FA nastavila istragu protiv Terija

Fa bio Ka pe lo

- Ka pe lo je spre man da ra di sa ve sno i da `i vi ov de u Ru si ji. Ni je imao ni ka kve ne u o bi ~a je ne zah te ve. Pri ja lo mu je na {e in te re so va we za we go ve uslu ge - re kao je Ni ki ta Si mo wan, za me nik pred sed ni ka Fud bal skog sa ve za Ru si je.

Fud bal ski sa vez En gle ske (FA) na sta vio je is tra gu pro tiv biv {eg ka pi te na re pre zen ta ci je i ^el si ja Xo na Te ri ja zbog sum we da je na ra snoj osno vi vre |ao igra ~a Kvins Park Ren xer sa An to na Fer di nan da.

Is tra ga je na sta vqe na, iako je sud u Lon do nu u pe tak oslo bo dio Te ri ja op tu `bi, a pro ces mo` bi ti po kre nut i pro tiv Fer di nan da, jer je to kom spor ne utak mi ce pso vao igra ~a ^e sli ja.

Te r i je pred su d om ne g i rao da je u ok t o b ru na ra snoj osno v i vre | ao Fer d i nan d a, a su d i j a Ha u a rd Ridl ka z ao da je da je to k om pro ce s a iz n et ve l i k i broj do ka z a na osno v u ko j ih se mo `e za k qu ~ i t i da Te r i ni j e ra s i s ta.

Zbog ovog in c i d en t a Fud bal s ki sa v ez En g le s ke od u - zeo je ka p i t en s ku tra k u Xo nu Te r i j u, a to je ka s ni j e do ve l o i do od l a s ka Fa b i j a Ka p e l a sa me s ta se l ek t o r a.

16

sport

nedeqa15.jul2012.

dnevnik

NA TARU STIGLA POJA^AWA KULSKOG SUPERLIGA[A

Cr no gla vac i Ca vri} za ja ~u od bra nu i ve zu Fud ba le ri Haj du ka, ~la no vi Je len su per li ge vred no se na Ta ri pri pre ma ju za na red nu su per li ga {ku se zo nu. [ef stru~ nog {ta ba Ve li~ ko Ka pla no vi} i we go vi sa rad ni ci su osmi sli li plan ra da i tru de se

la zak na Ta ru sti gao je pro ve re ni Ada mo vi}, a na Ta ri su «haj du~ ke dre so ve» za du `i li {to per Ne ma wa Cr no gla vac i ve zni igra~ Da vor Ca vri}.

Ne ma wa Cr no gla vac, ro |en je 1990. u Be o gra du u Haj duk do la zi iz Te le op ti ka, da kle Par ti za -

Ca vri} (le vo) i Cr no gla vac po no sno ra {i ri li dre so ve ko je }e na red nih se zo na no si ti

da ga igra ~i mak si mal no spro ve du u de lo. Uslo vi na Ta ri im da ju za pra vo da ve ru ju da |e pla ni ra no bi ti i re a li zo va no. Na Ta ri se ra di na po boq {a wu br zin ske iz dr `qi vo sti ta ko i na skla pa wu ti ma. U tom de lu stru~ nom {ta bu ne se bi~ no po ma `e klup sko ru ko vod stvo do vo de }i no ve igra ~e i ta ko ja ~a ju }i kon ku ren ci ju za sva ko me sto u ti mu. Ne po sred no pred po -

no ve fi li ja le. Pre Te le op ti ka no sio je i dres Ze mu na, a bio je ~lan omla din ske re pre zen ta ci je Sr bi je ko ja je ne Evrop skom pr ven stvu u Ukra ji ni 2009. go di ne osvo ji la bron za nu me da qu.

- U Te le op ti ku sam ostva rio sve {to sam za cr tao i sa 22 go di ne sam shva tio da je do {lo vre me da se oku {am u elit nom tak mi ~e wu. Iz bor klu ba ni je bio te `ak jer je Haj duk je klub sa iz van red -

nom tra di ci jom i znam da sam do {ao u pro bir qi vu fud bal sku sre di nu. Zbog sve ga to ga tru di }u se da dam svoj mak si mum jer ne `e lim da iz ne ve rim o~e ki va wa kul ske upra ve. Znam ko mi je kon ku ren ci ja na po zi ci ji {to pe ra u Haj du ku, is ku sni Bu la to vi}, re pre zen ta ti vac La li}. Da kle, kon ku ren ci ja je o{tra iz ne dri }e kva li tet, te i zbog to ga ve ru jem da }u i ja bi ti deo uspe ha Haj du ka u na red noj se zo ni – is ta kao je po pot pi si va wu dvo go di {weg ugo vo ra Ne ma wa Cr no gla vac.

Sred wi red je du {a sva kog ti ma. Za to je i ra zu mqi vo {to se po seb no bi ra ju igra ~i ko ji igra ju na po zi ci ja ma ve znih igra ~a. Ta ko je i sa Haj du kom.

Ve zu Ku qa na u na red noj se zo ni po ja ~a }e do sko ra {wi ve zi sta Ba na ta iz Zre wa ni na Da vor Ca vri}. I ovaj ro |e ni Mo sta rac ( 1989. go di {te) eki pi Haj du ka se pri kqu ~io na Ta ri.

- ^ast mi je {to sam do {ao u je dan od naj u spe {ni jih voj vo |an skih klu bo va. Du go sam bio odvo jen od te re na zbog po vre de, pa }u zbog to ga na Ta ri ra di ti pod po seb nim re `i mom, ali ve ru jem u se be i na dam se da }u se br zo sta vi ti na ras po la ga we stru~ nom {ta bu. Za Haj duk sam se opre de lio i zbog sa zna wa da se ov de sva ko ra dom mo `e do ka za ti, pa ve ru jem da }e ta ko bi ti i sa mnom – re kao je po oba ve zi va wu na tro go di {wu ver nost ba~ kom su per li ga {u Haj du ku Da vor Ca vri}. \. Bojani}

CRVEN^ANI PO^ELI PRIPREME

Op ti mi zam i ma sov nost Pri pre me fud ba le ra Cr ven ke za tak mi ~e we u Voj vo |an skoj li gi - za pad po ~e le su u zna ku ma we ne iz ve sno sti zbog ne is pla }e nih sim bo li~ nih pre mi ja za ube dqi vo osvo je no pr vo me sto u Pod ru~ noj li gi Som bor. Me |u tim, taj pro blem je br zo pre va zi |en za hva qu ju }i agil no sti pred sed ni ka klu ba An te Ma ra {a, pa one sa da te ku u naj bo qem re du pod ru ko vod stvom tre ne ra Mi la na Vu ja ko vi }a, ko ji je i do sa da bio na ~e lu klup ske stru ke.

Ka da su u pi ta wu kan di da ti ko ji }e bi ti na ras po la ga wu Vu ja ko vi }u, u od no su na pro te klu se zo nu, ne mi nov no je do {lo do od re |e nih pro me na. Gol man Vr bqa nac je oti {ao u Austri ju, le vo kril ni na pa da~ \ur |e vi} u Ita li ju dok se Po po vi} za pu tio u Ne ma~ ku. Cen tral ni i naj po u zda ni ji igra~ od bra ne Mi lo{ La ti no vi} je na re la ci je od Ba~ ke To po le do Pa li }a, Dar ko Mar ti no vi} }e naj ve ro vat ni je u Sen tu, a ta len to va ni de sni bek Ko ~i} }e na sta vi ti {ko lo va we a ve ro vat no i igra we u No vom Sa du. Po mi we se i mo gu} nost,

od no sno `e qa, da i naj bo qi stre lac Cr ven ke Mar ko Ma ti ja {e vi} pro me ni sre di nu.

Na pr vi po gled, s ob zi rom da je re~ o bez ma lo stan dard nim igra ~i ma iz do sa da {we pr ve po sta ve, Cr ven ka }e znat no osla bqe na u}i u no vi, vi {i rang tak mi ~e wa.

- Na pro tiv, o~e ku jem da bu de mo za ni jan su i ja ~i, jer smo u no vaj li ja ma do bi li za i sta kva li tet na po ja ~a wa sa ko ji ma }e mo na pra vi ti eki pu ko ja }e se bo ri ti za gor wi deo ta be le - op ti mi sta je tre ner Mi lan Vu ja ko vi}, sa ko jim se sla `e i pred sed nik Ma ra{, ~i ji je po gled uprt ~ak i na pr vo me sto.

Na ~e lu no vih ~la no va su u pr vom re du Og wen [ve qo iz Ri |i ce, vi hor ni le vo kril ni na pa da~ i Kne `e vi} iz Sta ni {i }a, po u zda ni igra~ sre di ne te re na. Po tom sle de akvi zi ci je u li ko vi ma ne ko li ko do sa da {wih igra ~a Haj du ka, Vu ko ti}, Fa ra go, Te {o vi} i F. Vu ji ~i}, {to je re zul tat uz dig nu tog ni voa kom {ij ske sa rad we, {to sa po seb nim za do voq stvom is ti ~e pred sed nik Ma -

ra{ i o~e ku je da }e li sta po zaj mi ce bi ti i pro {i re na. Op ti mi zam tre ner Vu ja ko vi} na la zi u an ga `o va wu is ku snog Pro da no vi }a sa Pa no ni je, ~i me bi se naj be zbol ni je na dok na dio od la zak La ti no vi }a.

Sva ka ko, naj du `i je spi sak onih ko ji su i do sa da bi li u oko sni ci eki pe ili u re zer vi, kao i ne ko li ci na iz ka destskog sa sta va: Bo sni}, Dra go vi}, [u {i lo vi}, Vi da ri}, Kon ~ar, Su bo ti}, Ba ta, Mar ko Ma le{, Mi lan Ma le{, Ra du lo vi}, Svi ti}, ^i ko{, Ma ti ja {e vi}, Ivi}, Ma ra vi~, Bu kvi}, To do ro vi}, G. Rad ma no vi}, S. Rad ma no vi}, N. Vu ji ~i}, Per duh, Prem ~er ski, Vu ka di no vi} i Na|.

- Sko ro da ne pam tim ka da smo na po ~et ku pri pre ma ima li ova kav od ziv, {to naj bo qe go vo ri sa ka kvim su se ras po lo `wem igra ~i do ~e ka li da se na kon du go go di {weg bi ti sa ni usko ro naj ni `em ran gu na |u u vi {em, {to je jo{ je dan raz log za op ti mi zam za do voq no is ti ~e stra teg cr ve na~ kih fud ba le ra.

T. Jovovi}

So ro i da qe u Par ti za nu Slo bo dan So ro je ve} ~e ti ri go di ne u Va ter po lo klu bu Par ti zan, a osta }e bar jo{ dve. Pr vi gol man re pre zen ta ci je Sr bi je i upra va srp skog {am pi o na pre to ~i li su u do go vor obo stra nu `e qu da na sta ve sa rad wu. Pred od la zak na Olim pij ske ni gre u Lon don, is ku sni, 34-go di {wi ~u var mre `e i Par ti zan su do go vo ri li da pot pi {e no vi ugo vor na jo{ dve go di ne.

So r o je sa Par t i z a n om osvo jio ti tu lu pr va ka Evro pe 2011. go di ne. Za re pre zen ta ci ju je od i grao 151 me~. Osva jao je mno ge me da qe. Ima dve ti tu le evrop skog pr va ka (Be o g rad 2006. i Aj n dho v en 2012.), po tom je sa na ci o nal nim ti mom bio svet ski pr vak (2009. u Ri mu), na OI u Pe kin gu 2008. go di ne je osvo jio bron z a n u me d a q u, ne k o l i k o pu ta je osva jao zla to u Svet skoj li gi...So ro ima jo{ jed nu

Du {an Iv ko vi} ob ja {wa va re pre zen ta tiv ci ma plan tre nin ga

ORLOVI SE PRIPREMAJU ZA CIKLUS KVALIFIKACIJA

Sa da ni smo fa vo ri ti Ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je bi tre ba la da bu de fa vo rit u sva kom ci klu su kva li fi ka ci ja, s kim god da igra, zbog sjaj ne isto ri je, ali i ne pre su {nog iz vo ra ta le na ta.

Me |u tim, se lek tor Du {an Iv ko vi} se ogra dio od ulo ge fa vo ri ta uo~i po ~et ka kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo. Raz log za ta kav stav is ku snog stru~ wa ka je ve li ki br oj ot ka za i po vre da.

- Ni smo fa vo ri ti, jer sa ovo li ko ot ka za i po vre da ovo ni je na{ naj bo qi tim. Mi slim da }e mo, ipak, na }i od re |e na re {e wa, jer pre sve ga tre ba ima ti pu no po ve re wa u ovu se lek ci ju ko ju ~i ne mla di igra ~i i ne ko li ko no si la ca igre - re kao je Iv ko vi} no vi na ri ma na tre nin gu re pre zen ta ci je u Be o gra du.

Orlo vi se na la ze se u Gru pi A kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo u Slo ve ni ji sa se lek ci ja ma Cr ne Go re, Islan -

da, Izra e la, Esto ni je i Slo va~ ke.

- Ve li ki je pr o blem mno go utak mi ca u me sec da na, ima mno go pu to va wa. Hte li smo da nam ba za bu de Be o grad, jer oda tle pu tu je mo, po le }e mo i sle }e mo.

Igra mo li gu iz me |u 14. av gu sta i 11. sep tem bra, da kle de set utak mi ca, ta ko da }e mo mo ra ti da bu de mo do bro orga ni zo va ni.

U re pre zen ta ci ji Sr bi je na la zi se mno go mla dih ko {ar ka {a i de bi ta na ta, a Iv ko vi} je oce nio da su svi oni ta len to va ni igra ~i od ko jih o~e ku je mno go u na red nom pe ri o du.

- Kra tak je pe riod da bi smo ne ko ga is ti ca li, svi de bi tan ti su iz u zet no ta len to va ni ko {ar ka {i, svi su se tru di li da da ju mak si mum. Od wih o~e ku jem znat no vi {e u na red nom pe ri o du. Za hva qu ju }i wi ho voj mla do sti i ener gi ji ri tam tre nin ga je na vi {em ni vou.

Eki pa }e su tra ot pu to va ti u Vr {ac gde }e na sta vi ti pri -

EVROPSKO PRVENSTVO ZA MLA\E SENIORE (DO 23 GODINA) U PORTUGALU

Sre bro za To ru ba ro va i Pa ji }a Ka ja ka {i Vla di mir To ru ba rov i De jan Pa ji} osvo ji li su sre br nu me da qu u ka te go ri ji

pri pa la dvoj cu iz Poq ske, San drak-Flor ~ak.

Tre }eg da na pr ven stva Evro pe za ju ni o re i mla |e se ni o re, ju ni or

Vla di mir To ru ba rov i De jan Pa ji}

mla |ih se ni o ra (do 23 go di ne) na pr ven stvu Evro pe u por tu gal skom gra du Mon te mor o Ve qo.

Srp ski dvo sed je do ti tu le vi ce {am pi o na sta rog kon ti nen ta do {ao u olim pij skoj di sci pli ni K2 1000m pre ve slav {i de o ni cu od ki lo me tra za 3 mi nu ta, 23 se kun de 925 sto tin ki. Po bed ni ci, tr ke bi li su po sa da ne ma~ kog dvo se da Rend{mit, Spe ner, dok je bron za

Si mo Bol ti} u A fi na lu di sci pli ne K-1 1000m bio je {e sti. @en ski ju ni or ski dvo sed San dra Po lo vi na, Mi la na Tr kqa u fi na lu di sci pli ne K-2 1000m osvo ji la je {e stu po zi ci ju, dok je ju ni or ski dvo sed u mu {koj kon ku ren ci ji Uro{ Vu ji ~in, Ste fan Jo va nov bio pr vo pla si ra ni u B fi na lu di sci pli ne K-2 1000m, za u zev {i u ge ne ral nom pla sma nu 10. po zi ci ju.

EP ZA JUNIORE U BOLOWI

Da ni ca Ra {e ta pe ta Slo bo dan So ro

klup sku ti tu lu pr va ka Evro pe, ali sa Be ~e jom.

No v i tre n er Par t i z a n a Vla di mir Vu ja si no vi} ima }e na ras p o l a g a w u mla d u, per spek tiv nu eki pu, uz ne ko li ko is ku snih igra ~a, a sva ka ko je da }e mu mno go zna ~i ti to {to }e na „je di ni ci” ima ti po mo} po u zda nog ~u va ra mre `e. Par ti zan je u ovom pre la znom ro -

ku do veo Mar ka Ma to vi }a i Iva na Ba sa ru iz Voj vo di ne, po tom cen tra Pe tra Fi li po vi }a i su per ta len to va nog cr no gor skog igra ~a Ga vri la Su bo t i } a. Iz pro { lo g o d i { we eki pe je, za sa da, je di no oti {ao Mi lan Alek si} (ma |ar ski Sol n ok). Ne i z v e s no je {ta }e bi ti sa Mi lo {em Ko ro li jom.

Srp s ka re p re z en ta t iv k a u stre q a {tvu Da ni ca Ra {e ta, ~la ni ca Ze mun Cen tar za u ze la je pe to me sto u fi na lu MK pi {to qem 30 plus 30 me ta ka na Evrop skom ju ni or skom pr ven stvu u Bo lo wi sa 767,3 (568, pre ci zno 284, br za paq ba 284) kru go va. Ona je u fi na le u{la kao {e sta i us pe la je da se po me ri na kra ju za jed no me sto. Od osta lih na {ih de vo ja ka Ana Alen ti jev je bi la 24. sa 556 (275 i 281), a

Alek san dra Ma ti ja {e vi} 38. sa 541 (273 i 268) kru gom. Zla to je osvo ji la Ru ski wa Sve tla na Me dve de va sa 778,8 (576) kru g o v a is p red ze m qa k i w e Na ta li je Or di ne sa 773,3 (571) i Do ren Ve ne kamp (Ne ma~ ka) sa 769 (568) kru go va. Ekip no su na {e ju ni or ke bi le 12. sa 1.665 kru go va. Zlat nu ekip nu me da qu osvo ji li su Ru ski we sa 1.713 kru go va, Ne ma~ ka je dru ga sa 1.697, a ^e {ka tre }a sa 1.693 kru ga G. M.

pre me za kva li fi ka ci o ne utak mi ce.

- Ra di li smo na vi so kom ni vou i ima li smo od re |e nih pr o ble ma. @e li mo da igra ~i bu du na pri bli `nom ni vou {to se ti ~e fi zi~ kih mo gu} no sti, ali bi lo je pr o ble ma sa po vre da ma. Od la zi mo u Vr {ac gde }e mo ra di ti is for si ran pr o gram, dva pu ta dnev no ka ko bi smo bi li sprem ni do pri prem nih utak mi ca.

On je is ta kao da bi vo leo da re pre zen ta ci ja ne ke me ~e ve od i gra i van Be o gra da, ali da bi to bio pr o blem zbog ve li kog br o ja pu to va wa.

- Ni sam pr o tiv to ga da utak mi ce igra mo van Be o gra da, da ne kim na {im tra di ci o nal nim i no vim ko {ar ka {kim cen tri ma po mo gli da ko {ar ka do bi je ve }i in te res, ali }e to bi ti i ve li ki na por za tim zbog mno go broj nih pu to va wa - za vr {io je Iv ko vi}.

Sr bi ja }e pr vu utak mi cu kva li fi ka ci ja igra ti pr o tiv Islan da u go sti ma 14. av gu sta.

TURNIR U [TUTGARTU

Tip sa re vi} u fi na lu Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} pla si rao se u fi na le ATP tur ni ra „Mer ce des kup” u [tut gar tu. On je u po lu fi na lu sa vla dao Bra zil ca To ma za Be lu ~i ja sa 6:4, 6:4.

Tip sa re vi} je pr vi put u ka ri je ri po be dio Be lu ~i ja i kao pr vi no si lac igra }e u svom de ve tom fi na lu u ka ri je ri, a pr vom na {qa ci.

Upr kos to me {to su obo ji ca na po ~et ku me ~a ~u va li svoj ser vis, Sr bin je pri re zul ta tu 4:4 u pr vom se tu imao tri pri li ke za brejk. Bra zi lac je us peo da se pri vre me no spa si, iz jed na ~iv {i na 40:40, ali ne i da se pot pu no od bra ni od na pa da Sr bi na. Dvo stru kom ser vis gre {kom do pu stio je na {em Dej vis

kup re pre zen ta tiv cu da stek ne pred nost 5:4, ko ju je u na red nom ge mu la ko pre tvo rio u vo| stvo u se to vi ma. Be lu ~i je bio pri seb ni ji u dru gom se tu. Ve} na po ~et ku „brejk nuo” je Be o gra |a ni na, po tom u sed mom ge mu jo{ jed nom osvo jio gem na su par ni kov ser vis i iz jed na ~io 1:1.

Jan ko je ostao smi ren, u pr vom ge mu tre }eg se ta ste kao brejk pred no sti i odr `a vao je do kra ja du e la. Po sle ta~ no dva sa ta igre stvo rio je se bi dve me~ lop te i is ko ri stiv {i dru gu do{ao u pri li ku da se u fi na lu upi {e u isto ri ju „Mer ce des ku pa”, kao pr vi po bed nik iz Sr bi je.

