Dnevnik 15.decembar 2009. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

UTORAK 15. DECEMBAR 2009. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVII BROJ 22573 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

SVE^ANA SEDNICA POKRAJINSKOG PARLAMENTA

Skup{tina Vojvodine ju~e je sve~ano proglasila novi Statut APV. Nakon 14 meseci od usvajawa, Statut je po drugi put dobio potvrdu vi{e od dve tre}ine pokrajinskih poslanika. Predsednik Skup{tine

Foto: N. Stojanovi}

Progla{en Statut Vojvodine APV [andor Egere{i, koji je, nakon glasawa, pred poslanicima i potpisao novi najvi{i pravni akt Pokrajine, poru~io je da Statut slu`i na dobrobit gra|ana Vojvodine, ali i cele Srbije. str. 3

Foto: R. Hayi}

ZBOG POGOR[AWA EPIDEMIOLO[KE SITUACIJE U ZEMQI

Raspust od Svetog Nikole

str. 14

NA NOVOSADSKIM TRGOVIMA

Pankeri i tambura{i za Novu godinu str. 7

VLADA SRBIJE KONA^NO PRELOMILA

Novosadski sajam u dr`avnim rukama

str. 4

NASLOVI

Politika 2 Turisti~ka vrata Srbije otvorena u Sremskoj Mitrovici

Ekonomija

Novi Sad 8 U prvoj turi samo 5.000 vakcina 9 Kra|a jelki ko{ta}e papreno

Vojvodina

Crna 4 Toplane zagrejane da poskupe grejawe 5 Pusti snovi ne grade drumove

Tre}e doba 6 Reforme tek 2011. godine

13 ^uru`anin osumwi~en za brutalno podvo|ewe

Dru{tvo 14 Krsna slava miri Kara|or|evi}e

Foto: F. Baki}

11 Od aneksa ugovora boli glava Najvi{a temperatura 1°S

Sneg sve debqi SPORT

str. 16–22

Balkan 25 Putin i Mesi} o nekretninama NIS-a

VOJVODINA ZOVE ]IRU BLA@EVI]A

SRBIJA STASAVA U OZBIQNU PLIVA^KU NACIJU

ZA „DNEVNIKOV” TURNIR PRIJAVE DO @REBA U SREDU

USPE[NA GODINA RUKOMETNOG SPORTA

POLITIKA

utorak15.decembar2009.

c m y

DNEVNIK

HOLANDSKI [EF DIPLOMATIJE MAKSIM FERHAGEN PRED POSETU BEOGRADU DEFINISAO STRATEGIJU PREMA SRBIJI

KOSOVO

Srbin pobedio u [trpcu U drugom krugu izbora za gradona~elnike u 21 op{tini na Kosovu glasalo je ukupno 37,87 odsto registrovanih bira~a, saop{tila je CIK Kosova. Kandidat SLS-a Bratislav Nikoli} izabran je za gradona~elnika [trpca, pobediv{i Be}ira Fejzulahua iz Demokratske partije Kosova Ha{ima Ta~ija. U drugom krugu lokalnih izbora za gradona~elnika u Novom Brdu, kandidat Demokratskog saveza Kosova pobedio je predstavnika Saveza nezavisnih socijalista Radovana Deni}a koji je, zbog nepravilnosti tokom glasawa, povukao posmatra~e svoje stranke s jednog bira~kog mesta.

Nastavak podela Predsednik op{tine [trpce Zvonko Mihajlovi} izjavio je da }e lokalna samouprava, izabrana u maju pro{le godine na izborima u organizaciji dr`ave Srbije, nastaviti da radi bez obzira na razultate upravo zavr{enih izbora koje je organizovala Pri{tina. “U op{tini je ve} do{lo do podela, odnosno posle izbora 15. novembra ni{ta vi{e nije isto. Ne}emo povla~iti nikakve poteze koji bi dodatno mogli naru{iti jedinstvo srpske zajednice, ali zadr`avamo pravo da se, {tite}i interese Srbije i Srba, branimo svim dozvoqenim sredstvima”, kazao je Mihajlovi}.

Milo{evi} im dao argument Profesor me|unarodnog prava dr Radoslav Stojanovi} ocenio je da je Slobodan Milo{evi} dao Albancima u ruke argument za samoopredeqewe. On je, naime, upozorio na to da da }e Me|unarodni sud pravde morati da ima u vidu i pravilo koje postoji u me|unarodnom pravu da se odluka o samoopredeqewu moè doneti ukoliko dràva u~ini nasiqe prema grupi koja izrazi voqu za tako ~im. „Mislim da }e na kraju procesa MSP dati za pravo Srbiji da je jednostrano otcepqewe nelegalno, ali da }e tako|e konstatovati i da je Milo{evi}ev reìm vr{io nasiqe prema Albancima na Kosovu 1998–99. i da je time Srbija izgubila mogu}nost da se zahtev za samopredeqewe Albanaca re{i kroz {iroku autonomiju”, izjavio je Stojanovi} za „Dnevnik”. Q. M.

Ratifikacija SSP tek kad uhapsimo Mladi}a zna~i da }e holandski parlament gog budu}eg {efa holandske diHolandski ministar spoqnih morati odmah da ga ratifikuje. plomatije to je vrlo komotna situposlova Maksim Ferhagen postiNaprotiv, smatram da bi Parlecija i na doma}em i na evropskom gao je dogovor sa svojim anglosakment trebalo da ~eka na hap{ewe planu. Prosto }e sva pitawa na tesonskim partnerima da u narednih Mladi}a da bi pokrenuo proceduru mu evropskih integracija Srbije {est meseci ne pritiskaju Holanza ratifikaciju SSP-a sa Srbijom prebacivati na holandski parladiju u vezi s ratifikacijom SSP– izneo je svoj stav Ferhagen. ment – objasnio je za „Dnevnik“ dia sa Srbijom, ve} da zajedno podIdeja holandskog {efa diploplomatski izvor u Briselu. stanknu i pomognu da saradwa Bematije je vrlo jednostavna: ako Podsetimo, Holandija je ~ak ograda rezultira hap{ewem Ratpritisak cele EU na Srbiju da blokirala po~etak pregovora s ka Mladi}a, preneli su „Dnevniuhapsi Mladi}a do juna slede}e Hrvatskom u martu 2005. godine. ku“ diplomatski izvori bliski godine ne bude imao rezultate i Sve dok tada{woj tuìteqici Hagu, Londonu i Va{ingtonu. ZaHa{kog tribunala uzvrat, Holandija }e u Karli del Ponte Hrjunu, u slu~aju da BraU Beograd dolazim da pri~am, pre svega, o vatska nije pruìla mercov izve{taj o saradwi Srbije s Ha- bilateralnim odnosima Holandije i Srbije, ~vrste dokaze da je locirala Anta Goto{kim tribunalom bus posebnim osvrtom na ekonomske teme vinu, Holandija nije de pozitivan kao de(Maksim Ferhagen) odobrila po~etak cembarski, omogu}iti pregovora. Zbog svega ne samo da Srbija po~pored besprekornog angaòvawa navedenog, Ferhagenova sutra{wa ne ratifikaciju SSP-a nego i da Beograda u saradwi s Ha{kim poseta Beogradu ne}e imati naroSavet ministara EU da mandat tribunalom, Holandija ne}e spre~it zna~aj za evropske integraciEvropskoj komisiji da uradi mi~avati da Srbija dobije status je Srbije, {to je i sam Ferhagen u {qewe o srpskoj aplikaciji za kandidata, mo`da ~ak i datum ponekoliko navrata u posledwih de~lanstvo u Uniji. ~etka pregovora, ali ne}e dozvoset dana ponovio. Naravno, Ferhagen je pri tome liti da Beograd po~ne pregovore – U Beograd dolazim da pri~am, nedvosmisleno stavio do znawa da o ~lanstvu u EU. pre svega, o bilateralnim odnosi}e eventualno ranije hap{ewe – Za razliku od predsednika ma Holandije i Srbije, s posebnim Mladi}a zna~iti i ubrzawe provlada i ministara, koje je mnogo osvrtom na ekonomske teme. Hocesa, odnosno da ne}e biti neopjednostavnije pritiskati unutar landija je jedan od najve}ih donahodno ~ekati jun i novi Bramerforuma EU, nacionalni parlatora u Srbiji i smatramo da pocov izve{taj. Ipak, kako saznaje ment je gotovo nemogu}e staviti u stoji veliki potencijal za ja~awe „Dnevnik“, on je svojim najbliìm tu poziciju. S obzirom na to da ekonomske i privredne saradwe saradnicima rekao i da }e u susrepregovori o ~lanstvu u EU ne mogu na{ih dveju zemaqa. O slede}em tu s holandskim parlamentarcima po~eti dok SSP ne stupi na snagu, koraku Srbije u evropskim inteinsistirati na tome da Holandija a SSP ne moè biti implmentigracijama moèmo da pri~amo kane treba da ratifikuje SSP sa ran dok ga sve dràve ~lanice EU da bude uhap{en Mladi} ili u juSrbijom sve dok Mladi} ne bude u ne ratifikuju, to zna~i da holandnu, kada tuìlac Bramerc bude {eveningenskom zatvoru. – Ako budemo morali da dozvoski parlament drì kqu~eve datupodneo novi izve{taj Savetu bezlimo da EU donese odluku o po~etma za otvarawe pregovora sa Srbibednosti – najavio je Ferhagen. ku ratifikcije SSP-a u junu, to ne jom. Za Ferhagena ili nekog dru@eqko Panteli}

\ELI] REKAO DA VI[E NEMA LICITIRAWA DATUMIMA KANDIDATURE

Prvo konsenzus, pa aplikacija Potpredsednik Vlade za evropske integracije Bo`idar \eli} ponovio je da }e Srbija, u vezi s podno{ewem kandidature za ~lanstvo u EU, konsultovati evropske institucije i zemqe ~lanice da bi u toj nameri nai{la na maksimalan konsenzus. On je izjavio da „ne `eli da licitira datumima”, is-

ti~u}i da }e Srbija uraditi sve {to je u wenoj mo}i da {to pre postane punopravna ~lanica EU. Potpredsednik Vlade je ipak izrazio nadu da }e Srbija, posle Islanda i Hrvatske, koji su na putu da uspe{no zavr{i sve pregovore, postati, sama ili istovremeno s drugim zemqama, 30. ~lanica EU.

[panija: Podrà}emo Beograd – [panija }e podràti odluku Srbije da podnese kandidaturu za ~lanstvo u Evropskoj uniji ukoliko do takve odluke do|e – izjavio je ambasador Kraqevine [panije u Srbiji Iwigo de Palasio Espawa. “[panija }e tokom svog {estomese~nog predsedavawa Evropskom unijom, koje }e zapo~eti 1. januara 2010. godine, ukoliko Srbija podnese kandidaturu, u~initi sve da ta kandidatura bude tretirana kako zasluùje”, rekao je Espawa, napomiwu}i da je odluka o tome da li }e Srbija podneti kandidaturu iskqu~ivo politi~ko pitawe.

Direktor Direkcije za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Pjer Mirel izjavio je, pak, da je EU spremna da primi nove ~lanice, ali i da postoje odre|eni uslovi koje treba da ispune zemqe regiona, pre svega kada je re~ o uspostavqawu vladavine prava, transparentnom sprovo|ewu reformi, te borbi protiv kriminala i korupcije. Mirel je potvrdio da su, posle postignutog sporazuma sa Slovenijom, pregovori s Hrvatskom u posledwoj fazi, kao da bi s Makedonijom, koja ima status kandidata, pregovori uskoro trebalo da budu pokrenuti. On je tako|e ukazao i na to da bi zemqe regiona trebalo da re{e i bilateralne konflikte, a zatim moraju da zavr{e saradwu s Tribunalom, ali i re{e problem izbeglica.

PREDSEDNIK TADI] JU^E U SREMSKOJ MITROVICI

Statut potvr|uje integritet Srbije

– Dobro je {to je progla{en Statut Vojvodine i {to smo pro{li tu proceduru. Sve odluke, zakoni i akti koji se donose u Srbiji, moraju da budu u sklopu o~uvawa integriteta Srbije. Sa Statutom je bilo malo lutawa, ali smo ipak dobili jo{ jednu sna`nu potvrdu o~uvawa integriteta Srbije, ali i priliku da na{e regije i delovi na{e zemqe dobiju mogu}nost vo|ewa razvojne ekonomske politike – izjavio je ju~e u Sremskoj Mitrovici {ef srpske dràve Boris Tadi}. Predsednik je dodao da Evropa sara|uje i kao Evropa regija, a ne samo dràva, te da i Srbija mora da uspostavi takav dràvni sistem. – Ciq toga je, pre svega, da qudi dobro ìve, da bi bili ponosni na svoju zemqu i da bi se s wom u potpunosti identifikovali. îtavu ovu politi~ku konstrukciju oko Statuta Vojvodine pro{li smo kroz politi~ki dijalog, koji je bio ne{to duì, ali je to bila garancija da ne}emo napraviti gre{ku. Izbegli smo gre{ke, ali smo jo{ jednom potvrdili integritet dràve Srbije – rekao je Tadi}. On je, ina~e, ju~e u Sremskoj Mitrovici prisustvovao sve~anoj predaji na upotrebu konzervisane i natkrivene Carske palate negda{we rimske prestonice Sirmijuma. – Ovakvi arheolo{ki lokaliteti imaju za Srbiju izuzetna zna~aj jer je predstavqaju u druga~ijem, boqem svetlu. Na prostoru Srbije postoje svedo~anstva o Rimskom carstvu i ona su sme{tena uz Savu i Dunav, uz prostor na kojem je definisana sudbina Evrope. Poznato je da je na prostorima Srbije ro|en i car Konstantin, a mi se pribliàvamo 2013. godini – godini obeleàvawa Milanskog edikta, kada je i de-

finisana hri{}anska budu}nost Evrope. Na{a je namera da Srbiju ukqu~imo u svetsku proslavu i da Ni{ i Sremska Mitrovica u tome zauzmu svoje mesto. To }e biti prilika i da poka`emo da je Srbija neodvojivi deo Evrope bila i pre 1.700 godina, te da ne sme ostati izolovana. Upravo na ovom me-

Turisti~ka vrata Na sve~anoj predaji Carske palate saop{teno je da je na ovom objektu – koji }e ubudu}e, kako je re~eno, biti „turisti~ka vrata Srbije“ u turisti~kom projektu „Rimskim carskim putevima“ – ra|eno tri godine i da su u wega Ministarstvo kulture i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja uloìli 140 miliona dinara. Gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi} iskoristio je priliku da pozove sve dràvne zvani~nike da pomognu da Sirmijum kona~no stigne na Uneskovu listu kao dobro od posebnog zna~aja, jer to vi{e nego zasluùje. Ovaj predlog pozdravili su i predsednik Tadi} i ministri ekonomije i kulture Mla|an Dinki} i Neboj{a Bradi}, ocewuju}i da su konzervacija i natkrivawe Carske palate „obavqeni po svim svetskim standardima koji se primewuju kod o~uvawa ove vrste kulturnog blaga”. stu se susre}emo oko ideje EU, ne samo kao mirovnog ve} i kao najve}eg kulturolo{kog projekta u istoriji sveta – rekao je predsednik Tadi}, uz napomenu da je na{ kulturolo{ki projekat deo integracija i deo na{eg identiteta, „bez kojeg nema odlaska u Evropu”. S. Bojevi}

POLITIKA

DNEVNIK

utorak15.decembar2009.

U POKRAJINSKOM PARLAMENTU JU^E SVE^ANO PROGLA[EN NOVI STATUT AP VOJVODINE

Rezultati va`niji od te{kih re~i Skup{tina Vojvodine ju~e je sve~ano proglasila novi Statut APV. Nakon 14 meseci od usvajawa, Statut je po drugi put dobio potvrdu vi{e od dve tre}ine pokrajinskih poslanika. Predsednik Skup{tine APV [andor Egere{i, koji je, nakon glasawa, pred poslanicima i potpisao novi najvi{i pravni akt Pokrajine, poru~io je da Statut slu`i na dobrobit gra|ana Vojvodine, ali i cele Srbije. – Dono{ewem odluke o progla{ewu Statuta AP Vojvodine demonstriramo spremnost da ekonomski napredak, politi~ku stabilnost, kao i za{titu, promociju i unapre|ewe temeqnih qudskih i mawinskih prava defini{emo kao prioritetne teme na{ih budu}ih aktivnosti – kazao je Egere{i. On je dodao da se odredbama Statuta obezbe|uju instrumenti za nesmetan i efikasan ekonomski razvoj i o~uvawe identiteta nacionalnih zajednica, te me|uregionalanu saradwu. On je ukazao na to da je Vojvodina, nakon 18 godina, kona~no dobila novi najvi{i pravni akt, ali je

i upozorio na to da se progla{ena ovim prostorima ni~im to nisu wem novog Statuta „ni{ta ne zazasluìli“. vr{ava“, ve} da „po~iwe uporan – To su dobri qudi, ~iji jedini rad na preuzimawu i sprovo|ewu greh je to {to ho}e da ìve boqe i nadle`nosti za dobrobit svih da svojoj deci stvore vi{e. Oni gra|ana Vojvodine, a tako i svih ne}e vlast, nego servis. Ne}e da gra|ana Republike Srbije“. budu kontrolisani, nego da konPredsednik Izvr{nog ve}a troli{u. Ne}e da se odlu~uje umeVojvodine Bojan Pajti} istakao sto wih, ho}e da odlu~uju sami. Ko je, obra}aju}i se sumwa u gra|ane, poslanicima, da se neka ne govori u Izvr{no ve}e Statutom ~uva inwihovo ime – ukanastavqa rad u tegritet Srbije. zao je {ef pokraOn je kazao da je u dosada{wem sastavu, jinske vlade. procesu usvajawa Pajti} je poruali pod nazivom ovog akta izgovre~io i da se pokraVlada Vojvodine no „previ{e i svajinska vlast ne}e kakvih“ re~i, ocepravdati zato {to niv{i da su „od toga bitniji rezuovim ~inom „sprovodi voqu gra|alatati“, te dodao da }e novi Stana”, niti }e tu voqu „dokazivati tut omogu}iti otvarawe novih nikome ko ne èli da je razume“. radnih mesta i ekonomske refor– Ako su neki hteli da ograni~e me. prava qudima koji ìve ovde, ako – Centralizam je odavno prevasu mislili da gra|ani ne znaju zi|en i u protekloj deceniji nam {ta je u wihovom najboqem inteni{ta dobro nije doneo. Ako se resu, takvi neka se pravdaju i taneki stvarno pla{e da }emo mi kvi wima duguju obja{wewe. Na oti}i od nas, takvi o svima nama Evropi je da odlu~i kad }e da nas ni{ta ne znaju – rekao je Pajti}. primi, a na nama je da Evropu priOn je naveo i da je „bilo previmimo ve} danas. Da usvojimo wene {e sumwi, potcewivawa i uvreprincipe po{tovawa gra|ana, odda“, te poru~io da „qudi koji ìve govornosti za rezultate i brisa-

Vojvo|anska „mapa puta” [andor Egere{i je ju~e, nakon Po re~ima {efa poslani~kog progla{ewa Statuta, ocenio da je kluba ZEV» Dragoslava Petroviovaj akt „dobra podloga da se auto}a, ju~era{wa odluka Skup{tine nomija Pokrajine ispuni konAPV zna~i i pobedu demokratije kretnim sadr`ajem“ i da zato o~ei evropskog puta Srbije, a stupakuje da }e u {to skorije vreme biwe na snagu Statuta zna~i ispuweti doneti zakoni o svojini i o fiwe odredbi Ustava. nansirawu Pokrajine. On je novi–P « raksa }e vrlo brzo pokazati narima kazao i da Statut predstada smo na ovaj na~in dobili invqa model za{tite, promocije i strumente koji }e omogu}iti ceunapre|ivawa prava svih naciolokupnoj srpskoj privredi da se nalnih zajednica. direktnije pove`e u ekonomski – Zajedno sa Zakonom o utvrsistem EU i da prihvati wegove |ivawu nadle`nosti stvaraju se kriterijume, a gra|anima Vojvouslovi za boqi standard stanovdine da na efikasniji na~in nika Vojvodine. I stvaraju se Egere{i potpisuje novi Statut ostvare svoja prava, svoj ekonompreduslovi za ekonomski razvoj i efikasniju i ski i ukupan razvoj – istakao je Petrovi}. jeftiniju administraciju» – ocenio je Egere{i, On je potvrdio da }e po~etkom slede}e godine dodav{i i da Statut predstavqa „vojvo|ansku Pokrajina preuzeti prve nadle`nosti vezane za JP ’mapu evropskog puta’, koja defini{e korake Nacionalni park “Fru{ka gora”, Zavod za za{titu koje }e pokrajinska administracija ~initi na prirode i inspekcijske slu`be, a da }e u naredne putu ja~awa saradwe s evropskim, a posebno sa dve godine u sinhronizovanom procesu biti preuzesusednim regijama“. te i sve ostale nadle`nosti.

wa granica. Onaj ko ne vidi daqe od granica, taj ograni~ava sopstveni narod – rekao je Pajti}. Ina~e, za potvrdu Statuta je glasalo 86 poslanika vladaju}e koalicije, a protiv su bila tri poslanika opozicije, i to samo iz Koalicije DSS – Nova Srbija, po{to su predstavnici SRS-a napustili sednicu pre glasawa, demonstriraju}i i na taj na~in svoje neslagawe s tekstom najvi{eg pravnog akta APV, koji smatraju separatisti~kim. [ef poslani~ke grupe radikala Milorad Mir~i} obrazloìo je i da ne èle da prisustvuju sesiji koja je, kako je ocenio, „duboko u suprotnosti s Poslovnikom o radu Skup{tine APV”. – Na delu je bila o~ita diskriminacija poslanika jer je suspendovana wihova ravnopravnost kada je u pitawu rasprava o ta~kama dnevnog reda, i to pukom tvrdwom da je u pitawu sve~ano zasedawe parlamenta, iako se radilo o obi~noj radnoj sednici. Ne}emo da u~estvujemo u ovoj farsi, posebno zbog toga {to se ne dozvoqava poslanicima da kaù {ta misle o tom aktu. Niti èlimo da preuzmemo istorijsku odgvornost za ovaj ~in – poru~io je Mir~i}, i upozorio na to da su pri~e o ve}em standardu koji }e, navodno, doneti Statut, „samo maska za jo{ jedan korak ka odvajawu Vojvodine od Srbije“. – Ve} }e se videti i na pokrajinskom buxetu da on nije ni socijalni ni razvojni. Uostalom, o tome svedo~i i ono {to se de{ava u “Dnevnik holdingu”, gde qudi {trajkuju gla|u zato {to Pokrajina nema para ni za plate u svom preduze}u... Iz sli~nih razloga na sve~anoj sesiji ju~e nisu u~estvovali ni poslanici Srpske napredne stranke, a {ef tog poslani~kog kluba Igor Mirovi} izjavio je novinarima da se ovim aktom omogu}ava boqi ìvot „samo maloj grupi qudi“. – Bojkotom ove sednice èlimo da kaèmo da se ne slaèmo s ovakvim aktom jer tu nema ni govora o decentralizaciji, o pomo}i privredi, o boqeme ìvotu gra|ana – istakao je Mirovi}.

INTERVJU

Foto: N. Stojanovi}

Ako se neki stvarno pla{e da }emo mi oti}i od nas, takvi o svima nama ni{ta ne znaju (Bojan Pajti}) [ef poslani~kog kluba DSS–NS-a Borko Ili} optu`io je, pak, pokrajinsku vlast da progla{avawem Statuta „utire put tihoj konfederalizaciji Srbije“. – Ovim se ne}e obezbediti decentralizacija vlasti ni boqi `ivot gra|ana, ve} samo skupqa administracija i duplirawe ~inovnika – ocenio je Ili}.

ta. I Izvr{no ve}e nastavqa rad u dosada{wem sastavu i vr{i poslove u skladu s va`e}im propisima, ali pod nazivom – Vlada Vojvodine. Predsednik, potpredsednici i ~lanovi Izvr{nog ve}a nastavqaju rad kao predsednik, potpredsednici i ~lanovi Vlade. Iako su na ju~era{wu sve~anu sesiju Skup{tine Vojvodine po-

Ocena ustavnosti Uo~i sve~ane skup{tinske sesije, Omladina DSS-a je ponovo zatraìla od predsednika PIV-a Bojana Pajti}a da ispuni obe}awe i pred Ustavnim sudom Srbije pokrene postupak za ocenu ustavnosti Statuta Vojvodine. „Da bismo mu omogu}ili da ispuni to svoje obe}awe gra|anima Vojvodine, doneli smo mu i hemijsku, kojom ispred Izvr{nog ve}a moè da potpi{e zahtev za pokretawe postupka za proveru ustavnosti Statuta. Naàlost, pou~eni dosada{wim iskustvom pokrajinskih vlasti, ne bi nas nimalo iznenadilo da Bojan Pajti} pogazi svoje re~i. Ali }e zato DSS sasvim sigurno pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom”, izjavio je predstavnik Omladine DSS-a Svetislav ôvi}. Po{to je novi Statut odmah nakon progla{ewa stupio na snagu jer je objavqen i u „Slu`benom listu AP Vojvodine“, na posebnoj sednici, koja je usledila odmah nakon sve~ane, usvojena je i odluka o sprovo|ewu najvi{eg pravnog akta APV. Tom odlukom su utvr|eni rokovi za uskla|ivawe pokrajinskih propisa s novim Statutom. Pokrajinski sekratar za upravu i propise Tama{ Korhec izjavio je da je ova odluka istovremeno i prvi najvi{i normativni akt koji donosi Skup{tina Vojvodine. A prema ovoj odluci, Skup{tina APV nastavqa rad u dosada{wem sastavu do prestanka manda-

zvani najvi{i dr`avni zvani~nici – predsednik Srbije Boris Tadi}, premijer Mirko Cvetkovi} i predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi}, niko od wih nije pojavio. Pri tome je vojvo|anskim poslanicima pismeno ~estitala samo Slavice \uki}-Dejanovi}, koja je svoje odsustvo obrazlo`ila zasedawem republi~kog parlamenta, koji je ju~e raspravqao o buxetu za 2010. godinu. Ona je u pismu izrazila i o~ekivawe da }e „dosledna primena Statuta dati mogu}nost regionalizaciji, decentralizaciji i razvoju Vojvodine, a samim tim i Srbije“. B. Dragovi}-Savi}

BALINT PASTOR, [EF KLUBA MAWINA

Buyet mora ispo{tovati Ustav POSLANI^KE TEME

[ta fali Dani Poslanici Skup{tine Srbije razmatrali su ju~e u na~elu {est prate}ih buxetskih zakona, a najvi{e se raspravqalo o sudbini penzija. Poslanica LDP-a Vesna Pe{i} ocenila je da Vlada nema realan plan reforme penzionog sistema. Ona je zapitala i zbog ~ega je ostao beneficirani radni sta` „iako generali svaki ~as idu u penziju“. Ujedno, Vesna Pe{i} prime}uje „da su penzije kod nas ~esto politi~ka kategorija“. „Eto, molim vas, ne}u ni{ta protiv

ène da kaèm, ali Danica Dra{kovi} je 30 godina penzioner. [ta joj fali, kowu rep da i{~upa i dan-danas”, izjavila je Vesna Pe{i}. Predsednik kluba NS-a Velimir Ili} smatra, pak, da su zakoni o kojima parlament raspravqa napravqeni da se od javnosti sakriju nejasno}e iz buxeta. „Bi}e ovo jo{ jedna godina zakukuqena i zamumuqena nakon koje }emo dobiti izve{taje revizora koje niko ne}e uvaàvati ni po{tivati”, rekao je Ili}.

Stiskawe odbrane – Planirani buxet Srbije za 2010, iako restriktivan, ne bi trebalo da zna~ajnije uti~e na sistem odbrane zemqe – izjavio je ministar odbrane Dragan [utanovac. – îwenica jeste da je ova kriza jo{ uvek prisutna i da dobijamo mawe nego {to bismo èleli, ali moram da kaèm da je meni i sistemu odbrane najva`nije bilo da moèmo da zavr{imo proces profesionalizacije i ube|en sam u to da ovim buxetom to moèmo zavr{iti. Naàlost, ne}emo imati novca za infrastrukturne projekte kao {to smo planirali, ali }emo na}i drugi na~in da iz sopstvenih prihoda obezbedimo daqe funkcionisawe sistema odbrane.

Obaveze ili otpor [efica poslani~ke grupe „Za evropsku Srbiju“ Nada Kolunxija rekla je da najvi{i dr`avni zvani~nici nisu prisustvovali progla{ewu Statuta Vojvodine jer „svi imaju stra{no mnogo obaveza”. „Ne radi se ni o kakvoj politi~koj poruci, radi se prosto o

nemogu}nosti da se usaglase sve obaveze koje imamo. Na`alost, ni ja nisam mogla oti}i, iako sam branila i Statut i Zakon o nadle`nostima u Skup{tini Srbije. Ali mislim da nam to niko ne}e zameriti”, rekla je Nada Kolunxija. S. Stankovi}

– Savez vojvo|anskih Ma|ara i ove godine tradicionalno tra`i samo jedno: da se po{tuje Ustav Srbije. Na{ je, dakle, jedini zahtev da Vojvodina dobije svojih ustavnih sedam odsto republi~kog buxeta i da tri sedmine od toga idu na kapitalne investicije – ka`e za “Dnevnik” {ef poslani~kog kluba mawina iz redova Saveza vojvo|anskih Ma|ara Balint Pastor. On je potvrdio da }e ~etiri poslanika SVM-a uskratiti podr{ku predlogu buxeta Srbije ukoliko ne bude usvojen wihov amandman koji, kako tvrde, „koliko-toliko popravqa situaciju”. – Ni{ta, naime, ne zna~i ako Vlada i Ministarstvo finansija ponovo poku{avaju da ispo{tuju svoju ustavnu obavezu samo formalno. To je, po na{oj oceni, i daqe kr{ewe Ustava ako nije mogu-

}e obezbediti propisani iznos neophodan za kapitalne investicije u Vojvodini – jasan je Pastor. z Koliko novca nedostaje? – Na{e ra~unice govore da je re~ o dve milijarde dinara. Buxet APV za 2010. godine treba da iznosi najmawe 55,8 milijardi dinara, a tri sedmine od toga su 23,9 milijarde, koje bi trebalo da ostanu za kapitalne rashode na osnovu Ustava. z Gde je problem s ra~unom? – Vojvodina }e dobiti dosta transfernih sredstava za druge buxetske korisnike. Tako }e za plate zaposlenih u obrazovawu biti preba~eno 25 milijardi, oko 6,3 milijarde lokalnim samoupravama i 2,7 milijarde za funkcionisawe same Pokrajine. Sve se to ra~una u tih sedam odsto i ne znam kakav je to onda ustupak Vojvodi-

MINISTARKA FINANSIJA DIANA DRAGUTINOVI]:

Ni{ta preko minimuma – Tek treba da pogedam sve amandmane, izme|u ostalog i odgovor na taj amandman SVM-a – izjavila je ministarka finansija Diana Dragutinovi}. – Ono {to mogu da garantujem jeste da }e Ustav biti po{tovan i da }e buxet Vojvodine biti sedam odsto buxeta Srbije. Na podse}awe da poslanici SVM-a tra`e novac od prodaje NISa, ona prime}uje da „novac nije obojen, ve} je va`no da Vojvodina ima ono {to je Ustavom definisano, a to sedam odsto buxeta“. – A da li su to privatizacione, kreditne ili poreske pare, mislim da to nije bitno. Tih sedam posto ukqu~uje i prenos nadle`nosti, jer smisao svake decentralizacije, pa i ove, nije da na kraju javna potro{wa i izdaci budu ve}i, nego da budu najvi{e isti, a ja se nadam i ni`i. Prema tome, sedam odsto je ono {to mislimo da treba da bude, kao {to pi{e u Ustavu, kao minimum. I bi}e taj minimum, ukqu~uju}i i prenos nadle`nosti. Preko toga, ove godine, ne – poru~uje Diana Dragutinovi}.

ni, po{to prosvetni radnici iz cele Srbije vaqda treba da prime platu, kao {to i lokalne samouprave dobijaju transfere. Ako saberemo ova tri iznosa, vidimo da ~ak 34,1 milijardi dinara ne mo`e biti kori{}eno za kapitalne investicije jer }e samo protr~ati kroz pokrajinsku kasu. z Iz Vlade tvrde suprotno i ka`u da se Ustav po{tuje... – Ministarka finansija Diana Dragutinovi} pri~a neku sasvim drugu pri~u. Mi ne govorimo o tih ukupnih sedam odsto, ve} o sumi koja treba da se odvoji za kapitalne investicije, a to jasno pi{e u Ustavu. Ali ako se posmatra cifra koja figurira, od ukupnog pokrajinskog buxeta svega 20 milijardi nisu transferna sredstva, ali i od te sume se mora oduzeti 7,5 milijardi za dugove izvo|a~ima, koji su nastali zbog ograni~ewa potro{we u ovoj godini. Kada podvu~ete crtu, ostaje svega 12,5 milijardi, a to je dovoqno ne za

kapitalne investicije ve} samo za bankrot. Ukoliko bi ostalo kako je sada, Vojvodina ne bi mogla finansirati svoje nadle`nosti, a fondovi za kapitalna ulagawa, za razvoj Vojvodine i za razvoj poqoprivrede prakti~no ne bi mogli raspisati konkurs ni za jedan projekat. z [ta je re{ewe? – Koliko znam, jedina smo stranka koja je podnela amandman na buxetsku stavku vezanu za Vojvodinu. Traìmo samo da se prepi{e re{ewe iz buxeta za 2009. godinu, po kojem Vojvodina dobija 90 odsto novca od prodaje NIS-a. Ukupna cifra je 360 miliona evra, 50 odsto je upla}no ove godine, a mi predlaèmo da se precizira da }e zaostalih 40 odsto biti ispla}eno u 2010. godini. Ukoliko na{ amandman bude prihva}en, u celini }e biti ispo{tovana ustavna obaveza prema Vojvodini. z Da li ste pri~ali s nekim iz Vlade na ovu temu? – Naàlost, niko jo{ nije kontaktirao s nama. U petak sam sve ispir~ao premijeru Mirku Cvetkovi}u, a u subotu na Odboru za finansije detaqno sam govorio u prisustvu Diane Dragutinovi}, koja je sve uredno zapisala. êkamo da dobijemo mi{qewe Vlade o na{em amandmanu, i ukoliko bude negativno, bi}e to lo{ znak. No, i u tom slu~aju ne propadaju {anse za razgovor i da do samog glasawa na{ amandman ne}e biti prihva}en. Jer, ponavqam, ne traìmo ni{ta za sebe, samo po{tovawe Ustava – a ~iwenice i brojke su na na{oj strani. S. Stankovi}

EKONOMIJA

utorak15.decembar2009.

DNEVNIK

VLADA SRBIJE KONA^NO PRELOMILA

Novosadski sajam u dr`avnim rukama PETAR [KUNDRI]

Struja poskupquje nekad do marta Ministar energetike Srbije struje, koji je dobila od EPS-a, Petar [kundri} izjavio je ju~e i o~ekujemo da ovih dana bude u da struja ne}e poskupeti od 1. jaupu}en Ministarstvu energetinuara, ve} tokom ke, koje }e ga razprvog tromese~ja motriti u saradStruja ne}e poskupeti 2010. [kundri} wi s drugim miniod 1. januara, ve} nije precizirao starstvima i uputokom prvog kada }e struja potiti Vladi na skupeti, ali je usvajawe – rekao tromese~ja 2010. naveo da to poje [kundri}. skupqewe ne}e [kundri} je biti ve}e od deset posto. On je podsetio na to da struja u Srbina konferenciji za novinare u ji nije poskupela duè od godiVladi Srbije kazao da predlog o nu dana i da je trenutno najnià poskupqewu struje jo{ nije stiu Evropi. EPS je zatraìo pogao u Ministarstvo energetike, skupqewe struje od deset posto ali da ga o~ekuje „ovih dana“. u proseku, od 1. januara 2010, a – Agencija za energetiku je trenutno cena kilovat ~asa je obradila predlog o poskupqewu oko 4,5 evrocenti.

AUSTRIJA POMA@E RAZVOJ POKRAJINE

Vojvodini pet miliona evra

Da bi se osna`ili kapaciteti AP Vojvodine, unapredio wen dru{tveno-ekonomski polo`aj i doprinelo efikasnijem ukqu~ivawu u procese evropskih integracija, Vlada Austrije }e, preko projekta Austrijska razvojne saradwe, koji se sprovodi u okviru Strate{kog partnerstva za podr{ku Programu privrednog razvoja AP Vojvodine, do juna 2011. godine obezbediti pet miliona evra. Novosadski sajam, koji je ukqu~en u ovaj projekat, dobi}e podr{ku vrednu 60.000 evra, a novac je planiran za obuku kadrova u oblasti marketinga, informacionih tehnologija i komercijalnoj oblasti.

Koordinator projekta Kristijan Gugenberger ukazao je na to da se saradwa uspostavqa izme|u institucija u Vojvodini i odgovaraju}ih organizacija u Austriji, a da }e biti podr`ani projekti u {est oblasti. Direktor Fonda za podr{ku investicija u Vojvodini Branislav Bugarski ukazao je da }e biti uspostavqena saradwa s austrijskim privrednicima, a da je Novosadski sajam dobar partner na tom putu, dok je generalni direktor Novosadskog sajma Goran Vasi} rekao da }e biti obezbe|eni boqi kontakti s evropskim institucijama i komercijalnim partnerima, kao {to su budu}i izlaga~i iz Austrije i iz cele Evropske unije. D. Ml.

STRANI KREDITI VLADI I PRIVREDI

Dr`ava garantuje i kapom i {akom Buxetom Srbije za 2010. godinu predvi|eno je da dr`ava izda garancije me|unarodnim finansijskim institucijama, stranim vladama i poslovnim bankama za pozajmice vredne 210 milijardi dinara, odnosno

bi}e date garancije za 703 miliona dolara i za 1,7 milijardu evra. U planu je izdavawe garancije Svetskoj banci za kredit od 100 miliona dolara, koji }e Javno preduze}e “Putevi Srbije” koristiti za obnovu puteva u Srbiji i bezbednost saobra}aja. Vlada Srbije ra~una i na kredit Evropske banke za obnovu i razvoj u ukupnom iznosu od 310 miliona evra, a namewen je “@eleznicama Srbije” (100

miliona), lokalnim samoupravama (deset miliona), “Putevima Srbije” (deset miliona), Elektroprivredi Srbije (40 miliona) i “Srbijagasu” (150 miliona). Dràvna garancija u 2010. godini bi}e izdata i za zajam Evropske investicione banke vredan 283 miliona evra, a koristi}e ga “@eleznice Srbije” (150 miliona), EPS (40 miliona), “Putevi Srbije” (73 miliona) i “Transnafta” (20 miliona). Kredit Nema~ke razvojne banke od 135 miliona evra predvi|en je za lokalnu samoupravu (40 miliona), EPS i “Elektromreè” (70 miliona) i “Srbijagas” (25 miliona). Garancije su planirane i za pozajmice “@eleznicama Srbije” od vlada [panije (37 miliona evra) i Nema~ke (45 miliona evra). Kanadska vlada trebalo bi da odobri kredit od 135 miliona evra za Rudarsko-topioni~arski basen (RTB) “Bor”, a japanska vlada da s 200 miliona evra kreditira EPS i s 50 miliona evra“Transnaftu”. “@eleznice Srbije” ra~unaju i na dràvnu garanciju za pozajmicu od ~e{ke Eksportne banke od 120 miliona evra, kao i od vlade Ruske Federacije od 600 miliona dolara.

Nakon pro{lonedeqne odluke Vlade Srbije, najstarija sajamska ku}a u Srbiji, Novosadski sajam, u ve}inskom je vlasni{tvu dr`ave. Naime, 42 odsto dru{tvenog kapitala transformisano je u dr`avni kapital, rekao je generalni direktor Novosadskog sajma

pripada 24 odsto, i mali akcionari, koji raspola`u s 11 odsto vlasni{tva nad Novosadskim sajmom. Ovom odlukom potvr|en je postupak s kraja pro{le godine, kada je Izvr{no ve}e Vojvodine zatra`ilo da se Novosadski sajam, koji ima izuzetan regional-

Sada su vlasnici kapitala Novosadskog sajma dràva, koja ima 42 odsto kapitala, Novi Sad, koji raspolaè s 22 odsto, te razli~ite kompanije – 24 odsto, i mali akcionari, koji raspolaù s 11 odsto vlasni{tva Goran Vasi}, te je sada postignuta struktura vlasni{tva sli~na onoj koja postoji u najrazvijenijim evropskim zemqama. Tako su sada vlasnici kapitala Novosadskog sajma, koji posluje kao akcionarsko dru{tvo, i grad Novi Sad, koji raspolaè s 22 odsto kapitala, te razli~ite kompanije, uglavnom proizvodne, kojima

ni zna~aj i predstavqa regionalni vojvo|anski brend, izuzme iz procesa privatizacije da bi bio u ve}inskom dr`avnom vlasni{tvu. Po Vasi}evim re~ima, sada{wa struktura vlasni{tva u Novosadskom sajmu uobi~ajena je na sajamovima u Evropi jer se na taj na~in posti`e balans izme|u javnog i privatnog vlasni{tva.

– Iskustva sajmova u Evropi pokazuju da je najboqe kada je dràva ve}inski vlasnik sajmova, koji nisu samo mesto gde se organizuju sajmovi i pruàju usluge i na ta na~in ostvaruje profit ve} mnogo vi{e – rekao je Vasi}. – Naime, sajamske ku}e pozitivno uti~u na ekonomski razvoj dràve i celog okruèwa, a istovremeno postojawe privatnog kapitala u vlasni{tvu sa-

jamskih ku}a garantuje transparentnost poslovawa i rad koji se zasniva na najva`nijim postulatima – profitabilnosti i ekonomski odr`ivog razvoja. Zahvaquju}i sada{woj strukturi vlasni{tva Novosadskog sajma, ukazao je generalni direktor ove sajamske ku}e, omogu}en je daqi razvoj i investicije koje tome vode. D. Mla|enovi}

NOVA GODINA I NOVE CENE TOPLOTE

Toplane zagrejane da poskupe grejawe – Cena grejawa putem daqinskih sistema u Srbiji naredne godine mogla bi biti {est posto vi{a jer je za toliki procenat, na osnovu projekcija buxeta toplana, omogu}eno pova}awe cene grejawa – kaè predsednik Udruèwa toplana Srbije Milovan Le~i}. Ipak, nijedna toplana za sada jo{ nije podnela zahtev za promenu, odnosno pove}awe cene grejawa. – Sada{we cene grejawa ne prate rast cene energenata, ali se sve toplane trude da cenom pokriju prostu reprodukciju i funkcionisawe sistema grejawa – kaè Le~i}. – Zato i o~ekujem da }e naredne godine sve toplane iskoristiti mogu}nost dranog metra najjpovoqnije. Ceda pove}aju cenu grejawa {est na grejawa kvadrata stana putem posto. toplana u Srbiji je razli~ita, Poskupqewe grejawa planipa je tako u Novom Sadu 61,55 dirano za narednu godinu mawe je nara, bez obra~unatog poreza na nego {to je bilo dodatu vrednost, ove godine. Naidok je u Beogradu O~ekuje se da }e me, ove godine 64 dinara, ali uz naredne godine sve obra~unat PDV. moglo je biti pove}ano osam po- toplane iskoristiti Ovogodi{we sto, i to su iskopripreme za grejmogu}nost da ristile sve to- pove}aju cenu grejawa nu sezonu, posebplane u Srbiji, no kad je nabavka {est posto osim u Pe}incimazuta u pitawu, ma, Ba~koj Pakaè Le~i}, polanci, Obrenovcu i Blacu, pa je ~ela je kasnije nego {to je uobiu ovim mestima zagrevawe kva~ajeno, a predstavnici toplana,

uz u~e{}e predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike, razgovarali su s predstavnicima Naftne industrije Srbije o potrebnim koli~inama i na~inu pla}awa. – Obezbe|eno je dovoqno mazuta za daqinske sisteme grejawa do kraja ove godine, a budu}i da je dogovoreno da se mazut pla}a uz valutne rokove od 60 dana, ra~uni tek sti`u, pa }e se vrlo brzo znati da li toplane ispuwavaju svoje obaveze prema dobavqa~u. Potpisanim protokolom predvi|eno je da se obaveze redovno pla}aju i time je uslovqe-

no daqe snabdevawe mazutom, pa o~ekujem da }e toplane ispo{tovati dogovorene rokove, a na osnovu ura|enih procena, o~ekujem da }e i drugi deo grejne sezone prote}i bez problema – ka`e Le~i}. Toplanama koje kao energent koriste prirodni gas se ra~uni dostavqaju svakih 15 dana, ukazuje Le~i}, i one nastoje da plate svoje teku}e obaveze JP „Srbijagas“. – Ranija dugovawa toplana za isporu~ene energente – i mazut i gas – s JP „Srbijagas“ i NIS-om je dogovoreno da se plate do kraja ove godine. Tu obavezu prihvatile su sve toplane i, na osnovu mojih saznawa, one to i ~ine – ka`e Le~i}. D. Mla|enovi}

11. 12. 2009.

1.134,53764

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Higijena, Beograd

Promena % 20,00

Cena 1.200

BELEX 15 (664,62 -1,11%)

Promet 1.200

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Inicijal, Beograd

19,99

2.563

10.252

AIK banka, Ni{

0,08

2.594

3.276.238

^a~anska banka, ^a~ak

19,78

17.690

Komercijalna banka, Beograd

-3,83

27.886

12.437.000

Mlekara, Subotica

15,57

1.069

21.380

Energoprojekt holding, Beograd

-1,81

816

394.858

Agrobanka, Beograd

-0,67

8.501

2.252.795

Univerzal banka, Beograd

0,14

7.010

869.217

Soja protein, Be~ej

1,90

1.020

608.837

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.400

122.405

Imlek, Beograd

-0,07

1.520

92.720

Metals banka, Novi Sad

-7,24

7.050

394.800

Privredna banka, Beograd

0,00

703

843.296

Tigar, Pirot

-1,60

675

128.250

Meser Tehnogas, Beograd

-2,44

6.800

34.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.000

0,00

Telefonija, Beograd

8,89

1.850

9.250

Veterinarski zavod, Subotica

-0,85

585

58.500

Kredi banka, Kragujevac Pet akcija s najve}im padom Pupin Telekom, Beograd B. Ke~i} autocentar, Obrenovac Sloga, Kovin Granit Pe{~ar, Qig Komercijalna banka PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Betowerka, Senta Soja protein, Be~ej

14,57 Promena % -12,08 -12,01 -11,99 -11,98 -8,92 Promena % 0,00 1,90

3.500 Cena 262 293 602 1.514 12.295 Cena 5.280 1.020

10.500 Promet 3.930 14.650 602 7.570 24.590 Promet 1.684.320 608.837

Metals banka, Novi Sad

-7,24

7.050

394.800

Ruma fabrika ko`e, Ruma

0,00

90.000

Veterinarski zavod, Subotica

-0,85

585

58.500

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

utorak15.decembar2009.

RADOVAN JELA[I] NE]E DA PREGOVARA O KURSU

BANKARI DEMANTUJU DINKI]A

Dinar je ogledalo privrede

Erste ne preuzima Hipo Predsednik Izvr{nog odbora Erste banke u Srbiji Slavko Cari} demantovao je ju~e za EM-portal da postoje bilo kakve glasine o tome da Erste banka preuzima Hipo Alpe-Adrija banku.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} izjavio je da ne vidi razlog za sastanak s predstavnicima privrede povodom kretawa kursa dinara. On je kazao da kurs ne mo`e biti dogovoran. – Ne vidim {ta bismo novo ~uli na tom sastanku, osim da nas neko podu~ava {ta kurs zna~i za preduze}a i wihove bilanse – rekao je Jela{i} novinarima posle obra}awa ~lanicama Ameri~ke privredne komore.

