Dnevnik 15.oktobar 2009. by jovan radosavljevic

MIRKO CVETKOVI]

c m y

Dr`avi }e zafaliti 300 ~inovnika

BORIS TADI]

Donirajte organe, produ`ite nekom `ivot str. 14

str. 5

NOVI SAD *

^ETVRTAK 15. OKTOBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22512 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SKUP[TINA VOJVODINE NA GODI[WICU UPU]IVAWA PREDLOGA NAJVI[EG PRAVNOG AKTA U REPUBLI^KI PARLAMENT ODLU^UJE O REBALANSU POKRAJINSKOG BUYETA

Egere{i: Autonomija postoji i bez statuta str. 3

UKRAJINA ZAVRNULA GAS ZBOG NEVREMENA, A U „SRBIJAGASU” TI[INA

PIJA^ARI VAN PIJACE NISU I VAN KRIZE

Politika

Srbija se ogrejati ho}e?

2 Dug je put do na{eg ~lanstva u EU

Ekonomija 5 [minkawe inflacije na srpski na~in

str. 4

str. 7

Foto: A. Erski

NOVOSADSKA „INFORMATIKA” NAJAVILA STROGO]U

Dugove uteruje 10.000 tu`bi

NASLOVI

Nov~anik trese ruke malobrojnih kupaca str. 8

Nov~anik 6 Od Beograda do Be~a za 30 evra

Novi Sad 8 Lopovi ojadili Dom zdravqa

Vojvodina 11 Mesecima bez plate i doprinosa

Crna PO^IWE VAKCINACIJA PROTIV SEZONSKOG GRIPA

„Meksikanac” i{te dodatnu dozu str. 14

Mi preduhitrili nobelovce, pa sve prodali str. 4

14 Participacija 50 dinara

Iz tawira be`e i meso i mleko i hleb...

str. 6

POLICIJA UHAPSILA OSMO^LANU KRIMINALNU GRUPU

Banda osumwi~ena za pqa~ku po{te u Splitu str. 13

str. 16 – 20

RUKOMETA[ICE PREGAZILE GR^KU

Obla~no, ali suvo

NOLE POBEDIO U [ANGAJU, VIKTOR I ZIKI IZGUBILI

Dru{tvo

KAKO KOJA GODINA, TO SVE MAWE PARA ZA HRANU IMAMO

SPORT

[PANCI NAJUPORNIJI DA DOVEDU LANETA

13 Sremci gube glavu zbog jurwave

Najvi{a temperatura 9°S

POLITIKA

~etvrtak15.oktobar2009.

DNEVNIK

c m y

[EF MISIJE EVROPSKE KOMISIJE VENSAN DE@ER PREDSTAVIO BRISELSKI IZVE[TAJ O SRBIJI

KOSOVO

Nema zabrane, ima preporuke Premijer Mirko Cvetkovi} izjavio je da je slobodna voqa Srba na Kosovu i Metohiji da li }e da u~estvuju na lokalnim izborima, koji su za 15. novembar raspisali privremene kosovske vlasti. “Nismo im rekli da ne smeju, nego da mi ne preporu~ujemo. Stvar je svakog pojedinca da odlu~uje i niko ne}e biti ka`wen zbog toga”, rekao je premijer za B-92. On je podsetio na to da srpska vlada smatra da nema uslova za u~estvovawe Srba na izborima na Kosovu i Metohiji. „Srbi su ranije u~estvovali na izborima jer ih je organizovao Unmik, ali, kako ih sada organizuje nelegalno progla{ena vlada Kosova, smatramo da na takve izbore Srbi na Kosovu ne treba da iza|u”, precizirao je premijer.

Rasprava u SB [ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} u~estvova}e danas na sednici Saveta bezbednosti, na kojoj }e se razmatrati redovni tromese~ni izve{taj o Kosovu. Kako prenose pri{tinski mediji, sesiji bi trebalo da prisustvuje i ministar inostranih poslova u privremenoj kosovskoj vladi Skender Hiseni.

Hrvatska i MSP Hrvatska }e u decembru pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu svedo~iti u korist Kosova, pi{e rije~ki “Novi list”, dodaju}i da po{to to, sasvim izvesno, u Beogradu ne}e biti do~ekano blagonaklono, u Zagrebu su ve} spremni na negative reakcije. Hrvatska je, ina~e, jedina dr`ava biv{e Jugoslavije koja }e u~estvovati u raspravi, s tim da pred MSP-om ne}e re}i ni{ta novo, ve} }e ponoviti razloge koje su prilikom priznavawa Kosova, marta 2008, mesec dana nakon {to su u Pri{tini proglasili nezavisnost, izneli predsednik Stjepan Mesi} i tada{wi premijer Ivo Sanader.

I [reder priznao gre{ku Biv{i nema~ki kancelar Gerhard [reder izjavio je da je priznavawe jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova bilo velika gre{ka, na {ta ukazuje i ~iwenica da dve tre}ine me|unarodne zajednice to nije u~inilo. “Priznavawe nezavisnosti Kosova sam kritikovao jer je bilo preuraweno i uslovqeno velikim pritiskom tada{we ameri~ke administracije”, rekao je [reder, dodaju}i da i daqe smatra ispravnim bombardovawe Srbije zbog Kosova 1999. godine, „iako je donelo mnogo patwe”.

êkaju Bila Vlada Kosova saop{tila je da je otkrivawe statue biv{eg predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dràva Bila Klintona odloèno za novembar kako bi i slavqenik mogao da prisustvuje. Statua je, naime, trebalo da bude otkrivena ju~e, na predlog organizacije “Prijateqi Amerike, prijateqi Bila Klintona”, a uz finansijsku podr{ku Vlade Kosova.

Dug je put do na{eg ~lanstva u EU [ef delegacije Evropske komisije Vensan De`er izjavio je da je Srbija ostvarila op{ti i zna~ajan napredak na planu evropskih integracija, ali da treba da se u predstoje}em periodu usredsredi na proces dono{ewa zakona, koji treba da budu dobro osmi{qeni uz {iroke konsultacije, a zatim na primenu usvojenih zakona, pragmati~ni pristup u vezi s Kosovom i daqe ekonomske reforme. – Put pristupawa EU karakteri{u tri glavne re~i: implementacija, implementacija, implementacija – naglasio je ambasador De`er predstavqaju}i godi{wi izve{taj EK o napretku Srbije u evropskim integracijama. On je je na konferenciji za novinare rekao da Komisija smatra da zbog ~vrste opredeqenosti Vlade Srbije za evropske integracije i ostvarenog napretka, EU treba da primeni Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom,

s tim {to Brisel ra~una na to da }e Vlada nastaviti aktivnosti kako bi okon~ala saradwu s Ha{kim tribunalom hap{ewem dvojice preostalih begunaca, Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a, i istakao da se Hag ne}e mo}i zaobi}i kada Srbija bude krenula u pregovore s EU. Povodom najava da bi Srbija mogla do kraja godine podneti zahtev za kandidaturu za ~lanstvo u EU, on je rekao da potrebno i}i korak po korak i da je sada ciq primena Prelaznog sporazuma. – Mi sada radimo na wegovoj implementaciji, ali odluka je na Savetu EU i sa svim zemqama ~lanicama treba da radimo po tom pitawu, ali smo optimisti. I onda treba da usledi kandidatura – konstatovao je De`er, zakqu~uju}i da je pravi trenutak da se krene u primenu Prelaznog sporazuma, zbog ~ega }e uslediti diskusije u EU, ali i va`ne posete Srbiji na razli~itim nivoima.

Vensan De`er i Mirko Cvetkovi}

Cvetkovi}: Dobre vesti Nakon {to mu je {ef Delegacije Evropske komisije u Beogradu Vensan De`er predstavio godi{wi izve{taj Evropske komisije o napretku Srbije za 2009. godinu, premijer Mirko Cvetkovi} je istakao da je dobra vest to {to }e Komisija uzeti u obzir primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma od Srbije kao dokaz wenog administrativnog kapaciteta da ispuwava obaveze koje proizlaze iz ugovornog odnosa. „To }e Srbiji zna~ajno skratiti period nu`an za dobijawe statusa kandidata za ~lanstvu u Uniji kada se za to steknu uslovi”, rekao je Cvetkovi}, dodaju}i i da je Srbija ispunila sve obaveze iz „mape puta“, te da se nada da }e Savet EU uskoro doneti pozitivnu odluku o viznoj liberalizaciji.

\eli}: Prepoznat veliki napredak Potpredsednik Vlade Srbije Boìdar \eli} ocenio je da je izve{taj Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama “najpozitivniji” do sada. “Ovo je najpozitivniji izve{taj EK koji je Srbija ikada dobila i u wemu se prepoznaje veliki napredak koji je postignut, pre svega u efikasnosti parlamenta, ali i u reformi pravosu|a i sistema bezbednosti”, rekao je \eli}. Na pitawe o preporuci Evropske komisije da se odmrzne primena Trgovinskog sporazuma sa Srbijom, ~emu se protivi Holandija zbog toga {to smatra da Srbija ne sara|uje dovoqno s Ha{kim tribunalom, \eli} je rekao da to pokazuje da je Evropska komisija “snaàn saveznik” Srbije. “Veoma nas je obradovala odluka Evropske komisije da i formalno predloì primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma”, rekao je vicepremijer, dodaju}i da ostaje “samo da se uspostavi potpuni konsenzus” u okviru EU. Po wegovim re~ima, prva prilika za taj konsenzus bi}e kraj oktobra i sednica Saveta ministara. „Ukoliko ne bude tada, o~ekujemo da }e se to desiti tokom evropskog samita u decembru, posle novog izve{taja glavnog tuìoca Tribunala Serà Bramerca”, optimista je potpredsednik Vlade Srbije. \eli} je dodao da Srbija sa svoje strane ~ini sve da {to pre dostigne standarde neophodne za ~lanstvo u EU i da to prepoznaju i velika ve}ina zemaqa Unije i Sjediwene Ameri~ke Dràve.

[ef Misije EK-a je rekao da Evropska komisija ostaje pri prvobitnom predlogu iz jula ovde godine za ukidawe viza gra|anima zemaqa regiona. On je izrazio uverewe da }e poseta ekspertskog tima EK-a, koja je u toku, biti uspe{na i da }e nakon we potpredsednik Komisije @ak Baro uspeti da ubedi 27 ministara unutra{wih poslova dràva ~lanica EU da su ispuweni uslovi za punu liberalizaciju viznog reìma, nakon ~eka bi i bilo zvani~no predloèno ukidawe viza za gra|ane Srbije od 1. januara. Ambasador Deèr je ukazao na to da se s tehni~kom misijom EKa sada razmatraju tri preostala pitawa vezana za izdavawe paso-

„DNEVNIK” OTKRIVA: ZA[TO NAM EK NIJE, KAO PRO[LE GODINE, OBE]ALA STATUS KANDIDATA

Nema vi{e kredita za najave bez pokri}a (Od na{eg dopisnika iz Brisela) – Nismo èleli da ponovo u godi{wi izve{taj EK-a o napretku Srbije stavimo da va{a zemqa moè za godinu dana do}i do statusa kandidata kao {to smo to uradili lane, iz dva razloga. Prvi je {to nismo hteli da damo kredibilitet brojnim olakim obe}awima i najavama koje svakodnevno dolaze iz Beograda a po pitawu evropskih integracija. Drugi razlog je {to je pro{le godine bila tek formirana nova proevropska vlada, kosovska nezavisnost je bila jo{ sveà a Beograd je uhapsio Radovana Karaxi}a i verovali smo da }e Ratko Mladi} biti brzo predat Ha{kom tribunalu i zbog toga smo hteli da damo dodatni podsticaj Srbiji – objasnio je za „Dnevnik“ visokopozicionirani funkcioner EU za{to Evropska komisija nije navela u ju~e zvani~no prezentovanom „Progres riportu“ da bi Srbija u slede}oj godini mogla dobiti status kandidata. Podsetimo, u lawskom izve{taju EK je napisao da „Srbija, ako brzo ispuni uslove vezane za saradwu s Ha{kim tribunalom moè, u najboqem scenariju, dobiti status kandidata do kraja 2009. godine“. I pored toga, doma}i zvani~nici ponavqaju da je ovo najpozitivniji izve{taj i da su veoma zadovoqni. îwenica jeste da je ovo najpozitivniji izve{taj do sada, ali treba biti iskren pa priznati i to da za dràvu nikako ne bi ni vaqalo da za ovih godinu dana nije nimalo napredovala na evropskom putu. S druge strane, razloga za zadovoqstvo zapravo ima vrlo

{a gra|anima ~ije je prebivali{te na Kosovu, a koji su „procesuirani od srpskih organa, novim proceurama i kontrolnim mehanizmima na administrativnoj liniji s Kosovom, a radi se o kretawu qudi i robe putevima i èleznicom“. Predstavnik EK-a je poru~io i da Srbija treba da zauzme pragamti~an pristup u re{avawu konretnih tema u vezi s Kosovom, i ocenio da je pitawe administrativne linije problemati~no jer postoji pravni vakuum u vezi s wenom kontrolom. – Ne moèmo to podru~je ostaviti bez kontrole jer bi to zna~ilo da ga prepustimo onima koji èle da imaju koristi od ilegal-

nih aktivnosti – rekao je Deèr, i dodao da je sporazum MUP-a s Euleskom deo tog procesa. [ef Misije EK-a je najavio finansijsku pomo} Srbiji za sprovo|ewe neophodnih reformi u procesu evropskih integracija i aktuelnoj krizi, odnosno dodatnih 200 miliona evra za konsolidaciju buxeta, uz milijardu koliko je EU izdvojila za period 2007–2011. godina. – Imao sam poduì razgovor s premijerom Mirkom Cvetkovi}em koji je bio ohrabren izve{tajem, jer u velikoj meri hvali organe vlasti. No, premijer je i svestan izazova kao {to je restrukturirawe industrije i privrede uop{te – rekao je Deèr. On je naglasio da su na ekonomskom planu potrebni dodatni koraci kako bi se osiguralo dobro funkcionisawe trì{ne ekonomije i javnih finansija. – Potrebno je iskoristiti priliku za resturkturirawe dràvnih kompanija i okon~awe privatizacije, ali i obezbediti ravnopravan tretman za investitore – ukazao je {ef Misije Evropske komisije. Ambasador Deèr rekao je da je jedan od prvih problema koji ga je „udario u glavu“ ~im je do{ao u Srbiju bio Zakon o informisawu, da u EK-u postoji doza zabrinutosti zbog pretwi novinarima, braniteqima qudskih prava, te da tolerancija, sloboda izraàvawa i istupawa mora postati realnost u Srbiji. On je naglasio da, ukoliko postoji op{tedru{tveni konsenzus za borbu protiv kvazipatriotskih organizacija, wu treba i sprovesti. – Postoji veliki broj slabosti i nedostataka s kojima }ete morati da se suo~ite u narednim mesecima i godinama, jer je dug proces pridruìvawa EU – poru~io je ambasador Deèr. Dragan Milivojevi}

REAGOVAWA

DS: Otvara perspektivu Predsednik Politi~kog saveta DS-a Dragoqub Mi}unovi} ocenio je da je ohrabruju}e {to se u godi{wem izve{taju Evropske komisije prvi put ne relativizuje napredak Srbije u

svim oblastima. Po wegovim re~ima, izve{taj sugeri{e neophodnost ubrzawa procesa evropskih integracija i otvara perspektivu Srbiji da ubrzo postane kandidat za ~lanstvo u EU.

SPS: Reforme prioritet Predsednik Izvr{nog odbora SPS-a Branko Ru`i} rekao je da je izve{taj EK-a pozitivna pouka i ohrabrewe Srbiji na daqem putu evropskih integracija. Osvrnuv{i se na kritike vezane za kriminal i korupciju i rad pravosudnih organa, Ru`i} je istakao da je u borbi protiv kriminala i korupcije, koja je, kako je naglasio, prioritet Vlade Srbije, dosta u~iweno, a da }e zapo~eta reforma pravosu|a biti finalizovana do kraja ove godine.

SNS: Minusi u oblandi Oli Ren predstavqa izve{taje za dr`ave Zapadnog Balkana

malo. Uostalom, o tome na svojevrstan na~in svedo~i i ~iwenica da je komesar za pro{irewe Oli Ren u svom ju~era{wem obra}awu, upravo u povodu godi{wih izve{taja EK-a za dr`ave Zapadnog Balkana, posvetio Srbiji minimalnu pa`wu. Govore}i o nama, on je samo priznao da smo “obavila veoma dobar i ozbiqan posao oko saradwe s Ha{kim sudom “. I na pitawe novinara da li je optimista da }e i Holandija, kao posledwa zemqa EU, prihvatiti da se odblokira sporazum sa Srbijom, dodao da “neko ko radi kao komesar za pro{irewe mora biti profesionalni optimista”. Pre i posle toga mnogo vi{e se fokusirao na Tursku, BiH i Makedoniju. Mo`da ta {krtost na re~ima evropskog komesara i ne zvu~i kao povod za naro~itu zabrinutost, ali pojedini elementi iz izve{taja bi morali da predstavqaju upozorewe: reizbor sudija nije transparentan {to preti dugotrajnoj politizaciji sudstva; pravosna`ne presude za korupciju su

retke; Srbija nema funkcionalnu trì{nu ekonomiju a Vlada nema strategijski plan kako da zadovoqi taj kqu~ni uslov za pribliàvawe ~lanstvu u EU; srpska ekonomija je u recesiji, ugroèna je makroekonomska stabilnost, a zbog prethodne finansijske politike i nediscipline u kori{}ewu novca iz buxeta napravqeni su veliki problemi u vo|ewu buxetske politike; privatizacija dràvnih preduze}a je u }orsokaku a privatne kompanije se bave uglavnom trgovinom, s vrlo malim udelom u proizvodwi, gde i daqe glavnu re~ vode dràvna preduze}a; dok srpske banke profitiraju, Narodna banka gubi kredibilitet; dràvna uprava nije dovoqno transparentna, profesionalna i odgovorna; Vlada ne implementira dobro zakone... Moè li se onda, i pored prethodno citiranog u ovogodi{wem „Izve{taju o napretku” Evropske komisije o Srbiji, biti ba{ zadovoqan? @eqko Panteli}

Lider SNS-a Tomislav Nikoli} kazao je da izve{taj pokazuje da je EU u velikoj meri spremna “da pusti Srbiju da ide putem pridru`ivawa”. “Me|utim, to {to su zamerke Evropske komisije saop{tene u zavijenoj formi

zna~i da je i Evropa svesna toga da s ovom vla{}u, koja posledwih deset godina ne uspeva da se prilagodi zahtevima modernih demokratija i evropskim verednostima, Srbija ne mo`e u Evropsku uniju”, ocenio je Nikoli}.

SRS: Pritisak na Srbiju [ef poslani~ke grupe SRS-a Dragan Todorovi} rekao je da Srbiji nisu potrebni izve{taji Evropske komisije da bi spoznala da su weni osnovni problemi korupcija i kriminal, ~iji su “osnovni generatori qudi na vlasti, koji su je sistemski omogu}ili”. “Evropska unija te izve{taje koristi u onoj meri u kojoj joj to odgovara da izvr{i pritiske na Srbiju, a mi }emo postati ~lanica EU tek kada prihvatimo nezavisnost Kosova i Metohije i put za otcepqewe Vojvodine”, tvrdi Todorovi}.

LDP: ^eka nas veliki posao Lider LDP-a ^edomir Jovanovi} izjavio je da je izve{taj EK pokazao da je evropska budu}nost Srbije realnost, ali da je i daqe veliki posao pred nama. “Za LDP izve{taj predstavqa dokaz da je evropska budu}nost za Srbiju realna

~iwenica, ali i da wena daqa afirmacija pre svega zavisi od na{e spremnosti da se u potpunosti posvetimo ispuwavawu standarda koje ubrzavawe pridru`ivawa podrazumeva i zahteva”, navodi Jovanovi}.

POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak15.oktobar2009.

SKUP[TINA VOJVODINE NA GODI[WICU UPU]IVAWA PREDLOGA NAJVI[EG PRAVNOG AKTA U REPUBLI^KI PARLAMENT ODLU^UJE O REBALANSU POKRAJINSKOG BUYETA

IZBORI U VRBASU

Egere{i: Autonomija postoji i bez statuta

Prvi [e{eqev miting bi}e pred Vrba{anima

Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i ocenio je da ~iwenica da se, godinu dana po usvajawu u pokrajinskom parlamentu, predlog statuta nije na{ao na dnevnom redu Narodne skup{tine ukazuje na “o~igledno nepostojawe politi~kog konsenzusa, kao i nedostatak politi~ke vizije o pravcima strate{kog razvoja Srbije”. U saop{tewu, koje je ju~e dostavqeno medijima iz wegovog kabineta upravo povodom godi{wice usvajawa statuta u Skup{tini APV, upozorava se na to da se odlagawem potvr|ivawa tog akta odla`e i re{avawe kqu~nih pitawa demokratizacije, modernizacije i evropeizacije Srbije. – Imam utisak da odlagawem stavqawa na dnevni red predloga statuta vrhovna zakonodavna institucija Republike Srbije nije prepoznala taj akt kao racionalnu ponudu – da samo autonomna Vojvodina predstavqa stub demokratizacije Srbije i wen oslonac na evropskom putu – ocenio je Egere{i. On je jo{ jednom odbacio teze po kojima predlog statuta predstavqa zametak separatizma, stvarawe paradr`ave, te paralele s Ustavom iz 1974. godine, kao i upozorewa na internacionalizuju tog akta. – Uveren sam u to da ja~awe autonomije Vojvodine, su{tinska decentralizacija i regionalizacije Srbije, jesu putevi ja~awa evropske Srbije i prevladavawa svih predrasuda. U evropskoj Srbiji, autonomna Vojvodina – to je na{ izbor. Srbija u Evropi bez granica, Evropi «gra|ana i regija» – to je na{ ciq. Politi~ke igre oko statuta ne mo-

Skup{tina APV 14. oktobra 2008: za statut glasalo 89 poslanika

gu pore}i stvarnost da autonomija Vojvodine postoji su{tinski i sa statutom i bez wega – poru~io je predsednik Skup{tine APV.

Skup{tine Srbije, kao i da }e republi~ki parlament doneti zakon o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine. Ina~e, ovo Egere{ijevo saop{te-

Usagla{en tekst o prenosu nadle`nosti? Kako se nezvani~no moglo ~uti, tekst zakona o prenosu nadle`nosti kona~no je usagla{en, a nova o~ekivawa su da se o wemu Vlada Srbije izja{wava na posebnoj sednici, koja }e najverovatnije biti odr`ana po~etkom slede}e nedeqe. Sude}i po ranijim najavama iz Banovine, nakon toga pokrajinski parlament bi u kratkom roku izvr{io „pravno-tehni~ku“ korekciju statuta, ~ime bi se stvorila mogu}nost da se oba akta pred republi~kim poslanicima na|u u novembru. On je ipak izrazio uverewe da }e predlog statuta u skoroj budu}nosti dobiti saglasnost

KEP OTVARA VRATA ZA KORISNIKE PROGRAMA PREKOGRANI^NE SARADWE SRBIJA–MA\ARSKA

Nije za baciti 16,6 miliona evra Kancelarija za evropske poslove sutra, 16. oktobra, od 10 do 12 ~asova organizuje akciju pod nazivom „Otvorena vrata” u svojim prostorijama u Hajduk Veqkovoj 11, „Master centar“ Novosadskog sajma, slu`beni ulaz 5, {esti sprat. U pomenutom periodu, Odeqewe za programe prekograni~ne saradwe u okviru KEP-a bi}e na raspolagawu zainteresovanim op{tinama, licima, javnim i javno-komunalnim preduze}ima s teritorije Pokrajine koji èle da unaprede svoje projekte s kojima bi konkurisali u pozivu Programa prekograni~ne saradwe Srbija–Ma|arska. Podsetimo, Program prekograni~ne saradwe Srbija–Ma|arska teàk je ukupno 16,6 miliona evra. Zapravo, zbog velikog interesovawa, do zavr{etka konkursa s Ma|arskom, KEP otvara stalni termin za rad na projektima iz oblasti Programa prekograni~ne saradwe. U narednom periodu, svakog petka od 10 do 12 ~asova, predstavnici KEP-a bi}e na raspolagawu svim zainteresovanima koji èle da do|u do detaqnijih informacija.

REKLI SU

Nikoli}: Spre~i}e me da se sastanem s Medvedevom Lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} izjavio je da }e se sastati s ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom, koji u Beograd dolazi 20. oktobra, „ukoliko to bude zavisilo od ruskog predsednika“. „Ali, ukoliko doma}ini budu imali svoje uslove za posetu, onda }e u~initi sve da do tog susreta ne do|e“, rekao je Nikoli}, i dodao da ne insistrira na sastanku s predsednikom Ruske Federacije, ali da bi mu to bila „velika ~ast“ jer ose}a veliko po{tovawe prema svima koji vode Rusiju.

Gojkovi}: Obustavite prodaju otete imovine Srpski pokret obnove pozvao je sve poslanike Skup{tine Srbije da podr`e inicijativu kojom se tra`i obustava daqe prodaje imovine koja bi mogla biti predmet restitucije. „Obustva prodaje imovine koja bi bila predmet restitucije onemogu}ila bi stvarawe novih nepravdi“, rekao je poslanik SPO-a @ika Gojkovi}. Po wegovim re~ima, uvo|ewe te privremene mere omogu}ilo bi efikasnije sprovo|ewe zakona o denacionalizaciji, koji bi Vlada, „prema najavama i jasnim signalima“, mogala usvojiti do kraja godine.

we stiglo je uo~i sednice pokrajinskog parlamenta na kojoj se, ipak, ni simboli~ki ne-

}e “obele`iti” ova, za vojvo|anski statut neslavna godi{wica. Naime, iako je ju~e bilo godinu dana otkako su pokrajinski poslanici gotovo tro~etvrtinskom ve}inom usvojili predlog statuta – koji su dan kasnije uputili u proceduru Skup{tine Srbije – vojvo|anski parlament se o problematici kona~nog potvr|ivawa ovog akta do sad nije zvani~no ogla{avao. Tako ni na dana{wem zasedawu statut ne}e biti tema predvi|enog dnevnog reda, uprkos zahtevima i iz opozicije, ali i inicijativi LSV-a, da se parlament APV odredi o ovom pitawu. Tek, na dnevnom redu na}i }e se predlog o izboru novog pokrajinskog ombudsmana, a vladaju}a koalicija sakupila je 50 potpisa za kandidaturu dr Dejana Jan~e, dosada{weg savetnika predsednika Izvr{nog ve}a Bojana Pajti}a, koji bi na toj funkciji trebalo da zameni Petra Teofilovi}a, kome je ovih dana istekao {estogodi{wi mandat. Ina~e, za ovu odluku u pokrajinskom parlamentu potrebno je obezbediti dvotre}insku podr{ku od ukupnog broja poslanika. Pred poslanicima }e se na}i i predlog rebalansa buxeta APV, kojim se predvi|a sedam milijardi dinara mawe u odnosu na projekciju buxeta usvojenog krajem marta. Kako saznajemo, na predlo`eni rebalans opozicia je uputila oko 25 amandmana, a najve}e kritike stigle su iz Srpske radikalne stranke koja, izme|u ostalog, investiciju od 3,5 milijardi u kupovinu ve}inskog paketa Metals banke smatra nelagalnom. B. Dragovi}-Savi}

AGO[TON UVEREN DA MA\ARI IMAJU I VA@NIJIH TEMA OD BORBE ZA AUTONOMIJU VOJVODINE

Srpsko-srpska stvar – Autonomija Vojvodine, pa tako i statut, jeste srpsko-srpska stvar, u koju vojvo|anski Ma|ari ne bi trebalo da se me{aju. Zbog toga je ukqu~ivawe Saveza vojvo|anskih Ma|ara u celu ovu pri~u mo`da i lo{e – ocenio je predsednik Demokratske stranke vojvo|anskih Ma|ara Andra{ Ago{ton. Po wegovim re~ima, kqu~ni problem sa statutom je u tome {to oni Srbi u Vojvodini koji ga podr`avaju smatraju da daje premalo autonomije, a za one koji su protiv wega – autonomije ima previ{e. U svakom slu~aju, uveren je Ago{ton, o statutu }e na kraju i

kla je Lidija Vuki}evi}. Po re~ima kandidata za odbornika Du{ka ]utila, ovi izbori su prilika da se Srpska radikalna stranka vrati na vlast u Vrbasu, ali ovoga puta bez onih koji su ukaqali ugled ove partije. – Svaki dan sre}emo te qude koji su izdali na{u stranku i na{eg predsednika, i to u najgorem trenutku, i svi vidimo da oni ne smeju da nas pogledaju u o~i. O~ekujem da }emo wih i one koji stoje iza wih pobediti na ovim izborima i da }e dr Vojislav [e{eq na prole}e, kada se vrati iz Haga, svoj prvi miting odr`ati upravo ovde, u radikalskom Vrbasu – rekaoje ]utilo. Osim wih, okupqenim ~lanovima i simpatizerima obratili su se i Dragan Todorovi}, Milorad Mir~i}, Aleksandar Martinovi}, Marina Ragu{, dr Jasmina Asi i Branislav Petrovi}. N. Perkovi}

Konvencija LDP-a i Lige Zavr{nu konvenciju pred vrbaske izbore sino} je odràla i koalicija LDP-LSV-Lista za sela, a na skupu su, pored lokalnih kandidata govorili i êdomir Jovanovi}, Slobodan Mara{, Mi{a Vrebalov i drugi funkcioneri ovih dveju partija. Tako|e, predizbornu kampawu ju~e je zavr{nim okupqawem okon~ala i grupa gra|ana „Ima nade“koji su jo{ jednom upoznali gra|ane sasvojim kandidatima za SO Vrbas i programom za koji se zalaù gra|ani okupqeni u ovoj grupi. N. P.

Rezultati }e biti znak nove politi~ke voqe Funkcioner SNS Igor Mirovi} izrazio je optimizam u pogledu uspeha napredwaka na prevremenim lokalnim izborima u Vrbasu, te uverewe da }e ta izborna lista osvojiti najvi{e odborni~kih mesta u op{tinskoj skup{tini. On je ocenio i da }e pobeda napredwaka, koju o~ekuje, biti znak i nove politi~ke voqe gra|ana Vojvodine. – Nedeqni izbori u Vrbasu bi}e i neka vrsta ocene rada organa vlasti, kako na pokrajinskom nivou, tako i na nivou lokalnih samouprava u Vojvodini, odnosno ocena rada DS, koja drì vi{e od 90 odsto vlasti u Pokrajini – kazao je Mirovi}. On je uveren u to da }e rezultati vrbaskih izbora potvrditi promenu politi~ke voqe i u odnosu na predloèni statut APV, jer je „postoje}i akt izraz one voqe i politi~kog raspoloèwa koje je postojalo maja 2008.” – A u nedequ }e se videti da ta voqa vi{e nije ista – tvrdi Mirovi}.

On je dodao da je ube|en u pobedu napredwaka uprkos najavqenim ulagawima iz dràvnih fondova u op{tinu Vrbas, a koje je, kao je naveo, „u zbiru ve}e od ulagawa koja su tamo ostvarena u posledwih deset godina“, ukazuju}i i na to da je tu re~ o zloupotrebi pokrajinskih fondova u politi~ke svrhe. Po wegovim re~ima, ovi izbori su bitni i zbog toga {to }e, uz one koji su odràni u Zemunu i na Vo`dovcu, „pokazati da se izborna voqa promenila i na nivou Republike“. On je tu tvrdwu obrazloìo napomenom da je re~ o zna~ajnom uzorku jer su u pitawu velike op{tine. Ina~e, SNS }e svoju zavr{nu konvenciju odràti danas na Trgu Nikole Pa{i}a u Vrbasu u 18 ~asova. Prema najavama iz ove stranke, gra|anima }e se obratiti Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, a nakon konvencije bi}e odràn veliki koncert na kojem }e nastupiti nekoliko zvezda narodne muzike. B. D. S.

ODLO@ENA VANREDNA SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE IRIG tako kona~nu re~ dati Beograd, te je upravo stoga, smatra lider DSVM-a, za vojvo|anske Ma|are boqe da za to vreme svoje politi~ke ambicije usmere u pravcima „koji }e dati rezultate“. Z. R.

POSLE DVE I PO GODINE SESIJA ME[OVITOG ODBORA ZA MAWINE S HRVATSKOM

Bilo je vreme da vidimo gde smo Ministar za qudska i mawinska prava Svetozar îpli} izjavio je da je odràvawe sednice me{ovitog odbora za mawine s Hrvatskom va`no da bi se u~inio napredak za srpsku mawinu u Hrvatskoj i hrvatsku mawinu u Srbiji. îpli} je, otvaraju}i tre}u sednicu tog tela, izrazio nadu da }e sve {to bude dogovoreno – biti i sprovedeno zbog gra|ana dveju dràva. Predsednik srpskog dela delegacije Janko Veselinovi} ukazao je, pak, na to da je posledwa sednica me{ovitog odbora odràna pre dve i po godine i da }e sada biti analizirane preporuke koje su tada donete. „Po{tovawe mawinskih prava predstavqa jedan od postulata u evropskim dru{tvima“, kazao je Veselinovi}, podsetiv{i na to

Srpska radikalna stranka sino} je na Trgu Nikole Pa{i}a u Vrbasu odr`ala zavr{nu konvenciju pred nedeqne vanredne lokalne izbore. Pred nekoliko stotina okupqenih pristalica SRS-a govorili su ~elnici stranke kao i kandidati za odbornike u SO Vrbas. Prva se gra|anima obratila Lidija Vuki}evi}, koja je rekla da }e izbori u Vrbasu pokazati da je SRS, nakon odvajawa „izdajica“ koji su pre{li u redove napredwaka, postao jo{ sna`niji i da }e se uskoro vratiti na vlast i u Vrbasu i u drugim gradovima {irom Srbije. – Oni koji su izdali na{u stranku i na{eg predsednika nisu zaslu`ili ni da im pomiwemo imena. Bez takvih na{a stranka je jo{ ja~a i odlu~nija da nastavi sprovo|ewe politike Srpske radikalne stranke u kojoj je Srbija na prvom mestu – re-

da je 2004. godine zakqu~en sporazum izme|u Hrvatske i Srbije o za{titi prava tih mawina. Tokom ju~era{we sesije bilo je, ina~e, re~i o zastupqenosti srpske i hrvatske mawine u predstavni~kim telima, pravosudnim institucijama, organima uprave i policije, zatim o informisawu na jezicima nacionalnih mawina, {kolovawu na materwem jeziku i slu`benoj upotrebi jezika i pisma, kao i o za{titi spomeni~ke i kulturne ba{tine. Predsednik hrvatskog dela delegacije Petar Bari{i} ocenio je i da bi sastanak trebalo da doprinese ja~awu institucionalnih kapaciteta, napomiwu}i da }e preporuke biti dobre za unapre|ewe polo`aja hrvatske i srpske mawine.

Odbornici zauzeti prepakivawem vlasti Odbornici vladaju}e koalicije nisu ju~e do{li na vanrednu sednicu Skup{tine op{tine Irig, ~ije je zakazivawe traìlo osam odbornika SRS-a. Predsednik SO Vladimir Petrovi} (DS) je, posle prozivke, konstatovao da ne postoji kvorum i zakazao nastavak ove sednice za 26. oktobar. Na vanrednu sednicu do{lo je osam odbornika radikala, jedan iz GG „Dr Radovan Ercegovac“ i predsednik SO Petrovi}. Izostala su tri odbornika „Za evropsku Srbiju“, tri iz LSV-a, jedan iz SPS-a, dva iz GG „Dr Radovan Ercegovac“ i jedan iz GG „Za op{tinu Irig“. Na po~etku sednice niko prisutnim odbornicima nije objasnio za{to se ostale wihove kolege nisu pojavile. – êka}emo mi i do slede}e sednice, nije problem, ali, vidim, vladaju}oj koaliciji ne ide sve po meri – prokometarisao je odbornik SRS-a Vitomir Pluàrevi}. Radikali su, podsetimo, traìli ovu vanrednu sednicu kako bi se raspravqalo o kadrovima LSVa, zameniku predsednika op{tine Vladislavu Ilki}u i ~lanu Op{tinskog ve}a Draganu Ametovi}u, dok je predsednik op{tine dr Radovan Ercegovac zahtevao smenu {efice Op{tinske uprave

Olivere Proti}-Filipovi}, tako|e predstavnice Lige. U Irigu se, me|utim, pred ovu sesiju uveliko pri~alo o tome da osam odbornika radikala i trojica iz grupe dr Ercegovca zapravo nameravaju da naprave novu op{tinsku vlast, tim pre {to je predsednik op{tine prakti~no ve} napustio aktuelnu vladaju}u koaliciju i ne dolazi na koalicione dogovore. Me|utim, gotovo je jasno da je ta varijanta propala, jer, kako saznajemo iz pouzdanih izvora, dva odbornika GG „Dr Radovan Ercegovac“ su se u posledwem trenutku „odmetnula“ od {efa i pri{la grupi „Za evropsku Srbiju“, kojoj se priklonio i jedan odbornik GG „Za op{tinu Irig“, koji je do sada bio u opoziciji. Stoga je odlagawe ju~era{we vanredne sednice o~igledno bilo samo manevar da bi se okrwena vladaju}a koalicija konsolidovala. U svakom slu~aju, predstavnici odborni~kih grupa i stranaka koji su ju~e do{li na sednicu ne `ele bilo {ta da govore o prestrojavawima me|u iri{kim odbornicima, samo obe}avaju da }e se sve znati 26. oktobra, na nastavku vanredne sednice Skup{tine op{tine Irig. S. Bojevi}

EKONOMIJA

~etvrtak15.oktobar2009.

BLI@I SE KRAJ [TRAJKA U PALANA^KOM „NOPALU”

Jo{ jednom direktoru videli le|a Posle dvadesetak dana otkako je ve}ina radnika AD „Nopal“ u Ba~koj Palanci po~ela {trajk, tra`e}i isplatu pet zaostalih plata i uplatu doprinosa od po~etka godine, ~ini se da se re{ewe nazire. U ovoj fabrici, najve}em proiz-

{ta uradili, potrebno je da se sazove Skup{tina akcionara, a zakon ka`e da to mora da se uradi za najdu`e 30 dana. Mi smo jo{ u {trajku jer nam se nudi samo pola plate, a ko }e to da nam isplati i da li }e – niko od nas nije na~isto.

DNEVNIK

UKRAJINA ZAVRNULA GAS ZBOG NEVREMENA, A U „SRBIJAGASU” TI[INA

Srbija se ogrejati ho}e? Danas zvani~no po~iwe grejna sezona i, po najavama nadle`nih, od ministra energetike, direktora JP “Srbijagas” do predstavnika toplana, radijatori }e biti topli. Me|utim, ju~e oko podneva, po pisawu ma|arskih medija, zbog nevremena na zapadu Ukrajine do{lo je do prekida isporuke gasa iz ove zemqe. Da li }e se to odraziti na snabdevawe doma}eg tr`i{ta prirodnim gasom, budu}i da se na{a zemqa gasom iz Rusije snabdeva iskqu~ivo iz Ma|arske, nismo ispeli da saznamo. Naime, u JP “Srbijagas” odgovore na pitawa daje samo direktor JP “Srbijagas” Du{an Bajatovi}, a on je ju~e bio na putu.

Dakle, grejawe bi danas trebalo da po~ne, radijatori bi trebalo da budu topli, a ne samo veoma mlaki, ceo dan, a ne samo kratko, kao {to je bilo ovih dana. Treba se nadati da }e tako i biti i da }e prekid isporuke gasa iz Ukrajine trajati kratko te da }e uobi~ajene koli~ine ovog energenta stizati ka Evropi. Uz to, budu}i da je do problema s isporukom gasa do{lo na zapadu Ukrajine, {to je uticalo na snabdevawe Ma|arske,^e{ke i Slova~ke, mogu}e je da u Srbiji ne}e biti ve}ih problema, kao i da }e, u slu~aju potrebe, iz podzemnog skladi{ta gasa u Bnaatskom Dvoru, biti proizvedene dovoqne koli~ine gasa. D. Ml.

DOBITNICI NOBELOVE NAGRADE TVRDE DA OP[TA PRIVATIZACIJA NIJE RE[EWE

Mi preduhitrili nobelovce pa sve prodali vo|a~u elektroinstalacionog materijala u Srbiji, direktori su se u posledwe dve-tri godine mewali kao na pokretnoj traci, a mali akcionari, ina~e ve}inski vlasnici, tvrdili su da je mawinski vlasnik iz Beograda preuzeo kompletnu kompaniju. – Sada smo do{li u svojevrsnu pat-poziciju, jer pre desetak dana postavqeni direktor – a zakonski nije ni imao pravo na potpis – podneo je ostavku kao i ~etiri od sedam ~lanova Upravnog odbora – ka`e predsednik [trajka~kog odbora u „Nopalu“ Jovo [krbi}. – Tehni~ki gledano, sada nemamo ni direktora ni UO, pa ispada da je jo{ uvek direktor \uro Duki}, koji je na po~etku {trajka podneo ostavku. Da bismo bilo

Radnici „Nopala“, a re~ je o wih 150 iz proizvodwe, nisu zadovoqni pona{awem fabri~kog samostalnog sindikata, jer ih, navodno, rukovodstvo nije podràlo u zahtevima. Rukovodstvo fabri~kog sindikata, navodno, jeste podràlo zahteve za isplatu plata, ali su sugerisali da se to uradi preko suda, a da se proizvodwa nastavi. – Opekli smo se s na{im sindikatom i odlu~ili smo da osnujemo nov – kaè [krbi}. – Do sada je 110 radnika potpisalo pristupnice Sindikatu „Solidarnost“, a o~ekujemo da }e zaìveti za osam dana. Odlu~ili smo da roba, odnosno kamioni s na{im proizvodima, mora na trì{te jer nismo ni{ta uradili ako izgubimo na{e tradicionalne kupce. M. Suyum

PROPADAWE FIRMI NA ZREWANINSKI NA^IN

Ste~ajevi dugi i sedam godina

Na teritoriji Sredweg Banata, prema podacima zrewaninske Regionalne privredne komore, nalaze se preduze}a u kojima ste~ajni postupci traju ve} sedam godina, a to je slu~aj sa Akcionarskim dru{tvom “Servo Mihaq”. U ste~aju se isto toliko nalazi i Fabrika {e{ira “Begej”, dok je u “Putevima” i {e}erani “Zrewanin” postupak zapo~et ove godine. Na ovom ne-

vawe wegove imovine, uz dodatno investirawe u ciqu stvarawa moderne i tr`i{no osposobqene klanice. Po~etak rada fabrike bio je planiran za 1. februar, a projektovani kapacitet klawa bio je 1.200 komada sviwa u jednoj smeni. Osnovni problem u realizaciji plana reorganizacije je nedostatak sredstava za investicije. Zbog toga podnosilac plana tra`i wegovu

[kripi u Trgovinskom sudu - Generalna je ocena da su ste~ajni postupci nad ste~ajnim du`nicima neopravdano duga~ki, {to pokazuje veliku neefikasnost Trgovinskog suda. Sve to doprinosi stvarawu enormno visokih tro{kova ste~ajnog postupka, s jedne, i nepotrebne erozije, odnosno propadawa svih oblika kapitala preduze}a, s druge strane. U prilog re{avawu ovakvog stawa ide najavqena izmena Zakona o ste~aju kojim }e se zakonski skratiti rokovi sprovo|ewa ste~ajnog postupka, te samim tim obezbediti sigurnija, brà i efikasnija naplata potraìvawa od strane poverilaca – isti~e ekonomista Mom~ilo Nikol~i} iz Regionalne privredne komore Zrewanin. slavnom spisku, izme|u ostalih, nalaze se i Industrija tepiha “Proleter”, “Juko klanica” iz @iti{ta, Zemqoradni~ka zadruga “Novi ìvot” iz Orlovata, “Begej plast” iz Perleza, “Gvo`|ar” iz Zrewanina i “Fre{ milk” iz E~ke. Me|u fabrikama u kojima se sprovodi plan reorganizacije, ili je ve} ispuwen, nalaze se Industrija mesa BEK, Zemqoradni~ka zadruga “Me|a”, skrobara IPOK i “[invoz”. Usvojenim planom reorganizacije re{ewem Trgovinskog suda u Zrewaninu, wegov podnosilac DOO “Zeleni koridor”, odnosno kasnije beogradska firma “Alfa logistik” obavezala se da obezbedi daqi rad preduze}a i o~u-

izmenu u smislu produ`ewa rokova i smawewa iznosa za investicije, te samim tim i svo|ewe kapaciteta fabrike na radikalno ni`i nivo Ro~i{te za izmenu plana reorganizacije zakazano je za 21. oktobar. Ukoliko se tada ne usvoje izmene plana reorganizacije BEK-u sledi bankrot. @. Balaban

Ameri~ka profesorka Elinor Ostrom s Univerziteta u Indijani, uz pomo} profesora Olivera Vilijamsona s Univerziteta u Berkliju, dobitnici ovogodi{we Nobelove nagrade za ekonomiju, kroz traèwe najboqeg na~ina upravqawa javnim dobrima pokazala je da privatizacija takvih dobara nije bogomdano re{ewe i da u woj nije spas. Ekonomski analiti~ari slo`ni su u oceni da je ovo revolucionalno otkri}e ujedno i poraz neoliberalnog koncepta kao vladaju}e globalne ekonomske dogme, koja je s ekonomskom krizom i recesijom pro{le i ove godine doìvela potpuni krah, te da je sada jasno da potpuna privatizacija nije “alfa i omega” ekonomije. Ekonomski analiti~ar Milan ]ulibrk obja{wava za na{ list da Srbija, koja je pre deceniju prihvatila koncept po kojem je upravo u privatizaciji videla jedini spas, sada na wenom kraju ne moè ni{ta promeniti jer bi svoju ekonomiju jo{ vi{e upropastila po{to je dokazala da je od lo{ih privatnika gora samo lo{a dràva. – Srbija je po mnogo ~emu izuzetak u odnosu na sve zemqe sveta, pa tako i u slu~aju privatizacije – obja{wava ]ulibrk. – Dakle, ~iwenice i podaci o rezultatima javnih preduze}a dokaz su koliko je dràva u Srbiji lo{ gazda i da joj ni{ta ne treba ostaviti na upravqawe. Pre sve-

1.109,50787

ga, to je posledica prakse da se menaxment u javnim preduze}ima ne bira po tome koliko su ti qudi sposobni da wima upravqaju i da ih razvijaju ve} se postavqaju kadrovi po politi~koj pripadnosti, odnosno strana~ki funkconeri, koji ~esto s biznisom tih preduze}a nemaju ni{ta zajedni~ko i koji se prvi put upoznaju s takvim firmama onog trenutka

kada se u wima zaposle. S druge strane, preduze}a u Srbiji su kupovali i kupuju preduzetnici koji ni nemaju nameru da nastave proizvodwu, i to jeste veliki problem. U procesu privatizacije u Srbiji qudi su kupovali firme samo zbog imovine preduze}a a ne da bi se bavili osnovnom delatno{}u tih preduze}a. To posebno dolazi do izra`aja u

SLEDE VELIKE INVESTICIJE U ENERGETIKU

Za novu struju devet milijardi evra U Srbiji }e do 2015. u energetiku biti uloèno devet milijardi evra, izjavio dràvni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Du{an Mraki}. “U nova energetska postrojewa bi}e uloèno pet milijardi evra, a u rekonstrukciju, revitalizaciju i modernizaciju ~etiri milijarde”, rekao je Mraki} na otvarawu Me|unarodnog sajma Energetika 2009. u Be-

ogradu i dodao da su ciqevi Srbije obezbe|ewe sigurnog snadbevawa, ve}a efikasnost energetskog sistema, za{tita `ivotne sredine i razvoj obnovqivih izvora energije. “Najkasnije po~etkom naredne godine termoelektrane Kolubara i Obrenovac dobi}e strate{ke partnere. Skladi{te gasa Banatski dvor je u veoma dobrom stawu,

o~ekujem da najkasnije do kraja januara bu{otine budu osposobqene za va|ewe gasa. O~ekujem da narednih nekoliko dana bude potpisan ugovor Srbijagasa sa Eonom o obezbe|ewu 200 miliona kubika gasa koji }e biti uskladi{ten u Ma|arskoj, a da u narednih 10 do 15 dana bude osnovana i kompanija s Gazpromom o gradwi gasovoda Ju`ni tok”, naveo je Mraki}. A. V.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (820,60

Promet

Go{a FOM, Smederevska Palanka

19,97

691

Lasta, Beograd

18,79

885

2.655

AIK banka, Ni{

8,79

1.200

Univerzal banka, Beograd

8,74

Naziv kompanije

0,47%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,53

3.002

48.961.234

600.000

Komercijalna banka, Beograd

-1,47

35.505

3.763.550

9.563

229.515

Energoprojekt holding, Beograd

1,14

1.061

3.267.514

8,11 Promena %

200 Cena

57.000 Promet

Agrobanka, Beograd

-1,17

10.964

6.545.641

Univerzal banka, Beograd

8,74

9.563

229.515

AMS Osigurawe, Beograd

-12,04

862

8.620

Soja protein, Be~ej

0,91

1.112

2.228.787

TP Zvezda, Beograd

-12,00

4.180

20.900

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.960

0,00

Galeb GTE, Beograd

-11,98

360

3.600

Imlek, Beograd

0,00

1.600

524.704

Utva silosi, Kovin

-10,41

5.550

11.100

Metals banka, Novi Sad

1,50

8.750

875.000

-10,36 Promena %

173 Cena

2.360.858 Promet

Privredna banka, Beograd

-1,26

941

139.992

Tigar, Pirot

-0,52

965

Soja protein, Be~ej

0,91

1.112

2.228.787

Meser Tehnogas, Po`arevac

0,00

8.000

72.000

Metals banka, Novi Sad

1,50

8.750

875.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

10.001

0,00

Banini, Kikinda

0,00

16.000

592.000

Telefonija, Beograd

0,00

2.180

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,50

604

342.930

Stjenik, ^a~ak Pet akcija s najve}im padom

Progres, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

13. 10. 2009.

