Dnevnik 15.oktobar 2011.

c m y

novi Sad *

SUboTa 15. okTobar 2011. godine

internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U V RB ASU NI^E PRV O BIOGASNO POSTROJE WE U SRBIJI

godina LXIX broj 23228 Cena 35 dinara * 0,50 EUR

na SaSTankU ig man Ske ini Ci ja Ti ve Li de ri re gi o na poT pi Sa Li za jed ni^ kU iz ja vU o parT ner STvU za eU

Po mi re we i sa rad wa kqu~ za Evro pu Foto: M. Kekovi}

str. 2

Bi} e s t r u j e i sa wiv e

str. 6

Fa bri ka „Far maS Sr bi ja” po ^i we pro iz vod wU idU ]e go di ne

Hr vat ska ko m pa ni ja pra vi le ko ve u Zre wa ni nu str. 5

NASLOVI

ekonomija 4 Da su pe}ke jeftinije cela Srbija bi se grejala na struju 4 Krediti u evrima prazne du`nicima nov~anike

poqoprivreda 6 Sirotiwe dvaput vi{e na selu nego u gradu

novi Sad 9 Svetlo sti`e posle vi{e meseci mraka?

vojvodina 11 Kikindski Dom zdravqa najboqi u Srbiji 12 Lep vidikovac za ceo Banat

dru{tvo 13 Do „bensedina” samo uz recept specijaliste 13 Evropski novac izmi~e zbog grada i pokrajine

Crna 14 [kola obijena i oskrnavqena 15 Be~ejka zapretila novosadskom sudu?

15 Pare pokojnika digla pre naslednika

na kon kra \e na bar @a ma i Hr vaT Skom bro dU kod Sme de re va

Uhap {e ni gu sa ri s Du na va

str. 14

Foto: S. [u{wevi}

politika 2 Tadi}: Nijedan zakon nije protiv bilo koje etni~ke zajednice 3 File: Jo{ samo Kosovo

U novom SadU oT kri ven Spo me nik ve Li ka nU Srp Ske kwi @ev no STi

Bron za ni La za Ko sti} u cvet noj ale ji

str. 7

Sun~ano, ali sve`e najvi{a temperatura 13 °S

SPORT

n naSTavQa Se FUdbaLSko prvenSTvo dr@ave

str. 16 – 20

n pi@on odLeTeo Sa meSTa SeLekTora

n miLan ma^van na pozajmiCi U parTizanU

2

POLiTikA

subota15.oktobar2011.

dnevnik

NA SASTANKU IG MAN SKE INI CI JA TI VE LI DE RI RE GI O NA POT PI SA LI ZA JED NI^ KU IZ JA VU O PART NER STVU ZA EU

Po mi re we i sa rad wa kqu~ za Evro pu Pred stav ni ci ~e ti ri dr `a ve skih pred u slo va za ukup nu u~e sni ce Ig man ske ini ci ja ti ve evrop sku sta bil no st i bez bed pot pi sa li su u Be o gra du za jed nost. Pred sed nik Sr bi je je uka ni~ ku iz ja vu, ko jom po tvr |u ju zao da je re {a va we pi ta wa Ko uve re we da je per spek ti va ~lan so va i Me to hi je od ogrom ne va stva u EU po kre ta~ i ga rant mi `no sti ne sa mo za Sr bi ju, ve} za ra i sta bil no sti u ju go i sto~ noj sta bil nost ~i ta vog re gion. Sr Evro pi, kao i po sred nik sve bo bi ja je prin ci pi jal no opre de qe qih me |u sob nih od no sa me |u ze na za iz na la `e we pra ved nog i mqa ma re gi o na. kom pro mi snog re {e wa za pro Na 22. se si ji Ig man ske ini ci blem Ko sme ta, ko je mo `e da ja ti ve u Pa la ti Sr bi je u Be o omo gu }i po mi re we i traj ni mir gra du po sed mi put oku pi li su se me |u na ro di ma Bal ka na. li de ri ~e ti ri ze mqe re gi o na: - Ne ma la kog re {e wa za pro pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, blem Ko so va i Me to hi je i svi pred sed ni ci Hr smo to ga sve sni, a vat ske i Cr ne Go po seb no tre ba da Bi }e mo fo ku si ra ni bu du oni ko ji su re Ivo Jo si po vi} i Fi lip Vu ja no od go vor ni za sta na se ver Ko so va, vi} i pred se da va - po seb ne ga ran ci je za bil nost evrop ju }i Pred sed ni skog kon ti nen ta.

Sr be u en kla va ma, {tva Bo sne i Ne ma re {e wa ko po se ban sta tus za H e r c e g o v i n e ja nas vra }a ju u sve ti we i pi ta we @eq ko Kom {i}, pro {lost, ali a ovog pu ta bio je mo ra mo na }i odr srp ske imo vi ne tu i ko me sar EU `i vo re {e we za (Bo ris Ta di}) za pro {i re we bu du} nost - re [te fan Fi le, u kao je Ta di}, i mo men tu zna ~aj nom za da qe ko obe }ao pro na la `e we re {e wa za ra ke Za pad nog Bal ka na ka ~lan naj ve }e pro ble me za Sr be. Pred stvu u Uni ji. sed nik je uka zao da Sr bi ja ne }e Pred sed nik Ta di} je is ta kao i ne mo `e pri zna ti ne za vi snost da je po mi re we me |u dr `a va ma i Ko so va. On je is ta kao da je opa na ro di ma u ovom de lu Evro pe sna i kon tra pro duk tiv na sva ka jed no od naj va `ni jih pro ce sa i uni le ta ral na ak ci ja ko ja pod ra iza zo va sa ko ji ma se da nas su o ~a zu me va si lu, ne po {tu je do go vo va mo. Ta di} je iz ra zio uve re we re na re {e wa i za ciq ima pro da je evrop ska per spek ti va bi la me nu sta wa na te re nu. i osta la su {tin ski za ma jac sta Ta di} je na ja vio da }e dr `av bi li za ci je i de mo kra ti za ci je ni vrh Sr bi je bi ti po seb no fo ce lo kup nog re gi o na, {to je, ka ku si ran na re {a va we ~e ti ri ko je is ta kao, je dan od su {tin pro ble ma.

la usva ja wem de kla ra ci je o Sre bre ni ci.

Ta di} je is ta kao da, u okvi ru pro ce sa po boq {a wa re gi o nal nih od no sa, ur gent no mo ra ju bi ti tre ti ra na i pi ta wa iz be gli ca i ne sta lih li ca.

Pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi} je pod se tio da je EK

Nor dij ski mo del

- Bi }e mo fo ku si ra ni na se ver Ko so va, po seb ne ga ran ci je za Sr be u en kla va ma, po se ban sta tus za sve ti we i pi ta we srp ske imo vi ne - pre ci zi rao je Ta di}.

On je iz ra zio za do voq stvo pre po ru kom EK da se Sr bi ji da sta tus kan di da ta i da se pre go vo ri o ~lan stvu otvo re ~im se po stig ne na pre dak u re {a va wu pi ta wa ko ja su ve} otvo re na u di ja lo gu s Pri {ti nom.

Ta di} je na se si ji odr `a noj u Pa la ti Sr bi je is ta kao da pre o sta la otvo re na pi ta wa u re gi o nu ne sme ju da bu du zlo u po tre bqe na na na ~in ko ji bi ugro zio pro ces evro in te gra ci ja dr `a va za pad nog Bal ka na. Isto vre me no, sma tra srp ski pred sed nik, ni jed no od otvo re nih pi ta wa u re gi o nu ne sme se re {a va ti na na ~in ko ji bi po no vo do veo u

kon flikt na ro de biv {e Ju go sla vi je i wi ho ve dr `a ve.

- Iz bo ri ko ji nas o~e ku ju ne sme ju bi ti in stru men ta li zo va ni i ne sme ju uru {i ti osnov ne vred no sti na ko ji ma po ~i va ju na {e dr `a ve i EU - re kao je Ta di}.

Pred sed nik Sr bi je je is ta kao da je pro te klih go di na u~i wen ogro man na pre dak na po qu re gi o nal ne sa rad we, {to je po tvr di la i EK u po sled wem iz ve {ta ju.

- Po ve re we me |u dr `a va ma i na ro di ma je je dan od naj va `ni jih pro ce sa i iza zo va sa ko jim se su o ~a va mo, i za to je neo p hod no da sve dr `a ve osu de rat ne zlo ~i ne i wi ho ve po ~i ni o ce, re kao je Ta di}. On je pod se tio da je Sr bi ja uhap si la sve ko ji su pred Ha {kim tri bu na lom op tu `e ne za rat ne zlo ~i ne, a da je do dat ni do pri nos pro ce su po mi re wa da -

Ka ko je is ta kao ko o pred sed nik Ig man ske ini ci ja ti ve za Sr bi ju Alek san dar Po pov od po seb nog zna ~a ja je sprem nost na su ~e qa va we s pro {lo {}u, jer bez tog ne ma na pret ka u me |u sob nim od no si ma i na pu tu ka EU. Ju ~e se u Pa la ti Sr bi je po no vi la ide ja pri me ne nor dij skog mo de la na sa rad wu dr `a va ovog re gi o na. In te re san tan me |u broj nim go sti ma, me |u ko ji ma je bio i ge ne ral ni se kre tar Nor dij skog sa ve ta, sva ka ko je bio ne ka da {wi pred sed nik Pred sed ni {tva SFRJ Ra if Di zda re vi}, ko ji je na kon dve de ce ni je u{ao u zda we u ko me mu je bio ka bi net {e fa ta da {we dr `a ve. ove ne de qe po sla la niz do brih ve sti za re gion i po ru ~io da }e we go va ze mqa po dr `a va ti i pru `i ti svu teh ni~ ku po mo} su se di ma ka da po sta ne ~la ni ca EU. On je pod vu kao da bi po li ti ka i `i vot u dr `a va ma Dej -

ton skog spo ra zu ma tre ba lo da se za sni va ju na vred no sti ma i na ~e li ma EU, a to su: od go vor nost pre ma svo jim gra |a ni ma i su se di ma, kom pro mis kao i po ve re we ko je je osnov pri ja teq stva i part ner stva. Pre ma we go vim re ~i ma, u re {a va wu otvo re nih pi ta wa u re gi o nu, kao {to su pro blem iz be gli ca, ne sta lih, pi ta we suk ce si je i rat nih zlo ~i na, kom pro mis ne zna ~i po raz ili po be du, ve} do bi tak za sve.

Pred se da va ju }i Pred sed ni {tva BiH @eq ko Kom {i} je is ta kao da su pri ja teq ski od no si na ni vou {e fo va dr `a va do bar pri mer ka ko bi tre ba la iz gle da ti re gi o nal na sa rad wa.

Pre ma we go vim re ~i ma, pro ces pri dru `i va wa ne tre ba shva ti ti kao pro ces u ko ji smo u{li zbog stra na ca, ve} zbog se be i bu du} no sti na {e de ce. Iza zo vi u ve zi sa kon sti tu i sa wem vla sti u Bo sni i Her ce go vi ni i ne do voq ni na pre dak u evro in te gra ci ja ma, pre ma re ~i ma Kom {i }a su iza zov i za ce li re gion jer ta dr `a va ne mo `e osta ti iz van in te gra tiv nog pro ce sa.

Pred sed nik Cr ne Go re Fi lip Vu ja no vi} is ta kao je da je traj na in te gra ci ja u EU stra te {ki ciq svih dr `a va i vla da re gi o na.Vu ja no vi} je is ta kao da je re gi o nal na sta bil nost i sa rad wa uslov raz vo ja sva ke dr `a ve po je di na~ no i ce log Za pad nog Bal ka na.

D. Mi li vo je vi}

SVM TRA @I DA USTAV NI SUD PRE SU DI O RE STI TU CI JI

Ta di}: Ni je dan za kon ni je pro tiv bi lo ko je et ni~ ke za jed ni ce Ma la po li ti~ ka dra ma oko za ko na o re sti tu ci ji ko ja bi, po tu ma ~e wu su sed ne dr `a ve Ma |ar ske, za Sr bi ju mo gla da zna ~i „ozbiq ne pro ble me” jer ta ze mqa pre ti ve tom na srp sku kan di da tu ru za ~lan stvo u EU, do spe la je ju ~e pred Ustav ni sud Sr bi je, po {to su zah tev za oce nu ustav no sti tog ak ta za tra `i li po sla ni ci Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra.

Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, me |u tim, po ru ~u je da }e pro blem sa sta vom Ma |ar ske o re sti tu ci ji bi ti re {en u bi la te ral nim raz go vo ri ma.

Pred sed nik Sr bi je ju ~e je po sle raz go vo ra sa ko me sa rom za pro {i re we EU [te fa nom Fi le om u Be o gra du uka zao da ni je dan re form ski za kon ni je bio usme ren pro tiv bi lo ko je et ni~ ke za jed ni ce u Sr bi ji.

- Na {a ukup na po li ti~ ka fi lo zo fi ja je da po dr `a va mo sve et ni~ ke za jed ni ce, ta ko da ni za kon o re sti tu ci ji ni je imao ciq da bu de usme ren pro tiv ma |ar ske ma wi ne - is ta kao je Ta di}.

Ipak, SVM je „ube |en da za kon ska od red ba, ko ja po tvr |u je prin cip ko lek tiv ne kri vi ce, pred sta vqa kr {e we Evrop ske kon ven ci je o qud skim pra vi ma, kao i da ni je u sa gla sno sti s vi {e od red bi Usta va RS i va `e }im za -

ko ni ma”, na vo di u ju ~e ra {wem sa op {te wu pred sed nik te par ti je I{tvan Pa stor, u ko me na vo di i da je ini ci ja ti va Ustav nom su du pod ne ta na osno vu od lu ke pred sed ni {tva stran ke od 3. ok to bra,

kao i da o~e ku je da }e sud, s ob zi rom na va `nost tog pi ta wa, do ne ti od lu ku pre po ~et ka pri me ne za ko na.

- Pr ven stve ni ciq nam osta je i da qe do no {e we Za ko na o iz me na ma i do pu na ma za ko na o re sti tu ci ji u Na rod noj skup {ti ni. I ovim pu tem jav no po zi va mo ~la ni ce vla da ju }e ko a li ci je da se

na red nih da na po kre nu raz go vo ri sa SVM-om o re {a va wu tog pro ble ma - na po me nu to je u sa op {te wu.

Po le mi ka oko to ga sa dr `i li za kon o re sti tu ci ji „ko lek tiv nu

kri vi cu” jer su pra va na po vra }aj imo vi ne i obe {te }e we li {e ni pri pad ni ci oku pa ci o nih sna ga i wi ho vi na sled ni ci, ju ~e je na sta vqe na i u srp skom par la men tu.

LDP je po zvao dr `av ne or ga ne da sa ru ko vod stvom Ma |ar ske raz re {e ne do u mi ce oko za ko na o re sti tu ci ji, ko je su „po sle di ca ne ra zu me va wa”. Li be ra li po zi -

Da ~i}: Po {ten prin cip Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} ne vi di da }e re a go va we Ma |ar ske na srp ski za kon o re sti tu ci ji umno go me za o {tri ti od nos EU pre ma Sr bi ji, oce nu ju }i da je ono po sle di ca „ne ra zu me va wa” za ko na.

- Prin cip da pri pad ni ci oku pa ci o nih sna ga ne mo gu da tra `e re sti tu ci ju mi slim da mo ra da osta ne, to je pot pu no po {ten prin cip - iz ja vio je Da ~i} i is ta kao da i dru ge ze mqe u Evro pi ima ju sli~ ne za ko ne i da bi stav Ma |ar ske mo gao je di no da za kom pli ku je od no se dve ze mqe, ali da to tre ba pre va zi }i.

Oce nio je da je za in te re so va nost Ma |ar ske ra zu mqi va, ali da se pro blem mo `e re {a va ti kroz po stup ke re ha bi li ta ci je, ko ji ma se utvr |u je da ne ko ni je po ~i nio zlo ~in i ni je kriv.

- Ne vi dim da tu po sto ji ne ki ve }i pro blem, ve} je vi {e pro blem u ne ra zu me va wu ce le te si tu a ci je - re kao je Da ~i}.

Da ~i} je na gla sio da se prin cip iz za ko na o re sti tu ci ji da pri pad ni ci oku pa ci o nih sna ga ne mo gu da tra `e re sti tu ci ju od no si na sve ko ji su bi li pri pad ni ci oku pa ci o nih sna ga, bez ob zi ra da li su Ma |a ri, Nem ci ili Sr bi.

va ju pred sed ni cu par la men ta Sla vi cu \u ki}-De ja no vi} i skup {tin ski od bor za ino stra ne po slo ve da {to pre for mi ra ju de le ga ci ju Sr bi je ko ja }e stu pi ti u kon takt sa pred stav ni ci ma ma |ar skog par la men ta i po ku {a ti da taj pro blem re {e i na tom ni vou.

- Po zi va mo i Bo `i da ra \e li }a da na tre nu tak pre u zme funk ci ju mi ni stra spoq nih po slo va i da ode u Bu dim pe {tu da po ku {a va da raz ja sni stav Sr bi je - re kao je po sla nik LDP-a Ivan An dri}. Ne do pu sti vo je da do bi ja mo pri go vor od Ma |ar ske, a da ni ko od zva ni~ ni ka ne re a gu je.

On sma tra da je raz re {e we oko za ko na o re sti tu ci ji sa Ma |ar skom u ovom mo men tu, po red Ko so va i Me to hi je, naj va `ni je pi ta we, ka ko se si tu a ci ja oko do bi ja wa sta tu sa kan di da ta u de cem bru ne bi is kom pli ko va la.

LDP je, pod se tio je An dri}, in si sti rao da od red ni ca, po ko joj se iz re sti tu ci je iz u zi ma ju svi pred stav ni ci oku pa ci o nih sna ga i wi ho vi na sled ni ci, osta ne u za ko nu i da je sprem na da taj stav bra ni i u Bu dim pe {ti.

U Bu dim pe {ti }e u uto rak, 18. ok to bra, bo ra vi ti pred stav ni ci Skup {ti ne Voj vo di ne iz we nog od bo ra za evro in te gra ci je i me |u re gi o nal nu sa rad wu, na po ziv ma |ar skog par la men ta, ka `e za „Dnev nik” {e fi ca tog od bo ra Ma ja Se dla re vi}, pot pred sed ni ca voj vo |an ske skup {ti ne.

Ona je me |u tim na ve la da skup {tin ski Od bor za evro in te gra ci je i me |u re gi o nal nu sa rad wu ima svo je in ge ren ci je i da u okvi ru wih de lu je.

Se dla re vi }e va je po ~et kom ne de qe ta ko |e bo ra vi la u Bu dim pe {ti, za jed no sa pred sed ni kom Skup {ti ne Voj vo di ne [an do rom Ege re {i jem, na kon fe ren ci ji pred sed ni ka par la me na ta dr `a va za pad nog Bal ka -

na. Ona je na ve la da na tom ple nar nom za se da wu ni je bi lo re ~i o re sti tu ci ji u Sr bi ji, ali da je bi lo broj nih bi la ter nal nih su sre ta ko ji ma ni je pri su stvo va la.

Po we nim re ~i ma, Ege re {i je na kon fe ren ci ji u Bu dim pe {ti go vo rio kao pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne.

- A da li je pre no sio stav svog SVM-a, to we ga tre ba da pi ta te.

Po zvan je kao pred sed nik i ta ko je kao go vor nik i pred sta vqen do da la je ona.

sa rad wu ko ju Po kra ji na ima sa ma |ar skim `u pa ni ja ma, ali ipak o~e ku je da po kra jin ska vla da o to me raz go va ra i pred u- zi me od re |e ne ko ra ke.

- Si gur no da }e mo raz go va ra ti i da }e mo pred u ze ti od re |e ne ko ra ke u tom smi slu. Ne ve ru jem da mo gu da sta nu, re ci mo, pro jek ti pro ko gra ni~ ne sa rad we. To su pro jek ti EU, ~i ja Evrop ska ko mi si ja se od re di la po pi ta wu re sti tu ci je u Sr bi ji i ja sno re kla {ta mi sli. A to mi {qe we se ne po du da ra ba{ sa

Fi le: Re sti tu ci ja tran spa rent no i ne di skri mi na tor ski Evrop ski ko me sar za pro {i re we [te fan Fi le iz ja vio je ju ~e da }e Evro pa pra ti ti da li se za kon o re sti tu ci ji u Sr bi ji pri me wu je tran spa rent no i na ne di skri mi na tor ski na ~in.

Fi le je no vi na ri ma, na kon sed ni ce Sa ve ta za evrop ske in te gra ci je Vla de Sr bi je ko joj je pri su stvo vao, re kao da taj za kon tre ba da ga ran tu je tran spa rent nost i da ne sme bi ti dis kri mi na ci je.

- Raz go vo ri }e bi ti na sta vqe ni na ba zi tih prin ci pa i na dam se da ne }e bi ti po tre be za eks trem nom me rom - re kao je Fi le ko men ta ri {u }i na ja vu Ma |ar ske da }e ulo `i ti ve to na do bi ja we sta tu sa kan di da ta Sr bi je uko li ko se ne ke od red be za ko na ne pro me ne.

Ina ~e, iz Ege re {i je vog ka bi ne ta je po sle kon fe ren ci je u Bu dim pe {ti sa op {te no da je on iz ra zio `a qe we zbog za ko na o re sti tu ci ji, kao i „svo je uve re we” da je, ka ko se na vo di, „oslo ba |a we od ko lek tiv ne kri vi ce ko ja je u pro {lo sti neo prav da no na met nu ta po je di nim na ci o- nal nim za jed ni ca ma u Voj vo di ni, u in te re su raz vo ja du ha to le ran ci je i me |u sob nog uva `a va wa”...

Pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne To mi slav Stan ti}, za du `en i za re sor me |u re gi o nal ne sa rad we, ne ve ru je da re la ci je iz me |u cen tral nih vla sti Sr bi je i Ma |ar ske mo gu da na ru {e

mi {qe wem ma |ar skih zva ni~ ni ka - ka zao je „Dnev ni ku” Stan ti}.

On je oce nio da je Voj vo di na otva ra wem we ne kan ce la ri je u Bri se lu mno go bli `e ne sa mo eko nom skim fo no dvi ma EU, ne go i kqu~ nim po li ti~ kim struk tu ra ma.

Za kon o re sti tu ci ji se, po we go vim re ~i ma, do ti ~e i isto rij skih do ga |a ja, a od Sr bi je se „u ovom mo men tu tra `i da za bo ra vi mo ne {to iz isto ri je i okre ne mo se bu du} no sti”.

- Bi lo bi vr lo po zi tiv no ka da bi i dru ge ze mqe na taj na ~in po sma tra le stva ri - ka zao je Stan ti}.

S. Ni ko li}

c m y

politika

dnevnik

EVROPSKI KOMESAR ZA PRO[IREWE JU^E U BEOGRADU

Fi le: Jo{ sa mo Ko so vo Po sto ji sa mo je dan kqu~ ni pri o ri tet ko ji sto ji iz me |u Sr bi je i otva ra wa we nih pre go vo ra o ~lan stvu u Evrop skoj uni ji, a to je na pre dak u od no si ma sa Ko so vom, re kao je evrop ski ko me sar za pro {i re we [te fan Fi le, po sle raz go vo ra sa pred sed ni kom Sr bi je Bo ri som Ta di }em, ko ji je is ta kao da }e Sr bi ja na sta vi ti re for me i di ja log sa Pri {ti nom. „Ube |en sam da je mo gu }e pro na }i re {e we i u tom smi slu ja sam ra ci o nal ni op ti mi sta”, re kao je Ta di} no vi na ri ma po sle raz go vo ra sa Fi le om u Pa la ti Sr bi ja u Be o gra du. Ta di} je po ru ~io da je pre po ru ka Evrop ske ko mi si je iz u zet no po voq na za Sr bi ju i we ne gra |a ne, jer je ona ra ci o nal no pro ce ni la re for me spro ve de ne u na {oj ze mqi. Taj iz ve {taj je iz u zet no po zi ti van, po zi tiv ni ji ne go {to se oce wu je u de lu do ma }e jav no sti, oce nio je Ta di}. Fi le je na gla sio da je Sr bi ja u pro te kloj go di ni na pre do va la u re form skom pro ce su, is pu wa va wu kri te ri ju ma iz Ko pen ha ge na, sa ra da wi sa Tri bu na lom u Ha gu iz ru ~e wem pre o sta lih op tu `e ni ka i po ~i wa wem pre go vo ra sa Pri {ti nom, zbog ~e ga je pre po ru ~en sta tus kan di da ta. „Sve je to po tvr da ko li ko je ovo bi la do bra go di na za Sr bi ju”, is ta kao je Fi le. Go vo re }i o Ko so vu, Fi le je re kao da Sr bi ja ne mo ra da is pu ni se dam ili 12 kqu~ nih pri o ri te ta da bi po ~e la pri stup ne pre go vo re, ve} sa mo je dan - nor ma li za ci ju od no sa sa Ko so vom. Fi le je is ta kao da ne ma no vih uslo va za Sr bi ju i iz neo

uve re we da je i re {a va we tog pi ta wa do sti `no. On je re kao da je Sr bi ji po sla ta ja sna po ru ka da ne }e bi ti po treb no da ~e -

|u Sr bi je i otva ra wa pre go va ra o ~lan stvu. To pi ta we se od no si na da qi na pre dak po pi ta wu Ko so va”, re kao je Fi le. On je is ta -

Cvetkovi} zadovoqan Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} ko ji je pred se da vao sed ni com Sa ve ta, iz ra zio je za do voq stvo zbog pre po ru ke Evrop ske ko mi si je kao i zbog to ga {to ne ma ni ka kvih do dat nih uslo va osim na stav ka di ja lo ga sa Pri {ti nom {to su, ka ko je re kao, uslo vi na ko ji ma Sr bi ja ve} ra di i ko ji su u pot pu no sti u skla du sa we nim usta vom. On je re kao da je iz u zet no za do vo qan zbog to ga {to je mi {qe we Evrop ske ko mi si je po zi tiv no i da se pre po ru ~u je do de qi va we sta tu sa kan di da ta zbog uspe ha ko ji je ostva ren na svim po qi ma re for mi. ka sle de }i iz ve {taj o na pret ku ka ko bi Evrop ska ko mi si ja po sla la pre po ru ku da po~ nu pre go vo ri, ve} }e to bi ti ura |e no ~im bu de is pu wen taj kri te ri jum. „In den ti fi ko va li smo sa mo je dan pri o ri tet ko ji sto ji iz me -

kao da je ko mi si ja u svom iz ve {ta ju re kla da ne ma no vih uslo va za Sr bi ju i da se ra di o pi ta wi ma ~i je je re {e we do sti `no. „Tu je i taj ming - po sla li smo ja snu po ru ku: ne tre ba ~e ka ti na sle de }i iz ve {taj EK o na pret ku, ako ostva ri te na pre dak po

pi ta wu Ko so va Ko mi sja }e istog tre nut ka po sla ti pre po ru ku dr `a va ma ~a la ni ca ma Eu za otva ra we pre go vo ra o ~lan stvu”. Evrop ski ko me sar je re a ko da di ja log tre ba da bu de na sta vqen i da se u ovom tre nut ku na por no ra di na to me. Ka ko je re kao ra di se i na obez be |i va wu po ve re wa za obe stra ne i tu ne ma me sta za uni la te ral ne po te ze.

Pre ma Fi le o vim re ~i ma po treb na je kon struk tiv na at mos fe ra da bi se ostva rio na pre dak po pre o sta lim ne re {e nim pi ta wi ma. „Is ko ri sti te tre nu tak na stao po {to je EK po zi tiv no oce ni la na po re Sr bi je i po {to ste ostva ri li pu no to ga u pro ce su re for mi.

Na sta vi te sa re form skim ko ra ci ma i pri me nom za ko na i ti me }e te po ve }a ti po ve re we EU ka da kra jem ove go di ne bu de do no si la od lu ku”, za kqu ~io je Fi le.

Fi le je pri su stvo vao ju ~e sed ni ci sed ni ce Sa ve ta za evrop ske in te gra ci je Vla de Sr bi je i re kao da je „lop ta sa da u dvo ri {tu Sr bi je” i po no vio da je kqu~ ni pri o ri tet na sta vak di ja lo ga sa Pri {ti nom.

Od go va ra ju }i na pi ta we {ta }e se de si ti uko li ko Pri {ti na bu de ko ~i la na sta vak di ja lo ga, Fi le je re kao da su za di ja log uvek po treb ne dve stra ne i da se ra di na to me da se stvo ri at mos fe ra di ja lo ga i po ve re wa. „@e li mo da stvo ri mo te uslo ve i sma wi mo mo gu} nost da se pre du zmu jed no stra ni po te zi, od no sno da ne do |e do na pret ka”, re kao je on.

E. D.

subota15.oktobar2011.

Da ~i}: Ni smo pla ka li kao Voj vo |a ni Pr vi pot pred sed nik Vla de i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} kon stan to vao da od pre ko 40 naj ne ra zvi je ni jih op {ti na u ce loj Sr bi ji, ~ak 15 su iz Pi rot skog, Ni {av skog, Ja bla ni~ kog, To pli~ kog i P~iw skog okru ga, od no sno sa ju ga Sr bi je, „ko ji je rak-ra na re pu bi ke”. „Na rod u ovom kra ju mo ra da se or ga ni zu je ka ko se to ra di u Voj vo di ni i [u ma di ji i da se iz bo ri za bo qi sta tus u re pu bli ci”, ka zao je Da ~i} u Ba bu {ni ci. Da ~i} je jo{ re kao da je jug Sr bi je naj vi {e dao u svim do sa da {wim oslo bo di la~ kim ra to vi ma i da }e „cen tral na vlast mo ra ti da okre ne no vi list” ali i da „pro me ni kwi gu” ka da je re~ o raz vo ju ovog de la Sr bi je, ka ko ne bi pot pu no opu steo. „U sva koj po ro di ci bo qe pro la ze de ca ko ja naj vi {e pla ~u. Mi iz ovih kra je va ni ka da ni smo pla ka li pred cen tral nim vla sti ma kao {to to ~i ne Voj vo |a ni i [u ma din ci, ali }e mo mo ra ti to da pro me ni mo”, re kao je Da ~i}.

CRNOGORSKA I LIBERALNA PARTIJA CRNE GORE U NOVOM SADU POTPISALE DEKLARACIJU

Bli sko na ci o nal no, a li be ral no raz u me va we U No vom Sa du ju ~e su otvo re ne pro sto ri je Cr no gor ske pa r ti je, je di ne po li ti~ ke stran ke cr no gor ske na ci o nal ne ma wi ne u Sr bi ji, a tom pri li kom pot pi sa na je De kla ra ci ja o sa rad wi i raz u me va wu CP-a i Li be ral ne pa r ti je Cr ne Go re. Jav no, na kon fe ren ci ji za no vi na re u se di {tu stran ke u Du nav skoj uli ci, pot pi sa li su je pred sed ni ci CP Ne nad Ste vo vi} i LPCG An dri ja Po po vi}, na osno vu sa gla sno sti glav nih od bo ra dve stran ke za ko je je re ~e no da su pro gram ski ve o ma bli ske.

- I za Li be ral nu i za Cr no gor sku pa r ti ju je ak tu el na i pri o ri tet na bo r ba za de mo krat sko re {a -

Ni ko li}: Ko pri ti ska, ri zi ku je Li der Srp s ke na p red n e stran k e To mi s lav Ni k o l i}

iz ja vio je da je Sr bi ja u ve li koj me ri „do te ra na do zi da” i

da onaj ko da qe na sta vi da je pri ti ska „ri zi ku je da je iz gu bi kao part ne ra za raz go vo re”.

- Mi slim da Sr bi ja vi {e ne ma pre vi {e pro sto ra u ko me bi mo gla da po pu {ta- re kao je Ni ko li} no vi na ri ma u par la men tu pre no se }i uti ske sa sa stan ka evrop skog ko me sa ra za pro {i re we [te fa na Fi lea, sa pred sed ni com par la men ta Sla vi com \u ki}-De ja no vi} i {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa.

Ni ko li} je re kao i da je ja sno da Sr bi ja mo ra da na sta vi raz go vo re sa pred stav ni ci ma pri v re m e n ih in s ti t u c i j a u Pri {ti ni i mo ra da o~u va sve ci qe ve sa ko ji ma je u{la u pre go vo re i da tra `i za jed -

ni~ ki je zik, uz po sre do va we svih onih ko ji mo gu da po mog nu u to m e”, na v eo je li d er SNS. Ni ko li} i we gov za me nik Alek san dar Vu ~i} sa sta li su se ju tros sa evrop skim ko me sa rom za pro {i re we EU [te fa nom Fi le om u be o grad skom ho te lu „Ha jat”. Ni ko li} je no vi na ri ma re kao da je sa sta nak bio na po ziv evrop skog ko me sa ra i da je taj su sret bio mi mo pro to ko la, kao {to su bi li i mno gi dru gi, ra ni je, sa sa dru gim zva ni~ ni ci ma. Mo tiv tih su sre ta, tvr di Ni ko li}, bi la je `e qa stra nih zva ni~ n i k a da „raz g o v a r a j u sa oni ma ko ji }e usko ro da bu du na vla sti”.

REKLI SU

Ko lunyija: Sr bi ja na po te zu [e f i c a po s la n i~ ke gru pe „Za evrop sku Sr bi ju” Na da Ko lun xi ja iz ja vi la je da je Sr b i j a is p u n i l a sve uslo ve za sti ca we sta tu s a kan d i d a t a za ~lan stvo u EU i da Evrop ska ko mi si ja ne ma do dat nih uslo va za kan di da tu ru Sr bi je.

- EU ima ja snu po tre bu da ze mqe ko je apli ci ra ju za ~lan stvo u Uni ju pret hod no re {e pro ble me, a ne da ih uno se- re kla je Ko lun xi ja.

Sr bi ja je sa da „na po te zu” da za pro blem u ve zi Ko so va i Me to hi je ko ji sto ji pred wom, a za ko je je po ka za la in te res da ga re {a va, i tra `i naj bo qe mo gu }e re {e we, re kla je ona. „ Na sa stan ku je po no vqe no da sa mo ono {to je pri hva tqi vo za obe stra ne je ste do bro re {e we i to je stav Evrop ske ko mi si je ko ji je Fi le po no vio”, na ve la je Ko lun xi ja.

Ali gru di}: Udar na do za iskre no sti [ef po sla ni~ ke gru pe De mo krat ske stran ke Sr bi je Mi lo{ Ali gru di} iz ja vio je da, iako EU od Sr bi je for mal no ne tra `i da pri zna ne za vi snost Ko so va i Me to hi je, in si sti ra wem na nor ma li za ci ji od no sa Be o gra da i Pri {ti ne za pra vo se pod ra zu me va ju od no si dve ne za vi sne dr `a ve.Ali gru di} je re kao da iz me |u EU i Sr bi je mo ra da do |e do „udar ne do ze iskre no sti” u bu du} no sti. „Ako taj evrop ski put Sr bi je ni je mo gu} zbog sta va Sr bi je o to me da Ko so vo je ste wen sa stav ni deo, on da to zna ~i da }e evrop ski put u jed noj ta~ ci ipak bi ti blo ki ran i to tre ba re }i”, na gla sio je Ali gru di}. On sma tra da ne ki stan dar di i evrop ske vred no sti ko je Sr bi ja tre ba da ga ji mo ra ju da po sto je bez ob zi ra na to da li }e i ka da ze mqa po sta ti ~la ni ca Uni je, kao i da od re |e ni ste pen sa rad we sa EU mo ra po sto ja ti u bu du} no sti bez ob zi ra da li }e do }i do ~lan stva Sr bi je u tu or ga ni za ci ju.

Gru bje {i}: Sa vla da ti iza zov Za me ni ca {e fa po sla ni ka Uje di we nih re gi o na Sr bi je Su za na Gru bje {i} iz ja vi la je da Evrop ska ko mi si ja ne ma do dat nih uslo va za kan di da tu ru Sr bi je, ali da }e na pre dak u di ja lo gu sa Pri {ti nom ve ro vat no bi ti uslov za od re |i va we da tu ma pre go vo ra za ~lan stvo u EU.„EK je oba vi la svoj deo po sla i pre po ru ~i la ze mqa ma ~la ni ca ma EU i Sa ve tu mi ni sta ra da Sr bi ja po sta ne kan di dat, ta ko da {to se ti ~e EK ne po sto je uslo vi ko je Sr bi ja tre ba do dat no da is pu ni, ali Sa vet mi ni sta ra ~i ne ze mqe ~la ni ce Uni je i one od lu ~u ju o to me”, re kla je Gru bje {i}.Ona je na gla si la da Sr bi ja sva ka ko tre ba da „sa vla da iza zov na stav ka di ja lo ga sa Pri {ti nom”, kao i da }e to ve ro vat no bi ti uslov za po ~e tak pre go vo ra, {to je za Sr bi ju jed na ko bit no kao i do bi ja we sta tu sa kan di da ta, jer jed no bez dru gog ne ide. Gru bje {i} je re kla i da je Sr bi ja ve }in ski opre de qe na za ~lan stvo u EU, do ko ga }e pro te }i jo{ pu no go di na.

3

va we na ci o nal nih i iden ti tet skih pi ta wa Cr no go ra ca, kao i raz voj do bro su set skih od no sa iz me |u Cr ne Go re i Sr bi je - re kao je

- Cr no gor ski li be ra li ne za do voq ni su od no som dr `a ve i in sti tu ci ja Cr ne Go re pre ma cr no gor skoj di ja spo ri - ka zao je Po po vi}.

Po po vi} je re kao da je CP naj or ga ni zo va ni ja na ci o nal na stran ka u di ja spo ri ko ja }e na pred sto je }im pa r la men tar nim iz bo ri ma u Sr bi ji ima ti pri li ku da se pro fi li {e kao „za stup nik cr no gor skih in te re sa u pri ja teq skoj dr `a vi Sr bi ji” i „most sa rad we” dve ze mqe.

- Ne ma Cr noj Go ri ni ko bli ski ji, a ta ko je i obr nu to re kao je on.

Ste vo vi} je na ja vio da }e 22. oktbra u No vom Sa du u ho te lu „Pa rk” bi ti odr `an okru gli sto na ko ji je CP po zva la pred stav ni ke ma win skih stra na ka. Po sle tog sa stan ka, oce nio je on, bi }e ja sni je ko su mo gu }i pa rt ne ri CP-a.

Na redu konzulat Pred sed nik Li be ral ne pa r ti je ka zao je da }e su ge ri sta ti su na rod ni ci ma u Sr bi ji da po dr `e Cr no gor sku pa r ti ju. To ni je ni {ta ne le gal no, a i qud ski je, ka zao je An dri ja Po po vi} no vi na ri ma i do dao da on u Voj vo di ni ima vi {e rod bi ne ne go u Cr noj Go ri.

U tri voj vo |an ske op {ti ne, Vr ba su, Ku li i Ma lom I|o {u `i vi 22 hi qa de Cr no go ra ca, na veo je pred sed nik CP-a Ste vo vi} ko ji zbog to ga o~e ku je da kon zu lat Cr ne Go re bu de otvo ren u ne kom voj vo |an skom me stu.

Ste vo vi} i do dao da dve pa r ti je po seb no po ten ci ra ju eko nom ski po lo `aj cr no gor ske za jed ni ce u Sr bi ji.

Po po vi} je na veo da u Sr bi ji `i vi 20 od sto ce lo kup nog „cr no gor skog bi }a”, od no sno Cr no gor ki i Cr no go ra ca, ali da ne ma ju go to vo ni ka kvu po mo} dr `a ve Cr ne Go re.

Me |u ve }in skim stran ka ma, sa rad wa je, po we mu, mo gu }a sa oni ma ko ji se za la `u za de mo kra ti za ci ju i evr o a tlant ske in te gra ci je.

Za ula zak u pa r la ment, CP-u tre ba 16-19 hi qa da gla so va, pro ce nio je Ste vo vi}. Po po pi su iz 2002, u Sr bi ji je oko 69 hi qa da Cr no go ra ca.

S. N.

NAPREDWACI SE SASTALI S PRIVREDNICIMA KOJI IM POMA@U

Tre ba im no vac za TV Na pred wa ci ma ne tre ba ni di nar ko jim bi ste vi fi nan si ra li ne ke na {e ak tiv no sti, a da to ne bu de pre ko ra ~u na stran ke do gra ni ce ko ju za kon do zvo qa va, iz ja vio je li der Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} na ju ~e ra {wem sa stan ku sa pri vred ni ci ma ko ji fi nan sij ski po ma `u stran ku. „Na ma ne tre ba ni je dan di nar, a da to ne bu de u vi du pri lo ga, do na ci ja, po mo }i ko ja }e bi ti kwi `e na i evi den ti ra na”, re kao je Ni ko li} i do dao da se SNS za la `e za is ko re wi va we mi ta i ko rup ci je u svim sfe ra ma. Spi sak fi nan si je ra i iz no si ko ji ma oni

po ma `u stran ku bi }e ob ja vqen na In ter net stra ni ci, ka ko je to pred vi |e no Za ko nom o fi nan si ra wu po li ti~ kih stra na ka. Pre ma re ~i ma Ni ko li }a, na pred wa ci ma ne }e bi ti po tre ban no vac za kam pa wu, „ve} po dr {ka da za ku pe ter mi ne na te le vi zi ja ma i da od {tam pa ju pro gram ko ji je u za vr {noj fa zi.Ni ko li} je na ja vio da }e na pred wa ci, zbog to ga {to je me dij ski pro stor „uglav nom u ru ka ma De mo krat ske stran ke i Dra ga na \i la sa„, svoj pro gram emi to va ti dva pu ta dnev no po ne ko li ko sa ti na ne koj od ka blov skih te le vi zi ja.

4

ekonomija

subota15.oktobar2011.

dnevnik

ELEKTRI^NA ENERGIJA ]E BITI NAJISPLATIVIJA ZA GREJAWE

Da su pe}ke jeftinije cela Srbija bi se grejala na struju Na kon mi hoq skog le ta, ko je je za i sta po tra ja lo i, prak ti~ no, od go di lo do la zak zi me, pro {lo ne deq no za hla |e we do ve lo je do po kla pa wa ka len da ra i spoq ne tem pra tu re. Sta no vi su se na glo ohla di li, pa je grej na se zo na pre ko da qin skih si ste ma gre ja wa, star to va la i pre zva ni~ nog po ~et ka, 15. ok to bra. Sli~ no su mo ra la da ura de i do ma }in stva ko ja se sa mo stal no gre ju, bez ob zi ra ko ji ener gent ko ri ste.

Isti ni za vo qu, ovih da na sta no ve ne tre ba za gre va ti ceo dan, ve} sa mo uju tro i po pod ne, ka da se `i va u ter mo me tru spu sti is pod 10 ste pe ni Cel zi ju sa.

Ipak, ve o ma br zo }e, sa svim si gur no, zbog da qeg pa da tem pe ra tu re i ula ska u ka snu je sen, bi ti neo p hod no sta no ve za gre va ti ceo dan. A ta da }e i ra ~u ni za gre ja we na ra sti i zna ~aj no op te re ti ti ku} ne bu xe te.

A ka ko }e se do ma }in stva za gre va ti ove go di ne? Iako je te -

{ko od go vo ri ti na to pi ta we jer sve za vi si od vr ste ener gen ta ko ji se ko ri sti, kao i vi si ne ku} nog bu xe ta, iz ve sno je da }e se gra |a ni opre de qi va ti za naj po voq ni ji ener gent. A po sve mu su de }i, to }e ove grej ne se zo ne bi ti elek tri~ na ener gi ja. Na i me, uz ra ci o nal nu po tro {wu i pra vi lan ras po red jef ti nih i sku pih ki lo va ta, ra ~un mo `e bi ti me |u naj ni `i ma.

Ta k o, po t ro { a ~ i ko j i se opre de le da svo ja do ma }in stva za gre va ju ko ri ste }i elek tri~ nu ener gi ju mo gu, u za vi sno sti od bro ja ki lo va ta, kao i od to ga da li tro {e sku pe ili one jef ti ne, zna ~aj no uti ca ti na vi si nu ra ~u na. Pa met nom i ra ci o n al n om po t ro { wom, me se~ ni ra ~un mo `e se za u sta vi ti na ci fri od oko 8.000 di na ra, ali, na rav no, mo `e bi ti i znat no vi {i, uko li ko se ne vo di ra ~u na o to me. Naj po voq ni je je ako se stan gre je ko ri ste -

}i ter mo a ku mu la ci o ne pe }i i tro {i oko 1.600 ki lo vat ~a so va elek tri~ ne ener gi je, {to je dnev no oko 53 ki lo va ta. Pri to me je va `no i ko ji se ki lo va ti tro {e, pa uko li ko se me se~ na po tro {wa od 1.600 ki lo va ta ras po de li na oko 550 ki lo va ta sku pe i 1.050 jef ti ne stru je (pe }i se pu ne to kom no -

}i), ra ~ un }e iz n o s i t i oko 8.000 di na ra.

Vi si na me se~ nog ra ~u na za za gre va we sta na elek tri~ nom ener gi jom, si gur no je, bi }e raz log {to }e se mno gi po tro {a ~i, ume sto za pri rod ni gas, od lu ~i ti da ko ri ste stru ju. Na i me, za me se~ nu po tro {wu od oko 300 kub nih me ta ra pri rod nog ga sa,

Zavisi kad se puni Na rav no, ko ri {}e we elek tri~ ne ener gi je za za gre ja va we sta no va, uz ve }u po tro {wu, ali i vi {e sku pih ki lo va ta, po ve }a va ra ~un. Ta ko }e do ma }in stva ko ja tro {e 1.600 ki lo va ta, ali ima ju ko tao i ve }u po tro {wu sku pqih ne go jef ti nih ki lo va ta, me se~ no pla }a ti oko 11.000 di na ra {to je opet ma we ne go za pri rod ni gas). Uz me se~ nu po tro {wu od 2.400 ki lo va ta (800 sku pqih i 1.600 jef ti nih ki lo va ta), ra ~un }e bi ti oko 15.000 di na ra, a uz istu po tro {wu, ali 1.900 sku pih ki lo va ta i 500 ki lo va ta u jef ti ni joj ta ri fi ra ~un }e do sti }i ci fru od oko 24.000 di na ra. Da kle, oni ko ji se gre ju na stru ju to kom se zo ne }e za gre ja we pla ti ti od oko 48.000 di na ra, pa do ~ak 144.000 di na ra, pa je za to ra ci o nal na po tro {wa i te ka ko va `na jer se mo `e i mno go u{te de ti, ali i osta ti bez mno go pa ra u nov ~a ni ku.

Obilaznica obilazi Suboticu do maja

Krediti u evrima prazne du`nicima nov~anike

Ra ~u ni ca go vo ri da je za za jam od 50.000 evra i ka ma tu od 4,5 po sto, na ko ju se do da je euri bor, ra ta po ra sla za 20 evra ove go di ne i sa da iz no si 300 evra, ako se vra }a 30 go di na zaj mo va ko ji su in dek si ra ni sa pro me wi vom sto pom i tu je do {lo do po me ra wa na vi {e. Ali, do bar deo port fo li ja smo pre u- sme ri li na kre di te u do ma }oj va lu ti. Tu je glav ni re per re fe rent na sto pa na {e Na rod ne ban ke, a ona od sre di ne go di ne pa da. Za to sve vi {e zaj mo va usme ra va mo ka di na ri ma.

Oni ko ji su se za du `i li u evri ma ra ~u na ju ve }e ra te. Ta ko ra ~u ni ca go vo ri da je za za jam

od 50.000 evra i ka ma tu od 4,5 od sto na ko ju se do da je euri bor ra ta po ra sla za 20 evra ove go di ne i sa da iz no si 300 evra, ako se vra }a 30 go di na.

U NLB ban ci ve} du `e vre me vo de po slov nu po lit ku da se svi zaj mo vi gde je rok vra }a wa du `i od go di ne us klu ju sa re fe rent nim sto pa ma. Ta ko }e sa da du `ni ci ko ji pla }a ju ra te ve za ne za evro da ti vi {e nov ca od onih ko ji du gu ju u di na ir ma, jer

ona ve o ma br zo ona is pla ti ti.

Na i me, TA pe} ja ~i ne tri ki lo va ta ko {ta oko 37.000 di na ra, pa se u tom slu ~a ju iz nos za ovu grej nu se zo nu po ve }a va za taj iz nos, te }e se ove grej ne se zo ne iz nos za grej we na elek tri~ nu ener gi ju po pe ti na 85.000 di na ra. To je za oko pet hi qa da di na ar vi {e ne go {to }e se ovo go di ne pla ti ti pri ro ed ni gas, ali ve} na red ne sa da {wi tro {ak za TA pe} de be lo }e se ipla ti ti.

D. Mla|enovi}

POMEREN ROK ZA IPSON KRAK NA KORIDORU 10

RASTU RATE ZA DAVNO UZETE BANKARSKE ZAJMOVE

Za du `e ni u {vaj car skim fran ci ma ma lo su odah nu li, ali }e sa da evro iz gle da du `ni ci ma kre nu ti da gu li ko `u, jer zbog ra sta euri bo ra ra stu i oba ve ze i ra te gra |a na.

