Dnevnik 15.decembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 15. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23289 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

NO VI I NEUOBI^AJENI NA ME TI PO DI @U CE NE

Zbog mu zi ke po sku pqu ju ra ~u na ri, a mo `da i fri `i de ri i {poreti str. 6

No ve teh no lo gi je otvo ri le 21.000 rad nih me sta Pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti} otvo rio je ju ~e po gon no vih teh no lo gi ja u okvi ru DOO „MDD grup”, u ata ru Ka }a, na pu tu No vi Sad – Zre wa nin. Ra di se o ko mo ri s kon tro li sa nom at mos fe rom – ULO hlad wa ~i, ko ja pred sta vqa naj sa vre me ni ji na ~in za ~u va we vo }a i po vr }a. Skla di {te wem pro iz vo da u ovim ko mo ra ma obez be |u je se znat no du `i pe riod ~u va wa, pri ~e mu kva li tet pro iz vo da osta je prak ti~ no ne pro me wen. – Vla da Voj vo di ne je pre ko pro gra ma no vih teh no lo gi ja na te ri to ri ji ce le po kra ji ne otvo ri la 91 po gon i obez be di la 21.000 no vih rad nih me sta – re kao je Paj ti}. – U ovaj po gon smo in ve sti ra li 21 mi lion di na ra i za hva qu ju }i we mu }e oko 300 qu di obez be di ti svo ju eg zi sten ci ju, {to ne po sred no ra de }i u ovom po go nu, {to kroz ko o- pe ra ci ju u po qo pri vre di ili u tran spor tu. Ali, {to je jo{ va `ni je, ova kvi po go ni re {a va ju ono {to je rak-ra na na {e po qo pri vre de – skla di {te we i di stri bu ci ju. str. 5

VLA DA VOJ VO DI NE OD LU ^I LA:

„\in |i }e va” na gra da dr Ve sni Tum bas str. 13

4 Poskupqewe gasa velika bruka

Nov~anik 6 Pravi haos ve} muti cene u vodovodu

Novi Sad 9 Koviq~ani strahuju od paprenog druma

Vojvodina 12 Roda donela pomo} bolnici

Dru{tvo 13 Dece s krivom ki~mom ponegde i 90 odsto

Crna 15 Osam razbojni{tava petnaestogodi{waka

str. 7

Popodne ki{a

Ar ka nov ubi ca uhap {en u Ju `no a fri~ koj Re pu bli ci str. 14

n DO DE QE NE NA GRA DE „JO VAN MI KI] SPAR TAK”

Ekonomija

Kal end ar ba{ pol up ao lon~ i} e

JE DA NA EST I PO GO DI NA PO SLE LI KVI DA CI JE @EQ KA RA @NA TO VI ]A DO LI JAO DO BRO SAV GA VRI]

SPORT

3 Sve tawi vojvo|anski nov~anik

Foto: B. Lu~i}

BO JAN PAJ TI] PU STIO U RAD MO DER NU HLAD WA ^U U KA ]U

Politika

str. 16 – 19

n U KUPU VO[A PROTIV BORCA, PARTIZAN PROTIV ZVEZDE

Najvi{a temperatura 15 °S

~etvrtak15.decembar2011.

DA LI JE EU TRA@ILA OD SRBIJE DA PRIZNA KOSOVO

Ka cin: Ni ko ni je tra ìo pri zna we – Evrop ska uni ja ni je tra ì la od Sr bi je da pri zna Ko so vo – iz ja vio je iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel ko Ka cin za Ra dio „Slo bod na Evro pa”, od go va ra ju }i na tvrd we srp skih zva ni~ ni ka da im je ta kav uslov po sta vqen. – Evrop ski par la ment ne ras po la è ni ka kvom in for ma ci jom da bi Evrop ska ko mi si ja od Sr bi je tra ì la pri zna va we Ko so va. Iza te iz ja ve sto - dva me se ca do ka è i „oja ~a svoj jim. Ni jed na dru ga ze mqa, ~la ni - kre di bi li tet ko ji je iz gu bi la ca EU, ne mo è jed no stra no ne - ka da je svo jom od lu kom na pu sti {to ta ko tra ì ti od Sr bi je la di ja log s Ko so vom”. On je oce On sma tra da je iz ja va mi ni - nio i da „ova iz ja va vu ~e Sr bi ju stra unu tra {wih po slo va Ivi ce od re al no sti u mi to lo gi ju”, i Da ~i }a, a na kon na gla sio da Ko so we i pred sed ni ka vo ne mo è do bi Ova izjava Sr bi je Bo ri sa ti sta tus kan di predsednika Tadi}a da ta u sko ri je Ta di }a, da je pri zna va we Ko so va zaista me neprijatno vre me, ali Sr bi ja uslov za do bi ja we iznenadila, mo`da je to mo è i to i za sta tu sa kan di da slu ù je. ta, iz re ~e na „za bio u neraspoloèwu, – Je di no {to se pa mu se desilo unu tra {wo po li tra ì od Sr bi je ti~ ke po tre be u ne{to u {ta ni sam je ste da omo gu }i p r e d i z b o r n o j slo bo dan pro tok ne veruje kam pa wi”. qu di, ro be i uslu Ka cin je re kao ga, ide ja i ka pi ta da ga je „ova iz ja va pred sed ni ka la, {to je osnov ni prin cip EU – Ta di }a za i sta ne pri jat no iz ne tvr di Ka cin. – Ba ri ka de i blo na di la” i da je „mo `da bio u ne ka de ne mo gu bi ti od go vor za ras po lo è wu, pa mu se de si lo iza zo ve ko ji sto je pred Sr bi jom ne {to u {ta ni sam ne ve ru je”. do mar ta, ka da }e Sa vet po no vo Po we go vim re ~i ma, EU je da la raz ma tra ti do de qi va we sta tu sa Sr bi ji mo gu} nost da se u ro ku od kan di da ta Sr bi ji.

Da ~i}: Ni je {i ja ne go vrat – For mu la ci ja da se od Sr bi je ne tra ì da pri zna ne za vi snost Ko so va je ste le pa za jav nost, ali su {tin ski ni je ta~ na – iz ja vio je ju ~e mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}, po vo dom iz ja ve iz ve sti o ca Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel ka Ka ci na. – Ako ne ko tra ì da pri zna te te ri to ri jal ni in te gri tet de la va {e te ri to ri je, ako tra ì da pri zna te da Ko so vo bu de

– Sr bi ja ima le gi tim no pra vo da bra ni svo je na ci o nal ne in te re se – re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Pa la ti „Sr bi ja”, i ape lo vao na evrop ske part ne re da „po la ko kre nu u ostva ri va we ra ni je da tih obe }a wa gra |a ni ma Sr bi je” da Sr bi ja ima evrop sku per spek ti vu. – Mi è li mo u Evrop sku uni ju, i to je na{ na ci o nal ni in te res, ali sva ko u pre go vo ri ma s EU gle da da za {ti ti svo je na ci o nal ne in te re se. Za {to bi smo mi bi li ma we Sr bi ne go Dej vid Ka me ron En glez? Mo gu }e je da ne tra è for mal no da pri zna mo Ko so vo, ali ako pri hva ti te ovo {to se od nas tra ì, to on da ni je da le ko od ono ga {to sam re kao. On je na po me nuo da je Ko so vo tre nut no je di ni uslov za kan di da tu ru, ko ji, ka ko je na veo, u evrop skoj agen di

Ni{ta me ne bi iznenadilo Ivi ca Da ~i} ni je `e leo ju ~e da ko men ta ri {e me |u stra na~ ke od no se, ali je do dao da ga ne bi iz ne na di la ni jed na vr sta ko a li ci o nog do go vo ra. – Ne bi ~u di la ni ka kva ko a li ci ja, po seb no na lo kal nom ni vou – na veo je Da ~i}, pod se tiv {i na to da su se raz li ~i ti vi do vi ko a li ci o nih do go vo ra na lo ka lu po ka za li pri men qi vim. – Na lo kal nom ni vou ko a li ci o ni part ne ri ima ju dru ga ~i je in te re se, ko ji ne ret ko i ne ma ju mno go ve ze sa stra na~ kom ide o lo gi jom. pred sta vqe no bez na zna ka da je to u skla du s Re zo lu ci jom 1244, on da „ni je {i ja ne go vrat„. Da ~i} iz ja vio je i da su ma le {an se da Sr bi ja i u mar tu do bi je sta tus kan di da ta za EU jer te {ko da mo `e pro me ni ti svoj stav o Ko so vu.

ni je ni po sto jao do pre ne ko li ko me se ci. Da ~i} je mi {qe wa da po sto ji kon sen zus o to me da je ko ri sno za Sr bi ju da ide evrop skim pu tem, ali da u sve mu to me, ka ko je ka zao, mo ra po sto ja ti li ni ja is pod ko je Sr bi ja ne mo `e da ide.

[oj gu: Ru si ja u okvi ru re zo lu ci ja Ru ski mi ni star za van red ne si tu a ci je Ser gej [oj gu ju ~e je, po vo dom od lu ke Eulek sa da na pre la zu Ja ri we za u sta vi kon voj s hu ma ni tar nom po mo }i, iz ja vio da se Ru si ja po na {a u okvi ru re zo lu ci ja Uje di we nih na ci ja i sprem na je za bi lo ka kvu ca rin sku kon tro lu, ali te ret mo ra bi ti is po ru ~en na ta~ nu adre su. – @e le da nas pre u sme re na vla du u Pri {ti ni, a to ne mo `e mo do zvo li ti jer no si mo po mo} na ta~ no od re |e nu adre su i ta~ no od re |e nim qu di ma – re kao je [oj gu, ja vi la je „Ru si ja da nas„. Pred stav nik Ru si je u NA TO-u Dmi trij Ro go zin oka rak te ri sao je ak ci je Eulek sa kao „hu ma ni tar ni zlo ~in” i sa mo vo qu. Ro go zin je Te le vi zi ji „Ve sti 24„ iz ja vio da }e ta kve ak ci je za pad nih ze ma qa osu di ti srp sku ma wi nu na Ko so vu na od u mi ra we. Kon voj hu ma ni tar ne po mo }i iz Ru si je od 25 ka mi o na, u ko ji ma su agre ga ti, }e bad, hra na, na me {taj, upu tio se u Ko sov sku Mi tro vi cu, ali su sa mo dva ka mi o na us pe la da u|u na te ri to ri ju Ko so va.

POLiTikA

dnevnik

\e li }e va ostav ka sti gla u par la ment Ostav ka pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je za du `e nog za evrop ske in te gra ci je Bo `i da ra \e li }a sti gla je si no} u par la ment i u{la u pro ce du ru, po tvr |e no je Ta nju gu u Skup {ti ni Sr bi je. Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} upu tio je ju ~e ne {to pre 16 ~a so va \e li }e vu ostav ku ko ju mu je do sa da {wi pot pred sed nik Vla de pod neo 9. de cem bra, na kon {to Sr bi ja ni je do bi la sta tus

kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji. \e li} je ta da u Bri se lu re kao da we go va ostav ka ni je po raz dr `av ne po li ti ke, ve} od raz we go vog shva ta wa li~ ne od go vor no sti i is pu we wa obe }a wa ko je je dao. Po Za ko nu o vla di, par la ment ne ras pra vqa o ostav ci mi ni stra, od no sno pot pred sed ni ka Vla de, ve} je sa mo kon sta tu je, {to mo `e u~i ni ti u sva kom tre nut ku.

PREDSTAVNICI SRBA PODNELI PREDLOG ME\UNARODNIM MISIJAMA NA KiM

Re {e we za mir na se ve ru Mi rov nu ini ci ja ti vu, ko jom je pred vi |e no da se na mi ran na ~in i po li ti~ kim do go vo rom pri vre me no re {i ak tu el na kri za na se ve ru Ko so va, pred stav ni ci lo kal nih sa mo u pra va sa se ve ra Po kra ji ne pre da li su ju ~e u Zve ~a nu me |u na rod nim pred stav ni ci ma. Ini ci ja ti va je uru ~e na na re dov nom sa stan ku pred stav ni ka Sr ba i me |u na rod nih or ga ni za ci ja, pred stav ni ci ma Kfo ra, Eulek sa, UN MIK-a i OEBS-a. Ini ci ja ti va pod ra zu me va da se po sto je }a „pat-po zi ci ja” mo ra pre va zi }i na mi ran na ~in i po li ti~ kim do go vo rom. U do ku men tu

da qe sto ji da mi rov ni „tajm-aut” pod ra zu me va da ne ma na sil nih ak ci ja Kfo ra i dru gih su bje ka ta pre ma se ve ru, za tim slo bod ne ad mi ni stra tiv ne pre la ze uz slo bo dan pro tok qu di i ro be, i da ne ma funk ci o ni sa wa pri {tin skih in sti tu ci ja ni ti ba ri ka da na pu te vi ma. Do ku men tom je pred lo è no i da se tra ì traj no po li ti~ ko i odr ì vo re {e we kroz na sta vak otvo re nog po li ti~ kog pro ce sa Pri {ti ne, Be o gra da, Sr ba sa se ve ra Ko so va i me |u na rod ne za jed ni ce. Pred log sa dr ì i da pot pu nu kon tro la i odr à va we bez bed no sti

oba vqa Kfor, ukqu ~u ju }i i us po sta vqa we kon trol nih ta ~a ka u me sti ma Du din Kr{, Ko {u to vo–Zup ~e, Jag we ni ca i dru ge, po po tre bi. Za tim, da po li cij ske po slo ve na se ve ru i ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma 1 i 31 oba vqa lo kal ni KPS uz mo ni to ring Kfo ra i UN MIK-a, dok se de lo va we Eulek sa kon cen tri {e u re jo nu Ko sov ske Mi tro vi ce i {i re. U mi rov noj in ci ja ti vi se na vo di da je kri za na se ve ru Ko so va i Me to hi je na sta la i eska li ra la zbog pri me ne si le i na me ta wa jed no stra nih re {e wa. Po no vqe no je da Sr bi iz ~e ti ri op {ti ne na se ve ru

SAOP[TEWE MINISTARSTVA ODBRANE O DE[AVAWU NA JARIWU?

Ne ma mo snim ke

Mi ni star stvo od bra ne po no vi lo je da mu ni su do sta vqe ni snim ci in ci d e n a t a na pre l a z i m a Ja ri we i Jag we ni ca, i ob ja vi lo do ku ment Kfo ra ko jim se to po tvr |u je. U sa op {te wu, Mi ni star stvo od bra ne na vo di da se od lu ~i lo za ob ja vqi va we do ku men ta zbog to ga {to su i na kon iz ja ve mi ni stra od bra ne Dra ga na [u ta nov ca iz ra `a va ne sum we u to da Mi ni star stvo ne ma sa zna wa o snim ci ma. „Na da mo se da }e ovaj do ku ment bi ti do vo qan do kaz da ni je po treb no do vo di ti u sum wu na me ru da se ra sve tle in ci den ti na pre la zi ma Ja ri we i Jag we ni ca”, na vo di se u sa op {te wu, i do da je da je

Drevs: Prosle|eno Euleksu Ko man dant Kfo ra Er hard Drevs iz ja vio je u po ne de qak da Kfor po se du je snim ke in ci den ta na Ja ri wu, kao i da na osno vu to ga zna da je za na sil ne ak ci je od go vo ran i da ih je vo dio Zvon ko Ve se li no vi}. Drevs je to iz ja vio u raz go vo ru s no vi na ri ma ko ji je or ga ni zo va la Me |u na rod na ci vil na kan ce la ri ja, i do dao da su snim ci pro sle |e ni Eulek su ko ji sa ra |u je da srp skim vla sti ma. or ga ni za ci o na je di ni ca Kfo ra, ko ja je do sta vi la do ku ment, je di na nad le `na za sa rad wu me |u na rod nih sna ga i Voj ske Sr bi je na osno vu Ku ma nov skog spo ra zu ma.

U do ku men tu Kfo ra, ~i ja je ko pi ja do sta vqe na uz sa op {te we Mi ni star stva od bra ne, na vo di se da Zdru `e na ko mi si ja Glav nog {ta ba za spro vo |e we voj no-teh ni~ kog spo ra zu ma, „ne -

ma pri stup” snim ci ma in ci de na ta na se ver nom Ko so vu i da, zbog to ga, ni je ni bi la u si tu a- ci ji da te snim ke pro sle di srp skim vla sti ma. Na do ku men tu pi {e da je upu }en kao od go vor pu kov ni ku Po po vi }u, {e fu ko mi si je Voj ske Sr bi je za spro vo |e we Ku ma nov skog voj no-teh ni~ kog spo ra zu ma. Od go vor je po slao pot pu kov nik Si mo Ve ne la, a pot pi sa la pu kov ni ca Da mja na Jur ko vi~ iz slo ve na~ kog kon tin gen ta Kfo ra, ko ja je {ef za jed ni~ ke ko mi si je u glav nom {ta bu Kfo ra za spro vo |e we Ku ma nov skog spo ra zu ma iz 1999. go di ne.

Ko so va ne pri hva ta ju da bu du deo „ne za vi sne al ban ske re pu bli ke iz Pri {ti ne”. U Ini ci ja ti vi se na vo di da se odr `i va re {e wa za se ver Ko so va mo gu pro na }i pro me nom po li ti ke na me ta wa re {e wa i pri ti sa ka na Sr be i Sr bi ju, kao i pre ki dom stal nog po vla |i va wa zah te vi ma ko sov skih Al ba na ca. Sa stan ku su pri su stvo va li pred sed ni ci op {ti na Zve ~an i Zu bin Po tok Dra gi {a Mi lo vi} i Sla vi {a Ri sti} i na ~el nik Ko sov sko mi tro va~ kog okru ga Ra den ko Ne deq ko vi} i pred stav ni ci Kfo ra, Eulek sa, UN MIK-a i OEBS-a. PO SAZNAWIMA B-92

Ve se li no vi} ra dio za Pri {ti nu Zvon ko Ve se li no vi} i we gov brat @ar ko, ko je Kfor sum wi ~i za na si qe na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Ja ri we i na ba ri ka di u Jag we ni ci, do pre ne ko li ko me se ci bi li su na plat nom spi sku ko sov ske vla de, kao teh ni ~a ri an ga ò va ni u „dr àv nom pred u ze }u PTK”, sa zna je Te le vi zi ja B-92. Na istom spi sku je, ka ko se na vo di, i ime su pru ge Zvon ka Ve se li no vi }a Bi qa ne Bo ò vi}. – Ve se li no vi} je s bra tom i su pru gom bio an ga ò van da odr à va an te ne i kao stra àr, ali u me |u vre me nu vi {e ne ma mo na {u opre mu i ni su nam vi {e po treb ni, ta ko da smo ras ki nu li ugo vor – ka è port pa rol PTK-a Men han Aba zi. Ve se li no vi} je, ka ko se tvr di, ko sov skoj po {ti jo{ 2007. iz dao pro stor u Ko sov skoj Mi tro vi ci na ko jem je po sta vqe na an te na mo bil ne te le fo ni je PTK-a. Ka ko pre no si B-92, Po {ta je Ve se li no vi }u pla }a la 350 evra me se~ no za jed nu an te nu. Osim ovog, s Ve se li no vi }em su pot pi sa ni ugo vo ri za jo{ dve an te ne na te ri to ri ji se ve ra, ~i me je ko sov skoj po {ti omo gu }e no da sig na lom mo bil ne te le fo ni je po kri va ~i tav se ver Ko so va. – Da bi smo mre òm po kri li ~i ta vu te ri to ri ju Ko so va, 2007. go di ne PTK je pot pi sao ne ko li ko ugo vo ra sa Zvon kom Ve se li no vi }em za po sta vqa we tri an te ne na se ve ru: u Zu bi nom Po to ku, Le po sa vi }u i u Mi tro vi ci. Me |u tim, u me |u vre me nu je Ve se li no vi} po stao pro ble ma ti ~an i po ~eo je da se po mi we u me di ji ma, pa smo ras ki nu li sve ugo vo re s wim – ka zao je Aba zi.

LDP: DS pri kri ve no na me ra va da ku pi ude le VAC-a u „Dnev ni ku”, „Po li ti ci” i „No vo sti ma” Funk ci o ner Li be ral no-de mo krat ske par ti je Zo ran Osto ji} op tu `io je ju ~e De mo krat sku stran ku da ni zom pri kri ve nih aran `ma na na me ra va da ot ku pi ude le VAC-a u dnev nim li sto vi ma „Po li ti ka”, „Ve ~er we no vo sti” i „Dnev nik” da bi us po sta vi la pot pu nu kon tro lu nad kqu~ nim {tam pa nim me di ji ma. Osto ji} je na kon fe ren ci ji za no vi na re u Skup {ti ni Sr bi je re kao da se list „Ku rir” u tom po ku {a ju po ja vqu je sa mo kao pa ra van za di rek tan uti caj mo} nih po je di na ca iz vla sti ko ji na me ra va ju da „pot pu no za go spo da re me dij skom sce nom pre po ~et ka iz bor ne kam pa we”. Po we go vim re ~i ma, okvir ni ugo vor s kom pa ni jom VAC o pre u zi ma wu we nog ude la u dnev nim li sto vi ma pot pi san je u Di zel dor fu 10. no vem bra, a vi {e mi li on ski po sao pre u zi ma wa vla sni {tva u „Po li ti ci”, „Ve ~er wim no vo sti -

ma” i „Dnev ni ku” tre ba da bu de re a li zo van do 22. de cem bra. – Ugo vor s kom pa ni jom VAC su u Di zel dor fu pot pi sa li vla snik „Ku ri ra„ Alek san dar Ro di} i Du {an Bje lo pe tro vi}, pot pred sed nik „Ku ri ra in fo„ i, po ak tu el nom in for ma to ru o ra du Mi ni star stva prav de, spe ci jal ni sa vet nik u tom mi ni star stvu – ka zao je Osto ji}. On je na veo da }e Bje lo pe tro vi} u ime Vla de vo di ti pre u zi ma we vla sni~ ke, a ti me i ure |i va~ ke kon tro le u ta tri {tam pa na me di ja, a da je za re a li za ci ju tog po sla fi nan sij ska kon struk ci ja naj pre tra `e na iz evrop skih i do ma }ih kre di ta za po mo} me di ji ma. – S ob zi rom na to da je ta na me ra ot kri ve na, sa da se na me ra va da se kao fi nan si jer ku po vi ne ude la po ja vi kon zor ci jum do ma }ih fir mi, pod kon tro lom DS-a – re kao je on.

Osto ji} je uka zao na to da }e ti me no vac na me wen pre u zi ma wu „Po li ti ke”, „No vo sti” i „Dnev ni ka” iz dr `av nih iz vo ra, pre ko kon zor ci ju ma kao po sred ni ka, oti }i „Ku ri ru”, ko ji }e for mal no ku pi ti ak ci je i po sta ti vla snik u tim dnev nim no vi na ma. Na pi ta we o ko jim qu di ma iz DS-a go vo ri, Osto ji} je re kao da }e to bi ti ja sno ka da bu de obe lo da we no ko je u kon zor ci ju mu. On je re kao da o~e ku je re ak ci ju Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je i Tu `i la {tva, i da su {ti na pro ble ma ni je u „Ku ri ru”, ne go u ste pe nu kon tro le me di ja. – Ovo {to deo DS-a po ku {a va ni je pri mer obi~ ne ko rup ci je, ve} do kaz vr hun ske po li ti~ ke i si stem ske ko rup ci je ko joj se mo ra sta ti na put – do dao je Osto ji}.

c m y

politika

dnevnik

BO JAN PAJ TI] NA JA VIO MA WI BU YET APV U 2012. GO DI NI

Sve ta wi voj vo |an ski nov ~a nik Buxet Vojvodine za 2012. godinu bi}e i nominalno i realno mawi u odnosu na iznose kojima je pokrajinska kasa raspolagala ove i prethodne godine. Da }e naredne godine Pokrajina raspolagati s mawe novca prethodno je novinarima izjavio pokrajinski sekretar za finansije Jo vi ca \u ki}, a ju~e je predsednik Vlade Vojvodine Bo jan Paj ti} to potvrdio, preciziraju}i da }e u kasi biti oko 56 milijardi dinara. Podsetimo, ovogodi{wi buxet planiran je u iznosu od 61,8 milijardu. Iako je, kako tvrde i \uki} i Pajti}, buxet prakti~no pripremqen, rasprava o wemu u Skup{tini Vojvodine, koja je prethodno zakazana za 21. decembar, odlo`ena je za 27. decembar, po{to Vlada APV jo{ nije utvrdila zvani~an predlog buxeta. Pokrajinski zvani~nici to odlagawe obrazla`u konsultacijama koje se jo{ vode u Vladi Srbije, gde se jo{ radi na pripremi republi~kog buxeta, a koji je. u izostanku odgovaraju}e zakonske regulative, okvir i za utvr|ivawe pokrajinskog.

sa svim ~iniocima s kojima je to potrebno”. – Budu}i da je deo buxeta definisan i kroz novac koji obezbe|uje Republika, ili koji se transferi{e lokalnim samoupravama, va`no je da se zaokru-

kase samo prosle|uju za plate u prosveti i kulturi, te lokalnim samoupravama s teritorije APV. Naime, iako ovih dana od pokrajinskih zvani~nika nismo mogli dobiti informaciju o tome koliki }e biti udeo transfera drugim korisnicima u 2012. godini, nezvani~no se moglo ~uti da bi oni mogli dose}i i gotovo 50 milijardi dinara. U tom slu~aju, a s obzirom na najave da }e ukupan buxet iznositi 56 milijardi, Vlada u Banovini te{ko da bi mogla

Po sto je ne ke ne po zna ni ce ko je mo ra mo raz re {i ti u na red nim da ni ma i ko je }e mo raz re {i ti (Bo jan Paj ti})

Ustav nih se dam od sto Iako Ustav Srbije nala`e da se od sedam odsto namewenih Pokrajini tri sedmine mora plasirati u investicije, ta ra~unica nikad nije u potpunosti ispo{tovana pa je potpredsednik Vlade APV I{tvan Pa stor nedavno izra~unao da je za proteklih pet godina Vojvodina o{te}ena za oko 64 milijarde dinara, odnosno za jedan godi{wi buxet. Takav saldo posledica je trenda po kojem se iz godine u godinu smawuju iznos realnog novca u pokrajinskoj kasi, iako je u me|uvremnu pove}an obim nadle`nosti Pokrajine, ali i zakidawa Vojvodine u prenosu novca iz republi~ke kase, zbog ~ega ni u ovoj godini investicije nisu realizovane u predvi|enom obimu. Iz Beograda je, naime, od devet milijardi dinara namewenih Pokrajinskom fondu za kapitalna ulagawa ustupqeno svega tri milijarde, zbog ~ega je ~etrdesetak gra|evinskih firmi u problemu jer ne mogu od Pokrajine da naplate svoja potra`ivawa za izvr{ene radove. – [to se nas ti~e, taj buxet bi mogao biti donet danas. Me|utim, postoje neke nepoznanice koje moramo razre{iti u narednim danima i koje }emo razre{iti – rekao je ju~e novinarima Bojan Pajti}, i dodao da postoji potreba da se „postigne dogovor

– Nikad za proteklih osam godina nismo bili u uslovima privremenog finansirawa zato {to imamo konzistentnu ve}inu – naveo je Pajti}. Predsednik Pokrajinske vlade poru~io je i da }e deo novca

`i ta celina i da se postigne dogovor sa svim ~iniocima – kazao je Pajti}. Dodao je i da }e buxet APV svakako biti donet do kraja godi ne, od ba civ {i mo gu} nost re`ima privremenog finansirawa.

koji nema transferni karakter dominantno biti usmeren u razvoj privrede u Pokrajini. – Te pare plasira}emo u programe kojima se otvaraju novi pogoni, kroz koje se stimuli{u nove tehnologije i zapo{qavawe. Mi smo uspeli da na kraju novembra imamo 3.500 nezaposlenih mawe nego u januaru ove godine, {to je impresivno, i za mene iznena|uju}e s obzirom na to da je kriza globalna i da je te{ko pogodila i bogati deo sveta – ocenio je Pajti}. No, ra~unice ne idu u prilog o~ekivawima da bi mogu}nosti pokrajinske administracije u narednoj godini mogle biti impresivne, s obzirom na to da }e, kako se nezvani~no moglo ~uti, realno raspolagati s mawe od deset milijardi dinara ({to je, ina~e, tre}inu mawe od novca kojim raspola`e na primer buxet grada Novog Sada), po{to najve}i deo buxeta ~ine transferi koji se preko pokrajinske

razmi{qati o bilo ~emu ve}em od servisirawa sopstvene administracije. Upumpavawe transfera u pokrajinski buxet zapravo je recept kojim centralna vlast poku{ava da namiri famozni ustavni minimum od sedam procenata za Vojvodinu, iako od tog mimumuma pokrajinskoj administraciji na raspolagawu ostane tek mawi deo. Pre nego {to su pre tri godine na vojvo|anski buxet naprasno prika~eni transferi lokalnim samoupravama, koji su se do tad op{tinama i gradovim prenosili direktno iz republi~ke kase, „tranferni paket” dosezao je polovinu iznosa u pokrajinskoj kasi, da bi u ovoj godini dostigao dve tre}ine buxeta APV. Te dve tre}ine bi}e, po svemu sude}i, znatno prema{ene u 2012. godini, kako zbog toga {to }e i buxet biti nominalno mawi, tako i zbog toga {to }e navedeni transferi biti znatno ve}i, a posebno oni nameweni lokalnim samoupravama, s obzirom na to da su nakon zakonskih izmena duplirani prihodi op{tina i gradova od poreza na zarade zaposlenih. B. D. Sa vi}

Kr ko ba bi}: Ospo so bqa va mo se da mo è mo sa mi na iz bo re – Partija ujediwenih penzionera Srbije priprema se i organizuje da moè sama na izbore – izjavio je ju~e u Kragujevcu predsednik te partije i potpredsednik Vlade Srbije Jo van Kr ko ba bi}. – To nikako ne zna~i da }emo iza}i sami ili da ne}emo i}i s nekim, to zna~i da se osposobqavamo da moèmo iza}i sami. Krkobabi} je naglasio da, „ ukoliko PUPS ide s nekom partijom na izbore, partner }e biti ona stranka koja prihvata programa PUPS-a kao deo zajedni~kog programa”.

– Razgovore obavqamo sa svim partijama, ravnopravno, a pregovore ne obavqamo ni sa kim – rekao je Krkobabi} u izjavi novinarima u Kragujevcu gde je prisustvovao osniva~koj Skup{tini PUPS-a u tom gradu. On je pozvao sve penzionere u Srbiji, ali i druge socijalno ugro`ene kategorije po raznim osnovama, kojih ukupno ima, kako je rekao, vi{e od 2,5 miliona, da na narednim izborima glasaju za sebe jer samo tako mogu za{titi svoje interese.

Krkobabi} je rekao i da „sve ono {to je ura|eno i {to se radi u Kragujevcu i oko Kragujevca uradili su cela Vlada i Skup{tina Srbije”. – Obmana je kad neki ka`u su to oni uradili, pa do|u ovde kod vas i isprse se i ka`u: ja sam napravio fabriku, ja sam doneo kapital, investitore – naglasio je Krkobabi}, i ocenio „da je Vlada uradila koliko je mogla”, kao i „da je to malo i nedovoqno i da niko nema pravo da se preterano hvali time jer u Kragujevcu postoji veliki broj nezaposlenih”.

REKLI SU [u ta no vac: Pro blem ne }e re {i ti kan di da tu ra Ministar odbrane i potpredsednik Demokratske stranke Dra gan [u ta no vac ocenio je da kosovsko pitawe nije re{eno od boja na Kosovu i da ga ne}e re{iti ni kandidatura Srbije za Evropsku uniju. – Uprkos odlagawu odluke o statusu, srpsko dru{tvo treba da bude zadovoqno samom ~iwenicom da smo do{li do momenta da se donese odluka – rekao je [utanovac u intervjuu „Blicu„. On je naglasio da je kosovska politika DS-a politika koja traì najboqe re{ewe i da „ne}emo udarati na ona vrata koja ne moèmo da otvorimo”. – Neka }emo zaobi}i, neka presko~iti, ali ciq se ne mewa. îwenica je da kosovsko pitawe nije re{eno od boja na Kosovu i ne}e ga re{iti ni kandidatura Srbije za EU – naveo je on.

\i las: Od go vor nost, ne sme ne

Pe tro vi}: Sa SNS i SRS ne }e mo

Zamenik predsednika DS Dra gan \i las demantovao je da je na sednici GO DS-a tra`io smenu ministra spoqnih poslova Vu ka Je re mi }a zbog toga {to Srbija nije dobila status kandidata, ve} je, kako je naveo, postavio pitawe odgovornosti „nas samih, a onda i dva najodgovornija resorna ministarstva, Ministarstva inostranih poslova i Ministarstva za Kosovo i Metohiju.” „Ta~no je da smatram, i to sam i u nedequ izneo pred ~lanstvom, da je stav Nema~ke i jo{ nekih zemaqa nepravedan i da je prema Srbiji zauzet nekorektan stav ako se u obzir uzmu svi koraci koje je dr`ava preduzela„, naveo je \ilas u demantiju. Po wegovim re~ima, odgovornost za nedobijawe statusa kandidata nije samo na Srbiji, „ali smo istovremeni mi ti koji svakako treba da preispitamo {ta smo jo{ eventualno mogli uraditi da do kandidature do|emo”.

Potpredsednik Demokratske stranke Du {an Pe tro vi} izjavio je ju~e da DS ne}e i}i u postizbornu koaliciju sa Srpskom naprednom stran kom, kao ni sa Srpskom radikalnom strankom. – Neta~no je da }emo u koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom, ta~no je da ne}emo u koaliciju s napredwacima – rekao je Petrovi} novinarima u Centru „Sava”. On je negirao da je o postizbornim koalicijama razgovarano u nedequ, na zatvorenom delu sednice Glanovg odbora DS-a. Petrovi} je pojasnio da to {to DS ne}e u koaliciju sa SRS-om i SNS-om nije nikakva novost ve}, kako je rekao, javna pozicija i stav koji je izneo predsednik demokrata Bo ris Ta di} i qudi koji obavqaju visoke du`nosti u DS-u. Nema nikavih promena u tom pogledu – ponovi je Petrovi}.

~etvrtak15.decembar2011.

PO SLA NI CI SNS-a POD NO SE INI CI JA TI VU ZA RAS PU [TA WE PO KRA JIN SKE SKUP [TI NE

Mi ro vi}: Hit no iz bo ri u Voj vo di ni Srp ska na pred na stran ka tra `i }e ras pu {ta we Skup {tine Vojvodine i hitno raspisivawe izbora jer smatra da je taj parlament nelegitiman, kao i da za izbore postoji „niz prakti~nih razloga”. –- Na{a poslani~ka grupa u Skup{tini Vojvodine namerava da do narednog zasedawa te

skup{tine podnese zvani~nu ini ci ja ti vu za ras pu {ta we ovog saziva i raspisivawe izbora – izjavio je ~lan Predsedni{tva SNS-a Igor Mi ro vi} ju~e na konferenciji za novina re Okru `nog od bo ra te stranke za ju`nu Ba~ku. Mirovi} je naveo da je saziv Skup{tine Vojvodine nelegi-

sije izneo projekciju buxeta za slede}u godinu koji je mawi od ovogodi{weg, {to je „zvani~ni po ka za teq da Voj vo di na propada i da se moraju izabrati novi qudi koji }e zaustaviti to propadawe„. Dodao je da je zakonski nere{eno finansirawe Vojvodine, oceniv{i da stranke u vlasti ne pokazuju èqu da to re{e, {to za posledicu ima, naveo je on, neravnomerno fi nan si ra we op {ti na, ne tran spa rentno odlu~ivawe o raspodeli novca, pogor{an poloàj i op{tina i preduze}a s velikim brojem radnika koji o~ekuju novac za obavqene poslove. Mirovi} je rekao da je na izbore upu}uje i od nos po kra jin ske i republi~ke vlasti koji je „kao rogovi u vre}i”. – Oni zarad dobrobiti gra|ana moraju biti na istom poslu, a danas su kao rogovi u vre}i, kao da se radi o dve dràve ili o dva udaqena subjekta koji su u sporu – naveo je Mirovi}. On je rekao da su spor o (ne)ustavnosti Statuta i „ne-

„Ra di ka li ma ne od go va ra ju iz bo ri” Na pitawe da li imaju podr{ku drugih poslanika za inicijitivu o raspu{tawu Skup{tine i izborima, Mirovi} je odgovorio da se o tome nisu konsultovali s drugima jer opozicionom SRS-u „ne odgovara da se raspi{u izbori„. – Iz wihovog ugla, stawe je dobro, ima ih mnogo u Skup{tini i imaju privilegije – kazao je Mirovi}, dok je za DSS naveo da je izgubio status poslani~ke grupe. timan jer se „u zna~ajnoj meri promenila voqa gra|ana„. To je, po wegovim re~ima, prvi i osnovni razlog za hitno raspisivawe pokrajinskih izbora, kao i za to, dodao je on, da naredna skup{tinska sednica bude posledwa u ovom sazivu. Za raspisivawe izbora, po wemu, ima i niz prakti~nih razloga. Mirovi} je naveo da je pokrajinski sekretar za finan-

prihvatqivo mlaka” reakcija na izjavu biv{eg ministra o voj vo |an skom re fe ren du mu, posebno va`na pitawa za hitne izbore. Mirovi} je rekao da vladaju}e stranke treba da promisle da li }e pokrajinski izbori biti istovremeno kad i drugi, a da je za SNS to „pitawe raci o nal no sti” i da je „bo qe {to pre”. S. N.

Vu ~i} u SAD Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Alek san dar Vu ~i} razgovarao je u Va{ingtonu s direktorkom ameri~kog Stejt dipartmenta za Ju`nu i Centralnu Evropu Xe ni fer Bra{, saop{tio je ju~e SNS. Vu~i} i Bra{ova su razgovarali o svim aktuelnim politi~kim i ekonomskim pitawima u Srbiji, o stawu u regionu, pitawu Kosova i Metohije, kao i o trenutnoj poziciji Srbije u okviru proce-

sa evropskih integracija i nastavku evropskog puta Srbije. Vu~i} je u razgovoru posebno naglasio da SNS smatra da je najva`niji zadatak Srbije danas unapre|ewe ekonomskog razvoja zemqe, i istakao da su strane investicije jedina {ansa Srbije za izlazak iz krize, pi{e u saop{tewu. Kako se navodi, Vu~i} }e posetiti i ^ikago, gde }e razgovarati s predstavnicima brojne srpske dijaspore.

Jo va no vi}: Ka kva je to po li ti ka? - DS pona{a kao Milo{evi} 90-tih godina. @elim da LDP sara|uje sa DS, a ne na politici sa kojom sara|uju sa Da ~i }em, Vu ~i }em- rekao je lider LDP ^e do mir Jo va no vi}. „Kakva je politika Vojvodine bez Evropske unije? Neka ka`u ovom dru{tvu istinu {ta se de{ava u Srbiji, {ta je ciq na{eg dru{tva, u kojim vremenskim rokovima se odlu~uje?”, istakao je on. Pred-

sednik LDP je rekao da je apsolutno za stawe u dr`avi odgovorna Demokratska stranka. „Tadi} je i predsednik i sudija i tu`ilac i ministar i sve i test voza~ u Fijatu. Qudi u ovoj zemqi }e morati da preuzmu odgovornost za budu}nost ove zemqe i mora}e da malo vi{e razmi{qaju o tome na samim birali{tima”, rekao je Jovanovi} za RTV.

Zo ran @iv ko vi} na ja vio po vra tak u po li ti ku Biv{i premijer Srbije Zo ran @iv ko vi} najavio je povratak u politiku i anga`man u Demokratskoj stranci s platforme unutarstrana~ke opozicije, jer, kako ka`e, u posledwih sedam godina nije postignut nikakav rezultat za Srbiju. @ivkovi} je u intervjuu za najnoviji broj nedeqnika NIN objasnio da se na taj korak odlu~io zato {to je u Srbiji danas gore nego u vreme Milo{evi}a jer su gra|a-

ni izgubili nadu, a dràva je pred ekonomskom propa{}u. On je sada{we vr{ioce izvr{ne vlasti optuìo za prikrivawe ~iwenice „da je Kosovo nezavisno i da su tu dràvnost de fakto potvrdili briselski dogovori”. Predstavnici dràve su, kako je rekao, du`ni da pred parlamentom kaù istinu o Kosovu, a svaki poku{aj da tu situaciju izbegnu ocenio je kao puku beskrupuloznost.

ekonomija

~etvrtak15.decembar2011.

dnevnik NA PUMPAMA NIS-a I „LUKOILA”

[TRAJK U MLINU „KAWI@A”

Ben zin po jef ti nio 3,5 di na ra Mli na ri za ki nu ti za {est pla ta Za po sle ni u Mli nu „Ka wi `a” u Ka wi `i stu pi li su u uto rak u {trajk zah te va ju }i da im se is pla te za o sta le za ra de. Od 30 za po sle nih u {trajk je, uz ured nu na ja vu u za kon skom ro ku, stu pio 21 rad nik iz pro iz vod we, ali za dva da na di rek to ri i vla snik pred u ze }a im se ni je obra tio,

ni ti su do bi li od go vor na zah te ve ili bi lo ka kvo ob ja {we we. Rad ni ci u {traj ku ka `u da su bi li pri nu |e ni na to da ob u sta ve rad ne za do voq ni {to di rek tor i vla snik Jo van Ne deq ko vi} ni je is pu nio obe }a wa da ta 28. no vem bra da }e se za po sle nim za o sta le za ra de od ju na ove go di ne is pla ti ti 7. de cem bra. Mlin „Ka wi `a” je, ina ~e, pre ne {to vi {e od se dam me se ci od pret hod nog vla sni ka pre u ze la no vo sad ska fir ma „Who le mark„ DOO.

Rad ni ci u {traj ku, ko ji ni su è le li da im se po mi wu ime na, ka ù da su ogor ~e ni jer im je zbog ka {we wa u is pla ti za ra da ugro è na eg zi sten ci ja, a na po mi wu da im je pri li kom pre u zi ma wa pred u ze }a pret hod ni vla snik Ru dolf Do mon ko{ iz Sen te obe }ao da }e za o sta tak u is -

pla ti za ra da bi ti na dok na |en. Ogor ~e ni mli na ri ve le da ni je pr vi put da ih je no vi vla snik za krat ko vre me iz ne ve rio jer je kra jem sep tem bra obe }ao da }e im u ok to bru sva ke ne de qe bi ti is pla }i va na po za o sta la me se~ na pla ta, ali da no vac ni su do bi li. Po ku {a li smo ju ~e po sle pod ne da ~u je mo i dru gu stra nu, ali nam je u di rek ci ji „Who le mar ka„ re ~e no da je di rek tor Ne deq ko vi} na po slov nom sa stan ku i da ne zna ju ka da }e se vra ti ti. Tekst i foto: M. Mitrovi}

UGOVORI SEKRETARIJATA ZA POQOPRIVREDU

Da se zna gde je glu ten

Voj vo |an ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du pot pi sao je ju ~e s osam pre hram be nih pred u ze }a ugo vor za pro jek te de kla ri sa wa od su stva glu te na u pro iz vo di ma. Ka ko se na vo di u sa op {te wu tog se kre ta ri ja ta, ugo vo ri su vred ni oko 1,8 mi lion di na ra. Ukup no }e se kon tro li sa ti 112 pro iz vo da – pre ra |e vi na me sa i mle ka, mlin sko-pe kar skih pro iz vo da, pre ra |e vi na od vo }a i po vr }a, pro iz vo da od so je ko ji se ko ri ste u is hra ni ili za pri pre mu hra ne, biq nih uqa i na ma za. Ak ci ja spre ~a va wa aler gij ske re ak ci je na hra nu po kre nu ta je u okvi ru re a li za ci je pro gra ma „Fond za pro mo ci ju iz vo za po qo pri vred nih pro iz vo da”, ~i ji je no si lac Po kra jin ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du.

Na pum pa ma Naft ne in du stri je Sr bi je (NIS) i „Lu ko i la Sr bi ja„ ben zin je po jef ti nio za vi {e od tri di na ra po li tru, a o~e ku je se da }e na red nih da na i osta le naft ne kom pa ni je sni zi ti ce ne tog de ri va ta.

