Dnevnik 15.oktobar 2010.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 15. OKTOBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22870 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VLADA ODLU^ILA DA PRODA DR@AVNU TELEKOMUNIKACIONU KOMPANIJU

Telekom na licitaciju, narodu besplatne akcije str. 5

NASLOVI

„TESLA FEST” U NOVOM SADU

Politika 2 Usvojena Deklaracija o osudi zlo~ina nad Srbima 3 Da~i}: \enova je nastavak 10. oktobra

Ekonomija 4 Vi{e od 200 kandidata za propala preduze}a 4 Gazde spremne i na {trajk

Dru{tvo 6 Kako ven~anicu pretvoriti u diplomu

KONA^NO DOGOVOR O ISPLATI BONUSA ZA PENZIONERE

Novi Sad

Pet crvenih ve} sutra

7 Poskupelo i sahrawivawe 9 Kanalizacija kroti sremska klizi{ta

Vojvodina 11 ^araparu prodaju na par~e

str. 4

Crna 13 Zbog ubistva taksiste 18 godina robije 13 Za rawavawe ~etvorice mladi}a 13 godina

Stari paso{i do kraja 2011.

Svet 22 Protivraketni {tit NATO za celu Evropu

Najvi{a temperatura 17° S

Foto: N. Stojanovi}

Promenqivo

Klinci puni ideja

str. 8

Vlada Republike Srbije usvojila je na ju~era{woj sednici Predlog zakona o izmenama Zakona o putnim ispravama. Rok va`ewa starih paso{a produ`uje se do 31. decembra 2011. godine.

SAOBRA]AJCI ULOVILI NOVOSA\ANINA ZA GINISA

S pet promila alkohola `iv za volanom str. 13

SPORT

str. 16 – 21

PENZIONISANI BE^EJSKI BIRTA[ VINCE BOGNAR OD OTPADA NAPRAVIO VOZILO

STOJKOVI] BRANI PROTIV SMEDEREVA

ANA SIGURNA U LINCU, NOLE U [ANGAJU

VE^ITI HO]E I DERBI I PUBLIKU

POMO] KLADIONI^ARIMA

Auto kojem radar ni{ta ne mo`e str. 15

2

POLITIKA

petak15.oktobar2010.

VESTI E{ton i Klinton o Srbiji Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton i visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku Ketrin E{ton izrazile su ju~e „neophodnost {to br`eg pokretawa dijaloga“ Beograda i Pri{tine, javqa Bi-Bi-Si. Visoke zvani~nice EU i SAD nisu, me|utim, posle razgovora u Briselu novinarima rekle ni{ta o mogu}nosti da ministri EU ve} na sastanku 25. oktobra preporu~e Evropskoj komisiji da ponudi Srbiji formalno status kandidata za ~lanstvo, navodi britanski radio. Govore}i o regionu Zapadnog Balkana, zalo`ile su se za „zajedni~ki rad Brisela i Va{ingtona na stabilizaciji“ Bosne i Hercegovine i na unutra{wim reformama u toj zemqi da bi se obezbedilo weno daqe pribli`avawe Evropi.

Jovanovi} za ulazak u NATO Predsednik Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} izjavio je ju~e da je kqu~no da Srbija donese odluku o ulasku u NATO, jer bi to sna`no preokrenulo poziciju i potencijale Srbije u Evropi. „Jasno evroatlantsko opredeqewe zemqe je garancija za ostvarewe onih ciqeva koje smo postavili pred na{e dru{tvo pre deset godina, ka kojima se sporo kre}emo u ovom trenutku“, rekao je Jovanovi} na Kongresu evropskih liberalnih demokrata i reformista (ELDR) u Helsinkiju, saop{tio je LDP. Jovanovi} je istakao da bi ulazak Srbije u NATO relaksirao problem nepoverewa prema Srbiji. „Kona~no, to bi bio sna`an signal investitorima, a to je ono {to je kqu~no i ~ime se bave svi lideri i sve ozbiqne politi~ke elite u zemqama Evrope. Zato su danas takav stav i politika LDP-a dobili mnogo podr{ke kod premijera, poslanika Evropskog parlamenta, komesara Evropske komisije“, rekao je Jovanovi}.

Zapaqena zastava Srbije Nekoliko desetina mladih Albanaca ve~eras se okupilo ispred ambasade Srbije u Tirani protestuju}i zbog incidenta kada su srpski navija~i u \enovi zapalili albansku zastavu, javila je italijanska novinska agencija Ansa.

Protesti u Tirani odvijali su se pod budnom kontrolom albanske policije i trajali su nekoliko minuta, prenela je Ansa. Okupqeni su na kraju protesta zapalili zastavu Srbije ispred kapije ambasade, navela je Ansa. Jedan od demonstranata viknuo je „Ako oni mogu da zapale na{u zastavu usred stadiona, pred hiqadama qudi, onda to mo`emo i mi ovde“, prenela je Ansa. Albanska policija je profesionalno delovala spre~iv{i ugro`avawe imovine i `ivota radnika ambasade Srbije, nakon {to su albanski huligani spalili srpsku zastavu ispred ambasade Srbije u Tirani, izjavio je ambasador Miroqub Zari}.“ Nezvani~no su nam rekli da su uhapsili vo|e demonstracija, a to su uglavnom bili mladi qudi ispod 20 godina, koji nisu sa sobom nosili nikakvu opremu za razbijawe imovine ili ugro`avawe `ivota. To je bila masa koja je o~igledno bila zavedena nekim politi~kim idejama“, rekao je Zari} u izjavi za Tanjug.

Protest u Pri{tini Studenti Univerziteta u Pri{tini protestovali su ju~e zbog toga {to su srpski navija~i na prekinutoj fudbalskoj utakmici reperezentacija Italije i Srbije u \enovi zapalili dr`avnu zastavu Albanije. Oko 200 studenata okupilo se ispred studentskog centra i zatim su oki}eni albanskim zastavama u povorci pro{li centrom Pri{tine. U~esnici protesta su uzvukivali: „Da}emo `ivot za na{u zastavu!“, „Mi smo jedno!“, „Jedan narod, jedna zastava!“. Iako su pojedini u~esnici protesta najavqivali da }e na platou ispred Narodnog pozori{ta u centru grada zapaliti dr`avnu zastavu Srbije, to se nije desilo.

DNEVNIK

BURNA RASPRAVA U SKUP[TINI SRBIJE O DEKLARACIJI O STRADAWU SRPSKOG NARODA I GRA\ANA SRBIJE

Da se politika koja je dovela do zlo~ina vi{e nikada ne ponovi U Skup{tini Srbije nema jedinstva vlasti i opozicije o predlogu deklaracije o osudi zlo~ina po~iwenih nad pripadnicima srpskog naroda i gra|anima Srbije. Vlast je jedinstveno stala iza predlo`enog dokumenta, ali osim LDP-a, podr{ku nije dala nijedna opoziciona stranka.

Za deklaraciju su glasala 133 poslanika, koji su bili u sali. [efica poslani~ke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolunxija u ime predlaga~a upozorila je ju~e na to da ciq deklaracije nije da podstakne raspravu u kojoj bi se takmi~ili u patriotizmu i nadmetali u dokazivawu `aqewa nad `rtvama.

– Smisao deklaracije je da se zlo~ini nad Srbima nikada ne zaborave, da po~inioci ne izmaknu pravdi i da se politika koja je dovela do toga vi{e nikada ne ponovi – rekla je ona.

Vlada Srbije bi bila dovedena u pitawe da se na dnevnom redu parlamenta nije na{la deklaracija o osudi zlo~ina nad srpskim narodom (Dragan Markovi}) Skup{tina Srbije, usvajawem deklaracije, istakla je Nada Kolunxija, poziva parlamente susednih zemaqa da imaju isti odnos prema svim `rtvama u ratovima u biv{oj Jugoslaviji, kao i me|unarodne institucije koje procesuiraju odgovorne za zlo~ine da kazne i one koji su po~inili zlo~ine nad Srbima.

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} Palma zahvalio se poslanicima “{to je ova tema kona~no do{la na dnevni red”. Pre po~etka sednice novinarima je izjavio da bi Vlada Srbije bila dovedena u pitawe da se na dnevnom redu parlamenta nije na{la deklaracija o osudi zlo~ina nad srpskim narodom.

– Poslani~ki klub SPS–JS-a glasa}e za ovu deklaraciju. Nismo odu{evqeni tekstom, jer su termini mnogo blagi, za razliku od onih u Deklaraciji o Srebrenici – istakao je Markovi}, ujedno zatra`iv{i da hrvatski Sabor i kosovski parlament osude zlo~ine nad Srbima, a od NATOa da se izvini “zato {to je ubio veliki broj civila za vreme NATO-ove agresije”.

Predsednik kluba SPS–JS-a Branko Ru`i} smatra da je usvajawe ove deklaracije istorijski iskorak. On je naglasio da je Srbija pokazala spremnost i hrabrost da uka`e na sve {to se de{avalo na prostoru biv{e Jugoslavije i da je sada na parlamentima zemaqa u regionu da u~ine to isto. [efica poslani~kog kluba G17 plus Suzana Grubje{i} ukazala je na to da “istina uvek ima vi{e strana, suo~avawe s pro{lo{}u nije licitirawe brojem `rtava, a izviwewe zbog po~iwenih zlo~ina treba da bude iskreno, ne zato {to to neko od nas tra`i, ve} zato {to smo na to spremni, i mi i ostali narodi iz

biv{e Jugoslavije”. Podr`avaju}i predlo`enu dekalarciju, ona je naglasila i da su “mnogi zlo~ini ostali neistra`eni i neka`weni, ali sre|ivawe ratnih ra~una i procesi pomirewa ne zavise samo od su|ewa ratnim zlo~incima”.

– Kqu~nu ulogu moraju da odigraju politi~ari – poru~ila je Suzana Grubje{i}.

Direktor SPO-a Aleksandar Jugovi} izjavio je novinarima da }e ta stranka podr`ati deklaraciju, ali je izrazio i `aqewe {to je u woj izostavqena osuda zlo~ina “usta{ke dr`ave Hrvatske u Drugom svetskom ratu”. Po{to, kako je rekao i “dan-danas neki ne priznaju `rtve iz Drugog svetskog rata”, Jugovi} je najavio da }e SPO zahtevati da parla-

protivnike, desetine hiqada, likvidirala tajno, od Slovenije do Srbije – upozorio je Jugovi}.

Predsednik kluba mawina Balint Pastor (SVM) naglasio je da ta stranka podr`ava predlog deklaracije o osudi zlo~ina nad pripadnicima srpskog naroda i gra|anima Srbije. Svaki zlo~in treba da bude osu|en, bez obzira na to ko ga je izvr{io i ko su bile `rtve, naveo je on.

– Raduje nas ~iwenica da je usvojen na{ predlog da se u naslovu predloga deklaracije pomiwu i gra|ani Srbije, jer svi znamo da su u ratovima ginuli i pripadnici nacionalnih mawina – objasnio je Pastor.

SVM o~ekuje da srpski i ma|arski parlament donesu zajedni~ku deklaraciju o me|usobnom

ne i wegova osuda, zna~iti amnestiju onoga {to je 1999. ta alijansa u~inila u SRJ. – Hajde da pogledamo {ta pi{e u toj va{oj deklaraciji. Pravi se razlika, selekcija, dve vrste `rtava, pa se na jednoj teritoriji osu|uju zlo~ini, a nad `rtvama NATO-a izra`ava `aqewe, pa ispada da su to `rtve ni`eg ranga – naveo je Samarxi}, uz opasku da se osim NATO-a, deklaracijom amnestira i Slovenija gde je, kako je objasnio, „tako|e bilo `rtava i pobijenih vojnika po~etkom devedesetih godina 20. veka”. [ef poslani~ke grupe Nova Srbije Velimir Ili} tako|e zamera na tome {to se u predlo`enoj deklaraciji ne osu|uju zlo~ini koje je po~inio NATO 1999. godine. Kako i DSS, ova stranka smatra da je srpski parlament trebalo da donese jednu deklaraciju u kojoj bi se osudili svi zlo~ini. Nasuprot tome, ovakva deklaracija je “limunada i wu niko u svetu ne}e objaviti jer nikog ne interesuje wen ciq”.

Ni napredwaci ne}e podr`ati – Za LDP je nesporno da je srppredlo`enu deklaraciju. I {ef ski narod podneo mnogo `rtava u kluba “Napred, Srbijo!” Tomiproteklim ratovima. Osuditi to slav Nikoli} kritikovao je je sasvim prirodno i ne mogu da skup{tinsku ve}inu {to nisu dezamislim da neko klaracijom osunije spreman da to |eni NATO-ovi Smisao deklaracije uradi – rekao je zlo~ini iz 1999. je da se zlo~ini Ostoji}. godine i oni ponad Srbima nikada Vlasti poru~uje ~iweni u Sloveda je na vreme treniji. ne zaborave balo da poslu{a – O~ekujemo da (Nada Kolunyija) LDP i donese reNATO ka`e da zoluciju kojom se izra`ava `aqeosu|uju svi zlo~ini, ali i “istiwe zbog `rtava, a vi ste se, ume~e jedan gde je izvr{en genocid”. sto NATO-a, potrudili i ka`e– Zato su u pravu oni koji tvrte da izra`avate sau~e{}e. [to de da je Deklaracija o zlo~inu u niste izrazili `aqewe nad quSrebrenici za spoqnu upotredima koji su izginuli u BiH i bu, a ova za unutra{wu – primeHrvatskoj? – pitao je Nikoli} tio je Ostoji}. poslanike vlasti, optu`uju}i ih Potpredsednik DSS-a i poslada {tite “interese predsednika nik Slobodan Samarxi} smatra Srbije, to su ideje iz wegovog

„Duel” ^anak–Martinovi} Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad ^anak isti~e da }e poslanici te stranke glasati za deklaraciju, u dogovoru s koalicionom partnerima, iako ne shvata “kakva je poenta u tome kada neko osu|uje zlo~in prema samom sebi, po{to su to stvari koje se podrazumevaju”.

– Ovo mi se ~ini kao jedan politi~ki ustupak, koji je, pretpostavqam, neophodan, ali ga LSV ne razume do kraja – rekao je ^anak novinarima.

Za skup{tinskom govornicom ipak je primetio da se u ~lanu 3 “pokazalo ne{to {to opravdava ovakvu deklaraciju, a to je da treba jednako da odgovaraju svi oni koji su po~inili zlo~ine”.

– Sla`em se s tim da je bila NATO-ova agresija, ali treba se podsetiti na to da nije sve po~elo tom agresijom ve} osam godina ranije. Moraju se spomenuti srpske `rtve me|u stotinama hiqada proteranih u “Olument usvoji deklaraciju o osudi komunisti~kih zlo~ina, po preporuci Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope iz 2006. godine.

– Tajne grobnice i zlo~ini rezultat su jedne ideologije koja je decenijama krila usta{ke zlo~ine nad Srbima u Drugom svetskom ratu i koja je sve svoje ideolo{ke

ji” i “Bqesku”, ali ~udnovato je ne spomiwati ~etrdesetak hiqada Hrvata proteranih iz Vojvodine, kojima su aktivisti SRS-a bacali bombe u dvori{ta i tako ih iseqavali.

Bilo bi nekorektno prema Srbima van Srbije ako se ne spomenu srpske `rtve u granatirawu Sarajeva. Da li je ubica Srba u Sarajevu Ratko Mladi}, kome Skup{tina treba da bude sigurna ku}a, za {ta se zala`u pojedini poslanici u ovom domu? Da li su Slavko ]uruvija i Ivan Stamboli} Srbi, ili izdajnici koje je u redu ubiti iz patriotskih pobuda? Kosovo je u Srbiji i ne pristajem na to da se ne tuma~i da se `ali i zbog Albanaca koji su bili `rtve na Kosovu. Krajwe je vreme da se prekine s politikantstvom i da se usvoji i ovako ~udan dokument, kao korak ka suo~avawu s istinom i lustracijom – rekao je ^anak.

Zamenik {efa poslani~kog kluba SRS-a Aleksandar Martinovi} replicirao je da ne

priznavawu krivice za zlo~ine koji su po~iweni nad Ma|arima od 1941. do 1945. godine.

Poslanik Liberalno-demokratske partije Zoran Ostoji} najavio je da }e ta stranka podr`ati predlo`enu deklaraciju jer je to, kako je naveo, “normalno i logi~no”.

zna za{to predstavnici vlasti “SRS dovode u kontekst bacawa bombi, proterivawa, le{eva”.

– Za{to dozvoqavate takav ton u Skup{tini? – pitao je poslanike vlasti Martinovi}. – Imate li dokaz da je bilo koji ~lan SRS-a bacio bombu u ne~ije dvori{te i da je taj napustio teritoriju Srbije zbog toga, imate li neku sudsku presudu? Kako mo`ete nekog da pau{alno optu`ujete?

– U ovoj deklaraciji se ne govori o Vojvodini, ve} o `rtvama u Hrvatskoj, BiH, na Kosovu i Metohiji. Srbi iz Hrvatske razmenili su ku}e s Hrvatima iz Srema. Znate i sami koliko vrede ku}e u Kukujevcima, Hrtkovcima, Slankamenu, ostavqali su ku}e vredne nekoliko stotina hiqada maraka mewaju}i ih za one koje vrede nekoliko hiqada tada{wih DEM – rekao je Martinovi}, uz tvrdwu da se “nije se radilo ni o kakvom proterivawu”.

da predlo`ena deklaracija “ne zavre|uje nijedan glas u parlamentu”, po{to je “nehumana, nemoralna, politi~ki plitka”. Iznose}i brojne primedbe, ocenio je da }e usvajawem deklaracije o osudi zlo~ina nad Srbima, u kojoj je izra`eno `aqewe zbog `rtava NATO-ovog bombardovawa, ali

Skup{tinsko obezbe|ewe uklonilo plakate SRS Sednica parlamenta, na kojoj poslanici raspravqaju o Predlogu deklaracije o osudi zlo~ina nad pripadnicima srpskog naroda i gra|anima Srbije, na kratko je bila prekinuta kako bi skup{tinsko obezbe|ewe uklonilo sa klupa u kojima sede poslanici SRS plakate sa natpisom „Zaustavite ubijawe Vojislava [e{eqa u Hagu“.Predsedavaju}a sednicom Gordana ^omi} zatra`ila je od poslanika radikala da uklone plakate, a

po{to oni to nisu u~inili, pozvala je skup{tinsko obezbe|ewe da to uradi, posle ~ega je sednica nastavqena.Radikali od po~etka jeseweg zasedawa dr`e na klupama plakate sa tim natpisom, a ^omi}eva je ve}ini poslanika SRS pre dva dana iz istog razloga izrekla opomenu, dok je {efu poslanika Draganu Todorovi}u oduzela re~.^omi}eva smatra da radikali, dr`e}i te plakate, naru{avaju ugled parlamenta.

kabineta”. – Patriotizam pokazujete tako {to }ete osuditi zlo~ine nad Srbima, a mislite da nas u EU vodite odr`avawem gej-parade. O~igledno je da vam sve izmi~e, pa vam je potrebna sednica na kojoj }ete pokazati patriotizam.

Predsednik poslani~ke grupe SRS-a Dragan Todorovi} smatra da je predlo`ena deklaracija “jedan od najsramnijih akata koji }e biti usvojen u Skup{tini Srbije”. Todorovi} je posebno zamerio na tome {to se u woj ne spomiwu zlo~ini nad srpskim narodom u Sloveniji, zatim tokom akcija “Bqesak” i “Oluja”, NATOovo bombardovawe i srpske `rtve u okolini Srebrenice. Istovremeno, optu`io je vlast da prikriva istinu o poseti dr`avne sekretarke SAD Hilari Klinton Beogradu.

S. Stankovi}

Odlu~no protiv ekstremista bilnost. Savet je, kako se navodi, posle sveobuhvatne analize, doneo zakqu~ak da policija u ovakvim situacijama ima pravo upotrebe apsolutno svih zakonskih ovla{}ewa u ciqu o~uvawa op{te bezbednosti. Savet za nacionalnu bezbednost odao je

priznawe pripadnicima policije, Tu`ila{tva i slu`bi bezbednosti zbog izuzetnog anga`ovawa i profesionalnog reagovawa, za{tite javnog reda i mira, imovine i sigurnosti gra|ana. Savet za nacionalnu bezbednost tra`i od svih nadle-

`nih dr`avnih organa da nastave najodlu~niju borbu protiv organizovanog kriminala, ekstremisti~kih „navija~kih“ grupa i drugih ekstremisti~kih organizacija koje poku{avaju da ugroze bezbednost dr`ave i gra|ana Srbije.

Vlada Srbije: Sve vandale pred lice pravde Vlada Srbije ocenila je na ju~era{woj sednici da treba nastaviti intenzivne aktivnosti dr`avnih organa na suzbijawu organizovanog kriminala, ekstremisti~kih grupa i drugih organizacija koje poku{avaju da remete javni redi i mir i

ugro`avaju bezbednost gra|ana i imovine. Vlada Srbije je zakqu~ila da dr`avni organi treba da, u najkra}em roku, izvedu pred lice pravde sve izgrednike i organizatore vandalskog pona{awa, saop{tila je Vladina Kancelarija za saradwu s

medijima. Na sednici je oceweno da je ukupna bezbednosna situacija u zemqi stabilna i da je policija profesionalno i u skladu sa zakonom za{titila javni red prilikom pro{lonedeqne eskalacije nasiqa u Beogradu.

ODBOR ZA BEZBEDNOST SKUP[TINE SRBIJE

Da~i}: \enova je nastavak 10. oktobra ^lanovi Odbora Skup{tine Srbije za odbranu i bezbednost zakqu~ili su nakon gotovo tro~asovne rasprave da je, uprkos nasiqu huligana na ulicama Beograda zbog „Parade ponosa“, bezbedosna situacija u Srbiji stabilna, a ustavni poredak dr`ave nije ugro`en iako je do{lo do ozbiqnog ugro`avawa javnog reda i mira.

Odbor je u zakqu~cima ju~era{we vanredne sednice, sazvane na zahtev opozicionih poslanika, odao priznawe policiji na profesionalnom pona{awu, kao i ostalim slu`bama bezbednosti tokom nedeqnih nereda u Beogradu, i zatra`io da se poboq{a opremqenost policije i ostalih pripadnika slu`bi bezbednosti. ^lanovi Odbora zatra`ili su od nadle`nih dr`avnih organa da ubudu}e, ukoliko do|e do rizi~nih javnih skupova, upotrebe sva ovla{}ewa i odgovaraju}e mere

formaciju prosledila nadle`nim dr`avnim organima, navode}i da je procena bila dosta dobra jer se, na`alost, obistinila 95 odsto, a da je u pet odsto koje nisu procenili bio napad na „@ene u crnom“.

Derbi – da ili ne Direktor policije Milorad Veqovi} izjavio je novinarima u parlamentu Srbije da }e policija, u saradwi s drugim bezbednosnim slu`bama i u razgovoru s upravama fudbalskih klubova „Partizan“ i „Crvena zvezda“ proceniti da li }e biti mogu}e odigrati derbi, zakazan za 23. oktobar na „Marakani“. On je rekao medijima nakon sednice Odbora da su sada „sve mogu}nosti u opticaju“: da derbi bude odigran, otkazan ili odigran bez prisustva publike.

Direktor policije je dodao i da „ima vremena da se proceni bezbednosni rizik“ odigravawa derbija, a da }e u narednim danima biti obavqeni razgovori na tu temu i s vo|ama navija~a oba kluba. na za{titi javnog reda i mira, gra|ana i dr`ave. To se odnosi posebno na preduzimawe preventivnih mera i aktivnosti, navodi se u zakqu~cima Odbora, kojem su prisustvovali ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}, direktor policije Milorad Veqovi} i direktor BIA Sa{a Vukadinovi} sa saradnicima.

Direktor BIA je izjavio da je ta agencija sa~inila bezbednosnu procenu uo~i 10. oktobra i tu in-

On je, odgovaraju}i na pitawe opozicionih poslanika, rekao da je BIA u izve{taju ukazala na to da bi meta napada protivnika „Parade ponosa“ mogli biti weni organizatori, u~esnici, ali i NVO i politi~ke stranke koje su podr`ale weno odr`avawe. Direktor BIA je istakao da ni mnogo organizovaniji huligani ne mogu ugroziti ustavni poredak zemqe, i ukazao na to da postoje saznawa BIA koja }e omogu}iti da

izvr{ioci i naglogodavci divqawa budu procesuirani.

On je rekao da ta agencija stoji na raspolagawu i drugim dr`avnim organima u procesuirawu svih osoba koje su divqa~kim postupcima nanele {tetu Srbiji.

Vukadinovi} je izrazio po{tovawe pripadnicima MUP-a koji su, kako je rekao, podneli najve}u `rtvu 10. oktobra, i podvukao da, ako je o ne~emu potreban konsenzus, onda je to da se pripadnici MUP moraju mnogo boqe tretirati u dru{tvu.

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da nijedan dr`avni organ nije doneo odluku o odr`avawu „Parade ponosa“ i da su organizatori na to imali pravo po zakonu koji je donet u Skup{tini. On je rekao da je 10. oktobra u Beogradu policija reagovala iskqu~ivo kada je bila napadnuta, ili kada su bili napadnuti objekti ili institucije u gradu, i da je delovala uzdr`anije nego {to joj zakon dozvoqava, `ele}i da spre~i krvoproli}e u Beogradu i Srbiji. On je istakao da je sada na dr`avnim organima da primene zakone koje je parlament usvojio.

Ministar je naveo da je jedno protivqewe i verbalno izra`avawe neslagawa, a da je ne{to sasvim drugo nasiqe, koje, ponovio je, mo-

ra biti zakonski sankcionisano jer ekstremne grupe ne mogu biti ja~e od dr`ave.

– Namera svih nas je da ovaj posao ne radimo uzalud ve} da odvojimo politiku od nasiqa koje ugro`ava `ivote – rekao je Da~i}, i naglasio da ne veruje da je ijedan poslani~ki klub u Skup{tini dao podr{ku huliganima.

Da~i} je ukazao na to da je doga|aj u \enovi, kada su huligani me|u srpskim navija~ima izazvali incidente na fudbalskoj utakmici Italija–Srbija, bio nastavak onoga {to se de{avalo u Beogradu. On je naveo da je 10. oktobra povre|eno 173 policajca, wih {estorica te{ko, 31 protivnik odr`avawa parade, od kojih jedan te{ko, privedeno je 259 osoba, i to 243 s krivi~nom i 16 s prekr{ajnom prijavom, 29 maloletnika, a da je zadr`avawe odre|eno za 102 osobe. Da~i} je ju~e istakao da

Ni mnogo organizovaniji huligani ne mogu ugroziti ustavni poredak zemqe (Sa{a Vukadinovi}) MUP nije nadle`an za izdavawe dozvola za odr`avawe skupova i da on mo`e samo da izda re{ewe o wihovoj zabrani.

Opozicioni poslanici su bili uporni u insistirawu na pitawu za{to skup nije bio zabrawen kada su bezbednosne procene BIA ukazivale na rizik koji nosi. ^ule su se i optu`be da je pod pritiskom spoqa odluku o odr`avawu doneo sam dr`avni vrh, odnosno predsednik Srbije. ^lanovi Odbora iz redova DS-a su istakli da do|ajaji 10. oktobra nisu imali mnogo veze s paradom i da su to pokazale mete koje su bile na udaru huligana, uz tvrdwu da postoje informacije o tome ko stoji iza tih grupa, sa `eqom da zemqu gurne u haos.

D. Milivojevi}

Neredi politi~ki motivisani

Ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac izjavio je ju~e da su incidenti na „Paradi ponosa“ i na utakmici u \enovi politi~ki motivisane akcije, i izrazio nadu da }e nadle`ni organi ta~no utvrditi ko ih je i na koji na~in izveo. [utanovac, koji boravi u poseti evropskim institucijama u Briselu, rekao je za Tanjug da su i doga|aji u Beogradu i u \enovi bili jedna od tema o kojima je razgovarao sa svojim doma}inima. „Postoji potpuno razumevawe evropskih institucija da huliganstvo postoji svuda u svetu, ali i o~ekivawa da }e Srbija na odgovaraju}i, demokratski i principijelan na~in sankcionisati sve one koji na taj na~in ugro`avaju evropski put Srbije i evropske vrednosti u Srbiji“, istakao je ministar odbrane.

[utanovac je ju~e zapo~eo dvodnevnu zvani~nu posetu Briselu, tokom koje }e se sastati s predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejom i predsedavaju}im Vojnog komiteta EU generalom Hakanom Surenom.

GRUPA „PRIJATEQI SRBIJE” U EP-u

Podr{ka vlasti, osuda nasiqa Grupa „Prijateqi Srbije“, koju ~ine pojedini poslanici Evropskog parlamenta, uputila je ju~e podr{ku srpskim vlastima u borbi protiv nasiqa i pozdravila na~in na koji su se one ponele u dva posledwa incidenta – sukobima tokom „Parade ponosa“ u Beogradu i utakmici Italija–Srbija u \enovi. „’Prijateqi Srbije’ u Evropskom parlamentu osu|uju nasiqe u Beogradu i \enovi. Posle napada na policijske snage koje su obezbe|ivale mirne u~esnike prve ’Parade ponosa’, usledilo je sli~no nasiqe i vandalizam koje su izvr{ile sli~ne grupe tokom kvalifikacione utakmice Srbije i Italije“, navodi se u saop{tewu izdatom posle ju~era{weg sastanka poslanika te grupe. Grupa „Prijateqi Srbi-

je“ tako|e je pozvala srpske vlasti da odlu~no i strogo osude ekstremisti~ke grupe koje javne skupove koriste kao izgovor za nasiqe, mr`wu i diskriminaciju. „Grupa izra`ava podr{ku Vladi Srbije i vlastima kao i bezbednosnim i pravosudnim institucijama u naporima koje su pokazali suprotstavqaju}i se ovim napadima i ohrabruje ih da prona|u odgovaraju}a re{ewa za prevenciju i borbu protiv budu}eg nasiqa“, dodaje se u saop{tewu. „Srpske vlasti bi trebalo da, u skladu s doma}im i me|unarodnim pravom, garantuju prava na slobodu mirnog demonstrirawa i slobodu izra`avawa za sve svoje gra|ane“, naveli su evropski poslanici okupqeni u grupi „Prijateqi Srbije“.

Nikoli}: Ne vaqa za ugled zemqe Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} ocenio je za RTS da su neredi u \enovi stvar Italije i wene policije i da ne mo`e da prona|e vezu izme|u nekog srpskog politi~ara i onoga {to se tamo zbivalo. „Stra{no je kada vam napadnu autobus sa sportistima, i to ne vaqa za ugled zemqe, ali to je samo jo{ jedna

bedi“, rekao je Nikoli}, ali je poru~io i da huligani ne mogu da se bave politikom. „Mora se znati ko je ume{an, ja striktno ka`em da to nije niko iz SNS“, napomenuo je Nikoli}. On je dodao da SNS „nije povezana ni sa ~im {to se na ulicama manifestovalo kao reme}ewe reda i mira“. Nikoli} je rekao da dr`ava mora da se odbrani od sve-

Ne odustaje se od izbora

REKLI SU

Marki}evi}: Pustiti ^anak: Uve`bavawe Markovi}: Ne nevino uhap{ene paravojnih jedinica ose}am odgovornost Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad ^anak smatra da je su{tina problema u vezi s nasiqem koje se de{avalo ovih dana nereformisanost sudstva i niza dr`avnih institucija, i da grupe koje su ~inile nasiqe treba da poslu`e za vaninstitucionalni obra~un s demokratskim snagama u zemqi. Po wegovim re~ima, ko god je bio na fudbalskim stadionima u posledwe vreme, mogao je videti da tamo nema nijednog navija~a, „ve} da ti stadioni slu`e za uve`bavawe paravojnih jedinica, sistema komandovawa... koji treba da poslu`e za vaninstitucionalni obra~un s demokratskim snagama u ovoj zemqi“. „Ko god taj fa{isti~ki olo{ nazove navija~i ili deca ili zavedena omladina, taj la`e, prikriva istinu i sau~esnik je“, rekao je ^anak. Zbog svega toga, dr`ava mora da preduzme jasne konkretne mere i da se sudi po zakonu, ocenio je lider LSV-a.

3

MINISTAR ODBRANE DRAGAN [UTANOVAC

SAVET ZA NACIONALNU BEZBEDNOST

Savet za nacionalnu bezbednost ocenio je da je ukupna bezbednosna situacija u Srbiji stabilna, uprkos poku{ajima ekstremisti~kih „navija~kih“ grupa i drugih ekstremisti~kih organizacija da upotrebom nasiqa proizvedu nemire i nesta-

petak15.oktobar2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} izjavio je ju~e da se ne ose}a odgovornim za nerede na beogradskim ulicama tokom odr`avawa „Parade ponosa“ jer nije pozivao na nasiqe. Markovi} je, odgovaraju}i na pitawa novinara, kazao da nije imao nikakve kontakte s qudima koji su izazivali nerede i da osu|uje nasiqe koje se desilo 10. oktobra na ulicama prestonice, ali i da dr`ava snosi odgovornost za te doga|aje jer je, iako je znala da }e do nereda do}i, dozvolila odr`avawe „parade srama“. „Osu|ujem ono {to se desilo na ulicama Beograda, ali nisu svi od 6.000 qudi koji su protestovali huligani, mada me|u wima ima i huligana“, rekao je lider JS-a novinarima u Domu Narodne skup{tine. On je naglasio da je JS protiv nasiqa, i dodao da se „obistinilo ono na {ta je ta stranka upozoravala pre odr`avawa parade srama“.

Zamenik {efa poslani~ke grupe Nove Srbije Miroslav Marki}evi} pozvao je ju~e nadle`ne da na slobodu puste sve, kako je rekao, „nevino“ uhap{ene tokom nereda u Beogradu 10. oktobra posle „Parade ponosa“. U okviru vremena za postavqawe poslani~kih pitawa, Marki}evi} je u Skup{tini Srbije rekao da me|u uhap{enim u nedequ ima i onih koji su privedeni bez ikakavog razloga, i zatra`io da oni budu pu{teni, a da najstro`e budu ka`weni oni koji su tog dana kr{ili zakon. Kao primer za svoju tvrdwu pomenuo je slu~aj ~oveka koji je uhap{en na vratima jedne beogradske crkve, a za koga Marki}evi} tvrdi da nije u~estvovao u neredima. „Apelujem na nadle`ne da puste sve nevino uhap{ene, a takvih je bilo“, rekao je on, i dodao da je tog dana bilo kr{ewa qudskih prava gra|ana i prekora~ewa ovla{}ewa policije.

O izbornim prognozama i o tome da li }e eventualna kandidatura za EU da ih ubrza, Nikoli} je rekao da se vlada sada inati gra|anima, ali da on ne odustaje od izbora.

-Mo`da se sada ~eka status kandidata, mo`da prodaja Telekoma, ovde se uvek ne{to ~eka- navodi Nikoli}. kockica koja govori o nama“, rekao je Nikoli} u emisiji Svedok. Nikoli} tvrdi da nijedna opoziciona stranka u tome nije u~estvovala i naziva preuveli~avawem mi{qewa da su neredi u \enovi nastavak onoga {to se u nedequ doga|alo na ulicama Beograda. Nemogu}e je da dr`ava nije osetila tako ne{to i to predupredila, rekao je Nikoli}.

On smatra da nije dobro {to vlast insistira na tome da je to op{ti pokret finansiran od strane kriminalaca, ali ni {to pojedini politi~ari misle da vlast mora da se smewuje na ulici. „Ja sam posvetio ceo svoj `ivot takvoj, legalnoj po-

ga, ali smatra da ova vlada vi{e ne mo`e da se odbrani i da }e se ubrzo otvoreno postaviti pitawe za{to ona ne radi svoj posao.

Posetu Hilari Klinton Beogradu Nikoli} je ocenio kao dobru i veoma va`nu za Srbiju i ocenio da se pripremaju pregovori sa Albancima, u kojima }e Amerika biti posrednik, ali da bi bilo potrebno da to bude i Rusija. Na pitawe {ta bi rekao Klintonovoj da su se sreli, Nikoli} je odgovorio da bi ona svakako nai{la na sagovornika u SNS, da Evropska unija jeste odredi{te Srbije, ali ne i ciq po sebi, ako nema kvalitetnijeg `ivota.

4

EKONOMIJA

petak15.oktobar2010.

POSLODAVCIMA U SRBIJI DOGORELO DO NOKTIJU

Gazde spremne i na {trajk Udru`ewe „Zrewaninski poslovni krug“ (ZREPOK), koje okupqa vode}e lokalne privatnike, pristupilo je Uniji poslodavaca Srbije i ubudu}e }e delovati pod okriqem trenutno jedinog reprezentativnog predstavnika poslodavaca koji aktivno u~estvuje u radu Republi~kog socijalno-ekonomskog saveta.

Predsednik UPS-a Neboj{a Atanackovi} kazao je u Zrewaninu da su poslodavci shvatili da samo udru`eni mogu da deluju na na~in kako to rade sindikati radnika.

– Jer, neophodno je da se u ovim te{kim uslovima u kojima privreda posluje, jednostavno istaknu opravdani zahtevi poslodavaca ka odre|enim nivoima zakonodavne vlasti. O~ekujemo razumevawe dr`ave i ne smemo dozvoliti da privredne mogu}nosti presahnu zato {to se od wih suvi{e zahteva – naglasio je Atanackovi}.

Zrewaninski privatnici potvr|uju da su suo~eni s brojnim problemima a da izostaje odgovaraju}a pomo} dr`ave.

Tako je vlasnik kompanije „]irkom“ Jadran ]iri} primetio da strani ulaga~i od Srbije dobijaju beneficije po zaposlenom radniku, dok ta pogodnost za doma}e investitore ne va`i.

Predsednik novoformiranog zrewaninskog ogranka Unije poslodavaca Srbije Goran Kova~evi}, ina~e vlasnik lanca maloprodajnih objekata “Gomeks”, najavio je da }e privatnici anga`ovati pravne zastupnike radi za{tite svojih interesa i prava jer je na ple}a privrede preba~en nesrazmeran deo tereta. Kova~evi} je dodao da poslodavci i radnici imaju zajedni~ki interes da se obuzda prevelika javna potro{wa.

– Tra`i}emo da se utvrdi koliki bi trebalo da budu nameti privredi i ko mo`e da ih kreira. Mere za{tite }emo usmeriti, pre svega, prema malim privrednicima, zanatlijama, koje nemaju mogu}nosti da se same brane, a Unija }e im to omogu}iti. Na kraju krajeva, mogu}e su i neke vrste {trajkova – upozorio je Kova~evi}.

On je kazao da se ve}ina bori za “goli `ivot”, izuzev uskog kruga poslodavaca koji imaju “neku vrstu privilegovanog polo`aja”.

Na pitawe gde su, onda, pare, Kova~evi} je odgovorio da su one “u prekomernoj javnoj potro{wi i u xepovima privilegovanih poslodavaca”. @. Balaban

VESTI Pomo} op{tinama

Srbija spremna za nuklearku

Pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu Tomislav Stanti} potpisao je ju~e ugovore o sufinansirawu tro{kova u~e{}a vojvo|anskih nerazvijenih i nedovoqno razvijenih op{tina na predstoje}em Novosadskom sajmu investicija „Investekspo“.

Ugovori su potpisani sa predsednicima 19 op{tine, a po konkursu, za ovu namenu obezbe|eno je ukupno 2 miliona dinara, saop{tila je Vlada Vojvodine.

Ugovori su potpisani sa predsednicima op{tina Ba~, Ba~ki Petrovac, Bela Crkva, @iti{te, Irig, Kova~ica, Kovin, Mali I|o{, Nova Crwa, Novi Be~ej, Novi Kne`evac, Opovo, Oxaci, Plandi{te, Ruma, Se~aw, Titel, ^oka i [id.

Srbija je u principu spremna da u~estvuje u izgradwi druge bugarske nuklearke „Belene“, ali o~ekuje da dobije konkretan predlog, u pisanoj formi, kako bi mogla da donese kona~nu odluku, izjavio je ministar energetike Petar [kundri} u intervjuu za Bugarski nacionalni radio. „Postoji na{a saglasnost o tome, ali jo{ nismo razgovarali o nivou na{eg u~e{}a u projektu. O~ekujem da u najskorije vreme dobijem predlog bugarske vlade, kako bi Srbija mogla da na osnovu tog predloga donese kona~nu odluku“, objasnio je on.

Poziv slova~kim investitorima Potpredsednik Skup{tine Vojvodine Martin Zloh i direktor VIP Fonda za privla~ewe investicija Branislav Bugarski pozvali su ju~e, na me|unarodnom simpozijumu „Srbija - investicioni izazov za slova~ke privrednike „ u Bratislavi, slova~ke privrednike da ula`u u Vojvodinu i Srbiju. Bugarski i direktor SIEPA Jovan Mirkovi} su ukazali na sve prednosti i olak{ice svim investitorima koji se odlu~e da ula`u i investiraju u Vojvodini, odnosno Srbiji, saop{tila je Vlada Vojvodine.

VLADA SE KONA^NO DOGOVORILA O ISPLATI BONUSA ZA PENZIONERE

Pet crvenih sti`e sutra Ako se ovoga puta zaista ispuni obe}awe vicepremijera Srbije Jovana Krkobabi}a, isplata jednokratne pomo}i za penzionere ~ija mese~na primawa ne prelaze 30.000 dinara za korisnike teku}ih ra~una po~e}e sutra, 16. oktobra, a za one kojima novac donosi po{tar, u ponedeqak, 18. oktobra.

Krkobabi} je ovo saop{tio nakon ju~era{we sednice Vlade Srbije, koja je potom saop{tila da je donela „odluku kojom su obezbe|ena sredstva za isplatu jednokratne pomo}i penzionerima“.

Me|utim, i daqe ostaje nejasno da li }e pomo} dobiti penzioneri ~ija su mese~na primawa mawa od 30.000 dinara ili

oni ~ija je penzija mawa od tog iznosa. Naime, u mese~na primawa mnogih penzionera, osim penzije koju su ostvarili na osnovu radnog sta`a, invalidnosti ili kao korisnici porodi~nih penzija, ulazi i naknada za tu|u negu i pomo} pa zbog toga prelaze utvr|eni limit pa samim tim ne dobijaju pomo}i.

Ali ako je mera za pomo} samo penzija, kao {to je to nagla{avala ministarka finansija Diana Dragutinovi}, onda i oni imaju pravo na wu, pogotovo zbog toga {to se tu|a nega, koja iznosi 13.000 dinara mese~no, mo`e i oduzeti ako neko ko je prima ozdravi, dok je pravo na penziju trajno.

Q. M.

DANAS ISTI^E ROK ZA DR@AVNE MENAYERE

Vi{e od 200 kandidata za propala preduze}a Danas isti~e konkurs koji je Agencija za privatizaciju raspisala za zastupnike podr`avqenih firmi, a po nezvani~nim saznawima, do sada se prijavilo vi{e od 200 kandidata.

Naime, dr`ava je pre mesec dana raspisala konkurs za direktore preduze}a ~ija je privatizacija propala, s namerom da stabilizuje poslovawe i prona|e novog kupca. Radi se o 250 firmi koje su ve} bile privatizovane ali su zbog lo{eg upravqawa privatnih gazda vra}ene dr`avi. Predvi|eno je da dr`avni menaxeri za vo|ewe malog preduze}a dobijaju platu oko 34.000 dinara mese~no, sredweg 68.000, a velikog

li~na imovina, zna~i stan ili ku}a, automobil ili neka druga nepokretnost, zalog u slu~aju lo{eg rada i negativnog rezultata.

Mada je mogu}nost takve ganarancije postojala i ranije, nikada do sada nije kori{}ena.

Direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetkovi} obja{wava da je poenta u tome da se obezbedi odgovornost izabranih.

– Ta mera doneta je ranijim propisima, a mi to nismo `eleli da mewamo jer je to vrsta garancije da neko ne}e prihvatiti posao a da nema tu vrstu odgovornosti koja mu stoji u pravilniku – rekao je Cvetkovi}.

Kriza kao 1945.

Rano je govoriti da je privreda iza{la iz krize, ali se sada nazire izlazak, ka`e ~lan Upravnog odbora Asocijacije tekstilaca Asteks Tigrin Ka~ar. „Svi mi koji proizvodimo prvi put smo se suo~ili sa ovako te{kim uslovima rada. Ovakva kriza nije zabele`ena od 1945. godine“, rekao je. Ka~ar, koji je i vlasnik de~ije modne ku}e Stig sa vi{e od sto radnika, dodaje da se vide neke pozitivne naznake i pozitivna de{avawa. „Dr`ava ve} preduzima korake koje smo o~ekivali i polako se ure|uje tr`i{te. Ve}e su kontrole uvoznih roba, jer ovo je retka teritorija koja je dugi niz godina imala haoti~no stawe gde su robe ulazile nekontrolisano, {to je proizvo|a~ima u Srbiji pravilo veliku {tetu“, rekao je Ka~ar.

Ho}e li se u fabri~kim halama ponovo raditi

102.000. Me|utim, da bi prijavqeni kandidati mogli biti izabrani za upravqawe dr`avnom imovinom, mora}e da potpi{u saglasnost da je wihova

On obja{wava da je ovakav izbor zastupnika podr`avqenih firmi iznu|en potez jer je ~etvrtina svih privatizovanih preduze}a neuspe{na te da samo

Pet akcija s najve}im rastom

EMU

Valuta evro

Va`i za 1

Kupovni za devize 104,128

Promena %

Cena

20,00

120

2.400

Autoprevoz, Gorwi Milanovac

19,45

700

127.400

Kredi banka, Kragujevac

11,90

2.350

7.050

1,61

3.150

15.750

1,51 Promena %

3.299 Cena

82.475 Promet

124.000

-0,75

930

935.580

Agrobanka, Beograd

-1,16

7.000

322.000

Imlek, Beograd

-0,15

2.008

1.382.194

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.800

0,00

Soja protein, Be~ej

0,47

647

271.904

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.900

1.918.511

Privredna banka, Beograd

0,00

650

0,00

Tigar, Pirot

0,18

560

112.000

Meser Tehnogas, Beograd

0,85

4.741

4.745.440

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,61

3.150

15.750

271.904

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.500

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-1,49

464

190.737

13.200

106,253

Progres, Beograd

-7,14

104

78.230

Australija

dolar

1

73,6665

75,1699

76,8988

73,441

Kanada

dolar

1

73,8912

75,3992

77,1334

73,665

Danska

kruna

1

13,9583

14,2432

14,5708

13,9156

Norve{ka

kruna

1

12,8782

13,141

13,4432

12,8388

[vedska

kruna

1

11,2487

11,4783

11,7423

11,2143

NIS, Novi Sad

0,62

484

36.841.277

[vajcarska

franak

1

77,6608

79,2457

81,0684

77,423

Galad, Kikinda

0,00

400

699.600

120,564

123,337

117,79

SAD

dolar

1

73,9385

75,4474

77,1827

73,7121

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 10. 2010. godine

Soja protein, Be~ej

-2,50

39

184.200

-1,49 Promena %

464 Cena

190.737 Promet

0,47

647

Promet

Energoprojekt holding, Beograd

129.300

118,152

Cena

104.747.476

431

1

Promena %

2.725

1.320

Veterinarski zavod, Subotica Vojvo|anskih top-pet akcija

Naziv kompanije

24.800

-12,04

BIP u restrukturirawu, Beograd

BELEX 15 (605,76 -0,17)

0,00

-12,00

funta

smislu da je neko svojom imovinom nadoknadio propuste koje je u~inio u upravqawu – ocenio je [ukovi}.

Ekonomista Miroslav Zdravkovi} isti~e da je skeptik po pitawu koliko }e po{teno izabrani kandati da rade taj posao.

– Mladim i ambicioznim qudima motiv za ovakva radna mesta mo`e biti iskustvo, da imaju ne{to {to }e kasnije staviti u CV. Problem je u tome {to mi imamo primere da su iz ovakvih preduze}a, nakon {to je do{lo do promene, pare samo odlazile – isti~e Zdravkovi}.

Po oceni ekonomiste Gorana Nikoli}a, mnogi su ostali bez posla i zato ne treba da ~udi veliko interesovawe za ovakva radna mesta.

– Interesovawe je veliko jer svi misle da znaju da se bave menaxerskim poslom. Talenta i znawa u stvari ima svega dva odsto wih, a sigurno bar deset odsto misli da zna. Ipak, dobro je i raduje me {to qudi imaju veru u sebe – rekao je Nikoli}.

Q. Male{evi}

0,00

Kopaonik, Beograd

V. Britanija

preduze}u“ mogu doprineti da se sada{we stawe promeni. Po wegovim re~ima, budu}i upravqa~i, ako dobro rade, mo}i }e taj posao obavqati i u vi{e firmi.

