Dnevnik 15.avgust 2011.

c m y

Novi sAD *

PoNEDEQAk 15. AvGUst 2011. GoDiNE

GoDiNA LXIX BroJ 23167 CENA 30 DiNArA * 0,50 EUR

internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : kA ko JE sr Bi JA iZ GU Bi LA Pro iZ voD WU

Za 20 go di na iz u mr lo 100 in du strij skih cen ta ra

str. 5

LiDEr soCiJAListA iviCA DA^i] ProZivA koALiCioNE PArtNErE

De ma go gi ja o uki da wu uprav nih od bo ra str. 2 koD NAs Jo[ NEMA NAJvE]iH svEtskiH trGoviNskiH LANACA

Da le ko su od nas „Bi la”, „Lidl” i „Kar fur” str. 4

NASLOVI

Politika 3 Odbornici SNS u Kikindi ho}e svoje pare 3 Palma: Da}e Vlada novac za junice

Ekonomija 4 Diplomom i trbuhom za kruhom 5 Vlada deli pare kao slatki{e

Berza 6 Porodi~ni nakit ~eka jo{ ve}u krizu

Novi sad

9 @ivot pored tempirane bombe

vojvodina 11 Apatin: Otkrivena bista kraqa Stefana Prvog – I{tvana

reporta`e 12 [teto~ine poznajemo, o no}obdijama pojma nemamo

ko su ili kojoj veri pripadaju. Druga osobina o kojoj lepo i neposredno govori velika manifestacija Du`ijance jeste vredno}a na{ih qudi, kult rada koji ovde oduvek postoji, kao i skromnost i to da ne tra`imo ni{ta osim onoga {to smo sami stvorili i zaradili, svojim radom i trudom. i tre}e – Du`ijanca govori o ovda{wem odnosu prema bogu, o zahvalnosti za sve ono {to dobijamo od prirode i o op{toj skromnosti ovda{wih qudi, odgajanih da `ive i stvaraju bez pohlepe i bez bahatosti, tih stra{nih osobina koje prete da uni{te ~itav savremeni svet. Zato verujem da }e subotica i svi weni gosti do`iveti jo{ mnogo Du`ijanici jo{ ~itav jedan vek”, rekao je Pajti}.

Crna 13 Istraga nasilne smrti na Novoj Detelinari 14 Izgorela poznata „Kalo{ ~arda”

Dru{tvo

9 Prvi korak ka zaceqewu Fru{ke gore

Sto ti ro\en Dan Du @i jan ce: U subotici je ju~e odr`ana stota Du`ijanca, tradicionalna manifestaciji kojom se obele`ava zavr{etak `etve `ita i gradona~elniku predaje prvi hleb ispe~en od novog roda. Pozdravqaju}i u~esnike i brojne gledaoce, predsednik vlade vojvodine Bojan Pajti} rekao je da ova manifestacija na najboqi na~in svedo~i o tri vojvo|anske karakteristike i osobenosti. „o zejedni{tvu, jer iako je iznikla na tradiciji ba~kih Hrvata, ova sve~anost je postala zajedni~ko nasle|e svih qudi u subotici pa i vojvodini, bez obzira na to

14 Dva poku{aja vantelesne oplodwe besplatna 14 Koliko nas ima, koliko smo stari i obrazovani 15 Prva jutarwa cigareta pove}ava rizik od raka

MA\ArskA PoLiCiJA U PritvorU Dr@i [Est osUMWi^ENiH ZA NEZAPAM]EN ZLo^iN U BUDiMPE[ti

Ban da ubi ca me |u bes ku} ni ci ma

str. 13

str. 16 – 19

SPORT

jo{ toplije UV zra~ewe 7

n sUBoti^ANi NADiGrALi ZvEZDU

n ristovski oDLAZi, DoLAZi vUki]Evi]? n ZiMoWi] i QoDrA osvoJiLi MoNtrEAL

Najvi{a temperatura 34 ° s

2

POLiTikA

ponedeqak15.avgust2011.

BORISLAV STEFANOVI] O ODNOSIMA SRBA NA KOSMETU

Ima stran ~a re wa, ali je je din stvo ja ~e [ef beogradskog tima za dijalog sa Pri{tinom Bo ri slav Ste fa no vi}, ocenio je da me|u Srbima na severu Kosova ima stran~arewa i poku{aja iskori{}avawa situacije u strana~ke svrhe, ali da je ja~e jedinstvo da se istraje i ostane na svome.„Ono {to je sigurno, stran~arewe ne naru{ava jedinstvo gra|ana. Gra|ani su jedinstveni sa svojom dr`avom koja stoji iza wih”, rekao je Stefanovi} u emisiji jagodinske televizije „Palma plus”.

On je istakao da }e se „pa`qivo pratiti da li neko naru{ava sporazum, a barikade su opcija da se mirno brani interes”.Stefanovi} je ponovio da se 5.septembra u Briselu ne}e razgovarati o statusu,

vqa nevladinu organizaciju koja se zove Me|unarodna civilna kancelarija, a koja je zadu`ena da poma`e nezavisnost Kosova”, objasnio je Stefanovi}.

Na Fejta se mo`e gledati kao na coveka koji je davalac nekih usluga vladi Ha{ima Ta~ija, a

me su u veliku opasnost doveli ne samo gra|ane srpske nacionalnosti, ve} i policiju i pripadnike ROSE, od kojih je jedan, na`alost, i poginuo, istakao je Stefanovi}.

On je dodao da „Pri{tina veoma dobro zna da je dijalog

Nema plana o autonomiji

ni o prelazima, a „razgovara}e se o carinskom pe~atu”.

Komentari{u}i izjavu Pi te ra Fej ta, da „Vlada u Pri{tini ima pravo da preuzme kontrolu na celoj teritoriji Kosova”, Stefanovi} je rekao da se od „Fejta ni{ta drugo i ne o~ekuje”.„Fejt je ~ovek vrlo nejasnog mandata i vrlo nejasne funkcije, s obzirom da predsta-

[ef pregovara~kog tima Beograda u razgovorima sa Pri{tinom Borislav Stefanovi} izjavio je da niko iz Evropske unije nije nagovestio da se priprema plan o autonomiji severa Kosova. Radi se o medijskim spekulacijama, ocenio je Stefanovi}. Pri{tinski mediji su javili da se u EU priprema plan po kojem bi srpske op{tine na Kosovu imale zajedni~ki mehanizam odlu~ivawa, uz stepen finansijske samostalnosti. Tvrdi se da }e srpske op{tine na direktan na~in dobijati odre|eni propcenat od carinskih taksi na prelazima sa Srbijom. to su qudi koji su smatrali da 25.jula imaju pravo i da treba nasilno da preuzmu prelaze, ~i-

sa Beogradom neophodan da bi se re{ili nesporazumi i dileme”.

Re {e we za pe ~a te?

U narednoj rundi razgovora predstavnika Pri{tine i Beograda moglo bi se na}i re{ewe o carinskim pe~atima, ali ne i o delovawu kosovskih carinika na administrativnim prelazima Brwak i Jariwe, pi{e danas pri{tinski dnevnik Koha Ditore. Visoki predstavnici vlade Kosova rekli su za list da pitawe delovawa kosovskih carinika na prelazima Jariwe i Brwak ne mo`e biti tema razgovora sa zvani~nicima Srbije.

Zamenik premijera Kosova Haj re din Ku ~i izjavio je da je pitawe dijaloga odvojeno od pitawa unutra{weg organizovawa i vladavine zakona na Kosovu. „Sa zvani~nim Beogradom ne}e se razgovarati o unutra{wim pitawima Kosova. Mi ne razgovaramo o ustavno-pravnom poretku, teritoriji ili statusu Kosova”, rekao je Ku~i. List podse}a da je pre nekoliko dana {ef delegacije Srbije za dijalog sa Kosovn Bor ko Ste fa no vi} rekao da se ne mo`e dozvoliti da Pri{tina uspostavi svoje institucije na severu Kosova. Nastavak dijaloga o~ekuje se 5. septembra, a pitawe carinskih pe~ata najavquje se kao jedna od glavnih tema te runde pregovora.

sovska carina i grani~na policija. ”Ja sam optimista. Mo`da do kraja avgusta, po~etkom sep tembra, ima}emo cari ne, grani~nu policiju. To bi trebalo da bude vreme refunkcionalizacije. Na tim ta~kama }e

biti multietni~ki sastav pripadnika - i Albanci i Srbi”, rekao je Rexepi u intervjuu za radio „Slobodna Evropa”.

Rexepi smatra da }e Kfor izgubiti strpqewe sa Srbima na severu Kosova koji odbijaju

da uklone barikade u selu Rudare kod Zve~ana.On je kazao da Kfor ima obavezu da obezbedi slobodu kretawa i da nastavi istragu o osumwi~enima za nerede u severnom delu Kosova.

Ka ko sti `e hra na na se ver Snabdevawe osnovnim namirnicama u severnom delu Kosovske Mitrovice je i daqe nestabilno, ka`u vlasnici trgovinskih objekata. Oni su rekli da Kfor uglavnom ne propu{ta kamione iz Srbije sa robom do tri i po tone.

Sa druge strane, stanovnici tog dela grada navode da zasad mogu da pazare dovoqno robe i da su rafovi u prodavnicama uglavnom popuweni.

Me na xer „Fruk ta” mar ke ta Dra g an Ste fa no vi} je rekao da trenutno imaju dovoqno robe, ali iz starih zaliha, dodaju}i da u ponudi imaju najmawe mleka. „Trenutno ima dovoqno zejtina, bra{na i {e}era, ali mleka veoma malo, nije kao pre, a i kupaca je mawe”, rekao je Stafanovi}, koji je ocenio da dogovor o propu{tawu kamiona sa robom do tri i po tone na prelazima Jariwe i Brwak ne

mo`e da zadovoqi potrebe gra|ana. On ka`e da taj market od po~etka zabrane uvoza robe iz Srbije i nereda na prelazima pro{log meseca nije dobio robu iz Srbije. „Na prelazima Jariwe i Brwak, koliko znam, ne propu{taju kamione do tri i po tone,.. Mo`da idu preko okolnih brda”, ka`e Stefanovi}.

(B92)

Bi ler: Ni ka da ni sam skri vao ve zu sa `e nom s Ko so va Komandant Kfora, nema~ki general Er hard Bi ler izjavio je da nikada nije skrivao da je ve} tri godine u emotivnoj vezi s jednom `enom ro|enom u Pri{tini i tvrdi da niko, „izuzev radikalnih krugova”, ne do vo di u pi ta we we go vu „nezavisnost i objektivnost” u radu na Kosovu, prenose nema~ki mediji.

Tabloid „Bild” pi{e da partnerka Bilera, za koga nema~ki mediji navode da je razveden, ima 47 godina, „poti~e iz biv{e Jugoslavije, wena porodica `ivi u Crnoj Gori, Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i na Kosovu” a ona sada `ivi i radi u Nema~koj i nije poznato da li je politi~ki aktivna.

„Biler ju je upoznao 2001. godine, tokom anga`mana na Kosovu, gde je ona tada radila kao prevodilac za Kfor”, navodi nema~ki tabloid u tekstu pod naslovom „Srbi napadaju ne-

URS ZATALASAO JAVNOST

Par to krat sku dr `a vu sa se }i u ko re nu URS }e na jesen predlo`iti izmene Zakona o javnim preduze}ima kojima }e predvideti ukidawe prava vlade da postavqa direktore u javnim preduze}ima, izjavila je ju~e Tanjugu potpredsednica te stranke Su za na Gru bje {i}. Prema predlogu URS, direktore u javnim preduze}ima birale bi profesionalne i nezavisne agencije za qudske kadrove koje ina~e biraju direktore u privatnim kompanijama.Ciq izmena Zakona o javnim preduze}ima, prema obja{wewu URS, bi}e da se „partokratska dr`ava sase~e u korenu”, a taj koren, kako tvrde, je u Vladi Srbije. URS }e predlo`iti i ukidawe upravnih odbora u javnim preduze}ima, a wihov predlog je da ostanu nadzorni odbori putem kojih bi Vlada Srbije nadzirala rad javnih preduze}a

LIDER SOCIJALISTA IVICA DA^I] PROZIVA KOALICIONE PARTNERE

De ma go gi ja o uki da wu uprav nih od bo ra Lider Socijalisti~ke partije Srbije Ivi ca Da ~i} izjavio je danas da je ideja o ukidawu upravnih odbora u javnim preduze}ima apsolutno demago{ka.Da~i}, koji je zamenik premijera Srbije i ministar policije, rekao je da se o takvim idejama informi{e iz medija, po{to ga niko od koalicionih partnera nije obavestio o wima. „Znam da je vreme izbora, ali molim koalicione partnere da se usredsrede i da rade svoj posao, a ne samo da izbacuju neke ideje oko kojih ne postoji konsenzus u vladaju}oj koaliciji. Jedino ukoliko `ele neku drugu koaliciju, a to je mogu}e”, rekao je Da~i} novinarima u Maki{u, gde je u~estvovao na Tre}oj „Beogradskoj rega-

zano za upravne odbore kao na~inu re{avawa depolitizacije. Zar neko veruje da je ne{to depolitizovano u Srbiji svih ovih 20 godina?

Ako veruje, evo pru`am mu ruku”, rekao je Da~i}.

Prema wegovim re~ima, SPS nema ni{ta protiv depolitizaci-

Neka se DS izjasni o gej paradi

Reye pi: Ko sov ska ca ri na na pre la zi ma do kra ja av gu sta Kosovski ministar unutra{wih poslova Baj ram Re xe pi tvrdi da bi do kraja avgusta ili po~etkom septembra na administrativnim prelazima Jariwe i Brwak na severu Kosova mogle biti raspore|ene ko-

dnevnik

ma~kog generala jer voli Kosovarku’’. „Moju nezavisnost i objektivnost, izuzev radikalnih krugova, niko ne dovodi u pitawe’’, rekao je sam Biler u intervjuu za „Bild am zontag’’

i isti~e da nikada nije tajio tu vezu.

I jedan portparol Ministarstva odbrane u Berlinu izjavio je da je privatni `ivot tog general-majora poznat. „Okolnosti privatnog `ivota generala-majora Bilera su poznate i bile su poznate, tako|e, i u trenutku stupawa na du`nost komandanta Kfora’’, rekao je portparol tog ministarstva. „Bild” navodi da }e Biler, koji je komandant Kfora od 1. septembra 2010. godine, 9. septembra predati komandu tako|e nema~kom generalu Erhardu Drevisu i da je to bilo planirano puno pre nego {to su obelodawene kritike na ra~un Bilera.

Da~i} je kritikovao „predstavnike vladaju}ih partija” koji, kako je rekao, optu`uju policiju da ne dozvoqava radnicima da protestuju po Srbiji. „Vlada Srbije je donela odluku da policija ra{~isti puteve. Onda do|u predstavnici vladaju}ih stranaka i optu`uju policiju {to ne da radnicima i seqacima da stanu na puteve. Evo, Nenad ^anak je govorio da je ’Da~i}eva policija’ izazvala problem”, rekao je Da~i}. „[ta ho}e oni od policije? Policija ne treba da vodi politiku, ona je tu da brine o javnom redu i miru i izvr{ava odluke dr`avnih organa”, naglasio je Da~i}. On je, istovremeno, pozvao Demokratsku stranku da mu odgovori na pitawe da li DS podr`ava gej paradu u Beogradu ili ne, jer mu, kako je rekao, iz intervjua potpredsednika DS i gradona~elnika Beograda Dragana \ilasa „nije jasno kakav je wihov stav”. „[ta ho}e dr`avna vlast u Srbiji i ho}e li da se odr`i gej parada ili ne}e?

Pa ne}e to vaqda da postane policijski problem”, konstatovao je Da~i}. „[to se nas ti~e”, dodao je, „vi{e ne}emo da razgovaramo sa predstavnicima gej udru`ewa. Dosad smo razgovarali, ali }e na kraju da ispadne da je policija kriva. Neka se o tome izjasne dr`avna vlast, Vlada Srbije i gradske vlasti”. ti”. Da~i} je kazao da je osnovni red da stranka koja iznosi takve ideje najpre o tome obavesti svoje koalicione partnere. „[ta me briga ~iji je predlog.

Ja nisam predstavnik URS ve} vladaju}e koalicije. Vaqda je osnovni red da nas upoznaju sa svojim zakqu~cima do kojih o~igledno dolaze u lucidnim trenucima„, naveo je lider socijalista. On je predstavnike vladaju}e koalicije zamolio da „ne eksperimenti{u svojim demago{kim temama koje o~igledno nemaju nikakvog efekta, osim da se u javnosti stvori slika kako neko ne}e da u~estvuje u upravnim odborima”.„Ja se pitam kako je mogu}e da u novinama ~itam o tim lucidnim idejama ve-

je javnih preduze}a, ali smatra da je to pitawe odvojena ideja od ukidawa upravnih odbora. Da~i} je kazao da su javna preduze}a dr`avna svojina, a da su socijalisti sa DS dogovorili da najva`niji dr`avni resursi treba da ostanu u dr`avnoj svojini. „Ukidawe upravnih odbora je predlog koji je apsolutno demago{ki, koji je na pragu pri~e o tragawu za ostacima Dra`e Mihajlovi}a kao najva`nije dr`avne teme svakog dana”, naveo je Da~i}. „Tako je jedno vreme bila aktuelna pri~a da politi~ari ne bi smeli da budu u rukovodstvima sportskih klubova, pa su svi po~eli da u~estvuju u tome”, rekao je Da~i}.

PROGRAMSKI DIREKTOR TS NEMAWA NENADI]

Pred iz bor na kam pa wa i po de la ple na Ukidawe upravnih odbora u javnim preduze}ima ne}e obezbediti nikakvu efikasniju kontrolu poslovawa u tim firmama, rekao je ju~e programski direktor nevladine organizacije „Transparentost Srbija” Ne ma wa Ne na di}. On smatra da je do smawewa uticaja partija na javna preduze}a mogu}e do}i samo zakonskim izmenama, pre svega Zakona o javnim preduze}ima, a ne kroz ukidawe upravnih odbora u tim preduze}ima.

Nenadi} veruje i da je deo motivacije politi~kih stranaka za otvarawe ove teme i predstoje}a predizborna kampawa.

Nenadi}, ipak, smatra „da to ne mora da bude mana, ve} i prednost, jer o~igledno je da }e bilo kakav reformski zahvat u vezi sa radom javnih preduze}a biti lak{e sprovesti sada, nego nakon izbora kada se pitawe ’podele plena’ u upravnim i nadzornim odborima pojavi kao deo pregovora o formirawu neke nove koalicije”.

PRED SED NIK STAL NE KON FE REN CI JE GRA DO VA I OP [TI NA SA [A PA U NO VI]

Vra }a we imo vi ne op {ti na ma i gra do vi ma {an sa za rast in ve sti ci ja Predsednik Stalne konferencije gradova i op{tina Sa {a Pa u no vi} o~ekuje da }e tokom je se weg za se da wa re pu bli~ki parlament usvojiti zakon o javnoj svojini koji }e nakon 16 godina omogu}iti vra}a we imo vi ne op {ti na ma i gradovima u Srbiji.

Pa u no vi} je za „Dnev nik” istakao i da }e time lokalne samouprave kona~no mo}i da ras po la `u svo jom imo vi nom bez nepotrebnog administrirawa.

– To zna~i da lokalne samoupra ve vi {e ne }e mo ra ti da tra`e saglasnost Republi~ke direkcije za imovinu za svaku sitnicu, bilo da se radi o davawu u zakup poslovnog prostora ili o bilo kakvim intrevencijama na imovini, od kre~ewa pa nadaqe. Do sad je procedura bila takva da je bilo koji od tih poslova bio prava no}na mora jer se na saglasnost Direkcije ~ekalo i godinama – napomiwe na{ sagovornik.

Po wegovim re~ima, ovaj zakon omogu}i}e i da lokalne samouprave budu vi{e kreditno sposobne jer }e imati imovinu kojom }e garantovati vra}awe

Lo kal je na vi kao da {te di Kad je re~ o o~ekivawima od realizacije novih odredbi Zakona o finansirawu lokalnih samouprava kojima je dupliran udeo op{tina i gradova u porezu na zarade, Paunovi} je tako|e optimista.

– Trebalo bi da to pove}awe prihoda u lokalnim buxetima osetimo od oktobra. Potrebno je da se prethodno usvoje i prate}e uredbe na nivou Vlade Srbije koje se odnose na raspodelu transfernih sredstava, po{to su se mewale i te odredbe Zakona. Te uredbe moraju da budu donete do kraja avgusta. Nakon toga zna}emo ta~no u kojoj meri }e biti pove}ani lokalni buxeti – kazao je Paunovi}.

Na pitawe kako je razumeo posledwe poruke iz Vlade da zbog novog talasa krize {tedwa mora da se nastavi na svim nivoima vlasti, odnosno mo`e li to zna~iti da od pove}awa udela od poreza na zarade ne}e biti ni{ta bar u ovoj godini, predsednik SKGO-a je kazao da }e se to videti ve} za ne{to vi{e od mesec dana.

– Mi na lokalnom nivou {tedimo ve} godinama i takve poruke nisu za nas ni{ta novo, ali bilo bi vrlo neobi~no da se Zakon o finansirawu lokalnih samouprava mewa pre nego {to je prakti~no i stupio na snagu – ocenio je Paunovi}.

kredita u nekim budu}im zadu`ivawima.

– A to je veoma va`no za na{e op {ti ne i gra do ve ko je imaju velikih problema u privla~ewu investicija. Tako|e, lokalne samouprave mo}i }e i da u|u u formirawe javno-privatnih partnerstava, {to }e biti tako|e zna~ajan podsticaj za investirawe – naveo je on.

Na pitawe da li je SKGO ukqu~en u izradu zakona o javnoj svojini, s obzirom na to da su se pojedini ~lanovi radne grupe, koja je za to ina~e zadu`ena, javno po`alili na to da se uop{te ne sastaju od sredine maja, Paunovi} je kazao da je ova asocijacija bila konsultovana u izradi zakona, te da su prihva}eni i neki weni predlozi.

– U tim usagla{avawima koja smo imali, pre svega s predstavnicima Ministarstva finansija koji su i ~lanovi rad-

ne grupe, mi smo izneli i svoje predloge koji su i prihva}eni – rekao je Paunovi}.

Dodao je da ne `eli da ulazi u javnu polemiku izme|u predsednika i ~lanova radne grupe o tome na koji na~in se pi{e zakon o javnoj svojini. Naime, do ove polemike do{lo je nedav no po {to je Bo j an Ko stre{, koji je na ~elu te komisije, izjavio da se zakon usagla{ava na politi~kom nivou, po{to ~lanovi komisije nemaju kapacitet da donose politi~ke odluke.

Paunovi} je naveo i da su se primedbe i predlozi SKGO-a odnosili, izme|u ostalog, na na~in na koji }e se imovina pre no si ti lo kal nim sa mo u pravama kao i na rokove u kojima bi se taj proces mogao okon~ati.

– Na{i predlozi podrazumevali su jednostavnije procedure koje bi lokalnim samouprava ma olak {a le pre u zi ma we imovine – rekao je on.

Dodao je i da o~ekuje da bi se vra}awe imovine lokalnim samoupravama moglo okon~ati u roku od godinu dana.

Ukazao je, me|utim, na to da to u odre|enoj meri zavisi i od samih lokalnih samouprava, koje }e morati da same pokre}u inicijativu za vra}awe imovine u slu~ajevima kad status te imovine nije jasno definisan.

– Dakle, zavisi}e i od toga da li lokalne samouprave imaju evidenciju svoje imovine, ali }e najve}i deo imovine ipak biti prenet u roku od godinu dana i po automatizmu – smatra Paunovi}.

Pojasnio je da }e se automatski vratiti imovina koju su lo kal ne sa mo u pra ve gra di le ili kupovale iz svog buxeta.

B. D. Sa vi}

Ili}: Da se vlast po na {a la go spod ski...

Predsednik Nove Srbije Ve li mir Ili} izjavio je u intervjuu FoNetu da problema na severu Kosova i Metohije ne bi bilo da se vlast u Srbiji pona{ala „gospodski” i pridr`avala rezolucije Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, ocewuju}i da je to trebalo da bude „na{a politika i da sada ne bismo imali probleme”. „Internim popu{tawima ove vlade i vlasti, pustili smo Euleks i zapo~eli pregovore. Sada pregovoramo oko pe~ata, a o tome nema razgovara”, rekao je Ili}. „Ovo je dogovor aktuelne

vlade i vlasti sa UN i sa EU da se ispod `ita neke stvari urade i evo gde nas je to dovelo. Ko su Euleks i EU u toj pri~i”, upitao je Ili}, ukazuju}i da je dve tre}ine zemaqa EU priznalo kosovsku nezavisnost.

Ili} smatra da je Srbija svakim danom sve daqe od EU, }emu doprinose bankroti firmi, otpu{tawa radnika, smawewe standarda, a posebno korupcija. On je, me|utim, ocenio da bi bilo „sramota” da Evropa ne odobri Srbiji status kandidata za ~lanstvo u EU. „Mo`ete da budete kandidat

20, pa i 30 godina, ali da vam neko ne daje da se kandidujete, to je diskriminacija. Ne vidim i da je

ne{to va`na ta kandidatura, va`no je da li }emo postati ~lanovi i kada”, naglasio je Ili}.

On je podsetio da parlament nije izglasao neke va`ne zakone, kao {to je Zakon o restituciji i konstatovao da su „ozbiqni zakoni” ostali za kraj. „I ti zakoni bi}e izglasani ekspresno, kao i do sada, dok se poslanici mesecima {etaju po hodnicima, jer nema zasedawa, ili se ona pomeraju”, ukazao je Ili}. On misli da „to pokazuje da odre|ene dr`avne institucije ne postoje ili, ako postoje, ne po{tuju se”.

REKLI SU \i las: Evro pa, mi i naj go ri |a ci

Vu ~i}: Je du na rod ni no vac

Ba jec: Stan dard ne pa da dra sti~ no

Gradona~elnik Beograda i zamenik predsednika DS Dra gan \i las izjavio je da Evropa ne sme da ima duple ar{ine za Srbiju i da joj neprekidno deli lekcije kao „najgorem |aku u evropskoj {koli”. „Evropa nam je mnogo pomogla teraju}i nas da se mewamo naboqe. Ali, veliki revolt kod ve}ine nas, gra|ana Srbije, izazivaju oni predstavnici EU koji nam stalno dele lekcije i tretiraju nas kao najgore |ake u ovoj evropskoj {koli.

Misle da je potrebno da oni do|u i nau~e nas kako da ne ponavqamo razred, ali se ~esto de{ava da od nas tra`e da nau~imo i gradivo koje nije u {kolskom programu”, ka`e \ilas za „Pres”.On precizira da je jedno ako nas u~e da niko ne sme da bude maltretiran samo zato {to je homoseksualac, a potpuno drugo kad tra`e da svi podr`imo gej paradu iako se takve manifestacije ne odr`avaju u mnogim zemqama EU.

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} izjavio je ju~e da je vlada odgovorna za „drasti~an pad” `ivotnog standarda gra|ana.

Vu~i} je na konferenciji za novinare kao primer naveo da mladi bra~ni par sa bebom, u odnosu na novembar 2009. godine, danas za egzistencijalnu potro{a~ku korpu treba da izdvoji 58 odsto vi{e novca.On je izjavio da su i penzioneri ugro`eni - u novembru 2009. godine oni su za mese~nu korpu od 56 proizvoda morali da izdvoje 16.112 dinara, a danas 22.921 dinar. „Za te proizvode najavquju se poskupqewa, a 957.000 penzionera u Srbiji prima mawe od 22.000 dinara mese~no”, rekao je Vu~i}. On je izjavio da se mora smawiti broj dr`avnih ~inovnika i poslanika koji, kako je rekao, jedu narodni novac i postavqeni su iskqu~ivo po partijskim linijama.

Eko nom ski sa vet nik premijera Srbije Ju rij Ba jec izjavio je ju~e da „apsolutno nisu ta~ne niti utemeqe ne tvrd we da je standard gra|ana u Srbiji u posledwih godinu dana opao za drasti~nih 60 odsto”.”Tako|e, potpuno je nejasno na osnovu kakvih podataka se takve ocene iznose. ^iwenica je da su potro{a~ke cene za posledwih godinu dana porasle za 12,6 odsto, ali je i prose~na plata porasla u istom periodu nominalno za oko 15 odsto, odnosno preko dva odsto realno”, rekao je Bajec Tanjugu.

On je istakao da „nije sporno da i pored ovih ~iwenica veliki broj gra|ana `ivi te{ko, naro~ito, zbog rasta cena u prvoj polovini ove godine, {to se desilo i u drugim zemqama”.

On je ocenio i da je razumqiva bojazan gra|ana od izbijawa nove krize, ali je istakao da vlada pa`qivo prati sva zbivawa.

c m y

politika

dnevnik

ponedeqak15.avgust2011.

3

DO LA ZE LI BLAN KO OSTAV KE I OD U ZE TI MAN DA TI NA NA PLA TU

Od bor ni ci SNS-a u Ki kin di ho }e svo je pa re Ako odbornici Srpske napredne stranke, koji na jesen o~ekuju sudska re{ewa i povratak odborni~kih mandata, svojevremeno im oduzetih na osnovu blanko ostavki, budu potra`ivali nadoknadu {tete, procewuje se da bi to lokalne buxete {irom Srbije moglo ko{tati vi{emilionske sume.

Samo u Kikindi, gde u SNS-u o~ekuju da im se vrati 17 mandata, ra~unaju na to da bi nadoknada na ime odborni~kih dodataka i dnevnica koje nisu do- je pitawe nadoknade {tete odbijali mogla ko{tati najmawe bornicima iz wegove stranke 7,3 miliona dinara, bez kamata. pojedina~no pitawe wih samih.

U Novom Sadu, me|utim, napred– Postoji, zaista, opasnost da wacima koji o~ekuju da po sud- buxet grada Novog Sada bude naskim odlukama budu vra}eni u ru{en ako ti pojedinci – a to je odborni~ke klupe ne}e biti pojedina~no pitawe za svakog preporu~eno da potra`uju na- odbornika – budu u sudskom podoknade. stupku potra`ivali izgubqenu Napredwaci u Kikindi, gde su zaradu, odnosno naknade koje im u Skup{tini op{tine mesecima pripadaju kao odbornicima – bez ijednog svog odbornika, jo{ ka`e Vu~evi} za na{ list. ~ekaju da Ustavni i Upravni sud On je naveo da je pro{lo vi{e odlu~e po `albama odbornika od godinu, otkako je u aprilu iz SNS-a da im se mandati vra- 2010. Ustavni sud nalo`io vrate. }awe mandata odbornicima – Ako se doka`e da su mandati SNS-a, ali to u Skup{tini grabili na{i sve ovo vreme, zna~i da nije i u~iweno. da treba da dobi– Moj predlog, jemo i nadoknadu Te o ret ski bi sva ki kao predsednik koja nam je pripaGradskog odbora, od bor nik mo gao dala sve vreme. odbornicima kopo tra `i va ti Dakle, pau{al, ji su ~lanovi oko 429.000 di na ra, SNS-a bi}e da ne plus dnevnice za onoliko sednica potra`uju te iz{to za wih 17 SO Kikinde konose. Preporu~iukup no iz no si liko ih je bilo }u to samo zbog 7,3 mi li o na di na ra Novosa|ana i buodr`ano od novembra 2008. goxeta Novog Sada dine do danas, a to je 33 meseca – koji je ova vlast ve} stavila ka`e za na{ list La di slav To - pred bankrot – rekao je Vu~emi} iz SNS-a u Kikindi, koji je vi}. i pokrajinski poslanik.

U Novom Sadu oduzeto im je Po wegovim re~ima, odbor- 12 mandata na osnovu blanko ni~ki dodatak u Kikindi iznosi ostavki, ali danas napredwaci 10.500 dinara mese~no, a dnevni- ra~unaju, ka`e Vu~evi}, na deca po odr`anoj skup{tinskoj set tih odbornika. sednici 2.500. On ra~una da je Vu~evi} smatra da je u tome SO prose~no imala jednu sedni- svemu „skandalozno pona{awe” cu mese~no. predsednika Skup{tine grada – To sigurno iza|e nekoliko Novog Sada Alek san dra Jo va no stotina hiqada za svakog od 17 vi }a, kome je „ve} davno skrenuodbornika, a gde su tek kamate – ta pa`wa na to da je Skup{tina ka`e Tomi}. u velikoj meri nelegitimna”.

Po toj ra~unici, teoretski – Predsednik Skup{tine grabi svaki odbornik mogao potra- da Aleksandar Jovanovi} nije `ivati oko 429.000 dinara, {to ni{ta u~inio za vra}awe manza wih 17 ukupno iznosi 7,3 mi- data, i to sad mo`e napraviti liona. {tetu Novom Sadu ako pojedin– Sad ~ekamo odluku Ustavnog ci budu tra`ili nadoknadu – kasuda i onda }emo sigurno tra`i- `e predsednik novosadskog ti ovu nadoknadu – dodaje To- SNS-a. mi}, napomiwu}i da o tome jo{ Predsednik Skup{tine grada ne zna stav centrale stranke.

Novog Sada ne mo`e da reaguje S druge strane, u Novom Sadu, jer je na godi{wem odmoru, repredsednik Gradskog odbora ~eno je tamo na{em listu.

SNS-a Mi lo{ Vu ~e vi} ka`e da S. Ni ko li}

Pal ma: Da }e Vla da no vac za ju ni ce Vlada Srbije }e dati ve}i deo sredstava za kupovinu 210 visokomle~nih steonih junica koje je grad Jagodina za svoje poqoprivrednike kupio u nema~koj pokrajini Bavarska, a koje }e biti danas podeqene na javnom izvla~ewu, izjavio je za Tanjug gradona~elnik Jagodine Dragan Markovi} Palma.”Od dr`ave }emo dobiti, siguran sam, ve}i deo sredstava”, rekao je Markovi}.On je objasnio da je Vlada pre dve sedmice donela odluku da sa 80 odsto sredstava stimuli{e poqoprivrednike koji ula`u u poqoprivrednu proizvodwu kao i organizatore - Skup{tine gradova ili op{tina i „ o~ekujem da }e Jagodina dobiti jedan ve}i deo tih sredstava za isplatu junica”.Za nabavku junica raspisali smo tender, a po ugovoru iz tendera stoji da junice pla}a-

mo 15 dana posle isporuke, dodao je Markovi}.On je podsetio da je Skup{tina grada donela odluku da grad uzme kredit na vi{e godina za isplatu junica, a sada „po{to }emo dobiti ve}i deo sredstava od dr`ave, kredit }e biti mawi i sa kra}im periodom otplate”. Markovi} je poru~io gra|anima da je „ovaj grad najmawe zadu`en u Srbiji i kredit koji uzimamo za junice je mali i ne optere}uje buxet”.Za junice je konkurisalo 1.410 poqoprivrednika, onih koji ve} imaju jednu ili vi{e krava, i wihova imena, kao i imena 210 poqoprivrednika koji }e kasnije dobiti po tele od ovih junica, bi}e ispisana na kuglicama koje }e se izvla~iti.Markovi} je najavio i da }e grad i naredne dve godine za svoje poqoprivrednike uvesti po 210 junica.

4

ekonomija

ponedeqak15.avgust2011.

Ban ke za ra di le mi li o ne

VI [E OD 10.000 NE ZA PO SLE NIH TRA @I PRE KVA LI FI KA CI JU

Ne ma pa ra za pre o bu ku rad ni ka

dnevnik

Po s lov n e ban k e u Sr b i j i ima le su u pr voj po lo vi ni ove go di ne bru to do bit od 17,8 mi li jar di di na ra (oko 170 mi li o na evra), ob ja vi la je Na rod na ban ka Sr bi je.

Po re zu la ti ma po slo va wa za pr vih {est me se ci 2011. go di n e, ob j a v qe n im na saj t u NBS-a, 25 ba n a k a je ima l o ukup nu do bit pre opo re zi va wa od 22,1 mi li jar de di na ra, dok je de vet po slo va lo s gu bit kom od ukup no 4,3 mi li jar de.

Naj ve }u do bit pre opo re zi OTP ban ka ima la je naj ve }i gu va w a, 5,2 mi l i j ar d i di n a r a, bi tak u po slo va wu u srp skom ban ima la je ban ka In te za, a sle de kar skom sek to ru u pr vih {est je Uni kre dit me se ci ove s 3,1 mi li jar go di ne – 1,5 Naj ve }u do bit pre de, Raj faj zen m i l i j a r d u oporezivawa, 5,2 milijarde di na ra, a s 2,6 mi li jar dinara, imala je banka de di n a r a, sle de Al fa Ko m er c i j al - Inteza, a sledi je Unikredit ban ka s mi na s dve mi li jar du di s 3,1 milijardu li j ar d e i na ra i Voj EFG Evro v o | a n s k a ban ka s 1,5 mi li jar dom di na ra ban ka s 846.000 di na ra gu bit ka. bru to do bi ti u pr voj po lo vi ni Ukup na ak ti va srp skog ban 2011. kar skog sek to ra na kra ju ju na

ove go di ne iz no si la je 2.476 mi li jar di di na ra (oko 23,6 mi li jar di evra), {to je oko 5,7 po sto vi {e ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne.

Li stu naj ve }ih ba na ka pre ma imo vi ni pred vo di In te za s 357 mi li jar di di na ra ak ti ve. Na dru gom me stu je Ko mer ci jal na ban ka (257 mi li jar di), tre }a je Raj faj zen (169 mi li jar di di na ra), na ~e tvr tom me stu je Uni kre dit (166 mi li jar di di na ra), a pe ta je EFG Euro bank s ak ti vom od 164 mi li jar de di na ra.

KOD NAS JO[ NE MA NAJ VE ]IH SVET SKIH TR GO VIN SKIH LA NA CA U Sr bi ji ima dvo stru ko vi {e ne za po sle nih ko ji bi se pre kva li fi ko va li ne go {to su to mo gu} no sti Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we. Ta ko je u pr voj po lo vi ni go di ne vi {e od 10.000 ne za po sle nih iz ra zi lo sprem nost da se ukqu ~e u pro gra me pre kva li fi ka ci je za po zna te po slo dav ce, {to je dvo stru ko vi {e od mo gu} no sti obu ke ko ju mo `e da pru `i Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we (NSZ), na ve li su u NSZ. „Ove go di ne iz dvo je no je 440 mi li o na di na ra za bes plat ne pro gra me obu ke za ne za po sle ne za tr `i {te ra da i po zna tog po slo dav ca, a pla ni ra no je da te pro gra me pro |e oko 4.000 qu di”, re kla je

mo vred nu ju ate sti ko je do bi ju na obu ka ma.

Fa bian je na ve la da za pre kva li fi ka ci ju za za ni ma wa po put pe ka ra, me sa ra, po sla sti ~a ra ne za po sle ni ima ju pra vo i na nov ~a nu po mo} to kom bes plat ne obu ke, ali i na po vra }aj tro {ko va pre vo za.

Pre kva li fi ka ci ja za pro iz vod na za ni ma wa, ka ko je do da la, za stu pqe ni ja je ka da je u pi ta wu obu ka za po zna tog po slo dav ca, ko ji je otvo rio po go ne i do veo no vu teh no lo gi ju za ko ju ne ma ospo so bqe ne rad ni ke. Fa bian je ka za la da je pro {le go di ne za pro gra me pre kva li fi ka ci je bi lo iz dvo je no 295 mi li o na di na ra za 4.697 ne za po sle nih, od no sno za 2.840 za tr -

U Srbiji su svet rada i svet obrazovawa potpuno razdvojeni ru ko vo di lac cen tra za do dat no obra zo va we NSZ-a Ve sna Fa bian is ti ~u }i da zbog tih oga ni ~e nih sred sta va „NSZ ne mo `e da is pra ti ve li ku obra zov nu po tre bu ne za po sle nih”.

Pre ma we nim re ~i ma, pri o ri te ti za u~e {}e u pro gra mi ma pre kva li fi ka ci je ko je or ga ni zu je NSZ ima ju oso be sa su fi ci tar nim za ni ma wi ma, iz be gli i ra se qe ni, oso be bez kva li fi ka ci ja i du go ro~ no ne za po sle ni. „Oko 50 od sto onih ko ji `e le pre kva li fi ka ci ju je za in te re so va no za kan ce la rij ske po slo ve se kre ta ra, po slov nih asi ste na ta, ad mi ni stra to ra, kwi go vo |e, ra ~u no vo |e, ali je ve li ko za ni ma we i za i po slo ve so ci jal ne za {ti te, po put ge ron to do ma }i ca i ne go va te qi ca, kao i za uslu ge i kur se ve za pe di ki ra, ma ni ki ra, ko zme ti ~a ra, fri ze ra„, ka za la je ona. Ka ko je do da la, pre kva li fi ka ci ja ima i iz obla sti gra |e vi nar stva, po put za va ri va ~a, ru ko va o ca gra |e vin skim ma {i na ma, ke ra mi ~a ra, a ~e sto na kon za vr {et ka kur sa ob u ~e ni rad ni ci od la ze u ino stran stvo, jer se i ta -

`i {te ra da i 1.857 za po zna te po slo dav ce. „Pro {le go di ne je 73 od sto onih ko ji su za vr {i li pre kva li fi ka ci ju za po zna tog po slo dav ca do bi lo stal no za po sle we, a isto vre me no je po sao do bi lo i 30 od sto onih ko ji su se pre kva li fi ko va li za tr `i {te ra da”, re kla je ona. Pre ma we nim re ~i ma, naj vi {e pre kva li fi ka ci ja pro {le go di ne bi lo je u obla sti pra va, eko no mi je i ad mi ni stra ci je, ali i so ci jal ne za {ti te, a po sao je do bi lo i 80 od sto kwi go vo |a ko ji su za vr {i li obu ku. „U Sr bi ji svet ra da i svet obra zo va wa su pot pu no raz dvo je ni, a NZS je u si tu a ci ji da pred u zi ma ko rek tiv ne me re, ko je pod ra zu me va ju or ga ni zo va we obu ka rad ni ka za po slo ve ko je im obra zov ni si stem ni je omo gu }io da sa vla da ju„, ka za la je ona. Fa bian je is ta kla da pre kva li fi ka ci ja ne zna ~i auto mat sko do bi ja we po sla za ne za po sle ne, iako im je obu ka da la bo qu po la znu osno vu da ga na |u, zbog ~e ga sa mi i da qe tre ba ak tiv no da u~e stvu ju u tra `e wu po sla.

Da le ko su od Sr bi je „Bi la”, „Lidl” i „Kar fur” Ko li ko god nam se ~i ni lo da se po Sr bi ji gra de sa mo tr `ni cen tri i mar ke ti, isti na je da ih je i da qe ma lo i da smo i po to me da le ko is pod evrop skog pro se ka. Pa i kom {ij skog. Do voq no je „za vi ri ti” u Hr vat sku gde u i ma wim me sti ma tr go vi ne ima ju naj po zna ti ji evrop ski tr gov ci. Kod ovih kom {i ja sti gla je „Bi la”, i „Lidl”, i „Kar fur” i „In ter {par”... I eto jed no stav nog re cep ta za ni `e ce ne, kva li tet ni ju po nu du, uslu gu i bo qi stan dard. Me |u tim, ni jed na od ovih tr go vin skih ku }a ni je pri sut na u Sr bi ji iako je wi hov do la zak ko zna ko li ko pu ta na ja vqi van ba{ iz Vla de Sr bi je. Mi, re ci mo, ne ma mo jo{ uvek ni je dan dis kont ni la nac a od de set naj ve }ih tr go vin skih svet skih kom pa ni ja do {ao nam je sa mo ne ma~ ki Me tro.

- Ipak se sad me wa ju ne ke stva ri. Zna ~a jan je do la zak bel gij skog „De le za”, ko ji je uzeo tr go vi ne ko je su bi le u vla sni {tvu Mi ro sla va Mi {ko vi }a, a zna mo ka ko je on ga zdo vao. Dru gi tr go vin ski la nac - Mer ka tor, se da qe kon cen tri {e. Ne dav no je akvi zi rao Fa mi li ja mar ket i to je bio po ka za teq da po sto ji tr `i {na utak mi ca - ka `e za na{ list eko no mi sta Dra go van Mi li }e vi}.

On o~e ku je da }e se si tu a ci ja od vi ja ti ta ko da }e ve li ki tr go vin ski lan ci do }i tek ka da se ov de za vr {i pro ces ukrup wa va wa bi lo pre u zim wem, spa ja wi ma...

- I De lez je prak ti~ no u{ao u pri ~u tek ka da je Mak si uzeo

I daqe imamo nerazvijenu trgovinu: u Hrvatskoj i u mawim mestima prodavnice dr`e najpoznatiji evropski trgovci Pe ka be tu i C mar ket. Za o~e ki va ti je pet - {est tr go vin skih la na ca ko ji }e do }i si gur no ali tek ka da s ov de tr `i {na utak mi ca ma lo raz i gra - oce wu je Mi li }e vi}.

On na po mi we da se ukrup wa va we u su {ti ni ne mo `e po sma tra ti s po zi tiv ne stra ne jer se ta ko ogra ni ~a va kon ku ren ci ja i po sto ji ve }a {an sa za za jed ni~ ki do go vor o ce na ma, to jest za oli gar sko po na {a we. Me |u tim, si tu a ci ja je kod nas na `a lost ta kva da, hte li da pri zna mo ili ne, to su pra vi la igre ko ja }e

mo }i ma lo da po boq {a ju do la zak stra nih ve li kih la na ca, ve li Mi li }e vi}.

On o~e ku je da usko ro i DIS i dru ge zna ~aj ni je tr go va~ ke ku }e pod svo je uzme ne ki ve }i evrop ski igra~. Ina ~e, od de set naj ve }ih tr go vin skih la na ca, ko ji po slu ju u Sr bi ji, sa mo su tri do ma }a - DIS, Uni ve rek sport i Sos mar ke ti, a oni po je di na~ no ima ju tr `i {no u~e {}e od pet od sto i ma we.

Naj ve }i tr go vin ski la nac u Sr bi ji - „Del ta Mak si“ u ru ka ma je bel gij ske gru pe „De lez“,

ko ja ga je ku pi la za 932,5 mi li o na evra. „Mer ka tor“ u vla sni {tvu isto i me ne slo ve na~ ke gru pe. Ne dav no je ova kom pa ni ja u Sr bi ji pre u ze la „Fa mi li ja mar ket” i ta ko u~vr sti la po zi ci ju dru gog tr gov ca u na {oj ze mqi, is pred „Idee”. „Idea” je u okvi ru hr vat skog kon cer na „Agro kor“ Ivi ce To do ri }a.

Ina ~e, po sto je i spe ku la ci je o spa ja wu „Agro ko ra” i „Mer ka to ra”, ka ko bi za jed ni~ ki lak {e iza {li na kraj sa „De le zom”.

Pre ma re ~i ma eko no mi ste Mi ro sla va Zdrav ko vi }a za jed ni~ kim na stu pom na tr `i {tu Sr bi je Agro ko ra i Mer ka to ra do bi li bi smo sna `an du o pol - u ko me De lez ima jed nu tre }i nu, dru gu bi ste kla ova dva tr go vin ska lan ca, a tre }u bi gle da li da po ti snu.

- Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je tre ba lo bi ve o ma pom no da pra ti wi ho vo bu du }e po na {a we ka ko bi smo za dr `a li za d o v o q a v a j u } i ni v o kon k u ren ci je i pri sto jan ni vo mar `i u Sr b i j i - na g la { a v a Zdrav ko vi}.

Pre ma po da ci ma In sti tu ta eko nom skih na u ka, ko ji je ura dio ana li zu tr `i {ta ma lo pro da je u Sr bi ji za po tre be An ti mo no pol ske ko mi si je, pro {le je go di ne Mak si si stem, ko ji ob u hva ta i C mar ket i Pe ka be tu, ostva rio pri hod od 104,68 mi li jar di di na ra ili vi {e od mi li jar du evra. Mer ka tor je u istom pe ri o du imao je pri hod od sa mo 47,18 mi li jar di di na ra, a Idea 40,16 mi li jar di.

S. Glu {~e vi}

VI SO KO [KOL CI SVE ^E []E PO SAO TRA @E IZ VAN SR BI JE

Di plo mom i tr bu hom za kru hom Od la zak na rad u ino stran stvo ni je ne po znat gra |a ni ma Sr bi je, jer je ve} vi {e de ce ni ja to re dov no po ja va. Ga star baj te ri, ka ko su u na {oj ze mqi po zna ti ji oni ko ji su ra di li van ze mqe, od la zi li su naj ~e {}e sa mi, bez po ro di ce i, po pra vi lu, se vra }a li ku }i. Vre me nom se mno go to ga iz me ni lo, a si tu a ci ja u ko joj se Sr bi ja na {la pre oko dve de ce ni je, de ve de se tih go di na pro {log ve ka, ka da je bes per spe kr tiv nost bi la na naj vi {oj ta~ ki, put raz vi je nih ze ma qa od ve la je ogro man broj mla dih qu di, me |u ko ji ma je i mno go vi so ko o bra zo va nih, ko ji su po ro di cu sti ca li van Sr bi je, ko ju wi ho va de ca ne ose }a ju kao svoj za vi ~aj, jer to i ni je. Za raz li ku od ga star baj te ra ko ji su se vra }a li, oni ko ji su kra jem pro {log ve ka oti {li, ret ko se vra }a ju u Sr bi ju. Za to i ni je ~ud no {to je Sr bi ja sve sta ri ja.

Od la za ka iz Sr bi je, na rav no, ima i sa da, iako ne u me ri kao ra ni je, a mno gi mla di, obra zo va ni qu di sprem ni su da odu ili se bar na da ju da }e oti }i iz Sr bi je. Ume sto re do va is pred am ba sa da, ko ji su pre oko dve de ce ni je bi li pr vi po ka za teq, ali i ko rak ka od la sku iz ze mqe, sa da je od la zak, re klo bi se ti {i i

Od la zak ~e sto je di na {an sa za po sao

ma we uo~ qiv, ali ga ima. Raz lo zi su ma we-vi {e isti kao i ra ni je, jer mno gi na po sao ~e ka ju du go. Sa da je od la zak, mo gu }e je, lak {i jer je mo sto va za pre la zak vi {e ne go ra ni je po {to je mno go ro |a ka, pri ja te qa i po zna ni ka ko ji su ve} u ne koj od raz vi je nih ze ma qa. Kon tak ti se lak {e us po sta vqa ju i pr vi ko rak u ne po zna tim sre di na ma se lak {e pra vi.

Otva ra we Sr bi je i mo gu} nost pu to va wa bez vi za sva ka ko je zna ~aj no olak {a lo od la zak iz ze mqe. Me se ci i go di ne ~e ka wa na po sao mno ge su pot pu no obes -

hra bri le da }e ga ika da i na }i, a pot pu no je nor mal no da mla di qu di, ko ji su ste kli vi so ko obra zo va we, `e le i da ga pri me ne. Pa ako ne tu gde su ro |e ni i gde `i ve - on da je mo `da is ko rak ka ino stran stvu re {e we.

Jer pra vo re {e we dr `a va ne nu di, jer ka ko ina ~e ob ja sni ti da u ze mqi u ko joj je jed no ci fren broj vi so ko o ba ra zo va nih, za wih ne ma me sta, pa za to ni je pi ta we za {to mla di `e le da odu, ve} je pro blem u to me {to su ko ra ci ko ji se pred u zi ma ju da se oni za dr `e u ze mqi, slo bod no se mo `e re }i, sim bo li~ ni. Ja sno je

da ne mo `e dr `a va da ura di sve, ali bi, uz od re |e ne ko ra ke ko je je pred u ze la da za dr `i mla de, pa met ne qu de, si gur no po treb no i mo gu }e u~i ni ti vi {e. Pre sve ga, neo p ho dan je ve }i eko nom ski i pri vred ni raz voj i otva ra we no vih rad nih me sta.

Dok se to ne do go di, a pi ta we je ka da }e - mla di pra te sa vre me ne tren do ve u sve tu in for ma ci ja i teh no lo gi je i ne za le }u se kao {to su to ~i ni le ge ne ra ci je pre wih, ne od la ze a da ne zna ju gde idu, a i jo{ pre ne go {to za vr {e stu di je, ima ju pred sta vu {ta ~i ni ti. Ta ko je sve vi {e mla dih ko ji iz Sr bi je od la ze na stu di je uz sti pen di je ko je su obez be di li - bi lo do brim zna w em po t vr | e n im na mno g o b roj n im tak m i ~ e w i m a ili pro sto zna wem po ka za nom u do ta da {wem {ko lo va wu, bi lo us p e s i m a ili na g o v e { ta j i m a uspe ha u spor tu. A da li }e se vra ti ti?

