Dnevnik 16.januar 2012.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 16. JANUAR 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23318 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : GDE ]E U SR BI JI BI TI SLO BOD NIH RAD NIH ME STA

Za po sle we ~e ka tr gov ce, pro gra me re, maj sto re... str. 5

INTERVJU MO MO ^O LA KO VI], [EF PO SLA NI^ KOG KLU BA PUPS U SKUP [TI NI SR BI JE

Pri ja nam To mi no po {to va we str. 3 TEN DER ZA ODR @A VA WE PU TE VA UPLA [IO PU TA RE

Stran ci do la ze da kr pe na {e dru mo ve? str. 4

NASLOVI 3 Ko tra`i alibi za (ne)uspeh 3 \eli} poma`e arapskoj tranziciji

Ekonomija 4 Bogi}evi}ima 84,6 odsto „Minakve” 5 Zakoni {tite direktore dr`avnih firmi

Vojvodina Foto: F. Baki}

Politika

10 Oyaci: Investitori ipak dolaze

Dru{tvo 13 \aci ponovo u u~ionicama

Crna

VA TRO MET I PO BE DA ZA PO ^E TAK: Ru ko me ta {i Sr bi je za po ~e li su Evrop sko pr ven stvo po be dom. Sa vla da li su or lo vi eki pu Poq ske sa 22:18 i ta ko na pra vi li pr vi ko rak na ovom va `nom tak mi ~e wu pred do ma }om pu bli kom. Pre utak mi ce Sr bi je i Poq ske odr `a no je sve ~a no otva ra we u ha li „Pi o nir”, a pre

Novi Sad 7 Od danas izrada besplatnih godi{wih karata

„ D N E V N I K O V A ” T E M A : VAK CI NA CI JA DE CE 14 Mu{karcima siva boja, a `enama bordo 15 Kada pritisnu dugovi, beda, bolest i qubavni jadi

Studentski 9 Kazne do 5.000 dinara platilo 46.000 sugra|ana

Hladno

Najvi{a temperatura 2 °S

to ga je po ~e tak Evrop skog pr ven stva sve ~a no na ja vqen va tro me tom na me sti ma gde se po sled wih sto da na od bro ja va lo do star ta, u sva ~e ti ri gra da do ma }i na u Sr bi ji: Be o gra du, No vom Sa du, Vr {cu i Ni {u.

Sr bi ja je do ma }in 10. Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu, ko je se odr `a va od 15 do 29. ja nu a ra. str. 17

27 O`ivqava istoriju prave}i vite{ke oklope

Pri hva ti ti na {u, bes plat nu vakcinu, ili ku pi ti „sa vre me ni ju” str. 13

str. 16 – 20

SPORT

n PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO U VATERPOLU

n GRANT I ZVANI^NO U PARTIZANU

2

POLiTikA

ponedeqak16.januar2012.

Da nas am ba sa dor ska kon fe ren ci ja Mi ni star spoq nih po slo va Sr bi je Vuk Je re mi} pri mio je ju ~e u Be o gra du {e fa por tu gal ske di plo ma ti je Pa u la Por ta {a.

Mi ni star ino stra nih po slo va Por tu ga li je bo ra vi }e u dvo dnev noj po se ti Be o gra du. On }e, kao spe ci jal ni gost, go vo ri ti na am ba sa dor skoj kon fe ren ci ji, na ko joj }e se di plo -

mat skim pred stav ni ci ma Sr bi je u sve tu obra ti ti pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} i mi ni star spoq nih po slo va Je re mi}.

Do sa da su odr `a ne tri am ba sa dor ske kon fe ren ci je, a na me ra je da oku pqa we srp skih di plo ma ta po sta ne tra di ci o nal no, kao {to je to slu ~aj u mno gim ze mqa ma {i rom sve ta.

Na pr vom sku pu srp skih am ba sa do ra u Be o g ra du spe ci j al ni gost je bio {ef {pan ske di plo ma ti je Mi gel An hel Mo ra ti nos, a na dru gom Jor gos Pa pan dreu, kao {ef gr~ ke di plo ma ti je, a pro {le slo va~ ki mi ni star spoq nih po slo va Mi ku la{ Dzu rin da.

[EF KAN CE LA RI JE UN HCR-а U SR BI JI EDU AR DO AR BO LE DA

Traj no zbri wa va we 97.000 ra se qe nih sa KiM Vi so ki ko me sa ri jat UN za iz be gli ce usme ri }e ove go di ne pa `wu na traj no zbri wa va we vi {e od 97.000 in ter no ra se qe nih s Ko so va i Me to hi je u cen tral noj Sr bi ji, iz ja vio je da nas {ef kan ce la ri je UN HCR-a u na {oj ze mqi Edu ar do Ar bo le da. „Vi {e ne }e mo iz dva ja ti zna ~aj na sred stva za po mo} iz be gli ca ma, jer o~e ku je mo da }e EU, SAD i dru gi do na to ri da obez be de di rekt nu po dr {ku vla da ma u re gi o nu za traj no zbri wa va we pre o sta lih ugro `e nih iz be gli ca”, re kao je Ar bo le da u in ter vjuu Ta njug u. Pa `wa UN HCR-a, ka ko je ka zao, bi }e usme re na na pra }e we re gi o nal nog pro ce sa za tva ra wa iz be gli~ ke kri ze i po mo} ra se qe ni ma. „Pre ma is tra `i va wi ma, ko ja smo spro ve li pro {le go di ne, u cen tral noj Sr bi ji ima 97.242 in ter no ra se qe ne oso be ko ji ma je po treb na po mo}”, re kao je Ar bo le da i do dao da je tri mi li o na do la ra iz bu xe ta UN HCR-a na me we no za po dr {ku wi ho vom zbri wa va wu.

To pod ra zu me va, kao i za iz be gli ce, ot kup se o skih do ma }in sta va, do de lu pa ke ta gra |e vin skog ma te ri ja la za za vr {e tak za po ~e tih ku }a, fi nan sij sku po dr {ku za ku po vi nu po qo pri vred nih ma {i na ili za po ~i wa we ne ke sa mo stal ne pri vred ne de lat no sti, ob ja snio je Ar bo le da.

Na gla siv {i da qu di ima ju pra vo da se u svo je do mo ve vra te, ako `e le i ka da `e le, i da }e im u to me UN HCR i da qe po ma ga ti, Ar bo le da je is ta kao da tre ba ima ti na umu da je po vra tak na KiM „do sta ogra ni ~en” i da zbog to ga „ve }i na in ter no ra se qe nih li ca ne `e li da se vra ti”.

Pre ma po da ci ma UN HCR-a, ka ko je na veo, 2011. go di ne se na og wi {ta vra ti lo 1.025 in ter no ra se qe nih, od to ga iz me sta {i rom Sr bi je 571 oso ba, me |u ko ji ma je 419 Sr ba, od ko jih 326 iz cen tral ne Sr bi je. „Ni ko ne zna ko li ki je stvar no broj po vrat ni ka na KiM, zbog to ga {to ima i raz li ~i tih sa mo stal nih po vra ta ka, ali i se kun dar ne mi gra ci je. Mno gi po vrat ni ci, na `a lost, po no vo od la ze jer ne ma po sla, ne ose }a ju se bez bed no, ima ju ogra ni ~e nu slo bo du kre ta wa. Me |u oni ma ko ji iz ra ze `e qu da se vra te na KiM i ko ji do |u kod nas na raz go vor, ima i onih ko ji ni su ozbiq ni u svo jim na me ra ma”, ob ja snio je Ar bo le da. „Jed na stvar nas je obes hra bri la. Upr kos na {im na po ri ma da pru `i mo po mo} qu di ma da se vra te - a us pe li smo da obez be di mo ku }e za iz ve stan broj po vrat ni ka - ot kri li smo da ne ki od wih te ku }e pro da ju i vra }a ju se ova mo”, ob ja snio je {ef kan ce -

la ri je UN HCR-a. On je pod se - dr `av nim or ga ni ma Sr bi je na tio da je UN HCR u pro te klih 20 re {a va wu pro ble ma qu di ko ji go di na za re {a va we iz be gli~ ke ne ma ju li~ na do ku men ta i ko ji kri ze u Sr bi ji dao oko 500 mi - se na la ze u ri zi ku od apa tri di li o na ame ri~ kih do la ra i da je je, kao i tra `i la ca azi la. ova po mo} od 2009. u pro se ku iz UN HCR je sve stan da se Sr no si la 12 mi li o na do la ra go di - bi ja, ko ja gra ni ~i s EU, su o ~a {we. Sa mo pro {le go di ne UN - va i s po ve }a nim bro jem tra `i HCR je po mo gao da traj no bu de la ca azi la, re kao je on i na veo zbri nu to oko 2.000 iz be gli~ kih da je la ni oko 3.000 qu di iz vi i ra se qe ni~ kih {e od 30 ze ma qa po ro di ca. UN tra ` i l o azil u HCR ne }e vi {e, U centralnoj Srbiji Sr bi ji, „ko ja je ka ko je ka zao, iz ima 97.242 interno u~i ni la sve {to dva ja ti di rekt na je mo gla da re {i raseqene osobe sred stva za traj na pi t a w e wi h o v og kojima je potrebna re {e wa pro ble sme {ta ja.” pomo} ma iz be gli ca, po „ M e | u t i m , {to je u skla du s sme {taj ne zna ~i r e g i o n a l n i m re { e w e ovog pro jek tom za za tva ra we iz be - pro ble ma, ve} je po treb no una gli~ ke kri ze, Sr bi ja tra `i la pre di ti pro ces utvr |i va wa ko 335 mi li o na evra. To je oko 60 je za i sta iz be gli ca me |u tra od sto ukup nih sred sta va ko ji ma `i o ci ma azi la”, re kao je Ar Sr bi ja u na red nih pet go di na bo le da. tre ba da traj no zbri ne 16.780 iz Uka zav {i da svi mi gran ti be gli~ kih po ro di ca. ko ji pro la ze kroz Sr bi ju ima ju Ar bo le da je uka zao da je u to - pra v o da pod n e s u zah t ev za ku for mi ra we Fon da za pri ku - azil, on je upo zo rio da, u ne do pqa we 500 mi li o na evra za re a - stat ku br zog i efi ka snog pro li za ci ju re gi o nal nog pro jek ta i ces utvr |i va wa wi ho vog sta tu da }e do na tor ska kon fe ren ci ja, sa, mo `e do }i do zlo u po tre ba. pre ma in for ma ci ja ma UN HCR,, Pre ma we go vim re ~i ma, Sr bi ti odr `a na kra jem apri la. bi j a ve l i k o d u { no pri h va t a On je na veo da su naj ve }i po - tra `i o ce azi la, a uko li ko ve ten ci jal ni do na to ri EU i SAD, }i na zna da wi ho vi zah te vi ne ali i da }e UN HCR-a za mo li ti }e bi ti uze ti u po stu pak, od no po je di ne ~la ni ce EU, skan di nav - sno da ne ma opa sno sti od pri ske ze mqe i Ja pan sku agen ci je za sil ne de por ta ci je, a ima ju pri raz voj da go di {we da ju ma we su - vre me ni sme {taj, on da se po me od tri i vi {e mi li o na evra u ten ci jal no u pi ta we do vo di in na red nih pet go di na. „Ra ~u na mo sti tut azi la. „Efi ka sna i eks da ta ko pri ku pi mo jo{ 50 do 100 pe di tiv na pro ce du ra utvr |i va mi li o na evra za do na tor ski wa iz be gli~ kog sta tu sa mo ra fond”, ob ja snio je Ar bo le da. i}i ru ku pod ru ku sa obez be |e UN HCR }e ove go di ne, ka ko wem sme {ta ja za tra `i o ce azi je re kao, na sta vi ti sa rad wu sa la”, za kqu ~io je Ar bo le da.

dnevnik

[u ta no vac: Sr bi su na {e sve ti we na Ko so vu Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac iz ja vio je da srp ske sve ti we na Ko sme tu pred sta vqa ju Sr bi, pa tek on da spo me ni ci i oce nio da po li ti ka „i Ko so vo i Evro pa” ni je iz gu bi la smi sao osim, ka ko je ka zao, u gla va ma onih ko ji „taj smi sao vi de is kqu ~i vo u hek ta ri ma”.”Pod se ti }u da mi te hek ta re ni smo kon tro li sa li jo{ od 1999. go di -

ko ja je ne za vi sna od Pri {ti ne”, re kao je [u ta no vac, ne gi ra ju }i da to zna ~i pre }ut no pri zna we ne za vi sno sti Ko so va. „Svi ko ji da nas bez u spe {no ube |u ju gra |a ne da vla da i pred sed nik idu ko ra ci ma ka ne za vi sno sti, upra vo su oni ko ji su naj vi {e u~i ni li za ne za vi snost 90-ih go di na, bi lo da su bi li u vla sti ili je po dr `a va -

^ud ni part ne ri DS-a Go vo re }i o na red nim iz bo ri ma, [u ta no vac, ko ji je i pot pred sed nik De mo krat ske stran ke, je ka zao da ne ma raz u me va we za ko a li ci o ne part ne re ko ji se po pra vi lu u po sled woj go di ni man da ta dis tan ci ra ju od vla sti, iako u woj u~e stvu ju, i da to part ner stvo tre ba pre i spi ta ti. „Ne ma di le me da su svi oni ko ji na pa da ju DS, a u isto vre me se de sa na ma u vla di, po kra ji ni ili gra du, part ne ri ko je tre ba da sta vi mo pod ve li ki znak pi ta wa”, ka zao je [u ta no vac. ne, ~ak ni je dan do bar deo hek ta ra unu tar Sr bi je ni smo kon tro li sa li do 2001. go di ne. Ako u fo kus sta vi mo `i vot, to su i da qe dva odvo je na ko lo se ka. Ni ko ne mo `e da nas spre ~i da bri ne mo o qu di ma ko ji `i ve na KiM. U mom si ste mu vred no sti naj va `ni ji su qu di, bez wih te ri to ri je gu be sva ki smi sao”, re kao je [u ta no vac za „Po li ti ku”.

Go vo re }i o mo gu }im re {e wi ma za pi ta we Ko sme ta, od ko jih se kao jed no na vo di i po se ban sta tus za se ver po kra ji ne, [u ta no vac je ka zao da mo ra mo bi ti re al ni i da je „ne ve ro vat no da su ne ki shva ti li tek 2011. go di ne da je Sr bi ja 1999. iz gu bi la su ve re ni tet na Ko so vu”.”Ipak oko jed ne stva ri se sla `e mo - to je da ne pri zna mo ne za vi snost”, ka zao je on. „Sma tra mo da se ver mo ra da ima spe ci fi~ nost u od no su na Ko smet, jer ta mo funk ci o ni {e re gi ja

li, de le }i isti si stem vred no sti”, ka zao je [u ta no vac.

Na pi ta we da li je ika da bi lo di le me u dr `av nom vr hu da li je tre ba lo do pu sti ti re kon fi gu ra ci ju Un mi ka i iz me {ta we ko sov skog pi ta wa iz UN u EU, bu du }i da je mi si ja Euleks iza {la iz okvi ra svog man da ta, mi ni star je od go vo rio da bi Sr bi ja, da to ni je u~i we no „bi la pot pu no izo lo va na, bez eko nom ske i sva ke dru ge per spek ti ve ko ja omo gu }a va bo qi `i vot”. [u ta no vac je, me |u tim, ne gi rao da je Sr bi ja mo ra la da na to pri sta ne pod pri ti skom. „Je di ni pri ti sak na ko ji Sr bi ja mo ra da pri sta ne je pri ti sak in te re sa gra |a na Sr bi je. Ve li ka je za blu da i ne i sti na da nas Evro pa pri mo ra va na in te gra ci je, kao i da je u glo bal nim raz me ra ma Sr bi ja bi lo ko me va `na. Mo ra mo na }i na ~in da bu de mo va `ni va `ni ma”, re kao je mi ni star od bra ne.

OSNO VA NA NO VA, 12. STRAN KA U SANYAKU

Mu ko vi}: Bez nas ne }e mo }i

U No vom Pa za ru ju ~e je odr `a na osni va~ ka skup {ti na Bo {wa~ ke na rod ne stran ke (BNS), ~i ji je pred sed nik biv {i funk ci o ner i osni va~ San xa~ ke de mo krat ske par ti je i do ne dav ni dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu za in fra struk tu ru Mu jo Mu ko vi}. Mu ko vi} je, na i me, u fe bru a ru pro {le go di neo pod neo ostav ku na me sto dr `av nog se kre ta ra, kao i na sve stra na~ ke funk ci je u SDP-u ne za do vo qan ka drov skom po lit kom ko ju u toj stran ci vo di Ra sim Qa ji}. Mu ko vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re oda slao po ru ku, ka ko je re kao, sim pa ti ze ri ma, ~lan stvu, ali i even tu al nim po li ti~ kim opo ne ti ma da }e se BNS za la ga ti za unu tar bo {wa~ ko po mi re we u San xa ku, pre sve ga u Islam skoj za jed ni ci, ali i ozbiq ni je po li ti~ ko de lo va we sa vi {e me |u sob nog uva `a va wa. On je po ru ~io da }e BNS kri ti ko va ti ak tu el nu vlast jer ni je us pe la da re {i pro ble me sa ko ji ma se su o ~a va ju san xa~ ke op {ti ne.Li der BNS-a tvr di da je re~ o po li ti~ koj op ci ji ko ja }e u bu du} no sti bi ti re le van tan po li ti~ ki fak tor i da bez we ne }e mo }i da bu de for mi ra na vlast ni u jed noj san xa~ koj op {ti ni.

Kao biv {i vi so ki funk ci o ner i osni va~ Qa ji }e ve SDP, Mu ko vi} je u jed nom tre nut ku na pra vio lap sus re kav {i da }e „San xa~ ka par….”, ali se br zo i ispa vio is ta kav {i da }e BNS bi ti otvo re na za pri pad ni ke dru gi ih na ro da i na rod no sti, uko li ko oni pri hva ta ju pro gram stran ke, ali i za sa rad wu sa ve li kim par ti ja ma na ni vou Sr bi je.Upi tan da pro ko men ta ri {e me dij ske spe ku la ci je da DS pred lo `i Qa ji }a za pre mi je ra, Mu ko vi} je re kao da DS ima pra vo da od re di stra ge gi ju svog de lo va wa i kam pa we.Ipak, on je do dao da ga po mi wa we Dra ga na \i la sa i Vu ka Je re mi }a ne ~u di, jer su oni, ka ko je re kao, ~la no vi te stran ke, ali da ga po ma lo ~u di da }e DS za pre mi je ra pred lo `i ti i Qa ji }a s ob zi rom na to da on to ni je. „^u di me da ga DS tre ti ra kao da je wi hov ~lan tim pre jer po sled wih da na je Qa ji} vi {e pu ta iz ja vqi vao da pre go va ra go to vo sa svim stran ka ma o mo gu }im ko a li ci ja ma”, ka zao je Mu ko vi} do dav {i da sva tro ji ca po se du ju du go go di {we po li ti~ ko is ku {tvo.Ko men ta ri {u }i da je BNS 12. po li ti~ ka par ti ja u San xa ku, Mu ko vi} je re kao da je to ta~ no, ali da je od 12 stra na ka ak tiv no tek ne ko li ko.

VESTI De ven port o Ta di }e vom pred lo gu Pri me na do sa da {wih spo ra zu ma Be o gra da i Pri {ti ne i omo gu }a va we Ko so vu da u~e stvu je na re gi o nal nim fo ru mi ma, iz gra di }e po ve re we neo p hod no da se raz go va ra i o te ma ma ko je je u pla nu za Ko so vo is ta kao i pred sed nik Bo ris Ta di}, iz ja vio je bri tan ski am ba sa dor Majkl De ven port.

Am ba sa dor je za „Blic” oce nio da su naj ve }e ga ran ci je ko sov skim Sr bi ma sa dr `a ne u Ah ti sa ri je vom pla nu, „po seb no u onim obla sti ma ko je je pred sed nik Ta di} is ta kao u go vo ru u Ge ne ral noj skup {ti ni UN i ne dav no u in ter vju i ma, ve za no za en kla ve na ju gu, srp sku za jed ni cu na se ve ru, cr kve no i kul tur no na sle |e i za {ti tu svo ji ne”. „We go vo je pra vo da is tak ne te ~e ti ri te me i

one sva ka ko spa da ju u krug pi ta wa o ko ji ma je po treb no raz go va ra ti. Ali po na vqam, po treb no je pa `qi vo po gle da ti {ta u tom smi slu nu di Ah ti sa ri jev plan”, do dao je De ven port.

De ven port je, na pi ta we o pa ra lel nim in sti tu ci ja ma na se ve ru Ko so va, re kao da ne o~e ku je wi ho vo uki da we „u ta ko krat kom pe ri o du”, ali da o~e ku je da „in sti tu ci je vre me nom po~ nu pra vil no da funk ci o ni {u”.

On je ta ko |e oce nio da re fe ren dum Sr ba na se ve ru Ko so va ne do pri no si re {e wu pro ble ma.

Pro tiv no ve „Olu je” Od bor Srp skog po kre ta ob no ve za Ko so vo i Me to hi ju sa op {tio je ju ~e da je neo -

p hod no na pu {ta we po li ti ke ba ri ka da i re fe ren du ma na Ko so vu ka ko bi se spre ~io eg zo dus Sr ba na sta we nih ju `no od Ibra. Od bor SPO za Ko so vo i Me to hi ju tra `i i da Vla da Sr bi je pri hva ti ne sta tu sni deo do ku men ta Mar ti ja Ah ti sa ri ja kao osno vu za di ja log Be o gra da i Pri {ti ne.

U sop {te wu se pod se }a da ju `no od Ibra `i vi dvo stru ko vi {e Sr ba ne go u ~e ti ri op {ti ne na se ve ru i da je na tom pod ru~ ju skon cen tri sa na sva srp ska ko sov ska du hov na ba {ti na. „Tra `i mo da me di ji u Sr bi ji ne kri ju od gra |a na Sr bi je sa dr `i nu Ah ti sa ri je vog do ku men ta. Tra `i mo pre o kret po li ti ke ba ri ka da i re fe ren du ma, ko ja nas vra }a u tra gi~ ne de ve de se te go di ne. Ne }e mo da bu de mo `r tve no ve ’Olu je’”, po ru ~u je Od bor SPO za Ko so vo i Me to hi ju.

VE STI IZ SPO

Po no vo tra `e da Vuk ode Pred sed ni ci ~e ti ri op {tin ska od bo ra Srp skog po kre ta ob no ve u Be o gra du i tri od bor ni ka ove stran ke po no vi li su ju ~e zah tev pred sed ni ku stran ke Vu ku Dra {ko vi }u da pod ne se ostav ku zbog, ka ko su na ve li, gru bog kr {e wa Pro gra ma i Sta tu ta SPO. Dra {ko vi} je sa mo voq no, su prot no vo qi ve }i ne ~lan stva do neo od lu ku o pri stu pa wu Pre o kre tu, a po li ti kom pre ma Ko so vu i Me to hi ji po ni {tio je dva de se to go di {wu isto ri ju SPO, na vo di se u sa op {te wu ko je su pot pi sa li pred sed ni ci op {tin skih od bo ra Vo `dov ca, Vra ~a ra, Ra ko vi ce i Mla de nov ca Qu bo mir So ko lo vi}, Ru `i ca Ve mi}, Mom ~i lo [a ji} i Vla dan Iva no vi}. Sa op {te we su pot pi sa li i iod bor ni ci SPO u Skup {ti na ma op {ti na Mla de nov ca, Pa li lu le i Vo `dov ca Ma ri ja Ob ra do vi}, Alek san dri ja Ko va ~e vi} i Zo ran Ve li sa vqe vi}. Ostav ka je li~ ni mo ral ni ~in i za to Dra {ko vi} ima oba ve zu da se o ovom zah te vu iz ja sni jav no i li~ no i po vu ~e je di ni po tez ko ji osta vqa na du da stran ka ima po li ti~ ku bu du} nost, oce we no je u sa op {te wu.

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

MO MO ^O LA KO VI], [EF PO SLA NI^ KOG KLU BA PUPS U SKUP [TI NI SR BI JE

Pri ja nam To mi no po {to va we

- Po nu da za sa rad wu, ko ju je ve} ne ko li ko pu ta po no vio li der na pred nka ka To mi slav Ni ko li} u sva kom slu ~a ju nam pri ja, {to ta ko sna `na, bez ob zi ra {to je opo zi ci o na stran ka, ce ni i po {tu je PUPS. Mi smo jed na od ret kih, ili je di na par ti ja ko ja je sva svo ja obe }a wa iz 2008. go di ne ostva ri la u ovom pe ri o du- ob ja {wa va za „Dnev nik“ {ef po sla ni~ ke gru pe PUPS u Skup {ti ni Sr bi je Mo mo ^o la ko vi}, na kon {to je Ni ko li} obe lo da nio na me ru da na ko a li ci nu iz bor nu li stu po zo ve i stran ku pen zi o ne ra.

Ipak ^o la ko vi} pod se }a da je PUPS na sed ni ci Glav nog od bo ra ovla stio li de ra stran ke Jo va na Kr ko ba bi }a raz go vo ra, pre go va ra i da za kqu ~i ko a li ci o ni spo ra zum. Sam Kr ko ba bi} re kao je da }e pr vo raz go va ra ti sa sa da {wom ko a li ci jom – SPS i JS. - U tom kon tek stu raz go vo ri su u to ku. Ne }u da ko men ta ri {em ni {ta u ve zi sa tim raz go vo ri ma, jer ne bi bi lo ko rekt no- ka `e ^o la ko vi}. l Ima li PUPS spisak pritoriteta, ko je slede}i partner za razgovore?

- Tre ba do kra ja po {te no re }i da su pri o ri tet SPS i JS i sve one par ti je ko je uva `a va ju i ce ne na{ pro gram. Ob zi rom na sa rad wu ko ju smo ima li u okvi ru vla da ju }e ko a li ci je sle de }i je sva ka ko ko a li ci o ni part ner ko ji je no si lac vla sti to je De mo krat ska stran ka. Raz go va ra }e mo u sva kom slu ~a ju i sa dru gim stran ka ma ko je po {tu ju na{ pro gram, na {e de lo va we, ozbiq nost na {e par ti je i rej ting ko ji ima mo i ko ji se iz da na u dan po ve }a va. l Kada }ete zavr{iti sve pregovore i kada }ete zva-

ni~no mo}i da ka`ete ko su li to da odnosi ba{ nisu biva{i stari, ili novi partneli idealni? ri?

- Ne bih to ta ko re kao. Za vr - Sve }e za vi si ti od raz go vo {i li smo je dan ci klus sa rad we, ra ko je pred sed nik Kr ko ba bi} pre ma na {oj pro ce ni uspe {no, vo di i ko je bu de vo dio. Ne mo gu i ka da je re~ o ma loj, ali i vla ta~ no da ka `em, ali u sva kom da ju }oj ko a li ci ji. Ali na sta le slu ~a ju o~e ku jem da se raz go vo su sa svim no ve okol no sti i ni ri okon ~a ju do kra ja ja nu a ra, {ta ni je isto kao {to je bi lo even tu la no u fe bru a ru. Sve za 2008. go di ne. I to po zi ci o ni ra vi si od sa mih we par ti ja i u raz go vo ra, ali i okvi ru ko a li ci je Treba do kraja od to ga ka da }e se i na po li ti~ koj po{teno re}i da su sce ni Sr bi je sa ras pi sa ti iz bo ri. prioritet SPS i JS svim je dru ga ~i je l Da li je da- i sve one partije koje i raz li ~i to i u tum odr`avawa tom kon tek stu vi uva`avaju i cene na{ dim izbora kona~no po te ze po je program dogovoren? di nih par ti ja, i - Ono {to je ve li kih i ma lih, mo ja in for ma ci ja, ter min je 6. ko je se do go vo ra ju u no vim okol maj. Li~ no mi slim da je to naj no sti ma i no vim uslo vi ma. pri hva tqi vi ji ter min. Uko li l [ta je novo u tim okolko ne, iz bo ri }e bi ti po sled we nostima, {to presudno uti~e ne de qe apri la. No, za sa da je taj na kreirawe koalicija?

6. maj naj pri hva tqi vi ji.

- Pret hod na vla da je for mi ra na na ve} po zna tih pet osnov l Javnost malo zbuwuje ~iwenica da ve}ina stranaka nih prin ci pa. Sa da je do {lo do iz vladaju}e koalicije ne dru ga ~i jih od no sa. O~e ku jem da `eli da se izjasni da li }e }e mo do bi ti kan di da tu ru za nakon izbora ostati zajedno. ~lan stvo u EU, ~ak mo `da i da Ni PUPS nije decidan. Zna~i tim za pre go vo re. Osim to ga,

do {lo je do dra ma ti~ nog uti ca ja eko nom ske kri ze po seb no na ma te ri jal ni i so ci jal ni po lo `aj gra |an stva, {to je do ve lo do po ve }a wa bro ja si ro ma {nih u Sr bi ji. Mno go je onih ko ji je dva sa sta vqa ju kraj sa kra jem. A sa ma kri za u evro zo ni zna ~aj no }e uti ca ti i na raz voj Sr bi je. l Kada o~ekujete zasedawe parlamenta, najavqeno je da ova institucija ne}e sastati do izbora?

- Na {a po sla ni~ ka gru pa ra di i ka da skup {ti na ne za se da.

Na la zi mo se stal no u kan ce la ri ji i raz ra |u je mo ovih de se tak za ko na ko je je Vla da pro sle di la. Par la ment tre ba da ra di bez ob zi ra {to se iz bo ri pri pre ma ju. O~e ku jem da }e bi ti is po {to van do go vor sa po sled weg ko le gi ju ma i da }e sed ni ca skup {ti ne bi ti kra jem ovog me se ca, ili po ~et kom fe bru a ra, ka ko je pred sed ni ca Sla vi ca \u k i}-De j a n o vi} na j a vi la.Pred lo `i li smo re sor nom od bo ru Za kon o so ci jal nom pred u zet ni {tvu i o~e ku je mo da }e mo i taj pro pis us pe ti da do ne se mo u ovom man da tu. l Verujete li da }e vladaju}a koalicija i pored toga {to je izborna kampawa krenula, imati 126 poslanika na okupu, da bi sednica mogla biti odr`ana?

- Na {a ko a li ci ja, SPS–JS– PUPS do kra ja }e bi ti lo jal na ostva ri va wu ci qe va ko ji su po sta vqe ni na po ~et ku man da ta.

Na {a stran ka }e do kra ja bi ti di sci pli no va na i od go vor na.

O~e ku jem da }e ta ko ra di ti i osta le po li ti~ ke par ti je i da }e mo man dat za vr {i ti na ko rek tan i po {ten na ~in, ona ko ka ko smo to bi ra ~i ma i obe }a li.

S. Stan ko vi}

\e li} po ma `e arap skoj tran zi ci ji Evrop ska ban ke za ob no vu i raz voj iza bra la je Bo `i da ra \e li }a za ~la na vi so ke sa ve to dav ne gru pe ko ja pru `a po mo} no vim arap skim vla da ma u eko nom skim re for ma ma. Ciq ove sa ve tov ne gru pe „Od tran zi ci je ka tran zi ci ji” je ste i da pru `i po dr {ku no vim arap skim vla da ma i u de mo krat skim re for ma ma. „Ve} 27. fe bru a ra }u, na po ziv EBRD, bo ra vi ti u u Ka za blan ci na sa stan ku sa tam no {wom no vom vla dom„, re kao je \e li}.

On je do dao da je za hva lan Evrop skoj ban ci za ob no vu i raz voj na po zi vu i da mu je ~ast da bu -

de ~lan gru pe „Od tran zi ci je ka tran zi ci ji”. \e li} je u pi sa noj iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma na veo da se na da da }e we go vo is ku stvo, ste ~e no pret hod nih go di na, ne sa mo u Sr bi ji, ve} i u Poq skoj i Ru si ji, do pri ne ti bo qem ra du sa ve to dav ne gru pe.Tu osmo ~la nu gru pu ~i ne vo de }i evrop ski re for ma to ri, po put mi ni stra spoq nih po slo va Poq ske Ra do sla va [i kor skog, biv {eg pre mi je ra ^e {ke Ja na Fi {e ra, pot pred sed ni ka vla de i mi ni stra fi nan si ja Slo va~ ke Iva na Mi klo {a i biv {eg mi ni stra fi nan si ja Tur ske Ke ma la Der vi {a.

REKLI SU

\u ri}: Uru ~i ti ot kaz ovoj vla sti

Bo ro vi}: Dve hit ne me re

De `er: EU za bri nu ta zbog sud stva

Funk ci o ner Srp ske na pred ne stran ke Mar ko \u ri} iz ja vio je ju ~e da svi ko ji su od go vor ni za su no vart srp ske pri vre de, pro pa le pri va ti za ci je i ot pu {ta we rad ni ka mo ra ju da od go va ra ju. \u ri} tvr di da je u Sr bi ji, u pro tr kle tri i po go di ne, broj ne za po sle nih po ve }an za 30 od sto, kao i da je od 2002. li kvi di ra no i u ste ~aj oti {lo vi {e od 65 od sto svih pri va ti zo va nih pred u ze }a. „Ovo je do ve lo do ot pu {ta wa 800.000 in du strij skih rad ni ka ko ji ma je po li ti~ kopo slov na kla sa po ka za la da sta nu u red is pred NSZ „, re kao je \u ri} i po za vo gra |a ne da na pred sto je }im iz bo ri ma, ka ko je re kao, uru ~e ot kaz ko rum pi ra noj vla sti. On je re kao da SNS ima ka pa ci tet da na na red nim iz bo ri ma do ve de do pro me ne vla sti i is ta kao da }e pri o ri tet te stran ke bi ti da obez be di {to vi {e po sla za gra |a ne.”Ne }e mo pra vi ti ni ka kav kom pro mis sa po li ti~ kom po slov nom kla som, osnov ni ciq SNS je da de mon ti ra tu kla su ko ja ra za ra Sr bi ju”, po ru ~io je \u ri}.

Di rek tor No ve Sr bi je Bo ri slav Bo ro vi} iz ja vio je da je, ume sto ad mi ni stra tiv nog ogra ni ~e wa tr go va~ kih mar `i na ne ke osnov ne `i vot ne na mir ni ce, na ko je je ovih da na Vla da Ured bom oba ve za la tr gov ce, neo p hod no dr `av no ogra ni ~e we ro ko va pla }a wa na mak si mal nih 30 da na u po ~et ku, uz dr `av nu po mo} pre ko kre di ta.

Dr `av ni sub ven ci o ni sa ni kre di ti za ovu svr hu bi ima li le ko vi to dej stvo, na spram kre di ta za li kvid nost, ko ji ni su re {i li ni je dan pro blem, oce nio je Bo ro vi} u pi sa noj iz ja vi. Pre ma we go vim re ~i ma, dru ga hit na me ra bi bi lo ogra ni ~e we ra ba ta na mak si mal nih 10 po sto i uki da we me ha ni za ma ko ji de ro gi ra ju osnov nu tr go va~ ku funk ci ju i tr `i {te i vr {e pri ti sak na kraj we ce ne.

Ti me bi se otvo rio pro stor za zna ~aj no sma we we mar `i i vra }a we svo joj tr `i {noj funk ci ji, na spram sa da {we od bram be ne funk ci ju, is ti ~e se u sa op {te wu Bo ro vi }a.

Mi si ja EU u Sr bi ji za bri nu ta je sta wem u Vi so kom sa ve tu sud stva po sle mi {qe wa za {tit ni ka pra va gra |a na Sa {e Jan ko vi }a da je rad tog sa ve ta u ne pot pu nom sa sta vu ne le gi ti man, iz ja vio je {ef te mi si je Ven san De `er.”EU }e ve o- ma pa `qi vo raz mo tri ti mi {qe we om bud sma na. U pr voj re ak ci ji mo `e mo da po tvr di mo da de li mo we go vu za bri nu tost u ne ko li ko stva ri, po seb no ka da je u pi ta wu ne do sta tak kvo ru ma u Vi so kom sa ve tu sud stva”, ka zao je De `er za „Blic”. On je ka zao i da su pred stav ni ci EU u Sr bi ji „ve} ne ko li ko pu ta po sled wih me se ci po kre nu li to pi ta we po no vo u pi smu srp skim zva ni~ ni ci ma 14. de cem bra 2011. i ur gi ra li na wih da osi gu ra ju {to ve }u tran spa rent nost u ra du Sa ve ta”.[ef mi si je EU je pod se tio da je Evrop ska ko mi si ja u go di {wem iz ve {ta ju o na pret ku 2010. go di ne uka za la na ne do stat ke u pro ce su re i zbo ra no si la ca pra vo sud nih funk ci ja.

ponedeqak16.januar2012.

3

PO LI TI^ KI ANA LI TI ^AR DE JAN VUK STAN KO VI] ZA „DNEV NIK“

Ko tra `i ali bi za (ne)uspeh Ko }e sa ki me u ko a o li ci ju na ju }e ko a li ci je na oku pu. Na{ sa kon sle de }ih iz bo ra ~i ni se ne go vor nik pro ce wu je da }e osta ti zna ju ni sa mi ak te ri na po li ti~ za jed no De mo krat ska stran ka i koj sce ni Sr bi je. Uko li ko se ana SDP Ra si ma Qa ji }a. li zi ra je iz ja ve ~ak i po je di nih - Ne znam ko li ko je ugro `e na stra na ka iz sa me vla da ju }e ko a ko a li ci ja iz me |u LSV i DS, po li ci je mo `e se ste }i uti sak da je sled wa de {a va wa su ba ci la sen u Vla di bi la sa mo De mo krat ska stran ka, a da su dru gi bi li uglav nom po sma tra ~i. S dru ge stra ne naj ja ~a opo zi ci o na stran ka SNS otvo re no po zi va PUPS i SDP da pro me ne ta bor. Pre ma mi {qe wu po li ti~ kog ana li ti ~a ra De ja na Vu ka Stan ko vi }a sve to je „ne ka vr sta za gre va wa pred iz bor nu kam pa wu“.

