Dnevnk 15.avgust 2012.

NOVI SAD *

SREDA 15. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23527 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ZBOG MAW KA U BUYETU SLE DI PO VE ]A WE PO RE ZA

Pra znu dr `av nu ka su pu ni }e mo svi str. 5

HI QA DE BE O GRA \A NA SI NO] PO ZDRA VI LO [AM PI O NE: Ovacijama, pesmom i skandirawem „Srbija, Srbija, {ampioni, {ampioni” vi{e od 5.000 gra|a na do~ekalo je u Beogradu srpske olimpijce, osvaja~e medaqa na Olimpijskim igrama u Londonu. Ispred Gradske skup {tine, gde se po tradiciji proslavqaju uspesi srpskih sportista na velikim takmi~ewima, u navija~koj atmosferi pozdravqeni su zlatna Milica Mandi}, srebrna Ivana Maksimovi} i bronzani Andrija Zlati} i vaterpolisti. Trofejni olimpijci stigli su pred Skup{tinu Beograda u otvorenom autobusu, nakon vo`we ulicama prestonice uz gromoglasne pozdrave gra|ana.

VOJVO\ANSKI POLITI^ARI O IDEJI FORMIRAWA AUTONOMISTI^KOG FRONTA

Ro vo vi ili di ja log s Be o gra dom? str. 3 PREMIJER O PREDSEDAVAWU GENERALNOJ SKUP[TINI UN

Da ~i}: Je re mi} ima pu nu po dr {ku Vla de Sr bi je str. 2 MINISTAR GRA\EVINE VELIMIR ILI] NAJAVIO FORMIRAWE RAZVOJNE BANKE

„Po {tan ska {te di o ni ca” zi da }e de vi ze?

str. 4

KOMPANIJA „AGRO@IV” PRO[IRILA PROIZVODWU

BEZ SUDSKE REHABILITACIJE NEMA NI OBE[TE]EWA GOLOOTO^ANA

Gotova jela na Zah t e v i `iti{tanski na~in str. 11

NASLOVI

Ekonomija 4 Uvozimo sve vi{e struje

se pod no se u Be o gra du str. 12

Poqoprivreda 6 Je{i}: U vojvo|anski agrar uli}e se milioni evra

Novi Sad 9 Centar za rehabilitaciju zavisnih od droge – podr{ka i rad pobe|uju

Vojvodina 10 U Rumi zavr{en Srem folk-fest

VOJNOMEDICINSKI CENTAR „NOVI SAD” VI[E NE PRIMA CIVILNE PACIJENTE O TRO[KU ZDRAVSTVENOG OSIGURAWA

Kwi `i cu za me wu je nov ~a nik

str. 12

Dru{tvo

KADA NA RED DO\U NOVCI, NIKO NIJE ODGOVORAN

Pa o ri jo{ ~e ka ju po lo vi nu pa ra

str. 6

str. 14 – 18

SPORT

12 Program radne prakse u slu`bama Novosadskog univerziteta

Crna 13 U Belgiji nastradala Novosa|anka R. ^. (26)

Umereno toplo Najvi{a temperatura 29 °S

n TADIJA KA^AR O NA[IM SPORTISTIMA NA OI

n SRBIJA I IRSKA DELE MEGDAN NA MARAKANI

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

2

POLiTikA

sreda15.avgust2012.

dnevnik

PREMIJER O PREDSEDAVAWU GENERALNOJ SKUP[TINI UN

Da ~i}: Je re mi} ima pu nu po dr {ku Vla de Sr bi je

EVROP SKI PUT SR BI JE: Pred sed nik Sr bi je Tomislav Nikoli} pri mio je ju ~e u opro {taj nu po se tu am ba sa do ra Ne ma~ ke u Sr bi ji Volframa Masa, ko ji je re kao da ta ze mqa po dr `a va Sr bi ju u we nim na sto ja wi ma da {to pre po sta ne pu no pra van ~lan EU, is ta kav {i da se evrop ski put Sr bi je vi {e ne do vo di u pi ta we.

U sa op {te wu pres-slu `be pred sed ni ka Sr bi je se na vo di da je am ba sa dor Ne ma~ ke iz ra zio `e qu za da qim una pre |e wem od no sa dve ze mqe i po seb no is ta kao za in te re so va nost Ne ma~ ke za sa rad wu na po qu ener ge ti ke.

On je oba ve stio pred sed ni ka Ni ko li }a o to me da je Ne ma~ ka sprem na da ula `e u no ve za jed ni~ ke pro jek te sa Sr bi jom, na ve de no je u sa op {te wu.

Fi le: Ne sum wam u srp sku vla du Evropski komesar za pro{irewe [tefan File izjavio je ju~e da ne sumwa da }e zapo~iwawe pregovora o pridru`ivawu EU biti prioritet nove Vlade Srbije, i napomenuo da je napredak u odnosima s Pri{tinom neophodan za otvarawe pregovora.

File je u intervjuu za evropski internet-portal „EurAktiv„, u kojem je ocenio da bi zaustavqa we procesa pro{irewa EU bilo „ogromna gre{ka”, rekao da je uveren u to da }e Srbija ostvariti napredak u odnosima s Kosovom, {to je nazvao „fundamentalnim problemom koji stoji na putu otvarawa pregovora”.

– Nova Vlada Srbije je po~ela da radi i ne sumwam da }e otvarawe pregovora o pridru`ivawu biti me|u wenim vrhunskim prioritetima – rekao je File, i podsetio na to da je Evropski savet jo{ u decembru 2011. utvrdio niz mera koje Srbija treba da sprovede.

U decembarskim zakqu~cima Saveta navedeno je da Srbija treba da nastavi dijalog s Pri{tinom i ostvari normalizaciju odnosa s Kosovom da bi dobila datum po~etka pregovora, a Savet }e o tome ponovo odlu~ivati na samitu krajem ove godine.

Gru bje {i}: Iskre no part ner stvo s Bri se lom Potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubje{i} izjavila je ju~e, u razgovoru sa {efom Misije OEBS-a u Srbiji Dimitriosom Kipreosom, da je uverena u to da }e nova Vlada doneti nov pristup evropskim integracijama, zasnovan na iskrenom partner-

stvu s Briselom i odgovornom sprovo|ewu unutra{wih reformi.

– Sada je na nama da konkretnim potezima povratimo kredibilitet Vlade i ubrzamo evropske integracije– istakla je Suzana Grubje{i}, kako je saop{teno iz Vlade.

Am ba sa do ri: Ura di te {ta ste obe }a li Nova srpska vlada treba da nastavi evrointegracije jer je to va`no i za Srbiju i za EU, poru~ili ambasadori Francuske i Belgije u Beogradu Fran soa Gzavije Denio i Alen Kundicki.

– Od nove srpske vlade o~ekujem da uradi ono {to je i obe}ala, a to je da nastavi evropske integracije – rekao je ambasador Francuske Gzavije Denio, poru~iv{i da je Srbija na dobrom putu.

I belgijski ambasador Kun dicki je podsetio na to da prve izjave predstavnika nove vlasti u Srbiji govore o spremnosti Vlade da nastavi korake ka EU, {to je, istakao je, „va`no i za Srbiju i za EU”.

Osvrnuv{i se na izbore odr`ane u maju u Srbiji, belgijski amabsador je naglasio da su oni prote kli na apsolutno demokratski i transparentan na~in pa je, kako je naveo, jasno da su predstavnici nove vlasti sasvim legitimni.

Premijer Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da je interes Srbije da Vuk Jeremi} uspe{no predsedava Generalnoj skup{tini UN i da }e on u tome imati svu logisti~ku podr{ku Vlade Srbije.

– Unutra{wopoliti~ki razlozi ne smeju da {tete interesima Srbije, a interes Srbije je uspe{no predsedavawe GS UN – rekao je Da~i} na konferenciji za novinare posle sastanka s Jeremi}em, koji }e za dve do tri nedeqe i zvani~no preuzeti funkciju predsedavaju}eg.

Po Da~i}evim re~ima, nezavisno od li~nosti predsedavaju}eg, za svaku zemqu je ~ast i ponos da ima jedno takvo mesto. On je rekao da je odlukama koje je Vlada donela u vezi s predstoje}im predsedavawem Srbije GS-u stavqena ta~ka na neprijatnu situaciju koja se prethodnih nedeqa stvorila u delu javnosti.

– Imali smo situaciju da generalni sekretar UN lep{e i boqe pri~a o toj temi nego {to je to bilo kod nas – naveo je premijer.

On je poru~io da }e Jeremi} i wegov tim u`ivati svu neophodnu logisti~ku podr{ku, i naglasio da svi zajedno treba da rade na poboq{awu imixa Srbije. Na pitawe na kakvu logisti~ku podr{ku misli, imaju}i u vidu da je ukinuta kancelarija koja je tu pomo} trebalo da pru`a, on je odgovorio da je logisti~ka podr{ka preoblikovana i da }e se ona sada pru`ati kroz Ministarstvo spoqnih poslova.

– Kada smo analizirali situaciju s MSP-om, zakqu~ili smo da nema potrebe za posebnom kancelarijom ve} da se ti poslovi mogu odvijati kroz Ministarstvo, shodno buxetu za koji mislimo da je odgovaraju}i, imaju}i u vidu situaciju u kojoj je zemqa.

Pomo} nije ukinuta ve} je samo preoblikovana forma – precizirao je premijer.

Vuk Jeremi} je podsetio medije na to da je Srbija pre 20 godina bila izop{tena iz UN, a da je sada dobila poziciju „prvog me|u jednakima”. Po wegovom mi{qewu, „za `aqewe je debata koja se vodila u delu javnosti i koja nije koristila me|unarodnom ugledu Srbije”.

– Nadam se da je to okon~ano.

Nema nikakvih nesporazuma izme|u predsedavaju}eg Generalnoj

\ilas, ultimatum, Tadi}

Ne mewam dres DS-a dresom SPS-a Jeremi} i Da~i}, koji je i lider socijalista, opovrgli su i pisawe pojedinih medija da bi Jeremi}, nakon jednogodi{weg predsedavawa, mogao postati ~lan SPS-a.

– Ne znam {ta da vam ka`em, to nije ta~no. Ne znam {ta }e biti za godinu dana, ali mi nismo razgovarali o tome, a i strana~ke situacije me trenutno ne interesuju – rekao je Da~i}.

On je podsetio na to da je i ranije bilo pri~a o SPS-u i Jeremi}u, koji je dodao da „nema nikakve daqe planove”. Jeremi} je ocenio i da je za `aqewe to {to su tokom debate u javnosti o predsedavawu GS UN ponekad propagirani li~ni, partijski ili neki uski interesi.

– Naneta je {teta ugledu Srbije, o~i me|unarodne zajednice uprte su sada u nas. Nije istina da mewam strana~ki dres. U Wujorku nosim dres reprezentacije i nemam nikakve daqe planove, niti sam s Da~i}em razgovarao o tome – poru~io je Jeremi}.

Da~i} je naglasio da se Vlada Srbije ne}e me{ati u Jeremi}evo predsedavawe, a obojica su se slo`ila u tome da bi bili veoma sre}ni kada bi se

po{tovali osnovni principi Poveqe UN, me|u kojima je jedan od glavnih po{tovawe teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

DS: Ta di} ne ku pu je vi lu u Hr vat skoj Reaguju}i na napise u medijima povodom posete lidera DS-a Borisa Tadi}a Hrvat skoj, ta stranka je sa op{tila da je to bila privatna poseta i da su sve spekulacije neta~ ne. Predsednik DS-a boravio je u trodnevnoj privatnoj poseti Hrvatskoj i sve speku lacije o sme{taju u kojem je bio, politi~kim motivima posete i planovima kupovine nekretnina u toj dr`avi nisu istinite, saop{tila je Informativna slu`ba DS-a.

„Razli~ite spekulacije koje su se pojavile u pojedinim medijima, vezane za sme{taj u kojem je Boris Tadi} boravio, politi~ki motivi posete kao i bilo kakvi planovi o kupovini nekretnina u Hrvatskoj su potpuno neistiniti”, navedeno je u saop{tewu DS-a.

Pojedini mediji u Srbiji, ali i Hrvatskoj, pi sali su prethodnih dana da je Tadi} na ostrvu Vis boravio u vili vrednoj 850.000 evra i da je „planirao da je kupi kao ku}u za odmor”. Tadi} je u subotu otputovao iz Hrvatske.

Odgovaraju}i na novinarska pitawa, Jeremi} rekao je da do wega nisu do{le informacije o navodnom ultimatumu zamenika predsednika DS-a i gradona~elnika Beograda Dragana \ilasa lideru stranke Borisu Tadi}u, o kojem pi{u pojedini mediji.

– To nije stiglo do mene.

Koncentrisan sam na posao koji }u za dve-tri nedeqe i formalno preuzeti. To je ozbiqan posao i sve moje snage, energija, koncentrisani su na predstavqawe Srbije u UN – rekao je Jeremi} povodom navoda u jednom beogradskom listu da je \ilas dao Tadi}u rok od dve nedeqe „da o~isti stranku” ili }e je on napustiti. skup{tini i Vlade Srbije – rekao je Jeremi}.

On je naveo da }e jedna od glavnih tema predsedavawa biti re{avawe konflikata mirnim putem, uz po{tovawe principa UN. Jeremi} je precizirao da je za predsedavawe odvojeno onoliko koliko je bilo mogu}e odvojiti, i dodao da }e predsedavawe biti sprovedeno bez obzira na cifru.

D. Milivojevi}

Ni ~i}: Pro zva ni sa mo iz URS-a Gradona~elnik Zaje~ara Bo{ko Ni~i} izjavio je ju~e, povodom pokretawa postupka zbog sumwe da je stupio na drugu funkciju bez saglasnosti Agencije za borbu protiv korupcije, da bi zakonom moralo jasno da se propi{e {ta jeste, a {ta nije dozvoqeno.

Ni~i} je Tanjugu rekao da se postupak vodi samo protiv tri poslanika URS-a, iako u parlamentu, kako je rekao, ima jo{ qudi iz drugih politi~kih opcija koji obavqaju i funkciju gradona~elnika.

– Sada su prozvani samo qudi iz URS-a, i o~igledno je da tu ne postoji dobra, nego zla namera Agencije – rekao je Ni~i}.

On je kazao da je anga`ovao advokata, i najavio da }e „i}i do kraja, do svih me|unarodnih institucija” da bi se utvrdilo da li se kr{e i wegova prava, ali i prava gra|ana koji su ga izabrali.

TVIT CRTICA De par ti za ci ja Departizacija je mit. Kada stranke zauzmu pozicije, kre}e pritisak odozdo. Nahrupe na vrata snaje i {urwaje i ostali zaslu`ni, pa se vlast o~as posla na|e u poziciji koju je u kampawi kritikovala. I direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac to vidi: „Shvatio sam! Departizacija koja je u toku predstavqa sta vqawe li~ nih i porodi~n ih inter es a ispred partijskih. Bravo za sve! Hvala.„

Ki {o bran Pseudovest dana je da biv{i predsednik Srbije Boris Tadi} letuje na Visu. Pri~a ne zaslu`uje ni karticu teksta, ali se rasprava razbuktala. Politi~ar Drago Kova~evi} napisao je: „Kad bi slu~ajno sutra oko podne na Visu pala ki{ a, ovi Tadi}evi fanovi bi otvorili ki{obran, bez obzira na to {to je u Beogradu sun~an dan”.

Sa kr iv aj do kaze „Afera Agrobanka„ po~iwe u sebi da povezuj e nek a od zvu~ ni h politi~kih i p -

rivrednih imena. Najavquju se hap{ewa, a NVO aktivista Goran Mileti} sumwa u ishod istrage: „Ka`u da }e u ’aferi Agrobanka’ po~eti hap{ewa povezanih biznismena za desetak dana. Super, taman da sakriju dokaze ili pobegnu iz zemqe„.

^ okaw~ i} i Bila je Gu~a, tro{ilo se slabije, ali nije falilo estradnih lica, politi~ara i bombasti~nih tekstova. Gu~i u pohode i{ao je i ^edomir Jovanovi}. Socijalista Boris Mili}evi} ‫‏‬ oka~io je ^edinu sliku uz komentar: „A i ^eda je qudsko bi}e pa voli ~okaw~i}e„.

P onosni tata Nije sve ni u politici. Poneko dete osvoji medaqu u matematici, ne~ije se domogne i olimpijske medaqe, a }erka Dragomira Kari}a Danijela objavila je novi spot. Ponosan otac je odu{evqewe izrazio na „Tviteru„. Sve velikim slovima, a kako druga~ije: „NAJNOVIJI SPOT MOJE J ED INICE, DANIJELE KARI] MARATA] – IDEALNO RAZLI^ITI!!! QUBI JE TATA„.

B aki pa mu zej Milica Mandi} sportistkiwa je koja je zlato na OI osvojila dr`avi uprkos, a ne zahvaquju}i woj. Sada naprasno kre}e briga o woj. Spisateqica Biqana Srbqanovi} napisala je: „Prvo te toliko ne zanima da postavi{ Bakija An|elkovi}a da {efuje wenim sportom, a kad pobedi, odma’ u Narodni muzej. Nesre}na zemqa.„

Pr dekana – nik ad Politi~ari s nalogom na „Tviteru„ ~esto trpe direktne napade, {to je druga~ije od vremena kada s glasa~ima nisu imali ni{ta do k-

ampawe. Jedan „tvitera{„ je Oliveru Duli}u postavio pitawe: „Koliko puta vlast da se promeni, pa da kona~no odete u prdekanu, gospodine Duli}u?„ Nedugo potom, Duli} odgovara: „Nikada, po{to za to svakako nema razloga…

I ba{ me briga {ta vi mislite o tome i nesre}ni qudi poput vas, gospodine...„

„Kongo gumi” Ima na „Tviteru„ i zanimqivosti. Na jednu je podsetio i lider LSV-a Nenad ^anak: „KON GO G UMI iz Osak e je gra|evin sk a firma koju porodica Kongo dr`i od 578. godine. Onda se jo{ pitaj otkud Japancima na vika da rade„.

B ir okrati ja Sve nas birokratija umara i maltretira, daju}i nam pravu sliku dr`ave u sebi. Povremeno na wu nale}e i vlast. Tako se i napredwak Mario Maleti} susreo s tom hobotnicom: „Bo`e, koliko mrzim birokratiju i papirologiju! Ozbiqno, sve bi trebalo da bude onlajn, da fizi~ki ne mora{ nigde da ide{„.

P. Klai}

politika

dnevnik

VOJ VO \AN SKI PO LI TI ^A RI O IDE JI FOR MI RA WA AUTO NO MI STI^ KOG FRON TA

Ro vo vi ili di ja log s Be o gra dom?

Na kon {to je funk ci o ner Li b e r al n o-de m o k rat s ke par ti je Mi li voj Vre ba lov u ne dav noj iz ja vi na {em li stu obe lo da nio da ta par ti ja, uz DS i LSV i po ten ci jal no SVM, ko je ina ~e ~i ne i ko a li ci ju vla da j u } u u Po k ra j i n i, pla n i r a for m i r a w e „ a u t o n o m i s t i ~ k o g blo ka” kao od go vor na od lu ku Ustav nog su da ko jom je uki nut deo in ge ren ci ja APV, i pot pred sed nik LDP-a Du {an Mi ji} po tvr dio je ju ~e da }e ta stran ka ima ti ak tiv nu ulo gu u toj ini ci ja ti vi.

Po we go vim re ~i ma, for mi ra we auto no mi sti~ kog blo ka na la `e od go vor nost pre ma bi ra ~ i m a u Voj v o d i n i ko ji su na po sled wim iz bo ri ma gla sa li dru ga ~i je. Mi ji} je oce nio i da su od l u k e Ustav nog su da do ve le do to ga „da je neo p hod no od go vor ni je se po za ba vi ti pi ta wem auto n o m i j e Voj v o d i n e”, do dav {i da bi bi lo ve o ma lo {e da se taj pro blem ig no ri {e i gu ra pod te pih.

Ipak, iz De m o k rat s ke stran ke, ko ja je sto `er ak tu el ne voj vo |an ske vla sti, jo{ uvek ne ma ni ka kvih re ak ci ja na tu ini ci ja ti vu, osim ne zva ni~ nih pri med bi da ni su do bi li ni ka kav for ma lan po ziv u tom po gle du.

A za li de ra Li ge so ci jal de mo k ra t a Voj v o d i n e Ne n a d a ^an ka for mi ra we „auto no mi -

sti~ kog fron ta„ je sa svim iz ve sno, ali ne zbog am bi ci je ili `e qe po li ti~ kih stra na ka, ve} zbog „kva li te ta `i vo ta qu di u Po kra ji ni„. On o~e ku je da ta kav blok na sta ne kao od go vor na „eska la ci ju aro gan ci je po li ti~ kih struk tu ra iz Be o gra da, ko je bru tal no ig no ri {u spe c i f i~ n o s ti Voj v o d i ne”, kao i da }e se u we ga ukqu ~i ti in te lek tu al ci, pred stav -

~e o voj vo |an skom se pa ra ti zmu su „ap so lut ne glu po sti”. „Ne znam ni jed nu stran ku, ni par la men tar nu ni van par la m en t ar n u, ni t i ijed n o ozbiq n o udru ` e w e gra | a n a ko je se za la `e za ot ce pqe we Voj vo di ne od Re pu bli ke Sr bi je”, ka zao je on.

Ina ~e, od no se po kra jin ske i re pu bli~ ke vla sti u pret hod nom man da tu obe le `i li su pro ble mi u to ko vi ma nov ca, zbog ~e ga su u iz bor noj kam pa wi go to vo svi voj vo |an ski po li ti~ ki ak te ri do no {e we za ko na o fi nan si ra wu Po kra ji ne is ti ca li kao je dan od pr vih po slo va u ovom sa zi vu Skup {ti ne Voj vo di ne. A da }e Ba no vi na u}i u pro ces iz ra de tog za ko na po tvr dio je ne dav no na {em li stu i pot pred sed nik Po kra jin ske vla de Go ran Je {i}, ko ji je na ja vio da bi po kra jin ski par la ment ove Iz Demokratske stranke, koja je sto`er aktuelne je se ni mo gao po kre nu ti ta kvu za ko no dav nu ini ci ja ti vu. vojvo|anske vlasti, jo{ uvek nema nikakvih S tim se sla `e i {e fi ca reakcija na inicijativu za formirawe po s la n i~ k og klu b a LSV-a u autonomisti~kog bloka Skup { ti n i Voj v o d i n e Ma j a Se dla re vi}. po nu di ti gra |a ni ma isto ono – Bez re {a va wa pi ta wa fi par ti ja ma ko je de lu ju na te ri {to smo ~i ni li pret hod ne ~e nan s i r a w a ne m a smi s la ni to ri ji ce le Sr bi je.

Funk c i o n er Sa v e z a voj v o ti ri go di ne”, ka zao je Pa stor. pri ~a o nad le `no sti ma Voj vo |an skih Ma |a ra Ba lint Pa On je is ta kao da }e se SVM di ne. Za to je dan od pri o ri te stor ve ru je, opet, da se pro ble na ta kav na ~in i da qe po na {a ta Vla de Voj vo di ne tre ba da mi u od no si ma dva ni voa vla sti ti i oce nio da bi bi lo kqu~ no bu de pri pre ma tog za ko na, ko mo ra ju re {a va ti di ja lo gom, „a da po kra jin ski i re pu bli~ ki ji bi po tom usvo ji la i Po kra ne kon fron ta ci jom za rad sti naj vi {i funk ci o ne ri sed nu za jin ska skup {ti na i upu ti la ga ca wa po li ti~ kih po e na”, te da sto i do go vo re se.”Ovo ni je re pu bli~ kom par la men tu – iz {to pre tre ba da do |e do raz vre m e gro m o g la s nih iz j a v a, ja vi la je Ma ja Se dla re vi} za ovo je vre me ka da tre ba se sti i „Dnev nik”. raz go vo rom, di ja lo gom, re {i Ona je do da la da }e se LSV ti ve li ka pi ta wa i pro ble me ak tiv no ukqu ~i ti u pri pre me ko ji su se po ja vi tog ak ta, pod se li”, ka zao je on, tiv {i na to da su Za nas ni je od zna ~a ja pod s e t iv { i da se i do sa da za la jo{ uvek ni je do - da li je na vlasti DS ga li za to da tu ili SNS. Mi }emo net Za kon o fi in ci ja ti vu po nan s i r a w u Voj - raditi isto ono {to kre ne po kra jin vo di ne, a tre ba - smo i do sada radili ska ad mi ni stra lo ga je do ne ti ci ja po {to cen (Balint Pastor) do kra ja 2008. go tral na vlast, di ne. upr kos ustav noj Ka ko je ka zao, SVM }e sa ~e oba ve zi, to ni je u~i ni la u pret ka ti ini ci ja ti vu i zva ni ~an hod nom man da tu. Funk ci o ner ka po ziv za for mi ra wa „auto no LSV-a sma tra da se taj po sao mi sti~ kog fron ta”, a u me |u mo ra oba vi ti upr kos od lu ci vre me nu i ubu du }e }e za stu pa Ustav nog su da ko jom su uki nu te ti in t e r e s e Voj v o d i n e, kao ne ke nad le `no sti Po kra ji ne. {to je to ~i ni la i do sa da.

– Od lu ka Ustav nog su da je u go vo ra po kra jin skih i re pu „Za nas ni je od zna ~a ja da li sva kom slu ~a ju pro ble ma ti~ bli~ kih funk ci o ne ra „da bi se je na vla sti DS ili SNS. Mi na, ali ne bi tre ba lo da ome ta na {lo re {e wa u in te re su svih }e mo ra di ti isto ono {to smo funk c i o n i s a w e po k ra j in s ke i da bi se re {i li ogrom ni pro i do sa da ra di li. Ono {to je ad m i n i s tra c i j e u do n o { e w u ble mi u Po kra ji ni”. kqu~ no, je ste da {to pre do |e pred lo ga za ko na o pri ho di ma On je do dao da ne mo `e da ka do raz go vo ra iz me |u naj vi {ih Po kra ji ne. O~i gled no je da je `e da li }e se SVM pri kqu ~i po kra jin skih i re pu bli~ kih ta od lu ka po li ti~ ka i ako bu ti ini ci ja ti vi za for mi ra we funk ci o ne ra, da bi smo na {li de po li ti~ ke vo qe, bi }e re „auto no mi sti~ kog fron ta” ko re {e wa u in te re su svih, na ove {e no i pi ta we fi nan si ra wa ji bi ~i ni le stran ke ko je bi se ogrom ne pro ble me ko ji su se Voj vo di ne – oce ni la je Ma ja za la ga le za ve }u auto no mi ju po - po ja vi li”, na veo je Pa stor. On Se dla re vi}. kra ji ne jer ni je do bi la po ziv za isto vre me no sma tra da su pri B. D. Sa vi}

ni ci ci vil nog dru {tva i stru kov nih or ga ni za ci ja. ^a nak sma tra i da ni je re al no da DS i LDP mo gu bi ti no si o ci ide je stva ra wa ta kvog po li ti~ kog fron ta, s ob zi rom na to da je, ka ko je re kao, re~ o

to.”[to se ti ~e po zi ci je Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, za nas je auto no mi ja Voj vo di ne unu tar Sr bi je kru ci jal no i bit no po li ti~ ko pi ta we i mi se za la `e mo za {to bo qi po lo `aj Voj vo di ne unu tar Sr bi je. Mo `e mo

REKLI SU Mar ko vi}: Ja go di na pri mer svi ma

Zu kor li}: Da ni je bi lo A}if-efen di je...

Jer kov: Front je ve} for mi ran

– Ja go di na mo `e bi ti pri mer dr `a vi, op {ti na ma i gra do vi ma ka da je re~ o „re za wu” tro {ko va iz bu xe ta za ko ri {}e we slu `be nih auto mo bi la i te le fo na jer to uspe {no ra di po sled wih se dam go di na, ot ka ko je na vla sti JS – iz ja vio je ju ~e Ta nju gu pred sed nik Skup {ti ne gra da Dra gan Mar ko vi} Pal ma. – Grad ski, a pre to ga op {tin ski funk ci o ne ri, uop {te ne ko ri ste slu `be ne auto mo bi le, ve} se oni ko ri ste za pre voz bo le sni ka na pre gle de u Kli ni~ ke cen tre „Be o grad„, „Ni{„ ili „Kra gu je vac„, a iz nos za slu `be ne mo bil ne te le fo ne je li mi ti ran na 1.500 di na ra.

Mar ko vi} je do dao da „tro {ko ve ro u min ga funk ci o ne ri pla }a ju sa mi”.

– Ka da su u pi ta wu lo kal ni funk ci o ne ri, pre da la `em da ne kor ste slu `be ne auto mo bi le, ve} da ih ko ri ste gra |a ni ko ji su pu ni li bu xet i ko ji u ovoj si tu a ci ji ne mo gu da ima ju svoj auto mo bil da odu na le kar ski pre gled na pri mer u Be o grad – re kao je Mar ko vi}.

Po v o d om no v o n a s ta l e po le mi ke u jav no sti oko ulo g e A}if-efen d i j e u Dru g om svet s kom ra t u, glav ni muf ti ja Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji Mu a mer Zu kor li} je u po ne de qak uve ~e na tr gu u No vom Pa za ru iz ja vio da su Bo {wa ci je di ni na rod u Evro pi ko ji ni ka da ni je imao fa {i sti~ ku ni ti bi lo ko ju srod nu ide o lo gi ju.

– A}if-efen di ja je or ga ni zo vao od bra nu ovo ga gra da od ~et ni ka. Da ni je bi lo te od bra ne, broj Bo {wa ka bi da nas bio kao u Pri bo ju, No voj Va ro {i i Pqe vqi ma. To do bro mu ni ka da ne }e mo za bo ra vi ti – po ru ~io je Zu kor li}. – Ako po sto je ne ki ele men ti ko la bo ra ci je s ne ma~ kim oku pa to rom, svi zna ju, i pri ja te qi i ne pri ja te qi, da ni je bi lo ni ti jed nog ele men ta ide o lo {ke ko la bo ra ci je, ve} da se ra di lo o naj nu `ni jem pre `i vqa va wu, gde su se na {i pr va ci, s A}if efen di jom na ~e lu, bo ri li svim mo gu }im sred stvi ma da ovaj na rod sa ~u va ju.

– Auto no ma {ki front for mi ran je for mi ra wem Vla de Voj vo di ne, ko ja se sa sto ji re dom od stra na ka ko je se ve} du go go di na za la `u za ve }u auto no mi ju Voj v o d i n e i ko j e, o~i gled no, i na Voj vo di nu i na we ne nad le `no sti i na wen po lo `aj u Sr bi ji ima ju dru ga ~i ji po gled ne go {to }e to ima ti Vla da u Be o gra du – re kla je za „Slo b od n u Evro p u„ pred s ed n i c a Skup {ti ne gra da No vog Sa da Alek san dra Jer kov. – Ne bih re kla da je ovo sa mo od go vor na od lu ku USS-a, s ob zi rom na to da je Vla da Voj vo di ne i u pret hod nom pe ri o du, kao i Skup {ti na Voj vo di ne i sve voj vo |an ske in sti tu ci je, ima la raz lo ga da ve o ma ~e sto usta ne u od bra nu in te re sa gra |a na Voj vo di ne i voj vo |an ske auto no mi je i u tom smi slu mi slim da se ovo tre ba na sta vi ti u na red ne ~e ti ri go di ne. Svi oni raz lo zi ko ji su po sto ja li da mo `da po kra jin ske in sti tu ci je o}u te ka da su in te re si gra |a na Voj vo di ne bi li ugro `e ni, sa da ne po sto je.

sreda15.avgust2012.

3

ZBOG IZ BO RA NO VOG GRA DO NA ^EL NI KA ZRE WA NI NA

Mi ro vi}: Do pun ski voj vo |an ski iz bo ri lo gi ~an is hod Iz bor Iva na Bo {wa ka za no vog gra do na ~el ni ka Zre wa ni na, ko ji se u tom gra du o~e ku je na skup {tin skoj sed ni ci 21. av gu sta, mo gao bi do ve sti do do pun skih iz bo ra za po sla ni k a Skup { ti n e Voj v o d i n e.

Bo {wak je, na i me, po kra jin ski po sla nik iza bran po ve }in skom iz bor nom si ste mu, a isto vre me nim oba vqa wem obe funk ci je na {ao bi se u za kon ski ne do zvo qe nom su ko bu in te re sa.

Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je do sad ni je do zvo qa va la isto vre me no oba vqa we gra do na ~el ni~ ke i po sla ni~ ke funk ci je i pro tiv ta kvih funk ci o ne ra po kre ta la je za kon s ke po s tup k e. Naj n o v i j e po stup ke po kre nu la je ne dav no pro tiv gra do na ~el ni ka Za je ~a ra, Lo zni ce i Pi ro ta – Bo {ka Ni ~i }a, Vi do ja Pe tro vi }a i Vla da na Va si }a.

Oni su, ka k o je ob j a s nio ~lan Od bo ra Agen ci je ^e do mir ^u pi}, bi li du `ni da tri da na po stu pa wu na funk ci ju, u tre nut ku ka da su sa zna li da su kan di da ti i kad su iza bra ni za gra do na ~el ni ke, tra `e mi {qe we da li su u su ko bu in te re sa.

ko je je iza bran, {to se od no si i na da va we ostav ke na po sla ni~ k i man d at. Pred s ed n ik Skup {ti ne Voj vo di ne ras pi su je do pun ske iz bo re za iz bor nu je di ni cu iz ko je je po sla nik ko me je is te kao man dat u ro ku od 30 da na od da na pre stan ka man da ta, pro pi sa no je Po kra -

– Po {to to ni su u~i ni li, Agen ci ja auto mat ski po kre }e po stu pak – na veo je ^u pi}.

Voj v o | an s ki po s la n ik i kan d i d at za gra d o n a ~ el n i k a Zre wa ni na Bo {wak ju ~e ni je bio do stu pan za iz ja vu, po {to je, po re ~i ma we go vih sa rad ni ka u zre wa nin skom od bo ru Srp ske na pred ne stran ke, bo le stan.

Ipak, {ef po sla ni~ ke gru pe SNS-a u Skup {ti ni Voj vo di ne Igor Mi ro vi} ka `e da }e wi ho vi po sla ni ci po {to va ti za kon i stav Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je.

– U sve mu mo ra mo po {to va ti za kon i stav Agen ci je. Ne `e li mo da kr {i mo za kon ske od red be, da li ~i mo na De mo krat sku stran ku i iz be ga va mo od go vor nost, pa ma kar ona i do ve la do do pun skih po kra jin skih iz bo ra – iz ja vio je ju ~e za na{ list Mi ro vi}.

Po k ra j in s kim pro p i s i m a pred vi |e ni su do pun ski iz bo ri ako po s la n i k u pre s ta n e man dat pre is te ka vre me na na

jin skom skup {tin skom od lu kom o iz b o r u po s la n i k a u Skup {ti nu APV. – Sle de }e ne de qe }e mo, ako Bo { wak do b i j e po d r { ku za gra d o n a ~ el n i k a Zre w a n i n a, kon sul to va ti Agen ci ju o we go vim funk ci ja ma. Ako Agen ci ja ne da sa gla snost, sva ka ko }e pod ne ti ostav ku na po sla ni~ ki man dat pa su do pun ski iz bo ri lo gi ~an is hod – ka zao je Mi ro vi}.

Me | u t im, su k ob in t e r e s a kod po sla ni ka u Skup {ti ni Voj vo di ne ni je uvek imao za is hod do pun ske iz bo re. I u no vi skup {tin ski sa ziv po no vo je iza bran so ci ja li sta @i vo rad Smi qa ni} ko me je Skup {ti n a APV kon s ta t o v a l a man dat na kon {to je ve} bio iza b ran za pred s ed n i k a op {ti ne Apa tin. S dru ge stra ne, ima onih ko ji su se, kao po sla nik Mi li voj Vre ba lov (LDP) iz No vog Be ~e ja, na kon mi nu lih iz bo ra ipak od re kli dru ge funk ci je, u op {tin skoj iz vr {noj vla sti.

S. K.

Iva n Bo {wa k

Sur ~in: SNS–URS–SPS Na sed ni ci Skup {ti ne op {ti ne Sur ~in ju ~e je iza bra na no va lo kal na vlast, a ve }i nu u op {tin skom par la men tu ~i ni ko a li ci ja SNS–URS– SPS-a.

Skup {tin skoj sed ni ci na ko joj je for mi ra na lo kal na vlast op {ti ne Sur ~in ni je pri su stvo va lo 11 od bor ni ka DS-a i pet od bor ni ka Po kre ta „Za bo ga tu op {ti nu Sur ~in„.

Gla so vi ma 19 od 35 od bor ni ka, za pred sed ni ka SO Sur ~in iza bran je Ste van [u {a iz SNS-a, dok je za we go vog za me ni ka iza bran Vla dan Ja ni }i je vi} iz re do va URS-a.

– Po ka za li smo da se u Sur ~i nu po {tu je vo qa gra |a na i da nam ni ko ne mo `e uce na ma i pret wa ma od u ze ti man da te – ka zao je no vo i zbra ni pred sed nik SO [u {a.

Ina ~e, ju ~e ra {wu sed ni cu je, zbog pret hod nog in ci den -

ta i na pe te at mos fe re me |u sur ~ in s kim od b or n i c i m a, obez be |i va la po li ci ja, ko ja je do bi la po ja ~a we od jed nog vo da iz Po li cij ske upra ve Be o grad. Pod se ti mo, pri li kom po ku {a ja we nog kon sti tu i sa wa 25. ma ja bi lo je in ci de na ta jer se is pred zgra de te op {ti ne oku pio ve }i broj gra |a na, ko ji su tom pri li kom po lo mi li ne ko li ko sta ka la. Usle di le su me |u sob na „pre pu ca va wa” DS-a i SNS-a oko to ga ko ima ve }i nu za for mi ra we lo kal ne vla sti, ali i op tu `be da je bi lo pret wi i kid na po va wa od bor ni ka.

Na iz bo ri ma 6. ma ja DS je osvo jio 11 man da ta, SNS de set, URS {est, „Po kret za bo ga tu op {ti nu Sur ~in” pet, dok je SPS osvo jio tri man da ta.

4

ekonomija

sreda15.avgust2012.

Ne zna mo ta~ nu ce nu ga sa Ge ne ral ni se kre tar Udru `e wa za gas Vo ji slav Vu le ti} iz ja vio je da bi bi lo ko ri sno pre i spi ta ti ce nu ga sa u Sr bi ji i po tra `i ti bi lo ka kvu mo gu} nost za sni `e we. Pre ma we go vim re ~i ma, to bi bi lo ve li ko olak {a we za gra |a ne.

Vu le ti} je re kao da o~e ku je da }e na {a ze mqa za dve do tri go di ne mo }i da do bi ja jef ti ni ji gas iz Ru si je, ka da po~ ne da se eks plo a ti {e ga so vod Ju `ni tok jer ve li ki tran zit ni deo tog ga so vo da tre ba da pro |e kroz Sr bi ju, {to }e po boq {a ti na {u po zi ci ju u pre go vo ri ma za ni `u ce nu ga sa.

Ta da }e Sr bi ja mo }i, kao je dan od va `nih pre go va ra ~a, da ugo va ra po voq ni ju ce nu ga sa sa

ru skim Ga spro mom, jer }e na {a ze mqa bi ti va `an tran zi ter ga sa Ju `nim to kom za dru ge za pad no evrop ske ze mqe, pre ci zi rao je Vu le ti}.

On je na po me nuo jav nost ne zna ta~ nu ce nu po ko joj Sr bi ja gas ku pu je gas od Ga spro ma, jer je to po slov na taj na iz me |u dve ener get ske kom pa ni je, {to va `i i za sve osta le ze mqe, ali je na gla sio da na ce nu ga sa uti ~u ra zni fak to ri - tr go va~ ki, ali i po li ti~ ki. „Ako ku pu je te ve }e ko li ~i ne ga sa, kao Ne ma~ ka ko ja go di {we na ba vqa oko 50 mi li jar di ku bi ka, mo `e te do bi ti ni `e ce ne ga sa, ili Ukra ji na ko ja ima ni `e ce ne, jer je to po li ti~ ka od lu ka,„ re kao je Vu le ti}.

NA POD RU^ JU RPK-a KI KIN DA

Iz voz du plo ve }i od uvo za Pri vred ni ci tri op {ti ne se ver nog Ba na ta s pod ru~ ja Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re Ki kin da u pr vih {est me se ci ove go di ne ostva ri li su iz voz vre dan 62,4 mi li o na evra, {to je 7,2 od sto ma we u od no su na law sko pr vo po lu go di {te. U istom pe ri o du pet od sto je sma wen i uvoz i iz no sio je go to vo 30 mi li o na evra, ta ko da je u spoq no tr go vin skom po slo va wu pri vred ni ka iz op {ti na Ki kin da, ^o ka i No vi Kne `e vac za dr `a na du go go di {wa po voq na ten den ci ja da je iz voz dvo stru ko ve }i od uvo za.

Se ver no ba nat skih 49 fir mi iz vo zi u 35 dr `a va, a naj ve }i de vi zni pa zar ostva ren je u Slo ve ni ji, 11,9 mi li o na evra. Na dru gom me stu je Ru mu ni ja s 9,5, a za tim po vred no sti pa za ra sle de Ne ma~ ka s oko de vet mi li o na evra, Bo sna i Her ce go vi na sa 6,5 i Ma |ar ska sa 4,7. Naj ve }i iz vo zni ci su Liv ni ca „Ki kin da”(„Auto mo bil ska in du stri ja” i „Ma {i no grad wa”) s oko 23 mi li o na evra, Liv ni ca „Le Be li je Ki kin da” s 14, MKS Ki kin da sa 4,7 i EM ME PI iz Ki kin de sa 4,2 mi li o na evra. Du van ska in du stri ja „^o ka” ostva ri la je iz -

voz du va na vre dan 2,8 mi li o na evra, a so li dan u~i nak iz pre hram be ne in du stri je ostva ri li su „Ba ni ni” i „Ki kind ski mlin” iz Ki kin de i no vok ne `e va~ ka „Ale va”.

– Se ver no ba nat ska pri vre da je u pro te klih de set go di na, ra ~u na ju }i i pr vih {est me se ci 2012, ostva ri la uku pan su fi cit u po slo va wu s ino stran stvom od pri bli `no 800 mi li o na evra, a naj ve }i je ostva ren 2008. go di ne, ~ak 132 mi li o na evra – iz ja vio je pred sed nik RPK-a Ki kin da Ti bor [e bek. – Po re zul ta ti ma iz pr vog po lu go di {ta, ova go di na, ima ju }i u vi du eko nom sku kri zu, ne }e bi ti to li ko be ri }et na, ali obe }a va so lid ni de vi zni pa zar.

Se ver no ba nat ski pri vred ni ci su uvo zi li iz 54 dr `a ve {i rom sve ta, ali naj vi {e iz ze ma qa EU: Ru mu ni je, Slo ve ni je, Ne ma~ ke, ^e {ke, Ita li je, Slo va~ ke i Ve li ke Bri ta ni je. Naj ve }i iz vo zni ci, Liv ni ca „Ki kin da”, „Le Be li je Ki kin da” i EM ME PI su i naj ve }i uvo zni ci si ro vi na i po lu pro i zvo da za po tre be pro iz vod we za iz voz.

M. Mi tro vi}

VESTI [ted wa na kru {e va~ ki na ~in U Kru {ev cu su na sna zi me re {ted we ko je pod ra zu me va ju pro me nu si ste ma ti za ci je rad nih me sta, ko ri {}e we auto mo bi la grad ske upra ve is kqu ~i vo u slu `be ne svr he, kao i an ga `o va we dru {tve no od go vor nih pred u ze }a za re a li za ci ju in fra struk tur nih pro jek ta, re kao je ju ~e Ta nju gu gra do na ~el nik Kru {ev ca Bra ti slav Ga {i}.

“Od mah po pre u zi ma wu vla sti, mi smo na pra vi li pre sek sta wa, vi de li ko li ka je bi la re pre zen ta ci ja pret hod nog gra do na ~el ni ka, po tro {wa go ri va, ka fe i al ko hol nih pi }a”, re kao je Ga {i}, pre ci zi ra ju }i da je za sa mo {est me se ci po tro {e no 443 ki lo gra ma ka fe i oko 150 li ta ra al ko hol nih pi }a.

(Ta njug)

Iz me ne na pru zi Be o grad – – Su bo ti ca Zbog ra do va iz me |u sta ni ca Vr bas i Lov }e nac na pru zi Be o grad – No vi Sad – Su bo ti ca, od da nas do 17. av gu sta u ve ~er wim sa ti ma, bi }e skra }e ne tra se dva lo kal na put ni~ ka vo za, na ja vi le su @e le zni ce Sr bi je. Re~ je o iz me na ma u pe ri o du od 20.10 do 0.20 ~a so va po sle po no }i. Lo kal ni put ni~ ki voz iz Su bo ti ce u 19.27 za No vi Sad sa o bra }a }e do Ba~ ke To po le i od Vr ba sa do No vog Sa da, a izo sta }e na de o ni ci Ba~ ka To po la – Vr bas. Kom po zi ci ja ko ja kre }e iz No vog Sa da za Su bo ti cu u 20.06 vo zi }e do Vr ba sa i od Ba~ ke To po le do Su bo ti ce, a iz o sta ja }e na re la ci ji Vr bas – Ba~ ka To po la, na ve de no je u sa op {te wu.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

114,3041

116,6368

119,3194

113,9542

Australija

dolar

1

97,2138

99,1978

101,4793

96,9163

Kanada

dolar

1

93,1042

95,0043

97,1894

92,8192

Danska

kruna

1

15,3527

15,6660

16,0263

15,3057

Norve{ka

kruna

1

15,6170

15,9357

16,3022

15,5692

[vedska

kruna

1

13,8513

14,1340

14,4591

13,8089

[vajcarska

franak

1

95,1424

97,0841

99,3170

94,8512

V. Britanija

funta

1

145,1480

148,1102

151,5167

144,7037

SAD

dolar

1

92,4790

94,3663

96,5367

92,1959

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 8. 2012. godine

dnevnik

Napoqu kupujemo sve vi {e stru je Hi dro e lek tra ne u Sr bi ji zbog su {e pro iz vo de oko 20 od sto ma we elek tri~ ne ener gi je u od no su na pla ni ra ne ko li ~i ne i na je sen }e taj ma wak mo ra ti da se na dok na di uvo zom stru je, ko ji bi mo gao bi ti vi {i od 10 od sto ukup ne po tro {we, sa op {te no je Ta nju gu u EPS-u. Osim uvo zom, ma wak stru je iz hi dro e lek tra na tre ba da bu de na dok na |en i ob na vqa wem hi dro a ku mu la ci ja, {to }e za vi si ti od ko li ~i ne pa da vi na, ka `u u EPS-u.

I da ni je bi lo su {e, EPS je pla ni rao uvoz stru je od dru ge po lo vi ne sep tem bra i on }e iz no si ti oko 700 gi ga vat-~a so va elek tri~ ne ener gi je, is ti ~u u EPS-u. Po {to je si tu a ci ja u hi dro sek to ru lo {i ja od pla ni ra ne i uvoz stru je }e bi ti ve }i, is ti ~u u toj kom pa ni ji, u ko joj ne o~e ku ju da }e po ~e ti da

ku pu ju stru ju pre dru ge po lo vi ne sep tem bra, jer se ma wak ener gi je iz hi dro e lek tra na sa da na dok na |u ju vi {om pro iz vod wom za oko 20 od sto iz ter mo e lek tra na.

Ko li ~i na uve ze ne stru je }e za vi si ti i od po tro {we, ko ja sa da iz no si oko 75 mi li o na ki lo vat-~a so va dnev no, ka `u u EPS-u i do da ju da zbog to ga ugo vor o uvo zu ni ka da ni je fik si ran i po sto ji mo gu} nost od stu pa wa od pred vi |e nih ko li ~i na elek tri~ ne ener gi je ko ju tre ba uve sti.

Od ukup nog elek tro e ner get skog po ten ci ja la EPS-a, na hi dro e lek tra ne ot pa da oko 34 od sto i u wi ma se pro iz vo di oko de vet

mi li jar di ki lo vat-~a so va elek tri~ ne ener gi je go di {we. EPS go di {we pro iz ve de ne {to vi {e od 30 mi li jar di kWh elek tri~ ne ener gi je.

MI NI STAR GRA \E VI NE VE LI MIR ILI] NA JA VIO FOR MI RA WE RAZ VOJ NE BAN KE

„Po {tan ska {te di o ni ca” zi da }e de vi ze?