Od te ni se ra sa pro sto ra biv {e Ju go sla vi je sa mo je Go ran Iva ni {e vi} osvo jio ti tu lu u [tut gar tu, 1990. go di ne.

SPORT

dnevnik

nedeqa15.jul2012.

17

ME\UNARODNA PRIJATEQSKA UTAKMICA

Po raz kao opo me na Srbija - Ma|arska 21:23 (12:13)

Srp ski ~et vrac s kor mi la ro mu dru {tvu Ame ri ka na ca i No vo ze lan |a na

SVETSKO PRVENSTVO ZA SENIORE DO 23 GODINE U LITVANIJI

Srp ski ~e tve rac od bra nio svet ski tron Srp ski ~e tve rac sa kor mi la rom na sta vio je da vla da svet skim ve sla wem u kon ku ren ci ji mla |ih se ni o ra. Alek san dar Fi li po vi}, Jo van Jo va no vi}, Lu ka \or |e vi} i Igor Lu ci} i kor mi lar Ma te ja Jo {i} osvo ji li su zlat nu me da qu na Svet skom pr ven stvu za se ni o re do 23 go di ne u Li tva ni ji i ta ko od bra ni li tron na ko ji su se po pe li pro {le go di ne u Am ste rad mu.

Na{ ~a mac s jed nom raz li kom u od no su na la ne (u Li tva ni ji ume sto Ve se li na Sa vi }a ve slao je Alek san dar Fi li po vi}) s vre me nom 6:34.13 za u zeo pr vo me sto

is pred po sa da SAD (6:35.42), No vog Ze lan da (6:37.87), Fran cu ske (6:38.88), Austra li je (6:39.65) i Ne ma~ ke (6:47.20).

Sa ma tr ka za od li~ je u Li tva ni ji je bi la kraj we ne iz ve sna.

Na {a po sa da je po sle pr vih 500 me ta ra bi la na po sled wem me stu. Ipak, od tog tre nut ka po ~e la je da ga zi i ve} u dru gu po lo vi nu tr ke je u{la kao li der a na ~e lu se osa mi la sa Ame ri kan ci ma, ko ji su je di ni us pe li da odr `e ko rak sa na {i ma. Na kon ve li ke bit ke ko ja je tra ja la go to vo 700 me ta ra SAD je iz gu bi la dah.

Srp ski ~e tve rac je 300 me ta ra od ci qa ste kao so lid nu pred -

nost ko ju je ru tin ski sa ~u vao do kra ja pro {av {i kroz ciq sa vi {e od se kun de pred no sti u od no su na od li~ ne Ame ri kan ce.

Ma lo je re }i da smo pre za do voq ni. Kon ku ren ci ja je bi la mno go ja ~a ne go la ne, a mom ci su iz ve sla li od li~ nu tr ku, tak ti~ ki zre lu i is po {to va li sve do go vo re. Zna li smo da }e nam SAD i No vi Ze land bi ti naj ve }i kon ku ren ti za po sto qe. Me |u tim, do ka za li smo kva li tet i na{ ~a mac je za slu `e no od bra nio svet sku kru nu – bio je pre sre }an se lek tor ju ni or ske ve sla~ ke re pre zen ta ci je Sr bi je De jan Gu slov.

SRBIJA OPEN 2012. U BEOGRADU

Te r zi} obo rio ju ni or ki re kord I dru gog da na Let weg otvo re nog pr ven stva Sr bi je u pli va wu - Sr bi ja open 2012, ko ji se odr `a va na be o grad skom ba ze nu „Mi lan Ga le Mu {ka ti ro vi}” naj bo qi re zul tat je is pli va la slo ve na~ ka olim pij ka Awa Ki li nar.

Dru go zla to je osvo ji la na 200 del fin sa 2:09,32 {to vre di 869 FI NA bo do va, dru ga je bi la we na ze mqa ki wa i jo{ jed na olim pij ka Sa ra Isa ko vi} sa 2:11,34 (829), a tre }a Va wa Mu r tin (Voj vo di na, No vi Sad) sa 2:29,07 (567), a tre }e na 200 me {o vi to sa 2:16,79 (784).

Sre bro je pri pa lo Va wi Mi lo {e vi} (Pa r ti zan, Be o grad) sa 2:27,97, a bron za Slo ven ki Aj di Te ran sa 2:29,82 (596).

Od na {ih pli va ~a naj bo qi re zul tat da na ima la je olim pij ka Na |a Higl (Ta mi{, Pan ~e vo) na 200 pr sno sa 2:29,56 (822), a sla vi la je is pred Slo ven ke Ta we [mid sa 2:30,64 (804) i Jo va ne Bog da no vi} (Pa r ti zan, Be o grad) sa 2:38,48 (691).

Pli va~ no vo sad ske Voj vo di ne Igor Te r zi} obo rio je ju ni or ski dr `av ni re kord u di sci pli ni 200 slo bod no, a naj bo qe vre me sa da iz no si 2:17,08 (801). On je u ovoj di sci pli ni sla vio is pred Ma r ka Mi len ko vi }a (Ni{ 2005) (2:22,53, 712) i Stra hi we Stan ko vi }a (Sve ti Ni ko la, Ni{) (2:23,47, 698). Dr `av ni re kord obo ri la je i {ta fe ta Pa r ti za na ko ja je sla vi la na 4h200 slo bod no i on sa da iz no si 7:43,54 (736). Dru go me sto pri plao je Voj vo di ni (8:00,45, 661), a tre }e

„Sve tom Ni ko li” (8:10,87, 619). Na 200 le| no po be dio je La zar Zla ti} (Pa r ti zan) sa 2:09,05 (652), dok su dru go me sto po de li li Mi ro slav Udic ki (Ki kin da) i Vuk ^e li} (No vi Sad) sa 2:10,74 (627). Zla ti }u je ovo dru go zla to, a ima i sre bro bron zu. Sre bro je uzeo na 200 me {o vi to sa 2:11,96 (646), zla to je pri pa lo Ni ko li Traj ko vi }u (Pro le ter, Zre wa nin) sa 2:09,29 (687), a bron za To du \u ro vi }u (BPK) sa 2:12,28 (641). Na 200 del fin pr vi je bio Slo ve nac Ro bert @bo gar sa 2:00,35 (795) is pred Ma ke don ca Ma r ka Bla `ev skog (Va r dar, Sko pqe) sa 2:05,55 (700) i Ste fa na Sto ja no vi }a (Sve ti Ni ko la) sa 2:10,41 (625). Na 100 slo bod no sla vio je jo{ je dan na{ olim pi jac Ra do van Si qev ski

(Voj vo di na) sa 51,09 (774) is pred klup skog ko le ge Ni ko le Si mi }a sa 51,23 (767) i Ive Pe jo vi }a (Pa r ti zan) sa 52,06 (731).

Na {a olim pij ka Mi ro sla va Naj da nov ski (No vi Sad) o~e ki va no je po sle 50 sla vi la i na 100 slo bod no sa 56,09 (800). Ovo ga pu ta je po be di la is pred Ka ta ri ne Si mo no vi} (Pro le ter) sa 57,64 (737) i Slo ven ke Ur {e Be zan sa 58,13 (718). Na 200 le| no pr va je bi la Slo ven ka Je ra Ma je ri} (Fu zi nar) sa 2:25,39 (632) is pred Na |e Ve li~ ko vi} (Cr ve na zve zda, Be o grad) sa 2:26,57 (617) i Mi la ne Ba {i} (Voj vo di na) sa 2:28,19 (597). U {ta fe ti 4h200 slo bod no sla vi la je Voj vo di na sa 9:00,18 (625) is pred Pro le te ra sa 9:10,30 (592) i Pa r G. M. ti za na sa 9:19,79 (562).

KA WI @A: Sport ska ha la Ba wa Ka wi `a, gle da la ca 1200, su di je: D. Stoj ko vi} i N. Ni ko li} (Sr bi ja). Sed mer ci: Sr bi ja 1 (0),Ma |ar ska 4 (3), is kqu ~e wa: Sr bi ja 4, Ma |ar ska 8 mi nu ta.

SR BI JA: Ma r ja nac (8 od bra na), Vu jin 1, Nik ~e vi} 1, Ma noj lo vi} 1, To ski} 6, Ili}, Ma r ko vi} 2, Mi li} (4 od bra ne), Pro da no vi} 3, Stoj ko vi} 2, Rni} 3, Ko sta di no vi} 1, ^u tu ra 1, Stan ko vi}, Ne na di}, Mi tro vi}, \u ka no vi} (1 od bra na).

MA \AR SKA: Ile{, ^a sar 3, Mo ~ai, G. Ivan ~ik 3, T. Ivan ~ik 3, Ha r {a wi 6, Pu tik, Fa ze ka{ (7 od bra na), Pe rez, Mi kler (6 od bra na), La lu {ka 1, K. Na|, L. Na| 1, Gu qa{ 1, Vac ter si 1, Zu bai 1, Li skai, [u~ 1, Le ka ji 2.

U am bi jen tu ka kav do sa da ni je vi |en u Sport skoj ha li ba we Ka wi `a od i gra na je pri ja teq ska utak mi ca iz me |u ru ko met nih re pre zen ta ci ja Sr bi je i Ma |ar ske ko je se pri pre ma ju za Olim pij ske igre u Lon do nu.

Utak mi ca je po ~e la u rav no prav nom nad i gra va wu, ali ka ko je vre me pro la zi lo Ma |a ri su pre u ze li ini ci ja ti vu pa su u dru gom de lu pr vog po lu vre me na

Alen To ski}

ste kli tri go la pred no sti, do du {e na {i re pre zen ta ti ci su us {pe li da sma we vo| stvo go sti ju, ali su Ma |a ri ipak na od mor oti {li s pred no {}u.

Po ~et kom dru gog de la od bra na Sr bi je ni je ima la pra vo re {e we za iz van red ne na pa de ko je je re a li zo vao Ge r geq Ha r {a wi naj e fi ka sni ji u eki pi Ma |ar ske. Ma |ar ska se po ka za la kao

PRVENSTVO SVETA ZA JUNIORKE U ^E[KOJ

Bron za Ma |a ri ca ma po sle pro du `e ta ka Srbija – Ma|arska 24:26 (20:20, 8:11) OSTRA VA: Ha la Sa re za, gle da la ca 400, su di je: Opa va i Va lek (^e {ka). Sed mer ci: Sr bi ja 6 (4), Ma |ar ska 1 (0). Is kqu ~e wa: Sr bi ja 10, Ma |ar ska 8 mi nu ta.

SR BI JA: T. Po po vi}, Ri bi ~i}, Ga vri lo vi}, Pri jo vi} 1, I. Po po vi} 7 (2), Ra do sa vqe vi}, Ja wu {e vi}, Je re mi}, Fi li po vi}, Ob ra do vi} 1, Ri so vi} (21 od bra na, sed me rac), Pa vlo vi}, N. Po po vi} 5, Ge or gi jev 5 (2), Pe tro vi} 1, Va si} 4.

MA \AR SKA: Hran kai, Tot 1, Ga vai, [acl 5, Pal ko 1, Pel ~e der 1, Hor vat, [i {ka 3, Pa stor (25 od bra na), Si~ 5, Pla ne ta 5, Kli vi wi 4, Bi ro (1 od bra na), F. Ta ka~, B. Ta ka~ 1, Ku hin ko.

Na {e ru ko me ta {i ce ni su us pe le da se do mog nu bron za ne me da qe na Svet skom ju ni or skom pr ven stvu u ^e {koj. Po ra `e ne su od se lek ci je Ma |ar ske, u bor bi za tre }e me sto, po sle pro du `e ta ka sa 26:24. Sa istim ri val ka ma u pre li mi nar noj gru pi

igra le su na {e de voj ke ne re {e no – 18:18.

Ina ~e, ako se za ne ku utak mi cu ka `e da je bi la za in farkt, on da je to ova. Me wa le su se eki pe u vo| stvu, u ne ko li ko na vra ta igra lo se gol za gol, a Ma |a ri ce su ima le vi {e ne ra va u pro du `e ci ma i za slu `e no osvo ji le bron zu. Ina ~e, mno go gre {a ka na pra vi le su obe eki pe, jer ulog je bio ve li ki.

Upr vom po lu vre me nu Srp ski we su po ve le u 14. mi nu tu sa 4:3, a Ma |a ri ce su us pe le da iz jed na ~e ~e ti ri mi nu ta ka sni je. U tom pe ri o du na {e ri val ke ni su po sti gle gol ~ak de set mi nu ta. On da je sve ne ka ko kre nu lo na na {u vo de ni cu pa je u 25. mi nu tu na se ma fo ru sta ja lo 8:4. A on da su re pre zen ta tiv ke Sr bi je ne ka ko sta le i Ma |ar ska je na pra vi la se ri ju od 0:7 i na od mor oti {la s tri go la pred no sti. U po ~et ku dru gog po lu vre me na igra lo se od li~ no. Srp ki we su se ri jom od 4:0 i iz jed na ~i le re zul tat (49. mi nut). Od ta da do kra ja bi la je

vra tio u ba zen - re kao je Torp.

On je do dao da }e tre ni ra ti sve do po ~et ka Iga ra, a da }e za tim dve ne de qe pa u zi ra ti, jer ga u Lon do nu o~e ku ju oba ve ze u svoj stvu te le vi zij skog ko men ta to ra.

Torp je na Igra ma u Sid ne ju 2000. i Ati ni 2004. go di ne osvo jio ~ak de vet me da qa, od to ga pet zlat nih, tri sre br ne i jed nu bron za nu.

Pr vo me sto na omla din skom svet skom pr ven stvu osvo ji le su [ve |an ke ko je su u fi na lu sa vla da le re pre zen ta ci ju Fran cu ske s 29:22 (14:7), dok je tre }e me sto pri pa lo ru ko me ta {i ca ma Ma |ar ske ko je su po sle pro du `e ta ka sa vla da le Sr bi je s 26:24.1 istin ska klac ka li ca i ~e ti ri mi nu ta pre kra ja bi lo je 20:19.

Ipak, ri val ke su po rav na le, ali su na {e ima le {an su da po ve du ne ko li ko se kun di pre kra ja ali su iz gu bi le lop tu.

Pro du `e ci su od lu ~i va li po bed ni ka. U pr vom Sr bi ja je, u 63. mi nu tu, vo di la 22:21, on da je usle di la se ri ja na {ih ri val ki od 0:3 i ve} ta da se na slu }i vao po bed nik. Srp ki we su u dru gom pro du `et ku po sti gle dva go la, isto ko li ko i wi ho ve ri val ke i Ma |a ri ce su sla vi le.

M. P.

Graj pel po bed nik 13. eta pe Ne ma~ ki bic kli sta An dre Graj pel po bed nik je 13. eta pe Tur d Frans, ko ja je vo `e na od San Pol Troa [a toa do Le Kap d’Ag da. Graj pel je de o ni cu du gu 217 ki lo me ta ra pro {ao za ~e ti ri sa ta, 57 mi nu ta, 59 se kun -

di. Dru go me sto pri pa lo je Slo va ku Pe te ru Sa ga nu, dok je tre }i kroz ciq pro {ao Nor ve `a nin Edvald Bo a son Ha gen. Bri ta nac Bre dli Vi gins za vr {io je tr ku na 12. me stu i za dr `ao `u tu ma ji cu vo de }eg u ge ne ral nom pla sma nu.

Torp ume sto u ba ze nu s mi kro fo nom fi ka ci o no za OI, tr ku na 200 me ta ra slo bod nim sti lom, za vr {io tek na 12. me stu. Za ni mqi vo je da je to di sci pli na u ko joj je Torp svo je vre me no dom ni rao.

- Bio sam u {o ku i skroz ne pri pre mqen na ~i we ni cu da ne }u u~e stvo va ti na Olim pij skim igra ma. Me |u tim, to raz o ~a re we me je br zo pro {lo, jer mi je dra go da sam se po sle du `e vre me na

[ve |an ke {am pi on ke

TUR D’FRANS

NA OI U LONDONU

Austra lij ski pli va~ i osva ja~ pet olim pij skih zla ta Jan Torp iz ja vio je da ne `a li {to ne }e u~e stvo va ti na Olim pij ski ma igra ma u Lon do nu. Torp se u fe bru a ru pro {le go di ne vra tio pli va wu po sle pe to go di {we pa u ze, ali ni je us peo da iz bo ri me sto u olim pij skom ti mu Austra li je. On je na dr `av nom pr ven stvu, ko je je ujed no bi lo kva li -

bo qi pa rt ner u ovoj utak mi ci a ona }e bi ti i di rek tan ri val Sr bi je na igra ma u Lon do nu u B gru pi. U 50. mi nu tu pred nost go sti ju iz Ma |ar ske bi la je ~ak pet go lo va da bi u fi ni {u utak mi ci za hva qu ju }i iz van red nu Ale nu To ski }u iza bra ni ci Ve se li na Vu jo vi }a us pe li da ubla `e po raz na 21:23.

M. Mitrovi}

An dre Graj pel sla vi tre }u po be du u ovo go di {wem Tu ru

Re zul ta ti 13. eta pe: 1. An dre Graj pel (Ne ma~ ka, Lo to) 4:57:59 sa ta, 2. Pe ter Sa gan (Slo va~ ka, Li k vi g as), 3. Edvald Bo a s on Ha gen (Nor ve {ka, Tim Skaj), 4.

Se b a s ti j an Inu (Fran c u s ka, AG2R), 5. Da ri Im pej (Ju `na Afri k a, Ori k a), 6. @u l i j en Si mon (Fran cu ska, Sur So `a sun), 7. Mar ko Mar ka to (Ita li ja, Va k an s o l eil), 8. Fi l ip @il b er (Bel g i j a, BMC Rej sing), 9. Pe ter Ve lits (Slo va~ ka, Ome ga Far ma Kvik Step), 10. Da n i l o Hon do (Ne ma~ k a, Lam pre) svi u istom vre me nu itd.

Ge ne ral ni pla sman: 1. Vi gins 59:32:32, 2. Kris Frum (V. Bri ta ni ja, Tim Skaj) +2:05, 3. Vin }en co Ni ba li (Ita li ja, Li kvi gas) +2:23, 4. Ka del Evans (Austra l i j a, BMC Re s jing) +3:19, 5. Jir gen Van den Bruk (Bel gi i ja, Lo to) +4:48 itd.

Da nas se vo zi 14. eta pa od Li mua do Foa u du `i ni od 158 ki lo me ta ra.

18

sport

nedeqa15.jul2012.

dnevnik

PRED 30. OLIMPIJSKE IGRE U LONDONU (27. JUL – 12. AVGUST)

^a vi} za vr {a va ka ri je ru u Lon do nu

OD BOJ KA [I SE VRA TI LI IZ KRAW SKE GO RE: Mu{ka seniorska odbojka{ka reprezentacija Srbije se vratila iz Krawske Gore, iz Slovenije, gde se pripremala za Olimpijske igre u Londonu. Igor Kolakovi}, prvi trener seniora Srbije, dan ranije je na zajedni~kom ru~ku sa rukovodstvom hotela “Hit Alpine Krawska Gora”, predao majicu reprezentacije Srbije sa potpisima svih reprezentativaca i ~lanova stru~nog {taba direktoru hotela Miranu ^urinu u znak zahvalnosti za gostoprimstvo i izvanredne uslove za rad koje su seniori Srbije imali u Krawskoj Gori. Seniori Srbije }e sa treninzima nastaviti u Beogradu do polaska u Italiju, gde }e, 20. i 21. jula }e u Modeni i Monci, odigrati dve prijateqske utakmice protiv Italije.

Kre ve ti krat ki za spor ti ste

Spor ti sti }e to kom Iga ra u Lon do nu ima ti pro ble ma sa sme {ta jem, po {to su kre ve ti u Olim pij skom se lu du ga~ ki sve ga 172 san ti me tra, pre ne li su bri tan ski me di ji. To je mno go kra }e od pro se~ ne vi si ne mu {kih, ali i `en skih tak mi ~a ra.

Pri me ra ra di sa mo 22 od 261 ame ri ~ih mu {kih tak mi ~a ra mo }i }e da se od ma ra u ovim kre ve ti ma, a me |u wi ma ni su pli va -

~i Majkl Felps (193) i Ra jan Loh te (188). Or ga ni za to ri su na ja vi li mo gu} nost pro du `e wa kre ve ta, {to zah te va od re |e nu pro ce du ru, a pi ta we je ko li ko }e to uti ca ti na udob nost sme {ta ja.

Upra vo iz tog raz lo ga, mno gi vr hun ski spor ti sti, me |u ko ji ma su te ni se ri i ko {ar ka {i in si sti ra ju da bu du sme {te ni u ho te li ma, van Olim pij skog se la.

Ame ri u uni for ma ma iz Ki ne Olim pij ski ko mi tet SAD na {ao se ovih da na na me ti kri ti ka jav no sti jer }e spor ti sti te ze mqe na sve ~a noj ce re mo ni ji otva ra wa Iga ra u Lon do nu iza }i u uni for ma ma pro iz ve de nim u Ki ni. Uni for me je di zaj ni rao po zna ti mod ni kre a tor Ralf Lo ren, a pro iz ve la ih je we go va kom pa ni ja.