Iz bu xe ta Voj vo di ne bi }e iz dvo je no vi {e od 12,8 mi li o na di na ra za raz voj po slov nih in ku ba to ra u Po kra ji ni jer su oni ve o ma zna ~aj ni za stva ra we no vih fir mi i ukup ni raz voj pri vre de, sa op {tio je ju ~e Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru i jav no in for mi sa we. Na osno vu kon kur sa za fi nan si ra we raz vo ja po slov nih in ku ba to -

do vi ma, pu tem ka pi tal nih tran sfe ra osta lim ni vo i ma vla sti, No vom Sa du, Su bo ti ci, Zre wa ni nu, Ka wi `a, Ba~ kom Pe trov cu i Sen ti do de qe no je ukup no 12 mi li o na di na ra. Po slov ni in ku ba to ri su zna ~aj ni ele men ti pred u zet ni~ ke in fra struk tu re ko ji po ma `u po ten ci jal nim pred u zet ni ci ma da po~ -

Vi so ke ce ne ga sa, po seb no one ko je va è od 1. no vem bra, mno ge gra |a ne ko ji ovaj ener gent ko ri ste za za gre va we svr stao je u biv {e in di vi du al ne po tro {a ~e ga sa. Raz log je sa svim je don sta van – pri rod ni gas je do te me re skup da me se~ nu po tro {wu ma lo ko mo è da pla ti jer uz no ve ce ne ga sa od oko 45 di na ra po kub nom me tru, 30 da na gre ja wa i po tro {wu od oko 300 ku bi ka, tre ba iz dvo ji ti vi {e od 13.000 di na ra. Zbog ta ko ve li kog iz dat ka, mno go je onih ko ji gas ko ri ste na ka {i ~i cu ili ga uop {te ne ko ri ste jer jed no stav no ne mo gu da pla te me se~ ni ra ~un i pri tom pre gu ra ju me sec. A da je ta ko go vo ri i Vi to mir Go vr ~in iz Ru men ke, po tro {a~ ga sa ko ji vi {e u do ma }in stvu ne ko ri sti ovaj ene rent. Po we go vim re ~i ma, me se~ no tro {i oko 600 kub nih me ta ra ga sa i s pen zi jom od 28.000 di na ra to vi {e ne mo è. Na i me, me se~ ni ra ~un do sti gao bi we go vu pen zi ju pa je za to od lu ~io da se gre je na dr va, da ih ku pu je ka da mu ogrev tre ba i ko li ko mu tre ba, ali da vi {e gas ne upo tre bqa va. S ve li kom iz ve sno {}u mo è se re }i da to ni je usa mqen slu ~aj jer je sve vi {e onih ko ji ume sto eko lo {ki naj bo qeg ener gen ta – pri rod nog ga sa, ko ri ste da le ko ma we eko lo {ka go ri va – dr vo i ugaq. Do ma }in stva se ne ~im mo ra ju za gre ja ti, a ka da to ne mo è ga som, on da se mo ra tra ì ti al ter na ti va. Mno gi }e se od lu ~i ti i za elek tri~ nu ener gi ju jer je, uz ra ci o nal nu po tro {wu, to mo gu }e uz iz dva ja we ma we nov ca ne go ako se ko ri sti gas, a tek }e se vi de ti ka ko }e se to od ra zi ti na ener get ski bi lans ze mqe, po seb no zbog sa da {we lo {e hi dro lo {ke si tu a ci je. Da pod se ti mo, ce na ga sa za do ma }in stva je od 1. no vem bra tre ba -

Milostiwa iz DP „Novi Sad – Gas” Dru{tveno preduze}e „Novi Sad – Gas” }e od slede}eg meseca svim kupcima prirodnog gasa koji su u kategoriji doma}instvo odobriti popust od pet odsto ukoliko u celosti i u roku plate ra~un za potro{wu, a po re~ima predsednika Udruèwa za za{titu prava potro{a~a „Prosperitet” Radomira ]irilovi}a, malo ko }e ostvariti pravo na taj popust, te je re~ o beskorisnom i, pre svega cini~nom na~inu da se amortizuje nezadovoqstvo potro{a~a. – Ne bi nas iznenadilo ni da su se o ovoj milostiwi dogovorili s Republi~kom agencijom za energetiku, koja je u funkciji JP „Srbijagas“ i distributera – kaè]irilovi}. – Preporu~ujemo im da vrate cenu gasa na oktobarski nivo jer posle obmane s kojom smo suo~eni, nemamo razumevawe ni za pove}awe ni od deset posto. lo da po sku pi de set po sto, ali se de si lo ne {to sa svim dru go. Na i me, u Agen ci ji za ener ge ti ku Sr bi je ka ù da je ce na kub nog me tra ga sa za do ma }in stva ko ja ne snab de va di rekt no JP „Sr bi ja gas” po ve }a na u pro se ku 17 po sto zbog no vem bar skog ra sta ce ne ga sa za di stri bu te re od 15 pro ce na ta. U ovoj agen ci ji is ti ~u da je Vla da Sr bi je JP „Sr bi ja gas” odo bri la po ve }a we ce ne od 1. no vem bra od 11 po sto za do ma }in stva, od no sno

15 po sto za pri vre du, gde spa da ju i di stri bu te ri ga sa na srp skom tr `i {tu. Da kle, tek ka da su na ku} ne adre se po tro {a ~a sti gli ra ~u ni za po tro {wu ga sa u no vem bru, po sta lo je ja sno da je po ve }a we ce ne od de set po sto va `i sa mo za po tro {a ~e ko je snab de va JP „Sr bi ja gas”, a ne i za di stri bu te re, ali, iz ko zna ko jih raz lo ga, to ni je ja sno iz re ~e no. Zbog to ga je iz na na |e we po tro {a ~a pot pu no ra zu mqi vo, a

ra zu mqi vo je i {to di stri bu te ri, ko ji ma je ula zna ce na po ve }a na 15 po sto, ni su mo gli po tro {a ~i ma po sla ti ra ~un uve }an „sa mo”de set po sto. Ta ko su, na osno vu no ve ce ne po ko joj im JP „Sr bi ja gas” is po ru ~u je gas, 33 di stri bu te ra pod ne la AERS-u zah te ve za po ve }a we ce ne ga sa, a Vla da Sr bi je ih je i odo bri la. Ta ko je tek kra jem pr ve po lo vi ne de cem bra ja sno ko li ko ko {ta ku bik jer je pro se~ na ce na ga sa za sva do ma }in stva u Sr bi ji po sle po sku pqe wa je 41,1 di nar po kub nom me tru, od no sno 40,2 di na ra po kub nom me tru ako se ukqu ~i i ce na ga sa po ko joj JP „Sr bi ja gas” snab de va do ma }in stva. Na rav no, to ni je i ce na ko ju pla }a ju po tro {a ~i jer je bez po re za na do da tu vred nost i dru gih stav ki ko ji po ve }a va ju ra ~un. U AERS-u na gla {a va ju da su ce ne ga sa sa da ne u po re di vo ujed na ~e ni je ne go pre 2009. go di ne, a to me je do pri ne lo i sma we we gu bi ta ka u mre `a ma, ko ji je ra ni je bio i ve }i od de set od sto, dok se sa da pri zna je gu bi tak od naj vi {e 3,3 od sto. U ovoj agen ci ji is ti ~u i da od ukup nih tro {ko va di stri bu te ra ga sa pro se~ no 81 od sto ide na na bav ku ga sa, a od pre o sta lih 19 od sto se po kri va ju svi osta li tro {ko vi ko ri {}e wa di stri bu tiv nih mre `a i tr go vi ne ga som na ma lo. U AERS-u is ti ~u da }e na sta vi ti da pra te pri me nu odo bre nih ce na ga sa. Od to ga po tro {a ~i ma ne }e bi ti lak {e jer je, u po je di nim me sti ma u Voj vo di ni, ce na vi {a i do 25 posto. Iako nije velika uteha, posledwih nekoliko dana temperatura je daleko vi{a od uobi~ajenih u decembru pa je poro{wa mawa, ali se ve} za kraj ove nedeqe javaquje takva u skladu s dobom u kojem smo. D. Mla|enovi}

OD SUTRA DO NEDEQE NA NOVOSADSKOM SAJMU

Ber za sad nog ma te ri ja la Na No vo sad skom saj mu }e od su tra do ne de qe bi ti odr `a na Ber za sad nog ma te ri ja la, na ko joj }e se, uz pred stav ni ke In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo u No vom Sa du, In sti tu ta za ku ku ruz u Ze mu nu i In sti tu ta za po vr tar stvo u Sme de rev skoj Pa lan ci, pred sta vi ti i pro iz vo |a ~i sad ni ca, den dro lo {kog ma te ri ja la, se men ske ro be, re pro duk ci o nog biq nog ma te ri ja la, pre pa ra ta za za {ti tu bi qa... Ber za }e bi ti odr `a na u

pri vred nog fa kul te ta Zo ran Ke se ro vi} uka zao je na to da je za una pre |e we vo }ar ske pro iz vod we neo p hod no ula ga we u kva li te tan sad ni ma te ri jal, po ko jem je Sr bi ja bi la po zna ta, jer se sa mo na taj na ~in na {a ze mqa mo `e vra ti ti na me sto ko je joj pri pa da, ali i omo gu }i ti po ve }a we pro iz vod we i ve }i iz voz. Ber za sad nog ma te ri ja la otvo re na je od 10 do 18 ~a so va, a ula zni ca ko {ta 100 di na ra. D. Mla|enovi}

ha li „Ma ster”, a u po nu di }e do mi ni ra ti sad ni ce vi {we, tre {we, ja go de, ali i bo rov ni ce, bru sni ce, aro ni je i lo znog sad nog ma te ri ja la. Po re ~i ma ~la na Iz vr {nog do bo ra No vo sad skog saj ma Bo ja na Ga ji }a, Ber za je do bra pri li ka da se na jed nom me stu do bi ju in for ma ci je o mo gu} no sti ma za do bi ja we pod sti caj nih sred sta va iz fon do va Mi ni star stva po qo pri vre de ra di za sni va wa no vih za sa da. Pro fe sor Po qo -

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (485,87 -0,90)

Promet

Biqur, Ni{

20,10

490

147.000

Go{a monta`a, Velika Plana

12,29

2.695

Rudnik, Rudnik

9,72

2.100

Veterinarski zavod, Subotica

5,17

Go{a FOM, Smederevska Palanka

nu, na sta ve i una pre de svoj bi znis. Ima ju po voq ne uslo ve za ko ri {}e we po slov nog pro sto ra, kva li fi ko va no oso bqe za pru `a we po slov nih sa ve ta i ad mi ni stra tiv nih uslu ga za svo je ko ri sni ke, ~i me ma lim i sred wim pred u ze }i ma omo gu }u ju da svo je po slo ve oba vqa ju na jed nom me stu.

ni ca „Lu ko i la”, ka `u u toj kom pa ni ji, i na vo de da je evro pre m i j um BMB-95 de r i v at evro 5 kva li te ta, ko ji se pro iz vo di u „Lu ko i lo vim„ ra fi ne ri ja ma i do pre ma na srp sko tr `i {te.

Po sku pqe we ga sa ve li ka bru ka

Vital, Vrbas Pet akcija s najve}im padom

ra u voj vo |an skim op {ti na ma i gra do vi ma, po kra jin ski se kre tar za pri vre du I{tvan Pa stor od lu ~io je da gra du Su bo ti ci do de li 850.000 di na ra za pod mi ri va we tro {ko va po slo va wa po slov nog in ku ba to ra. Za raz voj po slov nih in ku ba to ra i pro {i ri va we wi ho vih ka pa ci te ta u op {ti na ma i gra -

{we ak c i j e, sni z i l a ce n u evro p re m i j u m a BMB-95 tri od sto pa taj de ri vat kod „Lu ko i la” sa da ko {ta 134,3 di na ra li tar, sa op {ti la je te kom pa n i j a. Po p ust va ` i za sve kli jen te na 65 ben zin skih sta -

VOJVO\ANSKA DOMA]INSTVA PRELAZE NA GREJAWE NA DRVA, UGAQ, STRUJU

POKRAJINA POMA@E RAZVOJ PRIVREDE

Voj vo di na dre {i ke su za po slov ne in ku ba to re

NIS je sni zio ce nu ben zi na BMB-95 na ben zin skim pum pa ma {i rom Sr bi je za 3,5 di na ra i we go va ce na sa da iz no si od 123,8 do 131,9 di na ra li tar. Naft n a kom p a n i j a „Lu k oil Sr bi ja” je, u okvi ru no vo go di -

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-2,63

1.552

13.219.695

37.800

NIS, Novi Sad

-0,66

606

6.087.365

346

26.653

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.695

0,00

4,17 Promena %

1.500 Cena

106.500 Promet

Imlek, Beograd

-0,05

2.199

241.900

Soja protein, Be~ej

-0,21

470

603.950

-11,11

480

96.000

Energoprojekt holding, Beograd

-0,26

379

56.074

Agrobanka, Beograd

Neoplanta, Novi Sad

-7,27

255

3.060

-2,36

3.600

14.400

Termika, Beograd

-5,93

1.270

57.150

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,21

486

1.089.054

Univerzal banka, Beograd

-4,55

2.100

10.500

Jubmes banka, Beograd

-0,39

13.149

131.490

-3,03 Promena %

320 Cena

61.120 Promet

Univerzal banka, Beograd

-4,55

2.100

10.500

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,00

1.600

0,00

NIS, Novi Sad

-0,66

606

6.087.365

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,60

5.030

75.450

Ratar, Ja{a Tomi}

0,00

409

683.439

Alfa plam, Vrawe

-1,36

7.201

Soja protein, Be~ej

-0,21

470

603.950

Tigar, Pirot

0,00

439

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

5,17

346

26.653

Kemos, Pali} Vojvo|anskih top-pet akcija

Vital, Vrbas

4,17

1.500

106.500

Dijamant, Zrewanin

0,00

6.688

66.880

Svi iznosi su dati u dinarima

GU VER NER DE JAN [O [KI]

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak15.decembar2011.

JAV NI DUG PRE LA ZI GRA NI CU OD 45 OD STO BDP-a, A NI KO NE ]E OD GO VA RA TI

Pa da }e ka ma te

– Pad inflacije u Srbiji i smawivawe referentne kamatne stope doprine}e daqem smawivawu nivoa kamatnih stopa u Srbiji, {to }e imati pozitivan uticaj na ekonomsku aktivnost i zaposlenost – izjavio je ju~e guverner Narodne banke Srbije De jan [o {ki}, u~estvuju}i u radu Skup{tine Regionalne privredne komore u Vaqevu. – Tome bi trebalo da doprinese i nova odluka o klasifikaciji bilansne akti-

ve i vanbilansnih stavki banke, ko ju je Iz vr {ni od bor NBS-a usvojio pre dva dana, a kojom se smawuje visina obra~unatih izdvajawa banaka po kategorijama du`nika. Po gu ver ne ro vim re ~i ma, tom odlukom smawuju se tro{kovi kreditirawa banaka, ne ubrizgava se dodatna likvidnost u finansijski sistem u situaciji kada je inflacija iznad gorwe granice inflacionog ciqa, a NBS-u se ostavqa mogu}nost za daqe sni`avawe referentne kamatne stope. – Istovremeno, tom odlukom se odr`ava i dodatna sigurnost depozita gra|ana, a ne smawuje se likvidnost bankarskog sektora. U skladu s projekcijama NBS-a, nastavqa se pad me|ugodi{we inflacije, koja je od aprila do novembra smawena 6,6 procentnih poena – rekao je [o{ki}.

Kad ne ma ka zni, za ko ni su be smi sle ni Da li je Srbija prekora~ila dozvoqenu granicu javnog duga i za koliko, {ta }emo preduzeti ako se to dogodilo i ho}e li neko odgovarati zbog prekomernog tro{ewa i olakog ar~ewa para poreskih obveznika? Ta pitawa ovih dana su u ìì doma}e javnosti. Zakon o tome da javni dug ne sme pre}i 45 odsto bruto doma}eg proizvoda donet je uz veliku pompu, vlast se busala u grudi da je odgovorna, na sva zvona najavqeno je i osnivawe Fiskalnog saveta koji to sve treba da kontroli{e. Sada ispada da se ni{ta stra{no ne}e desiti i ako se granica presko~i jer Zakon, gle ~uda, ne predvi|a nikakve kazne za one koji ga prekr{e. Kad je sve tako – a jeste – i ne ~udi {to sada mnoge intersne grupe nagovaraju vlast da granicu javnog duga podigne na 60 odsto jer je, kako kaù, ona tolika i u ve}ini drugih dràva u Evropi, ali i u okruèwu. U svakom slu~aju ne}e biti smak sveta ako se zaduìmo i 46 odsto, ali sve to samo pokazuje {ta zakoni predstavqaju u ovoj dràvi i kako se donose i po{tuju. – Mislim da }e se na po~etku godine, kada se usvoje nove projekcije bruto doma}eg proizvoda, pokazati da nismo pre{li 45 odsto, a ~ak i ako se to dogodilo, na dràvnom ra~unu ima dovoqno novca da se to prekora~ewe pokrije i van buxeta – kaè ekonomski stru~wak Go ran Ni ko li}. – [to se ti~e eventualne odgovornosti i sankcija, to na{im porpisima nije predvi|eno. U slu~aju da dugovawa pre|u granicu od 45 odsto BDP-a ostaje da Vlada donese mere kojima

Na na pla tu sti ù ~e ti ri mi li jar de evra Srbija }e u 2012. morati da plati 350 milijardi dinara za glavnicu i 60 za kamate, a to je oko ~etiri milijarde evra. Od toga ho}emo li mo}i redovno da ga servisiramo, po re~ima ~lana Fiskalnog saveta Vla di mi ra Vu~ ko vi }a, zavisi}e da li }e investitori kupovati na{e trezorske zapise. Ukoliko to ne bude dovoqno, tu su drugi izvori, poput kredita ili emitovawa hartija od vrednosti. }e se dug vratiti u predvi|ene okvire. Dràva Srbija u ovom trenutku duguje 14,8 milijardi evra, a za posledwu godinu obaveze su pove}ane 3,3 milijarde. Zaduìvali smo se da bismo na vreme podmirili plate, penzije, socijalna davawa, tu je zatim finansirawe infrastrukture. Svaka buxetska rupa se popuwavala novim dugom. Tako smo stigli do plafona koji smo sami zacrtali.

Jesmo li pomenutim sumama zadu`eni s 44,5 odsto bruto dru{tvenog proizvoda, kako smatra Ministarstvo finansija, ili s 46,7 odsto, koliko je krajem pro{le sedmice objavqeno na sajtu Narodne banke Srbije? Guverner NBS-a De jan [o {ki} rekao je da je da su razli~ite procene visine javnog duga rezultat druga~ijih metoda u odre|ivawu BDP-a koji su koristili oni i Ministarstvo. On je objasnio da

BO JAN PAJ TI] PU STIO U RAD MO DER NU HLAD WA ^U U KA ]U

No ve teh no lo gi je otvo ri le 21.000 rad nih me sta Predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bo jan Paj ti} otvorio je ju~e pogon novih tehnologija u okviru DOO „MDD-grup”, u ataru Ka}a, na putu Novi Sad – Zrewanin. Radi se o komori s kontrolisanom atmosferom – ULO-hladwa~i, koja predstavqa najsavremeniji na~in za ~uvawe vo}a i povr}a. Skladi{tewem proizvoda u ovim komorama obezbe|uje se znatno du`i period ~uvawa, pri ~emu kvalitet proizvoda ostaje prakti~no nepromewen. – Vlada Vojvodine je preko programa novih tehnologija na teritoriji cele Pokrajine otvorila 91 pogon i obezbedila 21.000 novih radnih mesta – rekao je Pajti}. – U ovaj pogon smo investirali 21 milion dinara i zahvaquju}i wemu }e oko 300 qudi obezbediti svoju egzistenciju, {to neposredno rade}i u ovom pogonu, {to kroz kooperaciju u poqoprivredi ili u transportu. Ali, {to je jo{ va`nije, ovakvi po-

goni re{avaju ono {to je rak-rana na{e poqoprivrede – skladi{tewe i distribuciju. Pronala`ewe tr`i{ta jeste najve}i problem poqoprivrednika. Na ovaj na~in taj problem se re{ava i obezbe|uje im se stalnost i stabilnost, mnogo boqe poslovawe i mnogo ve}a zarada nego {to bi je ina~e imali kada ovakav pogon ne bi postojao.

Pajti} je naglasio da je Pokrajinska vlada, preko programa novih tehnologija i programa Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, zaposlila vi{e od 40.000 qudi u proteklom periodu. – Uspeli smo da u~inimo ne{to ~emu se uop{te nismo nadali u uslovima ovakve svetske ekonomske

krize, a to je da na kraju novembra u Vojvodini imamo 3.500 nezaposlenih mawe nego u januaru ove godine – izneo je Pajti}. Po re~ima menaxerke sistema kvaliteta Je le ne \u ra so vi}, osnovna delatnost poslovnog kompleksa „MDD-grupe” je trgovina vo}em i povr}em, a danas raspola`e i objektom za skladi{tewe s devet komora za dozrevawe banana, ukupnog kapaciteta 500 paleta, dve za skladi{tewe banana i citrusa, ukupnog kapaciteta 850 paleta, ~etiri komore za skladi{tewe i ~uvawe ostalog vo}a i povr}a ukupnog kapaciteta 700 paleta. Pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dra go slav Pe tro vi} je rekao da se ovim pogonom najsavremenijeg skladi{nog prostora za poqoprivredne proizvode kompletira ukupan sistem u Vojvodini koji ima procewene kapacitete od ~ak 150.000 tona.

se dug stalno mewa, uve}ava ili smawuje, u zavisnosti od novih zaduìvawa ili pla}awa dospelih obaveza. U NBS-u o~ekuju da se ove razlike u procenama do kraja godine smawe, odnosno da budu pribli`no iste. Na koji na~in u{tedeti? Savetnik premijera Ju rij Ba jec kaè da bi smawewe tro{kova moglo do}i kroz kresawe subvencija, u{tede u javnim nabavkama i stroù kontrolu naplate doprinosa. S tim {to bi poqoprivreda bila po{te|ena u{teda. Javne nabavke su kao vre}a bez dna i odavno su na tapetu pa bi se tu moglo dosta u{tedeti. [to se ti~e naplate doprinosa, od Nove godine bi uplatu trebalo da kontroli{u poslovne banke. Me|utim, kako je nedavno primetio guverner [o{ki}, banke su privatne kompanije i nova obaveza im se moè nametnuti samo dobrovoqno i uz odgovaraju}u naknadu. Zna~i da }e i to biti dodatni tro{ak. No, svi se slaù u tome da Srbija ne treba da ide na pove}awe nivoa javnog duga i do 60 BDP-a, {to su traìli pojedini privrednici, mada su pojedine zemqe u okruèwu pre{le i taj limit. Da li bi trebalo biti o{triji u ka`wavawu i traìti striktnog krivca zbog toga {to smo pre{li zacrtanu granicu? U hvatawu odgovornih imali smo malo uspeha, a u ka`wavawu jo{ mawe. Zato je boqe {to ne}emo juriti krivca. A {to se ti~e posledica, krivci to ne bi mogli promeniti. D. Vu jo {e vi}

NE BOJ [A ]I RI] U SAD

Sti è dru gi ta las Ame ri kan aca Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Ne boj {a ]i ri} izjavio je da je u Srbiji broj ameri~kih investitora solidan i da su ameri~ke investicije dostigle 1,5 milijardu dolara, ali je ciq delegacije koja je u poseti SAD da razgovara s novim zainteresovanim ameri~kim investitorima. – Ono {to se de{ava posledwih meseci moè se nazvati drugim talasom ameri~kih investitora – rekao je ]iri} u intervjuu „Glasu Amerike”. On je kazao da je delegacija u ponedeqak bila u Wujorku i razgovarala s NCR-om, globalnim liderom u pruàwu intelektualnih usluga finansijskim institucijama. – Dakle, zaista postoji interesovawe i mogu slobodno da kaèm da su ekonomski odnosi, naro~ito u oblasti investicija koje dolaze u Srbiju, u veoma uzlaznoj putawi – naveo je ministar. On je najavio i razgovore u ameri~koj privrednoj komori, sekretarijatu za ekonomiju i OPIK-u, jednoj od najva`nijih ameri~kih institucija, koja podràva i osigurava ameri~ke kompanije od rizika. – Zbog odre|enih problema u procesu privatizacije oni su od 2009. prakti~no zamrzli bilo kakve aktivnosti vezane za Srbiju. Mi }emo poku{ati da promenimo tu situaciju, odnosno da se vratimo na onaj normalni odnos kakav je bio pre toga – istakao je ]iri}.

OKO 225.000 PRED U ZET NI KA APE LU JE NA DR @A VU

Za mr znu ti po re ske du go ve pet go di na

Preduzetnici u Privrednoj komori Srbije zatra`ili su od Vlade Srbije da im omogu}i zamrzavawe poreskih dugova na godinu do pet godina, reprogram i otpis kamata. Izvr{ni odbor Zajednice preduzetnika PKS-a je na sednici usvojio predlog u vezi s tim i narednih dana }e formirati tim koji }e zapo~eti pregovore s Ministarstvom finansija. Predsednik Izvr{nog odbora Zajednice preduzetnika PKS-a Du {an Pe ri} je kazao da preduzetnici tra`e da i oni budu uvr{}e-

rist da du`nici izmiruju teku}e obaveze tako {to bi im se odlo`ila naplata duga zbog ekonomske situacije – kazao je Peri}, navode}i da niko ne bi imao korist ni ukoliko bi se preduzetnici s poreskim dugovima ugasili. On je dodao da bi preduzetnicima u Srbiji trebalo otpisati i kamate na dugove od 0,2 posto dnevno, „koje su vi{e nego zelena{ke”. Poreski stru~wak Zo ran Po pov istakao je da treba iza}i u susret preduze}ima koja tra`e da im se omogu}i zamrzavawe poreskih du-

ni u predlog izmena Zakona o poreskom sistemu i da im se omogu}i grejs-period do pet godina, nakon ~ega bi u roku od {est meseci do godinu dana izmirili dug. Peri} je kazao da bi, po predlogu Zajednice preuzetnika PKS-a, oni mogli svoj dug izmiriti i ranije, ali da bi u periodu zamrznutog duga morali da izmiruju teku}e poreske obaveze. U Srbiji ima ukupno oko 225.000 preduzetnika koji, po wegovim re~ima, imaju velike dugove na ime poreza koje je te{ko proceniti, a grubo se procewuje da duguju oko 30 odsto u odnosu na poqoprivrednike, ~iji je dug 140 milijardi dinara. – Dr`ava nema ni{ta od toga {to neko duguje, imala bi ve}u ko-

gova, a da im se kasnije ti dugovi naplate kroz reprogram i otpis kamata. – To {to preduze}a traè je u redu jer je i dràva ‘kriva’ {to taj dug nije naplatila na vreme, a sada na wih obra~unava kamatu – rekao je Popov. On je naveo da „firme do sada nisu pla}ale porez i da dràva do sada nije uradila ni{ta i da zato smatra da je taj wihov zahtev sasvim u redu jer }e na taj na~in firme izmiriti obaveze, dràva }e ostvariti prihod, jedino {to }e se odre}i prihoda od kamata”. Popov je rekao da je to jedno od mogu}ih re{ewa da se po~ne sre|ivati situacija u privredi, i naglasio da bi to bio fer potez dràve.

VE RI CA KA LA NO VI] POT PI SLA UGO VO RE S IN VE STI TO RI MA

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

100,2291

102,2746

104,6269

99,9223

Australija

dolar

77,0223

78,5942

80,4019

76,7865

Kanada

dolar

74,3484

75,8657

77,6106

74,1208

Danska

kruna

13,4766

13,7516

14,0679

13,4353

Norve{ka

kruna

12,9396

13,2037

13,5074

12,9000

[vedska

kruna

10,9967

11,2211

11,4792

10,9630

[vajcarska

franak

81,3152

82,9747

84,8831

81,0663

V. Britanija

funta

118,9663

121,3942

124,1863

118,6021

SAD

dolar

76,9041

78,4736

80,2785

76,6687

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 12. 2011. godine

U Vr {cu dve no ve fa bri ke Pot pred sed ni ca Vla de Srbije zadu`ena za privredu i regionalni razvoja Ve ri ca Ka la no vi} uru~ila je ju~e u Vr{cu ugovore o inve sti ci ja ma kom pa ni ja ma „Frezenijus medikal ker” i „Serbita {uz”, koje }e u tom gradu otvoriti ukupno 651 novo radno mesto, saop{teno je iz wenog kabineta. „Fre ze ni jus me di kal ker” {i ri ka pa ci te te za pro iz vod wu me di cin skih

sredstava i ulaè oko 24 miliona evra, a kompanija „Serbita {uz” uloì}e oko 600.000 evra u opre ma we fa bri ke za pro iz vod wu ènskih cipela, navedeno je u saop{tewu. Dve kompanije izgradi}e kapacitete u budu}em tehnolo{kom parku u Vr{cu, gde se o~ekuje, kako je najavqeno, dolazak oko 30 kompanija, ~ija je proizvodwa ve }i nom na me we na tr ì {tu Evropske unije.

nOv^Anik

~etvrtak15.decembar2011.

dnevnik

NOVI I (NE)APSURDNI NAMETI PODI@U CENE

DOKAPITALIZACIJA ILI...

„De lez” pro da je ak ci je „Pe ka be te”

Proteklih dana „Delez Srbija„ prodao je mawu koli~inu akcija „Pekabete”, potvr|eno je u brokerskim krugovima. Po podacima s Beogradske berze, „Delez„ je od 5. decembra prodao ukupno 1.299 akcija „Pe ka be te„ od emi to va nih 453.007. – Trenutno se odvija dokapitalizacija kompanije koju je odobrila Skup{tina akcionara i koja bi trebalo da pove}a ukupan broj akcija „Pekabete„ 100 posto, ukoliko bude uspe{na – kazao je u izjavi za agenciju Beta broker „Sinteza invest grupe„ Ne nad Gu ja ni ~i}. – Po okon~awu te dokapitalizacije, „Delez„ bi, u slu~aju da uplati svoj deo emisije, morao da uputi ponudu za preuzimawe, pa verovatno prodajom dela akcija „daje signal” tr`i{tu da ne}e samo gledati eventualni rast vrednosti akcija na berzi koja bi ih primorala na ponudu za preuzimawe po vi{oj ceni. Belgijska „Delez grupa” preuzela je krajem jula ove godine srp ski tr go vin ski la nac „Maksi” koji je kupila za 932,5 mi li o na evra. Ku po vi nom „Maksija” postali su i vlasnici akcija „Pekabete”, gde imaju udeo od 92,6 odsto.

Zbog mu zi ke po sku pqu ju ra ~u na ri, a mo `da i fri ì de ri i {poreti Od slede}e godine bi}e skupqi ra~unari, CD i DVD reza~i i ~ita~i, USB-i, {tampa~i, skeneri, fotokopiri... Naime, na uvoz }e se pla}ati naknada na ime za{tite autorskih prava, takozvani muzi~ki dinar, a koliko }e to podi}i cenu ovih proizvoda jo{ se ne zna. Zamalo da poskupe i mobilni telefoni jer je bilo re~i da }e novi nameti vaìti i za wih, a ubirawe takse na fotokopir aparate, skenere i {tampa~e }e zapravo zavisiti od organizovawa firmi iz izdava~ke delatnosti. Apsurdno, na spisku proizvoda koji potpadaju pod Uredbu o naknadi organizacija za za{titu autorskih prava, mogli bi se na}i i friìderi i {poreti jer sadrè neke od komponenti „pogo|enih” Vladinim merama.

Kompanije u IT-oblasti smatraju da }e im uvo|ewe naknade na uvoz CD-a, DVD-a, CD i DVD reza~a i ~ita~a dodatno opteretiti poslovawe, a gra|anima }e IT-robu u~initi skupqom. U svakom slu~aju, uvo|ewe naknade za uvoznike po komadu nosa~a zvuka, slike i teksta od 0,7 do 1,4 dinara i za ure|aje pau{alno tri odsto vrednosti nabavke, poskupe}e ovu robu i kompjutere. Prvi ~ovek „Komtrejda” Ve se lin Je vro si mo vi} je izjavio da wegova kompanija ~ak razmi{qa o tome da iseli proizvodwu iz Srbije zbog velikih globa. Direktor vojvo|anskog IKTklastera Mi lan [o la ja za „Dnevnik” tako|e ukazuje na to da je ovaj sektor o~ekivao pomo} od dr`ave, a ne nova optere}ewa.

U Srbiji najve}e naknade Iz Unije poslodavaca Srbije upozoravaju na to da bi dr`ava zapravo trebalo da se pozabavi radom organizacija za za{titu autorskog i srodnih prava. Dra go slav Ra ji} iz UPS-a ka`e za na{ list da je u Srbiji visina tih naknada desetostruko ve}a nego u zemqama sa sli~nim BDP-om te da ozbiqno optere}uje poslovawe oko 4.700 firmi u lancu IT-delatnosti. S druge strane, IT-industrija ve} je u posledwe tri godine pretrpela pad od 25 odsto zbog krize. Po podacima Agencije za privredne registre, poslovni prihod SOKOJ-a je, na primer, pro{le godine iznosio oko 185 miliona dinara, od ~ega je samo na zarade 64 zaposlenih u toj organizaciji oti{lo vi{e od 114 miliona dinara.

O POTRO[A^IMA BRINU]E I NACIONALNI SAVET

EU na sta vqa da {ti ti kup ce u Sr bi ji – Ministarstvo poqoprivrede i trgovine pokrenulo je proceduru za formirawe nacionalnog saveta za za{titu potro{a~a i o~ekuje se da }e to telo uskoro biti osnovano – izjavio je ju~e resorni ministar Du {an Pe tro vi}. Najva`niji zadatak saveta bi}e da „u razumnom roku da tekst solidne i dobre Strategije za{tite potro{a~a, kao i da vrlo jasno defini{e ciqeve i vreme u kojem bi oni trebalo da budu ostvareni”, kazao je Petrovi}. Na konferenciji „Za{tita potro{a~a u Srbiji: kako je poboq{ati”, on je kazao da su „konsultacije o toj stvari u toku”, kao i da }e nacionalni savet za za{titu potro{a~a biti sastavqen od predstavnika dr`ave, asocijacija potro{a~a i trgovaca, odnosno poslovne zajednice. Podse}aju}i na to da je pro{le godine usvojen Zakon o za{titi potro{a~a, Petrovi} je istakao da se podzakonska akta donose onoliko brzo koliko je to mogu}e u ciqu wegove {to solidnije primene, ali da to „nije lako ni jedno-

stavno jer smo temeqno preuredili sistem”. – Srbija je pokazala i pokazuje danas svoju potpuno jasnu nameru da svoj sveukupni privredni sistem i institucije prilagodi sistemima koji predstavqaju vrh dostignu}a civilizacije – naglasio je Petrovi}, i dodao da Srbija zbog toga i èli da u|e u EU. [ef Delegacije EU u Srbiji Ven san De èr je kazao da EU nastavqa da pomaè uskla|ivawe propisa u Srbiji s evropskom regulativom, kao i wihovu punu pri-

menu, zbog ~ega finansira i projekat „Ja~awe za{tite potro{a~a u Srbiji”. On je precizirao da je }e projekat trajati dve i po godine, do februara 2014, a wegova vrednost iznosi 2,5 miliona evra. De`er je podvukao da EU stavqa veliki naglasak na za{titu potro{a~a, kao i da su u Uniji napravqeni takvi zakonski okviri koji „omogu}avaju odre|ena prava potro{a~a”, dodaju}i da se politika za{tite potro{a~a mora stalno prilago|avati promenama koje se de{avaju iz dana u dan.

UNIJA POSLODAVACA SRBIJE

Tr gov ci u sve ve }im gu bi ci ma Unija poslodavaca Srbije ju~e je saop{tila da su trgovinske kompanije nezadovoqne visokim tro{kovima poslovawa koji uti~u na kona~nu cenu proizvoda. „Na sastanku s ministrom poqoprivrede i trgovine Srbije Du {a nom Pe tro vi }em predstavnici trgovinskih kompanija su ukazali na brojna fiskalna i parafiskalna optere}ewa i mawkavosti desetina razli~itih zakona i podzakonskih akata koji uzrokuju milionske tro{kove trgovinskim kompanijama”, isti~e se u saop{tewu UPS-a. Dodaje se da je sastanak s resornim ministrom odr`an prekju~e, a prisustvovali su mu ~lanovi

Sektora trgovine Unije poslodavaca, koji zapo{qava vi{e od 27.000 qudi, kao i predstavnici najve}ih trgovinskih lanaca, sem „Deleza„. Po podacima Unije poslodavca, promet u maloprodaji za prvih devet meseci ove godine mawi je 17,1 odsto nego u 2008. go-

dini, pre izbijawa ekonomske krize. „Zna~ajan broj velikih trgovinskih kompanija je u 2010. godini iskazao gubitke, a oni koji su poslovali pozitivno imali su profit ispod jedan posto ukupnih prihoda, {to predstavqa minimalan profit u odnosu na zemqe u okruèwu i zemqe EU”, ocenila je Unija poslodavaca. Ukazuju}i na to da su neta~ne informacije da su trgova~ke marè u Srbiji ve}e nego u okruèwu, Unija poslodavaca je navela da su svi proizvodi u Srbiji, izuzimaju}i banane i kafu, jeftiniji ili ko{taju jednako kao i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj.

– Cele godine poku{avamo preko privrednih komora i udruèwa da objedinimo napore da sednemo za sto s predstavnicima dràvnih organa i predo~imo predlog mera kako bi se pomogao IT-sektor. U trenutku kada je trebalo da do|emo do re{ewa, dobijemo ovakav signal. U najmawu ruku, to je neozbiqno – kaè [olaja. Po wegovim re~ima, o~ekivana je, zapravo, pomo} dràve u obrazovawu, kako ve}eg broja mladih

qudi za IT-profesije – jer je to deficitarno zanimawe i te{ko je prona}i nezaposlenog dobrog programera – tako i edukaciji poslovnih korsinika o tome {ta ra~unari i ra~unarske tehnologije mogu u~initi za wih. Na taj na~in bi se popularizovale te tehnologije i omogu}ila wihova ve}a primena u doma}oj ekonomiji jer svako ulagawe u IT-sektor ima zna~ajno multiplikovane efekte na ostatak ekonomije, ka`e na{ sagovornik.

Tako|e, o~ekivana je direktna podr{ka IT-sektoru, {to podrazumeva ukidawe poreza i doprinosa na plate IT-profesionlaca, ukidawe PDV-a na r~unare i ra~unarsku opremu... Istovremeno, za{titnici autorskih prava smatraju da se uvoznici samo pla{e da }e ostati bez zarade. Direktor Organizacije muzi~kih autora Srbije – SOKOJ Alek san dar Ko va ~e vi} kazao je da su im predstavnici IT-firmi rekli da ra~unaju na uvo|ewe naknade. U srodnim organizacijama obja{wavaju da prazni DVD-ovi, kao i ure|aji za wihovo narezivawe, sluè za umnoàvawe i mahom nelegalno kopirawe autorskih dela, te da je naknada zato i uvedena. Pomenimo, krajem 2009. godine donet je Zakon o autorskom i srodnim pravima, koji predvi|a uvo|ewe naknade za IT-sektor, ali Udruèwe informati~ke delatnosti u Privrednoj komori Srbije i tri organizacije za za{titu autorskih prava – SOKOJ, Organizacija proizvo|a~a fonograma Srbije (OFPS) i Organizacija za kolektivno ostvarivawe prava interpretatora doneli su odluku da tarifa po komadu nosa~a zvuka, slike i teksta bude od 0,70 para do 1,40 dinar, a za ure|aje pau{alno tri odsto od vrednosti. S. Glu{~evi}

KOMUNALCI VOJVODINE SLU\ENI NOVIM ZAKONOM O KOMUNALNIM DELATNOSTIMA

Prav ni ha os ve} mu ti ce ne u vo do vo du Novi Zakon o komunalnim delatnostima u totalnoj je suprotnosti sa zahtevima i predlozima komunalaca, lokalnih samouprava i gra|ana koji su o nacrtu tog propisa uzaludno raspravqali puna dva meseca, istaknuto je na ju~era{woj sednici Udru`ewa komunalno-stambene privrede i urbanizma u Privrednoj komori Vojvodine. Velika dilema za komunalce je kako izjedna~iti cenu vode za sve potro{a~e – {to podr`ava i ovaj propis i Zakon o za{titi potro{a~a – i to uskladiti s projektovanom inflacijom za idu}u godinu od 3,6 posto. Cena vode koju pla}aju privreda i buxetski korisnici je dva do dva i po puta ve}a od one koju pla}aju gra|ani. Zato komunalci pitaju kako da se usklade tako veliki rasponi, jer ako bi se cena vode koju pla}aju gra|ani izjedna~ila s privredom, onda bi je trebalo udvostru~iti, {to je nemogu}e u odnosu na projektovani rast cena. S druge, pak, strane – po{to cene vode nisu eko-

noj sferi oko trke za prirodne resurse jer se od zemaqa poput Srbije traì restrukturirawe komunalnih preduze}a, pod kojom {ifrom se krije privatizacija resursa koji ìvot zna~e. Da bi se ostvarila ideja globalista, Bobi} kaè da je u Srbiji donet set zakona, kao {to je Zakon

[ta je ~ije Po{to je vlasnik JKP-a wihov osniva~ – lokalni organ vlasti – na sastanku je istaknuto da se jo{ uvek ne zna {ta pripada preduze}u, a {ta osniva~u jer nije sve finansirano iz buxeta, deo infrastrukture finansirali su i gra|ani, a ulagala su i preduze}a. Upozoreno je na to da se taj problem mora re{iti pre nego {to se komunalna delatnost nekome poveri. nomske – nezamislivo je i da se prepolovi cena koju pla}aju privreda i buxetske ustanove. Komunalci su se sloìli u tome da je ova oblast prikqe{tena pravnim haosom, po~ev od toga da nemaju ni vlastito ministarstvo ve} su „rasuti” u {est resora, od prostornog planirawa i ìvotne sredine, do lokalne samouprave i finansija gde se kroje cene. Sekretar Udruèwa u PKV-u Ste vo Bo bi} ocenio je da Zakon o komunalnim delatnostima ima duboke korene u global-

o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i drugi. On je podsetio na to da su izvori vode u Boliviji predati jednoj ameri~koj kompaniji pa se narod digao na ustanak da se to vrati. U Italiji je sproveden referendum o privatizaciji vodovoda, a rezultat je bio odbijawe zahteva. Sekretar Udru`ewa u Privrednoj komori Srbije Bra ni mir Qu mo vi} istakao je da bi se privatizacija pojedinih javnih preduze}a kosila s minimumom za{tite jav-

nog interesa, s nacionalnim i bezbednosnim interesom zemqe. On je rekao da je novi zakon donet u skladu s „mapom puta„ u EU, {to nije sporno, me|utim, problem je u tome {to je neprihvatqivo definisan sadr`aj propisa. Qumovi} je opomenuo i lokalnu samoupravu i komunalna preduze}a

na to da kod eventualnih sklapawa ugovora o javno-privatnom partnerstvu budu veoma oprezni i angaùju pravne stru~wake, da ne pro|u kao budimpe{tanski vodovod, u kojem su, prilikom namere da ga vrate, shvatili da bi otkup, odnosno raskid ugovora, bio necelishodniji od lo{e privatizacije. Po{to je logika svakog kapitala profit, Qumovi} kaè da je u Evropi promeweno razmi{qawe o privatnom vlasni{tvu, pa Engleska èli da nacionalizuje èleznicu, a Pariz vodovod. Zato poru~uje organima lokalne vlasti da ne ùre s odlukama. U vezi s tim, predsednik Pokrajinskog sindikata komunalaca Mi lo rad Ko tur smatra da bi lokalne vlasti trebalo da obavqawe komunalne delatnosti i u narednih pet godina povere postoje}im preduze}ima, dok se cela situacija ne iskristali{e. R. Dautovi}

DO KRAJA GODINE

ZBOG [TRAJKA POLICIJE

Pred lo zi za Fe bru ar sku na gra du Ko mi si ja za obe le `a va we pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u grad sku sa rad wu u ze mqi i ino stran stvu Skup {ti ne gra da, po zi va No vo sa |a ne da pod ne su pred lo ge za do de lu Fe bru ar ske na gra de do 31. de cem bra u Skup {ti ni gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2. Ini ci ja ti vu za do de lu na gra de mo gu da pod -

ne su gra |a ni, gru pe gra |a na, pred u ze }a, usta no ve, po li ti~ ke i dru ge or ga ni za ci je, udru `e wa i dru gi ob li ci or ga ni zo va wa gra |a na. Fe bru ar ska na gra da se do de qu je po je din cu za na po re ko ji su u du hu slo bo dar skih tra di ci ja gra da, ne go va we me |u qud ske to le ran ci je i je din stva

svih we go vih gra |a na. Za tim za de la ko ja afir mi {u ime i tra di ci ju, sla vu i re no me gra da, do pri nos u kul tu ri, umet no sti, kwi `ev nim de li ma... Ovo pri zna we Skup {ti na gra da do de qu je po vo dom Da na gra da 1. fe bru a ra, da na ka da je 1748. No vi Sad pro gla {en slo bod nim kra qev skim gra dom. A. L.

Do ku men ti sa mo u hit nim slu ~a je vi ma [trajk po li ci je ipak je uti cao na gra |a ne, s ob zi rom na to da se do pa so {a i dru gih li~ nih do ku me na ta do da qeg mo è do }i sa mo u hit nim slu ~a je vi ma, a hit nost pro ce wu ju sa mi {traj ka ~i. Ka ko sa zna je mo, ob ra |u ju se pri o ri tet ni slu ~a je vi, po put trud ni ca, oso ba sa in va li di te tom, onih ko ji ma je neo p hod no le ~e we ili ka da je re~ o smrt nim slu ~a je vi ma. Iz Ne za vi snog sin di ka ta po li ci je ka ù da {traj ka ~i pr ven stve no ima ju pro blem s Mi ni star stvom fi nan si ja, u kom se od lu ~u je ka ko }e se ras po la ga ti dr àv nim nov cem. Ovaj

Novosadska ~etvrtak15.decembar2011.

sin di kat po li ci je po kre nuo je {trajk zah te va ju }i da se pri pad ni ci ma Mi ni star stva unu tra {wih po slo va po boq {a ma te ri jal ni po lo `aj, is pla te za o sta la po tra `i va wa, po put dnev ni ca i put nih tro {ko va, da se po o {tri ka zne na po li ti ka pre ma na pa da ~i ma na ovla {}e na slu `be na li ca, te da se strikt no pri me wu ju od red be po seb nog ko lek tiv nog ugo vo ra. Da li }e i ka da ovi zah te vi bi ti is pu we ni, za sa da ni je po zna to, ali se ~i ni da do ta da pre ki da {traj ka ne }e bi ti. A. J.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Fo to: B. Lu ~i}

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

@a lo sna vi {a ma te ma ti ka

r `a ve kao da ne ma, ali D ima bo ga. To je kon sta ta ci ja ko ju po go to vo ko ri ste qu -

di ko ji se gre ju na gas, a ta kvih ima po do sta, po go to vo u Po kra ji ni i No vom Sa du. U vlast, si stem, po li ti~ ku eli tu su se raz o~ a ra li, jer ih je po ko zna ko ji put ob ma nu la. Ovog pu ta je re~ o po sku pqe wu ga sa. Ni su per ta len to va ni ma te ma ti ~ar iz Be o gra da Te o dor van Burg ne bi mo gao da iz ra ~u na ko li ko je ce na ga sa za i sta oti {la go re. Ovog pu ta ob ma na je bo ga mi je dva pro ho da la dok ni je ot -

kri ve na. Bo ga ima, ili je re~ o glo bal nom oto pqa va wu, pa zi ma jo{ ni je ozbiq no pri pre ti la, te gre ja we mo è i da se sma wi pre ko da na. Fr qa ju se nad le `ni pro cen ti ma, sme wu ju se u da va wu ola kih iz ja va kao da je re~ o sport skoj prog no zi, a ne o ì vo ti ma qu di. Eki pu kro ja ~a sud bi na na {ih kao da ne za ni ma bo qi tak, na pre dak, ve} sa mo ka ko da se ogo li na rod i na pu ni ka sa. I on da ne ko iza |e, i ka è ko pla ti sve do bi }e po pust. Da ni je à lo sno, bi lo bi sme {no. D. Igwi}

HUMANITARNA @URKA U KLUBU „STERIJA”

Slat ki{ kao ula zni ca Hu ma ni tar na ùr ka „Do bar pro vod uz do bro de lo”, ko ju or ga ni zu je No vo sad ski hu ma ni tar ni cen tar, bi }e odr à na ve ~e ras u 22 sa ta u klu bu Ste ri ja, Po zo ri {ni trg 1. Su gra |a ni ko ji è le da u~e stvu ju u ovoj ak ci ji, kao ula zni cu mo ra }e da po ne su slat ki{, a od sa ku pqe nih slat ki {a bi }e na pra vqe ni no vo go di {wi pa ke ti }i za de cu iz so ci jal no ugro è nih rom skih po ro di ca. Na istom me stu ve ~e ras u 20.30 sa ti No vo sad ski hu ma ni tar ni cen tar pro mo vi sa }e ~a so -

pis „Li ce uli ce”, ko ji iz la zi jed nom me se~ no, a pro da ju ga bes ku} ni ci i naj si ro ma {ni ji pri pad ni ci mar gi na li zo va nih gru pa. â so pis go vo ri o so ci jal nim, eko nom skim i in te gra cij skim pro ble mi ma tih gru pa i o po di za wu sve sti kod su gra |a na o nu `no sti an ga ò va wa u hu ma ni tar nim ak ci ja ma. In for ma ci je o ùr ci i ak ci ji No vo go di {wi pa ke ti} mo gu se na }i na saj tu No vo sad skog hu ma ni tar nog cen tra www.nshc.org.rs, kao i na fej sbuk stra ni ci ove or ga ni za ci je. N. R.

\or |e Pi sa rev pot pi su je svo je kwi ge Pi sac \or|e Pisarev pot pi si va }e svo je kwi ge ve ~e ras u 19 sa ti u kwi à ri „Bu le var buks”, Bu le var oslo bo |e wa 60. Tom pri li kom, kwi ge ovog re no mi ra nog auto ra pro da va }e se po ce ni ni òj za 40 od sto. Go sto va wem Pi sa re va po ~e }e su sre ti „Re~-dve s pi sci ma”, ko je or ga ni zu je ova kwi à ra. N. R.

V remeploV

Po tvr |en iz bor Ra ja ~i }a za pa tri jar ha Po ~et kom re vo lu ci o nar nog vre wa u Hab zbur {koj mo nar hi ji 1848. mi tro po lit Jo sif Ra ja ~i} je na sto jao da Sr be odr `i u mi ru i ne u tral no sti, ali to ni je bi lo mo gu }e. Pod pri ti skom gra |an stva, po seb no omla di ne, na Maj skoj skup {ti ni srp skog na ro da 1848. pro gla {e na je Srp ska Voj vo di na. Ta ko su se Sr bi od mah na {li u ra tu s Ma |a ri ma. Srp ska na rod na voj ska ima la je i po be da i po ra za. Da bi ih si gur ni je imao na svo joj stra ni, u bor bi pro tiv po bu we nih Ma |a ra, austrij ski vla dar je 15. decembra 1848. po tvr dio iz bor Jo si fa Ra ja ~i }a za pa tri jar ha, u~i we no jo{ na Maj skoj skup {ti ni. N. C.

PROLE]E U DECEMBRU KOLA GRADOM

Ka len dar ba{ po lu pao lon ~i }e Da ka len dar ne go vo ri dru ga ~i je, za i sta bi se mo glo re }i da je grad pun pro le} ne at mos fe re. Je di no {to na pr vi po gled pod se }a da zi ma do la zi je opa lo li {}e i mrak ko ji se spu {ta ve} u ra no po pod ne.Sa dru ge stra ne, to pao ve tri} u pred -

ve ~er je, sun ~a ni da ni i pu ne uli ce qu di de fi ni tiv no “uka zu ju” na mart ili april. Ne gde u tim pu ko ti na ma iz me |u da tu ma u ka len da ru i sun ~a nih i to plih da na, No vo sa |a ni se od lu ~u ju za {et wu, tr ~a we, i uop {te bo ra vak

na po qu. [trand mo `da vi {e ni je in, no za to su par ko vi pra vi po go dak za sve {to vam pad ne na pa met - {et wu, sta ja we, se de we, ~i ta we no vi na, te le fo ni ra we i po ne ku iz ja vu qu ba vi. J. Z.

MNOGO VIRUSA, METEOROPATA, HRONI^NIM BOLESNICIMA BA[ TE[KO

Vru} de cem bar se je bo le sti Vru} de cem bar sme ta qu di ma. Sve vi {e je i ina ~e onih sa me te o ro pat skim simp to mi ma, uka za la je spe ci ja li sta op {te me di ci ne Do ma zdra vqa „No vi Sad” dr Svetlana Male{evi}. Re~ je, naj ~e {}e, o ne sa ni ci, gla vo bo qi, uz ne mi re no sti, bo lu u zglo bo vi ma i mi {i }i ma, ju tar woj uko ~e no sti a kod hro ni~ nih bo le sni ka do la zi do po gor {a wa osnov ne bo le sti. Naj o se tqi vi ji su bo le sni ci s po vi {e nim krv nim pri ti skom i kar di o va sku lar ni pa ci jen ti. Na gli pre la zak iz to plog u hlad no vre me i obr nu to ta ko |e po go du je {i re wu vi ru snih in fek ci ja, te je sve vi {e No vo sa |a na ko ji se zbog ta kvih simp to -

ma ja vqa ju le ka ru. ”Na gle kli mat ske pro me ne uzro ku ju fi zi o lo {ki stres, pa do la zi do pa da imu ni te ta, te se ja vqa ju pre hla de i vi ru sne in fek ci je, ali va `no je is ta }i da za sa da ne ma gri pa”, ka `e dr Ma le {e vi}. U or di na ci ju le ka ra op {te prak se oko de se tak no vih pa ci je na ta dnev no ja vqa se sa simp to mi ma re spi ra tor nih in fek ci ja i sto ma~ nog vi ru sa. - Naj ~e {}i simp to mi su po vi {e na tem pe ra tu ra, ko ja se ski da pa ra ce ta mo lom sa mo uko li ko je iz nad 38 ste pe ni. Za tim, pa ci jen ti se `a le na gre ba we u gr lu i su vi iri ti ra ju }i ka {aq, za ko je se pre po ru ~u ju ~a je vi i mi ro va we - sa ve tu je na {a sa go vor ni ca.