Da bi za po sli li sve ka pa ci te te i ostva ri li do bru za ra du i se bi i dr `a vi, gra |e vi na ri Sr bi je su ja sno po ru ~i li no voj Vla di da od we o~e ku ju for mi ra we raz voj ne ban ke ko ja bi im omo gu }i la va lid ne ga ran ci je neo p hod ne za u~e {}e na ozbiq nim ten de ri ma, ka ko u ze mqi, ta ko i u sve tu. Mi ni star gra |e vi ne i ur ba ni zma Ve li mir Ili} na ja vio je da bi raz voj na ban ka ko ja tre ba ne i ma ri ma mo gla bi ti „Po {tan ska {te di o ni ca”, ko ja je u sa sta vu dr `a ve, a ko joj bi tre ba lo da ti od go va ra ju }e nad le `no sti i pre i me no va ti je.

Sr bi ja ima broj ne po nu de za u~e {}e na {ih gra |e vi na ra na ino stra nim pro jek ti ma. Da bi srp ski ne i ma ri mo gli re a li zo va ti pro jek te vred ne mi li jar du evra, mi ni star Ili} ka `e da }e im dr `a va u to me po mo }i stva ra wem srp ske na ci o nal ne ban ke ko ja bi sve dr `av ne de po zi te dr `a la kod se be, a ne da ih, ka ko ob ja {wa va, dr `e ne ke stra ne ban ke i ze le na {e pri vre du. Pred nost je {to mi ta kvu ban ku ve} ima mo, sa mo je tre ba sta vi ti u funk ci ju gra |e vi nar stva. Mi ni star sma tra da bi sva ko jav no pred u ze }e i sva ka ja ~a fir ma tre ba lo da dr `e de po zi te u toj ban ci da bi se iz tih pa ra kre di ti ra li gra |e vi na ri i da va le re fe ren ce za po slo ve u ino stran stvu.

Gra |e vi na ri va pe za po mo}

A ne kad...

Srp ska gra |e vin ska ope ra ti va je osam de se tih go di na pro {log ve ka ostva ri va la go di {we na ino stra nim gra di li {ti ma iz me |u dve i dve i po mi li jar de do la ra. Ilu stra ci je ra di, tur ska ope ra ti va je u to vre me ostva ri va la iz me |u 200 i 300 mi li o na do la ra, a da nas Tur ci u ino stran stvu re a li zu ju ra do ve vred ne ~ak 28 mi li jar di do la ra, dok mi tek oko 250 mi li o na do la ra!

Mi ni star Ili} ka `e da „Po {tan ska {te di o ni ca” ima naj ve }e kli jen te u dr `a vi i da je u sklo pu Vla de, te da je pod in ge ren ci jom „Po {te Sr bi je” i Te -

le ko ma, ko ji ogrom ne de po zi te dr `i u stra nim ban ka ma, iako ima sop stve nu ban ku u okvi ru svog de lo va wa, {to je ne shva tqi vo. Isto kao i ne ka jav na

pred u ze }a ko ja ta ko |e dr `e de po zi te u stra nim ban ka ma uz ka ma tu od dva po sto, a na {a pri vre da po sle ko ri sti taj no vac s ka ma tom od de set do 18 pro ce na ta!

Ne i ma ri raz voj nu ban ku tra `e go di na ma. We no osni va we je na ja vio i biv {i pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} u mar tu pro {le go di ne. Ta da je bi lo za mi {qe no da osni va~ ki ka pi tal bu de obez be |en iz bu xe ta, je di no se ni ka da ni je od re di la we go va su ma, tek se, po re |e wa ra di, po mi wa lo da je osni va~ ki ka pi tal Hr vat ske ban ke mi li jar du evra.

Gra |e vi na ri su za po ~e tak tra `i li od dr `a ve da im za po slo ve u ino stran stvu obez be di ga rant ni fond od 250 mi li o na evra, iz Vla de su sti za la obe }a wa o pr vih 50 mi li o na evra, ko ji bi vre me nom ra sli, me |u tim, sve je osta lo na to me. A ~e ka we ni je i{lo na ru ku do ma }im kom pa ni ja ma, ko je su jo{ uvek pre po zna tqi ve u ino stran stvu i mo gle bi ra di ti, ali, ni ti ima ju re fe rent ne po slo ve u dr `a vi zbog ma log obi ma in ve sti ra wa u Sr bi ji, ni ti fi nan sij sku po dr {ku. Gra |e vi na ri za to po zdra vqa ju obe }a we mi ni stra Ili }a, sa mo da ne bu de po onoj na rod noj...

R. Da u to vi}

Ili}: O Ki ne zi ma na je sen Ki ne zi nu de Sr bi ji ve o ma po voq ne uslo ve za iz grad wu Ko ri do ra 11 sa ula ga wem od dve i po mi li jar de evra, a zva ni~ na po nu da bi }e u vla di po ~et kom sep tem bra, iz ja vio je mi ni star gra |e vi ne i ur ba ni zma Ve li mir Ili}. „Do sa da po sto ji sa mo pi smo o na me ra ma. Po red ‘Pu te va i mo sto va’ i dru ge ki ne ske naj ve }e dr `av ne kom pa ni je i ban ke ogla si le su se i `e le da u~e -

stvu ju”, iz ja vio je Ili}. Za u~e {}e u iz grad wi auto pu ta od Be o gra da do Cr ne Go re, ta ko |e, su se in te re so va li, ka ko je re kao, [pan ci i Austri jan ci ko ji sa da pri pre ma ju po nu de. „To ni je pi ta we za jed nog ~o ve ka, ve} za pre mi je ra, za me ni ka i wi ho ve naj u `e sa rad ni ke, da sed nu i pred lo `e vla di naj bo qa re {e wa”, na veo je Ili}. On je pod se tio da je pred sed nik Ki ne obe }ao 10 mi li jar di evra za in -

ve sti ci je u ju go i sto~ noj Evro pi, a ki ne ska kom pa ni ja „Pu te vi i mo sto vi”, ko ja gra di most od Ze mu na do Bor ~e, po nu di la je u~e {}e u grad wi auto pu ta od Be o gra da do gra ni ce Cr ne Go rom kla si~ nim kre di ti ra wem, kon ce si jom ili jav no-pri vat nim part ner stvom. „Ali, mo ra mo ima ti do ku men ta ci ju, gra |e vin ske do zvo le i sve {to je neo p hod no”, na gla sio je mi ni star do da ju }i da dok se

pre go va ra ve} tre ba da re {a va mo imo vin sko-prav ne od no se.

On je ka zao da je na in ter ven ci ju pre mi je ra Ivi ce Da ~i} i za me ni ka pre mi je ra, Mi ni star stvo fi nan si ja ovih da na ve} opre de lio od re |e na in ter vent na sred stva za eks pro pri ja ci ju ka ko bi Azer bej xan ci, ko ji su nam da li kre dit od 300 mi li o na evra, mo gli da na sta ve bez za sto ja da gra de auto put od Qi ga do Pre qi ne.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Impol Seval, Sevojno

10,83

665

6.650

Montinvest, Beograd

5,50

6.499

5.849.100

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

5,26

4.000

240.000

Imlek, Beograd

3,18

2.498

14.380.835

1,78 Promena %

629 Cena

19.376.147 Promet

NIS, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

NIS, Novi Sad

1,78

629

19.376.147

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.202

0,00

Imlek, Beograd

3,18

2.498

14.380.835

Soja protein, Be~ej

0,41

494

128.420

Energoprojekt holding, Beograd

-5,24

470

117.500

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,46

434

431.355

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.495

104.950

Metalac, Gorwi Milanovac

0,60

1.670

91.550

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,70

2.013

553.450

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

5,26

4.000

240.000

308.200

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.895

0,00

128.420

Tigar, Pirot

-5,17

275

23.400

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

360

0,00

Putevi, U`ice

-20,00

480

2.400

Banat. Despotovac, B. Despotovac

-15,46

350

17.500

Stari Tami{, Pan~evo Soja protein, Be~ej

-9,29

635

19.690

-8,89 Promena %

820 Cena

41.000 Promet

0,00 0,41

629 1.150 494

Promet 211.270

6.000

1,78

Cena 1.408

1.200

NIS, Novi Sad

Promena % -0,56

-40,00

Filip Moris, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

PZP Po`arevac, Po`arevac

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

BELEX 15 (442,18 0,29)

19.376.147

Mlekara, Subotica

0,00

1.317

97.458

Radijator, Zrewanin

0,00

480

70.080

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

Za ko nom pro tiv kru ga ne pla }a wa Dr`ava trenutno duguje privredi vi{e od milijardu evra, a realni sektor izme|u sebe 3,4 milijarde evra i „za~arani krug” dugovawa i nelikvidnosti mo`e biti re{en samo dono{ewem zakona koji bi rokove pla}awa ograni~io na 45 dana, ocenio je predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin. „To su ogromna sredstva koja nisu u srpskom finansijskom krvotoku i prave za~arani krug da svako svakome duguje. Neophodno je dono{we zakona o ro~nosti i obaveznosti izmirivawa obaveza dr`ave i velikih trgovinskih lanaca”, rekao je Bugarin u intervjuu za Tanjug.

U Evropskoj uniji dugovi se izmiruju do 30 dana, dok je u Srbiji taj prosek 128 dana, podsetio je on i dodao da, pored dono{ewa zakona, treba izmiriti zaostala dugovawa, uvesti fer odnose u privredi, kao i princip da isti ar{ini va`e i za dr`avu kada su u pitawu kamate na dugovawa.

Bugarin je napomenuo da mnogi trgovinski lanci daju odlo`eno pla}awe izme|u 90 i vi{e od 200 dana i da taj tro{ak i kursne razlike snose proizvo|a~i, {to ih prisiqava da se zadu`uju pod nepovoqnim uslovima da bi izmirili obaveze.

Govore}i o poreskoj refor mi, najavqenim olak{icama i stimulativnim merama za zanatlije, mala i sredwa preduze}a, on je rekao da je to dobro i pozitivno, ali da }e te mere rasteretiti samo deo srpske privrede. Prema re~ima Bugarina, za relaksaciju cele srpske privrede neophodna je „potpuna, neutralna, stimulativna i podsticajna poreska reforma koja bi znatno smawila tro{kove poslovawa.”

sreda15.avgust2012.

ZBOG MAW KA U BUYETU SLE DI PO VE ]A WE PO RE ZA

Pra znu dr `av nu ka su pu ni }e mo svi Deficit u dr`avnoj kasi ove godine treba da popune aran`man s Me|unarodnim monetarnim fondom i nova zadu`ivawa.

Idu}e godine znatan prihod– ~ak 60 milijardi dinara – treba da donesu ve}i porezi. Ve} su pripremqene izmene zakona, a predvi|ena su pove}awa poreza na dodatu vrednost, zatim na dobit preduze}a te ve}e akcize.

Promene }e pretrpeti i dosada{wi sistem oporezivawa dohotka gra|ana.

O tome da op{ta stopa PDV-a kod nas treba da se pove}a s 18 na 20 posto pri~a se ve} du`e. Ta dva procenta uticala bi na pove}awe cena s oko jedan posto, {to zna~i da bi nam za toliko opao i standard. Ta mera trebalo bi da donese u dr`avnu kasu 25 milijardi. Ni`a stopa se ne bi mewala, ostala bi osam posto. Wome su obuhva}ene osnovne namirnice, poput hleba, mleka, bra{na, mesa, kao i komunalne usluge.

Odnosno, taj ni`i PDV i daqe ostaje u slu`bi za{tite standarda, a to }e dobro do}i naju gro`enijem sloju stanovni{tva, ali i svima drugima. Efekti tog poreza brzo bi se osetili, odnosno u dr`avnu kasu bi se vi{e novca slilo takore}i odmah.

Srbija se ve} godinama hvali najni`im porezom na dobit preduze}a od deset posto. Za taj po rez predvi|ene su i brojne olak{ice pa se on u su{tini pla}a po stopi koja ne prelazi sedam procenata. Osim nove stope od 15 posto, predvi|a se ukidawe olak{ica pa bismo od tog poreza mogli o~ekivati, kao i od PDV-a, brze efekte. Mana tog pove}awa je pogor{awe op{teg poslovnog ambijenta u Srbiji, a tu smo ve} suvi{e lo{i. Ali, to bismo lako mogli popraviti smawewem administrativnih

Sla ba na pla ta Osim ve}ih poreskih stopa, vi{i prihod donosi i efikasanija naplata poreza. Tu smo veoma lo{i. U izve{taju Svetske banke Srbija je dobila niske ocene. Kod nas kompanije obave 66 pla}awa poreza godi{we. Prosek u regionu je 37. Primedbe je imao i MMF. Oni su smatrali da fiskalna disicplina nije dovoqna, posebno kod naplate duga i pru`awa usluga korisnicima, zatim da je koordinacija izme|u Uprave u Beogradu i regionalnih centara nedovoqna.

Reforma rada poreske administracije je o~igledno isto tako va`an zadatak kao i pove}awe stope poreza. Poreznicima je ve} decenijama poznato da bez efikasne naplate nema punije kase.

Ali poznavaju}i zakomplikovanu srpsku administraciju, to }e biti mnogo te`i zadatak od svih drugih zajedno. procedura i ubrzawem sveobuhvatne reforme propisa (SRP).

U posledwe vreme SRP je prili~no otupeo.

Jedan od najizda{nijih buxetskih prihoda su akcize. Pla}aju se na derivate nafte, alkoholna pi}a i cigarete. Vi{e akcize brzo donesu ve}e prihode. No, profesor Ekonomskog fakulteta Mi loj ko Ar si} opomiwe da,

ako se pretera, efekat mo`e biti kontraproduktivan jer se stvaraju uslovi za dobru zaradu u „sivoj” zoni, {to {verceri odmah iskoriste.

– Cigarete su u Srbiji me|u jeftinijima u regionu pa, ukoliko bi se na{la prava mera kod poskupqewa, to ne bi zna~ajnije uticalo na {verc. Posebno ako bi bilo propre}ano poja~anim

radom poreznika i carinskih organa – smatra poreski stru~wak \er| Pap. Poresko ili bilo koje drugo poskupqewe cigareta u Srbiji pozdravili bi i u regionu. Cigarete su samo u Makedoniji i Albaniji jeftinije nego kod nas. U Rumuniji su ~ak tri puta skupqe, pa {verc s isto~nim susedima cveta jer je zarada u „sivoj„ zoni odli~na.

O~ekuju nas promene i kod poreza na dohodak gra|ana. Ali, za razliku od prethodnih, gde se ve} mo`e predvideti i pove}awe i prihod, za zarade gra|ana jo{ nema jasne definicije novih propisa i poreske politike.

Kod nas su kao „bogati” oporezo vani oni koji su u toku jedne go dine zaradili trostruku prose~nu platu u Republici i makar dinar vi{e. Oni pla}aju porez po stopi od deset posto, a za {estostruki prosek, plus dinar, stopa je 15 posto. Kod nas se iz godine u godinu te osnovice kre}u od 1,5 milion dinara do tri miliona.

Istovremeno, k’o od {ale se prijavquju zarade od 18, 15 ili 12 miliona. Zato je jedna od ideja da se pove}aju progresivne stope i uvede vi{e wih.

– Ve}e progresivne stope bi bile sasvim u redu, posebno ako bi se to odmerilo na odgovaraju}i na~in – smatra Pap. – Ali, ne treba zaboraviti ni sinteti~ko oporezivawe gra|ana. Mi smo zakon o tome ~ak doneli, ali je primena odlo`ena. Tu se sabiraju svi prihodi i primena takvog propisa bi pomogla da se jasno snimi poreska snaga gra|ana.

Podaci do kojih bi poreznici primenom tog zakona do{li pomogli bi da se vidi ne samo ko je bogat ve} i kome je stvarno potrebna socijalna pomo}.

D. Vu jo {e vi}

5

Oti {ao i Jo si fi dis ^lan Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ko sta Jo si fi dis obavestio je predsednika Skup{tine Srbije Ne boj {u Ste fa no vi }a da podnosi ostavku, saop{tio je ju~e NBS. Josifidis je u obrazlo`ewu naveo da ostavku na mesto ~lana Saveta podnosi imaju}i u vidu ~iwenicu da su{tinske izmene koncepcije funkcionisawa NBS podrazumevaju i od govaraju}e personalne promene, navedeno je u saop{tewu.

Re zer ve: u julu najve}i odliv Devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) na kraju jula, iznosile su 10,14 milijardi evra, objavila je ju~e centralna banka. U ju lu najve}i odliv realizovan je po osnovu toga {to su banke povukle izdvojene devizne obavezne rezerve, u neto iznosu od 167,4 miliona evra, u odnosu na wihov nivo obra~unat u junu.

Ostali odlivi iz deviznih re zervi realizovani su po osnovu intervencija NBS na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu u iznosu od 44,5 miliona evra, izmirivawa obaveza prema inokreditorima u iznosu od 28,7 miliona evra i servisirawa stare devizne {tedwe u iznosu od 18,9 miliona evra. U julu je najve}i priliv ostvaren prodajom hartija od vrednosti Republike Srbije, denominovanih u evrima u iznosu od 30,7 miliona evra. Pored toga, ostvareni su prilivi od donacija u iznosu od 17,1 milion evra i po osnovu kori{}ewa kredita u iznosu od 15,5 miliona evra.

Neto devizne rezerve, odnosno rezerve umawene za devizna sred stva banaka po osnovu obavezne re zerve, kao i za sredstva povu~ena od MMF-a, na kraju jula iznosile su 5,53 milijarde evra. Devizne rezerve NBS obezbe|uju pokrivenost nov~ane mase (M1) od 435 odsto, kratkoro~nog duga u iznosu 2.965 odsto i istovremeno pokrivaju sedam meseci uvoza robe i usluga.

ZA PR VIH SE DAM ME SE CI OVE GO DI NE

Jav ni dug po ve }an mi li jar du evra Javni dug Srbije bio je na kra ju ju la 15,47 mi li jar di evra, a za sedam meseci ove godine pove}an je za milijardu evra. Kako je objavqeno na sajtu Ministarstva finansija i privrede javni dug Srbije je

samo u julu pove}an za oko 180 miliona evra.

Mi ni star stvo ni je sa op {tilo koliko je u~e{}e javnog duga u bruto doma}em pro iz vo du (BDP), a u okvi ru osnovnih indikatora makroe-

konomskih kretawa je navelo da je u toku izrada novog izve{taja o fiskalnoj strategiji i u sklopu toga procene BDP za 2012. Ministar finan si ja i pri vre de Sr bi je Mla | an Din k i} je pro {le sedmice kazao da je javni dug po metodolo gi ji Mi ni star stva finansija oko 53,5 odsto BDP. Zakonom o buxetskom sistemu u~e{}e javnog duga u BDP je ograni~eno na 45 odsto. Ukupne direkt ne obaveze Srbije na kra ju ju la bi le su 13,07 milijardi evra, od ~e ga je unu tra {wi dug bio 5,59 mili jar di, a spoq ni 7,48 milijardi. Indirektne obaveze dr`a ve su na kra ju aprila bile 2,4 milijarde evra.

O PO DA CI MA MI NI STAR STVA FI NAN SI JA

U ju lu buyet bio u plu su Prihodi u buxetu Srbije u julu mesecu iznosili su 74,5 milijardi dinara, {to predstavqa najve}i mese~ni prihod u ovoj godini, tako da je uz rasho de od 69,5 milijardi, ostvaren suficit od pet mi lijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finan sija i privrede. Dobri prihodi su proistekli iz visokih priliva po osnovu PDV i akciza. U julu se upla}uju tromese{ne obaveze PDV-a, pa je visok priliv uobi~ajen.

Prihod od akciza iznosio je 23,7 milijarde di nara i posledica je, pored akciznih obaveza za jun, koji je upla}en u julu, pove}enim obimom tranzit nog saobra}aja, pa je i naplata akciza na naftne derivate bila mnogo ve}a. Tako|e u julu su pove}ane i minimalne visine akcize na duvanske proiz-

vode. Uobi~ajeno je da se u periodu pre utvr|iva wa novih vi{ih akciza pove}ava obim uvoza ciga reta, {to se reflektuje na naplatu akciza. Osta li oblici poreskih prihoda napla}eni su u skla du sa o~ekivawima, kao i neporeski.

Rashodi buxeta od 69,5 milijardi dinara su uobi~ajeni nivo za jul. Najve}e stavke predsta vqaju isplata plata zaposlenima i transferi organizacijama obaveznog spcijalnog osigurawa (PIO fond, RFZO, Nacionalna slu`ba za zapo {qavawe) ~iji se najve}i deo odnosi na penzije.

Prihodi i rashodi buxeta, u periodu januar - jul, ostvaren je deficit buxeta u visini od 94 mili jarde dinara. Pri tom su prihodi izosili 413,4 milijarde, a rashodi 507,4 milijarde dinara.

Bez ograni~ewa penzija te{ko do maweg deficita

SA VET NI CA MI NI STRA FI NAN SI JA MI LI CA BI SI]

Mo ra }e da tr pe i pla te i pen zi je Savetnica ministra finansija za poreski sistem i Poresku upravu Mi li ca Bi si} izjavila je da je te{ko o~ekivati smawewe buxetskih rashoda bez ograni~avawa rasta plata u javnom sektoru i penzija, nagla{avaju}i da je za to potreban politi~ki i socijalni dogovor. „^iwenica je da dve tre}ine buxeta ide na plate i penzije i da se bez ograni~avawa rasta ovih stavki te{ko mo`e o~ekivati neophodno smawewe rashoda. Mi se nadamo da }emo posti}i politi~ki i socijalni dogovor oko odgovaraju}ih izmena u kretawu plata u javnom sektoru i penzija”, navela je Bisi} u intervjuu Tanjugu.

Isti~u}i da se nada „da }e svi shvatiti te`inu situacije i dati doprinos wenom razre{ewu”, Bisi} je rekla i da su u toku pripreme rebalansa buxeta i da se o tome ve} vode razgovori sa buxetskim korisnicima. Ona je izrazila

o~ekivawe da }e sve zainteresovane strane shvatiti da bez zna~ajnijih u{teda na rashodnoj strani ne}e biti mogu}e da se postoje}i deficit smawi, i {to je jo{ va`nije, mawak u buxetskoj kasi u slede}oj godini svede na neku razumnu meru.

Ukoliko se razume situacija, „zna~ajne u{tede su mogu}e”, tvrdi Bisi}, uz napomenu da „}e sve biti jasnije po okon~awu razgovora sa buxetskim korisnicima, koji su u toku”. Savetnica ministra finansija, koja se nalazi i na ~elu Radne grupe za poreski sistem i reformu Poreske uprave, isti~e da to telo ima zadatak da pripremi zakonske izmene koje }e pojednostaviti poreski sistem, ispraviti uo~ene anomalije, ukloniti nepotrebnu birokratiju i olak{ati poslovawe poreskih obveznika i rad poreznika. „Radna grupa analizira poresku politiku, dakle, sve osnovne

poreske oblike, a osnovni plan je da deo zakona bude izmewen u septembru sa primenom od 1. oktobra, a drugi deo u novembru sa primenom od 1. januara 2013. godine”, precizirala je Bisi}. Ona je do dala i da je namera da ve} u drugoj polovini avgusta po~ne javna rasprava i da se predstave najnoviji nacrti izmena zakona.

Bisi} je ukazala da je izvesno da }e do}i do pove}awa nekih poreskih stopa, ali nije mogla da precizira o kojim poreskim ob licima je re~ i u kom procentu }e biti taj rast. „Imaju}i u vidu veli~inu nasle|enog deficita ~ini se verovatnim da }e se neke poreske stope pove}ati. Jo{, me|utim, nije poznato koje stope i u kom procentu, jer treba da se vidi kolike su mogu}e u{tede u rashodima do kraja godine, {to je prvi na~in smawivawa deficita”, naglasila je ona.

6

POQOPRivRedA

sreda15.avgust2012.

dnevnik

UDVOSTRU^ENE CENE STO^NE HRANE

Lucerka i slama odo{e u nebesa Su {a je do pri ne la to me da se no, lu cer ka i sla ma po sta nu naj tra `e ni ja ro ba za vla sni ke mu znih kra va i go ve da na se ve ru Ba na ta jer su vre lo pro le }e i le to uti ca li na to da tih osnov nih po trep {ti na za wi ho va gr la ne ma do voq no. Ce ne su vi {e ne go udvo stru ~e ne u od no su na

{wih 25 do 30 di na ra, po sku pe la na 60.

– Pro iz vod wu mle ka po ~eo sam 2003. go di ne s jed nom mu za rom, a sa da imam ukup no 15 gr la. @e qa mi je da sa ~u vam sta do u ovom bro ju, ali s ob zi rom na to da su tro {ko vi is hra ne, kao i we ne pri pre me, znat no po ve }a -

Mla di far mer Jo `ef Bo ro{ iz ^o ke: Pre sku pom hra nom te {ko je odr `a ti pu nu sta ju

pret hod nu go di nu, s da qom ten den ci jom po sku pqe wa, ta ko da se sto ~a ri pre ra ~u na va ju i bri nu ka ko }e sa ~u va ti mu zne kra ve i wi hov pod mla dak.

– Za sto ki lo gra ma su ve de te li ne po treb no je iz dvo ji ti 25 evra, ume sto 12 ko li ko je ko {ta la pro {le go di ne u ovo vre me. Od mle ka re do bi jam 25 di na ra za li tar mle ka pa is pa da da mi je za tu ko li ~i nu de te li ne po treb no 120 li ta ra mle ka – pre do ~a va mla |i far mer Jo`ef Boro{ iz ^o ke.

Sli~ no je i s dru gom ka ba stom hra nom za go ve da. Ba la li vad skog se na je pro {log le ta ko {ta la 60 di na ra, sa da je 150, dok je ba la sla me ko ja se ko ri sti za pro stir ku s pro {lo go di -

– Ki {a bi bi la dra go ce na da bar po pra vi sta we i po boq {a ~e tvr ti ot kos lu cer ke jer su pri no si u pr va tri bi li uma we ni – na da se Bo ro{.

Osim hra ni va i pro stir ke, sto ~a ri se su o ~a va ju i s po ve }a wem ce na uslu ga u pri pre mi hra ne. Ta ko je uslu ga pre so va wa ba la se na sa 17 do 18 di na ra u pret hod noj se zo ni, u ovoj po va }a na na 28 do 30, a si li ra we ku ku ru za, od ko jeg }e si la `a bi ti ne kva li tet na zbog ne do stat ka kli po va, po ka ta star skom ju tru sta je 60 evra.

– Ra ~u ni ca za dr `a we go ve da je ni ka kva, ali ciq mi je da ove go di ne sa mo odr `im po sto je }i broj gr la i da se na dam bo qoj na red noj go di ni i bo qoj agrar noj po li ti ci dr `a ve, ko jom ma li pro iz vo |a ~i ne }e bi ti iz u ze ti iz sub ven ci o ni sa wa i ima }e pra va na pre mi je – do da je Bo {o{.

Mla di ~o kan ski far mer mle ko is po ru ~u je Su bo ti~ koj mle ka ri kao i ve }i na far me ra iz ^o ke, po 23 do 26 di na ra li tar, bez pra va na pre mi ju jer u kvar ta lu is po ru ~i ma we od 3.300 li ta ra mle ka, {to je gra ni ca za is pla tu pre mi je od pet di na ra po li tru, ko ju ostva ru je sve ga se dam-osam

Ceh }e platiti krave Pro iz vo |a~ mle ka Jo`ef Molnar dr `i {et mu znih kra va.

– Sli~ na su {a bi la je bi la i pre ~e ti ri go di ne, ali u ma wem obi mu. Ceh su ta da, osim vla sni ka, pla ti le kra ve, jer su ih pro da va li u bes ce we ka da je po ne sta lo hra ne. Pla {im se da }e i na red ne go di ne, mar ta i apri la, ka da po ne sta ne hra ne, a ne do spe no va, kra ve mu za re, ~i ja je sa da {wa vred nost oko 1.000 evra, za vr {i ti u kla ni ci po upo la ni `oj ce ni – stra hu je Mol nar. ni, a ce na mle ka je osta la ista, to }e bi ti te {ko ostvar qi vo – sma tra Bo ro{.

On za svo je sta do obez be |u je hra nu na po vr {i ni od 20 ka ta star skih ju ta ra ora ni ca, ko je ob ra |u je, ali ka ko vi di, ove go di ne ne }e je ima ti do voq no i mo ra }e je ku po va ti.

od ukup no pe de se tak pro iz vo |a ~a mle ka iz ^o ke.

– Deo mle ka pro da mo od ku }e in di vi du al nim kup ci ma po 40 di na ra, {to je vi {e ne go {to da je mle ka ra, me |u tim, i ta ce na je da nas ne is pla ti va – ka `e Jo `e fo va maj ka Borka Boro{.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

PRIVREDNA KOMORA SRBIJE

Da se zabrani izvoz `ita Zbog po sle di ca su {e, Pri vred na ko mo ra Sr bi je pred la `e Vla di Sr bi je da hit no do ne se od lu ku o za bra ni iz vo za `i ta ri ca.

Pre ma wi ho vim re ~i ma, za bra na, pre sve ga, tre ba da se od no si na ku ku ruz, so ju, sun co kret, ali i na p{e ni cu.

Pro iz vo |a ~i hra ne za `i vo ti we ova kav zah tev obra zla `u da u sve tu, pa ni kod nas, zbog su {e ne ma do voq no si ro vi na za pro iz vod wu sto~ ne hra ne, pa }e u su prot nom do }i do po ko qa sto~ nog fon da. „Po red to ga, po treb no je da PDV u ovoj de lat no sti bu de na ni vou od osam od sto, ka ko bi se bar do ne kle ova oblast uskla di la sa re al nim sta wem na tr `i {tu. Na taj na ~in se po ma `u i far me ri, pa se sta bi li zu je sto ~ar ska pro iz vod wa, ko ja je do ve de na na rub pro pa sti”, na vo di se u sa op {te wu PKS. Broj ~a no sta we sto ke u Sr bi ji je vi {e ne go pre po lo vqe no, {to mo `e bi ti ve li ki pro blem za pro stu pre hra nu. „I dok se na {a sto ~ar ska pro iz vod wa prak ti~ no gu {i i uni {ta va, ra ste uvoz me sa sum wi vog kva li te ta, od `i vo ti wa hra we nih GMO use vi ma.

Sve ovo su nu `ne me re za spas ove de lat no sti, ali i sto ~ar stva u Sr bi ji”, na vo di se u sa op {te wu.

Paori jo{ ~ekaju polovinu para Ko li ko dr `a va tre nut no du gu je po qo pri vred ni ci ma na ime sub ven ci ja ve ro vat no ne zna ni sa ma. Jo{ ma we sa zna wa o to me mo gu ima ti pa o ri, s ob zi rom na to da su tre nut no u pa pi ro lo {kom va ku u mu jer za pra vo sa da ne po sto ji va `e }i do ku ment ko ji se od no si na pre mi ra we po qo pri vred ne pro iz vod we. Na i me, na kon pro le} nih blo ka da dru mo va, u ko ji ma su po qo pri vred ni ci iz vo je va li sub ven ci je po hek ta ru, is pla }en im je sa mo avans za pro le} nu se tvu. Za pra vo, do go vo re no je da }e uku pan avans iz no si ti tri mi li jar de di na ra, s tim da se re gre si ra i go ri vo, ukup no 80 mi li o na li ta ra, sa 4,8 mi li jar de di na ra, a ko li ko je pa ra le glo na ra ~u ne po qo pri vred ni ka – ne zna se.

U ce loj pri ~i oko du go va po qo pri vred ni ci ma, sub ven ci ja ma i sta wu u agrar nom bu xe tu ja sno je je di no da je u pi ta wu ve li ka za vr zla ma ko ju }e bi ti te {ko ra{ ~i vi ja ti. Do ne ta je, pod se ti mo, ove go di ne ured ba o pre mi ra wu po qo pri vred ne pro iz vod we po pri no su, od no sno ki lo gra mu pre da te ro be, zbog ~e ga su pa o ri pro te sto va li i po sti gli do go vor s biv {im mi ni strom Du{anom Petrovi}em da se sub ven ci je vra te na hek ta re i da im se is pla ti 12.500 di na ra uz od bi ja we iz no sa do bi je nog na osno vu re gre si ra nog di zel-go ri va i avan sa za pro le} nu se tvu (za `i ta ri ce je iz no sio 1.500 di na ra po hek ta ru, a za du van u li stu i in du strij sko bi qe 4.000 di na ra). Do go vor je bio da no vac bu de is pla }en do kra ja sep tem bra. Ali, tih 12.500 di na ra ni ka da ni je upi sa no u ured bu i Vla da ni je do ne la do ku -

ment na osno vu ko jeg bi se sub ven ci je is pla }i va le po hek ta ru. Ka kav }e kurs za u ze ti no vo Mi ni stra stvo, mo `e se sa mo na slu ti ti. Na i me, uz oce nu da je sta we u agrar noj ka si lo {e, mi ni star po qo pri vre de Goran Kne`evi} je na pi ta we {ta }e bi ti s obe }a nih 12.500 di na ra po hek ta ru, za na{ list od go vo rio da se „na da da }e na }i na ~i na da usme na obe }a wa biv {eg mi ni stra uve de u le gal ne okvi re da bi re ~e no bi lo i ura |e no”. Ali, vre me pro la zi, no va

ko |e uka zu je na ~i we ni cu da su pa o ri ove go di ne u od no su s dr `a vom iz vu kli de bqi kraj.

– Pro {lo je osam me se ci a go to vo ni {ta ni smo do bi li – ka `e Ki{, do da ju }i da pa o ri o~e ku ju hi tan sa sta nak s mi ni strom Kne `e vi }em. – Ne ma mo ~ak ni uvid u iz nos du go va wa po qo pri vred ni ci ma ni ti mo `e mo do bi ti tu in for ma ci ju.

Ne zna mo ~ak ni ko li ko je ko jom kul tu rom za se ja no, ni je utvr |en ni re fe rent ni pri nos... Stal no se go vo ri o po tre -

I Norve{ka bi propala – No va ca ne ma, ali nam dr `a va mo `e po mo }i re ci mo ta ko {to }e ogra ni ~i ti mar `e na re pro ma te ri jal, od no sno na se me, |u bri vo, he mi ju, pe sti ci de... Ako je mo gla li mi ti ra ti mar `e na me so, mle ko i dru ge na mir ni ce, mo `e i ove za u sta vi ti na de set po sto. To tra `i mo ve} dve go di ne, {a qe mo zah te ve svim po sla ni~ kim gru pa ma, Vla di, ali – ko ga je bri ga. A o to me ko za ra |u je na se qa~ koj gr ba ~i i u ka voj smo si tu a ci ji, naj bo qe go vo ri po da tak da mar `e na re pro ma te ri jal u Sr bi ji idu i do 50 po sto. To ni je tr go vi na ve} ze le na {e we. Pa to ni Nor ve {ka ne bi iz dr `a la! – ka `e Mi ro slav Gru ba nov. se tva se bli `i, po {ast ko ja je ovog le ta po ta ma ni la use ve pre tva ra se u broj ke...

– Do bi li smo za pro le} nu se tvu sub ven ci je od 60 di na ra po li tru go ri va D-2 i evro di ze la, a is pla }i van je i avans. Osta lo je da nam se is pla ti oko 6.500 di na ra po hek ta ru, da se obezb di re gre si ra no go ri vo za je se wu se tvu... – ka `e za na{ list pred sed nik Udru `e wa „Pa o ri” iz Cre pa je Miroslav Grubanov, uz sum wu da agrar na ka sa mo `e po kr pi ti sva du go va wa.

Pred sed nik Uprav nog od bo ra Aso ci ja ci je po qo pri vre di ka Miroslav Ki{ za na{ list ta -

bi pred vi di vo sti i iz ve sno sti po qo pri vred ne pro iz vod we, a ne ma mo poj ma ni o tre nut noj si tu a ci ji ni ti zna mo o ~e mu s kim pri ~a ti.

Pod se ti mo, pro le} ni do go vor s po qo pri vred ni ci ma u re sor nom mi ni star stvu pod ra zu me vao je i ozbiq nu po mo} u vi du bes po vrat nih sred sta va za in ve sti ci je. Pa o ri su na osno vu to ga za po ~e li ula ga wa, ali sve vi {e sum wa ju da }e i{ta po tom osno vu iz vu }i. Ju ~e ih je u ban ka ma sa ~e ka lo jo{ jed no ne pri jat no iz ne na |e we – sto pi ra ni su sub ven ci o ni sa ni kre di ti.

S. Glu{~evi}

GORAN JE[I] U APATINU:

U vojvo|anski agrar uli}e se milioni evra

Pro iz vo |a ~i hra ne za `i vo ti we su is ta kli da po sle li be ra li za ci je svih pro iz vo da sa EU od 2014. go di ne sto ~ar stvo do la zi u jo{ te `u si tu a ci ju, a ka ko bi po ja sni li te `i nu pro ble ma, tra `e i hi tan sa sta nak sa mi ni strom po qo pri vre de u Vla di Sr bi je Goranom Kne`evi}em.

U PAN^EVA^KOM ATARU

Stenice tamane paradajz Ste ni ce pu sto {e use ve u pan ~e va~ kom ata ru.

Na pa da ju pa ra dajz i stva ra ju ve li ke pro ble me ve li kim pro iz vo |a ~i ma tog po vr }a. Glav ni raz log wi ho ve po ja ve je ve li ka su {a.

– Ovu go di nu obe le `i }e ma sov na po ja va ste ni ca ko je pra ve {te te u use vu pa ra daj za. Ste ni ce je ve o ma te {ko kon tro li sa ti i su zbi ja ti. Jo{ 2008. go di ne ste ni ce su se, ma da spo ra di~ no, po ja vi le u Ba nat skom No vom Se lu. Po {to se kre }u po ne ko li ko ki lo me ta ra, ove go di ne su ve} sti gle do Star ~e va – re kla je sa ve to dav ka Maja Sudimac.

Je di ni ko mo `e da ti od go vor na pi ta we ka ko pro tiv tih na pa sti je In sti tut „Ta mi{„.

KADA NA RED DO\U NOVCI, NIKO NIJE ODGOVORAN

– Na{ za da tak je da re dov no pra ti mo no ve ge ne ra ci je ste ni ca i da utvr di mo da li je pri sut na re zi sten tost na pre pa rat ko jim se su zbi ja ju, kao i da kon tro li {e mo we go vu da qu efi ka snost. Ste ni ce br zo raz vi ja ju to le rant nost pre ma pre pa ra ti ma – ob ja sni la je Ma ja Su di mac.

Po vr ta ri su ve} pre tr pe li ve li ke {te te zbog ste ni ca ili }e ih tek pre tr pe ti.

– Po qo pri vred ni ci ko ji ima ju pa ra dajz na ma lim po vr {i na ma tre ba da ih lo ve klop ka ma s vo dom, {to sve iz i sku je do dat ni trud i rad. Ko na i |e na ste ni ce, po treb no je da se ja vi In sti tu tu „Ta mi{„ Z. Dg. za sa vet – po ru ~i la je Ma ja Su di mac.

Pot pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo Goran Je{i} raz go va rao je u Apa ti nu s pred stav ni ci ma po qo pri vred nih pred u ze }a i vod nim i {um sko-lov nim in spek to ri ma. Ka ko je is ta kao, po se ta Apa ti nu ni je slu ~aj na jer je ta op {ti na do sa da mno go ura di la i po sti gla pa se od te lo kal ne sa mo u pra ve i we nog pred sed ni ka mo `e mno go na u ~i ti.

– Svih 45 op {ti na u Voj vo di ni po pu ni lo je upit ni ke ko je smo po sla li i kom plet nu do ku men ta ci ju pri pre mi li smo i do sta vi li Vla di Sr bi je da bi se za pod ru~ je Voj vo di ne pro gla si la ele men tar na ne po go da zbog su {e i ve li kog uma we wa pri no sa. To zna ~i da tre ba po mo }i po qo pri vre di u na red noj se tvi, ka ko u po gle du se me na do ma }ih pro iz vo |a ~a, ta ko i u po gle du naf te za po qo pri vre du – re kao je Je {i}, do da ju }i da uma we ne pri no sa ne bi znat no sma wi lo ni na vod wa va we. – Osim to ga, vi de li smo da u pro te kli om pe ri o du no vac za po qo pri vre du ni je od la zio ta mo gde je tre ba lo. Zbog sve ga to ga da nas ima mo {te tu od mi li jar du i ne ko li ko sto ti na mi li o na evra. Isto ta ko, mal te ne sva kog pro le }a be le `i mo {te tu od ne ko li ko sto ti na mi li o na evra zbog po pla va. Sto ga

je na{ plan da se u na red nih ne ko li ko go di na u po qo pri vre du ulo `i oko sto mi li o na evra, sva ke go di ne od 22 do 29 mi li o na, u re kon struk ci ju si ste ma po qo pri vred ne pro iz vod we da bi se po ve }ao pri nos po hek ta ru.

Go vo re }i o me ra ma ko je su pred vi |e ne, Je {i} je is ta kao i

tro le – re kao je Je {i}, i do dao da vi {e re da tre ba uve sti i u „Vo de Voj vo di ne“ jer naj ve }i deo nov ca za re gu la ci ju ka nal ske mre `e ko ji da ju ko ri sni ci po qo pri vred nih po vr {i na ko ri sti se za li~ ne do hot ke za po sle nih. – Sto ga }e se u bu du }e no vac obez be |i va ti ta ko da }e 30 od sto da -

bes po vrat nu po mo} fi zi~ kim i prav nim li ci ma, iz grad wu si ste ma za na vod wa va we i po mo} pri osi gu ra va wu use va, i sve to uz u~e {}e lo kal ne sa mo u pra ve ko ja tre ba da ve ri fi ku je sve pred lo `e ne pro gra me iz svo je sre di ne.

– U Po kra ji ni smo pred u ze li me re i svi ko ji su do bi li no vac iz Fon da za raz voj po qo pri vre de to kom ove go di ne ne tre ba da ot pla }u ju ra te. Pred lo `i li smo i iz me ne i do pu ne Za ko na o po qo pri vre di jer u toj obla sti tre ba uve sti mno go vi {e re da i kon -

va ti Po kra ji na, 30 od sto lo kal na sa mo u pra va, a 30 od sto „Vo de Voj vo di ne“, a kon tro lu we go vog tro {e wa tre ba da pre u zmu oni ko ji i pla }a ju.

Ta ko |e je is ta kao da }e se u na red nom pe ri o du ra di ti i na re k on s truk c i j i dru { tve n ih pred u ze }a u obla sti po qo pri vre de, a sve to, za jed no s me ra ma Vla de Re pu bli ke Sr bi je, tre ba da uve de vi {e re da u po qo pri vred noj pro iz vod wi, ali i po ve }a pri no se.

J. P.

Cve }e tra `i znoj

Ju bi lar ni „Zlat ni ko tli} Du na va” Tra di ci o nal no tak mi ~e we u ku va wu ri bqe ~or be, 30. „Zlat ni ko tli} Du na va” bi }e odr `a no u su bo tu, 18. av gu sta u kru gu Udru `e wa sport skih ri bo lo va ca „Du nav” u Srem skim Kar lov ci ma. Skup tak mi ~a ra je u 17, a sa mo nad me ta we }e po ~e ti sat ka sni je. Ka ko sa op {ta va ju iz URS „Du nav„, ri bu obez be -

|u ju oni kao or ga ni za to ri, a u~e sni ci su du `ni da do ne su ko tli} i za ~i ne. Broj tak mi ~a ra je ogra ni ~en na 25, ta ko da po ten ci jal ni kan di da ti tre ba da se {to pre pri ja ve na broj te le fo na 021/881-042.

Za sve u~e sni ke, a po seb no po bed ni ke, obez be |e ne su na gra de.

Z. Ml.

Av gust u grad do no si vi dqi vo pra zni je uli ce, a ku da god da se ~o vek okre ne ne ko pri ~a o go di {wim od mo ri ma. Ima onih ko ji pre pri ~a va ju uti ske sa pu to va wa i le to va wa sa ko jih su se upra vo vra ti li, a ima i onih ko ji uz bu |e no ku ju pla no ve za od la zak van gra da. Ima i onih ko ji su vred ni to kom ce log le ta i pri ~e o tu |im pu to va wi ma hva ta ju tek us put i u pro la zu. Su de -

}i po ovoj fo to gra fi ji, ta ko je sa rad ni ci ma Grad skog ze le ni la, ko ji u ovom mo men tu ve ro vat no vi {e bri nu o su voj ze mqi i cve }u. Ne nor mal no vi so ke tem pe ra tu re su po pu sti le, pa je sad lak {e ra di ti u sred da na, ali {et wa u mi sli ma do ka kvog eg zo ti~ nog ostr va, ili ku }i ce u pri ro di, do bro }e do }i. Kad ve} te lo ne mo `e na od mor, bar duh da za dr `i elan.

J. Z.

Novosadska

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

I velikani brzo zaboravqeni Sko ro 20 go di na na Grad skom i sta rim no vo sad skim gro bqi ma ni jed no grob no me sto ni je do bi lo obe le` je za {ti }e nog. Neo bi~ no je da Grad, od no sno grad ska Upra va za kul tu ru i Za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re ni su ni {ta na tom po qu ura di li to kom tih go di na, a ov de su `i ve li i stva ra li No vo sa |a ni ko ji su to kom tih 20 le ta za slu `i li da me sto na kom po ~i va ju po sta ne za {ti }e no.

Ini ci ja ti va da grob no me sto po sta ne za {ti }e no tre ba da po tek ne upra vo od ovih grad skih slu `bi i pra vo je pi ta we gde je za pe lo. Bi lo bi in te re sant no ~u ti {ta je po sre di. Po greb no pred u ze }e

„Li sje” odr `a va za {ti }e na grob na me sta i nad grob ne spo me ni ke, ali to ne ~i ni na svo ju ru ku, ve} tek ka da nad le `ne grad ske slu `be grob pro gla se za {ti }e nim.

Na no vo sad skim gro bqi ma po ~i va ju mno gi ve li ki qu di, ko ji su osta vi li du bok trag, ure zan po zemqskom {a ru mno go {i rem od onog na kom le `i No vi Sad. Na gro bqi ma gra da ve~ no je pod ovim ne bom oko 270 zna me ni tih ime na le ka ra, kwi `ev ni ka, umet ni ka...

Mno gi od ovih ve li ka na su pre mi nu li pre jed nog ve ka i vi {e, ali wi ho vi spo me ni ci i de la jo{ `i ve, za hva qu ju }i oni ma ko ji su ne ka da o to me vo di li ra ~u na.

Z. Deli}

U MUZEJU VOJVODINE DO 25. SEPTEMBRA

Re kon struk ci ja za tvo ri la stal ne po stav ke Stal ne po stav ke Mu ze ja Voj vo di ne - Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta i An ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941-1945, ko ji se na la zi u Du nav skoj 37, zbog re kon struk ci je bi }e za tvo re ne za po se ti o ce do 25 sep tem bra. Po za vr {et ku ra do va na sta vqa se sa re dov nom iz lo `be nom de lat no {}u.

Q. Na.

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad da nas se no si iz Fu to ga, su tra iz Ve ter ni ka, a u pe tak iz Pe tro va ra di na i Be ge ~a. Gra |a ni tre ba ovo sme }e da osta ve is pred svo jih ku }a, na istom me stu gde osta vqa ju i kan te za sme }e i to do 6 ~a so va. Po treb no je da ba {ten ski ot pad bu de upa ko van u ke se, xa ko ve ili ku ti je, a gra we po ve za no u sno po ve, uko li ko se ne mo `e dru ga ~i je slo `i ti.

Q. Na.

V remeploV

Za dru ge pod bud nim okom

U pr vu za nat sku za dru gu u No vom Sa du 15. av gu sta 1871. stu pi lo je pet na e stak kro ja ~a mo der nog mu {kog ode la. Po ~et kom sle de }e go di ne svo je za dru ge osno va li su `en ski kro ja ~i, kao i sa pun xi je. I pa pu xi je su po ku {a le da ute me qe svo ju za dru gu da bi tvr |e ra di li i vi {e za ra |i va li, ali ni su mo gli da se do go vo re ka ko to da u~i ne.

hronika

U to vre me u Austro-Ugar skoj su uki nu ti ce ho vi za na tli ja da bi se ka pi ta li sti~ ki od no si br `e raz vi ja li. Na rav no, uti caj po li ti ke je pri to me bio pre su dan. Na pri mer, vla sti ni su do zvo qa va le Sr bi ma da u dr `av nim okvi ri ma osni va ju svo je za dru ge, da ne bi bi lo „mo gu }ih ne `e qe nih po sle di ca“.

N. C.

PONOVO AKTUELNA PRI^A O POSKUPQEWU TAKSI PREVOZA

Tak si me tar usko ro sku pqe ot ku ca va?