Kao i uvek, `e qe su jed no, a mo gu} no sti sa svim dru ga stvar.

Za mno ge je li mi ti ra ju }i fak tor no vac, jer ni je la ko oti }i, po {to od la zak ko {ta. Sa mo za pu to va we do `e qe ne de sti na ci je, re ci mo u Evro pi, po treb no je ne ko li ko sto ti na evra, do Ame ri ke i vi {e od 1.000, {to zna -

Ula ga we u zna we Slo bod no se mo `e re }i i da ro di te qi sa da {wih aka de ma ca i onih ko ji su ve} ste kli aka dem sko zva we, ve o ma ra no ula `u u svo ju de cu - od upi sa na kur se ve stra nih je zi ka pa do oda bi ra za ni ma wa za de te, ali i pri ku pqa wa nov ca za bu du} nost. Za one ko ji ima ju do voq no nov ca, pro sto ra je mno go vi {e, ali je wih mno go ma we.

S dru ge stra ne mno gi ro di te qi se za du `u ju ka ko bi de ci otvo ri li mo gu} nost da ostva re svo je sno ve i po tvr de se u stru ci i go di na ma gr ca ju da bi se to i de si lo. Ipak, ka `u, s do brim raz lo gom. ~aj no otre `wu je i uti ~e na od la zak. Ta ko Mi li ci, ko ja je uz po mo} pri ja te qa i pre ko glo bal ne mre `e pro na {la mo gu} nost za po sle wa u Lon do nu, u stru ci, ne do sta je oko 2.000 fun ti da to i ostva ri. Ka ko ne ma na ~i na da obez be di to li ke pa re, da po zaj mi ne ma od ko ga, a da bi ih za ra di la tre ba joj vi {e go di na, ne vi di iz laz iz tu ne la.

Mla di ko ji od la ze iz Sr bi je ~e sto su sprem ni da u ze mqa ma u ko je od la ze ra de na rad nim me sti ma ko ja ne za do vo qa va ju wi hov ste pen stru~ no sti, dok bi na ta ko ne {to u Sr bi ji ret ko kad pri sta li. Raz log je to {to le ka ri, gra |e vin ci, ar hi tek te...da bi mo gli da ra de za zva wem ste ~e nim u Sr bi ji, naj ~e {}e mo ra ju do dat no da se {ko lu ju i ti me se bi otva ra ju mo gu} nost za po -

sao za ko ji su obra zo va ni, a u Sr bi ji, ka `u, ta kav ko rak naj ~e {}e ne re zul ti ra tom pro me nom. Na ta kav od la zak od lu ~io se Mi lan, le kar, ko ji o~e ku je da }e za krat ko vre me ra da u bol ni ci, sa sred wom stru~ nom spre mom, po tvr di ti svo je zna we i fa kul tet sku di plo mu, i do bi ti od go va ra ju }i po sao.

Sud dbi ne su raz li ~i te, jer je mno go je onih ko ji su oti {li, pa se vra ti li, jer ~e sto ono {to se pri ~a ni je isto kao {to se is ku si, a mno go je i onih ko ji su oti {li i po tvr di li se u svo joj stru ci, na pre do va li i o wi ma pri ~a ceo svet. Za wih se la ko ka ~e svi i ka `e da su na {e go re list, a to {to su wi ho vi ko re ni otrg nu ti, ~e sto ne wi ho vom vo qom, za bo ra vqa se.

D. Mla |e no vi}

SUB VEN CI JE VE LI KE SKO RO KAO FOND ZA RA DA U IN DU STRI JI

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

Vlada deli pare kao slatki{e Vrednost subvencija na svim nivoima vlasti i javne potro{we iznosi 78 milijardi dinara u pro{loj godini i verovatno }e prema{iti 85 milijardi dinara u ovoj. Kako je objavqeno na sajtu makroekonomija.org, ukupan fond neto zarada u prera|iva~koj industriji iznosi oko 110 milijardi dinara, pa ti podaci ukazuju na ~iwenicu da dr`ava skoro jednaku svotu novca preraspodequje koliki je i fond zarada u neposrednoj proizvodwi.

To mo`e da zna~i da su subvencije prevelike i da je proizvodwa premala, ocewuju analiti~ari ovog sajta. Udeo subvencija malo mawi od tri odsto BDP-a mo`e se uporediti sa nivoom u Srpska privreda je u suprotnoj drugim zemqama te do}i do zapoziciji od Nema~ke – oni su kqu~ka da li su male, prose~ne proizvo|a~i, mi smo uglavnom ili velike. potro{a~i, pa se tako kod nas Me|utim, od same visisne popodsti~u uvoz i potro{wa a ne tro{we za subvencionisawe neproizvodwa i izvoz. ~ega ili nekoga mnogo je bitniAnaliti~ari portala makroje pitawe efikasnosti, pravedekonomija.org ukazuju da bi zato nosti wihove bilo dobro da se upotrebe i signaobjavi spisak Sub ven ci o ni sa ni la koji se {aqu subvencija i da se tr`i{tu - gde je onda napravi anakre di ti se de le po isplativo ulagaliza wihove efiugle du na Ne ma~ ku, ti, gde je smislekasnosti, svrsisali je srp ska no popuwavati i hodnosti i prapredavati for- pri vre da u su prot noj vednosti. po zi ci ji od ne ma~ ke mulare kako bi se Za analizu, do{lo do kori- – oni su pro iz vo |a ~i, ukazuje se, mogu sti koja bitno da poslu`e submi smo uglav nom prevazilazi provencije za siropo tro {a ~i, pa ta ko ma{ne gra|ane ceduralne trosub ven ci ja ma sa mo {kove. kod lokalnih koEkonomisti munalija ili pod sti ~e mo uvoz ovog portala to struje. Na priobja{wavaju i na mer, da li je neko primeru {trajka malinara i siroma{an ukoliko `ivi u stastambenih kredita indeksiranu koji vredi 100.000 evra i prinih u {vajcarcima. Tako subvenma penziju od 20.000 dinara, ili cionisawe prvih podsti~e, ili fakultetski obrazovan slu`bemakar osigurava proizvodwu i nik sa platom od 50.000 dinara izvoz, a drugih podsti~e moralkoji ima `enu, decu i pla}a kini hazard i potro{wu. riju? Prvom je to signal da poIsto va`i i za subvencionipuni formulare kako bi imao sane kredite za kupovinu robe ni`e cene (subvencije), a druili preduze}ima za likvidnost, gom je signal da napusti zemqu merama, po ugledu na Nema~ku kako bi svojoj porodici obezbedonete po~etkom 2009. godine. dio pristojan standard.

Hemija gura industriju Ukupna koli~ina potro{enih opasnih hemikalija u 2010. godini ve}a je za 35,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, s tim {to je najve}i rast zabele`en u sektoru prera|iva~ke industrije od 36,2, pokazuju podaci Republi~kog zavoda za statistiku. U sektoru rudarstva potro{wa opasnih materija porasla je za 12,9 odsto, dok je u snabdevawu elektri~nom energijom, gasom i parom zabele`en pad od 3,6 odsto.

U oblasti proizvodwe hemikalija i hemijskih proizvoda

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

U proteklih dvadeset godina u Srbiji je uga{eno ~ak 98 industrijskih centara a umesto milion radnika koji su imali radno mesto u industriji danas ih je samo 375.000. Od uga{enih 98 fabrika preko 70 je bilo malih industrija koje su upo{qavale do 5.000 radnika, a 20 sredwih i velikih iza ~ijih zakanta~enih vrata je ostalo skoro pola miliona zaposlenih.

U Strategiji i politici razvoja industrije Srbije u narednih deset godina, koju je usvojila Vlada Srbije krajem pro{log meseca, kao prvom razvojnom dokumentu koji na celoviti na~in defini{e osnovne razvojne prioritete industrije Srbije i na~ine za ostvarewe zacrtanog do 2020. godine zapisano je da se proces privatizacije privodi kraju i isti~e da je privatizovano vi{e od 2.4000 preduze}a javnim tenderima i aukcijama a preko tr`i{ta kapitala vi{e od 700 preduze}a. Programom privatizacije preostalo je da se privatizuje jo{ 300 preduze}a od ~ega je 40 u industriji. Pre ulaska u proces privatizacije, za koji se ocewuje da je bio nu`an i preko potreban, u industriji Srbije platu je zara|ivalo ~ak 920.710 radnika. Srpska industrija je danas svedena na nivo iz 1961. godine odnosno vra}ena pola veka unazad jer je upravo te godine u woj radilo oko 370.000 radnika koliko ih i danas mese~no zara|uje platu na taj na~in.

Srbija je dakle, ve} godinama, u deindustrijalizaciji jer da bi ostala ono {to je nekada bila, odnosno industrijska, ona je morala na vreme obezbediti tr`i{te jer je industrijska proizvodwa pre svega namewena izvozu. Kako mi upravo sa izvozom, jer uvoz nam ide od ruke, imamo problema otuda i ga{ewe nekada{wih industrijskih giganata postaje sasvim logi~na posledi-

ca. No, sa ga{ewem velikih industrijskih cenatara i otup{tawem stotina hiqada radnika ugasili su se i mnogi industrijski gradovi u Srbiji u kojima se danas bele`i najve}a stopa nezaposlenosti ali i iseqavawe stanovni{tva pa se tako do{lo u situaciju da generacije koje su pre pola veka dolazile u industrijske centre zato {to su tu dobijale posao wihova deca iz wih odlaze jer posla nema.

Na ga{ewe industrijskih centara uticala je i tehnolo{ka zaostajalost pa Srbija sada u situaciju da joj za obnovu industrije kakvu je nekad imala nije dovoqno samo da obezbedi izvoz ve} i kopletno obnovi ma{ine i opremu. Naime, sada je prose~na starost ma{ina u srpskim fabrikama izme|u 21 i 35 godina a sa takvima se u tr`i{nu utakmicu, ~ak ni na doma}em terenu a kamoli stranom, ne mo`e. ^ak mnoge ma{ine i oprema koje se kod nas jo{ uvek koriste u mnogim evropskim dr`avama davno su ba~ene u kontejner i umesto wih uvedene savremene koje ne samo da boqe rade ve} za wihovo upravqawe potrebno mnogo mawe zaposlenih pa nove gazde ula`u}i u ma{ine i opremu {tede

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

100,0367

102,0783

104,4261

99,7305

Australija

dolar

1

72,4799

73,9591

75,6602

72,2580

Kanada

dolar

1

71,3783

72,8350

74,5102

71,1598

Danska

kruna

1

13,7018

13,4278

14,0169

13,3867

Norve{ka

kruna

1

12,7000

12,9592

13,2573

12,6611

[vedska

kruna

1

10,7978

11,0182

11,2716

10,7648

[vajcarska

franak

1

90,8035

94,5870

98,3705

90,8035

V. Britanija

funta

1

114,1971

116,5277

119,2078

113,8476

SAD

dolar

1

70,4832

71,9216

73,5758

70,2674

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 8. 2011. godine

KA KO JE SR BI JA IZ GU BI LA PRO IZ VOD WU

Srbija ove godine ne}e uraditi ni{ta na ubla`avawu posledica krize, a imaju}i u vidu predstoje}e izbore, bi}e izgubqena i naredna, ka`e Vla di mir Gli go rov.

Gligorov, ekonomista Be~kog instituta za me|unarodne ekonomske studije, ocewuje da srpska privreda nije u stawu da se oporavi sama, jer uveliko zavisi od dr`ave. „Vlada se uglavnom oslawa na kratkoro~ne mere kojima ne mo`e previ{e da u~ini. Alternativa su strukturne reforme, odnosno poboq{awe uslova na tr`i{tu proizvoda i rada”, ka`e on.

Gligorov navodi da dr`ava „tu, me|utim, ni{ta ne radi, jer brani interese postoje}ih monopola koji se suo~avaju sa zna~ajnim problemima i zbog toga {to se {tite zaposleni u javnom sektoru. Tako sve zavisi od toga ho}e li na vlast do}i oni koji }e biti spremni da naprave ozbiqan program reformi, a izgledi su mali da ho}e”.

tu, industrijsku proizvodwu Srbije u tranzicionom periodu 2001. do 2009.godine karakteri{e tehnolo{ko ekonomsko zaostajawe ve}ine kapaciteta, nezadovoqavaju}i nivo kvaliteta proizvoda i usluga po svetskim standardima, visok uvoz, nizak nivo marketing menaxmenta i upravqawa proizvodwom, vi-

Naj za sta re li ji su nam po go ni u tek stil noj in du stri ji, a naj mla |i u far ma ce ut skoj na radnoj snazi. Procewuje se da su u Srbiji “najmla|i” farmaceutski a “najstariji” tekstilni pogoni, a gledano po regijama sa investicajama su najpre zastali u isto~noj i ju`noj Srbiji a najkasnije u Vojvodini.

Proteklih deset godina prosto je “razgolitilo” tehnolo{ko zaostajawe srpske industriji ne samo za evropskim ve} i sa dr`avama u regionu. Naime, oceweno je to i u ovom dokumen-

Za samo dve godine, od 2007. do 2009. u prera|iva~koj industriji ukupna zaposlenost mawa je za 15,4 odsto odnosno za 80.272 zaposlena. U strukturi prera|iva~ke industrije 2009. godine najve~e{}e u~e{}e imali su zaposleni u proizvodwi prehrambenih proizvoda, pi}a i duvana. U Strategiji se isti~e da komparativna analiza globalne zaposlenosti ima tedenciju pomerawa od sektora industrije ka uslu`nom sektoru. Kreatori na{e ekonomske politike isti~u i da je zaposlenost od po~etka krize pala u svim evropskim dr`avama a da je najve}i pad upravo u privatnom sektoru uglavnom izazvan otpu{tawem zaposlenih u industriji koja je najvi{e pogo|ena globalnom ekonomskom krizom. Posmatrano po sektorima industrije najve}i pad zaposlenih u prera|iva~koj industriji imamo mi, za nama su Hrvatska sa 11,7 odsti, ^e{ka sa 11,6 , Rumunija za 11,3, Slova~ka sa 10.9 , Ma|arska sa 9,3 i Bugarska sa 6,9 odsto.

Ni{ta bez reformi KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

5

Za 20 godina izumrlo 100 industrijskih centara

Iz gu bi li naj vi {e rad nih me sta

potro{ena koli~ina opasnih hemikalija u proslsoj godini porasla je za 36,1 odsto, a u oblasti proizvodwe osnovnih metala za 44,2 odsto. U sektoru prera|iva~ke industrije, lane je ukupno utro{eno 574. 287 tona hemikalija, od kojih je, prema stepenu toksi~nosti, u klasi kancerogenih, mutagenih i toksi~nih po reprodukciju (A) 5,39 odsto, hroni~no toksi~nih (B) 2,5, veoma toksi~nih (C) 30,44, toksi~nih (D) 48,86 odsto i {tetnih (E) 12,8 odsto.

ponedeqak15.avgust2011.

{kovi radne snage, i{~ekivawe u vezi sa privatizacijom, nedostatak direktnih stranih investicija…

Tako|e, tranziciono razdobqe karakteri{e dvostruko br`i uvoz od izvoza {to zna~i da je kontinuirano bila prisutna znatna supstitucija doma}e proizvodwe inostranom. Specifi~na situacija za Srbiju, priznaje se u strategiji, je i to {to je na{a industrija, posebno prera|iva~ka, ekonomsku krizu do~ekala uglavnom s niskim nivom konkuretnosti i efikasnosti poslovawa, pove}anom nelikvidno{}u, uz kontiuniran pad zaposlenosti i sve mawim brojem proizvoda za izvoz.

Stepen iskori{}enosti kapaciteta u industriji je smawen i to tako {to je on 1990.godine iznosio 69 a pretpro{le godine svega 43,3 odsto. Uzroci niskog kroi{}ewa kapaciteta, ocewuje se, su nizak nivo industrijske proizvodwe koja je pak posledica nedovoqne tra`we na doma}em tr`i{tu i nizak nivo izvoza, nedostatak sredstava za investicije i finansirawe teku}e reprodukcije,

zastarelost opreme i tehnologije, neadekvatna kreditna podr{ka, problem snabdevawa repro ma te ri ja lom, ne do sta tak stru~nog kadra. Drugim re~ima ~ak i da je, kojim slu~ajem, ekonomska situacija bila povoqnija i da je Srbija uspela da obezbedi vi{e stranih investitora koji bi neminovno sa sobom doneli i novu tehnologiju dogodilo bi se ono u {ta je malo ko verovao a to je da mi i pored armije nezaposlenih ne bi imali dovoqno kadrova sposobnih da rade na savremenim ma{inama.

Jer, jednostavno oni koji su dobili otkaze u nekada{wim fabrikama i pored potrebe i `eqe da rade ne znaju da rukuju sa novim ma{inama a s druge strane mi jo{ uvek ne {kolujemo decu za nova zanimawa koja treba da isprate potrebe savremene industrije.

U Strategiji se ocewuje da je vi{egodi{wa tedencija opadawa broja zaposlenih u ukupnoj privredi prisutna u sva tri sektora industrije. Veliki pad zaposlenih u industriji rezultate je, tvrdi se, procesa svojinske transformacije, restruktuirawa preduze}a odnosno osloba|awe privatizovanih firmi od ranijeg vi{ka zaposlenih i krize u 2009.godini. Br`i pad zaposlenih u industriji od ukupne doveo je do smawewa u~e{}a uukupnoj zaposlenosti. U protekle tri godine ukupna zaposlenost, prema Anketi o radnoj snazi, smawena je za 9,2 odsto dok je u industriji to smawewe iznosilo 22,6 odsto odnosno oko 150.000 radnika je za te tri godine ostalo bez posla u ovoj oblasti. Q. Ma le {e vi}

PRED SED NIK FI SKAL NOG SA VET PA VLE PE TRO VI]

[tedwa slamka spasa Bilo bi kobno da Srbija, naro~ito u ovakvom me|unarodnom okru`ewu, od Me|unarodnog monetarnog fonda tra`i pove}awe dozvoqenog buxetskog deficita. MMF to nikako ne o~ekuje, ka`e dr Pa vle Pe tro vi}, predsednik Fiskalnog saveta, i dodaje da rebalans ne sme biti iskori{}en da se rashodi pove}aju. „Posledwe izjave, mada su to samo re~i, jesu da }e se Vlada dr`ati fiskalnih pravila. To bi onda zna~ilo da se ne pove}ava deficit od 1,4 milijarde evra ove i da }e se smawiti na oko milijardu slede}e godine”, ka`e.

On dodaje da prema izjavama MMF-a zakqu~uje da oni o~ekuju da se ta fiskalna pravila po{tuju i zato {to je to neophodno da se urede finansijski temeqi zemqe.

Pa vle Pe tro vi}

„To je jo{ ~vr{}e, neophodnije, aktuelnije i izra`enije sa ovom krizom javnog duga koja se de{ava u Evropi. Ta kriza ima dvostruki efekat, jedan je mogu}nost tog prelivawa, zaraza, ako investitori po~nu da sumwaju u Italiju i [paniju i od wih tra`e ve}e kamate, onda }e jo{ detaqnije da gledaju {ta se de{ava sa zemqama kao {to je Srbija i okolnim zemqama. I ako onda Srbija u takvom okru`ewu ka`e odustajemo od onoga {to smo proklamovali, odnosno pove}a}emo deficit, a idu}e godine }emo imati ve}i deficiti nego {to pravila ka`u, onda su mogu}e reakcije odmah. Ovo {to sam sad rekao, zna}e se tokom slede}a dva-tri meseca”, ka`e Petrovi}.

6

berza

ponedeqak15.avgust2011.

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

Ak ci je zbog pa ni ke pa le u bu nar Pro te kla tr go va~ ka sed mi ca ot po ~e la je ve li kom pa ni kom ula ga ~a ko ja se pre ne la na Be o- grad sku ber zu sa svet skih tr `i {ta ka pi ta la, te su u tim da ni ma is kqu ~i vo psi ho lo {ki fak to ri bi li no si o ci ce nov nih pro me na do ma }ih ak ci ja, oce ni li su ana li ti ~a ri Sin te za in vest gru pe.

Sa mo u pr va dva da na, in deks Be leks 15 iz gu bio je na vred no sti 12,6 od sto da bi u dru goj po lo vi ni sed mi ce, usled smi ri va wa si tu a ci je na glo bal nim tr ` i { ti m a, eli m i n i s ao deo gu b i t a k a. Ova kor p a naj l i kvid ni jih ak ci ja iz gu bi la je na sed mi~ nom ni vou 4,3 pro cen ta, spu stiv {i se is pod ni voa sa ko jeg je u{la u te ku }u go di nu.

U po sled we tri sed mi ce, Be leks 15 je iz gu bio na vred no sti ne pu nih 12 pro ce na ta. Pro met u tr go va wu ak ci ja ma u pro te klih pet da na bio je skrom nih 3,2 mi li o na evra, {to je naj lo -

{i ja sed mi ca po re a li za ci ji u zad wih me sec da na, na vo di se u ana li zi.

Re per na har ti ja do ma }eg tr `i {ta, Naft na in du stri ja Sr bi je za be le `i la je iz u zet no ve li ke tur bu len ci je, da bi ne de qu ipak okon ~a la sa ume re nim mi nu som od 2,7 pro ce na ta. Ak ci je ove naj ve }e kom pa ni je na tr `i {tu fluk tu i ra le su u ve o ma {i ro kom ra spo nu od 668 do 779 di na ra, uda ra ju }i u po je di nim da ni ma u do wu, ali i u gor wu zo nu fluk tu a ci je. Uku pan pro met NIS-ovih ak ci ja iz no sio je 111,3 mi li o na, te je ova har ti ja u ve li koj me ri do mi ni ra la tr `i {tem.

Ak ci je naj ve }eg do ma }eg gra |e vi na ra „Ener go pro jekt„ pa da le su to kom sed mi ce i na ni vo od 566 di na ra, da bi kra jem ne de qe usle dio opo ra vak sve do ni voa od 650 di na ra. Uku pan pro met u tr go va wu Ener go pro jek tom iz no sio je 31,6 mi li o na

di na ra, dok je ova kom pa ni ja na ne deq nom ni vou iz gu bi la na vred no sti 3,9 pro ce na ta. Aero drom „Ni ko la Te sla“ (AERO) je be le `io ne {to ume re ni je fluk ta ci je u od no su na dru ge li kvid ne har ti je, ali je i ova ak ci ja po ~et kom sed mi ce na glo osla bi la, spu {ta ju }i se i do ni voa od 450 di na ra. Uku pan

Posledwa cena

Vrednost prometa (din)

NIS, Novi Sad

759

111.322.185

AIK banka, Ni{

2.490

31.647.257

Energoprojekt holding, Beograd

642

20.722.828

Aerodrom „Nikola Tesla”, Beograd

500

20.274.190

Sojaprotein, Be~ej

642

19.676.942

Akcija

pro met u tr go va wu ak ci ja ma naj ve }e do ma }e va zdu {ne lu ke bio je 20,2 mi li o na di na ra, a ma hom je ostva ren na ni vo i ma oko 500 di na ra. Be ~ej ski „So ja pro tein„ okon ~ao je sed mi cu na 642 di na ra uz gu bi tak od 8,3 od sto dok je se Imlek„ sna `no odu p e r eo tr ` i { nom tren d u okon ~av {i sed mi cu u la ga nom plu su na 2.188 di na ra.

Od ban kar skih ak ci ja naj pro met ni ja je bi la AIK ban ka sa re a li za ci jom od 31,6 mi li o- na di na ra. AIK je, za hva qu ju }i pre sve ga ~i we ni ci da ni je na li stin gu te ima {i ri op seg dnev n og fluk t u i r a w a, be l e `io o{tri je pro me ne to kom tri tur bu lent na da na pro te kle sed m i c e. Ak c i j e ove ni { ke ban ke pa da le su i do ni voa od 2.064 di n a r a, da bi ne d e q u okon ~a le na 2.490 di na ra uz ne znat nu ne ga tiv nu pro me nu na ne deq nom ni vou.

E. D.

UPR KOS OGROM NOM PO VE ]A WU CE NE ZLA TA

Po ro di~ ni na kit ~e ka jo{ ve }u kri zu Vi so ka ce na zla ta jo{ ni je na ma mi la qu de {i rom sve ta da pro da ju pra {wa vi na kit iz po r o d i~ n ih ko l ek c i j a, kao {to su to ~i ni li 2008. Ce na zla ta je ove ne de qe do sti gla no vi re kord od 1.800 do la ra za fi nu un cu (31,1 gram), {to je sko ro tro stru ko vi {e od ni voa iz 2008. go di ne od 680 do la ra.

Svi oni ko ji su pro da li zla to 2008. ka da je ce na sko ~i la, pro pu sti li su mo gu} nost tro stru ko ve }e za ra de, a sa da, uz obe }a we ame ri~ ke Upra ve fe de ral nih re zer vi da }e dve go di ne odr `a va ti ka ma te sko ro na nu li, ne ma zna ko va da }e ce na zla ta pre sta ti da ra ste, pre neo je Roj ters.

Mno g i stru~ w a c i o~e k u j u po sku pqe we tog me ta la. Vla snik za la ga o ni ce u Wu jor ku, Maj ra bi Pi wa, ka `e: „Ni {ta ni je kao 2008. Qu di ko ji jo{ ni su pro da li svo je zla to iz gle da ~e ka ju da we go va ce na po ra ste na 2.000 do la ra”. Zla to je od ju na po sku pe lo oko 20 od sto usled to ga {to su in ve sti t o r i za p la { e n i ber z an skim me te `i ma i du `ni~ kim kri za ma.

Uspe {no po slo va we za la ga o ni ca ko je zlat ni na kit pro da ju za go to vi nu zna ~i da je da -

nas, tri go di ne od po ~et k a na g log raz v o j a tog sek to ra, sve ma we qu di ko ji jo{ ima ju ne {to „sta rog zla ta” za pro da ju. Sma we na po nu da re ci kli ra nog zla ta mo g la bi sna ` ni j e da po g o d i svet s ko tr ` i {te zlat nih po lu ga ne go lo kal ne za la ga o ni ce. Re ci kli ra no zla to obi~ no za do vo qa va 40 po sto svet ske tra `we, ali taj pro ce nat je sa da u pa d u zbog po n ov n og in te re so va wa in ve sti to ra i cen tral nih ba na ka za zlat ne po lu ge, {to mo ` e do v e s ti do po n ov n og po s ku p qe w a ovog ple me ni tog me ta la. „^i we ni ca da se re ci k li r a n o zla t o ne pro da je bo qe upr kos vi so koj ce ni tog me ta la na ber za ma zna ~i da je vi so ka ce na odr `i va”, re k ao je iz v r { ni di rek t or kon s ul t ant s ke kom pa ni je GFMS, Fi lip Klap vajk. „Zla to od kog se bi lo lak {e odvo ji ti ve} je pro da to, ta ko da je sve te ` e sti m u l i s a t i rast pro d a j e re c i k li r a n og

zla ta upr kos ve }im ce na ma”, do dao je. To kom 2009, po nu da re ci kli ra nog zla ta po ra sla je za 30 od sto na no vi re kord jer

su po tro {a ~i po `u ri li da pro d a j u svo j u imo vi nu pri vu ~e ni la kom za ra dom, ali i da se za {ti te od re ce si je.

Ovaj trend je bio naj pri met ni ji na ame ri~ kom tr `i {tu, ko je u~e stvu je sa de set od sto u svet skoj po nu di re c i k li r a n og zla t a.

Pro {le go di ne je po nu d a re c i k li r a n og zla ta u sve tu iz no si la 143 to ne, ko li ko bi te `i l o de s et mi l i o n a bur mi. Je dan deo tog zla ta do la zi iz in du strij s kih iz v o r a, re ci m o sa ra ~ u n ar s kih ma t i~ n ih plo ~ a. Za raz li ku od ne kih ze ma qa, po put Tur ske i In di je, gde se na kit re ci kli r a de c e n i j a m a, Ame ri kan ci ni su ima li na vi ku da pro da ju sta ri na kit, dok se na kon 2008. ni je po ja vi la mre `a pred u ze }a ko ja su nu di la go to vi nu za zla t o, za h va q u j u } i u~e s ta l im re k la m a m a na ra di ju i te le vi zi ji. Sa da su re kla me s nat pi som „ot ku pqu je mo zla to” ~est pri zor u iz lo zi ma ame ri~ kih rad wi.

Ba fet: Ma, ka kva re ce si ja Ame ri~ ki bi zni smen Vo ren Ba fet je osu dio re za we ame ri~ kog kre dit nog rejt nin ga i do dao da ne vi di ni {ta {to bi ga na te ra lo da bri ne o mo gu }oj no voj re ce si ji. Slav ni in ve sti tor i vla snik i glav ni iz vr {ni di rek tor gi ganst kog hol din ga Berk {ir Ha ta vej na vo di da u po slo va wu te kom pa ni je za sa da ne vi di ni {ta {to bi su ge ri sa lo da }e se Sje di we ne Ame ri~ ke Dr `a ve opet na }i u re ce si ji, ali je i na gla sio da se ta kvi po da ci ne bi od mah po ja vi li.

Iako se mo `da ~i ni ne u o bi ~a je nim zna ko ve eko nom skog uspo ra va wa tra `i ti u po -

slo va wu jed ne kom pa ni je, tre ba re }i da Berk {ir, sli~ no kao i Xe ne ral Elek trik, za pra vo nu di do bar pre sek ce lo kup ne pri vre de, bu du }i da u svom vla sni {tvu ima kom pa ni je ko je se ba ve svim i sva ~im - od iz ra de te pi ha, pre ko tran spor ta, do osi gu ra wa. [ta vi {e, Ba fet je iz neo ne ko li ko po da ta ka ko ji su ge ri {u po pri li ~an opo ra vak po je di nih tr `i {ta, kao i opo ra vak ame ri~ ke po tro {we na luk suz. Ba fet se do ta kao i sni `a va wa ame ri~ kog kre dit nog rej tin ga, re kav {i ka ko ame ri~ ki vred no sni pa pi ri i da qe za slu `u ju tro stru ki A rej ting, bu du }i

da ne ma ni ka kve sum we da }e i pri no si i glav ni ca bi ti is pla }e ni.

Me |u tim, slav ni in ve sti tor je iz ja vio da iako ame ri~ ke ob ve zni ce „je su tro stru ki A”, ame ri~ ka va lu ta do lar to - ni je. Tre nut na pre vi ra wa na ber za ma Ba fe ta ni su pre vi {e za bri nu la, za {ta po sto ji i vr lo jed no stav no ob ja {we we. „[to ni `e stva ri pad nu, to ja vi {e ku pu jem. Mi smo u bi zni su ku po va wa”, iz ja vio je Ba fet, ko ji je do bar deo svog bo gat stva ste kao upra vo po voq nom ku po vi nom kom pa ni ja i vla sni~ kih ude la u wi ma.

dnevnik

Naf ta is pod 85 do la ra Si ro va naf ta je u pe tak to kom elek tron skog po slo va wa na ber zi u Wu jor ku po jef ti ni la na is pod 85 do la ra za ba rel, na kon ~i ta ve ne de qe na glih pro me na ce ne tog ener gen ta i dru gih si ro vi na, kao i vred no sti ak ci ja na svet skim ber za ma. Ce na ame ri~ ke „la ke” naf te za ter min sku is po ru ku u sep tem bru je na Wu jor {koj rob noj ber zi pa la za 1,01 do lar na 84,71 do lar za ba rel, na kon ju ~e ra {weg po sku pqe wa od 2,83 do la ra ili 3,4 od sto, dok je u isto vre me evrop ska „brent” naf ta na Me |u na rod noj ber zi pe tro le ja u Lon do nu po jef ti ni la za 54 cen ta na 107,48 do la ra za ba rel, pre ne la je agen ci ja AP. Naj va `ni ja ener get ska si ro vi na je do pet ka zna ~aj no po jef ti ni -

la sa ni voa od 100 do la ra za ba rel iz pro {log me se ca i sa ~ak 115 do la ra za ba rel iz ma ja, usled to ga {to je za bri nu tost u ve zi evrop ske du `ni~ ke kri ze i uspo re wa pri vred nog ra sta SAD uma wi la po ve re we in ve sti to ra.

Ce na naf te se ipak ne {to opo ra vi la sa ni voa od sa mo 75 do la ra za ba rel sa po ~et ka sed mi ce, pri ~e mu je ~i ta vo vre me bi la pod uti ca jem na glog pa da i ra sta in dek sa na svet skim ber za ma i isto ta kvih pro me na ras po lo `e wa ula ga ~a. „Ka ko se bu de me wa la in ter pre ta ci ja uslo va u evro zo ni, ta ko }e se na glo, na dnev noj ba zi, me wa ti sklo nost in ve sti to ra ka ri zi ku”, na vo di se u iz ve {ta ju kon sul tant ske fir me „Ri ter bu{ end aso si jets”.

Kri zna sed mi ca okon ~a na ra stom In dek si naj ve }ih evrop skih ber zi za vr {i li su u pe tak uve ~e po sled we pro {lo ne deq no tr go va we uz rast od oko tri do ~e ti ri pro cen ta, za hva qu ju }i po zi tiv nim sta ti sti~ kim po da ci ma o ame ri~ koj pri vre di i smi ri va wu stra ho va wa za sta bil nost tr `i {ta po sle od lu ke ~e ti ri ~la ni ce zo ne evra da uve du za bra nu spe ku la tiv ne pro da je har ti ja ba na ka i osi gu ra va ju }ih kom pa ni ja „na pra zno”.

Fran cu ski in deks CAC 40 je po slo va we za tvo rio sa ra stom do 4.02 pro cen ta na 3.213,88 po e na, bri tan ski FTSE je po ras tao za 3,04 pro ce nat na 5.320,3, a ne ma~ ki DAX je pri do dao 3,45 pro ce na ta na 5.997,74 po e na, pre ne la je agen ci ja RIA no vo sti. Pre to ga, i ber ze u Azi ji su sko kom ce na za vr {i le sed mi cu ko ju je na fi nan sij skim tr `i {ti ma u sve tu obe le `i la ve li ka ne sta bil nost.

VESTI Ber lu sko ni: Sr ce nam kr va ri

Kri va je An ge la Mer kel?

Ita li jan ska vla da je zbog sve te `eg sta wa dr `av nih fi nan si ja do ni je la od lu ku o no vim me ra ma {ted we i u na red ne dve go di ne tre ba da u{te di 45 mi li jar di evra. U 2012. bi tre ba lo da se u{te di 20 mi li jar di, u 2013. do dat nih 25,5 mi li jar di evra. I to uz onih 70 mi li jar di o ko ji ma je vla da od lu ~i la ra ni je. Vla da je odo bri la me re upr kos ve li kih kri ti ka lo kal nih zva ni~ ni ka ko ji su oce ni li da pred vi |e ne u{te de ni su rav no prav no ras po re |e ne u dru {tvu. Pre mi jer Sil vio Ber lu sko ni iz ja vio je da su usvo je ne me re od go vor na zah te ve ECB-a, ko ji od Ita li je tra `i iz ba lan si ran bu xet i struk tur ne re for me ko ji ma }e se omo gu }i ti pri vred ni rast. “Ja sno je da nam sr ce kr va ri“, iz ja vio je ita li jan ski pre mi jer Sil vio Ber lu sko ni do dav {i da se pro me ni la si tu a ci ja u ~i ta vom sve tu. Pro me ni la se pre sve ga pro ce na ita li jan skog fi nan sij skog tr `i {ta. Sve ve }a je sum wa ho }e li Ita li ja sa ma mo }i da ot pla ti svo jih 190 mi li jar di evra du go va. Ita li jan ske dr `av ne ob ve zni ce su za dr `a vu po sta ja le sve sku pqe i po ve }a va le pro blem du go va. Na kra ju je in ter ve ni sa la Evrop ska sre di {wa ban ka i po vu kla „ko~ ni cu za slu ~aj nu `de“ ku pu ju }i ita li jan ske dr `av ne ob ve zni ce. Ali, za uz vrat {ef ECB-a @an-Klod Tri {e o~e ku je od ita li jan ske vla de stro gu {ted wu.

Le gen dar ni in ve sti tor Xorx So ro{ kri ti ku je ne ma~ ku kan ce lar ku An ge lu Mer kel i oce wu je da sno si od go vor nost za eska la ci ju sta wa na fi nan sij skim tr `i {ti ma. “Od lu ke ne ma~ ke kan ce lar ke Mer kel uzrok su za pro ble me za je di~ ke evrop ske va lu te, a ne ma~ ko okle va we u pru `a wu po mo }i Gr~ koj sa mo je jo{ in ten zi vi ra lo kri zu“, na pi sao je So ro{ za ne ma~ ki list Han del sblat. So ro{ do da je da je di no Ne ma~ ka mo `e da pre o- kre ne di na mi ku evrop skog pro pa da wa. Me |u tim, to }e bi ti te {ko, jer je at mos fe ra u jav no sti u Ne ma~ koj pro tiv kre di ta za Evro pu, na veo je on. „Kri za evra ima svo je ko re ne u od lu ci ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel da za ne mo gu} nost pla }a wa ne jam ~i Evrop ska uni ja ve} po je di ne ze mqe.

Osim to ga, ne ma~ ko okle va we do ve lo je do kri ze op stan ka Evrop ske uni je i po ja ~a lo je gr~ ku kri zu“, pi {e So ro{. „Sve dok Ne ma~ ka i osta le ze mqe evro zo ne ko je ima ju iz van red ne oce ne svog bo ni te ta ne pro me ne svo ju stra te gi ju oko du `ni~ ke kri ze, evru pre ti ras pad“, upo zo rio je ovaj ame ri~ ki mi li jar der ko ji na vo di da „sta we po sta je sve ne sno {qi vi je“. ^la ni ce evro zo ne bi mo ra le da pri sta nu na re `im evro-ob ve zni ca, da kle uvo |e wu za jed ni~ kih dr `av nih ob ve zni ca svih ze ma qa evro zo ne ume sto na ci o nal nih ob ve zni ca ko je ima ju raz li ~i te ka mat ne sto pe. U su prot nom, usko ro }e se i [pa ni ja i Ita li ja na }i na po pi su onih ze ma qa ko je }e tra `i ti po mo} kroz pro gra me spa {a va wa.

[ted wa za pri mer Pred sed nik Evrop skog sa ve ta Her man van Rom pej po zdra vio je pro gram {ted we ko ji je odo bri la ita li jan ska vla da, is ti ~u }i da su te me re od pre sud ne va `no sti ne sa mo za Ita li ju, ve} i ce lu evro zo nu. „U pot pu no sti po dr `a vam i po zdra vqam bla go vre me ne i ri go ro zne fi nan sij ske me re. Is ti ~em da su odo bre ne me re od pre sud ne va `no sti ne sa mo za Ita li ju, ve} i ce lu evro zo nu”, na veo je Van Rom pej u sa op {te wu.

Gr~ ka ne da je zna ke `i vo ta Gr~ ka je i da qe u du bo koj eko nom skoj re ce si ji, po ka zu ju ob ja vqe ni zva ni~ ni po da ci. Dr `av na sta ti sti~ ka agen ci ja na vo di da je pri vre da Gr~ ke pa la za 6,9 od sto u dru gom kvar ta lu u po re |e wu sa istim tro me se~ jem 2010. U pr vom kvar ta lu, gr~ ka pri ve da se uma wi la za 8,1 pro ce na ta u od no su na pro {lu go di nu. Agen ci ja ka `e da je ma wa po tro {wa sta nov ni {tva do pri ne la pa du.

Svet u opa snoj fa zi Svet ska pri vre da je u{la u „no vu, opa snu fa zu” ko ja raz vi je nim ze mqa ma osta vqa vr lo ma lo ma ne var skog pro sto ra, upo zo ra va pred sed nik Svet ske ban ke Ro bert Ze lik. „Na po ~et ku smo no ve i dru ga ~i je olu je, ova kri za ni je kao ona iz 2008”, re kao je Ze lik. Pro blem du ga ze ma qa Evro pe, oce nio je on, znat no vi {e za bri wa va ne go „sred wo ro~ ne i du go ro~ ne” po sle di ce sma wi va wa kre dit nog rej tin ga SAD ko je je iza zva lo pa ni ku na tr `i {tu. „Za po sled we dve ne de qe po {li smo od je dva po stig nu tog opo rav ka – i to uz do bar rast u ze mqa ma u raz vo ju i dru gim, kao {to je Austra li ja, i uz ne {to uz dr `a ni ji rast u raz vi je nim ze mqa ma, i sti gli do no ve i opa sni je fa ze”, re kao je on. Kri za u zo ni evra „mo `e bi ti naj va `ni ji pro blem” pri vre de sve ta, uka zao je Ze lik po zi va ju }i evrop ske dr `a ve da {to pre pre du zmu nu `ne me re.

Ma ri ja ~i u vr tu Sred wo {kol skog do ma

Da nas dva Li ma na bez to ple vo de Toplu potro{nu vodu danas od 7 sati ne}e imati Liman 3 i Liman 4 zbog planiranih radova na vrelovodnoj mre`i, koja se nalazi na uglu Bulevara cara Lazara i Bulevara oslobo|ewa i ulica Sutjeske i Radni~ke. Topla

voda trebalo bi da stigne u kasnim popodnevnim ~asovima. Iz Toplane mole sugra|ane za razumevawe, jer }e se rekonstrukcijom vrelovodne mre`e obezbediti kvalitetnija i sigurnija isporuka toplotne energije.

N. R.

Hrvatski marija~i bend „Marija~i Los Kabajeros” nastupi}e u danas od 21 ~as u vrtu Sredwo{kolskog doma, Ulica Nikolajevska 1. Ulaznice se mogu nabaviti radnim danima od 8 do 14 ~asova u Muzi~koj omladini Novog Sada, Katoli~ka porta 2, putem veb sajta www.mu zic ka o mla di na.org ili dva sata pred po~etak koncerta na mestu odr`avawa programa. U slu~aju lo{eg vremena koncert }e biti odr`an u Sinagogi.

A. K.

Novosadska ponedeqak15.avgust2011.

Is kqu ~e wa stru je Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 13 sati deo vikend naseqa Artiqevo. Ka}: od 7.30 do 12 deo naseqa od Ulice Z. ^elara prema Partizanskoj ulici, preduze}a „DIS-komerc” i ciglana „Obnova”; od 7.30 do 13.30 povremeno i po potrebi u pojedinim ulicama naseqa. Ru men ka: od 8 do 10 deo naseqa Rumenka od ulaza prema Kisa~u i Ba~kom Petrovcu i do kanala i samousluge.

Sutra, No vi Sad: od 8 do 9.30 Hilandarska od broja 5 do 9, Masarikova od 25 do 29

i od 14 do 18, Vojvode Bojovi}a 21. Fu tog: od 8.30 do 11.30 Grme~ka ulica od 56 i 59 do kraja, Milana Vidaka od 25 do 67 i od 18 do 58, Zdravka ^elara od 25 do 99 i od 18 do 60, Du{ana Ko{uti}a od 13 do 41 i od 14 do 68. Ka}: od 7.30 do 10.30 deo naseqa od ulaska iz pravca Novog Sada do Omladinske ulice; od 7.30 do 13.30 povremeno i po potrebi u pojedinim ulicama naseqa. ^e nej: od 8 do 13 sati deo naseqa od aerodroma prema Sirigu.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Qu bav u Bej ru tu” Isi do re Bje li ce Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sred¬ om i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬lef ¬ o¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬merak kwige „Qubav u Bejrutu“ Isi do re Bje li ce. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

Ovo je pri~a koja }e vas do samog kraja dr`ati u potpunoj neiz-

vesnosti! Lovci na dragocenosti i `eqa velikog qubavnika susre{}e se na nejneo~ekivanijem mestu – u Bejrutu. A Bejrut je mesto u kojem se bude sva ~ula. Ako se u romanu Qubav u Tunisu bavila li~nostima slavnog nobelovca Andrea @ida i kwi`evnika i disidenta Oskara Vajlda, a u „Qubavi u Kairu„ otkrila tajne na{eg pesnika i diplomate Jovana Du~i}a, u „Qubavi u Bejrutu„ Isidora nam demistifikuje qubavni `ivot Milana Obrenovi}a. [ta se dogodilo sa tajnom ogrlicom neprocewive vrednosti , napravqenom u najboqoj radionici za kraqevu qubav…

A. V.

U SU SRET FE STI VA LU ULI^ NIH SVI RA ^A

Ko smo po lit ski duh i ras pe va ne uli ce Krajem leta, Novosa|ane ve} 11 jedanaest godina zaredom zabavqa Festival uli~nih svra~a, tokom ~ijeg trajawa grad potpuno druga~ije izgleda.

Umetni~ka asocijacija “Inboks” i ove godine sprema zanimqiv program i jedan spektakl za sugra|ane. Tri dana septembra, od 8. do 10. novosadske ulice bi}e ispuwene muzikom, {arenilom, kosmopolitskim duhom i veseqem. Vi{e od 100 u~esnika, muzi~ara, plesa~a, glumaca, pantomimi~ara, `onglera, ma|ioni~ara i drugih performera iz ~itavog sveta, nastupi}e na sedam po-

vamo sve sugra|ane da u~estvuju u wemu, ne samo ova tri dana, ve} da nam ulice budu raspevane i posle festivala, ~itave godine – rekao je za „Dnevnik“ Bo ra Be qan ski iz „Inboksa“ i dodao da je ova manifestacija tre}a po pose}enosti u Novom Sadu.

Kako je Beqanski najavio, ove godine napredova}e u uli~nom spektaklu dovo|ewem francuskog uli~nog teatra “Malabar”, ~iji performans, pod nazivom “Helios”, prevazilazi sva o~ekivawa. Kompanija Malabar }e otvoriti Festivala 8. septembra i tako na-

V remeploV

prikazuje mitolo{ku pri~u o nastanku Sunca, usred haosa kojeg je posmatrao titan Helios. Performans se sastoji iz dva segmenta, parade i zavr{ne predstave. U paradi se xinovski insekt, koji predstavqa Heliosa, kre}e ulicama grada, u pratwi igra~a, akrobata, muzi~ara i bogate pirotehnike.

titalentovane scenske i vizuelne umetnike iz ~itave Evrope, s performansima urbane koncepcije i nagla{ene interakcije sa publikom. Do sada su nastupili u gotovo 1.000 gradova {irom sveta, gde su izveli 19 razli~itih programa. Osim wih, na ulicama Novog Sada nastupi}e i, izme|u ostalih,

Vi {e od 100 u~e sni ka: mu zi ~a ra, ple sa ~a, glu ma ca, pan to mi mi ~a ra, `on gle ra, ma |i o ni ~a ra i dru gih per for me ra iz ~i ta vog sve ta, na stu pi }e na se dam po zor ni ca ras po re |e nih po uli ca ma i tr go vi ma stro gog cen tra gra da zornica raspore|enih po ulicama i trgovima strogog centra grada.

- Ovaj je Festival u vi{e segmenata zna~ajan za Novi Sad, a izme|u ostalog wegova lepota je i u tome {to na ovaj na~in gosti-u~esnici na na{e podnebqe donose kulturu i duh svojih sredina, da bi ih razmewivali s ovda{wim qubiteqima uli~ne umetnosti i s drugim izvo|a~ima. Zato pozi-

Rad no tak mi ~e we sin di ka la ca Sindikalna podru`nica „Novkabela” pozvala je preko Sreskog sindikalnog ve}a u Novom Sadu, 15. av gu sta 1948. radnike svih industrijskih preduze}a u novosadskom, suboti~kom, pan~eva~kom i kulskom srezu na radno takmi~ewe. Predlo`eno je da jedna od disciplina bude „ispuwavawe proizvodnih zadataka uz u~e{}e inovatora i ra-

cionalizatora”. Poziv je prihva}en izme|u ostalog i zato {to je u mnogim fabrikama bilo qudi poput Mihala Ilea, ma{inbravara u „Novkabelu”.

On je premontirawem jedne ma{ine - drobilice, za vi{e nego trostruko smawio vreme radnog procesa na woj, istovremeno pove}avaju}i wen krajwi u~inak.

N. C.

staviti tradiciju velikih scenskih spektakala poput trupa “Vola” i “Perpetuum xezile”. Wihova ovogodi{we kreacija je, najavquju organizatori, izuzetno atraktivan multimedijalni spektakl “Helios – saga o 1000 sunca”, kojeg ~ini 24 metra duga i 10 metara visoka figura insekta s adekvatnom muzikom, scenskom igrom i obiqem svetlosnih i pirotehni~kih efekata. Saga

Kada povorka stigne na centralno mesto, a u Novom Sadu }e to biti Trg slobode, na redu je predstava u tri ~ina, od koje zastaje dah, sa ukupno devet scena u kojima se pojavquje 17 umetnika. Oni predstavqaju pri~u o raznim fazama razvoja Sunca, koje je do kraja svoje revolucije potpuno rasteralo mrak na Zemqi.

Trupa je nastala 1981. godine u Francuskoj, a okupqa mul-

“Big Ben” sa svojom predstavom s petardama, kreirawe najsavr{enije igre i igra~ke na svetu pokaza}e nam trupa “Gu i xot de 8” iz Barselone, ali i Novosa|ani “Je uNS” i “Kilo Kilo banda”.

Pokroviteq Festivala je Grad Novi Sad, uz podr{ku Sekretarijata za kulturu AP Vojvodine i Turisti~ke organizacije Novog Sada.

A. Vi da no vi}

„DNEV NIK” I „STI LOS ART” DA RU JU KWI GE

DA NAS U CK13

„Po zi tiv na ener gi ja” Yudit Or lov

Film, mu zi ka i ~as cr ta wa

^itaoce na{eg lista u saradwi sa „Stilos Artom“ svakog radnog dana dariva}emo sa po dve kwige. Dva ~itaoca koji se danas prvi jave od 14 do 14.05 ~asova na broj telefona 528-765 dobiti po primerak kwige „Pozitivna energija“ autora dr Xu dit Or lov.

Dobitnici }e kwige mo}i da preuzmu u prodavnici „Mega {op” na Keju `rtava racije 8.

Xudit Orlov, pionir na poqu energetske psihijatrije osmislila je na~in kako da vam pomogne. Ako ste iscrpqeni ritmom koji vam name}e tempo `ivota, ako su vam preko glave zamorni qudi koji vam oduzimaju energiju, ako vi{e ne mo`ete da `ivite od mobilnih telefona, elektronskih poruka, lo{ih vesti i agresivnih reklama ovo je prava kwiga.

N. R.

U Omladinskom centru CK13 danas }e se odr`ati tri programa: Slu{aonica, Otvoreni ~as crtawa i projekcija animiranog filma.

U okviru Slu{aonica od 17 ~asova publika }e imati priliku da slu{a wujor{ki andergraund sedamdesetih.

Tehnike crtawa od 18 ~asova obja{wava}e Ma ri na Mi la no vi}, a u 21 ~as prikaza}e se dugometra`ni animirani film iz prethodne godine u britansko - {panskoj produkciji.

Ulaz je besplatan.

I. D.

c m y

8

ponedeqak15.avgust2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Bli zan ci u {est po ro di ca Blizanci Nevena i Sne`ana - Teodore Vasiqev i Velimira Stojkovi}a, Danica i Darko - Stane i Sa{e Risti}a, Elena i Milan - Marije i Dragana Dragi~evi}a, Ogwen i Reqa - Sawe i Dragana Bjelogrli}a, Jana i Srna - Tawe i Darka Price, Idaim i Arba - Rabije Rexepovske i Fqorima Krsni}ia.