Ni `e ka mat ne sto pe na te ra le su ve }i nu kli je na ta ban ka da se od lu ~e za in dek si ra ne zaj mo veu sta nim va lu ta ma. Naj vi {e go to vin skih kre di ta i po tro {a~ kih ve za no je za evro, a i do bar deo stam be nih. Ban ke su ka ma te ~est u ugo vo ri ma de fi ni sa le kao pro me wi ve i sto pa se na sva ka tri me se ca uskla |u je sa euri bo rom. To je ne {to kao re fe rent na ka mat na sto pa cen tral ne evrop ske ban ke.Ot ka ko je po ~e la kri za ona je pa da la pa i pro te klih ne ko li ko go di na bi la na nu li. Ali euri bor od po ~et ka ove go di ne be le `i rast. Ta ko je u ja nu a ru ove go di ne bio 1,22 od sto u ju nu se za u- sta vio na 1,76 a ok to bra ski pro ce nat je 1,77. Ban ka ri ra te na ka ma te uskla |u ju obi~ no tor me se~ no a ove go di ne je ra ta na kre di te bi la sva kog kvar ta la ve }a. Sre }om po evro du `ni ke ovaj trend ne }e se na sta vi ti u na red nom pe ri o du. Stru~ wa ci o~e ki ju da }e da pa da, ali...

-Ja ne o~e ku jem da }e euri bor ta ko br zo da po~ ne da pa da- ka `e Go ran Ko sti} iz Raz voj ne ban ke Voj vo di ne.- Du go ro~ no }e to bi ti trend ali na krat ke sta ze ne tre ba o~e ki va ti pad po seb no ne ose tan. Mi ima mo deo

{to je 10 ku bi ka dnev no, ra ~un }e iz no si ti oko 12.000 di na ra, po {to je sa da kub ni me tar ovog ener gen ta 40 di na ra u pro se ku. Uz na jav qno po sku pqe we od 10 od sto, ku bik }e ko {ta ti oko 44 di na ra, a me se~ ni ra ~un }e na ra sti do oko 13.200 di na ra.

Ta ko }e in di vi du al ni po tro {a ~i ga sa to kom ove grej ne se zo ne iz nov ~a ni ka mo ra ti da iz dvo je oko 72.000 di na ra, od no sno, ako gas pok su pi, {to je ve o ma iz ve sno, oko 80.000 di na ra. Ra ~u ni ca sa ma sve go vo ri.

Na rav no, ne mo gu svi po tro {a ~i ga sa da se pre o ri jen ti {u na elek tri~ nu ener gi ju, ali oni ko ji to mo gu, si gur no je da ho }e, jer }e ih ko {ta ti ma we. Za ni mqi vo je da i oni ko ji ne ma ju TA pe}, pa se od lu ~e da je ku pe,

je NBS sni zi la re fe rent nu sto pu.

So si je te `e ne ral ban ka ima na rav no zaj mo ve ve za ne za evro.

Deo wih ima je sa fik snom ka ma tom i tu se sto pa ne me wa to kom ce log ro ka ot pla te. Dru gi pro gram su va ri ja bil ne ka ma te i one se sa sva kog me se ca us kla `u je sa {e sto me se~ nom euri bo rom.Tu se be le `i rast. Ka da su u pi ta wu in dek si ra ni kre di ti, oni ko ji ih vr }a ju su sva kog me se ca vi {e str pe li od na glog sko ka evra na kurn soj li sti ne go od euro bo ra. Zad wih me se ci pro me ne kod kur sa ni su ve li ke, ako evro ne pa da pre ma di na ru ba{ i ne ra ste. Ta ko }e se i ova pro me na euri bo ra lak {e pod ne ti. Ru ku na sr ce ni euro bor ni dur gi pa ra me tri ni su kli ejn ti ma to li ko sme ta li ko li ko kla u- zu le u ugo vo ri ma o kre di tu u ko ji ma su ban ke na zna ~i le da ima ju par vo da da uskla de ka ma te sa svo jom po slov nom po li ti kom.

Tu je do la zi lo do sko ko va sto pa i ka da na me |u na rod nom i do ma }em tr `i {tu za to ni je bi lo ni ka kvog raz lo ga.Sre }om od na red ne go di ne ta kav na ~in ob ra ~u na od la zi u isto ri ju. Ban ke }e mo ra ti da pri me wu ju no vi Za kon o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga.On pred vi |a da se na ~in na pla te i ob ra ~u na ka ma te pre ci zni na zna ~i ve} pri pot pi si va wu uogvo ra o kre di tu.

D. Vujo{evi}

Rok za iz grad wu obi la zni ce oko Su bo ti ce po zna ti je kao Ip si lon krak po me ren je za maj na red ne go di ne. Pri li kom obi la ska gra di li {ta, mi ni star `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa, Oli ver Du li} je is ta kao da su pro ble mi re {e ni zbog ko jih su ra do vi su ka sni li. Ka da se za vr {i po sled wa de o ni ca Ko ri do ra 10 me ha ni za ci ja se se li na gra di li {te Ip si lon kra ka, a in ve sti ci ja ko {ta 1,8 mi li jar di di na ra. Za vr {e ni su ze mqa ni ra do vi, eks pro pi ja ci ja ze mqi {ta, iz me {ta we da le ko vo da...

- Ra do vi su ka sni li jer je pred u ze }e Ni bens gru pa u{lo u pro ble me, pa osta li ~la no vi kon zor ci ma mo ra li na se be da pre u zmu ra do ve na se ver nom kra ku Ko ri do ra 10. Mo ram da pod se tim, da za vr {et ka se ver nog kra ka Ko ri do ra 10 po ~eo do la skom tre nut ne Vla de i mo ra li smo mno go tru da da ulo `i mo da obi la zni ca bu de ukqu ~e na u ovaj pro je kat bez i jed nog me tra eks pro pi sa nih de o ni ca i za vr {e nih pro je ka ta. Da nas na gra di li {tu vi di te qu de i ma {i ne e ka ko ra de i to je od go vor svi ma oni ma ko ji 20 go di na ~e ka ju na ovaj put.Po sao }e bi ti za vr {en i to ni je obe }a we, ne go mo ja po li ti~ ka oba ve za.

Su bo ti ca }e ka da se iz gra di obi la zni ca bi ti jo{ in te re sant ni ja ive sti to ri ma i to }e do ne ti na hi qa de no vih rad nih me sta.

Ono {to je pre par go di na po pi ta -

wu in ve sti ci ja bi la In |i ja - is ta kao je pri li kom obi la ska ra do va mi ni star `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa, Oli ver Du li}.

U Su bo ti ci je mi ni star Du li} pri su stvo vao i pot pi si va wu pet eko lo {kih ugo vo ra.

Gra do na ~el nik Su bo ti ce i di rek tor ka Fon da za za {ti tu `i -

vot ne sre di ne Sr bi je pot pi sa li su pet ugo vo ra o su fi nan si ra wu eko lo {kih pro je ka ta u vred no sti od 109,5 mi li o na di na ra. Pro jek ti se od no se na re kul ti va ci ju de va sti ra nih i oze le wa va we ne kul ti vi sa nih po vr {i na, na po sta vqa we pod zem nih kon tej ne ra za odva ja we ot pa da, kao i po di za we i re kon struk ci ji ve tro za {tit nih po ja se va. Pot pi sa ni su i ugo vo ri o su fi nan si ra wu iz ra de pro jekt ne do ku men ta ci je za iz grad wu i ure |e we si ste ma upra vqa wa ot pa dom za su bo ti~ ki re gion i iz ra du re gi o nal nog pla na upra vqa wa ot pa dom za Su bo ti cu...

A. A.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

98,1318

100,1345

102,4376

97,8314

Promena %

Cena

Promet

Sloga ^a~ak, ^a~ak

30,21

1.000

859.000

Planinka, Kur{umlija

12,62

11.600

34.800

PIK Kovin, Kovin

12,00

1.680

236.880

Politika, Beograd

6,90

62

123

4,00 Promena %

1.144 Cena

80.080 Promet

BELEX 15 (549,50 -0,74) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-3,14

2.034

6.963.411

NIS, Novi Sad

0,49

620

8.398.045

Komercijalna banka, Beograd

-0,05

1.852

4.631.050

Imlek, Beograd

-1,87

2.151

107.525

Soja protein, Be~ej

-1,91

565

600.493

Energoprojekt holding, Beograd

1,11

456

77.558

Agrobanka, Beograd

-0,53

4.876

1.082.480

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

2,51

490

1.949.974

Jubmes banka, Beograd

Australija

dolar

1

72,4760

73,9551

75,6561

72,2541

Termika, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Kanada

dolar

1

69,7192

71,1420

72,7783

69,5057

Agrobogojevo, Bogojevo

-48,51

520

8.632.000

Soko Nada [tark, Beograd

-12,00

1.760

176.000

Kelebija, Kelebija

-11,82

1.000

10.000

-3,14

2.034

6.963.411

-0,01

13.749

68.745

-2,44 Promena %

4.829 Cena

82.600 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,04

2.607

72.986

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,66

1.800

36.000

-48,51

520

8.632.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,32

5.400

1.801.480

NIS, Novi Sad

0,49

620

8.398.045

Alfa plam, Vrawe

-2,00

7.350

198.450

Soja protein, Be~ej

-1,91

565

600.493

Tigar, Pirot

0,17

586

293.000

PIK Kovin, Kovin

12,00

1.680

236.880

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

380

19.000

0,00

165

77.220

Danska

kruna

1

13,1785

13,4474

13,7567

13,1381

Norve{ka

kruna

1

12,6584

12,9167

13,2138

12,6196

[vedska

kruna

1

10,7000

10,9184

11,1695

10,6673

[vajcarska

franak

1

79,3164

80,9351

82,7966

79,0736

AIK banka, Ni{ Meser Tehnogas, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Agrobogojevo, Bogojevo

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

112,1866 71,2338

114,4761 72,6876

117,1091 74,3594

111,8431 71,0158

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 10. 2011. godine

Pobeda holding, Petrovaradin

Svi iznosi su dati u dinarima

DA NAS U „MAK SI JU”

Padaju cene mesa, ~okolade...

Kom pa ni ja „De lez Sr bi ja” od lu ~i la je da od da nas sni zi ce ne vo de }ih i naj pro da va ni jih pro iz vo da iz svih rob nih gru pa u svim Mak si su per mar ke ti ma u ze mqi, na ja vqe no je ju~e na kon fe ren ci ji za no vi na re tog tr go vin skog lan ca.

U okvi ru no ve kam pa we „Pa le ce ne” bi }e sni `e na ce na sve `eg me sa i me snih pre ra |e vi na, osnov nih `i vot nih na mir ni ca, kon di to ra, pro iz vo da ku} ne he mi je i li~ ne hi gi je ne, al ko hol nih i bez al ko hol nih pi }a, be bi pro gra ma....

Ta ko }e, ka ko je na ja vqe no, sviw ski but ume sto 489,90 di na ra ko {ta ti 469,90 di na ra, od no sno ce na }e bi ti sni `e na za 30 di na ra. ^aj na ko ba si ca }e bi ti 100 di na ra

jef ti ni ja, ~o ko la da „Mil ka” 19 di na ra, Pam pers pe le ne 42 , Le nor omek si va~ 37 di na ra. Ge ne ral ni di rek tor De lez gru pe za Sr bi ju, Bo snu i Her ce go vi nu i Cr nu Go ru Da vid Van der [u ren na ja vio je i da }e se pred kraj me se ca, pr vo u be o grad skim a za tim i u osta lim pro dav ni ca ma Mak si i Tem pa po ja vi ti pro iz vo di, pri vat ne rob ne mar ke 365. On je re kao da }e, u pr vom na vra tu, u okvi ru ove mar ke na srp sko tr `i {te do }i taj van ska hra na, kro ke ti sa si rom, bel gisjki euro krem, ma sli no vo uqe. [u ren je po zvao srp ske pro iz vo |a ~e uko li ko ho }e da pla si ra ju svo je pro iz vo de u okvi ru ovog bren da, ko ji je ve} pre po zna tqiv evrop ski brend, da se pri ja ve i da su do bro do {li za sa rad wu sa De lez gru pom.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota15.oktobar2011.

5

KRI zA TE RA SVE VI [E GRA \A NA DA PO NO V CE IDU U zA LA GA O NI CE

Prodaja porodi~nog srebra mimo zakona? [to je kri za ve }a to sve vi {e gra |a na mo ra da pro da je vred ne pred me te i po ro di~ no sre bro da bi do {li do nov ca za pu ko pre `i vqa va we, a je d no od me sta gde se po ro di~ no bla go me wa za no vac sva ka k o su i za l a g a o n i c e.

Pri t i s nu t i fi n an s ij skim te {ko }a ma gra |a ni sve ~e {}e ku ca ju na vra ta ovih fir mi i osta vqa ju dra go ce no sti.

U Be o gra du, No vom Sa du i Su bi o ti ci otvo re ne su za la ga o ni ce i u lo kal nim me di ji ma ita ka ko po zi va ju mu {te ri je.Ono po ~e mu se Sr bi ja raz li ku je od raz vi je nih dr `a va je to da kod nas rad za la ga o ni ca ni je re gu li sa na za ko nom ili po seb nim pro pi si ma. Ta~ ni je, ka da se ova rad w a otvo r i pod fir m om pri v re n og dru {tva na wu se pri me wu ju pro pi si ko ji se od no se na wi hov rad. U slu ~a ju da se otvo ri kao pred u zet ni~ ka rad wa on da mo ra,da po {tu je pro pi se ko je va `e za taj ob lik or ga ni zo v a w a.U Agen c i j i za pri vred ne re gi stre ne ma ni jed ne fir me ko ja je is kqu ~i vo re gi stro va la ovu de lat nost.Za to se kod nas ovim po slom ba ve u zla ta ra ma, me wa~ ni ca ma ....Po tre bu da se rad za la ga o ni ca re gu li {e de taq ni je i da im se po sve te po seb ni pro pi si su jo{ pre se dam go di na pro ce ni li u Ko mi si ji za har ti je od vre do sti, jer su im se gra |a ni obra }a li da pi ta ju za wi hov rad.

Dok mu je predmet na ~ekawu mu{terija vlasniku zalagaonice svakog meseca pla}a neku vrstu kamate, koja je 5 ili 10 odsto mese~no od sume koju je dobio na zajam, uz zalog kao obezbe|ewe Ka ko po slu ju ove rad wi ceza la ga o ni ce? Gra |a ni do ne su pred me te ve }e vred no sti, zla to umet ni~ ke sli ke a u za la ga o ni ci ih pro ce wu ju. To ra de oni ko ji se raz u me ju u ple me ni te me ta le, a ka da su u pi ta wu umet ni~ ka de la on da se an ga `u je ku sto si mu ze ja ili ga le ri ja. U za lo gu se mo gu da ti jo{ i auto mo bi li, vred ni ja teh ni~ ka ro ba ili ~ak i stan

pod hi po te ku na vla sni ka za la ga o ni ce. Zaj ma od 5.000 evra ne ma bez da se za lo `i auto mo bil. Po s le pro c e n e, ga z da pred met ostav qa u za lo gu, a kli jent do bi ja no vac. Dok mu je pred met na ~e ka wu, mu {te ri j a vla s ni k u za l a g a o n i c e sva kog me se ca pla }a ne ku vr stu ka ma te ko ja je 5 ili 10 od sto me se~ no od su me ko ju je do bio na za j a m , uz za l o g kao

„DNEVNIK” SAZNAJE FA bRI KA „FAR MAS SR bI JA” PO ^I wE PRO Iz VOD wU IDU ]E GO DI NE

Hrvatska kompanija pravi lekove u Zrewaninu Kom pa ni ja “Far mas Sr bi ja”, vla sni {tvo jed nog od naj ve }ih hr vat skih bi zni sme na Lu ke Ra ji }a, pla ni ra da u dru gom kvar ta lu 2012. go di ne, u po go ni ma sme {te nim u zre wa nin skoj in du strij skoj zo ni, za po~ ne pro iz vod wu le ko va, po tvr |e no je “Dnev ni ku” u Za gre bu. U pr vom kru gu, na kon otva ra wa, bi }e za po sle no oko dva dest no vih ka dro va.

“Ubu du }e na me ra va mo da {i ri mo port fo lio le ko va i pri tom }e mo bi ti fo ku si ra ni na kar di o va sku lar nu, ga stro en te ro lo {ku i ne u- rop si hi ja trij sku oblast, ali i na sva ona pod ru~ ja gde po sto ji iz ra `e na po tre ba za kva li tet nom i po u zda nom te ra pi jom. Le ko ve }e mo pla si ra ti na srp skom tr `i {tu, te u skla du s ra stom kom pa ni je i na dru gim tr `i {ti ma gde }e po sto ja ti po tre ba”, re ~e no je na {em li stu u kom pa ni ji “Far mas Sr bi ja”.

U re la tiv no mla doj far ma ce ut skoj ku }i is ti ~u da im je ciq stvo ri ti do dat nu vred nost u ko rist pa ci je na ta i osta lih ko ri sni ka zdrav stve nog si ste ma, kroz {i ro ku pa le tu ge ne ri~ kih le ko va te raz vi ti pro iz vod ni pro gram vr hun skog kva li te ta, efi ka sno sti i si gur no sti Ra ji} i hr vat ska pre mi jer ka Ja dran ka Ko sor iz raz li ~i tih te ra -

Is ku san hr vat ski bi zni smen Lu ka Ra ji}, po mno gi ma po sle Ivi ce To do ri }a naj ve }i hr vat ski pri vat nik, u mi nu lih 18 go di na po ka zao se kao od li ~an po slo da vac, is ku san bi zni smen, mu dar in ve sti tor. Mle~ nu in du stri ju „Du kat“ 2007. je pro dao Fran cu zi ma. Ve} ta da je ne ko vre me `i veo u [vaj car skoj, gde je ku pio ma lu fa bri ku ~o ko la de, ko ja je bi la u pri li~ no lo {em sta wu. No, on ju je pre u re dio i znat no po boq {ao pro iz vod wu. Ta man ka da se po mi sli lo da }e osta ti u [vaj car skoj, Ra ji} je, po ~et kom 2009. od lu ~io da na sta vi sa po slo va wem u Hr vat skoj i u|e u bi znis sa ge ne ri~ kim le ko vi ma, i to vla sti tim nov cem, bez evra kre di ta. Osno vao je fir mu (Far mas) za pro iz vod wu i pro met le ko va sa se di {tem u Za gre bu, gde je za po slio uglav nom „Pli vi ne“ stru~ wa ke. Od po ~et ka mu je bio ciq da od „Far mas“ za pet go di na stvo ri re gi o nal no pre po zna tqiv brend i svr sta ga me |u li de re u pro iz vod wi ge ne ri~ kih le ko va u ju go i sto~ noj Evro pi.

pij skih pod ru~ ja. “Far mas” na gla {a va da se ne pla {i kon ku ren ci je, s ob zi rom na to da }e od na red ne go di ne po slo va ti u gra du u kom ve} po sto ji Fa bri ka le ko va “Ju go re me di ja” i u ko me ma li ak ci o na ri ove fir me gra de jo{ jed nu far ma ce ut sku ku }u – “Luk sol Far ma ci ja”.

“Po sta vqa mo se bi vi so ke ci qe ve ko je }e mo, ube |e ni smo, re a li zo va ti. Kon ku ren ci ju, pri tom, po zdra vqa mo jer smo uve re ni da je ve }i broj kom pa ni ja ko je po slu ju pre ma stan dar di ma stru ke vr lo va `an za zdra vu tr `i {nu utak mi cu”, re kli su nam u ovom hr vat skom pred u- ze }u i do da li da se “Far mas” u po slo va wu vo di po li ti kom dru {tve no od go vor nog po slo va wa i ciq kom pa ni je je da bu de do bar kom {i ja i ko ri stan ~lan lo kal ne za jed ni ce u Zre wa ni nu.

Ot kud “Far mas” u gra du na Be ge ju? Lu ka Ra ji} je, na i me, us po sta vio sa rad wu sa be o grad skom kom pa ni jom “In med” ko ja je 2008. go di ne u In du strij skoj zo ni “Ba gqa{”, u Zre wa ni nu, za po ~e la iz grad wu fa bri ke le ko va, ko ja je tre ba lo da pro iz vo di kap su le i ta ble te. Te me qi no vih po go na po sta vqe ni su na po vr {i ni od 2,6 hek ta ra. Ugo vor o in ve sti ra wu pot pi sa li su go di nu da na ra ni je ta da {wi gra do na ~el nik Zre wa ni na Go ran Kne `e vi} i di rek tor “In me da” Ne nad Ga zi ka lo vi}.

Ali, be o grad ska fir ma ni je mo gla sa ma da na sta vi po sao, ve} je od lu ~i la da na |e stra te {kog part ne ra – Lu ku Ra ji }a, ko ji se na pri vred nu sce nu vra tio kao vla snik kom pa ni je “Far mas” u ko ju je do sa da, po pi sa wu hr vat skih me di ja, ulo `io pre ko 20 mi li o na evra. @. ba la ban

Plan „Srbija 2020” ve} pao Ni je re al no da Sr bi ja osta ne na kur s u za c r t a n om Strategijom razvoja zemqe do 2020. koju je promovisao predsednik Republike Boris Tadi}, ocewuju stru~waci.

Ministarstvo finansija objavilo je svoje projekcije makroekonomskih pokazateqa za narednu godinu, na osnovu kojih }e se formirati slede}i buxet.

Prikazani podaci predvi|aju boqu situaciju u 2012. nego {to je bila ove godine, ali i daqe znatno lo{iju od one koja je neophodna kako bi dr`ava uspela da ostvari ciqeve postavqene strategijom razvoja do 2020.

Strategija se u svojim prora~unima u potpunosti naslawa na model razvoja koji su zajedni~ki napravili bilten Makroekonomske analize i trendovi i Fond za razvoj ekonomske nauke, u kojem se izme|u ostalog predvi|a da }e ove godine privredni rast biti 3,7 odsto, a prose~na inflacija 5,5. U stvarnosti, rast }e u najboqem slu~aju izneti dva odsto, a inflacija ~ak 11,3 procenta.

Ni ostali podaci ne deluju ni{ta pozitivnije. U 2012. bi tako rast prema strategiji trebalo da bude 4,7 odsto, a Ministarstvo sada predvi|a samo tri procenta, zbog ~ega stru~waci smatraju da je te{ko da }e Srbija uspeti da ostvari `eqeni prose~ni rast od 5,8 odsto godi{we do 2020. godine.

obez be |e we. Rok se ugo va ra ali mo `e bi ti i bez to g a,dok se pla } a ima {an se da se pred met po vra ti. Tek ka da sku pi no vac da sve vra ti vla snik mo `e da se na da da }e ono {to je osta vio u za lo gu do bi ti na zad.

Do v oq n o je po m e n u t i ka ma te pa da se vi di da je bo qe ko ri sti ti i sku pqe ban kar ske po zaj mi ce,kao {to je do z vo q e n i mu nus,pa da aran `man bu de po voq ni ji. Me |u tim, kre dit ni je sva ko me do stu pan,re ci mo ne za po se ni ma ili oni ma ko ji si ve} is ko r i s ti l i svoj li m it .Wi ma je aran `man sa za la ga o ni ca ma ~e sto je di na {an sa da do }u do nov ca.

Mno gi ma bi se vi {e is pla ti lo da pred me te ko je osta vqa ju u za lo gu pro da ju. Me |u tim, kup ce je u kri zna vre me na ve o ma te {ko na }i.Za to za la ga o ni ca i uslo vi ko je ona dik ti ra za mno ge osta ju je di na {an sa da se do |e do nov ca .

Da li su za la ga o ni ce ova kve ka kve su sa da kod nas me sto gde mo gu da se od vi ja ju broj ne zlo u po tre be? Mo gle bi bi ti ,jer i ka d a ima re g u l a t i v e pro na |u se ru pe u pro pi si ma a tek ka da ne ma ni {ta pre ci zno ure |e no ,za ne sa ve sne ko ji se ba ve tim po slom vra ta su {i rom otvo re na.Kod nas se o wi ho vom ra du ma lo zna i tek ka da bi se wi hov rad har mo ni zo vao sa pro pi sma EU ima li bi vi {e po da ta ka D. Vu jo {e vi}

GU VER NER PI SAO PRE MI JE RU

Inflacija proma{ila ciq Gu ver ner na rod ne ban ke Sr bi je (NBS) De jan [o {ki} po slao je pi smo pre mi je ru Mir ku Cvet ko vi }u, u ko jem ob ja {wa va raz lo ge zbog ko jih se in fla ci ja u pro te klih {est uza stop nih me se ci kre ta la iz nad gor we gra ni ce do zvo qe nog od stu pa wa od ci qa i na vo di pred u ze te me re da se ona vra ti u pred vi |e ni okvir.

Iz vr {ni od bor NBS o~e ku je da }e in fla ci ja na sta vi ti da pa da i da }e se u gra ni ca ma ci qa na }i u pr vom po lu go di {tu 2012. go di ne. „Oce wu je mo da bi u sred wem ro ku ni skoj i sta bil noj in fla ci ji ta ko |e do pri neo i na sta vak za po ~e tih struk tur nih me ra, ko je bi tre ba lo da obez be de ve }u sta bil nost ce na po qo pri vred nih i pre hram be nih pro iz vo da, kao i pro ces re struk tu ri ra wa jav nih pred u ze }a i rav no me ran rast re gu li sa nih ce na u una pred do go vo re nim okvi ri ma”, na vo di [o {ki}.

On pod se }a da je me |u go di {wa in fla ci ja u dru goj po lo vi ni 2010. i po ~et kom ove go di ne za be le `i la rast, i to sa 4,2 od sto u ju nu 2010. na 14,7 od sto u apri lu ove go di ne.

Rast ce na hra ne i re gu li sa nih ce na uslo vio je da me |u go di {wa in fla ci ja u apri lu do stig ne svoj vr hu nac, na kon ~e ga je usle dio pad, a u sep tem bru je in fla ci ja iz no si la 9,3 od sto, {to je i da qe iz nad gor we gra ni ce do zvo qe nog od stu pa wa od ci qa, na vo di se u pi smu.

6

POQOPRivRedA

subota15.oktobar2011.

dnevnik

U VR BA SU NI ^E PR VO BI O GA SNO PO STRO JE WE U SR BI JI

Bi }e stru je i sa wi ve Simboli~nim zamahom a{ova, ministar poqoprivrede Du {an Pe tro vi} i predsednik Vlade Vojvodine Bo jan Paj ti} polo`ili su kamen temeqac za izgradwu prve faze biogasnog postrojewa na Poqoprivrednom preduze}u „Sava Kova~evi}“ u Vrbasu. Izgradwom ovog postrojewa, PP „Sava Kova~evi}“ bi}e prvo u Srbiji koje }e koristiti biogas koji se osloba|a iz stajskog |ubriva za proizvodwu elektri~ne i toplotne energije.

Prema re~ima Zdrav ka Pa vi }e vi }a, direktora kompanije „Mirotin grupa“ u okviru koje posluje i PP „Sava Kova~evi}“, ovo biogasno postrojewe ima}e u po~etnoj fazi rada snagu od jednog megavata, a ~etvorostruko ve}u kada bude u potpunosti zavr{eno.

- Tako|e, planiramo da sa~uvamo postoje}a radna mesta, ali i da otvorimo nova jer mi ne podi`emo produktivnost smawewem broja radnih mesta nego pove}awem proizvodwe, razvojem i rastom sistema - istakao je Pavi}evi} i dodao da se ova kompanija trudi da otkriva Srbiju i wene ogromne resurse kako prirod-

voqno dobro. Republi~ke i pone, tako i proizvodno–tehnolokrajinske vlasti imaju plan da {ke. do|emo do toga da `ivimo dobro Bo jan Paj ti} je is ta kao da i zbog toga ovakvi projekti imaju je po kra jin ska Vla da pre ko Fon da za raz vo ja usme ri la 40 na{u punu podr{ku – kazao je Petrovi}. mi li o na di na ra za PP „Sa va Direktor „Mirotin – energo“ Ko va ~e vi}“ {to je si gur no, Do bro sav Ba }o vi} predstavqajudo dao je on, jed na od naj bo qih }i projekat biogasnog postrojein ve sti ci ja. wa je rekao da je u posedu PP „Sa-Izgradwa ovog biogasnog pova Kova~evi}“ 1.800 goveda i oko strojewa treba da predstavqa pu5.000 hektara zemqe koji zajedno tokaz sli~nim kompanijama na koji na~in da organizuju i zao- mogu da obezbede potrebne sirovine za ovo postrojewe. kru`e svoju proizvodwu i isko- Elektri~na riste ogromne poenerija koja bude tencijale koje imamo u biomasi, Iz grad wa pr ve fa ze ovde proizvedena }e se predavati a koji se danas po stro je wa vre di Elektro – pritra}e jer se pale.

Zna~aj ovog po- oko 5,5 mi li o na evra vrednom sistemu po stimulativnim strojewa simbocenama, a toplotli~no mo`e da se na energija se planira za grejawe defini{e kroz „~etiri E” jer ima ekonomski, ekolo{ki, ener- i hla|ewe potro{a~a u Vrbasu, getski i evropski zna~aj – nagla- kao i za potrebe preduze}a – rekao je Ba}ovi}. sio je Pajti}.

Ina~e, investitor radova na Ministar poqoprivrede Duizgradwi biogasnog postrojewa {an Petrovi} je rekao da je za je „Mirotin – energo“ iz Vrbasa, celu zemqu veoma va`no da vidi izvo|a~ radova bi}e „GIK Inpo~etak izgradwe biogasnog po`ewering“ iz Kawi`e sa nizom strojewa u Vrbasu.

- Ne koristimo mnoge resurse doma}ih kooperanata, dok je koje imamo i zato ne `ivimo do- glavni posao na realizaciji teh-

NI ZAK DU NAV SNI ZIO CE NE

Ku ku ruz se vr ti oko 16 di na ra U sezoni `etve kukuruz zauzima zna~ajno mesto u berzanskom prometu. To je slu~aj i ove nedeqe kada je ova roba u~estvovala sa vi{e od 80 odsto u ukupnom prometu. Kao posledica velike ponude, ograni~enog izvoza zbog niskog vodostaja Dunava, kao i pada cena na svetskim berzama, najni`a ovogodi{wa cena kukuruza zabele`ena je 10. oktobra

2011, kada je iznosila 15,98 dinara po kilogramu sa PDV-om (14,80 bez PDV).

U odnosu na cenovni maksimum koji je zabele`en 19. jula i koji je iznosio 25,92 din sa PDV-om (24,00 din/kg bez PDV-a) do{lo je do pada za ~ak 38,33 odsto. Nakon dostizawa najni`e vrednosti, cena kukuruza je do kraja nedeqe bele`ila blagi oporavak, da bi posledweg dana trgovawa kukuruz prometovan po 16,74 din/kg sa PDV-om (15,50 din/kg bez PDV-a). Ovonedeqna ponderisana cena je za 0,69 odsto ni`a nego ona iz prethodne nedeqe i iznosila je 16,22 dinara sa PDVom, odnosno 15,02 din/kg bez PDV-a.

Cena p{enice je nakon dostiza wa svog mak si mu ma po no vo vra}ena na nivo koji je dominirao jo{ od po~etka `etve, na stabilnu granicu od 17,50 din/kg bez PDV i ispod te cene p{enica se ne pojavquje na tr`i{tu ve} tre}u nedequ za redom. U protekloj nedeqi svi kupoprodajni ugovori su realizovani po ceni od 18,90 din/kg sa PDV-om (17,50 bez PDV), a to je za neznatnih 0,16 odsto ni`a cena od prose~ne cene trgovawa u prethodnoj nedeqi.

Sti~e se utisak da u ovom trenutku na doma}em tr`i{tu kupaca za p{enicu, jednostavno, nema.

Mlinari su se obezFo to: R. Ha yi} bedili dovoqnim koli~inama za neki sredworo~ni period, a sa druge strane, jeftin kukuruz suvi{e je cenovno konkurentan p{enici u sektoru sto~ne hrane, {to je automatski ovu robu na neki na~in eliminisalo sa tr`i{ta sto~ne hrane.

Ove nedeqe bio je slabiji promet na Novosadskoj berzi. Osim kukuruza, kojim se trgovalo u ukupnoj koli~ini od 1.150 tona, {to je pribli`no pro{lonedeqnom nivou, ostalim robama se zna~ajno mawe trgovalo. Tako je i ukupan promet od 1.395 tona robe za 48,81 odsto slabiji nego onaj zabele`en tokom po{le nedeqe, dok je finansijska vrednost prometa mawa za 56,47 odsto, {to ~ini ukupno 24,4 miliona dinara.

Test po lo `i lo 1.800 agro no ma Ministarstvo poqoprivrede i trgovine objavilo je spisak diplomiranih poqoprivrednih in`ewera koji su uspe{no polo`ili test nakon zavr{ene obuke, ~ime su dobili mogu}nost da budu anga`ovani kao asistenti savetodavaca.

Testirano je ukupno 1.959 nezaposlenih agronoma koji su pro{li obuku, od kojih je 1.800 polaznika, uspe{no polo`ilo test, dok wih 159 nije pro{lo testove znawa, informisanosti i li~nosti. Testirawe je organizovano 30. septembra u 35 gradova u Srbiji, a kao i obuka, deo je projekta anga`ovawa asistenata poqoprivrednih savetodavaca u saradwi sa Poqoprivrednim savetodavnim i stru~nim slu`bama za 2011. i 2012.

Komisija je sa~inila listu za izbor kandidata koji sti~u mogu}nost da budu anga`ovani kao

asistenti savetodavaca, koju je uz svoj izve{taj predlo`ila ministru poqoprivrede i trgovine Du {a nu Pe tro vi }u.

Kandidati koji po oceni Komisije nisu polo`ili testove imaju pravo da pismenim putem ulo`e `albu Komisiji u roku od osam dana od dana objavqivawa rezultata a Komisija se obavezuje da u roku od 15 dana odgovori na `albu. @alba mo`e biti upu}ena na adresu: Ministarstvo poqoprivrede i trgovine, Komisija za ocenu testova polaznika obuke P[, Nemawina 22 - 26, 11000 Beograd, ili na e-mail: velj ko.djordjevic@minpolj.gov.rs. Sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefone: 011/33-48399 i 011/33-48-045. Lista kandidata po azbu~nom redu mo`e se pogledati na zvani~nom sajtu ministarstva www.mpt.gov.rs.

nolo{ko – ma{inskih radova poveren firmi „Biogest“ iz Austrije. Vrednost ukupnih radova za izgradwu prve faze po-

strojewa iznosi oko 5,5 miliona evra od ~ega je u~e{}e kompanije „Mirotin“ 25 odsto, dok se ostali deo sredstava realizuje sa Er-

ste bankom kao projektno investirawe. Rok za realizaciju ovog projekta je devet meseci.

M. Ke ko vi}

NE MA DO BRE EKO NO MI JE DOK PA O RI NE PO^ NU DA @I VE BO QE

Si ro ti we dva put vi {e na se lu ne go u gra du Srbija mo`e mnogo da pove}a svoj BDP na bazi poqoprivrede za kratko vreme, ali je neophodno da se unaprede ve{tine poqoprivrednih proizvo|a~a, kazao je ju~e ministar poqoprivrede Du {an Pe tro vi} na otvarawu Poqoprivrednog foruma u Subotici „Hrana za Evropu”.

On je podsetio da se dva miliona qudi u Srbiji i 700.000 porodica bavi poqoprivredom, ali da su ve{tine qudi koji se bave tim poslom na nedopustivo niskom nivou. Istakao je da su qudi koji `ive na selu dva puta siroma{niji od gradske populacije, naglasiv{i da dobra ekonomija nije mogu}a bez politi~ke stabilnosti koje nema sve dok qudi koji se bave poqoprivredom ne po~nu da `ive boqe nego sada.

Upravo }e prioritet agrarne politike u 2012. godini biti pove}awe BDP-a na bazi poqoprivrede, naglasio je ministar. On je kazao da je debata o buxetu za narednu godinu ve} po~ela, a da }e on kao resorni ministar, „na vrlo obrazlo`en na~in, tra`iti da agrarni buxet dobiju podr{ku kakvu zaslu`uje”.

Petrovi} je dodao da }e u bliskoj budu}nosti biti poznati svi elementi agrarnog buxeta za 2012. kao i da }e „stvari u narednoj godini boqe stajati”. Ministar je napomenuo da se pri planirawu mera agrarne politike svakodnevno obavqaju konsultacije sa razli~itim udru`ewima poqoprivrednika iz svih sektora. On je rekao da jo{ uvek nema relevantnih statisti~kih pokazateqa ali da je sigurno da ova godina za ukupnu poqoprivrednu proizvodwu nije lo{ija nego prethodna. Petrovi} je napomenuo da su pojedine kulture, kao p{eni-

ca, zabele`ile rast proizvodwe u ovoj godini, kao i da }e izvoz poqoprivredno prehrambenih prozivoda i suficit u agraru, zakqu~no sa tre}im kvartalom ove godine, biti ve}i nego lane.

- Dr`ava }e podr`ati sna`an razvoj velikih poqoprivrednih kompanija, ali one moraju da budu odgovorne prema kooperantima,

Mi ni star obe }ao sta bil ne ce ne - U 2012. godini treba o~ekivati stabilne cene poqoprivredno - prehrambenih proizvoda na srpskom tr`i{tu - kazao je Du{an Petrovi}. - Nema nikakvih ekonomskih razloga da cene osnovnih `ivotnih namirnica u narednom periodu budu vi{e od sada{wih. Dr`ava }e upotrebiti sva legitimna sredstva da spre~i nekontrolisan i neopravdan rast cena. malim poqoprivrednim proizvo|a~ima, naglasio je ministar ocewuju}i da je trenutak da postanemo solidarno dru{tvo, da oni koji su sna`ni i mo}ni imaju odgovornost prema mawe sna`nim.

Srbija je mala zemqa sa malim udelom na tr`i{tu Evrope i ni-

Se tva ki la vo po ~e la U op{tini Ba~ka Topola proteklih dana palo je 14 litara ki{e

skom konkurentno{}u u proizvodwi, izjavio je na otvarawu ju~era{weg skupa u Subotici {ef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Bre for.

On je kazao da je vrednost izvoza poqoprivrednih proizvoda iz Srbije samo 280 evra po hektaru, a iza Srbije se nalazi samo Rumunija.

Brefor je naglasio da Srbija treba

po metru kvadratnom, {to nije mnogo pomoglo paorima u pripremi zemqi{ta za setvu ozimih useva, koja se zbog vi{emese~ne su{e i isu{enog zemqi{ta odvija ote`ano, re~eno je Tanjugu u Poqoprivrednoj stru~noj slu`bi.

Prema proceni stru~waka u toj slu`bi, trebalo bi bar 20 litara vode po metru kvadratnom da se prokvasi setveni sloj, {to bi omogu}ilo odgovaraju}u pripremu wiva.

U najte`oj situaciji su individualni proizvo|a~i, koji ne raspola`u te{kom mehanizacijom, pa se pribegava redukovanoj obradi oranica, dok poqoprivredna gazdinstva, koriste}i savremene poqoprivredne ma{ine, ve} seju je~am i p{enicu.

da pove}a efikasnost, da unapredi prera|iva~ku industriju, smawi tro{kove proizvodwe i pove}a produktivnost, jer }e tako unaprediti konkurentnost. On je dodao da }e Evropska unija i daqe pru`ati finasijsku pomo} kako bi se Srbija pridru`ila EU.

Zamenik {efa Delegacije EU u Srbiji Adri ja no Mar tins kazao je da je Srbija tokom protekle tri godine ostvarila uspeh ne samo dono{ewem pravnih akata, ve} i re{avawem problema za koji je potreban politi~ki koncenzus. „Ve} deset godina Srbija dobija sredstva iz IPA fondova koji su dostupni zemqama u predpristupnoj fazi„, kazao je on i dodao da je izazov za Srbiju kako upravqati tim sredstvima.

Prema wegovim re~ima, Srbija ne sme da kasni u kori{}ewu sredstava i mora da uspostavi kontrolni i decentralizovani sistem kori{}ewa sredstava iz evropskih fondova.

Predsednik Upravnog odbora Ekonomskog instituta Alek san dar Vla ho vi} istakao je da je agrarnom sektoru na putu ka EU najte`e sa aspekta reformi koje treba sprovesti, ali }e on i ubrati najve}e benefite kada Srbija postane deo EU. Predsednik Dru{tva agrarnih ekonomista Srbije Mi la din [e var li} rekao je da preporuka o davawu statusa kandidata Srbiji ne}e imati za agrar veliki zna~aj u finansijskom pogledu, ali }e omogu}iti lak{i pristup zajedni~kom tr`i{tu unije i mogu}nost iskazivawa stava Srbije u novim raspravama u promeni zajedni~ke agrarne politike na argumentovaniji na~in.

Organizator foruma je Ekonomski instititut iz Beograda u saradwi sa Dru{tvom agrarnih ekonomista Srbije i Savezom poqoprivrednih in`ewera i tehni~ara, a glavni partner foruma je kompanija „Viktorija grupa”.

E. D.

Agrar }e iz ve sti robu za 2,5 mi li jar de dolara U spoqnotrgovinskoj razmeni poqoprivrednih proizvoda Srbija je u prvih osam meseci zabele`ila suficit od milijardu dolara, koji bi do kraja godine mogao da poraste i do 1,4 milijarde dolara, izjavio je sekretar Udru`ewa za poqoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju Privredne komore Srbije Mi lan Pro stran. „Do kraja godine o~ekujemo da }emo imati izvoz od oko 2,5 milijarde dolara i suficit izme|u 1,3 i 1,4 milijarde dolara”, rekao je on.

Prema wegovim re~ima, kukuruz je i daqe najva`niji izvozni proizvod Srbije. U izvozu poqoprivrednih proizvoda slede {e-

}er i malina, a izvoz p{enice je znatno ve}i nego pro{le godine. „Poqoprivreda je jedna od svetlijih ta~aka srpskog izvoza”, ocenio je on i to ilustrovao podacima da je u prvih osam meseci izvoz poqoprivrednih proizvoda iznosio 1,7 milijardi dolara, {to je 35 odsto vise nego u istom period pro{le godine. Uvezeno je poqoprivredne robe za 751 milion dolara, odnosno za 20 odsto vise nego za osam meseci pro{le godine.

Pro{le godine suficit u spoqnotrgovinskoj razmeni poqoprivrednih proizvoda iznosio je 900 miliona dolara, podsetio je Prostran.

Ko m i s i j a za obe l e ` a v a w e pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u grad sku sa rad wu u ze mqi i ino s tran s tvu Skup { ti n e gra da na ju ~e ra {woj sed ni ci, od l u ~ i l a je da In s ti t ut za zdrav s tve n u za { ti t u de c e i omla di ne Voj vo di ne, Aka dem sko kul tur no-umet ni~ ko dru -

{tvo „So w a Ma r in k o v i}” i No v o s ad s ko po z o r i { te bu d u kan di da ti za No vem bar sku po ve qu.

Ko na~ nu od lu ku tre ba da do ne s u od b or n i c i Skup { ti n e gra da na za se da wu, ko je }e bi ti odr `a no 21. ok to bra.

N. R.

NA PLATOU ISPRED SPENSA

Cve}e obojilo jesen Tre }a „Cvet na pi ja ca” ove je se ni otvo re na je ju ~e i tra ja }e i da nas na pla tou is pred Spor tog i po slov nog cen tra „Voj vo di na” od 8 do 10 ~a so va. Na pi ja ci je svo je pro iz vo de pred sta vi lo vi {e od 50 iz la ga ~a, a to su se zon sko, sak sij sko cve }e i sad ni ce i opre mu za ure |e we dvo ri {ta, ba {ta i bal ko na.

Po se ti o ci mo gu pro na }i ve li ki iz bor hri zan te ma, lu ko vi ca, vi o la i sad ni ca. Kao i uvek, po nu du upot pu wa va ju pro iz vo |a ~i zdrav stve no - bez bed ne hra ne i me da i ru ko tvo ri na tra di ci o nal nih za na ta. Ovo je po sled wa pi ja ca ko ju Po kret go ra na or ga ni zu je u je se wem pe ri o du.

G. ^.

Novosadska subota15.oktobar2011.

Pla }a we za ner vi ra we nalazi se ode}a i obu}a slabog kvaliteta za koju su izdvojeni pristojni novci. Sugra|ani su se `alili Nacionalnom udru`ewu za za{titu potro{a~a na skupe patike i cipele, koje su se raspale nakon samo mesec dana, a na koje reklamacije nisu uva`ene.

Nakon garderobe slede pritu`be na belu tehniku i na usluge mobilnih operatera.

Kada pri~amo o garderobi dolazimo do ~iwenice da, na`alost, u na{u zemqu uglavnom sti`e roba blago re~eno sumwivog kvaliteta, dok boqe stvari odlaze u zemqe sa „ve}im rejtingom”.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

a vrhu crne liste, NovoN sa|ana koji su {opingovali u proteklih mesec dana,

Zato i nije ~udo {to se skupo pla}eni komad „original ne” gar de ro be po ce pa, ili raspadne ve} za mesec dana, ali to je na{a realnost. Sli~na je pri~a i sa belom tehnikom, gde u slu~aju kvara prodavci ne `ele da zamene robu, ili da vrate novce ve} kupce {aqu kod servisera. A kada se to desi vrlo je mogu}e da }e va{ aparat stajati tamo mesecima.

Opet, to je na{a realnost.

Zato treba biti vrlo oprezan pri ku po vi ni sku pih stvari. A one jeftine? Pa one su i jeftine jer su slabog kvaliteta, ali tu bar znate {ta dobijate za svoje pare.

B. Markovi}

OTKRIVEN SPOMENIK VELIKANU SRPSKE KWI@EVNOSTI

Bronzani Laza Kosti} u cvetnoj aleji

V remeploV

Partizani spasli sovjetskog pilota U no }i iz me }u 14. i 15. ok to bra 1944. bor ci No vo sad skog par ti zan skog od re da su, zna ju }i lo zin ku, u{li u utvr |e nu ka sar nu ma |ar ske ko wi~ ke po li ci je na ^e ne ju. Za ro bi li su 14 po li ca ja ca, 14 ko wa i do sta oru` ja sa mu ni ci jom. A 15. oktobra 1944, pre pod ne u ~e nej ski atar pao je so vjet ski iz vi -

Fo to: N. Sto ja no vi}

Poznati kandidati za Novembarsku povequ

|a~ ki avion ko ji su obo ri li ne ma~ ki ar ti qer ci. Pre wi ho vih pa tro la, do avi o na su sti gli par ti za ni, iz vu kli ra we nog pi lo ta i za pre `nim ko li ma ga pre ne li u jo{ oku pi ra ni grad.

Tu je, u ku }i Qu bi ce Mi ja to vi}, ba bi ce, bio le ~en do oslo bo |e wa.

N. C.

Fo to: S. [u {we vi}

Spo me nik ve li kom srp skom pe sni ku, kwi `ev ni ku i dram skom pi scu La zi Ko sti }u ot krio je ju ~e oko 13 ~a so va gra do na ~el nik Igor Pavli~i}, a sve ~a noj ce re mo ni pri su stvo va li su pred stav ni ci grad ske i po kra jin ske vla sti, kao i grad skih in sti tu ci ja za kul tu ru. Bron za na sta tua, vi so ka bli zu tri me tra, de lo je aka dem skog va ja ra Stevana Filipovi}a i po sta vqe na je u sre di ni cvet ne ale je u Uli ci Mo de ne.

- La za Ko sti} je ve li ko ime na {e kwi `ev no sti i di plo ma ti je, a No vom Sa du je po sve tio deo svog `i vo ta i uvek mu se ra do vra }ao. Ov de je za vr {io gim na zi ju, a na sce ni Srp skog na rod nog po zo ri {ta igra ne su we go ve dra -

me, na sta le pod uti ca jem [ek spi ra. Spo me nik osta je kao trag po ko me }e bu du }e ge ne ra ci je pam ti ti jed nu epo hu - iz ja vio je gra do na ~el nik Pa vli ~i}. ^la no vi Me {o vi tog ho ra KUD „Sve to zar Mar ko vi}„ ot pe va li su ne ko li ko pe sa ma La ze Ko sti }a, a svo je sti ho ve po sve }e ne ve li ka nu kul tur ne i dru {tve ne isto ri je gra da i dr `a ve re ci to va li su no vo sad ski pe sni ci Pero Zubac, Du{an Pop \ur|ev, An|elko Erdeqanin i \or|o Sladoje. La zin pe sni~ ki ma ni fest za pi san u kwi zi „O Zma ju” iz 1902. go di ne pro ~i ta la je pr va ki wa Dra me Srp skog na rod nog po zo ri {ta Gordana \ur|evi}Dimi}.

J. Zdjelarevi}

SRS zadovoqna spomenikom

IZ TOPLANE PORU^UJU

Svi stanovi topli U To pla ni ka `u da se si stem gre ja wa od po ~et ka grej ne se zo ne, sta bi li zo vao i ra di ja to ri su to pli u svim sta no vi ma u gra du. U kol cen tru po me nu tog pred u ze }a zbog to ga pro te klih da na ni je bi lo po zi va i `al bi na gre ja we, ve} su se pri med be uglav nom od no si le

na ku} ne in sta la ci je za ko je su za du `e na pred u ze }a sa ko ji ma skup {ti ne sa ta na ra ima ju sklo pqe ne ugo vo re o odr `a va wu.

Ta ko |e, „No vo sad ska to pla na” je na da qin ski si stem gre ja wa pri kqu ~i la i ne ko li ko obje ka ta na Bu le va ru Ja {e To -

Futog i deo Veternika bez vode Bez vo de }e od 11 do 21 ~as da nas bi ti Ve ter nik, i to od kru `ne ras kr sni ce u tom na se qu pa sve do Fu to ga. Zbog ra do va na vo do vod noj mre `i od 11 do 21 ~as bez vo de }e bi ti i na se qe Fu tog.