On je rekao da se kurs na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu formira slobodno na osnovu ponude i tra`we, a centralna banka mo`e samo preuzeti odgovornost za to da ne bude prevelikih dnevnih fluktuacija. Jela{i} je naveo da slabqewe dinara 4. decembra nije bilo najve}e u ovoj godini, ve} ~ak deveto po veli~ini, po{to su depresijacije prvih meseci ove godine bile mnogo ve}e. Kurs je odraz stawa u ekonomiji odre|ene

zemqe, tako da ne mo`e biti stabilnog kursa bez stabilne ekonomije, rekao je guverner NBS-a, i naveo da je u zemqama s plivaju}im kursom on jedan od glavnih amortizera u vremenima krize. Jela{i} je ukazao i na to da fiksni kurs nije dobra ideja, ocewu}i da se ne mo`e pre}i na fiksni kurs, a da sve ostalo ostane isto, odnosno da se ne promene plate i penzije.

U PLANU IZGRADWA AUTOPUTEVA PREMA BOSNI, JU@NOM JADRANU, TEMI[VARU...

Pusti snovi ne grade drumove Cari} je kazao da je jedini odnos koji Erste banka ima prema Hipo Alpe-Adrija banci – kredit od 500 miliona evra koji je, zajedno s Rajfahzen i Bavag bankom dala Hipo Alpe-Adrija Austrija banci radi poja~avawa likvidnosti. – To je jedini odnos koji Erste ima s Hipo Alpe-Adrija bankom i ne postoje apsolutno nikakvi pregovori niti glasine o tom da Erste preuzima Hipo Alpe-Adrija banku – kazao je Cari}. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} rekao je ju~e da ima glasina u bankarskim krugovima da }e Erste banka preuzeti Hipo Alpe-Adrija banku. On je tako|e naglasio da {tedi{e, odnosno klijenti Hipo AlpeAdrija banke ne treba da brinu za svoje nov~ane uloge. – Za {tedi{e, privredu i komitente banke je najva`nije da ne treba da brinu jer je banka promenila samo formu i pre{la iz privatnog u dr`avno vlasni{tvo – rekao je Dinki} novinarima u Sremskoj Mitrovici. On je istakao da veruje da je re~ o privremenom re{ewu i da }e austrijska vlada brzo tu banku prodati nekoj od postoje}ih austrijskih banaka. –Austrijska vlada je sada ubrizgala kapital u banku i ja verujem da }e oni tu banku da prodaju – rekao je Dinki}.

Osim Koridora 10 i autoputeva prema â~ku, odnosno ju`nom Jadranu, te Vr{cu u pravcu Temi{vara, Srbija planira i izgradwu autoputa sa {est traka prema Republici Srpskoj. Tu mogu}nost je ovih dana najavio ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi}, koji je precizirao da }e u narednoj godini po~eti izgradwa autoputa od Kru{evca, â~ka, Kraqeva i Uìca prema Vi{egradu i da }e taj pravac biti krak Koridora 10, a gradi}e se u saradwi s BiH i wenim entitetom Republikom Srpskom. Re~ je o saobra}ajnici duìne 202 kilometra, koja bi, navodno, mogla biti zavr{ena u roku od tri godine ukoliko bi se trasa podelila na nekoliko deonica i time angaòvalo vi{e preduze}a, i ako se zatvori finansijska konstrukcija, jer se vrednost radova procewuje na oko 1,14 milijardu evra. Ministar je izjavio da je trasa budu}eg autoputa ve} definisana i u planu je da se gradi pun profil autoputa Pojate–Kru{evac–Kraqevo i â~ak–Poèga–Uìce–Kotroman na granici s Republikom Srpskom, a krajwe odredi{te je Vi{egrad. Ta saobra}ajnica trebalo bi da poveè Uìce i RS s autoputom Beograd–Bar, a kod Pojata s autoputom Beograd–Ni{, odnosno drumskim

Koridorom 10. Budu}i autoput bi tako povezao dve panevropske trase – Koridor 11, ili novi krak Koridora 10, kako ko to zove (od Rumunije, preko

Zbog besparice ve} godinama se gradi Koridor 10 pa je te{ko shvatiti odakle }e se namaknuti pare za nove autoputeve, ne spore}i pri tome potrebu za wima Srbije do Bara) s krakom Koridora 5-C (koji od Balti~kog mora ide preko Budimpe{te, Osijeka i Sarajeva do luke Plo~e). I ministar saobra}aja, pomorstva i telekomunikacije u Vladi Crne Gore Andrija Lompar nedavno je rekao

Monetarni odbor Narodne banke Srbije odlu~io je ju~e da zadr`i referentnu kamatnu stopu na deset posto, saop{tio je NBS. „Nakon razmatrawa aktuelnih ekonomskih kretawa, Monetarni odbor je ocenio da monetarna politika posti`e rezultate koji obezbe|uju sprovo|ewe zadatog inflacionog ciqa“, navodi se u saop{tewu. Monetarna politika u 2010. godini zasniva}e se na Memorandumu NBS-a o monetarnoj strategiji, koji je Monetarni odbor usvojio 22. decembra 2008, i Memorandumu NBS-a o utvr|ivawu ciqane stope inflacije za period od 2010. do 2012. godine, koji je usvojen na ju~era{woj sednici Monetarnog odbora.

U 2010. godini ciq monetarne politike je da se inflacija s po~etka godine od osam posto, s odstupawem plus ili minus dva procentna poena, do kraja godine svede na {est posto, uz mogu}nost da bude dva procentna poena mawa ili ve}a. U saop{tewu se isti~e da }e NBS nastaviti da sprovodi reìm rukovo|eno plivaju}eg deviznog kursa, a intervencije na deviznom trì{tu bi}e ograni~ene na slu~ajeve znatnih dnevnih oscilacija kursa dinara, odnosno ugroènosti finansijske i cenovne stabilnosti. Ako bude potrebno da interveni{e na deviznom trì{tu, NBS }e to, kako je naveo, lak{e ~initi zahvaquju}i visokom nivou deviznih rezervi.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

94,0129

95,9315

98,1379

93,7251

Australija

dolar

58,3207

59,5109

60,8797

58,1421

Kanada

dolar

60,5675

61,8036

63,2251

60,3821

Danska

kruna

12,6277

12,8854

13,1818

12,5890

Norve{ka

kruna

11,0955

11,3219

11,5823

11,0615

[vedska

kruna

8,9875

9,1709

9,3818

8,9600

[vajcarska

franak

62,0998

63,3671

64,8245

61,9097

V. Britanija

funta

104,3540

106,4840

108,9330

104,0350

SAD

dolar

64,0371

65,3440

66,8469

63,8411

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 12. 2009. godine

ra 10 koji bi i{ao u Republiku Srpsku, ali i krakom preko Sanxaka ka Federaciji BiH. Za sada je izvesna izgradwa deonice od Preqine do Po`ege, duga 31 kilometar, koja pripada budu}em autoputu Beograd – ju`ni Jadran. Za osta-

Bugarska za Ju`ni tok Bugarska podràva ideju da gasovod Ju`ni tok pove}a kapacitet i da se proglasi za projekt od evropskog zna~aja. Bugarski ministar ekonomije, energetike i turizma Traj~o Trajkov kaè da }e „Bugarska u konsultacijama s evropskim kolegama podràti ideju da se Ju`ni tok proglasi projektom op{teevropskog zna~aja“.

Austrija uzima Hipo banku Austrijska banka Hipo AlpeAdrija pre}i }e u potpuno dràvno vlasni{tvo, potvrdio je u Be~u visoki austrijski vladin funkcioner. Dosada{wi ve}inski vlasnik banke, nema~ka grupacija „Bajern LB“, objavio je da }e ustupiti austrijskoj dràvi svojih 67 odsto udela u Hipo Alpe-Adrija za jedan evro, a za istu simboli~nu sumu svoje u~e{}e proda}e i ostala dva suvlasnika posrnule banke. Ministar finansija u austrijskoj vladi Jozef Prel saop{tio je, nakon vi{e~asovnih pregovora sa starim ban~nim vlasnicima, da je dràva preuzela ugroènu banku jer se radi o najteòj situaciji koja je postojala u bankarskom sektoru tokom ove decenije.

Region u crvenom Ve}ina tr`i{ta kapitala u regionu i prethodnu nedequ zavr{ila je padom repernih indeksa. Na Zagreba~koj berzi indeks Krobeks u prethodnoj nedeqi izgubio je na vrednosti ne{to vi{e od dva procenta. Bio je to sedmi nedeqni pad u posledwih osam sedmica. Indeks Birs na Bawalu~koj berzi pro{le nedeqe je oslabio 0,4 odsto, a promet je dostigao 4,59 miliona KM (1,95 KM za evro) od ~ega je gotovo polovina realizovana u trgovini obveznicama. Na crnogorskim tr`i{tima kapitala, uz nedeqni promet od oko 6,5 miliona evra, indeksi su se razi{li – NEKS 20 je zavr{io u plusu od dva procenta.

MO@E LI STE^AJ UBLA@ITI RADNI^KU MUKU

REFERENTNA KAMATA OSTAJE DESET POSTO

Kurs plivaju}i i daqe

da Crna Gora namerava da podr`i Srbiju u izgradwi autoputa od Beograda do Bara, kao i projekat spajawa tog puta s predvi|enim krakom Korido-

le deonice ura|en je samo generalni projekat, koji su radili beogradski Institut za puteve za deonicu od Pojata do Preqine (dugu 110 kilometara, predra~unska vrednost oko 413 miliona evra) i Saobra}ajni institut CIP. Procewuje se da }e izgradwa autoputa od Poège do Kotromana, dugog 61 kilometar ko{tati maksimalnih 12 miliona evra po kilometru, jer se radi o brdsko-planinskom terenu, a gotovo polovina trase je u objektima – 62 mosta, ukupne duìne 14,5 kilometara, i 22 tunela, duìne 13 kilometara. S obzirom na to da se ulaù maksimalni napori da se kompletira saobra}ajni Koridor 10 kroz Srbiju, koji povezuje severozapadnu Evropu s wenim jugom i jugoistokom, a koji je zbog nesta{ice novca ve} godinama u prioritetu Vlade Srbije, te{ko je shvatiti odakle }e se namaknuti pare za nove autoputeve, ne spore}i pri tome potrebu za wima. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} tvrdi da su u buxetu za 2010. obezbe|ene pare za razvoj infrastrukture. Poznato je da je za Koridor 10 obezbe|eno 1,1 milijarda evra kredita, ostalo je vlastiti novac, me|utim, ako se doda vrednost novih autoputeva, onda su brojke daleko ve}e od na{ih mogu}nosti. R. Dautovi}

SVET BIZNISA

Od otpisanih firmi niko vajde nema U ovom trenutku u Srbiji oko 700 preduze}a ispuwava uslove za ulazak u ste~aj, ali se on ne pokre}e. Jo{ oko 60.000 firmi ima blokirane ra~une i one su kandidati za ste~aj. Svakodnevni {trajkovi nezadovoqnih radnika {irom Srbije, koji mesecima pa i godinama ne primaju plate, posledica su pre svega lo{eg vo|ewa firmi, ali do sada se to u Srbiji tolerisalo. Me|utim, poslanici Skup{tine Srbije usvojili su dopune Zakona o ste~aju, koji }e omogu}iti automatsko uvo|ewe ste~aja za firme ~iji su ra~uni vi{e od tri godine u blokdi. Usvojeni novi propisi o ste~aju trebalo bi, s jedne strane, da omogu}e zavo|ewe reda u du`ni~ki haos, a s druge, i da skrate radni~ke muke. Naime, ekonomista Milan ]ulibrk tvrdi da dugovawa privatnih preduze}a radnicima nikako ne bi smela da se izmiruju iz buxeta novcem poreskih obveznika ve} treba po{tovati proceduru i Zakon o ste~aju, koji omogu}ava da se obaveze prema radnicima i poveriocima namire iz ste~ajne mase. – Radnici bi prvo trebalo da se obrate poslodavcu i da, ako on ne isplati novac, podnesu sudski zahtev da se dugovawa izmire. Sudovi bi morali efikasnije da postupaju u re{avawu tih sporova i ako se utvrdi da takvo preduze}e ne mo`e da izmiruje obaveze, onda treba da

ide u ste~aj – obja{wava ]ulibrk, dodaju}i da se Zakon o ste~aju ne primewuje iako zaposleni ne primaju plate mesecima,~ak i godinama. On isti~e da jeoblem radnika privatnih preduze}a koji protestuju zbog neispla}enih zarada i neupla}enih doprinosa nastao onda kada su te firme privatizovane jer se od kupaca zahtevalo da ispune samo formalne uslove. – Me|utim, to su privatna preduze}a i bilo bi suludo ukoliko bi dr`ava iz buxeta namirivila obaveze privatnih poslodavaca. Jednostavno, to je wihova obaveza i ukoliko Vlada tim pritiscima popusti, to }e biti Pandorina kutija koja se vi{e nikad ne}e mo}i zatvoriti – rekao je ]ulibrk. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav

znakom pitawa – objasnio je Orbovi}. – Nakon kupovine novi vlasnici ne samo da ne izmiruju obaveze prema dr`avi, dobavqa~ima i zaposlenima ve} „isisavaju“ novac iz kupqenog preduze}a. Firma se namerno gura u ste~aj i likvidaciju dok druga „}er-

Mnogi su kupovali preduze}a radi prawa novca i atraktivnog prostora a da nisu ni bili upoznati s delatnostima kojima su se one bavile Orbovi}, pak, tvrdi da se u Srbiji firme namerno guraju u ste~aj i likvidaciju, dok druga „}erkafirma“ slu`i za izvla~ewe novca i boga}ewe vlasnika. – O tome kakva je privatizacija u Srbiji dovoqno govori podatak da je 25 odsto ugovora ve} raskinuto, dok je me|u preostalima veliki broj tako|e pod

ka-firma“, preko koje se obavqaju nabavke i prodaje i u kojoj je svega jedan ili dvoje zaposlenih, slu`i za izvla~ewe novca i boga}ewe vlasnika. To je, ako bismo hteli da stvari nazovemo pravim imenom, kriminal kroz legalne tokove. Po{to je takvih firmi mnogo, a dr`ava ne reaguje, radnici se okre}u sve radi-

kalnijim potezima da bi skrenuli pa`wu javnosti na svoj problem. On isti~e da su neophodni ozbiqni razgovori na nivou dràve o tome u kojem smeru ide privreda Srbije ovakvom privatizacijom jer se radnici, koji ~esto i ne znaju ko je vlasnik preduze}a u kojem rade, sve vi{e okre}u dràvi, traè}i od we pomo} jer nemaju ni od koga drugog. – Mnogi su kupovali firme radi „prawa novca“ i atraktivnog prostora a da nisu ni bili upoznati s delatnostima kojima su se one bavile. O~ito je da je na ovim prostorima bio potreban neki drugi oblik privatizacije, ali sada o tome ne vredi govoriti. To, me|utim, ne zna~i da dràva ne treba da reaguje i spasi {to se spasti moè – zakqu~io je Orbovi}. Q. Male{evi}

TRE]E DOBA

utorak15.decembar2009.

[TA BI SA NACIONALNIM PENZIJAMA ZA OVU GODINU

Pedeset umetnika jo{ na ~ekawu Iako je po~etkom godine raspisan konkurs za dodelu nacionalnih penzija zaslu`enim umetnicima, odluka o mese~noj nadoknadi od 50.000 dinara jo{ uvek nije doneta jer Vlada Srbije nije „overila“ predlog Komisije za dodelu nacionalnih penzija koja je zahtev prosledila pre vi{e od mesec dana. Naime, Komisija za dodelu nacionalnih penzija, koja radi pri Ministarstvu kulture, a na ~ijem ~elu je \ur|ija Cveti}, dostavila je Vladi Srbije predlog za 50 odabranih umetnika koji treba da dobiju nacionalne penzije za ovu godinu. Kako je do sada dodeqeno 343 nacionalne penzije a za ovu godinu predvi|eno novca da ih dobije jo{ 50 zaslu`nih kulturnih radnika, mnogi koji su konkurisali ve} mesecima ~ekaju da saznaju da li su stekli pravo na dodatnih 50.000 dinara ili ne. Me|utim, godina po-

lako isti~e a odluke jo{ uvek nema pa se mnogi pitaju {ta je s nacionalnim penzijama za ovu godinu kao i da li }e im one nakon dodeqivawa biti ispla}ene unazad, odnosno od trenutka raspisivawa poziva, ili }e ih dobiti samo za ovaj mesec, pod uslovom da u naredne dve nedeqe odluka bude doneta. Ina~e, pravo na nacionalnu penziju ostvaruju umetnici iz svih bran{i, koji su stekli pravo na redovnu penziju i koji su dràvqani Srbije. Ovo pravo nije regulisano zakonom, ve} je Vlada Srbije donela posebnu uredbu, koje se pro{le i pretpo{le godine pridràvala, a {ta }e biti s ovom, ostaje da se vidi. Novac za isplatu nacionalnih penzija planiran je i za 2009. godinu pa je nejasno za{to do sada ceo postupak odre|ivawa onih koji zasluùju da ih dobiju nije zavr{en. Q. M.

REKLI SU MINISTARKA FINANSIJA DIANA DRAGUTINOVI]

Reforme tek 2011. godine

Mada se ve} mesecima najavquje da }e nova pravila biti gotova do februara naredne godine, kako je MMF od Srbije i tra`io, a formirana je i Radna grupa za izradu predloga za izmenu Zakona o PIO, ministarka finansija Diana Dragutinovi} izjavila je ju~e da }e Vlada Srbije do marta 2011. godine pripremiti reformski zakon o PIO ,koji }e definitivno ozna~iti pravu reformu, dodaju}i da zamrzavawe penzija u 2010. predstavqa samo kratkoro~nu meru. Ona je navela da u Zakonu o PIO treba re{iti dileme indeksacije penzija od 2011. godine, zatim minimalnu starosnu granicu za odlazak u

penziju i minimalni period u kojem }e se upla}ivati doprinosi, kao i pravo na beneficirani radni sta`. Kako je re~ o istim izmenama koje su najavqivane za po~etak naredne godine, moglo bi to zna~iti da }e cele 2010. godine uslovi za penzionisawe ostati isti, a da }e prave promene uslediti na prole}e 2011. godine. Q. M.

EKSMINISTARKA GORDANA MATKOVI]

Neka se pripremi rodna ravnopravnost Dok Radna grupa za reformu penzionog sistema jo{ sklapa kockice mozaika kako }e se ubudu}e odlaziti u penziju i pod kojim uslovima, sve da bi se u februaru naredne godine napravio novi zakon o PIO, biv{a ministarka socijalne politike Gordana Matkovi} tvrdi da nema ni prostora ni previ{e opcija za grandioznu penzionu reformu. Ona poru~uje da u fokusu promena moraju da budu pove}awe prihoda u penzijskom fondu, beneficirane penzije i pove}awe doprinosa za te povla{}ene kategorije. – Moraju se poja~ati kontrolni mehanizmi pla}awa doprinosa, a na sredwi rok pove}ati privredni rast da bi se smawio broj nezaposlenih. Nedopustivo je da postoje firme koje zaposlenima ne pla}aju sta` ili pla}aju doprinose na minimalne zarade, a ostatak radnicima ispla}uju u ke{u. Time se prave ogromni gubici u Fondu i te zloupotrebe moraju da budu spre~ene – rekla je Gordana Matkovi}. Ona smatra da }e ène morati da se pribliàvaju mu{karcima u pogledu starosne granice za odlazak u penziju i da }e postoje}a razlika morati da se smawuje. – Ukoliko su èna i mu{karac radili isti posao za istu platu, za{to bi èna bila u povla{}enom poloàju? Ako je to zbog ra|awa ili duplog optere}ewa u smislu posla kod

DNEVNIK

INTERVJU DR MILADIN KOVA^EVI], PREDSEDNIK UO FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURAWE

Po{tar }e i dogodine stizati na vreme – Finansijski plan za narednu godinu predvi|a ukupne prihode Fonda PIO od oko 471,59 milijardu dinara, {to je oko 1,98 posto vi{e nego ove godine. Najve}i deo i}i }e za isplatu penzija – 395,71 milijardi, {to je 83,9 odsto ukupnih izdataka – ka`e u razgovoru za na{ list predsednik Upravnog odbora Fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe dr Miladin Kova~evi}. – Taj plan napravqen je u skladu sa zahtevima MMF-a i u potpunosti se uklapa s na{im nastojawima da produ`imo ara`man za ovom me|unarodnom finansijskom organizacijom. Prilikom planirawa rashoda za narednu godinu po{lo se od toga da se penzionerima obezbedi redovna isplata, kao i da }e wihov broj u 2010. biti pove}an oko 1,8 posto, {to je oko 20.000 novih penzionera. Treba ista}i da je finansijski plan Fonda PIO deo plana buxeta Republike Srbije za 2010. godinu koji je ove

– Penzije u 2010. godini su projektovane u skladu s kriterijumom MMF-a da masa plata i penzija mawe-vi{e ostaje zamrznuta i naredne godine. To zna~i da }e penzije naredne go-

dine biti iste kao ove. Za redovne isplate penzija i drugih prinadle`nosti u narednoj godini bi}e izdvojeno 414 milijardi dinara. Na to treba doda-

Pogubna bruto plata z Iako se stalno pri~a o problemu naplate doprinosa i o tome da poslodavci izbegavaju da ih pla}aju svojim zaposlenima, same gazde su uputile zahtev Vladi Srbije da se uvede bruto plata kako bi radnici sami sebi upla}ivali i obavezno dràvno i obavezno privatno penzijsko osigurawe. [ta bi to zapravo zna~ilo? – To bi bilo pogubno i opasno za radnike. Ta~no je da princip bruto plate dobro funkcioni{e u nekim dràvama i podrazumeva da radnik dobije celu platu na ruke pa onda ide sam da plati ono {to }e mu trebati u starosti. Me|utim, kod nas je to opasno jer bi u vreme velike nelikvidnosti i ekonomske oskudice ve}ina na{ih radnika dobijenim novcem re{avala teku}e probleme a ne bi upla}ivala penzione i socijalne doprinose pa bi se u starosti susreli s tim da nemaju penziju, ~ak ni onoliku koliku bi imali da su im doprinosi redovno upla}ivani. S druge strane, time bi se jo{ vi{e uru{io sistem zdravstvenog i penzionog osigurawa nego {to je sada naru{en. Na kraju krajeva, na{i qudi nisu ni navikli da {tede i to je ne{to {to }e se tek morati razvijati jer }e morati da naviknu da se za starost misli u mladosti i punoj radnoj snazi. Mo`da bi zaista privrednicima bilo lak{e, ali bi za dràvni sistem isplata bruto plata bila pogubna i imala bi opasne posledice. nedeqe na usvajawu u Skup{tini Srbije. Dakle, i na{ finansijski plan kao i celokupni srpski buxet je uslovoqen aran`manom s MMF-om. z [ta konkretno za penzionere zna~i usvojeni finansijski plan za narednu godinu?

ti jo{ 50 milijardi za doprinos za zdravstveno osigurawe. U teku}im rashodima ima izvesnog pove}awa, ali ono je nameweno iskqu~ivo novim penzionerima. Ukupni transferi Fondu PIO iz buxeta Srbije su na nivou od 215 milijardi dinara, {to zna~i da tre}ina

ukupnog buxeta odlazi na penzije. Od toga 190 milijardi poti~e od transfera Ministarstva finansija a jo{ 25 milijardi od Ministarstva rada i socijalne politike. z Dakle, penzionerima dogodine penzije stiù redovno, ali u nepromewenom iznosu. Me|utim, da li }e one, i pored toga {to su „zamrznute“, realno biti mawe? – Ako je planirani rast inflacije {est posto, to zna~i da }e dogodine penzije realno pasti za otprilike tri-~etiri odsto. To je tako|e u skladu sa zahtevom MMF-a za reformu penzionog sistema, koji od nas traì da uradimo izmenu zakona o PIO koja treba da bude upu}ena do februara naredne godine u Skup{tinu Srbije. Iako zakon jo{ nije gotov, wegova najva`nija mera je zamrzavawe penzija u 2010. godini i wihov realni pad, ali i pad plata. Kako se o~ekuje da dogodine privreda donekle oìvi, to bi trebalo da se odrazi i na penzije, ali tek nakon naredne godine. Treba ista}i da, i pored toga {to }e penzije i dogodine biti zamrznute, ne}e biti nikakvih suàvawa prava penzionera jer postoji garancija za redovnu isplatu. z Fond PIO ima problem kod naplate penzijskih doprinosa. Koliko je realno da se situacija dogodine popravi i {ta bi samom Fondu zna~ilo kada bi ve}ina poslodavaca redovno upla}ivala doprinose za zaposlene? – Problem postoji ve} duè, a sada se jo{ vi{e pokazuju lo{e posledice izbegavawa redovnog pla}awa penzijskih doprinosa. Sada bi Poreska uprava morala da kroz zakon o fiskalnoj disciplini, koji je tako|e jedan od uslova ara`mana s MMF-om, kontroli{e da gazde, kada ispla}uju plate, pla}aju i doprinose. Dugovi po tom osnovu su veliki, a kada bi se doprinosi redovno slivali u Fond, to bi zna~ilo mawe transfera iz buxeta u Fond PIO, pa bi ostajalo vi{e novca za druge namene. z Radna grupa ve} uveliko radni na izmeni postoje}eg

Zakona o PIO. U kojem smeru izmene treba da idu i ima li dovoqno prostora da se postoje}a zakonska re{ewa „pritegnu“? – Radi se, ali budu}a reforma ne}e ugroziti osnovna prava. Osim zamrzavawa penzija, moè se o~ekivati nekakvo umereno pove}awe penzija u 2011. godini. Odustalo se od preporuke Svetske banke da se pove}a radni vek ènama. Bi}e izvesne restriktivnosti u pogledu kriterijuma preranog penzionisawa, ali to nije ugroàvawe osnovnih prava. To je, po mom mi{qewu, samo prva faza jer je re~ o kratkoro~nim merama, a wima se ne}e re{iti problem penzionog sistema. Mogu i one postatiti dugoro~ne, ali samo ako se produàva zamrzavawe ili ako se drasti~no mewa formula uskla|ivawa penzija pa se one posle 2011. drè u ritmu s inflacijom. Ako se samo uskla|uju s inflacijom, a ne i prema zaradama ili se, eventualno, uskla|uju i s wima, kako sada insistira MMF samo ako rast BDP-a bude ve}i od ~etiri posto, pitawe je da li }emo do 2015.prekora~iti tu granicu rasta. U nastavku reforme penzionog sistema, posle izmewenog zakona u prvoj fazi, a to je pretresawe preranog penzionisawa i ostalih davawa iz penzionog fonda, mora se i}i na dugoro~ne mere. Tu ni Svetska banka ne kaè kako i u kojem smeru, ali nam preporu~uje da nam uzor bude Poqska, Nema~ka ili Austrija. Po meni, austrijski sistem je izuzetno dobro napravqen i mogao bi biti dobar uzor jer funkcioni{e po sistemu me|ugeneracijske solidarnosti. Sada moramo prvo uraditi reformu prvog stuba, a to je dràvno penziono osigurawe, a tek nakon toga moèmo razmi{qati i o drugom i tre}em. Sve se, tako|e mora uraditi, kako bi Fond na kraju postao investiconi igra~ na finansijskom trì{tu. Jer da sada imamo takav fond, bilo bi boqe da on u~estvuje u ovoj operaciji pokrivawa unutra{weg zaduìvawa na osnovu emisije trezorskih zapisa nego {to to rade banke. Q. Male{evi}

SPORAZUM O SOCIJALNOM OSIGURAWU SA SLOVENIJOM U SKUP[TINI SRBIJE

Prvi ~ek iz de`ele na prole}e

ku}e, da li ta beneficija treba da se realizuje kroz penzijski sistem? Naravno, ne! – istakla je Gordana Matkovi}, dodaju}i da bi, po wenom mi{qewu, trebalo ujedna~iti trajawe radnog veka oba pola na 63 godine. Biv{a ministarka se ne sla`e s ra~unicom koju je napravio potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobavi}, a prema kojoj }e prose~na penzija 2011. godine iznositi 70 odsto prose~ne plate. Ona postavqa pitawe za{to 70 odsto, a ne 65 ili 75 odsto? – Smatram da ta mera nije dobra. Sporna je wena opravdanost, jer u prose~ne penzije ulaze i porodi~ne, invalidske, penzioneri koji su radili svega 15-20 godina. U Srbiji je veoma mali broj qudi radio pun sta`, mawe od 20 odsto. Za{to bi onda prose~na penzija trebalo da dostigne tako visok udeo u prose~noj plati? Oni koji su radili 40 godina i ostvarili zaradu na nivou proseka, dobijaju 70-75 odsto prose~ne zarade u Srbiji – ka`e Gordana Matkovi}. Q. M.

Nakon pro{lonedeqnog sastanka delegacija Srbije i Slovenije u Qubqani sve je spremno da se sporazum o socijalnom osigurawu po hitnom postupku usvoji u skup{tinama Srbije i Slovenije, {to je osnovni uslov da po~ne wegova primena. Po re~ima rukovodioca Grupe za me|unarodne sporazume o socijalnom osigurawu u Mini-

starstvu rada Radeta Savi}evi}a, sporazum, koji je potpisan u oktobru, ve} je upu}en Skup{tini Srbije i o~ekuje se da do kraja godine bude i usvojen. Po Savi}evi}evom mi{qewu, prvi ~ek sa zara|enom penzijom iz Slovenije, ukoliko sve bude i{lo po planu, trebalo bi da stigne na prole}e naredne godine. Zna~i}e

to da Slovenija po~iwe isplatu svojih penzija za oko 10.175 penzionera iz Srbije koji su nekada bili zaposleni u slovena~kim firmama. Istovremeno }e se ispla}ivati prinadle`nosti za vi{e od 4.000 gra|ana Slovenije koji su deo ili ceo radni vek proveli u srpskim preduze}ima. Q. M.

KAKO LEKAR KA@E

Zdravqe na usta ulazi Najve}i broj qudi tokom zime boluje od virusnih respiratornih infekcija, koje se kod nekih ponavqaju nekoliko puta. Prehlada naj~e{}e pro|e za nekoliko dana, ali posledice, u vidu brzog umarawa, slabosti i malaksalosti, mogu potrajati jo{ desetak dana. Kako pomo}i organizmu da se {to pre oporavi? – Ishrana ima veoma va`nu ulogu u tome – kaè dr Nevena Popovi}. – Ako je raznolika i uravnoteèna, predstavqa temeq zdravqa. Na jelovniku moraju da se na|u ugqeni hidrati, koji sluè za obnavqawe energije, a kojih ima u testenini, hlebu od integralnih ìtarica i pirin~u, po mogu}nosti tako|e integralnom, belan~evine, koje

slu`e za obnavqawe mi{i}ne mase, a koje se nalaze u mesu, ribi, jajima, mleku i mle~nim proizvodima. Ne treba zanemariti ni masno}e, posebno one biqnog porekla. Vitamini i minerali koriste za ja~awe odbrambenog sistema organizma, a nalaze se u vo}u, povr}u, mahunarkama i `itaricama. U dogovoru s lekarom,

posle prehlade, mogu se uzimati i vitaminski preparati da bi se organizam brè oporavio. Kako lekari kaù, za brì oporavak posle gripa prednost vaqa dati sezonskom vo}u i povr}u, ali i supi, posebno pile}oj. Za prevladavawe jutarweg umora, koji se javqa odmah

posle bu|ewa iako ste no} dobro prespavali, moè se uzeti i ka{i~ica meda. Naravno, ovo se ne odnosi na osobe koje boluju od dijabetesa. Vrlo je va`no piti dovoqno vode, najboqe do dva litra dnevno, a mogu se piti i sokovi od sveè isce|enog vo}a. Vaqa izbegavati sloèna i te{ka jela koja optere}uju jetru i prisiqavaju organizam da radi prekomerno. Izbacite iz ishrane prèna jela, puter, margarin, suhomesnate proizvode i dimqeno meso, previ{e zasla|ena jela i torte i kola~e s kremovima. Preporu~uju se i umerene {etwe, bez ve}eg naprezawa i umarawa, dovoqno dnevnog odmora i no}nog sna. Alkohol i pu{ewe tako|e treba izbegavati. J. B.

Otvorena pijaca u centru Adica

Pank-tambura{ka Nova godina Prema nezvani~nim informacijama, javna proslava Nove godine bi}e odr`ana na tri lokacije u Novom Sadu. Centralna bina bi}e postavqena na Trgu slobode gde }e u 19 ~asova prvi nastupiti Milan Mumin i wegov prate}i bend, a sledi}e ih novosadske pank legende “Ateist rep”, “Ritam Nereda”, “KUD Idijoti”, “Lolobri|ida”, “Trans Balkan Desorgation”, Mar~elo i sastavi “S.A.R.S.” i “Repetitor”. Druga `urka odvija}e se u Katoli~koj porti, gde }e

Nova i jedina pijaca na Adicama otvorena je ju~e u centru naseqa. Licitacija je bila u subotu 12. decembra i devet zakupaca prodava}e na tezgama ove mini tr`nice nakon {to su potpisali predugovor na godinu dana sa Mesnom zajednicom “Adice”. Prema re~ima predsednika MZ “Adice” Sr|ana Egi}a, hteli su na iza|u u susret siroma{nijim gra|anima cenama ni`im nego na ve}im tr`nicama. Radno vreme ove pijace jo{ nije precizirano. U zavisnosti od odziva kupaca trgovci }e sami proceniti koje vreme je najboqe za prodaju. U planu je i asfaltirawe pijace a u mesnoj zajednici o~ekuju da }e im Fond za kapitalna ulagawa iza}i u susret. I. D.

Novosadska utorak15.decembar2009.

Korist tek na prole}e to~ka{e kod Futo{ke pijace i Spensa, tako|e sa okom kamere. Sa dva potowa se malo zakasnilo, jer bajsovi i zima se ba{ ne vole, ali parkinzi }e bar spremni do~ekati novu sezonu. Sve u svemu, sada u Novom Sadu postoji pet “sigurnih ku}a” za bicikle pa sugra|ani mogu opu{tenije, kada za to bude vreme, da krenu do grada vrte}i pedale. Vaqda iz glave mogu da izbace sliku nepoznatog ~oveka koji se `urno i s podmuklim sme{kom udaqava i raduje {to je do{ao pe{ke u grad, a iz wega se vra}a ku}i “svojim” bajsom. B. Markovi}

Te~ni gas na Velikoj pe~urci Prodaja te~nog naftnog gasa (TNG) po~ela je na Velikoj pe~urci u Ulici Maksima Gorkog. Benzinska pumpa Novi Sad 1 tako je postala prva NIS-Petrolova stanica u gradu koja }e,

Zvani~na potvrda liste izvo|a~a koji }e zabavqati Novosa|ane o~ekuje se danas. Za potrebe organizacije proslave iz gradske kase izdvojeno je 18,5 miliona dinara. N. V.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Vo`wa bicikla po Novom Sadu je uìvancija i odli~na rekreacija ali, naàlost, dvoto~ka{e morate stalno da drìte na oku, jer je sekund nepa`we dovoqan da ku}i pe{a~ite, {krgu}u}i zubima i kunu}i one kod kojih se va{ bajs preselio. Mo`da zato Novosa|ani nisu imali obi~aj da biciklima ~e{}e idu u grad, po{to nije bilo prikladnih mesta za parkirawe, a napu{tawe svoja dva to~ka spadalo je u hazarderske igre. Me|utim, jo{ pre nekoliko meseci na tri mesta u gradu postavqeni su parkinzi za bicikle sa video nadzorom, a od pre nekoliko dana i drà~i za dvo-

nastupiti di-xejevi, a dominira}e disko i haus ritmovi. Na Trgu mladenaca }e nastupiti legendarni Zvonko Bogdan sa svojim tambura{ima. U javnosti se neko vreme spekulisalo pretpostavkom da }e na Trgu slobode nastupiti i “Pekin{ka patka”, ali wihovog nastupa ne}e biti. Po{to se jo{ uvek zvani~no ne zna ni lista izvo|a~a, te{ko je re}i koji je to razlog zbog kojeg “Patke” na trgu ne}e biti.

osim ostalih goriva, u ponudi imati i te~ni gas. Novoizgra|ena instalacija obuhvata podzemni rezervoar zapremine 30 kubnih metara i dva automata za izdavawe gasa. D. A.

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 11 do 13.30 Gogoqeva od 31 do 37. Futog od 8.30 do 13 D. Ko{uti}a, od Grme~ke do broja 70. Od 8.30 do 13.30 povremeno u pojedinim ulicama Novog neseqa i Va{ari{ta. ^ortanovci od 8.30 do 13.30 deo vikend naseqa Borov gaj.

V REMEPLOV

U ^ETVRTAK PROTEST PETSTO TAKSISTA I PREVOZNIKA

Neprekidnom vo`wom protiv fiskalnih kasa Autobuski prevoznici i taksisti u ~etvrtak }e organizovati protesnu vo`wu u deset ~asova sa Me|umesne autobuske stanice. Protestvova}e se bez prestanka, dok se ne ispune zahtevi. Prevoznici i taksisti tra`e uklawawe linijskih neregistrovanih taksi prevoznika, po{tovawe Zakona o bezbednosti saobra}aja i osloba|awe od fiskalizacije i da taksisti kao i do sada posluju bez fiskalnih kasa,

VESTI Ve~e s Vasom Pavkovi}em Kulturni centar Novog Sada organizuje ve~eras kwièvno ve~e iz ciklusa “Portreti” posve}eno Vasi Pavkovi}u, vi{estruko nagra|ivanomm kwièvniku i uredniku. Po~etak je u 19 sati a kwièvno ve~e odràva se u Ameri~kom kutku,Ulica Petra Drap{ina 3. Pored Vase Pavkovi}a u~estuju i kwièvnici \or|e Pisarev i Laura Barna. J. K.

{to im sada dr`ava name}e kao obavezu. To je rekao predsednik Gradskog i Pokrajinskog odbora sindikata saobra}aja i veza Milanko Grbi}. Do sada su prevoznici, podse}amo, organizovali vi{e protestnih vo`wi a efekat nije bio nikakav. Grbi} ka`e da }e u ~etvrtak u~estvovati bar pet stotina taksista i autobuskih prevoznika, a vozi}e se po celom gradu. Z. Deli}

PARKINZI ZA BICIKLE I KOD SPENSA

Dvoto~ka{i sigurni na pet mesta Nakon postavqawa drà~a za bicikle na Bulevaru oslobo|ewa kod Futo{ke pijace, radnici “Parking servisa” nastavili su pomenuti posao i kod Spensa, u delu prema fakultetima. Novi Sad tako sada ima ukupno pet javnih mesta za ostavqawe dvoto~ka{a, a mogu}e je da }e ovi novi drà~i dobiti i nadstre{nice. Ipak, za razliku od Trga galerija, [tranda i javne garaè kod Srpskog narodnog pozori{ta, ovi parkinzi ne}e biti ogra|eni metalnom konstrukcijom jer, kako kaù u “Parking servisu”, èqa im je da parkinge prilagode mestima na kojima se nalaze. I nove lokacije za ostavqawe biciklova ima}e video nadzor, tako da Novosa|ani ne}e morati da strepe da li }e im ostavqeni dvoto~ka{i biti ukradeni. B. M.

Portret Petka Vojni}a Pur~ara Kwièvno ve~e ”Portret pisca”, posve}eno Petku Vojni} Pur~aru, odrà}e se ve~eras u îtaonici Gradske biblioteke, Dunavska 1. Po~etak je u 19 sati, a tekstove }e ~itati glumica Sowa Josi} Stipi}. T. B.

Fotografije Martina Candira Izlo`ba fotografija Martina Candira pod nazivom “Mostovi u prazno izvijeni” po~iwe ve~eras u 19 ~asova u galeriji “Prometej”. Izlo`ba se prire|uje povodom desetogodi{wice Candirove saradwe s “Prometejom”. J. K.

U ~ast Marku Caru Novosadski Narodni univerzitet priredio je 15. decembra 1934. akademiju povodom 75 godina ro|ewa Marka Cara i {est decenija wegovog kwi`evnog stvarawa. Ovaj pisac, rodom iz Herceg Novog, bio je najstariji i jo{ uvek vredan saradnik Letopisa Matice srpske. Prvi tekst u wemu objavio je je jo{ 1889. U to vreme, svoje

pripovetske objavqivao je i u ~asopisima “Stra`ilovo” i “Brankovo kolo”. Odaju}i po~ast Marku Caru, akademiji su prisutvovali slikar Uro{ Predi}, vajar \or|e Jovanovi}, kwi`evnik Pavle Popovi}, vladika ba~ki Irinej ]iri}, kao i mnogi drugi istaknuti stvaraoci iz cele zemqe. N. C.

Zabeleo nam se grad Prvi pravi sneg ove sezone pao je sino} u Novom Sadu, zakasniv{i samo dva dana za zvani~nom vremenskom prognozom. Istina, nije to jo{ onaj pravi sneg, ali ka-

bquzgavice, mokrih cipela i blata. Ipak, decembar je i nema se {ta progovoriti. ^im su po~ele da padaju prve pahuqe, zimske slu`be gradskih

ko god, ju~e je zabelelo a, {to bi neki rekli, bilo mu je i vreme. Kao i obi~no, belom pokriva~u najvi{e }e se obradovati mali{ani, dok }e ve}ina negodovati zbog

preduze}a dobile su drugi stepen pripravnosti, a na ulicama se na{lo osam vozila “Puta” koja su po~ela da sole drumove. B. M.

Posledwi vezila~ki matine Posledwi po redu vezila~ki matine “Dok trepne{-nau~i{ da veze{“, u okviru manifestacije “Etnolo{ka jesen”, odr`a}e se danas u 10 ~asova u Muzeju Vojvodine, u Dunavskoj 35.

Ulaz je besplatan, a najuspe{niji vezovi bi}e predstavqeni na zavr{noj manifestaciji “Etnolo{ka jesen”, 18. decembra u Muzeju Vojvodine. B. P. P. Foto: F. Baki}

Kontejneri u Petrovaradinu Kontejneri za kabasti otpad }e od danas do petka ponovo biti postavqeni u Petrovaradinu, saop{tila je “^isto}a”. Stanovnici ovog dela grada koji jo{ nisu zavr{ili jesewe spremawe doma}instva, krupni otpad mogu odlagati u kontejnere koji }e stajati nas uglu Ulice patrijarha Raja~i}a i [enoine, kao i na uglu Ulice Ra~kog i Bukova~kog puta. Tako|e, kontejneri }e biti postavqeni u Ulici Jovana Monasterlije kod trafo stanice, u Preradovi}evoj ulici kod autobuske okretnice i u Ulici Bo`idara Axije kod pru`nog prelaza u Sadove. I. S.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak15.decembar2009.

c m y

DNEVNIK

PELCOVAWE PO^IWE U ^ETVRTAK

U prvoj turi samo 5.000 vakcina Foto: S. [u{wevi}

AKCIJA MATURANATA [KOLE „PINKI”

Voza~ima letak u ruke

Akcija „ûvaj ìvot“ u kojoj su maturanti sredwe saobra}ajne {kole“Pinki“, u saradwi sa saobra}ajnom policijom, zaustavqali voza~e, delili im letke koje su sami osmislili, korice za voza~ka dokumenta i osveìva~e za auto sa sloganom akcije, odràna je ju~e ispred „Merkatora“. Ova zavr{na akcija deo je projekta „Mlad i bezbedan“ koji realizuje UG „Tra~ak“, a finansira Ministarstvo omladine i sporta.

Projekat je po~eo 1. septembra ove godine i ~inili su ga okrugli stolovi o bezbednosti u saobra}aju i nagradni konkurs za maturantima kojima je zadatak bio da osmisle letak, slogan i na~in sprovo|ewa javnih akcija. Osim Novog Sada, akcije su realizovane u Kova~ici, Staroj Pazovi, Pe}incima, Ba~koj Topoli, Srbobranu, Ba~kom Petrovcu, Temerinu i Sremskim Karlovcima. I. D.

U KARLOVCIMA, ZBOG KA[WEWA NAMIRNICA

Narodna kuhiwa ostaje zatvorena Narodna kuhiwa u Sremskim Karlovcima ne}e po~eti da radi danas kao {to je bilo najavqeno pro{le sedmice. Razlog nisu vi{e pare, jer su karlova~ka op{tina i preduze}e “Novi trading NS” iz Novog Sada preuzeli finansirawe pripreme obroka za najugro`enije Karlov~ane u narednih pola godine, ve} to {to namirnice iz robnih rezervi i od B92 jo{ nisu stigle. - Po{to smo u oktobru iscrpeli sve rezerve hrane, nemamo minimum namirnica da bismo po~eli da radimo dok nam ne is-

poru~e obe}ani kontingent - ka`e vr{ilac du`nosti sekretara Crvenog krsta u Sremskim Karlovcima Dragana Kqaji}. Za sada smo dobili samo mleko, uqe i krompir {to nije dovoqno za start, danas bi trebalo da nam stignu mesni proizvodi, a do Nove godine o~ekujemo bra{no i soju. Od novca koji budemo dobili mora}emo da kupimo pirina~, testo i pasuq. Zbog svega toga te{ko je davati prognoze o tome kada }e kuhiwa po~eti da radi, ali se nadam da }e biti {to pre. Z. Ml.

Pozori{te mladih ipak radi normalno Mala scena Pozori{ta mladih ipak ne}e biti zatvorena, iako je probijen rok za rekonstrukciju dotrajalih elektroinstalacija koji je postavila protivpoàrna inspekcija. Portparolka pozori{ta Tijana Delli} rekla je za na{ list da je poslat zahtev za produèwe roka kod nadle`nih intitucija. - Poslali smo pro{le srede zahtev da se produì rok i za sada imamo usmenu potvrdu za produètak iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, a usko-

ro }emo to imati i u formi zvani~nog dopisa - kaè Deli}eva, dodaju}i da je sada te{ko proceniti koji }e biti novi rok za zavr{etak radova. Podese}amo da je Protivpoàrna inspekcija donela odluku o zatvarawu Male scene ukoliko se ne rekonstrui{u elektroinstalacije na Maloj sceni tog teatra do 11. decembra. Radovi su prestali jer je jedan od izvo|a~a uneo àlbu na tender, a novac koji je za to izdvojen iz gradskog buxeta kasni. N. V.

Jedan odsto stanovni{tva Novog Sada, oko 3.000 qudi, pro{le nedeqe je imao simptome novog gripa, re~eno je novinarima na konferenciji za {tampu u Gradskoj ku}i odr`anoj nakon sastanka Radne grupe za pra}ewe pandemije virusa H1N1. Obja{weno je, me|utim, da su gotovo svi sumwivi slu~ajevi imali blagu klini~ku sliku, bez komplikacija. Na pragu pred najavqenim novim talasom epidemije, grad je obezbedio {tampawe 140.000 letaka sa informacijama o pona{awu za vreme epidemije i sa svim va`nim telefonima, u slu~aju pojave simptoma gripa. Ove korisne letke u svoje po{tansko sandu~e dobi}e svi

ZBOG H1N1 OTVORENI TELEFONI ZA SVE GRA\ANE radnim danima i vikendom (7-20h)

DECA no}u i vikendom (20-7h)

ODRASLI no}u (20-7h)

4879-000

6624-668

4790-584

Pacijent }e biti upu}en na izabranog lekara

De`urna slu`ba Pedijatrije u ambulanti „J. J. Zmaj“

No}na ambulanta Hitne pomo}i

gra|ani Novog Sada, do kraja dana{weg dana. Vakcinacija rizi~nih grupa stanovni{tva, trebalo bi, prema najavama, da po~ne u ~etvrtak, 17. decembra. Me|utim,

iako je Dom zdravqa trebovao skoro 18.000 doza, zbog zastoja u nabavci, u prvoj turi sti}i }e svega 5.000 cepiva. Jasno je, vakcine ne}e biti dovoqno za sve hroni~ne bolesnike, trud-

nice i decu stariju od {est meseci, te }e u decembru mo}i da se vakcini{e samo deo wih. A ko }e me|u prioritetnim grupama imati prioritet, nije poznato. I. Brcan

U [KOLAMA NORMALNO

Grip ne pi{e izostanke U novosadskim {koma nema pove}awa broja izostanaka, za razliku od pojedinih u Sremu, gde je zbog ve}eg broja u~enika zara`enih novim gripom pro{le nedeqe zatvoreno devet {kola. Javnost ina~e brine zbog o~ekivanog drugog talasa pandemije. - U osnovnim {kolama u Novom Sadu stawe je normalno. Pove}an broj bolesne dece imali smo pre dve nedeqe. Sada se broj izostanaka sveo na uobi~ajen. ^ekamo da vidimo da li }emo polugodi{te morati da zavr{imo do petka i kako }emo da zakqu~imo ocene - rekao je za „Dnevnik“ direktor {kole „Sveti Sava“ u Rumenki i predsednik aktiva direktora osnovnih {kola Svetozar Kozarov.