No, ekonomisti su nepoverqivi kada je u pitawe uveravawe da }e saglasnost budu}ih upravqa~a da izgube li~nu imovinu ako lo{e rade uticati na to da se oni zasu~u rukave i propala preduze}a stave na noge. Tako ~lan Saveta za borbu protiv korupcije Danilo [ukovi} ocewuje da je Srbija vrlo daleko od toga da takvu ideju sprovede u `ivot.

– Upravo zbog toga {to su na{e institucije tako slabe, i kad bi neko od tih upravnika i do{ao u situaciju da to plati, na{ao bi hiqadu na~ina da izvrda na{e zakone i na kraju da podmiti

Komercijalna banka, Beograd

Fabrika hartije, Beograd

103,809

Dovoqno dobrih kadrova

AIK banka, Ni{

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 108,696

nekoga i jednostavno zaobi|e pravdu. Znamo da do sada nijedan slu~aj nije realizovan u

Direktor Informativne slu`be Agencije za privatizaciju Du{an Belanovi} obja{wava da }e se od prijavqenih kandidata formirati baza stru~waka iz koje }e biti anga`ovani rukovodioci u firmama koje se pripremaju za novu privatizaciju.

– Ne o~ekujemo da }e nam se prijaviti vrhunski menaxeri, poput onh koji vode najve}e srpske kompanije, ali sam siguran u to da u zemqi ima dovoqno dobrih kadrova koji imaju iskustva na rukovode}im funkcijama i koji }e znati da odr`e postoje}e ugovore i prona|u nove poslove – rekao je Belanovi}.

Promet

UTP Bela Crkva, Bela Crkva

Fabrika {e}era, Crvenka Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

„odgovaraju}i qudi koji }e se ozbiqno i savesno baviti poslom u svakom pojedina~nom

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

Zemqa

DNEVNIK

Chemos, Pali}

0,00

330

226.380

Veterinarski zavod, Subotica

-1,49

464

190.737

Svi iznosi su dati u dinarima

Vlada donela uredbu o hlebu Proizvo|a~i hleba obavezni su da proizvedu i stave u promet hleb od bra{na tip 500 u koli~ini od najmawe 40 odsto dnevne proizvodwe, saop{tila je Vlada Srbije. Na osnovu uredbe Vlade Srbije zarad o~uvawa cene hleba u narednom periodu limitirana mar`a, odnosno svi tro{kovi prometa na maksimum devet odsto. Trgovci koji prodaju hleb mogu da vrate proizvo|a~u do pet odsto od nabavqene dnevne koli~ine, a uvedena je i obaveza trgovaca da isporu~eni hleb plate proizvo|a~ima u roku od 20 dana od dana prijema ra~una za isporu~eni hleb.

MMF zadovoqan Me|unarodni monetarni fond ocenio je da se ekonomski oporavak Srbije nastavqa i upozorava na pove}awe rizika za rast inflacije. MMF je u izve{taju o petoj reviziji stendbaj aran`mana objavio da Srbija bele`i solidan privredni rast u pore|ewu sa zemqama okru`ewa, me|utim, rast bruto doma}eg proizvoda ove godine ne}e prema{iti 1,5 odsto, uz ocenu da je takav rast nedovoqan da donese pove}awe zaposlenosti. U izve{taju o petoj reviziji MMF je ocenio da je Srbija ispunila sve kriterijume utvr|ene programom za kraj juna i do sada bele`i umeren ekonomski rast.

MMF isti~e u novom izve{taju da }e se izmenama Zakona o buxetskom sistemu uvesti ve}i stepen stabilnosti u domenu fiskalne politike na sredwi i du`i rok. Ta me|unarodna finansijska institucija rast BDP Srbije u 2011. godini prognozira na tri odsto a povratak na stope rasta bele`ene pre krize o~ekuje na sredwi rok.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Pove}ana dinarska kamata Izvr{ni odbor Narodne banke Srbije pove}ao je ju~e referentnu kamatnu stopu za pola procentnog poena, na 9,5 odsto godi{we. Kako se navodi u saop{tewu, referentna kamata pove}ana je zbog pritiska inflatornih o~ekivawa podstaknuta poskupqewem hrane. U ob-

zir je u mawoj meri uzeto i ranije slabqewe dinara i o~ekivani br`i rast oporavka ukupne tra`we.

Izvr{ni odbor NBS ocenio je da }e godi{wa inflacija, merena rastom potro{a~kih cena, u oktobru 2010. pre}i gorwu granicu planiranog odsupawa

od ciqa za taj mesec koji iznosi 6,3 plus minus dva odsto, odnosno da }e biti iznad 8,3 odsto.

“Pove}awem referentne stope Narodna banka Srbije obezbe|uje da se inflacija u sredwem roku na|e na utvr|enom ciqu”, isti~e se u i precizira da se u 2011. planira inflacija od 4,5

plus minus 1,5 odsto, a na kraju 2012. plan je ~etiri plus minus 1,5 odsto.

Privremeni rast doma}ih cena hrane, zbog lo{e poqoprivredne sezone u Srbiji i svetu, navodi se, bio je kqu~ni faktor porasta inflacije u proteklih nekoliko meseci.

petak15.oktobar2010.

5

NBS: [tedimo doma}e U periodu od 2001. do 2010. godine bilo je isplativije {tedeti u dinarima, nego u devizama, objavila je Narodna banka Srbije.

VLADA ODLU^ILA DA PRODA DR@AVNU TELEKOMUNIKACIONU KOMPANIJU

Telekom ide na licitaciju

Vlada Srbije donela je ju~e odluku o prodaji akcija Telekoma “Srbija” koje predstavqaju 51 odsto kapitala tog javnog preduze}a. Kako u Vladi navode, prodaja }e biti ostvarena putem javnog tendera, a Vlada }e odrediti minimalnu cenu akcija. Na sednici Vlade prihva}en je i izve{taj privatizacionog savetnika o proceni 100 odsto kapitala Telekoma “Srbija”, koja iznosi 2,43 milijarde evra. Tako|e je usvojen predlog o prenosu akcija bez naknade na gra|ane – u visini od 15 odsto akcijskog kapitala, kao i na biv{e i sada{we zaposlene u Telekomu “Srbija”, u iznosu od 6,4 odsto kapitala.

Za sprovo|ewe postupka prodaje bi}e zadu`eno Ministarstvo finansija. Ono }e biti zadu`eno i za izbor strate{kog partnera i odredi}e minimalnu cenu ve}inskog udela koji }e biti ponu|en na me|unarodnom tenderu. Tender }e biti objavqen u britanskom poslovnom listu “Fajnen{el tajms” i predvi|a}e, kao i kod prodaje nekada{weg “Mobija 63”, prvo prijavqivawe zainteresovanih kompanija i proveru tehni~kih uslova, a zatim licitaciju, tako da bi ceo postupak prodaje dr-

Gra|anima }e besplatno biti podeqeno 15 odsto akcija Telekoma `avnog udela u Telekomu trebalo da bude zavr{en do kraja godine.

Tender za izbor privatizacionog savetnika za prodaju dela dr`avnih akcija u Telekomu “Srbija” raspisan je 12. aprila, a pravo u~e{}a imale su investicione banke koje su u posledwe tri godine obavile najmawe jednu transakciju telekomuni-

kacionih preduze}a iz Evrope, s Bliskog istoka ili iz Zajednice Nezavisnih Dr`ava, u iznosu ve}em od 500 miliona evra. Zadatak finansijskog savetnika je da odredi optimalni paket akcija za prodaju i predlo`i vremenski raspored doga|aja oko raspisivawa tendera.

Dr`ava Srbija poseduje 80 odsto akcija u Telekomu “Srbi-

ja”, nakon {to je Upravni odbor Po{te Srbije ovog meseca doneo odluku o wihovom prenosu Republi~koj vladi. Preostalih 20 odsto je u vlasni{tvu gr~ke kompanije OTE. Podsetimo, Telekom “Srbija” prvi put je privatizovan u vreme re`ima Slobodana Milo{evi}a, u junu 1997. godine, kad je 49 odsto wegovog kapitala prodato italijanskom STET-u (29 odsto) i gr~kom OTE-u (20 odsto) u direktnoj pogodbi, za oko 1,5 milijardu maraka (oko 922 miliona dolara).

Po navodima pojedinih medija, minimalna po~etna cena za prodaju Telekoma na licitaciji je ve} dogovorena i bi}e 1,4 milijardu evra. To je, po istim izvorima, ne{to ni`e od ranijih procena i o~ekivawa Vlade.

Kao potencijalni kupci do sada su se u javnosti pomiwali “Doj~e telekom”, koji je kao vlasnik gr~kog OTE-a zapravo mawinski akcionar srpskog Telekoma, ali i egipatski “Oraskom”, ~iji ~elnici ne kriju `equ za preuzimawem srpske dr`avne telekomunikacione kompanije. Postoje i nepotvr|eni navodi da interesovawe gaje i “Frans telekom” i “Telekom Austrija”.

V. ^v.

NBS navodi da bi deponent na 1.000 evra ulo`enih u dinarima u januaru 2001. na dan 30. aprila 2010. dobio 2.816 evra, dok bi na 1.000 evra ulo`enih u evrima dobio svega 1.747 evra. Projekcija isplativosti do kraja godine pokazuje da bi na 1.000 evra ulo`enih u dinarima 1. januara 2001. deponent 31. decembra ove godine, pri kursu iz avgusta ove godine, dobio ukupno 2.881 evro, dok bi na isti devizni ulog dobio svega 1.757 evra.

U analizi NBS navedeno je da je u periodu od 2001. do aprila 2010. godine dinarska {tedwa pove}ana 7,5 puta, sa 1.558 miliona dinara (26 miliona evra) na 11.646 miliona dinara, dok je devizna {tedwa uve}ana gotovo 20 puta i krajem aprila ove godine iznosila je 6,27 milijardi evra.

NBS je u analizi navela da je udeo {tedwe oro~ene do godinu dana pove}an sa 11 odsto u 2001. na 27,5 procenata u aprilu 2010. godine, dok je udeo {tedwe po vi|ewu smawen.

13. 10. 2010.

1.290,03785

6

DRU[TVO

petak15.oktobar2010.

ROMSKO NASEQE VE^ITI PROBLEM ZREWANINA

Dudara uskoro bez brda sme}a?

Romsko nehigijensko naseqe Dudara, sme{teno pokraj Begeja u Zrewaninu, maltene je oduvek bilo jedan od ve}ih gradskih problema. Lo{i uslovi za `ivot, gomilawe otpada u ~etvrti, nezaposlenost ovda{wih `iteqa, neka su od pitawa na koja nikako na}i krajwi odgovor.

Predstavnik Roma iz Dudare Afz Ametov veli da u nasequ,

~i{}ewe, a prvi deo posla obavqa Javno preduze}e „Vode Vojvodine“, korisnik zemqi{ta na kojem se otpad nalazi.

– Mi finansiramo odno{ewe suvog sme}a, dok }e ono koje bude izva|eno iz reke, nakon {to se osu{i, odneti JKP „^isto}a i zelenilo“. Na{ deo posla vredan je oko pola miliona dinara, i o~ekujemo da }e biti ura|en za

koje je za`ivelo otprilike pre nedequ dana – izjavila je ju~e osam decenija, danas boravi 300 {efica Radne jedinice Zrewame{tana, me|u wima osamdesenin u „Vodama Vojvodine“ Militoro dece. Porazan je podatak ca Gavri}. da je svega {estoro qudi odavde Kako je objasnila, Romi sme}e zaposleno! Jedan od wih je i donose sa svih strana, ne{to Ametov, koji radi u Javnom kouspevaju da prodaju, dok ostatak munalnom preduze}u „^isto}a i talo`e u nasequ, stvaraju}i tazelenilo“. ko divqe deponije.

– Imamo vodu i struju ali ne– Godine 2000. ovo mesto je mamo kanalizaciju i asfaltiran o~i{}eno, me|utim, tada nije put. Ve}ina ku}a, ura|eno ni{ta od ukupno 56, iz- Romi sme}e donose sa da bi se spre~ilo gra|ena je od tvrdaqe bacawe svih strana, ne{to dog materijala, a sme}a – napomeuspevaju da prodaju, nula je Milica ne od kartona i limova kako se dok ostatak talo`e u Gavri}. ~esto govori.

Gradona~elnasequ, stvaraju}i Objekti nisu lenik Zrewanina tako divqe deponije galizovani i neMileta Mihajdavno smo podnelov, koji je prili zahteve Gradskoj upravi da to sustvovao ju~era{wem po~etku bude u~iweno – isti~e Ametov. radova, apelovao je na stanare Nagomilano sme}e na obali Dudare da ubudu}e ne deponuju reke tako|e je goru}i problem, otpad. Naglasio je da su mu pozbog ~ega su me{tani, po re~ima znati svi problemi, izme|u Ametova, od lokalne samouprave ostalog i nedostatak kanalizazatra`ili da o~isti ovaj procije, najavquju}i da }e i oni u stor. On dodaje da otpad nije od narednom periodu do}i na dnevju~e, da se gomila ve} godinama. ni red.

U ~etvrtak je kona~no i po~elo @. Balaban

OBRAZOVAWE ROMA SPOTI^E TRADICIJA

Kako ven~anicu pretvoriti u diplomu Da li je delotvorniji sistem koji funkcioni{e tako {to sedamnaestogodi{weg mlado`ewu hapsi jer mu je mlada tek napunila trinaest godina, ili bi mo`da boqe bilo toj mladi omogu}iti da i u braku nastavi {kolovawe, pitawe je ~iji bi ispravan odgovor bio i kqu~ za re{avawe osnovnog problema romske populacije – socijalne, ekonomske, obrazovne i svake druge marginalizacije, koja joj ne da da iza|e iz bede. A dok dr`ava na ovo pitawe ne odgovori, Romi }e i daqe, u skladu sa svojom tradicijom, bra~ni `ivot po~iwati direktno iz igre i zauvek nedovoqno pismeni. Statistika ka`e da ih je jo{ 80 odsto funkcionalno nepismeno, dve tre}ine ih ne zavr{ava osnovnu {kolu, a tek osam odsto kroz `ivot ide s diplomom sredwe.

U me|uvremenu, uglavnom zahvaquju}i donacijama i anga`ovawu nevladinih organizacija, ~ine se zna~ajni koraci koji ovoj zajednici poma`u da poboq{a kvalitet `ivota. Iskustva jednog od wih, programa podr{ke i aktivnosti usmerenih na pove}awe uspe{nosti {kolovawa dece i mladih romske nacionalnosti „Jednake {anse u sredwo{kolskom obrazovawu“, koji u na{oj zemqi od 2002, a u Vojvodini od 2007. godine, uz podr{ku Fonda za otvoreno dru{tvo Srbije i Fondacije „Pestaloci“ iz [vajcarske, realizuje Centar za interaktivnu pedagogiju iz Beograda, bili su tema okruglog stola, koji su u Skup{tini Vojvodine organizovali Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i Udru`ewe romskih studenata.

– Devetogodi{wi projekat realizujemo u sedam sredwih i deset osnovnih {kola u Ni{u, Kragujevcu i Novom Sadu, ali i u Moldaviji, Rumuniji i Makedoniji, u saradwi s lokalnim nevladinim organizacijama –rekla je koordinatorka ovog projekta Olga Laki}evi}. – U osnovi ovog posla je prepoznavawe i imenovawe problema, a to su predrasude i stereotipi, kojima {kola treba da se suprotstavi, izme|u ostalog, i razvijawem samopouzdawa u~enika Roma pru`awem pomo}i u u~ewu. Veoma je va`an i rad s wihovim roditeqima, kojima treba izgraditi svest o potrebi obrazovawa dece.

Istra`ivawe o efektima ovog programa, po re~ima Dragane Koruge iz Fonda za otvoreno dru{tvo, pokazalo je da je najslabija karika rad s roditeqima.

Na`alost, istra`ivawa pokazuju da se nije smawio procenat Roma koji napu{taju {kolovawe. S druge strane, po re~ima Jelene Kri{piger iz Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, za ~etiri godine, procenat napu{tawa sredwe {kole u romskoj populaciji se s 25 odsto smawio na dva procneta. Me|utim, po{to je i ovaj projekat zasnovan na donacijama i nastavi}e se zahvaquju}i wima, dr`ava bi svakako trebalo da razmotri predlog profesorke dr Svenke Savi} da podr{ka koja vodi obezbe|ivawu jednakih mogu}nosti obrazovawa svim marginalizovanim grupama mora, iz sfere donacija, pre}i u sistem koji obezbe|uje dr`ava.

D. Deve~erski

DNEVNIK ME\UNARODNI DAN SEOSKIH @ENA

Skrajnute vrednice bez kojih se ne mo`e Rezolucijom Generalne skup{tine UN iz 2007. godine ustanovqen je Me|unarodni dan seoskih `ena, a ideja da se uvede poseban dan, kada zemqe {irom sveta ukazuju na poseban doprinos `ena na selu, potekla je s Konferencije `ena UN u Pekingu 1995. godine. @ene na selu u Srbiji su najmarginalizovanija dru{tvena grupa. Rade za puko pre`ivqavawe, odnosno za preno}i{te i hranu koju same uzgajaju i spremaju.

Vlasnice su tek desetine seoskih doma}instava, 84 odsto wih ne poseduje zemqu, 93 odsto ne upla}uje invalidsko i penziono osigurawe, a 17 odsto nema zdravstvenu kwi`icu. Zbog svega toga one su ispod linije siroma{tva jer, ma koliko radile, imaju status poma`u}eg ~lana doma}instva i nemaju svoj novac. Sociolog Marija Babovi}, jedna od istra`iva~a, obja{wava da je lo{ socijalni polo`aj `ena na selu uslovqen izrazitom imovinskom nejednako{}u.

– One su dvostruko marginalizovane: kao pripadnice poqoprivrednih doma}instava i kao `ene unutar ekonomske i porodi~ne organizacije tih doma}instava – objasnila je Marija Babovi}. – Wi-

Radovi Vojvo|anki u Somboru Kako je ju~e objasnio pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, tokom posledwe dve-tri godine u Vojvodini je registrovano vi{e od 400 udru`ewa, od kojih je preko 250 na selima, zbog ~ega su Vojvodinu me|unarodni faktori priznali kao regiju u kojoj su `ene sa sela izuzetno anga`ovane.

– Ideja da seoske `ene postanu nosioci razvoja i brige u svojim selima pokazala se izuzetnom u praksi. Oko 100 seoskih udru`ewa `ena }e dobiti kompletnu informati~ku opremu, a krenu}e i otvarawe najavqivanih punktova na kojima }e `ene sa sela prodavati suvenire i rukotvorine u mestima gde ima najvi{e turista – rekao je Vasin.

U SUBOTU NA PRIRODNO-MATEMATI^KOM FAKULTETU U NOVOM SADU

DIREKTOR FONDA „EVROPSKI POSLOVI” PREDRAG NOVIKOV:

Evropska unija obu~ava na{e administrativce

„Pitagora” ponovo me|u sredwo{kolcima Posle letwe pauze, na Departmanu za matematiku i informatiku Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu u subotu ponovo po~iwe da radi Klub matemati~ara „Pitagora“. Klub od pro{le {kolske godine, na razli~itim nau~nim i popularnim predavawima koje dr`e profesori i asistenti ovog departmana, okupqa u~enike prvog i drugog razreda sredwih {kola iz cele Vojvodine posebno zainteresovane za matematiku. Prvi sastanak Kluba u ovoj {kolskoj godini zakazan je za subotu u 10 sati, kada }e dekanka Prirodno-matemati~kog fakulteta profesor dr Neda Mimica-Duki} pozdraviti u~esnike.

Sredwo{kolcima }e zatim dr Sini{a Crvenkovi} govoriti na temu „Ja sam matemati~ar“, dr Olga Bodro`a-Panti} {ta je to „n nad k“, a Bojan Ba{i} o zanimqivim zadacima.

Od 11 sati za okruglim stolom „Matematika – od {kolskog predmeta do nauke“ razgovara}e se o iskustvima gimnazija koje imaju specijalna matemati~ka odeqewa, te udru`ewa i institucija koje rade s mladima zainteresovanim

za matematiku, ali i o takmi~ewima u~enika, usavr{avawu nastavnika koji ga u {kolama predaju, podr{ci dr`avnih institucija, izdava~koj politici i realizaciji aktivnosti na uvo|ewu mladih u nauku.

Rad Kluba matemati~ara finansijski poma`u Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe, Zavod za izdavawe uxbenika i Republi~ko ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj, tako da su sva predavawa besplatna, a polaznicima je obezbe|en sav materijal potreban za rad a u pauzi i poslu`ewe. U ovom polugodi{tu Klub „Pitagora“ svoje sastanke odr`a}e i 23. oktobra, 6. i 20. novembra i 4. i 18. decembra.

Departman za matematiku i informatiku ve} ~etiri godine nau~nopopularnim predavawima „^udesni svet matematike, fizike i informatike“ populari{e ove nauke u vojvo|anskim {kolama. Do sada je odr`ano 150 predavawa u 18 {kola u osam gradova, a posle predavawa u De~jem selu u Sremskoj Kamenici, {ti}enici ovog sela dobili su i dva personalna ra~unara.

D. D.

hov socijalni status nije mogu}e poboq{ati bez poboq{awa agrodoma}instava, koja uglavnom ne ostvaruju velike prihode, ili poboq{awa uslova za zapo{qavawe onih `ena koje svoj ekonomski status `ele da utemeqe van doma}instava.

Na jo{ uvek te`ak polo`aj `ena na selu, dodala je ona, uti~e i obnavqawe takozvanih partilokalnih obrazaca - `ene se udaju i prelaze u doma}instvo supruga, gde ne poseduju ni{ta i naj~e{}e ne sti~u imovinu. Jedan od velikih problema `ena na selu predstavqa i neobave{tenost.

Status doma}ice i poma`u}eg ~lana doma}instva naj~e{}e nije wihov izbor ve} nu`da. Uprkos tome, tek ~etvrtina `ena aktivno tra`i zaposlewe, a samo 20 odsto wih je spremno da se upusti u samostalan posao. S druge strane, veoma su zainteresovane za udru`ivawe u zadruge pa bi se ~ak dve tre}ine wih ukqu~ilo u poqoprivednu zadrugu ili bi je osnovale s drugim `enama iz sela, a bavile bi se ru~nim radom, cve}arstvom i poqoprivrednom proizvodwom.

Q. Male{evi}

Fond “Evropski poslovi” je ju~e, uz pomo} Britanskog saveta, organizovao skup na kojem je predstavqen novi proijekat EU “Govorite evropski” i ~iji je glavni ciq sveobuhvatno obrazovawe zaposlenih u administraciji, od lokala, preko Pokrajine do Republike. Po{to brojne op{tine jo{ uvek nemaju dovoqno informacija o tome kako da koriste evropske fondove, EU }e realizovati ovaj projekat, vredan vi{e od 2,5 miliona evra.

Po re~ima direktora Fonda “Evropski poslovi” Predraga Novikova, konkurs za kandidate koji `ele da se na ovaj na~in obu~avaju otvoren je do 22. oktobra, a sve informacije mogu se dobiti u Fondu.

– Bi}e dodeqeno 180 stipendija kojim }e se finansirati boravak na{ih slu`benika u institucijama EU. Taj boravak }e trajati po nekoliko nedeqa u svim zemqama EU – ka`e Novikov. – Mogu aplicirati predstavnici administracije sa svih nivoa vlasti, a naglasak }e biti na indu-

strijskoj politici, regionalnoj saradwi, za{titi `ivotne sredine, saobra}aju i putnim, te vodnim resursima.

Novikov ka`e da su insistirali na tome da se izvestan broj mesta otvori i za qude koji rade u finansijama jer sve sektorske politike na kraju zavr{avaju kod qudi koji se bave finansijama.

– Bi}e obezbe|eno i dvadesetak stipendija za vi{emese~no sta`irawe u nekim dr`avnim institucijama, ministarstvima zemaqa EU. Zainteresovani }e mo}i da se prijave posredstvom interneta, a rezultati }e biti progla{eni u novembru, dok polaznike u decembru ~eka testirawe. Kriterijumi su znawe engleskog jezika i poznavawe EU, rekao je Novikov. On isti~e da su se na ju~era{wem skupu pojavili samo predstavnici op{tina Ba~, Ba~ka Palanka, Oxaci, Subotica, Zrewanin, Sombor, Be~ej, Irig, Sremski Karlovci i Novi Sad, iako je poziv poslat svim op{tinama u Vojvodini.

P. K.

Smawen broj saobra}ajnih nesre}a – Broj saobra}ajnih nesre}a, smrtno stradalih i povre|enih od kraja pro{le godine, kada su po~eli da va`e zakoni o bezbednosti saobra}aja i o obaveznom osigurawu u saobra}aju, smawen je oko 30 odsto – rekao je na ju~era{woj tribini „Evropski izve{taj o saobra}ajnoj nezgodi u funkciji naknade {tete“, odr`anoj na Novosadskom sajmu, u okviru 10. sajma automobila „Auto{ou – Novi Sad“, direktor Direkcije za na-

knadu {teta „Dunav osigurawa“ Neboj{a Burgi}.

Istovremeno, uveden je evropski izve{taj o saobra}ajnoj nezgodi i koji se popuwava u slu~aju mawih materijalnih {teta, bez prisustva policije, i samo ukoliko nema povre|enih. U okviru poslovawa „Dunav osigurawa“ sada se oko 50 odsto {teta u oblasti auto-odgovornosti odvija upravo preko ovog izve{taja. Po re~ima direktorke Centra za naknadu {teta

NOVINARSKA UDRU@EWA I MEDIJSKA STRATEGIJA

Zabrana monopola

^lanovi novinarskih udru`ewa i asocijacija Srbije predstavili su zajedni~ke stavove i predloge za izradu medijske strategija na okruglim stolovima povodom izrade nacrta medijske strategije.

Predstavnici ANEM-a, NUNS-a, UNS-a, NDNV-a i Lokal presa predla`u zabranu koncentracije vlasni{tva, odnosno monopola u medijima, ukidawe zakonske odredbe koja onemogu}ava vlasni{tvo stranaca nad medijima u Srbiji, kao i ravnopravan tretman medija na tr`i{tu i formirawe nezavisnih tela koja bi odlu~ivala o medijskim projektima. Udru`ewa tra`e ve}i zna~aj Saveta za {tampu, povla~ewe dr`ave iz vlasni{tva u medijima i da sufinansirawe medija od dr`ave mora biti transparentan proces.

Kada je re~ o formirawu ustanova javnog radiodifuznog servisa na regional-

nom nivou, {to je preporuka medijske studije, novinarska udru`ewa smatraju da je neprihvatqivo formirawe novih ustanova javnog servisa u situaciji u kojoj su performanse postoje}ih ustanova nezadovoqavaju}e. Alternativni predlog je da se hitno okon~a privatizacija medija koji su jo{ uvek u javnom vlasni{tvu, dok problem vi{ka elektronskih medija treba re{avati merama koje }e stimulisati konsolidaciju tr`i{ta. ^lanovi udru`ewa smatraju da je, kad je re~ o radu novinskih agencija, „ekonomski i politi~ki neprihvatqiv“model transformacije Tanjuga u javnu ustanovu koja bi se finansirala iz buxeta, a usluge davala besplatno. Oni su ponudili dva modela transformacije agencije – privatizacija ili transformacija u Vladin pres-biro.

„Dunav osigurawa“ Novi Sad Nade Staj{i}Golijanin, evropski izve{taj o saobra}ajnoj nezgodi polazni je dokument prilikom utvr|ivawa {tete. Ona je rekla da su jo{ uvek otvorena pitawa iznosa mawe materijalne {tete, a da je na nivou osiguravaju}ih ku}a dogovoreno da se ne ispla}uje nematerijalna naknada licima u saobra}ajnim nezgodama prilikom kojih je ispuwen samo evropski izve{taj, a povrede prijavqene kasnije.

D. Mla|enovi}

Saradwa Pokrajine i nacionalnih saveta

Delegacija Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne zajednice, sa sekretarom mr Andorom Delijem na ~elu, posetila je ju~e nacionalne savete rumunske i slova~ke nacionalne mawine. Delegaciju je u Nacionalnom savetu rumunske nacionalne mawine primio sekretar nacionalnog saveta Mar~el Dragan i predsednik Odbora za informisawe Niku ^obanu, a u Nacionalnom savetu slova~ke nacionalne mawine wegova predsednica Ana Tomanova-Makanova. Andor Deli je ukazao na potrebu unapre|ewa saradwe izme|u pokrajinskih institucija i nacionalnih saveta, polaze}i od zajedni~kog interesa da se neposrednom komunikacijom ove vrste doprinese boqoj za{titi i unapre|ewu ostvarivawa prava pripadnika nacionalnih mawina.

NA PMF-u, POVODOM SVETSKOG DANA VIDA

UTVR\ENA TRI PREDLOGA ZA OKTOBARSKU NAGRADU I DVA ZA NOVEMBARSKU POVEQU

Novosa|ani proveravali dioptriju

Priznawe struci i nauci

Novosa|ani su ju~e na Prirodno–matemati~kom fakultetu mogli besplatno da provere dioptriju u akciji koju je, povodom Svetskog dana vida, organizovao Departman za fiziku PMF-a; na kojem ve} tri godine postoji akreditovani program studija optometrije. Svetska zdravstvena organizacija organizuje Dan vida svake godine drugog ~etvrtka u oktobru, kako bi skrenula pa`wu na 300.000 qudi koji pate od slepila i slabovidosti.

I. S.

Na ju~era{woj sednici Komisije za obele`avawe praznika, dodelu priznawa i me|ugradsku saradwu u zemqi i inostranstvu raspravqalo se o predlozima za ovogodi{wu Oktobarsku nagradu i Novembarsku povequ. Ovog puta za sve~anu sednicu gradskog parlamenta, koja }e se odr`ati 22. oktobra, bi}e prosle|ena tri predloga za Oktobarsku nagradu i dva za Novembarsku povequ. Komisija je predlo`ila da se ovogodi{wa OkFoto: F. Baki}

Novosadska petak15.oktobar2010.

tobarska nagrada dodeli Institutu za plu}ne bolesti u Sremskoj Kamenici, Svetlani Luki} Petrovi} redovnoj profesorki na Departmanu za fiziku Prirodno matemati~kog fakulteta i redovnom profesoru Poqoprivrednog fakulteta Radovanu Pejanovi}u. Nov~ani deo Oktobarske nagrade iznosi 95.000 dinara. Za Novembarsku povequ predlo`eni su Univerzitet u Novom Sadu i Centar za socijalni rad.

B. M.

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Izmileli maroderi rizor nadgrobnih spomeP nika s kojih su lopovi pokrali bronzana i mesingana slova kojima su bila ispisana imena pokojnika zgranuo je mnoge porodice tokom obilaska grobova srodnika o zadu{nicama. Lopovluk ovog tipa sem {to je s moralnog, eti~kog, religijskog, filozofskog i svakog drugog aspekta u civilizovanoj zajednici potpuno neshvatqiv, kao i bilo koji drugi oblik maroderstva, ~ak je i s ekonomskog stanovi{ta te{ko razumqiv.

Moglo se razumeti dok su se

lopovi specijalizovani za metalski sektor bavili kra|om bakra iz dalekovoda, bisti pesnika i narodnih heroja iz {kolskih dvori{ta ili pak poklopaca s gradskih {ahtova. Ipak su to gabaritni i masivni odlivci za koje su mogli da dobiju lepu paricu.

Ali, koliko nadgrobnih spomenika treba obesloviti i koliko no}i vileniti po grobqu pa da se skupi kila`a koja bi mogla biti zanimqiva potencijalnom kupcu, ra~unica je koju razume samo lopovska logika.

I. Sabado{

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 8 do 10.30 sati: povremeno u Zmaj Jovinoj ulici broj 20 do 28,, Dunavskoj 15, na Trifkovi}evom trgu od 2 do 6, Svetozara Mileti}a od 21 do 37, u Pa{i}evoj ulici od broja 15 do 25 i od 14 do broja 32, Skerli}evoj 1, 2, 4 i 6 i u Ulici Milovana Vidakovi}a 4, 5 i 6. Od 12 do 14 sati: povremeno na [trandu, u Kineskoj ~etvrti i na neparnoj strani Bulevara despota Stefana. Od 11 do 14 sati: firme „Stojanov“, „Por{e“, „Prodanovi}“, poqoprivredno dobro Vrbak i Bare i svi objekti na Zrewaninskom putu. Rakovac od 8 do 13 sati: Sto{in do, Arsin do, Stari Rakovac, naseqa Belegir i deo Rakovca prema Dumbovu.

Ka} od 9 do 13 sati: ambulanta i apoteka. ^ortanovci od 8.30 do 13 sati: naseqe Kara{ i Kraqev breg. Susek od 8.30 do 13 sati: deo vikend naseqa Koru{ka.

V REMEPLOV

Foto: A. Erski

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] OBI[AO SLU@BU ZA NEPOKRETNOSTI

Redovi pred katastrom postali pro{lost Gradona~elnik Igor Pavli~i} obi{ao je ju~e katastarsku slu`bu za nepokretnosti kako bi se informisao o wenom radu, i tom prilikom istakao da je ova institucija vrlo va`na za grad. Po wegovim re~ima, puno stvari u gradu je vezano za katastar kada su legalizacija, investitori i gradwa u pitawu, pa je sada procedura u pomenutoj slu`bi ubrzana.

VESTI Karlovci bez vode Sremski Karlovci danas od 9 do 12 sati ne}e imati vode. Vodosnabdevawe naseqa bi}e prekinuto zbog radova na dovodniku vode.

I. S.

Otvara se De~ji kulturni centar

Vatrogasci spasli stanicu Novosadska `elezni~ka stanica, koja se nalazila na Grbavici, gorela je 15. oktobra 1907. Nikada nije razja{weno da li je neko namerno zapalio staru hartiju kraj robnog magacina na kraju perona, ili je po`ar izazvala varnica iz lokomotive. Tek, vatra je bila velika a panika me|u putnici-

ma jo{ ve}a. ^lanovi Novosadskog dobrovoqnog vatrogasnog dru{tva bili su dorasli zadacima, koje je vatra, kao gospodar, postavila pred wih.

Zato je Gradski senat izda{no nagradio sve u~esnike u ga{ewu po`ara, a isto je u~inila i Uprava `eleznica Ugarske.

N. C.

De~ji kulturni centar bi}e otvoren danas u 18 ~asova, u zgradi Eduka centra, u Ulici Mite Ru`i}a 1. Centar }e otvoriti ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki}, a pre sve~anog otvarawa, u 17 ~asova, po~e}e i radionice za decu.

A. V.

Besplatni ~asovi joge Novosa|ani koji `ive na teritoriji Mesne zajednice „Omladinski pokret“ imaju priliku da od ove nedeqe besplatno ve`baju jogu u prostorijama ove MZ. ^asovi se odr`avaju ponedeqkom i ~etvrtkom od 16.30 do 17.30 sati. Prostorije mesne zajednice nalaze se u Ulici Omladinskog pokreta 11.

J. Z.

- Zemqi{ne kwige su sada gotovo sve pro{le kroz katastar, a od 37.000 podnetih zahteva za legalizaciju obradili smo 18.000 hiqada predmeta i svakom od sugra|ana je pojedina~no re~eno {ta treba da dopune u postupku, kao i koji im dokumenti nedostaju. Ranije se ~ekalo i do 45 dana na kopije planova, a sada je rok sveden na samo tri dana. Redova vi{e nema jer je procedura ubrzana ta-

ko da zastoja i dugog ~ekawa vi{e ne}e biti - rekao je Pavli~i}.

Na~elnica slu`be katastra Ana Mujan naglasila je da je procedura ubrzana prekovremenim radom i ~iwenicom da se podno{ewem prijave o legalizaciji ubrzava postupak izdavawa kopije plana.

- Ostale kopije plana izdaju se za sedam, a plan za legalizaciju za tri dana, {to je slu~aj i sa listo-

vima nepokretnosti. U narednom periodu idemo na to da }e se listovi nepokretnosti izdavati na {alteru, {to zna~i da istog trenutka kada se podnese zahtev sa uplatom dobijate i list nepokretnosti. Za kopiju plana, na`alost, mora}e se malo pri~ekati dok se ne izrade digitalni planovi, ali se nadamo da }e i to uskoro mo}i da se odradi za jedan dan rekla je Mujan.

B. M.

U „LISJU” OD PONEDEQKA NOVE CENE

Sahrane skupqe {est posto Od ponedeqka poskupquje sahrawivawe i pohrawivawe urne, po{to je JKP „Lisje“ jo{ u julu dobilo odobrewe Gradskog ve}a da za {est odsto pove}a cene osnovnih usluga.

Vi{a cena sahrawivawa u grob }e ko{tati 11.400 dinara, a bila je 10.800 dinara, sahrawivawe u grobinicu je 8.980 dinara umesto 8.400 dinara. Kremirawe je bilo po staroj ceni 7.603 dinara, a sada }e ko{tati 8.050 dinara. Pohrawivawe urne }e biti 1.430 dinara, a

bilo je 1.380 dinara. U pogrebnom preduze}u nagla{avaju da je poskupqewe u skladu s Programom poslovawa firme koji je usvojila Skup{tina grada.

Posebno nagla{avaju da je programom bilo planirano da se nove cene primewuju od polovine godine, ali to firma nije u~inila, odmah po odobrewu gradske vlade, jer je trebalo da dobije i druge saglasnosti za povi{icu.

Z. D.

Fotografije Novog Sada u Pe~uju Izlo`ba fotografija „Novi pogled na stare stvari“ bi}e odr`ana u Pe~uju od 21. do 31. oktobra. U tom gradu u Ma|arskoj bi}e predstavqeno 150 najboqih fotografija nastalih na prvom i drugom „Novosadskom foto maratonu“.

Na obe manifestacije je u~estvovalo preko 550 fotomaratonaca iz zemqe i ino-

stranstva. Fotografije prikazuju na{ grad iz ugla wegovih stanovnika, kao i posetilaca, koji su ga do`iveli na svojstven na~in.

Izlo`ba }e biti otvorena 21. oktobra u 18 ~asova u galeriji „Nem Art“, a prisustvova}e gradona~elnik Pe~uja @olt Pava, zamenik gradona~elnika Novog Sada Sa-

{a Igi}, kao i predstavnici AP Vojvodine, Gradske uprave za kulturu i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine.

Na izlo`bi }e biti predstavqeno i digitalno izdawe kwige GOLD EDITION, koja obuhvata materijal nastao na foto maratonima.

I. D. U NEDEQU

Pe{a~ewe Zanatlijskim putem Planinarsko-smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar” u nedequ organizuje pe{a~ewe Zanatlijskim planinarskim putem, koji vodi od Sremske Kamenice preko Bukovca, Masne }upe i Viline vodice do Zanatlijskog doma. Staza je duga oko 18 kilometara. Polazak je u 8 sati ispred Zmajeve ku}e u Sremskoj Kamenici.

I. S.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

petak15.oktobar2010.

DNEVNIK

NA SPENSU VRCA OD IDEJA

„Tesla fest” u znaku mladih inovatora Foto: R. Hayi}

GRADONA^ELNIK PRIMIO NEZAPOSLENE @ENE

Ra~unari i engleski put do posla Nezaposlene `ene izme|u 35 i 50 godina, koje su zavr{ile obuku kompjuterskog kursa "Business Master 1", primio je ju~e gradona~elnik Igor Pavli~i} u Gradskoj ku}i. Informati~ki kurs pro{lo je 150 `ena, a obuka je organizovana u okviru Akcionog plana za zapo{qavawe.

Prijemu su prisustvovali i ~lan Gradskog ve}a za privredu Marko Naran~i} i zamenik direktora Nacionalne slu`be za zapo{qavawe iz novosadske filijale Neboj{a Kuki}.

- Pored kompjuterskog kursa, organizova}emo i kurs engleskog jezika, jer su to osnove koje se tra`e prilikom zapo{qavawa - ukazao je Marko Naran~i}.

To su pokazali i zahtevi poslodavaca, rekao je zamenik direktora NSZ – a Kuki}, a ovoga puta aktivne mere za zapo{qa-

vawe usmerene su na kriti~ne kategorije, prvenstveno `ene sredwih godina.

Pored Nacionalne slu`be, koja kroz projekte radi na smawewu nezaposlenosti, ovu aktivnost podr`avaju i Vlada Vojvodine i Grad.

Jasmina Gaxa, sa deset godina radnog sta`a, ostala je bez posla pre godinu i po dana kada je propala firma u kojoj je bila zaposlena.

- Godinu i po dana bez posla je bio pakao, stra{no je kada zavisi{ od drugih - ka`e Jasmina i dodaje da se pro{log meseca zaposlila i da joj znawe iz kompjutera koje je dobila na kursu dosta zna~i.Poznavala sam ve} neke osnovne programe na kompjuteru, ali sertifikat je zna~ajan i svuda priznat, rekla je ona.

I. D.

„DNEVNIK” VODI NA KONCERT POPULARNOG KANTAUTORA

@eqko Joksimovi} puni Spens Koncert @eqka Joksimovi}a bi}e odr`an u subotu 6. novembra u Velikoj sali SPC "Vojvodina".

Karte za koncert koji po~iwe u 21

sat mogu se kupiti na blagajni Spensa i u prodavnici “Gigstiks” u Pariskom magazinu, po cenama od 1.500 dinara za parter, 1.200 za tribine i 900 dinara za galeriju.

U saradwi sa organizatorima koncerta, redakcija “Dnevnika” najbr`em ~itaocu koji danas od 14 do 14.05 ~asova pozove na{ broj telefona 528-765 poklawa dve karte za predstoje}i Joksimovi}ev novosadski koncert. Novosadsaki koncert @eqka Joksimovi}a nastavak je velike turneje poznatog peva~a tokom koje je ve} nastupio pred rasprodatim salama u Skopqu i Sarajevu. Tokom karijere koja ve} deset godina ide uzlaznom linijom, Joksimovi} je objavio pet albuma a status muzi~ke zvezde na prostorima biv{e Jugoslavije potvrdio je uspe{nim nastupom na “Eurosongu 2004”, kada je s pesmom “Lane moje” osvojio drugo mesto. Tako|e, s numerom "Qubavi", za koju je tekst napisao Bajaga, osvojio je presti`nu nagradu za najboqu pesmu i mu{ki vokal u 2009. godini na "Balkan Music Awards" u Sofiji.

N. H.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Glumi~ina „Strast za letewem” Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana “Strast za letewem”, Ru`ice Soki}.

Re~ izdava~a: “Kwiga slika i se}awa ’Strast za letewem’ Ru`ice Soki} sa~iwena je od niza pri~a koje oslikavaju bogatu i plodotvornu poluvekovnu karijeru, od uspomena iz detiwstva do po~etka 21. veka. Bogato opremqena fotografijama poznatih li~nosti iz javnog `ivota, prijateqa i kolega Ru`ice Soki} (Mira Trailovi}, Branko Ple{a, Aleksandar Popovi}, Milo{ @uti}, Liv Ulman, Bata Stojkovi}, Danilo Ki{, Zoran Radmilovi}, Bela Ahmaduqina, Marina Vladi, Mira Bawac, Bora Todorovi} i mnogi drugi), ove uspomene istovremeno su pri~a o jednoj epohi, od vremena siroma{tva i pre`ivqavawa za vreme i posle Drugog svetskog rata, do

godina uspeha, uspona „Ateqea 212“, putovawa i turneja, `ivo do~aravaju}i zakulisne i mnogima skrivene prilike i neprilike gluma~kog zanata"...

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

Povodom veka i po od ro|ewa Nikole Tesle, u Novom Sadu se ove nedeqe odr`ava trodnevni Me|unarodni festival inovacija, znawa i stvarala{tva "Tesla fest 2010".Ovogodi{wa manifestacija ove godine je u znaku mladih pronalaza~a- osnovaca i sredwo{kolaca iz Srbije i Republike Srpske. Me|u velikim brojem iskusnih i starijih pronalaza~a iz na{e zemqe, Rusije, Rumunije, Crne Gore i Hrvatske, mladi entuzijasti na{li su svoje zaslu`eno mesto na ovom sada ve} tradicionalnom festivalu inovacija. Svoje novotarije izla`u u~enici O[ „Svetozar Markovi} Toza“ sa Detelinare, koja iz generacije u generaciju iznedri dosta mladih pronalaza~a. Zato je i nastavnik tehni~kog obrazovawa u novosadskoj {koli “Svetozar Markovi} Toza”, Nikola ^udi} veoma zadovoqan generacijama osnovaca koje dolaze.

- Uvek ima dece koja su `eqna otkri}a i sa wima jedno-

stavno treba raditi. Va`no je pojednostaviti im robotiku i probuditi u wima talenat koji nesumwivo postoji - ka`e ^udi}.

Aleksandar Markovi}, u~enik sedmog razreda ove novosadske {kole napravio je neobi~an rovokopa~.

- Ovo je rovokopa~ sastavqen od lego-kockica koji radi pomo}u kompjuterskog interfejsa i sve wegove komande kontroli{e iskqu~ivo ra~unar – ponosno o svom proizvodu pri~a Aleksandar.

Odmah do wega je i ~etrnaestogodi{wi Konstantin Tomovi} iz Bawaluke. On je uz pomo} tri drugara iz razreda stvorio sam kompjutersku igricu pod nazivom “pa~ija {kola”. Ka`e da je dva meseca sam radio na woj i svakodnevno uz kompjuter provodio tri, ~etiri sata ne bih li je na vreme zavr{io.

Na ovom festivalu nisu u~estvovali samo osnovci sa svojim neobi~nim idejama, a kao dokaz

Foto: N. Stojanovi}

za to su Vladislav Zdravkovi} i Sava Jakovqev, maturanti Elektrotehni~ke {kole “Mihajlo Pupin” iz Novog Sada. Pa`wu posetilaca privla~ila je wihova neobi~na olovka koja {tampa.

Ovi momci su povezali ta~skrin ekran sa obi~nom hemij-

skom olovkom i wen zadatak je da na papiru ispisuje sve ono {to se prethodno upi{e na ekran. Wihov profesor Aleksandar Nevidov~i} nada se da bi tim patentom mogli da osvoje i odli~je na “Tesla festu”.

Q. Na.

IZVOD IZ MATI^NE KWIGE RO\ENIH MORA BITI ORIGINALAN

Giqotina propisa neke zaobi{la U toku je podno{ewe dokumenata za ostvarivawe prava na de~ji dodatak, koji se podnose u Gradskoj upravi za socijalnu i de~ju za{titu, u ulici @arka Zrewanina 2. Ovih dana mnogi roditeqi su nas zvali revoltirani ~iwenicom da prilikom podno{ewa zahteva moraju da prilo`e i originalne izvode iz mati~ne kwige ro|enih. Smatraju da je to ~ist bezorbazluk, posebno ako se zna da je Zakonom propisano da ovaj dokument va`i i fotokopiran, pod uslovom da je overen u sudu ili op{tini.

- Zaista nije uredu, da pored brda papira, moramo da donosimo i nove izvode iz mati~ne kwige ro|enih, a sve to ko{ta.

Posebno one roditeqe koji imaju troje i vi{e dece – ka`u revoltirani roditeqi.

^ITAOCI PI[U SMS

S druge strane na~elnica gradske uprave za socijalnu i de~ju za{titu Vera Grkavac

ka`e za na{ list da je ovde grad nemo}an, jer je taj zakon propisala Republika.

- Ta~no je da mora da se podnese original izvoda, kao i original dr`avqanstva, a pri tome da nije starije od {est meseci. Grad u ovom slu~aju ne mo`e da mewa odluku, mi gledamo kroz prste kada su izvodi u pitawu kada skupqamo dokumente iskqu~ivo na osnovu nekih odluka grada - istakla je Grkavac.

Ina~e, da bi deca ostvarila pravo na de~ji dodatak neophodno je i da poha|aju {kolu, imaju najvi{e 19 godina, a svake godine moraju da dostave dokaz o ispuwavawu tog uslova.

Q. Na.

065/47-66-452

Inflatorne mu{ice Najnoviji izve{taj o stopi inflacije izgleda ovako: ako se ne{to ne kre}e, kako je mogu}a, ajd’ da ka`emo, kilometra`a?! To je ne{to kao muva u automobilu, kretao se auto ili ne, ona zuji i leti po samo woj poznatom 10. zakonu gravitacije!!

064/3078... *** Indirektno prozvano „zdravo jako po{tovanog(m) gospodina“(u) je jo{ jedna u nizu perfidnost i provokacija sindikalca koji se krije iza telefona (063/523..., pa jedini je on video viski i klimu), u nadi da }e prisiliti prozvanog(Vasina)na priznawe (kao i ostale koje je G.Koji} drsko prozivala tog dana posle suda preko Radija 021 da priznaju ko je poslao sudu anonimnu prijavu). Sem ovih SMS-ova nije se i{lo toliko daleko, a nije iskqu~eno da oni la`u jer je postupak ve} bio pokrenut pa nije bilo potrebe da ih iko anonimno prijavquje.