Tak si pre voz u No vom Sa du mo gao bi usko ro da po sku pi, {to zna ~i da bi tak si sti ko na~ no, na kon ne ko li ko pro te sta i sa sta na ka sa grad skim ~el ni ci ma do bi li od go va ra ju }u naj ni `u eko nom sku ce nu tak si pre vo za.

Pre ma na vo di ma me di ja, ~lan Grad skog ve }a za du `en za sa o bra }aj i pu te ve Ra de Ba ji} re kao je da }e usko ro bi ti do ne ta no va mi ni mal na eko nom ski is pla ti va ce na tak si pre vo za.

Ce na star ta mo gla bi bi ti 100 di na ra a za pre |e ni ki lo me tar 50 di na ra. Sa da se za start pla }a 40 di na ra i isto to li ko za pre |e ni ki lo me tar. Pred stav ni ci Udru `e wa tak si sta Si tans ne dav no su bi li na sa stan ku sa Ba ji }em i iz ne li zah te ve, ko ji se pr ven stve no ti ~u ce ne tak si pre vo za, a po tom i dru gih pro ble ma, po put ve li kog bro ja ile gal nih tak si sta.

- Pre ma na {im pro ce na ma, LETO U VRTU GALERIJA

Mu zi ka za sva ~i ji ukus U za jed ni~ kom vr tu Ga le ri je Ma ti ce srp ske i Spo men-zbir ke Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 12, u okvi ru ma ni fe sta ci je „Le to u vr tu ga le ri ja” su tra od 21 do 23 sa ta bi }e odr `a no Ple sno ve ~e uz mu zi ku 50-ih, 60-ih,70-ih.... Or ga ni za tor je ple sni stu dio “Ale gro” iz No vog Sa da i Ga le ri ja Ma ti ce srp ske.

Ve ~e }e po ~e ti emi to va wem krat kog fil ma o fe no me nu ple sa kao sa stav nom de lu gra |an ske mo der ne kul tu re sa ko men ta ri ma dr Si mo ne ^u pi} autor ke iz lo `be i pu bli ka ci je “Gra |an ski mo der ni zam i po pu lar na kul tu ra - epi zo de mod nog, po mod nog i mo der nog (1918-1941))”. Po tom }e ple sni stu dio „Ale gro” pred sta vi ti ne ko li ko ple so va ka rak te ri sti~ nih za dru gu po lo vi nu 20. ve ka kroz krat ku pri ~u, fo to gra fi je i iz vo |e we.

Q. Na.

Fo to: F. Ba ki}

sreda15.avgust2012.

Fo to: F. Ba ki}

U SUBOTU U KARLOVCIMA

Mo gu }a ce na od 100 di na ra za start i 50 di na ra za ki lo me tar. Sa da start, kao i pre |e ni ki lo me tar, ko {ta 40 di na ra start bi tre ba lo da iz no si oko 110 di na ra, pre |e ni ki lo me tar

u dnev noj ta ri fi oko 60, a u no} noj oko 80 di na ra. Mi sa mo `e -

li mo da se ce na uskla di sa za ko nom, a sud ski ve {ta ci su pro {log sep tem bra iz ra ~u na li da je eko nom ski is pla ti va ce na 100 di na ra za start i 50 za pre |e ni ki lo me tar. Me |u tim, to je bi lo pre sko ro go di nu da na. S ob zi rom na po sku pqe wa, no va ce na ko ju bi do ne lo Grad sko ve }e tre ba lo bi da bu de uskla |e na sa no vo na sta lim okol no sti ma - ka `e Mi lan Pa u no vi} iz ovog udru `e wa.

Do da je da bi pro pi si va wem no ve eko nom ski is pla ti ve ce ne Grad sko ve }e spre ~i lo da qi na sta nak fi nan sij ske {te te ko ju tak si sti tr pe, i zbog ko je su grad i tu `i li.

- Mi osta je mo pri toj tu `bi ~ak i ako Grad sko ve }e do ne se no ve ce ne jer smo o{te }e ni u pe ri o du od sep tem bra pro {le go di ne pa do sa da. Taj no vac tre ba da nam se na dok na di - do da je Pa u no vi}.

J. Z.

ISPRED GRADSKE BIBLIOTEKE

De~ ji ma sken bal u pe tak Je da na e sti tra di ci o nal ni ma sken bal na me wen de ci No vog Sa da i oko li ne, u or ga ni za ci ji Grad ske bi bli o te ke odr `a }e se u pe tak 31. av gu sta u 18 ~a so va, is pred Grad ske bi bli o te ke u Gim na zij skoj uli ci.

Ova sve ~a nost je naj po pu lar ni ja ak tiv nost ko je se u to ku le ta od vi ja na De~ jem ode qe wu Grad ske bi bli o te ke. Na ovo le po i za ni mqi vo dru `e we po zva na su de ca svih uz ra sta.

Te ma ovo go di {weg ma sken ba la je „Du nav je mo je mo re“. Pra vo u~e {}a u tak mi ~e wu za naj bo qe

ma ske ima }e sva de ca u~la we na u Grad sku bi bli o te ku, ali i ona ko ja }e tog da na svo jim ma ska ma naj bo qe do ~a ra ti ~a rob ni svet re ka, mo ra i avan tu ra.

De ca }e mo }i da se ma ski ra ju u li ko ve iz avan tu ri sti~ kih ro ma na, pa non ske mor na re, ala se, gu sa re, si re ne, re~ ne i mor ske `i vo ti we... Sve one ko ji do |u o~e ku je dru `e we uz za ni mqiv pro gram, mu zi ku, igru, |u ska we, le pe na gra de i jo{ mno go to ga...

Q. Na.

„DANI BRAZILA” OD 17. DO 19. AVGUSTA

Kar ne val sam be sti `e u grad „Da ni Bra zi la - no vo sad ski sam ba kar ne val“ odr `a va se od 17. do 19. av gu sta, a ovo je tre }e iz da we ma ni fe sta ci je ko ja sla vi i pro mo vi {e bra zil sku kul tu ru. Pro gra mi }e se odr `a va ti na vi {e me sta u gra du a No vi Sad }e tih da na ple sa ti uz zvu ke Bra zi la.To kom tri fe sti val ska da na bi }e pred sta vqe ni raz li ~i ti in ter ak tiv ni sa dr `a ji. U pe tak i su bo tu od 12 do 18 ~a so va na pro gra mu su ra di o ni ce sam ba uda raq ki na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi kao i ra di o ni ce sam ba uda raq ki za po ~et ni ke od 18 do 20 ~a so va.

Ka pu e ra ra di o ni ce za de cu i od ra sle odr `a }e se na [tran du kod ka fea „[pic„ to kom sva tri da na fe sti va la, a ra di o ni ce sam ba ple -

Ri bar skom ostr vu. No vo sa |a ni }e ima ti pri li ku da u`i va ju i u auten ti~ noj bra zil skoj mu zi ci ko ju }e za wih iz vo di ti bra zil ski

Po vor ka u~e sni ka iz vi {e evrop skih ze ma qa u ne de qu u 19 ~a so va kre }e od Mu ze ja sa vre me ne umet no sti, pa Du nav skom i Zmaj Jo vi nom uli com do Ka to li~ ke por te sa or ga ni zo va ne su u pe tak i su bo tu u KUD „Sve to zar Mar ko vi}” u Uli ci [u ma dij skoj 6. Pred vi |e na je i pro jek ci ja fil ma „O Grin go’’ re di te qa Dar ka Ba ji }a, ko ji je za sno van na za ni mqi voj ka ri je ri De ja na Ram ba Pet ko vi }a - naj bo qeg stra nog fud ba le ra u isto ri ji bra zil skog fud ba la. Film je na pro gra mu u pe tak u 21 ~as u bi o sko pu Kul tur nog cen tra No vi Sad. Istog da na, u 22 ~a sa po ~i we `ur ka po vo dom otva ra wa „Fe sta Bra zi li je ra” u klu bu „Ski per” na

bend „Naj a ra Li ra i bend’’ kao i u na stu pi ma na {ih mu zi ~a ra ko ji svo ju in spi ra ci ju pro na la ze u bra zil skoj mu zi ci. Kon cert se odr `a va u su bo tu u 21 ~as na po zor ni ci Let weg bi o sko pa KCNS-a.

Naj lep {i i naj va `ni ji deo pro gra ma bi }e kar ne val ska po vor ka kroz grad ko ja je sva ke go di ne sve mno go broj ni ja i {a re ni ja. U~e sni ci iz vi {e evrop skih ze ma qa u ne de qu u 19 ~a so va for mi ra }e po vor ku od Mu ze ja sa vre me ne umet no sti i kre ta ti se Du nav skom i

Zmaj Jo vi nom uli com do Ka to li~ ke por te, a za vr {i ti u let wem bi o sko pu Kul tur nog cen tra No vog Sa da uz pro gram u~e sni ka ra di o ni ca, ko ji je za ka zan za 21 ~as.

Ide ja o kar ne va lu u No vom Sa du po sto ji ve} du gi niz go di na, a fe sti va li „Da ni Bra zi la’’ odr `a ni 2010. i 2011. go di ne pred sta vqa li su po ~e tak, svo je vr snu ini ci ja ti vu za po kre ta we no vo sad skog kar ne va la. Na kon pot pi si va wa pri stup ni ce u Aso ci ja ci ju Evrop skih kar ne val skih gra do va kra jem pro {le go di ne, No vi Sad je zva ni~ no po stao kar ne val ski grad, svr sta va ju }i se me |u 260 ta kvih gra do va u Evro pi i osam u Sr bi ji.

Svi pro gra mi u okvi ru ma ni fe sta ci je „Da ni Bra zi la-no vo sad ski sam ba kar ne val’’ bes plat ni su i otvo re ni za sve po se ti o ce. De ta qan pro gram na la zi se na in ter net stra ni ci fe sti va la da ni bra zi la.org.

J. Z.

8

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda15.avgust2012.

PREDSTAVNIK MINISTARSTVA ZDRAVQA POSETIO NAPADNUTU DOKTORKU

Osu da sva kog vi da na si qa Pred stav nik Mi ni star stva zdra vqa Re pu bli ke Sr bi je, dr `av ni se kre tar prof. dr Vladimir \uki} po se tio je da nas u No vom Sa du dok tor ku Do ma zdra vqa „No vi Sad“ dr Draganu Trbojevi}, ko ja se na la zi na ku} nom le ~e wu, po sle na pa da na wu u bli zi ni Do ma zdra vqa na No vom na se qu.

Dr `av ni se kre tar \u ki} osu dio je na pad na dr Tr bo je vi}, kao i sva ki vid na si qa. On je is ta kao da ni ko ne sme da ugro `a va do sto jan stvo i `i vot zdrav stve nih rad ni ka.

Dr `av ni se kre tar prof. dr \u ki} po `e leo je dr Tr bo je vi} brz opo ra vak. U po se ti na pad nu toj dok tor ki bi la je i po kra jin ska se kre tar ka za zdrav stvo prof. dr Vesna Kopitovi}.

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„Skan da lo zno” Ti li Bag {o Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na r ¬ ed¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge “Skan da lo zno” Tili Bag{o u iz da wu „Al na ri ja“.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Sa {a Mi ler do la zi na

Kem brix ka ko bi ostva ri la svoj san. Na kon {to joj sr ce ukra de sek si pil ni pro fe sor Teo Dek ster, skan dal }e je pri si li ti na od la zak...

U me |u vre me nu, Teo po sta je te le vi zij ska zve zda, a we go va na pa }e na su pru ga Te re za ko na~ no shva ta da su po ve re we i ver nost dve re ~i ko je on ne raz u me... Ne ko li ko go di na ka sni je, ove }e se dve `e ne udru `i ti u dr skom pla nu ka ko bi po ra zi le mu {kar ca ko ji ih je obe uma lo uni {tio...

A. J.

DNEVNIK

ROK PROBIJEN, BUYET NE]E BITI

Fu to {ka am bu lan ta za 30 da na otva ra vra ta? @i te qi Fu to ga mo ra }e da sa ~e ka ju jo{ mi ni mum 30 da na ka ko bi se mo gli le ~i ti u svom me stu, jer je otva ra we fu to {ke am bu lan te Do ma zdra vqa od lo `e no. Do ta da, }e i da qe le kar sku po mo} mo ra ti da po tra `e u Be ge ~u ili Ve ter ni ku, a uzrok su po sled wi i za ka sne li ra do vi na za vr {noj fa zi iz grad we no vog objek ta.

Unu tra {wost am bu lan te je za vr {e na, ~e ka se jo{ deo na me {ta ja. Tre nut no su u to ku ra do vi na ure |e wu dvo ri {ta oko zgra de: sta ze, tro to a ri, atri jum, oze le wa va we, po sta vqa we ogra de u ko je spa da i zid pre ma cr kvi, ko ji je isto deo ogra de. Na kon teh ni~ kog pri je ma objek ta i do bi ja wa upo treb ne do zvo le, pred sto ji sta vqa we u funk ci ju i u na red nih 30 da na bi ovaj obje kat tre bao da bu de pu {ten u rad, sa zna li smo u Grad skoj ku }i.

Ov de su na ve li i da „kod ve li kih gra |e vin skih pro je ka ta, ~i ja re a li za ci ja tra je vi {e me se ci,

Fo to: F. Ba ki}

di na mi ka ra do va u ve li koj me ri za vi si od vre men skih uslo va i dru gih objek tiv nih okol no sti„.

Pr va fa za iz grad we za vr {e na je u apri lu, kad je za po ~e ta i dru ga, ko ja je sad pri kra ju, po tvr dio je no vi ~lan Grad skog ve }a za du `en za zdrav stvo Radovan Lati-

novi}. Re kao je da raz u me ne za do voq stvo Fu to `a na {to ro ko vi ni su po {to va ni, ali i do dao da su u me |u vre me nu is kr sli ra do vi ko ji ni su bi li pred vi |e ni pro jek tom, a ko ji mo ra ju da se ura de ka ko bi obje kat za do vo qio sve stan dar de.

U de cem bru 2011. za po ~e ta je iz grad wa zdrav stve nog objek ta u Fu to gu. Zgra da ima 1.200 me ta ra kva drat nih, pri zem na je a gra di se pre ma prin ci pi ma ener get ske efi ka sno sti. Ob je at }e ima ti ode qe wa op {te me di ci ne, pe di ja tri je, sto ma to lo gi je, gi ne ko lo gi je, la bo ra to ri ju, kao i pro sto ri je za pa tro na `u i ku} no le ~e we. U skla du sa nor ma ti vi ma, pla ni ra se i in ter ni sti~ ka or di na ci ja ne ko li ko da na ne deq no. Grad je pro {le go di ne obez be dio sred stva za iz vo |e we ra do va pr ve fa ze iz grad we objek ta u Fu to gu, a za ovu go di nu obez be |e na su i sred stva za za vr {e tak. In ve sti ci ja u Fu to gu vred na je 70 mi li o na di na ra i naj ve }a je ula ga we Gra da u Dom zdra vqa i bi }e naj ve }i no vo i zgra |e ni obje kat, ra ~u na ju }i one u Srem skoj Ka me ni ci i [an ga ju. Ka ko su u Grad skoj ku }i re kli, upr kos do dat nim ra do vi ma bu xet ne }e bi ti pro bi jen.

A. Jerini}

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„LISJE” ZAVR[AVA RADOVE NA GRADSKOM GROBQU

„U~e ni ca pro fe so ra Yoj sa”

Na ula zu pra ve vo de no ogle da lo

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „U~e ni ca pro fe so ra Xoj sa” autor ke Qiqane Tomanovi} Ponomarev. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Osam na e sto go di {wa le po ti ca Ma wa, Cr no gor ka iz imu} ne bo keq ske po ro di ce, na po ~et ku dva de se tog ve ka, pred Pr vi svet ski rat, po ha |a ~a so ve en gle skog je zi ka u Tr stu kod ~u ve nog pi sca Xem sa Xoj sa, ko ji

ubr zo po sta je wen men tor. Iako obra zo va na i otvo re nog du ha, ona po gre {no shva ta kwi `ev ni ko ve sa ve te o slo bo di i qud skoj po tre bi za avan tu rom, i za qu bqu je se u ba ro na De Ro se ti ja, sre do ve~ nog ita li jan skog za vod ni ka ko ji joj od u zi ma ne vi nost. Po sle ovog skan da la, Ma wu pri sil no vra }a ju u Bo ku Ko tor sku i uda ju za Fi li pa, we nog naj bo qeg dru ga iz mla do sti. U pro vin cij skoj kon zer va tiv noj sre di ni Ma wa po ~i we da ose }a do sa du i usa mqe nost, a Fi lip ne uspe va da za do vo qi we ne sek su al ne ape ti te ko je je pro bu dio ita li jan ski `en ska ro{. Pre fi we na Ma wa du go uspe {no odo le va is ku {e wi ma sve dok se ne po ja vi Mar ko, zbog ko ga }e wen brak po }i stran pu ti com, ba{ kao {to je to u pi smi ma an ti ci pi rao Xojs…

A. J.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Diktator” (14.20), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (19.40), Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (16), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.30, 13.45, 15.15, 15.30, 17.30, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (11.30, 14, 16, 17.50), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 20.30, 21.15, 22), „Totalni opoziv” (17.15, 19.45, 21.55).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti, do ju ~e u isto vre me, ro di le su: DE VOJ ^I CE: Sne`ana Pribanovi}, Simonida [ija~ki Vi{ko vi} i Nata{a Mihajlovi} iz No vog Sa da, Biqana Luki} iz Ru men ke, Ninaj Jetmire iz Mo kri na i Ildiko Jankovi} iz Te me ri na.

DE ^A KE: Kristina Kova~, Nata{a Vuka{inovi}, Sawa Mu~i babi}, Marija Majstorovi}, Zlata Zadarevi} Drsti} iz No vog Sa da, Biqana To{i} iz Ba~ ke Pa lan ke, Jaroslava ^ief iz Ki sa ~a, Dragana Martinov iz Pe tro va ra di na, Nata{a Veselinovi} i Tawa Jankovi} iz Ka }a, Hajnalka [trbac iz Be ~e ja, Jelena Orak iz ^or ta no va ca i Nada Gaji} iz Te me ri na.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni Slav ko \u ra |a Vu ka no vi} (1931) u 10.30 sa ti, Mar ko La tov u 11.15, En dre I{tva na Mi ke{ (1943) u 12, Ilin ka Mi lu ti na Ugrin ~i} (1935) u 12.45, Er `e bet [an do ra Lu ka ~e vi} (1937) u 13.30, Smiq ka Mi la na Ste fa no vi} (1937) u 14.15, Zo ra @ar ka Bu ra zor (1953) u 15 i Da ni ca Mi le ta No va ko vi} (1929) u 15.45 sa ti.

Na Pra vo slav nom gro bu u Srem skoj Ka me ni ci da nas }e bi ti sa hra we na Bra ni sla va @ar ka Be ne `an (1932) u 15 sa ti.

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

Gra |e vin ski ra do vi na re kon struk ci ji glav nog ula za u Grad sko gro bqe bi }e za vr {e ni oko 1. sep tem bra. Naj ve }u pa `wu u ovom po slu pri vla ~i iz grad wa vo de nog ogle da la za ko je u „Lisju” ka `u da ga ne ma nijed no grobqe u {i rem okru `e wu, pa i u Sr bi ji.

- Tek sa da se uka za la pri li ka da se iz gra di vo de no ogle da lo, ma da je pre ma pro jek tu o iz grad wu Grad skog gro bqa pred vi |e no vi {e vo de nih po vr {i na, ka ko bi se pej sa` sa ze le ni lom lep {e uklo pio u oko li nu - ka `u u Slu `bi za in for mi sa we po greb nog pred u ze }a. Ova slu `ba na po mi we da ogle da lo ni je fon ta na, ve} da }e u vo de nom ogle da lu du bi ne 60 san ti me ta ra bi ti sta ja }a vo da. Na i me, vo de no ogle da lo je ukras u kom }e se pre sli ka va ti ze le ne po vr {i ne i cvet ne ale je - ka `u u „Li sju”.

Za oko me sec i po da na, od ka da se kre nu lo u po sao re kon struk ci je glav nog ula znog tr ga, po sta vqe ne su no ve plo ~e, iz gra |e na ram pa sa na gi bom za

oso be sa po seb nim po tre ba ma, nad stre {ni ca i no vo sta ja li {te za vo zi}, po sta vqe na je no va ~e sma i ura |en no vi od vod.

Iz bu xe ta gra da za ovu in ve sti ci ju iz dvo je no je oko se dam mi li o na di na ra, a ra do ve iz vo di gra |e vin ska ope ra ti va po greb nog pred u ze }a.

U ovoj go di ni „Li sje”je nov cem iz grad ske ka se ob no vi lo

U [KOLI NARODNOG TRADICIONALNOG PLESA

Re kre a ci ja i igra na jed nom me stu Na rod ni tra di ci o nal ni ples iz Voj vo di ne, Sre ma, Ba na ta, Ba~ k e, [u m a d i j e, raz l i ~ i t a @i ki na ko la, „^a ~ak„, „bu gar ske„ i mno ge dru ge igre su gra |a ni mo gu da na u ~e u [ko li na rod nog tra di ci o nal nog ple sa,

~a so vi su po de qe ni po in ten zi te tu.

- Ogra ni ~e wa u go di {tu po la zni ka ne ma, jer nam je ciq da su gra |a ni ma pri bli `i mo ovu vr stu ple sa. Naj mla |i po la zni ci su nam stu den ti, a naj sta -

ko ja se na la zi u Je vrej skoj uli ci 22. Osni va wem ove {ko le, ko ja je po ~e la da ra di 2010. go di ne, od za bo ra va su otrg nu te ne rod ne igre i pro {i re na je po nu da {ko la ple sa. Po re ~i ma in s truk t o r a ove {ko l e Veqka Vidi}a po la zni ci ni su ogra ni ~e ni sta ro snom do bi, a

ri j i pen z i o n e r i, ko j i ima j u oko 60 go di na. ^a so vi su or ga ni zo va ni pet pu ta ne deq no i po de qe ni su po in ten zi te tu.

No vo sa |a ni je su za in te re so va ni za na rod ni tra di ci o nal ni ples, ali mno go ma we ne go za dru ge po pu lar ne vr ste ple sa ka `e Vi di}.

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

oko 750 kva d ra t a pe { a~ k ih sta za, od pr vog do tre }eg grob nog po qa. Sta re po pu ca le plo ~e po stav we ne pre vi {e od tri de ce ni je su za me we ne no vim be ton skim sta za ma. Na tom de lu gro bqa je za me we na i kom plet na ko mu nal na in fra struk tu ra, at mos fer ska ka na li za ci ja i vo do vod na mre `a.

Z. Deli}

Na ~a so vi ma za po ~et ni ke u~e se osnov ne vr ste ko ra ka, a na kon sa mo dva me se ca sprem ni su da od i gra ju ne ke jed no stav ni je igre. Ta ko |e, oni ima ju za seb ne ter mi ne, ali mo gu da po se te i ~a so ve sred weg in ten zi te ta i opro ba ju se u slo `e nijim igra ma. ^a so vi sred weg in ten zi te ta po ~i wu lak {im igra ma, ko ji ma su se ne ka da po ~i wa la na rod na ve se qa, a za vr {a va ju se sa ju `ni jim va ri jan ta ma igre. Gru pe, ko je po ha |a ju ~a so ve ja ~eg in ten zi te ta u~e kom pli ko va ni je ple so ve, ko ji su te `i za iz vo |e we, ali sa mim tim i za ni mqi vi ji.

In struk tor Vi di} is ti ~e da je {ko la od li~ na za su gra |a ne, ko ji `e le fi zi~ ki da se ak ti vi ra ju, a us put i ne {to na u ~e o ple su.

- Ovo ni je na rod ni an sambl, {to zna ~i ne mo ra da se na stu pa. Po la zni ci su tu da bi se fi zi~ ki ak ti vi ra li i na u ~i li is prav no da igra ju- ka `e Vi di}.

Ce na ~a so va ple sa je pri stupa~ na. Za pet tre nin ga ne deq no stu den ti, |a ci i pen zi o ne ri mo ra }e da iz dvo je 1.000 di na ra, dok je za za po sle ne ova ci fra ne {to ve }a i iz no si 1.500 dina ra.

N. R.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda15.avgust2012.

9

ANKETA KOLIKO POSKUPQEWA UTI^U NA MLADE

Ta wi yep pro re dio iz la ske Sva ko dnev na po sku pqe wa uti ~u na ku} ni bu xet, te je sve vi {e po ro di ca pri nu |e no je da {te di gde god mo `e. Ko li ko kri za i sve ve }e ce ne uti ~u na mla de i wi ho ve iz la ske u no} ne klu bo ve i ka fi }e, pi ta li smo ne ko li ko No vo sa |a na.

CENTAR „ZEMQA @IVIH”: SPC OSNOVALA, GRAD POMOGAO

Po dr {ka i rad po be |u ju dro gu U No vom Sa du po kre nu ta je kam pa wa ko ja, po red pro mo ci je cen ta ra za re ha bi lit ci ju za vi sni ka od nar ko ti ka, ima za za da tak i iz grad wu se ku lar ne, od no sno gra |an ske ko mu ne ne gde u gra du, na veo je ju ~e ~lan Grad skog ve }a za so ci jal nu za {ti tu i bri gu o po ro di ci i de ci Mi lan \u ki} pri li kom obi la ska cen tra „Ze mqa `i vih” u bli zi ni ^e ne ja. Za sad ni je po zna ta po ten ci jal na lo ka ci ja no ve ko mu ne, ali, ka ko ka `e \u ki}, ona po sto ji u pla no vi ma Gra da.

- Pro je kat je deo ak ci o nog pla na i gra |an ska ko mu na bi oku pi la sve fak to re ko ji bi pr `a li po mo} {ti }e ni ci ma i ko ri sti la bi po zi tiv na is ku stva osta lih cen ta ra.

Pre ma po da ci ma ko ji ma mi ras po la `e mo, ova kav me tod le ~e wa je ve o ma efi ka san - ka zao je \u ki}, na vo de }i da se po seb na pa `wa mo ra obra ti ti i na to {ta se sa {ti }e ni ci ma do ga |a na kon {to na pu ste ko mu nu.

Kao do bar pri mer na veo je rad „Ze mqe `i vih”, pro jek ta ko ji je po kre nu la Srp ska pra vo slav na cr k va (SPC), a po d r { ku dao Grad No vi Sad ustu pa ju }i ze -

mqi {te i sa la{ u bli zi ni ^e ne ja. Ka ko je ju ~e re ~e no, Cr kva je pot pi sa la spo ra zum sa dr `a vom i Mi ni star stvom zdra vqa i ti me je dat le gi ti mi tet ovom pro jek tu.

- Pro je kat po sto ji od 2006. go di ne i ova ko mu na funk ci o ni {e kao me sto za re ha bi li ta ci ju onih ko ji ima ju pro ble ma sa dro gom. Ovo je te ra pij ska za jed ni ca, u ko ju sva ko

{ao je ~ak iz Fe nik sa u Ame ri ci, ka ko bi ov de iz le ~io svo ju du go go di {wu za vi snost od ra znih sup stan ci.

- Po ~e lo je sa al ko ho lom, ma ri hu a nom, ta ble ta ma pro tiv bo lo va, da bih ka sni je mo rao da uzi mam i ne {to ja ~e, po put he ro i na i me ta do na. To je tra ja lo oko se dam go di na i ja sam iz gu bio sve, i po sao i po ro di cu. Na kon {to sam bez u spe -

Ovo je terapijska zajednica, u koju svako dolazi dobrovoqno i mo`e da je napusti kad `eli. Mi smo tu kao podr{ka sa strane i duhovni podstrek (episkop SPC Porfirije) do la zi do bro voq no i mo `e da je na pu sti kad `e li. Mi smo tu kao po dr {ka sa stra ne i du hov ni pod strek - ka zao je je gar ski epi skop SPC Por fi ri je na gla {a va ju }i da je pro gram u pot pu no sti bes pla tan, a me to de na si qa ap so lut no ne do pu sti ve.

Ko ri sni ci sa mi se bi or ga ni zu ju `i vot, je dan dru gom da ju po dr {ku, ali i kon tro lu. Je dan od {ti }e ni ka, Ne nad Mir ~i}, do -

{no pro bao da se iz le ~im u ra znim in sti tu ci ja ma u Ame ri ci, pri ja teq, ko ji je pro {ao ovaj pro gram, pre po ru ~io mi je da ov de do |em.

Iako sam sa mo pet da na, tu se, za i sta, ose }am bo qe - ka zao je Mir ~i}.

Ko mu na je pru `i la uto ~i {te i Ja ni su Ata na so pu lo su iz Ati ne ko ji sma tra da je si stem le ~e wa ov de bo qi ne go u Gr~ koj. On je u ovom cen tru {est me se ci i pla ni ra da za vr {i pro gram u ko jem, ka ko ka -

1. SEPTEMBRA U NA[EM GRADU

Pr vi put ak ci ja „No} po pu sta” Pr va ak ci ja „No} po pu sta” odr `a }e se u na {em gra du u su bo tu, 1. sep tem bra. Or ga ni za tor je „Vo {a me dija”. Po kre ta~ ak ci je osmi slio je da to ga da na No vo sa |a ni pa za re po ni `im ce na ma, od 20 do 24 ~a sa, i da u to vre me do ne su ode }u ko ja im je vi {ak, ka ko bi je po klo ni li Cen tru za so ci jal ni rad, u sklo pu ko jeg se na la zi pri hva ti li {te „Si gur na ku }a”. Pre po ru ka tr `nim cen tri ma i pred u ze }i ma je da asor ti man ro be sni ze {to vi {e mo gu. Pri ja vqi va we pred u zet -

Naj mla |i i sa ob ra }aj Ra di o ni ca za naj mla |e o od go vor no sti u~e sni ka u sa o bra }a ju odr `a }e se da nas od 10 do 13 ~a so va u cen tru za raz voj de~ jih in tre so va wa „Think”, Je vrej ska uli ca 15.

U~e {}e se ne pla }a, a pri ja ve su na broj te le fo na 063/801-6-538. Let wa {a hov ska {ko la za po ~et ni ke i po zna va o ce ove igre odr `a va se u O[ „\or |e Na to {e vi}”. Po ~e ni ci po ha |a ju kurs od 10 do 11.30 ~a so va, a na pred ni ji ni vo je za ka zan za 11.30 sa ti. Par ti ci pa ci ja je 150 di na ra, a pi ja vqi va we je mo gu }e na broj te le fo na 066/925-1-192. Po zo ri {na pred sta va „^a sni ~u var ~a rob ne lam pe” od i gra }e se u 10 ~a so va u udru `e wu „Pri ja te qi de ce No vog Sa da”, Uli ca Di mi tri ja Avra mo vi }a 6. Ula zni ca ko {ta 150 di na ra, a za ka zi va we me sta je na broj te le fo na 065/804-1-242.

A. J.

Is kqu ~e wa stru je Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 sa ti Bog da na Ga vri lo vi }a; od 8 do 13.30 sa ti Rib wak deo do weg pu ta.

Le din ci: od 8.30 do 11.30 sa ti na se qe Ko va ~e vac u vi kend na se qu Li pa ri je Na da u Le din ci ma. Svi lo{, Gra bo vo i Lug: od 8.30 do 13 sa ti ce la na se qa. Ka}: od 9 do 11 sa ti sta ni ca za de hlo ri za ci ju vo de; od 8 do 12 sa ti Sta ro ka} ki put pre ma auto pu tu.

ni ka je ove sed mi ce, a po sle to ga }e or ga ni za tor ob ja vi ti spi sak u~e sni ka, adre se pro dav ni ca i asor ti man ro be. @e qa nam je da ova pr va ak ci ja bu de po put sli~ nih u ino stran stvu. Gle da li smo na te le vi zi ji ka ko to iz gle da, ka `u or ga ni za to ri, i na gla {a va ju da do go di ne pla ni ra ju dve ak ci je sni `e wa ce na, i to ne sa mo u No vom Sa du ve} i u dru gim gra do vi ma.

Z. Deli}

AKCIJA KARLOVA^KOG LISTA, CRVENOG KRSTA I NARODNE BANKE SRBIJE

Pri ku pqa we sta rih ko va ni ca

„Kar lo va~ ki list” po kre nuo je u Srem skim Kar lov ci ma ak ci ju, ko ja }e omo gu }i ti gra |a ni ma da se re {e na ve `e }ih ko va ni ca u ko rist onih ko ji ma je po mo} po treb na. Na i me, Kar lov ~a ni mo gu sta re ko va ni ce da uba ce u ku ti ju za do bro voq ne pri lo ge u srem sko kar lo va~ koj po {ti ili da do ne su u Cr ve ni krst, ko ji se na la zi u Pu pi no voj 16, sva kog rad nog da na od 8 do 14 ~a so va, a Na rod na ban ka Sr bi je (NBS) }e ih ot ku pi ti. Ovom ak ci jom Cr ve ni krst }e do bi ti pre ko po tre ban no vac, Na rod na ban ka neo p ho dan me tal za no ve ko va ni ce, dok gra |a ni ima ju pri li ku da po sta nu do na to ri.

Na rod na ban ka je pre sta la da za me wu je ove ko va ni ce 1. ja nu a ra ove go di ne, ali je is ka za la sprem nost da ih u sa rad wi sa Cr ve nim kr stom

do kra ja de cem bra sve ot ku pi.

Vred nost ot ku pqe nih ko va ni ca je no mi nal na, {to zna ~i da }e ih NBS ot ku pqi va ti po prin ci pu „di nar za di nar”.

Ot ku pqu ju se ko va ni ce od 50 pa ra, di nar, dva i pet di na ra iz ra |e ne od 2000. do 2002. go di ne, kao i one ko je je iz da la Na rod na ban ka Ju go sla vi je od 1994. do 1999. go di ne, ali po dru ga ~i joj pro ce du ri.

Sve ko va ni ce ko je su iz ra |e ne za vre me ne ka da {we SFRJ, bez ob zi ra na no mi nal nu vred nost, bi }e vred no va ne po ki lo gra mu, od no sno za wih }e se pla }a ti 70 od sto od vred no sti me ta la na ber za ma. Za do dat ne in for ma ci je tre ba po zva ti broj te le fo na Cr ve nog kr sta u Srem skim Kar lov ci ma 882-515.

Z. Ml.

„^ISTO]A” SAOP[TILA

Cen tar ri ba se dam ma {i na To kom pro le }a „^i sto }a“ je na ba vi la se dam ma {i na za ukla wa we za le pqe nih `va ka }ih gu ma. U Ka to li~ koj por ti pre kju ~e ma {i ne su is pro ba ne, a po ka za le su se kao efi ka sne, sa op {te no je iz ovog pred u ze }a.

Ukla wa we za le pqe nih `va ka }ih gu ma }e se oba vqa ti po na lo gu ZIG-a.

Pr ve po vr {i ne sa ko jih }e bi ti uklo we ne `va ke }e bi ti Ka to li~ ka por ta i uli ce Mi te Ru `i }a i La ze Te le~ kog.

Q. Na.

`e, u~i o `i vo tu i ima vi {e {an si za uspeh. Oko 22 me se ca ov de je pro veo No vo sa |a nin Ran ko Erak ko ji se 15 go di na dro gi rao, a od to ga je 10 go di na uzi mao he roin in tra ve no zno. Ka `e da je, za hva qu ju }i ovom cen tru, us peo da kre ne da qe i us po sta vi kon takt sa po ro di com sa ko jom sko ro de ce ni ju ni je raz go va rao.

- Svi mi ov de je smo obe le `e ni u dru {tvu i tu eti ke tu no si mo sa so bom. Ali, to je na{ tert i ne sme nas obes hra bri ti - re kao je Erak.

Ovaj si stem ko mu na tre nut no ima pet ku }a za mu {kar ce i jed nu za `e ne. Ka ko je ob ja snio du hov nik ove ko mu ne, otac Bran ko \ur ~in, u wi ma tre nut no bo ra vi oko 120 {ti }e ni ka, ko ji do la ze iz ra znih kra je va Sr bi je, ali i dru gih ze ma qa. Da bi ne ko ov de do {ao, mo ra da pro |e tri ja `u u ma na sti ru u Ko vi qu gde se oba vqa kom pel tan zdrav stve ni pre gled i te sto vi na HIV i he pa ti tis C. Ini ci jal ni sa sta nak odr `a va se sva ke pr ve su bo te u me se cu, u 12.30 ~a so va, u po me nu tom ma na sti ru, a pro gram tra je 30 me se ci. A. Jerini} Fo to: N. Stojanovi}

Lea [op, stu dent: - Osim {to stu di ram, ra dim u ka fi }u, pa se bi mo gu pri u {ti ti iz la ske i da se ta ko vi |am sa pri ja te qi ma. Za sa da, jo{ uvek je pod no {qi vo.

Pa vle Pa vlo vi}, sred wo {ko lac: - Mi slim da je naj bit ni je kod iz la ska na }i me sto ko je ti od go va ra, po sto je jef ti ni ja i sku pqa me sta, bit no je pri la go di ti se mo gu} no sti ma, ja iz la zim mo `da dva pu ta ne deq no, i to mi je sa svim do voq no.

Mi na Vu ko ma no vi}, stu dent: - Ma lo je te `e is pla ni ra ti iz la zak, sa ob zi rom da su ce ne pi }a ve }e ne go {to su bi le pre go di nu da na. Pre sam vi {e iz la zi la, sa da se ose }a kri za.

Du {an Ili}, stu dent: - U iz la sci ma po tro {im ne kih hi qa du do dve hi qa de di na ra, ali ne iz la zim ~e sto, ce ne pi }a ni su pre vi so ke, ma da bi mo gle da bu du i ni `e.

LETWA ISKUSTVA KOMUNALNE POLICIJE I GRA\ANA

Bu ka iz ka fi }a – glav na no} na mu ka Ko mu nal na po li ci ja u No vom Sa du je od po ~et ka ra da naj vi {e ka zni na pla ti la zbog pr qa wa gra da, za u zi ma wa jav nih po vr {i na i kr {e wa jav nog re da u zgra da ma i ugo sti teq skim objek ti ma. Su gra |a ni se ovoj grad skoj slu `bi naj ~e {}e `a le na pr qa we i ne ~i sto }u gra da, pre gla snu mu zi ku u sta no vi ma i ka fi }i ma u stam be nim zgra da ma, pu {ta we pa sa bez po vod ca i pre ko vre me ni rad ugo sti teq skih obje ka ta. Le ti ipak naj ve }i pro blem upra vo pred sta vqa bu ka iz ka fi }a, a ka da ko mu nal na po li ci ja u ne kim slu ~a je vi ma po ku {a go ste i vla sni ke lo ka la da opo me ne de si se i da bu de na pad nu ta.

Na ~el nik slu `be Ne boj {a Ra do va nac ka `e za na{ list da ve li kih pro ble ma ima ju zbog bu ke iz ka fi }a.

- Ge ne ral no do bi ja mo ve li ki broj pri tu `bi sta na ra u cen tru na pre gla snu mu zi ku iz ka fi }a ko ji se na la ze u uli ca ma La ze Te le~ kog, Zmaj Jo vi noj, Sve to za ra Mi le ti }a i Mi te Ru `i }a. Ko mu nal na po li ci ja kon tro li {e rad no vre me ugo sti teq skih obje ka ta ko ji se na la ze u po me nu tim uli ca ma i do sa da je po osno vu pre ko ra ~e wa rad nog vre me na iz re ~en ve lik broj ka zni. [to se ti ~e ko mu nal ne bu ke, to me ri eko lo {ka in spek ci ja - ka `e Ra do va nac.

Vi si na ka zni ko ju iz ri ~e Ko mu nal na po li ci ja za vi si od kon kret ne od lu ke na osno vu ko je se re a li zu je nad zor, pa ta ko, na pri mer, po Od lu ci o ure |e wu gra da man dat ne ka zne za fi zi~ ka li ca iz no se 5.000 di na ra, a za prav na li ca i pred u zet ni ke 20.000 di na ra. Od kad je po ~e la da se pri me wu je Od lu ka o ku} nom re du u stam be nim zgra da ma iz re ~e no je vi {e od 30 man dat nih ka zni, uglav nom zbog pre gla sne mu zi -

ke, tre {e wa te pi ha sa te ra sa i za u ze }a za jed ni~ kih pro sto ri ja.

Pre ma we go vim re ~i ma, ko mu nal ni po li caj ci se na te re nu su sre }u sa raz li ~i tim ne pri jat no sti ma, od ver bal nih pro vo ka ci ja, fi zi~ kih na pa da…

Ipak, ve li ki broj te le fon skih po zi va, oko 4.000 do sa da, po ka zu je da su gra |a ni ste kli po ve re we u ovu slu `bu.

Is ti ~e da gra |a ni zo vu i zbog pri vat nih pro ble ma.

Po ne kad je re~ i o slu ~a je vi ma ka da se pri ja vqu ju stva ri ko je ni su u nad le `no sti te slu `be. “Qu di se po tu ku, pa zo vu nas, ili tra `e da im re {i mo ne ki spor ko ji na su du ni je re {en. Ima li smo ~ak i do pis iz ne ke stam be ne zgra de u Ru mi, gde su gra |a ni tra `i li da do |e mo iz No vog Sa da i re {i mo ne ke wi ho ve pri vat ne pro ble me”, ka `e pr vi ~o vek ko mu nal ne po li ci je. Q. Nato{evi}

PO^IWE GRADWA PARKINGA U ULICI VLADISLAVA KA]ANSKOG

Me sta za jo{ 60 auto mo bi la

„Par king ser vis„ da nas kre }e u re kon struk ci ju po sto je }eg par ki ra li {ta u Uli ci Vla di sla va Ka }an skog. Ra do ve pred u ze }e po ~i we pre ma pre po ru ci MZ „Li man”. U po me nu toj uli ci po sto je dve par ce le ko je se ve} ko ri ste za par ki ra we, ali su ne u re |e ne, pa „Par king se vris„ nov cem iz bu xe ta (oko mi lion i po di na ra) tre ba da iz gra di par king me sta. Ja sna Kov ~in iz “Par king ser vi sa” ka `e da }e na pra vi ti me sta za sto ti nu auto mo bi la, a to zna ~i da }e par ki ra li {te bi ti

pro {i re no za 60 no vih me sta. Ja sna Kov ~in re kla je da }e tre }i deo par ce le bi ti sa mo na sut tu ca ni kom i da }e tu bi ti pri vre me no par ki ra li {te, jer pre ma ur ba ni sti~ kom pla nu na tom me stu tre ba da se iz gra di ko lek tiv na ga ra `a.

- Gra |e vin ski ra do vi bi }e u dve fa ze, ka ko bi vo za ~i na par ce li mo gli da osta vqa ju vo zi la i to kom grad we. Po sao bi tre ba lo da se za vr {i naj ka sni je do 15. sep tem bra - re kla je Kov ~in.

Z. D.

10

vOJvOdinA

sreda15.avgust2012.

dnevnik

Жељко Самарџић за рођендан Суботице

ЗАВРШЕН СРЕМ ФОЛК-ФЕСТ

Игра и народне ношње украсиле трг РУМА: Девети међународни фестивал фолклора „Срем фолкфест“ је завршен уз велико одушевљење и посетилаца и извођача. Ово је била тренутно највећа смотра фолклора у Србији, у организацији Центра за културу „Сирмиум арт“, града Сремске Митровице и од ове године града Руме. Поред Грка и Словака, фолклорни ансамбли из Естоније, Турске, Бугарске, Холандије, Хрватске и Србије су наступали у Сремској Митровици, Руми, Иригу, Врднику и Шиду.

- Ово је јединствена прилика да кроз песму, игру и костиме, упозна-

- Први пут смо у Руми, пријатно смо дочекани и људи су веома гостољубиви. На овом фестивалу ми представљамо игре из четири различите регије, Крита, Ипирода, Македоније и Тракије и потрудићемо се да на најбољи начин пубилици дочарамо традицију и културу Грчке - углас су рекле ћерка и мајка Магда и Стела, чланице грчког културно-уметничког друштва „Лити“. Посетиоци су одушевљено гледали кореографије и слушали песме и звуке специфичних инструмената различитих нација.

Учесници Етно-кампа у Бачком Петровом Селу

ЦЕНТАР ОМЛАДИНЕ ВОЈВОЂАНСКИХ МАЂАРА ОДРЖАО 11. ЕТНО-КАМП

Прва сазнања о старим занатима

Туркиње на наступу

мо културну баштину земаља учесница и да упоредимо квалитет наших аматерских фолклорних друштва са иностраним гостима - рекао је председник румског парламента Ненад Боровић. Градски трг у Руми је био мали да прими све посетиоце, који су дошли да уживају у програму и да се сликају са иностраним гостима који су шаренили трг својим костимима.

- Пре четири године први пут смо наступали у Србији и радо смо се одазвали позиву да опет дођемо. Веома смо задовољни условима и начином на који нас третира домаћин. Ми долазимо из града Михаловце који је главни град регије Земплин и публици ћемо представити игре и песме из овог дела Словачке - рекла је чланица културноуметничког друштва „Својина“ Дагмар Буликова. М. Марушић

Стихови Милоша Галетина

НОВИ БЕЧЕЈ: Народна библиотака Нови Бечеј организује упетак концерт музике на стихове младог песника Милоша Галетина из Новог Бечеја.Концерт ће се одржати у дворишту библитеке, а учествује ВИС „Мали принц“ из Новог Сада, ВИС „Нови дан“ из Зајечара и ВИС „Месец под кожом“ из Новог Бечеја. Концерт ће почети у 20,30 часова, а улаз је слободан. М. К.

БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: Захваљујући средствима покрајинског секретаријата за омладину и спорт, Центар омладине војвођанских Мађара је започео другу деценију одржавања етно кампа за младе. У питању је 11. окупљање, од којих, чак, девети пут у Рекреационом центру уз речицу Чик код Бачког Петровог Села. Укупно четрдесетак учесника из Бачке Тополе, Новог Сада, Палића, Сенте, Србобрана и других војвођанских места је од 5. до 12. августа реализовало зацртани програм рада.

- Овде имамо оптималне услове за рад и дружење, па само два пута, због високе воде Чика, нисмо могли на овој локацији да организујемо Етно камп за младе војвођанске Мађаре. Ове године смо у кампу имали и двоје чланова из дале-

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”,

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

ког канадског града Торонта, па је све попримило међународни карактер. Током недељу дана радило се на едукацији старих заната, почев од грнчарства, преко дрворезбарства, корпарства, па цртања на стаклу или тканини, до плетења одевних предмета од вуне. Све што је током недељу дана урађено, презентирали смо у суботу по подне на заједничкој изложби, увече је организована забава и разишли смо се са жељом да се наредне године поново нађемо на истом месту - рекао је координатор Етно кампа Габор Мор. Учесници кампа су били, углавном, млади између 15 и 30 година старости, али било је и старијих едукатора.

- Ја сам четврти пут у Етно кампу и покушавам да приближим младима грнчарство. Сви

су покушали да раде с глином, јер, како сами кажу, све изгледа тако лако када виде мене како ја радим, али када они седну за грнчарски точак увере се колико је грнчарство тежак занат. Очито да заборављају да је иза мене вишедеценијско искуство - рекао је грнчар са Палића Тибор Шрам. На другом крају кампа чуо се пријатан звук дрворезбара Рудолфа Сегиа из Србобрана, који је длетом и чекићем резбарио разне мотиве у дрвету.

- Десетак година се бавим дрворезбарством. Самоук сам и нисам укључен у неко од друштава дрворезбара, али намеравам да то учиним. Први пут сам био учесник 5. Етно кампа и, ево, сада опет. Лепо је и намеравам убудуће да чешће долазим - рекао је Рудолф Сеги. В. Јанков

СУБОТИЦА: Суботичани ће ове године, у оквиру прославе Дана града, имати прилику да уживају у концерту популарног певача Жељка Самарџића. наступиће на градском тргу 1.септембра.Градоначелник Суботице Модест Дулић је рекао да ће се прослава обележити низом културно-уметничких манифестација, концертима и све ће бити у знаку 100 година од градње Градске куће и сецесије у Суботици.

- Прослава почиње 29. августа и траје до трећег септембра, а биће обележена низом културних манифестација. У петак, 31. августа, у 19 часова у Вестибил Градске куће биће отворена изложба “100 година Градске куће”, а од 20 часова на Тргу слободе концерт ће одржати Суботичка филхармонија са светским поп-рок хитовима, солиста ће бити Гордана Видаковић, а од 21,30 час исто на тргу присутне ће забављати Ференц Молнар Карамела са оркестром. Круна прославе, као и сваке године је 1. септембар, када се одржава Свечана скупштина града и додељују награде про урби и почасни грађанин. Биће отворен кружни ток у улици Ивана Антуновића, а отвориће се и реконструисани део Велике Терасе - објашњава Дулић. У оквиру свечаности поводом Дана града одржавају се разне пригодне, репрезентативне изложбе у градским установама културе, а у оквиру пратећих манифестација и у другим изложбеним просторима. У Вестибилу Градске куће 31.августа биће отворена изложба 100 година Градске куће, а првог септембра у Градском Музеју Изложба “Сецесија у суботичким ризницама” у 19 часова, а од 20.30 часова на Тргу ће се одржати концерт Жељка Самарџића. С. И.