U nevreme Ova ekonomska kriza se desila upravo kada je kod nas privatizacija trebalo da se privede kraju. To je samo jo{ jedan dokaz svih slabosti koje je Srbija imala tokom tranzicije jer je stalno odlagala neophodne rezove i promene te je restrukturirawe javnih preduze}a ostavila za ovaj period globalne ekonomske krize kada je to najte`e raditi .

onim preduze}ima u kojima su raskinuti ugovori o privatizaciji jer se videlo da su ih vlasnici kupovali samo da bi iz wih uzvukli sve {to se moglo izvu}i a ta preduze}a dovedena su do propasti i nema nikakve {anse da se privatizuju u nekom naknadnom roku. Na{ sagovornik ukazuje na to da, s obzirom na to da je Srbija sve karte stavila na privatizaciju i da najavquje da }e je ve} naredne godine zavr{iti, nema ni govora da bi se iz svega toga sada, u zavr{noj fazi, mogla povu}i jer bi tek onda dospela na dno. âk i privatizacija ovakva kakva je, sa svim negativnim posledicama koje su evidentne, mnogo je boqa od toga da dràva upravqa preduze}ima upravo zbog ~iwenica da se nikada u ovoj dràvi na ~elna mesta nisu postavqali qudi po tome kako i koliko rade ve} je jedini uslov bilo da su poslu{ni vojnici svoje partije koja je na vlasti. Odustajawe od privatizacije sada gora je opcija nego ova koju sada imamo. Od lo{ih privatnika gora je samo lo{a dràva. Nema nam sada druge nego da nastavimo i zavr{imo ovo {to ve} godinama radimo. Te{ko je sada, u poodmakloj fazi, kada je za privatizaciju ostalo samo jo{ nekoliko stotina preduze}a, i to uglavnom oni za koje }e se te{ko mo}i na}i kupci, razmi{qati o promeni strategije. Q. Male{evi}

Veterinarski zavod, Subotica

0,50

604

342.930

Vital, Vrbas

-2,59

1.580

126.400

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK MIRKO CVETKOVI]

~etvrtak15.oktobar2009.

DIANA DRAGUTINOVI]

MMF O PREGOVORIMA SA SRBIJOM

Dr`avi }e zafaliti 300 ~inovnika

Pove}awe PDV-a nije na dnevnom redu – Pove}awe poreza na dodatu vrednost nije predmet razgovora s Vladom Srbije – ka`e predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik. Pove}awe PDV-a, me|utim, nije iskqu~eno ako ostale mere za smawewe javne potro{we ne budu dale rezultate, rekao je Lisovolik u razgovoru s rukovod-

Premijer Mirko Cvetkovi} izjavio je ju~e da u dr`avnoj administraciji ima oko 300 slobodnih radnih mesta koja }e biti popuwavana kako bude

stvom Saveza samostalnih sindikata Srbije o na~elnim predlozima Me|unarodnog monetarnog fonda za reformu javnog sektora. Kako je saop{tila ta sindikalna centrala, Lisovolik je istakao da je neophodno smawewe javne potro{we radi prevazila`ewa ekonomske krize i odr`ivosti makroekonomskog sistema.

Predstavnik MMF-a je naveo da je u~e{}e rashoda za penzije u BDP-u veoma visoko, oko 14 odsto, i da ga je neophodno smawiti, a kao jedan od na~ina naveo i izjedna~avawe godina starosti za penzionisawe mu{karaca i `ena. Poseta Lisovolika Savezu samostalnih sindikata Srbije je,

kako se isti~e u saop{tewu sindikata, prva poseta predstavnika MMF-a nekom sindikatu u Srbiji. Susret je organizovan povodom dolaska Misije MMF-a 22. oktobra, na razgovore s Vladom Srbije o drugoj i tre}oj reviziji kreditnog “stend-baj” aran`mana, ukupno vrednog oko 2,9 milijarde dolara.

Preti du`ni~ka zamka Ministarka finansija Diana Dragutinovi} izjavila je ju~e da je u toku zavr{na faza izrade buxeta za 2010. i da je Srbiji potreban buxet koji }e podr`ati privredu u recesiji i biti odr`iv na sredwi rok.

OPTIMIZAM POLITIKE I PESIMIZAM STRUKE

[minkawe inflacije na srpski na~in napredovao proces evropskih integracija Srbije. Cvetkovi} je rekao da je to uzeto u obzir kada je u dràvnoj administraciji predvi|eno 28.400 radnih mesta. On je kazao da je Vlada utvrdila da je potreban broj zaposlenih 28.120 i da je predvidela da }e u procesu evropskih integracija biti potrebno jo{ qudi, tako da je broj potrebnih radnika zaokruèn na 28.400. On je ukazao na to da je javna potro{wa Srbije neodgovaraju}a i da je zbog toga bila neophodna reforma dràvne i lokalne administracije. Naveo je da je su{tina da se smawi u~e{}e javne potro{we u bruto doma}em proizvodu i da se ona restrukturira kako bi ve}i deo i{ao za kapitalna ulagawa. Na pitawe kolika }e u{teda biti ostvarena smawewem administracije, on je kazao da }e biti velika ako se posmatra sredworo~no, ali da na kratki rok ne}e biti zna~ajna jer }e otpu{teni dobiti otpremnine.

Bez obzira na to {to je zvani~na ekonomska struka prili~no hrabro predvidela da bi se inflacija u 2009. mogla odràti u koridoru od {est do osam procenata, javqaju se jo{ optimisti~kija predvi|awa o kretawu cena. Tako je vicepremijer i ministar ekonomije Mla|an Dinki} procenio da bi rast potro{a~kih cena mogao da bude znatno niì od o~ekivanog i da bi se inflacija u 2009. mogla zadràti negde oko {estog podeqka. Wegova o~ekivawa oslowena su na dva faktora – uverewe da dràva ne}e dozvoliti da cene koje su pod wenom kontrolom dodatno rastu do kraja godine i procenu da bi cene koje se slobodno formiraju na trì{tu tokom naredna tri meseca mogle ~ak i padati. Dinki}eva predvi|awa nisu bez oslonca. Izve{taj Republi~kog zavoda za statistiku za avgust pokazuje da su potro{a~ke cene u tom mesecu pale za 0,1 procenata, da je godi{wa inflacija (avgust 2008. – avgust 2009) na nivou od osam procenata i da je osmomese~ni rezultat (januar–septembar) samo 5,9 posto. Ako je takva polazna osnova i ako se ostvare ministrova o~ekivawa, onda bi se Srbija mogla suo~iti s cenovnim udarom blaìm od predvi|enog za ovu godinu.

Pojeftiwavalo je ono {to je zavisilo od trì{ta, a raslo ono {to je, direktno ili indirektno, zavisilo od dràve Mada se cenovna kretawa, uglavnom, uklapaju u zami{qeni koridor, godi{wih osam procenata u avgustu uklopilo se u ciqanu inflacija za taj mesec (6,7–10,7 posto), guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} uporno opomiwe da su konci koji obuzdavaju cene tanki i da bi bole}ivost dràve prema onima koji stalno traè wenu saglasnost za poskupqewa mogla poru{iti makroeko-

DEMANTI MI[KOVI]EVE KOMPANIJE

Ni re~i o prodaji „Delte” Srpski “Delta” holding saop{tio je ju~e da su se ~elni qudi kompanije susreli s predstavnicima investicionog fonda “Blekston”, ali da nije bilo re~i o prodaji nijednog dela tog poslovnog sistema. U saop{tewu se navodi da je na sastanku u sedi{tu “Delta” holdinga u Beogradu razgovarano o mogu}nostima za razli~ite finansijske poslove kojima se taj investicioni fond bavi. Radi se, kako se navodi, o susretima s velikim svetskim investitorima kakve uobi~ajeno imaju po veli~ini sli~ne kompanije u regionu. “Menaxment ’Delta’ holdinga je o istoj temi razgovarao ranije i s drugim zna~ajnim investicionim fondovima”, isti~e se u saop{tewu tog poslovnog sistema, u

okviru kojeg je trgovinski lanac “Maksi”. “Delta” se bavi i nekretninama, poqoprivredom, preradom mesa, osigurawem, investirawem. Beogradski dnevnik “Blic” ju~e pi{e da su predstavnici “Blekstona” kontaktirali “Delta” holding jer su zainteresovani za kupovinu trgovinskog lanca “Maksi”. Prema pisawu tog lista, jedan od najve}ih svetskih fondova, ameri~ki “Blekston”, spreman je da u Srbiji potro{i deo od sto milijardi dolara “raspolo`ivih investicija”. Ameri~ki investitori su, kako se navodi, zainteresovani za “Petrohemiju”, “Jat tehniku” i Rudarsko-topioni~arski basen “Bor”, “Delta–Maksi”, kao i druge delove “Delta” holdinga.

nomski okvir za 2009. godinu. Kad se pogleda cenovna struktura za avgust, lako je uo~iti da su padu potro{a~kih cena za 0,1 odsto najvi{e doprineli hrana i pi}e, koji su pojeftinili za jedna procenat, te ode}a i obu}a (0,2 procenata), dok su komunalije (voda, struja, stanarine, gas) poskupele 0,1 posto, komunikacije 1,2 procenta i transport 0,7 posto. Padalo je ono {to je zavisilo od tr`i{ta, a

raslo ono {to je, direktno ili indirektno, zavisilo od dràve. Zato su ekonomski stru~waci krajwe oprezni u predvi|awu kona~nog nivoa inflacije u 2009. godini. Urednik Internet-stranice “ekonomija.org” dr Miroslav Zdravkovi} ~ak smatra da bi deflacija u ovom trenutku predstavqala ve}u opasnost za Srbiju od inflacije. Niè cene bi donele mawe fiskalne prihode i tada bi se buxet na{ao pred pucawem. On svoja razmi{qawa svodi na jednostavnu poruku – “Nije interes dràve da pravi jo{ ve}i deficit”. Tom stanovi{tu dr Zdravkovi} dodaje jo{ jedan argument. Fiskalni rezultati iz prve polovine oktobra govore da je naplata poreza na dodatu vrednost mnogo boqa. Dinamika je toliko dobra da umnogome relaksira poziciju Vlade Srbije pred predstoje}e pregovore s MMF-om. Ako se ovakva kretawa odrè, mawak dràvnog prora~una bi se mogao odràti na 100 milijardi dinara, {to bi zna~ilo i da buxetski deficit ne}e dosti}i traènih 4,5 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP), ve} bi se mogao zadràti na 3,9–4 procenta. Zvu~i pomalo paradoksalno, ali je inflacija, izgleda, u ovom trenutku saveznik buxeta Srbije i wene finansijske stabilnosti!? V. Harak

Na skupu o strategiji razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru, Diana Dragutinovi} je kazala da }e od toga kakav je buxet zavisiti program Srbije s MMF-om, finansijska pomo} me|unarodnih finansijskih institucija, EU, poverewe trì{ta, dinamika oporavka i ekonomska perspektiva zemqe. – Nikako ne smemo da zapadnemo u zamku zaduìvawa. Najboqe mogu}e re{ewe je po}i od kresawa tro{kova – rekla je ona, i ukazala na zna~aj uspostavqawa sistema interne finansijske kontrole i eksterne revizije. Diana Dragutinovi} je kazala da je razvoj ovog sistema obaveza koja proisti~e iz evropske perspektive Srbije, ali i da te principe name}u Svetska banka i MMF pre nego {to daju podr{ku nekom projektu. Potpredsednik Vlade Srbije Boìdar \eli} naglasio je da buxet mora biti “svetiwa” i da je zato potrebno obezbediti sistem koji }e gra|ane i inostrane partnere, pre svega EU, uveriti u to da se novac koristi na zakonit i primeren na~in.

PO[TA MEWA OBI^AJE, A PENZIONERI NA MUKAMA

Penzija ili u banci ili kod po{tara Po{ta }e od decembra prestati da ispla}uje penzije putem odrezaka i {tednih kwiìca Po{tanske {tedionice pa }e penzioneri koji svoja mese~na primawa dobijaju na ovaj na~in morati da biraju da li }e svoje kwiìce prebaciti u teku}e ra~une banaka ili }e ubudu}e, kao pre nekoliko godina, ~ekati po{tara da im donese penziju “na noge”. Ako je do [tedionice, oni penzionerima, u nedavno upu}enom pismu, toplo preporu~uju ra~une u bankama, a klijentima su nabrojane prednosti: velika mreà isplatnih mesta, mogu}-

Stariji sugra|ani koji imaju adresu u mestu gde, sem Po{tanske {tedionice, postoje i ekspoziture i filijale komercijalnih banaka, mogu da biraju. Po{tanska {tedionica je banka kao i svaka druga, a ono {to su u pomenutom pismu zaboravili da navedu je da se kod [tedionice vo|ewe ra~una pla}a, i to minimum 75 dinara mese~no. Novac se na bankomatima mo`e podi}i karticom, me|utim ova usluga je besplatna samo ukoliko se transakcija obavqa na bankomatu [tedionice, a ukoliko se novac podi`e kod poslovih banaka, klijent za tu

Dobro proveriti KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

91,2038

93,0651

95,2056

90,9246

Australija

dolar

55,9567

57,0987

58,412

55,7854

Kanada

dolar

59,5986

60,8149

62,2136

59,4162

Danska

kruna

12,2498

12,4998

12,7873

12,2123

Norve{ka

kruna

10,9409

11,1642

11,421

10,9074

[vedska

kruna

8,7832

8,9624

9,1685

8,7563

[vajcarska

franak

60,0934

61,3198

62,7302

59,9094

V. Britanija

funta

97,7742

99,7696

102,064

97,4749

SAD

dolar

61,2764

62,5269

63,965

61,0888

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 10. 2009. godine

Zbog svega {to se nudi, pre kona~ne odluke treba obi}i vi{e banaka, pokupiti ponude i razmisliti. Nije lo{e i sa~ekati da po{tar donese koju penziju pre izbora. Jer, ukoliko klijent odlu~i da promeni banku, onda }e platiti zatvarawe ra~una, opet od 150 do 300 dinara, a otvarawe novog ra~una tako|e. A kakve su nam penzije, boqe je izbe}i pla}awa. nost kori{}ewa bankomata svih banaka, dozvoqenih pozajmica, odnosno minusa, platnih kartica, kredita, pla}awe mese~nih obaveza direktno s ra~una. Penzioneri koji `ive u selima i mestima gde nema po{tanske kancelarije ili banke, nemaju mnogo dilema: ostaje im da za ne{to vi{e od mesec dana ~ekaju da im po{tar s novcem zakuca na vrata.

uslugu pla}a proviziju od jedan do ~ak tri posto. [to se ti~e otvrawa teku}ih ra~una, banke ovu uslugu ~esto rade besplatno, ali ponegde se i to napa}uje, od 40 do 100 dinara, a uslovi pod kojima se ra~un odr`ava su razli~iti kao i usluge koje se nude. Vo|ewe ra~una pojedine banke opet ne napla}uju, kod drugih se kre}e u rasponu od 70 do 300 dinara, a naj~e{}e je 100 ili 150 di-

nara. Skupqi paketi nude ~esto mogu}nost kori{}ewa elektronskog bankarstva. Penzionerima koji nemaju kompjuter i nije im dostupan preko robine i prijateqa, slobodno mogu izabrati jeftiniji paket bez ove usluge. Pojedine banke nude i besplatnu ~lanarinu za kartice, ali obi~no uz ve}u sumu za odr`avawe ra~una, pa nije lo{e pogledati koje su stvarne potrebe. Nema potrebe

snositi tro{kove ~lanarine za dve-tri kartice ako }e se koristiti samo jedna. Penzioneri koji do sada nisu koristili karticu naboqe }e uraditi ako krenu od jedne: debitne doma}e “dine”, ili neke iz programa “master” i “viza”. Kreditne kartice treba izbegavati, posebno na bankomatima, jer klijent svako podizawe gotovine pretvara u kredit. D. V.

~etvrtak15.oktobar2009.

NOV^ANIK

U NIS-ovoj INTERNET PRODAVNICI

Na rasprodaji televizori, peva~i... Vi{e od 30.000 raznih muzi~kih kaseta i diskova, mahom doma}ih izvo|a~a, ku}ni aparati, televizori, plasti~no posu|e, oprema za automobile, bicikli, lampe... iz skladi{ta Naftne industrije Srbije mogu se od po~etka ovog meseca kupiti po povoqnim cenama internet prodajom. Ponuda je {arolika, a cene povoqne, pa je u vreme ekonomske

sete, oprema za automobile, bela tehnika, gasni ure|aji, rasveta... Iz bogate ponude televizora izdvaja se „samsung“ (54 centimetra) za 4.329,60 dinara, TV projektor istog proizvo|a~a je 30.958 dinara, vokmeni su od 215 do 787 dinara, muzi~ki stubovi od 1.324 do 5.253, DVD plejeri od 1.469 do 3.439 dinara... Ako nekome treba bicikl, mo`e ga kupiti

CENE MESA VARIRAJU OD GRADA DO GRADA

Teletina od 450 do 800 dinara Tele}e meso je u Srbiji u drugoj polovini septembra bilo najskupqe u Sremskoj Mitrovici i Kragujevcu, gde je ko{talo 795,90 dinara po kilogramu, a najjeftinije u Novom Pazaru, gde se moglo kupiti za 450 dinara, pokazuju podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

Roba se ve} preuzima

krize, kada je kupovna mo} stanovni{tva sve mawa, mogu}nost da se pazari po niìm cenama svakako dobrodo{la. Dodu{e, veliki deo ovih proizvoda je nabavqen ranije, neki ~ak i pre deset godina, {to ba{ i nije preporuka za belu tehniku, ali ima i onih koje zub vremena ne nagriza previ{e. Ponu|ena roba moè se pogledati u skladi{tu u Mladenovcu, a dostupna je svima. Pla}awe je avansno, uz minimalan iznos kupovine od 10.000 dinara, moè se kupovati i na komad, a prednost imaju oni koji kupuju ve}u koli~inu. Cene su {arolike, od svega nekoliko dinara pa navi{e, a na wih treba dodati i porez na dodatu vrednost. A ponuda je, slobodno se moè re}i, raznovrsna jer se prodaju – audio i video tehnika, audio-ka-

za oko 1.200 dinara, a nao~are za sunce ko{taju 11 i 90 dinara. Dobra je ponuda lampi, koje ko{taju od 290 do 880 dinara, komad plasti~nog posu|a ko{ta do 100 dinara, auto-kuka za xip je 485 dinara, nosa~ skija 1.015, a indikator kvara motora je 3,60 dinara... Posebno je zanimqiva ponuda muzi~kih kaseta i diskova jer se, recimo, kaseta @eqka Samarxi}a (~ak vi{e od 23.000 komada) prodaje za pet dinara, a me|u doma}im estradnim zvezdama ~ije se kasete i diskovi prodaju po 1,63 dinar pa do ne{to vi{e od 35 dinara (ukupno je ponu|eno vi{e od 71.000 nosa~a zvuka) su i Miroslav Ili}, “Zana”, Ana Stani}, Zdravko ^oli}... a tu su i “Novi fosili”, Dino Dvornik... D. Mla|enovi}

USKORO JEFTINIJI LETOVI I U SRBIJI

Od Beograda do Be~a za 30 evra Uskoro se o~ekuje ukidawe {engenskih viza, {to }e zna~iti da }e se avio-saobra}aj uve}ati i do deset puta, procewuju stru~waci. Avio-prevoznike, ukqu~uju}i i JAT, o~ekuje o{tra konkurencija ve} najavqenih “lou kost” kompanija, zbog primene sporazuma o otvorenom nebu, a ve} sada, zbog krize, blago su sni`ene cene karata velikih avio-prevoznika za letove iz Beograda do va`nijih svetskih destinacija.

vi} ka`e da do sada dozvole imaju tri “lou kost” kompanije: – Trenutno dozvole imaju tri “lou kost” kompanije, jedna nema~ka i dve norve{ke, a od prvog februara dali smo dozvolu kompaniji “Niki Er” koja je ve} po~ela prodaju karata od prvog februara na liniji Beograd–Be~ – navodi on. “Montenegro erlajns”, kompanija sa sedam aviona i vi{e od pola miliona putnika preve-

Sviwsko meso je bilo najskupqe u Novom Pazaru, gde je ko{talo 450 dinara po kilogramu, a najjeftinije u Subotici, gde se kilogram te vrste mesa mogao nabaviti za 379 dinara. Junetina je bila najskupqa u Beogradu (519 dinara), a najjef-

Iz tawira be`e i meso i mleko i hleb... ba{ sjajan. Kako koja godina prolazi, trpeza nam je sve siroma{nija. U pore|ewu 2007. godine s 2008, vidqivo je da sve mewe jedemo i mesa i mleka, a {to je posebno zanimqivo – i hleba. Obi~no se u vreme krize de{ava da gra|ani zbog besparice kupuju mawe mesa, mleka i wihovih skupih prera-

2007. 2008. Promene (kilograma) (kilograma) u% Hleb i pecivo 109,5 105,8 –3,4 [e}er 13,7 12,5 –8,8 Jestivo uqe 11,1 10,3 –7,2 Meso i proizvodi od mesa 65,1 60,3 –7,4 Gove|e, june}e i tele}e meso 4,6 5,0 +8,7 Sviwsko meso 20,3 16,9 –16,7 Jagwe}e, ov~ije i kozje meso 1,2 1,1 –8,3 @ivinsko meso 18,0 16,6 –7,8 Riba 4,6 4,4 –4,3 Mleko i proizvodi, u lit. 87,1 83,6 –4,0 Kravqe mleko, u lit. 60,3 55,7 –7,6 Doma}i sir 10,7 9,4 –12,2 Kajmak 1,1 1,0 –9,1 Sve`e i prera|eno vo}e 59,3 56,6 –4,7 Pomoranye 3,7 3,5 –5,4 Limun 1,8 1,3 –27,8 Banane 7,4 8,0 +8,2 Jabuke 14,2 11,2 –21,1 Kru{ke 0,9 1,1 +22,2 Tre{we i vi{we 1,9 1,7 –10,5 Kajsije 0,6 0,3 –50,0 Sve`e povr}e 145,9 136,2 –6,6 Krompir 38,5 36,0 –6,5 Pasuq, bob, so~ivo 5,9 5,3 –10,2 Kupus 20,4 18,5 –9,3 Paprika 14,3 13,7 –4,2 Paradajz 16,5 15,7 –4,8 Potro{wa osnovnih poqoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji u 2007. i 2008. godini – prosek po ~lanu doma}instva

SVETSKE CENE NAMIRNICA OSTA]E VISOKE I KOLEBQIVE

Hrana skupa do 2018. godine? Svetske cene prehrambenih sirovina osta}e visoke i kolebqive, posmatrano na sredwi rok, pri ~emu postoji realna mogu}nost wihovog ponovnog skoka, nalik onom iz 2007. i 2008. godine, prognozirala je ju~e Organizacija UN za hranu i poqoprivredu (FAO). Izme|u 2006. i 2008. godine svetske cene osnovnih prehrambenih sirovina su u proseku po-

izgleda da bi mogle da se spuste ispod vrednosti iz 2006, ocenio je FAO u najnovijem izve{taju, o kojem na forumu u Rimu diskutuje 300 svetskih eksperata za poqoprivredu i razvoj. FAO, koji je narednog meseca doma}in svetskog samita o hrani, predvi|a da }e se cene p{enice, pirin~a, uqarica, sirovog i belog {e}era na me|unarodnom tr`i{tu sve do 2018. godine zadr`a-

Izme|u 2006. i 2008. godine svetske cene osnovnih prehrambenih sirovina su u proseku pove}ane 60 posto, pri ~emu su se cene `itarica udvostru~ile

Bez viza – vi{e putnika U “Svisu” ka`u da s nestrpqewem o~ekuju ukidawe viza jer, za razliku od Evrope i sveta, gde saobra}aj pada zbog krize, u Srbiji se o~ekuje porast. Da bi bila konkurentna niskim cenama, ova kompanija nudi letove za sve ve}e gradove Evrope, preko Ciriha, za 200 evra s taksom. Neke turisti~ke destinacije koje slabo idu nude se i za 150 evra. U Direktoratu za letewe na dozvole ~ekaju “Malev” i “Vizer”, a jedna kompanija }e, posle trogodi{wih poku{aja da dobije dozvolu, od februra leteti iz Beograda za Be~ po 29 evra s taksama u jednom pravcu. Pomo}nik ministra za vazdu{ni saobra}aj Miodrag Miqko-

zenih pro{le godine, svoju cenu za evropske destinacije preko Podgorice spustio je na 29 evra, {to s taksama iznosi oko 180 evra. Kompanija, kaù, èli da stimuli{e putnike iz Beograda, koji je mnogo ve}e trì{te, da u Evropu lete preko Podgorice.

tinija u Novom Pazaru (380 dinara po kilogramu). Pile}e meso je ko{talo od 190 dinara u Smederevu do 250 dinara u U`icu, dok je kilogram sve`eg {arana najjeftiniji bio u Kragujevcu, gde je ko{tao 270 dinara, a najskupqi u Zaje~aru - 370 dinara.

KAKO KOJA GODINA, TO SVE MAWE PARA ZA HRANU IMAMO

Nije nikakva tajna da nam ìvotni standard pada, a dok se za merewe na{eg propadawa koriste razni ar{ini, koji stvaranost poku{avaju da ofarbaju i u belo i u crno, mo`da je najboqi pokazateq ipak ono {to svako od nas svakoga dana sebi moè da priu{ti u tawiru. A tu prizor nije Interesovawe za kupovinu proizvoda iz NIS-ovog skladi{ta je veliko, {to je i razumqivo s obzirom na cene. Kako kaù u NIS-u, kupci koji su bili najbrì ve} su po~eli i da preuzimaju robu, a uglavnom je re~ o pravnim licima, odnosno kupovini na veliko.

DNEVNIK

ve}ane 60 posto, pri ~emu su se cene ìtarica udvostru~ile, prenosi Rojters. Do sredine 2008. cene na me|unarodnom trì{tu hrane su bile na najvi{im vrednostima za gotovo tri decenije, {to je u nekim zemqama dovelo do pobuna i gomilawa zaliha hrane i podstaklo bogate nacije – uvoznice hrane da obezbe|uju obradive povr{ine za svoje potrebe u zemqama u razvoju. Poskupqewe osnovnih namirnica je dovelo do osetnog porasta broja gladnih u svetu, koji je ove godine prema{io milijardu. Iako su u me|uvremenu cene hrane na svetskom trì{tu ne{to opale, jo{ su visoke i nema

ti na vi{em nivou nego pre 2006. Ekspert za globalnu ekonomiju i razvoj Instituta “Brukingz” Houmi Karas smatra da je skok cena hrane nalik onom iz 2007. i 2008. “gotovo neizbeàn”, budu}i da su i daqe na snazi najva`niji faktori koji su do toga doveli – su{a, hirovite cene energije, nestabilnost dolara i {pekulantsko poslovawe. Karas nagla{ava da su ponuda i tra`wa hrane u krhkoj ravnoteì, koju moè poremetiti i samo jedan nepovoqan momenat, bilo da se radi o podba~aju roda, {pekulantskoj aktivnosti ili kratkoro~nom skoku cena nafte.

|evina, a da, s druge strane, raste potro{wa hleba. Sada izgleda ni za koricu para nema. Iako podataka za ovu godinu jo{ nema, ne treba sumwati da se trend srozavawa nastavqa. – @ivotni standard, ostvarene nominalane i realne zarade stanovni{tva posebno zna~ajno doprinose smawenom obimu prometa i potro{we poqoprivredno-prehrambenih proizvoda – ka`e stru~wak Privredne komore Srbije Vojislav Stankovi}. – Potro{wa osnovnih prehrambenih proizvoda u Srbiji, prikazana po ~lanu doma}instva, je u padu i jo{ uvek zna~ajno zaostaje za potro{wom u razvijenim zemqama Evrope. U pore|ewu s 2007. godinom, lane smo imali pad potro{we u doma}instvima prakti~no svih najva`nijih `ivotnih namirnica, a izuzetak su bile jedino banane, kru{ke i gove}e meso. U op{tem padu, najvi{e smo smawili potro{wu vo}a, sviwskog mesa i sira. U pore|ewu sa zamqama Evropske unije, mi u proseku pojedemo

upola maqe i sviwetine, jer u EU svaki stanovnik godi{we potro{i 40 kilograma, a u Srbiji 16,9. Sli~no je i s ostalim kategorijama mesa, sirom... Da ni ove godine situacija nije ni{ta boqa vidi se po podacima da porodica u Srbiji mese~no raspola`e sa 47.068 dinara, a izdaci za li~nu potro{wu, koja podrazumeva kupovinu hrane, pla}awe komunalija, zdravstvenih, transportnih i ostalih usluga, u ukupnoj potro{wi doma}instva iznosili su 40.298 dinara, saop{tio je Zavod za statistiku. Ina~e, najve}a stavka u potro{wi doma}instava je izdatak za hranu i pi}e, sa 41,9 odsto na nivou Srbije. Visok udeo u mese~nim izdacima za hranu obja{wava se zna~ajnim poskupqewima osnovnih namirnica posledwih godina. [to se ti~e strukture potro{we, u centralnoj Srbiji za hranu i pi}e odlazilo je 43,6 odsto izdataka, u Vojvodini 39,1 odsto, a u Beogradu 42,2 odsto. E. D.

KAMATE PADAJU, ALI MINIMALNO

Preskup novac u bankama Nakon rasta u prvom kvartalu ove godine, zbog neizvesnosti izazvane eskalacijom ekonomske krize, bankarske kamatne stope beleè blagi pad u drugom kvartalu, pokazale su analize Udruèwa finansijskih organizacija. Prose~na ponderisana kamatna stopa na ukupne plasmane u julu iznosla je 13,81 posto, a za privredu i stanovi{tvo 15,62, {to je izvestan pad u odnosu na decembar 2008. godine, kada su iznosile oko 18,11 odsto. U zavisnosti od vrste kredita, prose~no ponderisane julske kamatne stope za privredu kre}u se od oko 8,5 posto na dugoro~ne kredite uz valutnu klauzulu, do 17,6 posto na kratkoro~ne dinarske kredite za poqoprivrednu proizvodwu i zalihe. Subvencionisani krediti doprineli su snièwu ukupnih ponderisanih kamatnih stopa bankarskog sektora, ali je wihova realizacija u narednom periodu neizvesna, uzimaju}i u obzir odrìvost i visinu buxetskog deficita i zahteve MMF-a. I pored paca cene kapitala na me|unarodnom trì{tu, dostupnost ovih jeftinijih izvora finansirawa doma}em bankarskom sektoru, posebno bankama s ve}inskim doma}im kapitalom, oteàna je, pre svega

zbog niskog kreditnog rejtinga Srbije i op{teg opreza stranih investitora. Zadu`enost banaka po ino-kreditima porasla je za 12,9 milijardi dinara, odnosno 5,5 posto u odnosu na decembar a 22,8 odsto u odnosu na septembar pro{le godine,

Krivci Visoka cena bankarskog kapitala na doma}em trì{tu posledica je, pre svega, nedovoqne dostupnosti jeftinijeg kapitala na me|unarodnom trì{tu. Tako|e, krivci su i visoke cene doma}ih izvora, visina obavezne rezerve na deviznu osnovicu i visoke premije kreditnog rizika, ocena je Udruèwa finansijskih organizacija. zahvaquju}i zaduèwu banaka sa stranim kapitalom kod mati~nih banaka. Kratkoro~ni krediti iz inostranstva beleè pad od 33,3 odsto u odnosu na kraj pro{le godine, dok je dugoro~no zaduèwe banaka poraslo 15,4 posto. Ukupne obaveze bankarskog sektora prema inostranstvu do kraja jula 2009. godine pove}ane su za 27 milijardi dinara, ukazalo je ovo udruèwe u svojoj analizi stawa u bankarskom sektoru.

NA NOVOM NASEQU I SATELITU

Pet sati bez vode

ZBOG RADOVA NA RASKRSNICI VR[A^KE ULICE I SOMBORSKOG BULEVARA

[estica izmewenom trasom

@iteqi Novog naseqa i Satelita danas ne}e imati vode, od 10 do 15 ~asova. Nesta{ica vode posledica je gra|evinskih radova na Suboti~kom bulevaru. Tako|e, zbog radova Zavoda za izgradwu grada vode ne}e biti ni u Cve}arskoj ulici, i to od 13 do 19 sati. B. M.

Gradski autobus na liniji broj {est od danas }e i}i izmewenom trasom zbog radova na raskrsnici Vr{a~ke ulice i Somborskog bulevara, pa se privremeno ukidaju stajali{ta na Futo{kom putu i Suboti~kom bulevaru. U smeru prema Adicama autobus }e i}i Futo{kom ulicom, preko Suboti~kog bulevara, zatim

desno kroz ulicu Ive Andri}a, nastavi}e ulicom Heroja Pinkija, potom trasom linije broj 12, do ulice Klare Feje{, gde }e skrenuti u ulicu ]irila i Metodija, odakle nastavqa redovnom trasom linije {est. Autobusi prema Podbari }e se iz ulice ]irila i Metodija kretati pravo u ulicu Klare Feje{, desno u Mornarsku,

Novosadska ~etvrtak15.oktobar2009.

Put do stanice du`i od maratona

Predsednik novosadske Skup{tine Aleksandar Jovanovi} pisao je ministru Ivici Da~i}u dva puta, tre}e pismo mu uru~io li~no, a prvi srpski policajac o~ekuje i ~etvrtu po{iqku. “Gradski oci” ovoga puta uradili su sve slo`ili su se svi koji su trebali, novac nije problem, prona|ena je i promptno useqiva prostorija. Ako nas lepo zamole okre~i}emo je, pomesti, platiti struju i novim policajcima opeglati uniformu, skuvati kafu i kupiti krofne... Nas }e izgleda ipak i u 2010. lopovi peqe{iti dok ~ekamo da neki prekobrojni zaposleni u dr`avnoj kasi lupi {tambiq na hartiju i podari nam 30 novih “~uvara reda”! D. Apro

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 8 do 13 Jovana Suboti}a od 13 do 23. Od 7.30 do 13.30 povremeno u pojedinim ulicama dela Detelinare, od Haxi Ruvimove prema sajmi{tu. Od 8.30 do 12.30 Vr{a~ka od Adijeve do Rejmontove, Rejmontova i Feje{ Klare od Petefi [andora do [arplaninske. [angaj od 8 do 13 Bore Prodanovi}a od 10 do 6a. Susek od 8 do 13.30 Ribwak i vikend naseqe

Poloj. ^ortanovci od 10 do 11 deo vikend naseqa Borov gaj. Bukovac od 8.30 do 12.30 vikend naseqa Podvezirac i Bezirac. Kisa~ od 8.30 do 11.30 od centra prema Novom Kisa~u i Novi Kisa~. Budisava od 9 do 11 deo naseqa od centra prema [ajka{u, preduze}a Seint Gobejn i Su{ara. Koviq od 9 do 11 preduze}a “Pauni}”, “Pile prom”, “Ragai” i BMM 1.

V REMEPLOV

„Izbira~ica” za stogodi{wicu SNP-a Proslava stogodi{wice Srpskog narodnog pozori{ta po~ela je 15. oktobra 1960. premijerom “Izbira~ice” Koste Trifkovi}a. Ovaj novosadski

Raskrsnica Somborskog bulevara i Vr{a~ke ulice od danas do utorka bi}e privremeno zatvorena za saobra}aj, obave{tavaju iz Zavoda za izgradwu grada. Izmene re`ima saobra}aja va`i}e zbog izgradwe raskrsnice, zbog ~ega se mole voza~i da koriste alternativne pravce. B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

nicijativa da zapadni deo grada dobije novu policijsku stanicu koja bi pokrivala Novo naseqe, Satelit, Telep i Adice, pokrenuta je 2001. godine u MZ “Bistrica”. Krenulo se standardnim utopijskim poduhvatima, slali su se dopisi, potisivana peticija, u Savetu za bezbednost grada niko ne mo`e da izbroji koliko se puta govorilo o tome, ali vi{e od 80.000 qudi i daqe o~ekuje nepoznati prizor lokalnog pozornika koji se kre}e kroz usku periferijsku ulicu. Pri~a je preba~ena na najvi{i nivo u gradu, stvar je u svoje ruke uzeo spiker parlamenta, ali kanda je i Skup{tina svih Novosa|ana previ{e nisko da bi bila “uhva}ena” nedoslednim radarom iz Nemawine 11.

zatim levo u ulice Heroja Pinkija i Ive Andri}a iz koje nastavqaju pravo Suboti~kim bulevarom iz kojeg skre}u desno u Futo{ku ulicu i daqe nastavqaju redovnom trasom {estice. Izmewena stajali{ta }e se koristiti do 20. oktobra, kada se planira zavr{etak radova. W. D.

Do utorka bez saobra}aja

pravnik je svoj plodonosni, ali svega 32 godine dug ìvot, posvetio svom gradu i pozori{tu u wemu. Zato je ovom predstavom, ina~e prvi put igranoj 1872, obeleèno i 85 godina od smrti Trifkovi}a. Rediteqi jubilarne predstave Bora Hanauska i Dimitrije ]urkovi}, u tekst su uneli i delove iz Trifkovi}eve jedno~inke “êstitam”, {to im se posre}ilo. Jer, dobijena je izuzetno lepa predstava so~nog humoristi~kog izraza i pitome satire. Igra vrsne gluma~ke ekipe u~inila je ovu “Izbira~icu” predstavom za pam}ewe. Svi su u woj bili odli~ni, od Ivana Hajtla, An|elije Vesni}, Stevana Salaji}a, @iè Stojanovi} i drugih, do impresivne dekoracije Mileta Leskovca i kostima Stane Jati}. N. C.

„INFORMATIKA” NAJAVILA STROGO]U

Dugove uteruje 10.000 tu`bi Iz “Informatike }e ovih dana krenuti oko 10.000 tu`bi protiv sugra|ana koji nisu na vreme izmirili dugovawa. Tako|e je poslato i 53.000 opomena uz septembarske ra~une onima koji kasne s pla}awem. - Pregledali smo stawe ra~una od jula do oktobra i zato je broj opomena ovako visok. Ima Novosa|ana, koji ve} duè ne izmiruju ra~une za komunalije, ali i onih koji su zaboravili da plate ili su zagubili neku od priznanica iz prethodnog perioda. No, ti qudi nisu sporni– kaè za “Dnevnik” Gordana Gale{ev, PR menaxer Odeqewa za informisawe u “Informatici”. U skladu s uobi~ajenom procedurom, pre utuèwa, ovo preduze}e neredovnim plati{ama {aqe opomene. Ova akcija dala je dobre rezultate jer je pro{log meseca,

na primer, od 45.000 opomenutih, dug izmirilo 35.000 gra|ana. – Opomene su se uvek pokazale kao opravdana akcija. Tu`ba

je krajwa mera koju moramo da sprovedemo jer i mi imamo obaveze prema javnim komunalnim sistemima i drugima kojima smo

mi podr{ka, kao i prema redovnim plati{ama – isti~e Gale{ev. Uz dug koji }e biti nazna~en u tu`bama, neredovne plati{e mora}e da plate i tro{kove za sastavqawe tu`be i advokata, koji nisu mali. Uprkos svemu, u “Informatici” su zadovoqni procentom naplate koja iznosi preko 90 odsto. - Penzioneri su i daqe najredovnije plati{e. Oni imaju niske prihode i ukoliko ne bi pla}ali mesec za mesec, dugovwa za samo dva ra~una, na primer, bila bi ogromna. Svesni su toga i zato sve podmiruju na vreme. Ina~e, Novosa|ani su poznati kao najboqe i najredovnije plati{e u zemqi, jer je to wihov stil `ivota – zakqu~ila je Gordana Gale{ev. Q. Nato{evi}

DAR UDRU@EWA TAKSISTA „VOJVO\ANI”

Ra~unar osnovcima na Klisi Osnovnoj {koli “Du{an Radovi}” na Klisi, udru`ewe taksista “Vojvo|ani” ju~e je poklonilo ra~unar. Humanitarni gest donatori obja{wavaju ~iwenicom da ova {kola edukuje najve}i broj |aka u ~itavoj Srbiji, i da su deci neophodna sredstva za {to kvalitetniju nastavu. Akciju nameravaju da nastave i u budu}nosti. S. T.

VESTI „îste ruke” u Budisavi Projekat edukacije dece o va`nosti higijene ruku “îste ruke bez po muke” nastavqa se danas od 10 ~asova u prostorijama osnovne {kole “Ivo Andri}” u Budisavi. Akcija je pokrenuta povodom obeleàvawa Svetskog dana ~istih ruku, sa ciqem da pred{kolci i u~enici prvog razreda savladaju i usvoje zdrave higijenske navike i pravilne tehnike prawa ruku. Organizator projekta je Dom zdravqa “Novi Sad”, Institut za javno

zdravqe Vojvodine i “Radosno detiwstvo”, pod pokroviteqstvom Gradske uprave za zdravstvo. S. T.

Simpozijum o saobra}aju Simpozijum “Savremene tendencije unapre|ewa saobra}aja u gradovima” po~e}e danas u Bal sali hotela “Park u 9.30 sati i trajati do sutra. Ciq savetovawa je da se javnost upozna s merama {tedwe u saobra}aju, te na~inu unapre|ewa uli~ne mre`e, sistema parkirawa i javnog gradskog i prigradskog prevoza. I. K.

„Snovi svetog putnika” Kwiga “Snovi svetog putnika” Selimira Radulovi}a bi}e promovisana sutra u 20 ~asova u restoranu “Sremski kutak” u Sremskim Karlovcima. O kwizi, koju je objavio “Prometej”, govori}e Ivan Negri{orac. Restoran “Sremski kutak” nalazi se u Ulici Mitropolita Stratimirovi}a broj 2. I. S.

NESVAKIDA[WI ZMIJOLIKI ULOV NA DUNAVU KOD NOVOG SADA

Jeguqa sa [odro{a

Na [odro{u, kaù, nije vi|ena pola veka, a ipak je u petak upecana upravo tamo, na mamac namewen {tuki. Zmijoliko, 90 centimetara dugo telo iz vode kod “Dva kamena” na [odro{u izvukao je Atila Feher, novinar i povratnik me|u ribolovce, koje je napustio pre 40 godina, da bi zatim utvrdio da se radi o – jeguqi, te{koj oko 800 grama. Atila je do retkog ulova stigao pecaju}i na plovak i ìvu ribicu, najlonom od 0.30 mm, i bambusom starim koliko i wegova ribolova~ka apstinencija. Za sada, kaè, nije se pokajao {to se vratio pecawu i moè da se pohvali lepim ulovima {tuke na [odro{u. Nekada ~este ribe u Dunavu, ra|aju se u Sargaskom moru i Meksi~kom zalivu, a zatim oko tri godine putuju do reka Evrope i Severne Amerike, gde ìve oko pet godina dok ih instinkt za produèwem vrste ne nagna da se vrate u vode Atlantskog okeana oko Floride, gde i zavr{avaju ìvot. S. K.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak15.oktobar2009.

c m y

DNEVNIK

VIDEO-NADZOR NEOPHODAN ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

Lopovi ojadili Dom zdravqa Lopovi su sa obijawa prodavnica i mewa~nica pre{li i na humanije ustanove, pa se zbog wihovog razbojni{tva u ambulantama novosadskog Doma zdravqa svakodnevno smawuje inventar. Oko 20 monitora, desetak ra~unara, alata i mnogo trodona i bensedina, sve u iznosu od 700.000 dinara, ukradeno je tokom ove godine iz Doma zdravqa. - Izgrednici su narkomani, a na meti su im uglavnom dispanzeri na Limanu, u Rumena~koj uliFoto: N. Stojanovi}

NA SVETSKI DAN TRANSPLANTACIJE

Gradona~elnik zave{tao organe - Na Svetski dan transplantacije organa, {aqem poruku da je qudski ìvot veoma vaàn. Jednoga dana pomo}i }u da se spase ne~iji ìvot – poru~io je ju~e, prilikom potpisivawa ugovora o zave{tawu organa, gradona~elnik Igor Pavli~i}. Preuzimawem donorske kartice u Klini~kom centru Vojvodine, novosadski gradona~elnik je postao jedini i prvi, me|u wemu ravnima po funkciji, koji se

odlu~io na ovakav korak; na koji ga je, kako tvrdi, navela i pri~a od pre vi{e godine. - U isti razred sa mojim sestri}em i{ao je de~ak kome je presa|eno srce. On je sada student, ponos svojih roditeqa i svih nas – rekao je Pavli~i}. Na potpisivawu u KBC-u istaknuto je da je ovaj ~in vi{e od li~nog opredeqewa gradskog funkcionera, jer predstavqa humani gest za dobro svakog ~oveka. S. T.

ZBOG PRIKQU^EWA NEKOLIKO AMBULANTI NA OPTI^KI LINK

Jo{ ote`ano do kol centra

Na opti~ki link grada prikqu~ile su se ambulante Doma zdravqa „Liman“, „Jovan Jovanovi} Zmaj“, „Rumena~ka“ i „Bistrica“, a do kraja nedeqe umreì}e se i „Bulevar“ i „Petrovaradin“. Kako je ambulanta na Limanu bila usko grlo za elektronske kartone i telefoniju, protok informacija je prikqu~ewem na opti~ki kabl brì, a sistem rastere}eniji. U Domu zdravqa kaù da ve} prekju~e u kol-centru nije bio nijedan propu{ten poziv, ve} su svi bili obra|eni. Ipak, zbog prikqu~ewa na opti~ki kabl mogu}e su jo{ danas i sutra smetwe i oteàn rad kol-centra i elektronskih kartona u kojem se vode evidencija pacijenata. Uprkos tome, zakazivawe pregleda, savetovali{te, pregledi, izdavawe recepata odvijaju se nesmetano. Nakon zavr{etka prikqu~ewa, {to se o~ekuje sutra, telefonske veze bi}e boqe, bez {umova i pucawa. Ne}e vi{e dolaziti do preoptere}enosti sistema, pa }e se i lekari lak{e i brè snalaziti u elektronskim kartonima pacijenata. I. B.