064/0863... *** Dana 10.10. na liniji 7 sa Limana, Bulevar, @. stanica oko 22,25, voza~ stariji, sed, zadimio autobus cigaretom, a vozi kao na trkama.

064/2850... *** U “Toplani” ka`u grejawe po~iwe kada tri ve~eri u 21 ~as temperatura bude 12 stepeni. OK. U toku dana kada spoqna temperatura bude 13 i vi{e stepeni grejawe se iskqu~uje!!! A mi pla}amo grejawe cele godine, a Toplana ho}e poskupqewe. Novi sistem obra~una nije na korist potro{a~a, tim sistemom “Toplana” je postala sama sebi svrha, jer su kalorimetri u podstanici, a grejawe se napla}uje po ukupnoj kvadraturi zgrade. U novije izgra|enim zgradama visina stana je oko 2,60 metara, a ima stanova visokih i preko 3 m. Jedino pravi~no pla}awe je po stvarnoj potro{wi u svakom, tj. ugrad-

wom kalorimetara na svaki radijator. Izolacija stanova nikako nije problem Toplane u tom slu~aju, nego vlasnika stana ili drugog stambenog objekta. Zna~i, Toplana mora da bude odgovorna i za ure|aje u stanovima, a ne da se wena odgovornost zavr{i u podstanici.

063/237...

*** 062/1943... *** Nije hor "Glinka" prvi, premijerno, otpojao liturgiju na romskom u Novom Sadu.

Novosadski crkveni hor "Sveti Stefan De~anski" je pre 20-ak godina u Sabornoj crkvi otpojao liturgiju na ciganskom, pardon romskom. Dirigovala je Tamara, tada Adamov, sada Petijevi}.

063/7546...

Navijaj.

*** Po{to S. Jakovqev smatra da preduzetnici treba da pla}aju isticawe reklamnih oznaka, preduzetnici smatraju da on treba da nam objasni kako wegovi inspektori voze luksuzne automobile i sede po ceo dan u kafi}ima od svojih plata.

063/501... *** Reklama na radiju: Obradujte sebe novim automobilom! Tri~arija! I to mi je neka radost. Da mi ponude neku jahticu od 30 i vi{e metara... Ovako radije ostajem pri mom "jugi}u". Slu`i me ve} 20 godina.

064/2466... *** Kad te strefi nevoqa, prati trag `ene.

Ka`u Francuzi. Kod nas }e, kanda, da va`i prati trag novca!

064/2466... *** Dokle }e da nas la`u iz Toplane da }e grejawe pojeftiniti? Ako je kalkulaciju pravio Toplanin stru~wak konobar, onda im treba verovati, oni su stru~waci za energetsku kalkulaciju. Alal vera stru~waci za energetiku.

061/6511... *** Po{tovani gradona~elni~e, po{tovani ~lanovi Skup{tine grada Novog Sada, za{to se }uti o nedoli~nom pona{awu odbornika gradske skup{tine, a pomo}nika direktora Popi}a u novosadskoj Toplani?

Krajem septembra ove godine je nekulturnim re~nikom psovao majku i fizi~ki napao portira na ulazu u krug Toplane za sve ove navode postoji i izve{taj policije? Zar je mogu}e da tako kulturan i obrazovan ~ovek ne trpi.

061/6511... *** Tamo gde se Hilari poqubi nije za javno prikazivawe.

064/4615...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

petak15.oktobar2010.

9

DESET GODINA SVEOBUHVATNE PODR[KE OSOBAMA S INVALIDITETOM

„@iveti uspravno” pobe|uje predrasude Centar "@iveti uspravno" iz Novog Sada proslavqa deceniju podr{ke osobama sa invaliditetom, borbe za wihova prava i kvalitetniji `ivot. Povodom jubileja ju~e je u Vladi AP Vojvodine odr`ana konferencija za novinare u organizaciji Fonda za razvoj neprofitnog sektora. Direktorka Fonda Ana Segedinski je istakla da se predstavqawem zna~aja i rezultata Centra promovi{u pozitivni primeri iz prakse kao podsticaj udru`ewima gra|ana u borbi protiv predrasuda o osobama s invaliditetom.

Potpredsednica Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine i pokrajinska sekretarka za informacije Ana Tomanova-Makanova

Foto: F. Baki}

je rekla da sve vreme Vlada Vojvodine finansijski podr`ava udru`ewa gra|ana. U~esnici konferencije, kojoj je prisustvovala i zamenik predsednika Skup{tine grada Novog Sada Marija Vrebalov, konstatovali su da je "@iveti uspravno" u~inio mnogo za osobe sa invaliditetom i za nevladin sektor u Srbiji, jer je od samog po~etka sebe video kao ravnopravni deo tog miqea. Istaknut je poseban doprinos predsednice centra Milice Ru`i~i}-Novkovi}.

- Qudi su po~eli da izlaze napoqe, da budu vidqiviji i zahtevi za boqi kvalitet `ivota postali su unapre|eni- rekla je Ru`i~i}-Novkovi}.

A. Vidanovi}

GRAD SE DOGODINE HVATA U KO[TAC S NESIGURNIM TERENOM

Kanalizacija kroti sremska klizi{ta

Ki{a je ove godine nemilice padala, a na svojoj ko`i su to mo`da najvi{e osetili stanovnici sremske strane grada, po-

ni~kog potoka, ali i Ribwaka.

Kako navodi pomo}nik direktora za tehni~ke poslove Zavoda za izgradwu grada \or|e Ku-

Popovica jedna od problemati~nijih

gotovo oni ~ija se imawa nalaze na padinama i u blizini potoka. Najvi{e pritu`bi imali su gra|ani sa Grigovca, Popovice i iz okoline MalokameMEMORIJALNI TURNIR U TENISU

Veterani ukr{taju rekete Jedan od najzna~ajnih ovogodi{wih turnira teniskih veterana Vojvodine bi}e odr`an ovog vikenda 16. i 17. oktobra na terenima Tenis kluba „Indeks“ na \a~kom igrali{tu. Dvodnevni „Memorijal Petra Mi{i}a“ odr`ava se u znak se}awa na poznatog tenisera biv{e SFRJ, sportskog radnika i teniskog trenera. Ciq memorijala je promocija tenisa kao idealnog sporta za sve uzraste, a ove godine okupi}e veliki broj qubiteqa belog sporta koji }e kroz rekreaciju sklopiti poslovna i li~na prijateqstva.

Upisivawe u~esnika zakazano je za sutra u 9.30 ~asova, dok je sve~ano otvarawe planirano za 10 sati.

Kategorije takmi~ara: mu{ki dublovi od 35 godina pa navi{e i dubl 50 godina i navi{e. Kotizacija je 1.600 dinara po paru. Finalni me~evi su zakazani za nedeQ. Na. qu od 10 sati.

Audicija za prijem u hor Hor Saborne crkve “Sveti Georgije” organizuje audiciju za prijem novih ~lanova. Audicija }e se odr`ati u utorak u 18 ~asova u prostorijama Novosadske pravoslavne crkvene op{tine, Ulica Nikole Pa{i}a 4. Za informacije je zadu`en dirigent hora, magistar Bogdan \akovi}, telefon 0648195112, i mejl adresa horsabornecrkve.svetigeorgije@gmail.com.

K. @.

qan~i}, preduze}e koje odr`ava vodoprivredne objekte na teritoriji grada, VDP "[ajka{ka" dobilo je nalog da sanira utvr|ena o{te}ewa infra-

strukture i zemqi{ta i ura|ena je procena tro{kova koja je upu}ena Upravi za komunalne poslove.

- Treba re}i da dugo nije bilo u~estalijih i intezivnijih padavina nego ove godine. Prvo moramo sanirati klizi{ta u Ribwaku i Grigovcu. U Kamenici }emo morati da re{imo prikupqawe atmosferskih voda: prvo u Dunavskoj ulici i kod crkve, a kasnije i u celom nasequ - ka`e Kuqan~i}.

On napomiwe da je ura|ena gruba procena potencijalno opasnih ta~aka sa geomehani~kog stanovi{ta. Najugro`enije su Bocke, podno`je Mosta slobode, Ribwak, padina od Mosta slobode do Kamenice, kameni~ka padina do Bocki, padina Novi Ledinci, Tatarsko brdo i Popovica.

- Klizi{ta u naseqenim zonama mogu se spre~iti izgradwom kanalizacije i uklawawem septi~kih jama. Svi bi trebalo da imaju kanalizaciju, ali jedan od uslova je da se ku}e legalizuju, ali i da budu izgra|eni pre~ista~i otpadnih voda za sremsku stranu: u

DEMOKRATE U SIGURNOJ DE^JOJ KU]I

Pokloni olak{ali `ivot ^lanovi mesnog ogranka Demokratske stranke s Jugovi}eva uru~ili su ju~e poklone deci sme{tenoj u Sigurnu de~ju ku}u.

Pokloni obuhvataju ode}u, higijenska sredstva i opremu za bebe i {kolski pribor, obu}u i ode}u

vog Sada Zoran Nikoli} podsetio je da Gradski odbor DS redovno organizuje humanitarne aktivnosti za pomo} socijalno ugro`enim kategorijama stanovni{tva, u kojima se naro~ita pa`wa posve}uje potrebama {ti}e-

Ledincima i u Petrovaradinu - rekao je Kuqan~i}.

Po wegovim re~ima, ZIG }e se slede}e godine skoncentrisati na izgradwu kanalizacije i rekonstrukciju i izgradwu saobra}ajnica u rubnim i prigradskim naseqima. Do tada, Kuqan~i} smatra da je potrebno uraditi ozbiqnu procenu klizi{ta i potrebnih radova kako bi se spre~ilo pokretawe zemqi{ta. Za zavr{etak sanacije klizi{ta ispod Mosta slobode potrebno je 1,2 miliona evra, dok za procenu stawa i idejne projekte za sanaciju ostalih navedenih klizi{ta treba oko 520.000 evra.

Od ovih poslova prvo }e biti zavr{ena sanacija klizi{ta kod Mosta slobode, {to je planirano za narednu godinu. Naime, bombardovawe je zaustavilo ovaj posao i iskopan je samo jedan od planirana dva bunara.

Kuqan~i} ka`e da je i taj jedan bunar dao dobre rezultate, ali da bi most bio siguran neophodno je posao uraditi u potpunosti.

S. Krsti}

Muzej papirnih figura Izlo`ba "Muzej papirnih figura" otvara se danas u 19 ~asova u galeriji KIC-a "Mladost" u Futogu, Ulica cara Lazara 42. Predstavi}e se najnoviji radovi origami majstora Jovana Isakova skulpture od papira.

I. K.

Foto: R. Hayi}

Grad vidi probleme slepih Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} primio je ju~e ~lanove Udru`ewa slepih i slabovidih, povodom {ezdestogodi{wice postojawa i rada Gradske organizacije slepih "Novi Sad". Pored ~lanova ove organizacije, u gradskom parlamentu boravili su i wihovi gosti iz Saveza slepih Vojvodine, Srbije, Beograda, Republike Srpske, Bawaluke i Gradi{ke.

- Saradwa Grada i Gradske organizacije slepih traje dugo i do-

bra je, ali se mora nastaviti re{avawe problema sa kojima se susre}u slepe i slabovide osobe.

Pored napora gradskih vlasti potrebni su strpqewe i istrajnost sa va{e strane - rekao je Jovanovi} u obra}awu gostima. Novi Sad godi{we izdvaja novac za Gradsku organizaciju slepih koja broji vi{e od 700 registrovanih ~lanova, a ove godine je u tu svrhu iz gradskog buxeta izdvojeno milion i po dinara.

J. Z.

Foto: R.Hayi}

PROMEWEN PEJZA@ NA TRGU SLOBODE

Javorima odzvonilo Na Trgu slobode radnici "Gradskog zelenila" ju~e su izvadili pet stabala javora za koje su stru~waci ocenili da su prestareli i da im je korewe

trulo. U ispra`wenim lo`ama bi}e posa|ene mladice autohtonog drve}a. Pejza` centra tako je "jednim potezom" promewen.

I. S.

U KANCELARIJI PIO U KARLOVCIMA ZA POSLODAVCE LAK[A PROCEDURA

Jedan obrazac prijavquje radnike Poslodavci iz Sremskih Karlovaca od 1. oktobra mogu u kancelariji Fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe (PIO), koja se nalazi u Magistratu, da prijave radnike na obavezno socijalno osigurawe na novom, jedinstvenom obrascu. Do sada su morali da popuwavaju tri formulara gotvo iste sadr`ine, a zatim ih predaju na tri razli~ita {altera u filijali Fonda za zdravstveno osuigurawe (RZZO), Fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe i Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe.

Sada je ta procedura pojednostavqena, ispuwavaju samo jedan obrazac i mogu da biraju da li }e ga predati na {alteru Zavoda za

zdravstveno osigurawe ili Fonda PIO. Ona ustanova kojoj prijavu predaju, du`na je da je istog dana prosledi elektronski ostalim slu`bama.

Nove prijave poslodavci mogu da preuzmu sa internet portala Fonda PIO www.pio.rs i Fonda za zdravstveno osigurawe www.rzzo.rs, ili ih kupe u kwi`arama.

Jedinstveni obrasci objediwuju prijavu na obavezno socijalno osigurawe, promenu podataka i odjavu.

Kancelarija PIO u Karlovcima radi sredom i petkom od 7 do 15 ~asova. Telefon za dodatne infrmacije je 021/884 - 301.

Z. Ml.

NA SPENSU PO^IWE SEZONA KLIZAWA

Od ponedeqka u Ledenu dvoranu Foto: N. Stojanovi}

za stariju decu koji su nabavqeni novcem prikupqenim u akciji koju su pokrenuli predsednica ogranka DS Milka Budakov i aktivisti stranke s Jugovi}eva.

Odbornik DS u Skup{tini No-

nika Sigurne de~je ku}e i Sigurne `enske ku}e.

Trenutno u Sigurnoj de~joj ku}i pri Centru za socijalni rad Novog Sada boravi osamnaestoro dece od kojih je osam beba. I. S.

Ledena dvorana na Spensu bi}e otvorena od ponedeqka.

Cena ulaznica radnim danima od 10,30 i 12, 30 za odrasle bi}e 160 dinara, za decu do 12 godina 130, dok }e za studente, uz odgovaraju}i dokument, biti

110 dinara. Radnima danom od 17,15 i vikendom cena karata za odrasle bi}e 210 dinara, a za decu 160. Posete {kola, uz minimum 15 osoba uz pratwu, se mogu organizovati po ni`oj ceni. Mese~ni set karata za

odrasle bi}e 3.600 dinara, a za decu 2.500.

U nedequ }e biti organizovano prvo klizawe u ovoj sezoni od 17 do 20 ~asova. Cena ulaznica bi}e 110 dinara i va`i}e za dve osobe.

K. @.

VESTI Radikali savetuju gra|ane

„Blok aut” u Tremi

Savet za prava i propise Gradskog odbora Srpske radikalne stranke dava}e danas besplatne pravne savete gra|anima. Zainteresovani mogu do}i u prostorije stranke na Bulevaru Mihajla Pupina 18/b, od 16 do 18 ~asova.

Z. D.

Bend "Block out" odr`a}e koncert ve~eras u 22 ~asa u klubu "Trema" u Srpskom narodnom pozori{tu. Ulaznice u pretprodaji, koje se mogu kupiti u CD {opu "Mungos" i u klubu "Trema", ko{taju 500 dinara, dok }e na ulazu ko{tati 600 dinara.

D. B.

NA PLATOU ISPRED SNP-a

Suveniri i stari zanati Na platou ispred Srpskog narodnog pozori{ta danas je po~elo predstavqawe suvenira i starih zanata udru`ewa "Na{e ruke", u organizaciji Turisti~ka organizacija Srbije. Promocija, koja }e

trajati do nedeqe, uprili~ena je kao deo akcije "Srbija. Moja zemqa. Moje putovawe", kojom se podsti~e doma}i turizam.

I. S.

petak15.oktobar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

PONOVO RADI NARODNA KUHIWA U SOMBORU

@ivot na ivici zajedni~kog kazana SOMBOR: Pet meseci od svojevremenog zatvarawa, ponovo radi Narodna kuhiwa u okriqu somborskog Crvenog krsta u kojoj svakodnevno tople kuvane obroke dobija 250 socijalo najugro`enijih Somboraca. Pravo na besplatno kuvano jelo imaju deca do 15 i stariji iznad 65 godina, iako je po procenama nadle`nih taj broj daleko ve}i, i u ovom momentu vrlo verovatno prevazilazi cifru od 700 gladnih usta.

Prema najavama somborskih gradskih otaca ukoliko stigne najvaqena pomo} Ministarstva rada i Crvenog krsta Srbije, po jedan topli obrok dnevno }e dobijati vi{e qudi, a hrana }e biti distribuirana i Narodna kuhiwa za 250 najugro`enijih socijalno ugro`enim osobama u najre~itije govori i ~iwenica selima. da gotovo ni jedan od korisnika Nezaposlenih i onih koji su Narodne kuhiwe ne `eli da goposao izgubili u somborskim lovori za medije, niti da se foto{im privatizacijama je sve ve}i, grafi{e. a ta~an broj ne znaju ni socijalne - Jednostavno, nemam nikakvog slu`be, jer mnogi gladuju i ne izbora, sem da do|em po hranu za `ele da priznaju da su do`iveli vlastitu decu - pri~a Petar S. egzistencijalni krah. Koliko iz Sombora, donedavno radnik, u ishrana na kazanu te{ko pada sodokapitalizaciji propalog, mecijalno ugro`enim Somborcima, taloprera|iva~kog preduze}a

Pomo} u naturi Poqoprivredno preduze}e „Aleksa [anti}” iz istoimenog sela somborskog atara, koje je i samo bila `rtva tajkunske privatizacije Narodnoj kuhiwi }e, prema najavama, poslati 600 kilograma sviwskih polutki, bra{no za 130 vekni dnevno i 200 kilograma smrznutog povr}a. Iz ni{ta mawe tranzicijski sre}nijeg gakova~kog PP „Grani~ar” bi trebalo da stigne 300 kilograma mesa i 5.000 jaja. Firma „Lu~i}” Prigrevica, koja je nedavno kupila Prehrambenu industriju „Panonka” poklonila je sedam tona povr}a, ~etiri tone krompira, dve tone kupusa i po pola tone luka i {argarepe, dok je donacija somborskog JKP „Energana” 200 kilograma pasuqa.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „[rek sre}an zauvek“ (18), „Qubav na daqinu“ (19.30), „Po~etak“ (21.30)

POZORI[TA Novosadsko pozori{te: Glumci pevaju (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“, tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP „Fru{ka gora“ – „Dodirom kroz pro{lost“ (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od utorka u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Svetlana ]urkovi}, Duwa Brki}, Dragana Jorgi}, Marina Mi}ovi}, Jelena Zagor~i}, Miqana Avramovi}, Nata{a Radnovi} i Nafija Kova~ iz Novog Sada, Miqana Brzak iz Petrovaradina, Eleonora Farago i ^ila Grwa iz Temerina, Stanislava Popovi} i Slobodanka Stani~kov–Mi~utka iz Ba~ke Palanke, Dragica Trivunovi} iz [ajka{a i Biqana Kova~evi}–Macko iz Ba~kog Petrovca, DE^AKE: Milana Ma{i}, Cveta Beqakov, Svetlana Beqanski–Kondi}, Gorana \inovi} i Milana Kqaki} iz Novog Sada.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Petar \ura|a Miji} (1928) u 11.45 sati (ispra}aj), Miroslav Slavka Vukajlov (1930) u 12.30, ^edomir Branka Tapavi~ki (1938) u 13.15, Ivan @ivka Dickov (1939) u 14, Ester Davida Vorginc (1918)) u 14.45, Branislav Veqka Jovanovi} (1956) u 15.30 i Karol–Vladimir Karola Hrubik (1927) u 16. 15 sati. Na Mesnom grobqu u Veterniku u 15 sati bi}e sahrawena Ivanka Mande Joovanovi} (1930). Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 15 sati bi}e sahrawena Bogdanka Nikole Bo{kovi} (1929).

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

„Bane”. - Makar oni da imaju ne{to toplo da pojedu. Supruga i ja }emo, ako preostane, po komad hleba - pri~a sa suzama u o~ima Petar, koji po neki dinar zaradi u nadnici po okolnim poqima ili cepaju}i drva po somborskim doma}instvima.

Za one koje je glad naterala da progutaju ponos lokalna vlast je, ne ~ekaju}i pomo} Ministarstva rada i crvenog krsta Srbije, organizovala prehranu.

- Na`alost, mnogo je qudi u gradu prinu|eno da se hrani u narodnoj kuhiwi. Zato smo pozvali preduze}a i pojedince da pomognu one koji nisu u stawu da obezbede osnovne egzistencionalne potrebe - ka`e somborski gradona~elnik Nemawa Deli}, apeluju}i na firme i pojedince koji su u materijalnoj prilici da pomognu svojim siroma{nim sugra|anima, kojima ove obroke priprema osobqe Gerontolo{kog centra.

M. Miqenovi}

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

petak15.oktobar2010.

OTVORENO PISMO RADNIKA VR[A^KE PIVARE UPU]ENO JAVNOSTI

VESTI

DNEVNIK

VESTI „Dan duvana” u Bogara{u SENTA: Na tradicionalnoj manifestaciji „Dan duvana”, koja }e deseti put biti odr`ana u nedequ u Bogara{u kod Sente, Kompanija „Japan tobako interne{nel” (JTI) nagradi}e najboqe proizvo|a~e duvana tipa „berlej”. Iz kompanije JTI ju~e je saop{teno da je dobitnik nagrade za najboqi kvalitet duvana I{tvan Bezdan iz Tele~ke, a za najvi{e proizvedenog duvana Atila Milutinovi} iz Oroma.

Otvarawe „Dana duvana” je u 10 ~asova, a pre progla{ewa najboqih proizvo|a~a sorte „berlej” bi}e prire|eno takmi~ewe u ru~nom i ma{inskom nizawu duvana.

M. Mr.

Koncert hora „Glinka” NOVI BE^EJ: Dom kulture op{tine Novi Be~ej i op{tina Novi Be~ej organizuju u subotu koncert hora Dr`avne akademske kapele iz Sankt Peterburga „Glinka”.

Darovni koncert op{tine Novi Be~ej bi}e odr`an u pozori{noj sali Doma kulture, a po~e}e u 19 sati.

M. K.

Vetropark koristan za buyet ALIBUNAR: Odbornici lokalnog parlamenta Alibunara odobrili su osnivawe DOO „Energovint”, firme koja }e raditi na podizawu vetroparka na podru~ju alibunarske op{tine.

Kako je rekao zamenik predsednika SO Nedeqko Kowokrad, ova firma je ve} zakupila 100 lokacija na 25 godina za ove namene i od ovoga }e biti dobrih prihoda za puwewe op{tinskog buxeta.

R. J.

Ko je kriv za bankrot VR[AC: Mada Vr{a~ka pivara koja je od marta ove godine u ste~aju posluje pozitivno, istina smawenim kapacitetom, Privedni sud u Pan~evu naredio je wen bankrot.

Zbog toga 59 radnika najavquje {trajk, a Agencija za privatizaciju podr`ava wihov stav.

Kako je ovo prvi slu~aj da neki privredni sud donese zakqu~ak po kojem se nare|uje

cije i ste~ajnog upravnika proizvodwa nastavi.

U proteklih {est meseci, iako u ste~aju, Vr{a~ka pivara je uspela i da dobro posluje, ~ak je ostvarila i mali profit, ali i da plati sve doprinose i poreze prema dr`avi.

Naime, ne samo da je pivara pokrila sve tro{kove poslovawa ve} je i uve}ala ste~ajnu masu. Na putu oporavka pre-

Kako je ovo prvi slu~aj da neki privredni sud donese zakqu~ak po kojem se nare|uje bankrot, a da to nije na predlog ste~ajnog upravnika, radnici su odlu~ni u nameri da to spre~e bankrot, a da to nije na predlog ste~ajnog upravnika, radnici su odlu~ni u nameri da to spre~e.

U otvorenom pismu javnosti oni postavqaju pitawe kome je u interesu da se ova jedina preostala pivara u Banatu zatvori, umesto da se zajedni~kim snagama zaposlenih, Agen-

pre~io se dug prema komunalnom preduze}u DP „2. oktobar” koji je pivari zavrnuo vodu zbog nepla}enih ra~una.

Iskqu~ewe vode, bez koje pivara ne mo`e, dovelo je do propasti piva koje je bilo u postupku proizvodwe i fabrici je nanesen gubitak od oko 1,5 milion dinara.

ci imaju podr{ku Saveza samostalnih sindikata Vojvodine koji podr`ava wihovo nastojawe da sa~uvaju radno mesto i re{enost da ne sede skr{tenih ruku. Najavquju proteste ispred Privrednog suda zahtevaju}i odgovore na svoja pitawa.

Q. Male{evi}

NAKON BEZUSPE[NE POTRAGE ZA NOVIM GAZDOM

^araparu „Udarnik” prodaju po delovima ZREWANIN: Kad nije mogla odjednom, zrewaninska Fabrika ~arapa „Udarnik” bi}e prodavana po delovima. S obzirom na to da unazad nekoliko puta nije bilo zainteresovanih kupaca za nekada{wi brend jugoslovenske tekstilne industrije, ste~ajni upravnik „Udarnika” zakazao je za 10. novembar, u prostorijama Agencije za privatizaciju u Beogradu, licitaciju za prodaju dela imovine te firme.

Kupcima }e biti ponu|en poslovni prostor povr{ine 14 kvadratnih metara, koji se nalazi u glavnom gradu Srbije, po po~etnoj ceni od 1,3 miliona dinara, kao i nepokretnost u Pan~evu od 20 kvadrata, po startnoj ceni od 976.500 dinara. Ogla{ena je i prodaja objekata u fabri~kom krugu u Zrewaninu, zatim u ulici Mihajlova~ki drum, gde su sme{teni magacini, kao i proizvodna oprema u funkciji, i sve to po po~etnoj ceni od oko 321 milion dinara. Kao prodajna celina zainteresovanima }e

biti ponu|eni i sirovina i materijal - predivo, gumena nit i boje i lakovi.

Kako je „Dnevniku” ju~e re~eno u Agenciji za privatizaciju, kada se ne mo`e na}i kupac za preduze}e u celini, odnosno za pravno lice, onda sledi prodaja delova fabrike za koje se procewuje da mogu biti unov~eni, {to je upravo slu~aj

NEDA]E PRITISLE KIKINDSKU TOPLANU

Dugovawa }e zavrtati grejawe KIKINDA: Tople probe u ~etiri kotlarnice u gradu su zavr{ene, i grejna sezona je zvani~no po~ela, ali su se ve} na po~etku pojavile pote{ko}e sa pumpama u delu kotlarnica. Direktor Javnog preduze}a „Toplana” Nikola Terzin ka`e da su tople probe otkrile da sve ne funkcioni{e kako bi trebalo, zbog ~ega poziva gra|ane da prijave kvarove kako bi bili otkloweni na vreme.

Dugovawa Javnog preduze}a „Toplana” firmi „Srbijagas” pro{le godine su pred po~etak grejne sezone bila 25 miliona dinara.

Ove godine ona su vi{estruko vi{a i iznose 71 milion dinara, od ~ega je 49 miliona osnovni dug, a 22 miliona su kamate.

- Vr{a~ka pivara posluje pozitivno i redovno izmiruje obaveze i ispla}uje zarade svakog destog u mesecu. Radnicima su uredno pla}eni i svi doprinosi. Za pet meseci pod ste~ajem je ostvaren profit oko pet miliona dinara - obja{wava generalna menaxerka Vr{a~ke pivare Qiqana Dobrosavqevi}.

Radnici Vr{a~ke pivare u pismu javnosti pitaju kako je mogu}e da je sudu jedino va`no namirewe jednog poverioca, mada kako napomiwu komunalno preduze}e nije najve}i poverilac ve} je to upravo Republika Srbija koja potra`uje novac po osnovu poreza, a ne i sudbina 59 radnika ~ija egzistencija zavisi od ovog preduze}a. Radni-

- Dug je veliki i moramo ga platiti do kraja ove godine kako ne bismo do{li u situaciju da isporuka gasa prestane, i da ra~un „Toplane” bude blokiran. Lokalnu samoupra-

vu upoznao sam sa problemima i postoji dobra voqa da se „Toplani” pomogne – ka`e Terzin.

Gra|ani i pravna lica za daqinsko grejawe duguju 78 miliona dinara zbog ~ega su od

aprila do danas podnete tu`be u vrednosti od 18,5 miliona dinara, ali je, prema re~ima Nikole Terzina problem naplata. Bi}emo prisiqeni da iskqu~ujemo du`nike sa mre`e. Kao kvalifikovani kupac Javno preduze}e „Toplana” sada pla}a izme|u 35 i 37 dinara kubni metar gasa.

Od nove godine o~ekujemo da taj kubik bude jo{ skupqi i to je osnovni problem.

Jednostavno nismo u mogu}nosti da kreditiramo grejawe onih koji ne mogu da ga plate. Kikin|ani za daqinsko grejawe tokom grejne sezone pla}aju 100 dinara po kvadratnom metru, a tokom leta 25 dinara, i ova cena se ne}e se mewati do kraja godine.

A. \.

sa „Udarnikom”. Na taj na~in stvara se nov~ani fond iz koga se kasnije namiruju poverioci.

Odlukom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u ovda{wu ~araparu automatski je uveden ste~aj, po{to je posle detaqne ekonomske analize ustanovqeno da nema perspektivu za daqe poslovawe.

Osnovni problem je zastarela

tehnologija u koju nije ulagano decenijama. „Udarnik” je, prethodno, u nekoliko navrata poku{ao da na|e kupca, ali niko nije bio spreman da izdvoji 400 miliona dinara, koliko je iznosila po~etna cena na posledwem javnom nadmetawu. Pre odluke ministarstva, poverioci nisu predlagali bankrot, niti je iko od wih do kraja zakonskog roka izdvojio reorganizaciju kao mogu}i na~in izlaska iz krize. Radnici su posle nekoliko neuspe{nih poku{aja da se firma proda na aukciji prihvatili socijalni program i dobili otpremnine od oko 5.000 evra.

Ve} dugo nije bilo nikakvih zvani~nih vesti iz ove fabrike. Poznato je da su je potresale krize u rukovode}oj strukturi, jedno vreme ovde ~ak nije bilo ni direktora, a posle automatskog uvo|ewa ste~aja rasformirani su svi organi upravqawa, pa je brigu nad „Udarnikom” preuzeo poverenik Centra za ste~ajeve. @. Balaban

11

Ju`noba~ki okrug smawuje gubitak vode BE^EJ: O kontroli i smawewu gubitka vode u Ju`noba~kom okrugu ubudu}e }e se brinuti Me|uop{tinski radni tim, oformqen na ju~era{wem skupu u Be~eju, na kojem se, izme|u ostalog, raspravqalo o smawewu tro{kova u komunalnim sistemima primenom modernih tehnologija. Iz svake od jedanaest op{tina Ju`noba~kog okruga izabrani su predstavnici koji }e zajedni~ki poku{ati da smawe gubitke i poboq{aju vodosnabdevawe u ovom delu Vojvodine.

Izabrani ~lanovi Me|uop{tinskog radnog tima su Ogwem Markovi} i Zoran Ra|enovi} (op{tina Ba~), Miroslav Rodi} i Nenad Lali} (Ba~ka Palanka), ^edomir Rupar i Samuel Valo (Ba~ki Petrovac), @olt Galus i Svetlana Karaba{ (Be~ej), Vasilije Cogoqevi} i \or|e Kendl (Beo~in), Imre G{veng i Milenko Ra|enovi} (Vrbas), Goran I|idov i Predrag Na|alin (@abaq), Melanija Jerkov i Nemawa Macura (Srbobran), Milivoj Duvwak i Aleksandar Andri} (Sremski Karlovci), Tibor Pu{ka{ i Miroslav Stoji~i} (Temerin), te Du{ko Kajtez i Stevica Stoji~i} (Titel).

V. Jankov

Da presuda ne ograni~i slobodu ZREWANIN: Povodom presude Apelacionog suda u Novom Sadu, kojom se regionalni nedeqnik „Zrewanin” i direktor i glavni urednik Dalibor Bubwevi} obavezuju da plate kaznu od 300.000 dinara, oglasio se predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton, poru~uju}i da lokalna samouprava podr`ava ure|iva~ku politiku lista, kojom je i stekao poverewe velikog broja ~italaca. Nedeqnik „Zrewanin” i Bubwevi} osu|eni su na nov~anu kaznu po tu`bi zrewaninske porodice [tiklica, ~iji je ~lan Predrag, ubijen februara ove godine u sa~eku{i.

Novine su objavile nezvani~ne informacije {to je, navodno, dovelo do povrede prava li~nosti.

- Bez `eqe da komentari{emo sudsku presudu, kao lokalna samouprava moramo da uka`emo javnosti da je pravo na slobodno informisawe i izra`avawe zagarantovano Ustavom Srbije. U skladu s ovom odrednicom, javnosti i ~itaocima obra}a se i list „Zrewanin”, te se iskreno nadamo da doneta presuda ne}e uticati na daqu ure|iva~ku politiku – istakao je Marton u saop{tewu za javnost. @. B.

Bundeva umesto kajsije BE^EJ: Stablo kajsije u ba{ti Be~ejca Dragana Radakovi}a proletos nije donelo rod. Sli~na je situacija bila i u okru`ewu `iteqa grada kraj Tise. Ali, za razliku od kom{ija, Dragan }e ove jeseni imati ploda s istog tog stabla.

- Ki{e su doprinele da je bundeva koju sam zasejao u blizini kajsije naglo pustila lozu i po~ela da se pewe uz drvo. Pustio sam da vidim {ta }e biti. I, evo, vidite i sami. Umesto sitnih plodova kajsije, ove godine }u brati krupne plodove bundeve, s osmehom na licu - pri~a nam Dragan Radakovi}.

V. J.

Dragan Radakovi} kraj novog ploda s kajsije u svojoj ba{ti

ZA BIBLIOTEKU U OROMU, KOD KAWI@E

Nove kwige iz republi~ke kase OROM: Seoska biblioteka u Oromu u kawi{koj op{tini, o kojoj brine Kulturno-umetni~ko dur{tvo „Petefi [andor”, prvi put od kada je formirana kwi`ni fond dopunila je sredstvima iz republi~ke kase. Vi{e od 200 novih kwiga kupqeno je zahvaquju}i Ministarstvu za kulturu Republike Srbije, koje je Orom~anima za ovu svrhu obezbedilo 100.000 dinara. Biblioteka u Oromu ima 4.500 naslova, najvi{e na ma|arskom jeziku i ne{to naslova na srpskom, jer u ovom mestu prete-

`no `ive Ma|ari. Predsednica KUD „Petefi [andor” Judita Kadar podse}a da biblioteka radi od 1952. godine, da se raspola`e sa starim izdawima i da su retko dobijana sredstva za obnavqawe kwi`nog fonda.

- Zahvaquju}i Ministarstvu kulture posle du`eg vremena smo u mogu}nosti da kupimo najnovije kwige vojvo|anskih izdava~a na ma|arskom, kao i izdawa iz Ma|arske. Pre ove kupovine kwi`ni fond smo oboga}ivali zahvaquju}i donaciji Fondacije „Iqe{” iz

Ma|arske, a tako|e i u okviru jedne akcije vo|ene u Malom I|o{u ka`e Judita Kadar.

Biblioteka i ~itaonica sme{teni su u prostorijama KUD „Petefi [andor” u Domu kulture, gde je svakodnevno dostupna me{tanima zahvaquju}i anga`ovawu volontera. Kao bibliotekarka anga`ovana je u~iteqica u penziji Ana Timar, a kwige me{tanima izdaje i Silvija Po{a anga`ovana u radu „Teledoma” koji funkcioni{e u istim prostorijama.

M. Mitrovi}

CRNA HRONIKA

petak15.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

12

POSLE CELONO]NOG PRETRESA NA GRANI^NIM PRELAZIMA BATROVCI I HORGO[

U pritvoru 19 navija~a Grupa navija~a koja je proterana posle skandala u \enovi, stigla je preksino} preko Hrvatske u Srbiju. Na grani~nom prelazu Batrovci policija je do sada privela 11 izgrednika.

Provera dokumentacije trajala je celu no}, a policija u Sremskoj Mitrovici i grani~ne policije Batrovci i daqe kontroli{u dolazak srpskih navija~a.

Umesto osmeha carinika i ''Dobro do{li u Srbiju'', mrki pogledi policije i pripadnika @andarmerije upu}ivali su pitawa: [ta ste radili pre utakmice, posle? Imate li saznawa o naru~iocima nereda?

U no}i izme|u srede i ~etvrtka pregledano je 317 osoba, koje su stigle u 25 automobila, tri kombija, tri autobusa i jed-

nom mini-busu, navedeno je u policijskom saop{tewu u Sremskoj Mitrovici. Mera zadr`avawa do 48 ~asova odre|ena je: Aleksandru J. (30), Vladislavu J. (23), Zoranu P. (23) i Marku ]. (27) iz Beograda, Aleksandru Z. (28), Vuka{inu K. (28), Miroslavu N. (28), Mladenu K. (24) i Nikoli R. (25) iz Novog Sada i Marku M. (28) i Marku D. (26) iz Ni{a.

Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, u zakonskom roku, biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici.

Autobusi iz \enove se u prolazu kroz druge zemqe nigde nisu zaustavqali iz bezbednosnih razloga. Prelaz preko grani~nog prelaza protekao je uz jake mere bezbednosti – oko 150 pripadnika @andarmerije, kompletno opremqenih, s vozilima za intervencije, {est xipova, desetak policijskih automobila.

Veliki broj navija~a ipak nije stigao preko Batrovaca.

Iz Slovenije su i{li preko Ma|arske, ali ih je tamo{wa policija sprovela do severa Srbije, gde je tako|e bio specijalni ''odbor za do~ek'' od stotinak pripadnika @andarmerije.

lijanska policija je uhapsila 138 izgrednika, ali su u pritvoru zadr`ana sedamnaestorica.

Dvojica su osu|ena na uslovne kazne, zbog kra|e i pru`awa otpora prilikom hap{ewa.

Iz MUP-a Srbije saop{teno je da je na grani~nom prelazu Horgo{ do sada pregledano 57 osoba, koji su na ovaj prelaz

Na utakmici reprezentacija Italije i Srbije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, u utorak, 12. oktobra, navija~i su izazvali potpuni haos na stadionu. Po~etak utakmice kasnio je 35 minuta, a posle bacawa bakqi na teren i ru{ewa dela tribine, utakmica je prekinuta. Posle jurwave, koja je trajala do tri sata ujutro, ita-

stigli autobusom i kombijem iz Italije. Mera zadr`avawa do 48 sati odre|ena za osam osoba, zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo nasilni~kog pona{awa na sportskim priredbama.

Zadr`ani su: Vladimir V. (23), Marko K. (26), Stefan V. (25), Stefan S. (20), Branimir S. (26), Dragan O. (25) i Jevto J.

Nedopustivi komentari okrivqenog Prvi osnovni sud u Beogradu saop{tio je ju~e, povodom gostovawa na Televiziji "Prva" jednog od vo|a navija~a "Partizana" Milo{a Radisavqevi}a Kimija, prvostepeno osu|enog na 16 meseci zatvora, da je nedopustivo da okrivqeni komentari{u nepravosna`ne sudske presude i da se time vre|a sud.

Radisavqevi} je, gostuju}i preksino} na "Prvoj srpskoj televiziji", u vi{e navrata rekao da je presuda kojom je osu|en na toliku kaznu skandalozna jer, po wegovim re~ima, nije kriv zbog ugro`avawa sigurnosti novinarke Televizije B-92 Brankice Stankovi}.

Sud je ukazao na to da je u procesu protiv Radisavqevi}a, kome je ukinut pritvor do pravosna`nosti presude, u toku `albeni postupak pred Apelacionim sudom. "Javnim napadawem sudskih nepravosna`nih sudskih odluka vre|a se sud, pogotovo kada to ~ini neko od u~esnika u postupku", nagla{ava se u saop{tewu suda.

Radisavqevi} je, gostuju}i u emisiji "@ari{te", tvrdio da je, osim navija~a, ~ak devet policajaca posvedo~ilo u toku su|ewa da nije pevao prete}e stihove posve}ene Stankovi}evoj s ju`ne tribine stadiona FK "Partizan" 16. decembra pro{le godine, ve} da je upravo on prekinuo to skandirawe. Osu|en je, kako tvrdi, "jer je do wega do{la plasti~na lutka", koja je predstavqala novinarku B-92.

Sud je Radisavqevi}u izrekao jedinstvenu kaznu od 16 meseci, po{to ga je osudio na godinu dana zatvora zbog krivi~nog dela ugro`avawa sigurnosti i {est meseci zbog nasilni~kog pona{awa.

POLICIJA I DAQE TRAGA ZA OSUMWI^ENIM ZA BRUTALNU LIKVIDACIJU MILICE BARA[IN IZ SUBOTICE

Ste`e se obru~ oko ubice

Policija iz Subotice, u saradwi s kolegama iz Beograda, na tragu je ubici Milice Bara{in (16), saznaje nezvani~no "Dnevnik". U policiji ne `ele da komentari{u slu~aj da se istraga ne bi remetila, ali iz izvora bliskih istra`nim organima saznajemo da se obru~ oko ~oveka koji je na brutalan na~in 7. oktobra ubio maloletnu devojku u nasequ "Zorka" kod Subotice polako ste`e. U prvi mah svi su mislili da monstruozno ubistvo u Subotici je bilo zlo~in iz strasti, ali, bez obzira na to, strah se uvu- Milica Bara{in s majkom kao me|u me{tane "Zorke" koji "U Policijskoj upravi u Sustrahuju za bezbednost svoje debotici obavqeni su informace. Kako nezvani~no saznajemo, tivni razgovori s velikim bropolicija strahuje da se zlo~in jem lica, kako bi izvr{ilac ne ponovi. ovog krivi~nog dela bio pronaDa podsetimo, be`ivotno te|en. Pripadnici policije pojalo devojke prona|eno je u 7. ok~ano patroliraju na podru~ju tobra uve~e na putu pored Somsuboti~kog naseqa ’Zorka’ i borske pruge, izme|u ulica 27. brinu o bezbednosti gra|ana", marta i Grabova~ke. pisalo je u policijskom saop-

{tewu u ponedeqak. Deda ubijene devojke Radivoj Simendi} ka`e da je policija 11. oktobra prona{la i donela mu belu ta{nu i mobilni telefon wegove Milice.

– Svaki dan dolaze i tra`e tragove. Ne znam {ta bih vi{e rekao. Ona nije ubijena na mestu gde je prona|eno telo, nego malo daqe. Wene kuce su prona{le to mesto, a ako treba, na}i }e i ubicu – ka`e kroz suze Radivoj Simendi}.

Gde je ta~no ubijena? Da li je dovu~ena na mesto zlo~ina, koje je bilo prepuno krvi, ili ne? – pitawa su na koja se daju kontradiktorni odgovori. Sigurno je samo da je devojka ubijena na svirep na~in kakav je davno nije zabele`en u Subotici.

Milica Bara{in je `ivela s majkom, babom i dedom u Ulici Petra Popovi}a Age 10 u Subotici.

A. A.

Bogdanov se izvinio Italiji Ivan Bogdanov, vo|a ekstremnih srpskih navija~a koji je u utorak uhap{en u \enovi nakon izazivawa nereda na stadionu, izvinio se ju~e Italiji, rekav{i da ne o~ekuje politi~ke probleme izme|u dve zemqe zbog tih doga|aja.

"Izviwavam se Italiji i Italijanima. Nikada nam nije bio ciq da uni{tavamo va{u zemqu", preneo je novinarima re~i vo|e ekstremnih navija~a wegov advokat \anfranko Pagano, koji ga je posetio u zatvoru u \enovi. On je kazao i da mu je Bogdanov rekao da je nacionalista, ali da ne pripada takozvanim Arkanovim "Tigrovima". Po re~ima advokata, Bogdanov mu je kazao da je do sukoba na stadionu do{lo u znak protesta navija~a protiv Fudbalskog saveza Srbije.

Kako navodi Ansa, Bogdanov }e danas biti izveden pred sudiju, gde bi, po sporazumu o priznawu krivice, mogao dobiti kaznu od dve godine zatvora, i da odmah nakon toga bude proteran iz Italije. U suprotnom, ako sudija odbije taj sporazum, Bogdanovu preti od jedne do ~etiri godine zatvora, a kazna bi mogla biti i uve}ana zbog ote`avaju}ih okolnosti pod kojima je krivi~no delo izvr{eno.

(27) iz Beograda i Marko M. (33) iz ^a~ka.

Osumwi~eni }e uz krivi~nu prijavu u zakonskom roku biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Subotici.

Ju~e posle podne saop{tneo je da u toku pregled 91 osobe i kontrola dva autobusa, kojima su oni stigli na prelaz Horgo{.

S. Bojevi} - M. Mitrovi}

POLICIJSKA UPRAVA U SREMSKOJ MITROVICI

Uhva}eni krijum~ari Na grani~nom prelazu "Batrovci", na izlasku iz Srbije, efikasnom akcijom carinskih i policijskih slu`benika, u kombiju marke "mercedes" nema~ke registracije otkriveno je 3.000 paklica cigareta marke "vest" i 300 ampula leka "testosteron-depo".

Zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo krijum~arewa, voza~ "mercedesa", nema~ki dr`avqanin Daniel S. (19) priveden je istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji ga je nakon saslu{awa osudio na nov~anu i uslovnu

zatvorsku kaznu. Osumwi~enom je izre~ena i mera bezbednosti zabrane ulaska u Srbiju na dve godine.

Istog dana, zajedni~kim radom carine i policije, na tom grani~nom prelazu u "mercedesu" nema~ke registracije otkrivene su tri zlatne poluge vredne oko 9.000 evra. Zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo krijum~arewa, voza~ "mercedesa", turski dr`avqanin Isik N. (30) priveden je istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je nakon saslu{awa odredio pritvor do osam dana.

Privedeni zbog kra|e U poku{aju istakawa benzina iz kamiona na parkingu benzinske pumpe u Staroj Pazovi, policija je zatekla Dejana O. (32) i Gorana B. (34) iz In|ije.

Utvr|eno je da su Dejan O. i

Goran B. pre nekoliko dana ukrali benzin iz kamiona preduze}a "Duonik" iz Beograda.

Zbog osnovane sumwe da su izvr{ili te{ku kra|u i poku-

{aj te{ke kra|e, osumwi~eni su nakon policijskog zadr`avawa privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji im je odredio pritvor do mesec dana.

[i|anin se tereti za pretwu i lopovluk [i|anin Vladimir H. (56) tereti se da je u{ao u nezakqu~anu ku}u N. K. (53), sa~ekao ga i pretio mu no`em, a zatim na isti na~in u{ao u jo{ jednu privatnu ku}u u [idu iz koje je ukrao `ensku torbu sa dokumentima i ne{to novca. Nakon li{ewa slobode, policija je osumwi~enom odredila zadr-

`avawe do 48 ~asova. Zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~na dela ugro`avawe sigurnosti i kra|a, Vladimir H. je priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je nakon saslu{awa odredio pritvor do osam dana.

S. Bojevi}

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak15.oktobar2010.

13

APELACIONI SUD UKINUO PRESUDU KOJOM JE TRAJNO ODUZET DEO KU]E MILORADU ULEMEKU

Ponovo o Legijinoj ku}i Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu Specijalnog suda kojom je trajno oduzeta polovina porodi~ne ku}e – stan od 178 kvadrata u Beogradu biv{eg komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO), osu|enog Milorada Ulemeka Legije.

Novo ro~i{te na kojem }e Specijalni sud ponovo odlu~ivati o zahtevu Tu`ila{tva da se Ulemeku stan oduzme zbog sumwe da nije ste~en legalno zara|enim novcem, odr`a}e se u ponedeqak, 18. oktobra.

Sporni deo oduzete ku}e

SAOBRA]AJCI ULOVILI NOVOSA\ANINA ZA GINISA

S pet promila alkohola `iv za volanom

Novosadska saobra}ajna policija je prekju~e oko 15 sati u Ulici Berislava Beri}a zaustavila voza~a automobila @eqka H. (1964) iz Novog Sada za koga je utvr|eno da ima 5,10 promila alkohola u organizmu.

S obzirom na to da je bio u stawu potpune alkoholisanosti, voza~ je bio nesposoban za bezbedno upravqawe vozilom pa je iskqu~en iz saobra}aja i odre|ena mu je mera zadra`avawa do 12 sati radi otre`wewa, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Poli-

cijske uprave. Protiv @eqka H., koji do sada nije imao prekr{aja, sledi prekr{ajna prijava za vo`wu pod dejstvom alkohola u redovnom postupku, saznajemo nezvani~no.