АКЦИЈА АКТИВА ЖЕНА ТРЕЋЕ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У ВРБАСУ

Несебична помоћ за најугрожeније ВРБАС: Чланице Актива же- нитарне акције усмериле ка њи- ње новца, а задња таква акција на Треће месне заједнице из Вр- ма – причају чланице Актива, ко- била је 2. марта. Акцију је подрбаса организовале су акцију ску- јих тренутно има око четрдесе- жала и локална власт и прикупљена средства уручена су деци пљања гардеробе и обуће, која је так. Познато је да су жене из Треће из хранитељских породица. уручена волонтерима Црвеног - Желимо да подигнемо свест крста, како би била подељена месне заједнице биле увеле траонима којима је оваква помоћ до- дицију да деци палих бораца ре- људима и да нам се прикључе у бродошла. Ово је само једна у низу хуманитарних акција жена окупљених у Активу под називом „Зора“ који постоји скоро четири деценије.

- Пре 37 година група жена се окупила како би се дружиле, путовале, размењивале искуства. Склапале смо пријатељства са чланицама актива широм бивше Југославије. Временом се наша група ширила и на једном састанку у просторијама Треће месне заједнице одлучиле смо да оснијемо Актив, а за председницу је изабрана Зора Бешлин – прича садашња председница Актива жена Треће месне заједнице Драгиња Фазекаш. Како се мењала ситуација у држави, тако се мењао и рад чланица Актива. Током ратова `90-тих годи- Чланице Актива жена прикупиле помоћ за Црвени крст на, ове жене су почеле са органи- довно обезбеде пакетиће за Нову хуманитарном раду. Не треба пузовањем хуманитарних акција, годину, као и позоришну пред- но одрицања да би се некоме помогло. Довољно је да не бацамо као што је прикупљање одеће, ставу поводом овог празника.

- Касније, када су деца палих ствари у контејнер, јер има јако хране, кафе и цигарета за резервисте, али и за народ у избеглич- бораца одрасла и избеглице се много оних којима би оне пуно више-мање снашле, почеле смо значиле. Такође би волеле када ким камповима.

- Ишле смо на линију фронта и да помажемо и нашим суграђа- би нам се прикључиле и млађе да поделимо помоћ. Нисмо забо- нима који су материјално угро- жене – истиче Драгиња. Иначе, сваког задњег четвртка рављале ни децу и жене, па смо жени, јер је све више људи остаједном приликом, отпутовале на јало без посла и основних сред- у месецу, Актив жена Треће меПале, непосредно после бомбар- става за живот. Тај вид помоћи сне заједнице организује „Веседовања, и однеле три тоне хране, траје и данас. Обилазимо поро- ло вече“, на које су сви добродокао и ствари за децу и средства дице са децом и, ако они приста- шли. Том приликом уручују се за хигијену. Такође смо, рецимо, ну, уручујемо им пакете помоћи поклони онима који славе рођенносили храну рањеницима који са намирницама и средствима за дан у том месецу, а затим дружење и забава трају до касних весу били смештени у Сланкамену. хигијену – каже Драгиња. Осим ових пакета, чланице черњих сати. Када су код нас почеле да стижу М. Кековић избеглице, онда смо своје хума- Актива организују и прикупља-

vojvodina

dnevnik НЕМА НЕИСПРАВНИХ УЗОРАКА ХРАНЕ У КИКИНДСКОЈ ОПШТИНИ

Оба ве зна кон тро ла јед ном ме сеч но

КИ КИН ДА: Исправност намир ни ца и про из вода жи вотињског порекла у продаји, Ве теринарска инспекција контролише у про секу, једном ме сечно.

-У реду су све анализе узорака које смо узимали у по следњих ме сец дана, али, пошто је у питању храна, то је променљиво. Више смо се фокусирали на по сластичарнице које се ба ве производњом сладоледа и на хамбургерије које још нису успо ставиле свој систем самоконтроле - каже начелница инспекције Ксе ни ја Ла ке та.- Радимо процену ризика објеката, а кланице, млекаре и прераде свакодневно су под контролом. Објекте за промет хра не не контролишу се свакодневно. Сви који по слују са храном морају да имају систем самоконтроле-ХЦЦП стандард . Тада склапају уговор са овлашћеном лабораторијом која ме сечно анализира узорке. Инспекција само контролише да ли они спроводе самоконтролу. У кикиндској општини већина је увела овај или је у процедури добијања сертификата, али је у два случаја утврђено да стандарда нема и поднете су прекршајне пријаве. Уколико се не по ступи по налогу инспекције, биће им забрањено коришћење опреме, каже Лакета. У пекарама и бурегџиницама Ветери-

нарска инспекција контролише само да ли за намирнице животињског порекла по стоји документација. Мле ко, млеч ни про из води, ме со и јаја уопште се не кон тролишу пошто стигну на тезге.

-На пијаци се само контролише шта је дозвољено а шта није. Пијачна управа има решење Републичке ветеринарске инспекције да на пијаци не сме да се продаје ништа што није из регистрованог или одобреног објекта-објеката у домаћинству којима је Управа за ветерину одобрила производњу и који су под нашим сталним надзором објашњава Лакета. Директор ЈП „Градско зеленило и пијаца„ Ми ро слав Да мја но вић, потврдио је да се на кикиндској пијаци проверава да ли продавци јаја, ме са, млека и млечних производа имају одобрење инспекције. Једини случај у Округу у којем је инспекција морала да прибегне кажњавању, овог лета догодио се у општини Кањижа, каже Ксенија Лакета. Није била у питању хемијска или микроби оло шка не ис прав ност, већ неправилно декларисани производи. Из промета је повучено и нешкодљиво уклоњено 77 килограма производа и 130 килограма ме са. А. Ђуран

sreda15.avgust2012.

УВОДЕ КОРЕНИТЕ ПРОМЕНЕ У ПОНАШАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ

Сва ки рад ник под буд ним оком ПЕ ЋИН ЦИ: У складу са датим обећањем, да ће искоренити све лоше навике запо слених у пећиначкој Општинској управи, новоизабрани први човек Са ва Чој чић одржао је састанак са новопо стављеним начелником Општинске управе општине Пећинци Жељ ком Тр бо ви ћем и начелницима свих одељења, запо сленима у Управи и у Агенцији за развој општине Пећинци. Том приликом је истакао да

мора да брине за радно ме сто. У Општинској управи, јавним предузећима и установама запо слено је 55 приправника, у оквиру пројекта који је претходна власт реализвала са Покрајинским секретаријатом за рад, запошљавање и равноправност полова. То је са људима запо слени на јавним радовима, више него што је овим пројектом предвиђено. Утрошком 14 милиона динара, колико су Покра-

Кроз отворена врата до председника Од петка, 17. августа, председник општине Пећинци Сава Чојчић уводи „дан отворених врата“ за грађане. Тако ће сваког петка, од 10 до 13 часова, грађани пећиначке општине бити у могућности да се, без претходног заказивања, обрате председнику општине, или његовим најближим сарадницима, те надлежне упознају са проблемима са којима се суочавају и за чије решавање им је потребна помоћ локалне самоуправе. по стоји дуговање локалне самоуправе од преко 300 милиона динара, које је направљено у претходном периоду.

- Исплата ваших личних доходака није доведена у питање и тражим од свих вас да своје радне задатке обављате саве сно и профе сионално. У наредном периоду ћу инсистирати на квалитетнијем и систематичнијем раду, свако ко свој по сао обавља саве сно и профе сионално, не

јина и локална самоуправа заједнички издвојиле за реализацију овог пројекта, он ће бити прекинут – казао је председник Чојчић. Новоизабрани директор Агенције за развој општине Пећинци Ми лан Алек сић је додао да током обиласка приправника трећину није нашао на радним ме стима на која су распоређени, док је нови начелник Општинске управе Жељ ко Тр бо вић ка -

Први човек пећиначке oпштине Сава Чојчић

зао да ће све учинити да од пећиначке Општинске управе направи профе сионалну и политички независну Управу.

- Циљ ми је да Управа квалитетно прати рад Скупштине општине и Општинског већа, али и да буде профе сионални сервис грађанима и инве ститорима. Биће направљена и нова систематизација радних ме ста у

КОМПАНИЈА „АГРОЖИВ” ПРОШИРИЛА ПРОИЗВОДЊУ

Го то ва је ла на жи ти штан ски на чин

АСФАЛТИРА СЕ ГРАДСКА МАГИСТРАЛА

Др жав ни пут с но вом под ло гом

ЗРЕ ЊА НИН: Радници зре њанинског предузећа “Војводинапут” ангажовани су на асфалтирању државног пута Б-20 који пролази кроз Зрењанин. Радови вредни сто милиона дина ра, ко је фи нан си ра Јав но пред у зе ће “Пу те ви Ср би је”, обављају се ових дана на Булевару Вељка Влаховића. По ре чима в.д. директора Дирекције за изградњу и уређење града Зрењанина Го ра на Кра ва ру ши ћа, рок за “пре свлачење” магистрале је 45 дана. По сао ће се одвијати у фазама, а радно време градилишта биће 24 сата, сваког радног дана, као и суботом и недељом.

Заменик градоначелника Че до мир Ја њић вели да су радови на овој деоници, од Булевара Вељка Влаховића, преко Булевара ослобођења, па до мо ста код згра де Поли циј ске управе, изузетно велика инве стиција.

- Док не завршимо обилазницу око града ова магистрала ће бити жила куцавица. У другој фази покушаћемо да обезбедимо средства од државе за наставак уређења пута од Зрењанина до Жабаљског мо ста, јер ко путује у Нови Сад зна у каквом је стању тај коловоз – каже Јањић. Ж. Б.

По моћ за из бе гли це

БАЧ КА ПА ЛАН КА: У Бачкој Паланци обезбеђено је 5,5 милиона динара материјалне по моћи за интерно расељена лица и за избеглице. Помоћ ће бити у грађевинском материјалу, а до делиће се пет пакета од по 300.000 динара за интерно расељена лица и 16 пакета од по 250.000 динара за избеглице. Јавни позив за доделу помоћи за побољшање услова становања за интерно расељена лица са Косова и Метохије и избеглица са про стора бивше државе завршен је и надлежна комисија је размотрила је захтеве. Конкурисало је пет интерно расељених лица и 65 избеглица.

- Комисија је прегледала и из бодовала захтеве према утврђе ним критеријумима и сада следи преглед и провера података на терену од стране грађевинског инспектора – каже Ра до слав Ми ло ше вић, повереник за из беглице у Бачкој Паланци. – Средства у износу од 5,5 милио на динара обезбедили су локална самоуправа која је учествова ла са милион динара, а 4,5 мили она динара обезбедио је Комеса ријат за избеглице Републике Србије. Расписаћемо заједничку јавну набавку за обе донације да би грађевински материјал обез бедио један, односно најповољнији добављач. М. Сџ.

11

ЖИ ТИ ШТЕ: Највећи дома ћи произвођач у области живин ског ме са, жи ти штан ска компанија “Агрожив”, покре нула је производњу готових јела од пилетине, а за те потребе инсталирана је нова опрема за пуњење у погону у Житишту. Пилеће ћуфте у парадајз со су, ђувеч са пилећим ме сом, грашак са пилетином, као и пилећи паприкаш, налазе се у продаји од јуна.

- Про ши ре ње асорти ма на производа наш је одговор на жеље и захтеве потрошача. Ова јединствена понуда готових јела од пилећег ме са још једном је потврдила лидерску позицију компаније на тржишту. Такође, бројне награде и признања, као што је апсолутни шампионски пехар на Ме ђу на род ном ново садском сајму, дале су нам додатну потврду за ква литет нашег рада и увериле нас да смо на правом путу - рекла је на јучерашњој конференцији за новинаре извршна директорица производње у “Агроживу” Та тја на Ђу ран, уз напомену да су готова јела сто одсто домаћи производ. Јер, у састав готових јела улазе само бирани комади ме са од пилића узгајаних на домаћим фармама. Направљена су по домаћој традицији, а приликом израде рецептура коришће-

Улаз у „Агрожив”

ни су знање, искуство, савремена технологија, као и зачини са домаћег тржишта. У овој компанији, која представља но сиоца привреде у малој и не раз ви је ној оп шти ни Житиште, кажу да је увођењем новог производног асортимана настављен развој фабрике започет од децембра 2010. године, када је “Агрожив” преузело Јавно предузеће “Србијагас”. До тада, компанију су потре сали озбиљни по словни проблеми али је у међувремену успела да врати лидерску позицију на тржишту Србије, повећа произ-

водњу у свим сегментима, стабилизује финансијско по словање и подигне ниво сировинске базе. Данас “Агрожив” снабдева око 50 одсто домаћег тржишта, а део своје производње извози и у суседне земље. Компанија је успела да сачува сва по стојећа радна ме ста, као и да запо сли нове људе, а уз планира не ин ве сти ци је и уво ђе ње нових линија производа отварају се велике могућно сти за извоз у Русију, земље Блиског Истока, као и земље Европске уније. Ж. Балабан

Ма њак кр ви у бол ни ца ма ПАН ЧЕ ВО: У Панчеву има залиха крви само за три дана, открила је начелница Службе за трансфузију Је ле на Пе шић, која је апеловала на Панчевце да дођу у Службу сваког радног дана у преподневнима сатима и да дају крв.

- Болница ради пуним капацитетом сви програ ми теку по плану, а изненадно настала крварења се појављују свакодневнмо. Имамо дневно тричетири пацијента са крваричним улкусима или другим тешким поремећајима у цревима којима је потребна велика количина крви. Залихе неће бити довољне за дуже лечење и с обзиром на то

да следеће недеље немамо велики број акција, очекујемо да у понедељак дођу радници АТП-а , а у Качареву у уторак имамо акцију где очекујемо 20-так давалаца - каже др Јелена Пешић. У последњих шест месеци знатно је опао број давалаца крви и залихе су све мање.

-То нас обавезује да сви заједно који у овом по слу радимо нађемо начин како ћемо поправити давалаштво, првенствено у граду Панчеву, јер ми очекујемо пад од можда неких 1.000 јединица на крају године - рекла је начелница Пешић. З. Дг.

Управи, кроз коју ћу настојати да применим сва позитивна ис куства која сам стекао де сетак година радећи у локалној само управи у Инђији. Увођењем нове опреме и софтверских решења знатно прецизније ће бити праћен учинак сваког појединачног радника у Управи – иста као је начелник Трбовић. Ј. Антић

Камп на Чар да ку за ученике средњих школа ПАН ЧЕ ВО: Ни овог лета неће изостати камп за ученике средњих школа у реализацији Канцеларије за младе града Панчева. Камп под називом „Друштво у природи„ је намењен средњошколцима првог и другог разреда са те риторије града Панчева и одржава се на Чардаку. При јаве за учешће у овом кампу могу се слати до петка 17. августа. Седмодневни камп намењен групи од 20 полазника и подразумева предавања, радионице и активности на отвореном. Радионице ће, обухватити више области; здравље и рекреација, волон теризам и активизам, заштита животне средине, слобод но време и мобилност младих, култура и креативност, толеранција и међусобно разумевање. На јавни позив се могу пријавити сви који имају од 16 до 18 година, а иду у неку од панчевчких средњих школа.

- Са средњошколцима ће радити предавачи из цивилног и јавног сектора, који имају дугогодишња искуства и знања. Млади који буду одабрани да учествују у овом кампу тих седам дана имаће прилику да чују интерактивна предавања на најразличитије теме, а које су распоређене по данима - изјавила је ко ординатор канцеларије за младе Ма ри ја Ко ма нов. З. Дг.

12

dRU[TvO

sreda15.avgust2012.

BEZ SUDSKE REHABILITACIJE NEMA NI OBE[TE]EWA GOLOOTO^ANA

Zah te vi se pod no se u Be o gra du Ko mi si ja za re ha bi li ta ci o no obe {te }e we go lo o to ~a na ili wi ho vih na sled ni ka, i na kon pro me ne na ~e lu Mi ni star stva prav de, na sta vqa rad i upra vo je is pla }e no pr vih 16 `r ta va. Za wih je da to 14.166.000 di na ra, a u pri pre mi je jo{ 4.116.000 jer je osta lo jo{ {est `r ta va s ko ji ma je za kqu ~en spo ra zum o is pla ti 700 di na ra po da nu ro bi ja wa na Go lom oto ku.

Do sa da je u Ko mi si ju sti glo vi {e od 300 zah te va za od {te tu, od ko jih su mno gi neo sno va ni jer oso be ili ni su sud ski re ha bi li to va ne ili su obe {te }e we tra `i li oni ko ji im ni su naj bli `i srod ni ci. Ka ko je Za kon o re ha bi li ta ci ji iz ri ~it, pra vo na obe {te }e we ima ju sa mo oni ko ji su do bi li sud sku re ha bi li ta ci ju. Da kle, sud ska re ha bi li ta ci ja je uslov da bi se pod neo zah tev Ko mi si ji. Da bi, pak, ne ko bio sud ski re ha bi li to van, mo rao je da pod ne se svu do ku men ta ci ju, me |u ko jom i onu ko ja do ka zu je da je osu |en. @r tva ili we ni na -

to vao pre mi nu le, po za ko nu, od re |e ni krug za kon skih na sled ni ka ima pra vo na obe {te }e we: bra~ ni dru go vi ili van bra~ ni part ne ri re ha bi li to va ne oso be, we go va de ca, te ro |e na bra }a i se stre.

Ina ~e, pro ce wu je se da je do sa da vi {e od 600 biv {ih go lo o to ~a na do bi lo sud sku re ha bi li ta ci ju, a mno gi pro ce si su u to ku. Da nas, go to vo se dam de ce ni ja ka sni je, ne zna se ko li ko je ta~ no qu di pro {lo go lo o to~ ku gol go tu. Pro ce ne idu od 60.000 do 100.000. Od svih wih da nas je ma lo `i vih, iz me |u 200 i 300, ko ji u pro se ku ima ju de ve de set go di na.

Od {e sna e sto ro ko ji su do bi li obe {te }e we, naj ma wi iz nos, 266.000 di na ra, do bi la je go lo o to ~an ka ko ja `i vi u Pa din skoj Ske li a na Go lom oto ko pro ve la je go di nu da na. Naj ve }i iz nos, ne {to vi {e od dva mi li o na di na ra, do bio je ~o vek ko ji je od slu `io ka znu od se dam go di na.

Biv {i go lo o to ~a ni i wi ho vi

dnevnik

VOJNOMEDICINSKI CENTAR „NOVI SAD” VI[E NE PRIMA CIVILNE PACIJENTE O TRO[KU ZDRAVSTVENOG OSIGURAWA

Kwi `i cu za me wu je nov ~a nik Od 3. ju la u Voj no me di cin skom cen tru „No vi Sad” ci vil ni pa ci jen ti vi {e ne mo gu da se le ~e o tro {ku Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we. Go di na ma se ~e ka lo da voj ne zdrav stve ne usta no ve u|u u mre `u zdrav stve nih usta no va ko je „po kri va” zdrav stve no osi gu ra we, to je ko na~ no i omo gu }e no, ali ni je po tra ja lo.

– Po ~et kom ju la su nas iz RF ZO-a oba ve sti li da se ci vil ni pa ci jen ti kod nas vi {e ne mo gu le ~i ti o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa – ka `e uprav nik Voj no me di cin skog cen tra „No vi Sad„ pu kov nik dr Bra to qub Br kqa ~a. – Do sta vi li smo nad le `ni ma kom plet nu do ku men ta ci ju o ras po lo `i vim ka dro vi ma, ka pa ci te ti ma i opre mi i sva ki dan ~e ka mo od go vor. Li ste ~e ka wa kod nas ne po sto je, a do bro smo opre mqe ni me di cin skim apa ra ti ma pa je in te re so va we ci vil nih pa ci je na ta za le ~e we kod nas bi lo ve li ko.

VMC „No vi Sad„ je jed na od naj sta ri jih voj nih bol ni ca u Evro pi i naj sta ri ja na Bal ka nu, osno va na 1786. go di ne. Do da nas ni je pre ki da la rad, pa ni za vre m e ra t o v a. Sa v re m e n a

Ono {to je za svaku zdravstvenu ustanovu posebno va`no – za sve ovo vreme nikada nisu imali intrahospitalnu epidemiju, {to govori o ozbiqnosti rada, nivou higijene, organizaciji slu`be, kontroli i stru~nosti svih slu`bi zdrav stve na usta no va u ko joj ra de le ka ri go to vo svih spe ci jal no sti, ras po la `e so fi sti ci ra nom me di cin skom opre mom i la bo ra to ri jom ko ja mo `e od go vo ri ti svim zah te vi ma di jag no -

sti ke i le ~e wa. Ve} de se tak go di na tu se broj ne ope ra ci je iz vo de i la pa ro skop ski. A {to je za sva ku zdrav stve nu usta no vu po seb no va `no – za sve to vre me ni ka da ni su ima li in tra ho spi -

tal nu epi de mi ju, {to go vo ri o ozbiq no sti ra da, ni vou hi gi je ne, or ga ni za ci ji slu `be, kon tro li i stru~ no sti svih slu `bi. Sva ode qe wa su po ve za na hod ni ci ma i lif to vi ma pa pa ci jent ne mo ra da iz la zi iz zgra de. Sva ka so ba ima svo je ku pa ti lo.

– Na {a bol ni ca je za ci vi le uvek bi la otvo re na na ne ki na ~in, ali po seb na po god nost je sva ka ko bi la mo gu} nost da na le ~e we kod nas mo gu do la zi ti re gu lar no kao i u dru ge zdrav stve ne usta no ve, sa zdrav stve nom kwi `i com. Po {to No vi Sad ne ma grad sku bol ni cu, Voj no me di cin ski cen tar je na do me { }i v ao se k un d ar n i ni v o zdrav stve ne za {ti te. Na da mo se da }e usko ro opet bi ti omo gu }e no le ~e we ci vil nih pa ci je na ta o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa jer su kod nas br zo i kva li tet no mo gli ura di ti ul tra zvu~ ni pre gled, ma mo gra fi ju, tu m or-mar k e r e, ope r a c i j u `u ~i ili ki le i broj ne dru ge in ter ven ci je i di jag no sti~ ke pro ce du re na ko je se u ci vil nim zdrav stve nim usta no va ma ~e ka me se ci ma – ka `e dr Br kqa ~a .J. Barbuzan

ZREWANINAC KOSTA JOKI] PRIPREMA PREMIJERU „STAKA”

[e sna e sto go di {wak sni mio film o gra fi ti ma Uslov za Evropu Hr vat ska i Slo ve ni ja su od mah na kon osa mo sta qe wa re ha bi li to va le sve go lo o to ~a ne, i to op {tim za ko nom, ta ko da oni ni su mo ra li po je di na~ no da tra `e sud sku re ha bi li ta ci ju. Osim ma te ri jal nog obe {te }e wa, u obe dr `a ve go lo o to ~a ni su do bi li i uve }a ne pen zi je, a pra vo na obe {te }e we ima le su i po ro di ce onih ko ji su bi li za to ~e ni na tom ostr vu.

Ina ~e, sve biv {e so ci ja li sti~ ke dr `a ve u Evro pi mo ra le su pre ula ska u EU da do ne su za ko ne o re ha bi li ta ci ji po li ti~ kih za tvo re ni ka i is pla te nov ~a nu na dok na du svi ma oni ma za ko je se do ka za lo da su im pre kr {e na qud ska pra va. sled ni ci ko ji ne ma ju sa ~u va nu sud sku pre su du mo gu je na }i u ar hi vi ma, mu ze ji ma ili na sled ni ci ma on da {wih su do va ko ji su iz ri ca li pre su du, ili to mo `e u~i ni ti sud po slu `be noj du `no sti. Za to je po gre {no – i zbog to ga je re a go va la i Upra va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja – po dat ke o iz dr `a va wu ka zne na Go lom oto ku tra `i ti kod we.

Na i me, toj upra vi sti `e sve ve }i broj zah te va za iz da va we po tvr de za po tre be pro ce sa re ha bi li ta ci je li ca ko ja su ka znu za tvo ra iz dr `a va la na Go lom oto ku, a ona je ne po se du je.

Ka da se do bi je sud ska re ha bi li ta ci ja, zah te vi se, sa mi ili pre ko Udru `e wa go lo o to ~a na Sr bi je, pod no se Mi ni star stvu prav de – Ko mi si ji za obe {te }e we, Ne ma wi na 22–26, Be o grad.

In for ma ci je se mo gu do bi ti na te le fon (011) 3612–458. Uko li ko su oso be ko je je sud re ha bi li -

na sled ni ci ni su za do voq ni od lu kom dr `a ve da im se za dan te {ke ro bi je is pla ti 700 di na ra, ali su zbog go di na u ko ji ma su da nas pri sta li i na to. S dru ge stra ne, iz Mi ni star stva prav de su tvr di li da su do tog iz no sa do {li na osno vu obe {te }e wa ko je je is pla }i va no u dru gim biv {im ju go slo ven skim re pu bli ka ma. Ta ko je na ve de no da su u Slo ve ni ji go lo o to ~a ni do bi li {est evra po da nu, a u Hr vat skoj 54 ku ne, {to je oko se dam evra. Tre ba na po me nu ti i to da go lo o to ~a ni ili wi ho vi na sled ni ci ko ji ni su za do voq ni iz no som od 700 di na ra po da nu prav du mo gu tra `i ti sud skim re {e wem, a to zna ~i da ne tre ba da pri hva te spo ra zum o obe {te }e wu ko ji }e im po nu di ti Ko mi si ja. Ako, pak, pri hva te spo ra zum s Ko mi si jom, gu be pra vo da se obra te su du.

Q. Male{evi}

Pre mi nuo Mi len ko Smi qa ni} Ju ~e ra no uju tru pre mi nuo je ne ka da {wi pred sed nik Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je Mi len ko Smi qa ni}. Ro |en je 1942. go di ne u Bar lo vu, op {ti na Kur {u mli ja, u po ro di ci `e le zni ~a ra, a osnov nu {ko lu za vr {io je u Mla de nov cu, gim na zi ju u Aran |e lov cu, a po tom je na Fi lo zof skom fa kul te tu u Be o gra du di plo mi rao so ci o lo gi ju. Ra dio je na Rad ni~ kom uni ver zi te tu, pre da vao na Eko nom skom fa kul te tu i bio di rek tor “Su bo ti ca fil ma”. Za se kre ta ra Ve }a

Sa ve za sin di ka ta Su bo ti ce iza bran je 1989. go di ne, u vre me „jo gurt re vo lu ci je”, da bi ne {to ka sni je po stao i pred sed nik tog op {tin skog ve }a.

Za pred sed ni ka Ve }a Sa ve za sin di ka ta Sr bi je iza bran je pet da na po sle ok to bar skih pro me na 2000. Na Dva na e stom kon gre su Sa ve za sin di ka ta Sr bi je, u apri lu 2002. go di ne, re i za bran je za pred sed ni ka. S me sta pred sed ni ka Ve }a Sa ve za sin di ka ta Sr bi je po vu kao se po ~et kom ju la 2007. go di ne.

S. I.

Film “Stak”, ~i ja pre mi je ra se o~e ku je u ok to bru u Kul tur nom cen tru Zre wa ni na, po mno go ~e mu je ka rak te ri sti ~an. Sni man je tri go di ne u ne ko li ko gra do va u Sr bi ji, iz me |u osta log i u Zre wa ni nu, po sve }en je is cr ta va wu gra fi ta na jav nim po vr {i na ma, a po naj vi {e je spe ci fi ~an zbog to ga {to iza ovog fil ma sto ji {e sna e sto go di {wak – Zre wa ni nac Ko sta Jo ki}. Trej ler za gra fi ti-film “Stak”, ko jim je autor `e leo ne sa mo da pri ka `e is kqu ~i vo svo je ra do ve ne go i da gle da o ci ma pri bli `i ka ko za pra vo iz gle da svet gra fi ta, ve} se po ja vio na po pu lar nom saj tu “Ju tjub” i za sa da ima bli zu 6.500 pre gle da i po brao je broj ne po zi tiv ne ko men ta re.

Osim cr ta wa gra fi ta, pu bli ka }e u fil mu mo }i da vi di i igra ne de lo ve, u ko ji ma }e autor pri ka za ti ka ko se pri pre ma za svoj gra fi~ ki per for mans.

– Fil mom ne `e lim da is ti ~em svo je ra do ve, po go to vo ne mam na me ru da se be pred sta vqam kao ne -

ka kvog iz u zet nog cr ta ~a, ne go jed no stav no ho }u da po ka `em da uz ma lo ra da i vo qe mo `e da se ura di ne {to za ni mqi vo. Ob i {ao sam de se tak gra do va i cr tao u wi ma.

Uz me ne su to kom pro pu to va wa bi li Alek sa ^o lo vi} i Mar ko [ip ka, ko ji su ka me rom ove ko ve ~i li mo ja cr ta wa i ko ji su, bez ob zi ra na to {to su ama te ri u sni ma wu, da li sve od se be da to iz gle da ona ko ka ko smo i za mi sli li – is pri ~ao je mla di Ko sta Jo ki}, ko ji ima na me ru da fil mom obi |e i ve li ke srp ske bi o sko pe.

Ovaj ta len to va ni {e sna e sto go di {wak ve li da su u po ~et ku on i dru ga ri sa mi fi nan si ra li pro je kat “Stak”, da bi pri kra ju na i {li i na po dr {ku spon zo ra.

– U re a li za ci ju fil ma u{ao sam s mno go en tu zi ja zma, u na me ri da pro mo vi {em gra fi te kao vr stu umet no sti. Iskren da bu dem, u po ~et ku ni sam znao da li }u u to me us pe ti, ali qu bav pre ma gra fi ti ma, uz mno go tru da i ra da, ipak su me do ve li do pre mi je re fil ma.

VESTI Ja tom za 99 evra u gra do ve Evro pe Let wom pro mo tiv nom ak ci jom od 15. av gu sta do 10. sep tem bra „Jat er vejz” pru `a mo gu} nost svo jim put ni ci ma da ku po vi nom po vrat ne kar te za sa mo 99 evra stig nu do broj nih evrop skih de sti na ci ja. Re~ je o Be ~u, So lu nu, [tut gar tu, Tiv tu, Pod go ri ci, Sko pqu, Sa ra je vu, Spli tu i Du brov ni ku. Po la zak na let mo `e se za po ~e ti ve} od 10. sep tem bra, a po vrat no pu to va we u Be o grad mo `e se pla ni ra ti sve do 14. mar ta 2013, osim u pe ri o du no vo go di {wih i bo `i} nih pra zni ka.

Po vrat ne kar te po ce ni od 129 evra va `e za pu to va wa do Ati ne, Ri ma, Mi la na, Is tan bu la, Ber li na, Frank fur ta, Di zel dor fa, Ko pen ha ge na, Stok hol ma i Ge te bor ga i na zad. Po ce ni od 159 evra mo `e se ku pi ti po vrat na kar ta iz Be o gra da za Ci rih, Am ster dam i Bri sel, a za 179 evra „Ja to vi„ put ni ci mo gu sti }i iz Be o gra da do Pa ri za ili Lon do na i na zad.

Uni ver zi tet u Be o gra du na pre do vao na svet skoj li sti U kon ku ren ci ji vi {e od 20.000 svet skih uni ver zi te ta, Uni ver zi tet u Be o gra du za u zeo je 547. me sto na naj no vi joj „Ve bo me triks„ li sti i ran gi ran je lo {i je od ne kih usta no va u re gi o nu, po put Uni ver zi te ta u Qu bqa ni i Za gre ba~ kog uni ver zi te ta, ali je u ukup nom pla sma -

Is pr va su dru ga ri Mar ko i Alek sa po ~e li da sni ma ju to {to ra dim i u jed nom tre nut ku smo shva ti li da ima mo go mi lu ma te ri ja la i da od to ga mo `e na sta ti gra fi tifilm. Ka ko je vre me pro la zi lo, snim ci su bi li sve kva li tet ni ji.

Po ~eo sam da ih mon ti ram i do {li smo na ide ju da sni mi mo igra ne de lo ve ko ji }e se po ja vqi va ti iz me |u cr ta wa i u ko ji ma }e mo

nu po pra vio ra ni ju po zi ci ju. Jav ni is tra `i va~ ki cen tar „Ve bo me triks„ iz [pa ni je dva pu ta go di {we, u ja nu a ru i ju lu, for mi ra li stu naj bo qih svet skih uni ver zi te ta, i UB je na po ~et ku go di ne na toj li sti bio na 716. me stu. Li sta se kre i ra na osno vu ve li ~i ne uni ver zi te ta, pri sut no sti u aka dem skom sve tu, ob ja vqe nih na u~ nih ra do va, bro ja za po sle nih, po pu lar no sti i po se }e no sti saj ta vi so ko {kol ske usta no ve.

Uni ver zi tet u Qu bqa ni je 106. u sve tu, a Uni ver zi tet u Za gre bu 221. Po sma tra no po dr `a va ma, od 238 ze ma qa u~e sni ca, i da qe su naj bo qi ame ri~ ki uni ver zi te ti, sle de ki ne ski, ja pan ski i ne ma~ ki. Sr bi ja je za u ze la 46. me sto i is pod je Hr vat ske ko ja je na 45. po zi ci ji, ali i is pred Slo ve ni je, ~i ji su uni ver zi te ti ran gi ra ni na 52. me stu. Od srp skih uni ver zi te ta, po sle Uni ver zi te ta u Be o gra du naj bo qe pla si ran je Uni ver zi tet u No vom Sa du, na 1.026. me stu, Uni ver zi tet u Ni {u je na 1.286. po zi ci ji a Uni ver zi tet u Kra gu jev cu je 1.613.

SPC: La `ne di le me o po se ti pa pe Srp ska pra vo slav na cr kva upu ti la je mol bu me di ji ma u ve zi s in for ma ci ja ma o po se ti pa pe Be ne dik ta Sr bi ji da “ne pro iz vo de ne po treb ne la `ne sli ke i uti ske”, na vo de }i i da pa pa ni ka da do sa da ni je upu tio po ru ku da `e li da po se ti Sr bi ju. Na i me, In for ma tiv na ka to li~ ka agen ci ja iz Za gre ba emi to va la je in for ma ci ju, ko ju su pre ne li ne ki za gre ba~ ki i be o grad ski me di ji, da po sto ji mo gu} nost da sa da {wem pa pi bu de upu }en po ziv

pri ka za ti ka ko to iz gle da ka da se ne ko za i sta ba vi gra fi ti ma – na vo di Ko sta, ko ji je svo jim cr te `i ma us peo da “o`i vi” na pu {te ne va go ne i si ve zi do ve.

Mu zi ku za igra ne de lo ve u fil mu ra dio je Vla di mir Je~ me ni ca.

U fil mu se naj vi {e po ja vqu je do ma }a rep mu zi ka i ne ko li ko stra nih pe sa ma. @. Balaban

SPC da po se ti Sr bi ju u okvi ru ju bi le ja Mi lan skog edik ta (2013). „We go va sve tost Be ne dikt XVI, pa pa rim ski, ni ka da ni je ni zva ni~ no ni ne zva ni~ no, ni ne po sred no ni po sred no, ~ak ni alu zi jom, upu tio po ru ku – ili bar sig nal – SPC da `e li da po se ti Sr bi ju„, na vo di se u sa op {te wu. „Ima ju }i to u vi du, za SPC te ma pa pi ne po se te Sr bi ji uop {te ne po sto ji, ni ti ona, pod ta kvim okol no sti ma, mo `e da se raz ma tra u okvi ru ka non ske nad le `no sti SPC„.

Sku pe ne pra vil no sti kod pro pi si va wa le ko va U pr voj po lo vi ni ove go di ne oba vqe no je 627 kon tro la pro pi si va wa le ko va i utvr |e no da su na ~i we ne ne pra vil no sti u vred no sti od 45.919.400 di na ra. Ka ko je iz ja vi la za me ni ca di rek to ra Sek to ra kon tro le u Re pu bli~ kom fon du za zdrav stve no osi gu ra we Ve ri ca La zi}, kon tro le su, osim do mo va zdra vqa, ob u hva ti le i pro ve ru is prav no sti fak tu ri sa wa le ko va ko je su iz da le apo te ke.

Ona je na ve la da se kon tro le is prav no sti pro pi si va wa le ko va na re cept na te ret sred sta va oba ve znog zdrav stve nog osi gu ra wa spro vo de od 2009. go di ne.

Kon tro li sa ni su le ko vi ko ji se pro pi su ju i iz da ju na le kar ski re cept - ci to sta ti ci sa Li ste le ko va B i C, le ko vi sa Li ste D, in su lin ski ana lo zi, le ko vi van Li ste le ko va, le ko vi za spro vo |e we bi o lo {ke te ra pi je, le ko vi za he mo fi li ju i le ko vi za di ja li zu.

crna hronika

dnevnik

No vo sad ska po li ci ja ju ~e je li { i l a slo b o d e pe t o ~ la n u kri m i n al n u gru p u: Sa v a S. (1967), dr `a vqa ni na Re pu bli ke Bo sne i Her ce go vi ne, Pa vla M. (1984) iz Srem skih Kar lo va ca, No vo sa |a ne Alek san dra B. (1968), Vi o le tu M. (1975) i Da rin ku S. (1977), zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo v la { }e n e pro i z v od w e i sta v qa w a u pro m et opoj n ih dro ga.

Ka ko se na vo di u po li cij skom sa op {te wu, Sa vo S. se te re ti da je pro dao Alek san dru B. iz ve snu ko li ~i nu pra ha za ko ji se sum wa da je he roin. Na osno vu na red be de `ur nog is tra ` nog su d i j e, po l i c i j a je

pre tre sla dva sta na ko je Alek san dar ko ri sti i u wi ma pro na {la ukup no oko 160 gra ma pra ha za ko ji se osno va no pret po sta vqa da je he roin, dve bo ~i ce „me ta do na„, dve ta ble te za ko je se sum wa da su „ek sta zi”, oko 0,70 gra ma sup stan ce za ko ju se pret po sta vqa da je ha {i{, dve di gi tal ne va gi ce za pre ci zno me re we i no vac, dok su u sta nu Vi o le te M. ta ko |e pro na |e ne dve di gi tal ne va gi ce.

Svih pe to ro osum wi ~e nih }e uz kri vi~ ne pri ja ve, u za ko nom pred vi |e nom ro ku, bi ti do ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du.

N. P.

NEKOLIKO ZASADA INDIJSKE KONOPQE UZ VELIKU MORAVU

Za ple we no 640 ki lo gra ma si ro ve ma ri hu a ne

Kra gu je va~ ka po li ci ja pro na {la je ju ~e i za ple ni la 640 ki lo gra ma in dij ske ko no pqe na ne ko li ko lo ka ci ja u op {ti na ma Ba to ~i na i Aran |e lo vac, {to je naj ve }a za ple na te si ro vi ne za dro gu u [u ma di ji za po sled wih ne ko li ko go di na, i in ten ziv no ra di na ot kri va wu oso ba ko je su je uz ga ja le.

Port pa rol kra gu je va~ ke po li ci je Slo bo dan La za re vi} je re kao da je ve }a ko li ~i na pro na |e na u ata ru se la Br zan, u op {ti ni Ba to ~i na, na vi {e lo ka -

ci ja po red Ve li ke Mo ra ve, a znat no ma wa na pod ru~ ju op {ti ne Aran |e lo vac.

– Sta bqi ke in dij ske ko no pqe vi {e su od dva me tra i bi le su sprem ne za bra we – sa op {tio je La za re vi}, i na gla sio da je re~ o re kord noj za ple ni te dro ge.

On je na veo da je pre tri go di ne za ple we no oko 250 ki lo gra ma ma ri hu a ne, a po li ci ja je i pret hod nih go di na u ata ru se la Br zan ot kri va la ma we za sa de in dij ske ko no pqe.

(Tanjug)

U KRWA^I PRONA\ENO TELO MU[KARCA

@i vo ti we una ka zi le le{ Iden ti tet mu {kar ca ~i je je be `i vot no te lo u ne de qu pro na |e no u {u mi u Uli ci Mak si ma Gor kog u Kr wa ~i jo{ ni je utvr |en. Po li ci ja je po sla la te lo na ob duk ci ju u In si tut za sud sku me di ci nu, gde tre ba da se utvr di iden ti tet, uzrok i vre me smr ti.

U me | u v re m e n u, po l i c i j a pro ve ra va da li le{ od go va ra opi su ne kog od mu {ka ra ca ~i ji je ne sta nak pri ja vqen po sled wih da na, a zbog stawa u kojem

je p r o n a |eno telo, p r e t po stavqa se da je u {umi bio du`e vreme jer su na telu vi dqivi tr agovi od ptica i drugih ` iv otiwa. Telo je u n edequ pr ona{ao ~ovek koji je po{ao na svoju wivu, a prizor koji je z atekao bio je {o kantan.

O staci mu{ke ode}e na telu su j edino {to je uk az ivalo na to da se radi o mu{ karcu, a daqa is traga bi tr ebalo da u tvrdi wegov i de ntitet i uzrok smrti.

HAP[EWE U SUBOTICI

Pri tvor zbog he ro in a Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci od re di li su me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Igo ru L. (1975) iz Su bo ti ce, zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. On se te re ti da je u du `em pe ri o du na ba vqao he roin od za sa da ne po zna te oso be, ko ji je za tim pre pa ki vao u ma we

pa ke ti }e i pro da vao na pod ru~ ju gra da.

Po li ci ja je pri li kom pre tre sa kod Igo ra L. pro na {la ~e ti ri pa ke ti }a te opoj ne dro ge, te `i ne 31,9 gram, i di gi tal nu va gu. Igor L. je uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu spro ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Su bo ti ci, ko ji mu je od re dio pri tvor do 30 da na.

S. I.

ZBOG SKRIVAWA HA[KOG OPTU@ENIKA

Uslov na ka zna za Mla di }e vog bra ta Vi {i sud u Be o gra du ju ~e je pra vo sna `no osu dio Bra ni sla va Mla di }a, bra ta od stri ca ha {kog op tu `e ni ka Rat ka Mla di }a, na go di nu da na za tvo ra uslov no na tri go di ne, na osno vu spo ra zu ma o pri zna wu kri vi ce ko ji je Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne s Bra ni sla vom Mla di }em sklo pi lo po ~et kom ovog me se ca.

Za me nik tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri} je re kao da je Bra ni slav Mla di}, po spo ra zu mu o pri zna wu kri vi ce, u za me nu za uslov nu ka znu za tvo ra pri znao da je u svo joj ku }i u se lu La za re vo skri vao ha {kog op tu `e ni ka Rat ka Mla di }a do hap {e wa.

Iz Tu `i la {tva je Ta nju gu ra ni je re ~e no da se o pri zna wu

kri vi ce pre go va ra s jo{ jed nom oso bom ko ja je u~e stvo va la u skri va wu Rat ka Mla di }a, u Ma loj Mo {ta ni ci to kom 2006. go di ne.

Tu `i la {tvo vo di is tra gu pro tiv {est osum wi ~e nih za skri va we Rat ka Mla di }a, kao i za Sto ja na @u pqa ni na, ta ko |e, ha {kog op tu `e ni ka, dok je pro tiv se dam oso ba u to ku pret kri vi~ ni po stu pak.

Rat ni ko man dant Voj ske Re pu bli ke Srp ske Rat ko Mla di} uhap {en je po sle vi {e go di {weg skri va wa 26. ma ja 2011. go di ne u se lu La za re vo, u ku }i svog ro |a ka Bra ni sla va Mla di }a. Na kon pet da na, iz ru ~en je Ha {kom tri bu na lu, gde mu se su di za rat ne zlo ~i ne po ~i we ne u BiH to kom de ve de se tih go di na.

13

NOVI INCIDENTI U KOSOVSKOJ MITROVICI

AKCIJA NOVOSADSKE POLICIJE

Pe to ro uhap {e nih zbog dro ge

sreda15.avgust2012.

Ba ~e na bom ba na srp ski re sto ran Re gi o nal ni port pa rol ko sov ske po li ci je Be sim Ho ti na ja vio je da }e po li ci ja po ja ~a ti pri su stvo u mul ti et ni~ kim de lo vi ma Ko sov ske Mi tro vi ce na kon po sled wih in ci de na ta u tom gra du – po vre |i va wa jed nog Al ban ca i eks plo zi je u re sto ra nu ko ji dr `i Sr bin.

Ho ti je re kao da je gru pa Sr ba na ne la te {ke te le sne po vre de jed nom ko sov skom Al ban cu u bli zi ni na se qa „Tri so li te ra” u se ver nom de lu Mi tro vi ce, kao i da je jo{ je dan Al ba nac lak {e po vre |en. On je ka zao da su dvo ji cu al ban skih mla di }a, od ko jih je te `e po vre |e ni pre ba ~en u Kli ni~ ki cen tar u Pri {ti ni, na pa la gru pa od osam-de vet Sr ba za ko ji ma po li ci ja tra ga.

Na kon tog in ci den ta, oko po no }i, u na se qu Bo {wa~ ka ma ha la, gde `i ve Sr bi i Al ban ci, do go dio se jo{ je dan ka da je ba ~e na ru~ na bom ba u re sto ran „Ti ha no}„ ko ji dr `i Sr bin.

– Ni je bi lo po vre |e nih i `r ta va, a na lo ka lu je pri ~i we na ma te ri jal na {te ta. Mo ti vi i po ~i ni o ci tog kri mi nal nog ak ta po li ci ji su za sa da ne po zna ti – re kao je Ho ti.

On je na gla sio da }e zbog tih in ci de na ta pri pad ni ci ko sov -

ske po li ci je bi ti pri sut ni u mul ti et ni~ kim sre di na ma da bi pre ven tiv no de lo va li na spre ~a va wu ta kvih po ja va, ali da po li ci ja ne mo `e po kri ti sva ki

Pred sed nik op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca Kr sti mir Pan ti} iz ja vio je ju ~e da o~e ku je da me |u na rod na za jed ni ca osu di po sled wi bom ba {ki na pad na Sr -

deo gra da.Eks plo zi ja u Bo {wa~ koj ma ha li ~u la se u ve }em de lu gra da, a od mah na kon {to se do go di la, na uli ce su iza {li gra |a ni iz obli `wih ku }a.

Vla snik re sto ra na u tre nut ku na pa da bio je sa svo jom po ro di com u istom objek tu na spra tu, iz nad re sto ra na ko ji se na {ao na me ti na pa da ~a.

be, ot kri je i sank ci o ni {e po ~i ni o ce.

– S ob zi rom na to da se bli `i na sta vak di ja lo ga u Bri se lu, ako se ne ot kri ju i ne sank ci o ni {u na pa da ~i, mo `e mo o~e ki va ti da qu de sta bi li za ci ju si tu a ci je, a od go vor nost za to }e sno si ti me |u na rod ne sna ge ko je su za du `e ne za o~u va we mi ra,

pre svih Euleks i Kfor – re kao je Pan ti}.

Po vo dom eks plo zi je u re sto ra nu u Ko sov skoj Mi tro vi ci ogla sio se i ~lan pred sed ni {tva De mo krat ske stran ke Sr bi je Mar ko Jak {i}, ko ji je re kao da je ceo po li ti~ ki tre nu tak ta kav da al ban ska stra na kroz in ci den te i na si qe `e li da in te gri {e Mi tro vi cu. Jak {i} je, go stu ju }i u pro gra mu mi tro vi~ kog ra di ja „Kon takt plus„ pod se tio na to da ovo ni je pr vi in ci dent u Ko sov skoj Mi tro vi ci i da je pre ne ko li ko da na u gra du no `em na pad nut je dan srp ski mla di} u bli zi ni „Tri so li te ra„.

Na se qa u ko ji ma je do {lo do po sled wih in ci de na ta u Ko sov skoj Mi tro vi ci su me {o vi ta, u wi ma osim Sr ba `i ve Al ban ci, ali i pri pad ni ci dru gih na ci o nal nih za jed ni ca.

Na kon ova dva in ci den ta si tu a ci ja u gra du se smi ri la, a u Bo {wa~ koj ma ha li uobi ~a je no ra de svi tr go vin ski objek ti ~i ji su vla sni ci Al ban ci, a u ko ji ma naj ~e {}e ku pu ju Sr bi. Pri met ne su po ja ~a ne pa tro le po li ci je i ni su za be le `e ni no vi in ci den ti.