- Za raz li ku od ve }i ne olim pij skih ko mi te ta u sve tu, ame ri~ ki se u pot pu no sti fi nan si ra iz pri vat nih fon do va i za hval ni smo na {im spon zo ri ma.

Po no sni smo na part ner stvo sa

Ral fom Lo re nom, ta kom pa ni ja je pra va ame ri~ ka fir ma - re kao je port pa rol Olim pij skog ko mi te ta SAD Pa trik San di ski.

Ras pra va o ovom pi ta wu do {la je ~ak i do Se na ta SAD, a vo |a de mo kra ta u ovom do mu Ha ri Rid ka zao je da bi na ci o nal ni olim pij ski ko mi tet tre ba lo da se sti di. Ko ri sni ci dru {tve nih mre `a Fej sbuk i Tvi ter iz bom bar do va li su stra ni ce Ral fa Lo re na i ame ri~ kog olim pij skog ko mi te ta, zah te va ju }i uni for me pro iz ve de ne u SAD.

Mi lo rad ^a vi} je ja san - jo{ Olim pij ske igre i kraj! Naj bo qi srp ski pli va~ svih vre me na na ja vio je za vr {e tak ka ri je re po sle tak mi ~e wa u Lon do nu.

- Ni je mi sve jed no, jer za me sec da na za vr {a vam ka ri je ru - re kao je ^a vi}. - Iz da na u dan sam sve ner vo zni ji, kao i svi pli va ~i pod ve li kim sam stre som. Ali, u`i vam u to me. U ova kvoj si tu a ci ji iz vla ~im naj bo qe iz se be - do dao je 28-go di {wi pli va~.

Ne dav no je na Ku pu Ka na de osvo jio tri zlat ne me da qe, na 100 me ta ra kraul, 50 i 100 me ta ra lep tir.

- Ti re zul ta ti ne go vo re ni {ta.

Bio sam umo ran i u Mon treal sam i{ao kao tu ri sta, da vi dim grad. ^a vi} }e se za OI pri pre ma ti u [pa ni ji, a po seb no je sre }an

{to }e Sr bi ja u Lon do nu ima ti {ta fe tu.

- Ve li ka je to stvar, ali ne re al no je o~e ki va ti da se pla si ra mo u fi na le. Va `no je da obo ri mo dr -

`av ni re kord - do dao je na kra ju Mi lo rad ^a vi}, ko ji je svra tio do Be o gra da na pu tu ka [pa ni ji i po ja vio se na ba ze nu „25. maj” gde je u to ku Otvo re no pr ven stvo Sr bi je.

Fi li pi dis su spen do van zbog do pin ga Gr~ ka atlet ska fe de ra ci ja (SE GAS) su spen do va la je dr `av nog pr va ka u ba ca wu ko pqa Ger va si o sa Fi li pi di sa na kon {to je bio po zi ti van na do ping te stu. Fi li pi dis se kva li fi ko vao za Olim pij ske igre u Lon do nu, ali je SE GAS an tido ping pro ve rom na tre nin gu ot kri la da je ko ri -

stio za bra we ne sup stan ce.Fi li pi dis je u~e stvo vao na pr ven stvu Evro pe pro {log me se ca u Hel sin ki ju, gde hi cem od 72,39 me ta ra ni je us peo da se pla si ra u fi nal ni deo tak mi ~e wa.

We gov naj bo qi re zul tat ove se zo ne je 79,82 me ta ra.

Blan ka ne ide na OI Naj bo qa hr vat ska atle ti ~ar ka Blan ka Vla {i} zbog po vre de }e pro pu sti ti pred sto je }e let we Olim pij ske igre u Lon do nu. Vla {i }e va je ima la pro ble ma sa po vr de om sko~ nog zglo ba i ahi lo ve te ti ve.

- Od la ga la sam svo ju od lu ku da ot ka `em Lon don na da ju }i se ~u du. Sa da je iz ve sno da moj na stup na Olim pij skim igra ma ni je re a lan. Sta we sa mo jim sko~ nim zglo bom i ahi lo vom te ti vom je sve bo qe i bo qe, a tre nin zi su sve kom plek sni ji. Vre me je ono {to mi ne do sta je - na pi sa la je Blan ka na svo joj zva ni~ noj in ter net stra ni ci.

Blan ka Vla {i} je na Olim pij skim igra ma u Pe kin gu u di ci pli ni skok u vis osvo ji la sre br nu me da qu, a pla ni ra da u~e stvu je na Olim pij skim igra ma u Bra zi lu 2016. go di ne.

- Da se ni je do go di la in fek ci ja, ko ja me vra ti la na po ~e tak, ve ro vat no bih us pe la da pop tu no sa ni ram po vre du i pri pre mim se za na stup na Igra ma. Iza me ne su tri na stu pa na Olim pij skim igra ma, a `e qa mi je da u~e stvu jem i u Bra zi lu i ba rem jo{ na jed nim Igra ma na kon we ga.

Novosadska nedeqa15.jul2012.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DANAS U grADU BIoSKopI Are na: „Diktator” (14.45, 22.35), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (20.05), „Na tajnom zadatku” (16.25), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.45, 14.40, 16.30, 18.30), „Lol” (18.25), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.15, 14, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10, 18.15, 20, 20.30, 22.10), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (12.15, 14.45, 15.45, 17.30, 20.15, 19.30, 21.50, 22.45).

KCNS: „I kad bi svi mi `iveli zajedno” (19), Marina Abramovi} „Umetnik je prisutan” (21).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apoteka „Sajmi{te” u Rumena~koj 106 de`ura danas od 7.30 do 20.30 sati. No}no de`urstvo, ve~eras od 20 do sutra u 7 ~asova, je u apoteci “Bulevar”. Ova apoteka nalazi se u Bulevaru Mihajla Pupina 7.

„STI LOS ART” I „DNEV NIK” DA RU JU

„[ek spi ro va taj na” Izdava~ka ku}a „Stilos Art” u saradwi sa „Dnevnikom” dariva}e danas dvoje ~italaca sa po jednim primerkom kwige „[ekspirova tajna„ Xe ni fer Li Ka rel. Kwige }e dobiti dvoje najbr`ih ~italaca, koji se jave od 16 do 16.05 sati na broj telefona 528-765.

Kwige ~itaoci mogu da preuzmu u prodavnici „Stilosa” u Jevrejskoj ulici 28. Radno vreme prodavnice je radnim danom od 7.30 do 20 ~asova, a subotom od 8 do 19 ~asova.

Gotovo ~etiri veka nakon ~uvenog po`ara u kojem je nestao legendarni Glob teatar, wegovo obnovqeno zdawe ponovo je u

plamenu. Po`ar je sada po~etna ta~ka misterije i potrage za serijskim ubicom koji ubija svoje `rtve koriste}i na~in i {emu [ekspirovih komada. U potragu biva uvu~eno vi{e osoba kojima se `ivot vrti oko legendarnog pisca, a pre svega mlada i obrazovana rediteqka, Ketrin Stenli, koja u tom trenutku treba na scenu da postavi Hamleta.

Napisana u najboqem maniru uzbudqivih trilera ova savremena akciona avantura, istovremeno pru`a niz mawe poznatih ~iwenica iz `ivota [ekspira i wegovih savremenika.

A. L.

V remeploV

TRE ]I DAN EG ZI TA UZ SOUL, ELEK TRO I TRE[ ME TAL

Eri ka Ba du i Ri ~i Hav tin zve zde no }i Do kraja “Egzit” festivala ostao je jo{ jedan dan. Tre}e ve~e u nizu ponudilo je pose ti o ci ma Tvr |a ve pu no do brog di xe jin ga na Dens Areni, soul kraqicu Eri ku Ba du na Glavnoj bini i legende ne ma~ kog tre{ me ta la bend “Sodom” na Ekspoloziv bini. Dve stvari su do{le do iz ra `a ja pred kraj fe sti vala. Prvo je veliki transparent ra{iren preko zidina Tvr |a ve, na kom na engleskom jeziku pi{e “Dobro do{li u Novi Sad, glavni grad Vojvodine”. Drugo je stvar koja se ti~e mode. Gotovo svaka druga devojka na glavi nosila je hipi traku za kosu, kao u doba kada su cvetali festivali na ogromnim otvorenim livadama sedamde-

Tem pe ra tur ni re kord u No vom Sa du {ev cu ter mo me tar po ka zao ~ak 40 stepeni. U to vreme sve novine u isto~nom delu dr`ave, kao i radio Beograd, koristile su podatke o vremenu koje im je dostavqala Vojna meteorolo{ka stanica u Novom Sadu.

N. C.

Na Glav noj bi ni prvo su na red do{li po {to va o ci tvr |eg zvuka i benda “Suisajld Tendesis”, posle ~ega je na ve} ispuwenijem prostoru nastupio britanski reper pod pseudonimom “Plan B”. No} i gomile neona, rasvete i vedrog neba “na{timanog” na romansu, pomogli su zvezdi ve~eri Eriki Badu da ostavi utisak nepo no vqi ve. [to je ova iskusna peva~ica svoj ski is ko ri stila.

Na Fju`n bini prvo su atmosferu napravili jedni od iz-

Fo to: S. [u {we vi}

Jo{ jedan legendaran nastup de{avao se na Eksploziv bini, gde su se ujediweni metalci ovih prostora, ali i {ire, poklonili svojim vo|ama, nema~kom bendu “Sodom”.

vih MTV legendi “Djuran Djuran”, iako je petak za~iwen ma skem ba lom po se ti la ca i proslavom baksuznog datuma.

No, zato je na Fju`nu vi|ena ne ve ro vat na at mos fe ra za -

Grad i{ ~e ku je „Guns N’ Roses” Do{lo je vreme i da ve~eras najvi{e o~ekivani bend na festivalu “Guns N’ Ro ses” zatvori program na Mejn stejxu za ovu godinu. Pre wih nastupi}e doma}e legende “Partibrejkersi” i odli~an bend “Vulfmader”. Na Fju`nu sviraju “Litl Dragon” i “Batukada Saund Ma{in”, a Dens arenu razgali}e “Knif Parti” i La u rent Gar ni er.

Vremeplov Bernarda Samnera i „Wu Ordera”

setih godina pro{log veka.

Samo umesto cve}a oko glava, vratova i ruku oka~ene su flu o re sec ntne na ru kvi ce neprirodnih boja.

danaka doma}eg “novog talasa”, beogradski “Elektri~ni orgazam”, da bi Amerikanci iz benda “Hejtbrid” raspalili pro stor is pred Mu ze ja.

SNS: Zlo u po tre ba „Eg zi ta” u po li ti~ ke svr he Gradski odbor Srpske napredne stranke najo{trije osu|uje zloupotrebu festivala “Egzit” u politi~ke svrhe, isticawem transparenta „Dobro do{li u Novi Sad, glavni grad Vojvodine“ na zidu Petrovaradinske tvr|ave, ka`e se u saop{tewu ove stranke.

Ovim je, po mi{qewu napredwaka, jo{ jednom dokazano da ~uveni festival postaje eksponent pokrajinske i gradske vlasti.

U 9 sati ujutro 15. ju la 1931. temperatura vazduha u hladu ve} je do sti gla 38 ste pe ni Celzijusa. Bio je to, verovatno, rekord za Novi Sad. U redovnom meteorolo{kom izve{taju beogradska „Politika” svedo~i da je tog dana u Kru-

hronika

“Umesto poku{aja da Egzit pretvore u dnevno-politi~ku arenu, bilo bi korektnije da pokrajinska i gradska vlasti, uti~u na organizatore Egzita da kona~no Novosa|anima dostave finansijski izve{taj o poslovawu, kako bi se uverili koliko i kome idu ogromna fi nan sij ska sred stva po re skih obveznika”, smatraju Napredwaci.

A. L.

Dens arena imala je triling dobrih vibracija sa nastu pi ma Ri ~ i Hav t in, Mis Kitin i Azari i III lajv.

Drugog dana festivala kulminacija se dogodila nastupom benda “Wu Order”, koji ipak nisu ponovili uspeh kolega iz prethodne ve~eri, pr-

hva qu ju }i Bri tan ci ma iz “Toj Dolsa”, koji su ve} uzavreli kontakt sa publikom nadogradili svojim nasputom posle Goluba i ekipa iz “Goblina”. U isto vreme samo sa druge strane Tvr|ave za zabavu ve~eri bio je zadu`en di xej “Lu}ano”.

A. La tas

Bu le var Evro pe pun am bro zi je U ovom mesecu izdato je 37 preporuka za ko{ewe povr{ina koje se nalaze pod ambrozijom, a u pro{lom 18. Najve}e povr{ine pod ovim opakim korovom nalaze se na Bulevaru Evrope, vi{e od 200.000 kvadratnih metara, zatim na Novom nasequ, Limanu i Klisi.

Prvi krug ko{ewa traje do 25. jula, a od 10. avgusta po~iwe drugi krug. Do ovih podataka do{la je Labaratorija za intenzivne i alergijske biqke

Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kulteta koji u~estvuje u programu suzbijawa ambrozije i drugih alegijskih biqaka na javnim povr{inama.

Sa PMF-om na ovom poslu sara|uje i Zavod za izgradwu grada koji prima preporuke za ko{ewe odre|enih javnih povr{ina.

Za sva pitawa gra|ani se mogu obratiti na broj telefona 4852666 ili na mejl adresu am bro zi ja@d be.uns.ac.rs.

A. L.

JU ^E NA TR GU SLO BO DE KAM PA WA ZA ZDRAV @I VOT

Ple som pro tiv HIV-a Kampawa „HIV - Ne mo`e{ da zna{ dok se ne testira{“, odr`ana je ju~e na Trgu slobode, a nekoliko stotina Novosa|ana iskoristilo je priliku da se u mobilnoj medicinskoj jedinici testira na HIV. Gra|ani su mogli ~uti korisne informacije, stru~ne savete i od organizatora besplatno dobiti kondome i edukativni materijal.

- Koliki je zna~aj testirawa jasno ukazuje ~iwenica da rano otkrivawe HIV-a omogu}ava efikasnu terapiju, dug i kvalitetan `ivot, ali i za{titu drugih. Ovo je utoliko zna~ajnije kad znamo da u Srbiji svaka druga osoba zara`ena HIV-om to nije znala, pa je bila i nesvesni prenosilac – ka`e Alek san dar Bo jo vi} iz Ministarstva zdravqa Republike Srbije.

U isto vreme, na istom mestu vi{e od trideset igra~a iz ne-

Fo to: N. Sto ja no vi}

koliko hip-hop i brejk dens grupa takmi~ilo se u plesu, skre}u}i tako pa`wu na zna~aj zdravog `ivota, prevencije i testirawa na HIV. Posle dvo~asovnog nad-

metawa najboqom plesa~icom progla{ena je Je le na Ra du lo vi} iz igra~ke {kole „2hot4sta ge”.

U `iriju za izbor najboqih plesa~a bili su peva~ica Ta wa

Ba wa nin, koreografkiwa Mi li ca Ce ro vi} i novinar Radio televizije Vojvodine Alek san dar Fi li po vi} koji se i sam testirao.

A. L.

20

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa15.jul2012.

dnevnik

HIPER IZGRADWA PROMENILA SLIKU GRADA

Ur ba ni za ci ja „po je la” ze le ni lo

Fo to: B. Lu ~i}

Li ce gra da me wa se iz da na u dan. Sva ko vre me no si ne ka svo ja pra vi la i obi ~a je ko ji su uti snu ti u uli ce i zi di ne No vog Sa da, ali, po red onih po zi tiv nih, tu su i ne ga tiv ne po sle di ce kao pra te }i sa dr `aj ra sta iz mo ~va re i ru ral nog, u mo der no i ur ba no pod ru~ je. Ri gid na ur ba ni sti~ ka po li ti ka i te `ak po lo `aj ~i ni la ca ko ji u~e stvu ju u „pro iz vod wi” obje ka ta, ima li su ve li ku ulo gu u na ru {a va wu gra di teq ske ma tri ce. Stam be na pro duk ci ja je to kom pro te klih ne ko li ko go di na do sti gla 1.500 je di ni ca go di {we, ~im je grad pre u zeo pri mat u Sr bi ji u obla sti stam be ne grad we. Ka ko je ob ja snio pred sed nik Dru {tva ar hi te ka ta No vog Sa da (DANS) Sr |an Cr kve wa kov, grad je za krat ko vre me pre tr peo ne ko li ko tran sfor ma ci ja.

- Kad je No vi Sad do bio obe le` je ad mi ni stra tiv nog cen tra, do {lo je do ma sov nog na se qa va wa i {i re wa gra da na pro sto re ko ji ni su ba{ bi li po god ni za sta no va we po put Pod ba re i Li ma na, ko ji su ta da bi li na si pi i mo ~va re, pro sto ri „ote ti” od pri ro de - ka zao je Cr kve wa kov. Po sle Dru gog svet skog ra ta vi -

U KARLOVCIMA KRAJEM JULA

[ko la du hov ne mu zi ke 20. put Ovo go di {wa, ju bi lar na 20.

Let wa {ko la cr kve nog po ja wa „Kor ne li ju u spo men” bi }e odr `a na u Srem skim Kar lov ci ma od 28. ju la do 5. av gu sta, a osnov na te ma tog omla din skog kam pa bi }e li tur gij ska mu zi ka u srp skoj cr kvi da nas. Autor pro gra ma je kao i do sa da prof. dr Da ni ca Pe tro vi} sa Mu zi ko lo {kog in sti tu ta SA NU, dok su po la zni ci sred wo {kol ci i stu den ti sa pe va~ kim is ku stvom u ama ter skim ho ro vi ma, kao i u~e ni ci mu zi~ kih {ko la i stu den ti mu zi ke ko ji se sa sli~ nim sa dr `a ji ma ne sre }u u re dov nom {ko lo va wu. Pri ja vqi va we je jo{ uvek u to ku i oni ko ji `e le da u~e stvu ju u ovom je din stve nom kam pu cr kve ne mu zi ke mo gu da se pri ja ve na broj te le fo na 063/713 04 82.

Po `e qi or ga ni za to ra ovog mu zi~ kog kam pa, Dru {tva za ne go va we tra di ci ja i raz voj Srem skih Kar lo va ca i pro fe sor ke Pe tro vi}, na ovo go di {woj ju bi lar noj {ko li bi }e su mi ra ni re zul ta ti do sa da {weg ra da i u raz go vo ru sa sa da {wim i ne ka da {wim u~e sni ci ma, ka ko pe va ~i ma, ta ko i di ri gen ti ma, tre ba lo bi da bu du za cr ta ne smer ni ce de lo va wa u na red noj de ce ni ji.

Hor sku ra di o ni cu, na ko joj }e bi ti pri p re man pro g ram hor s ke pra vo s lav n e cr k ve n e mu zi ke raz li ~i tih tra di ci ja vo di }e van red ni pro fe sor Mu zi~ k e aka de mi j e u Is to~ n om Sa ra je vu mr Ra de Ra do vi}. S ob zi rom na ju bi lej, u pro gra mu

}e se na }i vi {e kom po zi ci ja Kor ne li ja Stan ko vi }a, ko me je {ko la i po sve }e na. Po ja~ kom ra di o ni com ru ko vo di }e do cent Mu zi~ ke aka de mi je u Is to~ nom Sa ra je vu mr Pre drag \o ko vi}, do sko ra {wi pro fe sor mu zi ke u Kar lo va~ koj bo go slo vi ji.

Re zul ta ti ra da obe ra di o ni ce bi }e pre zen to va ni na za vr {nom kon cer tu, ko ji se odr `a va pret po sled weg da na {ko le u ve li koj sa li Kar lo va~ ke gim na zi je. U toj sa li bi }e odr `a va ne i pro be, kao i pre da va wa, ko ji ma mo `e pri su stvo va ti i gra | an s tvo. Me | u ovo g o di {wim pre da va ~i ma su aka de mi ci Di mi tri j e Ste f a n o vi} i Vla de ta Je ro ti}, epi skop ni {ki dr Jo van (Pu ri}), vi kar ni epi skop An drej (^i ler xi}), dr Ne nad Ri sto vi}, dr Da ni ca Pe tro vi}.

U~e s ni c i }e sva k o dnev n o u~e stvo va ti na bo go slu `e wi ma u Sa bor noj cr kvi, a ima }e pri li ku i da pe va ju na tri li tur gi je ove go di ne. Osim to ga, u~e stvo va }e na bde ni ju uo~i Sve tog Ili je, kao i na po me nu Kor ne li ju Stan ko vi }u ko ji }e po tra di ci ji bi ti slu `en u Do woj cr kvi, gde je kom po zi tor be le `io po ja we. Pred vi |en je obi la zak zna me ni to sti Kar lo va ca, Ma ti ce srp ske i ne ko li ko fru {ko gor skih ma na sti ra.

Odr `a va we {ko le sa 200.000 di na ra po mo glo je ove go di ne Mi ni star stvo kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva.

Z. Ml.

{e se ne ra di sa mo na po pu wa va wu pra znih pro sto ra oko gra da, ne go se za la zi i u struk tu ru po sto je }eg na sle |a i vr lo agre siv no se grad pre se ca Bu le va rom oslo bo |e wa.