Za sto ma~ ne te go be pre pi su je se di je ta, ko ja pod ra zu me va unos do sta te~ no sti, naj bo qi su tam ni ~a je vi za ose tqiv sto mak i ba re no po vr }e, kao i pro bi o tik. Ge ne ral na pre po ru ka za ove vre men ske uslo ve je da se uno si do sta vi ta mi na i mi ne ra la i da se re dov no pro ve tra va pro sto ri ja u ko joj se bo ra vi, uka za la je spe ci ja li sta op {te me di ci ne. Sli~ ne di jag no ze kon sta tu ju se i na pe di ja trij skom ode qe wu no vo sad skog Do ma zdra vqa.Pe di ja tri dnev no pre gle da ju 30 do 40 de ce, a ne kad ~ak i vi {e ka da se uzme u ob zir i no} no de `ur stvo. Ma li {a ne ta ko |e po ga |a ju re spi ra tor ne in fek ci je i in fek ci je or ga na za va re we.

- Do mi ni ra ju re spi ra tor ne vi r u s ne in f ek c i j e, ko j e su pra } e n e vi s o k om tem p e r a t u rom, a osnov ni sa vet je da se bo le sna de ca izo lu ju iz vr ti }a i {ko la dok ne ozdra ve u pot pu no sti ka ko se ne bi po gor {a lo zdrav stve no sta we, a ta ko |e zbog {i re wa in fek ci je na p o m i w e na ~ el n i c a pe d i j a trij ske slu `be dr Milka Budakov. Dru go pri sut no obo qe we me |u ma li {a ni ma je {ar lah, ko je uzro ku ju bak te ri je strep to ko ke i oba ve zno je ja vi ti se pe di ja tru ka ko bi se ur di le neo p hod ne ana li ze i us po sta vi la an ti bi ot ska te ra pi ja. I. Dragi}

VE^ERAS U MZ „JUGOVI]EVO”

Bes pla tan EKG sr ca i pre da va we

Josif Raja~i}

c m y

Pre d a v a w e „Zdra v o sr c e moj iz b or! Spre ~ i m o sr ~ a n i udar!”bi }e odr `a no ve ~e ras u 18 ~a so va u Me snoj za jed ni ci „Ju g o v i } e v o”, Uli c a Ta r a s a [ev ~en ka 1. Pre da va~ je prof. dr Tijana Mom~ilov Popin iz In sti tu ta za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne. Gra |a ni ima ju

pri li ku da na kon pre da va wa oba v e bes p lat n e pre g le d e EKG mo n i t o r ing i me r e w e krv nog pri ti ska. Or ga ni za to ri pre da va wa su Dom zdra vqa „No vi Sad”, In sti t ut za kar d i o v a s ku l ar n e bo le sti Voj vo di ne i MZ „Ju go vi }e vo”. K. K.

DANAS U CENTRU

Pro da ja ra do va de ce iz Do ma u Ve ter ni ku Hu ma ni tar na pro mo ci ja, iz lo `ba i pro da ja ra do va Do ma za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju Ve ter nik, u okvi ru no vo go di {weg pro gra ma „No vi Sad sr cem”, bi }e odr `a na da nas od 14 sa ti na Tr gu slo bo de. No vo sa |a ni, ko ji u to vre me bu du na tr gu, od pred u ze }a „Del ta agrar” do bi }e slat ke no vo go di {we ja bu ke.

U Kul tur nom cen tru, ko ji se na la zi u Ka to li~ koj por ti 5, od 18 do 20 sa ti bi }e odr `a na ra di o ni ca upo zna va we i ovla da va we `on gler skim ve {ti na ma. Naj mla |i su gra |a ni }e da nas ima ti pri li ku i da po gle da ju de~ ju pred sta vu „Ma |i o- ni ~ar Ra di ni” u 18 sa ti na bi ni na Tr gu slo bo de, a u 20 sa ti na istom me stu na stu pi }e gru pa „Vat”. N. R.

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak15.decembar2011.

NASTAVQA SE OBNOVA FASADA

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Viktorija” Marka Krsti}a

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e “Mo no i Ma wa na” i “Al na ri”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva

~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „Vik to ri ja” Mar ka Kr sti }a u iz da wu

„Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi à ri “Vul kan” u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Mo è li na {a sa vre me nost da sta ne u ro man ako se u we mu tra ga za auten ti~ nim ì vo tom? Da li je pri ja teq stvo va `ni je od nov ca, a uspeh od po {te wa? Ima li qu ba vi i po sle sve ga? Da li je to bi la no va re vo lu ci ja ili su no vrat? Vik to ri ja je ro man ko ji go vo ri o sve mu to me i spa ja po vra tak sa le to va wa, ume sto ~u ve nog po vrat k a âr n o j e vi } a iz ra ta, sa mo ral nim kra hom po sle so ci ja li zma – da le ko je sun ce osta je jo{ da qe. To je je dan ne mo gu }i spoj u ko jem Mar ko Kr sti} od mah ho }e sve, i li ri ku du {e i tri ler ì vo ta, i isto ri ju kwi èv no sti i re ha bi li ta ci ju (kon t ra)re v o l u c i o n ar nog slo ma. Vik to ri ja je, me |u tim, neo do qi va de ko ra ter ka ko ja na no ga ma ima san da le. Qu bav ne me wa stva ri, ali spa sa va du {e. Ne gde u Evro pi, re ci mo kod nas, na kon Re vo lu ci je ko ja se pre tvo ri la u pred sta vu. Ras pad dru {tva i qud skih od no sa u glav noj ulo zi, nor ma lan ì vot sto ji iza ka me re i ~e ka svo ju re pli ku. No vi glas srp ske pro ze. A. Va.

Novo lice za jo{ {est zgrada Od ka da je 2009. go di ne Grad u sa rad wi sa „Po slov nim pro sto rom” do neo od lu ku da fi nan si ra za jed no sa skup {ti na ma sta na ra ob no vu fa sa da, ob no vqe no je se dam obje ka ta, a po sled wa u ni zu bi la je Ada mo vi }e va pa la ta, na ~i ju se ob no vu ~e ka lo go di nu da na. Ova ak ci ja tu ne sta je, po {to su ugo vo re ne su i re kon struk ci je fa sa da na zgra da ma u Uli ci Ili je Og wa no vi }a 1, i Pa {i }e voj 12 i 33, dok }e Grad da ti kom plet na sred stva za ob no vu fa sa da na objek ti ma u Je vrej skoj 1 i 21 i na Tr gu Re pu bli ke 2. Ka ko su nam re kli u „Po slov nom pro sto ru” ra do vi bi tre ba li da po~ nu za ne ko li ko da na, na rav -

Zgra da u Ili je Og wa no vi }a 1 ~e ka maj sto re

Vi{e poslova zbog prekobrojnih Dva grad ska ko mu nal na pred u ze }a” Li sje” i „Ze le ni lo” ne dav no su od lu kom Skup {ti ne gra da znat no pro {i ri la de lat nost, pa ta ko sa da mo gu da se ba ve i po slo vi ma ko ji ne me ju di rekt ne ve ze sa de lat no {}u zbog ko je su osno va ne.

svim ko mu na lim fir ma ma, te ta ko obez be di mo gu} nost sti ca wa za ra de i van osnov ne de lat no sti. Ovom iz ja vom Pu {i} je de man to va la one ko ji su sklo ni raz mi {qa wu da ve }i obim po slo va u ove dve fir me po go du je kup ci ma u slu ~a ju vla -

Predstavqawe kwige „Lela” Kwi ga „Le la” Du {ka Jo ki }a bi }e pred sta vqe na da nas u 18 sa ti u Pe da go {koj {ko li, Uli ca Pe tra Drap {i na 8. Go vo ri }e dr Isi dor Gra o rac i kwi `ev nik Se li mir Ra du lo vi}. N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

(Li sje) i odr `a va we ze le ni la (Grad sko ze le ni lo). - Po slo ve ko je sa da mo gu da ra de „Li sje” i „Ze le ni lo” pre pi sa li smo iz Ured be o kla si fi ka ci ji de lat no sti Sr bi je, ko ja je stu pi la na sna gu u av gu stu pro {le go di ne, ka da je po ~eo da se pri me wu je i Za kon o kla si fi ka ci ji de lat no sti - re kla je Pu {i}. Ina ~e, Ured bu je na {a ze mqa do ne la u okvi ru pro ce sa uskla |i va wa sa stan dar di ma

gi stro va li ni jed nu no vu de lat nost, ve} su sa mo po sto je }e po slo ve uskla di li sa za ko nom, od no sno ured bom. Me |u tim, ma lo je bi lo po zna to, da su po greb ni ci mo gli ra ni je da tr gu ju cve }em, ra sti wem, du va nom, vo }em, po vr }em, po sre do va wem u tr go vi ni na ve li ko.... U „Ze le ni lu” su ne dav no pak na ve li da pred u ze }e ve} ne ko li ko po sled wih go di na pri hod ostva ru je od sto lar ske ra di o ni -

„Ze le ni lu” u opi su po sla se lid be, i od la ga we ot pa da ko ji ni je opa san, iz da va we no vi na, ~a so pi sa, kwi ga, a „Li sju” trgovina cve }em, du va nom, vo }em, po vr }em, po sre do va we u tr go vi ni na ve li ko

Tribina, predavawe i film Tri bi na „Omla din ski ak ti vi zam u Voj vo di ni - Ak ti vi raj se!„ po ~i we u 19 ~a so va. Na tri bi ni }e se go vo ri ti o ra du ne v la d i n ih or g a n i z a c i j a na pod ru~ ju gra da i Voj vo di ne, a go vor ni ci su omla din ski ak ti vi sti Igor Sto ji lo vi}, Ta ma ra Di vqak i Sla vo qub No va ko vi}. Obe le `a va we Da na mla dih u CK13 za vr {a va se pro jek ci jom fil ma „Pre ki da mo ovu im pe ri ju„. Film po ~i we u 20 ~a so va, a ulaz na sve pro gra me je bes pla tan. J. Z.

Fo to: N. Sto ja no vi}

no, ako vre men ske pri li ke to do zvo le. Sred stva su do de qi va na pu tem kon kur sa, pri ~e mu je Grad iz dva jao 70 od sto nov ca, dok su skup {ti ne sta na ra da va le 30 od sto fi nan si ja. Do sa da su po red Ada mo vi }e ve pa la te ob no vqe ne zgra de u We go {e voj 16, Pa {i }e voj 26, Te me rin skoj 8, Voj vo de Put ni ka 1, Mak si ma Gor kog 38 i na Po zo ri {nom tr gu 4. Iz grad skog bu xe ta }e sle de }e go di ne ta ko |e bi ti iz dvo je no 20.000.000 di na ra za ove na me ne, a gle da }e se da po red fa sa da bu de ura |e na i kva li tet na izo la ci ja, jer }e do go di ne svi objek ti mo ra ti da ima ju ta ko zva ni ener get ski pa so{. G. ^.

KOMUNALNIM PREDUZE]IMA PRO[IRENE DELATNOSTI

POVODOM DANA MLADIH U CK13

Ak ci ja „Mla di pro tiv na si qa” pod kri la ti com „Raz go vor mla dih o na si qu, a ne go vor na si qa” Omla din skog cen tra CK13 bi }e odr à na da nas u 16 ~a so va na Tr gu slo bo de po vo dom Da na mla dih. Pre da va we o zdra vom na ~i nu is hra ne bi }e odr à no u 18 ~a so va u CK13. U okvi ru pre da va wa „Je di da ì vi{, ne ì vi da bi jeo” po se ti o ci }e slu {a ti sa ve te nu tri ci o ni ste, de gu sti ra ti ve ge ta ri jan sku i ve gan sku hra nu, in te gral na pe ci va, ve ge ta ri jan ske sen dvi ~e i or gan sko po vr }e.

dnevnik

^lan Grad skog ve }a za ko mu nal ne po slo ve Gor da na Pu {i} ka `e da je to u~i we no u na me ri da se bo qe upo sli rad na sna ga, jer ima pre vi {e za po sle nih u

sni~ k e tran s for ma c i j e. Jer, ako do to ga do |e, bu du }im vla sni ci ma se otva ra {i ro ka le pe za po slo va ko jim mo gu da se ba ve uz osnov ne, sa hra wi va we

EU, od no sno Evrop skog sta ti sti~ kog si ste ma. Pu {i} je ka za la jo{ da su sva jav no ko mu nal na pred u ze }a bi la u oba ve zi da osni va~ ka ak ta i sta tu te uskla de sa Za ko nom o kla si fi ka ci ji de lat no sti, ali da je jav nost uo~i la pro {i re we po slo va u po me nu te dve fir me. I u „Li sju” su to isto po tvr di li, ali i na gla si li da ni su re -

Budu}nost karlova~kog Doma zdravqa Tri bi na o per spek ti va ma raz vo ja Do ma zdra vqa i me di cin ske ne ge i uslu ga u Srem skim Kar lov ci ma bi }e odr `a na ve ~e ras u 18 sa ti u sve ~a noj sa li kar lo va~ kog Ma gi stra ta. O ovoj te mi go vo ri }e pot pred sed ni ca Skup {ti ne AP Voj vo di ne prof. dr Bra ni -

sla va Be li}. Uvod ni ~ar je pred sed nik Op {tin skog od bo ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Stan ko Di mi}, a vo di teq pro gra ma Bran si lav San ~a nin. Iz OO SPS-a, ko ji or ga ni zu je tri bi nu, po zi va ju gra |a ne da pri su stvu ju i iz ne su svo je sta vo ve o ovoj te mi. Z. Ml.

ce, ko ja de lu je na {i rem pod ru~ ju, a ne sa mo u grad skoj sre di ni. Ovo pred u ze }e se ba vi odav no i ugo sti teq stvom, jer „Ze le ni lu” pri pa da i grad ska pla `a [trand. Ali, za one ko ji do sa da ni su zna li, „Ze le ni lo” ra di i se lid be, tret man i od la ga we ot pa da ko ji ni je opa san, mo `e da iz da je no vi ne, ~a so pi se i kwi ge... Z. Deli}

Promocija ~asopisa „Krovovi” ^a so pis za kul tu ru, na u ku i umet nost „Kro vo vi” bi }e pred sta vqen ve ~e ras u 19 ~a so va u ~i ta o ni ci bi bli o te ke „Bran ko Ra di ~e vi}„ u Srem skim Kar lov ci ma, Uli ca kar lo va~ kih |a ka 4. U~e stvo va }e Da ni ca Vuj kov, dr Dra go We go van, Pe ro Zu bac, An |el ko Er de qan, \or |e La zi} - \ap {a i @ar ko Di mi}. G. ^.

065/47-66-452

Laza Kosti} ~ami u mraku U~i ni te ne {to, osve tli te spo me nik La zi Ko sti }u!!! 063/8730... * * * Do sta s kuk wa vom o na si qu nad è na ma - nek dr à va ura di ne {to! Ka kve si gur ne ku }e i ko je {ta iz Evro pe? Ta mo su bo ga ta dru {tva i sve è ne pri ja vqu ju na sil ni ke ko ji se ka `wa va ju! Kod nas è na u ta kvim okol no sti ma osta ne i bez ku }e, bez de ce i bez sred sta va za ì vot. Re~ je o è na ma u sred wim go di na ma ko je su naj ~e {}e osta le i bez po sla zbog na ka rad ne pri va ti za ci je, pa su sta re za no vi po sao, a mla de za pen zi ju, te tr pe naj ~e {}e pi ja ne part ne re. Ne ka dr à va omo gu }i ta kvim è na ma ko je su ra di le 15- 20 go di na da do bi ju mi ni mal nu pen zi ju, jer su je one i za slu ì le, pa }e one mo }i da se bri nu o de ci i se bi, a na sil ni ke pri ja ve. Ova ko od pi sa wa post fe stum ne ma ni ko vaj de! 061/1327... * * * Po vo dom àl bi gra |a na da je ce na ga sa po ve }a na ne10, ne go 20 od sto da je se jav no obra zlo è we: „De set od sto je ce nu ga sa po di gao Sr bi ja gas, a da di stri bu ter ni je po di gao ce nu isto ta ko za 10 od sto, on bi ra dio za xa be!” P.S Ka ko iko mo è da bra ni po sku pqe we i 10 od sto kad je sred wi kurs eur NB Sr bi je na da na {wi dan bio 107 din, a ra di se o uvo znom ener gen tu? 063/5377.. * * * Slu {am i gle dam mi ni stra po qo pri vre de, a ne ka da {weg mi ni stra prav de, gde je isto ta ko

kao advo kat imao re zul ta te, pa je po sle Ma lo vi} ka mo ra la da ~i sti dvo ri {te. On je bez bri `an i na sme jan da je i „na ro du dra go”. 064/3078... * * * Go spo din @. Tu ci}, pod na slo vom „Cr kva i no vac”, u ne deq nom „Dnev ni ku”, dao je se ri o znu ana li zu sta wa u na {oj pra vo slav noj cr kvi. Ver ni ci, s raz lo gom, o~e ku ju od go vor sa naj vi {eg ni voa Cr kve, od Si no da. Epi sko pi ja. Ver ni ke po seb no za bri wa va sve na gla {e ni ji mer kan ti li sti~ ki pri stup u na {oj Cr kvi, a na ro ~i to tr go va we sa ce nov ni kom sve {te ni~ kih uslu ga? 064/3978... * * * Ovih da na sam ~e sto na ode qe wu za ne u ro lo gi ju KCV ili, po kra jin ske, ka ko zo ve mo naj ve }i, a od ne dav no i naj mo der ni ji me di cin ski cen tar u nas. I xa ba sve to, na rav no ka pa do le ~a sni ma i sa ve sni ma, kad i da qe ve }i na, ne ke med. se stre, bra }a i ne ki le ka ri, tzv. stru~ wa ci, ne za do voq ni pla ta ma ne pri ~a ju sa pa ci jen ti ma, kri {om se {u wa ju da ih ne ko od ne po kret nih slu ~aj no ne do zo ve upo mo}. Dok to ri ca je ~ak pa ci jent ki wi ka da je pi ta la za di jag no zu od bru si la da je ta kva da we ni le ko vi ko {ta ju kao nov auto mo bil. „Go spo |e i go spo do me di cin ski rad ni ci i ra zni stru~ wa ci, po de li te sud bi nu svo ga na ro da, }u ti te i ra di te. Bi }e i ~a sti za no va ko la iako pro da ja sla bo ide uop {te. 063/3582..

* * * Bra vo za po ru ku - Ba ja gi za sat i po tri mi li o na di na ra. Iz re ~e na sra mo ta se od no si na Grad sku upra vu i gra do na ~el ni ka. Jer, ta kvo ra si pa we bu xet skog nov ca za slu ù je pa `wu Grad skog bra ni te qa (om bud sma na). [to se me ne ti ~e, mo è pre i spi ta ti i wi ho vu ta ko |e sram nu”hu ma ni tar nu” od lu ku da se od 17 mi li o na di na ra je dan mi lion odvo ji ..za ne znam za {to? 061/1136... * * * KDS se pri klo nio SBB-u (mo no pol) i ja ne mam da ni ma sli ku (zbog za me ne ri si ve ra) Ka ù, ne ma me na spi sku. Al’ na spi sku za pla }a we me ured no ima! Plus, ne }e bi ti Are ne, zbog ko je sam i pla }ao pa ket uslu ga. 063/5451.. * * * Da li zna te ka ko se ono le po i kul tur no ka è za sva mo gu }a pqu va wa, pod me ta wa, otr ca va wa i ola ja va wa?! Pred iz bor na kam pa wa! 063/1050... * * * Ne do bi ja we sa gla sno sti za put ka evro in te gra ci ja ma ni je sa mo zbog Ko so va, ka ko upor no tvr de po je din ci iz na {e vla sti, ve} mno go vi {e, zbog ne u ra |e nih mno gih dru gih oba ve za, ko je va è za sve ze mqe, ko je è le da po sta nu ~la ni ce EU. I sa da, ume sto da pri o nu na po sao, po ku {a va ju ra znim dez in for ma ci ja ma da zbu ne gra |a ne. 063/5243..

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak15.decembar2011.

VAS PI TA ^I CA MA ZA BRA WE NO DA RU KU JU PA RA MA

Ro di te qi sa mi sku pqa ju no vac za De da Mra za Ro di te qi ~i ja de ca po ha |a ju vr ti} „Ra do snog de tiw stva” u bla goj su pa ni ci, jer mo ra ju sa mi da pri ku pqa ju pa re za no vo go di {we sli ka we ma li {a na s De da Mra zom, po zo ri {nu pred sta vu i za jed ni~ ku igra~ ku za so bi cu. Na i me, ne dav no je Upra va po re {e wu pro svet ne in spek ci je za bra ni la vas pi ta ~i ca ma da uzi ma ju no vac od ro di te qa, po bi lo kom osno vu, pa sa da pred sta vqa pro blem ka ko sku pi ti no vac. U sko ro svim vr ti }i ma, odr `an je Sa vet ro di te qa gde su glav ni vas pi ta ~i pre do ~i li o ~e mu se ra di, a ujed no je do go vo re no ko li ko }e se nov ca sku pqa ti za No vu go di nu. Iz nos va ri ra od vr ti }a do vr ti }a, od no sno od -

lu ke ko ju je iz gla sao i pred lo ìo sa vet ro di te qa. Ta ko pri me ra ra di u vr ti }u „Gu li ver” sku pqa ju od 300 do 500 di na ra, do su se u vr ti }u „No vo sa |an ~e” do go vo ri li da taj iz nos bu de 500 di na ra. Tre nut no se u svim vr ti }i ma, odr à va ju ro di teq ski sa stan ci, ka ko bi svi bi li upo zna ti sa no vi na ma u usta no vi. U po je di nim vr ti }i ma, ro di te qi ne è le da pre u zmu na se be od go vor nost da pri ku pqa ju no vac, pa su sta vi li ku ti ju u so bu, gde se uba ci je ko ver ta sa iz no som i ime nom i pre zi me nom. Dru gi raz log, za {to ne è le da sku pqa ju pa re, je ka ù da ne }e ni ko ga da vu ku za ru kav i da ga pod se }a ju da tre ba da da pa re. U vr ti }u „Gu li ver” ju ~e

su ima li ro di teq ski sa sta nak, gde su se dva ro di te qa pri hva ti la da sku pqa ju no vac, a oni }e i}i i da ku pu ju za jed ni~ ki no vo go di {wi pklon za svo ju gru pu. Isti prin cip do go vo ren je i u vr ti }u „No vo sa |an ~e”, gde }e ~la no vi Sa ve ta ro di te qa ma hom sku pqa ti no vac, ma da to ni je pod oba ve zno. No vac mo `e da sku pqa ko po `e li iz gru pe. Ka da se no vac sku pi, deo }e se odvo ji ti za fo to gra fa ko ji }e ih sli ka ti, deo za po zo ri {nu pred sta vu, a deo za za jed ni~ ku igra~ ku. Do du {e, u vr ti }u “No vo sa |an ~e” deo nov ca ko ji je pred vi |en za pred sta vu, pre ba ci }e se za igra~ ku, jer }e u ovom vr ti }u pred sta vu iz ve sti vas pi ta ~i ce.

- Ovo je no vi na, jer nam Za kon ne do zvo qa va da vas pi ta ~i ce ba ra ta ju pa ra ma. Ovo se ne od no si sa mo na ovaj slu ~aj, ve} }e to ubu du }e bi ti i ka da se odr `a va ju po zo ri {ne pred sta ve ili pri li kom upla te ra te za eks kur zi ju. Ro di te qi }e do bi ja ti uplat ni cu, a ka da upla te u po {ti ili ban ci vra ti }e je vas pi ta ~i ma - ob ja {wav ba za na{ list di rek tor te usta no ve Bo ri slav Sa mar xi}. Is ta kao je i da ro di te qi ko ji `e le pri me ra ra di za so bi cu u ko joj su im de ca ku pe te le vi zor ili kli ma ure |aj, mo gu to da u~i ne, ali pod uslo vom da do |u u upra vu i pot pi {u ugo vor o do na tor stvu. Q. Na to {e vi}

Fo to: R. Ha yi}

NA RAS KRS NI CI PA RI SKE KO MU NE I BU LE VA RA JA [E TO MI ]A

Bez bed no uz tri bo je Ras kr sni ca na Bu le va ru Ja {e To mi }a i Uli ce Pa ri ske ko mu ne, ko ja je bi la me sto mno go broj nih sa o bra }aj nih ude sa ali i me sto na ko jem su qu di gu bi li `i vot, na po nok }e po sta ti bez bed nae. Po sle pro te sta jav no sti i po li ti~ kih per for man sa, na ovom me stui po -

sta vqen je se ma for ko ji je pre kju ~e pu {ten u prob ni rad, a na re do van re `im pre }i }e za ne ko li ko da na. U Za vo da za iz grad wu gra da na da ju se da }e sa da bi ti omo gu }e no bez bed ni je i efi ka sni je od vi ja we sa o bra }a ja na ovoj fre kvent noj ras kr sni ci. G. ^.

GRA DI SE NA PLAT NA RAM PA ZA AUTOPUT

Ko viq ~a ni stra hu ju od pa pre nog dru ma Fo to: B. Lu ~i}

PRO ME NA SVE TIQ KI NA LI MA NU NI JE JED NO STA VAN PO SAO

Kad ko la sa pli }u ra do ve Na mol bu Za vo da za iz grad wu gra da da gra |a ni ne par ki ra ju vo zi la na me sti ma gde se iz vo de ra do vi na adap ta ci ji jav ne ra sve te, o~i gled no ni ko ne obra }a pa `wu. Po red to ga {to rad ni ci mo ra ju da ra de svo je uobi ~aj ne po slo ve, mo ra ju i da se pro vla ~e ime |u

auto mo bi la ili da ih po me re „na gur ku”, kao i {to se vi di na sli ci ko ja je fo to gra fi sa na na Li ma nu 3. Iako svi `e le da im kom {i luk bu de osve tqen, lep {i i bez bed ni ji, ne ki ne ma ju na me ru da svog „qu bim ca” par ki ra ju ma lo da qe od svog ula za. G. ^.

KO MU NAL NO PRED U ZE ]E POD VU KLO CR TU ZA 2011.

„Par king ser vis” u plu su

Jav no ko mu nal no pred u ze }e „Par king ser vis” i ovu }e go di nu za vr {i ti sa do bi ti, a pro ble mi par ki ra wa u gra du ubla `e ni su iz grad wom pri vre me nih od no sno op {tih par ki ra li {ta, re kao je ju ~e di rek tor ovog pred u ze }a Ivan Fer ko, na go di {woj kon fe ren ci ji za me di je u pro sto ri ja ma Kul tur nog cen tra. - Po red no vih par ki ra li {ta na Trif ko vi }e vom tr gu i Tr gu ga le ri ja, i re kon struk ci jom mmo gih o{te }e nih, ne dav no smo na pra vi li i pr vo ze le no par ki ra li {te u Uli ci So we Ma rin ko vi}, gde su upo tre bqe ni trav na ti ele men ti. Ba zi ra li smo se i na al ter natvne vi do ve sa o bra }a ja i ve o ma sam za do vo qan ka ko je za `i veo pro je kat „NS bajk” na sta vio je Fer ko. Ta ko |e, ure |e no je {est lo ka ci ja za bes plat no par ki ra we bi ci ka la pod vi deo nad zo rom. U to ku je i te sti ra we no vog si ste ma na pla te „Start- stop” i No vo sa |a ni }e pr vi u Sr bi ji ima ti mo -

gu} nost da par ki ra we pla }a ju po post pejd si ste mu. - U fa zi pri pre me je pro je kat za iz grad wu pr ve pod zem ne ga ra `e na Tr gu re pu bli ke. O~e ku je se da }e kom plet no pro jek to va we bi ti go to vo do kra ja mar ta me se ca, na kon ~e ga bi se pri stu pi lo re a li za ci ji. Ti me se u sa mom cen tru gra da obez be |u je mo de ran ga ra `ni pro stor na dva ni voa, sa pre ko 450 no vih par king me sta - na ja vqu je di rek tor Par king ser vi sa. U na red noj go di ni pla ni ra se i iz grad wa no vih lo ka ci ja za iz najm qi va we grad skih bi ci ka la na De te li na ri i No vom na se qu, a u pla nu je i raz voj si ste ma pu tem ko ga }e sta nov ni ci mo }i da iz vr {e pri ja vu ne pro pi sno par ki ra nih vo zi la pu tem MMS-a ili elek tron ske po {te. Di rek tor Fer ko na kra ju je do dao da do po sku pqe wa par ki ra wa u na red noj go di ni ne }e do }i, mo `da }e sa mo bi ti pro {i ri va wa zo na, kon kret no na deo gra da oko Saj ma. A. L.

VESTI „Sje lo u Ka }u” Ma ni fe sta ci ja „Sje lo u Ka }u” u sklo pu pro jek ta „Da ni kra ji {ke kul tu re u Voj vo di ni” bi }e odr `a na ve ~e ras u 19 sa ti u Sve to sav kom do mu u Ka }u. U~e stvu ju Kul tur no umet ni~ ka dru {tva „Sve ti Sa va” i „Ste van Mo kra wac„ iz Ka }a, pe va~ ke gru pe „Zvu ci sa ka me na” i „Li ko si”, kra ji {ki du et Mi le De li ja i Jo vi ca Pu po vac uz or ke star „Kra ji {ki di ~a ci”… Ulaz je bes pla tan. M. M.

„Vi ja dukt” Ne na da Gru ji ~i }a Kwi ga „Vi ja dukt” Ne na da Gru ji ~i }a, u iz da wu no vo sad skog Pro me te ja, bi }e pred sta vqe na ve ~e ras u 19 sa ti u ~i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. Na pro mo ci ji }e go vo ri ti Mi haj lo Pan ti}, Mil ka Bo `i}, Sr |an Or si} i autor. S. V.

Ko viq je sa stav ni deo gra da No vog Sa da, bez ob zi ra {to ve }i na me {ta na, a i No vo sa |a na do we ga do la zi auto-pu tem E75. Iz bor vo `we auto-pu tem je lo gi ~an jer se sti è br è i ne ma gu `ve. Me |u tim, Ko viq ~a ni ko ji u sva kom smi slu gra vi ti ra ju ka No vom Sa du, ubu du }e }e iz be ga va ti auto-put. Na i me, gra di se na plat na ram pa kod iz la za na auto-put, pa }e sva ka vo `wa mo ra ti da se pla }a. Mi o drag Ko sti} iz Ko vi qa ko ji sva ki dan ide na po sao u No vi Sad, ka è da }e mu se po sta vqa wem na plat ne ram pe znat no ote à ti ì vot. - Raz li ka u ki lo me tra ì iz me |u auto-pu ta i pu ta pre ko Ka }a do No vog Sa da ni je ve li ka, ali kroz Ka} ima{ ogra ni ~e we i pu to va we tra je du è. S ob zi rom da }e i me {ta ni [aj ka {a iz be ga va ti auto-put i i}i za grad pre ko Ka }a, u star tu }e bi ti gu `ve. Ne zna mo ni ko li ka }e pu ta ri na bi -

ti za taj deo auto- pu ta, od no sno 20 ki lo me ta ra vo `we, pa nek je i 50 di na ra, to zna ~i da }u sva ki dan mo ra ti da pla }am 100, {to je na me se~ nom ni vou sko ro 3.000

Ka ko tvr de Ko viq ~a ni, no va pe tqa je tek u iz grad wi, nad vo `wak pre ko auto-pu ta je odav no go tov, a pa ra lel no se pra ve i ku }i ce gde }e se na la -

di na ra. Mo `da }e Ko viq ~a ni do bi ti ne ke kar ti ce kao {to je to re {e no u Hr vat skoj - re kao je Ko sti}.

zi ti na plat ne ram pe. Iz laz na auto -put je jo{ uvek otvo ren, me {ta ni ne zna ju do kad }e to tra ja ti, a pro ce wu ju do na red -

nog le ta. Pred sed nik Sa ve ta Me sne za jed ni ce „Ko viq” ê do mir \a ji} pri ~a za „Dnev nik” da oni uop {te ni su oba ve {te ni za iz grad wu na plat ne ram pe ko ja }e im ka ko ka è znat no za kom pli ko va ti ì vot. - Od Ko vi qa do Be {ke vo `wu u jed nom prav cu na pla }u ju 240 di na ra. O~e ku jem da do No vog Sa da bu de dru ga ~i je re {e no, ka ko se ne bi de si lo da mo ra mo da pla }a mo pu ta ri nu, iako smo ista op {ti na. U Be o gra du su to re {i li, da me {ta ni ne kog se la, ko ri {}e we obi la zni ce pla }a ju 10 di na ra. Po {to je na red na go di na iz bor na, o~e ku jem da Ko viq ~a ni do bi ju kar ti ce za gra tis vo `wu za kqu ~io je \a ji}. U „Pu te vi ma Sr bi je” ni su zna li da ka ù ka da }e mo do bi ti od go vo re na po sla ta pi ta wa, pa o~e ku je mo da se to de si do kra ja sed mi ce. D. Ig wi}

NEO ZBIQ NOST SA SA O BRA ]AJ NIM ZNA CI MA: HAJ VEJ I MO TOR VEJ NI SU ISTO

Lu ta }e stran ci do autopu ta Ko li ko vlast po ne kad raz ba ra {e no pri stu pa oba ve za ma i pro ble mi ma po ka zu je pri mer sa o bra }aj nih zna ko va. Na Bu le va ru Evro pe, na raz li ~i tim ras kr sni ca ma, po sta vqe ni su zna ci na ko ji ma pi {u dru ga ~i ji poj mo vi, iako po ka zu ju istu stvar, od no sno iz laz na autoput. Na ras kr sni ci kod Fu to {ke uli ce, po red la ti ni~ ni is pi sa nog autoput, sto ji i nat pis

na en gle skom haj vej (hig hway). Iden ti~ na si tu a ci ja je i kod ras kr sni ce sa Ha xi Ru vi mo vom uli com. Me |u tim, na kru `nom to k u kod Uli c e Kor n e l i j a Stan ko vi }a za autoput je na pi sa no mo tor vej (mo tor way). Za {to je na istom bu le va ru, u raz ma ku sa mo od 500 me ta ra, na pi sa na raz li ~i ta re~ na en gle skom je zi ku, naj bo qe zna ju u Za vo du za iz grad wu gra da, ko ji

su za du `e ni za nad zor. Ko god se ima lo raz u me u en gle ski je zik, zna da po me nu te re ~i ne ma ju isto zna ~e we, iako se ~e sto u srp skom je zi ku ko ri ste kao si no ni mi. Pro fe sor ka en gle skog je zi ka Sve tla na M. ka `e za „Dnev nik” da se u slo bod nom pre vo du kod nas hig hway ko r i s ti kao ame r i~ k a ver zi ja dok je mo tor way bri tan ska va ri jan ta.

-Ako }e mo bi ti do sled ni pre ma Kem bri xo vom re~ ni ku, haj vej je jav ni, bi tan put ko ji po ve zu je gra do ve, dok je mo tor vej {i ri put za brz sa o bra }aj na ve li kim raz da qi na ma. To zna ~i da je haj vej u pre vo du autoput. Ta ko |e, ako }e mo pre ci zno, za mo tor vej si no nim ame ri~ ke va ri jan te je fri vej (fre e way) - za kqu ~i la je na {a sa go vor ni ca. D. Ig. Fo to: S. [u {we vi}

Be se da u ~ast Pro mo ci ja kwi ge @ar ka La u {e vi }a gro fa Bran ko vi }a DA NAS U SNP-u

Auto bi o graf ska kwi ga na {eg po zna tog glum ca @ar ka La u {e vi }a, „Go di na pro |e, dan ni kad” bi }e pred sta vqe na da nas u 13 ~a so va u Srp skom na rod nom po zo ri {tu, na sce n i „Pe r a Do b ri n o v i}”. O

kwi zi }e go vo ri ti glu mac Bra ni slav Le ~i}, re di teq Dar ko Ba ji}, glu mi ca Mi ra Ba wac i ge ne ral ni di rek tor i glav ni ured nik Kom pa ni je „No vo sti”, Ma noj lo Vu ko ti}. J. Z.

Prof. dr Jel ka Re |ep odr à }e su tra u 12 sa ti be se du „Ba rok ni dr à vo tvor ni san” u ga le ri ji „Pro me tej”. Po vod je obe le à va wa 300 go di na od smr ti gro fa \or |a Bran ko vi }a. M. P.

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak15.decembar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te, scena „Pera Dobrinovi}”: drama „Parastos u belom” (19.30), Kamerna scena „Lepa Galatea” (21) Po zo ri {te mla dih, velika sala: „Cirkus iz {e{ira” (17)

BIOSKOPI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.30, 15.10), „Pono} u Parizu” (23.30), „Besmrtnici” (22.35), „Kung fu panda 2 3D” (14), „Automobili 2” (13.30), „Vinks: ~arobna avantura” (12.10), „Parada” (15.30, 17, 19.30, 20.15, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (11.30), „Sumrak saga: praskozorje” (17.45, 20.05), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12, 12.45, 13.50, 15.40, 16, 16.30, 18.20), „Nova godina u Wujorku” (17.30, 20, 22.25), „Ku}a snova” (22.20), „Nemogu}a misija: protokol Duh” (17.15, 19.45, 22.15), „Alvin i veverice 3: urnebesni brodolom” (11.15, 12.50, 14.40, 16.20, 18.10)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Alek san dra Mar ko vi}, Sa wa Ju has i Na ta li ja Ba {i} iz Novog Sada, Ja smi na Re puh iz Crvenke, Ma ri ja @ar ki} iz Kikinde, Dra ga na Ma le {i} iz Bukovca, Ta tja na Rep ~ek iz Gloàna i Vla sti~ ka Boc ka iz Ba~ke Palanke, DEÂKE: Sne à na Gro zni ca, @i va na Mi li}- Stan ko vi}, Mi lo sav ka Ga }a{, Du {i ca Sa vi}, Iva na Sa bo, Alek san dra Hr }an, Je le na [kr bi}, Bi qa na Bog da no vi} i Mir ja na Bi je qa nin iz Novog Sada, Kri sti na Ame dov iz Ba~kog Gradi{ta i Iva na Mi lo je vi} iz Futoga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Persa Svetozara Je{i} (1931) u 10.30 ~asova, Radojica @arka \uki} (1928) u 11.15, Stevan Radeta Radivojkov (1928) u 12 ~asova, Boro Mikajla Trivkovi} (1954) u 12.45, Jawa Mitra Topi} (1943) u 14.15 i Jelena Krstana Petak (1948) u 15 ~asova.Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Dragan Milo{a La|evi} (1942) u 13 ~asova, a u isto vreme na centralnom grobqu u Futogu Drago \ukana Stojakovi} (1960).

c m y

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ХУМАНА АКЦИЈА У ЗРЕЊАНИНУ

Позориште и вртићи у бици за бебе ЗРЕЊАНИН: Народно позориште „Тоша Јовановић” из Зрењанина одлучило се да се заједно са Предшколском установом укључи у акцију „Битка за бебе” Фонда Б92. Први део акције, у којем је купљено 160 инкубатора, успешно је окончан, а ове две зрењанинске институције, које се баве образовањем и васпитавањем младих, прикључиле би се у другом циклусу. - Намера нам је да пред крај године, када је празнично расположење, када влада атмосфера примања, али што је још важније, давања поклона, покренемо наше суграђане на хуманост кроз креативно изражавање најмлађих. Деца из вртића на територији града Зрењанина направила би, уз помоћ својих васпитача, до 16. децембра новогодишње честитке које би се продавале у фоајеу Позоришта до 31. децембра, у периоду интензивног извођења ново-

годишњих представа - најавила је јуче в.д. директора зрењанинског театра Ивана Кукољ Соларов. Циљ ове акције је, по њеним речима, да деца науче да поклањају и помажу и да се те честитке купују баш када се додељују пакетићи. С обзиром на велики број деце, односно радова, предлог је да се радови излажу и средства прикупљају и по вртићима, а да се најуспелији цртежи по оцени васпитача и стручног сарадника Предшколске установе изложе у фоајеу Позоришта. Ту ће бити и кутија у коју ће се убацивати новац. - Није нам намера да одређујемо цену дечијих радова, већ да свако ко је спреман да помогне да колико може. На крају акције сакупљена средства биће уплаћена на жиро - рачун акције „Битка за бебе”, појаснила је Кукољ Соларов. Ж. Б.

УСВОЈЕН РЕБАЛАНС БУЏЕТА КИКИНДЕ

Остварено шта је планирано

КИКИНДА: Ребаланс којим је буџет Кикинде повећан за 50 милиона динара, усвојен је већином гласова на јучерашњој седници. Председник Општине Илија Војиновић оценио је да је година на измаку била тешка, али је успешно приведена крају. Планирани буџет реализован је више од 90 процената, а предсто-

лош Латиновић на замерке је одговорио да се из буџета финансирају и многе активности које нису законска обавеза општине. Он сматра да је политичка флоскула оцењивање да ли је буџет социјални или развојни, јер је углавном намењен потрошњи. Оно о чему се може расправљати, каже Латиновић, је

Нови режим паркирања

~etvrtak15.decembar2011.

ДЕЛЕГАЦИЈА ЕСТОНСКОГ ГРАДА ВИЉАНДИЈА У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Кол центар доступан грађанима СТАРА ПАЗОВА: Вишеканални контакт центар у Старој Пазови је пројекат који ова локална самоуправа у Срему, у оквиру програма „Еxchen ge 3“, спроводи са партнерским градом Виљандијем из Републике Естоније и сремском општином Пећинци, па је почетак ове децембарске седмице у знаку боравка делегације Виљандија у Старој Пазови. Представнике партнерског града Виљанди информатичког консултанта и координатора пројекта у Академији електронске управе Виљандија Астока Ханеса, портпарола града Виљандија Кристу Кул и експерта за информационе технологије Алари Талва поздравио је председник општине Стара Пазова Горан Јовић, истакавши да у нашој средини није довољно познато да је Естонија водећа земља у области електронске управе и савремене комуникације у локалној самоуправи и државној комуникацији у Европској унији и

Делегација из Естоније с домаћинима

да није случајно што је Виљанди партнер Старој Пазови у пројекту вишеканалног контакт центра (кол центра) који се налази у завршној фази. Јовић је најавио да ће већ после Нове године грађани у старопазовачкој општини моћи да користе услуге тог центра, а шта

како се политички определити према буџету и како су трошена средства. Одборник Милан Митрић (ЛСВ) истакао је да је цифра од милијарду и осамсто милиона импресивна, те да смањење средстава за Дом здравља и Општу болницу не би смело да се деси. Без помоћи општине уназад 20 година Болница не би функционисала. Начелник управе Бранко Љубоја образложио је ставке буџета на које су се односила питања одборника и додао да је испуњено све што је планирано, а да планирање зависи од коалиционих договора и политике. А. Ђуран

Сарадња амбасаде и Националног савета Чеха БЕЛА ЦРКВА: Национални савет чешке националне мањине и амбасада Републике Чешке у Београду потписали су споразум о сарадњи, којим су се обе стране обавезале на коришћење „Етномузеја“ у Чешком Селу, у сврху промовисања чешке културе и чешке националне мањине. Споразум су потписали амбасадор Републике Чешке Хана Хубачкова и председник Националног савета Чеха у Србији Штефан Клепачек. Потписивање овог споразума је од виталне важности за даљи напредак и развој

ове институције у формирању, и обавезује обе стране да заједнички наставе да раде на неговању и заштити заједничког културног окружења, каже се у саопштењу које је одбор за културу Националног савета доставио медијима. Етно музеј је формиран у згради некадашње основне школе у Чешком Селу. Средства за ревитализацију објекта и прикупљање збирки предмета за музејску поставку обезбедила је Република Чешка, а музеј је свечано отворен маја прошле године. М. В.

ће то пружити грађанима, биће посебно презентовано. Овим системом Општина Стара Пазова је планирала да смањи административно оптерећење и повећа транспарентност и ефикасност рада својих служби, а модеран ИЦТ систем би требало да доприне-

ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА КАЊИЖЕ

Заједнo против поплава

КАЊИЖА: Пројекат изградње и покретања мађарско-српског прекограничног система за управљање поплавом и подземним водама реализован у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње, предста-

сника у пројекту, започела је 30. јуна прошле године и управо се завршава до краја ове године. Водећи партнер на реализацији пројекта је Асоцијација насеља жупаније Киштелек из Мађарске, а

Већином гласова донета је одлука о јавним паркиралиштима и уклањању возила којом се у складу са законом уређују услови обављања комуналне делатности, управљање јавним паркиралиштима са прописаним режимом коришћења и наплате. На ову одлуку поднето је 12 амандмана. Два које је поднео одборник Борис Поповић усвојена су, док је 10 амандмана одборника Владимира Пудара одбијено. Донета је и одлука о висини стопе пореза на имовину за 2012. годину . Утврђена је локација за одлагање инертног и неопасног отпада на подручју Општине Кикинда – регионална санитарна депонија комуналног чврстог отпада, Теремијски друм бб. Директорици Апотекарске установе Славици Зарић истекао је мандат па је на њено место именована Драгана Баковљев, док је на место директора Центра за развој и промоцију Општине Кикинда именован Павле Боровац уместо Кристијана Шестака који је поднео оставку. ји усвајање буџета за 2012. до краја године. Ребаланс није усвојен без полемике. Измене и допуне одлуке о буџету образложила је Весна Бјелић Француски у име секретаријата финансија, рекавши да се приликом припреме ребаланса водило се рачуна о ефикасности, економичности, ефективности, јавности, потпуности, тачности и јединствене буџетске класификације. Одборник Владимир Пудар (ДСС) упитао је због чега се није на некој од ранијих седница расправљало о ребалансу буџета и замерио што буџет није ни развојни ни социјални. Заменик председника Општине Ми-

Превентивно деловање на Старом Кирешу

вљен је на завршној конференцији у Скупштини општине Кањижа. Реализација пројекта вредног 884.686 евра, од чега је 718.138 евра обезбеђено из фондова Европске уније, а остало је учешће уче-

Отпис камате и попуст за редовне платише СРБОБРАН: Становницима србобранске општине који измире главницу дуга према Јавно комуналном предузећу “Градитељ” до краја године, биће отписана камата на дуговања из целе 2011. године. Ову одлуку донео је Управни одбор и руководство србобранског комуналног предузећа. - Без обзира на месец у којем се каснило са плаћањем, сва камата ће бити отписана уколико до 29. децембра корисници комуналних услуга плате главницу. Ако би сви грађани платили своје дугове након ове одлуке, ЈКП “Градитељ” би корисницима опростио потраживање од чак 1,7 милиона динара – рекла је директорка ЈКП “Градитељ” Меланија Јерков. Такође, Управни одбор овог предузећа донео је одлуку и да се свим редовним платишама рачуна за испоручени гас одобри попуст од пет одсто. - Они потрошачи гаса који немају стари дуг и који своје обавезе измире до 15. у месецу, добиће на следећем рачуну умањење од пет одсто. Одлука се односи на домаћинства и трајаће до краја грејне сезоне - истакла је Јерков. М. Кк.