- Sva ka ko da }e zbog ~i we ni ce ku sum we na mo gu} nost wi ho ve da ova vla da ni je is pu ni la o~e ki sa rad we. Ali ~i ni mi se da jo{ va wa svi po ku {a ti da pro na |u uvek ni ko ni je jav no sa op {tio da ne ku vr stu kri ti~ ke dis tan ce ne `e le da me |u sob no sa ra |u ju. pre ma woj, od no sno da na pra ve Za to o~e ku jem da }e LSV osta ti {to je mo gu }e uver qi vi ju ali bi za jed no sa DS i Qa ji }em u ko a li pri ~u, zbog ~e ga ci ji. Ta ko |e, mi to {to je obe }a no slim da }e osta ti Kod nas je posle ni je re a li zo vao. U na oku pu ko a li tom kon tek su tre ci ja oko SPS –a, svakih izbora ba ~i ta ti i ta pre otvoren konkurs za s tim {to SPS i stro ja va wa, {to JS si gur no, a vi najrazli~itije di rekt no, {to in so ki ni vo ve ro di rekt no, na ja - politi~ke strana~ke vat no }e po sto ji kombinacije vqu ju stran ke na da i PUPS osta na {oj po li ti~ koj ne sa wi ma . Do du sce ni- ob ja {wa va {e to ni je do kra Stan ko vi} za „Dnev nik“. On upo ja iz ve sno, ali mi se ~i ni da je zo ra va i da to {to zbog te {ke so ve }a ve ro vat no }a da PUPS ci jal no eko nom ske i po li ti~ ke osta ne sa SPS – JS, ne go da ode si tu a ci je u ko joj se Sr bi ja da nas u na pred wa~ ki ta bor. na la zi, par ti je „di `u ru ke od te „Dnev nik“ je in te re so va lo na vla de, {to ni je fer i ko rekt no, ko ga bi on da mo gli ra ~u na ti Ni ko li }e vi na pred wa ci.

- Pret po sta vqam da on ra ~u na da osvo ji {to je mo gu }e vi {e gla so va, a da part ne ra za sa rad wu po tra `i ili u stran ka ma ma wi na, even tu al no i u DSS - u. Ali, to }e za vi si ti od po li ti~ kog kur sa ko ji Ni ko li} jo{ do kra ja ni je obe lo da nio. Me ni se ~i ni da we go va re to ri ka u ovom tre nut ku po sta je sve vi {e otvo re na ka de snom bi ra~ kom te lu i u tom kon tek stu imao pro stor za sa rad wu sa DSS – om. Ali ta ko |e imao bi pro stor i da raz go va ra sa ko a li ci jom oko SPS- a, jer i ona po svo joj re to ri ci po ~i we da li ~i na re to ri ku so ci ja li sta iz de ve de se tih go di na, ka da go vo ri mo o na ci o nal nim pi ta wi ma. Sa mim tim, uko li ko so ci jal si ti i ob zi rom da su svi ko ri sti li da qe na sta ve sa ovim na ci o nal pri vi le gi je u~e {}a u vla sti, bi nim kur som, ko ji za u zi ma Da ~i} lo da je re~ o po li ti~ koj mo }i, u po sled wih ne ko li ko ne de qa, ili iz grad wi stra na~ ke in fra mo gu }e je da i oni bu du ne ki od struk tu re“. part ne ra za raz go vo re. No, ne

Ve li ka ko a li ci ja vra }a na bi ra li {ta Je dan od prob nih ba lo na pu {te nih u jav nost je i te za o mo gu }em sce na ri ju da na kon iz bo ra ne }e bi ti mo gu }e for mi ra ti Vla du Sr bi je, ve} da }e kra jem go di ne par la men tar ni iz bo ri bi ti odr `a ni po no vo, za jed no sa pred sed ni~ kim. De jan Vuk Stan ko vi} sma tra da se ta kav sce na rio „ne mo `e ni te o rij ski, ni prak ti~ no is kqu ~i ti“.

- To }e se zna ti na kon iz bo ra, ali ~i we ni ca je da u sa da {wem tre nut ku i ta kva op ci ja vi {e ne go te o rij ski je mo gu }a. Za wu mo `e po sto ja ti od re |e no prak ti~ no ute me qe we, po seb no ako re zul ta ti bu du ta kvi da je di ni is hod mo `e bi ti ta ko zva na ve li ka ko a li ci ja DS i SNS, ko ja go to vo da je apri or no is kqu ~e na. Tu op ci ju ne tre ba is kqu ~i ti, s tim {to bi ona zna ~aj no dra ma ti zo va la po li ti~ ki `i vot i uve la ze mqu u je dan vi so ki ni vo so ci jal ne i po li ti~ ke ne sta bil no sti i ne iz ve sno sti. Zbog to ga ne ve ru jem da bi ne ko na mer no na pra vio i re `i rao ta kav is hod, ko ji kao po sle di ca gla sa wa ni je is kqu ~en. @i vi mo u vre me nu u ko me su mno ge op ci je otvo re ne, iz me |u osta lih i ta- uka zu je De jan Vuk Stan ko vi}.

Na kon sta ta ci ju da se naj ma we na pa da ju DS i SPS, Stan ko vi} na vo di da je „to tak ti~ ka od lu ke dve stran ke, po {to u prin ci pu ova vla da i po ~i va na toj oso vi ni Ta di}- Da ~i}“.

- Cvet ko vi }e ve vla de ne bi bi lo da ni je bi lo po li ti~ kog do go vo ra iz me |u De mo krat ske stran ke i So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je. Si gur no je da ni jed ni ma ni dru gi ma ni je po treb no da se me |u sob no na pa da ju, jer ima ju, re klo bi se, i vi {ak po li ti~ kih su par ni ka, bi lo u vla da ju }oj ko a li ci ji, a po seb no van we. Za to je to jed na ra ci o nal na i ko rekt na od lu ka.

Po ne kad se ~i ni da je pot pu no ne iz ve sno ko }e osta ti iz vla da -

tre ba iz gu bi ti iz vi da da su tu na pred wa ci po sta vi li je dan ve o ma te {ko ostva riv uslov so ci ja li sti ma - da se dis ta nic ra ju od De mo krat ske stran ke {to SPS u ovom tre nut ku ne ra di. Ali to na ko ga ko ra ~u na ne mo `e mo zna ti sa da, ni to kom pred iz bor ne kam pa we. O to me }e se ozbiq no raz go va ra ti po sle iz bo ra, tek ka da se vi de iz bor ni re zul ta ti. Na `a lost, na {a po li ti~ ka sce na ni je ta ko ure |e na da ima te stran ke ja snih po li ti~ kih i ide o lo {kih uve re wa, ko je ta svo ja uve re wa sle de. Kod nas je po sle sva kih iz bo ra otvo ren kon kurs za naj ra zli ~i ti je po li ti~ ke stra na~ ke kom bi na ci je, za kqu ~u je Stan ko vi}. S. Stan ko vi}

4

ekonomija

ponedeqak16.januar2012.

DANAS U NOVOM SADU PO^IWE DVODNEVNA ME\UNARODNA KONFERENCIJA O LOGISTICI U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Voj vo di na ras kr {}e sa o bra }aj nih ko ri do ra U ve li koj sa li Skup {ti ne Voj vo di ne da nas po ~i we dvo d nev n a kon f e r en c i j a „Lo gi sti ka u ju go i sto~ noj Evro pi - po ve zi va we i si gur nost kao iza zo vi bu du} no sti”, ko ja }e se su tra na sta v i t i u Ma s ter cen t ru No v o s ad s kog saj m a. ^lan Sa ve ta za `e le zni~ ki sa o- bra }aj u Po kra jin skom se kre t a r i j a t u za pri v re d u Mi l an Vu ~ i n i} ka ` e za

Ka ko je u Ne ma~ koj, na pri mer, lo gi sti ka po svo jim ka pa ci te ti ma pro g la {e na kao tre }e ran gi ra na in du strij ska gra na, a u Ma |ar skoj je po zna ~a ju na {e stom me stu, Vla da Voj vo di ne sma tra da ovaj pro je kat mo `e do pri ne ti zna ~a ju lo gi s ti k e kao in d u s trij s ke gra ne. Uko li ko bi se tran sport kom bi no vao i ostva ri le u{te de u skla di {te wu

dnevnik

OKON^ANA PONUDA ZA PREUZIMAWE AKCIJA NOVOSADSKE KOMPANIJE

Bo gi }e vi }i ma 84,6 od sto „Mi na kve” No vo sad ska kom pa ni ja „Pan dam-NS”, ko ja upra vqa dru gom po ve li ~i ni pu ni o ni com vo de, BB Mi na kva, ob ja vi la je da je, na kon okon ~a wa po nu de za pre u zi ma we sti gla do vla sni~ kog ude la od 84,6 od sto.

do 10. ja nu a ra, a ak ci o na ri ma je po nu |e na ce na od 4.800 di n a r a, isto v et n o kao i pro te kli put u ok to bru 2011. go di ne”, ob ja vi la je bro ker s ka ku }a Sin te za in vest gro up.

po ak c i j i. Ne p o s red n o pre ob j a v qi v a w e dru g e po n u d e, „Pan d am-NS” je na Be o g rad s koj ber z i putem blok tran s ak c i j e ku p io 8,7 od s to ak c i j a „Mi n a k ve” po ce n i od 4.450 di na ra od hr vat skog in ve sti ci o nog fon da ZB In vest.

Tre n ut n a ce n a ak c i j a „Mi na kve” na Be o grad skoj ber zi je 4.250 di na ra po ko joj tr `i {na ka pi ta li za ci ja kom pa ni je iz no si 617,3 mi li o na di na ra (5,9 mi li o na evra). „Mi na kva” je dru ga po ve l i ~ i n i do m a } a pu n i o ni ca vo de sa tr `i {nim ude lom na kra ju 2011. ve }im od 20 pro ce na ta.

„Minakva” je druga po veli~ini doma}a punionica vode sa tr`i{nim udelom na kraju 2011. ve}im od 20 procenata Ina ~e, Pan dam-NS kon tro li { e no v o s ad s ka po r o d i c a Bo gi }e vi}, ko ja je pre u ze la Mi n a k vu u pr v im go d i n a m a we nog bo rav ka na Be o grad skoj ber z i (2002-2003) po znat n o ni `im ce na ma od tre nut ne. „Po nu da za pre u zi ma we je bi la otvo re na od 21. de cem bra

U po nu di je ukup no ot ku pqe no tek 588 ak ci ja, ili 0,405 od sto od ukup nog bro ja.

To kom ok to bra pro {le go d i n e isti po n u | a~ je pu t em po n u d e pri k u p io ukup no 2,1 od sto ak ci ja po ce ni od 4.800 di na ra

TENDER ZA ODR@AVAWE PUTEVA UPLA[IO PUTARE

„Dnev nik” da je to za vr {ni deo me |u na rod nog tran sna ci o nal nog pro gra ma za ju go i s to~ n u Evro p u ko j i spro vo di Lu~ ka upra va Lu ke Ve ne ci ja s 15 part ne ra, uglav nom lu ka i pot por nih in s ti t u c i j a iz 10 evrop skih ze ma qa: Ru mu ni je, Bu gar s ke, Gr~ k e, Al b a n i j e, Cr ne Go re, Sr bi je, Slo ve ni je, Ma |ar ske, Austri je i Ita li je.

i pa ko va wu, sma wi li bi se i tro {ko vi pre vo za is pod 20 od sto i tu bi bi la ta ta ko zva na „lo gi sti~ ka re zer va”.

A to go vo ri da je neo p hod no na pra vi ti lo gi sti~ ki kon cept ko ji se za sni va na for mi ra wu lo gi sti~ kih cen ta ra i sa rad wi sa o bra }aj nih gra na u pre vo zu. Sr bi ja da nas ne ma ni je dan pra vi lo gi sti~ ki cen tar, dok ih Ma |ar ska ima ~ak 56.

Klaster transporta Jed na od pr vih ak tiv no sti Kla ste ra tran spor ta i lo gi sti ke Voj vo di ne ko ji ima vi {e od 30 osni va ~a, ~i ji je ko or di na tor Mi lan Vu ~i ni}, bi la je iz na la `e we jef ti ni jeg na ~i na tran spor ta ro ba iz me |u Sr bi je i ze ma qa Ca rin ske uni je ko ju ~i ne Ru si ja, Be lo ru si ja i Ka zah stan. Tran sport se sa da od vi ja uglav nom drum skim pre vo znim sred stvi ma, ~ak 99 od sto, a ce na jed nog ka mi on skog pre vo za iz no si ~ak 3.500 evra, {to uti ~e i na ce nu pro iz vo da, ko ji su pre sku pi i po sta ju ne kon ku rent ni .

Za to je neo p hod no sa gle da ti mo gu} no sti `e le zni~ kog i vod nog tran spor ta.

Ovaj pro gram no si na ziv Wa ter mo de - Tran sna ci o nal na mre ` a za una p re | e w e vod no-kop ne nog mul ti mo dal nog tran spor ta, ~i ji su no si o ci u APV Re gi o nal na agen ci ja za raz voj ma lih i sred wih pred u ze }a Al ma Mons i Fa kul tet teh ni~ kih na u ka iz No vog Sa da. Mi lan Vu ~i ni} ob ja {wa va da je ovaj pro je kat svo jim re zul ta ti ma skre nuo na se be pa `wu ve li kog bro ja re le vant nih fak to ra iz de set part ner skih ze ma qa i po seb no struk tu ra EU ko je se ba ve raz vo jem lo gi sti ke i tran spor ta. Voj vo di na bi mo gla da bu de svo je vr sna sa o bra }aj na spo na drum skih i `e le zni~ kih tran sport nih ko ri do ra 4, 5 i 10, te vod no tran sport nog ko ri do ra 7, od no sno re ke Du nav.

U raz vi je ni kon cept tran sna ci o nal ne mre `e mul timo dal nog tran spor ta ukqu ~u je se pro s tor ju g o i s to~ n e Evro pe, a ti me i na {e ze mqe, ka ko bi se ostva ri le ge o stra te {ke ve ze: po ve zi va we se ver no ja dran skih lu ka sa Cr nim mo rem pre ko Sr bi je i Voj vo di ne, raz voj ve ze lu ke Bar s bu du }im ko ri do rom 11 pre ma Be o gra du i Bu ku re {tu. Pro je kat Wa ter mo de isto vre me no se ba vi i pro c e d u r a m a u obla s ti bez bed no sti i si gur no sti u re~ nim lu ka ma. Vu ~i ni} ka `e da je to po sve no vo po qe de lo va wa, ko je ima za ciq, iz me |u osta log, po boq {a we ve za iz me |u lu~ kih struk tu ra i pri o bal nog po ja sa i ana li zi ra ni vo bez bed no sti u lu ka ma.

R. Dautovi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

101,8916

103,9710

106,3623

101,5797

Australija

dolar

1

82,4899

84,1734

86,1094

82,2374

Kanada

dolar

1

78,6625

80,2679

82,1141

78,4217

Danska

kruna

1

13,6991

13,9787

14,3002

13,6572

Norve{ka

kruna

1

13,2533

13,5238

13,8348

13,2128

[vedska

kruna

1

11,5544

11,7902

12,0614

11,5190

[vajcarska

franak

1

84,0551

85,7705

87,7432

83,7978

V. Britanija

funta

1

122,7758

125,2814

128,1629

122,3999

SAD

dolar

1

80,1349

81,7703

83,6510

79,8896

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 1. 2012. godine

Stran ci do la ze da kr pe na {e dru mo ve?

Vest ka ko }e JP „Pu te vi Sr bi je” po lo vi nom fe bru a ra ras pi sa ti ten der za odr `a va we ma gi stral nih i re gi o nal nih pu te va, pr vi put po sle 20 go di na, ni je osta vi la pu ta re rav no du {ni ma, po seb no ne one ko ji su ne svo jom kri vi com po sled w ih go d i n a zbog lo { e pri va ti za ci je ili kra |e nov ca do v e d e n i na pro s ja~ k i {tap, ali jo{ ka ko-ta ko funk ci o ni {u.

Stru~ wa ci ko ji po zna ju ovu oblast ka `u da bi ras pi si va we me |u na rod nog ten de ra mo glo da bu de i prst u oko dr `a vi ko ja ne ma do voq no nov ca za odr `a va we sa o bra }aj ni ca po evrop s kim stan d ar d i m a, pa uko li ko bi se de si lo da bu de an g a ` o v a n a ne k a evrop s ka kom pa ni ja, mo gla bi da pro |e kao bos po tr wu, jer bi stra na kom p a n i j a mo g la da tra ` i ono li ko nov ca ko li ko zah te va kon kret na de o ni ca ko ja joj se, even tu al no, po ve ri.

Tre nut no je na odr `a va wu bli zu 16.000 ki lo me ta ra sa o bra }aj ni ca an ga `o va no 26 do ma } ih fir m i. Po z na v a o c i pri li ka ka `u da osnov ni ugo vo ri da ti ra ju s po ~et ka 1992. go di ne, a po sle su za kqu ~i va ni anek si ugo vo ra ko ji ma je pro d u ` i v an rok va ` no s ti.

Po sled wi je za kqu ~en u apri lu 2006. s va `no {}u do okon ~a wa spro vo |e wa ten de ra.

Za {to ten der ni je spro ve den u pro te klih pet go di na, ni je te {ko za kqu ~i ti. Ka ko

„Putevi Vojvodine”?

Pu ta re iz Voj vo di ne in te re su je pri me na Za ko na o pre no su nad le `no sti APV i Za ko na o jav noj svo ji ni, ko ji omo gu }a va ju da Po kra ji na pre u zme pu te ve dru gog re da. S tim u ve zi je i na ja vqe ni ten der za odr `a va we i we go va sud bi na.

Uko li ko bi Po kra ji na pre u ze la sa o bra }aj ni ce, pu ta re in te re su je da li }e se ten der po no vi ti, ili }e se pri hva ti ti za te ~e no sta we, i da li }e se i ka da osno va ti JP „Pu te vi Voj vo di ne”, po uzo ru na „Vo de Voj vo di ne” ili „Voj vo di na {u me”, te ko to i za {to ko ~i ka da po sto ji za kon ski osnov. dr `a va ne ma do voq no nov ca za odr `a va we pu te va po stan dar di ma EU, upu }e ni ka `u da je naj be zbol ni je bi lo odr `a va ti sta tus kvo i kr pi ti ono li ko ko li ko ima nov ca. Za ovu go di nu za ob no vu pu te va je pred vi |e no oko 400 mi li o na evra, a da bi se sve sa o bra }aj ni ce do ve le u do bro sta we, u JP „Pu te vi Sr bi je” su iz ra ~u na li da je neo p hod no ula ga we

od ~ak 2,2 mi li jar de evra! Za to ne tre ba da ~u di {to se po me | u n a r od n om pro g ra m u za oce wi va we pu te va Sr bi ja na la zi na 30. me stu u Evro pi!

Po zna va o ci pri li ka ka `u da po sa da {wem na ~i nu fi nan si ra wa dr `a va ne ma na ~i na da za u sta vi pro pa da we put ne mre `e, pri hod od pu ta ri ne je kap u mo ru ogrom nih po tre ba, ~ak i da se ova na kna da po -

ve }a za ne ko li ko pro ce na ta.

Stru~ wa ci opo mi wu da je me ha ni zam fi nan si ra wa neo d go va ra ju }i, jer dok god se ozbiq ni je ne po ve }a iz dva ja we za pu te ve iz pro da te li tre go ri va i to sa sa da {wih 4-5 pro ce na ta na bar 32 do 38 od sto (u sve tu je taj ras pon od 40 do 60 po sto), ne tre ba ga ji ti na du da }e pu te vi bi ti bo qi. Me |u tim, ka ko je go ri vo kod nas ve} da nas pre sku po, pre ra spo de la bi se mo ra la ura di ti u okvi ru po sto je }e ce ne, {to ne bi mo gao da iz dr `i i ta ko ne u rav no te `en dr `av ni bu xet.

An ke ta ko ju smo spro ve li me |u pu ta ri ma sve do ~i o stra hu od na ja vqe nod ten de ra ko ji bi mo gao da im sma wi ki lo me tra `u ko ju odr `a va ju na ra ~un no v o a n g a ` o v a n ih stra n ih kom pa ni ja. Ka `u da su di men zi o ni sa ni s ob zi rom na dav no do de qe ne po slo ve, ka ko bro jem rad ni ka, ta ko i me ha ni za ci jom, ula ga wem u objek te... {to zna ~i da je u vre me ve li ke eko nom ske kri ze ova kav ten der i ose tqi vo so ci jal no pi ta we, jer se rad ni ci pla {e gu bit ka po sla. Mno ge fir me su pro te klih go di na iz ne le na le |i ma ve li ki te ret si ro ma {tva, ra di le na dug, te {ko na pla }i va le za ra |e no, za du `i va le se da bi ra di le, pa }e te {ko udo vo qi ti osnov nim ten der skim kri te ri ju mi ma, me |u ko ji ma }e bi ti i eko nom sko fi nan sij ski po ka za te qi.

R. Dautovi}

REGIONALNE NEJEDNAKOSTI KOD NAS ME\U NAJVE]IMA U EVROPI

U Sr bi ji 40 de va sti ra nih op {ti na Re gi o nal ne ne jed na ko sti u Sr bi ji su me |u naj ve }im u Evro pi, na vo di se u pr vom Na ci o nal nom iz ve {ta ju o so ci jal nom ukqu ~i va wu i sma we wu si ro ma {tva Vla de Sr bi je.

Od ukup no 150 op {ti na, 46 je iz u zet no ne raz vi je no, od ~e ga 40 spa da u gru pu de va sti ra nih, od -

se ilu stro va ti i raz li ka ma u ni vou za ra da. Ta ko je pro se~ na za ra da u Ko sje ri }u u ko me su one naj vi {e, 3,4 pu ta je ve }a ne go u Svr qi gu, gde su naj ni `e. Od nos bro ja sta nov ni ka na jed nog le ka ra u 10 naj sla bi je ran gi ra nih op {ti na je 4,5 pu ta ne po voq ni ji od na ci o nal nog pro se ka, a pre kid

Od ukupno 150 op{tina, 46 je izuzetno nerazvijeno, od ~ega 40 spada u grupu devastiranih i one se uglavnom nalaze na jugu Srbije no sno op {ti na ko je su is pod 50 od sto pro se ka na ci o nal nog eko nom skog raz vo ja, one se uglav nom se na la ze na ju gu Sr bi je.

Pre ma ovom iz ve {ta ju, od nos iz me |u eko nom ski naj ra zvi je ni je i naj ma we raz vi je ne je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve u 2008. go di ni iz no sio je 10:1. Raz li ke u ni vou re gi o nal nog si ro ma {tva mo gu

{ko lo va wa je pre ko se dam pu ta ve }i u naj ne ra zvi je ni jim op {ti na ma ne go u Be o gra du.

Raz li ke su ve li ke i u ni vou raz vi je no sti put ne i te le ko mu ni ka ci o ne in fra struk tu re.

Ne raz vi je ne op {ti ne i re gi o ni su sled stve no po go |e ni emi gra ci jom i iz ra zi tim sta re wem sta nov ni {tva, na veo je vla -

din Tim za so ci jal no ukqu ~i va we i sma we we si ro ma {tva. Za ko nom o re gi o nal nom raz vo ju iz 2010. us po sta vqe na je mre `a in sti tu ci ja od go vor nih za po li ti ku re gi o nal nog raz vo ja, kao i od go va ra ju }i stra te {ki okvir.

U mar tu iste go di ne, Vla da je

usvo ji la pro gram za pod sti ca we rav no mer nog re gi o nal nog raz vo ja u 2010, usme ren na po kre ta we pro iz vod we i otva ra we no vih rad nih me sta u de va sti ra nim pod ru~ ji ma i u ne raz vi je nim op {ti na ma, u vred no sti od 100 mi li o na evra.

KA KO ]E SE OBEZ BE DI TI NO VAC

Fond pu ni Raz voj nu ban ku

U bu xe tu za ovu go di nu ni su pla ni ra na do dat na sred stva za Raz voj nu ban ku ve} }e ona ko ri sti ti no vac na me wen Fon du za raz voj i Agen ci ji za osi gu ra we i fi nan si ra we iz vo za, iz ja vi la je {e fi ca Rad ne gru pe za iz ra du za ko na Ta tja na Isa ko vi}.

Pri vre di }e ta ko bi ti do stup no oko 210 mi li o na evra, ko li ki je bu xet za ta dva dr `av na te la, ko ja }e pre sta ti da po sto je kra jem je se ni ove go di ne i ~i je }e funk ci je pre u ze ti Raz voj na ban ka.

Osnov na ak tiv nost te ban ke bi }e fi nan si ra we ma lih i sred wih pred u ze }a i po dr {ka iz vo zno ori jen ti sa nim sek to ri ma, po put po qo pri vre de, te pro gra mi iz obla sti ener get ske efi ka sno sti, lo kal ne i ko mu nal ne in fra struk tu re i za {ti te `i vot ne sre di ne.

Ciq je da se us po sta vi do bro ka pi ta li zo va na ban ka ko ja }e du go ro~ no odr `i vo po slo va ti bez stal nih za hva ta wa u bu xet, re kla je Isa ko vi }e va. „Osim sop stve nih sred sta va, ban ka }e pla si ra ti i sred stva me |u na rod nih fi nan sij skih in sti tu ci ja, po put Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke i Ne ma~ ke raz voj ne ban ke”, re kla je Isa ko vi }e va.

Za po sle we ~e ka tr gov ce, pro gra me re, maj sto re...

Fi nan sij ska ana li za, fi nan sij sko po sre do va we, po slov no sa ve to va we, tu ri zam, baw sko le ~e we, estet ska hi rur gi ja, IT sek tor, na sta va na da qi nu, kon sal ting, pre hram be na in du stri ja..., obla sti su ko je }e, pre ma o~e ki va wi ma Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, ubu du }e za si gur no bi ti slo bod nih rad nih me sta. Za ni ma wa ko ja }e na red nih de ce ni ja bi ti me |u naj tra `e ni jim su, re ci mo, stru kov ni eko log, ana li ti ~ar za {ti te `i vot ne sre di ne, fi zi ko he mi ~ar, in `e wer me ha tro ni ke, me na xer bez bed no sti...

Pre ma ana li zi Uni je po slo da va ca, na pri mer, u na red nih ne ko li ko go di na 10 do 15 hi qa da qu di u Sr bi ji mo }i }e da se za po sli u fir ma ma za sa ku pqa we am ba la `e i dru gog ot pa da, a na si gur no rad no me sto mo gu da ra ~u na ju i oni ko ji su ospo so bqe ni za ne gu sta rih, u ge ron to lo {kim cen tri ma...

Sve je to me |u tim, na du ge sta ze, te je za ne za po sle ne u Sr bi ji, a ne zva ni~ no ih je mi lion, va `ni je ko i gde mo `e na }i po sao u ovoj go di ni. Su de }i po na ja va ma iz re sor nih mi ni star sta va, sek tor skih udru `e wa, kom pa ni ja..., po sla }e bi ti za gra |e vin ce, ve te ri na re, pro gra me re, tr gov ce...

Di rek tor voj vo |an skog IKTkla ste ra Mi lan [o la ja za „Dnev nik” ka `e da je go to vo ne mo gu }e na }i do brog pro gra me ra, ~ak ni u Be o gra du ili No vom Sa du Po we go vim re ~i ma u ovom sek to ru o~e ku ju po mo} dr `a ve u obra zo va wu ve }eg bro ja mla dih qu di za IT-pro fe si je, jer je to de fi ci tar no za ni ma we. Ta ko |e, neo p hod na je i edu ka ci ja po slov nih kor si ni ka o to me {ta ra ~u -

na ri i ra ~u nar ske teh no lo gi je mo gu u~i ni ti za wih. Na taj na ~in bi se po pu la ri zo va le te teh no lo gi je i omo gu }i la wi ho va ve -

Za fri `i de re i za mr zi va ~e ca i rin ska sto pa iz no si dva od sto (iz osta lih ze ma qa 10) za ve{ ma {i ne {est 6 od sto (iz dru hih ze ma qa 15), za te le vi zo re {est i tri, dok je za dru ge ze ma qe ca ri na 15 od sto. Sni `a va we ca ri ne }e omo gu }i ti sma we we ce na uve ze nih pro iz vo da, na do ma }em tr `i {tu. Na sta vak li be ra li za ci je u skla du je sa di -

Ove godine }e prose~na carina na uvoz robe iz EU iznositi 1,8 odsto, dok }e prose~na carina na uvoz iz ostalih zemaqa sa kojima nisu zakqu~eni povla{}eni sporazumi iznositi 6,2 odsto na mi kom pred vi |e nom Spo ra zu mom o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu (SS P), ko jim se iz me |u Sr bi je i Evrop ske uni je stva ra zo na slo bod ne tr go vi ne i na {oj ze mqi omo gu }a va bes ca rin ski pri stup evrop skom tr `i {tu od po la mi li jar de po tro {a ~a. ^e tvo ro go di {wa pri me na PTS-a do ve la je do sma we wa de -

bi po zi tiv no uti ca lo na re {e we pro ble ma ne li kvid no sti, ka za la je se kre tar Udru `e wa za tr go vi nu u PKS Gor da na Ha {im be go -

Me|u nezaposlenima na evidenciji Nacionalne slu`be, najvi{e je nekvalifikovanih i onih sa sredwom stru~nom spremom, a posao ~eka i 57.000 fakultetski obrazovanih, vi{e od 800 magistara i 52 doktora nauka }a pri me na u do ma }oj eko no mi ji jer sva ko ula ga we u IT-sek tor ima zna ~aj no mul ti pli ko va ne efek te na osta tak eko no mi je, ka `e na{ sa go vor nik.

Po sla }e, o~e ku ju u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je, bi ti i u tr go vin skom sek to ru.

- Na red na go di na za srp sku tr go vi nu bi }e te {ka i ne pred vi di va, ali se o~e ku je ma lo po ve }a we za po sle no sti i iz mi ri va we oba ve za dr `a ve pre ma pri vre di {to

Uvoz iz Evro pe sko ro bez ca ri na

Na sta vqa se da qa li be ra li za ci ja i sma we ne ca ri na na ro bu iz EU, pa su za po je di ne in du strij ske pro iz vo de ca rin ske sto pe od po ~et ka ove go di ne sma we ne, a za auto mo bi le iz no se 2,5 i pet od sto, u za vi sno sti od ku bi ka `e mo to ra, dok je za no va vo zi la iz osta lih ze ma qa ca ri na 12,5 od sto.

ponedeqak16.januar2012.

5

GDE ]E U SR BI JI BI TI SLO BOD NIH RAD NIH ME STA

D N E V N I K I S T R A @ U J E :

SR BI JA NA STA VI LA TR GO VIN SKU LI BE RA LI ZA CI JU

Pre ma od red ba ma Pre la znog tr go vin skog spo ra zu ma (PTS) sa EU, ove go di ne }e pro se~ na ca ri na na uvoz ro be iz EU iz no si ti 1,8 od sto, dok }e pro se~ na ca ri na na uvoz iz osta lih ze ma qa sa ko ji ma ni su za kqu ~e ni po vla {}e ni spo ra zu mi iz no si ti 6,2 od sto po ka zu ju po da ci Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Vla de Sr bi je.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

fi ci ta i po ve }a wa po kri ve no sti uvo za iz vo zom u EU. U pr vih 10 me se ci 2011. go di ne, pro ce nat po kri ve no sti uvo za iz vo zom do sti gao je ni vo od 61,4 od sto, ko ji je ujed no i naj vi {i u po sled wih 15 go di na.

U 2011. go di ni, u pe ri o du ja nu ar-ok to bar, iz voz Sr bi je u EU iz no sio je 4,05 mi li jar di evra, {to pred sta vqa rast od 18,8 pro ce na ta u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne, a uvoz 6,59 mi li jar di evra, od no sno 14,4 od sto ra sta u od no su na 2010. go di nu.

Iz voz u EU ve} u 2010. go di ni do sti gao je ni vo pre kri ze od sno sno iz 2008. go di ne, dok mak si mal ni iz nos uvo za, ko ji je ostva ren 2008., jo{ uvek ni je do stig nut. Na rast iz vo za, po red kon ti nu i ra nog ra sta iz vo za po qo pri vred nih pro iz vo da, su sva ka ko uti ca li i po zi tiv ni efek ti sve ve }eg do la ska stra nih kom pa ni ja u obla sti in du stri je, ko je svo je pro iz vo de pla si ra ju i na tr `i {te ze ma qa EU. Spr ska po qo pri vre da u raz me ni sa EU, kon ti nu i ra no ostva ru je su fi cit, ko ji se iz go di ne u go di nu po ve }a va. U 2009. go di ni su fi cit je iz no sio oko 200 mi li o na evra, a u 2010., 487 mi li o na evra. U pr vih 10 me se ci 2011. ostva ren je su fi cit od oko 494 mi li o na evra, {to je vi {e za 47 od sto, u od no su na isti pe riod 2010. Sr bi ja naj vi {e iz vo zi u Ita li ju, Ne ma~ ku, Ru mu ni ju i Slo ve ni ju, a naj vi {e uvo zi iz Ne ma~ ke, Ita li je i Ma |ar ske.

EU je na{ naj ve }i spoq no tr go vin ski part ner i u~e stvu je sa 57 od sto u raz me ni Sr bi je sa sve tom. Uko li ko se uzmu u ob zir i ze mqe CEF TA, ko je su dru ge su po zna ~a ju iz voz Sr bi je, ja sno je da vi {e od 80 pro ce na ta srp skog iz vo za usme re no ka sa da {wim ~la ni ca ma EU ili ze mqa ma ko je }e to po sta ti u bu du} no sti.

vi}, ko ja o~e ku je da }e na tr `i {te Sr bi je u na red nom pe ri o du do }i ve li ki svet ski tr go vin ski lan ci. - Ima ju }i u vi du da je dr `a va na ja vi la sni `e we po re za i do pri no sa na za ra de za po sle nih o~e ku je mo ma lo po ve }a nu za po sle nost u ovom sek to ru.

Sr bi ji ne do sta ju i kva li fi ko va ni gra |e vin ski rad ni ci. Ove {kol ske go di ne sa mo 39 u~e ni ka {ko lu je se za zi da ra, te sa ra ili ar mi ra ~a.

Mo mir An de si li} iz Or ga ni za ci je gra |e vin skih i ge o det skih {ko la ka zao je da je pro {le go di ne iz 31 {ko le iza {lo 72 svr {e nih ar mi ra ~a, zi da ra i te sa ra.

Iako zbog kri ze, do ma }a gra |e vin ska ope ra ti va ni je pot pu no upo sle na, ana li ze po ka zu ju da ih usko ro ne }e bi ti do voq no, a naj ve }i broj kva li fi ko va nih maj sto ra ima vi {e od 50 go di na. „Ima mo oko 105.000 za po sle nih u kla si~ nom gra |e vi nar stvu i u in du stri ji gra |e vin skog ma te ri ja la, {to zna ~i da nam u ovom tre nut ku ne do sta je bli zu 60.000 rad ni ka ko ji bi iz go di ne u go di nu po ve }a va li ka pa ci te te i re sur se u toj gra ni”, sma tra pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta gra |e vi na ra Du {an Vu ko vi}.

Pro ce wu je se i da pro sto ra za rast za po {qa va wa ima u in du stri ji hra ne, sa o bra }a ja, me tal skoj i far ma ce ut skoj stru ci.

Me |u ne za po sle ni ma na evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be, ina ~e, naj vi {e je ne kva li fi ko va nih i onih sa sred wom stru~ nom spre mom, a po sao ~e ka i 57.000 fa kul tet ski obra zo va nih, vi {e od 800 ma gi sta ra i 52 dok to ra na u ka. U Sr bi ji, za raz li ku od evrop skih ze ma qa ko je se ve} du `e vre me pri pre ma ju za pro me ne ko je }e na tr `i {tu ra da pro u zro ko va ti na pre dak na u ke i teh no lo gi je, me |u tim, jo{ ni je spro ve de no ni jed no ozbiq no is tra `i va we o bu du }im po tre ba ma za rad nom sna gom. U Na ci o nal noj slu `bi za po {qa va wa (NSZ) ka `u da je sa da {wa no men kla tu ra za ni ma wa, usvo je na jo{ 1990, kon ci pi ra na pre ma va `e }em si ste mu iz vre me na ne po sred no po sle ras pa da SFRJ. S. Glu {~e vi}

CI GA RE TE OD DA NAS SKU PQE

Pu {e we gu ta pa re Ci ga re te ni {ke kom pa ni je „Fi lip Mo ris ope rej{ns” od da nas }e bi ti sku pqe za pet do 10 di na ra po pa kli ci zbog po ve }a wa mi ni mal ne ak ci ze.