Ci ster ne sa pit kom vo dom bi }e po sta vqe ne u Fu to gu is pred Do ma zdra vqa, Do ma za de cu ome te nu u raz vo ju i Ge ron to lo {kog cen tra.

A. L.

mi }a, gde su ra di ja to ri pro te klih da na bi li hlad ni. Ovaj po sao je pod ra zu me vao, po red pri kqu ~e wa no vo i zgra |e nog objek ta na vre lo vod, re kon struk ci ju de la mre `e na kom je u pret hod noj se zo ni evi den ti ran pro blem sa pri ti skom.

B. M.

Grad ski od bor Srp ske ra di kal ne stran ke iz ra `a va za do voq stvo {to je ko na~ no spro ve de na u de lo ini ci ja ti va te par ti je i od lu ka Skup {ti ne gra da iz de cem bra 2007. go di ne, da se u cen tru No vog Sa da po sta vi spo me nik jed nom od naj ve }ih srp skih pe sni ka i ro man ti ~a ra La zi Ko sti }u, ka `e se u sa op {te wu GO SRS. Ra di ka li se na da ju da }e bi ti re a li zo va na g i skup {tin ska od lu ka iz 2007. da se po dig ne i spo me nik Mi haj lu Pu pi nu. G. ^.

DANAS FESTIVAL „BISERNA GRANA” U FUTOGU

Bira se najlep{a u narodnoj no{wi

Re vi ja na rod nih no {wi fe sti va la „Bi ser na gra na” bi }e odr `a na ve ~e ras u 19.30 ~a so va u Kul tur no-in for ma tiv nom cen tru „Mla dost” u Fu to gu, u Uli ci ca ra La za ra 42. Ovaj Fe sti val na rod nih no {wi, na ki ta i ogla vqa sa dr `i i pre -

da va wa, ra di o ni ce i iz lo `be na rod nih no {wi, a na kra ju }e naj lep {i pri mer ci bi ti pri ka za ni na mod noj re vi ji.

Na ovaj na ~in u pret hod ne tri go di ne, ko li ko tra je fe sti val, pred sta vi lo se vi {e od pe de set kul tur no-umet ni~ -

kih dru {ta va, udru `e wa i pri vat nih zbir ki iz ce le Voj vo di ne. U oda bi ru naj lep {e de voj ke u na rod noj no {wi ove go di ne u~e stvo va }e i no vi na ri, ko ji }e po pu ni ti re do ve u `i ri ju.

A. L.

c m y

8

subota15.oktobar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

„BI SER NI CA JA NI KE BA LA @A” SU TRA U STU DI JU „M”

Tam bu ra {ki or ke stri u tr ci za ti tu lu

Me |u na rod ni fe sti val „Bi ser ni ca Ja ni ke Ba la `a” u or ga ni za ci ji udru `e wa gra |a na „Tam b u r i c a Ja n i k e Ba l a `a„bi }e odr `an su tra u 20 ~a so va u Stu di ju „M” Ra dio No vog Sa da. Ma ni fe sta ci ja }e ove go di ne ima ti tak mi ~ar ski ka rak ter, za raz li ku od pro {le, 10. ju bi lar ne, ka da je bi la re vi jal na.

- Sva ki or ke star mo ra da ima iz me |u pet i de set ~la no va i mo `e da ima naj ma we je dan ne tam bu ra {ki in stru ment. Na na {e za do voq stvo, ve} dve go di ne su tak mi ~a ri sa mo tam bu ra {i, bez dru gih in stru me na ta.Ove go di ne se tak mi ~i {est or ke sta ra, a u re vi ja lom de lu na stu pa }e an sambl „Zo ru le” iz No vog Sa da, ko ji svih 11 go di na u~e stvu ju na fe sti va lu -

ka `e osni va~ udru `e wa gra |a na „Tam bu ri ca Ja ni ke Ba la `a” Ni ko la No va ko vi}.

Pet ~la no va `i ri ja Zden ko Obad [}i t a r o c i, Ma r i j a n a Crn k o v i}, Fe r enc Ko v a~, Zlat ko So ki} i Jo van M. Jo va no vi} }e bi ra ti po bed ni ke, a na gra de u vi du pla ke ta do bi ja ju pr va tri or ke stra i tri pri ma {a. Po sle pro gla {e wa po bed ni ka svi u~e sni ci }e iza }i na sce nu i tra di ci o nal no za pe v a t i le g en d ar n u pe s mu „Osam tam bu ra {a”. Po kro vi te qi fe sti va la su Vla da Voj vo di ne i Grad No vi Sad. Ula zni ce za fe sti val su ve} po de qe ne, ali pr vi ~i ta lac ko ji se da nas ja vi na na{ broj te¬ l e¬ f o¬ n a 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do bi }e dve kar te.

A. Va.

RU SKI DR @AV NI AN SAMBL 24. OK TO BRA U NA [EM GRA DU

Ko za~ ka pe sma i ples usko ro na Spen su - Je dan od naj ve }ih mu zi~ koscen skih an sam ba la Ru si je, le gen dar ni Ku baw ski Ko za~ ki hor, na stu pi }e u ve li koj dvo ra ni Sport skog i po slov nog cen tra „Voj vo di na” 24. ok to bra u 20 ~a so va - re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re, di rek tor agen ci je „Pro fil” Ste van Be {li}, ko ja je i or ga ni za tor ovog kon cer ta.

Be {li} je na veo da je po vod za or ga ni zo va we ovog na stu pa, obe le `a va we ve li kog ju bi le ja, a to je 200 go di na po sto ja wa svet ski po zna tog ho ra i da }e se odr `a ti 20 da na pre cen tral nog kon cer ta u Kre maq skom dvor cu u Mo skvi.

Ina ~e ovaj dr `av ni an sambl Ru ske Fe de ra ci je je naj sve tli ji

pred stav nik hor ske, mu zi~ ke i fol klor ne ko za~ ke kul tu re, a na stu pa li su na po zor ni ca ma {i rom pla ne te gde su pri ka zi va li svo ju ve li ~an stve nu tra di ci ju, stra sne ple so ve i im pre si van vi zu el ni do `i vqaj. Na stu pa }e oko 80 iz vo |a ~a, uz atrak tiv ne ko re o gra fi je i auten ti~ ne re kvi zi te, a pu bli ka }e sa mo u jed nom na stu pu vi de ti pre ko 800 raz li ~i tih ko sti ma.

Ula zni ce se pro da ju na bla gaj ni Spen sa, a ce ne su 800 di na ra za za pad 2, za tim1.000 za za pad 1 i 1.200 di na ra za par ter. Or ga ni za to ri ka `u da ka ra ta jo{ ima, ali da vla da ve li ko in te re so va we, pa se pre po ru ~u je gra |a ni ma da {to pre ku pe ula zni ce.

G. ^.

@en ski ba zar i on lajn per for mans Deo pro gra ma le zbej skog ak ti vi sti~ kog fe sti va la „Umet nost ra di ak ci je” po ~i we @en skim ba za rom da nas od 13 do 18 ~a so va u Omla din skom cen tru „CK13”. Na `en skom ba za ru uz raz gle da we mo gu se po po voq nim ce na ma ku po va ti uni kat ni pred me ti, od ode }e, pre ko ko zme ti ke do na ki ta.

Na kon to ga u 20.30 ~a so va, on lajn per for mans „Mejk-{ift” }e po se ti te qe u „CK13” po ve za ti sa dve obi~ ne dnev ne so be u No vom Sa du i Lon do nu te on lajn pu bli ku {i rom sve ta. Po sle per for man sa sle di raz go vor sa umet ni com He len Var lej Xej mi son.

A. L.

Pro mo ci ja kwi ge „Evrop ski pe sni ci” Kwi ga ese ja „Evrop ski pe sni ci” Mir ka Ma ga ra {e vi }a bi }e pred sta vqe na u sre du, 19. ok to bra u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, u Du nav -

skoj 1. Po red auto ra go vo ri }e Bo ja na Sto ja no vi} Pan to vi}, So wa Ve se li no vi} i \or |e Ja ni}.

G. ^.

Pred sta vqa we ~a so pi sa „Sve ske” Pred sta vqa we ~a so pi sa “Sve ske” po vo dom 100. ju bi lar nog bro ja odr `a }e se u uto rak, 18. ok to bra u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ke bi bli o te ke, Uli ca Du nav ska 1. Ovo je ~a so pis za kwi `ev nost, kul tu ru i umet nost.

G. ^.

U PONEDEQAK

No se ba {ten ski ot pad na Telepu Ba {ten ski ot pad u po ne de qak }e se od no si ti na Te le pu, a u uto rak u Ko vi qu, Kli si i Kli san skom bre gu. Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre -

ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da do po ne deq ka }e bi ti u MZ „[an gaj”, na uglo vi ma Sed me i Osme uli ce, Pr ve i Osme, Sed me

uli ce i Pro tiv po `ar nog pu ta kod crp ne sta ni ce i na kra ju ^e tvr te uli ce.

Od po ne deq ka do sre de, kon tej ne ri za krup ni ot pad }e bi ti po -

Fo to: R. Hayi}

GRA DI SE KA NA LI ZA CI JA NA TE LE PU

Do go di ne sti `e i vo do vod Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} i di rek tor „Vo do vo da i ka na li za ci je” Bran ko Bje la jac po se ti li su ju ~e Te lep, ta~ ni je ugao uli ca Mor nar ske i Si me Ma ta vu qa gde se gra di se kun dar na ka na li za ci o na mre `a. Ovaj po sao, vre dan 60 mi li o na di na ra, oba vqa se u uli ca ma Si me Ma ta vu qa, Mor nar skoj, Pre {er n o v oj i Bol m an s koj, a

rok za za vr {e tak ra do va je 65 da na.

- Ovaj po du hvat je do kaz da pro blem sa ka na li za ci jom i at mos fer skim vo da ma ne ma ju sa mo gra |a ni pri grad skih na se qa, ne go i oni ko ji `i ve u gra du. Na `a lost, ovi qu di su mo ra li du go ~e ka ti na ka na li za ci ju, ali ra di mo vr lo kva li tet no i re {a va mo vi {e de ce nij ski pro blem. Na -

kon za v r { et k a ovog po s la sre |i va }e se i uli ce na Te le pu - is ta kao je Pa vli ~i}.

Di rek tor „Vo do vo da i ka na li za ci je” Bran ko Bje la jac re kao je da je iz grad wa ka na li za ci je ja ko va `na ne sa mo za uli c u Si m e Ma t a v u q a, ve} i za ceo ju `ni Te lep. Ka na li za ci ja je uslov, ka ko je na gla sio, da bi se ka sni je sre |i vao vo do vod i da bi se

uli ce as fal ti ra le. Za na red n u go d i n u pla n i r a n a je grad w a vo d o v o d a u ce l om kra ju, ali se ne }e re {a va ti sa mo pro blem Te le pa ve} i Adi c a. Ova k vim, si s tem skim, na ~i nom ra da se za dve ili tri go di ne mo `e re {i ti ono {to ni je pro te klih pet de ce ni ja, na gla sio je Bje la jac.

B. M.

NA RED NE GO DI NE U VE TER NI KU APO TE KA „GA LEN SKA” OTVA RA VRA TA

Pri rod ni pre pa ra ti sve bli `i po tro {a ~i ma Apo te ka „Ga len ska”, ko ja se ba vi pro iz vod wom pre pa ra ta po sta roj re cep tu ri, pri rod nih i bez kon zer va na sa, gra di se u Ve ter ni ku po red Do ma zdra vqa i tre ba lo bi da bu de otvo re na to kom na red ne go di ne. Gra |e vin ski ra do vi tra ju go di nu i po da na i do sa da je Grad iz dvo jio de vet mi li o na za ovu in ve sti ci ju, a do go di ne bi tre ba lo da usle di opre ma we pro sto ra, ko je ko {ta oko 60 mi li o na di na ra, re kao je za

na{ list di rek tor Apo te ke „No vi Sad” Du {an Mi lo {e vi}.

U Vr {a~ koj uli ci se tre nut no na la ze la bo ra to ri je za pri p re m a w e po l u t e~ n ih i te~ nih kre ma, ma sti i lo si o na na pri rod noj ba zi, ali ne is pu wa va ju svet ske stan dar de, za to }e bi ti pre me {te ne u Ve ter nik. Po red ove la bo ra to ri je, pro sto ri ja od 70 kva drat nih me ta ra u no vom objek tu }e bi ti na me we na za kon -

tro l u kva l i t e t a pro i z v o d a.

Do go vor je da se je dan deo pro iz vo da pra vi u Be o gra du, a sve za rad bo qeg kva li te ta, uka zao je di r ek t or Apo t e k ar s ke usta no ve.

- Pro iz vo di ko ji }e se pra vi t i u „Ga l en s koj” apo t e c i ni su sku pi, ali su vr lo ko ri sni. Krat ko traj ni su za to {to ne sa d r ` e kon z er v ans, ali upra vo u to me le `i wi ho va pred nost - is ta kao je Mi lo {e vi}. Na po mi we da }e usta -

no va u Ve ter ni ku bi ti pr va re gi stro va na „Ga len ska” apo te ka u Sr bi ji, ko ja is pu wa va sve svet ske stan dar de. ^lan Grad s kog ve } a za zdrav stvo prof. dr Alek san dar Ki raq re kao je za na{ list da upra vo ova kva usta no va ne do sta je na do ma }em tr `i {tu i da su dr `a ve u okru `e wu za in te re so va ne za tu vr stu pro iz vo da, pa }e se deo ve ro vat no i iz vo zi ti.

I. D.

JE SEN I [O DRO[

Vre me za pe ca ro {ku idi lu Ku pa ~i su se ko na~ no po vu kli sa svo jih stra te {kih de lo va Du na va i osta vi li ga ipak onim naj ver ni jim po se ti o ci ma, pe ca ro {i ma. Po {to je vo da opa la, i ka sna je sen sti `e, tre nut no se re pe ti ra ju blin ke ri i vi ja {tu ka.

Ka ko pe ca we ni je sa mo iz vla ~e we ri be iz vo de za rad pu nog sto ma ka, no sve o bu hva tan do `i vqaj od la ska u pri ro du i dru `e wa, idi la sa ove sli ke pre po ru ~u je sa mo jed no. [tap u ru ke, na bi cikl i pra vac re ka.

A. L.

^ITAOCI PI[U SMS

Fo to: R. Hayi}

065/47-66-452

Ka kav ga zda, ta kav pas

Od u ze ti opa sne pse, a vla sni ci ma iz da ti pi sme ne po tvr de, ura mqe ne, da su opa sni ti po vi i da ih se mno go bo ji mo. Mo `da im ti me u{te di mo i tro {ko ve za te to va `u i kaj le.

064/2149... * * * Ka ra xi }u-FSS na po qe sa svo jom svi tom, upro pa stio si fud bal.

069/1410... * * * O~e ku je mo u dnev noj {tam pi sta vqe ni i u MZ „Ka}”, na po ~et fo to gra fi ju an ti kvar ne kwi ku Uli ce na rod ne voj ske kod va `a re „Or fe lin” sa ob no vqe nom {a ri {ta, u No vo sad skoj, Rad ni~ fa sa dom i nad le `nim grad skim koj uli ci kod ram pe, na kra ju Uli ~el ni ci ma uz ko men tar - „Ovo ce Mo {e Pi ja de i kod mli na u kult no me sto ofor mio je je dan Par ti zan skoj.

A. L. No vo sa |a nin, a mi smo ga sa ~u -

va li i da li no vi sjaj, pa pre ko no vih bu le va ra i okret ni ca ide mo u pred iz bor nu tr ku!

064/3191... * * * Ni je sa mo na De li na ri ja va {luk di vqe grad we. Na de lu Al ma {ke na pra vqe ne su ga ra `e i ni kom ni {ta.

064/2850... * * * Da li ne ko mo `e da ka `e za {to je TV Pa no ni ja pre sta la sa 24 sat nim ra dom? (Jer kad ih pi ta te, do bi je te od go vo re na pi ta wa kao :”Ne bi sme la da vam od go vo rim, ne usko ro! Ali pi taj te Mar ke ting!”) [ta je to? To je slo bod no no vi nar stvo? Ne, hva la!

065/4181...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota15.oktobar2011.

DA LI VIKEND DONOSI KRAJ PROBLEMIMA U DELU NOVOG NASEQA I DETELINARE

U PONEDEQAK NA SPENSU

Sve tlo sti `e po sle vi {e me se ci mra ka?

Po no vo se otvara „Grad ska ka fa na”

Sta n a r i ~e t i r i Po re ~i ma gra |a zgra de na se qa Sun na Uli ce Ste va na ~a na stra na na No Mo kraw ca na De te vom na se qu, ko je se li na ri, ov de mrak na la zi iza Bu le va ra na uli ca ma obi ta va voj v o d e Ste p e na sko r o ve} go d i n u No vom na se qu, bez da na. uli~ n e ra s ve t e su - Ka da sam na zva ve} pu n ih ~e t i r i la Elek tro voj vo di me se ca, a pri tu `be nu da se `a lim na gra |a na na vi {e me ne p o s to j a w e uli~ se~ ni `i vot u mra ku ne ra sve te, sa mo su sti `u i od sta nov mi krat ko od go vo ni ka De te li na re iz ri li da dr `a va ne Uli ce Ste va na Mo ma pa ra - tvr di sta kraw ca i de la uli ce nar k a ove uli c e Jan ka ^me li ka.

M.L., pod s e } a j u } i - U ju nu smo se use da su svi ve} za bo li li u zgra de i od ra v i l i ka k o se u ta da `i vi mo u mra mra ku Mo kraw ~e ve ku. Pri bli `a va se uli ce pre sa mo ne zi ma, pa su da ni sve ko li ko me se ci de kra } i, a do d at n i si lo stra vi~ no si pro b lem pred s ta lo va we. vqa ju nar ko ma ni ko Iz ZIG-a ka ` u Sun~ana strana ~eka uli~no svetlo Fo to: F. Ba ki} ji se tu oku pqa ju no da se na sta roj i do }u - re kao je je dan od sta na ra ~a na stra na na Bi stri ci, pa mer n og me s ta. [to se ti ~ e tra j a l oj elek t ro e n er g et s koj na se qa Sun ~a na stra na, Ne ma na kon iz grad we or ma na mer hor t i k ul t u n og ure | e w a tog mre `i na toj lo ka ci ji, ba rem wa Ko va ~e vi}. nog me sta, {to je po sao Elek de la gra da vi de }e mo da li }e jed n om me s e~ n o po p ra v qa j u Po we g o v im re ~ i m a, pro - tro v oj v o d i n e, AD Uni o n in u}i u plan za sle de }u go di nu - pre go re le si ja li ce, te da }e blem je na stao ka da iz vo |a ~i vest Kra g u j e v ac pri s tu p i } e re kla je port pa rol ZIG-a Ve - de `ur ne eki pe „Elek tro voj vo in f ra s truk t ur n ih ra d o v a, pri k qu ~ e w u in s ta l a c i j a. sna Ka ti}. di ne„ iza }i na te ren, utvr di ti unajm qe ni od stra ne ZIG-a, sta we i po pra vi ti si ja li ce ni s u u pot p u n o s ti ura d i l i ko je su pre go re le, ta ko da se ^e ti ri zgra de na se qa Sun ~a na stra na na No vom svoj po sao; ni su na pra vi li or do kra ja ne de qe o~e ku je da }e man mer nog me sta u ko jem tre uli ca za sve tle ti. Ko na~ no re na se qu bez uli~ ne ra sve te ~e ti ri me se ca. ba da se me ri po tro {wa stru je {e we ovo ga pro ble ma je ste da Pri tu `be na isti vi {e me se~ ni mrak sti `u i od za uli~ no osve tqe we. se iz gra di no vo jav no osve tqe sta nov ni ka De te li na re, iz Uli ce Ste va na - Zbog tog ne do stat ka Elek we, a to }e se u~i ni ti ka da se Mo kraw ca i de la Uli ce Jan ka ^me li ka tro v oj v o d i n a ne } e da pu s ti jed nim od Pro ga ma ure |i va wa stru ju, a pred vi |e no je i da gra |e vin skog ze mqi {ta pred ovo na s e q e bu d e eko l o { ko, vi de sred stva za ove ra do ve, ali kraj ni j e ni oze l e w en, O~e ku je se da }e do kra ja ove Na kra ju smo od di rek to ra na ja vqu ju iz ovog pred u ze }a. iako su is ko pa ne ru pe za mla ne de qe ce lo na se qe Sun ~a na Gra |e vin ske di rek ci je Sr bi je Ista je i si tu a ci ja sa dru di ce - do da je Ko va ~e vi}. stra na do bi ti jav no osve tqe Iva n a Po p o v i } a, pred u z e } a gim neo sve tqe nim de lom Uli Iz Za vod za iz grad wu gra da we. ko je je pra vi lo te zgra de, sa - ce Jan ka ^me li ka ko ju tre ba ka `u da su od Elek tro voj vo di - Raz log odu `e nih ra do va u zna l i da je po s led w a ra t a pot p u n o ure d i t i- iz g ra d i t i ne do bi li re {e we o odo bre wu ovom na se qu je teh ni~ ka za vr ZIG-u za iz g rad w u in f ra - no ve sa o bra }aj ne po vr {i ne i za pri kqu ~e we na elek tro e zla ma iz me |u nas i Elek tro struk tu re u ovom na se qu upla - jav no osve tqe we. ner get sku mre `u na se qa Sun voj v o d i n e zbog ti p a or m a r a }e na kra jem pro {le go di ne.

J. A./ A. L.

ZA[TO SU NA NOVOM NASEQU NEKI BILI UZNEMIRENI

Za mi ris ga sa ni ko od go vo ran

Mi ris ga sa, ko ji se prek si no} ose }ao na No vom na se qu, po ti cao je od is pi ti va wa ga snog si ste ma u Do mu zdra vqa u na ve de nom de lu gra da, ko je je iz vo di lo pred u ze }e „No vi SadGas”. Za bri nu tost su gra |a na po ve }a lo je prek si no} i pri su stvo va tro ga snih eki pa, ko je su se iz pre ven tiv nih raz lo ga na la zi le u bli zi ni objek ta.

Ju ~e smo po ku {a li od po me nu tog pred u ze }a da sa zna mo zbog ~e ga se ose }ao mi ris ga sa i da li se to de {a va pri sva kom is pi ti va wu, ali je di ni od go vor ko ji smo us pe li od wih da do bi je mo je ste da ne zna ju o ~e mu se ra di.

Kon tak ti ra li smo i Dom zdra vqa, ali ni oni ni su zna li da nam ka `u uzrok ne pri -

jat nog mi ri sa, sa mo su nam po tvr di li da se gas ose }ao i da se ra di lo na pod sta ni ci ko ja se na la zi iza am bu lan te, gde su za sva ki slu ~aj bi li sme {te ni i va tro ga sci. Iz Va tro ga sne bri ga de smo sa zna li da je is pi ti va we za vr {e no i da wi ho ve eki pe vi {e ne }e sta ja ti ta mo.

N. R.

SINDIKAT SPC „VOJVODINA” O NEDAVNOM POTEZU TOPLANE

Blo ka da ra ~u na na ru {i la imiy Spen sa Sin di kat na Spen su ju ~e se ogla sio po sle spo ra zu ma sa To pla nom oko na mi ri va wa du ga za gre ja we, iz ra `a va ju }i ne za do voq stvo, jer pro blem ni je re {en ve} sa mo sa ni ran.

Pred sed nik sin di ka ta u fir mi Zo ran \or |e vi} ka `e da je To pla na na ru {i la imix Spen sa blo ka dom ra ~u na pred u ze }a i is kqu ~i va wem gre ja wa, i skre }e pa `wu da su oba pred u ze }a grad ska i da su za to po slo vod stva tre ba la da sed nu i re {e pi ta we du go va wa s Gra dom.

Sin di kal ni pred vod nik \or |e vi} pod se }a da 70 od sto pro sto ra ~i ni sport ski deo i da je u pro te kle tri go di ne ce na za ku pa sa la za sport po ra sla za ne pu nih de set od sto, dok je ce na vo de, gre ja wa i stru je po sku pe la bar du plo.

- Sve to ima ve ze s na {im li~ nim do ho ci ma. Sa da nam ka sni dru gi deo za ra de za sep tem bar.

Pla te su na ni vou grad skog pro se ka i ni je ta~ no da pri ma mo

Pred sed nik sin di ka ta rad ni ka u stam be no ko mu nal noj de lat no sti gra da Zo ran Ra do sa vqe vi} ka `e da je uz Pe tro va ra din sku tvr |a vu sim bol gra da i da se Grad mo ra okre nu ti pred u ze }u.

Pred sed nik sin di ka ta Spensa Zo ran \or |e vi} ka `e da im ka sni dru gi deo za ra de za sep tem bar i da su pla te na ni vou grad skog pro se ka

enorm ne za ra de - ka zao je \o r|e vi} i do dao da su jed na od ret kih grad skih fir mi, ko ja ima isti broj za po sle nih kao i pre de set go di na. Na plat nom spi sku je 280 rad ni ka, a oko 70 od sto wih su ne po sred ni izr {i o ci, od no sno di rekt no ukqu ~e ni u de lat nost pred u ze }a.

Pre ma na {em sa zna wu za kup ci du gu ju Spens mno go, pa ne ka Spens, ka `e Ra do sa vqe vi}, wi ma blo ki ra ra ~u ne kao {to je To pla na u~i ni la Spen su.

- Rad ni ci ne sme ju da is pa {ta ju.U man da tu ove vla sti pro me we no je ~ak pet di rek to ra na Spen su.

Sin di kat ima `e qu da se ukqu ~i u re {a va we pro ble ma - ka zao je Ra do sa vqe vi}, jer ka ko je re kao, sin di kat ko mu na la ca ne ma na me ru da do zvo li da na Spen su tr pe za po sle ni.

Z. D.

9

^u ve na “Grad ska ka fa na” na Spen su po no vo }e bi ti otvo re na u po ne de qak, pa }e No vo sa |a ni opet ima ti pri li ku da se opu {ta ju na ovom kult nom me stu. Po me nu ti lo kal se po no vo otva ra, ka ko ka `u u Spen su, na zah tev su gra |a na, ali i zbog mno go broj nih ma ni fe sta ci ja ko je }e se u na red nim me se ci ma odr `a ti na Spen su.

B. M.

^i ste ru ke naj bo qe {ti te Edu ka tiv na ra di o ni ca „^i ste ru ke bez po mu ke” odr `a na je ju ~e u Osnov noj {ko li „Do si tej Ob ra do vi}”, u or ga ni za ci ji In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne i „Mul ti ak tiv ko zme ti ke”, a po vo dom obe le `a va wa Svet skog da na ~i stih ru ku. U~e ni ci ma pr vog raz re da odr `an je jav ni ~as na te mu odr `a va wa hi gi je ne ru ku uz de mon stra ci ju pra vil nog pra wa.

Ma li {a ni su na kon pre zen ta ci je pro ve ri li UV lam pom da li su uklo ni li sve bak te ri je s ru ku. Pre da va~ je bi la Na ta {a Dra gi} iz Cen tra za hi gi je nu i hu ma nu eko lo gi ju dok tor spe ci ja li sta hi gi je ne. Pra we ru ku sa pu nom je jed na od naj e fek tiv ni jih i naj i spla ti vi jih me ra pre ven ci je di ja re je i upa le plu }a.

I. D.

Pro me na sme na na ba ze ni ma Zbog odr `a va wa pli va~ kog mi tin ga „Po le ta rac”, da nas }e do }i do pro me ne ter mi na sme na za gra |an stvo. Su gra |a ni }e ba zen mo }i da po se te od 16 do 18, od 18.30 do 20.30 i od 21 do 23 ~a sa.

B. M.

DRAGOQUB [E[I] IZ RIBWAKA @ALI SE NA GRADWU U SUSEDSTVU

Zi do vi o{te }e ni zbog kom {ij ske ku }e

Sta nov nik na se qa Rib wak Dra go qub [e {i} ko ji `i vi na Do wem pu tu 20, ka `e da on i we go ve kom {i je ve} du `e vre me mu ku mu ~e sa kom {ij skim objek tom, ta~ ni je da je we go va grad wa do dat no po kre nu la kli zi {te u po me nu tom na se qu i da im zbog to ga ku }e „kli ze u Du nav” a zi do vi pu ca ju. On tvr di da je in ve sti tor Va wa So viq ne le gal no za po ~e la grad wu ku }e i da ju je gra di la de vet me se ci iako se zna da na Rib wa ku ne ma iz da va wa no vih do zvo la jer je kli zi {te. [e {i} na po mi we da je grad wa sa da za u sta vqe na ali se ~u di zbog ~e ga obje kat jo{ uvek ni je uklo wen.

- Grad wom po me nu te ku }e te {ko je o{te }en Do wi put u Rib wa ku, ta~ ni je iza zvan je od ron, ugro `e ni su svi sta nov ni ci Rib w a k a kao i okol n i

objek ti jer su na su sed nim ku }a ma i pot por nim zi do vi ma vi dqi va o{te }e wa. Ta ko |e, zbog do pre ma wa ma te ri ja la uni {te ni su pu t e v i u Ka m e n i~ k om par ku i za ga |en je Du nav jer je is kop ze mqe na gu ran u re ku pro me nio deo oba le - na po mi we [e {i}.

Na ~el ni ca gra |e vin ske in spek ci je Sla vi ca La zov re kla je da je u ve zi sa po me nu tom ku }om do ne to re {e we o ukla wa wu i da je po stu pak do no {e wa za kqu~ ka o do zvo li iz vr {e wa u to ku. Sa dru ge stra ne in ve sti tor Va wa So viq ka za la je da ne ma ko men tar na [e {i }e ve na vo de. B. M.

POPIS STANOVNIKA ULAZI U ZAVR[NICU

De se tak po ro di ca od bi lo po pi si va ~e Za kqu~ no sa 12. ok to brom u No vom Sa du je po pi sa no 310.000 sta nov ni ka, od no sno 97 od sto gra |a na, re ~e no je ju ~e u Re pu bli~ kom za vo du za sta ti sti ku. Ka ko su nam re kli, broj onih ko ji su od bi li da po pu ne upit ni ke je za ne mar qiv, to jest, tek ne kih de se tak do ma }in sta va, a po sto je i oni ko ji su pr vih da na po pi sa od bi li po pi si va ~e, ali su se ka sni je pre do mi sli li.

Pred sed ni ca po pi sne ko mi si je Ana Mu jan ka `e da, po we nim sa zna wi ma, to kom po pi sa ni je bi lo ve }ih ne pra vil no sti i in ci de na ta.

Do da la je da }e ko mi si ja da nas do bi ti spi sak

onih ko ji su od bi li po pi si va ~e i da }e na kon to ga po sla ti dva ~la na ko ji }e po no vo po se ti ti ta do ma }in stva i po ku {a ti da po pi {u te oso be.

Oni ko ji ni da nas ne bu du po pi sa ni, mo ra }e da se ja ve od su tra do utor ka, 18. ok to bra Re pu bli~ kom za vo du za sta ti sti ku ili po pi snoj ko mi si ji. Gra |a ni mo gu da se ja ve i Me snoj za jed ni ci ko joj pri pa da ju od 8 do 12 sa ti i od 13 do 18 ~a so va. Svi ko ji od bi ju da po pu ne upit ni ke mo gu bi ti ka `we ni, a pro pi sa na ka zna je od 20.000 do 50.000 di na ra.

G. ^.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota15.oktobar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Uje`” (19.30) Po zo ri {te mla dih: mala sala „Vuk i jari}i” (11) No vo sad sko po zo ri {te: „^arobwak iz Oza” (19)

BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (14), „Zlatokosa i razbojnik” (14.15), „[trumpfovi” (11.30,16), „Pingvini moga tate” (15.50), „^uvar zoolo{kog vrta” (13.30, 15.30), „Posledwa ekskurzija 5” (22.30), „Lo{a u~iteqica” (22.15), „Automobili 2” (13.45, 14.10, 16.10), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (16.15, 18.15, 20.15), „Ta luda qubav” (20.10), „Samo drugarski” (18, 22.35), „Svi moji biv{i” (17.45, 22.20), „Jedan dan” (17.50, 20.05), „No} ajkula” (18.30, 20.30), „Budi malo ja” (18.10, 20.20, 22.40), „^eli~na borba” (15.30, 20, 22.25)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Je le na ^e ki} i Alek san dra Mi }i} iz Novog Sada, Ja smi na Ran |e lo vi} iz Ka}a, Je le na Pa vlo vi} iz Mo{orina i Edit Za var ko iz Temerina, DE^AKE: Ma ri ja na Sa mar xi ja i Du {ka Kraj ~i no vi} iz Novog Sada, Ari pa Qaj ko iz Veternika, Ma ri ja Mar ko vi} iz Be{ke, Edi ta Mo ka iz Ba~kog Petrovog sela, Har gi ta Me sa ro{ iz Be~eja i Da ni e la Gu cun ski iz Be~eja.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milica Jefte Jasniger (1932) u 10.30 ~asova, Boja Vase ^ankovi} (1929) u 11.15, Er`ebet Jano{a Kelemen (1919) u 12, Milivoj @arka Jovin (1933) u 12.45 - urna, Evgenije Ivana Matviko (1930) u 13.30 i Mihailo Gavrila Klikovac (1941) u 14.15 sati.

Na grobqu Novi majur u Petrovaradinu danas u 13 ~asova bi}e sahrawena Marica Josipa Migi} (1930).

c m y

10

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ПО ОЦЕНИ РЕПУБЛИЧКОГ ФОНДА ЗА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ

Кикиндски Дом здравља на првом месту КИКИНДА: Одељење опште медицине кикиндског Дома здравља на првом је месту од 159 домова здравља у Србији. Ово је стручна оцена Републичког фонда за здравствено осигурање, која је објављена према кабитационој формули, истакла је директорица Дома здравља др Јелица Калаба: -То је уједно и показатељ квалитета рада. Оцењивање је обављено на основу четири параметра: регистрацији, рационализацији, ефикасности и превентиви. Желим да истакне да је у Дому здравља Кикинде 95 одсто пацијената изабрало свог лекара. Рационализација је заправо број преписаних рецепата према броју пацијената и њихова вредност док је

ефикасност оптимално време које лекар проведе са пацијентом. Заказивањем прегледа смањене су гужве, а лекари могу више да се посвете пацијентима.

-У наредном периоду више ћемо се потрудити око превентивних прегледа нарочито кардиоваскуларних болести и карцинома – каже Јелица Калаба. – Кабитација по чијој формули смо заузели прво место је начин финансирања здравствене заштите који ће почети с применом од Нове године. С обзиром на то да зазузимамо прво место на ранг листи, наши лекари добијаће довољно средстава за плате. Добре оцене добила су и одељења педијатрије и гинекологије. А. Ђ.

Основано удружење родитеља деце ометене у развоју

КИКИНДА: Удружење родитеља деце ометене у развоју „Наша кућа”, основало је четрнаест родитеља, чија деца имају више од 20 година. Удружење је основано у склопу Центра за дневни боравак деце са посебним потребама које такође носи назив „Наша кућа”.

- Оснивање удружења било је неопходно, јер сви ми родитељи желимо да надоградимо знања која смо стекли у специјалној школи и Центру „Наша кућа” - каже председница Удружења родитеља Снежана Сењи. - Наш циљ је да помогнемо деци да се осамостале, да науче нешто да раде и на тај начин буду корисни

чланови друштва. Нашу иницијативу подржали су локална самоуправа и привредници. Наша деца бавиће се штрикањем, шивењем, ткањем и свим једноставним пословима. Помоћница председника Општине Гордана Булатовић каже да је важно што су родитељи одлучили да се организују: - Министарство за рад и социјалну политику издваја средства за пројекте удружења грађана. Удружени родитељи и старатељи моћи ће боље да организују живот чланова својих породица који су и штићеници „Наше куће”. А. Ђ.

Почео „Биофест” у Суботици

СУБОТИЦА: На већ традиционалном, Седмом међународном фестивалу органске хране „Биофесту“ у Суботици, Стеван Николић из Суботице је проглашен за биопроизвођача године, а Марица Завршки из Хрватске је добила награду за биопроизвод - купиново вино. „Биофест“ се ове године реализује са Удружењем „Слап” из Хрватске, као делом прекограничног ИПА пројекта.

- Нисам очекивао награду. Бавим се 12 година производњом органских производа и задовољан сам. Углавном радим за већ уговорене послове, а извозим производе у Аустрију и мађарску. Субвенције би могле бити боље, али битно је да је држава препознала овај вид пољопривреде - рекао је Стеван Николић.

И Марица Завршки, која се бави производњом органских купина и јагода, каже да је изненађена и да није очекивала награду. Уручени су и сертификати полазницима Међународне школе за органску производњу. Органска производња у Србији, али и Хрватској последњих година све више интересује пољопривреднике који са конвенционалне прелазе на органску производњу. Поред традиционалне изложбе био-производа, присутни могу да послушају и занимљива предавања на тему органске производње са акцентом на удруживање фармера и формирање кооператива. Око 15 излагача је представило своје производе из Србије, Македоније, Хрватске, БиХ и Црне Горе. А. А.

БЕЧЕЈ: Поводом Светског дана хране, 16. октобра, нутрициониста Жељка Шош из Новог Сада је лане основала групу „Здравље на тањиру“, а како је пореклом Бечејка, данас ће у партнерству с бечејским Друштвом за борбу против шећерне болести, организовати у Градском позоришту Бечеј фестивал „Здавље на тањиру“. Скуп је заказан за 10 сати, а улаз је бесплатан. У оквиру програма, који су подржали Европска хуманитарна организација и одсек Заштите животне средине и просторног планирања Општинске управе Бечеј, биће за свакога по нешто. Фестивал ће песмом отворити хор ИСОН, чији су члано-

ви деца и наставници новосадске ШОСО „Др Милан Петровић“, који ће имати и госте, под вођством Мише Близанца. Одмах иза њих наступиће хор „Буба маре“ бечејске Музичке школе „Петар Коњовић“, затим ће идејни творац читавог пројекта Жељка Шош читати песме из „Збирке жвакалица“, онда следи промоција ЦД с дечијим песмама по имену „Добар дан, довиђења“ у извођењу музичког сарадника Предшколске установе „Младост“ из Бачке Паланке Драгана Пандурова, па наступ фолклораца бечејског АНИП „Ђидо“... На крају фестивала следи мала закуска, где ће се на мениу наћи здрава храна. В. Ј.

Здравље на тањиру

Куп у кувању купуса с овчетином

БЕЧЕЈ: Светски дан хране обележава се сутра, а данас ће се тим поводом у атрактивном амбијенту бечејског „Рибњака“ одржати сада већ традиционални, трећи по реду, Куп у кувању купуса с овчетином. Организатори, ПИК „Бечеј“ – „Рибњак“ и Туристичка организација Бечеј, пратили су ових дана метеоролошку прогнозу и задовољно трљају руке.

- Најважније је да кише неће бити. Надалеко чувени специјалитет се неће моћи пробатиесамо из такмичарских котлића, него и из два казана у којима ће се крчкати купус и овчетина. Порција је само 200 динара, па очекујемо да ће мирис овчетине при-

вући многе Бечејце. Пријавило се преко 30 такмичара кулинара, углавном из околине - рекао је у име организатора Стево Адамовић. Прозивка такмичара је заказана за 9 сати, а од 10 ће се потпалити ватра испод котлића.

- За три најуспешнија такмичара, по оцени жирија, обезбедили смо пехаре и дипломе. Победник ће, уз то, добити робну награду 200 килограма семенске пшенице, а захваљујући бечејској привреди, обезбедили смо робне награде за, чак, првих петнаест такмичара - каже директор Туристичке организације Бечеј Марјан Гујаница. В. Јанков

subota15.oktobar2011.

11

ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА СОМБОРА И ДАЉА

Лакше до европског новца

СОМБОР: Уз присуство носилаца пројекта и потпредседника Владе Војводине и уједно покрајинског секретара за међурегионалну и локалну самоуправу Томислава Стантића, јуче је у Сомбору, у библиотеци „Карло Бијелицки“, одржан други радни састанак тима који ради на реализацији ИПА пројекта Србија-Хрватска „Људи људима“. Носилац овог пројекта, којем је основни циљ подстицање културне сарадње у прекограничним подручјима Србије и Хрватске, подједнако институција, стваралаца и културних радника, је са српске је стране сомборска Градска библиотека „Карло Бијелицки“ са својим партнерима, Покрајинским секретаријатом за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, овдашњом Филијалом Националне службе за запошљавање, те Културним центром „Лаза Костић“ у Сомбору, док је са хрватске стране носилац пројекта Народна књижница у Даљу, која је партнере пронашла у Оштини Ердут, Културном и знанственом центру „Милутин Миланковић“ у Даљу и Основној школи у Бијелом Брду.

- Пројекти прекограничне сарадње имају огромни значај, из једноставног разлога што, свако ко се оговорно бави овим послом, мора да зна да ће локални, покрајински и републички буџети бити рестриктивни у наредним годинама и чињеница је да морамо да посегнемо и за европским новцем у чему је учешће Војводине било на задовољавајућем нивоу. Војводина је у том смислу фаворизована, јер се граничи са земљама које су у том пројекту, а при томе су, са наше стране Сомбор и Суботица а са хрватске Славонско-Барањска микрорегија заиста успешни у аплицирању на пројекте казао је Томислав Стантић. - Овај пројекат повезивања људи који имају заиста сличну културу је од великог значаја и сматрам да га заиста треба радити- рекао је Стантић, уз напомену да даљи развој прекограничне сарадње има, као и до сада, пуну подршку секретаријата којем је он на челу и Фонда за развој, али и да овакви видови прекограничне сарадње добијају потпуно другу, бољу, перспективу у светлу добре вести

Томислав Стантић

од 10. октобра, односно од момента отварања канцелраије Војводине у Бриселу, чиме овакве и сличне активности имају још већи значај. Према најавама носилаца пројекта, омогућавање интерактивног развоја културне мреже и културне комуникације и пружа-

ње подршке иновативним културним пројектима, уз унапређење комуникација у културу, што је и поента ове прекорганичне сарадње, биће знатно побољшана колико од почетка следеће године, када би се цео пројекат и реализовао. М. Миљеновић

СИНДИКАТ И МЕНАЏМЕНТ „ЈУГОРЕМЕДИЈЕ” ПОСТИГЛИ ДОГОВОР

Исплати заосталих зарада дат приоритет

ЗРЕЊАНИН: Пословодство зрењанинске Фабрике лекова “Југоремедија” и представници два синдиката која делују у овој фармацеутској кући, после састанка одржаног у просторијама предузећа, договорили су се да менаџмент у року од десет дана достави предлог споразума о динамици исплате заосталих зарада, након чега ће бити настављен даљи социјални дијалог. Како је “Дневник” већ писао, запослени у “Југоремедији” су незадовољни, јер нису добили три месечне зараде – за јул, август и септембар, а појединци, који су напунили године радног стажа, не могу да остваре право на пензију, јер им фабрика није регулисала доприносе. Председница синдиката “Независност” у “Југоремедији” Бранислава Месарош-Радишић рекла је за наш лист да су радници на ивици егзистенције, јер живе од тих плата које, у просеку, износе око 30.000 динара. Отежан пласман лекова узрокује кашњење зарада С друге стране, в.д. генералног директора зрењанинске фармацеутске компаније публичког завода за здравство за издате лекове Здравко Деурић, правдајући кашњење у исна рецепт, дошло до отежаног пласмана произплати личних доходака, објаснио је да су они вода, чиме је угрожена и дневна ликвидност, обрачунати, али да ће задоцнити јер су “финан- па самим тим и исплата зарада. сијска средства већином усмерена у набавку Синдикат “Независност” је, због тренутне сировине за производњу”. Деурић је прецизи- ситуације у фирми, захтевао да се одржи састарао да је услед тешке ситуације на тржишту ле- нак ком би присуствовао и председник Управкова, изазване, између осталог, неплаћањем Ре- ног одбора “Југоремедије” Мехо Омеровић,

иначе посланик у Скупштини Србије, и на коме би се разговарало о актуелним проблемима радника и о свеопштој ситуацији у фирми.

- Представници Самосталног и синдиката “Независност” одржали су састанак са председником УО Мехом Омеровићем и в.д генералног директора Здравком Деурићем. Тема је била изналажење могућих решења око тешке ситуације у којој се “Југоремедија” тренутно налази, са посебним акцентом на неисплаћене зараде. После разматрања целокупног стања у компанији, донет је заједнички закључак да је приоритет оба синдиката пословна консолидација фирме, очување радних места, исплата заоосталих зарада и успостављање квалитетног социјалног дијалога између синдиката и послодаваца – наведено је у саопштењу за јавност које су потписали председница “Независности” Бранислава Месарош Радишић и председник Самосталног синдиката Владимир Пецикоза. Како је прецизирано, менаџмент ће у року од десет дана синдикатима доставити предлог споразума о динамици исплате зарада, а након усаглашавања и потписивања тог споразума запослени и јавност ће бити детаљно упознати са његовим садржајем. Ж. Балабан

У СЕНТИ ОСНОВАН „СЕНЋАНСКИ ПОСЛОВНИ КЛУБ – СЕПОК”

Неопходна боља комуникација са Општином

СЕНТА: Удружење „Сенћански ша комуникација са локалним орга- свих који раде на овом простору. Да пословни клуб - Сепок„ основало је нима власти за добробит грађана, ло- се одреде на такав начин да помогну десет сенћанских предузећа која за- калне власти и привредника - рекао је бољем развоју привреде и очувању пошљавају преко 2.500 радника, с Раденковић. њених потенцијала. Спремни смо да циљем да унапреде властито послоПривредници из новоформиране помогнемо све акције за добробит вање, ојачају међусобне везе, унапре- асоцијације сматрају да сарадња са грађана у финансијском, организациде информисаност међу члановима, локалном самоуправом до сада није оном, техничком и сваком другом постекну и размењују нова сазнања, ис- била адекватна стању привреде у гледу - каже Раденковић. такнуто је на представљању ове асо- Сенти, оцењујући да би се бољом коПредседник Управног одбора АД цијације сенћанских привредника. муникацијом неке ствари могле боље „Житопромет-Млина„ Предраг ЂуПредседник Сепока је мр ровић напоемнуо је да је Љубиша Раденковић, генеи до сада међу привредрални директор Фабрике шеницима било неформалћера ТЕ-ТО из Сенте, а поред них састанака, па се из ове фирме оснивачи су „Житих контаката дошло на топромет-Млин„, „Екоидеју да би то требало терм„, „Азур„, „Сента-проартикулисати у некаквој мет„, „Лука Сента„, „Екстраформи која би била адеформ„, „Војшпед„, „Бетоњеркватна нашем значају кока„ и Опште удружење самоји имамо у граду. Разгосталниг предузетника Сенте. вори су вођени и са АД - Привредници Сенте ус„Алтек-Фермин„ и Фапели су у транзицији да сачу- Представљање „Сенћанског пословног клуба“ у Сенти бриком цигарета ЈТИ вају своје позиције много боље него завршити и тиме дао значајан допри- АД „Сента„, које су изразиле жељу у градовима који су у привредном и нос да се стање поправи у интересу да буду чланови удружења, али како економском развоју били много јачи. свих. Раденковић наглашава да је су у питању стране компаније, оне ће Желећи да очувамо овакво стање и да удружење Сепок отворено за проши- се из процедуралних разлога прига унапредимо, сматрали смо да тре- ривање за оне који сматрају да им је кључити накнадно. Челници СЕба још боље да се организујемо, како ту место. ПОК-а наглашавају да немају намеру би поправили своју позицију и на- Мисија Удружења је да се уна- да се политички ангажују, нити да буступ и према локалној самоуправи и преди информисање чланова о свим ду асоцијација каква је Привредна према ширем окружењу. Жеља је да дешавањима и одлукама које су у комора која по сили закона обухвата се у локалној заједници успостави припреми у локалној администраци- све приврендике, а основни критерибоља међусобна комуникација међу ји и да извршимо кординацију изме- јум код пријема нових чланова је посвим привредним субјектима члано- ђу органа локалне власти и привред- словни успех. вима удружења Сепок и да се побољ- ника као би оне биле на добробит Текст и фото: М. Митровић

Дар Црвеног крста најмлађима КИКИНДА: Црвени крст из Кикинде уручио је Предшколској установи „Драгољуб Удицки“ папучице и патофне за најмлађе.

-Ово је дар Црвеног крста Француске – каже сарадница Црвеног крста Данијела Бјелић. – Укупно има сто патофни, папуча и собне обуће. Координаторка васпитнообразовног рада Предшколске установе у Кикинди Александра Лудајић захвалила је на донацији и истакла да је, на жалост, све више деце која живе у социјално-угроженим породицама, те да ће им ова помоћ добро доћи. А.Ђ.

subota15.oktobar2011.

vojvodina

c m y

12

dnevnik

ВОЛОНТЕРИ ПОКРЕНУЛИ ХУМАНИТАРНУ АКЦИЈУ

Апел за помоћ Николи

СВИЛОЈЕВО: Петнаестогодишњем Николи Мајсторовићу ученику првог разреда Средње техничке школе, неопходна је операција срчаних зализака, која се може обавити једино у иностранству. За операцију на Клиници за дечју кардиоваскуларну хирургију у немачком граду Лајпцигу потребно је 38.000 евра. Николино срце све слабије ради јер су после прве операције уград-

Никола Мајсторовић

- мужем Миланом, ћерком Тањом, и Николиним стрицем, избегла из Удбине, у Лици, настанивши се у селу Свилојеву, у општини Апатин, где су им је једини извор егзисетенције повремени пољски радови. Приликом прве операције у Њу Џерсију велику помоћ им је пружила Екуменска хуманитарна организација, а сада су се посла око прикупљања неопходних 38.000 евра прихватили волонетри Канцеларије за младе општине Апатин. Помоћ ће прикупљати и ученици средње Техничке школе коју Никола похађа.