Фото: М. Митровић

партнер са наше био је Информациони центар за развој потиског региона (ИЦР) из Кањиже. На завршној конференцији о значају овог пројекта говорили су директор ИЦР-а Роберт Фејстамер, заменик пред-

седника кањишке општине др Михаљ Бимбо, градоначелник Киштелека Шандор Нађ, менаџер пројекта Јанош Домонич и директор Управе за екологију и водопривреду у ргеиону Доња Тиса у Мађарској др Петер Козар. Као циљ пројекта наглашено је подизање сигурности грађана и минимализација материјалне штете у случају поплава или пораста нивоа подземних вода у пограничном подручју. Важно је и успостављање вишејезичног географског информационог система (ГИС) који ће омогућити двојезичну размену информација у реалном времену. Међународна ГИС база података припремаће прогнозе на основу унетих података, чиме се обезбеђује превентивно деловање. У оквиру овог пројекта набављена је нова опрема за заштиту и превентивно деловање од поплава у региону Доње Тисе који у Мађарској обухвата и реку Марош, а на нашем подручју мелиорационо подручје на територији кањишке општине, које поред реке Тисе обухвата и слив Киреша, Старог Киреша и канала на овом терену. М. Митровић

ЈУБИЛАРНА СЕДНИЦА БЕЧЕЈСКОГ ПАРЛАМЕНТА

Одборничка симултанка БЕЧЕЈ: Јубиларна 40. седница актуелног сазива бечејског локалног парламента остаће, условно речено, упамћена више по, шаховским речником речено, симултанки одборника коалиције „Српска слога за Бечеј“ радикала Небојше Коларског, него по одлукама и решењима која су донета. Иако је био сам из шесточлане коалиционе групе којој припада, својим учешћем у расправи максимално је зарадио апанажу која припада одборницима. Ако изузмемо шест последњих тачака дневног реда, које су се односиле на кадровска питања, тачније разрешење по једног члана управних одбора предшколске установе, основне школе и гимназије, те именовање нових чланова, при расправи преосталих девет тачака, Коларски је узео учешће у шест и увек је имао вишеминутно излагање. Негде је искористио и могућност троминутне реплике. Све у свему, од око 130 минута, колико је седница трајала, бар половина је припала одборнику Небојши Коларском. Судећи по томе, резултат би, опет шаховски речено, требало да је реми. Али, није тако било. Изгубио је. Ниједна примедба Коларског није прихваћена. Чак и она када је упозорио да не може да остане члан 22 Одлуке о ауто-такси превозу, где у тачки два пише да се „такси возилом не може превозити лице које је видно под дејством алкохола или дроге и лице оболело од заразне болести“. Е сад, поставља се питање да ли је паметније да мало „веселији“ Бечејац таксием дође кући из кафане или да, видно под дејством алкохола, седне у

Одборник бечејског парламента Небојша Коларски

своје возило и крене у „сигурну вожњу“. Дода ли се свему да ће по усвојеној Одлуци таксиста који, ипак, прими да безбедно превезе пијаног суграђанина до куће и буде ухваћен у томе бити кажњен новчаном казном од 50.000 до милион динара. А што се тиче донетих одлука, поред већ поменуте, одборници су већином гласова донели одлуке о трећем ребалансу актуелног општинског буџета, о изменама и допунама Одлуке о локалним комуналним таксама, паркирању у Бечеју, те решења о усвајању Извештаја о деветомесечном извршењу Одлуке о буџету општине Бечеј, шестомесечног извештаја о раду Општинског савета за безбедност, па пољочуварске службе... В. Јанков

се да општинска управа брже одговори на све захтеве и проблеме. Аутоматизована информативна служба, која ће бити доступна је доступна грађанима 24 часа дневно, свих седам дана у недељи, имаће стандардизоване и уједначене процедуре за обраду захтева које ће поред представника општине и запослених, моћи да користе и сви грађани старопазовачке општине, општине Пећинци и градске управе Виљандија. У име гостију из Естоније на пријатељској добродошлици у Србији и Пазови захвалила се Криста Кул, истакавши велико задовољство што са својим домаћинима могу поделити своје знање и искуство. Пројекат вишеканалног контакт центра у Старој Пазови има укупну вредност 143.847 евра, а Општина Стара Пазова учествује финансијски у томе са 10 посто укупне вредности. А. Мали

Топлана прешла на гас

ПЕЋИНЦИ: Крајем претходне седмице топлана пећиначког Јавног комуналног предузећа „Сава“ почела је да користи гас као енергент. Због тога је урађена реконструкција котларнице, за коју су средства обезбеђена из републичких фондова, где је ово јавно предузеће конкурисало, заједно са локалном самоуправом. Изградњу гасовода, од Главне мерно регулационе станице до топлане, финансирала је локална самоуправа, у сарадњи са „Петролом“ из Љубљане, дистрибутером гаса на територији пећиначке општине. - Грађани ће од ове инвестиције имати две кључне користи и то што ће емисија штетних гасова из топлане бити знатно смањена, а друга је што је гас тренутно исплативији енергент од мазута, па нећемо морати да повећамо цену грејања. Од можемо да бирамо који ћемо енергент користити, у зависности од тога који је у датом тренутку исплативији – казао је директор пећиначког ЈКП „Сава“ Јован Волчевски. Ј. А.

Конкурс за 12 стипендија БЕЧЕЈ: Локална самоуправа Бечеја годишње стипендира 40 студената дефицитарних усмерења. Како је током минуле школске године упражњено 12 места, Општина је расписала нови конкурс, објављен на сајту www.becej.rs, а студенти могу да се пријаве до краја ове недеље. - Предност имају дефицитарне струке, а Одељење за привреду и развој општине Бечеј сугерисало је да то буду студенти дефектологије, електротехнике, машинства, медицине, стома тологије, фармације, математике и немачког језика - рекла је члан Комисије за доделу стипендија Андреа Галго-Ференци. Заинтересовани могу да преузму образац за пријаву са општинског сајта, морају да подонесу оригинална уверења да су студенти треће или виших година акредитованих факултета и просек студирања и да дају тражену изјаву. Информације се могу добити и телефоном на број 6811815. Уговори се, као и ранијих година, потписују на десет месеци текуће уни верзитетске године, стипендија ће бити 7.000 динара месечно, а биће исплаћена ретроактивно од октобра. В. Ј.

~etvrtak15.decembar2011.

c m y

vojvodina

dnevnik

ТУРИСТИЧКИ ПОСЛЕНИЦИ ВРШЦА СУМИРАЛИ РЕЗУЛТАТЕ

Грожђебал довео госте и паре

Уручење донације на дечјем одељењу зрењанинске болнице

ДОНАЦИЈА „МЕРКАТОР С” ЗА ПЕДИЈАТРИЈСКО ОДЕЉЕЊЕ

Рода донела помоћ болници

ЗРЕЊАНИН: Компанија „Меркатор С”, поводом данашњег отварања новог мега маркета „Рода кеш енд кери” у Зрењанину, донирала је педијатријском одељењу овдашње Опште болнице „Др Ђорђе Јоановић” 300.000 динара. Тај новац употребљен је за преуређење простора у коме бораве најмлађи пацијенти, а њиме је купљено по десет компјутерских столова, столица и лампи, три клима уређаја, телевизор који ће бити постављен у чекаоници, и на коме ће бити приказивани цртани филмови и едукативни програми, и играчке за децу. У току ове године словеначка компанија „Меркатор” донирала је у Србији близу 220.000 евра. Чланица управе групе „Меркатор” за југоисточну Европу Станка Чуровић изјавила је на јучерашњој конференцији за новинаре у зрењанинској болници да је пракса ове компаније да приликом отварања великих продајних објеката новчаним прилозима помогне локалну заједницу у којој су они изграђени. Чуровићева је објаснила да је вредност инвестиције у Зрењанину, односно објекта „Рода кеш енд кери”, изграђеног у близини главне аутобуске станице, шест милиона евра и да ће од данас купци у граду на Бегеју имати прилику да пазаре у простору опремљеном по стандардима трговине 21. века.

- Рода је синоним за повећање породице, а наша пракса је да донирамо породилишта. Овог пута смо се одлучили за дечије одељење зрењанинске болнице, како би из ординације излазила здрава деца. Овим се наша сарадња са том здравственом установом не завршава - рекла је Чуровићева, напомињући да „Меркатор група” послује на седам тржишта и да у Србији запошљава скоро 5.000 радника. Међу бројним друштвено одговорним активностима ове компаније, нагласила је она, било је и спонзорство овогодишњих „Змајевих дечијих игара”, највећи и најзначајнији фестивал за децу у Србији. Последња у низу је подршка Олимпијском комитету Србије и златно спонзорство олимпијског тима за одлазак у Лондон 2012. године. Директорка болнице др Гордана Козловачки казала је да су донације попут ове намењене педијатријском одељењу увек од великог значаја за ту здравствену установу која води рачуна о здрављу становника свих пет општина средњег Баната, јер побољшавају услове како за рад запослених, тако и за угоднији боравак пацијената. Захвалност на помоћи изразио је и помоћник директора др Душан Велисављев. Ж. Балабан

ВРШАЦ: Локална самоуправа, туристички посленици па и сви житељи Вршца чврсто су опредељени за концепт развоја туризма. Бројним акцијама и реализацијом више пројеката стварају се услови за заинтересованост домаћих и иностраних посетилаца за ову типично банатску варош са особеном добро очуваном старинском архитектуром из 18. и 19. века. Руководство општине је минулих година уложило доста пара и рада на реконструкцију старог градског језгра којем је у доброј мери враћен некадашњи изглед. Улагало се и у модерна здања и булеваре. У обраћању туристичких посленика поводом минулих „Дана бербе грожђа” чуло се да је ова манифестација, осим изузетне посећености имала и замашну финансијску добит за организаторе, привреду, угоститеље и занатлије овог града.

Члан Општинског већа задужен за туризам Владимир Бајић је рекао да су приходи надмашили трошкове које је општина имала у организовању ове манифестације. Од наплаћене таксе за бројне занатлије, излагаче воћа, вина и других сувенира, убрано је скоро пет милиона динара, од прихода остварених путем Светковина посвећена вину и грожђу конкуса било је 1,3 милиона, ту су оних који су ту пласирали своје и средства која су стигла са покра- призводе је вишеструко већа и смајинског, републичког нивоа, затим тра се да је пласман производа кроз од донатора и спонзора, приходи од туристичке манифестације најиреклама... Укупни расходи су непу- сплативији начин продаје на тржиних седам милиона динара. Но то је шту. То је и најбоља потврда оргаоно што је општина утрошила и низаторима о исплативости ове и приходовала, а добит угоститеља и других манифестација које се овде

одржавају. Према неким показатељима Туристичке организације, Вршац је у „Дане бербе“ посетило око 130.000 гостију. По подацима Привредне коморе Србије, после Гуче и Егзита, вршачки Грожђебал је најпосећенија манифестација у Србији. Из суседне Румуније овде се гостило око 15 хиљада посетилаца, а било их је и из других земаља овог региона. Челници општинског туризма су овом приликом истакли и велику медијску промоцију бербе, града и његових туристичких потенцијала у локалним и националним медијима. Велики изазов за Вршчане је и предстојеће Европско првенство у рукомету крајем јануара у „Миленијуму”. Ваља се добро припремити за дочек навијача из Данске, Норвешке и других земаља, и понудити им врхунску забаву и производе из ових крајева. Р. Јовановић

ЗАВРШЕН ПРОЈЕКАТ ЗА ПОБОЉШАЊЕ СТАНОВАЊА РОМА

Бољи услови за 117 породица

БЕЧЕЈ: Пројекат „Социјална инклузија и побољшање услова становања Рома у АП Војводини” успешно је реализован у бечејској општини, па је тим поводом јуче у Градској кући одржан Форум o перспективама развоја ромских насеља. Током ове године Ромски ресурски центар Екуменске хуманитарне организације из Новог Сада у сарадњи с иностраним партнерским организацијама из Швајцарске, Норвешке и Немачке, као и бечејском општином, успешно је реализовао пројекат у четири бечејска ромска насеља Вашариште, Доњи Град, Ново село и Путрија, као и у насељу Цигански крај у Бачком Градишту. - Првобитно је било планирано да се 90 ромских породица укључи у пројекат, али укључило се 117 породица. Укупно је опремљено 98 функционалних купатила прикључених на водоводну и електро мрежу, 90 септичких јама је изграђено, у 11 кућа је урађена потпуна реконструкција и уграђена су купатила, а у Бачком Градишту је изграђена и једна мала кућа од половног грађевинског материјала. За реализацију овог пројекта утрошено је приближно 38 милиона динара - рекао је у уводном излагању на јучерашњем

Форуму Роберт Бу, програмски координатор РРЦ ЕХО. - Ромске породице су својим радом и набавком половног грађевинског материјала учествовале у пројекту са 5,3 милиона динара, општина Бечеј је из буџета издвојила милион динара, а

рад с децом и младима у области образовања, као и рад са свим становницима насеља у области здравственог просвећивања и одржавања животног окружења. О вредности пројекта за локалну самоуправу говорио је председник

Са Форума о перспективи развоја ромских насеља

остатак је обезбедила наша организација у сарадњи с иностраним партнерима. Паралелно с активностима чији је циљ био побољшање услова становања, ЕХО РРЦ је организовао и

бечејске општине Петер Кнези, резултате истраживања о животу у ромским насељима Војводине саопштила је Анико Мушкиња-Хајнрих, покрајински омбудсман, а представница Министарства живот-

не средине, рударства и просторног планирања Светлана Ристић говорила је о социјалном становању у Србији. У име Швајцарске агенције за развој и сарадњу у Србији обратила се заменица директора Нађа Бохли, а у име Министарства иностраних послова Норвешке први секретар амбасаде у Београду Роџер Јоргенсен. Интернационални партнери у пројекту биле су и три црквене организације: Хуманитарна организација швајцарских протестантских цркава, Норвешка црквена помоћ и Евангелистичка покрајинска црква у немачком граду Виртембергу. Речи захвалности за побољшање услова становања нису штедели Ирена Хука и Бела Лакатош из Бачког Градишта и Тања Јовановић из Бечеја, а координаторка за ромска питања бечејске општине Ангела Славнић истакла је задовољство што је пројекат успешно реализован и што се показала спремност локалне самоуправе да се укључи у захтевне пројекте. РЦЦ ЕХО ће у наредном периоду обилазити породице које су биле укључене у реализацију пројекта. Слични пројекти 2012. ће се реализовати у Новом Саду, Оџацима, Пландишту и Руми. В. Јанков

Позив сликарима и вајарима

Хумани општинари КИКИНДА: Радници општинске управе одазвали су се акцији добровољног давања крви, коју су организовали кикиндски Црвени крст, Служба за трансфузију крви и Синдикат. - Ово је шеста акција давања крви у нашој установи и увек се

одазове доста радника. Добили смо и Плакету за најхуманији колектив у општини Кикинда - рекла је Надица Павловић, председница Синдиката општинске управе. У овој акцији крв је дало 20 радника. А. Ђ.

Поставља се подлога се клизалиште ЗРЕЊАНИН: Радници меленачког предузећа “Еко градња” увелико припремају подлогу за постављање монтажног клизалишта на Тргу слободе у Зрењанину, које ће током зимских месеци

грађанима понудити нове могућности за бављење спортом, забаву и боравак на отвореном простору. Коришћење клизалишта биће бесплатно, док ће се изнајмљивање клизаљки наплаћивати 150 динара. Предвиђена је и продаја безалкохолних пића. Клизалиште димензија 30 пута 11,5 метара биће доступно Зрењанинцима током наредна три месеца и радиће свакодневно, почев већ од суботе, када је планирано свечано отварање. Ж. Б.

ЧУРУГ: Природне лепоте којима обилује бачко село Чуруг, инспиришу многе уметничке душе. Након дужег периода поново су се окупили ликовни уметници Чуруга. Састанак је одржан у просторији месног КУД-а, у оквиру којег ће и функционисати ново удружење ликовних уметника. Удружење ће имати своје тело које ће организовати и надгледати акције. Већина чланова, иницијатори овог удруживања, одазвала се позиву. Својим присуством Ђурица Риђицки, Мирослав Даљев, Драгица Мршић, Драгана

Бунијевац, Мирослав Благојевић, Стеван Андрин, Радица Петровић, Ђорђе Ненадов, Далибор Кекић унели су оптимизам као и наду да ће се подигнути културни ниво села. Планирају и да се обрате за финансијску помоћ како би удружење што успешније радило. Чланови удружења ликовних уметника позивају и друге сликаре и вајаре аматере да доставе своје радове до 5. јануара у просторије КУД-а, да би на Божић била отворена изложба ликовних радова. Л. К.

Дванаест малих лабрадора на радост

БАЧКА ПАЛАНКА: Љу- сваки дан кучићи попију додатне биша Ћућуз и његови укућани у четири литре млека. Када још маБачкој Паланци били су изнена- ло ојачају, неки од њих ће доћи у ђени када је пре нешто више од месец дана њихова куја Тара, расе лабрадор, оштенила 12 кучића. Они су и данас живи и здрави и сви су чили и добро угојени, баш као мале лоптице. Поносна мајка чува их у топлој просторији, где је стално упаљено светло. - Нисмо желели да се Тара брине о своим кучићима одрекнемо ниједног кучета – ка- домове наших пријатељa, којима же власник. – Куја се оштенила смо обећали поклон, а већи део је први пут, а за своју расу је изу- намењен продаји. зетно крупна. И поред тога, сада М. Сџ.

По зо ри шна пре дста ва гим на зи ја ла ца

АК ЦИ ЈА ШКОЛ СКОГ ОМЛА ДИН СКОГ КЛУ БА

Ноћ Гимназије

КИ КИН ДА: Ученици Гимназије „Душан Васиљев” у Кикинди организовали су „Ноћ Гимназије”. Ово је и прва акција новооснованог Школског омладинског клуба. У двадесетак радионица своје таленте представили су једни другима и гостимаученицима других средњих школа и будућим гимназијалцима, основцима из читаве општине. - У припремама које су трајале два месеца било је ангажовано стотинак ученика и десетак професора - каже координаторка пројекта, професорка психологије Миљана Китановић. Пројекат је на конкурсу одобрио Секретаријат за спорт и омладину, и подржао са 94 хиљаде динара. Израђен је лого клуба, а помоћ приликом конкурисања Гимназија је добила од Канцеларије за младе. - Младима треба омогућити да слободно време проводе управо у школи- додала је директорка Јасна Томашев. - Гимназија је право ме-

сто за то, овде увек могу да испоље своју креативност, да уче и раде, и да се друже. Председница Ђачког парламента Данијела Сабљов каже да су носиоци активности Ђачки парламент и чланови секције за психологију. Школски омладински клуб већ има испланиране активности, а прва је да се Гимназија представи ученицима свих основних школа. У учионицама су одржаване радионице. Гости и ученици упознавали су античке филозофе, били у сајбер кутку, читали о историји Гимназије, гледали звезде, решавали загонетке и добијали модне и кулинарске савете. Неки су сликали, други долазили да се фотографишу, да слушају музику, разгледају биолошку збирку, или да учествују у маскенбалу, а затим да се одморе у опуштеној зони. У двема учионицама, четири сата непрекидно играле су се представе. А. Ђ.

dru[tvo

dnevnik

VLADA VOJVODINE ODLU^ILA:

„\in |i }e va” na gra da za mla dog na u~ ni ka dr Ve sni Tum bas Do bit ni ca go di {we na gra de „Dr Zo ran \in |i} za mla dog na u~ ni ka i is tra ì va ~a” u Voj vo di ni za 2011. je dr Ve sna Tum bas, asi stent ki wa Teh no lo {kog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du, od lu ~i la je Po kra jin ska vla da na ju ~e ra {woj sed ni ci. Od bor za do de lu ove na gra de na pra vio je iz bor iz me |u pred lo è nih kan di da ta i s obra zlo è wem pod neo pred log Vla di, ko ja je ju ~e do ne la ko na~ nu od lu ku. „Od bor je pre gle dao sve pri spe le pri ja ve i uzi ma ju }i u ob zir sve re le vant ne ele men te na osno vu ko jih se mo gu vred no va ti re zul ta ti i na u~ ni do pri nos kan di da da ta, jed no gla sno je do neo od lu ku da se ova pre sti `na na gra da do de li dr Ve sni Tum bas”, ka è se u sa op {te wu sa sed ni ce Vla de. Dr Ve sna Tum bas je asi stent ki wa na Ka te dri za pri me we ne i in è wer ske he mi je Teh no lo {kog fa kul te ta UNS-a. Ro |e na u Su bo ti ci, 1977, di plo mi ra la je na Teh no lo {kom fa kul te tu 2001, gde je i ma gi stri ra la i dok to ri ra la. Pro {le go di ne Ve sna Tum bas na gra |e na je, ta -

Dr Vesna Tumbas

ko |e u Vla di Voj vo di ne (27. de cem bra 2010) kao jed na od tro je s li ste de set naj ci ti ra ni jih mla dih na u~ ni ka do 35 go di na u Voj vo di ni. Wen na u~ ni opus ob u- hva ta oblast he mi je slo bod nih ra di ka la, po seb no is tra `i va we ki se o ni ko vih slo bod nih ra di ka la, kao i po li fe nol nih je di we wa iz pri rod nog biq nog ma te ri ja la. V. ^.

SPORTSKI ^AS „ISPRAVI SE” NAMEWEN [KOLARCIMA

Po ne gde i 90 od sto de ce s kri vom ki~ mom Sport ski ~as pod na zi vom “Is pra vi se”, ko ji se odr à va u okvi ru pro jek ta “Vi ner {te di {e osi gu ra wa”, i uz podr{ku Ministarstva omladine i sporta, upri li ~en je i u Sportskoj dvorani „Milo{ Grbi}“ u Kle ku. Ova pre da va wa o zdra vqu de ce bi }e odr à va na do ma ja sle de }e go di ne u {ko la ma {i rom Sr bi je. Takmi~ari Mu{kog odbojka{kog kluba „Klek Sr bi ja {u me“ Mi lo{ i Zo ran Ate qe vi} po zva li su de cu da igra ju od boj ku zbog zdra vqa, dru è wa, upo zna va wa raz li ~i tih qu di, pu to va wa, gra |e wa tim skog i pre sve ga sport skog du ha. Na pre da va wu, ko jem su pri su stvo va li i sport ski di rek tor MOK-a „Klek Sr bi ja {u me“ Raj ko Pe tro vi} i sport ski le kar dr Ivan Lu ki}, re ~e no je da si ste mat ski pre gle di spro ve de ni u osnov nim {ko la ma po ka zu ju da u ne kim sre di na ma ~ak 70 do 90 pro ce na ta de ce uz ra sta od 11 do 14 go di na ima kri vu ki~ mu. Do de for mi te ta ki~ -

{i }i i zglo bo vi ni su u pot pu no sti zre li i ne mo gu da iz dr è op te re }e we ko jem su iz lo è ni. Po seb no kri ti ~an pe riod za na sta nak de for mi te ta ki~ me nog stu ba je po la zak de te ta u {ko lu. De ca ta da na glo pre la ze iz pu ne ak tiv no sti i ve li ke slo bo de kre ta wa u fa zu pa siv nog se de wa u {kol skoj klu pi – re ~e no je na pre da va wu u Kle ku. Odr à va we se de }eg po lo à ja je iz u ze tan na por za de cu u raz vo ju. Du go traj no, od no sno vi {e go di {we za u zi ma we ne pra vil nog po lo à ja, vre me nom do vo di do is te za wa mi {i }a le |a i skra }e wa mi {i }a pred we stra ne tru pa. Za dr à va we u tom po lo à ju vre me nom uti ~e i na du bo ke slo je ve mu sku la tu re, {to na kra ju re zul ti ra de for mi te tom ki~ me nog stu ba, ki fo zom. U pe ri o du pu ber te ta, ko ji je jed na ko kri ti ~an, na stu pa na gli rast ko sti ju. Uko li ko rast ne pra ti od go va ra ju }a mi {i} na sna ga, po ja vqu ju se de for mi te ti ili na glo po gor -

~etvrtak15.decembar2011.

ISTRA@IVA^KA STANICA PETNICA PREDSTAVILA SVOJ RAD U NOVOM SADU

Sred wo {kol ci ko ji si gur no ko ra ~a ju kroz na u ku Mi nu log vi ken da na Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du odr à na je ju bi lar na, De se ta kon fe ren ci ja po la zni ka pro gra ma „Ko rak u na u ku“ Is tra ì va~ ke sta ni ce Pet ni ca. U tri kon fe ren cij ska da na 90 auto ra, od ko jih je tre }i na iz Voj vo di ne, pred sta vi lo je 66 ra do va i re zul ta te na u~ nih is tra ì va wa iz 15 na u~ nih obla sti re a li zo va nih to kom ove go di ne u Pet ni ci. Sred wo {kol ci, ko ji su ove go di ne u okvi ru obra zov nih pro gra ma u ovoj is tra ì va~ koj sta ni ci re a li zo va li svo je sa mo stal ne ili tim ske is tra ì va~ ke pro jek te, pre zen to va li su re zul ta te do ko jih su do {li usme nim iz la ga wi ma, pre zen ta ci ja ma, de mon stra ci ja ma i po ster-pre zen ta ci ja ma. Osim sred wo {ko la ca, na Kon fe ren ci ji je u~e stvo va lo i oko 50

Ova kon fe ren ci ja je uobi ~a je na za vr {na fa za u obra zov nom pro ce su u Pet ni ci, na ko joj po l a z ni c i ima j u pri l i k u da ose te ka ko iz gle da pred sta vqa ti svo je re zul ta te na na u~ noj kon fe ren ci ji u for mi po ste ra

Unesko pokroviteq jubileja Zbog do pri no sa raz vo ju na u ke i obra zo va wa Unesko }e sle de }e go di ne bi ti po kro vi teq obe le à va wa tri de se to go di {wi ce po sto ja wa i ra da Is tra ì va~ ke sta ni ce Pet ni ca. U do pi su ge ne ral ne di rek tor ke Uneska Iri ne Bo ko ve po vo dom pri hva ta wa ovog po kro vi teq stva, pi {e i da je „Do pri nos IS Pet ni ca fun da men tal nim na u ka ma, teh no lo gi ji i dru {tve nim na u ka ma o~i gle dan, a ak tiv no sti pla ni ra ne u go di ni ju bi le ja re le vant ne i od ve li kog in te re sa za Unesko u kon tek stu obra zo va wa na stav ni ka, na u~ nog obra zo va wa za in te re so va nih sred wo {ko la ca, na u~ nog po ve zi va wa i umre à va wa, kao i pod sti ca we ve za iz me |u na u ke i dru {tva“. stru~ nih i mla |ih sa rad ni ka, ko ji su za jed no s po la zni ci ma pro gra ma „Ko rak u na u ku“ di sku to va li o pred sta vqe nim re zul ta ti ma s ci qem wi ho ve pro ve re i una pre |e wa me to do lo gi je is tra ì va wa.

i usme nih iz la ga wa. Osim to ga, ovo je bi la i pri li ka da Is tra `i va~ ka sta ni ca Pet ni ca jav no sti pre zen tu je pre sek naj ve }eg de la svo jih ak tiv no sti i pro g ra ma i svo j e po l a z ni k e, mla de, pa met ne i am bi ci o zne

qu de od ko jih u bu du} no sti tre ba mno go o~e ki va ti. Kao do ma }in sku pa, de kan ka Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta pro fe sor ka dr Ne da Mi mi ca iz ra zi la je ra dost {to mo è da ustu pa wem pro sto ra za or ga ni za ci ju ovog sku pa po mog ne Pet ni ci, u ko joj su tre nut no u to ku gra |e vin ski ra do vi na pro {i re wu ka pa ci te ta, ali je na gla si la i da je Fa kul te tu ~ast da bu de do ma }in mla dim ta len to va nim qu di ma iz ce le Sr bi je, ko ji }e su tra bi ti na u~ ni ci. De kan ka je pod vu kla i da su Pet ni ca i PMF in sti tu ci je ko je ima ju sli ~an ciq, a to je na u~ no obra zo va we ra di pro spe ri te ta dr à ve. Di rek tor Is tra ì va~ ke sta ni ce Pet ni ca Vi gor Ma ji} je, za hva qu ju }i se Uni ver zi te tu u No vom Sa du na go sto prim stvu, na gla sio da je va `no sli~ ne sku po ve or ga ni zo va ti {i rom ze mqe jer se i na taj na ~in pro mo vi {u ta len ti i Pet ni ca, kao or ga ni za ci ja ko ja se wi ma ba vi. On je na ja vio da }e od mar ta sle -

de }e go di ne, ka da pro {i re we bu de go to vo, Pet ni ca bi ti jo{ pri jat ni ja i kom for ni ja za rad i u~e we Rek tor Uni ver zi te ta u No vom Sa du pro fe sor dr Mi ro slav Ve sko vi} je re kao da se i ovom kon fe ren ci jom po tvr |u je ugo vor o sa rad wi, ko ji su Pet ni ca i Uni ver zi tet pot pi sa li pre oko go di nu da na, sa è qom da se for ma li zu je od li~ na sa rad wa ko ja po sto ji od sa mog osni va wa Pet ni ce. Rek tor je na gla sio da se Uni ver zi tet ne ose }a sa mo kao teh ni~ ki do ma }in ve} i su { tin s ki, jer je Pet ni ca sa svo jim biv {im po la zni ci ma ve o ma pri sut na na we mu. Is tra ì va~ ka sta ni ca Pet ni ca osno va na je 1982. go di ne na ini ci ja ti vu gru pe mla dih is tra ì va ~a, na stav ni ka i stu de na ta ne za do voq nih kva li te tom na u~ ne na sta ve u {ko la ma i na ~i nom obra zo va wa mla dih na u~ nih ka dro va. To je bi la pr va ne za vi sna obra zov na or ga ni za ci ja u ta da {woj Ju go sla vi ji. Upr kos te {kim dru {tve nim i eko nom skim pri li ka ma, a za hva qu ju }i po dr {ci broj nih pred u ze }a, dr àv nih i lo kal nih in sti tu ci ja, Pet ni ca je ubr zo po sta la ce we ni cen tar ino va tiv nog na u~ nog obra zo va wa i pro fe si o nal no ute me qe ne bri ge o mla dim ta len ti ma, po zna ta i ugled na u ze mqi i u sve tu. To kom tri de ce ni je raz vo ja i ra da Pet ni ca je uspe {no or ga ni zo va la oko 3.000 ra zno vr snih kur se va, kam po va i se mi na ra na ko ji ma je u~e stvo va lo vi {e od 45.000 u~e sni ka i oko 7.000 pre da va ~a i stru~ nih sa rad ni ka. D. Deve~erski

UNIVERZITETSKI PROGRAM RADNE PRAKSE U POKRAJINSKIM INSTITUCIJAMA I OP[TINAMA

Tra `e se stu den ti prak ti kan ti ra znih fe la Uni ver zi tet u No vom Sa du je i ove, 2011/12. aka dem ske go di ne, ras pi sao kon kur se za u~e {}e svo jih stu de na ta u uni ver zi tet skim pro gra mi ma rad ne prak se u Skup {ti ni i Vla di Voj vo di ne i po kra jin skim in sti tu ci ja ma, kao i u je di ni ca ma lo kal ne sa mo u pra ve. Za ove rad ne prak se mo gu kon ku ri sa ti di plom ci i stu den ti ma ster stu di ja naj ra zli ~i ti jih pro fi la, a rok za pri ja vu kan di da ta je 30. de cem bar. Za pri ja vu na kon kurs po treb no je do sta vi ti po pu wen pri jav ni for mu lar, ko ji se mo `e pre u ze ti sa saj ta Uni ver zi te ta (www.uns.ac.rs) kao i www.razvoj-

karijere.uns.ac.rs, za tim CV (bi o gra fi ju) na srp skom i en gle skom je zi ku i uz obe ver zi je fo to gra fi ju kan di da ta, te za one ko ji jo{ stu di ra ju po tvr du fa kul te ta o wi ho vom tre nut nom sta tu su, od no sno fo to ko pi ju uve re wa o za vr {e nim stu di ja ma za kan di da te ko ji su to u~i ni li. Uni ver zi tet ski pro gram rad ne prak se u Skup {ti ni i Vla di Voj vo di ne, po kra jin skim or ga ni ma upra ve i fon do vi ma, di rek ci ja ma i za vo di ma ~i ji je osni va~ APV ve} osam go di na za jed ni~ ki spro vo de UNS, Po kra jin ske skup {ti na i Vla da uz po dr {ku Mi si je OEBS-a u Sr bi ji, a za to

vre me vi {e od 250 svr {e nih stu de na ta, ap sol ve na ta i post di plo ma ca No vo sad skog uni ver zi te ta ima lo je pri li ku da se upo zna s ra dom po kra jin skih or ga na upra ve i u~e stvu je u we mu. ^ak tre }i na wih na sta vi la je i na kon za vr {et ka pro gra ma da ra di na me stu gde je bi la na prak si, {to na UNS-u is ti ~u kao ve li ku vred nost i zna ~a jan re zul tat. U 2012. prak sa }e se oba vqa ti u se dam po kra jin skih se kre ta ri ja ta, kod po kra jin skog om bud sma na i u Po kra jin skom fon du za raz voj po qo pri vre de. U skla du s prin ci pi ma jed na kih mo gu} no sti, da kon ku ri {u za prak su po seb no se

ohra bru ju è ne, pri pad ni ci na ci o nal nih ma wi na i oso be s in va li di te tom. Pro {le go di ne No vo sad ski uni ver zi tet je u sa rad wi sa Skup {ti nom Voj vo di ne pro je kat pro {i rio i na je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve u APV, ~i me je stu den ti ma otvo re na mo gu} nost da rad nu prak su oba vqa ju u me stu pre bi va li {ta. Do sa da je 12 op {ti na po tvr di lo da }e 2012. go di ne otvo ri ti vra ta bu du }im prak ti kan ti ma: Ba~ ka To po la, Be o ~in, Be ~ej, Be la Cr kva, @i ti {te, Ka wi à, Ma li I|o{, No vi Sad, Ru ma, Sen ta, Pan ~e vo i Plan di {te. V. êki}

KRAQEVSKA PORODICA PROSLAVILA KRSNU SLAVU U BELOM DVORU

Mno {tvo zva ni ca, ali bez dr `av nih funk ci o ne ra

me u uz ra stu ka da de ca na glo ra stu i raz vi ja ju se do la zi zbog ne do voq ne fi zi~ ke ak tiv no sti, ne pra vil nog dr `a wa i du gog se de wa. Za to je kom pa ni ja “Vi ner {te di {e osi gu ra we” po kre nu la pro je kat jav nih ~a so va, s ci qem da {ko lar ci ma pred sta vi va `nost ba vqe wa spor tom, i od boj ku kao sport ko ji se naj ~e {}e pre po ru ~u je za pra vi lan raz voj de ce, ali i da za jed no s ro di te qi ma i vas pi ta ~i ma do pri ne se re {a va wu pro ble ma. U okvi ru edu ka tiv no-sport skih ~a so va s |a ci ma ra di stru~ ni tim sa sta vqen od le ka ra fi zi ja ta ra i od boj ka {a. – Lo {e dr `a we je sa mo spo qa {wa vi dqi va ma ni fe sta ci ja pro ble ma, a me |u de for mi te ti ma ki~ me nog stu ba naj u ~e sta li je je is kri vqe we ki~ me u vi du ki fle (ki fo za) kao i bo~ no is kri vqe we (sko li o za). De for mi te ti ki~ me se ja vqa ju kod de ce i mla dih oso ba kod ko jih rast ni je za vr {en, ~i ji mi -

{a we, ako je de for mi tet ve} pri su tan. Ne do voq na fi zi~ ka ak tiv nost je glav ni raz log ne pra vil nog raz vo ja ko {ta no-mi {i} nog si ste ma, osim ne pra vil ne is hra ne i pre ve li ke emo ci o nal ne na pe to sti. – Od boj ka je sport ko ji se naj pre pre po ru ~u je za zdrav raz voj ki~ me. Si me tri~ nim po kre ti ma u od boj ci de~ je te lo se pra vil no raz vi ja. Od boj ka obi lu je br zi nom i sve stra nim po kre ti ma te la pa se od igra ~a o~e ku ju br ze re ak ci je, sa bra nost i tre nut na sna la `qi vost. Va `nost fi zi~ ke ak tiv no sti i stva ra we na vi ke ve `ba wa na vre me je ste ono {to }e de te usvo ji ti za ~i tav `i vot te su ve }e {an se da }e ra sti bez de for mi te ta ili }e ga uspe {no ko ri go va ti ako do we ga do |e. Re dov nim si ste mat skim pre gle di ma de for mi te ti se mo gu na vre me ot kri ti i ko rek tiv nim ve `ba ma is pra vi ti – po ru ~i li su stru~ wa ci kle ~an skim {ko lar ci ma. @. Balaban

Sla v a di n a s ti j e Ka r a |or |e vi} Sv. An drej Pr vo zva ni i ove go di ne bi la je pr v o r a z red n i dru { tve n i do ga |aj Be o gra da. Pre sto lo na sled nik Alek san dar II i prin ce za Ka ta ri na ugo sti li su ove go di ne, i po red iz o stan ka naj vi {ih po li t i ~ a r a i pred s tav n i k a vla sti, do sa da naj ve }i broj zva ni ca, ne ra ~u na ju }i pr vu ko ju su pro sla vi li po po vrat ku u ze mqu, 2000. go di ne u zda wu Sta rog dvo ra. U sve ~ar sku at mos fe ru Be log dvo ra u ogrom noj ko lo ni go sti su str pqi vo ~e ka li da pre ko cr ve nog te pi ha kro ~e u hol u ko jem je is p od por t re t a kra q a Alek s an d ra I Ka r a | or | e vi }a, we gov unuk sa su pru gom pri mao ~e stit ke. U po po dnev n im i ve ~ er w im sa t i m a Ka ra |or |e vi }i su pri re di li

dva slav ska pri je ma na ko ji ma su ugo sti li broj ne li~ no sti iz kul t ur n og, po l i t i~ k og, po -

slov nog, aka dem skog i jav nog `i vo ta Sr bi je, po {to je u ju tar w im ~a s o v i m a okon ~ a n a

slav ska li tur gi ja i sve ~a ni ~in se ~e wa slav skog ko l a ~ a. Li t ur g i j u su u Dvor skoj ka pe li slu `i li epi skop {a ba~ ki La vren ti je i epi skop {u ma dij ski Jo v an. Pre s to l o n a sled nik i prin ce za su na kon to ga u Pla vom sa lo nu kra qev skog dvo ra pri re di li ru ~ak za pred stav ni ke ver skih za jed ni ca u Sr bi ji, kao i ~la no ve Sa ve to dav nih te la Kru ne. – Kr sna sla va je pra znik sva kog do ma }in stva, du hov ni pla men oko ko jeg se oku pqa mo i ja `e lim da iz r a z im svo j u bla g o dar nost svi ma ko ji su se da nas ov de oku pi li – re kao je pre sto lo na sled nik ko ji je sa su p ru g om jo{ jed n om po ka zao ener gi ju do brog srp skog do ma }i na. D. M. – V. \.

~etvrtak15.decembar2011.

NA KON HAP [E WA DI REK TO RA FK „NO VI PA ZAR”

Osumwi~en da je o{tetio banku za 4,8 miliona evra

MUP je ju~e potvrdio da je beogradska policija li{ila slobode Bo ja na R. (40) zbog sumwe da je, od 2008. do 2011. godine, izvr{io krivi~no delo zloupotrebe ovla{}ewa u privredi tako {to je o{tetio jednu doma}u banku za 4,8 miliona evra. U saop{tewu policije se navodi da se sumwa da je krivi~no delo izvr{io tako {to je uz zahtev za dobijawe investicionog kredita prilo`io falsifikovana dokumenta, i to gra|evinsku i upotrebnu dozvolu, zahtev za upis hipoteke, re{ewe o upisu hipoteke i drugo, navodno izdato od Katastra nepokretnosti i beogradskog Sekretarijata za

urbanizam i gra|evinske poslove. Time je, kako je navedeno u saop{tewu, doveo u zabludu odgovorne slu`benike u o{te}enoj banci da je nad objektima preduze}a „Bask presti`„ u Beogradu uspostavqena hipoteka u korist banke, nakon ~ega mu je odobren kredit od ukupno oko 4, 8 miliona evra. Po isteku policijskog zadr`avawa, Bojan R., ina~e direktor Fudbalskog kluba „Novi Pazar” iz istoimenog grada, koji se od ove jeseni takmi~i u Superligi, bi}e uz krivi~nu prijavu priveden de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu. E. D.

OGLAS MI NI STAR STVA PRAV DE

Novi konkurs za privatne izvr{iteqe Ministarstvo pravde objavilo je drugi oglas za polagawe ispita za profesionalne izvr{iteqe na koji se kandidati mogu prijaviti do 29. decembra. Za polagawe ispita mogu se prijaviti diplomirani pravnici s dve godine iskustva na poslovima izvr{ewa ili tri godine iskustva na pravnim poslovima. Pravnici, koji su se prijavili na prvi oglas, polaga}e ispit u decembru, a kandidate koji prijave podnesu do kraja decembra o~ekuje ispit u januaru. Ministarka pravde Sne `a na Ma lo vi} izjavila je ju~e Tanju-

gu da o~ekuje da }e rad te potpuno nove profesije u Srbiji znatno rasteretiti rad sudova i bitno uticati na skra}ivawe postupaka izvr{ewa. – Izvr{ewe sudskih odluka je kqu~no i za gra|ane i za privredu i predstavqa pokazateq snage dr`ave da osigura pravdu – ocenila je Sne`ana Malovi}. Po wenim re~ima, samo efkasnim izvr{ewem sudskih odluka mogu}e je poboq{awe poslovne klime u Srbiji. – Investitori ne}e ulagati novac ako nisu sigurni u to da postoje pretpostavke za sigurno poslovawe. Uverena sam u to da }emo doslednom primenom Zakona o izvr{ewu i obezbe|ewu poslovni ambijent u Srbiji u~initi daleko sigurnijim –

naglasila je ministarka pravde. Novi Zakon o izvr{ewu i obezbe|ewu, koji se primewuje od septembra ove godine, predvi|a uvo|ewe paralenog sistema izvr{ewa u Srbiji, dràvnog i privatnog. U nadle`nosti sudova }e ostati sprovo|ewe odluka u vezi s porodi~nim odnosima kao i odluke koje se ti~u vra}awa zaposlenog na rad. U nadle`nost privatnih izvr{iteqa pre}i }e izvr{ewa radi ostvarewa potraìvawa po osnovu komunalih i sli~nih usluga. Za spovo|ewe ostalih odluka gra|ani, odnosno poverioci, mo}i }e da izaberu koga èle da im izvr{ava odluku, sudski ili privatni izvr{iteqi. Konkurs za imenovawe profesionalnih izvr{iteqa bi}e raspisan nakon ispita i o~ekuje se imenovawe jednog izvr{iteqa na 25.000 stanovnika za podru~je osnovnog i privrednog suda. Odredbe zakona o privatnim izvr{iteqima stupaju na snagu 18. maja idu}e godine. S obzirom na to da }e privatni izvr{iteqi biti kvalifikovana lica, ~ije }e znawe biti provereno na ispitu, o~ekuje se pove}awe efikasnosti i stvarawe ja~e pravne sigurnosti, navode u Ministarstvu pravde. Pre dono{ewa Zakona o izvr{ewu i obezbe|ewu stopa naplate potraìvawa je bila ispod pet odsto, a iskustva zemaqa iz okruèwa koja su uvela sistem privatnih izvr{iteqa pokazuju da je ona porasla gotovo deset puta. Uvo|ewe privatnih izvr{iteqa, kako navode u Ministarstvu pravde, jeste ozbiqna mera za unapre|ewe funkcionalnosti srpskog pravosu|a, koja }e, s druge strane, omogu}iti da svi izabrani izvr{iteqi zarade platu vi{estruko vi{u od prose~ne u Srbiji.

crna hronika

dnevnik

c m y

JE DA NA EST I PO GO DI NA PO SLE LI KVI DA CI JE @EQ KA RA @NA TO VI ]A DO LI JAO DO BRO SAV GA VRI]

Arkanov ubica uhap{en u Ju`noafri~koj Republici Do bro sav Ga vri}, osu|en za ubistvo @eqka Ra`natovi}a Arkana, uhap{en je u Ju`noafri~koj Republici i pojavi}e se na sudu slede}eg meseca zbog optu`bi za posedovawe narkotika, pi{e ju~e lokalni dnevni list „Wu ejx”. List navodi da je Gavri}ev identitet otkriven tokom policijske istrage ubistva jednog ~oveka iz Kejptauna, povezanog s organizovanim kriminalom, u martu ove godine. Policija je nakon pucwave u kojoj je Gavri} povre|en zaustavila wegov automobil. Da u wegovom xepu tada nije prona|en kokain, wegov identitet ne bi bio otkriven, pi{e „Wu ejx”, dodaju}i da je Gavri} optu`en za posedovawe narkotika, prenosi Rojters.

Do bro sav Ga vri}

Gavri}evi otisci su poslati Interpolu na proveru, a list na-

vodi da se sada o~ekuje da }e Srbija zatra`iti wegovo izru~ewe ra-

di izdr`avawa zatvorske kazne. Gavri} je 2006. godine osu|en na 35 godina zatvora zbog ubistva Arkana 15. januara 2000. godine, a wegovi sau~esnici Mi lan \u ri ~i} i Dra gan Ni ko li} Ga gi osu|eni su na po 30 godina. Osim Arkana, u „Interkontinentalu” su ubijeni i wegovi prijateqi Milenko Mandi} – Manda i Dragan Gari} – Garo, biv{i radnik Saveznog MUP-a. Gavri} i \uri~i} nisu se pojavili na izricawu presude u Okru`nom sudu u Beogradu jer su pobegli iz Srbije, a za wima je raspisana me|unarodna poternica. Na su|ewu su porekli krivicu, tvrde}i da su se slu~ajno zatekli na mestu zlo~ina. (Ta njug)

TU @I LA [TVO ZA OR GA NI ZO VA NI KRI MI NAL DE MAN TU JE SA VET NI KA U MI NI STAR STVU ZDRA VQA O PRO PU STI MA PRI NA BAV CI VAK CI NA PRO TIV GRI PA A-H1N1

Neta~ni navodi Milanovi}a, istraga jo{ u toku Tuìla{tvo za organizvani kriminal ju~e je u saop{tewu za javnost, koje je potpisao tuìlac Miq ko Ra di sa vqe vi}, navelo da su „neta~ni i proizvoqni navodi savetnika u Ministarstvu zdravqa Qu bi {e Mi la no vi }a, izneti u Jutarwem programu RTS-a, da Tuìla{tvo za organizovani kriminal {titi nosioce korupcije u zdravstvu, da ne èli da procesuira sva lica odgovorna za propuste prilikom uvoza vakcina protiv gripa A-H1N1 i da je u

puwewa zakonskih obaveza i odgovornosti pomenutih dràvnih organa. Nagla{ava se da „Tuìla{tvo za organizovani kriminal nikad u svom radu nije vr{ilo pritisak na druge dràvne organe, ali isto tako ne dozvoqava da se pritisci vr{e ni prema wemu“. „Kada je re~ o nabavci vakcina, prilikom analize prikupqenih podataka i informacija do Tu ì lac Miq ko Ra di sa vqe vi} kojih se do{lo u pretkrivi~nom se, na osnovu prikupqenih dokapostupku, zakqu~eno je da postoji za, utvrdi da su u~estvovala u izosnovana sumwa da su tri lica izvr{ewu krivi~nog dela. S obzivr{ila krivi~na dela zlouporom na to da je istraga jo{ uvek u

Ko ri go va na kri vi~ na pri ja va? vezi s tim vr{ilo pritisak na pripadnike policije“. U saop{tewu se ukazuje na to da su odnosi Tu`ila{tva za organizovani kriminal i Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala, kao posebne policijske jedinice MUP-a s kojom naj~e{}e sara|uje – {to je bio slu~aj i u toku pretkrivi~nog postupka vo|enog povodom nabavke spornih vakcina – definisani zakonom, te ocewuje da te odnose karakteri{u me|usobna saradwa, koordinacija aktivnosti, pravovremeno informisawe i usmeravawe rada policije u pravcu pribavqawa dokaza, a sve u ciqu is-

U prekju~era{wem intervjuu RTS-u Qubi{a Milanovi} je, izme|u ostalog, rekao: – Javna je tajna da je krivi~nom prijavom bilo obuhva}eno vi{e lica! Tuìlac (Miqko) Radisavqevi} je vratio krivi~nu prijavu da se koriguje i izbaci osam imena... Samo su tri imena ostala. Kako to da se u prijavi ne nalazi ime tada{weg ministra To mi ce Mi lo sa vqe vi }a? trebe slu`benog poloàja, te da protiv wih treba podneti zahtev za sprovo|ewe istrage. Kao i u mnogim drugim predmetima, Tuìla{tvo za organizovani kriminal se pri tom rukovodilo iskqu~ivo podacima koje je policija prikupila u ovoj fazi postupka, ostavqaju}i istovremeno mogu}nost da u nastavku istragu pro{iri i na druga lica za koja

toku i da istra`ni sudija po predlogu Tuìla{tva prikupqa predloène dokaze, kona~na odluka o broju lica koja }e biti obuhva}ena krivi~nim postupkom zavisi}e od wenih rezultata„, saop{tava tuìlac Radisavqevi}. Posebno se isti~e da “navode savetnika o tobo`woj nespremnosti Tuìla{tva za organizovani kriminal za suprotstavqa-

we sistemskoj korupciji najboqe demantuju podaci o krivi~nim postupcima koje je ono pokrenulo u posledwu godinu dana protiv ve}eg broja odgovornih lica zaposlenih u zdravstvu zbog sumwe da su po~inili koruptivna krivi~na dela. Radi se o visokim funkcionerima zdravstvenih ustanova ~ija imena su poznata javnosti“. Tako|e se, posle nabrajawa desetine pokrenutih postupaka, podse}a na to da su donete i dve pravnosna`ne presude u krivi~nim postupcima koje je nedavno pokrenulo zbog korupcije u zdravstvu. „Sve to govori da se Tuìla{tvo za organizovani kriminal u svom radu, pre svega, rukovodi principom legaliteta u krivi~nom gowewu, a odluke o pokretawu krivi~nog postupka donosi iskqu~ivo na osnovu dokaza kojima raspolaè i koje dobija, po pravilu, od policije. Sti~e se utisak da se radi o namernoj zameni teza i da se zapravo poku{ava ostvariti pritisak i diskreditovati dosada{wi rad Tuìla{tva za organizovani kriminal wegovim neosnovanim prozivawem i izno{ewem neistina od onih koji su pod uticajem lica protiv kojih su ve} pokrenuti ili }e uskoro biti pokrenuti krivi~ni postupci„, pi{e na kraju saop{tewa tuìlac Miqko Radisavqevi}. J. J.