^ITAOCI PI[U SMS 065/47-66-452 & 063/366-977

Titovom yadom u kapitalizam Semafor ne radi na Sentandrejskom putu kod po{te i „male {kole“ „Du{an Radovi}“. Deca na ovoj ki{i dugo ~ekaju da bi pre{la tako prometnu i opasnu ulicu... 064/2928... *** Koji pametwakovi}i su aminovali da ba{ 15. oktobar i 15. april budu crvena slova u kalendaru za grejawe? Ba{ je humano da ovih dana cvoko}emo u stanovima i tro{imo skupu

struju za grejalice, a da papreno pla}amo stavku broj {est na ra~unu Informatike tokom ~itave godine. I za{to da, ako bude grejawa, opet {irom otvaramo prozore zbog vrelih radijatora na 20 stepeni usred sun~anog dana? Ako je ovo tzv. demokratska zemqa,

uvedite nam pravo da individualno odre|ujemo kad }emo i koliko se grejati i shodno tome pla}amo potro{wu. Sve se moè da se ho}e, ali vlast ho}e samo foteqetine. Ho}e li da nam svima u paketu zakazuju preglede ako se razbolimo? Sve tr~e pa zapiwu... Mera, gospodo foteqa{i, mera vam nedostaje u svemu. Bi}e mo`da jednom i taj 6. oktobar. 064/0284... *** Kako se pribliàva 65 godi{wica oslobo|ewa grada od fa{izma predlaèm da se Novom Sadu vrati ulica Jospa Broza Tita kao vo|i jedinog pravog oslobodila~kog pokreta na ovim prostorima. 063/524... *** Gospo|o s brojem 064/3191... kad ve} znate gde ìve te tri ène-lopovi, za{to niste napisale - winu adresu! Molim Vas, objavite adresu! Tako moèmo pomo}i, mi, gra|ani i Vama i drugima, eventualnim `rtvama! Za{to? Pa zato {to su i moji pokradeni u Podbari, a policija nije kadra ni voqna da hvata lopove! Zato }emo sami to uraditi! 063/523...

ci, Jug Bogdana i u Ulici Zmaj Ogwena Vuka. Posledwi monitor je ukraden pre dva dana, a lopovi ne prezaju ni od ~ega, pa peqe{e ambulante i po danu, u toku radnog vremena. Nedavno je zavisnik u ambulanti „Jovan Jovanovi} Zmaj“ pokrao ~etiri doktorke, odnev{i im torbe s nov~anicima. Gotovo svake nedeqe ukradu i kutije s trodonima i bensedinima. Narkomani ~esto budu uhva}eni i tad pozovemo policiju, ali ih oni ne zadr`avaju dugo, pa lopovi uskoro opet stu-

Sti`u kamere za ambulante U Odeqewu za odnose s javno{}u Grada Novog Sada potvr|eno nam je da je za slede}u godinu u planu pokrivawe Doma zdravqa i Hitne pomo}i video-kamerama. - Sistem video-nadzora trenutno ima 100 kamera i pokriva 22 objekta, a do kraja godine treba da bude aktivirano oko 650 kamera u celom gradu. Centar grada je pokriven, a slede}e godine uvrsti}emo i objekte Doma zdravqa i Hitne pomo}i – re~eno je „Dnevniku“.

Noèm i pesnicama na lekare Fizi~ko obezbe|ewe Doma zdravqa svakodnevno ima posla. Kako kaè Qubojevi}, verbalni napadi pacijenata na lekare su ve} uobi~ajeni, ali ih zabriwava to {to su postali u~estali i fizi~ki napadi. - Nedavno je, u ambulanti u Rumena~koj, pacijent udario pesnicom doktorku zato {to je ona bila zauzeta hitnim slu~ajem i nije mogla da mu ispi{e recept. Policija je do{la, ali nasilnika nisu priveli. Zbog recepta je i lekarka u Zmaj Ogwena Vuka, pred svima, dobila tri {amara od nestrpqivog pacijenta. Na Bulevaru Mihajla Pupina je ne tako davno do{lo do incidenta, kada je pacijent nasrnuo na sestru noèm. Sre}om, preko {altera, pa je medicinsk sestra ostala nepovre|ena – ispri~ao je Qubijevi}.

paju u akciju – pri~a za „Dnevnik“ {ef Odseka obezbe|ewa i za{tite u Domu zdravqa Braca Qubojevi}. U Domu zdravqa je 10 qudi zaposleno kao vatrogasno i fizi~ko obezbe|ewe, koji su, po smenama, raspore|eni u tri dispanzera, na Limanu, Novom nasequ i u Zmaj Ogwena Vuka. To, naravno, nije dovoqno jer je gradskih i prigradskih ambulanti ukupno 30. Zbog toga se, obja{wava Qubojevi}, planira postavqawe video-nadzora. - Opti~ki kabl za umreàvawe kompjutera i telefona, ~ije se prikqu~ewe zavr{ava ove nedeqe, pruà mogu}nost da se na tu mreù postave i digitalne kamere. Traì}emo od Grada da se iz buxeta za narednu godinu odvoji novac i za video-nadzor,

kako bi se kra|e, ali i problemi s pacijentima spre~ili – ka`e na{ sagovornik, dodav{i da }e, ukoliko Grad odobri novac, kamerama biti obezbe|ene ambulante na Limanu, Petrovaradinu, Novom nasequ, Bulevaru Mihajla Pupina, u Zmaj Ogwena Vuka i Rumena~koj. Ina~e, iako pojedini objekti imaju ugra|en alarm, izgrednici znaju kako da u|u u ambulantu, a da ne aktiviraju senzore. No}u se naj~e{}e obija pedijatrijska ambulanta u Rumena~koj ulici, a preko dana sve ostale. Qubojevi} ka`e da lopovi, za vreme radnog vremena, iskoriste trenutak da se u{uwaju u ordinaciju kada lekari nakratko iza|u, a da u popodnevnim ~asovima to rade dok sprema~ice ~iste ordinacije. I. Brcan

PIJA^ARI VAN PIJACE NISU I VAN KRIZE

Nov~anik trese ruke malobrojnih kupaca “Samo nam novi 5. oktobar moè pomo}i, ne vredi s wima druga~ije”, pri~a nam Zoran, jedan od simbola srpske sive ekonomije, prodavac pe~urki na pija~nom ulazu. Ovaj ratni i vojni invalid nema drugi na~in da prehrani sebe i porodicu, svestan je prekr{aja koji ~ini ali, kao i svi socijalni slu~ajevi, prinu|en je da izme|u dva zla bira mawe. Pakovawe bukova~e nudi za 100 dinara, za razgovor ne traì ni{ta, ruke greje u xepovima. „Tezge se isplate onima koji imaju puno razli~ite robe, a {ta ja da radim samo s bukova~om? Evo, ~ujem da ni oni ne uspevaju da pokriju tro{kove, te{ko je. Da li ekonomska kriza uti~e na prodaju? Kako da ne, ~ove~e, tresu im se ruke kad god se dohvate za nov~anik“, opisuje nam Zoran kupce. Hladno je, cupka da bi se zagrejao i otkriva nam da wegova èna i dete tako|e rade da bi opstali. Zoran je jedan od nekoliko hiqada ilegalnih prodavaca u gradu, privrednik bez pla}enog PDV-a i garancije na robu, mimo svih propisa, osoba koja smeta pe{a~kom saobra}aju, a istovremeno otac i suprug, u siroma{noj zemqi Srbiji. Pored wega je Radoslav, a pored Radoslava xakovi jabuka vredni 200 dinara svaki. Ne poznaju se, zajedni~ke su im samo

rupe u buxetu. Solidarnost izme|u sivih trgovaca postoji, no nije ne{to na {ta se oslawaju. Uglavnom mewaju novac me|usobno, veli, “oni kod vas, pored ’Dnevnika’, javqaju jedni drugima kada sti`e inspekcija,

ja{wava vrlo prosto, politi~ari su pogazili data obe}awa vi{e puta i on ne vidi razlog za{to bi im verovao ubudu}e. Ni jedan ni drugi ne veruju da }e ovde ikada biti zna~ajno boqi `ivot, dok pri~amo pa`qivo posmatraju

rade timski i be`e”. Radoslav nam pri~a da uglavnom nemaju problema sa zakonom, uz opasku da ne}e biti nevoqe ako prodavca uhvate “jedan, dva puta” ali nije preporu~qivo biti stalno opomiwan. Izgleda da ruka vlasti saose}a s dru{tvenom marginom. Na{ sagovornik, za razliku od Zorana, nije glasa~. Svoj stav ob-

kupce i nude im robu. Ne pomaè ni na{e prisustvo, kao potencijalnog interesenta, mo`da je preksupo, ili qudi nemaju novaca, a mo`da je samo hladno. „Sve pija~are da pitate kako im je, svi }e vam re}i isto“, poàlila nam se starija èna, koja sa suprugom drì vanpija~nu tezgu punu najrazli~itije robe. Klasi~no, ne}e da nam se predstave,

Seve peva na Spensu - Za Novi Sad me ve`u lepe uspomene. Se}am se nastupa sa \or|em Bala{evi}em, kada me je publika zasula qubavqu, i verujem da }e moj prvi kocert biti uspe{an - rekla je hrvatska peva~ica Severina Vu~kovi} na ju~era{woj konferenciji za novinare, najaviv{i svoj prvi solisti~ki koncert u na{em gradu. Severina }e 7. novembra u Velikoj dvorani SPC „Vojvodina“, u 21 ~as premijerno nastupiti u Novom Sadu, u okviru svoje aktuelne turneje. Cene karata za parter bi}e 1.400 i 1.600 dinara, za zapad jedan 1.100, a za zapad dva 900 dinara. Karte su ve} pu{tene u prodaju, a mogu se kupiti u kwi`ari IPS u Zmaj Jovinoj ili Gigs Tiks u Pariskom magazinu. Organizatori koncerta Severine Vu~kovi} su Mjuzik Star Prodak{on i Studio Berar. S. M.

nepoverqivi su, ali rado pri~aju o nevoqi, bude qudima lak{e, {ta li. Penzioneri su, marqivi gospodin namotava konopac i kaè da bez ovog posla ne bi bili u stawu da preìve. Smatraju da su odgovrni gra|ani, zreli, te redovno izlaze na birali{ta. Povodom eventualnih izbora, gospo|a je uverena da }e gra|ani “tek sada da se iznenade...” Ispred wih, tiskaju se garderoba, alati i sitna elektronika lo{eg kvaliteta. ôva tvrdi da se roba jednako dobro prodaje, ta~nije, ukoliko se uop{te trguje. Na krizu nam se poàlio i prodavac piratskih diskova. Nije siguran da li posao stoji zato {to qudi sve vi{e sami {tancuju diskove, nemaju para ili su upla{eni drasti~nim kaznama za pirateriju. Ista ona gospo|a misli da }e svaki normalan pija~ar re}i da je zadovoqan ukoliko je zdrav, sve preko toga je luksuz. Pitamo je kako izgleda cele godine biti na otvorenom, kako podnosi te{ko}u, ipak je ne`niji pol, znamo kako hladno}a uti~e na utrobu. „Te{ko je, jako te{ko. Pogotovo ako si, kako kaè{, ènsko. Umesto da sedim ku}i i radim, ja sam ovde na hladnom, pa me posle opet ~eka posao“, dade nam gospo|a odgovor koji nismo o~ekivali. Ig. Mihaqevi}

Josipa Lisac u SNP-u Jedna od najoriginalnijih umetnica s prostora biv{e Jugoslavije Josipa Lisac odr`a}e koncert u Novom Sadu 29. oktobra. Ona }e u Srpskom narodnom pozori{tu predstaviti svoj novi album “@ivim po svome”, koji je iza{ao posle osam godina pauze. Karte se prodaju po ceni od 1.800 do 2.400 dinara i mogu se kupiti na blagajni SNP-a. V. V.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak15.oktobar2009.

GREJNA SEZONA PO^ELA UZ UOBI^AJENA POSRTAWA

VODIMO VAS NA HUMANITARNI KONCERT „8h8”

Do sutra toplo svima, sem du`nicima

Prihod obolelima od autizma

Do sutra bi sve zgrade prikqu~ene na sistem daqinskog grejawa, i koje nisu na privremenom prikqu~ku i du`ne, trebale da dobiju grejawe, najavio je direktor “Novosadske toplane” Janko ôbrda na ju~era{woj konferenciji za novinare. Stotinak zgrada koje su na privremenim prikqu~cima a investitori, ili wihovi stanari duguju Toplani, ne}e biti ukqu~eni, kao ni poslovni du`nici, sve dok ne izmire dugovawa, naveo je ôbrda. - Qutwa gra|ana zbog toga {to nemaju grejawe, a ìve u zgradama bez upotrebne dozvole treba da bude upu}ena ka investitorima, a ne Toplani. Mi smo spremni da im omogu}imo da dugovawa izmire u ratama – rekao je ôbrda. Prvog dana grejne sezone, koja je po~ela u utorak na preporuku gradona~elnika Igora Pavli~i}a, radnici Toplane 150 puta su intervenisali. ôbrda kaè da monteri Toplane rade u dve smene, kako bi sve àlbe gra|ana {to brè re{ili. Po wegovim re~ima, deo

Vreli telefoni Kako je u utorak i ju~e vladala velika pometwa oko prijave kvarova i hladnih radijatora, u Toplani su apelovali na gra|ane da koriste mogu}nosti wihovog kol centra, kako bi blagovremeno prijavili kvar. Iz Toplane poru~uju da na telefon 0800100-021 gra|ani mogu prijaviti kvarove i dobiti sve potrebne informacije 24 sata dnevno. Novosa|ana nije imao grejawe, osim zbog dugova, i zbog popravki instalacija u zgradi, kao i kvarova, {to je uobi~ajeno za po~etak grejne sezone.

Po re~ima pomo}nika direktora za tehni~ke poslove Josipa Polca na Limanima 3 i 4 po~etkom nedeqe prvi put su ukqu~ene automatizovane podstanice, te je u

toku wihovo pode{avawe. Kako Polc navodi, zbog toga je trenutno slabiji kvalitet grejawa u tom delu grada, {to }e do petka biti sre|eno. Toplana je smawila dugovawa “Srbijagasu” (530 miliona dinara) i “Panonskim elektranama” (oko 100 miliona dinara), i do kraja godine vrati}e dug, mada samo kamata proistekla iz reprograma iznosi 80 miliona dinara, kazao je ^obrda, napomenuv{i da }e preduze}e utro{iti oko ~etiri milijarde dinara za nabavku energenata, na koje }e oti}i oko 80 odsto buxeta preduze}a. - Bez obzira {to nismo u stawu da gorivo platimo na vreme, grejawe ne}e trpeti. Mnogo je boqa finansijska situacija nego u isto vreme pro{le godine, kada smo dodatno bili optere}eni kreditima. Po prvi put radimo bez subvencija grada i to u vreme najve}eg dispariteta cena energenata i grejawa u istoriji – objasnio je ^obrda. S. Krsti}

Humanitarni koncert “8h8”, ~iji je prihod namewen Dru{tvu za pomo} osobama s autizmom u Novom Sadu, odrà}e se u subotu 17. oktobra u hali 1 Novosadskog sajma. Na velikoj ùrci, osam afirmisanih novosadskih disk xokeja plo~e }e vrteti po sat vremena, a organizator humanitarne akcije je nevladina organizacija Omladina budu}nosti – ma|arsko omladinsko udruèwe, uz podr{ku Skup{tine Vojvodine, “Sajma” i izvr{nog producenta Aleksandra Dujina. Kako nam je ranije rekao Ako{ Gimpel iz Omladine budu}nosti, ovo je do sada najve}a humanitarna akcija wegove NVO i novosadski disk xokeji su odmah pristali da besplatno rade to ve~e. Od 20

~asova pa nadaqe publiku }e zabavqati Gruver, Makro, Bili 9, Dejan Mati}, Frik, Dejan Tati}, Di Fejs i Vladimir A}i}. Pored novca od ulaznica, celokupan prihod od prodaje pi}a oti}i }e Dru{tvu za pomo} osobama s autizmom. Ulaznice se u pretprodaji mogu kupiti u “Gigstiksu”, u Pariskom magazinu, po ceni od 300 dinara, dok }e na dan koncerta na “Sajmu” karte ko{tati 500 dinara. Najbr`im ~itaocima “Dnevnik” je obezbedio besplatne ulaznice za ovaj zanimqiv i human doga|aj. Prva tri koja se danas od 11 do 11.05 ~asova jave na broj 528765 dobi}e po dve ulaznice za “8h8” koncert. Ig. M.

DANAS U „MASTERU”

Predavawe „Onlajn PR” Profesor Univerziteta u San Hoseu u Americi, poznati stru~wak za odnose s javno{}u, dr Denis L. Vilkoks, koji u Novom Sadu boravi kao gost Centra za odnose s javno{}u Novog

Sada, danas u 12 ~asova u Kongresnom centru „Master“ odr`a}e predavawe na temu „Onlajn PR“. Za prisustvo predavawu nije potrebna kotizacija. D. Ml.

ZA[TO U KARLOVCIMA MERNO-REGULACIONA STANICA NIJE BILA PODE[ENA ZA ZIMU

Nekima gas bio nedostupan

Zbog toga {to merno - regulaciona stanica nije na vreme pode{ena za zimski re`im rada, u utorak i ju~e u Sremskim Karlovcima pojedini potro{a~i nisu imali gasa. Naglo zahla|ewe iznenadilo je izgleda nadle`ne u DP “Novi Sad - gas”, iz kog su ju~e stizale opre~ne informacije. Po jednom izvoru, sve je bilo regularno sa dotokom gasa u Karlovcima i da je samo bilo potrebno da potro{a~i odblokiraju regulator pritiska. Na kraju se, ipak, ispostavilo da je to {to je merno - regulaciona stanica bila na letwem re`imu, a veliki broj korisnika ukqu~io KARLOVA^KA SKUP[TINA

Sednica crtala budu}nost

Strate{ki plan razvoja Sremskih Karlovaca od 2010. do 2020. godine usvojen je na ju~era{woj sednici Skup{tine op{tine sa 17 glasova „za“ od 22 prisutna odbornika. ^lanica Op{tinskog ve}a Zorica Tadi} rekla je da akt u hodu moè da se dopuwuje i mewa, te da je naro~ito va`no {to su u wegovoj izradi u~estvovali gra|ani, a da je telo koje ona predstavqa bilo samo predlaga~. Dodala je da plan donosi 50 do 60 bodova na konkursima za projekte, {to je za jednu op{tinu sa oskudnim buxetom kakva je karlova~ka, veoma bitno. Strategiju razvoja Karlovaca u narednih 10 godina kritikovali su radikali, koji su se uzdràli od glasawa. [efica odborni~ke grupe SRS u karlova~kom parlamenu Vedrana ]ikovi} istakla je da nema razloga za sumwu u dobre namere gra|ana koji su stvarali dokument, ali da on li~i na spisak lepih èqa. Po wenoj oceni, plan sadrì izuzetne ideje, ali je izrazila skepsu kad je u pitawu wegova relazacija. - Strategija je haoti~na, nema viziju, iz we se na moè videti kako }e Karlovci izgledati za 10 godina - rekla je ]ikovi}eva. Z. Ml. „ALEKSANDAR” ZAVR[IO VELIKI POSAO

Useqewe u decembru

Stambeno - poslovni objekat na uglu Bulevara oslobo|ewa i Ulice Novosadskog sajma je zavr{en i u decembru sledi useqewe stanara, kazao je na konferenciji za novinare direktor „Aleksandar gradwe“ Vojislav Gaji}, po{to je izgradwa vi{espratnice od 71.000 kvadratnih metara zavr{ena za svega 18 meseci. Investitor „Aleksandnar gradwa“ ulo`io je 42 miliona evra, od ~ega je grad ubrao prihod od oko 12 miliona evra. Gaji} je objasnio da je ZIG -u pla}eno {est miliona evra za komunalije, a vi{e od 5,5 miliona evra pla}en je poreza na PDV. Z. D.

grejawe, uzrokovalo smetwe. Ekipe “Novi Sad - gasa” su ju~e oti{le na teren i za o~ekivati je bilo da do kraja dana snabdevawe gasom bude normalizovano u svim delovima Karlovaca. Radijatori su ju~e i prekju~e u O[ “23.oktobar” bili hladni. Po re~ima direktora {kole Gorana Maravi}a, grejawe }e ukqu~iti sutra, ili najkasnije u ponedeqak, jer u sistem treba da bude uba~en omek{iva~ za vodu, a do tada je deci savetovano da se toplo obuku. U Bogosloviji Svetog Arsenija Sremca se nadaju da }e danas po~eti da greju, a u vrti}u

“Kockica” su ~im je zahladilo, ukqu~ili klima ure|aje dok ne bude centralno grejawe pu{teno u funkciju. U najstarijoj srpskoj gimnaziji to je u~iweno ju~e u drugoj smeni. Kako saznajemo od pomo}nika direktora Karlova~ke gimnazije Milana Jak{i}a, zahvaquju}i parama koje je izdvojio Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe, sistem za grejawe u potpunosti je osposobqen za rad posle havarije i niza problema koje je {kola lane na po~etku grejne sezone imala sa zagrevawem u~ionica. Z. Ml.

STRATEGIJA PRIVREDNOG RAZVOJA GRADA GOTOVA, INFRASTRUKTURI PRIORITET

Pod @elezni~ku stanicu zaroni}e tunel Strategija privrednog razvoja grada trebalo bi da se na|e pred odbornicima Skup{tine grada 27. novembra, po{to su ovaj dokument posle pola godine rada prihvatili privrednici koji su u~estvovali u wegovom stvarawu. Ispred radne grupe Milorad Srdanov kazao je da }e dokument i}i na javnu raspravu 15 dana i da }e u Strategiju privrednog razvoja grada biti ugra|eni i projekti koje gra|ani budu predlagali u raspravi, pod uslovom da se u~ine korisnim. Izrada strategije privrednog razvoja grada re~eno je, ra|ena je u saradwi Kancelarije za lokal-

ni ekonomski razvoj USAID. Gradona~elnik Igor Pavli~i} kazao je da je „dokument ìv“, da ga je mogu}e mewati. îtaju}i dokument sti~e se utisak da su u wega dobrim delom ugra|eni planovi i programi ZIG-a: sanacija klizi{ta u zoni mosta „Sloboda“, izgradwa obilaznice oko Petrovaradina, podzemne garaè u Ulici Modene, tunela ispod @elezni~ke stanice, izgradwa dva mosta,me|u wima novog „@eèqevog“... U strategiji razvoja previ|e se i rekonstrukcija Me|umesne autobuske stanice, a radove bi finansirao privatni kapital,

grad i Gradsko saobra}ajno preduze}e. Strategijom je predvi|ena i obuka taksi voza~a za polagawe ispita i dobijawe licence, te obuka za sticawe profesije i zvawa licencirani ste~ajni upravnici, osposobwavawe za samostalni rad u kwigovodstvu i ra~unovodstvu... U oblasti unapre|ewa turizma zapisana je i izrada analize za mogu}nost otvarawa zoolo{kog vrta, osposobqavawe novog dela podzemnih vojnih galerija, nabavka {tandova - ku}ica za za odr`avawe gradskih manifestacija... Z. Deli}

DSS KRITIKUJE GRADSKU VLAST

Nema razvoja bez prevremenih izbora Gradski odbor Demokratske stranke Srbije pozvao je novosadsku vlast da hitno raspi{e lokalne izbore kako bi i Novi Sad po~eo da se razvija po uzoru na Vrbas, gde je tokom kampawe pred izbore zakazane u nedequ 18. oktobra odpo~eta ubrzana izgradwa {kola, bioskopa i domova zdravqa. U DSSu poru~uju da Novi Sad trenutno nema bioskop, a

broj {kola i domova zdravqa je daleko ispod potreba narastaju}eg grada. Po{to se Demokratska stranka seti potreba gra|ana samo tokom predizborne kampawe, raspisivawe prevremenih lokalnih izbora je jedini na~in da Novi Sad dobije bioskope, {kole i domove zdravqa, stoji u saop{tewu GO DSS-a. I. S.

NOVA EPIZODA U NEDOVR[ENOJ ZGRADI U BRANKA BAJI]A 42

Sami se uselili, pa brave promenili Kupci kvadrature u nedovr{enoj zgradi u ulici Branka Baji}a 42 , u{li su u stanove, zamenili brave na vratima i danono}no de`uraju u vi{espratnici, kazao je ju~e za “Dnevnik” jedan od kupaca Zoran \or|evi}. Ni nakon insistirawa kupaca investitor Jovica Ko{uti} nije im prikazao spisak svih kupaca na ovoj adresi, zato oni najavquju posete policiji, inspekciji i tu`ila{tvu.

Sporna zgrada trebala je, prema prvim najavqenim rokovima, biti zavr{ena jo{ posledweg dana decembra 2006. godine, ali se to ni do danas nije dogodilo. \or|evi} tvrdi da kupci imaju dokumentaciju koja svedo~i da je Ko{uti} jedan stan prodao ~ak tri puta, a da je u dva slu~aja jedan te isti stan prodao dvojici kupaca. Ko{uti}ev telefon ju~e je bio nedostupan, ali wegov branilac Neboj{a Male{evi}

potvrdio je da kupcima spisak svih koji su platili stan nije prikazivan. “Kupci su prema sopstvenom naho|ewu zauzeli stanove za koje misle a su wihovi. Znali smo da }e provaliti u zgradu, i zato im nismo pokazali spiskove, koji naravno postoje“, tvrdi Male{evi}. Dodaje da se sada pojavquju i neke nepoznate osobe koje nemaju ugovor a tvrde da su pazarile kvadrate na toj lokaciji. S. Tanuryi}

Sklapawe igraonice Ko kaè da nemamo puno aviona, kamiona i najsavremenije robote programirane samo za na{e èqe. Sve to, upakovano i adresirano na limansku poqanu, ~eka na povoqnije meteorolo{ke uslove i na razdraganu decu spremnu da sve to otpakuju, pa ùrka moè da po~ne. B. P. P.

NOVOSADSKA NEDEQA MODE

„Dnevnik” deli karte U okviru “Novosadske nedeqe mode”, “ Dnevnik” danas deli karte za dve modne revije koje }e se ve~eras odràti u Hotelu “Vojvodina”. Za modnu reviju Mikija An|elkovi}a delimo dve karte, a za reviju Sneàne Radosavqevi} dva puta po dve karte najbrìm ~itaocima koji se od 12 do 12.05 sati jave na telefon 528-765. Modna revija Sneàne Radosavqevi} zakazana je za 21 ~as, a

Mikija An|elkovi}a za 22.00 sata. “Novosadska nedeqe mode” traje do 20. oktobra, do kada }e svoje najnovije kolekcije za jesen/zimu 2009/10. prikazati svetski poznate modne ku}e. Prema najavama organizatora, qubiteqi ove vrste de{avawe }e mo}i da u`ivaju u 18 modnih brendova iz zemqe i inostranstva, kao i modelima {est modnih kreatora. Q. Na.

~etvrtak15.oktobar2009.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

OP[TINSKI SAVET ZA ME\UNACIONALNE ODNOSE @ELI AKTIVNIJE U^E[]E

Odakle su apatinski Romi

Deca u novom vrti}u

NASTAVQENA TRADICIJA ZADU@BINARSTVA

Ku}a somborskoj deci SOMBOR: Lepu tradiciju somborskog zadu`binarstva, koja je u dobroj meri zaslu`na za veliki broj u Somboru danas postoje}ih „javnih objekata”, nastavio je bra~ni par Amalija Sulaver-Rai~ i Trivko Sulaver, koji su testa-

Ovaj objekat su obi{li predsednik Skup{tine grada Sombora Nemawa Deli}, na~elnica Odeqewa za dru{tvene delatnosti Jadranka Kosanovi} i direktorica Pred{kolske ustanove „Vera Gucuwa” Aleksandra Perovi}, koja

Zadu`bina bra~nog para Sulaver-Rai~

mentom zave{tali svoju ku}u u 12. vojvo|anske udarne brigade deci Sombora. Ku}a je ovih dana renovirana i privedena nameni za dnevni boravak dece pred{kolskog uzrasta, iako bra~ni par Sulaver Rai~, na àlost, nije do~ekao da vidi ovapo}ewe svoje èqe. Naime, neposredno nakon smrti Trivka Sulavera, wegova supruga Amalija je darodavnim zadu`binarskim ugovorom formalizovala wihovu zajedni~ku èqu, da bi nedugo nakon toga i ona preminula. Ipak, Grad Sombor je ispo{tovao wihovu èqu i porodi~nu ku}u priveo nameni koju su joj oni odredili. „Ova ku}a neka uvek bude ispuwena de~ijom igrom, pesmom i smehom” stoji na tabli koja se nalazi na fasadi ku}e koja od 1. septembra sluì kao dnevni boravak za decu pred{kolskog uzrasta u grupi na srpskom i ma|arskom jeziku.

je izjavila da je zave{tawe ku}e deci Sombora izuzetan gest porodice Sulaver – Rai~ i dodala da bi bilo dobro kada se vi{e Somboraca odlu~ilo za ovakve humane gestove koji su Sombor svojevremeno i u~inili gradom, sedi{tem Zapadne Ba~ke. Tokom slede}e sedmice u dvori{tu dnevnog boravka bi}e postavqeno igrali{te, a do sada je u zgradi izgra|ena kuhiwa i sve prostorije su adaptirane za boravak dece, {to je lokalna samouprava podr`ala investiraju}i 1,5 miliona dinara iz sredstava gradskog buxeta. U ovom objektu PU „Vera Gucuwa” jesenas je sme{teno tridesetoro dece, od kojih {estoro idu u grupu na ma|arskom jeziku, ~ime se ispo{tovala kako somborska vi{evekovna tradicija skladnog me|unacionalnog su`ivota, tako i voqa donatora. M. Miqenovi}

APATIN: ^lanovi Saveta SO za me|unacionalne odnose traè od lokalne samouprave da predsedavaju}i Saveta bude pozivan na sednice Op{tinskog ve}a, kao i to da budu ukqu~eni u rad i svih ostalih organa i tela, kada se razmatraju pitawa vezana za me|unacionalne odnose i poloàj nacionalnih mawina. To je odluka koja je usvojena na ju~era{woj sednici Saveta, koji se proteklih osam meseci nije sastajao. Dogovoreno je da se organizuje i okrugli sto o Romima i Rumunima, kako bi se kona~no, kako je rekao Antun ônka, koji zastupa romsku populaciju, raspravile dileme o tome od kuda poti~u me{tani dva romska naseqa na podru~ju apatinske op{tine. - Mislim da nije u redu {to se Savet tako dugo nije sastajao i ukoliko su to neki problemi

vezani za sada{weg predsedavaju}eg Antona ônku onda je to trebalo re{avati, a ne da trpe sve ostale zajednice nacionalnih mawina rekao je Aleksandar A|in, koji zastupa hrvatsku nacionalnu mawinu. ônka je istakao da je u vi{e navrata poku{ao da sazove sednicu Saveta, me|utim, u op{tini mu je re~eno da ne moè, dok ne porazgovara sa predsednikom op{tine dr @ivoradom Smiqani}em, koji to treba da odobri. - Op{tini su se obratile sve grupe Roma koje su smatrale da ônka nema kredibilitet da ih zastupa i sve dok nismo dobili pismeni dokaz od Nacionalnog saveta Roma da je on predstavnik Roma u Savetu, smatrali smo da ne treba sazivati sednicu - rekao je zamenik predsednika SO Mirko Cveti}anin.

NOVOBE^EJCI DOBILI SKEJT PARK, U ZREWANINU SAMO OBE]AWE

Za mlade i u krizi ima para NOVI BE^EJ/ZREWANIN: Za razliku od lokalne samouprave u Zrewaninu, koja je jo{ pre vi{e od godinu i po dana obe}ala izgradwu parka za ekstremne sportove, a to ni do danas nije u~inila, Op{tina Novi Be~ej, i u vreme ekonomske krize, obezbedila je sredstva za postavqawe novog skejt parka na ko{arka{kom terenu kraj reke Tise. Izgradwa je zavr{ena i park je ovih dana otvoren za upotrebu. Inicijativa je potekla od skejt kluba u formirawu koje za sada ~ine ~etiri devoj~ice - Selena Backali}, Tea Teofanofska, Maja Deli} i Mirjana Pejin. Na wihovu molbu predsednik novobe~ejske op{tine Milivoj Vrebalov je reagovao i uspeo da prona|e sredstva za postavqawe skejt parka. Devoj~ice su prethodno sakupile preko 500 potpisa gra|ana i predsedniku posla-

Novi skejt park u Novom Be~eju

wu parka i tom prilikom devoj~icama uru~io nove skejtborde. Novi skejt park se nalazi u predivnom ambijentu Tiskog keja

Zrewaninci ve`baju po ulici

BIOSKOPI ZREWANIN: SINEMA „Tamo i ovde” (19, 21) „Hari Poter i polukrvni princ” (19, 21) RUMA: KULTURNI CENTAR „Jaha~i” (19, 21) IN\IJA KULTURNI CENTAR „Hari Poter i polukrvni princ” „Qubavnice” (21)

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Bioskop „Jadran” do 21. oktobra „Ledeno doba dinosaurusi dolaze” (16.15, 18, 19.45) i „Sveti Georgije ubiva a`dahu” (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: Me|unarodna filmska manifestacija „Uhvati sa mnom ovaj dan“ (od 18), „Yi Aj Yo: Uspon kobre“ (19), „Distrikt 9“ (21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Jovan \or|evi}“: „Bo`anstvena komedija“ (19) Pozori{te mladih, mala sala: „Veseli muzi~ari“ (18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Jelena Dule, Biqana Stanko, An|elija Barbulov i Nevena Milovanovi} [evi} iz Novog Sada, Qiqana Gaji{in iz \ur|eva, Brankica Pecarski i Biqana Banovi} iz Be~eja, Gorana Novakovi} iz Ba~ke Palanke, Gordana Tot iz Temerina, Danijela Kova~evi} iz In|ije i Dejana Palko iz Vajske, DEÂKE: Radina Hujik, Vi{wa ûrovi} i Jelena Berkovi} iz Novog Sada, Milena Nikoli} iz Futoga, Jelena Lon~ar iz Sremske Kamenice, Ivana Rado{evi} i Aleksandra Poli} iz Ba~ke Palanke i Jelena Buraj iz Siriga.

- U proteklom periodu mnogo je ura|eno u pogledu ostvarivawa prava nacionalnih mawina. Sva romska deca imaju besplatan prevoz, uxbenike i u`inu do ~etvrtog razreda osnovne {kole, pretumbali smo odeqewa kako bi romska deca bila obuhva}ena u redovnim odeqewima. Osnovali smo Novi glas komune u kojem su tekstovi na ma|arskom i hrvatskom jeziku, a to }e se pro{iriti i na romski, a isto tako }emo pomo}i da i TV Apatin informi{e gra|ane i na jezicima nacionalnih mawina. Tako|e smo promenili statute u MZ Sonta, Svilojevo i Kupusina, kako bi me{tani imali pravo da se organima obrate na hrvatskom, odnosno, ma|arskom jeziku - rekao je zamenik predsednika Op{tine na sednici Saveta za me|unacionalne odnose Miodrag Baki}. J. Prel~ec

le zvani~nu inicijativu, nakon ~ega je ona i prihva}ena. - Lokalna samouprava }e uvek biti na spremna da odgovori na molbe gra|ana, a posebno na one koje dolaze od mladih, kako bi {to kvalitetnije provodili svoje slobodno vreme. Trud na{ih mladih sugra|anki samo pokazuje da je mogu}e izboriti za ono do ~ega nam je stvarno stalo - izjavio je Vrebalov na otvara-

i mladi Novobe~ejci }e mo}i nesmetano da ga koriste svakoga dana, a u planu je i odr`avawe takmi~ewa. Zrewaninski skejteri, rolera{i, bajkeri i trejseri, ipak, na~eka}e se dok dobiju sli~an prostor za izvo|ewe akrobacija. Najava da bi do maja 2008. godine na izleti{tu Motel „[umice” mogli dobiti park za ekstremne sportove se izjalovila. Asfal-

tiran je samo teren na kome je trebalo da budu postavqene sprave za ve`bawe, izra|en je projekat skejt parka, ali nikada nije obezbe|en novac za wegovu izgradwu. Usledila je i finansijska kriza i gradska vlast tek tada nije ni pomi{qala da u Zrewaninu napravi teren za qubiteqe ekstremnih sportova. Dok se ne skupe pare za taj posao, ovda{wi rolera{i i skejteri prinu|eni su da se i daqe okupqaju na platou kod Vojvo|anske banke. Tamo su postavili improvizovane sprave koje im sluè za ve`bawe. - Za vreme {kolskog raspusta, tamo smo svakodnevno, po ceo dan. Kad po~ne nastava, svaki slobodni trenutak koristimo za vo`wu rolera. Ipak, dosadilo nam je da se vozimo samo na tom mestu, èlimo da nam dozvole da se kre}emo i na drugim prostorima. Va`no je da naglasimo da niko od nas ne pu{i, ne pije i ne drogira se. Ne izlazimo uve~e po kafi}ima i diskotekama, nego se, kad padne mrak, druìmo na mestu namewenom za vo`wu rolera – kaè rolera{ Aleksandar Kereke{ (17) i dodaje da je wemu i wegovim drugarima ào {to nisu dobili obe}ani skejt park, ali da se i daqe nadaju da }e ga lokalna samouprava kad – tad izgraditi. @. Balaban

Nov put do Kqaji}eva za 127 miliona SOMBOR: Najprometniji regionalni put na podru~ju Sombora, onaj ka Vrbasu i daqe Novom Sadu, najzad se rekonstrui{e. Deonica ovog puta od sedi{ta zapadne Ba~ke, Sombora pa do sela Kqaji}evo je jo{ pre nekoliko godina, za zemana „kapitalnog” ministrovawa Velimira Ili}a, po~ela da se rekonstrui{e, ali se stiglo samo do skidawa i to samo dela, habaju}eg sloja asfalta. Uzalud su Somborci i drugi putnici i{~ekivali da se ogrebani sloj zameni novim asfaltom. Kako su godine kori{}ewa druma poni{tile i svojevremeno izvedene radove grebawa gorweg sloja, po~elo se iz po~etka, pa od ponedeqka ma{ine „Somborputeva” ponovo rade ve} jednom obavqeni posao. Radovi na ovih deset kilometara puta R-101 izme|u Sombora i Kqaji}eva, vredni su 127 miliona

Radovi na putu Sombor–Kqaji}evo

dinara, a u okviru wih }e, pored novog habaju}eg sloja asfalta, biti utvr|ene i bankine. Zavr{etak svih radova, finansiranih sredstvima JP „Putevi Srbije”, dakle republi~kog buxeta, predvi|en je

za sredinu ili posledwe dane novembra, a izvo|a~ radova je kompanija „Vojput” iz Subotice, odnosno wihova somborska filijala, „Somborputevi”. M. M}

VESTI Besplatno u~lawewe u biblioteku ZREWANIN: Na De~jem odeqewu Gradske narodne biblioteke „@arko Zrewanin” iz Zrewanina u toku je ve} tradicionalni kolektivni besplatni upis u~enika prvog razreda osnovnih {kola. Prvaci }e imati prilike da upoznaju fond de~jeg, kao i ostalih odeqewa biblioteke, a nakon obilaska, uz svoju ~lansku kartu, i da pozajme kwige po svom izboru. O~ekuje se da }e, po okon~awu kolektivnog upisa, biblioteka imati 700 novih ~lanova. - Na ovaj na~in, kod najmla|ih sugra|ana `elimo da razvijemo dobru naviku ~itawa, boga}ewa fonda re~i i usmeravamo ih na gra|ewe vlastitog ~itala~kog ukusa – isti~e portparolka zrewaninske biblioteke Jelena \or|evi}. @. B.

Povla{}ene ulaznice jo{ danas BEÊJ: Posle duèg vremena, na sceni Gradskog pozori{ta Be~ej sutra gostuje jedno renomirano pozori{te sa isto tako presti`nom predstavom. U pitawu je predstava „Dobra stara vremena” u izvo|ewu beogradskog Pozori{ta na Terazijama. Predstava je na programu od 20 sati. Ulaznice po povla{}enoj ceni od 300 dinara mogu se kupiti jo{ danas do 14 ~asova, a posle tog vremena prodava}e se po ceni od 400 dinara. U pitawu jedan od najuspe{nijih i najboqih kabarea, koji je ikada ponu|en publici u Srbiji. Potvrda takve konstatacije leì u ~iwenici da je predstava preko 150 puta izvedena i da je u vi{e navrata nagra|ena. Pored legende gluma~ke scene Tawe Bo{kovi}, Be~ejci }e u predstavi mo}i da vide i ~uju legendu peva~ke scene Lolu Novakovi}, kao i Sr|ana Bubala i Radeta Marjanovi}a, koji je, ujedno, tekstopisac, dramaturg i rediteq predstave. V. J.

Pozori{na smotra male forme BOQEVCI: Tre}a Pozori{na smotra male forme odràva se u Boqevcima i traja}e do 18. oktobra. Savet smotre u sastavu Ivica Klemenc (predsednik), Saveta Petrovi} (~lan) i \or|e Milovanovi} (autor projekta i ~lan), sa~inio je izbor predstava koje }e ove godine biti na repertoaru. Prvog dana publika }e imati priliku da vidi „@iveo ìvot ja pa ja, me|u javom i me| snom”, sutra su na programu „Romanti~ne budale” i „Grupna terapija”, u subotu „San o balkanu” i „Kafanice, ku}o moja druga”. Posledweg dana Pozori{ne smotre, na programu su „Sad pla~e od sre}e” i „Titov tajni denvnik”. Ulaznice mogu da se kupe u Domu kulture, a cena je 100 dinara za prvo ve~e i 200 dinara za naredne tri ve~eri. Deo prihoda, koji bude prikupqen od ulaznica, bi}e doniran u humanitarni fond op{tine Sur~in „Ustanak dobrote”. Projekat realizuje udruèwe gra|ana „Calamus” iz Boqevaca, a sredstva su obezbedili Ministarstvo za kulturu Republike Srbije i Gradska op{tina Sur~in. N. K.

VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak15.oktobar2009.

U VR[CU SVE^ANO OTVOREN BULEVAR @ARKA ZREWANINA

Uginulo 40 krava DOBRICA: U selu Dobrica, u op{tini Alibunar, preksino} je do{lo do pomora krava, kada je najverovatnije od trovawa, uginulo 40 grla. Veterinarske ekipe obavile su obdukciju, a kona~nu re~ o uzroku uginu}a krava da}e stru~ni organi ministarstva za poqopriverdu. Kako Radio Novi Sad nezvani~no saznaje, i u selu Toma{evac, u zrewaninskoj op{tini, udaqenom 15-ak kilometara od Dobrice, uginulo je 10-ak krava, a istraga o uzroku jo{ traje. H. V.

Suzbiti nasiqe u porodici SENTA: Predstavnici jedanaest institucija potpisali su protokol o saradwi u ciqu suzbijawa nasiqa u porodici u Skup{tini op{tine Senta. Predsednica SO Aniko @i-

Ka jedinstvenom koridoru Evropske unije VR[AC: U Vr{cu su ju~e, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} i predsednik Izvr{nog ve}a AP Vojvodine dr Bojan Pajti}, sve~anim presecawem vrpce, pustili u saobra}aj Bulevar @arka Zrewanina. Ovo je jedna od najve}ih investicija u posledwih 20 godina. To je jo{ jedan korak u nameri lokalne samouprave da magistralne puteve koji prolaze kroz grad kompletno uredi i prilagodi evropskim standardima. Kako je rekao Mrkowi} od Italijana su dobili podr{ku, a o~ekuje se i od Evropske unije, da se izgradwom autoputa od Beograda do Vr{ca i daqe prema Temi{varu kao i puta od Beograd do ^a~ka prema Crnoj Gori sve uve`e s koridorom deset, te formira jedinstveni koridor Evropske unuje u koji

}e biti ukqu~ene sve zemqe Evrope. Bojan Pajti} je naglasio da je Izvr{no ve}e Vojvodine od po~etka podr`avalo investicione poduhvate Vr{ca i u sve {to

rom deset izgradwom autoputa od Beograda do Vr{ca i daqe prema Temi{varu. Mi to podr`avamo i nastoja}emo da se takvi projekti ostvare – rekao je Pajti}.

Ulo`eno pet miliona evra Saobra}ajnica novog bulevara duga je 1.250 metara, {iroka je 45 metara, ima ~etiri trake, biciklisti~ke staze i trake za parkirawe vozila. Vrednost radova je oko pet miliona evra. Sredstva su obezbezbedili „Putevi Srbije” i to 225 miliona dinara, Fond za kapitalna ulagawa APV 136 miliona, op{tina Vr{ac 59 miliona, a Elektrovojvodina i komunalno „Drugi oktobar” po 25 miliona dinara. se ovde gradilo ulo`ili su oko 850 miliona dinara. -Ovde su ostvareni brojni kapitalni projekti, sada se radi na Industrijskom parku, obilaznici, uspostavqawu veze sa korido-

Potpredsednik Vlade Ivica Da~i}, koji je tako|e bio prisutan, rekao je da je Vlada, uprkos svim problemima koje je ekonoska kriza donela, opredeqena da ide u ubrzani razvoj i realizaciju pro-

grama za nova zapo{qavawa i br`i ekonomski razvoj, a Vr{ac je po realizaciji takvih projekata najdinami~nija regijau Srbiji. Da~i} je ju~e u Policijskoj upravi u Vr{cu otvorio i sistemza videonadzor, sa 25 kamera kojima su pokriveni svi va`niji punktovi u gradu, me|u wima i dve {kole. Takvi sistemi }e po wegovim re~ima biti ugra|eni i u Pan~evu i Kova~ici i to }e doprineti boqoj sigurnosti gra|ana u ju`nom Banatu i {ire. Predsednik op{tine Vr{ac ^edomir @ivkovi} rekao je da su ovim re{ili vi{edecenijski problem grada i izrazio nadu da }e uskoro po~eti izgradwa obilaznice oko Vr{ca kao i autoputa od Beograda do Temi{vara, te rekonstrukcija aerodroma za me|unarodni saobra}aj. R. Jovanovi}

PREDSEDNIK IZVR[NOG VE]A AP VOJVODINE U VRBASU

Bolnica zapo~eta, sportska sala zavr{ena Aniko @iro{-Jankeli}

ro{-Jankeli} isti~e da je protokolom regulisan na~in saradwe, a da su potpisnici SO Senta, Zdravstveni centar „Dr Gere I{tvan”, Policijska stanica, Centar za socijalni rad, De~ja ustanova „Sneàna”, osnovne i sredwe {kole. - Predstoji nam formirawe mobilnog tima koji }e biti aktivan i na raspolagawu 24 sata onima kojima je potrebna ovakva pomo}. Zna~ajno je da sve institucije urade posao iz svoje nadle`nosti i da se `rtvama nasiqa u porodici pomogne na pravi na~in - kaè Aniko @iro{-Jankeli} i dodaje da je problem nasiqa u porodici sve aktuelniji, ne zato {to ga ima vi{e nego u ranijem periodu, nego su qudi upu}eniji kome treba da se obrate i potraè pomo}. M. Mitrovi}

VRBAS: Vrbasku bolnicu ju~e je posetio predsednik Izvr{nog ve}a APV dr Bojan Pajti} koji je prisustvovao po~etku radova na izgradwi druge faze bolnice, a ovom prilikom je vojvo|anski premijer direktoru vrbaske bolnice dr @eqku Vidovi}u uru~io povequ za najboqu bolnicu na teritoriji Vojvodine. - Uprkos nekim mawim nedostacima bolnica u Vrbasu se istakla u kvalitetu usluga koje pruà svojim korisnicima. Upravo zbog toga ova ustanova je zasluìla priznawe za najboqu bolnicu u Vojvodini, a neka vrsta nagrade jeste i po~etak radova na izgradwi drugog dela bolnice. Na{e opredeqewe jeste da bolnica u Vrbasu postane regionalnog karaktera i sa izgradwom druge faze ona }e biti ustanova koju }e koristiti pacijenti sa podru~ja u kojem ìvi nekoliko stotina hiqada qudi - rekao je Bojan Pajti}. Prema re~ima dr @eqka Vidovi}a, vrbaska bolnica je za kratko vreme uspela da prevali put od bolnice kojoj je pretilo za-

Po~iwe druga faza izgradwe bolnice

tvarawe do najboqe bolnice u Vojvodini. - Pre dve godine smo pokrenuli kampawu koja je imala za ciq da vrati poverewe gra|ana u ovu ustanovu, a istovremeno da se kvalitet usluge izdigne na najvi{i mogu}i nivo. Malo pomalo u tome smo i uspeli i sada imamo situaciju da su polovina

GENERALNI [TRAJK U „RASADNIKU”

Mesecima bez plate i doprinosa KIKINDA: Radnici firme „Rasadnik” od ju~e su u generalnom {trajku. Razlog za ovu odluku su ~etiri neispla}ene plate i neupla}eni sta` za isti period. Zaposleni u ovoj firmi pro{le nedeqe zapo~eli su {trajk upozorewa i tada su obavestili Agenciju za privatizaciju i vlasnicu firme Marijanu Buri} iz Beograda o svojim namerama, me|utim, do danas se niko nije oglasio. Poziv vlasnici da re{i probleme u svom preduze}u uputila je i lokalna samouprava kojoj su se zaposleni obratili za pomo}. - Apel za pomo} koji su uputili zaposleni niko nije uva`io tako da je na ju~era{wem sastanku dogovoreno da za pet dana potpuno obustave rad. To prakti~no zna~i da }e od 20. oktobra 19 radnika biti u generalnom {trajku - objasnila je predsednica organizacije Samostalnog sindikata @ivana

Qubinki}. - Od kada je firma privatizovana mi nemamo zarade. Neispla}uju nam se ni putni tro{kovi, a minimalac od 15 do 16 hiqada dinara ispla}ivan je pred dolazak nadle`nih iz Agencije za privatizaciju. Ve}inski kapital od 70 odsto firme „Rasadnik” prodat je pre dve godine. Do privatizacije je bilo 28 radnika i pet sezonaca. Nakon privatizacije, kojoj }e u novembru biti dve godine, devetoro zaposlenih napustilo je firmu. Primera radi Darinka Belo{, kao kvalifikovani cve}ar ima 24 godine radnog sta`a i platu od 17 hiqada dinara. Direktor firme Stanko Kerkez u svakodnevnom je kontaktu sa radnicima. Prema wegovim re~ima vlasnica firme upoznata je sa aktuelnom situacijom i ona smatra da za ovo preduze}e ima nade.