- Почели смо да постављамо кутије за помоћ на фреквентним местима у граду. Фудбалску лопту на којој су потписи фудбалера „Партизана” ставићемо на аукцију на сајт Лимундо. Упутићемо писма донаторима и фондовима за које знамо да се одазивају на хуманитарне акције, каже Ненад Поздер, волонтер Канцеларије за младе. На Универзитетску дечју клинику у Тиршовој, која надгледа Николино здравље, је стигао одговор Универзитетске дечје клинике из Лајпцига, која је прихватила да

Рачун за помоћ дечаку је отворен на име мајке Јованке Мајсторовић у Војвођанској банци. Динарски жиро рачун је: 3553200126400-85. Девизни рачун: SWIFT:VBU BRS22, IBAN: RS 353550003200115541170. Адреса: 25 260, Свилојево, ул. Киш Ференц 65, Србија. Телефон: 025-797-486

ње срчаних зализака, када је дечак имао две и по године у болници у Њу Џерсију, лекари дали гаранцију за залиске на 10 година, а од тада је прошло 12 година.

- Бојим се за здравље сина, јер су прошле две године како је истекла гаранција америчких лекара. И тада је операција била ризична и за свега неколико дана имао је два пута операцију јер први пут му проток крви из једног залиска није функционисао, каже мајка Јованка, која је са целом фамилијом

изврши операцију након увида у здраствену документацију. Предрачун трошкова је 38.000 евра.

- У нашој земљи се обавља операција зализака, али је код Николе та операција ризичнија због чега смо препоричили иностранство. Има назнака да ће се потписати протокол о сарадњи са болницом у Женеви, па би се у наредним годинама такве операције лакше остваривале - изјавила је професор др Ида Јовановић са Клинике у Тиршовој. `Ј. Прелчец

НОВ ОБИЧАЈ У БАНАТСКИМ СЕЛИМА

Дружење жена уз чај БУСЕЊЕ: Трећа је година како с пролећа и јесени жене из банатског села Бусења организују дружење са припадницама лепшег пола из окружења. Почело је сасвим случајно, а прво дружење је уприличено када је Бусење добило нови Дом културе, захваљујући донацијама из Мађарске. Данас је то прерасло у окупљање великог броја жена из десетина места у региону, једноставно названо „Чајанка”. Истина, и овог пута је служен чај у великим бокалима, али било је ту и разних алкохолних и безалкохолних пића. Уз чај, домаћице из Бусења су припремиле и служиле разна слана пецива и много врста ситних колача.

Просторије Дома културе биле су препуне. Било је преко 130 гошћи из Кикинде, Руског Села, Нове Црње, Тобе, Итебеја, Хетина, Боке, Неузине, Михајлова, Милошева и Јаше Томића. Оркерстар је дошао из Бачке, из места Утрине. Гошће је поздравила Анушка Молнар, једна од организаторки чајанке, пожелевши им угодан боравак и лепо дружење уз песму и игру. Захвалила се и свим спонзорима који су несебично помогли да ово дружење буде организовано и да на неки начин постане традиционално. Следећег викенда се чајанка организује у Итебеју, а за две недељу у Новој Црњи. Ж. Балабан

Председник општине Вршац Чедомир Живковић на отварању одељења

Зграда Дома здравља

У ВРШАЧКОМ ДОМУ ЗДРАВЉА

Ново одељење за гинекологију

ВРШАЦ: Реновирање Службе за здравствену заштиту жена у Дому здравља у Вршцу завршено је ових дана. Из мемљивих просторија у приземљу ова служба пресељена је на последњи спрат ове установе. Уместо три неугледне просторије за преглед жена лекарима и пацијенткињама је од пре неки дан на располагању чак двадесет добро опремљених и осмишљених ординација са савременом опремом.

- Простор од око 800 квадрата дуго година је био неискоришћен, па је менаџмент Дома здравља у сарадњи са локалном самоуправом и уз помоћ грађана вршачке оп-

штине одлучио да неискоришћени спрат адаптира у висококвалитетни простор за заштиту здравља. Служба за заштиту жена је више од тридесет година радила у веома лошим условима. Иако као самостална служба функционишемо тек три и по године, трудимо се да имамо слуха за наше пацијенткиње и надам се да ће одавде увек излазити задовољни - рекла је приликом свечаног отварања директорка Дома здравља др Родика Петку. Како је у опремање гинеколошког одељења уложено 26 милиона динара, услови су сада на гинекологији више него пристојни, а

Вршчанке ће имати више избора при лечењу и могућност квалитетне здраствене услуге без плаћања. Новац за реконструкцију раније неискоришћеног простора последњег спрата Дома здравља и за куповину неопходне опреме обезбеђен је из самодоприноса који грађани Вршца издвајају већ пет година. На реновираном спрату налазе се четири гинеколошке ординације, сале за психофизичку припрему трудници, за едукацији запослених, за ултразвук, архива и друго.

- У реконструкцију простора Дома здравља уложено је 26 милиона динара захваљујући грађанима

који су 2006. Гласали за увођење самодоприноса и на тај начин помогли Дому здравља да оствари виши ниво услуга, и не само у граду, већ и по селима. Кад смо долазили на власт један од циљева био је да подигнемо виши ниво здравствене заштите и верујем да смо оваквим примерима показали истрајност на том плану. Реконструкција и набавка опреме коштала је 250 евра по квадрату и искрено верујем да ће грађани бити задовољни како смо утрошили новац од самодоприноса - рекао је председник општине Чедомир Живковић. Р. Јовановић

ДРУГА ФАЗА ОБНОВЕ ВРШАЧКЕ КУЛЕ

Леп видиковац за цео Банат

ВРШАЦ: Симбол града и целог јужнобанатског подручја, Вршачка кула, види се из далека са свих страна и доминира над банатском равницом, а са њених зидина поглед пуца све до Дунава и Београда. После опсежног пручавања и израде пројеката, прошле године кренуло се у реконструкцију и враћање првобитног изгледа овог средњовековног утврђења, како су то стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика на основу старих докумената урадили. Прву фазу радова финансирали су Покрајина, Фондација „Хемофарм” и Општина, а ову другу Покрајина и Општина и за сваку је обезбеђено по 20 милиона динара. Током прошле године санирани су зидови и обављени радови на покривању. Многи Вршчани нису били одушевљени новим изгледом Куле, некако није одговаро усађеној слици и изгледу који житељи памте. Но, она и даље доминира над овим крајем и постаје са-

Вредна баштина и туристичка атракција Вршца

ставни део панораме. Ових дана радове друге фазе обишли су представници Покрајинског секетаријата за културу, локалне само-

управе и њихови су утисци више него задовољавајући у оцењивању тока радова на овом историјском здању.

- Ово је највећи пројекат на реконструкцији и заштити материјалне културне баштине Војводине које покрајинска власт спроводи ове године. После утврђења у Бачу, ово је друга реконструкција коју Покрајина финансијски подржава. Задовољни смо како радови теку, јер се већ назиру контуре будућег изгледа - рекао је након обиласка покрајински секретар за културу Милорад Ђурић. - Овакви пројекти, осим очувања културне баштине и развоја туризма, истовремено су и део свакодневног живота и доприносе развоју средине у којој се налазе. У дворишту се налази летња позорница за разне културне манифестације, а биће и доста пратећих садржаја, па сви с правом очекујемо да се овај пројекат укључи у свакодневни живот града и буде атракција у ширем окружењу.

Градоначелник Вршца Чедомир Живковић осврнуо се на финансијску страну овог подухвата: - Можда неко мисли да је 40 милиона много новца, али је пројекат изузетно значајан за обогаћивање туристичке понуде Вршца. Ово није само утврђење, већ и музеј који ће имати продавницу сувенира, летњу позорницу, можда и неки угоститељски објекат, а већ ће то захтевати неко ново радно место што је изузетна корист за грађане Вршца. Општинским средствима ће бити урађени прилазни путеви, паркинг и залетиште за параглајдере. Како историјски извори тврде, Вршачка кула је настала у првој половини 15. века у време угарске власти. Неки извори тврде да је тврђава подигнута на месту старе римске куле осматрачнице, а ову кулу је подигао Ђурађ Бранковић после пада Смедерева за одбрану од најезде Турака. Кула има три спрата и висока је 20 метара. Р. Јовановић

dru[tvo

dnevnik

subota15.oktobar2011.

13

NA RED NIH ME SE CI BI ]E GU @VE KOD PSI HI JA TA RA I NE U RO PSI HI JA TA RA

Do „ben se di na” sa mo uz re cept spe ci ja li ste No vi pro pi si Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we, pre ma ko ji ma iza bra ni le ka ri op {te prak se od ne dav no mo gu da pre pi {u an ti de pre si ve sa mo za tri me se ca le ~e wa, a pa ci jen ti po sle to ga mo ra ju da do ne su pre po ru ku psi hi ja tra, ne u rop si hi ja -

la za psi hi ja tra mo gu do bi ti ben se din i dru gi se da ti vi jer, pre ma po da ci ma RZ ZO, u Sr bi ji le ko ve za smi re we pi je vi {e od 1,3 mi li o na sta nov ni ka.

Je dan od raz lo ga za iz me nu pra vil ni ka je ste u to me {to se u Sr bji le ko vi za smi re we tro {e u

Ta ble to ma ni ja se dru ga ~i je le ~i Mno gi gra |a ni Sr bi je uto ~i {te od sva ko dnev ni ce, bes pa ri ce, ne za po sle no sti, sve op {te be de tra `e u ta ble ta ma. Odav no smo po sta li „ben se din ska na ci ja”. Le ka ri ne spo re da po sto ji opa snost od za vi sno sti i pre ko mer nog ko ri {}e wa ovih le ko va, ali tvr de da se taj pro blem re {a va dru ga ~i je od uvo |e wa ova kvog pro pi sa, te da je ne ral no o~e ki va ti da oni mo gu pre gle da ti sve pa ci je te ko ji }e hte ti da na sta ve sa te ra pi jom na ko ju su na vi kli ni ti }e mo }i da im, ka da to pro ce ne, ob ja sne da im oni ni su po treb ni. Jer, na{ pa ci jent }e sa da si lom pri li ka, a ne za to {to je to we go vo opre dqe we i po tre ba, i}i kod ovih spe ci ja li sta i to sa mo s jed nim je di nim ci qem, a to je da do bi je re cept za lek i te {ko }e pri hva ti sva ko od bi ja we ili pro me nu le ka. tra ili ne u ro lo ga, na pra vi li su gu `vu u slu `ba ma za men tal no zdra vqe. No, pra ve gu `ve se tek o~e ku ju s ob zi rom da pre o sta je jo{ me sec-dva do ka da se bez na -

enorm nim ko li ~i na ma. Ta ko po da ci RZ ZO po ka zu ju da je to kom pr va tri me se ca ove go di ne iz da to 2,3 mi li o na ku ti ja le ko va za smi re we vi {e ne go u pr vom tro -

me se~ ju pro {le odi ne. Da se na sta vi tim tem pom ove go di ne po tro {i lo bi se oko 10 mi li o na ku ti ja se da ti va vi {e ne go pro {le go di ne. Sa mo za „bro ma ze pam”, ko ji je ina ~e naj tra `e ni ji, le ka ri su pro {le go di ne is pi sa li 2.787.713 re ce pa ta na ko je je iz da to 4.272.505 ku ti ja ovog le ka ra.

Pro ce wu je se da }e li sta ~e ka wa kod psi hi ja tra i dru gih spe ci ja li sta bi ti mno go ve }a jer pre ma evi den ci ji In sti tu ta za jav no zdra vqe „Dr Mi lan Ba tut” ra di

ukup no 1.011 psi hi ja tar. U 157 do mo va zdra vqa ima sve ga 164 le ka ra spe ci i ja li ste psi hi ja tri je i ne u rop si hi ja tri je na pri mar nom ni vou zdrav stve ne za {ti te. To li ki broj spe ci ja li sta te {ko da mo `e u krat kom ro ku da pri mi vi {e od 1,3 mi li o na sta nov ni ka ko ji pi ju se da ti ve, po go to vo {to ve }i na wih i ne ma kar to na kod psi hi ja tra. To, pak, zna ~i da }e sa da mo ra ti da va de kar to ne kod psi hi ja tra jer na dru gi na ~in ne }e mo }i na ba vi ti se da tiv.

HO ]E LI AN KA RA, SA RA JE VO I BE O GRAD UJE DI NI TI ISLAM SKU ZA JED NI CU

Zu kor li} }e po {to va ti, Zil ki} ne u~e stvu je Glav ni muf ti ja Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji Mu a mer Zu kor li} ne `e li da da je iz ja ve po vo dom ini ci ja ti ve Tur ske o po nov nom ob je di wa va wu islam ske za jed ni ce na te ri to ri ji Sr bi je, osim da }e on po {to va ti od lu ke ko je bu du do ne li vr hov ni po gla va ri Islam ske za jed ni ce BiH, od no sno tur skog Di a ne ta, Mu sta fa Ce ri} i Me med Gor mez. Port pa rol me {i ha ta Sa mir Tan dir je Ta nju gu re kao je re~ o ozbiq nim raz go vo ri ma ko ji su jo{ u to ku.

Za raz li ku od re is ul ule me Islam ske za jed ni ce Sr bi je Ade ma Zil ki }a, Zu kor li} je za jed no sa Ce ri }em bo ra vio u An ka ri gde su vo |e ni pre go vo ri sa pred stav ni ci ma Be o gra da i Sa ra je va.

Spo ra zum ko ji bi tre ba lo da bu de ob ja vqen na red nih da na, a ko ji je, ka ko je Ta njug u re kao mi ni star Su lej man Ugqa nin, ini ci rao re is Gor mez, po nov no ob je di wa va we islam ske za jed ni ce u Sr bi ji bi pod ra zu me va lo da Zu kor li} i Zil ki} od stu pe sa svo jih sa da {wih funk ci ja.

Vr hov ni po gla var ob je di we ne islam ske za jed ni ce bio bi bi ran na iz bo ri ma, dok bi Zu kor li} i Zil ki} mo ra li da se oba ve `u da ne }e u~e stvo va ti u po li ti~ kim

Muamer Zukorli}

kam pa wa ma, da se oni i wi ho vi sa rad ni ci ne }e kan di do va ti na iz bor nim li sta ma i da ne }e pro mo vi sa ti po li ti ku u islam skim in sti tu ci ja ma i xa mi ja ma.

Sa dru ge stra ne Islam ska za jed ni ca Sr bi je ni na ko ji na ~in ni je ukqu ~e na u pre go vo re o ob je di wa va wu islam ske za jed ni ce u Sr bi ji, ko ji se vo de u An ka ri, iako se spo ra zum u na ja vi ti ~e

Adem Zilki}

dve tre }i ne ver ni ka te ver ske za jed ni ce, iz ja vio je ju ~e re is ul ule ma Adem Zil ki}. Vr hov ni po gla var svih mu sli ma na u Sr bi ji sma tra da je „bez pre se da na to da se ku lar na dr `a va i po li ti~ ke par ti je do no se sud o ustroj stvu islam ske za jed ni ce u jed noj su ve re noj dr `a vi”.

Zil ki} je Ta njug u re kao da po seb no vre |a to {to je „dru ga

stra na”, Islam ska za jed ni ca u Sr bi ji Mu a me ra Zu kor li }a, ima la svog pred stav ni ka i to oli ~e nog u we go vom bo san skom ko le gi, ka ko je re kao, ide o lo gu, Mu sta fi Ce ri }u. „S wi ho vim di rekt nim u~e {}em od lu ~u je se o sud bi ni dve tre }i ne Islam ske za jed ni ce Sr bi je, a mi do da nas ni smo do bi li ni ka kav pa pir, ni ka kvu zva ni~ nu in for ma ci ju i ni smo ima li ni kakv kon takt sa bi lo ko jom stra nom ko ja je u~e stvo va li u pre go vo ri ma, pa ni sa onom ko ja je u tim pre go vo ri ma pred sta vqa la Be o grad”, re kao je Zil ki}.

Pre ma tom spo ra zu mu Zil ki} i Zu kor li} bi tre ba lo da od stu pe sa ~el nih ver skih po zi ci ja, a no vi po gla var bi bio iza bran na iz bo ri ma. Zil ki} i Zu kor li} bi se pot pi som oba ve za li da se oni i wi ho vi naj bli `i sa rad ni ci ne }e ba vi ti po li ti kom, u~e stvo va ti na iz bo ri ma, ni ti pro mo vi sa ti po li ti ku u islam skim isnti tu ci ja ma i xa mi ja ma. Za sa da su raz li ~i ta tu ma ~e wa ko me bi je din stve na islam ska za jed ni ca u Sr bi ji or ga ni za ci o no pri pa da la, bo san skom Ri ja se tu ili tur som Di a ne tu.

(Ta njug)

MU ZI^ KA [KO LA „ISI DOR BA JI]” U NO VOM SA DU NA DA SE NO VOJ ZGRA DI

Evrop ski no vac iz mi ~e zbog gra da i po kra ji ne U Mu zi~ koj {ko li „Isi dor Ba ji}”u No vom Sa du od u vek va `i ona na rod na iz re ka „kad ~e qad ni su be sna, ni ku }a ni je te sna”jer iako sva ko od we nih vi {e od 1.000 u~e ni ka, za jed no s in stru men tom, na ras po la ga wu ima tek po dva kva drat na me tra, iako im se na sta va za vr {a va u po la de set uve ~e i iako ra de i su bo tom i ne de qom, s vi {e od 200 pre sti `nih na gra da, ovo je na {a naj tro fej ni ja Mu zi~ ka {ko la.

Na `a lost, zgra da u naj u `em cen tru No vog Sa da, u ko joj je ova {ko la, s tra di ci jom du `om od ve ka, od 1953.go di ne ipak je pre te sna to li ko, da tre nut no na upis u wu ~e ka vi {e od 100 mu zi kal nih de voj ~i ca i de ~a ka.

- Do pre ~e ti ri go di ne pla ni ra li smo pro {i re we, a on da je ova zgra da vra }e na Ka to li~ koj cr kvi - ka `e di rek tor ka {ko le „Isi dor Ba ji}”Rad mi la Ra kin Mar ti no vi} . - [ko la je i da qe u zgra di, ali smo mi u woj sa da pod sta na ri i Grad Ka to li~ koj cr kvi pla }a me se~ ni za kup od 360.000 di na ra, to jest do sa da je sa mo na ime za ku pa pla }e no oko ~e tvrt mi li o na evra.

Zbog ova kve si tu a ci je po sled wih go di na raz mi {qa lo se o pre se qe wu {ko le, a pro {le go di ne Grad sko ve }e Gra da No vog Sa da do ne lo je od lu ku da za Mu zi~ ku {ko lu „Isi dor Ba ji}” obez be di plac na Li ma nu III, na Bu le va ru Ca ra La za ra iz me |u [ek spi ro ve i Bal za ko ve uli ce i da obez be di svu po treb nu do ku men ta ci ju.

}e mo mo }i da kon ku ri {e mo jer su se po ja vi li ne ki pro ce du ral ni pro ble mi zbog ko jih ~i tav po sao sto ji.

A pro blem se sa sto ji u to me {to grad ska ad mi ni stra ci ja tra `i od po kra jin ske na dok na du od 825.000 evra za grad ski plac, uz obra zlo `e we da je osni va~ Mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}”Po kra ji na, pa Grad zbog to -

Grad ska ad mi ni stra ci ja tra `i od po kra jin ske na dok na du od 825.000 evra za grad ski plac, uz obra zlo `e we da je osni va~ Mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}” Po kra ji na, pa Grad zbog to ga ne mo `e plac da ti bez na kna de - Ova od lu ka Grad skog ve }a nas je po seb no ob ra do va la jer je u me |u vre me nu Mi ni star stvo pro sve te od Evrop ske uni je do bi lo kre dit za iz grad wu {ko la i na da mo se da }e se iz tih sred sta va iz gra di ti i zgra da za na {u {ko lu - ka `e Rad mi la Ra kin Mar ti no vi}. - Na pro le }e sti `e dru ga tran {a ovog kre di ta, ali mi jo{ uvek ne zna mo da li

ga ne mo `e plac da ti bez na kna de, kao {to bi mo gao da je u pi ta wu ne ka od osnov nih {ko la ~i ji je osni va~ Grad. S dru ge stra ne, Mu zi~ ka {ko la „Isi dor Ba ji}” do ovog pla ca mo `e da do |e ba{ za to {to je sred wa, jer je plac svo je vre me no na me wen iz grad wi sred we {ko le. Po red to ga, ova {ko la sa sto ji se i od osnov ne i od sred we, ta ko da bi,

sa mo da ima do bre vo qe, grad ski ~i nov ni ci mo gli da je tre ti ra ju ona ko ka ko je u da tom tre nut ku to za {ko lu po voq ni je. Ova kav tret man svi ma bi se, a na ro ~i to Gra du No vom Sa du, ko ji sva kog me se ca pla }a ogrom nu ki ri ju, is pla tio. Ova ko, dok tra `e od Po kra ji ne tek ne {to vi {e ne go {to da ju za tro me se~ nu ki ri ju i dok po kra jin ska ad mi ni stra ci ja tvr di da taj no vac ne ma da da, jer ga bu xe tom ni je pla ni ra la, no vac Evrop ske uni je ko jim bi se {kol ska zgra da na tom pla cu sa gra di la sa mo {to ni je sti gao i sa mo {to ni je oti {ao na iz grad wu ne ke dru ge {kol ske zgra de, u ne kom dru gom me stu, u ko jem su se svi ni voi vla sti do go vo ri li i ura di li sve {to je po treb no da bi evrop skim nov cem sa gra di li {ko lu za svo ju de cu.

A u No vom Sa du i grad ska i po kra jin ska de ca, sva ko na svo ja dva sku pa pod sta nar ska kva dra ta u We go {e voj uli ci, u~e, ve `ba ju, do no se na gra de i na da ju se no voj i pro stra noj {ko li, u ko joj }e bi ti me sta i za one ko ji sa da ~e ka ju na upis.

D. De ve ~er ski

Na i me, se da ti vi se ne }e mo }i bez re cep ta po di za ti u dr `av nim apo te ka ma kao ni u pri vat nim ko je ima ju sklo pqe ne ugo vo re sa RZ ZO . Me |u tim, u pri vat nim apo te ka ma za go to vi nu mo gu se i na sta re re cep te le ka ra op {te prak se ku pi ti se da ti vi i to oni ko je pro iz vo de stra ne far ma ce ut ske ku }e. Oni su mno go sku pqi ne go na{ „be se din” ili „ bro ma ze pam” ali qu di ma ko ji su se „na vu kli” na se da ti ve to i ne pred sta vqa ne ki pro blem, jer im je mno go lak {e da da ju ko ji di nar vi {e ne go da sto je u re do vi ma kod psi hi ja tra ili ne u rop si hi ja tra i ~e ka ju da im on is pi {e re cept.

Pre ma pro ce ni stru ke od no sno pot ko mi si je za le ko ve ko ji de lu ju na ner vni si stem, ovi le ko vi se mo gu upo tre bqa va ti naj du `e tri me se ca, a po sle to ga oni vi {e ne ma ju pra vi efe kat.

To je, iz me |u osta log, bio i raz log za {to se RZ ZO od lu ~io za uvo |e we ova kvog pro pi sa, pa se mo `e do go di ti da spe ci ja li sta od bi je pa ci jen ta da mu na kon

tro me se~ nog ko ri {}e wa ne kog se da ti va pro du `i ta kvu te ra pi ju. Jer, ka ko oni tvr de, sva ko dru go pre pi si va we le ko va po sle tri mse ca ni je u ksla du sa sa vre me nim prin ci pi ma le ~e wa i vo di ka ne ra ci o nal noj upo tre bi me di ka me na ta od no sno ta ble to ma ni ji.

Dok tor ka Ne ven ka Di mi tri je vi} iz Sa ve za sin di ka ta le ka ra i far ma ce u ta pro ce wu je da }e zbog ovog pr pi sa naj vi {e pro ble ma bi ti sa pa ci jen ti ma ko ji ma su do sa da ka ra di o lo zi i in ter ni sti pre pi si va li le ko ve za smi re we kao sa stav ni deo dru ge te rap ci je. Ka ko ob ja {wa va ni su spor ni oni pa ci jen ti ko ji ima ju te ra pi ju 15 da na i za vr {e le ~e we, ni ti psi hi ja trij ski bo le sni ci, ali }e bi ti ne zgod no za one ko ji ma an ti de pre si vi slu `be da se opu ste ili da re gu li {u pri ti sak. Oni }e sa da po red na la za kar di o lo ga i in ter ni sta za an ti pre siv ko ji im je u sa sta vu re dov ne du go me se~ ne te ra pi je mo ra ti i}i i kod psi hi ja tra .

Q. Ma le {e vi}

PLA KA TI MA PRO TIV NA SI QA NAD @E NA MA

Sve se re {a va i raz go vo rom

„Pla ka ti ma pro tiv na si qa nad `e na ma“ na ziv je iz lo `be otvo re ne u Kul tur nom cen tru Zre wa ni na, u okvi ru ko je je iz lo `e no 19 pla ka ta na te mu bor be pro tiv rod no za sno va nog na si qa. Za vod za rav no prav nost po lo va iz No vog Sa da je kra jem pro {le go di ne ras pi sao kon kurs i po zvao stu den te Od se ka za li kov ne umet no sti sa Ka te dre za gra fi~ ke ko mu ni ka ci je na no vo sad skoj Aka de mi ji umet no sti i Fi lo zof skog fa kul te ta sa Od se ka za me dij ske stu di je da se ak tiv no ukqu ~e u kam pa wu „16 da na ak ti vi zma pro tiv rod no za sno va nog na si qa“. Stu den ti su svo je ide je i po ru ke o neo p hod no sti bor be pro tiv ovog ob li ka na si qa iz ra zi li u for mi pla ka ta, od no sno me dij skog pro iz vo da.

- Ciq je da mla di li kov ni stva ra o ci, di zaj ne ri, od no sno bu du }i no vi na ri, svo jim an ga `o va wem po sta nu kqu~ ni ak te ri i do pri ne su vi dqi vo sti ovog dru {tve nog pro ble ma. Po sle Pan ~e va i Ru me, Zre wa nin je tre }i grad u ko me iz lo `ba go stu je, a na kon we ga, se li se u Be ~ej, Ki kin du i Su bo ti cu i, na kra ju, u No vi Sad, gde }e od 25. no vem bra, Me |u na rod nog da na bor be pro tiv na si qa nad `e na ma, do 10. de cem bra, ka da je Me |u na rod ni dan qud skih pra va, bi ti po sta vqe na u cen tru gra da – re kla je na otva ra wu iz lo `be u zre wa nin skom Kul tur nom cen tru di rek tor ka Za vo da za rav no prav nost po lo va Ve sna [i ja~ ki, do da ju }i da iz lo `bu pra ti i {est ra dij skih pa ke ta, ~i ji su auto ri stu den ti i stu dent ki we

`ur na li sti ke, i ko je to kom se dam da na, ko li ko tra je po stav ka, emi tu ju lo kal ne ra dio sta ni ce u gra do vi ma ko ji su do ma }i ni.

Pred sed nik Skup {ti ne gra da Zre wa ni na Alek san dar Mar ton, ko ji je pri su stvo vao otva ra wu iz lo `be, is ta kao je da su ova kvi do ga |a ji pri li ka da se pre ne se po ru -

ka i gla sno ka `e mi {qe we o neo p hod no sti pre ven ci je na si qa u dru {tvu.

- Na`a lost, na si qa je uvek bi lo i ima ga i sa da. Do bro je {to se u po sled wih de set go di na o to me otvo re ni je i ak tiv ni je go vo ri, a in sti tu ci je su na po kon po ~e le da de lu ju pre ven tiv no. Mo je mi {qe we je da bi tre ba lo edu ko va ti, pre sve ga, mla de qu de, ko ji ma tre ba ja sno po ru ~i ti da se na si qem ni {ta ne po sti `e i da, bez ob zi ra na raz li ke, sve mo `e da se re {i raz go vo rom – za kqu ~io je Mar ton.

Kam pa wa „16 da na ak ti vi zma pro tiv rod no za sno va nog na si qa“, ina ~e, sva ke se go di ne obe le `a va {i rom sve ta, ka ko bi se raz li ~i tim ak tiv no sti ma na lo kal nom, na ci o nal nom i glo bal nom ni vou uka za lo na pro blem na si qa nad `e na ma, kao naj ra spro stra we ni jem vi du kr {e wa qud skih pra va. @. Ba la ban

MI NI STAR STVO PRO SVE TE NE PRI ZNA JE PLE NUM STU DE NA TA

Pro test zbog ran gi ra wa i {ko la ri na Ne ko li ko sto ti na stu de na ta Fi lo lo {kog fa kulte ta i Vi so ke elek tro teh ni~ ke {ko le u Beo gradu oku pi lo se da nas na pla tou is pred Fi lo lo {kog fa ku l te ta, oda kle su kre nu li ka Mi ni star stvu pro sve te i na u ke. Va si na uli ca je bi la blo ki ra na za sa o bra }aj.

Stu den ti od re sor nog mi ni star stva o~e ku ju od go vor na zah te ve ko je su pre da li mi ni star stvu 6. ok to bra. Oni tra `e da se uki ne ran gi ra we pri li kom upi sa u na red nu go di nu stu di ja, da 48 bo do va osta ne je di ni uslov za bu xet sko fi nan si ra we i da {ko la ri ne bu du u vi si ni tri me se~ ne za ra de. Ka Mi ni sta tvu se upu ti lo oko 400 stu de na ta. Stu den ti: Mi ni star stvo od bi lo zah te ve Ple nu ma

Ina ~e, Mi ni star stvo pro sve te i na u ke od bi lo je zah te ve Ple nu ma stu de na ta Fi lo lo {kog fa kul te ta, uz obra zlo `e we da oni nu su le gi tim ni pred stav ni ci stu de na ta.

Oni su 6. ok to bra Mi ni star stvu pre da li zah te ve da se uki ne ran gi ra we pri li kom upi sa na red ne go di ne stu di ja, da 48 bo do va osta ne je di ni uslov za bu xet sko fi nan si ra we i da {ko la ri ne bu du u vi si ni tri me se~ ne za ra de. Pred stav ni ci Ple nu ma su pre ne li no vi na ri ma da im je po mo} nik mi ni stra za vi so ko obra zo va we Slo bo dan Ja u ko vi} re kao da mo gu da raz ma tra ju sa mo pred lo ge Stu dent ske kon fe ren ci je uni ver zi te ta Sr bi je (Skonus), ko ji su le gi tim ni pred stav ni ci stu de na ta.

subota15.oktobar2011.

crna hronika

dnevnik

c m y

14

RUMQANIN OSUMWI^EN ZA PORESKU UTAJU

Kri vi~ na pri ja va protiv di rek to ra „Du le grad we”

VANDALIZAM U BA^KOM GRADI[TU

Obi je na i oskr na vqe na {ko la Pro {le no }i, za sa da ne po zna ti po ~i ni lac ili po ~i ni o ci, pro va li li su u Osnov nu {ko lu „Sve to zar Mar ko vi}„ u Ba~ kom Gra di {tu i tom pri li kom na pra vi li ma te ri jal nu {te tu.

Po val nik ili pro val ni ci ni su ni {ta od ne li ali su is pre tu -

ra li, raz ba ca li i o{te ti li stva ri u ka bi ne ti ma, a svoj van dal ski pir za ~i ni li su ta ko {to su kva ke na vra ti ma iz ma za li fe ka li ja ma.

Po li cij ski in spek to ri, po li cij ske sta ni ce Be ~ej, ko ji su ju ~e iz vr {i li uvi |aj, tra ga ju za po ~i ni o ci ma.

E. D.

POGINUO MILAN K. IZ ^ENTE

Autom u dvo ri {ni zid Mi lan K. (20) iz ^en te po gi nuo je u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se pre kju ~e, oko 14,40 ~a so va, do go di la u ^en ti, u Uli ci Ko ste Si mi nog, na spram ku} nog bro ja 10, sa op {ti la je zre wa nin ska Po li cij ska upra va.

Do ne sre }e je do {lo ka da je auto mo bil mar ke “Za sta va - ju go 45”, zre wa nin skih re gi star skih ozna ka, u ko me su se na la zi li Mi lan K. i Dra gan M. (21), ta ko |e iz ^en te, do la skom do kri vi ne sle teo s ko lo vo za i uda rio u

zid ogra de. Sum wa se da se ovo do go di lo usled ne pri la go |e ne kri vi ne i gu bqe wa kon tro le nad vo zi lom. Mi lan K. je od za do bi je nih po vre da pre mi nuo na li cu me sta, dok je Dra gan M. za do bio la ke te le sne po vre de.

Uvi |aj na li cu me sta oba vi li su is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Zre wa ni nu, u pri su stvu za me ni ka Osnov nog jav nog tu `i o ca i slu `be ni ci Po li cij ske upra ve. @. B.

U APATINU

@e na na |e na mr tva u sta nu Te lo Dra ge Na de Vu ~i} (60) pro na |e no je ju ~e, po sle de se tak da na, gde je le `a la mr tva u svom sta nu u Blo ku 5, na Tr gu oslo bo |e wa u Apa ti nu.

Po koj ni ca je bi la sa ma u sta nu dok je wen su prug Bo `o bio u som bor skoj bol ni ci. Da se ne {to do go di lo, pri me ti li su po pi si va ~i ko ji su u vi {e na vra ta

na i {li na za tvo re na vra ta sta na u ko me je go re lo sve tlo. Kom {i je su pri me ti le da wi ho va su set ka da ni ma ni je vi |a na i u hod ni ku ose ti li ne pri ja tan mi ris ko ji je do la zio iz sta na.

Slu ~aj je pri ja vqen po li ci ji, ko ja je po sud skom na lo gu obi la stan i `e nu na {la mr tvu u ku pa ti lu. Is tra ga je u to ku.

J. P.

Sek tor po re ske po li ci je Po re ske upra ve Cen tra la pod neo je Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Srem skoj Mi tro vi ci kri vi~ nu pri ja vu pro tiv osni va ~a i di rek to ra pri vred nog dru {tva „Du le grad wa” iz Ru me D. P., zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la po re ska uta ja i neo sno va no is ka zi va we iz no sa za po vra }aj po re za i po re ski kre dit, sa op {te no je ju ~e iz PU. Po me nu tim rad wa ma pri ja vqe ni je, ka ko se na vo di u sa op {te wu, o{te tio dr `av ni bu xet za 21.903.776,86 di na ra. D.P. je u na me ri da de li mi~ no iz beg ne pla }a we po re za, od ma ja do de -

cem bra 2010.go di ne, u po slov nim kwi ga ma pri vred nog dru {tva la `no pri ka zao na bav ku do ba ra od do ba vqa ~a i pod neo PDV pri ja ve ne i sti ni tog sa dr `a ja. Na taj na ~in je, zbog neo bra ~u na va wa i pla }a wa PDV, iz vr {io kri vi~ no de lo po re ska uta ja u iz no su od oko 5.800.000 di na ra.

Pri ja vqe ni je, ta ko |e, u pod ne tim PDV pri ja va ma neo sno va no is ka zao pra vo na po re ski kre dit u iz no su od oko 1.100.000 di na ra i ti me na pra vio kri vi~ no de lo - neo sno va no is ka zi va we iz no sa za po vra }aj po re za i po re ski kre dit.

Od mar ta 2010. do apri la 2011. go di ne, pri ja vqe ni je, ka ko se na vo di u sa op {te wu, po dig nu tu go to vi nu s te ku }eg ra ~u na u iz no su od 11.400.000 di na ra upo tre bio za is pla tu ne to za ra da za po sle nim rad ni ci ma, a ni je ob ra ~u nao i pla tio pri pa da ju }i po rez i do pri no se za so ci jal no osi gu ra we. D. P. je, s te ku }eg ra ~u na, po di gao sred stva u iz no su od oko 39 mi li o na di na ra, bez evi den ti ra wa u po slov nim kwi ga ma, za dr `ao ih i upo tre bio za li~ ne po tre be, iako je na ve de nu is pla tu evi den ti rao kao go to vin sko pla }a we oba ve ze pre ma do ba vqa ~i ma, s ko ji ma ni je bi lo po slov ne sa rad we.

(Tanjug)

NAKON KRA\E NA BAR@AMA I HRVATSKOM BRODU KOD SMEDEREVA

Uhap {e ni gu sa ri s Du na va Po li ci ja u Sme de re vu po tvr di la je ju ~e da je ra sve tqe no kri vi~ no de lo te {ke kra |e, iz vr {e no na bar `a ma i bro du „Slo ga“, u vla sni {tvu Hr vat skog re~ nog bro dar stva „Du nav ski lojd“ iz Si ska i da je u ve zi s tom kra |om uhap {e no pet oso ba.

Ka ko je sa op {te no, na kon in ten ziv nog ope ra tiv nog ra da na te re nu, uhap {e ni su Zve zdan T. (36), Sla vi {a P. (31), @eq ko B. (33) i Ivan B. (22) iz Sme de re va, zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo te {ke kra |e, kao i Mi o drag J. (51) iz Osi pa o ni ce kod Sme de re va, ko ji je osum wi ~en da je iz vr {io kri vi~ no de lo pri kri va we, jer su kod we ga na |e ni elek tro-ka blo vi, ko ji po ti ~u s bar `i.

Sa usi dre nih bar `i po ski da no je i od ne to 55 me tal nih po klo pa ca, 32 vij ka za za tva ra we i za te za we, tri po klop ca bu na ra bar `i, a iz unu tra {wo sti 284 me tra elek tro-ka blo va. Ukra de ni pred me ti pro na |e ni su za ko -

pa ni na lo ka ci ji fir me „Me ta lin vest” na oba li kod no ve lu ke, niz vod no od Sme de re va.

Elek tro-ka blo vi su pro na |e ni kod jed nog pri vat nog pred u zet ni ka, vla sni ka sto va ri {ta za ot kup si ro vi na u Osi pa o ni ci, kod Sme de re va.

Ka ko je Ta njug u sa op {tio na ~el nik kri mi na li sti~ ke po -

li ci je u Sme de re vu De jan An |el ko vi} i vla snik sto va ri {ta je uhap {en zbog sum we za pri kri va wa kri vi~ nog de la. Pre ma we go vim re ~i ma, vla snik sto va ri {ta je ka blo ve pla }ao 100 di na ra po ki lo gra mu, a ukup no je ot ku pio 300 ki lo gra ma.

Vi si na {te te je, pre ma iz ja vi pred stav ni ka bro da ra, pro -

ce we na na oko 5,5 mi li o na di na ra.

U pi ta wu je vi {e~ la na kri mi nal na gru pa ko ja se kra |a ma na Du na vu ba vi la u du `em pe ri o du i ~i je ak tiv no sti su ve} ne ko vre me bi le pred met kri mi na li sti~ ke ob ra de, sa op {ti la je po li ci ja.

(Tanjug)

Re~ na po li ci ja bez ~a ma ca Sin di kat srp ske po li ci je (SSP) upo zo rio je ju ~e da re~ na po li ci ja ne ma ~i me da ra di, jer zbog ne do stat ka ~a ma ca, go ri va i spe ci jal nog uqa za pod ma zi va we, ima sma we nu mo gu} nost da pre ven tiv no ili re pre siv no de lu je na re ka ma u me |u na rod nom vo do to ku.

Re a gu ju }i na vest o pqa~ ka ma bro do va na Du na vu kod Sme de re va, SSP u sa op {te wu is ti ~e da je u nad le `no sti be o grad ske po li cij ske Is po sta ve za bez bed nost na re ka ma 85 ki lo me ta ra to ka Du na va i 62 ki -

lo me ta ra Sa ve, kao i 226 ki lo me ta ra wi ho vog pri o ba qa. „Po sta vqa se pi ta we, ko li ko je da nas re~ na po li ci ja spo sob na da vr {i svoj po sao, da bri ne o bez bed no sti qu di, plo vi la i spre ~a va kri mi nal i {ver ca na re ka ma, s ob zi rom da po se du je sa mo je dan ma li gu me ni ~a mac, ko jim se naj ~e {}e spa sa va ju uto pqe ni ci”, uka zu je SSP. Taj sin di kat na vo di da su ne ka da {wi po nos re~ ne po li ci je bi li „Vu ko vi” - ve li ki alu mi ni jum ski ~am ci s van brod skim

mo to rom, uz po mo} ko jih je za ple we no mno go to na {ver co va nog go ri va i ak ci zne ro be, i spa se no do sta sa mo u bi ca ko ji su ska ka li s be o grad skih mo sto va. „Spre ~a va ni su su da ri bro do va ili bar `e ko je su pre ti le da sru {e mo sto ve. Da nas tih pet ~a ma ca tru nu u vo di jer ih ve} tri go di ne ni ko ne ser vi si ra i ne is prav ni su. Re ke se kon tro li {u pe {i ce ili auto mo bi lom i to sa mo ka da ko man dir odo bri”, upo zo rio je SSP. (FoNet)

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE PRE SKORO GODINU DANA OSPORILA IZBOR DEKANA PRAVNOG FAKULTETA U NI[U PREDRAGA DIMITRIJEVI]A U VRHOVNI SAVET SUDSTVA

Dru ga funk ci ja ne mo `e bez sa gla sno sti Agen ci je Po stu pak pre i spi ti va wa od lu ka pr vog sa sta va Vi skog sa ve ta sud stva od 16. de cem bra 2009. go di ne o ne iz bo ru 837 do ta da {wih su di ja, po ~et kom ovog me se ca obe le `io je zah tev za iz u ze }e ~la na no vog sa zi va VSS-a pro fe so ra Pre dra ga Di mi tri je vi }a, de ka na Prav nog fa kul te ta u Ni {u, iz po stu pa wa u pred me tu ne(re)iza bra ne su di je Dra ga na Bo qe vi}, pred sed ni ce Dru {tva su di ja Sr bi je.

Po vo dom raz lo ga ko je je Bo qe vi }e va is ta kla zah te vom za iz u ze }e, u jav no sti je po kre nu ta te ma o to me da li je i ka kvo re {e we po vo dom dve ju funk ci ja na ko ji ma se na la zi pro fe sor Di mi tri je vi}, od no sno po pi ta wu even tul nog su ko ba in te re sa do ne la Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je.

Na i me, Bo qe vi }e va je po vo dom zah te va za iz u ze }e na ve la da je pro fe sor Di mi tri je vi} zbog isto vre me nog oba vqa wa dve funk ci je u su ko bu in te re sa, a pre ma re {e wu ko je je do ne la Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je, ta ko |e je is ta kla i da o su di ja ma mo gu od lu ~i va ti sa mo su di je. Ona je po vu kla taj zah tev bu du }i da do ter mi na ro ~i {ta 3. ok to bra o we mu ni je bi lo od lu ~e no. Po tom je pro fe sor Di mi tri je vi} za tra -

`io svo je iz u ze }e iz we nog pred me ta, ka ko je na veo „dok se Skup {ti na ne iz ja sni o su ko bu in te re sa“.

Pre ne ko li ko da na, u in ter vjuu jed nom be o grad kom li stu, pro fe sor Di mi tri je vi} je is ta kao da je po za ko nu iza bran za ~la na VSS-a, te da u we go vom slu ~a ju „Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je ni ka da ni je do ne la re {e we o po sto ja wu su ko ba in te re sa“. Pro fe sor je oce nio da Dru {tvo su di ja „vo di ve li ku kam pa wu, ko joj su se zdu {no pri dru `i li ne ki me di ji“.

- Kam pa wu oce wu jem ne pri me re nom, a na pa de kao na me ru da se ugro zi us pe {an rad Vi so kog sa ve ta sud stva, pre sve ga, ali i mo ja ~ast, do sto jan stvo i pro fe si o nal ni in te gri tet – na veo je dr Di mi tri je vi}.

Pro fe sor je ob ja snio da je Agen ci ja do ne la „re {e we o pre stan ku funk ci je, ko je se od no si na ne po {to va we ~la na 28. Za ko na o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je, u ko me se ka `e da je ‘funk ci o ner ko ji se bi ra na dru gu funk ci ju, du `an da za we no oba vqa we za tra `i sa gla snost agen ci je u ro ku od tri da na od iz bo ra, ili mu funk ci ja pre sta je po si li za ko na, pri ~e mu od lu ku o to -

Zgra da u Ne ma wi noj 9, u ko joj se na la zi vrh sud ske vla sti

me do no si or gan ko ji je iza brao, ili ime no vao funk ci o ne ra“.

Ka ko sa zna je „Dnev nik“, re~ je o re {e wu ko je je Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je do ne la 9 . de cem bra pro {le go di ne, „po stu pa ju }i po slu `be noj du `no sti, na osno vu od re da ba ~la no va 5. i 15.

Za ko na o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je“.

U fak si mi lu tog do ku men ta, u ko ji je „Dnev nik“ imao uvid, u sta vo vi ma je dan i dva re {e wa pi {e :„ Utvr |u je se da je Pre drag Di mi -

tri je vi}, de kan Prav nog fa kul te ta u Ni {u, pri hva ta wem dru ge jav ne funk ci je - ~la na Vi so kog sa ve ta sud stva, na ko ju je iza bran od lu kom Na rod ne skup {ti ne Re pu bli ke Sr bi je od 28. ju la 2010. go di ne, bez sa gla sno sti Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, po stu pio su prot no od red ba ma ~la na 28. stav 2. Za ko na o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je. Pre dra gu Di mi tri je vi }u jav na funk ci ja ~la na Vi so kog sa ve ta sud stva pre sta je po si li za ko na, o ~e mu }e od lu ku

do ne ti Na rod na skup {ti na Re pu bli ke Sr bi je“.

Po in for ma ci ja ma „Dnev ni ka“, u obra zlo `e wu re {e wa se na vo di da je taj po stu pak „Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je 8. no vem bra 2010. go di ne, po kre nu la po slu `be noj du `no sti“. „Agen ci ja je ime no va nog, shod no od red bi ~la na 50. stav 3. i 5. Za ko na o Agen ci ji, po zva la da se u ro ku od 15 da na od da na pri je ma oba ve {te wa o po kre ta wu po stup ka iz ja sni o okol no sti ma ko je su mu sta vqe ne na te ret i da do sta vi do ka ze ko je sma tra re le vant nim za svo je na vo de, a u ci qu od lu ~i va wa o even tu al nom po sto ja wu po vre de od re da ba Za ko na o Agen ci ji. Svo jim iz ja {we wem od 3. de cem bra 2010. go di ne ime no va ni ni je ospo rio na vo de iz oba ve {te wa o po kre ta wu po stup ka, is ti ~u }i, iz me |u osta log, da funk ci ja de ka na ni je jav na funk ci ja, da je iza bran ne po sred no od ~la no va na stav nog de la fa kul te ta, a ne od or ga na jav ne vla sti, da funk ci ja de ka na ni je ne spo ji va s funk ci jom ~la na Vi so kog sa ve ta sud stva, te da vr {e wem ovih funk ci ja ne pod re |u je jav ni in te res pri vat nom.“ Po red osta log u re {e wu se na vo di da je, „Agen ci ja utvr di la da

je funk ci ja de ka na Prav nog fa kul te ta u Ni {u jav na funk ci ja, s ob zi rom na to da je Prav ni fa kul tet u Ni {u vi so ko {kol ska usta no va ~i ji je osni va~ Re pu bli ka Sr bi ja“. Da qe se, uz po zi va we na re le vant ne od red be Za ko na o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je, obra zla `e da je „pro pi sa no da funk ci o ner mo `e da vr {i sa mo jed nu jav nu funk ci ju, osim ako je za ko nom i dru gim pro pi som oba ve zan da vr {i vi {e jav nih funk ci ja i da funk ci o ner mo `e da vr {i dru gu jav nu funk ci ju na osno vu sa gla sno sti Agen ci je“.

Ta ko |e Agen ci ja svo je re {e we obra zla `e da je za ko nom „pro pi sa no da funk ci o ner ko ji je iza bran, po sta vqen ili ime no van na dru gu jav nu funk ci ju, su prot no od red ba ma ovog za ko na, ka sni ja funk ci ja pre sta je po si li za ko na, a da od lu ku o pre stan ku funk ci je do no si or gan ko ji je funk ci o ne ra iza brao, po sta vio ili ime no vao na ka sni ju funk ci ju“. „Agen ci ja je ce ni la na vo de Pre dra ga Di mi tri je vi }a i na {la da isti ni su od zna ~a ja za do no {e we od lu ke o utvr |i va wu po vre de od re da ba ~la na 28. Za ko na o Agen ci ji”, pi {e u do ku men tu u ko ji je „Dnev mik“ imao uvid.

E. D.

crna hronika

dnevnik

subota15.oktobar2011.

15

STAV TU@ILA[TVA ZA RATNE ZLO^INE:

Ni su is pu we ni uslo vi za iz ru ~e we Vu ~u re vi }a

RASVETQENA DOJAVA O BOMBI U PALATI PRAVDE

Be ~ej ka za pre ti la no vo sad skom su du?

Po li ci ja je uhap si la Alek san dru E. (1990) iz Be ~e ja pod sum wom da je 28. sep tem bra te le fo nom po zva la cen tra lu no vo sad skog Vi {eg su da i la `no do ja vi la da je u toj zgra di po sta vqe na bom ba.