NEIZVESNO DA LI ]E USKORO PO ^ETI SU \E WE SU DI JI BLA GO JU JAK [I ]U I JO[ PE TO RI CI OP TU @E NIH

Odbrana u dilemi: Prigovor ili ne Su|ewe sudiji Bla go ju Jak {i }u i jo{ petorici optu`enih za zloupotrebu slu`benog polo`ja u vezi s doga|ajem iz 1998. godine, kad je u Op{tinskom sudu u Kosovskoj Mitrovici, kako smatra optu`ba, overen sporan ugovor o prometu jednog lokala tamo{weg dru{tvenog preduze}a „Luks”, moglo bi po~eti uskoro, mo`da ve} slede}eg meseca. Kako saznaje „Dnevnik“, to bi se moglo desiti jer je odbrana odre|enog broja okrivqenih, u `eqi da su|ewe {to pre po~ne s obzirom na to da su trojica okrivqenih u pritvoru, zauzela stav da ne izjavquje prigovor protiv optu`nice, budu}i da bi procedura odlu~ivawa o prigovorima mogla potrajati i do dvatri meseca. Ukoliko se eventu-

alno desi da odbrana svih okrivqenih odlu~i isto, optu`nica }e na pravnu snagu stupiti posle

Sud u Ko sov skoj Mi tro vi ci

proteka osam dana od uru~ewa strankama, odnosno krajem ove nedeqe.

– Po pravosna`nosti optu`nice, sudsko ve}e bi moglo zakazati su|ewe, a po{to zakon u pritvorskim predmetima nalaè hitnost postupawa, nadamo se da bi ono mo`da moglo po~eti ve} krajem januara – kaè „Dnevnikov„ izvor u krugovima odbrane. Osim sudije Vi{eg prekr{ajnog suda u Beogradu i biv{eg ~lana Visokog saveta sudstva Blagoja Jak{i}a, koji je krajem devedestih godina pro{log veka bio predsednik Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, optu`nicom su obuhva}eni Qu bo mir Bi {e vac, Mi lo rad La ke ti}, Bla go je û ro vi}, Dra gan Ga vri lo vi} i Mi ro slav Bo ò vi}. Tuìla{tvo za organizovani kriminal je pro{le nedeqe saop{tilo da je optu`nicu u ovom

predmetu podiglo 5. decembra. Zvani~no je obelodaweno da se optu`bama u vezi sa spornim ugovorom iz 1998. godine okrivqeni privatni preduzetnik Bi{evac i tada{wi direktor DTP „Luks” iz Kosovske Mitrovice Laketi} sumwi~e da su zakqu~ili „fiktivan ugovor o kupoprodaji poslovnog prostora firme ’Luks’ od 324 kvadratna metra, i to bez odluke Upravnog odbora i definisane cene u ugovoru“. Navedeno je i da se okrivqeni sudija Jak{i} sumwi~i da je, u svojstvu predsednika Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, „dao nalog da se falsifikovawem slu`bene kwige tog suda izvr{i overa fiktivnog ugovora o kupoprodaji tog prostora“. Za spornu overu predmetnog ugo-

vora okrivqeni su biv{i sudski referenti za overe Blagoje ûrovi} i Dragan Gavrilovi}. Tuìla{tvo je saop{tilo da se optu`nicom okrivqeni Miroslav Boòvi} tereti za pruàwe pomo}i Blagoju Jak{i}u tako {to je, kao sekretar kosovskomitova~kog suda, „iz kwige overa, nekoliko dana pre pokretawa istrage, istrgao vi{e stranica, me|u kojima je bila i overa fiktivnog ugovora, a u ciqu prikrivawa nezakonite radwe“. Optuènima Blagoju Jak{i}u, Blagoju ûrovi}u i Draganu Gavrilovi}u je produèn pritvor. Po obelodawenim medijskim informacijama, sudija Jak{i} je u odbrani u istrazi negirao sve optu`be. J. J.

crna hronika

dnevnik

Ne po sred no po sle iz vr {e nog kri vi~ nog de la te {ke kra |e u Fru {ko gor skoj uli ci, po li ci ja je uhva ti l a osum w i ~ e n og Alek san dra A. (1979), ko ga te re ti da je obio auto mo bil „fi jat“ iz ko jeg je ukrao kom plet pr ve po mo }i, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du.

De se tak mi nu ta ka sni je, po sle po ku {a ja te {ke kra |e iz „da ~i je“, na Bu le va ru ca ra La za ra, uhva }en je Go ran K. (1983), ta ko |e iz No vog Sa da. Po li ci ja na sta vqa rad na utvr |i va wu ukup ne kri mi nal ne ak tiv no sti osum wi ~e nih i pod ne }e pro tiv wih od go va ra ju }e kri vi~ ne pri ja ve. N. P.

POLICIJA PRIVELA TROJICU TEMERINACA

Uni {te we i o{te }e we tu |ih stva ri Te me rin ska po li ci ja us pe la je da ra sve tli van dal ske na pa de na ne ko li ko obje ka ta ko ji su se de si li to kom ok to bra u ovom me stu. Zbog raz bi ja wa sta ka la na pro sto ri ja ma Ri bo lo va~ kog udru `e wa „Ka ra{„, pe ka re „Ho -

fi-cu ki”, pro dav ni ce „Tip-top” i apo te ke „Oniks”, po li ci ja je pri ve la Mi ro sla va K., Dra ga na S. i Mi le ta M. (svi 1993), ko ji se te re te za kri vi~ no de lo uni {te wa i o{te }e wa tu |ih stva ri, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du. N. P.

INCIDENT U LESKOVCU

Yi pom u {kol skom dvo ri {tu po vre dio tro je Jed n a pro f e s or k a i jed n a u~e ni ca He mij ske {ko le u Le skov cu te {ko su po vre |e ne ka da je na wih u {kol skom dvo ri {tu na le teo xip „mer ce des„, ~i ji je vo za~ iz gu bio kon tro lu. Ka ko su za agen ci ju Be ta re kli o~e vi ci do ga |a ja, u ne sre }i

Uhap{en voza~ Le sko va~ ka po li ci ja sa op {ti la je da je vo za~ xi pa K.S. (72), ko ji je ju ~e tim vo zi lom, po sle pre ti ca wa, po vre dio dvo je u~e ni ka i na stav ni cu, li {en slo bo de i da }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji.

je lak {e po vre |en i je dan u~e nik. In ci dent se, po wi ho vim re ~i ma, do go dio za vre me ma log od mo ra, iz me |u 11.30 i 11.40 u Vlaj ko voj uli ci, gde je zgra da {ko le. Po sa zna wi ma iz po li ci je, ali i po re ~i ma o~e vi da ca, za vo l a n om xi p a bio je biv { i funk c i o n er JUL-a i biv { i

pred sed nik le sko va~ ke vla de K. S. On se xi pom kre tao ve li kom br zi nom iz prav ca Vu~ ja ka da je, po re ~i ma o~e vi da ca, iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom, uda rio u je dan ka mion, pre {ao na dru gu stra nu ko lo vo za, uda rio u je dan auto mo bil, a po tom

ule teo i u {kol sko dvo ri {te, uda riv {i u~e ni ke ko ji su bi li na od mo ru. Ka ko je re ~e no agen ci ji Be ta, po vre |e na je pro f e s or ka ma te ma ti ke Da ni je la Raj ko vi}Jo va no vi}, ko ja je pre ba ~e na u Ur g ent n i cen tar le s ko va~ k e bol ni ce, dok je te {ko po vre |e na u~e ni ca, po sle po mo }i u Ur gent nom cen tru, pre ba ~e na u Kli ni~ ko-bol ni~ ki cen tar u Ni {u. O~e vi dac do ga |a ja Dra ga na [e li}, na stav ni ca prak ti~ ne na sta ve, re kla je da bi tra ge di ja bi la da le ko ve }a da xip ni je uda rio u je dan auto mo bil, par ki ran u sa mom dvo ri {tu. – De ca su bi la na ma lom od mo ru i u tre nut ku in ci den ta su ula zi la u dvo ri {te ka da ih je xip po ko sio. De ca su vri {ta la i be `a la na sve stra ne – re kla je Dra ga na [e li}.

Pet na e sto go di {wak se te re ti za osam raz boj ni {ta va No vo sad ska po li ci ja je li {i la slo bo de pet na e sto go di {wa ka iz No vog Sa da, zbog osno va ne sum we da je iz vr {io vi {e kri vi~ nih de la. Ovaj ma lo let nik se te re ti da je iz vr {io pet raz boj ni {ta va, uglav nom u pro dav ni ca ma, u ko ji ma je, uz pret wu no `em,

od u zi mao no vac od za po sle nih, a kri vi~ na pri ja va mu sle di i za jo{ je dan po ku {aj istog kri vi~ nog de la. Osim to ga, on se sum wi ~i i za raz boj ni {tvo nad jed nim ma lo let ni kom, ko me je, u bli zi ni [tran da, uz pret wu na si qem, od u zeo mo bil ni te le fon, a sum wa se i da je iz vr {io te {ku kra -

Tre ba li za bra ni ti „Obraz” Re pu bli~ ko jav no tu ì la {tvo po no vi lo je ju ~e zah tev da Ustav ni sud Sr bi je za bra ni de lo va we udru è wa „Ota ~e stve nom po kre tu Obraz” i na lo ì we go vo bri sa we iz Re gi stra udru è wa. Za me ni ca re pu bli~ kog jav nog tu ì o ca Gor da na Ja ni }i je vi} za tra ì la je da sud svo jom od lu kom isto vre me no one mo gu }i da to udru è we u ne kom dru gom vi du, pod ne kim dru gim ime nom, bu de po no vo re gi stro va no i ta ko do bi je mo gu} nost da na sta vi rad. S dru ge stra ne, prav ni za stup nik „Obra za“ advo kat Go ran Pe tro ni je vi} od ba cio je na vo de Tu ì la {tva, is ti ~u }i da ni su pot kre pqe ni ~i we ni ca ma ve} za sno va ni na in si nu a ci ja ma, bu du }i da „ni je dan ~lan ’Obra za’ ni je pra vo sna `no osu |en za kri vi~ no de lo ko je se sta vqa na te ret ovoj or ga ni za ci ji, sem Mladena Ob ra do vi }a, ko ji je ka `wen pre kr {aj no“. – Sum wam da ovaj akt ni je pi sao prav nik ve} no vi nar, jer ima ka rak te ri sti ke svoj stve ne me dij skoj ma ni pu la ci ji – re kao je Pe tro ni je vi}, po ru ~u ju }i Tu ì la {tvu da bi, da se na pra vi na ~in ba vi lo o kr {e wem Usta va, tra ì lo za bra nu LDP-a i SPO-a zbog po li ti ke pre ma Ko so vu ko ja zna ~i pro me nu gra ni ca Sr bi je. Pe tro ni je vi} tvr di da je zah tev za za bra nu „Obra za“ re zul tat pri ti ska ne vla di nih or ga ni za ci ja. Na ju ~e upri li ~e noj jav noj ras pra vi, u su sret ko na~ noj od li ci USS-a, su di ja iz ve sti lac Mi lan Mar ko vi}, na vo de }i di le me ko je ima u ovom slu ~a ju, za pi tao je ko ji je do wi prag to le ran ci je de lo va wa ova kve or ga ni za ci je i da li je tra è na me ra ade kvat na dru {tve noj opa sno sti i u skla du s ustav nom nor mom o slo bo di udru ì va wa. Pred stav ni ca Tu ì la {tva obra zlo ì la je zah tev za za bra nu „Obra za“ ti me {to je we go vo de lo va we usme re no na „na sil no ru {e we ustav nog po ret ka, iza zi va we ra sne, na ci o nal ne i ver ske mr `we“. U pri log svo joj tvrd wi Gor da na Ja ni }i je vi} na ve la je pro gram ske do ku men te i sa op {te wa na saj tu „Obra za“, kri vi~ ne i pre kr {aj ne pri ja ve ko je su pod ne te na kon niz in ci de na ta, u ko ji ma je

na ci o nal nu i ver sku mr `wu i iza zi va ju otvo re no ili pri kri ve no na si qe, po seb no pre ma pri pad ni ci ma LGBT-po pu la ci je. Go vo re }i o ni zu in ci dent nih si tu a ci ja, ona je na ve la de {a va wa ve za na za „Pa ra du po no sa„ i po ru -

za“ ni je ni ko me dao na log da iz rek ne pret we, ni ti uvre de – tvr di Ob ra do vi}. On ka `e da su ne ki od pro gram skih do ku me na ta ove or ga ni za ci je na pi sa ni jo{ de ve de se tih go di na pro {log ve ka u dru ga ~i joj dru -

da je za za bra nu ne ke or ga ni za ci je do voq no utvr di ti da ko ri sti „go vor mr `we i stva ra strah od ne pri ja teq skog, uvre dqi vog okru `e wa“. – Po stup ci ko ji se vo de u ova kvim slu ~a je vi ma ni su kri vi~ ni i

ke „ê ka mo vas“, „Stop bo le sti, ni kad u Sr bi ji“, po tom ome ta we sku pa „@e na u cr nom“ pro pra }e nog po vi ci ma „No`, ì ca, Sre bre ni ca“, „Ubij [ip ta ra“, pre bi ja we no vi na ra Te o fi la Pan ~i }a, spre ~a va we de qe wa no vo go di {wih pa ke ti }a Pen te ko stal ne cr kve u Be o gra du s pa ro lom „Ubij, za ko qi, da sek ta{ ne po sto ji“. Is ti ~u }i da „slo bo da udru ì va wa ni je ap so lut na i neo gra ni ~e na“, za me ni ca re pu bli~ kog tu ì o- ca na ve la je „Obra zov„ „spi sak ne pri ja te qa srp skog na ro da“, u ko jem se na bra ja ju „ci o ni sti, usta {e, mu sli man ski i {ip tar ski eks tre mi sti, la `ni mi ro tvor ci, sek ta {i, per verz wa ci i nar ko ma ni“, po zi va se „na na si qe po tiv onih ko ji ne de le wi ho va po li ti~ ka uve re wa“. Vo |a „Obra za„ Mla den Ob ra do vi} za hva lio se Ustav nom su du na pri li ci da „iz ne se svo ju od bra nu od me dij ske haj ke, kle ve ta, la ì i pro iz voq nih tu ma ~e wa“, po {to, ka ko tvr di, „ni jed na or ga ni za ci ja ni je to li ko okle ve ta na i pri ka za na u naj cr wem sve tlu kao Obraz“.

{tve noj kli mi, a na saj tu sto je u ~ast osni va ~a Ne boj {e Kr sti }a, ko ji je po gi nuo u sa o bra }aj noj ne sre }i, ka ko je pod vu kao, „pod ne raz ja {we nim okol no sti ma“. Po Ob ra do vi }e vim tvrd wa ma, ni on ni ti „Obraz“ ne ma ju ni ka kve ve ze s ne re di ma ko ji su pra ti li „Pa ra du po no sa„, ni ti iz gred ni ci ma u fan tom ka ma, pod se }a ju }i na to da je uhap {en tog ju tra „na Ze le nom ven cu, ka da je i{ao na li tur gi ju“. S wi ma ne ma ju ve ze

ste pen do ka zi vo sti je mno go ni `i. Ni je pre sud no za za bra nu ne ke or ga ni za ci je da li je do {lo do na si qa ve} da li je go vor ko ji pro pa gi ra opa san za dru {tvo i da li stva ra at mos fe ru stra ha – na veo je Ma rin ko vi}, po ru ~u ju }i pri pad ni ci ma „Obra za“ da je tre ba lo jav no da se ogra de od svih sta vo va i de {a va wa ko ja im se, ka ko tvr de, neo prav da no pri pi su ju. – U prak si evrop skog su da za qud ska pra va i za da le ko bla `e

Za me nik re pu bli~ kog tu `i o ca Gor da na Ja ni }i je vi}

Od u ze to oko 1.500 fla {a la `ne „vi qa mov ke” ori gi nal nog pi }a raz li ku je se od fal si fi ka ta po po sto ja wu lo ga fir me na za tva ra ~u fla {e, „pa se gra |a ni upo zo ra va ju da do bro obra te pa `wu pri li kom ku po vi ne ove ra ki je”. Le sko va~ ka po li ci ja na vo di i da u ovom slu ~a ju po stu pa po pri ja vi pred u ze }a „Po re~ je” iz Vu~ ja u ko joj se na vo di da se na te ri to ri ji Sr bi je oba vqa pro iz vod wa i di stri bu ci ja al ko hol nog pi }a „vi qa mov ka” ko je je fal si fi kat. (Tanjug)

|u u Su bo ti~ koj uli ci, ka da je No vo sa |an ki oteo zlat ni la nac. Po li ci ja ga je, uz kri vi~ nu pri ja vu, do ve la na sa slu {a we nad le `nom is tra `nom su di ji, ko ji mu je od re dio pri tvor u tra ja wu do 30 da na. N. P.

JAVNA RASPRAVA U USTAVNOM SUDU SRBIJE

AKCIJA LESKOVA^KE POLICIJE

Le s ko va~ k a po l i c i j a sa o p {ti la je ju ~e da je ot kri la i od u ze la oko 1.500 fla {a la `ne ra ki je „vi qa mov ka”, ko ja ni je bez bed na za zdra vqe qu di, i da in ten ziv no tra ga za pri zvo |a ~em i di stri bu te rom tog pi }a. „Fal si fi ko va na ra ki ja ni je bez bed na za qud sku upo tre bu”, na vo di se u sa op {te wu, i do da je da su za ple we ne bo ce za pre mi ne 0,7 li ta ra, ali se raz li ku ju od ori gi na la. Spo qa {wi iz gled

POLICIJA PRIVELA GOLOBRADOG RAZBOJNIKA

U NOVOM SADU

Uhva }e ni na kon kra |e

~etvrtak15.decembar2011.

Mla den Ob ra do vi} i advo kat Go ran Pe tro ni je vi}

kao or ga ni za to re na ve la ~la no ve ove or ga ni za ci je. „Obraz“, ka ko je re kla, u svo jim pro gram skim ak ti ma pro mo vi {e tra di ci o nal ne srp ske i pra vo slav ne vred no sti i kao ciq du hov nu ob no vu srp skog dru {tva i dr `a ve, ali „we go vo de lo va we su prot no je pro kla mo va nim ci qe vi ma“. Ak ti vi sti „Obra za“ iza zi va ju ne mi re na jav nim me sti ma, {i re

De lo va we „Obra za“ za sno va no je na srp skom sve to sav skom na ci o na li zmu i ni je {o vi ni sti~ ko, ni ti je upe re no pro tiv bi lo ko jeg dru gog na ro da, ili pri pad ni ka bi lo je ko je dru {tve ne gru pe. – @e li mo ob no vu auten ti~ ne srp ske dr `av nost od Ku pe do Var da ra, za {to je to pro blem? Pi taj te na rod na KiM {ta mi sli o „Obra zu“. Ni ka da ni ko iz „Obra -

ni oni ko ji su {e ta li Te me ri nom s mot ka ma, {tan gla ma i lan ci ma, is ti ~e Ob ra do vi}, na vo de }i di le mu „da ni je ne ko od tih qu di pod met nut i po slat“. Je di no {to je Ob ra do vi} po tvr dio je bi lo to da su se “spon ta no oku pi li i pe va li hri {}an ske i ro do qu bi ve pe sme“ 8. ja nu a ra 2009. go di ne, pri li kom ak ci je Pen te ko stal ne cr kve, ko ju je na zvao sek tom, tvr de }i da ni je de li la pa ke ti }e ve} ver ski i pro pa gand ni ma te ri jal. Na pi ta we su di je iz ve sti o ca {ta zna ~i po ru ka uo~i „Pa ra de po no sa„ „ê ka mo vas“, Ob ra do vi} je od go vo rio da ona ima „kao i sva ki dru gi po li ti~ ki ili mar ke tin {ki slo gan, vi {e zna ~e wa“. – Tog da na zva li smo qu de da nam se pri dru è na li tur gi ji u Vaz ne sew skoj cr kvi – ob ja snio je Ob ra do vi}. – Pa ro la „Do la zi mo“ upu }e na je qu di ma na mo li tve nom sku pu. Do cent be o grad skog prav nog fa kul te ta Ta na si je Ma rin ko vi} obra zlo ìo je prak su Me |u na rod nog su da za qud ska pra va, is ti ~u }i

ob li ke go vo ra mr `we i za stra {i va wa or ga ni za ci je su sno si le sank ci je - is ta kao je Ma rin ko vi}. Za bra nu „Ota ~a stve nog po kre ta Obraz“ i „Srp skog na rod nog po kre ta 1389” za tra ìo je jo{ 25. sep tem bra 2009. go di ne ta da {wi re pu bli~ ki tu ì lac Slo bo dan Ra do va no vi}. Prav ni za stup nik „Obra za“ Go ran Pe tro ni je vi} re kao je ju ~e da je „sa za do voq stvom pri mio re {e we da Tu ì la {tvo od u sta je od za bra ne ’Po kre ta 1389’, bez ne kog po seb nog obra zlo è wa“. Za me ni ca Mi ni star stva prav de Je li ca Pa jo vi} je na ve la da je na Ustav nom su du da pro ce ni do ka ze Tu ì la {tva ko je sma tra da za za bra nu „Obra za” ima do voq no osno va. Ustav ni sud je ju ~e, po sle odr à ne jav ne ras pra ve, stra na ma u spo ru dao do dat ni rok od 15 da na da se iz ja sne o spor nim ustav no prav nim pi ta wi ma i do sta ve no ve do ka ze od zna ~a ja za do no {e we od lu ke po pred lo gu Tu ì la {tva o za bra ni „Ota ~e stve nog po kre ta Obraz”. S. Stankovi}

SPORT

~etvrtak15.decembar2011.

c m y

dnevnik

DANAS U NOVOSADSKOM HOTELU PARK

„Dnev nik” bi ra 55. la u re a ta Pre ne ki dan „Dnev nik” je na pri god noj sve ~a no sti obe le `io 69. ro |e na dan, a da nas }e naj u ti caj ni ji list u Po kra ji ni, u no vo sad skom ho te lu Park, iza bra ti 55. put za re dom naj bo qeg spor ti stu Voj vo di ne. Broj ne ge ne ra ci je sport skih no vi na ra su svih pro te klih go di na s qu ba vqu, en tu zi ja z mom i pro f e s i o n al n o { }u pra t i l e i pra te do ga |a wa u spor tu i fi zi~ koj kul tu ri, od naj mla |ih do ve te ra na, a kra jem go di ne bi ra ju naj bo qe, ovo ga pu ta u 21 di sci pli ni. Pro {lo go di {wi u~e sni ci na {e tra di ci o nal ne ma ni fe sta ci je u ho te lu Park su

o sa moj or ga ni za ci ji, do ~e ku, dru `e wu i go sto prim stvu ima li sa mo re ~i hva le, ve ru je mo da }e i ve ~e ras bi ti ta ko, na da mo se jo{ lep {e i im pre siv ni je. Mi smo se spre mi li, kao i go di na ma una zad, da bu de mo va qa ni do ma }i ni i ve ru je mo da }e sve ~a nost u~i ni ti bo ga ti jom i lep {om ak tu el ni i biv {i spor ti sti, tre ne ri i sport ski pre ga o ci, „Dnev ni ko vi” po slov ni part ne ri, „Dnev ni ko vi” la u re a ti, svi oni ko ji su po zva ni da u~e stvu ju i sve do ~e o 55. iz bo ru naj bo qih spor ti sta Po kra ji ne. Po ~e tak sve ~a no sti pla ni ran je u ho te lu Park u 18.30 ~a so va.

DO DE QE NE NA GRA DE „JO VAN MI KI] SPAR TAK”: U Amfiteatru novosadskog Spensa po 44. put su dodeqene nagrade „Jovan Miki} Spartak”. Nagrade dodequje Sportski savez Vojvodine, a pokroviteq sve~anosti bio je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu. U kategoriji sportiste „Spartak„ je oti{ao u ruke vesla~ice Ivane Filipovi}, ~lanice novosadskog Danubiusa 1885 i kajaka{ice Antonije Na|, ~lanice novosadske Vojvodine. U kategoriji trenera ovo presti`no priznawe dobio je Zoran Mikuli} iz Stonoteniskog kluba Banat iz Zrewanina, a u kategoriji sudije Jovan Torbica, arbitar u dizawu tegova iz Novog Sada. Za najboqu sportsku organizaciju nagradu je dobio Sportski savez Op{tine Apatin. U kategoriji sportskog radnika staute su pripale Sne`ani Laki}evi} iz Novog Sada, nekada{wem pokrajinskom sekretaru za sport i omladinu za dugogodi{wi rad u gimnastici, @eqku Trajkovi}u iz Zrewanina, predsedniku Rva~kog saveza Srbije i posthumno Milenku A}imovi}u

Pro {lo go di {wem la u re atu Bo ri su Va pen skom pe har uru ~io ge ne ral ni di rek tor na {e kom pa ni je Du {an Vla o vi}

iz Se~wa, dugogodi{wem rukometnom pregaocu. „Spartaka„ za `ivotno delo dobili su Krasoje Notaro{, {ahovski radnik iz Novog Sada i posthumno Milan [obot iz Novog Sada, svestrani sportski pregalac. Predsednik Skup{tine SS Vojvodine Milorad Stanulov je ~estitao dobitnicima i istakao da je „Spartakova„ nagrada jedno od najcewenijih priznawa u karijeri sportiste, trenera, sudije, sportskog radnika i organizacije. Pokrajinski sekretar za sport i omladinu Modest Duli} je, izme|u ostalog, istakao da je „Spartakova„ nagrada specifi~na po tome {to pored vrhunskog rezultata vrednuje i kategoriju trenera i sportskih radnika. - Ova nagrada je potvrda ispravnosti puta koji sportisti i sportski radnici izabrali i na kom su istrajali - rekao je Duli} i dodao da }e Pokrajinski sekretarijat biti uz wih i daqe podsetiv{i da je kako i prethodnih, tako i ove godine dosta u~iweno da se obezbede

@ENSKA SUPERLIGA: VOJVODINA DO^EKUJE KOLUBARU (18, TV)

Ka me re in spi ri {u? No vi Sad ove se zo ne ima dve `en ske od boj ka {ke eki pe u Su per li gi, a da nas }e ima ti i te le vi zij sku pre mi je ru. Od boj ka {i ce Voj vo di ne do ~e ku ju la za re va~ ku Ko lu ba ru u me ~u 11. ko la Vi ner {te di {e su pe li ge. No vo sa |an ka ma ne cve ta ju ru `e i pred sto ji im te {ka bor ba za op sta nak u elit nom dru {tvu.

La za rev ~an ke su na vi skom ~e tvr tom me stu na ta be li i pred da na {wi su sret s naj mla |om eki pom u li gi slo ve za ve li kog fa vo ri ta. - Pre sve ga, tra `im od igra ~i ca da se bo re, ni je va `no ko je pro tiv nik. I u me ~u s Ko lu ba rom smo aut saj de ri, ali }e mo po ku {a ti da se od u pre mo i da igra mo naj bo qe mo gu }e. Mla da smo eki pa i

ka me re na utak mi ci mo gu da bu du na na {oj stra ni, da bu du in si pra ci ja, ali je mo gu} i kon tra e fe kat. Na stu pi }e mo bez po vre |e ne Ma ri ne Jo va no vi}, a osta le de voj ke su sprem ne - re kao je tre ner Voj vo di ne Ugqe {a [e grt. Utak mi ca Voj vo di na-Ko lu ba ra igra se u ha li na Sla noj ba ri s po ~et kom u 18 ~a so va. M. R.

{to boqi uslovi za postizawe vrhunskih rezultata, od omogu}enih priprema, odlazaka na takmi~ewe, do organizacije velikih sprtskih doga|aja na ovim prostorima, te ulagawa u sportsku infrastrukturu u Pokrajini. U ime nagra|enih su se zahvalili Sne`ana Laki}evi} i Krasoje Notaro{. - Ova nagrada mi veoma zna~i. Tokom karijere ~ovek dobije dosta vi{e priznawa, u~ini mawe ili vi{e, ali dobiti nagradu u svom gradu, od qudi koji sa kojima si godinama sara|ivao je vrhunska privilegija rekla je Laki}evi}eva. - Dobiti nagradu koja nosi ime izuzetnog sportiste i ~oveka Jovana Miki}a Spartaka i dodequje se vi{e od 40 godina, a dobitnika je vi{e od 800, me|u kojima su i mnoge sportske legende, izuzetna je ~ast i zadovoqstvo i kruna rada - istakao je Notaro{. G. Malenovi} Foto: F. Baki}

VUKOVI] SAOP[TIO [IRI SPISAK ZA EVROPSKO PRVENSTVO

No vo ime Da li bor ^u tu ra

Se lek tor ru ko met ne re pre zen ta ci je Sr bi je Ve se lin Vu ko vi} od re dio je {i ri spi sak od 28 igra ~a za Evrop sko pr ven stvo (15. - 29. ja nu ar 2012.), ko je }e se igra ti u Be o gra du, Ni {u, No vom Sa du i Vr {cu. Na spi sku su - gol ma ni: Dar ko Sta ni} (Me ta lurg, Ma ke do ni ja), Dra gan Mar ja nac (BSV, [vaj car ska), Stra hi wa Mi li} (Par ti zan). Le va kri la: Ivan Nik ~e vi} (Va qa do lid, [pa ni ja), Do bri vo je Mar ko vi} (Var dar, Ma ke do ni ja), Jo zef Hol pert (Cr ven ka). Pi vot me ni: Rast ko Ste fa no vi} (Kil ce, Poq ska), Alem To ski} (Ce qe, Slo ve ni ja), Bo jan Be qa nov ski (Krins, [vaj car ska). De sna kri la: Raj ko Pro da no vi} (Pik Se ged, Ma |ar ska), Mi lan \u ki} (Bo rac, BiH), Slo bo dan

Da li bor ^u tu ra

Pa vi} (Cr ve na zve zda), Mi lo{ Ko sta di no vi} (Par ti zan). Le vi be ko vi: Mo mir Ili} (Kil, Ne ma~ ka), @ar ko [e {um (Rajn Ne ker Lo ven, Ne ma~ ka), Ne nad Vu~ ko vi} (Mel sun gen, Ne ma~ -

ka), Mo mir Rni} (Ge pin gen, Ne ma~ ka), Da vid Ra {i} (Ama ja, [pa ni ja), Da ni mir ]ur ko vi} (Ama ja, [pa ni ja). Sred wi be ko vi: Ni ko la Ma noj lo vi} (Go re we, Slo ve ni ja), Pe ter Ne na di} (Tvis Hol ste bro, Dan ska), Mla den Bo ji no vi} (Mon pe qe, Fran cu ska), Da li bor ^u tu ra (Ade mar Leon, [a pa ni ja), Lu ka Mi tro vi} (Me t a l o p la s ti k a), Ne ma wa Pri bak (Nant, Fran cu ska). De sni be ko vi: Mar ko Vu jin (Ve sprem, Ma |ar ska), Ivan Stan ko vi} (Kre tej, Fran cu ska), Vu ka {in Raj ko vi} (Vi sla, Poq ska). J. G.

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak15.decembar2011.

IZVU^ENI PAROVI POLUFINALA KUPA SRBIJE

Voj vo di na za fi na le s Bor cem ]ur ~i} osta je na klu pi Ra do van ]ur ~i} pot pi sao je no vi ugo vor sa Fud bal skim sa ve zom Sr bi je, {to zna ~i da }e se de ti na klu pi re pre zen ta ci je bar do apri la.On i ceo stru~ ni {tab i da qe }e pred vo di ti na ci o nal ni tim Sr bi je, na kon {to su po is ti ca wu sta rih ugo vo ra pa ra fi ra li no vi. - Na {i ugo vo ri su va ì li do sre di ne ok to bra, od no sno do za vr {et ka kval fi ka ci ja za Euro 2012, ali ka da sam pro mo vi san u vr {i o ca du `no sti se lek to ra pot pi sa li smo no ve ugo vo re, ko ji va è sve do tre nut ka dok ne bu de iza bran no vi stra teg re pre zen ta ci je. To mo è bi ti za me sec da na ili pet me se ci, do mo men ta dok FSS od lu ~i ko }e u na red nom pe ri o du pred vo di ti na ci o nal ni tim - iz ja vio je Ra do van ]ur ~i}. ]ur ~i}, ko ji je pred vo dio se lek ci ju or lo va na pri ja teq skim me ~e vi ma u Meksiku i Hondurasu, mogao bi da nastavi sa tim poslom i u 2012. godini. Velika je verovatno}a da }e on selektirati i voditi tim Srbije na prvom slede}em okupqawu.

U po lu fi na lu Ku pa Sr bi je sa sta }e se Bo rac-Voj vo di na i Cr ve na zve zda - Par ti zan. Ta ko je ju ~e od lu ~e no na `re bu, oba vqe nom u Ku }i fud ba la u Sta roj Pa zo vi. Po lu fi nal ni me ~e vi su na pro gra mu 21. mar ta i 11. apri la, pr vi u â~ ku, od no sno na Ma ra ka ni, a re van {i u No vom Sa du i sta di o nu Par ti za na. U slu ~a ju da po bed nik ne bu de od lu ~en po sle 90 mi nu ta re van {a, ne }e se igra ti pro du è ci, ve} }e se od mah pri stu pi ti iz vo |e wu pe na la. Fi na le Ku pa igra }e se u sre du, 16. ma ja 2012. go di ne, naj ve ro vat ni je u No vom Sa du. Ko na~ nu od lu ku po ovom pi ta wu do ne }e Iz vr {ni od bor FSS do kra ja ovog me se ca. Voj vo di na je u fi na lu naj ma sov ni jeg do ma }eg tak mi ~e wa u~e stvo va la pet pu ta, ali ni ka da ni je osvo ji la pe har, dok se Bo rac pr vi put u isto ri ji na {ao me |u ~e ti ri naj bo qa klu ba. No vo sa |a ni su ove se zo ne sa vla da li â ~a ne u pr ven stvu 3:1, na sta di o nu „Ka ra |or |e”. - Po taj no smo se na da li da }e mo iz vu }i eki pu Bor ca u po lu fi na lu, jer je, ba rem na pa pi ru, ona naj lak {i ri val - re kao je ka pi ten Voj vo di ne Slo bo dan Me d o j e v i}. - Za d o v o q an sam `re bom, ba{ kao i qu di u klu bu, jer ima m o za i s ta ve l i k u {an su za pla sman u fi na le. Bo rac je do bar tim, we gov po lo àj na ta be li ne od sli ka va re al no kva li tet â ~a na, a si gu -

ran sam da }e se to kom zi me i po ja ~a ti. Ipak, po bed ni~ ki pe har u Ku pu je na {a ve li ka `e qa i u~i ni }e mo sve da ga osvo ji mo i pro sla vi mo s na {im na vi ja ~i ma. Za ni mqi vo je da }e Bor cu i ~e tvr ti ri val u Ku pu bi ti iz Po kra ji ne, a je di ni je u~e snik po lu fi na la ko ji je u pret hod nom de lu tak mi ~e wa iz vo dio pe na le i to dva pu ta. S be le ta~ ke ^a ~a ni su eli mi ni sa li naj pre no vo -

PRED TRADICIONALNI 49. DNEVNIKOV TURNIR U MALOM FUDBALU

Su tra na \a~ kom `re ba we Pri ja ve za tra di ci o nal ni 49. Dnev ni ko vog tur ni ra u ma lom fud ba lu sti `u, za sa da ih je vi {e od tri de set, pa s ob zi rom na ra ni ja is ku stva mo `e mo da o~e ku je mo da }e se nad me tai vi {e od

Mo me nat s pro {lo go di {weg tur ni ra

sto eki pa. Od ti mo va ko ji su ju ~e po tvr di li u~e {}e iz dva ja mo Zo ru iz Ve ter ni ka, ko ja je pre pet go di na sla vi la u kon ku ren ci ji ve te ra na. - Igra }e mo go to vo u istom sa sta vu kao i pro {le go di ne - ka `e igra~ Zo re Sa {a Qu bi ~i}.- Po ja ~a li smo se sa mo s gol ma nom Sa {om Be li }em i Ni nom Ha vi mom. Osta tak ti ma ostao je isti, u eki pi su jo{ sle de }i igra ~i: Bla go je Mar ko vi}, Zo ran Ra di {i}, Dar ko Mi li ~i}, Bog dan Paj di}, Mi len ko Vu~ ko vi} i Bo ra Za go rac. Pod ra zu me va se da `e li mo u fi na le. Ju ~e su upla ti li ko ti za ci ju i Ko no ba Or hus, Vi to rog, La vo vi, In deks bojs, RFK No vi Sad ... Pri ja ve za tur nir pri ma }e mo jo{ da nas i su tra, ka da }e se oba vi ti `reb u Ka feu In dek so va tri bi na na \a~ kom igra li {tu u 12 sa ti.Pr ve utak mi ce igra }e se 21. de cem bra. Na grad ni fond na na {em tur nir naj ve }i je u Sr -

bi ji, naj bo qi tim do bi }e 400.000 di na ra, pod uslo vom da se pri ja vi oko sto ti nak eki pa. Nov ~a na na gra da pri pa {}e i naj bo qem u kon ku ren ci ji ve te ra na. Naj mla |i }e do bi ti rob ne na gra de, a na gra di }e mo i naj bo qe po je din ce u svim ka te go ri ja ma. Tur nir }e se igra ti po istim pra vi li ma kao i ra ni jih go di na - pet igra ~a u po qu i gol man, a jed nu eki pu sa ~i wa va ju de set f u d b a l e r a . Eki pe za sva ku utak mi cu mo gu pri ja vi ti no vih de set igra ~a, s tim {to je dan fud ba ler ne mo `e da igra za dve eki pe. Igra }e se u Fo to: F. Ba ki} pet ka te go ri ja: se ni o ri, ve te ra ni, ka de ti, pi o ni o ri i mla |i pi o ni ri. Da kle, pri ja ve za tur nir pri ma mo jo{ sa mo da nas u sport skoj ru bri ci Dnev ni ka (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat, so ba 14) od 10 do 14 sa ti i su tra od 10 do 11 sa ti ,a za tim u Ka feu In dek so va tri bi na. Eki pe se mo gu pri ja vi ti i upla tom na `i ro ra ~u nu broj 340 – 2511 -60 [a hov skog klu ba “Dnev nik”, a ko ti za ci ja je sle de }a – se ni o ri: 15.000 di na ra, ve te ra ni 11.000, ka de ti: 10.000, pi o ni ri: 9.000 i mla |i pi o ni ri: 8.000 di na ra. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon ski broj: 021/480 - 6827. Za ka de te mo gu na stu pa ti igra ~i ro |e ni 1995. i mla |i, za pi o ni re 1997. i mla |i, a za mla |e pi o ni re ro |e ni po sle pr vog ja nu a ra 1999. go di ne. Kod ve te ra na osta je po sta rom - na tur ni ru mo gu na stu pi ti igra ~i ko ji na dan utak mi ce ima ju 35 go di na. G. K.

sad ski Pro le ter (4:1, 0:0), a po tom i eki pu Spar tak ZV (4:2, 0:0). Cr ve na zve zda i Par ti zan u Ku pu su se sa sta ja li 32 pu ta. Vi {e uspe ha ima li su cr ve nobe li. Po be di li su 17 pu ta, po ra `e ni su 11 pu ta, a ~e ti ri pu ta je bi lo ne re {e no (gol-raz li ka 53:46). Ak tu el ni {am pion i bra ni lac tro fe ja u Ku pu bio je uspe { ni j i pro { le se z o n e, ka da su se ova dva ti ma sre la ta ko |e u po lu fi na lu. Po sle

pobede od 2:0 u Humskoj, Partizanu je odgovarao minimalan poraz u revan{u, za koji se izborio i plasirao u finale. U sezoni 2007/08. tako|e su crno-beli bili boqi. Tada se u polufinalu igrao samo jedan me~, kao gosti su trijumfovali 3:2. U tri duela pre toga Zvezda je imala stoprocentan u~inak u sezonama 2006/07, 2004/05. i 2003/04, svaki put kao

doma}in.Posledwi put ve~iti derbi odlu~ivao je o osvaja~u trofeja 2001. godine. Tada je Partizan u Qutice Bogdana trijumfovao pogotkom Sa{e Ili}a - 1:0. Crvena zvezda je 23 puta osvojila trofej u Kupu, od kojih 11 puta od raspada SFRJ. Partizan je bio najboqi u tom takmi~ewu 12 puta, odnosno sedam puta u SRJ, SCG i Srbiji.

STATISTI^KI PREGLED U^INKA IGRA^A VOJVODINE U JESEWOJ POLUSEZONI

Sa mo Su pi} sve vre me na te re nu

Za vr {e tak je se we fud bal ske po lu se zo ne u Je len su per li gi usle dio je pro {log vi ken da. Ka ko to obi~ no bi va, sa da je pra vo vre me za su mi ra we uti sa ka i re zul ta ta ko ji su ostva re ni. Qu ba zno {}u go spo di na Dra ga na ^a pe qe iz FK Voj vo di na, u pri li ci smo da ~i ta o ci ma na {eg li sta po nu di mo u~i nak igra ~a no vo sad skog su per li ga {a, ko ji }e, jo{ jed nom da pod se ti mo, zi mo va ti na tre }em me stu, iza li de ra Par ti za na i Cr ve ne zve zde.

li ma sa Slo bo dom Po int (2:2), Ja go di nom (1:1), Ra dom (1:1) i Ja vo rom (0:0). Je di ni po raz cr ve no-be li su za be le `i li u su sre tu s Par ti za nom na „Ka ra |or |u” (0:2). To kom je se ni sa mo je gol man Ne ma wa Su pi} svih 1350 mi nu ta pro veo na te re nu, pa je po to me vo de }i na li sti. Na stu pe u 15 utak mi ca za be le `io je i Abu ba kar Ouma ru (1344 mi nu ta), a ka pi ten Slo bo dan Me do je vi} na la zi se na tre }em

Pr vi stre lac Bra na Ili} po sti `e gol u me ~u Kupa Srbije u In |i ji

Uz to, No vo sa |a ni su se pla si ra li i u po lu fi na le Ku pa Sr bi je, tak mi ~e we u ko jem ima ju naj ve }e, po bed ni~ ke am bi ci je. Voj vo di na je u pr ven stvu ostva ri la skor od osam po be da, {est re mi ja i jed nog po ra za, uz gol raz li ku od 30:9. Cr ve no-be li su bi li dru gi naj u bo ji ti ji tim (vi {e go lo va po sti gao je Par ti zan - 36) i ima li su dru gu naj bo qu od bra nu (ma we go lo va pri mi li s, ta ko |e, cr no-be li - 5). Pro se~ no su no vo sad ski igra ~i po sti za li dva go la, a pri ma li sa mo 0,6 po go da ka. Tim tre ne ra De ja na Vu ki }e vi }a sa vla dao je kod ku }e No vi Pa zar (3:0), OFK Be o grad (2:0), Haj duk (4:0), Sme de re vo (2:0) i Bo rac (3:1), dok je u go sti ma bio bo qi od Me tal ca (3:0), BSK Bor ~e (4:0) i Cr ve ne zve zde (2:0). No vo sa |a ni su re mi zi ra li kao do ma }i ni u me ~e vi ma sa Rad ni~ kim 1923 (1:1) i Spar ta kom ZV (1:1), dok su na stra ni bod osvo ji li u du e -

me stu (15 me ~e va -1343 mi nu ta). Sle de: Bra ni slav Traj ko vi} (14 - 1338), Mi ro slav Vu li }e vi} (13 - 1170), Da niel Moj sov (14 - 1164), Mi ro slav Ste va no vi} (14

U Ku pu igra lo 17 igra ~a U Ku pu De jan Vu ki }e vi} je u tri od i gra na me ~a {an su pru `io 17ori ci fud ba le ra. Svih 270 mi nu ta od i gra li su: Su pi}, Vu li }e vi}, Bran ko vi}, Moj sov, Me do je vi} i Abu ba kar. Voj vo di na je sva tri pu ta po be di la, po sti gav {i ~e ti ri i pri miv {i je dan gol - Do wi Srem (1:0, Me do je vi}), In |i ja (2:1, Ili} i Me re ba {vi li) i Ja vor (1:0, Abu ba kar).

- 1083), Gi or gi Me re ba {vi li (13 - 1034), Bra na Ili} (13 - 993), Vla dan Pa vlo vi} (11 - 990), Mi lan Bo jo vi} (14 - 683) itd. Iz da tog pre gle da ja sno se vi di da je De jan Vu ki }e vi} naj vi {e na te re nu dr `ao po sta vu: Su pi} - Vu li }e vi}, Traj ko vi}, Moj sov, Pa vlo vi} - Me do je vi}, Me re ba {vi li, Ste va no vi} - Ili}, Bo jo vi}, Abu ba kar. Do daj mo i po da tak da su to kom je se ni 22 igra ~a na stu pi la u cr ve no-be lom dre su.

Fo to: R. Ha yi}

Naj bo qi stre lac bio je Bra na Ili} sa se dam po stig nu tih go lo va, a dru go me sto po de li li su Abu ba kar i Bo jo vi} sa po pet go lo va. Mi ro slav Ste va no vi} ~e ti ri pu ta je po ga |ao mre ù ri va la, a Gi or gi Me re ba {vi li u~i nio je to u tri na vra ta. Po dva pu ta su pre ci zni bi li Pe tar [ku le ti} i Slo bo dan Me do je vi}, a je dan gol po sti gao je Da niel Moj sov. [to se asi sten ci ja ti ~e, po pet pu ta sa i gra ~i ma su za po sti za we go la asi sti ra li Me re ba {vi li i Abu ba kar, a po tri pu ta to su u~i ni li Bo jo vi} i Ste va no vi}. Naj vi {e ù tih kar to na za ra di li su Traj ko vi} (6), Me re ba {vi li (5) i Me do je vi} (4), dok je je di ni cr ve ni kar ton do bio Bra ni slav Traj ko vi} u utak mi ci s Haj du kom u No vom Sa du (bio mu je to dru gi ù ti kar ton u tom su sre tu). A. Predojevi}

sport

~etvrtak15.decembar2011.

dnevnik UZ DUPLU KRUNU HAJDUKA IZ KULE

Bez ra da i en tu zi ja zma ne ma uspe ha RU MQA NI PO DE LI LI PRI ZNA WA ZA AK CI JU TRIMSTA ZE: Ru mqa ni su bi li jed na od op {ti na u ko ji ma se ove go di ne spro vo di la ak ci ja Sa ve za sport za sve i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu na trim sta za ma pod na zi vom „Bu di ak ti van - bu di fit“. Naj ak tiv ni ji u~e sni ci ove ak ci je do bi li su di plo me na sve ~a no sti u ho te lu „Bor ko vac“, ko joj su pri su stvo va li pred sed nik i se kre tar Sa ve za sport za sve Voj vo di ne Mi lo rad Pe ri {i} i Slav ko Per ko vi}. Pri zna wa u ak ci ji na-trim sta za ma do bi li su: @eq ko Ra do {e vi}, Dra gan Hor vat, Sla |a na Se gi}, Alek san dar Ba wac, Je le na Sto ja ko vi}, Dra ga na Lov ~a nin, Isi do ra Lov ~a nin, Bra ni slav ^u bri lo vi}, Igor Va si qe vi}, Sve tla na Mi lu ti no vi}, Ja smi na Ko bal, An |el ka Bla go je vi}, Mi ro sla va Mi lu ti no vi}, Mir ja na Ada mo vi}, Ve sna ]u i}, Jo van ka Ga ji}, Ili ja Pav ko vi}, Je le na Ma le {e vi}, Ma ri ja Ku {i}, Na ta {a Mak si mo vi}, Ni ko la Mi li }e vi}, Mar ko Sto ja nov ski, Mi lan Da ki}, Go ran Tin tor, Ra de Vu ko vi}, Vla di mir Mi li }e vi} i De jan Lov ~a nin. Or ga ni za to ri sve ~a no sti bi li su Sa vez spor to va Op {ti ne Ru ma i ov da {wi Klub sport za sve.