- Vlasnica Marijana Buri} traì da se strpimo jo{ malo dok ne na|u sredstva, jer trenutno nema novca – kaè Kerkez. – Neke poslove uspeli smo da sklopimo, ve}i deo smo i naplatili, ali to nije dovoqno jer imamo dugovawa od ranije. Imamo ugovor sa lokalnom samoupravom o odràvawu Velikog parka „Blanda{a", ali to nije dovoqno. Zaposleni se pribojavaju da }e situacija u ovoj firmi biti jo{ gora , kada istekne dve godine od privatizacije po~etkom novembra, stoga traè da se re{ewe prona|e {to pre. Prema najgoroj varijanti ova firma mogla bi da ode u ste~aj, jer je ve} pet meseci u blokadi. Firma „Rasadnik" ima 20 hektara dendrolo{kog rasadnika, upravnu zgradu, pet staklenika, traktor, nekoliko kosa~ica i trimera. A. \uran

Rekonstrukcija „Partizana” KIKINDA: U sportskoj sali „Partizan” u centru Kikinde zavr{ena je sanacija parketa, u koju je utro{eno oko 650 hiqada dinara. Sredstva je izdvojila lokalna samouprava, a adaptacija prostora bila je neophodna, jer je stari parket bio maksimalno iskori{}en. Novi pod prilago|en je zahtevima sposrtista, jer je re~ o vi{eslojnom takozvanom plivaju}em podu, {to }e predstavqati posebnu pogodnost za ko{arka{e koji treniraju u ovoj sa-

li. Sportski centar „Jezero” koji upravqa sportskom salom izdvojio je 150 hiqada dinara za kre~ewe fitnes sale, koju koristi oko pedesetak sportista. Salu u „Partizanu” koristi dvadesetak klubova: bokseri, karatisti, xudisti, ko{arka{i, ko{arka{ice. U ovom objektu neophodna je i rekonstrukcija potpornih stubova u holu, za {ta }e sredstva biti obezbe|ena u narednom periodu. A. \.

na{ih pacijanata gra|ani drugih op{tina. Ogromnu pomo} smo imali od pokrajinskih organa vlasti koji su nam pomogli u nabavci opreme vredne oko 300 miliona dinara. Naravno, posebnu zahvalnost dugujemo Izvr{nom ve}u i Fondu za kapitalna ulagawa koji }e u najve}oj meri finansirati izgradwu

druge faze bolnice - rekao je dr Vidovi}. Odmah po zavr{etku posete vrbaskoj bolnici, Bojan Pajti} se uputio u O[ „Svetozar Mileti}” u Vrbasu gde je presekao crvenu vrpcu na novoj sportskoj sali ~iju je izgradwu tako|e finansirao Fond zakapitalna ulagawa, a sam Pajti} je pre godinu i po dana postavio kamen temeqac ovom objektu. - Odavno nisam bio u ovako dobrom sportskom objektu i drago mi je da smo napravili salu u kojoj }e u~enici mo}i da se bave svim sportovima i koja je opremqena po najnovijim standardima. Moram da istaknem da smo u posledwe tri godine veliku pa`wu posvetili vrbaskoj op{tini u kojoj je po raznim projektima odobreno preko milijardu dinara i smatram da }e ta ulagawa, kao {to je izgradwa kanalizacione mre`e, opremawe bolnice, izgradwa nekoliko sporstkih sala u {kolama i druge investicije doprineti kvalitetnijem `ivotu gra|ana na ovom podru~ju - rekao je Pajti}. N. Perkovi}

PO^IWE SEZONA GREJAWA

Tu`be zbog dugovawa SENTA: Za oko 2.500 korisnika daqinskog grejawa u Senti, pred po~etak grejne sezone najve}i problem su dugovawa iz pro{le grejne sezone koja iznose oko 40 miliona dinara. Iz Fabrike {e}era TE-TO koja je proizvo|a~ i distributer toplotne energije uveravaju da je sistem tehni~ki spreman i da bi grejna sezona trebalo bi da po~ne danas, po dosada{wem cenovniku. Me|utim, generalni direktor Fabrike {e}era TE-TO mr Qubi{a Radenkovi} napomiwe da ovih dana treba da razgovaraju sa ~elnicima lokalne samouprave op{tine Senta, da se sagleda kako razre{iti proble-

matiku potraìvawa za pro{lu grejnu sezonu i potpi{e ugovor za narednu. Dugovi ustanova, koje se finansiraju iz op{tinske kase su oko 15 miliona dinara. - Zbog neizmirenih obaveza iz pro{le grejne sezone po~eli smo iskqu~ivawe du`nika. Iskqu~eno je ~etrdesetak potro{a~a, kako doma}instava, tako i firmi. Protiv du`nika pokre}emo tu`be Sudu kako bi naplatili potraìvawa, jer jednostavno moramo biti efikasni u naplati i ne moèmo dozvoliti da se dug nagomilava, po{to i na{a kompanija za utro{eni gas ima obaveze prema „Srbijagasu” - kaè Radenkovi}. M. Mr.

Radijatori ve} topli BE^EJ: Vremeski uslovi su razlog {to je grejna sezona u Be~eju po~ela dva dana ranije. Umesto danas, radijatori u be~ejskim domovima su, na radost korisnika daqinskog grejawa putem JP „Toplana”, bili topli ve} prekju~e po podne. - Na vreme smo obavili godi{wi remont, zatim uradili sve probe, napunili sistem za daqinsko grejawe - rekao nam je direktor be~ejske „Toplane” Zoran Stoj{in. Ipak, ono {to iz godine u godinu brine sve u „Toplani”, to

su dugovawa. Na kraju minule grejne sezone ona su iznosila ne{to preko 30 miliona dinara. - Sada je situacija ne{to boqa, jer je dug prepolovqen. Ta~nije, imamo naplatu od oko 85 odsto. Po~etkom ovog meseca bili smo prinu|eni da neke korisnike tuìmo za dug od 2,5 miliona dinara. Isto toliko nam duguje PIK „Be~ej”, a me|u zna~ajnim du`nicima su buxetski korisnici, prvenstveno {kole, koje nismo tuìli – kaè Anica Segedinski, iz be~ejske „Toplane”. V. Jankov

VESTI Novi antenski stub ZREWANIN: Regionalni radio „Zrewanin” podigao je u Mu`qi antenski stub visine 55 metara. Wegovom izgradwom ova stanica ubudu}e }e pokrivati i teritorije op{tina Opovo, Titel, Se~aw i Kova~ica, a dozvoqeni etarski prostor u Vojvodini pro{iruje se na 100 kilometara u pre~niku. Na posledwih 10 metara visine stuba montiran je antenski sistem od dvanaest antena, {to omogu}uje naveden opseg etarske pokrivenosti. Na vrhu stuba omogu}en je bezbedan pristup opremi, a postavqeni su kanali za koaksijalne i strujne kablove, kao i nosa~ obele`avaju}eg svetla i svetlo. Radove je izvelo Javno preduze}e „Energotehnika Ju`na Ba~ka'' iz Novog Sada, a vrednost ove investicije je oko 100.000 evra. Sredstva su obezbe|ena iz buxeta grada Zrewanina i pokrajinskih buxetskih rezervi. @. B.

Zamena vodomera ADA[EVCI: Stanovnici Ada{evaca, prikqu~ni na vodovodnu mreù, uskoro }e imati nove vodomere. Kako je objasnio predsednik Mesne zajednice Ilija Mirkovi}, Savet mesne zajednice je doneo odluku o zameni 635 vodomera i sanaciji dotrajale vodovodne cevi. Za pomenute radove Savet je izdvojio 600.000 dinara iz sredstava mesnog samodoprinosa. Motiv za ove radove je naplata utro{ene vode koja }e se ubudu}e obavqati na mese~nom nivou, {to }e za mesto Ada{evce biti jednostavnije i funkcionalnije. Na ovaj na~in dosada{wi sistem pau{alne naplate zameni}e se realnom naplatom utro{ene vode. Povod za ovaj poduhvat su u~estale àlbe gra|ana. Pau{alna naplata prebacivala je utro{ak vode ve}ih potro{a~a na celo selo, pa se tu pojavio otpor gra|ana. Ujedno broj inkasanata za pomenutih 635 vodomera se moè pove}ati kako bi se posao {to pre uradio. Zamena vodomera trebalo bi da bude zavr{ena za mesec dana, a posle toga sledi popis vodomera. D. S.

Dani Laze Tele~kog KUMANE: Dani Laze Tele~kog, pozori{na manifestacija kojom ìteqi Kumana neguju se}awe na nekada{weg sugra|anina Lazu Tele~kog, prvu zvezdu srpskog glumi{ta, po~iwe danas i traje do 18.oktobra. Manifestacija po~iwe u Zadru`nom domu u Kumanu, u danas, u podne, predstavom za decu koju }e odigrati Pozori{na grupa „Spot” iz Novog Sada. Uve~e, u Domu kulture u Novom Be~eju, otvori}e se izlo`ba scenografija, a u Kumanu }e glumac Narodnog pozori{ta iz Kikinde Du{an Baba Felbab prirediti gluma~ko ve~e. U petak, u holu O[ „Stan~i} Milan U~a” bi}e otvorena izlo`ba lutaka, a prvi put se organizuje i karneval u~enika ove {kole.U toku popodneva ~lanovi Lutkarske scene Narodnog pozori{ta iz Zrewanina prikaza}e predstavu za decu „Guskalica” u reìji Jovana Carana, a uve~e }e biti uru~ene nagrade za najlep{e lutke od kukuruzovine, a zatim i nagrada „Maska Laze Tele~kog”, koja se dodequje svake godine nekoj istaknutoj pozori{noj li~nosti. U toku va~eri, glumci Lutkarske scene Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}” iz Zrewanina, prikaza}e predstavu za odrasle „Tvrdoglavo jaje” u reìji Jovana Carana, a potom }e glumci dramske scene zrewaninskog pozori{ta odigrati predstavu „Audicija” u reìji Kokana Mladenovi}a.U nedequ, kada se zavr{avaju „Dani Leze Tele~kog”, gostova}e prvak kragujeva~kog pozori{ta Mirko Babi}, monodramom „Nikolaj”. M. K.

CRNA HRONIKA

~etvrtak15.oktobar2009.

OKRIVQENA DA JE U BA^U SEKIROM UBILA MU@A JU^E U SUDU IZJAVILA

„Ne bih ni mrava zgazila”

Katarini Balango (56), koja je 7. aprila ove godine u Ba~u udarcima sekirom po glavi ubila svog neven~anog mu`a Aleksandra Bori~i}a (47) dok je spavao na kau~u, danas }e do podneva biti izre~ena presuda, s ob-

rekav{i da je uo~io rane na vratu (okarakterisane kao Katarinin poku{aj davqewa o{te}enog delom roletne), nanete dok je Bori~i} jo{ bio `iv. O tome da li je, i koliko, Bori~i} patio dok mu je Balangova zadava-

Ku}a u kojoj se dogodilo ubistvo

zirom na to da je ju~e u novosadskom Okru`nom sudu, dokazni postupak zavr{en. - Ako sam ja to zaista u~inila, gorko se kajem. @ao mi je. Ni~ega ne mogu da se setim, verovatno zbog silnih lekova koje sam pila. Da sam bila svesna, ja to ne bih uradila. Ni mrava ne bi zgazila. Ja sam majka troje dece i imam osmoro unu~adi – rekla je Katarina, a potom i ponovila da ju je Aleksandar za `ivota, kao i kobnog dana, vre|ao i fizi~ki napadao, s obzirom na to da je ~esto bio pijan. Potom je iskaz dao ve{tak dr Boris Golubovi}, koji je rekao da je kod okrivqene kobnog dana do{lo do poja~anog intenziteta afekta i besa, koji su se smewivali s povremenim smirivawima. Ponovio je da, prema nalazu neuropsihijatara, Katarina, iako niskog intelekta i sa ~estim afektima, nije du{evno bolesna. Iskaz je ju~e dao i dr Milo{ Petkovi}, koji koji je obavio obdukciju pokojnog Bori~i}a,

la smrtne udarce, ovaj ve{tak nije mogao da se izjasni. Ina~e, utvr|eno je da je pokojni Bori~i} pred smrt bio u alkoholisanom stawu, te da je procewena alkoholemija oko tri promila. Usledile su zavr{ne re~i zamenika OJT-a i odbrane. Tu`ilac je izmenio optu`nicu, izbrisav{i iz dela "na svirep i podmukao na~in ubila..." re~ "svirep", te ponovio da smatra da je Balangova kriva za te{ko ubistvo ~oveka koji je pre nego {to je usmr}en spavao, pa nije bio u stawu da se brani i reaguje. Odbrana je, pak, smatrala da je Katarina po~inila ubistvo zbog te{kog psihi~kog stawa u kojem je bila, da u wenom delu nema podmuklosti i zlonamernosti, te da nije u pitawu te{ko ubistvo, ve} da se radi o ubistvu na mah ili krivi~nom delu ubistva. [ta o svemu misli sudsko ve}e, bi}e poznato danas. D. Kn.

HA{KI TRIBUNAL

Su|ewe Karayi}u najkasnije 26. oktobra Su|ewe biv{em predsedniku Republike Srpske Radovanu Karaxi}u po~e}e najkasnije 26. oktobra, jer se o~ekuje da }e tu`ila{tvo Ha{kog tribunala novu verziju optu`nice podneti do 19. oktobra, saop{teno je ju~e u Hagu. Portparolka Ha{kog tribunala Nerma Jela~i} objasnila je na konferenciji za novina-

re da }e su|ewe Karaxi}u po~eti najkasnije sedam dana nakon {to Tu`ila{tvo podnese novu izmewenu optu`nicu. – To zna~i da }e su|ewe po~eti najkasnije 26. oktobra – kazala je ona.

Istovremeno, predstavnica Tuìla{tva Olga Kavran je rekla da, za sada, nema naznaka da bi nova verzija optu`nice mogla biti podneta pre 19. oktobra. @albeno ve}e Tribunala prekju~e je odbacilo Karaxi}ev zahtev za imunitet od su|ewa, jer je zakqu~eno da mu se moè suditi ~ak i ako je postojao tajni sporazum s Ri~ardom Holbrukom. Karaxi} je traìo je da se sve ta~ke optu`nice odbace, pozivaju}i se na sporazum s biv{im ameri~kim posrednikom za Bosnu i Hercegovinu Holbrukom, koji mu je, kako tvrdi optuèni, ponudio 1996. godine imunitet od Ha{kog tribunala ukoliko se povu~e iz javnog ìvota. Holbruk je, u vi{e navrata, odbacio tu Karaxi}evu tvrdwu. Karaxi} je u dve ta~ke optuèn za genocid nad nesrbima u Srebrenici i u jo{ 11 op{tina u BiH, a u preostalih devet ta~aka za progon, istrebqewe, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisawe i nezakonite napade na civile i uzimawe me|unarodnih talaca tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine. (Tanjug)

DNEVNIK

NOVI DOKAZ ODBRANE MILORADA ULEMEKA PROTIV OPTU@BE ZA UME[ANOST U POKU[AJ UBISTVA QUBI[E BUHE ^UMETA AVGUSTA 2002.

Branilac: Paso{ govori da Legija tada nije bio u Srbiji Na sednici Vrhovnog suda Srbije ju~e je okon~ano izve{tavawe o àlbama izjavqenim na presudu Specijalnog suda u Beogradu u predmetu „zemunski klan“, kojom su dvadeset trojica od ukupno 26 optuènih osu|eni na ukupno 465 godina zatvora po optu`bama za razli~ita krivi~na dela u vezi s pojedinim kriminalnim doga|ajima od 2000. do marta 2003. godine, koja su obuhva}ena optu`nicom Specijalnog tuìla{tva. Zamenik republi~kog javnog tuìoca Krsman Ili} ju~e je u obra}awu àlbenom ve}u VSSa predloìo da àlbe gotovo svih okrivqenih i wihovih branilaca odbije kao neosnovane, odnosno da u najve}em delu potvrdi presudu. Advokat Slobodan Milivojevi}, branilac biv{eg komandanta JSO-a, prvooptuènog Milorada Ulemeka Legije, dodatno je obrazloìo svoje ocene iznete u àlbi da optu`be protiv wegovog klijenta „nisu materijalno dokazane“, te predlog da VSS u odnosu na Ulemeka ili ukine prvostepenu presudu i naloì ponavqawe postupka ili da mu preina~i presudu u osloba|aju}u. Milivojevi} je izneo novi argument protiv optu`be koja Ulemeka tereti za u~e{}e u poku{aju ubistva Qubi{e Buhe ûmeta i ubistvu wegovog telohraniteqa Ivice Nikoli}a 3. avgusta 2002. godine, u vezi s kojom je prvostepenom presudom ogla{en

Milorad Ulemek

krivim i osu|en na 40 godina zatvora. On je naveo da postoji materijalni dokaz, Ulemekov paso{, koji kazuje da on u vreme kriti~nog doga|aja nije bio u Srbiji, odnosno da je bio sa suprugom na Ohridu. – UUlemekovoj putnoj ispravi, na strani 23 je pe~at Carinske uprave, kojim se potvr|uje da je on 2. avgusta 2002. godine na prelazu Pre{evo iza{ao iz Srbije i da je istog dana u{ao u Makedoniju na prelazu Tabanovci. Postoji i datum kad se vratio, ali }e vam to Ulemek op{irnije objasniti – kazao je Milivojevi}. On je tako|e naveo da nisu izvedeni nesporni dokazi ni za osudu wegovog brawenika po ostalim optu`bama, koje ga tere-

Qubi{a Buha ^ume

te za organizovawe kriminalne grupe sa sada pokojnim Du{anom Spasojevi}em i Miletom Luko-

fens roud“ „sur~inca“ Qubi{e Buhe ûmeta. – Kakav je to organizator zlo~ina~kog udruèwa kad ga niko od pripadnika nije video, kad mu se na teret stavqa samo ubistvo Nikoli}a, a tereti ga ~uveni Qubi{a Buha? Sve ovo ukazuje na to da je osu|en samo na osnovu iskaza svedoka-saradnika – kazao je Milivojevi}. Tuìla{tvo je u vezi sa àlbom odbrane biv{eg inspektora za krvne delikte Slobodana Paìna, osu|enog po optu`bama za dva krivi~na dela, ocenilo da je osnovan deo àlbe u kojem odbrana ukazuje na to da je u me|uvremenu zastarelo gowewe za krivi~no delo pomo} po~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela. Paìn je prvostepeno osu|en na jedinstvenu kaznu od 7,5 godina zatvora

Osnovan deo àlbe Dalibora Ni{avi}a Tuìla{tvo je ocenilo kao osnovan deo àlbe odbrane Dalibora Ni{avi}a, u vezi s optu`bom za nedozvoqeno dràwe oru`ja i predloèno je da se presuda u tom delu preina~i. Ni{avi} je prvostepenom presudom osu|en na jedinstvenu kaznu od devet godina i pet meseci zatvora za to krivi~no delo i po optu`bi za navodnu ume{anost u ubistvo Velibora Ili~i}a u Novom Sadu krajem 2000. godine, {to je okrivqeni u odbrani pred sudom, a i u àlbi na presudu, energi~no negirao. vi}em Kumom, kao i za teroristi~ki akt usmeren protiv ustavnog ure|ewa i bezbednosti dràve minirawem firme „Di-

po optu`bama za pomo} po~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela i neprijavqivawe izvr{ioca krivi~nog dela. J. J.

MUP POTVRDIO HAP[EWE NAVIJA^A

Vo|a „delija” iza re{etaka Policija je ju~e saop{tila da je u utorak uhap{en 26-godi{wi D. D. za kojim je odranije tragala zbog pretwi. U saop{tewu MUP-a navodi se da je u vozilu kojim je upra-

Dra`en Draga{

vqao D. D. na|en pi{toq za koji nije imao dozovlu pa mu je odre|eno policijsko zadràvawe u trajawu do 48 sati. Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} preksino} je potvrdio navode medija da je uhap{eni jedan od vo|a navija~a "Crvene zvezde" i ~lan Skup{tine "crvenobelih" Draèn Draga{. U ju~era{wem saop{tewu MUP-a navodi se da se D. D. (26) tereti za krivi~na dela nedozvoqene proizvodwe, dràwa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija i ugroàvawa opasnim oru|em pri tu~i i sva|i. Za wim je bila raspisana potraga jer je, krajem septembra, vlasniku jednog kafi}a pretio oru`jem. Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden deùrnom istra`nom sudiji Okru`nog suda u Beogradu. (Beta)

RAZBOJNI[TVO U LESKOVCU

Pokradene fudbalerke „Lavica” Prostorije `enskog fudbalskog kluba "Lavice", jedinog leskova~kog prvoliga{a, obijene su pro{le no}i i iz wih je odneta oprema igra~ica, potvr|eno je ju~e Beti u policiji i u tom klubu. Po navodima trenera "Lavica" Slavoquba Brankovi}a, odneto je 11 pari trenerki, sedam prsluka, pet kompleta jakni "{u{kavaca" i sedam lopti. Brankovi} je rekao agenciji Beta da je to ~etvrta pqa~ka klupskih prostorija u posledwih 25 dana. – Lopovi su ranije odneli vi{e pari kopa~ki, kvarcne pe}i, vatrogasno crevo kojim zalivamo teren i elektri~ne kablove. Vi{e, prakti~no, nema {ta da se odnese – rekao je Brankovi}. Prostorije kluba nalaze se u ruiniranom objektu ispod starih tribina fudbalskog kluba "Dubo~ica", koji nema ~uvara. Brankovi} je dodao da su pro{le godine, u toku treninga, iz prostorija kluba ukradeni mobilni telefoni, patike i garderoba fudbalerki, ali da je policija brzo prona{la po~inioce i vratila ukradene stvari.

PROCESI ZA RATNE ZLO^INE BLI@I JAVNOSTI

Kamere u sudnici

Predsednik Okru`nog suda u Beogradu Sini{a Vaì} izjavio je ju~e Tanjugu da podràva snimawa su|ewa za ratne zlo~ine, smatraju}i da bi se televizijskim emitovawem tih procesa "javnost na najboqi na~in upoznala sa stra{nim doga|ajima koji su se de{avali u ne tako dalekoj pro{losti". – Zagovornik sam ve}eg prisustva medija i javnosti u postupcima za ratne zlo~ine, kao i za neka druga naro~ito te{ka krivi~na dela, uz mogu}nost snimawa i emitovawa preko TV mreè tih su|ewa ili nekih va`nijih delova – istakao je Vaì}, koji je i predsednik Ve}a za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beogradu. On je naveo da bi se na taj na~in javnost upoznala s de{avawima iz ne tako daleke pro{lo-

sti, jer "jedna slika i vaàn ili potresan iskaz `rtve ili uverqiva odbrana optuènog vrede vi{e i obja{wavaju lak{e neke doga|aje nego stotine re~i napisane u novinama". Izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadle`nosti dràvnih organa u postupku za ratne zlo~ine, koje su odnedavno u skup{tinskoj proceduri, predvi|ena je mogu}nost snimawa glavnog pretresa radi javnog prikazivawa. Snimawe su|ewa za ratne zlo~ine, uz prethodno pribavqawe mi{qewa stranka, odobrava predsednik suda. Kako je predvi|eno, snimawe su|ewa obavqaju sredstva javnog informisawa. Ukoliko je odobreno snimawe glavnog pretresa, sudsko ve}e moè, iz opravdanih razloga, odlu~iti da se pojedini delovi pretrese ne snimaju.

NA PRELAZU KELEBIJA

Spre~en {verc folije Na grani~nom prelazu Kelebija carinici su spre~ili {verc krovne izolacije vredne oko 2,7 miliona dinara, saop{teno je ju~e iz Uprave carina. Carinici su ju~e prilikom pregleda kamiona, ~e{kih registarskih oznaka, koji je pod TIR karnetom i{ao kroz Srbiju za Gr~ku, otkrili 378 rolni plastificirane folije – krovne izolacije "jutagol dtb 150", koja nije bila prijavqena po karnetu. Ta

roba nije bila prijavqena ni u tovarnim listovima, niti je za wu postojala faktura. Carinici su pristupili detaqnoj kontroli vozila, po{to je postojalo neslagawe u te`ini od pet tona jer je voza~ B. [. prijavio samo 22 palete stakla i tri bale tekstilne tkanine. Protiv voza~a je pokrenut prekr{ajni postupak, a roba je privremeno zadr`ana, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak15.oktobar2009.

NA SUBOTI^KOM BULEVARU U NOVOM SADU

Poginuo voza~ „vespe” Petar M. (1966) iz Novog Sada izgubio je ju~e oko 6.30 sata `ivot na licu mesta u saobra}ajnoj nesre}i na Suboti~kom bulevaru u ovom gradu, nadomak raskrsnice s Ulicom Geri Karoqa. Prema prvim saznawima, Petar je vozio“vespu“ kad se sudario s kombijem „ford tranzit“ novosadskih registarskih oznaka kojim je u istom smeru upravqao Dejan P. (1976). Mogu}e je da je voza~ kombija, u kojem je

bilo pet putnika, poku{ao prestrojavawe i pri tom udario u motociklistu. Po svoj prilici, ~ovek koji je nastradao je i{ao na posao u Po{tu jer je bio obu~en u radnu uniformu tog preduze}a. On je vozio svoj, a ne slu`beni motor, saznajemo nezvani~no. Podsetimo, dva dana ranije, na novosadskoj raskrsnici Temerinske i Alma{ke ulice tako|e je na licu mesta poginuo motora{ Milan P. (1967). M. V.

PRIVEDEN PO POTERNICI

Iz pritvora u pritvor Miladin Miladinovi}, kome je u Specijalnom sudu u Beogradu izre~ena kazna od ~etiri i po godine zatvora, ju~e je po izlasku iz pritvora priveden po poternici i saslu{an u novosadskom Okru`nom sudu i ponovo mu je odre|en pritvor. Miladinovi}u se ovog puta na teret stavqa da je ranije po~inio krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, kazao je sino} za „Dnevnik“ de`urni istra`ni sudija novosadskog Okru`nog suda Miroslav Alimpi}. E. D.

PROCES U SMEDEREVU OPTU@ENIMA U AFERI „INDEKS“

Odbrana traì optu`nicu protiv inspektora Odbrana optuènih za korupciju na kragujeva~kom Pravnom fakultetu zatraìla je ju~e da tuìlac po slu`benoj du`nosti optuì policijskog inspektora Zorana Bulatovi}a za iznu|ivawe priznawa optuène Olivere Koji}. Koji}eva, biv{a referentkiwa u slu`bi za studentska pitawa kragujeva~kog Pravnog fakulteta, na saslu{awu pred sudskim ve}em, kojim predsedava

je rekao inspektor Bulatovi}, kako i koje profesore treba da tereti. Kada joj je predsednica ve}a pro~itala izjavu koju je dala u policiji, ona je negirala navode iz zapisnika i navela da joj je to neko „stavio u usta“ i da je ga je potpisala jer joj je obe}ano da }e biti pu{tena iz pritvora. Optu`ena Marija Lekovi} rekla je da je dala 800 evra, in-

POLICIJA UHAPSILA OSMO^LANU KRIMINALNU GRUPU

Banda sumwiva za pqa~ku po{te u Splitu Policija je ju~e ujutro na teritoriji Beograda, [apca i Sremske Mitrovice uhapsila osam osoba osumwi~enih za vi{e ubistava, razbojni{tva i trgovinu drogom i oru`jem, saop{teno je ju~e iz MUP-a Srbije. Uhap{eni su M. O. (34), I. M. (32), N. S. (23), M. L. (33), D. B. (46), B. J. (25), M. M. (24) i M. M. (49), kojima je odre|eno policijsko zadràvawe do 48 sati. Kako se navodi u saop{tewu, osumwi~eni su ta krivi~na dela vr{ili u Srbiji i dràvama u okruèwu. Hap{ewe je sprovedeno koordiniranom akcijom policijskih slu`benika Uprave kriminalisti~ke policije MUP-a Srbije, Policijske uprave za grad Beograd, Policijske uprave [abac i pripadnika Specijalne antiteroristi~ke jedinice, navodi se u saop{tewu. Direktor policije Milorad Veqovi} rekao je ju~e agenciji Beta da se ta grupa dovodi u vezu s pqa~kom po{te u Splitu. Glavna splitska po{ta opqa~kana je 15. marta 2008. godine. U Splitu se za pqa~ku po{te u odustvu sudi Zoranu Stevanovi}u i Milanu Miti}u i grupi pomaga~a, a optu`nica tereti i Strahiwu Ra{etu, koji je poginuo u decembru 2008. u Beogradu, pri poku{aju da postavi bombu pod automobil koji je bio u Miti}evom vlasni{tvu. Su|ewe za „pqa~ku stole}a“ je, ina~e, po~elo u maju ove godine. Direktor policije Milorad Veqovi} izjavio je ju~e da je organizovana kriminalna grupa, koja se sumwi~i za vi{e ubistava i pqa~ki, pra}ena godinu dana. Veqovi} je agenciji

Opqa~kana splitska po{ta

do~io o svojim saznawima o pqa~ki 15 miliona kuna, motivisan, kako prenose hrvatski mediji, smr}u svog sina, za koju je okrivio sau~esnika u pqa~ki Milana Miti}a. Ra{eta je rekao da ga je s detaqima pqa~ke upoznao wegov pokojni sin, optu`eni Milan Miti} i Zoran Stevanovi}, koji su nedostupni hrvatskom pravosu|u, kao i Neboj{a Sarajlija, koji nije obuhva}en optu`nicom. Svim navedenim, kao i pokojnom Strahiwi, pripisuje se i da su pripadnici organizovane kriminalne grupe Draka Eleza, koju sumwi~e za niz nerasvetqenih ubistva u BiH i Srbiji. Elez je uhap{en 1. septembra ove godine u Beogradu. Tada je u ruke policiji pao jo{ 21 pripadnik te bande u Srbiji i BiH.

Da~i}: Srbija dokazuje odlu~nost u borbi s kriminalom Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} rekao je ju~e u Vr{cu da je hap{ewe osmo~lane grupe jo{ jedan pokazateq da su MUP i sve dràvne strukture re{ene da do kraja vode borbu protiv kriminala. – Re~ je o veoma organizovanoj kriminalnoj grupi, na ~ijem je ~elu bio Strahiwa Ra{eta koji je stradao prilikom postavqawa eksplozivne naprave u Beogradu. Bavili su se razli~itim krivi~nim delima, od ilegalne trgovine narkoticima, razbojni{tava, ucena, pa do ubistava – rekao je Da~i}. Ministar je kazao i da je operaciju hap{ewa obavila Specijalna antiteroristi~ka grupa MUP. – Re{eni smo da do kraja vodimo borbu protiv kriminala, a pre svega protiv klasi~nog kriminala koji neposredno ugroàva ìvote qudi – naveo je Da~i}. (Beta) Smederevski sud

Sla|ana Bojkovi}, sve vreme je plakala, optu`uju}i inspektora Bulatovi}a da joj je govorio kako da tereti predava~e na fakultetu za primawe mita. Ona je rekla da je zapisnik potpisala, a da nije bila svesna ~iwenice da tereti profesore i da joj jedino bilo va`no da ode ku}i. U vi{e navrata ponovila je da je i inspektoru kazala da ne zna ni{ta o prodaji ispita, ko ih prodaje ni koliko se to pla}a, ali da je pisala ono {to joj

deks i dve fotografije dekanu Svetu Puri}u, da bi se s bawalu~kog upisala na kragujeva~ki Pravni fakultet. Ona je rekla da se iznenadila kada je videla da su joj priznata tri ispita koje nije polagala u Bawaluci i upisane ocene i da je poku{ala da kontaktira dekana Sveta Puri}a, ali da nije uspela. Na slede}em ro~i{tu, 20. oktobra, bi}e saslu{ani Bora ^ejovi}, Branislava Stojkovi} i Nenad Obradovi}. (Beta)

Beta rekao da je policija planirala da obavi jo{ neke radwe, ali je „bila prinu|ena“ da pro{le no}i i ju~e ujutro uhapsi osam ~lanova grupe posle svedo~ewa oca ubijenog ~lana grupe Strahiwe Ra{ete na su|ewu za pqa~ku dva miliona evra iz po{te u Splitu. Milan Ra{eta (52) iz sremskog sela Klenak kod Rume na su|ewu u Splitu prekju~e je sve-

Ra{eta je, kako prenosi „Slobodna Dalmacija“, na su|ewu izjavio da su pqa~ku po{te izveli wenov sin, Stevanovi} i Miti}, i detaqno je opisao kako su je izveli. Miti} je, po Ra{etinim re~ima, anga`ovao za 1.000 evra nekoga da prebaci novac u Bosnu, a u Srbiju ga je za 20.000 evra prebacio Stevanovi}ev brat Dragan, zaposlen u Dr`avnoj grani~noj slu`bi.

Tim novcem je Dragan podigao ku}u u Loznici, Sarajlija je dobio 240.000 evra, u Splitu je ostalo 200.000 evra, a Stevanovi} i Miti} su uzeli svaki po 720.000 evra. – Stevanovi} je kupio dva stana u Beogradu, a po jedan u Novom Sadu, Loznici i bawi Koviqa~i. Sarajlija ima tri stana u Subotici – kupio je mami, tati i bratu – posvedo~io je Ra{teta. On je daqe naveo da je Miti} uzeo dva stana u Subotici i jedan u Beogradu, a da je ubrzo pokojni Strahiwa bio uhap{en u Srbiji zbog poku{aja ubojstva \or|a @drala, pa nije dobio novac. Miti} je obe}ao da }e mu dati novac kasnije, a za novac ga je traìo i Miroslav Hr{um. – Strahiwa je Hr{umu iz saàqewa dao 2.000 evra. Znam da je Strahiwa u Hrvatsku u{ao s paso{em Du{ana Miti}a, a i{li su s dva automobila. „Slobodna Dalmacija“ pi{e da je Ra{eta ~ak poneo i ostavio sudiji Brunu Kleinu fotografiju svog sina i Neboj{e Sarajlije, dao brojeve telefona Zorana Stevanovi}a (koji mu je u imeniku mobilnog telefona bio zaveden kao Budala), Milana Miti}a i Miti}eve supruge Marije. Ra{eta je rekao da je u kontaktu s Miti}em i wegovom ènom Marijom, koja ima trezor u jednoj beogradskoj banci u kojem za Miti}a ~uva dragocenosti, a {to skriva od svog oca. Ra{eta tvrdi da je ideja za razbojni{tvo u splitskoj „Kopilici“ do{la od nekog ûbe, za koga je rekao da je idejni za~etnik svih ve}ih pqa~ki po Bosni i Hrvatskoj. – S Miti}em i Sarajlijom sam o ovome, ali i o svim akcijama po Francuskoj i Engleskoj, pri~ao svuda. Sarajlija nije iz tog filma, mislim da mu je ovo u Splitu bilo prvi put – kazao je on.

Iako optu`enog Miroslava Hr{uma ne poznaje li~no, Ra{eta je rekao da zna da su Miti} i Stevanovi} dolazili kod wega u Split ~etiri do pet puta pre pqa~ke i s wim izlazili, a da je Stevanovi} u Splitu ukrao jednu pu{ku. Ra{eta je rekao da Stevanovi} i Miti} slobodno {etaju Srbijom i da ih niko ne

Strahiwa Ra{eta

traì, da je Stevanovi}u èna platila kauciju od 7.000 evra kad je uhva}en u Br~kom pa su ga pustili, a da je Miti} znao da ga prislu{kuju, ali ga nije briga i da je malo ìvota proveo na slobodi. Zavr{io je Ekonomski fakultet, igrao ko{arku i bio osu|en na 11 godina u [vajcarskoj, od kojih je odleào osam. Neboj{a Sarajlija studirao je s Miti}evim sinom Du{kom, bili su kao bra}a. Sarajlija je iz Pakraca, wegov otac je ratni zlo~inac i pro{le godine je iza{ao iz zatvora, ispri~ao je Ra{eta. On je rekao da svedo~i zbog gubitka sina Strahiwe koji je poginuo s 23 godine i da nije do{ao da laè, nego da kaè {ta zna.

PREMA STATISTICI SAOBRA]AJNE POLICIJE U SREMSKOJ MITROVICI

Sremci gube glavu zbog jurwave Za osam meseci na putevima u Sremu dogodilo se 1.567 saobra}ajnih nezgoda, u kojima je poginulo 35 osoba, a wih 730 zadobilo je te{ke i lake telesne povrede. Najkriti~niji putni pravac je Novi Sad – [abac, a prema analizi Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici, naj~e{}i uzrok saobra}ajnih nesre}a na ovom podru~ju je prekora~ewe dozvoqene brzine i neprilago|enost brzine uslovima saobra}aja. Me|utim, ohrabruje podatak da je broj saobra}ajnih nezgoda ove godine bio mawi za 187 udesa, a broj poginulih za prvih osam meseci ove godine, u odnosu na isti period lane, mawi. Ove godine stradalo je 35 osoba, a pro{le su, za isti period, u saobra}ajnim nesre}ama poginula 42 lica. Mawi je i broj povre|enih, za 51.

Nesre}a kod be{~anskog mosta

Foto: F. Baki}

Analize pokazuju da je i stawe na putevima veoma ~est uzro~nik saobra}ajnih nesre}a, te da bi, da su putevi u boqem stawu, uz ve}e angaòvawe saobra}ajne policije, saobra}aj bio bezbedniji. Naravno, u policiji nisu zadovoqni ovim rezultatima, pa se stalno preduzimaju vanredne kontrole na drumovima, a sve u èqi da se broj saobra}ajnih nesre}a svede na {to mawu meru. – Najkriti~niji nam je put Novi Sad – [abac, preduzimamo niz mera kako bi se broj nezgoda smawio. Rezultati su boqi nego lane, ve} dve godine se broj udesa smawuje, ali nismo zadovoqni onim {to smo postigli. êst uzro~nik nesre}a su i lo{i putevi, pa bi voza~i i o tome morali da vode vi{e ra~una jer je naj~e{}i uzrok nesre}a prekora~ewe dozvoqene brzine – istakao je na~elnik Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici Zoran Smaji}.

U saobra}ajnim udesima naj~e{}e u~estvuju mla|i voza~i, pa saobra}ajni policajci uporno, umesto da samo ka`wavaju, poku{avaju da savetima i upozorewima uti~u na one koji ~esto bez ikakvog povoda voze po sistemu „gas do daske“, ne obaziru}i se ni na saobra}ajne znakove ograni~ewa brzine. Slika sa sremskih drumova bitno se promenila, patrole saobra}ajne policije su stalno na kriti~nijim putnim pravcima, posebno na putu Novi Sad – [abac, gde svakodnevno deùraju najmawe ~etiri. Me|utim, sasvim je sigurno da samo rad saobra}ajne policije ne moè biti presudan u preventivi na drumovima. Veliki zna~aj ima i obeleàvawe crnih ta~aka na pojedinim deonicama, {to je na ovom podru~ju izostalo, ali, to nije posao policije. S. Bojevi}

DRU[TVO

~etvrtak15.oktobar2009.

DNEVNIK

Participacija pove}ana na 50 dinara, magnetna rezonanca ostala 600 Umesto dosada{wih 40 dinara, kolika je bila participacija za odlazak kod lekara i za svaku kutiju leka koji se podi`e na recept, pacijenti }e od sada pla}ati 50 dinara. Nova tarifa va`i}e za odlazak kod izabranog lekara i specijaliste u domovima zdravqa, za dan le~ewa u bolnicama i rehabilitacije u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, sve laboratorijske usluge, rendgenski pregled i sni-

mawe po uputu, za holter, EKG, spirometare, pregled i le~ewe u dnevnoj bolnici, saniteteski prevoz koji nije hitan a na podru~ju je op{tine ili grada, te stomatolo{ki pregled i intervenciju kod dece do 18 godina. Za sve druge dijagnosti~ke, terapijske i ostale zdravstvene usluge za koje je u~e{}e pacijenata sada bilo vi{e od 40 dinara, participacija je ostala ista. Tako, recimo, pregled paci-

jenta na skeneru po uputu }e i daqe ko{tati 300 dinara, a na magnetnoj rezonanci 600. Od participacije su oslobo|eni najsiroma{niji osiguranici, koji imaju mese~ni prihod mawi od neto minimalne zarade (trenutno je 19.906 dinara), a ukoliko `ive s porodicom, on i uku}ani ne}e pla}ati ako im prihod po ~lanu ne prelazi 15.312 dinara. J. B.

VAKCINACIJA PROTIV SEZONSKOG GRIPA PO^IWE NAREDNIH DANA

Tadi} apeluje da se doniraju organi Predsednik Boris Tadi} je pozvao sve javne li~nosti i gra|ane da se pridruè akciji “Produì ìvot”, posve}enoj ja~awu svesti o zna~aju zave{tawa organa. – Tako se Srbija pribliàva evropskim institucijama koje su tehnolo{ki i organizaciono osposobqene da u vrlo kratkom roku obezbede produètak ìvota qudima kojima je takva pomo} neophodna”, re-

kao je on povodom Svetskog dana donora organa, i istakao da akcija mora da dobije ne samo dràvni ve} i op{tedru{tveni zna~aj, te da promeni sistem vrednosti i pristup davala{tvu organa, }elija i tkiva, odre|ene tabue i predrasude i pogre{na uverewa. – Time i u praksi pokazujemo koliko vodimo ra~una o svakom gra|aninu, posebno onom kome je ugroèn ìvot.

Ministar izbegava fakultetski sindikat? Sindikat visokog obrazovawa Srbije je uputio, putem medija, otvoreno pismo ministru prosvete dr @arku Obradovi}u, posle, kako tvrde, mnogobrojnih neuspe{nih poku{aja da bar pismeno kontaktiraju s wim. Wemu se predo~ava da je SVOS jedini reprezentativni sindikat, ~iji su svi ~lanovi zaposleni u visoko{kolskim ustanovama, te jedini reprezentativni granski sindikat zaposlenih iskqu~ivo u dr`avnom visokom obrazovawu. Zato od ministra zahtevaju da wihovi predstavnici u~estvuju u svim pregovorima i dogovorima izme|u Ministarstva prosvete i sindikata koji se odnose na zaposlene u visokom obrazovawu. Tra-

VESTI Smajlovi}eva ipak predsednica UNS-a Udruèwe novinara Srbije saop{tava da je MUP Qiqanu Smajlovi} (ipak) upisao kao ovla{}eno lice za zastupawe UNS-a, jer je Da~i}ev resor utvrdio da je Izborna skup{tina odràna u skladu sa Statutom Udruèwa. Postojao je kvorum i ona je za predsednicu izabrana ve}inom, dobiv{i 195 glasova u~esnika, a wen protivkandidat \uro Bilbija 52. Me|utim, Aktiv veterana UNS-a osporava regularnost esnafskih izbora u Vrwa~koj bawi.

Kreacije seoskih èna Vojvodine Danas u “Master centru” Novosadskog sajma, povodom Svetskog dana seoskih èna, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova organizuje izlo`bu “Stvarala{tvo seoskih èna u Vojvodini”. Otvori}e je pokrajinski premijer dr Bojan Pajti}, a prisustvova}e i predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} i republi~ki ministar poqoprivrede Sa{a Dragin. U ovu postavku uvr{}ene su rukotvorine i proizvodi starih zanata 450 èna iz 150 seoskih udruèwa u 40 op{tina Vojvodine. Predstavi}e se i devet uspe{nih poqoprivrednica po izboru lista “Moje gazdinstvo”. Bi}e prezentovani rezultati istraìvawa o poloàju èna na selu, govori}e se o razvoju wihovog zadrugarstva, a planiran je i okrugli sto “@ene u poqoprivredi”. Q. M.

è i da “uvaì da u sindikalnom organizovawu na republi~kom nivou postoji i SVOS, te da kao ministar ne dozvoli da dràvno visoko{kolsko obrazovawe zastupa samo Sindikat obrazovawa Srbije, gde su ~lanovi iz visokog obrazovawa zastupqeni s mawe od pet odsto od ukupnog ~lanstva”. SVOS ukazuje na to da se wihov sindikat od osnivawa zalagao za ravnopravan tretman zaposlenih u visokom obrazovawu tj. po{tovawe zakona, te sistemsko re{avawe finansirawa visoko{kolskog obrazovawa, kojim bi se kona~no postiglo da novac namewen ovom sektoru bude odre|en na odgovaraju}i na~in i racionalno i namenski utro{en. V. ^.