Iako vr lo zna ~a jan, ka ko ka `e Cr kve wa kov, ovaj bu le var je ne gi rao po sto je }e na sle |e gra da do te me re da da nas po sto je mno ge ne pri rod ne ras kr sni ce i ne pri rod ni iz la zi iz uli ca. Do da je da, s dru ge stra ne, Bu le var Evro pe i Som bor ski bu le var po {tu ju na sle |e, jer pra te tra se biv {ih pru ga. Ipak, in ten ziv na iz grad wa stam be nih zgra da, ko ja je po ma lo za mr la po ~et kom de ve de se tih go di na, na glo je ak ti vi ra na to kom dru ge po lo vi ne de ce ni je, a po sled wi ta kav na let de sio se pre ot pri li ke 10 go di na kad je iz gra |e no na hi qa de sta no va.

Ova hi pe ri zgrad wa uti ca la je na sli ku gra da i otvo ri la no vu ne ga tiv nu stra nu ur ba ni za ci je sma we we ze le nih po vr {i na.

- Ze le ni lo je bi tan seg ment ur ba ni sti~ kog raz vo ja, ali je ono ve o ma sku po i sa da ve} pred sta vqa luk suz. Mno go je jef ti ni je da se jav no grad sko ze mqi {te pro da i da se ubi ra ren ta ne go da se oze le ni, jer on da ta

po vr {i na mo ra i da se ne gu je i odr `a va, a ne ma ni ka kve ren te.

No vi Sad ima na sle |e na dva par ka, Du nav ski i Fu to {ki, i je dan po ku {aj par ka, Li man ski, ko ji je tek u za ~et ku. Na No vom na se qu je za mi {qe no da se pru `a ve li ki ze le ni po jas kroz blo ko ve, ali po sto ji la tent na

Ri gid na ur ba ni sti~ ka po li ti ka i te `ak po lo `aj ~i ni la ca ko ji u~e stvu ju u „pro iz vod wi” obje ka ta, ima li su ve li ku ulo gu u na ru {a va wu gra di teq ske ma tri ce. Stam be na pro duk ci ja je to kom pro te klih ne ko li ko go di na do sti gla 1.500 je di ni ca go di {we, ~im je grad pre uz eo pri mat u Sr bi ji u obla sti stam be ne grad we opa snost da se po ja ve in ve sti to ri ko ji }e `e le ti da pro me ne tu na me nu - upo zo rio je sa go vor nik do da ju }i da je si tu a ci ja to li ko za bri wa va ju }a da }e u ne kim su ~a je vi ma pro te }i do sta vrem na dok se ur ba ni sti~ ki ne ure de grad ski kvar to vi u ko ji ma se po di `u no vi „stam be wa ci„.

Ipak, kao do bar pri mer ur ba ni sti~ kog re {e wa Cr kve wa kov na vo di pod ru~ je Ma log Li ma na i de la No vog na se qa. S dru ge

Ro bo vi po gre {nog si ste ma vred no sti Po da ci go vo re da do wa gra ni ca za stu pa we u sek su al ne od no se str mo gla vo pa da, dok s dru ge stra ne, ra ste broj mla dih ko ji ni su u ve za ma. Iako je po tre ba za ve za ma sve is po qe ni ja, strah od ve zi va wa spre ~a va da se ona i za do vo qi.

Po qe emo tiv nih ve za, ~i ni se, ni kad ni je bi lo pa ra dok sal ni je, ne lo gi~ ni je i kom pli ko va ni je. Ali, ta ko vaq da ~e sto bi va ka da se ra di o qu ba vi.

- Usa mqe nost mla dih qu di i ot por pre ma ula sku u part ner ske ve ze uzro ko va ni su mno {tvom fak to ra, a vi sok ste pen me |u sob nih o~e ki va wa je dan je od do mi nant nih - ka `e psi ho log Sne `a na Fran cu ski. - ^i ni se da mla di qu di idu iz kraj no sti u kraj nost, od to ga da svo jim vr {wa ci ma i vr {wa ki wa ma na la ze mno go ma na ko je ih spre ~a va ju da u|u u ve zu, do to ga da vr lo ~e sto me wa ju part ne re i ne osta ju u ve za ma du `e od ne ko li ko ne de qa.

U 21. ve ku sti ~e se uti sak da je u ve za ma sve do zvo qe no, da su part ne ri vr lo otvo re ni, ta bui ne po sto je, od nos je car stvo slo bo de.

Me |u tim, mla di qu di ni kad ni su bi li ne si gur ni ji, {to pred sta vqa jed nu od po te {ko }a ka ko u tra `e wu mom ka ili de voj ke, ta ko i u ne go va wu ve ze.

- Te {ko po ka zu ju emo ci je, te {ko ne ko me ka `u da im se do pa da i da su za qu bqe ni, pa ra di je iza be ru da ti ho pa te za ne kim u ko ga

su za qu bqe ni, ne go da to pri zna ju, jer se bo je od bi ja wa. Ta ko |e, ~e sto sma tra ju da je ve za ne {to {to }e uma wi ti ili ogra ni ~i ti

{to vi de i ~u ju u ku }i, {to mo `e bi ti po zi tiv no i mo ti vi {u }e, ali ih mo `e i de mo ra li sa ti. Ubr zan `i vot ni tem po i ne do sta tak

Usa mqe nost mla dih qu di i ot por pre ma ula sku u part ner ske ve ze uzro ko va ni su mno {tvom fak to ra, a vi sok ste pen me |u sob nih o~e ki va wa je dan je od do mi nant nih wi ho vu slo bo du - do da je Fran cu ski.

Ka `e da se ne sme za ne ma ri ti uti caj ro di te qa na iz bor part ne ra. Mla di qu di sklo ni su pre u zi ma wu obra za ca po na {a wa i mi {qe wa sta ri jih, ta ko da }e mi sli ti i de la ti u skla du s onim

slo bod nog vre me na do dat ni su raz lo zi zbog ko jih mla di qu di osta ju „singl”. In ter ent era i dru {tve ne mre `e, ma ko li ko do pri no si le ko mu ni ka ci ji, ne mo gu da za me ne di rek tan kon takt s dru gom oso bom, raz go vor „o~i u o~i” i raz me nu ne `no sti.

Kamp za de cu bez ro di te qa 28. ju la na Be ge~ koj ja mi. Ta ko |e, u~e sni ci kam pa }e ima ti pri li ku da po se te Pe tro va ra din sku tvr |a vu i upo zna ju se sa ra dom sport skih dru {ta va, kao {to su ko wi~ ki klub, stre li ~ar ski i klub slo bod nih pe wa ~a. Sa de com }e ra di ti oko sto ti nu vo lon te ra, pre da va ~a, in struk to ra i vas pi ta ~a, a bi }e ukqu ~e ni i stu den ti sa Fa kul te ta za fi zi~ ku kul tu ru, sa Pri rod no - ma te ma ti~ kog fa kul te ta i Na u~ no - is tra `i va~ ko dru {tvo stu de na ta bi o lo gi je „Jo sif Pan ~i}” iz No vog Sa da, kao i 10 stra nih vo lon te ra ko ji do la ze iz ~i ta vog sve ta u sa rad wi sa Vo lon ter skim cen trom Voj vo di ne.

Udru `e we gra |a na „Ko {ni ca” je ove go di ne sa SOS de~ jim

ja vi zgra da ko je ne za do vo qa va ju naj o snov ni je gra di teq ske uslo ve, a ni osnov ne estet ske kri te ri ju me. Ni je po en ta sa mo do vo di ti stru~ wa ke ko ji }e da ti svo je mi {qe we, ve} kod gra |a na tre ba da se stvo ri svest da ce ne to {to ima ju. Jer, po sto ji ve li ka mo gu} nost da pod na le tom ur ba ni za ci je iz gu be i ono ma lo {to je ne kad bi lo No vi Sad- za kqu ~io je Cr kve wa kov.

A. Jerini}

SVE MAWE MLADIH ULAZI U PARTNERSKE ODNOSE

OD 17. DO 30. JULA „KO[NICA PRIJATEQSTVA”

De se to ro {ti }e ni ka SOS de~ jeg se la „Dr Mi lo rad Pa vlo vi}” iz Srem ske Ka me ni ce, dva na e sto ro de ce iz hra ni teq skih po ro di ca, isto to li ko iz SOS De~ jeg se la iz Sa ra je va i sa Ko so va i Me to hi je dru `i }e se uz raz ne ak tiv no sti u okvi ru de~ jeg sport sko - eko lo {kog kam pa „Ko {ni ca pri ja teq stva” na Be ge~ koj ja mi, na me we nog de ci bez ro di te qa ili ade kvat nog ro di teq skog sta ra wa. Kamp }e tra ja ti od 17. do 30. ju la, ka da }e bi ti or ga ni zo va ne sport ske ak tiv no sti, eko lo {ke i ra di o ni ce ko je ob u hva ta ju iz ra du mu zi~ kih in stru me na ta, ples, cr ta we, fo to gra fi ju i iz ra du ma ski, za tim re a li za ci ju po zo ri {ne pred sta ve, kao i ma li po zo ri {ni fe sti val ko ji }e se odr `a ti 27. i

stra ne, Li ma ni su deo gra da ko ji ni su u pot pu no sti re {e ni na pra vi na ~in, a no ve me ga struk tu re ko je im se pri do da ju, ~i ne da ove lo ka ci je gu be na svo joj le po ti i funk ci o nal no sti.

-Ne pri zna va we i ne za in tre so va nost sre di ne i gu bi tak slu ha za este ti ku, do pri ne li su po -

se lom iz Srem ske Ka me ni ce pot pi sa la ugo vor o sa rad wi na pro jek tu „Ja ~a wa po ro di ce”, a ob u hva }e no je 45 po ro di ca od ko jih su je dan ili oba ro di te qa od ra sta la u De~ jem se lu, po ro di ce ko ri sni ci uslu ga Cen tra za so ci jal ni rad i po ro di ce re gi stro va ne od stra ne obra zov nog si ste ma, kao i 100 de ce iz No vog Sa da i @a bqa.

Ta ko |e, UG „Ko {ni ca” i or ga ni za ci ja „Ko mu ni ka ci ja za raz voj dru {tva” iz Gra ~a ni ce i ove go di ne vo de 50 mla dih sa Ko so va i Me to hi je na „Eg zit” fe sti val. „Ko {ni ca” obez be |u je pre voz mla dih sa Ko so va ko ju fi nan si ra Mi ni star stvo za KiM, a „Eg zit” da je bes pla tan sme {taj u kam pu i ula zni ce.

I. D.

- Ne tre ba za bo ra vi ti ni ma te ri jal nu si ta u ci ju kao je dan od fak to ra. Uko li ko ne ma ju nov ca, mom ci i de voj ke re |e iz la ze ili ne iz la ze uop {te. Su `a va se po qe dru {tve nih ak tiv no sti, bi lo da se ra di o spor tu, za ba vi... Vi {e se vo di ra ~u na o ma te ri jal nom sta tu stu po ten ci jal nog part ne ra ili part ner ke, pa se de {a va da o~e ki va wa, u tom smi slu, pre va zi la ze mo gu} no sti dru ge oso be - ka `e Sne `a na Fran cu ski.

Mla di ~e sto upa da ju i u zam ku su vi {nog ana li zi ra wa, se be ali i po ten ci jal nog part ne ra. Ko li ko je part ner po ru ka po slao, ko li ko se pu ta to kom da na ja vio i gde se na la zi u sva kom tre nut ku, ~e sto su od lu ~u ju }i fak to ri ko ji uti ~u na sa mo po u zda we. [to su ve }a od stu pa wa u o~e ki va nom po na {a wu jed ne stra ne, to je sa mo po u zda we dru ge stra ne ma we. Su prot no ovo me, ne ret ko se mlad ~o vek po na {a kao da je sa mo do vo qan, dru ge uzi ma „zdra vo za go to vo„, pa sva ka pa `wa i trud usme re ni ka dru gi ma - iz o sta ju.

- Na ~i ni pre va zi la `e wa po me nu tih fak to ra su ve }a otvo re nost u ko mu ni ka ci ji i ma we sti da. Va `no je i da mla di qu di na u ~e da pru `e {an su dru gi ma, ali i da se vra te pra vom si ste mu vred no sti u kom ma te ri jal no ni je naj va `ni je - za kqu ~u je Sne `a na Fran cu ski.

J. Zdjelarevi}

Iz lo `ba sli ka Iz lo `ba sli ka Ivo ne Ple sko we bi }e otvo re na su tra u 20 sa ti u li kov nom sa lo nu Kul tur nog cen tra No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. Po stav ka se mo `e po gle da ti do pet ka, 20. ju la. Ova umet ni ca je do sa da ima la de set sa mo stal nih i vi {e od 40 ko lek tiv nih iz lo `bi.

B. Y.

KOPAONIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca”.

Telefon 063/301-975, 063/707787.

53583 IZDAJEM garsoweru u centru Budve blizu mora, 25E. Kumbor sobu sa kupatilom i kori{}ewem kuhiwe za 4 osobe, 20E. Telefon 0038269045009.

56042 SOBE i apartmani na moru Utjeha kod Bara, blizu mora.

Povoqno. Telefon 062/8510669, 021/63-63291.

56056 IZDAJEM sobe na moru, Utjeha kod Bara, Crna Gora. Tel.: 021/522-120, 063/59-50-51. 56368 POVOQNO izdajem dvokrevetne sobe - apartman u Kumboru kod Herceg Novog, 100 m od pla`e. Telefon 021/8881.003, 063/14-77-199.

56445 IZDAJEM sobe u Zelenici, novo, ku}a sa puno hlada, upotreba kuhiwe, 9 minuta do mora, 6 evra po osobi.Telefon 56538 064/1844-777.

BAWA KAWI@A - blizu reke Tise, soba sa kupatilom i upotrebom kuhiwe, cena 4 E po osobi. Telefon: 066/954-22-45 56583 i 024/877-016.

KOPAONIK - Brze}e, vila Omorika, apartmani 50m od `i~are, pogodno za porodi~ni sme{taj. Telefon 064/405-3912.

56731

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

56433 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

56434 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311482, 064/322-19-49.

56523

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

56435 ^ASOVI ENGLESKOG 800 din 60min. prevodi engleskog A-format. 800. din. Dolazi na ku}nu adresu. Telefon 063/117-6403.

56622 KU]NA NEGA bolesnih, starih, ometenih u razvoju uz konsultaciju lekara. Tel.: 063/460317, 062/826-3135.

56610 KU]NA NEGA. gerontolo{ke, medicinske kurirske usluge za bolesne i stare. Agencija za ~uvawe dece, podu~avawe, pomo} porodiqama. Telefon 021/400-148.

56608

IZDAJE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629.

56452

U CENTRU vrlo lep stan 30m2, \or|a Jovanovi}a, II sprat, kompletno name{ten, ve{ ma{ina, telefon, terasa, treba videti stan, 130 eura /mese~no. Telefon 063/517-846.

629212

c m y

dnevnik

OD PRVOG SEPTEMBRA izdajem jednosoban stan od 34m2 u ekskluzivnoj zgradi, blizu Spensa i fakulteta. Te56580 lefon 064/610-51-32.

IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs. Telefoni: 021/522-533, 021/523380, 063/522-202.

56615 NAME[TENA GARSOWERA, odvojena kuhiwa, sa dva otomana Bra}e Ribnikara. Telefon 55456 064/1463126.

IZDAJEM zaposlenoj osobi, na Limanu 2, Dr Ribara, jednoiposoban stan, renoviran, lepo opremqen, ima sve, 170 evra. Telefon 064/419-43-56.

55992 GRBAVICA. Izdajem novu ekstra potpuno name{tenu garsoweru, I sprat, sa terasom, 25m2. Telefon 063/888-0-826.

56033 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan na Keju. Telefon 56076 063/836-6036.

IZDAJEM odmah useqivu i name{tenu garsoweru na Limanu 3. Telefon 060/7444114.

56355 IZDAJEM garsoweru 28m2 name{tena u Novom Sadu ul. [umadijska br.1. Telefoni: 452-817 i 065/432-77-52. 56359 SAJAM - izdajem name{tenu garsoweru, 32m2, 1. sprat, iskqu~ivo zaposlenim samcima ili samicama, 120 evra sa re`ijama. Depozit. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74.

56376 IZDAJEM name{tenu garsoweru M. Gorkog 6, ispred Spens-a. Telefon 063/511939.

56381 IZDAJEM dvosoban stan 60m2 na Limanu III, kod Doma zdravqa. Telefoni: 065/4000-445, 064/104-6500.

56391 IZDAJEM komfornu name{tenu garsoweru u centru, 28m2, telefon, centralno, kablovska.

Telefon 021/552270, 064/11-36-076.

56439 IZDAJEM dvosoban name{ten komforan stan u Novom Sadu, 51m2 + 12 m2, terasa, na Bulevaru Oslobo|ewa kod Elektrovojvodine. Telefon: 021/461-117.

56499 LIMAN, izdajem jednoiposoban stan, name{ten, 44m2 + terasa, klima od 15. 7. 2012.

Telefon: 021/6-332-384 i 062/40-15-14.

56500 IZDAJEM jednosoban prazan stan. Bulevar Kraqa Petra prvog 64, drugi sprat br. 8.

Novi Sad. Telefon 6416-785.

56502 PETROVARADIN, izdajem jednoiposoban stan 36m2 u stambenoj zgradi, 2. sprat, CG, lift. Telefon 0230/27-153 i 063/80-176-20.

56537 IZDAJEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895-362.

56539 IZDAJEM stan kod Sajma, dvosoban, name{ten sa centralnim grejawem. Telefon 060/6433-772.

56584 IADAJEM garsoweru, 20m2, toplokacija, Spens, 2. sprat, name{tena, odvojena kuhiwa.

Telefon 063/344-711.

56594 IZDAJEM dvosoban komforan stan u Petrovaradinu, veoma povoqno. Telefon: 464110 i 063/7273090.

56595 IZDAJEM garsoweru u Novom Sadu, u blizini „Dnevnika”. Telefon 064/2813949.

56597 IZDAJEM dvosoban, 40m2, potpuno name{ten opremqen, komforan stan, klima, telefon, internet, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559-580, 063/500-467.

56598 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan od 56m2, u Ulici Lasla Gala. Telefon 063/516180.

56653

oglasi IZDAJEM garsoweru 23m2, name{tenu, u Haxi Ruvimovoj br. 31. Telefon: 6216-502.

56660 IZDAJEM u novogradwi komforan jednosobni stan, potpuno name{ten kod „Dnevnika”.

Telefon 065/47-47-888. 56666 IZDAJEM jednosoban stan na Salajci. Telefoni: 021/6322888, i 063/580-301.

56682 STAN 115m2 visoko prizemqe na du`e vreme za firme, advokati ordinacije Trg Ferenc Feher. Telefon 062/890-11-99.

56702 IZDAJEM na du`e vreme Dragi{e Bra{ovana, prvi sprat, trosoban, samo kuhiwski elementi od name{taja.

Telefon 062/8901199.

56704 IZDAJEM jednoiposoban stan na Limanu IV kod mornarice, dvema studentkiwama.

Telefon 063/514-771 zvati u periodu od 17 - 21 sat.

56709 IZDAJEM jednosoban name{ten stan 35m2 na N. nasequ.

Tel. 063/7793-185.

56722

POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519533, novisad@stanovi.rs 56611 POTREBNI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefon 063/522-202, 063/519-533.

56612 HITNO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800-2000e.

Telefon 063/519-533.

56613 HITNO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450 do 1000 evra.

Brza realizacija. 063/519-533, 063/522-202.

56614

KUPUJEMO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

629220 KUPUJEM 2,5 ili trosoban stan Liman I, II, ili Grbavica bez posrednika do IV sprata.

Telefon 063/574-030.

56718

U PONUDI vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004, www.solis-nekretnine.com.

629143

GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera, cena 27.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

629221 BUL. OSLOBO\EWA, u novijoj zgradi, ukwi`ena kompletno name{tena garsowera, cena 28.600. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

629222 SATELIT, novija ukwi`ena garsowera, cena 18.600. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

629223

NOVO NASEQE, S. Hristi}a, ukwi`ena garsowera za 24.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

629224 UKWI@ENA garsowera od 26m2 na Podbari, II sprat, povoqno! Cena 27.000E. Uz stan parking prostor u dvori{tu zgrade. Telefon 060/621-1685.

629263

HITNA prodaja odli~ne, novije garsowere kod Sajma, 25m2, I sprat, lift, ukwi`en. Cena 26.000E. Tel. 063/692-917. 629264 ODMAH USEQIVA garsowera u centru, 28m2, drugi sprat, terasa, lift, zgrada uredno predata na legalizaciju, cena 23.700E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

629294 UKWI@ENA garsowera, prodaje se sa svim novim stvarima i tehnikom u stanu, novija zgrada „Budu}nost gradwa”, ~etvrti sprat, terasa, lift, cena 26.800E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

629295 DETELINARA, 19m2- 15.000E. Odmah useqiva garsowera u zgradi. Telefoni: 063/444-743, 021/522-177.

629292 NOVO NASEQE 20m2 ukwi`ena odmah useqiva garsowera, CG, lift, cena 20.500E. Telefoni: 064/8236604, 021/542-779.

629195 CANKAREVA ul., 25m2, 1. sprat, lift, CG, useqiva, ukwi`ena, cena 26.000E i 24m2 @. stanica, odmah useqiva garsowera sa PDV-om u novoj zgradi. Telefoni: 064/8236610, 021/542-772.