Ina~e, prisutnost vi{e od dva promila alkohola u organizmu spada u najte`i, {esti stepen pijanstva, odnosno potpunu alkoholisanost.

Za takav prekr{aj po novom Zakonu o bezbednosti saobra}aja preti zatvorska kazna i 14 negativnih poena od ukupno 18.

M. V.

TROJICA BEOGRA\ANA TERETE SE ZA IZAZIVAWE OP[TE OPASNOSTI

Krali ko~nice s liftova

Beogradska policija uhapsila je trojicu osumwi~enih da su krali ko~nice s liftova i prodavali ih na otpadima kao staro gvo`|e. Uhap{eni su Du{an K. (26), Bojan P. (26) i Slobodan S. (33), iz Beograda, i oni se terete za te{ku kra|u i izazivawe op{te opasnosti.

Osumwi~eni su, od januara do jula ove godine, u stambenim zgradama u vi{e beogradskih op{tina, iz ku}ica liftova demontirali bakarne delove - "{pulne" otko~nog magneta koje imaju funkciju ko~-

Osu|eni Ulemek i wegov branilac advokat Slobodan Milivojevi} dokazivali su na su|ewu tvrdwe odbrane da je biv{i komandant "crvenih beretki" tokom devedesetih godina pro{log veka posedovao stan, koji je ustupio Slu`bi dr`avne bezbednosti da bi mu ona tokom 1998. godine re{ila stambeno pitawe odobravawem para za koje je kupio ve}i – sada sporni stan. Apelacioni sud je u re{ewu nalo`io da Specijalni sud, na ponovqenom ro~i{tu, utvrdi da li je Ulemek i pre stana

nice pri zaustavqawu lifta.

Ku}ice liftova su otvarali kqu~em kojim je posedovao Bojan P, koji je ranije bio zaposlen kao serviser na odr`avawu liftova u firmama "David Paji} Daka" i "Balkan lift".

Ko~nice su odnosili na otpad na Zrewaninskom putu i brusilicom odvajali bakarnu `icu od mesinganih ~aura, koje su prodavali kao sekundarnu sirovinu.

Uz krivi~nu prijavu oni su privedeni nadle`nom istra`nom sudiji Osnovnog suda u Beogradu.

E. D.

koji je predmet zahteva za trajno oduzimawe, posedovao stan i da li ga je ustupio nekada{wem poslodavcu, te da utvrdi i sve ostale relevantne ~iwenice s tim u vezi. Tako|e, Apelacioni sud smatra da bi trebalo izvesti dokaze u vezi s tvrdwama odbrane o na~inu na koji je Ulemek pribavio novac za kupovinu novog, sada spornog stana.

Zahtev za oduzimawe ku}e Ulemeku, podnet po Zakonu o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela, Tu`ila{tvo zasniva na iznetim sumwama da su vred-

PRESUDA MARKU RADENKOVI]U ZBOG PUCWAVE NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Za rawavawe ~etvorice mladi}a 13 godina robije Novosa|aninu Marku Radenkovi}u (1974), optu`enom za rawavawe ~etvorice mladi}a, od kojih su dvojica zadobila te{ke telesne povrede opasne po `ivot, ju~e je u novosadskom Vi{em sudu za vi{e krivi~nih dela izre~ena jedinstvena kazna od 13 godina zatvora. Okrivqeni se tereti da je po~inio krivi~na dela poku{aja te{kog ubistva, no{ewa oru`ja, izazivawa op{te opasnosti i nano{ewa lakih telesnih povreda.

Tako|e, ve}e je bilo u obavezi da opozove uslovnu osudu suda u Ba~koj Palanci iz pretpro{le godine na devet meseci zatvora za te{ku kra|u, koja je ura~unata u pomenutu jedinstvenu kaznu. Optu`eni ostaje u pritvoru.

Kako je "Dnevnik" pisao, wemu se optu`nicom pripisuje da je 30. januara ove godine oko pet sati, ispred diskoteka "\ava" na Petrovaradinskoj tvr|avi i u woj, nakon kra}e rasprave s radnicima obezbe|ewa Ogwenom Cvjeti}aninom i Draganom Te{anovi}em, u prisustvu wihovog kolege Zorana Cvijeti}a, oti-

Marko Radenkovi}

{ao ku}i, odakle je uzeo pi{toq i ponovo do{ao do pomenutog lokala. Tom prilikom izvadio je oru`je iz xepa jakne i ispalio hice kojim je naneo te{ke telesne povrede Cvjeti}aninu i Te{anovi}u. On se daqe tereti da je potom u{ao u lokal i nasumi~no ispalio vi{e hitaca ka {anku i pri tom lak{e ranio gosta diskoteke Milo{a Glu{icu u nogu.

U zagrqaju majke Izricawe presude pratilo je veoma jako obezbe|ewe, a brojni zainteersovani sa strane optu`enog i o{te}enog sa~ekali su odluku suda u holu. Radenkovi} je presudu primio mirno, kako je dva dana ranije i obe}ao ve}u na glavnom pretresu izjavom da }e prihvatiti svaku odluku suda, ali je tom prilikom i zamolio da na slobodi uz porodicu sa~eka pravosna`nost presude.

On je ju~e, posle svega, pitao sudiju Popovi}a da mu dozvoli da se pozdravi s naju`om rodbinom. Istog trenutka mu je to odobreno, a dok se grlio u sudnici s uplakanom majkom, prilikom izlaska o{te}enog i wegovog oca, Radenkovi} im je poru~io da im `eli svu sre}u.

Diskoteka „\ava”

Posle toga, okrivqeni je pri{ao gostu Strahiwi Stani}u, za koga je mislio da je radnik obezbe|ewa, prislonio mu pi{toq na ~elo i nekoliko puta ga udario i tako mu naneo laku telesnu povredu, ka`e se u optu`nici.

U prepunoj sudnici, u koju su stali samo stranke u postupku i naju`a rodbina optu`enog, obrazla`u}i presudu, predsednik peto~lanog ve}a Svetimir Popovi} napomenuo je da je nesporno utvr|eno da je okrivqeni izvr{io krivi~na dela koja mu se stavqaju na teret, iskazima vi{e svedoka. Predsednik ve}a je naglasio da je uzeto u obzir priznawe okrivqenog i wegovo porodi~no stawe. On je pojasnio da je za poku{aj te{kog ubistva u ovom slu~aju pojedina~no odre|eno deset godina i {est meseci zatvora, dok je minimalna kazna za ovo delo deset godina zatvora,

VI[I SUD U SREMSKOJ MITROVICI OSUDIO SNE@ANU VUKADINOVI] IZ KUZMINA

Zbog ubistva taksiste 18 godina zatvora

Ju~e je krivi~no ve}e Vistu zlo~ina nije ostavio tra{eg suda u Sremskoj Mitrovigove. Obdukcija je potvrdila ci, kojim je predsedavao Nikopretpostavku da je ubijen u nola Radanovi}, osudilo Sne`a}i izme|u 30. i 31. marta 2009. nu Vukadinovi} (36) iz Kuzmigodine. na kod Sremske Mitrovice na Operativnim radom polici18 godina zatvora za krivi~no ja je posumwala da je Sne`ana delo te{kog ubistva na podmuVukadinovi} potencijalni kao na~in i iz koristoqubqa taksiste Radeta A}imovi}a (71) iz Kuzmina, koje je po~inila s 11 uboda kuhiwskim no`em u vrat, trbuh i prepone.

Rade A}imovi} na|en je izboden no`em u svom taksi-vozilu ''ford sijera'' u slepoj Ulici \ure \akovi}a u La}arku ujutro 31. marta pro{le godine. Slu~ajni prolaznik je oko 6.30 ~asova video obna`eno be`ivotno telo mu{karca u taksi-vozilu i slu~aj prijavio policiji. Uvi|ajem je utvr|eno da je re~ o A}imovi}u, te da je 11 puta uboden no`em, da kod sebe nema novca ni dokumenata. Ubica na meRade A}imovi}

nost Ulemekovog stana i wegovi legalni prihodi u relevantnom periodu bili u znatnom neskladu.

Nekada{wi komandant biv{eg JSO-a Milorad Ulemek osu|en je pravosna`no na ~etri kazne po ~etrdeset godina zatvora u predmetima: "Atentat na premijera \in|i}a", "Zemunski klan", "Ibarska magistrala" i "Stamboli} i atentat u Budvi". Maksimalnu kaznu zatvora izdr`ava u ~uvenom po`areva~kom "zatvoru u zatvoru" u "Zabeli" kod Po`arevca.

J. J.

ubica, a pregledom wenog stana inspektori su prona{li deo nesagorele ode}e pokojnog taksiste, {to je bio dovoqan dokaz za policijsko privo|ewe. Me|utim, ona je na policijskom saslu{awu poku{ala da u ceo slu~aj uvu~e svoju pa-

Mesto gde je na|en ubijeni

storku, ali na detektoru la`i se pokazalo da nije govorila istinu. Istragom je utvr|eno da je Sne`ana Vukadinovi} 30. marta zakazala sastanak s A}imovi}em, koga je dobro poznavala jer je bio ro|ak wenog neven~anog mu`a. Rade, o~i-

gledno ne sumwaju}i da mu se ne{to sprema, primio je Sne`anu u svoj auto u Sremskoj Mitrovici, na Bulevaru Konstantina Velikog. Sne`ana je sela na sedi{te suvoza~a, a u ta{ni je imala kuhiwski no`.

Wih dvoje su kolima oti{li u La}arak. [ta se doga|alo pod okriqem no}i te{ko je i pretpostaviti. Me|utim, taksista je sutradan na|en mrtav i obna`en, bez nov~anika.

Sne`ana je priznala da je kuhiwskim no`em izbola Radeta A}imovi}a, da je odnela wegovo odelo i spalila u {poretu u svom stanu u Sremskoj Mitrovici, od pokojnog taksiste iz xepa uzela je 600 dinara, koliko je imao kod sebe, i napustila mesto zlo~ina.

Priznala je da je ubistvu prethodila prepirka i sva|a.

Tokom istrage Sne`ana je prvo negirala da je u~estvovala u zlo~inu, tvrde}i da je poku{ala da prikrije svoju pastorku koja je, navodno, izvr{ila zlo~in, a onda je definitivno priznala i ispri~ala do detaqa kako ga je po~inila.

S. Bojevi}

a ona ide do tri i ~etiri decenije. Sudija Popovi} je daqe naveo za svako krivi~no delo zapre}ene kazne i izre~ene, i tako prikazao da su izre~ene kazne veoma blizu minimuma. Sabiraju}e pojedina~ne izre~ene kazne za ~etiri dela u uslovnu osudu, do{lo se do 16 godina i {est meseci, a izre~eno je ukupno 13 godina zatvora, podsetio je predsednik ve}a.

Okrivqeni je oslobo|en tro{kova su|ewa koji nisu mali.

Sudija je obrazlo`io produ`ewe pritvora zakonskom odredbom, odnosno da je ta odluka morala biti sprovedena kao i za svaku presudu preko pet godina zatvora.

Branilac optu`enog, advokat Bo{ko Arsenijevi} najavio je `albu na presudu posle prijema wenog obrazlo`ewa.

M. Vuja~i}

NAKON PRONALASKA U ITALIJI

Ukradeni autobus sti`e u Suboticu

Krajem oktobra autobus JKP "Subotica trans" koji je ukraden u Italiji bi}e vra}en preduze}u. Autobus je ukraden 24. septembra nedaleko od Rima kada su u~enici Sredwe ekonomske {kole "Bosa Mili~evi}" i{li na matursku ekskurziju. Direktor pomenutog preduze}a Tibor Fazeka{ ka`e da, iako nisu odgovorni, `ele da pomognu roditeqima da bi se platila {teta za ukradeni prtqag.

– Autobus je prona|en na periferiji Rima, vidno o{te}en, sa samo nekoliko stvari u wemu. Jo{ uvek se ne zna ko su po~inioci ovog dela i predmet je jo{ u fazi istrage. S druge strane, propust je napravila agencija jer smo tra`ili plan puta, a nismo ga dobili. Kasnije smo saznali da {oping mol "Leondardo", gde se dogodio incident, nije ni bio u planu – ka`e Fazeka{.

A. A.

petak15.oktobar2010.

LOV

c m y

14

\OR\E GWATOVI] IZ STANI[I]A SA SVOJIM PSOM IDE U SLOVA^KU

DNEVNIK

NEOPRAVDANA BOJAZAN PRED PO^ETAK GLAVNE LOVNE SEZONE

Vojvo|anski Hanter ode na svetski megdan \or|e Gwatovi}, ~lan Lova~kog dru{tva „Fazan“ iz Stani{i}a, sela somborskog gradskog podru~ja, bi}e jedan od dva ~lana reprezentacije koja }e predstoje}eg vikenda, od 15. do 17. oktobra, u slova~kom gradu Scencu, kraj Bratislave, predstavqati Srbiju na Svetskom prvenstvu u lovnoj

- Podjednako je va`na uloga i lovca i psa, jer se gleda bukvalno sve. Od izgleda i opreme lovca, kinolo{kih kvaliteta psa, do koordinacije u prakti~nom radu, preciznosti lovca ali i radne uve`banosti psa - pri~a mladi, ali i lovac za dvadesetogodi{wim iskustvom, koji je slede}i primer svoga oca, jo{

\or|e sa }erkom i omiqenim kratkodalakim „Nemcem”

disciplini „Lovac i pas - sveti Hubert“. Ulazak u reprezentativni tim Srbije, odnosno doma}eg Saveza, \or|e je sa vernim pratiocem, petipogodi{wim nema~kim kratkodlakim pti~arom „Hunter of BertHaus“ izborio pobedom na pokrajinskom (Alibunar) i vice{ampionskom titulom na nacionalnom takmi~ewu (Kni}) u ovoj disciplini.

1989. godine razvio qubav prema lovu anga`uju}i se u podmlatku LD “Fazan“. Dve godine kasnije polo`io je i lova~ki ispit, a ovo mu je prvo u~e{}e na svetskom prvenstvu - Nakon po~etnog ocewivawa izgleda, ceni se i pretraga terena, locirawe i markirawe, sam odstrel za koji lovac ima pravo na maksimum ~etiri metka, aport odstreqene divqa~i... Pu-

no je varijabli u igri, pa i najmawa gre{ka ostavqa tandem lovca i psa bez dragocenih poena - ka`e Gwatovi}, koji upravo zbog ovoga, ali i prave lova~ke skromnosti, ne `eli da prognozira eventualni plasman na{e reprezentacije koja u Slova~koj „na crtu“ izlazi najboqim lovcima i radnim psima celog sveta.

Kako to ve} biva u Srbiji i u mnogo ~emu drugom, i Gwatovi}ev uspeh je proizvod pre svega qubavi prema lovu i lovstvu, po{to je tokom celog izbornog takmi~arskog ciklusa lovac iz Stani{i}a samo u jednoj prilici dobio nov~anu pomo} mati~nog Lova~kog udru`ewa „Zapadna Ba~ka“ iz Sombora (u vidu pla}enog goriva za odlazak na pokrajinsko takmi~ewe u Alibunaru), da bi u okviru odlaska u Slova~ku tro{kove puta snosio LSS. - Na sre}u, imam puno razumevawe vlastite porodice za ovu moju qubav, jer tro{kovi nisu mali. Evo, pre neki dan sam kupovao potrep{tine za mog Hantera, ceh je preko 1.000 evra, a to se ne daje bez velike qubavi prema lovu i psima svedo~i \or|e, dok mu se prelepi pti~ar, ro|en i treniran u vlastitom uzgoju mota oko nogu, kao da je nestrpqiv da se sa gazdom ogleda na svetskoj lovnoj sceni. Po`elimo im sre}u!

M. Miqenovi}

„NA NI[ANU” JAROSLAVA PAPA

Uh, opet ta sezona...

ZANIMQIVOST

Paunasti fazan Argus fazani su poreklom iz Indije, a izgledom podse}aju na paunove, zbog repa sa 12 peru{ki i produ`enim sredwim perima. Fazanka dobro leti, dok mu`jaka ometa rasko{no perje. To su pla{qive ptice koje `ive skrivaju}i se u {umama Bornea i Sumatre, na nadmorskoj visini do 1.300 metara.

Mu`jaci i `enke `ive odvojeno, a spajaju se samo u vreme oplodwe. @enka snese samo dva jajeta na kojima le`i 24 do 25 dana. Kada se izlegnu fazan~i}i, uzimaju hranu iz maj~inog kquna. Polnu zrelost dosti`u vrlo kasno – tek sa tri godine. Po{to su ovi paunasti fazani prili~no krupne ptice, potrebna im je obilna ishrana, a u wu ulazi razno semewe, bobice, vo}e, larve insekata i odrasli insekti, pu`evi i crvi. (“^ari prirode”) Pripremio: Du{an Kne`i}

Da li }e biti ze~jeg beri}eta ili restriktivnog lova?

U lov kao i dosad!

Pred nama je vikend u kom po~iwe ono {to velika ve}ina lovaca naziva “glavna lovna sezona”, odnosno po~etak lova na ze~eve i fazane. Navedenu pernatu divqa~ lovi}emo do 15. januara naredne godine, a ze~eve do polovine decembra, jer je od 15. do 31. decembra dozvoqeno iskqu~ivo hvatawe `ivih ze~eva.

Naravno, u toku je lov i na evropskog jelena i jelena lopatara, srne i lanad, divqe sviwe, {umsku {quku... No, ono {to lovce brine je kako }e se i pod kojim uslovima loviti, da li im trebaju nove lovne karte, {ta predstavqaju novoustanovqeni izve{taji o izvr{enom lovu, ko i kako ih popuwava... Ono {to je najva`nije obi~nom lovcu je ~iwenica da ne treba da brine: do kraja godine ide se u lov opu{teno, kao i do sada, jer sva ta

nova pravila obi~nog lovca ne doti~u.

Novina koja se odnosi na izve{taje o lovu pisane na novim obrazcima je preokupacija ~elnika lova~kih udru`ewa, koji ovaj dokument daju grupovo|ama, a oni ih popuwavaju podnose}i na taj na~in izve{taje. [to se ti~e novih lovnih karata – one i daqe nisu stigle, a kako stoje stvatri, izgleda da ni ne}e do}i do kraja godine.

U takvoj situaciji, razume se, va`e stare lovne karte Lova~koh saveza Srbije. Jasno je da ova lovna sezona po~iwe kao i prethodne, vrlo mogu}e je da }e se tako i zavr{iti, a od one naredne bi}e promena, a kakvih konkretno pokaza}e dani koji su pred nama.

Na`alost, svi smo svesni da je stawe u lovi{tima zabriwavaju}e kada je broj divqa~i u pitawu.

Proleto{we i leto{we poplave

desetkovale su legla pataka, ze~eva, fazana... Lov na prepelice je pokazao da je ovogodi{wi prirast slab. Koliko jedinki sitne divqa~i pre`ivelo i stasalo, nije sasvim poznato, a odgovor na ovo pitawe sti}i }e posle nekoliko izlazaka u lov. Po re~ima sekretara LSV Milenka Zeremskog, jako je va`no {to pre dostaviti uzorke ze~jih o~iju na analizu, a dobijene rezultate krajwe ozbiqno shvatiti i prema wima se rukovoditi. Ako se ozbiqnije pogre{i i odstreli ve}i broj jedinki nego {to je u tom momentu svrsishodno, ze~joj populaciji treba nekoliko godina da se oporavi i vrati u normalu. [to se fazana ti~e, i wihova legla su stradala, ali kod wih je situacija druga~ija: Ima ih (i lovi}e se) mahom u onom broju koliko su ispu{teni u lovi{ta.

REPORTA@E

DNEVNIK

petak15.oktobar2010.

15

LEKAR SREMSKOG SELA ADA[EVCI DR SLOBODAN–DELE LALI] OSVAJA NAJVI[E VRHOVE EVROPE I AZIJE

Sveti Sava je bio prvi evropski planinar U Ada{evcima, selu nedaleko od [ida, Slobodan Lali}, koga me{tani od miqa zovu Dele, radi kao lekar op{te medicine, a pasija mu je planinarewe. Za posledwih 17 godina popeo se na Mon Blan (4.810 m), Elbrus (5.642) u Rusiji, Mitikas (2.917),

{to postoje”, Dele se ne mora baviti tako banalnim obja{wewima, ali je uvek spreman na to da “prosvetli” neupu}ene.

– Mon Blan nije najvi{i vrh Evrope, kako se ~esto pomiwe, ve} je to Elbrus na Kavkazu, samo {to se nekada nije moglo lako

mere morao da zaobilazi i odjednom se zaglavio, ispred samog vrha.

– Doslovno nisam imao kud, ali me je Beogra|anin ]iro ]irovi} spasao. Sre}om je imao rezervno u`e, dobacio mi ga je i brzo sam si{ao s grebena, ina~e bih celu

„Stopama svetog Save srpskog“ po Gori Atonskoj. S mnogo razloga.

Monasi tamo dolaze zbog vere, drugi radi zdravqa, tre}i iz radoznalosti, a mi, planinari, da bismo se popeli na najvi{i vrh i poklonili svetiwama. Jedino ne mogu pre`aliti {to na{a dr`ava nije prihvatila ideju da svake godine organizujemo taj pohod, ali bi}e jo{ prilike. Pa, na Atosu smo uglavnom bili mi, planinari iz Vojvodine, pa nam mo`da idu}e godine pomogne Pajti}eva Vlada.

Ipak, priznaje da za odlazak na Mont Everest nije bio dovoqno spreman, ali je ipak stigao do

Sun~awe u zale|enim vrletima

Drama na Gori Atonskoj

Sva hodoqubqa Dele kamerom ovekove~io

najvi{i vrh Olimpa, Vasojevi}ki (2.407) i Ku~ki kom (2.487) u Crnoj Gori, Triglav (2.867), Atos (2.033), dok je na Himalajima stigao do 5.150 metara... Sa sobom uvek nosi i kameru da ovekove~i ekspedicije. Po{to je jo{ 1920. i neke godine Xorx L. Malori, utemeqiva~ modernog alpinizma, na pitawe za{to se pewe po vrletima slikovito odgovorio “zato

Da se zna do kojih visina „grobari“ mogu dopreti

{partati po SSSR-u. Uvre`eno je i mi{qewe da je Petrarka bio prvi evropski planinar, ali Teodosije u „@itije svetog Save“ pi{e da se princ Rastko 1187. popeo na vrh Atosa. Dakle, 140 godina pre Petrarke.

Deletu je naro~ito bio interesantan Hasan Dag u Turskoj, visok 3.535 metara. Te`ak je za pewawe, ima mnogo stena, koje je zbog ka-

PENZIONISANI BE^EJSKI BIRTA[ VINCE BOGNAR OD OTPADA NAPRAVIO VOZILO

Automobil kojem radar ni{ta ne mo`e

Iako nije, bar ne zvani~no, onomad sve~ario 71. ro|endan, penzionisani ugostiteq iz Be~eja Vince Bognar je primao iskrene ~estitke. I to ispred galerije „Krug“, a pod krovom Gradskog pozori{ta, gde je Klub

razvija maksimalnu brzinu od 45 km na sat, pa mu ni radari ni{ta ne mogu.

– Montirao sam dizel-motor od sedam kowskih snaga nema~ke proizvodwe iz 1974., uveo neke inovacije u konstrukciji i

no} morao da ostanem na planini, sve dok iz sela ne bi stigli qudi i doneli mi u`e. A no} provedeni na visini od 3.500 metara mo`e biti fatalna – pri~a Dele. – U te{kim trenucima uvek se pojavquju po`rtvovani qudi. Sa ]irom sam se tada zdru`io i nekoliko puta se kasnije sretao na planini Rudnik i Svetoj gori.

Uprili~ili smo 2007. i akciju

Zapamtio je doktor dramati~nu epizodu s hodo~a{}a po Svetoj gori: – Na vrh Atosa smo krenuli iz manastira Velika lavra, koji je u samom podno`ju. Odatle je trebalo da se popnemo na 1.500 metara i kona~imo u crkvi Panagija. Stigli smo ranije, imali vremena i snage da pre|emo jo{ 533 metra i stignemo na sam vrh. To smo i u~inili, ne mare}i za veliki fizi~ki napor. S vrha smo se vratili u crkvu i zano}ili. Nema u woj struje, kreveta, signala, mobilne mre`e, niti vode, osim ki{nice. Zavukli smo se u vre}e i legli na beton. Kad u neko doba no}i pu~e ti{ina kao prangija, neko zagalami i po~e da se sva|a s vodi~em, koji je }utao. ^ovek se ubrzo smirio, nakon jedno sat ponovo se oglasi nastavqaju}i sva|u, ali je postajao sve ti{i. Shvatio sam da se razboleo. Ustao sam i po mraku krenuo ka wemu, ali nisam nikako mogao da ga umirim. Tra`io sam da mi donesu {e}er i vodu. Neko dobaci „Ma, wemu treba insulin, dijabeti~ar je“, ali meni je bio bitan {e}er, da pacijent ne padne u komu. Lekarsko ume}e brzo je dalo rezultate. Stigla je slatka voda, lampe su zasijale, Dele je ka{iku bolesniku sipao u usta po ka{iku te~nosti i tako ga spasao od hipoglikemije.

5.150 metara. Pri~a da se preko dana, kad je lepo vreme, po Himalajima mo`e i}i u ko{uqi, ali no}u temperatura pada na -15. Teren je zanimqiv, posebno brojni vise}i mostovi, ali ~ovek mora biti dobro pripremqen i nakon svakog pre|enog kilometra popiti litru vode da bi se spre~ila visinska bolest. Stru~no obja{wava da ona uzrokuje zgru{avawe krvi, usporava cirkulaciju i tada telo oti~e.

– Imali smo jednog gospodina od 70 godina koji nije hteo da pije vodu sve dok nije po~eo da oti~e. Na svu sre}u, vitalan je pa se oporavio, ali nije do{ao na vrh.

Ali verovatno }e idu}e godine jer je stra{no uporan – ka`e Lali}.

D. Savi~in

Matica srpska vra}a tronove Kru{edolu Arhijerejski i dva trona za mo{ti svetih Brankovi}a vra}eni su u Kru{edol iz Galerije Matice srpske. Oslikali su ih `ivopisci Dimitrije Ba~evi} i Vasilije Ostoji}, a restaurirali stru~waci 2006. i 2007. u sklopu priprema za izlo`bu “Drvorezbarska umetnost – bildharsko hudo`estvo”. Posle toga su ostali u Galeriji, zbog ure|ewa manastira tokom priprema za proslavu pet vekova wegovog postojawa.

Ina~e, ovo im je prva restauracija za posledwa tri veka, a wihovim vra}awem kompletiran je mobilijar hrama. Tronovi su posle gotovo pet decenija najzad vra}eni i na autenti~no mesto.

Odatle su, naime, izme{teni 1962, dok je Pokrajinski zavod za

za{titu spomenika kulture delimi~no obnavqao zidove crkve, ali od kada je taj posao okon~an, tronovi su ostali da ~ekaju restauraciju.

Manastir posve}en Blagovestima presvete Bogorodice, jedan od naj~uvenijih na Fru{koj gori, podigli su izme|u 1509. i 1514. vladika Maksim (Branko-

vi}) i wegova majka Angelina, uz ktitorsku pomo} svoga ro|aka, vla{kog vojvode Jovana Wagoja. Sredinom 18. veka, posle generalne obnove hrama, rekonstruisan je stari ikonostas, naru~ene nove pevnice i ova tri trona. Time je u crkvi uobli~en reprezentativni barokni prostor, koji je tokom Drugog svetskog rata i posle wega bio o{te}en, a potom znatno izmewen.

Galerija Matice srpske je {tampala i posebnu publikaciju da bi ukazala na zna~aj tronova u hramu, wihovu formalnu i simboli~ku strukturu, namenu i karakter preduzetih konzervatorsko-restauratorskog zahvata.

S. Bojevi}

KAKO PAD PROIZVODWE PAMUKA U PAKISTANU UTI^E NA OBNOVU GLAVNE SOMBORSKE ULICE

Car je Laza ipak stariji od kraqa Pere

Bognar za volanom vozila kojem radar ne preti

inovatora, kao deo Dru{tva intelektualaca „Bra}a Tan“, bio patron atraktivne 5. me|unarodne izlo`be „Ideja“.

Razlog je bio eksponat kojim se simpati~na i vitalna starina dovezla pred radoznalu publiku. „Auti}“, kako ga je nazvao, nije bio nimalo hendikepiran {to nije mogao da u|e u galeriju. Naprotiv. Neobi~ni „kabriolet“ je bio parkiran na ulici, pa su svi bili u prilici da ga temeqno o{acuju, potom se temeqno izdivane s konstruktorom, a povla{}eni i fotografi{u za volanom.

– Odavno sam hteo ovako ne{to da napravim, ali sam tek zimus to i postigao. Imalo se vi{ka vremena, jer drugi poslovi miruju, po~nem ujutru i zavr{im rad uve~e. Malo-pomalo, i ~im je stiglo prole}e, isterao sam iz radionice svoj u~inak – skroman je Vince.

I ne samo isterao ve} jezdio {orovima. Bezbri`no. Vozilo

vidim da se svima svi|a – ponosan je samouki majstor na svoje delo.

Ina~e, wega u mladosti nisu ba{ previ{e interesovali ovakvi zahvati, ali, s obzirom na to da je odrastao je u brojnoj familiji s ~etiri sestre i {estoro bra}e, hteo – ne hteo, od svakog je nau~io pone{to.

– Jedan brat mi je bio mehani~ar, drugi elektri~ar, tre}i stolar, ~etvrti {ofer, peti sajxija, a ja birta{, koji je u slobodno vreme gledao {ta oni rade i gomilao znawe. Kada sam oti{ao u penziju, po~eo sam da sakupqam stare stvari i vra}am im patinu. Do{ao sam na ideju da od svega {to sam prikupio ili mogu da na|em napravim „auti}“. Nisam nikome pri~ao {ta radim dok nisam bio gotov i svi su bili, blago je re}i, iznena|eni. Tek tada su shvatili da vreme provedeno uz bra}u nisam uzalud tro{io – zakqu~uje Vince ba~i.

V. Jankov

Kada je, sada ve} dalekog, suncem okupanog 8. juna 2007. predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine mr Bojan Pajti} u hladu gorostasnih platana s tad akutelnim varo{kim lordmerom dr Jovanom Slavkovi}em potpisao protokol o finansirawu radova na rekonstrukciji glavne somborske Ulice kraqa Petra Prvog iz Pokrajinskog fonda za kapitalna ulagawa, Somborci su se nadali brzopoteznom ulep{avawu svog Glavwaka.

Od to doba Pajti} je odbranio doktorsku disertaciju, formalno od predsednika PIV-a postao vojvo|anski premijer, Sombor je, nakon Slavkovi}a, dobio jo{ dva gradona~elnika, a rekonstrukcija Glavnog sokaka jo{ uvek nije gotova. Tenderom izabrani izvo|a~ radova, austrijska „Alpina“ je, posle bezmalo tri godine, narodski re~eno, najurena s „jo{ malo pa gotove“ najlep{e ulice u ovom delu Evrope, {to }e re}i – raskinut je ugovor s firmom koja je svako malo investitoru (grad) i finansijeru (Fond za

kapitalna ulagawa) ispostavqala nove finansijske zahteve, izgovaraju}i se padom vrednosti dinara, naknadnim radovima, lo{om meteo-situacijom, padom proizvodwe pamuka u Pakistanu.... i ostalim gra|evinskim kerefekama esencijalno smi{qenim da se ishoduje jo{ koji aneks ugovora i jo{ koji ‘leb preko poga~e.

Ostalo je iza uva`ene „Alpine“ da se granitnim plo~ama uredi stotinak kvadrata na samom kraju Glavnog sokaka, izradi i postavi sav liveni urbani mobilijar (kante za sme}e, ~esma, preko-no}i-smi{qena fontana), a na svojevremeno preuzetu obavezu da se urede i zavr{eci ulivnih ulica zaboravili su i oni s najdu`im pam}ewem. Ba{ kao {to su dani za nama zameli tragove nekoliko hiqada kvadrata stare „cepane“ granitne kocke, koju su neimari zamenili modernom drena`om i jablani~kim kamenom „gabro“. I ovako nezavr{ena, glavna somborska xada je sinula novim sjajem, `iteqi va-

Granitne plo~e majstori ko nogama postavili

ro{i se s mnogo razloga „kere“ i hvale gostima, ali i izviwavaju damama u viziti {to im svako malo {tikle pucaju na neravnim sastavima granita, koji je „kao nogama“ postavqen.

Onda su vlasni za to izabrali novog izvo|a~a, ni{ta mawe uva`enu firmu iz Loznice, koja je ovih dana prionula na udarni~ki rad. Jedino je ~udno Somborcima

{to je podizvo|a~, ovda{wa niskogra|evinska firma, potpuno isti, a kako se po ~ar{iji ispreda, mje{te zavr{etaka ulivnih ulica, jablani~kim „gabrom“ }e se poplo~ati dvestotinak metara dug prilaz Skup{tini grada, odnosno @upaniji, koji se bele`i imenom Trga cara Lazara.

Pa... tek da se zna ko je stariji.

M. Miqenovi}

SPORT

petak15.oktobar2010.

CRVENA ZVEZDA I PARTIZAN PROTIV ODLAGAWA PRVENSTVENOG ME^A

Ve~iti ho}e i derbi i publiku Na prvi nagove{taj iz Zajednice Superlige, ali i MUP, da bi predstoje}i 139. ve~iti derbi mogao da bude odlo`en zbog tenzija koje su stvorene prethodnih dana u srpskom dru{tvu, reagovala oba kluba i Crvena zvezda i Partizan. I oba su se - posle dugo vremena - o ne~emu slo`ila. Uprkos svemu {to se doga|alo tokom Parade pono-

- Crvena zvezda je odlu~no protiv toga. Mi u klubu `elimo da se igra derbi i to pred navija~ima, pred punim tribinama i da sve na kraju bude praznik fudbala. Ne sme da se dogodi da huliganizam pobedi sport - preneo je portparol crveno-belih Marko Nikolovski stav rukovodstva kluba.

- Nama, kao doma}inima, narednih dana predstoje mnogi sa-

Partizan, Albert Na|, koji je i sam odigrao veliki broj „visokorizi~nih“ derbija, istakao je da bi sport bio najve}i gubitnik ukoliko utakmica Crvene zvezde i Partizana ne bude odigrana ili bude odigrana pred praznim tribinama.

- Prvo, moramo da jasno podelimo navija~e i huligane. To nije isto. Drugo, ako derbi ne bi bio odigran ili bude, ali bez

sa, 10. oktobra u Beogradu i dva dana kasnije pre, za vreme i posle utakmice Italija - Srbija, koja je prekinuta, i u Qutice Bogdana i u Humskoj `ele da se me|usobni susret dva najve}a srpska kluba odigra 23. oktobra na stadionu Crvene zvezde.

Na pitawe: „Kakav je stav Crvene zvezde o najavama da bi derbi mogao da bude odlo`en ili odigran pred praznim tribinama?“, iz Qutice Bogdana dobili smo slede}i odgovor:

stanci sa svim relevantnim institucijama, koje su i prethodnih nekoliko decenija u~estvovale u zajedni~koj organizaciji ve~itih derbija i koje sve zajedno snose odgovornost. Nadamo se da }emo na kraju i posti}i dogovor - dodao je Nikolovski i podvukao: - @elimo da se igra, hajde da sednemo i da ovaj derbi organizujemo i kao 138 prethodnih.

Koordinator za odnose sa ekipom u Upravnom odboru FK

prisustva publike, bili bi o{te}eni oni pravi navija~i, koji se raduju takvim utakmicama i zbog kojih se fudbal i igra - rekao je Na|, ali je priznao da li~no, kao gra|anin Srbije, nije siguran da posle svega ne bi bilo novih incidenata, 23. oktobra u Qutice Bogdana.

S obzirom na to da su navija~i Crvene zvezde doputovali ~ak u \enovu, kako bi izme|u ostalog poku{ali da se obra~unaju sa svojim biv{im, a sada

Gardijan: Duh Arkana Me|u „okorelim srpskim huliganima i daqe `ivi Arkanov duh“, ocenio je britanski „Gardijan“.

List pi{e da su „srpski razbojnici u roku od samo tri dana u dva navrata ru{ili gradove, u neredima u kojima su besmisleno i nasumi~no nasiqe iskombinovali sa talentom za organizaciju i politi~kom podr{kom“, prenosi BiBi-Si. „Gardijan“ pi{e da je Srbija poznata po brojnim sportskim herojima, od Monike Sele{ do Novaka \okovi}a, ali da decenijama sastavni deo `ivota u Srbiji ~ine i huligani. Huligane, kako se navodi, „okrutni politi~ari, gospodari rata i vo|e organizovanog kriminala ~esto iskori{}avaju za svoje ciqeve“. Lo{e pona{awe beogradske omladine malo koga mo`e da iznenadi, dodaje „Gardijan“, imaju}i u vidu veliku

nezaposlenost, neizvesnu budu}nost i 20 godina ratova, kolapsa dr`ave, NATO bombardovawa i kriminalizacije dru{tva. Me|utim, huliganizam je u Srbiji, kako isti~e list, uvek bio i politi~ko sredstvo. „Gardijan“ navodi primer navija~a Crvene zvezde - „Delija“. „Delije“ su odigrale nekoliko uloga tokom proteklih 20 godina od brutalnih pripadnika paravojnih jedinica koje su vodile kampawe etni~kog ~i{}ewa u BiH, preko revolucionara u masi koja je 2000. svrgla sa vlasti Slobodana Milo{evi}a, do uli~nih boraca u neofa{isti~koj kampawi protiv vlade, ostatka Evrope i SAD, pi{e britanski dnevnik.

DNEVNIK

c m y

16

golmanom Partizana Vladimirom Stojkovi}em, u ~emu su delom i uspeli, Na| se pla{i da bi incidenata moglo da bude i na samoj utakmici.

- Iz ovog ugla, ne znam da li neko mo`e da garantuje bezbednost za sve u~esnike derbija.

Ka`em to zbog svega {to se dogodilo 10. oktobra na ulicama Beograda i potom dva dana kasnije u \enovi, kada nam je napadnut igra~ i prekinut me~ reprezentacije. Da se derbi igra sutra, moje mi{qewe je da bismo svi razmi{qali o tome da li mo`e da se dogodi jo{ neka lo{a stvar. Ali, tu su nadle`ni da o tome odlu~uju - ogradio se Na|, koji je apostrofirao da su navija~i Partizana na prethodnom derbiju, koji je bio odigran u Humskoj, pokazali fer i sportsko navijawe.

Trener crno-belih Aleksandar Stanojevi} ka`e da se ne pla{i i da jedva ~eka da utakmica po~ne.

- Nama nikad... Pardon, meni nikad, jer ne iznosim stav kluba, nego svoj li~ni, ne}e biti u interesu da se odla`e ve~iti derbi. Govorim o sportskoj strani, za koju sam zadu`en.

Derbi je za mene uvek bio i bi}e svetiwa, praznik fudbala i ne bih voleo da izgubimo taj praznik. Ne mogu da do~ekam da po~ne ta utakmica - rekao je Stanojevi}, ali se ipak ogradio: - Ipak, najva`nija je bezbednost igra~a.

Da li se pla{i za svoju bezbednost?

- Ja se ne pla{im. Mi smo generacija koja je odrasla 90-ih godina, a delom zaka~ila i 80te, koje su svakako bile lep{e.

Ali, kao takav, ne pla{im se ni~ega osim eventualnih zvi`duka navija~a Partizana. Pla{im se samo wih da ne razo~aram - dodao je Stanojevi}.

ITALIJANI PRIZNAJU

Huligane niko nije pretresao Srpski navija~i su odbili da u|u ranije na tribinu, a kada su po~eli da pristi`u fanovi Italije policija je u strahu od incidenata Srbe pustila na stadion bez ikakve kontrole Samo nekoliko ~asova posle nereda u \enovi i vandalskih ispada srpskih huligana, najugledniji sportski dnevnik u Italiji „Gazeta delo Sport“ poslao je reportera u na{u prestonicu, kako bi poku{ali da otkriju razloge i korene onakvog bezumqa srpskih navija~a. Novinar Fabio Likari je posetio i redakciju „Sporta“ i iz prve ruke servirao pogled italijanske javnosti na sve {to se desilo u \enovi. On ne krije {ok i iznena|ewe vandalizmom srpskih huligana i otrkiva neke detaqe sa Marasija.

Navikli smo da huligani u Srbiji mogu da rade {ta im voqa, ali mnoge je iznenadilo kako su srpski huligani uspeli da preuzmu kontrolu na stadion u \enovi.

- Zakazala je i na{a policija. Prvi plan je bio da srpski navija~i u|u ranije u kavez predvi|en za gostuju}e navija~e. Ipak, oni su to odbijali, a me~ se polako bli`io. Po~eli su da pristi`u i doma}i navija~i i policija je u strahu da ne do|e do sukoba sa Italija-

nima, listom pustila sve srpske navija~e na stadion. Tom prilikom ih niko nije pretresao ili kontrolisao i jasno je kako su uneli svu tu pirotehniku i “alat“ koji im je bio potreban za ostvarivawe svojih ciqeva.

Kako sada Italijani gledaju na eventualnu kaznu koja o~ekuje Srbiju?

- Ve}insko mi{qewe je da Srbiju treba kazniti. Onako, za primer... Na stadionu u \enovi je trebalo da vlada porodi~na atmosfera, jer je bilo mnogo `ena i dece, cele porodice su do{le da posmatraju me~, {kole su organizovano dovodile decu na utakmicu.

Ipak, Likari nam otkriva da je huliganizam realnost i italijanskog fudbala.

- Javna je tajna da normalni qudi ne idu na tribine iza gola, „sever“ i „jug“ jer su one predvi|ene za ultrase. Nad wima je te{ko uspostaviti kontrolu i oni tako|e i na utakmicama u Italiji unose na me~eve pirotehniku i ostali nedozvoqen materijal.

Normalnog ~oveka, ~ak i novinare pretresaju gotovo do gole ko`e, a wih koji idu na sever i jug niko ne dira. Tako da kada se desi neki incident na stadionu mo`ete odmah da pretpostavite da se dogodio tamo – rekao je Likari.

ALBERT NA\ KOORDINATOR ZA SPORTSKA PITAWA U PARTIZANU

Dr`avni dres svetiwa Koordinator Partizana za sportska pitawa Albert Na| izjavio je da }e wegov klub u~initi sve da za{titi reprezentativce Srbije, bez obzira na dres koji nose. Na|, ipak, novinarima na stadionu Partizana nije rekao da li to zna~i i da }e klub unajmiti telohraniteqe za golmana Vladimira Stojkovi}a, koga su u utorak u \enovi napali navija~i wegove biv{e ekipe Crvene zvezde, gnevni zbog transfera u rivalski tim.

- To je bio vandalski ~in.

Fudbalski kub Partizan }e u~initi sve {to mo`e kako bi za{titio bilo kog reprezentativca koji brani ponos Srbije.

Bez obzira na boju dresa - kazao je Na|.

- Svakom sportisti treba da bude omogu}eno da izabere svoj klub, da svoj ugovor profesionalno odradi i da ima mir i u profesionalnom i u privatnom `ivotu... Mi kao klub, me|utim, ne mo`emo mnogo toga da uradimo na tom planu. Postoje nadle`ni organi za to dodao je.

Na| nije `eleo da odgovori na pitawe koliko je uprava Zvezde odgovorna za bes wenih navija~a usmeren ka Stojkovi}u.

Nije imao odgovor ni na pitawe da li su oba ve~ita rivala donekle kriva za veliku tenziju zbog

te{kih me|usobnih optu`bi iz pro{le sezone.

- Ne bih ni{ta govorio o Zvezdi... A Partizan ima izvanrednu saradwu sa svojim navija~ima, koji su i na posledwem derbiju i na evropskoj sceni ove sezone pokazali da su svesni da samo fer bodrewem mogu da pomognu svom klubu... Navija~i treba da shvate da je krajwe vre-

rantuje da }e biti ispuweni uslovi za wegovo odr`avawe. I ja bih bio u nedoumici - rekao je Na|.

Trenutna situacija ve} je pokrenula inicijativu da se ve~iti derbi, koji je zakazan za 23. oktobar, odlo`i ili igra pred praznim tribinama.

- Ne znam {ta je najpametnije.

Stalno zovemo publiku na sta-

Albert Na|

me da se urazume. Neko mora ne{to da uradi - kazao je Na|.

Funkcioner Partizana nije negirao da je atmosfera previ{e u`arena.

- Da se sutra igra derbi Zvezde i Partizana, a ne slede}e nedeqe, ne znam ko bi mogao da ga-

dione, a onda treba da najve}u utakmicu u Srbiji igramo pred praznim tribinama. Sigurno je, ipak, da mnogi roditeqi sada razmi{qaju da li da deci dozvole da do|u na stadion... Izvesno je da najvi{e gubi sport - naveo je Na|.

Emilijano Vivijano

Golman azura za novi me~ Krejg Tompson prekinuo je utakmicu izme|u Italije i Srbije u \enovi u 7. minutu, odnosno onda kada se doma}i golman Emilijano Vivijano osetio ugro`enim i po`alio {kotskom sudiji. Bakqe su poletele sa tribine na kojoj su bili srpski navija~i, jedna je pala blizu noge ~uvara mre`e Bolowe, zbog ~ega se on obratio arbitru, koji je „odsvirao“ kraj me~a.

- Vi{e od straha za fizi~ku bezbednost, pla{io sam se kako }u da branim, a da sve vreme gledam preko ramena {ta se de{ava. Bilo je jasno da }e u~initi sve (prim. aut. srpski navija~i) da prekinu utakmicu izjavio je 24-godi{wi golman.

- Porodica mi je bila na tribina, i vi{e od svega, pla{io sam se za wu kada sam video da Srbi `ele da razbiju ogradu - dodao je Vivijani.

On je ocenio da je incident imao politi~ku pozadinu.

- Na`alost, na{li smo se u sred politi~kog protesta {to nema nikakve veze sa fudbalom. Rade}i to u Italiji, dobili su najve}i mogu}i publicitet.

Sve su prilike da }e azurima pripasti bodovi za „zelenim stolom“.

- Tu`ni smo jer nismo igrali. [teta je {to je bilo toliko na{ih navija~a, uskra}enih u`ivawa u fudbalu. Svi smo `eleli da igramo i voleli bismo da igramo novu utakmicu. Kada se me~ ne odigra, to uvek predstavqa poraz za fudbal.

Vivijano je preneo detaqe iz svla~ionica posle prekida.

- Razgovarao sam sa Dejanom Stanovi}em i rekao sam mu da mi je `ao {to sam morao da se obratim sudiji kada me bakqa umalo pogodila. Srpski igra~i bili su `estoko razo~arani - zakqu~io je Emilijano Vivijano.

Bobanu `ao fudbalera Srbije Nekada{wi hrvatski fudbaler i biv{i reprezentativac nekada{we SFR Jugoslavije, Zvonimir Boban, izjavio je da mu je veoma `ao srpskih reprezentativaca koji }e sigurno ispa{tati zbog izgreda svojih navija~a na utakmici u \enovi protiv Italije, koja je prekinuta.

Boban ka`e da je fudbal ~esto slu`io za isticawe raznih parola, pa i poli-

ti~kih, i da toga i te kako ima i u Hrvatskoj.

Fudbal je jedinstvena igra koja je, uvek bila nekako povezana sa politikom. Ne treba generalizovati Srbe i Balkance, jer ovakvih problema ima svuda. Znam da je ve}ina Srba normalna, ali postoji i ona mala opasna i agresivna grupa, koja vu~e rane od rata,

{to veoma jako uti~e na psihologiju tih qudi. U svakom slu~aju, `ao mi je srpskih fudbalera koji su ostali uskra}eni za jednu lepu priliku da odigraju veliki me~ sa Italijom, mo`da ~ak i da pobede. - rekao je Boban italijanskim medijima.

Nekada{wi as Milana nije `eleo da poredi incidente iz \enove sa

onim iz „Maksimira“ 1990. godine kada je prekinut derbi Dinamo - Crvena zvezda.

- To su dve razli~ite stvari. Hrvatska se tada borila da iza|e iz komunizma, to je bio bunt naroda. Ovo se desilo na gostuju}em terenu i nije mi jasno odakle tolika mr`wa kod onih ’navija~a’ - zakqu~io je Zvonimir Boban.

