Dnevnik 15.oktobar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PONEDEQAK 15. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23588 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VI SO KA CE NA TE RA GRA \A NE DA ME WA JU NA^IN GRE JA WA

Tre }i na po tro {a ~a di `e ru ke od ga sa? str. 5

PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA FI NAN SI JE ZO RAN RA DO MAN NA JA VIO RE BA LANS BU YE TA ZA 25. OK TO BAR

Za kon o fi nan si ra wu APV po ~et kom sle de }e go di ne

str. 3

Dr `a va vra }a dva od sto za stru ju

str. 5

Foto: R. Hayi}

SEP TEM BAR SKI RA ^UN ZA ELEK TRI^ NU ENER GI JU BI ]E NA KRA JU S PDV-om OD 18 PRO CE NA TA

NOVOSADSKI MARATON: Uli ca ma No vog Sa da ju ~e su tr ~a li u~e sni ci 20. no vo sad skog ma ra to na. U naj na por ni joj atlet skoj di sci pli ni, po pro hlad nom vre me nu i po vre me noj ki {i -

ci, ali na od li~ no ure |e noj sta zi, u~e stvo va lo je 417 ma ra ton ki i ma ra to na ca. Oni su se nad me ta li u glav noj tr ci na 42.195 ma ta ra, kao i na de o ni ca ma od 30 km, fr taq ma ra to nu na 10,5 km i

NASLOVI

Politika 2 Da~i}: Srbija je svojim `rtvama gradila novu Evropu 3 Varadi: Teritorijalni integritet pripada dr`avi

Novi Sad 9 Po kompletnu analizu u privatnu laboratoriju

Vojvodina

Ekonomija 4 @ene i mu{karci razli~ito da idu u penziju 4 Prodato 220 vozila na sajmu u Novom Sadu

Dru{tvo

Fe liks sko ~io s ivi ce sve mi ra

u {ta fet noj tr ci. U glav noj ma ra ton skoj tr ci po be dio je En glez Yef Ka nin gem, ko ji je tr ~ao pod za sta vom Luk sem bur ga, u vre me nu od 2 sa ta, 38 mi nu ta i 49 se kun di. str. 15

NA KON MI STE RI O ZNE SMR TI PEN ZI O NER KE U BA ^U

Uhap {e ni osum wi ~en sa mo za kra |u PO RO DI^ NO NA SI QE ZA VR [I LO UBI STVOM

11 Najte`a bundeva 148 kilograma

Reporta`e

6 Srpski jezik nije 12 Evropa suzama ne veruje, prepreka za dr`avqanstvo a ni dame op{tinarima

Dvo je si ro ~a di po sle tra ge di je str. 13

SPORT

str. 14 – 18

Austrijski padobranac Feliks Baumgartner (43) sino} je uspe{no izveo istorijski skok s visine od 39.060 metara i postao prvi ~ovek koji je u slobodnom padu leteo brè od zvuka. Balon napuwen helijumom krenuo je iz Rozvela u ameri~koj saveznoj dràvi Novi Meksiko u 17.31, a u 19.43 u kontrolnom centru odlu~eno je da Baumgartner moè da sko~i. Baumgartner je skok, za koji se pripremao pet godina, po~eo u 20.08 sati po na{em vremenu. Posle 4 minuta i 19 sekundi slobodnog pada, tokom kojeg je probio zvu~ni zid, Baumgartneru se otvorio padobran s kojim se nekoliko minuta kasnije mirno prizemqio i u{ao u istoriju.

Toplije i obla~no Najvi{a temperatura 24 °S n NOLE OSVOJIO [ANGAJ

n ORLOVI SE PRESELILI U MAKEDONIJU

POLiTikA

ponedeqak15.oktobar2012.

SRP SKI PRE MI JER JU ^E U DRA GIN CU KOD LO ZNI CE

Jok si mo vi} (SNS): Pro {lost ne mo è mo da me wa mo ^la ni ca Pred sed ni {tva SNS-a Ja dran ka Jok si mo vi} izjavila je ju~e da ta stranka po{tuje pravo svake stranke na po li ti~ ki stav, ali da je u interesu Srbije da se okrene budu}nosti i strate {kom part nerstvu s EU. – Mi mislimo da je in te res Sr bi je da se okre ne mo na pretku i budu}no sti. Pro {lost je takva kakva jeste, mi ne moèmo da je me wa mo, na {e je da je po{tujemo i pamtimo – rekla je Jadranka Joksimovi} za B-92. Ona je dodala da Srbija budu}nost moè i mora graditi u najboqem interesu

скупштина србије

Ne raz vi je ni kra je vi bez po sla ni ka Dve tre}ine op{tina u Srbiji nema predstavnika iz svo je sredine u Skup{tini Srbije. Najvi{e poslanika je iz Beograda. Kao nepisano pravilo, posle svakih izbora, bez poslanika ostanu nerazvijene op{tine. Deo stru~ne javnosti predla`e promenu prakse u partijama koje uglavnom delegiraju poslanike iz velikih urbanih sredina. U aktuelnom sazivu Skup{tine Srbije dve tre}ine op{tina nema svoje predstavni -

ke. Izborna pravila su takva da kandidatima iz malih op{ti na, naj ~e {}e ne raz vi je nih, nije lako da stignu do poslani~kog mesta. Tako na pri mer, Gaxin Han, Crna Trava, Plandi{te, Mionica, Bato~ina, u grupi su od 13 op{tina koje, od uvo|ewa vi{epartijskog sistema, nisu ni imale predstavnike u Skup{tini. Kratkih rukava ostali su i Gorwi Milanovac, Bor, Smederevska Palanka, Ruma, Kovin, Kula, objavio je RTS.

Iz bor ni si stem \or |e Vu ko vi} iz CeSID-a ka`e da je na{ izborni sistem ili na{ predstavni~ki sistem napravqen tako da „u Skup{tini imamo predstavnike stranaka, a ne predstavnike gra|ana, i to je taj prvi i osnovni i problem„. – Samim tim {to jesu predstavnici stranaka, dakle ne vodi se previ{e ra~una o tome iz kojeg kraja dolaze, da li imaju tu regionalnu dimenziju ili geografsku pokrivenost – ka`e Vukovi}.

Da ~i}: Sr bi ja je svo jim `r tva ma gra di la no vu Evro pu

svih sa svima koji su danas va`ni akteri me|unarodne politike i ekonomije, navode}i da pre svega misli na

stra te {ko part ner stvo i okrenutost zemqama EU, posebno onima koji danas predstavqaju motor razvoja ~itave evropske ekonomije, poput Nema~ke i Francuske.

Ra~unica je prosta: oko milion i po bira~a – bez li~nosti koja u parlamentu mo`e govoriti o wihovim zajedni~kim svakodnevnim problemima. Deo stru~ ne jav no sti pred la `e iz me nu iz bor nog za ko no dav stva ili, bar za po ~e tak, pro me nu prak se u par ti ja ma ko je uglav nom de le gi ra ju po sla ni ke iz ve li kih ur ba nih sre di na. U ovom sku{p tin skom sa zi vu iz Be o gra da je 96 po sla ni ka.

dnevnik

Predsednik Vlade Srbije Ivi - da se ima nepravedan odnos preca Da ~i} ju~e je u Dragincu, gde je ma woj i wenim nacionalnim na ju~era{wi dan 1941. godine interesima jer Srbija je uvek streqano oko tri hiqade ìteqa bila na strani koja se borila Ma~ve i Pocerja, poru~io da je protiv fa{izma – poru~io je Srbija svojom borbom protiv faDa~i}. {izma i `rtvama zasluìla da Po premijerovim re~ima, danas bude EU, i podsetio na to da srpske `rtve su zaboravqene i su upravo oni koji su po~inili istorija je iskrivqena tako da zlo~ine nad Srbima posle Drugog su poraène nacije postale vasvetskog rata po~eli da grade no`nije na Balkanu nego {to je vu Evropu, i da u Srbija i srpski wu danas ne punarod. Upra v o oni ko j i su {taju Srbiju. – Oni koji su po ~i ni li zlo ~i ne nad Da~i} je istakao ovde izgubili Sr bi ma po sle Dru gog da se Srbi moraìvote bili su ju ponositi svo- svet skog ra ta po ~e li su nevine `rtve, jom borbom proda gra de no vu Evro pu, oni su utkali tiv fa{izma i svoje ìvote u i da u wu da nas slobodarskom novu Evropu u ne pu {ta ju Sr bi ju istorijom te da EU, gde nam sane smeju da dopuda uslovqavaju ste da se zaboravi ~iwenica da je da bismo u wu u{li da moramo u Prvom svetskom ratu Srbija izda dozvolimo da se zavr{i ono gubila polovinu mu{ke popula - {to je zapo~eto u Prvom i Dru cije i da je ogromne `rtve pretrgom svetskom ratu, a to je da se pela i u Drugom svetskom ratu. Srbija {to vi{e smawi – upozo – Danas posle genocida koji rio je Da~i}. smo preìvali u dva svetska raKako je kazao, Srbija je u borta zbog toga {to smo bili na bi za qudske i evropske vrednopravoj strani me|unarodne zasti dala mnogo vi{e nego neke jednice, Srbija nije zasluìla druge dràve koje su veoma lako postale ~lanice EU i „koje dan danas govore da Srbiji tamo nije mesto, koje nam svakog dana prete i govore da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i da ponovo treba da nam uvedu vize”. – Srbija ni{ta ne traì i ni{ta ne treba da joj dajete. Srbija je zasluìla

da bude deo Evrope jer je Evropu stvarala i ovde, zato na{im nezaboravom i nepristajawem na to da ovo prepustimo tmini istorije svedo~imo o na{oj `eqi da se borimo za ideale slobode, ravnopravnosti i po{tovawa – kazao je Da~i}. Da su dragina~ke `rtve pripadnici nekog drugog naroda, o tome bi se, po wegovim re~ima, pri~ale pri~e i legende, i zato Srbija mora da insistira na tome da weni umrli ne budu zaboravqeni. – Moramo da oprostimo onima koji su zlo~in po~inili, ali ne mo`emo zaboraviti niti pristati na to da su wihove `rtve vrednije od na{ih – istakao je Da~i}, podvukav{i da treba u~initi sve da se spre~e novi ratovi, ali i da se prekraja istorija. – Va`no je da se zna ko je na ~ijoj strani bio. Mi smo bili na strani istine i pravde

i o~ekujemo da oni na ~ijoj smo strani bili i danas budu na strani istine i pravde kada je Srbija u pitawu. Streqawe civila u Dragincu prvo je masovno streqawe tokom Drugog svetskog rata, a nema~ke okupacione snage su se na taj zlo~in odlu~ile u znak odmazde za pogibiju i rawavawe vojnika Vermahta, koji su stradali prilikom ofanzive protiv ustanika u zapadnoj Srbiji. U Dragincu je na vi{e lokacija, u skladu sa zapove{}u Adolfa Hitlera da se na okupiranim podru~jima za jednog ubijenog nema~kog vojnika streqa sto a za rawenog 50 civila, ubijeno 2.950 qudi, a najmla|a `rtva bila je stara svega tri dana. Za streqawem u Dragincu usledila su masovna pogubqewa civila u Kragujevcu, Kraqevu i mnogim drugim strati{tima u Srbiji.

Gra |a ni ni su od go vor ni za la `ne azi lan te Predsednik Vlade Srbije Ivica Da~i} istakao je ju~e da bi ponovnim uvo |ewem viza za putovawe u dràve „{en genskog prostora„ bili ka`weni gra|a ni Srbije koji, kako je istakao, ni na koji na~in nisu odgovorni za problem la`nih azilanata. Da~i} je novinarima u Dragincu izjavio da bi se ponovno uvo |ewe viza na veoma teàk na~in odrazilo na odnose Srbije i EU. Kako je objasnio, problem la`nih azilanata nemogu}e je re{iti preko no}i jer to je pre svega ekonomsko pitawe, niti drasti~nim, represivnim merama jer bi Srbija, po wegovim re~ima, bila optuèna za kr{ewe qudskih i mawinskih prava. Podsetiv{i na

to da su la`ni azilanti u 90 odsto slu~ajeva Romi i Albanci, Da~i} je rekao da se taj problem ne moè re{avati tako {to bi se gra|ani tih nacionalnosti na granici izbacivali iz autobusa. – U zakqu~cima EU stoji da bi trebalo da se sprovede inkluzija Roma i ekonomski razvoj podru~ja na kojima oni ìve. To stoji i u na{im zakqu~cima. Ja bih voleo da je to mogu}e uraditi sutra, ali to nije mogu}e zato {to je re~ o problemu ekonomskog razvoja koji treba da usledi u narednim decenijama, a ne moè biti realizovan sutra – rekao je premijer. Da~i} je objasnio da je problem azilanata mogu}e re{avati u saradwi s drà-

vama EU tako {to bi se ulagalo u elek tronski nadzor granica i ravnomeran ekonomski razvoj Srbije. On je istakao da, i pored finansijskih problema, Sr bija ipak uspeva da suzbije broj ilegalnih migranata, precizirav{i da je pre dve godine u EU registrovano 17.000 la`nih azilanata iz Srbije, a da ih je pro{le godine bilo 10.000. Premijer je izrazio bojazan da je problem la`nih azilanata ipak samo izgovor onima koji bi `eleli ponovno uvo|ewe viza za dr`a vqane Srbije jer se takvi zahtevi sve ~e{}e ~uju iz Francuske i Holandije koje uop{te nemaju problem la`nih azilanata iz Srbije.

TVIT CRTICA Sr bi ja do To ki ja Ministar privrede i finansija Mla |an Din ki} najpre je „tvitera{ima„ saop{tio svoje zadovoqstvo bo ravkom u Japanu u proteklih nekoliko dana. A „tvitera{i„, ve~ite „{aqivxije“, pitaju: „[ta je bilo u Tokiju, Mla|ane, da nije Lesandri}ev koncert?„ Dinki} „strpqivo“ obja{wava: „Godi{wa skup{tina MMF-a i WB-a...„ „Tvitera{„ koji se potpisuje kao „ Ni~im izazvan“ }e: „I {ta je rekao MMF, je l’ nam opra{taju na{u nesta{nu pro{lost? Ho}e li biti ‘leba bez motike?„ Mla|a }e u istom tonu: „Ti kao da si ovde bio...:)) Oprosti}e nam nesta {luk... Iako nikad nisu ~uli onaj sta ri hit grupe ’Bulevar’: ’Za{titite ne sta{ne mladi}e, nervi slabi, a pesni ce jake...’„ A novinar Dra gan Ja wi} pored sve te „idile“ iznosi dilemu: „Da li Jorgovanka u Tokiju Dinki}u ponavqa sve {to je o wemu rekla u minulih nekoliko godina, ili se samo gledaju?„

Da ~i }ev ups… „Tvitera{i„ su se proteklog vikenda dosta „bavili“ liderom SPS-a i

premijerom Ivi com Da ~i }em. Funkconer SPO-a Mi lan \u ki} prime}uje: „Da~i} imenovan za {efa pregovara~kog tima i odma’ se sastao s Pajti}em, ups…“ I funkcioner LDP-a Bo jan \u ri} prati {ta pri~a premijer i ~udi se: „Da~i} kaè: ’Oni koji su po~inili zlo~ine nad Srbima posle Drugog svetskog rata po~eli da grade novu Evropu i u wu danas ne pu{taju SRB!?„ Wegov partijski kolega Dra go Ko va ~e vi} dodaje: „Kao da je u kampawi za zimske izbore. Ne}e vaqda...“, uz opa sku: „Da~i}ev iskaz govori da je kao premijer nai{ao na àbu koja mu se ne guta. Kako je ime toj àbi, vide}emo brzo. Kosovo ili korupcija? Meni ovo izgleda da je Vlada na izmaku. Da~i} je prora~unati populista, koji je upravo po~eo izbornu kampawu“.

E moj ba ti ce... Poslanik DSS-a Mi ro slav Pet ko vi} ju~e je obavestio svoje fanove: „Do bro jutro svima. Put pod noge – pravac Crna Gora. Ostajte mi zdravo :-)„ Kolega iz skup{tinskih klupa soci jalista De jan Ra den ko vi} ga odmah pi ta: „Za koga }e{ da glasa{? :)„ Potpredsednik DSS-a }e „tajanstveno“: „Batice, ti zna{ koje dr`avqan-

stvo imam i gde mi je prebivali{te, aliiiiii...„ A Radenkovi} „otkriva“: „Sve ja znam, aliiiii... mo`da }e{ ipak da pripomogne{ :)„

Me~ ka ume sto ì ra fe Ne sekiraju se svi zbog mogu}nosti da Srbiji ponovo budu uvedene vize. Gej-aktivista Pre drag Azdej ko vi} „priznaje“: „Jedva ~ekam da se opet druìmo danima i no}ima ispred ambasa da, da sklapamo nova poznanstva i nove qubavi u redovima. Ja se radujem... u tim redovima ima najvi{e moje ciqne grupe, onih koji mogu da priu{te putovawa ili budu}i gastarbajteri„. Na opasku Ne boj {e Mi len ko vi }a: „Gastarbajteri? Hmmm, zna~i, ’o}e{ i ti da se uvali{ u ku}u na dva sprata s pozla}enim bravama?!“, Azdejkovi} odgovara: „Bez minimum ~etiri sprata, bazena, osam lavova i me~ke u garaì ne}u da razgovaram!!!“

Pal ma, Pu {kin i Be to ven „Tvitera{i„ ne mogu a da ne pomenu Dra ga na Mar ko vi }a Pal mu. Funkcio ner LDP-a Dra go Ko va ~e vi} }e: „Na

manifestaciju ’@iva biblioteka’ koja se odr`ava u Jagodini, Palma preko ambasade u Moskvi poslao pozivnicu Aleksandru Pu{kinu :)„ Slo bo dan Po po vi} se „pita„: „Da l’ je slao Betovenu?„, a Kova~evi} odgovara: „Nije. Od wega je zatra`io novi CD :)„

Oqa, ja i jo{ po ne ko Ne prija svakome izborna kampawa. To se lako mo`e videti iz „tvita„ napredwaka Bo ja na Mar ja no vi }a: „Bio u teretani posle dve godine. Crk’o sam! Okilavio sam od kampawe skroz...„ O izborima indirektno govori i rediteq Jan ko Ba qak: „Shvati{ da vi{e nisi predsednik Srbije tek kada pored Oqe Be} ko vi} u studiju ugleda{ jo{ dvojicu“.

^i je je „mo je” Ko so vo? ]erka Sre te na i Sla vi ce Ka ri}, beogradska odbornica Gordana Kari} „oka~ila“ je nove slike na svoj nalog na lajni, uz komentar: „Uzimawe pozitivne energije Pe}ke patrijar{ije... :)” Na pitawe Borisa Trivana: „ Je l’ to tvoje drvo?“, odgovara: „Hahahhaahhaha,

to je moje drvo, na mojoj zemqi... prelepom Kosovu :))))”

Voli vas va{a vlast Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac „smi{qa“ razna obave{tewa koja bi vlast mogla uputiti gra|anima: „Da smo bahati, Krkobabi} bi bio direktor PTT-a! Oh wait...” „Da smo bahati, direktor EPS-a je mogao postati balerina ’Granda’! Ali nije, jer je nama stru~nost presudna kod zapo{qavawa!„ „Da smo bahati, balerina ’Granda’ je mogla postati solista ili direktor baleta Narodnog pozori{ta, a ne asistent direktora EPS-a! Va{a Vlast„. S. St.

politika

dnevnik

PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA FI NAN SI JE ZO RAN RA DO MAN NA JA VIO RE BA LANS BU YE TA ZA 25. OK TO BAR

Za kon o fi nan si ra wu APV po ~et kom sle de }e go di ne Pokrajinski sekretar za finansije Zo ran Ra do man izjavio je ju~e na{em listu da su u Vladi APV ve} po~e le ak tiv no sti na pri pre mi za ko na o fi nan si ra wu Voj vo dine, te da bi wegov nacrt mogao biti zavr {en po ~et kom na redne godine. Radoman o~e ku je da }e we gov sekretarijat u tom po gle du oba vqa ti kon sultacije s resornim re pu bli~ kim mi ni starstvom, ukoliko to pred stav ni ci Re pu bli~ke vlade budu `eleli. – Mi }emo svakako pristupiti izradi tog zakona, i ve} po~iwemo da pri ku pqa mo neo p hod ne po dat ke u tom pogledu, te sagle da va mo prak su u dru gim ze mqama. I ja o~ekujem da }emo nacrt zakona imati po~etkom slede}e godine – rekao je on. Oce nio je da }e do no {e we tog za ko na olak {a ti ne sa mo iz ra du po kra jin skog bu xe ta ve} i omo gu }i ti du go ro~ no

pla ni ra we u Voj vo di ni, ali i pred u pre di ti po li ti~ ke ten zi je iz me |u dva ni voa vla sti ko je, ina ~e, pra te sva ko usva ja we re pu bli~ kog bu xe ta. Po kra jin ski se kre tar za finansije najavio je i skori

Gru bje {i}: Iz ne na |e ni po mi wa wem in te gri te ta Ko so va Potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Su za na Gru bje {i} izjavila je ju~e da su predstavnici vlasti u Srbiji bili iznena|eni formulacijom Evropske unije o po{tovawu teritorijalnog integriteta Kosova u Strategiji o pro{irewu EU i da nije partnerski {to EU nije o tome obavestila Srbiju. – Bili smo iznena|eni, a za sebe mogu da kaèm da sam bila blago razo~arana jer to nije partnerski odnos – rekla je Suzana Grubje{i}. – Ne moète ne{to takvo da krijete! To se tako ne radi ako èlite partnerski odnos. Pa obavestite nas za{to je to uba~eno i ko je ubacio, ja ~isto sumwam da je EK imao tu ulogu, mislim da je neka od zemaqa ~lanica. Ona je, gostuju}i u emisiji „Stav Srbije” na Prvoj televiziji, rekla da veruje da je time EU htela da stavi do znawa Srbiji da nema podele Kosova, te je upitala za{to to nije tako i napisano. – Neke stvari ako èlite da ih saop{tite kakve jesu, to i uradite – rekla je Suzana Grubje{i}, dodaju}i da je Srbija s pred-

logom podele Kosova zakasnila i da je „pro{ao voz” za tako ne{to. Ona je dodala da }e premijer Ivi ca Da ~i} po svoj prilici biti {ef pregovara~kog tima, navode}i da, budu}i da je u pitawu istorijska {ansa, ne treba sve da bude na jednom ~oveku ve} da kompletna Vlada mora da bude ukqu~ena. Suzana Grubje{i} je rekla i da se nada da }e platforma za pregovore biti {to pre „na stolu”, i napomenula da Srbija mora da zna sa ~ime ulazi u pregovore, {ta tra`i i {ta ho}e. Ona je rekla i da }e Srbija sve primedbe EK-a ozbiqno uzeti u razmatrawe, dodaju}i da su neke od wih prihvatqive, a da neke nisu logi~ne. – Ako evropska centralna banka radi kontrolu i monitoring i gleda sve {ta se de{ava u osta lim bankama, za{to bi se ista ta kva uloga osporila Narodnoj banci Srbije? U svakom slu~aju, primedbe }e biti ozbiqno uzete u obzir, neke stvari se mogu popraviti i nije ni smak sveta ponovo mewati zakon – zakqu~ila je Suzana Grubje{i}.

rebalans buxeta Vojvodine. Po wegovim re~ima, nakon rebalansa buxet }e ostati na ve} pro jek to va nom ni vou od oko 72 milijarde dinara, s tim {to }e se deo novca preusmeriti za pod sti ca we za po {qavawa i za programe u poqoprivredi. Radoman je naveo da je, upr kos to me {to Pokrajina dobija mawe para od Republike za kapitalna ulagawa, do{lo do pove}awa novca po osno vu pre ne tih prihoda. On je istakao da je za kapitalne projekte Republika do sad Pokrajini prenela ne{to ma we od ~e ti ri mi li jar de di na ra od planiranih deset. Zato }e iz pokrajinske kase, kako je naveo, za te namene biti preusmerene dodatne pare. – Mi }emo iz sopstvenih novaca Fondu za kapitalna ulagawa preusmeriti oko 1,5 milijardu dinara, ali to svakako nije dovoqno, s obzirom na bu xet ski okvir ko ji je bio

planiran za kapitalne projekte – rekao je Radoman. On je kazao da }e struktura buxeta ostati ista, odnosno da i daqe najve}i deo ~ine tran sfe ri lo kal nim sa mo u pravama i za plate prosvetarima, dok pokrajinska administracija raspola`e tek pe-

Za ka pi tal ne pro jek te Re pu bli ka do sad Po kra ji ni pre ne la ne {to ma we od ~e ti ri mi li jar de di na ra od pla ni ra nih de set

DE LE GA CI JA SKUP [TI NE VOJ VO DI NE NA ZA SE DA WU AER-a U STRA ZBU RU

Part ne ri evrop skim re gi ja ma

Delegacija Skup{tine AP Vojvodine, s predsednikom pokrajinskog parlamenta I{tva nom Pa sto rom na ~elu, u~estvovala je u Strazburu na generalnom zasedawu Skup{tine evropskih regija (AER), najuticajnije i najve}e mre`e evropskih regiona. Predstavnici vi{e od 300 evropskih regiona i me|unarodnih organizacija iz vi{e od 30 evropskih zemaqa, razmatrali su na godi{wem zasedawu daqe funkcionisawe te organizaci-

zasedawa AER-a, prvi put organizovao Svetski forum za demokratiju. Tema tog foruma, u ~ijem je radu delegacija Skup{tine APV tako|e u~estvovala, glasila je: „Prevazila`ewe razlika – Demokratija: izme|u starih modela i nove realnosti”. Kako je nagla{eno, Savet Evrope je `eleo da kandidovawem te teme jo{ sna`nije promovi{e demokratiju kao su{tinski zna~ajnu komponentu u za{titi qudskih prava i vrednosti.

tinom iznosa u pokrajinskoj kasi. Potvrdio nam je i da }e se pred log re ba lan sa pred Skup{tinom Vojvodine na}i 25. oktobra. Radoman je izrazio o~ekivawe da }e prilikom izrade buxeta APV za narednu godinu uspeti da ostvari komunikaciju s Republi~kom vladom, koja je, kako je kazao, izostala i prilikom rebalansa republi~kog buxeta i sad prilikom utvr|ivawa buxeta Republike za 2013. godinu. B. D. Sa vi}

Va ra di: Te ri to ri jal ni in te gri tet pri pa da dr à vi Evropski komesar [te fan Fi le tvrdi da se teritorijalni integritet ne odnosi na status Kosova jer, kako kaè, teritorija nije odlu~uju}i faktor za dràvnost. Dok se ~e ka za vr {e tak plat for me za pre go vo re, ovih dana se polemi{e o tome na {ta se konkretno misli pod frazom „priznavawe te ri to ri jal nog in te gri te ta”. Da li je dràvnost u{la na ma la vra ta, kroz iz raz „teritorijalni integritet” Ko so va? Za di plo ma te iz Brisela ta dva pojma nisu nu`no povezana, ali za analiti~are iz Beograda teritorijalni intergritet i suverenitet su neraskidivi pojmovi. – Ako bi vam neko rekao da te ri to ri jal ni in te gri tet nije dràvni atribut, to je isto kao da vam kaè da H2O nije voda. Zna~i, ko god da je dao, da ga je dao predsednik Evropske unije ili Evropske komisije, to se ne moè prihvatiti jer to nije politi~ki pojam ve} pravni pojam iz

ponedeqak15 . oktobar2012.

Ustavnog prava – kaè Vla di mir To do ri} iz Centra za novu politiku. Po wegovim re~ima, kao {to se ne moè mewati zna~aj poj ma umi {qaj, ne hat, krivica, tako se ne moè mewati ni pojam teritorijalni integrtitet. – U me|unarodnom pravu mogu}e je govoriti o teritori jal nom in te gri te tu Po krajine, ali je mnogo logi~nija veza s dràvom – obja{wa va eks pert za me |u na rodno pravo profesor Ti bor Va ra di za RTS, i podse}a na to da, ako se govori o Pokrajini, te{ko je iskqu~iti ~iwenicu da Srbija, od NATOovog bom bar do va wa, ne ma vlast na Kosovu. – Mada je zamislivo govoriti o integritetu jedne pokrajine unutar Srbije, malo je verovatno da je EU, odnosno wen predstavnik, mislio na to, tim pre {to, ako bi bilo re~i o integritetu pokrajine unutar Srbije, to ne bi moglo, niti smelo biti stvar Evropske unije.

REKLI SU Jo va no vi}: Ni ko li} je na pra vio kar di nal nu gre {ku

Se la ko vi}: Ko rup ci ja, kri mi nal, ne prav da

Po pov: Od no si Sr bi je i Hr vat ske hlad ni

Lider Liberalno-demo kratske partije ê do mir Jo va no vi} rekao je da je predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} napravio „kardinalnu gre{ku” izjavom da od EU o~ekuje da izmeni za Srbiju neprihvatqivu formulaciju o „teri torijalnom integritetu Kosova”, navedenu u Strategiji o pro{irewu Unije. – Predsednik je ponudio svoju formulaciju, ‘po{tovawe teritorije Kosova’, koja je, na vodno, boqa za Srbiju. To je kardinalna gre{ka jer po~iva na toliko puta proma{enoj ideji da se problem Kosova moè re{iti tako {to }e svako re~i tuma~iti na svoj na~in, {to }e formulacije biti razli~ito prevo|ene na srpski, albanski ili engleski – rekao je Jova novi} za „Blic”. On je kazao da nije novo to „{to se u Vladi i Predsedni{tvu koristi svaka prilika da se pokaù patriotski mi{i}i na temama na kojim smo unapred osu|eni na neuspeh”. Lider LDP-a je izve{taj Evropske komisije o napretku Srbije ocenio kao dijagnozu propu {tenih {ansi, kalkulisawa u proteklih osam godina, kao i nespremnosti da se u reformama „zagrebe ispod povr{ine i ne{to promeni”.

– Pro {la vla da je svo jim po na {a wem i de lo va wem sa mo dra sti~ no po gor {a la sta we u srp skom pra vo su |u, ko je je u hro ni~ no lo {em sta wu ve} de ce ni ja ma – re kao je mi ni star prav de i dr àv ne upra ve za „Pres” – Si stem ske gre {ke, a tu pre sve ga mi slim na po li ti~ ke pri ti ske na pra vo su |e, ne po {to va we za ko na, ba ha to po na {a we no si la ca pra vo sud nih funk ci ja, do ve lo je do stva ra wa po god ne kli me za raz vi ja we ko rup ci je i kri mi na la, ne prav de i aq ka vog ra da in sti tu ci ja. Ministar smatra da su policija i Tuìla{tvo pokazali svoj jasan stav kada je u pitawu borba protiv korupcije i kriminala, a to je beskompromisna borba i nulta tolerancija u borbi protiv si stem ske ko rup ci je i or ga ni zo va nog kriminala. – Gra |a ni mo ra ju da zna ju da i Tu ì la {tvo i po li ci ja ra de na spro vo |e wu is tra ge. U tom po slu mo ra ju da bu du naj ve }i sa ve zni ci – re kao je Se la ko vi}.

Odnosi Srbije i Hrvatske su od dolaska novih vla sti u Be o gra du gotovo svedeni na tehni~ki nivo, ocewuju analiti~ari. – Ve}i prodor bi se u skorije vreme mogao o~ekivati pre kroz kontakte ministara spoqnih poslova nego dvojice predsednika – ocewuje direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada Alek san dar Po pov za Radio „Slobodna Evropa”. – Do sada smo imali dobre odnose izme|u Josipovi}a i Tadi}a. Sada predsednik Josipovi} ima primedbe na neke izjave novog predsednika Srbije Nikoli}a, a Nikoli}eva pro{lost je sporna, ne samo za predsednika Josipovi}a nego i za veliki deo gra|ana Hrvatske. On smatra da ~iwenica da je Vlada u Srbiji sa~iwena od stranaka koje su devedesetih godina pro{log veka bile na vlasti ne sme da bude razlog da odnosi ostanu zamrznuti jer postoji niz problema koje dve dr`ave moraju re{iti pre nego {to Hrvatska u|e u EU. – Jedno od tih pitawa je granica na Dunavu – rekao je Popov.

je i usvojili buxet za narednu Zvani~ni deo Foruma u Stragodinu. Na sednici Biroa AERzburu otvorio je Generalni sea, upravqa~kog i najvi{eg tela kretar UN Ban Ki-mun, a predAER-a u kojem je Vojvodina stavnici Skup{tine AP Vojvostalna ~lanica, predstavqena dine u~estvovali su na konfeje strategija AER-a do 2020. gorencijskoj debati pod nazivom dine, koja bi, nakon {to pred„Regionalizam i demokratija”, stavnici regiokoja je odr`ana na daju svoje supod pokrovigestije i predteqstvom AERVoj vo di na je 2002. loge, trebalo go di ne pri mqe na u pu no a, Kongresa lo da bude usvojena kalnih i regio~lan stvo Skup {ti ne na narednom zanalnih vlasti evrop skih re gi ja sedawu GeneSE-a i regiona ralne skup{tiAlzas. ne te regionalDelegaciju ne asocijacije, u maju 2013. godiSkup{tine APV su, osim predne u Parizu, saop{tio je Posednika Pastora, ~inili i predkrajinski sekretarijat za in- sednica Odbora za evropske informacije. tegracije i me|uregionalnu saPredsednik Skup{tine APV radwu Skup{tine APV Ma ja I{tvan Pastor ocenio je da je Se dla re vi} i sekretar Skupaktivna me|uregionalna sarad{tine Mi lo rad Ga {i}. wa od izuzetne va`nosti za VojVojvodina je 2002. godine privodinu te da bi dobre partnermqena u puno ~lanstvo Skupske odnose s velikim brojem {tine evropskih regija, dok u evropskih regija u {to je moguradu Biroa u~estvuje od 2004. go}e ve}oj meri trebalo upotpunidine. AER predstavqa najve}u ti konkretnim projektima. mre`u regiona u Evropi i okuDoma}in ovogodi{we Genepqa vi{e od 300 regiona i orgaralne skup{tine AER-a bio je nizacija iz 33 zemqe. Sedamdefrancuski region Alzas, u ~iset odsto ~lanica AER-a dolaze jem glavnom gradu svoje sedi{te, iz zemaqa koje su ve} u EU, dok osim AER-a, ima i Savet Evroje 30 odsto iz drugih evropskih pe. SE je, pre po~etka godi{weg zemaqa, stoji u saop{tewu.

Jo va no vi}: Po sto ji ve }i na za sme nu vla sti u Uì cu – Socijalisti, napredwaci i URS imaju dovoqnu ve}inu za formirawe nove vlasti u Uìcu, {to }e biti realizovano do kraja meseca – saop{tio je ju~e predsednik Gradskog odbora SPS-a Ne |o Jo va no vi}. On je na konferenciji za novinare istakao da nova koalicija, za sada, ima podr{ku 34 od ukupno 67 odbornika u gradskoj skup{tini Uìca. – Za sada imamo dovoqnu ve}inu za promenu vlasti, ali i

daqe razgovaramo s DSS-om, SPO-om i LDP-om o wihovoj podr{ci novoj koaliciji – kazao je predsednik Gradskog odbora SPS-a. Jovanovi} je najavio da }e U`i~ani novu vlast dobiti do kraja meseca, posle izgla{avawa nepoverewa aktuelnom gradona~elniku na slede}oj sednici Skup{tine grada. Novi gradona~elnik U`ica trebalo bi da bude Sa {a Mi lo {e vi} iz Srpske napredne stranke.

Kor hec: Tu `i }e mo No vi Sad Predsednik Nacionalnog saveta Ma|ara Ta ma{ Kor hec naja vio je da }e to telo mawinske autonomije tu`iti grad Novi Sad zbog imenovawa ~lanova {kolskih odbora. Naime, Korhec je najavio tu`bu protiv grada jer nije konsultovao nacionalni savet prilikom imenovawa tih ~lanova. „Ne po~iwe dobro saradwa novosadskog gradskog rukovodstva u novom sastavu i Nacionalnog saveta Ma|ara”, napisao je Korhec u autorskom ~lanku za novosadski „Ma|ar so„. Skup{tina grada Novog Sada je u ~etvrtak imenovala nove ~lanove {kol skih odbora u novosadskim {kolama. „Novosadsko rukovodstvo je, zaobilaze}i pravo nacionalnog saveta na obavezno mi{qewe i davawe predloga, imenovalo {kolske odbore i u {kolama koje obrazuju na ma|arskom jeziku. Posle ovoga bi}emo prinu|eni na to da na sudu ostvarimo na{a ovla{}ewa samouprave”, poru~io je Korhec.

ekonomija

ponedeqak15.oktobar2012.

TE [KO JE IZ BO RI TI SE S BI RO KRA TI JOM

Agen ci je dr è tri od sto BDP-a Te {ka bor ba s bi ro kra ti jom Ve li ki broj dr àv nih agen ci ja, pre ma ne kim po da ci ma, kon tro li {e sko ro tri od sto bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP) i dr à va bi tre ba lo da na sta vi za po ~e ti po sao na wi ho vom uki da wu, iz ja -

rekt no pre u sme re na u bu xet. Po A}i mo vi }u, go to vo je ne mo gu }e utvr di ti ta ~an broj dr `av nih agen ci ja u ko je se ubra ja ju mno ga te la sa ra znim ime ni ma - da li ih ima 120, 130 ili ~ak 200, {to za vi si od kri te ri ju ma ko ji se pri -

dnevnik

MI NI STAR JO VAN KR KO BA BI] PRO TIV NI VE LI SA WA STA RO SNIH GRA NI CA

@e ne i mu {kar ci raz li ~i to da idu u pen zi ju Mi ni star ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke Jo van Kr ko ba bi} iz ja vio je da se li~ no ne bi slo ìo da bu du iz jed na ~e ne sta ro sne gra ni ce za od la zak u pen zi ju. to: Be ta On je za Ta njug oce nio da bi to bi lo ne prav de no pre ma è na ma ko je su isto vre me no i maj ke i do ma }i ce i zbog to ga su, ka ko je na veo, u te èm po lo à ju. Kr ko ba bi} je pod se tio na to da je Fond pen zi o no-in va lid skog osi gu ra wa pre dve go di ne, kroz re for mu, uz su ge sti je Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da i Svet ske ban ke ure dio si stem i uslo ve za od la zak u pen zi ju. – Ne do sta tak je tu, ne ki mi sle, {to sta ro sna gra ni ca za od la zak u pen zi ju ni je po dig nu ta sa 65 na even tu al no 67 go di na.

To mo `e bi ti pred met ne kih da qih raz mi {qa wa i pro u ~a va wa – ka zao je Kr ko ba bi}.

Po we mu, u si ste mu Fon da PIO su i pra va ko ja ni su na sta la kao re zul tat ra da, od no sno upla te do -

pri no sa i rad nog sta à, ve} ih je utvr di la dr à va. – Re~ je o sto ti nak mi li jar di di na ra na go di {wem ni vou. Ta pra va, tu vr stu da va wa, tre ba lo bi iz me sti ti iz pen zij sko-in va lid skog osi gu ra wa, ili bar po seb no evi den ti ra ti, ~i me bi se o~i stio si stem i sli ka o Fon du PIO bi la bi po voq ni ja – sma tra Kr ko ba bi}. On je ob ja snio da se to, pre sve ga, od no si na sred stva za zdrav stve no osi gu ra we pen zi o ne ra, ko ja bi di rekt no iz bu xe ta mo gla bi ti is pla }i va na Za vo du za zdrav stve no osi gu ra we. – To su i tu |a ne ga i po mo}, za tim na kna da za te le sno o{te }e we i ne ka pra va ko ja su na sta la kao re {e we dr à ve – po seb ne pen zi je, kao {to je re ci mo, pen zi ja za umet ni ke – na veo je mi ni star.

[TA PI [E U STRA TE GI JI MI NI STAR STVA FI NAN SI JA

vio je pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du Slo bo dan A}i mo vi}. Pro fe sor A}i mo vi} je za Ta njug oce nio da je no va Vla da do bro po ~e la pro ces „de a gen ci fi ka ci je“ Sr bi je, po {to im je „mu dro za da la uda rac” ogra ni ~a va wem mak si mal nih pla ta u jav nom sek to ru i od u zi ma wem kre i ra wa sop stve nih pri ho da kroz od re |e ne tak se

me wu ju. Uki da we agen ci ja, ka ko je re kao ovaj stru~ wak, ni je sa mo stvar u{te da ve} i „pri ci pi jel no po li ti~ ko pi ta we da li su nam ne za vi sna jav na te la uop {te po treb ne u to li kom bro ju”. Broj tih te la je u Sr bi ji po ve }a van u pret hod nih se dam-osam go di na na osno vu Za ko na o jav nim agen ci ja ma ko ji ka `e da ne ko jav no te lo mo `e da bu de osno va no uko li ko

Pa ra fi skal no {i {a we sku po ko {ta lo... Na ci o nal na ali jan sa za eko nom ski raz voj (NA LED) sa op {ti la je ju ~e da su uki da wem pa ra fi skal nih na me ta - fir ma ri ne, ostva re ne naj ve }e u{te de za ma la pred u ze }a i pred u zet ni ke, dok uki da we ‘’{u ma ri ne” za sve pri vred ne su bjek te pri vre di do no si vi {e od 17 mi li o na evra u{te de. Ka ko se na vo di, uve de na su pra vi la da vi si na tak se mo ra bi ti pri me re na tro {ko vi ma pru `a wa uslu ge i da se tak sa ne mo `e na pla }i va ti za iz da va we do ku me na ta ko ji se pri ba vqa ju. Sta tus spro vo |e wa re for mi u tre }em kvar ta lu 2012. go di ne po ka zu je da je uki nu to 138 pa ra fi skal nih na me ta, od ko jih su 22 pri ho di lo kal nih sa mo u pra va. Vla da je spro ve la 22 od ukup no 80 pre po ru ka Si ve kwi ge za sma we we ad mi ni stra ci je, a od 304 pre po ru ke Sve o bu hvat ne re for me pro pi sa (SRP) spro ve de no je 212 ili oko 70 od sto, {to je omo gu }i lo u{te du od 128,5 mi li o na evra na go di {wem ni vou. i dru ge pri ho de. A}i mo vi} je uka zao da je ve o ma te {ko bo ri ti se sa bi ro kra ti jom i pod se tio da je Vla da pr vo kre nu la sa pla nom za uki da we 30 agen ci ja, za tim 22 i na kra ju pr vih se dam, ko je jo{ ni su uga {e ne. Agen ci je su, ka ko je re kao A}i mo vi}, pri li~ no do bro uho da ne u si ste mu i ima ju na hi qa de ar gu me na ta pred vla dom za {to ih ne tre ba za tvo ri ti. Pro fe sor je ka zao da je do bar po tez bio ogra ni ~a va we pla ta u jav nim pre duye}i ma, jer }e to de mo ti vi sa ti qu de na vi so kim po zi ci ja ma u tom om sek to ru, dok }e od u zi ma wem kre i ra wa sop stve nih pri ho da, sred stva bi ti di -

se ba vi spe ci ja li zo va nim uslu ga ma ko je ne mo gu da se ra de u kla si~ noj dr `av noj upra vi. Ta kva for mu la ci ja je pre ma A}i mo vi }u, „kao i sve osta lo u Sr bi ji, la ba vo tre ti ra na”. A}i mo vi} je iz neo da nad le `no sti agen ci ja ~e {to pre kla pa ju me |u sob no, ali i sa kla si ~im dr`vnim or ga ni ma. Pro fe sor je na veo da je u pret hod nom pe ri o du EU pre po ru ~i va la osni va we ne kih te la, {to se kod nas bu kval no shva ta lo i od mah otva ra lo bez oprav da ne svr he. Ta ko |e, mno ga te la su osni va na ka ko bi se na mi ri li uski stra na~ ki in te re si i za po si li „svo ji qu di”, do dao je A}i mo vi}.