629193 LIMAN DVA odmah useqiva, ukwi`ena garsowera sa odvojenom kuhiwom 26m2. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

629200 PRODAJE SE odmah useqiva, novija bez ulagawa, komplet name{tena garsowera u blizini „Matice srpske”, drugi sprat, 25m2, cena 28.500 evra. [ifra: 23158. Telefoni: 021/520-231; 060/018-94-22, www.solis-nekretnine.com.

629145 LIMAN III!!! U neposrednoj blizini vrti}a, parka i pijace jednosoban stan!!! Pozovite!!!

Tel. 065/2500-213.

629163 LI^NO prodajem kompletno renoviran jednosoban stan 33m2 na prvom spratu, odmah useqiv, terasa, ukwi`en, Antona Urbana. Telefon 063/174-4091.

629201 KOD LIMANSKE PIJACE jednosoban stan 40m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

629202 KOMPLETNO renoviran jednosoban 32m2, Grbavica, Alekse [anti}a, PVC stolarija, nova keramika, sanitarije, instalacije, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, V sprat sa liftom, useqiv, ukwi`en, cena dogovor. Telefon 063/517-846.

629214 CENTAR, Futo{ka, jednosobni, I sprat, luksuzni, 31m2, cena: 30.000. Tel. 528-599, 063/111-8085.

629304 NOVO NASEQE, 37,5m2, II sprat, cena 34.000. Tel. 423208, 063/111-8085.

629305 MILETI]EVA, jednosobni, 34m2, III sprat, plus tavan, cena povoqna. Tel. 423-208, 063/111-8085.

629306 KLASI^AN jednosoban stan 26m2, ukwi`en, terasa, ni`a spratnost, Stara Detelinara.

Tel. 6615-117.

629281 U ULICI Stevana Mom~ilovi}a ukwi`en, klasi~an jednosoban stan od 33m2. II sprat.

Cena 22.500E. Telefon 063/108-8017.

629265 DETELINARA, jednosoban, ukwi`en 26m2, terasa, ~etvrti sprat 22.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

629256 S. DETELINARA, ukwi`en 1.0 stan od 32m2 po ceni od 28.850. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

629225 PRODAJEM jednosoban stan 29m2 u centru, visoko prizemqe - bez agencije. Telefon 063/154-42-92.

56553 NA LIMANU II, kod „Jovan Popovi}” {kole, 26m2, lift, terasa, odvojena kuhiwa, ukwi`en, 28850, 451-318, 523193, {ifra 1003526, www.nekretnine-mojdom.com 56627

nedeqa15.jul2012.

PRODAJEMO jednosoban stan u Rumena~koj ulici za 31.000. Stan je odmah useqiv i ukwi`en. Telefon 6447-622, 063/540-165.

56629 NA LIMANU 3, 27m2, ukwi`en stan kod Limanskog parka, cena 28900, {ifra 1003010, www.nekretnine-mojdom.com Telefoni: 021/45156630 318, 523-193.

JEDNOSOBAN stan 33m2, na drugom spratu u ukwi`enoj zgradi kod Satelitske pijace, cena 22500, {ifra 1003687, www.nekretnine-mojdom.com 56632 451-318, 523-193.

JEDNOSOBAN stan u centru kod Keja i „\or|e Nato{evi}” {kole, 32m2, ukwi`en 39400, www.nekretnine-mojdom.com {ifra 1003682. Telefoni: 021/451-318, 021/523-193.

56634 NOVA ukwi`ena zgrada na Grbavici, lep stan 30m2 na II spratu, cena 36500. Telefoni: 021/451-318, 021/523-193, www.nekretnine-mojdom.com 56635 {ifra 1002587.

ODLI^AN jednosoban stan u Drage Spasi}a na Limanu I, 45m2, cena 46350. www.nekretnine-mojdom.com Telefoni: 021/451-318, 523-193, {ifra 1003571.

56637 GARSOWERU od 26,3m2 odmah useqivu, sa terasom, klimom na drugom spratu u u`em centru grada, bez posrednika.

Telefon 063/8633215.

56446 PRODAJEM garsoweru kod stanice. Brzo gotova. Cena 13.000 eura. Telefon 063/105-0105.

56588 NOVA DETELINARA 150m2, lokal, ugao Veselina Masle{e i Kosta Racina u jednoj eta`i, www.nekretnine-mojdom.com direktna prodaja od investitora 021/451-318, 021/523-193.

56619 NA NOVOJ DETELINARI garsowera 19m2 na prvom spratu u novoj zgradi, pred useqewem. Telefon 021/451-318, 021/523-193 www.nekretninemojdom.com 56620 U TOPLICE MILANA 25m2, odli~na nova garsowera na prvom spratu.

Telefoni 021/451-318, 021/523-193, www.nekretnine-mojdom.com {ifra 1003459.

56621 U ALEKSANDROVOJ zgradi na Bul. oslobo|ewa, 39m2, nov neuseqavan ekstra stan, cena 46.300E, {ifra 1003431, www.nekretnine-mojdom.com.

Telefoni: 021/451-318, 021/523-193.

56623 NOVA DETELINARA, Haxi Ruvimova 26m2, prvi sprat, ukwi`en, kqu~ u ag. {ifra 1003616, 0658506616, www.nekretnine-mojdom.com Telefoni: 021/523-193, 021/451-318.

56624 BULEVAR, „Aleksandar”, 40m2, 46350 - fiksna cena, {ifra 1003431, 451-318, 523193, 0658506616 www.nekretnine-mojdom.com 56625 NOVA DETELINARA brzo useqiva garsowera, direktna prodaja od investitora 2000. „Moj dom” 451-318, 523-193, komunalije pla}ene u celosti, pozovite!!!

56626 PRODAJEM garsoweru 23m2, u Haxi Ruvimovoj br. 31.

Telefon: 6216-502.

56661

KOSAN^I] IVANA 40m2 jednoiposoban, ukwi`en, useqiv, 4. sprat od 5. spratova, terasa, lift, CG cena 41.200E. Telefoni: 064/823-6610, 021/424-963.

629199 BULEVAR OSLOBO\EWA, 35m2 noviji jednoiposoban stan, kod „Dnevnika”, lift, terasa, ukwi`en!

Cena 37.500E. Telefon 063-7776-233.

629266 SAJAM, ukwi`en jednoiposoban stan 39m2, bez ulagawa. Tel. 6615-117.

629282

21

CARA DU[ANA, ukwi`en jednoiposoban, 38.5m2, II sprat, gradila „Dijagonala”.

Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09.

629285 SOMBORSKI BULEVAR, jednoiposoban stan, preduseqewem, 26.000E. Telefoni: 021/526-622, 063/444-743.

629286 CENTAR grada, ukwi`en odli~an jednoiposoban stan, 40.500E. Telefoni: 062/522177, 062/89-56-705.

629290 CENTAR, pe{a~ka zona, ukwi`en jednoiposoban 33m228.000E. Telefoni: 021/522177, 062/89-56-705.

629291 OKOLINA Cara Du{ana, 39m2, II sprat, cena dogovor.

Tel. 423-208, 063/111-8085.

629307 SAJAM, 40m2, ukwi`en, odli~an, odmah useqiv, 36.000E. Telefoni: 021/522177, 062/89-56-705.

629293 UKWI@EN jednoiposoban stan, prodaje se sa svim stvarima i tehnikom u stanu, podne povr{ine oko 35m2, redukovane povr{ine 29m2, {esti sprat, lift, cena sa PDV-om: 28.400E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs.

629296 HITNO - nov - useqiv jednoiposoban stan, tre}i sprat, terasa, lift, 35 m2, Nova Detelinara, centralno gradsko grejawe, topla voda, cena 35.900E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs.

629297 NOV ukwi`en jednoiposoban 39m2, Augusta Cesarca - do Bulevara, prvoklasna gradwa, peti sprat sa liftom, zgrada sa recepcijoim, 42.000. Telefon 063/517-846.

629215 NOVO NASEQE, Bate Brki}a, zgrada od fasadne cigle, 1.5 stan od 43m2 po ceni od 36.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

629227 GRBAVICA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.600.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

629228 NOVA DETELINARA, nov, useqiv 1.5 stan od 35m2 na III spratu, cena 36.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

629229 LIMAN 2, ukwi`en 1.5 stan od 53m2, cena 43.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

629230 HITNO!!! HITNO!!! Novo naseqe jednoiposoban stan 35m2, tre}i sprat, lift, ukwi`en 32.900. Telefoni: 528-137; 063/538-137.

629203 BULEVAR OSLOBO\EWA kod Futo{ke pijace 41 m2 jednoiposoban, useqiv, ukwi`en, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 44.350E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6604, (www.avenianekretnine.com).

629185 HITNO!!!! Jednosoban - mogu} jednoiposoban 33m2, ukwi`en, useqiv, 2. sprat od 3, sprata, CG, cena 22.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610, (www.avenia-nekretnine.com).

629186 PARISKE KOMUNE!!! Jednoiposoban stan od 38m2 ni`e spratnosti, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500-213.

629164 PRODAJEM mali jednoiposoban stan 31m2 kod crkve na Novoj Detelinari, prvi sprat, odr`avan bez ulagawa. [ifra: 22733. Telefoni: 021/451-570; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com.

629146

22

oglasi

nedeqa15.jul2012.

PRODAJEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena samo 22.600 evra. [ifra:20555.

Telefoni: 021/451-570; 064/112-62-39, www.solis-nekret629147 nine.com.

NA NOVOJ DETELINARI, hitna prodaja ukwi`enog stana od 40m2, nova zgrada sa liftom, stan ima i terasu, ~etvrti sprat, cena samo 33.500 evra. [ifra:23372.

Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

629148 NOVIJI, ukwi`en, jednoiposoban stan na Grbavici, 36m2, cena 41.000 evra. [ifra: 23053. Telefoni: 021/427-277; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com.

629149 jednoiposoban PRODAJEM stan 40m2 na 1. spratu na Novom nasequ kod Gerontolo{kog centra po veoma povoqnoj ceni. [ifra: 23263.

Telefoni: 021/451-570, 064/3432-969, www.solis-nekretnine.com.

629150 PRODAJE SE dvosoban stan na Grbavici, ukwi`en, 41m2, odvojena kuhiwa sa prozorom, isto~na strana, odli~na terasa, mo`e i kredit. [ifra: 22396.

Telefoni: 063/520-296; 021/520231, www.solis-nekretnine.com.

629151 HITNA PRODAJA, za renovirawe dvosoban stan 52m2, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, na tre}em spratu, odli~an raspored,starija zgrada, cena 44.000 evra, mo`e prodaja na bankarski kredit! [ifra: 23072. Telefoni: 064/134-0459; 021/451-570, www.solisnekretnine.com.

629152 PRODAJEM 55m2 dvosobnog stana na Grbavici, „Aleksandar gradwa”, u blizini picerije, odmah useqiv, tre}i sprat, cena 53.500 evra. [ifra: 22515. Telefoni: 021/520-231; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com.

629153 ODLI^AN dvosoban stan na Novoj Detelinari. Tre}i sprat, ukwi`en, mo`e i kredit, 51m2, po~etna cena 54.000 evra. [ifra: 21347. Telefoni: 021/451570, 063/520-296, www.solisnekretnine.com.

629154 DVOSOBAN stan, Liman III, kvalitetna zgrada, odli~na lokacija, V sprat od VIII, lift, preporu~ujemo. Cena 61.000E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

629182 DVOSOBAN, Liman II, 61m2, mo`e dvoiposoban, izuzetan, ukwi`en stan, hitno povoqno! „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97.

629175 DVOSOBAN 59m2 funkcioni{e kao dvoiposoban, velika zastakqena terasa, ukwi`en, odmah useqiv, fasadna cigla, cena 42.550E. Tel.: 021/6614-200, 064/823-6601.

629187 VOJVODE BOJOVI]A 44m2 - useqiv dvosoban stan, 2. sprat, ukwi`ena zgrada, terasa, lift, CG, isto~na strana, cena 50.000E nije fiksno. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

629188

ZGRADA od „Budu}nosti” perfektan dvosoban stan 48m2, ukwi`en, prazan, sa odvojenom kuhiwom, 1. sprat, terasa, lift, CG, cena 43.300E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610.

629189 LIMAN II - 53m2 dvosoban, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, terasa, lift, CG. Cena 44.000E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6604.

629190 NOV - 44m2 dvosoban, odmah useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG, pro{ao tehni~ki prijem, perfektan raspored, ju`na strana, cena sa PDV-om 41.000E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6601.

629192 CENTAR odli~an noviji dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500 nije fiksno, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

629204 BULEVAR OSLOBO\EWA preko puta „Dnevnika” nov, ukwi`en stan 42m2 na drugom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

629205 LIPOV GAJ moderno opremqen, kompletno name{ten, dvosoban stan na prvom spratu, ukwi`en. Telefon 063/8117331.

629206 KOD SPENS-a retko u ponudi nov dvosoban stan 55m2, zgrada sa liftom, ima terasu. Telefon 063/538-166.

629207 GRBAVICA, odli~an, nov 2.0 stan, fantasti~an raspored, ukwi`en, cena 57.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

629231 BULEVAR, 2.0 stan od 60m2 na I spratu, ukwi`en, cena 49.500.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

629232 NOVO NASEQE, odli~an klasi~an ukwi`en 2.0 stan od 54m2 novija gradwa, cena 38.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

629233 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwi`en na 47m2, cena 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

629234 GRBAVICA, u zgradi od fasadne cigl , 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwi`en 55m2, cena 53.600. Telefon 063/828-83-77.

629235 DU[ANA VASIQEVA 65m2, Kej-Ribqa pijaca, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen dvosoban stan, II sprat sa liftom, PVC stolarija, zgrada od fasadne cigle, ukwi`en 67.000. Telefon 063/517-846.

629216 LEP dvosoban 49m2, kod „ABC” marketa na Novoj Detelinari, I sprat sa liftom, ukwi`en, cena dogovor. Telefon 063/517-846.

629217 KLASI^AN dvosoban 58m2, Bulevar oslobo|ewa, kod stadiona „Vojvodine”, brzo useqiv, ukwi`en, hitno! 47.000.

Telefon 063/517-846.

629218 HITNO!!! 54m2 ukwi`en, odmah useqiv dvosoban stan, sre|en, bez ulagawa, lift, terasa, CG, TPV, zgrada stara 8 godina, cena 38.100E. Telefoni: 064/823-6604, 021/424-963, (www.avenianekretnine.com).

629197

UKWI@EN dvosoban stan Nova Detelinara, 53m2, lift, terasa, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, cena 41.200E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

629298 NOV - odmah useqiv dvosoban stan, 46m2, cena sa PDV-om i parking mestom, redovan sprat, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena 46.900E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs.

629299 UKWI@EN dvosoban stan na Novom nasequ, 64 m2, ~etvrti sprat, terasa, lift, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, cena 47.400E. Tel.: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

629300 PARTIZANSKIH BAZA, 63m2, dvosobni, lako dvoiposobni, povoqno. Tel. 423208, 063/111-4142.

629308 NOVI SAD, Nova Detelinara, 47m2-41.200E, ukwi`en, odli~an stan. Mo`e kredit. Telefoni: 021/526-622, 064/215-60-90.

629288 SAJAM odli~an ukwi`en stan 56m2-56.500E, I sprat, terasa. Telefoni: 021/526-622, 064/215-60-90.

629289 CENTAR kod Jovine gimnazije, ukwi`en dvosoban stan 57m2, izuzetno sre|en, klasi~an raspored, mawa zgrada. Tel. 66151-17.

629283 NOVIJI 54m2 dvosoban stan na Novom nasequ. Ukwi`en, ima terasu. Povoqna cena, 38.200E. Telefon 060/621-1685.

629268 STEVANA MUSI]A, novija, ekskluzivna zgrada, 55m2, IV sprat, lift, terasa. Telefon 063-504-799.

629269 MI[E DIMITRIJEVI]A 52m2, odli~an raspored, ukwi`en, II sprat, terasa, cena 46.000E. Telefon 063-1010-664.

629270 PRODAJEM odli~an dvosoban renoviran stan kod Limanske pijace.

Lift, terasa. Ukwi`en! Hitno!

Cena 57.500E. Telefon 0637776-233.

629271 SAJAM, S. Mokrawca 53m2, klasi~an dvosoban, ukwi`en, lift, terasa 41.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 629257 GRBAVICA, dvosoban, renoviran, odvojena kuhiwa, idealno za poslovni prostor 42.000. Telefoni: 444-107, 6337853.

629258 BRANIMIRA ]OSI]A 60m2, I sprat, terasa, ukwi`en, o~uvan 59.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

629259 CARA DU[ANA, ukwi`en 2.0 stan od 43m2 na II spratu, cena 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

629226 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwi`en nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 56.800, mo`e i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina...

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

629239 PRODAJEM dvosoban Stevana Hristi}a, 44m2, 5 sprat, nije zadwi, lift. Telefon 062/543816.

56705 JEDNOIPOSOBAN 42m2 Bulevar oslobo|ewa, IV sprat, lift, ukwi`en, useqiv, terasa, 40.000.

Telefon: 060/418-32-23.

56696 JEDNOIPOSOBAN stan kod bolnice, 44m2, VP, kao prvi sprat, ukwi`en, useqiv, cena 32.000E. Telefon: 060/418-3223.

56698

PRODAJEM 1,5 soban stan 36m2 C. Du{ana II sprat dvori{no orijentisan, zvati od 17 ~asova. Telefon 063/8822-950.

56719 SATELIT, ukwi`en dvosoban stan, 48m2 na drugom spratu.

Cena 30.000 evra. Telefon 060/02-01-000.

56462 DVOSOBAN stan, 56m2, Novo naseqe, 2. sprat, useqiv odmah.

Cena dogovor.

Agencije iskqu~ene. Telefoni: 061/1150-459, 060/596-63-88.

56542 PRODAJEM dvosoban komforan stan, 60m2, na Limanu, kod doma zdravqa, Ulica Balzakova. Cena 58.000 evra. Telefon 064/148-56-77. Vlasnik.

56562 CENTAR dvosoban 53m2 III sprat 55.000 eura, Detelinara, dvosoban IV, useqiv 35.000m2 (52m2), Ribqa pijaca v.p. 59m2, salonski 60.000 eura. 063/587602.

56575 PRODAJEMO na Novom nasequ dvosoban stan za 37.000 stan je u blizini robne ku}e i ambulante. Telefon 6447-622, 063/540-165.

56631 NOVO NASEQE, [onsi, 54m2, drugi sprat, odli~an, pozovite!!! [ifra 1002213, www.nekretnine-mojdom.com 451-318, 523-193.

56644 CENTAR, radni~ka visoki parter, 67m2, idealno za kancelarije, www.nekretnine-mojdom.com {ifra 1003626, 523-193, 451-318, 062/8829-588.

56645 GRBAVICA, nov, neuseqavan jednoiposoban stan, na prvom spratu. Cena 52.200 evra.

Telefon 060/02-01-000. 56463 VLASNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwi`en, useqiv, ima lift. Mo`e na kredit.

Telefon 064/128-47-49. 56570 PRODAJEMO nov ukwi`en jednoiposoban stan u blizini centra na prvom spratu za 46.500. Telefon 6447-622, 063/540-165.

56633 CENTAR, 46m2, Petra Drap{ina, peti sprat, odmah useqiv, {ifra 1003593, povoqno!!!

41200. www.nekretnine-mojdom. com Telefoni: 523-193, 451-318, 0658506616.

56639 CENTAR, Stra`ilovska, 41m2, 46350, {ifra 1003665, www.nekretnine-mojdom.com 0658506616, 523-193, 451-318.

56641 BULEVAR, ]irpanova, 41m2, prvi sprat, nov odmah useqiv, 48.400. - [ifra 1003595, www.nekretnine-mojdom.com 451318, 523-193, 0658506616.

56642

LIMAN 2, klasi~an 2.5 stan od 68m2, ukwi`en, cena 62.800.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

629241 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

629242 OKOLINA BULEVARA, zgrada od fasadne cigle, na mirnom mestu u zelenilu, odli~an 2.5 stan, bez ulagawa, I sprat, ukwi`en cena 70.000.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

629244 BULEVAR OSLOBO\EWA 74m2, dvoiposoban, isto~na strana, lift, dve terase, ukwi`en 68.000. Telefoni: 444107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

629260 U BLIZINI [KOLE na Limanu II, odmah useqiv dvoiposoban stan od 68m2.

Lift, terasa.

Povoqno, 60.000E. Telefon 063/777-6233.

629272

dnevnik

GUNDULI]EVA ulica, nov, useqiv, odli~an dvoiposoban stan od 41m2. Hitna prodaja.