NENAD BOROV^ANIN SPREMAN ZA ODBRANU TITULE

Tre nin zi ma do {ao kraj

Na{ naj bo qi bok ser, no si lac ti tu le {am pi o na Evro pe u ver zi ji VBO, Ne nad Bo rov ~a nin u{ao je u po sled wih ne ko li ko da na in ten ziv nog tre nin ga pred svo ju pr vu od bra nu ti tu le. Me~ u no vo sad skom Spen su (23. de cem bra) pro tiv Nem ca Lar sa Bu hol ca mo `da je i naj ve }i is pit do sa da {we ka ri je re. - Bra ni ti ti tu lu je po ne kad te è ne go je osvo ji ti, jer svi ju ri {a ju na tron. Moj mo to je po be di ti i da ti sve od se be. Sva ka dru ga op ci ja ko ja pod ra zu me va ne u speh za me ne je neo dr ì va. Ta kav na ~in raz mi {qa wa, ko ji pod ra zu me va tri jumf, me te ra da na sva kom tre nin gu pru ìm svoj mak si mum - re kao je Bo rov ~a nin. Ne nad se za pr vu od bra nu ti tu le spre ma ve} tri me se ca. Vr lo do bro zna da sa mo od we ga za vi si u ka kvoj }e for mi iza }i na ring i sup trot sta vi ti se ne u god nom i po slo vi~ no upor nom Nem cu. - Po sled wa tri me se ca tre ni rao sam ve o ma na por no , oba vio ve o ma kva li tet ne vi sin ske pri pre me na Ja ho ri ni. Za tim sam dru gu fa zu pri pre ma spro veo u Vr wa~ koj Ba wi, gde je ak ce nat sta vqen na kon di ci ji, a za vr {ne pri pre me oba vqam u Ko {ut wa ku, gde bru sim for mu kroz spa rin go va we. Uslo vi su fe no me nal ni, {to mak si mal no ko ri stim ka ko bih {to sprem ni ji do ~e kao me~ u No vom Sa du. U za vr {noj fa zi pri pre ma Ne na du po ma ù Mi lan Pi per ski, Ma ne Mar ~e ta i Zvje zdan Vi da ko vi}. - Oni su ta ko |e u iz u zet noj for mi jer i oni bok su ju u No vom Sa du. U rin gu sa wi ma ni je ni ma lo la -

ko, {to sa mo mo è bi ti od ko ri sti za for mu, ka ko me ni ta ko i mo jim dru ga ri ma. Za bok ser ki spek takl u No vom Sa du vla da iz u zet no in te re so va we, a me |u VIP go sti ma na }i }e se ne ko li ko biv {ih maj sto ra ple me ni te ve {ti ne. - Znam da }u ima ti ve li ku po dr {ku no vo sad ske pu bli ke, ali i pri ja te qa ko ji }e do }i iz ce log re gi o na, kao i {am pi o na ne ka da {we Ju go sla vi je, Ace Ru sev skog, An to na Jo si po vi }a, Ma ri ja na Be ne {a, Qu bi {e Si mi }a, Dra ga na Va si qe vi }a, Ta di je Ka ~a ra, Zvon ka Vu ji na, Dra ga na Vuj ko vi }a, za tim pred stav ni ka Re pu bli ke Srp ske, ko ji su na ja vi li do la zak u Spens. Lars Bu holc }e bi ti te àk ri val, jer je sva ki Ne mac te àk pro tiv nik, pre sve ga zbog svo je di sci pli ne i upor no sti. Bo qi ne ka po be di, a ja }u da ti sve od se be da po jas osta ne u Sr bi ji – po ru ~io je Ne nad Bo rov ~a nin.

Ka ra te klub Haj duk iz Ku le je po tvr dio do mi ca ci ju na srp skoj ka ra te sce ni. Na i me, ti tu la ma osva ja ~a Ku pa Voj vo di ne i Ku pa Sr bi je do da li su i tro fej {am pi o na Pre mi jer li ge Sr bi je. Na za vr {nom tur ni ru, odr à nom u Ku li, ka ra ti sti Haj du ka su bri qant nim na stu pom sa ~u va li pred nost ko ju su ostva ri li na pr vom tur ni ru u â~ ku i svo jim pri sta li ca ma, pred ko ji ma su se po ja vi li na kon du èg ni za go di na, po da ri li tro fej.

[am pi o ni Ti tu lu pr va ka Pre mi jer li ge Sr bi je osvo ji li su: ka pi ten Bo jan Ni ko la{, De jan Umi ~e vi}, Di mi tri je Jer ko vi}, Ra da Jo va nov, Mla den ]u ri}, Mir ko [ain, Slo bo dan Ti ra gi} i Bra ni slav Ri sti}. Stru~ ni {tab su ~i ni li {ef La zar Gre ber i tre ne ri Mi lo{ Da ni lov, Mar ko Sa vi} i Ni ko la Gre ber, a na ~e lu klu ba je ne u mor ni pred sed nik La slo Gre ber. - [ta re }i osim da smo pre sre} ni. Po sto jao je ogro man pri ti sak za to {to smo bi li u ulo zi do ma }i na i {to se jed no stav no od nas o~e ki va lo pr vo me sto.Ni smo ima li al ter na ti vu, mom ci su to ga bi li sve sni, od li~ no su od ra di li po sao i svi ma nam po da ri li ve li ku ra dost - ka `e {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka La zar Gre ber. Osva ja wem na slo va pr va ka Pre mi jer li ge Sr bi je ka ra ti sti Haj du ka su po no vi li uspeh iz 2007. go di ne, ka da su osvo ji li sve {to se mo glo osvo ji ti u ekip noj kon ku ren ci ji. [ta je to {to Haj duk iz dva ja od dru gih? - Mo `da na gla {e no za jed ni {tvo, s tim {to ima mo iz u zet no kva li tet ne bor ce, ko ji su pot pu no

sa zre li i kao qu di i kao tak mi ~a ri. Uz pet bo ra ca ko ji ra de, mi ima mo jo{ pet tak mi ~a ra ko ji u sva kom tre nut ku mo gu da u|u kao za me ne, a da se ne ose ti rzli ka. Do bro se ra di u klu bu, vi sok ste pen or ga ni zo va no sti, pro fe si o nal ni pri stup i nas iz stru ke, qu di ko ji vo de ko lek tiv i tak mi ~a ra da ju re zul ta te i do no se tro fe je. Pr vu du plu kru nu ka ra ti sti Haj du ka su osvo ji li 2007. go di ne ka da su uz se be ima li spon zo ra OTP ban ku. Osta li su bez tog ve tra u le |a, ali su upr kos to me po ka za li da kva li te tom i pre da nim ra dom mo gu do no vih tro fe ja. - Ka da nas je spon zor na pu stio zbi li smo re do ve, pot pu no se po sve ti li ra du, re du ko va li ne ke stva ri za ko je smo pro ce ni li da su ma we va `ne, do bi li jo{ ve }i mo tiv da do ka `e mo da i bez spon zo ra i bez do voq no nov ca, da kle u sva koj op ci ji mo `e mo do vr ha. To smo

i sa ovom du plom kru nom potvdi li - is ta kao je Gre ber. âst da na ta ta mi ju pred vo di eki pu i da pr vi po dig ne {am pi on ski pe har imao je ka pi ten Bo jan Ni ko la{. - Ostva ri li smo fan ta sti ~an re zul tat i ja dru gi put osva jam du plu kru nu. Ova ti tu la je kru na du go go di {weg ra da svih u klu bu, a us pe si ma smo do pri ne li da ka ra te bu de pri znat sport u Ku li - ka è Ni ko la{. Ka ko se ose }a ka pi ten ima ju }i u vi du ~i we ni cu da ni je Ku qa nin, a da je ima pri vi le gi ju da pr vi po dig ne tro fej? - Ose }aj je fan ta sti ~an. Dra go mi je {to sam svo jim na por nim ra dom i tre nin zi ma do bio pri li ku da bu dem na ~e lu ovih mla dih mo ma ka, ko ji su za i sta fan ta sti~ ni. Pre do ~a va mo ka pi te nu da }e sa da svi è le ti da svrg nu {am pi o ne sa tro na.

- Haj duk iz go di ne u go di nu po ka zu je da se u we mu kva li tet no ra di i da ne tre ba da bri ne za bu du} nost i no ve tro fe je - op ti mi sta je Ni ko la{. Ono {to Haj duk ~i ni ve li kim je ste i ~i we ni ca da je otvo ren za sve, pa ni je neo bi~ no bi lo vi de ti na pro sla vi ti tu le i osni va ~e klu ba i klup ske le gen de po put Qu ba Pe ri {i }a, Ne |e Mr ka i }a, Sa {e Kne `e vi }a, Mak si mo vi }a, do ju ~e ra {weg tak mi ~a ra Mar ka Ma en xi ju. I wi ma je pu no sr ce. - Ovo je ve li ~an stven tre nu tak, ali i re zul tat jed nog du go traj nog ra da - re kao je Qu bo Pe ri {i}, ~o vek ko ji je do neo ka ra te u Ku lu. Od osni va wa klu ba broj ne ge ne ra ci je su ulo `i le ve li ki trud, qu bav i ener gi ju. Ovo je kru na sve ga to ga, a s ob zi rom na evi dent ni kva li tet va qa o~e ki va ti jo{ mno go ti tu la. \or|o Bojani}

DE BI TO VA LE FUD BA LER KE IZ \UR \E VA: @en ski fud bal ski klub Ba~ ka iz \u |r |e va osno van je pre dva me se ca, a eki pa je ne dav no ima la de bi na tur ni ru u Pan ~e vu. - Na ini ci ja ti vu ro di te qa i uz po dr {ku FK Ba~ ka oform qen je èn ski fud bal ski klub, ko ji }e se od na red ne se zo ne tak mi ~i ti u Dru goj li gi – Voj vo di na. Ide ja o osni va wu èn skog klu ba po ja vi la se u pe ri du ka da je na tre nin ge po ~e lo re dov no da do la zi oko 20 de voj ~i ca iz Osnov ne {ko le „Jo van Jo va no vi} Zmaj“. In te re so va we je ra slo i uz po dr {ku di rek to ri ce {ko le Ma ri je Tr ti} do bi je ni su ter mi ni u sa li, pa i sa da mo è mo da tre ni ra mo - ka è tre ner Si ma Bog da nov. No vo for mi ra na eki pa iz \ur |e va pr vi put je na stu pi la na tur ni ru u Pan ~e vu i po red sla bi jih re zul ta ta po bra la je apla u ze do ma }i na i ri va la i po ka za nu bor be nost i ta le nat. Pla ni ra no je da Ba~ ka u~e stvu je na tur ni ri ma u Ki kin di, Adi i No vom Be ~e ju na ko ji ma }e sti ca ti neo p hod no is ku stvo. Za pr vi tim za za sa da kon ku ri {u sle de }e fud ba ler ke: Alek san dra Bog da nov, Mi la na Go lu bo vi}, Jo va na Go lu bo vi}, Dra ga na La zi ~i}, Smi qa na Ja ko vqe vi}, Sa wa Pa vlo vi}, Da ni je la Pet ko vi}, Ve ri ca Ko va ~e vi}, Gor da na Be ri}, Ta ma ra Mak si mo vi}, Do ro tea Tri vu no vi}, Sve tla na Dra ì}, Mi ro sla va Pra li ca, Ana sta si ja Gu te {a, Da ni ca Go li}, Du wa Yam bas i Ni ko li na Ba sta ja. @. M.

KUP VOJVODINE U FUTSALU

No vo sa |a ni ma pe har, No vo pa zov ~a ni ma apla u zi Nova Pazova - Tvr|ava 2:8 (0:6) NO VA PA ZO VA: Sport ska dvo ra na, gle da la ca: 200, su di je: Jo vi {i} (Sta par) i Bo ò vi} (Ku la), strel ci: Rac ko vi} u 31. i Cvet ko vi} u 40. za N. Pa zo vu, Vig we vi} u 8, Bo kan u 10, Ste va no vi} u 12. i 19, Ma ro je vi} u 15. i 20, Le ba ja u 25. i Po po vi} u 37. mi nu tu za Tvr |a vu, na go mi la va we pre kr {a ja: N. Pa zo va 8 (5-3), Tvr |a va 11 (5-6). NO VA PA ZO VA: Bur sa}, Mi tro vi}, Rat ko vi}, Ja ki mov ski, Mi la{, Ru si}, Jak {i}, \u ri}, Stan ko vi}, Sta no je vi}, Se ku li}, Cvet ko vi}. TVR \A VA: Be qan ski, @iv ko vi}, Le ba ja, Ma ro je vi}, Vig we vi}, Po po vi}, Pan te li}, Dar. Bo kan, Dal. Bo kan, Ste va no vi}, Tan ko si}. Fud ba le ri Tvr |a ve iz No vog Sa da po bed ni ci su Ku pa Voj vo di ne u fut sa lu. No vo sa |a ni su u fi na lu ube dqi vo po be di li No vu Pa zo vu 8:2 i kao pr va ci Po kra ji ne na sta vi }e tak mi ~e we me |u 16 eki pa u Ku pu Sr bi je.Pe har je za slu è no pri pao No vo sa |a ni ma, dok su apa la u ze za bor be nost za slu ì li i No vo pa zov ~a ni.

Osva ja ~i Ku pa Voj vo di ne: Eki pa KMF Tvr |a va

- Iako smo osno va ni pre ne {to vi {e od tri go di ne, do {la je do iz ra `a ja na {a po sve }e nost u ra du s mla |im ka te go ri ja ma po no sno is ti ~e pot pred sed nik Tvr |a ve Zo ran Di mi}. - Ima mo pre ko 80 mla dih igra ~a u klu bu, po ~e mu smo je din stve ni u Sr bi ji. Ina ~e, tak mi ~i mo se u Dru goj li gi, gde smo tre nut no dru gi sa pet bo do va za o stat ka za Be ~e jem, ima mo ve li ke {an se da se pla si ra mo u eli tu. Me |u tim, to nam ni je im pe ra tiv, ve} rad s mla |im ka te go ri ja ma, ko ji bi za pet-{est go di na mo gli da ha ra ju ovim pro sto ri ma. U Tvr |a vi ima ju ~i me da se po hva le. - Iz u zet no smo po no sni na or ga ni za ci ju Li ge sred wih {ko la „Mo ja {ko la - moj klub”, ko ja je oku pi la pre ko 200 sred wo {ko la ca i ne ko li ko hi qa da na vi ja ~a, kao i Fut sal kup No vog Sa da na ko jem su u~e stvo va le eki pe iz Ma |ar ske, Slo va~ ke, Hr vat ske, Ma ke do ni je i Re pu bli ke Srp ske. Na da mo se da }e mo i sle de }e go di ne da or ga ni zu je mo ove ma ni fe sta ci je. Ve li ku za hval nost du gu je mo pred sed ni ku Mi haj lu Uva ~e ku, Ne deq ku Pan ti }u i Zol ta nu Mol na ru za po mo} i po dr {ku - na gla sio je Di mi}. J. Gali}

GLOBUS

~etvrtak15.decembar2011.

dnevnik

Кад се пљачкаш постиди Д

Зашто жене падају на велика стопала

бог мита да су мушкарци са великим стопалима „обдарени”. Британац Карл Грифитс (19) поносни је власник највећих стопала на Острву. Дужина његових стопала је 37 центиметара, један од разлога што је до сада у кревет одвео више од 30 жена. Да ли тачан мит о мушкарцима са великим стопалима? „огу да потврдим да је све што причају о мушкарцима са великим стопалима тачно. До сада сам био са више од 30 жена и оне су са мном биле само из једног разлога - имам велика стопала”, рекао је Карл „Сану”. Он додаје да му не смета што је „проверавање мита” једини разлог што су девојке са њим.

Карл каже да су му стопала одувек била велика и да су му родитељи сваких неколико месеци куповали нове патике. „У основној школи сам носио дупло већи број патика од остале деце” Да има највећа стопала у Британији говори и чињеница да обућу наручује из Америке и то по цени од сто фунти по пару. „У Британији нигде не могу да нађем патике, па их наручујем. Углавном су то патике, па због тога некада не могу да уђем у ноћни клуб, где је обавезно обути ципеле”, жали се Карл. Ипак, постоји једна особа на свету којој је теже него њему - то је Мароканац Брахим Таколах чије је лево стопало дугачко чак 38,1 центиметар, а десно 37,5.

воје деце понудило је пљачкашу своје касицепрасице, а он побегао од

блама. Неименовани мушкарац зазвонио је на врата куће у Шванведеу у Немачкој. Отворила је бебиситерка која је била сама у кући са двоје деце млађе од седам година, и угледала наоружаног и маскираног пљачкаша. Он је ушао у кућу, запретио јој пиштољем и наредио да му преда све вредности, а онда су га прекинули незвани гости - двоје деце коју је чувала сишла су са спрата.

Нинџа маца Н

а први поглед умиљата мала маца - прави кућни љубимац, а оно... Овај малишан се излежавао на свом кревету, и очигледно му се није устајало из истог, али је његова мачка решила да у два спретна покрета прекине то ленчарење. Дечачић се у једном моменту сагао, вероватно да погледа где је његов љубимац, а онда је оборен с кревета у кунг фу стилу.

Зли геније у најави?

Колико кошта срећа

е много, тврди бивши милионер који је све паре дао у хуманитарне сврхе. Карл Рабедер (49) из Телфса у Аустрији пре две године је схватио да га новац неће учинити срећним, и одлучио да живот промени из корена. Он је продао своју фирму, лимузине, спортске аутомобиле, приватни авион и луксузну вилу у Алпима, и приход проследио хуманитарној организацији која позајмљује мале суме муштеријама у земљама Трећег света, које од банке не би добиле кредит. Карл сада месечно зарађује око 1.400 евра од говора које одржава бизнисменима на тему свог новог живота, и скупља паре да купи скромну кућицу. „Гледао сам своје слике из доба огромног богатства, и на свакој сам изгледао некако бедно, несрећно… Сада уживам у правим стварима. Љубав, сјај Сунца, свеж ваздух, то ће вас усрећити, а не новац”, открива Карл са осмехом на лицу. Он свима који му не верују саветује да покушају да запишу шта их заиста чини срећним, без „фолирања”, и добро размисле о списку.

рнебесни клип поставили су родитељи из Норвешке пре само неколико дана на сајт Јутјуб, и то под називом „Моја ћерка је одабрала мрачну страну”. Девојчица са стола руши играчку, а затим се радује и смеје у стилу највећих филмских и цртаних „злих генијалаца” као што су Доктор Зли из „Остина Пауерса” и други. „Дарт Вејдер је сигурно поносан”, само је један од коментара на малу неваљалицу.

3Д водопад за Гиниса

лични уметници направили су подни мурал који је ушао у Гинисову књигу рекорда. Уметници 3Д Џо и Макс у сарадњи са компанијама Рибок и Кросфај направили су у Лондону оптичку илузију

водопада која се простире на скоро 3.000 квадратних метара. „Водопад” се сурвава у клисуру, а уметници и запослени у Рибоку сликали су се као да неустрашиво стоје на стенама и пркосе вртоглавом понору.

Мајмуни изударали пијанца

утомеханичар Жоао дос Сантос отишао је у зоо-врт Сорокаба у Сао Паолу, а претходно је са друштвом попио већу количину алкохола. Током обиласка, Жоао је прескочио ограду дела у којем се налазе мајмуни, препливао канал који их дели од посетилаца и покушао да им се придружи, пише „Дејли мејл”. Црноруки паук мајмуни, који важе за изузетно територијалне, одмах су га опколили, ујели неколико пута и изударали. Жоао је брже-боље побегао, и одмах му је указана прва помоћ. „Признајем да сам био пијан, па када сам допливао до њих и видео да пружају руке ка мени, мислио сам да ме зову да се играмо”, рекао је посрамљени аутомеханичар, који је морао да добије и неколико копчи по рукама и раменима.

Можеш ти и сам до школе

ајка из Делавера је ухапшена јер је сину дозволила да сам вози аутомобил до школе и назад. Већина родитеља можда не би деветогодишњем детету дозволила ни да само иде пешке до школе, а Теми О’Нил из Довера је заиста претерала. Она је свом деветогодишњем сину, чије име није саопштено, дозволила да „тојотом королом” иде у школу, док га је она бодрила са сувозачког седишта.

Дечак и девојчица понудили су му своју уштеђевину од џепарца, и рекли му да носи све, само да не повреди бебиситерку. Опрхван срамотом и сажаљењем, он је побегао празних шака. Полиција у Шванведеу трага за њим, а имена и тачан узраст деце нису објављени како би се заштитио њихов идентитет и сигурност.

Један од наставника видео је малишана како се паркира испред школе, и брже-боље позвао полицију. Мајка се бранила рекавши да је мали искусан возач! „Мајка није схватала у чему је проблем. Рекла је да је сина пустила да вози зато што је већ искусан, пошто је за воланом од пете године”, рекао је капетан полиције Довера Тим Стамп. О’Нилова је ухапшена и оптужена за немар и угрожавање безбедности детета.

Не радите „оно” на балкону

ола жена која виси наглавачке са балкона сигурно је призор који ће шпански ватрогасци препричавати и унуцима. Овај викенд био је изузетно „забаван” за туристе на Тенерифима. Двоје Британаца у једном хотелу доспели су на насловне стране, и то због необичне незгоде приликом секса. Неименовани мушкарац и жена стари око 50 година занели су се размењујући нежности на тераси хотелске собе, и почели да

воде љубав. Међутим, ограда на коју су се наслонили је попустила, а затим отпала! Док је мушкарац успео да задржи равнотежу, жена је пала са терасе, а сигурне смрти спасила ју је чињеница да јој се нога заглавила у ограду неколико спратова ниже. Сирота Британка гола је висила наглавачке док је нису спасили ватрогасци. Она је пребачена у локалну болницу, где јој је констатован „само” прелом скочног зглоба.

Како да одбијеш Бетмена

едан Британац извео је просидбу за памћење своју девојку запросио је тако што се са крова тржног центра спустио на ужету обучен као Бетмен. Огрнут плаштом на којем је писало „Шарлот, удај се за мене?” Рајан Глисон је за љубав своје драге и „просидбу из снова” успео и да превлада свој страх од висине од ког пати од детињства. Срећом за Рајана, након што је његову лепшу половину прошао првобитни шок и неверица - рекла је „да”. Рајан (28) је цео спектакл испланирао прошле недеље, а читав догађај снимио је камером - да има шта да покаже унуцима!

ekologija

c m y

dnevnik

~etvrtak15.decembar2011.

U OKVI RU EKO-PRO JEK TA „O^I STI MO ZA JED NO BE ^EJ”

Osnov ci vred ni i kre a tiv ni U okvi ru pro jek ta lo kal ne sa mo u pra ve „O~i sti mo za jed no Be ~ej“ u ovom me stu or ga ni zo va na je eko lo {ka ak ci ja „Oko {ko le sku pi, bu di fa ca u klu pi“, u ko joj je u~e stvo va lo svih se dam osnov nih {ko la na te ri to ri ji be ~ej ske op {ti ne. Ak ci ja se od vi ja la u dva de la, a spro ve de na je pod bud nim okom lo kal nog dvo ne deq ni ka „Be ~ej ski da ni“. U pr vom de lu ak ci je u~e ni ci su iza {li iz u~i o ni ca i ku pi li sme }e i dru gi ot pad ni ma te ri jal u okru è wu {ko la. U dru gom de lu |a ci su ima li za da tak da od pri ku pqe nog ma te ri ja la i osta lih se kun dar nih si ro vi na do ne tih od ku }e na pra ve grup ni rad u vi du ma sko te ili mo za i ka, is ta kli su u „Be ~ej skim da ni ma“, uka zu ju }i da je ciq ak ci je da de ca {to ra ni je sa zna ju vi {e o va `no sti o~u va wa ì vot ne oko li ne. Da su {ko le ozbiq no shva ti le u~e {}e u ovoj ak ci ji po tvr |u je to {to je okru è we oko

Pr vo na gra |e ni grup ni rad

{ko la bes pre kor no o~i {}e no. Pri to me, u~e sni ci su se uve ri li da je ko li ~i na raz li ~i tih ot p a d a k a u sva k om {kol s kom dvo r i { tu, iako ima do v oq n o kan ti za sme }e, bi lo mno go. U ostva ri va wu dru gog de la za dat ka osnov ci su bi li iz u zet no kre a tiv ni, te je po ~a sni gra |a nin Be ~e ja i is tak nu ti aka dem ski sli k ar Vik t or [kra b aw imao te `ak za da tak da pro gla si naj bo qe ra do ve. Ni jan se su pre su di le pa je pr vo me sto pri pa lo O[ „[a mu Mi haq“ iz Ba~ kog Pe tro vog Se la, dru ga je be ~ej ska O[ „Zdrav ko Glo `an ski“, a tre }e me sto pri pa lo je [O SO „Brat stvo“. Naj u s pe { ni j i m a }e na g ra d e bi ti uru ~e ne po za vr {et ku zim skog {kol skog ras pu sta, 18. ja na u r a idu } e go d i n e, ka d a }e pred s tav n i k e svih pri m i t i pred sed nik op {ti ne Be ~ej Pe ter Kne zi. V. Jan kov

SA RAD WA UNI VER ZI TE TA U NO VOM SA DU I SE GE DI NU

Za jed no u za{ ti ti ì vo tn e oko li ne Pri rod no-ma te ma ti~ ki fa kul tet Uni ver zi te ta u No vom Sa du, De part man za he mi ju, bi o he mi ju i za {ti tu ì vot ne sre di ne, i De part man za pri me we nu he mi ju i za {ti tu ì vot ne sre di ne Uni ver zi te ta u Se ge di nu, us po sta vi li su pre ko gra ni~ nu sa rad wu u obla sti is tra ì va wa i raz vo ja ino va tiv nih teh ni~ kih re {e wa ko ja svo ju pri me nu mo gu na }i u za {ti ti ì vot ne sre di ne. Ci qe vi pro jek ta Matcross, usme re ni su ka raz vo ju eko nom ski efi ka snih i eko lo {ki pri hva tqi vih me to da mo ni to rin ga ì vot ne sre di ne i re me di ja ci ji za ga |e nih lo ka li te ta, kao po ten ci jal nih re {e wa za za ga |e ne obla sti u pre ko gra ni~ nom po ja su. Ja ~a we me |u re gi o nal ne sa rad we na za jed ni~ kim

iza zo vi ma i pro ble mi ma ì vot ne sre di ne una pre di }e lo kal no zna we, po dr à ti i olak {a ti re a li za ci ju broj nih va è }ih spo ra zu ma ~i je spro vo |e we zah te va si ner gi ju zna wa. Su sret pred stav ni ka uni ver zi te ta iz No vog Sa da i Se ge di na bi }e odr à na su tra u 11 ~a so va na PMF-u, De part man za bi o lo gi ju i eko lo gi ju, a ta da }e bi ti pred sta vqen i pro je kat „Raz voj no vih ma te ri ja la za pri me nu u eko lo {ki pri hva tqi vim i eko nom ski is pla ti vim teh no lo gi ja ma re me di ja ci je za ga |e nih pod ru~ ja u pre ko gra ni~ nim obla sti ma”, ko ji je fi nan si ra la Evrop ska uni ja u okvi ru In stru men ta IPA pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we Sr bi je i Ma |ar ske.

U ZRE WA NI NU ZA VR [E NA PR VA FA ZA PRO JEK TA „DO BRO DR VO”

Da mla di na vre me na u ~e Iz vo |e wem pred sta ve “Mi smo naj lep {e dr vo na sve tu”, u Kul tur nom cen tru Zre wa ni na, u uto rak je obe le èn za vr {e tak pr ve fa ze pro jek ta “Do bro dr vo”. Ovaj pro je kat za jed ni~ ki re a li zu ju ne vla di ne or ga ni za ci je “Fo to eks po”, CE KOM i Me |u op {tin sko dru {tvo za stra ne je zi ke, te JP „Di rek ci ja za iz grad wu i ure |e we gra da„, JP “î sto }a i ze le ni lo”, Kul tur ni cen tar i ode qe we za po slo ve za {ti te i una pre |e wa ì vot ne sre di ne grad ske upra ve. Pro je kat “Do bro dr vo“, ka ù we go vi tvor ci, za pra vo je ide ja ko ja pru à mo gu} nost lo kal noj za jed ni ci, na ro ~i to de ci i mla di ma, da na u ~e {ta zna ~i pre u zi ma we ini ci ja ti ve, pla ni ra we i u~e stvo va we u kre i ra wu svog ì vot nog okru è wa. Na pod ru~ ju Voj vo di ne pod {u mom je sa mo osam od sto te ri -

Naj ~i sti ji va zduh u Ki kin di i Srem skoj Mi tro vi ci za bri nu tost gra |a na jer su vr lo sli~ na kao i u ze mqa ma ko je su bi le na istom ste pe nu teh no lo -

ga wa da se sta we po boq {a. To po ka zu je da re {e we za bo qi kva li tet va zdu ha ni je jed no stav -

Na pre dak u upra vqa wu ot pa dom Pro {le go di ne po stig nut je na pre dak u upra vqa wu ko mu nal nim ot pa dom u Sr bi ji. Pri ku pqa we ko mu nal nog ot pa da po ve }a no je na 72 od sto, ukup no je bi lo 2,6 mi li o na to na ko mu nal nog ot pa da od ~e ga je pri ku pqe no i de po no va no 1,6 mi li o na to na. Iz da to je oko 900 do zvo la za upra vqa we ot pa dom, a oko 60 ope ra te ra do bi lo je do zvo le za pre ra du ot pa da. Pre ma {en je i ciq za re ci kla `u am ba la `nog ot pa da od pet od sto jer je re ci kli ra no ukup no 19,6 od sto ot pa da. Ge ne ri sa no je 7,3 mi li o na to na in du strij skog ot pa da od ~e ga je oko 20 od sto opa sno. Po ve }a we ko li ~i ne neo pa snog in du strij skog ot pa da po sle di ca je pri ja ve 5,9 mi li o na to na pe pe la iz ter mo e lek tra na u Obre nov cu i Ko stol cu. {kog raz vo ja kao Sr bi ja sa da is ta kao je Po po vi}.- Ima mo pri me re da je i u ze mqa ma EU, u od re |e nim re gi o ni ma, re gi stro van kva li tet va zdu ha sli~ nih ka te go ri ja, iako se pred u zi ma ju op se `ni je me re i ve }a ula -

no, jer na to uti ~e mno go fak to ra. U Sr bi ji je naj do mi nant ni ji pri mer lo {eg kva li te ta va zdu ha pod ru~ je Bo ra, kao re zul tat in du strij skih ak tiv no sti, ali se ra di na po boq {a wu si tu a ci je i ula `e u no ve teh no lo gi je.

bu de po ten ci jal ni do na tor dr ve ta i vo di bri gu o we mu, bi }e po stig nu to efi ka sni je o~u va we ze le nih po vr {i na i pod stak nu to raz vi ja we za mi sli o dru {tve no od go vor nom po na {a wu pre ma pri rod nom okru è wu. U ovom pro jek tu, ko ji su fi nan sij ski po dr à li BCIF i grad Zre wa nin, obra }a se or ga ni ma lo kal ne sa mo u pra ve i jav nim pred u ze }i ma, de ci {kol skog uz ra sta, ali i svim gra |a ni ma Zre wa ni na. Za de cu }e bi ti or ga ni zo va ne edu ka tiv ne ra di o ni ce, pro mo tiv ne ak tiv no sti i ak ci je ko je }e se spro vo di ti na te re nu, u grad skom par ko vi ma i dru gim ze le nim po vr {i na ma, a or ga ni za to ri o~e ku ju da }e po ten ci jal ni do na to ri sad ni ca, uz po je din ce, bi ti i udru è wa gra |a na i pri vred ni ci. @. B.

ODR @A NA TRI BI NA „LI GE DRU [TVE NE JED NA KO STI”

STA WE @I VOT NE SRE DI NE U SR BI JI

Sta we za {ti te ì vot ne sre di ne u Sr bi ji je, u na ~e lu za do vo qa va ju }e, ali i da qe po sto je po je di na~ ni pro ble mi u za {ti ti va zdu ha, vo de i ze mqi {ta, oce nio je di rek tor Agen ci je za za {ti tu ì vot ne sre di ne Mom ~i lo @iv ko vi}, pred sta vqa ju }i iz ve {taj o sta wu ì vot ne sre di ne u Sr bi ji pro {le go di ne. On je uka zao da su svi za ga |i va ~i pod kon tro lom, a da su naj ve }i i da qe RTB „Bor„ i „Pe tro he mi ja„. - U me re wu za ga |e wa u pot pu no sti se pri me wu ju me to de Evrop ske uni je - ob ja snio je @iv ko vi}.- Agen ci ja pra ti sta we za ga |e no sti va zdu ha, vo de, a po vre me no i ze mqi {ta, {to bi od idu }e go di ne tre ba lo da bu de re dov no. Kva li tet va zdu ha je vi so ke ka te go ri je, iz u zev pod ru~ ja oko Bo ra, Pan ~e va i u po je di nim ve li kim gra do vi ma, {to je po sle di ca ra da in du stri je, in ten zi te ta sa o bra }a ja ili ge o- graf skog po lo à ja tih me sta. Oko 85 od sto vo da u Sr bi ji spa da u pr vu i dru gu ka te go ri ju kva li te ta, osta tak je tre }e i ~e tvr te ka te go ri je, a ana li ze ze mqi {ta po ka za le su za do vo qa va ju }e sta we. Pre ma oce ni Ti ho mi ra Po po vi }a iz ove Agen ci je, u naj ve }im ur ba nim sre di na ma - Be o gra du, No vom Sa du i Ni {u, kva li tet va zdu ha pro {le go di ne ni je bio za do vo qa va ju }i. Ne za do vo qa va ju }i kva li tet, ka ko ka è, pod ra zu me va da je to kom go di ne u od re |e nom pod ru~ ju vi {e od 30 da na za be le è na kon cen tra ci ja su spen do va nih ~e sti ca ve }a od to le rant nog ni voa. - U ovom tre nut ku ta kva pre ko ra ~e wa ne tre ba da iza zi va ju

to ri je, a Zre wa nin je grad s naj ma we ze le nih po vr {i na. U ovom gra du u to ku je uskla |i va we plan ske do ku men ta ci je i sin hro ni za ci ja ra da nad le `nih slu `bi, a ovaj pro je kat pru à mo del da se plan ski omo gu }i gra |a ni ma da u~e stvu ju u oze le wa va wu. Or ga ni za to ri uka zu ju da je eko lo {ka svest gra |a na, na ro ~i to de ce i mla dih, ne do voq na, te su oni i glav na ciq na gru pa u re a li za ci ji pro jek ta, po {to su ugro è ni zbog ne do voq no ze le nih po vr {i na u gra du i oko li ni. Re {a va we ovih pro ble ma, na vo di se u sa op {te wu, uti ca }e na raz vi ja we eko lo {ke sve sti gra |a na, obez be di ti odr ì vi raz voj ze le nih pro sto ra, stvo ri ti no va sta ni {ta za pti ce i dru ge ì vo ti we i nov am bi jent za re kre a ci ju i od mor. Ide jom da sva ki gra |a nin

Za hva qu ju }i no vo u spo sta vqe nom si ste mu za pra }e we kva li te ta va zdu ha u Sr bi ji u po sto ja wu 40 mer nih sta ni ca, si tu a ci ja bi ti po boq {a na. U iz ve {ta ju se is ti ~e da su se u~e sta la pre ko ra ~e wa dnev nih gra ni~ nih vred no sti pro {le go di ne naj ~e {}e ja vqa le usled pri su stva ve }e kon cen tra ci je ~a |i , kao po sle di ca po ja ~a nog sa o bra }a ja i gre ja wa, a glav ni uzrok po ve }a ne emi si je {tet nih ma te ri ja u va zdu hu bi lo je sa go re va we fo sil nih go ri va u ter mo e lek tra na ma. îst va zduh ili ne znat no za ga |en, gde ni su pre ko ra ~e ne gra ni~ ne vred no sti ni za jed nu za ga |u ju }u ma te ri ju, za be le èn je na Ko pa o ni ku, u Pa ra }i nu, Va qe vu, Vra wu, Za je ~a ru, Ki kin di, Ko sje ri }u, Ko stol cu, Le skov cu, Po à rev cu, Srem skoj Mi tro vi ci, Se voj nu , Sme de re vu, â~ ku i [ap cu. Sve po vr {in ske vo de u Sr bi ji pro {le go di ne ima le su do bar kva li tet. Naj ni ì je za be le èn na Ve li kom ba~ kom ka na lu u zo ni Vr ba sa, Ku le i Cr ven ke, zbog ~e ga se pla ni ra po ~e tak grad we po stro je wa za pre ~i {}a va we ot pad nih vo da, re kao je Ne boj {a Ve qo vi} iz Agen ci je za za {ti tu ì vot ne sre di ne. Oko 85 od sto po vr {in skih vo da u Sr bi ji ima lo je do bar, ve o ma do bar ili od li ~an kva li tet, od no sno bio je pr ve ili dru ge kla se {to zna ~i da su se, uz fil tra ci ju i dez in fek ci ju, one mo gle upo tre bi ti za snab de va we sta nov ni {tva, u pre hram be noj in du stri ji i ga je we ri ba. Naj ve }i za ga |i va ~i vo da u Sr bi ji su in du stri ja i ka na li za ci o ne mre è, ko je ne pro ~i {}e ne vo de iz li va ju u re ke. Q. Ma le {e vi}

No vi Sad bez pla sti~ nih ke sa Naj ve }i uspeh nad le `nih in sti tu ci ja u bu |e wu eko lo {ke sve sti gra |a na ostva re na je na po qu upra vqa wa ot pa dom, re ~e no je na tri bi ni „Ce ger u ru ke - No vi Sad bez PVC ke sa”, ko ja je odr à na u pro sto ri ja ma Ne za vi snog dru {tva no vi na ra Voj vo di ne. Tri bi nu je or ga ni zo va lo Udru è we gra |a na „Li ga dru {tve ne jed na ko sti”, ko je je pret hod nih da na u No vom Sa du de li lo bi o ra zgra di ve ke se, uz fi nan sij sku po mo} Se kre te ri ja ta za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu ì vot ne sre di ne. Po mo} ni ca mi ni stra za za {ti tu ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa u Vla di Sr bi je Da ni ca Ba }a no vi} uka za la je je na red ni ko rak u ovom po slu raz dva ja we ot pa da i da qe po di za we eko lo {ke sve sti. Po we nim re ~i ma, u la bo ra to ri ji na Teh no lo {kom fa kul te tu, od na red ne go di ne }e se pro ve ra va ti kva li tet ke sa i wi ho va bi o ra zgr di vost i iz da va ti ser tif ka ti na osno vu ko jih }e se od re di ti vi si na tak se na ke se. - Na osno vu re zu la ta ta ana li ze bi }e utvr |e na vi si na tak si ko ju }e pla }a ti svi pro iz vo |a ~i ke sa ka è Da ni ca Ba }a no vi}. - Oni ko ji ne pro iz vo de bi o ra zgra di ve ke se pla }a }e 20.000 di na ra po to ni, dok }e za to nu bi o ra zgra di vih ke sa tak sa bi ti 1.000 di na ra. Po mo} ni ca se kre ta ra za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu ì vot ne sre di ne u Vla di AP Voj vo di ne Na da La zi} re kla je da se, kad se go vo ri o de po ni ja ma i ~i {}e wu, uvek za bo ra vqa da to ko {ta.

- Pre ne ko li ko go di na No vi Sad je za ~i {}e we de po ni ja iz dva jao 40 mi li o na di na ra go di {we ka za la je Na da La zi}. - Na na ci o nal nom ni vou to se spro vo di kroz stra te gi je, a 2003. go di ne do ne ta je Stra te gi ja upra vqa wa ot pa dom, ko ja pod ra zu me va da Sr bi ja bu de gru pi sa na u re gi o ne, te da u Voj vo di ni bu de naj vi {e de vet re gi o nal nih de po ni ja. Port pa rol ka no vo sad ske „î sto }e” Mi li ca Vla i sa vqe vi} re kla je da za upra vqa we ot pa dom ne do sta ju sred stva te da je upra vo zbog to ga uvo |e we pri mar ne se pa ra ci je ot pa da da le ka bu du} nost. Ipak, kao po zi tvan pri mer na ve la je odva ja we PET am ba la è i na ja vi la da }e za ne ko li ko me se ci u gra du bi ti po sta vqe ni kon tej ne ri za pa pir ko ji }e ima ti po se ban ob lik i bi }e ih te è obi ti, {to je se ra ni je de {a va lo. Ka ko je re ~e no, usko ro }e Se kre te ri jat za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu ì vot ne sre di ne za po ~e ti pro je kat pre gle da sta wa i kva li te ta vo de, va zdu ha, ze mqi {ta, hra ne..., ka ko bi se utvr di lo {ta tre ba ra di ti do 2030. go di ne. Za po boq {a we si tu a ci je u ovoj obla sti po treb no je oko 10,5 mi li jar di evra, za kqu ~e no je na tri bi ni, a vi {e od po la tre ba lo bi da se utro {i na po boq {a we kva li te ta vo de, pre sve ga ot pad nih vo da, jer u Voj vo di ni, od 465 na se qa, sve ga 45 ima ka na li za ci ju, u 24 me sta gde je mo gu} tret man ot pad nih vo da, ra di sa mo 11. A. Je ri ni}

Is pit za ri ba ra i ri bo ~u va ra Mi ni star stvo `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa or ga ni zu je po la ga we stru~ nog is pi ta za ri ba ra i ri bo ~u va ra za sve kan di da te ko ji su pod ne li pri ja ve. Is pit je 22. de cem bra u 12 sa ti u zgra di Pa la ta „Sr bi ja”, Omla din skih bri ga da 1, na No vom Be o gra du. Pri ja ve za po la ga we stru~ nog is pi ta za no ve kan di da te pri ma ju se jo{ da nas, a ter min po la ga wa bi }e na knad no ob ja vqen. Q. M.

kultura

~etvrtak15.decembar2011.

dnevnik КОНЦЕРТ ОРКЕСТРА „КАМЕРАТА АКАДЕМИКА” ПОСВЕЋЕН РУДОЛФУ БРУЧИЈУ

Фото: Б. Лучић

Спој модернизма и традиционалног

У СПОМЕН-ЗБИРЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

Савремено домаће музичко стваралаштво, стицајем разних околности, тешко налази пут до концертних подијума и до публике, премда међу делима која данас настају, као и међу домаћим делима написаним пре неколико деценија постоји мноштво итекако вредних и значајних композиција. Нову потврду ове тврдње пружио је недавни концерт Гудачког оркестра „Камерата академика“ у Синагоги, посвећен успомени на нашег великог композитора Рудолфа Бручија, заслужног музичког прегаоца и једног од утемељива-

професора Дејана Млађеновића, наставивши успешан рад. А занимљивом коинциденцијом, на концерту посвећеном Рудолфу Бручију, са Камератом је као уметнички руководилац и солиста, сада наступила врсна и истакнута виолинисткиња Јулија Хартиг, чије је извођачко стасавање и афирмација током деведесетих везано баш за Камерату. Централно место на програму припало је двема композицијама Бручија: једном од најзначајнијих и по суду самог аутора његових

солилоквијум солистичког инструмента, уз повремено снажне акценте оркестарских деоница или уз пратњу астралног, прозрачног окружења флажолетних тонова гудача, одјекнуло је интимно и присно у дореченом тумачењу „Камерате академике“ под диригенским вођством Жељке Милановић. Топлина и непосредност фолклорне инспирације утиснули су печат Бручијевој композицији „Гусларска“, заснованој на минуциозној разради мелодијских микромотива типичних гусларских фраза, коју је

ча музичког живота у Новом Саду и Војводини. Било је лепе симболике у чињеници да је подсећање на Бручијево стваралаштво поверено управо ансамблу „Камерата академика“ пониклог под окриљем Академије уметности, чији је први декан био Рудолф Бручи, који је тада дао изузетан допринос развоју ове високошколске музичке институције. И сама „Камерата академика“ која је формирана средином осамдесетих, под уметничким вођством некадашњем професора АУ Иштвана Варге израсла је током година у оркестар изузетне међународне репутације, престајући да делује у једном периоду, да би 2007. била поново активирана на иницијативу

најуспелијих концертантних дела: Концерту за кларинет и оркестар, написаном почетком седамдесетих, као и једном солистичком делу, композицији за виолину соло са насловом „Гусларска“ насталој 1992, коју је Бручи посветио Јулији Хартиг. Модернистички конципиран Концерт за кларинет и оркестар опорих сазвучја и сложених тонских преплета, са солистичком деоницом кларинета у првом плану у енергичном тумачењу сјајног Кристијана Бороша, добио је узбудљиво и бурно звучно уобличење. Ово концертантно дело које је по замисли аутора, структурисано на особен начин, са деоницом кларинета постављеном „испред“ или „изнад“ оркестра, као својеврсни

Јулија Хартиг донела проживљено и експресивно, одмерено наглашавајући јединствени спој модернизма и народског, традиционалног, који ова музика носи, а што је, рекло би се, био једна од карактеристичних одредница Бручијеве особене ауторске поетике. Уз поменута дела публика је на овом наступу „Камерате академике“ имала прилике да чује још и лирични, стишани „Ноктурно за гудаче и харфу“, рано и потпуно нетипично дело Арнилда Шенберга, као и Бартоков „Дивертименто за гудачки оркестар“, бурних, разиграних ритмова и фолклорног призвука, који су уоквирили овај концертни омаж Рудолфу Бручију. Б. Хложан

Посета америчког госпел хора Спомен-збирку Павла Бељанског јуче је посетио чувени амерички госпел хор An ge lic Vo i ces of Pra i se, уочи синоћног наступа у новосадској Синагоги. Гости из америчког града Флорида, у присуству управнице Спомен-збирке др Јасне Јованов, обишли су сталну поставку, у којој се чувају антологијска дела националне уметно-

сти прве половине 20. века, као и текућу изложбу „Павле Бељански – пријатељ уметника: Коста Хакман“. Кроз поставке их је водила кустос Јасмина Јакшић. Ансамбл An ge lic Vo i ces of Pra i se формиран је пре осам година, а од 2007. наступа самостално широм Европе и Сједињених Америчких Држава. Међу њиховим најзапа-

женијим извођењима су концерти одржани са госпел хором Харлем и музичарима попут групе „Темптејшнс“, Шинеад О’Конор, Тиарс фор фирс итд. Иначе госпел хор An ge lic Vo i ces of Pra i se, одржаће хуманитарне концерте у Новом Саду, Београду, Новом Пазару и Нишу, у оквиру европске турнеје „Излечимо свет“.

ЧЕТИРИ ТОМА „ЛИРСКЕ ИСТОРИЈЕ МУЗИКЕ” КОЉЕ МИЋЕВИЋА

Од Питагоре до Баха

Четворотомна „Лирска историја музике„, Од Питагоре до Баха, аутора Коље Мићевића, једног од наших најзначајнијих књижевних преводилаца, представљена је у Клубу Службеног гласника. Објављено за овогодишњи 56.међународни сајам књига, Гласниково капитално издање у четири књиге, које нису ни енциклопедија, ни музички речник или уџбеник, иако са елементима и једног и другог, веома живо представио је аутор Мићевић. Уз жичани инструмент багламу, који је узео од свог госта Андрије Сагића, самоуког музичара посвећеног искључиво раној музици, Мићевић је пребирао по жицама лауте са дугачким вратом и испуштао глас различитог интензитета, све до снажног урлања како би публику увео у срж своје „Лирске историје музике„ - спој поезије и музике. На 3000 страна Мићевић води читаоце у историју лирске музике, што у француском означава поезију праћену музиком, поезија која је била певана, и то у строго омеђеном историјском раздобљу, од Питагоре изумитеља интервала и моно-

корда до 1750.године када је умро Јохан Себастијан Бах. „Од Питагоре до Баха музика и поезија, како каже један од композитора у мојој књизи, Лукаско Лукаски из 16.века, биле су две сестре, то је слика коју сугеришем насловом и коју развијам у све четири књиге„, казао је Мићевић. Он је додао да му је у раду помогло преводилачко искуство, посебно Дантеа, као и то што живи у Француској где су му доступни многи извори, старе књиге, рукописи, графике, минијатуре, ЦД-ови, различити извори тако да је успео да „извуче„ из заборава многе значајне композиторе и дела о којима у тренутно доступним музичким књигама често нема никаквих података. Свој обиман рад аутор је назвао неком врстом почасти извођачима без којих не би постојала музика. Члан ансамбла за рану музику „Lu dus mu si cus„ Сагић извео је на аутентичном инструменту баглами средњевековну кантигу шпанског краља Алфонса мудрог, једног од бројних „ликова„ Мићевићеве књиге.

40. НОВОСАДСКИ САЛОН – ПОРЕКЛО, ТРАНСФОРМАЦИЈЕ И ЗАТЕЧЕНО СТАЊЕ

У очекивању Градске галерије Четрдесети јубиларни Новосадски салон јединствени је показатељ да је савремена уметност региона има скрајнут карактер, иако понекад делује преко тзв. салонских изложби, окупирајући притом доступне изложбене просторе скученог Новог Сада. Насупрот и сразмерно постојању трауматичних неолибералних услова, Новосадски салон ипак опстаје, овог пута испитивачки настројен, рефлектујући уметничку реалност иновативне провенијенције. Наиме, изложба Новосадског, тада још и Октобарског салона покренута је 1971. у част годишњице ослобођења Новог Сада 20. октобра, дакле у част победе над фашизмом, са тежњом да се сваке године на једној изложби, путем валоризације вредности сагледају најзначајнија остварења из различитих домена визуелних изражавања. Каталог за прву изложбу Новосадског салона није штампан, а изложба под називом Нови Сад – 1971, имала је 5000 посетилаца.

Тада су се у простору Радничког универзитета организовале разнолике изложбе - те године је, између осталих, уприличена и изложба Албрехт Дирер и његово доба, коју је видело 3500 људи. Бесмислено је пребројавати посетиоце свих изложби које се у Новом Саду приређују – ако их упоредимо са поменутим бројем од више хиљада, с почетка седамдесетих година 20. века. Иако, зачудо, новосадске галерије и музеји у густој понуди дешавања не заостају за многим европским градовима. У то време је у Војводини живело близу 90 ликовних уметника, од којих 49 у Новом Саду. Данас, 2011. само Савез удружења ликовних уметника Војводине има преко пет стотина чланова, а сви знамо колико изложбених простора у Новом Саду служи својој сврси! У првим годинама комисије за избор дела за изложбе салона биле су сачињене од стручњака из тадашње заједничке државе. Наравно, у то време бирало се између мноштва ликовних и примењених

Учесници 40. Салона На изложби, уметничким радионицама, филмским пројекцијама и разговорима 40. Новосадског салона - Енергија плус учествовали су: Александар Димитријевић, Андреа Ивановић Јакшић, Мирослав Јовић, Бојана Кнежевић, Андреа Палашти, Зоран Тодоровић, Милош Вујановић, Tur bo Co mix – Krek ha us, Игор Хофбауер, Фанзин Цегер, Силáрд Антал, Ненад Микалачки, Хибрид медиа камп, Графичка радионица за децу Драгана Јајића, Центар за графику и УА Зрењанин, као и уметници, чланови Савета Новосадског салона, такође активни протагонисти савремене уметничке сцене.