Ve }a za po sle nost tek od 2014. go di ne Ma kro e ko nom ske pro jek ci je za pri vre du Sr bi je za pe riod od 2013. do 2015. uka zu ju na blag rast u na red noj go di ni od dva po sto, a za tim ubr za va we ra sta od 3,5 i ~e ti ri po sto u 2014. i 2015, na ve de no je u na cr tu fi skal ne stra te gi je ko ju je ob ja vi lo Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de. Pro jek to va na pro se~ na sto pa ra sta za na red ne tri go di ne od 3,2 po sto ukup nog do ma }eg pro iz vo da omo gu }i }e po ve }a we za po sle no sti tek u 2014, uz po rast pro duk tiv no sti ko ji bi oja ~ao me |u na rod nu kon ku rent nost pri vre de. U na red nom pe ri o du bi }e, ta ko |e, na sta vqe na pro me na pri vred ne struk tu re, u prav cu br èg ra sta iz vo za ro be i uslu ga u od no su na uvoz, kao i pod sti ca we in ve sti ci o ne ak tiv no sti. Ubr za we ra sta iz vo za i in ve sti ci ja je no se }i raz voj ni fak tor ko ji }e, uz re struk tu ri ra we pri vre de u prav cu raz men qi vih do ba ra, omo gu }i ti ubr za we ra sta, sma wi va we unu tra {we i spoq ne ma kro e ko nom ske ne rav no te è i otvo ri ti pro stor za po ve }a we ì vot nog stan dar da na re al nim osno va ma, na ve de no je u do ku men tu. Na tim pre mi sa ma je za sno van i pred vi |e ni ku mu la tiv ni rast BDP-a od 9,8 po sto u na red ne tri go di ne, {to bi pra ti li i bla gi pro se~ ni go di {wi rast li~ ne po tro {we i sma wi va we dr àv ne po tro {we. Na tim osno va ma bi bi li obez be |e ni po ve }a we za po sle no sti i pro duk tiv no sti, kao i pro me na pri vred ne struk tu re u prav cu ra sta ude la in du stri je u BDP-u.

Sred wo ro~ na pro jek ci ja za po sle no sti za sni va se na pro jek to va nom ra stu BDP-a i po ve }a wu in ve sti ci ja. Po pro jek ci ja ma, ukup na za po sle nost }e uspo ri ti pad u 2013, na kon o{trog pa da u pret hod ne ~e ti ri go di ne. O~e ku je se ku mu la tiv ni rast re gi stro va ne za po sle no sti u na red ne tri go di ne od 3,3 po sto, dok }e, isto vre me no, ukup na ne za po sle nost za be le `i ti bla go sma wi va we. Ta ko |e, an ket na sto pa na za po sle no sti u na red nom tro go di {wem pe ri o du }e se bla go sma wi va ti. U na red nom pe ri o du o~e ku je se da }e rast re al nih za ra da pra ti ti rast pro duk tiv no sti ra da u pri vre di. Spo ri ji rast re al nih ne to za ra da od ra sta re al nog BDP-a, kao i rast bru to za ra da u

Po qopri vre da, ru dar stvo... Vla da Sr bi je }e se od go vor no bri nu ti o pri rod nim re sur si ma ze mqe i obez be di }e od go va ra ju }a ula ga wa u po qo pri vre du, ru dar stvo, ener ge ti ku, sa o bra }aj i te le ko mu ni ka ci o nu in fra struk tu ru, na ve de no je u na cr tu fi skal ne stra te gi je za 2013. go di nu s pro jek ci ja ma za 2014. i 2015. Ka ko je na ve de no u stra te gi ji, Vla da }e vo di ti ak tiv nu i pred vi di vu po qo pri vred nu po li ti ku usme re nu na po ve }a we iz dva ja wa za pod sti ca we po qo pri vre de kao raz voj ne {an se Sr bi je. Obez be di }e se od go va ra ju }a in sti tu ci o nal na i bu xet ska po dr {ka po qo pri vred ni ci ma kroz pra ved ni ju ras po de lu sub ven ci ja i za ga ran to va ni si stem pod sti ca ja naj ma we pet go di na. Po seb na pa `wa po sve ti }e se sti mu li sa wu in ve sti ci ja u po qo pri vre du, na ro ~i to u si ste me za na vod wa va we. U obla sti ru dar stva i ener ge ti ke obez be di }e se po di za we ener get ske bez bed no sti ze mqe kroz po ve }a we ener get ske efi ka sno sti i in ve sti ci ja u otva ra we no vih rud nih po qa, iz grad wu hi dro i ter mo e ner get skih ka pa ci te ta, ob no vqi ve iz vo re ener gi je i kroz utvr |i va we po li ti ke ce na i ce nov nih pa ri te ta.

skla du s ra stom pro duk tiv no sti, uti ca }e na sma wi va we je di ni~ nih tro {ko va ra da i na po boq {a we kon ku rent ske po zi ci je ze mqe. Pro ce wu je se da }e uku pan spoq ni dug Sr bi je u pe ri o du 2013–2015. go di ne bi ti po ve }an, naj ve }im de lom zbog ra sta spoq nog du ga jav nog sek to ra. U na red nom tro go di {wem pe ri o du udeo ukup nog spoq nog du ga Sr bi je }e se sma wi va ti, na kon po ve }a wa u 2012. go di ni, i iz no si }e oko 84 od sto BDP-a u 2015. go di ni. Pri mat u po vla ~e wu nov ca iz spoq nih iz vo ra ima }e pr ven stve no fi nan si ra we na ci o nal nih in fra struk tur nih pro je ka ta. O~e ku je se da in ve sti ci je pri vat nog sek to ra do pri ne su ra stu ukup nih in ve sti ci ja u 2014. i 2015. go di ni.

AK CI JE NA DO MA ]EM TR @I [TU U STAG NA CI JI

Ber za pa la is pod mi lion evra KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

111,6146

113,8924

116,5119

111,2729

Australija

dolar

88,6041

90,4123

92,4918

88,3328

Kanada

dolar

88,1979

89,9979

92,0679

87,9279

Danska

kruna

14,9597

15,2650

15,6161

14,9139

Norve{ka

kruna

15,1188

15,4279

15,7821

15,0725

[vedska

kruna

12,8725

13,1352

13,4373

12,8331

[vajcarska

franak

92,2510

94,1337

96,2988

91,9686

V. Britanija

funta

138,3423

141,1656

144,4124

137,9188

SAD

dolar

86,2888

88,0498

90,0749

86,0247

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 10. 2012. godine

Iz u zet no ni zak ni vo in ve sti ci o ne ak tiv no sti za be le èn je u pro te klih pet tr go va~ kih da na, te je ukup na re a li za ci ja u tr go va wu bi la ne pu nih 90 mi li o na di na ra. Ve }i na naj kva li tet ni jih har ti ja do ma }eg tr ì {ta be le ì stag na ci ju vred no sti, a u pro te klom pe ri o du ni je bi lo ja ~ih pod sti ca ja ko ji bi pro me ni li ove usta qe ne ce nov ne ni voe. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, po ras tao je u sed mi ci je dan od sto {to je dru ga ne de qa za re dom ka ko ova kor pa ak ci ja re gi stru je uz la zni trend. Ipak, ovaj po ka za teq od po ~et ka go di ne i da qe be le ì po pri li ~an mi nus od 12,2 pro cen ta. Naj pro met ni ja har ti ja na tr ì {tu bi la je Naft na in du stri ja Sr bi je ko ja je ne de qu okon ~a la na ni vou od 630 di na ra uz pro met od 20,8 mi li o na di na ra. NIS je u sed mi ci sko ~io 1,3 od sto, de li mi~ no i kao po sle di ca sa op {te wa upra ve kom pa ni je da je u pr vih de vet me se ci ostva ren pro fit na ni vou re zul ta ta iz pro {le go di ne. Ne to do bit pre ka ma ta, opo re zi va wa,

de pre si ja ci je i amor ti za ci je (EBIT DA) NIS-a u pr vih de vet me se ci pro {le go di ne iz no si la je 32,3 mi li jar de di na ra dok je kraj wi re zul tat (ne to do bi tak) iz no sio 27,1 mi li jar du di na ra. Ula ga ~e i da qe naj vi {e mu ~i pi ta we du go va wa Sr bi ja ga sa pre ma NIS-u, a od we go vog re {e wa u ve li koj me ri }e za vi si ti ovo go di {wi kraj wi re zul tat ove naj ve }e do ma }e kom pa ni je na ber zi. So li dan pro -

met od 13,9 mi li o na di na ra za be le ì la je naj ve }a do ma }a mle ka ra Imlek, a gro re a li za ci je je ostva ren na ni vou od 3.000 di na ra. Od po ~et ka go di ne ak ci je Imle ka be le è rast od 27,5 od sto, a osta je da se vi di u na red nom pe ri o du da li je ì vah ni je tr go va we ovom har ti jom na ja va no vih ak tiv no sti oko kraj we pro da je ove mle ka re. Ak ci je be o grad skog Aero dro ma „Ni ko le Te sla“ uz ne ve li ki pro -

met od 2,2 mi li o na di na ra bla go su osci li ra le oko ni voa od 420 di na ra. Naj ve }a do ma }a va zdu {na lu ka ob ja vi la je da je to kom sep tem bra uslu ì la 7,2 od sto vi {e put ni ka, dok je od po ~et ka go di ne pro met put ni ka po ras tao za 9,2 od sto. Od ban kar skih ak ci ja naj pro met ni ja je bi la ni {ka AIK ban ka (AIKB) ko ja je re gi stro va la pro met od 7,2 mi li o na di na ra, u naj ve }oj me ri na ni vou od 1.350 di na ra. Ak ci je ove ni {ke ban ke od po ~et ka go di ne be le è pad od 17,7 od sto prem da se u pr vih {est me se ci ova ban ka vra ti la na sta re sta ze pro fi ta bil no sti. Ko mer ci jal na ban ka po ra sla je to kom sed mi ce ~ak 10 pro ce na ta i od lu ~u ju }e do pri ne la ra stu in dek sa Be lex 15, ali je ova ce nov na pro me na ostva re na sa mi zer nom ko li ~i nom ak ci ja ko ja ne mo è bi ti re fe rent na za tr ì {ni trend. Tra `wa za ak ci ja ma naj ve }e do ma }e ban ke pod kon tro lom dr à ve i da qe je ni ska i uglav nom je skon cen tri sa na oko isto rij skog mi ni mu ma ove har ti je od 900 di na ra.

ekOnOMiJA

dnevnik SEP TEM BAR SKI RA ^UN ZA ELEK TRI^ NU ENER GI JU BI ]E NA KRA JU S PDV-om OD 18 PRO CE NA TA

Dr `a va vra }a dva od sto za stru ju

Ministarstvo finansija i pripredvideo taj prelazni period s vrede saop{tilo je da }e priprejedne na drugu poresku stopu, navemiti odluku koja }e omogu}iti da deno je u saop{tewu. „Elektroprivreda Srbije” svim Takva odluka Ministarstva, po gra|anima, uz naredni ra~un, vrasaop{tewu, ne}e biti na {tetu ti iznos uve}anog poreza na dodaEPS-a jer }e i elektrodistributu vrednost za struju koju su kori - cije biti u obavezi da uplate mastili u septembru, odnosno u vrewi iznos poreza u buxet. me kada pove}ana stopa PDV-a niObra~un nove, vi{e stope poreje bila na snazi. za na dodatu vrednost na ra~unima Ta odluka }e se na}i ve} na sleza elektri~nu energiju isporu~ede}oj sednici Vlade, najavqeno je nu i potro{enu u septembru izaiz Ministarzvao je veliko nestva. Tako }e zadovoqstvo graNi je pra ved no da gra|anima i |ana Srbije. Razprivredi kroz loga za nezadogra |a ni pla }a ju vi {i ra~un za utropo rez za stru ju ko ju su voqstvo je mnogo {enu struju koji – pre svega jer se tro {i li ra ni je sa mo }e im EPS ispoza to saznalo tek ru~iti u novem- za to {to je ob ra ~u na ta kad su ra~uni bru, biti vra}en stigli na ku}ne u ok to bru iznos za uve}ani adrese, potom zaPDV. to {to javnost Ministarstvo je napomenulo da smatra da to nije u redu jer je za isZakon o PD-u jeste definisao da poru~eno i potro{eno obra~unavisina stope koja }e biti primeto vi{e nego {to je va`ilo kada wena zavisi od toga kada je oba - se tro{ilo, a potom zbog }utawa, vqen promet dobra, odnosno, u a zatim izjava nadle`nih da je sve ovom slu~aju, kada je struja o~ita - ura|eno po zakonu i propisima. na. Po{to je struja o~itana u okTreba re}i da, u su{tini, nije tobru, elektrodistribucije su re~ o velikom iznosu koji je zbog primenile poresku stopu u skladu pove}awa stope PDV-a s 18 na 20 sa zakonom. posto svakom vlasniku brojila u Me|utim, nije pravedno da graSrbiji pove}ao ra~un. Naime, na |ani pla}aju vi{i porez za struju iznos od 1.000 dinara, porez obrakoju su tro{ili ranije samo zato ~unat po donedavno va`e}oj tari{to je obra~unata u oktobru i fi je 180 dinara, a po novoj 200, pa {to zakon nije najpreciznije je razlika dvadeset dinara.

ponedeqak15.oktobar2012.

VI SO KA CE NA TE RA GRA \A NE DA ME WA JU NA^IN GRE JA WA

Tre }i na po tro {a ~a di è ru ke od ga sa? Posledwih nekoliko dana temperatura se tokom no}i spu{ta ispod 10 stepeni Celzijusa pa oni koji mogu, pomalo zagrevaju doma}instva. S obzirom na visoke cene energenata, sasvim je sigurno, to ~ine ba{ kad moraju i koliko moraju. Iako se za po~etak naredne nedeqe najavquju temperature oko 20 stepeni, to }e trajati kratko jer je grejna sezona na pragu, ma kako je odlagali. Dakle, vaqa zagrevati doma}instva, a mnogima je grejawe na gas, koji je pre desetak godina najavqivan kao energent budu}nosti, veoma skupo pa biraju neki drugi vid. Visoka cena gasa ve} je dovela do smawewa broja potro{a~a koji ga koriste, a kako kaè predsednik Udruèwa za za{titu prava potro{a~a „Prosperitet”, koje je ~lan Nacionalne organizacije potro{a~a Ra do mir ]i ri lo vi}, u Vojvodini ima oko 200.000 potro{a~a gasa, ali je sada daleko mawe onih koji ga koriste. – Od oko 200.000 aktivnih potro{a~a u Vojvodini, posle pro{logodi{weg poskupqewa gasa, po na{im podacima, wihov broj je 30 odsto mawi – kaè ]irilovi}. – Potro{a~i, pre svega na selu, uglavnom su se preorijentisali na drva i ugaq, a u urbanim sredina ma se ti energenti kombinuju s elektri~nom energijom. Uz zna~ajno pove}awe broja potro{a~a koji uop{te ne koriste gas, sve je vi{e i onih koji taj energent koriste minimalno jer jednostavno ne mogu da plate potro{wu. A ra~unica je jasna: prose~na cena kubnog metra gasa je oko 45 dinara, a za zagrevawe stana od 60 kvadratnih metara i mese~nu potro{wu od oko 300 kubika potrebno je, u proseku, oko 13.500 dinara. Ta cifra gotovo da je tre}ina prose~ne plate, {to je za mnoge veliki tro{ak pa se zato potro-

Po vra tak u pro {lost Iako se ne mo`e predvideti koliko }e se ove grejne sezone potro{iti novca za zagrevawe doma}instava jer to zavisi od mnogo ~ega, izbor enregenata je jedan od kqu~nih faktora. Oni koji umesto gasa budu racinalno tro{ili struju i, dodatno, koristili i ogrevno drvo i ugaq, sigurno je da }e s mawe tro{ka do~ekati prole}e. Ma ko lika da bude u{teda. A pri~a o kori{}ewu energenta budu}nosti za prose~ne gra|ane Srbije daleka je kao i ta budu}nost jer su se mnogi vratili vi{e decenija unazad kupuju}i ugaq i drva. {a~i dovijaju na razne na~ine da ga smawe. Naravno, on se ne mo`e izbe}i, i mo`da kobinacijom energenata u{tede nisu prevelike, ali svaki dinar koji ostane u nov~aniku mnogo zna~i i potpuno je razumqivo {to se potro{a~i okre}u isplativijem energentu. I takav izbor je potpuno u redu jer je svako doma}instvo kroja~ svog buxeta, ali je pitawe da

li su oni koji u Srbiji vode ra~una o energetskom bilansu predvideli pad potro{we gasa i pove}awe potro{we struje. Posebno ove godine, kada su zbog velike su{e akumulacije ispra`wene, a zima samo {to nije. Ne mo`e se zameriti potro{a~ima koji }e svoja doma}instva zagrevati koriste}i struju. Naime, ako su pa`qivi i tro{e

do 1.600 kilovata, i pri tom vode ra~una o tome da struju koriste kada se beleè jeftini kilovati (600 vi{a tarifa, 1.000 nià tarifa), mese~no }e pla}ati oko 7.600 dinara, {to je zna~ajno jeftinije nego na gas, ~ak i uz dodatni tro{ak za kupovinu ugqa i drva. Ako potro{wa pre|e u crvenu zonu i bude 1.700 kilovata (650 vi{a tarifa, 1.050 nià tarifa) mese~ni ra~un }e opet biti niì, i to oko 5.000 dinara, nego da se koristi gas, a mawe nego za gas, i to oko 2.000. dinara, ko{ta}e ~ak i ako se potro{i isti broj kilovata u obrnutoj srazmeri. Sasvim je drugo pitawe koliko je racionalno elektri~nu energiju koristiti za zagrevawe stanova. I koliko se, u stvari, u siroma{noj zemqi, baca. D. Mla |e no vi}

VLA DA TVR DI DA JE SPREM NA DA USVO JI BU YET NA VRE ME

Za tr pa va we „ru pe” u dr `av noj ka si tek sle di [TA SE ZBI VA S KUR SOM?

Di nar neo prav da no bio slab Situacija se posle izbora stabilizovala i kurs se vratio „nekom svom normalnom kretawu” rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Ni ko la Fa bris. – O~igledno je da je u periodu oko izbora i neposredno posle wih u Srbiji postojao visok stepen neizvesnosti, koji je uticao na prisustvo dosta spekulativnih transakcija koje se prouzrokova le slabqewe vrednosti dinara – izjavio je Fabris. On, me|utim, smatra da je sla bqewe vrednosti dinara prema evru u periodu pre i neposredno posle izbora bilo zna~ajno ve}e nego {to bi zahtevali fundamentalni razlozi, iako je sasvim nor malno da, kako kaè, u uslovima fluktuiraju}eg kursa, doma}a valuta u nekim periodima ja~a, u nekim stagnira, dok u nekim razdobqima slabi. – Devizno trì{te svake ze mqe je mawe-vi{e podlo`no odre |enim {pekulativnim transakci jama – naglasio je Fabris, i dodao da te transakcije nekada uti~u na promenu vrednosti valute, nekada ne, ali da se nikada ne moè pou zdano znati da li je neka transakcija rezultat spekulativnih mo tiva ili realnih potreba za devi zama ili doma}om valutom.

To {to se najavquje da }e Skup{tina Srbije usvojiti bu xet za 2013. godinu pre kraja novembra, ukazuje na ozbiqan odnos vlasti prema tom najva`nijem finansijskom dokumentu zemqe, ocenili su doma}i ekonomisti. Oni su ocenili da je takav pristup dobar, ali i upozorili na to da je, osim formalnog usvajawa buxeta za 2013. u zakonski predvi|enom roku, najkasnije do 30. novembra, jo{ va`nije da se Vlada Srbije dosledno posveti realizaciji ciqeva koji bi kao rezultat imali osetno kresawe buxetskih tro{kova u idu}oj go dini. Ekonomista Qu bo mir Ma xar je rekao da se radi o „velikoj promeni u stilu rada Vlade” koja je, po wegovom uverewu, inspirisana pre svega politi~kim ci qevima, da bi se pokazlo da se „sada radi druk~ije u jednoj va`noj stvari u odnosu na prethodnu vlast”. Maxar, univerzitetski profesor ekonomije je, tako|e, pohvalio i plan Vlade da u 2013. buxetski deficit bude prepolovqen na oko 3,5 odsto od vrednosti bruto doma}eg proiz voda. – Buxetski deficit je jedan od najve}ih problema s kojima se sa da suo~ava na{a zemqe i zbog to ga je wegovo osetno smawewe veoma va`no – istakao je Maxar, uz opasku da je rebalans ovogodi {weg buxeta obavqen uz pove}awe tro{kova, {to je izazvalo, kako je naveo i „nezadovoqstvo me|unarodne finansijske javno sti.” Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Qu bo drag Sa vi} tako|e smatra da je za pohvalu napor vlasti da buxet za idu}u godinu usvoji na

vreme, ali je izrazio ozbiqnu rezervu kada je re~ o nameravnom planu buxetskih u{teda u 2013. Savi} smatra da je Vlada „napravila ozbiqnu gre{ku kada je umesto najavqenog drasti~nog ukidawa mnogobrojnih agencija i drugih regulatornih tela odlu~ila da ih smawi samo u simbo-

li~nom broju„. Obja{wewe da bi se i drasti~nim smawewem broja agencija ostvarile, u su{tini, male u{tede u buxetu nije prihvatqivo, tvrdi Savi}, jer se tu ne radi samo o finansijskim efektima takve akcije „nego je u pitawu i poverewe u budu}e akcije Vlade”. Po Savi}u, nije ni

Bez MMF-a ne ma iz la ska iz kri ze Saradnik Ekonomskog instituta Mi la din Ko va ~e vi} je ista kao da je za Srbiju sada najva`nija konsolidacija buxeta, ne samo zbog unutra{wih razloga ve} i zbog budu}e saradwe s Me|unarodnim monetarnim fondom, „bez ~ije pomo}i zemqa ne}e mo}i prebroditi krizu duga”. Kova~evi} je odgovorio potvrdno na pitawe da li smatra re alnim plan o smawewu buxetskog deficita na nivo od 3,5 procenta, uz napomenu da bi bilo dobro da je buxetska „rupa” jo{ mawa. Po Kova~evi}u, ni planirani buxetski mawak u 2013. nije mali i mora biti pokriven pozajmicama na spoqnim finansijskim tr`i{tima ili u zemqi.

sa moralnog gledi{ta prihvatqivo da se odustane od ozbiqnog „kresawa” broja regulatornih tela, kojih, po profesorovoj ra~unici, ima oko 170. Jer, ~iwenica je, dodao je Savi}, da neki od rukovode}ih qudi u pojedinim agencijama imaju plate i desetak puta ve}e od prose~nih zarada u Srbiji, „{to je u sada{wim okolnostima neprihvatqivo”. Ekonomista Dra go van Mi li }e vi} je upozorio na to da, kada je re~ o visini buxetskog deficita u 2013, mnogo toga zavisi i od kretawa bruto dru{tvenog proizvoda. – Planirawe BDP-a je veoma „elasti~na stvar” – primetio je Mili}evi}, i napomenuo da je u Srbiji ove godine prvobitno predvi|an rast privredne aktiv nosti, ali to sigurno ne}e biti ostvareno i reflektuje se na sve druge segmente, ukqu~uju}i i planirawe buxeta. Po Mili}evi}u, veoma je bitno {ta u 2013. dràva planira na rashodnoj strani buxeta, gde se poku{ava da budu ostvarene u{tede i da se smawe odre|eni izdaci koji su ove godine bili na visoki. – Odre|ene u{tede traì}e se tamo gde su razne subvencije, a ukoliko se radi o poqoprivredi, to ne}e biti dobro jer ne moèmo imati jeftiniju hranu uz odsustvo podsticaja – smatra Mili}evi}. Ovaj ekonomista tako|e ukazuje na to da je dràva ove godine mawe izdvajala za pomo} naj siroma{nijem delu stanovni{tva, i izraàva bojazan da }e takva politika, zbog potreba stezawa kai{a, biti nastavqena i tokom 2013.

ZA VR [EN „AUTO-[OU NO VI SAD”

Pro da to 220 vo zi la na Saj mu Jedini ovogodi{wi Sajam automobila u Srbiji, „Auto-{ou Novi Sad”, zavr{en je ju~e, a posetilo ga je 15.000 qudi, dok je prodato oko 220 vozila, {to je na nivou pro{le godine. ija Na sajmu su predstavqeni pro izvodi 80 proizvo|a~a iz automobilske industrije, a posetioci su imali priliku da premijerno vide 29 modela. Prodata su i dva modela „audi A-6 al lroad„ koji su po ceni od 84.000 evra bili najskupqi serijski automobili izloèni na sajmu. Veliko interesovawe je vladalo i za jeftinije automobile, poput modela „chery ego„, ~ija je cena za prvih deset kupaca bila od 5.490 evra, ali je zbog velikog interesovawa akcija produèna do kraja Sajma. Na Sajmu automobila predstavio se i automobilista Bo jan Mi la no vi}, koji }e naredne godine u~estvovati na Reliju „Dakar 2013”. S 25 godina, Milanovi} je najmla|i u~esnik Relija „Dakar” u istoriji, a uz navigatora Dar ka Veq ko vi }a, ~ini}e prvu ekipu Srbije koja nastupa u naj~uvenijem reliju na svetu. Naredne priredbe na Novosadskom sajmu su Sedmi me|unarodni sajam investicija i Dani energetike, koje se odràvaju se od 23. do 25. oktobra.

ponedeqak15.oktobar2012.

TAKSA ZA DR@AVQANSTVO UMESTO 1.910 DINARA SADA SE PLA]A 15.280

Srp ski je zik ni je pre pre ka za dr `a vqan stvo

Istekao je rok u kojem su svi gra|ani koji imaju prebivali{te u Srbiji a èle srpsko dràvqanstvo mogli da ga dobiju po lak{oj proceduri i jeftinije. Naime, Ministarstvo unutra {wih poslova pozivalo je nekoliko meseci gra|ane koji imaju prebivali{te na na{oj teritoriji i èle da dobiju srpsko dràvqanstvo da podnesu zahtev za sticawe dràvqanstva da bi to ostvarili brè i jeftinije, upo-

àvqanstva mora}e da pro|u znatno sloèniji postupak, koji postavqa stroè uslove i duè traje, a i taksa ko{ta 15.280 dinara. Najvi{e polemike izazvala je odredba na{eg zakona o dràvqanstvu po kojem budu}i dràvqanin Srbije za sticawe tog prava ne mora da zna srpski jezik. Stru~waci isti~u da je Srbija jedna od malobrojnih zemaqa u kojoj se za dobijawe dràvqan-

Do 9. ok to bra oni bez re {e nog pi ta wa srp skog dr à vqan stva tre ba lo je da pod ne su zah tev za upis u dr à vqan stvo Sr bi je i za to pla te tak su od 1.910 di na ra zoravaju}i ih na to da }e od 10. oktobra za istu uslugu pla}ati mnogo vi{e novca i duè ~ekati da im bude izdato re{ewe o prijemu u srpsko dràvqanstvo. Jednostavna procedura sticawa srpskog dràvqanstva omogu}avala je, po Zakonu o dràvqanstvu Srbije, svim dràvqanima biv{e SFRJ koji su na dan 27. februara 2005. godine imali dràvqanstvo druge republike ranije nam zajedni~ke dràve, odnosno dràvqanstvo druge dràve nastale na teritoriji SFRJ, da steknu na{e. Po tom pravnom aktu, da bi neko bio dràvqanin Srbije, trebalo je da ima i prijavqeno prebivali{te na na{oj teritoriji u trajawu od najmawe devet godina. Crnogorski dràvqanin, koji je 3. juna 2006. godine, imao prijavqeno prebivali{te na teritoriji Srbije, ako je podneo pismenu izjavu da se smatra dràvqaninom Srbije i uz to podneo zahtev za upis u evidenciju dràvqana Srbije, to je i postajao. Me|utim, mnogi koji ovde ìve godinama nisu re{ili svoj dràvqanski status i ovo im je bila dobra prilika da to okon~aju po jednostavnoj proceduri i za male pare. Do 9. oktobra oni bez re{enog pitawa srpskog dràvqanstva trebalo je da podnesu zahtev za upis u dràvqanstvo Srbije i za to plate taksu od 1.910 dinara. Sada, kada je taj rok jednostavne procedure i male takse istekao, gra|ani bez re{enog pitawa dr-

stva ne traì nikakva potvrda, sertifikat ili test o poznavawu srpskog jezika, kulture i tradicije, osnovnih ~iwenica o ustavnom ure|ewu. U drugim zemqama je upravo taj uslov jasno istaknut i bez wega se ne moè dobiti dràvqanstvo dràve po èqi, odnosno moraju se prvo ispuniti brojni uslovi, koji nigde ne podrazumevaju samo godine prebivali{ta ili ènidbu i udadbu ve} na prvom mestu jezik koji je tamo zvani~an. Tako je, na primer, uslov za dobijawe hrvatskog dràvqanstva – poznavawe hrvatskoj jezika i latini~nog pisma. Da bi neko lice dobilo dràvqanstvo Velike Britanije, mora da poseduje makar minimalno poznvawe engleskog jezika zbog pitawa i testova koji se polaù a koji su na engleskom. Do srpskog dràvqanstva moè do}i i stranac koji je najmawe tri godine u bra~noj zajednici s dràvqaninom Srbije i kome je odobreno stalno nastawewe u Srbiji. Svi stranci kao uslov za dobijawe srpskog dràvqanstva imaju samo overenu kopiju odobrewa za stalno nastawewe u Srbiji, overenu fotokopiju li~ne karte za strance, potvrdu-garanciju nadle`nog inostranog organa da }e otpust dobiti ako budu primqeni u na{e dràvqanstvo, a u slu~aju da su ve} otpu{teni iz stranog – re{ewe o otpustu, i na kraju dokaz o upla}enoj taksi za dobijawe srpskog dràvqanstva. Q. Male{evi}

ISTORIJA SUBOTI^KOG BICIKLIZMA BI]E PREDSTAVQENA U ZREWANINU

Ka ko je ve lo si ped za go spo da rio se ve rom Kultura svakodnevnog biciklirawa kao zajedni~kog imeniteqa svih Suboti~ana, bez obzira na polnu, starosnu, nacionalnu ili profesionalnu pripadnost, bi}e tema izlo`be pod nazivom “Grad biciklista – istorijski, etnolo{ki i umetni~ki aspekti bicikla u Subotici”, koja }e od sutra do kraja novembra biti postavqena u Narodnom muzeju Zrewanin. Ta izlo`ba Gradskog muzeja iz Subotice zasniva se na istraìvawu i saradwi s gra|anima, a ima za ciq da prikaè same po~etke kori{}e wa tog izrazito ravni~arskog prevoznog sredstva, kao i prome ne koje je doìvelo tokom svoje istorije. Tema izlo`be prikaza na je interdisciplinarno pa se postavka sastoji iz tri osnovna segmenta – etnolo{kog, istorij skog i umetni~kog. Stoga su izlo `ba i katalog delo troje kustosa suboti~kog muzeja – etnologa-pe dagoga Ju di te Ra fai, istori~ar ke umetnosti Ol ge Ko va ~ev-Nin kov i istori~ara Mir ka Gr li ce. Jedan od centralnih likova po stavke je Lajo{ Verme{ (1860–1945), osoba koja zauzima istaknuto mesto u lokalnoj isto riji sporta i me|unarodnog bi ciklizma. On je na Pali}u 1891. godine izgradio biciklisti~ku stazu, prvu takvu na na{im prostorima. Od tog vremena Suboti ca je grad biciklista. “Prvi bicikli u Subotici pojavili su se krajem osme dece -

nije 19. veka. Ispo~etka su bili zabava imu}nih. Lome}i konzervativne strahove prema novom i nepoznatom, kao i nataloène dru{tvene predrasude (ène i bicikl), to prevozno sredstvo vremenom je postalo omiqeno i u masovnoj upotrebi kod svih dru{tvenih slojeva. Bicikl je na neki na~in postao za{titni znak grada. Tome su doprineli ravni~arski teren i velika povr{ina na kojoj se grad prostire. Na biciklu su relativno lako dosti`na i mnoga mawa mesta i sala{i koja okruùju Suboticu. Sastavni deo svih va`nijih suboti~kih ulica su zasebno gra|ene biciklisti~ke staze, koje doprinose za{titi biciklista od sve ja~ih automobi la”, pi{e, izme|u ostalog, u prate}em katalogu izlo`be. Popularnosti velosipeda u Subotici doprinela je najsta rija jugoslovenska fabrika za proizvodwu bicikala “Partizan”, donedavno jedan od oslona ca suboti~ke privrede. Ona je bila jedan od inicijatora jedin stvene manifestacije “Trimbi”, u kojoj je svakog 1. maja na hiqade gra|ana biciklima iz Subotice odlazilo do Pali}a. Afirmaciji bicikla u suboti~ koj sredini doprineli su i ~la novi Biciklisti~kog kluba “Spartak”, svojim uspesima u do ma}oj, ali i internacionalnoj konkurenciji. @. Balaban

dru[tvo

dnevnik

PROJEKAT „ZDRAVORASTIMO” PONOVO U [KOLAMA [IROM SRBIJE

Go ja znost spre ~i ti ve} u de~ jem uz ra stu

Edukacija u~enika osnovnih {kola o osnovama zdrave ishrane i ìvota, nakon uspe{nog pilot-projekta, nastavqa se u {kolama u {est gradova i obuhvata oko 2.000 dece. S povratkom u {kolske klupe, projekat „ZdravoRastimo”, koji je pro{le godine u saradwi s Atletskim savezom Srbije pokrenula kompanija „Nestle”, nastavqa se i ove godine s pro{irewem na jo{ devet {kola u nova tri grada u Srbiji. Lane je predstavqen kao pilot-projekat u Beogradu, Ni{u i Novom Sadu, a sada je zvani~no zapo~eo edukacijom profesora iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Ni{a, Zrewanina i â~ka, koji }e svoja znawa preneti na oko 2.000 osnovaca u 18 {kola. Neke od wih su program uvrstile u svoje redovno planirawe nastave za sedmi razred. Ministarstvo omladine i sporta kao i Ministarstvo obrazovawa, nauke i tehnolo{kog razvoja u potpunosti su podràla projekat. Ciq projekta je da kreira zdrave navike kod dece, kao i da ih motivi{e da u~estvuju u

sportskim aktivnostima, s obzirom na to da se broj gojazne dece iz godine u godinu pove}a va, a deca svoje slobodno vreme provode uglavnom sede}i. Program edukacije i materijale osmislili su stru~waci i nutricionisti u saradwi s kompanijom „Nestle”, a deca }e u~iti iz bro{ura, video-materijala i igara koje }e prolaziti sa svojim profesorima.

Go ja znost je i u sve tu, ali i kod nas, sve ve }i zdrav stve ni pro blem Gojaznost je i u svetu, ali i kod nas, sve ve}i zdravstveni problem. Osobe s prekomernom telesnom masom imaju pove}an rizik za nastanak {e}erne bolesti, kardiovaskularnih bolesti, poreme}aja metabolizma masti, ubrzavaju proces ateroskleroze, rizik su za pojavu nekih oblika maligniteta... O problemu gojaznosti sve ~e{}e se i kod nas govori

kao o svojevrsnoj epidemiji koja i daqe pokazuje tendenciju rasta. Rezultati istra`ivawa sprovedenih u Srbiji pokazuju da je gotovo svaki drugi stanovnik gojazan ili sklon gojaznosti, odnosno 18,3 odsto je gojazno a 36,2 odsto predgojazno. Posebno zabriwava podatak da je sve vi{e prekomerno uhrawenih u {kolskom uzrastu, {to je ve} davno prevazi{lo samo estetski problem. Gojaznost u mladosti jedan je od glavnih uzroka nastanka brojnih oboqewa u kasnijem `ivotnom dobu. I u Vojvodini procenat gojazne dece je sve ve}i. Tako je ih 1973. godine bilo deset odsto, a 2003. godine 15 procenata. Lo{e navike u ishrani, nedostatak vremena i dostupnost brze hrane dovode do gojaznosti i zdravstvenih problema koji poga|aju sve mla|u populaciju. Projekat „ZdravoRastimo”, na na~in koji je blizak i zabavan deci, upoznaje {kolarce s osnovnim principima zdrave ishrane i zna~ajem fizi~ke aktivnosti. J. Barbuzan

U [KOLI ZA OSNOVNO I SREDWE OBRAZOVAWE „MILAN PETROVI]” U NOVOM SADU

Svet ski stan dard i sr ce na dar Novosadska [kola za osnovno i sredwe obrazovawe „Milan Petrovi}„, na 15 adresa u Novom Sadu i u dislociranim odeqewima u Beo~inu, Koviqu, Ba~kom Jarku, Kisa~u, [angaju, [ajka{u, Sremskim Karlovcima, Ka}u, Sirigu i Mo{orinu, brine o 1.200 dece i mladih sa smetwama u razvoju i osoba s invaliditetom razli~itog uzrasta i razli~itog tipa ometenosti. Od ostalih {kola razlikuje se ne samo po tome {to je organizovana kao sloèna mreà centara i slu`bi koji pruàju usluge edukacije, rehabilitacije, zdravstvene nege, radnog angaòvawa i dru{tveno-kulturnih aktivnosti dece, mladih i odraslih kojima je potrebna specifi~na dru{tvena podr{ka, nego i po tome {to wenih 390 zaposlenih, zajedno s volonterima, mladima na stru~noj praksi i onim angaòvanim kroz projekat javnih radova, u tu podr{ku ulaù ne samo znawe nego i qubav, pa je to {kola velikog srca koje nesebi~no poklawa svojim korisnicima. – U na{oj {koli za u~enike je sve besplatno, a podr{ka po~iwe ve} s ro|ewem deteta kojem je ona potrebna, i to kroz slu`bu rane asistencije, u okviru koje na{i timovi odlaze u porodicu, obu~avaju je i osnaùju sve dok dete ne napuni tri godine, kada se, do polaska u {kolu, ukqu~uje u na{ pred{kolski program – kaè direktorka [kole “Milan Petrovi}” Slavica Markovi}. – Posle pripremnog pred{kolskog programa, bez obzira na tip i teìnu smetwe, sva deca mogu poha|ati na{u osnovnu {kolu. Za u~enike niìh razreda organizovan je i produèni boravak ili celodnevna nastava, ve} prema potrebi roditeqa. Od pre tri godine organizovano je i ~uvawe u~enika, bez obzira na uzrast, za

Traì se donacija za plastenik [kola poseduje edukativni kamp na êneju u kojem je, naàlost, vetar oduvao plastenik pa je u toku traèwe donacija za novi. Do kraja godine trebalo bi da bude gotovo i renovirawe dvorca Hertelendi u Bo~aru, koji je {kola dobila od Novog Be~eja, a u kojem }e biti centar za edukaciju, relaksaciju i rekreaciju. vreme raspusta, a nedavno smo uveli i uslugu “Predah”, u okviru koje roditeqi kod nas mogu ostaviti dete od nekoliko sati do nekoliko dana, zavisno od potrebe. Pet godina [kolu “Milan Petrovi}” poha|aju i deca iz Doma u Veterniku, a nekoliko godina postoji i ku}na nastava za one koji ne mogu da do|u u {kolu. U {koli radi i osam odeqewa za obrazovawe odraslih, a za 120 korisnika, koji ni sada nisu obuhva}eni nikakvim vidom {kolovawa, organizovan je dnevni boravak na tri

Stanovi za Fondaciju Idu}i u susret potrebama svojih |aka i korisnika, [kola je organizovala i stanovawe uz podr{ku, za sada u osam objekata u Novom Sadu, od kojih su neki u zakupu, a neki u vlasni{tu Fondacije “Milan Petrovi}”. Fondaciju su osnovali roditeqi u~enika ove {kole.

mesta u Novom Sadu i u Sremskim Karlovcima. – Pro{le godine na{i osmaci su prvi put polagali i zavr{ni ispit i svi smo se zbog toga veoma dobro ose}ali jer kona~no nema vi{e segregacije – kaè Slavica Markovi}. – Posle tog ispita oni {kolovawe mogu nastaviti i kod nas, jer nudimo veliki broj posebnih programa prilago|enih tipu smetwe, a od ove godine i redovnih programa u kojima se prilago|avaju sadràji. Od pro{le godine imamo i |a~ki dom s 30 mesta u koji primamo i u~enike iz redovnih {kola. Dom nam je veoma vaàn jer sada jedini u Srbiji moèmo da {kolujemo i decu s vi{estrukim motori~kim smetwama, koja su ranije morala da idu u {kolu u Podgoricu. Osim toga, u sredwoj {koli nudimo i programe neformalnog obrazovawa odraslih, prek-

valifikacije i dokvalifikacije, obuke za poznatog poslodavca koje finansira Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe. Veliko srce ove {kole wene |ake obavija i kada je zavr{e i posle procene radne sposobnosti neki od wih se zaposle u privredi jer, ukoliko je potrebno, {kola im obezbe|uje podr{ku i na poslu. Po direktorkinim re~ima, od 30 do 35 maturanata u jednoj generaciji, dvadesetak ih se zaposli u privredi. Ostali radni anga`man dobijaju u radnom centru u [koli, a takvih je danas 105. Radni centar pru`a usluge i gra|anima ima i svoje redovne mu{terije, a sve {to se proizvede u wemu i proda se uglavnom u dve {kolske prodavnice. Od pro{le godine {kola je oboga}ena i novim objektom opremqenim po najvi{im standardima, po~ev od lifta i bazena, pa sve do specijalnih kreveta. U tom objektu je i centar za asistivnu tehnologiju s pomagalima za razne tipove smetwi. Ova pomagala koriste u~enici {kole, ali slu`e i za obuku nastavnika iz redovnih {kola, roditeqa ili vaspita~a koji rade s detetom kojem su ta pomagala potrebna. D. Deve~erski

NAGRADE ZA REPORTA@E 17. INTERFER-a

Prva nagrada Jaroslavu Papu Najvi{e priznawe, Gran pri, na ovogodi{wem, 17. internacionalnom festivalu reportaè INTERFER je dobio reporter Rojtersa Go ran To ma {e vi}, za fotose iz Sirije. On je istakao da mu je me|u mnogobrojnim nagradama ova najdraà jer dolazi od kolega iz zemqe. Na ovogodi{wi INTERFER pristiglo je 280 reportaà iz zemqe i sveta, a stru~ni ìri odobrao je najboqe, koje su i nagra|ene na sve~anosti u Domu

kulture u Apatinu. Nagradu za ìvotno delo dobio je Ma noj lo – Ma wo Vu ko ti} iz „Ve~erwih novosti„, godi{wu nagradu za TV-reportaù Ja smi na Ni ki to vi}-Stoj ~i}, za emisije „Znawe–imawe„. Za TV-reportaù „Makrena” zlatnu Niku je dobila Bo ja na Ran ko vi}, a za novinsku reportaù Mi haj lo Me de ni ca za pri~u o Au{vicu. Za najboqu radijsku reportaù je progla{ena pri~a „Medaqa„ To mi sla va San tra ~a

iz Radio Beograda. Prvu nagradu za foto-reporta`u je dobio Ja ro slav Pap fotoreporter Tanjuga, dok je za komercijalnu reporta`u nagra|ena TV B-92 za akciju „Bitka za bebe“. Ve ra nu Ma ti }u je, uz zlatnu Niku, svoju sliku uru~io Sa va Stoj kov. – „Bitka za bebe„ je jedna u ni zu akcija B-92 koja se pro{irila i na region – rekao je Veran Mati}. – Osim te, imali smo akcije sigurne ku}e, narodne kuhiwe za enklave na Kosovu. Shva-

tili smo da nije dovoqno imati dobru ili lo{u vest ve} da tre ba da budemo prakti~ni, {to je akcija „Bitka za bebe„ i pokazala opremawem porodili{ta {irom Srbije u {ta su se ukqu~ili brojni drugi donatori. Uz zlatne, srebrne i bronzane Nike, na INTERFER-u je dode qeno i vi{e diploma i priznawa. U galeriji Kulturnog cen tra “Meander” je otvorena izlo`ba najboqih fotografija pristiglih na konkurs. J. P.