^ITAOCI PI[U SMS

Broj odsutnih |aka, kako ka`u u O[ „@arko Zrewanin“ varira, zbog toga {to se poja-

vquju obi~ni grip i stoma~ni virus, ali i daqe ne bele`e prevelik broj izostanaka.

Ipak, pro{le su nedeqe imali dva slu~aja da su roditeqi javili da su im deca dobila novi grip. Direktor O[ „\or|e Nato{evi}“ Nedeqko \or|i} navodi da se kod wih po razredu ne pojavi od 2 do 5 u~enika, {to je, kako ka`e, za ovaj period normalno. Oni su udarni talas odsustva u~enika imali pre dve nedeqe, istakao je \or|i}. Isto je i sa sredwim {kolama, jer, kako je rekao direktor Tehni~ke {kole i predsednik aktiva direktora sredwih {kola Stanko Mati}, ni oni ne bele`e ve}i broj izostanaka. On je istakao da su spremni da zakqu~e ocene ranije i nada se da }e ovo biti posledwi put ove {kolske godine da vanredna situacija omete nastavu. A. V.

065/47-66-452 & 063/366-977

U kontrasmeru i po novom zakonu Nevi|eno je maltretirawe ovog napa}enog, a ovih dana i pokislog, sveta sa strane „bistre“glave iz GSP- a, koja je smislila da se po{to poto kontroli{u karte! 064/1904... *** Gradona~elni~e, otkud vam ideja da gladnim gra|anima platite do~ek Nove godine pod vedrim nebom i skrcate tolike milione za par sati. Kupite im hleba. 066/5147... *** Ko je taj Karaxi} da odlu~uje da je prijavqeni skup neonacisticki? Odakle je do{la ta osoba da nam otvara o~i? 063/1514... *** Tra`im obja{wewe – Dobio sam otkaz svojom krivicom... 064/0863... *** [ta ho}e „Elekrodistribucija“ sa svojim izvodima iz otvorenih stavki? Samo da onespokoji nas, koji im na vreme pla}amo. 063/1514...

*** Kako legalizovati vo`wu u suprotnom smeru u centru Kamenice, ulica [kolska? Pa najpre neko skine znak koji obave{tava voza~e o suprotnom smeru i potom svi koji ina~e voze decu u vrti} voze kontra smerom i pritom u prekr{aju u~estvuju i maloletna lica. Interesuje me kada }e nadle`ni da reaguju ili je potrebno da se desi tragedija za eventualnu reakciju. Na savest roditeqa koji prave prekr{aj ne vredi apelovati, oni to svesno ~ine. 064/1186... *** Ulice MZ „Prva vojvo|anska brigada“ su, verovatno, najprqavije u gradu. Zahvaquju}i bahatosti i nebrizi „^isto}e“ i totalnoj indolenciji aktivista MZ. Ni{ta! Dolaze izbori. Zapamti}emo... 063/541...

*** Pqa~ka za neverovati - overa kupoprodajnog ugovora za polovna kola u op{tini 1.700 din, a to apsolutno isto (jo{ ga oni i naprave) u agenciji ko{ta 700 din!!! Dajte, qudi, „onu“ motku – druga~ije ih se ne}emo re{iti! 064/4436... *** Opet posekli veliko drve}e u Limanskom parku i na [trandu. Gradsko zelenilo doprinosi globalnom zagrevawu? Oko parka nema zelene ograde, brane gasovima od saobra}aja - osnovno pravilo je prekr{eno. A stru~waci ni{ta? 064/2859... *** Mora se ~estitati pravim i hrabrim {trajka~ima koji snagom voqe iznose svoju muku ne blefiraju}i „gladovawe“, ne glume}i „iscrpqenost“ u vikend stolicama, ne odlaze ku}ama da bi se siti najeli i ujutru da im doktor „ski-

da“pritisak od masnog paprika{a. Pravi gladuju u fabrikama, na prugama i smrzavaju se pod vedrim nebom. A foliranti dolaze siti i naspavani u podne, kao gu{teri i foliraju ceo grad? Pa wih su ve} i deca pro~itala! 064/0863... *** Da li postoji neko u Novom Sadu dovoqno inteligentan i obrazovan i nadasve odgovoran da uskladi semafore u na{em gradu? Razumem da nije lako „potrefiti“ zeleni talas, ali kako onda voza~e malo-malo pa uhvati crveni talas i to svakodnevno na istim pravcima, mesecima ve}? 064/3020... *** @eleznice Srbije su ubedqivo najlo{ije u Evropi i po novom redu vo`we ekspresni voz na pruzi Novi Sad-Subotica od 100 km putuje dva sata zna~i 50 km na sat. Sramota, Srbijo. 065/6402...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

ODMI^E UGRADWA GORIONIKA ZA TE^NO GORIVO U TOPLANI „ZAPAD”

U 25.000 stanova zauvek bez zime Dva rezervoara za lo` uqe od po 100 metara kubnih ugra|eni su tokom vikenda u Toplanu “Zapad” i iz “Novosadske toplane” uveravaju da }e preostali radovi biti zavr{eni do kraja godine, kako je i predvi|eno. Ugra|en je i prvi od ~etiri gorionika za te~no gorivo, a preostalo je da budu ugra|ena jo{ tri goprinika na dva kotla. Tako }e toplana “Zapad” koja greje oko 25.000 stanova na Novom nasequ, Detelinari, Satelitu i Avijati~arskom nasequ, kao i Novosadski sajam i Klini~ki centar Vojvodine, dobiti mogu}nost kori{}ewa alternativnog goriva, kao i ostale tri novosadske toplane. Time }e biti obezbe|eno grejawe u slu~aju da se ponovi gasna kriza s po~etka godine, kada je zbog nesta{ice gasa oko 80.000

Toplana „Zapad” uskoro i na te~no gorivo

Novom i Avijati~arskom nasequ, Detelinari, Satelitu, Novosadskom sajmu i Klini~kom centru Vojvodine gasna kriza vi{e ni{ta ne}e mo}i

NACIONALNI PARK U STAWU PRIPRAVNOSTI PRED PRAZNIKE

Kra|a jelki ko{ta}e papreno Kra|a jelki je ve} godinama poznata zaposlenima u Nacionalnom parku “Fru{ka gora” a, kako bi spre~ili ovu pojavu, najavquju da }e i ove godine raditi poja~ano i u saradwi sa policijom. ^uvari u Nacionalnom parku ima}e pravo da pregledaju sumwiva vozila, dok }e kontrolu na glavnim saobra-

- Svake godine gra|ani kradu, ne samo jelke, ve} i drva za ogrev, a posebno hrast zbog badwaka. Ve} smo uveli dvadeset~etvoro~asovna de`urstva. U patrolama }e biti po dva radnika, a pokri}e se svih pet rejona, koji }e se obilaziti terenskim kolima – ka`e Radoj~i} i dodaje da se kra|a ne is-

Prodavci nezainteresovani? Na~elnik gradske uprave za inspekcijske poslove @eqko Radulovi} rekao je za na{ list da jo{ uvek nema zainteresovanih prodavaca jelki, koji su traìli prodajno mesto. - Dozvole se izdaju u Gradskoj upravi za komunalne poslove a, koliko sam upoznat, ova slu`ba nije dobila nijedan zahtev vezan za prodaju jelki. Inspekcija }e i od prodavaca jelki traìti dozvolu kako bi videli da li su nelegalno zauzeli javnu povr{inu – rekao je Radulovi}. Trì{na inspekcija pozabavi}e se i poreklom jelki. }ajnicama raditi policija. [ef Slu`be nadzora u tom preduze}u Milan Radoj~i} kaè za “Dnevnik” da }e tokom predstoje}ih praznika na Fru{kog gori i wenim obroncima biti poja~ala kontrola, posebno u {umama gde ima najvi{e zimzelenog drve}a.

plati, jer je kazna tri pita ve}a od vrednosti ukradenog drveta. On isti~e da visina kazne zavisi od koli~ine ukradenog drveta, pa se tako za kra|u drva do metra kubnog pi{e prekr{ajna prijava, a preko te koli~ine krivi~no se odgovara. Ka-

ko saznajemo, patrole }e najvi{e obilaziti Straìlovo, rasadnik u Beo~inu i Venac. - Mnogi ne seku drva, ve~ samo grane ili vrh jelke i bora, a kada se to odse~e biqka je osu|ena na propast. Zato }e se rigorozno ka`wavati i oni koji seku velike grane. Ina~e, Nacionalni park }e ove godine prodavati jelke sa busenom u svom rasadniku u Beo~inu. Cena se jo{ uvek ne zna, jer }e o tome ovih dana odlu~ivati upravni odbor – navodi na{ sagovornik. S druge strane, u “Gradskom zelenilu” jelke se uveliko prodaju, a u tom preduze}u su veoma zadovoqni kako prodaja ide. Portparol Ivan Noìni} kaè da se i ove godine nastavqa akcija “Sa~uvajmo ìvit jelkama”, {to zna~i da se one prodaju iskqu~ivo s busenom. - Svi koji èle da kupe jelku s busenom, mogu to u~initi u na{em rasadniku koji se nalazi na Futo{kom putu 48. Jelke ko{taju od 850 do dve hiqade dinara, a wihova visina je od pola do dva metra – zakqu~io je Noìni}. Q. Nato{evi}

TE[KO]E RADNIKA U PETROVARADINSKOM „NAVIPU”

Rade za februarski minimalac

Licitacija vina u "Navipu Zemun"u Petrovaradinu zakazana je za sutra u deset ~asova, da bi se mogle izmiriti neispla}ene zarade, po{to postoje pra-

od 2005. godine nisu upla}ivani doprinosi za zdravstveno i penzijsko osigurawe. Firma, veli, broji 62 radnika, od kojih je polovina uposlena ali i wima za-

vosna`ne sudske presude izre~ene u korist radnika. Predsednik sindikata u ovom preduze}u Quban Amixi} ka`e da su radnici tu`ili firmu za neispla}ene plate od septembra 2007. do istog meseca naredne godine, ali da ni posle toga nisu primili plate. On nagla{ava da

rada kasni i pre dve semice, nagla{ava sindikalni prevodnik, dobili su minimalac za februar. - Radnici koji nisu uposleni moraju da dolaze na posao, ali im se ne pla}aju putni tro{kovi - nagla{ava Amixi}. Predsednica Gradskog odbora sindikata poqoprivrede, vodo-

privrede, {umarstva i prehrambene industrije Branka Popovi} napomiwe da ne postoji dobra voqa poslovaca da se potraìvawa namire. - U proteklih godinu dana imali smo tri sastanka i nije postignut dogovor. Poslodavac ne krije da se igra sa strpqewem radnika - kaè Popovi} i dodaje da je imovina firme pod hipotekom, a ra~un u blokadi. Osim toga, radnici nisu ni akcionari, jer je prodato oko 57 odsto akcija. Wih su zaposleni, kaè Popovi}, prodavali neorganizovano. Direktor "Navipa" u Petrovaradinu Zoran ]ulum kaè da ni wemu nije upla}ivan doprinos i da u preduze}u postoji snaàn otpor radnika kada poku{a da pokrene proizvodwu. - îm poku{am da pokrenem proces rada, zaposleni mi "na vrat navuku" inspekcijske slu`be - àli se ]ulim i dodaje da je situacija u celom "Navipu" te{ka, ali da se traè izlazi. Z. Deli}

gra|ana u navedenim delovima grada vi{e od dva dana bilo bez grejawa. Vrednost posla iznosi 120 miliona dinara obezbe|enih iz gradskog buxeta, a poveren je dvema firmama: “Bulevar kompani” radilo je gra|evinske radove, dok je nema~ka firma “Sake” ugra|ivala ma{inske, sigurnosne i regulacione delove. Posao je po~eo u septembru, a osim ugradwe gorionika preostalo je jo{ da se pove`u uqne i elektroenergetske instalacije i sistemi za nadzor i upravqawe. Toplana je ujedno i po~ela da greje 24 sata dnevno, po{to su se stekli uslovi, odnosno temperatura vazduha u jedan sat po pono}i pada ispod 4 stepena Celzijusa. S. Krsti}

utorak15.decembar2009.

DECI U PRED[KOLSKOJ USTANOVI

„Duga” daruje paketi}e Za svako dete koje ide u vrti}e Pred{kolske ustanove "Radosno detiwstvo" humanitarna organizacija "Duga" obezbedila je po paketi} za novogodi{we i bo`i}ne praznike. Pokloni }e se deliti od sutra do 22. decembra, od 9 do 17 ~asoba u prostorijama organizacije u Ulica Novaka Radowi}a 21. Roditeqi ~ija deca trenutno ne borave u vrti}ima mogu podi}i kupone za paketi}e kod vaspita~a. A. V.

„FORMA IDEALE” OTVORILA NOVI SALON

Poklon odlazi „Radosnom detiwstvu” Novi salon kompanije "Forma ideale" otvoren je u subotu u Novom Sadu, na Bulevaru Vojvode Stepe 40, re~eno je ju~e na konferenciji za novinare. U reprezentativnom salonu pred-

podeli rezultate proverenog uspe{nog poslovawa a u Novom Sadu prva aktivnost bi}e donacija Pred{kolskoj ustanovi "Radosno detiwstvo" kojoj }emo pokloniti name{taj, igra~ke i

stavqen je ukupan asortiman name{taja ove robne marke. Posebna akcijska sni`ewa od 15 odsto odnose se na name{taj iz "standard" programa, a od ostalih pogodnosti omogu}ena je kupovina na odlo`eno pla}awe bez kamate, do 60 dana kao i kupovina name{taja, sa oznakom "Idealno iz Srbije" uz pomo} subvencionisanih kredita i sa godi{wom kamatom do 6 odsto. - Ciq na{e kompanije je da sa svakom lokalnom zajednicom

ra~unarsku opremu u vrednosti od 300.000 dinara- rekao je referent za odnose sa javno{}u te kompanije Aleksandar Ru`eskovi}. Na donaciji su se u ime Grada zahvalili ~lan Gradskog ve}a zadu`en za privredu Marko Naranxi} a iz "Radosnog detiwstva" Radovan Krivokapi}. Radno vreme salona u Novom Sadu je radnim danima, od 9 do 20, subotom od 9 do 18 i nedeqom od 10 do 16 ~asova. B. P. P.

VESTI Izlo`ba novogodi{wih aran`mana Polaznici seminara “Aranìrawe sveìm cve}em” u organizaciji Novosadskog otvorenog univerziteta odrà}e kolektivnu izlo`bu sutra u 19 sati, u velikoj sali NOU, Radni~ka 20. Tema izlo`be je “Novogodi{wi aran`mani”. I. D.

Uqa na platnu u „Macutu” Otvarawe kombinovane izlo`be slika, uqa na platnu i fotografija Ratka Simovi}a i Vladimira Molnara odr`a}e se danas od 18 ~asova u Galeriji "Macut" na Spensu. Izlo`ba }e biti otvorena do 25. decembra. B. M.

Foto: B. Lu~i}

VOJVODINA

utorak15.decembar2009.

Spomen-plo~a Karoqu Tanu BEÊJ: U saradwi sa Dru{tvom intelektualaca „Bra}a Tan” i Narodnom bibliotekom Be~ej, povodom 175. godina od ro|ewa slavnog sugra|anina, po~asnog gra|anina Be~eja, nau~nika hemijske struke Karoqa Tana, organizovana je prigodna sve~anost. Prvi deo sve~anosti odràn je u Gradskoj ku}i, gde su predsednik lokalnog parlamenta Du{an Jovanovi} i ~lan Op{tinskog ve}a zaduèna za kulturu Ilona Varwu otkrili spomen-plo~u u holu na spratu, a drugi deo je odràn u sve~anoj sali Narodne biblioteke. Direktorka Narodne biblioteke Erèbet Kinka uru~ila je nagrade najuspe{nijima povodom Spomen-takmi~ewa „Ka-

roq Tan”, potom je predsednik Dru{tva intelektualaca „Bra}a Tan” Bela Farka{ predao zahvalnice onima koji su doprineli da se vradan jubilej obele`i, a na kraju su predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi i wegov zamenik Budislav Meduri} otvorili izlo`bu posve}enu `ivotu i radu Karoqa Tana. V. J.

BA^ INVESTITORIMA NUDI DOBRE USLOVE

Industrijski park ~eka fabrike BA^: Op{tina Ba~ jedna je od mawih u Vojvodini, ali nadle`ni u lokalnoj samoupravi kaù da to nije nikakav hendikep, ve} da zbog povoqnog poloàja, plodne zemqe i kvalifikovane radne snage, Ba~ ima niz prednosti. Po posledwim podacima od 45 vojvo|anskih op{tina u novembru, gledano na ispla}enu bruto zaradu, Op{tina Ba~ nalazi se na 44 mestu, sa prose~nom platom od 29.585 dinara. Ovde kaù da ne}e biti dugo tako. - Puno smo uradili na komunalnom sre|ivawu Ba~a, ali i svih sela op{tine – kaè predsednik Op{tine Tomislav Bogunovi}. – Odmah pored magistralnog puta

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka 12. decembra u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Dragana Te{i} iz êrevi}a (de~ak i devoj~ica) i Branka Kuzmanovi} iz @abqa (de~ak i devoj~ica), DEVOJÎCE: Du{ica Peri{i}, Zorica Trivanovi}, Hanga @ivanac, Nade`da ôrtanovi}, Milana Kukuri}, Erika Sekere{, Ivana Arsenovi}, Nevena Filipovi} i Madalena Novakovi} iz Novog Sada, Jelena Jenko iz Futoga, Milosava Radovi} iz Starog Rakovca, Sneàna Bobo{ Kostadinovi} iz In|ije, Tawa Boìn iz @abqa, Danijela Galo iz Novih Karlovaca, Nada Di{i} iz Gospo|inaca, Sawa Brdarevi} iz Sremske Kamenice, @eqka @miri} iz Be{ke, Nata{a Draga{ iz Bukovca, Nata{a Mileti} iz Apatina, Aleksandra \urkovi} iz Ka}a, Nata{a Stani} iz Sremskih Karlovaca, Mara Drozdek iz ûruga, Milena Stani{i} iz Ba~ke Palanke, Mirela Medarovi} iz Petrovaradina, Nata{a Marin~i} iz In|ije, Brankica Dmitrovi} iz Sremskih Karlovaca i Savka Kalini} iz Be~eja, DEÂKE: Olivera Tep{i}, Oqa Bara}, Tijana Martinovi}, Vesna Soro, Jelena Mudri}, Vinka Panteli}, Slavica Vukobratovi}, Nata{a Nikoli}, Tereza [o{, Emili [u{nica, Sneàna Lon~ar, Biqana Glibo, Milica \ur|evi}, Branka Kosti} i Slobodanka Vapar iz Novog Sada, @aklina Stanar iz Sremske Mitrovice, Jovanka Ma}e{i} iz Futoga, Ivana Karaxi} iz Beograda, Maja Mijatovi} iz Ba~kog Petrovca, Svetlana Plav{i} iz Temerina, Vesna Drqa~a iz Malog Zvornika, Sawa Kova~evi} iz Kr~edina, Sawa Brdarevi} iz Sremske Kamenice, Stana Todorovska iz Ba~ke Palanke, Nata{a [obot iz Veternika, Jelica Vlajkov iz Ka}a, Mirela Medarovi} iz Petrovaradina i Violeta Tel|e{i iz Be~eja.

DNEVNIK

c m y

cenijska èqa, a puno smo ulagali i u komunalnu infrastrukturu. Oni koji tvrde da je Ba~ mogao i da moè boqe kaù da je privreda u ovoj op{tini skoro uni{tena. [e}erana „Jugozapadna Ba~ka” ve} dve godine ne prera|uje {e}ernu repu, a na odràvawu i obezbe|ewu radi oko 60 radnika. Do pre par godine ~uvena fabrika konfekcije „Slavija” sada je zarasla u korov. Pro{log meseca Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor o privatizaciji „Agroba~ke” koju je kupio Mile Jerkovi}. Taj biv{i poqoprivredni kombinat posedovao je oko 5.000 hektara oranica, mlin, veliku pekaru, silose, fabriku sto~ne hrane, farme krava, junadi, koka nosiqa, proizvodio godi{we na desetine miliona jednodnevnih pili}a. Sli~no je i sa AD „Labudwa~a”, ali MK „Komerc” kao novi vlasnik ostavio je samo ratarstvo, a sto~arstvo gde je radilo puno qudi ukinuto je, zatvoren je poznati potel „Provala”... Ovde ba{ puno polaù u turizam, jer pored stare tvr|ave u Ba~u, razu|ena obala Dunava, ~ar-

Op{tina Ba~

de, poznate plaè i izleti{ta imaju budu}nost. - Lokalna samouprava nije zaduèna za privredu, ali treba re}i da je vreme velikih kombinata iz pro{lih vremena bukvalno pro{lost – kaè Bogunovi}. – Trì{te je smaweno, ali razvio se i privatni sektor pa sada imamo dosta malih farmi. Treba ista}i veliki ribwak od 900 hektara gde

Peticija iz Selen~e Tomislav Bogunovi}

kompletno je zavr{ena industrijska zona na 40 hektara. Ve} ima zainteresovanih, a re~ je uglavnom o doma}im kompanijama koje ovde `ele da grade industrijske kapacitete.^ak i u vremenu krize uspeli smo da izgradimo dvadesetak kilometara lokalnih puteva, pa i prvu fazu puta do grani~nog prelaza prema skeli za Vukovar. Ba~ ima ure|en centar, zavr{ena je sportska dvorana koja je bila de-

Na dosta adresa stigla je peticija koju je potpisalo 105 stanovnika Selen~e, u kojoj stoji zahtev da Mesna zajednica sazove zbor me{tana, jer su nezadovoqni radom MZ, Komisije za komasaciju i, kako kaù, pona{awem predsednika op{tine mr Tomislava Bogunovi}a. Kaù da je seoski vodovod nezakonito prenet na upravqawe JKP „Tvr|ava” iz Ba~a. Za komasaciju kaù da je obe}ano da }e biti besplatna, a sada navodno neko traì da se po hektaru plati od 3.500 do 18.000 dinara.... - Kada je re~ o vodovodu u Selen~i po zakonu smo morali da ga predamo na upravqawe JKP – kaè Bogunovi}. – Komasacija je Selen~ane besplatna, a to je bila prilika da mnogi ukwiè nekretnine koje nisu bile ukwiène tri generacije u pojedinim porodicima, a takvih je puno. Komasacijom smo obezbedili zemqi{te za izgradwu obilaznice oko Selen~e, u sklopu regionalnog puta Ba~ – Ratkovo koji }e se graditi. To je prava istina i niko ne treba da se quti.

radi oko 200 zaposlenih, a vlasnik planira da ovde napravi fabriku za preradu slatkovodne ribe gde }e posao na}i jo{ dosta radnika. Slovena~ki partner planira da kupi velike kapacitete u proizvodwi pili}a koji postoje u Vajskoj, pa i Plavni. Tu je i AD „Slovan” iz Selen~e sa oko 250 zaposlenih, pa „Zdravo – organik”, }erka firma, koja je postala poznata po proizvodwi zdrave hrane i planovima u ruralnom turizmu. Ba~ i okolna sela imaju perspektivu. U Ba~u posluje i AD „Arma met” sa oko 100 zaposlenih, a ova kompanija je poznata po proizvodwi mreàste armature za gra|evinarstvo, panelnim ogradama, traktorskim kabinama, a ima planova u oblasti turizma. Planira se zavr{etak motela u Ba~kom Novom Selu i obnova hotela „Ristova~a”. Upu}eni kaù da je ova fabrika i pored brojnih problema koje imala u procesu privatizacije koja nikada nije osporena jedina preìvela tranziciju u Ba~u i da ima perspektivu za jo{ stotiwak novih radnih mesta. M. Suyum

VOJVODINA

DNEVNIK NOVA POMO] IZBEGLICAMA U PE]INA^KOJ OP[TINI

Dva miliona za krov nad glavom PE]INCI: Samo nekoliko dana po{to je predsednik op{tine Pe}inci Sini{a Vukov sve~ano potpisao ugovore sa izbeglim i interno raseqenim licima, za kupovinu ku}a ili adaptaciju, Komesarijat za izbeglice Republike Srbije odobrio je novu donaciju. Radi se o nov~anoj pomo}i za integraciju izbeglica i poboq{awe uslova interno raseqenih lica u Srbiji od ukupno 100 miliona dinara za koju je re{ewa predsednicima 55 op{tina i gradova u Srbiji sve~ano uru~io potpredsednik Vlade dr Jovan Krkobabi}. Kao i deo prethodne pomo}i, i ova je namewena za kupovinu gra|evinskog materijala, zavr{etak zapo~etog ili adaptaciju neodgovaraju}eg stambenog objekta, a obezbe|ena je iz buxeta Komesarijata za izbeglice Republike Srbije i predstavqa tre}u tran{u nov~ane pomo}i op{tinama za re{a-

Dragica Petkovi}

vawe stambenih potreba izbeglih i raseqenih lica. Pe}incima je ovoga puta odobreno 1.875.000 dinara, a izbor porodica i vrednost pojedina~ne pomo}i bi}e utvr|ena po predlogu op{tine do maksimalnog iznosa od 375.000 dinara. Prema re~ima na~elnice Odeqewa za dru{tvene delatnosti Dragice Petkovi} ovo je ve} tre-

GALIMATIJAS U ZREWANINSKOJ STANOGRADWI

Procedure spre~avaju useqewe ZREWANIN: Peripetije oko primene novog Zakona o ure|ewu prostora, gra|evinskom zemqi{tu i izgradwi, koji je na snagu stupio jo{ u septembru, dovele su do toga da pojedini gra|ani Zrewanina ve} nekoliko meseci ne mogu da se usele u nove stanove koje su kupili. Navodno lokalne administrativne slu`be jo{ uvek ne primewuju nove propise, {to je dovelo do toga da stanari i daqe ~ekaju na svoj stambeni prostor.

Gradili{te u Zrewaninu

Jedan od revoltiranih kupaca, koji je èleo da ostane anoniman, kaè da je wegov stan gotov i pla}en, a on ne moè da se useli, jer zavr{na procedura nikako da se obavi, zbog ~ega nije pu{teno ni grejawe. - Investitor je uredno predao dokumentaciju jo{ u maju, ali se predmet mesecima {etao od fioke do fioke. Na kraju smo do~ekali i novi zakon, a potom i obja{wewe da sa wime nisu stigla i uputstva za primenu – ogor~en je na{ sagovornik. Po wegovim re~ima, vlasnici novih stanova koji ne mogu da u|u u svoj posed, obratili su se i gradskim ~elni-

cima koji sada poku{avaju da posreduju i re{e problem. Zrewaninska stanogradwa beleì i slu~aj da su vlasnicima uru~eni kqu~evi, ali da u stambenim prostorijama nije regulisano grejawe. Re~ je o zgradi u Nu{i}evoj ulici. U tom slu~aju, kako saznajemo, problem je izdati gra|evinsku dozvolu, jer je zemqi{te vlasni{tvo jednog lica, dok su sasvim drugi qudi investitori. Sve je to razlog {to nekoliko vlasnika ovakvih, neuseqenih objekata, pla}aju „penale” kupcima, rentiraju}i im stanove dok ovi ~ekaju da se usele u kupqenu nekretninu. Najve}i kuriozitet u ovom „galimatijasu” su agencije za nekretnine, u kojima listom kaù da ne znaju za navedeni problem i navode da je ionako slabo interesovawe kupaca. Glavoboqu kupcima zadaje ~iwenica da ve}ina novogradwe nije ukwièna, a zna~ajna stavka su i cene, premda su niè u odnosu na one u ve}im gradovima. Cene novih stanova su od 500 do 900 evra po kvadratnom metru, stari ko{taju od 500 do 750 evra po kvadratu, dok se cene ku}a kre}u od 30.000 do 50.000 evra. - Kupuju uglavnom oni koji imaju ke{. Oni koji, ipak, odlu~e da kupe krov nad glavom, mahom traè mawe stambene jedinice, a najtraènije su garsowere i stanovi do 40 kvadrata. Malo ko od prodavaca pamti da se traìo trosoban ili ve}i stan – kaù u jednoj od zrewaninskih agencija za nekretnine. @. Balaban

@iri i u~esnici me|u{kolskog kviza u Be~eju

Se}awe na ~ika Jovu

BEÊJ: Dru{tvo u~iteqa Be~ej, organizovawem me|u{kolskog kviza obeleìlo je godi{wicu ro|ewa velikog srpskog pesnika Jovana Jovanovi}a Zmaja. Predstavnici dve osnovne {kole, „Zdravko Gloànski” iz Be~eja i „Novak Radoni}” iz Mola, u sve~anoj sali Narodne biblioteke Be~ej, takmi~ili su se u poznavawu ìvota i rada ~ika Jove Zmaja. êtiri ekipe su pokazale zavidno

znawe, a epitetom pobednika okitili su se osmaci O[ „Novak Radoni}”. Godinu dana mla|i „zdravkovci” bili su drugi, u~enici {estog razreda iz Mola osvojili su tre}e mesto. Organizator kviza dodelio je u~esnicima diplome i kwige Jovana Jovanovi}a Zmaja, a nastavnicima koji su pripremali u~enike uru~en je po CD o `ivotu i radu pesnika. V. J.

}a donacija od strane Komesarijata za izbeglice, pa su Pe}inci dobili ukupno osam miliona dinara, dok je iz op{tinske kase izdvojeno jo{ 10 posto novca za istu namenu. - Ovo je do sada najzna~ajniji vid pomo}i qudima koji su odlu~ili da ostanu i `ive u na{oj sredini. @elim da zahvalim na razumevawu Komesarijatu koji je u ovoj te{koj godini prepoznao kvalitet Akcionog plana za re{avawe problema izbeglih i interno raseqenih lica od 2009. do 2013. godine. Tako je na{a op{tina pokazala da ima sluha za pote{ko}e tih gra|ana i u zna~ajnoj meri pomogla u realizaciji ovog plana. Nadam se da }e saradwa op{tine Pe}inci i Komesarijata za izbeglice Republike Srbije biti uspe{na i u 2010. godini - naglasila je Dragica Petkovi}. A. N.

utorak15.decembar2009.

DELEGACIJA MA\ARSKE U APATINU

Zajedni~ki projekti za razvoj turizma APATIN: Delegacija regije Ki{kere{ iz Ma|arske, na ~elu sa @oltom Ujhazijem, zadu`enim za prekograni~nu saradwu sa Srbijom boravila je u Apatinu, gde su sa predstavnicima doma}ina dogovorili u~e{}e na konkursu IPA sa ~etiri projekta. Re~ je o projektima vezanim za bawski turizam, manifestacije vezane za bawski turizam, razvoj seoskog turizma i {kole u prirodi. U svim projektima, osim Ki{kere{a i Apatina u~estvova}e i seoska mesta u op{tinama gde se projekti realizuju. Ovi programi su dogovoreni nakon nedavnog susreta dve delegacije u Ma|arskoj u Ki{kere{u i sada predstoji da se sa~ini i konkursna dokumentacija koja treba da se preda do 31. decembra. U pripremi dokumentacije za konkurs IPA u~estvovali su predstavnici apatinske op{tine na ~elu sa zamenikom predsednika

Ma|ari u Apatinu

op{tine Miodragom Baki}em kao i predstavnik Regionalne agencije za razvoj malih i sredwih preduze}a Milica Vra~ari} iz Novog Sada. -Drago mi je da se dugogodi{wa saradwa apatinske op{tine sa regijama u Ma|arskoj kruni{e zajedni~kim nastupom na konkursima,

RADNICI „APOFE[N SISTEMA” ZATE^ENI ZAHTEVOM POSLODAVCA

Od aneksa ugovora boli glava

SONTA: Zbog ukupne ekonomske situacije Skup{tina „Apofe{n sistema”, koja je odràna u Parizu, donela je zakqu~ak da ukoliko èle da opstanu na trì{tu moraju da smawe tro{kove poslovawa. Dva dana nakon pari{ke Skup{tine, zaposleni u preduze}u u Sonti dobili su aneks ugovora o radu i to na ku}ne adrese, jer su u to vreme bili na godi{wim odmorima. Iznenadilo ih je to {to je anek- Norme te{ko ostvarive som omogu}eno da direktor, na - Poreme}aju na evropskom trosnovu ocene neposrednog rukoì{tu gde se plasiraju na{i provodioca sektora, moè zaposleizvodi rezultat su svetske ekonom da uve}a ili umawi zaradu nomske krize i mi nismo izvan od 20 pa ~ak do sto odsto. Uz we. Posledwe dve godine radimo kratko obrazloèwe za primenu s gubitkom, a sigurno }emo i ove pomenutih mera bilo je napisano godine beleìti gubitak u posloi to da se svaki od radnika mora vawu i stoga smo primorani da o tome izjasniti u roku od osam smawimo tro{kove proizvodwe dana, jer u suprotnom sledi otkaz jer èlimo da firma opstane, a ugovora o radu. ne da ide u ste~aj - rekao je zameNe znaju}i {ta da preduzmu i bonik direktora „Apofe{n sisteje}i se otkaza, nakon razgovora s ma” u Sonti Robert Kapitaw. inspekcijom i predstavnicima sinKako je rekla finansijska direkdikata zaposleni su posledweg datorka Margita Len|el, mnogi radna novembra, ipak, potpisali nici ne shvataju da poslodavac nije aneks. Kaù, to su u~inili kao presocijalna ustanova i da ga zanima lazno re{ewe s nadom da }e doprisamo profit, pa je rezumqivo {to neti da se ova kriza prevazi|e i da èli da se re{i neradnika. Predse kona~no donese kolektivni ugosednik samostalnog sindikata radvor. nika „Apo fe{n sistema” Goran

Izabrano rukovodstvo OO DS APATIN: Na izborima odr`anim za op{tinski odbor Demokratske stranke u Apatinu za predsednika je izabran dipl. ekonomista Goran Orli}. ^lanovi novog odbora su redom po broju dobijenih glasova Danijela Goji}, Jovica ^ule, Dejan Bukovac, Igor Jak{i}, Dragana Radmanovi}, @eqko Raj~evi}, Sla|ana @ivkov, Sreto Mili}evi} i Rade Medi}. Pre ovih izbora, godinu dana, stranka je u Apatinu imala povereni{tvo, jer je stari odbor raspu{ten. J. P.

Nemeti trvdi da se propisana norma na zastarelim ma{inama ne moè ostvariti. - êsto se radi i po 16 ~asova dnevno, pri ~emu radnici ve} dugo ne mogu da prebace 80 odsto norme. Koliko }e ostati od zarade ukoliko se skine samo 20 procenata. Posebna je pri~a novac koji dobijamo za topli obrok i regres. Sve to èlimo da ugradimo u kolektivni ugovor koji }emo ponuditi poslodavcu- rekao je Nemeti. Po re~ima predsednika OV SSS u Apatinu Slobodana Lon~arevi}a, ~iwenica je da se prvo mora utvrditi kolika se norma moè posti}i na ma{inama koje preduze}e poseduje i onda uvesti i umawewe zarada, koje ne moè dosti}i umawewe od sto odsto. U aneksu ugovora tako|e stoji da je regres 1.200 dinara u bruto iznosu podeqen na 12 mese~nih rata, a mese~na naknada za topli obrok 600 dinara, tako|e u bruto iznosu. - Razumqivo je da se èle smawiti tro{kovi me|utim o~ekujem, da }e poslodavac jo{ jednom sagledati ponu|ene izmene u ugovorima o radu i da }e prihvatiti pregovore sa osnovnom organizacijom sindikata i da }e potpisati ponu|eni kolektivni ugovor - rekao je Lon~arevi}. J. Prel~ec

Popravqen most SREMSKA MITROVICA: Popravqen je most na putu R-116 preko reke Save kod Sremske Mitrovice. Gra|evinsko preduze}e „Mostogradwa” interventne radove zavr{ilo je u subotu. L. N.

Pobednik u kuglawu Bala` Kova~

APATIN: Na prvenstvu Srbije u kuglawu za kadete, odr`anom proteklog vikenda u bawi „Junakovi}”, pobednik je Bala` Kova~ iz Ba~ke Topole koji je oborio 609 ~uweva. Veliki uspeh je postigao Apatinac Strahiwa Jovani} koji je zauzeo drugo mesto, sa 582 oborena ~uwa. Tre}eplasirani Radovan Vlajkov iz Zrewanina uspeo je pojedina~no da obori 563 ~uwa. J. P.

TRIBINE U ZREWANINU, KIKINDI I NOVOM BE^EJU

U pet do 12 protiv nasiqa ZREWANIN: Pokret „Novi optimizam”, udru`ewe „Hiqadu mladih lidera Srbije”, „International Republican Insititute” (IRI) i „Women’s Democracy Network” (WDN) u naredna dva meseca }e, u saradwi sa partnerskim organizacijama i institucijama, realizovati kampawu „U pet do 12 protiv nasiqa”. U okviru we bi}e organizovan niz javnih rasprava, tribinskih ve~eri, okruglih stolova i projekcija filmova u tri op{tine Vojvodine - Zrewaninu, Novom Be~eju

i Kikindi. U zrewaninskom Pozori{nom klubu „Zeleno zvono” ve~eras }e, u 20 sati, biti odr`ana druga tribina u nizu, pod radnim nazivom „Uloga medija u propagirawu nasiqa”, na kojoj }e govoriti pisac Velimir ]urgus Kazimir, narodna poslanica Nata{a Mi}i}, glavni i odgovorni urednik lista „Danas” Zoran Panovi} i novinari Slavi{a Leki}, @eqko Bodro`i} i Nenad @ivkovi}. Narednog dana }e, u okviru iste kampawe, u Domu kulture

Novi Be~ej, u 19 sati, biti uprili~ena tribina „Mr`wa kao izvor nasiqa”. Prisutnima }e se obratiti predsednik novobe~ejske op{tine Milivoj Vrebalov, zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri}, na~elnica Sredwobanatskog okruga Tawa Dulovi}, na~elnik zrewaninske Policijske uprave Bojan Markovi}, kriminolog Zoran Kesi} i asistent koordinatora Kancelarije za mlade Zrewanin Nemawa Golu{in. @. B.

pogotovo {to je saradwa sa regijom Ki{kere{ posledwih godina posebno intenzivna. Nakon me|usobnih poseta sada su se iskristalisala ~etiri programa za koje su zainteresovane obe regije i stoga sa zadovoqstvom u~estvujemo u ovim aktivnostima - rekla je Milica Vra~ari}. J. P.

Rebalans na kraju, „Zorka” ni na po~etku SUBOTICA: Odbornici Skup{tine grada odrà}e u ~etvrtak 11. redovnu sednicu, na kojoj }e na usvajawe biti stavqen rebalans buxeta, koji je za ovu godinu mawi za 375.000.000 dinara. Me|u 37 ta~aka dnevnog reda, petnaestak wih se odnosi na usvajawe planova detaqne regulacije, a otprilike toliko odnosi se i na izmene i dopune humanitarnih, ekolo{kih i fondova kulture. I pored zahteva kojeg su biv{i radnici „« Zorke”» i Samostalni sindikat u Subotici uputili pre desetak dana gradona~elniku Sa{i Vu~ini}u i predsedniku Skup{tine grada Jeneu Maglaiu, odbornici u ~etvrtak ne}e raspravqati o tome da se Grad odrekne 50.000.000 dinara dobiti od najavqene privatizacije, u korist 646 radnika „« Zorke”,» na ime dugovawa za neispla}ene zarade. Sa{a Vu~ini} za „« Dnevnik»” kaè da je 4. decembra primio delegaciju biv{ih radnika „« Zorke”, te da ih je obavestio da Grad nema uticaja na proces privatizacije, ali i da im je tom prilikom ponudio druga~ija re{ewa. -« Grad se ne moè odricati svojih izvornih prihoda, ali postoji na~in da kroz neki socijalni program pomognemo svakom biv{em radniku „Zorke” koji je na spisku. Ovo je jedan sasvim druga~iji slu~aj u odnosu na „Bratstvo”, jer je firma u ste~aju ve} {est godina i vrlo je malo {to se moè uraditi. Problem je nastao jako davno, potrebe poverilaca su preko dva miliona dinara. Ipak, ako uop{te do|e do prodaje, po{to je re~ o izja{wavawu tri odbora poverilaca, pri~ao sam s qudima u lokalnoj samoupravi o tome kako bi Grad deo svoje naplate mogao preusmeriti radnicima» - kaè Sa{a Vu~ini}. Z. R.

Stiè „Venecijanka” SENTA: Glumci Kamerne scene „Miroslav Anti}” iz Sente izve{}e u ~etvrtak premijeru komedije „Venecijanka” nepoznatog autora iz 15. veka, u reìji Branka Vu~eti}a. U predstavi igraju Boìdar Popov, Nadica Pavlov, Tamara Vuka{inovi}, Gordana Nikoli}, Mirela Ma~ak i Du{an Blaì}. Premijera }e biti izvedena u 20 ~asova, na sceni sen}anskog Doma kulture. M. Mr.

utorak15.decembar2009.

NOVA PORUKA RASIMU QAJI]U

Pretwe sa iste adrese Koordinator akcionog tima za locirawe ha{kih optuènika Rasim Qaji} potvrdio je ju~e da je ponovo dobio pismo sa pretwama smr}u. On je novinarima rekao da je prete}a poruka dospela sa iste adrese sa koje su bile u vi{e navrata upu}ene i neke ranije pretwe i da je ispisana rukom. „Sve dosada{we poruke sli~ne su sadrìne, a u wima se spomiwu ha{ki optuènici Ratko Mladi} i Radovan Karaxi}“, rekao je Qaji}. Pisma s pretwama smr}u stigla su i na adrese Tuìla{tva za ratne zlo~ine i tuìoca Vladimira Vuk~evi}a, kao i predsednika Srbije Borisa Tadi}a. (Beta)

SU\EWE BIV[EM NA^ELNIKU RESORA JAVNE BEZBEDNOSTI MUP-a SRBIJE

\or|evi}: Stojiqkovi} mi pretio HA{KI TRIBUNAL Biv{i na~elnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije Vlastimir \or|evi} tvrdio je ju~e pred Ha{kim tribunalom da je za zlo~ine nad Albancima na Kosovu 1999, za koje je optu`en, prvi put

Vlastimir \or|evi}

optuènom. \or|evi} je odgovorio da je za ubistvo vi{e od 40 ~lanova porodice Beri{a u martu 1999. godine, na koje su se novinski napisi odnosili, saznao „tek kad je u Srbiji pokrenut krivi~ni postupak“. Za ubistvo oko 100 Albanaca u selu Mala Kru{a, \or|evi} je, kako je rekao, „saznao ovde u Tribunalu iz optu`nice“. „Sad, kad ovde dolaze svedoci, vidim da su napravqene stvari koje se kose s mojim na~elima...“, kazao je optuèni. \or|evi} je potvrdio da je tokom sukoba na Kosovu od {efa {taba MUP u Pri{tini Sretena Luki}a dobio izve{taje da je do 30. aprila 1999. pokrajinu napustilo „715.000 pripadnika {iptarske nacionalne mawine“, ali da nije znao zbog ~ega su oti{li. Ponavqaju}i da je po ministrovom nare|ewu organizovao ukopavawe le{eva s Kosova u bazi Specijalne antiteroristi~ke jedinice u Batajnici, \or|evi} je izjavio i da mu je Stojiqkovi} prethodno „nedvosmisleno stavio do znawa da mi je ìvot ugroèn“. Na pitawe tuìoca Stempa za{to to nije spomenuo ni u jednoj ranijoj izjavi, nego tek u svedo~ewu, \or|evi} je odgovorio da je i ranije izjavqivao da „sam imao konkretnih pretwi za moj ìvot i od ministra i od drugih“. \or|evi} je negirao da je on odobrio ponovno slawe pripadnika paravojne jedinice „[korpioni“ na Kosovo, u okviru rezervnog sastava SAJ, nakon {to su oni krajem marta 1999. u Podujevu ubili 19 albanskih èna i dece. On je, me|utim, potvrdio da je odobrewe ministra

saznao kada se 2007. na{ao u pritvoru suda. Penzionisani general \or|evi}, koji je 1999. bio i pomo}nik ministra unutra{wih poslova, optuèn je za prisilno preme{tawe, deportacije, ubistva i progon albanskih civila sa Kosova u prvoj polovini te godine. Svedo~e}i u svoju odbranu, \or|evi} je ju~e rekao i da je u zakopavawu le{eva stotina ubijenih Albanaca sa Kosova u policijskoj bazi u Batajnici u~estvovao zato {to mu je tada{wi ministar unutra{wih poslova Vlajko Stojiqkovi} „pretio“. General \or|evi} je tvrdio i da nije imao nikakva ovla{}ewa nad jedinicama MUP Srbije koje su delovale na Kosovu i da o tim borbenim dejstvima nije bio ni obave{tavan. Sugerisao je da je kontrolu nad policijom na Kosovu imao {ef {taba MUP u Pri{tini Sreten Luki}. „Nisam znao ni za jedan zlo~in na Kosovu, ni za pritu`be me|unarodne zajednice o tome...Moja pa`wa bila je fokusirana na situaciju u Srbiji van Kosova i za to sam odgova- Vlajko Stojiqkovi} rao ministru...Imao sam uop{tena saznawa da je bilo nedela, Stojiqkovi}a da rezervisti budu kao i u svakom ratu, ali ni za jedupu}eni na Kosovo preneo komannad konkretan zlo~in i po~iniodantima SAJ. ca nisam znao“, rekao je \or|eUpitan od tuìoca da li se „savi}, dok ga je unakrsno ispitivao da odri~e policajaca na Kosovu, tuìlac êster Stemp. Pri tom za koje je bio nadleàn“, \or|eiskazu, \or|evi} je ostao i povi} je uzvratio da nije „bio nadle{to mu je tuìlac citirao napiàn ni za jednog policajca“. se o masovnim zlo~inima nad Al„Mogao je ministar da kaè da bancima iz strane {tampe, ali i sam ja {ef {taba MUP na Kosovu iz beogradskog nedeqnika „Vrei ja bih u tom slu~aju rekao ovom me“, objavqene 1999. sudu za {ta sam bio odgovo„Ceo svet je znao za te zlo~ine, ran...Radio sam {ta mi je bilo naa vi nama ovde tvrdite da kao nare|eno, a znalo se ko je za {ta od~elnik RJB u Beogradu niste ~uli govarao“, kazao je optuèni. za to“, rekao je tuìlac Stemp (Beta)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

OPTU@NICA ZBOG NASIQA NA UTAKMICI U TOMA[EVCU

Rukometa{ pesni~io na terenu Zbog sumwe da je izazvao nasiqe na sportskoj priredbi, Op{tinsko javno tuìla{tvo u Zrewaninu podiglo je optu`nicu protiv rukometa{a toma{eva~kog kluba „Partizan“ Milana P. (22). Kako se isti~e u optu`nom aktu, mladi sportista je 4. oktobra pro{le godine, oko 18 sati, na rukometnom igrali{tu u Toma{evcu, prilikom odigravawa utakmice izme|u doma}eg kluba i „Obili}a“ iz Novog Kneèvca, fizi~ki nasrnuo na protivni~kog igra~a. Naime, Milan je napao R. B. tako {to ga je pesnicom udario u lice. Posle ovoga skupili su se igra~i obe ekipe i do{lo je do nereda u kome je R. B. teè povre|en, s obzirom da je zadobio prelom dowe vilice. @. B.