No va ce na pa kli ce cr ve nog „marl bo roa” iz no si }e 170 di na ra, ume sto sa da {wih 160 di na ra, a cr ve nog i sre br nog „bond stri ta” 105 di na ra, ume sto sa da {wih 95 di na ra. „Best blue”, ~i ja je ce na sa da 110 di na ra, ko {ta }e 120 di na ra, a „kla sik 100 s” pla vi i cr ve ni 110 di na ra ume sto sa da {wih 105 di na ra. „Dri na” tvr do pa ko va we ko {ta }e 105 di na ra po pa kli ci, me ko pa ko va we 100 di na ra, a „fi lip mo ris” sil ver i red 140 di na ra. Sta ra ce na tih ci ga re ta iz no si re dom 95 di na ra, 90 di na ra i 130 di na ra. U Slu `be nom gla sni ku iz da tom 23. de cem bra kom pa ni ja „Fi lip Mo ris” ob ja vi la je ma lo pro daj ne ce ne du van skih pre ra |e vi na ko je stu pa ju na sna gu 16. ja nu a ra 2012. go di ne. Skup {ti na Sr bi je usvo ji la je 29. de cem bra iz me ne Za ko na o ak ci za ma, pre ma ko ji ma }e mi ni mal na ak ci za po pa kli ci ci ga re ta od 1. ja nu a ra bi ti po ve }a na sa do sa da {wih 61 na 71 di nar.

Mi ni star stvo fi nan si ja pred vi |a da }e iz me na ma ak ci za na ci ga re te go di {wi pri ho di bu xe ta bi ti po ve }a ni za oko 1,3 mi li jar de di na ra.

PO SLO DAV CI PO ZI VA JU VLA DU DA ME WA PRO PI SE

Za ko ni {ti te di rek to re dr `av nih fir mi Uni ja po slo da va ca Sr bi je (UPS) upu ti la je pi smo Mi ni star stvu eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja ko jim tra `i da za kon o ro ko vi ma iz mi ri va wa nov ~a nih oba ve za, ko ji bi tre ba lo da bu de usvo jen ove go di ne, bu de uskla |en sa Za ko nom o pre kr {a ji ma.

Ka ko je ob ja vio UPS na svo joj in ter net stra ni ci, „Za ko nom o pre kr {a ji ma de fi ni sa no da Re pu bli ka Sr bi ja, dr `av ni or ga ni, or ga ni te ri to ri jal ne auto no mi je, gra da i je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve ne mo gu bi ti od go vor ni za pre kr {aj u slu ~a ju pre ko ra ~e wa ro ko va pla }a wa ko ji tre ba ju da bu du de fi ni sa ni za ko nom o ro ko vi ma is pu we wa nov ~a nih oba ve za”.

Stav UPS je „da je u in te re su re pu bli~ kog bu xe ta kao i ce lo kup nog pri vat nog sek to ra, da se Za kon o pre kr {a ji ma Re pu bli ke Sr bi je uskla di sa za ko nom o ro ko vi ma is pu we wa nov ~a nih oba ve za, ka ko bi od go vor na li ca i u jav nom i u pri vat nom sek to ru bi la jed na ka pred za ko nom i od go va ra la za svo je po stup ke”. „Od go vor na li ca u jav nom sek to ru i jav nim pred u ze }i ma sno se istu od go vor nost kao i pred u ze }a u pri vat nom sek to ru, ka da je re~ o po {to va wu ro ko va pla }a wa”, na veo je UPS. Ta po slov na or ga ni za ci ja sma tra da po sto ja we ova kvih od red bi u Za ko nu o pre kr {a ji ma „pred sta vqa otvo re no oslo ba |a we od od go vor no sti od go vor nih li ca u jav nom sek to ru i jav nim pred u ze }i ma za ne iz mi ri va we oba ve za pre ma pred u ze }i ma u pri vat nom sek to ru”. „Uvo |e we dvoj nih stan dar da }e u zna ~aj noj me ri uma wi ti efek te za ko na o ro ko vi ma is pu we wa nov ~a nih oba ve za iz ne ko li ko raz lo ga”, sma tra ju u UPS U UPS pod se }a ju da uko li ko od go vor na li ca u jav nom sek to ru i jav nim pred u ze }i ma ne bu du od -

go va ra la zbog kr {e wa svo jih ugo vor nih oba ve za i ka {we wa u pla }a wu pre ma pri vat nim pred u ze }i ma, „to }e wih sta vi ti u po vla {}e ni po lo `aj u od no su na od go vor na li ca u pri vat nom sek to ru”. „Pri me na za ko na o ro ko vi ma is pu we wa nov ~a nih oba ve za }e da ti sa mo po lo vi~ ne re zul ta te,

„Abo li ra we ru ko vo de }ih qu di u tim pred u ze }i ma od od go vor no sti za ne iz mi ri va we wi ho vih za kon skih oba ve za na ~i ni }e jo{ ve }u {te tu bu xe tu i pred u ze }i ma u pri vat nom sek to ru”, is ta kli su iz te or ga ni za ci je.

Mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri}

Na osnovu spiskova du`nika poreza i doprinosa na zarade koje je nedavno objavila Poreska uprava Srbije, upravo javna preduze}a i firme u ve}inskom dr`avnom vlasni{tvu predwa~e na listi du`nika jer pre ma po da ci ma UPS, go to vo 70 od sto pri tu `bi pred u ze }a iz pri vat nog sek to ra na doc wu u pla }a wu, se od no si na re pu bli~ ka i lo kal na jav na pred u ze }a i de lo ve jav nog sek to ra u pro ce si ma jav nih na bav ki,” pri me ti la je UPS. UPS da qe na vo di ka ko „na osno vu spi sko va du `ni ka po re za i do pri no sa na za ra de ko je je ne dav no ob ja vi la Po re ska upra va Sr bi je, upra vo jav na pred u ze }a i fir me u ve }in skom dr `av nom vla sni {tvu pred wa ~e na li sti du `ni ka.”

na ja vio je na kon fe ren ci ji za no vi na re, po sle sed ni ce vla de u ~e tvr tak da }e sle de }e ne de qe bi ti pred sta vqen Na crt za ko na o re dov no sti pla }a wa nov ~a nih oba ve za ko ji }e va `i ti i za pri vat ni i za jav ni sek tor.

Na tom za ko nu, in si sti ra li su po je di ni pred stav ni ci re al nog sek to ra, tvr de }i da su iz vor ne li kvid no sti u pri vre di Sr bi je, ve li kim de lom i jav na pred u ze }a, te da bi i za wih a ne sa mo za dr `av ne or ga ne i in sti tu ci je, tre ba lo uve sti po {to va we ta~ no utvr |e nih ro ko va pla }a wa.

6

berza

ponedeqak16.januar2012.

dnevnik

ULAGA^I IZGLEDA JO[ UVEK PRAZNUJU

DOK SRBIJA ^EKA

Ikea sti `e u Hr vat sku Dok se nedavno u medijima govorilo da }e Ikea do 2013.izgraditi svoj tr`ni centar u Beogradu, sada iste vesti sti`u i iz Zagreba. Razlika je u tome {to lokacija u Srbiji jo{ uvek nije potvr|ena , dok su na zemqi{tu u Rugvicu nedalo od Zagreba ve} nalaze bageri. „Trenuta~no je jako nezahvalno davati prognoze, mo`emo obe}ati da }emo u roku od 12 meseci nakon dobijawa gra|evinske dozvole otvoriti prvu Ikeinu robnu ku}u, a {est meseci kasnije i trgova~ki centar”, izjavio je za Igor [tefanac, portparol Ikee za Hrvatsku.

Prema nekim najavama, cene u Ikeinom centru u Rugvici trebalo bi biti ni`e nego u Austriji, a [ve|ani }e u ceo projekat ulo`ili oko 250 miliona evra.

Otvarawem hrvatske Ikee zaposlilo bi se izme|u 250 i 300 radnika.

Kad }e Hrvati dobiti prvu Ikeu, prili~no zavisi i o Hrvatskim autocestama (HAC) i o tome kad }e izmestiti naplatne ku}ice iz Ivawe Reke, gde bi se trebao sagraditi saobra}ajni ~vor do trgovine s jeftinim name{tajem.

Sta ra de vi zna {ted wa spa s la Ber zu Druga trgova~ka nedeqa u teku}oj godini protekla je uz izuzetno slabu aktivnost ulaga~a, a tek su obveznice stare devizne {tedwe doprinele ostvarewu pristojnog prometa.

Slab interes investitora za akcije rezultirao je padom vrednosti indeksa Beleks 15 od 1,4 odsto na 486,7 poena. Ukupan promet u trgovawu iznosio je 3,8 miliona evra, a vi{e od polovine realizacije je otpalo na obveznice stare devizne {tedwe.

Najprometnija hartija na tr`i{tu bila je ni{ka AIK banka koja je zabele`ila promet od 30,7 miliona dinara uz kontinuirani pad vrednosti. AIK je tokom sedmice splasnuo 3,1 odsto, spustav{i se i do nivoa od 1.530 dinara. Beogradska Agrobanka oslabila je dodatnih 10 procenata, okon~av{i nedequ na nivou od 2.599 dinara. Novosadska Raz-

vojna banka Vojvodine oslabila je 9,5 procenata, srozav{i se na istorijski najni`u vrednost od 913 dinara {to je kulminacija neslavnog trenda otkada je ovu banku preuzela AP Vojvodina.

Akcije Naftne industrije Srbi-

je bile su druge po prometu sa realizacijom od 20,7 miliona dinara, ali su imale slabu nedequ, spustav{i se posle du`eg vremena ispod psiholo{ke granice od 600 dinara. Posle du`eg vremena, solidan promet je zabele`io

Akcije cena na zatvarawu

promena cene (%)

vrednost prometa

Vital a.d. , Vrbas

1.700

+8,97%

326.360

Vino `upa a.d. Alekasndrovac

6.500

+4,84%

130.000

Putevi a.d, U`ice

450

+4,41%

26.400

Gubitnici

cena na zatvaranju

promena cene(%)

vrednost prometa

Dobitnici

Progres a.d, Beograd

45

-13,46%

26.188

Telefonija a.d , Beograd

520

-10,34%

75.280

Agrobanka a.d., Beograd

2.599

-10,16%

6.182.766

HRVATSKA UVODI POREZ NA INOSTRANE PENZIJE?

Glo ba na ga star baj te re Hrvatska bi mogla da uvede porez na inostrane penzije svojih gra|ana kako bi izbegla da takve poreze pla}aju u zemqama u kojima su ostvarili pravo na penziju.

Naime, Nema~ka je pozvala 82 hiqada hrvatskih dr`avqana koji su penzije zaradili u Nema~koj da retroaktivno plate porez na sve penzije koje su primili jo{ od 2007. i to nakon {to su shvatili da Hrvatska ne oporezuje inostrane penzije.

Od ove godine primer Nema~ke sledi}e i Austrija, koja je tako|e poslala obave{tewe hrvatskim vlastima da planira da uvede porez na penzije koje se ispla}uju hrvatskim gra|anima.

Prema podacima koji su nema~ki penzijski fondovi dostavili HZMO-u, oni su 2010. is-

platili oko 292.5 miliona evra na ra~une 81.188 hrvatskih dr`avqana. Koliko je me|u wima poreskih obveznika poznato je samo vlastima u Nema~koj, ali ne i Hrvatskoj.

Podataka za Austriju nema, ali re~ je o zemqi u kojoj su Hrvati bili tradicionalno najbrojniji strani radnici pa je verovatno i broj austrijskih penzionera sli~an nema~kom.

Hrvatska sa te dve zemqe ima ugovor o izbegavawu dvostrukog oporezivawa prema kojem prednost u naplati poreza ima dr`ava u kojoj se `ivi. Kako je Hrvatska izuzela inostrane penzije iz obaveze pla}awa poreza, Nema~ka je iskoristila tu priliku i sama ga uvela.

Austrija }e u~initi isto, osim ako se hrvatska vlada ne odlu~i na hitno pro{irewe poreza i na inostrane penzije. Ina~e, doma}i penzioneri pla}aju porez na sve penzije iznad 3.200 kuna mese~no.

Nema~ka tako|e ima granicu prihoda do koje se ne napla}uje porez, 677 evra mese~no ili 8.004 evra godi{we penzije, ali, prema izjavama nema~kih poreznih savetnika oslobo|ewe nije lako dobiti i treba ga dokazati nizom potvrda.

Slo ve ni ja da ku pi ak ci je Mer ka to ra Ako Slovenija objavi ponudu za preuzimawe Merkatora ve}u od 221 evra za deonicu, odusta}e se od prodaje Merkatora Agrokoru.

Ovo su poru~ili iz Nove qubqanske banke, koja je u ve}inskom vlasni{tvu dr`ave, koja je u prodaji Merkatora gledala samo finansijski interes.

najve}i doma}i gra|evinar Energoprojekt koji je prvi put od po~etka decembra zavr{io nedequ iznad nivoa od 400 dinara.

Ukupan promet ove hartije iznosio je skoro 15 miliona dinara, a od po~etka godine me|u kupcima se ponovo pojavila kompanija Napred, jedan od ve}ih konkurenata Energoprojekta na tr`i{tu Beograda. Beogradski Aerodrom „Nikola Tesla“ porastao je u nedeqi 2,5 odsto, stigav{i posledweg trgova~kog dana ponovo do nivoa od 500 dinara. Be~ejski Sojaprotein je nastavio silazni trend, oslabiv{i 3,7 odsto na 520 dinara.

Obveznice stare devizne {tedwe zabele`ile su odli~an promet od 2,2 miliona evra, a najprometnije hartije su bile A2015 i A2014. Prinosi na ovim obveznicama iznosili su 6,1 i 5,5 odsto.

Ako dr`ava bude uspela da dispciplinuje svoju banku, mogu}e da }e prodaja biti blokirana pre skup{tine deoni~ara NLB-a.

Ina~e, banka ima 10,75 posto deonica Merkatora, ali je i ve}inski vlasnik Pivovarne La{ko PL, ~iji udeo u tom lancu iznosi 23,34 posto.

Za sada prodaja je zamrznuta i to zbog ponude za preuzimawe PL koju je dao Merkator kako bi spre~io svoju prodaju To do ri }u.

Dilemu }e re{iti deoni~ari PL-a na skup{tini koja }e se odr`ati 30. januara. Mali deoni~ari Pivovarne La{ko, prema pisawu slovena~kih medija, podeqeni su. Deo ih smatra kako bi za budu}nost bila boqa dobra ponuda Merkatora nego da Pivovarna proda Agrokoru svoj udeo u tom trgova~kom lancu.

Drugi pak ocewuju da bi PL, preuzme li ga Merkator, bio samo na gubitku jer bi ostao bez rafova u drugim lancima.

U NLB-u navode kako je cena deonice od 221 euro 50-postotna premija prema nenoj sada{woj vrednosti na berzi, a uz to, dopu{teno smawewe cene iznosi maksimalno pet posto. Osim toga, isti~u i da je Agrokor u 2010. godini imao priliv novca u vrednosti od 331 miliona evra, gotovo dvostruko ve}i od Merkatora.

UZBUNA ZBOG PADA REJTINGA

Austri ja ~e {qa ban ke Austrijska vlada je za danas sazvala sastanak sa guvernerom Nacionalne banke Austrije Eval dom No vot ni jem sa kojim `eli da analizira situaciju , po{to je ameri~ka agencija Standard i Purs („S&P”) snizila kreditni rejting zemqe sa „AAA” na „AA+” uz prognozu „stabilna”.

Austrijski kancelar Ver ner Faj man i vicekancelar Mi hael Sspin de le ger preko svojih portparola demantovali su ju~e izve{taj dnevnika „Esterajh“, prema kojem vlada nejedinstvo u vladi me|u koalicionim partnerima.

Fajman, [pindeleger i ministarka finansijskog Ma ri ja Fek ter u ponedeqak }e razgovarati sa Novotnijem i {efovima revizorske komisije treba da analiziraju {ta treba u~initi sa bankama koje su sna`no anga`ovane u isti~noj Evropi.

Planirana su i druga savetovawa u vezi austrijskog gubitka najvi{eg rejtinga, kao i u vezi buxetske konsolidacije.

U petak je „S&P” vrhunski kreditni rejting Francuske i Austrije, kao i bonitete Malte, Slova~ke i Slovenije, Italija, Portugalija, [panija i Kipar, koje su imale rejting ni`i od vrhunskog.

KRIZA PLOVI I DUNAVOM

Ma |ar skoj (ne) pre ti ban krot [ef ma|arske diplomatije Ja no{ Mar to wi izrazio je uverewe da Ma|arska ne}e bankrotirati negiraju}i da se ta zemqa nalazi pred ponorom.

On nagla{ava i da Budimpe{ta `eli dijalog sa Evropskom unijom. „Verujem da postoji put da se situacija re{i pre zavr{etka postupka o kr{ewu sporazuma, a mi smo vi{e nego spremni da promenimo stvari”, rekao je Martowi.

Navode}i da se radi o tri pitawa - nezavisnosti narodne banke, penzionisawu sudija sa 62 godine i nezavisnosti izaslanika za za{titu podataka, Martowi je naveo da Ma|arska `eli da se {to pre prona|e re{ewe, kao i da su otvoreni za dijalog i konsultacije. „@elimo da izbegnemo presudu Evropskog suda”, objasnio je Martowi i dodao da `ele da prona|u re{ewe i oko zakona o narodnoj banci.

nost, jer je, kako je rekao, zadu`enost od 81 odsto stvarno lo{a vest. Me|utim, pozitivno je {to je spoqnotrgovinski suficit lane bio sedam milijardi evra, {to nije nikada ranije zabele`eno.

Vlada Ma|arske }e nastojati da u ovoj godini izbegne recesi-

MMF o~ekuje opipqive korake MMF o~ekuje od Ma|arske opipqive korake kako bi pokazala da je voqna da sledi politiku koja }e doprineti stabilizaciji doma}e ekonomije, pre nego {to odlu~i „da li i kada” da otpo~ne pregovore o finansijskoj pomo}i, izjavila je izvr{na direktorka MMF Kristina Lagard. „Bi}e potrebno da MMF vidi opipqive korake koji }e pokazati sna`nu odlu~nost vlade da se anga`uje u svim politi~kim pitawima koja su bitna za makroekonomsku stabilnost”, rekla je Lagardova i dodala da bi podr{ka evropskih vlasti i institucija tako|e bila od kqu~nog zna~aja za uspeh razgovora o novom programu pomo}i Ma|arskoj.

Ma|arska je bila prva ~lanica EU koja je 2008. dobila pomo} za spasavawe od stranih partnera, sa MMF na ~elu. Doprinos MMF u tom paketu od 20 milijardi evra (25,6 milijardi dolara) Ma|arska treba da po~ne da vra}a ove godine.

Prema wegovim re~ima, deficit nije najve}i problem Ma|arske, a u 2012. deficit }e biti ispod tri odsto, dok Evropska komisija ima sumwe u vezi 2013. godine. On je istakao da se mora smawiti ukupna zadu`e-

ju i ima}e rast od 0,5 odsto, uveren je Martowi koji je, kako je naveo, ipak optimista. Ma|arska valuta je od pro{le jeseni devalvirala za 20 odsto, a u ovom trenutku se jedan evro mo`e kupiti za 311 forinti.

[to se ti~e pregovora sa Me|unarodnim monetarnim fondom o kreditu, prema Martowiju, Ma|arska te`i ka {to br`im re{ewem, jer je, kako je naveo, to va`no ne samo za Ma|arsku, ve} celu evrozonu i EU. Unija je ove sedmice saop{tila da je fiskalna politika zvani~-

ne Budimpe{te neodr`iva i zapretila tu`bom zbog promena u Ustavu za koje navodi da, izme|u ostalog, ograni~avaju nezavisnost sudstva, centralne banke i agencije za za{titu podataka.

Premijer Ma|arske Viktor Orban ka`e da je Ma|arska spremna da izmeni delove zakona o centralnoj banci kako bi uva`ila kritike MMF i EU o reformi te banke. „Ipak, postoje druge ta~ke u kojima se na{e pozicije i daqe veoma razlikuju”, rekao je Orban. Jedna od najspornijih ta~aka je plan integracije centralne banke i finansijskog regulativnog organa, {to bi de fakto predstavqalo degradirawe guvernera centalne banke.„Najboqa stvar za Orbana bila bi da prihvati postavqene uslove, {to bi svakako imalo kratkoro~ne politicke posledice, ali bi dalo vreme za popravqawe do slede}ih izbora 2014”, ocenio je analiti~ar Peter Kreko.

NA RIBARCU

IZ NOVOSADSKOG POZORI[TA

Pre zen ta ci ja ki ne ske kul tu re i ku hi we Ki ne sko ve ~e ili „Ve ~e u ze mqi sre di {ta sve ta - ^ong Hua” bi }e odr `a no ve ~e ras u 20 ~a so va u re sto ra nu „Ri ba rac” na Ri bar skom ostr vu. Po se ti o ci }e mo }i da se upo zna ju sa ki ne skom kul tu rom i fol klo rom, a ima }e pri li ku i da pro ba ju ku li nar ske spe ci ja li te te.

Or ga ni za to ri su stu den ti De part ma na za ge o gra fi ju, tu ri zam i ho te li jer stvo Pri rod no ma te ma ti~ kog fa kul te ta.

G. ^.

ku da u~e stvu je u na sta ja wu ove iz lo `be ta ko {to }e u po zo ri {ni hol do ne ti sta re okvi re da nas i su tra od 9 ~a so va do uve ~e. Oni ko ji do ne su okvir(e) do bi }e bes plat nu kar tu za jed nu od dve pred sta ve - „^a rob wak iz Oza„ i „^o ve ko vu tra ge di ju„.

J. Z.

Novosadska ponedeqak16.januar2012.

Iz lo `ba u Klu bu Je vrej ske op {ti ne

Kon c ert stu d e n a t a gi t a r e Ak d e m i j e umet no sti bi }e odr `an u ~e tvr tak, 19. ja nu a ra u 20 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35. U~e stvu ju stu den ti pr ve, dru ge i tre }e go di ne stu di ja u kla si pro fe so ra Zo ra na Kra ji {ni ka.

Na pro gra mu su de la Re gon di ja, Skar la ti ja, Vi la-Lo bo sa, Gra wa ni ja i dru gih, a ulaz je bes pla tan.

A. J.

Iz lo `ba „Ne ma~ ki an ti se mit ski pla kat 1941. -1945.„ bi }e otvo re na ve ~e ras u 18 ~a so va na pr vom spra tu Klu ba Je vrej ske op {ti ne, Je vrej ska 11. Autor iz lo `be je di rek tor Isto rij skog mu zeja u [ap cu Bra ni slav Stan ko vi}.

A. Va.

Stu den ti gi ta re mu zi ci ra ju

Sta ri okvi ri za bes plat ne kar te No vo sad sko po zo ri {te u su sret 37. ro |en da nu, pri pre ma iz lo `bu fo to gra fi ja pred sta va i glu ma ca ko ji su obe le `i li `i vot ove po zo ri {ne ku }e. Ka ko fo to gra fi je tre ba da bu du iz lo `e ne u sta rim okvi ri ma, iz No vo sad skog po zo ri {ta po zi va ju pu bli -

U MUZEJU VOJVODINE

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

OD DANAS NA KIOSCIMA GRADSKOG PREVOZNIKA

„U`i vo!

Auto bi o gra fi ja” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ t a¬ o ¬ c e na¬ { eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬n e¬d eq ¬ k om, sre¬ d om i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi jali kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „ U`i vo! Au to bi o gra fi ja” Mi {e Alek si }a. Do bit ni ci }e kwi -

g e pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku}e. [o kant na is po v est bas gi tari s te „Ri b qe ~or be„.

U ovoj uz b u dqi voj kwi zi on ot k ri v a mno g e taj ne i ne po zna te pri ~ e ben d a za ko ji je ugled ni bri tan ski mu zi~ k i ~a s o p is NME re kao da je naj p o p u l ar n i j a stvar u Ju go sla vi ji po sle Ti ta!

N. R.

Iz ra da bes plat nih go di {wih ka ra ta Grad ski pre vo znik od da nas pri ma zah te ve za iz ra du bes plat nih go di {wih ka ra ta za grad ski i pri grad ski pre voz za po seb ne ka te go ri je gra |a na, ko ji tu po vla sti cu u`i va ju na osno vu pre po ru ke gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a. Iz ra da go di {we kar te ko {ta osam sto ti na di na ra i to za sve ka te go ri je ko ri sni ka.

Na {al te ru 4 Me |u me sne auto bu ske sta ni ce, naj broj ni ji u`i va o ci bes plat ne uslu ge grad skog pre vo zni ka - pen zi o ne ri sta ri ji od 65 go di na, zah te ve mo gu pre da ti od 7 do 14.30 ~a so va, a od 5.30 do 19.30 sa ti na ki o sci ma na ter mi na li ma grad skog pre vo zni ka u [a fa ri ko voj uli ci, kod @e le zni~ ke sta ni ce i na ki o sku kod Fu to {ke pi ja ce. Is pred mar ke ta „Ro di}” na No vom na se qu i pre ko pu ta Li man ske pi ja ce ki o sci za pri jem zah te va ra di }e od 7

do 14.30 ~a so va. Osta le ka te go ri je put ni ka, ko je u`i va ju po vla sti cu bes plat ne vo `we u auto bu si ma grad skog pre vo zni ka do bi }e go to ve kar te pre ma spi sko vi ma in sti tu ci ja, or ga ni za ci ja i udru `e wa ko ji ma pri pa da ju.

Pri li kom pre da je zah te va po treb no je ima ti fo to ko pi ju li~ ne kar te i li~ nu kar tu na uvid i fo to gra fi ju ko ja ni je sta ri ja od {est me se ci.

Put ni ci ko ji ima ju bi o me trij ske li~ ne kar te, a ne ma ju fo to ko pi ju sa o~i ta nim po da ci ma na ko ji ma se vi di adre sa sta no va wa, zah tev tre ba da pod ne su na {al te ru MAS-a. Go to ve kar te pen zi o ne ri }e mo -

}i da pre u zmu na istom me stu gde su pre da li zah tev za iz ra du po ka zne kar te za 2012. go di nu.

Z. D.

OD DANAS NA [TRANDU

[ko la kli za wa za ma li {a ne Kurs kli za wa, ~e tvr ti ove zi me, na me wen ma li {a ni ma od pet do 10 go di na po ~i we da nas na kli za li {tu na [tran du. [ko la kli za wa „Pr vi ko ra ci„ tra ja }e pet da na, od da nas do pet ka, od 9 do 10 ~a so va, a ce na kur sa je 1.000 di na ra.

Za obu ku ma li {a na za du `e na je in struk tor ka kli za wa

Sve tla na Tre {wi}. Vi {e in for ma ci ja mo `e se do bi ti na broj te le fo na 455-719. Iako je pla n i r a n o da ovo bu d e po sledwi kurs kli za wa ove zi me, uko li ko do kra ja se zo ne bu de po sto ja lo in te re so va we, „Grad sko ze le ni lo„ }e na knad no or ga ni zo va ti jo{ jed nu pe to dnev nu obu ku.

B. M.

V remeploV

Ba lo vi ma hom ot ka za ni U Evro pi je 16. ja nu a ra 1940. be sneo rat, a no vo sad ski list „Dan” ob ja vio je ko sve (ne) pri pre ma svoj tra di ci o nal ni fe bru ar ski ili mar tov ski bal. Ko lo srp skih se sta ra je od lu ~i lo da pri re di svoj po zna ti „Sve slo ven ski bal”, jer „qu de tre ba vra ti ti u nor ma -

lu”. Sli~ no su iz ja vi li i u Udru `e wu tr go va ca. U sek ci ji no vi na ra, Ja ha }em klu bu, Ve sla~ kom klu bu „Da nu bi jus”, iz ja vi li su za no vi ne krat ko i ja sno: „Ni {ta od ba lo va! Za {to da iz i gra va mo bez bri `ne qu de, ka da to da nas ni ko ozbi qan ne mo `e da bu de.” N. C.

NAJVEROVATNIJE DO KRAJA OVE GODINE

I „In for ma ti ka” }e nu di ti in ter net `i~ ni in ter net pod ve drim ne bom, a to Ve} na vi kli na bes pla tan in ter net u je re zul tat ra ni je po sta vqe nog pro jek cen tru gra da, No vo sa |a ni skaj pu ju, ~e tu ta, od no sno op ti~ ke ko mu nal ne in fra ju, laj ku ju... iz Skejt par ka, sa Pe tro va struk tu re gra da. Ova in fra struk tu ra ra din ske tvr |a ve, a za hva qu ju }i op ti~ deo je te le ko mu ni ka ci o nog si ste ma gra koj struk tu ri, su gra |a ni ima ju bes pla tan da No vog Sa da, ~i ja je iz grad wa, odr `a in ter net i u uni ver zi tat skom kam pu su, va we i ser vi si ra we u nad le `no sti JKP na no vo sad skoj pla `i [trand i u Fu to “In for ma ti ke”. Te le ko mu ni ka ci o ni {kom par ku. U pro te kle dve go di ne presi stem gra da i JKP „In for ma ti ka“ je d u ze }e “In for ma ti ka” je za vr {i la ka din stve ni su po mno go ~e mu, ali ono {to bli ra we, na ba vi la je opre mu, za vr {i la ih sva ka ko iz dva ja je `e qa da teh ni~ ke i kon fi gu ri sa we… Me |u tim, to ni je za vr in for ma ti~ ke ala te do ve du u slu `bu {en po sao, jer ka ko sa zna je mo od di rek gra |a na, bo qeg i hu ma ni jeg `i vqe wa. to ra Zo ra na De li }a, ste kli su se uslo vi Za hva qu ju }i ovom na po ru i No vi Sad je da ovo pred u ze }e do kra ja go di ne po nu di je din stven grad u dr `a vi, je di ni ko ji u gra |a ni ma in ter net, ko ji bi se ko ri stio ovom tre nut ku ras po la `e in fra struk i u sta no vi ma pre ko ovog pred u ze }a. Na tu rom ko ja do pri no si mo der nom funk rav no, ta uslu ga bi se na pla }i va la, kao In ter net bi gra |a ni ko ri sti li i u {to to sa da na pla }u ju pro vaj de ri ili di - sta no vi ma, a ta uslu ga bi se na pla }i va la, ci o ni sa wu ~i ta vog gra da.

Ina ~e, su gra |a ni ko ji ima ju in ter stri bu te ri ka blov ske te le vi ze je. kao {to je sa da na pla }u ju pro vaj de ri - Kra jem go di ne od bor ni ci Skup {ti net, uglav nom ko ri ste pre ko PTT Sr ili di stri bu te ri ka blov ske te le vi ze je ne gra da usvo ji li su na{ plan ra da za ovu bi je, ka blov skih di stri bu te ra, “Te le go di nu, u ko jem iz me |u osta log sto ji da kom Sr bi je”, a sve ~e {}e ku pu ju i be su se ste kli svi uslo vi da gra |a ni ma po nu di - ceo po sao kva li tet no da ura di – ka `e De li}. `i~ ni in ter net pre ko pred u ze }a ko ja se ba mo i ovu teh ni~ ku mo gu} nost. Ozbiq no ra di - Tre nut no se ovaj pro je kat re a li zu je sa mo u ve pro da jom mo bil ne te le fo ni je. Ce na in mo na ovom po slu, a da bi se to re a li zo va lo no vo sad skim grad skim pred u ze }i ma i upra - ter ne ta za vi si od br zi ne i pa ke ta ko ji se po reb no je pri pre mi ti ceo in for ma ci o ni va ma, a ka ko di rek tor ka `e, on se po ka zao uzi ma i naj ~e {}e sta je od 1.000 do 1.300 di si stem. Mi imao i stru ~an ka dar, ko ji mo `e kao do bar. Za sa da se No vo sa |a ni ma nu di be - na ra pa na vi {e.

Q. Nato{evi}

VESTI Kon cert u Aka de mi ji umet no sti Kon cert ka mer ne mu zi ke u iz vo |e wu stu de na ta Aka de mi je umet no sti, kao i kon cert stu de na ta vi o li ne bi }e odr `an ve ~e ras u 18 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen t ru Aka d e m i j e umet n o s ti, Uli c a \ure Jak {i }a 7. Na pro gra mu }e se na }i

de l a Hen d la, Mo c ar t a, Vje w av s kog i drugih.

A. Va.

Ve ~e Ala na Frej ze ra Kon cert pi ja ni ste Ala na Frej ze ra bi }e odr `an ve ~e ras u 19 ~a so va u sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske. Na pro gra mu }e bi ti kom po zi ci je Mo car ta, Li sta, [o pe na i dru gih.

G. M.

Skulp tu re Go ra na Ma ri ni }a Iz lo `ba skulp tu ra Go ra na Ma ri ni }a “Tekst- objek ti” bi }e otvo re na ve ~e ras u 20 sa ti u li kov nom sa lo nu Kul tur nog cen tra No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. Iz lo `ba se mo `e po gle da ti do 27. ja nu a ra rad nim da nom od 10 do 20 ~a so va.

G. M.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9 do 12 ~a so va Be o grad ski kej od bro ja 39 do 45; od 9 do 13 sa ti Par ti zan ska - ne par na stra na od bro ja 21 do 53, uli ca \or |a Zli ~i }a od Par ti zan ske do pru ge, Ra doja Do ma no vi }a 36 i 47. Ka}: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je pre ma Ra kov cu. Ne ma nov ci: od 8.30 do12 ~a so va deo na se qa Ne ma nov ci od tra fo sta ni ce pre ma Ka}u.

Su tra Fu tog: od 9 do 13 ~a so va na se qe No vi Fu tog. Ko viq: od 9 do 13 ~a so va ce lo na se qe. Ka}: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je pre ma Ra kov cu.

c m y

8

ponedeqak16.januar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Si mon ob ra do vao Le nu i Zo ra na Ni ko vi }a Blizanci Fi kret i Fi kre ta - Alije Ramizi i Ridvana Hanaia, Iva i Ne ra - Ivane i Zorana Sabatu{, Bran ko i Vik tor - Tatjane Melvinger Majoro{ i Ivana Majoro{a

Devoj~ice Awa - Aleksandre i Zdenka Kolbasa, Je le na - Ane i Zorana Pereni}a, Lo la - Anite i Aleksandra Miti}a, Jo va na - Anite i Milana Ivani{evi}a, Ar de i na - Anite i Miroslava Dinki}a, Ame la - Afrodite Bajramovski, Du wa - Verice i Dragana Isakova, Le na - Vesne Stojakovi}-[}epanovi} i Zorana [}epanovi}a, Ivo na - Vilme i Riste Travara, Ka li na - Gordane i Borisa @ivkovi}a, Qu bi ca - Gordane i @eqka Bjeli}a, Du wa - Danijele i Neboj{e Stojanovi}a, Va wa - Danke i Dalibora Gavrilovi}a, An |e la - Dejane Jovanovi}a i Dejana Kne`evi}a, Gre ta - Delinke Domonko{ i Jano{a Taka~a, Mi li ca - Dragane i Neboj{e Markovi}a, Qu ba - Dragane Lon~ar, ^i la - Edit i Arpada Dara`a, Du wa @eqke i Borka Miqevi}a, Ha na - Jelene i Aleksandra Kohajma, An |e la - Jelene i Slobodana Jergi}a, Ka ta ri na - Jovane i

Marka Pavlovi}a, Ta ra - Jovane Terzin i Sr|ana Budi{ina, Mi la - Maje i Igora Pravice, Mi na - Maje [krbi} i Zorana La}arca, An |e li ja - Marije i Krste Savi}a, Mi la - Marije i Milana Gaka, Di ja na Miline i Jana Martinko, Ni na - Milice i Viktora Ore{~anin, Ma ri ja - Mire i \or|a Suboti}a, Mi qa na - Mirele i @eqka Topi}a, Ra da - Mirjane i Dejana Mijakovca, Mi li ca - Nata{e Vujkov i Slobodana Beri}a, Mi wa - Nata{e i @eqka Dobrijevi}a, Ka li na - Pauline ^us Gaji} i @ivana Gaji}a, Lea - Perse i Miroslava Tatqaka, Ta ra Klea - Radmile Lemaji}Ki{geci i Fe|e Ki{gecija, Ni ko li na Sawe i Gojka Vujovi}a, Ta ma ra - Slavke i Vladimira Staj{i}a, Sa wa - Sla|ane i Pavleta Dejanova, Len ka - Stanislave Mari}-Juri{in i Slobodana Juri{ina, Una Suzane i @eqka [krbi}a.

Na ta {a, Go ran i ma la Gor da na Kr ne ti}

Ven~ani \ur |i na Ja we to vi} i Ve li mir Me da, Ana Jo ki} i Dra gan Mi le ti}, Sa nela Bu li} i De jan Joj ki}, Ta tja na Ti mo {~uk i Ne ven ko Ptru {i}, Ma ri ja De li} i Zo ran Je li}.