Audi ci ja za hor Sve ti Ge or gi je Audi ci ja za pri jem no vih ~la no va za Hor Sa bor ne cr kve Sve ti Ge or gi je odr `a }e se su tra u 19 ~a so va u pro sto ri ja ma Cr kve ne op {ti ne, Uli ca Pa {i }e va 4. Na me we na je hor skim pe va ~i ma mla |eg i sred weg uz ra sta. G. ^.

Auto bu si ka Li ma ni ma me wa ju tra su Auto bu si na grad skim li ni ja 1 , 4, 8 i 11 b od da nas pa do 15. no vem bra i}i }e iz me we nim de lom tra se zbog ra do va na iz grad wi ko rek to ra i se kun dar ne ka na li za ci je na Li ma nu . Auto bu si na li ni ja ma 1 (Kli sa - cen tar - Li ma 1) i 8 ( No vo na se qe - Cen tar - No vo na se qe) u sme ru ka Li ma nu ume sto de lom Fru {ko gor ske uli ce i}i }e Bu le va rom ca ra La za ra, Bu le va rom oslo bo |e wa i Uli com Na rod nog fron ta do ras kr sni ce sa Fru {ko gor skom uli com oda kle }e auto bu si i}i uobi ~e je nim pu tem.

Novosadska ponedeqak15.oktobar2012.

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Ala ti“ Ba ri ja Maj klsa. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. „Ala ti“ pred sta vqa ju neo bi ~an psi ho lo {ki mo del za sno van na opro ba nim me to da ma naj u spe {ni jih ho li vud skih psi ho te ra pe u ta. Fil Stuc i Ba ri Majkls za jed no

ima ju pre ko {e zde set go di na is ku stva u psi ho te ra pi ji. Svo jim kli jen ti ma, me |u ko ji ma su naj pla }e ni je film ske zve zde, po mo gli su da re {e raz ne pro ble me – ne si gur nost, tra u mu, bes, ne do sta tak vo qe, ne ga tiv nost ili iz be ga va we – i ta ko ostva re vr hun sku ka ri je ru i ì ve du hov no is pu we nim ì vo tom. Sa da nam ova dva pri zna ta stru~ wa ka na po kon pred sta vqa ju svo je me to de u ovoj pro sve tqu ju }oj kwi zi. Opi su ju }i svo jih pet jed no stav nih teh ni ka – pre i na ~e we è qe, ak tiv nu qu bav, unu tra {wi auto ri tet, tok za hval no sti i „opa snost“ – auto ri ja sno ob ja {wa va ju {ta one pred sta vqa ju, ka ko i ka da se ko ri ste. N. R.

U KARLOVCIMA

Za vr {e no „Film sko bde we du {e” Do de lom na gra da “Bde we Ja ko va Or fe li na” ju ~e je u Srem skim Kar lov ci ma za vr {e no 6. “Film sko bde we du {e”, ma ni fe sta ci ja je din stve na u na {oj ze mqi po to me {to oku pqa fil mo ve i auto re ko ji se ba ve te ma ma iz isto ri je, kul tu re, umet no sti i du hov no sti. Na gra du “Bde we Ja ko va Or fe li na” rav no prav no su do bi li Ve sko Bu tri} za film “Po zno le to” (RTS TV Be o grad), Bran ko Stan ko vi} za “Put qu ba vi” (RTS TV Be o -

Auto bu si na li ni ji 4 ( Li man 4 - cen tar @e le zni~ ka sta ni ca ) i na li ni ji 11 b (@e le zni~ ka sta ni ca - Li man - Bol ni ca - @e le zni~ ka sta ni ca) i}i }e ka Li ma nu isto iz me we nim de lom tra se kao i auto bu si na li ni ji 1 i 8, ali }e od Bu le va ra oslo bo |e wa i}i do Uli ce Na rod nog fron ta, i da qe vo zi ti uobi ~a je nim tra som. U iz me we nom de lu tra se auto bu si }e ko ri sti ti sta ja li {ta dru gih li ni ja. Z. D.

Grej na se zo na u gra du po ~i we da nas ka ko sa op {ta va ju iz Jav no ko mu nal nog pred u ze }a „No vo sad ska to pla na”. Za sve in for ma ci je to kom nor ma li za ci je is po ru ke to plot ne ener gi je na po ~et ku grej ne se zo ne, ko ri sni ci uslu ga To pla ne mo gu da se obra te Od se ku za od no se s po tro {a ~i ma na te le fon ske bro je ve 0800 100 021 (bes pla tan po ziv), 423-712, 420-853, 4881-103, 4881-104 i 4881-106, ili li~ no na pr vom spra tu Spen sa u pro sto ri ja ma Od se ka sva kog da na od 7 do 22 ~a sa. A. L.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

„Ala ti” Ba ri ja Maj klsa

Po ~e la grej na se zo na

OD DANAS U GRADSKOM PREVOZU

TERAPIJSKO JAHAWE NA ^ENEJU

Kow ski kas kao lek [ko la za osnov no i sred we obra zo va we „Mi lan Pe tro vi}” i Ser vis za te ra pi ju po mo }u ì vo ti wa pre zen to va li su ju ~e u ko wi~ kom klu bi „Ve snik” na Sla {u 118 te ra pi ju uz po mo} ko wa za de cu obo le lu od raz li ~i tih smet wi. - Ciq je bio da se ro di te qi ma po ka è ka ko funk ci o ni {u ove te ra pi je; te da ni je sva ki hen di kep ~o ve ka za istog ko wa. Ra di se pro ce na za sva ko de te po ja di na~ no i tek se ta da spro vo de one ve `be ko je su do bre za we go vu re ha bi li ta ci ju - ka è te ra pe ut ki wa Ra da Ra ko ~e vi}. Po red ak tiv no sti po mo }u ko wa, pe da go {ko-te ra pe ut skog i sport skog ja ha wa za oso be sa in va li di te tom, u ovom pro gra mu se spro vo di i hi po te ra pi ja ko ja je na me we na de ci sa psi ho mo tor nim i kog ni tiv nim pro be le mi ma ka ko {to su Da u nov sin drom, auti zam, in te lek tu al ne smet we, hi pe rak tiv nost i dru ge. - Tr o di men zi o nal ni ko rak ko ji ima kow i we go vo gi ba we sti mu li {e po pre~ no pru ga ste mi {i }e u kar li ci kod qu di ko ji ima ju pro blem s tim. Ti mi {i }i po tom sti mu li {u cen tar za rav no te ù i za to de te bez pro ble ma mo è da se di na ko wu- na vo di Ra ko ~e vi} je dan od pri me ra po mo }i ma li {a ni ma. Pre zen ta ci ju su vo di li pr va ge ne ra ci ja stru~ wa ka [O SO „Mi lan Pe tro vi}” ko ji su pro {li obu ku za te ra pi je i ak tiv no sti uz po mo} ko wa Slo ve -

30 fil mo va, a od re |en broj bi }e emi to van i da nas u okvi ru pra te }eg, do dat nog pro gra ma fe sti va la za u~e ni ke Bo go slo vi je, Kar lo va~ ke gim na zi je i Fa kul te ta za men xment. Po re ~i ma Sr |a na Ili }a iz Udru `e wa film skih i te le vi zij skih rad ni ka Voj vo di ne, ove go di ne je na ~i wen is ko rak u sa rad wi sa ma ni fe sta ci jam u sve tu ko je ima ju sli ~an pro gram ski pro fil, a do kra ja go di ne ugo vo re na su go sto va wa fil mo va iz ovo go -

na~ ke fon da ci je „Na zaj na ko wa”. Na fi zi~ kom pla nu te ra pi ja uz po mo} ko wa uti ~e na nor ma li za ci ju mi {i} nog to nu sa, ja ~a we mi {i} ne sna ge, po ve }a we obi ma po kre ta, kon tro lu dr `a wa te la, po boq {a we ko or di na ci je i rav no te `e. Po red tog fi zi~ ko-re ha bi li ta cij skog de la, vr lo je bi tan i pe da go {ki deo, gde po re ~i ma ove te ra pe ut ki we oso be do bi ja ju na sa mo po u zda wu i po boq {a va emo ci o nal no i psi ho lo {ko sta we. Re a li za ci ji ovog pro jek ta i obu ke te ra pe u ta po mo gao je i ko wi~ ki klub „Ve snik”. A. L. Foto: S. [u{wevi}

KUD „SVETOZAR MARKOVI]” NI@E USPEHE

Na gra da u Tur skoj za mla |e ve te ra ne

grad), Mi lan Be le gi {a nin za ostva re we “ ^i zma” (RTV, No vi Sad), Mi ra Lo li} – Mo }e vi} za film “Ni na” (RTV Re pu bli ka Srp ska, Ba wa lu ka), Mi lo{ Po po vi} i Du {an Sto ka ni} za de lo “De ca be smrt no sti” (pro duk ci ja Pra vo slav na epar hi ja Ba~ ka) i Si ni {a Gra be` za “Dnev nik rat nog hi rur ga” (RTV Re pu bli ka Srp ska, Ba wa lu ka). To kom ovo go di {weg “Film skog bde wa du {e” pri ka za no je

di {weg pro gra ma u Bra ti sla vi i Pre {o vu u Slo va~ koj , Vr ba su, Srem skoj Mi tro vi ci, Be o ~i nu. Vi {e od 150 auto ra, or ga ni za to ra i po se ti la ca pot pi si ma je da lo po dr {ku ape lu ko ji }e or ga ni za tor fe sti va la upu ti ti svim mi ni stri ma i se kre ta ri ma re pu bli~ ke i po kra jin ske Vla de o neo p hod no sti ko na~ nog za vr {et ka vi {e na men ske sa le ne ka da {weg bi o sko pa u Kar lov ci ma. Z. Ml.

V remeploV

Kra qev ski skup u Fu to gu Na pro sto ru da na {weg Fu to ga qu di su `i ve li jo{ u bron za nom do bu, odn. pre oko 4.000 go di na. U po znom Sred wem ve ku i po ~et kom No vog (13 - 16. vek) Fu tog je po stao jed no od naj pro met ni jih me sta ovog de la Evro pe. U we mu su po di za ne cr kve i dvor ci... Ra zu mqi vo je za to {to je ba{ tu od 15. ok to bra 1456. odr `an dvo ne deq ni skup ma |ar skog kra qa La -

di sla va pe tog i we go vih ve li ka {a. Oni su pro sla vqa li po be du nad tur skom voj skom, ko ja je na pa la Ma |a re utvr |e ne u Be o gra du. Pre de li na gra ni ci iz me |u Ugar ske i Tur ske su vi {e de ce ni ja pre la zi li iz ru ku u ru ke, da bi Tur ci ko na~ no 1521. za u ze li Be o grad i kre nu li u ne za u sta vqi vi po hod na se ver, u sr ce Ma |ar ske. N. C.

Kul tur no umet ni~ ko dru {tvo „Sve to zar Mar ko vi}“ ne sa mo {to je jed no od naj sta ri jih dru {ta va u na {oj ze mqi, osno va no 3.ma ja 1945. go di ne u No vom Sa du, ve} je i jed no od naj tro fej ni jih. I na ne dav no odr à nom In ter na ci o nal nom fe sti va lu fol klo ra u tur skom gra di }u Sa mer sa kli, na oba li Egej skog mo ra, mla |i ve te ra ni sa sta va KUD „Sve to zar Mar ko vi}“ za iz ved bu ma |ar skog ~ar da {a i igre iz Ba na ta do bi li su na gra du stru~ nog ì ri ja. Na ovom tak mi ~e wu na stu pa lo je 15 an sam ba la, pre te `no iz okru è wa - Slo ve ni je, Hr vat ske, Ma ke do ni je, Cr ne Go re, Bo sne i Her ce go vi ne, ali i iz Austri je, Be lo ru si je, Tur ske, Bu gar ske, Gr~ ke i Se ne ga la. Po red KUD-a „Sve to zar Mar ko vi}“ , na fe sti va lu je na stu pio i KUD „Sve ti Ni ko la“ iz Tr ste ni ka.

Na ovom svo je vr snom fe sti va lu mi ra i to le ran ci je oko 600 u~e sni ka je na naj bo qi mo gu }i na ~in, igrom i pe smom, pred sta vi lo svo ju ze mqu.

Ka ko is ti ~u, svo ju ativ nost KUD „«Sve to zar Mar ko vi}»“ ostva ru je kroz ne ko li ko sek ci ja: fol klor na, hor ska, Na rod ni or ke star, Ve li ki tam bu ra {ki or ke -

star, `en ska pe va~ ka gru pa, svi ra we na tra di ci o nal nim in stru men ti ma. Svim ~la no vi ma osnov ni ciq je ne go va we kul tur nog na sle |a, pe sme, mu zi ke i fol klo ra, sa vre me nih ple so va i stva ra la {tva, o~u va we tra di ci je i obi ~a ja Sr ba i dru gih na ro da i na rod no sti. Mno gi od pri zna tih i ce we nih jav nih li~ no sti su svo je pr ve umet ni~ ke ko ra ke na pra vi le upra vo ovom dru {tvu. Da nas se u „Mar kov }u” oku pqa ju ~la no vi svih uz ra sta - ma li {a ni iz ob da ni {ta, osnov ci, sred wo {kol ci, stu de na ti, rad ni ci i pen zi o ne ri. KUD “Sve to zar Mar ko vi}” oba ve {ta va No vo sa |a ne da je u to ku pri jem no vih ~la no va. Su gra |a ni se mo gu pri ja vi ti sva kog rad nog da na od 8.30 do 13 sa ti i od 18 do 21 sat, od la skom u pro sto ri je dru {tva, ko je se na la zi u Uli ci {u ma dij ska 6a. N. R.

ponedeqak15.oktobar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Bli zan ci sti gli u pet fa mi li ja Blizanci Sta {a i Ste fan - Anite Sapunxieve Pti~ar i Vlade Pti~ara, Mia i Mi lan - Danijele i @eqka Kleuta, Ja na i La na - Isidore i Zorana Pekeza, Ge org i Naj dan - Jelene i Damila Struharika, Le na i Mi wa - Katarine i Dejana @igi}a.

Devoj~ice Je le na - Aleksandre i Bojana Paravine, Ma ri na - Alene Andra{ikove i Jana Andra{ika, La na Ane Vasojevi} i Gorana Kostadinovi}a, Mi li ca Ane i Sime Krivo{ije, Le na - An|elije i Gligorija [ok~i}a, Iva na - Anice i Slavka Stani}a, Kri sti na - Bo`ane i Marka Pani}a, Te o do ra - Borislavke i @ivka La}arka, Na |a - Branke Malinovi} Eremije i Sini{e Malinovi}a, Ra mo na - Va lentine i Qubomira Budinskog, Ne| mi ja - Vaqbone Spasoli i Samira Toplice, Le na - Verice i Bojana Solina, La na - Vesne i Miroslava Dujovi}a, @a na - Gazale Akibe i Omrana Abukresa, Te o do ra - Gordane i Dragana Bega~kog, Na |a - Daliborke i Igora Stojkovi}a, Ivo na - Dejane i Sime Damjanovi}a, Ma {a - Dragane i Milana Kisina, An dri ja na - Dragane i Perice Blanara, Bo ja na - Dragane i Slobodana Grbi}a, Na ta {a - Zorane i Du{ka Perina, Ma ja - Zorane Kqaji}-Masnikose i Milana Masnikose, Mi la na - Ivane i Branislava Radivojevi}a, Pe tra - Jasmine i Vladimira Nvote, Ne da Jasmine i Marka Prodanovi}a, Ta ra - Jelene i Da nijela Maglovskog, Jo va na - Jelene i Milana Nedi}a, Ta ma ra - Jelene Smiqani} i Radovana Polovine, Du {ka - Jelene Terzi} i Milana Jovanova, Mi li ca - Jelene Ti{me Mari} i Nede Mari}a,Du wa Jovane i Veqka Vurdeqe, Ha na - Maje Vukeli}-Raki}evi} i Aleksandra Raki}evi}a, An drea - Mari -

je i @eqka Ostoji}a, Una - Marijane Vuji~i} Igwatovi} i @arka Igwatovi}a, Pe tra - Marijane i Mirka \uki}a, Me ri - Marte Kajtezi i Edison Kajtezia, He le na - Milice i Zorana Tuvi}a, Je le na - Mire i Slavka Dragi~evi}a, Te o do ra - Mirja ne i Danila Ivaza, Dar ja - Mirjane i Dragoslava Slijep~evi}a, Mi qa na - Mirjane i Qubinka Ilina, Sta {a - Nata{e i Aleksandra Kai}a, Le na Nata{e i Dragana Stoji}a, Na |a - Nevene i Zorana Pustiwakovi}a, Do ro te ja - Oqe i Aleksandra Baborca, Li la - Radmile i Nemawe Despotova, Mi la - Ru`e Vuli} i Milivoja Danilovi}a, Me di na Sabahete i Zihada Limanovi}a, Ni na - Sandre i Borisa Merwika, Awa - Sandre i @eqka Karasa, Ta ma ra - Sawe i Gorana Babi}a, So fi ja - Sawe Soldatovi}-Maleti} i Nikole Maleti}a, Va wa Svetlane Milosavqevi} \ukanovi} i \or|a \ukanovi}a, Ma {a - Sla|ane i Miroslava Popovi}a, Mi li ca - Sla|ane i Sa{e Dimi}a, Te o do ra - Slobodanke i Andreja Hre{~aka, Ita - Sowe i Borislava Radulovi}a, Sa ra - Spasenije i Du{ana Krsti}a, Ma wa - Tamare Ostoji} Gregus i Slavka Gregusa, Da ni ca - Tawe i Veqka Adamovi}a, Va wa - Tawe i Dejana Miladinovi}a, He le na - Tawe i Igora Ke{ki}a, La na - Tatjane i Gorana Risti}a, Sta {a - Tijane i Ugqe{e Dardi}a, Isi do ra - To mislavke i Milana Pudara.

Ven~ani San dra Sta ri i Zo ran Tot, Ka ta ri na Zlat ko vi} i Zo ran Kre sta, Ja smi na Ka ra ja nov i Din En to ni Pre vi di, Je le na Ma ti} i Ra do mir To ma {e vi}, Gor da na [u kur ma i Bran ko Jan ko vi}, He le na Ga zi ba ra i Igor Mi ha qi ca, Iva na Tu rin ski i Sr |an Gru ji ~i}, Sla |a na Di si} i Slav ko Na {i ga }in, Alek san dra Yal i De jan Ko ji}, Bo ja na Kr ni{i} i Si ni {a [ki qo, Je sti ra Ra ki} i De jan Mlin ko, Iva na Ba la{ i Ga {per [ko flek, Ka trin Le hler i Dra gan Vr ba {ki, Na ta {a Mi }i} i De jan Ba jac, Iva na Bu we vac i Bo ri slav Di mo ski, Dan ka La za re vi} i Vla di mir Kqa je vi}, Ana Ne vaj da i Mir ko Da ki}, Bi qa na Pa jo vi} i Slo bo dan @i va nov, Dra gi ca Mi li ~i} i Ivan Mar ko vi}, Mi ne la Tor lak i Dra gan Lu ki}, Dra ga na Mi ji} i Uro{ Bo {ko vi}, Jo va na Mi lo sa vqev i Alek san dar Ra ji}, Ma ri ja na Ani ~i} i Alek san dar Pav kov, Na ta {a Mi ni} i No vo [an da ra, Du brav ka Jo va no vi} i Si ni {a Ju ri {i}, An ge la Ru tow ski i Va so Pe ri}, Sve tla na Di mi tri je vi} i Mar ko Mar ko vi}, Iva na Fa bris i @eq ko Zeq ko vi}, Ani ta \i no vi} i Ma rin ko Pe ri {i}, Ti ja na Da ki} i Alek san dar Se ku li}, Ta ma ra Mar ja no vi} i Ni ko la Mi lo {ev, Jo va na Jo ki} i Mar ko [ko ri}.

Ta ta Mi lan, ma ma Je le na i ma la Jo va na Ne di}

De~aci Ni ko la - Aleksandre i Nenada Lazi~kog, \u ro - Aleksandre Horwak i Roberta Krni}a, Fi lip Andrijane Hergoti} Topar i Nandora Topara, Da ni lo - Bojane Bogunovi} i Zdravka Tomi}a, Du {an - Bojane i Dejana Vuceqe, Aqo {a - Bojane i Zorana [trba, Ni ko la - Vesne ]irovi} i Dragana Lekovi}a, Adrian - Viktorije i Denija Hajdarpa{i}a, No vak - Vilme i Stevana Jelovca, Mak sim - Violete Dugali}-Male{ i Nemawe Male{e, Xi mi - Grozde Jovanovi} i Imrea Grabocia, La zar - Daliborke i Ilije Pani}a, Mla den Danijele i Slobodana Boj~i}a, Jo van - Danice Nikoli} i Ivana Bajca, Da vid - Darje i Vladimi ra Gogoqeva, Ha i der - Dijane i Ivana Al-Jebore, Uro{ - Dijane i Sa{e Stanojevi}a, Mak sim - Di jane Popovi} i Antona Kuruca, Go ran - Dragane Stojanovi}, Mi ha i lo - Du{anke i Nikole Cvijanovi}a, Mar ko - Du{ice Milanovi} i Perice Savi}a, Mak sim - Emilije i Slobodana Preradovi}a, Me lik - Zade i Fadiqa Suqe, Re qa - Zorice i Marka Radevi}a, Vi li jam - Ivane i Miroslava Ba`ika, Ati la - Izabele i Lasla Soboslaia, Pe tar - Irene i Aleksandra ]iri}a, Alek san dar - Jasne i Cvete Nikoli}a, Du {an - Jelene i Darka Damjanovi}a, Jo van - Jelene i Milo{a Mihajlovi}a, Lu ka - Jovane i Sini{e Rabqenovi}a, An drej - Karoline i Dejana Vukoje, Mi haj lo - Katarine i Dragana Majki}a, An tal - Kristine Bajrami i Petra Lakato{a, Fi lip - Kristine i Bojana \or|evi}a, Alek san dar - Kristi-

ne i Dejana Lon~ara, Ne ma wa - Laure Jovi} i Ni kole Na|a, Vuk - Maje i Gorana Buqi}a, Vuk - Marije i Gorana Kneèvi}a, Bran ko - Marije i Slobodana Aleksi}a, Alek sa - Marine i Nemawe Rablova, \or |e - Marine i Ogwena Vuka{inovi}a, Ser gej - Marine i Radivoja Popova, Leo - Marte i Atile Palatinu{a, Ni ko la - Milice Dobanova~ki i To{e Krainova, Lu ka - Milkice i Marka Baji}a, Ma ti ja - Milkice i Petra Kize, Stra hi wa - Mirjane i Dejana [orowe, Vuk - Nata{e i Jovana Dun|erskog, Vu ka din - Nikolete i Sre}ka Petrovi}a, Vu ka {in - Petre i Vuka @arkovi}a, \u ra| - Radmile i Nikole Trivunovi}a, Mi haj lo - Renate Kujunxi} Da~ovi} i Dejana Da~ovi}a, Lu ka - Sawe Bandi} i Aleksandra Cari}a, Alek sa - Svetlane i Milorada Gavri}a, Og wen - Svetlane i Mom~ila Boòvi}a, Vik tor - Svetlane i Petra Slavni}a, Vuk - Svetlane i Sr|ana Peceqa, Vu ka {in - Svetlane Stanti} i Milo{a Pudara, Hu sein - Sebihane Diqaj i Elsana Krieziua, Mi lan - Sla|ane i Petra Vukova, Ste fan Smiqke i Svetozara Nikoleti}a, Alek san dar Sneàne i Bo{ka Vukoti}a, Ni ko la - Sneàne i Slavenka Mihajlovi}a, \u ri ca - Suzane i Sr|ana Maluckova, Jo van - Tamare i Borislava Spremo, Uro{ - Tamare i Gorana Veli~kovi}a, Pe tar - Tatjane i Gorana Miqanovi}a, Lu ka - Tijane i Aleksandra Dvorni}a, Se dat - Fatime i Imera Beri{e, Ari jan - [prese Xemajqi i Arsima Krasni}ija.

Umrli Dragan \ilas (1935), Du{anka \ilas (1940), Anica Alilovi} ro|. Devald (1938), Pandor Balog (1953), Biqana Buraj ro|. Plav{i} (1951), @eqko Vujakovi} (1965), Stojanka Dovijarov ro|. Maleti} (1929), Milica Dragovi} (1928), Milanka Drmanovi} ro|. Stoj~i} (1940), Milorad @ori} (1938), Draga Zlai} (1935), Vojislav Isakov (1931), Jelica Isakov Jari} ro| Isakov (1923), Jelena Karapetrovi} (1966), Peter Kelemen (1931), Mara Kele~ ro|. Rado{ (1935), Stevan Ko{i} (1939), Mileva Majstorovi} ro|. Vuka{inovi} (1929), Slobodan Mari} (1948), Svetozar Mili} (1962), Jagodina Milovanovi} (1948), Miodrag Mirkov (1948), Imre Na| (1923), Milan Nenin (1935), Nikola Pjeva~ (1932), Ivica Perehinac (1940), \or|e Peri} (1970), Mirko Piqa (1939), Milorad Popov (1936), Ilija Popovi} (1958), Milan Prole (1942), Darinka Radosavqevi} ro|. [orowa (1918), Zorica Rikanovi} ro|. Gavrilovi} (1952), Martin Rom (1938), Zdravko Savkovi} (1940), Mara Saka~ ro|. [erfezi (1952), Irina Siv~ ro|. Bodvawski (1925), Nada Stankovi} ro|. Sazdani} (1926), ^edomir Tapavica (1942), Er`ebet Teleki ro|. Rudinski Mi na Pro li} i Mi ro slav Ar se ni je vi}

(1954), Vitomir Teodorovi} (1930), Nikola Un~anin (1928), Borbala Horvat ro|. Horwik (1947), Klara Horti ro|. Birka{ (1938), Velimir Cvetkovi} (1926), Rade Ceni} (1957), Mira Crwanski ro|. Tucakov (1932), Jano{ [agi (1933), Darja [eguqev (1952), Marica [uqan ro|. Ajdukovi} (1928), An|a [u{nica ro|. [evo (1932), ^aba Ko~i~ka (1961), Qubica Bikovi} ro|. Nepivoda (1928), \or|e Jovanovi} (1921), Radojka [i{qagi} ro|. \ekli} (1941), Mi{a Stojanovi} (1922), Ilonka \oki} ro|. Hajdu (1960), Desanka Jakovqevi} ro|. Puno{ (1936), Veqko Vujovi} (1948), Budimir Vukovi} (1950), Petar Vu~anov (1940), Stanija Grujin ro|. \uri} (1937), Du{an Duhanxija (1958), Milutin Maksovi} (1947), Julka Milo{ev (1949), Milena Nikoli} ro|. Manojlovi} (1947), Milan Pavkovi} (1934), Borislav Pani} (1968), \oko Pejakovi} (1958), Ilija Peri} (1942), Milenko Radoj~i} (1955), Slavko Suboti} (1950), Diana Taka~ ro|. Ajdukovi} (1959), Simo Toprek (1937), Silvester Flajs (1932), Jan Ha{ka (1971), Terezija Horvat (1949), Antun Horn (1942), Nikola [erbexija (1991).

NOVOSADSKA HrONIKA

DNEVNIK

Po kom plet nu ana li zu u pri vat nu la bo ra to ri ju li~ ni zah tev, iz be ga va ju }i ju tar we gu `ve, to mo `e u~i ni ti po ce nov ni ku ko ji je pred vi |en za do pun ski rad. Ipak,

pri vat nim la bo ra to ri ja ma. Po r ed zna ~ aj n ih ana l i z a tu mor skih mar ke ra i hor mo na ko je se ne mo gu ura di ti u pri -

Jeftinije u Domu zdravqa U do pun skom ra du Do ma zdra vqa, ukup na krv na sli ka ko {ta 200 di na ra, dok je ce na ove ana li ze u pri vat noj or di na ci ji 350 di na ra. Ana li za {e }e ra u kr vi ko {ta 70 di na ra, u pri vat noj la bo ra to ri ji oko 100. Se di men ta ci ja eri tro ci ta iz no si 70, kod pri vat ni ka 130 di na ra. Di jag no sti ka uree u kr vi ko {ta 70 di na ra, dok je kod pri vat ni ka 130. Se di ment mo kra }e je 70 di na ra, a u pri vat nim or di na ci ja ma 250 di na ra. Ana li za tri gli ce ri da u Do mu zdra vqa ko {ta 100 di na ra, kod pri vat ni ka 140. Is pi ti va we gvo `|a u kr vi je 70 di na ra, a u pri vat nim or di na ci ja ma 200 di na ra. mno ge ana li ze se ne mo gu ura di ti u Do mu zdra vqa, ne go se pa ci jen ti mo ra ju su o ~i ti sa stra ho vi tim gu `va ma u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne ili sa znat n o vi { im ce n a m a u

mar noj zdrav stve noj usta no vi, od fe bru a ra ove go di ne uki nu te su ne ke od stan dard nih la bo ra to rij skih ana li za, {to do dat no kom pli ku je pa ci jen ti ma da sve oba ve na jed nom

SPREMNI ARAN@MANI ZA NAJLU\U NO]

U DOMU ZDRAVQA NEDOSTAJU POJEDINI REAGENSI

Slu `ba la bo ra to rij ske di jag no sti ke no vo sad skog Do ma zdra vqa dnev no uslu ì pre ko 600 gra |a na, a u to ku da na se ura di oko 5.000 ana li za. Ta kva je si tu a ci ja sa broj ka ma bi la pro {log me se ca, a u ne kim me se ci ma bu de ura |e no iz me |u 6.000 i 8.000 ana li za za oko 1.000 pa ci je na ta. Naj ~e { }e se kon t ro l i { e kom plet na krv na sli ka, {e }er u kr vi, se di men ta ci ja eri tro ci ta, urea u kr vi, ce lo ku pan he mij ski pre gled i se di ment mo kra }e. Uz uput iza bra nog le ka ra i ove re nu zdrav stve nu kwi ì cu sve ana li ze su bes plat ne za trud ni ce, de cu i on ko lo {ke pa ci jen te, dok osta li pla }a ju par ti ci pa ci ju u iz no su od 50 di na ra. Uko li ko pa ci jent è li da ura di ne ku ana li zu na

ponedeqak15.oktobar2012.

me stu. Ne mo è se vi {e pro ve ri ti gli ko zi li ra ni he mo glo b in HbA1c (po k a z a t eq kva li te ta re gu la ci je {e }er ne bo l e s ti), C-re a k t iv n i pro t ein (slu ` i kao upal n i mar ker), fi bri no gen (va àn za nor mal no zgru {a va we kr vi) i HDL ho le ste rol po zna ti j i kao do b ri ho l e s te r ol. Ove ana li ze su uki nu te zbog ne do stat ka re a gen sa, ka ù iz Do ma zdra vqa. -Do ove si tu a ci je je do {lo pre p o l o v qa v a w em sred s ta v a za la bo ra to rij sku di jag no sti ku od stra ne RF ZO-a. Sva ka ko, na {i pa ci jen ti mo gu bi ti bez bri `ni, jer jo{ uvek po sto je „za me ne“, od no sno dru ge ana li ze ko je uka zu ju na iste stva ri – re kla je iz Od se ka za ko mu ni ka ci je Ol ga Je {i}. I. Dragi}

Evrop ske pre sto ni ce ma me tu ri ste No vo go di {wa no}, ka da se bar na tre nu tak za bo ra ve sta ri pro ble mi i ra |a na da u bo qe su tra, ne str pqi vo se i{ ~e ku je ce le go di ne, a plan pro sla ve or ga ni zu je se ne de qa ma una pred. Ka ko bi su gra |a ni na pra vi li do bar iz bor, tu ri sti~ ke agen ci je pri pre mi le su bo ga tu po nu du pro sla ve naj lu |e no }i u evrop skim gra do vi ma, ko ji }e svo jim ~a ri ma do pri ne ti ne za bo rav nom pro vo du na tr go vi ma. Ka ko sa zna je mo mla di se sve vi {e od -

ka da se upo re di sa osta lim pre sto ni ca ma, ali je do bro oti }i ta mo, jer grad nu di do sta zna ~aj nih isto rij skih i kul tur nih spo me ni ka, ko je tre ba vi de tiob ja {wa va Bje li vuk. Ka ko smo sa zna li iz tu ri sti~ ke agen ci je “Mo de na trevl” su gra |a ni su i vi {e ne go za do voq ni po nu dom, a ta ko zva ni „frst mi nit” aran `ma ni se po la ko ku pu ju. -No vo sa |a ni su na u ~i li da se na vre me ras pi ta ju za aran `ma -

POSETA SLOVENA^KIH \AKA KARLOVA^KOJ GIMNAZIJI

Dru `e wem pro tiv ne zna wa U~e ni ci i pro fe so ri Kar lo va~ ke gim na zi je ugo sti li su |a ke i oso bqe Pr ve gim na zi je u Ma ri bo ru, Slo ve ni ja, i to kom ~e ti ri da na upo zna li ih s obi ~a ji ma, kul tu rom i zna me ni to sti ma Srem skih Kar lo va ca i No vog Sa da. Po red upo za va wa kul tur ne ba {ti ne, ciq po se te je bi lo i upo zna va we s ra dom ove je zi~ ke gim na zi je i ostva ri va we bu du }e sa rad we kroz ra di o ni ce, raz me ne, sa vla da va we je zi ka. Ipak, ka ko je na ve la pro fe so ri ca iz ma ri bor ske {ko le Eva [ko baq, naj va `ni ji je ciq bio upo zna ti qu de. -Naj ve }i ~o ve kov ne pri ja teq je ne zna we. Pri tom ne mi slim

na stru~ no, ve} na ne zna we ko je po ti ~e od maw ka vla sti tog is ku stva. Ka da se jed nom stek ne ta vr sta is ku stva, ~o vek osta ne za {ti }en od sva ke vr ste pred ra su da. De cu tre ba mo od ga ja ti u ta kvom du hu i da ti im ta kvu za {ti tu, ko ja neo gra ni ~e no pre va zi la zi vred nost i za {ti tu for mal nog zna wa- ka za la je [ko baq. Pre ma re ~i ma di rek to ri ce Kar lo va~ ke gim na zi je Sla vi ce [o ki ce, po se ta je bi la iz u zet no uspe {na, a odu {e vqe we de ce obo stra no. Do ma }i ni iz No vog Sa da, Srem skih Kar lo va ca, In |i je, Ru me i dru gih gra do va u bli zi ni pri mi li su 22 |a ka iz

DAnAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.45, 14.30, 15.45, 16.15), „Nedodirqivi” (20.05), „Hrabra Merida” (12.15, 13.30, 14.15, 15.30, 16.20), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.20), „Meda” (18.20, 20.20, 22.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (17.45), „Uhvati ritam 4: revolucija” (18.35), „Sudija Dred” (22.25), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.25), „Hotel Transilvanija” (12.20, 14.20, 16.10, 18, 20-30), „Led” (17.30, 20), „Divqaci” (20.10, 22.35), „Gangsterska pri~a” (22.30)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BiBlioteKe i ^itAoniCe ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30)

SAHRAnE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Ilija Nikole Kusuqa (1938) u 10.30 sati, Milica Dmitra ]uruvija (1930) u 11.15, I{tvan Jano{a Gajdo{ (1929) u 12, Marko-Alek sandar Aleksandra \ur|evi} (2002) u 12.45, Aleksandar Milenka \ur|evi} (1968) u 12.45, Boja Dmitra Faturovi} (1937) u 13.30, Cvetanka Milenka ]irkovi} (1926) u 14.15 i Rade Gavre Medi} (1939) u 15 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Marina Radivoja Novakovi} (1942) u 15 sati.

Slo ve ni je ko ji su ima li pri li ke da obi |u cen tar Kar lo va ca, ~e smu „^e ti ri la va” i Ma gi strat, ri zni cu Pa tri jar {ij skog dvo ra, Sa bor nu i Ka to li~ ku cr kvu, mu zej i Ka pe lu mi ra. Po {to su Kar lov ci po zna ti po ku glo fu, |a ci su po se ti li i ra di o ni cu pra vqe wa ove po sla sti ce. -Or ga ni zo van je obi la zak i Pe tro va ra din ske tvr |a ve i voj nih ga le ri ja, kao i zna me ni to sti No vog Sa da po put Du nav skog par ka, Ma ti ce srp ske, Grad ske ku }e i dru gog. Po se ti li su Fru {ku go ru i we ne ma na sti re, Kru {e dol, Gr ge teg i No vo Ho po vo. Ova po se ta ura |e na je sa ve li kim en tu zi ja zmom, ni je bi -

Sprem ne gre di ce za cve }e

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800-300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

la sa mo for mal na, ve} jed na to pla qud ska pri ~a |a ka i pro fe so ra-re kla je [o ki ca do da ju }i da je u pla nu da kar lo va~ ki u~e ni ci uz vra te po se tu na pro le }e. Ina ~e, sa rad wa ovih {ko la za po ~e ta je u mar tu, ka da su u~e ni ci Kar lo va~ ke gim na zi je u~e stvo va li na fe sti va lu |a~ kih po zo ri {ta na {pan skom je zi ku, or ga ni zo va nom u Pr voj gim na zi ji u Ma ri bo ru. Ka ko je re kla Eva [ko baq naj lep {i i naj pri sni ji kon takt us po sta vi li su sa go sti ma iz Srem skih Kar lo va ca, a sa pro fe so ri com Ne dom Ne do vi} do go vo re na je raz me na u ovoj {kol skoj go di ni. A. Jerini}

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Pri pre ma gre di ca za sad wu je se weg aspek ta cve }a pri vo di se kra ju. Rad ni ci “Grad skog ze l e n i l a” po s a d i } e 198.771 ko mad cve }a, od ~e ga je 138.921 ko mad dvo go di {weg cve }a i 59.850 ko ma da lu ko vi ca la la, ko je }e pro cve ta ti na po vr {i ni od 2.400 me ta ra kva drat nih. N. R.

No vo sa |a ni naj vi {e za in te re so va ni za tu re “Par ti bus” do Be ~a

lu ~u ju za evrop ske gra do ve i po nu du “Par ti bus”, jer se za ma lo nov ca mo è obi }i ne ka od evrop skih pre sto ni ca. Agent tu ri sti~ ke agen ci je “Auro ra trevl” Mi li ca Bje li vuk ka è da su No vo sa |a ni naj vi {e za in te re so va ni za tu re “Par ti bus” Be~ i Bu dim pe {ta, ~i je se ce ne kre }u od 40 do 50 evra. -In te re so va we ra ste iz da na u dan. Na {u agen ci ju sva ko dnev no zo ve bar de se tak po ten ci jal nih put ni ka, ko ji se ras pi tu ju za do ~ek u ino stran stvu. Po wi ho vim po zi vi ma mo è se za kqu ~i ti da su No vo sa |a ni naj vi {e za in te re so va ni za Be~, Bu dim pe {tu i Prag, jer su pu to va wa u ove gra do ve do sta pri stu pa~ na. Tre nut no se sa mo ras pi tu ju, a pra ve re zer va ci je o~e ku je mo usko ro- ka è Bje li vuk. Ona is ti ~e da je aran `man za Istam bul od 155 evra, ko ji ~i ni tri no }e wa, do sta po vo qan. -Aran `man za Istam bul je pri ma mqiv, jer ce na ni je vi o ka, a u gra du bo ra vi te pet da na. Or ga ni za ci ja pro sla ve No ve go di ne u Istam bu lu je do sta sla bi ja,

^ITAOCI PI[U SMS

ne i da ih upla te u pe ri o du ka da va `i ova, ta ko zva na pr vi mi nut po nu da. Na kon to ga na sta je za ti{ je, ko je tra je do de cem bra i tek on da kre ne ve }a na va la. Po nu de su i ove go di ne do sta po voq ne, ce ne se ni su me wa le i o~e ku je mo da }e sve tu re bi ti po pu we neka `e agent te agen ci je Bo ja na ^vo ro vi}. No vo go di {wa no} u Pa ri zu, gde }e put ni ci bo ra vi ti pet da na ko {ta 499 evra, a u ce nu je ukqu ~en avi on ski pre voz, a no vo go di {wi aran `man Si ci li ja, Ita li ja, Rim, ko ji ukqu ~u je pet no }e wa, sta je 289 evra. Ru ska pre sto ni ca je do sta sku pa, a pro sla va no vo go di {we no }i i ~e ti ri no }e wa u Mo skvi, su gra |a ne }e ko {ta ti 545 evra. Ove go di ne in te re sant na je i po nu da za Ber lin, ko ja sta je 199 evra i ukqu ~u je tri no }e wa sa do ru~ kom, kao i tu ri sti~ ki obi la zak gra da i fa kul ta tiv ne obi la ske. Ta ko |e, agen ci je su or ga ni zo va le i pu to va wa u Am ster dam za 299 evra, a pet da na u Bar se lo ni sa avi on skim pre vo zom ko {ta 399 evra. N. R.