Toma{evac

U NOVOSADSKOM OKRU@NOM SUDU

Odlo`eno su|ewe za ubistvo za qubomore U novosadskom Okru`nom sudu ju~e je odlo`eno su|ewe Be~ejcu Karoqu [iliju (25), okrivqenom za te{ko ubistvo svog sugra|ana, poznatog be~ejskog kugla{a \er|a Balzama (42) 23. avgusta ove godine. Naime, iz nekog razloga [ili

Miklo{ Tot (48), kome je [ili, u krvavom piru, zadao ogrebotinu no`em po grudima. Najverovatniji motiv tragedije je qubomora, jer je Tinde ranije bila u vanbra~noj vezi sa [ilijem. Nakon {to ga je ostavila, nije mnogo vre-

Ku}a u kojoj se dogodila tragedija

nije priveden u sud iz pritvora, a na planiranom otvarawu glavnog pretresa nije se pojavili ni va`ni svedoci - Tinde B. (29), koju je okrivqeni tako|e poku{ao da ubije udarcima ~eki}em u glavu, kao ni kom{ija pokojnog Balzama,

mena pro{lo, a ona je stupila u vezu sa \er|om Balzamom. [ili, po svoj prilici to nije mogao da podnese, pa je kobnog dana dohvatio no`, te sa~ekao nesre}nog \er|a i zadao mu nekoliko udaraca se~ivom, posle ~ega o{te}enom vi{e nije

bilo spasa. Te{ke povrede zadobila je i Tinde, ali je nakon lekarske intervencije spasena. Videv{i da se ne{to de{ava u kom{ijskom dvori{tu, Miklo{ Tot je poku{ao da obuzda agresivnog [ilija, ali umalo i on da ozbiqnije nastrada. Karoq [ili se nekoliko dana krio, a potom se predao policiji. U Be~eju se, u danima posle tragedije, nezvani~no moglo ~uti da je [ili pretio Balzamu, te da je osumwi~eni za te{ko ubistvo, iako vredan mladi}, uvek spreman da pomogne, pod dejstvom alkohola vrlo agresivan i nasilan. Ova targedija uznemirila je Be~ejce, tim pre {to se godinu dana ranije desio gotovo identi~an slu~aj, kada je me{tanin Lajo{ Ubijeni \er| Balzam Horti (52), tako|e zbog quboje izrekao 11 godina zatvora more, ubio Arpada Harkaija, (jedinstvena kazna zbog ubioca tri k}eri, ~oveka s kojim stva i nedozvoqenog dràwa je wegova biv{a supruga, naoru`ja) vodno, èlela da po~ne da ìNastavak su|ewa, tj. po~evi. Horti je zbog ovog zlo~ina tak glavnog pretresa Karoqu prvobitno zaradio desetogo[iliju zakazan je za 29. januar di{wu robiju, a nakon àlbe naredne godine. Tuìla{tva, Vrhovni sud mu D. Kn.

LISICE ALBANCU NA KOSOVU KOJI SE TERETI ZA NASILNI[TVO

Poku{ao da siluje Srpkiwu Kosovska policija potvrdila je ju~e da je uhapsila Albanca B. G. (34) iz sela Mramor osumwi~enog da je poku{ao da siluje jednu Srpkiwu iz sela Slivovo. U izjavi za agenciju Beta istra`iteq Kosovske policije iz stanice u Gra~anici Ram Krieziu je potvrdio da je osumwi~eni B.

G. ju~e uhap{en i osumwi~en za poku{aj silovawa. Krieziu je naveo da se osumwi~eni skrivao od poku{aja silovawa 9. decembra, i da je uhap{en ju~e u Pri{tini. Osumwi~eni je predat istra`iocima Regionalne policije u Pri{tini i danas }e najverovatnije

TU@ILA[TVO SRBIJE PODIGLO OPTU@NICU PROTIV DU[KA KESARA

Okrivqen za ratni zlo~in u Prijedoru Tuìla{tvo Srbije za ratne zlo~ine podiglo je optu`nicu protiv Du{ka Kesara (46) zbog sumwe da je, kao pripadnik rezervnog sastava MUP-a Republike Srpske, u~estvovao u ubistvu troje muslimanskih civila u Prijedoru 1994. godine, saop{tilo je ju~e to tuìla{tvo. Optu`nica tereti Kesara da bio inicijator i jedan od saizvr{ilaca tih ubistava, zajedno s Dragom Radakovi}em, Dra{kom Krndijom i Radoslavom Kneèvi}em, pripadnicima iste oruàne formacije, ~ime je po~inio ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva. Kesar je, kako se navodi, u no}i izme|u 30. i 31. marta 1994. godine u Prijedoru, po prethodnom dogovoru „da idu da ubiju Muslimane“, prvo bacio bombu, a potom eksplozivnu napravu na ku}u Faruka Rizvi}a, da bi za-

tim „mu~ki, udarcima tupo-tvrdim predmetima i o{trim se~ivom, ubili Faruka i Refiku Rizvi} i Fadilu Mahmuqin“. Okru`ni sud u Bawaluci je 2005. godine osudio Radakovi}a, Krndiju i Kneèvi}a, a Vrhovni sud Republike Srpske 2006. godine pravnosna`no okon~ao postupak, u kojem im je izre~ena kazna od ukupno 50 godina zatvora. S obzirom da je Kesar, s prebivali{tem u Novom Sadu, u me|uvremenu stekao dràvqanstvo Srbije, on je bio nedostupan pravosudnim organima Republike Srpske. Optu`nica protiv Kesara podignuta je na osnovu dokaza koji su kori{}eni u izreci i u obrazloèwu navedene pravnosna`ne presude, kao i u saradwi s Tuìla{tvom za ratne zlo~ine Republike Srpske, kaè se u saop{tewu. (Tanjug)

biti izveden pred sudiju Okru`nog suda u Pri{tini, rekao je istra`iteq. @rtva je nakon poku{aja silovawa pregledana na Odeqewu sudske medicine KBC Kosova i od rezultata te pretrage, kako je rekao Krieziu, zavisi za koje }e se krivi~no delo teretiti osumwi~eni. (Beta)

OPTU@EN ZREWANINAC

Na sud zbog li~ne karte Op{tinsko javno tuìla{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`ni predlog protiv Zrewaninca Milutina V. (39), zbog sumwe da je ometao ovla{}eno slu`beno lice u obavqawu poslova bezbednosti i odràvawa javnog reda i mira. Po navodima tuìla{tva, on je 6. jula ove godine, oko 12.15

sati, u ataru sela Klek, odbio da policajcu, koji je tu kontrolisao u~esnike u `etvi, preda li~nu kartu. Kada mu je policajac zatra`io ovaj dokument, Milutin V. je rekao: „Pi{i {ta ho}e{, pi{i koliko god da si pismen“. Zatim se okrenuo, seo u svoje teretno vozilo i oti{ao s tog mesta. @. B.

OSUMWI^EN ZA RAZBOJNI[TVO U KIKINDI

Oteo pa prodao mobilni Kikindska policija je rasvetlila sve okolnosti razbojni{tva za koje je osumwi~en Stojan R. (1982) iz Kikinde. On se sumwi~i da je 2. decembra ove godine oko 23 sata, na trgu u Kikindi, oteo mobilni telefon od o{te}enog N. S. (1985) iz Kikinde.

Osumwi~eni Stojan R. je prodao mobilni telefon, koji je prona|en i vra}en vlasniku. Policija je protiv wega najavila podno{ewe krivi~ne prijave zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo razbojni{tva. M. Mr.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK ^URU@ANIN SE TERETI ZA TRGOVINU QUDIMA

Osumwi~en za brutalno podvo|ewe Stanimir [. (1982) iz ^uruga, osumwi~en za krivi~no delo trgovine qudima, priveden je na saslu{awe de`urnom istra`nom sudiji novosadskog okru`nog suda Borislavu Miglinskom nakon ~ega mu je odre|en pritvor, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Okrivqenom se stavqa na teret da je u posledwih pet meseci jednu `enu, ~ije je dete silom dr`ao u svojoj ku}i, svakodnevno primoravao na prostituciju. Osim toga, Stanimiru se pripisuje da ju je tukao i pretio joj. M. V.

utorak15.decembar2009.

PUCWAVA NA NOVOSADSKOJ GRBAVICI

[est pono}nih hitaca u vazduh Novosadska policja uhapsila je Dejana L. G. (1988) iz Novog Sada pod sumwom da je po~inio krivi~na dela izazivawa op{te opasnosti i nedozvoqenog dr`awa i no{ewa oru`ja. Krivi~na prijava tereti osumwi~enog da je u subotu, ne{to posle pono}i, na Grbavici, na uglu ulica Do`a

\er|a i Bra}e Ribnikar ispalio {est hitaca u vazduh iz pi{{toqa “CZ M-70”, kalibra 7,65. Okrivqenom je nakon saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije Okru`nog suda odre|en pritvor. M. V.

PRIMENA ZAKONA O ODUZIMAWU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVI^NOG DELA

Za pola godine oduzeto 30 objekata

U ZREWANINU OP[TU@EN PREDRAG M. IZ ME\E

No`em po prstima

Protiv Predraga M. (35) iz Me|e zrewaninsko Op{tinsko javno tu`ila{tvo podnelo je optu`ni predlog koji ga tereti da je naneo te{ke telesne povrede I. V. iz Srpskog Itebeja. On }e pred sudom odgovarati i zbog falsifikovawa registarskih tablica. Kako se podozreva, Predrag M. je 1. avgusta ove godine, oko 10 ~asova, u stawu smawene ura~unqivosti, ali ne do bitnog stepena, a usled upotrebe alkohola, u Srpskom Itebeju fizi~ki nasrnuo na o{te}enog I. V. Prvo je do{lo do verbalne prepirke izme|u wih dvojice, s obzirom na to da je povre|eni odbio da napada~u pozajmi novac. Iznerviran

zbog toga, okrivqeni je u{ao u svoj automobil, iz wega uzeo no`, se~iva dugog 20 centimetara, i onda pri{ao o{te}enom, zamahnuo i posekao ga po prstima leve {ake. Predrag M. je `rtvi presekao tetive mi{i}a na ~etvrtom i petom prstu. Sumwa se, tako|e, da je okrivqeni od 1. januara do 1. avgusta neovla{}eno upotrebio registarske tablice, tako {to je one koje su pripadale putni~kom vozilu „alfa romeo“ postavio na auto „opel omega“ umesto pravih, ~ija je va`nost istekla. Tako la`irane oznake koristio je u saobra}aju do 1. avgusta, kada je policija otkrila prevaru. @. B.

Zakon o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela, koji se u Srbiji primewuje od 1. marta ove godine, dao je odli~ne rezultate u prvih {est meseci, ocenili su zvani~nici i pravni eksperti na pro{lonedeqnoj tematskoj konferenciji, odrànoj u sedi{tu Misije OEBS-a u Beogradu. Dràvni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen je naglasio da dosada{wi rezultati pokazuju da je postojala spremnost svih dràvnih organa da se Zakon o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela i primeni, te da }e ovaj zakon pomo}i da se oja~aju kapaciteti na{ih dràvnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala. – Rezultati kojima raspolaèmo u ovom trenutku su zaista fascinantni. Svedoci smo da je doneta i prva sudska odluka o trajnom oduzimawu imovine iz krivi~nog dela. Re~ je o oduzimawu placa zloglasnog klana u [ilerovoj ulici u Zemunu. Postoji vi{e stotina postupaka za prinudno oduzimawe imovine. Samo u prvih {est meseci primene zakona donete su odluke o privremenom oduzimawu vi{e od 30 objekata i vi{e vozila, blokiran je ve}i nov~ani iznos – naveo je Homen. Zamenik {efa Misije OEBS-a Tomas Mor je ocenio da je ovaj zakon od velike va`nosti za borbu protiv organizovnog kriminala, jer, kako je rekao, iskustvo mnogih drugih zemaqa je pokazalo da samo hap{ewe i zatvorske kazne nemaju èqeni efekat, niti mogu uticati na ogromne finansijske potencijale koje organizovani kriminal poseduje.

– Veliko bogatstvo ste~eno kriminalom obezbe|uje da uhap{enog kriminalca odmah zameni neko drugi iz lanca. Ovaj zakon omogu}ava Tu`ila{tvu da udari direktno na pokreta~a kriminalne organizacije, a to je imovina ste~ena krivi~nim delom. Ovako oduzeta imovina umawuje operativni kapital u posedu u~inilaca, a samim tim i mogu}nost da daqe

Miloradu Ulemeku oduzeta tre}ina vile

finansiraju kriminalne aktivnosti – naglasio je Mor. On je ocenio da je primena Zakona o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela teàk i zahtevan posao za svaku dràvu, iz mnogo razloga. Jedan od razloga je, kaè Mor, jer dràvi nije lako da sprovodi takvu borbu protiv organizovanog kriminala istovremeno {tite}i osnovna qudska prava po~inilaca. Drugi razlog je, po wemu, jer taj vid kriminala „evoluira i qudi uvek na|u nove na~ine za ostvarivawe ilegalnog profita, uprkos postoje}im zako-

Svedok o tranzitu cigareta dino pitawe na koje nema odogovor i da ne ume da odgovori. – Nemam saznawa da li je posla uop{te bilo, to mi je potpuno nepoznato, ne znam kakav je Petkovi} dogovor postigao

s wima i ne znam da li postoji propratnica jer nisam imao vremena i nisam znao {ta da tra`im. Da bih prona{ao fakture, moram da imam ime voza~a – rekao je Mihailovi}. Na pitawe suda da li mu je po-

nepogre{iv i savr{en mehanizam za borbu protiv organizovanog kriminala, s obzirom na wegovu te`wu i ponekad suptilne metode. Ali, u~estovovawem u stalnoj me|unarodnoj diskusiji na tu temu stvarate mogu}nost kreirawa mehanizama koji najvi{e odgovaraju potrebama zemqe – ukazao je Tomas Mor. Pravni savetnik Misije OEBS-a Branko Nikoli} ka`e da srpski zakon sadr`i najboqa re{ewa najuspe{nijih pravnih sistema, koji su svoju potvrdu dobili kroz uspe{nu dugogodi{wu

primenu i proveru kroz korespondenciju Suda za qudska prava. Po wegovim re~ima, „snaga ovog zakona je u novinama koje donosi kroz olak{ano utvr|ivawe porekla imovine i pro{irenu konfiskaciju kojom je obuhva}ena imovina koja ne proisti~e direktno iz krivi~nog dela za koju je lice osu|eno“. – Zna~i, nije vi{e neophodno dokazivati kauzalni odnos izme|u krivi~nog dela i imovine koja iz wega proisti~e. Sve ovo je, naravno, olak{alo posao tuìocu. Me|utim, ba{ zbog toga, zbog poja~ane nadle`nosti i ovla{}ewa koja tuìlac u svojim rukama ima, mislim da je va`no re}i da se primeni ovog zakona mora pristupati legalisti~ki, da se primewuje samo onda kada postoje jasno definisani uslovi za to, zna~i, kako Zakon sam kaè: da postoji znatna nesrazmera izme|u legalnih prihoda i imovine koju lice poseduje i da je re~ o veoma zna~ajnoj imovinskoj koristi koja se krivi~nim delima ostvarila – naglasio je Nikoli}. Profesor Pravnog fakultata u Beogradu dr Goran Ili} je ocenio da rezultati primene Zakona posle prvih {est meseci pokazuju da je uspeo u praksi, te da je re~ o dobrom zakonu koji je zemqi nedostajao. Profesor Ili} je dodao da se moè o~ekivati da praksa otvori neke dileme u vezi sa Zakonom, te da je radna grupa koja ga je pisala spremna da interveni{e na zakonskom tekstu ukoliko dràva bude ocenila da ima potrebe da se re{ewa u~ine boqim. J. Jakovqevi}

HAP[EWE U BEOGRADU

SU\EWE GRUPI ANTONA STANAJA

Komercijalni direktor “Ju“Jugo{ped” 2008. godine, pigo{peda” Zoran Mihailovi} tao za{to nema fakture s naizjavio je ju~e, u nastavku suzivima firmi za koje su ciga|ewa kriminalnoj grupi Anrete transportovane i da mu je tona Stanaja, optuènoj za on odgovorio da su voza~i ka{verc cigareta, da postoji miona na granici na ruke pladeo dokumentacije o tranzitu cigareta za potrebe firmi optuènih Stevana Stevanovi}a i Paje Juri}a. Mihailovi} je pred Specijalnim sudom svedo~io da je, po dokumentaciji, u julu i avgustu 2007. godine tranzitom za Rumuniju transportovano ukupno vi{e od 1.000 kartona cigareta, ali je dodao da ima samo deo dokumentacije, odnosno zahtev za odobrewe tranzita koji je priloìo sudu. Komercijalni direktor “Jugo{peda” je naveo da u dokumentaciji firme nije stigao da prona|e i ostale neophodne dokumente, poput fakture i propratnice, koja sadrì bitne podatke o transportu robe. Mihailovi} je objasnio da je transport obavqen preko “Jugo{pedove” ispostave u Vrawu, a da mu je biv{i Hap{ewe Antona Stanaja slu`benik Sla|an Petkovi}, koji je bio zaduèn za taj tili tro{kove i dobili fitransport, tek dan pre su|ewa skalne ra~une, {to je uobi~adao transportni zahtev koji je jeno. svedok priloìo sudu, ali niNa pitawe tuìoca kako je je imao vremena da traì i mogu}e da biv{i radnik ima ostale dokumente. Dodao je da dokumentaciju a on ne, Mihaije Petkovi}a, koji je napustio lovi} je odgovorio da je to je-

nima i mehanizmima, te upravo zbog toga svaka dr`ava neprestano preispituje svoje zakone i poku{ava da primeni one koji su se najboqe pokazali u praksi“. – Borba Srbije protiv organizovanog kriminala je sastavni deo dosada{wih uspe{nih napora wenih integracija u Evropu. Bilo bi iluzorno misliti da je samo ovakav zakon dovoqan da se uspostavi

znato da je ~uvawe dokumentacije po zakonu obavezno pet godina, Mihailovi} je odgovorio da mu je to poznato, ali da ne zna da li dokumentacija postoji. Stanajeva grupa je optuèna da je {vercovala cigarete tako {to ih je uvozila u Crnu Goru, la`no prikazivala da su prodate u crnogorskim fri-{opovima, a onda ih kroz Srbiju krijum~arila i prodavala u Srbiji, zemqama regiona i Zapadne i Isto~ne Evrope. Cigarete su, po optu`nici, krijum~arene u cisternama, hladwa~ama i {leperima. Osim Stanaja, optuèni su i Paja Juri}, Slavica Juri}, Stevan Stevanovi}, Bogdan Markovi}, Erik Kara~owi, Re{ad Hajrovi}, Sre}ko Milanovi}, @eqko Vujevi}, Slavi{a Pavlovi}, Sini{a Suvajxi}, Olivera Markovi}, Predrag Markovi}, Predrag ]ulibrk i Vladimir Brajovi}. Optuèni su i Nedeqko Kijanovi}, Biqana Pupovac, Ivan Juhas, Sadrija Hajdinovi}, Joèf Hu{~ik, Zoran Latkovi}, Dejan Bo{kovi}, Admir Kala~, Miqan Bulatovi}, Milan Jovanovi}, Dragi{a Vidojevi} i @eqko [auli}. (Beta)

Dolijao begunac s poternice Beogradska policija saop{tila je da je uhapsila Milana Radoj~i}a, za kojim je bila raspisana poternica Tre}eg op{tinskog suda u Beogradu, radi izdr`avawa zatvorske kazne zbog ranije izvr{enih krivi~nih dela kra|e vozila. Radoj~i} je uhap{en u porodi~noj ku}i u prigradskom nasequ Pinosava. On se skrivao u posebno napravqenoj prostoriji, “{teku” za skrivawe jedne osobe, koji se nalazio u podu ulaznog hodnika, a koji je bio prikriven tepihom, ka`e se u saop{tewu. (FoNet)

Milan Radoj~i}

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Spre~eno krijum~arewe anabolika Carinici su na prelazu Horgo{ spre~ili krijum~arewe anabolika u autobusu beogradskih tablica, koji saobra}a na redovnoj liniji Novi Pazar – Geteborg. Kako je saop{teno je iz Uprave carina, carinici su ju~e detaqnom kontrolom tog autobusa, u kutiji koja je bila na sedi{tu, otkrili 500 tableta “danabol ds“, 149 tabli anabolika “naposim” (pet miligrama) i ampulu “vinstrola“. Protiv voza~a M. T. iz Beograda pokrenut je prekr{ajni postupak, a anabolici su privremeno zadr`ani do okona~awa procesa. Carinici su, 9. decembra, na prelazu Horgo{ otkrili i dekorativnu kozmetiku vrednu

oko 2,3 miliona dinara, u kontroli vozila “mercedes ml 320” austrijskih tablica, na ulazu u Srbiju. Detaqnom kontrolom xipa, u putnim torbama koje su bile ispod li~nih stvari u prtqa`niku i na podu ispred zadweg sedi{ta, carinici su otkrili 97 pakovawa rumenila marke “mejbilin“, 262 pakovawa sjaja za usne, 220 karmina i 704 te~nih pudera iste marke. Prona|eno je i 525 pakovawa senki za o~i, 2.400 pakovawa sjaja za usta i 1.949 ruèva za usne marke “loreal“. Protiv voza~a austrijskog dràvqanina Z. V. pokrenut je prekr{ajni postupak, a roba je zadràna do okon~awa procesa, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

DRU[TVO

utorak15.decembar2009.

Zimski raspust od Svetog Nikole Ministarstvo prosvete predloì}e lokalnim samoupravama da raspust po~ne 21. decembra i traje do 11. januara, izjavio je ministar prosvete @arko Obradovi}, i dodao da }e se na osnovu procena Radna grupe za pra}ewe epidemije, zaloìti i za progla{ewe vanrednog epidemiolo{kog stawa. Zato }e wegov resor predloìti da se nastava prekine u petak, 18. decembra, a ako lokalne samouprave to ne u~ine, ministar je najavio da }e on sam doneti takvu odluku. Na pitawe novinara da li }e zbog pomerawa po~etka raspusta biti problema sa zakqu~ivawem ocena, Obradovi} kaè ne bi trebalo da bude, jer je do kraja polugodi{ta i ina~e ostalo jo{ malo vremena, pa je i taj „posao“ trebalo da bude gotov.

DNEVNIK

I SRBIJA SE OBAVEZALA DA ZDRAVSTVENO ZBRINE SVOJE ROME

Za le~ewe zrela cela naseqa Unaprediti socio-ekonomski status Roma glavni je zadatak Dekade za inkluziju Roma 2005–2015. na koji su se obavezale vlade centralne i jugoisto~ne Evrope: ê{ka, Slova~ka, Ma|arska, Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bugarska i Rumunija. Ova inicijativa okupqa i sektor NVO i civilne organizacije Roma. Vlada Srbije je jo{ 2005. usvojila i opseàn Akcioni plan za unapre|ewa zdravqa Roma i, osigurawem primene sistemskih zakona, poboq{awe zdravstvene za{tite wihove populacije i ìvotnog okruèwa u romskim naseqima. A {ta je od ovih ciqeva uradilo Ministarstvo zdravqa? Radom zdravstvenih ustanova od 2006. do 2008. obuhva}eno je 41.908 Roma. Lane su odobreni projekti zavoda za javno zdravqe

U putuju}oj ku}i mnogi nemaju ni li~ne karte

u saradwi s romskim udruèwima radi unapre|ewa zdravqa sakupqa~a sekundarnih sirovina, kojima je obuhva}eno 500 Roma. Proceweni su i higijensko-epidemiolo{ki uslovi u 228 romskih naseqa gde ìvi 3.297 doma}instava. U saradwi sa OEBS-om od 2008. sprovodi se Projekat zapo{qavawa zdravstvenih medijatorki, putem kojeg su angaòvane

63 ène-majke radi boqeg povezivawa zdravstvenog sistema i Roma, naro~ito èna i dece. One su 2008. i ove godini evidentirale vi{e od 24.000 porodica, odnosno vi{e od 87.000 Roma. Li~na dokumenta i zdravstvenu kwiìcu dobilo ih je 4.500, vakcinisano je vi{e od 3.900 dece, a zdravstveno osigurawe je ostvareno za oko 2.500. U {kole je upisano 903 mali{ana, dok materijalnu pomo} dobija 567 Roma. I u 2010. Ministarstvo zdravqa planira da angaùje romske zdravstvene medijatorke, a u saradwi s UNICEF-om izradi}e softver za wihove izve{taje. Predvi|a se i edukacija zdravstvenih radnika, ~iji je ciq boqa komunikacije s romskom populacijom. J. Barbuzan

Umro pacijent iz Bavani{ta U pan~eva~koj bolnici je od posledica virusa H1N1 preminuo A. O. (47) iz Bavani{ta, koji je posledwe dve nedeqe le`ao na intenzivnoj nezi i bio prikqu~en na respirator. Zamenik direktora Medicinskog centra „Ju`ni Banat“ dr Du{an Stoji} ka`e da je drugi pacijent, koji je tako|e bio u te{kom stawu, ju~e skinut s respiratora i wegovo zdravstveno stawe se popravqa.

Sti`e jo{ 120.000 vakcina Kompanija „Jugohemija“ je ju~e preuzela novi kontingent od 120.000 doza vakcina protiv gripa iz fabrike „Novartis“ u Sijeni, u Italiji. One }e specijalnim kamionima-hladwa~ama biti transporotovane do beogradskog Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, gde treba da stignu danas.

KOLEKTIVNO KA@WENE PODUNAVSKE [VABE KWIGAMA SE BRANE OD ZABORAVA

Apatinski Nemci prkosili Hitleru Jubilarci sve~are u krizna vremena

VE] OSAM DECENIJA JEROPLANI LETE IZNAD BE^KEREKA

Piloti ja~i i od struje visokog napona Aeroklub “Zrewanin” ovih dana obele`ava osam decenija postojawa, pa je na aerodromu “E~ka” tokom vikenda uprili~ena proslava ovog jubileja. Do{li i gosti iz vazduhoplovnih saveza Srbije i Vojvodine, gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov, generalni sekretar Sportskog saveza Sini{a Marinac i druge vi|ene zvanice. – Bez obzira na brojne ekonomske probleme koje imamo u posledwe vreme, Aeroklub “Zrewanin” je i daqe jedan od najboqih na ovim prostorima – tvrdi za “Dnevnik” wegov predsednik Jago{ Banovi}. Profesionalni pilot Marijan Brni} veli da klub danas broji 35 aktivnih ~lanova, a za osam decenija na evidenciji ih je imao vi{e od 2.000.

– Skup je to sport i wime se sada bavi mawe qudi jer jednostavno nema dobrih uslova. Ipak, mi opstajemo, snalazimo se i ~ekamo neka boqa vremena, kakva su ranije bila – navodi Brni}. Aeroklub “Zrewanin”, tad nazvan “Na{a krila”, osnovan je 23. decembra 1929. i u wegovom formirawu u~estvovali su ugledni gra|ani Velikog Be~kereka. Tri godine kasnije izgra|en je hangar na pa{waku pored zapadnog dela grada, poznatog kao “Bagqa{”. Ostalo je malo pisanih tragova o predratnoj aktivnosti kluba, ali se zna da su radi aeromitinga za gra|anstvo dovo|eni piloti i avioni iz tada ve}ih vazduhoplovnih centara. Neposredno posle Drugog svetskog rata obnovqen je rad kluba pod imenom AK “@arko Zrewanin” sa ~etiri klasi~ne sekcije – modelar-

skom, padobranskom, jedrili~arskom i motornom. Pedesete i {ezdesete godine odlikuje velika masovnost u svim sekcijama, {to je iznedrilo sportiste svetskog renomea. Zlatno doba vezuje se za sedamdesete i osamdesete, kad je ja~awem poqoprivredne avijacije, najmo}nije na ovim prostorima, klub dobio finansijsku stabilnost i mogu}nost razvoja i nabavke aviona. Prolazak voda visokog napona preko aerodroma “Bagqa{” 1977. onemogu}io je sve daqe sportske aktivnosti, koje su godinama bile perseqene na piste ^eneja i Kikinde, a neko vreme i pa{wak kraj Aradca. Posle dugih natezawa, 1991. je zapo~elo obnavqawe “E~ke”, a ~etiri godine kasnije je zavr{ena gradwa hangara, ~ime su stvoreni izvanredni uslovi za rad. @. Balaban

U apatinskoj Narodnoj biblioteci predstavqena je kwiga „Sretni Martin“, koju je na osnovu se}awa svoje supruge Hedvige i wene majke napisao Tomo @ivko, ~etiri novele posvetiv{i sudbini nema~kog naroda koji je kolektivno pla}ao odgovornost vo|a za pokretawe napravednog i izgubqenog rata. Objavila ju je Podru`nica Podunavskih [vaba u Osijeku, a apatinsku promociju su Vekovima Nemci bili nezaobilazni u ìvotu Apatina uprili~ili Udruèwe „Adam {tawe nequdskosti u ~oveku – sti~ki list „Donau“, {to malo Berenc“ i mesna Narodna binaglasio je osje~ki kwièvnik ko zna. blioteka koja, isti~e direkLudvig Bauer. – Istina o NemSupruga Tome @ivka, Apatintorka Branka Vejin, ima i zacima bila je zamagqena slu`beka ro|ena Fertner, sedamdesetih datak da kroz Zavi~ajni odenim verzijama, svi su oni progodina je zavr{ila somborsku qak promovi{e lokalnu kulgla{eni za neprijateqe i proggimnaziju i potom oti{la na stuturu razli~itih epoha. nani, i sad su najmawa nacionaldije psihologije u Zagreb, gde je – Jesu u kwizi istiniti dogana zajednica na ovim prostoriupoznala muà koji se tada prvi |aji, ali je @ivko pro{irio doma, ~iji su nazobilazan ekonomput susreo s pri~ama wene majke kumentarni zahvat, nastoje}i da ski, kulturni i dru{tveni ~io ìvotu Podunavskih Nemaca. zabeleì sre}e i nesre}e, optinilac bili vekovima. Ne èliZbog bolesti, promociji ove pomizam i pesimizam, qubavi i mo da umawimo zlo~ine fa{itresne proze nije mogao da prisumr`we, ne samo pojedinaca ve} sta, ali nisu svi Nemci bili tvuje i autor, ina~e, diplomac i nacija, vojski, neprijateqa i fa{isti. U vreme kad je celu Ekonomskog i Poqoprivrednog saveznika, da bi verovawe u praEvropu gazio Hitler, u Apatinu fakulteta u Osijeku, gde i danas vednost i qubav dovelo do praje izlazio jedini antifa{iìvi. J. Prel~ec

Prestone ikone se vra}aju u manastir Krka Trodnevni sastanak Me{ovite komisije Hrvatske i Srbije za povratak kulturnih dobara, odr`an u karlova~kom Patrijar{ijskom dvoru i Novom Sadu, zavr{en je dogovorom o prioritetima za vra}awe preostalih umetnina u 2010: ~etiri prestone ikone u manastir Krka, deo ikonostasa crkve u Boboti i Saborne u Daqu, zbirka me-

talnih predmeta i numizmatike iz Kninskog muzeja i arheolo{kih lokaliteta u okolini. Srpski deo komisije pripremi}e kona~an popis svih kulturnih dobara iz Hrvatske koja su jo{ uvek u srpskim ustanovama kulture. Preostali deo tra`ila bi ministarstva policije obe dr`ave i wihove nacionalne kancelarije Interpola.

^lanovi komisija obi{li su Patrijar{ijski dvor i Riznicu, sredwovekovni kompleks i katoli~ku crkvu u Ba~u, Galeriju Matice srpske i restauratorske radionice Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture, gde se godinama kvalitetno restauriraju ikone iz Bobote i Daqa. Q. M.

PROGRAM DO@IVOTNOG OBRAZOVAWA DOMA]IH SENIORA PO EVROPSKOJ METODOLOGIJI

Ima ne{to mudro u dr`avi Danskoj Krsna slava miri Kara|or|evi}e Na velikom prijemu u Belom dvoru kraqevska ku}a Kara|or|evi}a proslavila je krsnu slavu Sv. Andreja Prvozvanog. Na slavu je do{lo samo rukovodstvo Republike Srpske, predsednik Rajko Kuzmanovi} i predsednik Skup{tine Igor Radoj~i}, ali niko iz politi~kog vrha Srbije, osim savetnika predsednika Tadi}a, te dva biv{a ministra, Dragan Kojadinovi}a i Prvoslava Davini}a, {to se nije dogodilo od 2000, kad se prestolonasednik sa suprugom vratio u zemqu. Prisustvovale su brojne javne li~nosti, akademici, me|u kojima i Matija Be}ekovi}, nau~nici, ugledne qudi iz kulture i

biznisa, ~lanovi diplomatskog kora i predstavnici medija. Goste su do~ekali doma}in, prestolonaslednik Aleksandar sa suprugom Katarinom i sinom princom Filipom, te ~lanovima kraqevske porodice princom Vladimirom, princezama Brigitom i Lavinijom, koja je do{la sa suprugom Ostinom Pri~ardom i sinovima Lukom i Andrejom. Pojavio se i Dezmon de Silva, suprug knegiwe Katarine, }erke princa Tomislava. Ova slava osta}e upam}ena i po preokretu u odnosima u dinastiji Kara|or|evi}, jer do sad ro|aci nisu stajali uz prestolonaslednika. D. Milivojevi}

Univerzitet u Novom Sadu ju~e je bio doma}in prvog od tri treninga –radionice koja se ove nedeqe odràva u okviru Tempus projekta DELFIS – „Razvoj doìvotnog obrazovawa u Srbiji“ (2009–2012), ~iji je nosilac Univerzitet u Kragujevcu, a partneri su ostali na{i dràvni univerziteti – u Beogradu, Ni{u i Novom Pazaru, kao i tri iz EU – Arhus (Danska), Bidgo{~ (Poqska) i Krajova (Ru- Nikad nije kasno da se u~i strasno munija), NVO “Spark” (Holandimo {irok osnov obrazovawa svim ja), te Ministarstvo prosvete, Naciqnim grupama, ne samo tokom cionalna slu`ba za zapo{qavawe redovnih studija ve} i onima moi drugi. `da zastalim u obrazovawu, koji – Za tri godine ovaj projekt èle da naknadno dobiju nova znatreba da uradi nacionalnu stratewa, zaposlenima – da unaprede giju razvoja doìvotnog obrazovaprofesionalno znawe, te onima wa i kroz pilot-projekte da prve koji mo`da nemaju mogu}nost larezultate u primeni – kaè za kog pristupa redovnom obrazova„Dnevnik“ glavni koordinator wu. DELFIS-a prof. dr Verica BaDr Babi} ukazuje na to da su vibi} s kragujeva~kog Ekonomskog |ewa u~ewa kod nas i na Zapadu fakulteta. – Osnovno je da pruìrazli~ita, posebno u Danskoj, gde

imaju „kulturu u~ewa kroz ceo ìvot“, bez obzira na to da li je u pitawu profesionalno ili li~no usavr{avawe pojedinca u ne~emu {to ga interesuje. Ona isti~e da konceptom doìvotnog u~ewa ne postajemo samo uspe{niji u svojoj karijeri ve} i boqi gra|ani, boqi roditeqi... – Potrebne su strukturne mere na nivou dràve, koja mora re}i: obrazovawe je za Srbiju strate{ki prioritet u ovom periodu, jer jedino uz pomo} obrazovanih qudi moèmo biti konkurentni. Kod na{eg ~oveka mora se promeniti shvatawe da se {kolujemo samo u ranom ìvotnom dobu. To je neprirodno, ne moèmo da kaèmo: {kolu smo zavr{ili s 20 ili 25 godina i tu zatvaramo kwigu. U~iti se mora i u zrelim godinama. To je pristup koji Evropa gaji jer smatra da se u savremenim uslovima razvoja in-

formacionih komunikacionih tehnologija, konkuretnost bazira na kompetencijama zaposlenih. EU preko svih mera forsira takav pristup. Prof. dr Pere Tumbas, koordinator na DELFIS-u u ime UNS-a, obja{wava da su na ju~era{wu sesiju, ~ija je tema bila „Dru{tvo zasnovano na znawu“, pozvani i predstavnici preduzetnika, vojvo|anskih filijala za zapo{qavawe, gradova.., ali je primetno da te strukture jo{ ne prepoznaju dovoqno svoj interes u ovome. – Poku{avamo ovim projektom da defini{emo i kako }e institucionalno funkcionisati doìvotno u~ewe, kako qudima priznavati i formalna i neformalna znawa. Tako|e i da od preduzetnika i nadle`nih slu`bi saznamo {ta je za prekvalifikaciju, dokvalifikaciju potrebno da bismo gradili budu}e kurseve doìvotnog obrazovawa – kaè dr Tumbas. V. êki}

c m y

DNEVNIK

utorak15.decembar2009.

SPORT

utorak15.decembar2009.

c m y

DNEVNIK

UZ ZAVR[ETAK 13. EVROPSKOG PRVENSTVA U MALIM BAZENIMA U ISTANBULU

Srbija stasava u ozbiqnu pliva~ku naciju Do Evropskog prvenstva u malim bazenima u Istanbulu, posledwih godina, samo jedan pliva~ osvajala je medaqe za Srbiju - Milorad ^avi}. Do Istanbula svih osam medaqa (pet zlatnih i tri srebrne) osvojio je Milorad. No, u bazenu dvorane “Abdi i Pek~i” ^avi} nije

odli~ja u Istanbulu, ve} samo dobar rezultat, Na|a Higl nas je obradovala odli~jem, ali su naro~ito zna~ajne medaqe mladih asova Ivana Len|era i âbe Sila|ija. Sila|i je osvojio i deveto mesto na 100 prsno.Kada se sve stavi na tas slobodno moè da se kaè da Srbija sta-

ubrzo iz Beograda pre}i da trenira u Italiju i prikqu~iti se “AND svim projektu”. - To je odli~an projekat, mi smo mali tim specijalista delfinovim stilom i svako od svakog mo`e ne{to da nau~i. Od Rima nisam obukao kostim i to je dobro. Veoma sam sre}an {to

sava u ozbiqnu pliva~ku naciju. - Mnogo toga se de{ava u srpskom plivawu. Sada imamo nekoliko pliva~a koji mogu da osvajaju medaqe, kao {to su Na|a Higl, Ivan Len|er i ^aba Sila|i. Posle Rima napravio sam troipomese~nu pauzu i tek sam pre dve nedeqe po~eo da treniram - rekao je ^avi}, koji }e

ne}emo plivati u tim kostimima idu}e godine - prokomentarisao je ^avi} na ra~un kostima koji }e slede}e godine biti izba~eni iz upotrebe i najavio napad na evropsku medaqu na prvenstvu u Budimpe{ti. Iako se nisu domogli medaqa i ostali na{i reprezentativci dobro su plivali u Istanbulu. Miroslava Najdanovski pliva-

Ivan Len|er

la je u polufinalu na 50 i 100 slobodno, Marica Stra`me{ter polufinale na 50 le|no, a Radovan Siqevski na 50 slobodno. Kvalifikacije nisu uspeli da prebrode An|elka Petrovi} (50 i 100 slobodno), Radovan Siqevski i Stefan [orak (10, 200 i 400 slobodno), Milica Osto-

pliva~i osvojili deset zlatnih, tri srebrne i jednu bronzanu medaqu. Rusija, koja je pro{le godine na EP u Rijeci bila najuspe{nija, sada se plasirala na drugo mesto sa osam zlatnih, pet srebrnih i osam bronzanih, a na tre}em mestu je Francuska sa {est zlatnih, dve srebrne i tri

ji} (200 i 400 slobodno), Jovana Bogdanovi} (100 i 200 prsno) i Boris Stojanovi} (50, slobodno, 100 me{ovito). Stra`me{ter nije pro{la kvalifikacije na 100 le|no. Na Evropksom prvenstvu u Istanbulu postignuto je 14 svetskih i 22 evropskih rekorda. Najuspe{nija nacija na prvenstvu je Holandija ~iji su

bronzane medaqe. Po osvojenim poenima najboqa je Rusija sa 909, ispred Nema~ke i Italije koje su sakupile 671, odnosno 600 bodova. Istanbul }e ostati upam}en i po slede}im trenucima: dvojica Rusa, Arkadi Vja~anin i Stanislav Donec, ne samo da su podelila zlatnu medaqu ve} i svetski rekord u najbr`em do sada finalu na 100 le|no na

Na|a Higl

plivao, ve} je bodrio reprezentativne drugove sa tribina. I oni su mu se na najlep{i na~in odu`ili, osvojili su tri medaqe - jedno srebro i dve bronze. Srebrom se okitila svetska prvakiwa iz Rima Na|a Higl u disciplini 200 prsno, a bronzane medaqe uzeli su Ivan Len|er na 100 delfin i ^aba Sila|i na 50 prsno. Iako nije obe}avala

svetu (48,97). Kuriozitet je da je ~ak i tre}eplasirani [panac A{in Vildeboer plivao ispod biv{eg svetskog rekorda. U Istanbulu je sru{en i rekord po broju u~esnika. Od 51 ~lanice LEN na Evropskom prvenstvu je u~estvovala 41 zemqa. Crna Gora je jedina nacija koja nije na-

^aba Sila|i

stupila od 42 prijavqene zemqe. Lihten{tajn i Albanija imale su debi na {ampionatu Starog kontinenta u Istanbulu. Najstariji takmi~ar na prvenstvu bio je 39 - godi{wi Tur~in Serkan Atasaj, koji je uspeo da se domogne finala na 100 me{ovito. On je ro|en 1970. u Kijevu, a za Tursku pliva od 2006. G. Malenovi}

EVROLIGA: NOVOSA\ANI U HERCEG NOVOM

Jadranu uloga favorita U drugom kolu Evrolige vaterpolisti novosadske Vojvodine gostuju u Hercegnovom, gde }e iza}i na megdan Jadranu. Novosa|ani su u prvom kolu pora`eni u svom bazenu od zagreba~ke Mladosti 7:2, a Jadran je pomalo neo~ekivano kiksirao u Barseloni - Barseloneta je slavila 11:9. Na papiru Novqani imaju najja~i sastav u Evroligi i od wih se o~ekuje da se na|u na zavr{nom turniru. Zbog kiksa u prvom kolu mora}e Jadran u narednim susretima da pru`i mnogo boqu igru. Za razliku od Jadrana, Vojvodina prvi put u~estvuje u Evroligi i tek treba da stekne iskustvo u ovom najelitnijem takmi~ewu.

Smewen trener Jadrana Zbog poraza u prvom kolu Evrolige od Barselonete smewen je trener Jadrana Zoran Mustur. U utakmici sa Vojvodinom ekipu }e voditi dosada{wi pomo}ni trener Jovo Vukasovi}. Ina~e, Vukasovi} je bio pomo}nik i Petru Porobi}u. Dejan Stanojevi}

Sama imena crnogorskih reprezentativaca, Nikole Janovi}a, Vladimira Gojkovi}a, Borisa Zlokovi}a, Predraga Joki}a, Aleksandra Ivovi}a, govore o snazi ekipe sa [kvera, ali Vojvodina, koja u svojim redovima ima nekoliko izuzetno talentovanih igra~a, ne ide u Herceg Novi sa belom zastavicom. - Bi}e ovo prilika da odmerimo snage sa jednom vrhunskom ekipom, jer ne dobija se {ansa da se igra sa takvim asovima, kao {to su Gojkovi}, Zlokovi}, Janovi}, Joki}... âst je i privilegija igrati u Evroligi. Evidentno je da smo u posledwe vreme u padu forme. Ali, mi se trenutno nalazimo u specifi~noj situaciji da imamo vi{e utakmica, nego treninga, a mi smo ekipa koja kroz treninge napreduje i diè formu. No, {ta je tu je ne bih od ove utakmice pravio veliki zna~aj, nama ostaje da probamo da odigramo {to borbenije i ne dozvolimo rivalu da postiè lake golove iz na{ih gre{aka - rekao je trener Novosa|ana Dejan Stanojevi}. Novosa|ani ve~eras putuju autobusom za Herceg Novi, gde }e odraditi dva treninga, a onda sutra u 18 ~asova odigrati utakmicu sa Jadranom. G. Malenovi}

U~esnici trke u Novom Sadu

TRIATLON LIGA TR^AWA

Pobednik Zoran Markovi} Triatlon klub Dinamik iz Novog Sada je pre vi{e od 11 godina pokrenuo akciju organizovawa tr~awa, koju je nazvao “Triatlon liga tr~awa”. Odr`ana je 555. trka, a pobednik je ovog puta bio Zoran Markovi} (OAK Skaut), koji je stazu od 5 km pretr~ao za 19:31,0 minuta. Velika bitka vo|ena je za drugo mesto, a wega je osvojio Neboj{a Du{i} (TK Dinamik) s rezultatom 20:46,0 minuta, dok je tre}eplasirani Vladimir Ra{kovi} (ARK Fru{ka Gora) bio sporiji za sekundu. Na tre}em kilometru najbr`i je bio Petar Novicki

(AK Vojvodina) s rezultatom 12:44,0 minuta, ispred Sa{e Glu{ice (TK Dinamik) - 13:48,0 i Zorane Pavlov (TK Dinamik), koja je imala vreme 14:16,0 minuta. Na drugom kilometru prva je bila Dina Haker (AK Vojvodina) s vremenom 8:40,0 minuta, drugi je bio Reqa Tankosi} (AK Vojvodina) - 10:44, a tre}i @ivan Popov (AK Vojvodina) - 10:45 minuta. Tr~alo je ukupno 25 u~esnika, a trka se odr`ava tokom zimskih meseci, uvek subotom od 12 ~asova. A. P.

SPORT

DNEVNIK

TRADICIONALNI 47. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Prijave do sutra{weg `reba Prijave za tradicionalni 47. „Dnevnikov“ turnir u malom fudbalu prima}emo jo{ samo danas i sutra do po~etka `reba. I ju~e, kao i prethodnih nekoliko dana, u na{oj redakciji bilo je ìvo, dolazili su predstavnici ekipa, a stigle su i nove prijave.Me|u novoprijavqenima je i ekipa Dunis transport, za koju }e nastupati uglavnom igra~i iz Veternika, koji su ranijih godina nosili dres Veke. - Ima}emo jak tim kaè Veterni~anin Borko Novakovi}, prvotimac In|ije. - Pored mene u timu }e biti jo{ Popovi}, Brkqa~ i nekoliko igra~a In|ije. Nadamo se da }emo se probiti do Momenat s pro{logodi{we utakmice Kofi haus – Veka same zavr{nice. U~e{}e su potvrdili i FK |ewa 81) na drugom spratu od 10 tim, bez obzira na konkurenciMladost, Papilon, Zora (Vedo 14 sati i na ìro-ra~un [aju. Kod veterana pravo nastupa ternik), Mim {lep slu`ba, Gehovskog kluba „Dnevnik“: 340 imaju igra~i koji su na dan utakneracija 95 ... 2511- 60. Informacije se mogu mice napunili 35 godina, bez @reb }emo obaviti sutra u 12 dobiti i na telefon sportske obzira dali su aktivni ili ne. sati u Kafeu Indeksova tribirubrike 021/ 480 - 6827. Igra~i koji su ka`weni vrena na \a~kom igrali{tu,a prve Kotizacije za seniorske ekimenskom kaznom od bilo kojeg utakmice igra}e se u nedequ, 20. pe su 13.000 dinara, za veterane saveza ne mogu da nastupe na turdecembra. 11.000, za kadete 10.000 ( de~aci niru. U prvih nekoliko kola Najmla|i su ve} nestrpqivi, a ro|eni posle 1. januara 1993. goigralo bi se vikendom, a u zavrmi ve} nekoliko godina posebnu dine), za pionire 8.000 (1995. i {nici po ubrzanom ritmu - svapa`wu wima. Ba{ zbog toga odlumla|i) i za mla|e pionire kodnevno. Na po~etku turnira ~ili smo da smawimo kotizaciju (1996. i mla|i) 6.000 dinara. ekipe }e biti raspore|ene po za wih, pa }e pioniri ove godine Igra}e se po starim praviligrupama, a potom }e se u zavrpla}ati 8.000 dinara (umesto ma - s pet igra~a u poqu i golma{nici igrati na ispadawe. [e9.5000), a mla|i pioniri 6.000 nom. Svaku ekipu sa~iwava dema je ista kao i ranijih godina, (umesto 9.000). set igra~a i rukovodilac ekia vodi}emo ra~una da najboqe Prijave primamo u prostope, u toku turnira mogu da se ekipe u predtakmi~ewu ne igrarijama sportske rubrike u zgramewaju sastavi, ali jedan fudbaju u istim grupama. di „Dnevnika“ (Bulevar osloboler moè da igra za samo jedan G. Kova~

utorak15.decembar2009.