„Meksikanac” i{te dodatnu dozu Vakcinacija protiv novog gripa o~ekuje se krajem ove ili po~etkom naredne godine, a Radna grupa Ministarstva zdravqa koja prati kretawe kolokvijalno nazvanog “meksikanca” ve} je odredila ko }e imati prednost. Vakcina }e biti obavezna za sve “bele mantile”, jer su uvek u ve}em riziku od ostalih kategegorija. Obavezno treba da se vakcini{u i hroni~ni bolesnici,

obezbedilo neometano funkcionisawe dru{tva... Vakcina nije obavezna, ali se preporu~uje trudnicama, deci od 6 do 15, posebno do druge godine, potom osobama od 15 do 49, pa od 50 do 64, te onima starijima od 65 godina, pa ispade kako treba da obuhvati sve qude. I pre nego {to je krenulo pelcovawe protiv virusa H1N1, kojim su do sada kod nas

I Britanci izbegavaju iglu

Dr Predrag Kon

– Ne treba o~ekivati, niti je to realno, da ~itavo stanovni{tvo bude vakcinisano protiv H1N1 – ka`e dr Predrag Kon. – Ni vakcinacija protiv sezonskog gripa nije kod nas ba{ op{teprihva}ena. Sli~no je i u svetu. U Velikoj Britaniji 50 odsto qudi odbija tu vakcinaciju. Prema tome, neopravdano je kupovati vakcinu za ~itavu populaciju a da se posle konstatuje da je ostala neupotrebqena.

od {estomese~nih beba do seniora u dubokoj starosti, te zaposleni u dr`avnim organima i javnim slu`bama kako bi se

zara`ene 134 osobe, u javnosti su po~ele da kru`e pri~e da je sezonska vakcina dovoqna za{tita za oba gripa, ili, da ni-

NA „EDUKONSU” U SREMSKOJ KAMENICI OSNOVANA ALIJANSA UNIVERZITETA CENTRALNE I ISTO^NE EVROPE

Diplome bez granica Na Univerzitetu “Edukons” u Sremskoj Kamenici ju~e je osnovana Alijansa univerziteta centralne i isto~ne Evrope (ACEU), u kojoj su, osim “Edukonsa”, i sedam univerziteta, i privatnih i dr`avnih, iz Ma|arske (Kapo{var), Crne Gore (UDG, Podgorica), Makedonije (FON, Skopqe), Rumunije (“Spiru Haret”, Bukure{t), Slova~ke (Pre{ov), Ukrajine (KIMI, Kijev) i Bugarske (UNVE, Sofija). Ciq im je razvijawe kvaliteta visokog obrazovawa. Osniva~i su usvojili Statut i izabrali rukovodstvo: predsednik Alijanse je prof. dr Aleksandar Andrejevi}, osniva~ “Edukonsa”, a potpredsednici prof. dr Aco Nikolovski, rektor FON-a i prof. dr Manuela Epure, prorektorka “Spirua Hareta”. – Potpisivawe ove poveqe je jo{ jedan veliki korak na putu integracionih procesa u duhovnoj sferi i povezivawa na{ih naroda i zemaqa. Univerziteti okupqeni ovom inicijativom i oni koji }e joj se uskoro prikqu~iti imaju zna~ajne specifi~nosti i osobenosti svojih sredina i tradicija, {to nije prepreka povezivawu ve} imperativ opstanka i napretka – istakao je savetnik ministra prosvete prof. dr Slavko Gordi}, i ocenio da }e saradwa ovih univerziteta, omogu}avawe prohodnosti studenata i razmena znawa doprineti oblikovawu jedinstvenog

evropskog obrazovnog prostora, ali i napretku svakog univerziteta i zemqe ponaosob. Predsednik VANU akademik Endre Pap ukazao je na simboliku toga {to je ova lepa internacio-

cele Vojvodine i Srbije – rekao je Pap. Naglasio je i da saradwa evropskih univerziteta okupqenih u Alijansi razbija granice kojima smo bili okru`eni dosta godina.

Osniva~i obe}ali korist studentima, ali i profesorima Foto: S. [u{wevi}

nalna saradwa zapo~ela u Vojvodini, gde zajedno ìvi 26 nacija. Kao ~lan nacionalne Akreditacione komisije, objasnio je da su wen generalni utisak i izve{taj o “Edukonsu” bili izvanredni. – êsto se pretpostavqa da privatni fakulteti i univerziteti daju vrlo siroma{nu osnovu obrazovawa. Nasuprot tome, na “Edukonsu” smo nai{li na impozantne uslove za rad, a ovde imaju i najboqu laboratoriju za za{titu ìvotne sredine, koja }e omogu}iti kvalitetno obrazovawe kadra iz

Nezaposlene u~e da neguju stare Izvr{no ve}e Vojvodine usvojilo je program obuke nezaposlenih èna za rad na kompjuteru i za negu starih, odnosno za zanimawe gerontodoma}ice. One }e se edukovati u osnovnim i sredwim {kolama od oktobra do decembra 2009. Od oko 300 èna s evidencije Biroa rada, ve}ina je iz mawih sredina, jer je wima svaka vrsta specijalizovanog obrazovawa veoma nedostupna. U saradwi sa Sekretarijatom za obrazovawe, tokom 2008. i u periodu januar–mart 2009, kroz program obuka, za ~ije su sprovo|ewe iz pokrajinskog buxeta izdvojena ~etiri miliona dinara, pro{lo je vi{e od hiqadu nezaposlenih èna.

– Osnovni zadaci Alijanse i najve}i benefit, pre svega za studente, nije samo razmena nego }emo se truditi da unificiramo jedan-dva studijska programa tako da budu isti u svim zemqama Alijanse i prohodnost akademca bi}e maksimalna – kaè za “Dnevnik” dr Andrejevi}. – Vide}emo da li }e to krenuti s osnovnim ili master studijama, nastava }e biti na engleskom, a studenti }e mo}i na svim univerzitetima Alijanse da provedu jedan ili dva semestra. Kad zavr{e studije, dobi}e diplomu mati~nog fakulteta, ali }e ona automatski biti priznata u svim zemqama Alijanse. I za profesore }e biti podsticajno {to }e mo}i da predaju na svim ovim univerzitetima, pokrenu}emo i zajedni~ki ~asopis, mo}i }e da objavquju radove i podiù svoju kompetenciju. Alijansa u vidu ima i odre|ene istraìva~ke projekte od zajedni~kog interesa, jer ekologija ili ekonomija ne poznaju granice. V. êki}

je “dobro” primiti obe vakcine. – Za sada nema pouzdanih pokazateqa da sezonska vakcina {titi i od novog gripa, jer u laboratorijskim uslovima antitela koja je izazvala sezonska vakcina nisu delovala na virus H1N1 – ka`e predsednik Radne grupe dr Predrag Kon. – Sada je pravo vreme da se svi koji treba vakcini{u protiv sezonskog gripa. Hroni~ni bolesnici i stariji od 65 godina odmah. Taj posao vaqa za-

vr{iti tokom novembra, da bismo mogli pristupiti drugom, tako|e velikom poslu, vakcinaciji protiv pandemijskog gripa. Na na{im prostorima epidemije gripa se obi~no pojave u februaru i martu, {to se mo`e o~ekivati i za pandemijski, ali kako je on nov i javqa se posle ~etrdesetak godina, ne mo`e se ta~no predvideti kad }e po~eti. Ina~e, vakcinacija protiv “obi~nog” gripa u Novom Sadu po~iwe od nedeqe. J. Barbuzan

SVE VI[E SIROMA[NIH BANA]ANA TRA@I BESPLATNU PRAVNU POMO]

I socijala dobila svoje advokate Broj osoba slabijeg imovnog popuni tipski formular, u kostawa, zainteresovanih za besjem mora biti naveden broj platnu pravnu pomo}, raste iz predmeta, li~ni podaci podnogodine u godinu, a deùrni advosioca zahteva i kratak opis kat dnevno primi i po pet-{est pravnog problema. U obrascu je stranaka. Zvani~ni podaci kasadràno i sve {to stranka trezuju da je 2007, kad je osnovana ba dodatno da priloì: fotokoova kancelarija, bilo 474 obrapija li~ne karte, paso{a ili iz}awa za savete i 13 predmeta u begli~ke legitimacije, dokaz o kojima je bilo zastupawa pred visini primawa i broju ~lanova sudom. Lane je dato ~ak 826 pravu doma}instvu, uverewe Porenih saveta a 42 stranke su imale ske uprave o zaduèwu. besplatnog advokata. Podaci za – Ova procedura je sada stanteku}u „sezonu“ jo{ nisu sistedardna, a nakon {to se to odramatizovani, ali je izvesno da je di, sledi i re{avawe svakog pointeresovawe stranaka jo{ vejedina~nog zahteva pred Komi}e. sijom za besplatno pravno zaKoordinator slu`be u Zrestupawe, koju ~ini jedan predwaninu advokat Slobodan Stanstavnik iz gradske uprave i dva kov prime}uje da je Kancelarija advokata iz zrewaninskog za besplatnu pravnu pomo} sve pose}enija. Otvorena je za stranke svakog radnog dana od 9 do 13 ~asova, a u wu zalaze uglavnom oni sa socijalnom kartom. – Taj socijalni momenat bitan je kod ispuwavawa uslova za besplatno zastupawe pred sudom, dok kod davawa saveta kolege gotovo svakom izlaze u susret – obja{wava Stankov, i napomiwe Katalonija pomogla da se prevazi|e da jedan od bitnih strah od sudnice uslova koje stranke moraju da ispuwavaju jeste preogranka Advokatske komore bivali{te na teritoriji VojvoVojvodine – napomiwe Stankov. dine, ali i to da u sudskom predBesplatna pravna pomo} zametu nemaju ve} angaòvanog ìvela je zahvaquju}i inicijaadvokata. tivi ombudsmana Katalonije, Odskoro su se pojavile i nopokrajinske vlade, Advokatske vine, pre svega u pristupu zainkomore Vojvodine i lokalne sateresovanih stranaka uslugama mouprave u Zrewaninu. Do sada besplatnog pravnog zastupawa. je u radu kancelarije u~estvovaUbudu}e, onaj ko se obrati delo 28 zrewaninskih advokata, a ùrnim advokatima u kancelasada ih ima petnaestak redovriji u Pupinovoj 14, mora}e da nih. @. Balaban

c m y

DNEVNIK

KULTURA

NOVA MONOGRAFIJA U BIBLIOTECI „@ENE U SRPSKOJ UMETNOSTI”

Slikarka Leposava - Bela Pavlovi} U okviru edicije zatora, bi}e joj osnovne prepo“@ene u srpskoj umetruke da posle kratkog vremena nosti” objavqena je depostane sekretar (1939), a zatim seta po redu kwiga o i potpredsednik i predsednik jo{ jednoj zna~ajnoj Dru{tva. Zbog zasluga koje je umetnici, slikarki Leimala prilikom obnavqawa naposavi - Beli Pavlovi} {eg najstarijeg umetni~kog (“Topi”, Beograd 2009). udruèwa, imenovana je za poAutor ove monografije ~asnog doìvotnog predsednika je Qubica Miqkovi}, „Lade“. na{a ugledna istoriOsim toga, wenim nastojawem ~arka umetnosti i ruosnovan je legat Darinke i \orkovodilac Zbirke jugo|a Lu~i}-Rokija, ~ija je dragoslovenskog slikarstva cena kolekcija ustupqena Na20. veka Narodnog muzerodnom muzeju u Beogradu. Bela ja u Beogradu. U dvanaPavlovi} je sopstvenu zbirku est poglavqa kwige slika poklonila Narodnom mupredstavqena je po mnozeju, dvanaest ikona Galeriji go ~emu nesvakida{wa Matice srpske, a 168 svojih crbiografija slikarke, teà i album sa delima poznaali i prevodioca, lektih srpskih umetnika podarila tora, pedagoga, dvorske je Spomen-zbirci Pavla Beqandame kraqice Marije skog. Kao ugledna slikarka i Kara|or|evi}, stanovprijateq ~uvenog diplomate i nika nekoliko evropkolekcionara, Pavlovi}eva je skih metropola, izdan1995. otkrila spomenik Nadeka ~uvene porodice ~i`di Petrovi} (rad Mihajla Tojem ugledu je i sama domi}a) ispred zgrade Spomenprinela. zbirke u Novom Sadu. Leposava - Bela PaPosle 1944. slikarka je boravlovi} (1906-2004) je vila u jednoj sobi na mansardi, bila na{ najstariji Leposava - Bela Pavlovi}, jer joj je u deo porodi~ne ku}e slikar. Ro|ena je u Beo- U skloni{tu Crvenog krsta useqen stanar. Zbog toga nikagradu, u uglednoj porodici intelektualaca koja je od 1882. Izdanak ugledne porodice stanovala u Gospodar Jevremovoj 39. Pavlovi}i su zakupili Pored Belinog oca, sklonost ka umetnosti imali su i nasledstan u Parizu, gde je Leposava nici Dimitrija Pavlovi}a, brata od strica na{e slikarke. Wezavr{ila osnovnu {kolu i nigov sin Milivoj bio je lingvista koji je osnovao katedru srpskog è razrede gimnazije, ali je jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a unuk Zoran osim jezika primila i duh Pavlovi} je bio zna~ajni predstavnik enformela i uspe{an lifrancuske kulture. Kada joj je kovni kriti~ar. Stariji Belin brat Kosta, bio je diplomata, a bilo 14 godina, cela porodica kasnije je na Univerzitetu u Kembrixu radio kao predava~ i puse zbog o~evih slu`benih obablicista. Bio je zakoniti nosilac autorskih prava na dela Sloveza vratila u Beograd. Od mabodana Jovanovi}a. Kostin sin i Belin bratanac, Stevan K. Palena sklona slikarstvu, Bela je vlovi} je profesor istorije na Univerzitetu u Sautemptonu. po savetu Bete Vukanovi} zavrDve kwige ovog uglednog istori~ara i balkanologa objavqene su {ila pripremni te~aj na tada kod nas - „Istorija Balkana“ (Klio, 2001) i „Srbija - istorija veoma uglednoj Umetni~koj iza imena“ (Klio, 2004). {koli. U Bukure{tu, gde su se preselili nakon novog o~evog naimemo godinu dana, a zatim pre{la da nije pokazala mr`wu, trudenovawa, uspe{no je ovladala na Akademski te~aj kod slikara }i se da razume ono o ~emu druosnovama crta~ke ve{tine u Milana Milovanovi}a, svedo~i ga~ije misli. Napisav{i zaniateqeu poznatog rumunskog slio visokom umetni~kom nivou mqivu biografiju Leposavekara Jona Steriadija. Nastavak stvarala~kog izraza. Bele Pavlovi}, Qubica Miqu~ewa na beogradskoj Umetni~Kada je zavr{ila Akademski kovi} je osim slikarskog opusa koj {koli, zna~io je usavr{avate~aj (1932), na predlog {kolumetnice dala i svojevrsni esej we znawa ste~enih u Bukureskih kolega Bela Pavlovi} je o etici obrazovane gra|anske {tu, kao i produbqivawe vepostala ~lan ULUS-a. Sa nekoklase, omogu}iv{i nam da ovu {tina o boji i wenim odnosima. licinom drugih slikara, 1937. vi{eslojnu monografiju ~itaîwenica da je celokupan napostaje ~lan Dru{tva srpskih mo i kao svojevrsnu pedago{ku stavni program od ~etiri godiumetnika „Lada“. Osobine vrpoemu. ne Bela Pavlovi} pro{la za sasnog stvaraoca i dobrog organiSini{a Kova~evi}

„KUDA.ORG” PRIPREMA IZLO@BU U MSUV

Ideologija dizajna Kao integralni deo dugoro~nog istra`ivawa „Umetnost uvek ima posledice“ organizacija „[to, kako i za koga“ (Hrvatska), „Tranzit.hu“ (Ma|arska), Centra za nove medije „Kuda.org“ (Srbija) i muzeja „[tuki“ (Poqska), u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine priprema se izlo`ba „ID:

Ideologija dizajna“, koja }e biti otvorena 23. oktobra. Predmet istra`ivawa i izlo`be „ID: Ideologija dizajna“ su teorije i prakse indu-

strijskog i grafi~kog dizajna nastale u gotovo pola veka postojawa socijalisti~ke Jugoslavije, kao i wihov {iri dru{tveni i ideolo{ki kontekst, dok je ceo projekat posve}en kreirawu i distribuciji novih saznawa i znawa o paradigmatskim dru{tveno anga`ovanim praksama umetnosti i dizajna u regionu i u Isto~noj Evropi, ukqu~uju}i wihov odnos prema {irem evropskom kontekstu tokom pro{losti i danas. Producenti za Srbiju, „Kuda.org“, napomiwu da su se u kreaciji rukovodili pitawima na koji na~in su prakse dizajna percipirane danas i na koji na~in je mogu}e pratiti wihov krucijalni razvoj posledwih decenija 20. veka. „Bilo da se istra`uje wegov razvoj u socijalisti~kom ili kapitalisti~kom dru{tvenom ure|ewu, dizajn se uvek nalazi u uskoj i dinami~noj vezi sa ekonomskim i proizvodnim osnovama dru{tva, grade}i razli~ite i/ ili specifi~ne odnose ~oveka prema materijalnoj kulturi.“, navodi se u saop{tewu povodom najave izlo`be u MSUV. I. Buri}

Hilari Mantel Bukerova nagrada Britanska autorka Hilari Mantel ovogodi{wa je dobitnica nagrade Man Buker, za roman o politi~kim intrigama tokom vladavine kraqa Henrija Osmog.Roman „Wolf Hall“ pri~a je o pobuni podstaknutoj èqom britanskog kraqa da se oèni Anom Bolen, ispri~ana iz perspektive kraqevskog savetnika Tomasa Kromvela. Hilari Mantel, koja je uz nagradu dobila ~ek na 50.000 funti (80.000 dolara), kazala je da je Bukerovu nagradu doìvela kao „èlezni~ku nesre}u“ „U ovom trenutku sre}na letim“, kazala je britanska kwièvnica, koja je vaìla za favorita za ovogodi{weg Bukera. Predsednik ìrija za dodelu nagrade Xejms Noti kazao je da je odluka o dobitniku priznawa „zasnovana na samoj veli~ini kwige“.“Wolf Hall“ je prikaz haosa koji je nastao iz kraqeve èqe za mu{kim naslednikom, zbog ~ega je napustio prvu ènu Katarinu Aragonsku kako bi se oènio Anom Bolen. Kada je Vatikan odbio da poni{ti brak, kraq je odbio autoritet pape i sam sebe proglasio prvim ~ovekom engleske crkve.

~etvrtak15.oktobar2009.

OBJAVQEN ZBORNIK FONDA „BORISLAV MIHAJLOVI] MIHIZ” I SRPSKE ^ITAONICE U IRIGU

Katalogizacija Mihizovih dramatizatorskih toposa Fond “Borislav Mihajlovi} Mihiz” i Srpska ~itaonica u Irigu objavili su zbornik tekstova sa simpozijuma posve}enom Mihizovim dramatizacijama, predstavqen nedavno u Irigu kada je zvani~no saop{teno ime ovogodi{weg dobitnika nagrade za savremeno dramsko stvarala{tvo, koja nosi ime ovog na{eg poznatog pisca i

Uru~ewe Mihizove nagrade Ovogodi{woj laureatkiwi dramskoj spisateqici Milici Pileti} Mihizova nagrada }e biti uru~ena u Ateqeu 212 u Beogradu u subotu 17. oktobra, na ro|endan Borislava Mihajlovi}a Mihiza, kada }e biti izvedena wena predstava “Dokle”, u re`iji Alise Stojanovi}. dramaturga. Zbornik je priredio Svetislav Jovanov, i to je druga po redu kwiga objavqena u ediciji “Tragom Mihiza”. - Tekstovi koji sa~iwavaju ovaj zbornik predstavqaju autorizovana izlagawa, predo~ena u okviru simpozijuma teatrologa i pozori{nih kriti~ara na temu “Dramatizacije

losavqevi}a, “Kad devojka ide Borislava Mihajlovi}a Mihisama kroz ìvot ili: kako su za” odrànog, u organizaciji podvu~eni problemi ène” Fonda “Borislav Mihajlovi} Mihiz” i Srpske ~itaonice Irig, 17.februara 2008. godine u Novom Sadu – podse}a u uvodnoj napomeni Svetislav Jovanov. – Simpozijum je uprili~en kao jedna od faza u razvoju nau~no- istraìva~ke dimenzije delovawa Fonda “Borislav Mihajlovi} Mihiz”: to zna~i da je re~ o skupu prevashodno radnog karaktera, koji je imao za svrhu artikulisawe op{tih poeti~kih odlika Mihizove dramatizatorske delatnosti, svojevrsnu “katalogizaciju” glavnih dramatizatorskih toposa, kao i identifikaciju problemskih ta~aka koje ta Mihizova, nimalo usputna delatnost, da- Mladi Mihiz, crte` Mi}e Popovi}a nas moè da provocira. Ksenije Radulovi}, “PosejdoObjavqeni su tekstovi novi sinovi” Darinke Niko“Kontekst kwièvnosti u li}, “Mi{i}, izgubqen u istodramskom delu Borislava Miriji i teatru” Svetislava Johajlovi}a Mihiza” Petra Gruvanova, i “Nacionalni junaci ji~i}a, “’Autobiografija’ Nui raweni pojedinci” Mirjane {i}a, a ne o drugima” MiroMarkovinovi}. slava Radowi}a, “Mihizov ’RaN. Pej~i} weni orao’” Aleksandra Mi-

U OKVIRU OBELE@AVAWA 150 GODINA OD RO\EWA SLAVNOG SLIKARA

Obnovqen Muzej Paje Jovanovi}a Muzej Paje Jovanovi}a (1859-1957) u Beogradu bi}e otvoren danas, nakon rekonstrukcije muzeja i konzervirawa name{taja i slika tog istaknutog srpskog slikara. Muzej Paje Jovanovi} je otvoren u okviru obele`avawa 150 godina od ro|ewa tog slikara, koji je Beogradu zave{tao veliki broj slika, skica i li~nih predmeta, a u Muzeju je u velikoj meri rekonstruisan ta~an izgled umetnikovog ateqea. Muzej Paje Jovanovi}a ove godine proslavqa 40 godina postojawa, a nakon sve~anog otvarawa posetioci }e mo}i da ga obi|u svakog dana od utorka do petka od 11 do 19 ~asova, i subotom i nedeqom od 11

do 17 ~asova. Ministarstvo kulture Srbije je pokroviteq obele`avawa jubileja Paje Jovanovi}a, a u organizaciji proslave u~estvuju i Izvr{no ve}e Vojvodine, Grad Beograd, Grad Vr{ac, Srpska akademija nauka i umetnosti, beogradski Narodni muzej i Muzej grada Beograda, Gradski muzej Vr{ca i Galerija Matice srpske iz Novog Sada. Obele`avawe jubileja po~elo je sredinom juna u Gradskom muzeju Vr{ca izlo`bom „Slike Balkana“, bi}e nastavqeno otvarawem Muzeja Paje Jovanovi}a, a za 23. decembar planirana je velika retrospektivna izlo`ba dela Paje Jovanovi}a u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti.

NOVOSADSKA YEZ SCENA

Wihovo vreme tek dolazi Koncertna sala „Studija M“ proteklog vikenda, bila je pozornica za jak novosadski xez bend „Mauoke“, koji su promotivnim nastupom opravdali taj epitet jer su snagom svoje muzike ispunili svaki milimetar dvorane i ostavili prisutne bez daha. Virtuozi na svojim

se stvarawem autenti~nih muzi~kih dela. U~estvovao je na projektima Vladimira Labata, prvaka akustike, i imao priliku da savlada i poka`e svoje ume}e svirawa na akusti~nim skulpturama. Posledwih pet godina ula`e u afirmisawe benda. Bas gitarista, Tovirac,

instrumentima, nastupili su pred publikom ne {tede}i se ni sekunde, pru`aju}i kroz sjajne muzi~ke obrte nezaboravno iskustvo. „Mauoke“ su jo{ neafirmisani bend koji ~ine Goran Berowa-gitara, Miroslav Tovirac-bas gitara, Vojislav Savkov-saksofon, Aleksandar Buzaxi}-klavijature, Nenad Koji}-bubwevi, Reqa Svilar-perkusije. To su {est talentovanih i perspektivnih muzi~ara, razli~itih interesovawa.Gitarista ovog benda Berowa, ro|en 1974. u Novom Sadu, samostalno je savladao osnove muzike. Vi{e od petnaest godina bavi

ro|en 1983. u Gradacu (BIH), du`e vreme je aktivan na beogradskoj xez, pop rok sceni, a pored bas gitare svira gitaru i bubweve. Sara|ivao je sa Vasilom Haximanovim i drugim xez sastavima, {irom zemqe. Trenutno svira sa Rambom Amadeusom. Saksofonista Savkov, ro|en 1962. u Novom Sadu, afinitet prema xezu stekao je u najranijoj mladosti slu{aju}i velikane xeza i bi-bapa. Svoju punu inspiraciju, originalnost i nadahnu}e na{ao je u ovom bendu. Sara|ivao je na projektima Vladimira Samarxi}a, Vasila Haximanova i

Aleksandra Dujina. Nastupao je na mnogim xez festivalima u zemqi i inostranstvu. Klavijaturista Buzaxi}, ro}en 1983. diplomirao je ove godine na Akademiji umetnosti, odsek dizajn zvuka. Kao kompozitor, aranèr, producent i klavijaturista, sara|ivao je sa [abanom Bajramovi}em, grupom „Leb i sol“, Sergejom ]etkovi}em, „Ogwenom i prijateqima“ i drugima. Perkusionista Svilar, ro|en u Beogradu 1980, Zavr{io je Muzi~ku {kolu „Stankovi}“ u Beogradu na odseku udaraqki, a u posledwe dve godine bavi se komponovawem filmske i muzike za pozori{ne predstave. U~estvovao je u realizaciji predstava za veliku scenu Narodnog pozori{ta i pozori{nih minijatura. Najmla|i ~lan benda, bubwar i vokalista, Koji} ro|en 1985. u Novom Sadu, zavr{io je Osnovnu muzi~ku {kolu, odsek klavir, ali je uporedo ve`bao i bubweve. Profesionalnu muzi~ku karijeru po~iwe sa osamnaest godina. Muzi~ki kolex u Berkliju progla{ava ga najboqim bubwarem letwe {kole u Peru|i 2005. Apsolvent je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, smer snimawe i dizajn zvuka. Svi oni zajedno su u~estvovali u velikom broju muzi~kih projekata istraùju}i razli~ite muzi~ke pravce. Wihovu muziku, kaù, odlikuje pored modernog i afro-kuban xeza, klasi~ni xez i fju`n, a prema oceni muzi~kih kriti~ara, muzikolo{ki nose i na{ balkanski ritam {to ih svakako izdvaja od ostalih xezera. B. Pe~urica Pavlovi}

SPORT

~etvrtak15.oktobar2009.

DNEVNIK

c m y

TURNIR U [ANGAJU

Novak rutinski savladao Fowinija Novak \okovi} po~eo je nastup na turniru u [angaju rutinskom pobedom - 6:3, 6:1 protiv Italijana Fabija Fowinija, 66. na ATP listi. U gradu u kojem je pro{le godine osvojio Masters kup - zavr{ni turnir sezone u me|uvremenu je preme{ten u London, dok je [angaj postao doma}in turnira ATP Masters 1000 serije Novak je doziranim naporom eliminisao dva dana mla|eg rivala. \okovi} je ro|en u Beogradu 22, a Fowini u San Remu 24. maja 1987! Fowini je solidno po~eo me~, imao je brejk {ansu ve} u prvom gemu, ali nije uspeo da je iskoristi. Novak je to u~inio u osmom gemu, stekao opipqiviju prednost

(5:3), {to mu je bilo sasvim dovoqno za vo|stvo od 1:0 u setovima. Na startu drugog seta do{lo je do razmene brejkova, a ispostavilo se da je Italijan uzeo posledwi gem na me~u, kada je izjedna~io na 1:1. Novak je serijom od 5:0 zavr{io posao bez mnogo buke i sa~uvao snagu za ~etvrtak, kada }e se u osmini finala sastati sa vreme{nim Nemcom Rajnerom [itlerom. Wemu je zemqak Tomi Has predao me~ zbog povrede po zavr{etku prvog seta. U prethodna dva duela sa [itlerom slavio je \okovi}, posledwi put na OI u Pekingu pro{le godine. \okovi} je zamoqen i da prokomentari{e apel Rafaela Nadala i Endija Rodika da ATP obezbedi

teniserima du`u pauzu izme|u dve sezone, u odnosu na sada{wih mesec ili mesec i po dana. - Jasno je da mora da se prona|e kompromis. Granica koja ne sme da se pre|e su brojne povrede najboqih igra~a, {to ne odgovara nikome. Sla`em se da je sezona suvi{e duga, ali moramo da idemo korak po korak da bismo na kraju do{li do re{ewa - rekao je \okovi}. Srpski teniser nalazi se u specifi~noj poziciji, po{to je kompanija u vlasni{tvu wegove porodice organizator turnira ATP 250 serije. - U ovom trenutku teniseri nedovoqno shvataju probleme i obaveze organizatora, ali isto

Nestor i Zimowi} se ve} spakovali @ulijen Beneto i @o Vilfred Conga napravili su senzaciju u drugom kolu u konkurenciji dublova na turniru u [angaju. Francuzi su izbacili prve nosio-

ce, Nenada Zimowi}a i Danijela Nestora - 6:4, 6:4. Srbin i Kana|anin su bili slobodni u prvom kolu, ali su ve} pri prvom izlasku na teren doìveli neo~ekivani poraz. Za samo 67 minuta. Zimowi} i Nestor su imali tri brejk {anse u uvodu me~a i nisu ih iskoristili, a Beneto i Conga im nisu dali vi{e nijednu priliku da im oduzmu servis. Zato su Francuzi u oba seta napravili po brejk i to im je bilo dovoqno za plasman u tre}e kolo (~etvrtfinale). Benetou je to uteha, jer je u singlu poraèn ve} u prvoj rundi od Hrvata Ivana Qubi~i}a, dok }e se Conga u [angaju boriti na dva fronta. O~ekuje ga duel tre}eg kola u pojedina~noj konkurenciji sa Robinom Soderlingom ([vedska). Conga i Beneto }e u tre}em kolu protiv ~e{ko-slova~kog dubla Franti{eka êrmaka i Mihala Mertinaka. êrmak i Mertinak su pobedili sedme nosioce Bruna Soare{a i Kevina Ulijea sa 5:7, 6:3, 10:5. Pobedni~kom dublu na turniru Masters serije u [angaju pripa{}e Senzacionalni gubitnici u [angaju: Nestor i Zimowi} 252.250 dolara.

va`i za organizatore, kada su u pitawu problemi i obaveze igra~a. Va`no je shvatiti da sezonu nije mogu}e tek tako skratiti za mesec ili dva, jer bi to nanelo {tetu nekim turnirima - napomenuo je na{ najboqi teniser. \okovi} }e u ponedeqak potisnuti Endija Mareja na ~etvrto mesto ATP liste. - Zadovoqan sam i mislim da sam to zaslu`io dobrim igrama. Svestan sam da je to delimi~no i zbog Endijevog odsustva sa posledwa dva turnira Trudim se, ipak, da ne razmi{qam previ{e o tome, jer kalkulacije mogu da odvuku pa`wu od bitnijih stvari istakao je Nole.

Lako otpisao vr{waka: Novak \okovi}

Rezultati: (1) Nadal ([panija) - Blejk (SAD) 6:2, 6:7, 6:4, (2) \okovi} (Srbija) - Fowini (Italija) 6:3, 6:1, Melcer (Austrija) - (3) Del Potro (Argentina) 7:5, 2:1 predaja Del Potra, (5) Conga (Francuska) @eng (Kina) 6:3, 6:3, Qubi~i} (Hrvatska) - (7) Verdasko ([panija) 6:4, 7:6, (8) Simon (Francuska) - Troicki (Srbija)

6:3, 6:4, (9) Soderling ([vedska) Almagro ([panija) 6:4, 7:5, (11) Monfis (Francuska) - Hjuit (Australija) 4:6, 6:4, 6:2, (14) Robredo ([panija) - Majer (Nema~ka) 4:6, 7:6, 6:4, [itler (Nema~ka) - (15) Has (Nema~ka) 6:4 predaja Hasa, Lopez ([panija) - (16) Ferer ([panija) 4:6, 7:5, 6:1, Berdih (^e{ka) - Safin (Rusija) 3:6, 6:4, 6:4.

Simon za Troickog kao zla kob Viktor Troicki ne mo`e da iza|e na kraj sa @ilom Simonom. Ni u ~etvrtom duelu sa francu-

Viktor Troicki

skim teniserom nije uspeo da osvoji ni set. Deseti igra~ sa ATP liste, a osmi nosilac na turniru Masters serije u [angaju, pobedio je Viktora Troickog u drugom kolu - 6:3, 6:4. Me~ je trajao 65 minuta (prvi set 32, a drugi 33). Simon je dva puta bio boqi od Troickog 2007. godine, a pre deset dana ga je savladao i u finalu turnira u Bankoku. Francuz je iskoristio period dekoncentracije Srbina i oduzeo mu servis za 4:2, a zatim rutinski priveo prvi set kraju - 6:3. Viktor nije imao nijednu priliku da se revan{ira rivalu u tom delu igre. Kada je na startu drugog seta Simon ponovo napravio brejk ~inilo se da za Troickog vi{e nema nade s obzirom na to da je Fran-

cuz do tada dobro servirao. Me|utim, 31. teniser sveta je uspeo da izjedna~i na 3:3 iskoristiv{i tre}u brejk loptu u tom gemu (jedine na me~u). Ali, nije se dugo odr`ao u egalu, jer je Simon odmah zatim ponovo stekao prednost. Opet mu je oduzeo servis i to je bio po~etak kraja Viktora Troickog na turniru u [angaju. Naredni protivnik @ila Simona bi}e Marat Safin, koji je savladao Toma{a Berdiha - 3:6, 6:4, 6:4. Ukoliko bude boqi od Rusa, u projektovanom ~etvrtfinalu }e se sastati sa jo{ jednim Srbinom, Novakom \okovi}em. Nagradni fond turnira u [angaju je 3.240.000 dolara, a pobedniku }e pripasti 616.500 dolara i 1.000 ATP poena.

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak15.oktobar2009.

MILAN JOVANOVI] O @EQI [PANSKIH KLUBOVA DA GA ANGA@UJU

Nikuda ne `urim Milan Jovanovi} je eksplodirao u ciklusu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u

Ju`noj Africi. Kao kruna konstantno dobrih igara do{li su i golovi u fini{u utakmice sa Rumunijom, kada su orlovi obez-

Igra u vrhunskoj formi: Milan Jovanovi}

HAVIJER KLEMENTE, TRENER MURSIJE

Jovanovi} dobra investicija

Jovanovi}u u [paniji ve} spremaju crveni tepih. Oglasio se i biv{i selektor Srbije Havijer Klemente, trenutno trener Mursije. Imao je mnogo re~i hvale za Milana Jovanovi}a, koga je i doveo u reprezentaciju i pru`io mu priliku da debituje protiv Finske, 2007. - Znam da se za Jovanovi}a interesuje vi{e {panskih klubova. On ima mesta u na{em fudbalu - izjavio je Klemente.- Odavno nisam video tako brzog igra~a. Ako Valensija ho}e da ga uzme, siguran sam da }e joj to biti dobra investicija.

bedili plasman na Mondijal. Lepo je ovih dana biti Srbin... Naro~ito je lepo biti reprezentativac Srbije. To ne krije ni napada~ Standarda. - Meni i ostalim saigra~ima prija euforija stvorena u narodu. Ne smemo pre}i granicu pristojnosti, jer plasmanom na Svetsko prvenstvo nismo zavr{ili posao - poru~io je Jovanovi}. - Ova generacija ne}e ponoviti gre{ku iz Nema~ke 2006. i Holandije i Belgije 2000. godine. U to smo svi uvereni. U i{~ekivawu `reba grupa za Mondijal, koji }e 5. decembra odràti u Durbanu, Jovanovi} isti~e da reprezentativci izme|u sebe u {ali komentari{u da bi èleli da izbegnu samo Holandiju i Argentinu u grupi. - Se}amo se ubedqivih poraza od Holandije na Evropskom prvenstvu u Belgiji i Argentine u Gelzenkirhenu na Svetskom prvenstvu, ali i da wih izvu~emo ne moèmo pro}i kao tada. Cela reprezentacija ìvi za Svetsko prvenstvo. Smatram da imamo potencijal i da moèmo da se sa svim selekcijama ravnopravno uhvatimo uko{tac. Pred Jovanovi}em su dve velike obaveze do juna naredne godine - da izabere novi klub i da sanira povre|eno koleno. - Imam dovoqno vremena da obavim oba posla. Sa izborom kluba ne ùrim iako ima nestrpqivih da me vide {to pre u svojim redovima, a za povredu }e se postarati dr Neboj{a Popovi}, biv{i proslavqeni rukometa{ Jugoslavije. Selektor Radomir Anti} je bio odu{evqen igrom Jovanovi}a protiv Rumunije i vi{e puta je novinarima rekao da srpskog napada~a ~eka crveni tepih u Valensiji ili Madridu (Atletiko), aludiraju}i na zainteresovanost dva {panska kluba. - Moram da budem korektan prema sada{wem klubu i oprezan u izboru nove sredine. Nisam zabrinut zbog toga i to mi ne smeta da sa ponosom nosim dres reprezentacije Srbije istakao je Milan Jovanovi}.

Momenat iz duela Hrvatska–Srbija u Vara`dinu

UZ PORAZ MLADE REPREZENTACIJE SRBIJE OD HRVATSKE

Svi podbacili Ni pre, ni za vreme, a ni posle utakmice mladih reprezentacija Hrvatske i Srbije u Vara`dinu nije moglo bez ~arki. Posle poraza od Hrvata (3:1), napada~ orli}a Danijel Aleksi} rekao je da je Srbija izgubila od prose~ne ekipe. - A, “onaj mali” {to je dao prvi gol to ne bi ponovio ni iz 30 poku{aja, da mu neko ponudi priliku - preneo je izjavu mladog fudbalera Vojvodine, tportal.hr. “Onaj mali” je Mirko Oremu{, koji je potpuno neometan sa sedamnaest - osamnaest metara opalio levicom i pogodio rakqe na{eg gola za 1:0, posle ~ega je sve krenulo naopako na stadionu Varetksa. Golman Hrvatske Ivan Kelava opisao je kako su se on i saigra~i radovali posle pobede nad favorizovanim protivnikom. - Pevali smo, naravno... One na{e, “Zovi, samo zovi” i ta-

Brazil i Gana u finalu U finalu Svetskog prevnstva za fudbalere do 20 godina koji se igra u Egiptu igra}e Brazil i Gana. Brazilci su u polufinalu savladali selekciju Kostarike 1:0 (0:0), a pobedu je doneo Alan Kardec u 67. minutu. U drugom polufinalu posle velike borbe Gana je savladala Ma|arsku s 3:2

Sportisti dobili svoj dom

U bazenu nacionalnog centra trenira}e i Na|a Higl

Na{ prevashodni ciq je da objekti budu u slu`bi sporta. Otvoreni tereni su svima besplatno dostupni, a za bazen uvek imamo povoqne cene. Svaki slobodan termin u renoviranom Domu sportova bar 5-6 sati da}emo gra|anima na kori{}ewe - ka`e Pozderac. U planu je izgradwa jo{ jednog trening centra? - Svakako da se ne}emo zaustaviti na do sada ura|enom. Imamo

dosta ideja, ali jo{ uvek nije poznato koje sadr`aje }emo imati u drugom centru. Do tada izgradi}emo savremenu atletsku stazu po svetskim standardima, ali sa {est staza iskqu~ivo za trenige. Planiramo izgradwu sportske hale i centra za sportsku medicinu.U pregovorima smo sa Vojnom akademijom da za sportove pribli`ne vojnoj doktrini koristimo objekte akademije. Imamo od-

{to god da poku{a{, nema ti pomo}i. Te{ko nam je pao ovaj poraz, ali zahvaqujem se doma}inu na korektnom odnosu i `elim im puno sre}e u nastavku kvalifikacija - rekao je Sulejmani. Selektor Srbije Ratomir Dujkovi}, i pored velikog iskustva i reputacije koju ima, jo{ ne uspeva da od talentovanih pojedinaca stvori kompaktan kolektiv, a ne polazi mu za rukom ni da podigne adrenalin kod igra~a. - Iako je bilo {ansi i s jedne i druge strane, Hrvatska je preuzela inicijativu od 30. minuta i mi smo do{li u situaciju da lovimo rezultat, {to je bilo jako te{ko. Nakon ove pobede Hrvatska se nalazi u mnogo boqoj situaciji od nas u grupi rekao je Dujkovi}, koji }e slede}i put okupiti fudbalere pred me~ sa Norve{kom u Novom Sadu sredinom novembra.

SVETSKO PRVENSTVO ZA IGRA^E DO 20 GODINA

OTVOREN PRVI NACIONALNI CENTAR

Prvi nacionalni trening centar nedavno je otvoren u okviru Republi~kog zavoda za sport u Beogradu. Renovirawem Doma sportova stvoren je reprezentativni centar u kome }e vrhunski sportisti imati idealne uslove za trenig, ali }e slobodne termine gra|ani mo}i da koriste za rekreativne aktivnosti. Jasminko Pozderac, direktor RZS zadovoqan je onim {to je u~iweno za ne{to vi{e od godinu dana. - Sre}an sam {to smo posle 20 godina dobili objekat sa vi{e hiqada kvadrata perfektnog sportskog prostora. Pored ~etiri sale imamo zatvoreni bazen na kome }e uskoro po~eti da treniraju âvi}, Higl, Len|er i Sila|i. Pojedini savezi su ve} koristili usluge ovih objekata, a omogu}i}emo im da u sklopu Zavoda dobiju svoje administrativne prostorije, ~ime bi znatno smawili tro{kove zakupa objekata u gradu. Veoma bitna ~iwenica je da smo jedini sportski objekat u dràvi koji paraolimpijcima pruà idealne mogu}nosti za kori{}ewe terena bez ikakve pomo}i od strane drugih lica.

kve. Igrali smo super, rezultat je mogao biti i uverqiviji. Ovo je definitivno jedan od najlep{ih trenutaka moje kratke karijere - opisao je Kelava. Ina~e, Kelava je pod “one na{e, “Zovi, samo zovi””, mislio na staru patriotsku pesmu, koju ~esto na utakmicama nacionalnih timova pevaju i navija~i Srbije, u svojoj verziji, ali i navija~i Hrvatske u druga~ijoj. Do pesme nikako nije bilo kapitenu Srbije Miralemu Sulejmaniju, koji je svestan da bi poraz u Vara`dinu mogao ozbiqno da ugrozi {anse na{e reprezentacije da se peti put uzastopno plasira na EP za mlade. - Do{li smo velikog srca u Vara`din, mislili smo da mo`emo da pobedimo. Prvo poluvreme smo igrali br`e i stvarali dobre {anse, a da smo ih iskoristili, verovatno bismo uzeli barem bod. Podbacili smo kao tim, ali kad te ne}e,

li~nu saradwu sa Pokrajinskim zavodom za sport u Novom Sadu, a ciq nam je da uskoro imamo svoja odeqewa u svim velikim gradovima Srbije. Pored sportskih imate sve potrebne medicinske objekte i stru~wake za kontrolu sportista? - Na{a vizija je da u dogledno vreme ovo bude Nacionalni institut sporta. Zato }emo {kolovati kadar kako bi dobili sedam doktora nauka. Imamo sve {to je neophodno za psihofizi~ku, motori~ku i funkciolo{ku proveru takmi~ara. @elimo da nauku vratimo u sport. Ve} smo testirali fudbalere, potom vaterpoliste i ko{arka{e, koji su doneli medaqe sa velikih takmi~ewa ove godine. Uskoro }e to uraditi rukometna selekcija, a sve vi{e klubova `eli da primeni savremenu medicinu za ostvarewe vrhunskih rezultata. Nadam se da }emo u budu}nosti biti uzor kako treba raditi. Ve} su nas kopirali Italijani i Kinezi za izgradwu svojih centara - istakao je Jasminko Pozderac. S. Anti}

(2:0). Strelci za Ganu bili su Adijah u 10. i 31. i Kvansah u 81. ,a golove za Ma|arsku postigli su Futa~ u 73. i Balajti u 84. minutu. Finalni me~ izme|u Brazila i Gane igra se u petak u Kairu. G. K.

Inspekcija u Zrewaninu i Ni{u Delegacija Evropske odbojka{ke konfederacije (CEV) posetila je Zrewanin i Ni{ i obavila prvu inspekciju dvorana i hotelskih kapaciteta u gradovima doma}inima EP 2010. godine u konkurenciji juniorki. Prilikom posete Kristalnoj dvorani u Zrewaninu, delegacije CEV i OSS do~ekali su Vojislav Taba~ki, pomo}nik ministra za sport Srbije, Predrag Stankov, pomo}nik gradona~elnika Zrewanina, Sini{a Marinac, generalni sekretar Sportskog saveza Zrewanina i Milisav Buzaxija, po~asni predsednik Odbojka{kog saveza Sredwebanatskog okruga. Gradona~elnik Ni{a Milo{ Simonovi} priredio je prijem

u Gradskoj ku}i za delegacije CEV i OSS. Grad Ni{ su, pored gradona~elnika, predstavqali Miodrag Radovi}, ~lan Gradskog ve}a Ni{a, Nenad Ga{evi}, na~elnik Uprave za obrazovawe, kulturu, omladinu i sport, Toplica Stojanovi}, predsednik Odbojka{kog saveza Ni{avskog okruga i Milovan Stojadinovi}, generalni sekretar Odbojka{kog saveza Ni{avskog okruga. Delegacije CEV i OSS su u Zrewaninu i Ni{u obi{li i upoznali se sa hotelskim kapacitetima za sme{taj odbojka{ica i zvani~nih lica. Pored Kristalne dvorane u Zrewaninu i dvorane ^air u Ni{u, delegacije CEV i OSS su posetile i izvr{ile inspekciju dvorana za trening.

USKORO U SUBOTICI

Ultrafajting revija Ameri~ka organizacija Ultrafajting ~empion{ip organizuje u Subotici veliki i kvalitetan turnir u ovom sportu. U hotelu Galerija 31. oktobra (19 ~asova) nadmeta}e se poznati borci poput Kristijana Golubovi}a, Xejmsa @igi}a, Dragana Bakule, Miodraga Petkovi}a Pelea, Dragana Te{anovi}a, Milo{a Srdi}a, Slavomira Molnara... N. S.

~etvrtak15.oktobar2009.

SPORT

DNEVNIK

Barikelo pregovara s Vilijamsom

PRVA LIGA SRBIJE

Bledo izdawe Mitrov~ana Srem - Teleoptik 0:3 (0:1) SREMSKA MITROVICA: Stadion Srema, gledalaca 200, sudija: Piper (â~ak). Strelci: Marinkovi} u 16. Milojevi} u 65. i [}epovi} u 80. minutu. @uti kartoni: Nikoli} (Srem), a Risti} i Opara (Teleoptik). SREM: Raji} 6, Stanojevi} 6, Tatomirovi} 6 (Tabakovi}), Nikoli} 7, Vasiqevi} 6, Kali~anin 6, Vukmir 5 (Paunovi} 6), Soviq 7, Kaizi 6, Vukovi} 5 (Jankovi} 6), Gali} 5. TELEOPTIK: Risti} 8, Miqkovi} 7, Kari{ik 7, Stani} 7, Brkovi} 7, Stevi} 7, Milojevi} 7, Ran|elovi} 6 (Popara 6), Dos Santos ([}epovi} 8), Jerini}, Marinkovi} 8 (Jovanovi}). Mitrova~ki fudbaleri su se obrukali i od najavqene pobede u me~u sa Teleoptikom nije bilo ni{ta. Igrali su slabo, a samo u prvih 15 minuta, preko Gali}a i Soviqa, ozbiqnije su ugrozili golmana gostiju Risti}a. Ve} u 16. minutu Marinkovi} je doneo radost gostima, iz slobodnog udarca preko ìvog zida pogodio je mreù iza le|aRaji}a. U nastavku Mitrov~ani su poku{ali da izjedna~e rezultat, ali su gosti iz brzih kontranapada postigli jo{ dva gola i krunisali dobru igru osvajawem sva tri boda.Od Mitrov~ana se o~ekivalo kud i kamo vi{e s obzirom da su u vrhu tabele, me|utim , ovoga puta nisu bili ni senka ekipe koja je u prethodnim kolima igrala i kvalitetno i efikasno.Najblaè re~eno, ovoga puta Srmci su se obrukali. R. Artukov

[AHISTI TOMA[EVCA POSTIGLI IZUZETAN USPEH: [ahovski klub Partizan iz Toma{evca, posle u~e{}a u finalu kupa Vojvodine, ostvario je najve}i uspeh u svojoj istoriji plasmanom u Vojvo|ansku ligu – grupa Banat. Do ovog ranga takmi~ewa {ahisti su stigli nakon zapa`enih igara u severnobanatskoj zoni, gde su od ukupno 11 me~eva imali deset pobeda i jedan nere{en rezultat. Toma{ev~ani se nadaju da ne}e biti epizodi-

sti u Vojvo|anskoj ligi, ve} da }e se odmah ume{ati u borbu za visok plasman. Ekipu ~ine: FIDE majstor Radivoj Peri{i}, MK Sr|an Blagojevi}, Radovan Damwanovi}, Branko Owin, Radovan Mati}, prvokategornici Milan Vukosavqevi}, Aleksandar Ili}, Milo{ Popov i Stevica Vladisavqev, kao i velike nade kluba – omladinci Svetlana Stojadinov i Du{an Komlo{i. @. B.