(Tanjug)

HA[KI OPTU@ENIK UKAZUJE NA PROPUSTE TU@ILA[TVA

Ka ra yi} tra `i no vo su |e we Biv {i pred sed nik RS-a Ra do van Ka ra xi} za tra `io je ju ~e od Ha { kog tri b u n a l a da mu odo bri no vo su |e we po {to sa da { we, ka k o je oce n io, ni j e pra vi~ no zbog broj nih pro pu sta Tu `i la {tva da obe lo da ni do ka zni ma te ri jal.

Do po ~et ka su |e wa u ok to bru 2009. go di ne, Ha {ko tu `i la {tvo je pro sle di lo Ka ra xi }u 1.625 sve do ~e wa ili iz ja va sve d o k a, na ukup n o 224.448 stra na, ali je pro pu sti lo da mu pro sle di jo{ 406 ta kvih do ku me na ta. Ka ra xi} je u pod ne sku upu }e nom sud skom ve }u is ta k ao da to ~i n i ~e t vr t i n u ukup nog bro ja do ka za te vr ste.

Na p o m i w u } i da su se ta k vi

pro p u s ti na s ta v i l i i to k om su |e wa, Ka ra xi} je pod se tio na to da je i sa mo pre tre sno ve }e 58 pu ta uka za lo na to da Tu -

`i la {tvo ni je is pu ni lo svo je oba ve ze.

– Raz me re kr {e wa oba ve ze o pro s le | i v a w u do k a z a u ovom

slu ~a ju su bez pre se da na u isto ri ji me |u na rod nog kri vi~ nog pra va – oce nio je on. – Ka da ni je is pu we na oba ve za o ob ja vqi va wu do ka za, ni sa mo su |e we ne mo `e bi ti uspe {no i ve }e bi sto ga mo ra lo da na lo `i no vo, pra vi~ no su |e we.

Ka ra xi} je pred Ha {kim tri bu na lom op tu `en za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa u BiH od 1992. do 1995. go di ne.

Uhap {en je u ju lu 2008. go di ne i iz ru ~en Tri bu na lu, po sle 13 go di na pro ve de nih u bek stvu. Su |e we mu je po ~e lo 16. ok to bra 2009. go di ne, a Tu `i la {tvo je u ma ju ove go di ne sa slu {a lo po sled weg sve do ka op tu `be.

POKRENUT POSTUPAK PROTIV [EST OFICIRA

Sta re {i ne od go va ra ju zbog smr ti ka de ta Voj no di sci plin skom tu `i o cu u Be o gra du do sta vqen je op tu `ni pred log pro tiv jed nog pu kov ni ka i jed nog ma jo ra ra di utvr |i va wa od go vor no sti zbog po gi bi je dvo je ka de ta na po li go nu „Pa su qan ske li va de” u ju nu ove go di ne, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo od bra ne.

Na ~el nik Voj ne aka de mi je, ka ko je na ve de no u sa op {te wu, po kre nuo je di sci plin ski iz vi |aj po slu `be noj du `no sti pro tiv {est li ca (dva pu kov ni ka, dva ma jo ra i dva po ru~ ni ka) ra di utvr | i v a w a od g o v or n o s ti sta re {i na. Za jed nog pu kov ni ka iz vi |aj je u to ku, a o even tu -

al n oj od g o v or n o s ti osta l ih sta re {i na od lu ~i va }e Voj no di sci plin ski sud, na ve de no je u sa op {te wu.

Utvr |i va we kri vi~ ne od go vor no sti je u nad le `no sti vi {eg jav nog tu `i o ca iz Ja go di ne, pod se }a ju iz Mi ni star stva od bra ne, i na vo de da se pod no {e we kri vi~ nih pri ja va o~e ku je u na red nom pe ri o du.

Dvo je ka de ta ~e tvr te go di ne Voj ne aka de mi je je po gi nu lo 18. ju na na voj nom po li go nu „Pa su qan ske li va de”, dvo je ih je te {ko po vre |e no a pe to ro lak {e u eks plo zi ji za o sta le gra na te od 30 mi li me ta ra.

Na stra da la u Bel gi ji No vo sa |an ka R. ^. (26) po gi nu la je u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la u no }i iz me |u po ne deq ka i utor ka u bel gij -

skom gra du An tver pe nu. U ude su je na stra dao i je dan mla di} iz Bel gi je, dok je jo{ dvo je Bel gi ja na ca po vre |e no.

Wih ~e tvo ro su bi li u auto mo bi lu mar ke „golf”, ko ji se su da rio s jed nim vo zi lom, u ko jem ni je bi lo po vre |e nih. Bel gijski m ediji pr enose n avode p ol icije da je voza~ a ut om obila u kojem su bili nas tr adali i zgubio kon trolu nad v ozilom, koje je p o~elo da se o kre}e, a potom se i pr ev rnulo posle s udara s drugim v ozilom.

Po istom i zvoru, uzrok ne sre}e za sada nije poznat, ali se p re tpo stavqa da se radi o ne pr il ag o|enoj b rzini.

E. D.

Po sle tog tra gi~ nog do ga |a ja, su spen do va ne su sta re {i ne u lan cu ko man do va wa ko je su u~e -

stvo v a l e u pri p re m i ve ` be „Di plo mac 2012” , to kom ko je su ka de ti po gi nu li.

(Tanjug)

TE@AK UDES U CENTRU BEOGRADA

Po ku pio pe {a ke na sta ja li {tu Ra di vo je S. (53) je po gi nuo, a dve oso be su po vre |e ne, od ko jih jed na te `e, u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la na auto bu skom sta ja li {tu na Bu le va ru kra qa Alek san dra kod bro ja 518 u Be o gra du.

Ne sre }a se do go di la u po ne de qak ma lo po sle po no }i, ka da je put ni~ ko vo zi lo „opel za fi ra” be o grad skih re gi star skih ozna ka iz le te lo s ko lo vo za na auto bu sko sta ja li {te i uda ri lo dva pe {a ka.

Pe {ak Ra di vo je S. je pre mi nuo na li cu me sta, dru gi pe {ak je za do bio te {ke te le sne po vre de, dok je vo za~ za do bio la ke po vre de, ob ja sni li su u In for ma tiv noj slu `bi MUP-a.

– M u{karac star oko 6 0 godina , pe{ak , zadobio je k on tuziju glave, i otvoren prelo m po dl aktice i zbrinut je u Urgentnom centru – rekao je Mirk o Lutovac i z beo gradske slu`be Hitn e pomo}i.

Voza~ au to mobil a zadobio je k on tuziju glave, grudno g ko{a i ab domena , po se kotine obraza i na dl aktice i i st egnu}e vrata i zbrinut je u Ur gentnom centru , sao p{teno je iz slu`be Hitn e pomo}i.

Z a sad a nem a i nf or macija o ta~nom uzrok u n esre}e, a p o prvim pr etpo st avkama , voza~ au to mobila je zbo g n ep ri la go|en e brzin e izgubio ko ntrolu na d vozilo m koje j e za vr{ilo na au tobuskom s ta jali{tu.

E. D.

14

sport

sreda15.avgust2012.

dnevnik

Olim pij sko ve se qe usred no }i Ve se lo, ali i emo tiv no, bi lo je oko dva ~a sa po sle po no }i na aero dro mu „Ni ko la Te sla” po po vrat ku na {ih spor ti sta iz Lon do na.Spor ti ste, tre ne re i ~el ni ke Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je do ~e ka li su, po red pri ja te qa i rod bi ne, pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}, broj ni no vi na ri i na vi ja ~i sa na ci o nal nim obe le` ji ma, kao i ne iz be `ni tru ba ~i.Po seb no upe ~a tqiv bio je su sret zlat ne te kvon dist ki we Mi li ce Man di} sa ro di te qi ma, a sva ki ula zak olim pi ja ca pro pra }en je apla u zi ma i skan di ra wem oku pqe nih.

Olim p ij c i m a se obra t io pred sed nik Sr bi je, po ru ~iv {i da su oni na {i naj bo qi am ba sa do ri i ono {to u ovoj ze mqi naj vi {e vre di, a {to su i do ka za li u svet skoj kon ku ren ci ji.

- Ovo je naj bo qe i naj lep {e {to Sr bi ja ima i to tre ba ja sno re }i!

Ni k o l i} je obe } ao pu n u po dr { ku, ka k o bi se ve} sa d a kre n u l o u no v i olim p ij s ki ci klus.

- Ova de ca su po ka za la da vre de vi {e od nas, u tak mi ~e wu sa ce lim sve tom, sa oni ma ko ji su bo ga ti ji od nas i `i ve sre |e ni jim `i vo tom.Svi vi ko ji `i vi te bo qe ne go pro se~ ni qu di, po zi vam vas da sve vi {ka {to ima te ula `e te u sport i we gov raz voj. Ne ka ovi us pe si bu du za na uk i za pri mer da ra di mo jo{ vi {e i da jed nog da na osvo ji mo 40 me da qa… Znaj te da va {e ~e ti ri na ma zna ~e kao da ih je 40obra tio se pred sed nik po ten ci jal nim spon zo ri ma, a on da i osva ja ~i ma me da qa.

Pr vi ~o vek OKS Vla de Di vac oce nio je da su na {i spor ti sti u Lon do nu pred sta vqa li ze mqu na naj bo qi na ~in. On je po no vo is ta kao da je za do vo qan po stig nu tim na OI.

- Na rod je do {ao da po zdra vi {am pi o ne i me ni je dra go zbog to ga, zbog Mi li ce, zbog Iva ne... a i svih dru gih na {ih u~e sni ka, jer su pre sve ga pred sta vqa li ze mqu na naj bo qi mo gu }i na ~in.Bi lo je pre le po, a po -

S TA DI JOM KA ^A ROM O U^IN KU NA [IH SPOR TI STA NA OLIM PI JA DI

Is pod o~e ki va wa

Biv {i bok ser ski as i no si lac sre br ne olim pij ske me da qe Ta di ja Ka ~ar ~lan je Skup {ti ne Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je, pa je i zbog to ga kom pe tet ntan da oce ni re zul ta te na {ih spor ti sta na OI u Lon do nu. On ni je za do vo qan u~in kom od ~e ti ri osvo je ne me da qe( zla to, sre bro i dve bron ze).

- Pri ~am bez zle na me re, {to }u re }i i na sa stan ku OKS. [to se ti ~e bro ja osvo je nih me da qa, on je is pod o~e ki va nog. Pred sed nik OKS Vla de Di vac stal no je iz ja vqi vao da }e mo osvo ji ti iz me |u pet i de set od li~ ja.

Me |u tim, osvo je ne su ~e ti ri, {to je is pod mi ni mu ma. Spor to ve u ko ji ma su se na {i tak mi ~a ri pe li na po bed ni~ ka po sto qa ~e sto na zi va mo ma lim. Ako ce ni mo po wi ho vim za stu pqe no sti ma u me di ji ma i po ma sov no sti, mo `e mo re }i da ne spa da ju u pr vu ka te go ri ju. Me |u tim, ni {ta ni su ura di li ba{ oni u ko je se mno go ula `e,tu pre sve ga mi slim na atle ti ku, te nis, od -

boj ku i ru ko met - re kao je Ka ~ar.

Spor ti sti ze nit do sti `u, po pra vi lu, iz me |u osam na e ste i tri de se te go di ne `i vo ta, a u na {oj eks pe di ci je je bi lo i ve te ra na.

- Mi smo na Igra ma ima li mno go onih ko ji su ta mo vo |e ni zbog svo jih za slu ga od pre ne ko li ko go di na, pa i de ce ni ja. To ni je u re du, a sma tram i tvr dim

^e stit ke - ^e sti tam va ter po li sti ma, ko ji u kon ti nu i te tu do no se me da qe sa svih ve li kih tak mi ~e wa. Na rav no, ~e stit ke upu }u jem i strel ci ma, kao i te kvon di sti ki wi Mi li ci Man di}, ko ja je po red pri ka za nog kva li te ta i ve li ke `e qe za uspe hom po ka za la ve li ku qu bav i pa tri o ti zam pre ma Sr bi ji - na gla sio je ve li ki as.

da na {a dr `a va u sport ula `e ozbiq na sred stva, s tim {to se ona ne ko ri ste u pra ve svr he. To je na ro ~i to iz ra `e no u bok su.

Re ci mo, za mla |e uz ra ste ni ka da ne ma sred sta va, dok ne u spe {nim se ni o ri ma i wi ho vim sla bim tre ne ri ma da ju ozbiq ne pa re.

Na veo je olim pij ski vi ce {am pion jo{ ne ke pri me re: - Re ci mo, Ja sna [e ka ri}, Dra gu tin To pi}, Oli ve ra Jef ti} i jo{ ne ki spor ti sti ima ju ili dr `av ne sti pen di je, ili na ci o nal na pri zna wa, a ne ki i jed no i dru go, uvek pla }e ne pri pre me i sve osta le pri vi le gi je. I wi ho vi tre ne ri uzi ma ju do bre pa re. Ume sto da se taj no vac ula `e u mla de i per spek tiv ne, na {e krov no sport sko ru ko vod stvo ne mo `e da se od u pre pri ti sku ta kvih i ukqu ~u je ih i u olim pij ske pro gra me.

Ka ~ar nu di re {e we: - Po treb no je vi {e ula ga ti u mla de ka dro ve.Wi hov raz voj mo ra da se pra ti i da se na gra |u ju do bri re zul ta ti. Re ci mo, na{ boks ve} {e stu go di nu vo de isti qu di i stru~ ni {tab. Ba{ wih bri ga {to ne ma mo ni jed nu me da qu u mu {koj kon ku ren ci ji na zna ~aj ni jim tak mi ~e wi ma, o Olim pi ja di da i ne go vo rim re kao je Ta di ja Ka ~ar.

M. Pa vlo vi}

vre me no i te {ko, jer smo osva ja li ~e tvr ta me sta, ali to je sport - ne ka da po be di te, ne ka da iz gu bi te. U su {ti ni smo za do voq ni - re kao je Di vac.

Spor ti sti su obe }a li da }e na sta vi ti da ra de i osva ja ju me -

da qe. Pred sed nik Ni ko li} do bio je za uspo me nu su ve ni re sa Iga ra - od va ter po li sta ka pi cu, od Iva ne Mak si mo vi} pot pi san tak mi ~ar ski broj 1758, a od Man di }e ve fo ku ser za tre ning.

- Hva la vam na ova kvom do ~e ku. Hva la pred sed ni ku {to nas je do ~e kao, na ma sva ka po dr {ka zna ~i. Ja sam tek po sle fi na la sa zna la da je ovo pr va zlat na me da qa za Sr bi ju po sle 12 go di na. Ja ko sam po no sna na se be, na ceo stru~ ni tim, na Sr bi ju {to nas je po dr `a la i na {e na vi ja ~e, ko ji su sve vre me bi li uz nas i bi li nam ve tar u le |a - re kla je Mi li ca Man di}.

Ka pi ten va ter po li sta Va wa Udo vi ~i} je za hva lio svi ma ko ji su do {li da ih po zdra ve, is ta kav {i da to zna ~i da vre de i da vre di sve ono {to su ra di li.On je ~e sti tao svim spor ti -

sti ma ko ji su u~e stvo va li na OI, a po go to vo osva ja ~i ma me da qe, „jer su oni bi li na ma, va ter po li sti ma, pod strek za da qe i da li su nam sna gu da i mi na kra ju osvo ji mo bron zu”.

Udo vi ~i} se po seb no za hva lio na vi ja ~i ma ko ji su de li li sa wi ma i do bre i lo {e tre nut ke i ko ji su ih, ka ko je re kao, raz u me li u sva kom tre nut ku.

Sre br na Iva na Mak si mo vi} ta ko |e je za hva li la na do ~e ku i po dr {ci, is ta kav {i da je mno go ra da i tru da ulo `e no, ali i mno go to ga po stig nu to.

- Ja k o sam po n o s na. Bi l a mi je ~ast {to sam deo ovog ti m a.

Hva l a svi m a na po d r { ci, Olim p ij s kom ko m i t e t u, no v i na r i m a, pri j a t e q i m a i po r o di c i po s eb n o. Na d am se da }e mo na s ta v i t i da do n o s i m o me da q e i pred s tva q a m o uspe { no na { u ze m qu - na g la s i l a je Iva n a.

SPE KU LA CI JE OKO PO LA JU @NO A FRI^ KE ATLE TI ^AR KE

Se me wa na mer no bi la spo ra?

Po sled wih da na po ja vi le su se mno ge spe ku la ci je da se ju `no a fri~ ka atle ti ~ar ka Ka ster Se me wa na mer no ni je tru di la u fi na lu na 800 me ta ra u Lon do nu. Se me wa je tu tr ku za vr {i la kao dru go pla si ra na, a raz log we nog sla bog iz da wa na la zi se u iz be ga va wu no vih pri ~a oko we nog po la. Od mah po sle tr ke, po zna va o ci atle ti ke su do vo di li u pi ta we we nu tak ti ku. Ta ko je ko men ta tor mre `e Bi- BI- Si Dej vid Orn {tajn re kao da je iz gle da lo da je ju `no a fri~ ka atle ti ~ar ka ima la jo{ sna ge. Ke li Holms, ko ja je tri jum fo va la na Olim pij skim igra ma u Ati ni 2004. go di ne, is ta kla je da je evi dent no da Se me wa ni je da la sve od se be.

- Iz gle da la je ve o ma sna `no, iz gle da lo je kao da ni je da la sve od se be, kao da ni je uop {te po ku {a va la. Ne znam da li je gla vom bi la u to me, jer ka da je pro {la kroz ciq, iz gle da lo je kao da joj ni je sta lo - re kla je Hol mso va.

Je dan od ured ni ka ma ga zi na ra je pre tr ~a la za 57,69 se kun di, do „Sports Illustrated“ Tim Lej den re 600 je do {la za 1,27.1 mi nut, da bi kao je po sle tr ke da je to kom tr ke sam fi ni{ pret ~a la za pre ko 30 iz gle da lo kao da je Se me wa pot pu se kun di. To sve zna ~i da je u po lu no ne za in te re so va na i da uop {te fi na lu ima la br `a vre me na nego u ni je bi la umor na na kra ju tr ke.

Isti na je da je Se me wa za i sta iz gle da la pot pu no ne za in te re so va no to kom tr ke, iako je po ja ~a la tem po u sa mom fi ni {u. Da je us pe la da do |e do vr ha pred po sled wu kri vi nu, si gur no je da bi do {la do zla ta i svo je ri val ke osta vi la da le ko iza se be. Po red Ka ster Se me wa to ga, za ni mqi vo je upo re di ti we ne tr ke u po lu fi na fi na lu, {to zna ~i da je bi la ve o lu i fi na lu na 800 me ta ra. U po lu ma re zer vi sa na, ali i da je mo `da fi na lu je na 400 me ta ra ima la vre mno go bli `a svo jim gra ni ca ma ne me od oko 58 se kun di, pred po sled go {to su svi sve sni. To ujed no po wih 200 me ta ra od 1,28 mi nu ta, da ka zu je da ona ni je bi la to li ko br bi sam fi ni{ pre tr ~a la za 29,.5 za u po sled wih 200 me ta ra, ve} su se kun di. U fi na lu, pr vih 400 me ta osta le tak mi ~ar ke bi le spo re.

Olim pij ska za sta va sti gla u Rio de @a ne i ro lim pij ska za sta va sti gla je u Rio de @a ne i ro, bra zil ski grad ko ji }e bi ti do ma }in 31. Olim pij skih iga ra 2016. go di ne. Gra do na ~al nik Ri ja Edu ar do Pa e{ ma hao je na aero dro mu za sta vom sa pet olim pij skih kru go va na kon {to je do pu to vao le tom iz Lon do na, gde je pri su stvo vao sve ~a noj ce re mo ni ji za tva ra wa 30. Iga ra.

Pa e {u je za sta vu pre dao pred sed nik Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta @ak Rog, po zi va ju }i spor ti ste sve ta na no vo vi -

|e we za ~e ti ri go di ne. Do la zak za sta ve ozna ~io je zva ni~ ni po ~e tak olim pij skih pri pre ma Rio de

@a ne i ra. Tom gra du pred sto ji re a li zo va we bli zu 200 pro je ka ta iz grad we sport skih bo ri li {ta i

osta le in fra struk tu re u na red ne ~e ti ri go di ne. U Ri ju ni su svi odu {e vqe ni pre u zi ma wem oba ve ze za or ga ni za ci ju Olim pij skih iga ra.

Pri li kom do la ska gra do na ~el ni ka Pa e {a is pred aero dro ma se oku pi la ma wa gru pa de mon stra na ta pro te stu ju }i pro tiv ise qa va wa ve za nih sa re a li zo va wem olim pij skih pro je ka ta.

Rio de @a ne i ro }e bi ti pr vi ju `no a me ri~ ki grad do ma }in naj ve }e sport ske smo tre sve ta.

SPORT

dnevnik

FSS podr`ao Vojvodinu Na{ Savez se zvani~no obratio UEFA zbog propusta u su|ewu na utakmici kvalifikacija za Ligu Evrope izme|u Rapida i Vojvodine Fudbalski savez Srbije uputio je, posle nekoliko obavqenih razgovora sa predstavnicima UEFA zadu`enim za takmi~ewe, zvani~an protest evropskoj fudbalskoj organizaciji, kao podr{ku `albe FK Vojvodina na su|ewe na revan{ utakmici tre}eg kola kvalifikacija za Ligu Evrope protiv Rapida u Be~u. Pismo, koje je potpisao generalni sekretar Zoran Lakovi}, upu}eno je direktoru Takmi~arskog odeqewa UEFA \or|u Marketiju. Izme|u ostalog, u pomenutom dopisu, FS Srbije je naveo: „ Ovim dopisom Fudbalski savez Srbije `eli da Vam uka`e na doga|aje u vezi sa su|ewem na utakmici 3. kola kvalifikacija za Ligu Evrope izme|u klubova SK Rapid iz Be~a i FK Vojvodina iz Novog Sada, koja je odigrana 9. avgusta 2012. godine u Be~u.

Fudbalski savez Srbije dobro poznaje propise u oblasti fudbala, kao i ~iwenicu da je oblast su|ewa na fudbalskim utakmicama, kao sastavni deo igre, apslotutno nezavisna i

da se sa `albama na su|ewe ne mo`e uticati na kona~an re zultat, ali ipak `elimo da podr`imo formalnu `albu na{eg kluba, koju je povodom ove utakmice ulo`ena„.

Pored nesporne `eqe da podr`e nastojawe Vojvodine, FS Srbije tako|e principijelno `eli da uka`e na propuste, sa jasnom namerom da nadle`ni u UEFA daqim odlukama u~ine sve da ne do|e do ponavqawa takvih gre{aka, lo{ih po samo takmi~ewe.

U ovom slu~aju, gre{kama na ra~un Vojvodine ka`wen je i srpski klupski fudbal, jer smo eliminacijom jednog od predstavnika ostali bez prilike da se borimo za osvajawe novih bodo va na evropskoj sceni i popravak koeficijenta, veoma va`nog za takmi~ewe u narednim sezonama.

Podsetimo, FK Vojvodina je ulo`ila `albu zbog propusta u su|ewu na utakmici protiv Rapida nadle`nim organima UEFA. Novosa|ani su precizno naveli sve propuste, a apostrofi rali su ~iwenicu da su sva tri gola na dvome~u protiv Be~lija primili u nadoknadi vremena na kraju susreta, od toga jedan, ispostavi}e se odlu~uju}i, iz penala.

PR VO TI MAC VOJ VO DI NE IGOR \U RI],

Okrenuli smo se me~u sa Suboti~anima Prethodnih desetak dana sre}a nije bila uz fudbalere Vojvodine. Ispali su iz kvalifikacija za Ligu Evrope iskqu~ivo zbog sudijske kra|e, a zatim su u prvenstvnom me~u na svom terenu i pored velikog broja {ansi i stalne inicijative remizirali sa Smederevcima. Na toj utakmici nije igrao na mestu {topera Igor \uri}, trener Zlatomir Zagor~i} ga je odmarao. On, kao i wegovi saigra~i, ne mo`e da

Igor \uri}

pre`ali nepravedan poraz u Be ~u.

- Dali smo svoj maksimum u tom odmeravawu snaga i bili veoma blizu plasmanu u plej - of. Me |utim, sudija je svirao penal za dpma}ina u 90. minutu, {to nas je sve zaprepastilo. Sve se doga|a lo iza mojih le|a i kad je arbitar dunuo u pi{taqku pomislio sam da je dosudio ofsajd, jer kon takta nije bilo. Me|utim, on je pokazao na belu ta~ku i Rapid je poveo 1:0. Drugi wihov gol samo

nas je dotukao, s tim {to je i golman Supi} bio me|u na{im napada~ima. Hteli smo da izjedna~imo - podse}a \uri}.

Trener je odlu~io da u duelu sa Smederevcima \uri} ne bude u timu, {to ga ne quti.

- Do{ao sam u Vojvodinu i verujem da je to pun pogodak. [to se mene ti~e, trudi}u se maksimalno da odra|ujem sve {to trener Zagor~i} tra`i i na trenin zima i na utakmici. Uostalom, nas je ~etvorica koji igramo na toj poziciji u ekipi. Tu su, sem mene, Trajkovi}, Joki} i Karan. Svi su dobri, a konkurencija me|u nama je po zitivna. Ne mo`emo sva ~etvorica da igramo istovremeno.

Ko zaslu`i, taj }e se i na}i u timu i tu nema puno filozofije, a o svemu odlu~uje trener. Ina~e, ne be`im od rada i istakao bih da su mi pri preme mnogo pomogle da se vratim u formu, jer imao sam dugu pauzu. Nadam se da sam dobro odigrao sve utakmice u koji ma sam dobio {ansu.

Ube|en sam da }e bi ti jo{ boqe, samo da me povrede mimoi|u.

U slede}em kolu crveno - beli idu u goste Spartaku Zla tibor vodi, koji je pora`en u prvom kolu i verovatno }e tra`iti iskupqe we pred svojim navija~ima, a i trener Milinkovi} poznaje igra~e Vojvodine.

- U me~u sa Smederevom nismo imali sre}e. Kao i svi fudbale ri, nadam se da }u biti u timu na utakmici sa Spartakom. Narav no, trudi}u se da to i zaslu`im i da}u sve od sebe da osvojimo ceo plen u Subotici. Sasvim smo se okrenuli predstoje}em duelu u Subotici - istakao je \uri}.

M. Pa vlo vi}

sreda15.avgust2012.

15

RE PRE ZEN TA CI JE SR BI JE I RE PU BLI KE IR SKE VE ^E RAS NA „MA RA KA NI” IGRA JU PRI JA TEQ SKU UTAK MI CU (20.45)

Orlovi ra~unaju na veliku podr{ku navija~a

Uo~i dana{we prijateqske fudbalske utakmice reprezentacija Srbije i Republike Irske (20.45, stadion Crvene zvezde) gosti predstavnicima medija bili su selektor Sini{a Mihajlovi} i dvojica kapitena na{eg nacionalnog tima Branislav Iva novi} i Aleksandar Kolarov.

- Drago mi je svaki put kad do|em na Marakanu, posebno kad sam dole, na terenu - rekao je selektor Mihajlovi}. - Taj stadion, definitivno, izaziva u meni posebno lep ose}aj. Pozvao sam navija~e da do|u u {to ve}em broju i da navijaju za reprezentaciju svoje zemqe. Voleo bih da to urade i budu uz ove mlade momke svim srcem, jer znam da to mogu.

Govore}i o rivalu, Mihajlovi} se osvrnuo na ~iwenicu da }e na klupi selekcije Republike Irske sedeti Italijan \ovani Trapatoni.

- Jedan od najboqih italijanskih trenera svih vremena. Gde god je radio, imao je uspeha... Dobro ga poznajem, tu privilegiju zaslu`io sam s obzirom da je Trapatonijev prijateq ana{ Vujadin Bo{kov. O Trapu dovoqno govori ~iwenica da je Irce odveo na Evropsko prvenstvo u Poqskoj i Ukrajini.

Najavquju}i me~ selektor je podvukao da se opredeqewe, kao i sistem igre mewaju u odnosu na prole}nu turneju u kojoj su odigrani me~evi protiv reprezentacija [panije (0:2), Francuske (0:2) i [vedske (1:2).

- Tada smo ponavqali vi{e puta da nam rezultat nije bitan.

Igra}emo kao za bodove: Aleksandar Kolarov

Sada jeste i tako }e biti u svakoj utakmici, bez obzira na ime rivala, sve do kraja 2013. godine.

Pobede su va`ne jer podi`u sa-

mopouzdawe timu, stvara se pobedni~ki mentalitet i svaki put }emo tra`iti na~in da dobijemo utakmicu. Zbog toga vam ne-

}u saop{titi sastav tima {to sma ~inio pred prethodne me~eve. Mogu samo da otkrijem da }emo promeniti sistem igre.

Kapiten orlova Branislav Ivanovi} smatra da na{u reprezentaciju ~eka najboqa uvertira u septembarski start kvalifikacija.

- Republike Irska ima najboqu reprezentaciju na Ostrvu posle, naravno, Engleske. U svakom segmentu zna~i nam wihovo gostovawe. O~ekujem da se u na{im redovima na ovoj i svim narednim utakmicama vidi `eqa, htewe, glad za dokazivawem i uz nesumwiv fudbalski potencijal mo`emo da uverimo narod da treba da nam veruje - rekao je defanzivac ^elzija.

Aleksandar Kolarov tako|e najavquje da }e orlovi u me~ protiv Republike Irske u}i kao da je re~ o igri za bodove.

- Stru~ni {tab je svesno odabrao rivala koji }e nas upoznati sa ostrvskim si stemom igre. Presudan }e biti pristup tima, a on mora da bude na maksimumu, ba{ kao da su po~ele kvalifikacije. Na{a reprezentacija ima talenat, a neophodno je samo jo{ da se u na{em radu vidi rad, red i disciplina. Najiskrenije, mislim da smo kvalitetniji od svih reprezentacija sa Ostrva, uz po{tovawe Englezima - rekao je prvotimac Man~ester sitija.

ZBOG DI VQA WA NA VI JA ^A

UEFA izbacila Anortozis iz Evrope Disciplinska komisija Evropske fudbalske unije (UEFA) izbacila je kiparski Anortozis iz kvalifikacija za Ligu Evrope zbog divqawa navija~a na utakmici sa gruzijskom Dilom Gori.

Revan{ utakmica tre}e runde kvalifikacija u Limasolu izme|u Anortozisa i Dile prekinuta je zbog divqawa navija~a i ubacivawa pirotehnike na teren pri rezultatu 3:0 za goste. U prvoj utakmici u Gruziji kiparski tim slavio je sa 1:0. UEFA je odlu-

U RAD NI^ KOM ZA DO VOQ NI STAR TOM U PR VOJ LI GI

Moglo i boqe

U novopazova~kom Radni~kom su zadovoqni startom u Prvoj fudbalskoj ligi. Bod osvojen u Zrewaninu, u duelu s Banatom, je potvrda da se Radni~ki dobro pripremio za okr {a je za bo do ve. No vo pa zov~ani su protiv Banata pru`ili dobru igru i napravili vi{e izglednih {ansi. To je pokazateq da je trener Nenad Va ni} uigrao svo ju eki pu.Sport ski di rek tor Ra to mir Orlovi} ka`e: -Moram re}i da smo u Zrewanin i{li po tri boda, ali na kraju nisam nezadovoqan nere{enim rezultatom.Utakmica je bila lepa i korektna sa {ansama na obe strane.Mi smo imali posledwu priliku za gol, ali Romi} nije imao snage da efektno zavr{i lepo izvedenu akciju - ka`e sportski direktor Ratomir Orlovi}.

Prva prvoliga{ka utakmica u Novoj Pazovi, na `alost br oj nih na vi ja ~a, ne }e se igrati u ovom mestu. Teren jo{ nije zavr{en pa }e Radni~ki Kolubaru do~ekati na tu|em terenu.

- Prilikom popravke terena iskrsli su nepredvi|eni problemi pa nam je potrebno jo{ desetak dana da sve dovedemo u red.Najvi{e nam je `ao na{ih vernih navija~a {to na doma}em terenu ne}e gledati svoje qubimce sve do 4. kola naglasio je Orlovi}.

J. Vu ko vi}

~ila da revan{ me~ registruje rezultatom koji je bio aktuelan u trenutku prekida, a kiparski klub naredne tri utakmice u Evropi igra}e kao doma}in pred praznim tribinama.

Pored toga, UEFA je kaznila Anortozis i nov~ano sa 50.000 evra. Kiparski klub ima rok od tri dana za `albu. Gruzijska ekipa Dila Gori }e u ~etvrtom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope igrati protiv Maritima iz Portugalije.

TRE NER ZVE ZDE, RO BERT PRO SI NE^ KI

O Bordou posle Rada Kad ka`em Rad ne mislim na sledwa administrativna preBordo, poru~uje Robert Prosipreka debiju mladog Australine~ki sa po~etka priprema ekijanca (uplata 105.000 evra Melpe za prvenstveni debi protiv burn Hartsu) postalo je jasno da gra|evinara. Zvezdin trener, }e wegovo ime 23. avgusta biti suo~en sa izostankom devet upisano u protokol. igra~a zbog reprezentativnih Na pitawe koje interesuje obaveza, isti~e da iskqu~ivo mnoge navija~e Prosine~ki jo{ razmi{qa o prvoj i veoma va - ne mo`e da odgovori. `noj utakmici u Jelen Superligi.

- Nije fraza, hajde da prvo pro|emo Rad, pobedimo ga i napravimo dobru uvertiru za ono {to nas o~ekuje protiv Bordoa - rekao je Pro sine~ki za Mondo i nastavio:- Prvi slede}i protivnik nam je kvalitetna ekipa, koja je u prvom kolu odigrala dobru utakmicu i pobedila Radni~ki iz Kragujevca (2:0). Mora}emo da se dobro pripremimo za, siguran sam, dobru predstavu koju }emo pru`iti navija~ima. E, tek onda }emo pri~ati o Fran - Momenat sa treeninga Zvezdinih fudbalera cuzima i o tome ko }e igrati. Ima}emo ~ak ~etiri da- Vide}u, o wegovom debiju ne na za to. mogu da govorim. Dobro je {to Ipak, ve} sad se samo po sebi je dobio papire i {to }u mo}i name}e pitawe o napada~kim da ra~unam na wega. Ipak, tek re{ewima i eventualnom prvom }u odlu~iti ko }e igrati - zavrnastupu Elija Babaqa. Filip {io je trener.

Kasalica, prva ofanzivna opRobert Prosine~ki ukazao je cija Prosine~kog, dobio je i u pre nekoliko nedeqa na to da Nikoziji `uti karton zbog geEli Babaq u Australiji ni{ta stikulirawa sudiji, pa }e pronije radio. Isto je indirektno pustiti prvi okr{aj sa Francupotvrdio i wegov kolega iz zima. S obzirom na to da je pre stru~nog {taba Radivoje Radanekoliko dana otklowena i pokovi}.

- Da se razumemo, bez `eqe da se kriti~ki osvr}em na bilo ~iji rad, wegovo stawe kad je stigao bilo je daleko ispod nivoa Zvezdinog igra~a - po~eo je pri~u Radakovi}.

Istakao je da je krupni napada~ od dolaska napravio ogroman napredak, ali da bi jo{

imao problem da istr~i 90 minuta u utakmici visokog ritma.

- Dakle, mogu re}i da bi jakim intenzitetom mogao da odigra 65 do 70 minuta. Naravno, govorim o evropskoj utakmici protiv Bordoa. Jednostavno, Filip Kasalica je nametnuo visok intenzitet tr~awa na poziciji napada~a i to ~ak i za evropske okvire. To je jako te{ko nadomestiti - podvukao je Radako vi}.

16

sport

sreda15.avgust2012.

Pri ja teq ske utak mi ce Da nas Angola - Mozambik (12) Bolivija - Gvajana (12) Botsuana - Tanzanija (12) Kina - Gana (12) Salvador - Jamaka (12) Luksemburg - Gruzija (12) Niger - Nigerija (12) Oman - Egipat (12) Katar - Kuvajt (12) Singapur - Hongkong (12) Togo - Burkina Faso (12) Tunis - Iran (12) Japan - Venecuela (12.30) Koreja - Zambija (13) Azerbejyan - Bahrein (15) Rusija - Obala Slonova~e (17) Jermenija - Belorusija (18) Bugarska - Kipar (20) Norve{ka - Gr~ka (20) [vedska - Brazil (20) Ukrajina - ^e{ka (20) Danska - Slova~ka (20.15) Albanija - Moldavija (20.30)

Austrija - Turska Hrvatska - [vajcarska Ma|arska - Izrael Crna Gora - Letonija Makedonija - Litvanija Belgija - Holandija Estonija - Poqska Nema~ka - Argentina Severna Irska - Finska Srbija - Irska Slovenija - Rumunija Vels - BIH Engleska - Italija Francuska - Urugvaj [kotska - Australija Island - Farska Ostrva Portugal - Panama Portoriko - [panija

(20.30) (20.30) (20.30) (20.30) (20.30) (20.30) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (21) (21) (21) (21.15) (22) (22.30)

Su tra Kostarika - peru (0.05) Maroko - Gvineja (0.45) Kanada - Trinidad i Tobago (1) Ekvador - ^ile (2) Meksiko - SAD (2) Paragvaj - Gvatemala (4.30) KUP NA TE RI TO RI JI FSG NO VOG SA DA

Sa laj ~a ni u ^e re vi }u Da nas su na pro gra mu utak mi ce pr vog ko la Ku pa na te ri to ri ji Fud bal skog sa ve za gra da No vog sa da. Sa sta ju se - NO VI SAD: Mla dost - Ba~ ka (Be ge~), LE DIN CI: Vi no gra dar - Je din stvo (Ru men ka), ^E NEJ: ^e nej - Pe tro va ra din, BU DI SA VA: Pro le ter - In deks, KI SA^: Ta tra - Fru {ko go rac, SI RIG: Si rig Bo rac (Ra ko vac), BU KO VAC: Fru {ko gor ski par ti zan - Fu tog, TE ME RIN: TSK - @e le zni ~ar, STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac Su sek, ^E RE VI]: Sre mac Sla vi ja.

Sve utak mi ce po ~i wu u 17 sa ti. Cr ve na zve zda, Bo rac iz No vog Sa da, Ju go vi}, Ve ter nik i Ka bel su se di rekt no kva li fi ko va li za dru go ko lo.

G. K.

ME \U NA ROD NA PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

Mol dav ci sa mo za gre ja li or li }e Iza bra ni ci Alek san dra Jan ko vi }a pot pu no sprem ni do ~e ku j u kraj kva l i f i k a c i j a za Evrop s ko pr v en s tvo 2013. u Izra e lu. U po sled woj pro ve ri pred va `ne utak mi ce sa Dan skom i Ma ke do ni jom po be di li su vr {wa ke iz Mol da vi je, go lo vi ma Dar ka La zo vi }a u 13. i Og we na Mu drin skog u 36. mi nu tu.

Se l ek t or je dao pri l i k u svim igra ~i ma osim Ne ma we Ko ji }a, a po ~et nu po sta vu ~i ni li su: Alek si} - Mla de no vi}, Me d o j e v i}, Pan t i}, Gu deq- S. Mar ko vi}, Kr sti ~i}, La zo vi}, Mal ba {i}- De spo to vi}, Mu drin ski.

Or li }i (igra ~i ro |e ni 1990. go di ne i mla |i) od i gra li su do bru utak mi cu na Grad skom sta di o nu u Ja go di ni i bez ve li kih pro ble ma sa vla da li mno go sla bi jeg ri va la. Iako ko na~ ni re zul tat ne osli ka va pra vo sta we na te re nu, re pre zen ta ci ja Sr bi je ima la je pri li ku da pot pu no de kla si ra ri va la. Ipak, po sle sjaj nog pr vog po lu vre me na, Jan ko vi }e vi iza bra ni ci ni su mno go „vu kli” u na stav ku i mir no pri ve li utak mi cu kra ju.

Pr vi, o~e ki va ni, gol u mre `i go sti ju vi |en je u 13. mi nu tu.

Fi lip Mal ba {i} sna `no je {u ti rao sa le ve stra ne, po go dio se bi bli `u sta ti vu, po sle ko je se lop ta od bi la na su pro tan kraj {e sna e ster ca. Ta mo je sprem no do ~e kao Dar ko La zo vi} i sme stio iza gol-cr te. Ofan ziv ni ve zi sta i po vre me ni na pa -

Darko Lazovi}

da~ Cr ve ne zve zde bio je naj bo qi igra~ na te re nu. Ne bro je no pu ta pro {ao je kraj de sne aut li ni je, cen tri rao i raz i gra vao sa i gra ~e. „Ku mo vao” je i dru gom go lu. Utr ~ao je na „vrh” ka zne nog pro sto ra u 36. mi nu tu i do dao lop tu „na tac ni” Og we nu Mu drin skom, ko ji je pre ci zno uda rio i po sta vio ko na ~an re zul tat.

Dru go po lu vre me ni je bi lo za ni mqi vo kao pr vo, iako je mo glo da bu de, da su Ro di} i Mi li vo je vi} pri seb ni je re a go va li na La zo vi }e ve cen tar {u te ve. Iza bra ni ke Alek san dra Jan ko vi }a, da kle, do kra ja kva li fi ka ci ja o~e ku ju jo{ dve utak mi ce, u ko ji ma }e po ku {a ti da ostva ri to bo qi pla sman i pla si ra se u ba ra` za od la zak na Evrop sko pr ven stvo.

dnevnik PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

Lep duel sta rih ri va la Voj vo di na - Ma ~va 3:1 (1:1) NO VI SAD: FC „Vu ja din Bo {kov”, gle da la ca 200, su di ja: La bus (No vi Sad). Strel ci: Jao u 23, Spre mo u 65. i Iva ni} u 86. za Voj vo di nu, a Dra gi ~e vi} u 15. mi nu tu za Ma ~vu.

VOJ VO DI NA: @a ku la, Ni ko li}, Bran ko vi}, \u ri}, Ka ran, A|u ru, Ra do ja, Iva ni}, De le ti}, [ku le ti}, Jao. Igra li su jo{: Pa vlo vi}, Pe tri}, Se ku li}, Ko so vi}, Spre mo i Fe ra ti.

MA ^VA: Ste pan di}, Pe jo vi}, Mi le ti}, Za ri}, Ri sti vo je vi}, \u ka no vi}, Dra gi ~e vi}, Le ki}, Ca ko vi}, Ili}, Paw ko vi}.

Milan Spremo Igra li su jo{: Ra du ki}, Mi li sa vqe vi}, To do ro vi}, Pa sna e ster ca, a na pa da~ iz Ga ne ni}, Ra do va no vi}, Mi lin ko vi}, efekt no je ob i {ao gol ma na Sa mu ro vi}, @i va no vi}, Pa vlo Ste pan di }a i po slao lop tu u ne vi} i @iv ko vi}. bra we ni deo mre `e.

Dva sta ra ne ka da {wa ri va la U na stav ku utak mi ce Voj vo di od i gra la su vr lo za ni mqi vu na je po la ko pre u zi ma la ini ci utak mi cu ko ja je za do vo qi la ja ti vu, stva ra la {an se i ko na~ dve sto ti nak pri sut nih na vi ja no u 65. mi nu tu do {la do pred ~a. Tre }e li ga{ iz [ap ca je to no sti. Iva ni} je le po upo slio kom pr vog po lu vre me na bio pot br zo no gog Mi la na Spre ma, ko ji pu no rav no pra van ri val re no je ru tin ski po slao lop tu po red mi ra nom pro tiv ni ku, i ~ak pr vi ne mo} nog gol ma na u mre `u. Ko do {ao u vo| stvo. U 15. mi nu tu na ~an re zul tat po sta vio je Mir Dra gi ~e vi} je is ko ri stio od li ko Iva ni}, na kon {to je Spre mo ~an cen tar {ut sa de sne stra ne i u{ao u {e sna e ste rac Ma ~ve s udar cem gla vom po sti gao efek de sne stra ne, o{tro {u ti rao, tan po go dak. No vo sa |a ni su iz - gol man krat ko od bio lop tu ko ju jed na ~i li u 23. mi nu tu, ka da su je Iva ni} iz ne po sred ne bli zi Pe tar [ku le ti} i Jao An tri ne po slao u ne bra we nu mre `u. od i gra li du pli pas na ivi ci {e Dra gan ^a pe qa

AM BI CI JE TI SE IZ ADOR JA NA

Za ju bi lej ho }e u Voj vo |an sku li gu Fud ba le ri Ti se iz Ador ja na pri pre ma ju se za start u pr ven stvu Su bo ti~ ke pod ru~ ne li ge sa am bi ci ja ma da iz bo re pr vo me sto i pla sman u Voj vo |an sku li gu. Osve `e we za eki pu iz Ador ja na je an ga `o va we tre ne ra Bra ni sla va Bu la to vi }a iz Sen te, ko ji je ra ni je ve} uspe {no vo dio Ti su, pa sa wom i osva jao ~el nu po zi ci ju u pod ru~ noj li gi, ali ta da ni je bi lo mo gu} no sti za ukqu ~e we u po kra jin ski rang tak mi ~e wa.

Har mat. Po red wih i no vaj li ja, u se ni ork som po go nu su jo{: Ka ra ~o wi, Ostro go nac, Ra fai, Ba lint, Lac ko, Tan da ri, Ve lez, Ka vai, Ker me ci, Ba gi, ^a ba Z. Bor {o{ i Ko ~i{, a po ne kad jo{ za i gra pred sed nik i glav ni spon zor ^a ba I. Bor {o{.

Pred sed nik ^a ba Bor {o{, sport ski di rek tor Ati la Zel di i tre ner Bra ni slav Bu la to vi} sma tra ju da igra~ ki ka dar ko ji je na oku pu ima po ten ci jal da iz -

raz lo ga ta da se od u sta lo, a po tom na red nih se zo na je bi la sta bi lan pod ru~ ni li ga{.

- Sa da je iz bor pao na me ne kao tre ne ra i na sto ja }u da oprav dam po ve re we upra ve klu ba i qu bi te qa fud ba la u Ador ja nu. Po ku {a li smo da na pra vi mo so lid nu eki pu i mi slim da smo u to me us pe li.

Za cr ta li smo kon kre tan ciq i ide mo na pr vo me sto. Sa stav je ste de li mi~ no nov i ja sam po no vo star to vao, dru ga ~i ji su obi ~a ji i okol no sti ne go ka da sam ra ni je

tre ba lo ozbiq ni je ra di ti. Za to smo i do ve li tre ne ra Bu la to vi }a. Po red to ga, sla vi mo ove go di ne ju bi lej, 60 go di na po sto ja wa klu ba, po ku {a }e mo da osvo ji mo pr vo me sto i da se idu }e se zo ne tak mi ~i mo u Voj vo |an skoj li gi - ja san je ^a ba Bor {o{.

Bor {o{ na po mi we da po sto je }i uslo vi su na gra ni ci da za do vo qe po tre be tak mi ~e wa u Voj vo |an skoj li gi. On do da je da se u Me snoj za jed ni ci Ador jan

Po zna ti ru mun ski tre ner Dan Pe tre sku pod neo je ostav ku na me sto {e fa stru~ nog {ta ba ru skog pr vo li ga {a Ku ba na iz Kra sno da ra.

- Po no san sam na sve {to sam ura dio u Ku ba nu. Ulo `io sam svo je zna we i is ku stvo u ovu eki pu i po ku {ao da je po dig nem na vi {i ni vo. Ve ru jem da sam us peo u to me - ka zao je Pe tre sku za sajt ru skog klu ba.

Pe tre sku se na od la zak od lu ~io na kon {to je Ku ban pro {log vi ken da iz gu bio od grad skog ri va la Kra sno da ra (2:1), na ~i joj klu pi se di Sla vo qub Mu slin.

- Po treb na mi je pro me na i no vi iza zov. Za to sam ~el ni ci ma klu ba sa op {tio svo ju od lu ku.

Hva la {to su po ka za li raz u me va we - do dao je Pe tre sku.

Ru mun je u Ku ban do {ao u de cem bru 2009. go di ne i ve} u pr voj se zo ni iz bo rio je pla sman u pr vu li gu.

UO^I IZ BO RA ZA NAJ BO QEG IGRA ^A

Kan di da ti, Me si, Iwe sta i Ro nal do

Nej mar sre }an Naj bo qi fud ba ler olim pij ske re p re z en t a c i j e Bra z i l a Nej mar re kao je da ne mo `e da bu d e ne z a d o v o q an osvo j e n om sre br nom me da qom na Igra ma u Lon do nu. Bra zil ci su u fi na lu olim pij skog tur ni ra iz gu bi li od se lek ci je Mek si ka sa 2:1.