De~aci Da mjan - Andrijane i Slobodana Atanackovi}a, Mak sim - Biqane i Nedeqka Milo{evi}a, Ni na - Bojane i Ivana Bojovi}a, Stra hi wa - Bojane i Sretena Pa|ena, Mi ta - Branke i Zorana Triki}a, \or |e - Branke i Sini{e Prekoga~i}a, No vak - Vere i Du{ka \ur|evi}a, No vak - Vere i Du{ka \ur|evi}a, Leon - Vesne i Vladimira Andra{ika, Jo van Vesne i Du{ana Vasi}a, Ma te ja - Violete i Dragana ]ulibrka, Alek san dar - Daliborke i Jovice Mihajila, Vuk - Danijele i Borka Ra~i}a, Ma te ja - Dejane i Mirka [oji}a, La zar - Dragane i Milimirka Kuzmanovi}a, Ni ko la - Dragane i Nenada Noji}a, Vuk - \ur|ice Vidovi} i @arka Da{i}a, Mom ~i lo - Zorice i Slavka Anoj~i}a, La zar - Ivane Ba~vanski i Zorana Hribqana, Mi haj lo - Ivane i Milana Kne`evi}a, La zar - Ivane i Mirka Gaji}a, Ste fan - Isidore i Zlatka Popova, Ste fan Jane i Milenka Raki}a, Enes - Jasmine Sawihi, Bal {a - Jasne i Luke Jankovi}a, Jo van - Jasne Jovanovi} i Steve Arbulova, Ni ko la os -

Jasne Lon~ar Georgakopulos i Anastasios Georgakopulosa, Mar ko - Jelene i Ivana Barawa, Ste fan - Jelene i Tonia \or|evskog, Kon stan tin - Jovane i Marka Pavlovi}a, Ni ko la - Katarine Panzalovi}, Sa fet - Laure Farka{, Si mon - Lene i Zorana Nikovi}a, Lu ka - Maje i Bogdana In|i}a, Lu ka - Milane i \or|a Kova~a, Jo van - Mirjane i Aleksandra Vuka{inovi}a, Lu ka - Mirjane i Marka Mijailovi}a, Vuk - Nade`de i Bogdana Zrili}a, Du {an - Natalije i Vladimira Pro{i}a, Da ni lo - Natalije i Miroslava Grun~i}a, Veq ko - Rajke i Zorana Sokolovi}a, Ste fan Sandre i Gorana Stnara, Mi {a - Sandre i Marinka \umi}a, Sa du la - Sanije Saku i Abdulaha Tataria, Mar ko - Svetlane i Zorana Kova~evi}a, Ne ma wa - Svetlane Jovanovi} i Predraga Savi}a, Fi lip - Sla|ane i Darka [pera, Alek san dar - Sla|ane i Milana Popovi}a, Sa va - Sofije i Stevana Nedi}a, Mi lo{ - Sun~ice i Darka Kovjani}, Du {an - Tawe i Nikole Ciganovi}a.

Umrli

Bran ko Bo `o vi} i Div na Stu par

Cvetana \isalov ro|. Jankovi} (1949), Milena \or|evi} ro|. Mir~eti} (1926), Marija \ukanovi} (1935), An|a \uri} ro|.]irkovi} (1933), Tomislav Jeli} (1953), Luka Jovanovi} (1954), Miroslav Jovi~i} (1988), Miodrag Bajagi} (1941), Ana Banski ro|. Struhar (1951), Ferenc Bognar (1952), Laza Bogova~ki (1933), Elizabeta Brbora ro|. Turanski (1919), Vladimir Vinar` (1935), Borivoj Vrba{ki (1930), Isidor Vuki}evi} (1933), Branislav Vukosavqev (1959), Jelka Vuruna ro|. Miqu{ (1939), Slavica Gra~ek ro|. Rewi} (1933), Cveta Dimitrijevi} ro|. Milenkovi} (1935), Savka Dobrojevi} (1938), Qubica Do{en ro|.

Grubi} (1920), Du{anka Zuki} ro|. A}imovi} (1928), Ru`a Kolari} ro|. Bo`i} (1930), Mihal Kocka (1964), Desanka Krsti} ro|. Lali~i} (1941), Marinka Krsti} ro|. Ro`in (1927), Franci{ka Kubik ro|. Palinka{ (1925), Velimir Kula~anin (1965), Dragutin Lazarevi} (1929), Dragiwa Le|enac ro|. Gaji} (1931), Qiqanka Leovac ro|. Pan~i} (1948), Vojislav Mari~i} (1935), Jelica Markov ro|.

Mati} (1924), Nikola Markovi} (1932), Jon Markovi}an (1922), Vida Martinovi} ro|.

Male{ev (1937), Ne|o Miqi} (1942), Drago Milak (1933), Ana Mili~i} ro|. Ba{i}-Palkovi} (1937), Nikola Mi{kov (1939), I{tvan Molnar (1979), Olga Momirovi} ro|. Loren~i} (1920), Vera Mrdakovi} ro|. Juri{i} (1922), Svetlana Nedeqkov (1946), Zorka Ninkovi} ro|. Alaxi} (1942), Stevo Novakovi}

(1922), Stanko Novkovi} (1930), Nikola Peri} (1954), Stefan Peri} (1991), Ru`ica Petrovi} ro|. Perovi} (1937), Desanka Po`arev ro|. Vlaovi} (1937), Slavko Pucarevi} (1936), Borivoj Radivojevi} (1939), Mirko Radomir (1950), Mira Rado{evi} ro|. Kolunxi} (1946), Tatomir Savi} (1935), Ranko Spasojevi} (1932), @ivana Stameni} ro|. Jovanovi} (1943), Qubomir Stefanovi} (1950), Jelena Tati} ro|. Radosavqev (1937), Qiqana Tutorov ro|. Igwatov (1945), Pejo ^i~ak (1937), Azize [ingoli ro|. Ukaj (1945), Katica Stoilkovski ro|. Burna} (1934), Dobrila Tubi} ro|. Jezdimirovi} (1935), Smiqa [imulija ro|. Dabi} (1922), Ilija Radovi} (1945), Milanka \er| ro|. Nikoli} (1949), Vera Jovanovi} ro|. @ivanovi} (1931), Irena Baji} ro|.

Varga (1960), Dobrila Benke ro|. Mali} (1932), Vojica Birovqev (1954), Blagoja Vje{tica (1942), Svetozar Vrsajkov (1932), Milan Vukadinovi} (1931), Mi}o Vukovi}(1936), Boja Duvwak ro|. Kisi} (1925), Ana Elija{ ro|. Ma|ar (1937), Kata Zvonarevi} ro|. \ura{evi} (1930), Jovan Kantarxi} (1952), Milica Kosti} ro|. Jeremi} (1954), Dragan Kruni} (1952), Ana Lazi} ro|. Horvati} (1928), Jeka Muti} ro|. Kuzmanovi} (1930), @ivka Pandurovi} ro|. Vujeti} (1923), Miodrag Radoi~ki (1946), Niko Simeti} (1948), Vukosava Topolova~ki ro|. Ba{i} (1925), Julija Hr}an ro|. Tordai (1949), Qiqana Crnkovi}-Savi} ro|. Crnkovi} (1951), Ban ^eli} (1931).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak16.januar2012.

9

PO RAS TAO BROJ SA O BRA ]AJ NIH PRE KR [A JA

KAD NE ZA PO SLE NOST ZA KU CA NA VRA TA

Ka zne do 5.000 di na ra pla ti lo 46.000 su gra |a na

Sni ma ju za fe ti{ saj to ve da bi za ra di li

Iako je Zakon o bezbednosti saobra}aja, koji je stupio na snagu pre dve godine, obe}avao puno svojim strogim na~elima, ubrzo je zakqu~eno da je ova strategija zakazala. Pro{le godine zabele`eno je 12 odsto vi{e saobra}ajnih prekr{aja u odnosu na 2010, saznajemo u Novosadskoj saobra}ajnoj policiji. Kako je naveo oficir saobra}ajne policije Slav ko Ko va~, za 11 meseci 2011. godine zabele`eno je 85.000 prekr{aja, dok ih je u istom periodu 2010. bilo oko 76.000.

- Naj~e{}i uzrok prekr{aja ~i ni ne pri la go |e na br zi na, ali i vo`wa pod uticajem alkohola - kazao je Kova~. - [to se ti~e nov~anih kazni, onih od 3.000 do 5.000 dinara, u pomenutom periodu bilo ih je oko 46.000, a najvi{e zbog nekori{}ewa pojasa, neprilago|ene brzine, nepropisnog parkirawa i telefonirawa tokom vo`we.

Kova~ ukazuje da je smawen broj saobra}ajnih nezgoda sa 5.700 na 4.600, ali je, sa druge strane, pove}an broj nezgoda sa nastradalim licima. Lane ih je bilo 1.700, a prethodne

Is kqu ~e no 1.250 vo za ~a zbog al ko ho la U Novom Sadu je samo tokom povremenih kontrola za 11 meseci 2011. godine zbog te{ke alkoholisanosti iz saobra}aja iskqu~eno 1.250 voza~a. Po novom Zakonu o bezbednosti u saobra}aju, voza~ima je dozvoqeno da imaju 0,3 promila, a onima koji imaju do 0,5 promila alkohola u krvi pi{e se mandatna kazna u iznosu od 5.000 dinara. Za sve iznad toga slede prekr{ajne prijave, a kazne su od 15.000 do 120.000 dinara, od {est do 14 negativnih poena, kao i oduzimawe dozvole od tri do osam meseci. Tako|e, kazna je i zatvor do 30 dana.

godine za hiqadu mawe. Nezgoda sa poginulim osobama u 2010. i pro{loj godini bilo je 54. Naj~e{}i uzro~nici ovih nezgoda su neprilago|ena brzina uslovima vo`we i upravqawe automobilom u alkoholisanom stawu.

- Imamo vi{e otkrivenih prekr{aja nego ikad i poja~ali smo rad i usmeravamo ga u odnosu na broj saobra}ajnih nezgoda. Ipak, mi smo posledwa karika u lancu. Mnogi orga ni pret hod no u~e stvu ju u bezbednosti u saobra}aju i ne mo`e samo represija da da rezultate - objasnio je ovaj oficir saobra}ajne policije navode}i da se svest o bezbednom u~e{}u u sabra}aju mora razvijati od malih nogu.

Po ru ~io je gra |a ni ma da zbog zimske sezone obrate pa`wu na brzinu, na tehni~ke karakteristike, opremqenost vozila i gustinu samog saobra}a ja. Upo zo rio je da je alkohol glavni uzro~nik najte`ih saobra}ajnih nezgoda i da gra|ani treba da, ukoliko ve} popiju, koriste alternativne prevoze, a ne da sednu za volan.

A. J.

U Kar lov ci ma do bra po re ska ber ba Od poreza na imovinu fizi~kih i pravnih lica u Sremskim Karlovcima u op{tinski bu xet la ne se sli lo 8.981.441 dinara, za razliku od 2010. kada je ubrano 5. 419.526 dinara. ^ak 95, 44 odsto pro{le godine bila je naplativost po re za na imo vi nu od gra|ana, a kada se tome doda i 71,52 odsto naplativosti od pravnih lica, ispostavqa se da je ona ukupno iznosila 87 procenata, oko 17 vi{e nego 2010. Pri hod od po re za na imovinu gra|ana bio je u 2011. godini 6.379.007, a 2.602.434 dinara od pravnih lica.

U op {tin skoj Slu `bi za utvr|ivawe i naplatu javnih prihoda isti~u da su ve} prve go di ne od tre nut ka ka da je ovaj posao pre{ao u nadle`nost lokalnih samopurava, pove}ali naplativost i da je pro{logodi{wi procenat delom rezultat napora ulo`enih u a`urirawe baze podataka. Naplata lokalanih komu-

nal nih tak si za is ti ca we firme pro{le godine ne{to je slabija u odnosu na 2010.

Ubrano je 1.079.081 dinara, za 282.000 ma we ne go pre kla ne.Kada je u pitawu ova taksa, upadqiv je mali broj re{ewa ur~enih gra|anima, svega 186 od 595. Me|u wima, 354 re{ewa bilo je za taksiste, a samo 23 uru~eno.

Veliko pove}awe prihoda ostvareno je pro{le godine od naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, 21.655.678 dinara, pri ~emu je udeo gra|ana u tome 13.685.742 dinara.

U 2010. od ove naknade ubrano je ukupno 8.138.871 dinara. Kada je re~ o naknadi za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, lane je vi{e para sakupqeno od pravnih lica i to 8.371.909 di na ra, na spram 747.244 dinara koliko su gra|ani platili.

U Slu`bi za utvr|ivawe i naplatu javnih prihoda u Karlovcima podse}aju gra|ane da

^ITAOCI PI[U SMS

Di plo mi ra ni eko no mi sta koji radi kao trgovac. Profesorka srpskog jezika i kwi`evnosti koja zara|uje samo daju}i privatno ~asove. Pravnica koja je zaposena u kolcentru. ^esti su slu~ajevi da neko ko je zavr{io fakultet radi posao koji uop{te nije u vezi sa wegovom strukom.

- Tokom studija radila sam u butiku, pa posle u kafi}u, gde sam i daqe, iako sam zavr{ila fakultet - pri~a Ma ri ja M. koja je diplomirala na Visokoj pedago{koj {koli u Novom Sadu. - Novac koji zaradim u kafi}u mi je dovoqan da pokrijem neke osnovne potrebe, ali ne mo`e da mi obezbedi normalan `ivot i plati tro{kove, pa ~esto radim dodatne poslove poput spremawa stanova i ~uvawe dece - dodaje sagovornica, navode}i da je

traje ~etiri sata, dobije 4.000 dinara, i iako zvu~i pornografski, nema golotiwe i scena seksualnog odnosa.

- Sve to po~ela sam i radim i daqe samo zbog novca. Igram tu i tamo, jer se, od kad sam ja po~ela sa tim, pa dosad, „stil” veoma promenio. Gazde tra`e da devojke bukvalno igraju gole, a mnoge su spremne da se spuste na taj nivo za si}u - rekla je K. I. Navodi da nije ponosna zbog ovog drugog „posla”, ali da ne vidi kako druga~ije mo`e trenutno da zaradi dovoqno da bi pre`ivela. Objasnila je da se toga prihvatila, jer je na snimawu maskirana, pa je niko ne mo`e prepoznati, da je sajt namewen inostranom tr`i{tu, ali da, ~im se uka`e bilo kakva prilika za ne~im „normalnijim”, napu{ta sve to.

Vi {ak prav ni ka, eko no mi sta...

U Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe (NSZ)u Ju`noba~kom okrugu na kraju novembra 2011. godine evidentirano je 6.207 nezaposlenih osoba sa fakultetskom diplomom. Suficitarni su pravnici, ekonomski, hemijski i poqoprivredni tehni~ari, turizmolozi i sva profesorska zanimawa osim profesora matematike i fizike. Najtra`eniji su armira~i, specijalisti medicinske biohemije, ginekolozi-aku{eri, oftamolozi, nuropsihijatri, defektolozi, informati~ari sa Fakulteta tehni~kih nauka. biografiju slala svuda, ali dosad nije dobila nijedan pozitivan odgovor.

Prema wenim re~ima, oni koji mogu sebi to da priu{te, upisuju master ili doktorske studije, a usput prihvataju bilo kakve poslove, pod parolom „daj {ta da{„ i „boqe i{ta nego ni{ta”. Upravo zbog toga, neki se odlu~uju na esktremnije varijante kako bi sebi omogu}ili pristojniji `ivot. Devojka koja je zavr{ila Poqoprivredni fakultet, K. I. tokom studija po~ela je da radi kao igra~ica po klubovima, pa kako se ponuda tu smawila, prebacila se na snimawa ruku i stopala za sajt koji ob ja vqu je fo to gra fi je ovih delova tela, koje gledaju oni koji prema tom imaju feti{.

Kako ka`e, po snimawu, koje

- Naravno da bih volela da bude moja struka, ali danas sve ide „preko veze”, {to ja nemam.

Mo`da se neka vrata otvore i kroz ovo {to sad radim, ko zna - zakqu~ila je sagovornica.

Marija M. se, tako|e, nada zaposlewu u struci, ali ukoliko se ne zaposli do nekog odre|enog vremena, zapo~e}e svoj posao.

- Bi}e to ne{to blisko mojoj struci, da li ~uvawe dece, podu~avawe osnovaca, pru`awe pomo}i u u~ewu kod dece sa pote{ko}ama. Sve, samo ne kafi}, jer vremenom izgubi{ osmehkazala je ova Novosa|anka dodaju}i da bi u inostranstvo oti{la samo ako mi bi joj se ukazala prilika, ako postoji potra`wa za wenom profesijom i mogu}nost zaposlewa.

A. Je ri ni}

U SREM SKIM KAR LOV CI MA

je rok za pla}awe prve rate poreza na imovinu u ovoj godini, a na osnovu pro{logodi{wih re{ewa, 15. februar, uz napomenu da je to dan kada pare treba da legnu na ra~un.

To zna~i da bi oni svoju obavezu trebalo da ispune najkasnije dva, tri dana pre toga, kako im ne bi bila zara~unata

kamata. Istovremeno pozivaju Karlov~ane da do 31. marta pri ja ve sve pro me ne, na kon ~ega se mogu o~ekivati i re{ewa za ovu godinu. Za sva pitawa zaposleni u ovoj slu`bi gra|anima su na raspolagawu svakog radnog dana od 8 do 14 sati u sobi 52, u potkrovqu Magistrata.

Z. Ml.

Mu ti ca ne is prav na Samo je voda iz kaptiranih izvora Mutica na ulazu u Sremske Karlovce iz smera Beograda neispravna od {est javnih bunara ~ija ispravnost je kontrolisana u Institutu za javno zdravqe Vojvodine u posledwem turnusu. Voda iz arte{kih bunara u Beogradskoj 2, Kara|or|evoj 12, kod `elezni~ke stanice i u dvori{tu muzeja ja ispravna, kao i iz kaptiranog izvora Varadinska ~esma.

Z. Ml.

065/47-66-452

A gde je ze le ni lo oko ob da ni {ta Lepo {to sadite drve}e po novim bulevarima. Zaboravili ste da bi s malim ulagawima oplemenili prostor oko obdani{ta na Limanu sa desetak sadnica. Tu`no ogoqen! A kad planirate da pro{irite dvori{te {kole „Nikola Tesla” da se mo`e u}i iz ulice bo~no od Suboti~ke. Tako }e deca biti mawe ugro`ena. I to pre nego {to prodate prostor za neku zgradu.

064/2859... * * * Koga to Liga obmawuje svojim izjavama, bilo bi boqe da se mawe zala`e za nas Vojvo|ane, mo`da bi nam bilo boqe. Dosta je prodaje magle.

Vojvodino probudi se, ne spavaj, otvori o~i!!

063/1010... * * * Sla`em se sa br.061/1380... a tako divne igre i no{we imamo, a tek ta omladina koja je prelepa i koristi slobodno vreme kvalitetno i ne misli na gluposti i kriminal.

069/1774...

Dodeqivawe tzv. nacionalnih penzija je atak na regularni sistem penzija! Jo{ jedna

kompromitacija politike sa nesagledivim socijalnim posledicama!

064/3978...

Pribli`avawem izbora po~ele su pri~e i o Vojvodini, ko se vi{e zala`e za wena prava i interese wenih gra|ana. O rezultatima wihove borbe svedo~i stawe u kome se Vojvodina nalazi. Spada u red nedovoqno razvijenih regija Srbije, ima mawe zaposlenih nego pre ~etiri godine, najvi{e mladih koji odlaze iz zemqe, sve vi{e gladnih gra|ana i dr. Svim „samozvanim autonoma{ima” koji se samo pred izbore sete Vojvodine poru~ujem: Gospodo ne brinite vi{e o nama!

063/5689… * * * Vest „Tadi} mo`e tre}i put i Nikoli} kandidat za predsednika!„ Ama qudi, ima li Srbija ne{to novo, ova dvojica su u proteklih dvadesetak godina pokazali {ta znaju, i na vlasti i u opoziciji. Vidimo na kojim granama je Srbija!

065/4439... * * * Pozdravqam inicijativu ~itaoca 063/5243... Pored mog stana se izdaje stan. Ne zna se ni

ko stanuje, ko dolazi, ko prolazi. A ve~e... tek onda `ivot kre}e. Studentski dom. Vriska, cika... Skup{tina grada je ju~e usvojila dopunu javnog reda i mira u stambenim zgradama, samo je treba primewivati. Da, posle poziva Komunalne policije, vrata su mi osvanula ispquvana. Pa, sad tra`i pomo}, ako sme{. Di`em dve ruke za va{ predlog. I gazde neka prijave stanare, pa i porez nek ide po zakonu. Grad i policija neka rade samo po zakonu. Ogor~ena...

063/8262... * * * 063/7286... ka`e besposleni penzioneri... Sramota. Smeta mu i video-nadzor, a neka krene malo Futo{kom od bolnice prema Futogu. Vile. Viletine.

A kamere te prate. I ne samo one, obezbe|ewe brale. Pri|i ako mo`e{. ^uvaju svoju mukom ste~enu imovinu. I niko se ne ~udi. A u liftu se prati, {pijunira. Koliko vila!?

Razmislite - svako svoje poku{ava da za{titi. Penzioneri

zaradili. A serije, pa svi ih gledaju po ukusu. Krimi, turske, {panske, na{e, za svakog po ne{to. Nole za sve nas serija nad serijama.

063/8262... * * * Grad poma`e s 5.000 dinara penzionere s malim primawima, a qudi bez ikakvih primawa ~ame na birou. Wima ne treba pomo}, eh, kad bi se neko setio.

060/0205... * * * Nekada, u SFRJ, Vojvodina i Slovenija su imale naja~u policiju (najboqu, najefikasniju, poznatu i van granica dr`ave) koja je slu`ila gra|anima! [ta se ovo danas de{ava sa wom, kad je sve naj -suprotno!

Beograd (MUP Srbije) maltretira gra|ane Novog Sada i Vojvodine! Ali za{to?! Ne vredi vi{e razmi{qati i `muriti na jedno oko! Dosta je bilo! Pokrajina mora imati svoju policiju! Nekada{wi vi{i policijski inspektor PSUP SAPV. 063/5230…

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak16.januar2012.

У ОЏАЦИМА АНАЛИЗИРАНА ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА

У ОКВИРУ МАНИФЕСТАЦИЈЕ „БОЖИЋНА УЛИЦА”

Инвеститори ипак долазе

Изложба славских колача

РУМА: У оквиру манифестације „Божићна улица“ први пут ове године, у организацији румске Туристичке организације, одржана је изложба славских колача и осталих сланих и слатких ђаконије које прате сваку славу. На изложби су своје

Циљ оваквих манифестација је да се и жене из сеоских средина подстакну да, представљајући кулинарске специјалитете, очувају традицију и идентитет својих средина. Због тога покрајинска Влада даје подршку и излази у сусрет оваквим и сличним манифестацијама.

-У последњих неколико година учествовали смо у оснаживању жена у сеоским срединама и њиховом удруживању. Почели смо многе процесе реафирмације иначе старе традиције удруживања жена у селима и то ћемо и наставити у Кулинарским специјалитетима чувају традицију наредном периоду – умеће показале жене из пар удру- казала је помоћница покрајинског сежења и неколико пекара, а сви су кретара за рад, запошљавање и равбили јединствени у ставу да је за ноправност полова Анита Беретић. добар славски колач, поред састоОвом изложбом је завршена манијака, неопходно и много љубави. У фестација „Божићна улица“, која је у Срему, славски колач спремају и Руми трајала месец дана, а током костарије и млађе домаћице, а рецеп- је су организовани, мање или више ти се несебично размењују. успешно, бројни божићни и нового-Није никаква велика тајна на пра- дишњи програми. Такође, требало би вити славски колач, само треба воље да буде и подсећање на манифестаи жеље. Ја сам тај колач, на пример, цију „И после славе остаје колач“ конаучила да правим од моје ћерке – не ја се годинама одржава крајем фебрукрије Анкица Бабић из Удружења ара и окупља више десетина излагажена „Фрушкогорка“ из Стејанова- ча и више стотина посетилаца. ца. Ј. Антић

OЏАЦИ: Неуспешне приватизације предузећа у оџачкој општини и низ других околности из ранијег периода, од некада развијене средине, створиле су веома неповољан амбијент за живот становника и довеле су до одласка великог броја људи у веће центре у потрази за запослењем. Ради тражења нових решења за економију овог подручја на иницијативу Председника општине Оџаци Предрага Цветановића, основан је пре више од годину дана Савет за привреду, економски развој и инвестиције. На недавној седници председник Савета је Миле Мандић, менаџер за инвестиције луке ,,Дунав” у Богојеву, представио је анализу привредних кретања и

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Ro do qup ci” (19.30) No vo sad sko po zo ri {te „^a rob wak iz Oza„ (19)

BIOSKOPI Arena „Pa ra da” (15, 17.15, 22.30, 22.20), „Naj mra~ ni ji sat” (18, 20.30, 22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „No va go di na u Wu jor ku” (20.10, 22.40), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 15.10), „[er lok Holms: igra sen ki” (17.30, 20, 22.35), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 14.10 13.45, 15.30, 17.45), „Ne mo gu }a mi si ja: pro to kol duh” (19.45), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.10), „Po no} u Pa ri zu” (22.15), „Kung fu pan da 2” (12), „De da Mra zov ma li po mo} nik” (13.15), „He pi fit 2” (11.15,12.10, 13.10, 16.10), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (19.30, 22.20), „Ma pe tov ci” (14, 16.15, 18.15).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri juA Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni An|a Kne`evi} u 11.15 sati, Dragoqub Stanoja Stamenkovi} (1945) u 12, @ivko Pavla Damjanov (1963) u 12.45, Alija Muharema Ru{iti (1934) u 13.30 i Ranko Stevana Spasojevi} (1932) u 14.15 sati.

Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Viktorija Antuna Ka{i} (1919) u 13 sati, a na Uspenskom grobqu u 11 sati bi}e sahrawena Mirjana Qubomira Jovanovi} (1935). Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Borivoje Vida Dubravac (1937) u 13 sati.

било озбиљних домаћих и страних инвеститора. После више од 20 година реализована је страна инвестиција. Ради се о заједничким улагањима партнера у руско-српски цен-

Благи оптимизам предузетника По анкети међу стотину привредника који раде у малим и средњим предузећима, трећина очекује да ће се привредна активност побољшати у наредне две године, 41 одсто предузетника не очекује да ће мењати број запослених, док 38 одсто очекује повећање. Половина анкетираних привредника разматра нова улагања у наредном периоду. Што се тиче пословања у наредном периоду, 48% планира проширење пословања, 27 одсто очекује да ће пословати на истом нивоу, док 19% очекује смањење обима пословања. Међу препреке за боље пословање предузетници убрајају смањену потражњу за робом, затим недостатак обртног капитала, неефикасну законску регулативу, недостатак тржишних информација, недостатак квалификоване радне снаге и тромост администрације на свим нивоима.

активности у општини Оџаци у минулој години. Констатовано је да је економско-финансијска и пословна ситуација изузетно тешка, али да је и у тим условима

Danas U nOVOM saDU

c m y

10

тар за осемењавање говеда. Један домаћи инвеститор уложио је у обраду делова мотора за различите врсте возила. У марту ове године, у оквиру исте инвести-

TELEfONI

ПРОМОТИВНА АКЦИЈА СУБОТИЧКОГ ВОДОВОДА

Погодности за прикључење до 30. априла

СУБОТИЦА: Око 40 Суботичана поднело је захтев у оквиру акције „Здрава пијаћа вода у свако домаћинство” суботичког Водовода. Циљ акције је да се повећа број прикључених грађана на водоводну мрежу и трајаће до 30.априла. У насељу „Пешчара” већина грађана је заинтересована за прикључење на градски водовод, каже секретар те Месне заједнице Иштван Мештер: - До сада је био проблем јер улице нису биле регулисане. Од почетка ове године је проблем решен тако да много мештана је заинтересовано за прикључење. То је добро, јер према анализама у три случаја вода у бунарима у насељу није задовољавајућег квалитета - истиче Мештер. Цена прикључка износи 20.000 динара, пола се плаћа одмах, а остало на три једнаке рате. Грађани треба да имају легализовану кућу или да прикажу захтев за легализацију како би могли да добију добију прикључак. Погодности прикључивања могу да траже сви Суботице становници градских и приградских насеља.

- Проблем нам је што има 60 прикључака по километру што је веома мало. Ми се трудимо да до грађана дође здрава вода и прошле, али и ове године, наставићемо тренд изградње водоводне мреже, као и канализационе - рекао је Петар Балажевић, заменик директора ЈКП „Водовод и канализација”. С. И.

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

ције ће започети израда турбо компресора. Такође су у току и разговори са потенцијалним инвеститорима заинтересованим за отварање погона за производњу хране, конфекције, производњу енергије и брикета. Развојну шансу општине Оџаци представља дунавски Коридор 7, лука и будући логистички центар у Богојеву. Развој туристичке привреде базира се, за сада, на почетку изградње ауто кампа на купалишту Штранд у Богојеву, као и уређењу плаже и изградњи спортских и терена за рекреацију у оквиру овог купалишта. Ову годину ће обележити улагања у инфраструктуру, као што је гасификација, односно опремање и две радне зоне у Оџацима, као и реконструкција путне мреже. Одређење локација радних зона у сваком насељеном месту општине и њихово уређење ће искључиво зависити од интересовања домаћих и страних инвеститора. С. Милер

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

СНС ПО НО ВО ОПЛЕ ЛА ПО ГРАД СКОЈ ВЛА СТИ

Апа ти ја до шла до из ра жа ја за пра зни ке ЗРЕ ЊА НИН: Како је започела, локална власт у Зрењанину у истом маниру је и завршила мизерну по своје суграђане, 2011. годину, оценила је на конференцији за новинаре председница Савета за медије Градског одбора Српске напредне странке Ма ри ја на Вуј чин, и појаснила да су се некада, и по много хладнијем времену, грађани који су Нову годину дочекали на тргу бројали у хиљадама, али да су се овог пута мерили стотинама, ако не и десетинама.

-Није реч само о лошој организацији и лошем избору извођача за новогодишњу забаву, за које, узгред буди речено и не знамо колико су плаћени. Овде се ради о апатији која је постала редовно агрегатно стање овог града. Док нас Ми ле т а Ми хај лов, по режимским листовима, убеђује да је он најспо собнији и најуспешнији градоначелник у историји Зрењанина, грађани који га никада нису ни изабрали, најбоље знају како

живе и животаре – рекла је Маријана Вујчин и додала да локална власт, у четвртој години, на концу мандата, креће са инвестиционим фондом. По њеним речима, јасно је да је почела предизборна кампања, јер градски челници полажу камен темељац за вртић у насељу Граднулица, „дижу скеле у децембру и јануару, кад време за то није, почињу са изградњом фискултурних сала у Арадцу и Михајлову, поново најавлују завршетак обилазнице, а не презају ни од помпезне најаве изградње фабрике воде“.

-Упркос чињеници да је градска каса празна и да буџет дугује много тога, а између осталог и плате радницима у јавним предузећима, установама и градској управи, тамбураши су у Барокној сали за градоначелника и његове пажљиво одабране госте, испратили стару годину – закључила је Маријана Вујчин. Ж. Б.

РЕ ШЕ НИ ДУ ГО ГО ДИ ШЊИ ПРО БЛЕ МИ МЕ СНЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ ДЕ РО ЊЕ

Те ку ћа во да за ром ско на се ље

ДЕ РО ЊЕ: Нехигијенским условима живота у ромском насељу у Дероњама, који су проблем већ деценијама, дошао је крај. Куће у насељу су биле без текуће воде, а и сточно гробље се налазило готово у двориштима појединих кућа. У решавању овог проблема значајно је ангажовање Канцеларије за Роме општине Оџаци, као и Савета Месне заједнице Дероње. Донацијом Покрајинске Канцеларије за Роме, свака кућа је добила текућу воду, а ангажовањем Савета Месне заједнице, Сточно гробље је измештено на привремену локацију до решавања набавке контејнера за угинуле животиње,

које се очекује у кратком временском року. Набавка контејнера и уређење простора, коштаће 200.000 динара, а новац је обезбеђен донацијом Покрајинске Канцеларије за Роме. Послови око уређења простора, односно постављање контејнера, надстрешнице и ограде, Савет Месне заједнице Дероње је поверио ЈКП „Услуга“ из Оџака. Истовремено је постигнут договор са предузећем „Протеинка“ из Сомбора, чија ће специјализована возила свакодневно одвозити контејнер са угинулим животињама - рекао је председник Савета Месне заједнице Дероње Ми ло рад Ла зић. С. Ми лер

ДА НИ МА ЂАР СКЕ КУЛ ТУ РЕ У СЕН ТИ

„Др во жи во та” за пре га ла штво СЕН ТА: Централна војвођанска манифестација „Дана мађарске културе„ приређена је у Дому културе у Сенти, на којој су додељена годишње награде за прегалаштво у области културе у свом окружењу и приређен концерт гудачког квартета „Ауер„ из Будимпеште. Учеснике су на отварању поздравили председник Културног савеза војвођанских Мађара Ка рољ Ду даш, начелница државног секретаријата за националну стретегију Мађарске Ју ди та Са бо Пи ри ћи истакла је значај културе у очувању идентитета и повезиавњу, а саветница за културу Националног савета Мађара у Србији Ил ди ко Ло ваш говорила је о значају недавно прихваћене културне стратегије и нагласила да су награде које од 2003. године додељује Културни савез војвођанских Мађара признање за истрајност, прегалаштво и пожртвивани рад на високом нивоу. Добитници награде за животно дело Културног савеза војвођанских Мађара „Дрво живота”, златне плакете и плакете jeсу глу-

мац аматер и редитељ Фе ренц Ле пар из Кикинде, керамичарка Едит Не меш Фе ке те из Суботице и професор виолине Ти бор Пе кар из Суботице и филмски редитељ Ка рољ Ви чек из Новог Сада. Златна плакета додељена је католичком бискупу у пензији Ла слу Ху жва ру из Зрењанина, а добитници плакета су председник мађарског културно-уметничког друштва „Шандор Петефи„ у Никинцима Ја нош Хе ге диш, наставница изворне народне музике Ана Ки ши мре Сер да из Бачке Тополе, председник мађарског културно-уметничког друштва „Шандор Петефи„ у Трешњевцу Ла зар Конц, председница Културно-уметничког друштва „Тисађенђе„ у Новом Кнежевцу Маг да ле на Ко вач, наставница изворне музике Мар та Рон то из Мужље и Мађарски културни центар „Шандор Петефи„ из Новог Сада. Додељена су и признања издавачким кућама на мађарском језику за најлепше објављене књиге током прошле године. М. Мр.

У че ти ри обје к та ни су вра ће не мар же КИ КИН ДА: Уредбу Владе о нижим маржама трговци у северном Банату, углавном, поштују, сазнајемо у Тржишној инспекцији. У триде сетак контрола од почетка године, у читавом Округу, тржишни инспектори забележили су само четири прекршаја.

- Одељење тржишне инспекције из Кикинде добило је налог 4. јануара да се започне контрола - каже начелник Тржишне инспекције Ми ло сав Бу ла то вић. До сада је било 28 контрола трговинских објектата и малих и великих трговинских ланаца, а затим и мањих продавница и ме са-

ра. Инспектори у Кикинди утврдили су у четири контроле да није извршена нивелација цена, нити су вратили марже по Уредби, тако да је наложено да врате марже за три дана. Сутра крећемо у контролу да видимо да ли су извршене наложене мере, а ако нису, биће подношени захтеви за покретање прекршајног по ступка. Објекти у којима су уочене неправилно сти су у граду и све су трговине са седиштем у другим градовима. Контроле ће се наставити и у наредном периоду. А. Ђ.

ponedeqak16.januar2012.

11

ТРА ЖИ СЕ ИЗ ЛАЗ ИЗ СТЕ ЧА ЈА

Ки кинд ска пе ка ра на про да ју КИ КИН ДА: Конкурс за продају „Пекаре Кикинда” у стечају најављен је за средину фебруара. Одбор поверилаца донео је одлуку да се процени имовина овог предузећа у стечају, јер је неопходно ускоро поднети захтев за продају. Ради се о процени прихода који се остварују на основу пословања из делатности.

- Цифра је нешто виша од вредности имовине пекаре. Вредност имовине предузећа процењена је на око 193 милиона динара - каже стечајна управница Ми ли ца Бо гу но вић. - На основу те процене биће донета одлука о начину уновчења имовине. Одлуку доноси Одбор поверилаца који ће се саста-

ти 18. јанура, затим ће бити припремљена неопходна документација. По закону о стечају и националним стандардима, почетна цена приликом продаје Пекаре биће нижа 50 одсто. У случају да Пекара буде продата по почетној цени, која износи нешто мање од 100 милиона динара, сви повериоци, ипак, не би били намирени.

- Предложићу да се Пекара прода лицитацијом, с обзиром да је то најтарнспарентнији начин продаје, а и почетна цена се може увећати - додаје Милица Богуновић. Оглас за продају пекаре у стечају биће објављен у двама високо тиражним националним листовима

средином фебруара. Богуновићева је истакла да је словеначка компанија „Дон-дон” заинтересована за куповину, али да би било најбоље уколико би било више заинтересованих понуђача. Производња у Пекари је прекинута октобра 2010. године, а неколико месеци касније покренут је и стечај. Пекара има око 1.300 купаца широм земље који имају нека дуговања према овој фирми и која нису измирена. Словеначко предузеће „Дондон” закупило је просторије овог некадашњег гиганта и тренутно, са двадесетак радника, производи око 9.000 векни дневно. А. Ђу ран

О ПО ТРА ЗИ ЗА НАФ ТОМ ПРО ГО ВО РИ ЛА И ГРАД СКА УПРА ВА

Еко ном ска ко рист за цео град

ЗРЕ ЊА НИН: Уверавањима да геолошка истраживања у потрази за новим налазиштима нафте и гаса, која се обављају на територији града Зрењанина, неће изазвати никаква озбиљна оштећења на кућама грађана, придружио се и градоначелник Ми ле т а Ми хај лов. Шездесетак мештана Карађорђевог трга у Зрењанину, да подсетимо, потписало је петицију којом се захтева обустављање 3Д сеизимичких испитивања које, у име Нафтне индустрије Србије, обавља мађарска компанија ГЕС, јер се плаше да би то могло урушити њихове стамбене објекте. Из НИС- а и ГЕС-а, међутим, одбацују те сумње и поручују да куће и други објекти неће бити угрожени, пошто се сва испитивања обављају на најбезбеднији начин. А, вибрације које се користе током испитивања увек су у дозвољеним вредно стима и оне трају свега два пута по 15 секунди на једној локацији.

- Предочено нам је да ови радови не прете никаквим оштећењима објеката. Морамо веровати стручњацима и нашим надлежним министарствима која су дала све потребне дозволе за ова геофизичка истраживања – каже Михајлов и напомиње да је НИС до сада била поуздан партнер града Зрењанина. Михајлов је истакао и економску страну овог посла, рекавши да откривање нових извора нафте доприноси повећању производње, а она за собом носи повећање профита за град. Наводи да је 2009. укупна накнада за коришћење минералних сировина за град Зрењанин износила око 48 милиона динара, а да је већ наредне године била преко 142 милиона динара. Лане је укупна рента износила 253 милиона динара.