Po sle sa slu {a wa kod is tra `nog su di je no vo sad skog Osnov nog su da, okri vqe noj za la `no pri ja vqi va we i iza zi va we pa ni ke od re |en je pri tvor do osam da na, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

M. V.

SEN]ANKA OSUMWI^ENA ZA PREVARU

Pa re po koj ni ka po di gla pre na sled ni ka Po li cij ski slu `be ni ci u Sen ti pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Edit R. S. (1962) iz Sen te zbog osno va sum we da je po ~i ni la pre va ru u iz no su od oko 8.900 evra, na {te tu za kon skog na sled ni ka po koj nog D. B. iz Sen te.

Po li ci ja je sa op {ti la da je osum wi ~e na Edit R. S. pri kri -

la ~i we ni cu da je D. B. pre mi nuo, te je na osno vu pu no mo }i o ras po la ga wu nov ~a nim sred stvi ma ko ja je pre sta la da va `i we go vom smr }u, do ve la u za blu du slu `be ni ka ban ke u Sen ti.

Ona se te re ti da je s ra ~u na pre mi nu log po di gla iz nos od oko 8.900 evra.

M. Mr.

U PRI[TINI OSU\EN SAQI REYEPI

Pet go di na za tvo ra zbog rat nog zlo ~i na Me {o vi to ve }e jed nog ko sov skog i dvo je su di ja Eulek sa, osu di lo je na pet go di na za tvo ra Sa qi ja Re xe pi ja zbog mu ~e wa jed nog ci vi la ko sov skog Al ban ca u pri tvor nom cen tru Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va (OVK) u Ca ha nu, u Al ba ni ji, u ma ju 1999. go di ne, sa op {tio je ju ~e Euleks.

Re xe pi je ju ~e pro gla {en kri vim po jed noj ta~ ki op tu `ni ce za rat ne zlo ~i ne pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva, a oslo bo |en

po dru ge dve ta~ ke op tu `ni ce za rat ne zlo ~i ne, na vo di se u sa op {te wu.

Re xe pi je, za jed no s dru gi ma, pro gla {en kri vim za mu ~e we jed nog Al ban ca s Ko so va, ci vi la, za dr `a nog u pri tvor nom cen tru Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va (OVK) u Ca ha nu, u Al ba ni ji, u ma ju 1999. go di ne. Tu `i la {tvo je za stu pao tu `i lac Eulek sa, a obe stra ne na ja vi le su da }e ulo `i ti `al bu na pre su du.

(Tanjug)

PISMO MRTVOG SVEDOKA S KOSOVA

Zo gaj za pat we op tu `io Euleks

Za {ti }e ni sve dok u pro ce su pro tiv Fat mi ra Qi ma ja osta vio je pre sa mo u bi stva pi smo po ro di ci u ko me je op tu `io Euleks za svo je pat we i izo la ci ju, pre no si pri {tin ski dnev nik „Ko ha di to re”.

`e nih za zlo ~i ne u lo go ru u Kle~ ki. Zo gaj se `a lio da su po sle od lu ke o sve do ~e wu bi li pri nu |e ni da ~e sto me wa ju me sto bo rav ka {to im je stvo ri lo ve li ke pro ble me, kao i na po na {a we tu `i o ca Eulek sa Ma u ri -

Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne ju ~e je na jav noj sed ni ci pred Ape la ci o nim su dom u Be o gra du za u ze lo stav da ni su is pu we ni uslo vi za iz ru ~e we rat nog gra do na ~el ni ka Tre bi wa Bo `i da ra Vu ~u re vi }a ni Bo sni i Her ce go vi ni ni ti Hr vat skoj.

Na sed ni ci, na ko joj je raz ma tra na `al ba Vu ~u re vi }e vih advo ka ta na od lu ku kri vi~ nog ve }a Ode qe wa za rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du, za me nik tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne Mi o qub Vi to ro vi} re kao je da iz do sta vqe nih do ka za iz BiH i Hr vat ske pro iz la zi da ni su is pu we ne pro ce sne pret po stav ke da Sr bi ja iz ru ~i Vu ~u ro vi }a ni jed noj od te dve dr `a ve. Istog sta va je i od bra na Vu ~u re vi }a, od no sno pro ti vi se we go vom iz ru ~e wu.

Port p a r ol su d a Mir j a n a Pi qi} iz ja vi la je Ta nju gu po sle za se da wa, da }e od lu ku o osno va no sti `al be, sud sko ve }e do n e t i na ne j av n om de l u sed ni ce po sle ve }a wa i gla sa wa. Sud mo `e da usvo ji `al bu

Bo `i dar Vu ~u re vi}

i uki ne re {e we ko jim je utvr |e no da su is pu we ni uslo vi za Vu ~u ro vi }e vu eks tra di ci ju i Hr vat skoj i Bo sni i Her ce go vi ni i na lo `i po nov no od lu ~i va we, mo `e da ga po tvr di, a i da ga pre i na ~i.

Ko na~ nu od lu ku o mol ba ma Hr vat ske i BiH do ne }e mi ni star prav de Sr bi je.

Vu ~u re vi}, ko ji ima dr `a vqan stvo BiH, na la zi se u Tre bi wu gde je oti {ao po sle bek stva iz Sr bi je sre di nom sep tem bra i ured no se ja vio ta mo {wem su du. We mu je 17. ju na uki nut pri tvor i od re |e na me ra za bra ne na pu {ta wa bo ra vi {ta, od no sno te ri to ri je Sr bi je. Ta da mu je is tra `ni su di ja od u zeo li~ nu

kar tu, a pa so{ mu ni je od u zeo jer ga ni je ni imao.

Sud je, me |u tim, do bio ga ran ci ju Bo sne i Her ce go vi ne da mu ni ta dr `a va ne }e iz da ti pa so{ do okon ~a wa po stup ka eks tra di ci je, od no sno pra vo sna `ne od lu ke o zah te vi ma BiH i Hr vat ske za we go vo iz ru ~e we, ta ko da je osta lo ne ja sno za {to se pri li kom na pu {ta wa Sr bi je ni je ak ti vi ra la po ter ni ca ko ja je jo{ na sna zi u BiH. On je uhap {en 4. apri la na gra ni~ nom pre la zu Ka ra kaj u Ma lom Zvor ni ku, na osno vu po ter ni ce ko ju je za wim ras pi sa la Hr vat ska zbog rat nih zlo ~i na po ~i we nih to kom ar ti qe rij skog ga |a wa Du brov ni ka i uni {ta va wa kul tur nih i isto rij skih spo me ni ka od 1991. do 1995. go di ne, a Vi {i sud u [ap cu mu je istog da na u ve ~er wim ~a so vi ma od re dio eks tra di ci o ni pri tvor.

Po tom je i Mi ni star stvo prav de BIH za tra `i lo iz ru ~e we Vu ~u re vi }a jer se pro tiv we ga vo di is tra ga zbog rat nih zlo ~i na u Tre bi wu.

ZBOG PROMENE ^LANA SUDSKOG VE]A

Su |e we Ka ta ri ni Re bra ~i kre nu lo is po ~et ka Su |e we vla sni ci Do bro tvor nog fon da za pre ven ci ju ra ka doj ke Ka ta ri ni Re bra ~i zbog sum we da je sa sa rad ni ci ma pro tiv prav no pri svo ji la 37 mi li o na di na ra s ra ~u na fon da po ~e lo je ju ~e is po ~et ka zbog pro me ne ~la na ve }a.

Po ~e tak ju ~e ra {weg su |e wa je, me |u tim, obe le `i la ras pra va iz me |u su di je Ja smi ne Va so vi} i pu no mo} ni ka o{te }e nog In sti tu ta za ra di o lo gi ju, advo ka ta Stra hi we Ka stra to vi }a, ko ji je pu no mo} je do bio od biv {eg di rek to ra In sti tu ta Ne na da Bo ro je vi }a. Sud sum wa u le gi ti mi tet Ka stra to vi }e vog pu no mo} ja, po {to je Bo ro je vi} u ju lu 2010. pri tvo ren i pro ce su i ran pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du, dok advo kat tvr di da no vi di rek tor In sti tu ta we go vo pra vo na za stu pa we ne ospo ra va.

Ka stra to vi}, ~i ju je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Va so vi }e ve zbog su dij skog kr {e wa za ko na Tu `i la {tvo ne dav no od ba ci lo, ju ~e je za tra `io we ne iz u ze }e, {to je pred sed nik su da od bio.

Po sle pa u ze i od lu ke su da, Ka stra to vi} je na ja vio da }e pod ne ti pri vat nu kri vi~ nu tu `bu pro tiv Va so vi }e ve a na me -

stu za o{te }e ne za me nio ga je sin Mar ko Ka stra to vi}.

Spo ra zum o pri zna wu kri vi ce, ko ji je od bra na Ka ta ri ne Re bra ~e pred lo `i la u ju lu Vi {em jav nom tu `i la {tvu u Be o gra du, na ju ~e ra {wem ro ~i {tu ni ko ni je po me nuo. Re bra ~i ni advo ka ti nu di li su za kqu ~e we spo ra zu ma o pri zna wu kri vi ce pre ma kom bi biv {a ma ne ken ka pri zna la da je ~i ni la zlo u po tre be sa do bro tvor nim fon dom „Ka ta ri na Re bra ~a” u za me nu za po voq ni ju ka znu, ali je su di ja Va so vi} ta da re kla da sma tra da taj pred log ni je pod net bla go vre me no i od lu ~i la da se su |e we na sta vi.

Za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog olo `a ja, za ko je je za pre }e na ka zna od dve do 12 go di na za tvo ra, po red Re bra ~e, su di se we noj maj ci San dri ni Bo gu no vi}, Sla |a ni Mi ro ni ji i Mir ja ni Hri sti}. One se te re te da su, od mar ta 2006. do apri la 2010, pro tiv prav no pri svo ji le 37 mi li o na di na ra, ko je su na ra ~u ne Do bro tvor nog fon da „Ka ta ri na Re bra ~a” upla ti li do na to ri ra di edu ka ci je i in for mi sa wa `e na o pre ven ci ji ra ka doj ke, uglav nom, pre ko uplat ni ca „In fo sta na”.

Ka ta ri na Re bra ~a u pa la ti prav de

Vla sni ca Fon da „Ka ta ri na Re bra ~a” je u od bra ni od ba ci la sve na vo de op tu `ni ce i za svo je hap {e we op tu `i la je di rek to ra In sti tu ta za on ko lo gi ju i ra di o lo gi ju Bo ro je vi }a. Ona je tvr di la da nov ~a na sred stva Fon da ni je ko ri sti la za li~ ne po tre be, jer je ima la i dru ge pri ho de, na po mi wu }i da je po gre {i la {to od re |e ne do na ci je ni je od mah pro sle di la za na me ne za ko je su upla }e ne.

- Ni ka da mi ni je bi la na me ra da za dr `im upa }e ne do na ci je.

To ni je bi lo u mo joj sve sti. Ja sam sam `e le la da Fond ra di {to bo qe i da se re a li zu i je {to vi {e ak ci ja, sa {to ma wim tro {ko vi ma - na ve la je Re bra ~a iz la `u }i od bra nu u ma ju.

Re bra ~a je fond osno va la u ma ju 2006, a we go ve ak tiv no sti su za po ~e te u sep tem bru te go di ne.

(Tanjug)

HRVATSKA USTUPILA SRBIJI PREDMET PROTIV GENERALA ALEKSANDRA VASIQEVI]A I POTPUKOVNIKA MIROSLAVA @IVANOVI]A

Op tu `ni ca za lo go re Be gej ci, Sta ji }e vo...

Sa hra na Agi ma Zo ga ja

List na vo di da je imao uvid u pi smo za ko je po ro di ca tvr di da je Agim Zo gaj (imao ozna ku sve dok H) osta vio pre sa mo ub i stva u Ne ma~ koj, me |u tim, na vo di se da ni je utvr |e na auten ti~ nost pi sma.

U pi smu sve dok tvr di da su on i we go va po ro di ca bi li iz lo `e ni psi ho lo {kom te ro ru na kon od lu ke da sve do ~i u pro ce su Qi ma ju i de ve to ri ci op tu -

ci ja Sa lu stra i we go vih is tra `i te qa iz po li ci je da se ni su po na {a li ade kvat no pre ma we mu i po ro di ci.

Po ro di ca Zo ga ja je, na kon we go vog sa mo u bi stva i tvrd wi iz ne tih u pi smu, an ga `o va la advo ka ta. „Ko ha di to re” je na ve la da Euleks ni je `e leo da ko men ta ri {e tvrd we iz Zo ga je vog pi sma.

Hr vat sko dr `av no tu `i la {tvo ustu pi lo je Tu `i la {tvu za rat ne zlo ~i ne Sr bi je op tu `ni cu pro tiv biv {eg ge ne ra la i pot pu kov ni ka JNA Alek san dra Va si qe vi }a i Mi ro sla va @i va no vi }a zbog rat nog zlo ~i na pro tiv ci vi la i rat nih za ro bqe ni ka u srp skim lo go ri ma Be gej ci, Sta ji }e vo, Srem ska Mi tro vi ca, Ni{ i Sta ra Gra di {ka.

Pe ro Ko va ~e vi} iz Udru `e wa prav ni ka Vu ko var 1991., ko je je jo{ 2005. kri vi~ no pri ja vi lo dvo ji cu biv {ih ofi ci ra JNA, iz ja vio je agen ci ji Hi na da mu je dr `av ni tu `i lac Mla den Ba ji} po tvr dio da je op tu `ni ca u sre du po sla ta srp skom tu `i la {tvu za rat ne zlo ~i ne jer su dvo ji ca op tu `e nih, ko ji su na pod ru~ ju Sr bi je, ne do stup ni hr vat skom pra vo su |u. Ko va ~e vi} je re kao da je na srp skom tu `i la {tvu da od lu ~i o da qim ko ra ci ma, is ti -

~u }i da se pla {i da bi „even tu al no usva ja we [ek so vog za ko na o ni {tav no sti prav nih aka ta JNA, SFRJ i Sr bi je u Hr vat skom sa bo ru Sr bi ja mo gla is ko ri sti ti kao ali bi da ne pro ce su i ra Va si qe vi }a i @i va no vi }a”.

Op tu `ni cu pro tiv Va si qe vi }a i @i va no vi }a po di glo je u apri lu ove go di ne osje~ ko @u pa nij sko tu `i la {tvo. U woj se Va si qe vi}, kao na ~el nik Upra ve bez bed no sti Sa ve znog se kre ta ri ja ta za na rod nu od bra nu, po ko mand noj od go vor no sti, te re ti zbog osni va wa lo go ra u Sr bi ji u ko ji ma su od po ~et ka ok to bra 1991. do ma ja 1992. ubi ja ni i mu ~e ni ci vi li i rat ni za ro bqe ni ci ko ji su do ve de ni s pod ru~ ja Osi je ka, Vu ko va ra, Kar lov ca, Sta re Gra di {ke, Slu wa i dru gih me sta u Hr vat skoj.

Po op tu `ni ci, u srp skim lo go ri ma ubi je no je 19 za tvo re nih,

ve }em bro ju na ne te su te {ke po vre de s traj nim fi zi~ kim i psi hi~ kim po sle di ca ma, a vi {e `e na je si lo va no i sek su al no zlo sta vqa no. @i va no vi} se te re ti kao ko man dant i osni va~ lo go ra na na pu {te nom po qo pri vred nom ima wu u bli zi ni Be ge ja ca i na na pu {te noj sto~ noj far mi u bli zi ni Sta ji }e va, u ko ji ma je ubi je no pet za tvo re ni ka.

U is t ra z i pro t iv dvo j i c e biv { ih vi s o k ih ofi c i r a JNA, is pi ta no je 250 sve do ka od ko jih su ve }i na rat ni za ro bqe ni ci, a is pi ta na su i li ca ko ja su s hr vat ske stra ne u~e stvo va la u pre go vo ri ma i raz me ni. Tu `i la {tvo ras po la `e do ku men ta ci jom JNA o or ga ni za ci ji lo go ra, a deo te do ku men ta ci je do bi jen je od Ha {kog tri bu na la.

U okvi ru me |u na rod ne prav ne po mo }i, Va si qe vi} je is pi -

tan pred Spe ci jal nim su dom za rat ne zlo ~i ne u Be o gra du.

Pro tiv obo ji ce op tu `e nih za vre me is tra ge od re |en je pri tvor i ras pi sa na po ter ni ca.

Po sle po di za wa op tu `ni ce, za me nik srp skog tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne i port pa rol tu `i la {tva Bru no Ve ka ri} iz ja vio je da Va si qe vi} i @i va no vi} ne mo gu bi ti iz ru ~e ni jer srp skohr vat ski ugo vor o to me ne ob u hva ta kri vi~ na de la rat nih zlo ~i na, ne go sa mo pred me te ko ji se od no se na or ga ni zo va ni kri mi nal. On je re kao i da }e o mo gu }em pre u zi ma wu pred me ta od lu ~i ti s ob zi rom na sta we do ka za u we mu.

Udru `e we prav ni ka „Vu ko var 1991” Va si qe vi }a i @i va no vi }a kri vi~ no je pri ja vi lo 2008. go di ne i srp skom tu `i la {tvu, gde je taj slu ~aj u pret kri vi~ nom po stup ku.

(Tanjug)

SPORT

subota15.oktobar2011.

dnevnik

c m y

16

RAS TA LI SE FSS I VLA DI MIR PE TRO VI]

Pi `on od le teo spo ra zum no

Tro fej Li ge {am pi o na u Be o gra du Lu i{ Fi go, Rud Gu lit i Ste van Sto ja no vi} pred sta vi li su u Be o gra du pe har Li ge {am pi o na u okvi ru Tu re tro fe ja, ko ja je kre nu la iz Sankt Pe ter bur ga.

Qu bi te qi fud ba la ima }e pri li ku da do 16. ok to bra u ga le ri ji na Do wem Ka le meg da nu vi de tro fej ko ji je na me wen po bed ni ku Li ge {am pi o na pr vi put jo{ od 1991. go di ne ka da ga je osvo ji la Cr ve na zve zda. Be o grad ski tim po di gao je tro fej 29. ma ja na sta di o nu „Sve ti Ni ko la“ u Ba ri ju po {to je u fi na lu Ku pa {am pi o na, po sle pe na la, bio bo qi od Olim pi ka iz Mar se ja.

- Osvo ji li smo tro fej 1991, ali ta da ni smo bi li sve sni uspe ha. Tek sa da po sle 20 go di na smo sve sni {ta smo ura di li za Zve zdu, Be o grad i Sr bi ju - re kao je na pred sta vqa wu pe ha ra gol man Cr ve ne zve zde Ste van Sto -

ja no vi}, ko ji je bio deo {am pi on ske ge ne ra ci je.

Tu ra tro fe ja Li ge {am pi o na po ~e la je 2009. go di ne s ci qem da {to ve }i broj na vi ja ~a ima pri li ku da u`i vo vi di naj vred ni ji evrop ski pe har.

- Za do voq stvo mi je {to sam u Be o gra du i Sr bi ji. To je me sto ko je ga ji ve li ki en tu zi ja zam pre ma fud ba lu i spor tu uop {te.

Ovo je ve li ka pri li ka i za qu de da do |u i u`i vo vi de tro fej re kao je Lu i{ Fi go. - Ne ma te pu no pri li ke da bu de te u kon tak tu sa na vi ja ~i ma i ovo je sja jan po vod za to.

Na pred sta vqa wu tro fe ja, biv {i ho land ski re pre zen ta ti vac Rud Gu lit pri se tio se svo je po se te Be o gra du 1988. u okvi ru Ku pa {am pi o na ka da je go sto vao na sta di o nu Cr ve ne zve zde sa Mi la nom.

- Pam tim dan ka da sam do {ao u Be o grad, a od ma gle to kom utak mi ci ni sam vi deo gol. Se }am se ka da sam do {ao na sta dion qu di su pre ma na ma bi li ne pri jat ni, po ku {a li su da nas za pla {e, ali mi smo od i gra li 1:1 i pro {li na pe na le - re kao je Gu lit.

Utak mi ca iz me |u Zve zde i Mi la na, ko ju je po sma tra lo vi {e od 97.000 gle da la ca, bi la je pre ki nu ta u 65. mi nu tu zbog gu ste ma gle pri re zul ta tu 1:0 za be o grad ski tim. U po no vqe nom me ~u dan ka sni je Ita li ja ni su us pe li da od i gra ju ne re {e no i pro |u na pe na le, da bi te go di ne i osvo ji li tro fej po sle po be de nad Ste a u om iz Bu ku re {ta. Tro fej je do sa da ima lo pri li ke da vi di vi {e od 200.000 na vi ja ~a, a u tre }oj go di ni Tu re, tro fej je pre Be o gra da bio iz lo `en u Ru si ji i Ukra ji ni.

SLAV NI HO LAN \A NIN RUD GU LIT

Sr bi ja ima sjaj ne igra ~e, ali ne ma tim Le gen dar ni ho land ski fud ba ler Rud Gu lit iz ja vio je go stu ju }i u ju tar wem pro gra mu RTS da je ne pri jat no iz ne na |en {to se re pre zen ta ci ja Sr bi je ni je pla si ra la ni u ba ra` za Evrop sko pr ven stvo. On je to kom bo rav ka u Be o gra du re kao ka ko je od se lek ci je ko ja je u kva li fi ka ci ja ma za pret hod ni Mun di jal iza se be osta vi la jed nu Fran cu sku o~e ki vao mno go vi {e.

- Iskre no, raz o ~a ra la me je Sr bi ja, uosta lom kao i sve vas.

Sr bi su od u vek ima li ta len to va ne igra ~e, pre sve ga teh ni~ ki do bro ob u ~e ne. Va {i mom ci igra ju u naj ve }im evrop skim klu bo vi ma i ume sto da i re pre zen ta ci ja bu de na tom ni vou de sio se ovaj ne u speh. Ne znam raz lo ge za {to je to ta ko, ali mi slim da je pro blem u to me {to ne ma te tim - re kao je Gu lit.

Na pi ta we da li bi mo `da on u ulo zi se lek to ra mo gao da na pra vi tim Gu lit se na sme jao i re kao: - Za {to da ne? Ali, ni ko me ni je zvao.

Slav ni Ho lan |a nin is ko ri stio je pri li ku i da se pri se ti svog pr vog do la ska u Be o grad 1988. go di ne i ~u ve ne utak mi ce iz me |u Cr ve ne zve zde i Mi la na ka da je ma gla sa ~u va la ita li jan ski klub.

- Uvek se ra do vra }am u Be o- grad, na rav no da se se }am sve ga {to se de {a va lo na tom me ~u.

Bio sam po vre |en i gle dao sam utak mi cu sa klu pe, me |u tim, spu sti la se ma gla i ni sam vi deo ka da je Zve zda po sti gla gol. Do {lo je do pre ki da i su tra dan je

tre ner Ari go Sa ki tra `io da spe ci jal no zbog me ne iz Mi la na stig ne fi zi o te ra pe ut da bi me os bo so bio za me~. Ni kad ne }u za bo ra vi ti ka ko sam tr~ ka rao po ho te lu i pri pre mao se.

Sa da u evrop skom fud ba lu va `e pot pu no dru ga pra vi la, sve se uglav nom okre }e oko nov ca i Gu lit ka `e da }e klu bo vi ma iz dru gih de lo va Evro pe te {ko us pe ti da ugro ze naj bo ga ti je.

- Po gle daj te sa mo pri mer [pa ni je, pa ta mo Bar se lo na i Real be `e i po 20 bo do va tre }e pla si ra nom, to do voq no go vo ri.

Ina ~e, ono {to igra Bar se lo na je ne ve ro vat no, kao da je u pi ta wu plej stej{n i te {ko da }e ne ko mo }i da je ugro zi, bar ne usko ro. Naj bli `i to me je Real, pa Man ~e ster ju naj ted, a ja bih vo leo i da to mo `e ^el si, klub za ko ji mo gu da ka `em da je moj kon sta to vao je Gu lit.

Po sle de ba kla u kva l i f i k a c i j a m a za EP je di ni lo gi ~an epi log bio je od la zak se lek to ra Vla di mi ra Pe tro vi }a sa klu pe or lo va. To se i do go di lo tri da na na kon bru ke u Ma ri bo ru.

Ugo vor ko ji je bio na sna zi do ja nu a ra spo ra zum no je ras ki nut na kon ju ~e ra {weg sa stan ka, ko ji je vo dio pred sed nik FSS To mi slav Ka ra xi}, u ku }i fud ba la na Te ra zi ja ma.

- Sa sta nak je pro te kao u iz u zet no pri ja teq skoj at mos fe ri, pu noj po slov nog raz u- me va wa, a obe stra ne su se slo `i le da zbog ne is pu we nih tak mi ~ar skih ci qe va u kva li fi ka ci ja ma za PE da qa sa rad wa ni je mo gu }a. Vla di mir Pe tro vi} je imao ugo vor do kra ja te ku }e go di ne, ali epi log je zva ni~ no kraj sa rad we - sto ji u {tu rom sa op {te wu, na zva ni~ nom saj tu FSS. Na kon ovog ~i na, opet pu tem saj ta, ogla sio se i Vla di mir Pe tro vi}.

- Imao sam ~ast i za do voq stvo da u pret hod nom pe ri o du sa ra |u jem na naj bo qi mo gu } i na ~ in sa ~el n i c i m a FSS i da sa klu pe pred vo dim naj ja ~u na ci o nal nu se lek ci ju. Na ne sre }u svih nas, iz o- stao je je re zul tat, ni smo se pla si ra li na na red ni kon ti nen t al n i [am p i o n at. Kao od go vor ni qu di, sve sni svih za da ta ka u po slu ko jim se ba vi mo, raz mo tri li smo no vo na sta lu si tu a ci ju i do go vo ri li se da je spo ra zum ni ras kid ugo vo ra naj bo qe re {e we. Svi ma u Sa ve zu i re pre -

Vla di mir Pe tro vi} Pi `on vi {e ni je se lek tor

zen ta ci ji `e lim pu no sre }e i uspe ha u na red nom pe ri o du.

Ra stan ci sa Kle men te om, po seb no \u ki }em i An ti }em bi li su bol ni i ne ba{ ko rekt ni. Od la zak po pu lar nog Pi `o na ba rem je odi sao do stajnstve nim to no vi ma.

Kon kurs za iz bor no vog se lek to ra prak ti~ no je otvo ren, ma da ve} uve li ko tra je me d ij s ka li c i t a c i j a sa uglav n om ve} po t ro { e n im ime ni ma kan di da ta. Ka da }e pro ce du ra zva i ni~ no kre nu -

ti ni je sop {te no. Vre me na ima jer u du `em pe ri o du re pre zen ta ci ja ne ma ni ka kvih ak ci ja. IO FSS }e sre di nom no v em b ra do n e t i od l u k u o ras pi si va wu iz bo ra na svim ni vo i ma, a u igru su pre vre me ni ali i re dov ni iz bo ri.

Za ko ju op ci ju }e se opre de li ti ru ko vod stvo FSS osta je da se vi di, a ta da }e ve rov ta no bi ti obe lo da we no i ka da na ci o nal ni tim do bi ja no vog se lek to ra.

Z. Ran ge lov

LU I[ FI GO, LE GEN DA SVET SKOG I POR TU GAL SKOG FUD BA LA

Fud bal bio i osta }e naj ve }i pla ne tar ni sport Le g en d a por t u g al s kog i svet skog fud ba la Lu i{ Fi go go s tu j e u Be o g ra d u po v o d om pro mo ci je tro fe ja Li ge {am pi o na.

Ot kud vi u Sr bi ji i {ta vam se za sa da naj vi {e do pa da?

- Do {ao sam po slov no, da bih pro mo vi sao tro fej Li ge {am pi o na u sa rad wi sa Uni kre dit ban kom. Naj vi {e mi se do pa da to {to su me svi ve o ma to plo do ~e ka li i upr kos to me {to ne mam mno go vre me na da u`i vam u Be o gra du, ve} se ose }am kao kod ku }e.

Zbog ~e ga je ba{ Li ga {am pi o na to li ko bit na qu di ma {i rom sve ta i da li mi sli te da je fud bal da nas po pu lar ni ji ne go ikad, uz to li ko ve li kih klu bo va, kao {to su Real, Man ~e ster ju naj ted, Bar se lo na...

- Li ga {am pi o na je naj pre sti `ni je fud bal sko tak mi ~e we, da le ko naj gle da ni je u sve tu i u we mu na stu pa ju sa mo naj ve }i igra ~i i klu bo vi. To tak mi ~e we svi zna ju, a uz to je si gur no i da je fud bal od u vek bio naj ve }i sport na sve tu i ta ko }e uvek i bi ti.

Vi ste bi li ~u ve ni u svo je vre me i mno ga de ca se ugle da ju na vas. Ko su bi li va {i uzo ri ka da ste po ~i wa li?

- Uvek su mi uzo ri bi li [a la na i Pa u lo Fu tre, vo leo sam Ma ra do nu, Van Ba ste na, Zi ka i La u dru pa...

Ako sme da se pi ta, ko ji vam je od klu bo va za ko je ste igra li bio naj bit ni ji i zbog ~e ga?

- To je te {ko re }i, svi klu bo vi u ko ji ma sam igrao su bi li ve li ki klu bo vi, ko ji su bi li bit ni za raz voj mo je ka ri je re u da tom tre nut ku. Mo `da bih iz dvo jio Spor ting, po {to sam se u tom ti mu ofor mio kao igra~, a naj va `ni ja je uvek bi la re pre zen ta ci ja.

[to se ti ~e Pri me re, gde ste pro ve li naj ve }i deo ka ri je re, ~i ni se da je to tak mi ~e we ve} go d i n a m a bit k a dva klu ba. Ka ko bi jo{ ne ko, osim Re a la i Bar se lo ne, mo gao tu da se ume {a u tr ku za tro fe je?

- Ne bih se slo `io da je to tr ka dva ti ma. Pri me ra je jed na od naj ve }ih li ga i Bar sa i

sve tu i ne iz mer no su bit ni za svo je eki pe. Po re |e wa ni ka da ne va qa pra vi ti, po {to on da is pad ne kao da je je dan igra~ lo {i ji od dru gog, ta ko da to ne bih ra dio.

Ko je je me sto por tu gal skog fud ba la i ta len ta u sve tu? Re pre zen ta ci ja je po sled wih de se tak go di na be le `i la so lid -

Real uvek ima ju pred nost nad kon ku ren ci jom zbog ogrom nog eko n om s kog po t en c i j a l a i igra ~a ko je do vo de, ali i osta le eki pe su va `ne i ni kad se ne zna.

Ri v al s tvo Kri s ti j a n a Ro nal da i Me si ja naj ve }e je u sve tu fud ba la. Da li mi sli te da je je dan od wih dvo ji ce bo qi i zbog ~e ga?

- Naj bo qi su obo ji ca upra vo za to {to su raz li ~i ti. Raz li ~i to mi sle i igra ju i za to su obo ji ca to li ko i va `ni i po pu lar ni. Oni su naj bo qi na

ne re zul ta te, ali sa da su naj bit ni ji @o ze Mu ri wo i An dre Vi qa{ Bo a{ kao tre ne ri ko ji se na me }u...

- To je iz u zet no do bra pro mo ci ja na {e ze mqe, jer se ra di o dve ve li ke i uspe {ne fi gu re u sve tu fud ba la, qu di ma sa vr hun skim re zul ta ti ma iza se be ko ji i spor tu u ze mqi da ju pre sti`. Po red wi ho vog, us pe si por tu gal skih igra ~a u ve li kim svet skim klu bo vi ma ta ko |e po boq {a va ju sli ku sve ta o Por tu ga lu i to je do bro - re kao je Fi go.

(B92)

c m y

dnevnik

SPORT

subota15.oktobar2011.

JELEN SUPERLIGA

PRED SUTRA[WI DUEL RAD–VOJVODINA (14.30)

Ka ran i Moj sov {to pe ri Veoma zna~ajno za fudbalere Vojvodine je sutra{we gostovawe Radu, u prvenstvenom duelu 8. kola Jelen superlige.

Ova utakmica nailazi posle dvonedeqne pauze, ali i prethodnog poraza od Partizana na stadionu u Novom Sadu, tako da nije ni malo lak zadatak koji se nalazi pred wima. Izgube li, o ~emu niko ne `eli ~ak ni da razmi{qa, crveno-beli }e ostati u velikom zaostatku u odnosu na vode}e ekipe, pa su tonovi koje „sviraju” iz novosadskog kluba optimisti~ni, a o~ekivawa usmerena ka pobedi nad gra|evinarima.

- U utakmicu s Radom ulazimo s ambicijom da do|emo do sva tri boda - nedvosmisleno je rekao Dejan Vuki}evi}, {ef struke Vojvodine. - Na{ rival ima puno mladih i veoma kvalitetnih igra~a, poput Milivojevi}a, Andri}a, Jovanovi}a, Koji}a i ne{to iskusnijeg Perovi}a, a promena trenera, koja je usledila posle neo~ekivano lo{eg starta, usmerena je na to da se ekipa prodrma i zaigra onako kako se od we i o~ekivalo. Vratili su se igra~i Rada da igraju na stadionu na Bawici gde se ose}aju mo}nijim nego na Vra~aru. Ipak, dobro poznajemo rivala i sigurno je da posle poraza od Partizana ne bi vaqalo da jo{ jednom izgubimo.

Govore}i o tome kako se radilo tokom dvonedeqne pauze, Vuki}evi} je dodao: - Trenirali smo jako dobro i duel s radom nam je prilika za iskupqewe za poraz od crno-belih.

Lepo je kada neki tim ima petoricu reprezentativaca, ali je to za nas bilo optere}ewe po{to tokom priprema ta petorica igra~a nisu bili s nama. Imamo malih problema s A|uruovom povredom mi{i}a i on je tokom prethodnih dana radio smawenim intenzitetom, dok Qubinkovi}

Danas LU ^A NI: Me ta lac - Cr ve na zve zda NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Bo rac U@I CE: Slo bo da PS - BSK JA GO DI NA: Ja go di na - Ja vor BE O GRAD: Ofk Beograd - Smederevo BE O GRAD: Par ti zan - Spar tak ZV Nedeqa KU LA: Haj duk - Rad ni~ ki 1923 BE O GRAD: Rad - Voj vo di na

(14.30) (14.30, TV Are na sport)

1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Slo bo da 4. Rad ni~ ki 1923 5. Voj vo di na 6. Spar tak ZV 7. Haj duk 8. Rad 9. Sme de re vo 10. Ja go di na 11. OFK Be o grad 12. Ja vor 13. BSK Bor ~a 14. Bo rac 15. No vi Pa zar 16. Me ta lac

0 1 3 4 3 3 0 0 0 2 1 1 3 2 1 2

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 5 4 3 3 3 4 3 3 2 2 2 1 1 1 0

(14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (17, RTS 2)

1 1 0 0 1 1 3 4 4 3 4 4 3 4 5 5

13:2 10:3 10:6 12:5 12:4 8:7 9:9 12:7 5:8 8:7 8:12 5:10 5:10 3:8 3:16 2:11

18 16 15 13 12 12 12 9 9 8 7 7 6 5 4 2

U sle de }em ko lu (22/23.ok to bra) sa sta ju se: NO VI SAD: Voj vo di na - Haj duk, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Rad, IVA WI CA: Ja vor - Par ti zan, SME DE RE VO: Sme de re vo - Ja go di na, BE O GRAD: BSK - OFK Be o grad, ^A ^AK: Bo rac - Slo bo da PS, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - No vi Pa zar, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Me ta lac.

Da niel Moj sov (u sko ku)

jo{ uvek nije fizi~ki spreman za takmi~arski ritam utakmice. Uz to, Trajkovi} ne}e mo}i da igra zbog ~etiri `uta kartona. Ne tra`im u svemu ovome neki alibi, jer Vojvodina ima dovoqan broj kvalitetnih fudbalera i spremni }emo u}i u ovaj va`an susret.

Kada se re~ povela o sastavu ekipe, Vuki}evi} je ovako predstavio situaciju:

Fo to: B. Lu ~i}

- Od kada sam postao trener Vojvodine u svakoj utakmici dali smo barem jedan gol. Moja orijentacija je da uvek igramo napada~ki i u me~u s Radom igra}emo s dva napada~a. Vide}emo jo{ ho}e li u paru s Abubakarom zaigrati Bojovi}, [kuleti} ili, mo`da, Jao. Dobro poznajemo Rad i znamo da }e na{ doma}in poku{ati da zgusnutom formacijom na sredini terena do|e

do ve}eg poseda lopte i pripremamo se da to onemogu}imo. @elim da igra~ima nametnem pritisak pravqewa rezultata tokom ~itave sezone i jedna grupa ovih momaka to podnosi lak{e, a oni drugi za nijansu te`e. U svakom slu~aju, od kada sam trener imam jednu lepu naviku, a ona se odnosi na to da ekipa koju vodim nikada nije izgubila dve utakmice zaredom. Nadam se da se to ne-

ZVEZDA O^EKUJE TVRD ME^ U LU^ANIMA

Br zi gol ru {i bun ker

Fud ba le ri No vog Sa da sprem ni za duel s In |i jom

VOJVO\ANSKI DERBI IGRAJU NOVI SAD I IN\IJA

Po be da za ju bi lej

U centru interesovawa fudbalske javnosti u Novom Sadu pa i {ire bi}e stadion Detelinara na kome }e se odigrati derbi susret 11. kola Prve lige izme|u Novog Sada i In|ije. Pored velikog zna~aja ishoda utakmice za oba rivala, uprava Novosa|ana danas }e obele`iti dvostruki jubilej - 90 godina od osnivawa Radni~kog fudbalskog kluba Novi Sad i 50 godina od ulaska u Prvu saveznu ligu SFRJ, pa se na tribinama o~ekuje dobra poseta i veliki broj zvanica.

Sigurno da }e obele`avawe jubileja i veliki broj posetilaca biti motiv za stru~ni {tab i fudbalere u `uto - plavim dresovima, koji }e na megdan biv{em superliga{u iz In|ije, koji je u novu sezonu u{ao sa velikim ambicijama. In|ijci su zna~ajno podigli formu u posledwa tri kola (dva remija kod ku}e i pobeda u Lu~anima), a najopasniji po gol kanarinaca bi}e prvi strelac ekipe Sr|an Dimitrov.

17

Novosa|ani su nakon pobede u derbiju nad ni{kim Radni~kim, do`iveli neo~ekivan poraz u Po`arevcu, koji je, prema re~ima {efa struke Josifa Ili}a, stigao u pravo vreme i delovao kao otre`wewe za ovaj mladi sastav.

- U goste nam dolazi biv{i superliga{, koji ima ambicije da se vrati u elitu, i prema In|iji imamo veliki respekt. Poku{a}emo da nametnemo svoj stil igre i da do|emo do pobede. U sastavu ne}e biti Marka Jovanovi}a (propustio dva treninga) i Slobodana Jakovqevi}a (ima parne kartone), dok }e svi ostali igra~i biti u kombinaciji za startnih jedanaest.Izvukli smo pouke iz poraza u Po`arevcu, dobro smo analizirali igru dana{weg protivnika i mislim da je ekipa spremna da pru`i maksimum - rekao je Ili}.

Utakmica Novi Sad -In|ija na Detelinari po~iwe u 14.30 ~asova.

I. Grubor

Na Marakani su stavili ad akta veoma neugodan remi s Kragujev~anima i sve misli okrenute su dana{wem gostovawu u Lu~anima i susretu s Metalcem.

- Dobro nam je do{la dvonedeqna pauza u prvenstvu, igra~i su se u`eleli takmi~arskog fudbala. Me~ o~ekujemo sa velikim optimizmom, uz nadu da }emo na sdolidnom terenu i u lepom ambijentu osvojiti bodove - istakao je trener Beogra|ana Robert Prosine~ki.

Metalac }e bunkerom tra`iti priliku za pozitivan rezultat.

ma}ina i sebi olak{amo put do trijumfa. Tako bi izbegli nervozu koja raste kako proti~e vreme bez pogotka.

Van stroja je samo povre|eni Mijailovi}.

- Ose}a se umor kod Lazovi}a, koji je odigrao dve utakmice za mladu selekciju, dok se Viloti} i Adi tokom reprezentativnih obaveza nisu mnogo potro{ili.

Raduje me povoqan zdravstveni bilten, tim je mawe vi{e poznat, mada }u sa~ekati i posledwi trening pre kona~ne odluke.

Napad }e najverovatnije opet predvoditi Andrija Kalu|ero-

Je sen bez go la: An dri ja Ka lu |e ro vi}

- Jasno je da posao ne}e biti lagan, jer }emo imati u ve}em delu me~a sve fudbalere iza lopte. Ali, favoriti smo, treba nam strpqewe i dominicija kroz koju }e sti}i {anse i golovi. Bilo bi po`eqno da brzim golom poremetimo koncept do-

vi}, koji se ove jeseni nije upisao u listru strelaca.

- U krizi je, ali radi vredno, silno `eli gol. Nadam se da }e uskoro prekinuti post, bilo bi lepo da se to dogodi ve} protiv Metalca - istakao je Prosine~ki.

Z. R.

}e dogoditi ni ovog puta. Tradiciju da te`e igramo s Radom ne priznajem, jer fudbal je igra koja tra`i stalno i ponovno dokazivawe, a tradiciju ostavqam statisti~arima i vama, novinarima da se baviti wome.

Upitan da li je re{io dilemu ko }e zaigrati na {toperskim pozicijama u siatuaciji kada Trajkovi} mora da pauzira, {ef struke crveno-belih bio je kategori~an: - [toperi su specifi~na tema. Te{ko je doneti pravu odluku i biti siguran u to da si u pravu. Karan ima iskustvo igrawa u dresu Vojvodine i obaveza koje iz toga proisti~u, a mali Frimpong je jako interesantan igra~, ali bez iskustva. Medojevi} mo`e da igra na ovoj poziciji, ali se bojim da bismo vi{e izgubili na sredini terena nego {to bismo dobili u defanzivi.

Trajkovi} je, po meni, najboqi odbrambeni igra~ u ligi i zbog toga je te{ko prona}i zamenu za wega. ^iwenica je da je iskusni Mojsov napravio dve gre{ke protiv Partizana posle kojih smo primili golove, ali kada bismo sekli glave za svaki propust brzo bismo ostali bez igra~a. Mojsov ima moje poverewe i siguran sam da }e ga opravdati.

On je makedonski reprezentativac i ima visok rejting u srpskom fudbalu. Imam li pravo da igra~a s takvim rejtingom sklonim? Bavili smo se ovom temom svi u klubu i imam podr{ku svih struktura za odluku da Mojsov igra, najverovatnije u paru s Karanom.

Duel Rad-Vojvodina igra se sutra na stadionu na Bawici, s po~etkom u 14.30 ~asova, uz TV prenos na Arena sportu A. Predojevi}

PARTIZAN DO^EKUJE SPARTAK ZLATIBOR VODU

Su bo ti ~a ni ma sa mo po hva le

Fudbaleri Partizana do~ekuju Spartak ZV, `ele da nastave prvenstveni niz i sa~uvaju prvo mesto na tabeli, ali hvale rivala s kojim su pro{le sezone te{ko izlazili na kraj (0:0, 2:1).

- Na{e ambicije su jasne. Imamo atmosferu, igra~i su zdravi, svi preuduslovi postoje za trijumf. Cenimo Spartak i zato }emo pru`i}emo svoj maksimum – rekao je trener crno–belih Aleksandar Stanojevi}.

Nastup Meda Kamare ju~e je bio nejasan s obzirom da se nije vratio iz Sijera Leonea, posle obaveza u toj reprezentaciji.

- Ne znam jo{ {ta }e biti. Direktor Sa {a Ili}, ka pi ten Par ti za na Krstaji} rekao mi je da bi trebalo da se pojavi na poAko i bude novajlija, oni }e vepodnevnom treningu – rekao je rovatno biti iz na{e {kole, jer ju~e Stanojevi}. se to ove sezone pokazalo kao doOsvrnuo se trener i na aktubar potez.

Osvrnuo se trener crno – elni momenat svoje ekipe.

- Stvari sada idu dobro. Pobe- belih i na debakl reprezenta|ujemo, najefikasniji smo u pr- cije u kvalifikacijama za EP. - [teta je {to nismo uspeli, venstvu, ali `elimo i vi{e.

Prelazni rok se bli`i, a po a jo{ vi{e zbog slabe podr{ke kuloarima idu pri~e da je Par- publike A timu. Negativnosti tizan zainteresovan za dvojac je bilo i na na{em stadionu i Spartaka Marka Miri}a i Bra- na Marakani. Ne znam zbog ~ega, ali znam da je i to uticalo nimira Aleksi}a.

- Nikakvih interesa s na{e na ovakav epilog – istakao je strane nije bilo. Pre }emo ne- Stanojevi}.

I. Lazarevi} koga da prodamo nego da kupimo.

18

sport

subota15.oktobar2011.

dnevnik

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA GO STU JE PAR TI ZA NU

Bod pu na ka pa

Fud ba le ri Spar ta ka idu na naj te `e je se we go sto va we, {am pi o nu Par ti za nu.Zna ju svi u Spar ta ku da je Par ti zan fa vo rit, ali ne u Be o grad ne idu sa be lom za sta vom.

- Par ti zan ima sja jan tim, ali mi zna mo ka ko da do |e mo do do brog re zul ta ta. Pre sve ga, po treb no je da na {i igra ~i bu du mak si la no kon ce tri sa ni i iz u zet no di sci pli no va ni. Svi fud ba le ri su u po go nom sem Si ni {e Ste va no vi }a, ko ji tre ni ra ali jo{ ni je spre man za na po re pr ven stve ne utak mi ce.

Bi }e ovo te {ka utak mi ca, ali Spar tak mo `e do

do brog re zul ta ta, {to je sva ka ko i re mi – is ta kao je tre ner Su bo ti ~a na Zo ran We gu{.

Da Spar tak mo `e bar do bo da sma tra i ka pi ten Vla di mir Tor bi ca.

- Zna se ko je Par ti zan i o we mu ne tre ba tro {i ti re ~i, ali se i pro tiv wih mo `e igra ti. Ne tre ba bi ti ne re a lan i obe }a ti po be du, ali ima mo pra vo da na osno vu pro te klih utak mi ca bu de mo op ti mi sti i da se na da mo do brom re zul ta tu, {to je za nas i re mi.

Ima na ~i na da se su prot sta vi mo Par ti za nu, ima mo do sta br zih igra ~a, a bi }e kqu~ no da na sre di ni te re na mi do mi ni ra mo - re kao je Tor bi ca.

N. S.

Ju naj ted pra ti Kra si }a Man ~e ster ju naj ted pra ti na pre dak srp skog re pre zen ta tiv ca Mi lo {a Kra si }a, po tvr dio je we gov agent De jan Jok si mo vi}. Dva de set { e s to g o d i { wi Kra si} je pro {le go di ne pre {ao u re do ve Ju ven tu sa iz CSKA za oko 15 mi li o na evra, a za we go ve uslu ge su ta da bi li za in te re so va ni jo{ ne ki ve li ki evrop ski klu bo vi.

Mi lo{ Kra si} - Man ~e ster je za in te re so van za Kra si }a ve} dve ni je bi lo ni ka kvih pre go vo ra. go di ne, svi |a im se kao igra~, ali Sva kog da na po ja vqu ju se spe ku la -

ci je da }e Kra si} na pu sti ti Ju ven tus, ali za sa da ne ma na zna ka da }e se to de si ti - re kao je Jok si mo vi}.

U po sled wih ne ko li ko me se ci, mno gi igra ~i su na sli ~an na ~in bi li po ve zi va ni sa Ju naj te dom, ali se naj vi {e pri ~a lo o do la sku Ve sli ja Snaj de ra iz In ter a. Ipak, to {to cr ve ni |a vo li pra te Kra si }a ne zna ~i da }e se on i pri dru `i ti Ne ma wi Vi di }u u tom ti mu, po {to u Ju naj te du vi {e ni su u po tra zi za igra ~em na we go voj po zi ci ji, kao {to je slu ~aj bio po sle po vla ~e wa Po la Skol sa.

U BA RA @U ZA EVROPSKI PRVENSTVO

Mu ri wo pred vo di Por tu gal?

Tre ner fud ba le ra ma drid skog Re a la @o ze Mu ri wo mo gao bi da pred vo di se lek ci ju Por tu ga la u ba ra` utak mi ca ma za od la zak na EURO pro tiv Bo sne i Her ce go vi ne, pre no si {pan ski „El Mun do”. Pre ma pi sa wu tog li sta, Fud bal ski sa vez Por tu ga la ozbiq no raz mi {qa o op ci ji da po zaj mi Mu ri wa od Re a la na dve utak mi ce, ka ko bi po mo gao svo joj do mo vi ni da se pla si ra na EP. Por tu gal ci ni su ba{ za do voq ni ra dom sa da {weg se lek to ra Pa u la Ben ta, ko ji je do dat ni gnev na vi ja ~a

i jav no sti u ze mqi na vu kao na se be po sle po ra za od Dan ske (2:1), ko ji je i po slao Por tu gal ce u ba ra`. @o ze Mu ri wo je fi gu ri rao za se lek to ra Por tu ga la jo{ na po ~et ku kva li fi ka ci o nog ci klu sa za Evrop sko pr ven stvo na kon sme ne Kar lo sa Ke i ro {a, ali ma drid ski Real ni je do zvo lio da on oba vqa dvo stru ku funk ci ju.

Por tu gal je i u ba ra `u za pro {lo Svet sko pr ven stvo u Ju `noj Afri ci igrao sa se lek ci jom BiH i oba pu ta po be dio mi ni mal nim re zul ta tom 1:0.