SPORT

c m y

DNEVNIK

Danas BEOGRAD: Partizan - Smederevo

18

Subota IN\IJA: In|ija - Habitfarm Javor BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom – BSK KRAGUJEVAC: Metalac (GM) - Jagodina BEOGRAD: OFK Beograd - Spartak Zlatibor voda

14.30 14.30 14.30 14.30

Nedeqa KULA: Hajduk - Vojvodina BEOGRAD: Rad - Borac LU^ANI: Sloboda Point Sevojno - Crvena zvezda 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 5 4 4 3 2 2 2 3 2 2 1 0 0 0 0

1 1 3 2 4 5 4 4 1 2 1 3 4 2 1 1

0 1 0 1 0 0 1 1 3 3 4 3 3 5 6 6

14.30 14.30 15 10:2 11:3 9:1 8:3 7:3 5:3 6:2 5:5 6:7 4:6 7:8 4:9 1:5 1:9 4:12 1:13

19 16 15 14 13 11 10 10 10 8 7 6 4 2 1 1

U slede}em kolu (23 i 24. oktobra) sasta}e se - NOVI SAD: Vojvodina – OFK Beograd, SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda – Rad, ^A^AK: Borac – In|ija, SMEDEREVO: Smederevo – Hajduk, BEOGRAD: Crvena zvezda – Partizan, JAGODINA: Jagodina – Sloboda Point Sevojno, BEOGRAD: BSK – Metalac, IVAWICA: Javor - ^ukari~ki.

Nov~ane kazne za Partizan i Vojvodinu Fudbalski klubovi Partizan i Vojvodina ka`weni su nov~ano sa ukupno 250.000 dinara zbog incidenata na derbiju 7. kola Jelen Superlige, odigranom 3. oktobra u Novom Sadu, odlu~io je disciplinski sudija Zajednice superlige Nikola Latinovi}. Partizan je ka`wen sa 150.000 dinara zbog toga {to su wegovi navija~i polomili 387 stolica na stadionu "Kara|or|e", dok je Vojvodina ka`wena sa 100.000 dinara zbog slabe organizacije utakmice.

Tako|e, igra~i koji su na der-

biju dobili direktne crvene kartone, Nemawa Tomi} i Nikola Lazeti}, ka`weni su sa po dve utakmice neigrawa, dok su Milan Smiqani} i Georg Mereba{vili dobili po jedan me~ suspenzije.Smiqani} je ve} odradio kaznu po{to je u me|uvremenu Partizan igrao u Kupu Srbije, dok Tomi}u ostaje jo{ jedan susret.

Zajednica superlige je me~ narednog 8. kola u Lu~anima izme|u Slobode i Crvene zvezde proglasila utakmicom visokog rizika.

KUP SRBIJE

Danas `reb osmine finala Parovi osmine finala Kupa Srbije u fudbalu bi}e `rebani danas u beogradskom “Sport kafeu” u 12 sati.

U bubwu }e se na}i 16 timova: Crvena zvezda, Vojvodina, Partizan, Spartak Zlatibor voda, Jagodina, Rad, metalac, Smederevo, Borac, Sloboda Point sevojno, Kolubara, Teleoptik, Proleter (NS), Srem (SM), Srem (Jakovo) i Sin|eli} (Ni{).

Me~evi osmine finala igra}e se 27. oktobra.

S. S.

Juventus ne odustaje od Ivanovi}a Italijanski fudbalski gigant Juventus sprema novu ponudu za srpskog reprezentativca i ~lana londonskog ^elzija Branislava Ivanovi}a, koju }e u London poslati u zimskom prelaznom roku.

Kako se prenosi glavni u pregovorima dve strane mogao bi da bude Milo{ Krasi} koji je ovog leta do{ao u Juventus iz CSKA, ina~e saigra~ Ivanovi}a u nacionalnom timu Srbije. On nagovara upravu Juventusa da anga`uje stamenog desnog beka.

Ivanovi} je ve} jednom bio na pragu Juventusa, u zimu 2008. go-

17

PARTIZAN DANAS DO^EKUJE SMEDEREVO

JELEN SUPERLIGA – 7. KOLO

1. Crvena zvezda 2. Partizan 3. Vojvodina 4. Rad 5. Spartak ZV 6. Sloboda PS 7. Smederevo 8. Borac 9. OFK Beograd 10. Jagodina 11. In|ija 12. BSK Bor~a 13. Javor 14. Metalac 15. Hajduk 16. ^ukari~ki

petak15.oktobar2010.

dine kada je napu{tao moskovsku Lokomotivu. Ipak, tada je umesto u Torino oti{ao u ^elzi. Me|utim, izvori bliski ^elziju tvrde da se menaxer "plavaca" Karlo An}eloti sigurno ne}e odre}i Ivanovi}a, naro~ito ako se uzme u obzir ~iwenica da je glavna opcija na desnom beku, Portugalac @oze Bosingva, ve} dugo povre|en.

Tako|e, Ivanovi} An}elotiju daje mogu}nost rotacija u posledwoj liniji tima jer podjednako dobro mo`e da igra i na mestu {topera.

Foto: F. Baki}

POZIV NAVIJA^IMA VOJVODINE ZA ME^ S HAJDUKOM: Navija~i Fudbalskog kluba Vojvodina redovno prate prvotimce na gostovawima. Tako }e biti i u nedequ, kada Novosa|ani gostuju u Kuli, u okviru 8. kola Jelen superlige. Tim povodom na severnoj tribini stadiona “Kara|or|e” oka~en je transparent “Svi u Kulu. – 17. 10”. Nema sumwe da }e firma{i i u susretu s Hajdukom biti 12. igra~ novosadskog superliga{a.

S. S.

Stojkovi} ipak na golu Vladimir Stojkovi} bi}e na golu fudbalera Partizana u dana{wem me~u protiv Smedereva, saop{tio je Aleksandar Stanojevi}, trener crno–belih. [ef struke napomiwe da je to li~na odluka ~uvara mre`e iako je klub bio spreman da ga po{tedi dana{wih isku{ewa. Psihi~ki stabilan Stojkovi} je odlu~io da ve~eras brani.

- Razgovarao sam vi{e puta sa wim i predlo`io mu da se malo odmori. Me|utim, profesionalac kakav jeste on nije video razlog za tako ne{to, uveriv{i me da je apsolutno sposoban i skoncentrisan za duel sa Smederevom – rekao je Stanojevi}.

Trener isti~e da cela ekipa di{e sa golmanom i da ~ini sve da mu pomogne.

Stanojevi} je zadovoqan i zbog jo{ jedne stvari. Wegov tim od srede je poja~an za jo{ jednog igra~a – Almamija Moreiru. Naturalizovani Portugalac je u kvalifikacijama za Afri~ki kup nacija odigrao 75

Vladimir Stojkovi}

minuta u porazu od Angole (1:0) i potpuno je spreman.

Liverpul `eli Klea Kako navode mediji u Engleskoj, menaxer Liverpula Roj Hoxson zainteresovan je da u zimskom prelaznom roku dovede centarfora Partizana Klea. Kako se navodi, transfer bi bio vredan 12 miliona funti, {to je oko 13,5 miliona evra. Liverpul ove sezone igra veoma slabo i trenutno se nalazi na 18. mestu u Premijer ligi, tako da bi Hoxson, uz novac koji bi novi vlasnici doneli u klub, `eleo da poja~a svoj napad u nastavku sezone.

Muriwo ho}e Yona Terija Trener fudbalera Real Madrida @oze Muriwo poku{a}e da na kraju sezone dovede {topera i kapitena ^elzija Xona Terija.

Portugalski trener je radio sa Terijem dok je vodio ^elsi i smatra ga jednim od najboqih odbrambenih igra~a na planeti. Kao deo eventualnog transfera, Muriwo }e ^elsiju ponuditi Pepea i 25 miliona evra.

Muriwo je potvrdio da je ve} razgovarao sa Terijem u vezi potencijalnog transfera u Real Madrid, ali nije `eleo da otkriva detaqe.

Xon Teri, koji je i standardni engleski reprezentativac, celu karijeru je proveo u ^elziju, klubu u kojem je i pro{ao sve mla|e selekcije.

Dvadesetpetogodi{wi Kleo sjajno igra ove sezone i na 14 me~eva postigao je ukupno 16 golova. Engleski mediji navode da je Brazilac sna`ne gra|e i sa sjajnim ose}ajem za gol. Veruje se da Partizan ne bi `eleo da proda svog napada~a, ali da bi ponuda od oko 12 miliona funti bila isuvi{e primamqiva. Tako|e, Hoxson je pored Klea zainteresovan za jo{ jednog Brazilca, Nilmara, koji nastupa za Viqareal.

- Moreire }e po~eti me~.

Partizan }e igrati bez povre|enog Krstaji}a, dok }e Boja dobiti odre|enu minuta`u. Krle je i daqe pod terapijom i sa wim ne `elimo da rizikujemo dok Pjer nije jo{ potpuno spreman, ali }e u nekom trenutku istr~ati na teren - rekao je Stanojevi}.

Trenera ne brine kriza rezultata (Spartak 0:0, Vojvodina 0:2).

On uverava da je Partizan stabilan i da }e pru`ati dobre igre.

- Razo~arali smo samo u Novom Sadu, pa ako uzmete da smo u 16 utakmica podbacili u jednoj jasno je da nismo pali. Igramo atraktivno, svaki me~ donosi dosta dinamike i to je razlog za moj optimizam. Mislim da }emo tako i nastaviti.

Karte za ve~iti derbi od ponedeqka Ulaznice za predstoje}i 139. ve~iti derbi izme|u Crvene zvezde i Partizana po~e}e da se prodaju u ponedeqak, 18. oktobra, saop{tio je klub iz Qutice Bogdana.

Cene ulaznica su 500 dinara za severnu i ju`nu tribinu, 800 za isto~nu, dok ulaz na zapad ko{ta 1.000 dinara. Ve~iti derbi na programu je naredne subote, 23. oktobra, me|utim postoji

mogu}nost da on bude odlo`en ukoliko policija proceni da ne postoje bezbednosni uslovi za wegovo odigravawe.

Takva solucija postoji nakon izgreda huligana u \enovi, prilikom ~ega je od strane Zvezdinih navija~a napadnut golman Partizana i srpske reprezentacije Vladimir Stojkovi}.

Zvezda uklawa sedi{ta Fudbalski klub Crvena zvezda po~eo je sa uklawawem sedi{ta sa ju`ne tribine stadiona. Ciq kluba je da smawi mogu}u finansijsku {tetu pred derbi sa Par-

tizanom, ali i opasnost od kori{}ewa sedi{ta u potencijalnim sukobima. "Crveno-beli" su smawili kapacitet ju`ne tribine, po{to su ogradama odvojili de-

Ra{ selektor Velsa Legendarni fudbaler Liverpula Ian Ra{ mogao bi da bude postavqen za novog selektora Velsa. Fudbalski savez Velsa intenzivno traga za novim selektorom nakon odlaska Xona To{aka u septembru posle startna dva poraza u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Ukrajini i Poqskoj 2012. godine.

Wega je privremeno zamenio Brajan Flin za oktobarske duele u kvalifikacijama protiv Bugarske i [vajcarske, ali se ni{ta nije promenilo po{to je ekipa do`ivela nove poraze.

Osim Iana Ra{a, kandidati za novog selektora Velsa su Kris Kolmen i Xon Hartson.

Vels se posle ~etiri utakmice nalazi na posledwem mestu kvalifikacione grupe G bez bodova.

Me~ sa Smederevom je vrlo bitan. Uvodi u seriju te{kih okr{aja, prvo u Evropi, potom sledi i ve~iti derbi.

- Ulazimo u paklenu seriju.

Prvi su oklopnici za koje smo spremni i od kojih nam dosta zavise i igre u dvome~u sa Bragom i derbi sa Crvenom zvezdom. Maksimalno smo skoncentrisani – zakqu~io je Stanojevi}.

Partizan }e ve~eras, verovatno, nastupiti u slede}em sastavu: Stojkovi}, Stevanovi}, Lazevski, Jovanovi} (Savi}), Stankovi}, Petrovi}, Moreira, Kamara, Ili}, [}epovi}, Ilijev.

Kleo ne}e igrati, po preporuci lekara, ali }e biti spreman za me~ s Bragom.

I. Lazarevi}

love ka isto~nom i zapadnom delu stadione da bi u tom prostoru mogli da se smeste pripadnici policije. Utakmica izme|u Crvene zvezde i Partizana bi}e odigrana 23. oktobra.

- Crvena zvezda, kao i uvek, na vreme brine o svim potencijalnim problemima koji mogu da se dese na utakmici. Pou~eni ranijim iskustvima odlu~ili smo da uklonimo stolice sa ju`ne tribine. Ovu odluku smo doneli pre nekoliko dana kada je i po~ela demonta`a, tako da ona nema nikakve veze sa doga|ajima u \enovi - rekao je menaxer za bezbednost Crvene zvezde Ivan Petri}.

Crvena zvezda se odlu~ila na ovakav potez, jer je u nekoliko prethodnih derbija dolazilo do demolirawa ju`ne tribine, na kojoj su tradicionalno sme{teni najvatreniji navija~i Partizana.

Bajevi} preuzeo Omoniju Srpski fudbalski stru~wak Du{an Bajevi} preuzeo je kiparsku Omoniju. Bajevi} (62) je na klupi Omonije zamenio Takisa Lemonisa, koji je podneo ostavku zbog serije rezultata kiparskog {ampiona u nacionalnom prvenstvu. Omonija je trenutno ~etvrta na tabeli, sa tri boda

mawe od vode}eg Anortozisa. Bajevi} je nedavno podneo ostavku na mestu trenera AEK-a iz Atine, koji je vodio od 2008. godine. On je pre toga trenirao Aris, Crvenu zvezdu, PAOK, mostarski Vele` i po dva puta Olimpijakos i AEK.

18

SPORT

petak15.oktobar2010.

DNEVNIK NLB LIGA

EVROPSKA KU]A FUDBALA NE]E IZBACITI SRBIJU IZ KVALIFIKACIJA

Platiniju trebaju glasovi FSS Fudbalska reprezentacija Srbije }e naredne tri utakmice morati da igra van svoje teritorije pred praznim tribinama, ali UEFA ipak ne}e izbaciti „orlove“ iz kvalifikacija za EURO 2012, pre svega zbog uticaja Mi{ela Platinija kojem treba glas Fudbalskog saveza Srbije na izborima za prvog ~oveka evropskog fudbala slede}e godine, pi{e italijanska „La Reblika“.

Posle prekida me~a Italija-Srbija, koji su u \enovi izazvali srpski navija~i, odmah su se u medijima pojavile spekulacije da }e UEFA preduzeti drasti~ne mere i izbaciti Srbiju iz kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Poqskoj i Ukrajini 2012. godine. Ipak,

Mi{el Platini

prema pisawu italijanskog dnevnog lista „La Republika“,

na{a selekcija }e nastaviti takmi~ewe u grupi C.

Blater kritikovao Italijane zbog lo{e organizacije

UEFA TRA@I IZJAVE ^ELNIKA FSS

Sudija i delegat predali izve{taje ^elnici Evropske fudbalske unije dostavili su Fudbalskom savezu Srbije izve{taje sa prekinute utakmice sa Italijom u \enovi. Svoje vi|ewe doga|aja na stadionu Lui|i Feraris prilo`ili su delegat David Petrija{vili iz Gruzije i sudija Krejg Tomson iz [kotske.

Na osnovu dostavqenog materijala, zvani~nici UEFA zatra`ili su i izve{taj FSS, sa

rokom za izja{wavawe do 25. oktobra. FSS }e iskoristiti ovo pravo i na adresu UEFA poslati iscrpan izve{taj u predvi|enom roku.

Podsetimo, ~elnici UEFA u sredu su otvorili istragu povodom incidenata vi|enih na utakmici Italija - Srbija, a predlo`eni datum odr`avawa sednice Kontrolne i disciplinske komisije UEFA je 28. oktobar.

Predsednik Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA) Sep Blater izjavio je da ne bi do{lo do incidenata na utakmici izme|u Italije i Srbije u kvalifikaci-

Bugari otkazuju prijateqski me~?

Fudbalski savez Bugarske razmi{qa da otka`e prijateqsku utakmicu sa Srbijom koja je trebalo da se igra 17. novembra u Sofiji, preneli su tamo{wi mediji. Razlog je divqawe srpski navija~a u \enovi zbog koje je prekinuta utakmica izme|u reprezentacija Srbije i Itali-

je u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2012. godine.

Bugarski mediji navode i da bi Fudbalski savez Srbije ve} u ~etvrtak mogao da bude obave{ten o otkazivawu pomenute utakmice. Fudbalski savez Srbije za sada nema takvu informaciju.

Sep Blater

jama za Evropsko prvenstvo 2012. godine da su sprovedene prave bezbednosne mere.

Blater je posetio London, gde je na sastanku sa premijerom Velike

Jedinstvo – Vojvodina 1:0 (1:0)

Potisje - Crvena zvezda (RS) 1:2 (0:1) KNI]ANIN: Igrali{te „kraj Bikare“, gledalaca 150, sudija: Davidovi} (@iti{te).

Strelci: Milovac u 66. za Potisje, a Ili} u 25. i 68. minutu za Crvenu zvezdu. Crveni kartoni: Petrovi} (Potisje), Kne`evi} (Crvena zvezda).

POTISJE: De. Stojkovi} 6, Da. Stojkovi} 7, Stojanovi} 7,

Begej – Delija 2:1 (2:1) @ITI[TE: Igrali{te Begeja, gledalaca 100, sudija: Vukovi} (Luki}evo). Strelci Pudar(iz jedanaesterca) u 4. i Grbi} u 17. za Begej, a ]ulibrk u 31. za Deliju.

BEGEJ: Damjanovi} 7, Daqevi} 7, Novak 7, Egrexija 7, Markov 7, Zori} 7 (od 46. Paunovi}) 6, Grbi} 7, Ninkovi} 7, Karanovi} 6, (od 46. Mladenovi}) 7, Pudar 6, (od 81. Brki}) -, Glu{ac 7.

DELIJA: Bojan \uki} 7, Anu{i} 6, (od 71. Popov) -, D.

Ko{arka{i Budu}nosti izvukli su se sa pobedom iz Pionira, ali igra~i Hemofarma ne. Posle kiksa na otvarawu sezone pred svojim navija-

Jan Veseli

~ima i poraza od Podgori~ana (78:79), renovirani Partizan mt:s nije dozvolio luksuz da i posle dva kola NLB lige bude bez pobede. Sino} pred oko 4.000 navija~a u Beogradu: Partizan mt:s - Hemofarm [tada 77:66 (16:15, 27:17, 14:15, 20:19).

Ovih 11 poena razlike u korist {ampiona NLB lige ne govori doslovno o fini{u utakmice, u kojem jeste bilo neizvesnosti (59:54 i 65:59), pre svega zahvaquju}i nepokolebqivom reprezentativcu Srbije iz redova Hemofarma Milanu Ma~vanu, koji je uporno odr`avao svoj tim „u igri“.

Ali, nije mogao do kraja...

Posle trojke Miqana Pavkovi}a za 65:59, tri minuta i 20 sekundi pre kraja, Partizan je izveo „lukavu“ akciju i potpuno sludeo protivnika pasom iz auta direktno pod ko{, za Nejtana Xavaija, koji je ko zna koji put na me~u zakucao loptu u

ko{ i prakti~no re{io susret dva najboqa srpska tima iz pro{le sezone (67:59).

I na to je Ma~van reagovao sa dva poena (67:61), ali odgovora na trojku Vladimira Lu~i}a minut i 50 sekundi pre kraja (71:62) nije bilo.

Tada je svima u Pioniru bilo jasno da }e mladi trener, naslednik Du{ka Vujo{evi}a, Vlada Jovanovi}, zabele`iti prvu takmi~arsku pobedu na klupi crno-belih.

PARTIZAN MT:S: Veseli 12, Xavai 8, Bo`i} 11, Milosavqevi} 13, \eki} 3, Kecman 10, Klobu~ar 3, Jaramaz, Le{i}, Lu~i} 7, Kati} 10, Mitrovi}.

Partizan - Hemofarm Radni~ki - Nimburk Igokea - Zagreb Cibona - [iroki Budu}nost - C. zvezda Zadar - Olimpija Krka - Cedevita 1. Nimbirk 2. Budu}nost 3. Zagreb 4. Olimpija 5. Cedevita 6. Partizan 7. Krka 8. Cibona 9. Hemofarm 10. Zadar 11. Radni~ki 12. Igokea 13. [iroki 14. C. zvezda

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 1 1 1 1 2 2 2 2 2

77:66 82:87 70:79 83:72 89:75 66:72 77:81

181:155 168:153 161:146 133:120 151:143 155:145 149:143 163:158 152:157 132:142 158:169 124:140 134:155 148:183

4 4 4 4 4 3 3 3 3 2 2 2 2 2

HEMOFARM [TADA: Abdul Hamid 10, Ma~van 22, An|u{i}, Krstovi} 4, Savovi} 9, 7 sk, Kne`evi}, Bo`ovi}, Pavkovi} 15, [utalo 6, Xordan, Mara{, Borisov.

Najve}i uspeh najsla|eg tima

Novak odlu~io derbi Mihajlovi} 7, Bala` 7, Petrovi} 7, Pavlovi} 7, Krsti} 7, Marinkovi} 6, Milovac 7, Kozi} 7.

CRVENA ZVEZDA: ]iri} 8, Kne`evi} 5, Uzelac 6, Mudrini} 7, Bilbija 7, Miladinov 7, Mutavxi} 6 (Horvat), Klasni} 7, Tubin 6, Mitrovi} 7 (Siv~ev), Ili} 8 (Mujki}).

Doma}i su igrali i stvarali {anse, da bi gosti u 25. minutu iz brze kontre preko @eqka Ili}a koji je sa ivice {esnaesterca {utirao i pogodio same ra{qe doma}eg golmana. Ataci na gol gostiju ne jewavaju, ali iskusni ]iri} znala~ki odoleva. A onda u 66. minutu Pavlovi} je izveo skra}eni korner, ]iri} nespretno interveni{e, a Marko Milovac loptu {aqe u mre`u za izjedna~ewe. Samo dva minuta kasnije opet kontra gostiju, @eqko Ili} je br`i od golmana doma}ih, kojega lobuje i donosi tri boda Ruskoselcima.

S. M. Petrovi}

Britanije Dejvidom Kameronom izrazio zadovoqstvo zbog na~ina na koji su se Englezi izborili sa nasiqem u fudbalu.

- Engleska se transformisala iz mra~ne huliganske zemqe iz perioda osamdesetih u jednu od najsigurnijih zemaqa. Mislim da je to primer koji bi mnogi trebalo da slede. Da su se Italijani na taj na~in pozabavili problemom huligana sino} im se ne bi dogodilo ono {to se desilo u \enovi, rekao je Blater i dodao: - Na stadionima bi svi trebalo da imaju mesto za sedewe, a da je to bio slu~aj u \enovi, ne bismo imali problema. Kada bi sve nacionalne federacije na svetu imale odgovaraju}e stadione, imali bismo vi{e fer-pleja na utakmicama, a huligana vi{e na me~evima ne bi ni bilo. To je veliki kompliment britanskoj vladi.

Blater je posetu Londonu iskoristio da pohvali kandidaturu Engleske za doma}ina Svetskog prvenstva 2018. ili 2022. godine.

Partizan mt:s - Hemofarm [tada 77:66 (16:15, 27:17, 14:15, 20:19)

EKIPA PIONIRA OSVOJILA TRE]E MESTO NA SVETSKOM KUPU

PODRU^NA LIGA ZREWANIN

BANATSKO KARA\OR\EVO: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 100,. sudija Gailovi} (Zrewanin) . Strelac Novak u 38. min.

JEDINSTVO: Medi} 7, Markov 7, Milakovi} 7, Novak 7, Bicok 7, Stanojevi} 7, S. Martinovi} 7, A. Martinovi} 6,5 (od 58. Radunovi}) 6, Jawatovi} 8, Ajdari} 7 (od 68.

Babi}) - i @u`a 7.

VOJVODINA: Biki} 7, Brajkov 7, Lazarevi} 6, @miri} 7, Stepanovi} 7, [oli} 6, Srdanov 6, Stanojevi} 6 (od 84. Ostoji}) -, Malba{ki 6,5 i Pavi}evi} 6 (od 46. Jovanovi}) -.

U derbiju kola lider se mu~io da realizuje terensku prednost, jer su napada~i bili neprecizni. Gol odluke pao je posle centar{uta S. Martinovi}a kada je u skoku Novak sve nadvisio i pogodio mre`u veterana Biki}a. Do kraja utakmice imali su doma}i jo{ nekoliko prilika, ali i gosti iz dva kontranapada su pripretili. Ipak lider je uspeo da ostvari pobedu i pove}a razliku u odnosu na svoje pratioce.

D. Mili}ev

„Utakmica }e biti registrovana pobedom Italije 3:0.

Srbija verovatno slede}e tri doma}e utakmice ne}e mo}i da igra kod ku}e i igra}e pred praznim tribinama. Wihova reprezentacija doma}e utakmice kvalifikacija vi{e ne}e mo}i da igra u Srbiji, ali ne}e biti izba~ena zbog politi~kih razloga“, pi{e novinar „La Republike“ i obja{wava: „Kad je Engleska izba~ena, bio je to dogovor UEFA i vlade Margaret Ta~er. Mogu} je dogovor srpske vlade i UEFA, ali Platini to ne}e dozvoliti jer su slede}e godine izbori za predsednika UEFA. Iskqu~ivawe Srbije bila bi prete{ka odluka“.

Vr{~ani opet pora`eni

VOJVODA STEPA: Crvena zvezda - Naftagas (Elemir) 3:1, BANATSKI DESPOTOVAC: Mladost - Polet (Nakovo) 1:0, KRAJI[NIK: Krajina - Bile}anin (Se~aw) 1:0, MELENCI: Rusanda Mladost (Luki}evo) 3:1, KLEK: OFK Klek - Borac (Zrewanin) 3:0, @ITI[TE: Begej - Delija (Mokrin) 2:1, BANATSKO KARA\OR\EVO: Jedinstvo - Vojvodina (Perlez) 1:0, KNI]ANIN: Potisje - Crvena zvezda (RuskoSelo) 1:2 1. Jedinstvo 9 2. Vojvodina 9 3. Krajina 9 4. Potisje 9 5. C. zvezda (VS) 9 6. Naftagas 9 7. Rusanda 9 8. Mlad. (L) 9 9. Mlad. (BD) 9 10. Delija 9 11. Begej 9 12. Bile}anin 9 13. OFK Klek 9 14. C. zvezda (-1) 9 15. Borac 9 16. Polet 9

9 5 5 5 4 4 4 4 4 3 3 3 3 3 2 0

0 3 2 1 3 2 1 0 0 2 2 2 1 2 0 1

0 1 2 3 2 3 4 5 5 4 4 4 5 4 7 8

26:1 14:3 17:9 19:17 19:14 11:9 16:19 18:16 8:18 16:13 12:12 14:16 10:18 9:17 11:25 6:21

27 18 17 16 15 14 13 12 12 11 11 11 10 10 6 1

Simi} 6, Vukobrat 6, [}epanovi} 7, Iwac 7, Boris \uki} 6, Mono{tori 7, ]ulibrk 7, N. Simi} 6 i Pani} 7. @iti{tani su iskoristili nadmo} na po~etku utakmice kada su postigli dva gola, a onda su stali i dozvolili gostima da smawe. Do kraja se vodila izjedna~ena borba, a doma}i uspeli da osvoje tri zna~ajna boda.

D. M.

Kugla{ice Pionira osvojile su tre}e mesto na Svetskom kupu odr`anom u Skopqu i donele Subotici vrednu me|unarodnu medaqu, ali ne samo i Subotici jer je ovo najve}i

tiri igra~ice Rumunke su vodile sa 4:0 i imale su 45 ~uweva vi{e od Pionira, ali su u posledwem paru Iboqa Tot i Livia Santo osvojile oba poena i nadoknadile 40 ~uweva razlike.

Da je Pionir uspeo da obori

i ubedqivije u korist srpskog prvaka.

Sjajan uspeh Pionira pozdravili su i ~elni qudi suboti~kog sporta. Tako je Nemawa Simovi}, ~lan Gradskog ve}a Subotice zadu`en za

ukupno vi{e ~uweva, dobio bi dva poena za rezultat i bilo bi nere{eno 4:4, ali su Suboti~anke imale boqi odnos malih set poena 13:11 i pro{le bi u finale.

U me~u za tre}e mesto kugla{ice su potvrdile kvalitet i sa 3.348:3.319 (6:2) savladale ekipu austrijskog Feselija iz Nojmarkta. Me~ je bio veoma uzbudqiv, ali je mogao da se zavr{i

sport i omladinu primio „najsla|i“ suboti~ki tim, obe}eoa da }e Grad finansijski nagraditi ovakav uspeh i dodao.

– Tre}e mesto u Svetskom kupu je odli~an uspeh, nadam se da }emo i daqe imati razloga za ovakva okupqawa, kada budete u{le u finale ili osvojile Svetsku kup – istakao je Simovi}.

N. S.

Kugla{ice Pionira s odli~jima

uspeh `enskog kuglawa u Subotici.

Tre}e mesto je sjajan rezultat, ali, kako su istakli predstavnici Pionira, samo je malo sportske sre}e nedostajalo da suboti~ki superliga{ pro|e u finale. U polufinalnom duelu Pionir je pora`en od rumunskog Elektromure{a sa 3.345:3.350 (2:6) u izuzetno tesnom i napetom me~u. Posle ~e-

SPORT

c m y

DNEVNIK

petak15.oktobar2010.

^ELNICI EVROPSKE FEDERACIJE U BEOGRADU

19

@REB ZA EVROKUP

Hemofarm sa Srbija predstavila kandidaturu za EP Be{ikta{em, Asvelom U prostorijama palate Srbija odr`an je radni sastanak prire|en od strane ministarke Sporta i omladine Sne`ane Samarxi} Markovi}. Na sastanku su prisustvovali predsednik Evropske atletske federacije Hansjorg Wirc, potpredsednik Svetske atletske federacije Sergej Bubka, direktor Evropske atletske federacije Kristijan Milc, predsednik i generalni sekretar Atletskog saveza Srbije Veselin Jevrosimovi}, odnosno Slobodan Brankovi}, Slavi{a Zlatanovi} i Dragan Atanasov, pomo}nici ministarke.

Tokom sastanka ministarka je naglasila da joj je posebno zadovoqstvo {to se nalazi na mestu predsednika Evropske atletske Konvencije, jer pored odr`avawa sportskih takmi~ewa va`na je i sportska diplomatija, koja je sastavni deo sporta. Bilo je razgovora o promociji atletike, anga`ovawu dece i razvoju {kolskog sporta, ali je mini-

starka danas predstavnicima Evropske Atletike zvani~no predstavila i kandidaturu Srbije za Prvenstvo Evrope u dvorani 2015. godine.

Predsednik Evropske atletske federacije Hansjorg Virc istakao je da mu je posebno

drago da se dosada{we izjave na{e ministarke realizuju i ostvaruju, da u Atletskom savezu Srbije vide partnera i vrlo aktivnu federaciju koja u~estvuje u realizaciji takmi~ewa

iz atletskog programa Evrope, ali i organizacije najzna~ajnijih sastanaka poput Evrospke atletske konvencije. Sastankom kod ministarke izuzetno je bio zadovoqan i podpredsednik Svetske atletske federacije Sergej Bubka koji je rekao:

- Vidim i izuzetno mi je drago da Va{a zemqa podr`ava sport, jer time ula`ete u zdravqe cele nacije, a posebno bih naglasio da se ovakvim postupcima investira, a ne tro{i novac.

U^ESNICI SVETSKE LIGE

Na startu s Makedonijom U predstoje}em nadmetawu u Svetskoj ligi za vaterpoliste Srbija }e biti u grupi A sa [panijom, Makedonijom i Nema~kom. Prvi rival na na{em bazenu bi}e 16. novembra reprezentacija Makedonije. U Nema~koj se gostuje 7. decembra, a u [paniji 25. januara. U drugom krugu Makeodnija do~ekuje Srbiju 22. februara, mesec dana kasnije Srbija je doma}in Nema~koj i u posledwem kolu 19. aprila [paniji.

U B grupi su Crna Gora, Turska, Rusija i Rumunija, a u C grupi Hrvatska, Holandija, Gr~ka i Italija. Odluka o doma}inu finalnog turnira jo{ nije doneta, a pomiwu se kao mogu}i organizatori Nema~ka, Italija i Gr~ka. Na finalni turnir plasira}e se pobednici grupa, doma}in }e automatski biti u~esnik. Trofej }e braniti Srbija.

G. M.

i Getingenom

Ko{arka{i Hemofarm }e igrati u Grupi B Evrokupa. Protivnici Vr{~ana bi}e Be{ikta{, Asvel i Getingen. Publika u Milenijumu bi mogla da u`ivo vidi legendu NBA lige, Alena Ajversona, ukoliko potpi{e ugovor sa klubom iz Istanbula, {to je realna opcija.

Be{ikta{ je do glavnog `reba za Evrokup do{ao po{to je u kvalifikacijama eliminisao nema~ku ekipu, Skajlajners.

Asvel je, kao i Hemofarm, u~estvovao u kvalifikacijama za Evroligu, ali je stigao samo do drugog kola. Bio je boqi od podgori~ke Budu}nosti, ali ne i od drugog francuskog predstavnika Le Mana.

Getingen je do grupa Evrokupa stigao direktno (bez kvalifikacija). Nema~ki tim osvojio je pro{le sezone Evro~elenx kup.

Grupe Grupa A: Uniks, Le Man, Banvit, Oldenburg, Grupa B: Hemofarm, Be{ikta{, Asvel, Getingen, Grupa C: Gran Kanarija, Budiveqnik, Sijaulai, Budu}nost, Grupa D: Aris, Azovma{, Hapoel Galil Gilboa, Cedevita, Grupa E: Panelinios, Galatasaraj, Kantu, Groningen, Grupa F: Beneton, Estudijantes, PAOK, Roan, Grupa G: Kahasol, Nimburk, Hapoel Jerusalim, Riga, Grupa H: Alba, Krasnije Krila, Kazerta, Anvil.

Tim @eqka Lukaji}a nije uspeo da se plasira u Evroligu, stao je na drugom stepeniku.

Eliminisala ga je Alba po{to je prethodno izbacio Hapoel Galil Gilboa. Zato je „prekomandovan“ u Evrokup.

Hemofarm je bio nosilac na `rebu u Barseloni. „Farmaceuti“ }e ove sezone biti jedini srpski predstavnici u ovom takmi~ewu.

Tako su nastavili tradiciju u~e{}a, konstantni su od 2004.

godine. Najve}i uspesi su im plasmani u polufinala, u kojima su bili tri puta (2004/05, 2005/06 i 2007/08).

U Evrokupu u~estvuje 32 ekipe, podeqenih u osam grupa. Prva faza takmi~ewa traja}e do 21. decembra, a po dve najboqe ekipe iz svake grupe obezbedi}e plasman u narednu rudnu u kojoj }e biti formirane nove ~etiri grupe. Odakle se ide u ~etvrtfinale, posle kojeg sledi fajnal-for.

Poraz Majamija, pobeda Lejkersa Ko{arka{i Majamija do`iveli su poraz od Wu Orleansa 90:76 u utakmici NBA predsezone. Hitsi su od samog po~etka utakmice bili u rezultatskom zaostatku, a u tre}oj ~etvrtini uspeli su da se pribli`e na samo tri poena minusa. Me|utim, Hornetsi su potpuno zaslu`eno do{li do pobede. Najboqi u pobedi Wu Orleansa bio je Marko Belineli sa 19 poena i po ~etiri sko-

ka i asistencije, dok je Emeka Okafor ubacio 15 ko{eva.

Predrag Stojakovi} je za 18 minuta u igru postigao {est poena, uz tri skoka. U taboru Majamija, Kris Bo{ je postigao 24 ko{a, a Xejms Xons 15.

Branioci titule, LA Lejkersi, savladali su Sakramento 98:95 uz odli~nu igru tandema Ron Artest - Pau Gasol, koji su postigli po 18 poena. Poen mawe ubacio je [enon Braun. U Sakramentu se istakao Karl Lendri sa 23 poena. Indijana je

pobedila Minesotu 98:86, a najzaslu`niji za trijumf je Deni Grejnxer koji je postigao 30 poena, uz 11 skokova. Daren Kolison je ubacio 19. U timu Minesote istakao se Luk Ridnur sa 11 poena, dok su Darko Mili~i} i Nikola Pekovi} imali u~inak od po {est poena. U ostalim utakmicama postignuti su slede}i rezultati: Detroit - Dalas 96:101, Toronto - Filadelfija 119:116, Hjuston - Wu Xersi 91:81 i Wujork - Boston 101:104.

20

SPORT

petak15.oktobar2010.

DNEVNIK

TURNIR U [ANGAJU

OD 2012. GODINE

\okovi} pregazio Gaskea Marko Vujin Novak \okovi} plasirao se u ~etvrtfinale Mastersa u [angaju pobedom nad francuskim teniserom Ri{arom Gaskeom, rezultatom 6:1, 6:1. \okovi} je do pobede nad 31. teniserom sveta do{ao posle samo 58 minuta igre.

Bila je to ~etvrta pobeda srpskog tenisera u pet me~eva sa Gaskeom. \okovi} je me~ sa Gaskeom otvorio brejkom, a do kraja me~a jo{ ~etiri puta je oduzimao servis svom rivalu.

Sa druge strane, srpski teniser je Francuzu dozvolio samo jednu priliku za brejk, koju Gaske nije iskoristio. Tako|e, \okovi} je napravio 25 vinera, naspram {est, koliko je imao Gaske.

- Igrao sam dobro od po~etka i dr`ao ga pod pritiskom - izjavio je \okovi} i nastavio: - Bio sam agresivan. Nisam mu dao {ansu da se vrati u me~.

Definitivno sam bio dobra u svim elementima igre.

Novaku }e u ~etvrtfinalu protivnik biti Giqerme Garsija Lopez (35. na ATP). \oko-

u Kilu

Novak \okovi}

vi} je savladao 27-godi{weg [panca u sva tri duela. Posledwi su odigrali u Dubaiju ove godine. Garsija Lopez je eliminisao Argentinca Eduar-

da [vanka na startu, zatim mu je Endi Rodik predao me~, a u tre}em kolu je napravio iznena|ewe savladav{i Toma{a Berdiha - 7:6, 6:3.

TURNIR U LINCU

TURNIR U [ANGAJU

Ana jo{ jednom sigurna Srpska teniserka Ana Ivanovi} rutinski je pobedila ^ehiwu Barboru Zahlavovu u drugom kolu turnira u Lincu - 6:3, 6:2. Jedan brejk u prvom i ~ak tri u drugom setu napravila je

Ana Ivanovi} u pobedi nad 58. teniserkom sveta.

Dovoqan dokaz da su dani kada je Ivanovi}eva tavorila u dowem delu svetskih Top 100 stvar pro{losti. Dodu{e, me~

Ana Ivanovi}

Finale Dejvis kupa ostaje u Beogradu Me|unarodna teniska federacija (ITF) u ovom trenutku ne razmi{qa o tome da eventualno promeni mesto odigravawa finala Dejvis kupa zbog nereda koji su huligani iz Srbije napravili u \enovi. U finalu Dejvis kupa reprezentacija Srbije }e od 5. do 8. decembra u Beogradu igrati protiv Francuske.

- Naravno da }emo sve bezbednosne aspekte razmotriti sa Teniskim savezom Srbije, ali mislim da nema razloga za preteranu brigu - rekao je predsednik ITF Fran~esko Ri~i Biti.

On je dodao da Teniska federacija Francuske za sada nije uputila nikakav zahtev koji bi se odnosio na bezbednosne probleme. Ri~i Biti ka`e da ne veruje da bi u Beogradu za vreme teniskog me~a moglo da bude bilo kakvih problema.

- To ka`em na osnovu li~nog iskustva. Ove godne sam dva puta bio u Beogradu. Prvi put kada su teniserke u Fed kupu izgubile od Rusije i nedavno kada su teniseri u polufinalu Dejvis kupa pobedili ^e{ku.

U oba slu~aja to su bili istinski spotski spektakli kojima je prisustvovalo skoro 20.000 qudi i nije zabele`en nijedan incident - rekao je Ri~i Biti.

sa Zahlavovom trajao je gotovo duplo du`e (82 minuta) od okr{aja sa Rumunkom Kirsteom u prvom kolu (6:2, 6:0 za 45 minuta), ali pitawe pobednika nije se postavqalo. Malih problema Ana je imala u sredi{wici drugog seta kada je kod 4:1 izgubila svoj servis ,a onda u slede}em gemu nikako nije uspela da slomi otpor uporen ^ehiwe, tek je desetu brejk .loptu uspela da realizuje. Posle je bilo sve lako s nekoliko jakih udarca Ana je re{ila pitawe pobednika.

Sedmi nosilac u ~etvrtfinalu }e se sastati sa godinu dana mla|om Nemicom Julijom Gerges (43. na svetu), dok bi je u polufinalu ~ekala Italijanka, Sara Erani (40) ili Roberta Vin~i (46).

S obzirom na raspored i wenu formu, ne bi bilo nikakvo iznena|ewe kada bi Ana u nedequ osvojila prvu VTA titulu posle pune dve godine. I to ba{ na turniru na kojem se 2008. posledwi put radovala.

ZIMOWI] I NESTOR OSTALI PRIJATEQI

S Lodrom do novih titula Srpski teniser Nenad Zimowi} sre}an je {to }e ubudu}e u dublu igrati sa Francuzom Mikaelom Lodrom. On ka`e da nije postojao specijalan razlog

Nagradni fond turnira u [angaju iznosi tri miliona i 240.000 dolara. Pobednik }e osvojiti 1.000 ATP poena i ~ek na 616.500 dolara.

tako i u dublu. Ovu godinu po~eo je sa Izraelcem Ramom, a sada je sa zemqakom @ulijanom Benetoom. Osvojio je Australijan open dva puta, a sa Kle-

Melcer zaustavio Nadala Jirgen Melcer plasirao se u ~etvrtfinale Mastersa u [angaju pobedom nad najboqim teniserom sveta Rafaelom Nadalom u tri seta 6:1, 3:6, 6:3. Melcer je odigrao jedan od najboqih me~eva u svojoj karijeri i zaslu`eno stigao do trijumfa. Austrijanac }e se u borbi za polufinale sastati sa pobednikom me~a izme|u Mi{e Zvereva i Huana Monaka.

Jirgen Melcer

Prvi set bio je u znaku austrijskog tenisera koji je prepustio Nadalu samo jedan gem. Nastavak je doneo znatno boqu igru [panca koji je, ispostavi}e se, u odlu~uju}em petom gemu napravio brejk po{to je skra}enom dijagonalom iz trka osvojio poen, a potom i rutinski priveo set kraju. U odlu~uju}em setu vi|ena je velika borba u kojem je Nadal uspeo da spasi tri me~ lopte na svoj servis pri rezultatu 5:2. Linijski sudija je u tom gemu o{tetio Austrijanca s obzirom da uzviknuo aut, a lopta je bila na liniji. Me|utim, to nije poremetilo sjajnog Melcera koji je sna`nim forhendima ve} u narednom gemu stigao do novih me~ lopti i potom do pobede.

Prvi „Memorijal Ferenc ^aba”

Zimowi} i Nestor

za razlaz sa Danijelom Nestorom, ve} da je jednostavno tako moralo da bude.

- Doneli smo zajedni~ku odluku da vi{e ne igramo zajedno.

Bilo nam je lepo dve i po godine, ali posle Rolan Garosa smo bili jako lo{i. U dublu je to normalno. I on je isto tako 2007. ostavio Marka Noulsa da bi igrao sa mnom. O~ekujem da sa Lodrom osvajam trofeje. On je odli~an igra~, kako u singlu,

monom je trijumfovao i na Vimbldonu. O~ekujem da }emo imati dobru saradwu. - rekao je Zimowi}.

Najboqi dubl igra~ Srbije ka`e da }e ostati veliki prijateq sa Nestorom.

- To niko ne mo`e da prekine. Mi smo dobri prijateqi, kao i na{e porodice. Ovo je samo poslovna odluka, i ni{ta vi{e od toga. - zakqu~io je Nenad Zimowi}.

Rva~ki klub Potisje iz Kawi`e bi}e sutra, doma}in prvog me|unarodnog turnira „Memorijal Ferenc ^aba“, u znak se}awa na prerano preminulog poznatog rva~a. ^aba je bio vi{estruki dr`avni prvak i reprezentativac u rvawu gr~ko-rimskim stilom i jedini olimpijac iz kawi{ke op{tine, koji je boje Jugoslavije branio na Olimpijskim igrama 1980. godine u Moskvi.

Na „Memorijalu Ferenc ^aba“ okupi}e se rva~i mla|ih uzrasta, od najmla|ih pionira do juniora.

Predsednik Potisja Atila Ladawi ka`e da je dolazak najavilo oko 150 u~esnika iz Ma|arske, Slova~ke, Bosne i Hercegovine i Srbije. urnir na struwa~a u sportskoj hali Bawe Kawi`a po~iwe u 10 ~asova.

M. Mr.

Srpski rukometa{ i jedan od najboqih {utera Evrope, desni bek ma|arskog MKB Vesprema Marko Vujin potpisao je trogodi{wi ugovor sa {ampionom Evrope, Kilom, i pre}i }e u nema~ki klub 2012. godine. Rezentativac Srbije, koji pet godina igra u ma|arskom Vespremu, jo{ letos se dogovorio sa ~elnicima Kila, a saradwa je kona~no ozvani~ena u sredu uve~e na tri godine.

Dvadeset{estogodi{wi rukometa{ jedan je od najboqih igra~a u Evropi na poziciji desnog beka, a trenutno je najbo- Marko Vujin qi strelac Lige {ampiona sa 29 golova iz tri me~a. Karijeru je po~eo u ba~kopalana~kom Sintelonu, a 2003. godine pre{ao je

u ma|arski Dunafer ~iji je dres nosio naredne tri sezone. Za reprezentaciju Srbije, igrao je na Svetskom prvenstvu u Hrvatskoj 2009. godine, dok je ovogodi{wi {ampionat Evrope propustio zbog povrede kolena.

U Kilu ve} igraju dvojica srpskih rukometa{a, Momir Ili} i Milutin Dragi}evi}.

J. G.

KUP SRBIJE ZA MU[KARCE

Sjajni ^uru`ani Hajduk - Vrbas 41:28 (20:15) @ABAQ: Sportska hala, gledalaca oko 100, sudije: Bakmaz i Radakovi} (Novi Sad). Sedmerci: Hajduk 2 (2), Vrbas 4 (3), iskqu~ewa: Hajduk 10, a Vrbas 8 minuta.

HAJDUK: Gere, Vujkov 2, S. Risti} 12, Kara} 3, J. Risti} 4, Puha~a 2, Spasojev 14, Andrin, Mili}ev 1, Mitrovi} 3, Tertei.

VRBAS: Vrawe{, Komneni} 8, Orbovi} 5, Krivokapi} 1, Samarxi} 1, Vojvodi} 1, Ma`i} 2, Perovi} 2, Govedarica 6, [ajin 2, \uki}.

Posle Ba~ke Palanke ^uru`ani su u okviru Kupa Srbije lako savladali i Vrbas. Naredni protivnik im je quti rival @SK iz @abqa. Susret bi trebao da se odigra 27. oktobra (19 ~asova).

P. Bundalo

DRUGA LIGA SRBIJE – VOJVODINA

Katastrofa Jugovi}a U Somboru su odigrana jo{ tri kola Druge{ahovske lige Srbije grupa Vojvodina. U ~etvrtom kolu odigran je i derbi susret ~itave lige izme|u Jugovi} Kopi komerca i Omladinca iz Novih Banovaca koji je zavr{en pobedom Omladinca posle velike borbe i kome je sada otvoren put do {ampionske titule jer je u petom kolu ekipa Jugovi} Kopi-komerca do`ivela jo{ jedan, ovog puta katastrofalan, poraz od Somboraca.

Rasplet na za~equ tabele se odvija prema o~ekivanim rezultatima.

Rezultati 3. kola: Jugovi} Kopi komerc (Ka}) – Rusanda (Melenci) 5:1, Omladinac (Novi Banovci) - “Bora Kosti}” (Vr{ac) 4,5:1,5, Somborski [K - “Ivan Kurja~ki” RNP (Pan~evo) 3,5:2,5, Naftagas (Elemir) Kraqica (Petrovaradin) 5:1, Srem (Sremska Mitrovica) Radni~ki (Zrewanin) 2,5:3,5.

Rezultati 4. kola: Rusanda Radni~ki 2,5:5,5, Kraqica – Srem 1:5, “Ivan Kurja~ki” RNP – Naftagas 4:2, “Bora Kosti}” Somborski [K 1:5, Jugovi} Kopi komerc – Omladinac 2,5:3,5 (Solodovni~enko - Kosi} 1:0, Miranovi} - Ilin~i} remi, Petakov - Veli~kovi} 0:1, Roga~ Bodiroga remi, Jovi} - Vuja~i} 0:1, Bokan - Elez remi).