Cena sa name{tajem 34.000E. Telefon 060/621-1685. 629267 LAZE KOSTI]A, ukwi`en dvoiposoban,76m2, renoviran, salonac, cena dogovor. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99629284 09.

BULEVAR DESPOTA STEfANA, 59m2 odli~an dvoiposoban stan. Lift, terasa, ukwi`en!

Cena 51.500E. Telefon 7776-233.

629274 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Mo`e sa gara`om. 65.000E. Telefon 629275 063/108-8017.

UKWI@EN dvoiposoban dupleks stan, 67 m2, Bulevar Evrope, novija zgrada - kvalitetna gradwa, kuhiwa ostaje u ceni, V sprat, lift, cena 49.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

629301 UKWI@EN dvoiposoban stan na Limanu 3, 66m2, redovan sprat, terasa, lift, cena 62.850E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs.

629302

KATOLI^KA PORTA, lep dvoiposoban 61m2, na IV spratu, dva ulaza u stan, odvojena kuhiwa, terasa, dve klime, gleda na dvori{te, ukwi`en, 52.000. Telefon 063/517-846.

629219 TELEP, nova zgrada odli~an mawi 2.5 stan, cena 45.600 sa PDV-om (mo`e kredit). Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

629236 NOVA DETELINARA, mawi, noviji, ukwi`en 2.5 dupleks stan za 37.100. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

629237 BRA]E JOVANDI] odli~an stan bez ulagawa 50m2 u funkciji dvoiposobnog, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

629208

RUMENA^KA kod Doma zdravqa dvoiposoban stan 61m2, klasi~na gradwa, ukwi`en, mo`e kredit za 46.500. Tele629209 fon 063/538-166.

LIMAN - 60m2 zgrada od „Budu}nosti” - 10 god. stara, dvoiposoban, lift, terasa, ukwi`en, useqiv odmah, odli~an raspored, cena 65.000E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6601, (www.avenianekretnine.com).

629191 DVOIPOSOBAN, Liman I, 65m2, novija zgrada, ukwi`en, odli~ne orjentacije, bez ulagawa. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

629176 NOVO NASEQE!!!

Kod {kole i vrti}a na mirnom mestu de luks sre|en stan od 65m2, prvi sprat!!! Nesvakida{wa ponuda. Pozovite!!!

Telefon 063/500-213.

629165 LIMAN III!!! Dvoiposoban stan ni`e spratnosti u mirnom okru`ewu kod {kole za 49500E. Pozovite!!! Telefon 065/2500-213.

629166 DRAGE SPASI]!!! Dvoiposoban stan od 70m2!!! Telefon 063/500-213.

629167 LIMAN 4, novija zgrada koju je gradila „Budu}nost”, fasadna opeka, dvoiposoban stan od 60m2, odli~no organizovan, dvostrano orjentisan. [ifra: 23127. Telefoni: 063/520-296; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

629155 PRODAJE SE dvoiposoban stan na izuzetno dobroj lokaciji na Telepu, u blizini {kole, Pitagorina ulica, prvi sprat, 61m2, sa pripadaju}om podrumskom prostorijom i gara`om, cena 56.500 evra. [ifra: 23321. Tel.: 021/451570; 060/018-94-22, www.solisnekretnine.com.

629156 NOVA DETELINARA, nov stan, sjajna struktura, dvoiposoban 60m2, 2 kupatila, cena sa PDVom 68.000E. [ifra: 23455. Telefoni: 021/6624-325, 063/14-15-800, www.solis-nekretnine.com.

629157 BULEVAR, trosoban stan sa gara`om, odli~no odr`avan, ukwi`en, sa potpuno opremqenom kuhiwom i ve}im brojem plakara, drugi sprat, 98m2, a po~etna cena je 108.000 evra. [ifra: 23380. Tel.: 065/20-19010; 021/427-277, www.solisnekretnine.com.

629158 LIMAN 2, Resavska ulica, klasi~an stan 83m2, dve terase, zgrada sa liftom. Za vi{e pozvati. [ifra: 23487. Tel.: 021/451-570; 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

629159

oglasi

dnevnik

KLASI^AN, ukwi`en trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena 72.000 evra. [ifra: 22773.

Tel.: 021/520-231; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com.

629160 PRODAJE SE trosoban stan u centru kod Dunavskog parka 80m2, 1. sprat. Cena 94.800E. [ifra: 18088. Telefoni: 021/427-277, 063/14-15-800, www.solis-nekretnine.com.

629161 LIMAN III!!! Kod Nisa i Limanskog parka trosoban stan od 77m2, ukwi`en odmah useqiv, svetao!!! Telefon 063/500-213.

629169 KEJ!!! Sa pogledom na Dunav trosoban stan od 112m2, trostran. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

629170 TROSOBAN, Liman II, 90m2, novija zgrada, odli~na lokacija, odli~na cena. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

629177 MAKSIMA GORKOG 82m2 nova zgrada, 1. sprat, trosoban, ukwi`en stan, odli~an raspored, dvostrano orjentisan, terasa, lift, CG, cena dogovor. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601, (www.avenianekretnine.com).

629194 DETELINARA, prodajem klasi~an ukwi`en 3.0 stan od 62m2 na III spratu, cena 53.500.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

629238 TROSOBAN nov - odmah useqiv stan 59m2, 3. sprat, lift, terasa, CG, perfektan raspored, cena 63.450E. Telefoni: 064/823-6610, 021/542779, (www.avenia-nekretnine. com).

629198 NOVO NASEQE, kod crkve na Savini izvanredan trosoban stan 86m2, I sprat, dve terase, ukwi`en. 75.000E, hitno! Pozovite 060/621-1685.

629276 GRBAVICA, 86m2, noviji, ukwi`en, odmah useqiv stan sa terasom. Izuzetno povoqna cena, 51.500E. Telefon 060/621-1685.

629273 LIMAN IV, 3,0 stan na prvom spratu 78m2, uz Dunav, 1300 kaplara. Kvalitetna zgrada, zelenilo. Telefon 063/524-133 55416 PRODAJEM u centru nov trosoban stan od 80 m2, drugi sprat. Telefon 063/7143581.

56517 PRODAJEM stan od 75m2, Bra}e Jovandi} ulica. Telefon 064/157-06-11.

56566 PRODAJEM klasi~an trosoban stan kod robne ku}e na Detelinari 45.000. Stan je bez ulagawa i odmah useqiv.

Telefon 6447-622, 063/540-165 56636 LIMAN 2, Resavska 82m2, prodajem ekstra luks stan u odli~anoj zgradi i prelepoj lokaciji, www.nekretnine-mojdom.com 451-318, 523-193.

56649 PRODAJEMO dvoiposoban stan od 61 m2 kod Sajma za 46.000, ukwi`en. Telefon 6447-622.

56640 GRBAVICA, 63m2, „Aleksandar”, prazan odmah useqiv, 60.800. [ifra 1003488, 523193, 451-318 www.nekretninemojdom.com 56646 LIMAN 4, 60m2, tre}i sprat, „Budu}nost”, odli~an, {ifra 1003531, 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com 56647 NOVA DETELINARA 67m2, visoki parter, nov odmah useqiv, 59.000 - {ifra 1003612, kqu~ u agenciji www.nekretnine-mojdom.com 523-193, 451318, 0658506616.

56648

CENTAR, okolina Keja i Ribqe pijace, odli~an 3.5 salonski stan, cena 80.000.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

629243 LIMAN, u zgradi od fasadne cigle odli~an 3.5 stan od 93m2, ukwi`en, cena 92.700. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

629246 LIMAN odli~an, ukwi`en 3.5 stan od 94m2 na II spratu, renoviran, 88.600. Telefon 629247 063/742-21-80.

LIMAN ^ETIRI lep troiposoban stan 93m2, odli~nog rasporeda, ukwi`en, mo`e redovan kredit. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

629211 RENOVIRAN troiposoban stan 88m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace, I sprat, lift, terasa, ukwi`en.

82.500E. Telefon 063/777-6233.

629277 UKWI@EN troiposoban stan, 95m2, Grbavica, gara`no mesto u ceni, dupleks - peti sprat, terasa, lift, cena 73.350E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs.

629303 U BLIZINI {kole „\ura Dani~i}„ troiposoban stan izuzetnog izgleda na prvom spratu od 103m2. Hitno.

Pozovite!!! Telefon 065/2500213.

629171 DUNAVSKI PARK!!! Odli~an ~etvorosoban stan na jako lepom mestu, ukwi`en useqiv po dogovoru!!!

Telefon 063/500-213.

629172 LIMAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 150m2, luksuzan sa dva kupatila!!!

Pozovite!!! Telefon 063/500213.

629173 NOVO NASEQE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500213.

629174 SALONAC!!! Renoviran, useqiv ukwi`en stan od 92m2 za 72000E, na odli~nom mestu za vi{e namena. Pozovite!!!

Telefon 063/500-213.

629168 ^ETVOROSOBAN, u`i centar - Nikolajevska, 113m2 + terasa + podrum, I sprat, salonski. U cenu od 150.000E. ura~unato sre|ivawe po `eqi kupca. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

629181 PRODAJEM odli~an luksuzan 318m2 na 5. spratu, ekstra kvalitet i lokacija, lift do stana, prelep pogled! [ifra:21387.

Telefoni: 021/451-570, 063/14-15-800, www.solis-nekretnine.com.

629162 ^ETVOROSOBAN, Toplice Milana, stan u tri nivoa, pov.

200m2, cena 900E/m2. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

629184 LIMAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

629210 PRODAJEM salonski stan od 137m2 u neposrednoj blizini Dunavskog parka, II sprat, terasa, ukwi`en.

Cena 142.000E. Telefon 0631010664.

629278

EKSKLUZIVNO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, I sprat, lift, terase. 1200E/m2! Telefon 063/777-6233.

629279 IZVANREDAN petosoban stan od 136m2 na Grbavici u Pu{kinovoj ulici.

Dva kupatila, dve terase, sauna, lift. Povoqno, 120.000E. Tel. 063/108-8017.

629280 BULEVAR EVROPE, u novoj zgradi, nov neuseqavan 4.0 stan od 80m2 po ceni od 65.100 sa PDV-om. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

629240 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 8090m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

629248 HITNO - povoqno u centru, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, II sprat, cena 108.000 odli~an i za stanovawe i za poslovni prostor! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 629249 KEJ, u zgradi od fasadne cigle, odli~an klasi~an 4.0 stan od 100m2, cena 105.000. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

629250 GRBAVICA, odli~an 5.0 stan od 105m2 (nije dupleks) u novijoj zgradi, cena 108.000 + gara`a gratis. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

629245 GRBAVICA 76m2, brzo useqiv, odli~an dupleks, III sprat sa liftom 70.300. Tel.: 629261 444-107, 633-7853.

TRG MLADENACA, troiposoban ukwi`en stan na tre}em spratu sa liftom i velikom terasom. Cena 105.000 evra.

Tel. 060/02-01-000.

56460 HITNO zbog selidbe prodajem stan 127m2 ceo I sprat. Cg, podrum, terasa 25m2. Telefon 063/81-50-622.

56551 CENTAR, 165m2, petosoban, fantasti~an, odli~an raspored, veliki dnevni boravak i trpezarija, odvojena kuhiwa, dva kupatila, terasa, lift, III sprat, novija zgrada, parking, kapija, pogled na Sinagogu, sto metara od pozori{ta, 149000E, vlasnik. Telefon 063/560-298.

56603

Nova ^ETVOROSOBAN Detelinara, 130m2 direktna prodaja od investitora „moj dom” terasa 30m2 fenomelan dupleks, cena dogovor sa PDV-om www.nekretnine-moj dom.com. Telefon 451-318, 523-193.

56628 KEJ, 100m2, prvi sprat, zgrada od fasadne cigle, prelep stan, bez ulagawa 117000. {ifra 1003139 www.nekretnine-mojdom.com 451-318, 523-193.

56650 KEJ 112m2 sa prelepim pogledom na tvr|avu i Dunav 129.000 - {ifra 1003110, 451-318, 523193 www.nekretnine56651 mojdom.com CENTAR, Augusta Cesarca, novo, peti sprat, dupleks 54+32=86m2, ~etiri sobe, odvojena kuhiwa, dva kupatila, terasa, sa parkingom 110.000E. Mo`e dogovor. Telefon: 063/562-411.

56591

KLISA, prodaje se dobra starija prizemna trosobna ku}a 130m2 ukupne povr{ine, na placu od 1100m2, mirna ulica, ukwi`ena, cena povoqna! [ifra: 31307.

Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

629144 KU]A, [ajka{ka, ukwi`eno 165 m2 na placu 20m h 20m, sva infrastruktura, odli~na nekretnina i za stanovawe i za poslovnu delatnost. Cena odli~na, 92.000E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

629178 NOVIJA trosobna ku}a 100m2, plac 285m2, na Podbari, Milana Raki}a, kolski ulaz, kompletna gradska infrastruktura, hitno i povoqno!

Telefon 063/517-846.

629213 SEVERNI TELEP, okolina Vr{a~ke ul., prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwi`eno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan.

Telefon 063/828-83-77.

629251 SLANA BARA, ku}a, Pr+Pk, 100m2, plac 718m2, cena 38.000E. Telefoni: 021/526622, 063/11-24-911.

629287 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwi`ena. Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

629254 TELEP, blizina Somborskog bulevara, preko puta Satelitske pijace, plac 460m2, dozvoqeno PR+I+pot 85.000.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

629255

nedeqa15.jul2012.

POVOQNO, plac 400m2 sa ku}om od 107m2 za adaptaciju ili ru{ewe u blizini {kole milicije u Sr. Kamenici.

34.000E. Telefon 063/7776-233.

629262 STARI LEDINCI gra|evinski placevi od 600m2 do 1500m2, voda, struja, telefon na placu, gas na 50m, cena 12 evra po m2. Telefoni: 064/823-6604, 021/661-4200.

629196 PLAC Popovica, blizina Mo{ine vile, 10 ari, ukwi`en, gra|evinska zona, mo`e kupovina pola, cena 25.000E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

629179 PLAC Bocke, odli~no lociran, ukwi`en, 10 ari, gra|evinska zona, 22.500E. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97.

629180 POTRA@WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu.

Kupujemo lokaciju za zgradu, iskqu~ivo jedan vlasnik.

Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260.

56493 PRODAJEM placeve u centru ^eneja, ul. Vuka Karaxi}a.

Telefon 063/248-150.

54742 UZIMAM u arendu zemqu: Pej. sala{i, ^enej, B. Jarak, Kisa~, Rumenka, Stepanovi}evo, prednost na vi{e godina, isplata odmah. Telefon 064/8372806.

55586 PETROVARADIN plac 1050m2, dozvoqena gradwa, svi prikqu~ci, asfalt. Ekstra povoqno 14.000 eura. Telefon 063/585-076.

56548 RUMENKA - prodajem plac od 586m2, ogra|en, pro{la struja.

Telefon: 060/180-80-44.

56592 VIKENDICA na Kamewaru 70m2, povoqno. Telefon: 061/161-7282.

56596 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera.

Telefon: 060/7668810.

56670 FRU[KA GORA, Alibegovac, [irine, 8km od Novog Sada, 5.300m2, plac, put, struja, voda-izvor, lep pogled. Telefon 064/288-61-71.

55963 PRODAJEM 2 + 2.5 jutra zemqe u Sremskim Karlovcima. Dozvoqena vikend gradwa. Telefoni: 021/881-402, 064/468-71-60, 064/244-11-85.

56442 PRODAJEM 27 ari gra|evinskog placa na Tranxamentu, Novi Sad. Mogu}nost delimi~ne kompenzacije. Telefon 064/22-87-731.

55089 PLAC za pumpu, dva sala{a ^enej, 13000 m2, Veternik, placevi Petrovaradin - Klisa, stan 800E/m2, ku}a dva stana 55.000E. Telefon:063/598-463, 021/6215-260.

56492 LEDINCI, 2500m2, fantasti~an urbanizovan plac za izgradwu porodi~ne ku}e P+1+Po, ravan, dobar pogled, svi prikqu~ci, hitna prodaja 7E/m2. Vlasnik. Telefon 063/560-298.

56604

23

PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613.

55621 KU]A NA TELEPU, dobra lokacija. Informacije na telefon 063/896-7201.

56275 PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a.

Telefon 021/842-894.

56556 ADAMOVI]EVO NASEQE, Novi Sad, prodajem ku}u (vilu) u Ulici Olge Petrov, sa puno zelenila na placu veli~ine 600m2. Telefon 6360-119.

56560 NOVI SAD, Nikole Tesle, preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma.

Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215.

56561 SREMSKI KARLOVCI, ku}a starije gradwe u blizini centra, 75 kvadrata sa dvori{tem.

Dokumenta u redu, vlasnik.

Telefoni: 063/156-09-56, 064/23695-46, 882-753.

56363 PETROVARADIN ku}a 220m2+100m2 plac 930m2, prazna svi prikqu~ci, kod {kole i pijace. 57.000e mo`e na otplatu. Telefon 063/152-0521.

56546 PETROVARADIN dobra ku}a 120m2 + nova 160m2 +40m2, gara`a, plac 500m2 u najlep{oj ulici.

Telefon 063/152-052-1.

56547 PRODAJEM novu ku}u na ^eneju preko puta aerodroma.

Povr{ina placa 1500m2. Telefon 065-22-33-424.

56550 PRODAJEM ku}u 50m2, pomo}ni objekat, septi~ka jama na Puckaro{u, Petrovaradin u procesu legalizacije. Plac 8 ari - vinograd, vo}wak. Telefon 021/6-321-714.

56554 TELEP - dve ku}e 250m2 na placu 820m2. Futog ku}a za dve porodice, prostor za pekaru, magacin, plac 800m2. Telefon 063/587-602.

56571 POPOVICA nova ku}a 110m2 sa saunom, bazenom 8h4, plac 500m2, ku}a Rakovac 90m2 useqiva, gara`a plac 800m2, svi prikqu~ci. Telefon 063/587602.

56573 KU]A, Sremska Kamenica, kod policijske {kole, ukwi`ena, 106m2, na placu 800m2, sa gara`om. Cena 80.000 evra. Telefon 060/02-01-000.

56464 PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu.

Telefon: 060/7668810.

56669 PRODAJEM ku}u u Veterniku, @elezni~ka 26.

67.000 eura. Telefon 021/823907.

56643 PRODAJEM ku}u 85m2 u Ba~kom Gradi{tu.

Cena 10.000e. Telefon 063/175-74-96.

55526 GARDINOVCI, prodajem ku}u 60m2 sa vo}wakom.

Telefon 065/444-32-39. 56188 PRODAJEM ku}u u Bege~u sa nusprostorijama i placem od 1.350m2. Telefon 063/128-0151.

56431

24

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa15.jul2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

NE[TIN - selo pored Dunava ku}a na prodaju, struja, voda, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem - ba{tom.

Telefon 021/504-629.

56451 PRODAJEMO ku}u 180m2 na placu od 1000m2 na ^ardaku.

Cena 130.000 eta`no grejawe, ukwi`ena. Telefon 063/540165.

56638

POSLOVNO - kancelarijski prostor, Nova Detelinara, Ilije Bir~anina, 120m2 u dva nivoa, pet tel. linija. Cena sa name{tajem 49.000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

629183 CENTAR, Zmaj Jovina 14m2, prizemqe, poslovni prostor u Lupusu 21.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

629253 IZDAJEMO lep, komforan lokal, od 1. avgusta, ugao Petra Drap{ina i Vase Pelagi}a. Pogodan za sve namene. Telefon 063/729-31-35.

56582

CENTAR 17m2, odli~na velika gara`a u samoj zgradi, glavna vrata daqinski, visina 3,5m. 100 metara od Sinagoge i Pozori{ta, mo`e da bude i magacin. Vlasnik. Telefon 063/560-298.

56602 TELEP, ul. Qubice Ravasin, ku}a oko 250m2, plac 800m2, bez ulagawa.

Telefon: 062/8901199.

56703 SAVE \ISALOVA, ukwi`eno, Salajka, ku}a oko 200m2 plac oko 450m2. Mo`e zamena za mawi stan+ doplata.

Telefon 0692/645-869.

56706 KU]A, Avijati~arsko naseqe, ukwi`eno, ~vrsta gradwa, sa pomo}nim prostorijama, gradsko centralno grejawe. Mo`e zamena za dva mawa stana.

Telefon 062/645-869.

56708 HITNO i povoqno prodajem ku}u kod `elezni~ke stanice.

Mo`e i zamena za stan uz doplatu. Cena 90.000evra. Tel.: 061/152-4629.

56735 ALIBEGOVAC, plac 1300m2, zapo~eta ku}a oko 80m2.

Telefon 062/645-869.

56707 PRODAJEM placeve u Starim Ledincima, ukwi`ene, dozvoqena gradwa, centar, struja, voda, telefon, gas, kablovska, asfaltni put, autobus. Telefoni: 063/507-097, 021/2977-565.

56738

KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana, dolazim odmah po pozivu.

Pla}am maksimalno. Isplata odmah. Telefoni: 064/33-77695, 824-611.

55560

GA[ENI kre~, 7 din. na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847-034 i 064/613-83-68.

55280

KLIME: prodajem, ugra|ujem, servisiram, popravqam. Brzo i kvalitetno.