KARLS BERG DA RI VAO OPRE MOM JO[ 40 KLU BO VA: Kompanija Karlsberg Srbija pokrenula je akciju - Igraj za svoj klub, u okviru koje {irom Srbije daruje fudbalske kolektive vrednom sportskom opremom. Predstavnicima 40 klubova, koji su ispunili uslove, dobili su opremu u Ku}i fudbala u Staroj Pazovi ( 300 klubova ranije dobilo opremu ). Marketing menayer Karlsberga Srbija Dragan Naranyi} je istakao da ova kompanija ve} dugo sara|uje sa FSS i da kontinuirano poma`e razvoj fudbala u Srbiji na svim nivoima. Za doprinos razvoju fudbala u na{ij zemqi Karlsbergu se zahvalio proslavqeni fudbalski as Du{an Savi}.

A. M.

MI [EL PLA TI NI, PRED SED NIK UEFA

Fud bal u kanyama ma fi je Mi {el Pla ti ni, pred sed nik UEFA, za tra `io je od mi ni sta ra spor ta ze ma qa ~la ni ca Evrop ske uni je da za {ti te fud bal od uti ca ja ma fi je i na me {ta wa utak mi ca.

- Fud bal u Evro pi ri zi ku je da po sta ne `r tva, ako ne i rob, kla |e wa na in ter ne tu i or ga ni zo va nog kri mi na la - re kao je Pla ti ni.

Pla ti ni se za la `e da sport ske or ga ni za ci je ko je ru ko vo -

LI GA SR BI JE

DA NAS NA SPORTS KIM TE RE NI MA Fud bal Pr va li ga Sr bi je - NO VI SAD: No vi Sad - In |i ja, ZRE WA NIN: Ba nat - Na pre dak, PE ]IN CI: Do wi Srem - Pro le ter, NI[: Sin |e li} - Be `a ni ja, BE O GRAD: Te le op tik - Rad ni~ ki (S), MLA DE NO VAC: Mla de no vac - Rad ni~ ki ([).

Utak mi ce po ~i wu u 14.30 ~a so va.

Srp ska li ga Voj vo di na - STA RA PA ZO VA: Pa li} - Rad ni~ ki (NP), [ID: Rad ni~ ki - Slo ga (T), VR [AC: Vr {ac - Ce ment, ^E LA RE VO: ^SK Pi va ra - Ba~ ka To po la, BA^ KI JA RAK: Mla dost - Sen ta.

Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Is tok - NO VI KNE @E VAC: Obi li} - Je din stvo, ADA: AFK - Ko za ra, SRP SKA CR WA: Bu du} nost - Ba~ ka 1901, BA NAT SKI KAR LO VAC: Pro le ter - Ko lo ni ja, NO VI BE ^EJ: Je din stvo -.Slo bo da.

Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Za pad - ZMA JE VO: Obi li} - Bu du} nost (M), NO VI BA NOV CI: Omla di nac - Mla dost (T), STA NI [I]: Sta ni {i} - Rad ni~ ki (SM), SI VAC: Po let Pr vi maj, ER DE VIK: Slo ga - Cr ve na zve zda.

Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da - SR BO BRAN: Sr bo bran - Omla di nac, SREM SKI KAR LOV CI: Stra `i lo vo Mi lan - [aj ka{.

Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va.

Grad ska li ga No vog Sa da - BU KO VAC: Fru {ko gor ski par ti zan - @e le zni ~ar, NO VI SAD: Mla dost - Ta tra.

Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va.

Ko {ar ka ABA mu {ka li ga - VR [AC: He mo farm [ta da - He li os (18), BE O GRAD: Cr ve na zve zda Be o grad - Union Olim pi ja (17, TV Are na sport), ZA GREB: Za greb CO - Bu du} nost Vo li (17), NO VO ME STO: Kr ka - [i ro ki (19).

M@KRL `en ska li ga - VR [AC: He mo farm [ta da - Slo bo da (20.30), ZE NI CA: ^e lik - Ra di voj Ko ra} (18), CE QE: Ce qe - Bu du} nost (18), BA WA LU KA: Mla di kra ji {nik - Voj vo di na NIS (19), BE O GRAD: Par ti zan Ga le ni ka - Vo `do vac (19.30).

Pr va A mu {ka li ga - IN \I JA: @e le zni ~ar - Pro le ter Naf ta gas (20), U@I CE: Slo bo da - Na pre dak Ru bin (17), BE O GRAD: BKK Rad ni~ ki - Bo rac (16), Me ga Vi zu ra - Slo ga (20).

Pr va A `en ska li ga - VR BAS: Vr bas Me de la - Spar tak (20), ZRE WA NIN: Pro le ter Rad ni~ ki (19).

Pr va B mu {ka li ga - SU BO TI CA: Spar tak - Voj vo di na (17.30), OBRE NO VAC: Rad ni~ ki - Je din stvo NB (17), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki Stu dent - Vi va Ba sket (19.30), JA GO DI NA: Ja go di na - Cr no ko sa (19), ALEK -

SI NAC: Na pre dak Mak si CO - Mal dost (Z) (19).

Pr va srp ska mu {ka li ga - Se ver - FU TOG: Me ri di a na - Aka de mik (14.30), STA RI BA NOV CI: Du nav - Mla dost te le teh ni ka (19), OXA CI: Oxa ci - Voj vo di na Sr bi ja gas MT (19), NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - ra ni~ ki (17), SREM SKA MI TRO VI CA: Srem To po la (20), STA RA PA ZO VA: Sta ra Pa zo va - Ve li ka Ki kin da (18).

Dru ga srp ska mu {ka li ga - Se ver - FU TOG: Top - Vojv ka (12.30), SU BO TI CA: Spar tak MT - Kra ji na Gr me~ (15.30), CR VEN KA: Cr ven ka - Fu tog Teh no mer (20.30).

Od boj ka Vi ner {te di {e `en ska su per li ga - NO VI SAD: Va ra din BMG grad wa - Vi zu ra (20), U@I CE: Je din stvo - NIS Spar tak (20), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - Voj vo di na (20), PAN ^E VO: Di na mo Azo ta ra - Rad ni~ ki (B) (19).

Pr va `en ska li ga - KLEK: Klek Sr bi ja {u me - Po {tar (20), NI[: Stu dent - La za re vac (16), STA RA PA ZO VA: Je din stvo - @e le zni ~ar (L) (19), KO SJE RI]: Cr no ko sa - Sme~ 5 (19).

Pr va mu {ka li ga - BE O GRAD: Obi li} - Ja go di na (19), NO VI SAD: No vi Sad - No vi Pa zar ju ni or (16), BE O GRAD: Ste ri ja - Ni{ (19), SME DE RE VO: Sme de re vo - Du nav vo lej (17).

Dru ga `en ska li ga - se ver - FU TOG: Fu tog - NS vo lej tim (17), @I TI [TE: @i ti {te Ki kin da (17).

Dru ga mu {ka li ga - se ver - FU TOG: FOK Voj vo di na NS (20), BA VA NI [TE: Ba va ni {te - Mla dost Eks pans (20), RU MA: Slo ven RFU (17), SREM SKA MI TRO VI CA: Srem Eaton - Apa tin (18.30).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - cen tar SREM SKI KAR LOV CI: Par ti zan - No vi Sad 2 (18), @A BAQ: @a baq - Tu ri ja (14), FU TOG: Fu tog vest - Va ra din 2 (15.45).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - se ver - BE ^EJ: Be ~ej - ^o ka (19), BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - Mer kur (17), SOM BOR: Vo lej stars - CVS (19).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - Srem [ID: Maks - Pr vi tem po 2 (18), SREM SKA MI TRO VI CA: Slo ga - Omla di nac (14).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - Ba nat KO VIN: Rad ni~ ki - Vr {ac (19).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - cen tar NO VI SAD: Vo {a - Mla dost Eks pans 2 (14), [ID: [id - Stra `i lo vo (17).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - se ver - KI KIN DA: Ki kin da - Mla dost (BP) (16).

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce - KRU [E VAC: Na pre dak - Voj vo di na (19), CR VEN KA: Cr -

de tak mi ~e wi ma po se du ju pra va na kla | e w e. Na m e { ta w a utak mi ca po tre sla su ove go di ne fud bal ske li ge u Tur skoj, Ita li ji, Fin skoj, Izra e lu i Gr~ k oj, upr k os na p o r i m a UEFA i ve li kim ula ga wi ma u is tra ge o na me {ta wi ma utak mi ca.

Pla ti ni `e li da po sla ni ci u Evrop skom par la men tu iz gla sa ju za kon ko jim bi na me {ta we me ~e va bi lo kri vi~ no de lo.

ven ka Ja fa - Ru dar (18), BE O GRAD: Obi li} Ko lu ba ra (18.30), [A BAC: Me ta lo pla sti ka - Na i sus (19), SME DE RE VO: Sme de re vo DU In te gral - Po `a re vac (20).

Su per li ga za da me - IN \I JA: @e le zni ~ar Me tal Cin ka ra - ^a ~ak (18), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki Le pe ni ca - Ba~ ka Pa lan ka No pal (18), NO VA PA ZO VA: Maks sport - Cr ve na zve zda (20), BE O GRAD: Ce pe lin - Za je ~ar (18.30), NI[: Na i sa - JP Rad ni~ ki (18.30), ARAN \E LO VAC: Kwaz Mi lo{ - Ja go di na (18).

Pr va mu {ka li ga - ZRE WA NIN: Pro le ter Agro `iv - Voj put (18), VR BAS: Vr bas Kar neks - Ba ne Ra {ka (18), VRA WE: Vra we No vi Pa zar (19), PRI BOJ: Pri boj - Cr ve na zve zda (18), NO VA VA RO[: Zla tar - Ja go di na (19), ZA JE ^AR: Za je ~ar - Mo kra Go ra (18).

Pr va `en ska li ga - GOR WI MI LA NO VAC: Me ta lac AD - Ha las Jo `ef (18), KU ^E VO: Ku ~e vo - Cr ve ni krst (16).

Dru ga mu {ka li ga, se ver - JA BU KA: Ja bu ka - Som bor (19), KA ^A RE VO: Je din stvo - Ru ma (19), BE [KA: Haj duk - Na pre dak (19), KA]: Ti tel Xon Dir - Her ce go vi na (19), APA TIN: Apa tin - Rad ni~ ki ([) (18).

Dru ga `en ska li ga, se ver - ZRE WA NIN: Le hel - Mla dost (20), APA TIN: Apa tin - Te me rin (16), KI KIN DA: Ki kin da 2 - Spar tak (18), PAN ^E VO: Pan ~e vo - Spar tak (15).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - VLA DI MI RO VAC: Vla di mi ro vac - Haj duk (16).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - UZDIN: Uni rea - Obi li} (16.30), CRE PA JA: Cre pa ja - @e qa (16), DO LO VO: Do lo vo - Slo ven (17), BAJ MOK: To po la - Ja dran Li der (18).

Va ter po lo Kup Sr bi je - BE O GRAD: Par ti zan - Voj vo di na (19.30), Ba wi ca - Be o grad (21), Cr ve na zve zda - @AK (19.45).

Ku gla we Su per li ga (m) - SEN TA: Sen ta Vi sa Prom - Me ta lac (14).

Su per li ga (`) - KQA JI ]E VO: E| {eg Ada Kom pju ters (16), BE O GRAD: EDB - To za Mar ko vi} (15), BE ^EJ: Je din stvo - Apa tin (14), ZRE WA NIN: Kri stal - Pi o nir (16), NO VI SAD: SPC Voj vo di na - Srem (16).

Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (m) - APA TIN: Apa tin - Voj vo di na (16).

Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (`) - NO VI SAD: Ali men ta - Ba nat (14), VR BAS: Vr bas Da na - No vi Sad (16).

Pr va voj vo |an ska li ga (m) - NO VI SAD: Ada Kom pju ters - Slo ven (16).

Dru ga voj vo |an ska li ga (m) - BA^ KO GRA DI [TE: Voj vo di na - Vr bas Da na (16), BA^ KA PA LAN KA: Du nav - Ju na ko vi} Pri gre vi ca (16).

Der i Jo va no vi} za ti tu lu skoj kon ku ren ci ji jer ima 705 Po sled wa tr ka Li ge po e na, 354 vi {e od dru go pla si Sr bi je u drum skom bi ra nog Dar ka De ve xi }a. Ali, mo ci kli zmu „Pu lov me ra }e da zap ne da sa ~u va dru go mo ri jal“ odr `a }e se da nas na auto dro mu Be ra no vac me sto jer mu pre ti Lu ka Ko tur kod Kra qe va i u po jed nim di - sa 455 bo do va. Bit ka za pr vo me sci pli na ma bi }e od lu ~u ju }a za sto u ekip noj kon ku ren ci ji je ti tu le. U ka te go ri ji eli ta, u te o ret ski jo{ otvo re na. Par ti kon ku ren ci ji za pr vo me sto su zan be `i ta~ no sto bo do va pro sa mo dva vo za ~a, vo de }i Ne boj - {lo go di {wem po bed ni ku Me {a Jo va no vi} sa 352 bo da i tal cu, Spar tak je obez be dio @olt Der sa 325 bo do va. Po {to tre }e me sto. Da rio Nim ~e vi} po be da do no si 90 po e na, dru go me sto 70, tre }e 55, ~e tvr to 30, pe to 20... bi }e ve o ma uz bu dqi vo. Tre }e pla sra ni De jan Ma ri} sa 145 bo do va ni je u igri za pr ve dve po zi ci je, ali mo ra da pa zi jer ~ak tro ji ca pra ti la ca (Spa si}, [mel ce ro vi} i Ha sa no vi}) mo gu da mu ugro ze tre }e me sto. Par ti zan Pa u re muv je sa 570 bo do va od bra nio ti tu lu, jer dru go pla si ra ni Rad ni~ ki ima 410 bo dva, a za ekip ni tri jumf u tr ci sle du je 100 po e na, za dru go me sto 70 i za tre }e 50.

Omla di nac Mar ko Po lu mi rac mo `e mir no da star tu je na Be ra nov cu jer ima 625 bo do va a dru go pla si ra ni Uro{ Jo va no vi} sa 419 po e na ne mo `e da ga stig ne. Mi lo{ Bo ri sa vqe vi} je tru nut no Ne boj {a Jo va no vi} tre }i sa 339 bo do va i mo `e da ugro zi dru gu po zi ci ju mla |i ka det, obez be dio je ti tu Jo va no vi }u, ali i mo ra da stre - lu sa 810 po e na. Mi lan Ru li} pi za tre }e me sto jer mu je za pe - mo ra da stre pi za dru go me sto, ta ma Alek sa Ve li~ ko vi} sa 298 jer Igor ^ip kar ima {an su da po e na.U ekip noj kon ku ren ci ji ga pre stig ne. U ekip noj kon ku bor ba za pr vo me sto je te o ret - ren ci ji fan ta sti ~an uspeh va ski jo{ otvo re na, vo de }i Me ta - qev skog Bo be, ~ak 1.000 po e na lac ima ta~ no 100 po e na vi {e od (de set po be da) i ube dqi vo pr vo Bor ca, pro {lo go di {weg po bed - me sto. [id je si gur no dru gi, a ni ka li ge. U bor bi za dru go me - Spar tak tre }i i is hod po sled we sto je i ni {ki @e le zni ~ar tr ke ne mo `e ni {ta da pro me ni.

Eli ta i ju ni o ri vo zi }e 83,2 MBN. Alek san dar Mi ti} iz km, a ka de ti i mla |i ka de ti Par ti za na je re {io odav no sve 41,6 km. di le me oko po bed ni ka u ka det -

SPORT

c m y

dnevnik

EVROP SKO PR VEN STVO U POQ SKOJ

Ka ra ka {e vi} u du blu obez be dio bron zu Sjajna vest za Srbiju i Sloveniju sti`e iz Poqske gde se igra Evropsko prvenstvo u stonom tenisu. Dubl Aleksandar Karaka{evi} - Bojan Toki} plasirao se u polufinale i tako obezbedio bronzanu medaqu. Wih dvojica su u ~etvrtfinalu ju~e pobedili ma|arski par Jakab - Ko{iba 4:1 (9, 7, 4, -5, 5) i danas ih ~e-

Alek san dar Ka ra ka {e vi}

ka polufinalni duel s ruskim dublom [ibaev-Ska~kov.

Karaka{evi} je prethodno bio uspe{an u tre}em kolu dubla, po{to je u paru sa Slovencem Toki}em nadvisio poqsku kombinaciju Floras-Gorak - 3:1 (-6, 5, 3, 3).

Odli~no je Sale po~eo takmi~ewe na Evropskom prvenstvu u Poqskoj u petak. U tre}em kolu singla glatko je pobedio Slovaka Qubomira Pi{teja 4:0 (1, 2, 5, 5), a u kasnim ve~erwim satima ~ekao ga je duel s Hrvatom Juzba{i}em. [to se devojaka ti~e, posledwa na{a predstavnica u `enskom singlu Gabfriela Feher zaustavqena je u tre}em kolu. Izgubila je od Ma|arice Kristine Tot - 2:4 (-9, -8, 5, 5, 7, -6).

S. Savi}

DA NAS U SPEN SU

No vi Sad – Pa li lu la U okviru 5. kola Superlige za `ene danas u novosadskom SPC „Vojvodina”, Novi Sad do~ekuje beogradsku Palilulu. Me~ po~iwe u 17 sati, ulaz je besplatan, a u predigri }e se sastati polaznici pionirske {kole stonog tenisa koju STK Novi Sad realizuje u saradwi s O[ „Jovan Popovi}”. IZ STK Novi Sad obave{tavaju da }e za gledaoce prirediti i tombolu.

S. S.

DA NAS PO ^I WE TAK MI ^E WE U KU PU: PAR TI ZAN DO MA ]IN VOJ VO DI NI

[am pion fa vo rit Utakmicama prvog kola Kupa danas kre}e vaterpolo sezona u Srbiji. Trofej brani Partizan, koji }e ve~eras od 19.30 na Bawici do~ekati Vojvodinu. Novosa|ani su u prethodne dve sezone igrali u fina-

u Beograd oti}i sa belom zastavom. Proba}emo da damo maksimum, a za koji }e to rezultat biti dovoqno vide}emo. O~ekujem dobru utakmicu. Boqa smo ekipa u odnosu na pro{lu sezonu, jer je ve}ina igra~a Vojvodine imala jako i naporno reprezentativno

subota15.oktobar2011.

19

VI NER [TE DI [E MU [KA SU PER LI GA

S po la ga sa do bodova Voj vo di na NS se me - @e le zni ~ar 3:0 (25:15, 25:17, 32:30) NO VI SAD: Velika sala SPC Vojvodina, gledalaca 100, sudije: [panovi} (Novi Sad), Davidovi} (Beograd).

VOJ VO DI NA NS SE ME: Mirosavqevi} 3 (3-2, 1bk), Ivovi} 16 (24-15, 1 as), Kati} 17 (2113, 2bk, 2 as), Geri} 7 (12-4, 1 bk, 2 as), ^ubrilo 1 (1 bk), Mrdak 20 (26-16, 3 bk, 1 as), Kapur (libero), Martinovi} 1 (1 bk), Stefanovi}, Veselinovi}, Vrban, Luburi}. @E LE ZNI ^AR: Stojsavqevi} 8 (16-7, 1 as), Jezdimirovi} 12 (31-9, 2 bk, 1 as), Jawu{evi} 1 (21), Bogi} 6 (4-4, 2 bk), Paji} 6 (156), Ni}iforovi} 8 (10-7, 1 bk), Lojan~i} (libero 1), Kari} 2 (22), Roganovi}, Stevanovi}, Petkovi} (libero 2), Kolarevi}.

MU [KA SU PER LI GA Voj vo di na - @e le zni ~ar Par ti zan - Spar tak (Q) Rib ni ca - Rad ni~ ki (K) M. rad nik - Klek S. C. zve zda - Je din stvo (SP) 1. Voj vo di na 2. M. rad nik 3. Rad ni~ ki 4. Spar tak 5. Rib ni ca 6. C. zve zda 7. Par ti zan 8. Klek 9. Je din stvo 10. @e le zni ~ar

2 2 2 2 2 1 2 2 1 2

2 2 1 1 1 1 1 0 0 0

0 0 1 1 1 0 1 2 1 2

3:0 3:2 1:3 3:1 (si no}) 6:1 6:2 5:4 5:5 4:4 3:2 4:5 3:6 1:3 1:6

6 6 4 3 3 2 2 1 0 0

Odbojka{i Vojvodine NS seme upisali su rutinska tri boda i opravdali ulogu favorita u susretu s beogradskim @elezni~arom, a samo su male probleme imali u tre}em setu. Salati}evi izabranici ozbiqno su pristupili me~u, ne dozvoliv{i gostima da se previ{e nadaju u ~udo, pa su predvo|eni puca~kim triom Kati}-Mrdak-Ivovi} zaradili nova tri boda.

Nije mnogo trebalo pa da Novosa|ani do|u nadomak drugog

^u bri lo, Ge ri} i Ivo vi} blo kom za u sta vqa ju Pa ji }a

uzastopnog trijumfa u novoj sezoni, jer su za svega 43 minuta poveli 2:0 u setovima. Sve je dobro funkcionisalo kod crveno-belih, servisi i prijem su bili na visokom nivou, blok je bio aktivan, a puca~i nepogre{ivi. Malo iznena|ewe priredio je Salati} @elezni~aru i utakmicu po~eo s mladim Kati}em na prijemu koji je u odnosu na prvi me~ zamenio Veselinovi}a, a kod gostiju u timu nije bilo, rovitog, najiskusnijeg Roganovi}a.

Mala neozbiqnost mogla je doma}e da ko{ta gubitka tre}eg seta, ali su na suvi kvalitet izvojevali trijumf posle boqe igre u prelomnim trenucima.

Iskoristli su doma}i tek petu

Fo to: F. Ba ki}

Fa li le sa mo sve }e Zbog zauzetosti male sale utakmica je igrana u velikoj sali novosadske sportske palate, ali treba re}i da uslovi nisu bili na vrhunskom nivou ili bar onakvi kakvi su potrebni za superliga{ki nivo odbojke.

Svetla u hali bila su ne{to slabija od uobi~ajenih, pa je obema ekipama trebalo vremena da se naviknu na nove uslove, a u {ali se govorkalo da samo sve}e nedostaju za romanti~no ve~e.

Po{to odbojka{ki teren ne zauzima ~itavu veliku salu Spensa, na jednom od pomo}nih terena publika je mogla da vidi trening karatista, {to svakako ne ide u prilog doma}inima hale. me~ loptu, a pre toga su spasili dve set lopte @elezni~ara. Pali su u igri doma}i i to je osokolilo Beogra|ane da se ponadaju da ne}e oti}i ku}i praznih {a-

ka, ali su Novosa|ani predvo|eni Ivovi}em i Mrdakom bili npogre{ivi u zavr{nici i do{li do maksimalnog trijumfa.

M. Ri sti}

VA RA DIN KE DO ^E KU JU VI ZU RU

Doma}e `ele iznena|ewe

Mi lo{ Mi li ~i}, pr vo ti mac Voj vo di ne

lu Kupa i oba puta su pora`eni od crno-belih. I u ovoj utakmici, kao i u celokupnom nadmetawu favorit je Partizan, iako je ekipu napustilo nekoliko kqu~nih igra~a.

Zamenik kapitena Vojvodine Miroslav Ran|i} se osvrnuo na jedan od ve} ispuwenih ciqeva Novosa|ana.

- Mi smo ovogodi{wu sezonu po~eli jo{ pre tri nedeqe kvalifikacionim turnirom za Evroligu, kada smo tre}i put za redom uspeli da se na|emo u najelitnijem klupskom takmi~ewu.

To je dobra stvar za nas, jer }emo igrati jake utakmice, {to je veoma va`no za na{ napredak- rekao je Ran|i}, a o predstoje}em me~u sa Partizanom dodao:- Partizan je evropski prvak, ali mi ne}emo

Fo to: F. Ba ki}

leto i iskusniji smo za godinu dana. [to se ti~e takmi~ewa u Kupu, pa i u prvenstvu o~ekujem da }emo se boriti za drugo mesto sa Crvenom zvezdom.

S Ran|i}em se slo`io i Milo{ Mili~i}, koji je ovoga leta sa univerziteskom i juniorskom reprezentacijom osvojio dve zlatne medaqe.

- Partizan je boqi od nas. Mada im je oti{lo nekoliko kqu~nih igra~a uspeli su da anga`uju adekvatne zamene. Mi smo, mo`da, u maloj prednosti u jednoj stvari, a to je {to smo odigrali kvalifikacije za Evroligu, za razliku od wih koji nisu imali ja~ih me~eva. Da}emo sve od sebe i proba}emo da iskoristimo na{e {anse - rekao je Mili~i}.

G. Ma le no vi}

ME \U NA ROD NI MI TING U NO VOM SA DU

Oko 400 pli va ~a na Spen su Pliva~ki klub Novi Sad po {esti put organizuje me|unarodni miting za mla|e kategorije, pod nazivom „Poletarac„. Na tradicionalnom takmi~ewu nastupi}e oko 400 pliva~a i pliva~ica iz Bosne i Hercegovine, Slovenije i Srbije. Rasplivavawe je u 9, a nadmetawe po~iwe u 10 ~asova.

Takmi~i}e se pliva~i i pliva~ice ro|eni 1998. i mla|i na 25 i 50 metara, kao i u {tafeti 4h50 metara slobodno. Prvi put ove godine najboqi }e dobiti i nov~ane nagrade.

G. M.

Odbojka{ice Varadina, posle pobede na superliga{koj premijeri u Pan~evu, danas do~ekuju beogradsku Vizuru, jednog od favorita za osvajawe titule.

Beogradske ajkulice favoritkiwe su u ovom susretu, ali ni Varadnike nisu bez {ansi, posebno zbog veoma dobre igre u Pan~evu gde su ubrale sva tri boda.

Trener Jovo Cakovi} je na klupi Varadinki od pro{le sezone kad su kroz plej-of do{le do elitne lige.

- Vizura je favorit, ima mnogo reprezentativki u svojim redovima, od kadetkih do seniorskih.

Bio bih zadovoqan osvojenim setom, a prezadovoqan sa dva. Bitno je da prika`emo igru kao u prvom kolu u Pan~evu i da odigramo disciplinovano. Morali bismo da igramo boqe od svojih realnih mogu}nosti da bismo bili

Pe ri {i} i Ra ~i} u blo ku

konkurentni rivalu, ali dobra igra je svakako na{ imperativ – rekao je Cakovi}.

LE PA OD BOJ KA [KA PRI RED BA U KI KIN DI: U Ki kin di je u okvi ru ma ni fe sta ci je „Da ni lu da je” odr `an me |u na rod ni od boj ka {ki tur nir u or ga ni za ci ji @OK Ki 0230.

U~e tvo va lo je {est eki pa, ru mun ski O. Ghi bu iz Ora dee, Pro le ter iz Zre wa ni na, BIT i NS tim iz No vog Sa da, Sen ta i do ma }in Ki 0230, a igra lo se u dve ka te go ri je, de voj ~i ce ro |e ne 1993. go di ne i mla |e i 2000. go di ne i mla |e.

U kon kren ci ji 150 de voj ~i ca, u sta ri joj ka te go ri ji pr vo me sto za u zeo je do ma }in Ki 0230, dru gi je bio NS tim, a tre }i Pro le ter. Ora dea je osvo ji la tur nir u mla |oj ka te go ri ji de voj ~i ca, dru go me sto pri pa lo je Ki 0230, a tre }e Pro le te ru iz Zre wa ni na.

- Ovo nam je dru gi tur nir ko ji or ga ni zu je mo za „Da ne lu da je” u Ki kin di i `e qa nam je da to pre ra ste u tra di ci ju. Mno go nam je po mo gla u or ga ni za ci ji tur nir i Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja op {ti ne Ki kin da, kao i mno go broj ni ro di te qi. Eki pe su bi le sme {te ne u no vom Do mu u~e ni ka, a klub Ki 0230 ve} sle de }eg vi ken da pu tu je u Ora deu na tur nir, a sve u sklo pu do bre sa rad we i pri ja teq stva sa klu bo vi ma van na {e ze mqe - re kao je pred sed nik Ki 0230 Dra gan Kr sto no {i}.

M. Ri sti}

Libero Varadinki @eqka Pu{owa ranije je igrala u najja~oj ligi u Kleku, ima veliko is-

kustvo i realno gleda na ovaj duel.

- Potrudi}emo se da pru`imo jak otpor favoritu. Ako odigramo koncentrisano, mo`emo da se nadamo dobrom rezultatu.

Nadam se da }e novosadska publika do}i da nas podr`i na na{em prvom superliga{kom doma}instvu – rekla je Pu{owa.

Kapiten Jelena Ra~i} o~ekuje dobru igru Varadina.

- U pripremnom periodu smo odigrali mnogo utakmica sa superliga{ima, ali ne i sa Vizurom. Vice{ampioni su, s velikim ambicijama u prvenstvu, pa su sigurno favoriti, ali proba}emo da ih iznenadimo, a za to nam je potreban pre svega dobar servis –istakla je Ra~i}eva.

Utakmica Varadin BMG gradwa – Vizura igra se u hali na Slanoj bari od 20 ~asova.

M. Ri sti}

20

sport

subota15.oktobar2011.

Ma ~van u Par ti za nu Srp ski ko {ar ka {ki re pre zen ta ti vac i ~lan Ma ka bi ja iz Tel Avi va Mi lan Ma ~van do kra ja se zo ne igra }e na po zaj mi ci u Par ti za nu mts!

Mi lan Ma ~van ima ugo vor sa izra el skim ve li ka nom do ju na 2014. go di ne, ali }e na red nu se zo nu bi ti u srp skom pr va ku, ka ko bi imao {to ve }u mi nu ta `u i do ka zao se u Evro li gi. Ma ~van je od i grao dve utak mi ce za Ma ka bi na star tu re gi o nal ne ABA li ge, pa }e u

tom tak mi ~e wu pra vo igra wa za Par ti zan ste }i u ja nu a ru.

Pr vi ~o vek Ma ka bi ja [i mon Mi zra hi ju ~e je bio u Bar se lo ni na sa stan ku ~el ni ka ULEB, {to je bi la pri li ka da po raz go va ra sa me na xe rom srp skog igra ~a Zo ra nom Sa vi }em. Sa wi ma dvo ji com na stal noj ve zi bio je i pred sed nik klu ba iz Hum ske Pre drag Da ni lo vi}, pa je prak ti~ no do go vor po stig nut.

Mi lan Ma ~van

dnevnik

\o ko vi} go di nu za vr {a va kao naj bo qi No vak \o ko vi} }e 2011. go di nu za vr {i ti na po zi ci ji broj je dan svet ske rang-li ste (ATP), bez ob zi ra na is hod pred sto je }a tri tur ni ra na ko ji ma }e na stu pi ti do kra ja se zo ne. Naj bo qi srp ski te ni ser

tre }em ko lu tur ni ra Ma sters se ri je u [an ga ju.

Zva ni~ no No va ko vo kru ni sa we bi }e upri li ~e no na spe ci jal noj ce re mo ni ji za vr {nog tur ni ra u Lon do nu, ko ji }e se odr `a ti od 20. do 27. no vem bra.

Osmu go di nu u ni zu na po zi ci ji

la, dan na kon osva ja wa Vimbldo na. On je ove se zo ne do sa da ostva rio skor od 64 po be de i sve ga tri po ra za, uz u~i nak 20-2 pro tiv igra ~a iz top 10. \o ko vi} je u 2011. osvo jio tri grend slem tro fe ja (Austra li ja open, Vimbldon i US open), pet

ABA MU[KA LIGA: VR[^ANI DO^EKUJU HELIOS

Slo ven ci no vi iza zov Po be da nad Za gre bom, pre sa mo ~e ti ri da na, ko {ar ka {i ma He mo far ma [ta da je po di gla sa mo po u zda we pred da na {wi okr {aj sa slo ve na~ kim pred stav ni kom He li o som iz Dom `a la. Ote `a va ju }u okol nost za do ma }i tim mo `da pred sta vqa to {to za ni jan su is ku sni ji tim He li o sa u Vr {ac do la zi po sle ube dqi vog po ra za od Par ti za na, ba{ kao {to je to bio slu ~aj i sa Za gre bom, te }e pro tiv mla dih far ma ce u ta po ku {a ti da se is ku pe za taj ne u speh.

- O~e ku jem da }e mla di igra ~i i na ovom me ~u po ka za ti ve li ku agre siv nost i am bi ci ju da se u naj bo qem sve tlu po ka `u ko {ar ka {koj jav no sti i na taj na ~in da ju ela na is ku sni jim sa i gra ~i ma da bi smo ostva ri li ciq.

Pro {la utak mi ca je bi la pra vi pri mer ka ko to tre ba da iz gle da, pa ve ru jem da }e i sa da bi ti ta ko – ka `e tre ner Vr {~a na @eq ko Lu ka ji}.

Eki pa He li o sa se vra ti la u ABA li gu sa am bi ci jom da tu i osta ne, ali se ne mo `e re }i da u du e lu sa far ma ce u ti ma va `i za fa vo ri ta. Ipak, za slu `u ju re -

I da me igra ju Na kon mu {ke utak mi ce, od 20.30 ~a so va ko {ar ka {i ce He mo far ma [ta de }e iza }i na te ren i od i gra ti pre mi jer ni me~ pred do ma }om pu bli kom u se zo nim 2011/12. U okvi ru dru gog ko la Me |u na rod ne `en ske re gi o nal ne ko {ar ka {ke li ge ugo sti }e eki pu Slo bo de iz No vog Gra da. Pi lu li ce su u pr vom ko lu iz gu bi le od Par ti za na, u Be o gra du (70:62). spekt, jer ih sa klu pe vo di is ku sni stur~ wak Zma go Sa ga din.

- Ne oba zi re mo se na to ko nam je ri val. Mo ra mo hra bro {}u i mak si mal nim pri stu pom igri

NOVOSA\ANI GOSTUJU POD BAGDALOM

Do ma }in za slu `u je re spekt

Ru ko me ta {i Voj vo di ne po ka za li su ka rak ter u der bi su sre tu 4. ko la Su per li ge pro tiv kra gu je va~ kog Rad ni~ kog i po be dom 30:27 na ja vi li po hod ka vr hu ta be le. No vo sa |a ne da na o~e ku je no vi test, go sto va we u Kru {ev cu pro tiv no vaj li je Na pret ka, ko ji je na kon od u sta ja wa Pla nin ke, po be dom u ba ra `u iz bo rio pra vo da igra u elit nom dru {tvu.

Kru { e v qa n i, ko j e pred v o d i tre ner Sa {a Per ~e vi}, u do sa da {wa ~e ti ri ko la po ka za li su da su sprem ni da iza |u na cr tu sva koj eki pi u Su per li gi, o ~e mu go vo ri u~i nak od dve po be de na do ma }em par ke tu, dok su na stra ni za be le `i li re mi i pr vi po raz od Na i su sa. Ne ma sum we da }e pre pu na ha la i fan ta sti~ na at mos fe ra bi ti adu ti do ma }i na.

No vo sa |a ni su bez kik sa u do s a d a { wa ~e t i r i ko l a, a

uspe {no su pre bro di li go sto va wa Obi li }u i Di na mu. Cr ve no-be li pu tu ju u Kru {e vac u istom sa sta vu ko ji je iz neo te ret po be de u du e lu s Rad ni~ kim (bez Ra di {i }a, Vu ko vi }a, Su xu ma), a tre ner mr \or |e ]ir ko vi} o~e ku je te `ak me~ s Kru {e vqe ni ma.

- Ana li zi ra li smo igru ri va la i do tan ~i na se upo zna li sa wi ho vim kva li te ti ma. O~e ku je nas ve li ki pri ti sak sa tri bi na u pra vom ru ko met nom am bi jen tu, ali sam uve ren da }e mo ji igra ~i uspe {no od go vo ri ti na sve iza zo ve i da ne }e pod le }i at mos fe ri. Na pre dak je do bro or ga ni zo va na i ve o ma bor be na eki pa, a po do sa da {wam u~in ku iz dva ja ju se gol man Ar si}, de sni bek Miq ko vi} i de sno kri lo Jo va no vi} - ka zao je ]ir ko vi}.

Utak mi ca Na pre dak - Voj vo di na po ~i we u 19 ~a so va.

I. Grubor

sva ko me da se su prot sta vi mo, jer je ve li ka ve }i na ti mo va fi zi~ ki ja ~a od nas i po go di na ma is ku sni ja. Sve sni smo da }e mo ve ro vat no igra ti sa do sta osci la ci ja, ali za to svi mo ra mo da ima mo str pqe wa. Si gu ran sam da }e mo do No ve go di ne tu am pli tu du sma wi ti na mi ni mum i da }e ta da na {a pra va igra do }i do iz ra `a ja – na da se Lu ka ji}.

Tre ner He mo far ma je po zvao Vr {~a ne da do |u u {to ve }em bro ju u Mi le ni jum i bo dre igra ~e na pu tu ka even tu al noj po be di.

- Mi slim da ovi mla di mom ci za slu `u ju da ima ju ve li ku po dr {ku sa tri bi na, jer su oni bu du} nost klu ba i gra da – po zvao je Lu ka ji} na vi ja ~e.

Ulaz u Mi le ni jum je 150 di na ra za tri bi ne, a 500 za pla vu lo `u. Upra va klu ba }e i na ovoj utak mi ci or ga ni zo va ti na grad nu igru za naj na ran xa sti jeg na vi ja ~a, a utak mi ca po ~i we u 18 ~a so va.

Su spen do va ni Osto ji} i Raj ko vi} Su dij ski par Ra do mir Osto ji} i Da ni jel Raj ko vi}, ko ji su de li li prav du na utak mi ci 4. ko la mu {ke ru ko met ne Su per li ga Ju go vi} Uni met - Obi li}, su spen do va ni su na me sec da na. Wi ma je za me re no da su o{te ti li obe eki pe, Ka }a ne u seg men tu pred nost, a Be o gra |a ne u seg men tu ko ra ci.

Pre ma re ~i ma di rek to ra Su per li ge Vo ji sla va An dri }a, ni ko u ru ko me tu ne mo `e da bu de ne do dir qiv, a eks per ti za su |e wa je ura |e na po sle sla be oce ne ko ju im je dao kon tro lor Zo ran Sta no je vi} iz No vog Sa da.

Isa ko vi} uslov no na tri me se ca Le gen da srp skog ru ko me ta Mi le Isa ko vi} uslov no je ka `wen na tri me se ca po sle utak mi ce Su per li ge Me ta lo pla sti ka - Ru dar. Na i me, Isa ko vi} u funk ci ji ru ko met nog rad ni ka [ap ~a na po na {ao se ne sport ski i ne kul tur no u klup skim pro sto ri ja ma po sle tog su sre ta. Tom pri li kom je ne pri me re nim re ~i ma vre |ao de le ga ta Iva na Man di }a.

J. G.

Ver ki} u Slo va~ koj Biv {i gol man Ju go vi }a, Voj vo di ne, Cr ve ne zve zde i por tu gal ske Ma de i re Sve ti slav Ver ki} (30) pot pi sao je ugo vor sa slo va~ kim pr va kom Ta tran iz Pre {o va, ko ji je igrao u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na s na {im pr va kom Par ti za nom. Ver ki} je is ku san in ter na ci o na lac, ne ka da naj bo qi ju ni or ski gol man Evro pe u sklo pu zlat ne ge ne ra ci je 1980, ko ja je u Ati ni 2000. go di ne osvo ji la Evrop sko pr ven stvo.

Tre ner Slo va ka je na{ stru~ wak \or |e Ra {i}, ko ji je bio pri mo ran da na knad no an ga `u je Ver ki }a po {to je wi hov gol man Fran ti {ek Bo ha~ po gi nuo u sa o bra }aj noj ne sre }i. Ver ki} }e ve} za vi kend bra ni ti bo je Ta tra na, ko ji u ovoj se zo ni ima za ciq od bra nu {am pi on ske kru ne, na ci o nal nog ku pa i da odu {to da qe u Ku pu EHF. J. G.

No vu go di nu do ~e ka }e na pr voj po zi ci ji:No vak \o ko vi}

svih vre me na }e ta ko po sta ti 16. igra~ u isto ri ji od ka da se ra ~u na ATP li sta ko ji }e se zo nu okon ~a ti na vr hu. Ra nu pro mo ci ju omo gu }io mu je naj ver ni ji pra ti lac na ATP li sti Ra fael Na dal, ko ji je po ra `en u

broj je dan ATP li ste na kra ju se zo ne na }i }e se te ni ser sa evrop skog kon ti nen ta, {to je no vi re kord po sle onog ko ji je da ti rao iz me |u 1985. i 1991. go di ne. No vak je na pr vu po zi ci ju svet ske rang-li ste do {ao 4. ju -

Ma sters tur ni ra (To ron to, Rim, Ma drid, Ma ja mi, In di jan Vels) i ti tu le u Du ba i ju i Be o gra du.

Do kra ja go di ne No vak }e na stu pi ti na tur ni ri ma u Ba ze lu, Pa ri zu i za vr {nom Ma ster su u Lon do nu.

TURNIR U [ANGAJU

Zi mo wi } i Qo dra u po lu fi na lu Ne nad Zi mo wi} i we gov dubl part ner Mi kael Qo dra pla si ra li su se u po lu fi na le tur ni ra u [an ga ju. Oni su u ~e tvrt fi nal nom du e lu sa vla da li [ve |a ni na Ro ber ta Lind {te da i Ru mu na Ho ri ja Te ka ua re zul ta tom 2:1, po se to vi ma 7:6 (4), 3:6, 10:7.

Ne na du Zi mo wi }u to je bi la 501. po be da u pro fe si o nal noj ka ri je ri. U bor bi za fi na le Zi mo wi }a i Qo dru o~e ku je duel sa Po qa ci ma Ma ri ju som Fir sten ber gom i Mar ci nom Mat kov skim, ko ji su u dru gom po lu fi na lu sa vla da la bra }u Bra jan, Bo ba i Maj ka 3:6, 6:4, 12:10.

Ni {i ko ri za isto ri ju Ja pan ski te ni ser Kai Ni {i ko ri pla si rao se u po lu fi na le tur ni ra u [an ga ju po {to je po be dio Ukra jin ca Alek san dra Dol go po lo va sa 2:0 u se to vi ma, u{av {i ta ko u isto ri ju ja pan skog te ni sa.

Ni {i ko ri je po be dom sa 6:4 6:2 po tvr dio da je u od li~ noj for mi po {to je pret hod no po be dio ~e tvr tog no si o ca @oa Vil fre da Con gu, a po sle po be de u ~e tvrt fi na lu od po ne deq ka, ka da bu de za u zeo 32. me sto na rang li sti, bi }e naj bo qe pla si ra ni ja pan ski te ni ser u isto ri ja ATP-a. Pre we ga naj bo -

qi pla sman imao je [u zo Ma cu o ka na 46. me stu, a Ni {i ko ri je po sle do brih iga ra na pre do vao ~ak 15. po zi ci ja. On }e u po lu fi na lu igra ti pro tiv Bri tan ca En di ja Ma re ja, ko ji je bio bo qi od Austra li jan ca Me tjua Eb de na 6:3, 6:2.

U po lu fi na le [an ga ja pla si ra li su se i [pan ci Da vid Fe rer i Fe li si ja no Lo pez. Fe rer je u ~e tvrt fi na lu sa vla dao Ame ri kan ca En di ja Ro di ka 6:7, 6:2, 7:6, a Lo pez je bio bo qi od Nem ca Flo ri ja na Ma je ra 6:2, 6:4.

ZBOG PORESKE POLITIKE U VELIKOJ BRITANIJI

Na dal od u stao od Kvin sa

Sve ti slav Ver ki}

Ra fael Na dal iz ja vio je da na red ne se zo ne ne }e na stu pa ti na tur ni ru u Kvin su zbog stro gih po re skih pra vi la u Ve li koj Bri ta ni ji. Na dal je re kao da u~e {}em u Kvin su mo `e sa mo da iz gu bi no vac.

- Po re ski re `im u Ve li koj Bri ta ni ji kom pli ku je stva ri jer ka da ide te u Kvins pro blem

ni je da po be di te, pro blem je {to mo gu da iz gu bim no vac, jer ako ta mo igram jed nu ne de qu oni uzmu do sta no vac od mo jih spon zo ra. To je pre vi {e. Igra }u na Vimbldo nu, kao i na fi na lu ATP tu ra. To je pu no ne de qa, pu no po re za. Po sta je sve kom pli ko va ni je da se igra u Ve li koj Bri ta ni ji - re kao je [pa nac.

On je na ja vio da }e ume sto u Kvin su na stu pa ti u ne ma~ kom Ha leu, ko ji se ta ko |e igra na trav na toj pod lo zi iste ne de qe ka da i tur nir u Kvin su. Stra ni spor ti sti su opo re zo va ni u Ve li koj Bri ta ni ji za no vac ko ji za ra de na tur ni ri ma i na kna da za na stup, ali i na pri ho de ko je ostva re od spon zor skih ugo vo ra.

ДОДЕЉЕНА „ПРОМЕТЕЈЕВА” НАГРАДА „ДЕЈАН МЕДАКОВИЋ“

Лауреат Василије Крестић Издавачко-књижарска агенција „Прометеј” је 2008, у знак поштовања и сећања на свог аутора и знаменитог научника и књижевника академика Дејана Медаковића (1922–2008), основала награду која носи његово име. Признање се сваке године додељује аутору мемоарског дела на српском језику, а овогодишњи лауреат је академик Василије Ђ. Крестић. На састанку жирија, који се традиционално окупља у Вуковој задужбини чији је дугогодишњи председник и један од оснивача био Медаковић, једногласно је одлучено да се награди Василије Ђ. Крестић за књигу „Историчар у времену преломних и судбинских одлука“, објављену у „Прометеју”, 2011. Жири је радио у

саставу: Драшко Ређеп, председник, Јован Ћирилов и Радован Поповић.

- Василије Ђ. Крестић (1932) историчар и хроничар, у ауторизованој књизи својих интервјуа и изјава од 1985. до 2010. остварио је јединствено сведочанство о дугом и често на понеким странама заборављеном и исхитреном дугом памћењу српског национа наводи се, између осталог, у образложењу одлуке.- Један од сасвим изузетних наших научника који је непосредно и, може се рећи непрекидно присутан у јавности, оглашавајући се над неправдама, истинама и полуистинама, Крестић је, како су године протицале, од истраживача високог ранга, неумољивог и непоткупљивог, постајао све више и

све уочљивије аутентичан сведок неспоразума и несугласица, паушалних оцена и злонамерности сваке врсте. Крестићева обавештеност је из прве руке, а научни проседе заслужује изузетно поштовање. Блиско комплементаран са темама и дилемама Дејана Медаковића о српском северу, Василије Ђ. Крестић заслужено и праведно у сваком погледу стиче ово признање, закључује жири. Награда ће бити уручена у оквиру Дана Прометеја, 5. јануара. Досадашњи лауреати награде „Дејан Медаковић” су: Момо Капор за „Исповести“(СКЗ, 2008), Миодраг Б. Протић за „Нојеву барку“, III (СКЗ, 2009) и Мирко Демић за „Трезвењаке на пијаној лађи“ (Агора, 2010). Р. Л.

c m y

kultura

dnevnik

subota15.oktobar2011.

21

У КЦНС ПРЕМИЈЕРНО ПРИКАЗАН ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ „РЕКА ЖИВОТА” ОЛИВЕРА ФОЈКАРА

Лепоте Дунава Четири године, рад бројне екипe сарадника, много ентузијазма и жеља да се истраје, уграђени су у дугометражни документарни филм „Река живота“ биолога, редитеља и сценаристе Оливера Фојкара, који је премијерно, прексиноћ, приказан у Културном центру Новог Сада. Том приликом сала је била пуна, гледалиште чак према-

Сниман са брода, а добрим делом и из ваздуха (значајан ангажман моторних змајева и њихових храбрих пилота), филм, ако се додају и квалитетни подводни снимци, на визуелном плану надмашује овдашње стандарде продукције документарних филмова. Посебну похвалу тако заслужује сниматељски рад Душана Чекића и самог

јима се бавио природом и еколошким темама: У сенци цивилизације, Гљиве Фрушке горе, Молитва за гору, Зимски лет, серија Природа као живот, Мој пријатељ штиглић, Беле роде моје равнице. Учествовао је на више престижних међународних филмских фестивала у: Италији, Грчкој, Великој Британији, Јапану, Финској,

Фојкара. Иначе, за филм је, што је такође за наше документарце из разних разлога реткост, компонована оригинална музика. Композиције Мирослава Јованчића за “Реку живота” је извела његова група “Кадабра” из Суботице. У филму је посебна пажња посвећена специјалним резерватима природе, националним парковима и парковима природе: Горње Подунавље, Карађорђево, Бегечка јама, Ковиљско - Петроварадински рит, Фрушка гора, Делиблатска пешчара и Национални парк Ђердап. Посебно, представљени су и неки од њихових становника као што су црна рода, орао белорепан, водомар, јелени, дивље свиње, барске корњаче, свет риба и планктона. Наравно, ни човек није заборављен. Ту су аласи који са реком заиста живе, која им је и љубав и посао. Оливер Фојкар је до сада реализовао више од петнаест тв- емисија и документарних филмова у ко-

Пољској, Словачкој, Мађарској и Србији. Освојио је више награда у земљи и иностранству. Фојкар је запослен је у Покрајинском заводу за заштиту природе у Новом Саду као саветник и начелник одељења за промоцију, едукацију и односе са јавношћу. Продуцент овог филмског пројекта је Академско друштво за проучавање и заштиту природе Нови Сад, а суорганизатори на пројекту су били Покрајински завод за заштиту природе и Завод за заштиту природе Србије. Суфинансијери филма су Влада АП Војводине, Покрајински секретаријат за културу и Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, као и Фонд за заштиту животне средине Републике Србије. Спонзори филма су: ЈП “Пловпут” Београд, ЈП “Војводинашуме” (ШГ Нови Сад, ШГ Ковиљ и ШГ Панчево) и Петар Лапу – Чарда “Код Браше” . В. Црњански

ПРО МО ВИ САН КА ТА ЛОГ ИЗ ЛО ЖБЕ „СКРЕМБЛ_СКРИН ХЕД_ЛАЈНС” ДУ ША НА ТО ДО РО ВИ ЋА

Гло бал не ме та фо ре Из ло жба Ду ша на То до ро ви ћа „Скрембл_скрин хед_лајнс“ ује ди ни ла је Му зеј Вој во ди не и Му зеј са вре ме не умет но сти Вој во ди не ко ји су осим из ло жбе, про ду ци ра ли и ка та лог ко ји је про мо ви сан ју че. Про мо ци ји ка та ло га прет хо ди ло је струч но во ђе ње кроз из ло жбу. Ку сто ски ња МСУВ Све тла на Мла де нов, ко ја је за ка та лог ура д и л а ин т ер в ју са умет н и ком, по з на тог но во сад ског сли ка ра и пе да го га Ду ша на То до ро ви ћа на зва ла је про мо те ром но вог ду ха и ат мос фе ре. Он, по ње ним ре чи ма по ка зу је су пер и ор ност умет ни ка 21. ве ка у еко ло шкој ми си ји очи шће ња пла не те од за га ђи ва ча.