Rezultati 5. kola: Omladinac – Rusanda 5,5;0,5, Somborski [K - Jugovi} Kopi komerc 4,5:1,5, Naftagas - “Bora Kosti}” 3,5:2,5, Srem - “Ivan Kurja~ki” 1,5:4,5, Radni~ki – Kraqica 2,5:3,5.

Plasman posle 5. kola: 1.

Omladinac 15 (22), 2. Somborski {ah klub 12 (19), 3. Radni~ki 10 (16), 4. Jugovi}-Kopi komerc 9 (16,5), 5. Srem 9 (16), 6.

Naftagas 7 (16), 7. “Ivan Kurja~ki” RNP 6 (15,5), 8. “Bora Kosti}” 3 (10,5), 9. Kraqica 3 (9,5), 10. Rusanda 0 (9).

B. Dankovi}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka NLB mu{ka liga - ZAGREB: Cedevita - Cibona (20.15), QUBQANA: Olimpija - Krka (17).

NLB `enska liga - BEOGRAD: Partizan - Lupa Promou{n (17.30).

Prva A mu{ka liga Srbije PAN^EVO: Tami{ Petrohemija - Borac (18), BEOGRAD: Superfund - FMP (19).

PRVA B mu{ka liga - KRAGUJEVAC: Radni~ki KG 06 Sin|eli} (19), OBRENOVAC: Radni~ki - Viva Basket (17).

Rukomet Superliga za mu{karce PAN^EVO: Dinamo - Vrawe (20.30).

Prva mu{ka liga - ZREWANIN: Proleter Naftagas Mokra Gora (18).

Prva `enska liga - KIKINDA: Kikinda - Proleter Superprotein (20).

Druga mu{ka liga, sever [ID: Radni~ki - Hercegovina (19).

Druga `enska liga, sever BAJNOK: Radni~ki - Jedinstvo (19).

Prva vojvo|anska `enska liga - BELA CRKVA: Mladost - Dolovo (18.30).

Odbojka Viner {tedi{e `enska superliga - SUBOTICA: NIS Spartak - Kolubara (19).

Prva mu{ka liga - IVAWICA: Putevi - Crnokosa (18).

Stoni tenis Mu{ka superliga – NOVI SAD: Vojvodina – Banat (17) @enska superliga – NOVI SAD: Novi Sad - ^elarevo (17).

SPORT

c m y

DNEVNIK

21

petak15.oktobar2010.

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA–SERIJA A Subota

Milan - Kjevo Roma - \enova Nedeqa Kaqari - Inter Bre{a - Udineze Katanija - Napoli ]ezena - Parma Juventus - Le}e Palermo - Bolowa Sampdorija - Fiorentina Bari - Lacio 1. Lacio 2. Inter 3. Napoli 4. Milan 5. Kjevo 6. Bre{a 7. Juventus 8. Palermo 9. Katanija 10. \enova 11. Bari 12. Le}e 13. Kaqari 14. Sampdorija 15. Bolowa 16. ]esena 17. Fiorentina 18. Parma 19. Roma 20. Udineze

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

4 3 3 3 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 2 1 1 1 1

1 2 2 2 1 0 2 2 2 2 2 2 4 4 4 1 2 2 2 1

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

1 8:5 1 8:3 1 12:8 1 8:4 2 8:5 3 7:8 2 12:9 2 10:9 2 7:6 2 6:7 2 6:9 2 5:8 1 7:5 1 7:6 1 7:8 3 4:7 3 6:7 3 5:7 3 5:11 4 3:9

13 11 11 11 10 9 8 8 8 8 8 8 7 7 7 7 5 5 5 4

ITALIJA–SERIJA B

Subota Atalanta - Askoli Krotone - Pja}enca Frosinone - Modena Livorno - Torino Peskara - Groseto Portosumaga - Varese Sasuolo - Novara Triestina - Re|ina Vi}enca - Albinolefe Ponedeqak Padova - Citadela Empoli - Sijena 1. Siena 8 2. Novara 8 3. Atalanta 8 4. Re|ina 8 5. Empoli 8 6. Padova 8 7. Vi}enca 8 8. Krotone 8 9. Livorno 8 10. Peskara 8 11. Triestina 8 12. Torino 8 13. Portosum. 8 14. Varese 8 15. Askoli 8 16. Frosinone 8 17. Modena 8 18. Groseto 8 19. Sasuolo 8 20. Albinolefe 8 21. Citadela 8 22. Pja}enca 8

5 5 4 4 3 3 4 3 3 3 2 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 0

3 1 3 2 5 4 1 4 3 3 5 1 1 3 3 3 3 2 1 3 1 3

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (19) (21) 0 2 1 2 0 1 3 1 2 2 1 4 4 3 3 3 3 4 5 4 6 5

11:4 17:8 9:3 13:10 9:6 13:5 11:9 9:7 13:10 7:6 8:6 9:11 8:13 7:8 9:11 7:9 7:9 6:9 8:10 8:14 6:16 6:13

18 16 15 14 14 13 13 13 12 12 11 10 10 9 9 9 9 8 7 6 4 3

NEMA^KA BUNDES LIGA

Danas Keln - Borusija (D) Subota Bajern (M) - Hanover [alke - [tutgart Verder - Frajburg Majnc - Hamburg Sent Pauli - Nirnberg Volfzburg - Bajer (L) Nedeqa Kajzerslautern - Ajntraht Hofenhajm - Borusija (M) 1. Mainc 7 2. Borusija (D) 7 3. Hanover 7 4. Bajer 7 5. Frejburg 7 6. Hofenhajm 7 7. Hamburger 7 8. Volfsburg 7 9. St. Pauli 7 10. Ajntraht 7 11. Nirnberg 7 12. Bajern 7 13. Verder 7 14. Kajserslaut. 7 15. Borusija (M) 7 16. Keln 7 17. [alke 7 18. [tutgart 7

7 6 4 3 4 3 3 3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1

0 0 1 3 0 2 2 1 1 0 3 2 2 1 3 2 1 0

0 1 2 1 3 2 2 3 3 4 2 3 3 4 3 4 5 6

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 18:7 18:5 11:8 15:12 11:11 13:10 12:11 12:11 8:8 11:9 7:8 5:8 11:16 9:13 11:20 7:13 8:14 12:15

21 18 13 12 12 11 11 10 10 9 9 8 8 7 6 5 4 3

FRANCUSKA

Subota Okser - Bordo Brest - Aviwon Kaen - Monako Olimpik (M) - Nansi Monpeqe - So{o Nica - Sent Etijen Tuluz - PS@ Nedeqa Lans - Ren Lorijen - Valensijen Olimpik (L) - Lil 1. Ren 2. Sent Etijen 3. Lil 4. Tuluz 5. Brest 6. So{o 7. PS@ 8. Olimp. (M) 9. Kaen 10. Bordo 11. Montpeqe 12. Valensijen 13. Nica 14. Okser 15. Monako 16. Lorien 17. Olimpik (L) 18. Nansi 19. Lans 20. Aviwon

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

5 5 3 4 4 4 3 3 3 3 2 2 2 1 1 2 2 2 1 0

3 2 5 2 2 1 3 3 3 2 3 4 4 5 5 2 2 2 2 0

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21) 0 1 0 2 2 3 2 2 2 3 2 2 2 2 2 4 4 4 5 8

12:4 13:7 11:5 10:7 7:4 16:9 11:6 14:10 8:8 8:7 7:9 8:8 7:10 11:10 7:7 7:9 7:11 9:15 7:17 3:20

18 17 14 14 14 13 12 12 12 11 11 10 10 8 8 8 8 8 5 0

[PANIJA–PRIMERA

Subota Atletiko (M) - Hetafe Barselona - Valensija Malaga - Real (M) Nedeqa Rasing - Almerija Deportivo - Osasuna Levante - Sosijedad Majorka - Espawol Atletik - Saragosa Hihon - Seviqa Ponedeqak Herkules - Viqareal

Lov na slepe mi{eve na Kamp nou (1.40) Barselona (3.80) Valensija (6.50)

1. Valensija 2. Viqareal 3. Real 4. Barselona 5. Seviqa 6. Hetafe 7. Atletiko 8. Espawol 9. Majorka 10. Malaga 11. Atletik 12. Herkules 13. Sosiedad 14. Almerija 15. Osasuna 16. Sporting 17. Levante 18. Rasing 19. Saragosa 20. Deportivo

Najzanimqiviji susret Pirmere igra se na stadionu Kamp nou u Barseloni, gde }e Katalonci ugostiti lidera i jednu od dve nepora`ene ekipe u ligi - Valensiju. Posle tri vezana trijumfa, Barselona je pro{log vikenda remizirala protiv Majorke 1:1, dok su slepi mi{evi bili boqi od Atletika iz Bilbaoa 2:1. Valensija predvo|ena trenerom Emerijem za sada ima maksimalan u~inak na gostovawima, tri pobede i devet bodova. Pro{le sezne slavila je Barsa 3:0, dok je na Mestqi nije bilo pobednika (0:0). Vaqa re}i da Barsa biti oslabqena jer je Maskerano povre|en.

Na{ predlog: 1, h

(4.25) Aston Vila (3.25) ^elzi (1.70)

(4.70) Blekpul - (3.80) Man~ester siti (1.65) Siti je startovao odli~no.

Posledwe tri utakmice su dobili ali gra|ani imaju velikih kadrovskih problema, povre|eni su Brix, Ri~ards, Zabaleta, Xonson, Kolarov, Baloteli i Nimeli. Fudbaleri Blekpula

zacrtali su za ciq opastanak u dru{tvu najboqih, a prema dosada{wim igrama na dobrom su putu da to i ostvare. Posle dva poraza slavili su na gostovawu u Liverpulu 2:1. Trener Halovej ne}e mo}i da ra~una na Baprtista i Almonda ali i prvog ~uvara mre`e Ra~ubku.

Na{ predlog: 2

(2.30) Majnc - (3.00) Hamburger (2.80) Lideri Bundes lige fudbaleri Majnca ugo{~uju ekipu Hamburga na{eg Gojka Ka~ara.

Doma}in je u prethodnom kolu bio boqi od Volfsburga (4:2) i nanizao sedmu uzastopnu pobedu. Hamburger je u prvih sedam kola igrao dosta promenqivo.

U pro{lom kolu Van Nilsteroj i drugovi bili su boqi od Kajzerslauterna (4:2) i tako prekinuli post dug ~etiri utakmice. Trener Armin Veh nema ve}ih kadrovskih problema pa }e gosti sa severa Nema~-

Bajern bez Klosea i Van Bomela Fudbalski klub Bajern Minhen bi}e oslabqen u narednih 10 dana po{to trener Luj van Gal ne}e mo}i da ra~una na povre|ene Marka van Bomela i Miroslava Klosea. Obojica igra~a povredili su se tokom obaveza u reprezentacijama.

Van Bomel je dobio udarac u desno koleno i mora}e da odmara narednih 10 dana, dok je Miroslav Klose povredio mi{i}.

Ipak, lekarski tim Bavaraca navodi da nisu u pitawu ozbiqne povrede.

Trener Bajerna Luj van Gal tako se suo~ava sa ozbiqnim kadrovskim problemima pred nastavak {ampionata jer osim BELGIJA

Danas Varegem - Klub Bri` Subota Gent - Kortrijk @erminal - Lirs [arlroa - Lokeren Eupen - Sent Truden Vesterlo - Mehelen Nedeqa Genk - Standard Serkl Bri` - Anderleht 1. Genk 2. Anderleht 3. Standard 4. Gent 5. Mehelen 6. Klub Bri` 7. Kortrijk 8. S. Bri` 9. Lokeren 10. Vesterlo 11. @erminal 12. Varegem 13. S. Truden 14. [arloa 15. Lirs 16. Eupen

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

8 6 6 6 5 5 5 4 4 4 3 2 2 1 1 0

2 3 2 1 3 1 1 4 3 2 2 5 1 3 2 1

(20.30) (20) (20) (20) (20) (20) (18) (20.30) 0 1 2 3 2 4 4 2 3 4 5 3 7 6 7 9

31:8 23:7 20:10 20:17 12:12 23:14 12:11 14:14 14:16 11:11 8:13 15:16 6:18 6:19 7:18 4:22

26 21 20 19 18 16 16 16 15 14 11 11 7 6 5 1

5 5 4 4 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0

1 0 2 1 2 1 1 0 2 1 1 1 1 3 2 2 2 1 3 3

(17) (17) (17) (17) (19) (21) (21) 0 1 0 1 1 2 2 3 2 3 3 3 3 2 3 3 3 4 3 3

11:4 12:4 12:2 10:5 10:6 11:8 10:7 5:9 5:6 12:12 9:9 5:6 6:9 5:5 4:6 6:11 5:11 3:8 5:10 3:11

16 15 14 13 11 10 10 9 8 7 7 7 7 6 5 5 5 4 3 3

[PANIJA–SEGUNDA

Lionel Mesi

Derbi 8.kola Premijer fudbalske lige igra se u Birmingemu na stadionu Vila Park, a snage }e odmeriti fudbaleri Aston Vile i prvoplasiranog ^elzija. U pro{lom kolu doma}in je bio boqi od Totenhema 2:1, dok su plavci savladali gradskog rivala Arsenala (2:0).

Pro{le godine oba duela dva tima pripala su klubu iz Londona (3:0 i 7:1). Trener Aston Vile Ulije ne}e mo}i da ra~una na povre|enog Agbanlahora i Delfa, dok u redovima ^elzija ne}e biti Lamparda, Aleksa, Kalua, i Benajuna.

Na{ predlog: 2

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

(18) (20) (22)

ke put Majnca otputovati u najja~em sastvu.

Na{ predlog: 1, 3+

(3.75) Keln - ( 3.10) Borusija (D) (1.85) Milioneri iz Dortmunda igraju odli~no u ovom prvenstvu pa se nadaju pobedi u Kelnu.

Izabranici trenera Solda lo{e su startovali i o~ekuje ih gr~evita borba za svaki bod. U pro{lom kolu Keln je pora`en u duelu sa Frajburgom 3:2, i trenutno je ~etiri kola bez pobede.

Pro{le sezone oba duela pripala su Borusiji (3:2, 1:0), a posledwe put fudbaleri Kelna slavili su daleke 2003 godine (1:0). U taboru Borusije, zadovoqni su trenutnom formom, a pobeda protiv Bajerna (2:0) Na{ predlog: 3+

(3.80) Kaqari - (3.10) Inter (1.90) Branilac titule Inter, ovog vikenda gostuje na Sardiniji,

gde ga o~ekuje duel protiv Kaqarija, koji je u pro{lom kolu izvukao bod protiv Sijene (0:0) i tako nastavio post dug ~etiri utakmice bez slavqa. Trener Bisoli ima na raspolagawu sve fudbalere. Pro{le sezone oba duela pripala su Stankovi}u i drugovima (2:1 i 3:0). Trener Benitez, posle remija sa Juventusom (0:0) o~ekuje trijumf na Sardiniji.

Na{ predlog: 2

(2.50) Tuluz - (3.00) PS@ (2.50) Tuluz je ~etiri kola bez pobede, a posledwi poraz do`iveli su od Rena (3:1), a Pari sen @ermen je remizirao protiv slaba{ne Nice 0:0. Trener Pari`ana Kambuare, na{eg Mateju Ke`mana dr`i na klupi, ali su zato nezamenqivi Hoaru, Nene, Kamara i @uli. U pro{loj sezoni obe ekipe zabele`ile su minimalne pobede na svom terenu.

Na{ predlog: 2 - 3 I. G.

Benajun pauzira pola godine Benajun (30) je u ^elzi stigao u letwem prelaznom roku iz Liverpula. On je pre ekipe s Enfilda igrao za Vest Hem, Rasing, Makabi Haifu i Hapoel

wih dvojice od ranije ne mo`e da ra~una na jednog od najboqih igra~a ekipe Bastijana [vajn{tajgera, koji je povredio ~lanak.

Fudbaler ^elzija i izraelski reprezentativac Josi Benajun odsustvova}e van terena {est meseci zbog povrede Ahilove tetive, saop{tio je londonski klub. Izraelski reprezentativac se povredio 22. septembra na utakmici Liga kupa izme|u ^elzija i Wukasla (3:4).

Iako se prvobitno mislilo da se radi o lak{oj povredi posle pregleda magnetnom rezonancom utvr|eno je da }e fudbaler ^elsija morati naredne nedeqe da bude operisan. On je zbog povrede propustio nekoliko utakmica ^elsija, kao i duele Izraela sa Hrvatskom i Gr~kom u kvalifikacijama za EP.

HOLANDIJA

HRVATSKA

RUSIJA

Miroslav Klose

Subota

Ajaks - Breda Utreht - De Graf{ap Den Hag - Ekscelzior Venlo - AZ Alkmar Fejenord - Tvente Nedeqa Viqem - PSV Groningen - Herenven Roda - Vitese Herakles - NEC 1. PSV 8 2. Ajaks 8 3. Tvente 8 4. Groningen 8 5. Roda 8 6. Breda 8 7. Den Hag 8 8. Alkmar 8 9. Utreht 8 10. Herenven 8 11. NEC 8 12. Ekscelsior 8 13. Fejenord 8 14. Vitese 8 15. De Graf{ap 8 16. Venlo 8 17. Herakles 8 18. Viqem 8

5 5 4 4 4 4 3 3 4 2 3 3 2 2 2 2 1 0

3 2 4 3 3 2 3 3 0 4 1 1 2 2 2 0 2 1

(18.45) (19.45) (19.45) (19.45) (20.45) (14.30) (14.30) (14.30) (16.30) 0 1 0 1 1 2 2 2 4 2 4 4 4 4 4 6 5 7

21:6 21:9 15:5 14:9 13:10 11:8 16:16 9:9 12:13 12:12 14:15 11:15 12:13 8:14 10:19 7:14 10:13 6:22

18 17 16 15 15 13 12 12 12 10 10 10 8 8 8 6 5 1

Danas Lokomotiva - Varteks Zagreb - Karlovac Inter - Zadar Subota Cibalija - Dragovoqac Istra - Rijeka Hajduk - Koprivnica [ibenik - Split Osijek - Dinamo 1. Dinamo 10 2. Hajduk 10 3. Split 10 4. Rijeka 10 5. Zagreb 10 6. Slaven B. 10 7. Cibalija 10 8. Varteks 10 9. Karlovac 10 10. Osijek 10 11. Inter 10 12. Lokomotiva10 13. Zadar 10 14. [ibenik 10 15. Dragovoqac10 16. Istra 10

7 6 7 6 5 5 4 4 4 3 4 3 3 2 0 0

2 4 1 1 2 1 3 3 1 4 1 2 1 3 3 2

(15.30) (18) (18) (15.30) (15.30) (18) (18) (20.05) 1 0 2 3 3 4 3 3 5 3 5 5 6 5 7 8

22:7 25:7 14:3 15:11 12:8 10:9 11:7 9:11 10:10 11:12 9:12 7:17 13:19 8:11 4:19 5:22

23 22 22 19 17 16 15 15 13 13 13 11 10 9 3 2

1. Selta 7 2. Rajo 7 3. Betis 7 4. Barselona V 7 5. Salamanka 7 6. Las Palmas 7 7. Vaqadolid 7 8. Kserez 7 9. Alkorkon 7 10. Granada 7 11. El~e 7 12. Albasete 7 13. Viqareal V 7 14. Kartagena 7 15. Kordoba 7 16. Numansija 7 17. Hirona 7 18. Hueska 7 19. Himnastik 7 20. Rekreativo 7 21. Ponferadina7 22. Tenerife 7

6 6 5 5 4 3 3 4 3 3 3 2 3 2 2 2 2 1 1 0 0 0

0 0 1 0 2 4 3 0 2 1 1 3 0 2 2 1 1 2 1 4 3 1

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (17) (17) (17) 1 1 1 2 1 0 1 3 2 3 3 2 4 3 3 4 4 4 5 3 4 6

15:6 15:6 17:7 11:10 8:5 14:7 13:6 10:9 10:10 9:10 9:10 6:6 9:13 13:10 10:11 8:9 11:13 5:11 6:10 3:10 3:14 5:15

18 18 16 15 14 13 12 12 11 10 10 9 9 8 8 7 7 5 4 4 3 1

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Arsenal - Birmingem Bolton - Stouk Fulam - Totenhem Man~ester j. - VBA Wukasl - Vigan Vulverhempton - Vest Hem Aston Vila - ^elzi Nedeqa Everton - Liverpul Blekpul - Man~ester s.

Ponedeqak Blekburn - Sanderlend 1. ^elzi 7 2. Man~ester s..7 3. Man~ester j..7 4. Arsenal 7 5. Totenham 7 6. VBA 7 7. Stok 7 8. Aston Vila 7 9. Blakpul 7 10. Fulam 7 11. Sanderland 7 12. Bolton 7 13. Blekburn 7 14. Vigan 7 15. Wukasl 7 16. Birmingem 7 17. Everton 7 18. Liverpul 7 19. Vulvs 7 20. Vest Hem 7

6 4 3 3 3 3 3 3 3 1 1 1 2 2 2 1 1 1 1 1

0 2 4 2 2 2 1 1 1 6 5 5 2 2 1 4 3 3 2 2

1 1 0 2 2 2 3 3 3 0 1 1 3 3 4 2 3 3 4 4

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30) (14.30) (17) (21) 23:2 9:3 16:9 16:9 8:6 9:12 8:9 9:12 11:15 8:7 7:7 10:11 7:8 4:13 10:10 7:10 6:7 7:11 7:12 5:14

18 14 13 11 11 11 10 10 10 9 8 8 8 8 7 7 6 6 5 5

ENGLESKA–^EMPION[IP

Josi Benajun

Ber [evu. Za reprezentaciju Izraela nastupio je na 80 me~eva i postigao 23 gola.

Danas Spartak (M) - Alanija Subota Tomsk - Saturn Zenit - Amkar Rubin - Rostov Nedeqa Terek - CSKA (M) Dinamo (M) - An`i Krila Sovjetov - Sibir Lokomotiva - Spartak (N) 1. Zenit 21 2. Rubin 23 3. CSKA 21 4. Spartak (M)22 5. Spartak (N)23 6. Rostov 23 7. Lokomotiv 23 8. Terek 23 9. Dinamo (M)22 10. Tomsk 23 11. Saturn 23 12. An`i 23 13. Alania 23 14. Amkar 23 15. K. Sovjetov 23 16. Sibir 23

Danas Rekreativo - Salamanka Subota Betis - \irona Himnastik - Barselona B Hueska - Kartagena Alkaron - Kserez Viqareal B - Selta Albasete - Ponferadina Nedeqa Granada - R. Vaqekano Kordoba - El~e Tenerife - Numansija Vaqadolid - Las Palmas

16 13 14 10 10 10 9 8 7 7 6 6 6 6 5 4

5 8 3 6 6 3 6 7 8 5 6 5 5 4 7 4

0 2 4 6 7 10 8 8 7 11 11 12 12 13 11 15

(17) (12) (14.15) (16.30) (12) (14.15) (16.30) (18.45) 40:10 28:10 36:15 34:27 32:27 21:27 27:26 24:21 26:25 26:36 18:29 18:27 21:32 16:27 21:32 28:45

53 47 45 36 36 33 33 31 29 26 24 23 23 22 22 16

Subota Kardif - Bristol Skantorp - Donkaster Reding - Svansi [efild j. - Barnli Kvins Park - Norvi~ Ipsvi~ - Koventri Derbi - Preston Kristal P. - Milvol Lester - Hal Portsmut - Vatford Barnsli - Notingem F. Mildzbro - Lids 1. Kvins park 2. Kardif 3. Norvi~ 4. Vatford 5. Ipsvi~ 6. Barnli 7. Reding 8. Svansi 9. Koventri 10. Lids 11. Notingem 12. Milval 13. Donkaster 14. Derbi 15. Barnsli 16. Hal 17. Skantorp 18. Midlsbro 19. [efild u.

20. Preston 21. Portsmut 22. Lester 23. K. Palas 24. Bristol

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

8 6 6 5 5 4 4 5 4 4 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 2 2 2 1

2 2 1 3 3 4 4 1 3 2 7 4 4 3 3 3 2 2 2 1 3 2 2 3

(13) (13) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) 0 2 3 2 2 2 2 4 3 4 1 3 3 4 4 4 5 5 5 6 5 6 6 6

24:3 16:8 17:13 21:12 13:9 15:8 14:9 14:12 14:13 16:18 11:9 15:14 13:15 15:12 14:17 7:13 11:12 11:18 5:12 14:20 13:15 13:23 9:19 8:19

26 20 19 18 18 16 16 16 15 14 13 13 13 12 12 12 11 11 11 10 9 8 8 6

22

SVET

petak15.oktobar2010.

DNEVNIK

Protivraketni {tit NATO za celu Evropu BRISEL: Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen pozvao je ju~e zemqe ~lanice tog saveza da odobre predlo`eni protivraketni sistem koji bi za{titio Evropu i Severnu Ameriku, navode}i da je to odgovornost Alijanse.

Rasmusen je rekao da }e nova misija NATO-a, koja treba da bude usvojena na samitu u Portugalu slede}eg meseca, biti usmerena na racionalizaciju i reformisawe organizacije u ciqu suo~avawa sa novim pretwama, prenela je agencija AP.

"Glavni zadatak NATO - da brani 900 miliona svojih stanovnika nikad se ne}e promeniti, ali to mora biti savremena odbrana protiv savremenih pretwi", izjavio je Rasmusen na sastanku ministara spoqnih poslova i odbrane dr`ava ~lanica NATO. NATO je predlo`io da pro{iri postoje}i sistem raktene odbrane da bi bila pokrivena teritorija svih zemaqa ~lanica u odbrani od raketnih napada iz dr`ava kao {to su Iran i Severna Koreja, a Rasmusen je

Gadafi: Kosovari su na{a bra}a, a Srbi na{i prijateqi PRI[TINA: Srbi su na{i prijateqi, ali Kosovari su na{a bra}a, citira ju~e pri{tinski dnevnik „Epoka e Re“ libijskog vo|u Moamera el Gadafija, koji je u Sirtu primio delegaciju Kosova. Prema pisawu pri{tinskog lista, Gadafi je rekao da bi "Kosovo trebalo da bude suverena dr`ava", ali nije precizirao kada bi Libija mogla da donese odluku o tome. Gadafija je u rezidenciji

pod {atorom posetila kosovska delegacija sa vi{e od 120 qudi, koje je predvodio Bexet Pacoli. „Epoka e Re“ napomiwe da je Gadafi ~lanovima delegacije dozvolio da doputuju u Libiju bez viza i sa kosovskim paso{ima.

Prilikom razgovora Gadafi nije zaboravio da pomene prijateqstvo sa Josipom Brozom Titom u vreme biv{e Jugoslavije.

(FoNet)

RABANI PREDSEDNIK MIROVNOG SAVETA AVGANISTANA

Talibani `ele dijalog o miru KABUL: Biv{i avganistanski predsednik Burhanudin Rabani, koji vodi novi mirovni savet, izjavio je ju~e da je uveren da su talibani spremni da razgovaraju o miru posle devet godia

Burhanudin Rabani

ratovawa u Avganistanu. Talibani nisu sasvim odbacili ideju za pregovore o dolasku do mira bez vojne solucije, rekao je Rabani novinarima u Kabulu.

„Oni imaju odre|ene uslove za po~etak pregovora. To daje nadu da oni `ele da razgovaraju i pregovaraju", dodao je Rabani."Mi preduzimamo prve korake u tom pravcu, a verujem i da su i talibani spremni", naglasio je on.

Talibani su ranije negirali da su wihovi visoki zvani~nici u kontaktu sa vla{}u u Kabulu, podse}aju zapadne novinske agencije. Savetnik avganistanskog predsednika Mohamad Masum Stanekzai izjavio je da postoji sna`na podr{ka me|unarodne zajednice mirovnim pregovorima, dodav{i da dijalog s talibanima moraju da vode Avganistanci.

Premijer Pakistana Jusuf Raza Gilani rekao je prekju~e da bi wegova zemqa `elela da bude deo tog procesa.

"Ni{ta ne mo`e da se u~ini bez nas. Mi smo deo re{ewa. Mi nismo deo problema", naglasio je Gilani.

Stanekzai je kazao da pozdravqa pakistansku ponudu za pomo} u tra`ewu mirnog re{ewa za rat, ali i predo~io da Avganistan ne `eli razgovor s talibanima posredstvom Pakistana.

(Tanjug)

predlo`io da se u taj projekat ukqu~i i Rusija. "Pretwa je jasna, mogu}nosti postoje i tro{kovi su ostvarqivi", rekao je Rasmusen, dodaju}i da }e odluke koje budu donete u naredne dve sedmice oblikovati budu}nost najuspe{nije alijanse na svetu.

Predlog o raktenoj odbrani podr`avaju SAD, ali je nejasan stav nekih evropskih vlada, koje isti~u velike tro{kove takvog sistema.

Predlo`eni sistem bi ko{tao 279 miliona dolara i znatno je jeftiniji, ali i mawe

sposoban od protivraketnog sistema koji je predlagala administracija Xor`a Bu{a, a koji je izazvao spor sa Moskvom. Rusija se protivila postavqwu radara i protivraketnog {tita blizu svojih zapadnih granica.

SAD tra`e da NATO bude opremqen i za razme{tawe snaga izvan tradicionalnog evropskog podru~ja, u Avganistan ili Indijski okean, radi borbe protiv pobuwenika, odnosno pirata. Mnoge evropske vlade, me|utim, tvrde da Alijansa ne

Smawewe broja zaposlenih Ukoliko budu odobreni predlozi o smawewu broja agencija Alijanse sa 14 na tri - za logistiku, nabavku i komunikacije, godi{wi buxet NATO-a od 1,5 milijardi dolara godi{we bi}e zna~ajno smawen, kao i broj zaposlenih, sa 13.000 na mawe od 9.000.

bi trebalo da se pretvori u svetskog policajca u trenutku kada sprovode stroge mere {tedwe i smawuju tro{kove usled ekonomske krize.

Ameri~ki sekretar odbrane Robert Gejts izrazio je zabrinutost zbog smawewa tro{kova za odbranu u Evropi i uticaja koji to mo`e imati za SAD. Gejts je rekao da }e jedna od glavnih tema na predstoje}em samitu biti reforma i racionalizacija masivne komandne strukture NATO-a.

(Tanjug)

Poslanik pozvao Zavera protiv zvani~nika Pakistana na ubistvo Ahmedineyada MULTAN: Pakistanska policija saop{tila je ju~e da je osujetila zaveru pobuwenika da ubiju premijera, ministra spoqnih poslova i pojedine visoke zvani~nike policije, vojske i vlade.

Visoki policijski zvani~nik Abid Kadri izjavio je da su vlasti saznale za zaveru tokom ispitivawa sedam pobuwenika uhap{enih u sredu uve~e, prenela je agencija AP.Pobuwenici su uhap{eni po{to je policija poku{ala

da zaustavi wihov automobil blizu jednog sela u centralnom Pakistana, na {ta su oni odgovorili vatrom, rekao je Kadri, dodaju}i da u sukobu niko nije ubijen.

Uhap{eni pobuwenici su, prema izjavi Kadrija, deo grupe koja je odgovorna je i za pro{logodi{wi napad na glavnu pakistansku obave{tajnu agenciju u gradu Multan, u kojem je ubijeno 12 qudi.

(Tanjug)

TEL AVIV: Izraelski opozicioni poslanik Arije Eldad iz ultradesne partije Nacionalne unija pozvao je na ubistvo iranskog predsednika Mahmuda Ahmedinexada, navode}i da je Ahmedine`adova trenutna poseta Libanu {ansa da se to u~ini.

"Uo~i Drugog svetskog rata, da je bilo ~oveka koji bi uspeo da ubije Hitlera, on bi izmenio tok istorije, a svakako istoriju jevrejskog naroda", rekao je Eldad.

"Dr`ava Izrael, koja je osnovana tako da jevrejski narod bude uvek

odgovoran za svoju sudbinu i nikada se ponovo ne suo~i s opasno{}u od istrebqewa, danas je u poziciji da ubije, u ju`nom Libanu, ~oveka koji delegitimizuje samu na{u egzistenciju i preti da }e nas uni{ti," izjavio je izraelski poslanik izraelskom radiju naglasiv{i: "Ubiti Ahmedinexada danas je kao ubiti Hitlera u 1939". Nacionalna unija je mala opoziciona partija koja ima ~etiri poslanika u Knesetu (parlamentu), koji ukupno broji 120 ~lanova.

ATMOSFERA EUFORIJE I DIVQEWA RUDARIMA I SPASIOCIMA

Viva ^ile, „kamarati” su dobrog zdravqa SAN HOZE: Video sam i Boga i |avola, izjavio je Mario Sepulveda, rudar koji je me|u prvima izvu~en iz zemqe, sa dubine od 625 metara gde je sa jo{ 32 druga proveo ukupno 69 dana, {to je najdu`i period do sada u svetu. Boravak i spa{avawe 33 rudara iz rudaskog okna, koje se uru{ilo 5. avgusta, u rudniku San Hoze, u blizini grada Kopiapo, oko 800 kilometara od prestonice Santjaga, bio je u `i`i svetske javnosti.

Rudari su do~ekani i pozdravqani kao nacionalni heroji. Svi "kamarati" su sre}om dobrog zdravqa.

"Vi{e nego zadovoqavaju}e", ka`u lekari. Pregledani su na licu mesta i upu}eni na bolni~ke pretrage, a samo kod jednog je konstatovana upala plu}a. ^ileom je zavladala euforija odu{evqewa kada je okon~ana operacija izvla~ewa rudara pomo}u specijalne ~eli~ne kapusle, koju je konstruisala vojska ^ilea. Crkve su zvonile {irom zemqe, ~ule su se automobilske sirene, trube, uzvici qudi "Viva ^ile"...

Odahnuli su i radovali se i milionski gledaoci u svetu koji su u direktnom televizijskom prenosu gledali operaciju spa{avawa koja

Gostovawe u Evropi Rudari su ve} obasuti i poklonima. Jedna gr~ka turisti~ka firma ih je pozvala da se odmaraju na gr~kim ostrvima, fudbaski klubovi "Real Madrid" i "Man~ester junajted" }e organizovati dolazak rudara, koji su svi fudbalski fanovi, da gledaju utakmice u Evropi...

^ileanski predsednik pozdravqa rudare

je trajala 22 ~asa dok svi rudari nisu izvu~eni i jo{ oko dva i po sata dok se na povr{inu nije vratilo svih {est spasilaca koji su si{li pod zemqu. Rudare su do~ekale suze radosnice i dugi zagrqaji najbli`ih koji su od ~asa nesre}e u rudniku prvih 17 dana strahovali da li su uop{te `ivi, a potom brinuli vi{e od dva meseca dok su tekli radovi probijawa tunela do podzemnog rudarskog nivoa gde su rudari `iveli disciplinovano, u atmosferi o~ekivawa i vere u spasi-

oce.^ileanski predsednik Sebastijan Pinera, ~ija je popularnost naglo sko~ila otkad se li~no anga`ovao za re{avawe ove situacije, bio je na licu mesta u rudniku u pustiwi Atakama da pozdravi rudare i spasioce.

"Ja sam vam verovao i nadam se da se ovako ne{to vi{e nikada ne}e dogoditi", obratio se predsedniku 54-godi{wi rudarski veteran Luiz Ursua kada je izvu~en iz tame rudnika na svetlost dana.Rudarima su odmah po~ele da sti`u broje ~e-

stitke iz sveta od lidera mnogih zemaqa, ukqu~uju}i i ameri~kog predsednika Baraka Obamu, uz istacawe da je ovaj podvig "inspirativan za sve u svetu".

Na licu mesta je bio i bolivijski predsednik Evo Morales da li~no do~eka jedinog Bolivijca me|u spa{enim rudarima Karlosa Mamanija. Rudare su do~ekale i porodi~ne novosti - jedan je postao otac dok je bio zarobqen pod zemqom, drugoga je napustila `ena, a do~ekala qubavnica, tre}i je ve} zamislio kako }e napisati kwigu o svemu...

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JULIJA TIMO[ENKO Vlada biv{e ukrajinske premijerke Julije Timo{enko proneverila je gotovo pola milijarde dolara, pokazala je revizija ~ije su rezultate ju~e objavile tri ameri~ke revizorske firme koje je anga`ovala vlada predsednika Viktora Janukovi~a. Revizori su zakqu~ili da je vlada Julije Timo{enko po~inila prevaru pri kupovini {e}era, vakcina, uvozu skupih automobila.

UGO ^AVES Predsednik Venecuele Ugo ^aves doputovao je danas u dvodnevnu posetu Rusiji, kako bi sa ruskim rukovodstvom razmotrio planove bilateralne saradwe do 2014. godine. ^aves }e se sresti sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom i premijerom Vladimirom Putinom, a o~ekuje se da }e biti potpisan akcioni plan koji }e postaviti bazu za razvoj saradwe do 2014. godine.

YON F. KENEDI Violon~elista JoJo Ma, glumica Xuli Endrjuz, peva~ Pol Sajmon i muzi~ar Herbi Henkok nastupi}e na koncertu povodom 50. godi{wice inauguracije Xona F. Kenedija za predsednika SAD. Koncert koji }e biti odr`an 20. januara u Kenedi centru u Va{ingtonu, ozna~i}e po~etak tronedeqnih sve~anosti u ~ast biv{eg ameri~kog predsednika.

Globalno zagrevawe ugro`ava zdravqe qudi BERLIN: Globaln zagrevawe na{e planete sna`no }e ugroziti zdravqe qudi i zato moramo raditi na tome da spre~imo, a ne da le~imo budu}e bolesti, glavna je poruka svetskog zdravstvenog samita koji je ju~e zavr{en u Berlinu, preneo je „Doj~e vele“.

Jo{ se ne znaju posledice po zdravqe qudi neverovatnog toplotnog talasa koji je ovog leta pogodio Moskvu, kada nedeqama temperatura nije pdala ispod 30 stepeni.Hans Joakim [elnhuber, direktor Instituta za istra`ivawa klimatskih posledica u Potsdamu, uveren je da }e klimatske promene zna~ajno uticati na globalno zdravqe qudi.

"Najgore posledice }e se ose}ati u zemqama u razvoju. Zagrevawe od dva stepena bi}e korisno za Skandinaviju, Kanadu i Sibir. Ali one zemqe koje

nisu odgovorne za zagrevawe nalaze se u vru}im regionima, a tamo }e postati jo{ toplije. To nije nimalo fer, ali je real-

sunskih ki{a. Rezultat takvog razvoja su nedavne poplave u Pakistanu i tajfuni koji su harali Mjanmarom pre dve godi-

Nova saznawa o zra~ewu Meteorolog Johana Hejg sa Kraqevskog kolexa u Londonu studirala je satelitska merewa zra~ewa izme|u 2004. i 2007. godine, kad je celokupna Sun~eva aktivnost bila u slabqewu. Sunce emituje mawe energije za vreme niske aktivnosti, ali razli~iti tipovi zra~ewa razlikuju se u intenzitetu. Merewa koja je obavila profesorka Hejg pokazuju da je vidqivo zra~ewe poraslo izme|u 2004. i 2007. godine, dakle u vreme kad se o~ekivalo da }e slabiti, nost", ka`e ovaj stru~wak za klimu.

Sa tim se sla`e i Timoti Evans, stru~wak za javno zdravstvo pri Univerzitetu u Daki, u Banglade{u. U Aziji su se, kako ka`e, promenili ciklusi i intenzivitet ciklona i mon-

ne. Na primeru Banglade{a, koji uvek iznova poga|aju poplave, Evans obja{wava kako klimatske promene poga|aju stanovni{tvo u ovim regionima.

"U Banglade{u je sve mawe poqoprivrednih proizvoda zbog sve ve}e koncentracije so-

li u tlu, i to u podru~jima koja su pre bila veoma plodna. Kao posledica toga, dramati~no je umawena i mogu}nost poqoprivrednika da sami sebe prehrawuju. Jo{, me|utim, nije nije dovoqno istra`eno koje bi posledice po na{e zdravqe zaista moglo imati globalno zagrevawe. Za sada postoji tek jedan izvje{taj, koji su u aprilu objavili ameri~ki nau~nici, a bavi se dalekose`nim posledicama vezanima za krvne sudove, mentalne defekte, neurolo{ke bolesti, infekcije, bolesti koje se prenose vodenim putem, razli~ite vrste raka....Spisak mogu}ih bolesti ili pogor{awa postoje}ih je u ovom izve{taju dug. Stoga je glavna poruka i ovoga skupa, koji se drugi put odr`ava u Berlinu, da u svakom slu~aju moramo raditi na tome da spre~imo, a ne le~imo.

(Tanjug-FoNet)

BALKAN

c m y

DNEVNIK

petak15.oktobar2010.

23

POSTIGNUT DOGOVOR PREVOZNIKA I MINISTARSTVA BiH

PROTEST HRVATSKIH STUDENATA U MOSTARU

Kamionyije odblokirale granice

Kom{i} pobedio pomo}u glasova muslimana

BEOGRAD, BAWALUKA: Uprava carina saop{tila je da je ponovo uspostavqen saobra}aj na grani~nim prelazima Ra~a i Mali Zvornik, na granici s Republikom Srpskom, koje su bili blokirali kamionski prevoznici. Nezadovoqni prevoznici blokirali su tokom vikenda glavne saobra}ajnice u Republici Srpskoj, pa su za kamionski saobra}aj bili blokirani grani~ni prelazi Bosanska Ra~a i Karakaj, koji se nalaze naspram srpskih grani~nih prelaza Ra~a i Mali Zvornik.

Prevoznici iz Republike Srpske, koji su sedam dana blokirali carinske terminalne na grani~nim prelazima, prekinuli su u sredu uve~e protest, nakon {to je u Sarajevu postignut dogovor o produ`ewu pravilnika za obavqawe me|unarodnog drumskog prevoza do 30. juna naredne godine. Ministar transporta i komunikacija BiH Rudo Vidovi} je izjavio da je sporazum, koji su postigli on i re-

Gr~ka u {trajku ATINA: Najve}i gr~ki sindikat GSEE, koji predstavqa oko dva miliona radnika u privatnom sektoru, najavio je ju~e da }e 15. decembra organizovati generalni {trajk, u znak protesta protiv planiranih mera {tedwe, zahtevaju}i od vlade da za{titi radna mesta i prava radnika. „GSEE poziva sve gra|ane da se anga`uju u odbrani osnovnih prava. Svima poru~ujemo da su radnici na izmaku strpqewa i da ne}e prihvatiti nova smawewa (potro{we)“, saop{tio je ovaj sindikat. Agencija AP navodi da }e se {trajk odr`ati istovremeno kada bi u parlamentu trebalo da se vodi rasprava o usvajawu novog buxeta, koji }e, kako se pretpostavqa, zbog mera {tedwe, dovesti do velikog pove}awa nezaposlenosti u zemqi koja prolazi kroz te{ku ekonomsku krizu.

Statisti~ka agencija Gr~ke objavila je ju~e da je stopa nezaposlenosti sa 11,6 odsto, koliko je iznosila u junu, u julu pove}ana na 12 odsto, uprkos sezonskom porastu zapo{qavawa tokom turisti~ke sezone, dok se za slede}u godinu predvi|a wen daqi porast na 14,5 odsto, zbog mera {tedwe koje obuhvataju drasti~no smawewe potro{we i planove da se restrukturiraju javna preduze}a koja stvaraju dugove. Gr~ka policija je ju~e, upotrebom sile i suzavca, rasterala oko 150 zaposlenih po ugovoru na Akropoqu, koji su dr`ali pod blokadom ovu najpoznatiju turisti~ku destinaciju u Atini.

(Tanjug)

napisali „Zatrubi ako Kom{i} nije tvoj predsednik“. Gra|ani su akciju podr`ali bukom automobilskih sirena.

Jedan od organizatora ovih protesta, kako prenose lokalni mediji, Josip Zelenika je rekao da protestnom akcijom izra`avaju „nezadovoqstvo izborom Kom{i}a za hrvatskog ~lana Predsedni{tva BiH“. Mladi Hrvati nemaju ni{ta li~no protiv Kom{i}a, ali su protiv na~ina na koji je iza-

bran, rekao je Zelenika, dodav{i da studenti ne mogu da }ute jer im nije svedno {to se Hrvati preglasavaju. @eqko Kom{i} je kao kandidat Socijaldemokratske partije (SDP) na op{tim izborima pobedio kandidate hrvatskih stranaka za ~lana u Predsedni{tvu BiH iz hrvatskog naroda, {to je izazvalo negodovawe kod Hrvata, jer smatraju da je on na tu funkciju izabran uglavnom zahvaquju}i glasovima Bo{waka.

(Tanjug)

Mur: OHR ostaje u BiH sorni ministri na entitetskom nivou Nedeqko ^ubrilovi} i Nail [e}kanovi} s prevoznicima, dobar i da se autoprevoznici mogu vratiti redovnim poslovima.

Predsednik Udru`ewa prevoznika za unutra{wi i me|unarodni transport RS Nikola Grbi} je kazao da su autoprevoznici iz RS `eleli da se pro-

blem primene pravilnika re{i na bezbolan na~in. Oni su tra`ili prava koja bi im omogu}ila da `ive od svog rada.

Prevoznici za unutra{wi i me|unarodni transport iz RS nisu bili zadovoqni pravilnikom o izdavawu licenci za me|unarodni transport koje su po~ele da se izdaju na dr`avnom nivou.

(Tanjug)

Slovenija i Hrvatska re{ile pitawe Qubqanske banke QUBQANA: Hrvatska i Slovenija prona{le su re{ewe za posledwu prepreku za za-

BAWALUKA: Hrvatski studenti mostarskog Univerziteta ju~e su u tom gradu organizovali protest nezadovoqni, kako navode, stalnim preglasavawem Hrvata u Bosni i Hercegovini i na~inom izbora @eqka Kom{i}a za hrvatskog ~lana Predsedni{tva BiH. Studenti su postavili i transparent na Rondou (Trgu hrvatskih velikana), u delu Mostara naseqenom hrvatskim stanovni{tvom, na kome su

vr{etak pregovora o ulasku Hrvatske u Evropsku uniju pristup najve}e slovena~ke banke Nove qubqanske banke (NLB) hrvatskom tr`i{tu, izjavio je ju~e slovena~ki premijer Borut Pahor na konferenciji za novinare u Qubqani. On je rekao da je hrvatska vlada potvrdila spremnost da nastavi razgovore o NLB u okviru pregovora o sukcesiji biv{ih jugoslovenskih republika koje, kao {to je Slovenija tra`ila, vodi Banka za me|unarodna poravnawa (BIS), sa sedi{tem u Bazelu, naveo je Rojters.

Zvani~na Slovenija je u junu saop{tila da Hrvatska ne}e mo}i da

okon~a pregovore o pristupawu EU, koji su po~eli 2005. godine, dok ne otvori svoje tr`i{te za NLB. Hrvatska cetralna banka ranije nije bila spremna da dozvoli NLB da kupi neku banku ili otvori ekspozituru u Hrvatskoj zbog nere{enog spora oko Qubqanske banke koja vi{e ne postoji.

Qubqanska banka nije vratila depozite hrvatskim gra|anima u vrednosti od oko 172 miliona evra koji su se nalazili u wenoj hrvatskoj ekspozituri pre raspada biv{e Jugoslavije 1991. godine. Slovenija je jedina biv{a jugoslovenska republika koja je u{la u EU, a Hrvatska je jedina koja je po~ela pregovore o ulasku u Uniju.

Zvani~ni Zagreb se nada da }e okon~ati pregovore o pristupawu EU u prvoj polovini 2011. godine.

(Tanjug)

Sanader `eli u Sabor ZAGREB: Biv{i hrvatski premijer Ivo Sanader podneo je zahtev za aktivirawe svog poslani~kog mandata u Hrvatskom saboru, javqaju hrvatski portali. Indeks pi{e da je predsednik sabora Luka Bebi} primio Sanaderov zahtev i prosledio ga Mandatnoimunitetnom odboru.

Neki analiti~ari smatraju da bi zahtev za aktivirawe mandata mogao da se protuma~i kao Sanaderov obra~un sa vladaju}om Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ), iz koje je iskqu~en.Sanader je, svedo~e}i u saboru o privatizaciji naftne kompanije Ina, izjavio da su ~lanovi sada{we vlade i vrh HDZ bili upu}eni u proces privatizacije, kao i u druge vladine postupke. Zahtev u kome se tra`i aktivirawe mnadata po~ev s prekju~era{wim danom, prosle|en je mandatno-imunitetnoj komisiji.Takav zahtev pre nedequ dana podneo je Sanaderov prijateq Mladen Bari{i}, doskora{wi {ef Carine koji se nalazi u pritvoru zbog ume{anosti u aferu Fimi medija preko koje su izvla~ene pare iz dr`avnih preduze}a.