Telefon 063/500-073.

56572

dnevnik

POMEN

POMEN

16. 7. 2010 - 16. 7. 2012.

Stani Laki} iz Ka}a 13. 7. 1992 - 13. 7. 2012.

Vidosava @ivojnov Kosta Kolari}

1930 - 2012.

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728.

56574 KUPUJEM vitrine za kwige.

Telefon 063/512-560.

56601

KADA SERVIS - osnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 500155, 065/543-8-96.

56617 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135.

54892 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

56383 MOLER i farbar radi moleraj, drvenariju i lepqewe tapeta. Telefon 6435-095.

56443 MOLERSKO-FARBARSKE usluge. Radim i mawe poslove.

Telefon 063/173-2692, majstor Miki.

56448 IZRADA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika i izrada re{etki i brava na vratima. Telefoni: 065/581-6333, 6434199.

56465 JORGANXINICA. Ru~no {ijem nove i renoviram stare jorgane, du{eke i jastuke od vune i perja svih dimenzija.

Telefon 463-362.

56586 MOLERSKA RADWA - najpovoqnije radimo molerske radove, demit fasade, adaptacije - iskusni, odgovorni majstori odmah slobodni. Telefoni: 021/882-133, 063/518346.

56616 MOLERSKI RADOVI povoqno. Telefon: 064/2306898, 6435-231.

56757

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.

Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

44681

MELEMI „Stanil” poma`u protiv ujeda komaraca, ojeda ko`e i hemoroida. Telefon: 0616157316.

55166

PRODAJEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov, ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629.

56453

AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, oko fiksne plate mogu} dogovor! Telefon 6366952, www.bomil.rs.

629252 PRIMAM instruktora za rad A, B, C, D, E kat. i ma{inskog tehni~ara za rad na tehni~kom. Telefon 063/519715, 064/25-10-929.

56478 POTREBNA devojka od 20 - 35 godina za ~uvawe malog deteta.

Telefon 064/067-8010.

56534 AGENCIJA za zapo{qavawe potra`wa obrazovawe bebisiterke, restoranske konobare, gerontonegovateqice, sprema~ice, doma}ice ku}e, za Evropu: bebisiterke, dom}ice ku}e, ugostiteqi. Telefon 021/400148 56609 radionica UMETNI^KA tra`i stolara sa iskustvom za rad u masivu. Telefon 064/2825-888.

56684

Sahrana je u utorak, 17. 7. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Dok `ivimo mi, `ive}e{ i ti u na{im srcima.

O`alo{}en sin Ivan sa porodicom.

Tvoji najmiliji.

Hvala ti, draga mati, za sve ne`nosti, koje ~uvaju tvoj lik u mom srcu zauvek.

Po~ivaj u miru.

Tvoja }erka Dragiwa Tepi}.

56770

56712

56487

POMEN

IN MEMORIAM Pet godina bez tebe.

voqenom sinovcu

Danas, 15. 7. 2012. godine navr{ava se godinu dana od smrti na{eg dragog

Dr Milo{ [quki} Stevanu Raki}u

stomatolog 20. 7. 2007 - 20. 7. 2012.

Sa ponosom te pomiwemo, a sa qubavqu ~uvamo od zaborava.

Postoja}e{ i traja}e{ kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili.

Tvoji: ^ika i Mica.

Zauvek tvoji: Zlata, Ivana, Maja, Ana i Sr|an.

56695

[ESTOMESE^NI POMEN

@ivoina Stoiqkovi}a Supruga Vera i sinovi Zoran i Jovan.

56569

56334

Departman za Industrijsko in`ewerstvo i menaxment Fakulteta tehni~kih nauka iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom tragi~ne smrti

KONTRABAS (3/4), povoqno prodajem.

Telefon: 069/2829/748.

56657

Stevan Raki} iz Bano{tora ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

56070 PRODAJEM ogrevno drvo bukva, cer, hrast ta~na mera, po potrebi rezano i cepano.

Telefon 064/143-3409, 021/6419-439.

56535

Dragi na{ Stevice, ostavio si se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti. Ako je tvoj `ivot morao stati, na{a se}awa na tebe ve~no }e trajati.

Bo`idara Usti}a Posledwi pozdrav od Miloradovih kolega.

Porodica Raki}.

56765

56694

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Posledwi pozdrav na{oj dragoj priji

Posledwi pozdrav

Qubica ]osi} ro|ena Rakazov

Boki

Bo`idar Usti}

Maci

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 16. 7. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Branimir, unuci Branislav, Branislava, Vesna i Nikola i praunuci Milan i Danijel.

od: Ilonke i Sne`ane Stojilovi}.

Dragom Bo`i, posledwi pozdrav od porodica: Mari} i [eqem.

56737

56688

56761

56736

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Posledwi pozdrav dragom drugu

od Pipe.

3 Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 76. godini preminula na{a

Bo`i Usti}u

Roza Radanov 1943 - 2012.

Vasiqka Mar~i} Maca

Sahrana je u utorak, 17. 7. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od drugara iz Osnovne {kole „Jovan Du~i}”.

Sahrana je u ponedeqak, 16. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}eni: sinovi @ika i Sale sa porodicama.

56755

56760

O`alo{}ena porodica.

56771

^iTUQe l POMeni

dnevnik

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj supruzi, majci i baki

Posledwi pozdrav po{tovanom

nedeqa15.jul2012.

Danas, 15. jula 2012. godine, navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{ dragi suprug, tata, deda i brat

25

S tugom i bolom se opra{tamo od na{e

IN MEMORIAM Navr{ava se 16 godina od kako pamtimo odlazak voqenog nam supruga, tate i dede

Cice

Blagoja Femi}a Bla`e

Dobrivoju Api}u Trimuni Simunovi}

potpukovniku vojnom penzioneru

obele`i}emo 15. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na grobqu u [ajka{u.

Radovan Me|edovi} od tetka Bule i porodice Jovana Lazendi}a iz ^uruga.

O`alo{}eni: suprug Milun, }erka Biqana, unuka Una, zet Rade i ostala rodbina.

56733

56527

1944 - 1996.

Porodica Navalu{i}.

Supruga Draga, }erke Jelena i Bojana, unuka Ignatija i zet Dimitrios.

56741

56772

Uspomenu na wegovu nesebi~nu qubav, beskrajnu dobrotu i plemenitost ~uvamo sa qubavqu i po{tovawem.

POMEN

[ESTOGODI[WI POMEN

3

O`alo{}eni wegovi: supruga Zagorka, sin Sa{a, }erka Mirjana i brat Nemawa sa porodicama.

Sa neizmernom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni suprug i najboqi tata

56193

S po{tovawem i dubokim pijetetom opra{tamo se od na{e

Dobrivoj Api}

Stevan Raki}

Na{em dragom prijatequ.

Novo Bosni}

1955 - 2012.

Sa tugom i po{tovawem ~uvaju uspomenu porodice Bosni} i \uri}.

Sahrana je u ponedeqak, 16. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu u @abqu.

O`alo{}eni: supruga Zorka, sin Marko i }erka Mina.

56769

TU@NO SE]AWE

Bo`a Usti} 1979 - 2012.

koju }emo po dobru pamtiti, s qubavqu spomiwati i od zaborava ~uvati.

Osta}e{ srcima.

ve~no

u

na{im

Boban Baraw

Milo{ Barjaktarovi}

iz Be{ke

1920 - 2012.

Tvoja plemenitost i dobrota osta}e ve~no u srcima tvojih najmilijih.

Sinovi Nikola, Boro, Lazo, Jovo, }erke Milica i Stana sa porodicama.

56764

Posledwi pozdrav mami

Prolaze samo godine.

15. 7. 1975 - 15. 7. 2012

Qubice

Ispra}aj na{e voqene majke je u ponedeqak, 16. 7. 2012. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

56759

56686

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{e mile i drage

Marije Kon~arevi}

Stevice, od kad te nema, bol i tuga ne prestaju. Tvoj vedri lik zauvek }e ostati u na{im srcima.

Tvoji: tetka Zora, te~a Du{ko, sestra Danka, zet Darko, Vlada i Du{an.

Prijateqi iz Udru`ewa zanatlija.

Od „Finel�-a i prijateqa.

Tvoj ro|endan je bio prva sre}a, sada je za nas tuga najve}a.

Tvoji najmiliji: brat Dragan, bratanac David, snaja Marina, mama Mica.

56697

653/P

DESETOGODI[WI POMEN voqenom i dragom suprugu, ocu i dedi

Ostavio je trag u vremenu i radost u svemu {to smo zajedno imali.

Porodica.

56756

56654

SE]AWE Dana, 18. jula 2012. godine navr{avaju se ~etiri godine od tragi~ne smrti na{e drage }erke

Miroqubu @ivkovu

Olgi Benceti} Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 16. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentu u Petrovaradinu. ]erka Vera, zet Tihomir unuci Igor sa porodicom, Dragan i Boris.

dipl. veterinaru 1941 - 2002.

Emilije Dujmovi}

Pro{lo je deset godina od kada nisi sa nama.

Sa ponosom te pomiwemo, sa qubavqu te ~uvamo od zaborava.

Tvoji: supruga Mirjana, sin Milan, snaja Milica, }erka Milica, zet Edvin i unuci Nikola, Marko i Aleksa.

Hvala svima koji ~uvaju wenu uspomenu.

Otac Ferenc, majka Ildiko, sestra Livija, zet @olt, mali Danijel i Gabor, kao i brojna rodbina.

56618

56557

56754

JEDNOGODI[WI POMEN

OSMOGODI[WI POMEN na{oj dragoj

Milenko Jovanovi}

Dana 11. 7. 2012. godine preminuo je

Gojko Gruba~i}

Qiqani Vlajkovi}

1947 - 2011.

Ako je tvoje vreme moralo stati, na{a qubav i se}awe, traja}e koliko i mi sami.

Tvoji najmiliji: supruga Dragica, }erke Sla|ana i Qiqana sa porodicom.

Dana, 15. 7. u nedequ, }emo obele`iti godi{wicu u 10.30 ~asova.

56753

1981 - 2008.

1924 - 2012.

obele`i}emo u ponedeqak, 16. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu u prisustvu rodbine i prijateqa.

O`alo{}eni: sin Milan i suprug Velimir.

Ispra}aj }e se obaviti 16. 7. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

56747

56748

Sa po{tovawem, Branka.

26

tv program

nedeqa15.jul2012.

Анабет Гиш

Инспектор

07.30 08.00 09.00 11.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Глас Америке Приче из књи-аре Портрет привредника Више од откоса Ћаскање Писма из Херцег Новог Војвођанске вести Здравље и Ви Ноге на пут-пут под ноге Војвођанске вести Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Фојлов рат, 4. део

Детектива Малкома Анслија пре поласка на дуго долагани одмор са женом и сином, зауставља телефонски позив свештеника који ради у затвору. Доставља му поруку од серијског убице Елроја Дола, ког је Ансли довео до смртне пресуде. Улоге: Том Беринџер, Шон О’Брајан, Анабет Гиш, Рик Гомез, Френк Вејли, Сибил Шепард Режија: Дејвид С. Кас (РТВ 1, 17.35) 07.00 08.00 08.05 08.35 08.55 09.20 09.45 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 17.00 17.20 17.35 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.05 23.55 00.10 00.50 02.10

07.35 08.00 08.25 09.00 10.10 10.20 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Верски недељник Вести Цртани филм Све о животињама Новосадско дечје лето Музички фестивал „Шкољкице“ Страшне приче за плашљиву децу Змајеве дечје игре 2012. Ритам Егзита Знање имање Вести Зелени сат Центар света Додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Ток шок ТВ Дневник Све(т) око нас Инспектор, филм 2. део Ритам Егзита ТВ Дневник Кад шпијуни закажу Империја Војвођански дневник Спортска хроника Грување уживо у студију М Хроника филмског фестивала „Палић 2012“ Империја (Рим) Инспектор, филм 2.део Последњи бег на Балкану

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Последњи бег на Балкану Нова занимања Како...? Пшенично брашно Дечија емисија (слов) Духовка (слов) Емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) ДУРИНДО 2012 –мађарска народна музика Под истим кровом У жаришту, док.филм (рум) језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Ева магазин (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Дотики (слов) ТВ Спорт (мађ) Боби, филм

06.30 Серијски програм 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.45 Зове море 09.10 Време је на мојој страни 09.30 Зове море 10.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Серијски програм 15.00 Зове море 15.30 Време је на мојој страни 16.00 Вести 16.05 Личности и догађаји 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.30 Храна и вино 18.10 Неон сити 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Документарни програм 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.30 7 НС дана 23.00 Серијски програм

Храна и вино (Новосадска ТВ, 17.30)

10.00 Кошарка пријатељска: Француска – Белорусија 12.00 АТП Бастад, дублови, финале 14.00 ТВС 15.00 АТП Штутгарт финале 17.00 АТП Бастад финале 19.00 Кошарка пријатељска: Француска – Шпанија 21.00 ЦХТВ Вести 21.15 Евролига Фајнал Фор 22.00 Евролига жреб 22.15 АТП Штутгарт финале 00.15 АТП Бастад дублови, финале

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.39 13.00 13.15 13.30 14.14 14.53 15.05 15.24 16.15 16.19 17.15 17.47 18.24 19.00 19.30 20.05 20.56 23.40 23.56 01.37 02.00 02.15 02.54 03.32 04.07 04.57 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС 7 ртс дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Вести Срећни људи Мој херој Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Срећни људи Моја Африка, филм Дневник Егзит Луд, збуњен, нормалан Вести(03.00,04.00,05.00) Балканском улицом Време је за бебе Сасвим природно Сат Срећни људи Верски календар

Шинобуси

Јелен топ 10 Након две недеље на вицешампионском месту, састав Генерација Без Будућности fe at. Оливер Нектаријевић доспели су на прво место с песмом „Систем машина”. Горибор се ове недеље спустио на 2. место, које деле с бендом Gra te. Треће место заузео је састав Шинобуси и њихова „Равнодушна песма”. Водитељи: Лазар Сакан и Ана Коњовић (РТС 2, 22.50) 06.02 06.44 07.45 07.51 08.00 09.00 09.25 09.32 09.47 10.01 10.29 11.00 12.00 12.23 12.29 13.00 13,19 13.28 13.56 14.17 14.41 15.26 16.11 17.05 17.30 18.58 19.41 19.50 20.25

Роберт Редфорд

22.50 23.38 00.09

Моја Африка

00.35

Прича прати Карен, која улази у брак из користи са братом бившег љубавника, бароном Брором Вон Бликсеном и добија звање баронице. Муж јој је стално на пословним путовањима, а открива и да је неверан и одлучује да га избаци из куће. Улоге: Мерил Стрип, Роберт Редфорд, Клаус Марија Брандауер Режија: Сидни Полак (РТС 1, 20.56)

00.50 01.20

05.00 06.00 09.00 10.00 12.00 15.00 16.40 19.00 19.15 21.15 00.30 02.00

Домаћин Дођи на вечеру Галилео Домаћине, ожени се Езел Вече са Иваном Ивановићем Филм: Роки 2 Вести Филм: Мис тајни агент 2 Филм: Последњи самурај Трачара Кобра

02.33 04.01 04.45 05.30

Музика за добро јутро Амен адјес Датум Верски календар Дозволите.. У фраголанији Бернард Поштар Пат Шумска школа Под отвореним небом Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Датум Е-ТВ Траг у простору Версју јакебдар Културако аресипе Српски источници Водичко прело Великани музичке сцене Биографије Бициклизам: Тур де Франс, пренос Српске спортске легенде Песме моје Изгубљени светови Верски календар Олимпијски кругови Фудбал (млади до 19 година).ЕП: Шпанија.Грчка, финале, пренос Јелен топ десет Ја, ми и други Бициклизам: Тур де Франс, преглед Хроника филмског фестивала „Палић 2012” Викенд Евронет Фудбал (млади до 19 година).ЕП: Шпанија.Грчка, финале Песме моје Биографије Јелен топ десет Мој љубимац

dnevnik

07.20 Инспектор Валандер 09.00 Добра земља 10.30 Топшоп 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.00 Џои 14.30 Интернат 16.00 Вести 16.35 Свет на длану 17.05 Наша мала клиника 18.00 Џет-сет 18.30 Вести 19.10 Велика Србија 19.45 Сунђер Боб Коцкалоне 20.00 Гладијатори 21.00 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 00.00 Филм: Правила привлачности 01.30 Филм: Бал монструма 03.15 Филм: Лавиринти и чудовишта 04.50 Филм: Клинац звани опасност 06.15 Укључење у Б92 Инфо

Линда Парк

Част Рејмонд и Габријел су све своје дечачке несташлуке преживели снагом пријатељства. Једног дана, трагични догађај мења њихове животе и један добија нову прилику у животу, а други затворску казну. Улоге: Џејсон Бери, Расел Вонг, Линда Парк, Џоана Пакула Режија: Дејвид Ворт (Хепи, 23.00)

Гладијатори Један од најчувенијих рвача Халк Хоган и Лајла Али, ћерка легендарног Мухамеда Алија, воде нас кроз „Гладијаторе”. Вештине, издржљивост, снага, спретност 24 такмичара, 12 мушкараца и 12 жена такмиче се у три рунде, а победници, један мушкарац и једна жена, добијају награду од 100.000 долара. Програм коментаришу Владимир Ђорђевић и Милош Максимовић (Б92, 20.00)

07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00

06.00 06.30 08.00 09.20 09.50 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 04.30

ВОА Маратон Филм: Марионете Србија у ритму Европе Универзум Топ шоп Филм: Два Џејка Улови трофеј Здравље и Ви Слике живота Обични људи Обични људи Мини серија Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве Универзум Одељење за специјалне жртве Мућке, специјал Филм: Бруцош Мини серија Мућке, специјал Филм: Бруцош

18.15 19.30 20.00 21.00 22.30 23.45 00.45 02.15 04.15

Добро јутро Филм: Измишљени пријатељ Шопингхоличарке Топ спид Академија дебелих-преглед дана Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Први посластичар Србије Национални дневник Нове Курсаџије Тренутак истине Академија дебелих-избацивање У рингу Снимак друге вечери фестивала забавне музике, Бања 2012. Филм: Мексиканац Филм: Чудо на мосту

06.00 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.10 15.30 16.20 16.35 17.55 18.25 19.00 19.50 21.30 23.00 00.30 02.00 03.30 04.00

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп 20 хиљада миља под морем, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Сирова природа Телешоп Вести Летњиковац Вести – сеча емисије Телешоп Документарни програм Телемастер Моја Србија Јелена Стршљен, филм Једна жеља једна песма Част, филм Агенција Ћирилица Моја Србија Јелена

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa15.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

3

FEQTON

27

КО ЛЕК ТИВ НИ ПОР ТРЕТ ШЕ ЗДЕ СЕ ТО СМА ША

Љу би ша Ра јић 09.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 01.30

09.55 Спасавање оронулих грађевина 10.50 Јединствене куће за одмор 11.45 Исповести сакупљача животиња 16.20 Л.А. Инк 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Посластичарски ас 19.05 Спасавање беба 20.00 Највећи губитник 20.55 Пацијенти са необичним здравственим проблемима 21.50 Ургентни центар 22.45 Повреда у трудноћи 23.40 Л.А. Инк 00.40 Највећи губитник 01.40 Пацијенти са необичним здравственим проблемима

08.00 Како је уметност створила свет 12.00 Давид и слика Маратова смрт 13.00 Египат 16.00 Александрова највећа битка 17.00 Кракатау – последњи дани 18.00 Кајање Џејн Остин 20.00 Ратници 21.00 Пет америчких гиганата 22.00 Господари рата 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Египат

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Пут за Бали Црвена прашина Легионар 72 дана Остерманов викенд Прљави плес 2: Ноћи Хаване Револуција госпође Ретклиф Еротски филм Еротски филм

72 да на Аме рич к а пен зи ја де де Ђу ра ђа, ко ју при ма ње го ва удо ви ца Не ђа, глав ни је из вор при хо да лич ке по ро ди це Па ри по вић. На кон што Не ђа умре и њи хо ва ег зи стен ци ја по ста не озбиљ но угро же на, гла ва по ро ди це, Ма не, за јед но са си ном То до ром и бра том Јо јом сми шља «ин те ре сан тан» план: за ме на ба бе... Уло ге: Ра де Шер бе џи ја, Бог дан Ди клић, Ми ра Ба њац, Лу ци ја Шер бе џи ја, Не бој ша Ре жи ја: Да ни ло Шер бе џи ја (Си не ма ни ја, 16.00)

Ема Самс

Ме ри Хи гинс Кларк: Дво стру ки жи вот Леј си Фа рел ба ви се не крет ни на ма и углед на је у свом по слу. Упра во је ус пе ла да про да ску пи њу јор шки стан кад јој шеф до но си но ви по сао. Шан тал Гре ко же ли хит но и јеф ти но да про да стан, а ну ди се и ку пац ко ји не пи та за це ну... Уло ге: Ема Самс, Хејнс Џе ни ки, Бју Стар, Стју арт Бик, Ла у ра Прес Ре жи ја: Ре не Бу ми ер (ХРТ 1, 15.06) 07.20 Нормалан живот 07.59 Златна кинотека: Чудо Морган Крика, филм 10.19 Убиства у Мидсамеру 12.00 Дневник 12.24 Плодови земље 13.20 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.06 Мери Хигинс Кларк: Двоструки живот, филм 16.38 Скица за портрет 17.14 Мир и добро 17.59 Баштованка 18.26 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.08 У регистратури 21.11 На путу, филм 23.00 Дневник 3 23.40 Др Оз, ток шоу 00.25 Недељом у два 01.26 Мери Хигинс Кларк: Двоструки живот, филм