Devoj~ice Sara - Dragane i Nenada Ne{i}a, Aniko Rea Nata{e Le~i} i Hajima Kubote, Jovan - Branislave i Zoltana Serbaka, Sara - Bojane i Save Biki}a, Nata{a - Aleksandre i Aleksandra Pe{i}a, Sawa - Marjane i Zorana Markova, Lara Mile i Ranka Radovanovi}a, Jovana - Svetlane i Gorana Te{i}a, Jelena - Radmile i \urice Milivojevi}a, Mia - Svetlane i Bo{ka Prosenice, Martina - Verice i Roberta [erfeza, Dragana Marije i Dragana Saka~a, Andrijana - Dragane i Miroslava Tomi}a, Nada - Milice i Ivana Simi}a, Awa - Sawe i Igora [piri}a, Luna - Katarine i Sa{e Raji}a, Helena - Dragane i Radi{e Peri}a, Teodora - Jelene i Nikole Jan~i}a, Aleksandra - Danijele i Dragana Kragi}a, Ana Sofije Ga{i i Slobodana Radina, Sara - Sabine i Miroslava Pe}kovskog, Tijana - Milane i Danijela Kep~ije, Marina - Suzane i Stojana Mari}a, Lana - Kristine i Danijela Jovanovi}a, Marija - Jelene i Sa{e Vukosavqeva, Emilija Nade i Slavi{e Bekvalca, Nina - Sawe i Sini{e Sedlana, Jana - Zore i Denisa Kova~evi}a, Lena - Maje i Milana Bulatovi}a, Violeta -

Ane Len|el i Dragana Me|edovi}a, Dina - Tatjane Aleksi} i Bo`idara Nikoli}a, Du{ica \ur|inke i Du{ka Jovanovi}a, Katarina - Mare i Branka Aleksandrovi}a, Ma{a - Sawe i Milana Slijep~evi}a, Dosta - Qubice i Nedeqka Kaurina, Teodora - Jelene i Svetislava Stanivuka, Ilijana - Dragane i Jelenka \ur|evi}a, Milana - Du{ice i Milo{a Sladojevi}a, Petra - Tatjane i Slobodana Mratinkovi}a, Vawa - Jovane i Danijela Cmiqani}a, Anastasija - Nata{e i Lazare @ivkova, Isidora - Aleksandre i Bo{ka Milo{evi}a, Tisa - Sawe i Sr|ana Grandi}a, Jana - Nata{e Medi} i Vitomira Vidovi}a, Maja - Zorice i Vladimira ^egara, An|ela - Renate i Neboj{e Radivoj{e, Dawa - Milane i Neboj{e Borovice, Zorana - Tawe i Zorana Postolovi}a, Teodora - Milice i Ivana [imuni}a, Nata{a - Jovane i @eqka Tomi}a, Silvia - Magdolne i Ferenca Galambo{a, Ivona - Gordane i Dragana Latinovi}a, Srna - Jelene i Milana Panteli}a, Elena - Ivane i Vedrana Boro{a, Milica - Danijele i Predraga Stevanovi}a, Katarina - Milice Pajkanovi} i Slavka Ivkova.

Ven~ani VEN ^A NI: Ida Ku junyi} i Bo ja na Kru ni}, Ja smi na Jov na o vi} i Zo ran Mar ko vi}, Da ni je la Po pov i Pre drag No va ko vi}, Gor da na Ne u man i Jo sip Ro |ak, Sav ka San dra Mar ja no vi} i Mi lan @i va ni}, Je le na Vuk sa no vi} i Bo ris [tr bac, Dra ga na Stan ko vi} i Na ser Mo sta fa, Iva na Kru {ko wa i Sa {a Sa ri}, Ana Ka u rin i \or |e Ka li ni}, Ma ri ja To ma {e vi} i Kr sto Sa vi}, Svje tla na Dok {a no vi} i Ne boj {a Iv ko vi}, Mi li ca Po po vi} i To mi slav Sti ja ~i}, Eli za be ta Sti lin i Vla di mir Mi trov ~an, Ti ja na Sta noj ~i} i Mi qan Sajdl, Jel ka Pe tro vi} i Mi ro slav Ra |e no vi}, Ma ja Pan ti} i Mar ko Mi lo va no vi}, Da ni je la Va si} i Bo jan Ra ki ta, Ta tja na Ege qa i Du {ko Ni ki to vi}, Sa wa [tr bac i Ti bor Hor vat, Alek san dra Bo ja ni} i Ne boj {a Sta ki}, Ve sna Lon ~a re vi} i Goj ko Ta na si}, Di na Cvet ko vi} i Vla di mir Po po vi}, Ma ri ja na Ni ko li} i Zo ran @iv ko vi}, Bra ni sla va Mi la no vi} i Jo van Gru ji}, Alek san dra Ko la re vi} i Vla di mir Mi la no vi}.

(PE TRO VA RA DIN): Bo ja na Jo ki} i Da mir Var ju, Ma ri ja ^a lo va i Da niel Pru gi ni}.

Mi lan i Je le na Pan te li} s }er ki com Sr nom

De~aci Marko - Marijane i Milo{a Zamaklara, Damjan - Olivere Vu~ini} Leko i Gorana Leka, Miodrag - Branke i Bo{ka Galowe, Veqko - Jelene i Aleksandra Kosovca, Mark - Agne{ i Ako{a [tefanige, David - Nikoline i Miroslava Milojevi}a, Dominik - Tamare i Tibora Giona, Reqa - Sne`ane i Zvezdana Jovanovi}a, Damjan - Ivane Kuzmanovi} Suboti} i Branka Suboti}a, @eqko - Jelene i Gorana Radivojevi}a, Vladimir - Danijele Trnini} i Qubomira Gra|ina, Dimitrije - Ane i Predraga Grkovi}a, Jovan - @eqke i Jo`efa Ma|ara, Marko Dragane i Aleksandra Radulovi}a, Mihajlo Olgice Komarov i Du{ana Petrovi}a, Kosta Milice i Nenada Radulovi}a, Zoran - Jelene i Miroslava Hrica, Reqa - Maje Grinhut i Du{ana Nedeqkova, Kosta - Bojane i Radovana Kuzmanovi}a, Maksim - Sla|ane Peri} i Nedeqka Mihajlovi}a, Miqan - Jelene Brati} Jotanovi} i Slavi{e Jotanovi}a, Vladan - Borislave Berbakov i Nenada Jak{i}a, Nemawa - Jelene i Zorana [taki}a, Boris - Maje i Ivana Pe}kovskog, Sergej - Stanislave i Slobodana Prpe, Aleksa - Bojane i Milana Terzi}a, Lazar - Tawe i Slavka Liki}a, Dimitrije - Jelene i Marka ]uli}a, Miroslav - Tamare i Milenka Kur}ubi}a, Nikola - Sandre i Vladimira Agbabe, Marko - Magdalene i Bo`idara Dmitrovi}a, Sima - Jovane Ma`i} i @eqka Savina, ]in Hao - Sungmei Cang i Haj{un Cao, Luka Aleksandre i Dragana Rodi}a, Sr|an - Ivane i Davora Topi}a, Filip - Daniele-Monike i Jo`efa Smi{eka, Sa{a - Marije i Nikole Kova~evi}a, Du{ko - Sanele Petrov i @eqka Fekete, Nikola - Danijele i Aleksandra Moqca, Ogwen - Mirjane i Bogdana To{i}a, Jovan Marije i Marka Santra~a, Vawa - Milice Rankov [icar i Nemawe [icara, Aleksa - Ane i Jove Telebaka, Ibrahim - [kurte Greku i Fa-

tona [akolija, Isuf - Ramize Iseni i Sultana Seqmania, Almir - Muradije Farka{ i Artona Seqimia, Stefan - Nevenke i Milenka Dudi}a, Stefan - Dragane i Slobodana Bara}a, Mateja - Dragane Poznan i Igora Obrovskog, Luka - Danke i Radmila Mi}i}a, Stefan - Sandre i Zorana Stojkovi}a, Marko - Jelene i Radivoja Mi{kovi}a, Marko - Dragane i Gorana [kamle, Adrian - Jasne Bo`i~i} i Tibora Hevizia, Pavle - Sne`ane Radinovi} i Aleksandra Bo`ovi}a, Nikola - Qubice i Milo{a Dragi}a, Nemawa - Jasmine i Bojana \akovi}a, David - Ane Grwe i Drahomira Klu~ika, Du{an - Milice i Gorana Miqanskog, Nikola - Dragane i Du{ka Mortvanskog, Luka - Svetlane i Dragana Gogi}a, Vladimir - Marijane i Gabora Telekia, Radomir - Marije i Milorada Kne`evi}a, Aleksa - Aleksandre i Sini{e Lazareva, Emir - Minire i Haqima Haqimia, Blagoje Nata{e i Ilije Radmila, \or|e - Velinke Nenadov i Save Prodanova, Ogwen - Dijane i Dragana Kqaji}a, Ilija - Marije i Radeta [ovqanskog, Vuka{in - Simone i Nenada Radi}a, Matej - Tatjane i Save [undukovi}a, Mladen Qubice i Sr|ana Banova, Marko - Tawe i Dalibora Zotina, Ogwen - Monike i Jovana Lazi}a, Ogwen - Marine i Branka Dugowi}a, Vasilije - Tatjane i Jovana Cvijanovi}a, Stefan Sla|e i Steve Tomi}a, Uro{ - Sne`ane i Vladimira Peji}a, Marko - Anite i Pavla Sre}kova, Stefan - Nata{e Kati} i Damira Pen~arskog, Uro{ - Slavice i Marka San~anina, Denis - Jasminke Ranisavqevi} i Petra Ma~ka, Bojan - Zorice Lo~ki i Jovana Vasili}a, Stefan - Sla|ane i Momila Risti}a, Boris - Qubice Ru{iti i Dejana Vitomirovi}a, Sergej Zorane i Mihajla Marasanova, Luka - Nata{e i Lazara Tomina, Aleksandar - Jelene i Bojana Rami}a, Dragan - Milke i Radovana [kori}a.

Umrli Jan Macko (1934), \or|e [orowa (1953) Milan [obot (1945), Sima Balno`an (1926), Skender Asanovski (1962), Ivko Stojanovi} (1935), Zoltan Erdeg (1961), Zdravko Trivanovi} (1962), Persida Stankovi} ro|. Kurja~ki (1927), Ilija Nedimovi} (1932), Mirko Jagodi} (1929), Noemi Stari (2007), Maria Kaiser ro|. Ivani} (1930), Borka Topi} ro|. Jakovqevi} (1927), Milorad Marjanovi} (1949), Dragica Lazi} (1956), Ilinka [}eki} ro|. Peki} (1926), Milica Bodegrajac ro|. Basari} (1928), Amalija Ruwi} ro|. Bodnar (1927), Milka [eri} ro|.

Jeleni} (1922), Sne`ana Ravli} Bawac ro|. Ravli} (1950), Mihaq Horvat (1920), Mirjana Galiot ro|. Nikoli} (1965), Svetlana Viskup ro|.

Kozlova~ki (1970), Desanka Andri} ro|. Kova~evi} (1938), Nada Srdi} ro|. Mr|anov (1919), Dragica ]ulum ro|. Grejakovi} (1950), Milica Mandi} ro|. Radujko (1911), Qubinka Petrov ro|. Gavari} (1927), Zoran Rogi} (1956), Mirko Bejatovi} (1926), Iren Vajda ro|. Vajda (1953), Emilija Luba{~ik ro|. Pa{}an (1943), Jan Klu~ik (1942), Marica Fin~ur (1966), Dragan MarTi ja na Sta noj ~i} i Mi qan Sajdl

janovi} (1941), Mirko Andri} (1944), Ivo [usteri} (1938), Nada Stankovi} ro|. Pa~ari} (1947), Stevan Jovanovi} (1938), Slavko Kablar (1934), Milinko Ili} (1966), Mitar Baji} (1927), Vidosava ^uri} ro|. Ergi} (1931), Anica Krmar ro|. Leti} (1931), Blagica Pej~i} ro|. Milosavqevi} (1949), Re|ep Veqija (1935), Svetislav Kosti} (1931), Mile Jovanovi} (1958), Milan ]eran (1940), Zorka Jovi~i} ro|. ]ulibrk (1936), Miodrag \or|evi} (1942), Vinka Jankulovski ro|. Radovanovi} (1934), Savo Novi}evi} (1936), Dragomir Simi} (1927), Ana Pregun ro|. Pregun (1925), Janko Novta (1948), Gavra Milinkov (1937), Pavle Drap{in (1941), Janko Planac (1945), Gaxa Gabro (1920), Branko Nikoli} (1957), \or|e Jovanovik} (1954), Slavica Ili} (1948), Marija Jankovi} ro|. Oluji} (1943), Borislav Petri} (1937), Slavenka Renduli} (1952), Stevan Sombor~ev (1938), Svetozar Stojanovi} (1948), Ivanka Begu{ ro|. Opa~i} (1934), Milka Risti} ro|. Zori} (1937), Gordan Mijatov (1956), Muharem \edovi} (1934), Bojana Ili} (1957).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

PO^ELA REKULTIVACIJA KOPA ORLOVO BOJI[TE IZNAD PARAGOVA

Pr vi ko rak ka za ce qe wu Fru {ke go re Pri prem ni ra do vi za re kul ti va ci ju ko pa Or lo vo bo ji {te iz nad Pa ra go va te ku ve} iz ve sno vre me, a kad se oni za vr {e bi }e ras pi san jav ni ten der za re kul ti va ci ju ovog ka me no lo ma u pla ni nar sku oazu, {to je bi la i `e qa Pla ni nar skog sa ve za Voj vo di ne, ko ji je i fi nan si rao iz ra du pro jek ta re kul ti va ci je. Ka ko za „Dnev nik” ka `e di rek tor Na ci o nal nog par ka „Fru {ka go ra” Dobrivoje Antoni} ovo je pr vi od de set ko po va ko ji }e bi ti re kul ti vi sa ni i iz me we ni ta ko da slu `e tu ri zmu, spor tu i re kre a ci ji.

- Na Fru {koj go ri po sto ji 16 ko po va, od ko jih su {est u dru goj zo ni za {ti te, a 10 u tre }oj zo ni i wih }e mo re kul ti vi sa ti. Mno gi su za tvo re ni i pre Dru gog svet skog ra ta, dok su pred u ze }a ko ja su otvo ri la osta le odav no uga {e na, a po za ko nu je oba ve zna wi ho va re klu ti va ci ja, pa smo mi, kao upra vqa ~i pre u ze li na se be da ih sa ni ra mo i re klu ti vi {e mo u skla du s Pro stor nim

ni na ri is ko ri sti li mo gu} nost ko ju pred vi |a ju do sa da do ne ti plan ski do ku men ti i fi nan si ra li iz ra du pro je kat Or lo vog bo ji {ta ko ji je do bio sa gla snost Mi ni star stva `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa. Na ci o nal ni park sa da vo di taj pro je kat iz ko jeg }e na sta ti Pla ni nar sko eko lo {ki re kre a tiv ni cen tar (PE REC).

- Pred vi |e no je da se ura di pe wa li {te za slo bod no pe wa we, trim sta ze, pla ni nar ski dom i sve osta lo {to }e slu `i ti obu ci i tre nin gu al pi ni sta.

Re klu ti va ci ju }e sa mo Or lo vo bo ji {te is pla ti ti, po {to smo pre ma ured bi re pu bli~ ke Vla de o na kna da ma za ko ri {}e we za {ti }e nih pod ru~ ja od re di li ce nu ja lo vi ne i ka me na ko ji je po treb no uklo ni ti ka ko bi se pro stor ure dio i obez be dio.

Ipak, za mno ge pre o sta le ko po ve ta kav na ~in ne }e bi ti mo gu}, te smo kon ku ri sa li kod Po kra ji ne za no vac, ko ji }e mo po ku {a ti da na ba vi mo i iz dru gih iz vo ra - re kao je An to ni}.

Or lo vo bo ji {te

lo da nik ne te ren za eks trem ne spor to ve) i Stra `i lo vo.

- Za vr {i li smo ten der za iz ra du pro je ka ta za re kul ti va ci ju ovih ko po va. Za sve ra do ve pet mi li o na di na ra po ko pu bi }e do voq no, te }e mo kon ku ri s a ti za no vac kod dru g ih fon do va. Pr vo }e mo ure di ti one ko po ve gde po sto ji ja sno de fi ni sa na na me na i pro gra mi ko ji su pred lo `i le lo kal ne za jed ni ce i stru~ wa ci - na vo di An to ni}.

i is tra `i va we Du na va u ^or ta nov ci ma, cen tar za ri bo lov ce i qu bi te qe fru {ko go pr skih je ze ra na je ze ru Mo ha ra~, u lo vi {tu Vo ro vo bi }e cen tar za lov ni tu ri zam, dok pla ni ra mo i da na Po po vom ~o tu obez be di mo cen tar za bo ra vak de ce s po seb nim po tre ba ma - re kao je An to ni}.

Sve ovo, uz ma na sti re, re kon stru i sa na od ma ra li {ta i ho te le, ure |e ne pe {a~ ke, bi ci kli sti ~e, ko wi~ ke i sta ze

Preostali kopovi [est ko po va unu tar dru ge zo ne za {ti te osta vqe ni su pri ro di da ih sa ma re kul ti vi {e. U pi ta wu su ma we po vr {i ne, gde stru~ wa ci Par ka po ma `u us po sta vqa wu autoh to ne flo re. Jo{ dva ko pa na Fru {koj go ri na la ze se u zo ni Par ka, ali wi ho vu re kul ti va ci ju oba vqa „Alas Ra ko vac”. U pi ta wu su „Sre bro” u Le din ci ma, po zna ti je kao Le di na~ ko je ze ro i Ki {we va gla va iz nad Ra kov ca.

Ga le ri ja u Ra kov cu: ka me no lom u vi du pe }i ne

pla nom po seb ne na me ne Fru {ke go re do 2022. i Ma ster pla nom raz vo ja Fru {ke go re do 2022. go di ne - na vo di An to ni}.

Po we go vim re ~i ma, Na ci o nal ni park ura dio je ge ne ral ni pro je kat re kul ti va ci je ko po va, a da bi po vra tak pri ro de u ove ra ne na ne te qud skom ru kom bio mo gu}, po treb ni su pro jek ti za sva ki kop po seb no. Ta ko su pla -

Pr vi kop po sle Or lo vog bo ji {ta na re du za re kul ti va ci ju je ste Ga le ri ja u Ra kov cu - ka me no lom u vi du pe }i ne ko ji su is ko pa li ka lu |e ri i ko ji je po treb no ure di ti i obez be di ti za tu ri sti~ ke po se te. Po kra ji na je do de li la 30 mi li o na di na ra za {est ko po va: Sta ri Ra ko vac, Ko zje br do, Le `i mir, Pe ri na pe }i na, Pa ra go vo (gde bi tre ba -

Ovi po s lo vi u sklo pu su stra te gi je raz vo ja Fru {ke go re ko ju je de fi ni sao pro {lo go di {wi Ma ster plan, a po ko jem }e u na red nih de set go di na po ra znim osno va ma u naj ve }u pla ni nu u rav ni ci bi ti ulo `e no sko ro mi li jar du evra.

- @e li mo da od Fru {ke go re na pra vi mo jed nu od naj po `eq ni jih tu ri sti~ kih de sti na ci ja u Sr bi ji. Iz gra di }e mo glav ni cen tar za po se ti o ce na Iri {kom ven cu, cen tar za za {ti tu

za te ren ska vo zi la na dva i ~e ti ri to~ ka, uz za le |e Par ka, sa raz vi je nom po qo pri vre dom, vo }ar stvom, vi no gra dar stvom i vi nar stvom, tre ba lo bi da do pri ne se ostva re wu za cr ta nih ci qe va. U to ku je i iz ra da za ko na o NP „Fru {ka go ra” na osno vu stu di je ko ju je ura dio Uni ver zi tet u No vom Sa du, a u ko jem }e se in si sti ra ti da se pro {i ri po vr {i na par ka i da se po ve }a zo na pr vog ste pe na za {ti te.

S. Krsti}

U DOMU ZA DEMENTNE OSOBE U FUTOGU

Str pqe we i pa `wa naj ve }a po mo} U Dom za obo le le od Al chaj me ro ve bo le sti, ko ji je 20. ju na otvo ren u dvo ri {noj zgra di Do ma pen zi o ne ra u Fu to gu, pre tri ne de qe po ~eo je pri jem ko ri sni ka, ko ji su zbog pri ro de bo le sti u ne mo gu} no sti da `i ve sa mi i za vi se od oso be ko ja ih ne gu je. Tre nut no je u Fu to gu sme {te no 19 de ment nih oso ba, a no vo i zgra |e ni obje kat od 400 kva drat nih me ta ra ima ka pa ci tet za 26 ko ri sni ka, s tim da se jo{ oko 40 sta ri jih su gra |a na na la zi na li sti ~e ka wa. Broj oso ba ko je obo qe va ju od Al chaj me ra je sve ve }i, ta ko da je i po tra `wa uvek iz nad sme {taj nih mo gu} no sti i qud skog ka dra ko ji tre ba 24 ~a sa da pa zi na pa ci jen te.

Pr vi me sec adap ta ci je, ko ji je ujed no i naj kri ti~ ni ji, pro te kao je bez pro ble ma, a je di nu te {ko }u pred sta vqa ma wak za po sle nih. Tu

su so ci jal ni rad nik ko ji se sta ra o pri je mu pa ci je na ta, glav na se stra ko ja upo zna je srod ni ke s te ra pi jom, dva rad na te ra pe u ta ko ji sva ko dnev no ani mi ra ju de ment ne oso be, dva me di cin ska teh ni ~a ra, pet ne go va te qi ca i dve spre ma ~i ce. Uprav ni ca Do ma pen zi o ne ra u Fu to gu An|a Beranovi} ka `e da je ovaj broj ne do vo qan s ob zi rom na tip ko ri sni ka, ali da ta ko Za kon na la `e. Sma tra da je neo p hod na ba rem jed na ne go va te qi ca na pet ko ri sni ka.

Ova kav na ~in sme {ta ja i ne ge de ment nih oso ba je naj bo qe re {e we ka ko za sa me pa ci jen te ta ko i za po ro di cu, ko ja ne mo `e da obez be di sve neo p hod ne uslo ve za bo le snog ~la na, ka za la je uprav ni ca.

- Oso be ko je pa te od Al chaj me ra su naj zah tev ni ja ka te go ri ja

Fo to: R. Ha yi}

pa ci je na ta i po treb no je da kon stant no ne ko bu de uz wih, da vo di ra ~u na o wi ho voj hi gi je ni, o fi zi o lo {kim po tre ba ma, o to me da li su `ed ni, a fi zi~ ko kre ta we je ta ko |e ve o ma zna ~aj no - is ta kla je Be ra no vi} do da ju }i da je obje kat u pot pu no sti pri la go |en ko ri sni ci ma, kao dvo ri {ni pro stor.

Po ro di ca oso ba ko je su po go |e ne ovom te {kom i spe ci fi~ nom bo le {}u mo gu da do |u u po se tu u bi lo ko je vre me ili da ih iz ve du na vi kend da bu du u po ro di~ nom okru `e wu. Po red oba ve zne te ra pi je u Do mu se od vi ja ju i sva ko dnev ne ak tiv no sti s ko ri sni ci ma po put ra znih ra di o ni ca i {et wi. Me |u ko ri sni ci ma na la zi se 11 `e na i osam mu {ka ra ca, a naj mla |a oso ba po go |e na ovom bo le {}u je {e zde se to go di {wa ne ka da {wa pro fe sor ka fi lo lo gi je. Iako su tu tek me -

sec da na, kao da ose te da je to wi ho vo traj no pre bi va li {te, br zo su se svi spri ja te qi li, ka ko me |u sob no ta ko i sa oso bqem.

- Ve o ma je bit na em pa ti ja i str pqe we s de ment nim oso ba ma, jer oni ume ju da ose te ka da je ne ko pa `qiv pre ma wi ma pa bu du za hval ni, a sa mim tim je i lak {e ra di ti s wi ma, bez pro ti vqe wa i pri go va ra wa - na gla si la je uprav ni ca Be ra no vi}.

Uku pan ka pa ci tet Do ma pen zi o ne ra u Fu to gu je 268 me sta, od to ga ima 75 me sta za ne za vi sne ko ri sni ke i 193 me sta sta ci o ni ra nog ti pa za za vi sne ko ri sni ke.

Ce ne za vi se od sme {ta ja, a kre }u se od 22.377 di na ra za po kret ne i men tal no o~u va ne, po tom 31.381 di na ra za de ment ne oso be, a za dvo kre vet ne so be u sta ci o na ru s vi so kim stan dar dom ce na je 42.364 di na ra.

I. D.

ponedeqak15.avgust2011.

9

U ULICI URO[A PREDI]A

@i vot po red tem pi ra ne bom be Du `i nom od 20 me ta ra na ku }i u Uli ci Uro {a Pre di }a 1 za ga snu in sta la ci ju ve zan je izo lir tra kom tro fa zni elek tri~ ni ka bel pod na po nom od 380 V. Ka blo vi ta ko za jed no ula ze pod krov ku }e, a po re ~i ma vla sni ka do weg de la kat ni ce Ivana Stankovi}a we gov `i vot je od ta da do ve den u opa snost ali i `i vo ti qu di u okol nim ku }a ma i usta no va ma.

- @i vim u tem pi ra noj bom bi, {to bi mi bi lo ja sno da je ne ko rat no sta we ali po {to ni je, ni ka ko ne mo gu da shva tim da je ne ko do zvo lio da se ta ko po ve `e ka bel - re kao je Stan ko vi}.

We gov ro |e ni brat, pra ve }i sop stve no bro ji lo na svom gor wem de lu ku }e, gde po vre me no bo ra vi, pri ve zao je spor nu in sta la ci ju, a ka ko ka `e Stan ko vi}, ne shva tqi vo je da je „Elek tro di stri bu ci ja„ to do zvo li la.

- Pro tiv di rek to ra „Elek tro di sti bu ci je” Mirka Bla`evi} pod neo sam kri vi~ nu pri ja vu opp{tin skom jav nom tu `i la {tvu 2009. go di ne jer ni je u~i nio ni {ta, iako je po za ko nu oba ve zan, da po do bi ja wu pri ja ve od mah pod u zme sve me re da se spre ~i opa snost. Kon tak ti rao sam i DP „No vi Sad-Gas” i oni su istog da na iz la {li na li ce me sta i is kqu ~i li or man za gas zbog bez bed no sti - na sta vqa Stan ko vi}, na po mi wu }i da je pri ja vu pod neo i pro tiv fir me „Elek tro mi haj lo vi}” ko ja je iz ve la ra do ve i pro tiv bra ta Stevana Stankovi}a.

Me |u tim u ma ju 2010. go di ne gas se po no vo pri kqu ~u je, a obra zlo `e we ko je je Stan ko vi} do bio od di rek to ra DP „No vi Sad-Gas” Jove Vujanovi}a je da je we gov brat na to me „ja ko in si sti rao”, iako mu je

sa mo ne ko li ko me se ci pre to ga iz tog pred u ze }a re ~e no da je to {to je ura | e n o za k o n om stro go za bra we no.

- Svi ma sam se obra }ao, i gra do na ~el ni ku Igoru Pavli~i}u, od ko ga ~e kam od go vor pre ko go di nu da na i ko ma dan tu va tro ga sne bri ga de i Sek to ru za van dred ne si tu a ci je, ko ji su tek pro {le ne de qe iza {li na te ren po sle 15 me se ci, sa mo da bi kon sta to va li sta we i ka `u ka ko ni su mo gli sti }i ra ni je. Su di ja jo{ uvek pri ku pqa po dat ke jer je brat u Ne ma~ koj i jo{ ni je dao iz ja vu ta ko da je ne iz ve sno ka da }e slu ~aj uop {te bi ti re {en - ka `e Stan ko vi}.

Iz prav ne slu `be „Elek tro di stri bu ci je„ re kli su nam da su ka blo vi ko ji su u wi ho vom vla sni {tvu na uli ci do mer nog me sta i mer no me sto, u pot pu no sti u skla du s teh ni~ kim pro pi si ma i bez bed ni za qu de i ma te ri jal na do bra. Za pre o sta li deo in sta la ci je iza mer nog ure |a ja, ko ji je i spo ran, vla sni {tvo je kup ca elek tri~ ne ener gi je i oni za to ni su nad le `ni. Iz DP „No vi Sad - Gas” krat ko su nam sa mo sa op {ti li da to ni je ta ko.

Iva nu Stan ko vi }u i da qe je is kqu ~en we gov or man za gas, u ku }i `i vi sam i obi~ no sa mo pre spa va jer ka `e ne }e da mu ne ko opqa~ ka ku }u, `e nu sa zdrav stve nim pro ble mi ma zbog ce le si tu a ci je pre ba cio je kod ro di te qa.

- U ime sta nov ni ka okol nih zgra da i po se ti o ca te re na „Par ti za na 2„ i spe ci jal ne bol ni ce „Ge ne sis” ape lu jem da nam se ja ve gra |e vin ski sud ski ve {ta ci, uve re se u mo gu }u tra ge di ju i po ku {a ju nam po mo }i da ko na~ no re {i mo ovaj pro blem - za kqu ~io je Stan ko vi}.

A. L.

NOVOSADSKE MESNE ZAJEDNICE: SLANA BARA

Od pu sta re za is pa {u, mo der no na se qe Sla na ba ra, grad ska ~e tvrt u ola k{ ala je vez u naseq a s graNovom Sadu, do bi la je ime po ne - dom. U centru naseqa otkriven ka da {woj mo~var i ko ja se ov de je 1939. godine kameni krst visok na la zi la. Osta ci ove mo ~va re i tri metra, u znak se}awa na osnida nas su vi dqi vi u ka na lu du` vawe naseqa, a Petrovdan je pro Sen tan drej skog pu ta. Sla na ba ra gla {en me snom sla vom ko ja se se na la zi u se ver nom de lu grada, obe le `a va 12. ju la. izme|u Vidovdanskog naseqa na Za vre me ma|arske okupacije ju gu, Klise na severu i zapadu i od 1941. do 1944. Sla no bar ci su se Velikog rita i Malog Beograda na is to ku. U a d m i n i s t r a t i v n o m smi slu, Sla na ba ra je deo mesn e zaj ednic e „S lana bar a” , koj a, pored o vog naseqa, obu hvata i ju`n i deo naseqa Klisa, kao i Industrijsku zonu.

U sredwem veku, na podru~ju dana{we Slane bare postojalo S por ts ki cetar Slana ba ra je naseqe Bivalo (Bivaqo{). Ovo je bilo veliko ukqu ~i li u pok re t ot pora. M no naseqe slovenskog `ivqa koje gi mla di }i i devojk e su u~estvodatira iz perioda seobe naroda vali u diverzant skim i pr op (5-6. vek). U tursko doba (16-17. agandnim akcijama. Ve liki br oj vek), Bi va qo{ se po mi we kao ile galaca j e bi o pohap {en i os pus ta ra , na ko joj `i ve qu di, ali u| en na robiju , a mnogi s u strada ne u ur ba ni zo va nom ob li ku. Bi - li u ratu. Po sl e oslob o| ew a znava qo{ se po sled wi put po mi we tno je narastao broj `iteqa u 1701. go di ne kao pu sta ra ko ja je nasequ, a masovno se doseqavaju slu `i la za is pa {u sto ke. porodice iz Bosanske Krajine,

U mesnoj zajednici 7.507 stanovnika Pr ema po dacima „Info rma ti ke” iz 2010. go din e, na po dru~ju me sne zaj ednice „ Sla na bara” `ivi 7.507 st anovn ik a.

Tu je je izgra|en m od eran sportski centar. F ud balsk i klub j e 1950. godine obnovqen pod imenom „Slanobarac”, da bi mu 1953. godine bilo vra}eno ime „Proleter„. FK Pro le ter se da nas tak mi ~i u Prvoj ligi Srbije.

U po sled woj de ce ni ji 19. ve ka, na Sla noj ba ri su se na se li li pr vi sta nov ni ci - ru mun ski Romi ko ri ta ri, ko ji su `i ve li kod Budisave Po ~et kom 20. ve ka po red Te me rin skog pu ta po ~e la je grad wa pr vih ku }a po to weg na se qa Sla na ba ra. Po sle Prvo g svets kog rat a, 1921. go di ne, grad ska upra va je do ne la od lu ku o na se qa va wu Sla ne ba re i po de li la pla ce ve si ro ma {nim po ro di ca ma. Iz grad wa Me |u na rod nog pu ta i mo sta pre ko kanala 1936-38,

na ro ~i to sa iz vo ra re ke Sane.

Ve} 1945. go di ne, u na se qu je otvo ren Dom kul tu re, a tu se da nas na la zi ogra nak Grad ske bi bli o te ke. Ure |en je i dom pen zi o ne ra. Na Sla noj ba ri se na la zi osnov na {ko la „Du {an Ra do vi}”, vr ti} „Bu ba ma ra”, kao i cr kva Vaz ne se wa Go spod weg. Kr sna sla va Me sne za jed ni ce „Sla na ba ra” je Petrovdan ko ji se pro sla vqa 12. jula . U na sequ po stoje i ambula nta i a pot ek a, kao i pol ici js ka sta nica.

A. Va.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak15.avgust2011.

ЛЕТЊИ ДАНИ У БАЧКОМ ПЕТРОВОМ СЕЛУ

ТРЕЋИ БАЧКОГРАДИШТАНСКИ „ЗЛАТНИ КОТЛИЋ”

По мери кулинара и дегустатора

Препознатљива слика крај Чика БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: На радост мештана највећег потиског села и њихових гостију, овдашња фирма „Фамилиакоп” по девети пут је организовала међународну манифестацију „Летњи дани”.

- Ове године нас је и време послужило, па уложени труд није био узалудан - каже Агнеш Ђере у име организатора. - Стигли су нам гости из мађарских насеља Керешсакала, Харкања, Шиклоша и Шиофока и из румунског Тушмадбања, који су у петак, заједно с члановима нашег КУД „Тиса” и музичарима из Темерина, одржали више него успешно забавно вече у Дому културе. У предивном амбијенту чарде уз речицу Чик одржано је такмичење у кувању говеђег перкелта. Укупно је 65 екипа пријављено, а уз госте из иностранства било је кулинара из Аде, Бачког Градишта, Бачке Тополе, Бечеја, Мола, Сенте, Темерина, Турије...Гости „дегустатори” стизали су са свих страна и забављали се до дуго у ноћ, а млади су се разишли тек ујутру. С обзиром да је амбијент око чарде риболовачки, цврчала је риба у тањирачама, ширио се и дим роштиља, али мирис говеђег перкелта посебно је мамио. У таквој ситу-

ацији је и кулинарском жирију било тешко да се одлучи. За разлику од неких ранијих такмичења, ове године су сва тројица првопласираних који су освојили робне награде, мештани Бачког Петровог Села. Победник је Иштван Тот, други је био Роберт Ђере, а трећи Алберт Бене. В. Ј.

Danas U nOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Rango” (13.10), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama” (17.30), „Deveru{e” (20.30), „Kung fu panda 2”, 3D (14), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.40), „Transformers 3” (15.10), „Vini Pu” (14.45, 16.10), „Hari Poter i relikvije smrti 2 (15.15, 17.45, 21.30), Prvi osvetnik: kapetan Amerika ( 20.10, 22.40), „Planeta majmuna- po~etak” (18, 20.15, 22.25), „Green lantern” (20.20, 22.35), „Kauboji i vanzemaqci” (15.30, 17.45, 20, 22.20), „[trumpfovi” (12.30, 14.45, 16, 17, 18.10, 19.15) Ja dran: „Y men” (19), „8 minuta” (21.15)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^i ta o ni ca Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Grad ska bi bli o te ka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Aleksandar Gligorija Vasovi} (1921) u 13.30 sati. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen \or|e Milorada Milanovi} (1929) u 13 sati. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Mile Dragoja Radman (1946) u 13 sati. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Borko Dobrivoja Mavrenski (1937) u 15 ~asova.

БАЧКО ГРАДИШТЕ: Фудбалским жаргоном речено, организатор трећег „Златног котлића” Фудбалски клуб „Војводина” из Бачког Градишта, забележио је у суботу поподне хет-трик. Са 36 учесника било то најмасовније такмичење од када су „фудбалери” од месне заједнице преузели организацију традиционалног такмичења. Кулинари су стигли из околних места од Кикинде, преко Новог Бечеја, комшија из Бечеја, Надаља, Србобрана и Турије, до Новог Сада и Бегеча. Организатор је задовољно трљао руке, учесници такође, јер је још једно атрактивно такмичење у предивном амбијенту СРЦ „Ђорђе Тапавица – Џоја” оправдало њихова довољством рекао нам је победник очекивања. Шампионски пехар приНикола Савић. пао је, по одлуци трочланог жирија Туринци су и овога пута били мена челу са кулинарским судијом Дођу бројнијим и успешнијим учеснибрицом Тороманом, Новосађанину цима, које, попут матице окупља и Николи Савићу, друго место освоводи на такмичења доказани шампијио је Јоца Шокарда из Турије, а он Јеврем Јеша Молдованов. трећи је био, опет Новосађанин, - Лане је Сава Трифуновић био Драган Зорић. Сва тројица су, потрећепласирани, а ове године су, уз ред пехара и пакета робних награда, „извадили визу” за финално такмичење „Златни котлић Војводине”, 17. септембра у Бечеју. Право да кувају рибљу чорбу на овом престижном кулинарском такмичењу стичу три првопласирана учесника с бројних војвођанских локалних надметања.

- Пре две године сам био учесник такмичења у Бачком Градишту и, сем што је моје друштво хвалило и појело чорбу, нисам имао запаженији пласман. Шта је пресудило да баш моја чорба понесе епитет најбоље, тешко је одговорити, али код мене нема много тајни. Увек добро измиксам поврће, користим квалитетну паприку и мислим да је врло битан однос Победници спремни за „Златни котлић Војводине” воде и рибе - с приметним за-

TELEfONI

нас двојицу прекаљених кулинара, Турију представљала и два будућа шампиона, Јоца Шокарда и Јован Татић. Први се потврдио освајањем другог места. Ма, ми Туринци смо рођени за овакве феште, каже Јеша, који уз чорбу увек испече и десетак килограма рибе и угости знане и незнане. Поред прекаљених кулинара, било је у Бачком Градишту и дебитаната, с жељом да уче од искуснијих, па да једног дана, можда, и сами подигну победнички пехар. То се не односи на екипу нашег листа, која се држи гесла - важно је учествовати и уз дружење укусну чорбу појести. Да би се прекратило време док се риба крчкала у котлићима, организатор је попунио програм наступом младих фолклораша месног КУД-а „Ђерам” и такмичењем у крбању руку, које је привукло пажњу бројних посетилаца. Укупно шест одважних момака укрстило је руке, а победом може да се хвали Миша Пинчер из Бегеча, који је у финалу савладао Бачкоградиштанца Стевана Бранкова Кешу. Међународни фестивал палачинки је са свог штанда нудио десерт по мери, после љутих чорби или уљем натопљене рибе печене на тањирачи. В. Јанков

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik СВЕЧАНОСТ И ЕКУМЕНСКА МИСА У АПАТИНУ

ponedeqak15.avgust2011.

11

УОЧИ КАМПАЊЕ ВАЂЕЊА ШЕЋЕРНЕ РЕПЕ

Откривена биста краља Спремају отресишта и путеве Стефана Првог – Иштвана

АПАТИН: Заменик председника апатинске општине Миодраг Бакић и градоначеник Гедела и председник Савеза локалних самоуправа Мађарске Ђерђ Генеши открили су бисту првог мађарског краља Стефана Првог - Иштвана (997-1038). Реч је раду вајара Золтана Варге, вредном 12.000 евра, који је, у склопу обележавања јубилеја Миленијум Апатина 1011-2011, Република Мађарска поклонила Културном центру Апатин. Биста је постављена у простору између цркве Узнесење Маријино и стабла трновог дрвета које је донето из Свете земље пре неколико векова.

- У Будимпешти постоји докуменат, у форми повеље, којим је први мађарски краљ Стефан Први поклонио земљишни посед опатицама из Веспремске долине, који територијално припада данашњој Општини Апатин. У документу, који је је са грчког преведен на мађарски језик, не спомиње се име Апатин, већ име женског самостана Апати, или Опати, али је по веровању и тврдњама појединих историчара, из корена тог имена настало и данашње име, а све то је временски повезано са 1011. годином. Краљ Стефан био је изнад свега велики хуманиста и свог сина припремао је за краља тако што га је учио да све народе прихвати гостољубиво, јер различитост значи богатство - рекао је Ђерђ Гемеши на свечаности у Апатину. Он је ис-

СТАРА ПАЗОВА: Отресишта и прилази атарима у Старој Пазови, Голубинцима и Војки уређивани су прошле године, а исти посао настављен је и ове сезоне. На делу пута према Петровићевом салашу, у атару Старе Пазове, у току је изградња десет испуста и два проширења. Летње време се користи за ове радове јер произвођачи и прерађивачи шећерне репе који су директни корисници овог пута у време кампање вађења репе на тој деоници имају великих проблема. Како објашњавају Јанко Лењик, председник Удружења пољопривредника Стара Пазова и Радивој Секулић, руководилац одсека за рурални развој Општине Стара Пазова, до застоја у саобраћају долази пошто је пут узак и нема могућности за мимоилажење пољопривред-

них возила, а у кишно време са њива се на пут износи и велика количина блата, па то још више отежава радове. Да би се ови проблеми предупредили представници заинтересованих субјеката (АД „Напредак”, Удружење пољопривредника Стара Пазова, „Агропром”, „Пољоаграр”, шећеране „Шајкашка” Жабаљ, „Суноко” Пећинци и „Пољотрејд” из Нових Карловаца), у сарадњи са Општином Стара Пазова су потписали споразум о реализацији ових радова.

- Поред испуста ће бити уређена проширења за две призме, дужине 400 метара, објашњава Радивоје Секулић, насут је шљунак који се тренутно равна ваљком, у току је довоз камена, онда ће бити насута ризла и поваљана, а Удружење пољопри-

вредника ће, уз помоћ механизације „Напретка”, земљу разнети на делове атара где постоје микродепресије. Секулић очекује да ће радови у наредних неколико дана бити завршени и да ће све то, иако је нешто мањег обима него што се раније рачунало, ипак олакшати кампању шећерне репе. У Голубинцима ће, поред 24 лане уређена краћа отресишта, ове године бити урађено још неколико, за Сурдук су одобрена два милиона динара из покрајинске касе и још 800.000 динара из општинске, за пут до фарме и неколико отресишта. Поред отресишта урађених лане новцем из покрајинске касе у Војки, ове године је општина одобрила 800.000 динара за атарске путеве, а радови ће се наставити и наредне године. А. Мали

Биста – поклон за миленијумски јубилеј

такао да Мађарска подржава Србију на путу за Европу, и захвалио се локалној самоуправи и свима који су помогли да се биста краља Стефана постави у Апатину и тиме још више повеже Мађаре и остале народе с обе стране границе. Прочитано је писмо председника Републике Мађарске Пала Шмита у којем изражава задовољство што је Апатин наставио путем и на начелима које је заговарао Стефан Први, па стога данас у овом граду са скоро 20.000 станвника живи 14 нација заједно, у миру, стварајући своју будућност. Прочитано је и писмо председника Покрајинске скупштине Шандора Егерешија који је, такође, изразио задовољство

што се у Апатину негује мултикултуралност. Заменик председника општине Миодраг Бакић је захвалио Мађарској на поклону Апатину за миленијумски јубилеј. Свечаност је употпуњена културно- уметничким програмом у којем су учествовали чланови КУД-ова из Купусине и гости из Мађарске. Председник Демохришћанске партије Мађарске Молнар Беча, говорио је о химни Мађарске и о Светом Стефану, док је Данијел Сароки говорио песму Гала Арона, а одржана је и екуменска миса. Након откивања бисте на бини код цркве наступио је оркестар „Вујичић” из Сент Андреје. Ј. Прелчец

ЈВП „ВОДЕ ВОЈВОДИНЕ” ДОМАЋИН МЕЂУНАРОДНОГ ВОЛОНТЕРСКОГ КАМПА

Млади странци сређују обалу Јегричке

ТЕМЕРИН: У организацији Вода Војводине, уз сарадњу Младих истраживача Србије, данас се код Темерина отвара Међународни волонтерски камп у којем ће учествовати 15 добровољаца из осам земаља. Млади из Шпаније, Белгије, Грчке, Јужне Кореје, Јапана, Француске, Словеније и Немачке ће се окупити код Инфо-центра парка природе „Јегричка”, одакле ће кренути у уређивање стазе уз десну обалу истоимене речице, све до осматрачнице за птице у дужини од 3,5 киломатара. Уређење подразумева картирање стазе, чишћење од инвазивних врста, уклањање дела жбунасте вегетације, а такође је планирано и постављање инфо-табли.

Воде Војводине су обезбедиле смештај, храну, здравствену и безбедносну заштиту, као и пропратне садржаје. Страни волонтери ће, поред рада, имати прилику да, све до 25. августа, када се камп затвара, обиђу водопривредне објекте на Тиси и мрежи канала ДТД, затим да посете Нови Сад, Суботицу и Сремске Карловце. Уколико се предвиђени радови обаве пре времена, камп лидери ће учесницима дати нове обавезе. Волонтери би у том случају требало да уређују главне прилазне стазе Инфо-центру и да направе мали дрвени мост.

ДРУГА РЕГАТА МАЈКЕ АНГЕЛИНЕ

Пловидба савском потковицом

РАМАЗАНСКА ВЕЧЕРА У БАЧКОМ НОВОМ СЕЛУ

Комшије разних вера за истом трпезом БАЧКО НОВО СЕЛО: Мештани муслиманске вере ишли су од куће до куће у Бачком Новом Селу и позивали своје комшије хришћане на рамазанску вечеру - ифтар, која је одржана у петак. Међу гостима био је и београдски муфтија Мухамед Јусуфспахић, као и други верски достојанственици. Све је било свечано, јер је ово село, са око 1500 становника, од чега су 15 одсто муслимани, добило хоџу. На вечери у сали Месне заједнице половину гостију чинили су мештани муслиманске вере, а међу њиховим гостима било је Срба, Хрвата, Мађара, Словака... Домаћини су објаснили да је ифтар код муслимана вечера за време рамазанског поста, који је велики испит за вернике, јер се храна и пиће узимају само после заласка сунца. Истичу да је ово била прилика да муслимани својим комшијама и пријатељима кажу да се у овом селу није ништа променило доласком

хоџе, сем што су овдашњи муслимани добили прилику да под његовим духовним вођством упражњавају веру. Један од домаћина, Фикрет Делић каже да је село измешано женидбама и удадбама, а традиција се наставља по мушкој линији. Има случајева када се муслиман ожени Немицом или Српкињом, или муслиманка уда за Србина, па прелази у његов дом и поштује традицију брачног друга. На вечери је служена јагњетина, разне пите, салате, баклаве, урмашице, тулумбе, али и бачке штрудле. Верници муслимани и њихови гости поздравили су се и сликали и са муфтијом Јусуфспахићем.

- Пред рамазански пост у Бачко Ново Село први пут после 1947. године стигао је хоџа, рекао је муфтија. То је Сафет ефендија Ресулбеговић из Улциња, а Бачко Ново Село постало је седиште одбора, (меџлиса) за целу западну Бачку. М. Суџум

Завршен пројекат „Инклузивни сокак”

СРБОБРАН: Предшколска установа „Радост” и овог лета организовала је вртић за децу ромске популације. Пројекат је спроведен средствима која су обезбеђена на конкурсу ДИЛС - Унапређење услуга на локалном нивоу, у оквиру ширег пројекта „Инклузивни сокак” и било је укључено 22 малишана. Према речима координатора овог пројекта Саве Пивничког ромски вртић је најбољи начин да се деца на време изборе са проблемима који их чекају, а то су, додао је он, стереотипи о институцијама и страх од школе.

- По програму који је осмишљен и сачињен са 22 малишана колико је било уписано радили су психолог, васпитачица, педагошки саветник и представница ромске заједнице који су им помогли да развију основне вештине графо – моторике, креативност, као и да се социјализују и све то кроз дружење, игру и забаву, казао је Пивнички. Он је додао да су након три године организовања овог летњег вртића сва деца ромске популације ушла у систем школовања и да на тестирању за упис у први разред показују веома добре резултате. М. Кк.

ПЕЋИНЦИ: Преко пет стотина људи на око стотинак пловила учествовало је у суботу у Купинову на другој по реду регати „Мајке Ангелине” на Сави. Пловидбу је организовало Удружење грађана „Бели локвањ” које окупља љубитеље реке Саве, а под покровитељством Општине Пећинци и уз подршку Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине.

- Ова манифестација на најбољи начин промовише све потенцијале општине Пећинци и постаје заштитни знак Купинова. Пловити 25 километара реком, а да вам је притом и старт и циљ у Купинову, је јединствено искуство - рекао је отварајући Регату помоћник председника општине Пећинци Горан Кнежевић. Траса регате и ове године била је дуга 25 километара и пратила је такозвану „потковицу”, коју река Сава формира око Специјалног резервата природе Обедска Бара. Весела скупина испловила је око 11 часова на путовање које је трајало нешто

више од шест сати, а све је прошло у најбољем реду, јер је време било као створено за пловидбу, а расположење је током целог путовања било на високом нивоу.

Организатор регате Зоран Живановић није крио задовољство због успешно завршене пловидбе, те двоструко већег броја учесника него лане. Регата је после 17 часова пристала

на ушћу канала Вок у Саву, такозваној Скели, а организатори су на циљу за све учеснике приредили традиционални сремски котлић. Ј. Антић

ЧЕТВОРОДНЕВНА НАРОДНА ЗАБАВА У НОВОМ БЕЧЕЈУ

Председник општине изазвао новинаре НОВИ БЕЧЕЈ: Председник новобечејске општине Миливој Вребалов бацио је новинарима „рукавицу у лице” изазвавши их да му изађу на мегдан током такмичења у кувању рибље чорбе током манифестације „Великогоспојински дани”, једне од најбољих у Банату, која ће у Новом Бечеју бити одржана од 25. до 28. августа.

- Спреман сам да одмеримо кулинарске вештине у спремању рибље чорбе. Ако победи нека од медијских кућа ја ћу новинареза награду лично угостити у свом дому и спремати им традиционални, војвођански, недељни ручак и чорбу по њиховом рецепту. Ако ја победим, онда морају да објаве у својим гласилима да сам био бољи - поручио је Вребалов, широм државе познат и по томе што за време „Великогоспојинских дана” дозвољава грађанима да га гађају балонима пуњеним водом, а све у склопу хуманитарне акције. Из локалне самоуправе поручују да је, по укусу посетилаца, туристичких стручњака и организација,

овај четвородневни живописни догађај у Новом Бечеју један од најквалитетнијих у Србији. Пре њега су само Егзит, Гуча и београдски „Бир фест” који имају своје чари, али на други начин. Организатори најављују да ће овогодишњи хепенинг свечано отворити војвођански премијер Бојан Пајтић, а да ће водитељ ма-

се првог дана веште куварске екипе такмичити у спремању рибље чорбе. У исто време, на великој бини, одмах поред њих, смењиваће се најбољи тамбурашки оркестри Србије.

- Када одсвирају неколико нумера ићи ће од котлића до котлића и настављати свирку све до касних ноћних сати. Око 200 кувара, уједно

Одличан провод за мале паре Манифестација се одржава на великом платоу, где стане око 40.000 људи. То је, уствари, део плаже између Тисе и лепо уређеног шеталишта, са око 20.000 цветова. На обали су паркирани бродићи, сплавови, чамци, глисери, скутери и остали пловећи објекти које посетиоци могу изнајмити за око 300 - 500 динара, и провозати се реком. Смештај у хостелима и приватним кућама је 700 до 1.000 динара. Хотелски смештај је 2.300 динара док је боравак у кампу само 250 динара. Просечна цена пића је око 100, а ручка или вечере 350 динара. нифестације бити популарни Иван Ивановић. У концертном делу наступиће „Црвена јабука”, „Плави оркестар”, Жељко Јоксимовић, Северина и мађарска група „Еда”. Директор „Великогоспојинских дана” Саша Шућуровић каже да ће

ће бити и жири тамбурашким оркестрима. У жељи да сакупе што више поена тамбураши ће се трудити да се што боље представе што већем броју кувара. Тако се забављају и кувари и њихови гости, а највише посетиоци који могу на једном ме-

сту да шетају од оркестра до оркестра, слушају веселу музику и пробају различите врсте рибљих чорби, најавио је Шућуровић. Оно чиме се Новобечејци јако поносе је да без обзира на велику количину посетилаца, око 100.000, на „Великогоспојинским данима” никада није било ни једне туче или инцидента. Иако велика динамична и весела, ова прослава је и поред тога задржала војвођанску елеганцију. Ж. Балабан

RePORTA@e

ponedeqak15.avgust2011.

c m y

12

dnevnik

PENZIONISANI SON]ANSKI BIOLOG STIPAN SILA\EV ^ETIRI DECENIJE PROU^AVA LEPTIRE

[te to ~i ne po zna je mo, o no }ob di ja ma poj ma ne ma mo vih da na Sti pan Si la |ev, pen zi o ni sa ni na stav nik bi o lo gi je iz Son te, be le `i ~e ti ri de ce ni je dru `e wa sa lep ti ri ma. Sve je za po ~e lo 1971. go di ne ka da je dva de set pe to god {wi Sti pan uhva tio svog pr vog lep ti ra ko ga je uz po mo} ko le ge Bra ni sla va Stan ko vi }a, asi sten ta na no vo sad skom fa kul te tu, pre pa ri rao i sa ~u vao do da na {wih da na.

Stan ko vi} je, ina ~e, pra vio zbir ke za {ko le od ra znih in se ka ta i lep ti ra pa je za we go ve po tre be i Sti pan kre nuo u po tra gu po son }an skom ata ru.