Kli~ko napravio haos u parlamentu Vitalij Kli~ko ne moè da obuzda temperament... A snagu, jedva nekako. Svetski {ampion u te{koj kategoriji u VBC verziji napravio je haos u ukrajinskom parlamentu ~iji je ~lan. Do frke je do{lo po{to je izglasan novi Antikorupcijski zakon, kojim se reguli{e prodaja nekretnina u dràvnom vlasni{tvu, za koji se Kli~ko zalaè. - Nisam nikog udario, samo sam gurnuo nekoliko qudi. Da sam krenuo pesnicama neki bi

Vitalij Kli~ko (s kravatom) u ukrajinskom parlamentu

zavr{ili u bolnici - izjavio je Kli~ko. Varnica koja je zapalila vatru bio je Kli~kov govor: - Na{i politi~ki protivnici poku{avaju da prodaju prijateqima zemqu daleko ispod cene. To nije legalno. Demonstracije nisu pomogle i mi moramo da stanemo u obranu na{e zemqe koja je u velikim dugovima. Ukrajina ima budu}nost samo ako se spre~i korupcija - bile su re~i slavnog boksera koje su izazvale gu`vu.

IZ TRENING KAMPA LOS AN\ELES LEJKERSA

Vuja~i} na mestu plejmejkera

Zaqubqenici u NBA ko{arka{ku ligu u Srbiji nemaju ~esto priliku da saznaju ne{to vi{e o tome kako se najboqi timovi pripremaju za po~etak nove sezone. Ono {to znamo jeste da kolektivne kondicione pripreme ne postoje, odnosno da su igra~i obavezni da u trening kampove stignu fizi~ki pripremqeni. Me|utim, kao i sve druge ekipe u kolektivnim sportovima, timski rad postoji i bazira se na stvarawu igre, odnosno uigravawu linija ekipe. “Zavirili” smo, putem interneta, u trening kamp aktuelnog NBA {ampiona - Los An|eles Lejkersa... Trening se dogodio pre dva dana (u utorak, 13. oktobra), a na wemu su bili, uz trenera Fila Xek-

Sa{a Vuja~i}

sona, i prvotimci Adam Morison, Andrju Bajnam, [enon Braun, kao i Slovenac Sa{a Vuja~i}. Na tribinama su se na{li i navija~i ovog tima, koji su kupili godi{we ulaznice za utakmice “jezerxija”. Trener Xekson i igra~i su ih najpre pozdravili, a potom su oti{li na teren. Naravno, navija~i slavnog kluba imali su jedin-

stvenu priliku da prate ~itav tok treninga. - Adam Morison je imao zadatak da radi na svom {utu i to je ~inio veoma dobro - objasnio je Fil Xekson. - Endrju Bajnam moè da bude ponosan na na~in na koji je radio na svojoj igri, a to su uvideli i navija~i koji su ~esto wegove poteze nagra|ivali aplauzima. [enon Braun im je, kao nagradu za odanost klubu, ponudio bogat asortiman svojih ~esto neobja{wivih zakucavawa. @ao mi je {to treningu nisu prisustvovali i Luk Volton, koji ima povredu le|a, kao ni Pau Gasol, koji kuburi s povredom ruke. Sa{a Vuja~i} je radio na sticawu {uterske rutine, pre nego {to ga je pod svoje uzeo koordinator za fizi~ku pripremu Aleks Meken~i. Slovena~ki igra~ je raspravqao s wim o ravnoteì izme|u napornih treninga i perioda odmora i oporavka, kao i razvoju {uta kroz rad u trening kampu. Uz to, a primetili su to i navija~i, Vuja~i} ima novi imix, oli~en kroz zanimqivu frizuru. Na kraju je talentovani bek odigrao i kra}u partiju basketa “jedan-na-jedan” s jednim od novinara koji su tako|e prisustvovali treningu. - Odmorio sam se dobro od napora iz pro{le sezone, posebno od plej-ofa - istakao je Vuja~i}. - Radim na poboq{awu {uta, a zanimqivo je da mi je Fil u novoj sezoni promenio ulogu i vi{e ne}u biti {uter, ve} }u vi{e igrati na mestu plejmejkera. Zbog toga radim veoma naporno, uz zahvalnost treneru {to mi daje veliku priliku da se potpuno afirmi{em u NBA ligi. Znam da }e protivni~ke odbrane posve}ivati pa`wu i mojoj igri i {utu i ovo {to sada radim upravo ima za ciq da {to boqe odgovorim izazovima koji me ~ekaju. U svakom slu~aju, uìvam {to sam ~lan Lejkersa i potrudi}u se da moju igru podignem na jo{ vi{i nivo. A. Predojevi}

Rubens Barikelo demantovao je vest plasiranu u brazilskim medijima da je potpisao predugovor sa Vilijamsom, ali je potvrdio da je u pregovorima i sa engleskom ekipom, kao i sa svojim sada{wim timom - Bron GP. - Istina je da pregovaram i sa Vilijamsom i sa Bron GP, ali jo{ nisam ni{ta potpisao - jasan je dvostruki vice{ampion Formule jedan iz perioda kada je bio ~lan Ferarija. - Pro~itao sam sve {to se pisalo. Da budem jasan, ovo je veoma va`an trenutak u mojoj karijeri. Ujedno, ponosan sam {to me `eli vi{e ekipa i drago mi je {to mogu da biram koji bolid }u voziti slede}e sezone. @eqa mi je da budem za volanom konkurentnog vozila - dodao je Brazilac. Ipak, sve su prilike da }e Barikelo pre}i u Vilijams, jer bi mu primawa bila ve}a ~ak ~etiri puta! Prema tvrdwama medija, on sada zara|uje dva miliona dolara, a u engleskoj ekipi bi imao osam. Barikelo je trenutno drugoplasirani u generalnom plasmanu voza~a, sa 14 bodova zaostatka za liderom Xensonom Batonom, dve trke pre kraja {ampionata. SVETSKO PRVENSTVO

Paunovi} 69. Svetsko prvenstvo u sportskoj gimnastici odr`ava se u britanskoj prestonici Londonu. Jedini predstavnik srpske gimnastike na ovom prvenstvu je Milo{ Paunovi}, ~lan GK Ni{. Iako, je Paunovi} povre|en, ipak je nastupio na Svetskom prvenstvu. U kvalifikacijama vi{eboja na{ gimnasti~ar zauzeo je 69. mesto sa ocenom 72,375. Za finale vi{eboja kvalifikovalo se 24 gimnasti~ara od 243 koliko je nastupilo, a najboqi pred dana{we borbe za odli~ja je Japanac Kohei U~imura (90,925). Po spravama Paunovi} je zauzeo slede}e pozicije, na parteru je bio 129. sa ocenom 11,675, na kowu sa hvataqkama 128. (9,775), na karikama 84. (12,850), na preskoku 74. (14,500), na razboju 95. (12,675) i na vratilu 118. (10,900). G. M.

Majer zavr{io karijeru Dvostruki olimpijski {ampion iz Nagana 1998, austrijski skija{ Herman Majer objavio je da zbog zdravstvenih problema zavr{ava karijeru. - Odluka da se povu~em sa staze na snagu stupa danas - rekao je Majer (36).

Herman Majer

U karijeri je ostvario 54 pobede u trkama za Svetski kup i ~etiri puta (1998, 2000, 2001, 2004) bio najboqi u generalnom plasmanu. Na prvenstvima sveta osvojio je tri zlatne medaqe. Uspe{niji od wega u istoriji takmi~ewa za Svetski kup je samo jedan skija{ legendarni [ve|anin Ingemar Stenmark. Majer je 2001. godine do`iveo te{ku saobra}ajnu nesre}u, kada je motociklom udario u automobil. Povrede noge bile su toliko ozbiqne da su lekari razmi{qali o mogu}nosti amputacije, ali je to, na sre}u, izbegnuto. Majer se uspe{no oporavio i vratio na stazu 2003. godine, kada je u superveleslalomu zabele`io spektakularnu pobedu u Kicbilu. Ve} 2004. osvojio je mali kristalni globus u superveleslalomu i ~etvrtu titulu ukupnog pobednika Svetskog kupa.

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak15.oktobar2009.

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO

Srpkiwe pregazile Gr~ku Srbija - Gr~ka 45:18 (25:10)

Petar ^urovi}

NIS VOJVODINA GOST PARTIZANA (18 TV)

ûrovi}: Odlu~i}e blok Potrebna je bila samo jedna sigurna pobeda i dobra igra NIS Vojvodine da bi je odbojka{ka javnost svrstala u najuì krug favorita za osvajawe jednog od ovosezonskih trofeja. Na premijeri u novosadskoj palati sportova pao je pred razigranim Novosa|anima poàreva~ki Mladi radnik, a crvenobeli su prikazali zavidan nivo forme za ranu fazu lige. Danas }e Vo{a imati veoma teàk zadatak na gostovawu Partizanu, ekipi s visokim ambicijama. Crno-beli su poja~ali sastav, obogatili ga s nekolicinom iskusnih igra~a i napravili spoj mladosti i iskustva.O dana{wem duelu pri~a koretor Novosa|ana Petar ûrovi}. z Re~-dve o protivniku? - Partizan ima odli~nu ekipu. Tu najpre mislim na odli~nu prima~ku dijagonalu, pa na mladog Atanasijevi}a na korekciji, tehni~ara Kisi}a, a svima je poznato kakav je on kapacitet i koliko je èqan igre posle pauze,a tu je i odli~ni libero Ili}. Crno - beli su najavili visoke ambicije i smatram da su jedna od najkvalitetnijih ekipa u ligi - rekao je Petar ûrovi}, koji je ~etiri sezone proveo u Partizanu. z Kakva su va{a ovosezonska o~ekivawa? - Mislim da o tome ne treba mnogo tro{iti re~i. Mi smo

Vojvodina, a zna se {ta Vo{a uvek èli - trofeje. Jo{ je rano pri~ati o tome, jer ekipe nisu dostigle èqenu formu, treba sa~ekati da pro|e nekoliko kola, jer tada }e sve biti mnogo jasnije. Ipak, raduje me na~in na koji smo odigrali prvi me~ s Mladim radnikom. Na{i prima~i su se odli~no pokazali, posebno Ivovi} i verujem da }e biti zna~ajno poja~awe, a mladi Veselinovi} u potpunosti je iskoristio ukazanu {ansu i zablistao. O~ekujem da wih dvojica i na dana{wem me~u budu na istom, ako ne i na vi{em nivou. z [ta su vrline, a {ta mane dana{weg rivala? - Partizan je ekipa odli~no pokrivena na svim pozicijama.Dobro se poznajemo,igrali smo u pripremnom periodu i moram da priznam da su izuzetno dobra serverska ekipa. Na{ prijem mora da bude na vrhunskom nivou, a na{a prednost bi trebala da bude igra na mreì. Mislim da na{i sredwaci, kao i na{ blok mogu da budu odlu~uju}i faktor za pobedu. z Koji rezultat prognozirate? - Voleo bih da bude 3:0 za nas, ali mislim da bi to bilo olako prodavawe koè na{eg rivala. Nadam se pobedi od 3:1, mada lako moè da se dogodi da odigramo i pet setova- istakao je ûrovi}. M. Risti}

ZAVR[ENA NESTLE [KOLSKA ATLETSKA LIGA: Tre}a sezona “Nestle {kolske atletske lige” okupila je oko 4.500 dece uzrasta od devet do 13 godina i zavr{ena je velikim finalom na atletskom stadionu Sirmijum u Sremskoj Mitrovici, saop{tili su organizatori takmi~ewa {kolaraca. Mladi atleti~ari su se tokom kvalifikacija takmi~ili u tr~awu na 60, 300 i 600 metara, skoku u daq, skoku u vis i bacawu kugle, a u velikom finalu je, uprkos jakom pqusku, 300 najuspe{nijih iz kvalifikacija nastupilo u svih {est disciplina. Kako je navedeno u saop{tewu, iako je ki{a obeleìla finalni dan, to nije omelo male atleti~are da pruè svoj maksimum u borbi za medaqe koje je najuspe{nijima uru~ila osvaja~ srebrne medaqe na 400 metara sa preponama na Evropskom prvenstvu za juniore Mila Andri}. Zavr{nici lige u Sremskoj Mitrovici prethodila su kvalifikaciona takmi~ewa koja su organizovana tokom septembra u Novom Sadu, Senti, Kragujevcu, Sremskoj Mitrovici, Ni{u, Beogradu i â~ku. Kao i prethodnih godina, Nestle {kolska atletska liga je donela nekoliko rekorda, a izme|u ostalih, istakli su se, Vladan Risti} iz Ni{a u disciplini tr~awe na 60 metara, Zorana Gruji} iz Novog Sada na na 300 m, Du{an Krki} iz Beograda u skoku u daq, Maja [ubari~ki iz Sente u skoku u vis i Beogra|anka Aleksandra Ivanovi} u bacawu kugle. Ovo takmi~ewe je jedan od kqu~nih nosilaca globalnog Nestle programa Zdravo dete, ~iji je ciq poboq{awe zdravqa dece {kolskog uzrasta kroz boqu ishranu, ve}u fizi~ku aktivnost i ostale zdravstvene mere. Organizatori takmi~ewa su Atletski savez Srbije i kompanija “Nestle Adriatik”, a podr{ku najmla|im atleti~arima pruìli su Ministarstvo prosvete Srbije i promoterke manifestacije Mila Andri}, Tatjana Jela~a i Ivana [panovi} - osvaja~i medaqa na Evropskom prvenstvu.

ZREWANIN: Kristalna dvorana, gledalaca 1.200, sudije: Bonifer i Olah (Ma|arska). Sedmerci: Srbija 3 (3), Gr~ka 3 (2), iskqu~ewa: Srbija 6, Gr~ka 10 minuta. SRBIJA: Krpe` 5, Koperec 2, Barto{i} 6, Leki} 6 (1), [tevin 5, Dmitrovi} 1, Damjanovi} 6 (1), \eri} (11 odbrana), Mati} 2, Toma{evi} (6 odbrana), Rajovi} 3, Trifunovi} 1, Cviji} 6 (1), Budai 1. GR^KA: Kora (4 odbrane), Basiadol, Karagiorgija, Kazaki 2 (1), Basiliodau, Longaionau 1, Mavrogeorgi, Kostikoju 2, Stapanikolau 5, Romenidau 1, Milonas 1, Bafeidau (5 odbrana), Strapaki 2, Fotoidau 6. Reprezentacija Srbija sjajno je startovala u kvalifikacijama za evropski {ampionat u Norve{koj i Danskoj i o~itala lekciju o modernom rukometu svojim rivalkama iz Gr~ke 45:18. Ve} na po~etku me~a bilo je jasno da je doma}in odlu~an u nameri da {to pre obezbedi dobar rezultat, {to govori i semafor, kada je u 4. minutu bilo 4:0 a u 11. minutu 9:0 za doma}i tim. Prvi pogodak gr~ka reprezentacija postigla je tek u 16. minutu, {to dovoqno govori kako je odbranu igrala selekcija trenera Du{ka Mili}a. Na poluvreme se oti{lo vo|stvom srpskih rukometa{ica 25:10. U tom delu me~a na golu je briqirala Sla|ana \eri}, a odli~nu rolu pru`ile su Sawa Damjanovi} i Andreja Leki}.

U nastavku, doma}e rukometa{ice rutinskom igrom samo su uve}avale prednost, koja je u 40. minutu iznosila 31:14, a u 53. minutu 41:15. Na{ selektor

smo za rivale imali slabiji tim. Bitno je da smo odigrali jaku odbranu i da se {to pre pripremimo za duel sa Turskom, neke stvari smo i sakri-

Izre{etale Grkiwe: Dragana Cviji} i Andrea Leki}

Mili} iskoristio je ovaj rezultat i u igru uveo i ne{to mla|e rukometa{ice, koje su opravdale wegova o~ekivawa i donela pobedu sa ubedqivih 45:18. - Uspe{no smo startovale ove kvalifikacije pobedom, ipak smo znali da je Gr~ka dosta slabija od nas i ovo nam je

Abayi} na golu Partizana Najboqi srpski rukometa{ u 2008. godini, golman Vladimir Abaxi}, najnovije je poja~awe beogradskog Partizan Dunav osigurawa. Abaxi} (23) je u ekipu aktulenog {ampiona Srbije stigao iz ba~kopalana~kog Tarketa, koji je odlu~io da istupi iz Superlige i raspusti prvi tim. Abaxi} je bio kapiten Tarketa, i sada }e u Partizanu poku{ati da se izbori za status prvog golmana pored Tomislava Stojkovi}a i Nemawe Qubenovi}a. Partizan je na startu sezone trijumfovao u Superkupu pobedom nad Kolubarom, ali je u prva

do{lo kao lak{i trening. Ja sam optimista i pred duel sa Turskom i ukoliko ponovimo ovakav pristup mo`emo se nadati novom trijumfu - rekla je

dva kola Superlige pretrpeo poraze od Crvene zvezde i PKB-a. Crno-beli su za vikend obezbedili plasman u tre}e kola Kupa EHF eliminisav{i u dve pobede estonsku Kehru.

Sla|ana \eri}, kapiten reprezentacije Srbije. Odli~na atmosfera u novoj dvorani i pobeda reprezentacije Srbije svakako je istorijska, jer je prva u rukometu u gradu na Begeju. - Opravdali smo ulogu favorita i po{teno odradili ovaj susret, i pored ~iwenice da

li od na{eg budu}eg rivala, a ja o~ekujem da trijumfom okon~amo i posao protiv Turkiwa istakao je Du{ko Mili}, selektor reprezentacije Srbije. Slede}u utakmicu srpske rukometa{ice igraju 18. oktobra u Istanbulu protiv doma}e selekcije Turske. N. Jowev

Samaran primqen u bolnicu Biv{i predsednik Me|unarodnog olimpijskog komiteta, Huan Antonio Samaran, primqen je u bolnicu u Monaku zbog iscrpqenosti. U prvim navodima novinskih agencija, Samaran je do`iveo bla`i sr~ani udar, ali je wegova portparolka Eni In~ospi izjavila da je u pitawu bila iscprqenost. „To je bila reakcija na umor i on se sada odmara u hotelu. U bolnici je boravio samo nekoliko minuta“, rekla je In~opsi. 89-godi{wi Samaran bio je

na ~elu MOK-a od 1980. do 2001. godine. Ranije ovog meseca, Samaran je boravio u Kopenhagenu kao ~lan organizacionog odbora kandidature Madrida za organizaciju Olimpijskih Igara 2016. godine koje su na kraju dodeqene Rio de @aneiru, u posledwem krugu glasawa. Samaran je pre dve godine proveo u madridskoj bolnici dva dana zbog vrtoglavice, a 2001. godine hospitalizovan je u [vajcarskoj zbog premora i visokog krvnog pritiska.

ORLOVI DEBITUJU U EVROPSKOM KUPU NACIJA

Pripreme u Engleskoj Ragbi 13 repezentacija Srbije u sklopu priprema za predstoje}i Evropski kup nacija ugostila je studentsku selekciju Novog Ju`nog Velsa i odigrala tri pripremne utakmice sa predstavnikom svetske velesile u ovom sportu. Ovi me~evi dobro su do{li selektoru Xerardu Stoku da proveri sve kandidate sa {ireg spiska i odlu~i se za 20 igra~a koji }e braniti boje Srbije. Najvi{e igra~a u redovima na{e reprezentacije dali su Dor}ol i novosadska Podbara, a skoro ceo tim sa~iwavaju igra~i koji nastupaj u udoma}em prvenstvu. Srbija trenutno zauzima osmo mesto na evropskoj i {esnaesto na svetskoj rang listi reprezentacija. Orlovi u nedequ startuju u B grupi Evropskog kupa nacija protiv selekcije Irske u Talamoru. Zahvaquju}i kontaktima selektora Srbije Xerarda Stoka, na{a reprezentacija otputovala je na petodnedvne pripreme u severn - englesku pokrajinu Kumbriju, odakle }e otputovati na susret sa Irskom.Selektor Stouk poveo je 19 igra~a, a jo{ dvojica na{ih internacionalaca prikqu~i}e se ekipi u Engleskoj (Manuel Marin nastupa za francusku ekipu La Sen 15, i Ostin Novakovi} za Oldam iz Engleske). Srbija se nalazi u B grupi sa Irskom i Velsom, dok se u A grupu Liban, Rusija i [kotska.Irska i Srbija igraju 19 oktobra, a Srbija i Vels 25. istog mesca u Smederevu. I. Grubor

~etvrtak15.oktobar2009.

PRVA @ENSKA LIGA: VOJVODINA DO^EKUJE HEMOFARM

Mogu}e iznena|ewe

U 2. kolu Prve lige Srbije za ko{arka{ice Vojvodine NIS do~eka}e ekipu Hemofarma, aktuelnog {ampiona i ponovo najve}eg kandidata za titulu. Pobeda u prvom kolu Novosa|ankama je donela sigurnosti i posle odli~ne predstave u Kragujevcu `ele da se {to boqe poka`u na premijeri pred svojim navija~ima. - Respektujemo ekipu Hemofarma, vi{estrukog, uzastop-

nog {ampiona dr`ave. @elimo da se predstavimo u najlep{em svetlu, a za koliko }e to biti dovoqno vide}emo na parketu. Ako se uka`e prilika za pobedu, siguran sam da }emo je iskoristiti i probati da na~inimo iznena|ewe - rekao je trener Vojvodine NIS Zoran Trivan. Utakmica se igra u maloj sali SPC Vojvodina od 20 ~asova. M. R.

Igrali Stojakovi} i Mili~i} U utorak uve~e odigrano je pet utakmica predsezone u NBA ligi, a od srpskih ko{arka{a nastupali su Predrag Stojakovi} i Darko Mili~i}. Sto-

jakovi} je ubacio osam poena u velikom porazu Wu Orelansa od Orlanda 86:121. Ni Wujork Darka Mili~i}a nije bio uspe{an protiv Filadelfije (85:93), a srpski ko{arka{ je postigao ~etiri poena. Va{ington je slavio u Detroitu rezultatom 101:98, Boston u Wu Xersiju 91:88, dok je ^ikago savladao Milvoki sa 87:86. Predrag Stojakovi} je na terenu proveo ukupno 17 minuta i za to vreme je ubacio osam poena (1-3 za tri poena, 34 sa linije slobodnih bacawa), uz dva skoka. Darko Mili~i} je igrao ne{to mawe od svog sunarodnika i na parketu je bio 13 i po minuta, ubaciv{i ~etiri poena, uz dve uhva}ene lopte i asistencije i jednu blokadu. Rezultati: Detroit – Va{ington 98:101, Wu Xersi – Boston 88:91, Wujork – Filadelfija 85:93, ^ikago – Milvoki 87:86, Wu Orleans – Orlando 86:121. Predrag Stojakovi} (Wu Orleans)

U NBA LIGI NEMA PRA[TAWA

Ko izbegava novinare pla}a kaznu Bek Gilbert Arenas i wegova ekipa Va{ington Vizardsi ka`weni su sa po 25.000 dolara zbog toga {to su izbegavali da odgovaraju novinarima za vreme igrawa predsezonskih me~eva u NBA ligi. Arenas je, okviru svog kluba, napravio blog na kojem je odgovarao na pitawa, ali je i sa tim prestao 28. septembra. Od tada nije dao nijedan intervju, na {ta je po pravilima NBA bio obavezan. On je jednom novinaru rekao da }e po~eti da pri~a kada mu NBA to naredi. êlnici NBA lige odmah su reagovali i kaznili su jednog od najpopularnijih igra~a sa 25.000 dolara. Trostruki Ol star igra~ kaè da vi{e ne èli da novinarima predstavqa zabavqa~a. - Ne volim vi{e da pri~am sa novinarima. Ho}u samo da iza|em i igram ko{arku. Nemam blog, nisam na tviteru...Dok sam puno pri~ao svi su “upijali” moje re~i, ali sada ho}u da se fokusiram na ko{arku, pa me tu gledajte - izjavio je Arenas. Arenas je postigao 24 poena u trijumfu nad Detroitom (98:101) i re{io je na slede}i na~in da po{tuje pravila NBA lige: - Oba tima su igrala ~vrsto...ja se ose}am sjajno - bile su re~i Arenasa na pitawe da prokomentari{e duel.

Li Ning ambasador UN Kineski gimnasti~ar i olimpijski {ampion Li Ning imenovan je za ambasadora Ujediwenih Nacija, pri Svetskom programu za hranu. Li je posle osvajawa {est olimpijskih medaqa na Igrama u Los An|elesu 1984. godine (tri zlata, dva srebra i bronza) postao jedan od najpopularnijih kineskih sportista. On je pro{le godine, na ceremoniji otvarawa Igara u Pekingu, zadivio svet nakon {to je zavezan specijalnim konopcima optr~ao po~asni krug po vrhu stadiona “Pti~je gnezdo” i upalio olimpijski plamen. Li }e krajem godine otputovati u Banglade{ kako bi prisustvovao dopremawu hrane, ali i da bi se upoznao sa situacijom u toj zemqi.

SPORT

DNEVNIK

ANA IVANOVI] O RAZO^ARAVAJU]OJ SEZONI

Vrati}u se odmorna i ja~a Iza Ane Ivanovi}, pro{le godine u jednom trenutku najboqe teniserke sveta, ostala je vi{e nego razo~aravaju}a sezona. Umesto da joj 2009. donese puno radosti, Ana je u woj progutala gomilu gorkih piluli, padaju}i sve vi{e na VTA listi i trenutno zauzima na woj 13. mesto. Vi{e od tog pada, me|utim, navija~e brinu lo{e partije Ivanovi}eve i neki neobja{wivi strah kada iza|e na teren. Po~etkom oktobra Ana Ivanovi} odlu~ila je da zavr{i sezonu i da poku{a da se {to boqe pripremi za izazove koji je ~ekaju tokom 2010. godine, odnosno da proba da se vrati u svetski vrh. - Povla~ewem s turnira u Pekingu odlu~ila sam da okon~am za mene veoma razo~aravaju}u sezonu - rekla je Ivanovi}eva u svom dnevniku. - Putovawe u Aziju donelo mi je samo neuspehe, ali i stalnu borbu sa zdravstvenim problemima koji su po~eli od trenutka kada sam stigla na ovaj kontinent. @ao mi je zbog navija~a koji su me o~ekivali u Pekingu, ali nisam imala dovoqno energije da iza|em na predivne terene u glavnom gradu Kine. Sada jedino mogu da se ne okre}em unazad, ve} da se okrenem ka narednoj sezoni i da u woj zaigram puno boqe, {to se odnosi i na turnir u Pekingu. Mlada Beogra|anka je o~igledno vi{e nego razo~arana onim {to je pokazivala u sezoni koja se bliì kraju. - Na seriji turnira u Aziji èlela sam da pokaèm napredak u igri. Pro{la sam kroz brojne, vi{e nego te{ke treninge tokom nekoliko proteklih meseci. Me|utim, moje telo je postalo krhko i osetqivo i mislim da sam bila pretrenirana u prvom delu godine. Po mom mi{qewu, to je prouzrokovalo brojne male povrede koje su me silno ometale da pokaèm {ta znam. Umesto da budem strpqiva i da prihvatim ~iwenicu

Ana Ivanovi}

da su mogu}nosti mog tela limitirane i da, dok su one takve, ne mogu da igram onako kako `elim, nisam se s tim slagala i i{la sam iz razo~arewa u razo~arewe. Da sam prihvatila ~iwenice, verovatno bih imala mnogo vi{e uspeha. Uz to, pre-

opteretila sam svoje telo i ni sama se ne se}am kada sam sebi dala pravi odmor. I kada nisam bila na terenu, upra`wavala sam fitnes ve`be, a to je zna~ilo da ne mogu potpuno da se opustim i na kra}i period zaboravim na tenis.

Obja{wavaju}i kakve promene u igri je poku{ala da uvede, Ana je rekla: - Potpuno sam promenila servis posle turnira u Vimbldonu. U~inila sam to zbog ramena, jer, da sam nastavila sa starim na~inom servirawa, gotovo sigurno bih doìvela ozbiqnu povredu. Moj tim qudi, kao i ja, nada se da }u se vratiti starom servisu kada se budem dobro odmorila, tamo negde u novembru. Jedino {to me te{i jeste ~iwenica da sam i daqe 13. igra~ica sveta... Istina, ne znam kako sam tako visoko rangirana posle svega, ali to je jedna od retkih svetlih strana mojih ovogodi{wih rezultata. Dobro je to {to ne verujem da mogu da igram lo{ije nego {to sam ~inila proteklih meseci, a ostala sam me|u 20 top igra~ica sveta. Ani Ivanovi} ne nedostaje optimizam i pored svega {to je doìvela: - Mnogo toga sam nau~ila u 2009. godini - objasnila je ona. Malo me ~itava situacija podse}a na onu od pre nekoliko godina, kada sam bila 14. igra~ica sveta tokom gotovo ~itave sezone. Puno qudi me je tada pitalo kada }u u}i me|u 10 najboqih... Kako se godina pribliàvala kraju, napredovala sam na listi, a posle dve godine bila sam broj 1. Ponekad morate da pro|ete kroz te{ka iskustva kako biste postali boqa igra~ica, pa verujem da }e mi i ovogodi{wa isku{ewa u tome pomo}i. U svakom slu~aju, ube|ena sam da }u se vratiti me|u najboqe na svetu i da }u ponovo osvojiti neku grenslem titulu. Sada je vreme da se dobro odmorim, da se ne okre}em unazad i ne mislim o tenisu. Posle toga po~e}u s treninzima i napornim radom kako bih se {to boqe spremila za sezonu koja sledi. Zahvalna sam mom timu, kao i svim fanovima koji me podràvaju, jer to mi mnogo zna~i. Ovo putovawe kroz koje prolazim nije lako, ali verujem da }u, kada se osveìm, biti ja~a. Pripremio: A. Predojevi}

BEOGRADSKA TRKA KROZ ISTORIJU

Kenijac Kirui pobednik Kenijski atleti~ar Bonafejs Kirui pobednik je pete me|unarodne Beogradske trke kroz istoriju, po{to je stazu na Kalemegdanu dugu {est kilometara pretr~ao za 17:15,2 minuta. Drugo mesto zauzeo je wegov zemqak Xosef Kiptu u vremenu 17:15,8, dok je tre}i na ciqu bio jo{ jedan Kenijac, Mozes Kangogo u vremenu 17:25,2 minuta. Najboqe plasirani srpski atleti~ar je Mirko Petrovi} na 11. mestu, Nemawa Cerovac zauzeo je 15, a Goran Nava 18. mesto. Po hladnom i vetrovitom vremenu i na te{koj stazi, ~ija je podloga bila kombinacija kamena, zemqe, trave i drveta, najboqe su se sna{li predstavnici afri~kog kontinenta. Od starta trke kod Kapije Karla {estog vo|stvo je dràla kenijska trojka, koju su Petrovi} i Nava uspeli da prate samo u prva dva kilometra. - Staza je bila te{ka, ali mi je bilo mnogo teè da u toku trke kalkuli{em kada da usporim, a kada da ubrzam. U posledwih 500 metara bilo je i najteè, s obzirom da sam morao da naglo promenim brzinu i re{avam trku u fini{u - rekao je pobednik Kirui. On je napomenuo da je stazu dugu 6.000 metara, koja simboli~ki predstavqa istoriju srpske prestonice, savladao “vi{e razmi{qawem, nego kori{}ewem fizi~kih predispozicija”.

Pobednik trke Bonafejs Kirui

- Odu{evqen sam ovom stazom koja otkriva ~itavu istoriju Beograda - rekao je Kirui. Na{ predstavnik Cerovac priznao je da nije bilo lako uhvatiti se u ko{tac sa ovakviom stazom, po ovakvom vremenu i na ovakvoj podlozi. - ^ast mi je {to sam tr~ao u dru{tvu atletskih asova. Podloga je bila veoma nezgodna i ose}ao sam da mi sko~ni zglobovi prosto {etaju, tako da nisam `eleo previ{e da rizikujem. Zadovoqan sam i ovim plasmanom - rekao je Cerovac.

Direktor Beogradskog maratona Dejan Nikoli} ocenio je trku veoma uspe{nom. - Nadam se da }e ova slika Beograda obi}i svet. Poku{a}emo idu}e godine da sadràjno obogatimo trku, tako {to }emo beogradsku istoriju, koja traje {est milenijuma, predstavqati po delovima, od wenog nastanka do sada - poru~io je Nikoli}. Potpredsednik Evropske atletske federacije zaduèn za Sektor razvoja, Norveànin Sven Arne Hansen ~estitao je takmi~arima na u~e{}u u trci koja je, kako je ocenio, i pored

te{kih uslova, inspirisala atletri~are na ostvarewe dobrih rezultata. - Ovo je fantasti~na manifestacija, kakve nema nigde u svetu. Do sada sam obi{ao veliki broj trka, ali ovakav spoj istorije i sporta nisam nigde video - naveo je Hansen. Rezultati: 1. Kirui 17:15,2 minuta, 2. Kiptu 17:15,8, 3. Kangogo 17:25,2, 4. Albert Kangur (Kenija) 17:28,0, 5. Xulijus Arile (Kenija) 17:30,5, 6. Aziz Idris (Maroko) 17:36,4... 11. Petrovi} 17:48,0, 15. Cerovac 18:21,2, 18. Nava 19:46,3...

EKOLOGIJA

DNEVNIK

~etvrtak15.oktobar2009.

OTVORENI ME\UNARODNI SAJMOVI ENERGETIKE I EKOLOGIJE

Energija prirode ~oveka proziva Pod sloganom „Energija prirode“, ju~e su na Beogradskom sajmu otvoreni 5. me|unarodni sajam energetike „Energetika 2009“ i 6. me|unarodni sajam za{tite ìvotne sredine „Ekofer“. Sajamske manifestacije su otvorili ministar ìvotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} i dràvni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Du{an Mraki}. Ministar Duli} je istakao da je o~uvawe ìvotne sredine direktno povezano sa qudskim zdravqem i da svako ko se neodgovorno pona{a, mora da bude svestan da }e to ostaviti posledice na wegovo, ali i na zdravqe wegove dece. On je naveo da nema sumwe da je porast nekih bolesti u Srbiji, kojih ne-

ma u drugim zemqama, izme|u ostalog povezan i sa tim {to na{a zemqa nije na organizovan na~in uspela da spre~i, odlo`i i razlo`i

sve ono {to jesu opasni i drugi otpadi, koji se direktno i indirektno, na|u u lancima ishrane i zavr{e u na{im organizmima.

Zeleni gradovi Srbije Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} i direktorka Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije Tatjana Pa{i} potpisali su ju~e na sajmu protokol o saradwi u akciji „Zeleni gradovi Srbije - sto novih parkova u jednom danu“. Pa{i}eva je tom prilikom kazala da je ciq akcije da se naprvi {to vi{e zelenih povr{ina u gradovima Srbije, a da je ideja da se 3. novembra za Dan ~istog vazduha istovremeno posadi po 50 sadnica. Akciju }e pomo}i lokalne samouprave, koje }e organizovati i obezbediti prostor na kome }e se drve}e saditi. Ministar Duli} je kazao da je akcija dobra i da ozelewavawe ne uti~e samo na zdrav vazduh, ve} ulep{ava ambijent i prostor i pribli`ava ~oveka prirodi. On je izrazio nadu da }e akcija biti nastavqena i slede}e godine i da }e se pro{iriti na sto gradova u Srbiji.

- Svako ko se bavi za{titom `ivotne sredine, radi to iz uvereqa da }e u godinama koje dolaze taj posao postati isplativ - naglasio je Duli}. - Svi zakoni, koji }e u ovoj oblasti Srbiju prikqu~iti Evropskoj uniji su doneti, a ovih dana Ministarstvo u`urbano priprema podzakonske akte, koji se usvajaju na razli~itim nivoima

vlasti, a koji bi trebalo da stvore preduslove da Srbija u svakom pogledu pristupi Evropskoj uniji. Prema re~ima Du{ana Mraki}a Srbija mo`e da ostvari poziciju regionalnog lidera u sektoru energetike, ali za dostizawe takve strate{ke pozicije, potrebno je obezbediti efikasnu infrastrukturu.

INICIJATIVA AKTIVISTA GRUPE BELS

PRVOG VIKENDA U OKTOBRU

Selice pozdravilo 67.544 posmatra~a

Neformalna poslani~ka grupa Aktivisti Centra modernih ve{tina - BELS, svim poslanicima i poslanicama Narodne skup{tine Republike Srbije poslali su pismo sa pozivom da se ukqu~e u neformalnu Zelenu grupu. Ovu grupu bi ~inili poslanici iz razli~itih stranaka, kojima je li~no va`na oblast ìvotne sredine i koji èle da se aktivno ukqu~e u pokret BELS i time doprinesu brìm evropskim integracijama. Ciq ove inicijative je da se uspostavi blià saradwa civilnog sektora sa narodnim poslanicima i poslanicama u oblasti ìvotne sredine, kako bi se predloìli {to kvalitetniji zakonski predlozi. Pristupawem pokretu BELS poslanici }e unaprediti svoja znawa iz ove oblasti, povezati se sa kolegama iz regiona, ali i aktivno raditi na uskla|ivawu propisa Srbije sa evropskim standardima i normama iz oblasti za{tite ìvotne sredine. Ovakav koncept povezivawa poslanika i poslanica zainteresovanih za pitawa iz oblasti ìvotne sredine ve} postoji i uspe{no funkcioni{e u vidu otvorenih zelenih parlamentarnih grupa u Makedoniji, Albaniji i Crnoj Gori. Podse}amo da je pokret BELS rezultat dvogodi{weg regionalnog projekta javnog zastupawa a ~lanovi pokreta su predstavnici parlamenata, civilnog i biznis sektora, eksperata, ministarstava, lokalnih uprava...

LEP GEST MENAYMENTA ERSTE BANKE

Vi{e od 80 bankara doterivalo Dvorsku ba{tu Armiji volontera koja je proteklih godina zahvaquju}i Pokretu gorana i volonterskom centru Vojvodine ure|ivala Dvorsku ba{tu, nekada{wi vrtni draguq Sremskih Karlovaca i Vojvodine, 3.oktobra pridruìla se, za na{e prilike, posve neobi~na grupa. Vi{e od 80 slu`benika Erste banke iz Novog Sada, Beograda, Pan~eva, â~ka, Be~eja, Uìca, Kraqeva, Vr{ca i drugih mesta sakupqalo je sme}e i drugi otpad, prosejavalo pesak na de~ijem igrali{tu, farbalo klupe i sprave na trim stazi, popravqalo i postavqalo nove stepenike na stazama. Na ~elu

ove grupe volontera bili su predsednik Izvr{nog odbora Erste banke Slavko Cari} i Suzan Tanrijar iz Be~a, ~lan tog tela, a prikqu~io im se i pokrajinski sekretar za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj Slobodan Puzovi}. - Sre|ivawe Dvorske ba{te nam je ~etvrta volonterska akcija ove godine u sklopu na{eg dugoro~nog programa volontirawa - kaè saradnik za interne komunikacije u Erste banci Ana Devetak. - U Pokretu gorana smo mali fenomenalne doma}ine i svima je rad i boravak u Sremskim Karlovcima, posebno kolegama

U OBRENOVA^KOJ TERMOELEKTRANI „NIKOLA TESLA B”

Nov sistem otpepeqivawa Posle kapitalnog remonta koji je trajao 99 dana, blok B-2 u obrenova~koj termoelektrani „Nikola Tesla“ ponovo je prikqu~en na elektroenergetsku mre`u. Istovremeno, sa startom rada ovog bloka, prvi put je aktiviran novi sistem prikupqawa, transporta i odlagawa pepela i {qake, kojim treba trajno da bude re{en jo{ je-

wa, {to je dokaz da Privredno dru{tvo TE „Nikola Tesla“ nastavqa da ulaè u modernizaciju tehnolo{kog procesa, ali i za{titu ìvotne sredine. - Mi }emo u toku slede}e godine i blok B-1 vezati za novi sistem otpepeqivawa i tek nakon toga moèmo re}i da su re{eni ekolo{ki problemi koji nastaju razve-

cije novog sistema isprobane i pre po~etka rada bloka, ali da je pravo ispitivawe po~elo sa radom bloka. Uspe{no je zavr{ena proba na delu sistema od elektrofiltera do silosa i sada, po re~ima Vasi}a, predstoji lak{i deo posla, a to je provera transporta pepela i {qake od silosa do deponije pepela. Prema ugovoru predvi|en je probni rad od mesec dana, naveo je on i ukazao da u prvih desetak dana, izvo|a~ radova treba da podesi sistem, a potom da uradi sva ispitivawa koja }e pokazati

Re{ewe za veliki ekolo{ki problem – razvejavawe pepela s deponija

dan veliki ekolo{ki problem razvejavawe pepela sa ovda{wih deponija. Izgradwa novog sistema otpepeqivawa ko{tala je oko 30 miliona evra, od ~ega je 28 miliona evra donatorskih sredstava ulo`ila Evropska Unija. Prema re~ima direktora korporativnih poslova PD TENT Dragana Popovi}a, radi se o najsavremenijem sistemu otpepeqiva-

- Ciq Srbije u oblasti energetike ogleda se u obezbe|ivawu sigurnog snabdevawa energentima, pove}awu energetske efikasnosti, za{titi ìvotne sredine, razvoju obnovqivih izvora energije i nastojawu da se u ovom sektoru integri{e u Evropu, kaè Mraki}. - Pred nama se nalazi najkreativniji period, u narednih pet do {est godina, u energetiku }e biti uloèno oko devet milijardi evra, pet milijardi u nova podstojewa, a ~etiri u revitalizaciju postoje}ih. Na sajmovima energetike i za{tite ìvotne sredine oko 200 izlaga~a iz Srbije i petanaestak evropskih zemaqa ponudi}e svoje proizvode i usluge, a manifestacije traju do 16. oktobra. (Tanjug)

javawem pepela. Do tada, se nadam da }emo imati sre}u i da kom{ije iz neposredne okoline deponije pepela TENT B ne}e biti u prilici da osete posledice razvejavawa, kakve su bile u nekoliko navrata prethodnih godina – rekao je direktor Popovi}. Vo|a projekta sistema za otpepeqivawe na TENT B“ Predrag Vasi} je istakao da su neke funk-

da li novi sistem funkcioni{e onako kako je to predvi|eno ugovorom. Nov sistem otpepqivawa na TENT B se, da podsetimo, zasniva na formirawu guste hidrome{avine (odnos pepela i vode sada je 1:1 umesto dosada{wih 1:15) {to spre~ava razvejavawe pepela i zaga|ivawe podzemnih voda, produ`ava radni vek deponije zbog boqeg slegawa pepela i pru`a mogu}nost da se prikupqeni suvi elektrofilterski pepeo prodaje za potrebe cementara i putne privrede. A. B.

iz unutra{wosti Srbije, ostao u lepom se}awu. Voleli bismo da ure|ivawe Dvorske ba{te bude na{a tradicionalna aktivnost i ve} smo o tome preliminarno razgovarali sa predstavnicima Pokreta gorana. Osim {to su radili, bankari su platili klupe i korpe za otpatke, koje su postavqene tog dana u ba{ti, materijal za popravku stepeni{ta i mosta, farbu, kao i alat koji su posle ostavili Pokretu gorana. U akciji su u~estvovali i radnici Nacionalnog parka “Fru{ka gora”, komunalnog odeqewa karlova~ke op{tine, te volonteri iz Po-

kreta gorana, a o istorijatu i zna~aju Dvorske ba{te govorila im je in`ewer hortikulture Jasna Ma{irevi} - Atanackovi}. - Fasciniran sam odzivom, elanom i efektima anga`mana menaxmenta Erste banke u Dvorskoj ba{ti - isti~e Aleksa Jefti} iz Pokreta gorana i dodaje da bi ona daleko boqe izgledala kada bi bilo vi{e ovakvih primera. - Moram priznati da su oni nadma{ili na{a o~ekivawa i nadam se da }e lokalno stanovni{tvo u ovom videti motiv da se i samo anga`uje kako bi parku bio vra}en stari sjaj. Z. Ml.

SANIRANA DIVQA DEPONIJA KOD NOVOG @EDNIKA

^isto posle pola veka

Prostor od osam hektara povr{ine, pored auto-puta E 75, na teritoriji Novog @ednika pola veka je bio prekriven raznim otpadom. Deponija koja je bila zatrpana raznim sme}em, pored to {to je davala ru`nu sliku o nasequ, bila je leglo mogu}ih zaraza. Sada je, u okviru akcije „O~istimo Srbiju“, kona~no, ure|ena i o~i{}ena. Qudi su tu odlagali le{eve `ivotiwa, komunalni otpad, {ut i drugi gra|evinski materijal, sve je bilo prekriveno sme}em, a okolinom se {irio neprijatan miris. U Mesnoj zajednici „Novi @ednik“ isti~u da su za nastanak divqe deponije krivi sami me{tani, ali i stanovnici okolnih sela.U nasequ ima 100 doman}istava, sa 3000 stanovnika. - Deponija se prostire na povr{ini od osam hektara i pravo je ruglo. Nalazi se pored autoputa i predstavqa ru`nu sliku o nasequ. Na`alost, ovaj problem nisu napravili samo stanovnici Novog @ednika, nego dolazili su nesavesni gra|ani i iz okolnih sela – rekao je predsednik MZ “Novi @ednik” Dragomir Ubovi}. Od kada je uvedena poqu~uvarska slu`ba u Novom @edniku napisano je 98 zapisnika od kojih, 50 se odnosilo na bacawe sme}a. U 40

slu~ajeva bio je poznati po~inilac prekr{ajnog dela.. Na prostori gde se nekada prostirala divqa deponija bi}e postavqene table, sa znakom „Zabraweno ba~awe sme}a“, kao {to je na po~etku deponije. Me{tani zajedno sa nadle`nima trebalo bi vi{e pa`we da povedu o tome gde bacaju sme}e i svoju okolinu da odr`avaju ~istim.

Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa za akciju „O~istimo Srbiju“ u Subotici je izdvojilo pet miliona dinara, a od toga novca }e se ukloniti 16 divqih deponija, od evidentiranih 54. Pored toga, op{tina je izdvojila jo{ milion dinara za uklawawe divqih deponija. A. A.

Prvog vikenda u oktobru (3. i 4. oktobra) 67.544 odraslih i dece iz 35 zemaqa pozdravilo se sa odlaze}im pticama selicama (pro{le godine je selice pozdravilo 51.031 posmatra~a), saznajemo od stru~waka Lige za ornitolo{ku akciju Srbije i Dru{tva za za{titu i prou~avawe ptica Vojvodine, koji su u Srbiji organizovali akciju posmatrawa ptica, a koja je deo kampawe Evropskog vikenda posmatrawa ptica ~iji su pokreta~i Bird Life International i nacionalne organizacije za za{titu ptica.