08.18 09.14 09.40 10.00 10.48 10.58 12.04 13.42 15.18 16.25 17.00 17.20 19.00 19.25 19.25 22.40 00.16

Ра де Шер бе џи ја

06.00 07.25 09.05 10.40 12.25 14.10 15.40 17.55 18.25 20.05 21.45 23.30 00.25 01.25 02.55 04.35

Семи на путу око света 3Д Што више, то боље Превелики за пропаст Џастин Бибер: Никад не реци никад Ранго Провидне лажи Пирати са Кариба: На чудним плимама Холивуд на снимању Приватни животи Пипе Ли Црвенкапа Седам дана слободе Борџије Чаробни град Такер и Дејл против зла Црвенкапа Збогом, Гари

06.00 07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00 01.30

Пријатељи Веселе тројке Силвестрове и Чичијеве тајне Мерлин Библија (не код. на сат.) Белетинец: Миса, пренос Филмски матине: Да нико неће, ја идем за њим, филм Кад смо били велики, филм 50. Мали распевани Дубровник, снимак Корнати, док. филм Олимпијци, док. серија Шериф у Њујорку Телетабис Музички специјал Умаг: АТП Вегета Кроација Опен, пренос финала Филмски бутик: Че!, филм Ноћни музички програм

Љубав и издаја Срце пуно кише Викенд на дежели Одбегле кћерке На самом дну океана Неухватљива истина Завера мастергејт После џимија Биографија - Дру Баримор Чувајући тесу Ватра светог Елма Потера Љубав и издаја

04.00 Журба 06.00 Корак испред 08.00 Кадилак мен 10.00 Последњи Мохиканац 12.00 Непогрешиви пријатељ 14.00 Елмове авантуре у земљи гунђања 16.00 Мапетовци у свемиру 18.00 Мумија 20.00 Плави гром 22.00 Журба 00.00 Еротски филм 01.20 Еротски филм 02.40 Еротски филм

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм: Одлазак са сцене Филм: Каразуб Све по закону Три реке Поморска патрола Браћа и сестре Добра жена Филм: Ја у љубав верујем Три реке

08.25 Бен 10: Ултимејт Ејлијен 09.05 Колумбо 10.50 Пороци Мајамија 13.00 Будва на пени од мора 13.55 Специјалци, филм 15.35 Бетовенова велика авантура, филм 17.25 Љубав је на селу 18.30 РТЛ Данас 19.10 Брак је мрак, скеч шоу 20.00 Човек са гвозденом маском, филм 22.15 ЦСИ Мајами 00.50 Астро шоу 01.45 РТЛ Данас 02.25 Без цензуре, авантуристичка док. серија

Чо век са гво зде ном ма ском Го ди не 1638. фран цу ска кра љи ца Ана ра ђа пре сто ло на след ни ка ко ји ће јед но га да на пре у зе ти кру ну. Јав ност, ме ђу тим, не зна да је не ко ли ко ми ну та по сле ро ђе но још јед но де те. На кон два де сет го ди на, је дан од бли за на ца, краљ Луј XIV, пре у зео је фран цу ску кру ну... Уло ге: Ле о нар до ди Ка прио, Џе ре ми Ај ронс, Џон Мал ко вич, Же рар Де пар дје Ре жи ја: Рен дал Ва лас (РТЛ, 20.00)

Ле о нар до ди Ка прио

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.00 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Трговци Производња спортске опреме То могу и ја Моћни бродови Опасан лов Чудовишта из реке Страствени риболовци Пецање голим рукама Људско тело Суперљуди Стена Лија У потрази за борбом Најбољи остају Опасан лов Чудовишта из реке

08.30 09.45 11.15 12.30 14.00 17.30 19.00 20.30 22.30 23.45 00.00 01.15

Бициклизам Тенис Аутомобилизам Бициклизам Бициклизам Бициклизам Атлетика Фудбал Тенис Мотоспортови Бициклизам Мотоспортови

В

А онда је дошао Вучелић

е ли ки број ше зде се то сма ша је пре жи вео у та ше зде се то сма ши от кри ва ју да бу дућ ност ни је за ве три ни па ра про фе си ја као што су сли ка - ви ше оно што је не кад би ла. У та квој си ту а ци ји по не кад уз дах ну да би би ло ри, ре ди те љи, глум ци, дра ма тур зи, при ват ни из да ва чи и, уоп ште, слич не про фе си је од ко јих па мет ни је да су се ба ви ли не чим дру гим не го што је до вла сти и ути ца ја да ље не го од Зе мље до сре - су сту ди ра ли и про све ћи ва ли на род, али ни за жи ву гла ву не би при ста ли на то да бу ду вла сни ци ка ди шта га лак си је. За вре ме по бу не, ше зде се то сма ши су се по де ли - фи ћа или бу ти ка. Али ако им ми сли уоп ште кре ну ли у две ве ли ке гру пе: оне ко ји су хте ли да ди жу на та кве из ле те, он да раз ми шља ју о ма лом ре сто ре во лу ци ју и оне ко ји су хте ли да пра ве вен це од цве ћа. Нај у- пор ни ји од оних пр вих нај ду же су оп ста ли под фир мом за пад ног ма о и зма, све док се он ни је уга сио сам од се бе. Да нас се пре по зна ју по то ме што још увек ни су ба ци ли иза бра на де ла у јед ном то му. А они дру ги су се одр жа ли као убла же ни хи пи ци. Да нас се пре по зна ју по не у ред ној и ша ре ној оде ћи, али су од у ста ли од ду ге ко се из при род них раз ло га (оће ла ви ли су). Код нас су од у ста ли од ду ге ко се кад је опет пре тво ре на у на род ну но шњу. Они пр ви су се оку пља ли око „Сту д ен т а„, на р ав н о у пред ву че ли ћев ским вре ме ни ма, а ови дру ги око „Су сре та„ у кла ри нов ска вре ме на. По де ла ни је би ла стро га и по сле До цен та Ми ћу но ви ћа и да ље зо ву да ути че и од лу чу је не ког вре ме на рас пра ва, за јед нич ки су оти шли да гле да ју „Ко су„, про ту ма - ра ну с уским из бо ром про бра них, али не лук су че ну као ре во лу ци о нар ни удар ра до сти на ри гид - зних је ла из фран цу ске ку хи ње, у ко јем би се одр ност то та ли тар ног и ауто крат ског ре жи ма (или жа ва ле књи жев не ве че ри су прот не они ма из Фран та ко не што). Они тре ћи су се оку пља ли око „Ви - цу ске 7, сви рао џез, во ди ле рас пра ве о фи ло зо фи ји ди ка„, а основ на де ви за им је би ла да ни ко не мо - и кри тич кој те о ри ји и об на вља ле успо ме не. У це ли ни, по ма ло им је кри во што их ни ко ниг же би ти де мо кра та ако ни је ан ти ко му ни ста. Због то га не где у ду би ни ду ше не во ле Мих њи ка, ма - де не зо ве да ути чу и од лу чу ју. Они су код нас на да га јав но це не (јер им скроз оба ра основ ну по - све на чи не су спен до ва ни и суп сти ту и са не ге не ра ци је. Сем оних ко ји су са да власт, па рас ту ра ју став ку). Кад су се ка сни је за по сли ли, на ста ви ли су да др жа ву. Ти ме се оства ру је сан ре во лу ци о нар них бу д у про д у же т ак укуп н ог ше зде с е то с ма ш ког ше зде се то сма ша да рас ту ре др жа ву. То ови дру уни вер зу ма, без об зи ра на то ко јој су гру пи при - ги ко ји ни су на вла сти не во ле јер су пра ви ше па да ли. Пре по зна ју се по те ме љи то пе да го шком зде се то сма ши ин кар на ци ја ју го сло вен ске иде је, усме ре њу: они осе ћа ју да је ма са ма по треб но ко ју са да зо ву ју го сло вен ским про сто ром. За њих про све ћи ва ње. По што о оно ме што му чи на род су гра ни це Ју го сла ви је би ле он де где се из во де по зо ри шни ко ма ди ју го зна ју мно го ви ше од на сло вен ских ауто ра и где ро да, они су се од у век Ше зде се то сма ши су до ср жи се одр жа ва ју се ми на ри о тру ди ли да том на ро ду аван гард ној умет но сти. об ј а с не шта га му ч и. де мо кра те, за то не во ле љу де ко ји Ше зде с е то сма ши жи Због че г а их је на р од не ми сле, па ни нај ве ћи део на ро да, ве у не кој вр сти по ли тич углав н ом из бе г а вао, а али то не ћ е ни за жи в у гла в у ко-со ц и ј ал н ог ин ц е с та пар т иј с ки ко м и т е т и при зна ти. Ма да по не кад ти хо јер су же ње ни/уда те уну углав н ом про г а њ а л и про це де кроз зу бе: Сва ки на род тар сво је гру пе. Ни ко се (што је са мо до каз ви ше ме ђу соб но то ли ко не во за ор д и н ар н у глу п ост за слу жу је вла ду ко ју има ли ко ли ко то чи не ше зде пар т иј с ких ко м и т е т а се то сма ши. На род се и уоп ште). Они су (ше зде се то сма ши, не пар тиј ски ко ми те ти) љу ди с ми - ина че же ни и уда је уну тар јед ног уског кру га, али шље њем. Они во ле ка да и дру ги љу ди ми сле и ше зде се то сма ши не по гре ши во пре по зна ју при има ју ми шље ње раз ли чи то од њи хо вог јер он да мер ке сво је вр сте су прот ног по ла и нео до љи во мо гу да рас пра вља ју и љу де убе ђу ју у ис прав ност те же спа ја њу с њи ма. Из тог се спа ја ња ра ђа про сво га ми шље ња. Они су до ср жи де мо кра те и за - сеч но 1,7 де те. Ше зде се то сма шка де ца се зо ву то не во ле љу де ко ји не ми сле, због че га не во ле Ми лан, Мла ден, Ја сна, Ива и слич но. Та ква име нај ве ћи део на ро да, али то не ће ни за жи ву гла ву на ка зу ју да су то де ца све та ко ји не па ти од пред при зна ти. Ма да ће по не кад ти хо про це ди ти кроз ра су да пре ма про шло сти и ма ло гра ђан ског по мо дар ства, ко ји зна шта је злат ни пе сак и ма ло из зу бе: Сва ки на род за слу жу је вла ду ко ју има. На рав но, вре ме на се ме ња ју, тј. ше зде се то сма - над ње га. Ме ђу њи хо вим по том ци ма не ма Ми ло ши ста ре. По што им је по глед упе рен пра во на - ји це и Жи во дар ки, а не ма ни Ле о нар да и Жа кли пред и го ре ка не бу ко јем ре ал но стре ме, ма ње- не. Про сто, је дан ше зде се то смаш не мо же да има ви ше све сма тра ју при вре ме ним ста њем на пу ту де те ко је се зо ве Ма ри ја на, а пре зи ва Ми јај ло вић, ка бо љем. Кад на пу не 45 го ди на и схва те да су зо ве Ле о нар до, а пре зи ва Жив ко вић. Ше зде с е то сма ши су од са мог ро ђе ња де це до гу ра ли до кле су до гу ра ли (же на/муж, дво је де це, ло ше пла ћен по сао у не ком ин сти ту ту, по лу - учла ње ни у клуб на пред них ро ди те ља, из дна ду бан кро ти ра ном из да вач ком пред у зе ћу или основ - ше пре зи ру док то ра Спо ка и ње го ве са ве те за аме ној шко ли), по чи њу да раз ми шља ју о ги та ри ко ју рич ке до ма ћи це из ви ше сред ње кла се с да ди љом, су пре пет на е ст го ди на гур ну ли у не ки ћо шак, да а са за до вољ ством чи та ју упут ства Пе не ло пе Лич. чи та ју ви ше не го ика да, да про па ги ра ју во жњу Ипак, пр ви тре ну так за њих на ста је кад им де ца би ци клом и ви ше па жње по све ћу ју об на вља њу до вољ но по ра сту да се с тех нич ког одр жа ва ња чи ста рих при ја тељ ста ва. То јест, у 45. го ди ни жи во - сте гу зе пре ђе на пра ву ствар – вас пи та ње.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

nedeqa15.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

15. jul 2012.

Не де ља је, а ви не ми ру је те. Скло ни сте то ме да на ме ће те сво је зах те ве парт не ру и дру штву на ко је сте упу ће ни. Уз то, скло ни сте и ри зи ци ма, пре те ри ва њи ма, па об у здај те свој тем пе ра мент и че шће се од ма рај те. Ди ши те. Дан ће те про ве сти у дру штву мла да лач ког и ве се лог ду ха. Мо же те се од ва жи ти на не ки кра ћи из лет или се ба ви ти ин те лек ту ал ним са др жа ји ма и по сло ви ма, да не ка жем на по ри ма, с об зи ром на то да вам је по тре бан пот пу ни од мор.

BLI ZAN CI Ваш Мер кур је у кра љев ском зна 21.5- 21.6. ку Ла ва па све што чи ни те и оче ку је те мо ра би ти на не ком ви со ком ни воу или са сти лом. С ла ко ћом оства ру је те кон так те и ле пу ко му ни ка ци ју па да ни те ку у ве се лој и ле пој ат мос фе ри.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

Не мој те да на ме ће те сво ју во љу дру ги ма, али се и дис тан ци рај те од ту ђих при ти са к а, по го то во уко ли ко пре ла зе у агре сив ност. Осло ни те се на сво је ду го роч не пла но ве и про јек те, и бу ди те са мо стал ни у све му. Те шко је оста ти нор ма лан у ово на пе то вре ме. Мно ги су под тен зи јом, а мо жда и ви са ми? Раз ми сли те о то ме шта мо же те а шта не јер су не ке по бе де по пут гу бит ка, а гу би ци по пут сло бо де. Са чу вај те се бе од се бе.

STRE LAC Пу туј те, на кра ће или ду же де сти 24.11- 21.12. на ци је. По се ти те при ја те ље или не ке да ље ро ђа ке, а о нов цу не мој те да бри не те. Увек је би ло да је не ка ко би ло. Уоста лом, са да и не ма те с ким да ра ди те, ка да је по ло ви на од сут на.

RAK 22.6-22.7.

По ма ло сте ра се ја ни јер вас ви ше ства ри и осо ба оку пи ра у исто вре ме. Уко ли ко кре ће те на пу то ва ње, про ве шће те се ве о ма ди на мич но и по уч но. У ва шем зна ку је Сун це, ко је вас ста вља у цен тра лу по зи ци ју, где год да сте.

JA RAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Ово је пе ри од за го ди шње од мо ре и пу то ва ња, али пре све га за по ро дич но оку пља ње и до бру ор га ни за ци ју уку ћа на. Пра во је вре ме да се по све ти те сво јој де ци, игра те се за јед нич ки или до жи ви те ути ске за пам ће ње.

Уко ли ко се осе ћа те угро же но, оп VO DO LI JA 21.1-19.2. те ре ће но, у стал ној ак ци ји без пре стан ка, то је при ли ка да па мет но пре у сме ри те ене ги ју и ток до га ђа ја у по жељ ном и успе шном прав цу ре ша ва ња по сто је ћих по сло ва и окол но сти. Про ме на.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Овог ви кен да сте ак тив ни. Уко ли ко има те мла де го ди не, „Ег зит„ ће вас ани ми ра ти и ора спо л о жи ти. Упо зна је те не ке но ве и за ни мљи ве осо бе, с ко ји ма мо же те оства ри ти ду го роч ну са рад њу или при ја тељ ство. Нов ча ни тро шко ви.

RI BE 20.2-20.3.

Чвр сто се др жи те сво је по зи ци је, и не оче куј те бит ни је про ме не, ма да ових да на мно ге окол но сти или осо бе мо гу по ку ша ти да вас угро зе. Парт нер ски од нос из и ску је по ве ре ње и тре нут ке опу ште но сти у кућ ној ат мос фе ри. Љу бав.

Уко ли ко сте на мо ру, ОК, ужи вај те. Уко ли ко ни сте, за пли вај те у не ком од мно го број них ба зе на и во де них ком плек са, ту и та мо. Си гур но ће вам не ки при ја ти, сва ки на свој на чин. Нов ча ни при хо ди пра те рас хо де.

TRI^-TRA^

Ле па кра љев ска ро ђа ка V REMENSKA

PROGNOZA

Можда

Vojvodina Novi Sad

34

Subotica

32

Sombor

32

Kikinda

33

Vrbas

33

B. Palanka

34

Zreњanin

34

S. Mitrovica 35 Ruma

35

Panчevo

36

Vrшac

35

Srbija Beograd

36

Kragujevac

38

K. Mitrovica 37 Niш

Пле с а ч и ц а бур л е с ке Ка т ри н а Дар л инг, се с трич н а вој вот к и њ е Кејт Мидлтон, по ја ви ће се го ла на на слов ни ци „Плеј бо ја” и та ко бри тан ској кра љев ској по ро ди ци до не ти још ма ло не же ље ног пу бли ци те та. Ина че, ро ђа ка Кејт Мидлтон је по чет ком го ди не да ла от каз у бан ци ка ко би се у пот пу но сти по све ти ла ка ри је ри пле са чи це бур ле ске. На сту па оде ве на у кр пи це ин спи ри са не кра љев ском по ро ди цом на хим ну Ве ли ке Бри та ни је „God Save the Queen”. По ста ла је вр ло тра же на от ка ко је про шло ле то от кри ла да је ро ђа ка вој вот ки ње од Кејм бри џа. Сла ву је од лу чи ла да ис ко ри сти и за по кре та ње соп стве ног ри ја ли ти шо уа и ли ни је оде ће.

39

VIC DANA

Evropa

буде Лесда

Madrid NOVI SAD: Sun~ano i vru}ina, a osve`ewe sti`e kasnije popodne u vidu lokalnih pquskova. Vetar slab, ujutru promenqiv, popodne severozapadni. Pritisak Rim ispod normale. Minimalna temperatura 20, a maksimalna do 34 stepena, kasnije popodne u padu.

London VOJVODINA: Sun~ano i vru}ina. Na severu Vojvodine popodne dolazi do naCirih obla~ewa i osve`ewa uz pquskove i mogu}e lokalne nepogode sa gradom. Do ve~erwih sati }e pquskovi zahvatiti i ju`ne predele. Vetar slab, ujutru promenqiv, a Berlin popodne u skretawu na severoazpadni. Pritisak ispod normale. Minimalne temperature od 18 do 21, a maksimalne od 32 stepena u Subotici do 36 na jugu VojvodiBeч ne.

Varшava SRBIJA: Sun~ano i velika vru}ina, posebno na jugu Srbije gde }e biti blizu 40 stepeni. Na severu Srbije popodne dolazi do osve`ewa uz povremene pquskoKijev ve, a krajem dana su mogu}e i lokalne nepogode sa gradom. U no}i ka ponedeqku Moskva pquskovi i u ostalim krajevima. Vetar slab promenqiv, na severu popodne u skretawu na severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalne temperature od 16 Oslo do 24, a maksimalne od 32 stepena u Subotici do 39 na jugu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak znatno sve`ije sa po- St. Peterburg vremenom ki{om jer dolazi sve`iji vazduh, poreklom sa severnog Atlantika. U Atina utorak i sredu prijatno vreme uz vrlo sve`a jutra i dnevne temperature ispod 30 stepeni. U drugoj polovini idu}e sedmice toplije i ponovo preko 30 stepeni u ~ePariz tvrtak, petak i subotu.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOsZA: Biometeorolo{ke prilike mogu imati nepovoqan uticaj na osobe sa osetqivim nervnim sistemom.

Savetuje se oprez od UV zra~ewa. O~ekivane meteoropatske reakcije su glavoboqa, razdra`qivost i bolovi u mi{i}ima.

34 31 19 19 21 24 22

До шао чо век у апо те ку и тра жи лек про тив шту ца ња. Апо те кар му зви зне ша мар.

- За што сте ми опа ли ли ша мар?

- То увек по ма же - ка же апо те кар.

- Али, лек је за мо ју же ну!

- ре че чо век.

29 27 20 22 39 19

Minhen

20

Budimpeшta

27

Stokholm

20

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

152 (-2)

Slankamen

201 (-3)

Jaшa Tomiћ

Apatin

215 (0)

Zemun

261 (0)

Bogojevo

191 (2)

Panчevo

280 (2)

Smederevo

454 (-6)

Baч. Palanka 204 (-5) Novi Sad

169 (-8)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

185 (-1)

S. Mitrovica

83 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

256 (0)

Beograd

205 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

336 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

187 (-1)

NERA

Hetin

68 (-6)

TISA

28 (30)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe iz proшlog broja