065/47-66-452

Ka ko bez ra ta pla }a ti gas? Pi tam se da li go spo da iz „No vi sad -Ga sa„ raz mi {qa ju ka ko }e ova si ro ti wa od na ro da da pla }a na zi mu gas, ka da su uki nu li pla }a we na ra te? Sra mo ta. 064/2853... *** Sve {to se ukra de, a vred nost je ma wa od 15.000 di na ra ne tre ti ra se kao kri vi~ no de lo, ve} se re {a va kod su di je za pre kr {a je. Pla ti{ ka znu i on da ti ne ko ka ì pr stom is pred no sa pri pre ti: „No, no! Ne moj da ti se to jo{ jed nom po no vi!„ Ovo je dr à va u ko joj je di no lo po vi „ra de” po za ko nu! 063/1050... *** Ni su ni po ~e li da ra de, a no va grad ska vlast se ve} pro ~u la po ba ha to sti i kr {e wu po sto je }ih za ko na. Ovo je na ro ~i to do {lo do iz ra à ja u grad skim in sti tu ci ja ma kul tu re, gde se po sta vqa ju qu di mi mo za ko na i bez ika kvih pro fe si o nal nih i mo ral nih vred no sti. 063/5243... *** Ka ù gre ja we u No vom Sa du 86 di na ra po kva dra tu. Ne {to on da u mo joj ra ~u ni ci ne {ti ma. Go di {we pla tim 48.000 di na ra, a stan mi je 46 me ta ra kva drat nih... O~i gled no su za bo ra vi li da na pla }u ju gre ja we i van se zo ne...... 069/3031... *** Vu ~i }a bi u sva kom slu ~a ju tre ba li po dr à ti svi, bez ob zi -

ra na sim pa ti je pre ma bi lo ko joj po li ti~ koj op ci ji. On jed no stav no po ku {a va da „raz ot kri je” ono od ~e ga smo se umo ri li

{ap }u }i, a sa da i gla sno. Zar ni je do sta {to qu di u me di ji ma za spas svo je de ce mal te ne pro se, zbog onih ko ji su uni {ti li, po kra li vred nost vi {e ge ne ra cij skog ra da i tru da? 064/3078... *** Mno gi }e do }i i pro }i, a bu le va ri i Du nav ski kej Pa vli ~i -

}ev }e osta ti. Nek puk nu du {ma ni. 063/7611... *** Po li ti ~a ri po {te ni, di rek to ri po {te ni, taj ku ni po {te ni - na ro de vra }aj ukra de no! 062/1654... *** Am ne sti ja fi na stvar, po seb no ra di bu xe ta (ko ji mo ra bi ti re strik ti van). I ta ko i kri vi i du `ni do ju ~e op tu è ni po sta }e spa si o ci bu xe ta. Me |u tim, ako je svr ha bi la da se udi sci pli nu je oso ba ra di ne di sci pli ne, ba ha to sti, pre kr {a ja (jer ka ù da su ma hom sa o bra }aj ni pre kr {a ji) on da ciq ili svr ha sank ci je ni je po stig nu ta. Gle da mo, ~u je mo, zna mo da su vo za ~i ba ha ti ji, a pe {a ci mo ra ju ta ko |e pla }a ti ka zne. Iz laz? Ima ga! Ka ko? Ako bi oso ba do ti~ na na sta vi la s ka znom kod ku }e dru {tve nim ko ri snim ra dom. Re ci mo, na sta vi mo ak ci ju „O~i sti mo Sr bi ju“, ma da ima do sta dru gih ko ri snih ra do va bra we, re ze we, ko pa we itd. Ko ri snost, u{te da, sank ci ja ~i ne bo qi tak! 065/9137... *** Bez o b ra z lu k u i pro s to t i ni kad kra ja. Pre tu ~e{ ~o ve ka, po kra de{ dr à vu, pa on da tra ` i{ za { ti t u Bri s e l a i Stra zbu ra, kao ugro è na ti po ro di ca, i pro ga wa ju te po li ti~ ki. 063/1235...

dnevnik

ponedeqak15.oktobar2012.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vOJvOdinA

dnevnik У СУБОТИЦИ ОДРЖАН САЈАМ СТВАРАЛАШТВА СЕОСКИХ ЖЕНА

Рукотворине и храна као туристички потенцијал СУБОТИЦА: Поводом Међународног дана сеоских жена који се обележава 15.октобра у Суботици је одржана традиционална манифестација: „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини„. На град-

ском тргу се представило 152 сеоска удружења из 40 општина и градова у Војводини. Покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин и градоначелник Суботице Модест Дулић, свечано су отворили манифестацију. - Данас у нашој земљи нема већег и снажнијег покрета, него што је покрет сеоских жена Војводине. У Војводиними има око 300 удружења

са преко хиљаду чланова који на оваквим манифестацијама показују шта знају и умеју. Ово је сајам рукотворина и старих јела, а пре свечаности на тргу отворили смо и изложбу слика у слами у Вестиблу Градске куће - рекао је Мирослав Васин. Након Новог Сада, Сомбора и Инђије, Суботица је четврти град у коме се одржава ова манифестација, с циљем да се представи стваралаштво сеоских жена у Војводини као могући економски, привредни и туристички потенцијал руралних средина у Војводини. Централни догађај манифестације посвећен је представљању стваралачких потенцијала и производа сеоских жена у Војводини, пре свега аутентичних рукотворина, као и производа старих заната који афирмишу традицију и богато културно наслеђе војвођанског вишенационалног амбијента. - Била је ово прилика да се виде јендинствени ручни радови, национална јела и зимница. Реч је и о туристичко привредној манифестацији - каже Весна Шијачки, директорка Покрајинског завода за равноправност полова. Изложбу заједнички организују Завод за равноправност полова АПВ, Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова и Град Суботица. С. Иршевић

БЕЧЕЈЦИ ОБЕЛЕЖИЛИ ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ОД ФАШИЗМА

Враћено достојанство 8. октобру

Учесници јучерашње комеморације у Бечеју

БЕЧЕЈ: У Бечју је обележен 8. октобар, Дан ослобођења од фашизма. Свечана академија одржана је 6. октобра у Градском позоришту, а јуче је у организацији Општинске организације СУБНОР на Тргу ослобођења, одржана комеморација свим настрадалим Бечејцима, а таквих је 540, у борби против фашизма.Том приликом Бечејцима, али и делегацијама бораца из Апатина, Бачког Петровца, Братунца, Јагодње, Лаћарка, Сомбора и Сремске Митровице, који су дошли да увеличају свечаност Бечејаца, обратили су се председник општине Бечеј мр Вук Радојевић, затим председник Покрајинског одбора СУБНОР Светомир Атанацковић и председник организатора свечаности Градимир Џигурски. Пошто су евциране успомене на дешавања пре тачно 68 година у Бечеју, крај споменика Слободе на Тргу ослобођења и испред Спомен зида на Градској кући Бечеј венце и цвеће

положили су представници локалне самоуправе, Покрајинског одбора СУБНОР, Општинског одбора СУБНОР, Општинске организације СССС, поменутих борачких делегације, појединих политичких организација и понеки потомак настрадалих. Поводом Дана ослобођења, јуче тачно у подне отворена је изложба руских плаката из Другог светског рата, па ће посетиоци до 22. октобра моћи да виде 24 изложена експоната. Истовремено, у организацији Општинске организације Педагога физичке културе и Атлетског клуба Бечеј одржана је традиционална спортска манифестација „Трке улицама града“ у којима су учешће узели основци од четвртог до осмог разреда и средњошколци. Од јуче је у Бечеју, управо поводом Дана ослобођења, почела и манифестација „Дани руске културе“, која ће трајати до 22. октобра. В. Јанков

„Отворени парламент” у Зрењанину и Суботици Коалиција организација цивилног друштва “Отворени парламент”, која спроводи истоимени пројекат чији је циљ повећање степена јавности рада Народне скупштине, посетила је Зрењанин и Суботицу. Током акције “Отворени парламент у гостима”, грађанима је представљен сајт otvo re ni par la ment.rs на којем ће моћи да прате рад народних посланика из њиховог града у Скупштини Србије и да се информишу о раду највишег представничког тела.

На сајту се налазе биографије свих народних представника као и обједињена архива више од 150.000 говора посланика са свих скупштински седница од 1997. године до данас. Током акције грађани су имали прилику да сазнајукако могу да захтевају одговорно понашање од својих представника у парламенту – од директне комуникације са посланицима до покретања неке иницијативе или предлога. Ж. Б. С. И.

ponedeqak15.oktobar2012.

ЗАВРШЕНИ 27. ДАНИ ЛУДАЈЕ У КИКИНДИ

Најтежа бундева 148 килограма

КИКИНДА: Сваке године другог викенда у октобру, Кикинда и Кикинђани постају центар Европе захваљујући јединственој манифестацији „Дани лудаје“. Ова туристичко-забавна манифестација окупи велик број узгајивача тикве- лудаје- бундеве у нади да ће оборити рекорде и произвести најтежу односно најдужу лудају. Градски трг, како Кикинђани с поносом истичу, постаје највећа гостинска соба југоисточне Европе, а у тој соби нема чега нема. Манифестација је почела у четвртак, 11. октобра уз отварање слика снаиве, сликара из Ковачице и књижевном вечери посвећеној Ђури Јакишићу. Петак је био резервисан за дечји карневал, а у вечерњим сатима Кикинђане су са централне бине забављали тамбураши, група „Стубови поп културе“, као и Ана Бебић. Суботње јутро хладно, али ведро започело је традиционалним Банатским фруштуком. Ове године домаћице и чланице удружења жена из читаве општине донеле су најинтересантније производе наравно од лудаје. Осим пите са лудајом и колача, посетиоци су могли да пробају пекмез од лудаје, сок, слатко. Било је ту и уштипака од лудаје и све оно што вам падне или не падне на памет, а у себи има заштитни знак – лудају. Потрудиле су се банатске сосе, па су справиле богат јеловник – прави фруштук који се некада јео, мада смо од наших саговорница чули да се први

Много гостију Током „Дана лудаје“ Кикинду су и ове године посетиле делегације из иностранства, пре свега братских градова. Биле су ту делегације из словачког града Жилине, бугарског Силвестра, румунског Жомбоља, мађарског Кишкунфелеђхаза, Трстеника, Приједора, те заменик немачког амбасадора у Србији. Орагнизовано је у Кикинди, преко туристичких органиозација, дошло 15 аутобуса, око хиљаду гостију, који су уз туристичког водича имали прилику да упознају знаменитости Кикинде.

Награда као подстрек Килограм најтеже лудаје коштао је 675 динара с обзиром да је награда износила 100 хиљада динара, а сантиметар најдуже тикве 537 динара. Према речима др Јаноша Берењија награде које су ове године додељене за прво место свакако су подстрек узгајивачима да се потруде и наредне године оборе рекорде -288,3 килограма за најтежу и 266 сантиметара за најдужу лудају.

оброк и дан данас у селима спрема на старински и помало заборављен начин уз мајушку, сланину, шунку, чварке и све оно што је неопходно да се унесе да домаћин који одлази на њиву да ради има снаге до ручка. Од 17 сати почео је централни програм, Кикинђане су поздравили председник општине Саво Добранић и покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин.

Најтежа лудаја ове године имала је 148 килограма и произвео је Дејан Јованов из Уљме који је први пут учествовао на овој манифестацији. Као првонаграђени освојио је 100 хиљада динара. - Од победничке лудаје планирам да направим дулечницу-питу од лудаје за читаво село- рекао је Јованов. Друго место са тиквом тешком 146 килограма освојио је Шандор Хорват из Темерина, а треће је припало Небојши Марковићу из Угриноваца чија је лудаја била тешка 144 килограма. У категорији најдужа лудаја прошлогодишњу титулу одбранио је Јожеф Варга из Темерина. Његова лудаја дуга је 186,5 сантиметара. - Иако година није погодовала производњи овог поврћа, и брат и ја имамо рецепт који доноси успех - поносан је Јанош Варга. У овој категорији друго место освојио је Золтан Киш са лудајом дугом 169 сантиметара, а трећи је био Тибор Варга са лудајом од 166,3 сантиметара, обојица из Темерина. Подршку Данима лудаје у Кикинди сваке године даје и др Јанош Берењи са новосадског Института за ратарство и повртарство који је и један од иницијатора овог такмичења: -Постигли смо циљ да такмичење у Кикинди не буде локалног карактера, него да оно постане познато у региону. Ова година није погодовала узгајивачима тикава јер је било доста суше и недаћа које су пратиле пољопривреднике- рекао је Берењи. У вечерњим сатима Кикинђани су имали прилику да уживају у концерту Владе Георгијева, док је јуче увече било резервисано за групу „Земља грува“. Организатор манифестације је Туристичка организација Општине Кикинда, а генерални поковитељ је Општина Кикинда. Средства за овогодишњу манифестацију обезбеђена су од донатора и спонзора и она је коштала око 4,5 милиона динара. А. Ђуран

ОТВОРЕНА КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ЛОКАЛНИ ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ У БЕЧЕЈУ

Ефикасан сервис свих грађана

БЕЧЕЈ: Канцеларије за локални економски развој (ЛЕР) општине Бечеј свечано је, у присуство покрајиснког секретара за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Бранислава Бугарског и директора Регионалне развојне агенције Бачка Срђана Везмара, отворена у петак, а од данас би требало да буде модеран, брз и ефикасан сервис свих грађана највеће потиске општине, поготово актуелних и потенцијалних предузатеника и привредника. -Председник општине Бечеј мр Вук Радојевић је нагласио да сви очекују да ће канцеларија ЛЕР на адекватан начин дневним ажурирањем одгово-

рити свим потребама предузетника и привредника. Срђан Везмар је изразио задовољство успешном сарадњом минулих пола године током техничке асистенције у реализацији читавог посла, а говорећи о перспективи нагласио је значај за привреду општине Бечеј приликом припреме пројеката из претприступних фондова. Покрајински секретар Бранислав Бугарски је подвукао да су канцеларије ЛЕР важан инструмент у развоју сваке локалне самоуправе у Војводини, а све у циљу бољег живота сваког грађанина. Управо из тог разлога издвајају се средства и чине напори да се, после Бечеја, Врбаса, Новог Са-

да, Сомбора и Суботице, и у осталим локалним самоуправама Бачке, исто у Банату и Срему, оснују канцеларије ЛЕР. Влада АПВ је преко Покрајинског секретаријата за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу са 80 одсто, што је непуних милион динара, финансирала отварање канцеларије ЛЕР у Бечеју, а остатак је удео локалне самоуправе. Канцеларија ЛЕР се налази у просторијама Одељења за привреду и развој и са клијентима ради од 7 до 13 сати, а највећи део информација биће постављен на веб сајту www.privredabecej.rs. В. Јанков

ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР ЗА КУЛТУРУ И ИНФОРМИСАЊЕ У ГОЛУБИНЦИМА

Наставити радове на Шлосу

ГОЛУБИНЦИ: Покрајински секретар за културу и информисање Славиша Грујић и његов помоћник Милан Мићић обишли су дворац Шлос у Голубинцима. Грујић је том приликом рекао, да оно што је урађено на дворцу је значајан почетак за оно што још мора да се уради да би он заживео. Зато мора доћи до даље сарадње и Министарства културе Србије, локалне самоуправе, и покрајинскогсекретаријата. У Покајински секретар за културу је у Голубинцима о пројекту првог еко-етно музеја у Србији разговарао са председником општине Стара Пазова Ђорђем Радиновићем, руководиоцем одељења друштвених делатности Милком Симић и

ауторком пројекта „Шлос еко етно музеј“ Јованком Сечански. Информисан је да је преко 60 милиона динара уложено у обнову објекта који је под заштитом, као споменик културе од изузетног значаја, а требало би да буде окосница заштите и коришћења и других спомени-

ка руралне културе (амбари и котобање) али и очувања и даљег преношења нематеријалне културне баштине, да је 5,5 милиона дала општина, а главнину средстава Република и да је пројекат ушао у национални план као и програм Савета Европе. Грујић је констатовао да се мора разговарати с одговорнима у Министарству културе Србије и са стручњацима, да би се дефинисало шта је још преостало да се уради на објекту(помиње се завршетак фасаде и уређење ентеријера) како би се могло разговарати о организовању институције која је замишљена као еко-етно музеј. А. Мали

Данас заседа бечејски парламент БЕЧЕЈ: Нови сазив бечејског парламента данас заседа, а на дневном реду је 42 тачке. Чак половина, тачније 23 тачке дневног реда, посвећена је кадровским питањима, која само треба да се потврде на седници. На дневном реду одборници ће усвајати и извештаје и планове рада јавних предузећа и установа. В. Ј.

Дани руског филма

БЕЧЕЈ: „Дани руске културе“ у Бечеју трају до 24. октобра, а данас у 20 сати, у оквиру програма „Дани руског филма“, у Градском позоришту биће приказан филм Никите Михалкова „Варљиво сунце 2“ из 2011. године. Сутра су на програму две пројекције. Од 11 сати најмлађи Бечејци ће имати прилику да виде цртани филм Иље Максимова из 2006. године „Добриња Никитић и Змај Горинић“, а у вечерњем термину је филм Филипа Јановског из 2011 „Државни саветник“. В. Ј.

Недеља локалне демократије ПАНЧЕВО: Европска недеља локалне демократије почиње данас у Панчеву и трајаће до 21. октобра. Манифестација се одржава под слоганом „Људска права и веће учешће заједница, а циљ је да се подигне свест о људским правима на локалном нивоу. Данас ће средњошколци посетити Градску управу и разговараће са градоначелником, председником Скупштине града, а остали грађани ће то имати прилику да ураде од уторка. Од среде ће представници градске власти обићи панчевачка села. З. Дг.

reporta@e

ponedeqak15.oktobar2012.

dnevnik

@EN SKI RU KO MET NI KLUB „NO PAL” ZBOG PO LI TI^ KIH ZA VR ZLA MA MO RAO DA OD U STA NE OD ^E LENY KU PA

Evropa suzama ne veruje, a ni dame op{tinarima o sle vi {e od tri de ce ni je po sto ja wa i tri go di ne tak mi ~e wa u Su per li gi Sr bi je za ru ko me ta {i ce, @en ski ru ko met ni klub „No pal“ iz Ba~ ke Pa lan ke sport ski je ostva rio pra vo da se tak mi ~i u Evro pi. U pro {loj se zo ni Pa lan ~en ke su osvo ji le ~e tvr to me sto u do ma }oj li gi i ta ko ste kle pra vo da pred sta vqa ju Sr bi ju u ^e lenx ku pu. Me |u tim, to {to su na sport skom te re nu ste kle pra vo da pu tu ju u Evro pu,

mla dost po sve ti le ru ko me tu. - Jo{ 29. ma ja upu ti li smo mol bu ta da {wem pred sed ni ku Op {ti ne da nam u ro ku od tri da na, a to li ko je na ma EHF dao vre me na da po tvr di mo u~e {}e u u Evrop skom ku pu, od go vo re da li lo kal na sa mo u pra va mo `e da nam po mog ne – pri ~a Ste vo Ka ra no vi}, pred sed nik @RK „No pal“. – No vac ko ji na{ klub do bi ja pre ko Sport skog sa ve za op {ti ne ni su do voq na. Tre ba lo je da sre di nom no vem bra go sto je mo

za vi si li od `re ba i pro tiv ni ka, od no sno de sti na ci je tak mi ~e wa – na sta vqa Ka ra no vi}. – S ob zi rom da smo se na da li da }e mo uspe {no pre bro di ti pred kva li fi ka ci je, o~e ki va li smo da bi ukup ni tro {ko vi mo gli da do stig nu do tri mi li o na di na ra. Ve} 4. ju na do bi ja mo od go vor od pred sed ni ka da op {ti na po dr `a va na {e u~e {}e i da }e po kri ti tro {ko ve u skla du sa svo jim mo gu} no sti ma, od no sno pla ti ti pre voz, opre mu. S ob zi rom da je do {lo do pro me ne lo kal ne vla sti i sme ne pred sed ni ka, 17. sep tem bra smo i od no vog pred sed ni ka za tra `i li da nam po tvr di po mo}, a 4. ok to bra je sti gao od go vor ko ji je ras pla kao sve na {e igra ~i ce... Pod se ti }u da, osim pr ve eki pe, na{ klub ima u ra znim slek Vr sne pa la na~ ke ru ko me ta {i ce... ci ja ma oko 180 de voj ~i ca, de voj ~u ra ka i de vo ja ka. Bo a ras po re |e na su kao do ta ci je jan Rad man, ak tu le ni pred sed Sport skom sa ve zu. Van red na nik op {ti ne, od go vo rio je da je sred stva tre ba la bi da se obez no vac za fi nan si ra we spor ta be de iz bu xet ske re zer ve, a u opre de qe na bu xe tom za 2012. -tu, ovom mo men tu ih ne ma, pa vlast

Sme {ka se Ste vo Ka ra no vi}, a za plak’o bi

naj ve ro vat ni je da }e im bi ti us kra }e no zbog pra zne op {tin ske ka se ba~ ko pa la na~ ke. Da stvar bu de go ra, klub se pri ja vio za tak mi ~e we na osno vu pret hod nih obe }a wa op {tin skih ~el ni ka, a ovih da na ot ka zao u~e {}e, pa „No pa lu“, ali i svim `en skim ru ko met nim klu bo vi ma iz Sr bi je, po stro gim pra vi li ma EHF, pre ti mo gu} nost dvo go di {we za bra ne igra wa u Evro pi. Re klo bi se – na {a po sla, jer sve je iz gle da lo idi li~ no, a na kra ju ru `no, pa je ce la si tu a ci ja do ve la do su za de vo ja ka ko je su

u fran cu skom gra du Ni mu, a to bi po sle 15 go di na bio pr vi iz la zak jed nog klu ba iz ove sre di ne u Evro pu. Ka ra no vi} nam po ka zu je do pis od 30. ma ja ove go di ne ko jim je Dra gan Bo za lo, ta da {wi pred sed nik op {ti ne, obe }ao po dr {ku i za tra `io da mu se do sta vi pri bli `na spe ci i fi ka ci ja tro {ko va u~e {}a u Evro ku pu. - Ve} 1. ju na smo do sta vi li tra `e no, pa smo pro ce ni li da bi tro {ko vi za pri pre me, opre mu i re kvi zi te iz no si li mi lion di na ra dok bi osta li tro {ko vi

...Nim sa mo na sli ka ma gle da ju

ne mo `e da udo vo qi na {im de voj ka ma do usva ja wa re ba lan sa bu xe ta za ko ji se ne zna ka da }e bi ti. Mi smo ot ka za li u~e {}e u Evro pi, a mno ge de voj ke su `r tvo va le mla dost za ovo i {an su da ka ri je ru na sta ve u ino stran stvu. Mi smo pre ko advo ka ta pod ne li tu `bu pro tiv lo kal ne sa mo u pra ve, jer }e mo tr pe ti {te tu od evrop skih ru ko met nih in sti tu ci ja. Ru k o v od s tvo @RK „No p al“ po zi va se i na Za kon o spor tu po seb no ~lan 137. ko ji go vo ri da su po tre be i in te re si gra |a na za ~i je se ostva ri va we obez be |u ju sred stva u bu xe tu lo kal ne sa mo u pra ve, iz me |u osta log i na bav ka sport ske opre me i re kvi zi ta, a u sta vu pet se ja sno ka `e da se fi nan si ra u~e {}e sport skih or ga ni za ci ja sa te ri to ri je op {ti ne u evrop skim klup skim tak mi ~e wi ma! Ka ra no vi} do da je da je ovo lo{ sig nal i sra mo ta za ze mqu ko ja je u

de cem bru do ma }in Evrop skog pr ven stva u èn skom ru ko me tu, a 2013. do ma }in Svet skog pr ven stva u ru ko me tu za è ne. [ta je kod nas sra mo ta, a {ta ni je, {ta je po li ti ka, a {ta sport, {ta je bes pa ri ca, a {ta inat, a {ta (ne)od go vor na obe }a wa od go vor nih, du ga~ ka je i te {ka pri ~a. Mno go je bol ni je {to mla de da me, ru ko me ta {i ce ne mo gu da va lo ri zu ju ono {to su ostva ri le na te re nu. Ba rem su, po red ru ko me ta, mo gle da vi de i Nim, ko ji ima bo ga tu isto ri ju. Ne ka da je bio ko lo ni ja rim skih ve te ra na. Grad se, ina ~e na la zi na rim skom dru mu Vi ja Do mi ti ja ko ji je iz gra |en 118. pne., a po ve zu je Ita li ju i [pa ni ju. Isto ri ja ka è da je Nim bio je dan od naj bo ga ti jih gra do va Ga li je, a i da nas je op stao do bro o~u van Rim ski am fi te a tar ko ji se ko ri sti za bor bu bi ko va i kon cer te. M. Suyum

PO GRE [AN „TAJ MING” ZA AUK CI JU HU MA NI TA CA SA SE VE RA BA NA TA

Na „Tortijadu” posle izbora niko se ne odaziva ru ga me |u na rod na „Tor ti ja du” u No vom Kne èv cu ko ju je pri re di lo Udru è we obo le lih od mul ti ple skle ro ze Se ver no ba nat skog okru ga, oku pi la je 15 eki pa iz No vog Kne èv ca, Hor go {a, Ka wi è, Mo kri na, Ru skog Se la, Ade, Sta re Mo ra vi ce, Ba~ ke To po le, Sen te, a oda zva li su se i go sti iz Ma ke do ni je i Hr vat ske. „Tor ti ja da” - tak mi ~e we u spra vqa wu naj sla sni jih tor ti, ima hu ma ni tar ni ka rak ter. Sve eki pe tor te su pra vi le mi nu le

su bo te, a ko re su is pe ~e ne kod ku }e, pa ih je tre ba lo uku sno fi lo va ti i le po ukra {a va ti, da bi se pro da le na auk ci ji na ve ~er woj za ba vi. Za naj lep {u tor tu ì ri je pro gla sio po sla sti cu Sa ve za ve li kih po ro di ca Ada-Sta ra Mo ra vi ca Er è bet Bor {o{ i Zol ta na Fo do ra, dru go me sto pri pa lo je Udru è wu obo le lih od mul ti ple skle ro ze Pri por sko-go ran ske ù pa ni je iz Ri je ke ko je su re pre zen to va li Ve sna Ma jer i dr Vla do Kom pa ri}, a

U~e sni ci „Tor ti ja de” u No vom Kne `ev cu

tre }e No vok ne èv ~an ka ma Bran ki Pu sti wak i Qu bi ci Be le slin. Naj o ri gi nal ni ju tor tu osmi sli li su Sla vi ca Sto ja nov ska i Go ce Mi nov ski iz eki pa Udru è wa „Mo bil nost” iz Sko pqa, na dur gom me stu po sla sti ca Sla vi ce i Dra go qu ba Zo ri }a iz No vog Kne èv ca, a tre }e pla si ra ne su Ka wi àn ke Gi ze la [ar wai i Eva Fe je{. No vac od pro da je tor ti na me wen je za ra do ve na re kon struk ci ji kro va MS-ku }e u No vom Kne èv cu, a uo~i auk ci je ~la no vi eki pa su tor te pre po ru ~i va li kup ci ma. Ali, is po sta vi lo se da uz po sla sti ce ide i gor ~i na. Po zi vi su upu }e ni na 35 adre sa onih ko ji bi mo gli da se „is pr se”, ali se oni ni su po ja vi li, ni ti su po sla li ne kog ko bi ih od me nio. Da li su ima li, ili se pra ve da ima ju pre ~a po sla od tro {e wa pa ra na po sla sti ce hu ma ni tar ne „Tor ti ja de”, ni je se u wi ho vom od su stvo mo glo do ku ~i ti. Ali, tek ne ki od wih su oprav da li od su stvo uz obe }a we da }e do na ci jom do pri ne ti ak ci ji. - Ni sam si gur na da je bes pa ri ca raz log wi ho vog iz o stan ka, ili ni smo po tre fi li naj po god ni je vre me za „Tor ti ja du”. Mo `da smo je tre ba li pri re di ti

pre iz bo ra - re kla je jed na or ga ni za tor ka. Auk ci ju su spa si li oni ko ji su tor te pri pre ma li, jer pro da to je 12 tor ti i za krov MS-ku }e pri ku pqe no 25.800 di na ra. - Za na {u MS-ku }u crep je do ni ra lo pred u ze }e „Po ti sje Ton dah” iz Ka wi è, ali ne do sta je nam no vac za gra |u i ra do ve. Ne pro da te tor te la ne po klo ni }e mo obli `wem Dom skom ode qe wu pri Cen tru za so ci jal ni rad - ka è pred sed ni ca no vok ne è va~ kog Udru è wa Sla vi ca Zo ri}. Naj sku pqe je pro da ta naj o ri gi nal ni ja tor ta ma ke don ske eki pe za 3.200 di na ra. Sla vi ca Sto ja nov ska iz Udru è wa „Mo bil nost” iz Sko pqa ve li da ni su à li li vre me na i tru da da kre nu na da lek put na se ver Ba na ta. - Zbra ti mqe ni smo sa Udru è wem iz No vog Kne èv ca i ce ni mo sve wi ho ve ak ci je- ka è Sto ja nov ska. Er è bet Bor {o{ iz Ade, ko joj su dru {tvo u eki pi Sa ve za ve li kih po ro di ca pra vi li Zol tan Fo dor i Ru dolf Asta lo{, na po mi wu da su iz u zet no ukra {e nu tor tu sa do sta ~o ko la de pra vi li od od sr ca. Sti ca jem okol no sti naj lep {a tor ta sa po ~et nom ce nom od 3.000 di na ra osta la je ne pro da ta. Ka wi àn ke Gi ze la

Auto ri naj lep {e tor te Er `e bet Bor {o{, Ro bert Asta lo{ i Zol tan Fo dor

{ar wai i Eva Fe je{ ob ja {wa va le su da wi ho va tor ta od ja bu ka pot se }a na je sen, ali da je sen ne mo ra da bu de kraj ne ~e ga, ne go no vi us pe {an po ~e tak. Ri je ~an ka Ana Gla ser ni je ta ji la da je na pra vi la „spr~ ka nu tor tu”, za pu ni je da me, sa vo }em

i jo gur tom, bez mno go ka lo ri ja. Po nu |e na je po po ~et noj ce ni od 2.000 di na ra, ali Ani nu iskre nost is ko ri stio je ku pac De jan, us pev {i da je ku pi u po la ce ne, za hi qa dar ku! Tekst i foto: Mi lo rad Mi tro vi}

crna hronika

dnevnik NA KON MI STE RI O ZNE SMR TI PEN ZI O NER KE U BA ^U

Uhap {e ni osum wi ~en sa mo za kra |u Mi len ko S. (1974) iz Ba ~a, ko ji je uhap {en ubr zo po sle ubi stva Ge r tru de Da bi} (1942) iz tog me sta, pri ve den je si no} de `ur nom is tra `nom su di ji no vo sad skog Osnov nog su da zbog te {ke kra |e i ne pri ja vqi va wa kri vi~ nog de la, ali ne i zbog ubi stva. Kao ne zva ni~ no sa zna -

je mo po li ci ja i da qe is tra `u je mi ste ri o zne smr ti udo vi ce i de vi zne pen zi o ner ke, ko ja je pro na |e na mr tva u ~e tvr tak u svo joj is pre tu ra noj ku }i u Ba ~u, u Zmaj Jo vi noj uli ci 11. Ona je u ku }i gde je pro na |e na sta no va la sa ma na kon ne dav ne smr ti svo ga su pru ga. M. V.

PO TVR \E NA PRE SU DA ZA NA PA STVO VA WE U [KO LI

[est go di na za ob qu bu u~e ni ka

Na stav nik Osnov ne {ko le „Jo van Cvi ji}„ u Lo zni ci B. M. (62) pra vo sna `no je osu |en na {est go di na za tvo ra jer je ob qu bio u~e ni ka osmog raz re da te {ko le. Ape la ci o ni sud u Be o gra du je od bio `al be i Tu `i la {tva i od bra ne i po tvr dio pr vo ste pe nu pre su du Vi {eg su da u [ap cu osu div {i B. M. zbog ki vi~ nog

de la ob qu be zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja nad ma lo let nom oso bom, ob ja vqe no je na saj tu su da. B. M. je od ok to bra 2010. go di ne do fe bru a ra 2011. go di ne kao na stav nik u osnov noj {ko li zlo u po tre bom svog po lo `a ja u vi {e na vra ta iz vr {io s ob qu bom iz jed na ~e ni ~in nad ma lo let nim u~e ni kom. (Ta njug)

AK CI JA PO LI CI JE U PAN ^E VU I SME DE RE VU

Za ple we no de vet ki la ma ri hu a ne Pri pad ni ci Mi ni star stva unu tra {wih po slo va – Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je, Po li cij ske upra ve u Pan ~e vu i Sme de re vu, u sa rad wi s Vi {im jav nim tu `i la {tvom u Pan ~e vu i Vi {im jav nim tu `i la {tvom u Sme de re vu, li {i li su slo bo de Go ra na J. (1983) i Iva na M. (1983), obo ji ca iz Sme de re va, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, sa op {tio je Bi ro MUP-a za sa rad wu s me di ji ma. Na k on pre t re s a sta n o v a i dru g ih pro sto ri ja osum w i ~ e -

nih, pro n a | e n o je i od u z e t o oko de v et ki l o g ra m a ma r i h u a ne, upa k o v a n e u 17 pa k e t a za pro d a j u, dva auto m o b i l a i pri bor za pa k o v a w e i me r e w e dro g e. Go ra nu J. i Iva nu M. od re |e no je za dr `a va we do 48 ~a so va. M. B.

Dvo je si ro ~a di po sle tra ge di je

ka da ni je do 6 do {la na Bu vqak, zva la me we na ko le gi ni ca da me pi ta gde je. Od mah sam zva la kom {i je i re kli su mi da je auto mo bil s ro bom u ku }i gde `i vi Pe tar u Gla mo~ koj, gde sam ih pro na {la. Po we nim re ~i ma, San dra je pre dva me se ca od lu ~i la da na pu sti mu `a i vra ti la se s de com kod svo je maj ke.

Ku }a u ko joj se de si lo ubi stvo

Da pod se ti mo, te {ka tra ge di ja i zlo ~in su po tre sli Su bo ti cu ka da je dva be `i vot na te la pro na {la maj ka `r tve, \ur |i ca Ko pu no vi}. – Osta vio je opro {taj no pi smo u ko jem me mo li da bri nem o de ci – ka `e \ur |i ca. – I}i }u u Cen tar za so ci jal ni rad da bih vi de la mo gu li do bi ti ne ku po mo} za bri gu o unu ci ma od 12 i 14 go di na. Sve sam ve} re kla. U su bo tu uju tru mi je }er ka oti {la na Kvan ta{ oko 4,

TRI GO DI NE OD PO ^ET KA VE LI KE PO LI CIJ SKE AK CI JE

[a ri} i da qe iz mi ~e „Bal kan skom rat ni ku” Pre ta~ no tri go di ne po ~e la je jed na od naj ve }ih ak c i j a srp s kih i stra n ih bez b ed n o s nih slu `bi i po li ci je „Bal kan ski rat nik” ko jom je 15. ok to bra 2009. po ~e lo raz bi ja we nar ko kar te la jo{ uvek naj t ra ` e n i j eg be gun ca od srp skih vla sti Dar ka [a ri }a. Naj p o z na t i j e li c e sa srp s kih po ter ni ca, Sr bi ja tra ì zbog po stu pa ka ko ji se pro tiv we ga i we go vih gru pa u Spe ci jal nom su du u Be o gra du vo de zbog tr go vi ne dro gom i pra wa nov ca. „Bal kan ski rat nik” za - Ak ci ja po ~e la za ple nom dro ge na jah ti u Uru gva ju po ~eo je ak ci jom u ko joj je uru sa rad ni ci ko ji su se u po ~et ku va ju do bre ve ze sa ta mo {wim gvaj ska po li ci ja u sa rad wi sa skri va li, ma da je jo{ par ~la kri mi nal ci ma, mo} i no vac srp skom Bez bed no sno-in for - no va we go ve „ko ka in ske” eki - ko je je ste kao pro da jom ko ka i ma tiv nom agen ci jom 15. ok to pe ko{ uvek iz be ga va hap {e na na ba vqe nog u ju `noj Ame bra 2009. za ple ni la 2.174 ki we. ri c i i di s tri b u i r a n og {i lo gra ma na jah ti „Ma ui” u lu Bra } a [a r i} su mi l i o n e rom Evro pe. ci San ta Ma rija i uhap si la pr qa vog nov ca ko ji su za ra di Ju `no a fri~ ki no vi nar Xon vi {e ~la no va [a ri }e ve eki pe li kao nar kobo so vi pre u sme Ra sten ko ji is tra ù je or ga ni za du è ne za {verc ko ka i na iz ri li su u le gal ne to ko ve u Sr zo va ni kri mi nal u toj dr à vi La tin ske Ame ri ke u Za pad nu bi ji i Cr noj Go ri ku pu ju }i tvr dio je le tos u iz ja vi za je Evro pu. pred u ze }a u pro ce su pri va ti dan be o grad ski ne deq nik da je Isto v re m e n o, be o g rad s ka za ci je, po qo pri vred na do bra, [a ri} jo{ 2007. go di ne obez po li ci ja uhap si la je pri pad - fa bri ke, lo ka le, auto mo bi le be dio se bi no vi iden ti tet po ni ke [a ri }e ve gru pe ko ji su kao i sta no ve i vi le opre ma ju {to se u Ju `no a fri~ koj Re pu se za te kli u Sr bi ji, dok je po }i ih luk s u z nom teh n i~ k om bli ci upi sao u ma ti~ ne kwi ge ter ni ca za Dar kom [a ri }em opre mom i na me {ta jem. ro | e n ih kao ju ` no a f ri~ k i ras pi sa na kra jem ja nu a ra 2010. Ve li ki deo te imo vi ne pri - Bur Jan van Hu sel sa me stom go di ne. vre me no im je za ple wen shod - ro | e w a u Ste l en b u { u, pro Go di nu da na ka sni je 16. ok no Za ko nu o od u zi ma wu imo vi vin ci ji Za pad ni Kejp. to bra 2010. u Cr noj Go ri uhap - ne ste ~e ne kri vi~ nim de lom, Osim pa so {a na ime Jan van {en je we gov ro |e ni brat Du - ko jom }e dr àv ni or ga ni upra - Hu sel, [a ri} ima, pre ma re {ko [a ri} po op tu `ba ma da vqa ti do okon ~a wa kri vi~ nih ~i ma Ras te na, jo{ je dan ju `no je u Ita li ji bio or ga ni za tor po stu pa ka ko ji su u to ku pro a fri~ ki pa so{, ko ji ni je zva gru pe ko ja je u ovoj ze mqi pre tiv wih. ni ~an i po ko me ga je „deo po pro da va la ko kain. Pqe v aq s ki nar k obos se, li ci je” pro na {ao zi mus u oko To kom pret hod ne tri go di ne na v od n o, na l a z i u Ju ` noj li ni Kejp ta u na, ali je ta ak po la ko su „pa da li” i we go vi Afri ci, a od hap {e wa ga ~u ci ja na glo sto pi ra na.

Naj t ra ` e n i j em nar k o bo su iz Sr bi je iz gu bio se trag u ok to bru 2009. to kom ak c i j e „Bal k an s ki rat nik”, iako je me se ci ma una zad bio pod pri smo t rom po l i c i j e, pri pad ni ka BIA i tu ì la {tva za or g a n i z o v a n i kri mi nal. Me di ji su Dar ka [a ri }a u vi {e na vra ta do vo di li u ve zu sa ni zom ubi sta va u Sr bi ji i re gi o nu kao i pri pre ma aten ta ta na naj vi {e sa da biv {e dr àv ne funk ci o ne re Sr bi je, ali po vo dom tih sum wi za sa da ni su po kre nu te zva ni~ ne is tra ge. [a ri} se te re ti ka ko zbog {ver ca vi {e od tri to ne ko ka i na iz La tin ske Ame ri ke u Za pad nu Evro pu ta ko i zbog pra wa nov ca ste ~e nog od tr go vi ne dro gom ko ji je uba ci o vao u le gal ne to ko ve srp ske pri vre de u to ku pri va ti za ci je. Pr v a op t u ` ni c a ko j om je osim [a ri }a ob u hva }e no jo{ 20 op tu è nih po dig nu ta je 12. apri la 2010. ko jom se te re ti za {verc ko ka i na za ple we nog u Uru gva ju 15. ok to bra, a po tom je uslo di lo jo{ ne ko li ko op tu `ni ca za ko kain i pra we nov ca, po ko ji ma se sa da vo de ob je di we ni po stup ci. Od po ~et ka ove go di ne de se tak pri pad ni ka we go vih gru pa za kqu ~i lo je spo ra zu me o pri zna w u kri v i c e sa tu ` i l a {tvom za or ga ni zo va ni kri mi nal, iz be ga va ju }i ta ko du go traj no su |e we i obez be div {i se bi bla è ka zne. (Ta njug)

NA STA VQA JU SE PRO CE SI U HA GU

PO RO DI^ NO NA SI QE ZA VR [I LO UBI STVOM

Da nas u 15 ~a so va na Baj skom gro bqu u Su bo ti ci bi }e sa hra we na San dra Je la{ (36) ko ju je u su bo tu ubio biv {i su prug. Pe tar Je la{ (44) je San dru usmr tio s pet ubo da no `em, a na kon to ga pre su dio se bi u dvo ri {tu po ro di~ ne ku }e u Gla mo~ koj uli ci u Su bo ti ci. Pe tar }e bi ti sa hra wen u uto rak na Baj skom gro bqu.

ponedeqak15.oktobar2012.

– Ni je vi {e mo gla s wim da `i vi i do {li su kod me ne. Na svu sre }u da su de ca bi la kod me ne i ni su vi de la te la svo jih ro di te qa – pri ~a o`a lo {}e na maj ka \ur |i ca Ko pu no vi}. Pe tar Je la{ je i ra ni je po ku {ao da po vre di se be i svo ju biv {u su pru gu, a we na maj ka tvr di da je i ra ni je bio na si lan i da su zva li po li ci ju i Cen tar za so ci jal ni rad. S. Ir {e vi}

Hayi} i Ka rayi} pred Tri bu na lom Pred Ha {kim tri bu na lom su tra }e bi ti odr `a na pret pre tre sna kon fe ren ci ja u slu ~a ju Go ra na Ha xi }a i kon fe ren ci ja pre po ~et ka iz vo |e wa do ka za od bra ne u slu ~a ju Ra do va na Ka ra xi }a, na ve de no je na in ter net stra ni ci Ha {kog tri bu na la. Su |e we Ha xi }u po ~e }e u uto rak, 16. ok to bra, a istog da na po ~e }e i iz no {e we do ka za od bra ne Ka ra xi }a. Ha xi}, biv {i pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Kra ji ne, op tu `en je za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa u Hr vat skoj u pe ri o du od ju na 1991. go di ne do de cem bra 1993. go di ne, ukqu ~u ju }i pro go ne, ubi stva, za tva ra we, mu ~e wa, de por ta ci ju, bez ob zir no ra za ra we i pqa~ ka we jav ne i pri vat ne imo vi ne. Ha xi} je uhap {en 20. ju la 2011. go di ne, a pri li kom pr vog po ja vqi va wa pred su di ja ma

Ha {kog tri bu na la, 24. av gu sta iste go di ne, iz ja snio se da ni je kriv ni po jed noj ta~ ki op tu `ni ce. Iz vo |e we do ka za od bra ne Ka ra xi }a po ~e }e is ka zom pr vog sve do ka, biv {eg na ~el ni ka [ta ba sek to ra UN PRO FOR-a za Sa ra je vo, ru skog pu kov ni ka An dre ja De mu ren ka. De mu ren ko, ko ji je u~e stvo vao u is tra zi po sle ma sa kra na sa ra jev skoj pi ja ci Mar ka le 1995. go di ne, tvr dio je da mi no ba ca~ ka gra na ta ko ja je ubi la 43, a ra ni la 75 qu di, ni ka ko ni je mo gla bi ti is pa qe na sa srp skih po lo `a ja, ali da mu ni je bi lo do zvo qe no da obe lo da ni taj iz ve {taj jav no sti, ni ti da ga pod ne se ko man dan tu. Pen zi o ni sa ni ru ski pu kov nik je, na su |e wu biv {em ko man dan tu Sa ra jev sko-ro ma nij skog kor pu sa VRS Dra go mi ru Mi lo {e vi }u, iz ja -

vio da je „naj ve ro vat ni je bi la re~ o te ro ri sti~ koj ak ci ji” sna ga s pod ru~ ja pod kon tro lom Ar mi je BiH ka ko bi se is pro vo ci rao NA TO da bom bar du je srp ske po lo à je. Ka ra xi} je pre dao Tri bu na lu spi sak pr vih {est sve do ka od bra ne, me |u ko ji ma su De mu ren ko, voj ni po sma tra~ UN Pol Kon vej, Bla go je Ko va ~e vi}, Slav ko Gen ko, Du {an [kr ba i je dan ne i me no va ni sve dok. We gov spi sak sve do ka od bra ne sa dr ì 600 ime na, a za iz vo |e we do ka za mu je odo bre no 300 sa ti, isto ko li ko je ima lo i tu ì la {tvo, ko je je u ma ju sa slu {a lo po sled weg sve do ka op tu `be. Ka ra xi} je ulo ìo àl bu na tu od lu ku, oce niv {i da je vre me ko je mu je odo bre no ne do voq no. (Ta njug)

KRA JEM GO DI NE IS TI ^E MAN DAT OKO 600 SU DI JA PRE KR [AJ NIH SU DO VA

Ko }e od ja nu a ra su di ti pre kr {a je?