плате, превоз, гориво, исхрану и друге трошкове, што се такође позитивно одражава на локалну самоуправу. С друге стране, разлога за бригу због радова у граду нема. Куће и други објекти неће бити угрожени. Ови радови су ви ше пу та оба вља ни у околним селима - Меленцима, Елемиру, Јанковом Мо сту, Михајлову, Тарашу и није било никаквих проблема. А, и у случају би ло ка кве при чи ње не ште те, би ће ис пла ће на правична накнада – уверава Михајлов. Главни специјалиста за над зор тих ис пи ти ва ња Дра г и Ко с тић уве ра ва грађане да не по стоји разлог за њихов страх јер ГЕС по седу је по себ не алате, а машине су напра-

Ви бра ци је у до зво ље ним вред но сти ма

- Нафтна рента ће, иначе, од 2013. године бити повећана са садашњих три на седам одсто, и то значи да ће се у буџет сливати дупло више новца него наредних година. Ако је наш приход прошле године био скоро 1,5 милион евра, са увећањем ренте и процењеним повећањем обима производње, можемо рачунати на четири до пет милиона евра потенцијалних прихода за град – објашњава Михајлов. Као позитивну компоненту геофизичких испитивања, која ће трајати до краја фебруара, зрењанински градоначелник наводи и то да је на реализацији овог пројекта свакодневно ангажовано од 100 до 120 локалних радника и да су сви они уредно пријављени и да се за њих плаћају порези и доприноси.

Без бед но ва ђе ње наф те ис под ку ћа Потписници петиције из Карађорђевог трга упитали су која је логика да се нафта и гас траже у граду и шта ће бити ако се утврди да Зрењанин лежи на нафти. Питају се хоће ли их у том случају раселити и порушити куће да би вадили нафту, или ће бушотине да освану у њиховим двориштима и парковима. Директорка сектора за геолошка истраживања и лиценцирања у НИС-у Го ри ца Ман дић одговара да је теоретски могуће да се нафта пронађе и испод Градске куће. У Кикинди, вели она, рађена су истраживања и дефинисана су лежишта нафте. Обавља се експлоатација али тако да су бушотине смештене ван града.

-Уколико се пронађе нафта испод кућа грађана, они ће о томе бити обавештени. Ако се то деси, нафта ће се налазити у лежиштима на дубини од две до три хиљаде метара и грађани апсолутно неће имати било каквих проблема – објашњава Мандићева.

- Процена је да ће извођач радова “оставити” око два милиона евра у Србији за смештај радника,

НЕСВАКИДАШЊА ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ „МЕАНДЕР”

Пчела богатство Горњег Подунавља АПАТИН: У Галерији „Меандер” у току је изложба фотографија „Пчела богатство Апатина и Горњег Подунавља” која се може погледати све до 27. јануара. Реч је о тридесетак фотографија које приказују пчелињаке у свим временским условима и непогодама, пчеле на паши а све су то радови самих пчелара чланова Друштва пчелара „Дунав” у Апатину. Иако је реч о аматерским фотографијама постигнут је изузетно висок ниво квалитета, чак и у сфери уметничке фотографије. У простору Галерије изложен је и део опреме коју пчелари користе у свом раду.

- Многи су били скептични према изложби, међутим, верујем да су се уверили у то да итекако има шта да се види, јер су пчелари на фотографијама проказали и сву љубав коју имају према пчелама и према послу којим се баве и верујем да ће ова изложба инспирисати многе да се баве пчеларством - рекао је заменик председника општине Миодраг Бакић на отварању изложбе.

Осим фотографија, изложена и стара пчеларска опрема

Друштво пчелара „Дунав” основано је 1974. године и тада је у свом чланству имало 20 пчелара са око 600 пчелињих друштава. Данас Друштво има 72 пчелара и 3.780 пчелињих друштава који годишње произведу око десет тона меда.

- Пчелари су радни људи, добронамерни, дружељубиви и солидар-

ни. Своје производе несебично поклањају многим установама и удружењима у граду и шире, а помагали су и пчеларима у Банату након поплава. Сада су се показали и као врсни мајстори фотографије рекла је виши кустос Галерије Радмила Савчић. Ј. Прелчец

вљене за рад у урбаним подручјима. Ж. Ба ла бан

Ре фе рен дум за са мо до при нос РУ СКИ КР СТУР: У Месној заједници Руски Крстур је у току је референдум о увођењу самодоприноса у овом насељеном месту општине Кула. Референдум о увођењу месног самодоприноса за наредних пет година, трајаће до 22. јануара. Председник Привременог органа општине Кула и потпредседник Савета МЗ Руски Крстур Жељ ко Ко вач позвао је све становнике овог места да изађу на референдум и да се изјасне по питању новог месног самодоприноса. М. Кк.

ponedeqak16.januar2012.

vOJvOdinA

c m y

12

dnevnik ЗАВРШЕН ПРВИ СЕТВЕНИ САЈАМ У БЕЧЕЈУ

Задовољни излагачи и посетиоци

Сестре Милоша Хаџића примају признање

Најуспешнији Војчани

ДОДЕЉЕНА ПРИЗНАЊА НАЈУСПЕШНИЈИМ ВОЈЧАНИМА

Милош Хаџић заслужни грађанин Војке

ВОЈКА: Поводом Српске нове године, у сремском селу Војка је по седми пут одржана свечаност на којој су додељена признања најуспешнијима у 2011. години, а како је то установљено пре седам година, поред најуспешнијих у области пољопривреде, привреде, културе, спорта, награде за најуређеније сеоско домаћинство, Војчани додељују и признање “заслужни грађанин”. За 2011. годину признање заслужни грађанин Војке додељено је постхумно дугогодишњем управнику Српског народног позоришта Милошу Хаџићу, по оцу пореклом из овог сремског села, у којем је, иако рођен у Црној Гори, где му је отац службовао, завршио основну школу,

а потом школовање наставио у гимназији у Земуну и на Филозофском факултету у Београду. Плакету и Повељу за свог покојног брата примиле су сестре Милоша Хаџића Дана Лазаревић и Олга Хаџић. Признања за 2011. као “најуспешнији Војчани” су понели вредни домаћини и активисти, као што су столар и власник предузећа “Јасен” Крстивој Букурецки, као најуспешнији привредник и Бранислав Инђић-Тотић, који обрађује 75 јутара земље и бави се товом јунади и свиња, као најупешнији пољопривредник. За најуређеније двориште су награђени Драган и Божана Миловановић, најбољи спортиста је кик боксер Бојан Џепина, ко-

ји је лане био сениорски првак Србије у А И Б категорији, први на међународном такмичењу и ушао у репрезентацију Србије, а признање за област културе је припало новинарки Тањи Урошевић, дугогодишњем одборнику у СО Стара Пазова, члану, али и председници Савета МЗ у претходном периоду која је установила ову свечаност и признања, била идејни зачетник манифестације “Пударски дани”, коју Војка организује у Чортановцима, где мештани имају винограде од граничарског времена, а поред обезбеђења континуитета у организацији ликовне колоније “Космик арт” у овом селу урадила и монографију манифестације која чека штампање.

Свечаности у Војки присуствовали су представници локалне самоуправе, пријатељи и сарадници из месних заједница и институција у општини, војачки активисти, а поздрављајући госте и носиоце признања председник Савета МЗ Петар Ћурчин је подсетио шта је урађено прошле године, али и најавио да ће, поред асфалтирања неколико мањих улица, ове године коначно почети и изградња водовода у Војки. У културно уметничком програму су учествовали етнопевачица Ана Недељковић Бранковић, певачка група домаћег КУД ”Славко Гајин” и стари војачки рокери. А. Мали

БЕЧЕЈ: На основу анкете коју смо спровели међу излагачима актуелног Сетвеног сајма, а појавиле су све значајније компаније у области семенарства и заштите биља, дошли смо до податка да је током три дана свакодневно било нешто преко хиљаду активних посетилаца, који су узимали пропагандни материјал, информисали се о појединим производима и били слушаоци едукативих предавања. Истовремено, потписано је доста уговора, па сада следи испорука семена и заштитних средстава. С обзиром на то да смо, поред изложбено-промотивног катактера, дужну пажњу поклонили и едукативном делу, задовољни смо одзивом посетилаца. Посебно бих истакао предавање ексминистарке пољопривреде др Иване ДулићМарковић, која је своје излагање насловила „Време изазова: Пољопривреда Србије у предприступном периоду“. Речју, врло смо задовољни како је протекао „првенац“ од сајамског низа који ће ове године имати три карике - рекао је директор Бечејског сајма Давор Бошковић. Пријатно освежења оваквог профила сајма били су изгалачи из пратећег миљеа, петнаестак произвођача вина, ракије и прехрамбених производа. Дода ли се томе да су на отварању и затварању тродневног сајма свирали тамбураши, све је попримило и забавни карактер. Тренутно водећа компанија у производњи семена „Пионир Дупонт“ је први пут, од како је деценију и по присутна на тржишту Србије, прихватила да буде генерални спонзор скупа оваквог профила.

- Већ се припремамо за Сајам пољомеханизације, који ће се одржати од 16. до 18. марта, опет, под кровом ОСЦ „Младост“ и у окружењу овог објекта, а на јесен ћемо одржати Други пољопривредни сајам. За почетак реализације пројекта „Бечеј сајамски град“, с обзиром на економске услове у којима живимо, сасвим довољно - закључује Бошковић. В. Јанков

ЗАВРШЕНА МЕЂУНАРОДНА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА У КАЊИЖИ

Инспирација на обали Тисе КАЊИЖА: Међународна зимска ликовна колонија „Тиса арт” која је окупила двадесетак уметника из војвођанских места и суседне Мађарске и трајала недељу дана, завршила је јуче рад. Окупљање уметника које се на почетку године усталило у одмаралишту „Електтровојводине„ у организацији сликара Иштвана Реметеа из Кањиже, обележило је скроман јубилеј, јер је овогодишња колонија одржана од 9. до 15.јануара уприличена 15.пут. У раду ликовне колоније учествовали су сликари Шандор Шлајф из Новог Сада, Станко Шајтинац из Зрењанина, Едита Месарош и др Увек добар штимунг: с протекле ликовне колоније „Тиса арт” у Кањижи Ференц Агоштон из Кањиже, Ласло Бисак из Сексарда и Ти- сти који су свакодневно обилазили Милена Крстин из Мокрина, бор Шош из Капошвара. Стални учеснике на обали Тисе. Шандор Турзаи из Чантавира, учесник кањишке колоније „Тиса Кањижани у неговању културЛасло Немет из Малог Иђоша, Арт„ је књижевник и критичар Ра- ног и ументичког стваралаштва, Карољ Ковач из Сенте, Ласло дивој Шајтинац из Зрењанина, као и окупљању књижевника, муМолнар из Новог Кнежевца, штимунг су правили музичари зичара, сликара и уметника других Ђерђ Лантош из Будимпеште, Ласло Вереш из Малих Пијаца и профила већ има традицију, па Тамаш Бимбо и Бела Слобода из Роберт Рафаи из Бачких Виногра- према речима домаћина и органиКечкемета, Ђерђ Чута из Бекеша, да као и бројни љубитељи уметно- затора међународне ликовне коло-

Свечаност на тргу

АПАТИН: Неколико стотина Апатинаца, углавном млађих, дочекало је Нову годину по Јулијанском календару на Тргу у главној апатинској ули-

ци где је био приређен и богат програм у организацији Скупштине општине и Туристичке организације. Прво су се окупили најмлађи и њихови роди-

тељи да би пратили и учествовали у програму „Срећна Нова годиница“, уз многобројне игре и наравно уз поделу поклона. Свечаност је настављена програмом етно групе „Лазарице“, наступом певаћа Илије Илића и потом и групе „Голд“.Тачно у поноћ присутнима је Нову годину честитао председник Скупштине општине Милан Шкрбић, а потом је ломљена чесница у којој се налазио дукат.Чесница је подељена међу присутнима, међутим, нико се није јавио да је пронашао дукат . Ову велику погачу и ове године је испекла пекара „Дукат“ а да је у њу стављен дукат пре печења, забележиле су и камере. Током дочека присутнима су дељени седвичи и кувано вино, а изостао је само уобичајени ватромет и то због штедње. Ј. П.

није „Тиса Арт„ Иштвана Реметеа успева деценију и по да на почетку године привуче сликаре из окружења и суседне Мађарске.

- Река Тиса је одувек била и остала велика инспирација за све уметнике, без обзира да ли је у ово доба године окована ледом или је препуштена варљивим ћудима природе, па су њене обале ових дана осунчане. Потрудили смо се да и овог пута будемо добри домаћини, да учесници имају све услове за стваралаштво и дружење - каже Ремете. Одржавање међународне зимске ликовне колоније „Тиса Арт„ омогућили су локална самоуправа општине Кањижа, месне заједнице Кањижа и Ором и други спонзори, предузетници и појединци који подржавају и цене уметничко стваралаштво. Радови настали на протеклој колонији биће представљени на изложби у априлу у кањишкој Галерији „Тихамер Добо„. Текст и фото: М. Митровић

Делегације за заштиту Босута у општини Нијемци

ШИДСКИ ПОКРЕТ ЗА ЗАШТИТУ И НЕГОВАЊЕ РЕКЕ БОСУТ У НИЈЕМЦИМА

Мост пријатељства градиће заједно

ШИД: Делегација Покрета „Босут“ посетила је суседну општину Нијемци у Републици Хрватској. Делегација се састала са начелником општине Ивицом Клемом и његовим близим сарадницима. Тема разговора била је могућност сарадње, јер река Босут представља заједничко богатство и велики потенцијал за становнике поред Босута из Хрватске и Србије. Општину Нијемци чине насељена места Нијемци, Липовац, Апшевци, Подграђе, Доње Ново Село, Винковачки Бановци, Бановци и Ђелетовци.

- Наше комшије су нас лепо примиле. У делегацији су били и потпредседник Покрета „Босут“ Синиша Илић, чланови Управног од-

бора Ивица Јагодинац и Душан Србљанин, те генерални секретар овог покрета Бранко Влаисављевић. Начелник општине Нијемци Ивица Клем, са својим стручним тимомом, изразио је спремност да преко приступних фондова, конкуришу у ЕУ са заједничким пројектима две општине Шид и Нијемци. Циљ нам је заједнички, а реализација ће бити тимска. Имаћемо заједнички тим који ће учествовати у изради овог пројеката, а председник општине Нијемци изразио је иницијативу бржег повратка Срба на своја огњишта - каже председник Покрета из Шида Дејан Булатовић. Д. Савичин

ГРАДИ СЕ АУТО КАМП НА ШТРАНДУ У БОГОЈЕВУ

Старо купалиште добија нови изглед БОГОЈЕВО: Најпопуларније купалиште Оџачана, језеро Штранд, које се налази између села Богојево у оџачкој општини и

Министарства економије, сектора за туризам. Одобрена су средства у износу од 12 милиона динара, која су би-

моста на Дунаву који нас спаја са Хрватском, ових дана је добило нови изглед. Планом детаљне регулације купалишта Штранд, Дирекција за изградњу општине Оџаци аплицирала је за средства

ла довољна за израду плана градње и извођење радова на аутокампу. До сада је изграђена приступна саобраћајница у дужини од око 500 метара, паркинг простор за око 60 возила, као и 25 ме-

ста за камповање. Свако место за камповање поседује прикључке за воду и струју. Такође је изграђен и тзв. Централни блок који садржи заједничке просторије за кампере, продавницу, кухињу, просторију за прање веша, као и санитарни блок. Ауто камп је пројектован и изграђен према Републичком правилнику и категорисан са две звездице. Пројектом је даље предвиђена и изградња 25 бунгалова, неколико спортских терена за велики и мали фудбал, кошарку, одбојку, као и дечји терени са забавним справама за игру и угоститељски објекат. Завршетак радова је планиран до 15. априла, када ће ауто-камп бити предат на коришћење. С. Милер

dru[tvo

dnevnik

„DNEVNIKOVA” TEMA

ponedeqak16.januar2012.

13

VAK CI NA CI JA DE CE

Pri hva ti ti na {u, bes plat nu vakcinu, ili ku pi ti „sa vre me ni ju” Vak ci na ci ja de ce i omla di ne u Sr bi ji je oba ve zna i bes plat na. Pra vil ni kom o imu ni za ci ji, ko ji je po sled wi put me wan 2006. go di ne, od re |e no je ko je sve vak ci ne od ro |e wa do 15 go di na `i vo ta mo ra ju pri mi ti de ca i omla di na i sve one idu na tro {ak Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we, {to zna ~i da mo ra ju bi ti obez be |e ne u zdrav stve nim usta n o v a m a. Ka l en d ar oba ve znih imu ni za ci ja de ce i omla di ne mo ra se po {to va ti u svim do mo vi ma zdra vqa i za po sle ni su du `ni da ro di te qe o to me oba ve ste, kao i da u zdrav stve nu kwi `i cu be le `e da tu me vak ci na ci je i re vak ci na ci je.

Uslov za re dov no pri ma we vak ci ne je ste - zdra vo de te.

No, ka d a ro d i t e q i od n e s u zdra vu be bu u sa ve to va li {te na vak ci na ci ju, ne ki pe di ja tri im “pro po ru ~e” da ume sto po je di na~ nih do za, a u tre }em me se cu `i vo ta to zna ~i dve vak ci ne ko je se da ju iglom i jed na ko ja se po pi je iz ka {i ki ce, u apo te ci sa mi ku pe kom bi no va nu vak ci nu ko ja u se bi sa dr `i sve tri za {ti te jer }e se ta ko de te sa mo jed nom bo sti, a i nus po ja ve ko je ta kom plek sni ja i sa vre me ni ja vak ci na iza zi va su bla `e. Ro di te qi, ma u ka kvoj ma t e r i j al n oj si t u a c i j i bi li, uglav nom se opre de qu ju za kom bi no va nu i kom plek sni ju vak ci nu i ku pu ju je u apo te ka ma za 3.500 di na ra. Tu ni je kraj: ve} za 15 da na je re vak ci na, pa se po stu pak po na vqa, od no sno tre ba opet ku pi ti u apo te ci istu kom bi no va nu vak ci nu i da ti no vih 3.500 di na ra.

Isto to li ko tre ba da ti i do na vr {e nih po la go di ne de te ta i ta ko re dom. To prak ti~ no zna ~ i da ro d i t e q i pla } a j u vak ci ne sa mo za to {to im se pre p o r u ~ u j u kom p lek s ni j e, a da pri tom u zdrav s tve n im

usta no va ma po sto je na {e vak ci ne ko je su pro gra mom utvr |e ne i ko je ima ju istu na me nu i pri tom su bes plat ne.

Ako se pre po ru ci pe di ja tra o sa vre me ni joj i kom plek sni joj vak ci ni od onih ko je se da ju bes plat no u do mo vi ma zdra vqa pri kqu ~i i oce na Li ge za imu ni za ci ju da je si stem vak ci na ci je de ce u Sr bi ji za sta reo i da se sa mo na {oj de ci da ju “`i ve” vak c i n e, iako su one u Evro pi odav no na pu {te ne, i na sve to na do ve `e ak tu el na afe ra pan de mij ske vak ci ne, on da je strah ro di te qa od vak ci ne ko je su bes plat ne oprav dan, kao i wi ho vo iz na la `e we nov ca ka ko bi po sva ku ce nu svom de te tu obez be di li sa vre me ni ju i kom plek sni ju vak ci nu. Me |u tim, dok tor ka Go ran ka Lon ~a re vi}, {ef Od se ka za imu ni za ci ju In sti tu ta za jav no zdra vqe Sr bi je “ Dr Mi lan Jo va no vi} Ba tut” , tvr di za “Dnev nik” da zdra va de ca ko ja pri ma -

ju vak ci ne ko je su bes plat ne i ko je obez be |u je dr `a va ni na ko ji na ~in ni su o{te }e na.

- Je ste na{ si stem imu ni za ci je teh no lo {ki za sta reo, ali ono {to je utvr |e no ka len da rom oba ve znih imu ni za ci ja zdra ve de ce ni na ko ji na ~in ni -

Vak ci na ci ja naj bo qa za {ti ta

U re du! }e, kad ve} pri ~a mo. Da sam ju tros pao s Mar sa, po mi slio bih da iz vo zi mo le pe stva ri u bes ce we, da sve pr {ti i ki pi od du ha, pa da se ne ba ci.

Slu ~aj „ka sar na”je ja san. Ne ka ~i ta lac sam i{ ~i ta mo ti ve ume {a nih ak te ra: bun xi ja, su di ja i }u to lo ga u bu si ji. I tu po sto ji red, ah, tek tu {to ga ima, kao na „Op stan ku”, ka da ska pa gnu: pr vo le {i na ri, pa la vo vi, hi je ne, a {a ka li... ko me je tra ko me ko sti. I ti i ja smo u tom re du, od mah pre gnua, a iza ka sar ne. Gnu ne gla sa, na i me. Kla dim se da }e ne ki od nas ose ti ti bla gu ne la go du pr vi put kad bu du tro {i li no vac na tom istom me stu. U re du za jef ti ni je. Bez bri ge, pro }i }e.

Dan ra ni je, no} na ne dob. Sat ka `e da ne ko mi sli na me ne.

Znam i ko, ni su ovi {to bih vo leo. [e tam po red cen tra le po li ci je, vi dim da je i tu red.

Elek tron sko za ka zi va we spa de na ~e ka we is pod ban de re. Ne ki mlad svet se sku pio, tra `im onih no vi nar skih pet pi ta wa, da skra tim - ra de! Sto je }i, u re du... stvar no ni je u re du! Vaq da jed na cr ve na za me sto. Pen zi o ne ri i voj ska - sti sak ru ke gra tis. Kod Fu to {ke pi ja ce, zna to i ko ne ra di u „Dnev ni ku”, red di vqih te zgi ra |a se kod se ma fo ra i umi re pred tra fi kom.

Dok to ri iz tr `i {ne in spek ci je ne u spe {no ga le ~e, pa ci jent ne sa ra |u je. Ho }e da `i vi, mo `e{ mi sli ti. Me ni pr vo bu de kri vo, {to ja pla }am po rez, a oni ne. Ne smem ih pi ta ti da za me ni mo me sta, da i oni ne bu du kiv ni. Taj red je pre te san.

I. Mi ha qe vi}

tu s i s a, po r ed te t a n u s nog i dif te ri~ kog tok si o da i kom po nen te usme re ne pro tiv obo qe wa iza zva nih fom fi lu som in flu en ce tip B. Otvo re na je op c i j a raz m a t ra w a uvo | e w a vak ci ne pro tiv obo qe wa iza zva nih strep to ko ku som pne u mo ni je i oba ve zni pro gram za de cu u pr voj go di ni `i vo ta ili kao oba ve zne za od re |e nu ciq nu gru pu de ce pod ri zi kom u pr voj go di ni `i vo ta.

Si va zo na

- Za vak ci na ci ju ko ja je oba ve zna zdrav stve ne in sti tu ci je da ju ga ran ci ju, dok se ne zna na ko ji na ~in su vak ci ne u pri vat nim apo te ka ma do pre mqe ne, ka ko se ~u va ju, ko li ki im je rok tra ja wa, ka ko se do sta vqa ju do do mo va zdra vqa i dru go. Stra {no je {to je sa ma vak ci na ci ja, a afe ra sa vak ci na ma je to me mno go do pri ne la, do ve de na u pi ta we i {to se qu di pla {e i stra hu ju je su li one po treb ne ili ne i {to vi {e ve ru ju u one ko je sa mi ku pe u apo te ka ma ne go u one ko je po sto je u do mo vi ma zdra vqa i ko je su bes plat ne. Ne ma bo qe za {ti te de ce ni od ra slih od vak ci na ci je. To uve re we gra |e no je de ce ni ja ma i sa da je sa mo zbog ne ~i jeg in te re sa uni {te no i te {ko }e se opet vra ti ti. Te {ko }e na {i gra |a ni bez za zi ra wa ve ro va ti da ono {to je stru ka pro pi sa la je ste do bro za wi ho vu de cu i wih i da se mo ra is po {to va ti. Bi }e stra {no, a to ni je ne mo gu }e, ako na i |e ne ka epi de mi ja za ko ju je lek sa mo vak ci na jer }e na {i qu di od bi ja ti da je pri me, a to mo `e ima ti ka ta stro fal ne po sle di ce za `i vot mno gih. Za to tre ba vra ti ti le kar skoj stru ci me sto ko joj joj pri pa da, a me |u wi ma i epi de mi o lo zi ma ko ji ni na ko ji na ~in ne }e do zvo li ti da se na {oj de ci da ju lo {i je vak ci ne od onih ko je pri ma ju dru ga de ca. Mo gu na {e bi ti i teh no lo {ki za o sta li je, ali za {ti ta ko ju one pru `a ju mo ra bi ti do voq na za zdra vqe de te ta i ona to, bez ob zi ra {to je re~ o tri a ne o jed noj do zi, je ste – ka `e dok tor ka Lon ~a re vi}.

PRE @I VE TI GRAD

Ko li ko mi je da nas lo {e znam po to me ko li ko mi ne do sta ju glu po sti. Sa mo u prav ni so ci ja li zam, na pri mer. Sla bu wa vo sam no stal gi ~an pre ma tom vre me nu, na slu }u je ~i ta lac za {to, ma da ga pqu jem kad stig nem, tek tu po vo da imam. Iz me |u osta lih gra |an skih mu ka, bi va {e ta da i re do vi. Kad ne ~e ga ima, a obi~ no ga ne ma, pa qu di tro {e `i vot upo zna va ju }i se, ko ume. Ne ka da ogre ja ni, ni ka da ohla |e ni, ma hom {a ma ra ni ele men ti ma. Glu post ko ja ne do sta je. E, ta ko mi je!

Vo zim se ne ki dan. Vo zim, jer te lo i mo zak ne ma ju iste proh te ve, pa pa met ni ji po pu sti.

Tra `im ru pu u za ko nu ve ro vat no }e da ugwe zdim li me ni an ti kvi tet. Rad nom ~o ve ku, par ki ra ti xa be u No vom Sa du zna ~i ima ti vek nu i te tra pak vi {e, za to je i tu red. Jer ne ma me sta na pa non skoj tep si ji!

Ko tr qam se do ro {a ve, bes plat ne li va de iza „Ki ne za”, gde `i ve moj hleb i mle ko, kad pro |em po red go mi le, {to zna ne, {to ne. Ra ~u nam da se ne {to krup no u de {a va u biv {oj ka sar ni, a opet, znao bih da je ta ko - ~i tam pa pir i ekran. U pra vu sam, je ste krup no. Iz ba cu ju ih, jer ima me sta, ali ne za wih. Nas. Ne bih smeo na pi sa ti ko se to uner vo zio za tri ne de qe, ko li ko su mla di umet ni ci i sli~ ni bo ra vi li u „Mar {al ki”. Za {to ba{ ta mo, vaq da jer se na dru gim me sti ma na pla }u je par king. A tek le `a ri na! Ne znam da iko pr vog u me se cu tra `i ve {ti nu, por tret, vez, ples, mu zi ku ili do bar vic. Ni di na re ne -

uve de na pri me na vak ci na pro tiv obo qe wa iza zva nih he mo fi lu som in flu en ce tip B, naj ~e {}im uzro~ ni kom bak te rij skog me nin gi ti sa kod de ce uz ra sta do pet go di na `i vo ta, {to pred sta vqa i po sled wu iz me nu ka len da ra imu ni za ci je.

Ona ob ja {wa va da je rad na gru pa u mar tu pro {le go di ne iz ra di la pred log no vog Pra vil ni ka o imu ni za ci ji ko ji pred vi |a uvo |e we no vih vr sta vak ci na.

je lo {i je ni ti ma we bez bed no od ono ga {to se ku pu je kao “sa vre me ni je i kom plek sni je”. Je ste da te sa vre me ne u jed noj do zi sa dr `e tri za {ti te a da mi da je mo sve to po je di na~ no, ali za {ti ta i jed ne i dru ge je ista.

To zna ~i da pe di ja tri ne bi tre ba li da pre po ru ~u ju ro di te qi ma ku po vi nu vak ci ne ka da one po sto je i ka da su do bra i do voq na za {ti ta. Ta~ no je i to da se sa vre me nom vak ci nom de te sa mo jed nom uba da a na {im dva pu ta, ali kod re vak ci ne mo gu }e nus po ja ve tih teh no lo {ki sa vre me ni jih su `e {}e ne go kod na {ih vak ci na – ob ja {wa va dok tor ka Lon ~a re vi}.

Na {a sa go vor ni ca do da je da je oba ve zna imu ni za ci ja de ce pro tiv od re |e nih za ra znih bo le sti u Sr bi ji usa gla {e na sa pre po ru ka ma SZO i re gi o nal ne evrop ske stra te gi je “ Zdra vqe za sve – 21 ciq za 21. vek” i pod se }a da je Pra vil ni kom o imu ni za ci ji i na ~i nu za {ti te le ko vi ma iz 2006. go di ne de fi ni san ka rak ter imu ni za ci je, od no sno bo le sti pro tiv ko jih se oba vqa imu ni za ci ja, ko tre ba da se vak ci ni {e kao i vr sta vak ci ne i po tre ban broj do za.

Ovim pra vil ni kom pr vi put je

Pred sed ni ca Udru `e wa “ Ro di teq” u No vom Sa du Dra ga na ]o ri} ka `e za na{ list da su oni upo zna ti sa “pre po ru kom” pe di ja ta ra o ku po vi ni kom plek sni jih vak ci na i oce wu je da re~ o “si voj zo ni” jer ni je nig de zva ni~ no za bra we no da se to ra di i zah te va i da sve za vi si od sa mog pe di ja tra: - To je pro sto prak sa da se od ro di te qa tra `i ako `e le da ku pe kom plek sni je i sa vre me ni je vak ci ne i da im se us put na po me ne ko je su pred no sti. Ta ko se wi ma osta vqa na sa vest da od lu ~e da li }e ih ku pi ti ili ne }e, a ka da su u pi ta wu de ca on da je ja sno da }e se ro di te qi sna }i po sva ku ce nu i ku pi ti je ma ko li ko ona ko {ta la. No, ro di te qi ma se ne pre po ru~ je sa mo ku po vi na vak ci na za de cu ve} i mno go {to {ta dru go, od plom bi za zu be, ko je po sto je u dr `av nim in sti tu ci ja ma ali ni su do voq no kva li tet ne, do ne kih sred sta va za in ha la ci ju ko ja su sa vre me ni ja od onih ko je dr `a va na ba vqa. Po zna to nam je i da su na {e vak ci ne za de cu teh no lo {ki za o sta le ali nam ni je po zna to za {to ne ku pu je mo sa vr me ni je i za {to za to ne ma nov ca ka da za sve dru go ima jer, ru ku na sr ce, ni je sve jed no da li se be ba bo de dva ili je dan put ili ho }e li pqu nu ti vak ci nu ko ja joj se da je na ka {i ki cu ili ne }e.

Ro di te qi }e sve u~i ni ti ka ko bi po {te de li be bu ubo da i zbog to ga i ne ~u di {to pri sta ju }ut ke na ku po vi nu vak ci na u apo te ci ume sto da in si sti ra ju da de te be plat no do bi je ono {to mu je za kon ska oba ve za i pra vo.

- Re~ je o teh no lo {ki sa vre me ni jim vak ci na ma gde se pre sve ga mi sli na pri me nu kom bi no va nih vak ci na, kao i o pro {i ri va wu li ste bo le sti pro tiv ko jih se spro vo di imu ni za ci ja. Na crt pred vi |a i uvo |e we u pro gram oba ve znih imu zni za ci ja li sta od re |e nog uz ra s ta kom b i n o v a n e pe t o v a lent ne vak ci ne ko ja sa dr `i u se bi ta ko zva nu inak ti vi sa nu vak ci nu pro tiv po li o mi je li ti sa i ace lu lar nu pro tiv per -

Rad na gru pa je sa ~i ni la na crt ovog pra v il n i k a do 31. mar ta pro {le go di ne ali on jo{ ni je do bio pri o ri tet, od no sno gur nut je na stra nu ta ko da o da qoj we go voj sud bi ni ni {ta ne znam. Me |u tim, i sa posto j e } im Pra v il n i k om o imu ni za ci ji na {a de ca su do bro za {ti }e na i ne ma raz lo ga da se ku pu ju dru ge vak ci ne niti da se to ro di te qi ma pre po ru ~u je - is ti ~e dok tor ka Lon ~a re vi}.

Q. Ma le {e vi}

\a ci po no vo u u~i o ni ca ma Za ne {to vi {e od 200.000 osno va ca i sred wo {ko la ca u Voj v o d i n i da n as je za v r { en zim ski ras pust. Po sle tri ne de qe od mo ra {kol ska go di na se na sta vqa, a dru go po lu go di {e pre ki nu }e pro le} ni ras pust ko ji }e po ~e ti u pe tak, 6. apri la, a za vr {i }e se u po ne de qak 16 apri la.

I ovaj put {kol sku go di nu pr vi }e 23. ma ja za vr {i ti ma tu ran ti gim na zi ja. Po sle wih, 31. ma ja ras pu sti }e se ma tu ran ti tro go di {wih i ~e tvo ro go di {wih sme ro va sred wih stru~ nih {ko la i osma ci, dok }e svi osta li osnov ci na stupa ju }u {kol sku go di nu za vr {i ti 14, a sred wo {kol ci 20. ju na.

Go d i { wim pla n om ra d a {ko la je oba ve zna da i u ovom po lu go di {tu ima jed nu ne na stav nu, ali rad nu su bo tu, i to 26. ma ja ili 2. ju na. Ta su bo ta

re zer vi sa na je za ak tiv no sti iz iz bor nih pred me ta, van na stav n ih, sport s kih ak t iv n o sti, obla sti eko lo gi je i za -

{ti te `i vot ne sre di ne ili kul tur no-umet ni~ ke ak tiv no sti i ta da }e na stav ni ci vo di ti u~e ni ke u obi la zak ver skih

obje k a t a, mu z e j a i ga l e r i j a, spo men-zbir ki, et no-ku }a, is to rij skih na la zi {ta, na ci o nal n ih par k o v a, pri r od n ih rezer va ta, or ga ni zo va }e ak ci je oze l e w a v a w a i ure | e w a {ko le i oko li ne, ak tiv no sti u lo kal noj za jed ni ci, sport ske ili su sre te {ko la, edu ka tiv ne i kre a tiv ne ra di o ni ce, mi ni-is t ra ` i v a~ k e pro j e k a t e, za bav na me |u o de qew ska dru `e wa i sli~ na do ga |a wa.

Zbog to ga {to sva ki pred met mo ra ima ti od re |en broj ~a so va, a {kol ska go di na ne ma isti broj svih da na u ne de qi, u su bo tu, 21. apri la odr `a }e se ~a s o v i pre m a ras p o r e d u za uto rak, dok }e u su bo tu 5. ma ja, |a ci ima ti ~a so ve pred vi |e ne ras po re dom za pe tak.

U svim {ko la ma pra zno va }e se Dan dr `av no sti 15. fe bru ara.

D. D.

VESTI Obra zo va we – ne mo gu }a mi si ja

Ta len ti kao „jav ni in te res”

Sr bi ja mo ra vi {e da ula `e u obra zo va we i na u ku uko li ko `e li da ta oblast bu de kva li tet na, iz ja vio je mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi} i do dao da ni je za d o v o q an ovo g o d i { wim bu x e t om za obra zo va we. Od Mi ni star stva pro sve te se, pre ma we go vim re ~i ma, tra `i „ne mo gu }a mi si ja„ jer 95 od sto bu xe ta go di na ma una trag od la zi na pla te i do pri no se pro svet nih rad ni ka, a sa osta lih pet od sto mo ra da se po kri je ce lo ku pan pri prem ni pred {kol ski pro gram, osnov no, sred we, vi so ko obra zo va we, |a~ ki i stu dent ski kre di ti, in ve sti ci je i opre ma.

Ob ra do vi} je ne gi rao da je u osnov nom i sred wem obra zo va wu po ve }an broj za po sle nih i do dao da je to slu ~aj sa mo u vi so kom obra zo va wu {to je, ka ko ka `e, po sle di ca akre di ta ci je.

Za ko nom o mla di ma ko ji je od da nas va`e } i, na g ra | i v a w e i sti p en d i r a w e mla d ih ta l e n a t a pr v i put se sma t ra jav nim in te re som, iz ja vi la je mi ni star ka omla di ne i spor ta Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko vi}: - Pr vi put u isto ri ji Sr bi ja ima Za kon o mla di ma i pr vi put se ja sno de fi ni {e {ta je to jav n i in t e r es u obla s ti m a omladin skog sek to ra ko ji }e dr `a va fi nan si ra ti.

Pre ma we nim re ~i ma, dr `a va se oba ve za la da si stem ski i kon ti nu i ra no stva ra uslo ve i da je po dr {ku mla di ma u or ga ni zo va wu, dru {tve nom de lo va wu, raz vo ju i ostva ri va wu po ten ci ja la. Ka ko bi se ovaj za kon pri me nio na sna gu je stu pio i Pra vil nik o sa dr `a ju i na ~i nu vo |e wa je din stve ne evi den ci je raz li ~i tih udru `e wa

mla dih, udru `e wa za mla de i wi ho vih sa ve za.