-Ta da se ni je jo{ go vo ri lo o ugro `e no sti po je di nih vr sta in se ka ta i lep ti ra, ni ti dru gog `i vog sve ta , ali ja sam `e leo da sa znam vi {e o lep ti ri ma, pa sam ku po vao li te a ra tu ru i to naj vi {e na ne ma~ kom, jer su na tom je zi ku i na pi sa ne naj bo qe kwi ge. Pro u ~a va ju }i mno go broj nu li te ra tu ru do znao sam da je Stan ko Ra do va no vi} iz Ja zo va kod ^o ke ~lan rad ne gru pe za lep ti re za ce lu ne ka da {wu Ju go sla vi ju i od mah sam stu pio u kon takt s wim. Od we ga sam mno go to ga na u ~io, pr ven stve no to ka ko lep ti re uhva ti ti, o{a mu ti ti i pro ve ri ti da li nam taj

O

lep tir uop {te tre ba, pa uko li ko nam ni je po tre ban tre ba ga pu sti ti. Ta da sam pr vi put ~uo da se go vo ri o za {ti ti lep ti ra i in se ka ta - go vo ri Si la |ev, do da ju }i da je sa ra |i vao sa naj po zna ti jim is tra `i va ~i ma lep ti ra u ne ka da {woj dr `a vi S wi ma je Si la |ev ~e sto za jed ni~ ki ra dio i na na u~ nim ra do vi ma ko ji su ob ja vqi va ni u stru~ nim ~a so pi si ma u ze mqi i ino stran stvu.

Si la |ev u svo joj zbir ci da nas ~u va oko 5.000 lep ti ra .To ni je ve li ka zbir ka, jer ima zbir ki i sa ne ko li ko de se ti na hi qa da pri me ra ka ali, ka ko ka `e, ni ka da ni je lo vio i pre pa ri rao lep ti ra za mu zej ne go za se be.

-Ni ka da ni ko ni je is tra `i vao ko li ko vr sta lep ti ra `i vi u Voj vo di ni.U Sr bi ji ih ima 190 vr sta i to dnev nih, dok je no} nih de set pu ta vi {e, ali ih je ma lo ko is tra `i vao jer no} ni lov zah te va iz u zet no kva li tet nu opre mu. Kod nas su se naj vi {e is tra `i va li lep ti ri {te to ~i ne i o wi ma se uglav nom sve zna- pri ~a Si la |ev.

Ho da ju }i po red Du na va Sti pan Si la |ev je 1982. go di ne ot krio no vu vr stu lep ti ra (Apatura metis) ko ja do ta da ni je bi la po zna ta. Ne ko li ko go di na

Apa tu ra me tis, Sti pa no vo ot kri }e

ka sni je na lu ce ri {ti ma son }an skog ata ra i oko li ne ot krio je i `u tog lep ti ra po re klom iz Ukra ji ne, ko ji je mi gri rao u ove pre de le. Upo zo riv {i svo je ko le ge u Ko priv ni ci i Va ra `di nu, i oni su kre nu li u po tra gu i utvr |e no je da se ovaj lep tir po -

U svo joj zbir ci Si la |ev ima i po je di ne ra ri te te. To je se ri ja `i tuh lep ti ra od ko jih sa mo je dan ima sa svim dru ga ~i je {a re na svo jim kri li ma. U zbir ci je i ve }i broj lep ti ra iz Bo sne ko je je do bi jao raz me nom sa ko le ga ma iz tih kra je va, kao i sa

NA ZANIMQIVOJ VESLA^KOJ REGATI

^u ru `a ni naj br `e Sta ru Ti su pre ve sla {e to ti nak tak mi ~a ra, tri na est ~a ma ca, mno {tvo pu bli ke, mno go ga la me i ko je ~e ga dru gog {to ide u ova kvim pri li ka ma i eto ma ni fe sta ci je – „^u r u { ke r e g a t e “ !

Ni su se { t e d e l i ni tak mi ~a ri a ni n a v i j a ~ i ko ji su, {to je i r a z u m q i - vo, naj vi {e b o d r i l i do ma }e po sa de ma da ni go sti iz No vog Sa da, Be ~e ja, Ba~ kog Gra di {ta i Be ~e ja ni su bi li ne za do voq ni jer su do ma }i ni bi li na vi si ni za dat ka. Ba rem u i}u, a po go to vo pi }u!

Po bed ni~ ka eki pa „^u ru {ki mor na ri“ ni je kri la ra dost zbog ~i we ni ce da su sto ti nak me ta ra pre ve sla li br `e od pro tiv ni ka.

– Ni smo o~e ki va li po be du, ma da ~e sto ve sla mo ovom na {om Sta rom Ti som ko ja je pre le pa.

Ipak, pre sre} ni smo zbog po be -

S Sti pan Si la |ev kraj svo je zbir ke

ja vio. Ta da su za jed ni~ ki na pi sa li rad ko ji je pre zen to van na Dva de se tom sku pu en to mo lo ga Ju go sla vi je 1990. u Pu li.

@u ti lep ti ri, emi gran ti iz Ukra ji ne

Ko so va. Svi lep ti ri su u po seb nim ku ti ja ma, za {ti }e ni od pro pa da wa, a deo zbir ke ko ju ~i ni oko hi qa du pri me ra ka uvek je sprem no da se po ka `e oni ma ko ji su za in tre so va ni, a wih ima.

- Svih ovih go di na, sko ro sva ko dnev no sam po ne ko li ko sa ti dnev no {e tao i tra `io pri mer ke lep ti ra iz Son te ali i oko li ne, naj ~e {}e na oba li Du na va. Vo lim svo ju zbir ku ko joj i po sve }u jem mno go vre me na. Vo leo bih da je jed nog da na, ka da vi {e ne bu dem mo gao da bri nem o woj, pre dam ne kom mu ze ju ili da u sta roj, po ro di~ noj ku }i u Son ti na pra vim mu zej, ali za sa da su to sa mo raz mi {qa wa - ve li Si la |ev.

Jelisaveta Prel~ec

de pred na {im pri ja te qi ma i su gra |a ni ma ko ji su fan ta sti~ no na vi ja li – te {ko do la ze }i do da ha re kao je ka pi ten (ili ka pe tan) „^u ru {kih mor na ra“ Zo -

ran Raj kov pri ma ju }i ~e stit ke oku pqe nih sa po gle dom ka {an ku, ne bi li se okre pio na kon na por ne tr ke. Iako su do ma }i ni pri me ni li „ko mot nu“ pro gram sku sat ni cu, a ne ki sa dr `a ji ni su ni bi li odr `a ni osta je ~i we ni ca, ko ja je ujed no i do bar po ziv da do |e te na red ne go di ne na ju bi lar nu de se tu Re ga tu, da je at mos fe ra bi la vre la, sr da~ na i ve o ma, ve o ma opu {te na.

Tekst i foto: Nenad Jovi}evi}

NAJBOQI SRPSKI DI YEJ MARKO NASTI] PONOVO U ZREWANINU

@ur ka kraj Be ge ja pod bud nim okom MTV-a sad ne ka ne ko ka `e da je Zre wa nin mr tav grad!

Mo `da se ovog le ta i po naj vi {e po ka za lo da ni su u pra vu i da ba nat ska pre sto ni ca mo `e slo bod no, ra me uz ra me, da sta ne sa mno go ve }im gra do vi ma ka da je re~ o klup skim de {a va wi ma i ra zno ra znim kon cer ti ma. Ame ri~ ko – {pan ski di xej i pro du cent Sandy Rivera, fe no me nal ni bend “Kultur Shock” iz Si je tla, me |u ti nej xe ri ma po pu lar ni pe va~ Sa {a Ko va ~e vi}, sa mo su ne ki od onih ko je su Zre wa nin ci ima li pri li ke da vi de i ~u ju pret hod nih sed mi ca. A sa da i Mar ko Na sti}, naj po pu lar ni ji di - xej u Sr bi ji, mo mak ko ji na stu pa svu da po Evro pi. Po sle pet go di na po no vo je go sto vao u Zre wa ni nu, u klu bu “Gar den”, i to za hva qu ju }i udru `e wu gra |a na “Media experts – MEX”.

Gru pa mla dih en tu zi ja sta, na i me, prek si no} je or ga ni zo va la

I

`ur ku pod na zi vom “Nasty garden”, na ko joj su, po red Na sti }a, za miks pul tom na stu pi li i Damjan Eltech & MC Sajsi, Georg, Ti ja na, Rewire DJ’s i Hide&Sick.

- Sa Zre wa ni nom sam imao le po is ku stvo i pre pet go di na, jer su me qu di do ~e ka li fe no me nal no. Ov de sam se uvek su per pro vo dio – po ru ~io je Na sti} ko ji na stu pa po evrop skim, ame ri~ kim, bal kan skim klu bo vi ma, a ra do vi |en gost je i na Ibi ci. . Svo je bo ga to klup sko is ku stvo, Na sti} je u su bo tu uve ~e, po dru gi put, pred sta vio me {ta ni ma gra da na Be ge ju.

- Po ka za li smo da Zre wa nin mo `e da ugo sti naj bo qeg di-xe ja. O “mr tvom gra du” si gur no ne ma go vo ra – ni je krio za do voq stvo mla di di zaj ner Mi {o @i va nov.

Od li~ nom at mos fe rom i na stu pom ko ji je raz ga lio ma su bio je za do vo qan i be o grad ski DJ

Ba na }a ni zna ju da u`i va ju u do brom zvu ku

Mar ko Na sti}

Damjan Eltech. Ve} ne ko li ko pu ta go sto vao je on u Zre wa ni nu i, kao ~o vek sa stra ne, mo `e po sve do ~i ti da su ov de `ur ke na svet skom ni vou.

- ^e sto ka `em qu di ma iz Be o gra da – do |i te u Zre wa nin, ta mo su bo qe `ur ke ne go kod nas – re kao je za “Dnev nik” Da mjan. I kad pra vi pa ra le lu iz me |u ino stra ne i na {e pu bli ke, ve li da je ov da {wa iz u zet no

do bra i zna od li~ no da se za ba vi na klup skim tu lu mi ma.

- Do sta qu di ko ji ni su i{li va ni mi sle da je na {a pu bli ka uspa va na, ali to ni je isti na – go vo ri Da mjan i do da je da je elek tron ska mu zi ka ri tam na ko ji tre ba da se dig nu ru ke u va zduh.

I ba{ ta ko. Prek si no} je u klu bu “Gar den”, sme {te nom u sa mom sr cu Zre wa ni na, tik do Grad ske ku }e, bi lo na sto ti ne po dig nu tih ru ku. Ku ri o zi tet je da je sve to za be le `i la i eki pa naj ve }e svet ske mu zi~ ke me dij ske ku }e – MTV! Za pra vo, ovo je bio pr vi za bav ni do ga |aj u Ve li kom Be~ ke re ku, ka ko ga ne ki na zi va ju, ko ji je imao me dij sku po dr {ku MTV-a i ko ji je, bes plat no, na ja vqi van na ka na lu ove te le vi zij ske ku }e.

Omla di na oku pqe na oko udru `e wa “Media expert” po tru di }e se da MTV bu de sta lan gost u naj ve }em ba nat skom gra du.

- Pri ~a oko MTV-a je do {la spon ta no. Po ve zi va we sa jed nom ta kvom ku }om ve li ki je uspeh – sma tra Mar ko Po pov i na gla {a va da je `ur ka “Nasty garden” bi la je din stve na pri li ka da Zre wa nin po ka `e da za slu `u je ova kvu pa `wu i da se ve li ke ma ni fe sta ci je mo gu, po red Be o gra da i No vog Sa da, or ga ni zo va ti i u ovom gra du.

Is pit po lo `en. Ide mo da qe... @eqko Balaban

Naj bo qi ku va ri i `i ri ju ~e na smo tri ku li na ra u Sa na du

NA „ZLATNOM KOTLI}U SANADA 2011”

Ov ~ar za pr `io naj bo qu ~or bu re }e me |u na rod no tak mi ~e we ku li na ra za „Zlat ni ko tli} Sa na da 2011” oku pi lo je ju ~e u po ti skom me stu Sa nad 65 ku li na ra iz Ki kin de, ^o ke, Zre wa ni na, Sne te, No vog Kne `ev ca, Tu ri je, Su bo ti ce, Pa li }a, Be ~e ja, No vog Be ~e ja, dru gih voj vo |an skih me sta i su sed ne Ma |ar ske. Oni su se tak mi ~i li u ku va wu ri bqe ~or be u ko tli }i ma.

Pre ma oce ni stru~ nog `i ri ja ko jim je ko or di ni rao Kal man Bor {o{ iz ^o ke, u ko me su bi li Imre Es Sa bo i Be la Me sa ro{ iz Gor weg Bre ga, La slo Bi ha ri iz Ma |ar ske, Edvard Ka cen ber ger iz Ka wi `e, Jo `ef Mol nar ~i ko{ iz Sen te i Ka ta lin Bor {o{ iz ~o ke naj u- kun si ju ri bqu ~or bu pri pre mio je Go ran Ba log iz Sen te. Dru go

T

me sto pri pa lo je Zol ta nu Pap di ju iz Zre wa ni na, a tre }e De ne {u Ser di iz No vog Kne e`vca. Pri zna wa su do bi li naj mla |i ku li na ri Oli ver Pap i Bo jan To mi}, za naj u re |e ni ji {tand na gra |en je Ve li bor \ur |ev iz Sa na da, a za fer-plej Jo ca [o kar da iz Tu ri je.

Do ma }in i pred sed ni ku Or ga ni za ci o nog od bo ra Vla dan Su bo tin za do vo qan je od zi vom ku li na ra. Po bed nik „Zlat nog ko tli }a Sa na da 2011” Go ran Ba log is ti ~e da je naj va `ni je da se ku va sa u`i va we i od sr ca.

- Od ga ji va~ sam ova ca iz ho bi ja, vo lim da ku vam ov ~i ji pa pri ka{, ali i ri bqu ~or bu. Ako se ~o vek tru di i ima vo qu on da sve mo `e da uspe!

Tekst i foto: M. Mitrovi}

crna hronika

dnevnik

HA [KI TRI BU NAL NA STA VQA RAD NA KON TRO NE DEQ NE PA U ZE

Od ~e tvrt ka no vo su |e we Ha ra di na ju Ha {ki tri bu nal, po sle tro ne deq ne pa u ze, ove sed mi ce na sta vqa rad. Su tra }e bi ti na sta vqe no su |e we biv {em pred sed ni ku Re pu bli ke Srp ske Ra do va nu Ka ra xi }u i glav ni pre tres u po stup ku pro tiv biv {eg na ~el ni ka Slu `be dr `av ne bez bed no sti Sr bi je Jo vi ce Sta ni {i }a i we go vog po mo} ni ka, ko man dan ta je di ni ce DB za spe ci jal ne ope ra ci je Fran ka Si ma to vi }a. Ka ra xi} je pred Ha {kim su dom op tu `en za ge no cid, pro go ne, is tre bqe we, ubi stva, de por ta ci ju, uzi ma we ta la ca, na pa de na ci vi le i na si qe sa ci qem za stra {i va wa ci vi la to kom ra ta u BiH 1992-1995. go di ne. Sta ni {i} i Si ma to vi} su op tu `e ni za pro -

OVK Idri za Ba la ja i La hi ja Bra hi ma ja, a za ~e tvr tak je pla ni ran po ~e tak po no vqe nog su |e wa tro ji ci op tu `e nih. Ha ra di naj i Ba laj su na pr vom su |e wu, pr vo ste pe nom pre su dom, u apri lu 2008. go di ne oslo bo |e ni po svih 37 ta ~a ka op tu `ni ce, a Bra hi maj je osu |en na {est go di na za tvo ra. Pre tre sno ve }e je, u uvod nom de lu pre su de, na gla si lo da je ima lo znat nih po te {ko }a u pri ba vqa wu is ka za sve do ka, po {to su mno gi od wih, ka ko je na ve de no u pre su di, na ve li strah kao raz log za ne po ja vqi va we pred su dom. Ve }e je is ta klo da je ima lo sna `an uti sak da se su |e we oba vqa u at mos fe ri u ko joj se sve do ci ne ose }a ju bez -

Ve }e je is ta klo da je ima lo sna `an uti sak da se su |e we oba vqa u at mos fe ri u ko joj se sve do ci ne ose }a ju bez bed no i da na Ko so vu vla da ne sta bil na bez bed no sna si tu a ci ja, ne po voq na po sve do ke go ne na po li ti~ koj, ra snoj ili ver skoj osno vi, ubi stva, de por ta ci je, pri sil no pre me {ta we u Hr vat skoj i BiH. U sre du }e bi ti odr `a na pret pre tre sna kon fe ren ci ja u slu ~a ju pro tiv biv {eg pre mi je ra Ko so va i ko man dan ta Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va Ra mu {a Ha ra di na ja i pri pad ni ka

bed no i da na Ko so vu vla da ne sta bil na bez bed no sna si tu a ci ja, ne po voq na po sve do ke. @al be no ve }e Tri bu na la je u ju lu pro {le go di ne po ni {ti lo oslo ba |a ju }u pre su du Ha ra di na ju i Ba la ju, uz obra zlo `e we da je pr vo bit ni pro ces obe le `i lo za stra {i va we sve do ka i od lu ~i lo da su |e we bu de de li mi~ no po no -

vqe no po {est ta ~a ka op tu `ni ce. Su |e we }e se de lom po no vi ti i Bra hi ma ju, ko me je @al be no ve }e po tvr di lo pr vo ste pe nu pre su du od {est go di na za tvo ra. Op tu `ni ca wih tro ji cu te re ti za u~e {}e u udru `e nom zlo ~i na~ kom po du hva tu sa ci qem zlo sta vqa wa ko sov skih Sr ba, Al ba na ca i Ro ma. Udru `e ni zlo ~i na~ ki po du hvat se, pre ma skra }e noj op tu `ni ci, ma ni fe sto vao u lo go ru Ja bla ni ca, ubi stvom i mu ~e wem za ro bqe ni ka 1998. go di ne.

Sta tu sna kon fe ren ci ja u po stup ku pro tiv Rat ka Mla di }a za ka za na je za 25. av gust. Mla di} je op tu `en za ge no cid, pro gon, is tre bqe we, ubi stvo, de por ta ci je, ne ~o ve~ na de la, te ro ri sa we, na pa de na ci vi le i uzi ma we

ta la ca. Uhap {en je u Sr bi ji 26. ma ja, a u Tri bu nal je pre ba ~en pet da na ka sni je. Pri li kom pr vog po ja vqi va wa pred su dom, po ~et kom ju na, od bio je da se iz ja sni o kri vi ci, {to je u~i nio i me sec da na ka sni je, pa je su di ja Al fons Ori, u skla du s pra vi li ma Tri bu na la, u spis uveo da se Mla di} iz ja snio da ni je kriv.

Kra jem av gu sta bi tre ba lo da se pred su dom po ja vi i po sled wi ha {ki op tu `e nik Go ran Ha xi} ko ji je 25. ju la, pri li kom pr vog po ja vqi va wa pred su dom, od bio da se iz ja sni o kri vi ci. Ha xi} je uhap {en 20. ju la, a op tu `ni ca ga te re ti za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa to kom ra ta u Hr vat skoj od 1991. do 1993. go di ne. (Ta njug)

MA \AR SKA PO LI CI JA U PRI TVO RU DR @I [EST OSUM WI ^E NIH ZA NE ZA PAM ]EN ZLO ^IN U BU DIM PE [TI

ponedeqak15.avgust2011.

13

TRA JE IS TRA GA NA SIL NE SMR TI NA NO VOJ DE TE LI NA RI

Okri vqe ni u pri tvo ru, u to ku sa slu {a wa Ju ~e je na sta vqen uvi |aj po vo dom mi ste ri o zne smr ti Pe te ra Gre go ri na (46) na no vo sad skoj No voj De te li na ri, ~i je je be `i vot no te lo s vi dqi vim tra go vi ma na si qa pro na |e no u we go vom sta nu u Uli ci Ko ste Ra ci na 7; o ~e mu je na{ list pi sao. Pret po sta vqa se da je smrt ovog No vo sa |a ni na na stu pi la u no }i iz me |u sre de i ~e tvr ta ka. Po vo dom ovog do ga |a ja pri ve den je okri vqe ni Mi lan J. (25) iz Pro ku pqa, s bo ra vi {tem u No vom Sa du, ko jem je po sle sa slu {a wa prek si no} su di ja no vo sad skog Vi {eg su da Ta tja na \u ra {ko vi} od re di la pri tvor. Su pru ga okri vqe nog je

ju ~e sa slu {a na kao sve dok, ali o~e ku je se sa slu {a we jo{ jed ne ili vi {e oso ba ko je bi se mo gle do ve sti u ve zu s po me nu tom zlo ~i nom.

Pre ma do sa da {wem sa zna wi ma, Gre go rin ko ji je ra dio kao eko no mi sta u pri vat noj fir mi i ni je po znat po li ci ji po kri vi~ nim de li ma, je naj pre za da vqen, a za tim mu je se ~i vom (ve ro vat no no `em iz sta na) na ne ta po vre da po vra tu.

Po svoj pri li ci `r tva, ko ja ni je ma kar du `e vre me po zna va la okri vqe nog, za da vqe na je te le fon skim ka blom. Te lo po koj ni ka pro na {ao je we gov otac, ta ko |e smo sa za na li ne zva ni~ no.

M. V.

SA VO [TR BAC UVE REN DA @AL BA NE ]E PO MO ]I GO TO VI NI I MAR KA ^U

Pre su da hr vat skim ge ne ra li ma ute me qe na do ka zi ma Pred sed nik Do ku men ta ci o no in for ma ci o nog cen tra „Ve ri tas” Sa vo [tr bac iz ra zio je ju ~e uve re we da }e u dru go ste pe nom po stup ku pred Ha {kim tri bu na lom bi ti po tvr |e na su {ti na pre su de hr vat skim ge ne ra li ma op tu `e nim za „udru `e ni zlo ~i na~ ki po du hvat” u ko jem je iz vr {e no et ni~ ko ~i {}e we Sr ba iz Kra ji ne. „Pr vo ste pe na pre su da Ha {kog tri bu na la ute me qe na je na ~vr stim do ka zi ma pa je ne za mi sli vo da bi we na su {ti na, od no sno kva li fi ka ci ja po ~i we nih zlo ~i na

ni ja kva li fi ka ci ja zlo ~i na”, re kao je [tr bac i do dao da se na taj na ~in „su di i Tu| ma nu i svi ma ko ji su po bro ja ni, ime nom i funk ci jom, kao ~la no vi udru `e nog zlo ~i na~ kog po du hva ta” ko ji ni su vi {e me |u `i vi ma. On sma tra da od svih rat nih do ga |a ja u ko ji ma su stra da li i Sr bi i Hr va ti, pre ma de fi ni ci ji iz Kon ven ci je UN, je di no „Olu ja”, ima „pun ka pa ci tet ge no ci da”. [tr bac je pod se tio da se ne ra di sa mo o bro ju od bli zu 2.000 ubi je nih Sr ba, ne go o to me da je, pre ma ha {koj pre su di, u

Ban da ubi ca me |u bes ku} ni ci ma Ma |ar ska po li ci ja u pri tvo ru dr `i {est li ca osum wi ~e nih za ma sov na ubi stva na ^e pe lu, du nav skoj adi ju `no od Bu dim pe {te. Svi su, ka ko je iz ja vio ru ko vo di lac Na ci o-

ali to ni je mo gao da po tvr di ne kim do ku men tom. Zbog to ga smo za tra `i li me |u na rod nu po mo}”, re kao je ^i zner.

Kri mi nal na gru pa je u pro te klom pe ri o du iz vr {i la vi -

Ne ka ko je us peo da se iz vu ~e iz ru pe i oba ve sti po li ci ju. „Pre ma opi su tog mla di }a od mah smo zna li da se ra di o is toj ban di. Vo |a gru pe i dvo je po ma ga ~a su uhap {e ni 4. av gu sta, a ka sni je jo{ tri oso be, ta ko da je tre nut no u pri tvo ru {e sto ro osum wi ~e nih”, do dao je ^i zner na kon fren ci ji za

star stva dr `av ne upra ve i pra vo su |a, ali }e, ka ko je sa op {te no, tre ba ti vi {e ne de qa da se utvr di vre me i uzrok smr ti. „Tek ta da }e mo }i da se ka `e {ta se za pra vo do go di lo. Is tra gu ote `a va i to {to bes ku} ni ci `i ve u ta kvoj za jed ni ci gde se ne pri ja vqu je ne ~i ji

Da ~i}: Ni je srp ski dr `a vqa nin

nal nog is tra `nog bi roa (NNI) Zol tan ^i zner, ~la no vi iste ban de, ko ja je `i ve la me |u bes ku} ni ci ma u {u mo vi tom de lu 23. bu dim pe {tan skog kvar ta. „Vo |a ban de, ko ju po li ci ja pra ti jo{ od apri la ove go di o ne, re kao je is tra `nim or ga ni ma da se u Ma |ar skoj na la zi od 2007. go di ne i da je Ma ke do nac,

{e te {kih kri vi~ nih de la.

Mi nu log pro le }a tri ~la na ban de su uhap {e na zbog oru `a nih pqa~ ki i jo{ se na la ze u pri tvo ru. Po li ci ja sum wa da je ta ista ban da od go vor na i za ubi stva na ^e le pu, a ot krio ih je 30-go di {wi mla di} po re klom iz Ru mu ni je, ko jeg su ~la no vi te gru pe po kra li, mal tre ti ra li i za ko pa li do vra ta.

Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da osu mqi ~e ni za stra vi ~an zlo ~in u pred gra |u Bu dim pe {te ni je dr `a vqa nin Sr bi je. Da ~i} je re kao da ma |ar ska po li ci ja jo{ ni je in for mi sa la srp sku o zlo ~i nu u Bu dim pe {ti, ali da }e im na {a po li ci ja pru `i ti svu po treb nu po mo}. „Pr vo op tu `e ni, pre ma po da ci ma ko je tre nut no ima mo, ni je na{ dr `a vqa nin. Pru `i }e mo svu po treb nu po mo} ma |ar skoj po li ci ji sa ko jom ima mo ve o ma do bru sa rad wu”, re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Ma ki {u.

Ma |ar ski me di ji su naj pre kao glav nog ak te ra ozna ~i li mu {kar ca ko ji je na vod no po na ci o nal no sti Sr bin, po tom da je s pod ru~ ja ne ka da {we Ju go sla vi je, a on da da je Ma ke do nac.

Kon zu lat Sr bi je u Bu dim pe {ti je, po zi va ju }i se na po li cij ske iz vo re, de man to vao da se ra di o srp skom dr `a vqa ni nu, ali je i po slan stvo Ma ke do ni je u glav nom gra du Ma |ar ske na ve lo u sa op {te wu da po ~i ni teq te {kog kri vi~ nog de la ni je ni Ma ke do nac. no vi na re na ko joj ni su bi la do zvo qe na pi ta wa.

Po li ci ja je u sre du pro na {la grob u ko jem je bi lo za ko pa no ~e tvo ro qu di. Le {e vi su pre ne ti na pa to lo gi ju Mi ni -

ne sta nak i tek se u kraj wem slu ~a ju obra }a ju po li ci ji.

Upr kos to me us pe li smo da uhva ti mo tvr do je zgro ban de”, za kqu ~io je ru ko vo di lac NNI. (Ta njug)

MI NI STAR PO LI CI JE IVI CA DA ^I] JU ^E NA JA VIO:

Bi }e ra sve tqe na na bav ka vak ci na Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da }e slu ~aj na bav ke vak ci na pro tiv no vog gri pa A-H1N1 bi ti ra sve tqen do kra ja, na po mi wu ju }i da na is tra zi ra di vi {e od go di nu da na. Da ~i} je pre ci zi rao da is tra ga u tom slu ~a ju tra je od tre nut ka ka da su vak ci ne na ba vqe ne i da even tu al na hap {e wa za vi se od sta va Tu `i la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal. „Mo `e se o~e ki va ti ra sve tqa va we ovog slu ~a ja do kra ja. Is tra ga tra je i na woj se ra di vi {e od go di nu da na”, re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Ma ki {u, gde je u~e stvo vao tre }oj „Be o grad skoj re ga ti”.

Tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} iz ja vio je u ~e tvr -

tak za „No vi ma ga zin” da se in ten ziv no ra di na pred me tu uvo za vak ci na H1N1, pri ~e mu se „raz ma tra ne sa mo na bav ka vak ci na, ve} i na ~in na ko ji je re a li zo van ugo vor o is po ru ci”.

Po sto ji sum wa da je zbog na vod no una pred na me {te nog ten de ra za na bav ku vak ci na kra jem 2009. go di ne dr `a va o{te }e na za 1,6 mi li o na evra, a sa slu {a no je vi {e oso ba, me |u ko ji ma i biv {i mi ni star zdra vqa To mi ca Mi lo sa vqe vi}, pred sed nik rad ne gru pe za pra }e we pan de mi je dr Pre drag Kon i ta da {wa di rek tor ka Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we Sve tla na Vu kaj lo vi}.

(Ta njug)

Mla den Mar ka~

mo gla bi ti re vi di ra na, a po sto se tu `i lac ni je `a lio na pre su du, mo gu }e je da op tu `e ni do bi ju ne {to ma we ka zne, ali to je ma we bit no„, iz ja vio je [tr bac u in ter vjuu Ta nju gu.

Ha {ki tri bu nal je 15. ju la do neo pre su du ko jom je ko man dant ope ra ci je „Olu ja”, ge ne ral An te Go to vi na osu |en na 24 go di ne i za po ved nik spe ci jal ne po li ci je Mla den Mar ka~ na 18 go di na za tvo ra, a bra ni o ci su ulo `i li `al bu 2. av gu sta ove go di ne. [tr bac je is ta kao da je za Sr be iz Hr vat ske od isto rij ske va `no sti to {to je Tri bu nal utvr dio da ope ra ci ja „Olu ja” pred sta vqa udru `e ni zlo ~i na~ ki po du hvat. Na ~e lu zlo ~i na~ kog po du hva ta su, pod se tio je on, pred sed nik dr `a ve i vr hov ni ko man dan ta oru `a nih sna ga Hr vat ske Fra wo Tu| man, mi ni star od bra ne Goj ko [u {ak, na ~el ni ci ge ne ral {ta ba i Glav nog {ta ba hr vat ske voj ske Jan ko Bo bet ko i Zvo ni mir ^er ven ko... „Oni su iz be gli kri vi~ nu od go vor nost, ali je od to ga mno go va` -

An te Go to vi na

„Olu ji” po ~i we no et ni~ ko ~i {}e we, a to zna ~i, „pri sil no i traj no pro te ri va we na ro da s jed nog te ri to ri ja na ko jem je do tad `i veo”. „Et ni~ ko ~i {}e we ni je isto {to i ge no cid”, ob ja snio je on, jer se u tom slu ~a ju mo ra do ka za ti i ge no cid na na me ra, od no sno na me ra fi zi~ kog uni {te wa pri pad ni ka jed nog na ro da ili ver ske, ra sne, od no sno na ci o nal ne gru pe.

Ha {ki tri bu nal je hr vat ske ge ne ra le pro gla sio od go vor nim za pro gon, de por ta ci ju, pqa~ ku, ubi stva, bez ob zir no uni {ta va we, ne hu ma na de la i okrut ni tret man ko ji ma je iz vr {e no et ni~ ko ~i {}e we, pod se tio je [tr bac, oce niv {i da ima mno go ~i we ni ca i ar gu me na ta ko ji ma je u tom slu ~a ju mo gu }e do ka za ti i ge no cid nu na me ru, „po go to vo u kon tek stu ge no ci da ko ji je nad Sr bi ma iz vr {en u usta {koj NDH za vre me Dru gog svet skog ra ta, {to }e bi ti za da tak srp skog prav nog ti ma u spo ru s Hr vat skom pred Me |u na rod nim su dom prav de”.

(Ta njug)

Po stu pak pro tiv [e {e qe vih sa vet ni ka Ha {ki tri bu nal po kre nuo je di sci plin ski po stu pak pro tiv prav nih sa vet ni ka pred sed ni ka Srp ske ra di kal ne stran ke Vo ji sla va [e {e qa sa ci qem da „eli mi ni {e od bra nu” li de ra ra di ka la ko me se su di u Ha gu, iz ja vio je ju ~e Bo ris Alek si}.

Alek si}, pro tiv ko jeg je Ha {ki tri bu nal po kre nuo di sci plin ski po stu pak za jed no sa De ja nom Mi ro vi }em, re kao je da je raz log za po kre ta we tog po stup ka ver bal ni de likt, od no sno tvrd we [e {e qe vih prav nih sa vet ni ka to kom 2010. go di ne o lo {em zdrav stve nom sta wu ra di ka la i lo {oj zdrav stve noj ne zi u Ha {kom tri bu na lu. Po sto ji mo gu} nost uki da wa pri vi le go va ne ko mu ni ka ci je za [e {e qe ve

prav ne sa vet ni ke, kao i mo gu} nost nov ~a ne ka zne, a na po slet ku i ka zne za ne po {to va we su da, re kao je Alek si} i do dao da bi od lu ka o to me mo gla bi ti do ne ta na red nog me se ca. Alek si} je pod se tio da je ve} do sa da uki nu ta pri vi le go va na ko mu ni ka ci ja {e fu prav nog ti ma za od bra nu [e {e qa Zo ra nu Kra si }u i da je opre de qe we li de ra ra di ka la da se sam bra ni. „Ha {ki tri bu nal ni je is pu nio zah te ve [e {e qa, ni do neo od lu ku da fi nan si ra we go vu od bra nu, a Sud sko ve }e je od lu ~i lo da uvr sti do dat na 33 pred me ta u pro ces pro tiv [e {e qa, {to zna ~i da odu go vla ~e wu su |e wa li de ru ra di ka la ne ma kra ja”, uka zao je Alek si}.

(Ta njug)

CRnA HROnikA / dRU[TvO

ponedeqak15.avgust2011.

dnevnik

c m y

14

PRI JA VE ZA PO PI SI VA ^E DO 19. AV GU STA

Ko li ko nas ima, ko li ko smo sta ri i obra zo va ni

OLUJ NI VE TAR SRU [IO STEJY NA PO SE TI O CE KON CER TA

Bi na ubi la petoro qu di Petoro qudi je poginulo, a najmawe 40 je povre|eno kada se sru{io stejx na sajmu u Indijanapolisu, u ameri~koj saveznoj dr`avi Indijani, nekoliko minuta pred po~etak nastupa grupe [ugarlend. Nesre}a se dogodila preksino}, a `rtve su preba~ene u lokalne bolnice, javile su agencije.

Portparol policije Indijane Dej vid Barn sten rekao je Aso{iejtid presu da se stejx sru{io zbog

olujnog vetra. Prema wegovim re~ima, me|u povre|enima ima onih koji su u te{kom stawu. Organizatori su bili nalo`ili publici da se, u slu~aju da se oluja poja~a, evakui{e u obli`wi objekat, ali mnogi su ostali kod bine nadaju}i se da }e [ugarlend ipak odr`ati koncert. Duet, dobitnik nagrade Gremi, objavio je preko „Tvitera” i na svom veb-sajtu da su oba ~lana grupe dobro.

(Ta njug)

Uhap {en dr ski raz boj nik Beogradska polifi zi~ kom sna gom, cija li{ila je slood u zi mao zlat ne bode Vla di mi ra M. lan ~i }e sa vra ta, (1978) iz Beograda, koje je kasnije prozbog po sto ja wa da vao zla ta ra ma u osnova sumwe da je Beogradu. On je od izvr{io vi{e kri22. maja u bekstvu iz vi~nih dela razbojKPZ „Po`arevac„. ni {tvo i te {ka Po{to se sumwa da kra|a na drzak napostoji jo{ o{te}e~in. Krivi~na dela nih, mole se gra|ani vr{io je na terito- Vla di mir Ma ni} koji prepoznaju osumriji op{tina ^ukarica, Ra- wi~enog sa fotografije, da se kovica i Stari grad, na taj jave policijskoj stanici ^una~in {to je prilazio o{te- karica, Odeqewu kriminali}enima, uglavnom mla|im li- sti~ke policije na telefon cima, i uz pretwu no`em i 011-300-300-4.

E. D.

VO DA IZ BA CI LA BE @I VOT NO TE LO

Uto pio se u je ze ru Sul tan Jo va no vi} (1980) iz Kikinde utopio se u subotu uve~e oko 19.30 sati na Starom jezeru. Gra|ani koji su {etali primetili su telo i pozvali policiju, koja je konstatovala smrt.

Jovanovi}evo telo poslato je na Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu.

Jovanovi} je `iveo na periferiji grada sa maloletnim sinom i }erkom, i bratom koji je te{ko bolestan. Supruga ga je napustila pre vi{e godina, a zbog problemati~nog pona{awa bio je odranije poznat policiji.

A. \.

NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU UHAP [EN H. P. S VE ]OM KO LI ^I NOM RA ZNIH OPI JA TA

Ne mac hteo da di lu je u Cr noj Go ri Nema~ki dr`avqanin H. P. uhap{en je na prelazu Debeli brijeg izme|u Crne Gore i Hrvatske, po{to su carinici u vozilu za kampovawe kojim je upravqao prona{li vi{e razli~itih vrsta narkotika, saop{tila je ju~e crnogorska Uprava carina. Prilikom kontrole u unutra{wosti auta za kampovawe kojim je upravqao H. P, crnogorski carinici zaplenili su oko 10 grama kokaina, oko 95 grama metaamfetami-

na, oko kilogram marihuaneskank, dve kesice ha{i{a, 40 komada tableta ekstazi, tri kesice LSD-a, kao i ~etiri kesice bele pra{kaste materije nepoznatog porekla, navodi se u saop{tewu.

Dodaje se da su u vozilu prona|ene i dve digitalne vage koje slu`e za merewe narkotika. Osumwi~eni nema~ki dr`avqanin je predat hercegnovskoj policiji.

Carinski slu`benici su prilikom pregleda vozila koristi-

li specijalisti~ku opremu za otkrivawe krijum~arene robe, a u saradwi sa slu`benicima Uprave policije bio je anga`ovan i slu`beni pas za otkrivawe narkotika. Prona|ene supstance, za koje se sumwa da su narkotici, vozilo i lice H. P, po okon~awu carinske procedure, predati su slu`benicima Uprave policije na daqu nadle`nost i postupawe, navodi se u saop{tewu.

Gra|ani koji su zainteresovani da kao popisiva~i u~estvuju u predstoje}em popisu stanovni{tva, mogu da se prijave u op{tini ili gradu u kome stanuju, od danas do 19. avgusta. U pozivu koji je objavio Republi~ki zavod za statistiku, navodi se da kandidati moraju da budu dr`avqani Srbije, da su stari najmawe 18 godina i da poseduju najmawe sredwe obrazovawe i ~itak rukopis. Uslov je i da dobro poznaju teren, odnosno naseqe za koje se prijavquju, a zainteresovani kandidati du`ni su da se li~no

prijave u prostorijama popisne komisije, na taj na~in {to }e popuniti Prijavu za u~e{}e u popisu. Adrese na kojima se zainteresovani kandidati mogu prijaviti i radno vreme popisnih komisija, bi}e blagovremeno objavqeni na sajtu RZS-a.

Za ovaj posao predvi|ena je prose~na zarada od 22 hiqade dinara, mada }e cifra zavisiti i od gustine i broja stanovnika zadu`enog kruga za popis.

Zavod je najavio da }e tokom popisa stanovni{tva anga`ova-

Po pi si va ~e uslo vqa va ju u~la we wem u par ti je?

Xaba su apelovali. Lokalna samouprava u Zrewaninu nije usli{ila zahtev Nezavisnog udru`ewa nezaposlenih Vojvodine da predstoje}i posao popisa stanovni{tva, koji }e biti sproveden od 1. do 15. oktobra, bude poveren iskqu~ivo qudima bez stalnog zaposlewa kako bi imali priliku makar za jednokratnu zaradu.

- Kao dru{tveno odgovorna organizacija, koja okupqa oko sebe veliki broj ~lanova, pokrenuli smo inicijativu da jedan od najozbiqnijih dr`avnih poslova u Republici Srbiji, a to je popis stanovni{tva, obavqa najugro`enija populacija – nezaposleni. Me|utim, nai{li smo na zid nerazumevawa u nekim lokalnim upravama koje nisu imale sluha da ukqu~e predstavnike NUNV u komisije za odabir popisiva~a, kako bi se izbegle eventualne zloupotrebe – ka`e predsednik ovog udru`ewa Ran ko Hr waz.

Ovakvi potezi, pojasnio je Hrwaz, pravdaju se navodnim uputstvom i kriterijumima pristiglim iz Evropske unije, po{to ona finansira popis stanovni{tva u Srbiji.

- Svakodnevno nam se javqaju nezaposleni sa informacijama o pritiscima i uslovqavawima nekih predstavnika politi~kih stranaka da, ukoliko `ele da budu anga`ovani na poslovima popisiva~a, prethodno moraju popuniti i potpisati pristupnicu partiji. O ovakvom pona{awu politi~kih stranaka obavestili smo kancelariju republi~kog ombudsmana – veli Hrwaz.

Po wegovim re~ima, NUNV insistira od vlastodr`aca da se odgovorno odnose prema kategoriji stanovni{tva kojoj je uskra}eno osnovno qudsko pravo, a to je pravo na rad, i omogu}e makar da u ovom obimnijem i ozbiqnom dr`avnom poslu budu anga`ovana iskqu~ivo nezaposlena lica koja ispuwavaju propisane kriterijume. Tako bi, bar jednim malim delom, popravili svoj nezavidan socijalno – ekonomski polo`aj.

- Od socijalno odgovorne vlasti o~ekujemo da prihvati ovaj zahtev. U tom ciqu, NUNV je spremno da pru`i svu neophodnu pomo} i podr{ku – poru~uje Hrwaz.

Sta rac po gi nuo za vo la nom Jedna osoba je poginula u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u mestu Rudare kod Kur{umlije na magistarlnom putu Ni{-Pri{tina, saop{tila je ju~e policija u tom mestu. Kako

je saop{teno, u nesre}i koja se dogodila u subotu, poginuo je 91godi{wi ^e do mir Pan to vi} iz Prokupqa.

Kako je nezvani~no saop{teno, Pantovi}, koji je upravqao

vozilom marke „{koda”, u selu Rudare je pre{ao na levu stranu kolovoza i sleteo u jarak. Vozilo, koje je sletelo u jarak, zapalilo se i Pantovi} je izgoreo, rekli su u policiji.

VA TRA PRO GU TA LA ME STO GDE SE KU VA LA RI BQA ^OR BA ZA GI NI SA

Iz go re la po zna ta „Ka lo{ ~ar da” U subotu je u Ba~koj Palanci, na obali dunavskog rukavca Bager, izgorela „Kalo{ ~arda”.

Ovaj poznati ugostiteqski objekat, vlasni{tvo Bran ka [tem b er g e r a, pretrpeo je veliku {tetu a, po prvim procenama, re~ je o 30.000 evra.

Uzroci po`ara se istra`uju, a vatra je u potpunosti progutala gorwi deo ~arde sa galerijom i znatno o{tetila kuhiwu i {ank. Po`ar se brzo {irio jer

je ~arda gra|ena uglavnom od drveta, u vidu sojenice. „Kalo{ ~arda”, ina~e poznata po ribqim specijalitetima svojih kuvara, na{iroko se pro~ula pre desetak godina, poku{ajem obarawa ginisovog rekorda u kuvawu ribqe ~orbe u najve}m kotli}u na svetu. Tada su kuvari nahranili oko 10.000 gostiju, a najve}i kotli} na svetu i danas stoji pored ~arde.

M. S.

ti vi{e od 50 hiqada popisiva~a, instruktora, kontrolora i supervizora.

Na konkurs za instruktore, koji je zavr{en, pri ja vi lo se 29.654 gra|ana.

Kako je o tome govorila na~elnica odeqewa za popis stanovni{tva u Republi~kom zavodu Sne `a na Lak ~e vi} u vi{e navrata, popis stanovni{tva, koji je planiran od 1. do 15. oktobra, za razliku od prethodnih bi}e obuhvatniji i sadr`ajniji, jer }e biti zastupqena i neka pitawa koja nisu postojala ranije. Ona je rekla da }e u okviru popisa 2011. godine prvi put biti prikupqani podaci o tome da li gra|ani imaju problema u obavqawu svakodnevnih aktivnosti kod ku}e, u {koli ili na poslu usled nekog zdravstvenog problema i sli~no. Osim toga, kazala je ona, bi}e sakupqane informacije o izvoru sredstava za `ivot, a potom }e biti prikupqani podaci o osobama koje `ive u vanbra~noj zajednici, zatim i za one koji su nekada `iveli u inostranstvu. Popis }e, prema wenim re~ima, obuhvatiti i uobi~ajena pitawa poput onih da li doma}instva poseduju ra~unar i sli~no, kako bi se prikupile informacije radi kreirawa radnih politika. Ciq je sakupqawa informacija, osim provere koliko nas ima, da li smo stariji, obrazovaniji, ekonomski sna`niji i sli~no, kao i da se vidi gde se Srbija nalazi u odnosu na svet i okru`ewe i gde se nalazi u odnosu na posledwi popis iz 2002. godine.

Preliminarni rezultati bi}e objavqeni 30 dana nakon zavr{etka terenskog rada, posle ~ega }e se obra|ivati rezultati koji }e kona~no biti objavqeni u septembru 2012. godine. Popis ne podrazumeva sagledavawe imovinskog stawa, ve} samo obuhvata popis stanova, odnosno doma}instva gde se gra|ani zateknu u trenutku popisa. Ovogodi{wi popis }e poslu`iti i za identifikovawe doma}instava koja se bave poqoprivrednom proizvodwom, kako bi se prikupili osnovni podaci za veliki popis poqoprivrede koji je planiran 2012. godine. @. Ba la ban

VAN TE LE SNA OPLOD WA SA MO U DR @AV NIM USTA NO VA MA

Dva po ku {a ja bes plat na Vantelesna oplodwa o tro{ku dr`ave mo}i }e da se obavqa samo u dr`avnim bolnicama, jer je ugovor koji je konzorcijum privatnih klinika imao sa Republi~kim zavodom za zdravstveno osigurawe (RZZO) istekao, izjavio je ju~e pomo}nik direktora sektora za medicinske poslove RZZO Zo ran Jo va no vi}. Jovanovi} je Tanjugu izjavio da je posao bio ugovoren za 1.000 parova i da je taj ugovor ispuwen, pa je samim tim prestao da va`i, a ako se ispostavi da je potrebna pomo} privatnih ustanova, ugovor }e biti obnovqen.

- U dr`avnim ustanovama imamo kapacitete za 1.300 parova godi{we, a obzirom da je u 2010. godini i u privatnim i u dr`avnim obavqeno 1.380 procedura vantelesne oplodwe, postavqa se pitawe da li je uop{te potrebno da se obnavqa ugovor sa privatnim sektorom - objasnio je Jovanovi}.

Prema wegovim re~ima, budu}i da za tim nema potrebe, doneta je odluka da se ne raspisu-

tro{ku dr`ave besplatna za parove. Prema wegovim re~ima, uspe{nost vantelesne

In for ma ci je o pro ce du ri na saj tu RZ ZO Prijavqivawe parova za postupak vantelesne oplodwe je isto kao i do sada, a uputstva se nalaze na sajtu RZZO. Potrebno je da se `ena obrati svom ginekologu, nakon ~ega sa tom dokumentacijom i svim nalazima odlazi u RZZO, gde komisija odlu~uje da li par ispuwava uslove da bi se zapo~eo proces vantelesne oplodwe.

je novi javni poziv za tu uslugu, pa }e tako u narednom periodu proces vantelesne oplodwe mo}i da se obavqa u Klini~kom centru Srbije, Klini~kom centru Ni{, Klini~kom centru Vojvodine i GAK Narodni front u Beogradu. Jovanovi} je objasnio da je 2008. godine propisan nov na~in za postupke vantelesne oplodwe, pa je tako propisano da su dva poku{aja o

oplodwe u Srbiji iznosi 25 odsto i u skladu je sa standardima koji postoje i u drugim dr`avama. On je dodao da u Srbiji sada nema ~ekawa na vantelesnu oplodwu.

Na pitawe koliko je sterilitet u~estala pojava u Srbiji, Jovanovi} je rekao da u proseku svaki sedmi par ima taj problem i da po tome ne odudaramo od drugih zemaqa.

dRU[TvO

dnevnik

Voj ska Sr bi je je pro fe si o na li zo va na, pod ci vil nom kon tro lom i po sta la je, po red Cr kve, in sti tu ci ja u ko ju gra |a ni ima ju naj vi {e po ve re wa, a mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac ka `e da je we go vo mi ni star stvo sa da mo del za iz grad wu de lo tvor ne ci vil ne in sti tu ci je u Sr bi ji, na veo je ame ri~ ki dnev nik “Stars end strajps”, na me wen ame ri~ koj voj noj za jed ni ci u ino stran stvu.

- Ni je bi lo ta ko pre sve ga ne ko li ko go di na - re kao je [u ta no vac u in ter vjuu ko ji je u pe tak dao tom li stu. - De li mi~ no za hva qu ju }i ame ri~ koj po mo }i, srp ska voj ska, ko ja se te me qi la na si ste mu oba ve znog slu `e wa voj nog ro ka, po sta la je spo sob na pro fe si o nal na voj ska, za ko ju se re gru ti pri ja -

Na po mi wu }i da je [u ta no vac (43) je dan od naj mla |ih evrop skih mi ni sta ra i da mu je ovo dru gi man dat na tom po lo `a ju na ko ji je ime no van 2007. go di ne, ~a so pis je na veo da ve li ki deo we go vog po sla pred sta vqa i bor ba pro tiv pred ra su da kod no ve ge ne ra ci je Sr ba.

Van Sr bi je, pri me }u je „Stars end strajps”, [u ta no vac se an ga `u je na obez be |i va wu {i ro ke me |u na rod ne po dr {ke, pot pi su ju }i voj ne spo ra zu me sa ze mqa ma od Ku v aj t a do Austri j e ukup no 55 do ku me na ta. Sa stao se u Be o gra du sa ame ri~ kim pot pred sed ni kom Xo ze fom Baj de nom i dr `av nom se kre tar kom Hi la ri Klin ton, a pu to vao je i u Pe king i Mo skvu na raz go vo re

Pr va ju tar wa ci ga re ta po ve }a va ri zik od ra ka Od ra ni je je po zna to da je pu {e we du va na {tet no po zdra vqe, ali naj no vi ja is tra `i va wa u SAD, ~i je re zul ta te pre no si Ta njug, go vo re da i pe riod u to ku da na ka da se pu {i mo `e da uti ~e na or ga ni zam. Pr va ju tar wa ci ga re ta, omi qe na pu {a ~i ma, mo `e u ve li koj me ri da po ve }a opa snost od od re |e nih vr sta ra ka, pre sve ga na plu }i ma. Na u~ ni ci su do {li do tog za kqu~ ka po sle ana li ze zdrav stve ne do ku men ta ci je

Ka da je re~ o NA TO, [u ta no vac ka `e da Sr bi ja ne ma naj bo qe od no se sa Ali jan som, pi {e u tek stu.

Va zdu {na kam pa wa NA TO pro tiv Sr bi je bi la je „ve o ma po gre {na” vqu ju do bro voq no, ko ja je pod kon tro lom ci vil ne upra ve i po la ko pre va zi la zi sop stve nu pro {lost pi {e „Stars end strajps” (Zve zde i pru ge).

- [u ta no vac je re kao da je we go vo Mi ni star stvo od bra ne sa da mo del u Sr bi ji za iz grad wu efi ka sne ci vil ne in sti tu ci je. Ste klo je po ve re we srp ske voj ske i ci vil nog sta nov ni {tva, ko ji se se }a ju kraj we ne po pu lar ne va zdu {ne kam pa we NA TO, ko ju su po dr `a va le SAD i uz po mo} ko je su okon ~a ni ra to vi na Bal ka nu de ve de se tih go di na, kao i po ve re we onih ko ji su bom bar do va li ze mqu - pi {e u ~lan ku.

SAD su u pro te kle dve go di ne do ni ra le sko ro pet mi li o na do la ra voj ne po mo }i Sr bi ji, naj vi {e od kra ja “hlad nog ra ta”, pod se tio je list, do da ju }i da je vi {e od 300 srp skih ofi ci ra i pod o fi ci ra pro {lo obu ku u Ame ri ci. Ta ko |e, u SAD, po sle Sr bi je, `i vi naj broj ni ja srp ska po pu la ci ja, ima naj vi {e ver skih obje ka ta Srp ske pra vo slav ne cr kve i naj vi {e srp skih voj ni ka u ar mi ji.

s ki ne skim i ru skim zva ni~ ni ci ma.