Udru `e we su di ja pre kr {aj nih su do va Sr bi je upo zo ri lo je na to da tro go di {wi man dat su di ja ma pre kr {aj nih su do va, ko ji su na sud ske funk ci je po sta vqe ni po za vr {et ku re for me pra vo su |a, is ti ~e 31. de cem bra ove go di ne i da se mo `e do go di ti da od po ~et ka na red ne go di ne Sr bi ja ne ma ni jed nog su di ju pre kr {aj nog su da. Na i me, oba ve za Vi so kog sa ve ta sud stva bi la je da to kom pro te kle tri go di ne us po sta vi kri te ri ju me i oce ni su di je ka ko bi se od lu ~i lo o to me ko is pu wa va uslo ve za do bi ja we stal ne sud ske funk ci je, ali to ni je ura |e no. Pra vil nik o kri te ri ju mi ma i me ri li ma i po stup ku vred no va wa ra da su di ja ko ji su pr vi put bi ra ni na tro go di {wi man dat ni je do net, pa sa mim tim va qa nih kri te ri ju ma za oce wi va we u ovom tre nut ku ne ma. Po {to kri te ri ju ma ne ma, oni ko ji bi se sa da na br zi nu do ne li mo ra li bi da se pri me wu ju re tro ak tiv no, a to ni je do zvo qe no. To,

pak, na vo di Udru è we su di ja pre kr {aj nih su do va Sr bi je, uka zu je na to da se po sao ne mo è oba vi ti do is te ka man da ta i zbog to ga je po treb no po sva ku ce nu iz be }i si tu a ci ju da dr à va od 1. ja nu a ra 2013. go di ne ne ma ni jed nog su di ju pre kr {aj nog su da. Udru è we su di ja pre kr {aj nih su do va pred la è da se sve su di je, wih oko 600, pre ve du u stal ne Pre kr {aj ni sud u No vom Sa du funk ci je i da im se omo gu }i rad Sr bi je da se u od no su na su di je jer je to, ka ko tvr de, je di ni na ~in ko je su iza bra ne na tro go di {wi da se pre va zi |e na sta li pro blem man dat iz vr {i re i zbor ta ko {to i iz beg ne prav ni ha os. bi se te su di je sma tra le su di ja ma „Na da mo se da }e nad le `ni dr - iza bra nim na stal nu su dij sku àv ni or ga ni ima ti slu ha za funk ci jiu”, na ve de no je u sa op ozbiq nost na sta le si tu a ci je ko ju {te wu Udru è wa. mi kao su di je pre kr {aj nih su do va Na kra ju ape la na ve de no je da ni ~im ni smo iza zva li i da }e uva su su di je pre kr {aj nih su do va sa ì ti pred log Udru è wa su di ja gla sne s tim da se u oce wi va wu pre kr {aj nih su do va, Dru {tva su wi ho vog ra da pri me ni od go va ra di ja Sr bi je i Udru è wa tu ì la ju }i pra vil nik ka da bu de do net. ca i za me ni ka jav nih tu ì la ca Q. Ma le {e vi}

MA RO KAN CI PRE KO SR BI JE KRE NU LI U EVRO PU

Pe to ri ca ile ga la ca na |e na u va go nu Na è le zni~ koj sta ni ci u Ri stov cu spre ~en je po ku {aj ~e tvo ri ce dr à vqa na Ma ro ka i jed nog dr à vqa ni na Al ì ra da ile gal no pre |u gra ni cu, sa op {te no je da nas iz Upra ve ca ri na. Ma ro kan ci i Al ì rac sa kri li su se u va gon te ret nog vo za ko ji iz Gr~ ke sa o b ra } a pre m a za p ad n oj Evro pi, a ot kri ve ni su ju ~e, za j ed n i~ k om ak c i j om ca ri ni ka i po gra ni~ ne po li ci je. Ba{ kao i pre par da na, i ovog pu ta ile gal ni imi gran ti su ot kri ve ni u va go nu ko jim su tran spor to va ni ~e li~ ni pro fi li ~i ja je kraj wa de sti na ci ja bi la Austri ja, te se pret po sta vqa da su pla ni ra li da stig nu u tu ze mqu, pi {e u sa op {te wu. (Ta njug)

SPORT

ponedeqak15.oktobar2012.

dnevnik

TUR NIR U [AN GA JU

No vak \o ko vi} osvo jio ti tu lu Novak \okovi} osvoji je Masters u [angaju, po{to je u finalu pobedio Britanca Endija Mareja sa 5:7, 7:6 (13:11), 6:3. \okovi} je do 33. titule u karijeri do{ao posle tri sata i 22 minuta igre, revan{irav{i se Mareju za dva poraza ove godine u polufinala Olimpijskih igara u Londonu i finalu Ju Es Opena. Drugi reket sveta nije briqirao, morao je da spa{ava pet me~ lopti, ali je u kqu~nim trenucima podsetio na izdawa iz 2011. kada je samouvereno vladao teniskim terenima. \okovi} je trijumfom u [angaju smawio razli -

oscilira, {to je Marej iskoristio i u sedmom gemu napravio brejk za vo|stvo od 5:3. Bio je \okovi} na ivici poraza u tim trenucima, ali je serijom atraktivnih poteza me~ uveo u taj-brejk. \okovi} je dobro po~eo, poveo sa 3:1, ali je duplom servis gre{kom vratio u `ivot Mareja, koji nije uspeo da iskoristi pet me~ lopti. To kao da je uticalo na samopouzdawe Britanca, pa je srpski teniser u tre}em setu bez ve}ih problema do{ao do devete pobede u me|usobnim duelima. - @elim da se zahvalim Mariju na fantasti~noj igri, bio je na poen od osvajawa turnira i vrlo

TAK MI ^E WE DU BLO VA

ovo, tako|e zahvalio bih se sponzorima, organizatorima turnira, qudima koji su dolazili da prate ceo turnir. Naravno, najvi{e se zahvaqujem svojim navija~ima na tribinama, ali i {irom sveta. Turnir je jedan od najuspe{nijih u posledwih par go dina, a organizacija je bila fenomenalna. Endi Mari je rekao da mu je ào {to nije uspeo, ali da }e se boriti da kraj sezone privede na najboqi mogu}i na~in. - êstitam Novaku na odli~noj igri, stvarno je bio neverovatan. êstitam i Novakovom timu, zahvalio bih se svim gleda-

TUR NIR U OSA KI

Pa es i [te pa nek naj bo qi

Tri jumf He der Vot son

Indijski teniser Leander Paes i êh Radek [tepanek osvojili su Masters u [angaju, po{to su u finalu savladali indijski par Mae{ Bupati/Rohan Bopana sa 6:7 (7:9), 6:3, 10:5. Paes i [tepanek su tokom me~a, koji je trajao sat i 36 minuta, spasili ~etiri od pet brejk {ansi i osvojili 1.000 ATP poena i 207.320 dolara. - Ovo je bio veoma bitan duel za nas tri Indijca. Radek je tu bio da me opusti i razveseli, kako ne bih razmi{qao o tome da igram protiv direktnih konkurenata u reprezentaciji. Rekao mi je da se opustim, da uìvam i budem èqan pobede - rekao je Paes

Teniserka Heder Votson prva je Britanka koja je posle 24 godina uspela da osvoji titulu, po{to je u finalu VTA turnira u Osaki pobedila ânk Kai ên iz Kineskog Tajpeha sa 7:5, 5:7, 7:6 (7:4). Posledwi put neka britanska teniserka radovala se u finalu VTA turnira 1988. godine, kada je Sara Gomer osvojila turnir u Aptosu. Votson je trenutno 71. igra~ica na svetu kojoj je do skoro najboqi plasman na nekom VTA turniru bio prolazak u ~etvrtfinale. Pre we {ansu da prekine neugodnu tradiciju imala je Laura Robson, ali je ona pro{log meseca izgubila u finalu turnira u Gvangòu.

ku u odnosu na [vajcaraca Roxera Federera na vrhu ATP liste, koja sada iznosi 195 bodova. Prvi set obele`io je veliki broj preokreta. \okovi} je prvi prekinuo seriju brejkova i poveo sa 5:4, ali mu to nije pomoglo jer je Marej uspeo da do|e do prednosti iako je ~etiri puta gubio servis. Srpski teniser nije popravio igru u nastavku me~a, nastavio je da proma{uje prvi servis i

lako sam mogao da se na|em na mestu gubitnika. Ipak sam uspeo da se izvu~em i pobedim. Nadam se da su se svi lepo zabavili, jer mi jesmo - rekao je Novak. On je dodao i da je turnir u [angaju jedan od najuspe{nijih u posledwih nekoliko godina, kao i da je organizacija bila na vrhunskom nivou. - Zahvalio bih se svom timu, bez kojeg ne bih nikada uspeo sve

ocima koji su nas pratili tokom celog turnira. Ovo je jedan od najboqih turnira na ATP turu. Mnogo mi je `ao {to nisam uspeo, ali }u se truditi da godinu zavr{im na najboqi na~in. \okovi} u me|usobnom skoru sada vodi sa 9:7 u pobedama nad Endijem Marijem. Na{em teniseru sada nedostaju pobede na samo dva Mastersa, u Sinsinatiju i Monte Karlu.

VE LI KA NA GRA DA JU @NE KO RE JE

Fe tel {am pi on ski Aktuelni {ampion Formule jedan Sebastijan Fetel pobednik je 16. trke ovogodi{weg {ampio nata, Velike nagrade Ju`ne Koreje. Nemac je u Jeongamu do{ao do ~etvrte pobede ove sezone, tre}e zaredom, a 25. ukupno, u vremenu od 1:36:28.651 sata. Kao drugi kroz ciq pro{ao je Mark Veber, koji je tako obezbedio dvostruki trijumf Red Bulu, dok je tre}i bio Fernando Alonso u Ferariju, pa je Fetel preuzeo vo|stvo u generalnom plasmanu. Kvalifikacije su nagovestile dominaciju Red Bula u Ju`noj Koreji, a Fetel se preticawem Ve-

Re zul ta ti 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 1:36:28.651, 2. Veber (Australija, Red Bul) + 8.231, 3. Alonso ([panija, Ferari) + 13.944, 4. Masa (Brazil, Ferari) + 20.168, 5. Raikonen (Finska, Lotus) + 36.739, 6. Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) + 45.301, 7. Gro`an (Francuska, Lotus) + 54.812, 8. Verw (Francuska, Toro Roso) + 1:09.589, 9. Rikardo (Australi ja, Toro Roso) + 1:11.787, 10. Hamilton (V. Britanija, Me klaren) + 1:19.692, 11. Peres (Meksiko, Zauber) + 1:20.062, 12. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) + 1:24.448, 13. [umaher (Nema~ka, Merce des) + 1:29.241, 14. Maldonado (Venecuela, Vilijams) + 1:34.924, 15. Sena (Brazil, Vi lijams) + 1:36.902, 16. Petrov (Rusija, Katerhem) + 1 krug, 17. Kovalainen (Finska, Katerhem) + 1 krug, 18. Glok (Nema~ ka, Marusja) + 1 krug, 19. Pik (Francuska, Marusja) + 2 kru ga, 20. Kartikejan (Indija, HRT) + 2 kruga. bera u prvoj krivini potrudio da tako i bude. Nemac je vodio od starta do ciqa i do kraja trke, iako mu je Veber sigurno ~uvao le|a, dr`ao sve u boksu na noga -

ma. Najpre je u 35. krugu izleteo sa staze, zbog ~ega je morao u boks, ali je uprkos tome zadr`ao ~elno mesto, a onda je tri kruga pre kraja vozio na „ivici” zbog problema sa vidno o{te}enom predwom gumom na bolidu. Zahvaquju}i tom trijumfu Fetel je do{ao do prvog mesta u generalnom poretku sa 215 bodova i pred posledwe ~etiri trke ima {est bodova vi{e od Alonsa. Po{to je Veber, koji je vozio mirnu trku, bio na kraju drugi, tako je pomogao svom timskom kolegi da razlika bude upravo {est poena. Alonso nije imao toliko mirnu trku, ali je sre}om po wega iza bio wegov timski kolega Felipe Masa, pa su mu iz tima poru~ili da ga ne napada. Masa je na kraju bio ~etvrti, peto mesto osvojio je Finac Kimi Raikonen u Lotusu, dok je {esti bio Niko Hulkenberg za volanom Fors Indije. Luis Hamilton iz Meklarena razo~arao je u Ju`noj Koreji, jer je trku zavr{io na desetoj poziciji.

Kon struk to ri 1. Red Bul 367, 2. Ferari 290, 3. Meklaren 284, 4. Lotus 255, 5. Mercedes 136, 6. Zauber 116, 7. Fors Indija 89, 8. Vili jams 58, 9. Toro Roso 21. Pobedu Red Bulovog dvojca u ciqu ozna~io je reper Psaj, trenutno najpopularniji Ju`nokorejac na svetu, ~ija je pesma ‘’Gangam stajle’’ postala interplanetrarni hit. On je, naravno, i zaigrao u prepozatqivom stilu. Iako trka nije pru`ila dosta uzbu|ewa, sada je jasno da }e se za titulu boriti samo dvojica voza~ i pred nama su sigurno ~etiri uzbudqive trke do posledweg kruga {ampionata u Brazilu 25. novem-

Pre zu zeo li der sku po zi ci ju: Se ba sti jan Fe tel

Vo za ~i 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 215, 2. Alonso ([panija, Ferari) 209, 3. Raikonen (Finska, Lotus) 167, 4. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 153, 5. Veber (Australija, Red Bul) 152, 6. Baton (V. Britanija, Meklaren) 131, 7. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 93, 8. Gro`an (Francuska, Lotus) 88, 9. Masa (Brazil, Ferari) 81, 10. Perez (Meksiko, Zauber) 66, 11. Kobaja{i (Japan, Zauber) 50, 12. Hilkenberg ( Nema~ka, Fors Indija) 45, 13. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 44, 14. [umaher (nema~ka, Mercedes) 43, 15. Maldonado (Venecuela, Vilijams) 33, 16. Sena (Brazil, Vilijams) 25, 17. Verw (Francuska, Toro Roso) 12, 18. Rikardo (Australija, Toro Roso) 9. bra. Fetel je najavio `estoku borbu za ~elnu poziciju ovom pobedom. Naredna trka Formule jedan vozi se 28. oktobra u Indiji.

No vak \o ko vi} je po sle ve li kog pre o kre ta sti gao do pe ha ra

VE LI KA NA GRA DA JA PA NA

Pe dro sa br ì od Lo ren ca [panac Dani Pedrosa pobedio je na Velikoj nagradi Japana, na stazi Motegi u kraqevskoj klasi ovogodi{weg svetskog {ampionata u motociklizmu. Ovom pobedom voza~ Honde je odrào u ìvotu borbu za titulu u ovoj klasi sa trenutnim liderom {ampionata i sunarodnikom Horheom Lorencom, koji je na ciq u Japanu stigao kao drugi. Pedrosa tako tri trke pre kraja zaostaje za Lorencom 28 bodova. Lorenco je imao pol poziciju i drào je prvo mesto na po~etku, ali nije bio u stawu da umakne Pedrosi. Odlu~uju}i potez Pedrosa je napravio 13 krugova pre kraja, kada je pretekao Lorenca i na kraju pobedio. Tre}e mesto u ovoj klasi pripalo je jo{ jednom [pancu Alvaru Bautisti, koji je do drugog podijuma ove sezone do{ao posle uzbudqive borbe sa Kalom Kre~loom, kome je u finalnom krugu nestalo goriva, pa je morao da odustane. Pored wih jo{ ~etiri voza~a je u~estvovalo u borbi za tre}e mesto. Na

kraju je ~etvrti iza Bautiste bio Andrea Doviciozo ispred Kejsija Stonera i Stefana Bradla. Sledili su voza~i Dukatija Valenstino Rosi i Niki Hajden. U Moto 2 klasi slavio je [panac Mark Markes i tako pokazao da mu nema premca. Mada je lo{e startovao Mar kes se brzo oporavio i na polovini trke preuzeo vo|stvo i na kraju pobedio, osmi put ove se zone. Tri trke pre kraja [panac ima prednost od velikih 53 boda i gotovo je obezbedio naslov. I drugo i tre}e mesto pripalo je {panskim voza~ima. Drugi je bio Pol Espar garo, a tre}i Esteve

Da ni Pe dro sa naj br `i na sta zi Mo te ga

Re zul ta ti Moto GP: 1. Pedrosa ([panija, Honda) 42:31,569, 2. Lorenco ([panija, Jamaha) +4,275, 3. Bautista ([panija, Honda) +6,752, 4. Doviciozo (Italija, Jamaha) +16,397, 5. Stoner (Australija, Honda) +20,566 itd. Generalni plasman: 1. Lorenco ([panija, Jamaha) 310, 2. Pedrosa ([panija, Honda) 282, 3. Stoner (Australija, Honda) 197, 4. Doviciozo (Italija, Jamaha) 192, 5. Bautista ([panija, Honda) 144 itd. Moto 2: 1. Markes ([panija, Suter) 42:56,171, 2. Espargaro ([panija, Kaleks) +0,415, 3. Ra bat ([panija, Kaleks) +9,584, 4. Riding (V. Britanija, Kaleks) +11,069, 5. Luti ([vajcarska, Su ter) +11,595 itd. Generalni pla-

sman: 1. Markes ([panija, Su ter) 283, 2. Espargaro ([panija, Kaleks) 230, 3. Janone (talija, Spid ap) 178, 4. Luti ([vajcarska, Suter) 177, 5. Riding (V. Britanija, Kaleks) 144 itd. Moto 3: 1. Kent (V. Britanija, KTM) 40:02,775, 2. Viwales ([panija, FTR Honda) +0,260, 3. Tonu}i (Italija, FTR Honda) +2,352, 4. Rins ([panija, Suter Honda) +3,404, 5. Hajrudin (Ma lezija, KTM) +3,645 itd. Gene ralni plasman: 1. Kortese (Nema~ka, KTM) 255, 2. Viwales ([panija, FTR Honda) 199, 3. Salom ([panija, Kaleks KTM) 194, 4. Fenati (Italija, FTR Honda) 126, 5. Rins ([panija, Suter Honda) 119 itd.

Rabat, kojem je ovo bio prvi pla sman na podijum ove sezone. U Moto 3 klasi prvu pobedu u karijeri zabele`io je Britanac Dani Kent. Od starta je bio u vode}oj grupi, a do trijumfa je do{ao pa`qivom vo`wom u posledwem krugu izbegav{i sudar posle kog su se van staze na{li Jonas Folger i Lus Salom. Izleteo je i sa staze, ali je useo da se vrati i osvoji {esto mesto i vode}i u generalnom plasmanu Nemac Sandro Kortese. To mu je izgleda bilo dovoqno da stekne velikih 56 bdova u odnosu na [panca Maverika Viwalesa, koji je u Japanu bio drugi. Tre}e mesto na stazi Motegi pripalo je Italijanu Tonu}iju. Slede}a trka vozi se narednog vikenda na stazi Sepang za Veliku nagradu Malezije.

SPORT

dnevnik

ponedeqak15.oktobar2012.

OR LO VI SE PRE SE LI LI U MA KE DO NI JU

Ka rak ter na is pi tu

En glez Yef Ka nin gem pr vi je pro {ao kroz ciq

Fo to: R. Ha yi}

ODR @AN 20. NO VO SAD SKI MA RA TON

Tri jumf Ye fa Ka nin ge ma Uli ca ma No vog Sa da ju ~e su tr ~a li u~e sni ci 20. no vo sad skog ma ra to na. U naj na por ni joj atlet skoj di sci pli ni, po pro hlad nom vre me nu i po vre me noj ki {i ci, ali na od li~ no ure |e noj sta zi, u~e stvo va lo je 417 ma ra ton ki i ma ra to na -

go {to sam se na dao, a do bro za me ne bi lo je to {to je Mi {ke qin us peo da pra ti ri tam ko ji sam na met nuo i ni je mi do zvo qa vao da se opu stim. Ipak, ka da smo po rav na ti do {li do ne kih 200 me ta ra is pred pro la ska kroz ciq, znao sam

Ko li ko su Bel gi jan ci us po ri li sa zre va we i rast mla dog na ci o nal nog ti ma Sr bi je vi de }e mo ve} u uto rak u Sko pqu. Bo lan i ube dqiv po raz ko ji su nam na ne li Bel gi jan ci ni je bio u sra zme ri sa igrom ko ju su pru `i li iza bra ni ci Si ni {e Mi haj lo vi }a i bro jem zre lih pri li ka za gol. Jed no stav no, ne is ku stvo i sla bi ja fi zi~ ka sprem nost od ne li su bo do ve. Osta je otvo re no pi ta we ka ko }e or lo vi re a go vi ti na psi ho lo {kom pla nu, da li }e se br zo opo ra vi ti od {o ka. Tak mi ~ar ski pri ti sak je ta ko |e bi tan ele ment. Sa mo po be da pro tiv Ma ke do ni je zna ~i rav no pra van na sta vak tr ke za vo de }a me sta u Gru pi A, re mi osta vqa ta na ku na du u za vi sno sti od osta lih re zul ta ta, dok po raz re al no bri {e am bi ci o zne sno ve o Mon di ja lu. - Ka ko smo br zo za bo ra vi li lep tri jumf pro tiv Vel sa, ta ko eks pre sno tre ba da ar hi vi ra mo i go rak po raz od Bel gi je. Ra du je po da tak da kroz tri da na ima mo po pr va ni is pit. Ja sno je ka kve smo gre {ke pra vi li, po ~ev {i od nas ne ko li ko is ku sni jih igra ~a, {ta mo ra mo da is pra vi mo. Zna mo i ko je su bi le do bre stra ne u igri, pa

Mi lan Bi {e vac ve ru je da }e or lo vi tri jum fo va ti u Ma ke do ni ji

ih tre ba po no vi ti. Sve sni smo va `no sti me ~a- is ta kao je ka pi ten Bra ni slav Iva no vi}. U istom to nu raz mi {qa ju i osta li re pre zen ta tiv ci. - Ide mo da igra mo fud bal i da osvo ji mo tri no va bo da. Ne za ni ma nas pre te ra no {to su Ma ke don ci po ra è no od Hr va ta, {to im je ovo po sled wi voz. Gle da mo sa mo se be, po sve }e ni smo na {oj igri ko ju è li mo da stal no una pre |u je mo- na po me nuo je mla di Fi lip \u ri ~i}. I {to per Mi lan Bi {e vac osvr nuo se na ne ral no vi sok po raz pro tiv Bel gi je i na na red ni me~. - Sat vre me na smo bi li od li~ ni, a on da nas je po vu kla lop ta, iz gu bi li smo gla vi, po ju ri li smo da po stig ne mo gol i ka zni li su nas iz kon tre. Ne sme mo sad da po klek ne mo, ~e ka nas duel sa Ma ke do ni jom, utak mi ca kva li fi ka ci ja za nas, mo ra mo da je do bi je mo pod vla ~i Mi lan Bi {e vac. Krug kan di da ta za sa stav pro tiv Ma ke do ni je, gde su or lo vi ju ~e ot pu to va li, bi }e pro {i ren za opo ra vqe nog Fej su, ve ro vat no i Su lej ma ni ja. Ne ma sum we da }e se lek tor Mi haj lo vi} osve ì ti re do ve, sa ko li ko iz me na osta je da se vi di. Z. Ran ge lov

NE BOJ [A VIG WE VI] ZA DO VO QAN IZ DA WEM VOJ VO DI NE PRO TIV OSI JE KA

Na sta vqa mo ra d u istom tem pu

ca. Oni su se nad me ta li u glav noj tr ci na 42.195 ma ta ra, kao i na de o ni ca ma od 30 km, fr taq ma ra to nu na 10,5 km i u {ta fet noj tr ci. U glav noj ma ra ton skoj tr ci po be dio je En glez Xef Ka nin gem, ko ji je tr ~ao pod za sta vom Luk sem bur ga, u vre me nu od 2 sa ta, 38 mi nu ta i 49 se kun di, a sa mo se kund ili dva iza we ga, bu kval no za ko rak ka sni je, kroz ciq je pro {ao dru go pla sra ni Be o gra |a nin Ivan Mi {ke qin. Vi {e od 10 mi nu ta iza wih dvo ji ce li ni ju ci qa pre {ao je i tre }e pla si ra ni @i van Mi lo {e vi} iz [ap ca. - Bio mi je ovo {e sti ma ra ton u ka ri je ri i pr va po be da ko ju sam ostva rio - re kao je vid no umor ni, ali ve o ma za do voq ni Ka nin gem. Li~ ni re kord sam ostva rio jo{ 2009. go di ne na tr ci u ja pan skom gra du Fu ku o ki i on iz no si 2:30,16 ~a so va i `ao mi je {to da nas ni sam us peo da bu dem br `i. Vre me je bi lo ne {to hlad ni je od onog ko je me ni od go va ra, ali je sta za bi la ja ko do bra. Po be dio sam lak {e ne -

da }u po be di ti u fi ni {u. Iako je jo{ ra no da se pri ~a o to me, na dam se da }u i sle de }e go di ne pro na }i na ~in da do |em u No vi Sad i na pad nem svoj li~ ni re kord. I dok su mu {kar ci bez pro ble ma za vr {i li tr ku, du go se ~e ka lo na ula zak naj br ìh ma ra ton ki u ciq, ali ni po sle tri sa ta od star ta ni jed na od wih se ni je po ja vi la na Tr gu Slo bo de. Tek po sle vi {e od ~e ti ri sa ta, pr va je tr ku za vr {i la Kri sti na Ma da ras-Pu {ka{ (Pa li}), u vre me nu 4:02,35 sa ti, pa su ma ra ton ke ovog pu ta za be le ì le za i sta sla ba vre me na. U fr taq ma ra to nu kod mu {ka ra ca je naj br ì bio Bra ni slav Mi lo {ev (No vi Sad), dru go me sto pri pa lo je Sme de rev cu Vla di mi ru Ko sti }u, dok je tre }e me sto osvo jio Al bert Pap iz Sr bo bra na. Kod da ma je po be di la Da ni je la Ba ra} iz Be o gra da, dru ga je bi la Alek san dra Ma rin kov iz Pan ~e va, dok je kroz ciq tre }a pro {la Dra ga na Dok ma no vi} iz Be o gra da. A. P.

Po sle sed mi ce u ko joj su rad sta vi li na te `e tre nin ge, pre sve ga na fi zi~ koj pri pre mi, a on da i uigra va wu eki pe i po seb no re a li za ci ji, fud ba le ri Voj vo di ne pro ve ru ura |e nog ima li su u pri ja teq skoj utak mi ci s hr vat skim pr vo li ga {em Osi je kom. Su de }i po re zul ta tu (3:0), tre ner cr ve no-be lih Ne boj {a Vig we vi} ima raz lo ga za za do voq stvo. Iako je re~ bi la o tre ning utak mi ci, No vo sa |a ni su po ka za li ne ke stva ri na ko ji ma je tre ner in si sti rao, a po sti gli su i tri go la, {to im se ove je se ni u pr ven stvu ni je jo{ ni jed nom do go di lo. - Do sta to ga iz ra da na tre nin zi ma us pe li smo da pre ne se mo i u utak mi cu s Osi je ~a ni ma re kao je Vig we vi}. - I, od mah su se vi de li re zul ta ti: stvo ri li smo vi {e {an si, a i re a li za ci ja nam je bi la na mno go vi {em ni vou. Uz to, mo gli smo da na de lu pro ce ni mo sta we igra ~a ko ji su u pret hod nom pe ri o du tre ni ra li u dru goj gru pi i ni su bi li u tak mi ~ar skoj eki pi. Sve u sve mu, imam raz lo ga da bu dem za do vo qan i ve ru jem da }e nam iz da we iz su bot we utak mi ce po slu `i ti kao do dat ni mo tiv za rad u na stu pa ju }oj ne de qi i pri pre mu utak mi ce s Haj du kom iz Ku le. Na sta vqa ju }i ana li zu ono ga

{to je ura |e no i ono ga {to se tek pla ni ra kao po sta vqe ni za da tak, Vig we vi} je na sta vio: - Igra ~i su po ~e li da usva ja ju ele men te na ko ji ma ~la no vi stru~ nog {ta ba i ja in si sti ra mo. Ra du je me to {to sam imao pri li ku da vi dim do sta za jed ni~ kih ide ja u igri i ak ci je u ko ji ma je u~e stvo va lo vi {e igra ~a, po ne kad i ~i tav tim. Kao {to sam i ra ni je go vo rio, tek u tim si tu a ci ja ma do iz ra à ja mo gu da do |u in di vi du al ni kva li te ti igra ~a, kao nad grad wa onog {to eki pa sna gom Pe tar [ku le ti} po sti è gol iz pe na la ko lek ti va stva ra. To kom na red ne ne de qe, s ob zi è li mo da ura di mo. Do utak mi rom da ja za na ma pe riod te èg ce s Ku qa ni ma vi {e ne }e mo ra da to kom pro te klih se dam da ima ti pro ve ra, ve} }e mo vre me na, osve ì }e mo eki pu i na sta vi is ko ri sti ti da do te ra mo jo{ ti s uigra va wem. [te ta je {to ne ke stva ri u igri. do ~e tvrt ka ne }e mo mo }i da ra Za kraj, Vig we vi} je na gla sio: ~u na mo na re pre zen ta tiv ce Me - Tih 3:0 iz du e la s Osi je kom le ga, Na sti }a, Mi to {e vi }a i ne sme ju da bu du fak tor ko ji }e Ste va no vi }a, ali to nas ne }e nas za do vo qi ti i opu sti ti. Iza ome sti u ostva ri va wu onog {to nas je pe riod po ja ~a nog ra da, s

Fo to: www.fkvoj vo di na.rs

jed na kim an ga `ma nom igra ~i mo ra ju da na sta ve i u da ni ma ko ji su pred na ma. Mi slim da ima mo jo{ do sta pro sto ra za una pre |e we na {e igre i uve ren sam da }e to u ve o ma krat kom pe ri o du do ne ti bo qe igre i, {to je jo{ va `ni je, re zul ta te ko je pri `eq ku je mo i mi, ba{ kao i na {i na vi ja ~i. A. Pre do je vi}

GRAD SKI DER BI IS PU NIO O^E KI VA WA

Sla no bar ci za slu `e no Oko hi qa du qu bi te qa fud ba la za do voq no je na pu sti lo igra li {te na no vo sad skoj Sla noj ba ri na ko me su sna ge od me ri li Pro le ter i No vi Sad. Za do voq ni ji su bi li na vi ja ~i Pro le te ra zbog po be de nad grad skim ri va lom(2:0). - Der bi je oprav dao o~e ki va wa, bi la je ovo od li~ na utak mi ca i na vi ja ~i su ima li {ta da vi de. U pr vom de lu je i No vi Sad imao pri li ke i ni je ih is ko ri stio. Ima li smo ih i mi, a na na {u sre }u fe no me nal nim go lom Mar ka Vu ka so vi }a smo po ve li. U na stav ku smo zna li da }e ri val jo{ vi {e da se otvo ri jer ni je imao {ta da iz gu bi. Kre nuo je na sve ili ni {ta. Po sre }i lo nam se da po stig ne mo dru gi gol iz pre ki da. Do la skom Bog da na Ko ra ka No vi Sad se di gao i ve ru jem da }e do kra ja pr ven stva us pe ti da iz bo ri op sta nak. Ovog pu ta smo mi bi li bo qi, osvo ji li smo tri ve li ka bo da â&#x20AC;&#x201C; re kao je tre ner Pro le te ra La la to vi}. Stra teg ka na ri na ca Bog dan Ko rak ~e sti tao je ko le gi La la to vi }u na uspe hu.

De taq s grad skog der bi ja Pro le ter - No vi Sad

- Za slu `e no su po be di li, oba tak ma ca od i gra li su vi {e ne go ko rekt nu utak mi cu, uz do bro su |e we. Bi lo je po red dva iz u zet no le pa go la i do sta pri li ka na obe stra ne. Da smo mi na vre me po sti gli

gol utak mi ca bi se za ku va la. U na {im re do vi ma ni je bi lo ras po lo `e nog strel ca da utak mi ca bu de jo{ na pe ti ja i ne iz ve sni ja â&#x20AC;&#x201C; re kao je Ko rak i do dao: - Sla no bar ci su bi li ri va li po me ri, sprem ni za

Fo to: S. [u {we vi}

nad i gra va we. Even tu al nom troj kom uhva ti li bi smo pri kqu ~ak ka zlat noj sre di ni, ni smo us pe li, {to ne zna ~i da ne }e mo te `i ti iz ne na |e wu na na red nim me ~e vi ma. M. Po po vi}

SPORT

ponedeqak15.oktobar2012.

dnevnik

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Li der po to pqen u fi ni {u

Mla dost - Ce ment Rad ni~ ki (S) - Tek sti lac Di na mo - Je din stvo (SP) Sen ta - ^SK Pi va ra Rad ni~ ki (SM) - Srem Do li na - Rad ni~ ki ([) Du nav - Pa li} Ba~ ka To po la - Slo ga

Senta - ^SK Pivara 2:0 ( 0:0) SEN TA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca 250.Sudija: N. Malixan (Novi Sad). Strelci: Geci} u 81. i Mara{ u 90. minutu. @uti kartoni: Vasin (Senta), Avakumovi} i Ivkovi} (^SK Pivara). SEN TA: @ivkov 7, Domonko{ 6 (Vasin 7), Kaka{ 8, Spahi} 7, Sarapa 7, Boki} 8, Sekeru{ 6 (Malinovi} 7), Popov 8, Geci} 8, Mara{ 8, Ze~evi} 7 (\ero 7). ^SK PI VA RA: Tankosi} 7, B. Jevi} 6, U. Jevi} 6, Vu~kovi} 7, Avakumovi} 7, Ili} 7, Simi} 6, Ivkovi} 6 (Tepi} 6), Ma -

ri} 7 (Vukanovi} 7), Ili~ 7, Krstanovi} 6 (Vukajlovi} 6). Sen}ani su pruìli odli~nu partiju i u fini{u potopili dosada{weg lidera iz êlareva. Doma}ini su tokom cele utakmice dràli sve konce igre, me|utim u prvom delu ~etiri polu{anse nisu bile dovoqne da se ozbiqnijre ugrozi mreà soldnog golmana Tankosi}a. Gosti su se uspe{no branili i u drugom delu, kada su Sen}ani poja~ali tempo, me|utim, stvorili su prvu stopostotnu priliku u 70.minutu, kada je Ili} sam u{ao u kazneni prostor i {uti-

rao, ali je golman doma}ih @ivkov bio na mestu. Sen}ani su inicijativu uspeli da kruni{u vo|stvom tek u fini{u utakmice. Iz akcija koju su sproveli Vasin i najagilniji u ekipi doma}ina Popov, Geci} se hitro ubacio u protivni~ki {esnaesterac i neodbrawivo {utirao ispod Tankosi}a. Pobedu je u posledwem minutu overio Mara{, koji je nakon neuspele ofsajd zamke gostiju utr~ao iz drugog plana, a golman Tankosi} bio je nemo}an, tako da su Sen}ani zaslu`eno slavili. M. Mitrovi}

To pol ~a ni o~e ki va no Re zer vi sti za ra dost Ba~ka Topola - Sloga 2:0 (1:0) BA^ KA TO PO LA: Gradski stadion, gledalaca 300, sudija Mihajlovi} (Zrewanin), strelci: Todorovi} u 27. (iz penala) i \ukanovi} u 88. minutu. @uti kartoni: Cvetkovi}, Milovanovi}, Cicovi}, Taka~ (Ba~ka Topola), Samarxi}, Miqanovi}, Tutovi}, Sila|i (Sloga). Crveni kartoni: Todorovi} (Ba~ka Topola), Kova~evi} (Sloga). BA^ KA TO PO LA: Kroni} 8, Dragi} 8, Petkovi} 8, Todorovi} 7, Maslovara 7, \ukanovi} 8, Bojovi} 9, Cicovi} 7 (Gazdi} -), Mezei 7, Milovanovi} 7 (Taka~ 7), Aleksandri} 7 (Martinovi} -). SLO GA: Jorgi} (Vasiqevi} 6), Suvajxi} 6, Slep~evi} 6, Miqanovi} 6, Kova~evi} 6, Tutwevi} 6, Samarxi} 6, Bajat 6, Sila|i 6, Zuki} 6, Ze~evi} 6 (Kragu qevi} -). Ba~kotopol~ani su od starta krenuli agresivno i stvorili nekoliko izglednih {ansi, da bi u 27. minutu \ukanovi} bi sru{en

Mladost - Cement 2:0 (0:0) BA^ K I JA R AK: Stadion Livadica, gledalaca 300, sudija Spasi} (Novi Sad), strelci: Kozomora u 73. i Mudrini} u 82. mi nu tu. @u ti kar to ni: Markovi}, M. Tomi}, Mudrini} (Mladost), Bude~evi}, Petrovi}, Bursa} (Cement). MLA DOST: Loli} 7, S. Rati} 7, Ivani} 7, Baji} 7, M. Tomi} 8, Erak 7 (Mudrini} 8), Markovi} 8, Popin 7 (Kozomo ra 8), Vukanac 8 (Vi{ekruna ), D. Tomi} 7, Maksi} 8. CE MENT: Suba{i} 7, Ga{parevi} 6, Bursa} 6, Petrovi} 6 (Haxi} 6), Ili} 6, Bude~evi} 6, Vukovi} 6 (Grkovi} -), \uri} 6 (Pankari}an -), Raki} 7, Mili}evi} 6, Kalinov 7. Jara~ani su imali inicijativu, napadali u talasima ali do odlaska na odmor nisu uspe li da prona|u put ka mre`i. Na pogodak su mirisale {anse Borislava Baji}a, Dragana Tomi}a i Damira Vukanca. Gosti su se orijentisali na kontra

u {esnaestercu, a sudija Mihajlovi} opravdano pokazao na belu ta~ku. Siguran realizator je bio Todorovi}. Doma}in je ubrzo stvorio jo{ jednu priliku, ali je nije realizovao. Uzvratili su gosti preko Zuki}a, no golman Kroni} je izbacio loptu u poqe. Minut pre kraja prvog poluvremena zbog povrede golman gostiju Jorgi} je morao da napusti teren, zamenio ga je Vasiqevi}. U nastavku se krenulo èstoko, pa je u 55. minutu zbog drugog ùtog kartona Kova~evi} napustio teren pa su gosti ostali sa igra~em mawem, da bi ne{to kasnije i doma}i sastav ostao bez Todorovi}a, zbog drugog ùtog kartona. U 85. minutu Slep~e vi} je sa ~etiri metara {utirao, ali je doma}i golman Kroni} opet sjajno odbranio. U 88. minutu\ukanovi} je iz lepe akcije postavio kona~an rezultat - 2:0 za doma}i tim.Topol~ani su tako osvojili o~ekivane bodove. S. St.

napade i brzinske sposobnosti Ra do ji ce Ka li no va, ~i ji je uda rac gla vom u 35. mi nu tu pan ter skim sko kom od bra ni Dragan Loli}. Po~etkom drugog poluvremena Markovi} je izveo slobodan udarac, Marko Tomi} se dobro sna{ao i prevario golmana Suba{i}a, ali lopta je ostala u blatu na gol liniji. Potez vredan osvajawa tri boda povukao je trener Nikola Meselxija ubacivawem Mihajla Kozomore i Milo{a Mudri ni }a jer su wih dvo ji ca sru{ili ~vrst bedem Beo~inaca. Akciju je po~eo Vukanac, topovski {utirao Markovi} i pogodio stativu a na odbijenu loptu natr~ao je veizsta doma}ina i izazvao erupciju radosti posle pet minuta provedenih na terenu. Ta~ku je stavio Milo{ Mudrini}, pobegao je ~uvarima i krunisao slobodwak Markovi}a. M. Meni}anin

1. Do li na 2. ^SK Pi va ra 3. Slo ga 4. Tek sti lac 5. Rad ni~ ki ([) 6. Rad ni~ ki (SM) 7. Pa li} 8. Sen ta 9. Srem 10. Du nav 11. B. To po la 12. Mla dost 13. Rad ni~ ki (S) 14. Je din stvo (SP) 15. Ce ment 16. Di na mo

2:0 0:2 1:1 2:0 3:1 2:0 1:0 2:0 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

5 5 5 5 5 4 4 3 3 4 3 3 3 2 3 0

3 2 2 1 0 2 2 4 4 1 2 1 0 3 0 3

1 2 2 3 4 3 3 2 2 4 4 5 6 4 6 6

12:6 13:4 11:5 9:6 11:11 12:8 11:12 9:5 7:7 8:14 5:7 8:7 7:10 7:11 9:16 6:16

U sle de }em ko lu (20/21.ok to bar) sa sta ju se: Ce ment - Slo ga, Pa li} - Ba~ ka To po la, Rad ni~ ki ([) - Du nav, Srem - Do li na, ^SK Pi va ra - Rad ni~ ki (SM), Je din stvo (SP) - Sen ta, Tek sti lac - Di na mo, Mla dost - Rad ni~ ki (S).

Do ma }in za slu `e no Dolina - Radni~ki ([) 2:0 (0:0) PA D I N A: Stadion Doline, gle da lac 400, su di ja V. Miqkovi} (Novi Sad), strelci: [alipurovi} u 60. i Kova~e vi} u 90. @u ti kar to ni: Tripkovi}, [alipurovi} (Dolina), Mati}, Bjelo{, Mrkaji} (Radni~ki). DO LI NA: Jevti} 7, Stoja nov ski 7 ([a li pu ro vi} 7), Nedu}i} 7, Memovi} 7, ]iri} 7 (Anti} 7), Kova~evi} 7, Gi govi} 7, Staj~i} 7, Tripkovi} 7, Ninkov 7, Ivani{evi} 7. RAD N I^ K I: Vu ja si no vi} 7, Savinovi} 6, Petrovi} 6, Bjelo{ 6, Babi} 7, Simiki} 7,

Nedi} 7, Krneta 6, Mrkaji} 6, Mati} 6 (Vukovi} 6), [ubert 6 (Aperli} 6). Doma}i fudbaleri prikazali su boqu igru i zaslu`eno osvojili tri boda. U prvih 45. minuta nije bilo izglednih prilika za pogotke. U nastvaku, u 60. minutu, posle centar{uta Gigovi}a, [alipurovi} je bio na pravom mestu i postigao pogodak. Do kraja utakmice vodila se ravnopravna borba da bi u posledwem minutu Kova~evi} postavio kona~an rezultat. B. St.

Oya~a ni se ~a sti li u Som bo ru

Sremski derbi Radni~kom

Radni~ki (S) - Tekstilac 0:2 (0:1)

Radni~ki (SM) - Srem 3:1 (1:0)

SOM B OR: Grad ski sta dion, gledalaca 100, sudija Pa stor (Subotica), strelci: Ka urin u 8. i Josovi} u 52. minutu. @uti kartoni: Vidovi}, Ba ni} (Rad ni~ ki), Stje pan ~ev, Josovi} (Tekstilac). RAD NI^ KI: [ari} 7, Petre{ 6, Faber 6, Vidovi} 5, Bani} 5, Major 7, Vukovi} 6, Hostijeslavski 6 (I. Stankovi} 6), Marijanovi} 6, Paunovi} 6 (Makan 6), Bujak 6. TEK STI LAC: Andrija{e vi} 7, Peci} 6, Risti} 6, Krznar 7, Dokni} 7, Ili} 6, Kaurin 8 (Radosin -), Crwanski 6, Peruni~i} 6 (Nedeqkovi} -), Josovi} 7, \orovi} 6 (Stjepan~ev -). Radni~ki je igrao bezvoqno, sporo, bez ideje i pru`io

ube dqi vo naj sla bi ji u~i nak ove jeseni, tako da je poraz bio neminovan. Gosti su se predstavili kao veoma borbe na i solidna ekipa i zaslu`ili pobedu koja je mogla biti i ubedqivija. Gosti su zapretili ve} u 6. minutu, nakon kornera Kaurin je imao sjajnu {ansu, ali je sa pet metara wegov {ut [ari} odbranio. [to je Kaurin propustio ubrzo je poprvaio, iskoristio je kiks Bani}a i savladao nemo}nog [ari}a. Nakon ~evrt ~asa Kaurin je mogao udvo stru ~i ti pred nost Tekstilca, pobegao je odbrani Radni~kog, ali ga je Vidovi} nepropisno zaustavio. Kako je Radni~ki igrao u prvom delu susreta najboqe ilustuje ~i-

wenica da ni jednu ozbiqniju situaciju za gol nije stvorio, niti je pogodio okvir gola Andrija{evi}a. Po~etkom nastavka odmah se ukazala prilika za gol Somborcima, me|utim Stankovi} je {utirao preko gola. Gosti su veoma brzo povisili vo|stvo na 2:0. Josovi} je {utirao sa preko 25 metara, lopta je pogodila Bani}a, promenila pravac i odsela u levom uglu. [ansu utakmice imao je Peruni}i} nakon poklona Vidovi}a, ali je proma{io prazan gol. Somborci su tek u fini{u imali tri ozbiqne prilike, ali dva puta je Andrija{evi} izvanredno intervenisao, da bi ga tre}i put spasila pre~ka. J. Dukat

Mi ro qu bi vo u Pan ~e vu Dinamo - Jedinstvo 1:1 (1:1) PAN Ê VO: Stadion Dinama, gledalaca 350, sudija S. Ivani {evi} (Ba~ka Topola), strelci: Savanovi} u 23. za Dinamo, a Kneèvi} u 33. minutu (iz pena la) za Jedinstvo. @uti kartoni: Teofanov, Smedereva c (Dina mo), Kneèvi}, M. Jovi{i} (Jedinstvo). DI NA MO: Trbojevi} 7, Rado vi} 6 (Pe{terac 7), Teofanov 7, Kra~unov 7, Smederevac 6 (Sta ji} 7), Oègovi} 7, Peri} 7, \u-

ki} 6, Savanovi} 7, Andanovski 7, Novakov 6 (Ne{ovanovi} 6). JE DIN STVO: L. Jovi{i} 7, Kne`evi} 7, \. Luki} 6, [u{a 7, M. Jovi{i} 7, Vuji~i} 7, Fabok 6 (Dragin 6), @akula 7, Qu tovac 6 (Ogrizovi} 6), Pej~i novi} 6 (N. Luki} 6), Stefano vi} 7. Doma}i fudbaleri do{li su u vo|stvo u 23. minutu kada je Savanovi} iz slobodnog udarca savladao nemo}nog Jovi{i}a.