Bari{i} je zahtev podneo u zadwi ~as, a Bebi} je tra`ewe aktivirawa mandata objasnio ~iwenicom da Bari{i} po osnovu rezultata izbora ima direkt-

ni mandat koga mo`e aktivirati, prensoe zagreba~ki mediji.

Bari{i} je odmah nakon aktivirawa zamrznuo svoj mandat i tako sebi omogu}io da u bilo kom momentu aktivira zamrznuti mandat i dobije imunitet o ~ijem skidawu bi trebalo da odlu~i mandatno imunitetna komisija.

^lan komisije Arsen Bauk iz Socijaldemokratske partije rekao je da }e se o Sanaderovom zahtevu raspravqati na sednici naredne srede i ukazao da }e Sanader ponovno u}i u sabor ako HDZ-ovi ~lanovi budu po{tovali svoju odluku iz jula 2009. godine kad mu je dozvoqeno da mandat protivpropisno zamrzne drugi put za redom. Prema zakonu, poslanik mo`e da mandat zamrzne samo jednom.

(FoNet-Tanjug)

BAWALUKA: Prvi zamenik visokog predstavnika u BiH Roderik Mur izjavio je ju~e u Bawaluci da }e Kancelarija visokog predstavnika (OHR) ostati u BiH sve dok ne budu ispuweni potrebni uslovi za weno zatvarawe.

Mur je ju~e u Bawaluci razgovarao sa predsednikom Skup{tine RS Igorom Radoji~i}em i za te razgovore rekao da su bili otvoreni, konstruktivni i pozitivni. „Izrazio sam `equ da radim sa vlastima ovde, a mo`e ~ak i konkretno sa predsednikom Narodne skup{tine na re{avawu preostalih otvorenih pitawa, kao {to je snabdevawe strujom distrikta Br~ko“, rekao je Mur. On je dodao

da }e o tim pitnajima razgovarati i sa predstavnicima Federacije BiH i distrikta Br~ko, da bi se prona{lo re{ewe u interesu

svih. Mur je rekao da o~ekuje saradwu OHR-a i vlasti u Bawaluci, bez obzira na stav vlasti RS da OHR treba da bude zatvoren {to pre. Radoji~i} je ponovio da je stav svih politi~kih faktora u RS da se {to pre obavi transformacija OHR-a i istakao da postoji spremnost institucija RS da re{e problem snabdevawa strujom distrikta Br~ko. On je rekao da je zameniku visokog predstavnika, koji je i supervizor za distrikt Br~ko, preneo da o~ekuje da }e vrlo brzo, posle saop{tavawa rezultata op{tih izbora, biti konstituisan novi saziv Narodne skup{tine, a potom i formirana nova Vlada RS. (Tanjug)

24

KWIGA

petak15.oktobar2010.

DNEVNIK

PRIZNAWE ZA DRAMSKO STVARALA[TVO

Mihizova nagrada Jordanu Cvetanovi}u agrada za dramsko stvarala{tvo "Borislav Mihajlovi} Mihiz" za 2010. dodeqena je jednoglasno Jordanu Cvetanovi}u, dramskom autoru iz Beograda, za dosada-

N

Ro|endanska tradicija Jordan Cvetanovi} je {esti dobitnik nagrade za dramsko stvarala{tvo „Borislav Mihajlovi} Mihiz“. Priznawe }e mu biti uru~eno, kako se to uvek ~ini, na Mihizov ro|endan, 17. oktobra, u wegovom rodnom mestu. Sve~anost }e biti odr`ana u Domu kulture u Irigu. U ~ast laureata, Narodno pozori{te „To{a Jovanovi}“ iz Zrewanina izve{}e predstavu „Gama kas“, po tekstu Milene Bogavac, koja je 2008. godine dobila Mihizovu nagradu. {wi ostvareni opus. U `iriju ove nagrade, koju od 2005. dodequju Fond "Borislav Mihajlovi} Mihiz" i Srpska ~itaonica Irig, a pod pokroviteqstvom Izvr{nog ve}a AP Vojvodine i Ministarstva kulture Srbije,

su Ferenc Deak, kwi`evnik, Kokan Mladenovi}, rediteq i Svetislav Jovanov, teatrolog (predsednik `irija).

Po oceni `irija, svojim do sada izvedenim ili objavqenim komadima Jordan Cvetanovi} pokazuje da je savremena srpska drama bogatija za jo{ jedan autenti~an, moderan i u mnogom pogledu beskompromisan autorski glas.

Osnovne Cvetanovi}eve tematske preokupacije su krizni mikrokosmos porodice, relacija izme|u „normalnosti“ i drugosti (duhovne, emotivne, pa i seksualne), kao i problem nepodno{qivosti patwe – boqe re}i, nepodno{qivosti slobode. U dramskim tekstovima "Dilovawe emocija", "Terapija" i "Simptomi" ove preokupacije su uobli~ene kroz originalnu i rafiniranu `anrovsku kombinatoriku, koja se kre}e od cini~ne „sotije“ i stilizovanog naturalizma, preko poigravawa sa razlikom izme|u podsvesnog i racionalnog kao izvorom svojevrsne teatralizacije, do crnohumorne zaigranosti, na ~ijim obrubima prosijavaju podjednakom snagom skepticizam i pra{tawe.

Drame Jordana Cvetanovi}a ubedqivo obr}u u o~ima posmatra~a ustaqenu vrednosnu hije-

KWIGA ZAUVEK

rarhiju izme|u strategije i taktike. Naime, svojim prividno takti~kim, mikroskopski preciznim i slojevitim dramskim prosedeom, ovaj autor uspeva ne samo da ra{~isti magle Velikih La`i, ve} i da demistifikuje ~esto pogubni sjaj Velikih Istina – a to ga ~ini istinskim ba{tinikom „mihizovskog“ duha -re~eno je u obrazlo`ewu nagrade.

Jordan Cvetanovi} (1982, Nik{i}) je diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Napisao je zbirku

pri~a „Pri~e za te{ku no}, uspavanka za odrasle“ (Prosveta, 2003), koja je prevedena na slovena~ki jezik i objavqena 2007. ([kuc, Qubqana). U nik{i}kom Gradskom pozori{tu izveden je wegov komad "Pretis lonac (komad za ponijeti)" 2003. u re`iji Dragana Marinkovi}a, a godinu dana kasnije isti komad je imao i premijeru na italijanskom jeziku na festivalu „Glumci tra`e pisca“ u Rimu u pozori{tu "Quirino".

Drama "Dilovawe emocija (analni rodoslov)" do`ivela je javno ~itawe u Reksu, 2006. u re`iji Milana \ukanovi}a, a iste godine je objavqena u ~asopisu "Scena"( br. 2, april-juni 2006). U martu 2009. u pozori{tu Ateqe 212 uspe{no je postavqen wegov komad "Terapija" u re`iji Gorana Markovi}a. Isti komad }e uskoro biti premijerno izveden u teatru "Rugatino" u Zagrebu.

Wegov komad "Simptomi (komedija o bolesnom dru{tvu)" osvojio je prvu nagradu u okviru konkursa „Novi dramski tekst“ Narodnog pozori{ta u Subotici gde }e premijerno biti izveden u ovoj pozori{noj sezoni. Cvetanovi} objavquje tekstove i kolumne u nekoliko ~asopisa u Srbiji, Sloveniji i Crnoj Gori. @ivi u Beogradu.

TOP-LISTA Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Qubiteqi kwige” 1. “Jedi, moli, voli”, Elizabet Gilbert - “Alnari” 2. “Fle{men”, Yory Mekdonald - “Laguna” 3. “Miris ki{e na Balkanu”, Gordana Kui} - “Laguna” 4. “An|eo ~uvar”, Paolo Koeqo - “Paideia” 5. “Percepcija”, Sun~ica Zdravkovi} - Gradska biblioteka Zrewanin 6. “Kratak drugi `ivot Bri Taner”, Stefani Majer - “Evro \unti” 7. “Najboqe namere”, Ingmar Bergman - “Geopoetika” 8. “Kalu|er koji je prodao svoj ferari”, Robin [.[arma - “Mono i Mawana” 9. “U pomr~ini arhiva”, Milorad Gruji} - Kwi`arska zadruga “Qubiteqi kwige” 10. ”Beskrajna pri~a”, Mihael Ende - “Ru`no pa~e”

NOVO IZ „PROMETEJA“

Uvod u romolo{ke studije godini kwige i jezika (2010) objavqene su kod nas nekolike va`ne kwige za razvoj romologije kao akademske discipline: Rajka \uri}a „Istorija Roma“ (KOV, Vr{ac), Dragoquba Ackovi}a,

U

NINA @IVAN^EVI], KWI@EVNICA

Dubina Gogoqevog pogleda ajomiqenija kwiga?

Kako to gordo zvu~i!

Nikada se ne bih usudila da imenujem jednu jedinu kwigu “zauvek mojom”, kao {to ne bih smela da tvrdim da je neka posebna [openova mazurka moja i “zauvek” jedina.

Istina, postoje autori ~ija su mi celokupna dela izuzetno draga, ali kad je o kwi`evnosti re~, moram da priznam da su mi duge godine teorijske prakse izgazile ~itala~ku nedu`nost i da danas vi{e razmi{qam o celokupnom delu nekog autora. Zanima me, prevashodno kojim se naro~itim problemom u kwi`evnosti i u dru{tvu on bavio.

Pre nekoliko ve~eri, kada sam sela da napi{em ovaj tekst, krenula sam da pi{em o britanskom autoru mla|e generacije, Vil Selfu, ~ija mi slojevita proza ve} du`e vremena poma`e da odr`im interesovawe za prozu, tojest fikciju u kwi`evnosti. Wegov savremeni roman poseduje dovoqnu dozu humora i u~enosti da nas, onako pisan naizgled pu~kim jezikom, odr`ava

N

budnim u sitnim satima, kada bi ve} svako drugo {tivo stavili na stranu i ugasili svetlo. U trenutku kada sam gotovo dovr{avala tekst, javio se prijateq da me podseti da se u pozori{tu prikazuje retka predstava Lewingradskog teatra i to wihovog sublimnog rediteqa, Valerija Fokina, osniva~a Mejerholdovog instituta, koji je ovom prilikom postavqao u Parizu Gogoqevu “@enidbu”. Ovaj doga|aj ne samo da me je duboko uzbudio ve} je momentalno uzdrmao moj prethodni entuzijazam u pogledu pisawa teksta o Vil Selfu.

Kad malo boqe razmislim, ~iwenica je da meni Gogoq vi{e zna~i od Tolstoja, Dostojevskog, ^ehova, Harmsa, Gorkog a eventualno i od Pu{kina, bez ula`ewa u `anrovske za~koqice koje bi me pravo odvele – ako ne na kwi`evna ve{ala, a ono pred vrata cele ruske plejade avangardnih autora devetnaestog, dvadesetog, a bogami i dvadeset prvog veka. A onda se nikada ne bih izvukla iz tog besmislenog lavirinta u koji sam

sama sebe uvukla! ^iwenica je tako|e da “@enidba” nije moje najomiqenije Gogoqevo delo, ali sam, sve salutiraju}i usput na putu do pozori{ta mom velikom u~itequ, mislila o svim aspektima wegovog beskrajno inteligentnog i beskrajno duhovitog dela, dakle o celoj wegovoj bibliografiji

KWI@EVNA BA[TINA

^asopis za mlade` ist za umnu i du{evnu zabavu “Putnik”, izlazio je u Novom Sadu, mese~no, 1862–1863. godine. To je bio zabavni ~asopis za mlade`.

Donosio je raznovrsnu gra|u – pouke, pri~e, aforizme, poeziju, prozu.

Pokreta~ i urednik bio je \or|e Rajkovi}. Od sv. 5/1863. odgovorni urednik bio je Emil ^akra. Osim Rajkovi}a i ^akre, urednik i saradnik bio je i \or|e Nato{evi}. Uz svaku svesku izlazili su ilustrovani prilozi. List „Putnik“ postoji u Biblioteci Matice srpske i obra|en je u wenom elektronskom katalogu.

L

U

koja me je smesta naterala da zaboravim pisawe teksta o Vil Selfu.

Gogoqeva kritika dru{tva je bespo{tedna ali nikada ne zadire u sirovu bqutavost realizma predebelih nao~ara koje pisci ~esto stavqaju na nos da bi opisali neku egzistencijalnu situaciju. Mogla bih ~ak da dodam da je wegov oniri~ni pristup situaciji i jeziku (mo`da bih trenutno ra|e gledala “Revizora” ili ~itala po enti put wegov “[iwel”) uvek u stawu da “spase” kako autora tako i ~itaoca od prevelike gor~ine koju izaziva dubina Gogoqevog pogleda na ~oveka. Sve`ina wegovog humora o~uvana, isijava kroz vekove, na na~in na koji me uvek zasmejavaju Svift ili pak, Dikens. [to me opet vra}a, naravno, Viliju Selfu koji je nasledio taj britko-ubita~ni, satiri~ni pogled svojih velikih majstora-prethodnika.

Jednog od ovih dana vrati}u se, obavezno, tekstu o mom omiqenom savremenom britanskom piscu, on ga je zaista zaslu`io.

„Romi u Beogradu“ (Muzej Roma, Beograd ) i Dragoquba \or}evi}a „Na kowu s laptopom u bisagama“ („Prometej“, Novi Sad). \or|evi} u kwizi objediwuje svoje ranije objavqene tekstove na raznim jezicima u svetu, ~ije objediwavawe na srpskom treba da doprinese uvo|ewu romologije u akademsku (univerzitetsku) zajednicu.

Romologiju u naj{irem smislu odre|ujemo kao interdisciplinarno podru~je istra`ivawa romske zajednice, a za \or|evi}a je ona uz to i nauka u nastajawu - sintetizuju}a u smislu da objediwuje razli~ite aspekte `ivota romske zajednice. Autor se bavi domi-

Propast slikovnica u SAD

Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama slikovnice su sve mawe popularne, ka`e izve{taj objavqen u “Wujork tajmsu”. U jednoj kwi`ari u Bruklinu, zaposleni su prinu|eni da nova izdawa sklawaju sa polica u mrak pokrajwih soba, posle samo par meseci reklamirawa – zato {to niko vi{e ne}e da ih uzima.

Nekada omiqena de~ija literatura – sjajne, {arene kwige tvrdih korica koje se presijavaju na svetlu, pune zanimqivih slika koje obja{wavaju radwu koja raspaquje de~iju ma{tu, slikovnice su, najvi{e zahvaquju}i roditeqima, iza{le iz mode. Situacija postaje toliko ozbiqna da izdava~i smawuju i broj od{tampanih kopija popularnih naslova, kao i broj novih slikovnica koje izdaju.

Jednostavno, nema zainteresovanih za kupovinu.

Iako je ekonomski faktor sna`an uzro~nik sunovrata slikovnice, jer je poznato da su takva izdawa ~esto veoma

skupa, a da su{tinski imaju malo teksta i bez adekvatnog podsticaja brzo prestaju da interesuju mali{ane. Me|utim, glavni problem le`i u roditeqskim naporima da svoje mali{ane od malih nogu ubace u “trku pacova” – neprestanu borbu za boqu poziciju u dru{tvu koja podrazumeva “boqe, ve}e, skupqe” iliti “najboqe za moje dete”. Tako vaspita~i u vrti}ima i u~iteqi u prvom razredu dobijaju sve vi{e zahteva roditeqa da deci ne ~itaju slikovnice, ve} da pre|u na “te`u literaturu” – na kwige za stariji uzrast, sa vi{e teksta, a mawe slika.

Ova situacije ne treba da ~udi ako se zna da je u ve}ini {kola koje nose epitet “boqih” uslov za upis, osim u slu~aju da ne plivate u novcu, odli~an rezultat rigoroznih testova kojima se mali{ani podvrgavaju. I tako je na najgori na~in uveden ~uveni japanski model pripreme dece za studije na elitnim fakultetima koja po~iwe jo{ u jaslica-

nantnije sociolo{kim aspektima romske zajednice kod nas, naro~ito religijskim pitawima koja su gotovo neistra`ena u okviru na{e zemqe.

Tako se Ni{ka romolo{ka {kola koju je po~eo formirati jo{ polovinom osamdesetih godina 20. veka, dominantnije prepoznaje po ovim pitawima.

Raznovrsne metodolo{ke procedure i teme objediwene su u sedam poglavqa kwige. Nakon uvoda autor odre|uje sr` romologije, zatim se bavi romskom ume{no{}u pre`ivqavawa i stradawa u ratu i miru. Nama su posebno dragoceni podaci o veri, kultnim mestima Roma i kulturi smrti jer su nam ove oblasti romske zajednice gotovo nepoznate, mada zajedno `ivimo vekovima.

Za razliku od Ni{ke romolo{ke {kole ~iji nam se rezultati ovde predstavqaju, novosadska romologija je od po~etka (Trifun Dimi}: 19562001) dominantnije usmerena ka lingvisti~kim, kwi`evnim, prevodila~kim i kulturnim pitawima romske zajednice, pa su ova dva romolo{ka centra u akademskoj zajednici Srbije danas komplementarna.

Zato }e kwiga na}i ~itaoce me|u onima koji se u naj{irem smislu bave romskom zajednicom, a i onima u u`em smislu studentima romologije.

Svenka Savi}

[E O ] NET

ma. A za takve napore slikovnice nisu dovoqno dobre, smatraju roditeqi.

I xaba {to se psiholozi i pedijatri bune, govore}i da je za razvoj intelekta podjednako va`na i slika, da deca razvijaju ma{tu i kreativnost stvaraju}i sopstvene pri~e na osnovu ponu|enih slika, da se tako razvija i govor i uslo`wava re~enica, a da mnogi umetnici prve korake sti~u slikaju}i upravo na osnovu predlo`aka iz slikovnica.

I mogli bismo tako u nedogled, uzalud. “Ko ~ita slikovnice, ne}e sti}i do Harvarda” misle uspani~eni roditeqi, `eqni instant re{ewa za savr{en `ivot. A kako se pripremna groznica “od vrti}a do doktorata” odavno preselila na na{e prostore, ovakav trend mo`e se uskoro o~ekivati i kod nas. Tragi~no.

I. Vujanov

KULTURA

DNEVNIK U NOVOJ SEZONI NOVOSADSKOG POZORI[TA / UJVIDEKI SINHAZA

Pet premijera o promenama Pod sloganom "Mewaj se da bi mewao", Novosadsko pozori{te / Ujvideki sinhaz osmislilo je novu sezonu u kojoj }e se fenomenom promena i mogu}nostima da do|e do wih, baviti u novim predstavama. Kako je najavqeno na ju~era{woj konferenciji za novinare, u sezoni 2010/2011. ovo pozori{te priprema pet novih predstava, osloweno na svoje potencijale, ali i neke gostuju}e rediteqe i glumce.

Upravo najve}i potencijali ovog pozori{ta, wegovi glumci, na zanimqiv na~in, neuobi~ajen za konferenciju za novinare, na kojoj su se "izme{ali" sa novinarima sede}i zajedno sa wima u krugu, sami su predstavili nove predstave u kojima u~estvuju.

"Ubijawe naroda" Vernera [vaba, komad koji }e re`irati Sorin Militaru iz Rumunije, predstavila je glumica Livia Banka, isti~u}i da je to " provokativno i autenti~no, sve`e i poeti~no {tivo, grubo kao i vreme u kojem `ivimo". Tekst, prili~no surov, po re~ima Livije Banke, govori o dve porodice i poreme}enim odnosima me|u wima, i jednoj `eni koja "na sopstveni na~in ho}e da stane tom ludom svetu ukraj, da spase ne sa-

mo wih, nego i ceo svet." Premijera je zakazana za 5. novembar.

O romanu "Majstor i Margarita" Bulgakova ve} se sve zna, napomenuo je glumac Aron Bala`, ali dodaju}i da je danas aktuelniji nego ikad, jer je "~ovek izgubio ose}aj za dobro i zlo, koje ne umemo ni da razlikujemo". Bala` je najavio da }e u ovoj predstavi, koja }e premijerno biti izvedena u decembru, u~estvovati i nekoliko gostiju iz drugih teatara.

Predstava "Kamer{pil" Bele Segedija Saboa je jedan od najkrupnijih zalogaja ove sezone, jer }e se, po re~ima Gabora Pongoa, sedam glumaca ovog teatra prihvatiti re`ije, i to kolektivne.

"Bi}e to na{ zajedni~ki put ka promenama. Korak daqe na na{em putu mewawa. Komad govori o dvoje qudi koji se na|u u jednoj kr~mi...Ono {to se tu dogodi, iz temeqa }e promeniti ne samo wihov `ivot, nego sve u {ta su verovali." Premijera ove, kao i naredne predstave, planirana je na prole}e.

Mjuzikl "^arobwak iz Oza" re`ira}e glumac Zoltan Pu{ka{, rediteq "Sna letwe no}i" koji je na Joakimfestu u Kragujevcu ovih dana do`iveo ~etrnaestotominutne ovacije.

"^arobwaka iz Oza" Pu{ka{ nije sam odabrao, kako je priznao, ve} upravnik ovog pozori{ta [andor Laslo, dodaju}i da je dosta toga ra|eno po ovom delu i da je mislio da je ve} sve re~eno. Ali nije, kako se uverio, jer smatra da smo danas izgubili prave emocije, prijateqstvo, qubav, i emocionalne veze. Iako je obi~no ra|en kao komad za decu, Pu{ka{ je napomenuo da }e svoju predstavu raditi za odrasle, a najve}i zadatak je prona}i ko je pravi ~arobwak i {ta je Oz danas. [lag na torti, kako je najavila glumica Emina Elor, na kraju sezone bi}e predstava "Alabama song" ra|ena po romanu @ila Leroa, koju }e re`irati Rahim Burhan. Roman govori o burnim dvadesetim godinama pro{log veka u Americi, vremenu gangstera, prohibicije, ali i promena u kojima su po re~ima glumice Emine Elor, `ene odsekle kosu, po~ele da nose pantalone... To je pri~a o tragi~noj sudbini Zelde Ficxerald, supruge jednog od najve}ih ameri~kih pisaca Skota Ficxeralda, koja je tako|e krenula spisateqskim putem, ali je ostala u senci svog supruga.

N. Pej~i}

U ART BIOSKOPU „VOJVODINA” U NOVOM SADU

Filmovi o vezama klime i ~oveka Deset dugometra`nih i kratkometra`nih ostvarewa, u okviru filmskog projekta "Klima.

Kultura. Promene", prikazuju se do 17. oktobra u Art bioskopu "Vojvodina", na novosadskom Spensu. Re~ je o izboru filmova Gete instituta, koji u fokus stavqa socijalni aspekt klimatskih promena, odnosno, ~oveka kao uzro~nika i onog koji snosi posledice, ali je i kqu~ re{ewa.

Filmovi su odabrani u saradwi "ECOMOVE International" i, prema najavama, sem {to su potresni, mogli bi da navedu na razmi{qawe i akciju, a sadr`e i dosta humora.

Na programu, koji se realizuje uz pomo} Kulturnog centra Novog Sada, su kratki nema~ki film "Ra~un" Petera Vedela, animirani "Krug" Klausa Geor-

gija, dugometra`ni britanskofrancuski dokumentarac "Pre poplave, Tuvalu, kratki nema~ki "Kada se ledeni breg odlomi" u re`iji Silvi Holbaum i Gregora [uberta, finski dugometra`ni "Recept za katastrofu" Xona Vebstera, kratki nema~ki "Oni }e do}i u grad" Tila Eversa, austrijsko - luksembur{ki dugometra`ni dokumentarac "Iznad vode" Uda Maurera, nema~ki kratki "[ta ~ini{ protiv klimatskih promena?" Katrin Rote, animirani "Posledice" Klausa Georgija i dugometra`ni nema~ki "Qudi, snovi, dela" Andreasa [tiglmajera.

Ove filmove treba gledati u svetlu rasta spoznaja da su klimatske promene nepovratan proces koji }e sem ekolo{kih imati te{ke posledice i na na{ dru{tveni su`ivot: reke migra-

nata kao direktna posledica katastrofa koje su uzrokovali qudi, nasilni konflikti zbog resursa i sve ve}e razlike izme|u siroma{nih i bogatih, samo su neka od de{avawa koje su ve} danas vidqiva. Da li }e onaj ko izazove {tetu, a du`an je, uni{teno da nadoknadi? Zna se da danas 900 miliona qudi tro{i 58 odsto svetske energije i raspola`e sa preko 79 odsto svetskog prihoda, i jasno je ko snosi najve}u odgovornost za rastu}u {tetu. U tragawu za odgovorima na pitawe kako se ophoditi prema toj odgovornosti, politika pod pritiskom ekonomije je na te{kim mukama. [ta na tom poqu mogu u~eniti dru{tvene nauke i kultura, pitawe je koje na~iwu i delom na wih odgovaraju i filmovi ovog programa.

V. C.

petak15.oktobar2010.

25

IZLO@BA CRTE@A IZ ZBIRKE SOMBORSKOG MUZEJA GOSTUJE U GALERIJI MATICE SRPSKE

Krhke crte vremena U Galeriji Matice srpske u Novom Sadu , Trg galerija 1, ve~eras u 19 ~asova bi}e otvorena gostuju}a izlo`ba „Krhke crte vremena“ Gradskog muzeja Sombor. Na otvarawu izlo`be govori}e mr Tijana Palkovqevi}, upravnica Galerije Matice srpske i Branimir Ma{ulovi}, direktor Gradskog muzeja Sombor, dok }e izlo`bu zvani~no otvoriti Milorad \uri}, pokrajinski sekretar za kulturu.

Izlo`ba „Krhke crte vremena“ je nastala kao autorski projekt istori~ara umetnosti ^edomira Jani~i}a, vi{eg kustosa Gradskog muzeja Sombor i ima zadatak da, kroz izbor crte`a umetnika iz druge Jugoslavije, afirmi{e vrednost somborske zbirke „Likovna jesen“. U pitawu je izbor od 50 radova nastalih u periodu od 1962. do 1994. godine na prostoru „druge“ Jugoslavije.

Zbirka crte`a iz fundusa „Likovna jesen“ nastala Todor Stevanovi}, Planina je otkupima sa Trijenala (detaq crte`a), 1971. savremenog jugoslovenskog crkovne jeseni“ sa izlo`bi crtete`a u Somboru, samostalnim `a u Zagrebu, poklonima i na izlo`bama u Salonu Likovne jedruge na~ine. seni, iz fonda Galerije KulturNa izlo`bi }e biti predstano-propagandnog centra u Somvqeni radovi poznatih umentiboru, Kulturno-prosvetne zajedka kao {to su: Kosta Angeli Ranice Sombor, aukcija SIZ-a za dovani, Mirsad Begi}, Kosara kulturu SAPV, otkupima „LiBok{an, Mirjana Vodopija, Ne-

deqko Gvozdenovi}, Bo`idar Damjanovski, Igor Dragi~evi}, Ratko Jawi}-Jobo, Andrej Jemec, Nives Kavuri}-Kurtovi}, Drago{ Kalaji}-Drago, Zlatko Kauzlari} –Ata~, Milan Kowovi}, Ferdinand Kulmer, Dragan Mojovi}, Milivoj Nikolajevi}, Zoran Pavlovi}, Ordan Petlevski, Zoran Petrovi}, Mileta Prodanovi}, Todor Stevanovi}, Ivan Tabakovi}, Kamilo Tompa, Ivo Fri{~i}, Krsto Hegedu{i}, Aleksandar Cvetkovi} i drugi.

Kustos izlo`be u Galeriji Matice srpske je Mirjana Brmbota, vi{i kustos.Izlo`bu je, pre novosadske publike imala prilike da vidi i publika u Beogradu.

Izlo`bu u okviru projekata finansijski podr`avaju Minstarstvo kulture Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine.

Tokom trajawa izlo`be u Galeriji Matice srpske odr`a}e se dva stru~na tuma~ewa izlo`be: 23. oktobra u 12 ~asova izlo`bu }e stru~no tuma~iti autor, ^edomir Jani~i}, a 30. oktobra u 12 ~asova, izlo`bu }e stru~no tuma~iti Mirjana Brmbota, kustos izlo`be u Galeriji Matice srpske.

K. R.

NOVINA U KULTURNOJ PRAKSI VOJVODINE

Subotica grad festivala U Kulturnom centru Reks u Beogradu preksino} je predstavqen projekat Subotica - grad festivala ~iji je ciq da objedini kulturnu ponudu tog grada i okoline gde se odr`ava ~ak 17 festivala.Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} rekao je da je re~ o projektu koji predstavqa novinu u kulturnoj praksi Vojvodine. On je napomenuo da su festivali osnivani prate}i kulturnu potrebu Subotice, ali da je wihov veliki broj postao problem a ne prednost, jer je u nedostatku koordinacije me|u wima tro{ena

nepotrebna energija, ali i sredstva.

Obja{wavaju}i razloge zbog kojih je Pokrajina stala iza projekta objediwavawa festivala \uri} je rekao da je kultura ~inilac razvoja grada i da Subotica ima potencijal i kao turisti~ka destinacija i kao grad u blizini granice {to je va`no za uspeh ovakvog projekta.Demetropolizacija kulture i `eqa da Vojvodinu vidimo kao mre`u kulturnih ta~aka podjednake snage, kao i ~iwenica da su festivali dobar na~in da se privu~e {to vi{e publike na kultur-

na de{avawa su, tako|e, bili razlozi zbog kojih je Pokrajinski sekretarijat za kulturu podr`ao projekat, dodao je \uri}.

Direktor Fokus fondacije koja je inicirala projekat, Branislav Filipovi}, rekao je da je ideja nastala pre dve godine i da ju je nametnuo dru{tveni i kulturni miqe Subotice, heterogene sredine koju obele`avaju razli~itosti koje razjediwuju. Namera je bila da na|emo zajedni~ki kulturni imeniteq i Suboticu boqe pozicionioramo medijski, kuturno i turisti~ki, objasnio je on.

SVETSKA PREMIJERA „LITURGIJE SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG” NA ROMSKOM JEZIKU NOVOSADSKOG KOMPOZITORA ZORANA MULI]A

U potrazi za kopijom nebeskog arhetipa

Svetska premijera "Liturgije svetog Jovana Zlatoustog" na romskom jeziku, novosadskog kompozitora Zorana Muli}a, dogodila se na sv. Kirila Ot{elnika, 12. oktobra, na svetoj liturgiji u novosadskom hramu Sveta tri jerarha, odnosno iste ve~eri na koncertu u Sinagogi, kada su izvedeni samo odabrani fragmenti. Nekolicina izvanrednih, paralelnih, civilizacijskih i iznad svega, emotivnih momenata obele`ilo je ovaj kulturni doga|aj koji je snagom najtananijeg, a time i ''najubojitijeg'' procesa transformacije istorijskog fakta o napa}enom romskom narodu u umetni~ku metaforu prvog reda, prevazi{ao lokalne okvire na{eg grada, pokrajine i dr`ave.

Udru`eni u jedan stvarala~koizvo|a~ki reagens na platformi romski kompozitor – ruski hor – srpska sredina (vernici/publika), kao sudbinski preplet tri ''konstitutivna'' naroda ovog internacionalnog muzi~kog projekta, kroz gotovo svaki trenutak zvu~awa muzike Zorana Muli}a, neposredno je osloba|ao onu jedinstvenu vrstu kreativnosti. Tok liturgije u ispuwenom Alma{kom hramu, gde se sa kompozitorom Muli}em kao prvim me|u jednakima, pri~estio ne mali broj vernika, doneo je preobilno izlivenu milost na sve u~esnike ove nadahnute muzi~ke molitve. U tome je do kraja svoj u~inak, pored dirigenta Vladislava ^ernu{enka i wegovog ansambla, Dr`avnog akademskog hora Glinka iz Sankt Peterburga, orguqskog zvuka i an|eoske dubine, dao i mali hor sastavqen od doma}ih peva~a

koji je bio zadu`en za sve jektenijske/ prozbene odgovore. Wega je znala~ki vodila Milica Grubi{i}: smireno daju}i intonaciju ansamblu, sve{tenicima u oltaru i nikad grubim gestom i samom maestru ^ernu{enku, u trenucima ka-

|ewu, krasila je ''nastup'' protojereja Stanimira Popovi}a koji se, to je sasvim izvesno, potpuno duhovno i emotivno predao kompleksnoj ulozi koja mu je bila poverena.

Dva se aspekta ipak, izdvajaju kao presudna: trenutak stvarala~kog

Novom Sadu, Vojvodini, Srbiji, a su{tinski nameweno svim Ciganima sveta. Svima onima koji presvetu Bogorodicu, svetu Petku, svetog Georgija i samog Hrista boga, sebi svojstveno, mu~eni~ki, starozavetno poput naroda Izraiqa, a stra-

Dr`avni akademski hor Glinka iz Sankt Peterburga na koncertu u Sinagogi

da su ve}e liturgijske numere preuzimali gosti iz Rusije.

Izvanredna smirenost u glasu, jasna dikcija izgovora romskog jezika kao i utisak posve}enosti u svakom sve{teni~kom vozglasu, du`im ~itanim molitvama ili jevan-

''ozvu~avawa'' jednog novog, bogoslu`ewu prijem~ivog i potrebnog jezika svete liturgije sv. Jovana Zlatoustog napisane jo{ u ~etvrtom veku, a za dana{we hri{}anske vernike romske populacije, konkretno nastalo sada i ovde u

Foto: N. Stojanovi}

dalni~ki navek moderno kroz Golgote dvadesetog i ovog veka, ispovedaju, svedo~e i slave uprkos svemu, ovozemaqskom.

Mada se u Eparhiji ba~koj po~etkom devedesetih godina ve} ~ula sve{teni~ka molitva na ovom jezi-

ku, zahvaquju}i izvanredno po`rtvovanom prevodila~kom radu pokojnog Trifuna Dimi}a, kao i odlu~noj voqi, vo|enoj nadahnutom pastirskom izazovu episkopa dr Irineja Bulovi}a, ta ~iwenica ni najmawe nije oduzela oreol istinske svetske liturgijske premijere.

Drugi elemenat ozna~ava retku pojavu nove duhovne muzike napisane od strane srpskih autora, koji se i daqe, ni kolektivno, a (gotovo!) ni pojedina~no nisu su{tinski vratili, ne samo morfolo{ki gledano, napevima, estetici asketizma i ''muzi~kim darovima svojih predaka'', ve} ni u naznakama, nu`noj eshatolo{koj vertikali, tom osnovu svake ozbiqne stvarala~ke produkcije koja se bavi tradicionalnim elementima. Zbog toga je ve} Muli}eva liturgijska muzika zna~ajna i ohrabruju}a, ali i umetni~ki beskompromisna i sasvim ~ista: spoj svojevrsnog kondenzata ciganskih napeva koje je autor u~inio idiomatskim jedinicama sopstvenog melodijskog fonda, sa prozra~nom homofonom zvu~nom slikom i pozicijom dominatno vo|enog harmonskog pulsa ''ciganske provenijencije'', bliskog sredwoevropskoj gra|anskoj romansi ili ruskoj lirskoj duhovnoj baladi. U domenu ''imaginarnog foklora'' prisutni su i prepoznatqivi elementi rubata ciganske violine ili tambure, bliski re~itativno izgovorenoj tre}oj strofi kakve melanholi~ne balade pred tre}i niz refrena. Sve to samo kao dowi prag i najutenti~niji muzi~ki etos wegovog naroda, kojim u svakom trzaju, pa dakako i molitvenom, suvereno vlada ovaj autor. Kao da je dostigao taj i takav

(svakako ne svima blizak i prijem~iv prototip ''crkvene pesme''!) muzi~ki simvol koji sa lako}om, posebno u ovakvom izvo|ewu, te~e i pri tome dekodira eshatolo{ki karakter dela. Na koncertu su se posle ve} ''osve}enih'' stavova sa jutarwe liturgije, ponovo ~ule numere Dade Amareja /O~e na{, Devla Sumnelaja / Svjati bo`e, kao i Tut a{paras |iqenca /Tebe pojem, netipi~no za ovaj tekst dramati~no vo|ena molitva, kao neposredan razgovor ~oveka sa Bogom, na momente srdit, ozloje|en, na kraju ipak, pun vere i nade. Za bez sumwe najsna`nije mesto, utisnuto doboko u svojoj stilski profilisanoj anahronosti, ali ''do-neba-prohodnoj-i-tamo-ostavqenoj'' poetici ^i~imate si po dikhavipe / Dostojno jest, muzikolog, teolog ili kriti~ar metodolo{ki kruto i formalno-`anrovski pogre{no postavqene dijagnoze, apsolutno ostaju bez argumenata.

O~ekivani rasplet koncerta do kraja sa obiqem ruskih narodnih pesama, samo je jo{ vi{e pocrtao svu ne`nost, jednostavnost i neposrednost Muli}evog talenta koji se bez velikih epiteta mo`e jednostavno ozna~iti kao stvarala{tvo muzike ''sa du{om''. Uspe{no obezbe|uju}i presudnu mogu}nost nove umetni~ke formulacije dogmata vere, delo Zorana Muli}a proizvodi religijsku ose}ajnost koja neposrednim dejstvom, sasvim sigurno prevazilazi i kategorije estetizma i utilitarnosti.

Projekat je podr`ala Vlada AP Vojvodine i Srpska pravoslavna crkva, Eparhija ba~ka.

Bogdan \akovi}

PORODICA

petak15.oktobar2010.

ogu li dobiti psa, pitawe je koje svaki roditeq ~uje bar jednom u `ivotu. Posle dugog nagovarawa i mnogo de~jih suza, samo }e retki uspeti da odbiju zahtev svog miqenika. Iako se mnogi stru~waci sla`u da ku}ni qubimci pozitivno uti~u na razvoj i vaspitawe deteta, nabavka psa ima svoje dobre i

lo{e strane. Pre nego {to udovoqi svom detetu, svaki roditeq treba da bude upoznat s nekoliko ~iwenica i pravila koja }e mu pomo}i da shvati je da li je spreman na udomqavawe `ivotiwe.

Na {ta treba obratiti pa`wu Za po~etak, va`no je izabrati odgovaraju}u `ivotiwu koja se uklapa u na~in `ivota porodice i koja }e se uspe{no prilagoditi pravilima novog doma. Roditeqi bi trebalo da izbegavaju nabavku agresivnih i neprijateqski

raspolo`enih rasa te suziti izbor na one koje su dobro}udne i vole decu.

Treba uzeti u obzir i to da deca mla|a od pet godina nisu svesna opasnosti interakcije sa psima, zbog ~ega }e na sve na~ine poku{avati da se igraju sa wima. @ivotiwe u ve}ini slu~ajeva ne}e napasti dete, ali ukoliko osete da su ugro`ene, u wihovoj je prirodi da se brane. Uz to, mala deca imaju brze pokrete i piskutav glas kog psi smatraju pret-

wom, u ~emu tako|e le`i potencijalna opasnost. Zadatak je svakog roditeqa da malo dete ne ostavqa s ku}nim qubimcem bez nadzora.

Podstaknite pohvalama ok odgovarate na mejlove na poslu, misli su vam na jutarwoj igri s va{im an|elom. ^ak i kad ste hroni~no neispavani ne mo`ete da do~ekate trenutke koje delite s va{im detetom. Ali dok se vi igrate i tepate, va{ suprug je

D

[ta kad prido{lica stigne Ukoliko roditeqi posle pomnog razmi{qawa ipak odlu~e da udome psa, wihovo dete }e ispo~etka biti neizmerno veselo i sre}no, pa je upravo u tom trenutku bitno da nau~e da pas nije samo igra~ka, ve} `ivo bi}e koje zahteva brigu i negu. Na lepi na~in, bez nare|ivawa, detetu treba objasniti da psu treba voda, hrana i {etwa. U mnogo slu~ajeva se dogodi da dete s vremenom prona|e novi interes i po~ne da zanemaruje osnovnu brigu za psa, zbog ~ega sve obaveze padaju na le|a roditeqa, ali u tom slu~aju pretwe i ucene ne}e ni{ta doneti. Deca najboqe u~e na primeru odraslih koji }e im svojim pona{awem i brigom za psa pokazati {ta je odgovornost i kako se treba odnositi prema `ivotiwama.

negde u pozadini. Iako je sretan zbog deteta, izgleda vam se pomalo izgubqen? Pomozite mu.

Dok se neki tate bace na brigu o detetu, drugi zbuweno gledaju {ta bi i kako trebali da rade. Razlog zbuwenosti mo`e da le`i u wihovom detiwstvu, a mo`da ih je roditeqstvo, odnosno, neiskustvo na tom podru~ju jednostavno zbunilo. Ni{ta stra{no ni neobi~no. Doga|a se i majkama. Iako je postati roditeq ne{to ~arobno, tako|e zna da bude i poprili~no {okantno.

Mo`da je gora stvar u tome {to ve}ina mu{karaca ne}e da pita za pomo}, pa }ete morati vi da usko~ite. Ohrabrite ga da dr`i dete, quqa ga, uspavquje.

Neka gleda vas dok se igrate s detetom, pa zatim prepustite wemu igru. Va`no je da oba roditeqa u~estvuju u podizawu deteta. To, dakle, va`i i za tatu.

Istra`ivawa pokazuju da povezanost, odnosno, komunika-

cija s ocem tokom prve dve godine detetovog `ivota ima pozitivne efekte na wegov socijalni, emocionalni i intelektualni razvoj.

Kad se potrudi i poku{a, nemojte ga kritikovati ili ispravqati. Popustite malo tu maj~insku za{titni~ku ulogu i budite mu podr{ka.

Pomozite mu da na|e ne{to u ~emu je dobar s detetom, to }e mu podi}i samopouzdawe. Mo`da ga on najboqe uspavquje ili hrani ili se najboqe igra s detetom. [ta god bilo, priznajte mu da je u tome boqi. Pustite mu i neka on bira neke stvari za dete. Ako je re~ o sinu, neka mu tata bira igra~ke ili sli~no. Pomozite mu da se ose}a {to prirodnije u ulozi tate. [to prirodnije }e se ose}ati, to }e vi{e i u~estvivati u brizi za dete.

Samo nastavite s komplimentima. Ako }ete mu dati do znawa da je divan tata, boqe i prijatnije }e se ose}ati u toj ulozi.

Zabavite se pri tom. Slobodno mu podijelite i seksi komplimente. Uloga tate itekako mo`e biti seksi. Spojite ugodno s ko-

Bez {pijunirawa

Prednosti psa u ku}i Imati psa u ku}i je velika odgovornost, ali ukoliko se budu pridr`avali pravila, ~itavoj porodici to mo`e da bude i najve}a radost. Deca koja su odrastala sa psom po mnogo~emu su privilegovana.

Intimni ose}aji koje dete razvije prema psu mogu pozitivno da uti~u na porast wegovog samopouzdawa i samouverenosti. Odnos sa psom uti~e na ve}u poverqivost prema drugim qudima i lak{e sklapawe novih kontakata, a mo`e da pomogne i u boqem razvoju neverbalne komunikacije.

Deca ~esto razgovaraju sa psima i u wima vide poverqivog prijateqa kom odaju svoje skrivene tajne, zbog ~ega je pas idealan qubimac za povu~enu i stidqivu decu koja te{ko sklapaju prijateqstva.

Zahvaquju}i psima deca u~e va`ne `ivotne lekcije te na ro|ewe, reprodukciju, bolesti, nesre}e i smrt nau~e da gledaju kao na normalni deo `ivota. Psi poma`u u razvoju odgovornosti, u~e dete da po{tuje odraasle i druga `iva bi}a, a nije naodmet ni spomenuti da deca koja imaju pse za ku}ne qubimce obi~no vi{e borave u prirodi te su fizi~ki aktivnija od druge dece.

ko ste ikad {pijunirali svoje dete ili mu kopali po stvarima – stidite se!

Za{to? [pijunirawe mo`e da bude opravdano ako je dete zaista uradilo ne{to ili se pona{a tako da sumwate u wega, ina~e je u potpunosti pogre{no.

Ako dete nikada nije uradilo ni{ta ~ime bi izigralo va{e poverewe ili ~ime bi vas nagnalo na sumwu da radi ne{to lo{e, {pijunirawe i kopawe po wihovim stvarima samo bi moglo izazvati kontra efekt. Dete }e se ose}ati da je krivo, makar i da nije ni{ta uradilo.

Ako ih unapred okrivite za ne{to {to nisu u~inili, deca bi mogla upravo to, za {ta ih optu`ujete, da urade vama u inat.

A

Drugi razlog za{to ne bi trebali samo tako zadirati u wihovu intimu i sumwati u wih je i to {to time gradite zid izme|u sebe i deteta.

Upropa{tavate va{ odnos na na~in da poverewe koje ste i imali, vi{e nikada ne}ete imati.

Dete vam vi{e ni{ta ne}e govoriti, jer ionako kopate po wihovim stvarima, pa verovatno sve i sami znate. Niko ne voli da se ose}a kao osoba kojoj se ne mo`e verovati. Zato i va{e re~i „Ma, verujem ti“ ne}e puno zna~iti po{to ste prekopali wihovu sobu i pro~itali wihov dnevnik. I sami ste verovatno svesni da je to {to govorite u kontradikciji s onim {to ste upravo uradili.

Naravno da se svi brinemo za svoju decu i ne `elimo da odu na pogre{nim putem. Ali {pijunirawe nije na~in. Gradite odnos uzajamnog poverewa. Ne ka`wavajte ih bez razloga. Budite osoba s kojom }e mo}i da razgovaraju o svemu. Budite otvoreni, spremni i slobodni za razgovor s wima. Poku{ajte uvek da prona|ete vremena za wih. Tada }ete znati i gde vam se dete kre}e i s kim. Jasno odredite i neka pravila, ali nemojte opet biti prerigidni, kako deca ne bi po~ela da zaobilaze ta va{a pravila. [pijunirawe i wu{kawe je zadirawe u privatnost.

Makar su to va{a deca, i ona imaju pravo na dozu privatnosti ~ak i pred vama.

Ako vam dete daje razlog za sumwu, imate pravo da prowu{kate ~ime se bave, no do tada im verujte.

Pe}inski qudi bili boqi roditeqi avremene metode roditeqstva koje ukqu~uju ostavqawe bebe da pla~e, dugo dr`awe u kolicima i sedalicama u automobilu i onemogu}avawe da slobodno {etaju van ku}e stvara disfunkcionalnu generaciju, tvrde psiholozi.

Roditeqstvo je drevna ve{tina. A izgleda da bi o woj mogli da nau~imo pone{to od „primitivnih“ lovaca iz praistorije.

Prvobitne qudske zajednice znale su boqe da odgajaju decu nego roditeqi 21. veka, tvrdi profesorica Darsija Narvaez.

Svoju decu su mazili i nosili unaokolo i nikad ih nisu ostavqali da pla~u, deca su se dugo zadr`avala napoqu i sisala maj~ino mleko sve do pete godine pa i du`e, a ne mesecima kao danas.

- Na{e istra`ivawe pokazuje da se temeq morala formira

S

rano u `ivotu, u detiwstvu.

Ali moderno roditeqstvo im sve vi{e uskra}uje osnove koje

DNEVNIK

KAKO DA I TATE VI[E BRINU O DECI

DECA I QUBIMCI

Treba li detetu nabaviti psa M

c m y

26

vode ka ose}aju zadovoqstva i nekom smislenom moralu - rekla je nau~nica.

Posle tri sprovedene studije s roditeqima i wihovom malom decom uo~ila je bitne razlike izme|u modernog i drevnog roditeqstva. Praistorijski roditeqi su se pri odgoju oslawali na {iru porodicu tj. qude koji nisu mama i tata ali vole dete. Oni su bili i skloniji da odgovaraju na de~ji pla~ i druge potrebe. A umesto da budu sama u sobi deca su vi{e vremena bila s drugima van zatvorenog prostora.

- Topla, uvek dostupna briga smiruje de~ji mozak {to je nu`no jer tad dete formira osobnost i upoznaje svet. Na{i preci su kao deca proveli velik deo vremena u zagrqaju svojih roditeqa ~ime je stvorena sna`na veza s majkom - ka`e profesorica Narvaez koja radi na ameri~kom Univerzitetu Notr Dam u Indijani.

Studije pokazuju da deca koja ne provode dovoqno vremena u igri imaju vi{e {ansi da }e razviti hiperaktivnost i druge zdravstvene poreme}aje, ka`u psiholozi. Ovi zakqu~ci se suprotstavqaju modernoj psihologiji koja zahteva da se deci omogu}i „kontrolisano plakawe“ te izolovawe nevaqale dece u „nevaqali ugao“ ili sobu.

Profesorica Narvaez ukazuje na podatke o sve mawoj mentalnoj stabilnosti dece u SADu i Velikoj Britaniji zabele`enoj u zadwih 50 godina.

- Me|u mladima vlada epidemija teskobe. Deca koja ne dobiju emocionalnu za{titu i brigu rano u detiwstvu sklonija su razvoju egocentri~nosti. Ona nemaju ni jednaku dubinu saose}awa kao deca odgajana u toplom okru`ewu - zakqu~ila je Navarez.

risnim i oboje u`ivajte u wegovoj seksi ulozi tate.