List uka zu je i na u~e {}e srp skih sna ga u mi rov nim ope ra ci ja ma na Ki pru, u Li ba nu, Kon gu, Oba li Slo no va ~e, ^a du, Li be ri ji i mi si ja ma EU u So ma li ji i Ugan di, a pod se }a i da su ira~ ki pod o fi ci ri ob u ~a va ni u Be o gra du.

Ka da je, me |u tim, re~ o NA TO, [u ta no vac ka `e da Sr bi ja “ne ma naj bo qe od no se” sa Ali jan som, pi {e u tek stu. Va zdu {na kam pa wa NA TO pro tiv Sr bi je bi la je “ve o ma po gre {na”, ali vre me je da se gle da na pred, re kao je on. Mno gi srp ski voj ni ci su, pre ma we go vim re ~i ma, u pot pu no sti bi li pro tiv NA TO, ali po {to su ne ki upu }e ni u Ko man du zdru `e nih sna ga NA TO u Na pu qu, mno gi me |u wi ma su se vra ti li sa `e qom da ko pi ra ju me to de Ali jan se i od ba ci li su do ta da {we pred ra su de, pi {e dnev nik.

Sr bi ja ipak i da qe sma tra ne pri hva tqi vim u~e {}e u ope ra ci ja ma NA TO u Av ga ni sta nu, ali je po nu di la po mo} ci vil noj mi si ji EU u toj ze mqi.

15

NO VA SA ZNA WA O [TET NO STI DU VAN SKOG DI MA

AME RI^ KI LIST „STARS END STRAJPS”:

Voj ska Sr bi je „pre va zi la zi sop stve nu pro {lost”

ponedeqak15.avgust2011.

i po na {a wa 4.775 pu {a ~a obo le lih od ra ka plu }a, {to je upo re |e no sa po da ci ma ve za nim za 2.835 pu {a ~a bez zdrav stve nih pro ble ma. Na taj na ~in je ot kri ve no da se kod oso ba ko je po pu {e pr vu ci ga re tu u pe ri o du do 30 mi nu ta na kon bu |e wa opa snost od raz vo ja ra ka po ve }a va 1,79

pu ta, dok se kod onih ko ji to ~i ne od po la sa ta do sat na kon bu |e wa po ve }a va 1,31 put.

Na {a ze mqa se po bro ju pu {a ~a jo{ uvek na la zi pri sa mom vr hu ne slav ne ragn li ste u sve tu.

Kod nas se dnev no za pa li oko 70 mi li o na ci ga re ta, na ko je se po tro {i oko 3 mi li o na evra. Uz ovaj po da tak va qa re }i i onaj mno go va `ni ji i alar mant ni ji: od du van skog di ma dra sti~ no se po ve }a va broj qu di obo le lih od kar di o va sku lar nih i ma lig nih obo qe wa. ^ak 16 od sto u~e ni ka pu {i ci ga re te, a se dam od sto wih su sva ko dnev ni pu {a ~i. De vet na est od sto u~e ni ka ne pu {a ~a ima {an su da sle de }e go di ne pro pu {i. Iz lo `e nost du van skom di mu je ve li ka, jer sko ro sva ki u~e nik `i vi u ku }i u ko joj se pu {i u we go vom pri su stvu.

Iako smo jo{ uvek da le ko od zna ~aj ni jeg sma we wa bro ja pu {a ~a, ohra bru ju re zul ta ti is tra `i va wa In sti tu ta za jav no zdra vqe Sr bi je „Ba tut” ko ji po ka zu ju da ve }i na sta nov ni ka na {e ze mqe zna da je du van ski dim {te tan i za ne pu {a ~e ko ji ga udi {u iz oko li ne (92 od sto), kao i da je pu {e we ci ga re ta uzro~ nik te {kih i broj nih bo le sti (89 od sto).U po re |e wu sa

Kon ven ci ja o kon tro li du va na Ina ~e, na {a ze mqa je pot pi sni ca Okvir ne kon ven ci je o kon tro li du va na SZO ko ju je do sa da pot pi sa lo vi {e od 170 ze ma qa sve ta.

Ti me se Sr bi ja oba ve za la da pri me ni raz li ~i te me re u kon tro li du va na ko ji ma se sma wu je po nu da i po tra `wa za du van skim pro iz vo di ma, a ti me i {tet ne po sle di ce na zdra vqe sta nov ni {tva.

pr vim is tra `i va wem spro ve de nim no vem bra 2010. go di ne, sma we na je iz lo `e nost sta nov ni {tva du van skom di mu - na rad nim me sti ma sa 45 na 35 od sto, u {ko la ma sa 44 na 23 od sto, a sma wen je i pro ce nat sta nov ni ka ko ji do zvo qa va ju pu {e we u svim pro sto ri ja ma u svom sta nu sa 48 na 42 od sto.

Uo~e ne su i pro me ne u po na {a wu pu {a ~a, pa je ta ko ~e tvr ti na wih sma wi la broj po pu {e nih ci ga re ta dnev no, a pe ti na raz mi {qa da pre sta ne sa pu {e wem ci ga re ta.

Ovo je re zul tat na ci o nal ne kam pa we usme re ne na sma we we bro ja pu {a ~a u na {ij ze mqi, kao i Za ko na o za {ti ti sta nov ni {tva od iz lo `e no sti du van skom di mu.

J. Bar bu zan

Mla di iz di ja spo re na prak si u lo kal nim sa mo u pra va ma U okvi ru pro jek ta Mi ni star stva ve ra i di ja spo re “Upo znaj dr `a vu Sr bi ju”, srp ski stu den ti sa pre sti `nih svet skih uni ver zi te ta oba vqa ju prak su u 18 op {ti na i gra do va u Sr bi ji. Stu den ti od ju ~e, pa sve do 29. av gu sta, po ha |a ju prak su u lo kal nim sa mo u pra va ma, me |u ko ji ma su i gra do vi Vra we, Kra gu je vac, Pan ~e vo, Po `a re vac, Som bor, ^a ~ak, i ve }i broj op {ti na - Apa tin, Ve li ko Gra di {te, Vr wa~ ka Ba wa, Ze mun, In |i ja, Ne go tin, No vi Be ~ej, Pa ra }in, Ru ma, So ko ba wa, ]u pri ja i Ub. Srp ski stu den ti

iz Ita li je, Fran cu ske, Austri je, Ne ma~ ke, SAD, Ka na de, Slo va~ ke i Ma ke do ni je ima ju ta ko pri li ku da se u to ku dve ne de qe upo zna ju sa na ~i nom ra da lo kal nih sa mo u pra va u Sr bi ji i wi ho vom ulo gom u pri vred nom si ste mu na {e ze mqe.

Zna wem, is ku stvom i kon tak ti ma ste ~e nim u ino stran stvu, ali i ak tiv nim an ga `ma nom na ovom pro jek tu, na {a in te lek tu al na di ja spo ra pru `i }e zna tan pod strek lo kal nom raz vo ju Sr bi je, na ve de no je u sa op {te wu.

URU [A VA WE SRP SKOG JE ZI KA (4)

Tu |e (ni)je na {e Srp ski je zik je kroz ve ko ve bio iz lo `en tu |im uti ca ji ma: na za pad nim gra ni ca ma ne ma~ kom, fran cu skom i ita li jan skom (la tin s kom), na is to k u gr~ kom (sta ro gr~ kom) i tur skom, na se ve r u ma | ar s kom...

Da nas je ube dqi vo pre o vla |u ju -

}i uti caj en gle skog je zi ka, i to ne sa mo na srp ski. To je po sle di ca, pre sve ga, sve pri sut nog in ter ne ta, ali i fil mo va, mu zi ke, te le vi zi ja, mo de, spor ta, sva ko ja ke za ba ve, do od re |e nih no vih za ni ma wa, ko ji ma do mi ni ra en gle ski i ko ji se odo ma -

Vi {e ne ku pu je mo, ne go – {o pin gu je mo U ne kim teh ni~ kim, usko stru~ nim obla sti ma, ko ri ste se bez ika kve po tre be stra ne re ~i iako ima mo svo je na zi ve. Ali, to po na {ki su vi {e pro sto zvu ~i, a na stran skom osta vqa uti sak ve li ke mu dro sti i ve li ~i ne.

Ili, u ku po vi nu smo odav no pre sta li da ide mo. Sa da {o pin gu je mo. Naj pre smo i{li u pro dav ni ce i du }a ne, pa rob ne ku }e, mar ke te, a u no vi je vre me u {o ping-mo lo ve. A u wi ma sve ne ka ~ud na za ni ma wa. Vi {e ne ma ozbiq ni jeg {o ping-mo la bez pi-ara.

Svo je pi-aro ve (~i taj - par tij ske ka dro ve) po za po {qa va la su i sva jav na grad ska pred u ze }a, da bi oni, ume sto ne do dir qi vih di rek to ra, odr `a va li od no se s jav no {}u. Oni ume sto sa op {te wa za me di je iz da ju pres-ri li se. U {o ping-mo lu }e te mo `da sre sti ce-em me na xe ra (u pre vo du oso ba za du `e na za od re |e ne pro iz vo de), ko ji }e vam po nu di ti pi-el (pro iz vod pri vat ne rob ne mar ke). Svi mo der ni tr gov ci se hva le ka ko ima ju od li ~an „mar ket{er“ (u~e {}e na tr `i {tu). [o ping-mo lo ve vi {e ne ure |u ju de ko ra te ri ili di zaj ne ri, ve} mer ~en daj ze ri. Od re |e ne pro iz vo de mo `e te po ru ~i ti kod trej de ra - u pre vo du di rek to ra na bav ke.

Di rek to ri fir mi od za po sle nih tra `e da po {tu ju dres-kod, {to }e po na {ki bi ti pra vi la obla ~e wa. Ne ka da {we ka drov ske slu `be su ej~-aro vi, a si-es-ar me na xer je ru ko vo di lac ode qe wa ili sek to ra za dru {tve nu od go vor nost. I ta ko, sve sa mi „aro vi“, da se na rod slu di do kra ja. Ce ne i ni su va `ne. Naj ve }i ceh pla }a srp ski je zik.

[ta ka `u uybe ni ci Jo{ u ux be ni ku za osnov ce u~i li su nas ka ko da ko ri sti mo stra ne re ~i. Ta pra vi la va `e i da nas, ali ih se ni ko ne pri dr `a va. A ona ka `u da smo sve stra ne re ~i, ko je smo u pro {lo sti pri mi li od dru gih na ro da, pri la go di li svom je zi ku i wi ho va upo tre ba ni je spor na po {to te iz ra ze ose }a mo kao svo je. Do du {e, mno gi od wih su ne kwi `ev ni, ali su u sva ko dnev noj go vor noj upo tre bi. Ta ko, re ci mo, ima mno go re ~i iz ma |ar skog je zi ka u go vo ru Voj vo |a na, ili tur ci za ma na ju gu Sr bi je i me |u Sr bi ma u BiH i Cr noj Go ri. Te re ~i, kao i re ~i iz kla si~ nih je zi ka – la tin skog i gr~ kog – spa da ju u pr vu gru pu tu |i ca ko je su po sta le deo na {eg je zi ka.

U dru goj gru pi su, me |u tim, re ~i ko je, i po sle mno go de ce ni ja, ose }a mo kao pra ve tu |i ce. Wih bi tre ba lo da ko ri sti mo sa mo on da kad ne ma mo svoj od go va ra ju }i iz raz, a u svim osta lim slu ~a je vi ma da ih za me ni mo svo jim re ~i ma.

Da je Ste ri ja `iv, da nas bi imao mno go te ma za no ve „Po kon di re ne ti kve“, sa mo {to bi svo joj sta roj ju na ki wi Fe mi, ko ja se raz ba ci va la ne mec kim i fran cu skim, mo gao do da ti mno go Fe ma iz svih slo je va dru {tva, naj pre iz sve ta po li ti ke i na zo vi bi zni sa, ali i iz me di ja, ~ak iz tzv. in te lek tu al ne eli te. Sa vre me na ma lo gra |an {ti na u je zi ku za pra vo je od raz na {eg osi ro ma {e nog du ha i kul tu re. Naj go re od sve ga je ste to {to ta kvim je zi kom sa vr {e no ma ni pu li {u cen tri mo }i slu |u ju }i na rod bom ba sti~ nim, ~e sto ne ta~ nim i na da sve ne ja snim po ru ka ma. Za {to, re ci mo, pred sed ni ca na {eg par la men ta ka `e: „to je draft ver zi ja re zo lu ci je“, ka da je to u pre vo du na crt re zo lu ci je. Za {to smo, re ci mo, Evrop skoj uni ji pod ne li apli ka ci ju za ~lan stvo, a ne mol bu? Je li sra mo ta mol bu na zva ti pra vim ime nom?

Pra vi ha os stra nih, ~e sto ne ta~ no upo tre bqe nih iz ra za, vla da u na {em po slov nom sve tu. Odav no, ume sto srp ske ili voj vo |an ske rob ne mar ke, go vo ri mo da ima mo svo je bren do ve. Kao da }e ne {to {to na zo ve mo bren dom do ne ti vi {e pa ra. Uosta lom, ne ta ko dav no smo za do bru ro bu go vo ri li da je „svet ska, a na {a mar ka“. Sad je sve i sva {ta – brend. Ili, sa da se od bor di rek to ra zo ve is kqu ~i vo bord. Ka ko to gor do zvu ~i.

}io u ve } i n i ze ma q a sve ta.

Pre ko wih smo uve zli i za pad ni, pre sve ga ame ri~ ki ki~, ta ko |e na en gle skom je zi ku, tzv. la ku za ba vu iz ko je se u srp ski je zik uvu klo mno {tvo iz ra za ko je smo na ka rad no pri mi li i ko ri sti mo sva ko dnev no u me di ji ma. U pre no si ma ne kih sport -

skih tak mi ~e wa, na ro ~i to te ni skih, na {i ko men ta to ri ko ri ste iz ra ze ko je su sa mi iz ve li iz en gle skog i ko ji zvu ~e sme {no i be smi sle no, a {to je naj go re, i ne ta~ no. Ume sto uz vrat ni uda rac ili pro tiv u da rac, sva ki re por ter }e re }i ri tern, a shod no to me iz ve li su i

re~ ri ter ner. Ali, bo `e moj, ka ko to zvu ~i svet ski.

Pra va la vi na an gli ci za ma sru ~i la se na srp ski je zik po sle 2000. go di ne i dru {tve no po li ti~ kih pro me na u ze mqi. Ta da smo po ~e li ubr za no da se pri la go |a va mo po li ti~ kim, pri vred nim, eko nom skim, teh ni~ kim i dru gim stan dar di ma Za pa da pa je tim pu tem na sta la i no va je zi~ ka ter mi no lo gi ja ko ja je is ti snu la iz upo tre be na {e re ~i.

Za pqu snuo nas je i ve li ki ta las sva ko ja kih re kla ma. Naj go re od sve ga je to {to je pri hva ta we no vih ter mi na i{lo bez ika -

kvog re da i ni ka da i nig de ni su kon sul to va ni je zi~ ki stru~ wa ci. Otu da su se pot pu no odo ma }i li iz ra zi ko je obi ~an svet uop {te ne raz u me, kao {to su: li zing, stend-baj, mo ni to ring, tra fi king, im pi~ ment, apli ka ci ja, im ple men ta ci ja, re sur si, fla je ri, grejs-pe riod...

Ne spo re }i zna ~aj br ze ko mu ni ka ci je me |u qu di ma, po sta vqa se glav no pi ta we: za {to tu sti hi ju no vih iz ra za ni ko ni je kon tro li sao da bi smo ih, ako je ve} ne iz be `no da ih pri hva ti mo, pri la go di li nor ma ma srp skog je zi ka?

M. Sta ni vuk

SPORT

ponedeqak15.avgust2011.

DRUGI TURNIR GRAN PRIJA U JAPANU – H GRUPA

ROBERT PROSINE^KI KATEGORI^AN

Razbijene Amerikanke Srbija – SAD 3:1 (25:12, 17:25, 25:23, 25:15) KO MA KI: Ha l a ser vi si, pra }e ni igrom u po qu, lo ma lo gre {a ka na obe stra ne, „Ko ma ki park are na“, ak tiv nim blo kom ko ji je pa si do bra je bi la Ma ja Og we no vi}, gle da la ca 2.900, su di vio na pa de Ame ri kan ki, ali i a na pa da ~i Bra ko ~e vi} i Ma la je: Ha f ez (Egi p at), po en ti rao, a uz to sve i raz i gur ski su ko ri sti le sva ku pri Bu da ja (Tu nis). gra na Jo va na Bra ko ~e vi} i za li k u za po e n t i r a w e. Upr k os SR BI JA: La za re vi}, Bra ko - to na {e pro tiv ni ce ni su ima le tajm-auti ma ame ri~ kog se lek ~e vi} 22, Ma la gur ski 14, Kr - ni naj ma wu {an su da se ozbiq to ra Mek Ka ~e na, na {a re pre sma no vi} 10, Ma le {e vi}, Mol - ni je od u pru na le ti ma. Uz to, zen ta ci ja je pre ko Ra {i }e ve i nar 6, An to ni je vi}, Ve so vi}, Ame ri kan ke su po gre {i le ~ak Ma la gur ske do {la do ~e ti ri Og w e n o v i} 1, Nin ko vi}, Ra {i} 13, ]e bi} (l).

SAD: Berg 4, Dej vis (l), Baun 6, A. Glas, Ta mas, K. Glas, Lar s on 6, Met k of, Tom 9, Akin r a d e v o 12, Hox 11, Hu ker 10.

O d b o j k a { i c e Sr b i j e re v an { i ra le su se Ame ri kan ka ma za po raz na pr vom tur ni ru Gran pri ja i to s ka ma tom (u Ki ni je bi l o 3:2 za SAD). Srp ki we su na n e l e bra n i o c u ti tu le u ovom tak mi ~ e w u pr v i po raz u {est me ~e va i to na na ~in ko ji ma lo ko ja svet ska se lek ci ja mo `e da ura d i. U dva, od ~e t i r i od i g ra n a se ta, na {e de voj ke bi le su ap so lut no do mi nant ne, ali u pla vom ta bo ru ni je ju ~e bi lo sla bog me sta i za to je Sr bi ja osta la ve li ki kan di da ta da se u pre mi jer nom na stu p u na naj p ro - Trojni blok Brako~evi}–Ra{i}–Molnar zaustavqa Hoy f i t a b i l n i j e m tak mi ~e wu do mog ne me sta na osam pu ta, ali pre sve ga jer ni set lop te (24:20). Ni je us pe la fi nal nom tur ni ru. su zna le na ko ji na ~in da se tri da re a li zu je, a on da je De U pr vom se tu na te re nu je bi vra te na ko lo sek. sti ni Hu ker lo {e za hva ti la la sa mo jed na re pre zen ta ci ja i U dru gom su Hu ker i Hox bi vi |e na je pra va de mon stra ci ja le naj z a s lu ` ni j e za pot p u n i H grupa si le na {ih de vo ja ka. Od li~ ni pre o kret, a sve od 8:8, ka da su Sr bi ja – SAD 3:1 po be gle na 13:10 i go to vo re Ja pan – Dom. Rep. 3:1 Jedinstvana tabela {i le pi ta we osva ja ~a se ta. Is 1. SAD 3 2 1 7:3 6 2. Sr b i j a 3 2 1 7:4 6 po sta vi lao se, da }e Ame ri kan Gran prija 3. Ja p an 3 2 1 6:5 6 ka ma osvo je ni set do ne ti pr vo 4. Dom.Rep. 3 0 3 1:9 0 1. Ru si ja 6 6 0 18:1 18 me s to i na dru g om tur n i r u 2. Bra zil 6 6 0 18:2 18 Gran pri j a i za r a d u od 200.000 3. SAD 6 5 1 16:5 14 E grupa (Poqska) do la ra. Ser vi si ma je bi la op 4. Ita li ja 6 5 1 16:10 13 Poq ska – Ku ba 3:1 te re }e na Ma la gur ski, pa je bi 5. SR BI JA 6 4 2 15:8 13 Ko re ja – Ar gen ti na 3:0 6. Ja pan 6 4 2 12:8 12 la is kqu ~e na iz na pa da, a i 7. Ko re ja 6 4 2 12:9 11 blok Ame r i k an k i do b ro je 6 3 3 12:10 10 8. Poq ska funk ci o ni sao i bi lo je 1:1 u F grupa (Kazahstan) 6 3 3 11:11 9 9. Taj land se to vi ma.

Ka zah stan – Taj land 0:3 6 3 3 10:11 8 10. Ki na Tre }i set bio je od lu ~u ju }i.

Ita li ja – Bra zil 1:3 11. Ku ba 6 1 5 11:15 6 12. Ar gen ti na 6 2 4 7:16 4 Ve li ka bor ba dve ju kva li tet 13. Ne ma~ ka 6 1 5 7:15 4 nih re pre zen ta ci ja do ve la je do G grupa (Kina) 14. Dom. Rep. 6 1 5 7:17 3 de mon stra ci je ve o ma do bre od Pe ru – Ne ma~ ka 0:3 15. Ka zah stan 6 0 6 2:18 1 boj ke, a Sr bi ja je po ve la bo qom 16. Pe ru 6 0 6 0:18 0 Ki na – Ru si ja 0:3 igrom u za vr {ni ci. Iako je bi -

lop tu na ser vi su i po klo ni la set Sr bi ji.

A on da, po no vo su Ame ri kan ke bi le na ko le ni ma. Pa le su psi hi~ ki po sle po nov nog za o stat ka, a oso ko qe ne vo| stvom, na {e de voj ke za i gra le su za ni jan su bo qe. Ni su gre {i le, pri jem i ser vis bi li su na ni vou, a

blok se na d o v e z ao u pra v im tre n u c i m a. Bra k o ~ e v i } e v a je ima la so lo ta~ ku u ~e tvr tom se tu, pa je na {a pred nost sa 8:4 po ra sla na 19:9 i ni su Ame ri kan ke ni ka ko uspe va le da se od u pru sna} nim na le ti ma pla vih de vo ja ka. Upr kos po ku {a ji ma da ba rem ~a sno iz gu be Ame ri kan ke su se tru di le, ali je s na {e stra ne mre `e bi lo pre vi {e raz i gra nih de vo ja ka, a blo kom nad To mo vom je Kr sma no vi} za pe ~a ti la pr vi po raz bra ni o ca ti tu le u Gran pri ju.

Sle de }eg vi ken da Srp ki we se se le u To ki jo, gde }e for mi ra ti gru pu L, sa do ma }i nom Ja pa nom, pr va kom sve ta Ru si jom i Ju `nom Ko re jom, a za si gu ran pro laz me |u osam oda bra nih na fi nal nom tur ni ru bi }e im do voq na po be da nad Ko re jom u tre }em ko lu ovog tur ni ra.

M. Risti}

Srpkiwe u ~etvrtfinalu Srbija - Portoriko 3:0 (25:13, 25:8, 25:21) Jan Veseli

U PARTIZANU JASNI

Od Veselog zavisi

Nata{a ^ikiriz u napadu

{ta wa, ali ipak, ka da je bi lo naj po treb ni je, u fi ni {u, za i -

gra le su pu nom sna gom i ostva ri le `e qe ni ciq.

Ne bude li titula, odlazim Ro bert Pro si ne~ ki otvo re no je go vo rio o ra du u Cr ve noj zve zdi, am bi ci ja ma i `i vo tu u Be o gra du, ali je iskre no pri znao i {ta mi sli o za gre ba~ kom Di na mu. Za po ~e tak, re kao je da je sre }an u Zve zdi i srp skoj pre sto ni ci.

- Od lu ~io sam se za tre ner ski po sao i mo ram da ka `em da sam su per za do vo qan. Je ste na por no, Zve zda je ve li ki klub, pri ti sci su sva ko dnev ni, {to je i nor mal no. Ali pri ~i wa va ti ra dost kad eki pa igra do bro, kad po be di{ - po ~eo je Pro si ne~ ki.

- [to se ti ~e gra da, ov de sam stvar no kao kod ku }e, ne mam ni ka kvih pro ble ma. Qu di me kroz igra~ ku ka ri je ru pam te i vo le, ne sa mo zbog osva ja wa Ku pa {am pi o na ne go i po na {a wa i sve ga osta log. Da kle, ja ko mi je do bro - do dao je hr vat ski stru~ wak.

Apo stro fi rao je da ne zna ko li ko }e se za dr `a ti u Qu ti ce Bog da na.

- Zna te ka ko je, ima{ ugo vor na dve go di ne ko ji, od mah da ka `em, ni {ta ne vre di. Ako iz gu bi{ tri ko la da ju ti no gu. Za to ne mo gu go vo ri ti ko li ko du go }u bi ti ov de.

Ni je Pro si ne~ ki imao od go vor na pi ta we da li }e even tu al na eli mi na ci ja od Re na u plejofu za Li gu Evro pe zna ~i ti da je se zo na ne u spe {na ili bi se u klu bu za do vo qi li osva ja wem ti tu le.

- To mo ra te da pi ta te qu de iz klu ba.

Ipak, pri znao je da mu ski da we Par ti za na sa tro na im pe ra tiv.

- To je klup ski im pe ra tiv, a i sam se bi sam po sta vio tak za da tak. Ako se to i ne de si, i da qe }e se igra ti fud bal, sa mo {to Ro bert Pro si ne~ ki ne }e vi {e bi ti tre ner. Sma tram da mo `e mo do ti tu le, jer smo se po ja ~a li u od no su na pro {lu se zo nu, a Par ti zan je osla bqen.

Pro si ne~ ki je go vo rio bez dla ke na je zi ku. Upi tan ka ko we go vi pri ja te qi iz Za gre ba ko men ta ri {u do la zak u Be o- grad, od go vo rio je: - Pr vo, bo li me bri ga {to ko u Za gre bu mi sli, ka da je re~ o qu di ma ko ji me ne za ni ma ju. Mo ji pri ja te qi ka `u da im je dra go da vo dim ta kav klub i ka da imam do bre re zul ta te. Pra te utak mi -

ce, uvek me na zo vu s ne kom opa skom. Dru gi mo gu da go vo re {ta ho }e.

U istom rit mu na sta vio je pri ~u po sle kon sta ta ci je da ga je Zve zda afir mi sa la kao igra ~a i pru `i la {an su kao tre ne ru, dok ga je Di na mo tri pu ta „bru tal no pre va rio”.

- O tim emo ci ja ma ne }u ni ti go vo ri ti. To je, da opro sti te, bez ve zna te ma. Za {to? Imam pra vo da bu dem {ta ho }u, mo gu da na vi jam i za Za greb - u da hu je na sta vio Pro si ne~ ki.

- Pr vo i osnov no, kad sam pri hva tio da bu dem tre ner - ja sam pro fe si o na lac. Do go di lo se da je moj sa da {wi klub sre di na u ko joj sam igrao i bio pr vak Evro pe, {to ni ka ko ne `e lim iz bi ri sa ti iz se }a wa, jer je to je dan od mo jih naj lep {ih tre nu ta ka i naj ve }ih uspe ha u fud ba lu. Ja sam obo je. Me ni je uvek Di na mo bio...

Za stao je @u ti, a on da pro du `io pri ~u o Di na mu...

- Ta mo sam po ~eo kao kli nac, bi la mi je op se si ja da igram u Di na mu. Za tim sam do {ao u Cr ve nu zve zdu, ona mi je sve da la i ja sam zve zda{. Ne }u re }i da ni -

Robert Prosine~ki

sam, ne go jed no stav no je sam. Tu sam na pra vio ve li ke uspe he, a sa da su mi kao tre ne ru da li pri li ku. Nor ma lo je da na vi jam za Zve zdu, ovog tre na raz mi {qam sa mo o Zve zdi, za Di na mo me ba{ bri ga. Mi slim u tom ne kom smi slu. Na rav no, dra go }e mi bi ti ako u|e u Li gu {am pi o na, ali ne pra tim sva ko ko lo za to {to ne mam vre me na jer sam kon cen tri san na Zve zdu - za vr {io je Ro bert Pro si ne~ ki.

PRVA LIGA SRBIJE

Iznena|ewe na Slanoj bari Proleter - Mladi radnik 0:2 (0:0)

SVETSKO PRVENSTVO ZA KADETKIWE U TURSKOJ

ANKARA: Ha la Ba {kent, gle da la ca 220, su di je: Ki ta mu ra (Ja pan), Se ro le (Bo cva na).

SR BI JA: Po po vi} 5, Mi tro vi}, La zi} 1, ^a nak 5, Si mi}, Xa mi}, Ku bu ra 1, ^i ki riz 15, Lu ki} 8, Bu {a 14, Mir ko vi} 6, Ste pa no vi} (l).

POR TO RI KO: San ta na 9, Vik to ri ja 5, Hi me nes, Ka stro, Mar kes, Ro dri ges (l), Ma sa ne, He su al do, Ri ve ra 1, Hu si no 1, Er nan des 3, Va re la. @en ska od boj ka {ka ka det ska re pre zen ta ci ja Sr bi je za be le `i la je dru gu po be du na Svet skom pr ven stvu u Tur skoj i ostva ri la pla sman u jed nu od ~e tvrt fi nal nih gru pa.

Ima le su iza bra ni ce Mi la na Gr {i }a im pe ra ti ve po be de u du e lu sa Por to ri kom i to ne bi lo ka kve, ve} mak si mal ne i iz ra `e ne sa {to ve }om raz li kom u po e ni ma. I upra vo to su i ostva ri le. Pre pu sti le su Por to ri ku sa mo 42 po e na i sa od li~ nim poen ko li~ ni kom ve} obez be di le pla sman.

Od po ~et ka me ~a, ka det ki we Sr bi je su si lo vi tom igrom pro sto zbri sa le Por to ri kan ke sa te re na to kom pr va dva se ta. U tre }em je do {lo do ma log opu -

dnevnik

c m y

16

Ko {ar ka{ Ni ko la Pe ko vi} pot pi sa }e ugo vor sa Par ti za nom mt:s to kom sle de }e ne de qe. Cr no gor ski re pre zen ta ti vac, cen tar Mi ne so te, bi }e ~lan eki pe Vla de Jo va no vi }a dok se ne za vr {i lok aut u NBA li gi.

Da li }e se i Jan Ve se li vra ti ti na me sto oda kle je lan si ran u NBA sa zve `|e, za vi si sa mo od we ga.

- On je na{ igra~ i na rav no da ga uvek `e li mo. Ali, sa mo }e Jan, u do go vo ru sa me na xe ri e rom, do ne ti od lu ku da li }e se vra ti ti. Par ti zan }e is po {to va ti {ta god od lu ~i - po ru ~io je To do ri}.

Ve se log je na draf tu iza brao Va {ing ton. S ob zi rom na to da naj ja ~a li ga sve ta ne }e sko ro po ~e ti, ^eh }e mo ra ti da od lu ~i gde }e se i ka ko spre ma ti za de bi u NBA.

NOVI SAD: Sta dion Sla na ba ra, gle da la ca oko 600, su di ja: Ma rin ko vi} (So ko Ba wa).

Strel ci: Ve se li no vi} u 48. i Ran ko vi} u 86. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ki{, Vi slav ski, Fi li po vi}, Ja blan, Ra {i o van (Pro le ter), a Pe jo vi}, Iva no vi}, Ran ko vi} (Mla di rad nik).

PRO LE TER: Bo gu no vi} 6, Ta na sin 6, Asa ni 7, Ki{ 6 (Ja blan 6), @i gi} 6, De sni ca 6, Ra -

Halil Asani

{i o van 6, Vi slav ski 6 (Ga li} 6), Fi li po vi} 6, Se ku li} 6, Zec 6 (Si la |i 6).

MLA DI RAD NIK: Pe jo vi} 7, Sta no je vi} 7, S. Ta si} 6 (Sto ja ko vi} 7), A. Ta si} 7, Jo ki} 7, Iva no vi} 7, Dam wa no vi} 6 (Jo va no vi}), Sa do vi} 8, Ve se li no vi} 8 (Sa vi}), Je re mi} 7, Ran ko vi} 8.

Ve li ko iz ne na |e we pri re di la je od li~ na eki pa Mla dog rad ni ka na Sla noj ba ri sa vla dav {i fa vo ri zo va ni tim Pro le te ra.

Pr vi deo i ~vr sta igra ko ji su po ka za li tak ma ci ni je na go ve {ta va la ovaj epi log. [an se su bi le na stra ni do ma }ih, dva pu ta je Se ku li} opro bao uda rac, jed nom je gol man Pe jo vi} bio na vi si ni za dat ka, a dru gom slu ~a ju lop ta je oti {la vi so ko pre ko go la.

U na stav ku neo ~e ki va no su go sti do {li u vo| stvo, usle di la je br za ak ci ja Iva no vi }a i Ran ko vi }a ko ji je upo slio La za ra Ve se li no vi }a, a ovaj pre ci znim udar cem po go dio na pra vo me sto.

Tek na kon pri mqe nog go la do ma }i su po ~e li da igra ju, re |a le su se pri li ke pred go lom Po `a re vqa na, na kon kor ne ra Ra {i o va na lop ta se od bi la do Se ku li }a, ko ji pro na la zi Ga li }a, a ovaj iz ne po sred ne bli zi ne {u ti ra pre ko go la. Ka da je Fi li po vi} na kon utr ~a va wa u {e sna e ste rac po go dio me sto gde se spa ja ju pre~ ka i sta ti va o~e ki va la se ka zna. U naj ja ~im na le ti ma go sti ju Jo ki} je pre se kao lop tu na po lo vi ni te re na, stu { tio se ka ka z ne n om pro s to r u, ide a l n o upo s lio Ran ko vi }a, a ovaj bio ne u mo qiv za ve li ku ra dost Po `a re vqa na.

M. Popovi}

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak15.avgust2011.

SUPERLIGA SRBIJE

17

NOVOSA\ANI BEZ TRENERA

Evronote Suboti~ana Ristovski podneo

ostavku

Spartak Zlatibor voda – Crvena zvezda 2:0 (1:0)

SUBOTICA: Gle da la ca: oko 13.000. Su di ja: Bog da no vi} (Kra qe vo). Strel ci: Tor bi ca u 25. (iz je da na e ster ca) i Bra ti} u 55. mi nu tu. @u ti kar to ni: Bra ti}, Mi lan ko vi}, Pu {ka ri}, Jo ski mo vi}, Si mo vi}, Alek si} (Spar tak Zla ti bor vo da), Ko va ~e vi}, Vi lo ti}, To {i} (Cr ve na zve zda). Cr ve ni kar ton: Mi ja ji lo vi} (Cr ve na zve zda) u 64. mi nu tu , Bra ti} (Spar tak Zla ti bor vo da) u 83. mi nu tu SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si} 8 Ste va no vi} (\ur |e vi} 7), Bra ti} 8, Ota {e vi} 8, Jok si mo vi} 7, Si mo vi} 7, Mi lan ko vi} 7, Tor bi ca 8, (An to ni}), Mi ri} 7, Pu {ka ri} 7, De spo to vi} 7 (No sko vi} 7) CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi} 6, To {i} 7, Mi ja i lo vi} 5, Di mi tri je vi} 6, La zo vi} 6 (Jan ko vi}), Mi ki} 6, Vi lo ti} 6, Bor ha 6, Ve {o vi} 6 (]o si} 5), Ko va ~e vi} 6, Ka lu |e ro vi} 6 (Fe re i ra).

Sla vi ce la Su bo ti ca, Spar tak je u pr vom ko lu Su per li ge Sr bi je sa vla dao Cr ve nu zve zdu sa 2:0, pru `io sjaj nu pred sta vu i sa svim za slu `e no bio na gra |en sa dva le pa go la, tri ve li ka bo da i ogrom nim sa mo po u zda wem pred na sta vak se zo na.

Iako se Spar tak ni je po vu kao na svo ju po lo vi nu, eki pa Cr ve ne zve zde je pr va do {la do ne ko li ko po lur pi li ka. Pr vu je imao To {i} na kon do brog pro do ra La zo vi }a, a za tim ni ko ni je is ko ri stio sla bu re ka ci ju od bra ne Spar tak Zla ti bor vo de i mo me nat ka da je is ku sni Bra ti} u pe ter cu pro ma {io lop tu.

Spar tak je us peo da se oslo bo di pri ti ska Zve zde i u 25. mi nu tu

Brati} i Torbica

na kon kom bi na ci je sa De spo to vi }em Si mo vi} na ja vqu je da u Spar ta ku ni su re {i li da se sa mo po sve te od bra ni svo ga go la. Na sta vak agil ni je igre Go lu bo va do {ao je u vi du po `r tvo va nog po te za Vla di mi ra Tor bi ce ko ji je iz bo rio za lop tu na ivi ci {e sna e ster ca, kre nuo pre ma Baj ko vi }u, sa le |a ga je obo rio Ko va ~e vi}, a su di ja Bog da no vi} je oprav da no do su dio naj stro `u ka znu. Is ku sni Tor bi ca bio je, kao i mno go pu ta ra ni je, na vi si ni za dat ka.

Na me stio je lop tu, si gur no iz veo pe nal i do ne o ve li ku ra dost do ma }im na vi ja ~i ma.

Na kon {to je Spar tak po veo, Zve zda je `e le la da {to pre iz jed na ~i po ku {a va li su To {i}, Ve {o vi}, Ka lu |e ro vi}, ali je Alek si} bio ne sa vla div. Opa sno je mo glo bi ti po go to vo u 41. mi nu -

tu ka da je Di mi tri je vi} sjaj no {u ti rao, a Alek si} jo{ bo qe re a go vao.

Ipak, {an som po lu vre me je za kqu ~io Spar tak, na kon kor ne ra i po vrat ne lop te Ota {e vi }a, Mi ri} je {u ti rao u gol ma na Baj ko vi }a.

Dru go po lu vre me do ne lo je br zo pro me nu re zul ta ta. Iako su se go sti na da li da }e br zo iz jed na ~i ti, Spar tak je br zo po ve }ao pred nost. Zve zda je i{la iz gre {ke u gre {ku, a ju nak u no vog go lu bio je Vi dak Bra ti}. Na iz ne na |e we mno gih, on je iz veo slo bo dan uda rac sa pre ko tri de set me ta ra, sna `an {ut ni je ni ko mo gao da za dr `i, a lop ta je za vr {i la iza le |a Baj ko vi }a. Mo gao je Spar tak br zo i do tre }eg go la, Pu {ka ri} je iz veo slo bo dan uda rac sa de sne stra ne, a Ota {e vi} gla vom {a qe lop tu ma lo iz nad pre~ ke.

Spo ran mo me nat de sio se u 65. mi nu tu, po sle gru bog fa u la nad No sko vi }em Mi ja i lo vi} je mo rao u svla ~i o ni cu, slo bo dan uda rac je po no vo iz veo Bra ti}, a Baj ko vi} ovo ga pu ta sa do sta mu ke {a qe lop tu u kor ner. U na stav ku ak ci je, do bro je {u ti rao Mi ri}.

U na stav ku me ~a vo di la se rav no prav na bor ba, a Spar tak je po no vo imao bo qe {an se. U 74. mi nu tu po sle kor ne ra ko ga je iz veo Tor bi ca, Si mo vi} gla vom ga |a sta ti vu.

I fi ni {u utak mi ce i Spar tak je na te re nu ostao sa de set igra ~a, u 83. mi nu tu Vi dak Bra ti} je za ra dio dru gi `u ti kar ton, pa je i on mo rao van igre. Fi ni{ utak mi ce do neo je dve po lu {an se Zve zde, do bro je {u ti rao Fe re i ra, ali po red go la.

N. Stanti}

HAJDUK SLAVIO NA KARABURMI

Tim najboqi igra~ Na pli mi po zi tiv nih pro me na ko je su se de si le u su per li ga {u Haj du ku iz Ku le (no vo klup sko ru ko vod stvo, no vi igra~ ki ka dar i stru~ ni {tab, sre |i va we sta di o na, bu |e we na vi ja ~a) ju bi lar nu dva de se tu pre mi je ru u elit nom srp skom fud bal skom dru {tvu fud ba le ri Haj du ka obo ji li su po be dom na Ka ra bur mi, sa vla dav {i OFK Be o grad sa 3:2. Ako se zna da je ovo bi la pr va po be da Ku qa na na kon pet uza stop nih po ra za u me |u sob nim okr {a ji ma, on da je si gur no da stru~ ni {tab na ~e lu sa Ne boj {om Vig we vi }em ima raz lo ga za za do voq stvo.

- Za do vo qan sam, ka ko ne bih bio, jer smo is po {to va li ono {to smo i na ja vqi va li: da ide mo da da mo sve od se be, da vi di mo ko li ko mo `e mo, a da }e re zul tat bi ti pro iz vod ta kvog pri stu pa igri. Po be di li smo, i ne tre ba tra `i ti dla ku u ja je tu,

ali mo `da smo mo gli i bo qe, no, ne ke sta re na vi ke kao {to su po vla ~e we ka da ne tre ba i ne ve ri ca u svo je mo gu} no sti su uslo vi le da do bi je mo gol ka da ne tre ba i da od go to vog po~ ne mo da pra vi mo ve re si ju. Od li~ na stvar je {to smo do bi li utak mi cu i vi de li da mo `e mo. Po be da je uli la op ti mi zam ko ji je ne do sta jao i sa da sva ka ko ima mo vi {e ve re u svo je mo gu} no sti - ka `e Vig we vi}.

Osvo ji ti tri bo da na pr ven stve noj pre mi je ri, na te re nu ko ji je u pret hod nim se zo na ma bio go to vo uklet za haj du ke, ni je ma la stvar. Ve }u spe ci fi~ nu te `i nu ima po be da na Ka ra bur mi, po go to vo ima ju }i u vi du da je eki pa Haj du ka u for mi ra wu, da igra ~i ni su za jed no od ra di li pri prem ni pe riod.

- Ova tri bo da zna ~e ve }u do zu sa mo po u zda wa ko je ne do sta je ovoj eki pi. S dru ge stra -

2:0 (1:0) 0:2 (0:1) 3:0 (1:0) 2:3 (2:2) 1:1 (1:1) 2:1 (1:0) 1:1 (0:0) 5:0 (2:0)

U sle de }em ko lu (20. av gu sta) sa sta }e se - KU LA: Haj duk - BSK, ^A ^AK: Bo rac - Sme de re vo, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Ja vor, OFK Be o grad - Ja go di na, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Spar tak Zla ti bor vo da, LU ^A NI: Me ta lac - Voj vo di na, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Rad, U@I CE: Slo bo da Po int Se voj no - Par ti zan.

PRVA LIGA SRBIJE NO VI SAD: Pro le ter - Mla di rad nik LU ^A NI: Mla dost - Do wi Srem LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - Mla de no vac IN \I JA: In |i ja - Srem SOM BOR: Rad ni~ ki - Na pre dak BE O GRAD: Te le op tik - No vi Sad BE O GRAD: Be `a ni ja - Ba nat NI[: Sin |e li} - Slo ga (K) BE O GRAD: ^u ka ri~ ki - Rad ni~ ki (N)

Qu bo mir Ri stov ski

ji je kod na vi ja ~a Voj vo di ne ste kao ne po de qe ne sim pa ti je.

U ta kvim okol no sti ma ni je mu bi lo la ko, ali o~i gled no ni je us peo da se iz bo ri s pri ti skom igre i re zul ta ta. Eli mi na ci ja od pred stav ni ka Lih ten {taj na u 2. ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, {vaj car skog dru go li ga {a Va du ca i re mi na star tu [am pi o na ta Sr bi je u No vom Sa du s no vaj li jom u Su per li gi iz Kra gu jev ca - 1:1, bi li su do voq n i da Ri s tov s ki po v u ~ e

Fo to: F. Ba ki}

ova kav po tez. Gle da ju }i una zad, u FK Voj vo di na sme ne, ostav ke ili spo ra zum ni ras ki di ugo vo ra s tre ne ri ma ni ka da ni su bi li pro blem u to ku pr ven stva, ali je da le ko ve }i pro blem na sta jao ka da je tre ba lo na }i bo qeg od pret hod ni ka. O to me bi u Voj vo di ni mo ra li da po ve du ra ~u na, jer pred cr ve no-be li ma su iza zo vi zva ni Me ta lac, No vi Pa zar, Slo bo da Po int Se voj no...

S. Savi}

U FK VOJVODINA MUWEVITO REAGOVALI

Sti`e Dejan Vuki}evi}?

Po sle (ne)o~e ki va ne ostav ke Qu bo mi ra Ri stov skog na me sto {e fa stru~ nog {ta ba FK Voj vo di na, u klu bu su mu we vi to re a go va li. Pre ma ne zva ni~ nim, ali po u zda nim in for ma ci ja ma, Uprav ni od bor no vo sad skog su per li ga {a ju ~e je stu pio u kon takt sa De ja nom Vu ki }e vi }em.

Re~ je o cr no gor skom tre ne ru ko ji je ne ka da igrao u Bu du} no sti i Par ti za nu, a sa Ze tom iz Go lu bo va ca bio dva pu ta pr vak Cr ne Go re. Vu ki }e vi} se na la -

De jan Vu ki }e vi}

zi u Gr~ koj gde pre go va ra sa jed nim ta mo {wim klu bom, ali mu je po ziv iz No vog Sa da bio isto to li ko in te re san tan.

Za ve ~e ras je na ja vqe na sed ni ca Uprav nog od bo ra cr ve no-be lih gde }e, o~e ku je se, sa rad wa s Vu ki }e vi }em bi ti ozva ni ~e na.

Pod se }a mo, De jan Vu ki }e vi} i ra ni je je u par na vra ta spo mi wan kao kan di dat za klu pu Voj vo di ne, a sa da je iz gle da do {lo vre me da po sta ne tre ner no vo sad ske sta re da me.

S. S.

PARTIZAN ODLI^NO PO^EO PRVENSTVO

JELEN SUPERLIGA - 1. KOLO SU BO TI CA: Spar tak ZV - Cr ve na zve zda IVA WI CA: Ja vor - Bo rac BE O GRAD: Rad - Me ta lac BE O GRAD: OFK Be o grad - Haj duk JA GO DI NA: Ja go di na - Slo bo da PS SME DE RE VO: Sme de re vo - BSK NO VI SAD: Voj vo di na - Rad ni~ ki 1923 BE O GRAD: Par ti zan - No vi Pa zar

ne, po be da nam da je mo gu} nost da mno go mir ni je ra di mo i ne ke stva ri o ko ji ma smo pre utak mi ce pri ~a li, a ko je su nam se u igri de si le i ko je su mo gle da nas ko {ta ju bo do va, is p ra v i m o. To je mo ` da i vred ni je ne go tri bo da - is ti ~e Vig we vi}.

No vin ski iz ve {ta ji go vo re da je igra~ su sre ta na Ka ra bur mi bio dvo stru ki stre lac Ku qa na Mi lan Bu ba lo. [ef stru ke Haj du ka Ne boj {a Vig we vi} ne de li to mi {qe we.

- Igra~ su sre ta je bio tim Haj du ka! Svi igra ~i su, bez ob zi ra na gre {ke, da li svoj mak si mum. Bez ta kvog pri stu pa ni dva go la Bu ba la ne bi vre de la ni {ta i za to po na vqam da je naj bo qi igra~ na Ka ra bur mi bio tim Haj du ka - od ja vio je su sret na Ka r a b ur mi Ne b oj {a Vig we vi}. \. Bojani}

Ne du go po sle za vr {et ka su bot we fud bal ske utak mi ce i re mi ja s Rad ni~ kim iz Kra gu jev ca, {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Qu bo mir Ri stov ski pod neo je ostav ku. Ni je to Ri stov ski u~i nio na kon fe ren ci ji za no vi na re, ali je ste ne {to ka sni je. O svom ~i nu pr vo je oba ve stio Rat ka Bu to ro vi }a, ko ji mu je, shod no ka zni od FS Sr bi je ({est me se ci van fud ba la) pred lo `io da od lu ku pre ne se sport skom di rek to ru Mi o dra gu Pan te li }u.

Vest ko ja se ju ~e u pre po dnev nim ~a so vi ma {i ri la No vim Sa dom pro ve ri li smo kod Sport skog di rek to ra Mi o dra ga Pan te li }a.

- Ta~ no, je Ri stov ski je pod neo ostav ku. Vi de }e mo u na red nim da ni ma {ta i ka ko da qe. Za sa da ne zna mo ko }e vo di ti eki pu u dru gom pr ven stve nom ko lu na go sto va wu kod Me tal ca - re kao je Pan te li}.

Ri stov ski ni je od go va rao na sms po ru ke, ali je ja sno da je od lu ku do neo jo{ pre utak mi ce sa Rad ni~ kim 1923, uko li ko Voj vo di na ne uspe da po be di. Re mi je bio do vo qan da ra ni je do ne tu do lu ku spro ve de u de lo.

Qu bo mir Ri stov ski, ko ji je pro te klu po lu se zo nu vo dio su bo ti~ ki Spar tak Zla ti bor vo da, a pre to ga no vo sad ski Pro le ter, na klu pu Voj vo di ne seo je 14. ju na i po sle dva me se ca mo rao je da se ra sta ne s no vo sad skom sta rom da mom. Sli~ nu du `i nu tra ja wa od dva me se ca ima li su i Mi lan \u ri ~i} u svom dru gom man da tu (od 11. mar ta do 18. ma ja 2010. go di ne) i Dra gan Ra do ji ~i} (od 21. ok to bra do 26. de cem bra 2008. go di ne), dok je re kor der po krat kom za dr `a va wu na me stu {e fa stru~ nog {ta ba Voj vo di ne, sa da {wi se lek tor A re pre zen ta ci je Sr bi je Vla di mir Pe tro vi} Pi `on ko ji je Voj vo di nu pre u zeo 24. no vem bra 2004. go di ne, a na pu stio je 26. de cem bra iste go di ne!

Qu bo mir Ri s tov s ki na s le dio je Zo ra na Mi lin ko vi }a ko -

0:2 1:0 1:0 2:1 0:0 2:1 0:0 2:0 2:2

U sle de }em ko lu (20/21.av gu sta) sa sta ju se - NO VI SAD: No vi Sad - Mla dost (L), SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Do wi Srem, ZRE WA NIN: Ba nat Ko lu ba ra, IN \I JA: In |i ja - Pro le ter, KRA QE VO: Slo ga - Te le op tik, MLA DE NO VAC: Mla de no vac - Sin |e li}, KRU [E VAC: Na pre dak - Be `a ni ja, NI[: Rad ni~ ki - Rad ni~ ki (S), PO @A RE VAC: Mla di rad nik

Nek se pla{i [amrok Bo qi po ~e tak do ma }eg pr ven stva u Par ti za nu ni su mo gli ni sa wa ti, No vi Pa zar je ku }i is pra }en sa pet go lo va u mre `i. Sa mo ~e ti ri da na pre pr ve utak mi ce ba ra `a za pla sman u Li gu Evro pe, u [a mro ku pro tiv isto i me ne eki pe cr no–be li su na ja vi li od li~ nu for mu i od la zak po po be du u Re pu bli ku Ir sku.

Za raz li ku od svih do sa da {wih me ~e va ove se zo ne Par ti zan je u su bo tu igrao svih 90 mi nu ta, ne da ju }i pro tiv ni ku se kun de pre da ha i vre me na za osmi { qa v a w e kon k ret n i j ih ak ci ja. Va qak je dao pet go lo va, a mo gao je jo{ ko ji, eki pi ko ja se znat no po ja ~a la u pre la znom ro ku, {to do voq no go vo ri o ni vou spre me Be o gra |a na.

Gro ba re ra du je i po vra tak na te ren Di ja re ko ji je za 20 mi nu ta po ka zao svo svo je zna we, kao i sjaj n a igra mla d og La z a r a

La zar Mar ko vi} i Sa {a Ili}

Mar k o v i } a. Bri n e po v re d a lak ta Edu ar da zbog ko je Bra zi lac mo ra da no si gips.

- Odu {e vqen sam na {im iz da wem – re kao je tre ner Alek san dar Sta no je vi}. – Dr `a li smo vi sok ri tam sve vre me, da li pet go lo va i sa ~u va li mre `u {to je mo del ko jem te `i mo.

Op ti mi sta sam pred me~ sa [a mro kom – re kao je {ef stru ke.

Ir ci su su svom pr ven stvu sla vi li ube dqi vu po be du od 6:0, {to ne bri ne mno go Sta no je vi }a.

- Zna mo sve. Is pra ti li smo ih i ve ruj te da }e mo se do bro spre mi ti za ~e tvr tak.