Samo deset minuta kasnije sudija Ivani{evi} je pokazao na belu ta~ku za gostuju}u ekipu, a siguran realizator je bio Kne`evi}. U nastavku doma}i igra~i jalovim udarcima nisu mogli da postignu gol, a doma}i su se ori jentisali na odbranu svog gola. U fini{u utakmice Pe{terac je sa desetak metara {utirao, a golman gostiju odbio u korner. B. Stojkovski

Voj vo |an ska li ga – Is tok Ki kin da - Rad ni~ ki (B) 1:0, Rad ni~ ki (K) - Bu du} nost 2:1, Bi le }a nin - AFK 0:0, Za dru gar - Ko za ra 0:1, Pro le ter - Vr {ac 0:2, Slo bo da - Bo rac 1:0, Je din stvo (NB) - Ko lo ni ja 1:0, Je din stvo (BK) - Ba~ ka 1901 0:1.

Voj vo |an ska li ga – Za pad Cr ve na zve zda - Po let 3:3, Cr ven ka - Ba~ ka 0:0, Mla dost (T) - Sr bo bran 2:0, Mla dost (BP) - Pr vi maj 2:0, Bo rac - Bu du} nost 2:0, Sta ni {i} - Slo ga 0:1.

18 17 17 16 15 14 14 13 13 13 11 10 9 9 9 3

SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Radni~kog, gledalaca 1.000, sudija Pantovi} (Ruma).Strelci: Stani} u 26. (iz penala), Skorupan u 56.i Radovanovi} u 81.za Radni~ki, Steva novi} u 84.za Srem.@uti kartoni: Milosavqevi}, Simjanovski, Nagli}, Soviq (Radni~ki), Mi li} (Srem).Cr ve ni kar ton: Ste va no vi} (Srem). RAD NI^ KI: Reli} 8, Miji} 8, Milosavqevi} 7, Ninkovi} 7, Simjanovski 7, Stani} 7 (Proki}), Kova~evi} 7 (Radovanovi} 7), Skorupan 8 (Lackovi}), Nagli} 8, Sovoq 7, Stevi} 7. SREM: Brkovi} 7, Stanimirovi} 6, Vuji~i} 6, Petru{i} 6, Mili} 6, Milo{evi} 6, Stevanovi} 7, Dimitrijevi} 6, Vasi} 7, Trifkovi} 6 (Vidi}), Nikoli} 6. U gradskom derbiju doma}ini su tokom cele utakmice dominirali, postigli tri gola i zaslu`eno osvojili bodove.A, da na golu Srema nije blistao mladi golman Brkovi} , rezultat bi sigurno bio i ubedqiviji.Trijumf je nago -

vestio Stani}, koji je postigao gol iz penala.Predhodno je Vuji~i} faulirao Nagli}a.U samom fini{u poluvremena u jednoj dobroj kontri Skorupan je idealno poslu`io Nagli}a, koji je za malo proma{io gol.Zatim, Soviq ni sa pola metra nije savladao Brkovi}a. U 56.posle ukradene lopte Soviq je zaobi{ao Petru{i}a, zatim uputio jak {ut, ali je Brkovi} odbio, a kapiten doma}ih Skorupan odbijenu loptu majstorski makazicama sa desetak metara {aqe u mre`u.Posle toga doma}ini su imali jo{ nekoliko lepih akcija.U 81. ponovo penal za Radni~ki.Mili} je zaustavio Soviqa na nedozvoqen na~in.Skorupan je tukao traqavo sa jedanaest metara, Brkovi} brani, a na odbijenu loptu natr~ava Radovanovi} i to je 3:0.Tri minuta kasnije Stevanovi} je presekao loptu , koju je uputio Miroslavqevi}, svojim saigra~ima, i postavio kona~an rezultat. B. Rokni}

Ja nev ski me wa tak ti ku za Sr bi ju Selektor fudbalske reprezentacije Makedonije ^edomir Janevski rekao je da }e napraviti nekoliko izmena za me~ protiv Srbije u nastavku kvalifikacija za SP. - Si gur no }u na pra vi ti nekoliko izmena za me~ sa Srbijom, a izostanak Pandeva }e svakako biti veliki hendikep za nas. Nezadovoqan sam igrom posledwe linije, bekovi su bili slabi, a Popov dekoncentrisan {to kao igra~ ko ji na stu pa u Premijer ligi sebi ne bi smeo da dozvoli - rekao je Janevski. Obe reprezentacije do`ivele su poraze u petak, Makedonija je izgubila od Hrvatske u Skopqu (2:1), dok je Belgija sa 3:0 slavila na Marakani.

- O~ekuje nas te{ka utakmica, a u prednosti }e biti ekipa koja se boqe oporavi od neu speha u pro{lim me~evima. Iznenadio me je poraz Srbije, ali opet se vidi da je ovo jaka i iz-

jedna~ena grupa - dodao je biv{i trener Crvene zvezde. Utakmica Makedonija - Srbija igra se u utorak od 20.30 na stadionu Filip Drugi u Skopqu.

SPORT

dnevnik

ponedeqak15.oktobar2012.

VI NER [TE DI [E @EN SKA SU PER LI GA

PR VA A LI GA

Va ra din - Je din stvo (SP) 1:3 (17:25, 25:23, 21:25, 21:25)

No vo sa |a ni pru `i li jak ot por cr ve no-be li ma

Pa zov ~an ka ma voj vo |an ski der bi NO VI SAD: Hala SC „\a~ko igrali{te”, gledalaca 100, sudije: Jankovi} (Ni{), [panovi} (Novi Sad). VA RA DIN: Mal~i} 6, Bak maz, S. Jovi~i} 4, Ra~i}, J. Mihajlovi} 16, Divac 1, M. Mihajlovi} (l1), Bajat, Male{evi} 11, J. Jovi~i} 18, Vulin, Gaqak (l2).

Jovana Mihajlovi} (Varadin)

JE DIN STVO: Kneèvi} 4, Radosavqevi}, Lazi} 4, Jaki} 13, Barjaktarevi} 5, Markovi} 5, \ukanovi} (l), Juri{i} 2, Martinovi} 20, Vojinovi} 1, \uri} 15, Stanojevi} 12. U vojvo|anskom derbiju, na otvarawu superliga{ke sezone, odbojka{ice Jedinstva iz Stare Pazove odnele su tri boda iz Novog Sada. Novajlija u ligi odigrao je sigurnije i smirenije ~itav susret, boqe ser virao i blokirao, a Varadinke na prvom me~u nisu pokazale ni deli} pro{lose zonske ekipe, koja je igrala polufinale plej ofa. Prvi set je ekipa Jedinstva dobila veoma lako, ali pre svega zbog ~iwenice da su Varadinke napravile 13 gre{aka u uvodnom setu. Jovana Jovi~i} i Jovana Mihajlovi} bile su jedine raspoloène u taboru doma}ih, dok je Bojana Martinovi} dominirala u sastavu go{}i. Posle neizvesne zavr{nice drugog seta Varadinke su iz jedna~ile. Iako su gubile 21:19, dobrim servisima i odbranama preokrenule su rezultat. U tre}em i ~etvrtom setu Pazov~anke su odli~no servirale, sredwi blokeri \uri} i Jaki} bile su izuzetno aktivne na mreì ali je po~etni udarac bio najja~e oru`je go{}i. Iako su gubile 12:17 u ~etvrtom setu, Sremice su servisima Ivane Vojinovi} uspele da obezbede egal a nedugo zatim i da preokrenu rezultat u svoju korist i osvoje vredna tri boda. M. Ri sti}

Voj vo di na - Cr ve na zve zda 6:9 (2:2, 1:1, 2:2, 1:4) NO VI SAD: Bazen „Slana bara”, gledalaca: 600, sudije: Putnikovi} i Rakovi} Krstono{i} (oboje iz Beograda). Igra~ vi{e: Vojvodina 11 (3), Crvena zvezda 9 (4). Peterci: Vojvodina 3 (1), Crvena zvezda 2 (1). VOJ VO DI NA: Marinkovi} (13 odbrana), Bosan~i} 1, Maksimovi} 2, Vuksanovi} 2, Mili~i}, Vasi} 1, Geratovi}, Kalini}, Wegovan, Ubovi}, Crvenko, Gvozdanovi}, Peti}. CR VE NA ZVE ZDA: [efik (10 odbrana), S. Ra{ovi} 3, Ra|en 1, Stoj~i}, Mili}evi}, Pijetlovi} 2, Avramovi} 1, V. Ra{ovi} 1, Ran|elovi}, Vapenski, Prlainovi} 1, E{kert, Draksimovi}. Vaterpolisti Vojvodine pora`eni su i u drugom derbiju Prve A lige, ali i ovoga puta su pokazali veliku borbenost. Odolevali su izabranici Dejana Stanojevi}a tri ~etvrtine, ali su onda u fini{u posustali {to je iskusni tim Crvene zvezde iskoristio i odneo sva tri boda iz Novog Sada. Pobedili su izabranici Dejana Savi}a, ali su jako dobro morali da se pomu~e da bi opravdali ulogu favorita koju su imali. Jo{ jednom Tre }e ko lo: Voj vo di na - Cr ve na zve zda 6:9, Par ti zan - Du nav 13:3, Be o grad - Rad ni~ ki 3:27, Sin gi du num - Ba wi ca 20. ok to bra, @AK je slo bo dan. 1. Rad ni~ ki 2. Par ti zan 3. C. zve zda 4. Du nav 5. Voj vo di na 6. Ba wi ca 7. @AK 8. Sin gi du num 9. Be o grad

3 2 2 3 3 2 2 2 3

3 2 2 2 1 0 0 0 0

0 0 0 0 0 1 1 0 0

0 0 0 1 2 1 1 2 3

60:13 32:3 23:10 19:22 24:27 10:13 8:18 6:28 7:55

9 6 6 6 3 1 1 0 0

je odli~an na golu Vojvodine bio Milo{ Marinkovi} sa ~ak 13 odbrana. S druge strane Denis [efik je odbranio 10 {uteva, ali i dva peterca. Tri ~etvrtine vodila se prava bitka u bazenu, poveli su gosti preko Du{ka Pijetlovi}a, a onda Marko Avramovi} nije uspeo da iskoristi kontru za vo|stvo od dva razlike. Ubrzo je Du{an Vasi} doneo doma}ima izjedna~ewe, a vo|stvo Sr|an Vuksanovi} iz kontranapada. Novo izjedna~ewe usledilo je posle pogotka kapitena Zvezde Andrije Prlainovi}a, da bi u samom fini{u doju~era{wi igra~ Vojvodine Boris Vapenski propustio priliku da dovede Beogra|ane u novo vo|stvo iz peterca. I u drugoj deonici nastavila se lavovska borba u tvrdoj i punoj ritma utakmici, a vi|en je po jedan pogodak na obe strane. I u tre}oj ~etvrtini vodila se izjedna~ena borba, pa je pred zavr{nicu na semaforu bilo 5:5. Strahiwa Ra{ovi} je drugim golom doveo Zvezdu u novo vo|stvo po~etkom ~etvrte deonice, a onda je Viktor Ra{ovi} doveo goste prvi put na utakmici na dva razlike. U samoj zavr{nici Nikola Ra|en je doneo prednost od tri gola, za 8:5, da bi prvo iz peterca smawio Vuksanovi}, a onda pove}ao Strahiwa Ra{ovi}. Na kraju Vuksanovi} je iz jo{ jednog peterca propustio {ansu za sedmi gol Vojvodine, pa je kona~no me~ zavr{en 9:6 za Zvezdu. Trener Vojvodine Dejan Stanojevi} nije bio zadovoqan igrom svojih pulena. - To je normalno kada postoje odre|ene tehni~ke gre{ke i ka-

Sr bi ja osvo ji la 36 me da qa jili su 36 medaqa ( 11 zlatnih, ~etiri srebrne i 21 bronzanu). Tre}eg dana takmi~ewa od na{ih odli~ja su osvojili:u ekipnoj konkurenciji u katama zlato ( Antonija i Aleks Cverdeq i Vawa Gajinovi}), u pojedina~noj konkurenciji u katama Jelana Gaji}, u juniorskoj i Aleks

kao i Milan Kurti} u katama. Srebrno odli~je u katama osvojila je i Vawa Gajinovi}, dok su bronzane medaqe osvojili kata tim u sastavu Katarina i Kristina Kordi} i Aleksandra Aleksov. Novosa|anka Aleks Cverdeq bila je najuspe{nija u na{em timu, u katama je osvojila

Fo to: F. Ba ki}

da se neke stvari urade ili ne urade onako kako smo se dogovorili. Ali, da li je logi~no da igra~i ovog iskustva ne urade ono {to je dogovoreno je druga stvar. Mi ne igramo juniorsko, nego seniorsko prvenstvo i niko nam nije kriv {to smo mladi u ovakvoj konkurenciji. Mi jednostavno moramo da se borimo, da poginemo za svaku loptu i metar bazena da bi ne{to uspeli da uradimo - rekao je Stanojevi}. Trener Crvene zvezde Dejan Savi} ~estitao je treneru i gra~ima

Vojvodine na borbenosti koju su pokazali u ovom me~u. - Znaju}i u kakvom je stawu moja ekipa i po{to sam video kako je Vojvdina igrala protiv Radni~kog, o~ekivao sam veliku borbu, kao {to je to i bio slu~aj gotovo ~itavog me~a. Vojvodina je odolevala tri ~etvrtine, a mi smo u ~etvrtoj deonici promenom ritma i iskori{}avawem ukazanih {ansi uspeli da se odvojimo i na kraju pobedimo. ^estitam Vojvodini, pokazala je da je veoma perspektivna ekipa - rekao je Savi}. G. Ma le no vi}

PR VA @EN SKA LI GA

ZAR [E NO SVET SKO PR VEN STVO U KA RA TEO ZA DE CU, KA DE TE I JU NI O RE

Posle trodnevnog nadmetawa u velikoj dvorani Spensa, spu{tena je zavesa na Svetsko prvenstvo u karateu za decu, kadete i juniore u VUKF verziji. U~estvovalo je 1635 takmi~ara iz 29 zemaqa, Argentine, Belorusije, Belgije,

Opet na visini zadatka: Golman Vojvodine Milo{ Marinkovi}

osvojiti ovoliko medaqa u `estokoj konkurenciji. Istina, u svim uzrastima nastupili smo u impozantnom broju (405 u~esnika), ali smo ostvarili ono {to smo planirali. Zadovoqstvo nije krio ni predsednik Karate unije Srbije Du{an Da~i}.

Mo glo i dru ga ~i je ê la re vo – Rad ni~ ki 66:69 (21:15, 8:18, 20:17, 17:19) Ê LA RE VO: Sala O[ „Zdravko êlar”, gledalaca 200, sudije: Jevtovi}, Jeleni}, Prpa (Svi Beograd). Ê LA RE VO: [qivar, Miq.Rado{evi}, [trbac 8, Luki} 4, Ninkovi} 1 (2-1), Mar.Rado{evi} 13 (8:6), Lalovi} 4, Terzi} 13 (5-3), Majki}, Milkovi}, Mari} 23 (8-7)Vu~eti}. RAD NI^ KI: Jevti}, Mileki} 7 (4-3), Todorovi}10, ^kovri} 12(7-4), Jovanovi} 8 (3-2), Dimi}, Le{wak, Tasovi}, Prvulovi} 13 (2-2), Risti}, Ostoji}, Mili} 19 (7-3). Dobro su doma}e ko{arka{ice otvorile igru i re{ile prvih deset minuta u svoju korist. Ali, sve je po{lo nizbrdo u drugoj deonici kada su go{}e napravile seriju od 14:0 a doma}e postigle prvi pogodak tek u 19. minuti. Ipak, u tre}em delu stiù rezultatski minus,pa povremeno i vode doma}e devojke, da bi se u posledwu deonicu u{lo sa pola ko{a prednosti za Kragujev~anke. Igralo se poen za poen da bi na kraju ipak pobedile go{}e sa tri poena razlike, taman onoliko koliko su im sudije bile naklowene. Mora se priznati da su doma}e devojke imale i katastrofalan {ut, mawi broj raspoloènih igra~ica u odnosu na go{}e, {to je na kraju, ipak, prevagnulo. V. Vu.

MI RO SLAV NI KO LI] DE MAN TU JE

Ni sam se lek tor Ma ke do ni je

Vi{e od hiqdu i po mladih karatista nademtalo se u Novom Sadu

BiH, Brazila, ^e{ke, Danske, Engleske, Francuske, Nema~ke, Ma|arske, Indije, Irske, Malte, Crne Gore, Perua, Poqske, Portugala, Rumunije, Rusije, [kotske, Slova~ke, Ju`ne Afrike, [panije, [vajcarske, Amerike, Kanade, Moldavije, Litvanije, Republike Srpske i Srbije. U `estokoj konkurenciji na{i mladi reprezentativci osvo-

Cverdeq u kadetskoj konkurenciji. Radovan [imun je u pojedina~nim borbama, u kategoriji do 87 kilograma, osvojio je zlato. - Mojoj sre}i nema kraja. Obe}ao sam da }u se okititi zlatom u Novom Sadu i to sam ostvario - rekoa je [imun. Zlatnu medaqu u konkurenciji juniora osvojio je Milo{ Petrovi} u kategoriji do 80 kg i Du{ica Mati} u istoj kategorij,

Fo to: S. [u {we vi}

dve zlatne medaqe, u pojedina~noj i ekipnoj konkurenciji. - Dobro sam se pripremila za ovaj {ampionat i verujem da sam opravdala o~ekivawa. Svakako da su za medaqe zaslu`ni moj trener Jovana Pejovi} i svetski priznati stru~wak Du{an Da~i} - istakla je Aleks. Selektor Milenko Ordagi} sa zadovoqstvom je istakao: - Svakako da je izuzetan uspeh

- Na{i reprezentativci u mla|im uzrastima navikli su nas da osvajaju medaqe na jakim me|unarodnim takmi~ewima, {to su potvrdili i na 4. Svetskom prvenstvu u Novom Sadu. Osvojili su 36 medaqa i potvrdili da se nalazimo u samom vrhu svetskog karatea.Smatram da smo dostojno promovisali na{u dr`avu i Novi Sad - istakao je Da~i}. M. Gr bi}

Trener Radni~kog demantovao da vodi preogovore oko preuzimawa makedonske ko{arka{ke selekcije. Posle me~a ABA lige MZT Skopqe - Radni~ki doma}i novinari zatra`ili su od Miroslava Mute Nikoli}a da potvrdi da li je u pregovorima sa ~elnicima makedonskog saveza oko preuzimawa kormila nacio nalnog tima. Srpski strateg demantovao je te pri~e. - Ja sam uvek iskren, pa }u biti iskren i sa vama. Nisam pregovarao sa bilo kim. To sam prvi put ~uo kada sam do{ao u Skopqe. Mo`da sam kandidat, ali nisam upoznat sa tim. Nisam razgovarao sa qudima iz federacije Makedonije- rekao je strateg Radni~kog iz Kragujevca. Makedonci su nedavno ostali bez selektora. Marjan Lazovski

podneo je ostavku posle samo nekoliko meseci boravka na toj funkciji. On je to u~inio iz zdravstvenih razloga, a dodao je da mu je `eqa da se posveti klupskoj karijeri u Rabotni~kom iz Skopqa.La-

zovski je selektorsku funkciju u februaru preuzeo od Marina Dokuzovskog, koji je Mekedonce doveo do najve}eg uspeha u istoriji, osvajawem ~etvrtog mesta na Eurobasketu u Litvaniji 2011. godine.

ponedeqak15.oktobar2012.

PR VA MU [KA LI GA – SE VER

Ti te qa ni bo qe fi ni {i ra li Me ta lac – Ti tel YD 25:27 (13:14) FU TOG: Dom sportova, gledalaca: 200, sudije: Pe{i} i Radojevi} (Cr venka), sedmerci: Metalac 5 (3), Titel XD 2 (0), iskqu~ewa: Metalac 2, Titel 0 minuta. ME TE LAC: Poli}, Graji}, Eri}, Ili} 2, Koki}, Radi} 2, Bajat 2, Om~ikus, Pribi~evi}, \uki} 2, Zori} 1, Petrovi}, Jo ji} 5 (1), Milo{evi} 7 (2), Ivanovi} 3, Kor~ok 1. TI TEL XON DIR: Todor~evi}, Balog, \uri}, Vukovqak, Petrovi} 3, Ivkovi} 6, Kurte{ 4, Milosavqev, Kova~ 1, Vje{tica 3, Kuzmanov, Vojnovi} 1, Perleta 8, Ili} 1. Kad ne}e, ne}e. Pru`ili su futo{ki rukometa{i maksi -

mum, ali kada je trebalo tokom dru gog po lu vre me na da pre|u u vo|stvo mnogo puta pu ta su se ispre~ile stativa ili pre~ka, a naro~ito posledwa prepreka u odbrani Titeqana je bio golman Dejan Milosavqev, koji je bio i centralna figura me~a kada se i lomio rezultat. U ovom susretu nije se umiralo u lepoti, ali `eqe za pobedom nije mawkalo ni kod jedne ekipe. Sve je poku{ao trener doma}ih Vujaklija, ali su Titeqani ozbiqno potpomognuti ka}kom mla|arijom bili sigurnije ruke, naro~ito u posledwa tri minuta. J. Ga li}

sport

dnevnik

UZ PO BE DU VOJ VO DI NE U PR VOM ME ^U 2. KO LA EHF KU PA

Od lu ka pa da na Ba la to nu Rukometi Vojvodine pobedom u prvoj utakmici 2.kola EHF kupa protiv ma|arskog Balatonfireda (29:25) napravili su zna ~ajan korak ka plasmanu u narednu rundu ovog presti`nog evropskog takmi~ewa. Novosa|ani su u jako lepoj atmosferi hale Slana bara, pred vi{e od 1000 qubiteqa rukometa, posao obavili do pola s obzirom da im predstoji revan{ na Balatonu,

bila na nivou prethodnih partija, a da smo u napadu bili malo sigurniji i precizniji to bi bilo to. Ceh smo donekle platili pogre{nim odabirom re{ewa u napadu u prvih 20 minuta, kada smo konstatno napadali kroz sredinu {to nije prolazilo. Ostaje nejasno za{to sudije nisu sankcionisale prekr{aje pod faulom Jo{i}a, gurawe sa dve ruke Popova i udarawe igra~a

seni u Kostolcu. Mora}emo da korigujemo dosta takti~kih stvari. Poradi}emo na {irini napada i odre|enih akcija. Zbog crvenog kartona kazna o~ekuje Bari{i}a koji }e propustiti revan{ utakmicu. O~ekujem povratak Jo{i}a i wegov u~inak van devet metara, kao i Branislava Radi{i}a, koji bi mogao da bude iznena|ewe i kqu~ neutralisawa Sandrka. Prema in-

- Atmosfera je bila predivna i publika zaslu`uje najve}u ocenu. Zadovoqni smo pobedom, ne i krajwim rezultatom. Ruku na srce, kada se pogleda kako smo odigrali, rezultat i nije tako lo{. Podbacili smo u napadu, dok smo u fazi odbrane primili dosta golova iz kontri i polukontri, {to nije karakteristi~no za nas. ^etiri gola prednosti svakako ne garantuju

PR VA MU [KA SE VER

La vo vi la ko do ple na La vo vi BP – @e le zni ~ar 33:27 (14:12) BA^ KA PA LAN KA: Sportska hala Tikvara, gledalaca 450, sudije: Bura, Perendija (Nova Pazova), sedmerci: @elezni~ar 2 (0), iskqu~ewa, Lavovi BP 16, @elezni~ar 16 minuta. LA VO VI: Porobi} 6, Kozomora 8, Pejak 1, Bokan, D. Kolesar, D. Ra|enovi}, Kova~evi} 6, Maksimovi} 3, Kraq, Perleta 2, Stanoj~i} (6 odbrana i sedmerac), O. Karanovi}, Jovi} 6, Novakovi} (7 odbrana), Pu|a 2, A. Kneèvi}. @E LE ZNI ÂR: Andeseli} 2, Damwanovi} 5, Novakovi}, N. Arseni} 9, Predovi}, Jovanov 2, Duki}, Beqi}, L. Arseni} (2 odbrane), Bali} 2, Kriànovski, Pavlovi} 3, Sekuli} (8 odbrana), Dutka, Pernar 4. Ba~kopalan~ki rukometa{i niù pobedu za pobedom. U ~etvrtom kolu snagu Lavova na svojoj koì osetili su In|ijci. Samo u prvoj polovini prvog po-

luvremena vodila se ravnopravna borba, a ostali period utakmice u potpunosti je pripao doma}oj ekipi. U prvom poluvremenu sjajno je igrao Mirko Kozomora, koji je sa {est postignutih golova naprosto izre{etao mre`u gostiju. U drugom poluvremenu razigrali su se Porobi} i Kova~e vi}, pa je doma}a ekipa iz minuta u minut uve}avala vo|stvo, koje je u 53. minutu iznosilo 31:21.U fini{u utakmice doma}a ekipa je zadovoqna visokim vo|stvom igrala opu{tenije, {to su gosti iskoristili i na kraju stigli do koliko-toliko podno{qivog poraza. U doma}oj ekipi Mirko Kozomora je obele`io prvo, a \or|e Kova~evi} drugo poluvreme, kod gostiju Nikola Arseni} i Nikola Damwanovi} bili su boqi od ostalih. M. \. Kre me no vi}

PR VA MU [KA LI GA - SE VER

Som bor ci opa sno pri pre ti li Mla dost TSK – Som bo re lek tro 26:25 (13:12) TE ME RIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca: 400, sudije: Radakovi} i Bakmaz (Novi Sad), sedmerci: Mladost TSK 3 (2), Somboelektro 4 (3), iskqu~ewa: Mladost TSK 8, Somborelektro 10 minuta. MLA DOST TSK: Ardali} (13 odbrana), Panteli}, Okuka, Lisica 9 (2), Kosanovi}, Vuja~i} 1, Gruji~i} 6, Kurte{, \uri} 1, Starovlah 3, Pokrajac 5, Rojevi} 1, Voki}, Lau{ev, Marjanovi}, Savanovi} (5 odbrana). SOM BOR ELEK TRO: Bogoje vi} (17 odbrana, sedmerac), Le`aji}, Dra{kovi} 11 (3), Penze{ 4, Nikoli} 2, Vasi}, Besla} 4, L. Koji}, Mijovi} 2, @ivkovi}, Smiqani}, Gardijan 2, Bo{kovi}, Trti}, N. Koji}, Nenadi}. Rukometa{i Mladost TSK iz Ba~kog Jarka nastavili su seriju odli~nih rezultata i tre}om pobedom sa~uvali poziciju u vrhu prvoliga{kog karavana. Stekao se utisak da su Jara~ani malo potcenili Somborce, o~ekuju}i lagan trijumf, {to im se osveti-

lo na po~etku me~a, kada su gosti muwevitim kontrama poveli sa 8:3. Odli~no je mre`u ~uvao Nikola Bogojevi}, dok je Bogdan Dra{kovi} sa krilne pozicije ka`wavao opu{tenost protivnika. Uspeo je trener Goran Kurte{ da probudi svoje izabranike, ~im su zaigrali kako znaju preokrenuli su rezultat i na odmor oti{li sa golom vi{ka. Raspolo`eni bekovi Milan Lisica i Nenad Gruji~i} rafalnom paqbom doveli su doma}i tim u vo|stvo od 25:21. Uporni gosti se nisu predavali, 23 sekunde pre kraja Bogdan Dra{kovi} je smawio prednost doma}ina (26:25) i podigao nivo neizvesnosti. Do posledweg zvuka sirene rezultat se vi{e nije mewao, jer su Jara~ani, uprkos presingu rivala, uspeli da sa~uvaju loptu u svom posedu. Pred oko 400 gledalaca odli~no su sudili Branko Radakovi} i Nikola Bakmaz, a za Mladost TSK debitovao je Boris Rojevi}. M. Me ni }a nin

PR VA @EN SKA LI GA

Sil ne Ki kin |an ke Ki kin da - Do lo vo 43:21 (25:12) KI KIN DA: SC Jezero, gledalaca 150, sudije: Petrovi} i Gi~i} (Alibunar). Sedmerci: Kikinda 1 (1), Dolovo 2 (2), is kqu~ewa: Kikinda 8, Dolovo 6 minuta. KI KIN DA: \ura{inovi} (14 odbrana), Sole{a 4, @ivkov 5, Mitrovi} 7, Mihajlov 5, Agbaba 2, Golu{in 3, Veqkovi} 3, J. Agbaba 4, Vu~eti} (4 odbrane), Ardala 4, Risti} 2, Vukajlovi} 4 (1), Komleni}. DO LO VO: Ivkovi} (3 odbrane), Anti}, Kuzmanovi} 1, Josi -

mov 1, Be}irovi} 5 (2), Pe{terac 3, N. \ojba{i} 2, Nat. \ojba{i} (6 odbrana), \or|evi} 2, Stojiq kovi}, Obradovi} 7. Rukometa{ice Kikinde ostva rile su i ~etvrtu uzastopnu. Ovoga puta u svemu su nadigrale ekipu Dolova - 43:21. Kikin|anke su bile daleko nadmo}nije pa je je dina nepoznanica bila s kojom razlikom }e doma}in trijumfovati.Dominaciju u igri i rezul tatu trener Kikinde Dejan Kara novi} je iskoristio da {ansu pru`i svim igra~icama. M. S.

Ru ko me ta {i Voj vo di ne i Ba la t o na su od i gra li utak mi cu u ve o ma le p{oj at mos fe ri

gde }e za sedam dana poku{ati da odbrane ste~enu prednost od ~etiri gola. Nakon prospavane no}i, svoje vi|ewe susreta izneo je i {ef stru~nog {taba \or|e ]irko vi}: - Gledano krzo prizmu statistike, odigrali smo blizu liga{kog proseka i u napadu i u fa zi odbrane, gde posti`emo 29 a primamo 23 gola po me~u. Zadovoqan sam prikazanim,bili smo blizu pri`eqkivanog kapitala od pet- {est golova. Odbrana je

kada je bio u skoku, {to se sank cioni{e sa crvenim kartonom, a takvih situacija u drugom poluvremenu bilo je {est,- sedam. S obzirom kakakv je bio sudijski kriterijum dobro smo i pro{li - istakao je trener crveno belih. [ta }ete korigovati u igri uo~i revan{a u Ma|arskoj i kolike su {anse da se Vojvodina na|e u tre}em kolu? - Pripremu utakmice po~e}emo od ~etvrtak, jer nas u sredu o~ekuje najva`nije gostovawe je-

Foto:S. [u{wevi}

formacijama koje smo sakupili, o~ekuje nas izrazito doma}inski trener i bu~na atmosfera.Uveren sam da moji igra~i ne}e podle}i atmosferi i pritisku sa tribina i ako su|ewe bude kao u prvoj utakmici, ube|en sam u pozitivan rezultat na Balatonu - optimista je ]irkovi}. Kapiten crveno - belih Stevan Popov obavio je lavovski deo posla untrijumfu wegovog tima, ali utisak je da on nije zadovoqan.

prolaz u naredni krug, s tim {to je sada pritisak na Ma|arima. Uveren sam da na Balatonu ne mo`emo odigrati lo{ije nego {to smo odigrali u Novom Sadu, a da li }e to biti dovoqno za ukupan trijumf ostaje da se vidi - rekao je Popov. Rukometa{i Vojvodine, utisak je, spremni su da i u revan{u pru`e maksimum i u~ine sve {to ne bi li ostali na evropskoj sceni.Revan{ susret igra se 20.oktobra (18~) na Balatonu. I. Gru bor

KUP KA WI @E

Na stru wa ~a ma 243 tak mi ~a ra Rva~ki klub Potisje iz Kawiè bio je doma}in tradicionalnog me|unarodnog turnira, Kup Kawiè 2012, u rvawu gr~ko-rimskim stilom, koji je u okviru tre}eg „Memorijalnog turnira Ferenc âba” i drugog „Memorijalnog kupa Rudolf Bala{a, stariji” okupio rva~ke nade od najmla|ih pionira do juni ora iz {est dràva. Nastupilo je 243 takmi~ara i takmi~arki iz 28 klubova iz Srbije, Ma|arske, Bosne i Hercegovine, Slo venije, Hrvatske i Slova~ke. Ovo je bio najmasovniji rva~ki turnir prire|en do sada u Kawiì, od osnivawa kluba 1965. godine. U~esnike ove velike revije rva~kog sporta, koja se odràva u znak se}awa na jedi nog kawi{kog olimpijca Ferenca âbu i osniva~a RK Potisje Rudolfa Bala{u, pozdravi li su udovica prerano preminulog olimpijca Marta âba, ~la-

Naj u spe {ni ji tak mi ~a ri na Ku pu Ka wi `e i do ma }i ni Ati la La da wi i Zol tan Ba lint nica Op{tinskog ve}a Kawi`e za resor sporta i omladine Anastazija Volenter Takari~ i ~lan Upravnog odbora Rva~kog

saveza Srbije Zoltan Balint. Na struwa~ama u sportskoj hali Bawe Kawi`a u~esnici turnira su potvrdili da su budu}nost

ovog borila~kog sporta, prikazav{i veliku borbenost i mno{tvo atraktivnih zahvata, a doma}ini su se postarali da najuspe{niji u svim uzrastima ponesu medaqe i pehare. Predsednik Potisja Atila Ladawi poklon je uru~io I{tvanu Koncu za osvojenu bronzanu medaqu na nedavnom Svetskom prvenstvu za veterane. Za najuspe{nijeg takmi~ara progla{en je nada kawi{kog Potisja Ako{ Vrabel. Na „Memorijalu Ferenc ^aba” pehar za najboqeg takmi~ara dodeqen je Filipu [a~i}u (Sesvetski Kraqevec, Hrvatska), za najboqeg doma}eg takmi~ara progla{en je Ferenc Molnar iz kawi{kog Potijsa, za najboqeg inostranog u~esnika Tama{ Lakato{ iz Cegleda (Ma|arska). Pehar za najboqeg takmi~ara „Memorijalnog kupa Rudolf Bala{a, stariji” dodeqen je Kristijanu Gazdagu iz kawi{kog Potisja. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

PR VA LI GA SR BI JE

Od lu ~i le ni jan se Po ti sje - Rad ni~ ki (KG) 3:4 KA WI @A: Sportska hala u Bawi Kawi`a, gledalaca 70, sudije: Karoq Dawi i Josip Buqov~i} (Subotica). REZULTATI - 55 kg: Seke Kova~ - Anakiev 0:1 (tu{), 60 kg: Gazdag - Vujovi} 1:0 (predaja), 66 kg: Luka~evi} - Jovano vi} 0:1, 74 kg: Zeldi - Bosi} 1:0, 84 kg: Taboro{i - Todorovi} 0:1, 96 kg: [uqok - Jakovqevi} 1:0, 120 kg: Tot - Sreji} 0:1. U ujedna~enom i neizvesnom odmeravawu snaga rva~a Potisja i kragujeva~kog Radni~kog o pobedniku su odlu~ivale ni-

janse, slavili su gosti iz Kragujevca. U 55 kg Ivan Anakiev je brzo na ple}a poloìo Dejana Seke Kova~a, a reprezentativcu Potisja Kristijanu Gazdagu me~ je predao Igor Vujovi}. Do 66 kg Nikola Luka~evi} nije mogao da parira Nikoli Jovanovi}u, ali je zato Norbert Zeldi pruìo maksimum nadvisiv{i Nemawu Bosi}a. Milan Todorovi} je u narednom okr{aju ponovo izborio prednost gostima, koju je âba [uqok anulirao protiv Aleksandra Jakovqevi}a. Odluka je pala u okr{aju superte-

Sen ta - No vi Sad 5:2 SEN TA: Sala O[ „Stevan Sremac”, gledalaca 150. Sudije: Nenad Nenadi} i Nikola Torbica (Zrewanin). REZULTAT - Do 55 kd: Horti - Simi} 1:0, 60 kg: Lackovi} (Novi Sad) 0:1, 66 kg: Va{ - Bo{kov 0:1, 74 kg: Neme{ - [tajer 1:0, 84 kg: [efer - Radakovi} 1:0, 96 kg: Lipaji} - Te{anovi} 1:0, 120 kg: Varga - Pavlovi} 1:0 (predaja). Sen}ani su pred svojom publikom ukwi`ili pobedu u me~u u kome su u`ivali qubiteqi rvawa. Rasplet je po~eo u okr{aju do 74 kg u kome je doma}i takmi~ar Neme{ u prvoj rundi bio uspe{niji od [tajera, koji je punom merom uzvratio u drugoj rundi, ali je u tre}oj Sen}anin za nijansu odneo pobedu. [efer je u narednoj borbi bio uspe{niji od Radakovi}a, a Lipaji} je dominirao protiv Te{anovi}a, pa su doma}ini time i obezbedili pobedu. M. Mr. {ka{a, a trijumf Kragujev~a nima obezbedio je Aleksandar

Sreji}, pobedom nad Sabol~om Totom. M. Mi tro vi}

de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak15.oktobar2012.

Sawao sam

duvek sam èleo da napravim svoj avion koji moè da leti dugo koliko ja èlim. Iz godine, u godinu moji papirni avioni leteli su sve duè i duè, ali to nije bilo ono {to sam ja èleo. Ja sam hteo da ti avioni lete satima, a ne nekoliko sekundi. Jedan dan, kada sam ustao, ova èqa je prevazi{la sve granice. Nisam ni doru~kovao, odmah sam krenuo da pravim avion. Uzeo sam papir i krenuo sam da ga savijam. Kada je avion dobio svoj oblik, nacrtao sam zastavu Srbije i napisao svoje ime na wemu. Nakon {to sam izvr{io probni let u stanu, oti{ao sam na terasu i bacio sam ga. Iako je

probni let pokazao dobre rezultate, ~im sam ga bacio s terase, nagnuo se i krenuo da pada velikom brzinom. Taj dan napravio sam jo{ dvadeset aviona, koji su do`iveli istu sudbinu kao i prvi. Kada je bilo vreme za spavawe, legao sam u krevet razo~aran. Sawao sam kako sam napravio avion ~iji je oblik podse}ao na oblik orla. Bacio sam ga sa terase, leteo je pravo ka suncu, postao je ta~kica na nebu, sve dok nije potpuno nestao. Kada sam se probudio, sinula mi je nova `eqa. Ko zna, mo`da se moj san i ostvari. Stra hi wa Do {en, VI-g O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

Alek san dra Gru ji}, IV-4, O[ „Ivo Lo la Ri bar”, No vi Sad

Mo je ku ~e Imam jed no ma lo ku ~e, za no gu me stal no vu ~e. Vo li da ga ma ze, kad ga ju re i kad ga pa ze. [a pi ca ma ti ho ga zi, da ga ma~ ka ne opa zi. Kad se sret nu on i ma~ ka, Tad na zna we ma~ ki da je, Da je be san ka da la je.

Ma ri ja Dra gi {i}, II-6, O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko”, ^e re vi}

Oktobarske boje u mom kraju

esen je kraqica godi{wih doba. Wena zlatna kruna donosi oktobarske boje.Jesen je stigla u moj kraj. Boje se {arene po celom svetu. Najvi{e volim `utu boju jer sunce sija i pravi toplotu. Sme|a boja je prekrila, nekad zeleno, li{}e. Zelenu travu u jutro prekrije mraz. Jesewi mirisi su tu. Paprika miri{e svuda. Kada pro|em krajem osetim miris zimnice koju qudi uredno spremaju. Zvuci pti~ica su nestali. Qudi seku drva za zimu. [u{kawe li{}a se ~uje, plamena vatra pucketa. Kad pro|em ulicomm, vidim da su svi plodovi zreli. Jedem jabuku, moj omiqeni jesewi ukus. Moj brat jede kru{ku, a moji mama i tata gro`|e. Moj kom{ija kupi orahe. Volim jesen jer nam donosi radost i sre}u i kre}emo u {kolu. De jan \u ri}, IV-e O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

Jo va na La zi}, III-1 O[ „Stan ~i} Mi lan U~a” Ku ma ne

^u da je se ni

Pri ~a la mi jed na fre ska

@i vo ti we raz ne, slat ke i ma zne. Sti gao i je`, le to u ku }u be`!

Oti {la sam u ma na stir, a ne ~i ji glas mi re ~e da je Sa va bio ar hi pa stir.

Ve ve ri ce le pe od opa sno sti i ve li kih no gu stre pe dok lo {e mi sli ne od le te.

Sva tih da mi to fre ska sa zi da zbo ri, za mo lih je da mi o Sa vi nom `i vo tu go vo ri. Mlad je Sa va do {ao na Sve tu go ru i pred vra ti ma ma na sti ra sta jao u zo ru.

Ka da pri ro da, dr ve }e i cve }e, u san pa da zna da se na da.

Iz svog dvo ra oti {ao je Sa va i pri mio bo `an ski dar, te kao mo nah ze maq sko car stvo ba cio u za bo rav.

Dok se de ca u li {}e ve li ko ba ca ju po vre di ti se ne }e.

Sa va je u ma na sti ru na {ao svoj mir, bio je to we gov du hov ni oda bir.

Pro le }e i le to da le ko je to je we gov mo to „Je sen za i sta je”

Mo li tva ma svo jim sve nas je za du `io i pred Bo gom car stvo ne be sko za slu `io. An |e la Ra ji}, VI raz red O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq

Alek sa Pu lai, IV-a O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

Ma ri ja Dra gi {i}, II-6, O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko”, ^e re vi}

Alek san dra Gru ji}, IV-4, O[ „Ivo Lo la Ri bar”, No vi Sad

Kad za`murim i kad zaspim

a li znate da moja soba maè biti brod? Da li ste znali da moj krevet moè da bude lete}i }ilim i da wime za tili ~as mogu sti}i gde god èlim? Kroz moju sobu prolaze slonovi, u woj se vode ra tovi, u woj ni~u sela i gradovi. Naj~e{}e je ona sun~ana plaà, ispuwena mirisom mora. Mene moète videti kako, s prvim jutarwim suncem, spremam svoj mali ~amac. Wime kre}em ka nepreglednom morskom plavetnilu, ushi}en i

sre}an zbog ponovnog susreta s morskim svetom. âmac polako klizi ka pu~ini, a ja uìvam na toplom letwem suncu. Daleko od kopna uska~em u vo du. Preda mnom se otvara sasvim novi svet. Pored mene prolazi jato ribica, koje kao da nekud ùre. Sa dna se wi{u morske trave, kao da mi ma{u i pozdravqaju me. Morem putuju od kamena do kamena, traè}i novi plen. Kre}em ka velikim stenama, èqan da saznam {ta one kriju. Mno{tvo {koqki i trava razli~itih boja i

oblika ~ine prave morsku idilu. Sve izgleda kristalno i ~isto, pomislim kako bih voleo da sam riba i da mogu da istraìm morsko dno. Umoran od plivawa, vra}am se u svoj ~amac i ùrim na obalu kako bih ispekao ulovqen plen. Posle ovakvog sna bu dim se s osmehom na licu. Kao da sam u toku no}i ìveo drugim ìvotom. Najvi{e bih voleo da se moji snovi ostvare. Mar ko Ri sti}, VI-2 O[ „Jo van Kur su la” Var va rin

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak15.oktobar2012.