Od Portugalije do Turske i od Malte do Norve{ke, organizovano je 1.812 razli~itih pti~arskih doga|awa. Zajedni~ko im je bilo zadovoqstvo boravka u prirodi i posmatrawa ptica.Ukupno je prebrojano 2.876.318 ptica. U Rusiji je zabele`eno najvi{e ptica (gotovo 900.000), a za wom sledi Ma|arska (495.453). Rusija je tako|e organizovala najvi{e doga|awa (837), dok je [panija privukla najvi{e u~esnika (30.000). Najbrojnija posmatrana vrsta {irom kontinenta bio je ~vorak. U Srbiji je organizovano devet doga|awa, na kojima je 137 pti~ara prebrojalo 24.071 pticu. Pored pomenitih, izlete su vodili i udru`ewe „Riparia“, novosadski Pokret gorana i NIDSB „Josif Pan~i}“, somborska „Natura“, te ekolo{ko dru{tvo „Stani{i}“. A. B.

Regionalna deponija u Lapovu Ministar ìvotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli}, u okviru akcije „O~istimo Srbiju“, otvorio je u utorak 13. oktobra, Regionalnu sanitarnu deponiju u Lapovu. - Deponija pokriva teritoriju na kojoj ìvi 50 hiqada stanovnika. Ohrabri}emo i druge op{tine da se prikqu~e ovoj deponiji, jer ona ispuwava sve ekolo{ke standarde propisane na{im zakonima - rekao je ministar Duli}. On je istakao da su planovi Ministarstva ambiciozni, a podrazumevaju da se u naredne tri godine ~ak polovina teritorije u Srbiji bude pokrivena regionalnim deponijama. To }e, prema wegovim re~ima, uvesti druga~iji pristup prikupqawu i reciklaì otpada u Srbiji, ali i regulisati ekonomski deo koji iz toga proisti~e. A. B.

~etvrtak15.oktobar2009.

SVET

Klaus: Strahujem od produbqewa integracija MOSKVA: Predsednik ^e{ke Vaclav Klaus izjavio je ju~e posle susreta sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom da ne nemarava da mewa wegovu poziciju o potpisivawu Lisabonskog sporazuma, javile su ruske novinske agencije. "Ni{ta novo na ra~un toga ne mogu da ka`em", rekao je Klaus, prenela je agencija Itar-Tas s. Istakav{i da "ne vidi nikakav razlog da iz Moskve {aqe signal Evropskoj uniji", Klaus je kazao da je Medvedevu rekao da on "i ne samo on" strahuje od "produbqewa integracije u okviru EU", prenela je agencija RIA Novosti.

Vaclav Klaus i Dmitrij Medvedev

"Za mene je to ozibqno pitawe. Za mene je to stvar `ivotna i principuijelna", rekao je ~e-

{ki predsednik, dodav{i da su "uslovi koje je izneo za potpisivawe sporazuma ozbiqni".

"Misao da se moè zaboraviti na svoja obe}awa je pogre{na", rekao je Klaus na zajedni~koj konferenciji za novinare posle susreta u podmoskovskoj rezidenciji ruskog predsednika, preneo je Itar-Tas s. "Dijalog o tome kako }e izgledati EU nastavi}e se", rekao je pred{ednik ê{ke Republike. Samo ê{ka nije ratifikovala Lisabonski sporazum, koji predvi|a {iroku reformu institucija Unije, podsetila je ruska dràvna agencija.Na samitu u Lisabonu 2008. godine svi lideri zemaqa EU potpisali su sporazum, a radi stupawa na snagu potrebno je da ga ratifikuju sve ~lanice. (Tanjug)

[angajska organizacija o trgovini bez dolara PEKING: Zemqe [angajske organizacije za saradwu ju~e su se u Pekingu postigle sporazum o saradwi u prevazi-

la`ewu svetske ekonomske krize i tra`ewu na~ina za poboq{awe finansijske saradwe. Potpisanim sporazumom

Sapatero i Obama o zatvoru na Kubi VA[INGTON: [ef {panske vlade Hose Luis Rodriges Sapatero izjavio je, u razgovoru sa ameri~kim predsednikom Barakom Obamom u Va{ingtonu, da }e ispuniti obe}awe i da }e pomo}i da se zatvori zatvor u zalivu Gvantanamo na Kubi. Sapatero je rekao da u razgovoru sa Obamom nije ugovorio ta~an transfer zatvorenika iz Gvantanama u [paniju. Uo~i posete {panskog premijera Va{ingtonu, bilo je re~i o maksimalno tri takva transfera. I daqe razmatramo broj (zatvorenika), ali smo odlu~ni da podr`imo predsednika Obamu, da mu pomognemo

da se to dogodi, rekao je Sapatero, posle prve posete Beloj ku}i od dolaska na vlast 2004. godine. Poseta je usledila posle vi{eme~nih napora da se prevazi|u tenzije izme|u dve zemqe. Do porasta tenzija do{lo je u vreme mandata iv{eg ameri~og predsednika Xorxa Bu{a koji je lo{e prihvatio odluku Sapatera da povu~e {panske vojnike iz Iraka.U susretu je bilo re~i o iranskoj nuklearnoj krizi, Bliskom istoku, kao i Avganistanu, gde [panija u okviru snaga NATO-a ima oko 1.200 svojih vojnika. (Beta-AFP)

se predvi|a da }e zemqe ~lanice te organizacije zajedni~ki raditi kako bi odgovorile na svetsku krizu i na izradi strategije razvoja za vreme kada kriza pro|e. "Moramo da iskoristimo mogu}nosti saradwe za razvoj kad kriza pro|e", rekao je ruski premijer Vldimir Putin. Kineski premijer Ven \abao izjavio je da je ovaj sastanak predstavqao "jedinstvenu priliku za razmenu mi{qewa i stvarawe konkretnog plana". "Kina obra}a veliku pa`wu na [angajsku organizaciju za saradwu. Ovaj sastanak je pokazao da su zemqe regiona duboko zainteresovane za pro{irewe me|usobne saradwe u ciqu

stabilnog dugoro~nog razvoja", rekao je kineski premijer. Pored Rusije i Kine, ~lanice [angajske organizacije za saradwu su i Kazahstan, Kirgizija, Taxikistan i Uzbekistan. Zemqe ~lanice su se obavezale da stvore fond za poboq{awe me|usobnih saobra}ajnih i telekomunikacionih veza, ali o tome nije dato vi{e informacija. Ministri finansija i guverneri centralnih banaka ovih zemaqa trebalo bi da se krajem ove godine sastanu u Kazahstanu da bi razgovarali o trgovini i koris{}ewu nacionalnih moneta u me|usobnoj trgovini. Skupu u Pekingu prisustvovali su kao posmatra~i i predstavnici Avganistana, Pakistana i Irana. (Beta-AP)

Evropska komisija odbila `albu Ma|arske BRATISLAVA: Evopska komisija gleda na zabranu ulaska ma|arskom predsedniku Laslu [oqomu u Slova~ku kao na bilateralni spor Ma|arske i Slova~ke, rekao je danas u Briselu evropski komesar za pravosu|e i unutra{we poslove @ak Baro. Povodom zahteva Ma|arske od pre dva dana da Komisija pokrene zvani~no postupak protiv Slova~ke jer je tom zabranom navodno prekr{ila pravila EU o slobodi kretawa Baro je rekao da je u pitawu bilateralni a ne evropski spor. "To je problem izme|u Slova~ke i Ma|arske. Objasnio sam to kada sam primao i slova~ku i ma|arsku delegaciju a smatram

da je taj incident okon~an, po{to je me|u premijerima po~eo dijalog", kazao je Baro. [oqom je na poziv lokalnih vlasti u slova~kom pograni~nom gradu Komarno, nastawenom prete`no ma|arskom mawinom, 21. avgusta `eleo da prisustvuje podizawu spomenika prvom ugarskom kraqu svetom Stefanu. Sva trojica slova~kih najvi{ih zvani~nika, predsednik, premijer i predsednik parlamenta poru~ili su uo~i posete [oqomu da nije dobrodo{ao, jer grad nije pozvao nikog od slova~kih zvani~nika, a tako|e da ta poseta nosi sobom rizik jer bi mogle da je zloupotrebe za izgrede i slova~ka i ma|arska esktremna desnica. (Beta)

DNEVNIK RAZGOVORI [EFOVA DIPLOMATIJE RUSIJE I SAD

Bez saglasnosti o Gruziji

MOSKVA: Ameri~ki dràvni protivraketne odbrane u Gruziji. sekretar Hilari Klinton izjaviZnam da to veoma uznemirava Rula je ju~e da administracija u Vasku Federaciju i èlim da tu za{ingtonu ne namerava da mewa pobrinutost otklonim“, rekla je ziciju u odnosu na Gruziju, i to Klintonova, navode}i da ameri~"bez ozbira na usrdan rad na reseka administracija nije donela kotovawu odnosa" sa Rusijom, prenena~nu odluku o raspore|ivawu la je ruska agencija Itar-Tas s. "antiraketnog {tita“. Klintonova je, u intervjuu Ehu Na pitawe da li u vojnoj dokMoskve i istupaju}i na Moskovtrini SAD postoji odredba o preskom dràvnom univerzitetu "Loventivnim nuklearnim udarima, monosov", podsetila da je o toj temi ona je odri~no odgovorila. razgovarala i sa predsednikom Rusije Dmitrijem Medvedevom. "Mi }emo pomo}i gruzijskom narodu da oseti da moè da se za{titi", rekla je ona. Klintonova je istovremeno pozvala "gruzijsku, ju`noosetijsku i abhasku stranu da prekinu bilo kakve me|usobne provokacije. Prvorazredan ciq treba da bude diplomatsko re{ewe konflikta i izbegavawe ratnih dejstava. Hilari Klinton i Sergej Lavrov Va`no je stalno prisustvo posmaObra}aju}i se kasnije studentitra~a i mirovnih snaga, da ne bi ma i predava~ima Moskovskog drbilo razloga za daqe krvoproliàvnog univerziteta "Lomono}e", rekla je {ef americke disov“, Klintonova je rekla: plomatije, navode}i da je sa {e"U vladi SAD i u va{oj vladi fom ruske diplomatije Sergejom postoje qudi koji i daqe ìve u Lavrovom razmatrano i pitawe pro{losti. Oni ne veruju da SAD stvarawa "tampon zona" od posmai Rusija mogu da sara|uju do tog tra~a UN i OEBS na granici stepena, ne veruju jedni drugima. Gruzije sa Abhazijom i Ju`nom I mi treba da im dokaèmo da oni Osetijom. nisu u pravu“, istakla je {ef di"Veoma je va`no da se tamo naplomatije SAD i dodala: laze na stalnoj osnovi mirovwaci "Ukoliko Rusija i SAD objave i posmatra~i. Postoje me|u nama da su zakqu~ile sporauzm o prorazlikovawe u stavovima o tom tivraketnoj odbrani, to }e biti pitawu, zato je neophodno nastadobar pokazateq i razveja}e sum-

Pretwe dolaze od neodgovornih dràva „Mi ne smatramo da Rusija i SAD predstavqaju pretwu jedna drugoj. Mi smatramo da druge zemqe predstavqaju pretwu obema na{im zemqama”, rekla je {ef ameri~ke diplomatije. Klintonova je u intervjuu ruskom radiju rekla da }e pretwe u budu}nosti dolaziti od "dràva i terorista koje se neodgovorno pona{aju prema ogromnoj uni{tavaju}oj snazi nuklearnog oru`ja. SAD strahuju od ambicija takvih zemaqa, kao {to je Iran, i teroristi~kih organizacija kao {to je Al kaida", precizirala je Klintonova. viti razmatrawe, izme|u ostalog i u okviru obnovqene aktivnosti Saveta Rusija-NATO", navela je ona. Klintonova je ju~e posle susreta sa Lavrovom rekla da SAD ne}e priznati nezavisnost Ju`ne Osetije i Abhazije. "Ne delimo gledi{te (Rusije) o Gruziji. Imamo razli~ita mi{qewa i ja sam jasno rekla da mi ne priznajemo Ju`nu Osetiju i Abhaziju", rekla je ameri~ki dràvni sekretar i dodala da }e Va{ington nastaviti dijalog sa Moskvom o pitawima u kojima postoji saglasnost. Hilari Klinton je tako|e naglasila da SAD ne razmatraju mogu}nost razme{tawa bilo kakvih elemenata ameri~ke protivraketne odbrane u Gruziji,. "Nema razloga za postavqawe elemenata ameri~kog sistema

we skeptika“, uverena je Klintonova. Govore}i o saradwi Rusije i Kine, Klintonova je rekla da je to dobro ne samo za dve zemqe, negi i za ceo svet, a SAD ne vide za sebe pretwu u razvoju odnosa me|u drugim zemqama. "Ne ìvimo u bipolarnom ili multipolarnom svetu, ìvimo u svetu koji je me|uzavisan, potrebni su nam razli~iti partneri. Mnogo je boqe imati stawe u kojem zemqe kao {to su Kina i Rusija sara|uju kako bi pove}ale blagostawe i ekonomski progres svojih naroda“, rekla je ona. Klintonova je ju~e posetila Tatarstan, sa èqom da se, u razgovoru sa stanovni{tvom, uveri u uspeh na~ina ìvota u me|ukonfesionalnoj sredini u toj ruskoj republici. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI LI NING Kineski olimpijski gimnasti~ki {ampion Li Ning imenovan je ju~e za ambasadora protiv gladi pri Svetskom programu za hranu UN. Li je posle osvajawa {est olimpijskih medaqa na Igrama u Los An|elesu 1984. godine postao jedan od najpopularnijih kineskih sportista.Li }e krajem godine otputovati u Banglade{ da bi se upoznao sa situacijom u toj zemqi.

KERI ANDERVUD Ameri~ka peva~ica Keri Andervud bi}e doma}ica dvosatnog specijalnog muzi~kog {ua koji }e biti prikazan 7. decembra na televiziji Foks. U emisiji "Carrie Underwood: An All-Star Holiday Special", Keri Andervud izve{}e pesme sa novog albuma, stare hitove i prazni~ne klasike, navodi ameri~ka televizija. Kantri peva~ica stara 26 godina pobednica je ~etvrtog serijala "Ameri~kog idola".

BENITO MUSOLINI Fa{isti~ki diktator Benito Musolini je pred kraj Prvog svetskog rata radio za britansku obave{tajnu slu`bu, pi{e ju~e dnevnik Gardijan. Mladog novinara je 1917. regrutovala britanska kontraobave{tajna slu`ba MI5 kako bi u svom listu objavqivao savezni~ku propagandu, tvrdi istori~ar sa engleskog univerziteta u Kembrixu, Piter Martland."

Mekdonalds prodaje hamburgere u Luvru PARIZ: Vest o otvarawu Mekdonalds restorana u Luvru uzbudila je francusko javno mwewe, zgro`eno na pomisao da }e svetska meka kulture biti oskrnavqena na ovako prozai~an na~in. Doma}a {tampa je {okirana ve{}u da }e se miris globalnog "xanka" uskoro {iriti hodnicima slavnog muzeja, pod prefiwenim nosem Mona Lize. Samo nekoliko metara od ulaza u Luvr, najpoznatiji ameri~ki lanac brze hrane otvori}e svoj restoran, obele`avaju}i time tri decenije rada u Francuskoj. Zaposleni muzeja su izrazili svoje nezadovoqstvo takvim potezom, navode}i da je to jo{ jedan {amar kulturi. "Danas brza hrana, a koliko sutra prodavnice sa sekond hend ode}om", kazao je Didije Rikner, voditeq Internet stranice posve}ene umetnosti.Wegov kolega Bernar Haskenof, koji na Inter-

Prilaz muzeju poznat kao Karusel

netu vodi stranicu "Luvr za sve", smatra da je Mekdonalds pre svega simbol ~ije prisustvo u neposrednoj blizini muzeja ukazuje na `alosnu komercijalizaciju. "Veliki je paradoks {to se Francuzi koji imaju veliku tradiciju u kulinarstvu i kulturi

ipak okre}u Mekdonaldsu, toj svojevrsnoj subkulturi i subkulinarstvu", kazao je on u izjavi za Bi-Bi-Si. Restoran, koji Francuzi, barem oni koji u wega rado odlaze, iz miqa zovu "Mekdo", bi}e otvoren u novembru, u podzem-

nom prilazu muzeju, poznatom kao Karusel. Mekdonalds, me|utim, nije prvi, a po mnogima, ni najgori restoran brze hrane u sklopu Luvra. Uprkos glasovima negodovawa, koji uglavnom dolaze iz sveta kulture, Francuzi su se gotovo navikli na prisustvo Mekdonaldsovih restorana kojih u zemqi trenutno ima 1.141. Francuska je, uostalom, drugo po veli~ini tr`i{te kompanije Mekdonalds u svetu. To je, tako|e, zemqa u kojoj klijenti potro{e najvi{e novca prilikom jedne posete. Uspeh koji je poznata ameri~ka kompanija ostvarila u Francuskoj se mo`e delom objasniti ~iwenicom da kupuje 80 odsto svojih proizvoda od lokalnih poqoprivrednika. Godine 2001. Mekdonalds je ~ak imao svoj {tand na ~uvenom Poqoprivrednom sajmu u Parizu. (Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK TRI PREMIJERA OBELE@AVAJU PO^ETAK GRADWE AUTOPUTA

Andrija Lompar

Osim wih, po~etku gradwe te va`ne saobra}ajnice, koji mediji nazivaju "poslom decenije" i "ki~mom Balkana", prisustvova}e i ministri saobra}aja tri dràve. Crnogorski ministar saobra}aja Andrija Lompar rekao je podgori~kim "Vijestima" da }e izgradwa autoputa izme|u Srbije i Crne Gore "simboli~no biti po~etak novog povezivawa balkanskih dràva".On je dodao da }e autoput biti ki~ma ekonomskog razvoja ~itavog regiona i ukazao da }e najve}i uticaj imati na sever Crne Gore, ~iji je razvoj posledwe decenije zaostao u odnosu na ostale krajeve. "Izgradwa ovako krupnog infrasrukturnog objekta angaòva}e gotovo sve resurse koje Crna Gora ima u oblasti gra|evinarstva i pozitivno }e uticati na

rast BDP-a", rekao je Lompar. U prvoj fazi izgradwe autoputa gradi}e se deonica Podgorica - Mate{evo, duga 40 kilometara, koju je Lompar ocenio kao "najte`u" zbog toga {to je na tom delu puta potrebno sagraditi 19 tunela i i 28 mostova. Direktor hrvatskog "Konstruktora", koji je dobio koncesiju za autoput Bar-Boqare, @eqko @drebi}, najavio je da }e izgradwa deonice Podgorica-Mate{evo trajati ~etiri godine i dodao da }e izvo|a~ do kraja kodine obezbediti i drugu polovinu novca potrebnog za taj projekat. @drebi} je rekao da za "Konstruktor" ne postoji nijedan problem da bi objavio koncesioni ugovor o gradwu puta potpisan sa Vladom Crne Gore, ali da to ne}e u~initi "jer je to ne{to {to je u principu poslovna tajna". (Tanjug)

Istorijski dan za Makedoniju SKOPQE: Makedonski politi~ari pozdravili su ju~e odluku Evropske komisije da preporu~i bezuslovni po~etak pregovora sa EU, ocewuju}i da je to istorijski dan za Makedoniju. Predsednik dr`ave \or|e Ivanov smatra da je ju~era{wa odluka korak napred u ostvarivawu ciqa - punopravnog ~lanstva u EU. "Danas smo svedoci jedne uspe{ne pri~e koja je veoma va`na za perspektive Makedonije i daqe {irewe vrednosti EU na jugoistok na{eg kontinenta", rekao je Ivanov. Premijer Nikola Gruevski rekao je da je odluka Brisela

BAWALUKA: Lideri Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik i Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH) Dragan ôvi} izjavili su ju~e u Bawaluci da imaju visok stepen saglasnosti o svim bitnijim pitawima funkcionisawa BiH i wenom evropskom putu. Lider HDZ BiH Dragan ôvi} izjavio je da je posle prve runde butmirskih razgovora nerealno o~ekivati bitniji pomak u ustavnim promenama, dodaju}i da pozicije politi~kih stranaka u BiH oko tog pitawa nisu iste. "Ako se Ustav bude mewao, on mora osigurati ustavnu jednakopravnost tri naroda u BiH", rekao je ôvi} novinarima posle sastanka. Dodik je ponovio da nema potrebe za ustavnim promenama, kao ni za redefinisawe uloge Doma naroda parlamenta BiH. On je poru~io da SNSD ne prihvata uspostavqawe Vlade BiH, pro{irewe nadle`nosti Saveta ministara BiH, dodaju}i da u bu-

du}im eventualnim razgovorima o tom pitawu uvek treba voditi ra~una da broj ministarstava bude deqiv sa tri, odnosno da tri konstitutivna naroda moraju biti "na pravi na~in zastupqena" u toj strukturi.

Komentari{u}i zahteve lidera Stranke za BiH Harisa Siqaxi}a da se ukinu entitetsko glasawe i RS, kao i da se dràvna imovina ukwiì na dràvu BiH, Dodik je ocenio da to govori da nastojawa Zapadnih zemaqa "idu na ruku Ha-

Lider SNSD-a smatra da je sada{wih devet ministarstava u Savetu ministara BiH sasvim dovoqno da bi ova institucija bila funkcionalna, odbijaju}i bilo kakvu mogu}ost uspostavqawa funkcije premijera BiH.

risu Silajxi}u i wegovim tendencijama". ^ovi} i Dodik najavili su da }e se narednih dana sastati sa ostalim politi~kim liderima iz BiH koji u~estvuju u butmirskim razgovorima. (Beta)

PODGORICA: Crnogorska ministarka za evropske integracije Gordana \urovi} ocenila je ju~e da Crna Gora jo{ mnogo toga treba da uradi na ispuwavawu evropskih standarda i saop{tila da }e se vlasti u Podgorici "potruditi" da provedu sve preporuke iz izve{taja Evropske komisije. U prvoj zvani~noj reakciji na ovogodi{wi izve{taj o napretku u evropskim reformama, \urovi} je novinarima u Podgorici kazala da je zadatak crnogorske administracije da se "potrudi" da provede sve preporuke iz tog dokumenta. Evropska komisija je u izve{taju konstatovala da je Crna Gora napravila napredak u odnosu na pro{lu godinu, ali je pozvala vlasti u Podgorici da nastave i inteziviraju reforme u oblastima vladavine prava, posebno u borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala i ja~awu amdinistrativnih kapaciteta, koji su ozna~eni kao kqu~ni izazovi. \urovi} je konstatovala da }e rezreve u vezi sa sposobnosti dr`avne uprave "pratiti Crnu Go-

DEMANTI MAKEDONSKIH VLASTI

Ne potpisuje se sporazum o granici SKOPQE: Makedonske vlasti demantovale su ju~e da }e premijeri Makedonije i Kosova danas u Skopqu potpisati sporazum kojim }e biti zavr{ena demarkacija grani~ne linije. "Demarkacija granice je u zavr{noj fazi, a u Skopqu nije zakazano nikakvo potpisivawe protokola", izjavio je portparol makedosnke vlade Martin Martinovski. Informaciju Radio televizije Kosova (RTK) da }e danas u Skopqu makedonski premijer Nikola Gruevski i premijer Kosova Ha-

{im Ta~i potpisati protokol o demarkaciji granice demantovali su i iz Makedonskog ministarstva spoqnih poslova. Prema informaciji RTK, sporazum je usagla{en posle mnogih konsultacija, nakon kojih se Pri{tina saglasila sa grani~nom linijom prema Makedoniji. Prema istom izvoru, usagla{ena je zadwa sporna ta~ka u demarkaciji koja se odnosi na deo granice kod sela Debalde u op{tini Vitina. Po planu demarkacije, kako je do sada objavqeno, ve}ina imawa

rezultat svih dosada{wih napora vlade, gra|ana i svih politi~kih ~inilaca u zemqi.Na konferenciju za {tampu sa ambasadorom EU u Makedoniji Ervanom Fuereom, Gruevski je istakao da Makedonija ostaje posve}ena reformama radi postizawe zacrtanih ciqeva. "Radi}emo na dobrosusedskim odnosama i saradwi. Kad je re~ o pitawu imena, Makedonija aktivno i konstruktivno nastavqa razgovore pod pokroviteqstvom UN da bi se do{lo do zajedni~ki prihvatqivog re{ewa", rekao je Gruevski. Za ambasadora Fuerea, ovo je priznawe makedonskoj vladi koja je voqna da postigne uspeh

\or|e Ivanov

i podsticaj da se fokusira na preostale reforme i prioritete. (Tanjug)

Korupcija glavni problem Crne Gore

BiH POSLE BUTMIRSKIH RAZGOVORA

Dodik i ^ovi} o evropskom putu Bosne

EVROPA NA BALKANU

Novo povezivawe na Balkanu

PODGORICA: Premijeri Srbije, Crne Gore i Hrvatske, Mirko Cvetkovi}, Milo \ukanovi} i Jadranka Kosor, prisustvova}e danas u selu Mrke, kod Podgorice, sve~anom po~etku izgradwe autoputa Bar- Boqare.

~etvrtak15.oktobar2009.

`iteqa sela Debelde na}i }e se u Makedoniji. Makedonija, koja je priznala jednostrano progla{enu nezavisnosti Kosova, vi{e puta je isticala da je otvoreno grani~no pitawe razlog {to ne uspostavqa diplomatske odnose sa Pri{tinom. Demarkaciji, koju sprovode vlasti u Pri{tini i Skopqu, protivi se Srbija, jer je 2001. godine sa Makedonijom ve} potpisala sporazum o obele`avawu granice u delu prema Kosovu, koji je potom odobren i u Ujediwenim nacijama. (Tanjug)

ru do u~lawewa u EU", dok je izbegla odgovor na pitawe da li }e to biti slu~aj i sa "ozbiqnom za-

Gordana \urovi}

brinuto{}u" Evropske komisije u vezi sa korupcijom i organizovanim kriminalom. Ona je priznala da broj sudskih presuda za korupciju, na kojima instira EK u izve{taju, "nije velik" i u tom smislu navela da je Crna Gora "jedna od naj-

mawih zemaqa Evrope". "Problem korupcije i organizovanog kriminala prisutan je i u zemqama EU, ali }emo mi kao dràva morati da uradimo maksimum i da imamo {to vi{e pravosna`nih presuda", kazala je \urovi}. Ona je ponovila podatke koji ukazuju na pove}ani broj optu`bi i pravosna`nih presuda u odnosu na prethodne godine i ocenila da se u borbi protiv korupcije "uvodi vi{e me|unarodnih standarda", da su sudski postupci "zna~ajno skra}eni", kao i da je u odnosu na pro{lu godinu za 150 osto vi{e re{enih predmeta. "Na dobrom smo putu, ali jo{ puno toga treba uraditi da pokaèmo da je jaz izme|u percepcije i rada sudova zaista smawen", ocenila je ministarka za evropske integracije. Crna Gora je u decembru 2008. godine zatraìla status kandidata i do novembra 2009. godine bi trebalo da odgovori na upitnik Evropske komisije kojim se procewuje sposobnost zemqe da primeni evropske standarde. (Beta)

Revizori kritikuju investicije EU BRISEL: Eksperti Evropskog suda revizora, kritikovali su investicije Evropske komisije na zapadnom Balkanu, navode}i da projekti, posle zakqu~ewa sporazuma, u vi{e slu~ajeva nisu ostvareni, ili su pogre{no realizovani. U izve{taju tog suda, koji je vrhovno telo finansijske kontrole poslovawa evropskih institucija, sa sedi{tem u Luksemburgu, je navedeno da je EK, na primer, investirala tri miliona evra u grani~ni prelaz izme|u BiH i Hrvatske da bi se olak{ao robni saobra}aj i daqe oja~ala bezbednost granica. Taj prelaz je, me|utim, kasnije od vlade ponovo ograni~en, tako da robe kao {to je gorivo vi{e ne mogu biti cariwene. Komisija to nije znala, naglasio je ~lan Suda revizora Marten Engvirda prilikom prezenta-

cije izve{taja u Briselu. Engvirda je zatra`io da ustanove EU boqe obrate pa`wu na potrebe primalaca u Albaniji, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji. Kao primer za nekoordinirane investicije on je naveo vozni park makedonske policije, koji obuhvata preko 40 raznih tipova vozila, zato {to svaka zemqa donator daje vozila ili kamione iz sopstvene proizvodwe. "To je onemogu}ilo isplativu akciju", naglasio je Engvirda. Evropska komisija je zemqama zapadnog Balkana od 2001. do 2006. godini programom za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju (CARDS) pomogla sa ukupno oko pet milijardi evra. (Tanjug)

INCIDENTI

Premijerka Kosor osudila napad na srpske fudbalere ZAGREB: Hrvatska premijerka Jadranka Kosor osudila je ju~e u ime Vlade govor mr`we tokom ju~era{we fudalske utakmice mladih reprezentacija Hrvatske i Srbije u Vara`dinu. Ona je u Saboru najavila o{trije mere protiv takvog "divqa~kog pona{awa, ali i mogu}nost prekidawa utakmica". Uo~i utakmice mladih fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Srbije, u okviru kvalifikakcija za prvenstvo Evrope, u Vara`dinu je napadnut predstavnik Fudbalskog saveza Srbije (FSS), preneli su hrvatski mediji. Milovan \ori}, direktor mla|ih selekcija na{eg nacionalnog saveza izjavio je da ga je napalo sedam-osam huligana i da je zadobio lak{e po-

vrede, a da ga spasao lokalni me{tanin koji ga je odveo u obli`wu prodavnicu i pozvao policiju. Tokom utakmice mladih reprezentacija Hrvatske i Srbije doma}i navija~i su provocirali i vre|ali na{e igra~e uzvikuju}i "Ubij Srbina" i "Srbe na vrbe". "U ime Vlade osu|ujem takvu vrstu divqa{tva i poruka je da to ne}emo tolerisati, to niko vi{e ne mo`e tolerisati", istakla je Kosor, koja u Saboru u~estvuje u raspravi o vladinom predlogu novog ustava Hrvatske. Najavila je da }e, na u`em vladinom kabinetu, s ministrima razmotriti sve mogu}nosti kako stati na kraj navija~kom divqa{tvu.

Kosor je dodala da }e se najverovatnije i}i na restriktivnije izmene Zakona o suzbijawu nereda na sportskim takmi~ewima, kao i da }e se Vlada voditi na~elom nulte tolerancije prema divqa{tvu. Kosor je ukazala da "divqaci ne}e shvatiti poruku sve dok se utakmice ne budu prekidale, sve dok se televizijski prenosi ne budu prekidali", navode}i da samo zakonski okviri ne}e biti dovoqni za to. Nove mere trebalo bi da poja~aju odgovornost organizatora sportskih takmi~ewa koji, kako je kazala, u slu~ajevima nacionalisti~kih incidenata ne mogu ostati po strani. (Tanjug-Beta)

Jednodu{na osuda govora mr`we ZAGREB: Poslanici Hrvatskog sabora, kao i premijerka Jadranka Kosor osudili su ju~e uzvikivawe nacionalisti~kih parola protiv Srba na fudbalskoj utakmici mladih reprezentacija Hrvatske i Srbije u Vara`dinu, a deo poslani~kih klubova zatra`io je da se ubudu}e, ako sa tribina bude upu}ivan govor mr`we, utakmice prekidaju. Zbog govora mr`we, protestovao je poslanik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac, koji je rekao da se pre dva dana na stadionu u Vara`dinu skandiralo "Ubij, ubij Srbina". On je podsetio da je lekar u Oto~cu nedavno pacijentu

Srbinu uskratio pomo} i da je Radio Split prenosio koncert na kome se tako|e uzvikivalo "Ubi Srbina". Podsetiv{i da je Hrvatska nedavno uru~ila protestnu notu [vajcarskoj koja je zabranila takve poruke na svom teritoriju, Pupovac je ocenio da }e i promene hrvatskog ustava, ako dràva ne pokaè distancu od takvih pojava, ostati samo puka formalnost. Predsednik Sabora Luka Bebi} podrào je Pupovca, kao i poslani~ki klubovi. U ime HDZ-a Vladimir [eks izjavio je da se deo navija~a koji je skandirao nacionalisti~ke i rasi-

sti~ke poruke ogre{io o najvi{e ustavne vrednosti koje jem~e slobodu i qudska prava svim gra|anima. Om smatra da bi vara`dinska utakmica trebalo da bude prekretnica u smislu da se inicijativa FIFA o zabrani rasisti~kih i svih drugih poruka mr`we na sportskim priredbama efikasno primeni i u Hrvatskoj jer sve druge akcije zakonodavnih organa, pa ni zakoni o navija~ima nisu urodili plodom. Na stadionima se i daqe vre|a. Poslanik Vesna Pusi} (HNS) tra`ila je i osudu Hrvatske televizije koja nije momentalno prekinula prenos utakmice. (Tanjug)

~etvrtak15.oktobar2009.

OGLASI

DNEVNIK

U CENTRU prodajem garsoweru 24m2, brzo useqiva, miran deo, odli~an polo`aj, bez posrednika, kontakt telefon: 421-437 ili 063/534-505. 30001 NA NOVOJ DETELINARI u novogradwi klasi~na garsowera 25m2 sa terasom, II sprat, gradi Moj Dom. Tel. 451-318, 523-193. 25001 NA NOVOJ DETELINARI 25m2, brzo useqiv, cena 31000. Tel. 063/108-89-93. 25002 LIMAN, N. fronta, prodajem novu garsoweru na II spratu, po ceni od 28.500 sa PDV-om. Telefon 636-8429. 50003 NOVI BULEVAR, na prodaju nova, brzo useqiva garsowera, 26m2 sa terasom. Telefon 6366952. 50004

IZDAJEM dvokrevetnu sobu za dve devojke na Limanu III. Telefoni: 036/841-667, 021/6369560. 86292 IZDAJEM lepo name{tenu sobu studentkiwi - u~enici blizu hotela Novi Sad. Telefon 6339-043. 86388 IZDAJEM sobu u strogom centru za devojku studentkiwu. Telefon 6624-448. 86349

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 86385

PROFESOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136. 85803 ÂSOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 85005 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 86386 PODUÂVAWE: âsovi matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo, profesor - dolazim. Telefon: 6311-482. 86285 NAUÎTE matematiku i fiziku, postanite ~vrsta li~nost. Profesor sa iskustvom za sve {kole i fakultete, garancija. Telefon 063/73-53-326. 85054

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 86387

IZDAJEM od 1. novembra nov stan, 30m2 u Novom Sadu, kod Merkatora. Ekstra opremqen, sa terasom. Telefon 021/63-62681. 86417 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, Bulevar kraqa Petra 1, br. 8. Telefoni: 063/88-76-137, 064/99-98-993. 86411 IZDAJEM nov jednosoban stan 36m2, sa novim name{tajem, odli~na lokacija, Cara Du{ana 8A. Telefon 063/531-121. 86424 JEVREJSKA ulica dvoiposoban 50m2 name{ten stan, kompletno, ve{ ma{ina, TV, dve osobe 200 e, tri osobe 220 e, useqivo odmah. Telefoni: 064/0907-889, 021/547-920. 86474 BULEVAR kraqa Petra, jednoiposoban stan 44m2, name{ten 4 le}aja, useqivo, cena 170e. Telefoni: 064/0907-889, 021/547920. 86475 BULEVAR Oslobo|ewa kod Dnevnika. Trosoban luks name{ten, nov stan 80m2, odmah useqiv, za strance i poslovne qude. Telefon 064/0907-889, 021/547-920. 86476 IZDAJEM garsoweru 27m2, ugao Suboti~ki bulevar Romanijska, nov name{taj, cena 170E + depozit, zaposlenoj osobi na du`i period. Telefoni: 021/444-047, 061/8052-353. 86319 LIMAN dva - izdajem jednosoban stan 33 + 2 m2, poluname{ten ili prazan, telefon, kablovska. Telefoni: 063/582667 i 442-996. 86404 IZDAJEM troiposoban stan na Bistrici - naseqe Savina kod crkve 250E mese~no. Telefon: 064/83-72-144 i 023/732-123. 86220

IZDAJEM stan u ul. Janka ^melika Detelinara, name{ten, dvosoban, visoki parter. Telefoni: 493-837, 064/1861129. 86171 IZDAJEM trosoban, prazan stan, Liman 3, sa telefonom i centralnim grejawem. Telefoni: 064/157-98-89, 064/257-2785. 84356 GARSOWERE: A. Teodorovi}a 100E, Kisa~ka 120E, Visarionova 130e, D. Ki{a 150e, V. Vodnika 120e, jednosoban, dvosoban 150-200e. Telefoni: 064/5025-379, 063/598-463. 86326

POTREBNA garsowera ili mawi stan u centru, za brata i sestru (studenti). Telefoni: 064/23-89-989, 060/30-10-903. 86398 POTREBAN jednosoban, lep stan do 200e, name{ten sa le`e}om kadom, A. Cesarca, D. Ki{a, L. Kosti}a, @eqezni~ka. Telefoni: 064/502-5379, 6618184. 86325 POTRA@WA i izdavawe stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150-200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598-463. 86329 STUDENT III godine tra`i pristojnog cimera u jednosobnom stanu M. Gorkog - Spens. Tel: 064/922-84-99 86335

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice, placeve, velike parcele od vlasnika. Hitno potreban dvoiposoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621797, 063/598-463, 064/502-5379. 86330

NOVA DETELINARA, prodajem odli~an stan od 31m2 na 2. spratu po ceni od 36.000. Telefon 636-8429. 50001 [IRI CENTAR, prodajem nov, odmah useqiv stan od 46m2 po ceni od 53.500. Telefon 6368429. 50002

EKSKLUZIVNA PONUDA! Centar prodajem dvosoban stan 52m2, terasa, 1. sprat, kuhiwaprozor, garaà, bez posrednika, telefon: 421-437 ili 063/534505. 30002 U V. MASLE[E dvosoban stan, 45m2, I sprat, odvojena kuhiwa, ostava, terasa, lift, gradi Moj Dom. Tel. 451-318, 523-193. 25003 NA GRBAVICI, 45m2, II sprat, nov, gleda na dvori{te, brzo useqiv, ekstra oprema. Tel. 063/753-78-23, 451-318. 25004 PRODAJEM dvosoban stan, 55m2, preko puta @elezni~ke stanice, ukwièno, bez posrednika, ekstra lokacija. Telefon 062/1518-781. 86400 PRODAJEM ekstra sre|en dvosoban stan, 40m2, Nova Detelinara. Telefon 063/841-5341. 86457 N. NASEQE, prodajem odli~an, ukwièn 1.5 stan od 40m2 na II spratu, u zgradi od fasadne cigle. Telefon 063/828-8377. 50005

EKSKLUZIVNA PONUDA dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, terasa, ostava, bez posrednika, kuhiwa-prozor, garaà, useqiv, kontakt: 421-437, 063/534-505. 30003 NA GRBAVICI, 52m2, II sprat, cena 53600, {ifra 38508. Tel. 451-318, 523-193. 25005 KOD SAJMA prodajem klasi~an trosoban stan na uglu zgrade, 76m2, sa terasom, III sprat, gradi Moj Dom, projektno finansirawe. Tel. 451-318, 523193. 25006 VLASNIK hitno prodaje na dobroj lokaciji trosoban stan 82m2 po povoqnoj ceni 980 e/m2. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/59-96-97, 063/50-00-46. 85729 RADNI^KA ulica trosoban stan, 78m2 sa pogledom na kej i tvr|avu. Moè zamena za mawi stan uz doplatu. Telefon 064/2234862. 85766 TRG MLADENACA, prvi sprat, salonski trosoban stan 101m2, sre|en, sa velikom uli~nom terasom, cena 129.000E, ukwièn. Telefoni: 064/09-07889 i 021/547-919. 86479 BULEVAR Oslobo|ewa, noviji trosoban ukwièn stan, 87m2, prvi sprat, gleda na dve strane, 110.000E. Telefon: 064/09-07889, 021/547-919. 86477 NOVO NASEQE,prodajem odli~an, sre|en 3.0 stan od 80m2 po ceni od 80.300. Telefon 6366952. 50006 LIMAN, prodajem ukwièn, klasi~an 2.5 stan od 68m2, odli~an raspored, po ceni od 73.000. Telefon 636-8429. 50007 GRBAVICA,prodajem odli~an, noviji 2.5 stan na 3. spratu, ukwièn po ceni od 75.500. Telefon 636-6952. 50008

KOD DALTONKE Ul. Laze Kosti}a, troiposoban, ekskluzivan stan, 94m2, III sprat, gara`e, lift, terasa, gradi Moj Dom. Tel. 451-318, 523-193. 25007

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

KOD SAJMA petosoban dupleks stan 102m2 (45+47m2) gradi Moj Dom, projektno finansirawe. Tel. 523-193, 451-318. 25008 U LAZE KOSTI]A ekskluzivan penthouse, 135m2, petosoban, gara`e, lift, 2 terase, gradi Moj Dom. Tel. 451-318, 523-193. 25009 MIRNA ULICA kod Bul. oslobo|ewa, petosoban stan, penthouse, ekstra oprema 150m2+60m2 gratis. Tel. 063/753-78-23. 25010 PRODAJEM nov troiposoban stan dupleks, 90m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 84912 LIMAN, povoqno prodajem odli~an 3.5 stan od 93m2 na III spratu po ceni 87.500. Telefon 636-6952. 50009 GRBAVICA, prodajem odli~an, nov, ukwi`en, odmah useqiv 4.0 stan od 116m2. Telefon 636-8429. 50010

BEOÎN, gra|evinsko zemqi{te 2,5 jutra, 15.050m2, najlep{e mesto, put, svi prikqu~ci, 7e/m2, mogu}a parcelizacija, kompenzacija jedan deo. Telefon 064/314-3714. 86353 PRODAJEM ku}e u Ka}u, Sun~ani breg, novoizgra|ene, ukwiène. Cena povoqna. Telefon 063/543-263. 85628 PRODAJEM 4,5 jutra zemqe u êrevi}u. Telefon 876-362, 064/13-82-150. 86098 PLAC, parcela br. 6643, 13,3 ari, {irine 14 m, izme|u I i II rampe K.O. ûrug, izlaz na Mrtvu Tisu, 15.000e. Telefon 021/520-366. 86145 IZDAJEM-PRODAJEM gra|evinsko zemqi{te, industrijska zona 7km od N. Sada 62 ara sa objektima 32h7 i ~ardakom sa oborima. Pogodno za tov pili}a, koke nosiqe, farma sviwa, gajewe pe~urki, skladi{te poqoprivrednih proizvoda.Tvrd put, struja, voda. Telefon 063/ 548-343. 86359

U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika, telefon: 421-437 ili 063/534-505. 30004 IZDAJEM lokal 64m2 po~etak Bulevara Novosadsakog sajma, preko puta nove zgrade „Aleksandar grup“. Telefon 063/593-372. 86460 PRODAJEM lokal 52m2 centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, razra|en, ukwièn, povoqno. Telefon 063/8923-168. 84790 IZDAJEM lokal na Bulevaru oslobo|ewa 68, preko puta Dnevnika, 160m2, u dva nivoa. Telefon 063/501-131. 86000 IZDAJEM uli~ni lokal, Bulevar oslobo|ewa 67a, 56+18m2, konforan, odmah useqiv sa dve telefonske linije i pogodnim parkingom. Telefon 062/8014-945. 86281 PRODAJEM lokal 52m2, u centru Novog Sada, pe{a~ka zona, kompletan sa opremom za butik, razra|en, ukwièn. Moè izdavawe. Tel. 063/8923-168. 86444

JEVREJSKA ULICA, radionica sa kanalom zidana sa kancelarijom, ukupno 56m2 u pasa`u, idealno za sve vrste posla sa automobilom, cena 150E. Telefon: 064/09-07-889 i 021/547-920. 86478

PRODAJEM gara`no mesto u spratnoj gara`i na Bulevaru oslobo|ewa, kod AMSS-a, ili izdajem. Telefon 063/1240-219 86191

OTKUPQUJEM sva vozila na na{im tablicama, mogu i havarisana, realna procena. Dolazak i isplata odmah. Telefon 064/846-88-70. 84289 OTKUPQUJEM automobile, mogu i havarisani. Dolazak, isplata na licu mesta. Telefoni: 064/150-1200, 021/824885. 85605

KUPUJEM polovne stvari, regal, trosed, dvosed, foteqa, ugaone garniture, trpezarijske stolice, kuhiwe i komode. Telefoni: 021/6617782, 064/336-2847, Joca. 86362 KUPUJEM polovan name{taj: ugaone garniture, regale, sto i stolice, garnitura trosed, dvosed, foteqa. Telefoni: 451-032 i 063/7356243, Mirjana. 86472

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 86448 MOLER - fasader iskusan majstor nepije alkohol, najpovoqnije izvodi molerske radove, demit fasade, adaptacije. Telefoni: 063/518-346, 021/882-133. 86384 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 85168 TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefoni: 021/6391-315, 063/706-1334. 84737 ROLETAR izra|ujem, popravqam sve vrste roletni: venecijanere, mewam gurtne, drvene zamewujem plasti~nim, aluminijske. Telefon 064/11-27-141. 86111

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 40 E. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514. 85691 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah. Kupujem digitalne fotoaparate, DVD - playere, muzi~ke linije! Non - stop, Mladen! Telefon: 421516 i 064/1572-514. 85692

KUPUJEM soni televizore sa lo{om slikom, neispravnim ekranima, ostale televizore, ku}nu tehniku, figure, kristale. Najboqe pla}am, proverite. Telefoni: 063/7746129, 064/9512-178, 062/1882488. 86468

VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 85856

PRODAJEM guske, stare pet meseci. Telefon 064/203-2548. 86396 PRODAJEMO ure|ene tovne pili}e i dovozimo na ku}nu adresu, cena 200din/kg, farma iz Ba~kog Gradi{ta. Telefoni: 021/807-032, 063/10744-38. 85412

NA PRODAJU {tenci Jork{ir terijer, starost 2 meseca, vakcinisani sa papirima. Telefoni: 021/6362-724, 061/11650-25. 86336 PRODAJEM mu{ku crnu patuqastu pudlu staru 7 nedeqa. Telefon 063/584-999. 85999

AGENCIJI za nekretnine potrebni agenti sa iskustvom i direktor prodaje. Plata na procenat. Telefoni: 063/598463, 6621-797. 86327 POTREBAN voza~ za razvoz robe po Vojvodini. Rad na dnevnicu (subotom). Ponude slati na SMS, telefon: 064/580-9610. 86389

UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 062/8110069, 063/7378-261, 063/73-76-768. 86374 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 065/4655-195, 065/4655-194, 062/8110041. 86375 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/4655-205, 065/4655-206. 86376 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419439. 86456 PRODAJEM pe} „kreka veso“ u dobrom stawu, cena 6.000 dinara. Telefon 065/222-30-83. 86502 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/66109-16. 85494

~etvrtak15.oktobar2009.

NUDIM ugaq najpovoqnie cene, kostolac, komad i kocka 3.800 sa prevozom, dunavac za centralno grejawe, kalori~ne pe}i 4.100. din. Telefoni: 064-138-77-58, 021-6-416-020. 061/60-49-721. 85720 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut i kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete itd. Telefon 063/8485-495, 6618-646, 6614-274 85775 NUDIM ogrevno drvo bukovina 3500 iscepano i izrezano, u cepanicama 3300 sa prevozom. Telefoni: 064-138-77-36, 062-8999-321, 061-19-60-888, 061/6049-721 85721

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 44. godini preminuo

Aleksandar Cakovi} Caki Sahrana je 15. 10. 2009. godine, u 15 ~asova, na Ka}kom grobqu. O`alo{}ena porodica: majka Dobrila, Vid, sestra Jelena i brat Nikola. 86593

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Joki Proli} Joji Milenko Kara} sa porodicom.