С једне од изложби Салона на Радничком универзитету

стваралаца, дизајнера и архитеката, углавном из Новог Сада. Тако су тада, ликовни уметници учествовали у концепцији која је садржана у самим уметничким делима, док је изложба била ревијалног карактера. На тај начин, Салон упада у замку колотечине из које се неће помакнути читав низ деценија. У ондашњем социјалистичком поретку, самоуправно подмазаних механизама, преовладавала су правила где сви треба равноправно да буду заступљени. У духу колективистичког одлучивања

нашле су се могуће аутономне визије појединаца. Касније, с почетка 21. века расписују се конкурси и задају одређене теме уметницима. Организација Новосадског салона постаје и повод због кога незадовољни уметници Новог Сада апелују на градске властодршце. Тако се на недавним салонима приликом отварања догађају инциденти, ипак, упркос свему томе (написима у медијима, писменим реакцијама уметника и сл.) - одговор уметницима није никад упућен.

Пракса одабира из мноштва, обележила је углавном све изложбе Новосадског салона, сва до прошлогодишњег, када су на изложби учествовали уметници по позиву. Сходно томе, и Новосадски салон који је и организационо враћен свом оснивачу - Новосадском отвореном универзитету, труди се да укаже на појаве у данашњој уметничкој продукцији Војводине и Србије, поштујући принцип одабира по позиву. Свакако, овим методом није осигуран беспоговорни успех изложбе Новосадског сало-

на, већ је само начињен избор који тежи да у пољу уметничких пракси избегне доминацију репризних излагања и сталног присуства једних те истих аутора унутар неколико генерацијских кругова. Четрдесета изложба Новосадског салона суочена је са чињеницом да је појам уметничких продукција као и метод њихових презентација суштински промењен у односу на време из седамдесетих година прошлог века када је салон основан. Зато, уметнике и групе које учествују на изложби салона сврставамо у савремене медијске уметничке праксе. Назив изложбе 40. Новосадског салона ЕНЕРГИЈА ПЛУС и програма који је саставни део целокупне манифестације, представља симболични анекс растресеној савременој уметничкој сцени Новог Сада, која је и даље у знаку мањкавости адекватног градског изложбеног простора. Годинама гледамо нетремице у претпостављене локације за Градску галерију која никако да се отвори, бивајући тако све старији и искуснији. Остајемо такви, у знаку нашег доба које никако да срачуна да је Галерија Радничког универзитета изгорела за пола сата до пола своје висине, сада већ давне 2000. године. Колика је квадратура једног „салона“ у данашњим урбаним условима Новог Сада?Размислите. Данило Вуксановић (аутор је ликовни уметник и председник Савета Новосадског салона)

kultura

c m y

dnevnik

~etvrtak15.decembar2011.

У ЈА НУ А РУ НАС ОЧЕ КУ ЈЕ ВЕ ЛИ КИ МУ ЗИЧ КИ ДО ГА ЂАЈ У НО ВОМ СА ДУ

Го сту је чу ве ни „Кро нос квар тет” Но во са ђа ни има ју рет ку при ви ле ги ју да у свом гра ду 12. ја ну а ра уго сте је дан од нај по зна ти јих свет ских ан сам ба ла, из у зет но це ње ни и ути цај ни „Кро нос квар тет“. Кон церт ће би ти при ре ђен на сце ни „Јо ван Ђор ђе вић“ Срп ског на род -

јед но од њих, „...hold me, neighbor, in this storm...“ ( „...при гр ли ме су се де, у ово не вре ме...“) би ти из ве де но на но во сад ском кон цер ту, уз још не ке ком по зи ци је ко је су, осим јед не, све ком по но ва не и или аран жи ра не за „Кро нос квар тет“

Ком по но ва ње и на кон опе ре „Ми ле ва“ Алек сан дра Вре ба лов је аутор ка му зи ке за опе ру „Ми ле ва“ Ви де Ог ње но вић, ко ја је с ве ли ким успе хом пре ми јер но из ве де на у ок то бру на сце ни СНП–а, као и у Бе о гра ду, у окви ру Бе му са. Оста ла је и на кон то га у свом Но вом Са ду и тре нут но је оку пи ра на до ла ском „Кро нос квар те та“, али и ком по но ва њем де се то ми нут ног ка мер ног ко ма да, ко ји је од ње на ру чи ла ир ска Фон да ци ја за са вре ме ну му зи ку из гра да Лут. Та мо ће апри ла на ред не го ди не би ти при ре ђен аутор ски кон церт ка мер них де ла Алек сан дре Вре ба лов, и јед но од тих ће би ти упра во оно ко је са да ком по ну је и ко је ће та мо има ти свет ску пре ми је ру.

ног по зо ри шта и кар те су већ у про да ји на бла гај ни Кул тур ног цен тра Но вог Са да, ко ја је ор га ни за тор, а од 5. ја ну а ра ће би ти и у СНП–у. Це на је 1.000 ди на ра, а 700 за сту ден те и ђа ке (уз ин декс и ђач ку књи жи цу). До овог го сто ва ња је до шло за хва љу ју ћи са рад њи „Кро нос квар те та“ и на ше ком по зи тор ке Но во са ђан ке Алек сан дре Вре ба лов, ко ја већ ду же жи ви и ра ди у Аме ри ци, и ко ја је по себ но за њих до сад ком по но ва ла чак шест де ла. Упра во ће

За овај кон церт они су, ка ко је на по ме ну ла Алек сан дра Вре ба лов на ју че ра шњој кон фе рен ци ји за но ви на ре, ода бра ли ком по зи ци ју „WTC 9/11“ Сти ва Рај ха, по све ће ну 11. сеп тем бру, „Death to Kosmische“ Ни кол Ли зе, „Clouded Yellow“ Mајкла Гор до на, „La Sidounak Sayyada“ (Ill Prevent the Hunters from Hunting You) Ома ра Су леј ма на у аран жма ну Ја ко ба Гар чи ка, „Tashweesh“ гру пе Ра ма ла ан дре гра унд у аран жма ну Ја ко ба Гар чи ка, и пре ми јер но у Евро пи „Don‘t think Twi-

ce, Its All Right“ Бо ба Ди ла на у аран жма ну Фи ли па Гла са, као и „Love Bleeds Radiant“ Да на Ви скон ти ја. - Кон церт „Кро нос квар те та“ је ве ли ки до га ђај за Но ви Сад, али и за ме не у про фе си о нал ном сми слу. Њи хо вим до ла ском наш град по ста је део ма пе ко ја је вр ло ре ле вант на за са вре ме ну му зи ку. Јер, овај квар тет је по знат по то ме што је у свом

ра ду окре нут де фи ни са њу оно га што је ва жно у са вре ме ној му зи ци, и сма тра се да они кре и ра ју и пред ста вља ју оно што би са вре ме на кон церт на му зи ка тре ба ло да бу де. О то ме све до чи и про грам овог кон цер та, ко ји ујед но и од ра жа ва њи хов став о ства ра ла штву, као и о све ту, у ко јем не по сто ји са мо Аме ри ка, већ у ње му мо ра да има ме ста за све – ука за ла је Алек сан дра Вре ба лов.

Ка ко је она под се ти ла, „Кро нос квар тет“ код нас до ла зи на вр хун цу сво је сла ве, а не као гру па на мар ги ни по сле че тр де се так го ди на по сто ја ња. Упра во су ове, 2011. го ди не до би ли две нај пре сти жни је на гра де ко је се дoдељују му зи ча ри ма: „По лар“ у Швед ској ко ју де ле са Па ти Смит, и аме рич ку „Avery Fisher“. Ти ме су по ста ли је ди ни анамбл ко ји је у јед ној го ди ни осво јио обе ове

на гра де. По ред мно гих дру гих при зна ња, они су 2004. осво ји ли и „Гре ми“ за нај бо ље из во ђе ње ка мер не му зи ке, као на гра ду „Му зи чар го ди не“ ча со пи са „Мју зи кал Аме ри ка“ (2003). Одр жа ли су на хи ља де кон це ра та ши ром све та, а по њи хо вој на руџ би ни је на пи са но ви ше од 750 ком по зи ци ја и аран жма на за гу дач ки квар тет. Н. Пејчић

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Анфас орасположење Профил: Вања, према делу А. П. Чехова „Ујка Вања“, адаптација и режија Жанко Томић, Трупа „Јорик“/ Институт за нову комедију и Студентски културни центар Нови Сад Иако и од аутора експлицитно називани комедијама, има доста тога што се у самим текстовима опирало тој дефиницији (например, волуминозни и филозофични монолози), па у историји позоришта никад није било начисто како дефинисати жанр дела које је писао А. П. Чехов.

тра Нови Сад буде фарса, управо комедијантски третман веома, веома озбиљног текста о људима, њиховој пропадајућоји неостваривој целовитости, било да се на тражи у породици, имању, љубави или нечему другом. Представа почиње добро, смешно, тако што доктор

ши на сцени/ у базену изнад кога је конструисана и даска за скакање, професор Серебрјаков (Мирослав Фабри) бива живахан неки дедица, док његова за све изазовна жена Јелена (Јована Стипић) стално пада на гузицу... Међутим, иако основан у намену истраживања комичког –

Фото: М. Јовановић

Зато није нимало тешко дефинисати шта је Жанко Томић с Трупом „Јорик“ желео да уради – чак је и то експлицитно написано – фарсу. А кад је нешто фарса, онда се некако подразумева и да је то лако, необавезно, не баш дубокоумно, нити да томе тежи. Мада је управо и одлучујући фактор да представа у „Фабрици“ Студентског културног цен-

Астров (Игор Филиповић) с малим брковима и још мањим могућностима разговара са брезом, ујка Вања (Милорад Капор) оваплоћен у двометарској фигури, с ђозлуцима и фризуром а ла Никола Симић у „Тесној кожи“, чита мушки часопис „на обали“ базена, Соња (Сања Микитишин) носа канте и храни кокошке од којих једна до краја и завр-

Институт за нову комедију – у својој првој продукцији нисмо се баш пуно помакли са места кад је у питању комичко, поготово не у контексту Чехова, јер је врло брзо (драматуршки пребрзо) почело да се инсистира на сировој глуми и сировој глумачкој енергији, егзалтацијама, афектацијама (дреци и вриски), док су се чак и успешно осмишље-

ни поени губили понављањем, недоследношћу или деконцентрацијом, као што је то случај с пачјим гласом Ујка Вање. Поред разбацаних комедиографских нити, Жанко Томић се није прославио ни као адаптатор, јер се прилично држао чувеног текста, иако је наслов упућивао на додатно профилисање Чеховљевог „Ујка Вање“. Нешто израженије постављена улога жена, неколицина козметичких језичких интервенција, пошалица споља (Илија Иљич Александра Гајина назива себе и Иваном Ивановићем, а ауторитарна удовица Војницка Александре Плескоњић уз заставу носи своју слику), али готово све што је у тексту – налази се и у представи, с тим да је у сврху фарсе преувеличано, онеобичено, измештено из природног (реалистичког) дискурса. Ипак, не морају се наведене невоље посматрати као мана, напротив. И поред пратеће помпезности, представа „Профил: Вања“ одише непретенциозношћу, чак и спонтаношћу, а при томе, није вулгарна, нити на прву лопту, што ће рећи да Чехов у њој задржава свој дигнитет, па био он посматран као драмски, комедиографски или чак мелодрамски. Бенављење увек упали, човек који се понаша тако, који се упорно смеје, на крају ће засмејати, или бар орасположити, све око себе. Игор Бурић

КЊИЖЕВНА МАНИФЕСТАЦИЈА У СОМБОРУ

„Вељкова голубица” Радославу Братићу Књижевна манифестација „Вељкови дани„, која се у Сомбору одржава већ пети пут, у част великог Сомборца, књижевника Вељка Петровића почиње данас, а награда ове манифестације „Вељкова голубица„ припала је књижевнику Радославу Братићу. Претходни добитници награде за животно дело на пољу приповедања су Мирослав Јосић Вишњић, Драгослав Михаиловић, Данило Николић и Радован Бели Марковић. Братићу ће награда бити уручена данас, а одлуку о овогодишњем лауреату донео је жири којим је председавао Радован Поповић, а чланови су били др Марко Недић и Радивој Стоканов. У образложену одлуке која је донета једногласно, наведено

је да је „Братић до сада објавио више награђиваних књига приповедака и романа и унео је у српску литературу на уметнички високо транспонован начин свет свог завичаја”. „Свет искони, уроњен у историјску прошлост и мит и сведен на елементарно битисање, уздигнут је мајсторством пишчеве имагинације изнад препознатљивих појмова стварности, неретко до саме границе зачудности - сматра жири.- Братићева нарација је на најбољем трагу српске прозне традиције, освежена иновативним поступцима модерне прозе, од подтекстовности, наративно семантизованих етнографских и фантастичких елемената до гротеске”.

КЊИЖЕВНА ПЕРИОДИКА: ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ

НА РЕПЕРТОАРУ БИОСКОПА „АРЕНА СИНЕПЛЕКС”

О историјској и уметничкој истини

Анимирана комедија и акциона авантура

Октобарску свеску Летописа Матице српске отвара поезија Злате Коцић, jедне од најзанимљивијих савремених ауторки. Песичке новитете су још објавили Благоје Баковић, Владимир Јагличић, Миодраг Петровић, Соња Крстановић и Ђорђе Бујић. А нову прозуЗоран Мирковић, Георги Господинов и Владимир Хаџи Танчић. У рубрици Огледи представљена су два аутора и две нове теме: Роберт Даритон- „Француска револуција на уличном нивоу“( превод са енглеског Михаела Антоловића) и Љубомирка Кркљуш-„О идејама и делу Светозара Милетића“. Сведочанства започињу есејом Александра С. Панарина „Дезертерство елита у епоси катастрофа“(превод са руског Драгомира Давидовића). Василије Ђ. Крестић

пише о 170. годишњици Дрштва србске словесности, Предраг Пипер о словенској филологији у Матици српској, а Павле Станојевић о Рукописном одељењу МС („Савесно, а не иначе“). Занимљив је књижевни есеј Ристе Тубића „Истина у историјским романима“. Он закључује да је историјска позорница довољно пространа и да на њој има довољно места за све. А да би објаснио свој став, користи луцидне и увек добро дошле речи Иве Андрића, који је забележио: „Као писац ја узимам само основне податке од сведока догађаја, тек толико да не изневерим историју. „ Уз додатак да „чињенице само стављам толико да буду у складу са догађајима; остало ја дајем путем уметности, психологије, филозофије и сличног.”

У Сведочанствима су још есеји „По српским војничким логорима; Мали сиви крст“ Алисе и Клода Аскјуа, „Два записа: Жртве Плаве гробнице и Уместо некролога Душану Бркићу“. Ту је и запис Жарка Ружића „По камену херцеговском“ и разговор Милоја Петровића са Славком Гавриловићем „Прва српска револуција“. У рубрици критика може се прочитати десетак погледа на најновију историјску и публицистичку продукцију. Издвајамо критичке осврте на два најактуелнија наслова: „У потрази за заштитником- студије о српско-америчким везама 1878- 1920“ Драгољуба Р. Живојиновића (осврт Владислава Јовановића) и „НеоосманизамПовратак Турске на Балкан“ Дарка Танасковића( осврт Љиљане Чолић). Р. Лотина

На репертоару биоскопа „Арена синеплекс“ су два нова филма - анимирана породична комедија, “Алвин и веверице 3: Урнебесни бродолом“и четврти наставак акционе авантуре “Немогућа мисија“. Након прве две авантуре Алвина, Теодора и Сајмона, три живахне, талентоване веверице које постају музичке звезде, стиже нова авантура познатог откаченог веверичјег трија. Овај пут њихов авантуристички дух одвешће их у узбудљиве егзотичне пределе. Веверице и њихове другарице из бенда „Чипетс“ запутиле су се бродом на концерт, претворивши брод у своје игралиште. Недуго након поласка, међутим, дешава се бродолом, који их избацује на пусто острво далеко

од сваке обале. Док покушавају да се врате кући, схватиће да острво и није толико пусто као што им се учинило. Синхронизација на српски језик урадили су познатои глумци Срђан Тимаров, Владимир Алексић, Нина Јанковић, Мина Лазаревић, Милан Тубић, Душица Новаковић... У четвртом наставку акционе авантуре “Немогућа мисија“ СНМ-ов оперативац, Итан Хант (Том Круз) окривљен је за терористичко бомбардовање Кремља. Тим поводом председник ће покренути „протокол Дух“ и порећи било какву повезаност са њим и остатком агенције. Остављен без средстава и подршке, Итан ће морати да пронађе начин да скине љагу са имена агенције

и спречи поновни напад. Ствари се додатно компликују кад Итана натерају да на ову мисију крене са тимом СНМ-ових колега бегунаца чије личне мотиве не зна у потпуности... Улоге тумаче Том Круз, Џереми Ренер, Пола Петон. На редовни ртепертоар враћа се и филм „Бесмртници“ 3Д због великог интересовања публике. Митска прича о древном јунаку Тезеју у којој глуми Мики Рорке. Немилосрдни краљ Хиперион води своју крволочну војску на смртоносни поход по Грчкој, у потрази за оружјем које ће уништити људе. Тезеј, смртник изабран од бога Зевса, мора повести борбу против Хипериона и његове зле силе. Судбина људи и богова у Тезејевим је рукама...

svet

~etvrtak15.decembar2011.

„Tajm”: Demonstrant li~nost godine

UKRATKO [trajk zbog pro sti tut ki BI [KEK: Zbog no vih re strik tiv nih me ra ko ji ma se za bra wu ju po se te pro sti tut ki, za tvo re ni ci u ne ko li ko kir gi stan skih za tvo ra {traj ko va li su gla |u, sa op {ti li su zva ni~ ni ci, a pre no si AFP. Xol do{ bek Bu zur man ku lov, port pa rol agen ci je za du `e ne za za tvor ske usta no ve u Kir gi sta nu, re kao je da su za tvo re ni ci u ~ak se dam za tvo ra od bi ja li da uzmu hra nu. „Osu |e ni ci su do sad ima li pra vo na po se te ~la no va po ro di ce i dru gih oso ba. Ter min ‘dru ge oso be’ ko ri sti li su uglav nom ka ko bi se u za tvo ru vi |a li sa pro sti tut ka ma”, ob ja snio je port pa rol. Ubu du }e, za tvo re ni ci }e ima ti pra vo sa mo na po se te rod bi ne, od ko je }e se pri li kom ula ska zah te va ti da po ka `e ne ki li~ ni do ku ment kao do kaz o srod stvu.

WUJORK: Ameri~ki ~asopis „Tajm” proglasio je za ovogodi{wu li~nost godine „Demonstranta”, tj. u~esnike demonstracija {irom sveta - od Arapskog prole}a do pokreta „Okupirajmo Vol stri”. Prema definiciji lista „Tajm”, „li~nost godine” je neko ko je, bilo pozitivno ili negativno, uticao na de{avawa tokom protekle godine. „Izgleda da je qudima {irom sveta dozlogrdilo”, kazao je urednik lista Rik Stenxel, a prenosi Rojters.”Oni su negodovali, zahtevali, nisu o~ajavali, ~ak i kada su odgovori stizali u oblaku suzavca i rafalu metaka. Bili su inkarnacija ideje da individualna akcija mo`e da dovede do kolektivne, kolosalne promene”, naveo je on.

Svojim izborom, „Tajm” je `eleo da oda priznawe demonstrantima, jer su dali novo zna~ewe snazi koju narod predstavqa. „Tajm” podse}a na su se demonstracije, zapo~ete na Bliskom istoku, pro{irile gotovo na svim kontinentima, dovode}i do promene globalne politike. Demonstranti u podu`oj listi

zemaqa, poput Izraela, Indije, ^ilea, Kine, Velike Britanije, [panije i SAD, dovodili su svoje pokrete u vezu sa narodnim revolucijama koje su potresle Bliski istok. Na drugom mestu „Tajmove” liste je admiral Vilijam Mekrejven, {ef amer~ke komande za specijalne operacije, ~iji su komandosi likvidirali vo|u Al-kaide Osamu bin Ladena u maju u Pakistanu. Na tre}em mestu je kineski umetnik i disident Aj Vejvej, a na ~etvrtom predsednik Buxetskog odbora Kongresa SAD Pol Rajan. Posledwe, peto mesto na listi pripalo je vojvotkiwi od Kembrixa Kejt Midlton koja se u aprilu udala za britanskog princa Vilijama.

Osu |en blo ger

DVO DNEV NI SA MIT EU–RU SI JA

KA I RO: Voj ni sud u Egip tu, ko ji je osu dio jed nog blo ge ra na tri go di ne za tvo ra zbog kri ti ko va wa voj ske, sma wio je pr vo bit nu ka znu na dve go di ne, na kon {to je osu |e ni po ~eo {trajk gla |u. „U ime na ro da, Majkl Na bil osu |en je i ka `wen sa dve go di ne za tvo ra i ka znom od 33 do la ra”, gla si pre su da blo ge ru ko ji je na svo joj In ter net stra ni kri ti ko vao voj sku i po zi vao na iz be ga va we re gru ta ci je. Osu |e ni Na bil na la zi se u za tvo ru od apri la, a {trajk gla |u po ~eo je to kom av gu sta, od ka da u or ga ni zam uno si sa mo vo du i mle ko. „On (Na bil) }e ra di ka li zo va ti svoj pro test. Pre sta }e da pi je i mle ko”, re kao je brat utam ni ~e nog Mark Na bil, pre ne la je agen ci ja AFP. Po sma tra ~i Hju man Rajts Vo ~a, ko ji pra te su |e we, ne gu be na du da }e blo g er bi t i oslo b o | en. Pro {log me se ca voj ska je osu di la blo ge ra Ala Ab del Fa ta ha, jer je we go vo pi sa we „ini ci r a l o su k ob voj s ke i hri {}an ske ma wi ne” u ok to bru.

Par la men tar ci tra è od Me dve de va no ve iz bo re STRA ZBUR: Evrop ski par la ment za tra ìo je or ga ni zo va we no vih slo bod nih i re dov nih iz bo ra u Ru si ji zbog ve li kog bro ja ne re gu lar no sti za be le è nih to kom ne dav nih iz bo ra. Ta re zo lu ci ja neo ba ve znog je ka rak te ra usvo je na je pred po ~e tak sa mi ta EU-Ru si ja u Bri se lu. „Pri li kom odr à va wa iz bo ra po ka za lo se da Ru si ja ni je po {to va la iz bor ne nor me OEBSa”, na ve li su evro po sla ni ci to kom za se da wa u Stra zbu ru i osu di li pu we we gla sa~ kih ku ti ja „broj nim li sti }i ma” i sto ti ne hap {e wa opo zi ci o nih ak ti vi sta. Evrop ski par la ment ta ko |e je po zdra vio de mon stra ci je u Ru si ji kao iz ra à va we vo qe ru skog na ro da za vi {e de mo kra ti je i osu di li su o{tro op ho |e we po li ci je pre ma de mon stran ti ma. Ta ko |e se po zi va na hit no spro vo |e we is tra ge za sve na vo de o pre va ri i za stra {i va wu i ka `wa va we od go vor nih za to. [e -

na ru kvi ca ko ja je pre li ci ta ci je bi la pro ce we na na 30.000 do la ra pro da ta je za 326.500 do la ra vi de lo sa da }e ova pro da ja bi ti uspe {na. Po znat glu mi ~in bi ser „La Pe re gri na”, ko ji joj je Ri ~ard Bar ton po klo nio, obo rio je svet ski re kord po stig nu tom ce nom od 11,8 mi li o na do la ra. We go va vred nost je pre auk ci je bi la pro ce we na na su mu iz me |u dva i tri mi li o na do la ra. Ovaj bi ser je ne ka da po se do va la Me ri Tju dor, a ka sni je {pan ske kra qi ce Mar ga -

NO VE @R TVE UBI CE IZ LI JE @A

Me |u ra we ni ma po ro di ca iz Uro {ev ca LI JE@: Tro je qu di iz Uro {ev ca lak {e je ra we no u pre kju ~e ra {wem na pa du na gra |a ne u Li je ù, sa zna je se u zdrav stve nim slu `ba ma u Li je ù. Ra we ni su Kur ti{ Sej mur, we go va su pru ga Fa ta i wi ho va tro go di {wa k}er ka [pre sa, na ve li su iz vo ri. To tro je tvr di da su dr à vqa ni Sr bi je, ali to ne mo gu da po tvr de do ku men ti ma. Kur ti{ Sej mur je ve} iza {ao iz zdrav stve nog cen tra, a Fa ta Kur ti{ i [pre sa Kur ti{ su za dr à ne na le ~e wu, ali ni su te è po vre |e ne. U za sad neo bja {we nom na pa du 32-go di {weg Nor di na Amra ni ja ru~ nim bom ba ma i va trom auto mat ske pu {ke „ka la {wi kov”, na tr gu Sen Lam ber je po gi nu lo ~e tvo ro qu di, a 125 je ra we no. Na pa da~ se, ka ko se tvr di, ubio. U bol ni ca ma u Li je ù je ~e tr de se tak ra we nih, od ko jih je sta we ne kih kri ti~ no. Bel gij ska po li ci ja je sa op {ti la da je u sta nu Amra ni ja na |en le{ è ne i da se is tra ù je we na smrt. Okol no sti uka zu ju da je ubi je na. Amra ni je od ra ni je po znat po li ci ji, osu |i van je za ne le gal no po se do va we oru` ja i nar ko ti ka, kao i za po se do va we ukra de ne ro be i dru ga kri vi~ na de la, a ju ~e je tre ba lo da se po ja vi na jed nom sa slu {a wu. Zva ni~ ni ci tvr de da ni u jed nom tre nut ku ni to kom jed nog pro ce sa ko ji je pro tiv we ga vo |en ni je bi lo ni naj ma we na zna ke da je ne u rav no te èn. Amra ni je pre ma we od go di nu da na pu {ten na uslov nu slo bo du po {to je od slu ìo ma we od po lo vi ne do su |e ne ka zne.

EGIPAT

Dru gi krug gla sa wa KA I RO: U Egip tu je ju ~e po ~e lo gla sa we u okvi ru dru gog kru ga pr vih par la men tar nih iz bo ra od pa da re `i ma pred sed ni ka Ho sni ja Mu bra ka u fe bru a ru, ja vi le su agen ci je. Bi ra li {ta su otvo re na u 8 ~a so va, a o~e ku je se da }e Mu sli man ska bra }a u ovom kru gu utvr di ti pred nost i obez be di ti do mi nant nu po zi ci ju u no voj vla di, na vo de me di ji. Isla mi sti~ ke stran ke ostva ri le su pred nost u pr vom kru gu iz bo ra, pri ~e mu je po li ti~ ko kri lo Mu sli man ske bra }e osvo -

ji lo 47 od sto gla so va, a ul tra kon zer va tiv ni Sa la fi sti, od no sno stran ka Al Nur, 21 od sto gla so va. Egi pat ski blok ko ji oku pqa li be ral ne stran ke osvo jio je 9 od sto gla so va. To kom dru gog kru ga, ko ji }e tra ja ti do ~e tvrt ka, par ti je se bo re za 180 me sta u do wem do mu par la men ta ko ji ima 498 po sla ni ka. Tre }i i za vr {ni krug iz bo ra odr `a }e se po ~et kom ja nu a ra, ja vio je AP. Voj ska }e u pot pu no sti pre da ti vlast tek po sle pred sed ni~ kih iz bo ra sre di nom 2012.

GAZA

Obe le `e na go di {wi ca Ha ma sa Evropski parlament

fi ca di plo ma ti je EU Ke trin E{ton re kla je u uto rak pred Par la men tom da }e evrop ski zva ni~ ni ci is ko ri sti ti sa sta nak sa ru skim pred sed ni kom Dmi tri jom Me dve de vim da mu pre ne su „za bri nu tost zbog pro ble ma ko ji su se po ka za li

to kom iz bo ra”, odr `a nih 4. de cem bra. Ina ~e, si no} je po ~eo dvo dnev ni sa mit Evrop ske uni je i Ru si je, rad nom ve ~e rom ko joj su pri su stvo va li pred sed nik Evrop skog sa ve ta Her man Van Rom pej i ru ski pred sed nik Dmi trij Me dve dev.

TEL AVIV: De se ti ne hi qa da sta nov ni ka po ja sa Ga ze obe le `i lo je ju ~e 24.go di {wi cu osni va wa Ha ma sa ko ji vla da tom pa le stin skom te ri to ri jom. Or ga ni za to ri pro sla ve tvr de da je na pro sla vi bi lo ~ak 350.000 qu di is pred ko jih je bi la ve li ka bi na u ob li ku bro da da sim bo li {e pa le stin ski po vra tak na svu ze mqu iz me |u Sre do zem nog mo ra i re ke Jor dan, ukqu ~u ju }i te ri to ri ju Izra e la, pre neo je AP. U po za di ni je bi la re pli ka je ru sa lim ske xa mi je Al Ak sa, iz gra |e ne na ru {e vi ni ma je vrej skih hra mo va, a na jed nom od tran spa re na ta je pi sa lo „ Oh, Je ru sa li me, mi sti `e mo”. Oku pqe ni ma se obra tio pa le stin ski pre mi jer iz Ha ma sa Ismail Ha ni je dok je ma sa uz vi ki va la:”Ne }e mo pri zna ti Iz rael”. „Pred vo di }e mo in ti fa du (usta nak) za in ti fa dom, dok po sao ne bu de za vr {en”, po ru ~io je Ha ni je pri sta li ca ma.

UJEDIWENE NACIJE

Auk ci ja na ki ta Liz Tej lor WU JORK: Auk ci ja na ki ta ho li vud ske glu mi ce Eli za bet Tej lor, ko ju je or ga ni zo va la auk cij ska ku }a „Kri sti„ u Wu jor ku, pre ma {i la je sve re kor de ostva riv {i uku pan pri hod od 116 mi li o na do la ra, pre ne le su ju ~e agen ci je. Na auk ci ji su se na {li broj ni pred me ti od bqe {ta vog ru bin skog se ta na ki ta ko ji je po klon we nog tre }eg mu `a pro du cen ta Maj ka To da do bi se ra ko ji joj je po klo nio Ri ~ard Bar ton. Od mah na po ~et ku auk ci je ka da je

dnevnik

ri ta i Isa bel. Bar ton je ovaj bi ser ku pio 1969. go di ne za 37.000 do la ra. Di ja mant ski pr sten od 33 ka ra ta ko ji je Eli za bet Tej lor ta ko |e po klo nio Bar ton 1968. go di ne, za ko ga se dva put uda va la, pro dat je za 8,8 mi li o na do la ra. Eli za bet Tej lor je pre mi nu la u mar tu 2011. go di ne u 79. go di ni. Po se do va la je di ja man te i zlat ne ko ma de na ki ta ne kih od naj re no mi ra ni jih pro dav ni ca na ki ta, ukqu ~u ju }i „Kar ti je„, „Van Klif i Ar pels„,

Neo p hod na po mo} za 51 mi lion qu di

„^o pard„ i „Bul ga ri„. Ka sni je ove sed mi ce, glu mi ~i na ode }a na }i }e se na auk ci ji, a deo pri ho da na me wen je Fon da ci ji za si du „Eli za bet Tej lor”, ko ju je glu mi ca osno va la 1991. go di ne.

WU JORK: Hit na hu ma ni tar na po mo}, 7,7 mi li jar di do la ra, na red ne go di ne bi }e po treb na za oko 51 mi lion qu di u sve tu, re kla za me ni ca ge ne ral nog se kre ta ra UN Va le ri Amos. Mi li o ni qu di bi }e po go |e ni van red nim si tu a ci ja ma ili }e se wi ho va sa da {wa si tu a ci ja po gor {a ti zbog kli mat skih pro me na, po li ti~ ke i eko nom ske kri ze, mi gra ci je, ur ba ni za ci je ili br zog ra sta bro ja sta nov ni ka”, re kla

je Amo so va na kon fe ren ci ji za no vi na re. Fon do vi UN, do da la je, na me we ni su fi nan si ra wu hit ne hu ma ni tar ne po mo }i u 16 ze ma qa, ukqu ~u ju }i Av ga ni stan, ze mqe Afri ke, Ha i ti, pa le stin ske te ri to ri je i Fi li pi ne. Naj ve }i deo po mo }i od la zi `r tva ma gla di i su {e na Ro gu Afri ke. Oko 1,5 mi li jar di do la ra na me we no je So ma li ji, gde je 250.000 qu di ugro `e no zbog gla di.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI LE O NID KU^ MA Sud u Ki je vu od u stao je ju ~e od go we wa biv {eg {e fa dr à ve Le o ni da Ku~ me zbog na vod ne ume {a no sti u ubi stvo no vi na ra Ge or gi ja Gon gad zea 2000. go di ne za to {to do ka zi ni su pri ba vqe ni na za ko nit na ~in. Ku~ ma je u mar tu op tu èn za zlo u po tre bu po lo à ja i za iz da va we ne za ko ni tih na re |e wa za po sle ni ma u MUP-u na osno vu taj nih sni ma ka ko je je na pra vio we gov te lo hra ni teq.

JIR KI KA TA I NEN Vla da Fin ske pre `i ve la gla sa we o po ve re wu u par la men tu po kre nu to u ve zi sa na ~i nom we ne bor be sa du `ni~ kom kri zom. Po sla ni ci su sa 116 gla so va „za” na su prot 73 gla sa „pro tiv” po dr `a li vla du pre mi je ra Jir ki ja Ka ta i ne na. Gla sa we je po kre nu la de sni ~ar ska naj ve }a opo zi ci o na par ti ja Istin ski Fin ci, ko ja se pro ti vi iz dva ja wu sred sta va za po ma ga we ~la ni ca ma evro zo ne po go |e nim du `ni~ kom kri zom.

BO RIS GRI ZLOV Pred sed nik ru ske Dr `av ne Du me Bo ris Gri zlov re kao ju ~e da od la zi, te ne }e po tre }i put bi ti na toj funk ci ji. „Da nas sam do neo od lu ku da vra tim po sla ni~ ki man dat (Je din stve ne Ru si je, JR). Mi slim da sam ra de }i u Du mi osam go di na uza stop no ura dio mno go od onog {to je bi lo pla ni ra no”. Na ja vio je da }e i da qe bi ti u ru ko vod stvu JR i da je spre man da ra di „na onom me stu ko je od re di pred sed nik”.

OKO HIQADU POLICAJACA U INDONE@ANSKOJ PROVINCIJI A]E NIJE PRO[LO REDOVAN TEST

Droga u krvi „plavaca”

YAKARTA: In do ne `an ske vla sti ot kri le su da oko 1.000 po li ca ja ca, u pro vin ci ji A}e, re dov no uzi ma ju dro gu. Ovih 1.000 po li ca ja ca ni su pro {li na te sto vi ma ko je je spro ve la na ci o nal na agen ci ja za nar ko ti ke, re kao je AFP-u {ef po li ci je te pro vin ci je, Is kan dar Ha san. Da stvar bu de go ra, is po sta vi lo se da su in do ne `an ski „plav ci” ko ri sti li ne ko li ko vr sta dro ga, iz me |u osta log kri stal-me tam fe ta min, ma ri hu a nu i MDMA, ak tiv nu dro gu u pi lu la ma ek sta zi ja. Do sa da je po li ci ja po sla la 189 po li ca ja ca na re ha bi li ta ci ju, a ovih hi qa du je do bi lo rok od me sec da na da pro me ni svo je na vi ke, re kao je Ha san, a uko li ko se is po -

Policajci koristili nekoliko vrsta opijata

sta vi da ne mo gu, bi }e ot pu {te ni. Pre ma we go vim re ~i ma, ma ri hu a na je uve li ko u upo tre bi u ovom re gi o nu gde se ta biq ka ga ji i tra di ci o nal no ko ri sti u ku va wu. Po li ci ja A}ea za ple ni la je i uni {ti la pre dve sed mi ce oko dve to ne te biq ke. „La ko je na }i dro gu u A}eu, ali to me u pro {lo sti ni smo pri da va li mno go va `no sti”, do dao je Ha san. Pro vin ci ja A}e na se ve ru in do ne `an skog ostr va Su ma tre po zna ta je kao put dro ge, po seb no kri stal-me tam fe ta mi na. Iako je u In do ne zi ji na sna zi smrt na ka zna i do `i vot na ro bi ja za {verc dro ge, a ko ri {}e we dro ge se o{tro ka `wa va, po li caj ci ne }e bi ti uhap {e ni.

BALkAn

dnevnik

ZA [TI TA RAZ VI JE NE EVRO PE OD PRI DO [LI CA S BAL KA NA

UKRATKO

Klin ton za je din stve nu BiH VA [ ING T ON: Ame ri~ ka dràvna sekretarka Hilari Klinton izjavila je, da SAD podràvaju jedinstvenu BiH i da èle da vide napredak te zemqe u slede}oj godini. Ona se u Va{ingtonu sastala sa pred se da va ju }im Pred sed ni {tva BiH @eqkom Kom{i}em. Ame ri~ ka dr àv na se kre tarka je rekla da SAD veruju da }e BiH u toku 2012. ostvariti napredak i da }e situacija u toj zemqi ostati mirna. Prema navodima medija u BiH, Kom{i} ve} skoro nedequ dana boravi u SAD, u Wujorku u Va{ingtonu. Kao mo gu} raz log {to je primqen na tako visokom nivou, kao {to je dràvna sekretarka Klinton, pomiwe se odlu~ivawe BiH, kojoj ovog meseca isti~e mandate u Savetu bezbednosti UN, o predlogu da Pa le sti na po sta ne ~lan UN. Na sajtu Predsedni{tva BiH nema nijedne informacije o boravku Kom{i}a u SAD.

^la ni ca STO 17. de cem bra POD G O R I C A: Cr no gor ski premijer Igor Luk{i} izjavio je ju~e da }e Crna Gora 17. de cem bra po sta ti pu no pravna ~lanica Svetske trgovinske organizacije (STO). On je u parlamentu, predstavqaju}i ekonomsku politiku Vlade, rekao da vi{e nema nijedne prepreke da Crna Gora na Mi ni star skoj kon fe renciji 17. decembra u @enevi, postane ~lanica STO. Luk{i} je kazao da }e prijem u STO doprineti daqem eko nom skom na pret ku Cr ne Gore, jer se time {aqe pozitivan signal o po{tovawu me|unarodno prihva}enih pravila poslovawa, {to }e predstavqati dodatan podsticaj za privla~ewe stranih investitora. Crna Gora 2004. godine podnela zahtev za ~lanstvo u STO.

Uhap{eno 17 policajaca SKOPQE: Policija u Makedoniji uhapsila je 57 policajaca i civila u velikoj akciji suzbijawa kriminala u oblasti la`nih saobra}ajnih nesre}a, od kojih je napla}ena velika suma novca iz osiguravaju}ih kompanija. U MUP-u je potvr|eno da je me|u uhap{enima 17 policajaca iz Skopqa, od kojih su 13 u aktivnoj slu`bi, a ~etvorica su penzioneri, svi iz uvi|ajne ekipe policije iz Skopqa. U toku ju~era{weg dana izvedeni su pred istra`nog sudiju, a terete se da su inscenirali i simulirali saobra}ajne nesre}e da bi naplatili novac iz osuguravaju}ih kompanija.

Na pomolu suspenzija bezviznog reìma BRISEL: Ministri unutra{wih poslova zemaqa ~lanica Evropske unije saglasili su se preksino} da se uvede mehanizam kojim se pojednostavquje ponovno uvo|ewe viza za zemqe iz kojih u velikom broju dolaze la`ni azilanti. Taj predlog Evropske komisije ministri su usvojili preksino} u Briselu, a da bi pojednostavqena procedura suspenzije bezviznog reìma za zemqe ~iji gra|ani u velikom broju traè politi~ki azil u {engenskoj zoni stupila na snagu, potrebno je da je usvoji i Evropski parlament. Mogu}nost suspenzije bezviznog reìma pre svega bi mogla da se odnosi na Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju i Makedoniju, iz kojih je nakon ukidawa viznog reìma prime}en drasti~an porast prido{lica, posebno Roma, koji traè poli-

ti~ki azil u Belgiji, Nema~koj, [vedskoj i Luksemburgu. Do sada je vaìo mehanizam po kome je za ponovno uvo|ewe viznog reìma za bilo koju zemqu bilo neophodno da se o tome saglase sve ~lanice EU, i to na nivou {efova dràva i vlada. Od sada }e o tome mo}i da

odlu~uju ministri unutra{wih poslova {engenske zone, ~ime se procedura znatno pojednostavquje. Na istom sastanku odlu~eno je i da se Lihten{tajn primi u [engen, a odbijen je predlog Komisije da se zemqama ~lanicama ograni~i pravo na kontrolu granica unutar {engenske zone.

HRVATSKA

Pu si}: Re fe ren dum o EU kra jem ja nu a ra ZA GREB: Funkcionerka HNS i budu}a ministarka spoqnih poslova Hrvatske Vesna Pusi} kaè da bi referendum o pristupawu Hrvatske EU mogao da bude odràn krajem januara. Ona je u izjavi novinarima u Saboru Hrvatske iskqu~ila mogu}nost da se referendum odrì do 8. januara kada je, prema vaè}oj odluci Sabora, posledwi rok za wegovo odràvawe. Prema wenim re~ima, razmi{qa se o tome da se referendum odrì krajem januara. Pusi}eva, kandidatkiwa Kukuriku koalicije za {eficu diplomatije, najavila je ranije da }e jedan od prvih poteza no-

ve vlasti biti promena odluke Sabora o odràvawu referenduma 30 dana posle potpisivawa ugovora, {to je najkasnije 8. januara. Obrazloèwe za odlagawe je to {to nema dovoqno vremena za pripremu referenduma. Na pitawe novinara o mogu}nosti povla~ewa tu`be za genocid protiv Srbije, ona je ponovila da postoji mogu}nost da se to pitawe stavi na dnevni red ukoliko prethodno bude postignut me|udràvni sporazum o otvorenim pitawima izme|u dve dràve, kao {to su pitawa nestalih, opqa~kane imovine i procesuirawe ratnih zlo~ina.

Vesna Pusi}

Kosorova deli lekcije o novinarstvu ZAGREB: Predsednica HDZ Jadranka Kosor ju~e ujutro se telefonom ukqu~ila u emisiju Hrvatskog radija „U mre`i prvog” u kojoj su glavne teme bile slu~aj Fimi-Medije, HDZ i Ive Sanadera kako bi prokomentarisala na~in na koji radio izve{tava o tome i kako bi uredni{tvo emisije upozorila kako to treba da se radi. U emisiji se detaqno analizirala situacija oko podizawa optu`nice protiv HDZ, nakon ~ega su usledili pozivi slu{alaca. Po ukqu~ivawu u program, sad ve} biv{a premijerka Hrvatske rekla je da se javila sama premda smatra da su na radiju, imaju}i u vidu na~ela profesionalnosti, sami morali da pozovu nekoga iz HDZ s obzirom na to da je ova stranka ponovo bila tema emisije. Javila sam se li~no jer je jedan od sagovornika u emisiji izgovorio ordinarnu la` o tome da je negde pro~itao u novinama da sam uzimala novac pa to odlu~no demantujem”, rekla je Kosorova, uz napomenu da se nekada i sama bavila novinarstvom.

Ona je dodala sa se u emisiji o HDZ prejudiciraju mnoge stvari. „Pretpostavqam da vi kao urednik emisije, niti bilo ko na radiju, niste dobili na uvid spis, ne znate o ~emu se radi, pa dopustite da se taj proces zavr{i i lepo vas molim da kroz medije ne pritiskate pravosu|e”, rekla je Kosorova, preneli su hrvatski mediji. Isti~u}i da je HDZ velika stranka po{tenih qudi, ona je ukazala na neophodnost postojawa jednakog pristupa prema svima. „@elim ukazati, kao neko ko se jednom u `ivotu bavio novinarstvom, da biste trebali da imate jednak pristup prema svima, a kada se govori o politi~kim strankama svakako”, poru~ila je Kosorova. Voditeq emisije Darko Labor saslu{ao je {ta Kosorova ima da ka`e, prekinuo je, lepo joj se zahvalio, dodav{i: „Oprostite, ali imamo drugog slu{aoca na liniji”. Kosorova je ranije radila za „Ve~erwi list”, Radio Zagreb i Hrvatski radio.

Ca ne Suboti} pro dao vi lu na Sve tom Ste fa nu P O D G O R I C A : Firma „Manola management LTD” s Britanskih Devi~anskih ostrva kupila je luksuznu vilu „Montenegro” na Svetom Stefanu od dosada{weg vlasnika srpskog biznismena Stanka Suboti}a Caneta, pi{u podgori~ke „Vijesti„. Kako se navodi u katastarskim podacima Uprave za nekretnine, odnedavno je na parceli 1286 KO Sveti Stefan, na kojoj se nalazi vila „Montenegro”, upisana inostrana kompanija s Devi~anskih ostrva, Tortole, koja u svojini 1/1 ima 1790 kvadrata

zemqi{ne parcele i 362 kvadrata stambenog prostora. Jo{ nije mogu}e precizno utvrditi o kakvoj firmi je re~ i ko je wen vlasnik, ali nije iskqu~ena mogu}nost da je Suboti}

samo preneo vlasni{tvo na of{or firmu, kako bi izbegao eventualne pravne posledice, pi{e list. Kada su u transakcije ukqu~ene of{or firme, onda je i te`e u}i u tokove novca, pa je za sada jedino izvesno da je za taj posao iskori{}ena firma sa Tortole, navodi podgori~ki dnevnik. Da je do{lo do promene vlasni{tva u vili „Montenegro” potvrdila je i direktorka budvanskog katastra Mirjana Marovi}, na minulom skup{tinskom zasedawu, navode}i da je go-

spodin Stanko Suboti} prodao vilu. Firma sa dalekih ostrva prenela je u svoje vlasni{tvo kaskadnu ~etvorospratnu porodi~nu zgradu, kako se navodi u podacima, koja ima ukupno 12 soba, i to po tri u podrumu i prizemqu, pet na prvom spratu i jednu sobu od 70 kvadrata u potkrovqu. Vila, koja je godinama bila sinonim luksuza, tajnih zabava i `urki, u kojima su u~estvovali i visoki dr`avni zvani~nici, ve} nekoliko godina ima svoju turisti~ku svrhu, pa je mogu}e i preko interneta u woj zakupiti sobe i letovati, pi{u „Vijesti„. Zaposleni u ovom hotelu, kako je tom listu re~eno, dobili su uo~i minule letwe sezone novu upravu, i to kadrove iz Francuske.

~etvrtak15.decembar2011.

BUGARSKA

Iz bo ri se ne }e po ni {ti ti SO FI JA: Ustavni sud Bugarske odbacio zahtev 71 poslanika da izbor predsednika i potpredsednika Bugarske Rosena Plevnelieva i Margarite Popove proglase nezakonitim. Opoziciona Bugarska socijalisti~ka partija potpomognuta glasovima politi~ke forma ci je bu gar skih Tu ra ka „Po kre ta za prava i slobode” i nacional i { t i ~ k e stran ke „Ata ka” sa ukup no 71 potpisa poslanika zatra`ila je u oktobru poni{tavawe predsedni~kih izbora. Oni su se pozvali se na niz povreda od zabra we nih spo - Sofija skova, prozra~nosti bira~kih listi}a, u~esca ministra unutra{wih poslova u izbornom porcesu, do povrede tajnosti na glasawu i li{avawa na hiqade gra|ana da glasaju. Vladaju}a partija Gra|ani za evropski razvoj Bugarske odbacila je zahtev opozicije smatraju}i da nije bilo manipulacija na izborima. Rosen Plevneliev kao kandidat za pred sed ni ka i Mar ga ri ta Popova za potrepdsednika izabrani su na predsedni~kim iz-

borima u Bugarskoj, u drugom krugu, koji je odr`ana 30. oktobra. Oni su osvojili 1.698.136 glasova ili 52,58 odsto, a kandidat Bugarske socijalisti~ke partije Ivajla Kalfina i Stefan Danailov za potpredsednika 1.531.193 ili 47,42 odsto glasova.

Plevneliev je bio najpopularniji politi~ar u aktuelnoj vladi premijera Bojka Borisova. Do izbora na ministarsko mesto, bavio se privatnim biznisom, a wegova firma „Iris Interne{enel” izvodila je radove na vi{e od 80 objekata u Nema~koj, kao i na vi{e desetina u Bugarskoj. Mandat sada{wem predsedniku i potpredsedniku Georgi Prvanovu i Angelu Marinu isti~e 21. januara 2012. godine.