КОМПАНИЈА ПВР ПРИКАЗАЋЕ ФИЛМ ПО РУЖДИЈЕВОМ РОМАНУ

„Деца поноћи” ипак у Индији Филм рађен према роману Салмана Руждија из 1981. „Деца поноћи„ биће приказан у Индији и поред страховања да неће пронађи дистрибутера, преноси АФП. Компанија ПВР приказаће филм у индијским биоскопима крајем године, рекао је директор компаније Камал Ђанчандани. Руждијев Букером награђени роман садржи критичке описе покојне премијерке Индире Ганди, која је у периоду од 1975. до 1977. године, наводи француска агенција, суспендовала демократију у Индији. Породица Ганди и даље је центар политичког живота у Индији и страховало се да филм рађен према Руждијевом роману неће бити добродошао у земљи. Индирина снаја Соња Ганди је председник владајуће Конгресне партије, а њен син Раул могао би да постане премијер. Иако аутори филма тврде да је реч о „љубавном писму„ Индији,

локални медији преносе да Индирин лик у филму по злоби под-

Писац је 10 година провео кријући се пошто је духови ли-

Мила Кунис у „Педесет нијанси – сива”? Холивудска глумица Мила Кунис могла би да добије главну улогу у филмској адаптацији планетарно популарног романа ‘’Педесет нијанси - сива‘’. Глумица филма ‘’Црни лабуд‘’ наводно води у ‘’трци‘’ за улогу наивне студенткиње Анастазије Стил у екранизацији еротског филма Е. Л Џејмс, преноси британски ‘’Сан‘’. Звезда серијала филмова о дечаку чаробњаку Ема Вотсон и глумица вампирске филмске франшизе ‘’Сумрак‘’ Кристен Стјуарт такође су помињане као кандидати за улогу Стилове, док су глумац

дер Ирана ајатола Хомеини издао фатву 1989. и позвао на његову смрт. Дистрибуција филма у свету очекује се у октобру и новембру. (Танјуг)

За награду Оскар у категорији најбољи страни филм ове године је кандидован рекордан број земаља - 71, пише британска штампа. Међу кандидатима ове године су, поред осталих, „Amo ur„ Мајкла Ханкеа који је у мају освојио Златну палму у Кану, први икада кандидат из Кеније „Na i ro bi Half Li fe„, а

ПОСЛЕ ВИШЕ ОД ПОЛА ВЕКА

Керуаков „На путу” и као филм Френсис Форд Копола, извр- купи права за филм и глуми Дишни продуцент филма, први на Моријартија, хероја који је пут је прочитао, и заљубио се у већи од живота и који је заснороман „На путу„ 1957. године ван на Керуаковом блиском прикао средњошколац. „Била је то јатељу Нику Касадију. „На путу„, узбудљив извекњига тако узбудљива и провокативна„. Када је 1978. завр- штај о путовању по Америци, шио „Апокалипсу данас„, Копола је купио права на роман са намером да сам напише сценарио. Како није успео да се избори са причом, годинама су на њој радили други редитељи и сценаристи. У једном тренутку било је речи да ће Жан Лук Годар режирати филм у коме би играо Денис Хопер, али се и од тога одустало. Савршеног кандидата Копола је пронашао 2004. када је погледао „Дневник мотоциклисте„ Салеша, о Сцена из филма „На путу” путовању Че Геваре кроз Латинску Америку. потпомогнутом огромном коУбрзо пошто је објавио роман личином стимуланса, џезом и „На путу„, Џек Керуак је 1957. слободним сексом, био је сенгодине написао писмо глумцу зација и најважнији манифест Марлону Бранду: молио га је да бит генерације, књига коју су

Рајан Гослинг и звезда серије ‘’Вампирски дневници‘’ Иан Сомерхалдер повезивани за улогу успешног бизнисмена Кристијана Греја.

Кели Марсел позната по раду на серији „Теранова„, написаће сценарио за ‘’Педесет нијанси - Сива‘’ док ће Мајкл де Лука и Дана Брунети бити продуценти. Роман Е. Л. Џејмс бави се везом 27-годишњег милијардера чудних сексуалних склоности Кристијана Греја и студенткиње Анастазије Стил. Студио „Универзал„ купио је права на целу трилогију Џејмсове која је продата у преко 32 милиона примерака и преведена на 45 језика. Кунисову је недавно именовао магазин ‘’Esqu i re‘’ за ‘’најсекси жену‘’.

За Оскара рекордан број „странаца”

Сцена из филма „Деца поноћи”

сећа на Волдемора, главног непријатеља Харија Потера. Иначе, Руждијеви „Сатански стихови„ из 1988. и даје су забрањени у Индији због вређања ислама.

dnevnik

критичари или називали „делом књижевног генија„ или узнемирујућим „манифестом дегенерика„. „Молим вас да купите ‘На путу‘ и снимите филм„, написао је Керуак Бранду и додао да

би он написао сценарио и глумио наратора филма, Сала Парадиса (који је заправо његов алтерего), док би Брандо играо Мориартија: „Све што желим

јесте да за себе и мајку зарадим довољно новца како бих могао да лутам светом и пишем о Јапану, Индији, Француској...” Брандо га није удостојио ни одговора, а Керуак није доживео да види екранизацију свог најчувенијег дела. Деценијама се чинило да филм никада неће ни бити снимљен. Попут другог сјајног романа о одрастању, „Ловац у житу„, „На путу„ је годинама трпео различите редитеље, сценаристе и студије који су се мучили да из џунгле текста извуку заплет. Данас, 55 година касније, бразилски редитељ Валтер Салеш успео је да сними филм, чија се дистрибуција почиње ових дабна. После осам година снимања, у филму који траје више од два сата, Сем Рајли игра Сала, Гарет Хедлунд Дина, а Кристен Стјуарт Динову младу супругу Мерилу.

из Србије филм Горана Паскаљевића „Кад сване дан„. Занимљиво је да ниједан ирански филм није кандидат за Оскара у знак протеста против антиисламског филма који је недавно постављен на Јутјубу. Додела Оскара, награда Америчке академије за филм, биће одржана 24. фебруара 2013.

НА ФЕСТИВАЛУ У РИМУ

„Ђанго” Квентина Тарантина? Квентин Тарантино ће можда представити свој нови вестерн „Djan go Un cha i ned„ (Ослобођени Ђанго) на филмском фестивалу у Риму у новембру, наговестио је уметнички директор фестивала Марко Милер. Филм још није уврштен у званични програм фестивала, али Милер, који је до скора био на челу фестивала у Венецији, рекао је да ће публици у Риму бити предвиђена два „филма изненађења„. Он је, како преноси Ројтерс, прилично отворено наговестио да ће један од тих филмова бити „Ђанго„ са Џејмијем Фоксом и Леонардом Дикаприом у главним улогама. „Видећете Тарантина овде, врло брзо. Видећете га брзо са великим изненађењем„, рекао је он. „То је нешто што ћемо детаљније саопштити наредних дана, али ћете видети Ђанга на позориници Аудиторијума„. Филм је најновије остварење редитеља од „Проклетника„ из 2009. године, историјске фантазије о групи америчких Јевреја који убијају нацистичке вође у Француској током Другог светског рата. „Ђанго„ наставља са истраживањем теме освете, овога пута у

виду бившег роба који покушава да ослободи своју жену из руку суровог власника плантаже на Југу. Тарантинов најновији филм је својеврсни омаж „шпагети вестернима„ који су у Италији снимани 1960-их и 1970-их, попут „Добар, лош, зао„ Серђа Леонеа. „Ђанго„ је такође био и шпагети вестерн из 1966. са Франском Нером у главној улози, који се у Тарантиновом филму појављује у камео роли. Од филмова који су потврђени на фестивалу који ће трајати од 9. до 17. новембра су последњи део „Сумрак саге„, „Bul let to the Head„ Волтера Хила са Силвестером Сталонеом, „A Glimp se In si de the Mind of Char les Swan II„ са Чарлијем Шином и Били Марејом којим ће се и такмичити за главну награду фестивала, док ће ван конкуренције бити приказана 3Д авантура „Ri se of the Gu ar di ans„. Филмски блогери спекулишу да би друго изненађење могао да буде филм „Only God For gi ves„ са Рајаном Гослингом у причи о бокс мечу између полицајца и гангстера. Филм је режирао Данац Николас Виндинг Рефн који је режирао и Гослинговог „Возача„. (Танјуг)

„КАМИЈ СЕ ДУПЛИРА” РЕДИТЕЉКЕ НОЕМИ ЛВОВСКИ

Повратак раној и блиставој традицији

ЕВРОПСКА ФИЛМСКА НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО

Лауреат Бернардо Бертолучи Европска филмска академија доделила је италијанском редитељу Бернарду Бертолучију Награду за животно дело. Како се наводи у саопштењу ЕФА-е, Бертолучи од филма „Пре револуције„ из 1964. године „није престао да обликује наш поглед на свет„. Прву номинацију за Оскара добио је филмом „Конформиста„ из 1970. „Последњи танго у Паризу„, две године касније био је номинован за два Оскара и изазвао је велико интересовање како публике тако и критике. Још већу пажњу побудио је филмом „1900” у коме глуме Роберт де Ниро, Жерар Депарђе и

Берт Ланкестер, а потом и „Последњим кинеским царом„ који је 1987. освојио девет Оскара, три БАФТА-е, француског Цезара као и специјалну награду жирија на првој додели Европских филмских награда 1988. Осим ових, Бертолучи је познат и по филмовима „Чај у Сахари„, „Мали Буда„, „Украдена лепота„ и „Сањари„. Његов најновији филм „Ја и ти„ (Me and You) премијерно је приказан, ван конкуренције, на овогодишњем филмском фестивалу у Кану. Бертолучи ће бити почасни гост 25. доделе Европских филмских награда 1. децембра на Малти. (Танјуг)

Најновији талас француског за многе је изузетно занимљив јер престаје да следи искуства славног триа: Годар - Шаброл Трифо, који је обогатио али донекле и упропастио француску кинематографију, у смислу да је француским екраном царовао искључиво посвађани брачни пар на плажи или још горе, посвађани брачни пар који два сата посматра облаке, а што беше наслеђе Годара или Маркера. Па где онда иде новији филм чија је једна од најбољих представница Ноеми Лвовска, која се већ представила француској публици високо награђеним филмовима « Заборави ме « и «Осећања» из 2007. Као што и њен нови филм «Камиј се дуплира« јасно показује, ова кинематографија се срећно враћа раној и блиставој традицији француског филма, традицији Марсел Карнеа и Коктоа, после којих је гладаоцу након одгледане сеансе у устима остајао укус поезије. Ова промена се пре свега огледа у темама које нови филм третира, као и употребом времена у филму, као

и увођењем техничких иновација, на пример, анимације у играном филму као код Сфара или надреалних елемената као код Каракса.

ђаје младе Камиј коју игра средовечна особа, која се «не сећа прошлости“ већ је изнова проживљава, као средовечна а млада особа која је буквално фи-

Из филма „Камиј се дуплира”

У филму Лвовске, Камиј је средовечна жена која се разводи и која након пијанке завршава у болници из које је изводе давно нестали родитељи и одводе њеној девојачкој кући. Од тог тренутка ми пратимо дога-

зички враћена у време које је већ проживела. Она одлази у школу, заљубљује се у човека који ће се касније од ње развести... Филмска трака тече у времену које је већ прошло а сада изнова траје. Занимљив филм-

ски поступак мешања времена и равни догађања у времену, занимљив уметнички приступ кога се не би постидео ни славни Бергсон, филозоф који је први довео у питање однос « реалног » и физичког времена. У овом општем миксу филмских трајања и техничких поступака, занимљив је и хуман приступ редитељке глумцима. Она, на пример, ангажује Леода, некада славног, а сада донекле заборављеног глумца који маестрално игра необичног часовничара и јувелира који се управо поиграва временом, стајући раме уз раме са представницима најновије глумачке генерације. Све ово говори у прилог текуће промене. Велике уметничке и социјалне промене кроз коју француски филм управо пролази уз велики осећај олакшања, јер оне, и по гледаоцима и по критичарима, воде на боље. Као да су недостатак новца и промена буџета у филмској индустрији покренули имагинацију која је годинама изостајала. Нина Живанчевић

kultura

dnevnik

ponedeqak15.oktobar2012.

ВОЈ ВО ЂАН СКИ ИЗ ДА ВА ЧИ УОЧИ БЕ О ГРАД СКОГ САЈ МА КЊИ ГА: „ПРО МЕ ТЕЈ“

Лин гви стич ка из да ња као за штит ни знак Издавачка кућа „Прометеј“ на Београдском сајму ће представити своја лингвистичка и лексикографска издања која су због вредно сти и пријемчиво сти по ста ла њен за штит ни знак, али и остала изда ња потвр ђе ног ква литета из домена национал не исто ри је, пу бли ци сти ке, пси холо ги је и бе ле тристике. Определили смо се да и по ред оскуди це улажемо у трајно вредна издања, и да се квалитетом боримо за опстанак, кажу у „Прометеју“. -Можда су наш нај захтев ни ји издавачки подухват ове године Савреме ни ен гле скосрпски и Савремени срп ско-ен гле ски реч ни ци Др Данка Шипке, који треба да стигну на Сајам право из штампарије, каже Зоран Колунџија. -То су најквалитетнији речници са по 30 хиљада речи, направљени да одговарају свима који долазе у додир са енгле ским језиком код нас, као и говорницима енгле ског који се упознају са срп ским. На нашем штанду по сетиоци ће моћи да се упознају са још једним капиталним издање. Tо је монографија „Метохија“ Милана Ивановића, недавно преминулог секретара одбора за Ко сово и Метохију САНУ, и зналца наше историјске башти не. Ова луксузно опремљена књига написана на четири стотине страна, обухвата Метохију од најранијих дана до савремено сти. Бројни подаци су праће ни фото гра фи ја ма цр ка ва, фре са ка, на се о би на са ових про стора и у изради је кори шћена обимна литература. У корпусу културно-историјских тема су и књиге: „Задужбинарство код Срба“ Славка Вејиновића (о сакралним задужбинама, али и оним новијег вре ме на, ко је кра се срп ску историју протеклих осам веко ва), „Српски јерарси“(од 9. до 20. века) епископа шумадијског Саве са азбучним и хронолошким прегледом Ранка Бугарског. „Прометеј“ је остао привржен представљању Новог Сада и Војводине, објавивши нове наслове: „Нови Сад – архивски записи историчара“ Војислава Пушкара, и „Народи на тлу

Војводине“ Љубе Церовића. О на шем су гра ђа ни ну Иси до ру Бајићу објављена је монографија „Књига о Исидору“ ауторског пара Јадранке и Светозара Радујкова. Из домена нацио-

налне историје издвајамо „Улазак мађарске војске у Бачку и Барању“ др Драге Његована. Ове године „Прометеј“ је објавио књигу која баца ново светло на најважније актере савре-

једна књига у којој ништа није измишљено: вариола вера и догађаји који су пратили највећу епидемију у бившој Југо славији. У сарадњи са организацијама које помажу објављивање књи жев них пре вода вред них дела, у „Прометеју“ су објавили „У регистру есеја“, збирку од дваде сет два есеја врхун ских румунских писаца и филозофа, као што су Сиоран, Палер, Бла га, Ели а де и Ној ка. Збирку је приредио и превео др Драган Стојановић. Ту је и специфична збирка пе сама Етеле Фаркашове и Виере Бенкове „У затишју сна“, на словачком и српском језику. Међу „Прометејевим“ књигама које не пре стају да привлаче читаоце је ше сто, допуњено издање књиге „Брдо изнад облака“ Ве сне Крмпотић, пе сникиње, прозног писца и преводиоца. Ово је прича о мајци која тражи спас за своје боле сно дете, а на том путу око света доживљава трансформације и задире у питања смисла и религије. Ту су и дела једног од најомиљенијих домаћих писаца Моме Капора. Једно од изненађења које је овај издавач припремио читаоцима, биће збирка пе сама Феђе Димовића „Траг човека“. Ово је ангажована, савремена поезија једног од чланова „Београдског

Из представе „Слуга двају господара”

Фото: Б. Лучић

ДАНАС ЈЕ ДАН ЗРЕЊАНИНСКОГ ПОЗОРИШТА

Премијерно „Слуга двају господара” Народно позориште „Тоша Јовановић“ данас ће свој дан прославити премијером представе „Слуга двају господара“ Карла Голдонија, у режији Бориса Лијешевића, рађену у копродукцији овог театра, СНП – а и фестивала Будва град театар, где је летос премијерно изведена на отвореном. Сада је уврштена и у репертоар СНП, као и зрењанинског позоришта, где се може први пут погледати вечерас од 20 часова. У представи играју: Бранимир Брстина (Панталоне), Вишња Об-

радовић (Розаура), Драгомир Пешић (Ломбарди), Иван Ђорђевић (Силвио), Сања Ристић Крајнов (Беатриче), Југослав Крајнов (Флориндо), Јован Торачки (Бригела), Сања Радишић (Смералдина) и Милован Филиповић (Труфалдино). Комад је превео Бранко Димитријевић, који је и драматург са Федором Шилијем. Сценограф је Горчин Стојановић, костимограф Марина Сремац, а композитор Александар Костић, док је за сценски покрет задужена Вишња Обрадовић.

Вечерас ће традиционално, на дан зрењанинског театра, бити уручена награда „Тоша Јовановић“ која се од 2006. додељује за изузетне заслуге у позоришној уметности. Ове године то признање припало је екипи луткарске представе „Приче птице лажљивице“ аутора Јована Царана, која је у априлу победила на Фестивалу професионалних позоришта Војводине, а такође је у мају награђена на међународном луткарском фестивалу „Златна искра“ у Крагујевцу. Н. П-ј.

Др жа ви су „Ег зит” и Гу ча ва жни ји од књи га -Од прошлог Сајма књига бележимо даљи пад продаје, иза зван све нижим стандардом грађана, објашњава Зоран Колунџија. Додатни удар ове године био је нагли пораст девизног курса (15 до 18%). Код продаје књига на рате, а ми се и тиме бавимо, овај нам је пораст цена девиза однео сву зараду („Прометеју“ као зарада припада девета и де сета рата, а са првих осам плаћа ауторски хонорар, штампарске трошкове, ПДВ и провизију аквизитера). И од колега чујем да је продаја књига опала за трећину. Због свега поменутог, „Прометеј“ је био приморан да отпусти готово половину запо слених и са великом неизве сношћу чекамо следећу годину. Преко Удружења издавача и књижара Србије стално апелујемо на државу да нам обезбеди нормалне услове по словања, да помаже капитална издања и да поправи критеријуме за откуп. То је најчешће уза лудно, јер је овде књига пасторче државне политике. Свима је познато да „Гучу“ и „Егзит“ држава издашно помаже, од локалног до републичког нивоа, а Сајам књига у Београду не. То се ко си са здравим разумом, закључује Колунџија. мене историје, званичнике и медије који су играли одлучујућу улогу у позиционирању Србије на светској сцени и имали моћ да одлучују о НАТО бомбардо ва њу Ср би је:“ Искре но Ваш“, преписка Радомира Путниковића са многим званичницима (Тонијем Блером, члановима Британског парламента, званичницима ОЕБС-а...). „Без обдукције“ Николе Буре је још

ВЕЧЕРАС СЕ ОТВАРАЈУ ДВЕ ИЗЛОЖБЕ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Радови Стевана Којића и Андрее Прокопијевић Две изложбе биће отворене вечерас у Културном центру Новог Сада. У Ликовном салону КЦНС у Католичкој порти 5, у 20 сати биће отворена изложба – инсталација „Нестратегијска интелигенција“ Стевана Којића, која ће моћи да се погледа до 26. октобра. Стеван Којић је рођен 1973. у Кикинди. Дипломирао на одсеку за скулптуру Факултета ликовних уметности у Београду 1997. и магистрирао на истом факултету 1999. Од 2004. ради као асистент, а од 2008. као доцент

синдиката“ са темама које нас се дубоко тичу. На свом штанду „Прометеј“ ће, као и увек, имати сајамске попусте, ту ће бити сва њихова реиздања, бестселери и живи сусрети са ауторима. Заинтере совани читаоци моћи ће да се претплате на књигу „Метохија“, Велики енгле ско-српски и Велики српско-енгле ски речник. Р. Ло ти на

„Нестратегијска интелигенција“ Стевана Којића

ПОЧЕЛЕ ПРОБЕ „ЛЕОНСА И ЛЕНЕ“ У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ/ УЈВИДЕКИ СИНХАЗ

Магично, спектакуларно и комично „Магично, спектакуларно, болно лепо и бескрајно комично - то се очекује. Редитељска енергија Диега де Брее пуна је духа, снаге, савремених идеја. Увек ухвати суштину која није везана за време и радњу, него је везана за глумачки рад, ентузијазам и квалитетно размишљање. Рад са таквим редитељем ће сигурно бити иновација за ансамбл Новосадског позоришта”, каже Ката Ђармати, драматург и уметничка директорка овог театра. Леонса тумачи Тамаш Хајду, Лену Габријела Црнковић, а з њих глуме и Арон Балаж, Габор Понго, Агота Ференц, Едуард Сабо, Даниел Гомбош, Атила Немет и Терезиа Фигура. Костимограф је Марина Сремац, а редитељ Диего де Бреа је и сценограф. Н. П-ј. Редитељ Дијего де Бреа (лево) с глумцима Новосадског позоришта Фото: Б. Лучић

У Новосадском позоришту / Ујвидеки синхаз почеле су пробе Бихнеровог комада “Леонс и Лена” који режира словеначки редитељ Дијего де Бреа. Прва премијера у овој сезони заказана је за 14. новембар.

Рад Андрее Прокопијевић

на катедри за Нове ликовне медије Академије уметности у Новом Саду. - Централни део инсталације представља електронски уређај који трансформише сигнале метеоролошких сателита у роботске цртеже, тродимензионалне моделе

и графиконе, који омогућавају гледаоцу додатну визуелну и звучну перцепцију насумично изабраног рељефа. Конструисани надзорни систем није војно-стратегијски функционалан, већ преузима снимке и посматра Земљу искључиво као природну целину, бришући при том нагомилане гео-политичке локације – напомињу у Културном центру Новог Сада. У Малом ликовном салону КЦНС на Булевару Михајла Пупина 9, у 19 сати ће бити отворена изложба Андреје Прокопијевић. Ова изложба траје до 3. новембра. - Андреја нам младалачкии искрено отвара свет личне поетике. Исхабане мукотрпним дуготрајним вежбањем, сатенске балетске патике материјализоване су комадима метала, средствима занатске вештине рада са металом, остајући у ситној форми, игра се ваздухом и светлом. Елеганција извијених металних трака која опонаша лакоћу балетске игре је у сукобу са грубим спојевима које формира сама техника алата. Препознатљивост форме која превазилази наративно, као уравнотеженост супротстављених ликовних елеманата, успостављају позитивну комуникативност, данас готово изгубљену. Презентованим радовима Андреја нам је одшкринула врата свог ликовног талента, а сада очекујемо да га отвори широко – речи су Милене Хераковић, историчарке уметности. Андреја Прокопијевић је рођена 1983. у Београду. Дипломирала 2009. на ФПУ Универзитета у Београду, одсек примењено вајарство. Члан УЛУПУДС-а од 2011. Излагала је на више групних изложби и две самосталне. Учесница је више колонија и уметничких пројеката. Н. Пејчић

У ИЗДАЊУ КУЋЕ „КЛИО“

Романсирана биографија Бориса Каваце Издавачка кућа „Клио” објавила је романсирану биографију доајена словеначког глумишта Бориса Каваце, под насловом „Каваца” ауторке Весне Милек, у преводу Аленке Здешар Ћириловић. Књига ће бити представљена сутра у Атељеу 212, где Каваца редовно гостује у представи „Господа Глембајеви”. На промоцији учествују глумци Бранка Петрић, Јелисавета Сека Саблић, Светозар Цветковић, Бра-

нислав Трифуновић, управник Атељеа Кокан Младеновић и директор „Клиа” Зоран Хамовић. Према оцени писца и редитеља Душана Јовановића, ова књига је „чудесно искрена, лепа и потресна”.„Борис Каваца се калио кроз мучне изазове суровог и бурног живота препуног тешких унутрашњих борби и велике патње. Те исповести су огледало његове титанске снаге, осетљивости и племенитости”, истиче Јовановић. (Танјуг)

svet

ponedeqak15.oktobar2012.

UPO ZO RE WE AME RI^ KOG SE KRE TA RA ZA OD BRA NU

PAR LA MEN TAR NI IZ BO RI U CR NOJ GO RI

Pa ne ta: Saj ber na pa da ~i pri pre ma ju za ve ru WU JORK: Ameri~ki sekretar za odbranu Leon Paneta upozorio je na mogu}nost velikog sajber napada na Sjediwene Ame -

Leon Paneta

ri~ke Dràve, {to se ocewuje kao poruka Iranu koji demantuje takve tvrdwe. Ameri~ki mediji navode da je Paneta i ranije govorio o toj mogu}nost, ali je wegov posledwe istup bio najozbiqniji do sada. „Ovo je trenutak kao pred 11. septembar. Napada~i pripremaju zaveru”, rekao je sekretar odbrane u Wujorku. On je rekao da nije tajna da su Rusija i Kina napredovale u sajber prostoru, kao i Iran koji je preduzeo korake na ja~awu svog prisustva u tom svetu. Ameri~ki zvani~nici krive Iran za veliki sajber napad na jednu saudijsku i jednu katarsku naftnu kompaniju pre dva meseca, kada je bilo zaraèno 30.000 kompjutera. Kao opasnosti koje bi mogle da uslede za SAD u slu~aju napada, Paneta je pomenuo zaga|ewe pija}e vode, ga{ewe energetskih postrojewa i iskliznu}a vozova iz {ina. Prema wegovim re~ima, vlada SAD je uloìla

tri milijarde dolara za ja~awe odbrane od sajber napada. Analiti~ar ameri~kog Enterprajz instituta iz Va{ingtona Geri [mit, ocewuje da je Paneta time poslao poruku Iranu. Iranski zvani~nici, s druge strane, demantovali su da je Teheran imao bilo kakvu ulogu u nedavnim sajber napadima na naftne kompanije u Persijskom zalivu. Mahdi Ahavan Bahabadi, koji je na ~elu Nacionalnog centra za sajber prostor, izjavio je za poluzvani~nu agenciju ISNA da su tvrdwe o iranskoj vezi povodom napada na saudijsku dr`avnu naftnu kompaniju „Aramko” i katarsku gasnu kompaniju „RasGas”, bile „politi~ki motivisane”. Iran je ranije optu`ivao SAD da su odgovorne za sajber napad koji su usporili rad centrifuga za oboga}ivawe uranijuma u iranskim nuklearnim postrojewima.

VLA STI U DA MA SKU OD GO VO RI LE NA PO TEZ AN KA RE

Si rij sko ne bo za tvo re no za tur ske avi o ne DA MASK: Sirija je zabranila preletawe svoje teritorije turskim putni~kim avionima. Odluka je stupila u pono} izme|u subote i nedeqe i usledila je usled rastu}ih tenzija izme|u dve zemqe. Zabrana je uvedena nekoliko dana po{to je Turska zadr`ala putni~ki avion sirijske nacionalne aviokompanije „Sirijan er”, jer tvrde da je prenosio vojnu opremu iz Rusije za sirijsku vojsku. Ministarstvo navodi i da zabrana letova predstavqa osvetu zbog istog poteza turskih vlasti - zabrane sirijskih letova. Turska formalno nije objavila zabranu, ali je saop{tila da }e ponovo prizemqiti sirijske civilne avione, ako posumwa da prevoze vojnu opremu za snage predsednika Sirije Ba{ara el Asada. Sirija je, me|utim, spremna za direktan dijalog sa Turskom

kako bi se okon~ala napetost izme|u dve zemqe, objavilo je sirijsko Ministarstvo spoqnih poslova, javqa agencije Anado lija. Po vestima novinske agencije SANA, sirijsko Ministarstvo spoqnih poslova saop{tilo je da Sirija „pozitivno gleda na predlog ruskog ministra spoqnih poslova Sergeja Lavrova o uspostavqawu mehanizma koji bi osigurao direktnu komunikaciju izme|u Turske i Sirije”. U me|uvremenu, na ulicama sirijskih gradova, pre svega Da maska, vlada haos zbog sukoba re`imskih snaga Sirije i opozicije koji su po~eli pre devet naest meseci. ^etiri osobe su poginule, a osam je raweno kada je grupa napada~a pucala na autobus koji je prevozio radnike u fabriku, izjavio je sirijski zvani~nik.

Se dam ko a li ci ja ho }e u po sla ni ke POD GO RI CA: U Crnoj Gori su odr`ani parlamentarni izbori, tre}i od sticawa nezavisnosti. Za 81 poslani~ko mesto u crnogorskom parlamentu konkurisalo je sedam koalicija, pet partija i jedna grupa gra|ana. Vladaju}a Demokratska partija socijalista nastupala je u koaliciji sa Socijaldemokratskom partijom i Libe ralnom strankom. Opozicija je po deqena, a tri izborne liste bi, prema istra`ivawima, mogle da

Lider koalicije Evropska Crna Gora Milo \ukanovi} izrazio je ju~e nadu da }e gra|ani izabrati vlast koja }e voditi ra~una o wihovim najva`nijim interesima, sa~uvati stabilnost, obnoviti proces dinami~nog, demokratskog i ekonomskog razvoja i obezbediti da Crna Gora „nastavi i daqe da se dinami~no kre}e ka svojim evrop skim i evroatlanskim ciqevima”. êlnik opozicionog Demokratskog fronta Miodrag Leki}, koji je simboli~ki glasao u pet do 12, o~ekuje da }e izbori biti izraz voqe gra|ana, jer je to „najbo qi na~in izgradwe gra|anskog dru{tva i Crne Gore prosperiteta”. „Crna Gora je imala dosta isku{ewa i izazova u svojoj istoriji. Po novo je na istorijskom ispitu, da zajedni~ki voqom gra|ana i naroda gradimo, prosperitetnu, Do 17 ~asova glasalo 56 odsto bira~a demokratsku i ujediweprivuku najvi{e onih koji nisu za - nu Crnu Goru”, poru~io je lider dovoqni aktuelnom vla{}u. To su koalicije Nove srpske demokratiDemokratski front, Socijalije i Pokreta za promene. sti~ka narodna partija i nova êlnik novoosnovane Pozitivstranka - Pozitivna Crna Gora. Do ne Crne Gore Darko Parovi} kaè 17 sati , glasalo je 56 odsto bira~a, da su za wegovu partiju ovi izbori saop{teno je iz Centra za monitoposebno va`ni, jer ta partija po ring. Najve}a izlaznost je zabeleprvi put u~estvuje na wima. Nadao èna u centralnom delu zemqe - se da }e ta partija, imati razloga 59,6 odsto. Neznatno mawa izlaza slavqe. znost je bila u glavnom gradu - 59,3 Bira~ka mesta otvorena su ju~e odsto. êlnici kqu~nih politi~ujutro u 7 sati, a 514.000 bira~a kih partija saglasni su u oceni da svoje pravo moglo je da iskoristi su ovi izbori va`ni za daqi demodo 20 sati. Zvani~ni preliminar kratski razvoj i prosperitet zeni rezultati trebalo da budu pomqe. znati danas posle podne.

UKRATKO Gre {kom ra wen Eksplodirani automobil bomba{a samoubice u Damasku

Napad je izveden na ulazu u grad Homs u centralnom delu zemqe, rekao je neimenovani zvani~nik, ne navode}i detaqe o incidentu. Dr`avna novinska agencija SANA je u me|uvreme-

nu javila da je bomba{ samoubica udario automobilom napuwenim ekslozivom u kafi} u Damasku. U eksploziji niko nije povre|en, ali je pri~iwena materijalna {teta.

Kra qev ski ma rin ci op tu è ni za ubi stvo LON DON: Pet pripadnika elitne bri tanske Kraqevske mornarice optuèno je za ubistvo posle sva|e sa jednim pobuwenikom 2011. godine u Avganistanu, saop{tilo je britansko ministarstvo odbrane. Britanska vojna policija je u ~etvrtak uhapsila sedam marinaca zbog sumwe da su po~inili ubistvo u vezi sa tim incidentom. Kasnije su uhap{ena jo{ dva marinca, jedan u petak, a drugi u subotu, {to zna~i da je uhap{eno ukupno devet pripadnika mornarice, ali su, u me|uvremenu, ~etiri pu{tena na slobodu i nisu optuèna. Portparol ministarstva odbrane je rekao da je pet marinaca optuèno za ubistvo i

dnevnik

Marinci Velike Britanije

da }e ostati u pritvoru, preneo je AFP. U me|uvremenu, Bi-Bi-Si je objavio da su ma rinci uhap{eni kada je britanska polici-

ja na laptopu jednog pripadnika mornarice prona{la sumwivi snimak. Veruje se da su ovo prva hap{ewa britanskih vojnika zbog sumwe da su po~inili takav zlo~in od po~etka rata u Avganistanu. Kraqevski ma rinci, ili „zelene beretke”, formirani su 1755. godine kao mornari~ka pe{adija Kraqevske mornarice i ubrajaju se me|u najve}e vojne profesionalce u svetu. U Avganistanu se jo{ nalazi oko 9.500 britanskih vojnika koji }e se iz te zemqe povu}i do kraja 2014. godine. Oko 433 britanskih vojnika poginulo je Avganistanu od po~etka operacije protiv talibana 2001. godine.

NU AK [OT: Predsednik Mauritanije Muhamed Uld Abdel lak{e je rawen kada je vojna patrola gre{kom otvorila vatru na kolonu vozila u kojoj se nalazio, saop{tili su zvani~nici. Abdelaziz (55), koji je lak{e rawen u ruku, sada se nalazi u vojnoj bolnici u Nuak{otu, javio je Bi-Bi-Si. „Jedna patrola je pucala na predsedni~ki konvoj koji se vra}ao u Nuak{ot zato {to nije prepoznala wegovu kolonu vozila”, izjavio je ministar za komunikacije Hamdi Uld Maxub.

Uhap {e ni ru da ri JO HA NES BURG: Policija u Ju`noj Africi upotrebila je zvu~ne i svetlosne granate i gumene metke da bi rasterala rudare iz obli`weg rudnika zlata koji su protestovali u jednoj policijskoj stanici i uhapsila je 72 demonstranta. ^ak 600 rudara iz rudnika „Gold filds Kluf” protestovalo je u petak uve~e

kod policijske stanice u Vestonariji, oko 45 kilometara zapadno od Johanesburga, navodi Rojters. Po{to nije uspela da ih rastera, policija je upotre bila gumene metke i zvu~ne i svetlosne granate. Demonstranti su odgovorili razbijawem prozora i uni{tavawem stanice. Policija je uhapsila 72 rudara, od kojih je jedan nosio vatreno oru`je.

Ubi je ni ver ni ci KA DU NA: Najmawe 20 muslimanskih vernika ubili su ju~e na severu Nigerije nepoznati naoruàni napada~i, javio je Rojters, pozivaju}i se na predstavnike tamo{we vlasti. Po navodima britanske agencije, ubistvo se desilo u selu Dogo Dava u nigerijskoj dràvi Kaduna, a vatra na vernike je otvorena u trenutku dok su izlazili iz dàmije. Lokalna policija je potvrdila informaciju o napadu, ali nije saop{tila ta~an broj `rtava.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AH MAD VA HI DI Iranski ministar odbrane Ahmad Vahidi izjavio je da je nedavno upu}ivawe bespilotne letelice libanskog radikalnog pokreta Hezbolah u vazdu{ni prostor Izraela potvrda vojnih sposobnosti Irana, prenela je dr`avna televizija. „Vreme u kojem je cionisti~ki re`im u Izraelu mogao da se smatra najmo}nijim u regionu je pro{lo”, rekao je general Vahidi.

DMI TRIJ ME DVE DEV Premijer Rusije Dmitrij Medvedev, umesto skupih statusnih satova, odnedavno nosi relativno jeftin elektronski sat finskog proizvo|a~a „Su un to„ vredan oko 500 dolara. Medvedev se, kako su uo~ili novinari, prvi put s tim satom pojavio na sastanku s predsednikom Vladimirom Putinom krajem septembra, kada je razmatran nacrt buxeta.

PO KRE NU TA IS TRA GA PRO TIV MO SKOV KOG IGU MA NA SER GI JA RIB KE

Ba ti nom pro tiv bez bo `ni ka i ne ~e sti va ca MO SKVA: Glavna uprava Ministarstva unutra{wih poslova Rusije za suzbijawe ekstremizma pokrenula je istragu u vezi sa „protivzakonitiom delovawem” pozna-

tog igumana Sergija Ribke, koji upravqa nad nekoliko crkvi u Moskvi, javila je Verska informativna agencija. Ribko je pre nekoliko dana na ulazima u hramove

JE KA TE RI NA SA MU CE VI^ Oslobo|ena ~lanica „Pusi rajota” Jekaterina Samucevi~ smatra da je akcija te grupe u hramu postigla ciq ukazuju}i na tesne veze crkve, dr`ave i sudova. „Postigle smo i vi{e od svog ciqa“, rekla je ona u intervjuu Rojtersu. Samucevi~eva (30), je na slobodi posle vi{e od {et meseci pritovora, dok je drugim dvema ~lanicama potvr|ena kazna od dve godine zatvora.

Ministarstvo unutra{wih poslova Rusije

kojima upravqa stavio uputstva vernicima da, kada sumwaju da neko ima nameru da „oskrnavi svetiwu” i „naru{ava poredak u hramu”, glasno zovu u pomo}, obrate se obezbe|ewu i svim silama spre~e bogohulnike. „Dajem blagoslov da primenite fizi~ku silu”, naveo je Ribko u uputstvu, smatraju}i da ruski ustav garantuje pravo na samoodbranu. „Ne treba se osloniti na pomo} dràve. Ne treba vernik da se pridràva dràvnih zakona, ako oni protivre~e jevan|equ ili hri{}anskoj savesti. Nu`no je za{tititi sebe, u Bibliji pi{e da je i Hristos u svoje ruke uzeo bi~ da bi izgnao qude iz hrama. U ruskoj istoriji bilo je blagovernih knezeva, vojnika, mu~enika, koji su

Iguman Sergij Ribko

s oru`jem u ruci branili otaxbinu i svetiwe”, smatra moskovski iguman. Prema igumanu Ribki, u praksi crkve i primena sile ima blagoslov i „niko osim nas ne moè za{tititi svetiwe od ne~estivaca i bezbo`nika”. „Ako ih danas ne {titimo, sutra }e hramovi postati supermarketi”, kaè Ribko, ~lan patrijar{ijskog tela Me|usaborski organ. Ribko je u izjavi za medije re kao da je „star” i da }e „skoro umreti”, i da ne misli da je ekstremista, nego samo èli da za{titi svoje vernike.

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ANKETA

ponedeqak15.oktobar2012.

PI TA LI SMO STU DEN TE UNS-a KA KVI SU IM PLA NO VI ZA BU DU] NOST

Po master u [vajcarsku, ali i svoju wivu znawem da pozlate... Po ~e la je no va stu dent ska go di na, pa smo ne ke od no vo sad skih aka de ma ca pi ta li ka kvi su im pla no vi za bu du} nost. Bru co {i se tek uho da va ju u stu dent ski `i vot i fa kul tet ske oba ve ze i la ko ih je pre po zna ti po osme si ma i op ti mi zmu ko jim zra ~e. Wi ho ve sta ri je ko le ge jo{ od dru ge go di ne osnov nih stu di ja pla ni ra ju da za vr {e i ma ster stu di je, i to ne gde u ino stran stvu. (Ka da za to do |e vre me, ipak ve }i na dru gi ste pen upi {e na svom fa kul te tu). U za vi sno sti od to ga ko ju stru ku su oda bra li, ne ki se na da ju do brom rad nom me stu ov de, dok su ne ki ve} sad sve sni to ga da ga lak {e mo gu na }i u ino stranstvu. Bo ja na Gu zi na, ~e tvr ta go di na ar hi tek tu re: – Za do voq na sam do sa da {wim stu di ja ma, ma da mo `e i bo qe. Vo le la bih da upi {em

Bo ja na Gu zi na

Ne ma wa Alek si}

ma ster u [vaj car skoj, ali da se vra tim u Sr bi ju da ra dim. [vaj car ska ima mno go bo qu teh nolo gi ju od nas, a to je bit no za ar hi tek tu ru. Ne ma wa Alek si}, ap sol vent sto ~ar stva: – Bi lo mi je le po na stu di jama, a po seb no mi se svi de la

he mi ja. Ma ster ne }u upi si va ti, dok bih zbog po sla u ino stran stvo oti {ao sa mo ako mi bu d e po n u | e n o rad n o me s to. Pre vi {e sam lew da bih sam tra `io. Ni n a Ku p re { a n in, dru g a godi na he mi je: – Za do voq na sam pro gra mom

ME \U NA ROD NI „TRI MO” KON KURS ZA STU DEN TE AR HI TEK TU RE I DI ZAJ NA

Alek san dar Ma rin ko vi}

Ni na Ku pre {a nin

stu di ja na Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu, ali mi je `e qa da odem u [pa ni ju na master stu di je. No, ka ko moj smer ta mo ni je mno go raz vi jen, mo `da }u se pre opre de li ti za Ne ma~ ku. Pa da ta mo za vr {im ma ster stu di je i osta nem da radim.

Alek s an d ar Ma r in k o v i}, pr va go di na ra tar stva: – Sre }an sam {to sam upi sao ono {to vo lim. Ka da za vr {im, osta jem ov de da se ba vim po qo pri vre dom. Imam po ro di~no ima we ko je `e lim da una pre dim svo jim zna wem. M. S. i A. R.

Individualno karijerno savetovawe Tim Cen tra za raz voj ka ri je re i sa ve to va we stu de na ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du or ga ni zu je in di vi du al no ka ri jer no sa ve to va we da bi po mo gao po je din ci ma da do ne su pra vil nu od lu ku u ve zi s ka ri je rom. Ciq je da se po mog ne u dno {e wu pra ve od lu ke, a ne da sa vet nik od re |u je {ta stu dent tre ba da ura di. U sa rad wi sa sa vet ni kom pro la zi se kroz test opre de qe wa i do bi ja in ter pre ta ci ja re zul ta ta, mo `e se na u ~i ti ka ko da se po boq {a ve} na pi sa na bi o gra fi ja i mo ti va ci o no pi smo, pri pre ma za po ten ci jal ni in ter vju za po sao i dru go. Raz go vor se mo `e za ka za ti sla wem zah te va na i-mejl: ka ri je ra uns@gmail.com, s na zna kom „Za in d i v i d u a l n o sa v e t o v a we”. Na kon to ga }e bi ti za ka zan jed no sat ni ter min, iz me |u 10 i 15 ~a so va. Cen tar se na la zi u Uli ci dr Ili je \u ri ~i }a 3, u okvi ru stu dent skog do ma „Slo bo dan Ba ji}”. A. J.