Аутор дру гог тек ста у ка та ло гу, ку стос Му зе ја Вој во ди не Ми ле Иг ња то вић, пу бли ка ци ју је на звао мо но граф ском, јер ну ди пре сек умет нич ког ра да. Иг ња то вић је ак ту ел ну из ло жбу ока рак те ри сао про грам ским бо гат ством и по ет ском ра зно ли ко шћу због ко је је рад Ду ша на То до ро ви ћа јед на гло бал на ме та фо ра мо дер не ци ви ли за ци је. На про мо ци ји ка та ло га из ло жбе „Скрембл_скрин хед_лајнс“ го во ри ла је и исто ри чар ка умет но сти Љи ља на Сли јеп че вић ко ја је пре до чи ла да у умет но сти увек по сто је гру пе, по кре ти и по је дин ци ко ји их обо га ћу ју, ви та ми ни зи ра ју. Ду ша на То до ро ви ћа је на зва ла јед ним од њих. И. Бурић

„ИН ТЕР ЗОН“ ОД 20. ДО 22. ОК ТО БРА У НО ВОМ СА ДУ

Фе сти вал дру га чи јег Ме ђу на род ни фе сти вал ак ту ел не му зи ке „Ин тер зон“ одр жа ће се од 20. до 22. ок то бра у Но вом Са ду, пред ста вље но је на ју че ра шњој кон фе рен ци ји за ме ди је. То ком тра ја ња фе сти ва ла, пу бли ка ће би ти у при ли ци да по се ти шест кон це ра т а, по два сва ко ве че, у три раз ли чи та про сто ра. У ци љу про мо ци је род них и пи та ња дру гих мар г и н а л и з о ва н их иден ти те та, „Ин тер зон“ по но во ин си сти ра на аутен тич ном му зич ком из ра зу, до ма ћ им ауто р и ма и жен ским из во ђа чи ма. Пр ве ве че ри у окви ру ко је ће се про грам од ви ја ти у Си на го ги, на сту пи ће но во сад ска ви о ли нист ки ња Га бри е ла Бе нак, а за тим и дуо ко ји чи не но во сад ски ком по зи тор и сак со фо ни ста Бо рис Ко вач и ар м е н иј с ки хар м о н и каш Да вид Јен ги бар јан. Дру ге ве че ри у Но во сад ском но вом те а тру про грам чи не кон цер ти во кал не умет ни це Ка тје Круз, ко ја на сту па уз по зна тог пер ку си о -

ни сту Ха у ар да Кер ти са, и лон дон ског квин те та „По лар бер“. Тре ће и по след ње ве че ри ово го ди шњег „Ин тер зон“ фе сти ва ла, у По зо ри шту мла дих, на -

сту п а ди ва екс п е р и мен т ал н е му з и ке на нео б ич н им ин с тру мен т и ма - Лим п е Фукс, ко ја ће се пред ста ви ти са Хе рар дом Хар ма ном, а фе сти вал за тва ра кон церт Три ја Ми ха ља Дре ша. Из в р ш на про д у цент к и њ а фе с ти ва л а „Ин тер зон“ Ива на Ин ђин, на ју ч е р а ш њој кон фе рен ци ји за ме ди је је на по ме ну ла да је ор га ни за ци ју до га ђа ја оте жао из о ста нак по др шке Град ске упра ве за кул ту ру, иако је фи нан сиј ска по др шка до би ј е н а од По к ра ј ин ског се кре та ри ја та за кул ту ру и јав н о ин фор м и с а њ е и Ми н и стар ства кул ту ре, ин фор ми с а ња и ин фор ма ци о ног дру штва Ре пу бли ке Ср б и ј е. За Ива ну Ин ђин то је ја сан знак ло ше кул тур не по ли ти ке Гра да Но вог Са да и не при стој но ар ти ку ли са них то ко ва нов ца из бу џе та. И. Б.

НАЈАВЉЕН 52. ОКТОБАРСКИ САЛОН У БЕОГРАДУ

Главна тема питање одговорности Јесења манифестација визуелне уметности, 52. Октобарски салон, почиње 20. октобра у Музеју историје Југославијеу Београду, а публика ће до 4. децембра моћи да погледа радове савремених уметника према концепту кустоскиња Аленке Грегорич из Словеније и Галит Еилат из Израела. Октобарски салон почиње концертом Дамира Авдица из Босне и Херцеговине. Како је речено на конференцији за новинаре, главна идеја поставке је питање одговорности.

Према речима кустосткиње Галит Еилат, концепт одговорности који се провлачи кроз поставку односи се на питања како бити одговоран према одређеним ситуацијима или особама, али и како се поставити према онима који нису способни да буду одговорни. Како је речено, изложба има за циљ да подстакне расправе о грађанској послушности и покоравању властима, али и друштвеној и институцијалној одговорности. Аленка Грегорич је додала да се део изложбе 10. новембра се-

ли у Музеј ин галерије у Љубљани. Према њеним речима, сваки рад који буде изложен имаће објашњење кустоскиња, а биће штампана и књига текстова о одговорности различитих аутора. За Октобарски салон из градског и републичког буџета издвојено је 24 милиона динара. Цена улазнице је 200 динара, а сав приход од продаје карата биће дониран куповини инкубатора за превремено рођењу децу „Битка за бебе”.

Из филма „Река живота”

ло да прими све, па је део публике филм одгледао стојећки. Филм почиње на Дунаву, у својих 80 минута о њему највише говори, и на њему се завршава, једним од оних јединствених залазака сунца. Између првог и последњег кадра овог, може се рећи, епског документарца, који протоком слика обухвата делиће живота на дунавским обалама као и света испод његове површине, своје место је нашло мноштво интересантних и задивљујућих призора од којих многе, гледаоци, сад, вероватно, имају прилику да виде први пут. Најинтересантнији и најкомпетентнији када се бави природњачким стварима, Фојкаров филм, у жељи за свеобухватношћу, покрива не тако убедљиво и оригинално, и етнографске теме, да би се, такође, путујући низ реку, пратећи њен цео ток кроз Србију, успутно осврнуо и на чувене дунавске средњовековне тврђаве и њихову историју. ПРЕДСТАВА „ПОЛИТИЧКО ГРОБЉЕ” СУТРА У КЦ НОВОГ САДА

У славу новинарства Представа „Политичко гробље. Први део„, рађена према истоименој књизи Славољуба Ђукића, јесте представа у славу новинарства, изјавио је аутор тог позоришног комада Љубивоје Тадић, уочи његове новосадске премијере. ko ja ће бити сутра у 20 часова на великој сцени Културног центра Новог Сада. Доајен нашег новинарства Ђукић је, заједно са многим својим колегама и уредницима, успео да сачува част новинарске професије „у тешким временима великих стега и тоталне цензуре“, рекао је Тадић на конференцији за новинаре у Културном центру града, где ће та представа бити изведена први пут ван Београда. Љубивоје Тадић, драматург и редитељ, који и игра улогу главног јунака - Ђукића, као драгоценог сведока догађаја на домаћој политичкој сцени од Другог светског рата до 80. година минулог века, рекао је да та представа припада политичком позоришту јер описује прошле догађаје али и „посматра оно што се данас дешава“ у политичком животу Србије. Наводећи да би ускоро требало да се, у издању „Службеног гласника“, појави и четврто издање Ђукићеве књиге, допуњено политичком стварношћу Србије до данашњих догађања, Тадић је рекао да би то могло да отвори могућност и за други део представе, иако је намеравао да заврши свој циклус политичког театра којим се бави више од две деценије.

ВЕЧЕРАС ОТВАРАЊЕ БЕОГРАДСКИХ МУЗИЧКИХ СВЕЧАНОСТИ

Почиње Бемус Па ри ски ор ке стар ски ан самбл и ка мер ни хор Ак сан тус отво ри ће ве че рас Бе о град ске му зич ке све ча но сти (БЕ МУС). На отва ра њу ће на сту пи ти и со ли сти Ми реј Де ленш и Ме тју Брук, а би ће из ве де на ма ње по зна та Бер ли о зо ва де ла “Кле о па три на смрт“ и “Ре ли ги о зна ме ди та ци ја из Три стие“ и Фо ре ов Ре кви јем. Бе мус ће би ти за тво рен кон цер том Бо ри са Бе ре зов ског у Бе о град ској аре ни 26. ок то бра, у про сто ру ко ји је иза бран ка ко би се кла сич на му зи ка учи ни ла по пу лар ни јом и при бли жи ла пу бли ци. На ово го ди шњем БЕ МУС-у на сту пи ће Гу да чи Све тог Ђор ђа, Ка ме ра та Сер би ка, Со ли сти, ор ке стар и хор Срп ског на род ног по зо ри шта у Но вом Са ду, ко ји ће из ве сти опе ру „Ми ле ва“ по ли бре ту Ви де Ог ње но вић , на му зи ку Алек сан дре Вре ба лов и у ре жи ји Озрен Про хић, Кре а тив не мај стор ске ра ди о ни це Јо ва на Ко лун џи је и Ма ри ја не Ми ја но вић, му зи ча ри Иштван Вар га и Га бор

Ча лог, Ми ша и Ли ли Мај ски и дру ги. Би ће из ве ден и ет но про грам “Му зи ка Ср ба гра ни ча ра“. Сим фо ниј ски ор ке стар и му шки хор РТСа на сту па са про гра мом по све ће ним ком по зи то ру Фран цу Ли сту, а За гре бач ко ка за ли ште лу та ка пред ста вом „Ча роб на фру ла” са му зич -

ком под ло гом исто и ме не опе ре Вол фган га Ама де у са Мо цар та. Ово го ди шњи Бе мус тра ја ће. до 26. ок то бра, а кон цер ти ће би ти ор га ни зо ва ни у Са ва цен тру, До му омла ди не, Ју го сло вен ском драм ском по зо ри шту, Ко лар че вој за ду жби ни, По зо ри шту „Бо шко Бу ха” и Бе о град ској аре ни.

У НП „ТОША ЈОВАНОВИЋ“ У ЗРЕЊАНИНУ

Одложена премијера Прва овосезонска премијера драмске сцене Народног позоришта „Тоша Јовановић“, представа „Не мо’ш побећ од недеље“ Тене Штивичић, у режији

Слађане Килибарде, која је требало да буде изведена вечерас, отказана је из техничких разлога. Премијерно извођење померено је на 28. октобар. И. Б.

22

svet

subota15.oktobar2011.

O no voj vla di Slo va~ ke u po ne de qak

UKRATKO Mi ni st ri fi nan si ja G20 PA RIZ: Ministri finansija i guverneri centralnih banaka ~lanica Grupe 20 najrazvijenijih zemaqa sveta (G20) po~eli su ju~e u Parizu dvodnevnu raspravu u poku{aju da oja~aju oslabqenu svetsku ekonomiju i za{tite posrnule banke od du`nicke krize u zoni evra. Prioritet ove rasprave je otklawawe du`ni~ke krize u evrozoni, izjavio je jedan neimenovani francuski zvani~nik.

Sastanak u Parizu se odr`ava u vreme kada lideri zone evra `ure da finalizuju odgovor na du`ni~ku krizu u tom monetarnom bloku i kada su planovi za podsticawe banaka ugro`eni zbog du`ni~kih neda}a koje pritisaku evroregiju. O~ekuje se da }e ministri finansija ~lanica G20 van zone evra izvr{iti pritisak na svoje kolege u tom monetarnom bloku da preduzmu odlu~nije akcije na suzbijawu krize.

(Ta njug)

Nakon eks plo zi je u Bag da du 16 mr tvih BAG DAD: Najmawe 16 osoba je poginulo, a 48 raweno u eksploziji dve bombe u {iitskom isto~nom predgra|u Bagdada, saop{tili su ju~e ira~ki zvani~nici. Prva bomba eksplodirala u ~etvrtak uve~e je u blizini jedne ku}e u Sadr Sitiju. Samo nekoliko minuta kasnije, kada su qudi po~eli da se okupqaju na mestu nesre}e, eksplodirao je i automobil-bomba. Ve}ina qudi poginula je u drugoj eksploziji, koja je bila mnogo sna`nija, prenela je agencija AP.

BRA TI SLA VA: Predsednik Slova~ke Ivan Ga{parovi~ saop{tio je danas da }e se u ponedeqak sastati sa liderima politi~kih partija kako bi razgovarali o privremenoj vladi, po{to je ove sedmice pala vlada premijerke Ivete Radi~ove. Ga{parovi~ se ranije sastao sa Radi~ovom, koja je glasawe u parlamentu o planu za pro{irewe nadle`nosti Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) pove-

zala sa glasawem o poverewu vladi, preneo je Rojters.

Slova~ki parlamentarci su u utorak odbacili taj plan, zbog ~ega je pala koaliciona vlada desnog centra. Parlament je, ipak, dva dana kasnije odobrio {irewe fonda namewenog za spas od du`ni~ke krize, uz podr{ku levi~arske opozicije.Poslanici su, tako|e, zakazali vanredne parlamentarne izbore za mart.

(Ta njug)

dnevnik

„Arap sko pro le }e” ko {ta lo 55 mi li jar di do la ra LON DON: Protesti koji su buknuli po~etkom ove godine u severnoj Africi i na Bliskom istoku, poznati kao „Arapsko prole}e”, ko{tali su region vi{e od 50 milijardi dolara. U izve{taju koji je sa~inila konsultantska grupa „Geopolisiti” navodi se da su Egipat, Sirija i Libija platili najve}u cenu a da su naj-

VA[INGTON TRA @I JA ^A WE PRI TI SKA NA TE HE RAN

„Fi ga ro”: Iran pri pre ma atom sku bom bu PA RIZ: Me|unarodna agencija za atomsku anergiju (IAEA) ima nameru da tokom slede}eg saveta guvernera, 17. novembra u Be~u, osudi vojni karakter iranskog nuklearnog programa, uz dokaze da Iran pravi atomsku bombu, pi{e list „Figaro” pozivaju}i se na informacije do kojih je do{ao. „Ovaj izve{taj }e biti jedan od najva`nijih izve{taja o ovom pitawu”, tvrdi jedan specijalista blizak ovom pitawu. Godinama nejasna i obazriva po ovom

deluje da je podstaknuta optu`bama SAD o ume{anosti Irana u zaveru za ubistvo saudijskog ambasadora u Va{ingtonu. „Ponavqawe neefikasnih i glupih metoda nesre}nih i rastrojenih politi~ara sa Zapada radi {irewa islamofobije ponovo ne}e imati nikakav rezultat”, rekao je pre dva dana Hamnei u vojnoj bazi u gradu Kerman{ahu na zapadu zemqe, prenela je IRNA. „Oni }e jo{ jednom osetiti gorak ukus neuspeha”, kazao je

nikom Li Mjung-bakom. Ameri~ke vlasti saop{tile su 11. oktobra da su razotkrile plan za ubistvo saudijskog ambasadora u Va{ingtonu, iza koga, kako tvrde, stoje delovi iranske vlade.

Portparolka Stejt departmenta Viktorija Nuland je ju~e saop{tila da su SAD „imale direktan kontakt sa Iranom o tom pitawu”, ali da u ovom trenutku nisu spremne da otkriju detaqe tog razgovora.

Obama je, u prvom reagovawu na vesti o zaveri, o kojoj je jav-

vi {e ko ri sti ima le ze mqe proizvo|a~i nafte koje su izbegle pobune, kao {to su Ujediweni arapski emirati, Kuvajt i Saudijska Arabija.

Pozivaju}i se na podatke Me |u na rod nog mo ne tar nog fonda (MMF), ova grupa tvrdi da su zemqe koje su iskusile najintenzivnije nerede i sukobe zabele`ile najve}e gu-

bitke na kra}i rok. U izve{taju se isti~e da je veoma te{ko dati pravu procenu tro{kova „Arapskog prole}a” jer su mnogi ekonomski indikatori nedostupni i zakqu~uje da }e biti „i pobednika i gubitnika u ovoj pri~i oko nafte i unutra{wih nemira”, prenosi Bi-Bi-Si. (Ta njug)

PO KRET „OKU PI RAJ TE VOLSTRIT”

^e ka se ras plet u Zu ko ti par ku WU J ORK: Zahtev gradskih vlasti Wujorka da se ~lanovi po kre ta „Oku pi raj te Vol strit” uklone iz Zukoti parka na Menhetnu, kako bi se ta lo ka ci ja mo gla o~i sti ti, predstavqa}e jo{ jednu priliku za odmeravawe snaga demonstranata i policije.

Kompanija Brukfild, koja je vlasnik parka, gde demonstranti danono}no borave ve} skoro mesec dana, tra`ila je da joj se omogu}i da park dovede u red, po{to je tamo nagomilano sme}e, a neodgovaraju}i higijenski uslovi ugro`avaju zdravqe. ^lanovi pokreta Okupirajte Volstrit, koji protestuju protiv pohlepe finansijskog ka pi ta la, uti ca ja ve li kih korporacija na politi~are i dru{tvenih nepravdi, kojima je 17. septembra policija zabranila da razapnu {atore na Vol stritu, tada su se prak-

ti~ no do se li li u obli `wi Zukoti park. ^i{}ewe parka bi, kako se planira, trebalo bi da traje oko 12 sati, a posle toga bi demonstrantima bi lo do zvo qe no da se ta mo vrate.

Brukfild, me|utim, namerava da u parku po~ne sa primenom va`e}ih propisa, koji su ignorisani od 17. septembra. To zna~i da tamo vi{e nema mesta za {atore, vre}e za spavawe i dr`awe li~nih stvari, drugim re~ima, nema vi{e kampovawa na toj lokaciji. Demonstranti, me|utim, smatraju da su higijenski razlozi samo izgovor da bi ih prakti~no izbacili iz parka.

Zato su u ~etvrtak izbezumqe no kre nu li da ~et ka ju klupe i ~iste kamene staze, kako bi mo`da naveli Brukfild da od u sta ne od pla na.

Zukoti park se do 2006. godine zvao Park slobode.

SIRIJA

[a lit na slo bo di u uto rak

Aja to lah Ali Ha m nei

TEL AVIV: Oteti izraelski vojnik Gilad [alit bi}e oslobo|en u utorak, dogovorili su se presino} predstavnici Izraela i Hamasa preko egipat skih po sred ni ka, ja vqa ju izraelski mediji. [alit }e, kako se o~ekuje, biti odveden iz pojasa Gaze na Sinaj i odatle u Izrael preko granice s Egiptom. Sa grani~nog prelaza Keren [alom bi}e preba~en helikopterom u vojnu bazu u centralnom Izraelu i tamo }e se sa sta ti sa ro di te qi ma i bratom.

Kada stigne na Sinaj, izraelska strana }e osloboditi najpre 27 palestinskih zatvorenica, a kada u|e u domovinu posle pet godina zato~eni{tva, bi}e oslobo|eno 450 palestinskih zatvorenika. Jo{ 550 Palestinaca oslobodi}e se u roku od dva meseca.

(Ta njug)

pitawu, IAEA je ipak javno izra`avala zabrinutost povodom oboga}ivawa uranijuma u Iranu ali nikada nije tvrdila ovako jasno, kako }e to u~initi u novembru, da Iran pravi atomsku bombu, prime}uje „Figaro” i dodaje da IAEA mewa ton i zbog diplomatskog i geopoliti~kog konteksta.

Neki stru~waci smatraju da je mo`da suvi{e kasno da bi se Iran spre~io da zavr{i atomsku bombu i strahuju ponajvi{e od toga da do nuklearizacije Irana do|e pod sada{wim re`imom. Eksperti strahuju i od toga da bi Izrael mogao da odlu~i da lansira preventivne vazdu{ne udare na iranske centrale {to bi imalo veoma te{ke posledice za region.

Zapad nastoji ali ne uspeva da pro{iri „islamofobiju”, izjavio je iranski vrhovni vo|a Ajatolah Ali Hamnei, u izjavi koja

Ba rak Oba ma

Hamnei i dodao da su SAD uhva}ene u „`ivo blato” zbog svoje „pogre{ne politike i delovawa”. Hamnei nije direktno komentarisao optu`be SAD da su iranski zvani~nici bili ume{ani u zaveru za ubistvo saudijskog ambasadora.

Ameri~ki predsednik Barak Obama izjavio je da SAD ne}e odbaciti nijednu opciju kada je re~ o ume{anosti Irana u zaveru za ubistvo saudijskog ambasadora u Va{ingtonu, dok iz Stejt departmenta dolaze potvrde su SAD o toj temi razgovarale sa iranskim zvani~nicima. „Ono {to }emo u~initi jeste da primenimo najja~e sankcije i nastavi}emo da iza toga mobili{emo me|unarodnu zajednicu, kako bi Iran bio ka`wen i platio cenu za takvo pona{awe”, rekao je prekju~e Obama na zajedni~koj konferenciji za {tampu Beloj ku}i, sa ju`nokorejskim predsed-

nost obave{tena u utorak, precizirao da vlada SAD pouzdano zna da je uhap{eni Amerikanac iranskog porekla Mansor Arbabsijar, imao direktne veze, da je bio pla}en i usmeravan od pojedinaca iz iranske vlade. Ne bismo izneli taj slu~aj u javnost da ne mo`emo da podr`imo sve te tvrdwe. Ovo nije samo opasna eskalacija, ovo je deo modela opasnog neogovornog pona{awa iranske vlade, napomenuo je ameri~ki predsednik.

Obama je ocenio da postoje sli~nosti u na~inu pona{awa Irana i Severne Koreje, navode}i wihovu, kako je rekao, spremnost da kr{e me|unarodna pravila, da izokre}u me|unarodne norme i ne ispuwavaju sopstvena obe}awa. On je tako|e, upozorio Severnu Koreju da }e biti suo~ena sa jo{ dubqom izolacijom i me|unarodnim pritiskom ako nastavi sa provokacijama. (Ta njug)

Jo{ jedna zemqa na pragu rata DA MASK: U sukobima na severu i jugu Sirije, prema najnovijim podacima, poginulo je 36 osoba, me|u kojima 25 vojnika, a ukupan broj `rtava od po~etka protesta pove}an je na vi{e od 3.000. Visoka komesarka Ujediwenih nacija za qudska prava Nejvi Pilaj upozorila je ju~e da bi „nemilosrdna represija” nad antivladimim demonstrantima mogla zemqu da dovede do sveobuhvatnog gra|anskog rata.

Pilaj je rekla da je broj stradalih tokom protesta od sredine marta prema{io 3.000, me|u kojima je najmawe 187 dece, preneo je Rojters. „Obaveza je svih ~lanica me|unarodne zajednice da zajedno preduzmu za{titne mere, pre nego {to neprekidna nemilosrdna represija i ubistva dovedu zemqu do potpunog gra|anskog ra-

ta”, izjavila je Pilaj.Samo tokom prethodnih 10 dana ubijeno je najmawe 100 qudi.U najnovijim sukobima na severu i jugu zemqe, ju~e je poginulo 36 qudi, od kojih su 25 vojnici, saop{tila je sirijska grupa za za{titu qudskih prava, preneo je AFP. Savet za saradwu zalivskih zemaqa pozvao je ju~e na odr`avawe hitnog sastanka ministara spoqnih poslova dr`ava ~lanica Arapske lige, na kojem bi se razgovaralo o pogor{awu situacije u Siriji, posebno humanitarnoj situaciji, kao i „koracima koji bi pomogli u okon~awu krvorpoli}a i zaustavqawu ma{ine nasiqa”.Savet za saradwu zalivskih zemaqa ~ine Saudijska Arabija, Ujediweni Arapski Emirati, Kuvajt, Katar, Oman i Bahrein.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SIL VIO BER LU SKO NI Vlada italijanskog premijera Silvija Berluskonija dobila je ju~e poverewe doweg doma parlamenta. Vladu desnog centra podr`alo je 316 poslanika, dok je 301 glasao protiv, prenele su agencije. Vladaju}a koalicija desnog centra zatra`ila je izja{wavawe o poverewu kabinetu po{to je u utorak pretrpela te`ak udarac kada poslanici nisu usvojili novi buxeta.

JU LI JA TI MO [EN KO Predstavnik Glavnog tu`ila{tva Ukrajine Jurij Boj~enko saop{tio je ju~e da je po~elo saslu{avawe biv{e premijerke Julije Timo{enko u vezi sa novom optu`nicom za prebacivawe dugova korporacije Ujediweni energetski sistemi (UES), na ~ijem je ~elu bila, na ukrajinski buxet. Ona je 11. oktobra osu|ena na sedam godina zatvora zbog prekora~ewa ovla{}ewa.

OLI VER LE TVIN Britanski ministar Oliver Letvin priznao je da je bacio zvani~ne poverqive dokumente u kantu za otpatke u londonskom parku Sent Xejms. Britanski tabloid „Dejli miror” pi{e da je Letvin, ina~e zadu`en za strategiju vlade, vi|en u pet navrata kako baca dokumente u korpu za otpatke, me|u kojima i neke dokumente vezane za Al-Kaidu.

PLA NE TA SE SVA KO DNEV NO TRE SE

Za dva da na ~e ti ri ze mqo tre sa ja ~i ne pre ko {est ste pe ni MO SKVA, KAN BE RA: Amursku oblast na istoku Rusije je pogodio zemqotres pribli`ne ja~ine od {est stepeni Rihterove skale, a prema saop{tewu dalekoisto~nog regionalnog centra Ministarstva za vanredne situacije, za sada nema izve{taja o mogu}im `rtvama i izazvanoj {teti.

Ria Novosti je javila da je kompanija „Transweft“ zbog potresa, ~iji je epicentar bio na dubini od preko 13 kilometara, privremeno obustavila izvoz nafte u Kinu. Predstavnik kompanije Igor \omin saop{tio je da je transport nafte obustavqen i da je neophodna provera o{te}ene opreme. “Zbog zemqotresa je o{te}eno snabdevawe energijom“, rekao je on. Trenutno operativne grupe Ju ~e ra {wa sli ka tu ri sti~ kog ostr va Ba li oblasne uprave Ministarstva utvr|uju stawe u naseqima u regionu, navodi RIA Novo- olo{koj slu`bi (US Geological Survey) ja~ina zesti. Rojters izve{tava da je prema ameri~koj ge- mqotresa bila 6,1 stepen, na pribli`noj udaqe-

nosti 5.150 kilometara isto~no od Moskve i 210 kilometara severno od kineske provincije Heilong|iang.

Zemqotres ja~ine 6,2 stepena Rihterove skale pogodio je pre dva dana popularno indonezansko turisti~ko ostrvo Bali izazvav{i paniku kod stanovni{tva. U potresu je priciwena materijalna {teta, a povre|eno je najmawe 50 qudi.

Ju~e je zemqotres ja~ine 6,7 stepeni Rihterove skale pogodio isto~nu obalu Papua Nove Gvineje, ali nema izve{taja o povre|enima niti pri~iwenoj materijalnoj {teti. Epicentar zemqotresa je bio na dubini od 52 kilometara, na 100 kilometara isto~no od grada Lae, drugog po veli~ini u toj pacifi~koj zemqi, saop{tila je Ameri~ka geolo{ka slu`ba. U sredu uve}e zabele`en je sna`an zemljotres, ja~ine oko 6 stepenti Rihterove skale na severozapadu SAD na jugu dr`ave Oregon.

(Ta njug)

balkan

c m y

dnevnik

INI CI JA TI VA BU GAR SKE, GR^ KE I RU MU NI JE

subota15.oktobar2011.

23

U MA KE DO NI JI ZA TVO RE NI GRA NI^ NI PRE LA ZI

tra`e br`u integraciju milionski gubitak zbog zapadnog Balkana u EU {trajkova u Gr~koj

SoFiJA: Bugarska, Gr~ka i Rumunija predlo`ile su da Evropska unija razvije strategiju za zapadni Balkan koja bi trebalo da ubrza proces evrointegracija, saop{tilo je bugarsko ministarstvo spoqnih poslova.

Ministri spoqnih poslova te tri dr`ave ~lanice Unije poslali su pre dva dana pismo komesaru EU za pro{irewe [tefanu Fileu i komesaru EU za regionalnu politiku Johanesu Hanu u kome su opisali glavne ciqeve strategije, prenela je BTA. Me|u tim ciqevima su kriterijumi za ~lanstvo, ukqu~uju}i kriterijume iz Kopenhagena, implementacija ve}eg broja evropskih projekata u regionu, posebno u sklopu nove kohezione politike EU, kao i prekograni~na saradwu u izgradwi infrastrukture, energetike i borbe protiv organizovanog kriminala. Strategija tako|e predvi|a boqe upravqawe fondovima EU, za ve}u dobrobit gra|ana u regionu. „Na{a posve}enost evrop-

skoj perspektivi zapadnog Balkana zasnovana je na uverewu da je ovo jedini na~in da se pomogne reformama kod na{ih suseda kao i dobrosusedskim odnosima u celom regionu”, izjavio je {ef bugarske diplomatije Nikolaj Mladenov.

Mladenov je rekao da tri dr`ave podr`avaju izve{taje

Evropske komisije o napretku dr`ava zapadnog Balkana u procesu evrointegracija i izrazio posebno zadovoqstvo napretkom Srbije, za koju je Komisija predlo`ila status kandidata i napretkom Crne Gore za koju je predlo`en po~etak pristupnih pregovora za ~lanstvo u EU. (Ta njug)

SLO VE NA^ KO „DE LO” O PRO [I RE WU EU

Kriza evrozone usporava integracije qUBqAnA: Uprkos pozitivnim signalima Evropske komisije o budu}nosti Srbije, Crne Gore i Hrvatske u Evropskoj uniji, male su {anse da }e te tri dr`ave biti primeqene u Uniju, koja je zbog krize u evrozoni koncentrisana na sasvim druga pitawa, pi{e u ju~era{wem broju slovena~ki list „Delo”. Kriza u evrozoni izazvala je zastoj u procesu pro{irewa, a EU je usredsre|ena samo na dr`ave koje predstavqaju pretwu evrozo-

ni, prenela je slovena~ka agencija STA komentar objavqen u dnevniku „Delo”.

„Zaustavqawem procesa pro{irewa, me|utim, EU zanemaruje jedno od svojih najja~ih spoqnih politi~kih sredstava, kojim je uspela da transformi{e {irok geopoliti~ki pojas od Bal-

ti~kog do Crnog mora posle 1989. godine”, navodi se u komentaru pod naslovom „Sumwe u pro{irewe”.

U situaciji, u kojoj je EU koncentrisana samo na dr`ave koje predstavqaju pretwu evrozoni, dok potpuno zaboravqa Balkan, Isto~no partnerstvo i severnu Afriku, {anse za novo pro{irewe su male, upozorava slovena~ki dnevnik. Gra|ani zemaqa ~lanica EU su sve vi{e razo~arani Unijom, dodaje list.

(Ta njug)

prioritet boqa putna veza sa Srbijom

Bo ris Bo ri sov

da obezbedila osam, a kao prioritet u izgradwi od novca iz evrofondova naveo je i putnu vezu sa Srbijom.

Prioriteti Bugarske , kada su u pitawu evrofondovi, su i zavr{etak metro stanice u Sofiji, {to se prema oceni EU odvija po planu, izgradwa ju-

Povremene blokade gr~ko-makedonske granice od strane Grka, nezadovoqnih politi~kom i ekonomskom situacijom u svojoj zemqi, dovode do velikih gubitaka za make-

Gr~ki vicepremijer i ministar finansija Evangelos Venizelos izjavio je ju~e da se Atina nada poseti ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, kao i da Gr~ka `eli podr{ku Brazila, Rusije, Indije i Kine (BRIK) u MMF-u.

Venizelos je rekao da se o~ekuje poseta Medvedeva Gr~koj, ali nije naveo wen ta~an datum. U februaru pro{le godine gr~ki pemijer Papandreu je boravio u zvani~noj poseti Moskvi.

obja{wewa, {to je iznenadilo u makedonske pograni~ne slu`be.

Kako su izjavili nadle`ni sa makedonske strane nisu dobili obave{tewe za ovu odluku i ne znaju da li }e to biti praksa i u slede}ih 10 dana.

Makedonske pograbni~ne slu`be apeluju na sve gra|ane da odlo`e radne obaveze i turisti~ka putovawa u Gr~ku slede}ih dana dok traje

ke na 2,5 miliona evra u posledwa tri meseca. „Prakti~no smo celo leto bili suo~eni sa tihim {trajkom. Grci jednostavno ne `ele da rade i ostavqaju samo jednu traku za kamione, iako je broj kamiona koji

Ju ~e na ma ke don sko–gr~ koj gra ni ci

Atina o~e ku je Me dve de va

donske privrednike koji razmatraju i mogu}nosti za pronala`ewe alternativnih puteva.

Gr~ki carinici su pro{log meseca {trajkovali tri puta, {to je izazvalo potpunu blokadu teretnog saobra}aja. Skoro 80 odsto kamiona koji ~ekaju u kolonama s jedne i druge strane granice, nose makedonske registarske tablice. Makedonski prevoznici procewuju svoje gubit-

dolaze iz Makedonije ogroman“, izjavila je za Biqana Muratovska, predstavnica nezavisnog sindikata i Udru`ewa prevoznika za portal „Setimes”. Ona je objasnila da, i kada Grci nisu u {trajku, prose~no ~ekawe na granici traje 12 i 14 sati, zbog ~ega se stvaraju kilometarske kolone kamiona.

Makedonske industrijske firme - MitalStil, Makstil, Feni, Usje i drugi - trpe najve}e gubitke zato {to je wihova proizvodwa povezana i sa uvozom materijala koji sti`e preko Gr~ke. Pojedine makedonske kompanije zahtevaju da vlada prona|e mehanizme za nadoknadu {tete ili alternativne transportne puteve za prevoz robe. „Tra`ewe alternativnih luka zna~i dodatne tro{kove. Infrastruktura koja vodi do wih je lo{a, a wihovi prilazi i mogu}nost da prime ve}e brodove tako|e nisu dobri. To dodatno komplikuje situaciju za makedonske kompanije“, izjavio je za portal „Setimes” Branko Azeski, predsednik Privredne komore Makedonije.

(Ta njug)

`ne zaobilaznice oko Sofije, nastavak izgradwe autoputeva, tunela ispod planine [ipka, putne veze sa Srbijom, kao i projekti `eleznice, naglasio je Borisov u izjavi novinarima na kon sa stan ka sa evrop skim ko me sa rom za re gi o nal nu politiku Johanesom Hanom, koji boravi u zvani~noj poseti Sofiji.

Borisov je naglasio da Bugarska u narednoj godini mora da dobije miminum 50 od sto pred vi |e nih evropskih sredstava.

On je podsetio da je tokom posledwih nekoliko godina u toj ze mqi iz gra |en 31 kilometar tunela po ceni od oko 35 miliona evra po kilometru, a slede}a najni`a cena u Evropi je ve} 100 miliona evra po kilometru. To Evropska komisija ceni, dodao je bugarski premijer.

Evropski komesar istakao je da }e se debata o novom buxetskom programu za period 20142020 godina odr`ati tokom naredne godine.

(Ta njug)

Sazvana hitna sesija predsedni{tva ZAGREB: Sednica Hrvatskog sabora ju~e je ponovo prekinuta zbog nedostatka kvoruma za izglasavawe zakona i na zahtev Samostalne demokratske srpske stranke sazvana je hitna pro{irena sednica Predsedni{tva Sabora. Iako se, kako javqaju hrvatski mediji, od SDSS-a o~ekivalo da podr`i kvorum, u ime poslani~kog kluba stranke Milorad Pupovac je izjavio da wihova tri poslanika ne `ele u~estvovati u radu Sabora dok je takvo stawe. „U uslovima kad su tenzije maksimalno podignute i kad se zadwih sedmica istupawima brojnih poslanika {aqu lo{e poruke, ne `elimo u~estvovati u raspravi”, rekao je Pupovac i pozvao {efa Sabora Luku Bebi}a

da sazove pro{ireno predsedni{tvo Sabora kako bi se poslani~ki klubovi poku{ali dogovoriti kako da Sabor zavr{i zasedawe na primeren na~in. „Mi u Hrvatskoj za sebe s punim pravom mislimo i predsta-

bio je parkiran spred zgrade u kojoj `ivi Dikov u prestoni~kom kvartu Goce Del~ev. Dikov je izjavio novinarima da nije dobijao pretwe i da ga je ekplozivna naprava veoma iznenadila. Ekplozivna naprava je aktivirana u danu kada su u Bugarskoj doputovali {efovi EK i EP, @oze Manuel Barozu i Je`i Buzek.

(Ta njug)

vqamo se kao civilizovano evropsko dru{tvo. U Saboru je, me|utim, kumulirala atmosfera u kojoj se te vrednosti ozbiqno naru{avaju”, poru~io je Pupovac.

Pre Pupov~evog istupa poslanicima se zbog svojih ispada iz-

vinio potpredsednik Sabora i HDZ-a Vladimir [eks ~ije je vre|awe poslanice Socijaldemokratske partije bilo povod da opozicija najavi bojkot rada Sabora. U svom izviwewu ipak je naglasio da je bio isprovociran neprimerenim reakcijama i pona{awem drugih poslanica.

Za ju~era{we izglasavawa zakona HDZ je poku{ao sve da obezbedi kvorum, pa su u radu sabora danas u~estvovali i te{ko bolesni poslanici HDZ-a. Ipak, ni to nije bilo dovoqno da nadoknadi odsustvo poslanika najve}eg broja stranaka. Nakon wegovog izlagawa, Bebi} je sazvao pro{irenu sednicu predsedni{tva, a nastavak sednice sabora zakazao za sredu.

(Ta njug)

Su|ewe Sanaderu 28. oktobra

Bombom na novinara SoFiJA: Ispod vozila poznatog bugarskog voditeqa i direktora Kanala 3 Sa{e Dikova u ~etvrtak uve}e atkivirana je ekplozivna naprava, ali povre|enih nije bilo, saop{tila je policija. Prema prvim infor ma ci jama ek plo zivna naprava, oko kilogram trotila, bi la je po sta vqena is pred predwe leve gume. Slu`beni automobil marke „ford fokus”

{trajk. Prema obja{wewu gr~kih pograni~nih slu`bi, slede}ih 10 dana bi}e zatvoreni svi grani~ni prelazi sa zemqama koje nisu ~lanice EU. Do 24.oktobra, u Gr~ku }e se ulaziti jedino preko Bugarske.

PRE KI NU TA SED NI CA HR VAT SKOG SA BO RA

BUGARSKA

SoFiJA: Bugarski premijer Bojko Borisov izjavio je ju~e da se wegova zemqa u slede}em programskom periodu EU od 2014-2020 godine bori za 14 milijardi evra, od ~ega je za sa-

SKopqE: Gr~ka vlada ne odustaje od mera {tedwe uprkos tome {to se talas {trajkova, koji potresa zemqu ve} danima, sve vi{e {iri i poga|a mnoge slu`be i gra|ene u zemqi. Prema izve{tajima agencija ju~e nisu radili zaposleni u metrou u Atini kao i drugom javnom prevozu. Wima su se pridru`ili i taksi voza~i u gr~koj prestonici, dok radnici gradske ~isto}e ne odnose sme}e danima.Svi grani~ni prelazi prema Gr~koj su zatvoreni od ju~e u {est ~asova do 24. oktobra zbog desetodnevnog {trajka gr~kih carinika,avqaju makednonski mediji. Grani~ni prelazi na makedonsko- gr~koj granici, Bogorodica, Medzitlija i Stari Dojran su zatvoreni za sva vozila i granica se mo`e prec}i jedino pe{ke.

Najfrekventni makedonski grani~ni prelaz ka Gr~koj Bogorodica je prazan i jedno s obe strane granice su taksisti koji prevoze gra|ane koji pe{ke prelaze granicu. Ju~e oko podne, gr~ke pograni~ne slu`be su dozvolile da tridesetak automobila pre|u granicu, bez

KRAvA nApAlA miniStRA poqopRivREdE: Kra va Le na je na sr nu la na hr vat skog mi ni stra po qo pri vre de Pe tra ^o ban ko vi }a, dok je u Ilo ku po zi rao fo to re por te ru ne deq ni ka “Glo bus”, pi {e “Ju tar wi list”.

Na pad se od i grao na ima wu ^o ban ko vi }e vog po zna ni ka An te Bo {wa ka. ^o ban ko vi} ni je po vre |en, jer je us peo da se sa kri je iza vra ta {u pe, dok su do ma }i ni po ku {a va li da za u sta ve kra vu, na vo di “Ju tar wi list”.

ZAGREB: Su|ewe biv{em hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu za ratno profiterstvo i uzimawe provizije od Hipo banke po~e}e 28. oktobra, odlu~eno je na ju~era{woj pripremnoj raspravi koja je na zagreba~kom `upanijskom sudu odr`ana pod predsedawem Ivana Turudi}a i koje je bila zatvorena za javnost.

Sanadera optu`nica Kancelarije za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala tereti da je 1994. i 1995. kao zamenik tada{weg ministra spoqnih poslova Mate Grani}a tra`io i primio 3,6 miliona kuna (481.000 evra) provizije od zajma koji je austrijska Hipo banka sredinom 90-ih odobrila Hrvatskoj. Optu`nica protiv Sanadera ujedno je i prva u kojoj se zloupotreba polo`aja i ovla{}e-

wa povezuje sa Zakonom o nezastarijevawu krivi~nih dela ratnog profiterstva privatizacije, {to je kao pravni princip godinu dana ranije uneto i u Ustav.

Sanader je ranije pred ve}em koje je potvrdilo optu`nicu odbacio optu`bu da je ratni profiter isti~u}i da se za vreme navodnog uzimawa provizije borio za Hrvatsku i da je imao ~in pukovnika. Sud bi 18. oktobra trebao ponovno odlu~ivati o odre|ivawu istra`nog zatvora u kome je Sanader od 18. jula kada ga je izru~ila Austrija u ~ijem je salcbur{kom zatvoru bio od 10. decemvra. Wegovi advokati najavili su da }e nakon toga, zavisno o sudskoj odluci, odlu~iti o mogu}em zahtevu da se biv{i premijer pusti iz zatvora uz kauciju od vi{e miliona evra.

(Ta njug)

24

subota15.oktobar2011.

oglasi

dnevnik

dnevnik

oglasi

subota15.oktobar2011.

25

26

subota15.oktobar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

KU P U J EM sta r e auto mo bi l e za ot p ad, sta r o gvo `|e, ba k ar, me s ing, alu mi ni j um, aku m u l a t o r e, ve{ ma {i n e, {po r e t e, ~i s tim ta v a n e, po d ru m e. Te l e f o ni: 064/95-33-943, 063/8485-495.

39274 PRO DA JEM bu ko va dr va, mo gu }a uslu ga re za wa i ce pa we, pre voz gra tis. Te le fo ni: 061/617-22-19, 063/7719-142.

39428

Po sled wi po zdrav

Mi ha i lu Kli kov cu Mi ka ne, pre div ni moj dru `e, ka ko }e mo mi, tvo ji dru go vi i pri ja te qi bez te be? Bio si nam mo ral ni uzor - sve ti o nik, po mo} bez za dr {ke. Svi smo ti osta li du `ni, ni smo ti mo gli po mo }i. Ubi le su te du bo ke ko smet ske ra ne. Tvo je ogrom no sr ce is tr glo je deo Ko sme ta i po ne lo u raj.

Zbo gom dru `e.

Sa ve~ nim po {to va wem i tu gom, Va siq ka.

39643

P O M E N

Po vo dom smr ti na {eg pen zi o ni sa nog ko le ge

Ra di vo ju Vla {ka li }u

Mi ha i la Kli kov ca

Vre me pro la zi, a tu ga i pra zni na za to bom osta je.

Tvo ji: de da Mi }a, se stra Oqa, Go ran, An dri ja na i Mi la na.

upu }u je mo po ro di ci iz raz iskre nog sa u ~e {}a.

Ko lek tiv Di rek ci je Po kra jin skog fon da PIO. 59687-P

39648

De ki, ta ti i ta stu

P O M E N

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

Mi ha i lu Kli kov cu od po ro di ce ^on ki}.

39641

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

39421

Mi ka nu

Ra di vo ju Vla {ka li }u

Bez u slov na qu bav ko ju si de lio svi ma oko se be za vet je ko ji nam osta je za to bom.

1962 - 2006.

Ota la su nam se }a wa i qu bav ko ju za bo rav ne od no si.

Tvo ji: Jo van, Go ran i se ja Na da.

Na |a, Mi na, Je le na i Si ni {a Do di}.

39647

39645

Oti {ao je za u vek na{ ve li ki pri ja teq i kum

SO KO BA WA - Mi hoq sko le to. So be i apart ma ni za od mor. Spe ci jal ni po pust.

Te le fo ni: 063/81-54-200, 018/880-100.

38778

IZ DA JEM le po na me {ten jed no so ban stan u uli ci No vo sad skog saj ma 7. Te le fon 063/765-36-32.

39246 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, pro fe si o nal no po sre do va we u iz da va wu kva li tet nih ne kret ni na svih struk tu ra uz obez be |e we pla }a wa za kup ni ne i tro {ko va. www.stanovi.rs. Te le fo ni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

39651

CEN TAR, 60m2, II, CG, sa ili bez ga ra `e u zgra di 15m2, u vr lo po voq nom okru `e wu za `i vot. Te le fon 063/516-133.

39443

RAD NI^ KA, 37, pro da jem 1,5 stan, pr vi sprat, 42m2, ukwi `en, re no vi ran, ce na 53.000e. Te le fon 064/150125-2.

39568

PRO DA JEM u No vom Sa du na Te le pu, po la ku }e (pot kro vqe) po se ban ulaz, ga ra `a. Te le fon 021/842-894.

39425 10 JU TA RA ze mqe u ko ma du, Fru {ka go ra 800 me ta ra, asvalt i fa bri ka vo de. Bli zu dve hlad wa ~e u Ja sku. Te le fon 064/401-41-80.

39337

PRO DA JEM pa si ran {i pak i dre wi nu (ka {a) za pri pre ma we xe ma. Re cept + do sta va na adre su. Te le fon 061/6855-333, 022/462-345.

39033 FAR MA iz Ste pa no vi }e va pro da je me sna te pra si }e i svi we pr vog kva li te ta. Do sta va na adre su, po voq no. Te le fo ni: 063/521-559, 063/539-051. 39310

PRI ROD NI pre pa rat pro tiv {u qe va is pi tan u nad le `noj usta no vi, li~ no pro ve ren, ele mi ni san za se dam da na Ra do{. Te le fo ni: 037/490797, 064/240-55-49.

39149

[ E S T O G O D I [ W I P O M E N

Ste van Zlo ko li ca iz @a bqa 1928 - 2010.

Ako `i vot ni je, se }a we je ve~ no.

Mi ha i lo Kli ko vac Bio si ~o vek ko ga su kra si le naj div ni je qud ske oso bi ne, ple me ni tost, po {te we i do bro ta.

Hva la Ti na iskre nom pri ja teq stvu i bri `nom od no su pre ma na ma.

Mar ko ^e gar 1982 - 2005.

Stal no si sa na ma u mi sli ma.

Mno go nam ne do sta je{.

Po ro di ce: Max gaq i Sto ja nov.

Tvo ja po ro di ca.

39636

39635

Ume sto po sled weg po zdra va

Po sled wi po zdrav

HO NO RAR NO za po sle we dak ti lo gra fa, pro fe si o nal nog na dnev nim i po po dnev nim rad nim ~a so vi ma. Osta lo po do go vo ru, is pla ta od mah po do vr {e wu dnev nog ra da.

Te le fon 021/6333-022. Od 814 i 15-18 ~a so va.

39387

Sin Pa vle, unu ka Bra ni sla va i sna ja Ve ma.

39634

Pre mi nuo je na{ dra gi i vo qe ni

Stje pan Jo va no vi} Pa vlu Mar ko vi }u

1942 - 2011.

ta ti ^ast nam je i po no sni smo {to smo tvo ja de ca.

^I STIM po dru me, ta va ne, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, auto mo bi le za ot pad.

Te le fo ni: 064/9533943, 6618846, 063/848-5495.

39273

Da nas se na vr {a va go di na od ka da nas je na pu stio vo qe ni ta ta i de da

od su pru ge Ane. Sa hra na je 17. 10. 2011. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

Je le na, Ni ko la i Mi li ca.