Jo{ par na~ina na koji mo`ete osloboditi svog dragog u ulozi tate su i neke m{ke stvari, kao {to su Lego kockice ili neke druge igra~ke koje treba da spaja i gradi. Momci tako|e vole tehnologiju, pa ga ohrabrite u kupovini kamere ili fotoaparata s kojim }e slikati va{eg malog an|ela. Podsetite tatu i da treba da u`iva i da bude prisutan u nekim va`nim trenutcima. Deca se svakodnevno mewaju. Postoje trenutci (kad prohoda, progovori i sl.) koji se vi{e ne}e ponoviti.

TRIKOVIMA DO ^ISTO]E

So i kafa gospodari kuhiwe vam je nezgoda priliD osta kom kuvawa? Pola vremena provedete u ~i{}ewu, a kad otvorite fri`ider i rernu, padne vam mrak na o~i. Neprijatni mirisi i tvrdokorna prqa{tina ubijaju svaku voqu za kulinarskim poduhvatom?

So je glavni izvor joda za qude i `ivotiwe i joni iz soli imaju kqu~nu ulogu u mnogim fiziolo{kim procesima, od odr`avawa krvnog pristiska do rada nervnog sistema.

Zato je uno{ewe kuhiwske soli neophodno za `ivot.

Osim {to je neophodna za qudski organizam, so je i odli~no sredstvo za ~i{}ewe.

Ako vam se razbije jaje na kuhiwskoj povr{ini ili na podu, pospite ga {oqicom soli i ostavite da stoji dva minuta. Uzmite kuhiwski ubrus i obri{ite.

I od same pomisli na rernu zaboli vas glava. Prqava mesta ili na limu pospite soqu, ukqu~ite na 180 stepeni i pri~ekajte nekoliko minuta da so posme|i. Ugasite rernu i dok je jo{ topla pa`qivo obri{ite vla`nim sun|erom.

Podarite posu|u novi sjaj.

Pome{ajte jednaku koli~inu soli i bra{na te dodajte tek toliko sir}eta da dobijete pastu. Pastom izribajte unutra{wi i spoqa{wi deo posu|a, a potom isperite toplom vodom. Ako ste qubiteq jaja na oko, da biste sprije~ili razlivawe `umanca, u tigaw prvo stavite malo soli, pa tek tada razbijte jaja.

Fri`ider je pokupio neprijatan miris kog se nikako ne mo`ete re{iti? Poku{ajte kafom. Stavite u posudicu malo mlevene kafe i ostavite neka stoji. Pokupi}e sve mirise. Ruke vam miri{u na beli luk ili luk? Istrqajte ruke talogom od crne kave, uz dodatak koje kapi limuna, i problem je re{en!

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

petak15.oktobar2010.

Posledwi pozdrav kumu

Opra{tamo se od dobrog ~oveka i prijateqa

27

Posle duge i te{ke bolesti preminula je na{a koleginica

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom i voqenom

Zdenka Ili} ro|. 1966. god. iz Sota

Zoranu Cvetkovi}u obele`i}emo u subotu, 16. 10. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: majka Stana, o~uh Ivica, sin Milo{ i sestra Milijana sa porodicom.

Petru Miji}u

Dragana Popova

od kumova Mi{e i Jasmine.

Ostaje u se}awu i srcima: Olgice, Qiqe Pavlovi}, Nade i Qiqe Tresiglavi}.

12853

12843

12833

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

Posledwi pozdrav na{oj dragoj majci, baki i prabaki

Draganu Popovu Lali Buba i Zoran Radivojevi}.

Mariji Papuga

na{em

59167/P

Sa bolom u du{i rastajemo se od voqenog brata, {uraka i ujaka

Bogdanki Bo{kovi}

Krstana Jawi}a 1949 - 2010.

Sahrana je 16. 10. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

U na{im srcima osta}e{ zauvek.

Brat Du{ko sa porodicom.

O`alo{}eni weni najmiliji.

12837

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav upu}uju joj ~lanovi kolektiva Instituta za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine.

12834

12810

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 13. 10. 2010. godine iznenada preminuo u 61. godini na{ voqeni brat, dever i stric

12832

Posledwi pozdrav

Tvoja sestra Cvita, zet Rajko i sestri~ina Sne`ana.

Nikoli ]iritovi}u

IZDAJEM name{tenu garsoweru u centru, odmah useqivu, Ul. Vuka Karaxi}a br. 5. Telefon: 063/898-6397 i 021/823-217. 12431 IZDAJEM name{tenu garsoweru 25m2 preko puta futo{ke pijace, dvokrevetna, ve{ ma{ina, telefon, terasa, 150E mese~no + depozit. Telefon: 062/17-46-004.

12450 IZDAJEM jednosoban stan u ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 064/169-0948.

12599 IZDAJEM kompletno name{ten trosoban stan na Detelinari. Telefon 064/1481-334.

12609

LEP dvosoban stan, 56m2 na Limanu 2 u blizini {kole, vrti}a, limanskog parka, gradskog prevoza, cena: dogovor, vlasnik. Telefon 063/521234.

12468 VRWA^KA BAWA, Sun~ani breg, prodajem, jednoiposobne stanove, 40m2 prvi sprat, 32.000 i 51m2 potkrovqe 31.000, novo, hitno, vlasnik.

Telefon 063/369-190.

12760

VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330 12424 KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna, ne bu|a, dugogodi{we iskustvo, ra~un, garancija. Telefon 6321-332, 065/54368-96.

12674 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

12545

Osta}e u trajnom se}awu Kolektiva Vodoremont Sirig.

Porodica Baji.

12839

3

Krstan Jawi}

Svetozaru Kova~evu Dudi Svetozaru Kova~evu Tozi

Sahrana je danas, 15. 10. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Mladenovu.

O`alo{}eni: bra}a Stanko, Du{an, Trivun, snaja An|a, sinovci Branko i Marko, sinovke Dragica, Jela i Stana sa porodicama.

12831

12811

Nenadovom tati

Posledwi pozdrav od kolega i koleginica iz biv{e Nis-Naftagas Informatike.

Posledwi pozdrav dragom sestri}u, bratu, deveru i stricu

12836

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

11832

Ivanu Dickovu

Draganu Popovu

Draganu Popovu od porodice Marlog.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje iznosene koke nosiqe i sviwske polutke. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521559.

12530

U subotu, 16. 10. 2010. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu godi{wi pomen daje porodica

posledwi pozdrav od porodice Ban|ur.

od porodice Oravec.

12830

12828

12840

GODI[WI POMEN

Vaterpolo klub "Vojvodina" s tugom se opra{ta od prijateqa sporta i vi{egodi{weg predsednika na{eg kluba

Radovanu Zecu ro|. 1955.

PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, ul. Mokraw~eva, 46m2 + soba sa posebnim ulazom, dve nus prostorije, ba{ta, blizu @elezni~ke. Telefon 064/3394-548.

11211

HITNO prodajem lokal 50m2 u Mi~urinovoj ulici, ispuwava uslove za apoteku, izlog do ulice, cena 41.000e. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

12506

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva. Telefoni: 6618- 846, 063/84-85-495.

12112 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3500din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 066/940-2003, 062/967-3886.

12526 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 062/966-23-74, 066/9346-458, 062/967-38-99.

12527

Dani prolaze, ali ni jedan bez se}awa na tebe.

Postoji qubav koju smrt ne gasi, postoji tuga koju vreme ne le~i.

Nedostaje{ nam puno.

Srbislava [argina Posledwi pozdrav od wegovih vaterpolista.

12842

Radovan Zec

Tvoje }erke Marijana i Jasmina, unuci An|ela i Rodoqub, zet Zoran i tvoja supruga Qubica Zec.

Tu`na i bolna je tvoja tetka Nevenka, za tobom moj dragi Radovane.

12824

12825

28

^ITUQE z POMENI

petak15.oktobar2010.

POMEN

15. 9. 1993 - 15. 9. 2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

^ETRDESETODNEVNI POMEN Prolazi vreme a mi jo{ uvek ne mo`emo da shvatimo za{to i kako te nema...

Srbislav [argin

Sofija Panin~i} 1946 - 2010.

Borivoj Rokvi} Boban Duge su i tu`ne godine koje prolaze bez tebe. Mamino i tatino srce je neute{no.

Sahrana je u subotu, 16. 10. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Mirko, }erka Maja, porodice Jela~a i sestre sa porodicama.

12804

Posledwi pozdrav dragoj

Branislavu Jovanovi}u Banetu

Svetlana Jazi} ro|. Pare`anin 1958 - 2010.

Dragom ~oveku i prijatequ posledwi pozdrav.

Voja i Dada.

Obave{tavamo prijateqe i po{tovaoce na{e drage Svece da }emo u subotu, 16. oktobra 2010. godine, u 13 ~asova, odr`ati ~etrdesetodnevni pomen na Gradskom grobqu u Novom Sadu, Kolumbarijum 4/35.

Dragan Raca sa porodicom.

12772

12763

Posledwi pozdrav majci i baki

Tvoji: tata Laza, mama Qiqa i brat Dule sa porodicom.

Porodice: Pare`anin i Jazi}.

12812 12750

Sa du`nim po{tovawem posledwi put se opra{tamo od na{eg dragog brata, strica i devera

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

Bogdanki Bo{kovi}

Sofiji Panin~i}

Hvala za neizmernu qubav i dobrotu. od: Marije, Tawe i Milice.

Tvoja }erka Biqana, zet Koqa i unuk Uro{.

12777

12813

POMEN

^edomiru Tapavi~kom

Dragana Popova Lale

Draganu Popovu

od Brankovih i Kati~inih kolega sa posla.

Zauvek wegovi: Baba, Gusar i Mile Prase.

12754

12748

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 13. 10. 2010. godine napustio na{ dragi suprug i otac

Dragan Ivani} 2003 - 2010.

Wegov brat Marko sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Bogdanka Bo{kovi} Sahrana je danas, 15. 10. 2010. godine, u 15.00 ~asova, na Veterni~kom grobqu, a opelo u 14.30 ~asova, u crkvi u Veterniku.

Dragi na{ Dragane, kada si oti{ao svojim an|elima samo si svoju zvezdu hteo pozlatiti a nama si zauvek ostavio prazninu i bol u srcu.

O`alo{}ena }erka Biqana sa porodicom.

12776

12704

Parastos }emo obele`iti u subotu, 16. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Posledwi pozdrav

Mama Ka}a, tata Milan i brat Dejan sa porodicom.

12740

Privremeno se rastajemo od na{eg roditeqa

Ivanu Dickovu

Tu`na srca javqamo rodbini, prijateqima i kom{ijama da je posle te`e bolesti preminuo na{

S po{tovawem se opra{tamo od ~ika ^ede.

Dragoslav Popov Sahrana je danas, 15. 10. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Turiji.

Petar Miji}

Najdra`i na{, hvala ti za sve.

27. 7. 1928 - 14. 10. 2010. prijatequ i dobrom ~oveku.

Samo tvoji: Marko, Katarina i Nana.

Porodica Mati}.

12756

Ispra}aj je na Gradskom grobqu, danas, 15. 10. 2010. godine, u 11.45 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Nada, sin \or|e, snaha Sofija i unuci Milica, Uro{ i Aleksandar.

^edomir Tapavi~ki Brankovi drugovi: Zoran, Sa{a, Dejan, Igor i Nenad.

12735

12736

Posledwi pozdrav kumu

Dok trajemo mi traja}e i se}awe na tebe na{ kume

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

Pro{lo je tu`nih godinu dana od kako nije sa nama na{ dragi

12743

3 Posledwi pozdrav

Hrubik Karla Isprati}emo ga na ve~ni put danas, 15. 10. 2010. godine, u 16.15 ~asova, sa Gradskog grobqa.

Krstanu Jawi}u 1949 - 2010.

Ivane Wegovi najmiliji.

Tvoji kumovi: Iga, Verica, Sa{a i Bane Jakovqevi} sa porodicama.

12733

Dragoslavu Popovu Lali od porodice Lutki}.

12739

12757

Dragoslavu Popovu

Dragoslav Markovi} Mnogo nam nedostaje{!

od wegovih: babe, Slavice, Nemawe, Bojana, Milice, Marka i Stefana.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

12758

12808

od wegovih kom{ija iz Bulevara oslobo|ewa br. 65, Novi Sad.

Tvoji najmiliji.

12737

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Svetozaru Kova~evu Dudi

petak15.oktobar2010.

Pro{la je godina od smrti na{eg voqenog i po{tovanog oca, dede i tasta

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj najdra`oj supruzi, majci, sestri, baki i ta{ti

dr sci. Milivoja A}imovi}a

Stojani Petkovi} iz [ajka{a

[kolske drugarice i drugovi.

Pomen }emo odr`ati u subotu, 16. 10. 2010. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 11 ~asova.

Wegovi najmiliji.

Opra{tamo se od na{e drage majke, bake i prabake

Posledwi pozdrav prijatequ i kolegi

dragom

ro|. Seni} preminula u 80. godini.

Sahrana je danas, 15. 10. 2010. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}ena porodica.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

O`alo{}eni: }erka Judita, unuke Valerija i Ildiko, zetovi Mile i Vili, praunu~ad Dejan, Tawa, Maja, Timea i Erika.

Ve~na ti slava.

12778

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

SE]AWE

15. 10. 2007 - 15. 10. 2010.

Stevan Martinovi} Navr{ava se dvanaest godina bez Tebe, ali tvoj lik i dobrota su uvek sa nama.

Tvoji najmiliji.

Posledwi prijatequ

pozdrav

12701

12633

dragom

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i dedi.

Vogrinc Ester

Ivanka Jovanovi}

POMEN

Tvoji najmiliji.

12621

12761

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a draga i voqena

obele`i}emo 15. oktobra 2010. godine, u 11 ~asova, u prisustvu rodbine i prijateqa.

29

^edomir Tapavi~ki

^edomiru Tapavi~kom

1938 - 2010.

Miroslavu Vukajlovu

O`alo{}eni: supruga Katica, deca Jovanka i Branko, snaja Aleksandra, zet Neboj{a i unu~ad Milo{ i Tamara.

Iskreno i duboko sau~estvujemo u bolu porodice i prijateqa.

Porodica ^onki}.

Milan Vrawe{ sa porodicom.

Ve~na ti slava.

12711

12705

12710

Posledwi pozdrav voqenoj majci, baki i prabaki

12667

POMEN Neizmerna bol i praznina je ostala u na{im srcima.

Puni qubavi i vere da }emo ponovo biti zajedno, dajemo {estomese~ni pomen na{em voqenom suprugu i ocu.

Vogrinc Ester Ivanki

@ivka Bojanovi}

od kom{ija iz Kara|or|eve ulice u Sremskoj Kamenici.

Porodice: Andri}, \or|evi} i Kodalovi}.

Osta}e{ nam ve~no u lepoj uspomeni.

S qubavqu i po{tovawem ~uva}e te u se}awu tvoja porodica.

Tvoji najmiliji: }erka Ru`a, unuka Vesna i unuk Vlada sa porodicama.

12782

12713

12779

Dragica Simin ro|. Gavrilov Maj~ice na{a mila, stra{ne su ove ~etiri godine bez tebe, a vreme ne donosi olak{awe. U dubokom bolu ostajemo i volimo te zauvek.

Kar}a{ Antun 9. 3. 1945 - 22. 4. 2010.

Pomen }emo odr`ati u subotu, 16. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav na{em Dudi.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ brat i ujak Tvoji: k}i Zoranka i suprug Borivoj.

O`alo{}ena porodica.

12765

12764

Svetozar - Toza Kova~ev

TU@NO SE]AWE

Svetozar - Toza Kova~ev

preminuo 12. oktobra Sahrana je na Gradskom grobqu, u subotu, 16. 10. 2010. godine, u 11.15 sati.

O`alo{}eni: sestra Qiqana sa porodicom.

Lale, Du{ka, Aca i Jelena.

12714

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo na{em dragom

Danas, 15. oktobra 2010. godine navr{ava se pet godina od kako su nastradali u stravi~nom po`aru u motelu kod Despotovca na{i najmiliji

12715

Danas je {est meseci, tuge i bola, kako nas je zauvek napustio na{ voqeni

docent dr Vladan Desnica 1972 - 2005.

Rajku Ivo{evi}u

Si~ Jo`ef Jo`ika

~etrdesetodnevni pomen odr`ati u subotu, 16. oktobra 2010. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu u Veterniku.

Spokojno spavaj, a mi }emo te uvek voleti i ~uvati od zaborava.

Tuguju: supruga Slavica i ostala mnogobrojna rodbina.

Tvoji najmiliji: supruga, }erka, sin, unuka Isidora, unuci Reqa i Aleksa, zet, snaja i ta{ta.

12718

12726

dipl. in`. Sofija Desnica 1978 - 2005.

Ne postoji vreme koje mo`e da ubla`i bol, tugu i prazninu, sa ponosom ~uvam uspomenu na divnog sina i snahu.

Vladanov tata \uro.

12622

08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.21 10.35 10.40 11.30 12.00 12.10 13.35 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.40 01.15

TV PROGRAM

petak15.oktobar2010.

Izlog strasti Trolovi Bajko kviz Vesti Vizuelni impulsi Metla, dok. film Plej gejms [tikla papu~a Kuhiwica Vesti Iz na{eg sokaka Dokolica Vesti TV bajt Trolovi Vesti Most u Bruklinu Igra Jermolovi TV Dnevnik Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Iz studija "M", muzi~ki program Folder kultura Vojvo|anski dnevnik 5kazawe Heroj ulice, TV drama Koncert @eqka Samaryi}a velikogospojinski dani

Bez cenzure (Panonija, 20.30) 08.00 08.30 09.00 09.20 10.00 11.00 12.00 12.30 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.15

U susret suncu Vesti U ogledalu Tin in Qubav na prodaju Lice s naslovnice Zdravqe je lek Tin in Bila jednom jedna nedeqa Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Art-boks Vojvo|anske vesti U ogledalu E TV Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Vrele gume Vojvo|anske vesti Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Filmski program Glas Amerike

Elena Zaharova

SERIJA

Jermolovi Uspe{ni biznismen Sergej Jermolov vra}a se u Moskvu da bi {to pre video `enu i sina.

Neo~ekivani susret sa ekstravagantnom lepom umetnicom Amalijom i wenom osmogodi{wom k}erkom Marusjom mewa wegov `ivot iz korena.

Uloge: Dmitrij [}erbina, Ana Miklo{, Elena Zaharova Re`iseri: Sergej Vinogradov, Vladimir Krasnopoqski, Valerij Uskov (RTV 1, 16.00)

07.10 07.35 08.00 08.50 10.00 10.30 10.55 11.20 12.15 12.30 12.40 13.15 14.15 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 19.50 20.00 21.30 22.30 00.00

Zvrk Program za decu Proro~anstvo, dok. film 5kazawe Svjetionik (hrv) Most u Bruklinu Igra Jermolovi Muzi~ki intermeco Vesti (ma|) Dok. film na rum. sa titl.na srpskom Asunta spina Dok. program Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slo) Emisija za selo ili za penzionere (slov) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Vitez Pal~i} (slov) Edukativni film za decu (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Film (slov) Bio je miran ~ovek, film TV Prodaja

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Hrana i vino Kvadrat varo{i Koncert Fan ingli{ Objektiv Put za Ejvonli [esto pitawe Objektiv Ubistva u Midsameru Objektiv Dok. program Fan ingli{ Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Drum Objektiv Hrana i vino Lenija Put za Ejvonli Objektiv Ubistva u Midsameru

08.00 ATP Masters [angaj 1/4 finale 16.00 Ful Tilt poker 17.00 Premijer liga Magazin 17.30 Moto GP Filip Ajland – Fri prektis 125cc 18.15 Moto GP Filip Ajland – Fri prektis Moto GP 19.15 EBEL: Medve{~ak – KAC 21.15 Moto GP Filip Ajland – Fri prektis Moto 2 22.00 NHL Pregled 22.30 Najava Premijer liga 23.00 Ful Tilt poker 00.00 ATP Masters [angaj 1/4 Finale

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 09.30 Ku}ica u cve}u, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 Farma, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 01.30 No}ni program 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Vetar u le|a, 10.00 Abs {ou, 11.00 Travel, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Da li znate, 14.00 Zoo hobi, 14.30 Putujte kao grof, 15.00 Srbija i svet, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 U me|uvremenu , 17.30 Slavni parovi, 18.00 Vetar u le|a, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Evropska zvezda, 00.30 Qubavna pri~a

06.05 08.00 09.02 10.09 10.36 11.03 12.00 12.15 12.35 12.50 13.37 14.36 14.59 15.54 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.09 21.08 22.10 23.13 00.15 00.30 01.01 02.38 03.36 04.03

06.40 07.10 07.25 08.20 09.30 10.00 11.00 11.30 12.30 13.00 15.00 15.55 16.45 17.15 17.45 18.00 18.25 18.55 19.40 20.10 21.00 22.00 00.00 01.30 01.50

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sre}ni qudi Razglednica Na skriveno te vodim mesto Kapri Dnevnik Sport plus U zdravom telu Porodica Soprano Trideset dva kvadrata, film Gastronomad TV lica... kao sav normalan svet Selo gori a baba se ~e{qa Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Visoki napon Da, mo`da, ne Porodica Soprano Dnevnik Sta`isti No}ni bioskop: Slava zove, film Da, mo`da, ne Na skriveno te vodim mesto Oko

Eksploziv Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Sve za qubav Do|i na ve~eru Galileo Cena sre}e Seks i grad Film: Tito i ja ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Galileo Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Sve za qubav Hiqadu i jedna no} Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Dopma}ine, o`eni se Film: Prqava igra Eksploziv Ekskluziv

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije

Keri-En Mos

07.23 07.29 07.40 07.54 08.22 08.45 09.00 09.13 09.46 10.12 10.37 11.24 11.55 12.31 13.04 14.00 14.23 14.38 14.51 15.17 15.32 16.00 16.35 17.05 17.55

23.59 00.33 01.12 01.36

Gledaoci `eqni romanti~nih zgoda iz stvarnog `ivota }e na Prvoj srpskoj televiziji upoznati srpske seqake: vredne, radne, {armantne, imu}ne, kojima fali samo jedno da bi bili sre}ni.

Srodna du{a! Wu }e poku{ati da na|u u ovom {ou u kojem }e se predstaviti deset kandidata u potrazi za qubavqu.

Voditeqka: Tijana ]urovi} (Prva, 22.00) 02.10 Fajront republika 03.25 Zlo~in iz pro{losti 04.15 Tri Hil

07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 11.25 Top {op 12.00 Film: Lantana 14.10 Najja~i ostaju 15.05 Nacionalna geografija i BiBi-Si: @ivot 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija i BiBi-Si: @ivot 17.45 Zloglasni atentati 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Najja~i ostaju 21.00 Film: Pobedni~ki tim 23.00 Vesti B92 23.35 Film: Isto~no od raja 00.45 Zloglasni atentati, dok. prog.

01.15 Ukqu~ewe u B92 Info

08.00 08.20 08.45 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20

Iza neba Nodi u zemqi igra~aka Mala princeza Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Fantomacan Iks Dork hanters Zdravo, Kiti Kalamiti Yejn Kilari Mra~no proro~anstvo Yem Presovawe

Sne`ni kola~

Nekada{wi zatvorski osu|enik Aleks odlazi u Vinipeg u posetu starom prijatequ. U me|uvremenu upoznaje simpati~nu Vivijan sa kojom nastavqa put. Nadomak Vinipega doga|a se te{ka saobra}ajna nesre}a u kojoj gine Aleksova saputnica.

Uloge: Sigurni Viver, Alan Rikman, Emili Hemp{ir, Keri-En Mos Re`ija: Mark Ivans (RTS 2, 21.55)

20.00 20.30 21.00 21.55

Doma}ine, o`eni se

DNEVNIK

c m y

30

[umska {kola Brodi} Elijas Ruske bajke Putovawe sa Terijem ^uvari osmeha Ars praktika Mo`e i druga~ije Razglednice Kontekst Metropolis Ima li `ivota u Srbiji Put humanizma Nacionalna koncertna scena Parni vaqak Trezor ^uvari osmeha Ars praktika Mo`e i druga~ije Razglednice Tuma~ewe kwi`evnog dela Tehnologija danas Ovo je Srbija Da ti ka`em, Kamenko Kao mehur od sapunice Ko{arka: PS: Tami{ Petrohemija - Borac, prenos Siti folk Mikser Kapri Festival festivala: Sne`ni kola~, film Lov i ribolov Big bend RTS i Biqa Krsti} Tehnologija danas Trezor

08.30 Red i zakon - Odeqewe za specijalne `rtve 09.45 Top {op 10.00 Mini serija 11.20 Top {op 11.35 Zdravqe i Vi 12.00 Vesti u 12 12.15 Mini serija 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti 14.30 Milica² 15.00 Dok. program 16.00 Mental 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Denis napast 20.00 Milica² 20.30 24 21.30 Film: Lu Rid - Berlin 23.30 Red i zakon - Odeqewe za specijalne `rtve 00.30 Milica² 01.00 Film: Elektr~ni snovi

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 ETV, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

05.30 06.30 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 20.45 21.00 23.00 00.00

Valentina Farma Dobro jutro Farma Siti kids Pali an|eo Farma Petkom u dva More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Lola Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Loto Grand {ou Mjau {ou Farma

Andrija Milo{evi}

Mjau {ou

Gosti ovonedeqne emisije su: Dara Bubamara, Milan Kalini}, Andrija Milo{evi} i Milan Vasi} Voditeq: Dragan Marinkovi} Maca (Pink, 23.00)

Konstantin Lavronenko

Tera Nova Godina je 2013, a zahvaquju}i ukidawu smrtne kazne, zatvori su prepuni {irom sveta i stvaraju problem za vlast. Wihovo re{ewe? Po{aqite ih na rad u Tera Novi, udaqenom podru~ju Arktika.

Uloge: Konstantin Lavronenko, Andrej Feskov, Pavel Zbor{ikov, Tomi Lister (Hepi, 16,00) 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.00 20.00 20.55 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.30 02.30 04.30

Tele{op Vesti Raven Jelena Tele{op Film: Tera Nova Telemaster Ne mo`e da {kodi Dangube Uspon velikih sila Jelena Vesti Pqa~ka Tre}eg rajha Evropska zvezda Raven Riko{et Pqa~ka Tre}eg rajha Evropska zvezda Film Jelena

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak15.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

31

FRAGMENTI GODINA BUKE I SAMO]E

Pi{e: Vidosav Stevanovi}

Liza Mekalister

Zvezda akcije Yoi je jedan od najve}ih holivudskih zvezda akcionih filmova i nepora`eni svetski prvak borila~kih ve{tina ful kontakta. Wegov kum i mafija{ Drago{ pozove ga da bude sudija na svetskom takmi~ewu lepote, Yoi se zaqubi {to ga vodi u borbu do smrti...

Uloge: Toni Sijena, Vini Yons, Liza Mekalister, Pet Morita, Natalija Man Re`ija: Luk Kampo (Nova TV, 23.25) 07.30 07.50 08.10 08.50 10.50 12.40 13.30 14.20 16.00 17.00 17.25 18.20 19.15 20.05 21.45 23.25 01.05 02.50

Mini kviz Bumba Fifi Dona Barbara U ime qubavi IN magazin Provereno Dona Barbara U ime qubavi Vesti Nove TV U ime qubavi IN magazin Dnevnik Nove TV Supertalent, {ou Glup i glupqi 2, film Akciona zvezda, film Policijska pri~a 2, film @ivot, film

08.00 U potrazi za [erlokom Holmsom 09.00 Apsolutna nula 10.00 U potrazi za Betovenom 11.00 Xingis Kan 12.00 Biblijske zagonetke 13.00 Rat ptica 14.00 Atina: Istina o demokratiji 15.00 Gerouov zakon 16.00 Dnevnik skulptura 17.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 18.00 Hitlerov omiqeni plemi} 19.00 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke 20.00 Tajm tim godina 21.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 22.00 Prislijevi o Elvisu 23.30 Velike britanske vojskovo|e 00.00 Dnevnik skulptura 01.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

09.15 10.30 12.05 13.30 14.55 16.25 17.55 19.35 20.05 20.40 22.15 23.15 00.10 01.35 03.30

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Auto-stoper Povratak na ~arobnu planetu Gaja Tajna porodi~nog blaga Dame u lavandi Neplanirano ven~awe Igra proroka Lekcija iz qubavi Qubav prema velikom crnom Vrisak

Pratwa Tr~i, debeqko, tr~i Septembarsko izdawe Autoput 30 Putnici Posledwa prilika za Harvija Dobro do{li kod [tija Filmovi i zvezde Obdaren - Bliski istok je komplikovan @ene u nevoqi Prava krv – Ogrebotine Prava krv – Zatresi i pucketaj prstima Idi brzo Osmi putnik Sedam `ivota

07.00Dobro jutro, Hrvatska 09.07 ^arolija 10.20 Overlend 4, dok. serija 11.05 Kod Ane 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.32 More qubavi 13.20 Hitna slu`ba 14.20 Drugo mi{qewe 15.05 Luda ku}a 15.40 Kad ~uje{ trubu 16.15 Hrvatska u`ivo 17.34 Proces 17.59 Iza ekrana 18.28 Kod Ane 18.40 Odmori se, zaslu`io si 19.30 Dnevnik 20.15 Bornov identitet, film 22.10 Dnevnik 3 23.00 Peti dan, tok {ou 23.55 Filmski maraton: Sajlent Hil, film 01.55 Filmski maraton: Ti i ja i svi koje znamo, film 03.25 Galaktika 04.05 Pravi igra~i 04.45 Proces 05.10 Peti dan, talk {ou

Rada Mi~el

06.00Misteriozni putevi 07.00 Tele{oping 08.00 Bez traga 09.00 Dijagnoza ubistvo 10.00 Monk 11.00 Ku}a 12.00 Zakon i red 14.00 Bez traga 15.00 Monk 16.00 Ku}a 17.00 Zakon i red 19.00 Bez traga 20.00 Zakon i red 21.00 CSI: Wujork 23.00 Zakon i red 01.00 Meri Higins Klark: Jesmo li se sreli pre 03.00 Dijagnoza ubistvo 04.00 Meri Higins Klark: On vidi kad spava{

06.55 08.55 10.10 11.15 11.35 13.05 14.50 15.40 17.20 18.30 18.55 19.10 20.00 21.30 22.35 23.15 23.55 00.05 01.10 03.00

RTL ritam zona - Urban Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv 1001 no} Heroji iz strasti An|eo i vrag Klon Bibin svet Vesti Ekskluziv Ve~era za 5 1001 no} Slu~ajni turista, putopisni {ou Instruktor Totalno ludi, film Vesti Totalno ludi, film Zastra{iva~, film Astro {ou

Sajlent Hil

Totalno ludi

Izmu~ena i o~ajna zbog velikog problema svoje sedmogodi{we k}erke [eron - mese~arewa i no}nih mora, Rouz da Silva odlu~i da je odvede u jedino mesto koje ona spomiwe u buncawima, gradi} Sajlent Hil. Posle duge vo`we sti`u ali do`ivqavaju te{ku neser}u...

Uloge: Rada Mi~el, [on Bin, Lori Holden, Debora Kara Unger, Kim Koats, Tawa Alen, Yodel Ferland Re`ija: Kristof Gans (HRT 1, 23.55)

^arli se sa sestrom seli u kalifornijski gradi} u kom je ples zabrawen, a stanovnici ne ba{ pametni. Wegova sestra Lori se zaqubquje se u domara koji je nekada, dok jo{ nije bio zabrawen, bio instruktor plesa...

Uloge: Majk Dej, Dominik Svejn, Kris Katan, Trevor Hejns, Yejms Hong Re`ija: Nil Brenan (RTL, 23.15)

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.30

21.30 23.10 00.55

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program.

Mega Mindi Beverli Hils Evromagazin Bo`o Milanovi} - tragovi jedne vizije, dok. film Pola ure kulture Nau~ne vesti Galaktika [kolski program Samo za qubav, film Veronika Mars Moja `ena i deca Briqantin @upanijska panorama Overlend 4, dok. serija Hit dana Filmovi na{ih suseda: Nata{a, film Zlatna igla, prenos Nemi svedok Pravi igra~i

08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.45

Intermeco 1 Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Intermeco 2 No} ciklona Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Studio [andon Intermeco 3 Pejxer Majstori horora Neverna `ena Otac, sin i qubavnica Autostoper

12.05 12.35 13.35 14.15 15.00 16.45 17.25 17.50 18.30 19.00 19.45 20.00

06.50 08.20 10.20 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.50 02.10

Muqatori U odbranu `ivota svog Mamford Evelin Blizanci Boufinger Bitange iz tr`nog centra Skok u prazno Voqena Lovac na stare koke Ne`ni dodir

Dominik Svejna

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se pravi?

Kako to rade?

Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Peta brzina Prqavi poslovi Najte`i poslovi na svetu Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

Kako to rade?

Prototipi Razotkrivawe mitova U potrazi za zabavom Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Prototipi

08.35 08.45 09.45 11.00 13.00 16.45 17.30 19.10 20.15 21.15 21.30 23.30 00.30

Svi sportovi Fudbal Fudbal Tenis Tenis Fudbal Fudbal Kuglawe Najja~i ~ovek Svi sportovi Rvawe Fudbal Tenis

Grupni medeni mesec vo|e, naroda i akademika est me poga|a poput pesnice. Ja sam me|u ve} na prvom sastanku: disidenti se u svemu sla`u osumwi~enim piscima onog govneta od hus predstavnicom partije. Oni sre}ni, pona{aju moreske „Vojko i Savle“. Gutam re~i, ustase kao mladi supru`nici na medenom mesecu. Prijem na pola re~enice, polazim nekud, vra}am se, seme}ujem wihov narasli patriotizam koji iskazuju dam za sto i opet ustajem, zapo~iwem pisma javnosvakom prilikom. „Na{ narod je zaslu`io boqe i sti, novinama, kolegama, politi~arima – i bacam vi{e“. „Ovaj narod vi{e ne}e trpeti bilo {ta“. nedovr{ena. Posledica glasine je ne samo poliKao da su pro{le no}i spavali s narodom, {aputati~ka ve} i moralna diskvalifikacija, oduzimawe li mu na uvo i upravo se qubavni~ki rastali, vreprava na odbranu i osuda unapred. Da sam se prikqu~io Slobodanu, to mi se ne bi desilo. Ali kako nisam, ne mogu ga ni javno kritikovati, niko ne}e verovati obla}enom ~oveku.

Ako se branim i pori~em, bi}u jo{ sumwiviji. Ako }utim, eto dokaza da ne{to nije u redu sa mnom. Da ima {ta da ka`e, rekao bi, brbqa}e se. *** Bule, legendarni cicija, do{ao je da me izvede na ru~ak. Ka`em: „Ne bih i{ao u Pres-centar. Tamo ne mo`emo biti sami, neko }e nam stalno prilaziti“. Bule se kiko}e: „Danas }emo biti sami, ne boj se“. U pravu je, taj psiholog na sitno koji gre{i u svemu krupnom: niko ne prilazi na{em stolu, niti nas pozdravqa, sedimo usred pune sale kao na ostrvu. Kako ~ar{inlije saznaju svaku Autor i urednik “Dnevnika samo}e” Petar Arbutina na promociji bquvotinu? Prosto: sami ih smi{qaju, {ire i, li od poqubaca. Oni na vlasti i oni koji tvrde da {to mo`e samo da ~udi neupu}ene, veruju u ono su protiv vlasti isto govore. {to su izmislili iz duga vremena, pakosti ili da *** se nekom dodvore. Bule me ispituje, navodno prijaTa~ka ujediwewa tvrdokornih komunista i witeqski (kako bi tek da smo neprijateqi?), sevajuhovih biv{ih kriti~ara je nacionalizam. Primi}i pacovskim o~icama. „Svi misle da si ti napitivni, bahati, samozadovoqni, infantilni i {tetsao humoresku“. Ka`em: „A za{to me niko ne optuni, koji tra`i osvetu i priziva krv. Razlike su za`i u novinama, ~ak ni u ~etiri oka?“ Bule se |aboravqene i sve {to su do ju~e govorili – jedni da volski ceri: „Nemaju dokaje nacija prevazi|ena istoza. Ako te javno optu`e, rijska kategorija, drugi da mo`e{ ih tu`iti“. „Ako je slobodno tr`i{te oru|e Omiqenim beogradskim nemaju dokaza, kako znaju da surove eksploatacije ~ove„disidentima”, akademicima sam ja?“ Bule se vrpoqi od ka po ~oveku ? pa sad insisre}e. „[ta }e im dokazi? Qubi Tadi}u i Matiji Be}kovi}u, stiraju na sli~nostima. Ne Bitno je da se svi sla`u memoraju se previ{e truditi, svako se mora obra}ati s |u sobom i da se sla`u s sli~nosti me|u wima su vepo{tovawem dok zami{qeno vlastima. No, reci mi, kao like. Omek{ali totalitaprijatequ i posledwem ko- i va`no {etaju Knez Mihailovom. rizam jugoslovenskog komuTako nala`e ~ar{ijski red legi koji ti je ostao veran, nizma lako prihvata tvrdi da li si bar u~estvovao? Da totalitarizam nacionaliti nije `ao {to si osu|en“. sta: ideolo{ka matrica je Ka`em: „Da sam u~estvovao, bilo bi bar dobro naista, a prazne re~i se mogu mewati. Niko u Beograpisano“. Bule }e smesta: „Pretpostavqa se da si du vi{e ne}e i ne sme biti protiv. Protivnici tog namerno kvario stil da se prikrije{“. Bule pla}a, jedinstva su svi drugi narodi u mnogonacionalnoj vaqda je dobio dovoqno zabave da prevari svoj tvrJugoslaviji i Srbi koji ne}e ili ne mogu da pre di~luk. Na{ sto ostaje prazan. Niko jo{ nije seo svega budu Srbi. na mesto koje sam oku`io. *** *** Milo{evi} je na{ Gorba~ov. Ali Perestrojka Promene u Izdava~kom savetu „Prosvete“. Dese ovde iskazuje kao zamena jednih qudi drugima: legat Gradskog komiteta, bezna~ajna novinarka, odlaze liberali a na wihova mesta zasedaju tvrdoizabrana je za predsednika i nagra|ena za vernost ruka{i. A glasnost se ~uje, zaista se ~uje, kao sve novom gazdi ili wegovoj supruzi. Nekad je predsedve}a nacionalisti~ka galama, a re`im, koji je donik tog saveta bio Ivo Andri}. Delegati Udru`eskora to zabrawivao, podsti~e i orkestrira. ^ini wa filozofa i Udru`ewa kwi`evnika omiqeni se, ako im je verovati na re~, da su pod komunistisu beogradski disidenti Quba Tadi} i Matija ma jedino nacionalisti }utali i skupqali dah u Be}kovi}, kojima se svako mora obra}ati s po{toplu}ima. I sad su, kao da je nevidqivi sudija opavawem dok zami{qeno i va`no {etaju Knez Milio iz ne~ujnog startnog pi{toqa, svi progovorihailovom, tako tra`i ~ar{ijski red. Ko se ne nali: najglasnije komunisti i oni koji su gawali nakloni borcima za slobodu i peripateti~arima cionaliste. Doju~era{wa te{ka optu`ba postala {to nehajno {etkaju oko podne (kad i {ta rade, je pohvala. Kad neko nekog ho}e da istaknu, ka`e se: osim {to se }ute}i bore protiv diktatura?), pro„On je veliki Srbin“. Velikosrbi ni~u svuda. Kao gla{en je saradnikom partije i policijskim doui Velikohrvati, Velikoalbanci, Velikoslovenci {nikom. O~ekujem sukobe izme|u wih i predsednii ostali Veliki Narodi koji zajedno jedva dose`u ce i razmi{qam kako da posredujem. U wihovu koveli~inu Wujorka, a zara|uju mawe od „Filipsa“. rist, razume se. Pa mi smo stari drugovi i kritiVelikosrbi su opasniji po druge jer ih je vi{e i ~ari svega postoje}eg, uvek smo se slagali da stvaimaju neku vrstu op{teg programa. I po nas Malori ne vaqaju i moraju se mewati. Ali iznena|ewe srbe tako|e.

V

Kwigu Vidosava Stevanovi}a „DNEVNIK SAMO]E / Izbor fragmenata 1988–1993” u izdawu “Slu`benog glasnika”, po 1.620 dinara mo`ete naru~iti putem telefona 011/ 36–444–52 ili i-mejla: prodaja@slglasnik.com ili www.slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak15.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Na Zapadu ni{ta novo, a na Istoku jo{ mawe. Petak je Venerin dan, va{ dan, koji ozna~ava po~etak vikenda. Ako ranije odete s posla, iskoristi}ete povoqne okolnosti za dru{tveni `ivot i kulturu, klubove, izlo`be, sve {to vam se pru`a kao mogu}nost. ^uvajte zdravqe.

[KORPION 24.10- 23.11.

Vesti iz inostranstva, ili vesti iz nesvesti, mogu biti i te kako povoqne i korisne, ako ih podrobno razmotrite. Iskoristite prilike u trenutku jer se propu{tene {anse ne vra}aju. Upoznajete nove likove, poslovno pro{irujete uticaj, dru`ite se. Nau~i}ete pone{to i od drugih.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

VAGA 23.9- 23.10.

Danas ste nemirni i mo`ete o~ekivati sve vrste iznena|ewa. Ono {to ste planirali ne mora se ostvariti, dok ne{to lep{e i interesantnije bude privuklo va{u pa`wu. Prija vam dru{tvo zadovoqnih osoba koje `ive `ivot punim plu}ima. Pridru`ite im se.

BIK 20.4-20.5.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

15. oktobar 2010.

STRELAC 24.11- 21.12.

Imate vazduha dovoqno da mo`ete disati punim plu}ima, ali se ne mo`ete osloboditi tutora, u izvesnom smislu.

Prijalo vam to ili ne, jo{ izvesno vreme }ete biti pod nadzorom ili u koaliciji.

U ku}i je atmosfera zrela za {tedwu i isticawe pravih vrednosti.

JARAC 22.12-20.1.

Buran i zanimqiv dan za vas. Iznenadne okolnosti mogu biti pozitivne ili negativne, sve u zavisnosti od toga kako ih posmatrate ili iskoristite. Preokrenite situaciju u svom pravcu, sad ili nikad. Nemojte biti nervozni, ni krutih ideja, ve} fleksibilni i spretni, optimisti~ki.

RIBE 20.2-20.3.

Povoqan upliv Meseca iz zemqanog znaka Jarca doprinosi va{oj stalo`enosti i ozbiqnosti. Delujete smireno, uprkos svemu i svima. Partner treperi od neizvesnosti i o~ekivawa vi{e vatrometa u me|usobnom odnosu. Sledite primer drage osobe, i provedite se.

Ni{ta vam ne da mira pa vas ima svuda i pravo je ~udo kako sve to posti`ete.

Vetar u le|ima ne posustaje. Dru{tva ste `eqni, i ono vas. Mo`ete se odva`iti na kra}e destinacije, a da to niko i ne primeti. U qubavi vlada avanturizam, u bilo kojem pravcu.

Dosadile su vam dosadne i rutinske stvari pa biste se mogli prikqu~iti zanimqivom dru{tvu. Prijateqe shvatite opu{teno i olako jer oni sami nisu spremni ni{ta vi{e da daju ili se obave`u u ovom periodu. Sve je prolazno i fascinantno samo po sebi, jer se de{ava.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Mo`ete ostvariti dobre odnose sa {irom rodbinom, kroz konstantnu saradwu. Mo`ete i zajedni~ki poslovati, i to uspe{no. Kra}a poslovna putovawa su korisna. Intelektualni rad i koncentracija vam omogu}avaju da pi{ete i stvarate kapitalne planove, projekte i dela.

Ne morate ba{ preterivati u svemu.

Imajte vi{e ose}aja za druge, pogotovo za dragu osobu, pogotovo petkom. Iskqu~ivost ponekad i nije dobra. Produ`eni vikend ili radni vikend? Birajte sami po svom naho|ewu. Mo`ete kako ho}ete. Sti`e vam neko s puta?

Visoko ste poleteli i ne}ete pasti.

Upravo taj vid idealizma vas i dr`i u `ivotu. Danas je lep dan, kada va{a kreativnost i impulsivnost, individualizam, dolaze do punog iizra`aja. Hladni dani vas no}u zatvaraju u topli dom, dok dawu ludujete i lutate, radite, sastan~ite.

Dolazi i vikend, koji ste toliko `eqno o~ekivali. Kona~no, vreme odmora, spavawa, muzike i opu{tenog izle`avawa. Ali, tek od sutra. Danas vam nema ni mira ni spokoja. Naprotiv, danas biste mogli i preterati u svemu, {to i nije toliko dobro kao {to izgleda na prvi pogled.

TRI^-TRA^

Polugola pred policiju PROGNOZA

VIC DANA

PROMENQIVO

Vojvodina Novi Sad

16

Subotica

15

Sombor

16

Kikinda

15

Vrbas

15

B. Palanka

16

Zrewanin

17

S. Mitrovica 15 Ruma

16

Pan~evo

16

Vr{ac

15

Srbija Beograd

16

Kragujevac

16

K. Mitrovica 15 Ni{

15

OBLA ~ NO

Evropa

NOVI SAD: Suvo uz promenqivu obla~nost sa sun~anim intervalima. Vetar slab severozapadni. Pritisak malo ispod normale. Temperatura od 8 do 16 stepeni.

VOJVODINA: Suvo uz delimi~no razvedravawe sa sun~anim periodima. Vetar slab severni i severozapadni. Pritisak malo ispod normale. Jutarwa temperatura 3, a maksimalna 17 stepeni.

SRBIJA: Suvo na severu Srbije uz delimi~no razvedravawe, a u ostalim predelima pre podne obla~no sa slabom ki{om, a po podne s du`im suvim periodima. Vetar slab severni i severozapadni. Pritisak malo ispod normale. Jutarwa temperatura 3, a maksimalna 17 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U subotu promenqivo obla~no s povremenom ki{om. U nedequ i ponedeqak malo toplije s du`im sun~anim periodima i samo kratkotrajnom ki{om izme|u ova dva dana i u ponedeqak uve~e. U utorak obla~no sa ki{om povremeno i malo sve`ije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane biometeorolo{ke prilike mogu imati uticaja na sr~ane bolesnike i astmati~are. Savetuje se adekvatno odevawe i fizi~ke aktivnosti u skladu sa dnevnim temperaturama. Meteoropatske reakcije u vidu glavoboqe i nervoze bi}e izra`ene u bla`oj formi.

Madrid

20

Rim

21

London

15

Cirih

11

Berlin

12

Be~

15

Var{ava

8

Kijev

10

Moskva

4

Oslo

10

St. Peterburg 3 Atina

25

Pariz

15

Minhen

14

Budimpe{ta

15

Stokholm

7

Na pijaci neki ~ovek prodaje veoma lepog psa. Nailazi drugi ~ovek i pita: - Za{to prodajete tako lepog psa?

- Zato {to stalno la`e.

- Pas la`e?

- Evo, uverite se i sami - ka`e prodavac i obrati se psu: - Je li, Ploki, kako ka`e ma~ka?

- Av, av, av!

- Eto, vidite da la`e!

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

15

16

17

18

19

20

21

petak

subota

nedeqa

ponedeqak

utorak

sreda

~etvrtak

pre podne najboqe

SUDOKU

po podne veoma dobro

prva ~etvrtina dobro

pun mesec

posledwa ~etvrtina podno{qivo

mlad mesec lo{e

www.ribolovacki-magazin.co.rs

V REMENSKA

Glumici Ketrin Higl i wenom suprugu Xo{u Keliju nervozni kom{ija pokvario je romanti~no ve~e u |akuziju. Toliko ih je vre|ao da su morali da zovu policiju.

Oni su u ponedeqak uve~e u`ivali u svom vrtu u |akuziju, kada je kom{ija po~eo da uzvikuje prostakluke i da ih vre|a preko ograde `ale}i se na buku. Telohraniteq para je zbog toga pozvao policiju. Policija je do{la u wihov losan|eleski dom i razgovarala s parom, koji je policajcima rekao kako nisu jedini koji s doti~nim imaju problema.

Policajci su utvrdili da nije po~iwen nikakav prekr{aj, ali sigurno im izlazak na teren nije pao tako te{ko po{to se na vratima pojavila slavna glumica samo u dowem rubqu.

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

156 (-18)

Slankamen

287 (-11)

Ja{a Tomi}

Apatin

230 (-20)

Zemun

344 (-3)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

352 (0)

Smederevo

500 (6)

Ba~. Palanka 228 (-13) Novi Sad

240 (-13)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

205 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

254 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

286 (-10)

NERA

Hetin

116 (34)

TISA

-22 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

S. Mitrovica 262 (-20) Beograd

Kusi}

293 (-5)

36 (0)

Re{ewe iz pro{log broja