MI LA NA KA LE ZI], AUTOR KA PLA KA TA FE STI VA LA POD VOD NOG I EKO-FIL MA

Projektovawe Spoj tradicionalnog „Bajs baze” u Qubqani U to ku je kon kurs “Tri mo ur ban Crash story”, u okvi ru ko jeg }e stu den ti ar hi tek tu re i di zaj na ima ti pri li ku da pro jek tu ju je din stve nu jav nu lo ka ci ju od “Tri mo” ma te ri ja la i da se bo qe upo zna ju s po sled wim tren do vi ma u ar hi tek ton skom i in du strij skom di zaj nu i teh no lo gi ja ma. Spe ci fi ~an za da tak kon kur sa je da se pro jek tu je ser vis za bi ci kle i ka fe u cen tru Qu bqa ne, uz pri me nu pa ra dig me ar hi tek tu re mo du lar nog pro sto ra i aspek ta sa mo do voq no sti i odr `i vo sti na zva nog “Bajs

ba za”. Tak mi ~e we je usme re no na po boq {a we di ja lo ga iz me |u prak se, in du stri je i fa kul te ta. Za da tak se ba vi pi ta wem stvar nog so ci jal nog zna ~a ja, Qu bqa na po kla wa ze mqi {te, a kom pa ni ja “Tri mo” gra di. Po bed ni~ ki pro je kat u ukup nom pla sma nu iza bra }e me |u na rod ni `i ri, uz ma lu po mo} gla so va jav no sti, i on }e bi ti re a li zo van (iz gra |en) idu }e go di ne. Za in te re so va ni se mo gu pri ja vi ti pu tem saj ta www.tri mo-ur ban crash.com. Za mno ge stu den te, tak mi ~e we pred sta vqa pr vi su sret s prak -

Pet stipendija za doktorske studije u Singapuru He mij ski fa kul tet Na njang teh no lo {kog uni ver zi te ta u Sin ga pu ru nu di pet sti pen di ja stu d en t i m a za i n t e r e s o v a nim za dok tor ske stu di je iz neo r gan ske he mi je, or ga no me -

ta li~ ne he mi je i neo r gan skih ma te ri ja la. NTU je je dan od uni ver zi te ta ko ji naj br `e na pre du ju na kon {to je ne dav no do sti gao 47. po zi ci ju na “QS World Uni ver si ti es Ran kings”. Eks p e r i m en t a l a n a is t ra `i va wa neo r gan ske he mi je na NTU-u se oba vqa ju uz po mo} sa vre me nih me to da i in stru -

me na ta. Fa kul tet he mi je ima iz v an r ed n u is t ra ` i v a~ k u opre mu, mo der ne la bo ra to ri je, ukqu ~u ju }i se dam NMR i dva in stru men ta za oba vqa we kri sta lo gra fi je. K a n d i d a t i ko ji bu du pri mqe ni na dok tor ske stu di je osim bes p lat ne {ko la ri ne, do b i } e i me se~ n u sti p en di j u vre d n u 1.250 evra, ko ja }e se po ve }a ti na 1.550 na kon uspe {nog na pre do va wa ka kan di da tu ri u dru goj go di ni stu di ja. Za i n e r e s o v a n i kan d i d a t i mo gu po sla ti svo je mo ti va ci o no pi smo, bi o gra fi ju i aka dam ske tran skrip te na i-mejl: dvi do vic @ntu.edu.sg do 1. ja nu a ra 2013. A. Va.

som, ali i pr vu re fe ren cu. Pro {lo go di {wi iza zov, „Tri bi na `i vo ta“, jav na ar hi tek ton ska in sta la ci ja u po seb nom re zi den ci jal nom na se qu u Qu bqa ni, glav nom gra du Slo ve ni je, po ka za la se kao ve li ki uspeh jer je na kon kurs pri sti glo 363 pro jek ta iz 56 ze ma qa {i rom sve ta. Po bed ni ci Mar ti ni ka Bje lav ska i Voj ~ek No vak iz Poq ske ne sa mo da su pro ve li le to u [ko li ar hi tek tu re Aso ci ja ci je ar hi te ka ta u Lon do nu ve} su vi de li i svoj rad iz gra |en na za to od re |e noj lo ka ci ji i pu {ten u jav nu upo tre bu. A. Va. PRAK TI^ NI KO RA CI KA OBRA ZOV NOJ MO BIL NO STI

Besplatna obuka za aplicirawe

Cen tar za edu ka ci ju i is tra ì va we „Edu ko” u No vom Sa du bes plat no ob u ~a va za in te re so va ne za apli ci ra we na pro gra me mo bil no sti stu de na ta u okvi ru pro jek ta „Prak ti~ ni ko ra ci ka obra zov noj mo bil no sti stu de na ta”. Ciq je da se mla di ma po nu di prak ti~ na obu ka za pi sa we mo ti va ci o nih pi sa ma, bi o gra fi ja i bi bli o gra fi ja na en gle skom je zi ku, ko ji su im po treb ni pri li kom pri ja vqi va wa za pro gra me mo bil no sti. Ra di o ni ce }e se odr à va ti u Ame ri~ kom kut ku Kul tur nog cen tra No vog Sa da, Pe tra Drap {i na 3, i to: 20. ok to bra, 3. i 17. no vem bra, od 15 do 19 ~a so va. Za in te re so va ni se mo gu pri ja vi ti na i-mejl adre su: edu ko no vi sad@yahoo.com, a vi {e in for ma ci ja mo è se na }i na in ter netstra ni ci ili „Fej sbuk„ stra ni ci www.edukocentar.com. Projekat je podràla Gradska uprava za sport i omladinu. A. J.

i digitalnog

Pla kat ovo go di {weg Fe sti va la pod vod nog i eko-fil ma, odr à nog po ~et kom ok to bra u No vom Sa du, osmi sli la je stu dent ki wa ~e tvr te go di ne Aka de mi je umet no sti na od se ku Gra fi~ ke ko mu ni ka ci je Mi la na Ka le zi}. In spi ra ci ja joj je bio na ziv ma ni fe sta ci je. – Sam na ziv Fe sti va la mi je po mo gao da ura dim idej no re {e we pla ka ta – ka è Mi la na. – Re~ „pod vod no” pred sta vi la sam ja tom ri bi ca, a „film” kao oko ko je sni ma. Ta dva mo ti va su gra fi~ ki ob li ko va na. Zvu ~i ve o ma jed no stav no, ali do te jed no stav no sti je ne ka da naj te è do }i. Po za vr {et ku Sred we {ko le za di zajn „Bog dan [u put” u No vom Sa du, od lu ~i la je da na sta vi da qe obra zo va we i upi sa la stu di je na Aka de mi ji. A pla kat sko iz ra à va we je, ka è, za ni ma Mi la na Ka le zi} kraj svog pla ka ta ve} du è. ni je od raz stvar no sti u ogle da – Pla kat sko iz ra à va we, lu ve} po ja ~a na pred sta va te ali i fo to gra fi ja, ve} du è stvar no sti – ob ja {wa va Mi la mi za o ku pqa ju pa `wu. Pla kat na. – Za ni ma ju me i tra di ci o -

nal ne teh ni ke, tu{ i pe ro, ugaq, a iza zov mi je spoj tra di ci je i sa vre me nih di gi tal nih iz ra à va wa. U~e stvo va la je na ra znim iz lo `ba ma i kon kur si ma, a po seb no iz dva ja Svet sko bi je na le fo to gra fi je, „Ri tam Evro pe„, „In fant„. Ipak, is ti ~e da su joj ve o ma zna ~aj ni i ra do vi ko je je stva ra la za me sto u ko jem je od ra sla, Be ~ej. Na kon {to di plo mi ra, na me ra va da upi {e i ma ster stu di je u No vom Sa du, a {to se ti ~e po ten ci jal nog po sla, zna si gur no da }e joj kre a tiv nost bi ti na pr vom me stu. Fe sti val pod vod nog i eko-fil ma tra jao je dva da na, a pri ka za no je ukup no vi {e od 30, u sve tu na gra |i va nih, film skih ostva re wa, auto ra iz Ne ma~ ke, Fran cu ske, ê {ke, [pa ni je, Ita li je, Austri je, Dan ske, Slo va~ ke i na {e ze mqe. Or ga ni zo va ne su i dve iz lo `be. Na jed noj su u~e stvo va li stu den ti Aka de mi je umet no sti ko ji su kroz pla ka te pri ka za li svo je vi |e we te ma ni fe sta ci je, a na dru goj su iz lo è ni pod vod ne fo to gra fi je do ma }ih i stra nih auto ra. A. J.

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu `ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

ponedeqak15.oktobar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Pre mi nuo je u 90. go di ni na{ vo qe ni otac, de da i pra de da

IZ DA JEM le po na me {ten dvo so ban stan u Ul. No vo sad skog saj ma br. 7. Te le fo ni: 063/765-3632, 064/169-0948, 060/044-2711, 060/044-2714. 62119 IZ DA JEM kom fo ran sme {taj po le à ju 60 evra. Te le fon 063/723-0615. 62201 IZ DA JEM na me {te nu gar so we ru, {i ri cen tar, pr vi sprat, CG, mo è na du è vre me. Te le fon 064/ 1557510.

FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lif ta, use qiv, re no vi ran, u ka ta stru, ke{- kre dit, 37 hi qa da. Te le fon 063/239-411. 60940

GRA \E VIN SKA PAR CE LA 20ari u Pe tro va ra di nu za sto va ri {te, skla di {te, pro iz vod ni po gon, zgra du ili po ro di~ nu ku }u. Bu ko va~ ki put 3c. Te le fon 063/547-782. 62109

Ne deq ko Pre ra do vi} Sa hra na je da nas, 15. 10. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, u Bu di sa vi. Ve ~an mu po men, i ne ka mu Go spod na sta ni du {u gde pra ved ni po ~i va ju. Vje~ na ja pa mjat. ]er ka Na da, zet Da ni lo, unu ci, unu ka, sna je i pra u nu ~ad. 62280

Po sled wi po zdrav

62250 IZ DA JEM su per po slov ni pro stor na me {ten po vr {i ne 70m2. Mo `e i odvo je no po 35m2. Te le fon 063/723-0615. 62202

PRO DA JEM po lu nov auto mo bil Da ~i ja, pro iz ve den i ku pqen 2005. go di ne pro {ao 27.000 ki lo me ta ra. Rad mi lo vi}. Te le fon 021/459-946, ili 062/824-60-31. 62209

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 62042

Ne deq ku Pre ra do vi }u Ne ka se }a wa na te be ni ka da ne iz ble de. Tvo ji: }er ka Qi qa na, zet Sto jan, unuk, unu ka, zet i pra u nu ke. 62279

Po sled wi po zdrav

Du }i

od ku ma \or |a i ku ma Qu ba na Sta ni {i }a sa po ro di com.

FAR MA iz Ste pa no vi }e va pro da je: de be le svi we, pra si }e i jag wad, do sta va na adre su, po voq no! Te le fo ni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 61816

PO TREB NA `e na sa ma |ar skim pa so {em za rad u ho te lu - re sto ra nu u Austri ji. Te le fon 0043476236155. 61847 PO TREB NA pro da va ~i ca za rad u pe ka ri u No vom Sa du. Po sle di CV na email adre su zivkovic_kac@live.com ili na adre su La ze Ko sti }a 87, 21243 Ko viq. Kon takt: Rat ko @iv ko vi} 062/522154. 62074

KU PU JEM lo mqe no sre bro i zla to, na kit, du ka te, zub no zla to. Od vla sni ka. Naj bo qa ce na u gra du. Te le fon 064/994-5002. 61698 ^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 61837

62276

Po sled wi po zdrav ku mu

Du {a nu

od ku ma Va se Sta ni {i }a sa po ro di com.

62277

Po sled wi po zdrav ocu

Du {a nu [trp cu

od: si na Raj ka, sna je Dra ga ne, unu ke Sa we i unu ka Ne ma we.

62278

^iTUQe l POMeni

dnevnik

ponedeqak15.oktobar2012.

Sa tu gom i bo lom ja vqa mo ro |a ci ma, pri ja te qi ma i po zna ni ci ma da je u 71. go di ni pre mi nuo na{ dra gi otac, sve kar i de da

Sa ve li kom tu gom i ne iz mer nim bo lom u sr cu opra {ta mo se od na {eg dra gog

Du {an [tr bac

Da ni la Sto ji }a

1941 - 2012.

1926 - 2012.

Is pra }aj dra gog nam po koj ni ka je u po ne de qak, 15. 10. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu, kod Aro me. O`a lo {}e na po ro di ca [tr bac.

Sa hra na je da nas, 15. ok to bra 2012. go di ne, na Al ma {kom gro bqu. We go vi naj mi li ji.

O`a lo {}e ni: su pru ga, k}er ke, maj ka - ba ba i otac - de da.

62274

62271

62263

Sa ve li kim bo lom i tu gom opra {ta mo se od na {eg vo qe nog bra ta i de ve ra

Te ~o na{, hva la ti za sve.

Po sled wi dra gom uji

na {em

1926 - 2012.

Od Ve re i Be be.

Se stri ~i na Du brav ka, zet @ar ko i unu ka Len ka.

62272

P O M E N

Da na, 12. 10. 2012. go di ne pre mi nuo je na{ dra gi i vo qe ni ujak

62269

Za bo rav ne po sto ji, osta le su uspo me ne i se }a wa u mi sli ma, a tu ga u sr ci ma.

1939 - 2012. O`a lo {}e ni: Oreq Jo van i Da rin ka sa po ro di ca ma. 62265

Oba ve {ta va mo po ro di cu i pri ja te qe da je 13. 10. 2012. go di ne, pre mi nu la na {a maj ka i su pru ga

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 50. go di ni pre mi nuo na{ dra gi

Dra go Ba bi}

Ko viq ka Va si} Sa hra na je u uto rak, 16. 10. 2012. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Sa hra na je 15. 10. 2012. go di ne, u 16 sa ti, u Bu di sa vi, na pra vo slav nom gro bqu.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u Be o gra du u 76. go di ni pre mi nuo na{ dra gi brat

na {em vo qe nom

Bo ba nu - Bo ri vo ju Ro kvi }u

Ra de Me di}

Ne ka im je ve~ ni mir i spo koj.

1936 - 2012.

O`a lo {}e ni: brat Pe tar i sna ja Slo bo dan ka.

62264

Alek san dar i Mar ko - Sa {a - \u ka Alek san dar \ur |e vi}

Mi len ku Vi do ja [a ko ti

Da ni lo Sto ji}

Ra de ta Me di }a

po zdrav

Da nas, 15. ok to bra, u 12.45 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, po lo `i }e mo ur ne pre mi nu lih na {ih naj mi li jih su pru ga, si na i unu ka.

Tvo ji: ta ta La za, ma ma Qi qa, brat Du le, sna ja Da da, bra ta nac Sr |an i bra ta ni ca Bo ba na. 62230

Po sled wi po zdrav uja ku

O`a lo {}e ni: Jo ca, Dra ga na i Dan ka.

O`a lo {}e ni: brat Slav ko, se stre Zor ka, Na da i Je la.

62270

62266

Da na, 15. 10. 2012. go di ne, na vr {a va se {est me se ci od ka da ni je sa na ma na {a vo qe na maj ka i ba ka

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Mi len ko Vi do ja [a ko ta 1936 - 2012. Sa hra na je u Ru skom Se lu, 15. 10. 2012. go di ne, u 13 ~a so va.

Ra de tu Me di }u

Ma ri ja Ob ri}

Da nas se na vr {a va {est tu `nih go di na od ka ko nas je za u vek na pu stio na{ dra gi

Se stra Je vro si ma i brat Mi lo rad.

Ute he ne ma, za bo rav ne po sto ji za ono ga ko te ne iz mer no vo li.

od: Bo ja ne, To ni ja i Iva na sa po ro di com.

Tvo ja Je le na i Mi la na. 62268

Du {a nu

od Ko viq ke Pra {ta lo sa po ro di com.

62225

62267

T U @ N O S E ] A W E

Sla vo qub Ve se li no vi} Sve ove go di ne uspo me nu na we ga, we go vu do bro tu i ple me ni tost ~u va ju we go vi naj mi li ji.

62193

Da nas, 15. ok to bra 2012. go di ne na vr {a va se se dam go di na od ka ko su na stra da li u stra vi~ nom po `a ru, u mo te lu, kod De spo tov ca na {i naj mi li ji

62275

Opra {tam se sa to bom mo ja

Da na, 15. 10. 2012. go di ne na vr {a va se 40 da na od ka ko si oti {ao.

do cent dr dipl. in`.

Vla dan De sni ca So fi ja De sni ca 1972 - 2005. 1978 - 2005.

Ma ri na po sle div nog pri ja teq stva ko je je tra ja lo vi {e od 40 go di na.

Ste va Zo ra no vi} Za to bom tu gu ju Tvo ji naj mi li ji.

Zbo gom, mi la mo ja dru ga.

Ne po sto ji vre me ko je mo `e da ubla `i bol, tu gu i pra zni nu, sa po no som ~u vam uspo me nu na div nog si na i sna hu.

Tvo ja Bog dan ka. 62187

62189 62273

Милорад Голијан

Голијан РТВ емитује документарац из сопствене продукције: филм „Голијан“, уредника, сценаристе и редитеља Владимира Перовића. Од праведника до издајника. Од паметног момчета из босанске забити до духовника. Од обожаваног проте до прогнаника. То је путања проте Милорада Голијана. (РТВ 1, 21.00) 06.30 08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50 00.20 01.10 01.35 02.00

06.30 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.10 00.00

tv program

ponedeqak15.oktobar2012.

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Еко Вести Дивља острва Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Бразде Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема Вести Смрт на рајском острву Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Све(т) око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Вреди знати ТВ Дневник Преваранти Голијан Војвођански дневник Један на један Линија раздвајања Комшилук Музички програм Вреди знати Све(т) око нас Политбиро

Кухињица (мађ) Таблоид Кад кућа није тесна Верски недељник Путеви наде Баразда (мађ) Мађарска народна музика Ева магазин-Портрет жене (мађ) ВИВЕ 2012. (мађ) Урбана џунгла (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село „Златни кључ“ Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (Јеленлет) (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Вук, филм ТВ баштине ТВ Продаја

06.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро Лола Филмски програм Буди родитељ Улови трофеј Војвођанске вести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Панонска хроника Глас Америке Барометар

06.30 Новосадско јутро 08.30 Зозонци 09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.30 Серијски програм 11.00 Вести 11.05 Ево нас код вас 12.00 Неми сведок 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Ленија 15.00 Вести 15.05 Серијски програм 16.00 Објектив на словачком језику 16.15 Објектив на мађарском језику 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Руски затвори, некад и сад 17.30 Новосадско поподне 18.30 Сремски Карловци,од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Истрага 21.00 Спринт 21.30 Украдена срца 22.00 Објектив 22.30 Неми сведок 23.30 Филм

Ево нас код вас (Новосадска ТВ, 11.05)

09.30 Шпански рукомет: Енкантада - Арагон 11.15 Премијер лига Голови 11.30 Евролига Магазин 12.00 ВТА Луксембург 19.50 Преглед Мото ГП Јапан 20.00 Преглед АТП Мастерс Шангај 21.00 Сегунда дивизион: Реал Мадрид Б – Лас Палмас 23.00 Преглед Евролиге 00.45 Преглед Чемпионшипа 01.15 Кошарка ВТБ лига: Донетск – Калев 03.00 Фудбал квалификације СП: Холланд – Андора

06.05 08.00 09.05 09.45 10.05 10.35 11.10 12.00 12.15 12.30 12.45 13.35 15.10 16.00 16.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 23.35 00.20 00.40 01.25 03.04 03.51

Јутарњи програм Јутарњи дневник Леваци Гастрономад Лов и риболов Еко караван Балкански ратови Дневник Спорт плус Рукометна фантазија Истражитељи из Мајамија Судбина уметника-Ђура Јакшић, филм Ово је Србија Сва та равница Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Сва та равница Осветници, филм Истражитељи из Мајамија Дневник Хероји Филм Леваци Око

Мирјана Карановић

О родној равноправности Слика жене у медијима, по мишљењу многих жена различитог узраста, образовања и порекла није онаква каква би требало да буде, медијска слика је у већини случајева стереотипна, па и понижавајућа. Такозвани „женски медији” баве се или проблемима физичког изгледа жена, или стереотипним садржајима „за домаћице”. Уредница и сценаристкиња је Оливера Косић, водитељка Мирјана Карановић, редитељ Игор Басоривић, продуцент Зоран Јовановић. (РТС 2, 20.35) 07.05 07.37 07.58 08.14 08.19 08.30 08.46 09.16

Рона Митра

Мамац Алвин одлази у затвор где ћелију дели с Џоном Џастером, који је са својим партнером Бристолом украо 42 милиона долара. Пре смрти, Алвину открива где је сакрио плен. Полиција се нада да ће преко Сандерса ухватити Бристола, па га пуштају из затвора. Лопов ни не слути да је управо постао мамац... Улоге: Џејми Фокс, Мајк Епс, Џим Кавизел, Рона Митра Режија: Роберт Хармон (Прва, 21.15) 07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 23.15 23.30 00.30 00.35 01.20 01.45

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Рањено срце Тачно 1 Езел Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Филм: Мамац Ноћни журнал Трачара Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

09.45 10.15 10.55 11.25 11.55 12.35 13.05 14.05 14.21 14.51 15.20 15.50 16.40 17.10 18.05 18.40 19.10 20.00 20.35 21.05 22.00 00.05 00.40 01.40 02.10 03.00 03.30

Слагалица Попај Томас и другари Ози бу 3 Црвено, жуто, зелено - крени У сенци облака Лицидерско срце 2012 Београд у музичким збивањима 20. века Вреле гуме Књига утисака Клиника Вет Контекст Београдска филхармонија Емисија из екологије Трезор У сенци облака Лицидерско срце 2012 Београд у музичким збивањима 20. века Емисија из културе Сат Све боје живота Пацифик Музички програм Мера за музику Верски мозаик Србије Бинго О родној равноправности Пацифик Филм Добра стара времена Трезор Емисија из културе Сат О родној равноправности Све боје живота

06.30 Здравље и Ви 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Еурека 10.00 Љубав у залеђу 11.00 Топ шоп 11.35 Биљана за вас 12.30 Здравље и Ви 13.00 Сваштарица 13.30 Слике живота 14.00 Одељење за специјалне јединице 15.00 Филм: Емпајер рекордс 17.00 Обични људи 18.00 Слике живота 18.30 Удовице 19.30 Филм: Нож 21.00 Филм: Дрвосеча 23.00 Удовице 00.00 Филм: Јамато 02.00 Одељење за специјалне јединице 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Јамато

dnevnik

06.45 07.35 08.25 08.45 09.15 09.30 10.00 10.35 11.30 13.05 13.20 14.10 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00

Увод у анатомију Најбоље године Топшоп У здравом телу Топшоп Кажипрст Вести Амерички топ-модел Цртани филмови Топшоп Нинџа ратници Никита Дневни магазин Вести Спортски преглед Пријатељи Пут око света Вести Нинџа ратници Никита Инсајдер: Патриотска пљачка Филм: Делта одред 2 - Колумбијска веза 00.10 Вести 00.45 Спортски преглед

Делта одред 2: Колумбијска веза Озлоглашени дилер дроге Рамон Кота убио је Мекојевог партнера, партнерову жену и млађег брата. Крив је и за отмицу тројице агената ДЕА-е. Мекој сада жели да се освети Коти и његовом послушницима. Са својим маринцима он долази у Сан Карлос и почиње да уништава Котине залихе кокаина. Улоге: Чак Норис, Џон П. Рајан, Били Дрејго Режија: Арон Норис (Б92, 22.00)

07.00 Добро јутро 11.00 Тренутак истине 12.30 Смешно ћоше код Ђоше 13.00 Први национални дневник 13.20 Курсаџије 14.00 Тачно у подне 15.00 Српска посла 16.00 Национални дневник 16.30 Симар 17.00 Прељубници 17.45 Север Јјуг 18.30 Национални дневник 19.10 Мала невеста 20.00 Први кувар Србије 21.00 Народ пита 22.30 Прељубници 23.30 Пинк таргет 00.30 Север Југ 01.30 Филм: Битка у сахари 03.30 Филм: Демонски господар 05.30 Моје срце куца за Лолу

Дејвид Џејмс Елиот

Витезови Бладстила Краљевство Мирабилис опстаје помоћу магичне животне силе коју јој даје метал Бладстил. Када овог драгоценог метала буде све мање, Чаробњак Теселинк регрутује смелу дружину која ће сачувати метала од тиранина Змајевог ока. Улоге: Дејвид Џејмс Елиот, Наташа Малте, Кристофер Џејкот, Мајкл Хелти (Хепи, 03.30) 05.00 08.00 08.20 08.45 09.00 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.55 12.15 12.45 13.10 14.00 14.20 14.30 14.45 15.15 15.50 16.50 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.00 23.00 23.50 00.10 00.50 02.20 03.00 03.30

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Повратак малог тигра Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Дино ратник Бен 10 Бакуган 3 Мали мајстор Гоа Винкс Хаппy квизић Телешоп Беверли Хилс Бен 10 Дино ратник Телешоп Вести Црни Груја Долина вукова Заклети на ћутање, док. серија Телемастер Црни Груја Рат хеликоптера, док. серија Насловна страна – квиз Ћирилица Долина вукова Љубавна докторка Гламур Беверли Хилс Ћирилица Долина вукова Насловна страна – квиз Витезови Бладстила, 1.део, филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Дечији програм, 15.30 Оф Роад, 16.00 Метрополе и регије света, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Зелена патрола, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.00 Лајв шот, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak15.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Ралстон Сол 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Нисам знала да сам трудна 11.20 Све жене мог мужа 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.35 Стручњак за торте 20.00 Затрпани 20.55 Твој стил у његовим рукама 21.50 Пацијенти са необичним здравственим проблемима 22.45 Ургентни центар 23.40 Мајами инк 00.40 Затрпани

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.14 Светски бисери 2, док. серија 11.08 Преуреди па продај! 5, док. серија 12.00 Дневник 12.15 Спорт 12.42 Пркосна љубав 13.39 Др Оз 2, ток шоу 14.43 Скица за портрет 14.30 Мањински мозаик 14.55 Треће доба 15.32 Глас домовине 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.35 Потрошачки код 21.10 Нулта тачка 22.25 Дневник 3 23.08 На рубу науке 00.03 Секс и град 00.54 За добрим коњем прашина се диже, филм 02.21 Др Оз 2, ток шоу 03.01 Др Хаус

08.00 Тајни рат 09.00 Геније дизајна 10.00 Париз, тамо где се родила модерна уметност 11.00 Давид и слика Маратова смрт 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Барок! 14.00 Героуов закон 15.00 Тајм тим година 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Кракатау – последњи дани 20.00 Древни светови 21.00 Египат 22.00 Тајни рат 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Тајм тим година 01.00 Михаил Руди – портрет пијанисте

Ловци на змајеве Ози Бу Филм: Збогом оружје Диши дубоко Олд бој Заштитник Без заклона Мејд ин Југославија Еротски филм Еротски филм

Без заклона Бос, Чарли, Мос и Батон су четири неуморна гонича стоке. Они живе у непрегледним преријама запада, њихово пријатељство је одређено прастарим кодексом части, док њиховој изолованој врсти прети изумирање. Пут их наводи у близину градића Хармонвил, где затичу насилну страховладу тамошњег шерифа... Улоге: Роберт Дивал, Кевин Костнер, Анет Бенинг Режија: Кевин Костнер (Синеманија, 20.00)

Цена страха Пошто му уоравник ЦИА-е каже да су се терористи дочепали нуклеарног оружја и да намеравају да нападну САД, Џек Рајан, стручњак за наоружање, нађе се пред врло тешким задатком. Траг га води до случаја из раних седамдесетих, када је била нестала атомска бомба у Сирији... Улоге: Бен Афлек, Морган Фримен, Џејмс Кромвел, Кен Џенкинс Режија: Фил Алден Робинсон (ХРТ 2, 20.00) 07.07 07.37 07.59 08.23 08.45 09.10 09.59 12.50 12.50 13.41 15.11 16.00 16.21 16.40 17.10 17.25 18.01 18.25 18.50 19.31 20.00 22.06 22.55 23.49 00.33 01.06 02.52

Кевин Костнер

06.00 Дебела мама: Какав отац, такав син 07.45 Грегов дневник 09.15 Трансформерс 3: Тама Месеца 11.45 Филмови и звезде 12.10 Ратни коњ 14.30 Њихова лига 16.35 Кокова 18.40 Звер 20.05 Царство порока 21.05 Пирати са Кариба: На чудним плимама 23.20 Како се решити шефа 00.55 Јеврејска веза 02.20 Прави секс екстра. Кејти Морган: Разоткривање порно звезде

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре: 36 Хоурс Филм: Свемоћни Тор Вокер, тексашки ренџер Монк Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Суперолуја у Сијетлу Монк Све по закону Премијера: Хаваји 5-0 Филм: Истребљење Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Дијагноза убиство Ерика

07.50 10.10 10.35 11.40 12.55 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 19.58 20.00 21.00 22.05 22.20 00.10 01.50 02.50

Мекгвајер Ексклузив таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Мекгвајер РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода РТЛ Време Ружа ветрова Сулејман Величанствени РТЛ Вести Казна, филм ЦСИ Мајами Астро шоу ЦСИ Мајами

Казна

Бен Афлек 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20 02.20 03.20 04.15 05.10

Мала ТВ Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Конор на тајном задатку Олујни свет Школски сат Пут у Индију, филм Плодови земље Плодови земље За добрим коњем прашина се диже, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Цртани филм Сплит: Море Еџмонт Синови Туксона Нови клинци с Беверли Хилса Кришка сира 1, док. серија Цена страха, филм Др Хаус Момци с Медисона Синови анархије Битанге и принцезе Ретровизор Ноћни музички програм

09.00 Момци с Медисона 10.00 Жена, мајка, убица: Прича Мари Хили 11.30 Зојин тајни живот 13.00 Момци с Медисона 14.00 Стриц Бак 16.00 Били Медисон 17.30 Момци с Медисона 18.30 Мекгајвер: Пут до судњег дана 20.00 Момци с Медисона 21.00 Гладијатор 23.00 Водени свет

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.40 02.40

Остани уз мене Школски дани Недужни Мужеви и жене Велика бела превара Наша кућа из снова Жена под уценом Џеронимо: Америчка легенда Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Средња школа “Хамилтон” није место за учитеља којем је стало до образовања својих ученика. Након доста утрошеног труда, Сем Декер одлучио је да дигне руке од својих студената који једноставно ништа не желе да науче... Улоге: Долф Лундгрен, Алекс Карзис, Ката Добо, Кори Севиер, Дов Тифенбах Режија: Сидни Фури (РТЛ, 22.20)

Долф Лундгрен

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Човек, жена, дивљина Преживљавање Полицајци на задатку Чудовишта из реке Дрвосече из мочваре Човек, жена, дивљина Преживљавање

08.30 10.00 11.00 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 19.15 20.45 21.00 22.30 23.30 00.30

2014 ФИФА Тенис Тенис Тенис 2014 ФИФА 2014 Светски куп Фудбал ФИФА У-17 Тенис Сви спортови Рвање Борилачки спорт Тенис ФИФА У-17

Оста ре ла Евро па мо ра да уво зи стран це

ка зу ју се по вољ не при ли ке и за моћ не прак - уско ро до го ди ти. Бри тан ски ми ни стар Гор дон Бра ун тич не ин сти ту ци је – по пут ре ор га ни зо ва них по ку шао је да на ци о нал ну рас пра ву пре у сме ри на вред за дру га – да од и гра ју пре суд ну уло гу, ка ко у но сти. То је сад оп шти тренд, и је дан го то во без о бли раз ви је ним зе мља ма, та ко и оним у раз во ју. Ука зу је чан по јам ко ји тре ба да ука зу је на за јед нич ке кул тур не им се при ли ка јер се тех но кра ти ја мул ти на ци о нал них стан дар де. ком па ни ја са свим или де ли мич но по ву кла из чи та вог Мо жда смо све до ци кра ја не са мо гло ба ли стич ке ере ни за обла сти ко је зах те ва ју, за њи хов укус, и су ви ше не го и за пад не ра ци о на ли стич ке ере и ње не оп сед ну то прак тич не по све ће но сти. Дру гим ре чи ма, увек по сто - сти ја сним ли не ар ним струк ту ра ма. Мо жда жи ви мо на ји по тре ба за не чи јим ути ца јем. По што смо у ва ку у му, по чет ку ве ли ког пре о кре та то ком ко јег ће дру ге кул ту пра вац ко јим ће мо се кре та ти на ред ну че тврт ве ка од - ре, с мно го ком плек сни јим схва та њем дру штве ног ре ди ће не они ко ји има ју ути ца ја већ они ко ји осво је устрој ства, пре у зе ти вођ ство. власт. То су нео кон зер ва тив ни и ре ли ги о зни ак ти ви сти у САД ве о ма до бро раз у ме ли. И за то Ри чар да Рор ти ја то ли ко уз не ми ру је уз др жан, ап страк тан при ступ аме рич ке ле ви це. Па ипак, не ком се ука зу је при ли ка – ма кар и тре нут на – да осми сли про грам тог но вог прав ца. И лон дон ски „Фај нен шел тајмс„, ина че кон зер ва ти ван по слов ни ча со пис, за у зи ма про гре сив ни ји став не го ве ћи на во де ћих по ли ти ча ра: „Ма сов но си ро ма штво је, без сум ње, глав ни мо рал ни им пе ра тив на шег до ба. Али усред сре ђе ност на ли бе ра ли за ци ју свет ске тр го ви не, сма ње ње ду га и Џамија ускоро у првом комшилуку Ватикана? ме ђу на род не фи нан сиј ске олак ши це, са ми по се би не Јед на од иде ја ко ја се већ из ве сно вре ме чу је је да ће би ти до вољ ни.“ Они по зи ва ју на ак ци ју за ко ју би ула зи мо у до ба ко је под се ћа на по зи тив ну стра ну сред кла сич ни гло ба ли сти, ме ђу на род на тех но кра ти ја и ве - њег ве ка. Ово је вре ме у ко јем при ро да гра ни ца и од ре ћи на ру ко вод ства мул ти на ци о нал них кор по ра ци ја ре - ђе ње на ро да ни су ја сни ни ис кљу чи ви. То је, умно го ме, кли да је не ре ал на. Али, гра ђа ни све ви ше же ле да њи - био и Ера змов сан: пред ста ва о ла ба вој, али ује ди ње ној хо ве де мо кра ти је пре у зму вођ ство по пи та њу прав де. Евро пи. Да нас је та иде ја мно го сло же ни ја од Евро пе, а И та се же ља ви ше не ја вља упа ко ва на у стан дард ну за Евро пу је нај ра зум ни је да бу де кон ти нент на ро да, де вет на е сто ве ков ну ам ба ла жу ле ви це или де сни це. раз дво је них и ис пре пле те них. Хе дли Бул је пи сао о Још је дан аспект тог са мо све сног укљу че ња зах те ва „си сте му пре кла па ња вла сти и ви ше стру ке ло јал но на шу од луч ност. Упле те ни смо у ве штач ки иза зва ну сти“, и то се сад сву да де ша ва. не га тив ну тен зи ју из ме ђу те о ри је гло бал них еко но ми ја Мо но лит на иде о ло ги ја еко ном ских фло ску ла не ста и ствар но сти у ко јој љу ди жи ве. је. Стал но су нам по на вља ли да мо ра мо да при хва ти Ту је и тре ћи фак тор: огро ман број љу ди за па њу ју ће мо не из бе жност тог си сте ма или ће мо упа сти у не ку мно го се кре ће. А ве ћи на –да би про ме ни ла др жа вљан - вр сту ха о са. Уме сто то га, ако смо опре зни, мо гли би ство. Жи ви мо у јед ном од смо кре ну ти у прав цу си сте нај сло же ни јих пе ри о да ма хо ти мич не сло же но сти. Ислам, ре ли ги ја ко ја да нас нај ви ше људ ске ми гра ци је јер се, за На ци о нал не др жа ве ће до забрињава Запад, суштински је раз ли ку од оне у 19. ве ку жи ве ти пре по род. Али већ отворен и одликује га много или не ким дру гим ера ма, не мо же мо да ви ди мо да је ис од ви ја по од ре ђе ном обра ход тог по врат ка пот пу но прилагодљивија историја сцу. Евро пља ни се још му че дру га чи ји од оно га у про него хришћанство. Јер, пише с ути ца јем ма лог уде ла овог шло сти јер су оба ве зе и за ви у Курану: Ми вас стварамо и кре та ња, иако су про ме не сно сти да на шњих др жа ва из на народе и племена делимо по пут ре фор ме не мач ког др у зет но сло је ви те. Еко ном ски жа вљан ства из 1999. из ве аспект те сло же но сти је сте да бисте се упознали стан ко рак на пред. Али ва жан, али ни ка ко и над мо струч ња ци за по пу ла ци ју ћан. Пре су дан еле мент је ве ро ват но ми гра ци ја ста нов ка жу да два де се так ми ли о на до се ље ни ка у Евро пи ни је ни шта. С об зи ром на ни ску сто пу на та ли те та, про це - ни штва. Раз вој обра зо ва ња ко је ће би ти де ло твор но у њу је се да ће до 2025. би ти по треб но 160 ми ли о на до - та ко сло же ним окол но сти ма зах те ва ће до ста ма ште и се ље ни ка да би европ ска дру штва мо гла функ ци о ни са - све о бу хва тан при ступ. Ера ко јом до ми ни ра ен гле ски ти. Раз ми шља ти о то ме да то ли ки број љу ди до ла зи у је зик чи ни се обе ћа ва ју ћом или пре те ћом. Та до ми Евро пу, па бар и као стра ни рад ни ци, би ло би по губ но на ци ја ће, за рад тех нич ких и уго вор них по тре ба, ве за европ ско ви ђе ње вла сти те ети ке и јав ног до бра. Не - ро ват но још по тра ја ти. Али, ако гле да те ми мо тех ки ве ру ју да ими гра ци ја мо же под ри ти европ ску кул ту - нич ког и уго вор ног, ве ро ват но ула зи мо у пе ри од ру. Али, као што је по ка зао по след њи свет ски рат, њу мул ти лин гвал но сти ко ји под сти чу све кул ту ре где се не мо же под ри ти ни шта бр же од де ло ва ња ко је ни је у ти је зи ци го во ре. Не ма кул ту ре не при ме ре не оно ме што се де ша ва. Има са мо не при ме ре них по ли тич ких скла ду са стан дар ди ма те кул ту ре. Но, ова ми гра ци ја ни је са мо европ ско пи та ње. По је - по кре та. Ислам, ре ли ги ја ко ја нај ви ше за бри ња ва да ди не зе мље, по пут Ка на де, пред вод ни це су у из гра ђи - на шњи За пад, су штин ски је отво рен и од ли ку је га ва њу дру штва не пре ста ним раз ви ја њем про гра ма до се - мно го при ла го дљи ви ја исто ри ја не го хри шћан ство. ља ва ња и кул тур не ра зно ли ко сти. Дру ге, пак, чвр сто за - Јер, пи ше у Ку ра ну: Ми вас ства ра мо и на на ро де и тва ра ју очи пред оним што им се до га ђа или ће им се пле ме на де ли мо да би сте се упо зна ли. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak15.oktobar2012.

dnevnik

15. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Неочекивани трошкови, можда поводом поправке куће, вероватно захтевају жонглирање буџетом. Могуће је да ћете морати да скинете с једне стране да бисте попунили другу.

VA GA 23.9- 23.10.

BIK 20.4-20.5.

Неваспитаност партнера може вам донети суморно расположење. Ваш пријатељ не комуницира сасвим добро, а ви се питате да ли сте можда урадили или рекли нешто погрешно.

Данас можда осећате да имате [KOR PI ON 24.10- 23.11. сувише физичке енергије. Иако имате много енергије, у овом тренутку није баш најмудрије да се пењете на планину, трчите маратон или испливавате велике раздаљине.

Превише забаве могло би вам BLI ZAN CI 21.5- 21.6. донети ванвременски осећај. Хране и пића вероватно има у изобиљу, но ипак, данас је боље да се препустите обичној, али хранљивој исхрани. Можда нећете бити склони вежбању и у том случају прошетајте.

Могуће је да данас размишљате STRE LAC 24.11- 21.12. о одговорности. Можда сте некоме обећали помоћ, али немате времена и енергије да то и урадите. Не устручавајте се да поразговарате о томе.

RAK 22.6-22.7.

Пријатељ или партнер могао би злоупотребити вашу добру природу. Неко ће можда од вас захтевати да га поставите на прво место. Други ће можда желети да вас искористе као неког ко ће решити њихове проблеме.

LAV 23.7-22.8.

Чланови породице можда данас размишљају о много ствари и траже од вас више помоћи него што сте спремни да пружите. Будите сигурни у то да сте сталожени и фокусирани, да можете одлучити које потешкоће су најхитније да би биле приоритет.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Данас можда проведете време помажући рођаку или комшији да се припреми за путовање. Могуће је да ће вас више од једне особе упитати за савет када су у питању пословни проблеми или правна питања.

JA RAC 22.12-20.1.

Неко ће вам се можда приближити причајући о инвестицијама. Та особа може учинити да све звучи као ћуп од злата на крају дуге. Ипак, запамтите, ако нешто звучи сувише добро да би било истинито, вероватно и јесте тако.

Огромна количина креативне енергије у вези с тренутним пројектом могла би вас погодити данас. Инспирације ће бити на све стране, а ви ћете желети да што више тога претворите у физичку реалност.

Данас ћете можда бити под лупом VO DO LI JA јавности на неки начин. Можда др21.1-19.2. жите предавање или водите дискусионе групе. Шта год да је, немојте се изненадити ако наизменично будете инспирисани и препуштени протоку, а затим имате менталну блокаду. RI BE 20.2-20.3.

Превише послова треба да завршите? Потребно је много позива да обавите? Немојте се изненадтити ако осетите да се вртите укруг. Могуће је да покушавате да избалансирате забринутост поводом каријере док правите планове за путовање неке врсте.

TRI^-TRA^

Бред Пит рекламира женски парфем V REMENSKA

Бред Пит (47) први је мушкарац који ће бити заштитно лице женског парфема, тачније, „шанела 5”. За тo ће добити седам милиона долара, пише америчка штампа. Међу славним дамама које су рекламирале овај чувени парфем су Никол Кидман, Ванеса Паради, Одри Тоту и друге. - Како би легенда „шанела 5„ увек била нова и занимљива, одлучили смо да променимо перспективу рекламе. Парфем је симбол завођења између мушкарца и жене, и логично је да представимо и мушку страну тог чина - рекла је председница „Шанеловог” сектора парфема и шминке Андреа Давак. Пит ће снимити рекламну кампању и промотивни спот, који ће се појавити крајем октобра.

PROGNOZA

VIC DANA

ТоПлије

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 24 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 23 Niш

Evropa

и оБлачно

Madrid NOVI SAD: Sun~ani periodi i toplije. Duva}e umeren jugoisto~ni vetar. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura 11 stepeni a Rim maksimalna do 23 stepena. London VOJVODINA: Sun~ani periodi i malo toplije uz promenqivu obla~nost i mogu}u kratkotrajnu ki{u krajem dna. Duva}e umeren jugoisto~ni veCirih tar. Pritisak malo ispod normale. Minimalne temperature od 10 do 14 stepeni, a maksimalne od 22 do 24 stepena. Berlin SRBIJA: Sun~ani periodi i toplije uz promenqivu obla~nost i samo Beч re|u pojavu kratkotrajne ki{e. U ve}ini predela suvo. Duva}e umeren jugoisto~ni vetar. Pritisak malo ispod normale. Minimalne temperature od 8 Varшava do 14 stepeni, a maksimalne od 21 do 25 stepena. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: Tokom cele idu}e sedmice toplo vreme za ovo doba godine uz ki{u i pquskove u utorak. U sredu razveMoskva dravawe popodne i malo sve`ije vreme. Od ~etvrtka sun~ano i vrlo toplo Oslo tokom dana. Na severu Srbije temperature malo preko 20 stepeni, a u centralnim i ju`nim predelima }e temperature prelaziti 25 stepeni Celziju- St. Peterburg sa krajem sedmice. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Poboq{awe biometeorolo{kih prilika mo`e doprineti smawewu tegoba kod svih hroni~nih bolePariz snika. Izvesna opreznost se savetuje osobama sa labilnim nervnim siMinhen stemom. Meteoropatske reakcije su mogu}e u vidu pospanosti i bolova u mi{i}ima. Preporu~uje se slojevito odevawe usled priliva ne{to topliBudimpeшta jeg vazduha, ali i umerenog do poja~anog vetra u ko{avskom podru~ju zeStokholm mqe.

18 22 14 11 13 19 16

Про ла зи чо век гро бљем и ви ди огро ман ка мен на ко ме пи ше: „Бра те, ако си пра ви брат и друг, по мо зи, по ме ри ка мен овај што ми на ду ши сто ји и олак шај ми му ке.” Чо век по че да ву че ка мен, гу ра га, и по сле по ду жег му че ња, успе да га по ме ри, и ви де ис под ње га уре зан на пис: „Бра те, ако си брат и друг, sвра ти овај ка мен на зад, да зе зне мо још не ко га.”

14 12 4 8 27 15 11 20 9

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

102 (34)

Slankamen

158 (8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

162 (30)

Zemun

230 (4)

Bogojevo

136 (20)

Panчevo

252 (2)

Smederevo

442 (0)

Baч. Palanka 145 (15) Novi Sad

116 (10)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

165 (1)

S. Mitrovica

72 (-15)

Tendencija stagnacije

Senta

235 (1)

Beograd

176 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

148 (8)

NERA

Hetin

62 (-4)

TISA

-88 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe:

DUNAV