39642

39644

O`a lo {}e na su pru ga Di na, sin Zo ran, }er ka Zo ri ca, sna ja Ste va ni ja, unu ka Ana sta si ja i unuk Aqo {a.

Sa hra na je u po ne de qak, 17. 10. 2011. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

39637

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi kom {i ji

Po sled wi po zdrav voqenom su pru gu

po zdrav

dra gom

Pet go di na je pro {lo od ka ko ni je sa na ma na{ dra gi

Ev ge ni ju - Ser ge ju Ma tvi ko vu Ra di voj Vla {ka li} Ra {a

Sa hra na je da nas, 15. 10. 2011. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Pre ve li ku tu gu i bol }e mo no si ti u sr ci ma i se }a wi ma do kra ja `i vo ta.

Su pru ga Ivan ka sa de com.

39610

od kom {i ja sa Boc ki: Ku cur ski, Sta men ko vi}, Haj di, \e ri}, Iv ko vi}, Tu ki}, Ste fa no vi}, Min ~i}, Koj di}, Ma mu to vi} i Zdrav ko vi}.

Po sled wi po zdrav dra gom ta ti, de di i pra de di

Po sled wi po zdrav dra gom te ~i

Dra ga

Ev ge ni ju Ma tvi ko vu

Sa wa Ba ji} osta je{ za u vek u mom sr cu i mi sli ma.

1962 - 2006.

Ser ge ju Ma tvi ko vu

27

subota15.oktobar2011.

od: Mi me, Pe re i wi ho ve de ce.

U sr ci ma ga no se: su pru ga Zo ra na i }er ke Ne la i Bra na.

Tu `na za to bom tvo ja tet ka Da rin ka \u ri}.

39602

39609

Ode qe we za str na `i ta, In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo, No vi Sad iskre no sa u ~e stvu je u bo lu po ro di ce po vo dom smr ti

Pro {lo je pet go di na od smr ti na {e maj ke i su pru ge

39603

P O M E N

39611

Po sled wi po zdrav

Ev ge ni ju Ma tvi ko vu

Dra gan Iva ni} Qu bav je ve li ka, a bol ja ko te {ka.

2003 - 2011.

Dra gi ce Si min

Po sled wi po zdrav od: }er ke Qi qe, ze ta Sa ve, unu ke Isi do re Isa kov, unu ke Te o do re, Bo ri sa, pra u nu ka Da vi da La di ~or bi}.

ro|. Ga vri lov

Du {a na [trb ca Ba je

Ni ka da te ne }e mo za bo ra vi ti.

39608

Po sled wi po zdrav od we go vih ko le gi ni ca i ko le ga sa po sla.

Sa wi Ba ji}

Po sled wi po zdrav dra gom ta ti, ve li kom ~o ve ku

U du bo koj `a lo sti za to bom tvo ji naj mi li ji: Zo ran ka i Bo ra.

Dra gi na{ Dra ga ne, oti {ao si ta ko ra no, a tek si po ~eo da `i vi{. Sun ce je ta da za u vek za {lo, an |e li su pre sta li da pe va ju, a tu ga je u{la u na {a sr ca.

Pa ra stos }e mo obe le `i ti u ne de qu, 16. 10. 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

od se stre Gor da ne sa po ro di com.

39605

Tvo ji naj mi li ji.

39583

39595

39596

Po sled wi po zdrav na {oj

Ev ge ni ju Ma tvi ko vu

Po sled wi po zdrav

Tu gu je mo za to bom. Bol je kao i tvo ja qu bav ko ja je uvek po sto ja la za nas.

Hva la {to si `i veo za nas.

Tvo ja Sej ka i Mil ka.

39607

Po sled wi po zdrav dra gom ta ti i de di

Sa wi Ba ji}

od: stri ne Mil ke i se sta ra Mi li ce i Ma ri je.

39604

Po sled wi po zdrav dra goj ma mi i ba ki

Ev ge ni ju Ma tvi ko vu Tu ga i bol osta je u na ma i dra ga se }a wa {to si po sto jao za nas.

Du {a nu [trb cu

]er ka Sla vi ca, zet Mi ka i unu ci Zo ran i Go ran Mi ja tov.

39606

Po sled wi po zdrav ku mu

Po sled wi po zdrav dra gom kom {i ji

na {em

na {em du go go di {wem rad ni ku i dra gom pri ja te qu.

Po ro di ci i rod bi ni po koj nog Du {a na [trb ca sa `a qe wem upu }u je mo naj i skre ni je sa u ~e {}e.

Ma ri ji Mi gi} 1930 - 13. 10. 2011.

od: }er ke Da ni ce, ze ta Dra ga na, unu ka Mi la na i unu ke Ru `i ce.

Ev ge ni ju Ma tvi ko vu

Mi ka nu Kli kov cu Sa hra na je da nas, 15. 10. 2011. go di ne, u 13 ~a so va, na No vo ma jur skom gro bqu u Pe tro va ra di nu.

od ku me Ra de i ku mi }a @i ki ce.

od kom {i ja iz Ul. Mom ~i la Ta pa vi ce br. 12, No vi Sad.

39625

39621

KO LEK TIV IN STI TU TA ZA RA TAR STVO I PO VR TAR STVO NO VI SAD.

1525/P 39626

28

^iTUQe l POMeni

subota15.oktobar2011.

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Po sled wi po zdrav ve li kom i dra gom pri ja te qu

Mi ka nu

Mi ka nu

dnevnik

Na {im dra gim ro di te qi ma, de di i ba ki T R O G O D I [ W I I ^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N

Raj ku i Sav ki ^i ho ri}

Po ro di ca Zeq ko vi}.

Jo van, Sto jan ka, Da ni lo, La zar i Na ta {a.

39616

39617

[ E S T O N E D E Q N I P O M E N na {em dra gom i ne za bo ra vqe nom si nu, su pru gu, ocu, de di i bra tu

Sa wi Ba ji}

Mi la nu Api }u

obe le `a va mo 16. 10. 2011. go di ne na Grad skom gro bqu.

Ve~ no }e te `i ve ti u na {im sr ci ma, ose }a wi ma i mi sli ma ~u va ni od za bo ra va.

Sin Mir ko i }er ka Mi ra Gre do sa po ro di ca ma.

39561

Vre me pro la zi, a bol i tu ga osta ju. Ve~ no }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma.

Tvo ji: otac, su pru ga, }er ke, ze to vi, unu ci i se stra.

od fa mi li ja Te ki} iz Ba~ kog Jar ka: Slav ka, Da vi da i Ni ko le.

39582

39577

Na vr {a va ju se dve go di ne od ka ko ni je sa na ma

P O M E N

P O M E N

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi i vo qe ni

Po sled wi po zdrav

Da nas se na vr {a va 5 go di na od kad nas je na pu stio

Du {an Jo va no vi} 18. 2. 1937 - 27. 4. 2011.

Mi ha i lo - Mi kan Kli ko vac Sa hra na je da nas, 15. 10. 2011. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Sla vo qub Ve se li no vi} Uspo me nu na we ga, na we go vu do bro tu i ple me ni tost ~u va ju we go vi naj mi li ji.

O`a lo {}e ni: su pru ga Na da, sin Ni ko la, }er ke Je le na i Mi li ca, ze to vi i unu ke.

39575

39620

Kad se pro bu di{ ta mo gde u qu bav ve ru ju, sa ~u vaj me sto za nas na svom obla ku jer jed nom }e mo se sre sti i opet bi ti sre} ni.

O`a lo {}e na su pru ga Te o do ra, }er ke Rat ka i Smi qa na sa po ro di ca ma.

Ste van @iv ki} Ba ta Da nas, 15. 10. 2011. u 11 sa ti, po se ti }e mo we go vu ve~ nu ku }u i po lo `i ti cve }e.

Po ro di ce @iv ki} i Pe jo vi}.

39567

39538

Po sled wi po zdrav svom ze tu i te ~i

3

P O M E N

Mi lo sa va i

Ra de

Zvo ni mi ru Jo vi }u

1980 - 2011. 1990 - 2011.

Mi ka nu

Va si li je Mi lo ra dov Va sa

Po ro di ca Qu bin ka Man di }a.

Da nas se na vr {a va ju dve go di ne od ka da ni si sa na ma, ali Ti za u vek `i vi{ u na {im sr ci ma.

Po no sni smo {to smo te ima li.

No vo sel Mno go nam ne do sta je te.

Uvek }e te `i ve ti u na {im se }a wi ma.

Pro la zi i {e sta go di na bez te be, a tu ga i bol ne pre sta ju. @i vi{ u na {im sr ci ma i mi sli ma.

39598

An ge li ni Lu ki} S po {to va wem i qu ba vqu ~u va mo uspo me nu na wu.

We ni naj mi li ji, po ro di ce Lu ki} i Pro da no vi}.

Si no vi i }er ka sa po ro di ca ma.

Tvo ji naj mi li ji.

39578

39615

39614

@i vot ni put od veo te je da le ko, ali si uvek bi la u na {im mi sli ma.

[ E S T O G O D I [ W I P O M E N na {oj dra goj

P O M E N

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj, du go go di {woj kom {i ni ci

P O M E N

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N na {oj dra goj maj ci

Po sled wi po zdrav na {oj

Ma ti Ani ca, se stra Mi li ca sa po ro di com i su pru ga Je le na sa de com.

39629

Dr Mir ja na Go lu bo vi} Mi mi ca

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i po zna ni ke da je pre mi nu la na {a dra ga tet ka

Ste van Mar ti no vi}

Sa wi

Rad mi li Do `i}

Na vr {a va se tri na est go di na bez te be, ali tvoj lik i do bro ta su uvek sa na ma.

Za u vek }e mo pam ti ti tvoj mi li osmeh.

od: Smiq ke, Ste va na i De ja na.

Tvo ji naj mi li ji.

Se stra Ta wa i zet @eq ko.

39591

39619

39590

Bo ji ^an ko vi}

Sud bi na te je uze la pre ra no.

Tvoj uja Bu va sa Mi rom, Vla da i De ja sa po ro di ca ma.

39632

P O M E N

D V O G O D I [ W I P O M E N

P O M E N

20. 10. 1989 - 20. 10. 2011.

Sa mo stal ni sin di kat JKP „Tr `ni ca� iskre no sa u ~e stvu je u bo lu na {eg Baj ke ta po vo dom pre ra nog gu bit ka su pru ge

1926 - 2011. obe le `i }e mo da nas, 15. 10. 2011. go di ne, u 11 sa ti, na gro bqu, u Srem skoj Ka me ni ci.

O`a lo {}e ni: }er ka Qi qa na i sin Mi o drag sa po ro di ca ma.

39579

Po sled wi po zdrav na {oj

Bo ja ^an ko vi} ro|. 1927.

Jo van La lo {e vi}

Sa hra na je da nas, 15. 10. 2011. go di ne u 11.15 sa ti, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

1991 - 2011.

\or |u Jo va no vi }u

Pro {lo je 20 go di na od ka ko si nas na pu stio. Ve~ na ti sla va i hva la jer bio si naj bo qi de da, otac i su prug.

Ve~ no }e{ `i ve ti u sr ci ma i mi sli ma tvo jih naj mi li jih.

O`a lo {}e ni Mi lan ^an ko vi} sa po ro di com.

39630

39594

2009 - 2011.

Sa wi

Qu bi ca Anoj ~i} ro|. Stan ko vi}

Ve~ no }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma.

Sa we Ba ji}

Po ro di ca Jo va no vi}.

39612

Uspo me nu na na {u su pru gu, maj ku i ba ku ~u va ju: su prug Ra di voj, k}er ka Ja smi na i unu ka Ana sta sia.

Po sled wi po zdrav od we go vih ko le ga iz sin di ka ta.

39580

39586

Tet ka Mir ja na, te ~a Du {an i brat Vla di mir.

39588

^iTUQe l POMeni

dnevnik

P O M E N

S E ] A W E

subota15.oktobar2011.

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

3 ^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {em dra gom su pru gu, ocu i de di

Borivoj - Boban Rokvi}

Da nas, 15. 10. 2011. go di ne na vr {a va se go di na da na od ka da ni je sa na ma na{ su prug, ta ta i de da

^edomir Petkovi}

Pro {lo je 18 tu `nih go di na ot ka ko ni si sa na ma. Da ni pro la ze, ali ni je dan bez se }a wa na te be. U na {im si sr ci ma, za u vek }e{ tu i osta ti kroz naj lep {e uspo me ne.

Tvo ji naj mi li ji: ta ta Lazar, ma ma Qiqana, brat Du{an, sna ja Dragica, si no vac Sr|an i si no vi ca Bobana.

Stevan Dori}

Vre me pro la zi ali tu ga u sr cu osta je.

Ne do sta je{ nam mno go.

1930 - 1987.

Tvo ja porodica.

39259

39599

Pre ra no je pre sta lo da ku ca sr ce na {eg dra gog se stri }a i bra ti }a.

29

Pro {le su dve go di ne od ka da nas je na pu sti la na {a dra ga ma ma i ba ka

Za to bom tu gu ju tvo ji naj mi li ji: su pru ga Danica, de ca Stana, Verica, Negovan i Gradimir sa svo jim porodicama.

dr Petru Miki}u odr `a }e se da nas, 15. 10. 2011. go di ne, u 12 ~a so va, u Sa bor noj cr kvi, u No vom Sa du.

Jovan Lazi} Za u vek je u na {im mi sli ma i sr ci ma.

Tvo ja supruga sa decom i unucima.

39509

39491

J E D N O G O D I [ W I P O M E N na {oj dra goj i po {to va noj ma mi, maj ki, sta roj ba ki i ta {ti

O`a lo {}e na porodica.

39501

Vladislav Ka}anski S E ] A W E

Stevica Grujin 1958 - 2011.

Mara Nikoli}

O`a lo {}e ni: ujak Bra{a, uj na Jeja, brat Du{ko i se stra Zorica i naju`a rodbina.

39585

15. 10. 2006 - 15. 10. 2011.

iz Ledinaca 1920 - 2010.

Pra zni na je ve li ka, sva ki dan smo sa to bom.

Dra ga na {a, sa po no som te po mi we mo, s qu ba vqu ~u va mo i se }a mo se. Hva la ti za sve, uvek }e{ bi ti u na {im sr ci ma.

Tvo je }er ke: Mira i Nada sa porodicama.

iz Bege~a Vre me pro la zi ali uspo me na na sva ku tvo ju to plu re~ i maj ~in sku do bro tu osta }e traj no u na {im se }a wi ma.

Tvo ji najmiliji.

39481

39450

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N na {oj dra goj su pru zi, ma mi, sve kr vi, ta {ti, ba bi i pra ba bi

Branislav ]esarov 1956 - 2007. ]er ka Zora Jeremi} sa porodicom.

\ur|i Vojnovi}

Pro {le su ~e ti ri bol ne go di ne od ka ko si me osta vio da tu gu jem, ali si uvek u mo jim mi sli ma, a za bo ra va ni ka da.

Vo lim te uvek, moj si ne.

Tvo ja ma ma Danica.

39487

39356

Vujasin Strailo

Sava Peri} 1929 - 2010.

Pro {la je tu `na go di na od ka ko ni si sa na ma. Po men obe le `a va mo da nas, 15.10. 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Da nas, 15. ok to bra 2011. go di ne na vr {a va se {est go di na od ka ko su na stra da li u stra vi~ nom po `a ru, u mo te lu, kod De spo tov ca na {i naj mi li ji

Po ro di ca Peri}.

39593

Po men obe le `a va mo da nas, 15. 10. 2011. go di ne, u 10 sa ti, na gro bqu, u Mo {o ri nu.

Uspo me nu na te be ~u va ju tvo ji najmiliji.

Tvo ja su pru ga Milka, }er ka Dijana i unu ci Jelena i Luka.

39352

P E T O G O D I [ W I P O M E N odr `a }e se da nas, 15. 10. 2011. go di ne, u 10 sa ti, na Grad skom gro bqu.

docent dr Vladan Desnica 1972 - 2005.

19. 10. 2010 - 19. 10. 2011.

iz Mo{orina 1932 - 2011.

39438

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Bojana Vuli}

Vre me pro la zi, a ti nam ne do sta je{ sve vi {e. Ne ka te an |e li ~u va ju.

Jeleni Radi}

T U @ N O S E ] A W E

dipl. in`.

Sofija Desnica 1978 - 2005.

Ne po sto ji vre me ko je mo `e da ubla `i bol, tu gu i pra zni nu, sa po no som ~u vam uspo me nu na div nog si na i sna hu.

Uvek }e{ bi ti u na {im sr ci ma.

Vla da nov ta ta \uro.

Porodica.

Mirjana \uri} Ka da nam je naj te `e pri ka `e nam se tvoj mio lik i osve tli `i vot ne sta ze ko ji ma tre ba da ide mo. Hva la ti za qu bav ko ju si nam osta vi la.

Su prug Branislav, }er ka Tatjana, sin Predrag, sna ja Vesna i unu ci Stefan, Filip i Ivan.

39453

39372

39589

P O M E N

P O M E N

Da na 14. 10. 2011. na vr {i lo se je da na est go di na od smr ti na{ dra ge

Da nas, 15. 10. 2011. go di ne, u 10 ~a so va na gro bqu u @a bqu, odr `a }e mo {e sto me se~ ni po men na {oj dra goj

Antun Pani} Pro {la je tu `na go di na od ka ko ni si vi {e sa na ma ali tu ga osta je i da qe u na ma.

Dr Ru`ici Grbi}

prim. dr Jelene Dobanova~ki Uspo me nu ~u va ju we ni: mama i de ca Ivana i Nikola.

39247

S qu ba vqu i po {to va wem ~u va mo uspo me nu na we nu do bro tu i ple me ni tost.

Po ro di ce: Vuka{inovi}, Pavlov i Grbi}.

39260

Uvek }e mo te se ra do se }a ti.

O`a lo {}e na porodica.

39338

tv program

subota15.oktobar2011.

Без упута Због наглог захлађења грађани који имају здравствене проблеме са дисајним путевима чешће зову Завод за хитну медицинску помоћ у Новом Саду. Влажно и хладно време често узрокују астматичне нападе. О дијагностици и лечењу плућних болести разговарамо с докторком Душицом Јарић, пулмологом. (РТВ 1, 13.05) 07.00 Кухињица 08.05 Стање на путевима 08.07 Најлепше бајке света: Продавница играчака 08.52 Најлепше бајке света: Снежана и седам патуљака 09.37 Хајде са мном у обданиште 10.04 Питам се, питам се 10.30 Варијете 11.00 Путеви наде 11.30 Агро мозаик 12.00 Вести 12.10 Еко – Лето на Фрушкој 12.40 Слободна тема 13.05 Без упута 14.00 Фаца 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.10 Петказање 16.20 Полако, па сигурно 17.00 ТВ Дневник 17.30 Европа за почетнике 18.30 Спортска Војводина 19.00 Све(т) око нас 19.30 ТВ Дневник 20.05 Филм: Пакет аранжман 22.00 Војвођански дневник 22.30 Буквар братимљења: Срби и Словаци,ем. на словачком језику титл на срп.

23.00 Бивша љубавница, филм 00.50 Музички програм 01.45 Филм: Пакет аранжман

07.35 ТВ Баштина: Корнелије Бата Ковач 08.30 Пословни успех, емисија на мађ.са титл.на српском 09.00 Кухињица, мађарска 10.00 Добро вече, Војводино (слов) 11.30 Филм: Живот без краја (слов) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Ток шок 13.35 Музички програм-етно 14.30 Последњи пут заувек, филм 15.45 Најлепше бајке света: Продавница играчака 16.30 Питам се питам 17.00 Кад кућа није тесна 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ ДневниК (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица, мађарска 20.00 Добро вече, Војводино (мађ) 21.00 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 21.30 Урбана џунгла : са титлом на српском 22.30 Новосадсаки џез фестивал 23.18 Концерт хора Глинка - руске народне песме

07.30 08.00 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 16.45 17.30 18.00 20.00 20.30 21.20 22.00 22.30

Глас Америке ТВ Продаја Све о животињама Концерт Е-ТВ Зелена патрола Хало, председниче Простор Ћаскање Војвођанске вести Здравље је лек Дискавери Резервисан термин Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Била једном једна недеља Војвођанске вести Филмски програм

06.05 08.00 09.06 11.05 12.35 13.00 13.15 13.30 14.15 15.10 16.03 16.47 18.27 18.57 19.30 20.05 21.03 23.00 01.11 01.56 02.47 03.15 03.40 04.13 04.36 04.52

07.05 Интерна истрага 08.00 Вести 08.05 Интерна истрага 09.00 Вести 09.05 Док. програм: Повратак у рај 09.30 Пороци 10.00 Вести 10.05 Пороци 11.05 Године пролазе 12.00 Вести 12.05 Године пролазе 12.10 Док. програм: Човек лав 13.00 Вести 13.05 Ево нас код вас 14.05 Филм 15.00 Вести 15.30 Новосадске вертикале 16.00 Вести 16.05 Серијски програм 17.00 Вести 17.05 Спорт нетворк 17.30 Вреле гуме 18.00 Седам НС дана 18.30 Серијски програм 19.00 Објектив 19.30 Славни парови 20.00 Најбољи лек 20.30 Седам НС дана 21.00 Серијски програм 22.00 Објектив 22.30 Лична грешка 23.00 Седам НС дана 23.30 Године пролазе

10.00 Тенис 10.30 АТП Мастерс Шангај 1/2 Финале 12.30 Фудбал и тенис 13.45 Премијер лига: Ливерпул – Манчестер јунајтед 16.00 Фудбал и тенис 16.30 Руска лига: Зенит – Динамо 18.30 Премијер лига: Челси – Евертон 20.45 Холандска лига: ПСВ – Утрехт 23.00 АТП Мастерс Шангај 1/2 Финале 02.30 Премијер лига: Ливерпул – Манчестер јунајтед

Зрно по зрно У 40-ој емисији из пољопривреде, поред осталих прилога, можете видети извештај са 26-их Дана лудаје који су одржани у Кикинди. Пчеларе подсећамо на послове које би требало да ураде пред зазимљавање пчела. Емисија ће вам дати одговор и на питање зашто су смањене површине под купинама. (КТВ, 12.00) 05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Контранапад, 20.00 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Дневник Спорт плус Суботом са дијаспором Ви и Мира Адања Полак ТВ лица...као сав нормалан свет Позориште у кући Нанчероу, филм Квадратура круга Слагалица, квиз Дневник Непобедиво срце Рамбо 3, филм Харлемске ноћи, филм Ви и Мира Адања Полак ТВ лица...као сав нормалан свет Квадратура круга Грађанин Разгледница Свет риболова Лети, лети песмо моја мила Непобедиво срце

Инсерт из серије

СЕРИЈА

Непобедиво срце Сиромашни и незапослени правник Мирослав Балшић издржава се певајући по кафанама и безуспешно покушавајући да се запосли у струци. И кад се чини да нема никакве наде да ће добити посао, добија писмо из једног града у провинцији, у којем га директор банке, по препоруци, позива да буде учитељ његовом сину... Улоге: Слобода Мићаловић-Ћетковић, Иван Босиљчић, Марија Каран, Нела Михаиловић, Предраг Ејдус, Ненад Јездић, Наташа Нинковић Режија: Здравко Шотра (РТС 1, 20.05)

06.15 Знање имање 07.13 ТВ лица...као сав нормалан свет 08.23 Серија за децу 08.51 Зујалице 09.19 Пар нових патика, ЕБУ драма 09.43 Верски мозаик Србије 10.27 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.11 Свет здравља 12.40 Време одлуке 13.00 Разгледница 13.30 Грађанин 14.04 Лети, лети песмо моја мила 14.32 Арт зона 15.00 Време телевизије 16.02 Други светски рат - изгубљени филмови 16.55 Фудбал: Јелен супер лига: Партизан - Спартак Златибор вода, пренос 19.00 Вреле гуме 19.34 Тотал тенис 20.00 Дуж ракове обратнице 21.00 Свет спорта 21.25 Јелен супер лига 21.53 Свет риболова 22.20 За нека нова сећања 23.43 Вреле гуме 00.14 Фудбал: Јелен супер лига: Партизан - Спартак Златибор вода (р) 01.57 Други светски рат-изгубљени филмови 03.09 Дуж ракове обратнице 05.29 Клиника вет

06.30 Кефалица 06.45 Фуснота 07.00 Маратон 08.00 Здравље и Ви 08.30 Милица² 08.45 Фуснота 09.00 Топ шоп 09.30 Филм: Дошљаци 11.00 Топ шоп 11.30 Сваштарица 12.00 Здравље и Ви 12.30 Улови трофеј 13.00 Коферче 13.30 Слике живота 14.00 Вести 14.30 Шарено 16.00 Филм: Недељни ручак 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Офис 19.00 Документарна Универзум 20.00 Мини-серија 22.00 Филм: Горштак 5 00.00 Фринџ 01.00 Филм: Недељни ручак

Текла Ројтен

Горштак 5 08.00 09.30 10.30 11.25 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 19.15 20.00 21.00 22.00 00.10 01.10 02.00

Домаћин Кобра Забрањено воће Филм: Хотел из снова: Емирати Домаћине, ожени се Радна акција Жене Кад лишће пада Паклена кухиња Галилео Вести Забрањено воће Кад лишће пада Први глас Србије Филм: Бекство у зору Први глас Србије Топ спид Жене

У времену у коме влада потпуни хаос горштак Данкан Меклауд утеху проналази у сретнијим временима која сада живе само у његовим сећањима. Сурова садашњост сасвим је друга прича. Пошто га је напустила вољена жена, Данкан ће учинити све да би је вратио. Улоге: Ејдријен Пол, Текла Ројтен, Кристијан Солимено, Питер Вингфилд, Том Фелa Режија: Брет Леонард (Авала, 22.00)

dnevnik

c m y

30

06.30 Знање на поклон 07.30 Топшоп 08.00 Док. серија: Смртоносних 60 08.30 Цртани филмови 10.00 Београдски зоо 2011 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.00 Филм: Вајат Ерп 17.00 АБА лига. Црвена Звезда Олимпија 19.00 Фудбал, ногомет и још понешто 20.00 Шпанска лига. Барселона Расинг 21.55 Филм: Диверзанти 23.20 Вести Б92 00.00 Спортски преглед 00.20 Доушници 02.15 Саут Парк 03.05 Би-Би-Си документарни програм

ТАЛЕНАТ ШОУ

Срећна звездица Четрдесеторо деце узраста од 5 до 15 година, наредна три месеца, из суботе у суботу, бориће се за титулу најбољег. Кроз шоу ће вас водити Милорад Мандић Манда и млада водитељка Ања Вигњевић. Гласови жирија, који чине глумица Горица Поповић, певачица Ивана Петерс и други, као и гласови публике одлучиће које дете ће понети титулу. (Хепи, 20.00)

Џенифер Гарнер

Дердевил Дердевил члан организације за борбу против злочина, заљубљује се у прелепу учитељицу борилачких вештина Електру. Али када она и њена породица постану мета окрутних убица, Дердевил губи једину ствар у животу коју воли. Улоге: Бен Афлек, Џенифер Гарнер, Колин Фарел, Мајкл Кларк Данкан Режија: Марк Стивен Џонсон (Пинк, 01.00) 07.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 00.00 01.00 03.00 05.00

06.00 09.00 09.40 09.55 10.00 11.25 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 24.00 00.30 01.30 03.00

Јутарњи програм Цртани филмови Телешоп Вести Змајеви Цртани филмови Пресовање Телешоп Вести Сузе Босфора Телешоп Вести Главна улога Телемастер Ауто У жижи Срећна звездица – Први српски таланат Ћирилица Ауто У жижи Сузе Босфора Ћирилица

Добро јутро Викендвизија Викенд породични обрачун Немогућа мисија Живот у тренду Голд музички магазин Ноћ у јуну Мала невеста Магазин ин Национални дневник Индијски филм: Неустрашиви (Дабангг) - 1. део Звезде гранда Поглед одоздо Филм: Дердевил Филм: Нуклеарна подморница Филм: Дердевил

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Путвина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota15.oktobar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

13

31

ISTORIJA EVROPSKE MU[KOSTI

Пи ше: Volfgang [male 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.10 01.40

Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Новац на јеловнику Моја грчка кухиња Најбољи амерички кувар Венчаница из снова Уз осмех довека Четири венчања - Америка Потомство Полицајке округа Брауард Л.А. Инк Венчаница из снова Уз осмех довека Четири венчања - Америка

08.00 Геније дизајна 09.00 Гиганти готике – поглед у небо 10.00 Мвалиму – наслеђе Џулијуса Камбаражеа Нијере 11.00 1066.

12.00 Господар Сипана 13.00 Викторијанска апотека 14.00 Севдах 15.30 Џејн Биркин. размишљања 16.00 Како је уметност створила свет 17.00 Лов на Цареве крстарице 18.00 Синатра – мрачна звезда 19.00 Прашко пролеће 21.00 Викторијанска апотека 22.00 Видео је убио радио 23.00 Тајни ратови 00.00 Како је уметност створила свет 01.00 Лов на Цареве крстарице

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Фантастична четворка Завера Рузвел Путујуће приче Паника у ваздуху Џорџ и змај Балкан Експрес Избачен из колосека Очима убице Шта изједа Гилберта Грејпа Еротски филм

Очи ма уби це Про па ли де тек тив от кри ва да има нат при род не спо соб но сти ка да до би је за да так да ис тра жи се риј ско уби ство. Уби ца има па то ло шку оп се си ју ро ма ном „Али са у зе мљи чу да“... Уло ге: Кифер Сатерленд, Хенри Церни, Поли Волкер Режија: Пол Маркус (Синеманија, 20.00)

08.08 Кинотека - циклус класичног вестерна: Вера Цруз, филм 09.39 Скица за портрет 10.10 Кућни љубимци 10.45 Слике из Јужне Африке, док. серија 11.15 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Ветерани мира 13.14 Призма 13.56 Духовни изазови 14.26 Еко зона 14.51 Природни свет, док. серија 15.44 Јеловници изгубљеног времена 16.06 Евромагазин 16.31 Потрошачки код 17.20 Репортери 18.25 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.12 Уз нас нисте сами, хуманитарна акција 22.36 Вести из културе 22.46 Жена којој сам читао, филм 00.51 Филмски маратон: Пеарл Харбоур, филм 03.47 Филмски маратон: Шаолински фудбал, филм

Шпи јун и да ма

Кејт Винслет

Чи тач У Бер ли ну, од мах по за вр шет ку Дру гог свет ског ра та, пет на е сто го ди шњи Мајкл слу чај но упо зна та јан стве ну уса мље ну же ну Ха ну с ко јом се упу шта у стра стве ну ве зу. Иако она по тра је јед но ле то, и ње га и њу она ја ко ис пу ни, по го то во, али она уско ро не ста је... Уло ге: Кејт Винслет, Ралф Фајнс, Дејвид Крос, Лена Олин, Бруно Ганз, Жанет Хејн, Сузан Лотар Ре жи ја: Стивен Далдри (ХРТ 1, 22.46)

12.54 13.53 14.25 16.00 16.15 16.55 18.55 20.15 22.15 32.25 00.40 01.29

06.00 07.25 08.25 10.05 11.20 13.10 14.55 16.35 18.35 20.05 21.45 23.30 01.10 02.45 04.35

Пљачка у Бруклину Хотел Параидсе Лекције из чоколаде Лига праведника: Криза на две Земље Сети се Титана Последња песма Ноћ за памћење Сумрак сага: Помрачење Четири Божића Ондин Отимачи На ивици лудила Нинџа плаћени убица 28 дана касније Епидемија

07.45 Икс-Мен 08.15 Училица, квиз за децу 08.50 Ружа ветрова 11.10 Флеч, филм 13.00 Дати све од себе, филм 14.45 Плавуша с Харварда, филм 16.35 На високој нози 17.30 Звезде екстра: Хајди Клум 18.30 РТЛ Данас 19.05 Бибин свет 20.00 Нема предаје, филм 21.45 Клифхангер, филм 00.10 Шпијун и дама, филм 02.30 Астро шоу 03.30 РТЛ Данас 04.05 Четири брата, филм

Го ди на је 1940. и Хи тлер по ла ко осва ја Евро пу, што не пре ста но уз не ми ра ва Лин ду Вос у Њу јор ку. На по ла Је вреј ка за по сле на у адво кат ској кан це ла ри ји Еда Ли лен да, Лин да пла ни ра јед ног да на да оде у Бер лин спа си сво је ро ђа ке... Уло ге: Мелани Грифит, Мајкл Даглас, Лијам Нисон, Џон Гилгуд Ре жи ја: Дејвид Селцер (РТЛ, 00.10)

08.35 09.00 09.26 09.57 10.24 12.40

Поли Волкер

Филм: Ледени снови Ургентни центар Филм: Дах живота Филм: Одлазак са сцене Добра жена Плаве крви Вокер, тексашки ренџер Хаваји 5-0 Филм: Ејс Вентура: Зов природе 22.50 Хаваји 5-0 02.20 Ерика 03.20 Домаћице из Њујорка

06.30 08.20 13.20 15.10 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00

Патак Фрка Девојчица из будућности Мала ТВ Тролови Ни да ни не Филмска матинеја: Драга, повећао сам дете, филм Магазин фудбалске лиге првака КС аутомагазин Рукометна Лига првака (ж): Виборг : Подравка, пренос Цртани филм 4 зида Кошарка, АБА лига: Загреб Будућност, пренос Ватерполо, Јадранска лига: Младост - Југ, пренос Аути Џон Адамс Завршница Међународног такмичења младих диригената Ловро Матачић Фринге - На ивици Ноћни музички програм

07.00 Фаџ 11.00 Америчка прича 2: Фивел иде на Запад 13.00 Сиквест 17.15 Ајкула 19.50 Невероватне приче 22.30 Торнадо

04.00 06.00 08.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Хотел Оаза Све или ништа Круклин Пољуби ме за збогом Човек који је плакао Типично за Мери На чају са Мусолинијем Чаура Секси звер Хотел Оаза Град секса Поправни завод

Мелани Грифит

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Мегаградитељи Нови свет Људских руку дело X-машине Какав алат! Огромне машине Грађевинске интервенције Мегаградитељи Деконструкција Како се прави? То могу и ја Људских руку дело Какав алат! Краљеви аукција Моћни бродови Пета брзина У срцу машине X-машине Црно злато Краљеви аукција

08.30 09.45 10.30 11.15 12.00 13.00 14.00 15.45 17.30 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00

Тенис Фудбал Фудбал Фудбал Сви спортови Тенис Тенис Бициклизам Тенис Сви спортови Борилачки спорт Борилачки спорт Борилачки спорт Бициклизам Тенис

Su pru ga na ru bu ner vnog slo ma u {kar ce raz li ~i tih slo je va po ve zi va la je {wom i spo qa {wom po tre se no {}u, ka ja wem i sra mo da. U pr voj po lo vi ni 17. sto le }a, to kom mom, u naj ve }oj mu ci na sve tu, pla {e }i se da to me Tri de se to go di {weg ra ta, pre o vla |i va la je ni kad ne }e do }i kraj.“ voj ni~ ka, ko ja uka zu je na „oba ve za nost“ ide a lu he ro ja.

Pips je obe }ao se bi da }e sve pred u ze ti ka ko bi se Ova mo da je pre u ze la osno vu se qa~ ke no {we, ali je po pra vio i svo ju `e nu vi {e ni kad ne bi uvre dio. mo di fi ko va na da od go va ra dru {tve nom sta le `u.

Ali, iako je uvi deo da se lo {e po neo, je dva da je ve ro Ujed no je bi la pod uti ca jem ho land ske gra |an ske mo vao da }e za i sta mo }i da odr `i obe }a we. Dru ga stra de. Mu {ka je, za pra vo, bi la bo qe pri la go |e na te lu u na pro ble ma je pret wa we go ve `e ne da }e slu `av ka po kre tu od pred hod nih mo de la, ali su joj pri do da te Deb ras po ri ti nos i ~i ta vom sve tu raz gla si ti we go {lajf ne, per na ti {e {i ri, pe ri ke i dru gi ase so a ri s vo lu me nom. ^ak je i na kur wak, ko ji je iza {ao iz mo de, do bio svo ju na sled ni cu u ob li ku upa dqi ve {lajf ne na od go va ra ju }em me stu. Pre te ri va wa u mo di kao kod ple mi }a sa tzv. pan ta lo na ma u sti lu rajn skih gro fo va ni su se to li ko pre no si la s vi {ih dru {tve nih slo je va na {i ru mu {ku po pu la ci ju. Mo da je na gla {a va la he roj sku su {ti nu mu {ko sti, {to se vi di po to me ka ko je mu {kar ce u iz ve snom smi slu pom pe zno i dra ma ti~ no pri ka zi va la, jer je mu {kar ce ~i ni la do mi nant ni ma. Mu {ka rac kao he roj osta je deo ideal ti pi zo va ne mu {ko sti sve do 20. ve ka, ali ka sni je po ve zan s mi li ta ri zo va nom mu {ko {}u.

Por no graf ski ro man obi ku je sek su al nost ta ko da od go va ra no vom Fran cu ske plem ki we re {i le da bu du ama zon ke ma te ri ja li sti~ kom shva ta wu sve ta.

Po Mar ga ret Xej kob por no gra fi ja je „eg zi sti ra la u va sa gre {e wa. Ras pa ra we no sa bi la je uobi ~a je na no vim grad skim dru {tve nim mre `a ma“, vi {e mu {ka pret wa, ko ja tre ba da obe le `i `e ne kao kur ve. Za ra ca i ne ko li ci ne `e na, ~i ji su `i vo ti bi li pri va pre }e ne gla si ne o su pru gu bi le su bar isto ta ko opa ti zo va ni i in di vi du a li zo va ni, na lik ero ti zo va nim sne, jer bi di rekt no na ne le {te tu we go voj ~a sti i uz te li ma, ko ja su se na la zi la u ovoj li te ra tu ri“. U ve to po ka za le we go vu ne mo} pred sop stve nom `e nom. le gra du 17. ve ka dru {tve ne ve ze ure |e ne su na nov na Ve} u 16. ve ku je po sto ja la kri vi~ no prav no zna ~aj ~in i vi {e su od go va ra le mre `a ma ko je su se stva ra na raz li ka u oce ni iz van bra~ nog sek su al nog od no sa le iz za jed ni~ kih in te re sa, ta ko |e po tro {a~ kih. Ni - `e na i mu {ka ra ca: `e ne su okri vqa va ne za bra ko su se ras pa le sve tra di ci o nal ne grup no spe ci fi~ ne lom stvo, a mu {kar ci sa mo za „for ni ka ci ju„. Ipak, ve ze, ali se spek tar mo gu }ih dru {tve nih ve za pro {i - jav na go vor ka wa ni su bi la ni {ta ma we opa sna za mu rio za ele men tar nu mo gu} nost da se po ve zi va we vr {i {kar ce. Ni je bi lo isto kad su se mu {kar ci me |u so na osno vu istih in te re sa. Seks se po ja vqu je kao deo bom u kr~ ma ma hva li li svo jim sek su al nim osva ja wi ove dru {tve ne mre `e. Bio je za jed ni~ ki in te res, kao ma i ka da se o to me go vo ri jav no. Tad su osva ja wa po i svi osta li po tro {a~ ki. Iza sta ja la ras krin ka va wa ko ja su to ga se kri je tra di ci o nal no vre |a la ~ast, a mu {kost do vo Ma ri ja de Gur ne, jed na od raz u me va we sek su al ne ~a sti, |e na u pi ta we. Po ne kad su mu kod `e na kao i mu {ka ra ca, {kar ci i pred su dom obe }a va za ~et ni ca fran cu skog ko je je sta ja lo na su prot ten fe mi ni zma, u trak ta ku iz 1622. li da }e od sa da bi ti „no vi mu den ci ji iz jed na ~a va wa u tran {ka rac“. Sek su al na ~ast mu pi {e: „Raz li ~it pol slu `i sa mo {kar ca ni je se mo gla po vre sfor ma ci ji dru {tva ko ju su iza zva li po tro {wa i ma te ri - raz mno `a va wu. Je di no su {tin sko di ti sa mo kad mu dru gi mu ja li zam. {ka rac „na tak ne ro go ve“, ko je obe le` je je in te li gent na du {a. su mu po kat kad ka ~i li iz nad U Pip so vom opi su sop Ni {ta ne sli ~i ma ~o ru vi {e ula znih vra ta. stve nog bra ka od sli ka va ju se ne go – ma~ ka!”

U Lon do nu 17. ve ka pr vi put op {ti obra sci 17. sto le }a. u po zo ri {tu `en ske ulo ge We go vo po na {a we po ka zu je pa tri ja hal ne ten den ci je, ko je su po treb ne po {to se igra ju `e ne, a po ja vqu ju se „pra ve“ ama zon ke, plem ki mu {kost ma ni fe stu je kroz vla da vi nu nad su pru gom we, ko je su pred vo di le voj ni ke i, kao u Fran cu skoj to i dru gim `e na ma u ku }i. Pips stal no sum wi ~i `e - kom Fron de (1648–1653), po ne kad se bo ri le pro tiv nu da ima qu bav ni ka, ali ne mo `e ni {ta da do ka - sop stve nog kra qa Lu ja XIV. U dru {tvu na se lu i me |u `e. I jed no i dru go nad zi ru na ~in `i vo ta ku} ne po - grad skim sta nov ni {tvom `e ne ni su druk ~i je od mu slu ge. Pips je 1668. u ku }i imao in ti man od nos sa {ka ra ca pred vo di le po bu ne. Mu {ke oso bi ne su bi va slu `av kom Deb i we go va `e na ga je uhva ti la na de - le ode |i va ne u od no su pre ma `e na ma i vi {e ne sa mo lu. To je uzrok vi {e ne deq noj sva |i. Pips se ose }ao ap so lut no. U osvit 17. sto le }a ras pra va o po lo vi ma kri vim, ali se i bo rio sa svo jim sek su al nim sklo - po dru gi put do sti gla je vr hu nac. Ma ri ja de Gur ne, no sti ma ko je ni je mo gao da ob u zda. @e na mu je ute - jed na od za ~et ni ca fran cu skog fe mi ni zma, ob ja vi la ra la strah pret wa ma da }e dru gim `e na ma raz gla - je 1622. trak tat, ko ji je po sve ti la jed noj „sna `noj `e si ti isti nu o we mu. U svoj dnev nik za pi su je: „U spa - ni“, maj ci Lu ja XIV Ani Austrij skoj. Na pi sa la je: va }oj so bi ~i ta vo po sle pod ne sam tr peo we ne mu~ - „Ako se pa `qi vo po sma tra, qud sko bi }e ni ti je mu ne pret we i kle tve, i {to je naj go re, kle la se svim {ka rac ni ti `e na: raz li ~it pol ne po sto ji da bi se {to joj je bi lo sve to da }e toj de voj ci ras po ri ti pre ma we mu pra vi la raz li ka, ve} slu `i sa mo raz mno nos, a me ne iste no }i na pu sti ti, i tra `i la mi je `a va wu. Je di no su {tin sko obe le` je je u in te li gent 300 ili 400 fun ti da me osta vi na mi ru i za }u ti. noj du {i. Ni {ta ne sli ~i ma ~o ru na pro zor skoj da Ta ko sam po sle pod ne pro veo s ve li kom unu tra - sci vi {e ne go – ma~ ka!“

M

Kwi gu Vol fgan ga [ma lea „ISTO RI JA MU [KO STI U EVRO PI 1450–2000” od iz da va~ ke ku }e „Klio” (Go spo dar Jo va no va 44, Be o grad), mo `e te na ru ~i ti pre ko te le fo na 011/ 2626-858 i 3035-696, ili mej la of fi ce@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota15.oktobar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Месец излази из вашег знака, све у дослуху с Нептуном, што утиче на ваш сензибилитет и креативност. Романтични сте, заљубљени у саму љубав и лепоту. Ослушните интуицију. Превише се заносите.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

15. oktobar 2011.

Данас је субота, као створена за потпуно уживање. Немојте започињати ништа ново. Потребан вам је предах, кулирање, уз кафицу или вино, у добром друштву, у кафићу или ресторану. Шопинг и шетња.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Окрените се онима с којима сте већ раније сарађивали и дружили се. Одржавајте поуздане контакте и везе, пријатељства. Пожелећете веома много, у нестварним условима. Путовање, снимање.

Заносите се одређеним односима, што је добро за провод и љубав, али не и за озбиљне послове. Неко би вас могао преварити, или сами себе заваравате? Идеализујете драгу особу. Музика и путовања.

Овог викенда бисте могли остварити своје снове. Потребни су вам промена и растерећење. Али, и даље ћете бити главни иницијатор свега што желите и морате. Партнер има једну жељу: завођење.

Генерално и свакодневно сте оптерећени обавезама па бисте овог викенда могли заборавити на све то и упустити се у неизвесност. И сувише је лепо да би било истинито. Снађите се како знате.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Венера у вашем знаку, у дану Венере, свакако ће вам пријати и улепшати живот. Можете приредити малу али чаробну прославу, у свом дому или било где, с поводом или без њега. Мушкарци знају зашто.

Право је време за краће путовање или излазак с драгом особом и провод по својој мери. Љубавни занос собом носи тајне које не можете предвидети. Склони сте претеривању у свему.

Дан је сличан претходном, само с много више ризика и неизвесних околности. Будите обазриви, поготово у приватном послу. Укућани фосирају своје жељеи потребе па се усагласите с њима.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Све што вам се дешава на личном плану има свој прави смисао и значење. Изгледа да је досадно и исто. Делујете стабилно, помало дистанцирано,под маском. Партнер је немирне и бунтовне природе.

Растрзани сте на много страна, радите више послова истовремено, што је сасвим ОК уколико их и приведете крају. Ваша машта може свашта, али се сами морате потрудити код реализације својих идеја.

Викенд је, уживајте! Не дозволите да вам финансијска ситуација поквари расположење. Важни су отворено и позитивно стање свести, добри мотиви и љубав у срцу. Стално водите рачуна о томе.

TRI^-TRA^

Опет инцидент с Витни V REMENSKA

СВеже

Vojvodina Novi Sad

12

Subotica

12

Sombor

12

Kikinda

13

Vrbas

12

B. Palanka

12

Zreњanin

13

S. Mitrovica 13 Ruma

13

Panчevo

13

Vrшac

11

Srbija Beograd

13

Kragujevac

13

K. Mitrovica 13 Niш

PROGNOZA

14

Evropa

Са Сунчаним ПериОдима

Madrid

НО ВИ САД: Свеже и уз пуно сунчаних периода и мало облака. Дуваће умерен северни и северозападни ветар. Притисак изнад Rim нормале. Минимална температура 1, а максимална до степени London Целзијуса.

Cirih ВОЈ ВО ДИ НА: Јутро хладно, понегде са сумаглицом и маглом. Током дана свеже уз дуже сунчане периоде и мало облака. Дуваће Berlin умерен северни и северозападни ветар. Притисак изнад нормале.

Beч Минимална температура -1, а максимална 13 степени. СР БИ ЈА: Ујутру врло хладно. Током дана свеже уз пуно сунчаVarшava них периода и мало облака. Дуваће слаб до умерен северни и сеKijev верозападни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура -2, а максимална 14 степени.

Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: И наредних дана свеOslo же време уз врло хладна јутра са слабим мразом. Током дана већином суво уз сунчане периоде, а само је у недељу на југоистоку St. Peterburg могућа слаба киша, а у планинама снег. Од уторка-среде постепеAtina но топлије. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Очекује се стабилније време, али се у јутарњим и преподневним сатима појачана опрезност саветује кардио и цереброваскуларним болесницима, као и астматичарима. У саобраћају је неопходно повећање опрезности.

Pariz

26 20 17 10 11 11 9

Про бле ма тич на пе ва чи ца, ко ја се го ди на ма бо ри сa за ви сно шћу од дро га и ал ко хо ла, на пра ви ла је пра ви ме теж у ави о ну. На ле ту за Де тро ит, Вит ни Хју стон је, из не по зна тог раз ло га, од би ла да се ве же па су је ума ло из ба ци ли из ави о на.

- Вит ни је ма ло пре те ра ла, би ла је нер во зна тај дан, јер је про пу сти ла ра ни ји лет. Си гур но је би ла тре зна, а пу то ва ла је у Де т ро ит где је био пр ви дан сни ма ња ње ног но вог фил ма - ре као је из вор бли зак пе ва чи ци. Вит ни се узру ја ла јер је за ка сни ла на прет ход ни лет, па је из не по зна тог раз ло га од би ла да ве же по јас и на кон што ју је стју ар де с а љу ба зно за мо ли ла. Тек ка да су је упо зо ри ли да ће, не за ве же ли по јас, мо ра ти да на пу сти ави он, пе ва чи ца се сми ри ла. Вит ни већ две го ди не тру ди да се вра ти на све тла по зор ни це, али за ви сност од дро га и ал ко хо ла уве ли ко је спу т а ва у то ме.

VIC DANA Шта је неспоразум?

- Кад позовеш комшиницу на кафу, она дође, попије кафу и оде кући.

8 5 7 4 22 14

Minhen

8

Budimpeшta

14

Stokholm

10

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

194 (95)

Slankamen

154 (24)

Jaшa Tomiћ

Apatin

218 (73)

Zemun

211 (11)

Bogojevo

166 (45)

Panчevo

244 (8)

Smederevo

438 (4)

Baч. Palanka 155 (27) Novi Sad

118 (25)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

145 (-3)

S. Mitrovica

39 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

217 (-1)

Beograd

166 (9)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

296 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

136 (22)

NERA

Hetin

64 (-2)

TISA

-21 (1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe iz proшlog broja