Kwi ge za di ja spo ru Mi ni star stvo ve ra i di ja spo re ove go di ne, u okvi ru pro jek ta „Sva ki Sr bin zna srp ski”, po kre nu lo je ak ci ju po pu wa va wa bi bli o te~ kih fon do va i osni va wa no vih bi bli o te ka pri na {im udru `e wi ma u re gi o nu i di ja spo ri. Pre ma re ~i ma mi ni stra Sr |a na Sre} ko vi }a, to kom Saj ma kwi ga su kon tak ti ra ni svi iz da va ~i i po ~e lo je pri ku pqa we do na ci ja kwi ga.

Kwi ge su na me we ne svim udru `e wi ma i bi bli o te ka ma ko je }e do mar ta do spe ti do na {ih gra |a na u ino stran stvu.

Mi ni star stvo ve ra i di ja spo re }e svim do na to ri ma omo gu }i ti da di ja spo ra i Sr bi u re gi o nu bu du bo qe oba ve {te ni o ra du ovih iz da va ~a, kao i na ko ji na ~in mo gu da na ba ve wi ho va iz da wa.

ponedeqak16.januar2012.

NA STA VAK SU \E WA ZA PO KU [AJ UBI STVA VU KA DRA [KO VI ]A U BU DVI JU NA 2000.

Biv {i pri pad ni ci DB-a u su du Pred Vi {im su dom u Be o gra du da nas se na sta vqa su |e we ne ka da {wem {e fu be o grad skog cen tra DB-a Mi la nu Ra do wi }u i we go vim sa rad ni ci ma zbog op tu `bi da su po ma ga li u pri pre mi ne u spe log aten ta ta na li de ra SPO Vu ka Dra {ko vi }a u Bu dvi 15. ju na 2000. go di ne.

Osim Ra do wi }u, su di se i na ~el ni ci ma za unu tra {wi i spo-

Ra we ni li der SPO-a

q ni eks tre mi zam u be o grad skom cen tru DB-a Ste va nu Ba sti i Rat ku Ro mi }u, a svi se bra ne sa slo bo de.

Ba sta i Ro mi} su pre ma na vo dim op tu `ni ce, po na lo gu Ra do wi }a, pra ti li Dra {ko vi }a i fo to gra fi sa li we go vu ku }u u Bu dvi, a za tim te fo to gra fi je pre da li Ra do wi }u, (u ra ni joj op tu `ni ci Ra do mi ru Mar ko vi }u, ko ji je po stu pao po na lo gu ta da {weg pred sed ni ka SRJ Slo bo da na Mi lo {e vi }a). Ka ko se na vo di u op tu `ni ci, Ra do wi} je te fo to gra fi je po sred no pre dao ne po sred nim iz vr {i o ci ma ne u spe log aten ta ta - pri pad ni ci ma „Cr ve nih be ret ki” ko ji su ve} osu |e ni na vi {e de ce nij ske za tvor ske ka zne pred Spe ci jal nim su dom - Bran ku Ber ~e ku, Le o ni du Mi li vo je vi }u i Ne na du Ili }u.

Svi op tu `e ni na ovom su |e wu od po ~et ka pro ce sa od ba cu ju na vo de op tu `ni ce kao „sram ne i la `ne”, tvr de }i da su svo je za dat ke iz vr {a va li po pra vi li ma slu `be.

(Ta njug)

NA KON OPE RA CI JE U KO JOJ MU JE UGRA \EN PEJS MEJ KER

[e {eq se ose }a bo qe Li der Srp ske ra di kal ne stran ke Vo ji slav [e {eq ose }a se bo qe po sle ope ra ci je u ko joj mu je ugra |en pejs mej ker i o~e ku je da }e da nas bi ti pre ba ~en u pri tvor sku je di ni cu Ha {kog tri bu na la, iz ja vi la je ju ~e ~lan Ko mi te ta za od bra nu li de ra ra di ka la Vje ri ca Ra de ta. Ona je na stra na~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re ka za la da je [e {e qu

va, a pre sve ga pra vo na `i vot na gla si la je Ra de ta. Ona je do da la da Ha {ki tri bu nal ne zna ka ko da iza |e iz po li ti~ kog pro ce sa ko ji je pre de vet go di na po kre nut pro tiv li de ra ra di ka la, jer, ka ko je na ve la, u tom su du ni su us pe li ni {ta da do ka `u ni po jed noj ta~ ki op tu `ni ce. [e {e qu je, ka ko je na ve la Ra de ta, pro du `e na za bra na pri vi -

CRnA HROnikA

dnevnik

c m y

14

OD DA NAS PRI ME NA DE LA NO VOG ZA KO NI KA O KRI VI^ NOM PO STUP KU

Tu `i la {tva pre u zi ma ju is tra ge Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne i Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal sprem no je da pre u zme is tra gu od is tra `nih su di ja i da se su o ~i s ni zom iza zo va tu `i la~ ke is tra ge pred vi |e ne no vim Za ko ni kom o kri vi~ nom po stup ku (ZKP) ko ji da nas stu pa na sna gu.

Po no vim za kon skim re {e wi ma, ko ji ma se ulo ga su da zna ~aj no sma wu je u fa zi is tra `nog po stup ka i pri ku pqa wa do ka za, od da nas }e po stu pa ti i nad le `ni su do vi Po seb no ode qe we za or ga ni zo va ni kri mi nal i Ode qe we za rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du.

Osta la vi {a i osnov na jav na tu `i la {tva i su do vi u Sr bi ji sa ~e ka }e jo{ go di nu da na (do 15. ja nu a ra 2013.) na pre u zi ma we pu ne kon tro le u is tra zi, kao i pri me ne osta lih re {e wa no vog ZKP. Tu `i lac za rat ne zlo ~i ne Vla di mir Vuk ~e vi} iz ja vio je Ta nju gu da je no vi kon cept is tra ge ve li ki iza zov na ko ji je Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne sprem no da od go vo ri.

- O~e ku jem da }e tu `i la~ ka is tra ga do ne ti no vi kva li tet u ra du na {eg pra vo su |a, efi ka sni je i br -

pqa we do ka za u is tra zi i vi {e ne }e mo }i da se de si da even tu al no od go vor nost za lo {u op tu `ni cu pre ba cu je na is tra `nog su di ju.

- No vim ZKP-om pre va zi |en je pro blem pri ku pqa wa do ka za od stra ne is tra znog su di je „za ra ~un” tu `i o ca, da ta je mo gu} nost od bra ni da pred u zi ma od re |e ne pri prem ne rad we ra di pri ku pqa wa do ka za, a pred vi |e ni su i no vi spo ra zu mi iz me |u tu `i o ca i okri vqe nog - uka zao je tu `i lac za rat ne zlo ~i ne.

Po red spe ci fi~ no sti pri ku pqa wa do ka za, no vi ne ko je }e bi ti na ras po la ga wu tu `i la {tvu su i do ka zne teh ni ke kao {to su taj ni nad zor ko mu ni ka ci je, taj no pra }e we i sni ma we, si mu lo va ni po slo vi ra ~u nar sko pre tra `i va we po da ta ka, kon tro la is po ru ka i pri kri ve ni isled nik.

Vuk ~e vi} je uka zao da ZKP otva ra mo gu} nost za {i ru pri me nu in sti tu ta Spo ra zu ma o pri zna wu kri vi~ nog de la i na po me nuo da je po `eq no da se bar 50 od sto pred me ta za vr {a va na taj na ~in.

On je na gla sio da }e pred me ti u to ku, za ko je je do ne to re {e we o

No va ulo ga is tra `nog su di je Is tra `ni su di ja u kon cep tu tu `il~ ke is tra ge pre ra sta u su di ju za pret hod ni po stu pak i sta ra se o za {ti ti slo bo de i pra va oso ba pro tiv ko jih po stu pak vo di, od lu ~u je o ogra ni ~e wi ma tih slo bo da i pra va i da je „ze le no ili cr ve no sve tlo” za ne ke ak tiv no sti jav nog tu `i o ca ko je za di ru u ta pra va.

Su di ja za pret hod ni po stu pak }e iz u zet no mo }i da se ukqu ~i u „do ka znu pri ~u”, i to ka da od bra na tra `i pri ku pqa we ne kih do ka za, a tu `i lac to od bi je da u~i ni. Su di ja ta da ima mo gu} nost da, uko li ko pred log od bra ne uva `i, na re di tu `i o cu da ta kav do kaz pri ba vi. `e po stu pa we, po go to vo kad je u pi ta wu pro ce su i ra we rat nih zlo ~i na - na gla sio je Vuk ~e vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma, tu `i lac ko ji je i do sa da imao ve li ke in ge ren ci je u kri vi~ nom po stup ku, do bi ja i ve }u od go vor nost, jer je ne po sred no za du `en za pri ku -

spro vo |e wu is tra ge, bi ti okon ~a ni po od red ba ma ak tu el nog ZKP-a.

Port pa rol i su di ja Po seb nog ode qe wa Vi {eg su da u Be o gra du Ma ja Ko va ~e vi} re kla je Ta nju gu da, u skla du s no vim za kon skim ored ba ma, sud vi {e ne }e vo di ti

Ma ja Ko va ~e vi}

Vla di mir Vuk ~e vi}

is tra gu, ve} }e na kon po di za wa op tu `ni ce od lu ~i va ti da li }e je po tvr di ti ili je vra ti ti tu `i o cu.

Pre ma we nim re ~i ma, bit nu no vi nu u kri vi~ nom po stup ku pred sta vqa }e pri prem no ro ~i {te ko je }e se odr `a va ti pre po ~et ka glav nog pre tre sa (su |e wa) na kom }e se utvr |i va ti {ta je spor no u op tu `ni ci, a {ta ni je. Na tom ro ~i {tu tu `i la {tvo i od bra na }e se iz ja {wa va ti ko je do ka ze `e le da iz ve du, ko je su ~i we ni ce za wih spor ne, a ko je ni su. Ne spor ne ~i we ni ce i za stran ke i za sud ne }e bi ti pred met do ka zi va wa na glav nom pre tre su, i sa mo ono {to je osta lo kao otvo re no pi ta we, bi }e pred met do ka zi va wa, pre sve ga tu `i la {tva, uka za la je Ko va ~e vi}.

Krup na no vi na je i to {to sud vi {e ne ma oba ve zu da utvr |u je ma te ri ja nu isti nu, kao {to je to do sa da bio slu ~aj i da po slu `be noj du `no sti pri ba vqa do ka ze, na gla si la je Ko va ~e vi}.

Za ko nom je, ka ko je is ta kla, sa da iz ri ~i to pro pi sa no da je te ret do ka zi va wa na tu `i o cu - da mo ra do ka `e sve svo je tvrd we iz op tu `ni ce, dok }e se sud sa mo ba vi ti pi ta wem da li je tu `i lac do ka zao svo je op tu `be ili ne. Sud }e se i da qe sta ra ti u svim fa za ma po -

stup ka o po {to va wu qud skih pra va okri vqe nog, pre sve ga o po tre bi za od re |i va we pri tvo ra ili ne ke dru ge me re po treb ne za obez be |i va je pri su stva okri vqe nog, do da la je Ko va ~e vi}.

Mo del tu `i la~ ke is tra ge bio je ka rak te ri sti ~an za dr `a ve u an glo sak son skom prav nom si ste mu, ali po sta je sve do mi nant ni ji u sve tu. Su sed ne dr `a ve Cr na Go ra, Hr vat ska, Bo sna i Her ce go vi na i dru ge ve} po stu pa ju po tom mo de lu vi {e go di na una zad.

Sva ka op tu `ni ca }e bi ti sud ski kon tro li sa na i sa mo ona ko ja bu de po tvr |e na od su da mo }i }e da bu de osnov za glav ni pre tres, od no sno su |e we. To bi tre ba lo da bu de „fil ter” za ne u te me qe ne op tu `ni ce, ko je ima ju ne ke ne do stat ke.

Ne spor ne ~i we ni ce i za stran ke i za sud, ko je se utvr de to kom pri prem nog ro ~i {ta ne }e bi ti pred met do ka zi va wa na glav nom pre tre su, i sa mo ono {to je osta lo kao otvo re no pi ta we, bi }e pred met do ka zi va wa.

Sa mo su |e we, od no sno glav ni pre tres, je ure |e no sli~ no sa da {wem glav nom pre tre su, ma da su uve de ni me ha ni zmi po mo }u ko jih je mo gu }e iz be }i kla si~ no su |e we i pred met re {i ti na po jed no sta vqen, ubr zan na ~in.

OB JA VQEN PRA VIL NIK O ODE ]I ZA TVO RE NI KA

Mu {kar ci ma si va bo ja, a `e na ma bor do Li der ra di ka la ope ri san u laj den skoj bol ni ci

ugra |en sa vre me ni tip pejs mej ke ra i da se on sa da na la zi u bol ni ci Ha {kog tri bu na la, u ko ju je u pe tak pre ba ~en iz laj den ske bol ni ce.

SRS, me |u tim, i da qe stra hu je da }e Ha {ki tri bu nal na sta vi ti da ugro `a va [e {e qo vo zdra vqe i `i vot, ~e mu u pri log go vo ri i „~i we ni ca da su po ku {a li da mu pod met nu lek, ko ji mu le kar ni je pre pi sao”, re kla je Ra de ta.

- Srp ska ra di kal na stran ka upo zo ra va jav nost i nad le `ne dr `av ne or ga ne da }e Ha {ki tri bu nal, s ob zi rom na to da se bli `i 5. mart i iz no {e we za vr {ne re ~i Vo ji sla va [e {e qa, na sta vi ti da sve vi {e na ru {a va we go va pro ce sna i qud ska pra -

le go va ne ko mu ni ka ci je s prav nim sa vet ni ci ma, {to „zna ~i one mo gu }a va we we go ve od bra ne”.

- Ha {ki tri bu nal, s jed ne stra ne, po ku {a va da ugro zi `i vot i zdrav stve no sta we Vo ji sla va [e {e qa, a, s dru ge stra ne, kr {i we go va osnov na pro ce sna pra va - ka za la je Ra de ta i do da la da je li der ra di ka la je di ni pri tvo re nik u tom su du ko me su za bra we ne po se te pri ja te qa.

Ra de ta je oce ni la da sve to uka zu je da Ha {ki tri bu nal ni je bez bed no me sto za [e {e qa i da }e se, {to se vi {e pri bli `a va 5. mart i iz no {e we za vr {ne re ~i, u tom su du vi {e na sto ja ti da „we go va od bra na bu de one mo gu }e na”.

(Ta njug)

ZBOG VO @WE BI CI KLA U PI JA NOM STAWU

^a ~a nin ka `wen 25 pu ta Ne slav ni re kord u vi si ni ka zne za vo `wu bi ci kla u al ko ho li sa nom sta wu, naj ve ro vat ni je u ce loj Sr bi ji, dr `i ^a ~a nin Zo ran I., ko ga je ov da {wi Pre kr {aj ni sud ka znio sa - 100.000 di na ra. We ga je sa o bra }aj na po li ci ja za u sta vi la jo{ u apri lu 2010. go di ni oko 1.30 po sle po no }i u sa mom cen tru gra da, ka da je vo zio bi cikl s 2,26 pro mi la

al ko ho la u or ga ni zmu, {to je utvr |e no al ko me trom.

Na ovu ka znu Iva no vi} je ulo `io `al bu Vi {em pre kr {aj nom su du u Kra gu jev cu. Ovaj ^a ~a nin je, ka ko i sam ka `e, do sa da pla tio oko 200.000 di na ra na ime ka zni zbog vo `we pod dej stvom al ko ho la, a ovo mu je ~ak 25. po re du. Do sa da ni ka da ni je pla }ao vi {e od 10.000 di na ra po ka zni.

Za tvo re ni ci u Sr bi ji ubu du }e }e ima ti pra vo na bes plat nu let wu i zim sku obu }u i ode }u, pe {ki re i po ste qi nu, kao i na po seb nu rad nu ode }u i opre mu ka da to zah te va po sao ko ji oba vqa ju u okvi ru za tvo ra u kom slu `e ka znu. Sop stve nu ode }u i obu }u, me |u tim, mo }i }e da no se osu |e ni ci ko ji ka zne slu `e u za tvo ri ma otvo re nog ti pa ili su u po voq ni jem tret ma nu.

To je, po red osta log, pr o pi sa no no vim Pra vil ni kom o ode }i, obu }i i po ste qi ni osu |e nih li ca ko ji je ob ja vqen u naj no vi jem „Slu `be nom gla sni ku”.

Pra vil nik, ta ko |e, pr o pi su je da osu |e ni mo ra ju ode }u da me wa ju naj ma we jed nom u 30 da na, a ru bqe ba rem dva pu ta ne deq no, kao i da su du `ni da se van spa va o ni ce ode va ju „od go va ra ju }e”.

U Pra vil ni ku, ko ji je do net u skla du sa Za ko nom o iz vr {e wu kri vi~ nih sank ci ja, de taq no se na bra ja ko je stva ri ~i ne let wu i zim sku ode }u, kog ma te ri ja la, kr o ja i bo je mo ra ju da bu du, ko li ko dug ma di, xe po va da ima ju.... Let wu

ode }u, ru bqe i ode }u za mu {kar ce, ka ko se na vo di u Pra vil ni ku, ~i ne ko {u qa s krat kim ru ka vi ma, blu za, pan ta lo ne, krat ke ga }e, pi xa ma, pe {kir, ~a ra pe, pa pu ~e i plit ke ci pe le. Ode }a je si ve bo je, a obu }a po pra vi lu cr na.

Zim sku ode }u, obu }u i ru bqe za mu {kar ce ~i ne ko {u qa s du gim ru ka vi ma, blu za, pan ta lo ne, zim ska jak na, xem per, {al, ru ka vi ce, ka pa, pot ko {u qa, du ge ga }e, pi xa ma, ~a ra pe, pa pu ~e i du bo ke

ci pe le. Ode }a i ru bqe mo ra ju da bu du si vo ma sli na ste bo je, a obu }a cr na. @e ne mo gu le ti da no se ma ji cu, blu zu, suk wu is pod ko le na, pan ta lo ne, ve{, spa va }i cu ili pi xa mu, ~a ra pe, pa pu ~e i plit ke ci pe le.

Zi mi no se suk wu is pod ko le na, pan ta lo ne, ko {u qu s du `im ru ka vi ma, blu zu, zim sku jak nu, xem per, {al, ru ka vi ce, ka pu, ~a ra pe, pa pu ~e i du bo ke ci pe le. I let wa i zim ska ode }a mo ra da im bu de

bor do bo je, ru bqe be lo, a ci pe le cr ne.

Po ste qi na osu |e ni ka sa sto ji se od du {e ka, ja stu ka, ja stu~ ni ce, ~ar {a va, }e be ta i na vla ke za }e be.

Pra vil nik je pre ci zno pr o pi sao ro ko ve tra ja wa ode }e i obu }e, pa ta ko jed na ko {u qa, blu za i pan ta lo ne mo gu da slu `e za tvo re ni ku dve go di ne, krat ke ga }e, pa pu ~e, i ~a ra pe go di nu da na, a xem per, {al i ru ka vi ce ~e ti ri go di ne.

U spr skim za tvo ri ma osu |e ni ci sa mi pe ru svo ju ode }u i ru bqe, dok pri tvo re ni ci za to mo gu da za du `e i ~la no ve svo je po ro di ce, ko ji im do la ze u po se tu.

Za spro vo |e we ovog pra vil ni ka i ode va we vi {e hi qa da osu |e nih neo p hod no je obez be di ti ma te ri jal na sred stva. Za tvo re ni ci u Sr bi ji naj ~e {}e no se sop stve nu ode }u i obu }u, i sva ko se ode va u skla du sa svo jim mo gu} no sti ma. ^ak i iza re {e ta ka za tvo re ni ci ima ju `e qu da “te ra ju mo du” kao i da no se mar ki ra ne stva ri i pa ti ke.

(Ta njug)

U PO @A REV CU KRI VI^ NE PRI JA VE PRO TIV SE DAM OSO BA ZBOG KRA \E TAL PI

„Naf ta gas” o{te }en za se dam mi li o na di na ra Po `a re va~ ka po li ci ja od re di la je za dr `a va we i pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv se dam oso ba zbog sum we da su iz vr {i le vi {e kri vi~ nih de la te {kih kra |a, ko ji ma su o{te ti li „Naf ta gas„ iz No vog Sa da za 7,7 mi li o na di na ra, sa op {te no je iz Po li cij ske upra ve Po `a rev ca.

Po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv @eq ka S. (42) i De ja na N. (43) iz Pet ke, Bo ja na N. (32), Dra ga na M. (30), Dra ga na C. (32) i Bra ti sla va N. (51) iz Ostro va, kao i

pro tiv Sa {e T. (40) iz Ko stol ca, ko ji se sum wi ~e da su kra jem pro {le i po ~et kom ove go di ne od u ze li oko 600 ko ma da dvo stru ko ko va nih dr ve nih tal pi od je lo vi ne, po sta vqe nih oko bu {o ti ne Naft ne in du stri je Sr bi je, „Naf ta gas No vi Sad„, u bli zi ni se la Ostro vo. Naft na kom pa ni ja, ko ja vr {i is pi ti va wa pri su stva naf te i ga sa na ovom te re nu, ko ri sti la je te dr ve ne tal pe ka ko bi se po wi ma kre ta le gra |e vin ske ma {i ne i te ret na vo zi la to kom is pi ti va wa, na ve de no je u sa op {te wu.

Osum wi ~e ni su po kra de ne tal pe pre vo zi li te ret nim vo zi li ma, trak to ri ma i auto pri ko li ca ma u svo je po ro di~ ne ku }e i vi ken di ce ka ko bi wi ma po po lo ~a li dvo ri {ta, pa to sa li boks za pse ili ko ri sti li za iz grad wu vi ken di ca.

Po li ci ja je ve }i deo po kra de nih tal pi pro na {la kod osum wi ~e nih i od u ze la, a osum wi ~e ne je, uz kri vi~ nu pri ja vu, pre da la is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Po `a rev cu, do da je se u sa op {te wu.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik PO RU KA BE O GRA DU IZ BRI SE LA

EK zabrinuta zbog Visokog saveta sudstva Evropska komisija deli zabrinutost za{titnika gra|ana Sa {e Jan ko vi }a zbog krweg sastava Visokog saveta sudstva, re~eno je Tanjugu u sedi{tu Evropske unije.

- Primili smo k znawu mi{qewe za{titnika gra|ana i delimo wegovu zabrinutost u vezi s nekoliko ta~ka”, rekao je za Tanjug Pe ter Sta no, portparol komesara za pro{irewe [te fa na Fi lea.

Zabrinutost zbog nedostatka kvoruma u VSS ranije je izrazio i Ven san De `er, {ef kancelarije EU u Beogradu.

- EU }e veoma pa`qivo razmotriti mi{qewe ombudsmana. U prvoj reakciji mo`emo da potvrdimo da delimo wegovu za bri nu tost u ne ko li ko stvari, posebno kada je u pitawu nedostatak kvoruma u Visokom savetu sudstva - kazao je De`er. On je podsetio i da su

ponedeqak16.januar2012.

15

DVO GO DI [WI U^I NAK APE LA CI O NOG SU DA U BE O GRA DU

Re{eno oko 10.000 radnih sporova Apelacioni sud u Beogradu je od osnivawa 1. januara 2010. godine, tokom dvogodi{eweg rada, re{io oko 10.000 predmeta s problematikom povrede prava iz radnog odnosa, pokazuju podaci koje je “Dnevnik” dobio o radu Gra|anskog odeqewa radnih sporova tog suda za period do 16. novembra pro{le godine.

- Na po~etku 2011. godine Gra|ansko odeqewe radnih sporova Apelacionog suda u Beogradu imalo je 3.119 predmeta

zbog povrede prava iz radnog odnosa. Do 16. novembra pro{le godine ovo odeqewe je primilo jo{ 4.952 predmeta iste problematike. Svaki sudija tog odeqewa prose~no je imao u radu oko 306 predmeta - govore podaci koje je “Dnevniku” omogu}ila Mir ja na Pi qi}, koordinotrka za medije ovog suda.

Tokom pro{le godine je prose~no po sudiji mese~ni priliv bio oko 40 predmeta. Po podacima zakqu~no sa 16. novembrom

2011. godine u Gra|anskom odeqewu za radne sporove je re{eno ukupno 4.392 predmeta radnih sporova, od ~ega 1.865 koji su do momenta dono{ewa drugostepene odluke u tom sudu bili du`e od {est meseci, pa se svrstavaju u kategoriju starih .

Mirjana Piqi} navodi da je Apelacioni sud , na dan po~etka rada 1. januara 2010. godine preuzeo od nekada{wih `albenih sudova, ukupno 3.881 predmet koji se odnose na povrede prava iz rad-

nog odnosa, a do kraja iste godine je primio jo{ 4.094, pa je ukupno imao u radu 7.975 predmeta.

Do 1. januara 2011. je u tom odeqewu re{eno ukupno 4.861 predmet, od ~ega 2.855 starih.

Na po~etku formirawa Apelacionog suda u Beogradu wegovo Gra|ansko odeqewe radnih sporova je imalo devetoro sudija, a kasnije je u to odeqewe raspore|eno jo{ ~etvoro su di ja, zbog ve li kog bro ja predmeta.

J. J.

NESTANAK NEKIMA PRIVREMENO RE[EWE, ALI NE I SPASEWE

Kad pritisnu dugovi, beda, bolest i qubavni jadi Se di {te VSS-a

Stano je objasnio da se to posebno odnosi na nedostatak kvoruma u VSS-a koji radi u krwem sastavu, otkad je pro{le go di ne je dan od su di ja uhap {en, dok je dru gi dao ostavku.

- Mi smo tokom proteklih meseci nekoliko puta skretali pa`wu srpskim vlastima na ovaj problem i ukazivali da treba obezbediti najve}u mogu}u tran spa rent nost u ra du VSS-a i Visokog saveta tu`ila[tva - rekao je Stano, i dodao da je 14. decembra EK pisme no oba ve sti la Be o rad o ovom problemu.

Ombusdman Sa{a Jankovi} je pro{le nedeqe napisao pismo Vladi i Skup{tini Srbije, u kome je ocenio da krwi VSS nije legitiman i da do izbora novih sudija treba da prestane s radom.

predstavnici EU u Srbiji „ve} nekoliko puta posledwih meseci pokrenuli to pitawe ponovo u pismu srpskim zvani~nicima 14. decembra 2011. i urgirali na wih da osiguraju {to ve}u transparentnost u radu Saveta”. [ef misije EU je istakao da je Evropska komisija u godi{wem izve{taju o napretku 2010. godine ukazala na nedostatke u procesu reizbora nosilaca pravosudnih funkcija.

- U reakciji na to srpske vlasti su pokrenule reviziju otpu{tenih tu`ilaca i sudija. Ko mi si ja vr lo pa `qi vo pra ti tu re vi zi ju. Kad god uo~i mo ma ne, upo zo ra va mo srpske vlasti i ohrabrujemo ih da preduzmu mere da to poprave - kazao je De`er.

OD LU KA @U PA NIJ SKOG SU DA U DU BROV NI KU

Bez tu`be za pilote JNA @upanijski sud u Dubrovniku obustavio je krivi~ni postupak protiv pilota biv{e JNA, koji su bili osumwi~eni za navodni zlo~in protiv ~ove~nosti i bombardo-

Sla v u q i c e, Mi o d ra g a Ata nac ko vi }a i Asi ma Pan xi }a, kao i jo{ 24 pilota iz Srbije, Makedonije i Slovenije, ko ji su bi li u slu `bi na aerodromu u Golubovcima.

Ne sta li na kad bu du na |e ni i u ka na lu DTD

tima ne postoji rok kad se kre}e s potra`ivawem. Potrazi za maloletnim licem pristupa se trenutno. Kod prijava nestanka punoletnih osoba obavi se analiza o sklonostima nestalog, pona{awu, krugu prijateqa, da bi se utvrdilo da li se zaista radi o nestanku – obja{wava Vojvodi}.

– Najvi{e nestanaka se prijavquje po~etkom prole}a. Ove godine ve} imamo tri prijavqena nestanaka i svi su re{eni. Imali smo slu~aj tinejxerke koja je prijavqivana dva puta ove godine. Devoj~ica, koja se ve} le~ila na psihijatriji, samovoqno je oti{la od ku}e i u oba slu~aja je prona|ena – navodi na{ sagovornik. – Lica takvog profila odaju se skitwi, lo{em dru{tvu, a u nekim slu~ajevima ~ine prekr{aje prosja~ewa, nekad prostuciji ili krivi~nim delima. Pro{log ponedeqka smo imali prijavqen slu~aj koji je re{en za nekoliko sati. Radi se o `eni iz Novog Sada, koja je imala psihi~kih tegoba. Wu smo prona{li na psihijatriji. Tre}i ovogodi{wi slu~aj sa {esnaestogodi{wom devoj~icom je okon~an tako {to se ona vratila sama. Nije redak slu~aj kod tinejxera da samovoqno odu od ku}e zbog porodi~nih nesuglasica ili sva|a izazvanih lo{im materijalnim stawem ili slabim uspehom u {koli, a de{ava se da nestanu usled neuzvra}ene qubavi. Uglavnom odlaze devoj~ice. Neke se vrate same, dok druge prona|e policija.

– Najva`niji nam je motiv nestanka. Otprilike je podjednak broj nestanaka mu{karaca i `ena,

a mo`emo ih klasifikovati po starosnoj dobi. Deca i maloletnici se uglavnom udaquju zbog sva|a i neslagawa s roditeqima, a u pojednim slu~ajevima i zbog avanturizma ili vr{ewa prekr{aja (prosja~ewa) pa ~ak i imovinskih delikata, kra|a i razbojni{tava. Treba napomenuti da su na podru~ju Novog Sada De~je selo i De~ja sigurna ku}a, domovi otvorenog tipa odakle se neki

svodi na senilnost. Kad ih prona|u na ulici, nisu u stawu da daju ni osnovne podatke na sebi. Zabele`en je i slu~aj kada je sin prijavio nestanak majke i oca a ispostavilo se da ih je on brutalno ubio – prise}a se Vojvodi}.

On ka`e da se prilikom pronalaska osobe obavqa razgovor s wom o razlogu nestanka i proverava da li je to lice po~inilo krivi~no delo ili je nad wim ono po~iweno (na primer, trgovina qudima i sli~no). Bilo je slu~ajeva da su punoletne osobe prijavqene kao nestale, a kad smo ih prona{li, izjavile su da ne `ele da se vrate ku}i i da ne planiraju, bar u nekom narednom periodu, da se vrate na tu adresu ve} `ele da prona|u posao i da se osamostale. Po{to nisu izvr{ile nikakva krivi~na dela, ta wihova `eqa se po{tuje.

Kod smrtnih slu~ajeva se uvek obavqa odbukcija i utvr|uje uzrok smrti da li je nasilan ili ne.

Sistem saradwe i obave{tavawa na nivou MUP-a pri pronala`ewu je veoma dobar, sve policijske stanice se obave{tavaju da je neko nestao, a isto tako postoji sistem preko Interpola koji se

Raz li ~i ti mo ti vi – Osobe od 18 do 30 godina ~esto nestaju zbog neslagawa s roditeqima, ali i zbog lo{ih ocena na fakultetu i materijalne situacije, a i u ovoj grupi je bilo slu~ajeva neuzvra}ene qubavi. U sredwoj dobi uglavnom `ene napu{taju mu`eve i porodicu zbog neslagawa s partnerom, dok mu{karci ovih godina nestaju naj~e{}e zbog du`ni~ko-poverila~kih odnosa, kada zbog problemati~nih investicija nisu u situaciji da vra}aju velike dugove, pa izlaz pronalaze u nestanku.

Ima i slu~ajeva da samci odu na sezonske radove, uglavnom u inostranstvo, ne javqaju}i se rodbini, koja dolazi da prijavi wihov nestanak. Ima i takvih slu~ajeva me|u nere{enima, a zapravo, mogu}e je da su tu prisutni lo{i rodbinski odnosi - ka`e Miroslav Vojvodi} iz PU Novi Sad. {ti}enici udaquju na svoju ruku, a kasnije se ili sami vra}aju ili ih policija doprati – pri~a Miroslav Vojvodi}.

Neko se pojavi posle nekoliko godina. Za posledwih osam godina nestao je i jedan bra~ni par. Osobe starije od 50 godina ~esto nestaju zbog nema{tine i te{kih neizle~ivih bolesti i u ovoj populaciji se qudi odlu~uju ~ak i na dizawe ruke na sebe utapawem, ve{awem ili na neki drugi na~in.

Nestanak najstarijih se uglavnom

odnosi na strane dr`avqane. Na na{oj teritoriji se ponekad prona|u mornari koji padnu s brodova tokom plovidbe Dunavom. Tako je pro{le godine nestanak prijavqen u Beogradu, a mornar je pao u Dunav negde iza Ba~ke Palanke, a le{ je prona|en kod Futoga. Kasnije je identifikovan Ukrajinac. Obdukcija nije utvrdila nasilnu smrt. De{avaju se i takvi slu~ajevi, ne ~esto, ali ih ima, a neke godine nema nijednog.

M. Vu ja ~i}

U CR NOJ GO RI UHAP [E NO VI [E DI LE RA DRO GE

Bom bar do va we Du brov ni ka

va we du bro va~ ke op {ti ne, saop{teno je iz podgori~kog Vi{eg suda.

Sudija za istrage Vi{eg suda u Podgorici Ra do mir Iva no vi} rekao je da je iz Dubrovnika dobio re{ewe o obustavi krivi~nog postupka.

On je listu „Dan„ rekao da je du bro va~ ki sud od u stao od kri vi~ nog go we wa tro ji ce pilota iz Crne Gore - Zo ra na

Godinama se na podru~ju ju`ne Ba~ke u proseku svaki drugi dan prijavi nestanak osobe, a u posledwe tri, najgorim mogu}em scenarijem se zavr{io jedan slu~aj, a zabele`en je i doga|aj kad je devoj~ica na prevaru odvedena u Italiju, gde su je karabiweri zatekli u javnoj ku}i, pa se potom vratila u Novi Sad. Dakle, iza dramati~nih brojki u velikoj ve}ini slu~ajeva radi se o misterioznom odlasku svojom voqom. Prona|ene osobe nisu izvr{avala krivi~na dela, niti su ona po~iwena nad wima.

Ipak, u posledwih osam godina ostalo je jo{ uvek 37 slu~ajeva nere{eno. Me|utim, pro{le sedmice su rasvetqena tri.

– Svakoj prijavi nestanka se pristupa veoma ozbiqno. Vaqa naglasiti da se kod nestanka maloletnih lica potra`ivawu pristupa trenutno. U tom uzrastu nije retkost da osobe nestaju po vi{e puta – ka`e za „Dnevnik” {ef grupe za potra`nu delatnost novosadske Policijske uprave Mi ro slav Voj vo di}. – Pet od 185 lane prijavqenih nestanka osoba u Ju`noba~kom okrugu je ostalo nere{eno, ali uskoro se o~ekuje i wihovo rasvetqavawe. To je malo vi{e od prose~nih 178 zavedenih slu~ajeva od 2004. godine. U ovom periodu samo nestanak prijavqen 2009. godine bio je posledica krivi~nog dela po~iwenog nad `rtvom, kada je rasvetqeno te{ko ubistavo M. I. (1961) kod Ba~ke Palanke, a izvr{ioci su uhva}eni i procesuirani. Te godine i slede}e 2010. je bilo po 19 nere{enih slu~ajeva nestanaka sa smrtnim ishodom, a 2011. godine 16 slu~ajeva je zavr{eno smr}u nestalih osoba, ali bez nasiqa drugih osoba nad wima.

Pro{le godine je devet lica prona|eno u rekama i Kanalu DTD, u jednom slu~aju se radilo o samoubistvu ve{awem, a u ostalih {est su be`ivotna tela prona|ena u atarima ili vikendicama. U svim navedenim doga|ajima je ure|ena obdukcija i ni u jednoj prilici nije utvr|eno krivi~no delo nad wima.

Po re~ima na{eg sagovornika, bitno je ista}i da prijavu nestalog lica podnosi najbli`i srodnik, a po`eqno je da bude ~lan doma}instva, ako nestali nije samac.

– Podnosi se li~na prijava, ne dozvoqava se prijava telefonom.

U podzakonskim i zakonskim ak-

Od @upanijskog suda sam pu tem me |u na rod ne prav ne pomo}i dobio re{ewe o obusta vi kri vi~ nog po stup ka protiv osumwi~enih za bombar do va we Du brov ni ka, re kao je Ivanovi}. On je naveo da je, nakon odluke o obustavqawu krivi~nog postupka, povu~ena i hrvatska nacionalna poternica za pilotima.

(Ta njug)

Zapleweno 110 kilograma skanka Crnogorska policija saop{tila je ju~e da je uhapsila vi{e dilera droge u nekoliko gradova i zaplenila 110 kilograma skanka. Operaciju su realizovali slu`benici Sektora kriminalisti~ke policije, Odsek za borbu protiv droge i krijum~arewa, u saradwi s Vrhovnim dr`avnim tu`ila{tvom Crne Gore.

- Slu`benici Uprave policije ju~e su izvr{ili pretrese vi{e stanova u Nik{i}u, Pqevqima i Baru i u tim gradovima uhapsi-

li vi{e osumwi~enih lica - navodi se u saop{tewu Uprave policije Crne Gore.

Policije je navela da je, u akciji „Zelena miqa”, krivi~nu prijavu protiv 11 lica, zbog osnovane sumwe da su po~inila krivi~na dela stvarawe organizovane kriminalne grupe i neovla{}ena proizvodwa, dr`awe i stavqawe u promet opojnih droga.

- U okviru akcije „Zelena miqa” policija je u prethodnih sedam meseci utvrdila da je tih 11 lica delovalo u okviru kriminal-

ne organizacije, koja se bavila nabavkom, krijum~arewem i preprodajom opojnih droga na me|unarodnom planu, na relaciji od Albanije, preko Crne Gore, ka Federaciji Bosne i Hercegovine i Hrvatskoj - navodi se u saop{tewu.