PREMA PISAWU „JUTARWEG LISTA”

Vojvodina zove ]iru Blaèvi}a Zagreba~ki „Jutarwi list“ je objavio tekst u kojem se navodno ]iro Blaèvi} prijateqima poverio i otkrio da, pored [angaja i Fenerbah~ea, ima i ponudu Vojvodine od 500.000 evra... ]ire nikad dosta... Taman kada se slegla pra{ina oko wegovog odlaska sa klupe reprezentacije Bosne i Hercegovine i kajawa zbog izjava da je za neuspeh selekcije BiH u baraù za SP kriv srpski lobi, Miroslav Blaèvi} se vratio na novinske stupce. Ovog puta, “iskreno” je prijateqima u }askawu rekao da u xepu pored [angaja ima ponude Fenerbah~ea i Vojvodine. - Dok je kratio vreme sa starim prijateqima u Vila Tini na Bukova~koj i raspravqao da li bi trebalo da ode u [angaj ili ne, saznali smo da u xepu drì jo{ dva kluba. Jedan je turski Fenerbah~e, koji bi ~ak i vi{e platio nego Kinezi, a u subotu je do{ao poziv iz - Petrovaradina. Vojvodina bi èlela da angaùje ]iru Blaèvi}a i bila bi

reprezentacije Srbije. Stavio bih, ipak, uspeh Zvezde u prvi plan, jer bez mojih saigra~a ni{ta ne bi uradio. Na po~etku sezone, kada mi nije i{lo, mislio sam da od mene ne}e biti ni{ta. Isplatila mi se upor-

Ratko Butorovi}

IZ FK VOJVODINA

Me~ s kanarincima Fudbaleri Vojvodine, a re~ je o mla|im snagama, odigra}e danas prijateqski me~ u FC “Vujadin Bo{kov” s prvoliga{em Novim Sadom. Me~ po~iwe u 13 sati.

Bi}e kazni Poraz u Kru{evcu (0:2) a jo{ vi{e slaba rezultatska zavr{nica jeseni razqutili su prvog ~oveka novosadskih crvenobelih Ratka Butorovi}a. - Ovo je bilo ispod svih o~ekivawa. Zaista smo se potrudili da stru~nom {tabu i igra~ima obezbedimo vrhunske uslove, na nivou najboqih evropskih klubova. Za uzvrat, wihov u~inak je daleko ispod mogu}nosti i ciqeva Vojvodine. Za takve rezultate usledi}e o{tre nov~ane kazne, tu nema dileme – jasan je Butorovi}.

Ugovor s „Por{eom”

Debitant godine Dejan Leki} i najboqi mladi igra~ Adem Qaji}

~in obele`ili vojevawa za bodove. Titula za najboqeg mladog igra~a pripala je vezisti crno- belih i ~lanu mlade reprezentacije Ademu Qaji}u. - Po~astvovan sam nagradom budu}i da su za mene glasali treneri Superlige (8 glasova), a verujem da }e ova vest sti}i i do qudi iz Man~estera. To mi je veliki podstrek da nastavim jo{ boqe. [ta }e biti sa mnom vide}emo posle utakmice sa [ahtjorom. Na qudima iz Par-

}e je te{ko odbraniti na prole}e. Najuspe{niji debitant je golgeter Zvezde Dejan Leki} (8 pogodaka), koji je za samo pet meseci iz tre}eliga{kog ranga dospeo na elitnu pozornicu, ~ak i do dresa reprezentacije. Priznawe mu je uru~io selektor Radomir Anti}, koji je dobio i najve}i apluz u hotelu „Hajat“. - Ne pamtim u posledwih deset godina da li je neko tako brzo stigao do Zvezde i dresa

nost i naporan rad. Ovo mi je prvo pravo priznawe u karijeri, ne ra~unaju}i jedno za najboqeg strelca u mla|im kategorijama. Posledwih pet meseci desilo mi se puno toga lepog. Sada sledi odmor, pa u nove pobede - poru~io je Leki}. Pehar za fer- plej krasi}e vitrine Vojvodine, dok je redakcija RTS-a nagra|ena zbog medijske pa`we koju poklawa doma}em fudbalu. Z. Rangelov

„Jutarwi list“ je objavio i da su glavni favoriti da naslede Bla`evi}a na mestu selektor BiH biv{i kapiten Sergej Barbarez i sada{wi trener Grenobla i biv{i igra~ sarajevskog @eqezni~ara i as reprezentacije Jugoslavije Mehmed Ba`darevi}.

Lepo zvu~i, al’ imamo trenera

Laureati Qaji}, Leki} i Vojvodina tizana je da odlu~e da li idem u inostranstvo ili ne. Moja de~a~ka `eqa je oduvek bila da ostavim trag u Partizanu - istakao je Qaji}, koji je pritom ~estitao Zvezdi titulu jeseweg prvaka, ali i zapretio da

Miroslav–]iro Bla`evi}

spremna da plati 500.000 evra za wegov dolazak u Novi Sad. ]iro vaga ponude - napisao je novinar „Jutarweg lista“. Pre ove informacije, pojavila se ona da Bla`evi} posle pismene ostavke Fudbalskom savezu BiH planira da otputuje u Kinu i preuzme [angaj, gde ima prijateqe.

KAKO U VOJVODINI KOMENTARI[U ]IRIN „DOLAZAK”

JELEN SUPERLIGA DODELILA PRIZNAWA NAJBOQIMA

Na prigodnoj sve~anosti u hotelu „Hajat“, pod pokroviteqstvom sponzora Superlige Jelen piva, stavqena je ta~ka na jesewi deo sezone. U nekoliko kategorija dodeqena su priznawa onima koju su na neki na-

Povratak Ratka Butorovi}a na ~elo FK Vojvodina inicirao je obnavqawe jednog sponzorskog ugovora. - “Por{e” se ponovo vra}a u na{ klub. U petak }emo potpisati sporauzm prema kome }e Vojvodina dobiti deset vozila za potrebe operative, trenerskog i igra~kog kadra, radne zajednice i omladinsko-pionirskog pogona - ka`e Ratko Butorovi}. S. S.

Vest koju je ju~e objavio zagreba~ki “Jutarwi list”, a preneo “Mondo”, prema kojoj Miroslav-]iro Blaèvi} figurira pored [angaja i Fenerbah~ea za klupu FK Vojvodina, izazvala je zanimqive reakcije. Predsednik FK Vojvodina Ratko Butorovi} kaè: - Svakako da godi i da je lepo ~uti kada se takvo trenersko ime vezuje za Vojvodinu, ali je jasno da mi imamo trenera. Ulazimo u zimsku pauzu kada }emo na miru videti ~ime smo raspolagali i koliko smo rezultatski uradili. Jasno je da nismo imali o~ekivan u~inak, a zbog ~ega, predstoji nam ozbiqna analiza – kaè Butorovi}. Na pitawe da li je ta~na Blaèvi}eva izjava prema kojoj bi “pe{ke krenuo za Novi Sad ukoliko stigne direktni predsednikov poziv”, Butorovi} je odgovorio: - To morate da pitate ]iru Blaèvi}a. Mogu}nost dolaska Blaèvi}a u Novi Sad demantovao je i direktor novosadskog superliga{a Miodrag Panteli}. - Koliko je meni poznato, a smatram da su moje informacije iz Kine ta~ne, ]iro Blaèvi} je ve} potpisao ugovor sa [angajem – izjavio je Panteli}, koji je godinama uspe{no igrao u kineskom Dalijenu. – S druge strane, pri~e da traìmo novog trenera nisu ta~ne. Imamo trenera i zove se Branko Sosa Babi}. Predstoji nam zimska pauza i ima}emo vremena da sve dobro izanaliziramo, oja~amo igra~ki kadar i pripremimo se za obaveze u prole}nom delu prvenstva, gde nas najve}i izazov o~ekuje u polufinalu Lav kupa Srbije. S. S.

NOVOSA\ANI PORA@ENI U KRU[EVCU

Posle penala sve naopako Vojvodina je razo~arala u Kru{evcu i igrom i rezultatom. Najavqivali su Novosa|ani pobedonosni zavr{etak jeseweg dela, a vratili su se iz Lazarevog grada pognutih glava, s dve lopte u mreì. Mogli su i gore da pro|u da @eqko Brki} nije odbranio jedanaesterac. Posle me~a trener Vojvodine Branko Babi} je izjavio: - Po~eli smo dobro, u prvih dvadesetak minuta kontrolisali smo igru i imali dve {anse. Zatim je usledio kiks u odbrani i penal za goste. Kada je Brki} odbranio {ut Bini}a s beBranko Babi} le ta~ke o~ekivali smo da to bude dodatni motiv za Trener gostiju Jovica [konas. Me|utim, sve je ispalo naoparo isti~e {ta je presudilo poko. Mi smo stali, a doma}in po~eo bednika. da igra, u fini{u prvog dela po- Onemogu}ili smo pas igru stigao i gol. Novosa|ana. Na{i igra~i Lo{ teren opet je zasmetao stalno su bili uz gostuju}e Novosa|anima. fudbalere i spre~ili ih da - Teàk teren onemogu}io je razviju svoje najja~e oru`je. na{u pas igru. Ne moèmo da Blistao je Jao koji je imao pose vadimo samo na teren, jer je seban motiv, po{to ga je s tri~iwenica da je doma}in vi{e bina posmatrao selektor Gane èleo pobedu i to mu se isplaMilovan Rajevac – rekao je tilo – smatra Babi}. [koro. S. S.

SPORT

utorak15.decembar2009.

DNEVNIK

Fudbaleri Crvene zvezde i Fru{kogorca

U KUKUJEVCIMA FUDBALSKI PRAZNIK – GOSTOVALA CRVENA ZVEZDA

Prijateqstvo va`nije od rezultata Kukujevci, selo sa oko 2.500 stanovnika, se nalaze na oko 15 kilometara od [id, a u posledwe vreme su se pro~ul po farmi koza, koju je izgradilo predize}e „Beokapra“, ~iji je direktor Radomir Roganovi}. Roganovi}, u saradwi sa Predragom Nik~evi}em i Sr|anom Kova~evi}em, hrabro je u{ao u ovaj vaàn projekat za razvoj sela, a uz to umnogome pomaè rad i razvoj lokalnog fudbalskog kluba Fru{kogorac. Da bi ìteqima sela u~inili zadovoqstvo vlasnici farme su ugostili jednu ekipu slavne beogradske Crvene zvezde, koju sa trenerske klupe vodi nekada{wi reprezentativac Boro Cvetkovi}. Pored Roganovi}a i wegovih saradnika drage goste su do~ekali predsednik mesne zajednice Miroslav Stoji~evi} i brojni me{tani.

- Sa zadovoqstvom smo prihvatli poziv i evo do{li u Kakujevce da odigramo utakmicu i da iznedrimo nova poznastva i prijateqstva.U na{oj ekipi ima nekoliko interesantnih igra~a i ovo im je jedna od prilika da poka`u da Zvezda na wih mo`e u budu}nosti da ra~una - rekao je po dolasku u Kukujevce Bora Cvetkovi}. I pored hladnog vrmene i dosadne ki{e utakmici je prisustvovalo preko 500 gledalaca. O~ekivano trijumfovala je Zvezda sa 4:0 (2:0), s tim {to se i doma}i igra~i nisu obrukali. Da su uslovi za igru bili boqi igra bi svakako bila jo{ kvalitetnija.Crvena zvezda je igrala u sastavu: Milivojevi}, Adamovi}, Spaji}, Petrovi}, Zukovi}, Srni}, Peri}, Denkovi}, Luka Bona-

no, Reqi}, Din~i} (rezervni igra~i: Kati}, Gavrilovi}, Xon Igbado). Sastav Fru{kogorca: Alavuk, Kolari}, Lazarov, Kon~ar, Bjeli}, Medi}, Halilovi}, Ivkovi}, Mileti}, V. Mileti} i Qiqak (rezervni igra~i: Stamobolija, Drenovac, Buk{i}, Savi}, Zec, Drobwak). Pravdu su delili Alen i Teo Sofki} i Cviko Radivojevi}, a deùrni lekar je bio dr Krso Kure{. Po zavr{etku utakmice doma}ini, „Beokapra“, Mesna zajednica Kukujevci, Udruèwe èna „Vreteno“ i FK Fru{kogorac, priredili su gostima prijatno ve~e. Gosti iz Beograda zahvalili su doma}inima na lepom prijemu i odmah se dogovorili da uskoro utakmicu odigraju i veterani ova dva kluba. D. Savi~in

Predsednik Mesne zajednice Kukujevci Miroslav Stoj~evi}, trener Zvezde Boro Cvetkovi} i direktor „Beokapre“ Radomir Roganovi}

TISA IZ PADEJA JESEWI PRVAK POTISKE LIGE

Prvi i u fer-pleju Fudbaleri Tise iz Padeja u jesewem delu prvenstva Potiske lige ostvarili su najboqi u~inak i zasluèno zimuju na vrhu tabele. Iz deset utakmica Tisa je ukwiìla osam pobeda, jedan poraz i jedan remi, tako da vode}u poziciju drì sa osvojenih 25 bodova, drà}i na bod odstojawa glavne rivale ôku i Slaviju iz Banatskog Aran|elova. Predsednik Tise Halid Nebija podse}a da klub iz Padeja ima tradiciju postojawa od 72 godine,

meno na{i igra~i zaslu`uju pohvale za korektno sportsko pona{awe jer su na prvom mestu i u fer-pleju - isti~e predsednik Halid Nebija. - Sre|ivawe redova i stawa u klubu krenuli smo pre nekoliko godina, insistiraju}i da svako radi svoj deo posla. Takav rad doneo je o~ekivane rezultate. Prvim mestom na tabeli mo`da su iznena|eni na{i glavni rivali koji pretenduju na plasman u vi{i rang, ali mi znamo da rezultati nisu slu~ajni.

tak igra~a, uglavnom iz Padeja, tako da je oslonac iskqu~ivo na sopstvene snage. U ulozi trenera je Ferenc Pinter, rodom Padejac sada stanovnik Ostoji}eva, koji veoma odgovorno radi sa podmlatkom i prvim timom. - Oslawamo se igra~e iz mesta i veoma je bitno da imamo izuzetno mladu ekipu - ka`e Halid Nebija. Klub se finansira iz buxeta ~okanske op{tine, a u susret klubu izlazi i Mesne za-

Ekipa Tise iz Padeja

da se uglavnom takmi~io u me|uop{tinskoj Potiskoj ligi, ali i da je u dva navrata uspevao da se plasira u Suboti~ku podru~nu ligu, gde se kratko zadr`avao. - Bez ikakve sumwe u prvom delu prvenstva prikazali smo dobru formu i nadigrali gotovo sve rivale u ligi, a istovre-

Padejski klub je uspeo da okupi tri selekcije igra~a u mla|im uzrastima petli}a, pionira i kadeta gde trenira oko 50 dece. Predsednik Nebija nagla{ava da je postignut ciq da se {to vi{e dece okupi na fudbalskom terenu i bave se sportom.. U prvom timu je dvadese-

jednica Padej, a ima podr{ke i mawih sponzora iz mesta i biv{ih me{tana i fudbalera koji su sada `ive u Subotici. Oni pripoma`u u nabavci opreme i sportskih rekvizita. - Materijalni uslovi su skromni. Bitno je da imamo poverewe u rukovodstvo Me-

sne zajednice Padej, verujemo da nam je svima stalo da se u klubu okupqa {to vi{e mladih i postiù dobre rezultate - kaè Nebija. Uz predsednika Halida Nebiju, sekretara [andora Len|ela i trenera Ferenca Pintera u rukovodstvu kluba je angaòvano sedam ~lanova, ali je namera da se Upravni odbor pri{iri na 11 ~lanova, da bi se u rad ukqu~io jo{ jedna broj sportskih pregalaca. Potrebno je izvr{iti popravke svla~ionice ili mo`da graditi nove, ~istiti i odràvati objekat i teren, kako bi se obezbedili uslovi za takmi~ewe u vi{em rangu. - Ciq nam je da zadrìmo prvo mesto iplasiramo se u Suboti~ku podru~nu ligu. Ho}emo li u tome uspeti vide}e se u prole}nom delu prvenstva. Glavne konkurente za prvo mesto ôku i Slaviju pobedili smo pred svojom publikom u jesewem delu prvenstva. Poraèni smo od ekipa Jedinstva iz Srpskog Krstura i nere{eno igrali u Majdanu protiv Trome|e (2:2). Na prole}e nas ~ekaju gostovawa u ôki i Banatskom Aran|elovu, ove utakmice }e odlu~ivati prvaka, tako da }e biti dosta neizvesnosti, ali verujemo da na{a mlada ekipa ima kvalitet da sa~uva prvo mesto - kaè predsednik Halid Nebija. Tekst i foto: M. Mitrovi}

KAMENI^ANI PROPUSTILI PRILIKU ZA BOQI PLASMAN

Ekipa formirana u hodu Pred start prvenstva ekipau Fru{kogorca bila je u nebranom gro`|u, malo je nedostajalo u godini kada Kameni~ani slave redak jubilej 90 godina od postojawa klub ugasi. Na sre}u to se nije dogodilo, zahvaquju}i qudima kojima je zeleno-bela boja na srcu Fru{kogorac je, ipak, krenuo u boj u Podru~noj ligi Novi Sad. Samo deset dana pre po~etka prvenstva novi trener Stevan Bobo{ sa saradnikom Milanom Bili}em, latio se nezahvalnog posla, uloge spasioca. Pripreme su po~ele s deset fudbalera, ali je u posledwi ~as Bobo{ doveo nekoliko igra~a, i krenuo da se spase sve {to se spasti mo`e. Na kraju Fru{kogorac je zavr{io sezonu na trinaestom mestu s 15 bodova, {to je solidno,a s malo sre}e kameni~ani su mogli da zimuju i mnopgo mirnije. - U hodu i kroz utakmice formirali smo ekipu, po~eli sa 14

Stevan Bobo{

Zbog toga smo fini{ prvog dela prvenstva do`iveli tri neo~ekivana poraza i doveli sebe u situaciju da se ozbiqno zapitamo za na{u sudbinu. Imali smo i pehove. Povrede i kartoni su desetkovali na{ tim. A mogli smo sigurno boqe, zamislite da smo barem u posledwem kolu savladali novosad-

Medi} najstandardniji U ekipi Fru{kogorca proteklu jesen najvi{e utakmica odigrao je Medi} (14), Lali}, Perovi}, Pavlica, Bawanin i Kara|enov igralui su na 13 me~eva, Peri} 12, Ekme~i}, ]atovi} i [ar~evi} 11. Najboqi strelci su: ]atovi}, Pavlica i Kara|enov 3, Grani}, Ekme~i}, Vojnovi} i Belu`i} s dva gola.ica. igra~a, nedovoqno spremnih - isti~e Bobo{ i dodaje. - U prvom ciklusu od ~etiri utakmice igra~i su nadma{ili sebe, osvojili smo sedam bodova. A onda smo stali, igra~i su sve re|e dolazili na treninge, {to se i te kako odrazilo na u~inak i kvalitet igre, i umesto da podignemo nivo forme ona je i{la silaznom linijom.

sku Mladost, utakmici u kojoj smo proma{ili sijaset prilika. - jada se Stevan Bobo{ i dodaje. - U zimskoj pauzi moramo mnogo toga promeniti. Evidentno je da uz kvalitet koji posedujemo potreban je i rad, red i disciplina. Ve} sada razmi{qamo i o po~ajawima, ali je gotovo sigurno da }e biti i odlazaka. M. Po.

SPORT

DNEVNIK KADETI MLADOSTI IZ BA^KOG JARKA NI@U POBEDE

Pe~at na prole}e

Velika pa`wa, u srpskoliga{u Mladosti iz Ba~kog Jarka, posve}uje se radu sa mla|im kategorijama fudbalera. Okosnicu seniorskog sastava ~ine igra~i ponikli u omladinskoj {koli, orijentacija kluba je oslawawe na sopstvene snage i takav kurs se pokazao kao pun pogodak. Nekoliko sezona unazad, najtalentovaniji igra~i kadetske selekcije dobijaju {ansu da se

ka re{ava}emo pred svojim navija~ima, gde imamo maksimalnih osam pobeda. Najve}i teret izneli su defanzivci Goran \uki} i Nikola Stojanovi}, imaju velike zasluge {to nam je odbrana najboqa u ligi. Golman Nikola Simeunovi} je potvrdio rasko{an talenat i na {est utakmica ostao nesavladan – zadovoqan je trener Vladimir Paj~in.

oprobaju na srpskoliga{koj sceni i opravdaju ukazano poverewe. Plodovi kontinuiranog rada sa kadetima tek treba da se uberu, a dobri poznavaoci prilika su jednoglasni u oceni da je re~ o generaciji za velika dela. Sa osvojena 33 boda, izabranici trenera Vladimira Paj~ina, jesewi deo trke u ligi TFS Novi Sad, zavr{ili su na deobi liderske pozicije. Identi~an u~inak ima Kabel, dok gre{ke vode}eg tandema strpqivo vrebaju Vrbas i Jugovi}. - Minimalno smo pora`eni kraj [tranda, ali pitawe prva-

Plavo-bele predvodi izuzetan napada~ki tandem, Sava Belanovi} je postigao 15 golova, a jedan od najboqih igra~a, Stevan Zuki}, tri mawe. Za asistencije je bio zadu`en [piro Ubovi}, ali nemerqiv doprinos visokom plasmanu dali su i kapiten Raji}, Zeqkovi}, Maksi}, Milakovi}, Milo{evi}, Karla{, Kujunxi}, Nesterovi}, Kquti} i Krga. Pola posla je uspe{no odra|eno, {ampionski pe~at na nisku uspeha, treba staviti u prole}nim bitkama. M. Meni}anin

ZIMSKA LIGA NOVOG SADA

- Petar Pua~a crveni 1:0, Mladost (NS)- Novi sad plavi 1:0, Petar Pua~a beli - Slavija 1:2, Ajaks - Profesor Bolesnikov 0:3, mla|i pioniri 1997: Petar Pua~a - TSK 3:1, Slavija - Novi sad `uti 1:1, Profesor Bolesnikov - Sini{a Mihalovi} 0:2, Jugovi} - Novi Sad plavi 5:0, Futog - Jovan Du~i} 3:0, pioniri 1995 -96: Crvena zvezda - Novi Sad `uti 4:0, Stari grad(BP) Sini{a Mihajlovi} 0:2, Novi Sad plavi - Sportski savez Beo~ina 3:2. G. K.

NEZABORAVNO DRU@EWE MALI[ANA: Ni dosadna jesewa ki{a nije pokvarila nezaboravno dru`ewe dece ambasadora i konzula iz Beograda i [kole fudbala Bolesnikov odr`ane u O[ "Branko Radi~evi}" u Sremskim Karlovcima, pod pokroviteqstvom Milenka Filipovi}a, gradona~elnika ove divne voj-

GRADSKI SAVEZ NOVOSADSKIH SUDIJA I INSTRUKTORA USPE[NO ZAVR[IO GODINU

Obavezno i obrazovawe Gradski savez fudbalskih sudija i instruktora Novog Sada godinama je primer dobrog rada i organizacije.U dugodi{woj istoriji iznedrio je sjajne arbitre, najboqe i u onoj staroj Jugoslaviji, pa se i sada se pijatetom govori o Du{anu Maksimovi}u, koji je 1978. godine delio pravdu na Svetskom prvenstvu u Argentini. U me|uvremenu mnogo toga se promenulo, posle kratke krize novosadski arbitri su ponovo me|u najboqima u zemqi, trenutno na superliga{kim terenima ~ak wih devetorica dele pravdu. - Nije to slu~ajno – ka`e predsednik Gradskog saveza fudbalskih sudija i instruktora Novog Sada Miwa Rradakovi}. - U posledwih nekoliko godina mnogo toga smo ulo`ili u edukaciju i obrazovawe sudija. Naravno, pa`qivo biramo nove ~lanove, pored fudbalskog znawa , oni moraju da imaju i moralne kvalitete. Ispiti ni malo nisu jednostavno, priprema traje ~ak 42 dana, podeqeni je u dva segmenta, na teorijkski i prakti~an rad. U rad su ukqu~eni na{i najiskusniji predva~i, a radi se prema preporuci FIFA. Trenutno ovaj savez ima ~ak 235 ~lanova, a posebno interesantno je to {to wih oko 60 posto je fakultetsko obrazovano. - Vodimo ra~una o {kolskoj spremi, u na{im redovima ima i doktora nauka, magistra, profesora fakulteta... Gotovo svakodnevno napredujemo, pratimo svetske trendove, u~imo uz kompjuter, video –bim, jednostvano re~eno hvamo ritam sa svetskom

Raspoloèni Salaj~ani Po~ela je Zimska fudbalska liga Novog Sada za mla|e kategorije. Postignuti su slede}i rezultatikadeti - Mladost(NS) - Veternik 1:5, Kabel Futog 3:0, mla|i pioniri 2000 01:Novi Sad plavi - Novi Sad ùti 0:7, Futog - Slavija 0:3, Novi Sad - Krila Krajine 0:5, mla|i pioniri 1999.:Novi Sad plavi - Profesor Bolesnikov 0:1, Slavija - Petar Pua~a dva 3:0, Mladost(BJ)- Novi sad ùti 1:4, Petar Pua~a jedan - TSK 11:0, mla|i pioniri 1998:Novi Sad ùti

utorak15.decembar2009.

sudijskom organizacijom. Jednom nedeqno sve sudije imaju obavazan zajedni~ki trening i predavawe. Zbog brojnog ~lanstva imali smo problem s prostorom, na veliko zadovqostvo i to smo re{ili u sredwoj {kolo "Jovan Vukanovi}". Pred svaku sezonu obavezan je lekarski pregled za sve sudije, a ova asocijacija je posebno ponosna na ~iwenicu da veliki broj wenih ~lanova su dobrovoqni davaoci krvi. - Imamo vrlo dobru saradwu sa svim sudijskim organizacijama u zemqi, tradicionalno se drìmo s beogradskim i osije~kim arbirima, a organizujemo i tradicionalni Memorijal "Du{ana Maksimovi}a". Arbitri su sve mla|i, tenzije na terenu su velike s tim {to smo uspeli dobrim radom sa sudijama da i te kako smawimo konflitne situacije u odnosu na raniji period – isti~e Radakovi} i dodaje: - Uvek se moè boqe i mi teìmo tome, u stalnim smo kontaktima s klubovima, pre po~etka prvenstva igra~ima drìmo predavawa o pona{awu i pravilima igre, a odlu~ili smo da sve prijateqske me~eve na teritoriji grada sudimo bez nadoknade. Novosadski arbitri i isnstruktori zaokruìli su jo{ jednu godinu, ostalo je da se u petak u Restoranu "Zlatna medaqa" podele priznawa najboqima. - Zadovoqni smo , ali jo{ uvek nismo ispunili ciq, a to je da za godinu- dve imamo arbitra koji }e suditi me~eve Lige {ampiona – zavr{io je Miwa Radakovi}. G. Kova~

Miwa Radakovi}

FUTO@ANI ANALIZIRALI PRETHODNU POLUSEZONU

Stiè plejada mladih Futo{ki tre}eliga{ je sa promeqivim uspehom igraju u jesewoj sezoni. Zabeleìo je ~etiri pobede, ~etiri nere{ena rezultata i sedam poraza (gol razlika 13:17) i savr{io prvi deo prvenstva na {esnaestom mestu s 16 bodova. [to je u neku ruku bio realan domet znatno izmewenog sastava. Mo`da su mogli ìcari da osvoje i nekoliko bodova vi{e, jer ih je sre}a napustila, a u nekoliko me~eva zbog sudijskih nepravdi su izgubili.

vo|anske varo{i, a kasnije nastavqeno obilaskom kapele Mira, Stra`ilova i Petrovaradinske tvr|ave, a zavr{eno ru~kom i opro{tajnim koktelom u SC "Bolesnikov", koje }e po pri~ama u~esnika u dogledno vreme prerasti u tradiciju. Dru`ewe mali{ana uprili~eno je fudbalskim utakmicama, punih

- Zbog sudijskih gre{ki izgubili smo nekoliko me~eva. ka`e trener Metalca Zoran [araba. - Najgore smo pro{li u me~u s Dowim Sremom.~ak sam je i ja iskqu~en. Jesewa sezona bila bi mnogo uspe{nija da zbog gre{ke administracije dobijenu utakmicu sa Spartakom Fugto`ani nisu izgubili za stolom, uz to su i ka`weni s bodom minusa. - Sa jo{ ~etiri boda bili bismo u zlatnoj sredini, ali i

uzbu|ewa, ali je bilo evidentno da je rezultat bio u drugom planu. Ipak, vaqa re}i da su u dve kategoriji pobedili polaznicim {kole Bolesnikov,a u jednoj gosti iz Beograda. Otpravnica poslova ambasada SAD Yenifer Bra{, ~iji je sin nastupao za gostuju}u ekipu, puna je utisaka:

ovako smo zadovoqni. Oslonili smo se na mlade snage, pa je bilo malo vremena za uigravawe. Odli~ne partije pru`ili smo u fini{u,a u boqe na{e me~eve ubrfajamo poraz od Big bula i pobede nad Ba~kom i Pali}em. Najva`niji je smo uspe{no promovisali nekoliko talentovanih igra~a kao {to su: Stanojev, Tanasin, Ratkovi}, Kukoq, Lemez, Popin i sjajan golman Savkovi}. Sigurno je da je povreda spre~ila Rajka Vukanovi}a da se

- @elim da posetim {to vi{e gradova Srbije, upoznam qude, wihove obi~aje a najsre}nija sam kada ispred sebe vidim ovu de~iju radost. Moj sin je pun hvale za sve {to su nam gostoqubivi doma}ini priredili. Lepim re~ima uzvratio je gospodin Bolesnikov:

na|e na ovom spisku. Svi ovi momci uz iskusne igra~e su pravo bogatstvo i verujem da }emo na prole}e igrati jo{ boqe, a onda }emo lako ispuniti ciq,a to je opastanak optimista je [araba. Kako stvari stoje u slede}oj polusezoni trener [araba ne}e mo}i da ra~una na centarfora i najboqeg strelca tima Sa{u Popina, koji }e od januara najverovatnije obu}i dres Vojvodine. M. Po.

- Mnogo publike na tribinama, deca su u`ivala u igri i dru`ewu, to je moj najve}i utisak. Sre}an sam {to je gospo|a Bra{ zadovoqna prijemom i vaspitno-obrazovnim radom, kako svoje {kole predvo|ene Mihajlom Jovanovi}em, tako i {kole Bolesnikov koju uspe{no vode treneri Simi}, Rapaji}, Verebe{ i Parabucki. M. Po.

SPORT

utorak15.decembar2009.

KO[ARKA[KI SEMAFOR NLB mu{ka liga Cibona - Radni~ki 92:55, Hemofarm [tada - Zagreb 74:66, Partizan - Cedevita 95:75, FMP - [iroki 86:68, Zadar - Crvena zvezda 89:83, Bosna - Budu}nost 73:77, Helios - Olimpija 51:73. 1. Cibona 12 10 2 964:783 22 2. Olimpija 12 9 3 931:856 21 3. Zagreb 12 8 4 929:925 20 4. Zadar 11 7 4 910:806 18 5. Hemofarm 11 7 4 911:835 18 6. Partizan 11 7 4 815:778 18 7. Budu}nost 12 6 6 904:874 18 8. C. zvezda 12 5 7 969:953 17 9. [iroki 12 5 7 927:968 17 10. Cedevita 12 5 7 943:994 17 11. Radni~ki 12 4 8 832:074 16 12. FMP 11 4 7 838:850 15 13. Helios 12 3 9 804:935 15 14. Bosna 12 2 10 786:932 14

Prva mu{ka liga Srbije Beograd - Vojvodina Srbijagas 82:79, Tami{ Petrohemija - Proleter Naftagas 76:65, Ergonom - Mega Vizura 90:62, Borac - Radni~ki Basket 83:66, Novi Sad - Napredak 70:80, Sloga - Metalac 65:44, Radni~ki KG 06 - Ma{inac 59:62. 1. OKK Beograd 11 10 1 968:846 21 2. Proleter N. 11 8 3 921:826 19 3. Vojvodina 11 7 4 846:781 18 4. Borac 11 7 4 889:848 18 5. Metalac 10 7 3 721:684 17 6. Tami{ P. 11 6 5 829:828 17 7. Napredak 11 6 5 818:818 17 8. Mega Vizura 11 6 5 874:880 17 9. Ma{inac 11 6 5 782:851 17 10. Novi Sad 11 4 7 824:845 15 11. Sloga 11 4 7 826:853 15 12. Ergonom 11 3 8 790:828 14 13. Radni~ki 06 11 1 10 817:934 12 14. Radn. Basket 10 1 9 720:803 11

Prva A ènska liga Proleter - Vojvodina NIS 62:71, Partizan - Radivoj Kora} 71:64, Radni~ki - Loznica 63:52, Hemofarm [tada êlarevo 91:47, Crvena zvezda Vo`dovac 74:64, Kovin - Spartak 93:68. 1. Partizan 10 10 0 878:614 20 2. Hemofarm 10 9 1 832:601 19 3. R. Kora} 10 7 3 757:636 17 4. C. zvezda 10 6 4 799:706 16 5. Vojvodina 10 6 4 719:646 16 6. Vo`dovac 10 5 5 718:716 15 7. Proleter 10 4 6600.711 14 8. êlarevo 9 4 5 576:663 13 9. Spartak 10 3 7 690:804 13 10. Kovin 10 2 8 669:777 12 11. Radni~ki 10 2 8 662:788 12 12. Loznica 9 1 8 498:736 10

Prva B mu{ka liga FMP 2 - Mladost 94:80, Vojvodina Zdravqe 88:70, Beovuk 72 - Vizura Smederevo 86:89, Crnokosa - Jagodina 95:79, Superfund BP - Jug 94:75, Vrbas Karneks - @elezni~ar 67:77.

1. Superfund 2. Vizura S. 3. Crnokosa 4. Jagodina 5. Radni~ki 6. Vojvodina 7. @elezni~ar 8. FMP II 9. Mladost 10. Zdravqe 11. Jug 12. Vrbas 13. Beovuk 14. Partizan II

11 11 11 11 10 11 11 11 11 11 11 11 11 10

9 9 8 8 7 6 6 5 5 3 3 3 2 2

2 2 3 3 3 5 5 6 6 8 8 8 9 8

988:886 990:907 881:827 952:909 799:758 953:921 870:843 908:934 956:981 872:897 811:885 818:911 860:953 764:810

20 20 19 19 17 17 17 16 16 14 14 14 13 12

Prva B `enska liga Kovin MT - Moravac 97:86, Plej of Bor 71:46, Beo~in - [abac 86:59, Kraqevo - Tami{ 79:61, Stara Pazova - Jugobanat 80:90, Student - Trep~a 74:56, Pro Tent Mladost Kolubara 65:63. 1. Jugobanat 11 11 0 913:672 22 2. Student 11 10 1 817:565 21 3. [abac 11 7 4 738:688 18 4. S. Pazova 11 6 5 827:824 17 5. Kraqevo 11 6 5 775:787 17 6. Moravac 11 6 5 749:747 17 7. Plej-of 11 6 5 684:721 17 8. Kovin MT 11 6 5 748:734 17 9. Beo~in 11 5 6 757:750 16 10. Mladost 11 4 7 694:692 15 11. Trep~a 11 4 7 682:766 15 12. Pro Tent 11 4 7 669:736 15 13. Tami{ 11 1 10 713:879 12 14. Bor 11 1 10 589:794 12

Prva srpska mu{ka liga - sever Jedinstvo - Srem 86:72, Sport Ki Nova Pazova 115:112, Veternik - Dunav 88:71, Topola - Oyaci 86:70, Novi Sad MT - Spartak 67:87, Kikinda - Mladost Teletehnika 82:86, Sveti \or|e - Duga 58:86. 1. Spartak 11 11 0 941:796 22 2. Mladost 11 9 2 958:804 20 3. Duga 11 8 3 903:831 19 4. N. Pazova 11 7 4 910:820 18 5. Sport Ki 11 6 5 980:904 17 6. Oyaci 11 6 5 809:803 17 7. Sv. \or|e 11 6 5 878:899 17 8. Dunav 11 6 5 894:856 17 9. Topola 11 6 5 873:847 17 10. Veternik 11 5 6 841:872 16 11. Novi Sad 11 4 7 842:897 15 12. Jedinstvo 11 2 9 822:911 13 13. Srem 11 1 10 808:933 12 14. Kikinda 11 0 11 738:1024 11

Prva srpska `enska liga - sever Banat Milenijum grup - Spartak MT 106:39, Proleter - Ruma 73:62, Srbobran Reahem - Proleter MT 61:58, Gimnazija Vrbas Medela 34:93. Slobodni su bili Sivac i Topol~anka. 1. Vrbas 9 9 0 769:415 18 2. Banat 9 8 1 728:430 17 3. Sivac 9 7 2 724:561 16 4. Proleter 9 6 3 645:556 15 5. Ruma 9 4 5 620:559 13 6. Proleter MT 9 3 6 543:655 12 7. Topol~anka 9 3 6 537:698 12 8. Gimnazija 8 2 6 434:601 10 9. Spartak MT 9 1 8 450:755 10 10. Srbobran 8 1 7 423:643 9

Druga srpska mu{ka liga - sever Hajduk (B) - Hajduk (K) 83:74, Akademik Ba~ka Palanka 88:79, Crvenka - Ruma 80:71, Dinamo - Stara Pazova 86:105, Krajina Grme~ - Proleter Naftagas MT 100:85, Apatin - Top 77:89. Slobodan je bio Radni~ki. 1. S. Pazova 11 10 1 1049:813 21 2. Ruma 10 7 3 892:867 17 3. Top 10 7 3 869:751 17 4. Krajina G. 10 7 3 922:821 17 5. Akademik 9 7 2 764:681 16 6. Proleter 11 5 6 931:883 16 7. Radni~ki 9 5 4 793:728 14 8. B. Palanka 10 4 6 803:824 14 9. Hajduk (K) 10 3 7 761:784 13 10. Dinamo 10 3 7 669:840 13 11. Apatin 10 3 7 730:851 13 12. Hajduk (B) 10 2 8 745:899 12 13. Crvenka 10 2 8 711:897 12

Jedinstvena juniorska liga Srbije Partizan - Borac 83:63, KG Student UK - Hemofarm [tada 82:115, Kwa`evac FMP 77:101, Zdravqe - Beovuk 66:87, @itko basket - Tadni~ki KG 06 94:73, Mladost - Novi Sad 50:79. 1. Hemofarm 8 7 1 707:535 15 2. Novi Sad 8 7 1 688:512 15 3. FMP 8 6 2 655:531 14 4. @itko B. 8 6 2 677:602 14 5. Partizan 8 5 3 633:596 13 6. Kwa`evac 8 4 4 594:647 12 7. Beovuk 8 4 4 614:595 11 8. Borac 8 2 6 497:589 10 9. Mladost 8 2 6 549:630 10 10. Rad. KG 8 2 6 661:801 10 11. Zdravqe 8 2 6 602:692 10 12. KG Student 8 1 7 657:804 9

Kvalitetna liga juniora KSV Ba~ka - Srem E grupa Spartak - Hajduk 70:49, Vrbas Vojvodina Srbijagas 64:87, Veternik Panon Sistem 88:64. 1. Spartak 6 5 1 427:282 11 2. Hajduk 6 5 1 440:365 11 3. Vojvodina 6 4 2 484:409 10 4. Vrbas 6 2 4 421:508 8 5. Veternik 6 2 4 363:414 7 6. Panon s. 6 0 6 383:540 6 F grupa Sport Ki 1 - A{patin 81:85, Stara Pazova - Sport Vorld 87:91, Kadet Mladost Teletehnika 72:61. 1. Apatin 6 5 1 516:459 11 2. Sport V. 6 4 2 520:494 10 3. Sport Ki 1 6 3 3 523:504 9 4. S. Pazova 6 3 3 513:513 9 5. Kadet 6 3 3 492:526 9 6. Mladost 6 0 6 399:467 6 Grupa Banat Probasket - Jedinstvo (NB) 64:89, Jedinstvo (K) - Zrewaninac 0:20 (sr), Kris Kros - Tami{ 96:26, Sveti \or|e - Kikinda 80:66. Me~ Mladost - Dinamo igra se sutra. 1. Jed. (NB) 12 10 2 892:640 22 2. Kris kros 11 9 2 748:523 20 3. Kikinda 12 8 4 783:633 20 4. Dinamo 10 9 1 657:471 19 5. Sv. \or|e 11 8 3 700:564 19 6. Zrewaninac 11 7 4 700:566 18 7. Mladost 11 6 5 712:623 17 8. Vili 11 4 7 632:717 15 9. Probasket 11 3 8 703:757 14 10. Tami{ 12 2 10 412:1045 14 11. Jed. (K) 20 0 20 0:400 0

VE^ERAS UTAKMICE 4. KOLA EVROKUPA

Hemofarm do~ekuje Le Man Ve~eras se igraju utakmice 4. kola takmi~ewa po grupama u okviru ko{arka{kog Evrokupa. Oba na{a predstavnika, Hemofarm [tada i Crvena zvezda, za rivale }e imati francuske ekipe, s tim {to su Vr{~ani doma}ini ekipi Le Mana, dok Crvena zvezda gostuje [oleu. Ekipa iz Banata ne igra ove sezone dobro u evropskom takmi~ewu, ali, istini za voqu, nema ni sportske sre}e. Dva poraza (od Trijumfa i Le Mana) Hemofarm [tada je do`iveo minimalnom razlikom, iako je imao ve} dobijene utakmice.

Ve~eras A GRUPA: Azovma{ - Teramo (17), Galatasaraj - Alba (19). B GRUPA: Hemofarm [tada - Le Man (18), Valensija Trijumf (20.45). C GRUPA: Zadar - Hapoel Jerusalim (19), Aris - [iauliai (20). D GRUPA: Telekom Bon Uniks (20), Huventud - Be{ikta{ (20.45). E GRUPA: Bilbao - Turk Telekom (20), Spiru - Spartak (20.15). F GRUPA: [ole - Crvena zvezda (20.30), Beneton - Dinamo (20.45). G GRUPA: Turov - Panelinios (18.30), Nansi - Gran Kanarija (20). H GRUPA: Ventspils - Bjela (18.30), Brose - Nimbirk (20).

Adut Vr{~ana: Miqan Pavkovi} (s loptom)

Ve~eras Vr{~ani jednostavno moraju da pobede francuskog predstavnika ukoliko `ele da sa~uvaju kakve-takve izglede za plasman u narednu rundu renomiranog takmi~ewa. Od velike va`nosti ekipi trenera Stevana Karaxi}a bi}e i podr{ka navija~a i igra~i Hemofarm [tade o~ekuju da }e tribine

Prva A liga Rezultati 2. kola: Partizan - Ni{ 14:1, Student - TENT 5:5, Vojvodina - Beograd 7:6. 1. Partizan 2 2 0 0 26:7 6 2. Beograd 2 1 0 1 17:12 3 3. Vojvodina 2 1 0 1 13:18 3 4. Student 2 0 2 0 10:10 2 5. TENT 2 0 1 1 10:16 1 6. Ni{ 2 0 1 1 6:19 1

Prva B liga Rezultati 2. kola: @AK - Proleter 16:7, Rabotni~ki - Zemun 6:6, Dinamo Be~ej 2005 12:10, [abac - Spartak 13:8, Singidunum - Go~ 17:8. 1. @AK 2 2 0 0 30:8 6 2. Singidunum 2 2 0 0 30:13 6 3. Rabotni~ki 2 1 1 0 19:11 4 4. Zemun 2 1 1 0 20:19 4 5. Go~ 2 1 0 1 17:22 3 6. Dinamo 2 1 0 1 17:19 3 7. [abac 2 1 0 1 18:21 3 8. Spartak 2 0 0 2 13:21 0 9. Proleter 2 0 0 2 20:30 0 10. Be~ej 2 0 0 2 11:26 0

Novi Sad najuspe{niji

U generalnom plasmanu najus{eniji su bili borci Bokserskog kluba Novi Sad koji su osvojili tri prva mesta u kategori pionira, seniora i seniorki. U konkurenciji {kolaraca najboqi je BK Spartak iz Subotice, kod juniora najvi{e uspeha imali su bokseri {aba~ke Ma~ve, dok je BK Kikinda odneo titulu najboqeg u kategoriji mladih boksera. Generalni plasman klubova - pioniri: 1. Novi Sad, 2. Vojvodina, 3. Ma~va, {kolarci: 1. Spartak, 2. Cement, 3. Loznica, juniori: 1. Ma~va, 2. Cement, 3. Spartak, mladi: 1. Kikinda, 2. Ma~va, 3. Vojvodina, seniori: 1. Novi Sad, 2. Vojvodina, 3. Loznica, seniorke: 1. Novi Sad, 2. Banat, 3. Topfajter (Subotica). I. G

Milenijuma biti soldino popuwene. Ako za tim iz Vr{ca kaèmo da ne igra dobro u Evropi, suprotno vaì za ko{arka{e Crvene zvezde. Beogra|ani su do sada zabeleìli sve tri pobede i nalaze se pred gotovo sigurnim plasmanom u narednu rundu takmi~ewa. Ve~eras su crveno-

beli iz Beograda favoriti na papiru u duelu sa [oleom, jer su u prvoj utakmici slavili sa 82:66. Naravno, to treba da potvrde i na terenu u Francuskoj i, u slu~aju nove pobede, Crvena zvezda bi ve} ve~eras mogla da obezbedi plasman u daqe takmi~ewe. A. Predojevi}

ODBOJKA

VATERPOLO

ZAVR[ENA REGIONALNA LIGA VOJVODINE

U Novom Sadu odr`ano je posledwe kolo Regionalne lige Vojvodine u boksu. Odr`ano je 11. turnira u nekoliko gradova Vojvodine, a u~estvovali su borci iz 24 kluba, 18 sa teritorije Bokserskog saveza Vojvodine, tri izvan teritorije BS Vojvodine i tri iz inostranstva (BiH , Slovenija i Rumunija). Pobednici 11.kola po kategorijama - pioniri: Vilovski Milan (Novi Sad), {kolarci: Aleksandar Vu~kovi} (Loznica), juniori: Goran Ali (Vojvodina), seniorke: Sara Marjanovi} (Novi Sad), mladi: Aleksandar Ki{ (Kikinda), seniori: Faruk Ajvazi (Vojvodina).