Na stu pi }e sa stav dru ga ~i ji od su bot weg. Vu ki} }e pa u zi ra ti zbog `u tih kar to na, a pod zna kom pi ta wa je i ro vi ti Ran ko vi}.

- Ne znam jo{ ko }e ih za me ni ti. Vi de }e mo – za go ne tan je ostao tre ner Par ti za na.

I. Lazarevi}

18

sport

ponedeqak15.avgust2011.

SUPERLIGA SRBIJE

Po be da na star tu Smederevo - BSK 2:1 (1:0)

S M E D E R E V O : Sta d ion Sme d e r e v a, gle da la ca 1000, su di ja: Vu j o v i} (No v i Sad). Strel ci: N. Mi lo sa vqe vi} u 37. i Sto ja no vi} u 56. za Sme de re vo, a Ra du no vi} u 59. mi nu tu za BSK. @u ti kar to ni: Mi jo vi}, Og wa no vi} (Sme de re vo), a U{u mo vi}, Ka qe vi} (BSK).

SME DE RE VO: Ran ko vi} 7, I. Mi lo sa vqe vi} 6, Bo je vi} 7 (Tru ji}), Og wa no vi} 7, Mi jo vi} 6, M. Mi l o s a v qe v i} 8, @iv k o v i} 7, Ko v a ~ e v i} 7, Sto ja no vi} 7, Sta ni} 6 (Je re ni}6), ]e ran 7 (Bo ja to vi}).

BSK: Ar ~a ba 6, Miq ko vi} 6 (Va si}), Ra du no vi} 7, Vu ko ma no vi} 6, @iv ko vi} 6, Ka qe vi} 7, U{u mo vi} 6, Bo {ko vi} 6, \an k o v i} 6 (Vig w e v i} 7), Stan ko vi} 6 (Ra do vi} 7), Kr sti} 6.

Do za s lu ` e n og tri j um f a Sme de rev ci su sti gli do po be de na ro ~i to u pr vom po lu vre me nu. Od mah na po ~et ku su sre ta po sle cen tar {u ta Bo qe vi }a ]e ran je gla vom bio za ma lo

ne pre ci zan da bi se isti igra~ de se tak mi nu ta ka sni je sna `nim udar cem sa pre ko 20 me ta ra po slao kraj go la Ar ~a be.

Po ku {a li su i go sti iz pre ki da da ugro ze gol ma na Ran ko vi }a, ali je oba pu ta ~u var mre `e Sme de re va u 13. i 33. bio uspe {ni ji od Ka qe vi }a. I ko na~ no u 37. mi nu tu na kon od li~ ne ak ci je Bo qe vi }a, Mar ko Mi lo sa vqe vi} je us peo gla vom da pre va ri is tr ~a log Ar ~a bu i do ne se pred nost do ma }em ti mu.

Na sta vak su sre ta do no si no vu ra dost oklop ni ci ma, a gol je po stig nut na kon ak ci je ]e ra na i cen tar {u ta @iv ko vi }a, gde je ulo zi eg ze ku to ra bio naj pri seb ni ji Sto ja no vi} i sa 10 me ta ra po go dio mre `u Bor ~a na. Us pe li su go sti po sle slo bod nog udar ca Ra do vi }a da pre k o ka p i t e n a Ra d u n o v i } a sma we re zul tat, ali su za to u fi n i { u utak m i c e Tru j i} i Sto ja no vi} mo gli Sme de rev ci ma da do ne su jo{ ube dqi vi ji tri jumf.

R. Gli{i}

NA 30. ATLETSKOM I PLIVA^KOM MARATONU U KAWI@I

Mi len ko vi} i Udic ki naj br `i Ju b i l ar n i 30. me | u n a r od n i atlet s ki i pli v a~ k i ma r a ton u Ka w i ` i oku p io je u~e sni k e svih uz r a s ta iz Sr b i j e i Ma | ar s ke, a naj b r ` i u obe tr k e bi l i su tak m i ~ a r i iz Ki k in d e. U tr c i Hor g o{Ka w i ` a du g oj 13,5 km u ko j oj je star t o v a l o 300 u~e s ni k a, po b e d io je Ne b oj { a Mi l en ko v i} iz Ki k in d e ko j i je sta zu od cen t ra Hor g o { a do iz le t i { ta „[trand” na Ti s i u Ka w i ` i pre v a l io za 43,41 mi n u t a.

Ma ri a na ^e gar-Lu ki} (Apa tin); od 41-50 go di na: Ne boj {a Mi len ko vi} (Ki kin da) i Eri ka Po q a k o v i} Na| (^an t a vir); od 51-60 go di na: Zo ran Jan ko vi} (Ku la) i Ilo na G. ^i ra ki (Ko~, Ma |ar ska); od 61-70 go di na Ba ne Ba ne Jo ci mov ski (Ja bu ka) i Ma ria Pa re pa ti~ (Bu dim pe {ta); pre ko 71 go di ne Pal Bo `a Er de ker te{, Ma |ar ska). Pi o ni ri do 10 go di na 1.500 m: Mar tin Pi li {i (Ka wi `a) i Ivet La ka to{ (Sen ta). Sta ri ji pi o ni ri

dnevnik ATP MASTERS DUBLOVA U MONTREALU

Zi mo wi} pre ko Bra ja na do ti tu le Od mah po sle pr ve, Ne nad Zi mo wi} i Majkl Qo dra osvo ji li su i dru gu ti tu lu. Sr bin i Fran cuz po ~e li su da sa ra |u ju ove go di ne, tre ba lo im je vre me na da se uigra ju, a sa da „me qu”. Pr vi tro fej osvo ji li su ne dav no u Va {ing to nu, a to je bi lo sa mo za gre va we za Ro xers ku pu u Mon tre a lu.

U fi na lu tur ni ra Ma sters se ri je po be di li su pr ve no si o ce, Bo ba i Maj ka Bra ja na - 6:4, 6:7, 10:6. Za tri jumf im je tre ba lo sat i 29 mi nu ta.

Sr bin i Fran cuz su na pra vi li je di ni brejk na me ~u, u pr vom se tu.

U dru gom su oba pa ra ima la po jed nu {an su da ri va li ma odu zmu ser vis, ali ni su ih is ko ri sti li, pa se u{lo u taj-brejk u ko me su Ame ri kan ci bi li uspe {ni ji - 7:5.

U „skra }e nom” tre }em se tu Zi mo wi} i Ne stor na pra vi li mi ni brejk za 4:2 i od ta da sa mo uve }a va li pred nost do ko na~ nih 10:5.

Po bed ni~ kom du blu pri pa lo je 1.000 ATP po e na i 153.600 do la ra, a po ra `e nim fi na li sti ma 600 po e na i 75.200 do la ra.

Po bed ni~ ki za gr qaj Zi mo wi }a i Qo dre

MASTERS TURNIR U MONTREALU

\o ko vi} u fi na lu No vak \o ko vi} igrao je si no} u fi na lu Ro xers ku pa u Mon tre a lu sa Mar di jem Fi {om, jer mu je @o Vil fred Con ga pre dao po lu fi nal ni me~ pri vo| stvu Sr bi na 6:4, 3:0.

- @e lim da igram i u Sin si na ti ju sle de }e ne de qe - re kao je Con ga No va ku ka da se pre dao zbog bo lo va u ru ci.

- Te {ko mi je da uda rim lop ti cu. Za to sam do neo ta kvu od lu ku - po ja snio je ka sni je 16. igra~ sa ATP li ste.

To {to se Fran cuz neo ~e ki va no po vu kao sa te re na ne uma wu j e uti s ak o fan ta s ti~ n oj igri No va ka \o ko vi }a. Iz gle dao je kao ma {i na. [ta god po `e li, to i ura di. Go ro sta sni Con ga iz gle dao je kao to tal ni ausaj der ko ji sa mo `e li da se {to ma we obru ka. Na kra ju se pre dao.

Ni stra {ni ser vis, ka da ga po go di, ni je mo gao da po mog ne Con gi, ni se ri ja ide al nih, do bro se lek ti ra nih uda ra ca... No vak je uvek i sve vra }ao, a ka da pro me ni ri tam, do bi ja poen bez pro ble ma.

- To ni je iz ne na |e we, igram ta ko ce le se zo ne - is ta kao je 24go di {wi Be o gra |a nin, ko ji je ostva rio 53. po be du u 54 me ~e va u se zo ni.

Ni jed nog tre nut ka pr vi re ket sve ta ni je stre peo za svoj ser vis, a brejk u ge mo vi ma ka da je po ~et ni uda rac imao Fran cuz sve vre me je vi sio u va zdu hu. Tri

No vak \o ko vi}

pu ta se u pr vom se tu iz vla ~io 13. no si lac, ali ne i ~et vri put.

Ne ve ro vat nim ri ter nom No vak je do {ao do 6:4 po sle 39 mi nu ta. ^im je po ~eo dru gi set, sve je bi lo ja sno. Con ga je de lo vao kao de te ko je je dva ~e ka da ode ku }i. Ka da je No vak na pra vio jo{ je dan brejk, za tim osvo jio i pe ti gem u ni zu, Fran cuz se

pre dao i omo gu }io \o ko vi }u da sma wi na 4:5 u me |u sob nim du e li ma.

- Mno go sam ra dio i na te re nu i van we ga. Us pe si ni su do {li tek ta ko i ni su plod sa mo ta len ta ve} na por nog ra da i po sve }e no sti - do dao je \o ko vi}.

Con ga je ob ja snio svo je vi |e we No va ko ve su per i or no sti.

ZAVR[EN TENISKI TURNIR SUBOTICA OPEN 2011

Po bed nik Di no Mar can

Bo jan Udic ki i Ma ri na Ma ti}

Dru gi i tre }i kroz ciq su pro {li Zre wa nin ci Nik {a Pa p i}(45.32) i Lu k a ^a w i (46,31). U kon ku ren ci ji tr ka ~i c a Ma r i a n a ^e g ar-Lu k i} (Apa tin) u vre me nu 50,05 mi nu ta, is pred ^i le Bog nar iz Ka wi `e (54,26) i Se re ne Fe ke te iz ma |ar skog me sta Re ske (57,20).

U pli va~ kom ma ra to nu na de o ni ci Ti se od 3,5 km pr vi je u ciq upli vao Bo jan Udic ki iz Ki kin de (25,27), is pred Be ~e ja ca [e be {}e na [in ko vi }a (26,17) i Bal za ma Ben ke (27,09). Kod pli va ~i ca po be di la je Ma ri na Ma ti} iz Be ~e ja (28,06), dru ga je Bo ja na De di} iz Som bo ra (29,20) i tre }a La u ra Hor vat iz Bo ga ra {a (29,40).

Po bed ni ci u tr ci Hor go{Ka wi `a po ka te go ri ja ma - Do 14 go di na: Adam Bog nar i ^i la Bog nar (obo je Ka wi `a); od 15-20 go di na: Al bert Pap (Sr bo bran) i Ana Bog nar (Ka wi `a); od 21-30 go di na: Nik {a Pa pi} (Zre wa nin) i Se re na fe ke te (Re ske); od 31- 40 go di na: Jo sip Ma jor (Som bor) i

11-15 go di na 3.500 m: Ni ko la ^o l ak (Ki k in d a) i Ju l ia Ere{ (Sen ta).

Naj u spe {ni ji u pli va~ kom ma ra to nu 3,5 km - Do 14 go di na: Bal zam Ben ce 8Be ~ej) i La u ra Hor v at (Bo g a r a{); od 15-20 go di na: Bo jan udic ki (Ki kin da) i Ma ri na Ma ti} (Be ~ej); od 21-30 go di na: Go ran Bil bi ja (Su bo ti ca) i Li via Ba ta (Ka w i ` a); od 31-40 go d i n a: Zol tan Ka ra ~o wi (Su bo ti ca) i Ana Ma di} (Ka wi `a); od 4150 go di na: Ti bor Ba {a i @u `a na Ru di~ (obo je Sen ta); od 51-60 go di na: Ro bert Mo wak (Sen t a) i @u ` a n a Se ~ e w i (Ka w i ` a); od 61-70 go d i n a: Sre ten Ni ko lin (No vi Kne `e vac) i Sla vi ca Ne ta (Ze mun); pre ko 71 go di nu: De `e Mel kun (Sen te{, Ma |ar ska) i Mag d ol n a Ka } an s ki (Ba~ k a To po la). Pi o ni ri do 10 go di na 600 m: Pal Pi ri (Sen ta) i Ka ro li na Ha sno {i (Be ~ej); od 11-15 go di na 800 m: Ger ge Do mon ko{ (Ka wi `a) i Li li La da wi (No vi Kne `e vac).

Tekst i foto: M. Mitrovi}

Na te ni skim te re ni ma TK Spar tak u Su bo ti ci za vr {en je fju ~ers te ni ski tur nir Su bo ti ca open za mu {kar ce, na ko me je naj vi {e po ka zao hr vat ski te ni ser Di no Mar can u sin glu, ko ji je i osvo jio pr vo me sto i po bed ni~ ki pe har.

On je fi na le od i grao sa fran cu zom Mat hiu Ro dri ges ko ga je po be dio po ja kom sun cu re zul ta tom 2:1 (6-1, 2-6, 6-3). Hr vat ski te ni ser je od li~ no po ~eo fi nal ni me~ po veo je i ka da se o~e i ki va lo da la ga no za vr {i

Di no Mar can

me~ po ~eo je mno go da gre{ i ta ko da je dru gi set za slu `e no do bio fran cuz Ro dri gez. U tre }em se tu Mar can se vra tio u svo ju igru i si gur no pri veo fi nal ni me~ u svo ju ko rist ta ko da je osvo jio 720 do la ra na gra de. On je sva ka kao i naj bo qi igra~ ovog tur ni ra jer je i u du blu sa An to ni jom San ~i} po be dio i osvo jio ukup nio 920 do la ra na grad nog fon da.

Tur nir je tra jao se dam da na na ko me je u~e stvo va lo 82 te ni se ra dok se za glav ni `reb kva li fi ko va lo 32 te ni se ra. Na grad ni fond tur ni ra je bio 10.000 do la ra.

Me |u naj bo qe ran gi ra nom te ni se ri ma je bio Ma |ar ski te ni ser Adam Kel ner na 238 me stu.

Na kon za vr {e nog tur ni ra vid no za do vo qan Hr vat ski ten si er Di no Mar can je re kao da je ve o ma za do vo qan ka ko je igrao na tur ni ru i{lo mu je sve od ru ke, ma da je u fi na lu po go to vu u tre }em se tu ma lo stao,

a u dru gom je mno go gre {io i to mu se na kra ju i osve ti lo jer je iz gu bio dru gi set.

- Or ga ni za ci jom tur ni ra Su bo ti ca open je bi la od li~ na i ako mi se po klo pe ter mi ni, idu }e go di ne po no vo do la zim u Su bo ti cu jer sam odu {e vqen or ga ni za ci jom i qu di ma ko ji su bi li po kraj we ga. Upo znao sam mno go do brih te ni se ra za ovaj pe riod i ve o ma sam za hva lan mom spon zo ru ko ji mi je omo gu }io da bu dem na tur ni ru. Nov ~a nu na gra du }u ulo `i ti za dru ge fju ~ers ko ji me o~e ku ju u na red ni om pe ri o du u Hr vat skoj - re kao je po bed nik te ni skog tur ni ra Su bo ti ca open Di no Mar can.

Od Srp skih te ni se ra naj bo qe je pro {ao Sa {a Sto i sa vqe vi} ko ji je do gu rao do ~e tvrt fi na la i tu je iz gu bio od fi na li ste Ro dri ge za. Mi ki Jan ko vi} je dan od na {ih naj ta len to va ni jih mla dih te ni se ra ni je se ba{ pri ka zao u naj bo qem sve tlu na ovom tur ni ru, jer je iz gu bio u osmi ni fi na la ma da se od we ga mno go o~e ki va lo.

U du blo vi ma naj vi {e uspe ha su ima li hr vat ski par Di no Mar can i An to nio San ~i} ko ji su u fu nal nom me ~u po be di li ma |ar ski par Adam Kel ner Lu ka{ De ne{ re zul ta om 6:4, 4:6 (10:7) i ta ko su osvo ji li nov ~a ni na gra du od 223 evra po je di na~ no.

Do ma }i ni te ni ski klub Spar tak je od li~ no org na i zo vao ovaj te ni ski tur nir.

J. M. - N. S.

- Igra ne ve ro vat no, ali ni je van ze ma qac. Sve {to ra di – ra di bo qe od osta lih. Ne uda ra ja ~e ni ti lop ti cu hva ta ra ni je, ali je uvek tu. Ne ma ni naj bo qi ri tern, ali uvek ri ter ni ra do bro. Stvar je u kon stant no sti. On ne ma sla bo sti - re kao je Con ga.

Tip sa re vi} za do vo qan Jan ko Tip sa re vi} ostva rio je naj ve }i uspeh u ka ri je ri. Do mo gao se po lu fi na la tur ni ra Ma sters se ri je. Ni je us peo da na pra vi ko rak vi {e, jer ga je eliminisao Mardi Fi{ - 3:6, 4:6. Ipak, 27-godi{wi Beogra|anin ima mnogo razloga za zadovoqstvo, jer je (verovatno) u `ivotnoj formi i jer }e se od ponedeqka prvi put u karijeri na}i u Top 20 na ATP listi.

- Nemam obja{wewe za{to u ranijoj fazi karijere nisam igrao ovako - Ranije sam igrao samo iz qubavi i u`ivao u svakom me~u, ali onda sam shvatio da ne mogu da napredujem i da ne mogu da postanem {ampion ako ne postavim ciqeve koje `elim da postignem.

Za ovu sezonu je postavio dva ciqa - da je zavr{i me|u 20 najboqih na svetu i da osvoji prvu ATP titulu. Tako|e, Janko je dodao da ga uspesi ostalih srpskih tenisera, \okovi}a i Troickog, guraju da bude boqi.

- Kada prijateqi rade to {to rade, teraju ~oveka da pomisli da ako je Nole najboqi na svetu, onda ja mogu da budem me|u deset najboqih. Mo`da ja nikada ne}u sti}u u Top 10, ali va`no je da imam tu `equ.

Rivalstvo sa drugovima iz Dejvis kup reprezentacije opisao je kao „pozitivnu qubomoru”.

- I moj otac i ja smo oduvek govorili: „Ima dovoqno poena, novca i slave za svakoga na ATP turu.

Naravno, kada Viktor pobe|uje, a ja gubim, pomislim: „Za{to ove nedeqe nisam on”? To mi stvara jo{ ve}u `equ da budem boqi.

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak15.avgust2011.

MARKO KE[EQ, REPREZENTATIVAC SRBIJE

Lon don na {e ogle da lo R e p r e z e n t a t i v c i Sr bi je ot pu to va li su u ne de qu iz Is tan bu la u Lon don, gde }e u~e stvo va ti na tre }em pri prem nom tur ni ru za Evrop sko pr ven stvo u Li tva ni ji.

U pret hod nih {est utak mi ca or lo vi su do `i ve li smao je dan po raz, a sa da ih o~e ku ju du e li sa Hr vat skom (16. av gust, 19 sa ti), Ki nom (17. av gust, 16,30), Ve li kom Bri ta ni jom (18. av gust, 21,30), Austra li jom (20. av gust, 21,30) i Fran cu skom (21. av gust, 21,30).

- Po sle te {kih pri pre ma u Ro ten bur gu i Vr {cu, svi smo bi li po ma lo iz ne na |e ni ko rekt nim igra ma i osva ja wem tur ni ra u Qu bqa ni. Do bro smo igra li i u Iz mi ru, iako smo iz gu bi li od Ne ma~ ke. Bi li smo na tom su sre tu umor ni od na por nog pu ta iz Slo ve ni je, lo {e smo po ~e li, a do sta su nam ne do sta ja li ka pi ten Kr sti} i Te o do si} - oce nio je Mar ko Ke {eq.

Ko {ar ka{ Olim pi ja ko sa sma tra da je re pre zen ta ci ja po pra vi la uti sak u dru gom po lu vre me nu me ~a sa Ukra ji nom.

- Duel sa Tur skom od i gran je na vi so kom ni vou. Bi li smo

Mar ko Ke {eq

ras po lo `e ni, na dah nu ti, ve o ma la ko sa vla da li svet ske vi ce {am pi o ne. Na rav no da se ne za va ra va mo tom po be dom, jer su Tur ci bi li hen di ke pi ra ni ne i- gra wem tri ve o ma va `na igra ~a. Ipak, po be da nam do sta zna ~i na po di za wu sa mo pu zda wa u na stav ku pri pre ma za Evrop sko pr ven stvo.

Po sled wu utak mi cu na tur ni ru u Lon do nu or lo vi }e od i gra ti de set da na pred pre mi je ru na EP. - Tur nir u Lon do nu }e bi ti naj bo qa pro ve ra sve ga ura |e nog u do sa da {wem de lu pri prem nog pe ri o da. Sa stav u~e sni ka je ve o ma kva li te tan. Po red evrosp kih se lek ci ja, od me ri }e mo sna ge sa

od li~ nim re pre zen ta ci ja ma Austra li je i Ki ne. Ide al na pri li ka da se jo{ bo qe uigra mo, is pra vi mo sve ne do stat ke ko je smo po ka za li u pret hod nim me ~e vi ma i jo{ vi {e po dig ne mo ni vo for me.

Kao i osta li iza bra ni ci Du {a na Iv ko vi }a, ni Ke {eq ne `e li da se raz me }e pom pe znim iz ja va ma oko pla sma na na Evrop skom pr ven stvu.

- Na ma je ciq vi sok pla sman na Evrop skom pr ven stvu u Li tva ni ji. Da bi us pe li da ostva ri mo za cr ta ne pla no ve po treb no je da bu de mo mak si mal no sprem ni i zdra vi, da nas ko na~ no za o bi |u po vre de. Ra no je za bi lo ka ka ve prog no ze, jer je kon ku ren ci ja `e sto ka. Mno go re pre zen ta ci ja ima iste `e qe i am bi ci je kao i Sr bi ja. Gru pa nam je ve o ma ja ka, a ona sa ko jom ukr {ta mo u dru goj fa zi {am pi o na ta- jo{ ja ~a. Ipak, op ti mi sta sam, jer znam ko li ko na por no ra di mo i `e li mo da ob ra du je mo na vi ja ~e. Do pr vog du e la na {am pi o na tu sa Ita li jom bi }e mo pot pu no sprem ni da po ka `e mo na{ ka rak ter i `e qu za ve li kom bor bom i po be da ma - za kqu ~io je Mar ko Ke {eq.

EVROPSKO PRVENSTVO ZA JUNIORKE U HOLANDIJI

Srp ki we ~e tvr te Srbija - Austrija 28:34 (13:15) RO TER DAM: Top sport cen tar, gle da la ca: 2.000, su di je: Sten rand i Birch (Dan ska), sed mer ci: Sr bi ja 7 (4), Austri ja 4 (3), is kqu ~e wa: Sr bi ja 6, Austri ja 6.

SR BI JA: Mi sa i lo vi}, Ri bi ~i} 2, Fi li po vi} 10, Pri jo vi}, I. Po po vi} 1, Ob ra do vi} 1, To ma ni}, Stan kov ski, Va si} 5, N. Po po vi} 4, Je re mi}, Ri so vi}, Mr qe{, Bla nu {a, Pa vlo vi}, Ge or gi jev 5.

AUSTRI JA: Flek, Ka i ser 6, Ram seb ner, Frej 10, Be lik 1, Ki e ta ibl, Go ri ~a nec 6, Ivan ~ok 4, Lam preht, J. Ma u ler 7, Za hra da, Me le {nig, Ko gler, V. Ma u ler. @en ska ju ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je ostva ri la je ve li ki uspeh osva ja wem ~e tvr tog me sta na Evrop skom ru ko met nom pr ven -

Ta ma ra Ge or gi jev

stvu u Ho lan di ji. Na `a lost, na {e re pre zen ta tiv ke su pro pu sti le {an su da do |u do bron za ne me da qe u du e lu sa Austri jom 28:34 (13:15). Me~ je pre lo mqen u za vr {noj fa zi, ka da su Austri jan ke,

pre sve ga, do brom od bra nom i ras po lo `e nom gol man kom, us pe le da po stig nu ne ko li ko la kih go lo va i na pra ve ne do sti `nu pred nost.

Na pad na {e re pre zen ta ci je za ka zao je u dru gom po lu vre me nu.

Osim ras po lo `e ne San dre Fi li po vi} (10 go lo va), ni je bi lo na dah nu tih igra ~i ca u be kov skoj li ni ji na {e re pre zen ta ci je, {to su Austri jan ke ka zni le. Vo di la je Austri ja u ne ko li ko na vra ta sa ~e ti ri-pet go lo va raz li ke, ali se na {e de voj ke ni su pre da va le. Us pe le su za o sta tak od pet go lo va (15:20) da sma we na dva (18:20). Me |u tim, Austri jan ke su ubr zo vra ti le pred nost (18:23), da bi iza bra ni ce Zo ra na Val de vi ta, pre ko ras po lo `e ne Fi li po vi }e ve, us pe le go to vo da anu li ra ju pred nost 22:23. Ali, sna ge za pot pu ni pre o ret ni je

Dan ki wa ma ti tu la

bi lo. Po sled wu {an su za pri kqu ~ak ima le su Srp ki we na 26:29, ka da su naj pre pro ma {i le sed me rac, a po tom i {ut le vog kri la Po po vi }e ve za u sta vqa ras po lo `e na austrij ska gol man ka, {to je prak ti~ no ozna ~i lo kraj ot po ra na {e re pre zen ta ci je u bor bi za bron zu. Do kra ja Austri jan ke su bi le ne u mo qi ve i ostva ri le ube dqi vi ju po be du 28:34.

J. G. - R. S.

Pr vi po raz or li }a Srbija – [vedska 29:30 (14:17) de no vi} 1, Ili} S 2, Sta noj ~i}.

[VED SKA: Nor dlan der (8 od bra na), Berg 3, Jon son, Ni gre 2, Tu lin, Man son 2, Got frid son 12 (3), Fraj man, Pe ter son 7, Blik ha mar 2, Per son 2, Hel berg (3 od bra ne), Sten malm, Va ne, Ostlund, Mor sten.

U tre }em me ~u u okvi ru gru pe A na Svet skom ru ko met nom pr ven stvu na {i ka de ti do `i ve li su pr vi po raz. Bo qa od or li }a bi la

RE^ TRENERA POSLE ME^A

Jo ka no vi}: Su di je nas o{te ti le!

Na {a se lek ci ja je, ~i ni nam se, ima la pra vo `a le }i se na su |e we. Sve po pri ma go rak ukus, ima ju }i u vi du da su na te re nu, kao i pret hod nog da na ka da su nam Ara pi su di li me~ pro tiv arap ske se lek ci je, ka de ti Sr bi je ima li kraj se be na te re nu – sa me Skan di nav ce. Dva Islan |a na i 16 [ve |a na!

- Dva de set go di na ni sam do bio cr ve ni kar ton, ko ji je ovom pri li kom pot pu no in stru men ta li zo van u ko na~ nu svr hu, da se obez be di po be da [ved ske. Uve ren sam i da je po sled wi faul nad Vu ~i }e vi }em, ne ko li ko se kun di pre kra ja, bio sed me rac. Ma la je sa tis fak ci ja {to su na {e mi {qe we de li li i tre ne ri ili qu di iz ru ko met nih fe de ra ci ja [pa ni je, Ru si je i Hr vat ske - re kao je Jo ka no vi}, a po tom do dao: - @a lo sno je {to ni ko od zva ni~ ni ka ni je u{ao da vi di 16 upla ka nih mo ma ka ko ji ni su ni ma li ni na iv ni da ne vi de {ta je kra |a.

Od mah na kon ve ~e re je odr `an sa stan ka i po stig nut je do go vor da sa po no som osta vqa mo sve iza se be, a okre }e mo se utak mi ci sa Hr va ti ma, pr va ci ma Evro pe, sprem ni i `eq ni da od i gra mo pr ko sno i po no sno, ne re spek tu ju }i wi ho vu ti tu lu. Ve ru jem u ove mom ke i ve ru jem u se be i znam da }e mo kao i sva ki put do sa da da ti sve od se be, a u kraj wem slu ~a ju ra du je sa zna we da se rav no prav no no si mo sa naj bo qi ma u Evro pi i na sve tu.

je [ved ska i sa da je put Sr bi je ka `e qe nom ~e tvrt fi na lu po sut tr wem. [ved ska re pre zen ta ci ja je sa da se bi {i rom otvo ri la vra ta ~e tvrt fi na la, ali ona ni su za tvo re na za ka de te Sr bi je. Ve} sa da je pri li~ no ja sno da na {i mom ci ne za vi se vi {e sa mo od svog re zul ta ta, a to je ne {to {to ni ka ko ni smo hte li da se do go di. Po sle ju ~e ra {we po be de Slo ve ni je nad Ba hre i nom, or li }i ma }e u po sled wem ko lu bi ti neo p hod na po be da nad Hr vat skom i da [ved ska se lek ci ja uzme bar bod pro tiv Slo ve ni je.

Me~ na {ih i {ved skih ru ko me ta {a do neo jo{ jed nu ro vov sku bor bu u ko joj su [ve |a ni ve }i deo me ~a ima li pred nost, ko ja je iz no si la i ~e ti ri go la pred no sti, a na od mor su oti {li sa tri u svo ju ko rist, od ko jih je po sled wi po stig nut sjaj nim {u tem sa de vet me ta ra, ka da je 30. mi nut ve} is te kao.

U dru gom de lu, po obi ~a ju na ovom Pr ven stvu, iza bra ni ci Slo bo da na Jo ka no vi }a na te ren su iza {li od lu~ ni je i to je po no vo do ne lo re zul tat. Iako je u 38. mi nu tu eki pa „tri kru ne“ na ko ti „plus ~e ti ri“, na {i mom ci za tva ra ju pri la ze svom go lu i u na pa du za ma we od tri mi nu ta pre ko Vu ~i }e vi }a (2 go la), kao i Go lu bo vi }a i Pa vi }a do la ze do iz jed na ~e wa. Sle di pe riod utak mi ce u ko me je re zul tat ska klac ka li ca na stra ni [ved ske i u ko joj srp ska se lek ci ja na sva ki gol pro tiv ni ka uz vra }a istom me rom, sve do 49.

1

Grupa A Re zul ta ti: Sr bi ja - Slo ve ni ja 27:27, [ved ska - Ba hrein 27:27. Hr vat ska - Slo ve ni ja 26:24 (12:10), Sr bi ja - Ba hrein 29:21, Hr vat ska - [ved ska 25:29. Sr bi ja - [ved ska 29:30, Slo ve ni ja - Ba hrein 33:24, Ba hrein - Hr vat ska si no}.

1. [ved ska 2. Sr bi ja 3. Slo ve ni ja 4. Hr vat ska 5. Ba hrein

3 3 3 2 2

2 1 1 1 0

1 1 1 0 1

0 1 1 1 1

86:81 85:78 84:77 51:53 48:56

5 3 3 2 1

Da nas: Hr vat ska - Sr bi ja (19) i Slo ve ni ja - [ved ska (21).

mi nu ta u ko me pred nost po dru gi put, po sle one po ~et ne u me ~u, pre la zi na na {u stra nu – re zul tat 25:24.

Po na da li smo se ta da da }e Sr bi ja, u naj ma wu ru ku, bi ti ta ko ja }e na se ma fo ru „po zi va ti“ na red ni broj ko ji obe le `a va po stig nu te go lo ve, me |u tim, pred nost se ipak vra ti la na stra nu [ved ske i ta ko osta je sve do po sled weg na pa da u ko me su or li }i po ku {a li da do |u do iz jed na ~e wa, na `a lost bez uspe ha. Vu ~i }e vi} je ne ko li ko se kun di pre kra ja za u sta vqen na sa moj li ni ji {est me ta ra i mo gao je mir ne du {e bi ti svi ran sed me rac za na {e ka de te. Igra li su ta da na {i mom ci sa igra ~em ma we {to je bi la po sle di ca, re kli bi smo, ap so lut no ne po treb nog cr ve nog kar to na ko ji je do su |en Jo ka no vi }u.

J. G. - S. K.

KOSTA PAPI]: IZAZOVI AFRIKE

Pi{e: Slobodan Jakovqevi}

Pr vi su sret s Afri kom a do voq stvo pu to va wa, na ro ~i to pre ko oke a na, ni ko ga ni je mi mo i {lo, pa ni me ne, Ko sta di na Pa pi }a Ko stu.

Ose }aj ko ji pru `a avion ka da uz le }e i sle }e za me ne, kao i za mno ge dru ge, uvek je za go net ka.

U Afri ku sam kre nuo u pro {lom sto le }u.

Svo je vre me no sam ra dio u tu ri sti~ koj agen ci ji i Afri ka je je di na de sti na ci ja u ko joj ni sam bo ra vio. Put u Afri ku zbio se na go to vo ne ve ro va tan na ~in.

Pri ja teq iz de tiw stva du go je po ku {a vao da me upo zna sa svo jim pri ja te qom, auten ti~ nim Afri kan cem, za in te re so va nim za bi znis. Do tog su sre ta je do {lo jed nog dav nog po ne deq ka.

Sre li smo se u po zna tom no vo sad skom re sto ra nu „Dre zvej”.

Pr vo smo sti gli pri ja teq i ja, po ru ~i li pi }e i ~e ka li da se po ja vi go spo din Afri ka men. Po obi ~a ju, oni uvek ka sne. Ta ko je bi lo i sa da. Od jed nom se na ste pe ni ca ma po ja vio po ma lo buc ma sti go spo din i na ~i stom srp skom je zi ku po zdra vio sve pri sut ne i seo za moj sto. Upo zna li smo se i sa znao sam da se go spo din Afri ka men zo ve Edi. Usle di la su ona uobi ~a je na pi ta wa. Ot ku da Edi ov de. Ka ko ta ko do bro go vo ri srp ski je zik, da li je o`e wen, ima li de ce?

Ob ja snio je da je o`e wen ov da {wom `e nom s ko jom ima tro je de ce i da do la zi iz Ni ge ri je.

Ni ge ri jac mi se u star tu do pao.

Z

Ru ko me ta {i ce Dan ske ju ni or ske su pr va ki we Sta rog kon ti nen ta. Dan ki we su u fi na lu Evrop skog pr ven stva po be di le se lek ci ju do ma }i na Ho lan di ju 29:27 (17:13).

SVETSKO PRVENSTVO ZA KADETE U ARGENTINI

MAR DEL PLA TA: Dvo ra na „On se uni dos“, gle da la ca 400, su di je: Eli a son i Gu djon son (Island), sed mer ci: Sr bi ja 3 (3), [ved ska 3 (3), is kqu ~e wa: Sr bi ja 2, [ved ska 6 mi nu ta.

SR BI JA: Ra do va no vi} (12 od bra na), To mi} (1 od bra na), Ili} V 2, Ma ti ~i}, An dre je vi}, Kr sman ~i} 2 (1), Go lu bo vi} 8, Go pi}, Vu ~i }e vi} 9, Ra di vo je vi}, Cr no gla vac, Pa vi} 5 (2), Mar se ni}, Mla -

FEQTON

19

Po sle opi pa va wa pul sa pre {lo se na po slov ni raz go vor. Kroz gla vu mi je pro la zi lo ka kav se bi znis mo `e ra di ti u ze mqi ko ju ne po zna je{. Znao sam sa mo da je Ni ge ri ja u Afri ci. Ali gde?

Tra `io sam da mi da ma lo vi {e po da ta ka, da is pri ~a o obi ~a ji ma, na vi ka ma, tra `e }i pri li ku da sa znam o ka kvom bi po slu mo glo bi ti re ~i. U ta kvom raz go vo ru po ma lo smo se umo ri li od „bi zni sa. Ka ko smo u raz go vo ru is cr pe li sve mo gu} no sti bi zni sa osta la je sa mo jed na te ma.

Fud bal. Ot ku da ba{ fud bal?

Pa zbog ~i we ni ce da je Ni ge ri ja po sta la svet ski pr vak u omla din skoj kon ku ren ci ji, olim pij ski je po bed nik i kva li fi ko va la se ne ko li ko pu ta na za vr {ni cu svet skih pr ven sta va. Mno go do brih igra ~a iz ove ve li ke afri~ ke ze mqe igra u po zna tim evrop skim klu bo vi ma i {i rom sve ta.

Za {to je to bi lo to li ko bit no? To da se za po~ ne pri ~a o fud ba lu? Pa, ja sam za vr {io Fa kul tet fi zi~ ke kul tu re u No vom Sa du i Vi {u {ko lu za za fud bal skog tre ne ra. Ra dio sam u ne ko li ko klu bo va kao fud bal ski u~i teq, pa mi se u~i ni lo da bi o tom bi zni su bi lo naj u put ni je da raz go va ra mo. Du go smo pri ~a li o te mi ko ja nas je sve naj vi {e za ni ma la i raz i {li se.

Uz do go vor da se su tra na |e mo.

Na istom me stu.

Sli ka od pret hod nog da na se po no vi la. Opet du go ~e ka we i na sta vak pri ~e o fud ba lu. Sa da su vo |e ni su sa mo fud bal ski raz go vo ri. O~e ki vao sam da Ni ge ri jac bu de kon kret ni ji o mo gu} no sti ma da se ta mo ra di. Od mah sam shva tio da we ga in te re su je sa mo no vac. Ko li ko ga je mo gu }e za ra di ti? Jer, za ra de, kod

pra vih fud bal skih me na xe ra me re se na kon tu sa mno go nu la.

Vi |ao sam ta kav tip o~i ju, ka da se raz go va ra o pa ra ma, i ra ni je.

Ali ove su bi le po seb ne. U jed nom tre nut ku u~i ni lo mi se da im se i bo ja pro me ni la. Kao i ob lik. Kao da su se enorm no pro {i ri le.

U mag no ve wu sam shva tio da bi u tom po slu ne {to mo glo da se na pra vi. Imao sam sa mo po u zda wa, a Afri ka je bi la ve li ki iza zov. To kom raz go vo ra pre u ve li ~a vao sam ne ke stva ri, da bi ima le ve }u te `i nu. Us peo sam da za in tri gi ram Edi ja i do go vo ri li smo da ja usko ro do pu tu jem u Ni ge ri ju. U se bi sam po sta vqao pi ta we ka ko da to iz ve dem? Ni sam bio spre man da fi nan sij ski pod ne sem to li ki iz da tak za da lek put.

Se deo sam u kan ce la ri ji, ka da je, ne gde oko po dne va, za zvo nio te le fon. S dru ge stra ne `i ce bio je Edi. - Da li mo `e mo od mah da se na |e mo, upi tao je.

Po mi slio sam da }u opet za gla vi ti u ka fa ni. Ali, haj de.

Pri stao sam.

Sti gao sam u „Dre zvej”, a Edi je ve} se deo za sto lom na ko jem je bio ne ki neo bi ~an ko ve rat. Ta da ni sam mo gao bi ti sve stan da }e mi taj ko ve rat pot pu no pro me ni ti `i vot. U ko ver tu se na la zi la po vrat na avi on ska kar ta, na ime Ko ste Pa pi }a, za Ni ge ri ju. To je bio pr vi {ok, a dru gi jer mi je osta vqen sa mo je dan dan da do ne sem od lu ku. Pu tu jem li, ili ne? Da li sam za i sta spre man da se ba vim bi zni som o ko jem sam ta ko stra sno i uver qi vo pri ~ao dva pret hod na da na?

Ili ne mam mu da za to? Iako za te ~en, us peo sam da pi tam za ma lo kon kret ni ja oba ve {te wa.

Pr vi put sam oti {ao ra ni je ku }i s po sla. Kop ka lo me je to {to se sve do go di lo ta ko br zo. Mo rao sam do bro da raz mi slim. Da se kon sul tu jem sa su pru gom. Iako sam una pred znao ka ko }e Mi ka da re a gu je.

Ni sam mo gao da se ot mem uti sku da se sve de si lo ne ka ko pre br zo, ne stvar no. Ja, u Afri ci - pro la zi lo mi je kroz gla vu. I to u naj fud bal ski joj ze mqi na tom kon ti nen tu. Od lu ~io sam da pri hva tim. Pa {ta bu de. Bio sam ~vr sto re {en da svo ju od lu ku is traj no bra nim pred su pru gom i pred sva kim dru gim ko bu de po ku {a vao da me od vra ti od ove „avan tu re”. Jer, to je za i sta bi la avan tu ra. Bez ika kvih ga ran ci ja, bez ika kve si gur no sti, po sle sa mo tri da na raz go vo ra, ~e tvr tog je tre ba lo da se od lu ~im. Br zo sam pre lo mio. Ni {ta me ni je mo glo po ko le ba ti. Ipak, bi la je to {an sa ko ja se mo `da ni ka da vi {e ne }e uka za ti.

Na ve li ko iz ne |e we, su pru ga se ni je mno go pro ti vi la. Tra `i la je sa mo do dat na ob ja {we wa.

Kao, ko li ko }u ta mo osta ti, {ta }u je sti, gde }u bi ti sme {ten?

Imam li to li ko po ve re we u tog Edi ja, ko jeg je dva da po zna jem?

Naj zad, upi ta la je i ka da bih i{ao?

U {o ku od sve ga {to mi se iz de {a va lo u tih par da na, od jed nom shva tim da o to me ni sam ni raz go va rao s Edi jem. Na zvao sam ga te le fo nom i re kao da sam spre man za put i upi tao ka da }e se to do go di ti.

Od go vor ko ji je usle dio uma lo me ni je obo rio s no gu.

- Do bro. Do la zim u pe tak u se dam uju tro ko li ma po te be - re kao je Edi. E, sa da je tre ba lo iz dr `a ti tu no}. Tre ba lo je da spa vam i da se od mo rim. Ali to je mno go lak {e re }i ne go u~i ni ti. San ni je do la zio na o~i.

SUTRA: Uli~ni majstori

20

MU[kA POSLA

ponedeqak15.avgust2011.

у ок лопу ил и у к у п а ћ ем У

склопу задарског Потон фестивала наступила је и Севе Национале. У оригиналном и изазовном издању одушевила је публику која је у један глас певала њене највеће хитове. У задарском заливу Јазине окупило се око две хиљаде људи који су дошли да је виде и чују. Згодна Северина Вучковић ни овога пута није

разочарала, па је, осим хитоидним репертоаром, одушевила и оригиналном одевном комбинацијом. Маштовита Севе обукла је костим налик онима које су носиле Римљанке. На себи је имала белу сукњицу на ресице с дебелим каишем који је личио на борбени оклоп, те грудњак направљен од истог материјала. Таква је комбинација откривала добре ноге и раван стомак певачице која је, изводећи хит за хитом, публици приредила још један концерт који ће засигурно дуго памтити.

СаВети ПољСкоГ биСкуПа

како псовати и удварати се у складу с веронауком

П

ољаци су сретни јер коначно имају бискупа који, како кажу, осваја радошћу и не плаши паклом. Штавише, свако мало им кроз медије даје савете о разним темама, па и кад је реч о, у Католичкој цркви, шкакљивијим темама. Пољски католички бискуп Антони Длугос, познат по пасторалном раду с децом и особама које пате од разних врста зависности, тренутно забавља, али и поучава пољску јавност низом различитих тема па и тиме како католик треба да заводи или које псовке сме да говори. Према његовом мишљењу, није истина да католик уопше не може да псује или користити изразе који у тренутку живчаности могу да му послуже као испусни вентил.

Псовке треба да нас опусте „Међутим, у таквим случајевима никада не треба узалуд зазива-

које су насилне и испуњене лошим емоцијама”. Бискуп је у једном од својих текстова појаснио је шта је католику или католкињи дозвољено приликом завођења, посебно када је реч о летњем одмору. „Пре свега, другу особу не смемо да посматрамо само кроз њену телесност него и кроз њезин дух. Најбољи тест тога чинимо ли нешто лоше док некога заводимо јесте одговор на питање бисмо ли желели да неко на тај начин заводи нашу сестру. То ће нам све разјаснити”, написао је Длугос за Супер Еxпресс.

Недопустиво удварање преко СМС Бискуп наводи да је прихватљива метода завођења, између осталог, позвати девојку на чај или кафу на неком јавном месту и платити рачун. Притом, наводи Длугос, а преноси Јутарњи лист, ако је потребно може се попити мало

К

dnevnik како иЗбеЋи НеПРиЈатНоСти ПоСЛе ПРВоГ СекСA

Златна правила за боље односе

Т

ри правила за први секс с новом партнерком гласе: никад се не извињавајте за своје „извођење„, отворен разговор је пожељан, али не после првог пута, ако желите само секс за једну ноћ потрудите се да јој то дате до знања пре него што завршите заједно, а не после. Није упитно да питате партнерку после првог пута како јој је било јер јој тиме сугеришете да нисте „на истој таласној дужини„ с њом. Није препоручљиво ни извињавати се за свој приступ сексуланом односну јер тиме показујете да сматрате да је нисте задовољили, као и да сте несигурни. Најважније је да будете начисто шта она вама значи. Ако с њом желите озбиљнију везу, морате да се опустите и схватите да ће, без обзира какав је био први пут, с временом секс бити све бољи. Иако је корисно да имате отворену комуникацију о сексу, боље је први пут не

започињати ту тему. Корисније је причекати и урадити то после другог, трећег пута, али на начин да је питате што она очекује и воли у кревету.

Страх мушкарца од озбиљне везе Притисак

ао гром из ведра неба одјекнула је вест (на опште задовољство женске популације) како је Џорџ Клуни опет соло. Све утописткиње овог света могу славити јер им се повећавају макар и теоретске шансе да га освоје. Џорџ је прекинуо своју двогодишњу везу с прелепом Елизабетом каналис и тиме још једном потврдио свој статус „вечног нежење“. Зашто неки мушкарци једноставно избегавају обавезу, везивање… брак? Многа истраживања су показала како све касније ступамо у брак, ако уопште и ступимо. Животни стил се мења и све смо мање спремни да прихватамо компромисе. Зашто најчешће избегавамо озбиљну везу?

У брак улазимо са „У добру и злу… док нас смрт не растави“. Осим што звучи попут какве пресуде, на самом старту ставља на нас одређен притисак. Клети се на доживотну љубав кад не знате ни што вам сутра доноси, и нема баш превише смисла. У прилог тому иде и све већи број развргнутих бракова. У везу улазимо с најбољим намерама и препуштамо се времену. Унапред написани сценарији функционишу само у филмовима. Било какав притисак на партнера врло често ппоизведе контрапродуктиван резултат.

Недостатак поверења Део мушкараца, поучен пријашњим лошим искуствима, тешко се емоционално отвара у вези мислећи да је иста унапред осуђена на пропаст. Ако се не успеју опхрвати комплексима мање вредности свака веза ће им завршити фијаском. Пољуљано самопоуздање, склоност депресивном понашању и летаргија многе мушкарце кочи да уопше започну везу.

Губитак слободе Мушкарци су по природи изразито независни (осим кад треба прати, пеглати, кувати…). Та независност се првенствено манифестује на емоционалној основи. Волимо сами да управљамо својим временом,

ти божје име или имена светаца и говорити вулгаризме. Такође, треба запамтити да никада ближњем не смемо пожелети зло или починити неки други грех према њему”, објаснио је бискуп Длугос у једном од низа својих текстова објављених у таблоиду Супер Експрес. Додао је и како нас „речи које користимо у ситуацијама када смо изживцирани треба да на опусте, створе позитивнију ситуацију, а не да нас доведу до ситуација

вина али у границама доброг укуса. Недопустиво је давати комплименте у које не верујеш јер се љубав не може градити на лажи, опијати се на сусретима, удварати се преко СМС-а или интернета, позивати након сусрета у кућу. Длугос такође наводи како хршћанин увек мора да буде одговоран човек. Његове савете Пољаци одобравају. Тврде да су сретни јер коначно имају бискупа који „осваја радошћу и не плаши паклом”.

На тај начин ћете показати и да се не стидите секса с њом, а бићете и на правом путу јер је комуникација кључ доброг сексуалног живота.

сами да доносимо одлуке и прилагођавамо околину себи. У вези једнострани потези ретко кад заврше славодобитно. Одједном организација времена и активности постаје предметом компромиса. Слободно време се претвара у заједничко и више немамо онолико времена за себе као што смо имали пре. Један од најчешћих страхова од везивања је управо страх од губитка слободе.

Незрелост Нису сви мушкарци дорасли обавези и преданости. Физичко одрастање не прати увек и оно емоционално. Морамо признати да није редак случај кад мушкарац у браку преузима улогу још једног детета.

Властити избор Неким мушкарцима породица једноставно није приоритет. Животни стил који воде и време које посвећују себи не укључује озбиљну везу или брак. Време у којем живимо нуди многе алтернативе у којима се многи проналазе.

de^Ji dnevnik

c m y

dnevnik

ponedeqak15.avgust2011.

21

Qu bav na pe sma Jed na mo ja dru ga ri ca re {i la ju ~e da fra je ra upe ca.

Mi sli se Ja na: “Ma bo qi je Pe ca, we ga znam jo{ dok smo bi li de ca!”

Taj fra jer je iz dru ge {ko le i sve de voj ~i ce we ga vo le.

Pe ca je pa me tan, a i on je lep, od me ne je do bio oce nu - pet!

Lep i plav, pra vi ba ja, sr ca lo mi, ali i osva ja!

[ta mi je tre ba lo da gle dam sa stra ne (kao ne ki maj mun sa gra ne!)?

Pri {la mu Ja na, od mah, jo{ ju ~e, al’ na{ le po tan zbu we no gu ~e.

Da tra `im qu bav, ~i stu kao ro sa, a qu bav je me ni tu, is pred no sa!?

Mi na Po po vi}, IV-3 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Ner vo zno cup ka, ru ka ve su ~e, fa li mu re ~i, ko te le mu ~e.

Ka {i ca

a da sam bio ma li, vo leo sam da je dem ka {i cu. Bio sam u ku }i s ba bom, de dom K i se strom. A ma ma i ta ta su bi li na pu tu.

Mi lan Ve se li nov, IV/4, O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, No vi Sad

Ni sam bio gla dan, a ba ba me je te ra la da je dem. Svi su glu mi li ne {to po red me ne: de da je glu mio pat ka, ba ba avion, a se stra ba le ri nu. Ja sam se po ~o sme ja ti i ta ko su

mi sta vi li ka {i cu u usta. Ta da je se stra re kla da ka `em pu {ka i ja sam ih sve upr skao hra nom.

Ta ko sam po jeo ce lu ka {i cu.

Bra ne Ba ji}, II-D O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

Uvr nu ti san

Mo ja pla va zve zda va ki ~o vek ima svo ju pla vu zve zdu, svoj ciq pre ma ko jem ide.

SMoj ciq je da po sta nem le kar. Vo leo

J

ed nog zim skog ju tra pro bu dio sam se i ustao iz kre ve ta. Ne znam za {to, ali ~ud no sam se ose }ao. Po gle dao sam kroz pro zor, kad ta mo vi deh psa ka ko upla {en be `i pred opa snom ma~ kom. Za wi ma je, kao ve tar, pro ju ri la kor wa ~a. Jo{ ni sam se bi do {ao od ~u da, kad bi deh ze ca ka ko se, spor kao pu`, vu ~e za svi ma. Is tr ~ao sam na po qe, kad ta mo, ko lo ne ro di te qa `u re u {ko lu, sa tor ba ma na ra me ni ma. Mi slio sam da sa wam, ali mi je me dved, ko ji se tu stvo rio, re kao da to ni je san. Ni sam ne znam ka ko sam ih raz u meo. Sve bih ja to pri hva tio, da moj drug Pe ra ni je ceo dan u {ko li bio mi ran kao bu bi ca i }u tao. E, tu sam bio si gu ran da ne {to ne va qa sa ovim da nom. U{ti nuh se, pa u da qi ni ~uh ma mi ne re ~i: “Ili ja, usta ni, vre me je za {ko lu”. Da, da, bio je to san, pra vi uvr nu ti san.

Ili ja Zu bac, I-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

bih da le ~im qu de, da iz le ~im sva kog ~o ve ka ko ji je bo le stan. @ao mi je ka da vi dim da qu di bo lu ju i pa te i za to bih vo leo da jed nog da na bu dem le kar.

Mo `da bih oti {ao u ne ku si ro ma {nu ze mqu ,gde je neo p hod na po mo} i po ma gao bih naj u gro `e ni ji ma. Da nas, u mno gim de lo vi ma sve ta qu di umi ru bez od go va ra ju }e le kar ske po mo }i.

Vo leo bih da sva ki bo le stan ~o vek ko ji u|e u mo ju or di na ci ju, ozdra vi uz mo ju po mo}. Ta `e qa je mo ja pla va zve zda.