Policija je istakla da je tokom vi{emese~nog trajawa policijske operacije „Zelena miqa” od ove organizovane kriminalne grupe zaplenili oko 110 kilograma skanka i vi{e komada vatrenog oru`ja.

(Ta njug)

SPORT

ponedeqak16.januar2012.

c m y

16

dnevnik

DA N AS PO ^ I W E EVROP S KO PR V EN S TVO ZA VA T ER P O L I S TE U AJ N DHO V E N U

Del fi ni na star tu sa [pan ci ma Evrop sko pr ven stvo za va ter po li ste po ~i we da nas u ho land skom gra du Aj ndho ve nu i tra ja }e do 29. ja nu a ra. Ve} na star tu srp sku re pre zen ta ci ju o~e ku je ve ma te `ak duel. Ri val je re pre z en ta c i j a [pa n i j e, a ova utak mi ca B gru pe na pro gra mu je da nas od 17.30 (TV). Za Sr bi ju, Ita li ju, Hr vat sku i Ma |ar sku ovo pr ven stvo }e bi ti od li~ na pri pre ma za Lon don, a svi osta li }e se nad me ta ti za {est me sta ko ja vo de na kva li fi ka ci o ni tur nir za Olim pi ja du u Ed mun to nu (Ka na da).

At mos fe ra u na {em ta bo ru je do bra, po pra vqa se i zdrav stve ni bil ten igra ~a, ta ko da }e i oni ro vi ti da ti svoj do pri nos u ovoj ve ma va `oj utak mi ci.

Na {a i {pan ska re pre zen ta ci ja do bro se po zna ju, a od osa mo sta qe wa Sr bi je od i gra li su 17 utak mi ca. [pan ci su po be di li pet pu ta, a od to ga im je naj va `ni j a ona po b e da u me ~ u za bron zu na Svet skom pr ven stvu u Mel b ur n u 2007. go di n e, ka da smo iz gu bi li po sle pe te ra ca.

Na {a naj va `ni ja po be da bi la je u fi na lu Svet skog pr ven stva u Ri mu dve go di ne ka sni je, ka da su se del fi ni re van {i ra li, a i ta da je duel re {en po sle pe te ra ca. Za to i sa da tre ba o~e ki va ti te {ku i ne iz ve snu utak mi cu. Po sled wi duel od i gra le su ove dve re pre zen ta ci je na Sa ma ri dis ku pu na gr~ kom ostr vu Hi o su gde su sla vi li [pan ci 11:10. No, iz na {eg ta bo ra po ru ~u ju da to ni {ta ne zna ~i, jer jed no je tur nir a ne {to sa svim dru go Evrop sko pr ven stvo.

- Na {a gru pa je ve o ma te {ka, za pra vo mo gu da ka `em ni ka da te `a, ali mi mo ra mo da se dr `i mo pra vi la i da ide mo ko rak

PROGRAM 16. ja nu ar Ma ke do ni ja - Tur ska (13) Hr vat ska - Ru mu ni ja (14.30) Ne ma~ ka - Cr na Go ra (16) Sr bi ja - [pa ni ja (17.30) Gr~ ka - Ho lan di ja (19.45) Ma |ar ska - Ita li ja (21.15) 17. ja u nar Ma ke do ni ja - Gr~ ka (13) Sr bi ja - Ne ma~ ka (14.30) [pa ni ja - Ru mu ni ja (16) C. Go ra - Hr vat ska (17.30) Ho lan di ja - Ma |ar ska (19) Tur ska - Ita li ja (20.30) 19. ja nu ar Ma |ar ska - Ma ke do ni ja (13) Gr~ ka - Tur ska (14.30) Ne ma~ ka - [pa ni ja (16) Hr vat ska - Sr bi ja (17.30) Ita li ja - Ho lan di ja (19) Ru mu ni ja - Cr na Go ra (20.30) 21. ja nu ar Sr bi ja - Ru mu ni ja (13) Ma ke do ni ja - Ita li ja (14.30) Tur ska - Ho lan di ja (16) [pa ni ja - Cr na Go ra (17.30) Gr~ ka - Ma |ar ska (19) Ne ma~ ka - Hr vat ska (20.30) 23. ja nu ar Hr vat ska - [pa ni ja (13) Tur ska - Ma |ar ska (14.30) Sr bi ja - Cr na Go ra (16) Ru mu ni ja - Ne ma~ ka (17.30) Ma ke do ni ja - Ho lan di ja (19) Ita li ja - Gr~ ka (20.30)

Ka pi ten re pre zen ta ci je Sr bi je Va wa Udo vi ~i} u du e lu sa [pan cem Min ge lom

po ko rak. Ta ko }e bi ti i u du e- lu sa [pa ni jom sa ko jom se od li~ no po zna je mo. Tek po {to od i gra mo ovaj me~ po ~e }e mo da raz mi {qa mo o Nem ci ma, na {em sle de }em ri va lu u gru pi po ru ~u je Mi lan Alek si} iz Aj ndho ve na.

Po mo} ni tre ner De jan Sta no je vi} upo zo ra va da je [pa ni ja uvek mo ti vi sa na u du e lu sa Sr bi jom.

@en ski tur nir @en ski tur nir u Aj ndho ve nu po ~i we u sre du 18. ja nu a ra i tra ja }e do 28. U A gru pi }e bi ti Ve li ka Bri ta ni ja, Ma |ar ska, Ru si ja i Ho lan di ja, a u B gru pi }e se nad me ta ti Gr~ ka, [pa ni ja, Ne ma~ ka i Ita li ja.

Ti tu lu iz Za gre ba od pre dve go di ne bra ne Ru ski we. Sre bro je ta da pri pa lo Gr ki wa ma, a bron za Ho lan |an ka ma. Naj u spe {ni je na evrop skim pr ven stvi ma su Ho lan |an ke sa de vet me da qa (~e ti ri zlat ne, dve sre br ne i tri bron za ne), sle de Ita li jan ke sa se dam (~e ti ri zlat ne, dve sre br ne i jed nom bron za nom)i Ru ski we sa osam (tri zlat ne, dve sre br ne i tri bron za ne).

- Pot pu no dru ga ~i je igra ju pro tiv re ci mo Hr va ta ili Cr no g o r a c a. Vra ti l i su Iva n a Pe re za u re pre zen ta ci ju i ta ko su po ja ~a li po zi ci o ni na pad, do bi ja ju vi {e pu ta igra ~a vi {e i ima ju kva li tet ne na ~i ne za re a li za ci ju. U od bra ni su br zi, po kre tqi vi i ~e sto osta vqa ju pro stor za {ut, ka ko bi br zom kon trom is ko ri sti li {an su za gol - ka `e Sta no je vi}.

U sva kom du e lu i na sva kom tak mi ~e wu Sr bi ja ima po bed ni~ k e am b i c i j e, ta k o je i u utak mi ci sa [pa ni jom.

- Start sva kog tak mi ~e wa je ve o ma va `an. Po be da uvek do no si jo{ bo qu at mos fe ru, ta ko da se na dam da }e mo us pe ti da je ostva ri mo - re kao je @iv ko Go ci}.

Po red na {eg du e la sa [pan ci ma, bi }e za ni mqiv i onaj u A gru pi iz me |u Ma |ar ske i Ita li je, dva naj ja ~a ti ma u dru goj gru pi. Kva li tet u A i B gru pi je to li ko raz li ~it da Ma |a re i Ita li ja ne po sle ovog me |u sob nog du e la o~e ku ju „kva li te ni spa rin zi” do kra ja nad me ta wa u gru pi, dok }e u na {oj „gru pi

smr ti” sva ki me~ bi ti od lu ~u ju }i. U B gru pi da nas jo{ igra ju Hr va ti i Ru mu ne, a Cr no gor ci }e sna ge od me ri ti sa Nem ci ma.

- Ovo je do bra pri li ka da vi di mo ka ko }e mo re a go va ti u ova kvoj si tu a ci ji. O~e ku jem da iz me ~a u me~ bu de mo sve ka vli tet ni ji. Ne ve ru jem da }e bi ti vr hun s kih par ti j a, ali za n i mqi vih i ne iz ve snih }e svak kao bi ti - re kao je na{ ka pi ten Va wa Udo vi ~i}.

Po red zdrav stev nih pro ble ma ko ji pra te na{ tim, del fi ne je za de sio jo{ je dan. Na i me,

Su di Go li ja nin

Ba zen

Sr bi ja }e na Evrop skom pr ven stvu u Aj ndho ve nu ima ti i su di ju. To }e bi ti Ne nad Go li ja nin, ko ji je vi {e pu ta su dio na ju ni or skim svet skim i omla din skim pr ven stvi ma, kao i na Me di te ran skim igra ma u Pe ska ri 2009. go di ne.

Ba zen „Pi ter van de Hu gen band” u Aj ndho ve nu je dan je od naj lep {ih na sve tu.

Do du {e, ka pa ci tet mu je ne gde oko 3.000 me sta, {to je za va ter po lo u Ho lan di ji sa svim do voq no.

25. ja nu ar A5 - B6 (KF1) A6 - B5 (KF2) A2 - B3 (KF3) A3 - B2 (KF4)

(14) (16) (18) (20)

27. ja nu ar LKF1 - LKF2 (11 -12) VKF1 - B4 (SF1) VKF2 - A4 (SF2) VKF3 - B1 (SF3) VKF4 - A1 (SF4)

(12) (14) (16) (18) (20)

28. ja nu ar LSF1 - LSF2 (9 - 10) (9) VSF1 - VSF2 (7 - 8) (10.30) LKF3 - LKF4 (5 - 6) (12) 29. ja nu ar Me~ za 3. me sto (13.30) Fi na le (15.30) zbog tem pe ra tu re ni je tre ni rao de bi tant na Evrop skom pr ven stvu Alek sa [a po wi}, a on se na da da bi mo gao da se opo ra vi za da na {wi me~ sa [pan ci ma.

G. Ma le no vi}

VOJ VO DI NA NS SE ME VE] RAZ MI [QA O FI NAL NOM TUR NI RU KU PA

Ko na~ no sprem ni za tro fe je Po vra tak start nog ko rek to ra Mi li je Mr da ka u po sta vu od boj ka {a Voj vo di ne NS se me obe le `io je der bi 12. ko la Vi ner {te di {e su per li ge iz me |u No vo sa |a na i kra gu je va~ kog Rad ni~ kog, ko ji su do ma }i do bi li (3:1) i ti me pre ki nu li niz od tri uza stop na do ma }in ska po ra za.

Tre }i set je od lu ~io po bed ni ka, Vo {a se vra ti la iz za o stat ka (22:24) i pre o kre nu la re zul tat u svo ju ko rist. ^e tvr ti set bio je, ~i ni se, pu ka for mal nost za Sa la ti }e ve mom ke, a u tri bo da iz der bi ja go to vo svi igra ~i su da li svoj do pri nos.

- Iako je Mr dak i da qe 60 od sto spre man, we gov po vra tak je

mno go zna ~io, jer s wim na {a igra li ~i na onu iz pri prem nog pe ri o da. Ni je u pi ta wu sa mo sme~, jer ima mo do sta ras po lo `e nih pu ca ~a, ve} je u pi ta wu ose }a we igre. Teh ni ~ar sa da ima jed nu si gur nu na pa da~ ku op ci ju vi {e, mo `e da raz vu ~e pro tiv ni~ ki blok i ta kva igra je ono {to `e li mo od star ta se zo ne - re kao je tre ner Ni ko la Sa la ti}. l Ose ti lo se ne i gra we Mr da ka u pro te kla dva me se ca, ali je we go va po vre da do ne la i ne ko li ko do brih stva ri?

- Za vre me od su stva Mr da ka, na ko rek ci ji ga je naj vi {e me wao Ve se li no vi} ko ji se pro tiv Rad ni~ kog uspe {no vra tio na svo ju ma ti~ nu po zi ci ju pri ma ~a

EVROP SKE KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PI JA DU

Srp ki we u te {koj gru pi

Od boj ka {i ce Sr bi je igra }e u B gru pi s Poq skom, Ru si jom i Ho lan di jom na tur ni ru Evrop skih kva li fi ka ci ja za Olim pij ske igre u Lon do nu, od lu ~e no je `re bom u An ka ri. U A gru pi igra }e Ne ma~ ka, Tur ska, Hr vat ska i Bu gar ska. Sr bi ja }e pr vi me~ u An ka ri od i gra ti 2. ma ja pro tiv Ho lan di je, na red ni ri val bi }e Ho lan di ja, a 4. ma ja Poq ska.

Pla sman na Olim pij ske igre iz bo ri }e sa mo po bed nik tur ni ra.

ser vi sa. Igrao je na me stu ko rek to ra i Ne ma wa ^u bri lo, ko ji je po po stav ci sred wi blo ker, ali je pro tiv Zve zde po ka zao da mo `e mno go da pru `i i na toj pri nud noj po zi ci ji. Mno go je pro fe si o nal ni ji ne go ra ni ji i sa da je u funk ci ji klu ba, tre ni ra kao sred wak i kao ko rek tor, a po ne kad i kao pri ma~ ser vi sa.

Tre ba po hva li ti i mla dog Ne ma wu Ste fa no vi }a ko ji je u der bi ju s Rad ni~ kim od i grao ve o ma do bro ume sto Lu ke ^u bri la i po ka zao da od we ga mo `e mno go da se o~e ku je. l Ka kva je si tu a ci ja s Mi la nom Ka ti }em?

- Od lu ~i li smo, u kon sul ta ci ji s dok to ri ma, da on pa u zi ra oko me sec da na. Iako po vre da ni je te {ka, mo `e da pre |e u hro ni~ nu, pa `e li mo da ura di mo {ta je naj bo qe za we ga, jer je on ve li ka per spek ti va klu ba i se ni or ske re pre zen ta ci je. Ni su ga ba{ ~u va li ovog le ta u ka det skoj se lek ci ji ka da su osvo ji li evrop sko i svet sko zla to, ali }e za to bi ti spre man za ot pri li ke dve ne de qe.Ner vo zan je i `e qan igre, ali smo si gur ni da je od mor u ovom tre nut ku naj bo qi za we ga.

Po vra tak Mi li je Mr da ka bio je pod strek za ce lu eki pu

l Ko li ko }e vam fi nal ni tur nir Ku pa, ~i ji ste do ma }i ni, po re me ti ti plan pri pre ma i igra wa utak mi ca u pred sto je }em pe ri o du?

- Pro te kle dve ne de qe smo ra di li na fi zi~ koj spre mi, pa sam o~e ki vao da }e mo s Rad ni~ kim od i gra ti lo {i je, ali sam ve o ma za do vo qan po be dom. U pred sto je }em

pe ri o du ra di }e mo vi {e na teh ni ci i tak ti ci ka ko bi smo {to sprem ni ji do ~e ka li fi nal ni tur nir Ku pa na ko jem ima mo naj vi {e am bi ci je. Do bro je {to sa da ima mo mno go vi {e ras po lo `i vih igra ~a i to }e bi ti na {a naj ve }a pred nost u od no su na protvni ke, a Kup je spe ci fi ~an jer se igra ju dva me ~a u dva da na i neo p hod no je

Fo to: F. Ba ki}

da bu de mo na vi si ni za dat ka. Naj va `ni je je da bu de mo zdra vi i sprem ni za Kup, a do ta da }e se ve} zna ti s ko je }e mo po zi ci je u plejof. Tre nut no se ~i ni da }e Zve zda u do i gra va we s pr ve po zi ci je, a mi s dru ge, ma da, ako se uka `e pri li ka, na pa {}e mo pr vo me sto u re gu lar nom de lu se zo ne - is ta kao je Sa la ti}.

M. Ri sti}

18

sport

ponedeqak16.januar2012.

Pe ti po raz Be o gra |a na

@EN SKA SU PER LI GA

Bo do vi spa sa

Rad ni~ ki - Par ti zan 92:80 (23:24, 28:20, 15:17, 26:19)

Flip - Jo sip Ko lum bo 4:2 KI KIN DA: Sa la Par ti zan, gle da la ca 20, su di ja: Vuk Vla {i} (Ki kin da).

Re zul ta ti: Vi co - Mi ja i lo vi} 3:2 (-2, 5, -2, 5, 2), Vu jin - Sto ji} 0:3 (-2, -2, -7), Kor ma wo{ - Te {i} 3:0 (3, 2, 4), Vi co - Sto ji} 0:3 (-3, -2, -4), Kor ma wo{ - Mi jaj lo vi} 3:2 (3, 2, -2, -7, 4), Vu jin - Te {i} 3:0 (8, 8, 6).

Der bi za ~e qa za slu `e no je pri pao do ma }oj eki pi. Po sle ~e ti ri od i gra na su sre ta bi lo je 2:2, da bi po tom Ki kin |an ke ddo bi li na red na dva, po be di li i osvo ji li dva ve li ka bo da u bor bi za op sta nak.

M. S.

MU [KA SU PER LI GA

Na| ne me di bli stao Vr {ac – Obi li} (NK) 3:4 VR [AC: [i sle ro va sa la, su di ja: Pe tro vi} (Vr {ac).

Re zul ta ti: Bra ni slav \an – Kri sti jan Ha las 3:1 (6:11, 11:6, 11:8, 11:9), Bran ko Anu {i} – Va len tin Na| ne me di 1:3 (12:10, 7:11, 6:11, 4:11), Emil \u ri{ – Ati la Kar vak 3:0 (11:3, 11:6, 11:5), Bra ni slav \an – Va len tin Na| ne me di 2:3 (11:6, 7:11, 15:13, 5:11, 9:11), Emil \u ri{ – Kri sti jan Ha las 1:3 (11:5, 5:11, 10:12, 8:11), Bran ko Anu {i} – Ati la Kar vak 3:0 (11:6, 11:4, 11:8), Anu {i}/\an – Na| ne me di/Ha las 1:3 (6:11, 11:6, 11:13, 6:11).

Sto no te ni se ri Obi li }a iz No vog Kne `ev ca pri re di li su iz ne na |e we u 10. ko lu Su per li ge sa vla dav {i Vr {~a ne po sle sko ro tri ~a sa ve li ke bor be.

Mom ci Pre de Go li }a su se na taj na ~in re van {i ra li ri va lu za po raz iz pr vog de la se zo ne, a ju nak tri jum fa go sti ju bio je Va len tin Na| ne me di. Naj bo qi ju ni or Sr bi je je do bio oba sin gla pro tiv pre ka qe nih sto no te ni skih maj sto ra \a na i Anu {i }a, a sjaj nim po te zi ma do neo je od lu ~u ju }u pred nost u po sled woj par ti ji du blo va. Kiks is ku snih vr {a~ kih igra ~a ni je us peo da ne u tra li {e mla di Emil \u ri{, ko ji je po ra `en od Kri sti ja na Ha la sa, pa je Obi li} sa svim za slu `e no od neo bo do ve iz Ste ri ji nog gra da.

B. Jo si mov

Sil ni Ki kin |a ni Ki kin da Bus kom pju ters STENS 4:0 KI KIN DA: Sa la O[ „Jo van Po po vi}”, gle da la ca 40, su di ja: Pa ni} (Ki kin da).

Re zul ta ti: Pe te - Lu go wa 3:0 (3, 5, 7), Mar ko vi} - Smi qi} 3:0 (2, 8, 4), Ra do wi} - Ba ki} 3:0 (11, 11, 11, - pre da ja Ba ki }a), Pe te Smi qi} 3:0 (4, 8, 3).

Sto no te ni se ri Ki kin da Bus kom pju ters ostva ri li su la ku i br zu po be du u pr vom pro le} nom ko lu pro tiv eki pe zre wa nin skog STENS-a. Ovoj vi so koj po be di do pri ne li su go sti iz Zre wa ni na, ~i ji je igra~ Ba ki} zbog po vre de mo rao da pre da me~. Za ni mqi vo je is ta }i da je na tre ner skoj klu pi Ki kin |a na \u ki} za me nio To {ev skog, ko ji je imao oba ve zu u [pa ni ji.

M. S.

Sve ti slav Pe {i}

SVE TI SLAV PE [I], TRE NER CRVENE ZVE ZDE

Jo{ ni sam od bio Nem ce

Tre ner ko {ar ka {a Cr ve ne zve zde Be o grad Sve ti slav Pe {i} na go ve stio je ne ma~ kim no vi na ri ma mo gu} nost we go vog po vrat ka na klu pu re pre zen ta ci je Ne ma~ ke. [ef stru~ nog {ta ba cr ve no-be lih po tvr dio je u in ter vi juu za ne deq no iz da we ne ma~ kog li sta „Velt” da su mu se obra ti li pred stav ni ci Ko {ar ka {kog sa ve za Ne ma~ ke (DBB) i po nu di li mu po sao se lek to ra, ko je je slo bod no od od la ska Dir ka Ba u er ma na.

- Ve} sam raz go va rao sa DBB - re kao je Pe {i}, pre ci zi ra ju }i da je pri ~ao sa pred sed ni kom Sa ve za In gom Vaj som i pot pred sed ni kom Vol fgan gom Hil ger tom.

Pe {i} je tre nut no na klu pi cr ve no-be lih, a pre ma tvrd wa ma ugled nog li sta, we gov ugo vor sa dr `i kla u zu lu da mo `e pre u ze ti ne ki na ci o nal ni tim.

- Mo ram da raz mi slim. Jo{ uvek ni sam re kao ne - iz ja vio je Pe {i}, ko ji po se du je i ne ma~ ko dr `a vqan stvo.

Pro sla vqe ni srp ski stru~ wak ve} je bio se lek tor Ne ma~ ke 1993. go di ne ka da su pan ce ri po sta li pr va ci Evro pe po be div {i u fi na lu Ru si ju (71:70). Even tu a lan an ga `man Sve ti sla va Pe {i }a u Ne ma~ koj ne bi ugro zio we gov rad u Zve zdi, s ob zi rom na to da bi u slu ~a ju pre u zi ma wa pan ce ra na sta vio da vo di i klub, po put se lek to ra or lo va Du {a na Iv ko vi }a ko ji pa ra lel no vo di re pre zen ta ci ju Sr bi je i Olim pi ja kos.

KRA GU JE VAC: Ha la Je ze ro, gle da la ca: 4.500, su di je: Mu hvi} (Hr vat ska), An zu lo vi} (Hr vat ska), Jo va ni} (BIH) RAD NI^ KI: Pav ko vi} 23, Si no vec 8, Mi lo sa vqe vi}, Saj mon 18, Mar ko vi} 17, Ga de for{ 3, Bra ti} 11, Vuk sa no vi}, Mar ja no vi}, Skot 12, Mi ja to vi}, Ba ki}.

PAR TI ZAN: Kec man 7, Ra du qi ca 18, Ja ra maz, Lu ~i} 18, Mi lo sa vqe vi} 15, Ka ti}, Be {o vi}, Bo `i} 5, ^a ka re vi} 2, Ma ~van 13, An |u {i} 2, Ber tans.

U 16. ko lu re gi o na le Ja dran ske li ge, ko {ar ka {i Rad ni~ kog sa vla da li su ve ~e ras u Kra gu jev Radni~ki - Partizan Budu}nost - Zagreb Helios - Hemofarm [iroki - Krka Cibona - Makabi

92:80 81:70 89:86 81:60 85:91

RE GI O NAL NA LI GA (@) Hemofarm - Vo`dovac 87:54 ceqe - Radivoj Kora} 82:83 M. Kraji{. - Budu}nost 73:50 AGRO @IV MU [KA LI GA OKK Beograd - Vojvodina 80:84 Napredak - Sloboda 72:68 Proleter - @elezni~ar 68:81 Smederevo - FMP Rad. 82:88 Borac - BKK Radni~ki 61:59 Sloga - Meva Vizura 67:87 PR VA @EN SKA LI GA Crvena zvezda - Beo~in 99:60 Stara Pazova - [abac 67:71 Spartak - Vrbas Medela 95:67 Radni~ki - Proleter 86:57 ^elarevo - Loznica 20: 0

NBA LI GA

Rad ma no vi }u srp ski der bi Ras po lo `e ni Ke vin Lav (30 po e na, 13 sko ko va) ni je bio do vo qan da Mi ne so ta ostva re i pe tu ovo se zon sku po be du. We gov sja jan u~i nak po ni {ti li su be ko vi Atlan te, pre svih Xo Xon son (25 po e na).

- Kon cen tri sa li sa mo se na La va ka da je tre ba lo, du pli ra li od bra nu u we go voj bli zi ni i po ku {a li da mu mak si mal no ote `a mo {ut, ali je ne pre sta no pu nio na{ ko{. Stra {an je igra~ - re kao je Xon son po sle me ~a.

Ipak, Xon son bi ve ro vat no pri ~ao dru ga ~i je da je Lav po go dio {ut za tri po e na uz zvuk si re ne. Na ne sre }u Dar ka Mi li ~i }a i Ni ko le Pe ko vi }a (se dam po e na, tri sko ka) pro ma {io je i pro pu stio pri li ku da do ne se svom ti mu pr vu po be du u ni zu na go stu ju }im par ke ti ma od fe bru a ra pro {le go di ne.U Atlan ti so li dan je bio Rad ma no vi}, ko me je i pri pao uslov no re ~e no srp ski der bi.

- Ovo mi je ~e tvr ta se zo na u li gi i ne ko li ko pu ta sam do `i veo da se na {i pro tiv ni ci vra }a ju iz re zul tat skog mi nu sa, po go to vo pro {le go di ne. Ta ko da zna mo da ni kad ne bi tre ba lo da se opu sti mo i po mi sli mo da je utak mi ca go to va.

Iz gu bi li smo pred nost ka da smo po ~e li da pre vi {e {u ti ra mo iz na sko ka i kad smo pre sta li da do da je mo lop tu pod obru~ - sma tra Lav.

Bra jant opet bro jao do 40 Grad ski der bi Los An |e le sa pri pao sku pqoj eki pi - Kli per si ma (102:94). Kris Pol, sjaj ni {u ter za ~i je su se do vo |e we Kli per si iz bo ri li uz po mo} ~el ni ka li ge, po sti gao je 33 po e na uz {est asi sten ci ja, ali je na kra ju me ~a ipak za bri nuo svo je po slo dav ce.

ZA VR [EN TUR NIR U MA LOM FUD BA LU U APA TI NU

Po bed nik Pe ka ra \o le ^e sma in vest U Apa ti nu je za vr {en dvo ne deq ni tur nir u ma lom fud ba lu ko ji je or ga ni zo va lo Dru {tvo pro fe so ra fi zi~ kog vas pi ta wa, a ~i ji je po kro vi teq bi la SO Apa tin. U~e stvo va lo je 27 eki pa iz Apa ti na, Som bo ra, Bu kov ca, Pri gre vi ce i Ga ko va, 19 u se ni or skom uz ra stu i po ~e ti ri u ka det skoj i ve te ran skoj kon ku ren ci ji. Tri jum fo va la je eki pa Pe ka ra \o le/^e sma in vest ko ja je u dra ma ti~ nom fi na lu sa vla da la pro {lo go di {weg pr va ka Gold ka pi tal sa 5:3. Tre }e me sto pri pa lo je

dnevnik

eki pi Pro deks ko ja je po be di la eki pu Pa pir {op/ Sport ka fe sa 5:4 bo qim iz vo |e wem pe na la.

Naj bo qi stre lac kod se ni o ra je Ni ko la Man di} (Gold ka pi tal), naj bo qi gol man Du {an Ra {e ta i naj bo qi igra~ Ne nad [e va rac (obo ji ca iz po bed ni~ ke eki pe).

Kod ve te ra na pr vo me sto osvo ji la je eki pa Kon go, dru ga je bi la APA, a tre }i FK Omla di nac Bu ko vac. U kon ku ren ci ji ka de ta tri jum fo va la je eki pa Kraq, dru gi je Ma {i nac, dok je tre }e me sto pri pa lo eki pi Sam svoj maj stor. J. P.

rio se i Ko bi Bra jant. Pr va zve zda Lej ker sa po sti gao je 42 po e na iz igre (uz po lo vi ~an pro ce nat {u ta za dva!), ali se i to po ka za lo kao ne do voq no.

U ka kvoj je Bra jant for mi sve do ~i i to {to je duel Lej ker sa i Kli per sa bio we gov ~e tvr ti uza stop ni me~ u ko me je po sti gao vi {e od 40 po e na.

In di ja na po be di la Bo ston

Duel Baj na ma (Lej ker si) i Po la (Kli per si)

Fi ni{ utak mi ce pro veo je na klu pi, `a le }i se na po vre du te ti ve, pa su klup ski dok to ri ve} na ja vi li da bi mo gao da pro pu sti ne ko li ko me ~e va. [to se ti ~e ono ga {to se de {a va lo dok je bio u igri - skrom no je re }i da je bio us pe {an. Po go dio je 12 {u te va za dva po e na od 22 upu }e na, dok je za tri {u ti rao tri od ~e ti ri.

S dru ge stra ne te re na, Lej ker si su na pa da li i ne ko li ko pu ta po ku {a li da stig nu vo| stvo ri va la, ali ih je biv {i ko {ar ka{ Wu Or len sa u to me ne pre sta no spre ~a vao, po go to vo u dru gom po lu vre me nu.

- Ne ve ro va tan je. Do ka zao je za {to je naj bo qi bek u li gi - ni je krio odu {e vqe we po sle me ~a Po lov sa i gra~ Blejk Gri fin (22 po e na, 14 sko ko va, pet asi sten ci ja).

Da u no }i ka da su ras po lo `e ni i Pol i Gri fin Kli per se prak ti~ no ni ko ne mo `e da po be di uve -

Po be da Pej ser sa nad Sel tik si ma (97:83) naj bo qi je do kaz za to ko li ko sta ti sti ka mo `e da bu de var qi va. Ko {ar ka {i In di ja ne ni su ~e sto po ga |a li ko{ pro tiv Bo sto na ({u ti ra li su sa sa mo 37 od sto uspe {no sti), ni je im lop ta kru `i la po te re nu (sa mo 14 po e na), klu pa ni je bi la raz i gra na (sa mo 22 po e na re zer vnih igra ~a!), ali je su igra li od bra nu.Od li~ na igra u de fan zi vi do ne la im je no vu, pe tu uza stop nu po be du na svom te re nu. Go sti iz Bo sto na bi li su pri mo ra ni da ta ko |e {u ti ra ju sa ma we od 40 od sto uspe {no sti, da iz gu be 18 lop ti, de set pu ta po pi ju blo ka du.

Naj bo qi u do ma }oj eki pi bio je De ni Gren d`er (21 poen, pet sko ko va), dok su se me |u Sel tik si ma is ta kli Pol Pirs i Ke vin Gar net sa istim bro jem po stig nu tih po e na kao i naj e fi ka sni ji igra~ In di ja ne.

Re zul ta ti: Atlan ta - Mi ne so ta 93:91, [ar lot - Gol den Stejt 112:100, In di ja na - Bo ston 97:83, Va {ing ton - Fi la del fi ja 90:103, Mem fis - Wu Or le ans 108:99, ^i ka go - To ron to 77:64, Okla ho ma Wu jork 104:92, Hju ston - Por tland 107:105, Ju ta - Wu Xer si 107:94, Da las - Sa kra men to 99:60, L.A. Kli pers - L.A. Lej kers 102:94.

Su per li ga (@)

Su per li ga (M)

Dvanaesto kolo: Dinamo Azotara – TENT 3:1, Jedinstvo (U) – Vizura 1:3, Varadin BMG – Radni~ki Beograd 3:1.

Rezultati 12. kola: Vojvodina NS Seme – Radni~ki 3:1, Ribnica – Jedinstvo 3:1, Partizan Termoelektro – @elezni~ar 1:3, Mladi radnik – Spartak Qig 3:1.

1. Spartak 2. C. zvezda 3. Tent 4. Varadin 5. Kolubara 6. Vizura 7. Dinamo 8. Jedinstvo 9. Radni~ki 10. Vojvodina

1. Radni~ki 12 2. C. zvezda 10 3. M. Radnik 12 4. Vojvodina 12 5. Partizan 12 6. Spartak 12 7. Ribnica 12 8. Jedinst. 12 9. Klek 11 10. @elezn. 11

1110 1 10 8 2 12 7 5 12 7 5 10 6 4 12 6 6 12 5 7 12 4 8 12 3 9 11 1 10

32:13 27:9 26:17 24:20 22:14 24:24 23:28 20:28 14:33 5:31

28 25 22 20 19 19 15 12 7 4

9 3 9 1 9 3 8 4 7 5 6 6 4 8 3 9 2 9 110

31:16 29:12 30:18 30:18 26:22 23:24 18:28 18:28 11:28 9:31

27 26 26 26 18 17 11 11 7 5

Miqan Pavkovi}

cu eki pu Par ti za na re zul ta tom 92:80 (23:24, 28:20, 15:17, 26:19) i sa u~ nin kom od osam po be da i se dam po ra za, uz jed nu utak mi cu ma we, pre {li u gor wi deo ta be le, dok su cr no-be li, po sle pe tog po ra za u se zo ni osta li na tre }em me stu.

Kra gu jev ~a ni su po ka za li da ima ju od li ~an tim i da su za slu `i li bo qi pla sman ne go {to ga tre nut no ima ju. Ve ~e ras su pot pu no nad i gra li re gi o nal nog pr va ka i {am pi o na Sr bi je i po sle uspe ha u pro {lom ko lu u Za gre bu pro tiv Ci bo ne, pot pu no za slu `e no sa vla da li jo{ je dan ve li ki klub.

Za raz li ku od raz i gra nog i ve o ma mo ti vi sa nog Rad ni~ kog, Par ti zan je i na ovom su sre tu po tvr dio da je u kri zi. Bez pra vog plej mej ke ra cr no-be li ne ma ju igru i u na pa du su ~e sto pot pu no

de zor jen ti sa ni, pa su ta ko utak mi cu za vr {i li sa 17 iz gu bqe nih lop ti.

Osim u pr vih pet mi nu ta, ka da je imao pred nost od de set po e na, Par ti zan je od i grao da le ko is pod ni voa naj tro fej ni jeg ti ma u re gi o nu. Za igru cr no-be lih po seb no je bi la ne ka rak te ri sti~ na po sled wa ~e tvr ti na, u ko joj ih je Rad ni~ ki go to vo de kla si rao.

Tre ner Rad ni~ kog Mi ro slav Ni ko li} sklo pio je od li~ nu eki pu i uko li ko Kra gu jev ~a ni na sta ve sa igrom ka kvu su pri ka za li ve ~e ras, ima }e re al nu {an su da iz bo re pra vo da na red ne se zo ne igra ju i ne kom od evro ku po va. S dru ge stra ne, we go vom ko le gi Vla di Jo va no vi }u pred sto ji do sta po sla da kon so li du je tim i po ku {a da mu vra ti sta bil nost ko ja ga je kra si la pret hod nih se zo na.

MI LO JE KA RA KLI], TRE NER PRO LE TE RA IZ BA NAT SKOG KAR LOV CA

Sle di pa kle no pro le }e Fud bal je neo spor no Mla di tre ner je ve o ma po sve naj o mi qe ni ji sport u }en po slu. Kod we ga ne ma imro Ba nat sko om Kar lov cu. vi za ci ja, a na ro ~i to in si sti ra Pre Dru gog svet skog na ra du i kva li tet noj at mos fe ra ta po sto ja la su dva klu ba, ne - ri me |u igra ~i ma. ki tvr de ~ak ~e ti ri, a do la skom - Ima mo ve o ma vred nu upra vu do se qe ni ka iz za pad ne Sr bi je ko ja je stvo ri la op ti mal ne lop ta se pi ka la u sva kom so ka - uslo ve za rad. Tim ski ra di mo i ku nad me ta wu re o na. No, qu bi - svi se tru di mo da sva ko u svom mac Kar lo va ~a na je Pro le ter sa ko jim se ra do va lo us pe si ma i tu go va lo u po ra zi ma. Ta ko je bi lo ne ka da, ta ko je i da nas, Pro le ter je ve o ma po pu la ran i tri bi ne me snog sta di o na su sko ro uvek kr ca te.

Mi nu le je se ni Pro le ter je iz bo rio ~el nu po zi ci ju na ta be li Voj vo |an ske li ge is tok, za zi mio je sa 33 bo da, bez po ra za i sa {est re mi ja. Po red igra ~a, uspe hu su do pri ne li agil ni ~la no vi upra ve, a po seb no tre ner Mi lo je Ka ra kli}, ra nij ~lan pod mlad ka be o grad ske Cr ve ne zve zde a ka sni je pr vo ti mac broj nih klu bo va u ju `nom Ba na tu. Zve zda ne tre nut ke do `i veo je u svom rod nom me stu, bio je je dan od naj bo qih fud ba le ra me |u voj vo |an skim li ga {i ma. Po za vr {et ku igra~ ke ka ri je re oti snuo se u tre ner ske vo de, a od Mi lo je Ka ra k li} mi nu le je se ni ve om uspe {no vo di svoj Pro le ter. do me nu pru `i mak si mum, pa ve - Oda jem pri zna we i ~e sti tam ru jem da }e mo i na pro le }e igra igra ~i ma na iz van red noj igri i ti i le po i uspe {no.Kon ku ren za la ga wu u je se wem de lu pr ven - ci ja je iz u zet na, tu su su bo ti~ ka stva. Eki pa je mla da, at mos fe ra Ba~ ka, Rad ni~ ki iz Baj mo ka, Je je iz van red na, do bro me |u sob no din stvo iz No vog Be ~e ja, Bu du} ko mu ni ci ra mo, ve ru je mo jed ni nost iz Srp ske Cr we, pan ~e va~ dru gi ma i lo gi~ no je da su do {li ki Di na mo, Ko lo ni ja iz Ko vi i va qa ni re zul ta ti. Tru dim se da na...Ako ho }e mo da sa ~u va mo vo ih po red fud ba la na u ~im svim de }u po zi ci ji mo ra }e mo da igra kva li tet nim `i vot nim stva ri - mo jo{ bo qe ne go je se nas - ja san ma, ne vi ~em na wih ka da po gre - je Ka ra kli}. {e, ne go ka sni je ana li zi ra mo Ina ~e, Ka ra kli} ima vi {u ura |e no i tru di mo se da pro pu - tre ner sku {ko lu i na me ran je da {te no is pra vi mo. Na dam se da na sta vi sa {ko lo va wem i usa vr }e mo ta ko na sta vi ti i na pro le - {a va wem.Tre ner si nerv mu ne }e, sa mo mi je `ao {to u pr vom ne do sta je, vrd no }a i am bi ci o de lu ni smo na pra vi li ve }u za li - znost ta ko |e, pa je re al no o~ ke hu bo do va.U ovoj li gi ima vi {e i va ti da sta sa u vr snog stru~ wa kva li tet nih eki pa i ne sum wa mo ka za eki pe iz ve }ih li ga od voj da nas ~e ka pa kle no pro le }e - ka - vo| na ske. `e Ka ra kli}.