DNEVNIK

Mu{ka superliga Spartak - NIS Vojvodina Partizan - Crvena zvezda M. radnik - Smederevo Radni~ki - Ribnica 3:2 1. C. zvezda 10 8 2. Radni~ki 10 8 3. Vojvodina 10 6 4. Partizan 10 6 5. Ribnica 10 4 6. M. radnik 10 4 7. Spartak 10 3 8. Smederevo 10 1

0:3 2 2 4 4 6 6 7 9

28:10 27:12 20:15 20:17 18:22 17:22 14:25 7:28

0:3 3:0 25 22 18 17 12 12 10 4

@enska superliga Klek - Po{tar Crvena zvezda - Spartak Tent - Dinamo Jedinstvo - Vizura 1. C. zvezda 8 8 2. Tent 8 6 3. Spartak 8 5 4. Vizura 8 4 5. Klek 8 4 6. Dinamo 8 3 7. Jedinstvo 8 2 8. Po{tar 8 0

0 2 3 4 4 5 6 8

24:6 22:10 20:13 17:16 14:14 11:19 9:21 6:24

3:1 3:2 3:0 1:3 22 19 16 12 12 8 6 1

Prva liga (m) Novi Sad - Jedinstvo (SP) GIK Banat - Ni{ Borac - VGSK Putevi - Bavani{te @elezni~ar - Jagodina 3:0 1. @elezni~ar 10 8 2 2. Jagodina 10 7 3 3. Borac 10 6 4 4. Ni{ 10 6 4 5. Banat 10 5 5

0:3 3:1 3:0 2:3 26:10 21:18 23:14 23:19 20:20

24 19 19 17 16

6. Jedinstvo 7. Bavani{te 8. Novi Sad 9. Putevi 10. VGSK

10 10 10 10 10

5 5 5 5 4 6 4 6 0 10

20:19 19:21 17:19 17:22 6:30

15 15 13 12 0

Prva liga (`) Vojvodina - Radni~ki (K) Radni~ki (B) - Novi Sad PP Jedinstvo - Kolubara 3:0 [umadija - Putevi Vizura SN - Lazarevac 1. Radni~. (B) 10 9 1 2. Jedinstvo 10 7 3 3. Kolubara 10 6 4 4. Radni~. (K) 10 6 4 5. Vizura SN 10 6 4 6. Novi Sad 10 5 5 7. Lazarevac 10 5 5 8. Vojvodina 10 4 6 9. Putevi 10 2 8 10. [umadija 10 0 10

0:3 3:2

29:9 22:13 22:15 19:16 19:17 20:18 20:19 18:21 9:26 6:30

1:3 3:1 26 19 19 17 16 16 16 13 7 1

Druga liga sever (m) Srem - Petrovaradin Apatin - NIS Vojvo. RFU - In|ija Spartak - FOK Dinamo - Mladost E. 1. Petrovaradin 8 2. Spartak 8 3. In|ija 9 4. Mladost 8 5. Srem 9 6. Apatin 9 7. RFU 9 8. FOK 9 9. NIS Vojvo. 9 10. Dinamo 8

8 8 6 5 4 3 3 3 2 1

0 0 3 3 5 6 6 6 7 7

1:3 0:3 0:3 3:1 odgo|eno 24:2 24 24:5 23 18:13 18 18:12 15 15:18 11 13:20 10 12:21 8 12:21 8 10:22 7 9:21 5

Druga liga sever (`) Varadin BMG - Kikinda Srem - Spartak Partizan - Futog Mladost - Zrewanin 1. Varadin 9 9 2. Kikinda 9 7 3. Mladost 9 6 4. Futog 9 5 5. Spartak 9 6 6. Zrewanin 9 4 7. Ruma 9 3 8. Srem 9 3 9. VST 9 2 10. Partizan 9 0

0 2 3 4 3 5 6 6 7 9

27:7 24:12 22:15 19:14 21:16 16:17 14:20 14:19 10:24 4:27

3:1 1:3 0:3 2:3 25 20 18 17 16 13 10 9 6 -1

Prva vojvo|anska liga - sever (`) Vojvodina 2 - Vrbas 3:0, Ki 0230 - Futog vest 3:0, Blok aut - Ba~ki zmaj 1:3, Volej stars - Merkur 3:1. Tabela: CVS 23, Novi Sad 23, Ki 0230 18, Vojvodina 17, Volej stars 12, Ba~ki zmaj 11, Futog vest 11, Merkur 9, Blok aut 8, Vrbas 0.

Prva vojvo|anska liga - jug (`) @iti{te - Prvi tempo 1:3, Vr{ac Maks 0:3, NS tim - NS volej tim 0:3, Dinamo 2 - Kraji{nik 2:3, Banat Klek 2 Sloga 3:0. Tabela: Klek 27, NS volej tim 21, Prvi tempo 21, Dinamo2 14, Maks 12, Vr{ac 11, Sloga 10, @iti{te 8, Kraji{nik 7, NS tim 4.

DRUGA @ENSKA LIGA - SEVER

Siguran korak lidera Varadin BMG Gradwa - Kikinda 3:1 (25:20, 25:11, 21:25, 26:24) NOVI SAD: Hala SC â&#x20AC;&#x153;\a~koâ&#x20AC;?, gledalaca 50, sudije: Kova~i} (Sremska Mitrovica), Roq (In|ija). VARADIN BMG GRADWA: Ra~i} 3, Kuli}, Mal~i}, Ivanovi} 22, Buni} 5, Milovanovi} (l), Peri{i} 3, Mihi} 14, Milosavqevi}, Lagunxin 1, Pu{owa 22. KIKINDA: Jerinki} (l), Todorovi} 11, Basta 9, Mili}, Palinko 7, Boì} 1, Arsenov 19, Grmu{a, M. Utrèn, Santo 5, A. Utrèn, Radi{i} 8. Odbojka{ice Varadina BMG Gradwe slavile su u tre-

}em uzastopnom derbiju i sada se izdvojile na prvom mestu severne grupe Druge lige, ostaviv{i Kikin|anke na pet bodova zaostatka. U uvodna dva seta gotovo da nije vi|en nikakav otpor Kikin|anki i doma}e su lagano, pre svega zahvaquju}i dobroj igri @eqke Pu{owe i Tijane Ivanovi}, do{le do ubedqivog vo|stva. Sve je dobro funkcionisalo u redovima lidera, ponajboqe servis i 25:11 u drugom setu potvrdilo je da bodovi ostaju kod doma}ina, ali, uquqkane visokim rezul-

tatom opustile su se doma}e i dozvolile Kikin|ankama da me~ u~ine neizvesnim. Maksimalno se raspucala mlada Arsenov na poziciji sredweg blokera go{}i i bez gre{ke predvodila svoj tim do osvajawa seta. Varadinke su vodile s nekoliko poena tokom ~itavog ~etvrtog seta, ali su go{}e iskoristile nekoliko nesmotrenosti protivnica i bile u igri sve do 24:24, ali je iskustvo doma}ih presudilo u trijumfu i osvajawu va`na tri boda. M. Risti}

SPORT

DNEVNIK

RUKOMET

DRUGA MU[KA LIGA

Veliki preokret Suboti~ana Metalac Asko Vidak - Vojput Spartak 25:29 (16:12)

NOVOSA\ANI NAJBOQI U OSIJEKU: Rukometa{i Novog Sada 021 (na slici) pobednici su 7. me|unarodnog boì}nog turnira u konkurenciji veterana, koji je odràn u Osijeku. Novosa|ani su u finalu savladali ekipu doma}ina (8:7), do kojeg su do{li pobediv{i u polufinalu Zlatne godine (Metkovi}) (11:10), a prethodno u grupi Sew (12:9) i Orijent (13:8), dok su remizirali sa Osijekom (10:10). U utakmici za tre}e mesto Zlatne godine su pobedile Pul (9:6). Igra~ Novog Sada 021 Petar Voki} progla{en je za najboqeg pojedinca, prvi strelac je Neno Botsak iz Zlatnih godina, a najboqi golman Goran Krzmari} iz Pula. U konkurenciji dama prva tri mesta zauzeli su Tre{wevka, Split i Akcija. Najboqa igra~ica je Marija [imun|a (Tre{wevka), strelac Alga ê~kova i golman Cveta Vrhovnik (obe Akcija). J. G.

SJAJNA PARTIJA KA]ANA U ME^U SA [AP^ANIMA

Briqirao ceo tim Lepo nedavno re~e trener rukometa{a Vojvodine Darko Jevti}: "Lako je Ka}anima. Kad je najteè, svi staju pod zastavu Jugovi}a". A kad svi stanu na "branik rukometne otaxbine", onda ni Metaloplastika, u punom naletu, pred kojim je pala i vode}a Crvena zvezda, ne moè da osvoji ni bod u Hramu. Na megdanu sa {aba~kim ~ivija{ima, ka}ki akademci su poloìli ispit zrelosti. Igrali su punim srcem, no-

{eni vernom publikom, vo|eni od strane maestralnog kapitena Krsman~i}a i trenera Jordovi}a. Razigrao se i }utqivi de~ko, Milan Pavlov, ~iji su golovi, postignuti u periodu kada nije funkcionisala bekovska linija nebeskoplavih, predstavqali presudni teret na vagi izme|u pobede i poraza. Videli smo, u drugom poluvremenu, goropadnog Strahiwu Travara, lukavog Nikolu Vugdragovi}a i kao strunu napetog Qubomira Jo{i}a. Poput visokoleta~a, sve dok nije zaradio tre}e iskqu~ewe, iskusni Ivan Pap je iz pti~ije perspektive lomio granitnu odbranu Metaloplastike, a, kao {pricer hladni Marko Vasi} je neumoqivo poga|ao mre`u s linije od sedam metara. Stameni Du{an [ipka je vodio divovsku borbu s najkorpulentnijim igra~em Evrope -

Mskhvilidzeom. Dvadesetak santimetara je niì i tridesetak kilograma lak{i, ali je zato srcem, koje ima jo{ samo Milan Mirkovi}, uspevao da izi|e na kraj s vr{wakom iz Gruzije. [ta tek re}i o Jovanu Kukobatu, hrabrom Jovan~etu, koji se isprsi pred protivni~kim strelcima uvek kada je gusto, {ekspirovski re~eno - biti ili ne biti. Budu}i inèwer elektrotehnike je izvanrednim odbranama dozirao napon na terenu i tribinama, pa stoga nije ni ~udo to {to su Ka}ani utakmicu do~ekali na nogama i jo{ dugo u ki{noj no}i prepri~avali igru svojih qubimaca. Me~ izme|u Ka}ana i [ap~ana bio je i duel dva izvanredna rukometna stratega. Perspektivni i odva`ni Vladan Jordovi} je na kraju odneo pobedu nad iskusnim i pronicqivim Slavkom Novakovi}em, sigurno najcewenijim trenerom u na{em superliga{kom rukometu. Pro{ao je trener Metaloplastike najboqu rukometnu {kolu, stasavaju}i uz Zorana Tutu @ivkovi}a, jedno vreme i kao selektor juniorske reprezentacije Jugoslavije, zbog ~ega ovaj trijumf Jugovi}a nosi posebnu teìnu. Svake godine Vladan Jordovi}, zajedno s pomo}nikom Miletom Ze~evi}em, u prvotimce promovi{e ~etiri-pet juno{a, ~ine}i budu}nost ka}kog superliga{a izvesnijom i lep{om. Cene to i wegove kolege, pa trener Jugovi} Unimeta, s pravom, najozbiqnije konkuri{e za trenera godine u izboru svojih kolega iz superliga{kih ekipa. J. Gali}

FUTOG: Dom sportova, gledalaca 100, sudije: Obradovi} i Vu~i} (Zrewanin), sedmerci: Metalac -, Vojput 4 (4), iskqu~ewa: Metalac 6, Vojput 8 minuta. METALAC ASKO VIDAK: Marjanovi} 5, Ili} 3, \urovi} 1, Kava 1, Jovanovi} 5, Radi}, @ivkovi}, Joji} 9, A}imovi} 1, Urukalo, Zori}, Kor~ok. VOJPUT SPARTAK: Vukoslavovi}, Mijatovi}, Vru}ini} 2, Perovi} 4, Ta{kovi} 7, Rojevi} 1, ôvi} 1, Mraki} 2, Ninkovi} 2, Vitas, Ristovski 10 (4), Abazovi}, Marinkovi}. Malo je nedostajalo da lider drugoliga{kog severa Vojput poklekne u Futogu. Gubili su Suboti~ani i sa osam golova razlike, me|utim, jo{ jednom su potvrdili da su me|u najkvalitetnijim ekipa u ligi, jer su uspeli da protiv ovoga puta odli~nih Futoàna na~ine preokret i zasluèno trijumfuju. Odva`ni i hrabri sastav Metalca ozbiqno je shvatio favorizovanog rivala, stegnutih zu-

Sava Ta{kovi} (levo), strelac sedam golova za Suboti~ane

Hajduk - Sombor 34:19 (21:6) @ABAQ: Sportska hala, gledalaca 150, sudije: Vi{ekruna, ]irkovi} (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Hajduk 5 (1), Sombor 3 (1), iskqu~ewa: Hajduk 8, Sombor 14 minuta. HAJDUK: Gere, P. Vujkov 1, Risti} 5, Vidakovi} 1, Kara} 3, Bundalo 8, Labus 1, Be~ejac 3, Spasojev 5, Mili}ev 1, M. Vujkov 6, Radanovi}, Terteji.

Apatin - Temerin 25:25 (14:11)

APATIN: Sala O[ "@arko Zrewanin", gledalaca 150, sudije: Kne`i} (Vrbas) i Radovanov (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Apatin 4 (4), Temerin 3 (1), iskqu~ewa: Apatin 6, a Temerin 18 minuta. APATIN: Kurixa 8, Bursa} 2 (2), Raj{i} 6 (2), Dubaji} 3, @igi}, Axi} 1, Vejin, Vladeti}, Dra`i} 5, Jakovqevi}, Vuk{a, Laki}. TEMERIN: Ivanov, Mari~i}, Kqaji} 3, Mati}, Obradovi}, Vukovi} 5, Nikoli} 4, Blanu{a, Pavlov 7 (1), Mora~a 2, Ostoji} 4, Ze~ei}. U veoma dobroj rukometnoj predstavi Apatinke i Temerinke su podelile bodove.Doma}a ekipa je bila boqa u prvom, a gostuju}a u dru-

gom poluvremenu, pa kada se sve sabere i oduzme krajwi rezultat je realan. M. J.

Jedinstvo – Vojvodina (NS) 16:28 (5:14) KA^AREVO: Hala sportova, gledalaca 100. Sudije: Marjanovi} i Milinovi} (obojica Zrewanin). Sedmerci: Jedinstvo 2(2), Vojvodina 2(1), iskqu~ewa: Jedinstvo 8 , Vojvodina 12 minuta. JEDINSTVO: Stefanovi}, \uki}, Stojanovski, Dodevski, Igwatovi}, [arac 1, Bulaji}, Vukovi} 9, Jer~i} 2, Stoj~evski 2, Luki}, ^u~ak 2.

vi} 4, Stanojev, \uri~i} 7, Velimirov 3, Jak{i} 1, Nikoli} 4, Slavni} 2, Puha~a 4(1), Jawi} 2, Boarov, Vukmirovi}. PROLETER AGRO@IV: Kamberovi} (14 odbrana), Kuburovi} (5 odbrana, jedan sedmerac), Tomi} 3, N. Erva~anin 5, Radosavqevi} 6, Pavlovi} 4, Joki} 6(2), D. Erva~anin 2. Ve~e ~uvara mre`e kraj Tise! Zahvaquju}i izvrsnim odbranama golmana, okr{aj Petrovoselaca i Karlov~ana je dobio na

Radni~ki – Radni~ki ([) 44:35 (24:15) NOVI SAD: SPC Slana bara, gledalaca 70. Sudije: Mandi} i Kova~i} (oba Novi Sad). Sedmerci: Radni~ki (NS) 2 (2), Radni~ki ([) 7 (5), iskqu~ewa: Radni~ki (NS) 14, Radni~ki ([) 2 minuta. RADNI^KI (NS): Jovanovi} 2, Ili} 4, Zepina 1, Mi}ovi} 1, Vu~i} 4, Jovi} 7, Petrovi} 2, Jolovi} 3, Stra`ivuk 7, Be}arevi}, Ilin 7 (2), Bo{kovi} 1, Grahovac 4, Mi{kovi} 1. RADNI^KI ([): Mati}, Maukovi} 4, Pernar 2, Jovi} 2, Grbatini} 1, Ili} 15 (3), Klisuri} 2, Crnoglavac 7 (2), Nakom~i} 2. Rukometa{i novosadskog Radni~kog savladali su imewaka iz [ida sa 44:35. O~ekivan rasplet susre-

ta, odigranog u okviru 15. kola severne grupe Druge lige, izme|u ekipa sa ~ela i za~eqa tabele. Rezultatski egal potrajao je do 10. minuta (5:5), kada je prednost favorizovanog doma}ina po~ela postepeno da raste, da bi na poluvremenu pobednik prakti~no ve} bio re{en – 24:15. Do kraja utakmice, u efikasnoj igri sa obe strane, lider je bez problema i uz lepo raspore|ene golove odr`avao ste~eni kapital, dok se u gostuju}em timu, sastavqenom mahom od sredwo{kolaca, sa 15 postignutih golova izdvojio izuzetno talentovani Stefan Ili}. D. S. - J. G.

SOMBOR: Nenadi}, [trangari} 2, Popovi}, Penze{ 3, Nikoli} 6, Besla} 3, I. Arbutovi} 2, Urukalo 3, @ivkovi}, M. Arbutina, Kondi}, Trbojevi}. Ni jednog trenutka u susretu izme|u ^uru`ana i Somboraca nije bilo neizvesnosti. Mnogo iskusniji sastav doma}ina dobrom i efikasnom igrom do poluvremena ostvario je ubedqivo i nedosti`no vo|stvo, da bi tek u nastavku mla|ani sastav gostiju donekle do{ao do daha i popravio utisak. P. Bundalo

Jedinstvo – Proleter Agroìv 27:26 (14:12) BEÊJ: Sportska dvorana OSC Mladost, gledalaca 100. Sudije: Molnar i Glava{ki (obojica iz Novog Be~eja). Iskqu~ewa: Jedinstvo 10 minuta, Proleter Agroìv -, sedmerci: Jedinstvo 2(1), Proleter Agroìv 3(2). JEDINSTVO: Bakra~ (20 odbrana, jedan sedmerac), Vi{ko-

DRUGA SAVEZNA LIGA (@)

Halas Joèf – Srem 27:21 (13:10) ADA: Tehni~ka {kola, gledalaca 500, sudije: Bogdanovi} (Novi Sad) i Savi} (Ka}). Sedmerci: Halas Joèf 2 (2), Srem 4 (3), iskqu~ewa: Halas Joèf 10, Srem 10 minuta. HALAS JO@EF: Kriàn, Vuleti}, Ahac 5, Fajka 4, Kiraq, Seke 9 (2), Miku{ak 4, Rako{, Latak, Irmewi 1, Gelen~er 4. SREM: Martinovi} 2, Savinovi} 3, Savi} 2, Joki} 1, Pani} 1, Kuli} 9 (3), [apuri}, Varga, Vuceqa, Plavijani}, Bo{wak 3. Odli~nu rukometnu predstavu u Adi videlo je vi{e od 500 gledalaca.U lepom ambijentu ekipa Halas Joèfa je jo{ jednom potvrdila da je bez premca u ligi i da s pravom ra~una na plasman u vi{i rang. S. St. VOJVODINA: Savi}, Pudar 3, Luki} 2, Markovi} 2, Stupar 2, Panti} 3, Crnoja~ki, Blaì} 1, Milovanovi} 4, Todorovi} 3, Blanu{a 2, Jovanovi}, @igi}, Beqi} 6. Rukometa{ice Jedinstva u prvih pola sata izgubile su me~ pro-

kvalitetu i neizvesnosti. U prvom poluvremenu su Bakra~ i Kamberovi} po 12 puta zaustavqali {uteve protivni~kih igra~a. Od 40. minuta je trener gostiju Milorad [e{lija ubacio drugog golmana, mladog Kuburovi}a, {to se uop{te nije osetilo u igri wegovog tima. Vaqa naglasiti da su gosti doputovali samo sa {estoricom igra~a u poqu i svi su odigrali po 60 minuta. Nije ni trener doma}ih Zoran Tomi} bio u mnogo boqoj situaciji kada su igra~i u poqu, jer nije mogao da ra~una na kapitena Felde{ia i iskusnog @ivkov-Aksina. No, smogli su snage, pogotovo u posledwa dva minuta kada su igrali sa igra~em mawe da preko Velimirova postignu pogodak i to je bilo presudno za kona~an ishod. Gosti su uspeli samo da smawe na kona~nih 27:26, ali da su stigli i do boda ne bi bilo nezaslu`eno. V. Jankov M. J.

Zaje~ar – Dubo~ica Zlatar – Mladost Rudar – N. Pazova Jagodina – Napredak Vrbas – Po`arevac BASK – C. zvezda N. Pazar – BSK Heba Vrawe slobodno 1. Vrbas 12 9 2. Vrawe 12 8 3. Po`arevac 11 8 4. Jagodina 12 7 5. Rudar 12 7 6. Zaje~ar 12 7 7. C. zvezda 12 6 8. Dubo~ica 12 5 9. BASK 12 5 10. Mladost 13 5 11. N. Pazar 12 5 12. Napredak 12 4 13. Zlatar 12 3 14. N. Pazova 13 2 15. BSK Heba 11 0

29:28 36:31 43:31 34:41 27:24 29:30 10:0 0 3 1 3 0 3 2 3 1 4 1 4 2 4 3 4 2 5 1 7 1 6 2 6 1 8 110 011

286:26018 341:31117 324:27016 374:36516 369:32715 358:32415 346:33314 342:32713 354:33012 355:34811 298:32911 343:32810 321:361 7 327:404 5 205:326 0

Druga liga (m) Radni~ki (NS) – Radni~ki ([) 44:35 Metalac – Vojput 25:29 Jedinstvo – Proleter 27:26 Gradnulica – Hercegovina 30:27 Ruma – Titel 28:29 @elezni~ar – Jabuka 26:23 Hajduk – Sombor 34:19 Apatin – Milicionar odlo`eno @SK slobodan 1. Radni~ki (NS)1513 0 2 495:42626 2. Vojput 14 12 1 1 446:35125 3. @elezni~ar 14 11 0 3 391:31922 4. @SK 14 9 2 3 453:40820 5. Gradnulica 14 9 0 5 431:39818 6. Titel 14 8 1 5 422:37717 7. Ruma 14 8 1 5 472:43117 8. Jabuka 14 7 1 6 387:40215 9. Milicionar 13 6 0 7 356:33312 10. Hajduk 14 6 0 8 392:41012 11. Jedinstvo 14 5 2 7 347:38112 12. Metalac 14 4 1 9 388:406 9 13. Proleter 14 3 3 8 419:451 9 14. Hercegovina14 4 1 9 358:400 9 15. Apatin 13 4 0 9 355:367 8 16. Sombor 15 3 012 416:532 6 17. Radni~. ([) 14 0 113 395:504 1

Druga liga (`) Radni~ki – Mladost H. Jo`ef – Srem Apatin – Temerin Jedinstvo – Vojvodina Vrbas – Ravangrad Spartak – Lehel Jabuka – Pan~evo 1. H. Jo`ef 13 13 0 0 2. Vojvodina 13 10 1 2 3. Temerin 13 8 3 2 4. Mladost 13 7 1 5 5. Vrbas 13 7 1 5 6. Apatin (-1) 12 6 1 5 7. Pan~evo 13 6 0 7 8. Spartak 13 6 0 7 9. Lehel 13 6 0 7 10. Srem 13 6 0 7 11. Radni~ki 13 5 0 8 12. Jabuka 12 4 0 8 13. Jedinstvo 12 2 010 14. Ravangrad 12 1 011

35:26 27:21 25:25 15:28 33:28 30:23 23:20 382:25826 387:29721 326:30019 330:30815 362:34615 271:31212 303:29112 352:35312 326:33912 361:37612 362:36510 275:332 8 266:314 4 243:335 1

FINALE KUPA VOJVODINE

DRUGA @ENSKA LIGA – SEVER

Realan ishod

Superliga (m)

Dinamo – Crvenka 26:26 Smederevo – C. zvezda 28:34 Jugovi} – Metaloplastika 24:22 Partizan – Kolubara 30:36 Vojvodina – Priboj 31:28 Naisus – Radni~ki 31:26 Planinka – PKB 24:24 Proleter Slobodan 1. Kolubara 13 12 0 1 440:32724 2. C. zvezda 12 11 0 1 380:32622 3. Vojvodina 13 8 2 3 371:34718 4. Partizan 13 8 1 4 373:31817 5. Naisus 13 7 2 4 366:34616 6. Metalop. 12 7 0 5 323:30414 7. Radni~ki 13 7 0 6 338:32214 8. Jugovi} 13 4 4 5 310:31512 9. PKB 13 5 2 6 342:37612 10. Priboj 14 3 3 8 361:379 9 11. Proleter 13 3 3 7 344:394 9 12. Smederevo 13 3 1 9 376:415 7 13. Crvenka 12 2 3 7 306:374 7 14. Planinka 12 2 2 8 312:344 6 15. Dinamo 13 1 3 9 354:409 5

Prva liga (m)

Neravnopravna partija imewaka

ba, borbeno, a u odbrani i disciplinovano, pametno i efikasno u napadu lako je izlazio na kraj sa Suboti~anima. Predvo|eni odli~nim Sr|anom Joji}em, koga su u pojedinim trenucima sjajno dopuwavali Marjanovi}, Ili} i Jovanovi}, Futoàni su stekli osam golova prednosti (14:6). înilo se da je do{ao trenutak kada }e putari drugi put ove sezone biti zatrpani. Me|utim, zahvaquju}i iskustvu Suboti~ani su u nastavku me~a sloìli odbranu, razbranio se i golman Vitas, a uz Ristovskog, koji je bio dobar tokom celog me~a, probudio se i mladi Sava Ta{kovi}, sevale su polukontre i kontre, dok doma}in vi{e nije imao snage i koncentracije da zadrì visok nivo igre. Kao rezultat takvog stawa na terenu Suboti~ani su uspeli da u 43. minutu izjedna~e, a potom pre|u i u vo|stvo, koje je dosezalo pet golova. J. Gali}

utorak15.decembar2009.

tiv mnogo ja~e i organizovanije ekipe iz Novog Sada. Na poluvremenu razlika je iznosila 9 golova u korist gostuju}eg tima koja je me~ rutinski privela kraju.Kod doma}ih najboqa je bila Vukovi}, a u timu gostiju Beqi}, Milovanovi}, Panti}. B. Stojkovski

Nopelu pehar Ba~ka Palanka Nopal - Proleter Superprotein 29:28 (13:15) TOVARI[EVO: Sportska hala Tovari{eva, gledalaca oko 200, sudije: Ostoji} i Rajkovi} (Novi Sad). Sedmerci: Ba~ka Palanka Nopal 5 (4), iskqu~ewa Ba~ka Palanka Nopal 6, Proleter Superprotein 12 minuta. BA^KA PALANKA NOPAL: Lon~ar, Atanaskovi}, Pavlov 4, Mirkovi}, Stani} 10 (4), Krivdi}, Tiosavqevi} 7, Ber~ek 6, Karanovi} 2, ^ubrilo (3 odbrane), J. Kolar, Mitrovi}, Stojkovi}, S. Ili} (10 odbrana). PROLETER SUPERPROTEIN: Lazi}, Stankovi}, Trajkovi} 14, Vlau~in, Solomun 3,

^eti} 1, Latkovi} 2, Mitrovi} 1, Jovanovi} 2, Kalaba, Momirski, Kuli}, Klindo 5, Adamovi} (16 odbrana i sedmerac). Nakon velike borbe tokom svih 60 minuta rukometa{ice Ba~ke Palanke Nopala uspele su da savladaju Proleter Superprotein u finalu Kupa Vojvodine i plasiraju se u osminu finala Kupa Srbije. Pehar u trajno vlasni{tvo, kao i prelazni pehar i medaqe pobedni~koj ekipi je uru~io Zoran Stanojevi}, potpredsenik RSV. Ekipi Proletera Superproteina pehar i medaqe uru~io je Jovica Tula}, ~lan UO RSV. M. \. K.

SPORT

utorak15.decembar2009.

DNEVNIK

GENERALNI SEKRETAR RSS BO@IDAR \URKOVI]

NBA LIGA

Hasanefendi} „bolestan” od rukometa

[est poena Krsti}a

Generalni sekretar Rukometnog saveza Srbije (RSS) Boìdar \urkovi} rekao je da je 2009. godina bila veoma naporna, pre svega zbog obaveza koje su imale reprezentativne selekcije. - RSS je imao bogat i dosta optere}uju}i program za sve one koji su radili u rukometu. Mu{ka reprezentacija izborila je u~e{}e posle SP i za EP, u januaru u Austriji. @enska reprezentacija trenutno vodi u kvalifikacionoj grupi i o~ekujem da }e se slede}e godine plasirati na EP - rekao je \urkovi}. Prema wegovim re~ima, RSS je zapo~eo u saradwi sa Fakultetom sporta i fizi~kog vaspitawa i veliki projekat „mini rukomet“, odnosno reformu de~ijeg sporta kako bi se rukomet vratio pre svega u osnovne, ali i sredwe {kole. - Ne bi trebalo da zaboravimo uspeh mu{ke seniorske reprezentacije koja je osvojila zlatnu medaqu na Mediteranskim igrama u Peskari, prvu od kada Srbija nastupa kao samostalna dràva - rekao je \urkovi}. On je istakao da u 2009. Rukometni savez slavi 60 godina postojawa i da je to obele`no nizom manifestacija. - Obnovili smo Trofej Srbije za ène, po uzoru na nekada{wi Trofej Jugoslavije, organizovali smo EP za kadetkiwe, imali smo utakmicu sa svetskim i olimpijskim pobednicima Francuzima u Ni{u, koja je bila i centralni doga|aj. Zavr{na ceremonija bi}e odràna 17. decembra u Skup{tini grada, gde }emo podeliti priznawa najistaknutijim pojedincima.

Cvetkovi}eve zasluge Mu{ka i `enska seniorska reprezentacija u 2009. dobile su nove selektore, Seada Hasane-

U ameri~koj NBA ligi igrano je pet me~eva, a od igra~a iz Srbije nastupao je samo Nenad Krsti}. On je u porazu Oklahome od Klivlenda, 102:89, postigao {est poena, uz osam skokova i dve asistencije. Mo Vilijams je uspehu Klivlenda doprineo sa 22 poena. Vilijams je pogodio i vrlo bitnu trojku u posledwoj ~etvrtini kada je sa vi{e od polovine terena Klivlendu doneo do tada najve}u prednost od 94:87. Najefikasniji u Oklahomi je sa 29 poena bio Kevin Durant. Srpski reprezentativac Nenad Krsti} dodao je {est poena, uz osam skokova. Vi{e od 40 poena postigao je i Rudi Gej u pobedi Memfisa nad Majamijem od 118:90. Gej je ubacio 41 poen, a istakao se i Mark Gasol sa 16, bez proma{aja iz igre. Gasol je imao i 15 skokova. Dvejn Vejd je ubacio 25 poena za Majami. Atlanta je pobedila Wu Xerzi sa 130:107 za {ta su najzaslu`niji bili Moris Evansa sa 22 poena i Xo Xonson, koji je ubacio 21 poen i imao 10 asistencija. Toronto je uz 27 poena Krisa Bo{a i 23 Hida Turkoglua pobedio Hjuston sa 101:88. Istakao se i Xeret Xek sa 17 poena i po osam asistencija i skokova. San Antonio je pobedio Los An|eles Kliperse sa 115:90. Najefikasniji u pobedni~kom timu bio je Tim Dankan, koji je ubacio 21 poen, iako je odmarao celu posledwu ~etvrtinu. Rezultati: Toronto - Hjuston 101:88, Atlanta Wu Dzzersi 130:107, Majami - Memfis 90:118, Oklahoma - Klivlend 89:102, LA Klipers - San Antonio 90:115.

VTA LISTA

Beograd sasta}e se 16. januara sa Egiptom. Dan kasnije odlaze na EP u Linc. - O Seadu Hasanefendi}u imam jako visoko mi{qewe. To je trener jednog nema~kog Bundesliga{a - Gumersbaha, koji je u svojoj karijeri osvojio 17 trofeja. ^ovek je ‘bolestan’ kada je rukomet u pitawu. Siguran sam da }e on sa svoje strane u~initi sve da EP do~ekamo ba{ onako kako treba. Povratak Ivana Lap~evi}a i Dejana Peri}a to i govori. @enska reprezentacija Srbije ve} je pobedila Gr~ku i Tursku, u kvalifikacionoj grupi za plasman na EP 2010. u Norve{koj i Danskoj. - Mislim da se ve} pokazalo da je Du{ko Mili} pravo re{ewe. Pobedio je izuzetno jaku reprezentaciju Turske na wihovom terenu. Mi smo sada gospodari svoje sudbine, mi diktiramo grupu i realno je da [panija i Srbija budu u~esnici narednog EP.

ATP LISTA

Pad Pa{anskog

Bo`idar \urkovi}

ti, {esti, sedmi ili osmi, ve} se tra`i jo{ vi{e, da se reprezentacija ume{a u borbu za neku od medaqa ve} na predstoje}em EP. - Mislim da na{a reprezentacija ima dosta dobre izglede, ali ne bih voleo da zbog toga budemo optere}eni, jer kada se tako krene, pa se ne ostvari, nastaju neke druge stvari koje niko ne `eli. On je zato podsetio da Srbija ima te{ku grupu na EP, u kojoj su evropski prvak Danska, olimpijski vice{ampion Island i doma}in Austrija. - Prioritet je prolazak u drugi krug, naravno sa {to vi{e bodova, po{to ukr{tamo sa grupom u kojoj su Rusija, Hrvatska, Norve{ka i Ukrajina. Mislim da nismo bez izgleda, ukoliko se plasiramo u drugi krug. Generalni sekretar RSS ocenio je da su na{i reprezentativci ve} sazreli za visok plasman, jer igraju u velikim evropskim klubovima i imaju iskustva.

Nenad Krsti} (Oklahoma)

Na najnovijoj ranglisti najboqih tenisera nije bilo bitnijih promena u vrhu, niti kod trojice najuspe{nijih srpskih igra~a, ali jeste me|u ostalima. Kada je o vrhu ATP rang-liste re~ poredak je ne-

del Potra (6.785). Viktor Troicki je i daqe 29. na svetu (1.175 bodova), a Janko Tipsarevi} 38. sa 1.015 bodova. Ilija Bozoqac je napredovao za jednu poziciju te je sada 182. sa 259 bodova, a Boris Pa{anski je za dva mesta slabiji nego

promewen u odnosu na pro{lu sedmicu, pa tako Roxer Federer (10.550 bodova) vodi ispred Rafaela Nadala (9.205), Novaka \okovi}a (8.310), Endija Mareja (7.030) i Huana Martina

minulog ponedeqka, pa sa 144 boda zauzima 296. poziciju. Napredak za po dva mesta ostvarili su Filip Krajinovi} (sada 354.) i Nikola ]iri} (trenutno 363.).

Ana napredovala Na rang-listi najuspe{nijih teniserki Ana Ivanovi} je zabele`ila mali napredak. Ona je sa 22. dospela na 21. mesto, ali ne zahvaquju}i nekom novom nastupu ve} ~iwenicom da je na toj poziciji do sada bila Ameli Morezmo, francuska teniserka koja je minulog ~etvrtka objavila kraj karijere te se vi{e i ne nalazi na pomenutoj listi. Poredak najboqih je ostao netaknut, te Serena Vilijams (9.075 bodova) vodi ispred Safine (7.800) i Kuzwecove (6.141), dok je Jelena Jankovi} i daqe osma zahvaquju}i u~inku od 3.965 bodova.

TORINSKI DNEVNIK „TUTOSPORT” TVRDI

Juventus vidi spas u Ka~aru

Sead Hasanefendi}

fendi}a koji }e voditi rukometa{e na EP u Austriji i Du{ka Mili}a koji se uspe{no takmi~i sa rukometa{icama u kvalifikacijama za EP. - Mislim da je Jovica Cvetkovi} dosta uradio na napretku srpskog mu{kog rukometa u prethodnom periodu. Pod wegovim vo|stvom izborili smo odlaske na SP i EP i zauzeli osmo mesto na SP u Hrvatskoj, {to je po ocenama stru~waka posle du`eg niza godina bio vidan pomak. Prema wegovim re~ima, u Srbiji nije dovoqno biti pe-

Du{ko Mili}

- Na{i reprezentativci igraju u klubovima poput Kila, Barselone, Vesprema. Me|utim, mnogo stvari treba da se poklopi, faktor sre}e, su|ewe, raspolo`ewe igra~a, da li }e biti zdravi.

Mili} pravo re{ewe Zavr{ne pripreme po~iwu 2. januara. Rukometa{i }e se pripremati u Krawskoj Gori, gde }e odigrati utakmicu sa Slovenijom. Posle toga 9. januara iz Qubqane putuje u Tulon i Marsej na me~eve sa Francuskom, a po povratku u

[ta Rukometni savez Srbije o~ekuje u 2010. godini? - O~ekujemo EP u Austriji, prolaske mla|ih selekcija na evropska i svetska takmni~ewa i naravno da izborimo plasman na EP kada su `ene u pitawu - istakao je \urkovi}. Generalni sekretar RSS naglasio je da }e pored toga u septembru ponovo biti organizovan Trofej Srbije, ali i da }e posle EP u Austriji po~eti pripreme za organizaciju EP 2012. koje }e se odr`ati u Beogradu, Ni{u, Vr{cu i Novom Sadu. Beta)

Svaki od velikih italijanskih klubova ima jedan ili vi{e dnevnih sportskih listova na ~ijim je stranicama favorizovan, a torinski „Tutosport“ naravno u prvi plan stavqa zbivawa vezana za Juventus. „Tutosport“ objavio je pri~u o narednom prelaznom roku i problemima sa kojima se Juventus susre}e zbog povre|enih igra~a na sredini terena. Navodno, Juve izlaz iz problema vidi u najskorijoj mogu}oj kupovini Gojka Ka~ara iz Herte. Re{ewe jednog problema, dovelo je do drugog, a to je visina obe{te}ewa. Herta navodno tra`i okruglo deset miliona evra za Srbina, koji je pro{le sezone bio briqantan u dresu berlinskog tima, a ove sve ~e{}e sedi na klupi, dok ekipa grca u borbi za opstanak. Ka~ar je u januaru 2008. godine pre{ao u Hertu iz Vojvodine za tri miliona evra i postao najskupqi fudbaler novosadskog tima u istoriji. Ro|en je 26. januara 1987. godine u Novom Sadu i va-

Gojko Ka~ar

`i za jednog od najboqih vezista u Evropi u svom uzrastu. Juventusu gori da poja~a sredinu terena, jer se Momo Sisoko po ko zna koji put povredio, a i ostali vezisti kubure sa povredama. Torinski crno-beli tako su se samo prikqu~ili grupi timova koja je ve} povezivana sa

Ka~arom: Fiorentina, Bajern, Man~ester junajted, Man~ester siti, Inter, Milan... Italijanski mediji su se slo`ili oko toga da su samo lo{i rezultati Juventusovih rivala (remi Intera, poraz Milana, remi Rome) spasili trenera tog tima ]ira Feraru od otkaza.

KULTURA

DNEVNIK

ARHIV VOJVODINE DOMA]IN REGIONALNOM SUSRETU ^UVARA NASLE\A

Obnavqawe veza i znawa

Trude}i se da svest o arhivskoj gra|i kao va`nim spomenicima kulture bude prisutna u svim segmentima dru{tva, a da stru~waci zadu`eni za o~uvawe vrednog dokumentarnog nasle|a budu {to spremniji za izazove vremena, Dru{tvo arhivskih radnika Vojvodine u saradwi s Arhivom Vojvodine narednih dana organizuje nau~ni skup prvenstveno posve}en savetovawu. - Posledwih 20 godina ba{ i nismo bili u svim tokovima, pa sada obnavqamo saradwu bitnu za mnoge aspekte posla kojima se bavimo - obja-

dine, dodaju}i da je savetovawe sa kolegama iz Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Ma|arske i Srbije koji }e u Novom

Saradwa s BiH Skupu arhivista u Novom Sadu prethodi}e potpisivawe ugovora o saradwi sa srodnim organizacijama iz Bosne i Hercegovine. Ugovor koji podrazumeva razmenu informacija, delegacija, publikacija, zajedni~ki istraìva~ki rad i nastup pred Me|unarodnim arhivskim savetom, Dru{tvo arhivskih radnika Vojvodine ve~eras }e u Arhivu Vojvodine da potpi{e sa Arhivisti~kim udruèwem u Federaciji BiH, Udruèwem arhivskih radnika Republike Srpske, Arhivisti~kim udruèwem BiH, kao i sa Dru{tvom arhivarskih zaposlenika Tuzlanskog kantona. {wava predsednica Dru{tva arhivskih radnika Vojvodine Qubica Buda}, ina~e ~lanica kolektiva Arhiva Vojvo-

Sadu boraviti do petka, va`no i zbog specifi~nog trenutka, prelomnog za praksu koja iz „papirnog“ prelazi u

„elektronske“ formate. Savetovawe arhivara regiona po~e}e prekosutra i prvi dan bi}e rezervisan za temu naslovqenu „Istorijska bele{ka izme|u pomo}nog informativnog sredstva i nau~noistra`iva~kog rada“. Kako slikovito predo~ava Qubica Buda}, ovaj segment posve}en je 20. veku i na wega se direktno nastavqa program drugog dana skupa u Novom Sadu naslovqen „Elektronski arhivi - pitawa i izazovi“, o~igledno posve}en 21. veku. - U goste nam dolaze mnogi profesori univerziteta, direktori instituta, svi sa stru~nim radovima, tako da }e sastanak u Novom Sadu biti zanimqiv za sve kolege - ka`e Qubica Buda}, dodaju}i da }e u Novom Sadu u petak biti sednica Izvr{nog odbora Dru{tva arhivista Srbije, ~ime }e ova nedeqa u potpunosti prote}i u znaku aktivnosti profesionalaca posve}enih za{titi, ~uvawu i javnoj dostupnosti velikog i bitnog dela materijalne zaostav{tine. I. Buri}

Iz video rada „Eventually” Gareta Hadsona

ZAVR[EN 13. ME\UNARODNI FESTIVAL „VIDEOMEDEJA”

Najboqi rad Gareta Hadsona Trinaesto izdawe Me|unarodnog video festivala „Videomedeja“ odràvalo se u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu od petka, 11. decembra, do nedeqe, 13. decembra. Nagrada festivala „Sfinga“ za najboqi video rad/kratak film dodeqena je radu „Eventually“ (Velika Britanija, 2009) autora Gareta Hadsona. Po re~ima ìrija, ovo je „izvanredan kratak video rad jasnog vizuelnog jezika, koji uspeva da saop{ti svoju sloènu poruku. Pametan je i direktan“. Nagrada za najboqu medijsku instalaciju ove godine nije dodeqena. Tokom trajawa festivala posetioci su bili u prilici da vide 107 radova iz vi{e od

30 zemaqa: 40 u okviru revijalnog dela programa i 67 u takmi~arskom delu, od ~ega 54 kratka filma i video rada i 13 medijskih instalacija koje su prikazane u formi izlo`be. Festival je tokom tri dana posetilo oko 750 qudi. Nagrade je ove godine dodelio tro~lani `iri u sastavu: Joke Balintijn (Holandija), Vladimir Frelih (Hrvatska) i Ivan [ijak (Srbija). Posebno su pohvaqeni radovi (Special Mentions): „Alehandra Open“ (Severna Irska, 2009)- Silvija Vinkler, Stiven Keperl,“Blind Hands“ (Srbija, 2009)- Aleksandra A}i}. V. C.

NOVO IZDAWE BIBLIOTEKE MATICE SRPSKE

Nomokanoni epitimijni U seriji „]irilske rukopisne kwige Biblioteke Matice srpske“ objavqena je 14. kwiga pod nazivom Nomokanoni epitimijni. Ona obuhvata detaqan katalo{ki opis 4 nomokanona epitimijnih, spisak skra}enica koje su kori{}ene u opisu vodenih znakova, dva nau~na priloga i 16 strana sa ilustracijama.Nomokanoni epitimijni iz zbirke Biblioteke Matice srpske nastali su u 17. veku kada se ti zbornici intenzivno umno`avaju za prakti~ne potrebe duhovnika, kako prepisivawem, tako i {tampawem. Predstavqaju dragocene izvore crkvenopravne i druge gra|e zanimqive za razna nau~na i kulturnoistorijska istra`ivawa. Tri u ovoj kwizi predstavqena rukopisa, Nomokanon epitimijni popa Oresta iz

1625/1635. godine, te Nomokanon epitimijni iz 1655/1675. godine i Magnit duhovni iz 1690. godine, zajedno uvezani u jednu kwigu, zna~ajno upotpuwuju sliku o srpskoj prepisiva~koj, prevodila~koj, kwi`evnoj, umetni~koj, crkvenopravnoj i drugoj delatnosti na Svetoj gori. Autori kataloga su Du{ica Grbi}, Katica [kori} i Radoman Stankovi} (opis vodenih znakova). Du{ica Grbi} autorka je i nau~nih priloga O nomokanonima i Osvrt na tri svetogorska rukopisa iz 17. veka. Ilustracije iz opisanih nomokanona na~inila je Silvia Val, redaktor publikacije je prof. dr Vera Jerkovi}, a urednik Miro Vuksanovi}. [tampawe publikacije omogu}ilo je Ministarstvo za kulturu Republike Srbije.

PREMA LISTI AMERI^KOG INSTITUTA

Deset najboqih filmova Ameri~ki filmski institut saop{tio je svoju listu deset najboqih filmova u protekloj godini, na kojoj su, pored ostalih, „Do neba“, „Mamurluk u Vegasu“, „Koralina i tajanstveni svet“ i „Precious“, objavila je holivudska {tampa.Na listi uglavnom nema velikih studijskih ostvarewa, ve} filmova snimqenih u nezavisnoj produkciji. Primetno je odsustvo „Avatara“ Xejmsa Kamerona, koji je pohvaqen kao revolucionaran po specijalnim efektima. Na listi su dva filma o Iraku, „The Hurt Locker“ i „The Messenger“, kao i filmovi „A Serious Man“, „A Single Man“, „Sugar“ i „Up in the Air“. Liste AFI zapravo su su nominacije za nagrade te filmske institucije, ~iji }e dobitnici biti poznati 15. januara.

utorak15.decembar2009.