- @i vot ide da qe. Za do vo qan sam ka ko smo igra li na OI i ~i we ni com da smo do {li do sre bra. Sre }an sam {to sam bio deo tog spek ta kla - re kao je Nej mar.

Se lek ci ja Bra zi la }e u pri ja teq skom me ~u u Stok hol mu igra ti pro tiv do ma }e [ved ske.

Nej mar je na olim pij skom tur ni ru od i grao {est utak mi ca i po sti gao tri go la.

Pe tre sku na pu stio Ku ban

Seniorski pogon Tise iz Adorjana

U eki pi ko ja je pro {le se zo ne za u ze la zlat nu sre di nu ne }e bi ti Bo {wa ka i Kne `e vi }a (pre sta li da igra ju), Ra do sav ~e vi} je uzeo is pi sni cu, a Iva no v i} ka r i j e r u na s ta v qa u Austri j i. U Ti s u su do { li Ereg i Man di} (AFK), Lu ka~ (Ba~ k a, Pa ~ ir), Tre { wi} (Rad ni~ ki, Baj mok) i Cr kve wa kov (Po ti sje, Ka wi `a), a po no vo se ak ti vi rao Pre da. Iz ka detskskog ti ma u se ni or ski po gon su pri kqu ~e ni Uj he qi i

bo ri pr vo me sto. Ti sa je od i gra la se ri ju pri prem nih utak mi ca, a u pr voj pr ven stve noj, u ne de qu, u Ador ja nu }e go sto va ti Obi li} iz No vog Kne `ev ca.

Bu la to vi} je du `nost tre ne ra u Ti si pre u zeo po sle ~e ti ri go di ne, u me |u vre me nu je uspe {no pred vo dio srp sko li ga {a Sen tu. Prak ti~ no, Bu la to vi} se vra tio na me sto uspe ha, jer je u vre me ka da je ov de bio Ti sa osva ja la pla sman u Voj vo |an sku li gu, me |u tim, iz objek tiv nih

bio u klu bu. Na sto ja wa su da se uve de ne ka vr sta po lu pro fe si o na li zma, da ima re da i di sci pli ne, {to je i kqu~ na stvar ako se `e li uspeh, a naj va `ni je je da eki pa ima po ten ci ja la da osvo ji vrh ta be le - ka `e Bu la to vi}.

Pred sed nik Ti se i pr vi ~o vek ka da je re~ o fi nan sij skoj po dr {ci klu bu ^a ba Bor {o{ na gla {a va da u sa sta vu Ti se ima ve} de set igra ~a sta sa lih u klu bu.

- To su mla di igra ~i, sta sa li sa 18-19 go di na, sa ko ji ma bi

vr {i ko ma sa ci ja i ~im bu de za vr {en taj po sao do bi }e se no va lo ka ci ja za fud bal ski te ren.

- Ka da je ni vo Ti se vi sok sa da {wi te ren bu de pod vo dom, pa bi tre ba lo da {to pre iz gra di mo dru gi. Za tri ne de qe }e mo sa zna ti da li }e se ko ma sa ci ja za vr {i ti ove go di ne i ako to bu de iz ve sno, mo gli bi po ~e ti ra do vi da kre nu ve} u idu }oj go di ni, a pa re za to }e mo na sto ja ti da pro na |e mo - ka `e Bor {o{.

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

Fud ba le ri Bar se lo ne An dres Iwe sta i Li o nel Me si, kao i na pa da~ ma drid skog Re a la Kri sti ja no Ro nal do glav ni su kan di da ti za na gra du na me we nu naj bo qem igra ~u u pro {loj se zo ni, ko ju tra di ci o nal no do de qu je Evrop ska fud bal ska uni ja (UEFA). Ar gen ti nac Me si je ovu na gra du ve} do bio pro {le go di ne. Fud ba ler Bar se lo ne je pro {le se zo ne po sti gao 73 go la na 60 utak mi ca i osvo jio je Kup Kra qa. U osva ja wu tog tro fe ja u~e stvo vao je i Iwe sta, ali je on na Kup Kra qa do dao i ti tu lu evrop skog {am pi o na sa [pa ni jom. Ro nal do je sa Re a lom osvo jio ti tu lu pr va ka [pa ni je, a ukup no je po sti gao 60 go lo va na 55 utak mi ca.

Sa naj u `eg spi ska kan di da ta za na gra du ot pa li su ]a vi Er nan dez, ta ko |e ~lan Bar se lo ne i An drea Pir lo iz Ju ven tu sa.

Sve ~a na ce re mo ni ja do de le na gra de odr `a }e se 30. av gu sta u Mo na ku.

SPORT

dnevnik

sreda15.avgust2012.

@EN SKO EVROP SKO PR VEN STVO U-20

17

TUR NIR U SIN SI NA TI JU

Ciq – dru ga fa za Tro ic ki uspe {no star to vao

Mla da `en ska ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je ot pu to va la je na U-20 Evrop sko pr ven stvo, ko je se od 16. do 26. av gu sta odr `a va u ma |ar skom De bre ci nu. Iza bra ni ce tre ne ra Ra den ka Va ra gi }a u do brom ras po lo `e wu o~e ku ju start {am pi o na ta, po go to vo po sle po be da pro tiv ve o ma kva li tet ne se lek ci je Fran cu ske u po sled wim kon trol nim utak mi ca ma u No vom Be ~e ju.

- Mu ~i le su nas po vre de od pr vog da na oku pqa wa. Ve li ki je hen d i k ep po v re d a Jo v a n e Ka r a k a { e v i}, kao i ne m o gu}nost da nam se pri dru `i po vre |e na ju ni or ka Dra ga na Stan ko vi}. Iva na Braj ko vi} bi }e je di ni cen tar u eki pi {to }e si gur no bi ti pro blem u po jed nim fa za ma igre - re kao je tre n er Ra d en k o Va ragi}.

Ciq Sr bi je na EP je pla sman u dru gu fa zu {am pi o na ta ko ji tre ba iz bo ri ti u gru pi u kon ku ren ci ji se lek ci ja Slo va~ ke, Ve li ke Bri ta ni je i Ru si je.

- Mno go to ga }e za vi sti od pr vog me ~a sa se lek ci jom Slo -

Sa stav Re pre zen ta ci ju Sr bi je u Ma |ar skoj pred sta vqa }e: Ka ja Stan ko vi}, Sne `a na ^o li}, Ti ja na Di jan, Ta ma ra Ra ji}, Jo va na Jak {i}, Mi li ca To {ko vi}, Je le na Stan ko vi}, Jo va na \or |e vi}, Iva na Braj ko vi}, Eme {e Vi da, Alek san dra Sta na }ev i Na ta {a Ko va ~e vi}.

Vik t or Tro i c k i uspe {no je star to vao na tur n i r u ma s ters se ri je u Sin si na ti ju po {to je u pr vom ko lu sa vla dao Hr va ta Iva na Do di ga sa 2:0 u se to vi ma - 6:4, 7:5. U Sin si n a t i j u u~e s tvu j u i No v ak \o ko vi} i Jan ko Tip sa re vi}. \o ko vi} u dru gom ko lu igra pro t iv Ita l i j a n a An d re a s a Se pi ja, ko ji je po be dio Ho lan |a ni na Ro bi na Ha sea sa 6:4, 6:4, dok se Tip sa re vi} sa sta je sa [pan cem Pa blom An du ha rom, po bed ni kom nad Austra li jan cem Ma rin kom Ma to {e vi }em (6:4, 6:3).

Tur nir u Sin si na ti ju igra se za uku pan na grad ni fond od 2,82 mi li o na do la ra.

Je le na sa ma se be po be di la Je le na Jan ko vi} iz gu bi la je u pr vom ko lu u Sin si na ti ju od Ki ne ski we [u ai Peng sa 5:7, 7:5, 7:6 (10:8).

Srp ska te ni ser ka je u ovom du e lu, ko ji je tra jao tri sa ta, pro pu sti la ~ak pet me~ lop ti i zbog po ra za }e po kva ri ti pla sman na VTA li sti. Pro {le go di ne Jan ko vi }e va je sti gla do fi na la u Sin si na ti ju, a ta da ju je po be di la Ru ski wa Ma ri ja [a ra po va.

Je le na je re kla da je po raz pro tiv [u ai Peng u pr vom ko lu ve o ma bo lan, jer je ima la ~ak pet me~ lop ti za po be du.

- Vr lo ste fru stri ra ni ka da iz gu bite me~ kao {to je ovaj. Bi lo bi mi mno go lak {e da sam lo {e igra la. Bi la sam ta ko bli zu da po be dim, ura di la sam sve {to sam mo gla da do |em u tu po zi ci ju. Ipak, na kra ju jed no stav no ni sam us pe la da osvo jim taj od lu ~u ju }i poen. Za to ovaj po raz bo li re kla je Jan ko vi }e va.

Me~ je tra jao tri sa ta.

- Ka da do |e te na ser vis li ni ju, sve je na va ma. Ako ho }e te re zul tat mo ra te da po go di te ser vis, pr vi ili dru gi. U mo men ti ma ka da sam mo ra la da po go dim ja to ni sam uspe va la. Bi lo je i do sta du plih ser vis gre {a ka, a Peng je is ko ri sti la svo je {an se do da la je Je le na.

Ka ja Stan ko vi}

va~ ke. Sa Ru si jom smo igra li na tur ni ru u Fran cu skoj, bi li rav no prav ni sko ro tri ~e tvr ti ne, iako smo igra li bez ne ko li ko stan dard nih igra ~i ca.

Ve li ka Bri ta ni ja je ne po zna ni ca. Sve sni smo da ne }e bi ti la kih ri va la, ali obe }a va mo ve li ku bor bu, mak si mal nu od go v or n ost, ko l ek t iv n u igru,

`e sto ku odr ba nu i iz ga ra we na sva kom de lu te re na - is ta kao je Va ra gi}.

Na { a se l ek c i j a pr v i me~ igra u ~e tvr tak od 18:15 pro tiv Slo va ki wa, dan ka sni je u is tom ter mi nu pro tiv Ve li ke Bri ta ni je, a u tre }em ko lu u su bo tu od 20:30 sa sta je se sa Ru ski wa ma.

IZ KK CR VE NA ZVE ZDA

Ra de ti} pre ko man do van u FMP

Bo jan Ra de ti}

Do sko ra {wi ko {ar ka{ Cr ve ne zve zde Bo jan Ra de ti} ka ri je ru }e na sta vi ti u eki pi Rad ni~ ki FMP (pot pi sao ugo vor na tri go di ne).

Iako je pri prem ni pe riod po ~eo u cr ve no-be lom dre su, Ra de ti} se po put Ni ko le Mar ko vi }a pre se lio u raz voj ni tim Cr ve ne zve zde gde }e po ku {a ti da se vra ti u for mu po sle du ge pa u ze zbog te {ke po vre de. On je pro {le se zo ne ve} u ~e tvr tom ko lu Ja dran ske li ge na me ~u sa Ce de vi tom po ki dao pred we ukr {te ne li ga men te ko le na, zbog ~e ga je pro pu stio osta tak se zo ne.

Sna `ni kril ni cen tar je na ~e ti ri utak mi ce re gi o nal nog tak mi ~e wa pro se~ no be le `io osam po e na po me ~u.

Pre mi nuo Sve to zar Gli go ri} Po zna ti {a hov ski ve le maj stor Sve to zar Gli go ri} pre mi nuo je u uto rak u Be o gra du u 89. go di ni. Gli go ri} je umro u be o grad skom Ur gent nom cen tru od po sle di ca mo `da nog uda ra. De ta qi o me stu i vre me nu sa hra ne bi }e na knad no sa op {te ni.

Gli go ri} je bio vi {e stru ki {a hov ski {am pion biv {e Ju go sla vi je. Ti tu lu ve le maj sto ra do bio je 1951. go di ne. Osvo jio je 10 me da qa na Evrop skim pr ven stvi ma, od ko jih ~e ti ri zlat ne, dok je na {a hov skim Olim pi ja da ma osvo jio 14 me da qa.

Gli go ri} je ro |en 2. fe bru a ra 1923. go di ne u Be o gra du. Po ha |ao je osnov nu {ko lu „Kraq Pe tar Pr vi”, a za tim Pr vu mu {ku gim na zi ju, stu di rao je teh ni ku. Za {a hov sku ta blu pr vi put je seo kao 11-go di {wak. Pr vi {a hov ski kom plet na pra vio je re zba re }i ~e po ve sa fla {a vi na. Pro gla {en je za spor ti stu Ju go sla vi je 1958. go di ne. Te go di ne je osvo jio po je di na~ nu zlat nu olim pij sku {a hov sku me da qu. Bio je po bed nik 12 dr `av nih pr ven sta va Ju go sla vi je.

Do ka zao se pre i po sle to ga kao no vi nar Bor be, NIN-a i dve de ce ni je Ra dio Be o gra da gde je do bio pri zna we Zlat ni mi kro -

fon. Gli go ri} je 1975. go di ne do bio Na gra du AV NOJ-a, od li ko van je Or de nom brat stva i je din stva sa zlat nim ven cem i Or de nom Ne ma we Pr vog re da.

We go va kwi ga o me ~u sto l e } a Spa s kiFi { er u Rej k ja v i k u 1972. je pre ve de na sa en gle skog na ne ko li ko je zi ka, do sti gla je ti r a` od ne k o l i k o sto ti na hi qa da pri me ra ka. Naj bo qi {a hi s ta Sr b i j e svih vre me na zi mus je ob ja vo pr vi mu zi~ ki CD pod na z i v om „Ka k o sam pre ` i v eo 20. vek”, a re~ je o 12 kom po zi ci ja svih mu zi~ kih pra va ca.

Mi ni star ka omla di ne i spor ta u vla di Sr bi je Ali sa Ma ri} upu ti la je [a hov skom sa ve zu Sr bi je sa u ~e {}e po vo dom smr ti po zna tog ve le maj sto ra Sve to za ra Gli go ri }a. „U ime Mi n i s tar s tva omla di ne i spor ta i u svo je ime iz ra `a vam du bo ko sa u ~e {}e i tu gu po vo dom smr ti naj ve }eg srp skog {a hi ste svih

Je le na Jan ko vi}

VTA LI STA

TUR NIR U MON TRE A LU

Kvi to voj tro fej Biv {a vimbldon ska {am pi on ka Pe tra Kvi to va osvo ji la je ti tu lu na tur ni ru u Mon tre a lu, po {to je u fi na lu sa vla da la Ki ne ski wu Na Li sa 7:5, 2:6, 6:3. Kvi to voj je ovo pr va ti tu la u 2012. go di ni, a na tur ni ru u Mon tre a lu bi la je po sta vqe na za pe tog no si o ca.

- Sjaj na je stvar {to sam osvo ji la Montreal uo~i na stu pa na Ju Es Ope nu.

Ko n a~ n o sam od i g ra l a je d an do b ar turnir. Ovo je od li~ na pri pre ma za ono {to me ~e ka u Wu jor ku. Na dam se da }u nasta v i t i u istom rit m u - ka z a l a je Kvito va. ^e {koj te ni ser ki ovo je bio osmi tro fej u ka ri je ri na VTA tur ni ri ma.

Ana 12, Je le na 18.

Naj bo qe srp ske te ni ser ke Ana Iva no vi} i Je le na Jan ko vi} za dr `a le su 12, od no snu 18. po zi ci ju na naj no vi joj VTA rang li sti. Bo ja na Jo va nov ski je sa 71. pa la na 82. po zi ci ju, dok je Alek san dra Kru ni} na pre do va la za jed no me sto i sa da se na la zi na 174. po zi ci ji. Na pre do va la je i Ve sna Do lonc ko ja je pla sman po pra vi la za 12 me sta i sa da je 192. te ni ser ka sve ta.

Li sta: 1. (1) Vik to ri ja Aza ren ka (Be lo ru si ja) 8.745, 2.

(2) Ma ri ja Sha ra po va (Ru si ja) 8.595, 3. (3) Ag we {ka Ra dvan ska (Poq ska) 8.090, 4. (4) Se re na Vi li jams (SAD) 7.145, 5. (6) Pe tra Kvi to va (^e {ka) 5.975, 6. (5) Sa man ta Sto sur (Austra li ja) 5.700, 7. (7) An |e li ka Ker ber (Ne ma~ ka) 5.225, 8. (8) Ka ro li na Vo zni jac ki (Dan ska) 4.600, 9. (11) Na Li (Ki na) 3.795, 10. (9) Sa ra Era ni (Ita li ja) 3.675... 12. (12) Ana Iva no vi} (Sr bi ja) 3.020... 18. (18) Je le na Jan ko vi} (Sr bi ja) 2.220...

VA LEN TI NO RO SI DE VE TO STRU KI [AM PION U MO TO CI KLI ZMU

Iz Du ka ti ja u Ja ma hu

vre me na i iz nad sve ga ple me ni tog i bla go rod nog ~o ve ka, ve le maj sto ra Sve to za ra Gli go ri }a. Na{ Gli ga je pro neo sla vu ju go slo ven skog i srp skog {a ha u sve tu i bio u~i teq i uzor ge ne ra ci ja ma mla dih {a hi sta. Bi la mi je ~ast de c e n i j a m a po z na v a t i ga i u~i ti od we ga. Ne ka mu je ve~ na sla va”, na vodi se u sa u ~e {}u ko je je upi ta la Ma ri}.

De ve to stru ki svet ski {am pion Va len ti no Ro si iz ja vio je da mu je ve o ma `ao {to za go di nu i po da na ni je us peo da bu de kon ku ren tan na Du ka ti ju. Dok tor se, ina ~e, pr vi put ogla sio pre ko dru {tve ne mre `e Tvi ter po vo dom to ga {to }e na kra ju se zo ne na pu sti ti ita li jan sku eki pu i vra ti ti se u Ja ma hu. „Pra va je {te ta {to ni sam us peo da bu dem kon ku ren tan na Du ka ti ju, to bi bi la ve li ka sa tis fak ci ja za me ne i za sve mom ke ko ji su ra di li sam nom i do kra ja po ku {a va li da ura de ne {to. Bi lo bi sjaj no da smo to us pe li, i zbog nas sa mih, ali i na vi ja ~a. @ao mi je“, napi s ao je Ro s i. „U sva k om slu ~a ju, ima mo jo{ osam tr ka do kra ja se zo ne, da }e mo sve od

se be da ima mo jo{ ne ke do bre tr ke“.

Ro si je za go di nu i po da na u Du ka ti ju sa mo dva pu ta bio na po di ju mu i to u Le Ma nu, na tr -

ka ma ko je su vo `e ne po ki{i.

Pro {la i ova se zo na su mu ujed no naj lo {i je u ka ri je re, to kom ko je je ve} osvo jio de vet ti tu la i za be le `io 105 tri jum fa.

18

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda15.avgust2012.

SVET SKO OMLA DIN SKO PR VEN STVO

Ri ~ard la vqeg sr ca

U Ati ni se od 2-15. av gu sta igra Svet s ko pr v en stvo za omla din ce i omla din ke. Na oba tur ni ra od i gra no je po 10 ko la.

Na mu {kom {am pi o na tu vo d i Ma | ar Ri ~ ard Ra port sa 8,5 po e na, a sle di ga pred stav nik Tur ske, ru skog po re kla, Alek san dar Ipa tov sa 8 po e na.

U gru pi sa 7,5 su Ju (Ki na), Ter-Sa ha kjan (Jer me ni ja), Ding (Ki na) i Gran de li us ([ved ska). Na `en skom tur n i r u vo d e Guo (Ki n a), Ko r i (Pe r u) i Ara bid ze (Gru zi ja) sa po 7,5 osvo je nih po e na.

U do sa da {wem na stu pu na {i pred stav ni ci su nad ma {i li o~e ki va ne re zul ta t e. Srp s ki {am p ion, Alek s an d ar In | i}, sa start n im bro j em 24 (po rej tin gu) tre nut no se na la zi na de o bi 7-12. me sta u gru pi ko ja je sa ku pi la 7 po e na.

Su sret 11. ko la sa Ipa to vim }e mu da ti od go vor na pi ta we: “Ili je si – ili ni si.” Bog da na Non ko vi} sa start nim bro jem 51 se sa 5 osvo je nih po e na na la zi u gru pi ko ja de li od 30-36. me sta.

Za ni mqi vo je da u do sa da {wih 20 wi ho vih par ti ja ni je bi lo ne re {e nog re zul ta ta: Alek san dar je do bio 7 par t i j a a iz g u b io tri, dok je Bog da na ima la ne re {en skor 5:5.

KAMP MLA DIH U LE PEN SKOM VI RU

Di ja man ti za bru {e we [a hov ski sa vez Sr bi je or ga ni zo vao je u pe ri o du od 31. ju la do 6. av gu sta u ho te lu „Le pen ski vir“ u Do wem Mi la nov cu, {a hov ski kamp za ta len to va nu de cu sa te ri to ri je Sr bi je. Di rek tor kam pa Dra gan Ko tev ski obez be dio je u ovom le pom ho te lu od li~ ne uslo ve za bo ra vak i sve ak tiv no sti mla dih {a hi sta. Ve} pr vog da na po sle fi skul tu re i do ru~ ka, u kli ma ti zo va noj

su u~e stvo va li svi igra ~i. Igra lo se bor be no i bes kom pro mi sno pa se sta we na ta be li ne pre sta no me wa lo. Po be du je na kra ju od ne la Jo va na Mi lo {e vi} sa osam osvo je nih po e na. Pa ro va we se oba vqa lo kom pju ter ski uz ko ri {}e we vi deo-bi ma. Ova no vi na se po seb no svi de la igra ~i ma ko ji su u sva kom tre nut ku mo gli da vi de pa ro ve, re zul ta te i tre nut no sta we na ta be li. Za hva -

U~esnici kampa u Dowem Milanovcu

sa li, po ~eo je tur nir na ko jem su u~e sni ci ima li mo gu} nost osva ja wa ka te go ri je. Po red 17 u~e sni ka iz Sr bi je na tur ni ru su u~e stvo va la i dva go sta iz Ru si je. Tur nir je igran po [vaj car skom si ste mu, 9 ko la, a tem po igre bio je 60 mi nu ta po igra ~u. Pa ro va we se oba vqa lo kom pju ter ski a su di la je Sta ni sla va Ne deq ko vi}, re gi o nal ni su di ja iz No vog Sa da.

Igra ~i su to kom tur ni ra ima li uspo ne i pa do ve, ali se ve} po sle ne ko li ko ko la vi de lo ko „ko lo vo di“. Raz i gra na Ja smi na Gaj ~in iz Apa ti na ni je na pu {ta la pr vu ta blu i po sle 9 ko la za u ze la je pr vo me sto. Tre }eg da na na kon ru~ ka or ga ni zo van je cu ger tur nir na ko jem

qu ju }i to me tra ja we tur ni ra je znat no skra }e no a sam pro ces in for ma ci ja je po jed no sta vqen.

De ca su ima la pri li ku da od i gra ju si mul tan ku i hen di kep me~ sa ve le maj sto rom Go ra nom Ko sa no vi }em iz Sta re Pa zo ve. Sa ve le maj sto rom re mi su od i gra li Ma ri na Gaj ~in, Ta ma ra Pe tro vi} i Veq ko Kne `e vi}. U hen di kep me ~u tem po igre je bio 90 mi nu ta po igra ~u a re mi zi ri a li su Da mjan Cve ta no vi}, Ben ce Ju has i Mi haj lo Bran ko vi}, dok je po be du sla vio maj stor ski kan di dat To mi slav Ko sti} iz Po `a rev ca.

Sva kog da na su se odr `a va la i te o ret ska pre da va wa o {a hu. U~e sni ci kam pa su bi li po de qe ni u

FI DE REJ TING LI STA

SU PER FI NA LE RU SI JE

Ob ra ~un sva kog me se ca Ono {to se na ja vqi va lo – do go di lo se: FI DE je se dam de se tih go di na po uvo |e wu rej ting ob ra ~u na za igra ~e naj pre po ~e la sa ob ja vqi va wem go di {we rej ting li ste, za tim po lu go di {we, pa sa kvar tal ne se pre {lo na dvo me se~ nu i od 1. ju la ima mo me se~ nu rej ting li stu. To je sva ka ko po boq {a we jer ra ni ji du `i pe ri o di ni su za ak tiv ne igra ~e da va li re a lan od raz sna ge. Na svet skoj li sti i da qe je na ~e lu Mag nus Kar lsen sa 2837 po e na, dru gi je Le von Aro wan sa 2816. To su je di na dva igra ~a pre ko 2800 po e na. Pre ko 2700 po e na ima 44 igra ~a, a 104 igra ~a je pre ko 2650 po e na. Po bro ju ve le maj sto ra Ru si ja i da qe ube dqi vo vo di sa 214, dru ga je Ukra ji na sa 79, tre }a Ne ma~ ka sa 77, za tim SAD sa 72, a pe ta je Sr bi ja sa 52 ve le maj sto ra. Me |u tim, po pro se~ nom rej tin gu pr vih 10 igra ~a Sr bi ja sa 2584 po e na za u zi ma 20. me sto {to je PRO BLEM BR. 402

Be li da je mat u dva po te za Ge or ge Car pen ter Chess Jo ur nal, 1873.

Re { e w e pro b le m a br. 401 (Ge o r g e Car p en t er, La Pres s e, 1911.) sa po zi ci jom: be li – Kb7, Da2, La6, Se4, pe {ak e3; cr ni – Kb5; je 1.Sf6! Na 1...Kc5 sle di Dd5 mat. Na 1...Kc3 sle di 2.Sd5 mat.

dve gru pe. Pr voj gru pi pre da va~ je bio Jo sip De ki}, FI DE tre ner iz Som bo ra, ko ji je svo ja {a hov ska zna wa pre no sio de ci pu tem vi deobi ma, {to im je omo gu }i lo lak {e i ak tiv no u~e stvo va we u re {a va wu {a hov skih pro ble ma. Dru goj gru pi pre da va~ je bio in ter na ci o nal ni maj stor Ne boj {a Mi sa i lo vi} iz U`i ca. We go va su pre da va wa bi la uz po mo} de mon stra ci o ne ta ble a de ci je bi la no vost da za jed no sa svo jim pro tiv ni kom ana li zi ra ju par ti ju pret hod nog ko la. Sva ki u~e snik je od or ga ni za to ra do bio ma ji cu, a pr vih 10 na tur ni ru i pri god ne na gra de. Na ra stan ku, po sle za jed ni~ kog sli ka wa, mla di {a hi sti su raz me ni li bro je ve te le fo na za na sta vak pri ja teq stva, uz `e qu da se po no vo na |u u kam pu i sle de }e go di ne.

Pla sman na ka te gor nom tur ni ru: 1. Ja smi na Gaj ~in 7,5, 2. Jo va na Mi lo {e vi} 7, 3. Ben ce Ju has 6,5, 4.

Mar ko Ko sti} 6, 5-8. To mi slav Ko sti}, Da mjan Cve ta no vi}, Ma ri na Gaj ~in, Ta ma ra Pe tro vi} 5, 9-15.

Da ni lo Bran ko vi}, Egor Bo loc ki, Veq ko Kne `e vi}, Mi haj lo Bran ko vi}, Ma ri ja Sta ni mi ro vi}, Ti ja na Pe tro vi}, Na ta li ja [a no va 4,5, 16-17. Mi li ca Mi lo {e vi}, Ra do van Jo vi ~i} 4, 18. Ana sta si ja Ko sti} 2, 19. Ma til da Na vra til 1,5.

Pla sman na br zo po te znom tur ni ru: 1. Jo va na Mi lo {e vi} 8, 2.

Ben ce Ju has 7,5, 3. Veq ko Kne `e vi} 7, 4-5. Da ni lo Bran ko vi}, Ma ri na Gaj ~in 5,5, 6-9. Ja smi na Gaj ~in, Ta ma ra Pe tro vi}, To mi slav Ko sti}, Ma ri ja Sta ni mi ro vi} 5, 10-12. Da mjan Cve ta no vi}, Egor Bo loc ki, Ra do van Jo vi ~i} 4,5, 1315. Mar ko Ko sti}, Mi haj lo Bran ko vi}, Mi li ca Mi lo {e vi} 4, 16.

Ti ja na Pe tro vi} 3,5, 17. Na ta li ja [a no va 3, 18. Ana sta si ja Ko sti} 2,5, 19. Ma til da Na vra til 2.

Sta ni sla va Ne deq ko vi}

Su per re mi ze ri

mno go bli `e re al no sti i pla sma ni ma na Olim pi ja di i Evrop skim pr ven stvi ma. Ru si ja je i tu pr va sa pro se~ nim rej tin gom 2745, dru ga je Ukra ji na sa 2700, tre }a Fran cu ska sa 2665, Ma |ar ska i Jer me ni ja sa 2659, itd.

Rej ting li sta 20 naj bo qih srp skih ak tiv nih igra ~a: 1. Ivan Iva ni {e vi} 2645, 2. Mi lo{ Pe ru no vi} 2614, 3. Bo jan Vu~ ko vi} 2604, 4. Ro bert Mar ku{ 2599, 5.

Du {an Po po vi} 2579, 6. Mi haj lo Sto ja no vi} 2572, 7. Bran ko Da mqa no vi} 2562, 8. Alek sa Stri ko vi} 2560, 9. Igor Mi la di no vi} 2557, 10. Ni ko la Se dlak 2549, 11. Alek san dar Ko va ~e vi} 2538, 12. Mi lo{ Pa vlo vi} 2530, 13. Bo ban Bo go sa vqe vi} 2522, 14.

Mi lo{ Ro ga no vi} 2518, 15.

Bran ko Ta di} 2517, 16. Si ni {a Dra `i} 2516, 17. Mi o drag Sa vi} 2515, 18. Dra gan Pa u no vi} 2512, 19-20. Sla vi {a Bre wo i Da ni lo Mi la no vi} 2507.

Ne dav no je za vr {e no Su per fi na le {am pi o na ta Ru si je. Ovo je naj ja ~i na ci o nal ni {am pi o nat na sve tu, 18. ka te go ri je sa pro se~ nim rej tin gom od 2699 po e na. Sla va i fi nan sij ska stra na ko ju osva ja po bed nik (oko 25.000 evra) su mo `da ma wi mo tiv od me sta u ru skoj re pre zen ta ci ji. Sa stav igra ~a je bio im pre si van, iako bi se mo glo za `a li ti zbog od su stva Vla di mi ra Kram ni ka i Alek san dra Mo ro ze vi ~a.

Ipak, i ta ko osla bqen sa stav imao je {est igra ~a od de set sa rej tin gom iz nad 2700 po e na, a to su: Ser gej Kar ja kin, Alek san der Gri {~uk, Pe ter Svi dler, evrop ski {am pion Dmi trij Ja ko ven ko za 2012, go di nu, Dmi trij An drej kin i Ni ki ta Vi tju gov. Li stu u~e sni ka za o kru `i li su pla si ra ni sa kva li fi ka ci ja Ev ge nij Alek se jev, {am pion Evro pe 2011. Vla di mir Po tkin, 19-go di {wi Sa nan Sju gi rov i na rav no zve zda po sled wih kva li fi ka ci ja, 16-go di {wi Da nil Du bov, ko ji ima naj ni `i rej ting od 2594.

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Za di vqu ju }i skok Na ne dav no za vr {e nom Su per fi na lu {am pi o na ta Ru si je ne do sta ja li su sa mo Vla di mir Kram nik i Alek san dar Mo ro ze vi~. A da su bi li si gur no se ne bi do go di lo ono {to se do go di lo: da 60% u~e sni ka de li pr vo me sto! U pri l o g u da j e m o za n i m qi v u par ti ju ko ju su od i gra li Gu staf son i Kram nik na ve le maj stor skom tur ni ru [par ka se u Dort mun du ove go di ne.

Gu staf son – Kram nik Kra qe va in dij ka (E92) 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4 d6 5.Sf3 0–0 6.Le2 e5 7.Le3 Kram nik ni je sma trao da je ovo glav na va ri jan ta Gu staf so na pro tiv Kra qe ve in d ij k e. Tre b a l o je to da pro ve ri u ne ko li ko da ta ba za. (Kram ni ko vo oru` je pro tiv Kra qe ve in dij ke je “Ba jo net na pad”: 7.0–0 Sc6 8.d5 Se7 9.b4) 7...c6 8.0–0 e:d4 9.S:d4 Te8 10.f3 d5 Oslo ba |a ju }i cen tral ni pri ti sak ko ji je za sno van na e-li ni ji.

11.c:d5 S:d5 (Bo qe je od 11...c:d5 12.Db3) 12.S:d5 (12.Lf2 do p u~ t a 12...Sf4 sa do brom igrom za cr nog.)

12...c:d5 13.Tc1!? Spre ~a va po t ez Sb8-c6. Top ide na otvo re nu li ni ju i in di rekt no {ti t i e-pe { a k a. Ovaj kom pju ter ski po tez se za sni va na le pom tak ti~ kom tri ku, pre u z i m a j u } i pred n ost nad po sled wim re dom i ne raz vi je ne da mi ne stra ne cr nog. Te o r et s ki po t ez je 13.Db3 ko ji {ti ti lov ca na e3 s pla nom Tad1, na pri mer: 13...d:e4 (Ali cr ni mo `e da ra ~u na i sa 13...Sc6 14.Tad1 S:d4 15.L:d4 L:d4+ 16.T:d4 Df6! na pri m er 17.D:d5 (17.Td2 Df4 18.D:d5 De3+ 19.Tf2 Le6 20.Dd3 Db6 21.Db5 De3= Gu staf son-Ko tro ni as, Ke mer 2007.; 17.T:d5 Le6 18.Td6 L:b3 19.T:f6 L:a2=) 17...Le6 18.Dc5 Tec8 19.Db4 a5 20.Da4 Tc2 21.D:c2 D:d4+ 22.Tf2 Tc8) 14.Tad1 i sad po sle 14...e:f3? 15.T:f3 De7 16.Lc4 ko ji da je ~u de snu ko l ek c i j u na p a d a na cr n e fi gu re i par ti ja je go to va.)

13...a5!?N

Iz duela Aleksejev–Andrejkin

^i ni lo se da je to sa stav ko ji obez be |u je uz bu dqiv {ah. Ume sto to ga, naj ~ud ni ji je bio ne do sta tak bor be nog du ha: pro se~ no je sa mo jed na par ti ja od lu ~e na u sva kom ko lu. Ta ko smo do bi li i ne za be le `en slu ~aj da je na de o bi pr vog me sta bi lo ~ak {est igra ~a (od de set) sa po jed nim plu som ko ji }e igra ti plej-of ka ko bi se do bio no vi {am pion. Pla sman: 1-6. Kar ja kin, Svi dler, An drej kin, Ja ko ven ko, Alek se jev, Po tkin 5, 7.

Gri {~uk 4,5, 8-9. Du bov, Vi tju gov 4, 10. Sju gi rov 2,5.

ILIN DAN SKI VI KEND-TUR NIR

Po bed nik Mi lo{ Pe ru no vi} [a hov ski klub Sta ra Pa zo va, pod po kro vi te qe tvom Op {ti ne u Sta roj Pa zo vi, or ga ni zo vao je tra di ci o nal ni Ilin dan ski vi kend-tur nir, po ubr za nom tem pu, u od li~ noj kli ma ti zo va noj sa li, ko ju je obez be di lo KUD ”Bran ko Ra di ~e vi}”. Oku pi lo se 82 igra ~a, me |u ko ji ma se na {lo 9 ve le maj sto ra, 10 in ter maj sto ra i 11 Fi de maj sto ra. Igra lo se 8 ko la po za pad nim uzo ri ma, a pr vi kroz ciq, za hva qu ju }i bo qim do dat nim me ri li ma, pro {ao je VM Mi lo{ Pe ru no vi}, a dru gi je bio Ivan Iva ni {e vi}, obo ji ca sa po 6,5 po e na. Na grad ni fond je bio 110.000 di na ra i po de qen je na 12 re dov nih i vi {e spe ci jal nih na gra da, uz mno {tvo rob nih na gra da. Tur nir je pro te kao u ko rekt noj at mos fe ri, ta ko da je su dij ska eki pa na ~e lu sa me |u na rod nim su di jom Mi haj lom Sa vi }em, ima la sko ro is kqu ~i vo ad mi ni stra tiv ni po sao.

Pla s man: 1-2. Mi l o{ Pe r u n o v i}, Ivan Iva ni { e v i} 6,5, 3-7. Si n i { a Dra ` i}, Slo b o d an Mar t i n o v i}, Go r an M. To d o r o v i}, Go r an ^a bri l o, Bo { ko Abra m o v i} 6, 8-15. Go r an Ar s o vi}, Zo r an Ar s o v i}, Ni k o l a Osto j i}, Da n i l o Mi l a n o v i}, Du { an In | i}, Zo r an Gru j i}, Dra gan Ko s a n o v i}, Mi l o{ Ro g a n o v i} 5,5, 16-25.

Bran k o Sta n o j e v i}, Jo v an Ra d lo v a~ k i, Vla d i mir Lu k o v i}, Alek s an d ar Jo v a n o v i}, Pe t ar

dnevnik

Ko l og n at, Go r an Bi o ~ a n in, An t e Br k qa ~ a, Uro{ Pe t a k ov, Dra g an Ko v a ~ e v i}, Du { an Se ku l i} 5, 26-34. @i v o j in Ga v ri}, Mi r o q ub La zi}, Pre d rag Po p o v i}, Ti g ran Okiq, Sa v a @iv k o v i}, Ni k o l a Elez, Dra g an Ra d u l o v i}, Dan k o Bo k an, Mi l o{ Pe o v i} 4,5, 35-49. Mi l an Sko k o, Sa v a Ma n oj l o v i}, Sa v a Di m i t ri j e v i}, Zo r an \or | e v i}, Mi r o q ub Stoj k o v i}, An | el ko Dra g oj l o v i}, Mi l an Je r e m i}, Ni k o l a Ga jin, Mi l o{ Ra s to v i}, Dra g an Mi t ro v i}, Pe tar \ur | e v i}, Pe t ar Mi l i ~ e v i}, Mi r o s lav Vu k o v i}, Zdrav k o ^a b ra j ac, Dra g an Cu r a k o vi} 4, 50-58. Vla d i m ir Ma { tra p o v i}, Si n i { a Pa r o { ki, Slo b o d an Mi h aj l o v i}, Ne d eq k o Ne { i}, Da n i j e l a Gru j i}, Pe t ar Pra ` i}, Zdrav k o Ko p a w a, Mar t in Do m o w i 3,5, 59-68.

Dra g o q ub Boj ~ i}, Ne b oj { a An d ri}, Sa { a To do r o v i}, Mi { a Ig w a t o v i}, Slo b o d an Bo r o vac, Vuk Di m i t ri j e v i}, Bran k o Pe r o v i}, Mom ~ i l o Ga j i}, Mi h aj l o Ma t o v i}, An t e Ta di} 3, 69-76. To m i s lav Ta d i}, Zo r an Bran k o vi}, Sti p a Der m i { ek, @i v o j in Ko s ti}, Sa v a Ko s ti}, Ste v an Ko ~ i j a { e v i}, @iv k o Ko ~ i j a {e v i}, Mi l an k o Mr d aq 2,5, 77-80. Fi l ip Ko va ~ e v i}, Ili j a Vu k o v i}, Mi l o r ad Pe r o v i}, Vu k a { in Gr ~ i} 2, 81. Bra n i s lav \u | i} 1, Zo ran Bran k o v i} 0.

Tajm-aut po tez u sred bor be. An ti po zi ci o ni po tez ko ji pra vi ve li ku cr nu ru pu na b5 gde bi mo gla da se sa kri je ~i t a v a ar m i j a be l og. Ali ima tu i tak ti~ kih ele me na ta de f i n i s a n e po z i c i j om.

Sve dok se cr ni dr `i po eli ni ji be li ne mo `e da u~i ni mno go. Mno go va `ni je je {to taj lu di pe {ak spre ~a va da be li od i gra Dd1-b3. (Gu staf s on je bio spr m an za 13...Sc6 14.S:c6 b:c6 15.T:c6 Lb7 16.Tc1 d:e4 17.D:d8 Ta:d8 18.f4 Ld4?! 19.Kf2 L:e3+ 20.K:e3 Kf8 21.Tc7 Te7 22.Tfc1 Gu staf son-Ma ze, A. L. Ba ins 2011.; Pr vo, br zi po gled na po tez 13.Tc1 sad iz gle da kao su vi {an. Po sle 13...d:e4 14.f:e4 T:e4?! iz gle da kao da je be la po zi ci ja u ko lap su. Ali u po zi ci ji kao {to je ova kom pju ter pri ka zu j e ~u d e s ne tak t i~ k e ve {ti ne. Be li po ~i we le pom kom bi na ci jom sa 15.Se6! Dd7 16.S:g7 ([o k an t an iz b or, ali bi tre ba lo zna ti da je 16.Sc7 T:e3 17.S:a8 Sc6 ve} 20 go di na oce wi va no u ko rist cr nog..) 16...T:e3. Sad se is po sta vqa da je ska ka~ na g7 za ro bqen i da cr ni do bi ja.

Ali kom bi na ci ja se na sta vqa sa dva ~u de sna po te za:

17.Lg4! D:g4 (Po sle 17...D:d1 18.T:c8+ K:g7 19.T:d1 ra za ra ju }e ko jim do bi ja ska ka ~a.)

18.Sh5!! I be li do bi ja, na pri mer: 18...D:h5 (18...D:d1 19.T:c8++-; 18...g:h5 19.Dd8+ Kg7 20.Df6+ Kg8 21.D:f7+ Kh8 22.Df8+ Dg8 23.Df6+ Dg7 24.T:c8+ mat.) 19.T:c8+ Kg7 20.Dd8 Sd7 21.T:a8+-; GM Su at Ata lik je do {ao sa mo do po la pu ta pro tiv Hand kea u Ka pe le la Gran de, 2000. On je igrao 13...a6 i iz veo iz ne na |u ju }i jak na pad: 14.Db3 d:e4 15.f:e4 Tf8 16.T:f7 T:f7 17.Tf1 Lf6 18.e5 Kg7 19.e:f6+! (19.Se6+ L:e6 20.D:e6 Sd7 21.e:f6+ S:f6 22.Lh6+ K:h6 23.D:f7 Dd4+ 24.Kh1 Te8 25.Lc4 Tc8 26.b3 b5 27.L:b5? a:b5 28.T:f6 D:f6 0:1) 19...T:f6 (19...Kg8 20.D:f7+!

K:f7 21.Lc4+ do bi ja) 20.Dc3! sa od lu ~u ju }im na pa dom.)

14.Db3 (Gu staf son sle di svo ju glav nu ide ju. Dru gi na stav ci ni su opa sni: 14.Sb5 Sc6 15.Da4 d:e4 16.f:e4 Le5!

17.g3 Le6 cr n i je do b ar.; 14.Dd3 Sa6; 14.Lf2 d:e4 15.f:e4 Sc6 16.S:c6 b:c6 17.T:c6 D:d1 18.T:d1 L:b2) 14...a4! @r tva pe {a ka ko ja do vo di be le fi gu re u ne u go dan po lo `aj.

15.D:d5 D:d5 16.e:d5 a3 (Ne 16...T:e3? 17.T:c8+ Lf8 18.d6 i be li do bi ja.)

17.b3 (Osta vqa po ten ci jal nu da mu na ta bli ko ja se mo gla uze ti sa 17.b:a3 ma da bi po sle 17...Ld7 mo rao bi ti spre man da dva dve fi gu re za to pa: 18.Sc2 (18.Kf2?! T:a3) 18...T:e3!? (@r ta va to pa na dru g i na ~ in je sla b i j a: 18...T:a3 19.S:a3 T:e3 20.Tc7 T:a3 21.T:b7) 19.S:e3 Ld4 20.Kh1 (20.Kf2?

T:a3) 20...L:e3 21.Tc7! b6 22.d6 i jo{ uvek ni je la ko cr nom da ko or di ni ra svo je sna ge.)

17...Sc6! Za di vqu ju }i skok ko ji na pa da be le fi gu re, ujed no {ti te }i svoj osmi red.

18.Sc2 (Eli mi na ci ja ska ka ~a bi la bi pred nost za cr no g a: 18.d:c6 T:e3 19.c:b7 L:b7–+; 18.S:c6 T:e3 19.Kf2 T:e2+ 20.K:e2 b:c6 21.Tfd1 (21.T:c6 La6+) 21...c:d5 22.T:d5 Le6; Be li je mo gao da po j a ~ a in t en z i t et sa 18.Se6!? me |u tim, 18...Sb4!

(18...f:e6 19.d:c6±) 19.Sc7 T:e3 20.S:a8 Lf5 21.g4 S:a2 la ga na pred nost za cr nog.)

18...T:e3! Sjaj na `r tva ko ja ukla w a be l og ko w a sa za {tie po qa b4.

19.S:e3 Sb4 20.Tc4? Be li po ku {a va da spre ~i Lg7-d4.

To je nor mal na qud ska re ak ci ja. Ali tre ba lo je to da ura d i mno g o ume { ni j e: (20.Kf2!? Mno go ~vr {}a od bra na ko ja spre ~a va Lg7-d4.)

20...S:a2 21.Ta4? Be li je ve ro v at n o imao no} n e mo r e zbog po te za b7-b5, ko jim te ra to pa sa po qa c4. Ali, po sle iz me ne to po va be li ne bi bio spo so ban da za u sta vi a-pe {a ka ko jeg po dr `a va cr no poq ni lo vac po du goj di ja go na li.

(Ume sto pa ni ke, Gu staf son je tre bao da pro ba 21.Sc2 Sc3 22.Ld3 a2 23.Ta1; ili 21.Sc2 Lf5 22.S:a3 T:a3 23.g4 s do brim {an sa ma da do ~e ka Spa sov dan.)

21...T:a4 22.b:a4 Ld4 23.Kf2 Sb4 24.Tc1 a2! (Pri ja t an fi n i{, ma d a je i 24...Ld7 bi lo do voq no za po be du.)

25.T:c8+ Kg7 26.Tc1 S:d5 27.Td1 S:e3 (27...S:e3 28.T:d4 a1D 29.K:e3 Dg1+ i da ma }e po ku pi ti sve pe {a ke na kra qe voj stra ni.) 0:1 Ko men tar: Q. Ka va lek Pri pre mio: B. Dan ko vi}

kultura

dnevnik

sreda15.avgust2012.

19

СУТРА НА ИЗЛОЖБИ У СПОМЕН-ЗБИРЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

Прича о две слике Милана Коњовића У Спомен-збирци Павла Бељанског, у оквиру пратећег програма изложбе Милан Коњовић: повратак у Париз, сутра у 19 сати биће одржано тематско предавање др Јасне Јованов, Прича о две слике – Мој атеље и Мој атеље II (1930). Ретроспективна изложба слика Милан Коњовић: повратак у

Париз отворена је у Спомензбирци Павла Бељанског након гостовања у Културном центру Србије у Паризу, где је остварила запажен успех код француске јавности. До 2. септембра, новосадска публика моћи ће да погледа изложбу којом је обухваћен избор од 22 дела из фондова Галерије „Милан Коњо-

Лето у врту галерија Сутра од 21 до 23 сата, у заједничком врту Спомен-збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске (Трг галерија 1−2) у оквиру манифестације Лето у врту галерија биће одржано плесно вече уз Плесни студио Allegro и музику 50-их, 60-их и 70их. Плесу ће претходити пројекција кратког филма о феномену плеса као саставном делу грађанске модерне културе, са коментарима др Симоне Чупић. Спомен-збирка Павла Бељанског и Галерија Матице српске организују манифестацију Лето у врту галерија сваког четвртка са жељом да понуде занимљиве садржаје у врелим летњим вечерима. свима који су расположени да у пријатном амбијенту опусте уз музику, плес и дружење.

вић„ из Сомбора и Спомензбирке Павла Бељанског. Одабиром радова поставка се надовезује на концепт колекције Павла Бељанског у којој је чувени уметник заступљен са осам слика насталих између 1926. и 1956. године. Међу њима су и два репрезентативна платна из Коњовићевог париског периода, Мој атеље и Мој атеље II, која су придружена изложби Милан Коњовић: повратак у Париз. Слику Мој атеље (1930) Павле Бељански је купио исте године када је и настала, у Коњовићевој париској кући у улици Монсури. Како је сам Коњовић изјавио 1987. године: „… Архитекта је био Марсел Зјелински, Пољак, Корбизјеов ученик. Милан Коњовић, Мој атеље II , 1930 Дерен је био код Зјелинског (…), и тада је Дерен видео сли- сликар”. Друго, монументално ку и рекао да је то врло добар платно Мој атеље II (1930), које

важи за ремек-дело уметникове „плаве фазе” (1930–1933), са

још 26 слика из тог времена било је изложено на првој самосталној изложби у Паризу 1931. године, у чувеној Галерији Бинг. Ову слику Бељански је купио од уметника 1945. године. Током предавања посетиоци ће имати прилику да сазнају више детаља о делима, о пријатељству Милана Коњовића и Павла Бељанског, као и да изаберу разноврсне сувенире са мотивима дела познатог сликара. Изложбу прате 2 публикације – каталог из Париза аутора ликовног критичара Саве Степанова и каталог новосадске поставке за који је текст о три Коњовићева париска атељеа написала Ана Новаков, проф. историје уметности на Сент Мерис колеџу у Мораги, у Калифорнији. Аутор изложбе је Сава Степанов, а кустос изложбе у Спомен-збирци Павла Бељанског Марта Ђармати. Улаз је слободан.