De nis Go lub, VI raz red O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq

Ana sta sia I{tva nov, I/3, O[ „Ivo Lo la Ri bar”,

Sun ce Kao `u ta lop ta, gle da nas vi so ko, kao usi ja na kro {wa, kao krup no oko!

Kao to plo ta, vru }i na, ma sa ja kog di ma.

I Sun ce oso bi ne ima!

Ono je `u to, od `a ro pe ka qu to, a opet nam se sme je!

Sun ce po put cvi je ta, jed nog ogrom nog svi je ta... uvek }e se smi ja ti!

An |e la Dra go vi}, VII-1 O[ „Da {o Pa vi ~i}” Her ceg No vi

Zdra vo, je se ni ti `e je sen s hlad nim da ni ma u moj kraj. Ne ma vi {e le ta i sun ~a nih S da na. Je sen je sti gla od ba kra sva is -

tka na. Dr ve }e je obu klo `u} ka ste ha qi ne, ali te ha qi ne br zo opa da ju s gra na. Jed nom sam ~uo ka ko mi je sen {a pu }e da do la ze hlad ni da ni. Gra ja de ce je pre ki nu ta, a ne ma vi {e ni zu ja wa p~e la, cvr ku ta pti ~i ca do mog pro zo ra. Je sen je sve to pre ki nu la. Da ni su po sta li kra }i, a no }i du `e. Da ni su hlad ni, a ne bo kao dim. Je sen je kao ne ko usa mqe no go di {we do ba. U mom dvo ri {tu sve je ne ka ko `u to i ti ho.

Ne vo lim je sen, ali {a qem joj je dan po zdrav.

Edvard \or |e vi}, IV-4 O[ „Mi lo{ Cr wan ski” No vi Sad

La zar Na pr ta, II/1, O[ „23. ok to bar”, Srem ski Kar lov ci

Pla vi cve ti} Je dan ma li cve ti} gle da me stal no kao da `e li ne {to da mi ka `e.

Skri ven je u ze mqi sla bo sun ca vi di po taj no me gle da kao da se sti di.

Lep tir sle te, do bar dan re ~e,

a cve ti} kao da svo ju gla vu di `e.

Po gle da u Sun ce ma la gla vi ca pla va, kao da mi se na sme {i vi {e me se ne sti di.

Ana ma ri ja Mi ja to vi}, III-2 O[ „Vuk Ka rayi}” No vi Sad

U mom kra ju mom kra ju je sen je ki {o vi ta. Vre me je obla~ no i bi va sve hldni je.

U Ipak, to je le po go di {we do ba.

Je se wi da ni mo gu bi ti i le pi, ka da sun ce oba sja bron za no li {}e. Na gra na ma je li {}e {a re no i po ma lo uve lo. Ka da du ne ve tar, li {}e na gra na ma se umor no za wi {e i opad ne. Jak ve tar po vi ja gra ne, a mo `e i da ih slo mi. Sve je vi {e ogo le lih gra na. Opa lo li {}e na ze mqi pra vi {a re ni je se wi te pih, po ko me {e ta mo. Je sen je bo ga ta plo do vi ma.

Ja vo lim je sen i ka da je sun ~a na i ka da je ki {na, jer po sle ki {e sti `e sneg.

Isi do ra ^amyi}, II-1 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

Ni ko la La zi}, VI/2, O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, Hrt kov ci

22

filmska planeta

ponedeqak15.avgust2011.

У КОНКУРЕНЦИЈИ ЗА „ЗЛАТНОГ ЛАВА”

dnevnik

ЏЕРАРД БАТЛЕР У ТРИЛЕРУ ПО БЕСТСЕЛЕРУ

„Живот без принципа” Од агента ФБИ Џонија Тоа до зидара Акциони филм о похлепи, режисера из Хонг Конга Џонија Тоа „Живот без принципа” (Li fe Wit ho ut Prin ci ple) затвориће овогодишњи такмичарски програм филмског фестивала у Венецији, који почиње крајем августа. Како су саопштили организатори фестивала, филм је прича о чиновнику, силеџији и полицијском инспектору којима очајнички треба новац и чије се судбине преплићу када се појави торба са пет милиона долара. „Ово је опасан свет. Да би преживели, људи немају избора него да играју игре”, рекао је То о свом новом филму. Тоови ранији филмови „Луди детектив” и „Изгнан” били су у конкуренцији за Златног лава. Фестивал у Венецији почиње 31. августа и трајаће до 10. септембра. У званичној конкуренцији наћи ће се 22 филма, укључујући Тоов.

Џерард Батлер ће играти у трилеру по бестселеру „The Bric klayer”, роману који је написао бивши агент Федералног истражног бироа (ФБИ) Ноа Бојд, објавио је „Холивуд рипортер”. Батлер ће играти бившег агента ФБИ Стива Вејла, који после напуштања федералне службе, ради као зидар у Чикагу где га ФБИ проналази и позива у помоћ у борби против гангстерске банде. У заплету се помиње и жена која је заменик директора ФБИ задужена за сарадњу са Вејлом. Глумица која ће њу играти још није одабрана. Роман „The Bric klayer” објављен је у јануару 2010. а име Ноа Бојд је псеудоним бившег агента ФБИ Пола Линдсија. Џерард Батлер је познат по улогама у филмовима „Кориолан”, „Како да дресирате свог змаја”, „Фантом из опере”, „Грађанин опасних намера” и „Гола истина”.

ДАНСКИ РЕДИТЕЉ ЛАРС ФОН ТРИР

НА ФЕСТИВАЛУ У ЛОКАРНУ

Бруну Ганцу специјално признање

Ганц у Вендерсовом филму „Небо над Берлином”

Једaн од најбољих швајцарских глумаца Бруну Ганцу добио је посебно признање на 64. филмском фестивалу у Локарну, швајцарском градићу у подножју Алпа. Ганц (70) је

публици познат по улогама у филмовима „Небо над Берлином” (Wings of De s i r e), из 1987. године, и „Пад” (Dow nfall), из 2004. године, пренели су француски медији.

Међународни филмски фестивал у Локарну се одржава сваке године почевши од 1946, а главна награда је „Златни Леопард”, која се додељује за најбољи филм.

Нови филм по роману Ирвина Велша Глумац Џејмс Макавој играће главну улогу у филму који ће бити снимљен по роману „Filth„ Ирвина Велша, пренео je “Њу мјузикал експрес“. Макавој ће тумачити шкотског полицајца Бруса Робертсона наркомана опседнутог сексом који настоји да обезбеди унапређење и поврати наклоност супруге. Макавој је играо у филмовима „Последњи краљ Шкотске„, „Покајање„, „Икс мен: Прва класа„, „Последња станица„, „Тражен„ и „Летописи Нарније: Лав, вештица и орман„.

У филму по роману „Filth„ играће и Џејми Бел („Били Елиот„) који ће бити партнер главног јунака док ће Алан Каминг („Деца шпијуни„) тумачити његовог шефа. Ирвин Велш ће бити продуцент и написаће сценарио с Џоном С. Бердом који ће режирати филм. Снимање ће почети у јануару. Роман „Filth„ објављен је 1998. Међу романима Ирвина Велша су „Трејнспотинг„, „Екстази„, „Кућа дроге„ и „Порно„.

Сузан Сарандон и Џули Кристи у Редфордовој драми Роберт Редфорд ангажовао је Сузан Сарандон и Џули Кристи за драму „The Com pany You Ke ep„ коју ће режирати и у којој ће играти. У глумачкој екипи су и Ричард Џенкинс, Шаја Лабаф, Ник Нолти и Брит Марлинг. Филм ће бити адаптацију романа Нила Гордона о бившем члану радикалне организације Ведер андерграунд за којим Федерални истражни биро (ФБИ) трага 30 година, и који мора у бекство кад његов прави идентитет открије амбициозни млади новинар. Редфорд игра активисту за којим ФБИ трага, Лабаф је млади новинар, Сузан Сарандон и Џули Кристи биће бивше чланице Ведер андерграунда које су помагале у пљачки банке, а Џенкинс професор који илегалцима помаже у скривању.

Убудуће без конференција за новинаре Дански синеаста Ларс фон Трир изјавио је да више неће држати конференције за новинаре, због скандала који је изазвао у Кану када је рекао да разуме Хитлера, због чега је проглашен за непожељну личност. „Нећу више држати конференције за новинаре, с тим је готово„, изјавио је Фон Трир недавно за француски лист Либерасион. „Од сада ћу радити као Теренс Малик” навео је синеаста алудирајући на америчког режисера познатог по томе што веома ретко даје интервјуе. По мишљењу многих критичара, Фон Трирова „Меланхолија” је била озбиљан конкурент Маликовом филму „Tree of Li fe” за „Златну палму” у Кану, али је, после скандала, Американац добио главну награду, а Данац проглашен за непожељну личност. Упитан о „испаду” у Кану Фон Трир је објаснио да се није био припремио за разговор са новинарима. ФИЛМ О УБИСТВУ БИН ЛАДЕНА

Поверљиви подаци? Члан Представничког дома САД Питер Кинг наложио је да се спроведе истрага око тога да ли је Бела кућа продуцентима филма о убиству Осаме Бин Ладена одавала поверљиве информације о овом случају, пренео је Би-Би-Си. Он је Централноој обавештајној агенцији и министарству одбране послао писмо у којем тражи да се испита на основу чега је новинарка „Њујорк тајмса„ Морин Дод у једном чланку написала да је филмска кућа „Сони пикчрс„ почела рад филму о убиству Бин Ладена, чији режисери добијају поверљиве информације о том случају. Кинг, такође, тражи да се филм, пре него што буде пуштен у јавност, детаљно прегледа и да администрација Барака Обаме предузме све потребне кораке како се не би откриле строго поверљиве тајне. Портпарол Беле куће Џеј Карнеј је рекао да су смешне, чак, сулуде тврдње да је Бела кућа режисерима филма дала поверљиве информације о извођењу операције у којој је маја ове године убијен вођа терористичке организације „Ал Каида„. „Ми не откривамо никоме поверљиве податке. Мислим да би у овом тренутку, када се континуирано суочавамо са тероризмом, Представнички дом могао да се бави озбиљнијим стварима, а не филмом„, истакао је он. Филм о убиству Бин Ладена, у режији оскаровке Кетрин Биглоу и по сценарију Американца Марка Боула, требало би да буде премијерно приказан наредне године.

Ларс фон Трир

„Као кад неко падне с бицикла и успаничи се. Рекао сам идиотске ствари и жао ми је што сам повредио људе. Мој проблем је што мрзим сукобе па не могу да се обуздам да их стално изазивам. Кад сам пред публиком која очекује да нешто кажем, ја то и урадим”, рекао је режисер.

„А кад кажем да сам нациста, потпуно сам шокиран што људи после тога поверују у то„, додао је Вон Три који је признао да је „компликован”. „У Кану сам дотакао табу, а то је изазвало жестоке реакције”, наставио је синеаста подсетивши да се до сада „десет пута извинио”.

РУПЕРТ ВАЈАТ НАЈАВИО

Наставак „Планете мајмуна” Редитељ Руперт Вајат, чији је филм „Планета мајмуна: Почетак„ био најгледанији прет прошлог викенда у северноамеричким биоскопима, рекао је да је заинтересован да сними наставак, пренео је Би-БиСи њуз.

Радња Вајатовог филма одвија се пре оне приказане у филму „Планета мајмуна„ из 1968, у којем је играо Чарлтон Хестон. Џејмс Франко, Фрида Пинто, Џон Литгоу, Брајан Кокс и Том Фелтон играју у новом филму чија је радња пренета у сада-

„Реакција на филм је била тако снажна да се надам да ћемо радити и његов наставак”, рекао је Вајат. „Толико тога се може урадити с тим а ја имам прегршт идеја”, навео је 38-годишњи редитељ коме је „Планета мајмуна„ тек други филм - први је био трилер „The Esca pist”.

шње време и одвија се у Сан Франциску. Прича је у великој мери испричана из угла шимпанзе Цезара којег тумачи Енди Серкис. Серкис се у улози шимпанзе појављује захваљујући технологији виђеној у филму „Аватар” и у серијалу „Господар прстенова”.

kultura

c m y

dnevnik

ЛЕТЊА ШКОЛА АРХИТЕКТУРЕ У БАЧУ

Развој заштићених споменика културе Данас почиње рад друге по реду Летње школе архитектуре у Бачу, у организацији удружења грађана „Група архитеката“ која ће трајати до 23. августа. Тема овогодишње Летње школе архитектуре је „Одрживи развој заштићених споменика културе: комплекс Римокатоличке цркве Св. Павла са самостаном часних сестара Нотр Дам и старог сиротишта у Бачу – ревитализација кроз пројекат Визиторског центра“. Пројекат окупља студенте из региона бивше Југославије, као и стручњаке разних профила чији ће задатак бити истраживање механизама у планирању одрживих пројеката и метода заштите културног наслеђа кроз низ предавања, радионица и кроз праксу на

терену. У сарадњи са еминентним стручњацима из земље и региона учесници обрађују проблеме специфичне за целине под заштитом. Резултати школе се користе за израду планске документације, али пре свега укључују локалну заједницу у читав процес, ставивши кориснике у први план. Резултати радионица биће публиковани и представљени кроз збирку препорука, које могу користити и друге заједнице широм Србије и региона. Пројекат Летње школе архитектуре је први пут реализован 2010. године, на тему „Подграђе тврђаве Бач: одрживи развој заштићених амбијенталних целина уз укључење локалне заједнице“ и окупио је студенте из Србије и региона, као и струч-

њаке на тему заштите градитељског наслеђа, одрживог развоја заједнице, биоклиматске архитектуре и традиционалних материјала и техника грађења у служби ревитализације заштићених споменика културе. Летња школа архитектуре се и ове године реализује кроз сарадњу „Групе архитеката“ са Институтом за архитектуру и урбанизам Србије, Архитектонским факултетом Универзитета у Београду, Покрајинским заводом за заштиту споменика културе из Петроварадина и Фондом за очување културно-историјске баштине „Векови Бача“ и Центар за земљану архитектуру Кућа Чуваркућа. Покровитељи пројекта су Kna uf In su la tion и К. Р. Потисје Кањижа.

ИЗЛОЖБА О РАДУ ПАВИЉОНА „ЦВИЈЕТА ЗУЗОРИЋ” ИЗМЕЂУ ДВА РАТА

Ширити интерес за уметност У Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић„ отворена je изложба посвећена том културном центру, раду Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић„ и културним манифестацијама у Србији између два светска рата. Поставку је отворио историчар уметности Александар Ђурић, оценивши је као „реконструкцију време-

временски период од око 20 година, односно од оснивања Удружења „Цвијета Зузорић„ 1922. до престанка његовог рада 1941. године. Прву целину чине фотографије које се односе на личности и манифестације одржане у Павиљону између 1928. и 1941. године, у другој су документа везана за рад и сарадњу Удружења са ин-

је 1922. године на иницијативу Бранислава Нушића и имало је три секције: за књижевност, музику и ликовну уметност. Основни циљ је био да „шири интерес за уметност и ствара услове за њен напредак и развитак у нашем народу„, да организује изложбе домаћих и страних уметника, пропагира продају уметнич-

Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”

на када се веровало у уметност и улагање у духовно„. На изложби „Удружење пријатеља уметности ‘Цвијета Зузорић‘: документи и грађа из архиве Удружења ликовних уметника Србије„ представљено је више од 300 одабраних докумената и 50 фотографија о културним збивањима које је организовало то удружење, попут изложби, концерата, књижевних вечери и предавања. Изложена поставка, коју посетиоци могу видети до 3. септембра, има три целине и покрива

ституцијама из земље и иностранства између 1922. до 1941. године, док трећу целину чине текстови о различитим сегментима његовог рада. Према речима аутора изложбе и вишег кустоса Павиљона Наталије Церовић, поставка је само један од сегмената истраживачког рада којим се, у последње две године, бавила са сарадником кустосом-историчарем Иваном Клеменом. Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић„ основано

ких дела и да оствари идеју подизања једне сталне уметничке галерије. Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић„ подигнут је на Малом Калемегдану 1928. године, а новац за његову изградњу је прикупљан добровољним прилозима и приходима од приредби и балова које је Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић„ приређивало уз свесрдну помоћ ликовних уметника, књижевника, музичара, глумаца... (Танјуг)

НАВРШИЛО СЕ 55 ГОДИНА ОД СМРТИ БЕРТОЛТА БРЕХТА

Не буљите тако романтично Пре 55 година, 14. августа 1956. године, један од најзначајнијих немачких писаца драма, позоришни теоретичар, филмски писац и лиричар 20.века, Бертолт Брехт умро је у 58. години од инфаркта у Берлину. Брехт, писац драма чија се дела данас изводе широм света, рођен је 10. фебруара 1898. године у буржоаској породици, у Аугсбургу, у Баварској. Своје прве текстове написао је за време студија, да би 1919. године, објавио и прву драму ‘’Баал‘’. Протестујући против неправде савремене цивилизације, Брехт почиње са потпуном анархистичком побуном, да би касније прихватио марксистички поглед на свет, којим је снажно обојена његова целокупна друштвена сатира. Јачање нацизма у Немачкој, где су његова дела забрањена и спаљивана, натерало га је да оде у егзил 1933. године. Живео је у Данској, Русији и Финској, пре него што је отишао у Калифорнију. Због марксистичких идеја напустио је САД 1947. године, а дефинитивно се настанио у Берлину 1949. У Брехтовој теорији позоришта (Епски театар), која је антиа-

Бертолт Брехт

ристотеловска, ангажована су сва средства модерне драматургије, да би се гледаоци довели до рационалног избора, а не до емоционалног прочишћења.Он је описивао своје представе као ‘’колективне политичке састанке‘’ у којима и публика треба да учествује. Да би ово постигао, Брехт је користио технике које подсећају гледаоце да је представа слика реалности, а не сама реалност. Он је то звао ‘’ефекат дистанцирања‘’ или ‘’В-ефекат‘’ (Ver frem dung).

Брехт у својим делима смењује сентиментално и гротескно, импресионизам и натурализам, егзотичну бајку и новинарски сарказам, игра се речима и парадоксима.У једној од својих првих режија, Брехт је употребио паное са натписом ‘’Не буљите тако романтично‘’. Створио је политички театар у коме публика учествује интерпретирајући значење. Брехтов утицај је видљив и у савременем филмовима. Режисери, попут Ларса фон Трира, Рајнера Бернера Фасбиндера и ЖанЛик Годара у својим филмовима користили су његову теорију дистанцирања. Брехт је подржавао диктаторски режим Валтера Улбрихта и цинично је поручио критичарима: ‘’Ако народ лоше мисли, промените народ‘’. Добио је Лењинову награду за мир 1955. године. Написао је више од 40 драма, а неке од њих су ‘’Бубњеви у ноћи‘’, коју је написао 1922. године, ‘’Човек је човек‘’ из 1926, ‘’Мајка храброст и њена деца‘’ (1941), ‘’Галилејев живот‘’ (1943), ‘’Добри човек из Сечуана‘’ из 1943, ‘’Кавкаски круг кредом‘’ (1954) и ‘’Задрживи успон Артура Уија‘’ (1956). Писао је о лирику и прозу. (Танјуг)

ponedeqak15.avgust2011.

23

РЕСИТАЛ ГИТАРИСТЕ ЗОРАНА КРАЈИШНИКА НА НОВОСАДСКОМ МУЗИЧКОМ ЛЕТУ

Ренесанса и хук савремености За разлику од неких претходних времена, када су програми гитаристичких концерата најчешће формирани по „хронолошком принципу“ или су бивали посвећени стваралаштву одређеног периода или неког аутора, знатно проширење музичких видокруга омогућава данас потпуно другачији, слободнији приступ избору комада који могу бити представљени у оквиру једног реситала. Тако је и недавни наступ нашег врсног гитаристе Зорана Крајишника, професора овдашње Академије уметности, приређен у оквиру Новосадског музичког лета, привукао пажњу већ врло особеном и занимљивом концепцијом концертног репертоара, који је обухватио и повезао музику аутора двају наизглед удаљених и потпуно различитих стилских епоха и периода: композиције великих мајстора ренесансе и модерна остварења данашњих аутора. Овако сачињен програм публици је понудио избор карактеристичних дела двојице водећих композитора и виртуоза доба ренесансе: тема са варијацијама, арија и игара знаменитог шпанског вихуелисте Луиса де Нарваеза, као и сличних комада најчувенијег енглеског лаутисте елизабетанског периода Џона Дауленда, којима су пандан чиниле композиције тројице великана данашње гитаристичке уметности, чешког композитора Шћепана Рака, италијанског аутора Карла Домениконија и гитаристе и композитора Роланда Диенса из Француске. Дакле, на први поглед, чинило се да овако шаролик, неконвенционално компонован програм може довести у питање „стилско јединство“ концерта, повезивањем ренесансне музике, која се често схвата и третира као оличење исконске, пасторалне идиличности и склада, са опусима савремених аутора, чију музику опет карактеришу сасвим супротне особине: дисхармоничност и бурна драматика. Показало се међутим да овај спој старог и новог делује сасвим природно и логично, а умногоме захваљујући деликатним и енергичним интерпретацијама Зорана Крајишника, композиције старих мајстора зазвучале су импресивно и богато, налазећи узбудљив одјек у врло захтевним, комплексним и обимним делима савремених аутора. Притом је приступ делима старих мајстора био лишен елемената такозваног „историцизма“, третирајући их слободно и неспутано, средствима савременог гитари-

стичког израза, са пуно динамичке и агогичке слободе, у преплетима разноврсних и јарких тонских боја, које су и Нарваезовим комадима, а нарочито мелодичним и виртуозно развијеним композицијама Џона Дауленда удахнулe шармантну спонтаност и живост. Као далеки, али ипак препознатљиви и духовно сродни одзив ренесансним комадима зазвучала су Крајишникова супериорна, ангажована и на тренутке оштрим тонским акцентима наглашена тумачења ставова „Варијација на тему Јаромира Клемпиржа“ Шћепана Рака, модалне мелодике и ренесансног призвука, чија се опсежна структура од почетне једноставне теме развијала до жестоких судара реских дисонантних хармонија, сугеришући на тај начин ауторов немир суочавања са подједнако узбурканим и хучним немиром савременог света. У наставку концерта гитариста је представио Домениконијеву свиту „Кујунбаба“ фолклорне инспирације, надахнуту музичком традицијом мале Азије, одсвиравши је темпераментно и бравурозно, а врхунац вечери предста-

вљало је извођење комплексне, елегантним музичким изразом и џезираним ритмовима и хармонијама прожете Диенсове „Сонатине либре“, типичног дела савремене гитаристичке литературе, које испод богате и елоквентно разуђене музичке структуре носи и узбудљиву личну исповест аутора, која је у вибрантном, префињеном и усредсређеном тумачењу Зорана Крајишника зазвучала изузетно ефектно и експресивно, наишавши на топле реакције и аплаузе освојене публике. Овај успешни концерт, приређен у врту Женског средњошколског дома у Николајевској улици који је тако овдашњим љубитељима музике пружио прилику за нови сусрет са солистичким извођаштвом Зорана Крајишника, одвевши притом програм Новосадског музичког лета у домен гитаристичке уметности, био је такође и својеврсна најава и први програм Летње школе класичне гитаре, која се ових дана у организацији Асоцијације гитариста Војводине одржава у Новом Саду. Б. Хложан

КРАЈЕМ ОКТОБРA

Нови албум „Колдплеја” Британски бенд „Колдплеј” саопштио је да ће се њихов нови, пети студијски албум, појавити у продаји 24. октобра, пренеле су агенције. Група је на свом сајту открила насловну страну албума под насловом „Mylo Xylo to”, али није објаснила значење имена албума. Нови синг са новог албума „Sep tem ber” биће пуштен 12. септембра, док је први сингл

„Every Te ar drop is a Wa ter fall” већ увелико у продаји.

Певач Крис Мартин рекао је да се албум не може уклопити „у неку музичку кутију. ислим да имамо много тога себи да докажемо. Нема сврхе то избегавати”, рекао је он. Претходни албум овог бенда „Vi va La Vi da” из 2008. године продат је у САД у 2,8 милиона примерака.

ПОВОДОМ 25 ГОДИНА СОЛО КАРИЈЕРЕ

Стингов троструки ЦД Британски музичар Стинг, певач некада популарне групе „Полис„, планира да 27. септембра изда троструки ЦД поводом 25 године солистичке каријере, пренли су шпански медији. У саопштењу дискографске куће „Универзал мјузик„, која ће издати ЦД, каже се да ће уз њега ићи ДВД на коме ће бити снимљен Стингов концерт у њујоршкој дворани „Ирвинг плаза„ 2005. године и књига са бројним фотографијама и личним коментарима. Тродупли ЦД ће се звати „Стинг: 25 година„ и садржаће укупно 45 песама, међу којима ће бити и неке које је певао још док је био у групи „Полис„. Као соло музичар и члан групе „Полис„ Стинг је продао више од сто милиона плоча, добио 16 Греми награда за свој рад и номинован за Оскара за најбољу песму.

24

ponedeqak15.avgust2011.

svet

dnevnik

Na ro gu Afri ke ma sov no umi ra we od gla di NAJ R O B I: Svetski pro gram za hranu saop{tio je ju~e da }e pro{iriti dostavu namirnica Somaliji u kojoj, prema pro ceni Ujedi wenih naci ja, samo 20 odsto stanovnika `ivotno ugro`enih gla|u dobija pomo}, jer grupe povezane sa Al Kaidom ve}inom kontroli{u dostavu hrane.

Pripadnici militantne grupe Al [abab, po vukli su se pro {le nedeqe iz ve}eg dela prestonice Mogadi{a, {to }e olak{ati dostavu hrane u tom podru~ ju, rekao je Stan lake Samkange, regionalni direktor Svetskog programa za hranu

za isto~nu i centralnu Afriku. Zamenica generalnog sekretara za humanitarne poslove UN Valeri Amos, posetila je

ju~e somalijsku prestonicu, obi{la glavnu bolnicu i sastala se sa qudima koji su pre{li dug put ka Mogadi{u da bi izbegli

Na pad nu ta sta ni ca po li ci je u Al `i ru AL @IR: Oko 30 osoba povre|eno je ju~e u samoubila~kom bomba{kom napadu u al`irskom gradu Tizi Uzu, naveli su izvori iz bolnice tog grada.

Meta bomba{kog napada bila je jedna stanica policije, a me|u 29 rawenih ima osam policajaca, prenosi internet sajt El Va-

tan. Bomba{ samoubica automobilom je upao u stanicu policije, a eksplozija izazvala je veliku materijalnu {tetu.

Gradovi u Kabiliji, isto~noj oblasti Al`ira, od po~etka leta na meti su ekstremisti~kih napada, za koje su uglavnom odgovorni islamisti.

U Av ga ni sta nu sa mo u bi ce nasrnule na gu ver ne ra KA BUL: Najmawe 25 qudi je ju~e poginulo, a oko 40 je povre|eno u napadu {estorice bomba{a samoubica na kancelariju guvernera na istoku Avganistana. Avganistansko Ministarstvo unutra{wih poslova saop{tilo je da je napada~ u automobilu punom eksploziva digao sebe u vazduh ispred kapije kompleksa u kojem je sedi{te guvernera provincije Parvan u [arikaru, 50 kilometara od Kabula. U kompleks su potom upala petorica ekstremista opasanih bombama, od kojih je policija ubila trojicu, dok su dvojica stradala kada su aktivirala eksploziv,

navela je policija. U napadu je, pored {estorice bomba{a samoubica, ubijeno 14 civilnih vladinih slu`benika i petorica policajaca, javio je AP.Odgovornost za napad su preuzeli talibani, preneo je Rojters.

Nasiqe u Avganistanu pro{le godine je dostiglo najvi{i nivo od me|unarodne invazije i svrgavawa talibanskog re`ima 2001. godine, a 2011. }e, po svemu sude}i, biti sli~na. Prema podacima UN, u prvih {est meseci ove godine su u toj zemqi ubijena 1.462 civila, {to je za 15 odsto vi{e nego u istom periodu 2010.

(Ta njug)

smrt od gladi. Strahuje se da su desetine hiqada qudi umrle od gladi na Rogu Afrike - u Keniji, Etiopiji, Xibutiju, Eritreji i Somaliji - a da je za najmawe 12 miliona stanovnika regiona hitno potrebna pomo} u hrani, oceni le su Ujedi wene nacije, a prenosi AP. UN su u subotu upozorile da bi se u Somaliji veoma brzo mogla pro{iriti epidemija kolere, usled nesta{ice vode i lo{e higijene „U ovom trenutku ima oko pola miliona dece ko ja su u nepo srednoj smrtnoj opasnosti ako ne dobiju pomo} (u hrani) narednih sedmica”, saop{tio je Unicef.

(Ta njug)

Al Ka i da na pa la voj sku Pa ki sta na ISLA M A B AD: Naj ma we trojica pakistanskih vojnika ju~e su poginula, a 25 raweno u ra ket nom na pa du na wi hov kamp u nemirnom ple men skom pod ru~ju Severni Vazi ri stan, sa op {tili su zvani~nici. ^etiri rakete pogodile su kamp u Miran{ahu, glavnom gradu te oblasti, gde su se voj ni ci pri premali za obele`avawe nacionalnog Dana nezavisno sti, pre no si AFP. Ka ko je sa op {tio vi so ki zva ni~ nik bez bed no sti ko ji nije `eleo da bude imenovan,

incidenata, naveo je AP. Nekoliko sati pre po~etka mar{a, katoli~ke grupe su bacile desetine „molotovqevih koktela” na sedi{te „U~enika Derija”, o{tetiv{i zgradu. ^lanovi tih grupa su se tokom parade sukobili s policijom, koja je obezbe|ivala doga|aj, i ga|ali policajce zapaqivim projektilima, ali nije bilo povre|enih. Policija je zaplenila devet „molotovqevih koktela” i uhapsila jednog osumwi~enog.

(Ta njug)

Vaziristanu, planinskoj oblasti na severozapadu Pakistana, du` granice sa Avganista-

nom. Najmawe 11 qudi je poginulo, a vi{e od 20 raweno u ju~era{woj eksploziji bombe u dvospratnom hotelu na jugozapadu Pakistana, saop{tila je policija.Za sada niko nije pre u zeo od go vor nost za ovaj napad u De ra Alah Ja ru, gradu u provinciji Ba lu xi stan.Po li cija sumwa na baluxistanske separatiste.Nekoliko osoba zatrpano u ru{evina ma. Ba lu xi stan ski separatisti ve} decenijama se bore za ve}u autonomiju i za kontrolu nad prirodnim resursima ovog siroma{nog regiona.

(Ta njug)

NE RE DI PRE KRET NI CA U BRI TAN SKOJ ISTO RI JI

Pro ble ma ti~ na de ca ra zo re nih po ro di ca LON DON: Britanski premijer Dejvid Kameron ocenio je da uli~ni neredi, koji su prethodnih dana potresli zemqu, predstavqaju „prekretnicu u nacionalnoj istoriji” i obe}ao da ne}e biti tolerancije u obra~unu sa bezobzirnim razbojnicima i ubicama.

U razgovoru za „Sandej telegraf”, britanski premijer najavio je „nultu toleranciju” prema svima koji su palili, pqa~kali i izazivali nerede.

ste kao „krupne doga|aje u `ivotu nacije”.

Prema wegovim re~ima, neredi su prekretnica u istoriji Britanije, a policija, politi~ari i javnost tra`e odgovor na bezakowe bez presedana koje je prethodnih dana potreslo zemqu i predla`u razli~ita re{ewa. Premijer je postavio pitawe „za{to postoji toliko qudi koji su spremni da urade takve stvari”, a onda odgovorio da postoji „100.000

Su ko bi s po li ci jom u Se ver noj Ir skoj LON DON: Mirni mar{ protestanata u Londonderiju, u Severnoj Irskoj, prerastao je u vi{e~asovno nasiqe i sukobe, ali nije bilo te`e povre|enih. U mar{u, koji grupa „U~enici Derija” svake godine odr`ava povodom pobede protestanata nad katoli~kim snagama u 17. veku, u~estvovalo je u subotu oko 12.000 qudi.

Katoli~ki ektremisti do`ivqavaju paradu kao provokaciju i doga|aj retko kada prolazi bez

stawe pet rawenih vojnika je te{ko. Al-Kaida i druge ekstremne islamisti~ke grupe na{le su uto~i{te u Severnom

„Nismo dovoqno govorili jezikom nulte tolerancije, ali poruka je pro{la. Ako ostavite polomqene izloge, prodavnica }e ponovo biti opqa~kana”, rekao je Kameron i dodao da }e pomama za pqa~kom, neredima i po`arima „definitivno promeniti stvari” i opisao prote-

duboko razorenih i problemati~nih porodica koje ko{taju zemqu stotine miliona funti i koje su potpuno disfunkcionalne”. „Wima je potrebna pomo} i mi }emo im je pru`iti i zapravo poku{ati da ih preokrenemo”, izjavio je Kameron.

U britanskoj policiji, koja se na{la na meti mnogih kritika proteklih dana zbog nedovoqno dobrog reagovawa na nasiqe, nisu raspolo`eni za prihvatawe takve odgovornosti i zameraju da je izostala politi~ka podr{ka.

„nije siguran da `eli da u~i o tamo{wim bandama kojih je 400”. „^ini mi se da ako imate 400 bandi, onda niste ba{ uspe{ni”, kazao je Kameron i dodao da je stil policije u SAD druga~iji, kao i da je stepen nasiqa potpuno druga~iji nego u Britaniji.

[a mar po li ci ji Odluka britanskog premijera Dejvida Kamerona da imenuje biv{eg {efa wujorske policije Bila Bratona za konsultanta britanske policije u zaustavqawu uli~nog nasiqa, predstavqa „{amar u lice”, rekao je ju~e Jan Henson {ef Vi{e federacije man~esterske policije. Henson smatra da Britaniji nije potreban neko ko `ivi 5.000 kilometara daleko i da je policiji jedino potrebno vi{e sredstava.Kritikovao je poteze vlade kojima su smaweni fondovi za policiju, ukqu~uju}i i plan o smawewu buxeta za ovaj sektor za 20 odsto u naredne ~etiri godine i otpu{tawe oko 16.000 policajaca. „Mi{qewa koja sada ~ujemo druga~ija su od onih prethodnih”, kazao je zvani~nik Skotland jarda Tim Godvin, koji je naglasio da su „razmere i {irewe nasiqa, kao i kriminalno pona{awe bili daleko od zamislivog”. Vi{e od 2.140 qudi je uhap{eno, a oko 1.000 je optu`eno. Godvin je procenio da }e se oko 3.000 qudi na}i na sudu zbog u~e{}a u neredima, a da }e policijski komandanti danas odlu~iti o daqem anga`ovawu u Londonu koji trenutno ~uva 16.000 policajaca.

Premijer Kameron posavetovao se i sa {efom wujor{ke policije Bilom Bratonom, koji ima ogromno iskustvo u borbi protiv bandi, ali je zakqu~io da

Prema najnovijim istra`ivawima i anketama, 50 odsto britanske javnosti veruje da su drakonske mere {tedwe koje je preduzela Kameronova vlada bile okida~ i „gorivo” za nezapam}ene proteste.Oko 70 odsto ispitanih gra|ana izjasnilo se da odluku o smawewu buxeta za policiju treba odmah poni{titi, dok oko 48 odsto ocewuje da vlada nije dobro reagovala na nerede.

Jasna ve}ina izjasnila se pozitivno o uvo|ewu policijskog ~asa i o upotrebi gumenih metaka, vodenih topova i suzavca za razbijawe demonstracija, a ~ak 70 odsto smatra da bi roditeqi u~esnika nereda trebalo da ostanu bez socijalnih primawa.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI FI DEL KA STRO

PR VA GEJ PA RA DA U PRA GU PRO [LA MIR NO

Fidel Kastro proslavio je u subotu 85. ro|endan daleko od o~iju javnosti, iako je na Kubi tim povodom organizovan niz koncerata, baletskih predstava i izlo`bi. Gala koncert „Pesma lojalnosti” odr`an je u pozori{tu Karl Marks u Havani uz prisustvo 5.000 qudi, ali Kastro se nije pojavio. On se retko pojavquje u javnosti otkako je 2006. napustio funkcije.

^e {ki pred sed nik pro tiv ho mo sek su a li zma

MI [EL BAK MAN Kongresmen iz Minesote, Mi{el Bakman, osvojila je u subotu najvi{e glasova republikanskih aktivista u Ajovi, gde je u ~etvrtak odr`ana jedna od velikih predsedni~kih debata Republikanske stranke, koja tra`i predsedni~kog kandidata da se idu}e godine suprostavu Baraku Obami.Taj rezultatat je tek prvi test za republikanske kandidate u Ajovi.

DMI TRI J DROZD Beloruske vlasti oslobodile su sedam osoba, koje su osu|ene na zatvorske kazne zbog u~e{}a u demonstracijama protiv reizbora predsednika Aleksandra Luka{enka u decembru pro{le godine. Jedan od oslobo|enih Dmitrij Drozd je rekao da je napisao da `ali zbog svojih postupaka i da je to bilo dovoqno da ga oslobode.U zatvoru su jo{ uvek 23 opozicionara.

PRAG: Hiqade qudi okupilo se u subotu u ~e{koj prestonici, na prvoj gej paradi u tom gradu, koja je protekla mirno uprkos politi~kim kritikama i protestima konzervativnih grupa. U~esnici parade koji su se okupili u centru Praga, nosili su upadqivu ode}u, duvali u pi{taqke i mahali zastavama, a zatim, pe{ice ili u vozilima, pro{li glavnim ulicama grada.

Skup je, pored ~e{kih, privukao u~esnike iz razli~itih delova Evrope, a parada je zavr{ena na ostrvu na Vltavi, nizom koncerata i {ou programa.Organizator parade ^eslav Valek, rekao je da je u samoj paradi u~estvovalo oko 5.000 qudi, dok je oko 10.000 iza{lo na ulice da prati ovaj doga|aj, preneo je AFP. Petodnevni festival koji je po~eo u sredu, izazvao je, unapred, razli~ite reakcije u javnosti,

po{to je glavni savetnik predsednika Vaclava Klausa Petr Hajek nazvao gej populaciju „devijantnom”. Predsednik Klaus zatim je izjavio da gej parada predstavqa manifestaciju „homoseksualizma”, a ne homoseksualnosti, kao i da je izraz „devijantno” neutralna re~ u smislu vrednosne procene.

Posle ovih izjava, ambasadori Austrije, Belgije, Velike Britanije, Kanade, Danske, Estonije, Nema~ke, Norve{ke, [panije, [vedske i SAD, izdale su zajedni~ko saop{tewe u kojem su podr`ali gej paradu u Pragu.

Klaus je saop{tewe ocenio kao „korak bez presedana”, a {ef ~e{ke diplomatije Karel [var-

cenberg rekao je da je ovaj spor „nesre}an”.

Okupqenima na gej paradi obratila se i nekada{wa ~eska teniska zvezda gej orijentacije Matrina Navratilova, koja je pozvala predsednika Klausa da se prikqu~i skupu i proveri {ta okupqeni imaju da ka`u.

(Ta njug)

SveT / BALkAn

dnevnik

SIRIJA

predsednika Ba{ara al-Asada. „Ratni brodovi napadaju Latakiju, a eksplozije se ~uju u vi{e delova grada”, objavila je ta organizacija, dodaju}i da je najvi{e na udaru oblast Ramleh, prenela je agencija AFP.Prema procenama organizacija za za{titu qudskih prava, u nasilnom gu{ewu antire`imskih protesta, koji u Siriji traju od sredine marta, ubijeno je

vi{e od 1.700 civila. Me|unarodna zajednica vr{i sve ve}i pritisak na Damask da prekine nasiqe i sprovede reforme. Lideri SAD, Saudijske Arabije i Britanije pozvali su ju~e na neodlo`no okon~awe nasiqa prema demonstrantima u Siriji. Ameri~ki predsednik Barak Obama razgovarao je o situaciji u Siriji telefonom sa saudijskim kraqem Abdulahom i britanskim premijerom Dejvidom Kameronom.

Obama i Abdulah su se slo`ili da „brutalna kampawa sirijskog re`ima protiv naroda mora odmah da prestane”, saop{tila je Bela ku}a. Isti stav Obama je podelio i sa Kameronom, a u sao{tewu objavqenom posle razgovora se navodi da }e „pomno pratiti akcije sirijske vlade” i da }e se narednih dana „konsultovati o daqim koracima”, prenele su agencije.

(Ta njug)

LIBIJA

Te {ke bor be za pad no od Tri po li ja BIR [A EB: Libijski pobuwenici u{li su u Zaviju, na obali Sredozemnog mora, uprkos snajperistima i te{koj artiqerijskoj paqbi snaga Moamera Gadafija, koje dr`e taj strate{ki va`an grad, javqa AP.Ovo je u posledwih nekoliko meseci najve}e napredovawe pobuwenika, koji su po~eli novi ofanzivu na zapadu Libije, posle sukoba u centralnom i isto~nom delu zemqe, u kojima su dve strane prili~no izjedna~ene.

Odbrana Zavije, grada sa oko 200.000 stanovnika, od kqu~nog je zna~aja i za Gadafijev re`im, koji bi, kako je naveo Aso{iejtid pres, mogao da bude primoran da u taj grad po{aqe poja~awe. Grupa od oko 200 pobuweni~kih boraca zauzela je u subotu uve}e most na jugozapadnom obodu Zavije, a neki od wih us-

peli su da se probiju do glavnog gradskog trga, gde su s minareta xamije skinuli zelenu zastavu Gadafijevih snaga i podigli svoju zastavu.

Libijska vlada saop{tila je ju~e da je grad Zavija, zapadno od Tripolija, pod kontrolom snaga Moamera Gadafija. Zavija je „apsolutno pod na{om kontrolom”, izjavio je novinarima portparol libijske vlade Musa Ibrahim, odbacuju}i tvrdwe pobuwenika da su osvojili taj lu~ki grad, 40 kilometara od Tripolija. „Veoma mala grupa pobuwenika poku{ala je da u|e u ju`ni deo Zavije, ali su ih na{e oru`ane snage lako zaustavile”, kazao je Ibrahim, prenele su agencije. Vladine snage osvojile su Zaviju u martu posle sukoba sa pobuwenicima.

Krenuo no vi ta las imi gra na ta RIM: Oko 1.600 imigranata iz severne Afrike stiglo je tokom vikenda na italijansko ostrvo Lampeduzu, prenosi italijanska agencija Ansa. Me|u onima koji su stigli sa desetak brodova na Lampeduzu od subote ujutru do ju~e je i oko stotinu `ena i 40 dece me|u kojima i tri bebe.Italijanska obalska stra`a presrela

jej~e, nadomak italijanske obale, jo{ dva broda sa nekoliko stotina imigranata.Od po~etka ove godine, be`e}i pred sukobima u severnoj Africi vi{e od 11.000 Afrikanaca stiglo je ~amcima u ju`nu Italiju a posle po~etka bombardovawa Libije, polovinom marta, wihov broj je postajao sve ve}i.

I ~et ni ci ima ju pra vo na spo me ni ke POD GO RI CA: Nova srpska demokratija (NOVA) zatra`ila je ju~e od Vlade Crne Gore da ispravi nepravdu i na adekvatan na~in obele`i grobove stradalih pripadnika ~etni~kog pokreta u Drugom svetskom ratu. Ta opoziciona stranka je ukazala da je crnogorska Vlada nedavno potpisala sporazum sa Nema~kom o grobovima stradalih nema~kih vojnika, a da jo{ nije podigla nijedan spomenik propadnicima ~etni~kog pokreta u Crnoj Gori.

NOVA je u saop{tewu navela da svako ima pravo na grob i pozvala Vladu Crne Gore da se ugleda na Nema~ku i na sli~an na~in obele`i grobove, jame i strati{ta za svoje poginule gra|ane. „Podse}amo doma}u i me|unarodnu javnost da je Crna Gora jedina zemqa u Evropi koja ne dozvoqava da se obele`e mesta stradawa i sahrane posmrtni ostaci gra|ana koji u Drugom svetskom ratu nisu pripadali partizanskom pokretu i revolucionarnoj komunisti~koj ideologiji”, isti~e se u saop{tewu.

Ocewuje se da crnogorska Vlada treba hitno da ispravi tu nepravdu.

Igor Luk{i}

„Za{to se novcem iz buxeta i lokalnih samouprava ne bi podigli spomenici vo|ama 13.julskog ustanka 1941.godine, Pavlu \uri{i}u, Baju Stani{i}u, Jakovu Kusovcu i drugim pripadnicima Jugoslovenske vojske u otaxbini, koji su nakon tog datuma do kraja rata nastavili borbu za oslobo|ewe zemqe pod vo|stvom kraqa Petra i Vlade kraqevine Jugoslavije”, upitala je NOVA. Ta opoziciona stranka smatra da je du`nost Vlade Crne

QU BQA NA: Slovena~ka pozabele`eno u junu kada se wi- `ave EU. Wena granica sa Hrlicija je ove godine zabele`ila hov broj u pore|ewu sa junom vatskom je zadwa prepreka za 416 nedozvoqenih prelazaka drpro{le godine pove}ao ~ak za ulazak u prostor [engena, a `avne granice ili 15,2 odsto vi49 odsto.

Slovenija je ciqna dr`ava samo {e nego u istom periodu pro{le Slovena~ka policija je zabeza lica sa prostora biv{e Jugogodine. Me|u dr`avqanima balle`ila i ~etrdeset odsto vi{e slavije dok ostali nastavqaju kanskih dr`ava u ilegalput pre svega u Austriju i nim prelascima granice Italiju.

U ilegalnim prelascima granice predwa~e Srbi, a slede Slovena~ka policija je Hrvati, Albanci, stau mati~ne dr`ave u ovoj predwa~e Srbi, Hrvati, Albanci, novnici Kosova i Turgodini vratila 817 ilestanovnici Kosova i Turske ske. galnih migranata me|u Za najve}i broj ilekojima je najvi{e bilo galnih prelazaka odgovorni su nedozvoqenog nastawivawa u gra|ana Hrvatske, Srbije, Madr`avqani Avganistana zbog svojoj dr`avi. Slovenija le`i kedonije i BiH. U ~itavoj EU je sve lo{ijih uslova za `ivot u na Balkanskom putu kojim gra- u prvoj ~etvrtini ove godine bowihovoj zemqi. Najve}e pove- |ani tre}ih dr`ava poku{avaju ravilo 82.200 ilegalnih migra}awe ilegalnih migracija je na nedozvoqen na~in u}i u dr- nata.

DRUGI PI[U

PO LE MI KA

Mo gu} no sti re vi zi je pro ce sa BiH pro tiv Sr bi je SA RA JE VO: O tome da li postoji {ansa da Bosna i Hercegovina zatra`i od Me|unarodnog suda pravde (MSP) reviziju procesa protiv Srbije za genocid i agresiju, u novom izdawu Mosta razli~ite stavove izneli su profesor me|unarodnog prava iz Beograda Radoslav Stojanovi} i profesor ustavnog prava iz Sarajeva Kasim Trnka.

Oba pro fe so ra su bi li agenti svojih dr`ava u tom

Trn ka sma tra da biv {i tu`zilac Ha{kog tribunala Xefri Najs nije jedini koji je postavio to pitawe. Prema wegovom mi{qewu, sve presude, pa i ova o odgovornosti Srbije, podle`u mogu}nosti revizije, koja je predvi|ena i statutom MSP, mada u reduko va nom ob li ku. Me |u tim, naveo je Trnka, dokle god postoji i minimalna mogu}nost, tre ba tra ga ti za utvr |i va wem istine.

procesu, s tim da je Trnka to bio kra }e vre me, pre no si “Dnevni avaz”. Polemisalo se o tome da li su se nakon presude MSP, kojom je Srbija oslobo|ena odgovornosti za agresiju i genocid.

Radoslav Stojanovi} ne vidi ni jedan argument za pokretawe tu`be. On smatra da je pred MSP vrlo te{ko posti}i reviziju zavr{enog spora.

Da bi do toga do{lo mora da postoji neka bitno nova ~i-

Ten ko vi ju re eks tre mi ste na Si na ju [eik Zuveidu i Rafi, grani~nom prelazu u Gazu gde se, kako se veruje, kriju islamskih esktremisti.

Po re~ima zvani~nicima, tenkovi su od petka bili u El Ari{u - 40 km od pojasa Gaze - odakle je trebalo da po~ne ta operacija pod nazivom „Orao”. Ta operacija treba da se pro{iri na planinsko podru~je Sinaja.

Tri civila i oficir vojske su krajem jula poginuli u sukobima sa stotinak maskiranih koji su nosili crne zastave s re~ima „Nema boga do Alaha”.

Gore da na dostajan na~in obele`i mesta gdje je „svoje kosti, bez ikakvog obele`ja i opela, ostavilo vi{e od 10.000 gra|ana Crne Gore”.

Opozicione stranke u Crnoj Gori najavile su, tako|e, da ne}e odustati od svojih izri~itih zahteva da se srpskom jeziku prizna status slu`benog jezika i da se crnogosko dr`avqanstvo odobri svima koji se nalaze na bira~kim spiskovima. Takve stavove, kao i uslov da podr`e usvajawe Zakona o izboru odbor-

Ra ste broj ile gal nih pre la za ka slo ve na~ ke gra ni ce

EGIPAT

KA I RO: Egipatski tenkovi su u subotu u{li u mesto [eik Zuveid na Sinaju, 15 km od pojasa Gaze, uo~i operacije potrage za napada~ima na gasovod iz Izraela i na policijsku stanicu, saop{tili su egipatski zvani~nici. Jedan zvani~nik Ministarstva unutra{wih poslova je izjavio da u ~etiri tenka u [eik Zuveidu Prema zvani~nicima slu`be bezbednosni, vi{e od 1.000 vojnika i policajaca treba da povrati red u severnom delu Sinajskog poluostrva,a ztim krene ka jugu,

25

PI TA WA CR NO GOR SKE OPO ZIC I JE ZA PRE MI JE RA IGO RA LUK [I ]A

Rat ni bro do vi na pa da ju lu ku La ta ki ju DA MASK: Najmawe 21 osoba je ju~e poginula u napadu sirijske vojske i mornarice na lu~ki grad Latakiju, saop{tili su aktivisti za qudska prava. Sirijska organizacija za qudska prava sa sedi{tem u Britaniji navela je da je na desetine qudi raweno, me|u kojima je nekoliko u kriti~nom stawu.

U napadu u~estvuju i borbeni brodovi i tenkovi, koji su u subotu u{li u Latakiju, grad gde su hiqade qudi demonstrirale protiv

ponedeqak15 . avgust2011.

we ni ca, a we ne ma, sma tra Stojanovi}, pa zato i nema {an se za ob no vu po stup ka.Osnov na sla bost tu `be Bosne i Hercegovine bila je u tome {to je nastojala da doka`e genocid koga nije bilo.

Po Konvenciji o genocidu ni ono {to se dogodilo u Srebrenici nije genocid. Bilo je ratnih zlo~ina, zlo~ina protiv ~ove~nosti, ali ne i genocida, obrazlo`io je Stojanovi}.

Trnka, me|utim, tvrdi da postoje novi argumenti za reviziju postupka i da je Peri{i }a, na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Voj ske Ju go sla vi je u vrijeme srebreni~kog genocida, imao direktnu vezu i kontrolu nad rukovodstvom Vojske Republike Srpske u vreme zlo~ina.Presudom je utvr|eno da je Srbija davala zna~ajnu vojnu i finansijsku podr{ku Republici Srpskoj. U paragrafu 241 presude stoji i to da bi, da je Srbija povukla tu podr{ku, uveliko ograni~ila opcije koje su bile na raspolagawu Republici Srpskoj.

Sto ja no vi} je kao pro tiv ar gu ment is ta kao da Sr bi ja je ste po ma ga la Voj sci RS, ali da sa wom ni je ko man do va la.

(Ta njug)

nika i poslanika, uo~i o~ekivanog dana{weg sastanka sa premijerom Igorom Luk{i}em saop{tile su Socijalisticka narodna partija (SNP) i Nova srpska demokratija(NSD).

Dono{ewe tog akta jedan je od kqu~nih uslova da Evropska komisija na jesen Crnoj Gori odobri po~etak pregovora za pristupawe Evropskoj uniji. Do sada je {est puta propao poku{aj usvajawa izbornog zakona, jer je za to neophodna dvotre}ninska ve}ina u parlamentu, {to vladaju}a koalicija ne mo`e sama da obezbedi.

Svoje uslove za podr{ku tom zakonu ranije su postavile i stranke koje zastupaju Albance u Skup{tini Crne Gore. One tra`e da se u izbornom zakonu zadr`i re{ewe po kome bi te partije imale zagarantovanih pet poslani~kih mandata u dr`avnom parlamentu. Vladaju}a koalicija je sve opozicione zahteve ocenila kao ucenu. Ukazala je, tako|e, da se ne mo`e promeniti status srpskog jezika bez promene Ustava Crne Gore koji je slu`beni status predvideo samo za crnogorski jezik.