VE^ERAS PREMIJERA KOMEDIJE NA KAMERNOJ SCENI SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA

Qubavni jadi Vudija Alena Komedija „Qubavni jadi Vudija Alena“ autora Branka Dimitrijevi}a, koji je i re`irao ovu predstavu ra|enu po motivima pripovedaka P.G. Vudhausa, bi}e premijerno izvedena ve~eras u 20.30 ~asova na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozori{ta. U predstavi su kori{}eni i delovi monologa Vudi-

ovaj komad ne bavi pojedina~nim nego univerzalnim problemima umetnika. Dilema da li prodati du{u |avolu postoji odavno i o woj umetnici razmi{qaju u svim vremenima, podsetila je Aleksandra Pleskowi}, koja glumi slikarku ~ija izlo`ba je propala zbog kritike i koja se zato okre}e stripu.

hipi pokreta i bitnika, ali, kako je napomenula i Olivera Stamenkovi}, glumci se nisu toliko bavili konkretno tim vremenom, jer se radi o problemima koji se ti~u svakog umetnika, na svakom mestu, i u svakom vremenu. Me|utim, {ezdesete }e, kako se ~ulo, biti o~igledne u ko-

ja Alena iz wegovih nastupa u wujor{kim klubovima s po~etka karijere ovog danas slavnog ameri~kog glumca i rediteqa. Lik Vudija Alena upravo je onaj kroz koji se prelamaju i spajaju svi tokovi u ovom komadu koji, po re~ima autora Branka Dimitrijevi}a na ju~era{woj konferenciji za novinare, govori o polo`aju umetnika u dru{tvu i wihovoj sudbini, to jest odnosu ideala i stvarnosti. Jer, svi likovi dolaze kod Vudija Alena i svi se poveravaju wemu, koji tako|e ima mnogo problema u `ivotu, kako je napomenula Aleksandra Pleskowi}, obja{wavaju}i uz to da se

U ostalim ulogama qudi iz wujor{kih umetni~kih krugova {ezdesetih godina 20. veka su: Predrag Mom~ilovi}, Milovan Filipovi}, Jugoslav Krajnov, Sawa Risti}-Krajnov, Olivera Stamenkovi}, i Dragomir Pe{i} kao mladi i talentovani Vudi Alen. Prolog ove komedije se ina~e zbiva u kafeu „Deveto nebo“, zatim se radwa odvija 1964. godine u kafeu „Katmandu“ u Grini~ Vilixu, a epilog je 15 godina kasnije u kafeu „Das Neue Katmandu“ na Ibici. Komad se, dakle, de{ava u {ezdesetim godinama, vremenu nakon ubistva Kenedija i pojavi

stimima Jasne Petrovi}-Badwarevi}, dok je scenografiju radila Marina Sremac. S obzirom da u predstavi igraju glumci razli~itih generacija, {ezdesete su za neke od wih godine wihove mladosti i zato vrlo bliske, dok je drugima taj period dalek i zato je bilo neophodno da se ma{tom i kreativno{}u domognu tog vremena, kako je objasnio Milovan Filipovi} koji glumi mladi}a koji se pretvara da je umetnik, a zapravo je obi~an, dobro situirani poslovan ~ovek, i samo `eli da „smuva“ jednu od devojaka iz umetni~kih krugova. N. Pej~i}

PRIZNAWA UDRU@EWA FILMSKIH UMETNIKA

Puri{i \or|evi}u nagrada za stvarala{tvo Nagrada za filmsko stvarala{tvo u 2009. godini, koju dodequje Udru`ewe filmskog umetnika Srbije, pripala je scenografu Miqanu Kreki Kqakovi}i za scenografiju filma „Sveti Georgije ubiva a`dahu“, saop{teno je iz UFUS-a. Nagrada za celokupno stvarala{tvo i doprinos razvoju filmske umetnosti dodeqena je reditequ Mladomiru Puri{i \or|evi}u, koji je do sada snimio preko 50 filmova, me|u kojima su „Danas, ju~e, sutra“, „Kros contri“, „Budimir Davidovi}“, „Tango je tu`na misao koja se ple{e“, „Dva“ i drugi. UFUS je dodelilo poveqe za uspe{nu saradwu u oblasti kinematografije, na~elnici Sektora za savremeno stvarala{tvo i kulturnu indistriju ministarstva kulture Srbije, Milici Kuzmanovi} za doprinos o~uvawu beogradskog bioskopa „Balkan“i za promociju srpskog umetni~kog fil-

ma, reditequ Darju Baji}u. Dodeqene su i poveqe za dugogodi{wu pravnu saradwu i pomo} Udruèwu zameniku direktora Republi~ke direkcije za imovinu Milovanu Ivanovi}u, poveqa za donaciju i materijalnu pomo} UFS-u, filmskom reditequ Milanu Kneèvi}u. Filmskom kriti~aru i teoreti~aru Tomislavu Gavri}u, dodeqena je poveqa za enciklopedijski rad na kwizi „Leksikon srpskih sineasta“, a sekretaru Udruèwa filmskih umetnika Srbije, Mirjani Bo{kovi}, za dugogodi{wi i istrajan doprinos radu institucije Udruèwa. Komisiju za nagrade ~inili su rediteqi @arko Dragojevi}, Dragomir Zupanc i Vladimir Blaèvski, snimateq slike Radoslav Vladi} i scenarista Jovan Markovi}. Nagrade UFUS-a }e biti uru~ene na sve~anosti u bioskopu „Balkan“, 17. decembra.

U SUSRET OSKARU

Kriti~ari nagradili dramu o ira~kom ratu Drama o ira~kom ratu „The Hurt Locker“ najboqi je film protekle godine prema oceni Udruèwa losan|eleskih filmskih kri~ara. Rediteqka tog filma Ketrin Bigelou dobila je nagradu za reìju. Za najboqeg glumca progla{en je Xef Brixiz , za film „Crazy Heart“, dok je priznawe za najboqu glumicu pripalo Jolandi Moro, za francuski film „Seraphine“. Mo’Nik je nagra|ena za epizodnu ènsku ulogu u filmu „Precious: Based on the Novel Push by Sapphire“. Austrijanac Kristof Valc

pobedio je u kategoriji mu{ka upizodna uloga, za film „Prokletnici“. Za najboqi animirani film progla{en je „Fantasti~ni gospodin Foks“, a za najboqe ostvarewe snimqeno van engleskog govornog podru~ja francuski film „L’heure d’ete“. Nagrade Udru`ewa losan|eleskih kriti~ara su me|u prvim priznawima u dugom nizu holivudskih nagrada koje slu`e kao uvertira za dodelu Oskara 7. marta. Nominacije za Oskare bi}e saop{tene 2. februara.

SVET

utorak15.decembar2009.

KLIMA MR@WE U ITALIJI

SAMIT UJEDIWENIH NACIJA U KOPENHAGENU

[ta je dovelo do napada na premijera Berluskonija RIM: Da li je napad na italijanskog premijera Silvija Berluskonija rezultat politi~kih tenzija koje mesecima vladaju u Italiji, odnosno "klime mr`we" koja je zavladala u ovoj zemqi - postavqa pitawe italijanska {tampa. Berluskoni je u nedequ odnah posle napada sme{ten u bolnicu sa nekoliko izbijenih zuba, prelomom nosa i posekotinama na licu, po{to ga je ~ovek koji ima mentalne probleme ga|ao statuom dok je potpisivao autograme po okon~awu politi~kog skupa u Milanu. Za sada se ne zna koliko vremena }e biti potrebno italijanskom premijeru da se oporavi, a u pojedinim novinskim izve{tajima se navodi da }e on ostati u bolnici najmawe jo{ 24 ~asa. Slike wegovog okrvavqenog lica obi{le su ~itav svet i na{le se na naslovnim stranicama svih italijanskih novina. "Vreme mr`we" - naslov je u dnevniku "Nacione", koji izlazi u Firenci, dok je konzervativni rimski "Tempo" istakao da je "klima mr`we prema Berluskoniju proizvela razaraju}e efekte". âk su i levo orijentisani komenatotri, koji vode protiv italijanskog premijera kampawu, optuùju}i ga za korupciju i veze sa atraktivnim manekenkama i devojkama za pratwu, priznali da napad odraàva politi~ke tenzije koje su dovele do opasne situacije. "Ovo jasno pokazuje da je do{lo do eskalacije politi~kih

Internet podr{ka napada~u Fejsbuku, osnovan u znak podr{ke Berluskonijevom napada~u Masimu Tartaqi, koji je ve} u nedequ uve~e okupio 29.000 Tartaqinih fanova Na Fejsbuku, sajtu za dru{tveno umreàvawe, "klub" pristalica Berluskonijevog napada~a je ju~e brojio vi{e 42.000 ~lanova. Pored toga, Internetom kruì i jedna igrica ga|awa italijanskog premijera.Povodom istog incidenta na mreì se pojavila i jedna igrica u kojoj u~esnici italijanskog premijera ga|aju u glavu replikama poznatih italijanskih gra|evina kao {to je krivi toraw u Pizi. sukoba u Italiji", izjavio je Ecio Mauro, glavni urednik rimske "Republike", koji mesecima kritikuje Berluskonija. Opoziciona "Unita", koja je u vi{e navrata traìla ostavku premijera, nazvala je napad "ludilom".

Predsednik najve}e opozicione Demokratske partije Rosi Bindi izjavio je, me|utim, da je Berluskoni, koji je ~esto optu`ivao protivnike da su "komunisti" i da `ele da ga uni{te, i sam odgovoran za napetost koja vlada u zemqi i da "ne treba da

glumi `rtvu".Iz krugova bliskih Berluskoniju agencija Rojters saznaje da se u ovom trenutku razmatra na~in na koji funkcioni{e premijerovo obezbe|ewe, odnosno propusti koji su doveli do toga da se napada~ Masimo Tarataqa toliko pribliìo premijeru da je mogao da ga ubije da je imao pi{toq. "Napada~ je bio lud, ali svi znamo ko je moralno odgovoran (za napad)", istakao je "\ornale", dnevnik u vlasni{tvu Berluskonijeve porodice. List je naveo da je do napada do{lo jer "Berluskonija nazivaju diktatorom, fa{istom i tiraninom, odnosno apsolutnim monarhom koga treba zbaciti po svaku cenu". Berluskonijevi saveznici su èstoko napali Antonija di Pjetra, biv{eg sudiju, koji sada predvodi malu opozicionu partiju Italija vrednosti, po{to je rekao da je premijer izazvao napad na sebe zbog svog problemati~nog pona{awa. S obzirom na to da mu je ukinut imunitet pro{log oktobra, Berluskoni bi mogao da se na|e na sudu zbog nekoliko optu`bi za mito, korupciju i utaju poreza. Prema najnovijem ispitivawu javnog mewwa, objavqenom u nedequ, Berluskonijeva popularnost je dostigla najniè grane i sada ga podràva oko 50 odsto Italijana. Jedna od televizija je spekulisala da bi iz svega ovoga Berluskoni mogao da iza|e kao pobednik jer }e se qudi solidarisati sa wim zbog napada. Ilijana Rupi}

Bra~ni par iz Viryinije upao nepozvan u Belu ku}u VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama izjavio je da je veoma qut zbog upada nepozvanih na sve~anu dràvnu ve~eru i da se to ne}e ponoviti, preneli su ameri~ki mediji. "Svi znamo da se nije smelo dogoditi da ti qudi budu pu{teni na ulazu," rekao je Obama u intervjuu u emisiji "60 minuta" TV mreè Si-Bi-Es. Bra~ni par iz Virxinije, Tarek i Mi{el Sala{i do{li su nepozvani na ve~eru koju je ameri~ki predsednik 24. novembra priredio u ~ast premijera Indije i uspeli da u|u, uprkos svim merama bezbednosti. îtav slu~aj je izbio u javnost tek naknadno, kada se Mi{el Sala{i preko interneta hvalila odlaskom u Belu ku}u. "Bio sam nezadovoqan svima koji su u to bili ukqu~eni,"

DNEVNIK

rekao je Obama, ali je dodao da je, uprkos velikom publicitetu, taj doga|aj bio tek negde na petom ili {estom mestu po zna~aju me|u doga|ajima te nedeqe. Odbor za unutra{wu bezbednost Predstavni~kog doma izdao je obavezuju}i poziv Sala{ijevima da svedo~e kako su uspeli da u|u na ve~eru, ali bra~ni par je najavio da }e se pozvati na pravo }utawa koje im je zagarantovano petim amandmanom ameri~kog ustava. Mark Salivan, direktor tajne slu`be koja je zadu`ena za bezbednost ameri~kog predsednika, izjavio je da u pomenutom slu~aju nisu po{tovane uobi~ajene bezbednosne procedure i da su tri pripadnika obezbe|ewa poslata na odustvo. (Tanjug)

Premijeri Sing i Obama

Prevazi|en nesporazum sa zemqama Afrike

KOPENHAGEN: Predstavnici afri~kih dràva vratili su se ju~e popodne na pregovore o novom klimatskom dogovoru, po{to su pre toga napustili konferenciju, optuùju}i bogate zemqe da poku{avaju da "ubiju" Protokol iz Kjota o smawivawu emisije {tetnih gasova u atmosferu. Protest je na pola dana odloìo pregovore, svega ~etiri dana pre okon~awa samita, na kojem bi predstavnici 192 zemqe, me|u kojima je 110 lidera, trebalo da postignu dogovor o globalnom paktu u borbi protiv klimatskih promena, koji bi nasledio Protokol iz Kjota, budu}i da ovom va`nost isti~e 2012. godine. Afri~ke zemqe optuùju bogate dràve da poku{avaju da odbace Protokol iz Kjota, koji obavezuje gotovo 40 razvijenih dràva da u

periodu izme|u 2008. i 2012. godine smawe emisiju {tetnih gasova za najmawe 5,2 odsto u odnosu na nivo iz 1990. Afri~ki predstavnici su, pre napu{tawa pregovora, ocenili da wihov dosada{wi tok "pokazuje spremnost da se prihvati smrt jedinog postoje}eg pravno obavezuju}eg instrumenta". Zemqe u razvoju, kako obja{wava britanska agencija, èle da produè va`nost Protokola iz Kjota. Ve}ina razvijenih dràva, me|utim, èli da se Protokol iz 1997. godine ukqu~i u nov, jedinstveni dokument, koji }e obavezati sve zemqe da se bore protiv globalnog zagrevawa. Ovaj "jedinstveni put" oni smatraju svrsishodnijim jer SAD, najve}i svetski zaga|iva~, posle Kine, nikada nisu ratifikovale dokument iz Kjota. ( Tanjug -Beta)

Spaqeni automobili u Kopenhagenu KOPENHAGEN: Nepoznati po~inioci zapalili su u no}i izme|u nedeqe i ponedeqnika na razli~itim lokacijama u Kopenhagenu devet automobila i razbili osam prozora na jednoj od zgrada Danskog ministarstva za strance. Na tu zgradu je ba~ena i crvena farba. Predstavnik policije Kopenhagena nije mogao da potvrdi da li

su ovi vandalski napadi me|usobno povezani, niti da li imaju veze sa Samitom UN o klimi, koji je u toku u glavnom gradu Danske. Tokom protesta odr`anih u subotu i nedequ da bi se izvr{io pritisak na u~esnike Samita, uhap{eno je oko 1.200 demonstranata, ali je ve}ina pu{tena, dok je wih deset zadr`ano radi daqeg procesuirawa. (Beta)

Neuspeh referenduma o nezavisnosti Katalonije MADRID: Mali odziv gra|ana na neformalnom referendumu o nezavisnosti najbogatije {panske pokrajine Katalonije, izneverio je o~ekivawa katalonskih nacionalista, ali wihovo "da" secesiji uverilo ih je da treba da nastave sa svojom kampawom, ocenili su ju~e mediji. Pre tri godine Katalonci su glasali za novi statut koji reguli{e odnose izme|u Katalonije i dr`ave [panije, prema kome je autonomna pokrajina defini-

sana kao posebna nacija. Oko 30 odsto od 700.000 upisanih bira~a u oko 170 gradova i sela (od 978 koliko ih ima u Kataloniji) izja{wavalo se u nedequ na referendumu o tome da li wihova pokrajina treba da postane nezavisna dr`ava u okviru Evropske unije. Prema prvim rezultatima glasawa, gotovo 95 odsto onih koji su iza{li na neobavezuju}i referendum, izjasnilo se da `eli da se Katalonija izdvoji iz [panije. (Tanjug)

ê{ki ministar odbrane u Beogradu PRAG, BEOGRAD: ê{ki ministar odbrane Martin Bartak boravi}e danas u radnoj poseti Srbiji tokom koje }e sa srpskim ministrom odbrane Draganom [utanovcem i potpredsednikom vlade Boìdarom \eli}em razgovarati o bilateralnoj saradwi u oblasti odbrane. Bartak u Srbiju dolazi i kao zvani~nik ~lanice NATO ~ija ambasada sluì kao kontaktno diplomatsko predstavni{tvo NATO u Srbiji. Na dnevnom redu razgovora sa srpskim zvani~nicima na}i }e se tako i daqi razvoj odnosa Srbije i NATO i saradwa Vojske Srbije sa Kforom na Kosovu, najavilo je ju~e ~e{ko ministarstvo odbrane. Ministar Bartak odrà}e u Beogradu i predavawe studentima Vojne akademije i [kole narodne odbrane na temu "Koristi ê{ke od evroatlantske integracije". Na kraju posete, Bartik i [utanovac }e, kako je najavqeno u Beogradu, uru~iti replike oficirske sabqe Franti{eka Zaha rektorima Vojne akademije Beograd i Univerziteta odbrane iz Brna. (Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ZIGMAR GABRIJEL Nema~ka opozicija zatra`ila je od kancelara Angele Merkel obja{wewe za sporno bombradovawe talibana u Avganistanu po~etkom septembra, koje je naredio nema~ki pukovnik i u kome je izginuo veliki broj avganistanskih civila.''Merkel mora odmah da podnese vladinu deklaraciju...", rekao je novoizabrani {ef SPD Zigmar Gabrijel, koja se od septembra, na{la u opoziciji.

SEBASTIJAN PIWERA Konzervativni milijarder Sebastijan Piwera (60) vodi na op{tim izborima u ^ileu na kojima je osvojio 44 odsto glasova, nedovoqno za pobedu u prvom krugu zbog ~ega }e biti odr`an drugi krug izbora u januaru, pokazuju. Wegov protivkandidat 17. januara bi}e predstavnik koalicije levog centra i biv{i predsednik Eduardo Frej (67) koji je j osvojio 29,6 odsto glasova.

MAJK MULEN Na~elnik Zdru`enog {taba vojske SAD Majk Mulen doputovao je ju~e u avganistansku prestonicu Kabul, gde }e imati seriju sastanaka sa zvani~nicima vlade predsednika Hamida Karzaija. Tokom ove nedeqe u Avganistan }e do}i prva tura od najavqenih dodatnih 30.000 ameri~kih vojnika. Prvo }e biti raspore|eni pripadnici bataqona marinaca, i to u severnom Avganistanu.

PO^ETAK GROZNICE NOVOGODI[WIH PRAZNIKA

Boì}ni koncert u Va{ingtonu VA[INGTON: Boì}na atmosfera zavladala je u nedequ u ameri~koj prestonici, gde su muzi~ke legende Nil Dajmond i Meri Xej Blajx nastupile na koncertu "Boì} u Va{ingtonu" u prisustvu predsednika SAD Baraka Obame. Koncert, ~iji je doma}in bio komi~ar Xorx Lopez , odràn je u Nacionalnom muzeju gra|evine u Va{ingtonu, a prihod je namewen Nacionalnom medicinskom centru za decu. "Slavimo taj sveti trenutak, ro|ewe deteta, poruku qubavi propovedanu svetu. Vi{e od 2.000 godina kasnije, taj duh nas i daqe inspiri{e", kazao je Obama, koji se prisutnima obratio u dru{tvu supruge Mi{el. Na koncertu su nastupili i kantri bend "[ugarlend", Rob Tomas, A{er i Xastin Biber. Posle govora, bra~ni par Obama i

svi u~esnici koncerta otpevali su nekoliko bo`i}nih pesama, a predsednik SAD je u jednom trenutku obrisao suzu sa oka.Snimak koncerta bi}e prikazan 20. decembra ma televiziji TNT. Govore}i o novogodi{wim Yory Lopez poklonima, Mi{el Obama, supruga ameri~kog predsednika je u top {ou Opre Vinfri rekla da Deda Mraz ne}e ove godine zaboraviti ni ku}nog qubimca porodice Obama, psa po imenu Bo. I wega }e 25. decembra pod jelkom do~ekati pokloni, poverila je Mi{el Obama.

Meri Yej Blajy

Prva dama Amerike otkrila je tu informaciju u intervjuu koji je dala Opri Vinfri za wenu specijalnu emisiju "Bo`i} u Beloj ku}i" koja u nedequ treba da bude emitovana na televiziji ABC, ali ~ije je neke izvode produkcijska ku}a "Harpo prodak{ens" ve} ob-

Nil Dajmond

javila.Jedno od pitawa postavqenih supruzi Baraka Obame bilo je koje ~lanove porodice na dan Bo`i}a ~ekaju pokloni pod jelkom, a ona je odgovorila da su to wen suprug i ona sama, wihove k}erke Malija i Sa{a, kao i pas Bo. (Tanjug-Beta)

BALKAN

DNEVNIK

utorak15.decembar2009.

KOMENTAR „FAJNEN[EL TAJMSA“ O EKONOMSKOJ KRIZI U GR^KOJ

POSETA HRVATSKOG PREDSEDNIKA STJEPANA MESI]A RUSIJI

Bankari strahuju od kolapsa

Hrvatska protiv razme{tawa ameri~kog {tita po Evropi

LONDON: Londonski dnevnik "Fajnenen{el tajms" (FT) pi{e da su vode}i gr~ki ekonomisti i bankari pozvali premijera Jorgosa Papandreua da preduzme o{tre mere kako bi zemqu spasio od finansijskog kolapsa. O~ekuje se, kako navodi FT, da }e papandreu izneti predloge reformi koje bi omogu}ile da se buxetski deficit Gr~ke u naredne ~etiri godine smawi na tri procenta, sa sada{wih 13 odsto od vrednosti bruto doma}eg proizvoda (BDP). Mnogi, me|utim, strahuju da Papandreu ne}e odmah zamrznuti plate u dr`avnim slu`bama i pove}ati poreze, jer bi to bilo u protivre~nosti sa wegovom proklamovanom politikom. FT ocewuje, u rubrici rezervisanoj za komentare, da se evropska farsa sada pretvorila u gr~ku tragediju. Evropska unija je, prema oceni FT - a, bar delimi~no odgovorna za teku}u finansijsku krizu u Gr~koj, {to na bolan razotkriva slabosti 27 ~lanog bloka dr`ava, posebno u znamenitom Paktu za stabilnost i rast, koji predvi|a da buxetski

MOSKVA: Predsednik Hrvatske Stjepan Mesi} ju~e se u Moskvi usprotivio razme{tawu protivraketne (PRO) odbrane SAD u Evropi. Mesi} se nalazi u dvodnevnoj radnoj poseti Moskvi, tokom koje je ju~e razgovarao sa predsednikom Dmitrijem Medvedevim i premijerom Vladimirom Putinom. "Uvek sam bio protiv razme{tawa PRO u Evropi. Takva politika vodi ka komplikovawu

Odloèn susret Mila \ukanovi}a i Silvija Berluskonija RIM, PODGORICA: Sastanak premijera Crne Gore i Italije, Mila \ukanovi}a i Silvija Berluskonija planiran za sino}, odloèn je jer je Berluskonija preksino} u Milanu povredio napada~. Kako je prenela italijanska agencija Ansa, \ukanovi} koji je u poseti Italiji, izrazio je àqewe zbog tog incidenta i poèleo Berluskoniju brz oporavak. Crnogorski premijer je tako|e izjavio da o~ekuje da }e sastanak biti {to je pre mogu}e i istakao va`nost ja~awa odnosa Italije i Crne Gore.\ukanovi}a je ju~e u Vati-

Putin i Mesi} o nekretninama NIS-a u Hrvatskoj

Atina

deficit ~lanica ne sme da bude ve}i od tri odsto vrednosti ostvarenog BDP - a. Taj dokument, koji ne uskla|uje izlaznu strategiju zemaqa u krizi koje nadma{uju maksimalno dopu{teni nivo buxetskog deficita dobar je za stabilna, ali ne i za krizna vremena, isti~e FT. List daqe pi{e da evropski politi~ari koji se opsesivno dr`e internih proceduralnih pravila, zanemaruju}i kretawa na glo-

kanu primio papa Benedikt XVI koji mu je, kako je saop{teno, odao "priznawe za zalagawe za mir". Prvi susret premijera Crne Gore i pape je iza zatvorenih vrata trajao 25 minuta. \ukanovi} je papi poklonio sliku Hristovog raspe}a, a papa wemu olovku na kojoj su predstavqeni stubovi italijanskog arhitekte Berninija. Crnogorski premijer se u Vatikanu sastao i sa sekretarom Vatikana Tarcisiom Bertoneom i sa "{efom diplomatije" Vatikana Dominikom Mambertijem. (Beta)

balnim finasijskim tr{i{tima, umesto da spre~e krizu u Gr~koj samo su dolivali uqe na vatru. Finansijska katastrofa koja je na pomolu u Gr~koj mo`e se izbe}i samo ako Papandreu najavi uvo|ewe vrlo o{trih mera za smawewe deficita - ako to ne bude slu~aj kriza }e u potpunosti izma}i kontroli, zakqu~uje autor komentara u „Fajnen{el tajmsu“. (Tanjug)

Vladimir Putin i Stjepan Mesi} razgovarali su ju~e i o spornim pitawima odnosa sa NIS koji je u ruskom vlasni{tvu i koji svojim vlasni{tvom smatra neke nekretnine u Hrvatskoj {to Hrvatska osporava. "Rekao sam da je to u sporu i da }emo se o tome slu`beno izjasniti", rekao je hrvatski predsednik.U~e{}e Hrvatske u gasovodu Ju`ni tok je tako|e bila tema ju~era{weg razgovora. odnosa i novim sukobima", kazao je Mesi} na predavawu u vili Ministarstva spoqnih poslova Rusije.

Put do EU vodi preko reformi BE^: Put zemaqa jugoisto~ne Evrope u Evropsku uniju vodi preko dosledwe politike reformi, izjavio je ministar inostranih poslova Austrije Mihael [pindeleger, povodom prve regionalne konferencije za jugoisto~nu Evropu „Savez civilizacija UN", koja je ju~e po~ela u Sarajevu. „Ujediwewe Evrope moè uspeti samo ako dràve regiona budu ulagale napore u saradwu sa susedima. Za miran i odrìvo razvijaju}i region su obavezni preduslovi prekograni~ni dijalog i regionalna saradwa", rekao je ministar. [pindeleger je, kako se navodi u saop{tewu MIP-a, rekao

Mihael [pindeleger

da }e Austrija i daqe u tom pogledu podr`avati zemqe zapadnog Balkana, i da }e u to uneti

Incko: Predmet o zlo~inima u Tuzli nije obustavqen godine, kada je ubijeno najmawe 50 vojnika. Saop{teno je da se obustavqa istraga i protiv Vahida Alagi}a, Faika [page i Zije Lanxe za zlo~ine po~iwene 1992. gdoine nad 48

SARAJEVO: Delegat hrvatskog naroda u Domu naroda parlamenta BiH Ivo Miro Jovi} izjavio je da Hrvati u BiH moraju imati ista prava kao i druga dva naroda, a to zna~i tre}u federalnu jedinicu, odnosno hrvatski entitet. "U deklaraciji o qudskim pravima isti~e se da svaki narod ima pravo na samoopredeqewe i to pravo moraju konzumirati i u`ivati Hrvati u BiH", rekao je Jovi} medijima Republike Srpske. On je podsetio da Hrvati, Srbi i Bo{waci treba da svojom voqom

srpskih civila u selima Bradina i Glavati~evo, na podru~ju op{tine Kowic. Saglasnost za obustavqawe istraga dao je rukovodilac Posebnog odeqewa za ratne zlo~ine Tu`i-

Produèn mandat stranim sudijama Ambasadori zemaqa ~lanica Saveta za primenu mira saop{tili su ju~e da podràvaju odluku visokog me|unarodnog predstavnika u Bosni i Hercegovini Valentina Incka o produèwu mandata stranih sudija i tuìlaca u odleqewu Suda BiH za ratne zlo~ine, kao i odluku da strane sudije i tuìoci imaju savetni~ku ulogu u odeqewu za organizovani i privredni kriminal. Me|unarodna pomo} i daqe je kqu~na kako bi se pruìla podr{ka vlastima BiH u tim nastojawima", kaè se u saop{tewu Tako|e se isti~e spremnost da se podrì kontinuirano prisustvo me|unarodnih sudija i tuìlaca koji bi radili u savetodavnom svojstvu sa lokalnim vlastima.

Jovi}: I Hrvatima federalnu jedinicu

formiraju BiH i da urede me|usobne odnose i istakao da se prava svih u BiH moraju bezuslovno po{tovati. (Tanjug)

resovan za produbqavawe odnosa sa Rusijom. "Rusija je superdr`ava, velika sila. Danas imati dobre odnose sa Rusijom zna~i ima-

ti privilegije",naveo je on. Mesi} je, govore}i o problemu preispitivawa rezultata Drugog svetskog rata, kazao da je "Hrvatska protiv falsifikovawa istorije". Pres-slu`ba Kremqa saop{tila je da }e susret Medvedeva i Mesi}a imati neformalni karakter, i da }e akcent biti stavqen na razmenu mi{qewa o {irokom krugu pitawa. Planirano je da pri razmatrawu bilateralnih odnosa, posebna pa`wa bude poklowena trgovinsko-ekonomskim pitawima. (Beta)

REGIONALNA KONFERENCIJA O ME\UKULTURALNOM DIJALOGU

BOSNA I HERCEGOVINA

BAWALUKA: Visoki me|unarodni predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko izjavio je ju~e da odluka o obustavqawu istrage o predmetu Tuzlanska kolona jo{ nije pravosna`na, jer postoji mogu}nost àlbe. Premijer Republike Srpske Milorad Dodik je takvo pona{awe stranih sudija naveo kao jedan od razloga zbog kojih smatra da se stranim sudijama ne treba produìti mandat. Odluku u obustavqawu istrage u predmetu Tuzlanska kolona doneo je u petak tuìlac Dejvid [vedimen. Tu`zila{tvo BiH je krajem pro{le sedmice saop{tilo da se obustavqa istraga u predmetu Tuzlanska kolona protiv ratnog gradona~elnika Tuzle Selima Be{lagi}a i drugih zbog napada na kolonu JNA u Tuzli u maju 1992.

On je kazao da Hrvatska podr`ava inicijativu Medvedeva u sferi op{teevropske bezbednosti. "Saradwa izme|u Evrope i Rusije treba da bude plodotvornija", kazao je on, prenosi ItarTass. Prema wegovim re~ima, ulazak Hrvatske u NATO "povezano je iskqu~ivo sa brigom o sopstvenoj bezbednosti i spre~avawem mogu}ih pretwi". Hrvatski predsedniik je kazao da je Zagreb zainte-

la{tva BiH [vendimen, koji smatra da je istraga u ovim predmetima sprovedena u skladu sa zakonom i da prikupqeni dokazi ne potkrepquju optu`be protiv ovih lica. Me|utim, portparol Tuìla{tva BiH Boris Grube{i} potvrdio je ju~e Tanjug u da se nastavqa istraga u slu~aju "Tuzlanska kolona". On je rekao da Tuìla{tvo BiH ve} ima jedan predmet, koji se odnosi na zlo~in po~iwen u okviru de{avawa vezanim za tuzlansku kolonu.Grube{i} je naveo da se odluka o obustavqawu predmeta "Tuzlanska kolona" odnosi iskqu~ivo na odre|ena lica za koja se nakon sprovedene istrage do{lo do zakqu~ka i saznawa da ne mogu biti optuèna i da nema dovoqno dokaza za po~iweni ratni zlo~in (Tanjug)

BiH va`na za Tursku SARAJEVO: Ministar spoqnih poslova Turske Ahmet Davutoglu izjavio je ju~e u Sarajevu da je pitawe Bosne i Hercegovine jedno od najzna~ajnijih pitawa aktuelne turske spoqne politike. On je istakao da je Turska spremna da u potpunosti pru`i podr{ku BiH u svim segmentima. Davutoglu koji boravi u poseti BiH, danas se u Sarajevu sastao sa ~lanovima Predsedni{tva BiH Harisom Silajxi}em i @eqkom Kom{i}em. [ef turske diplomatije je u tom razgovoru istakao "potrebu o~uva-

wa jedinstvene BiH, ali i potrebu ve}eg anga`mana BiH na regionalnom nivou". Davutoglu je ~estitao BiH na izboru u Savet bezbednosti UN i podrào BiH na putu ka punopravnom ~lanstvu u NATO. Ministar spoqnih poslova Turske je naglasio da wegova zemqa pruà bezrezervnu podr{ku za liberalizaciju viznog reìma za gra|ane BiH i dodao da je Turska "u aktivnom odnosu sa [panijom koja je budu}a predsedavaju}a Evropskom unijom". (Beta)

svoje "istorijsko iskusvo", jer predstavqa verodostojnog i cewenog partnera u regionu. „Savez civilizacija UN" se zala`e za dijalog kultura i vera {irom sveta. Konferencija u Sarajevu okupqa predstavnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Gr~ke, Makedoniji, Crne Gore, Rumunije, Srbije, Slovenije, Ma|arske, Austrije, [panije i Turske. Regionalna strategija za me|ukulturalni dijalog i saradwu na jugoistoku Evrope, kao i deklaracija tog skupa stvaraju osnovu za poja~anu saradwu u oblasti omladine, obrazovawa i medija, naglasio je [pindeleger, dodaju}i da Austrija, zajed-

no sa dràvama partnerima, èli posebno da podsti~e omladinu. "Omladini u regionu je potrebna ekonomska i socijalna perspektiva. U to spada utemeqewe kulturalne {arolikosti u obrazovni sistem, kao i ja~awe aktivnog u~e{}a omladine u politici i dru{tvu", rekao je on. [pindeleger je najavio da }e wegova zemqa predloìti odràvawe regionalnog simpozijuma na te teme, kako bi se razvila mogu}nost ja~awa dijaloga i efektivnog u~e{}a omladine regiona i razvila prekograni~na razmena iskustava. (Tanjug)

Crna Gora nije dràva kriminala PODGORICA: Direktor crnogrske Uprave policije Veselin Veqovi} demantovao je optu`be crnogorske opozicije da je Crna Gora dràva rganizovanog kriminala, istakav{i da u je ovoj dràvi sve mawe krivi~nih dela. "Crna Gora nije dràva organizovanog kriminala i korupcije", rekao je Veqovi}, naglasiv{i da Uprava policije posledwih godina konstantno beleì smawewe broja krivi~nih dela i pad stope kriminaliteta. U 11 meseci ove godine, u odnosu na isti period

lane, evodentirano je smawewe kriminaliteta za 2,7 odsto. "Procenat rasvetqenih krivi~nih dela sa nepoznatim po~iniocem u ovom periodu iznosi preko 65 odsto, {to se tretira kao izuzetan rezultat", kazao je Veqovi} podgori~koj "Pobjedi".On je naveo da je u 11 meseci ove godine Uprava policije Specijalnom i drugim nadle`nim tru`iocima prijavila 106 osoba zbog osnovane sumwe da su po~inile 173 krivi~na dela s koruptivnim elementima. (Beta)

Potvr|ena optu`nica protiv Ron~evi}a ZAGREB: Optu`no ve}e zagreba~kog Zzupanijskog suda potvrdilo je ju~e optu`nicu protiv biv{eg ministra odbrane Berislava Ron~evi}a i wegovog pomo}nika Ive Ba~i}a, zbog zloupotrebe polo`aja i ovla{}ewa prilikom kupovine vojnih kamiona 2004. godine. Prema zakonu su|ewe mora po~eti najkasnije dva meseca posle potvr|ivawa optu`nice. Ured za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) je krajem oktobra podigao optu`nicu protiv biv{eg ministra i pomo}nika zbog sumwe da su kupuju}i za Ministarstvo odbrane vojne kamione marke Iveco u direktnoj nagodbi s firmom Eurokamion, o{tetili dr`avni buxet za vi{e od 10 miliona kuna. Toliko su bila jeftinija MAN-ova vozila, koji je bio drugi ponu|a~.

Jo{, me|utim, nije otkriveno gde je taj novac zavr{io. Advokati odbrane ocenili su da je optu`nica mawkava, navode}i da zbog oznake tajnosti o woj ne mogu detaqnije da govore. Postupak protiv Ron~evi}a i Ba~i}a vodi se po odredbama novog Zakona o krivi~nom postupku. Wime je propisano da osnovanost USKOK-ovih optu`nica utvr|uje optu`no ve}e koje mo`e potvrditi ili odbaciti optu`nicu, ali i obustaviti postupak. Po~etak su|ewa saziva se tek po potvr|ivawu optu`nice. Sabor Hravtske je sredinom oktobra skinuo imunitet Ron~evi}u koji je bio poslanik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ). Sumwe u konkurs je jo{ pre pet godina prvi izneo predsednik Stjepan Mesi}. (Beta)

IZ DRUGOG UGLA

utorak15.decembar2009.

DNEVNIK

Prisvojio tu|u loto premiju Toronto star edan vlasnik male prodavnice sa uplatnim mestom za loto iz Toronta priznao je pred sudom da je prisvojio i naplatio tu|u premiju od 5,7 miliona dolara. Hafiz Malik (62) je mu{teriji koja je na lutrijskoj ma{ini u wegovoj prodavnici

proverila (na drugom mestu) upla}eni tiket rekao da nije dobila ni{ta, iako je odmah video da tiket vredi milione.

[a}irbej ne moè biti izru~en BiH Rojters iv{i ministar spoqnih poslova BiH Muhamed [a}irbej, optuèn da je ukrao vladin novac, ne moè biti izru~en iz SAD u BiH, saop{tio je Federalni àlbeni sud na Menhetnu. [a}irbej je negirao da je kao biv{i {ef diplomatije s ra~una misije BiH pri UN u Wujorku povukao 610.000 dolara i prebacio ih na svoj privatni racun. Muhamed [a}irbej ro|en je 1956. godine u Sarajevu kao Muhamed [a}irbegovi}. Kada je imao 19 godina oti{ao je s roditeqima u SAD gde postaje ameri~ki dràvqanin i dobija novo prezime zbog lak{eg izgovora na engleskom jeziku - [a}irbej. Sud je naveo da [a}irbeja nije formalno optuìo sud odgovaraju}e jurisdikcije. Niì sud traìo je da bude izru~en BiH uprkos wegovim tvrdwama da bi u toj zemqi prema wemu lo{e postupali. [a}irbej je bio prvi ambasador BiH pri UN 1992 do 1995. godine, a funkciju ministra spoqnih poslova BiH obavqao je od 1995. do 1998. godine. Kantonalno tuìla{tvo u Sarajevu [a}irbegovi}a prvo je optuìlo za zloupotrebu poloàja, odnosno za {tetu nanetu BiH u visini od 2,4 miliona dolara. U dopuwenoj optu`nici tereti se i za nesavesno poslovawe kojim je BiH izgubila jo{ oko milion maraka. U optu`nici se navodi da je, kao biv{i {ef diplomatije sa ra~una misije BiH pri UN u Wujorku povukao 610.000 dolara i prebacio ih na svoj privatni ra~un. Tako|e je optuèn da je s ra~una vlade BiH povukao 1,8 miliona dolara, a nepoznato gde je i kako je potro{io taj novac.

Mu{terija nije posumwala, Malik je sa~ekao sedam meseci i naplatio dobitak u sedi{tu Ontarijske lutrijske korporacije u Torontu. Nedugo potom, jo{ u februaru 2005, zatvorio je radwu u kojoj je godinama radio, kupio ku}u vrednu milion dolara, luksuzna kola i po~eo lagodan `ivot.

Me|utim, ~etiri `ene koje su godinama igrale iste brojeve, ba{ one koji su la`nom dobitniku doneli milione,

posumwale su da ne{to nije u redu. Prevarant je uhap{en pre dve godine, zaplewena mu je ku}a i sve nekretnine i blokiran ra~un u banci. Kanadski mediji objavquju i da je Ontarijska lutrijska korporacija isplatila premiju kvartetu pravih dobitnica. Svaka od wih dobila je po 1,6

miliona dolara, ukqu~uju}i skoro 200.000 dolara kamate. Hafiz Malik, koji ima dvojno dr`avqanstvo Kanade i Pa-

kistana, brani}e se sa slobode, a presuda se o~ekuje u prole}e idu}e godine. Wegov slu~aj nije jedini te vrste u Ontariju i, uop{te, Kanadi. îtava afera sumwivih i la`nih dobitnika izbila je jo{ pre dve-tri godine. Javqaju se o{te}eni dobitnici, policija istraùje, a u sve se ukqu~io i ombudsman za za{titu prava gra|ana Ontarija. Po dostupnim podacima, tokom minulih 13 godina, gotovo 200 miliona dolara naplatili su vlasnici radwi koje prodaju lutrijske tikete ili ~lanovi wihovih porodica. Me|u wima, naravno, ima i stvarnih dobitnika, ali je Ontarijska lutrijska korporacija svim prodavcima lutrije iz predostro`nosti zabranila da kupuju tikete „sami od sebe“. Uvedena je i obaveza svakog igra~a da se, pre provere, potpi{e na upla}enom listi}u. U Ontariju ima vi{e od 10.000 lutrijskuih prodajnih mesta, a na svakom se moè proveriti da li je upla}eni tiket dobitni ili ne. Osim mnogobrojnih „greba“, najpopularnije su loto igre 6 od 49 i donedavno „super 7“, koga je ove jeseni nasledio „loto maks“. Rekordna loto premija u istoriji Kanade (54,3 miliona dolara) izvu~ena je u zapadnoj provinciji Alberta 2005. godine, ali je wu tada podelilo 17 grupnih igra~a - radnika na naftonosnim poqima koji su igrali loto 6/49. Prema podacima Asocijacije za igre na sre}u, u tom sektoru radi 270.000 qudi, a prihod prelazi 15 milijardi dolara godi{we.

Stil prve dame inspiracija za kwigu Glas Amerike i{el Obama se ve} pojavila na naslovnoj stranici „Voga“ a wena slika treba da bude i na naslovnoj stranici decembarskog izdawa magazina „Glamor“. MRS.O, blog posve}en odevawu prve dame, postao je toliko popularan, da je inspirisao izdavawe kwige. Autorka bloga i kwige kaè da u proteklih 40 godina nijedna prva dama nije privla~ila toliku pa`wu svojom ode}om. Nisu svi bili odu{evqeni haqinom koju je prva dama Mi{el Obama nosila na inauguralnom balu. Me|utim, najve}i broj modnih kriti~ara je bio odu{evqen wenim interesovawem za modu. Ta medijska pa`wa podse}a Meri Tomer na jo{ jednu prvu damu. „Mi razmi{qamo o Mi{el Obami na na~in na koji nismo razmi{qali o prvoj dami jo{ od Xeki Kenedi“, kaè ona. To je inspirisalo Meri Tomer da pokrene svoj blog, “Gospo|a O”. Blog je potom doveo do izdavawa kwige: “Gospo|a O: Lice modne demokratije“. Blog se gotovo svakodnevno osveàva novim informacijama o novim detaqima ode}e prve dame. Obi~no ima 10 hiqada posetilaca dnevno, iz vi{e od 200 zemaqa. „Mislim da ih inspiri{e moderna èna zainteresovana za savremenu modu“, kaè autorka bloga i kwige. Portparolka prve dame kaè da ne moè da komentari{e wene modne trendove. Mi{el Obama koristi svoj program rada da se pozabavi brojnim temama, od podr{ke vojnim porodicama do zdravqa èna. „Mislim da se niko ne bi iznenadio da sazna da je nedavno ustanovqeno da tre}ina èna tro{i u{te|eni novac, zaduùje se ili se odri~e osnovnih potrep{tina, da bi platila svoje lekarske ra~une“, izjavila je prva dama SAD. „Nikada nisam

srela nekoga ko je zainteresovan iskqu~ivo za odevawe Mi{el Obama. Interesuje nas ona kao majka, supruga i profesionalac i zadivqeni smo {to ona sve to obavqa uz fenomenalan smisao za stil“, pri~a Tomer. Taj smisao za stil obuhvata i kreacije kao {to su haqina i mantil ameri~ke modne kreatorke Izabel Toledo koju je pr-

obja{wava autorka. Prva dama ima i svoje kriti~are. Pojedini ka`u da nije bilo primereno da ide kod kraqice Elizabete u xemperu. Wene nage ruke pro{le zime, tokom prvog predsednikovog obra}awa Kongresu, tako|e su izazvale govorkawe. Nosila je haqinu Narsisa Rodrigeza bez rukava. Neki su re-

Besplatan seks tokom samita o klimi [pigl rostituke jednog danskog udruèwa èle da ponude besplatne usluge u~esnicima samita u Kopenhagenu o klimi, u znak protesta zbog operacije protiv prostitucije koju su povele gradske vlasti danske prestonice. Vlasti Kopenhagena su po hotelima grada postavile razglednice u kojima se poziva da se ne traè usluge prostitutke, {to je izazvalo veliko nezadovoqstvo prostitutki u Kopenhagenu. Prostitucija u Danskoj nije ilegalna. „Svi u~esnici skupa u Kopenhagenu mo}i }e da koriste te razglednice kao na~in pla}awa, na-

Narod beì od vakcine Doj~e vele asovna vakcinacija protiv sviwskog gripa u Nema~koj je izostala. Nema~ka dràva sada sedi na zalihama vakcine sa kojima ne zna {ta bi. Pokrajine koje su finansijski najgore pro{le, èle da ih prodaju u inostranstvu. Savezna vlada i lekari, me|utim, i daqe pozivaju gra|ane da se vakcini{u i prenose da se novi talas infekcije o~ekuje ve} u januaru. Nema~ka je naru~ila 50 miliona doza vakcine, a vakcinisalo se samo pet do {est miliona qudi. Kuda s ostatkom? Nema~ke pokrajine su u jeku op{te panike oko sviwskog gripa, kojoj su kumovali mediji i farmaceutska industrija, na brzinu nakupovale vakcine od firmi “Novartis” i “Glakso Smit Klajn”. Ti koncerni sada zadovoqno trqaju ruke, jer im se agitovawe isplatilo – a to je jedino {to ih stvarno zanima. Sada pokrajine ~upaju kosu i poku{avaju da u inostranstvu na|u kupce za vakcinu koju Nemci ne}e. Vlada u Berlinu ih uverava da je dobro {to ima vakcine: „Dno krivuqe ne sme da nas zavara“, poru~uje ministar zdravqa Filip Resler; „Moè do}i drugi talas epidemije, virus moè i da mutira“, tercira mu {ef Nema~ke lekarske komore Kristof Fuks; „Ne treba potceniti rizik“, upozorava {ef Udruèwa lekara Karl Hajnc Miler. No, nastupilo je ono {to je dnevnik “Vestdoj~e algemajne cajtung” nazvao „drugim delom farse“: „farmaceutska industrija je èlela brzu i dobru zaradu, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je velikom brzinom proglasila pandemiju, pa po-

va dama nosila na dan inauguracije. Ona me|utim nosi i mawe skupu ode}u. Komplet koji je nosila prilikom posete britanskom premijeru bio je iz kolekcije „Xej Kru“. „Kad Mi{el Obama nosi vunenu jaknu „Xej Kru“ ona se u radwama rasproda istog dana. Obi~nim `enama je prvi put dostupna ista ode}a kakvu nosi prva dama i u tome ima ne~eg veoma mo}nog i dopadqivog“,

kli da to nije primereno sezoni i mestu. Mislim da su wene vrlo negovane ruke inspiracija za mnoge ène“, zakqu~uje Tomer. Wene ruke se ponovo vide na naslovnoj stranici magazina „Glamur“, ali prva dama uìva po{tovawe, ne zbog smisla za modu, ve} zbog toga {to je pokroviteq mladih èna, {to je bila i pre nego {to je po~ela da radi kao pravnik. Suzan Log

kon {to zatraè na{e usluge preko na{eg sajta na internetu“, rekla je predstavnica udruèwa prostitutki Suzan Meler. „To }e vaìti za vreme trajawa samita“, dodala je ona. „Budite odgovorni, ne kupujte seks“, pi{e na razglednici gradskih vlasti, koje su direktorima hotela uputile pismo u kojima se sugeri{e da gosti hotela nemaju kontakte s prostitutkama u wihovim ustanovama. „Ne o~ekujemo veliki odziv, ve} najvi{e ho}emo da protestujemo zbog ovoga jer je to diskriminacija“, rekla je Suzan Meler. Samit o klimi u Kopenhagenu po~iwe u ponedeqak i traje do 18. decembra. O~ekuje se vi{e od 15.000 u~esnika iz 192 dràve.

liti~arima i vlastima nije preostalo ni{ta drugo nego da naru~e vakcinu. A onda su se nagomilale gre{ke, jer vakcina nije dovoqno testirana, pri ~emu su ~ak i zagovornici vakcinisawa odvra}ali trudnice od we – a qudi su dovoqno inteligentni da prepoznaju glumatawe ministra zdravqa Reslera koji jo{ `eli da ih ubedi u neophodnost vakcinisawa“, pi{e ovaj list. Politi~ke odluke su dono{ene nebirokratski, a nije bilo ni mnogo regulativa za klini~ke studije – na zadovoqstvo stru~-

waka firme “Novartis,” Ripa Ripuolija: „To je primer efikasnog delawa u nu`di... ali tako ne{to nam je potrebno i u normalnim vremenima, ukoliko `elimo zdravqe za svakog `iteqa ove planete“. Neke pokrajine, poput Severne Rajne Vestfalije, odlu~ile su da razgovaraju direktno sa „farmaceutima“ i zamole ih da smawe ugovorene koli~ine vakcina za isporuku. Sa{a Boji}

@ENSKA POSLA / OGLASI

DNEVNIK

utorak15.decembar2009.