КЊИГА О ДОБИТНИЦИМА НАГРАДЕ ПАВЛЕ МАРКОВИЋ АДАМОВ

Књижевно-културна мисија УМЕТНИЦИ ИЗ ФУРСТЕНФЕЛДБРУКА И НОВОГ САДА „У ВЕЗИ“ СА КЦНС

„Арт линк”, пројекат за размену Белило у Сремским Карловцима од јуче је место одржавања међународног симпозијума ликовних уметника из Немачке и Србије, који је као пројекат размене – „Арт линк“ - осмислио и реализује Културни центар Новог Сада (КЦНС). Новосадској публици, у Ликовном салону КЦНС, рад уметника двају земаља биће представљен прво видео пројекцијом, 20. августа, а затим и изложбом, чије је отварање заказано за 23. август. ПРВА КОМПИЛАЦИЈА СЛАВНЕ ПЕВАЧИЦЕ

Хитови Витни Хјустон Прва компилација највећих хитова певачице Витни Хјустон требало би да изађе ове јесени у САД у издању дискографске куће RCA рекордс, преноси ‘’Холивуд рипортер‘’. Док листа песама, назив компилације и тачан датум изласка нису објављени, добро упућени извори наводе да ће то бити прва компилација која обухвата читаву каријеру покојне диве и у њу ће бити укључене и породичне верзије њених хитова који су били у самом врху Билбордове топ листе. Том албуму ће моћи да контрира само један једини албум хитова ‘’Withney: The Greatest Hits‘’ који је објављен 2000. године. Током њене каријере 39 синглова нашло се на Билбордовој хит 100 листи, а 23 њих се нашло у првих 10. За разлику од својих колега из 1980-тих и 90-тих година (Мајкла Џексона, Мадоне, Џенет Џексон, Селин Дион) Хјустонова је на америчком тржишту имала само један албум највећих хитова. Ван граница САД изашао је албум ‘’The Ultimate Collection‘’ 2007. године са 18 нумера. Витни Хјустон је пронађена 11. фебруара ове године у кади хотела на Беверли Хилсу. Хјустонова је добитница два Емија, шест Гремија и 30 музичких награда „Билборд„. Популарна певачица је последњих година имала проблема са алкохолом, дрогама, као и разним лековима за смирење.

Уметници који ове године бораве као гости Новог Сада су: Хансјирген Фогел, Штефан Вемајер, Роза Чау, Штефани фон Хојос, Ингрид Редлих-Фунд, Штефан Јутнер и Габриеле Шредер. „Арт линк“ је замишљен тако да ће управо они касније у Немачкој бити домаћини уметника из Новог Сада: Маји Ердељанин, Милошу Вујановићу, Небојши Лазићу, Слободану Кнежевићу, Лазару Марковићу, Каролини Мудрински и Ани Новаковић.

Ова екипа ће наредних дана имати прилику да се упозна, заједнички ради у атељеу, креира презентацију за публику, а у међувремену, „задатак“ за учеснике је и упознавање са локалном сценом кроз облизак локалних музеја и галерија, разговоре и размену контаката. Кроз пројекат „Арт линк“, КЦНС има намеру да у континуитету представља наше уметнике у свету, као и да уметничку сцену из света, савремене трендове и

различите приступе уметности приближи домаћој публици, те ће настојати да током наредних година у пројекат укључи сваки пут нове уметнике и из наших и из других гостујућих земаља. Ове године партнер на пројекту је било Удружење ликовних уметника „Хаус 10“ из Фурстенфелдбрука, а сарадник у Новом Саду Центар за графику Нови Сад. Повратна посета у Фурстенфелдбрук, планирана је за мај, 2013. године. И. Б.

У РИМОКАТОЛИЧКОЈ ЦРКВИ СВЕТИ ГЕРХАРД У ВРШЦУ

Концерт Рамиреза за обнову оргуља У оквиру „Вршачког културног лета“ које траје месец дана, минулог понедељка у вршачкој римокатоличкој цркви Свети Герхард гласовити шпански и светски музичар Раул Приета Рамирез одржао је добротворни концерт на оргуљама. Црква је била препуна љубитеља музике оргуља, млади маестро Рамирез је својим свирањем композиција познатих аутора изазвао одушевљење вршачких поштовалаца ове врсте озбиљне музике. Концерт је организовало Удружење пријатеља вршачких оргуља, а његов председник универзитетски професор фармације Зоран Максимовић је више него задовољан наступом Рамиреза и одзивом љубитеља музике на овом инструменту.

-Уметник светског гласа на оргуљама Раул Приета Рамирез осим што наступа у познатим катедралама широм света са скупим улазницама, одлази и у мање средине ради популаризације ове врсте музике међу младима. Пре овог концерта био је на отварању реновираних оргуља у Решицама и када је чуо да сличан инструмент постоји и овде у Вршцу радо се одазвао позиву да дође и код нас. Свирао је бесплатно и то је његов допринос покретању ак-

ције за реновирање овог инструмента чија се стогодишњица уградње обележава идуће године. Хтели смо овим да заинтересујемо све оне који могу својим донацијама да помогну да садашње и будуће генерације уживају у овој музици, како су то некад

који се већ реализује у Темишвару. У земљама ЕУ оргуље у катедралама градова су добро од државног значаја, о њиховом одржавању се старају посебне службе министарстава за културу и чине важна културна обележја економске моћи тих градова.

У прошлости Сремских Карловаца много је личности које су допринеле да овај градић постане један од српских културних и духовних центара. Међу њима је и Павле Марковић Адамов ( 1855, Сасе-Нови Карловци- 1907, Сремски Карловци), књижевник, преводилац и новинар. Настављачи његове мисије , окупљени око листа за култру и уметност „Кровови“, 1988. године утемељили су књижевну награду која носи његово име и додељује се једном годишње . А ових дана изашла је књига „Добитници Награде Павле Марковић Адамов“, коју је приредила Даница Вујков, такође добитница овог признања. Суиздавачи су „Логос“ из Бачке Паланке и Карловачка уметничка Радионица из Сремских Карловаца. На почетку овог издања је исцрпна биографија, из које се види да је Адамов био један од ретких европски образованих интелектуалаца тога доба и да је провео живот у Сремским Карловцима. Ту је остварио свој књижевни таленат и културну мисију. Објавио је неколико приповедачких збирки и један роман, као и бројне преводе немачке поезије, есеје и критичке приказе. Био је професор у Карловачкој гимназији, сарадник Матице српске, власник и уредник „Бранковог кола“, листа за забаву, поуку и књижевност. Цео живот посветио је приближавању културе свог народа

европском културном простору. Ова књига доноси и четири приповетке Павла Марковића Адамова, у избору Данице Вујков, која годинама проучава и објављује његову писану заоставштину. Највећи део издања чине биографије 39 лауреата, међу којима су Гојко Тешић, Александар

Тишма, Дејан Медаковић, Драган Колунџија, Душко Трифуновић, Срба Игњатовић, Иван Гађански, Вида Огњеновић, Вујица Решин Туцић, Јован Зивлак, Зоран Ђерић, Ненад Грујичић. Занимљиво је да су међу првим добитницима били рок састав „Кербер“, Раде Шербеџија, Борисав Бора Ђорђевић и Бранко Андрић Андрла. Ова књига посвећена је рано преминулом Станку Димићу, професору историје, једном од оснивача Кулурног центра „Карловачка уметничка радионица“ и утемељивача награде „Павле Марковић Адамов“ . Р. Лотина

НА ОТВАРАЊУ ФЕСТИВАЛА У ЊУЈОРКУ

Нови филм Анга Лија чинили житељи овог града.Оправке ће коштати између сто и двеста хиљада евра – прича о овој акцији професор Максимовић, који је рођени Вршчанин. Чланови овог друштва анимирали су и челнике локалне самоуправе и по речима Максимовића има могућности да се добије новац из фондова Еевропске уније за пркограничну сарадњу Србије и Румуније, уз пројекат

-Код нас то није тако - каже Максимовић- мада је црква са оргуљама под заштитом државе она није у обавези да улаже у њихово одржавање. Вршачка црква Свети Герхард је по својој архитектури истоветна познатим катедралама у свету, како није седиште бискупије нема тај статус, али је по свему најлепши црквени храм у овом делу Европе. Р. Јовановић

Филм Анга Лија ‘’Пијев живот‘’ (Life of Pi) отвориће 50. јубиларни Филмски фестивал у Њујорку. Филмско удружење Линколн центра објавило је у понедељак да ће Лијева адаптација романа Јана Мартела имати своју премијеру на фестивалу 28. септембра, преносе светске агенције. Ли, чији је филм ‘’Ледена олуја‘’ отворио исти фестивал 1997. године, један је од малог броја редитеља чији је филм отворио више од једном Филмски фестивал у Њујорку. Пре њега су то учинили Роберт Алтман, Педро Алмодовар и Франсоа Трифо.

‘’Пијев живот‘’ у 3Д верзији је филм који говори о индијском дечаку који преживљава бродолом и плута морима у чамцу за спасавање у којем је и гладни бенгалски тигар.Филм ће се наћи у биоскопима од 21. новембра. Овогодишњи Филмски фестивал у Њујорку трајаће од 28. септембра до 14. октобра, а филмско удружење је раније саопштило да ће филм ‘’Flight‘’ (Лет) Роберта Земекиса затворити фестивал. Комплетна листа филмова који ће бити приказани на фестивалу биће објављена накнадно.

20

svet

sreda15.avgust2012.

BIV [I SI RIJ SKI PRE MI JER RI JAD HI YAB

UKRATKO

Asad kon tro li {e sa mo tre }i nu te ri to ri je

Sr ba u SAD 170.000.

VA [ING TON: Ameri~ki dnevni list „Ju-Es-Ej Tudej” objavio je rezultate potpisa prema kojima se najve}i broj Amerikanaca izjasnio da je nema~kog porekla.

Po rezultatima popisa, oko 170.000 Amerikanaca je reklo da je srpskog porekla. Podaci najtira`niji dnevnika u SAD pokazuju da 47,9 miliona Amerikanaca za sebe ka`e da je nema~kog porekla, dok se na drugom mestu nalaze oni ~iji su preci Afroamerikanci, 38,9 miliona.

Na tre}em mestu su Amerikanci irskog porekla i wih je 34,7 miliona. Meksikanci sa 32,9 miliona su na ~etvrtom mestu. Peto mesto zauzimaju gra|ani SAD koji ka`u da su engleskog porekla i takvih je 25.9 miliona.

Istra`ivawe je pokazalo i da se 20 miliona Amerikanaca izjasnilo da je ameri~kog porekla.

Puc wa va u Tek sa su KO LEY STEJ [EN: Nepoznati napada~ ubio je policajca i jo{ jednog mu{karca u pucwavi u teksa{kom gradu Kolex Stej{enu u blizini kampusa univerziteta Teksas „Ej end Em”. Napada~ je ta ko|e preminuo od povreda zadobijenih u obra~unu sa policijom, rekla je za Si-En-En portparolka policije Ronda Siton. Rawena jo{ dva policajca i jedna `ena.

Policija ne veruje da je imao sau~esnika, a napada~, kako navodi, nije bio student na univerzitetu.

Univerzitet je objavio upozorewe na svom vebsajtu ne{to pre 12 ~asova i 30 minuta po lokalnom vremenu, navode}i da nepoznata osoba puca iz vatrenog oru`ja u blizini terena za ameri~ki fudbal. Univerzitet je upozorio oko 50.000 studenata da izbegavaju zonu u kojoj je do{lo do pucwave, javqaju agencije.Kolex Stej{en se nalazi na oko 145 kilometara severozapadno od Hjustona.

Opqa~ ka na ku }a SAN TA KLA RA: Ra~unari i predmeti vredni oko 60.000 dolara ukradeni su iz ku}e pokojnog Stiva D`obsa u Kaliforniji, a lopov je ubrzo uhap{en. Policija je uhvatila Karijema Mekfarlina (35) zbog sumwe da je opqa~kao ku}u preminulog osniva~a kompanije „Epl”, a tu`ilac Tom Flateri ka`e da on verovatno nije ni znao ~iju ku}u obija.

Flateri nije `eleo da ka`e da li su predmeti ukradeni iz ku}e 17. jula u Palo Altu pripadali li~no Xobsu ili nekom drugom ~lanu porodice. Optu`eni Mekfarlin je u pritvoru. Odre|ena mu je i kaucija u iznosu od pola miliona dolara, a su|ewe je zakazano za 20. avgust. Xobs je preminuo pro{le godine posle duge i te{ke bolesti u 56. godini.

AMAN: Biv{i sirijski prepridru`io se opozicionim snamijer Rijad Hixab izjavio je da gama. Za Asadovu vladu je rekao se vlada predsednika Ba{ara el da je „neprijateq Boga” i dodao Asada raspada i da kontroli{e da vi{e nije mogao da podr`ava samo 30 odsto teritorije dr`ave. Na konferenciji u Jordanu gde je s porodicom prebegao iz zemqe pro{le sedmice, Hixab ja rekao da je moral vlade pao nakon 17 meseci revolta protiv vlasti, prenele su agencije. „Uveravam vas da, na osnovu iskustva i nekada{we pozicije na kojoj sam bio, re`im propada, duhovno i finansijski.

Re`im ne kontroli{e Rijad Hiyab vi{e od 30 odsto sirijske teritorije”, rekao je on na Asada po{to sirijski predsedprvoj konferenciji za novinare nik nije u stawu da okon~a sukootkako je prebegao. be u zemqi.

Sirijske vlasti su navele da je „Moja je du`nost da operem ruHixab smewen, a on je ju~e u Amake od takvog korumpiranog renu rekao da je podneo ostavku i `ima”, dodao je biv{i premijer

Sirije. On je zahvalio Saudijskoj Arabiji, Kataru i Turskoj na wihovoj podr{ci i zatra`io od wih da u~ine jo{ vi{e za opoziciju.

Od po~etka pobune protiv sirijskog predsednika Ba{ara el Asada u martu pro{le godine poginulo je vi{e od 20.000 qudi po proceni aktivista.

Ministar odbrane SAD Leon Paneta rekao je da planovi za uspostavqawe zone zabrane leta iznad delova teritorije Sirije nisu u prvom planu, iako pobuweni~ke snage uporno tra`e dodatnu za{titu od vazdu{nih snaga re`ima.

U intervjuu za AP Paneta je rekao da je uveren da bi SAD mogle uspe{no da sprovedu zonu zabrane leta iznad Sirije, ali da to zahteva „veliku politi~ku odluku”, koja jo{ nije doneta.

PO MET WA U EVROP SKIM BA ZA MA NA TO-a ZBOG [PI JU NA

Voj nik pao pod uti caj no vi nar ke LON DON: Severnoatlanska alijansa mewa bezbednosne procedure u Evropi nakon {to je u roku od sedam dana u svojim redovima u Nema~koj otkrio dva {pijuna. Kako pi{e britanski „Tajms”, re~ je o civilnom slu`beniku Manfredu K. koji je, ne zadovoqan svojom niskom platom, `eleo da prodajom vrlo osetqivih planova ameri~ke vojske sebi obezbedi udoban `ivot u penziji.

Prema pisawu lista, on je na svoj kompjuter prebacio takti~ke planove za potencijalna mesta za iskrcavawe ameri~kih vojnika {irom sveta. Pored toga, prebacio je i nekoliko desetina {ifri za kompjuterske programe kojima se slu`i vojni vrh i tajne operacije komandosa.

Re~ je o A materijalu za rusku tajnu slu`bu FSB, objavio je jedan nema~ki novinar, koji tvrdi da su Rusi Manfredu ponudili devet miliona evra. Osumwi~en je za sau~esni{tvo u poku{aju sabota`e baze Ram{tajn, koja je sedi{te ameri~kih vazdu{nih snaga u Evropi i glavni centar za operacije u Avganistanu.

Drugi {pijun je pilot helikoptera, koji je, prema pisawu nema~kog „Fokusa”, pao pod uti caj jedne novinarke, zbog ~ega se odlu~io na kra|u podataka. On je na svoj hard-drajv prebacio ope-

rativne planove me|unarodnih snaga u Avganistanu, satelitske snimke prijateqskih obave{tajnih slu`bi, kao i listu poverqivih imena.

Me|u dokumentima koje je kopirao nalaze se detaqi operacija nema~kih posebnih jedinica u

na u wega”. Uhap{en je kada je wen suprug, ina~e pilot nema~kog Bundesvera, u ukradenim materijalima prona{ao vlastito ime na tajnoj listi pilota.

Neimenovani izvori u NATOu rekli su za „Tajms”da je curewe podataka moglo izazvati „neo-

dnevnik

KAZAHSTAN

Ma sa kr u na ci o nal nom par ku ASTA NA: U Nacionalnom parku Il-Alatau na jugu Kazahstana policija je prona{la zapaqena tela 11 osoba, koje su ubijene no`em, saop{tili su ju~e istra`ni organi. Tela su prona|e na na razli~itim lokacijama u parku, koji ~esto pose}uju i planinari iz inostranstva, rekao je portparol policije Nurakmet

Kobei i dodao su me|u ubijenima dve `ene i jedan Evropqanin.

Istraga slu~aja je u toku, rekao je Kobei, ne iznose}i detaqe.

Unesko je nedavno nagovestio da bi Nacionalni park Il-Alatau mogao da bude i kandidat za stavqawe na listu svetske ba{tine

FRANCUSKA

U ne re di ma po vre |e no 16 po li ca ja ca AMI JEN: Oko stotinu huli gana izazvalo je nerede tokom no}i u severnom francuskom gradu Amijenu, u kojima je najmawe 16 policajaca povre|eno, javili su ju~e francuski mediji.

Huligani su zapalili {kolu i omladinski centar i krali automobile iz kojih su izbacivali voza~e, preneo je AFP. Neki od povre|enih policajaca raweni su iz vatrenog oru`ja. „Nasiqe je bilo veoma, veoma nasilno’’, ocenio je gradona~elnik Amijena @il Dimaji u izjavi za francusku televizijsku mre`u BFM. Gradska policija je saop{stila

da su neredi po~eli preksino} oko devet sati i da su trajali jdo ju~e ujutro do ~etiri, dok nije stiglo policijsko poja~awe. U neredima je u~estvovalo oko 100 mladih qudi i za sada nije jasno {ta je izazvalo nasiqe.

Ranije ovog meseca, Amijen se na{ao me|u 15 oblasti koje su progla{ene za najproblamati~nije u Francuskoj, prenosi agencija AP. Me|utim, lokalni mediji navode da su nemiri rezultat „napetosti zbog policijske provere stanovnika grada u posledwih nekoliko dana”, dodaje Rojters.

SAD

Po mo} Ira nu upr kos sank ci ja ma WU JORK: Nakon {to su dva izuzetno jaka zemqotresa pogodila u subotu Iran, ju~e su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave najavile da }e Irancima poslati hranu i lekove, uprkos sankcijama koje su uvedene toj zemqi. „Na{a srca su sa onima koji su pogo|eni ovom katastrofom”, kazala je novinarima portparol Stejt departmenta Viktorija Nuland, navode}i da je administracija predsednika Baraka Obame ponudila ameri~ku pomo} iranskim `rtvama zemqotresa. Ona je rekla da Ameri kanci koji `ele da po{aqu humanitarnu pomo} Irancima u vidu hrane ili lekova mogu to uraditi bez posebnih dozvola, i naglasila da su „izvesne netrgo-

vinske individualne finansijske transakcije” sa Iranom i daqe legalne.

Nulandova je istakla da ame ri~ka ponuda slawa pomo}i ostaje otvorena, iako je iranska vlada rekla da joj nije potrebna inostrana pomo}.

Kako prenose zvani~nici, u zemqotresu na severozapadu Irana poginulo je najmawe 306 osoba, ve}inom `ene i dece, a povre|eno je 3.037 osobe, prenosi AFP. Sankcije Iranu uvedene su zbog razvoja nuklearnog programa u toj zemqi, za koji Zapad tvrdi da se radi o pripremi za proizvodwu atomskog oru`ja, dok Iran navodi da su to postrojewa za energetske potrebe.

AVGANISTAN

Baza Ram{tajn

Avganistanu. Izvori tvrde da su ti podaci mogli kompromitova ti operacije britanskih specijalnih jedinica SAS i ameri~kih specijalaca.

Pilot je {pijunirao za novinarku koja je tra`ila ekskluzivan materijal za kwigu o ratu protiv terorizma. Prema saznawima „Fokusa”, pilot helikoptera uradio je sve zbog novinarke koja ga je uverila da je „zaqubqe-

grani~enu {tetu”. Otkri}e dva {pijuna, navodno je izazvalo pometwu u evropskim bazama NATO-a. Bezbednosne procedure se preispituju, a razmi{qa se i o tome da se ograni~i pristup tajnim podacima samo vojnom osobqu.

Istra`uje se i da li je deo materijala ve} do{ao do ruskih obave{tajnih slu`bi, kao probni uzorak.

Se ri ja na pa da, 36 mr tvih KA BUL: Najmawe 36 osoba je ju~e poginulo, a 80 raweno u seriji samoubila~kih napada u provinciji na jugozapadu Avganistana, na granici sa Iranom. Zvani~nik policije Nimroza saop{tio je da su eksplozije o|eknule na najmawe ~etiri razli~ita mesta u glavnom gradu te provincije.

Bomba{i-samoubice su napali pijacu, na kojoj su se qudi pripremali da proslave kraj Ramazana, preneo je Bi-Bi-Si. Po navodima policijskih zvani~nika, bilo je {est napada~a. Policija je ubila trojicu, dok su ostali uspeli da aktiviraju eksploziv, prenela je agencija AFP.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VA LE RI AMOS U Siriju je ju~e stigla Valeri Amos, ~elnica UN zadu`ena za humanitarna pitawa kako bi razgovarala o pogor{awu humanitarne situacije i pove}awu pomo}i civilima pogo|enim sukobima. Amosova }e posle Sirije posetiti i Liban, gde }e se sastati sa sirijskim porodicama koje su pobegle zbog sukoba. U Siriji je oko dva miliona qudi pogo|eno krizom, oko milion osoba je interno raseqeno.

JU LI JA TI MO [EN KO Ukrajinski sud odlo`io jeju~e, deveti put, za 11. septembar su|ewe biv{oj ukrajinskoj premijerki Ju liji Timo{enko, koja je sada optu`ena za utaju pore za. Predsednik suda u Harkovu nalo`io je da se od Timo{enkove, koja je u maju preba~ena iz zatvora u bolnicu zbog zdravstvenih problema, zatra`i pri stanak da u~estvuje u su|ewu putem video konferen cijske veze. Ona je to u vi{e navrata odbila pisme nim putem.

BAN KI-MUN Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Kimun je najavio novu inicijativu za za{titu okeana, upozoravaju}i da qudska delatnost ugro`ava okeane i da bi mogla da izazove nepovratne promene koje qudi „jedva da shvataju”. Ban je na konferenciji u Jeosu u Ju`noj Koreji, kao velike probleme naveo prekomerno ribarewe, promenu klime, zaga|ewe, izgradwu du` obala i sve ve}u kiselost vode.

[ko la za ma le te ro ri ste -sa mo u bi ce

LON DON: U {kolama za obuku terorista u Somaliji decu dr`e u lancima i ispiraju im mozgove da bi ih pripremili za samoubila~ke akcije, preneli su mediji pisawe „Dejli mejla”. Pozivaju}i se na saznawa do kojih je do{ao novinar Nil Dojl, specijalizovan za razotkrivawe aktivnosti teroristi~kih grupa, britanski list pi{e da se deca, od kojih najmla|a imaju sedam godina, u teroristi~kim {kolama dr`e vezana lancima za krevet i da im se obe}ava da }e oti}i u raj ako poginu kao mu~enici u samoubila~kim akcijama.

Fotografije zato~ene dece Nil Dojl je objavio nakon {to je policija izvr{ila prepad na {kolsku zgradu u Mogadi{uu. Nastava se odr`ava u jednom islamskom internatu, a vodi je pripad-

nik somalijske teroristi~ke grupe Al [abab, inspirisane Al kaidom. Sli~ne {kole postojale su

i u Avganistanu, gde su Talibani indoktrinirali u~enice i obu~avali ih za teroristi~ke napade.

Nastavnik {kole u Mogadi{uu izjavio je da su |aci u lancima zato {to su be`ali s nastave. Ve}ina roditeqa, me|utim, nije znala gde su im deca. „Fotografije navode na zakqu~ak da Al [abab uvodi ropstvo da bi proizveo generaciju dece vojnika i bomba{a-samoubica. U borbama s vladinim snagama, grupa je izgubila veliki deo teritorije i sada o~ajni~ki poku{ava da povrati pozicije tako {to zloupotrebqava decu”, ka`e Dojl. [kola u kojoj decu spremaju za teroriste otkrivena je nekoliko dana nakon {to je Al [abab preuzeo odgovornost za napad u kome je ubijeno najmawe osam somalijskih vojnika, kada je bomba na daqinsko upravqawe pogodila wihovo vozilo u Mogadi{uu.

balkan

dnevnik

OTVO RE NO PI SMO PRED SED NI KU SRP SKOG PAR LA MEN TA IZ BiH

Pro test Ste fa no vi }u zbog na zi va wa RS dr `a vom SA RA JE VO: Potpredsednik Predstavni~kog doma Parlamenta BiH Denis Be}irovi} izjavio je da je ju~e ujutro uputio otvoreno pismo predsedniku Skup{tine Srbije Neboj{i Stefanovi}u protestuju}i, kako je naveo, zbog wegovog stava da je Republika Srpska dr`ava.

zabrani predsednik srpske skup{tine trebalo da zna”, istakao je Be}irovi}.

Zamenik predsedavaju}eg doweg doma Parlementa BiH na glasio je da uprkos izjavama, kao {to je posledwa Stefano vi}eva, BiH `eli da razvija dobre i stabilne dugoro~ne eko-

Predstavni~kog doma povodom ovakvih izjava predsednika srpske skup{tine, ali i izjava nekih drugih zvani~nika Srbije koje se sve ~e{}e ~uju u zadwe vreme, a koje o~igledno ne uva`avaju da je BiH me|unarodnopravo priznata dr`ava”, poru~io je Be}irovi}.

Neboj{a Stefanovi}

Denis Be}irovi}

Prilikom ju~era{we posete predsednika Skup{tine Republike Srpske Igora Radoji~i}a Beogradu, Stefanovi} je tokom obra}awa novinarima, kako navodi Be}irovi}, sve vreme Republiku Srpsku nazivao kao dr`avu i zemqu.

Be}irovi} je, u pismu Stefa novi}u, naveo da ovakvi stavovi zna~e kr{ewe Dejtonskog mirovnog sporazuma, Ustava BiH, kao i da {tete izgradwi dobrih odnosa izmedu BiH i Srbije. „Opasno je tvrditi da je entitet Republika Srpska dr`ava”, poru~io je Be}irovi}, prenela je Anadolija „Republika Srpska nikada nije bila dr`ava, nije ni sada i nikad ne}e biti. Svako mora shvatiti da je BiH trajna kategorija i me|unarodno-pravno priznati subjekt i to bi novoi-

nomske, politicke i dru{tvene odnose sa svim susednim zemqama. „Mi `elimo dobre odnose, ali preduslov za bilo kakvu saradwu je me|usobno uva`avawe i po{tovawe suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH, isto onako kao {to i mi po{tujemo suverenitet drugih dr`ava”, kazao je Be}irovi}.

Be}irovi} je predlo`io da se Predstavni~ki dom Parlamen tarne skup{tine BiH vanrednom sednicom oglasi povodom prekju~era{we izjave Neboj{e Stefanovi}a. „U otvorenom pismu koje sam uputio najavio sam i inicijativu da }u u Parlamentu BiH, kao jedan od trojice ~lanova kolegijuma Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH, tra`iti vanrednu sednicu

On je kazao da }e BiH sa svoje strane u~initi sve da se razvija saradwa kakva dolikuje dobrim susedima. „Me|utim, ako druga strana ne `eli saradwu onda je o~igledno da ne}e biti dobre saradwe u budu}nosti, jer za saradwu su potrebne dve strane”, upozorio je Be}irovi}.

On je rekao da, kada je u pitawu odnos Srbije i Beograda prema dr`avi BiH, ni{ta nije slu~ajno i da tako treba protuma~iti i ju~era{wu, ali i niz sli~nih izjava ostalih srpskih politi~ara. „Mislim da su ovakve izjave jedan organizovani projekat uperen protiv BiH koji svakim danom izgleda sve vi{e dobija na intenzitetu”, zakqu~io je Be}irovi} u izjavi za agenciju Anadolija.

NO VI PO LI TI^ KI SKAN DAL U SA RA JE VU

Mi ni star kao Ma ri ja An to a ne ta SA RA JE VO: Francuska kra qica Marija Antoaneta iza{la je na r|av glas kada je, navodno, gladnim Francuzima poru~ila da umesto hleba jedu kola~e. Mi-

Milorad Bahiq

nistar trgovine Federacije BiH Milorad Bahiq oti{ao je korak daqe.

Razbesneo je javnost kada je pozvao gra|ane da, u sklopu mera {tedwe, „prestanu da jedu„.

„[tedite, nemojte jesti„, rekao je Bahiq, koji je ~lan Narodne stranke - Radom za boqitak.

Reagovao je i premijer Fede racije BiH Nermin Nik{i}, koji je Bahiqovu izjavu ocenio kao „bahatu„, ne iskqu~uju}i „mogu}nost wegove smene„.

Predsednik Vlade Federacije BiH Nermin Nik{i} izjavio je ju~e da bi federalni ministar trgovine Milorad Bahiq mogao da bude smewen zbog toga {to je gra|anima po ru~io da mogu da {tede ta ko {to ne}e jesti. Bahiq, me|utim, tvrdi da su wegovu prekju~era{wu izjavu mediji izvukli iz konteksta kako bi ga prikazali kao ministra neosetqivog na socijalne probleme. „Naprotiv, ja sam slikovito, ovom krivo protuma~enom izja vom, kao ministar i obi~an ~o vek pred gra|anima izrazio svo je vi|ewe ove te{ke socijalne situacije u kojoj }e, izgleda, qu -

di mo}i da u{tede jedino ako ne budu morali jesti, jer moraju platiti ra~une koje dobijamo svakog meseca, kao {to su plin, struja, voda i ostalo”, rekao je Bahiq, prenela je Fena.

On je u saop{tewu naveo da je wegova jedina vizija i `eqa u radu briga za obi~nog ~oveka, zbriwavawe wegovih socijalnih potreba, isticawe ekonomskih mera koje }e omogu}iti boqi ambijent za zapo{qavawe, ekonomski boqitak, za{ti tu do ma }e pro iz vod we i ukqu~ivawe {to {ireg sloja gra|ana u proces dono{ewa odluka.

Nik{i} je, u me|uvremenu, izjavio da je „izjava ministra Bahiqa neoprostiva, ~ak i kada je govorimo u {ali”. „U~ini}u ono {to mi dopu{taju Ustav i zakon. Iskoristi}u svoje pravo i tra`iti od ministra Bahiqa da podnese ostav ku ili da pokrenem pitawe wegove smene”, rekao je Nik{i} federalnim medijima, prenela je Radio-televizija Republike Srpske.

Wi va s ka na bi som od po la mi li o na evra SKO PQE: Makedonska policija je otkrila 840 stabala kanabisa visokih i do 2,5 metara, koji su gajeni na veoma te{ko pristupa~noj wivi na padinama Kozjaka. Policija je, u akciji „Kozjak”, utvrdila da su uzgajiva~i kanabisa na toj wivi instalirali sistem za navodwavawe „kap po kap”, sproveden do svakog korena. Do te wive se mo`e do}i samo ~amcem ili pe{ice.

Pripadnici policije su otkrili i kolibu iz koje su uzgajiva~i kanabisa osmatrali teren, a za-

plenili su i ~amac, dva motora za ~amac, pumpe za vodu, lova~ku pu{ku i vi{e municije. Kako je izjavio portparol MUP-a Ivo Kotevski, na licu mesta je uhap{ena jedna osoba iz Skopqa, a druga je uspela da pobegne policiji, a radi se o dr`avqaninu Albanije. Po proceni policije, od prona|enih stabala kanabisa bi se moglo dobiti oko 1.200 kilograma marihuane, koja na doma}em tr`i{tu dosti`e cenu od pola miliona evra, a u susedstvu i tri puta vi{e.

sreda15.avgust2012.

21

CRNA GORA

DPS i SDP spre ma ju no vi za kon o cr kva ma POD GO RI CA: Vladaju}e Demokratska partija socijalista i Socijaldemokratska partija Crne Gore obavezale su se novim koalicionim sporazumom da }e se ozbiqno pozabaviti polo`ajem Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i imovinom registrovanom na weno ime, ako osvoje vlast na predstoje}im parlamentarnim izborima, saznaju podgori~ke „Vijesti”.

U koalicionom sporazumu, ka ko tvrdi list, ne pomiwe se konkretno SPC, ali u delu o politi~kim i ustavnim pitawima stoji formulacija da su „svi, ukqu~uju}i i verske zajednice u obavezi da po{tuju zakone i Zgrada Mitropolije crnogorsko-primorske na Cetiwu Ustav Crne Gore”, {to se odnosi na polo`aj i imovinu koje je Mi - ti na teritoriji Crne Gore samo wu. Zbog zakona o polo`aju vertropolija crnogorsko-primorako budu registrovane kod nadleskih zajednica delegacija Veneska uspela da, prema tuma~ewu u `nih institucija u toj zemqi. cijanske komisije bi u oktobru delu vladaju}ih struktrebalo da poseti tura u Podgorici, neCrnu Goru, kako bi No vim koa l i ci o nim spo ra zu mom, zakonito ukwi`i na dala mi{qewe o svoje ime. vla da ju }e cr no gor ske stran ke De mo krat ska tekstu. Iz Komisije Kako tvrde „Vijepar ti ja so ci ja li sta i So ci jal de mo krat ska je najavqeno da }e sti”, u DPS i SDP je krajem godine dati par ti ja Cr ne Go re oba ve za le se da }e se planirano dono{ewe mi{qewe o predloozbiq no po za ba vi ti po lo `a jem SPC zakona o polo`aju vergu, a Vlada planira u Cr noj Go ri skih zajednica, a taj da u tre}em kvartapredlog priprema Milu ove godine utvrnistarstvo pravde. di tekst zakona.

Po informacijama podgori~Pri tome, Vlada }e se verovatno Zakon o pravnom polo`aju kog lista, namera vlade je da se u u obrazlo`ewu, kako dodaje dnev- verskih zajednica iz 1977. godizakon ugradi odredba prema kojoj ni list, pozvati na sli~na zakonne jo{ uvek je na snazi u Crnoj bi verske zajednice mogle delovaska re{ewa u zemqama u okru`eGori.

MA LO LET NI RO BIN HUD NA CR NO GOR SKOM PRI MOR JU

Osmo go di {wak ukrao 2.000 evra, pa po de lio BAR: Osmo go di {nji de~ak iz Budve ukrao je 2.000 evra u ~etiri odvojene kra|e u Sutomoru, a zatim ih je podelio nepo zna tim qu di ma na ulici, pi{u „Vijesti”.

Policija u Baru je dobila ~etiri prijave zbog provala i kra|a u posledwa ~etiri dana, a nakon {to je otkriveno da je po~inilac osmogodi{nji I. P. sve je jo{ vi{e iznenadilo wegovo priznawe da je ve}i deo novca podelio qudima za koje je mislio da su siroma{ni.

Maloletni I. P., koga mediji ve} zovu „Robin Hud”, u pratwi majke i radnika Centra za so-

cijalni rad priznao je da je po~inio sve ~etiri kra|e. Svoju pri~u je ispri~ao nakon {to je kod wega prona|en samo neznatan deo od ukradenih 2.000 evra Izvor „Vijesti” navodi da je I. P. rekao da je na Autobuskoj stanici u Sutomoru nai{ao na

nekoliko momaka, koje je pitao: “Imate li novca?”, a nakon negativnog odgovora dao im je vi{e od 700 evra. De~ak, je Sutomore do{ao sa majkom i o~uhom, koji se bavi gra~evinskim poslovima. I. P je trebalo da mu poma`e oko posla, kako bi stekao radne navike, pi{e list.

De~ak po zakonu ne podle`e krivi~noj odgovornosti, a tu`ilac je nalo`io da o wemu povede ra~una Centar za socijalni rad, kako se ove stvari vi{e ne bi ponovile. Ina~e, novac vlasnicima nije mogao biti vra}en, jer se ne zna kome je mali Robin Hud razdelio novac.

GR^KA

Za pa qe ne pro sto ri je Zlat ne zo re u Ati ni ATI NA: Gr~ka policija saop{tila je da je u prostorijama neonacisti~ke partije Zlatna zora u Atini podmetnut po`ar i da je

pri~iwena mawa materijalna {ansa. Prostorije Zlatne zore na ~e-

tvrtom spratu jedne zgrade u kvartu Pangrati u Atini, bile su prazne u trenutku kada je postavqen po`ar. Ta partija je posle osvojenih sedam procenata glasova na junskim parlamentarnim izborima u{la u parlament, a dana{wi incident se dogodio dan po{to je u glavnom gradu Gr~ke ubijen jedan mlad Ira~anin.

Zlatna zora je u saop{tewu navela da }e nastaviti s „nacionalnom borbom”, kako bi „Gr~ka ponovo pripala Grcima”. U centru Atine pre dva dana

je ubijen mladi} iz Iraka. Wemu je no`em prese~eno grlo, a utvr|eno je da je to u~inilo pet osoba za kojima policija traga. Veruje se da je Zlatna zora odgovorna za nasiqe motivisano ksenofobi~nim stavovima koje je u posledwih nekoliko meseci sve rasprostrawenije u Gr~koj. Evropski komesar za za {titu qudskih prava Nil Muj`nijeks je u julu apelovao na gr~ke vlasti da razmotre u kojoj meri je legalna ta stranka, za koju je ocenio da je me|u svim partijama u Evropi „najotvorenije” nacisti~ki i ekstremno nastrojena.

SLOVENIJA

No vi po ku {aj pro da je „Mer ka to ra” QU BQA NA: Vlasnici slovena~kog trgovinskog lanca „Merkator”, koji su u~estvovali u lawskom neuspe{nom poku{aju prodaje te kompanije, spremaju se za novi krug prodaje, prenose slovena~ki mediji.

List „Delo” podse}a na to da su u junu 2011. akcionari „Merkatora” („Abanka”, „Banka Ceqe”, „Gorewska banka”, „Hipo Alpe-Adrija banka”, investicioni fond NFD 1, „NFD Holding”, banke NKBM i NLB, Pivovarna „La{ko”, Pivovarna „Union” i „Radenska”) potpisali sporazum o grupnoj prodaji 50,03 odsto akcija „Merkatora”.

Najboqu ponudu je tada predao hrvatski koncern „Agrokor”, koji je u saradwi sa me|unarodnim finansijskim institucijama bio spreman da za akciju „Merkatora” plati 221 evro. Pregovori sa „Agrokorom”

su, me|utim, propali zbog burnih doga|aja sa politi~kom konotacijom. „Delo” navodi kako su u novom krugu prodaje prodavci isti kao u prvom, pa pri~a mo`e da se ponovi.

Taj list predvi|a da „Agrokor” svakako ne}e opet ponuditi 221 evro po akciji „Merkatora”, ali hrvatski mediji tvrde da }e nova ponuda ipak biti za 50 evra vi{a od cene koju akcije slovena~ke kompanije trenutno posti`u na berzi, a koja iznosi oko 120 evra.

Vlasnik najve}eg udela u „Merkatoru”, Pivovarna „La{ko”, jo{ je u martu najavila da }e pokrenuti novi postupak prodaje, bilo sama ili zajedno sa drugima.

Tako sve ostaje isto, samo su se okolnosti promenile: vrednost „Merkatorovih” akcija je pala, a finansijska kriza se produbila.

22

RePORTA@e

sreda15.avgust2012.

dnevnik

OMO QI CA U BA NA TU VE KOV NA KA PI JA TR GO VA CA, RAT NI KA I SVET SKIH PUT NI KA

Tut wa li su ov de i ko wi mon gol skog ka na ko bi smo pri ~u po ~e li kao baj ku mo gli bi smo da ka `e mo i ova ko: „U sta ra, pra sta ra vre me na iz ve li kog omo qi~ kog utvr |e wa, kroz gu stu tra vu u ko joj je i ko wa nik mo gao da se iz bu gi i{lo se u ma lo se lo Pan co vo”. Ne ka da dav no, za i sta, je bi lo ta ko. Da nas za Omo qi cu u Ba na tu i we nu bo ga tu isto ri ju zna ju sa mo me {ta ni i po ko ji ra do zna li ko pa~ vre me na. Jer...

ko ga da nas ne bi bi lo na da le ko ~u ve ne fe {te ama ter skog fil ma - @i sel fe sti va la, ko ji se tu odr `a va vi {e od ~e ti ri de ce ni je. Sa wim smo se su sre li u Do mu kul tu re, onom ko ji je na stao, opet po \u ri ~i nom sve do ~e wu, na me stu ne ka da {weg pa ro hij skog do ma ka to li~ ke cr kve ko ja se u bli zi ni na la zi.

- (H)omo qi ca je bi la po gra ni~ no me sto u ko me se na la zio i sa da se na la zi i ka ran tin kon tu mac, naj sta ri ja ku }a u se lu iz 1766. go di ne. Svi ko ji su do la zi li iz ta da {we Tur ske (Sr bi je) u Austro u gar sku mo ra li su da pro ve du ne ko li ko ne de qa u we mu zbog za ra znih i pol nih bo le sti. Pr vo po mi wa we Vu ko vo, pr vi pre la zak u mo der nu Evro pu bio je 1813. po lo vi nom Raz gled ni ca Omo qi ce, 1902. go di na sep tem bra, a u kon tu ma cu u Ho mo qi ci je pro veo sko ro Ho mo qi ca ili da nas Omo qi ca me sec da na - za po ~i we Jo va nov is je ras kr {}e, a na tom ras kr {}u pi ja ju }i ~a {u le de ne ki se le vo de tr go va lo se od pe ri o da mon gol u kan ce la ri ji Do ma kul tu re. Za skog ka na No ga ja do vre me na Ma we ga je pri ~a o ovom ma lom me stu ri je Te re zi je i Austro u gar ske. pri ~a o na stan ku `i vo ta, `i vo ta Sve dok to me je i \u ri ca Jo va iz do ba neo li ta. nov, ~o vek-en ci klo pe di ja, bez

A

Re ka Po wa vi ca, pri rod ni re zer vat

Ka ran tin -kon tu mac, naj sta ri ja ku }a iz 1766.

- Ka da je po zna ti ar he o log Ka ra pan xi} 1922. ko pao star ~e va~ ko na la zi {te, sa mo pet na est da na ka sni je ot ko pao je omo qi~ ko. To je de ve to sloj no iz u zet no bo ga to

ili, kako dozvati ki{u

V

ojvodina nema sre}e s vodom. Ka`u da je donedavno bila maltene jedan veliki smrdqivi rit, pun komaraca (pro~itaj ponovo „Seobe” M. Crwanskog), a sada je, opet, puna zagu{enih kanala, jo{ smrdqivija (poseti Vrbas), te – skoro pa pustiwa! Kada stignu (dospeju), politi~ari }e re}i da je to s vodom lo{ tajming i neodgovaraju}i raspored lokaliteta, ili ne{to sli~no a inkompatibilno. Najkra}e, vode ima, ali ne tamo gde treba i kada treba. Dolazi iz zemqe ili reka, a ne s neba kao {to Bog zapoveda. Osim toga, u`asnog je kvaliteta, o ~emu mo`e satima da vam pri~a svaki kolonista jer je ba{ u wegovom zavi~aju onaj izvor bio sla|i i zdraviji nego svi vodovodi ovde. [to je sasvim sigurno.

Kada su su{e ovako beznadne kao ovoga leta, kada popuca oranica, svi se zabrinu, a naro~ito dr`avna blagajna, jedina pomo} se ~eka od – dodola. Dodole, naime, umeju da dozovu ki{u. Kada se “prave dodole” (tako se ka`e), nakupi se grupa mladih, po`eqno devoja ka, po`eqno {vigarica, obavezno devica, obuku se {areno, ali vrlo oskudno, a gorwe delove tela prekriju zelenim li{}em i grawem, ako ga negde na|u. Potom uz igru, trupkawe nogama i dr`awe ritma nekom zve~kom, dodole pevaju prigodne pesme, obilaze celo selo i zadr`avaju se pred nekim ku}ama. Dodole }e uspeti samo ako ih doma}ini dobro poliju vodom, dakle ako kao `rtvu prinesu bar deo te, za su{e – dragocene te~nosti. Najpoznatija je ona dodolska pesma koja ka`e “Mi idemo preko poqa, a oblaci preko neba. Oblaci nas prestigo{e, ze mqu, `ito orosi{e!” Svaka strofa se mora za vr{iti pripevom “Oj dodo, oj dodole”. Ne zna se koliko su su{e bile ~este u pro{losti, ali je si gurno da ih je bilo jer su dodole zapam}ene u brojnim uzre~icama. Kada neko pokisne, pokvasi se, ka`e se da je “mokar kao dodola”, a kada se neko obu~e nakardno, neprikladno, neukusno i jo{ {a-

i deo ^e {ke i ve li ki deo Ba na ta, sve do Cr nog mo ra - opi su je na{ sa go vor nik.

U kan ce la ri ji u ko joj slu {a mo ovu isto rij sku pri ~u je i sta -

Najlep{a min|u{a na|ena je u crkvi iz 12. veka u Omoqici, iskopanoj pre {est godina. Nastala je za vreme provala Mongola i kana Nogaja kad su stigli do Splita i Soluna, pa su na kraju dospeli i do ovih prostora. Iako su je oni doneli, min|u{a ima slovenska obele`ja, jagode i gro`|e na la zi {te po ko me mo `e da se pra ti isto ri ja od neo li ta na ova mo. Ov de je bi la ka pi ja na ro da, svi na ro di, ko ji su do la zi li na evrop sko tlo pro la zi li su ovu da.

Je di ni stal no na sta we ni bi li su Slo ve ni, ka sni je su do {li Ma |a ri - bez pre da ha na vo di \u ri ca, kao da `e li da u jed nom mo men tu pre ne se ~i ta vu epo hu.

Slu {a ju }i ga ka ko `i vo pri ~a i sa mi stva ra te sli ke bi ta ka ko je su se na ovim pro sto ri ma vo di le.

- Tu su se vo di le i ve li ke bit ke. Pro na |en je ma~ za ko ji se ve ru je da je pri pa dao ve li kom kne zu Gla du iz de ve tog ve ka. To je bi la ba no vi na ko ja je ob u hva ta la

ra ka sa, pi ta mo se da li i da qe ko ri sti svo joj na me ni. Ku ri ca ne ~a si ni ~a sa, uzi ma kqu ~e ve i otva ra je.

- Ipak su to Austro u ga ri ra di li - ka `e dok nam, pre la ze }i pr sti ma pre ko ve} iz li za ne na lep ni ce, po ka zu je ozna ku 1888. go di ne. Ne do zvo liv {i da ga na {a ra do zna lost ome te, na sta vqa pri ~u.