(Ta njug)

Pa ra daj zom ga |ao So bra we SO FI JA: Jedan Bugarin je ju~e svojim automobilom blokirao saobra}aj kod Narodnog Sobrawa u Sofiji i paradajzom ga|ao sve~ani ulaz u zgradu parlamenta. Prema saoop{tewu policije, mu{karac je uhap{en, a u krugu oko Sobrawa je pove}ano policijsko prisustvo.

Policija nije iznela vi{e pojedinosti o ovom incidentu, a prema nepotvr|enim informacijama, uhap{eni mu{karac je bio pijan.Blokirawe ulice kod zgrade parlamenta izazvalo je velike saobra}ajne gu`ve na dva bulevara u centru Sofije.

(Ta njug)

Iz go re la po ro di~ na ku }a POD GO RI CA: U po`aru u Komanima, kod Podgorice, danas je izgorela jedna porodi~na ku}a.

U po`aru u ku}i @eqka Radowi}a, sre}om, nije bilo qudskih `rtava, saop{teno je iz podgori~ke Vatrogasne jedinice.

Pretpostavqa se da su neispravne elektroinstalacije uzrokovale po`ar.Vatrogasci su brzo posle izbijawa po`ara do{li na lice mesta i ugasili vatru, ali je ku}a ve} bila izgorela. (Ta njug)

Abas tra `i po dr {ku BiH SA RA JE VO: Palestinski predsednik Mahmud Abas doputovao je ju~e u radnu posetu Bosni i Hercegovini, gde }e zatra`iti podr{ku za napore Palestinaca da dobiju ~lanstvo u Ujediwenim nacijama.

Palestinski ambasador u Sarajevu Haled Al Atra{ izjavio je da }e razgovori Abasa sa zvani~nicima BiH biti fokusirani na politi~ku situaciju na Bliskom istoku i napore palestinskih vlasti da dobiju ~lanstvo u UN, preniela je agencija AFP. Kako je najavqeno, Abas }e danas razgovarati sa predsedavaju}im Predsedni{tva BiH @eqkom Kom{i}em i ~lanovima Predsedni{tva Neboj{om Radmanovi}em i Bakirom Izetbegovi}em, a trebalo bi da se sastane i sa ministrom spoqnih poslova BiH Svenom Alkalajem. BiH je jedna od 10 nestalnih ~lanica Savjeta bezbednosti UN.

ponedeqak15.avgust2011.

SveT POZnATiH

c m y

26

dnevnik

Ухап шен члан гру пе Оут каст

PAPARACO

Е

н то ан Па тон, по зна ти ји као Биг Бои, при ве ден је због по с е до ва ња дро ге. Аме рич ка штам па пи ше да је члан по пу лар ног хип хоп двој ца ухап шен док је на пу штао је дан брод за кр ста ре ње у Ма ја ми ју. Код ње га су про на ђе не та бле те ек ста зи ја, суп стан це МДМА и ви ја гре. Па тон (36) је пла тио ка у ци ју од 16.000 до ла ра и пу штен је на сло бо ду, а про тив ње га ће би ти по диг ну та оп ту жни ца. Гру па Оут каст тре нут но ра ди на свом сед мом сту диј ском ал бу му, док Биг Бои при пре ма сво је дру го со ло из да ње. Дру га „по ло ви на” Оут каст, ре пер Ан дре 3000, тре ба ло би да ту ма чи уло гу Џи ми ја Хен дрик са у фил му о жи во ту слав ног ги та ри сте.

Ко је луд да оста ви Шар лиз Те рон Н

е ко ко је пре ве зе са Шар лиз био у бра ку са Скар лет Јо хан сон... Ра јан Реј нолдс (34) рас ки нуо је ве зу са оска ров ком Ша рл из Терон (35) н ако н некол ик о ме сеци заба вљања ј ер су ст ав ари постале „превише озбиљне”. Иако су га медији након развода од Скарлет Јоханскон повезивали са Сандром Булок и манекенком Агнес Фишер, Рејнолдс је по след њих не ко ли ко ме се ци био у вези са Тероновом. Сада је, тој вези дошао крај.

Kim Karda{ijan

„Он је желео да уживају, а онда да роди”, објаснио је неименовани извор близак глумцу Рајанову одлуку да „шутне” једну од нај по жељнијих жена на планети. Шарлиз Терон је наводно желела да се скраси и оснује породицу, за шта „Рајан није био спреман”. Рајан се у децембру прошле године, после две године брака, развео од Скарлет

Јохансон, а Шарлиз је почетком прошле године раскинула деветогодишњу везу са глумцем Стјуартом Таунсендом.

NEKAD I SAD

Сел ма Ха јек на Ма ра ка ни? Ц

Velimir – Bata @ivojinovi}

Џенифер Лопез

OUT

IN

р ве на зве зда је за пла сман у Ли гу Евро пе до би ла фран цу ски клуб Рен, чи ји је вла сник ми ли јар дер Фран соа-Ан ри Пи но, муж јед не од нај сек се пил ни јих же на на пла не ти - Сел ме Ха јек. Глу ми ца га че сто пра ти на утак ми ца ма па је за оче ки ва ти и да до ђе у Бе о град 18. ав гу ста. Фран соа са слав ном глу ми цом има тро го ди шњу ћер ку Ва лен ти ну, а не дав но је от кри ве но и да је он отац пе то го ди шњег си на ма не кен ке Лин де Еван ђе ли сти, ко ја је би зни сме на ту жи ла и од ње га зах те ва али мен та ци ју у ви си ни од 46.000 до ла ра ме сеч но. Фран цу ски ми ли јар дер је па си о ни ра ни љу би тељ фуд ба ла, што је ујед но и раз лог што је ку пио овај клуб. Та ко ђе је

по зна то да га ње го ва леп ша по ло ви на ве о ма че сто пра ти на ње го вим пу то ва њи ма и са њим по се ћу је спорт ске до га ђа је. С об зи ром на то да Фран соа рет ко про пу шта ме че ве свог клу ба и да се рет ко раз два ја од су пру ге, мо же мо да оче ку је мо и да ће се по зна та глу ми ца по ја ви ти и на три би на ма Ма ра ка не. Сел ма Ха јек на до ма ћем те ре ну, и то на ви јач ки рас по ло же на не би би ла лош мар ке тинг за Цр ве ну зве зду -на про тив! На кон си ноћ њег ап со лут ног де кла си ра ња про тив ни ка из Ли тва ни је, Зве зда де лу је спрем ни је не го ика да за но ве по бе де, а са Сел мом на три би на ма, иако у су пар нич ком та бо ру, то би сва ка ко би ло мно го лак ше.

Ема Томпсон

Мо же ли Кејт се би до пу сти ти ре ци кла жу Н а кон ро ђ ен д а н а кра љ и ц е Ели з а бе те, Кејт и Ви ли јам су се по ја ви ли на про сла ви 90. ро ђен да на Ви ли ја мо вог де де, прин ца Фи ли па, где је Кејт по ка за ла ка ко већ по ла ко гу би ин спи ра ци ју за оде ва ње. Ме ђу ви ше од 750 узва ни ка, ле по том се ис ти ца ла вој вот ки ња од Кем бри џа, Кејт Мидлтон. Оде ве на у пла ву ха љи ни цу и ка пу тић с пре п о з на т љи в им кра љев ским мо ти ви ма, ди зај нер ке Џејн Тро у тон, Кејт ни је ски да ла осмех с ли ца. На гла ви је има ла трен ди пла ви ше ши рић, док је це лу ком би на ци ју за о кру жи ла де цент ним на у шни ца ма у скла ду с пр сте ном. У ње ном дру штву био је су пруг Ви ли јам, оде вен у там но пла во оде ло, све тло пла ву ко шу љу и цр ве ну кра ва ту. Сво ју дра гу це ло вре ме ни је ис пу штао из ви да. Иако су Кејт и Ви ли јам и ово га пу та би ли мод но ускла ђе ни, бри тан ски ме ди ји про на шли су ма лу за мер ку. На и ме, Кејт се у том истом пла вом ка пу ти ћу по ја ви ла 2009. го ди не на вен -

ча њу свог при ја те ља Ни ко ла са ван Сај тсе ма. На ли ци ма Ка те и Ви ли ја ма мо гло се ви де ти ко ли ко су срет ни у бра ку. То је по твр ди ла и са ма Кејт не ко ли ко да на ра ни је на га ла до га ђа ју по во дом обе ле жа ва ња 10 го ди на ху ма ни тар не ор га ни за ци је за за шти ту пра ва де це. ‘Ужи вам у сва ком тре нут ку бра ка, вр ло сам срет на и све ми је још увек не ствар но’, ре кла је Кејт и до да ла да се осе ћа бла го сло вље но због све га што јој се до го ди ло.

GLOBUS

dnevnik

Када се нудисти постиде

К

луб нудиста протестује против изградње торња са ког би људи могли да „завирују” у њихов живот. Клуб „Вајт хаус” у Вајтлифу у Сарију окупља око 300 припадника оба пола који уживају у обављању свакодневних активности без иједног комада одеће. Чланови могу да се сунчају, играју тенис, пливају на отвореном базену, играју пингпонг... потпуно голи. Међутим, локална скупштина одобрила је предлог за изградњу стамбене зграде од пет

спратова само неколико десетина метара од клуба. Становници и посетиоци тако би са својих прозора и тераса могли неометано да посматрају „голаће” у акцији. Директор клуба Дејвид Мејсон рекао је за „Дејли мејл” да су се чланови жалили, јер не желе да буду као животиње у зоолошком врту за становнике торња. „Осећамо се као да ћемо константно бити под лупом радозналаца, а клуб постоји већ 70 година и поноси се приватно-

онатан је корњача која живи на острву Света Хелена и чека свој 179. рођендан. Ова корњача стигла је на острву 1882. године, а стручњаци процењују да је Џонатан тада већ имао око 50 година. Занимљиво је да је стигао

шћу коју нуди члановима”, рекао је он. Мејсон је додао да ће управа клуба вероватно морати да изгради некакве баријере које би

О

онемогућиле радозналима да гледају голишаве чланове, али да ће то одузети комфор и опуштеност, који су сама суштина клуба нудиста.

братите пажњу на правопис када жврљате по зидовима и аутобусима... појавила се нова врста суперхероја која ће то оштро казнити. Улицама Велике Британије шета нова врста суперхероја - он не носи хеланке и плашт и његове моћи не подразумевају летење. Он има оловку и ту је да исправи жврљотине којe његови неписмени суграђани остављају по зидовима.

грешке, а онда је почео да се потписује... „Бууум!’Gram mar Man’ поново напада!”, потпис је који се може видети испод графита и порука на зидовима широм града Кетама у Кенту. Суперхерој не прашта заборављање интерпункцијских знакова, али ни сленг, па тако поруку „Pho e be woz ere in nit brav” (Фиби је била овде, је л’да, брале”, строго преправља

На улицама Кента појавили су се графити особе која себе назива „Gram mar Man”. Дуго нико није примећивао његова „херојска дела”, јер је углавном само исправљао граматичке

у „Pho e be was he re isn’t it brot her” (Фиби је била овде, зар није тако, брате”. На крају „редигованог текста”, суперхерој се потписује цртежом човечуљка у костиму и са плаштом.

Професоре, порађам се

Т

али да заиста жели да полаже. Америчка штампа преноси да су контракције заиста кренуле током испита, и да је студенткиња храбро издржала до краја теста, а затим хитно пребачена у болницу. Малог дечака је родила царским резом само сат и по времена касније, а док ужива у првим данима мајчинства, мораће да „грицка нокте” - резултати правосудног испита биће познати тек у октобру.

Колико кошта бег с венчања

О

ко 8.000 долара, оценио је тајвански суд који је казнио одбеглу младу. Неименована млада одбила је прошлог новембра да се појави на сопственом венчању, пошто са својим изабраником није могла да се договори око броја званица, преноси агенција АФП. Младожења није желео да разочара окупљене госте, па је замолио једну од деверуша да стане на младино место. Своју

И

бившу је тужио суду због нанетог душевног бола, и тражио милион тајванских долара одштете. Суд је оценио да млада мора да му исплати четвртину те суме, односно око 8.600 америчких долара. Младожења је добио новчану одштету, али је цела збрка добила неочекивани епилог - заиста се заљубио у деверушу која је ускочила уместо младе, и оженио се њоме.

Услишена молитва

зраелац на Зиду плача у Јерусалиму нашао чек на 100.000 долара и уновчио га. Двадесетдвогодишњи Израелац пронашао је чек на сто хиљада долара на Зиду плача у Јерусалиму, када је отишао да се помоли.

27

Најстарија животиња на свету Џ

Суперхерој који даје кечеве

рудна студенткиња права није дозволила да је порођај омете у полагању правосудног испита. Неименована студенткиња Универзитета Нортвестерн близу Чикага дошла је на дводневно полагање теста на дан када јој је био термин за порођај, пошто није желела да пропусти шансу да полаже најважнији испит у „каријери” студента права. Упозорила је асистенте да ће јој можда почети контракције,

ponedeqak15.avgust2011.

Током своје молитве приметио је „папир” (чек на позамашну суму) како вири између камења и извукао га. Иако је рабин Шмуел Рабиновиц у изјави за израелски дневник „Једиот ахронот” рекао да је ужаснут гестом овог младића, то није спречило момка да оде до прве банке, а онда ангажује адвоката јер би против њега могао да буде покренут судски поступак због „скрнављења светог зида„. Зид плача или Западни зид, једини је остатак некадашњег Соломоновог храма у Јерусалиму. Јевреји долазе да се моле уз зид, али он представља и туристички атракцију због веровања да се жеље испуњавају ако је напишете на папир и ставите у пукотине зида.

с а још два припадника своје врсте, и да није имао име све до 1930, када га је „крстио” гувернер Спенсер Дејвис. Џонатан живи на плантажи са другим корњачама, и осим гу-

битка вида на једном оку, нема здравствених проблема упркос чињеници да је преживео скоро два века. „Једе траву, и проводи време са осталим млађим корњачама. Морам признати да је веома живахан, пошто још увек јури женке за парење с времена на време”, рекао је представник локалног туристичког бироа. Његову тачну старост покушаће да утврде стручњаци, али Џонатан се налази и на једној фотографији која је настала 1900. године, тако да се процењује да сада има око 178 година. Претходни рекорд држала је Харијет, џиновска корњача са Галапагоса, која је 2005. угинула у 176. години.

28

ponedeqak15.avgust2011.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

IZDAJEM prazan stan, poseban ulaz. Telefon 410-746.

35043

PRODAJEM moped piaggio cao u odli~nom stawu, 200 evra. Telefon 063/813-9673.

34895

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521-546, 021/6212780. 32372 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

34967

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

35073

Milu Radmanu Osta}e u ve~nom se}awu Slu`be u kojoj je ostavio deo svog `ivota.

Aktivni i penzionisani slu`benici Policijske Uprave Novi Sad.

ponedeqak15.avgust2011.

29

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 47. godini preminula na{a draga supruga i majka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada oti{ao bez pozdrava i jedne re~i, na{ voqeni suprug, otac, deda i tast

Svetlana - Ceca Kajkara

Borko Mavrenski

1964 - 2011.

1937 - 2011.

Sahrana je u utorak, 16. 8. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Radoslav, sin Bojan i }erka Bojana.

Sahrana je danas, 15. 8. 2011. godine, u 15 sati, na Uspenskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Margita, }erke Sowa i Nata{a, unuka Ivona i zet Pera.

35164

35162

OG-1

POMEN

15. 8. 1996 - 15. 8. 2011.

Iznenada nas je napustila moja mila sestra, ne verujemo da se u ovom `ivotu vi{e ne}emo sresti sa

Zoran Bogojevi} Beli

Svetlanom - Cecom Kajkara

Tuga i bol za tobom osta}e ve~ni.

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Borku od: sestre Lele, sestri~ine Tawe i sestri}a Gorana sa porodicom.

Ostaje neute{na sestra Dragana sa suprugom @arkom i sinovima Dimitrijom i Lazarom.

Otac Borislav, majka Miqka, sestra Zorica i brat Goran.

35163

35165 35098

POMEN

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav ujni

Na{a draga

Dragom prijatequ

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Milica Novakovi} 1922 - 2005.

Svetlani Kajkara

Dana, 15. 8. 2011. godine, u 11 sati, na mesnom grobqu u Turiji obele`i}emo pomen na{oj dragoj majci i baki.

ro|. Lasica

Ceci

Ceca

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

O`alo{}eni weni najmiliji: sinovi Du{an i Petar, snaja Milena, unu~ad Jovana i Du{an i ostala rodbina.

Tetka Nada, te~a Milenko, sestre Milena i Gordana, zet Sima, sestri}i Vlada i Du{an.

od porodice Peji}.

35145

35169

35175

35155

Posledwi pozdrav

ro|. Lasica

od ]i}a sa porodicom.

od: Mileta, Bube i Zorana.

Svetlane Kajkara Cece Tvoji: Dragana, Gordana, Milan, Biqana, Milena i Aleksandar.

Neka te an|eli ~uvaju, an|ele na{.

35168

posledwi pozdrav od porodice Brzica.

od Pi{te i Ilonke.

35166

35167

Svetlani Kajkara

15. 8. 1998 - 15. 8. 2011.

ro|. Lasica

Vreme prolazi, utehe nema, zaborav ne postoji.

Sve {to je plemenito, qudsko i ~asno imao si. ^uva}emo te od zaborava, a koliko je te{ko znaju samo oni koji te vole.

Mojoj dragoj Ceci od wene tetke Qube i te~e Bore.

Zdravko Miskin 15. 8. 1998 - 15. 8. 2011.

Nisu potrebne re~i kojima }emo ti re}i {ta ose}amo, svaki dan a posebno danas.

Ti sve vidi{ i zna{ da smo uvek s tobom.

Tvoji: Igor, Sandra i Olga.

Tvoja Jovana sa majkom Oqom.

35171

Tu`na srca i sa velikim bolom u du{i opra{tamo se od na{e voqene sestre

\or|u Milanovi}u

35173

Zdravko Miskin Svetlani Kajkara

Borku

TRINAESTOGODI[WI POMEN

Slavko \uri~i} Ponosu na{, pro{lo je {est tu`nih meseci.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav, a tvoja snaga i dobrota prati}e nas kroz ceo `ivot. @ive}e{ zauvek u srcima tvojih majmilijih, jer voqeni nikad ne umiru.

Tvoja supruga i deca sa porodicama.

sa najlep{im osmehom preselila se u na{a srca i na{e misli.

Zauvek }emo te voleti.

Sestra Biba i zet @ile sa decom.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

POMEN

Borku

35170

35172

35148

35142

Posledwi pozdrav }erki i sestri

POMEN

15. 8. 2004 - 15. 8. 2011.

Svetlani Kajkara

Milica Popovi}

ro|. Lasica

ro|. Prodanovi} Sa velikim bolom se opra{tamo od na{e lepotice.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji: otac Vaso, majka Du{anka i brat Aleksandar.

35174

Samo je vreme pro{lo. Se}awe na svu qubav, brigu i neizmernu dobrotu koju mi je podarila ostaje zauvek.

Sin Stevan.

34915

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.35 11.30 11.55 12.00 12.15 13.10 13.40 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.25 01.15

tv program

ponedeqak15.avgust2011.

Јутарњи програм Алтајски призори Бајко квиз Вести Стање на путевима Знање Најлепше бајке света Кухињица Десило се Вести Додати живот годинама Дијалози војвођанских култура Све(т) око нас Вести Старац у 26-ој, док. програм Алтајски призори Вести Знање имање Варошарије ТВ Дневник Тајна хране: Боранија Кухињица Разгледнице ТВ Дневник Мали концерт Музичка трагања Чари риболова Центар света Војвођански дневник Космос Мајке знају најбоље, филм Музички програм

08.00 09.50 10.00 11.00 12.00 12.20 13.00 14.05 14.40 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 00.00

У сусрет сунцу Барометар Освета Моје дете Била једном једна недеља Седми дан Улови трофеј Хроника општине Врбас Свет пољопривреде Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Освета Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке

Бе бе Би ла јед ном јед на не де ља (Па но ни ја, 12.00)

На ши да ни Гост не дељ ног по ли тич ког ма га зи на на ма ђар ском је пред сед ник Скуп шти не Вој во ди не Шан дор Еге ре ши. Са њим о нај ак ту ел ни јим те ма ма раз го ва ра ју од го вор на уред ни ца ма ђар ске ре дак ци је Хај нал ка Бу да и глав на уред ни ца ли ста Ма ђар Со Мар ту Вар ју. Би ће ре чи о тро го ди шњем ра ду по кра јин ског пар ла мен та, о Ду нав ској стра те ги ји, о ре ги о нал ној са рад њи, о бри сел ској кан це ла ри ји Вој во ди не, Кам пу то ле ран ци је, као и о нај ва жни јим пред сто је ћим за да ци ма. (РТВ 2, 20.00) 06.30 07.00 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 12.40 13.10 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.05

Кухињица – мађ. Најлепше бајке света Верски недељник Путеви наде Баразда (мађ) Дуриндо 2011, мађ. народна музика Чудесни јелен (мађ) Урбана џунгла (мађ) Вести (мађ) Заједно Десило се Лилихип Широки план (рус) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ)(Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) АБЦ убиства ТВ баштина

11.05 Храна и вино 11.35 Агро дан 11.45 Неон сити 12.00 Вести 12.05 Тајанствене приче 13.00 Вести 13.05 Одељење за убиства 14.00 Вести 14.05 Дунавска салетла 14.30 Док. програм 15.00 Вести 15.05 Авантуре Шерлока Холмса 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Објектив 16.45 Цртани филм 17.15 Неон сити 17.30 Новосадско поподне 18.30 Неон сити 18.45 Агро дан 19.00 Објектив 19.30 Храна и вино 20.00 Спринт 20.30 Лична грешка 21.00 Одељење за убиства 22.00 Објектив 22.30 Авантуре Шерлока Холмса 23.15 Тајанствене приче

08.00 Португалска лига: Гуимараес – Порто 10.00 Фул Тилт покер 11.00 АТП Мастерс Монтреал, финале 13.00 Супер куп: Реал Мадрид – Барселона 15.00 Преглед АТП Мастерс Монтреал 16.00 Тенис Мастерс, студио 17.00 АТП Мастерс Синсинати 23.00 Преглед Премијер лиге 00.00 Преглед Шампионата 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре .08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм

Фран цу ски до к у мен тар ни филм ко ји пра ти че ти ри бе бе од ро ђе ња до њи хо вог пр вог ро ђен да на. Па ни јао и Ба јер по ти чу из ру рал них кра је ва На ми би је и Мон го ли је, док су Ме ри и Хе ти ро ђе не и од ра ста ју у ур ба ним че твр ти ма ве ли ким ме тро по ла - То ки ја и Лос Ан ђе ле са. Ре жи ја: То мас Бал ме (РТС 1, 13.38) 06.05 08.00 09.05 10.00 10.30 11.05 12.00 12.15 12.30 12.52 13.38 15.00 15.59 17.00 17.25 18.25 18.59 19.30 20.05 21.03 23.04 23.34 00.20 00.44 01.05 03.54 03.31 04.02 04.32 04.52

07.10 07.15 07.50 08.05 08.30 09.30 11.00 12.00 12.05 13.00 13.15 13.30 14.00 14.50 17.10 17.15 18.05 18.15 18.30 19.00 19.20 20.00 21.45 23.45 00.45 01.15 01.30

Јутарњи програм Јутарњи дневник Оно као љубав Лов и риболов Еко караван Дизни на РТС Дневник Спорт плус Одбојка спаја Злочиначки умови Летњи биоскоп: Бебе, филм Ово је Србија Повратак отписаних Дневник РТВ мозаик Београдска хроника Разгледница Слагалица, квиз Дневник Повратак отписаних РТС караван Око, инфо Злочиначки умови Дневник Распуштени Гари Ноћни биоскоп: Нешвил, филм Оно као љубав Еко караван Око Лов и риболов Повратак отписаних

Каматица Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Бандини Забрањено воће Каматица Неко те посматра Ексклузив Вести Експлозив Трачара Филм: Матрикс 2 Срећне вести 1001 ноћ Каматица Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Када лишће пада Филм: Десперадо Кобра Експлозив Ексклузив Трачара

07.43 07.49 07.54 08.07 08.31 08.41 09.12 09.30 09.54 10.13 10.43 11.12 11.43 12.16 13.01 14.01 14.32 14.50 15.14 15.26 15.58 16.43 17.13 18.05 19.08 20.00 21.00 21.54 23.37 01.02 02.00 02.30 03.15

Мунзи Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Чувари традиције Романсирана ботаника Књижевна школица Једна слика једна прича Вреле гуме Европа и Срби Палић, шунке и салаши Клиника вет Трио за четворо Трезор Чувари традиције Романсирана ботаника Књижевна школица Једна слика једна прича Савремени писци Сат Све боје живота Капри Играле се делије Верски мозаик Србије Песма и бинго Капри Последњи кум, филм Хроника Фестивала филмског сценарија, Врњачка бања Трезор Савремени писци Сат Играле се делије

Гаетано Амато

По след њи кум Ита ли јан ски филм о по след њем ше фу си ци ли јан ске „Ко за но стре”, Бер нар ду Про вен ца ну, ко ји је, 1993. го ди не, на че лу ма фи ја шке ор га ни за ци је на сле дио То тоа Ри ну. Те го ди не, Про вен ца но је је дан је од нај тра же ни јих кри ми на ла ца у Ита ли ји. Уло ге: Га е та но Ама то, Фран че ско Бе ни њо, Ан то ни но Бру ске та Ре жи ја: Мар ко Ри си (РТС 2, 21.54)

06.00 ВОА 06.30 Друга страна Србије 07.00 Маратон 08.00 Милица² 08.30 Здравље и Ви 09.00 Отворени студио 10.15 Завршница 11.15 Топ шоп 11.30 Филм: Два брата и невеста 14.00 Вести 14.30 Милица² 15.00 Инфо 15.05 Здравље и Ви 15.30 Топ шоп 16.00 Вести 16.00 Горштак 17.00 Инфо 17.02 Завршница 18.00 Вести 18.30 Чак 19.00 Милица² 19.30 Без трага 20.30 Филм: Рафална паљба 22.30 Серија. НЦИС 23.30 Вести 23.45 Милица² 00.00 Филм: Оштрица Мек 02.00 Друга страна Србије 02.30 Улови трофеј 03.00 Милица²

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк 12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

05.58 Ново јутро 09.35 Топ шоп 10.00 Све о животињама 10.25 Топшоп 10.35 Сунђер Боб Коцкалоне 11.05 Пингвини с Мадагаскара 11.30 Трнавчевићи у дивљини 11.55 Топ шоп 12.20 Најбоље године 13.10 Наша мала клиника 14.00 Филм: Стубови земље 16.35 Спортски преглед 17.00 Доме, слатки доме 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 (или тенис АТП Мастерс 1000 Синсинати, од 19.05-02.00) 19.06 Пријатељи 20.00 Два и по мушкарца 20.30 Секс и град 21.00 Филм: Амерички јакуза 23.00 Вести Б92 23.35 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.40 Спортски преглед 23.55 Филм: Мафијашице

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30 03.30

Поље лала Добро јутро У сосу Филм: Тигар Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Три пута да Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Звезде гранда, специјал Мењам жену Филм: Миротворац Краљица Југа Наслеђе једне даме Филм: Слепа вера Филм: Ганстери

СЕ РИ ЈА

Кра љи ца Ју га Те ре са ни ка да ни је же ле ла да по ста не ни ка ква кра љи ца, али суд би на се по и гра ла са њом, а љу бав пре ма Гу е ру осу ди ла ју је да по ста не го спо да ри ца ко ка и на и осво ји свет ко јим вла да ју му шкар ци. Пре тво ри ла се у ле ген ду и да нас је по зна та под име ном Кра љи ца Ју га. Уло ге: Кејт дел Ка сти љо, Ум бер то Су ри та, Ра фа ел Ама ја, Иван Сан чез, Кри сти на Ур хел Ре жи ја: Ауре лио Вал ка рел Ка рол (Пинк, 23.30)

Миломир Марић

Ћи ри ли ца Ни је чу до што се ни јед на те ле ви зи ја ни је усу ди ла да при ка же филм мла ди ћа, из бе гли це у Ка на ди, по име ну Бо рис Ма ла гур ски, ко ји пр ви пут от кри ва да смо за пра во ра то ва ли да би нас што бо ље опљач ка ли. Он је упо знао нај ве ћег еко ном ског уби цу све та, Џо на Пер кин са, спе ци ја ли сту за ра за ра ње не по слу шних еко но ми ја и оба ве зно тран зи ци је... Аутор и во ди тељ: Ми ло мир Ма рић (Хе пи, 20.00) 05.30 Јутарњи програм 07.55 Вести 08.00 Чаробњак магичне фруле 08.25 Здраво, Кити 08.35 Мала принцеза 08.45 Направите места за Нодија 08.55 Мегаминималс 09.00 Анђелина балерина 09.15 Сирене 09.40 Телешоп 09.55 Вести 10.00 Здраво, Кити 10.10 Сабрина 10.35 Мали играч Гоа 11.00 Бакуган 11.25 Моћна чигра 11.45 Сирене 12.30 Квизић 13.20 Пресовање 13.40 Телешоп 14.00 Луде године 14.50 Империја Ћин 15.55 Вести 16.00 Малдиви - Микс 16.30 Малдиви – Под врелим сунцем 17.55 Телемастер 18.25 Гласови у времену, док. серијал 18.50 Малдиви - Идемо даље…

19.55 Вести 20.00 Ћирилица 21.55 Вести 22.00 Малдиви - Преглед дана 22.30 Малдиви - Више од игре 23.55 Вести 00.00 Картел 01.00 Малдиви – Више од игре…

03.00 Луде године

Кејт дел Кастиљо

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak15.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

32

31

УМЕТНИЧКО БЛАГО ЕВРОПЕ У РАЉАМА ХИТЛЕРА

Пише: Лин Х. Ни ко лас 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Л.А. Инк Мајами инк Четири венчања Венчаница из снова Највећи губитник Мали људи, велики свет Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Џон, Кејт и осморо деце Девојчице и дијадеме Шта не треба обући Највећи губитник Лепота по сваку цену Компулзивно гомилање Др Џи Л.А. Инк Мајами инк Лепота по сваку цену

08.00 Марија Калас: живети и умрети за уметност и љубав 09.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 10.00 Стопама Берлиоза 11.00 Када су Мавари владали Европом 12.00 Суђење Богу 13.30 Велике британске војсковође 14.00 Ко си заправо ти?

15.00 Изгубљена крсташка тврђава 16.00 Мистерије историје 17.00 Смрт у зору - Последњи царев бојни брод 18.00 Џез баронеса 19.30 Свет новца: Кока кола пред нестајањем?

20.00 Стопама Чајковског 21.00 Пољска битка за Британију 22.00 Ко си заправо ти?

23.00 Лето љубави 00.00 Мистерије историје 00.30 Мистерије историје 01.00 Смрт у зору - Последњи царев бојни брод

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Снежана ис едам патуљака Старла и јахачи драгуља Ози Бу Жабац и принцеза Старла и јахачи драгуља Заштитник Није него Еквилибријум Чикаго Вештице из Блера Смрт господина Голуже Еротски филм: Дворана греха

08.40 09.07 10.10 11.15 12.00 12.11 12.30 13.14 14.24 15.35 16.00 16.50 17.49 18.36 19.30 20.35 21.34 22.50 22.57 23.46 01.10 01.51 02.47 03.24

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Природни свет, док. серија Опра шоу Дневник Спорт Господарица твога срца Капри Назови 112, док. серија Културна баштина Алиса, слушај своје срце Концерт маријанских пучких песама Све ће бити добро Шкриња Дневник Капри У потрази за Иваном, док. филм Спорт Осорске музичке вечери Небо, јапанска ратница Бостонско право Скица за портрет Назови 112, док. серија У потрази за Иваном, док. филм

Судија Ејми- сиии Убиства у Мидсамерус 13 Вокер, тексашки ренџер с8 Неш Бриџис Филм: Мрежа лажи Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Закон и ред Филм: Ејс Вентура: Зов природе 22.50 Филм: Подрхтавања

08.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00

07.50 08.40 10.50 11.15 12.10 13.00 14.30 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 20.50 21.40 23.15 23.30 00.20

Стаклен дом Кобра 11 Ексклузив таблоид Наследници Врата раја 1001 ноћ Кобра 11 Не дај се, Нина! Ексклузив таблоид РТЛ Данас Стаклен дом Закон и ред Менталист На лицу места РТЛ Вести, Заборављени случај ЦСИ Мајами

СЕРИЈА

ЦСИ: Мајами

Ива на Бр лић Ма жу ра нић

ДOКУМЕНТАРНИ ФИЛМ

У потрази за Иваном Пре више од 70 година умрла је највећа хрватска књижевница Ивана Брлић-Мажуранић. Изгледа да знамо доста о њој, ко јој је био отац, деда, муж, колико је језика говорила, да је била прва жена чланица Академије, номинована за Нобеову награду... Али ко је она заправо? Овај филм истражује мање познате детаље из њеног приватног живота. Режија: На на Шо љев (ХРТ 1, 21.34)

Детективи су позвани да истраже убиство носача пртљага у луксузном хотелу. Тело је нађено у хотелској соби заједно са јединственим доказом – металним ковчегом у ком су нађени танки листови папира и прамен косе... Улоге: Деј вид Ка ру зо, Еми ли Прок тер, Ро ри Кор хејн, Адам Ро дри гез, Кен ди Алек сан дер Аутор: Ен то ни Зи кер (РТЛ, 00.20)

Вештицa из Блера Три студента филмске академије су отишла у Блек Хил шуму у Мериленду да сниме документарац о локалној легенди, вештици из Блера. Годину дана касније, пронадјен је њихов снимак. Али они нису... Улоге: Хе дер До на хју, Џо шуа Ле о нард Режија: Да ни јел Мyрик (Си не ма ни ја, 20.00)

08.30 08.50 09.13 09.27 09.43 10.06

22.25 23.13 23.35 00.17 00.41 01.06 01.47

Жутокљунац Конор на тајном задатку Брлог Спортске игре младих Обична клинка 49. Мали распевани Дубровник Воћин: Велика Госпа, пренос мисе и процесије Клапе Госпи Сињској, снимак Египћанин, филм КС аутомагазин Бостонско право Шаптач псима Позориште у кући Код куће је најлепше Хрватски барокни ансамбл у Бечу Браћа и сестре Димитрије и гладијатори, филм Лажи ми Зовем се Ерл Живот на Марсу Пријатељи Слеџ Хамер Трачерка Ноћни музички програм

06.00 08.00 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

Вампир атомског доба Фаџ Интермецо 1 Корак даље Плавобради Интермецо 2 Невероватне приче Прелудиј за рат Фаџ Корак даље Трава Невероватне приче Интермецо 3 Парк из доба Јуре 3 Трава Смртоносна пловидба Поносни и проклети Ракета Икс-Ем

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Прва лига Експлозивна мисија Само Синатра Позајмљивачи Прва лига 2 Замишљени злочини Повратак у рај Рогови у врећи Загреј ме Хотел за љубавнице

10.55 13.09 14.15 16.30 17.05 17.50 18.41 19.15 19.28 20.00 20.44

Хе дер До на хју

06.00 08.05 09.55 11.40 12.55 14.25 16.10 18.10 20.05 21.05 21.35 22.30 00.40 02.10 04.05

Џули и Џулија Последња песма Икс Мен почеци. Волверин Ровер Дејнџерфилд Живети пуним плућима (2009) Ухвати ритам 3Д Ладy Гага Пресентс Надимак Велика љубав В Сједињене Тарине Државе ИИИ Пацифик Девојка која се играла ватром Оклопни транспортер Свеци против мафије 2: Сви свети Фајтер

Еми ли Прок тер

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Лимарска радионица/Лондон Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Како се то прави Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Какав алат! Нафта, зној и нафтне платформе Америчка лука Америчке дрвосече Амерички чопери Генералка

\08.30Сви спортови 09.00 Бициклизам 10.00 Фудбал 11.30 Скијашки скокови 12.30 Тенис 13.30 Бициклизам 14.30 Фудбал 17.00 Тенис 19.00 Фудбал 19.15 Тенис 20.45 Сви спортови 21.00 Рвање 21.30 Сви спортови 21.35 Рвање 22.30 Фудбал 00.00 Тенис

С

Ин спек тор ви со ко це ни та ле нат

ве ду бљи про до ри не мач ких аген ци ја у нео - млер по се тио Ма дрид, од шпан ске вла де је из ву као ку пи ра ну зо ну Фран цу ске по сле но вем бра да ле ко стро же гра нич не кон тро ле. Фран цу зи и Пор 1942. би ли су сна жан уда рац за све ко ји су ту гал ци су учи ни ли исто. она мо из бе гли и на ви кли на жи вот у иле га ли. Пр ви По сле је Фрај сма трао му дрим да се ма ло по ву че шок би ла је не мач ка уред ба ко ја Је вре ји ма за бра њу - и бли зу Мар се ља из нај мио ви лу, ко ја је бр зо по ста је по вра так у Оку пи ра ну зо ну. При ме на при мир ја је ла из ван ред ни умет нич ки цен тар. При су ство над ре зах те ва ла пре да ју из бе гли ца не мач ке на ци о нал но - а ли стич ког пи сца Ан дреа Бре то на и ње го ве јед на ко сти њи хо вим зе мља ци ма. Сви пут ни ци су под вр га ва ни не пре ста ним про ве ра ма до ку ме на та. До ка сно у је сен 1940. хра на, чак и у ре сто ра ни ма, мо гла се до би ти са мо уз бо но ве, за ко је је био нео п хо дан до каз о стал ном пре би ва ли шту. Ста нов ни ци без при ја ве бо рав ка мо ра ли су да се сна ла зе на цр ном тр жи шту или за ви се од при ја те ља. Сре ћом, мно ге ло кал не вла сти су за не ма ри ва ле не за ко ни то при су ство не ких, чак и ако су би ли упа дљи ви по пут Гер тру де Стајн и Алис Б. То клас. Ове да ме су, упр кос упо зо ре њи ма аме рич ког кон зу ла, од лу чи ле да оста ну у свом лет њи ков цу. Са мо су ишле у Па риз да спа су сли ке Макса Ернста затварали и нацисти и Американци из свог чу ве ног ста на. Но, па ко ва ње им је би ло су - над ре а ли стич ке же не Жа клин („пла во ко са, пре ле па ви ше те шко, те су по зва ле у по моћ Да ни је ла Кан вај - и ди вља, с огр ли цом од ти гро вих зу ба и ко ма ди ћи ле ра. Он је го спо ђи цу То клас за те као док но гом ма огле да ла у ко си“) при ву кли су сли ка ра Мак са одва ја Се за нов „Пор трет Хор тен зе„ од ра ма. На кра - Ерн ста, ко ји је сти гао пре жи вев ши низ ка зне них ло ју су по не ле са мо ту сли ку и чу ве ни Пи ка сов пор - го ра. Мно штво дру гих у ви ли вре ме је уби ја ло пра трет Гер тру де. Не ко вре ме жи ве ле су скром но, га је - ве ћи над ре а ли стич ке ин ста ла ци је – Бре тон је сто за ћи ко зе и пи ли ће. До 1941. шти тио их је не у трал ни ве че ру де ко ри сао аран жма ном од жи вих бо го мољ ки ста тус САД, али то им од 1943. ни је би ло од по мо - – и одр жа ва ју ћи из ло жбе. Глас о то ме убр зо је до ћи, кад их је ло кал ни управ ник упо зо рио да сме ста шао до Пе ги Гу ген хајм, ко ја је пла ти ла пут пре ко пла нин ским пу те ви ма пре ђу у оке а на за Ерн ста (за ње га се ка Швај цар ску да не би би ле ухап сни је уда ла), Ан дреа Ма со на, ше не. Оне су то од би ле, је ди но Бре то на и све њи хо ве по ро ди це Мада му је као Јеврејину су се пре се ли ле у за ба че ни ју по мо гла Од бо ру у фи нан си претила опасност да заврши ира њ ку ћу. у бек ства Ша га ла, Лип ши Пе ги Гу ген хајм је у Гре но - у конц-логору, Марк Шагал је ца и дру гих. По сто јао је услов: пристао да напусти блу, у је зи во хлад ном хо те лу, за 2.000 до ла ра, не ра чу на ју ћи про ве ла зи му 1940/1941. И њу пут ну кар ту, Пе ги је тра жи ла окупирану Француску је кон зул убе ђи вао да оде. Уз тек кад су га убедили у то да не ке Ерн сто ве сли ке. Ишло јој по моћ ди ле ра (та да љу бав ни је до бро и ску пи ла их је при и у Америци има крава ка), спа ко ва ла је сли ке и ус пе ла лич но. Ипак, ни је пре ста ла да да их по ша ље у САД, а она на ку пу је од умет ни ка ко ји ма је ста ви ла за Мар сељ. Град је вр био по тре бан но вац. вео од очај них не мач ких из бе гли ца ко је су се скри Ернст је до био аме рич ку ви зу, али су на гра ни ва ле од ра ци ја. Ипак, у овој бо шов ској ат мос фе ри је ци тра жи ли да отво ри тор бе. Сли ке су раз ба ца не би ло не ко ли ко остр ва на де. Јед но је опе ра ци ја по - по це лој ца ри ни, а ње га су те мељ но ис пи ти ва ли о зна та као Од бор за хит ни спас, чи ји је циљ био да умет нич ким иде ја ма и ре кли да су му фран цу ски по ма же умет ни ци ма, ин те лек ту ал ци ма и по ли тич - па пи ри не ва же ћи. Ни ка ко, ре као му је ин спек тор, ким из бе гли ца ма да по бег ну у САД. Ор га ни за ци о ни не сме по ку ша ти да се укр ца на воз ко ји иде у Ма од бор чи ни ло је шест управ ни ка ко ле џа и слав на дрид, до да ју ћи „Ипак, го спо ди не, не дај те се за ва име на по пут До ро ти Томп сон и Ел ме ра Рај са. При - ра ти. Ја ви со ко це ним та ле нат“. Ернст је из Ма дри до би ли су и Еле о но ру Ру звелт да се за ла же за ли бе - да на ста вио за Ли са бон. Ка ко га је пр тљаг оп те ре ра ли за ци ју не ми ло срд но стро гих ви зних ме ра. Ва - ћи вао, успе шно је с по ште као обич ну по шиљ ку ри јан Фрај, бив ши пред сед ник Дру штва за спољ ну по слао јед ну од сво јих нај ве ћих сли ка, „Евро па по ли ти ку, ко ји је го во рио фран цу ски и не мач ки, по - по сле ки ше„ Му зе ју са вре ме не умет но сти у Њу слат је у Ли са бон с 3.000 до ла ра и спи ском љу ди ко - јор ку. ји ма тре ба по моћ. Кад је Фрај ко нач но убе дио Ша га ла да кре не, У Мар се љу је Фрај схва тио да је ње гов за да так уми рив ши ње го ве бри ге по пут оне да у Аме ри ци го то во не са вла див. Као не ку вр сту ма ске, осно вао је не по сто је кра ве, ухап си ла га је ви ши јев ска по ли Аме рич ку ор га ни за ци ју за по моћ. По моћ је до шла ци ја и пу сти ла због Фра је ве прет ње да ће оба ве од нео че ки ва них тај них опе ра ти ва ца по пут Ан дреа сти ти „Њу јорк тајмс„. Но, од ав гу ста 1941. кон зул Жи да, Ан ри ја Ма ти са и оста ре лог Ари сти да Ма јо - САД и Еле о но ра Ру звелт зна ли су да је опе ра ци ја ла, ко ји је свој мо дел по слао да бу де во дич на Пи ри - го то ва. Пе ги је на воз за Шпа ни ју је се ла тек кад ју не ји ма. Али са мо Фрај је мо гао по мо ћи у бес крај - је фран цу ска по ли ци ја ис пи ти ва ла у хо тел ској со ном про це су до би ја ња аме рич ке ви зе из кон зу ла та би и уз из ви ње ње пу сти ла са знав ши да има аме САД, ко је је че сто из бе гли це сма тра ло ле ви чар ским рич ке па пи ре. Због ње ног име на су је на гра ни ци бун тов ни ци ма. Кроз муч ни про цес три ја же срећ ни сву кли и пре тре сли у по тра зи за „иле гал ним де ви при ма о ци мо ра ли су да бу ду иза бра ни ме ђу 80 при - за ма“, али по што их ни је има ла, на ста ви ла је за ја ва днев но. Ипак, то ком ок то бра ус пео је да у Њу - Ли са бон да се на ђе с Ерн стом и сво јом по ро ди цом. јорк по ша ље пи сца Вер фе ла и Ал му Ма лер, као и У Њу јор ку су Ерн ста су као не мач ког гра ђа ни на три ро ђа ка То ма са Ма на. Пу бли ци тет је до нео до ста не ко вре ме др жа ли на остр ву Елис у при тво ру. нов ча них при хо да, али ни је био до бар. Кад је Хи КРАЈ

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak15.avgust2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ди ван и успе шан дан за вас. Оства ру је те до бре кон так те с мно ги ма, што по слов не, што при ват не. Зва нич ни са стан ци, уго во ри и па пи ри вам иду у при лог. Љу бав још увек си ја пу ним сја јем. Про вод.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

15. avgust 2011.

По не де љак вам не до но си ни ма ло кон цен тра ци је ни при себ но сти. Тим пре уко ли ко сте се упра во вра ти ли с го ди шњег одмора. Ра чу нај те на сре ду као офан зи ван дан, а до тле се од ма рај те од од мо ра.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Ваш не ста шни Мер кур је ре тро гра дан, креће се уна зад по зве зда ном пу ту, што и вас др жи у по зи ци ји че ка ња и нео д луч но сти. Мо ра те пр во за вр ши ти не ке за по че те оба ве зе и до го во ре.

Ме сец у во де ном зна ку Ри ба ути че на ваш сен зи би ли тет ових да на. Да кле, при мате све к ср цу, што ни је по жељ но у по слу. Нео п ход но је да бу де те фи зич ки ак тив ни и од ини ци ја ти ве у парт нер ству.

Сва ки дан је леп, као да је ро ђен дан. У дру штву во ље не осо бе, ко ја вас гло ри фи ку је и до жи вља ва ег зал ти ра но, мо же те би ти ве о ма за до вољ ни и успе шни. Јав ност вам је на кло ње на. Из ла сци. По че так рад не сед ми це ће би ти бла жи у од но су на на ста вак ко ји сле ди. Због то га се по ла ко за у ка ва те и за хук та ва те на рад ном ме сту, али уз до вољ ну до зу од го вор но сти. Кон сул туј те прет по ста вље не.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Ат мос фе ра у ка ри је ри за слу жу је сву ва шу па жњу и при су ство. Мно ги се вра ћа ју с го ди шњих од мо ра па ће и по сло ва ње по ла ко по че ти. За вас не баш по ла ко, већ жу стро и жур но. До след ни сте.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Успе шни сте у по слу и кон так ти ма с ино стран ством. Нео п ход но је још са мо да се не ко ан га жу је, у пу ном сми слу те ре чи. То мо же те би ти ви или ко ле ге, тек, ме ђу соб на са рад ња се под ра зу ме ва.

При пре ми те се бла го вре ме но на све оно што вас оче ку је у ка ри је ри и од но си ма с прет по ста вље ни ма, ко ји ће има ти не ке сво је про бле ме. По тру ди те се да са чу ва те сво ју по зи ци ју и сми ре ност.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ула зи те у мин ско по ље, на пе ту си ту а ци ју, па мо ра те би ти опре зни и озбиљ ни. Све што је зва нич но и по за ко ну, по утвр ђе ним пра ви ли ма и стан дар ди ма, ис прав но је и до бро за вас. Су прот но – не.

Скло ни сте то ме да ку пу је те и тро ши те но вац, што на по кло не, што на се бе, би ло да вам тре ба или не тре ба све то. На про сто, та ква ту ра. Ра до хо лик и ку по хо лик се до пу ња ва ју. Иде а ли зу је те парт нер ство.

Кроз ваш знак пло ви лу ми но зни и тран спа рент ни Ме сец па ни сте са свим при сут ни у ма те ри јал ној сфе ри, где вам те ло бо ра ви. Ко зна где сте? У сва ком слу ча ју, кре а тив ност и ма шта до ла зе до из ра жа ја.

TRI^-TRA^

Та ма ни ла ко ба си це и ће ва пе V REMENSKA

PROGNOZA

ЈоШ

Vojvodina

Evropa

ТоПлИЈе

Novi Sad

33

Subotica

32 Притисак око нормале. Минимална температура 18 степени, а макси-

Sombor

33

Kikinda

33

Vrbas

33

B. Palanka

33

Zrewanin

34

S. Mitrovica 34 Ruma

34

Pan~evo

34

Vr{ac

33

Srbija Beograd

34

Kragujevac

34

K. Mitrovica 34 Ni{

35

Нови Сад: Сунчано и врло топло време. Ветар слаб југоисточни.

Madrid

36

Rim

30

мална око 33.

London воЈводиНа: Претежно сунчано и још топлије. Поподне локални развој облака. У ноћи ка уторку је могућа ређа појава локалних пљуCirih скова на северу Војводине. Ветар слаб јужни и југоисточни, у јужном Berlin Банату умерен. Притисак око нормале. Минимална температура од 14 до 18 степени, а максимална од 32 до 34.

Be~ СРБиЈа: Претежно сунчано и још топлије. Поподне развој облака Var{ava на југозападу земље и могућа ређа појава локалних пљускова на том подручју. Ветар слаб јужни, југоисточни и источни. Притисак око норKijev мале. Минимална температура од 12 до 20 степени, а максимална од Moskva 32 до 35. Прогноза за Србију у наредним данима: У уторак нестабилно уз Oslo могуће локалне пљускове са грмљавином и мање освежење на севеSt. Peterburg ру Србије. У среду незнатно нижа температура, а затим поново топлије и сунчано у другој половини седмице.

Atina БиометеоРолошка пРогНоза за СРБиЈу: Биометеоролошке прилике ће бити релативно повољне, али хронични болесници могу осећати извесне тегобе, па им се саветује адекватно одевање и физичке активности у складу са дневним температурама. И даље је неопходна адекватна заштита од УВ зрачења.

22 20 22 27 28

По зна та по уло зи пр ве Бон до ве де вој ке са ових про сто ра, хр ват ској глу ми ци Ива ни Ми ли че вић бо ра вак у Хр ват ској за ма ло је ко штао до бре ли ни је.

- Ми слим да сам се уго ји ла у ових не ко ли ко да на ко ли ко сам у За гре бу јер стал но не што је дем. Ина че у Аме ри ци је дем јед ном днев но, а ов де се не мо гу за си ти ти фи них пе ци ва и ко ба си це. Нај ви ше ме ра ду ју ја ко жу та ја ја и ба кин па ра дајз и млин ци. Пре сам ужи ва ла и у сла до ле ду, али ни ов де ви ше не ма тог уку са у ком сам ужи ва ла као ма ла док сам с ро ди те љи ма ле то ва ла у Ма лин ској. Да, и крем пи те обо жа вам, на рав но и бу рек и ће ва пе - би ла је искре на сим па тич на 37-го ди шња глу ми ца ко ја је из род ног Са ра је ва с ма мом Тон ком, та том Да ми ром и бра ћом То мом и Фи ли пом пре 32 го ди не од се ли ла у Аме ри ку. Пре пр вих ан га жма на пред филм ским ка ме ра ма на сту па ла је као стенд-ап ко ми чар к а и то на на го вор сво је до бре при ја те љи це Шар лиз Те рон.

VIC DANA Жа ли ла се пла ву ша при ја те љи ци: - Ми слим да ме су пруг ва ра.

- А за што то ми слиш?

- Па, ова на ша де ца уоп ште не ли че на ње га!

28 31 18 25 34

Pariz

22

Minhen

23

Budimpe{ta

31

Stokholm

24

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

302 (8)

Slankamen

292 (24)

Ja{a Tomi}

Apatin

364 (11)

Zemun

287 (7)

Bogojevo

329 (18)

Pan~evo

302 (4)

Smederevo

462 (-2)

Ba~. Palanka 305 (28) Novi Sad

272 (32)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kne`evac

251 (7)

S. Mitrovica

47 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

298 (4)

Beograd

236 (4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija porasta

Titel

285 (23)

NERA

Hetin

76 (-4)

TISA

26 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

46 (0)

Re{ewe iz pro{log broja