GR^KA

Pro ra di li ute ri va ~i po re za ATI NA: Posle dugogodi- se poreskoj upravi jave i mawi {weg zatvarawa o~iju, uteriva- du`nici, da srede ra~une. U ~i poreza po~eli su da rade ono kratkom roku dràva je uspela {to im je posao. Za samo dve neda vrati oko ~etiri miliona deqe u Atini je privedeno 15 evra. qudi, me|u kojima su direktori To je ma lo ako se zna da Gr~ velikih kompanija. ka zbog uta je po re za, pre ma Neki su odmah platili porez, gru bim pro ce na ma, sva ke go di druge ~eka sud. To {to su varali ne iz gu bi naj ma we 10 mi li jar dràvu, ko{ta}e ih najmawe tri di evra. Ana li ti ~a ri ni su za godine zatvora. Ministarstvo me dij sku haj ku, ve} za bo qi finansija otvorad po re skih rilo je posebnu Da bi do{li do novca slu `be ni ka i telefonsku live }u sa vest od utaje poreza, niju, svaki dan onih ko ji dr u Gr~koj su po~eli da prime na deseà vi du gu ju. hapse one koji duguju „U na{e ìtine prijava. vote uvukla se Imena poreskih milione stal na bri ga, gre{nika objapla te su sve vqena su i na mawe, nameti sve ve}i, prijainternetu. Gr~ka je godinama te qi nam osta ju bez po sla. ìvela iznad svojih mogu}noMnogi su u za~aranom krugu, sti, ali gra|ani s prose~nim jer ne mogu da izmire sve obaprimawima smatraju da nisu veze„, kaè Ekonomskog fakrivi za gre{ke iz pro{losti. „Ne moè se ku}a oporezo- kulteta u Atini prof. Panavati sto puta, godi{wi priho- jotis Petrakis. di ne bro je no pu ta. To ni je Stru~waci tvrde da bi profer„, kaè jedna nezadovoqna verom poreskih prijava i podaGrkiwa. taka u bankama, poreznici odJavne prozivke i hap{ewa mah mogli da na|u utajiva~e pobili su dovoqno upozorewe da reza, samo kada bi hteli.

CRNA GORA

Pred sed nik UO Ma ti ce srp ske pra }en? POD GO RI CA: Predsednik Upravnog odbora Matice srpske u Crnoj Gori Vladimir Boòvi} optuìo je Agenciju za nacionalnu bezbednost da sprovodi mere tajnog nadzora nad wim On je Tanjugu kazao da je od ANB traìo podatak da li preduzima mere prikupqawa podataka o wemu, na {ta je dobio odgovor da Agencija ne moè eksplicitno da odgovori na to pitawe, a kao razlog je navela da nije du`na da to uradi, pozivaju}i se na zakonsko pravo na ograni~ewe pristupa informacijama. Boòvi} je rekao da ne vidi razlog za{to ANB ne bi direktno saop{tila da ne sprovodi mere tajnog nadzora nad wim, ukoliko ih stvarno nema. „ANB nije negirala da sprovodi mere tajnog nadzora nada mnom, ve} su

se zaklonili iza toga da nisu du`ni da daju podatke o tome. Ne postoji logi~ki obja{wiva situacija u kojoj vas neko ne prati, a to vam ne `eli re}i”, rekao je Bo`ovi}, koji je docent na Prirodno-matemati~kom fakultetu u Podgorici. Smatra da je prislu{kivawe po~elo nakon {to su ga crnogorski predsednik Filip Vujanovi} i premijer Igor Luk{i}, tokom razgovora sa predstavnicima opozicije u Crnoj Gori i vlasti u Srbiji, ozna~ili kao srpskog ekstremistu. „Upravo takve kvalifikacije od strane Luk{i}a i Vujanovi}a imale su za posledicu da budem pod merama tajnog nadzora od strane ANB-a”, naveo je predsednika Upravnog odbora Matice srpske u Crnoj Gori.

@enska posla

~etvrtak15.decembar2011.

dnevnik

c m y

Мараме не питају за годишња доба Д

рамена да вас штити од сунца. Можете је обавити око струка, преко купаћег костима док сте на плажи. А врло лако од ње можете направити

а ли сте свесне колико једна обична марама може променити вашу одевну комбинацију? Мараме и ешарпе су комад одеће који може учинити изглед елегантнијим или опуштенијем у зависности на који начин је носимо. Добра ствар са марамама јесте што не питају за годишње доба, па су подједнако ефективне и зими и лети. Слинг мараме То је парче тканине и пар пластичних прстенова. Тканину обмотавате око вашег тела, од вашег рамена према супротном куку, и назад од кука према рамену док крајеве тканине провлачите кроз прстенове чиме затежете материјал и обезбеђујете сигурност. Ешарпе зими Још једна функција јесте да угреје, лако служе као замене за шал у хладним данима. Зими се могу само пребацити преко рамена а крајеви сакрити испод ривера капута или јакни. Тако једна лепа ешарпа може разбити монотомију зимских, тамних боја. Арафатке, ретро фазон - Лепо иду уз патике и краћу јакну. Одишу неким ретро, опуштеним фазоном. Такође фино изгледају уз тексас и уз сукње до колена. Само је битно укомбиновати боје. Памучне ешарпе са чворовима - На оба краја направите чвор

и топ који се и најбоље слаже уз фармерице. Или пак читаву хаљину. Хипи мараме Обично су оне са цветним детаљима и јарким боја-

ма. Вежите је тако да прекрије половину главе и мало је спустите на чело. Џипси мараме - Прекријте чело и обухватите целу косу. Лепо пристаје и на дугој коси а и на тзв.мушким фризурама. Холивудске - Узмите неутралне свилене мараме и ставите је на главу и крајеве забаците иза леђа, не заборавите наочаре за сунце. Мараму можете да савијте у широку траку и вежите је мало изнад чела. Или вежите на потиљку, али при том не заборавите да мало подигнете косу на темену. Марме као каиш: савите дуге мараме у траку довољно танку да послужи као каиш. Лепо се слаже уз шире панатлоне од материјала, али и џинс.

Мараме око торбе - Освежите торбу марамом, само је свежите у чвор или машну. А кад носите неку велику торбу која је тешка, да вам се дршке не би урезивале у кожу, узмите две идентичне мараме и обмотајте дршке. Ово су неки од могућих начина, што не значи да су сви! Границе не постоје, све је у вашој величини креативности.

и само пребаците преко рамена и оставите да падају ан предњој страни. Лепо изгледају са тањим џемпером и фармеркама. Марама као замена за шал То је заправо најједноставнији начин.Постоје оне дуге свилине мараме разних шара.Савршене су за пролеће или јесен са цветним принтом. Њих можете само оставити да падају уз рамена, али и забацити један крај иза леђа. Оставља утисак роматичног изгледа. Велике, прозирне мараме Можете само пребацити преко

Трикови за одабир идеалног руменила Д

обар избор руменила злата вреди. Оно вас може улепшати и дати прави сјај вашем лицу, док лоше руменило може нагрдити целокупан мејк ап. Трик је у томе да треба да пронађете боју руменила која је природна, али да уједно даје живост лицу. Најбољи начин да сазнате која нијанса је идеална за вас је да џогирате неколико минута и видите која је ваша природна боја кад се зарумените. И не, ово није шала.

Прилагодите нијансу руменила нијанси коже За особе са светлим тоновима коже као што су боја слоноваче или светлобеж, руменила у нежно ружичастим тоновима обично су најбољи избор. Ка-

ко старите, пожељно је прећи на руменила у боји брескве, која ће помоћи вашој кожи да изгледа свеже. За особе са маслинастим тоном коже најбољи избор су руменила топлих тонова која имају довољан интензитет да се виде на кожи – златне и бакрене нијансе. Постоје четири различите текстуре руменила на које треба обратити пажњу. Свако од њих има своје предности и мане, па је потребно добро размислити прије куповине. 1. Руменило у праху Наноси се посебном четкицом за руменило. Одлично се наноси на све типове коже, а посебно се препоручује женама с маснијом кожом. Ово је најпопуларнији тип руменила, јер је најједноставнији за наношење и најлакше се контролише, а и углавном је доступно у највише нијанси. 2. Кремасто руменило Наноси се прстима или сун-

ђерчићем. Има свеж, влажан финиш који лицу даје природан сјај. Изврстан је за суву

бор ако имате масну кожу или проширене поре, јер ће их још више нагласити. Изврсно је

вити на текући пудер – можете, само обавезно пре наношења пудера у камену или праху. Наноси се прстима или сунђерчићем. Дуготрајно је, изгледа јако природно и једноставно је за наношење. 4. Текуће руменило Одлично је за све типове коже. Наноси се као руменило у гелу, али је мало теже радити с њим јер га треба доста брзо нанети. Водоотпорно је па можете очекивати да ће држати цео дан. Као и руменило у креми и гелу и овде можете користити сунђерчић или прсте.

Најчешће погрешке кожу јер лагано клизи по површини и не исушује. Најбоље изгледа ако га ставите пре наношења пудера у камену или праху. Нажалост, ова врста руменила није најбољи из-

решење за оне који не користе текући пудер. 3. Руменило у гелу Једноставно се наноси на голу кожу и даје јој сјај. То наравно не значи да га не можете ста-

Погрешке које жене чине при наношењу руменила су бројне, али три су ипак најчешће. Прва је наношење превелике количине руменила, поготово у јесен и зиму, када нестане препланула боја коју сте до-

били током лета те је тако покушавате надоместити. Друга је избор боје која је или прецрвена или прељубичаста. Запамтите, обратите пажњу која је ваша природна боја када се зарумените и по том се равнајте. Трећа је наношење премале количине руменила. Ако не нанесете довољно, руменило вам неће издржати цео дан. Интензитет боје коју носите на очима и уснама може одредити коју количину руменила требате тај дан. На пример, ако носите јарки руж требаће вам мање руменила, а ако носите бледи руж, требаће га више. Које год руменило одлучите да користите, важно је придржавати се правила.

dnevnik

OGLASi

~etvrtak15.decembar2011.

SO K O B A WA - No vo go di {wi praznici i zimski odmor. So be i apartmani. U`i cen tar, po voq no. Te lefo ni: 063/81-54-200, 018/880-100. 43227

PA @WA, mo lim nalaza~a nov~ani ka ko ji mi je uto rak, 13. decembra ukraden u auto busu kod Jugo alata da se javi. Telefon: 6393-665. 43447

^A SO VI nema~kog, engleskog, fran cuskog, latin skog, srp skog jezi ka pred {kol ci ma, osnovci ma, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 43341 DA JEM ~aso ve osnovci ma iz svih predmeta. Po mo} pri savla|i vawu gradi va, pri prema za odgo varawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 43342

PRE V O D I sa i na nema~ ki, en gleski, fran cuski, latin ski jezik. Stru~ ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi {we is kustvo. Telefon 021/6399-305. 43343

IZ DA JE se jednosoban name{ten stan u Novom Sadu, B. Pro dano vi }a 15. Tele fon 064/2838-000. 43284 U ]IR PA NO VOJ izdajem odli~an jednosoban stan, 2. sprat, cg. Telefon 063/7734-668. 42888 IZ D A JEM dvo krevetnu gar so weru, kompletno opremqenu, odmah useqivu, Ul. Haxi Ruvi mo va. Tele fo ni: 6398-950 i 064/1571213. 43307 IZ DA JEM name{tenu komfornu garsoweru 28m2, centar, [afarikova, telefon, kablovska, cen tral no. Te lefon:552-270 i 064/11-36076. 43415

GR BA VI CA, nov odli~an i odmah useqiv stan, 27m2, cena 33.400. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 15001 HIT NA PRO DA JA - Novo naseqe, u zgradi od fasadne ci gle, ukwi `en stan od 72m2, cena 52.000. Telefon 063/516-478. 15002 STAN u Budimpe{ti, strogi centar, ekskluzivno name{ten, pr vi sprat, 70m2, 70.000e hitno. Telefon 063/501-962. 43445

~etvrtak15.decembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom zetu

NOVO NASEQE, prodajem ili mewam 2 garsowere od 29m2 i 27m2 + moja doplata, za 2.5 stan na Novom Nasequ i sl... Telefon 063/82883-77, www.bo mil.rs. 15003 N. DE TE LI NARA, odli~ na, nova odmah useqiva garsowera od 25m2 na III spratu, cena 27.800. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15004

NOVA DETELINARA, odli ~an, ukwi èn no vi ji 1.5 stan na I spratu, po ceni 36.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15005 [IRI CENTAR, ukwièn 1.5 stan od 41m2 za 36.000. Telefon 063/742-21-80. 15006 NO VI BU LE VAR, nov 1.5 stan od 31m2 na I spratu po ceni 31.900 sa PDV-om. Telefon 063/82-88-377, www.bo mil.rs. 15007 CENTAR, 2.0 ukwièn odlican, 2.0 klasi~an stan od 51m2, na I spratu, cena 51.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15008 LIMAN, ukwièn 2.0 stan od 55m2 odli~nog rasporeda, IV sprat sa liftom, cena 53.500 mogu} dogovor. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15009 NOVO NASEQE, 1.5 ukwièn stan na I spratu, 38m2, cena do go vor. Telefon 063/828-8377, www.bo mil.rs. 15010 SO CI JAL NO, odli ~an nov 2.0 stan, cena 53.500 sa PDV-om. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15011 KEJ, 2.0 stan na I spratu, ukwièn, odmah useqiv od 63m2 po ceni od 49.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15012 KOD @E LE ZNI^ KE STANICE prodajem ukwièn 2.0 stan preure|en u 2.5 odli~nog rasporeda od 51m2 na III spratu sa liftom za 46.500. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs. 15013

GRBAVICA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 78.000. Telefon 63-66-95, 2www.bo mil.rs. 15014 KEJ, ukwi èn, odr àvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa ga raòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15015 @. STANI CA, ukwi èn 3.0 stan od 75m2, renovirano ku pa ti lo, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15016 LI MAN, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwièn, prazan 3.0 od 79m2 stan bez ula ga wa. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 15017 HIT NA PRO DAJA - na Li ma nu, ukwi èn 3.0 stan od 82m2, cena 68.000. Telefon 060/02-01-000. 15018

GRBAVCA, prodajem noviji useqiv luks i ukwi `en 6.0 stan (ni je dupleks) od 136m2 na IV spratu. Tele fon 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 15019 CEN TAR, kod Iz vr {nog ve}a, salon ski 4.0 stan od 104m2, cena 118.500. Tele fon 636-6952, www.bo mil.rs. 15020 ^E TVO RO SO BAN STAN 120m2, nov, 4. sprat, ugao Petra Drap{ina i Bulevara oslobo|ewa u Novom Sadu, cena 120.000e. Telefon 064/200-3103. 43017

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Dragoj sestri

Mileti Petri}u Persi Je{i}

odanom ro|aku i prijatequ, plemenitom i ~asnom ~oveku, koji }e nam ostati u najlep{em se}awu i nezaboravu.

posledwi pozdrav. Ve~no o`alo{}ene sestre Mira i Qubica.

Radojka Uzelac 1940 - 2011. Ispra}aj }e se obaviti u petak, 16. 12. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: brat Nikola i weni najmiliji.

Zorica sa porodicom.

43484

43505

43497

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj kumi

Sre}o! Oti{ao si iz mog `ivota mirno kao {to si u wega u{ao. Oko moje plavo, po~ivaj u miru.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Jeleni

Boro Trivkovi}

U PE TRO VARA DINU pro dajem ku}u 350m2, na placu 900m2, luks, ili me wam za stano ve. Telefon 064/459-3038. 42954

PO VOQNO pro dajem Jugo Ko ral 1. 1. 2007. go di {te, zelene bo je. Telefon 064/612-25-80. 43338

od Qiqane i Sne`ane Ki{.

S tugom i po{tovawem ostaje se}awe na tebe.

43490

BAGAT, druge {i va}e ma {ine popravqam, brzo, kvali tetno, jef ti no, vr {im pro daju {i va}ih ma{i na, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefo ni: 021/421-452, 064/131-2135. 41654 VODOINSTALATER pruà sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42885 KU]NI MAJSTOR - montaè, demontaè name{taja, sani tari ja, po pravke, vrata, pro zo ri, ro letne, brave, {ar ke, kre~ewe, farbawe rasveta. Telefon 065/6824-398. 43422

PRO DAJEM no vi je ko lor televi zo re E37, E55, E72 cm, vr lo po voq no! Do sta vqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 42539 KU PU JEM is pravne i ne ispravne kolor televizore! Do lazak, is plata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 42540

Posledwi bratu

pozdrav

1942 - 2011.

30. 4. 1954 - 13. 12. 2011. Sahrana je na Gradskom grobqu, danas, 15. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova. O`alo{}eni: supruga Milka, }erka Dragana i ostala mnogobrojna rodbina.

Sahrana je danas, 15. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na katoli~kom grobqu, u Novom Sadu.

43507

43493

O`alo{}ena porodica.

voqenom

Posledwi pozdrav na{em dragom radniku i kolegi od firme â&#x20AC;&#x17E;Dunisâ&#x20AC;?.

Draganu La|evi}u

od: bra}e Bore i Gojka i sestara Branke i Du{anke sa porodicama.

Drago Stojakovi} Hvala ti za sve {to si u~inio.

43509

43494

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Draganu La|evi}u

od: }erke Dragane, unuke Marije i Milice, zetova Petra i Bo`e.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Drago Stojakovi} Sahrana je danas, 15. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu. O`alo{}eni: supruga Milena, sin Neboj{a i }erka Dragana sa porodicom. 43508

43495

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

PO TREB NI ko no bari sa iskustvom za rad u restoranu. Telefon 064/1612-358. 43375

KU PU JEM: kwi ge, pred ratne ~aso pi se, stri po ve. Do lazim na adresu. Tele fon 064/99-45-002. Mile. 43405 PRO DAJEM buko va dr va, mogu}a usluga rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefon 063/77-19-142, 061/61722-19. 43428

Dragan La|evi}

Dragica Li~ina 1930 - 2011. Sahrana je obavqena 14. 12. 2011. godine, u Futogu.

O`alo{}ena porodica. 43496

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 63. godini preminula na{a mila i dobra majka i supruga

Jelena Petak Sahrana je danas, 15. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. S ponosom }emo se uvek se}ati wenog svetlog lika i ~asnog `ivota. O`alo{}eni: k}i Milica i suprug Vladimir. 43489

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Danas, 15. decembra navr{ila se godina od smrti na{e voqene majke, bake i svekrve

~etvrtak15.decembar2011.

Posledwi pozdrav suprugu i ocu

Posledwi pozdrav dragom kolegi

dragom

Posledwi sinovcu

pozdrav

29 dragom

Zora Mirkov ro|ena Dragin

Minik Ilone - Jelene Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. Sin [andor, unuka Zolna i snaja Marija.

Sin Svetozar, sestre Vera i Danica sa porodicama.

43446

GODI[WI POMEN na{em dragom

@eqku Jak{i}u

Dana 17. 12. 2011. godine, u 10 ~asova, na Vrba{kom grobqu dajemo {estomese~ni pomen, sa velikom tugom u srcu.

od wegovih najmilijih. Uvek }e{ biti tu sa nama i u na{im srcima. Supruga Mirjana, }erke @ana i Lana.

@eqku Jak{i}u

@eqku Jak{i}u Sa ponosom }emo se sje}ati tvoga svetlog lika i ~asnog `ivota. \eki} Du{ko sa porodicom.

43479

43410

Posledwi pozdrav zetu

Sa tugom i bolom u srcu obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 84. godini preminuo na{ voqeni

43480

Posledwi pozdrav dragom i voqenom

Preduze}e „Lykos” DOO, Novi Sad.

@eqku Jak{i}u

Mirku Anti}u

Stevan Radivojkov

obele`i}emo u subotu, 17. 12. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Starom dowem grobqu, u Futogu.

Sahrana je danas, 15. 12. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

S qubavqu i po{tovawem, porodice Anti} i Gajinov.

O`alo{}eni: supruga Radica, sinovi Zoran i Milivoj sa porodicama i ostala rodbina.

43328

43482

Danas, 15. 12. 2011. godine navr{avaju se dve godine od kako je prestalo da kuca srce na{eg oca, dede, svekra i tasta

1986 - 2011.

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu i deki

@eqko Jak{i} Sahrana je 16. 12. 2011. u 12.45, na Novom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji: sin Dane, unuci Qubomir, Milana, Jelena, Milan i Dana, snaja Mira i zet Dule. 43487

59724/P1

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 55. godini preminuo na{ dragi

Verica Pocrni}

od: supruge Nate, }erke Qubice, unuka Ivana i unuke Sawe.

Po~ivaj u miru.

TU@NO SE]AWE

Milana Vi{wi}a Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

od ta{te Bogdanke i tasta \ure.

Hrubewa Mihajlu

43478

43467

Posledwi pozdrav bratu, ujaku i dedi

Posledwi pozdrav ujaku i dedi

Radojici \uki}u

od porodica Vukmirovi} i Ron~evi}.

od porodica Bekvalac i Jelovac.

O`alo{}ena porodica. 59724/P2

Mnogo vremena je pro{lo, a se}awe ostaje.

43461

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dragog brata i ujaka

Posledwi pozdrav dragom

43460

Posledwi pozdrav

Ana, Maja i Nikola.

43427

Ivanu Kostevskom Hvala za sve.

]erka Slobodanka, zet Mita, unuci Ivana, Aleksa i Katarina.

@eqku Jak{i}u

3 Sa tugom u srcu obave{tavamo prijateqe, rodbinu i poznanike da je u 84 . godini preminuo na{ mili suprug, otac i deka

Radojice \uki}a Dragi Rado, osta}e{ nam u lepom se}awu. Tu`ni smo {to vi{e nisi sa nama.

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima. Tvoja dobrota i plemenitost su bile nemerqive. Vawa, Vito, Ilija i Mladen.

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekru i deki

Oti{ao je tiho i neprimetno na{ dragi uja.

Porodica Paripov.

Wegovi: Grga, Duda, Dragoqub, Marko i Bojan.

43454

43452

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi deda

Zauvek nas je napustio na{ brat i ujak

59724/P

43486

Radojici \uki}u

Ivan Kostevski

Ivanu Kostevskom

Sahrana je u petak, 16. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sa ponosom }emo ga se se}ati i u srcu nositi.

Jelena Petak

Branko Gajinov

1948 - 2011.

Hvala za sve.

Sin Slobodan, snaja Tawa, unuci Jovana i Milo{.

43485

O`alo{}eni: supruga @ivka, sin Slobodan i }erka Slobodanka.

43483

Opra{tamo se od na{e koleginice-penzionerke sa mnogo tuge, po{tovawa i pijeteta. Kolektiv JKP „LISJE”. 59725-P

iz @abqa 1924 - 2011. Sahrana je danas, 15. 12. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u [ajka{u.

Radojica \uki} Rada Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

O`alo{}ena porodica.

Sestra Nada i sestri~ina Vladica sa porodicom.

43450

43453

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.10 11.15 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.10 16.15 16.20 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.10 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 00.50 01.20

Добро јутро, Војводино Један на један Све(т) око нас Вести Стање на путевима Здраво живо Заувек млад Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Кухињица Вести Из нашег сокака Ток шок Вести Српски екран-емисија МТВ-а на српском Пословни успех, ем. на мађ. са титл.на српском Вести за особе са оштећеним слухом Било је то 1991. Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Заувек млад Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Митови нацизма, док. програм Документ Живопис Војвођански дневник Фолдер култура Плави круг ТВ драма: Лето Један на један Концерт

Митови нацизма Погледајте како је Хитлеру успело да до самога слома Трећег рајха тако успешно врши манипулацију и програмирање поданика помоћу главних митова нацистичке Немачке: митовима о смрти, непријатељу, изабраном народу, о обећаној земљи и миту о својој спаситељској (РТВ 1, 20.10) улози.

06.35 07.00 07.25 07.40 08.00 08.55 09.50 10.45 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 14.15 14.45 15.00 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.05

tv program

~etvrtak15.decembar2011.

Кухињица (мађ) Чувари сећања Знамените жене Новог Сада Преконошка пећина Концерт Грување Грување уживо у студију „М“ Центар света Све(т) око нас Пословни успех (мађ) Вести (мађ) Дечији фестивал „Дуга” (укра) ТВ Баштина Чувари сећања Знамените жене Новог Сада Преконошка пећина Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рус) Последњи задатак, филм ТВ Баштина

08.00 10.00 11.00 12.00 12.20 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00

Панонско јутро Аналија Вреле гуме Била једном једна недеља Путоманија Тема недеље Бели лук и папричица Зелена патрола на делу Војвођанске вести У огледалу Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Била једном једна недеља Војвођанске вести Ноге на пут Дискавери

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.00 09.50 09.55 10.26 11.02 11.51 12.00 12.19 13.04 14.51 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Војници Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Велика раседна долина Евронет Дневник Место злочина Балкан експрес 2, филм И ја имам таленат Ово је Србија Албатрос, филм Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин

Милан-Лане Гутовић

СЕРИЈА

Бела лађа 06.30 08.30 09.00 09.05 10.05 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадско јутро Храна и вино Објектив Девојке из бутика Човек лав Спринт Објектив Године пролазе Мастиф Објектив Интерна истрага Ево нас код вас Објектив Мастиф Објектив (слов) Објектив (мађ) Време је на мојој страни Храна и вино Новосадско поподне Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Девојке из бутика Неон сити Објектив Мастиф Неон сити Робин Худ

10.00 ТВС 11.00 Евролига: Галатасарај - Олимпија 12.45 Копа дел Реј: Кадиз – Валенсија 14.30 Евролига: Реал Мадрид – Партизан 16.15 Премијер лига, магазин 17.00 Евролига: Уникс – Проком 19.15 Евролига: Фенербахче – Билбао 20.45 Евролига: Монтепаски – Барселона 23.00 Евролига: Макаби – Ефес 00.45 Евролига: Олимпијакос – Санту 02.30 Копа дел Реј – најбоља утакмица

Фолк шоу Само на КТВ плејада наших највећих музичких звезда пева за вас, у новом издању емисије „Фолк шоу”, која ће премијерно бити приказана данас u 20.00 часова и репризно у недељу у 15.00 сати. Чућете Бору Дрљачу, Стелу, Милоја Бубоњу, Бранку Соврлић, Шерифа Коњевића, Марту Савић и Ра(КТВ, 20.00) дета Вучковића. 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 АБС шоу, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Серија на комедиографски начин даје приказ домаће политичке сцене, на којој су не само локални политичари већ и тајкуни, страни амбасадори, медијске личности, поткупљени новинари, губитници и добитници транзиције... Улоге: Милан-Лане Гутовић, Петар Краљ, Љиљана Драгутиновић, Предраг Смиљковић, Ненад Јездић, Мина Лазаревић, Предраг Ејдус Режија: Михаило Вукобратовић и Иван Стефановић (РТС 1, 20.05) 19.00 19.30 20.05 21.02 21.58 22.03 23.00 23.05 23.55 00.10 00.21 01.08

Слагалица Дневник Бела лађа Велики изазов, квиз Вести Да, можда, не Вести Место злочина Дневник Евронет Посредник Ноћни биоскоп: Невидљиви, филм 02.48 Војници 03.00 Вести (04.00,05.00)

07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.00 21.55 23.00 00.00 01.00 01.30 02.00

Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Аси Кад лишће пада Радна акција Кобра Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Радна акција

НАПОМЕНА: На РТС 2 у 10.00 могућ је пренос Скупштине Републике Србије 08.12 Томас и другари 08.22 Радијације и радиоактивност на земљи и у васиони 08.48 Мансарда 09.14 Право да знам 09.36 Великани 10.02 Играј фудбал,буди срећан 10.32 Линк 11.00 У свету 11.30 Траг у простору 12.00 Београдски камерни ансамбл 12.30 Беокулт 13.00 Трезор 13.57 Радијације и радиоактивност на земљи и у васиони 14.23 Мансарда 14.49 Право да знам 15.11 Беликани 15.21 Ликовна колонија РТС.камен 15.43 ТВ лица: Милош Биковић... као сав нормалан свет 16.32 Социјалне вештине 16.55 Породица Сопрано 17.55 Одбојка(ж)-ПС: Војводина - Колубара, пренос 19.20 Вич 20.00 Даровница (Дом синдиката), пренос 22.00 Породица Сопрано 23.00 Место за нас 23.30 Метрополис 00.02 Контекст 00.35 И ја имам таленат 00.54 Трезор 01.50 Одбојка (ж)-ПС: Војводина -Колубара

06.30 07.00 08.05 08.10 08.15 08.45 09.00 09.30 11.00 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.00 18.40 18.45 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

Чист рачун Маратон Кефалица Двоугао Иза вести Милица² Улови трофеј Отворени студио Топ шоп Милица² Филм: Љубавник Вести Иза вести Породица Серано Ред и закон Чист рачун Вести Двоугао Милица² Доктор Хаус Иза вести Милица² Филм: Бумеранг НЦИС Вести Иза вести Милица² Филм: Друга страна кревета

Хале Бери

Бумеранг Маркус је врло успешан директор познате маркетиншке компаније који се удвара скоро свакој жени која му се допадне. Међутим, по сједињењу компанија он сазнаје да му је нова шефица заносна Жаклин, која је једнако успешна у својим романтичним подухватима као и Маркус. Улоге: Еди Марфи, Робин Гивенс, Хале Бери, Мартин Лоренс, Грејс Џонс Режија: Реџиналд Худлин (Авала, 20.45)

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

06.15 07.00 07.05 07.30 08.00 08.15 08.30 09.30 10.00 10.40 11.05 11.35 13.55 14.45 15.00 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.05 19.35 20.05 21.00 23.00 23.40 00.00 00.05 00.35 01.35

Долина сунца Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Вести Б92 Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Б92 Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Филм: Одбројавање Наша мала клиника Топшоп Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Штребери Истражитељи из Мајамија Лига Европе: Удинезе-Селтик, пренос Вести Б92 Спортски преглед Шта да обучем? Између две ватре Доушници Саут Парк

Ружица Сокић

Граница Тајна нечисте крви је прича о љубави, времену које је иза нас и вредностима на које смо заборавили. Говоре: редитељ Стојан Стојчић, уредник серије Миломир Марић, глумица Ружица Сокић, Филип Гајић, глумац и Мирјана Радошевић, новинарка. Водитељка: Јелена Хелц (Хепи, 20.00) 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40

Душан Баста

ЛИГА ЕВРОПЕ

Удинезе–Селтик (Б92, 21.00)

05.45 10.00 10.15 12.00 12.15 13.00 14.00 14.45 15.15 15.50 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 02.30 04.30

Добро јутро Скривена камера Брачни судија Градске вести Тајна љубав Двоструки живот Сестре Квиз: Породични обрачун Гојковићи Чаролија Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Наслеђе једне даме Све за љубав 48 сати свадба Немогућа мисија Наслеђе једне даме Ноћ у јуну Филм: Могло се то десити теби Филм: Санта Фе

12.50 13.20 13.55 14.00 15.00 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15 05.15

Мали меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Поп Пикси Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Вести Звездана капија СГ-1 Неочекивани живот Вести Једна жеља једна песма Телемастер Насловна страна, квиз Неочекивани живот Вести Граница Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 Вести Неочекивани живот Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 7 живота Граница Насловна страна, квиз

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak15.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Грађевинске интервенције Дадиља на задатку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Грађевинске интервенције Мајами инк Посластичарски ас Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Др Џи Л.А. Инк Посластичарски ас

08.00 Салвадор Дали. прича о два града 09.00 Потрага за Северозападним пролазом 10.00 Ловци на нацисте 11.00 Када су Мавари владали Европом 12.00 Ко си заправо ти? 13.00 Последњи бранорушитељ 14.00 Тајм тим година X 15.00 Други светски рат у боји 16.00 Уметност Русије 17.00 Путовања и открића 18.00 Героуов закон 19.00 Ноћ сломљеног стакла 20.00 Изгубљени древни градови 21.00 1066. 22.00 Тајм тим година X 23.00 Други светски рат у боји 00.00 Уметност Русије 01.00 Путовања и открића

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Медитеранео Састанак на слепо Велики транспорт Убица давитељ из Хилсајда Сјај Невероватна госпођа Ричи Дневник навијачице 2. Црна дама

Не ве ро ват на го спо ђа Ри чи Филм ска при ча о про бле ма тич ном ти неј џе ру ко ме је да та шан са да ис пра ви сво ју про шлост и оду жи дуг пре ма дру штву у ко ме је... Уло ге: Ђи на Ро ландс, Ке вин Зе герс, Деј вид Шо филд Ре жи ја: Пол Јо хан сон (Си не ма ни ја, 22.00)

07.00 09.00 10.13 11.03 12.00 12.34 13.20 14.18 14.48 15.35 16.03 16.25 17.40 18.30 19.30 20.10 21.04 21.47 22.20 23.00 00.30 01.15 01.55 02.50

Иза бел Ри шер

Ба бин Сва ко се ло има сво ју лу ду и сва ка лу да има сво је се ло. У јед ном кве бе шком се лу лу да је Ба бин, до бро ду шни, ум но за о ста ли мо мак ко га сви во ле. Жи вот у се лу те че мир но све до јед ног да на ка да у цр кви из би је ва тра и ста ри све ште ник умре... Уло ге: Жу ли јем Вин сент Отис, Лук Пи кард, Иза бел Ри шер, Алек сис Мар тин Ре жи ја: Лук Пи кард (ХРТ 2, 10.45) 08.00 08.30 08.50 09.35 10.00 10.45 12.30 12.55 13.20 13.50 14.00 14.30 15.00 15.25 15.50 16.20 16.35 16.45 17.15 17.30 18.00 18.20 18.30

20.53 21.00 22.50 23.20 00.15 01.00 01.45

06.00 07.40 09.20 10.50 12.30 14.35 16.20 18.05 18.40 20.05 21.45 23.20 01.25 02.00 03.25 05.30

Сам у кући 3 Замена Чаробни камен Прича о играчкама 3 Хамлет Викторија: Живот младе краљице Поштена игра Обдарен Дечко моје девојке Права љубав Земља смећа У игри Досадно на смрт Оклопни транспортер Девојка која се играла ватром Филмови и звезде

05.10 06.20 07.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Домаћице из округа Оранџ Дијагноза: Убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Закон и ред Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Ургентни центар Закон и ред Вокер, тексашки ренџер Неш Биџис Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Ургентни центар Филм: Истребљење Филм: Суперерупција

06.50 07.25 07.55 08.05 10.15 10.45 11.35 13.15 14.10 15.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 00.25 00.40 01.40 03.25 04.25

РТЛ Данас Драгон Бол З Поп Пикси Кобра 11 Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Емпретриз Ружа ветрова Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова ТВ евент Пљачка, филм РТЛ Вести ТВ евент Ланчана реакција, филм Астро шоу РТЛ Данас

Пљач ка

18.45 18.55

Ђи на Ро ландс

Добро јутро, Хрватска Луди од љубави На воденом путу, док. серија Све ће бити добро Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Тренутак спознаје Алиса, слушај своје срце Док. филм Фотографија у Хрватској Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Од Ларк Рајса до Кендлфорда Дневник Све у 7!, квиз Отворено Пола сата културе Дневник 3 Малена, филм На воденом путу 5, док. серија Др Оз, ток шоу Жица Скица за портрет

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски сат Црно пророчанство Алиса, слушај своје срце Бабин, филм Еко зона Научна петица Алпе Дунав Јадран ХАЗУ Портрети Око глобуса КС аутомагазин Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Кокице Руперт Мала ТВ Хеј, Кити Трауматологија Регионални дневник Жупанијска панорама Метеор и велики котачи, цртани Фудбал, Евролига - емисија Фудбал, Евролига: Схамроцк Роверс - Тотенхем, пренос Евролига, емисија уочи Евролига:Удинезе - Селтик, пренос Евролига, емисија након Жица Хитна служба Трава зелена Без трага

06.20 07.55 09.30 11.00 12.40 14.10 16.15 17.45 19.15 21.00 22.30

Тајна давања Кора без стида Тајна документа Пентагона На златном језеру Музика у крви Јуда Последња дебата Злочин из страсти Крађа Зојин тајни живот Пери Мејсон: Смртоносан начин живота 00.30 Тајна давања 02.05 Кора без стида 03.40 Тајна документа Пентагона

06.00 Поноћна трка 08.30 Подизање Аризоне 10.00 Момак остаје на филму 12.00 Ф/X – Убиство триком 13.50 Ф/X2 15.40 Робин Худ, принц лопова 18.00 Ксанаду 20.00 Ваши пријатељи и суседи 22.00 Ухвати Картера 00.00 Топла чоколада 02.00 Тачке задовољства

Ник Велс је про фе си о нал ни кри ми на лац ко ји је од лу чио да ри скант ни по сао ко нач но оста ви ти за со бом јер је оба вља ју ћи по след њу про ва лу ума ло ухва ћен. Са да пла ни ра да мир но жи ви са сво јом де вој ком Да јен... Уло ге: Ро берт де Ни ро, Ан ђе ла Ба сет, Мар лон Бран до, Едвард Нор тон Ре жи ја: Френк Оз (РТЛ, 22.00)

Едвард Нор тон

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери 2008. Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? У делићу секунде Лов на сабљарке Дрвосече из мочваре Уклета кућа Разоткривање митова У делићу секунде Лов на сабљарке

08.30 09.00 09.15 10.30 11.50 12.00 12.30 15.45 17.15 17.50 18.00 19.15 20.00 22.00 23.00 00.00 01.15

Олимпијске игре Атлетика Билијар Скијашки скокови Фудбал Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови Крос-кантри скијање Фудбал Биатлон Скијашки скокови Борилачки спорт Најјачи човек Покер Биатлон Сви спортови

Ма не ври на уском про сто ру

два раздобља: прво, веома тешко, између 1951. и 1956, и друго, привредно много успешније, али политички веома тешко, због „пат-позиције“ у погледима на реформу система у врху КПЈ-а, до 1961. У првом раздобљу, Покрајина се суочавала с најтежим економским проблемима. Јер, кад је преузео челну политичку позицију у Војводини, Дороњски ће прво морати да се суоче с новим невољама Покрајине, које ће изазвати политика продубљавања сукоба ФНРЈ и СССР-а – овога пута у индустрији. Тај сукоб није имао тешке последице само по војвођанску пољопривреду већ и њену индустрију. Она не само да није обнављана и развијана већ су, наводно из »стратешко-безбедносних разлога« (као и после Првог светског рата), у време Стаљинових војних претњи, а и пре тога, у знак неке интернационалне комунистичке солидарности, из ње одношене фабрике у друге, наводно »безбедније« регионе државе или оне које је из неких политичких или стратешко-економских разлога требало помоћи. Парадоксално, наводно је за хемијску фабрику био безбеднији Шабац од Суботице. Данас је тешко схватити какав је доиста војни значај имало пресељење из Војводине, између 1945. и 1951, чак 59 индустријских предузећа у друге делове земље и Албанију (једна фабрика пре Резолуције ИБ-а чак и у Мађарску). Однете су једна ливница, две електричне централе, четири хемијске фабрике, седам предузећа дрвне индустрије, пет штампарија, две механизоване циглане, десет кудељара, једна шећерана, једна уљара, 24 млина. Све без икаквог обештећења, а по ценама из 1952, вредело је 8,1 милијарди динара, док су укупне инвестиције у индустрију Војводине у истом периоду били 1,35 милијарду. А тежило се да се та буквална сеоба фиксног капитала из Војводине настави и у другој половини педесетих година, наводно због некакве складније »поделе рада« унутар Федерације. Фе де рал на ка са ни ар гу мен ти ма не ве ру је У Војводину, пак, није смештена ниједна од 66 ње Федерације проћи ће још две деценије. Иначе, фабрика које је Југославија добила из Немачке као колика је у тим временима била велика моћ Федера- ратну репарацију. Читава земља је била у великом ције показује структура извора финансирања инве- инвестиционом напону индустријализације, што су стиција: „савезна средства“ су у југословенским ин- Војвођани морали да плате сталним диспаритетом вестицијама учествовала са 72,8 досто, републичка цена између индустрије и пољопривреде. Војводис 19,5, комунална с 5,5, предузећа с 1,8 а Војводина на, мада је у Другу Југославију ушла с друштвеним није уопште имала инвестиционе фондове. Од по- производом 37 посто вишим од југословенског прореза на промет привреде 80 сека и народним дохотком по одсто је припадало Федераглави становника који је био Те шко је об ја шњи во ка кав је цији, 20 Србији, а срезовима на другом месту међу репуза и ста вој ни зна чај има ла се о ба бликама и покрајинама (прии општинама пет одсто. Ипак је Дороњски аутонолично иза Словеније, али за из Вој во ди не из ме ђу 1945. и мију Војводине колико-тонијансу већи од Хрватске), 1951. чак 59 ин ду стриј ских лико одржавао, као фактор све је више падала у ниску јупред у зе ћа у дру ге де ло ве бар унутрашњег ауторитета го словенску про сечност. У зе мље и Ал ба ни ју, док је јед на раздобљу 1947–1955. имала на терену, држећи најчешће „проширене седнице“ ПК-а је просечну стопу раста од фа бри ка пре Ре зо лу ци је са секретарима сре ских косамо 3,3 посто, према југоИБ-а од не та у Ма ђар ску митета – јер на седницима словенском просеку од 5,5 и Покрајинске скупштине о Србије од 4,2 посто. мало чему се решавало. Стратешки гледано, с једДороњски је покушавао да у директним сусретине стране, поготово крајем педе сетих, пре свега је ма с водећим руководиоцима и разноврсним интертежио да побољша позицију Војводине код Тита и венцијама, или чак претњом локалне демонстрациу Федерацији, где се углавном о свему одлучива- је заустави пљачку Војводине. У својој дневничкој ло, а с друге, да упориште аутономије Војводине забелешци из 1962, непосредно после »смене« са утемељи у тек иницираним самоуправним рад- чела ПК СК за Војводину, пише: ничким правима у привредним предузећима те „Нама су у Федерацији говорили да Република сре ским и општинским институцијама, које су до- Србија добија свој део средстава, а њена је ствар кабијале све пристојнија средства за инве стиције. ко ће их расподелити. Њено је право да један део Баш та два смера његове стратегије најоштрије ће одвоји за реконструкцију старих предузећа, а други напасти руководство Србије, почетком шезде се- део за новоградње. Баш тих, што ће разголитити и њихове себичне интере око ове расподеле су и били највећи спорови. Сва се у Војводини. средства која је Република добијала из Општег инДеценија „владавине Дороњског“ може се с гле- вестиционог фонда годинама су трошена на теритодишта економског развоја Покрајине поделити на рији уже Србије”. првим годинама руковођења партијском организацијом Војводине, Дороњски је ишао полако напред са својим захтевима, користећи, за проширење маневарског простора покрајинског руководства, не само цео (али системски врло узак) „капацитет“ Статута Војводине већ и „сваки милиметар“ померања југословенског система ка самоуправљању и јачању локалне самоуправе. После 1950. централна идеја самоуправљања – да свако треба да живи од свога рада – постепено је почела да расте до нивоа република и покрајина. Но, до покушаја реализације овог начела и кроз уређе-

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak15.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Уко ли ко же ли те да уз ме те уче шћа у љу бав ном од но су, нео п ход но је да се и са ми по тру ди те око то га. Не мир ни сте у ду ши да нас, иако де лу је те ста ло же но. У свој дом при мај те са мо дра ге осо бе.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 15. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Сло бод но мо же те на сту пи ти у јав но сти, би ти на ле пим и зна чај ним ме сти ма, дру жи ти се, из ла зи ти и про во ди ти се. Не ко вас про во ци ра да се по ка же те у свом нај бо љем из да њу? Ак тив ни сте.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Усме ре ни сте ка дру ги ма, спрем ни да до ђе те до ком про ми са и за јед нич ких ин те ре са у по сло ва њу. Рад ни са стан ци су успе шни, као и сви од но си ко ји се за сни ва ју на до го во ру. Мо гућ кра ћи пут.

Про ме не пла но ва и си ту а ци ја ко је се од но се на по сло ва ње су са свим оправ да не и нор мал не. Сна ђи те се у да тој си ту а ци ји нај бо ље што уме те. На са стан ци ма де лу је те до сто јан стве но и еле гант но.

Ме сец про ла зи кроз ваш знак па сте по ма ло уз не ми ре ни и мно го ви ше емо тив ни. Не ка осо ба или си ту а ци ја би вас мо гла пре у сме ри ти у са свим дру ги пра вац. Пра во је вре ме за ро ман ти ку и љу бав.

Има те мно го оба ве за на лич ном пла ну, без об зи ра на то да ли се оне од но се на по сао или не што дру го. На сре ћу, па уме те до бро да се сна ђе те у вре ме ну и про сто ру, ра де ћи ви ше ства ри исто вре ме но.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По слов на си ту а ци ја је под по вољ ним окол но сти ма, успе шна у оној ме ри у ко јој са ра ђу је те с од ре ђе ним ауто ри те ти ма и над ре ђе ни ма, ва жним љу ди ма. Да кле, укљу чи те их у сво је пла но ве.

Има те по во љан уплив Ме се ца из ва тре ног зна ка Ла ва па и по др шку од ре ђе не жен ске осо бе. За јед нич ким тру дом мо же те оства ри ти ви ше и леп ше. Ово је вре ме су ми ра ња прет ход них ре зул та та.

Да нас не мо ра те укло пи ти све коц ки це у па злу и мо за и ку. Не ким ства ри ма се мо ра те и при ла го ди ти. Ме ђу тим, су тра је већ но ви дан, мно го бо љи и успе шни ји, по го то во у са рад њи с дру ги ма.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Они ва жни по сло ви се де ша ва ју иза за тво ре них вра та. И ту се мо же те мак си мал но по све ти ти ра ду. На лич ном пла ну де лу је те озбиљ но и од го вор но. Да нас су при ја те љи они ко ји ће сту пи ти на сце ну.

Не где ин стинк тив но осе ћа те шта би парт нер же лео и шта оче ку је од вас, али ни сте спрем ни да у пот пу но сти то ме и до при не се те. Др жи те се по стра ни не би сте ли са чу ва ли свој лич ни из раз и по тре бе.

Оп те ре ће ни сте оба ве за ма, и из да на у дан функ ци о ни ше те на свој кре а ти ван и кам пањ ски на чин. Да нас не оче куј те успех у при ват ном по слу па од ло жи те са стан ке за су тра. Ви ше се од ма рај те.

TRI^-TRA^

Љут на мом ка бив ше дра ге V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 14 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 15 Niш

Пе ва чу Мар ку Ан тонyју, бив шем су пру гу Џе ни фер Ло пез, ни је ни ма ло драг њен но ви деч ко, пле сач Ка спер Смарт. Кад је Марк чуо ко ли ко је са о бра ћај них пре кр ша ја и ка зни за ра дио мла ђа ни бун тов ник Смарт, љу ти то је по ру чио бив шој су пру зи да њи хо во дво је ма ле де це не же ли да ви ди у ауту с ње ним љу бав ни ком. Марк је бе сан на Џеј Ло јер не ви ди ко ли ки јој је деч ко ба ла вац и за то што је за бри нут за сво ју де цу, те твр ди да то не ма ни ка кве ве зе с љу бо мо ром.

Evropa

и кишно

Madrid

НО ВИ САД: То пло уз по сте пе но на о бла че ње ко је ће по под не усло ви ти ки шу. Ве тар уме рен ју жни и ју го и сточ ни. При ти сак ис под нор ма ле. Rim Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, а мак си мал на 14 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: То пло уз на о бла че ње ко је ће усло ви ти ки шу, нај пре на се ве ру Вој во ди не од сре ди не да на. На ју гу Ба на та ки ша по под не. Ве Cirih тар уме рен ју жни и ју го и сточ ни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра Berlin од 4 до 15 сте пе ни. СР БИ ЈА: То пло уз по сте пе но на о бла че ње. По под не ки ша, нај пре на Beч се ве ру и за па ду Ср би је. На ју гу Ср би је су во до ве чер њих са ти. Ве тар Varшava уме рен ју жни и ју го и сточ ни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 2 до 16 сте пе ни. Kijev Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так раз ве дра ва ње и Moskva сун ча ни пе ри о ди, а кра јем да на на о бла че ње и ки ша. У су бо ту за хла ђе ње са ки шом, а у пла ни на ма са сне гом. У ни жим пре де ли ма је по не где Oslo мо гу ћа су сне жи ца у дру гом де лу да на. Од не де ље хлад но. По чет ком иду ће сед ми це је мо гућ снег у цен трал ним и ју жним пре де ли ма, нај ве - St. Peterburg ро ват ни је из ме ђу по не дељ ка и утор ка. Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: По гор Pariz ша ње вре мен ске си ту а ци је не по вољ но ће ути ца ти на ве ћи ну осо Minhen ба са хро нич ним те го ба ма. Опрез се нај ви ше са ве ту је це ре бро ва ску лар ним и ср ча ним бо ле сни ци ма, а у дру гом де лу да на и то ком Budimpeшta но ћи и аст ма ти ча ри ма. Код осе тљи вих осо ба оче ку ју се гла во бо Stokholm ља, не мир и ре мат ски бо ло ви. Опре зно у са о бра ћа ју!

14 17 9 7 5 10 6

VIC DANA Мај ка си ну Зе мун цу: - Што си до био је ди ни цу из вла да ња? - Уда рао сам гла вом о зид. - Не срећ ни че, за што си уда рао гла вом о зид? - Ке во, бра те, шта ти је? Ни је то би ла мо ја гла ва!

8 3 5 3 18 10 9 8 4

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

14 (-2)

Slankamen

139 (5)

Jaшa Tomiћ

Apatin

60 (0)

Zemun

221 (-1)

Bogojevo

52 (3)

Panчevo

258 (-2)

Baч. Palanka

75 (13)

Smederevo

452 (-2)

Novi Sad

64 (10)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

169 (-2)

S. Mitrovica

81 (10)

Tendencija stagnacije

Senta

238 (0)

Beograd

177 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa i porasta

Titel

130 (4)

NERA

Hetin

82 (0)

TISA

52 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

42 (0)

Reшeњe iz proшlog broja