- Jo{ pre de se tog ve ka ov de je bi lo ve li ko utvr |e we to lo staj ili tr ni {te. Na {li su bo ga tu zbir ku nov ca iz tog vre me na, tur ske aspre, du bro va~ ki ce ki ne, Le -

Kar te, za pre ge i kla vi ri Omo qi ~a ni su bi li du ho vi ti, a na ro ~i to su vo le li da se {a le sa „[va bi ma”. Ne ka da su tu po sto ja le bi kar ni ce (me sta u ko ji ma su se ~u va li pri plod ni bi ko vi, raz me wi va li i pro da va li) u ko ji ma su se Sr bi i Nem ci po ma lo i kar ta li. Ka da bi gu bi li u kar ta wu od Ne ma ca, Sr bi bi u va tru uba ci li qu tu pa pri ~i cu i ta ko pre ki da li par ti je. I u pred rat noj Omo qi ci u`i va lo se u `i vo tu, bi lo je sve ga, pa i {a le i aneg do ta. Je dan put su ne ki de ra ni iz ve snom Hek ma nu, ko ji ni je pu {tao }er ke na igran ke, „u od ma zdu„ ras klo pi li za pre gu i di gli je na sla mu. Ni Nem ci ni su bi li imu ni na ma ri fe tlu ke, pa je dru gom pri li kom kom {i ja Bu fert s ro |a ci ma krao `i to i „na me stu zlo ~i na„ za bo ra vio si na Na ci ja. Vra ti li su se i us put na pu ni li jo{ dvo ja ko la tu |om p{e ni com. Ne ve ro va tan po da tak je ste da je se lo ima lo ~ak 50 kla vi ra, a mal te ne svi su pri pa da li [va ba ma.

RU SKI DA NI U ZRE WA NI NU

PRE^ANSKA LEKSIKA

Do do le

Ka sa pre `i ve la Austro u gar sku

o pold de ve ti, de se ti, je da na e sti, sav no vac ko ji se u tom pe ri o du ko ri stio. To go vo ri da su u Omo qi cu do la zi li Mle ~a ni, Du brov ~a ni i Tur ci. Na{ mu zej ima 32 nov ~i }a, a moj brat Go lub je imao 117 - ob ja {wa va dok tra `i sli ku min |u {e iz dva na e stog ve ka iz u zet nog fi li grant skog ra da.

- Naj lep {a min |u {a je na |e na ov de, u cr kvi iz 12. ve ka ko ju smo is ko pa li pre ne kih {est go di na.

Na sta la je za vre me pro va la Mon go la i ka na No ga ja kad su sti gli do Spli ta i So lu na, pa su na kra ju do spe li i do ovih pro sto ra. Iako su je oni do ne li, za ni mqi vo je da min |u {a ima slo ven ska obe le` ja, ja go de i gro `|e - pri kqu ~u je se raz go vo ru Alek san dar Ta na si je vi}, hro ni ~ar Omo qi ce ko ji do ta da uz dr `an, ali po vu ~en pri ~om ni je mo gao da osta ne po stra ni.

- Zna te, bit no je na po me nu ti i to da je ovo se lo ima lo raz vi je no {kol stvo za hva qu ju }i Austro u ga ri ma. U Ho mo qi ci je po sto ja lo ne ko li ko {ko la od ko jih je jed na na zva na „Do ma }in ska {ko la”. U woj su se mu {kar ci ob u ~a va li za ku }ev ne po slo ve, za po qo pri vre du, dok su `e ne ob u ~a va li da ve zu, {i ju, {tri ka ju, ku va ju. Iz we se ka sni je stvo ri la {ko la u~e ni ka u pri vre di. Ima li smo i pod o fi cir sku {ko lu ko ja je du go ra di la - ne str pqiv je Alek san dar da nam {to vi {e is pri ~a, pla {e }i se da ne pro pu sti ne {to iz bo ga te isto ri je me sta ~i je se ime sa po {to va wem iz go va ra lo u dav na vre me na.

Da nas je Omo qi ca po zna ta i po re ci Po wa vi ci ko ja je za ko nom za {ti }e na kao pri rod ni re zer vat, a na la zi se i na bi ci kli sti~ koj ma pi Evro pe kao me sto kroz ko ga se mo ra pro }i uko li ko se `e li u`i va ti u pri ro di i skra ti ti put ka Be o gra du, {to do ka zu je da je ovo me sto i da qe va `no ras kr {}e.

Zo ri ca Dra go je vi}

reno, ka`e se da se “nadodoqio” ili, sasvim jednostavno, da se obukao ”kao dodola”. Bez obja{wavawa detaqa, {to dovoqno govori o slikovitosti dodola.

Ne pati samo Vojovdina od su{a, niti je usamqena u posezawu za magijom pri dozivawu ki{e.

Naro~ito su po tome poznati severnoameri~ki Indijanci pa je jedna wihova sunarodnica, ina~e svetski cewena spisateqica Lesli Marmon Silko... zabele`ila jednu legendu ba{ pod naslovom „^ovek koji donosi oblake”, a koja, opet, vi{e govori o ne~emu drugom. Kao, uostalom, i ova vesela anegdota, izmi{qena, ali ne zbog Indijanaca, ve} zbog jedne druge pojave (vi{ka ki{e) i jednog drugog kraja sveta. Dakle, ~uveni poglavica Apa~a, stra{ni Ko~iz, vratio se jednom sa studijskog putovawa po Evropi. Sazvao hitno skup{tinu plemena i pod ta~kom jedan smenio sve vra~eve. Potom naredio da se seku drva za zimu (zbog drugog vica) i sve tako redom. Svi su }utke saslu{ali odluke skup{tine (~itaj: Ko~iza), ali je posle skupa najstariji vra~ pri{ao Ko~izu i tiho mu zamerio. „OK, veliki brate. Mo`da si u pravu, ja naj boqe znam da mi nismo ba{ idealni i najve}i vra~evi na svetu, ali seti se na{ih zajedni~kih poduhvata, pa vr{waci smo. Seti se na{eg prvog susreta s medvedom, na{e prve qubavi, Lake Srne. OK, ona je sada tvoja omiqena `ena, ali priznaj da i ja ne{to vredim.

Kona~no, bar ti zna{ da ja mogu da dozovem ki{u skoro stopostotno!” „E, ba{ sam i ~ekao da to spomene{„, spremno ga do ~eka Ko~iz. „Kada sam ja, onomad, bio na Vembli ju, video sam kako je tamo na travu istr~alo 11 ratnika u crvenom i 11 u plavom, a s wima i vra~ u crnom. Onda je on (vra~) dunuo u neku malu pi{taqku i po~ela je da pada takva ki{a da nije stala dve nedeqe!” Naravou~enije basne je, naravno, da su za sve smene va`ne vremenske prilike.

Sada, u modernom svetu, nau~nici izazivaju ki{u stvarawem ve{ta~kih oblaka rasprskavawem te~nog ugqen-dioksida ili jodida srebra .

Pa vle Ma le {ev Kwige ovog autora mogu da se kupe u novosadskim kwi`arama „Most”, „Mala velika kwiga” i „Lemijeva kwi`ara”

Dok ne pro cve ta pri vre da, pe va }e se „Ka qin ka” im u Be~ ke rek do |e no va vla da ju }a svi ta, k’o da nam se bo je na na ci o nal noj za sta vi pre vr nu {e na tra {ke, pa ume sto cr ve ne, pla ve i be le, re do sled po sta de obr nut, ka ko to pri li ~i brat skoj nam Ru si ji. Za vla da za ti li ~as u ovom voj vo |an skom kra ju ne ka kva ru ska eufo ri ja, al’ ne za to {to nam ga zde iz “Ga sprom wef ta”, kao ono mad, uz o ra {e plod ne wi ve u po tra zi za no vim na la zi {ti ma naf te i ga sa. Ovog pu ta ne ka ko je drug ~i je, po sve sr da~ no grad ski oci do ~e ku ju go ste iz da le ke, a ta ko bli ske Ru ske Fe de ra ci je, za raz li ku od pa o ra ko ji ni su bla go na klo no gle da li na to {to im te {ka naf ta {ka me ha ni za ci ja ga zi po ora ni ca ma.

Tek {to se na pre sto lu usto li ~io lord mer i we gov za me nik, ve} je u po se tu gra du na Be ge ju sti gla we go va ek se len ci ja, am ba sa dor Ru si je u Sr bi ji, Alek san dar Va si qe vi~ Ko nu zin. Te dra go sti u Grad skoj ku }i i ti ska wa zna nih i ne zna nih do ma }i na uz uva `e nog di plo ma tu, odav no gra |an stvo ne vi de. Re~ po re~, vi {e o za jed ni~ koj isto ri ji, a ma we o pri vred noj sa rad wi, do {lo se i do za kqu~ ka da bi ov da {wi |a ci tre ba lo da u~e ru ski je zik ka ko bi im, re ~e Ko nu zin, u ne kom bu du }em pe ri o du po mo gao u wi ho voj pro fe si o nal noj de lat no sti. Ovu po se tu ove ko ve ~io je i re gi o nal ni list “Zre wa nin” ~i ju je na slov nu stra nu ukra si la po ster – fo to gra fi ja sr da~ nog ru ko va wa i osme hi va wa am ba sa do ra Ko nu zi na i za me ni ka zre wa nin skog gra do na ~el ni ka ^e do mi ra Ja wi }a.

^

De co, u~i te ru ski je zik, po ru ~io Ko nu zin

Ne ko li ko da na ka sni je svo ju pri vr `e nost Ru si ji is ka za la je i ~la ni ca Grad skog ve }a za du `e na za kul tu ru Du brav ka Ben gin Bu lo van, pri re div {i u Pla vom sa lo nu Grad ske ku }e pri jem za auto re iz lo `be “Sa vre me ni ru ski sli ka ri iz gra da Ob win ska”, ko ja je iste ve ~e ri sve ~a no otvo re na u Sa lo nu Na rod nog mu ze ja. Pri me ti la je, do du {e, da ugo {}a va wem ru skih umet ni ka lo kal na sa mo u pra va ne mo `e da re {i ni so ci jal na ni eko nom ska pi ta wa, ko ja nas ja ko pri ti ska ju, ali je po ru ~i la da “iz ova kvih pri me ra sa rad we mo `e mo da cr pi mo ener gi ju, na pu ni mo du {u i sku pi mo sna gu da mo `da ma lo lak {e iza |e mo na kraj sa prak ti~ nim pro ble mi ma”.

Vaq da da bi du {u is pu ni li do vr ha, i Kul tur ni cen tar je od lu ~io da or ga ni zu je ci klus ru skog fil ma, pa }e po se ti o ci ove i na red ne ne de qe, za xa ba ka, mo }i da

od gle da ju ostva re wa sta ra dve i tri de ce ni je.

Vr hu nac eufo ri je u naj ve }oj ba nat skoj va ro {i zbio se pre ne ko li ko da na na sed ni ci Grad skog ve }a. We go vi ~la no vi slo `i li su se o ini ci ja ti vi za us po sta vqa we sa rad we iz me |u Zre wa ni na i ru skog gra da No gin ska, ~i me su, ka ko re ko {e, na sta vqe ne ak tiv no sti do go vo re ne to kom ne dav ne po se te am ba sa do ra Ko nu zi na. Isti onaj za me nik gra do na ~el ni ka s na slov ni ce “Zre wa ni na” pri me tio je da usva ja we ovog za kqu~ ka “po ~e tak jed ne le pe pri ~e ko ja bi tre ba lo da, osim uobi ~a je nih for mal no sti u od no si ma iz me |u dva gra da, do ne se i ozbiq ni ju sa rad wu u obla sti kul tu re, spor ta i na ro ~i to pri vre de”. A, dok pri vre da ne pro cve ta, Zre wa nin ci bi mo gli da za pe va ju i La ri o no vu “Ka qin ku”. Ne }e im to na pu ni ti bu |e la re, al’ du {u sva ka ko ho }e. @eq ko Ba la ban

dnevnik

oglasi

sreda15.avgust2012.

23

24

sreda15.avgust2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula u 77. godini PRODAJEM krave muzare, mlade junice i telad.

Telefon 064/156-4742.

58542

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002.

58234 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 061/62-63-212 58587 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad.

Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

58591

Zaspala je ve~nim snom na{a draga strina i snaja

Ilinka Ugrin~i} Sahrana je 15. 8. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Stevan, snaja Mirjana i sestra Bojka.

58626

Posledwi pozdrav

Ilinki Ugrin~i} od: kom{ija Popovi}, @ivkovi} i bra}e Stankovi}.

58628

Ilinka Ugrin~i} Bela

^ETRNAESTOGODI[WI POMEN

^ETRNAESTOGODI[WI POMEN

Zdravko Miskin

Zdravko Miskin

1935 - 2012.

Posledwi pozdrav od Cice i Vlade.

58644

Ako je smrt ja~a od `ivota nije ja~a od bola i qubavi koju nosimo sa sobom. Da je qubav mogla da te sa~uva ona bi ti podarila ve~nost.

Tvoja }erka Jovana sa majkom Oqom.

Danica Novakovi} POVOQNO izdajem garsoweru u centru Budve blizu mora, Kumbor, sobu sa kupatilom i kori{tewem kuhiwe za 4 osobe. Telefon 0038269045009.

58236

PRODAJEM na Novom nasequ dvostrano orijentisan dvosoban stan, 4. sprat bez lifta ili mewam za sli~an u zgradi sa liftom ili ni`e spratnosti. Telefon 063/7726-845.

49983 LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit.Cena 37.000e. Telefon 063/239-411.

57272

Uvek }e te voleti i po{tovati tvoj drug Hejzi sa porodicom.

58638

58639

Posledwi pozdrav dragom kolegi, drugu i prijatequ

Posledwi pozdrav dragom drugu i nesebi~nom prijatequ

Milanu - Mi{i ^uqku

Marku Latovu

Moju dragu suprugu, a na{u majku, baku i prabaku isprati}emo na ve~ni po~inak i nezaborav.

Suprug Ranko, sin Radovan, k}erke Miqa i Dobrila, kao i porodice: Stani}, Zeqkovi} i Kuzman.

Sahrana mile nam pokojnice obavi}e se u sredu, 15. avgusta, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

IZDAJEM name{tenu novu garsoweru, {iri centar, 1. sprat, CG, mo`e na du`i period. Telefon 064/155-7510.

58471

Pro|e i dugih 14 godina...

58624

Uspomene na tebe, na{a putovawa, zajedni~ke ideje i dugotrajne diskusije ne}e nikada biti zaboravqene.

Te{ko je zamisliti i prihvatiti pomisao da vi{e nisi sa nama i da nam ostaje samo ve~na uspomena na Tebe.

Milo{ Kurja~ki Kurja.

Mi{a Kurja~ki sa porodicom.

58641

58640

Posledwi pozdrav na{oj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 14. 8. 2012. godine preminula na{a draga

Milica Bari{i}

Mici

1950 - 2012.

Kom{ije Mili}evi}i.

Posledwi ispra}aj je u sredu, 15. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, iz kapele, u Stepanovi}evu.

O`alo{}ena sestra Zlata sa porodicom.

58643

58642

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dugogodi{wem vrednom i sposobnom rukovodiocu Slu`be protokola u Skup{tini grada Novog Sada

Posledwi pozdrav dragoj kom{inici i prijateqici

Nezaboravnom prijatequ

Na{ voqeni uja, {ogor i deda

~oveku

i

Marko Latov Smiqki Stefanovi}

Marku Latovu

Radmila, Miroslav i Marko Lotina.

Jovan Dejanovi}.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Marko Latov

Branislava Bene`an 1932 - 2012.

Tato moj, sre}an ti put do Olimpa, i ne brini, vaspitawe spartansko i obrazovawe atinsko koje si mi usadio i qubav koju si mi pru`io nosi}u do kraja `ivota, jer ja sam tvoj heroj!

napustio nas je iznenada u 79. godini.

Sa nama zauvek ostaje wegova beskrajna dobrota, plemenitost i qubav.

Duboko o`alo{}eni wegovi: Joca i Vawa sa familijom.

Sahrana }e se obaviti 15. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na Grobqu, u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}ena porodica.

dragom

Jovi Davidovi}u

posledwi pozdrav od stanara Bulevar cara Lazara 57.

58601

58604

Pro{lo je ~etrnaest tu`nih godina bez tebe.

Preminula je majka na{eg kolege Radoslava

58540

Po{tovanom kom{iji

od porodica Kr~adinac i Meni}anin.

58536

dragom

Dara Koledin.

58596

pozdrav

Stevanu Bo`i}u

58615

Posledwi pozdrav prijatequ i kolegi

Smiqa, Boba i Doda.

Milica Popovi} Samo je vreme pro{lo, a qubav, tuga i praznina ostaju zauvek.

Sin Stevan.

voqenoj

U srcu ve~no }e te ~uvati tvoja prija.

posledwi pozdrav.

Posledwi prijatequ

ro|. Prodanovi}

pozdrav

iz Ka}a

58605

POMEN

Posledwi priji

Miri Poqakov

Marku

1933 - 2012.

58617

58616

25

sreda15.avgust2012.

POMEN

Voli te tvoja Mika!

Zorka [erkov Milica Novakovi}

58613

Sau~estvujemo u wegovom bolu.

~ika Marku

Danica Novakovi}

Kolektiv JP „Zavod za izgradwu grada Novi Sad�.

Umiru samo zaboravqeni.

Pamti}emo Te sa velikim po{tovawem.

Kolektiv Modena Travel.

Posledwi prijatequ

pozdrav

Zoran Bogojevi} Beli

Porodica Terzin.

Pro{lo je tu`nih {esnaest godina od kada nisi sa nama.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: otac Borislav, majka Miqka, brat Goran i sestra Zorica.

58618

Ako je smrt ja~a od `ivota, nije od na{e qubavi i se}awa na tebe.

58599

Posledwi pozdrav

Iznenada smo ostali bez na{eg ~ika Marka.

Izuzetan ^ovek, odani Prijateq, Qudina.

Legenda od turisti~kog Vodi~a.

Smiqo

Smiqki Stefanovi}

Marko Latov hvala ti za sva dru`ewa.

Ispra}amo ~ika Marka u bolu.

Hvala mu za sva u~iwena Dobra.

Sve generacije iz KOMPAS tourism&travel.

Tvoji: Qubica, Srba, i Pe|a sa porodicom.

od: sestre Bebe, sestri~ine Tijane i Qiqane sa porodicom.

58590

58602

59851-P

58621

Opra{tamo se sa velikom tugom i bolom.

O`alo{}eni weni namiliji: sinovi Du{an i Petar, snaja Milena, unu~ad Jovana i Du{an i ostala rodbina.

58580

Draga kumo

POMEN

15. 8. 1996 - 15. 8. 2012.

Marku Latovu

Dana, 15. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, na Mesnom grobqu, u Turiji obele`i}emo pomen na{oj dragoj majci i baki.

59850/P

611-P

dragom

1922 - 2005.

1. 2. 1957 - 15. 8. 2012.

Tvoji Igor sa porodicom, Sandra i Olga.

Porodica Dimitrijevi}.

58625

Zdravko Miskin

Bolno je rastaviti se od dva draga prijateqa u jednom danu

Oti{ao je u {kolski drug

se}awa

na{

3 Posledwi pozdrav dragoj

Stojanki Arsi}

Radmila Markovi}

Milan ^uqak Mi{a

1947 - 2012.

Marko Latov

Ali uspomena na iskreno drugarstvo studentskih dana }e nas zauvek spajati.

Sahrana je u Ratkovu, 15. 8. 2012. u 15 ~asova.

jo{

Iznenada si nas napustila, a nama }e ostati da ~uvamo lepe i drage uspomene.

Marko Latov

od

O`alo{}eni: majka, bra}a, sestre, unuci i ostala rodbina.

Stanoje, \oka, Kurja, Kosta, [andurika, Braca Paja, Braj{ika i Branko.

58614

58608

Tuguje za wim generacija u~iteqa iz 1951.

Ratka.

58607

58606

26

tv program

sreda15.avgust2012.

06.00 07.30 08.00 09.00 11.15 12.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Лола Наш гост Агропарламент Лице с насловнице Панонска патрола Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

СЕРИЈА

Оперативци (РТВ1, 23.05) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам после 1945.

09.30 Под истим кровом 10.00 Вести 10.10 Освајачи 11.00 Све о животињама 11.25 Кухињица 11.50 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Како...?

12.25 Кроз баште банатске 12.40 Здраво живо 13.00 Ноћна смена 13.30 Фаца: Најбоље 14.00 Вести 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Ток шок 16.00 Освајачи 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Последњи бег на Балкану 21.05 Документ 21.30 Повратак на село 22.00 Војвођански дневник 22.35 Међународни тероризам после 1945.

23.05 Оперативци 23.55 Серија недеље: Последњи бег на Балкану 00.55 Документ 01.20 Повратак на село 01.45 Концерт-Грување уживо у студију „М“

06.30 07.00 08.25 08.50 09.15 09.30 09.55 10.20 10.45 11.10 11.35 12.05 12.30 12.40 13.10 14.05 14.35 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.30 00.00

Кухињица – мађ. Концерт Вампири Концерт дечјег хора Звончићи Новосадско дечије лето ФЛУОШ, луткарске представе за децу Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Уличаролије Академац Уличаролије Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Нови таблоид Концерт Вампири ТВ баштине Добро вече, Војводино (ром) Разговор с поводом (мађ) Мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Оперативци Биографије Плави круг ТВ баштине ТВ Продаја

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.05 Украдена срца 11.32 ЦИ 5 12.30 Рецепти Лауре Равајоли 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Ленија 15.00 Вести 15.05 Зове море 15.30 Спринт 16.00 Рецепти Лауре Равајоли 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.45 Конак 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Ево нас код вас 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Зове море 23.00 ЦИ 5 23.55 Украдена срца

ТРАГ

06.02 07.12 07.31 07.37 07.47 07.53 08.17 08.29 08.34 08.40 09.00 09.15 09.42

Сли ке с Пон те ро са

10.08 10.38 11.03

По по пи су из 1751, Трст као нај ве ћа хаг збур шка лу ка у из град њи, имао је 212 жи те ља Ср ба. Ова чи ње ни ца ба ца у за се нак на шу пр ву асо ци ја ци ју на Трст као вра та Евро пе где смо ку по ва ли све оно че га ни је би ло у Ју го сла ви ји се дам де се тих. Да нас у Тр сту жи ви око 10 хи ља да Ср ба, али се они ба ве јед но став ни јим и ма ње пла ће ним по сло ви ма. Аутор: Но ви ца Са вић Уред ник: Љу би сав Алек сић (РТС1, 10.05) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.05 10.35 11.00 11.04 12.00 12.15 12.31 13.14 13.20 13.43 15.10 16.00 17.00 17.25 18.25 19.00 19.17 19.30 19.50 20.40 22.35 23.20 23.35 23.42 00.26 02.08 02.11 03.03 04.03 04.26 04.57 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Камионџије Вести Траг Пловећи град Вести Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Деца са острвом са благом, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Београдска хроника Моја лепа Србија Слагалица Време, стање на путевима Дневник Срећни људи Фудбал: Србија - Република Ирска, пренос пријатељске утакмице Место злочина-Лас Вегас Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Избацивач, филм Вести (04.00,05.00) Камионџије Запамти ме Пловећи град Траг Срећни људи Верски календар

11.31 12.15 12.40 13.10 14.26 14.53 15.18 15.51 15.57 16.08 16.42 17.02 17.55 18.20 18.51 18.57 19.19 19.31 19.36 19.42 19.48 20.00 20.30 21.00 21.55 23.33 00.00 00.45 01.43 03.27 03.47 04.21 04.51 05.16

dnevnik

Концерт за добро јутро. Слагалица Датум Верски календар Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Зујалица Необично о биљкама Приче о Фројду Водич кроз модерну архитектуру Београда Е-ТВ ТВ мрежа Бијенале студентске графике 2012. Научни кафе Чело Фест Арт зона Трезор Приче о Фројду Водич кроз модерну архитектуру Београда Ја, ми и други Датум Верски календар Ексклузивно Линк Свилена тога Музички програм Савремени писци Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и деди Датум Верски календар У свету ТВ фељтон Свилена тога Градић Пикок, филм Фестивал филмског сценарија - Врњачка бања Бир фест Трезор Фудбал: Србија - Република Ирска Линк Ексклузивно Е-ТВ ТВ фељтон Бир фест

ТВ ФЕЉТОН

Бранка и Млађа Веселиновић (РТС2, 20.30)

СЕРИЈА

Рецепти Лауре Равајоли (Новосадска ТВ, 12.30)

07.00 10.00 11.00 12.00 16.30 17.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Једрење Преглед белгијске лиге Прегелед аргентинске лиге АТП Мастерс Синсинати СК Тенис студио АТП Мастерс Синсинати Фудбал: Белгија – Холандија АТП Мастерс Синсинати Кејџ ратници – Бахраин Мото ГП Мугело

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

06.15 06.30 07.00 08.30 09.30 10.40 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.30 00.15 01.10 01.15 01.45 02.00

Ексклузив Експлозив Езел Рањено срце Одбачена Филм: Др Ти и његове жене Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Рањено срце Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Порука у боци Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив Кобра

06.30 Слике живота 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Документарна серија 09.45 Топ шоп 10.00 Филм: Хајдук 12.00 Топ шоп 12.30 Мирослав Лазански 13.00 Љубав у залеђу 15.00 Ало, ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: О покојнику се најлепше 20.00 Ало, ало 21.00 Филм: Година пса 23.00 Удовице 00.00 Ало, ало 01.00 Филм: Криминалистички роман 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Година пса

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Миранда Ричардсон

Принц и ја На Универзитет у Висконсину долази Еди, студент из Данске. Пејџ, ћерка локалног фармера, ни не сања да је Еди заправо Едвард- наследник данског трона. Упркос чињеници да је Еди потпуно неприлагођен када су у питању многи аспекти свакодневног живота, он и Пејџ постају пријатељи. Она одлучује да га позове на фарму своје породице, где се Еди покаже у најбољем светлу и одушеви све укућане. Ипак, када га новинари усликају како се љуби са Пејџ и када он због болести оца оде назад у Данску, Пејџ схвата да се заљубила у њега и одлази за њим у Копенхаген. Његова породица, међутим, није одушевљена њеним доласком… Улоге: Џулија Стајлс, Лук Мејбли, Миранда Ричардсон Режија: Марта Кулиџ (Б92, 21.10) 08.40 Долина сунца 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 14.00 Наша мала клиника 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10 Нинџа ратници 21.10 Филм: Принц и ја 23.10 Вести 23.45 Спортски преглед 00.05 Увод у анатомију 00.55 Филм: Тајанствена Анастазија 2

08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50

Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Јелена Моја Србија Телешоп Вести Граница Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Једна жеља, једна песма Агенција Беверли Хилс Луда кућа Изнајми звезду Агенција Једна жеља, једна песма

Бојана Ординачев

СЕРИЈА

Јелена У седамдесетим годинама прошлог века млада Јелена, кћерка високог функционера у партији и угледног Београђанина и млади Вук одлучују да побегну из града за њен осамнаести рођендан. Неко је, међутим, сазнао за њихов план и одлучио да им помрси конце... Улоге: Даница Максимовић, Аљоша Вучковић, Ирфан Менсур, Бојана Ординачев, Срђан Карановић, Ружица Сокић, Иван Бекјарев, Срна Ланго, Владан Дујовић, Андреј Шепетовски, Ива Штрљић, Милица Бабић, Марко Бацовић Режија: Андреј Аћин и Дејан Зечевић (Хепи, 14.10)

07.00 10.15 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.30 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00 22.00

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Гранд парада Град шоу Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Кукавица Мале тајне Академија дебелих- уживо Национални дневник Мала невеста Госпођица 48 сати свадба Академија дебелих- преглед дана 23.00 Брачни судија 00.30 Црна хроника 01.00 Филм: Панишер: Ратна зона

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda15.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

20

27

ЈОВАН–ЈОЦА ЛАЛОШЕВИЋ – ОД НАЦИОНАЛИСТЕ ДО АУТОНОМИСТЕ

Пише: др Са ша Мар ко вић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20

Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Луда вожња Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Четири венчања - Америка 18.10 Највећи губитник 19.05 Стручњак за торте 20.00 Богата млада, сиромашна млада 20.55 Венчаница из снова 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Богата млада, сиромашна млада

08.00 Тајни рат 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Германска племена 11.00 Вучице 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Покахонтас и капетан Џон Смит – љубав и спасење у Новом свету 14.00 Како је уметност створила свет 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Варвари Терија Џонса 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Туберкулоза. бела смрт 20.00 Живот и дело Роберта Опенхајмера 22.00 Тајни рат 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Синатра – мрачна звезда

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Дневник Јанга Тровача Влаком према југу Врана Свједоци Неустрашиви Торенте 2 Еротски филм Еротски филм

Врана Некада се веровало да, када неко умре, врана односи његову душу у земљу мртвих. Али, понекад, врана може душу и да врати, како би неправда била исправљена. Рок гитаристу, Ерика Дрејвена и његову вереницу, Шели, брутално убија банда, а годину дана касније, Ерик почиње да се свети... Улоге: Брен дон Ли, Мајкл Вин кот, Ро шел Деј вис Режија: Алекс Про јас (Си не ма ни ја, 16.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.11 Доме, слатки доме 10.12 Заволите свој дом 1, док. серија 11.01 Човекова планета, док. серија 12.00 Дневник 12.30 Моћ судбине 13.15 Марија, мајка Исусова, филм 15.11 Дубине: Потопљено благо, док. серија 15.42 Црне роде, док. филм 16.15 Понос Раткајевих 17.24 Хрватска уживо 18.30 Лоза 19.18 Наврх језика 19.30 Дневник 20.10 Клапе Госпи Сињској 2012, снимак 21.30 Стипе у гостима 22.10 Дневник 3 23.00 Циклус америчког филма 70их: Амерички графити 01.00 Секс и град 01.30 ЦСИ: Мајами

Деј вид Џеј сон и Ни ко лас Линд харст

СЕРИЈА

Мућке Породица Тротер толико је декинтирана да стриц Алберт пристиже у помоћ тако што доживи „несрећу„ с отвореним подрумским вратима у пабу Рагина глава. Улоге: Деј вид Џеј сон, Ни ко лас Линд харст, Ба стер Ме ри филд, Ро џер Лојд Пек, Џон Че лис Режија: Су зан Бел бин (ХРТ 2, 23.35) 08.20 08.54 09.07 09.32 10.00 10.26 10.55 12.30 13.10 13.25 13.50 14.10 14.41 15.25 16.54 17.25 17.51 18.40 19.22 19.40 20.10

22.20 22.45 23.35 00.08 00.40 01.22 01.50

06.00 07.30 08.55 10.15 11.40 13.10 14.40 15.45 17.50 20.05 21.40 23.35 01.50 03.20 05.10

Титеф Дечко моје девојке Ол-стар Супермен Једноставни Симон Викинг Вики Девојка на лошем гласу Милдред Пирс Трон. Легат Непобедиви Лери Краун Краљев говор Генсбур. Херојски живот Кућа из снова Љубав и друге дроге Бетонски фараони

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Божићни пољубац Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Краљевски болесници Вокер, тексашки ренџер Монк Божић у облацима Дијагноза убиство Монк Краљевски болесници Метеорска олуја Близанци Медијум

08.10 Езел 10.10 Кисмет - окови судбине 11.20 Штиклама до врха 12.10 Бибин свет 13.10 Еџклузив таблоид 13.30 Крв није вода 14.25 Бибин свет 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Штиклама до врха 20.50 Непристојна понуда, филм 22.55 Време убијања, филм 01.40 РТЛ Вести 01.55 Закон и ред 02.40 Астро шоу

Непристојна понуда

20.30

Ро шел Деј вис

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Жутокљунац Амика Х2О Уз мало воде! Кањон опасних игара Цртана серија Љубав је чудна Шкабрња: Велика Госпа, пренос мисе Драга Госпа Илачка, док. филм Скица за портрет Обична клиника Дарма и Грег Јелен, украс хрватских шума, док. филм Светска блага 2, док. серија Марија, ајка Исусова, филм Алпе Дунав Јадран Сити фолк 2012. Идемо на пут с Гораном Милићем Нови клинци с Беверли Хилса 20пет, квиз Гламоур Пудс 1, док. серија Пријатељска фудбалска утакмица: Хрватска Швајцарска, емисија Пријатељска фудбалска утакмица. Хрватска Швајцарска, пренос Пријатељска фудбалска утакмица. Хрватска Швајцарска, емисија ЦСИ: Мајами Мућке Битанге и принцезе Шаптачица духовима Сестра Џеки Др Хаус

07.30 Чудна фреквенција 09.00 Биографија - Морган Фриман 10.00 Мекгајвер: Пут до судњег дана 11.30 Чудна фреквенција 13.00 Биографија - Скарлет Џохансон 14.00 Сувишни пртљаг 16.00 Друмски тркачи 17.30 Биографија - Морган Фримен 18.30 Чудна фреквенција 20.00 Биографија - Скарлет Џохансон 21.00 Сурова казна 23.00 Идентитет

08.00 Сирене 09.50 Ејс Вентура, зов природе 11.20 Ени Хол 12.50 Како је Гринч украо Божић 14.30 Врата раја 18.00 Плави гром 20.00 Неконтролисана моћ 22.00 Црно и бело 00.00 Еротски филм

Дејвид и Дијана су тек венчани пар, који се запути у Лас Вегас с надом да ће освојити довољно новца како би могли финансирати Дејвидов пројекат на подручју некретнина. Када на рулету изгубе уложен новац, сретну милијардера Џона, којем се Дијана одмах свиди... Улоге: Ро берт Ред форд, Де ми Мур, Ву ди Ха рел сон, Сеј мур Ка сел, Оли вер Плат, Би ли Боб Тор нтон Режија: Адри јан Лајн (РТЛ, 20.50)

Де ми Мур

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.55 22.50 23.45 00.40

Опасан лов Страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобил будућности Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Лет изнад Аљаске Страствени риболовци Чудовишта из реке Пецање голим рукама Лет изнад Аљаске

08.30 08.45 09.30 10.00 10.45 12.45 13.15 14.30 15.30 19.00 20.45 20.50 21.55 22.55 23.00 23.30 23.35 23.50 00.00 01.00

Коњички спорт Супербајк Суперспорт Супербајк Олимпијске игре Сви спортови Бициклизам Скијашки скокови Тенис Скијашки скокови Сви спортови Коњички спорт Голф Сви спортови Голф Сви спортови Голф Једрење Фудбал Скијашки скокови

Вој во ди на учи да хо да

Н

а род на упра ва су сре та ла се и с број ним про - ја се ру ко во ди ла про це сом ма ђа ри за ци је ста нов ни бле ми ма ко ји су би ли по сле ди ца цр но бер зи - штва. Но се ћа од лу ка На род не упра ве у ве зи с про јан ских и зе ле на шких ак тив но сти. ‘’За ме - свет ним пи та њем би ла је омо гу ћа ва ње шко ло ва ња ник по ве ре ни ка за пре хра ну Ди ми три је К. То до ро - де це на ма тер њем је зи ку. ‘’При ма се пред лог, да се вић из ве шта ва ка ко до ла зе љу ди из Бе о гра да с об ја - из да на ред ба школ ским над зор ни ци ма да од са да на ва ма вој ним вла сти ма и ку пу ју жи вот не на мер ни це ста ва у основ ним шко ла ма бу де ис кљу чи во на ма по мак си мал ној це ни у ве ли ко да их у Бе о гра ду тер њем је зи ку (под ву че но у ори ги на лу За пи сни ка – мно го ску пље пре про да ју. Го во ри и о дру гим зло у - при мед ба С. М.)’’. То је за пра во пред ста вља ло ко по тре ба ма ко је по ти чу отуд што се жи вот не на мер - пер ни кан ски за о крет у до та да шњој по ли ти ци обра ни це на ба вља ју пу тем вој них вла сти, те пред ла же зо ва ња Угар ске ко ја је спре ча ва ла тај део раз во ја да од На род не упра ве оде мол ба, шта ви ше на ред ба школ ства с обра зло же њем ши ре ња де струк тив ног Ко ман ди да се жи вот не на мер ни це на ба вља ју са мо на ци о на ли зма не ма ђар ских на ро да. Нај пре је би ло пу тем од се ка за пре хра ну и у Бе о гра ду да се про да - по треб но утвр ди ти број рас по ло жи вог струч ног ка дра и оне мо гу ћи ти ин фил тра ци ју ан ти ју го сло вен ју под над зор оп шти не’’. Но ва ма ђар ска вла да се тру ди ла да ома ло ва жи и ске про свет не тен ден ци је. Отуд је На род на упра ва де ста би ли зу је ак тив но сти На род не упра ве оп ту жба - за Ба нат, Бач ку и Ба ра њу ве о ма бр зо ре а го ва ла из ри ма ко је су се од но си ле на дис кре ди то ва ње де мо крат ских на че ла и на ци о нал них пра ва. Ти мо ти ви оп ту жби су про ниц љи во би ли иза бра ни као нај ком плек сни ји про бле ми с ко ји ма се су сре ла но ва упра ва, а ко ји су би ли и стра те шки ци ље ви из про гра ма аме рич ког пред сед ни ка Ву дроа Вил со на. Та ко је пра во вре ме но На род на упра ва од ре а го ва ла на оп ту жбу Не мач ког дру штва у Угар ској са се ди штем у Бу дим пе шти. Оп ту жба се од но си ла на на вод но не по што ва ње пра ва не мач ке на ци о нал не за јед ни це у Вој во ди ни. По зи ва ју ћи се на ре зо лу ци ју ко ју је Ве ли ка на род на скуп шти на до не ла 25. но вем бра 1918. го ди не о га ран то ва њу свим на род но сти ма на под руч ју Ба на та, Бач ке и Ба ра ње ‘’пот - Пе шта по ла га ла пра во на из гу бље но пу не сло бо де у на род ном и кул тур ном раз вит ку’’, чи то ин си сти ра ју ћи на са ста вља њу спи ска о пре да На род на упра ва је де ман то ва ла те оп ту жбе и исто - ва чи ма у Вој во ди ни. Исто вре ме но, би ла је при пре вре ме но ис трај но апо стро фи ра ла по ли тич ку во љу мље на и за кле тва за на став ни ке ко ју су по ла га ли на На род не скуп шти не о от це пље њу од Угар ске. ‘’Ни - вер ност слу жби у но вој др жа ви. На не де фи ни са ним де мар ка ци о ним те ри то ри ја ма је дан наш су гра ђа нин Не мац не ће би ти ни го њен ни за по ста вљен док та сво ја ра зо лу ци јом за јем че на пре ма Ма ђар ској, а где је На род на упра ва пре тен до пра ва хо ће да вр ши, шта ви ше сва ки ор ган Нар. ва ла да ус по ста ви сво ју власт, би ло је мно го сна Упр. би ће му на ру ци у по сти за ва њу тих на ци јо нал - жни јих и ис трај ни јих от по ра и у про свет ној ре гу ла них те жња, до кле год се не ко се са пр вим и основ - ти ви. Та ко су на став ни ци ги ма ни зи је у Ба ји, сви ка лу ђе ри ‘’ци стер ци тан ског ре ним по ли тич ким на че лом скуп да... од би ли по зив на по ла га ње штин ске ре зо лу ци је по ко ме су Нај те же је би ло за ме ни ти при се ге’’. Иако ни је из о стао Б. Б. и Б. пот пу но от це пље не од по ку шај обра зло же ња по тре бе мађ. Ре пу бли ке, а са да већ и са - мађарске судове српским уз за кле тве и на став ног осо бља став ни део Кра ље ви не Ср ба, родољубиву помоћ Срба и тог ти па и с ди ску та бил них те Хр ва та и Сло ве на ца.’’ Словена адвоката који су ри то ри ја, осла ња ње На род не Вр ло зна чај на Ла ло ше ви ће ва дра го вољ но на пу сти ли упра ве на за ко но дав не и уго уло га би ла је и у пре у зи ма њу уносне канцеларије вор не по сту ла те Кра ље ви не ци вил не вла сти од ма ђар ских Ср би је сво ди ло се на пре ју ди ор га на упра ве. ‘’Нај те же је би ло за ме ни ти ма ђар ске су до ве са на шим срп ским су - ци ра ње по зи тив них ме ђу на род них по ли тич ких од до ви ма уз ро до љу би ву по моћ Ср ба и Сло ве на адво - лу ка у ко рист срп ског на ро да и на тај на чин иза зи ка та ко ји су дра го вољ но на пу сти ли сво је уно сне ка - ва ло от пор ма ђар ског ста нов ни штва, по себ но у не це ла ри је да би јед но вре ме по слу жи ли др жа ви обла сти ма где су би ли број ни ји, хо мо ге ни ји и под као су ди је. Ус пео је и тај по сао’’. Ла ло ше вић се тру - сна жни јим ути ца јем Бу дим пе ште. До та да по сто је ће срп ске шко ле ни су кри ле сво је дио да сва ки по ку шај очу ва ња ма ђар ске вла сти де за ву и ше и дис кре ди ту је. То је био ве о ма зах те ван вид но за до вољ ство на го ве шта ва ним про ме на ма. У по сао с об зи ром на то да је но ва ма ђар ска вла да по - по не ким слу ча је ви ма би ло је и очи глед ног ре ван ла га ла пра во на те ри то ри је пред рат не Угар ске и во - ши стич ког ста ва, ко ји је са мо ука зи вао на ду би о ди ла вр ло ак тив ну ди пло мат ску бор бу за њи хо во зност про бле ма школ ства ма њи на у Угар ској кра ље очу ва ње. С том на ме ром иза сла ни ци ма ђар ске вла - ви ни. Ипак ал тер на ти ва и са ве сност у ве зи с ну жно де че сто су бо ра ви ли код са ве знич ке и срп ске ко - шћу оп стан ка ма ђар ског је зи ка у Вој во ди ни је ува ман де у Бе о гра ду. Ла ло ше вић је пра тио те ди пло - жа ва на и пре по ру чи ва на. Па зи ло се на то да се ре мат ске по те зе Ма ђа ра и ре а го вао је на њих. Та ко је фор ме из ве ду у скла ду са за кључ ци ма Ве ли ке на оба ве стио ми ни стра уну тра шњих де ла Све то за ра род не скуп шти не од 25. но вем бра 1918. го ди не ко ји При би ће ви ћа о на ме ри ма ђар ског иза сла ни ка ко ји је су се од но си ли на по што ва ње пра ва не сло вен ских оти шао у Бе о град да очу ва власт и ју рис дик ци ју Бу - на ро да на те ри то ри ји Бач ке, Ба на та и Ба ра ње. На тај на чин је оста ло тра га о на ме ри да се фор ми ра од го дим пе ште на про сто ру Сом бо ра. Осим то га, Ла ло ше вић је по др жа вао и под сти цао вор на про свет на по ли ти ка ко ја ће ува жа ва ти де мо сре ђи ва ње про свет них при ли ка у Вој во ди ни, има ју - граф ску и на ци о нал ну струк ту ру ста нов ни штва ћи у ви ду до та да по сто је ћу про свет ну по ли ти ку ко - Вој во ди не.

Студију др Саше Марковића „ПОЛИТИЧКА БИОГРАФИЈА ЈОВАНА – ЈОЦЕ ЛАЛОШЕВИЋА” објавио је Педагошки факултет у Сомбору Новосадског универзитeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

sreda15.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Кри зан дан за вас! Па зи те шта и с ким ра ди те. Мо гли би сте на ле т е т и на зид и раз б и т и се. Узми те у об зир сво ја огра ни че ња и сво је здрав стве но ста ње. До ла зи те до ре ше ња.

BIK 20.4-20.5.

У при ват ном би з ни су бу д и те кон цен три са ни и то ле рант ни, да се не би за о штри ли од но си с кли јен т и м а. Бри н и т е о свом здра вљу на ду ге ста зе. Кра ћи пут, или би л о ко ји пут, пра ви је иза зов.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

15. avgust 2012.

У ва шем зна к у је Ју пи тер, ко ји вам до но си шан се за на пре дак и екс пан зи ју на лич ном пла ну, по сло ве или ве зу, брак, де цу, али и раз ла зе с ло шим парт не ри ма. И то је ОК.

Да нас бу ди те опре зни у све м у, сва к ом по те зу и од но су. По сма трај те ства ри ду го роч но. Мо же те при ве сти кра ју ва жне пла но ве и по сло ве. На пе тост у до м у и ду ши.

Па жљи во у са о бра ћа ју и са о бра ћа њу с љу ди ма. Ко м у ни к а ци ја је да нас ве о ма ва жна. Па зи те шта ко ме при ча те и на ко ји на чин ре а ли зу је те по сло ве и до го во ре.

Ваш Мер к ур је кре нуо у по зи тив ном прав цу па вам по ста је ја сни је шта ће те и ка к о ће те. Да нас је на по ран дан за мно ге па бу ди те опре зни у по слов ним кон так ти ма.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш бор бе н и Марс ће уда р и т и на ока м е њ е н ог и уте м е љ е н ог Са т ур н а. Не м ој т е по ц е њ и в а т и ја ч е од се бе, ни т и огра н и ч а ва ју ће окол н о с ти. Са гле д ај те ли м и те.

Сре ди на ав гу ста је па се пре пу сти те од мо ру, пу то ва њу, лет њим ше ма ма, уко ли к о већ ни сте. Не тре ба ни к ад ста ти ни за ста ти, али да нас би тре ба л о!

На пе та и зна чај на си т у а ци ја у ка ри је ри ће те сти ра ти ва ше стр пље ње и моћ. Мо же те окол но сти окре ну ти за се бе, про тив се бе, или их усме ри ти у дру гом прав цу.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ло ми те се у се би по во дом бит них ства ри, или се окол но сти ло ме око вас. У сва к ом слу ча ју, стре сан дан за вас, на лич ном пла ну и у парт нер ским од но си ма.

Не ра ч у н ај те на осо бе у ино стран с тву, ко је и је с у и ни с у, и хо ћ е и не ћ е. Ра д и је иди те на си гур н о, про ве р е н о, па та к о ви ш е пу та. Но вац се тро ш и сам од се бе.

Спрем ни сте на ве ли к е про ме не, би л о у по сло ва њу или стам бе но, би л о у ве зи, љу ба ви. Ипак, да нас и ових да на бу ди те по ма л о су здр жа ни и опре зни, али не ма ње ак тив ни.

TRI^-TRA^

Ту жни Ро берт V REMENSKA

PROGNOZA

УмеРено

Vojvodina Novi Sad

28

Subotica

27

Sombor

28

Kikinda

28

Vrbas

28

B. Palanka

28

Zreњanin

28

S. Mitrovica 29 Ruma

29

Panчevo

29

Vrшac

27

Srbija Beograd

29

Kragujevac

29

K. Mitrovica 30 Niш

30

Evropa

ТоПло

Madrid

НО ВИ САД: Пре те жно сун ча но и уме ре но то пло уз слаб днев ни раз вој обла ка. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак Rim ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на London 28 сте пе ни. СР БИ ЈА: Сун ча но и то пло уз слаб днев ни раз вој обла ка. Ве Cirih тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из Berlin над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 8, а мак си мал на 31 сте пен.

Beч ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и уме ре но то пло уз слаб днев ни раз Varшava вој обла ка. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 9, а мак си Kijev мал на 29 сте пе ни.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: До кра ја сед ми це сун ча но и то пли је вре ме, али без ве ли ких вру ћи на. Ју тра ће Oslo би ти све жа, а мак си мал не днев не тем пе ра ту ре око или ма ло St. Peterburg из над 30 сте пе ни. По чет ком иду ће сед ми це сун ча но и све то пли је.

Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: На ста вља се по во љан ути цај би о ме те о ро ло шких при ли ка. Из ве стан опрез се са ве ту је осо ба ма са ва ри ра ју ћим крв ним при ти ском. У ју тар њим са ти ма се код ме те о ро па та мо же ја ви ти гла во бо ља.

30 31 24 31 26 27 22

Кра јем про шлог ме се ца са зна ло се да је Кри стен Стjуарт (22) пре ва ри ла Ро бер та Па тин со на (26) с ре ди те љем Ру пер том Сан дер сом (41). Са да је вам пир из „Су мрак са ге” дао пр ви ин тер вју на кон што је рас ки нуо ве зу с Кри стен. Ро берт је го сто вао у „The Daily Showu” код до ма ћи на Џо на Стју ар та и ве што је из бе га вао шка кљи ва пи та ња о рас ки ду.

- Тре ба ло би да за ова кве не при ј ат н е ин т ер в јуе унај м им порт п а р о л а, али сам су в и ш е шкрт за та ко не што. У сва ком слу ча ју, ни је крај све та, би ће све ОК - ре као је Ро берт. Па тин сон се чак и на сме јао кад му је во ди тељ ре као да је пре до бар за Кри стен и да је тре бао да је „на пу ца”.

VIC DANA Пи та ју пла ву шу ко ли ко има го ди на.

- Ма не знам, то се стал но ме ња!

21 24 23 24 35

Pariz

31

Minhen

30

Budimpeшta

27

Stokholm

23

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

108 (-16)

Slankamen

187 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

181 (-16)

Zemun

242 (-7)

Bogojevo

170 (-13)

Panчevo

262 (-8)

Smederevo

450 (0)

Baч. Palanka 193 (-9) Novi Sad

160 (-8)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

192 (2)

S. Mitrovica

3 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

264 (1)

Beograd

187 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

171 (-9)

NERA

Hetin

64 (-2)

TISA

-40 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

30 (-6)

Reшeњe iz proшlog broja