Brusnicom protiv gripa W en intenzivan okus i jarkocrvena boja ~ine je omiqenim vo}em. Uz to {to je ukusna, jo{ je jedan razlog zbog kojeg morate uvr-

stiti brusnicu u svoju ishranu – neverovatno je hranqiva i odli~na za zdravqe. Istra`ivawa su pokazala da brusnica smawuje rizik obole-

vawa od sr~anih bolesti. Poznato je i da osobe koje redovno piju sok od brusnice imaju vi{e vrednosti dobrog HDL kolesterola i poboq{ani krvotok. Brusnice su izvanredno bogat izvor antioksidansa i zaista bi ih trebalo ~e{}e uzimati. Nau~nici su otkrili da materije iz brusnice imaju povoqne efekte na borbu protiv raka plu}a, prostate, dojke i leukemije. Jedno istraìvawe dokazalo je da cele brusnice spre~avaju razvijawe }elija raka prostate, koè, plu}a. Veruje se da taj efekat imaju hranqive materije iz cele brusnice, ne samo soka. Brusnica poseduje jedinstvenu sposobnost spre~avawa razmnoàvawa bakterija, ukqu~uju}i Esherichiu coli, pa tako uti~e na pravilno funkcionisawe mokra}nog sistema. To je razlog za{to se sok ili ~aj od brusnice ~esto preporu~uje kod prevencije infekcija mokra}-

nih kanala i be{ike. Sadrì i hipurnu kiselinu koja deluje antibakterijski i korisno za mokra}ni sistem. Antivirusni hemijski spoj u brusnici zvan proantocijanidin A-1 onemogu}ava prijawawe bakterija na zid urinarnog trakta, spre~avaju}i wihovo zadràvawe u urinu i pospe{uju}i izlu~ivawe. Brusnica u kombinaciji s antibioticima predstavqa sna`no oru`je u borbi protiv bakterije Helicobacter pylori. Rezultati ispitivawa pokazali su da fitonutrijenti iz brusnice pomaù uklawawu ove bakterije, ina~e naj~e{}eg uzro~nika gastritisa i ~ira na èlucu. Zanimqivo je da sok od brusnice ima i odli~ne efekte na oralno zdravqe. Weni aktivni sastojci mogu da smawe broj bakterija u usnoj dupqi, ~ime se spre~ava stvarawe zubnog plaka, glavnog uzro~nika upale desni. Brusnica tako moè spre~iti propadawe zuba, nastanak karijesa i upalu desni.

Re{ite se naslaga na stomaku Ispravno ve`bawe

vrdoglave masne naslage na stomaku jedan su od naj~e{}ih problema s kojima se nose brojne `ene. Bili ste nemarni, niste pazili na ishranu ili ste se porodili – koji god uzrok va{ih pojaseva za spasavawe bio, krajwi ciq je isti – posti}i ponovno ravan stomak. Koliko god se misija ~inila nemogu}om, uz upornost i disciplinu mo`ete je posti}i.

Promenite ishranu Boqa ishrana i izbor zdravih namirnica smawi}e ose}aj nadutosti i spre~iti pojavu novih masnih naslaga. Jedite belan~evine ìvotiwskog porekla (ìvina, riba i jaja), zeleno povr}e, rotkvice, {argarepu, brokoli, karfiol, sveè i osu{eno vo}e, crnu ~okoladu, vodu, crni ~aj, celovite ìtarice, ali u mawim koli~inama Smawite unos gaziranih pi}a, jela sa sosovima, prèna jela, mle~ne proizvode koji sadrè laktozu (mleko, jogurt) beli hleb, `vake, bombone, kola~e, peciva, testenine, pirina~, griz.

Zdrave navike: jedite uvek u odre|eno vreme i to za kuhiwskim stolom. Dajte sebi dovoqno vremena kako biste pro`vakali jelo i to svaki zalogaj od 10-15 puta. Na taj na~in }ete pomo}i varewu. Preferirajte kuvane naspram sve`ih namirnica, ali pripremajte jela uz malo masno}e (uqe, maslac). Jela minimalno solite. Izbegavajte sendvi~e, pice i peciva.

Telesna aktivnost je glavni preduvet ravnog stomaka. Mnogo qudi gre{i fokusiraju}i se samo na trbu{wake – na taj na~in ne}ete do}i do plo~ica. Potrebno je kombinovati razne vrste treninga kako biste do{li do `eqenih rezultata. Hodawe, tr~awe, plivawe, vo`wa bicikla i rolera, kao i sve aerobne ve`be trebalo bi da se na|u na popisu va{ih nedeqnih aktivnosti. Bavite se sportom minimalno dva do tri puta nedeqno po jedan sat – na taj na~in rezultati ne}e izostati. Uz trening na kojem }ete se znojiti kombinujte i klasi~ne trbu{wake, imaju}i na umu da i kod wih postoje varijacije. Raspitajte se u teretani koji trbu{waci su za koji deo trbu{nih mi{i}a. Aktivirajte ceo spektar mi{i}a. Idealan sport za sve one koji `ele ~vrste trbu{wake je pilates. Ve`be se tokom ovog treninga izvode iz centra tela, a to je sam stomak.

NEIZOSTAVNI MODNI DETAQ

Veliki povratak helanki

tkako su se ponovno vratile na modnu scenu, helanke su postale odevni predmet koji morate imati. Skoro svaka èna ima barem jedan par u svom ormanu. êsto ta qubav ide toliko daleko da nam je potrebna cela fijoka za sve helanke raznih boja i uzoraka. No, koliko ih oboàvamo toliko znaju i da nam zadaju problema. Ko moè da ih nosi, uz {ta i na koji na~in? Helanke su udobne, daju nam ose}aj slobode, jeftine su i postoje u mnogim bojama, duìnama, i uzorcima. No, upravo wihova glavna prednost ~esto zna da bude i wihov glavni nedostatak. Helanke }e ocrtati svaki va{ fizi~ki nedostatak – veliku guzu, jake bokove, pa ~ak i celulit. Koliko debqim ènama helanke u pogre{noj kombinaciji nadodaju kilograme, toliko visokim i vitkim ènama stawuju noge. Kako ih nikako ne nositi? Helanke nemojte nositi u kombinaciji s kratkom majicom koja otkriva stomak. Tako|e, izbegavajte preuske majice. To pravilo ne vaì ako preko majice nosite duì sako. Jake boje i uzorci rezervisani su samo za ène koje to zaista mogu da priu{te – oblikovane noge bez masnih naslaga. Ako imate ja~e bokove izbegavajte da nositie helanke ako preko toga ne nosite majicu koja }e elegantno padati niz kukove. U protivnom }ete izgledati debqe nego {to jeste.

IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru u Temerinskoj ulici, 29m2, sve novo, 165 evra. Telefon 063/225-545. 92377 IZDAJEM name{ten stan 43m2, telefon, centralno grejawe, kablovska I sprat Bore Prodanovi}a 200 E. Telefon 064/21-58-338 92692

PRODAJEM ku}u u Ka}u, Sun~ani breg 107m2, cena povoqna, ku}a ukwi`ena. Telefon 064/503-8504. 92174

MOLERSKO-FARBARSKE radove radim brzo, i uredno. Iskusan majstor. Telefon 6435-095. 88792

Saveti za svaki dan Nosite helanke uz gorwe delove koji obavezno prekrivaju va{u guzu. Odli~ne su u kombinaciji s pletivom. Trendi }ete izgledati uz {tikle ili ~izme do ~lanaka. Najboqa opcija i klasika me|u helankama su naravno one crne – mo`ete ih kombiovati uz sve. Pre nego iza|ete iz ku}e u helankama, proverite na ogledalu da vam se slu~ajno ne ocrtava dowe rubqe. To je najve}i modni greh koji sebi ne smete da dozvolite. Helanke se odli~no uklapaju uz lepr{ave tunike koje se`u tik ispod stra`wice. Sjajne helanke su prikladne za ve~erwe izlaske – pomo}u wih }ete “podi}i” svaku odevnu kombinaciju. [to su helanke upadqive neka ostatak stajlinga bude neutralniji.

MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamernom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge nonstop, garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25 92582 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 92632

VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 92318

DRVA izrezano iscepano bukva, cer. bagrem, hrast, jasen sa prevozom 2.900 Telefon 064/958-2103, 064/9101289 92721 PRODAJEM drva hrast grab, bagrem, bukva u metarice 2700 din. iscepano- izrezano 2800. sa prevozom. Telefon 064/369-180-8. 92226

^ITUQE z POMENI

utorak15.decembar2009.

Posledwi pozdrav na{em dragom stricu

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj }erki koja nas je prerano napustila.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Stojanka Stani}

Jejki

Posledwi pozdrav

Danas, 15. decembra navr{avaju se dve tu`ne godine od kada nije sa nama na{a

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula na{a draga mama i supruga

Stojanka Stani} ro|. Tepi} 1960 - 2009. Sahrana je danas, 15. 12. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Tomo, }erka Tawa i suprug Drago.

Ve~no o`alo{}eni: otac Milorad, majka Dragiwa, sestra Jovanka.

Bacetu

Sne`ana Jan~uri}

Jejki

Mnogo te volimo i ne}emo te zaboraviti. od Slavice sa decom.

Tvoji: Karola, Bata, Duwa, Lara i Nina.

Tvoje veliko srce, plemenitost i dobrota kojom si nas osvajala, ostavi}e neizbrisiv trag u na{im srcima. O`alo{}ena porodica.

92796

92797

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj tetki i zaovi

92776

Uvek sa nama

92783

92777

Posledwi prijatequ

pozdrav

drugu

Posledwi pozdrav na{oj baki

Branko, Marija i Jelena.

92793

Stojanki Stani}

^ETVOROGODI[WI POMEN

2005 - 2009.

Stojanki Stani}

Vesna Bunt

Stani Rokvi}

Bacetu

od kumova: Radivoja, Soke, Mitra i Nikole Mitrovi}a.

od: bratanaca Bojana i Milana i snaje Dubravke.

Tvoje Goga i Jojka.

92798

92795

92775

Posledwi pozdrav biv{em vrsnom golgeteru i primernom drugu F.K. â&#x20AC;&#x17E;Radni~kiâ&#x20AC;? sa Detelinare

Posledwi pozdrav mom dragom suprugu

Posledwi pozdrav dragoj Jejki i hvala za lepe trenutke

1909 - 2009.

Porodica Horvatov - Lala.

Unuk Milorad Rokvi} sa suprugom Zorom i }erkom Marijanom.

92779

92762

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga baka

Jelena Fajdiga ro|. Bo{wak ^etiri godine bez tebe, mila na{a, uvek s tobom u srcu i mislima.

@arku Pri{i}u

Stana Rokvi}

Ne postoje re~i kojima se mogu oprostiti od tebe. Bio si moja podr{ka i moj oslonac u svemu.

Stevanu Igi}u

Tvoja porodica.

92787

Zauvek tvoja Jelica. od: Svetlane, Gojka i Sa{e [akota.

Sahrana je danas, 15. 12. 2009. godine, u 15 sati, ispred kapele, u @abqu.

od: ~lanova uprave, igra~a i drugova. 92750

Sa tugom u srcima, opra{tamo se od na{eg

ro|. Bodro`a 1909 - 2009.

Vesni Bunt

92781

preminula 13. decembra 2009. godine. Sahrana je danas, 15. decembra 2009. godine, u 13 ~asova, na grobqu, na Tranxamentu, u Petrovaradinu. Bratanica Danica, unuk Stevan Rokvi} i porodica Popovi}. 92761

92773

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a sestra

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e radnice i koleginice

Vesna Bunt

Baceta

1956 - 2009.

Branko, Ksenija, Luka i Sofija.

Sahrana je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u sredu, 16. 12. 2009. godine, u 12.45 ~asova.

Vesne Radoni} Institut za KVB Vojvodine.

O`alo{}eni: brat Miodrag, sestra Olga i snaja Vesna. 92792

Godinama smo provodili jutra, dane i ve~eri, porodi~no i pojedina~no, razvijali svoje potencijale, sara|ivali na raznim poslovima, delili radosti i brige. Vi{a sila nam je uzela najboqeg iz na{eg skupa - ~oveka {iroke du{e, velikog stepena dobrote, gospodina u svakoj prilici, druga

2705/P

92778

Posledwi pozdrav ocu, svekru i dedi

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekru i dedi

Dana 14. decembra 2009. godine, preminula je u 81. godini na{a voqena

Danica Dabi} Seka @arku Pri{i}u

@arka Bukurova Ostaje nam da ga se se}amo trajno uz znake dubokog po{tovawa. Danica, Jelena, Dragutin Zelenovi}. 92788

od: sina Milo{a - Mike, snajke Mace i unuka Nata{e i Rajka. 92782

@arku Pri{i}u od: sina Jovana - Lola, snajke Milice i unuka @arka i Milana. 92784

ro|. Kebi} Sahrana je u sredu, 16. 12. 2009. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Milan, }erke Buba i Nada, unuk Nikola i zet \or|e. 92770

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj prijateqici i kom{inici

Pro{lo je pet godina od smrti na{eg dragog

utorak15.decembar2009.

Posledwi pozdrav voqenoj majci i baki

SE]AWE na drage prijateqe.

Nadi Vidosavqevi} Nadi Ne{in

Porodica Vla{kali}.

Radosna se}awa {to smo te imali, u ve~noj `alosti tvoji najmiliji, roditeqi i brat Ilija sa porodicom.

92763

92756

Posledwi pozdrav iskrenom drugu

Sa bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je dana, 13. 12. 2009. preminuo u 77. godini, posle kra}e bolesti na{ dragi

Marija

1930 - 2009.

Ivana Miqkovi}a

1934 - 2009.

Osta}e{ ve~no u na{im srcima. Zaborav ne postoji, prazninu ni{ta ne ispuwava. Po dobroti te pamtimo, a sa ponosom te spomiwemo.

dr Qubi{a Pavli~i} i

profesor 15. 12. 2006 - 15. 12. 2009.

otorinolaringolog 10. 12. 1992 - 10. 12. 2009.

]erka Gordana i unuka Tawa.

Mnogo nam nedostajete. Milica, Vlada i Sne`ana Kupusinac.

92766

92745

Posledwi pozdrav dragoj majci, svekrvi i baki

Posledwi pozdrav kumi

Nadi Vidosavqevi} Vinko Ciceri

Bacetu

Bane, Jovanka i Sa{a.

Sahrana je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, danas, 15. 12. 2009. godine, u 13.30 sati. O`alo{}ena porodica Ciceri.

92739

92747

POMEN Danas su dve godine od kako nas je napustio na{

Dve godine su pro{le od kada nije sa nama na{a

Jelisavki

Bi}e{ uvek u na{im srcima i se}awu. Ponosni {to smo te imali, a tu`ni {to smo te izgubili.

Porodica Suvajxi}.

Tvoji: sin Zvonimir, snaja Bojana, unuci Jelena, Stefan i Dejan Vidosavqevi}. 92752

92765

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminula na{a voqena majka, svekrva, baka i prabaka

Najdra`a na{a

Ivona

Du{an Ivi} Zahvalni za veliku qubav i toplinu koju si nam pru`ao ~uva}emo te u na{im srcima. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. Tvoji: supruga, sin, snaja i unuci.

Mo`da spava{ sa o~ima izvan svakog zla, Izvan stvari, iluzija, izvan `ivota, I s wom spava, nevi|ena wena lepota; Mo`da `ivi i do}i }e posle ovog sna. Mo`da spava{ sa o~ima izvan svakog zla.

Sne`ana Jan~uri} Sa setom na pro{le dane se}aju je se wene koleginice iz finansija: Rada A, Stana, Vilka, Milena P, Vera R, Rada V. i Milena S.

92760

92748

Nada Vidosavqevi} 1930 - 2009.

Zauvek tvoji, mama i bata. 92736

Sahrana je danas, 15. 12. 2009. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav voqenoj baki

Draga na{a O`alo{}eni: }erka Gordana i sin Zvonimir sa porodicama.

92764

Nadi Vidosavqevi}

Ivona

Na{a draga

Tvoj unuk Dejan.

pro{la je duga godina od kako te nema, a tako nam nedostaje{. Bila si na{ mali, ne`ni an|eo. A sada, ostali smo da te volimo i `elimo, ~ekamo i tra`imo. A tebe nema. Zauvek }e{ biti u na{im srcima. Tvoj deka Slobo, baka Qiqa, tetka i te~o, Nemawa i Ana.

92768

92735

Zahvalan sam ti za veliku qubav i toplinu koju si mi nesebi~no pru`ala svih ovih godina. Neka ti gospod podari carstvo nebesko.

Posledwi pozdrav voqenoj baki

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Jelisavka Firaw preminula je 14. 12. 2009. godine. Sahrana je u utorak, 15. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu.

Nadi Vidosavqevi}

Osta}e uvek deo nas.

Smiqi Vukobrat

1930 - 2009. ôvek ìvi koliko ga se qudi se}aju i vredi onoliko po ~emu ga pamte. Ako je tako, ti vredi{ neizmerno i ìve}e{ ve~no.

S qubavqu i tugom, suprug Jo{ka i k}i Aleksandra.

Uvek }emo te se se}ati sa qubavqu i ponosom. Sin Dragomir, }erke Jovanka, Mara, Boja i Stoja, snaja, zetovi, unu~ad i praunu~ad.

Unuka Branka, zet Boris, praunuci Milo{, Ma{a i Mowa. 92767

obele`i}emo danas, 15. 12. 2009. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

92749

92635

06.30 08.30 09.00 09.30 10.05 11.05 11.30 12.05 13.00 13.05 13.35 14.00 14.05 14.30 15.05 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00

TV PROGRAM

utorak15.decembar2009.

Jutarwi program Most u Bruklinu Folder kultura Bajko kviz Koliko se poznajemo, kviz Centar sveta Kuhiwica Mira Bawac - filmski portret Vesti No}na smena Me|uprostor-Vinski lavirint Vesti Plavi krug Paideja Tamo gde je srce TV dnevnik Tajna hrane Most u Bruklinu Razglednice Plej gejm

Aleksandra Popovi}

Signali

Yes Spenser

Dr Haus (Panonija, 21.00)

08.00 09.50 11.00 12.30 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40

Prepodnevni program Barometar Ulovi trofej Bez cenzure Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti U ogledalu Tajna Vojvo|anske vesti Vole}u te do smrti Ulovi trofej Ulovi trofej Hedonist RB na ivici Dr Haus Vojvo|anske vesti Kowi ponovo jure

06.05 08.00 09.06 09.22 09.37 10.05 10.35 11.05 12.00 12.13 12.15 12.30 13.15 15.08 15.10 15.59 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.07 20.14 21.11 22.10 00.15 01.12 01.53 03.34 04.44

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Kvadratura kruga Svet ribolova Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Mesto zlo~ina Bumerang, film Na{ auto na{im gledaocima Jedna pesma, jedna `eqa Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a 48 sati-svadba Lo{e devojke, film Mesto zlo~ina Zovem se Erl, film EjnYelin ples, film 48 sati-svadba Oko magazin

Hop hop - kviz TV Dnevnik Skrivena kamera Frej`er Signali Vojvo|anski dnevnik Izbliza - Taktons 2009. Sva Evina lica - Mu{ka pri~a Plavi krug Tamo gde je srce, film

07.00 Kuhiwica 07.40 Porodica Serano 08.45 Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema 09.30 Putevi nade 09.35 Preokret 10.50 Porodica Serano 12.00 Prizma (hrv) 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Tajna hrane 12.45 Mali koncert 13.00 ^ine~ita 14.00 Eko - Carska bara 14.30 Izbliza 15.00 Bajko kviz 15.30 Na{i dani (ma|) 16.30 Verska emisija (ma|) 17.00 Kultura i tradicija (rom) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Indija - [apat ve~nosti 20.00 Dobro ve~e Vojvodino (rom) 21.30 Porodica Serano 22.45 ^ine~ita 23.45 Mali koncert: Simfonijski orkestar Akademije umetnosti

07.00 10.00 10.35 11.20 11.35 12.00 12.05 13.50 14.15 14.30 15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00

TV Dizawe Vesti B92 Veliki brat, uìvo Top {op Stawe nacije Vesti za osobe o{te}enog sluha Veliki brat - Izbacivawe Top {op [qaka Vodi~ za roditeqe Veliki brat, uìvo Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Veliki brat, uìvo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki brat Intervju sa Jugoslavom ]osi}em 23.00 Vesti B92 23.35 Veliki brat, uìvo

KO[ARKA – EVROLIGA

Hemofarm – Le Man 07.07 07.43 08.11 08.37 08.42 08.47 09.10 09.19 09.47 09.56 10.00 10.08 11.00 12.00

Dru Barimur 10.00 11.10 12.05 13.10 14.05 15.10 15.35 16.10 16.45 17.10 18.15 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.30 23.30

Hrana i vino Luna - sirena sa Kariba Lenija Karmelita Buntovnici NS klinci Vitra` Novosa|anka Objektiv (slov) Luna - sirena sa Kariba Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Evo nas kod vas Istraga Buntovnici Karmelita Luna-sirena sa Kariba

09.00 11.00 13.00 14.00 15.15 16.45 17.00 18.45

NBA: Toronto – Hjuston CH TV: êlsi – Everton Pregled Serije A Argentinska liga NCAA: YorY Taun – Batler NBA uìvo Profi boks MU TV: Man~ester junajted – Aston Vila NHL: Toronto – Otava Real NBA Fudbal mondijal magazin NBA uìvo Barsa TV: Barselona – Espawol

20.30 22.30 23.00 23.30 23.45

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

Lo{e devojke Kodi je u smrtnoj opasnosti po{to je ubila pijanu mu{teriju koja je maltretirala Anitu. Od lin~ovawa besne ruqe spa{avaju je ostale „lo{e devojke“. Uspevaju da pobegnu, ali su im na tragu detektivi. Uloge: Medlin Stouv, Meri Stjuart Masterson, Endi Mekdauel, Dru Barimur Re`ija: Yonatan Kaplan (RTS 1, 22.10)

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.10 00.00 00.05 00.55 00.56 01.30 03.30 05.00 05.30

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Braniteq Foks vesti ^ari Survajver specijal Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Epicentar Survajver Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Valentinov dan Ukradena sre}a Survajver - Bez cenzure Va`ne stvari

13.54 16.00 16.49 17.18 17.55 20.00 20.25 20.55 22.53 23.20 23.51 01.47 02.46 04.30

06.00 06.30 07.00 08.00 08.45 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.55 18.30 19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 00.45 01.15 03.00 03.30 03.50 04.30 05.30

Kuvati srcem Garfild i prijateqi Tri medveda [umska {kola Adi u svemiru Enciklopedija za radoznale Adi u svemiru Dositejeve poruke Ku}a matematike Adi u svemiru Sednica Skup{tine Srbije (Program zavisi od trajawa prenosa) Pregled Premijer lige 95. godi{wica Kolubarske bitke, prenos iz Lazarevca Guda~ki sekstet Minhenske filharmonije Francuska veza 2, film Ovo je Srbija Porodica ~oveka Moravske pri~e Ko{arka: Evroliga, Hemofarm - Le Man, prenos TV mre`a Drugi vek Fudbal: Premijer liga Festival nauke Integracije Francuska veza 2, film Trezor Fudbal: premijer liga Ko{arka: Evroliga, Hemofarm - Le Man

Glas Amerike SMS Slatka moja Faktor Isus Slavni Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zlo~ini iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Film: Tajna sigurne ku}e Slavni Milica na kvadrat Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Film: Tajna sigurne ku}e Slavni Milica na kvadrat Na tragu prirode Prehrambeni rat Poslovni dan

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Kultura tela, Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, No}ni program.

08.15 [kola du`a, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Info klub, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Kuhiwica, 16.30 Fokus, 16.55 Tandem, 17.00 Modni impuls, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 [irom otvorenih o~iju, 21.20 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.30 Haj-faj Madona.

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sport STV-a, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 E TV, 21.15 O~i u o~i, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 Bez cenzure, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subota popodne, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 Beni Hil, 18.00 Estrada, 19.00 Objektiv, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 CI 5, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

15.00 18.30 22.45 02.00

Meda Rupert (Hepi, 07.29 i 08.58)

(RTS 2, 17.55)

Kako }e se dogodine tro{iti dr`avni novac? Da li je buyetska projekcija koju je ponudila Vlada dobar osnov za razvoj srpske ekonomije? Gosti: Aleksandar Vlahovi}, Momo ^olakovi}, Slobodan Mara{ i dr Dejan [o{ki} Autorka: Aleksandra Popovi} (RTV 1, 21.00) 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 22.50 23.30 00.00

DNEVNIK

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 13.00 14.00 15.35 15.45 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 21.15 22.30 23.00 00.30 01.30

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Iznad zakona Magi~na privla~nost Farma (uìvo) Nevina Farma Grand {ou ârolija Farma (uìvo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Farma (uìvo) Nacionalni dnevnik Farma Loto Grand parada Javna tajna Farma (uìvo) Tjudorovi Film: Gospodin Dids

Vinona Rajder

Gospodin Dids Momak po imenu Dids ima piceriju i ìvi skromno u gradi}u, gde ga svi oboàvaju. Miran, idili~an ìvot uzburka}e vest da je Dids nasledio 40 milijardi dolara i uticajnu medijsku imperiju od svog ujaka. Uloge: Adam Sendler, Vinona Rajder, Yon Torturo, Piter Galager Reìja: Stiven Bril (Pink, 01.30)

06.37 07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 09.48 10.00 10.15 10.37 11.00 11.24 11.43 12.00 13.00 13.23 13.45 14.10 14.32 15.15 16.00 16.45 17.40

Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Mala princeza Meda Rupert Skipijeve avanture Muzika bez struje Papirmanija Presovawe [aman king Dinosaur king Eon kid Presovawe Papirmanija Kvizi} Dinosaur king Eon kid Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Skloni{te Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 22.15 23.05 23.55 00.10 01.50 02.40 03.20

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Sponzoru{e Film Telemaster Smicalice Luda ku}a Telemaster ]irilica Zakleti na }utawe Sponzoru{e Film

08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

utorak15.decembar2009.

FEQTON

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

USPON I PAD NIKOLAJA ^AU[ESKUA

31 2

Pi{e: Petar Tomi}

En Hetavej

Odjednom princeza Povu~enu i stidqivu Miju Termopolis odhranila je samohrana majka. Mia otkriva da je wen davno nestali otac umro, te da je za `ivota bio princ evropske zemqe Genovije. S obzirom na to da je Mia prestolonaslednica, wena stroga i mo}na baka kraqica Renaldi insistira na tome da Mia postane vladarka... Uloge: Yuli Endrjus, En Hetavej, Hektor Elizondo, Heder Matarazo, Mendi Mur Re`ija: Geri Mar{al (Nova TV, 20.40) 08.00 08.20 09.00 10.30 11.30 12.30 13.15 14.15 15.15 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 20.40 22.25 22.40 23.40 00.10 00.40 01.25 02.25

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Najboqe godine Pahuqe sre}e, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Odjednom princeza, film Vesti Zakon brojeva Sajnfild Televizijska posla Ubojita Yejn Ezo TV Mulholand fols, film

08.30 Rimske misterije 09.00 Misterije olupina na dnu okeana 10.00 Bizeovim stopama 11.00 @iveti sa neprijateqem 12.00 Zaboravqene poplave 13.00 Staqingrad 14.00 Odvezanih nogu 15.00 Izdaja 16.00 Moj dnevnik 16.30 Svet novca: Svet po Guglu 17.00 Detektivi brodskih olupina 18.00 Romanti~ari 19.00 Kako se raspao Sovjetski savez 20.00 No} slomqenog stakla 21.00 Indokina 22.00 U potrazi za mitovima i herojima 23.00 Izdaja 00.00 Moj dnevnik 00.30 Svet novca: Svet po Guglu

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Areal Ganer RRRrrr!!!! Jo{ ovaj put Veliki i mali Prokletstvo {korpiona od `ada 22.00 Vrelina 00.00 Slatka patwa

06.00 07.30 09.30 11.40 13.30 13.55 15.25 16.50 18.10 20.05

21.30 22.25 00.00 01.45

Devojka s kalendara Vrhunska igra U svemiru i okolini Dvadeset sedam haqina za ven~awe Bioskop, bioskop, bioskop Voz za Daryiling Pravi surferi Gubitnik Dobra godina Borat: Kulturno uzdizawe u Americi za pravqewe koristi slavnoj naciji Kazahstana Tjudorovi Zub i kanya Velika qubav Bi}e krvi

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.15 Na vodenom putu 3: Ju`na obala Engleske - Rivijera gospo|ice Marpl 11.10 Deni na moru 1, dok. serija 11.40 Kulturna ba{tina 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.35 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Me|u nama 15.35 S me|unarodne smotre folklora: Japan, Portugal, Indonezija 16.20 Hrvatska u`ivo 17.33 Najslabija karika, kviz 18.18 Kod Ane 18.30 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.06 Predsedni~ki izbori 2009. 20.20 Globalno selo 21.00 Hrvatsko podmorje 5: Tajne odaje, dok. serija 21.35 Poslovni klub 22.15 Otvoreno 23.30 Predsedni~ki izbori 2009. 23.50 Drugi format 00.45 Zvezdane staze 01.30 Ksena - princeza ratnica

07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00

Meklodove }erke Fojlov rat Dobra ve{tica Meklodove }erke Sudija Ejmi Fojlov rat Za Grejsinu qubav Pomorska patrola Sudija Ejmi Advokatova kazna Istinita ispovest go go devojke 23.00 Ru` za usne 01.00 Oti{li, ali ne i zaboravqeni

07.25 07.55 08.25 09.15 11.20 11.50 12.10 13.00 13.30 14.25 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.55 19.05 20.00 21.05 22.00 23.50 00.40

Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Astro {ou Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Kwaz Specijal {ou Jezikova juha Neodoqive budale, film Grad uragana Desperado, film

SERIJA

Grad uragana Kris Meloni

SERIJA

Zakon i red: Odeqewe za `rtve Po{to je de~ak silovan, ekipa posumwa u to da je rabin wegov zlostavqa~, ali `rtva im ubrzo prizna da je re~ o starijem de~ku iz wegove {kole. Stvari se dodatno zakomplikuju kada se jave jo{ tri Yekove `rtve, ali ovoga puta sve devoj~ice... Uloge: Kris Meloni, Mari{ka Hargitej, Den Florek, Ri~ard Belzer, Ajs Ti, Dajn Nil, Tamara Tjuni, Adam Be~ (HRT 2, 22.25) 08.10 Navrh jezika 08.25 Izazovi: Porodica karatista, dok. film 08.40 Slu~aj za ekipu BARZ, serija za decu 09.05 Gem, set, me~ 09.30 Vip Muzi~ki klub 10.05 Serija 10.50 Dosta je prawa, film za decu 12.25 Dokumentarni film 13.30 Prijateqi 13.50 Zovem se Erl 14.15 Ksena - princeza ratnica 15.00 Kod Ane 15.15 TV vrti} 15.45 Koga briga? 16.20 Zvezdane staze 17.05 Drugi format 18.20 @upanijska panorama 18.47 Uvek je sun~ano u Filadelfiji 19.08 Razred 19.30 Vip Muzi~ki klub 20.05 @elim `ivot, humanitarna akcija 22.25 Zakon i red 23.15 Porotnici

Policijski veteran Merlin Bulet s dru{tvom se zabavqa u karaoke baru kad ga prekine poziv u pomo}. Hrabri policajci specijalne jedinice Wu Orleansa, koji patroliraju ulicama posle uragana Katrina, moraju na zadatak. Specijalna jedinica sti`e na mesto doga|aja i nalazi dva mrtva tela i besku}nika Ovena... Uloge: Entoni Anderson, Kol Hauser, Tavni Sajpers, Blejk [ilds, Yon Kerol Lin~ Re`ija: Yonatan Lisko (RTL, 23.50)

Tavni Sajpers

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55

07.00 10.00 11.00 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00

Beli zombi Moja slatka debequca Akapulko Stjuardese Moja slatka debequca Gospodari horora - Yenifer Akapulko H.E.A.T. Nulta ta~ka obru{avawa Gospodari horora - Ples Mrtvih 22.00 Zna~i li to da smo u braku? 00.00 Stjuardese

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Fre{ Nacija vanzemaqaca Piterovi prijateqi Autsajderi Ubice bakica Bufalo Bil i Indijanci Robokap Robokap 2 Krvavi trag Hiqadu re~i Skoro savr{ena

22.50 23.20 23.45 00.40

08.30 08.45 09.30 11.15 12.00 13.15 14.30 16.30 17.30 19.00 19.10 19.25 21.00 23.00 23.15 23.45 00.45

Kako to radi? Pametwakovi} Majami ink Automobili Peta brzina Najboqi momenti na Diskaveri kanalu U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako to radi? Najboqi momenti na Diskaveri kanalu X-ma{ine ^uda Azije koja je ~ovek napravio U deli}u sekunde O~evidac Automobili Ameri~ki hotrod automobili

Svi sportovi Fudbal Bilijar Fudbal Skija{ki skokovi Bilijar Biatlon Skija{ki skokovi Fudbal Fudbal Reli Bilijar Boks Ekstremni sportovi Reli Superbajk Nordijsko skijawe

Iskompleksirani megaloman au{eskua je, kao i ve}inu malih qudi, vreprilika bila je sovjetska intervencija u êhoslomenom opijala neograni~ena vlast. Po~eo va~koj 1968. âu{esku je tad, ~vrsto sara|uju}i s je da je zloupotrebqava i uobraàva da je Titom, ustao protiv intervencije. Nije wemu bilo zaista najpametniji, genijalan i predodre|en da toliko ào êha i Slovaka, koliko se pla{io da uvede Rumuniju u komunizam. Postao je zaokupqen bi se, ako kod takve intervencije izostane reakcimegalomanskim projektima i svakim danom ja~ao ja me|unarodne zajednice, jednog dana mogla dogodikult li~nosti do apsurda. O âu{eskuu postoji ti sovjetska invazija i na Rumuniju. Vatrenim govobezbroj studija, ali se svi autori slaù: diktator nije bio previ{e obrazovan, ali je posedovao uro|enu promu}urnost i retko vi|enu upornost. Strateg svrgavawa diktature Silviju Brukan, poznavao je dobro âu{eskua jo{ iz mla|ih dana. On je bio savetnik kod Deà pa je sara|ivao i s mladim âu{eskuom. U svojoj kwizi „Izgubqena mladost“ Brukan opisuje âu{eskua kao iskompleksiranog ~oveka, ali bistrog uma i gvozdene voqe. ,,U politi~kim intrigama bio je genijalni makijavelista i uvek dobijao ono {to je hteo. Koliko god da je zadatak bio teàk, savladavao bi sve prepreke, jednu po jednu“. Analiziraju}i ono {to je partijskim dokumentima definisano kao „epoha âu{esku“, Brukan je formulisao ~etiri faze razvoja âu{eskuove vladavine. Prva je bila Georgi De` i (pre)ambiciozni mladi âu{esku (desno) od 1965, nakon izbora za generalnog sekretara, do 1971, kad je otkrio kinesku kulrima pred stotinama hiqada Bukure{tanaca i po turnu revoluciju pa je po~eo wen pelcer da presa|ufabrikama, definitivno je postao voqeni predsedje i u Rumuniji. Po~etak drugog perioda bi mogle nik i najve}i sin nacije. biti aprilske teze 1971. i traje do 1980. To je razdoOpirawe direktivama Moskve, posebno kad je bqe megalomanskih planova, ja~awa kulta li~nosti Bre`wev poku{ao da uspostavi jedinstvenu komani faza izgradwe âu{eskuovih ktitorija. Tre}a du nad armijama ~lanica Var{avskog ugovora, dofaza bile bi godine ja~awa porodi~ne diktature, nelo mu je porast rejtinga i u o~ima Zapada. Tako je âu{eskuove borbe s inostranim dugom i ona traje zapo~eo koketirawe i sa Zapadom i s Moskvom, a zasve do dolaska Mihaila Gorba~ova u SSSR-u. Ova pravo je stalno ja~ao diktaturu u zemqi. Kad je Zatre}a faza je period najcrwe diktature i potpune pad bio spreman da pomogne Rumuniji da se izgradi vladavine sveprisutne i dobije modernu tehnotajne policije. Na ekologiju, âu{esku se zaduAmeri~ki predsednik Yimi Karter nomskom planu ona se poìo, po~eo je da gradi ponudio je 1976. âu{eskuu vi{e klapa s drakonskim meramegalomanske fabrike, od 130 milijardi dolara pomo}i ma {tedwe hrane i enerlivnice, rafinerije i gije radi vra}awa deset za razvoj industrije, ali pod uslovom druga preduze}a ~iji su milijardi dolara uzetog kapaciteti vi{estruko da napusti plansku i uspostavi kredita za industrijaliprema{ivali potrebe i trì{nu ekonomiju zaciju zemqe. mogu}nosti rumunske Dolaskom Gorba~ova na privrede. Umi{qao je da vlast i lansirawe reformi pod sloganom ,,glaje on predodre|en da od Rumunije napravi najrazvisnost i perestrojka“, âu{esku, koji se ve~ito bujeniju zemqu komunizma. Bilo je tu malo i inata nio protiv odluka iz Moskve obaveznih za ceo koKremqu, koji je, u okviru podele rada unutar komumunisti~ki blok, sad prvi traì propisivawe jenisti~kog bloka, Rumuniji odredio ulogu agrarne dinstvenih recepata unutar Var{avskog ugovora. zemqe. To je prakti~no zna~ilo da ostane zauvek siReforme koje je Gorba~ov inicirao po~ele su da ga roma{na, zemqa teàka koji }e proizvoditi hranu pla{e, video ih je kao udaqavawe od revolucionarza druge. nog kursa i traìo jedinstven stav o spre~avawu Ameri~ki predsednik Ximi Karter ponudio je promena u Poqskoj, a kasnije i Ma|arskoj, êho1976. âu{eskuu vi{e od 130 milijardi dolara poslova~koj i Bugarskoj. Nije se mirio s Gorba~ovqemo}i da razvija industriju, ali pod uslovom da navim reformama ni kad je pao Berlinski zid. U~ipusti plansku proizvodwu i uspostavi trì{nu nio je sve da reforme ne zahvate Rumuniju, ali nije ekonomiju. Bio je to poku{aj da Rumunija jo{ tad mogao spre~iti procese demokratizacije koji su zaotvori privrednu utakmicu protiv socijalizma. To hvatali ceo komunisti~ki blok. je i u~iweno, ali tek po~etkom devedesetih, dolaZa 24 godine vladavine Rumunijom, âu{esku je skom na vlast Gorba~ova. âu{esku nije imao hrapro{ao put od nacionalno prihva}enog lidera, brosti za takav korak i po~eo je da gubi podr{ku preko politi~ara kome je Zapad ponudio {ansu da Zapada da bi kasnije do{ao u otvoreni sukob s mespase Rumuniju od komunizma, do bolesnika i para|unarodnim finansijerima. Pa onda, kako nijedna noika, opsednutog idejom o vra}awu dugova inonevoqa ne dolazi sama, nai{la je energetska kriza stranstvu, koji je izgladwivao svoj narod i doveo zesedamdesetih godina, koja je definitivno pokvarimqu u potpunu izolaciju i s Istoka i sa Zapada. Prla sve âu{eskuove planove o iskori{}avawu previh pet godina âu{eskuove vladavine ve}ina anadimenzioniranih rafinerija za uslu`nu preradu liti~ara karakteri{e kao period vra}awa nacioira~ke i iranske nafte. nalnog dostojanstva Rumuniji. Na unutra{wem plaIndustrijski kolosi radili su s pola kapacitenu on se ve{to sluìo populisti~kim merama i ta, a tro{ili ogromne koli~ine energije i kapitamaksimalno iskoristio potrebu naroda da se, posle la za uvoz gvozdene rude i drugih sirovina kojih Rudve decenije direktnog me{awa Moskve, postavi munija nije imala dovoqno. Tad po~iwe silazna pukao lider koji ume da se suprotstavi Kremqu. Prva tawa wegove politike.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

utorak15.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Imate dobre kontakte s inostranstvom, bilo da je u pitawu poslovna saradwa ili putovawe. Iskoristite {anse koje vam se pruàju, jer se propu{teno ne moè nadoknaditi. Putovawe je uspe{no i s uìvawem, bilo da je poslovno ili privatno. Uìvajte!

BIK 20.4-20.5.

Divan dan za vas, ali ipak ne morate da preterujete u davawu i poklawawu. Mo`ete ure|ivati i sre|ivati nekretnine, pridobijati podr{ku ili sponzorstvo za svoje projekte i planove. Qubav ima ukus avanture, kao i sam `ivot. Verujte u dobre ishode.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

15. decembar 2009.

Moète imati puno poverewe u partnera, poslovnog ili qubavnog. Prepustite se niz tok doga|aja i puta kojim vas vode. Nemojte preuzimati i suvi{e obaveza na sebe, pogotovo ne onih dugoro~nih, jer ste ve} dovoqno optere}eni. Qubavni sklad i izlazak. Mesec danas prolazi kroz znak lepog i prijatnog Strelca, pa diplomatski poslovni odnosi dolaze do punog izraàja. Tako|e i kontakti s inostranstvom. Spontano i nenametqivo name}ete svoje interese i stavove, i u qubavnom odnosu. Neko vas podràva iz sveg srca. Imate povoqan upliv Meseca iz vatrenog znaka Strelca i podr{ku jedne ènske osobe. Izlazak u javnost ostavqa snaàn utisak na druge, pa sijate punim sjajem. Qubavni odnos vam donosi sre}u. [ta re}i, a ne preterati? Ostvarite svoje èqe danas, udvoje. Restoran? Podr{ka porodice i toplo qubavno gnezdo mnogo vam zna~e. Na radnom mestu ste odgovorni i ozbiqni, ali kada do|ete ku}i, otopite se i ugrejete, u svakom pogledu. Partner ima ideje na kojima radi, {to dprinosi poboq{awu me|usobnog odnosa. Oboga}uje zajedni{tvo.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Va{a predivna Venera je u znaku Strelca, {to vam donosi avanturisti~ki duh na svim poqima. Pa i sama qubav ima pomalo ~arolije, pomalo neizvesnosti i nedore~enosti. Putovawe udvoje iz snova! Potrudite se da ga realizujete, dok mu je jo{ vreme. Qubav u daqini.

[KORPION 24.10- 23.11.

Mars je zastao, stao, pa ste i vi negde u statusu kvo. Predomi{qate se u kojem smeru da krenete? Na poslu ste spojili lepo i korisno, pa je atmosfera gotovo slavqeni~ka. O~ekujte pove}awe prihoda i poklone koje ste zaslu`ili i koje kupujete drugima.

STRELAC 24.11- 21.12.

Divan period za vas! S dru{tvom drugujete, u qubavi qubite, `eqni promene i avanture. Putovawe vam otvara neke nove vidike. Zimska idila, skijawe na planini i jo{ mnogo toga ~eka na vas! Propu{tene {anse se ne}e vratiti, imajte to na umu. Rasipni{tvo.

JARAC 22.12-20.1.

Imate dobru koncentraciju u poslu i svemu ostalom, tako da ve} polako ali sigurno vidite rezultate svog dugotrajnog rada i truda. Mo`ete se opustiti i razmi{qati o odmoru za novogodi{we praznike i zimskoj idili. Sne`ne planine! Na putovawu tro{ite preko mere.

VODOLIJA Dan za danom sve je interesantniji i 21.1-19.2. neizvesniji. Danas posvetite vi{e vremena svojim prijateqima, jer volite da se dru`ite. Qubavni odnos idealizujete, kao i voqenu osobu, pa preterujete u davawu i o~ekivawima. Ipak, ne}ete se razo~arati, jer ste inspirativni. RIBE 20.2-20.3.

U`ivate u svemu {to radite, imate podr{ku pretpostavqenih, tako da mo`ete biti zadovoqni u ovom periodu. Qubavni odnos je pod sre}nom zvezdom, na obostrano zadovoqstvo. Putovawe vam donosi jo{ vi{e zadovoqstva. Zaplivajte negde daleko, na odmor i relaksaciju!

TRI^-TRA^

Gr~ka lepotica

SNEG

Vojvodina Novi Sad

Subotica

-1

Sombor

-1

Kikinda

Vrbas

-1

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

-1

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

Lepa gr~ka peva~ica Kristina Koletsa svoje zavidne obline pokazala je u gr~kom izdawu magazina â&#x20AC;&#x17E;Eskvajerâ&#x20AC;?, odevena u haltere i crnu ~ipku. Iako je po profesiji peva~ica Kristina dobro zara|uje snimaju}i editorijale. Ovog puta se slikala u ~ipkastom dowem ve{u, halterima i {tiklama, pokazuju}i svoje obline. Peva~ica najavquje i slobodnije fotografije u budu}nosti, ali ka`e da }e do tog trenutka pro}i jo{ dosta vremena. - Ne treba sve odmah pokazati, morate davati sebe na ka{i~icu da biste potrajali - ka`e Kristina Koletsa.

Evropa

I HLADNO

Madrid

NOVI SAD: Sneg i hladno vreme. Vetar umeren isto~ni. Pritisak ispod normale. Temperatura od -1 do 0 stepeni. Rim VOJVODINA: Hladno i obla~no sa snegom. Vetar umeren do London poja~an isto~ni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura -2, a maksimalna 1 stepen. Cirih SRBIJA: Hladno i obla~no sa snegom. Do}i }e do formirawa Berlin sne`nog pokriva~a u zapadnim i severnim predelima, a ponegde }e biti i vejavice zbog poja~anog vetra. Na jugu }e biti malo toplije Be~ i pada}e ki{a. Vetar umeren do poja~an isto~ni. Pritisak ispod Var{ava normale. Minimalna temperatura -2, a maksimalna 5 stepeni na jugu Srbije. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: U sredu sneg uz poMoskva rast sne`nog pokriva~a, na jugu malo toplije sa ki{om i susne`icom. U ~etvrtak hladno u celoj zemqi sa povremenim snegom. U peOslo tak i za naredni vikend veoma hladno uz minimalne temperature St. Peterburg ispod -10 stepeni.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nepovoqan uticaj biometeorolo{kih prilika iznad na{eg podru~ja. Oprez se posebno savetuje kardiovaskularnim bolesnicima, astmati~arima i osobama sa psihi~kim tegobama. Od meteoropatskih reakcija bi}e najizra`eniji glavoboqa, promenqivo raspolo`ewe i reumatski bolovi.

Atina

VIC DANA

11 5 -2 1 0 -1

Kupe Perica i Ivica psa pti~ara i krenu u lov. ^itavog dane ne ulove ni{ta. Uve~e Perica, mrtav umoran, ka`e: - Ivice, ili ovo nije pas pti~ar, ili ga mi ne bacamo dovoqno visoko.

-4

SUDOKU

-14 2 -9 16

Pariz

Minhen

-3

Budimpe{ta

Stokholm

-1

9 6

DUNAV

TAMI[

Bezdan

143 (30)

Slankamen

236 (11)

Ja{a Tomi}

Apatin

200 (25)

Zemun

318 (16)

Bogojevo

178 (22)

Pan~evo

334 (14)

Smederevo

488 (10)

Ba~. Palanka 170 (19) Novi Sad

175 (14)

Tendencija porasta

TISA N. Kne`evac

189 (-1)

S. Mitrovica

374 (9)

Tendencija stagnacije

Senta

250 (0)

Beograd

272 (15)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija porasta

Titel

232 (10)

NERA

Hetin

86 (-4)

0 (2)

Tendencija stagnacije

Kusi}

50 (0)

6 2

9 6

SAVA

7 5

VODOSTAWE

3 4 5

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 3

Re{ewe iz pro{log broja