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Posledwi pozdrav

Aleksandru Cakovi}u

Aleksandru Cakovi}u Sa{i od: sestre Jelene, zeta Radeta, sestri}a Nevene i Jovana.

86576

od: prijateqa Mirka, Radojke, Ratka i Goge Vujakovi}.

86595

86594

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav na{em drugu

Posledwi pozdrav dragom kumu

Joki Proli} Joji

Cakiju

Posledwi i tetki

Nada Rujevi} sa porodicom.

KB ekipa.

Zoran, Jovanka, Nemawa i Tamara.

86577

OG/1

OG/2

pozdrav

Posledwi pozdrav kumu

sestri

Milan Pje{~i} Joki Proli} Joji

Milanu

Posledwi pozdrav sa Fru{ke gore. Sestra Quba, zet Ugqe{a i Nikola.

86578

Dule, Bruno, Igor, Bobe, Viktor i Filip.

Branislav, Dejan i Nada Zori}.

86575

86596

Posledwi pozdrav na{em

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Zvonku

Rada Vuleti}

~oveku kojeg }e klub pamtiti po nesebi~nom davawu, stvarala~kom duhu, upornosti i entuzijazmu. Wegovi jedrili~ari. 86600

ro|ena Joki} Stalno te tra`imo, ali nikako da te na|emo. Sve to {to je oko nas i u nama, to si ti draga Rado. Tu`ni: sestra Nada i brat Radoica sa porodicama, majka Persa i otac Radivoje. 86597

^ITUQE

~etvrtak15.oktobar2009.

Posledwi pozdrav po{tovanom primarijusu Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju

DNEVNIK

Posledwi pozdrav voqenom bratu i stricu

Posledwi pozdrav dugogodi{wem saradniku.

Zvonimir Jovi}

Anti Ivan~i}u

prim. dr Dragoslavu Stani}u

od brata Mirka sa porodicom.

od koleginica i kolega sa posla.

Komemorativni skup }e se odr`ati dana 16. 10. 2009. godine, u 11.30 ~asova, u sali invalidskih organizacija Vojvodine, Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 6-8. Invalidske organizacije Vojvodine.

86588

86585

Posledwi pozdrav drugu

Posledwi pozdrav

Dimitriju Milenkovi}u Loletu

Posledwi pozdrav dobrom ~oveku

Milanu

od: Zorana, Jove, Sa{e i Milorada.

dragom,

2679/P1

Posledwi pozdrav na{em biv{em predsedniku i sekretaru.

Zvonimir Jovi}

Zvonku Jovi}u

od Borketa i Jace.

Jadranka i Dragan Ra|enovi} sa porodicom.

86590

86581

Udru`ewe dijaliziranih, transplantiranih bubre`nih invalida Vojvodine.

86591

Posledwi pozdrav Gari

Posledwi pozdrav

Dragi na{

Posledwi pozdrav majci, baki i ta{ti

Konstantinovi}i, Pu{are i Ko`eqi.

Obave{tavamo vas da je dana 14. 10. 2009. preminuo

Aleksandar Manojlovi}

Milanu Pje{~i}u Bio si nam drag kom{ija.

2679/P

Ru`ici Varga

Cunderu

Dimitriju Milenkovi}u Loletu

iz Temerina 1925 - 2009.

danas si nas jako rastu`io, oti{ao si, a nisi se sa nama ni pozdravio. Ipak, ostavio si nam lepe uspomene po kojima }emo te se se}ati.

86583

Posledwi pozdrav dedi od Mikijevih kolega sa posla.

86592

solista Opere Srpskog narodnog pozori{ta Sahrana je u Gospo|incima 15. 10. 2009. g. u 13.00 ~asova. Autobus za Gospo|ince polazi u 11.30 ispred Uspenske crkve. Kolektiv Srpskog narodnog pozori{ta.

od: }erke Er`ike, unu~adi Maje i Miroslava, zetova Slavka i Gorana i praunuka Strahiwe.

5916/P

Sa tugom i bolom javqamo prijateqima da je preminuo na{ dragi i voqeni

Tvoji: Vlada, Draja, Buba i Sa{a sa porodicom.

Sahrana je u ~etvrtak, 15. 10. 2009. godine, u Temerinu, u 16.30 sati, na Velikom katoli~kom grobqu.

86582

86580

Posledwi pozdrav prijatequ

Dana 14. 10. 2009. godine, u 71. godini preminuo je na{ plemeniti i ne`ni otac i suprug

Qubomiru Jela~i}u

Dimitrije - Lole Milenkovi} Sahrana pokojnika je u Novom Sadu, na Gradskom grobqu danas, 15. 10. 2009. godine, u 15.45 ~asova.

od unuka Denike i Vawe.

O`alo{}eni: sin Miki, snaja Quba, unuci Nemawa i Marko. 86562

86587

Posledwi pozdrav suprugu

Posledwi pozdrav dragom bratu

prim. dr Dragoslav Stani}

Anti Ivan~i}u

ortoped u penziji

Sahrana nam dragog pokojnika je 16. 10. 2009. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Qubomiru Jela~i}u

An|elku Dulovi}u

od: Jovana i Ane Voj~i} sa porodicom.

Neute{ni: supruga Jasmina i }erke Bojana i Jelena.

od porodica: Mileti}, Cvetkovi} i Baji}.

od voqene mu supruge Verone.

Po~ivaj u miru. 86586

86584

86563

86589

^ITUQE

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Posledwi pozdrav na{em kolegi

~etvrtak15.oktobar2009.

Preminuo je na{ suprug, otac, deda i brat

Mazan~ik Peteru

Joka Proli}

1966 - 2009. Sahrana je 15. 10. 2009. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Starom \ur|evu, u Temerinu.

od zaposlenih PTT radnika RJ po{tanskog saobra}aja „Novi Sad”.

O`alo{}ena porodica. 5915/P 86552

Draga mama uvek si bila i osta}e{ deo nas.

Dragoj

Zvonimir Jovi} 1934 - 2009. Sahrana je u petak, 16. 10. 2009. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Joka Proli}

Draga bako hvala ti za sve. Dok mi `ivimo, `ive}e i najlep{a uspomena na tebe. Tvoji unuci: Zoran, Du{an, Slavica i Svetlana.

Pored tebe smo se svi ose}ali sigurno.

Joki Proli}

Ve~no }emo te voleti. Tvoje }erke Slavica i Mika sa porodicama.

posledwi pozdrav od: snaje Gospove i bratanice Qiqane Milovi} sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

86571

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav supruzi

86558

86557

86553

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je umro na{ voqeni otac, suprug i deda

Aleksandar Manojlovi}

Joki Proli}

Milanu Pje{~i}u

Bol koji nosim qubav je ve~na.

Joki Proli}

Porodica Zubac.

Tvoj suprug \ura|.

solista Opere SNP-a Sahrana je danas, 15. 10. 2009. godine, u 13 ~asova, u Gospo|incima. O`alo{}ena porodica. 86569

86555

Posledwi pozdrav po{tovanom i cewenom prijatequ

An|elku Dulovi}u

86486

Posledwi pozdrav

od sestri~ine Slobodanke Baji} sa porodicom.

od sestre Miqe Proli} sa porodicom.

86561

86559

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Nata{a Miladinovi} - Stevani} Neka te an|eli ~uvaju.

od prijateqa Bo`idara i prije Mire Gucunski.

Humanitarni centar kraqica Marija.

Milan Pje{~i} Sa velikom nevericom i tugom opra{tamo se od na{eg dragog Milana. Milane, neka te tata i brat sa an|elima ~uvaju. Porodica Subotin. 86573

86570

3026/P

Posledwi pozdrav svom nerazdvojnom drugu i kumu

Posledwi pozdrav mu`u na{e koleginice

An|elko Dulovi}

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je 13. 10. 2009. godine, u 80. godini preminula na{a draga majka, baka i prababa

preminuo u 74. godini, 13. oktobra 2009. godine.

Sahrana }e se obaviti u petak, 16. oktobra, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

An|elku Dulovi}u od: Nikole Risti}a, wegovih k}erki Vesne, Violete i unuka.

86564

O`alo{}eni: supruga Magda, sin Dejan, }erka Tamara, snaja Qubica, unuci Luka, Nikola i An|ela, brat Miroslav i wegova deca @arko i Natalija.

86566

Aleksandru Manojlovi}u

Melanija Ran|elovi}

„Semenarstvo” doo Novi Sad.

3027/P

Sahrana je 16. 10. 2009. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: sinovi Budimir i Miroslav sa porodicama, }erka Mirjana Milutinovi} sa porodicom i unuci sa porodicama. 86572

^ITUQE z POMENI

~etvrtak15.oktobar2009.

Sa dubokim bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je na{a draga majka, ta{ta i baka

Posledwi pozdrav Goranovom tati

Jelena Male{ev

DNEVNIK

TU@NO SE]AWE

15. 10. 1987 - 15. 10. 2009.

POMEN Danas se navr{avaju tri godine od kako nas je zauvek napustio na{ voqeni i nikad pre`aqeni

@ivko Vukov Ribac

preminula 14. 10. 2009. godine, u 80. godini. Sahrana je danas, 15. 10. 2009. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Nadaqu. O`alo{}eni: }erke Ka}a i Sowa, zetovi Dejan i @arko i unuke Deana i Duwa.

Anti Ivan~i}u S qubavqu i ponosom ~uva}emo uspomenu na Tebe. od kumova Tamare i @eqka.

Milica i }erka Nada sa porodicom.

Slavoqub Veselinovi} Uspomenu na wega, wegovu dobrotu, plemenitost i vedrinu ~uvaju wegovi najmiliji. 86545

86523 86542

Posledwi pozdrav dragom

Sau~estvujemo u bolu zbog prerane smrti Awine i Aleksandrove mame

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

86548

Posledwi pozdrav gospodinu

Posledwi pozdrav dragoj strini, baki i prabaki

Anti Ivan~i}u Nata{e Miladinovi}

Milanu \or|e @ivanov sa porodicom.

Milo{u Savi}u

Kolektiv vrti}a „Vendi” i „Pu`i}” Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo” Novi Sad.

od Vide.

2678/P

86533

86482

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice Ivan~i}. Smr}u na{ega Ante izgubili smo velikog prijateqa na{e ku}e.

@eqku Lon~aru

Danas, 15. 10. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, opra{tamo se od izuzetnog ~oveka, supruga, oca i dede

Milo{ Savi} Ante Ivan~i}a

Kragna, Peca i Borke.

86483

Posledwi pozdrav

86527

86534

na{em dragom i voqenom

Milanu

Luka i Nada sa decom.

Porodica pokojnog Radojice Ostoji}a.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav dragom

Jeleni Male{ev

obele`i}emo u petak, 16. 10. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoja Draga i supruga Ru`ica.

DEKO NA[ NAJDRA@I, SAMO MI ZNAMO KOLIKO BOLI KADA SE NEKO TOLIKO VOLI.

Tvojim odlaskom ostavqa{ beskrajnu prazninu u na{im srcima.

TVOJE JEDINE UNUKE DEANA I SAWA.

Tvoji najmiliji: supruga Katarina, }erka Branka i sin Goran sa porodicama.

86530

86546

86541

Dragi na{

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. oktobra, u 85. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Milanu Pje{~i}u

3 Dana 13. 10. 2009. godine, u 85. godini, posle kra}e bolesti preminula je na{a draga majka, svekrva, baka i prabaka

od Kqute sa porodicom.

86513

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Milane

Milo{ Savi}

Mileva Mili}

Sahrawen je po wegovoj èqi u krugu najuè porodice, 13. oktobra 2009. godine. Nikada ne}emo zaboraviti da su za wega po{tewe i qubav predstavqali najve}e vrednosti u ìvotu.

Teta Milevica i Dara sa porodicom.

O`alo{}eni: supruga Qubica, k}erke Olivera i Tatjana i unuke Deana i Sawa.

O`alo{}eni: sin Dragan, snaja Zora, brat Milorad sa porodicom, unuci Zoran i Slobodan sa porodicama, porodice Mili} i Perovi} kao i mnogobrojna rodbina, kumovi i prijateqi.

86525

86526

Milan Zeqkovi} Zauvek u se}awu: brat Mirko sa porodicom.

86528

ro|. Perovi} 1925 - 2009. iz Ravnog Sela

„Kao da si pre{ao preko velikog lepog mosta {to podse}a na dugu, u zagrqaj bratu i ocu, u neki novi `ivot, na neku obalu drugu!“

86550

Sahrana na{e drage pokojnice je 15. 10. 2009. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Ravnom Selu.

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

Nata{i

Posledwi pozdrav kumi

od: ujaka Milo{a, ujne Stanije, Marije, Tijane i baba Ane.

86508

86500

pozdrav

mojoj

Borivoj Rokvi} Boban 15. 10. 1993 - 15. 10. 2009.

dru`ewe sa tobom ne}emo zaboraviti.

nikada

Kumovi: mali Luka, Sava, Verica, tetka Dara i Nata{a sa porodicom.

Tvoja {kolska drugarica Qubinka i wen suprug Bora.

86491

86471

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Anti Ivan~i}u Porodica ^urovi}.

Bobane, godine prolaze, a tuga je velika za izgubqenim sinom. Volimo te dok smo `ivi. Tvoji najmiliji: tata Laza, mama Qiqa, brat Dule, snaja Dada, sinovci Sr|an i Bobana. 86517

86490

POMEN

Posledwi pozdrav ~ika

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 77. godini preminuo na{ voqeni

Nata{i Miladinovi}

Mita Terzin

Stric Aleksa, strina Bosa i sestre Mira i Danijela.

Porodica Doki}.

86516

86515

Porodica Dimi}.

O`alo{}eni: supruga Marija, sin Veselin, snaja Mirjana i unuk Dimitrije. 86503

86492

Navr{ava se {est meseci od smrti na{e drage

Tu`nim srcem javqamo rodbini i prijateqima da je u 83. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

Nata{i Miladinovi}

Nata{i Izabele Krsti}

Uspomenu na wu ~uva}e: tetka Nada i brat Slavoqub sa porodicom.

od: Renate, Zorana, Reqe i Vawe.

86518

86470

pozdrav

voqenoj

Posledwi pozdrav na{oj

Navr{ava se jedanaest godina bez Tebe, ali tvoj lik i dobrota su uvek sa nama. Tvoji najmiliji.

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav na{oj

Stevan Martinovi}

Anti Ivan~i}u

Sahrana je danas, 15. 10. 2009. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

Osta}e nam zauvek u se}awu.

Posledwi bratanici

POMEN

Olgice

S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na tebe.

Jadranka sa porodicom.

Posledwi bratanici

Posledwi pozdrav ~ika

Nata{i Miladinovi}

Nata{i

Za tvoja dva mala an|ela uvek }u biti tu.

~etvrtak15.oktobar2009.

Nemet Lajo{ U subotu, 17. 10. 2009. godine, u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu poseti}emo wenu ve~nu ku}u i u prisustvu rodbine i prijateqa obele`iti pomen.

Kremacija milog nam pokojnika je danas, 15. 10. 2009. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Marija, sin Laslo, snaja Svetlana, unuci Irena, Ivan i Laslo.

86324

POMEN Navr{ava se 40 dana od smrti na{eg {kolskog druga

Milana Zeqkovi}a dipl. ekonomiste Se}aju ga se wegovi: drugovi i drugarice iz Trgova~ke akademije Be~ej, Generacija 1950/51. 86473

Danas, 15. oktobra 2009. navr{ilo se osam godina od kako nije sa nama na{

O`alo{}eni: sin Steva i snaja Biqana.

86489

86507

Nata{i Miladinovi}

TU@NO SE]AWE

Najo, osta}e{ u tetkinom srcu zauvek.

Najo, ~uva}emo te u srcima od zaborava.

Danas, 15. oktobra 2009. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako su nastradali u stravi~nom po`aru u motelu kod Despotovca na{i najmiliji

Vole te tvoji tetka Radmila i te~a Steva.

Tvoji: Slavica, Dragan, Bojana i Tamara.

Tvoji najmiliji.

86519

86520

86469

Bogdan Ore{~anin Nosimo te u srcu i ~uvamo od zaborava.

Danas je godina od smrti na{eg dragog

Draga na{a

docent dr Vladan Desnica 1972 - 2005.

dipl. in`. Sofija Desnica 1978 - 2005.

Nata{a tiho si se iskrala iz na{ih `ivota, ali u na{im srcima }e{ ostati zauvek. Tvoji: Mina, Dragana, Maja, Sandra, Arsa, Ma{a, Goran, Medeni, Joki, Lale, Sre}ko, Cipi, Brane. 86521

Ne postoji vreme koje mo`e da ubla`i bol, tugu i prazninu, sa ponosom ~uvam uspomenu na divnog sina i snahu. Vladanov tata \uro.

Stevana Kne`evi}a profesora istorije Uvek nam je u mislima. Wegovi najmiliji.

86407 86408

07.00 08.40 09.00 09.30 10.00 10.45 11.00 11.30 11.35 12.00 13.00 13.30 13.35 14.25 15.10 15.15 15.30 15.35 16.00 16.45

Dobro jutro, Vojvodino Tarzan Oko planete Obrazovni program @ivot u divqini Hajde sa mnom u obdani{te Me|uprostor Vojvo|anske vesti Kuhiwica Bez uputa Obrazovni program Vojvo|anske vesti Kop~eva tajna Rej~el Rej Crtani film Ta divna stvorewa Vojvo|anske vesti Frej`er @ivot u divqini Tajna hrane

@ivot na slu`benom putu Ve~era{wa emisija posve}ena je Jovanu ]irilovu, umetni~kom direktoru i selektoru Bitefa s najdu`im sta`om u istoriji svetskih festivala. Gledaoci }e mo}i da vide kako je radoznali de~ak iz Kikinde postao prevratnik u pozori{tu... Autor: Du{ica Pejovi} (RTV 1, 22.30) 17.00 17.20 17.35 18.00 19.00 19.30 20.15 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.45 00.00 00.40 01.05

07.50 08.10 08.30 09.30 11.00 12.10 12.40 13.10 13.35 14.00 15.00 16.00 16.30 16.40 16.50 17.25 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.00

TV PROGRAM

~etvrtak15.oktobar2009.

TV Dnevnik Hop hop - kviz Otka~ena plavu{a Novosadske razglednice Agromozaik TV Dnevnik Me|uprostor Frej`er Dok. program ^ari ribolova Vojvo|anski dnevnik @ivot na slu`benom putu: Jovan ]irilov Me|uprostor - specijal Mali koncert @ivot u divqini Gradovi sveta Kina, nebesko carstvo

Sudija Falkone Pustolovine Marka i Make TV magazin (rus) Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Sednica skup{tine AP Vojvodine, prenos Ukrajinska panorama Finale 4. memorijala „Isidor Baji}“ Gradovi sveta Kina, nebesko carstvo Kad ku}a nije tesna Dodati `ivot godinama Mozaik Hercegovci Novi Sad, veliko gradili{te Gruvawe Kultura i tradicija (rom) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Pustolovine Marka i Maje Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Kop~eva tajna Rej~el Rej Sudija Falkone

Lice s naslovnice (Panonija, 22.40) 08.00 09.00 11.00 12.30 14.25 14.50 15.30 16.00 18.00 18.30 19.05 20.00 20.30 22.00 22.40 23.10 23.40

U susret suncu U ogledalu Multietnik Bez cenzure Ciklonizacija Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Art-boks Pop korn Vojvo|anske vesti Hedonist Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Modni magazin Rotacija

06.05 08.00 09.06 09.20 09.35 10.05 10.35 11.05 12.00 12.13 12.15 12.32 12.45 13.30 15.08 15.10 16.03 16.45 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.03 20.10 21.11 23.30 00.35 00.50 01.00 01.46 03.03 03.24 03.49 04.18 04.46

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Sasvim prirodno Svet ribolova Kapri Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem [ark Dr, film Na{ auto na{im gledaocima 48 sati - svadba Pozori{te u ku}i Kulinarski letopis Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a Kazino Rojal, film [ark Dnevnik Evronet Skrivena meta Najboqe od Bonda, film Svet ribolova @ivot i standardi UNHCR - povratak: Kosovo Oko magazin Sasvim prirodno

07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.25 13.00 13.05 14.00 15.00

Danilo Ki{

Danilo Ki{: Uspomene, se}awa Projekat posve}en spomenu na pisca, povodom 20-godi{wice wegove smrti. TV film o Danilu Ki{u je poku{aj da se iz novog ugla sagledaju `ivot i ostav{tina jednog od najzna~ajnijih stvaralaca druge polovine 20. veka. Scenario i re`ija: Dragomir Zupanc (RTS 2, 22.00) 07.00 07.30 08.00 08.27 08.57

01.21

Kuvati srcem Emisija iz ekologije Trag u prostoru Akva viva derbi 50. Oktobarski salon - Portreti Enciklopedija Garfild i prijateqi Gomboce Sednica Skup{tine Srbije, program zavisi od trajawa prenosa [umska {kola Garfild i prijateqi Zooteka Kroz vrata znawa do putovawa Nemogu}e Gitar art festival Trezor Bond: Devojke su ve~ne, film Obrati pa`wu 007, dok. film Kazino Rojal, emisija o filmu Ovo je Srbija Svetska politika Bardovi teatra: Ru`ica Soki} Odbojka- PS: Partizan - NIS Vojvodina, prenos [umska {kola Enciklopedija 50. oktobarski salon: Portreti @ivot i standardi Srbi u svetu Kapri Danilo Ki{: Uspomene, se}awa Mera za muziku Evolucija i budu}nost Emisija o filmu: Kazino Rojal Kazino Rojal, emisija o filmu Bond devojke su ve~ne, dok. film Obrati pa`wu 007, dok. film

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.00 17.55 18.35 19.15 19.45 20.00 21.00 22.30 23.00 23.30 00.00 00.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Na tragu prirode Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Slatka moja Vesti Na tragu prirode Ju`ni Bruklin Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Ju`ni Bruklin Film: Prolazi zima Slavni Svi vole Rejmonda SMS Glas Amerike Film: Prolazi zima

09.04 09.12 09.37 10.00

10.00 11.10 12.10 12.35 13.00 13.35 14.05 15.15 15.40 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.30

Hrana i vino Pod suncem Sen Tropea NS klinci Lude godine Objektiv Vitra` Luna-sirena sa Kariba [ira, princeza mo}i NS klinci Razgoli}eni Objektiv (slov) Objektiv Pod suncem Sen Tropea Hrana i vino Objektiv (ma|) Objektiv [ira, princeza mo}i Crta Luna-sirena sa Kariba Objektiv Pod suncem Sen Tropea Razgoli}eni

08.00 ATP Masters [angaj 1/8 finala 16.00 NHL. Boston – Kolorado 17.45 Kvalifikacije za SP: Engleska – Belorusija 19.30 Atletika 20.00 Evroliga: Makabi – Olimpija 22.00 ACB Liga: Caja Laboral – Bilbao 00.00 TVS 01.00 NHL Pregled 01.30 NHL: Detroit – LA Kings

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Tajne avanture @ila Verna, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Auto fle{, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Kontranapad, 22.45 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Film, 02.00 No}ni program. 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

Eva Grin

Kazino Rojal Yejms Bond je novi agent u timu tajne obave{tajne slu`be MI6. Po{to je posle dva uspe{na ubistva stekao status 00 agenta, Bond dobija zadatak da ode na Bahame gde se u kockarskoj igri mora suprotstaviti Le [ifru koji je povezan sa teroristima... Uloge: Danijel Krejg, Eva Grin, Mads Mikelsen, Yudi Den~ Re`ija: Martin Kembel (RTS 1, 21.11)

07.00 07.55 08.50 10.05 11.00 11.30 12.30 13.00 15.15 15.30 16.25 17.20 17.50 18.00 18.33 18.35 19.05 19.10 20.10 20.00 21.10 22.15 01.30 01.30

âri Ukradena sre}a Slatka tajna Sme{na strana ìvota Foks vesti Mesec Koman~ija Sibil Film: Pogodi ko dolazi Foks vesti âri Nepobedive Banzuke Svet na dlanu Survajver Foks vesti Survajver Kviz: Ludi kamen Survajver Divqa stvorewa Survajver Mame u {trajku Fajront republika Film: Posledwi brak mafije Foks vesti No}ni program: Foks non-stop

DNEVNIK

10.01 10.09 10.33 10.59 11.37 12.10 12.47 13.50 14.40 15.30 16.00 16.39 16.57 17.57 19.22 19.44 20.00 20.05 20.30 21.00 22.00 23.40 23.08 23.30 00.07 00.32

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije. 07.00 Uz kafu, 07.15 Vi{e od sporta, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 CI 5, 11.00 Ku}ica u cve}u, 11.30 Nemi svedok, 12.30 Auto fle{, 13.00 Farma, 14.00 @ivot je to ..., 15.00 Sportski pregled, 16.00 Lek iz prirode, 17.00 Beni Hil, 18.00 Portret, 19.00 Objektiv, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

15.30 16.35 17.05 18.15 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 00.15 01.20

Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, uìvo Dolina sunca Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat Vesti B92 Uve}awe Replika Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Jezero dabrova na Stenovitim planinama Veliki brat, uìvo Stawe nacije Moje drage kom{ije Veliki brat, uìvo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki brat Uvod u anatomiju Vesti B92 Veliki brat, uìvo Moje drage kom{ije Saut Park

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 15.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 00.00 00.40 00.45

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Anali Haf Farma (ìvo) Nevina Farma Ja imam talenat Farma (ìvo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Napu{teni an|eo Daniela Nacionalni dnevnik Farma Sve za qubav Riko{et Farma (ìvo) Mu}ke Ekran Film: Grobqe ku}nih qubimaca 02.30 Film: Pucwava

07.55 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 08.30 Kaskaderi 09.00 Zentriks 09.30 Kraq dinosaurusa 09.50 Papirmanija 10.00 Lude godine 10.50 Skloni{te 11.40 [aman king 12.00 Denis napast 12.30 Viva piwata 12.50 Nodi 13.00 Skupijeve avanture 13.30 Kliford 13.55 Mala princeza 14.05 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 14.35 Kenguri ko{arka{i 15.00 Kraq dinosaurusa 15.30 Fantomacan 16.00 [aman king 16.20 Skloni{te 17.00 Lude godine 17.45 Papirmanija 18.05 Yem

Bora \or|evi}

Nije lako biti ja Frontmen legendarne rok grupe „Ribqa ôrba” Bora \or|evi} proveo je jedan dan sa autorom emisije @ivojinom Krsti}em u svom ôrba kafeu. Sazna}ete sve o Borinim anegdotama i druèwima sa qudima... (Ko{ava, 22.05)

Deniz Krozbi

Grobqe ku}nih qubimaca Porodica Krid doseqava se u malo mesto u ku}icu koja se ~ini idealnom. Ubrzo saznaju da se iza ku}e nalazi lokalno grobqe za qubimce. Wihovu ma~ku koja strada tamo sahrawuju i ma~ka o`ivqava, ali sasvim druga~ije... Uloge: Dejl Midkif, Fred Gvin, Deniz Krozbi, Bred Grinkvist Re`ija: Meri Lamber (Pink, 00.45)

18.35 18.55 19.20 19.30 19.55 20.55 21.10 22.05 23.05 23.55 00.05 00.10 00.40 01.20 02.10 03.00 04.00 04.25 05.10 05.25 06.20

Kineski dok. program Telemaster Rekord Brzotrz, kviz Zabrawena qubav (Klon) Telemaster Arena Nije lako biti ja Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza Vejb Zakleti na }utawe Svet nekad Razmirice Smicalice Kineski dok. program Zakleti na }utawe Brzotz, kviz Zabrawena qubav (Klon) Vremenska prognoza

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Rusinski magazin, 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine Stara Pazova, 17.45 Mobil e, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Veze, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

~etvrtak15.oktobar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

GENIJALNI PARISKI BOEMI I AVANGARDISTI

Pi{e: Dan Frank

Rob Morou

SERIJA

@ivot na severu Yoel je jedini zapawen otkri}em smrznutog vunastog mamuta. Kris ponovno upoznaje devojku, ~ije se lepote se}a iz sredwe {kole. Moris za Barbaru priprema ve~eru iznena|ewa za ro|endan, zajedno s violinskim nastupom ~oveka, koji je razneo wegov kamionet… Uloge: Rob Morou, Yenin Tarner, Beri Korbin, Yon Kulum, Daren E. Barous, Sintija Gijari, Yon Korbet, Peg Filips, Elejn Mils Autor: Yo{ua Brend (Nova TV, 00.45) 08.05 08.15 08.40 10.10 11.50 12.40 13.25 14.25 15.25 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.40 02.40 03.25

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

06.00 07.30 07.55 09.45 11.35 13.30 14.05 16.05 18.30 20.05 22.05 22.35 23.55 01.35

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Rebelde Otvori svoje srce IN Na{a mala klinika Najboqe godine Nove avanture Pipi Duge ^arape, film Vesti „Na{a mala klinika” IN Dnevnik Najboqe godine Trenutak istine Provereno Vesti Zakon brojeva Sajnfild @ivot na severu Ezo TV Krvava ve~era, film In magazin

Misterije istorije Dikens u Americi Viktorijanska farma Cigle: Putovawe od Vavilona do Vajnberga U qubavi, na vlasti Kako se raspao Sovjetski savez Tajni ratovi Japan u ru{evinama Pisani kod Pqa~ka{i olupina Viktorijanska farma Drevna otkri}a Isus Hrist – godine koje nedostaju @iveo Pakistan Vazdu{ni dueli Hladnog rata Ubistvo ledenog ~oveka Pri~a o krompiru Pqa~ka{i olupina Viktorijanska farma

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Ek{n men Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Tali~ni Tom Povratak otpisanih Mocart i kit Potra`i Vandu Kos Kona~no odbrojavawe Uto~i{te Ne prilazi Marko Polo

Zabava g|e Vortington Filmovi i zvezde Uhvati i ostavi Legenda o jezeru Indijana Yons i ukleti hram Holivud na snimawu Imewak Letopisi Narnije: Princ Kaspijan Stari morski vukovi Neustra{iva Kejti Morgan na erotskim igra~kama Porno 2 Daleka strana Jerihona Dobri Nemac

07.00 09.10 10.15 11.10 12.00 12.15 12.30 13.20 14.20 14.35 15.35 16.20 17.35 18.22 18.35 19.30 20.10 21.15 22.00 22.35 00.05 01.00 01.45

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca ûdesni spas Opra {ou Dnevnik TV kalendar Oprezno s an|elom Mekolodove }erke TV kalendar Trenutak spoznaje Dok. film Hrvatska uìvo Najslabija karika, kviz Kod Ane Dolina sunca Dnevnik Ko èli biti milioner?, kviz Dosije.hr Pola ure kulture Otvoreno Vreme za kwigu Zvezdane staze: Vojayer Ksena - princeza ratnica

07.00 Meklodove }erke 08.00 Ubistva u Midsameru 10.00 Ivana Trump’s for love alone 12.00 Meklodove }erke 13.00 Sudija Ejmi 14.00 Ubistva u Midsameru 16.00 Ubistvo iz zadovoqstva 18.00 Gardijan 19.00 Sudija Ejmi 20.00 Yordan 21.00 Grehovi iz pro{losti 23.00 Uzbu|ewe zbog ubistva 01.00 Zakon i red

08.20 08.50 09.40 11.45 12.10 12.40 13.05 13.20 13.45 14.40 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 23.50 00.40 01.25 02.10

Korak po korak Princ iz Belera Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Jezikova juha, rijaliti {ou Uvod u anatomiju O~ajne doma}ice CSI CSI Wujork Kosti Astro {ou

SERIJA

Rozalin San~ez

Gas do daske 2 Policijski detektiv Yejms Karter na godi{wem odmoru je u poseti kod svog prijateqa, hongkon{kog detektiva Lija. I dok je Karter neprestano u potrazi za zabavom, Li istraùje podmetnutu bombu u ameri~koj ambasadi. Sumwa se da iza napada stoji Riki Tan, nekada{wi policijski partner Lijevog oca, a sada vode}i gangster… Uloge: Yeki ên, Kris Taker, Yon Loun, Rozalin San~ez Reìja: Bret Ratner (HRT 2, 20.05) 07.58 08.10 08.25 08.40

19.30 20.05 21.55 22.45

Pri~a o Trejsi Beker Mogu ja! Iznad crte Lagodan `ivot Zeka i Kodija Paulino leto Vip Muzi~ki klub Prenos sednice Hrvatskog sabora Dragi Yone Prijateqi Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} Pri~a o Trejsi Beker Kokice Zvezdane staze: Vojayer Vreme za kwigu Rijeka: Rukometne kvalifikacije za EP (@): Hrvatska - Holandija, 1. poluvreme Rijeka: Rukometne kvalifikacije za EP (@). Hrvatska - Holandija, 2. poluvreme Vip Muzi~ki klub Gas do daske 2, film Bez traga Vip Muzi~ki klub LP

06.00 08.00 10.00 12.00 13.50 15.40 17.30 20.00 22.00 00.00

Teorija prozora Drugi vid Bufalo Bil i Indijanci CB4 Patak Hauard Rt straha Moja Afrika Elizabeta Zatvorenik Svilena qubav

07.00 10.00 11.00 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Pri~a iz rodnog grada Moja slatka debequca @ene fudbalera Pqa~ka u sred dana Moja slatka debequca Sout Park @ene fudbalera Voda Sout Park 24 sata Pqa~ka u sred dana Kanzas Pacifik

09.05 09.30 10.00 13.30 13.55 14.15 15.00 15.15 15.38 15.50 16.20 17.05 17.55

18.45

O~ajne doma}ice Karlosova tetka Koni zamoli Gabi da joj pri~uva }erkicu Anu. Ali izgleda da Ana nipo{to nije nevina{ce kakvim se na prvi pogled ~inila. Linet se naquti na Toma kad joj do|e s idejom da se vrati na fakultet jer ne veruje wegovoj pri~i o `eqi za boqom edukacijom, nego u svemu vidi o~ajni~ki poku{aj zadr`avawa dodira s mlado{}u… Uloge: Teri Ha~er, Felisiti Hofman, Mar{a Kros, Eva Longorija, Nikolet [eridan, Dejna Dilejni (RTL, 21.50)

Teri Ha~er

10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.35 11.45 12.45 14.45 17.00 18.00 19.10 19.25 20.00 23.00 00.30 01.00

Kako se pravi? Budu}i svet Majami ink Automobili Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Budu}i svet Razotkrivawe mitova Kako to rade? Kako se pravi? Gamadatori Najzlobniji Serijske ubice U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Automobili Ameri~ki hotrod automobili

Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Formula 1 Borila~ki sport Rvawe Rvawe Fudbal

Utorkom u kafani udri do zore Kad Pikasova grupa s Monmartra prelazi Senu, pesnika prire|uju se banketi na koje se sjati i do 800 ona to ~ini pre svega da se sretne s qudima od pera. zvanica. Utorkom u „Klozeriju“ se sastaje mawi krug Apolinerovim prijateqima. A Monparnas ìvi po bekrija ~ije su terevenke vrlo bu~ne. Neki ~ak pepesni~koj kadenci „Klozeri de Lila“, kafane na {a~e s Monmartra. Kad otvore vrata kafane, slikaglasu, koja je nekad bila obi~no svrati{te. Ali tu ri „Bato-Lavoara“ uvi|aju da su na nepoznatom teresada dolaze Mone, Renoar, Verlen, @id i Pol For, nu. ~ija je uloga presudna u susretu umetnika i umetnoBa{ tu se 1905. sprijatequju s Alfredom @aristi Monmartra i Monparnasa. Ali on je bio princ. jem, Apolinerovim prijateqem. On ih je naprosto Princ pesnik. Izabran je zaludeo stra{}u prema posle Verlena i Malarvatrenom oru`ju. „@ari, mea, a pet listova 1912. onaj s revolverom”, re}i organizuju referendum da }e Breton o li~nosti koimenuju naslednika tih ju nadrealisti veli~aju i dana preminulog Dijereks wom dele dve strasti: sa. Za Fora glasa 350, smapoeziju i pucawe bojevim traju}i ga najboqim namecima. stavqa~em francuske Prvi ga je “naciqao” kwièvne tradicije. No, Apoliner: @ari mi se nikad nije imao prebijene ukazao kao oli~ewe mlapare u xepu. Kad ga upitaju de reke bez brade, u mokroj od ~ega ìvi, s osmehom ode}i utopqenika. Mali odgovara: oklembe{eni brkovi, re– Zaboga, pa od pisawa! dengot s lepr{aju}im pePrepisuje sopstvena de{evima, meka ko{uqa i la i prodaje ih kolekciobiciklisti~ke cipele, narima rukopisa. sve to ima ne{to meko, Svakog utorka skupqa sun|erasto: polubog je pristalice u „Klozeriju“. jo{ vlaàn, reklo bi se Likom i pona{awem podda je pre neki ~asak izise}a na musketara. Vitak, {ao mokar iz kreveta dugokos, ufitiqenih brkud proti~e wegov takova, crne kravate uvu~elas. ne pod kaput zakop~an do U to vreme @ari je ve} grla, on se smeje, drì tvorac patafizike, “nauzdravice i bez dlake na jake” koja namerava da svet ziku pripoveda svakovrposmatra polaze}i od wesne zgode. Glavni je i vodi govih izuzetaka i paraigru. êsto u sitne sate doksa, mimo uobi~ajenoslaba{nim glasom reci- @ari sebe nije voleo da gleda ni na slici sti i konformizama u mituje genijalne pesme. Kat{qewu. Kad ga je Apolikad se popne na sto i peva uz pratwu klavira, drugih ner upoznao, @ari be{e ve} objavio radove kao “Ceglasova i klicawa „@iveo!“ koji ne prestaje do zore. zar-Antehrist”, “Dani i no}i” i “Nad-mu{ko”. NaWegov kolega, Jan Papadijamantopulos, po svom ro~ito se pro~uo po skandaloznom komadu koji je kwièvnom imenu @an Moreas, slu{a, odobrava, 1896. u pozori{tu Evr revoltirao tradicionalipi{e stihove u dimu i magli alkohola. Taj ~ovek ~usti~ki Pariz. Na prvu repliku: „Govnarko jedan!“, desne kulture sedi za svojim stalnim stolom, pijan, sala je sko~ila na noge. s odsjajima monokla koji pada na obojen brk, a brk @ari ìvi u stan~i}u koji je po wegovoj meri, golica usta koja izgovaraju uvrede na ra~un Morasoako ne i po slici. Na tre}em i po spratu je, gde ga vih desni~ara. [to svaka~esto pose}uju Apoliner ko ne ~ini da se smu~i Poi trgovac slikama Amlu Lotu, drugaru od pre broaz Volar. Zalupaju na Alfred @ari se naro~ito pro~uo nekoliko ve~eri koji je po skandaloznom komadu koji je 1896. vratanca u`qebqena u jednom do{ao me|u wih i stepeni{te. Kad se kriu pozori{tu Evr revoltirao zakleo se da wegova noga lo vrata otvori, posetitradicionalisti~ki Pariz. Na prvu tamo vi{e ne}e kro~iti. oca lupi pravo u grudi. Smetale su mu legendarna Glas iznutra zapoveda repliku: „Govnarko jedan!“, Moreasova prqav{tina i posetiocu da se sagne kasala je pobesnela i sko~ila na noge procenat alkohola kod ko bi stanar mogao videsvih. Povrh sveta, te ve~eti lice onoga ko napoqu ri Lotu nisu sve koze na broju: saznaje da je wegov stoji. Ako je prijateq, @ari ga uvodi u sobu vrlo “Mali prijateq” za pet i po godina prodat u svega niskog plafona gde se mora sagnuti pri hodu. Ku}e500 primeraka. vlasnik je svoje stanove podelio nadvoje, ra~unajuS Moreasom i Salmonom, For je 1905. pokrenuo }i da udvostru~i zaradu tako {to }e ih izdavati ~uveni ~asopis „Stihovi i proza“. Wih trojica postanarima niskog rasta. @ari je dopirao ta~no do zajmili su 200 franaka, pretvorili ih u po{tanske plafona. Volar tvrdi da je ìveo s nekakvom somarke i poslali 2.000 pisama prvim mogu}im pretvom, ~ije je teme bilo belo od plafonskog gipsa. I platnicima. âsopis je bio spomenik francuske sam pisac bi ga katkad okrznuo, pa je imao belu kokwièvnosti do Prvog svetskog rata, kad se ugasio. su na temenu. Ne zna se da li je sova bila od mesa i Svoje stranice otvorio je slavnim piscima. Sedikostiju ili od porcelana, ali se Breton jadao na za{te mu je u stanu osniva~a. Trubaduri simbolizma dah iz kaveza sa sovuqagom. pribegavaju izrazitoj slikovitosti, misterioznoj @ari spava na vrlo niskom krevetu i pi{e leèsnazi koju analiza nije kadra da objasni. Velik zago}i. Na zidu visi slika koju mu je naslikao wegov privornik te {kole je jednom u tri dana i @an Moreas, jateq Carinik Ruso. Na woj je predstavqen @ari s koji ~e{}e mewa {kole nego ko{uqe. Ipak, simbopapagajem i kameleonom. Na woj su se videle izvesne lizam nije trajno obeleìo kwièvnost. „prepravke“, jer je model isekao svoju siluetu, pa je Od prvog broja ~asopis ra~una sa 400 pretplatnina platnu ostala rupa u prirodnoj veli~ini. @ari ka. Ubrzo ih ima po ~itavom svetu. U ~ast omiqenih nije mogao da gleda sebe, pa ni na slici. Kwigu Dana Franka „BOEMI” u izdawu „Slu`benog glasnika”, po ceni od 1.404 dinara, moète naru~iti putem telefona 011/36–444–52 ili mejla prodaja@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

~etvrtak15.oktobar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Poslovna situacija je blokirana, pa }ete odlo`iti neke obaveze. Nemojte biti zabrinuti i tu`ni, to je samo prolazna melanholija. Znam da biste hteli mnogo vi{e, ali budite strpqivi. Novi izazovi su na vidiku.

BIK 20.4-20.5.

Uozbiqili ste se, i suvi{e, za svoje godine! Nedostatak novca i qubavi vas dovodi u situaciju da prepoznate svoje prioritete. Budite dosledni u onome {to ste naumili. Upornost je jedna od va{ih ja~ih strana.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

15. oktobar 2009.

Vesele prirode, komunikativni i spremni na saradwu, danas moète imati odre|ene probleme s odre|enim ènskim bi}ima. Po{tujte pravila i ograni~ewa, bez prevelikih diskusija i polemika. Mesec prolazi kroz zemqani znak Device, u susret i zagrqaj hladnog Saturna, pa se nemojte ~uditi svom neraspoloèwu i depresivnim mislima. Posvetite dovoqno vremena i pa`we uku}anima. [tedwa je najboqi oblik dugoro~nog planirawa. Niste zadovoqni svojom finansijskom situacijom, pa se aktivirajte u pravcu poslovnog sastanka i zarade. Dobar odnos s kolegama, pun poverewa. Danas ste okruèni ènskim bi}ima, a pod promenqivim okolnostima, pa vam nije lako! Zadrà}ete svoju ozbiqnost i doslednost, i pored ~udnih i vragolastih uticaja u svom okruèwu. Ozbiqnost.

VAGA 23.9- 23.10.

Danas deluju skriveni neprijateqi ili nepouzdane okolnosti koje vam ne idu u korist. Budite strpqivi! Sastanak iza zatvorenih vrata je veoma uspe{an. Dobar odnos s inostranstvom, tako|e. Vernost.

[KORPION 24.10- 23.11.

Dru`ewe i kontakti s prijateqima mogu biti prijatni i obavezuju}i u isto vreme. Nemojte na sebe preuzimati i suvi{e odgovornosti i obaveza, ako ba{ ne morate. Ure|ewe `ivotnog i poslovnog prostora.

STRELAC 24.11- 21.12.

Ozbiqno shvatite i prihvatite situaciju u karijeri ovih dana jer mo`e do}i do odre|enih dugoro~nih opredeqewa. @ene su, trenutno, zauzele pozicije i ta~ke kqu~ne za vas. Uspe{no putovawe.

JARAC 22.12-20.1.

Imate povoqan upliv Meseca i Venere iz zemqanog znaka Device, pa izgleda da su svi zainteresovani za to da vas podr`e i sara|uju s vama. To je zato {to ulivate poverewe i {to ste se ve} dokazali.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Naglo je zahladnilo, {to moè uticati na va{e raspoloèwe jer ste podlo`ni raznim unutra{wim i spoqa{wim previrawima, osetqivi na sve i svakog. Samo ìvite u budu}nosti, a za sada{wost!

RIBE 20.2-20.3.

Gde god da skitate, lutate, bilo {ta da tra`ite, sve }ete na}i u svom srcu i svom domu. Qubavni odnos vam uliva pouzdawe i sigurnost, pa ne budite impulsivni. Avanture i iznenadne strasti su prisutne.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Serena u mini}u

OBLA~NO,

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 11 Ni{

Nakon {to je nedavno pozirala potpuno gola za magazin ESPN, teniserka Serena Vilijams je opet odlu~ila da razveseli svoje oboàvaoce. Ovaj put pogledom na wen oskudni autfit, ta~nije mini} koji je istakao wene nabildovane noge. I dok se neki gnu{aju nad wenim bicepsima i tricepsima, drugi hvale wen izgled jer je i mi{i}ava i ènstvena. Najva`nije je da je sama Serena zadovoqna sobom i da se lepo ose}a u svojoj koì. Serena Vilijams je i slu`beno najboqa teniserka na svetu, tako da su weni mi{i}i, zapravo, zlata vredni.

Evropa

ALI SUVO

Madrid

NOVI SAD: Prete`no obla~no i ve}i deo dana suvo. Duva}e umeren zapadni vetar. Pritisak malo iznad normale. TemperatuRim ra od 3 ujutru do 8 stepeni po podne. London VOJVODINA: Obla~no i hladno. Mogu}a je povremena slaba ki{a na severu i istoku, a na jugu Vojvodine mo`e biti kratkotrajnih Cirih sun~anih intervala. Duva}e umeren zapadni vetar. Pritisak iznad Berlin normale. Jutarwa temperatura 1, a maksimalna 9 stepeni na jugu. SRBIJA: Na severu obla~no i hladno sa slabom ki{om. U ostaBe~ lim predelima ujutru mogu} slab mraz, a tokom dana sun~ani peVar{ava riodi. Duva}e umeren zapadni vetar na severu, a u ostalim krajevima slab jugozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperaKijev tura -3, a maksimalna 12 stepeni. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana se zadr`ava hladno vreme, ali ipak sa malo ve}im temperaturama. Za Oslo vikend obla~nije vreme, povremeno sa slabom ki{om, a na planiSt. Peterburg nama sa snegom. Vetar slabiji.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Blago smawewe tegoba kod svih hroni~nih bolesnika izuzev cerebrovaskularnih i reumati~ara. Od meteoropatskih reakcija je mogu}e o~ekivati glavoboqu, nesvesticu, bolove u kostima i zglobovima i neraspolo`ewe. Oprez u saobra}aju!

VIC DANA

17 14 5 6 6 2

Gledaju koko{ke na televiziji kulinarsku emisiju. Kuvar u jednom trenutku stavi pile u rernu, a na to jedna koko{ka ka`e: - Joj, mewaj kanal, pa ovo je horor film!

SUDOKU

14 8 5

Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

1 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

13 (11)

Slankamen

112 (-4)

Apatin

75 (8)

Zemun

198 (0)

Bogojevo

68 (9)

Pan~evo

240 (0)

Ba~. Palanka

77 (7)

Smederevo

434 (-8)

Novi Sad

66 (2)

Tendencija porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

162 (0)

S. Mitrovica

60 (29)

Tendencija porasta

Senta

225 (1)

Beograd

157 (2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

313 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

106 (-4)

NERA

Hetin

66 (-14)

TISA

-70 (5)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

Kusi}

46 (16)

1 9 8

1 2

5 1

1 5

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 5

Re{ewe iz pro{log broja