R. Jo va no vi}

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak16.januar2012.

19

VOJVODINA DANAS PO^IWE PRIPREME ZA PROLE]NI DEO SEZONE

Ka sne A|u ru, Abu ba kar i Ili} Zim ska pa u za je za vr {e na, od mor je is te kao, pa fud b a l e r i Voj vo di ne od da nas po ~i wu s pri pre ma ma za na sta vak se zo ne. A na pro le }e cr ve nobe l i ima j u ve l i k u `e q u da osvo je tro fej na me wen po bed ni ku Ku pa Sr bi je, kao i da u pr ven stvu ostva re {to bo qi re zul tat i do ka `u da su u sve mu rav no prav ni, ako ne i bo qi, s Par ti z a n om i Cr ve n om zve zdom.

U Fud bal skom cen tru „Vu ja din Bo {kov”, u 10 sa ti, {ef stru~ nog {ta ba De jan Vu ki }e vi} iz vr {i }e pro ziv ku.

- Svi smo se u`e le li tre nin ga, pa u za je bi la du ga~ ka, ta ko da ve ru jem da }e igra ~i do }i mo ti vi sa ni i sprem ni za ve li ki rad - re kao je tre ner Voj vo di ne. - Ovo je naj va `ni ji pe riod u ko jem tim tre ba do bro fi zi~ ki da se pri pre mi i ima mo do voq no vre me na da po ~e tak pro le} nog de la pr ven stva do ~e ka mo ka ko tre ba. Isto vre me no, pe riod ko ji je pred na ma je mo `da i naj lep {i deo ra da i igra ~i u we mu tre ba da u`i va -

pu n io je no vin s ke stup c e. Ne k a da {wi igra~ Par ti za na pr vi je pik Voj vo di ne, ali do re a li za ci je tran sfe r a jo{ ni j e do {lo?

- S Mo re i rom smo u sva ko dnev nim kon tak ti ma. Sport ski di rek tor Mi o drag Pan te li} je naj po zva ni ji da o to me ka `e ne {to vi {e, a sa svim je si gur no da klub ra di sve ka ko bi Mo re i ra po stao na{ igra~.

Jo{ ra ni je is ta kli ste da }e {an su na po zi ci ji zad weg ve znog do bi ti Vuk Mi to {e vi}?

- Vuk tre ba da do bi je {an su i si gur no je da }u mu je ja pru `i ti.

Od we ga sa mog za vi si ko li ko }e je is ko ri sti ti.

Ima te li sa zna wa o to me da li }e svi igra ~i da nas sti }i na vre De jan Vu ki }e vi} Fo to: F. Ba ki} me na pro ziv ku?

- A|u ru ima pro ble ma s pre vo zom, jer u Ni ge ri ji je {trajk Bra na Ili} u An ta li ji i ve ro vat no }e ka sni ti. Abu ba Bra na Ili} ima do zvo lu klu ba da ove zi me po tra `i ino stra kar Ouma ru se ja vio i za mo lio ni an ga `man. za dan ka {we wa, po {to u Pa ri - Ili} se tre nut no na la zi u An ta li ji, gde je na pri pre ma ma zu ima ne ke pri vat ne oba ve ze ukra jin ski klub Ode sa s ko jim se na la zi u pre go vo ri ma - re kao je da za vr {i, a Bra na Ili} bi sport ski di rek tor No vo sa |a na Mi o drag Pan te li}. - O~e ku je mo tre bao da nam se pri kqu ~i su da }e se da nas po ja vi ti u No vom Sa du, ka da }e mo i sa zna ti da li tra, jer je tre nut no u ino stran se do go vo rio s Ukra jin ci ma, ali je iz ve sno da ne }e sti }i na pro stvu. Osta le o~e ku jem na pro ziv ku. ziv ci - re kao je De jan Vu ki }e vi}.

No vo sa |a ni }e pr vi deo pri ju, jer su mla di i zdra vi i ve ru - Si gur no je da mo ra mo da na pre ma od ra di ti u FC „Vu ja din jem da }e se ra do va ti sva kom do me sti mo od la zak wih dvo ji ce.

Bo {kov”, gde ima ju od li~ ne tre nin gu.

Ho }e mo li do ve sti ne ko po ja ~a uslo ve, a 5. fe bru a ra pre se li }e To kom pa u ze klub su na pu sti we, ili }e mo ta kve igra ~e pro se u tur sko le to va li {te An ta la dvo ji ca iz u ze no bit nih fud na }i u sop stve nom igra~ kom ka li ju, gde }e tre ni ra ti do 20. fe ba le ra za igru Voj vo di ne - Slo dru, tek tre ba da vi di mo. U sva bru a ra. Vu ki }e vi} je pred vi deo bo dan Me do je vi} (pre {ao u ne kom slu ~a ju, bi }e nam po treb no osam kon trol nih utak mi ca - dve ma~ k i Volf s burg) i Gi o r k i vre me da ih uklo pi mo u tim, a sa do po la ska za Tur sku, pet to kom Me re ba {vi li ( vra tio se u Di svim je si gur no da ne }e mo za me ne bo rav ka uAn ta li ji, a po sled wu na mo iz Tbi li si ja). Bi }e te tra `i ti u na {im klu bo vi ma, jer pro ve ru }e ima ti u No vom Sa du {ko pro na }i igra ~e ko ji }e na ta kvih igra ~a jed no stav no ne ma. i bi }e to ge ne ral na pro ba pred od go va ra ju }i na ~in na dok na di Mo g u } i do l a z ak Al ma mi j a po ~e tak pro le} nog de la se zo ne. ti wi ho ve od la ske?

Mo re i re to kom pro te klih da na A. Predojevi}

SLOGA IZ TEMERINA PO^ELA PRIPREME

(Pro le ter), Raj ko Vu ja no vi} i Mi lo{ Si mo vi} (In deks). U be o grad ski Rad je oti {ao Mar ko Kli su ra, a slo bod ni u iz bo ru no ve sre di ne su Mi lo rad Ko si}, Lu ka Pre ve den, Sve to zar Mi jin i Ne boj {a De sni ca – re kao je sport ski di rek tor De nis Ma le {e vi}.

Cr ve no-be li dres obu kao je i de fan zi vac Ne ma wa Kra go vi} (In deks), dok je kao tek ton ski po re me }aj tla de lo va la in for ma ci ja o an ga `o va wu Zo ra na Zu ki }a (31) iz kom {ij ske Mla do sti. Is ku sni maj stor, ne ka da { wa per j a n i c a Obi l i } a, ^SK Pi va re, lu ~an ske Mla do sti, Me tal ca iz Gor weg Mi la nov ca i Pro le te ra, je se nas je bio naj bo qi igra~ Ja ra ~a na, pa je we go vim do la skom na pra vqe no do dat no po kri }e u bor bi za vrh.

- Ima mo na ras po la ga wu do voq no vre me na za re a li za ci ju pro gra ma ra da, po {to do na stav ka pr ven stve ne tr ke ima dva me se ca. Glav ni deo pri pre ma od ra di }e mo na na {em sta di o nu, a u za vi sno sti od vre men skih uslo va ko ri sti }e mo te ren Je d in s tva u Go s po | in c i m a i sport sku dvo ra nu. For mu }e mo bru si ti kroz 13 me ~e va, svi igra ~i }e do bi ti {an su da se na m et n u i iz b o r e me s to u start noj po sta vi, a pr vi test za ka zan je 4. fe bru a ra pro tiv no vo sad ske Sla vi je – sa op {tio je Mir ko Ba bi}.U pri prem nom pe ri o du cr ve no-be li }e po de li ti meg dan sa Ju go vi }em, Mla do sti iz Tu ri je, In |i jom, som bor skim Rad ni~ kim, Bor cem iz [aj ka {a, Ka be lom, Pro le te rom, No vim Sa dom, Ba~ kom iz \ur |e va i Mla do sti iz Ba~ kog Pe trov ca.

M. Meni}anin

AVRAM GRANT I ZVANI^NO TRENER PARTIZANA

Vo li iza zo ve Avram Grant, biv {i tre ner ^el si ja, Vest He ma i Por tsmu ta, pot pi sao je ugo vor sa Par ti za nom do le ta 2013. go di ne. U Ze mu ne lo je do {ao u prat wi ko or di na to ra za sport ska pi ta wa Al ber ta Na |a. Grant je obe }ao da }e u~i ni ti sve da cr no-be li pod we go vim vo| stvom igra ju {to zna ~aj ni ju ulo gu na evrop skoj sce ni.

- Dra go mi je {to sam do {ao u ve li ki klub sa du gom tra di ci jom.

Uve ren sam da mo gu da pri pre mim tim za Evro pu, ali i da na sta vim tra di ci ju stva ra wa mla dih igra ~a. Bi }e to ve li ki iza zov, ali ja vo lim ka da imam ta kav iza zov is pred se be - re kao je Grant.

Izra el ski stru~ wak je do dao da ni je naj bo qe upo znat sa si tu a ci jom po vo dom sme ne we go vog pret hod ni ka Alek san dra Sta no je vi }a i re kao da ga za ni ma is kqu ~i vo te ren.

- Moj po sao `e lim da ra dim sa ve li kim za do voq stvom i uz bu |en sam {to }u vo di ti klub ko jim ima ta ko im pre siv ne na vi ja ~e. Znam ka ko se ose }a moj pret hod nik, ali ta ko je to u na {em po slu. Ja sam u ^el si ju sti gao do fi na la Li ge {am pi o na, bio bli zu ti tu le, a na kra ju mo rao sam da odem - is ta kao je Grant.

Na pi ta we da li zna {ta se po sled wih ne de qa de {a va lo u klu bu, Grant je re kao: - Ja sam sa mo tre ner, ti me se ne ba vim. Pred sed nik mi je pre do ~io {ta o~e ku je od me ne, a me ne za ni ma sa mo bu du} nost, ne ono {ta je bi lo i ne `e lim ti me da se ba vim.

Pred sed nik klu ba Dra gan \u ri} po zvao je Uprav ni od bor klu ba, igra ~e i na vi ja ~e da se ne za do vo qa va ju ni zom ti tu la u do ma }em pr ven stvu, jer je Par ti za nu, ka ko je na gla sio, me sto u Evro pi.

De jan Stan ko vi}

Srp ski {am pion Par ti zan od i gra }e 6. fe bru a ra u Abu Da bi ju pri ja teq sku utak mi cu sa re pre zen ta ci jom Fi li pi na. Fud ba le ri ove azij ske ze mqe pri pre ma ju se za ^e lenx kup Azij ske fud bal ske kon fe de ra ci je ko ji }e se od 8-19. mar ta igra ti u Ne pa lu. Par ti zan bi na red nih da na tre ba lo da zva ni~ no pre u zme no vi tre ner, Izra e lac Avram Grant, ko ji je na to me sto ime no van na kon sme ne Alek san dra Sta no je vi }a.

- Ra du je mo se vr hun skoj pro ve ri pro tiv klu ba ko ji }e se spre ma ti za na sta vak se zo ne na Bli skom

is to ku ko ji je sve atrak tiv ni ji za Evro pqa ne - iz ja vio je se lek tor Fi li pi na Majkl Vajs. - Kao re pre zen ta ci ja ko ja se tek raz vi ja, ve o ma je va `no da stek ne mo is ku stvo. Ve li ka je pri li ka da se oku pi mo i do bro spre mi mo za AFC ^e lenx kup gde o~e ku je mo pla sman u po lu fi na le.

Ri va li Fi li pi ni ma na tom tak mi ~e wu bi }e Se ver na Ko re ja, In di ja i Ta xi ki stan. U dru goj gru pi su Ne pal, Turk me ni stan, Mal di vi i Pa le sti na.

Po bed nik }e se pla si ra ti na Kup Azi je 2015. go di ne.

Srp ski fud ba ler i igra~ mi lan skog In ter a De jan Stan ko vi} naj ve ro vat ni je }e usko ro mo ra ti na ope ra ci ju Ahi lo ve te ti ve. Stan ko vi} ve} dva me se ca ima pro ble ma sa tom po vre dom, pa iako se pre ne ko li ko ne de qa vra tio na te ren pred wim je no va pa u za.

Biv {em ka pi te nu or lo va je ote klo sto pa lo, a pre gle di su po ka za li da je po vre da, ipak, ozbiq ni je pri ro de. Zbog to ga bi Stan ko vi} tre ba lo da bu de ope ri san, vi {e de ta qa bi }e po zna ti po ~et kom ne de qa, ali je po sve mu su de }i pred wim du `a pa u za.

To res i Ke rol – pro }er da ni mi li o ni Fer nan do To res i En di Ke rol bi li su ve li ke zve zde ja nu ar skog pre la znog ro ka 2011. go di ne, vre di li su ukup no 85 mi li o na fun ti, a po sti gli su za jed no 11 go lo va. To res je pre {ao iz Li ver pu la u ^el si za re kord nih 50 mi li o na fun ti, a kao we go va za me na na En fild je sti gao Ke rol za 35 mi li o na. I na kon {to su svi o~e ki va li da pro ra de ove se zo ne, po {to su se na vi kli na no ve sre di ne, oni su jo{ vi {e raz o ~a ra li.

To res je ove se zo ne od i grao 16 pr ven stve nih utak mi ca za ^el si, ta~ ni je 856 mi nu ta. Po sti gao je dva go la. Isti u~i nak ima i Ke lol, ali u 19 utak mi ci, od no sno 1.052 mi nu te na te re nu. On po sti `e gol sva ko 526 mi nu ta.

Pre ma kri te ri ju po stig nu tih go lo va u od no su na pro ve de ne mi nu te na igra li {tu, To res je 42, a Ke rol 47. u Pre mi jer li gi, a me |u naj sku pqim su na pa da ~i ma.

- Fer nan do pro na la zi in spi ra ci ju, mo ti va ci ju, do bru for -

- Avram je do ve den jer klub ima naj vi {e am bi ci je. Par ti zan je klub sa do brim si ste mom ra da i neo p hod no je da ima do brog tre ne ra ko ji bi ga od veo u Evro pu i stal no igrao u naj ja ~im tak mi ~e wi ma. Da nas `e li mo da za po~ ne mo no vu eta pu u isto ri ji Par ti za na, sa ~o ve kom ko ji zna {ta je Evro pa, po {to je vo dio naj ve }i klub na sve tu, ^el si. Ima }e pu nu po dr {ku svih ko ji vo le Par ti zan, od na vi ja ~a do upra ve - na gla sio je \u ri}.

Pred sed nik Par ti za na ni je hteo da pri ~a o fi nan si ja ma. \u ri} je na ja vio da }e o de ta qi ma Gran to vog ugo vo ra go vo ri ti da nas u 10 ~a so va na pro ziv ci za pro le} nu se zo nu, ka da }e no vo an ga `o va ni {ef stru~ nog {ta ba od ra di ti pr vi tre ning sa igra ~i ma. Ma da se spe ku li {e da bi we go va go di {wa pla ta mo gla iz no si ti oko 400.000 evra.

I. L.

Par ti zan pro tiv Fi li pi na

Stan ko vi} mo ra na ope ra ci ju

Zu ki} naj ve }e po ja ~a we Od mor za fud ba le re Slo ge iz Te me ri na je za vr {en, {ef stru~ nog {ta ba Mir ko Ba bi} i we gov po mo} nik Mir ko Da vi do vi} oba vi li su pro ziv ku i kre nu li s ra dom. Na pr vom tre nin gu vla da la je po zi tiv na at mos fe ra, uz po pri li~ nu gu `vu po {to su kod eko no ma Slav ka Baw c a opre m u za d u ` i l a 32 igra ~a.

- U do g o v o r u sa stru~ n im {ta bom, na pra vi li smo spi sak ka drov skih `e qa u pre la znom ro ku i glav ni deo po sla uspe {no pri ve li kra ju. Sed mo ri ca no vaj li ja su se oba ve za la na ver nost, ~i me smo za o {tri li kon ku ren ci ju u svim li ni ja ma, ali tu ni je kraj do la sci ma. Kao sta bi lan srp sko li ga{ i sre di na po god na za afir ma ci ju, Slo ga je po s eb n o in t e r e s ant n a mla dim igra ~i ma, `eq nim do ka zi va wa. Obez be di li smo op ti mal ne uslo ve za rad, iz mi ri li fi n an s ij s ke oba v e z e, pa igra ~i mo gu da se po sve te oba ve za ma – ka `e pred sed nik klu ba Mi lo rad To mi}.

Te me rin ci su u je se wem de lu tr ke osvo ji li 20 bo do va i na pra vi li sta bi lan te meq za na sta vak se zo ne. Am bi ci je su ve za ne za pla sman u vr hu ta be le, pa su za to me |u pr vi ma na srp sko li ga {koj sce ni upa li li mo to re.

- Pre go vo ri sa dvo ji com pro ve re nih de fan zi va ca u{li su u za vr {nu fa zu i ve ru jem u po zi ti van epi log. Wi ho vim do la skom za v r { i l i bi s mo pri ~ u oko an ga `o va wa no vaj li ja, po {to smo sa ~u va li oko sni cu ti ma. Pr vih da na pre la znog ro ka pa pi re su do ne li Ne nad Ze ~e vi} (Le o tar, Tre bi we), Pa vle Tor bi ca (po vrat nik iz Slo va~ ke) Alek s an d ar Slep ~ e v i}

Dra gan \u ri} i Avram Grant u Ze mu ne lu

Fer nan do To res i En di Ke rol

mu. Iza we ga je ce la eki pa, a i na vi ja ~i. Le po je vi de ti da ima sve ve }e sa mo po u zda we i da asi sti ra dru gi ma. Ni je po sti zao go lo ve u po sled we vre me, ali je sva ki put sve bli `i to me - re kao je me na xer ^el si ja An dre Vi qas-Bo a{.

Ke rol je od i grao ne {to vi {e od po la sa ta u skrom noj pred sta -

vi Li ver pu la na En fil du pro tiv Sto u ka (0:0). Dva pu ta se na {ao na po gre {no me stu i blo ki rao udar ce svo jih sa i gra ~a.

Uglav nom je pa dao u ka zne nom pro sto ru go sti ju, ni je na pra vio ap so lut no ni {ta ko ri sno za svo ju eki pu, te je jo{ vi {e pro du bio ras pra ve na vi ja ~a Li ver pu la o uza lud po tro {e nom nov cu.

Kre spo, Fa u ler i Kana va ro u In di ji Kre spo, Ka na va ro, Mo ri jen tes, Oko ~a, Pi res, Fa u ler, So rin igra }e po no vo fud bal, ali u In di ji. Ova azij ska ze mqa, u ko joj je kri ket na ci o nal ni sport broj je dan, po kre }e pro je kat Pre mi jer li ge ka ko bi po pu la ri zo va la fud bal. Li gu }e ~i ni ti ukup no {est klu bo va (Kol ka ta, Ba ra sat, Ho vrah, Hal di ja, Dur ga pur i Si li gu ri), a za sva ki }e na stu pa ti bar po jed na ve li ka zve zda i stra ni tre ner.

Plan je da se me ~e vi igra ju to kom se dam ne de qa, sre dom i su bo tom dok tra je pa u za u na ci o nal nom {am pi o na tu In di je. Se zo na po ~i we 25. fe bru a ra. ^e ti ri naj bo qa ti ma po tom }e igra ti po lu fi na le i fi na le.

Ne ka da {wi {to per Ita li je ko ji je kao ka pi ten azu ra po di gao tro fej pr va ka sve ta 2006. go di ne Fa bio Ka na va ro po tvr dio je po vra tak fud ba lu.

- Vra }am se na te ren, igra }u za Za pad ni Ben gal - re kao je 38go di {wi de fan zi vac ko ji je pre {est me se ci okon ~ao ka ri je ru zbog hro ni~ ne po vre de ko le na.

Po red we ga, u In di ji }e igra ti jo{ En glez Ro bi Fa u ler, Fran cuz Ro ber Pi res, Ar gen tin ci Er nan Kre spo i Huan Pa blo So rin, [pa nac Fer nan do Mo ri jen tes i Ni ge ri jac Xej Xej Oko ~a. Pret po sta vqa se da }e spon zor tak mi ~e wa igra ~i ma is pla ti ti iz me |u 500 hi qa da i mi li o na evra.

Me |u tre ne ri ma bi }e En gle zi To ni Adams, Xon Barns, Pi ter Rid, Ko lin Tod, Fer nan do Ko u to (Por tu gal), Mi lo{ Rus (Slo ve ni ja), Mar ko E~e ve ri (Bo li vi ja), Te i tur To dar son (SAD) i Sam son Si a sia (Ni ge ri ja).

20

sport

ponedeqak16.januar2012.

dnevnik

SVET SKI KUP - SU PER VE LE SLA LOM (@)

Vo no va bez prem ca Ame ri kan ka Lind zi Von po bed ni ca je ~e tvr tog su per ve le sla lo ma ovo go di {weg Svet skog ku pa ~i ji do ma }in je bi la ita li jan ska Kor ti na d’Am pe co. Vo no va je do {e ste po be de ove se zo ne, a 47. ukup no, do {la u vre me nu od 1:26.16 mi nu ta, sa 61 sto tin kom pred no sti u od no su na ak tu el nu osva ja ~i cu Svet skog ku pa Ma ri ju Hefl-Ri{. Tre }e vre me dru gog da na tak mi ~e wa u Kor ti ni za u ze la je Slo ven ka Ti na Ma ze.

Upra vo Ma ze je bi la naj br `a ka da su na red do {le fa vo rit ki -

we za tri jumf, da bi se na ~e lu za dr `a la sve dok na sta zu ni je iza {la Hefl-Ri {o va. Ne mi ca je u Kor ti ni ove ne de qe ski ja la naj bo qe od po ~et ka ove se zo ne, ali to ni je bi lo do voq no da bi do {la i do pr ve po be de. Na pu tu ka tri jum fu sta la joj je we na naj ve `a kon ku rent ki wa Vo no va, ko ja je tre }u go di nu za re dom bi la naj bo qa u Kor ti ni u su per ve le sla lo mu. Ame ri kan ki je tri jumf pr vi po sle vi {e od me sec da na i su per ve le sla lo ma u Bi ver Kri ku, pred svo jim na vi ja ~i ma. Od ta da je pre tr pe la tri po ra za u svo jim di sci -

Lind zi Von

pli na ma, ali se vra ti la na vre me i u~vr sti la pr vu po zi ci ju u ge ne ral nom pla sma nu Svet skog ku pa.

I dok je Ri {o va bi la {est de se tin ki iza we, slo ve na~ ka ski ja {i ca je ima la 86 sto tin ki za o- stat ka u od no su na Vo no vu.

Svet ski kup kod ski ja {i ca na sta vqa se na red nog vi ken da u Kraw skoj Go ri ve le sla lo mom i sla lo mom.

Re zul ta ti: 1. Lind zi Von (SAD) 1:26.16, 2. Ma ri ja HeflRi{ (Ne ma~ ka) + 0.61, 3. Ti na Ma ze (Slo ve ni ja) 0.86, 4. Eli za bet Gergl (Austri ja) + 0.97, 5.

Xu li ja Man ku zo (SAD) + 0.98, 6.

Xe si ka Lin del-Vi kar bi ([ved ska) + 1.03, 7. La ra Gut ([vaj car ska) + 1.20, 8. Fa bi jen Zu ter ([vaj car ska) + 1.50, 9. Awa Per {on ([ved ska) + 1.52, 10. Lien Smit (SAD) + 1.80 itd. Ge ne ral ni pla sman su per ve le sla lo ma: 1.

Lind zi Von (SAD) 313, 2. Fa bi jen Zu ter ([vaj car ska) 226, 3.

Ana Fe nin ger (Austri ja) 213, 4.

Ti na Ma ze (Slo ve ni ja) 171, 5. Xu li ja Man ku zo (SAD) 169, 6. Eli za bet Gergl (Austri ja) 137 itd.

Ge ne ral ni pla sman Svet skog ku pa: 1. Lind zi Von (SAD) 884, 2.

Ti na Ma ze (Slo ve ni ja) 593, 3.

Mar liz [ild (Austri ja) 540, 4.

Eli za bet Gergl (Austri ja) 516, 5.

Ana Fe nin ger (Austri ja) 467, 6.

Ma ri ja Hefl-Ri{ (Ne ma~ ka) 466 itd.

SVET SKI KUP - SLA LOM (M)

Ko ste li} po no vo fa nta sti ~an Sa mo dva da na po {to je bio naj bo qi u su per kom bi na ci ji, hr vat ski ski ja{ Ivi ca Ko ste li} tri jum fo vao je i u sla lo mu u {vaj car skom Ven ge nu. Ko ste li} je do svo je {e ste po be de u tom ski cen tru, a 22. ukup no, do {ao ukup nim vre me nom od 1:45.67 mi nu ta. Na dru gom me stu, [ve |a nin An dre Mi rer je imao 85 sto tin ki za o stat ka, dok je tri sto tin ke da qe bio Fric Dop fer iz Ne ma~ ke, {to mu je bi lo do voq no za po di jum.

Za hva qu ju }i po be di, Ko ste li} je pre u zeo vo| stvo u ge ne ral nom pla sma nu sla lo ma, dok se vo de }em u po ret ku Svet skog ku pa Mar se lu Hir {e ru iz Austri je pri ma kao na sa mo 30 bo do va. Hir {er je bio kla sa za se be na po sled wa dva sla lo ma ove se zo ne, ali je u Ven ge nu dis kva li fi ko van to kom pr ve vo `we, po {to je pro ma {io jed nu ka pi ju.

Svet ski kup na sta vqa se u austrij skom Kic bi lu, gde }e se ski ja {i nad me ta ti u su per ve le sla lo mu, spu stu, sla lo mu i kom bi na ci ji.

Re zul ta ti sla lo ma u Ven ge nu: 1.

Ivi ca Ko ste li} (Hr vat ska)

Ni e mi ne nu tro fej Fi nac Jar ko Ni e mi nen po bed nik je ATP tur ni ra u Sid ne ju po {to je u fi na lu sa vla dao fran cu skog te ni se ra @u li je na Be ne toa sa 6:2, 7:5. Fi nal ni me~ je bio od lo `en zbog sla bih vre men skih uslo va i ja ke ki {e ko ja je ne pre sta no pa da la, a neo ~e ki va na pa u za vi {e je pri ja la Ni e mi ne nu ko ji je osvo ji dru gu ti tu lu u ka ri je ri. S dru ge stra ne, Be ne to je jo{ jed nom ostao pra znih {a ka u za vr {nom me ~u tur ni ra po {to je iz gu bio i {e sto fi na le u ko jem je igrao.

Obo ji ca te ni se ra se se le u Mel burn gde po ~i we Otvo re no pr ven stvo Austra li je. Pro tiv nik Ni e mi ne nu bi }e Ar gen ti nac Da vid Nal ban di jan, dok }e su par nik Be ne tou bi ti Ka rol Bek iz Slo va~ ke.

Mon fis je ma lo ~u dan Ki par ski te ni ser Mar kos Bag da tis dao je za ni mqiv in ter vju to kom tur ni ra u Sid ne ju, a oba vi li su ga bri tan ski dubl part ne ri Ros Ha ~ins i Ko lin Fle ming. To ni je bio je dan od onih uobi ~a je nih in ter vjua, ve} je Bag da tis od go va rao na pi ta wa o ri va li ma sa ko ji ma je de lio svla ~i o ni cu, pa je ot krio ko je od wih naj ~i sti ji, naj aq ka vi ji, ali i jo{ mno go to ga. Na pi ta we ko od te ni se ra ima naj ~ud ni je na vi ke, Bag da tis je od go vo rio: - Mi slim da je to Mon fis. ^ak i pre me ~a on mo `e da |u ska oko po la sa ta da bi se za gre jao. To je po ma lo ~ud no.

De spre i Pe ter han sel po bed ni ci Ivi ca Ko ste li} je bio naj br `i u Ven ge nu

1:45.67, 2. An dre Mi rer ([ved ska) + 0.85, 3. Fric Dop fer (Ne ma~ ka) + 0.88, 4. Ma rio Mat (Austri ja) + 0.92, 5. Fe liks Noj roj ter (Ne ma~ ka) + 0.93, 6. Kri sti jan De vi le (Ita li ja) + 1.20, 7. Ste fa no Gros (Ita li ja) + 1.34, 8. Alek sis Pin tu rol (Fran cu ska) + 1.37, 9. Lars El ton Mi re (Nor ve {ka) + 1.40, 10. Jens Big mark ([ved ska) + 1.56 itd. Ge ne ral ni pla sman sla lo ma: 1. Ivi ca Ko ste li} (Hr vat ska) 485,

2. Mar sel Hir {er (Austri ja) 360, 3. An dre Mi rer ([ved ska) 295, 4.

Kri sti jan De vi le (Ita li ja) 270, 5.

Fe liks Noj roj ter (Ne ma~ ka) 261, 6. Ste fa no Gros (Ita li ja) 186 itd.

Ge ne ral ni pla sman Svet skog ku pa: 1. Mar sel Hir {er (Austri ja) 725, 2. Ivi ca Ko ste li} (Hr vat ska) 695, 3. Be at Fojc ([vaj car ska) 545, 4. Ted Li ge ti (SAD) 493, 5. Ak sel Lund Svin dal (Nor ve {ka) 490, 6.

Bo di Mi ler (SAD) 448 itd.

Tri jumf Kra we ca po sle dve go di ne Mi ten dor fu, a i ovo ga pu ta po ka zao je da mu ta le ta o ni ca sa vr {e no od go va ra. Kra wec je imao start ni broj 49, ali je bez pro ble ma sa ~e la po me rio do ta da vo de }eg Ba ra la.

Naj du `i let da na de lo je Da i ki ja Itoa, od 212 me ta ra, ali je imao zna ~aj no lo {i je oce ne od Kra we ca, pa je mo rao da se za do vo qi ~e tvr -

Ro bert Kra wec

{ter na i An der sa Bar da la iz Nor ve {ke.

Slo ve na~ ki ska ka~ svo ju pret hod nu po be du ostva rio je ba{ u Bad

TUR NIR U SID NE JU

Po seb nu pa `wu pri vu kao je \o ko vi}, ko ji je po sle udar ca Na da la pao na te ren, da bi mu u po mo} pri te kla Klaj ster so va, ko ja ga je re a ni mi ra la i vra ti la u igru.

Za ni mqiv ko men tar po sle to ga dao je Na dal.

- To ti se do go di ka da me {est pu ta za re dom po be di{ u fi na lu - re kao je Na dal.

ZA VR [EN RE LI DA KAR

SVET SKI KUP - SKI LE TO VI

Slo ve nac Ro bert Kra wec tri jum fo vao je na pr vim ski le to vi ma se zo ne ko ji su u okvi ru Svet skog ku pa odr `a ni u austrij skom Bad Mi ten dor fu. Kra wec je do pr ve po be de po sle dve go di ne, a tre }e u ka ri je ri, do {ao le tom od 206 me ta ra, is pred ak tu el nog osva ja ~a Svet skog ku pa To ma sa Mor gen -

\O KO VI] I ZVE ZDE IGRA LI ZA DE CU: Te ni ske zve zde pred vo |e ne pr vim re ke tom sve ta No va kom \o ko vi }em u~e stvo va li su u tra di ci o nal nom De ~i jem da nu na Austra li jan Ope nu. \o ko vi}, Ra fael Na dal, Kim Klaj sters i jo{ ne ke zve zde pru `i li su svim po se ti o ci ma le pu za ba vu.

tim me stom. Po sle Kra we ca na red su do {li fa vo ri ti, ali od svih wih naj bli `i mu je bio Mor gen {tern. Po bed nik tur ne je ^e ti ri

ska ka o ni ce Gre gor [li ren ca u er imao je let od sa mo 184,5 me ta ra, zbog pro ble ma sa ve trom,{to mu je bi lo do voq no za sed mo me sto, dok je vo de }i u Svet skom ku pu An dre as Ke fler bio tek 14.

Re zul ta ti: 1. Ro bert Kra wec (Slo ve ni ja) 212.5 (206.0), 2. To mas Mor gen {tern (Austri ja) 206.8 (200.5), 3. An ders Bar dal (Nor ve {ka) 201.6 (205.5), 4. Da i ki Ito (Ja pan) 196.1 (212.0), 5. Ve gard Ha u koe Sklet (Nor ve {ka) 191.5 (204.5), 6.

Ka mil [toh (Poq ska) 190.8 (193.0), 7. Gre gor [li ren ca u er (Austri ja) 190.3 (184.5), 8. Ru ne Vel ta (Nor ve {ka) 188.5 (203.0), 9.

Jo han Re men Even sen (Nor ve {ka) 186.7 (183.0), 10. Si mon Aman ([vaj car ska) 183.5 (187.0) itd.

Ge ne ral ni pla sman Svet skog ku pa: 1. An dre as Ke fler (Austri ja) 790, 2. Gre gor [li ren ca u er (Austri ja) 752, 3. To mas Mor gen {tern (Austri ja) 656, 4. An ders Bar dal (Nor ve {ka) 649, 5. Ri hard Fraj tag (Ne ma~ ka) 428, 6. Ka mil [toh (Poq ska) 404 itd.

Fran cu zi Si ril De spre i Ste fan Pe ter han sel po bed ni ci su Da ka ra u kon ku ren ci ji mo to ci kli sta, od no sno auto mo bi li sta. Po sled wa eta pa 33. iz da wa naj te `eg re li ja na sve tu vo `e na je od Pi ska do Li me u Pe ruu, ali je spe ci jal bio dug sa mo 29 ki lo me ta ra, pa De spre o vi i Pe ter han se lo vi ri va li ni su ni ima li {an su da ih pre tek nu.

De spre je eta pu za vr {io kao de se ti, sa sko ro ~e ti ri mi nu ta za o stat ka u od no su na po bed ni ka Pal An der sa Ule val se te ra iz Nor ve {ke, dok je je di ni ri val Fran cu zu za tri jumf Mark Ko ma bio dru gi.

Ipak, po {to je [pa nac imao za sa mo tri mi nu ta bo qe vre me, De spre je pro sla vio po be du, jer je pred po sled wi dan imao 11 mi nu ta pred no sti.

Fran cu zu je do dru gi tri jumf na Da ka ru, po {to je pret hod no bio naj bo qi 2010. go di ne.

Pe ter han sel je pro sla vio re kord nu de se tu po be du na Da ka ru, ko ju je obez be dio jo{ u su bo tu. Po sled wi dan naj pre sti `ni jeg re li ja na sve tu, ko ji je po ~e tvr ti put vo `en u Ju `noj Ame ri ci, Fran cuz je za po ~eo sa vi {e od 40 mi nu ta pred no sti, pa mu to {to je eta pu do Li me za vr {io kao de se ti, sa tri mi nu ta za o stat ka u od no su na po bed ni ka Ro bi ja Gor do na ni je ni ma lo na {ko di lo. Dru go me sto za u zeo je [pa nac Na ni Ro ma, dok je Pe ter han se lu to bio ~e tvr ti tri jumf kao auto mo bi li sta, po {to je pret hod no ~e ti ri pu ta sla vio me |u mo to ci kli sti ma.

Sr bi ju je na Da ka ru ~e tvr tu go di nu za re dom pred sta vqao Ga bor Sag maj ster me |u mo to ci kli -

Ste fan Pe ter han sel (desno)

Si ril De spre

sti ma, ali je on zbog kva ra na mo to ru bio pri mo ran da od u sta ne ve} to kom pe te eta pe.

c m y

reporta@e

dnevnik

ponedeqak16.januar2012.

21

SE VA LI „NE @NI” KRO [EI I DI REK TI NA BOK SER SKOM KU PU NA CI JA ZA @E NE U SOM BO RU

Za no ka ut ne tre ba za gre va we, ve} sr ce ju na~ ko io ono mad je dan ne ba{ kor ke tan vic, po ko me se po ten ci jal ni atak man gu pa u Har le mu spre ~a va ta ko {to im ba ci{ ba sket - lop tu. Ta ko ti ne ka ko do |e i u Sr bi ji. Da{ Sr ba di ji ne ki sport sa lop tom, i osta lo ih i~ ne za ni ma, pa i ne tre ba da ~u di {to je Kup na ci ja u `en skom bok su u Som bo ru, na

B

za {to je olim pij ski faj ter ski sport sve po pu lar ni ji u be lom sve tu. Od No vog Ze lan da, pre ko Ma ro ka i Evro pe i ta mo pre ko Atlan ti ka sve vi {e }er ki pri si qa va o~e ve da im te pa „si ne“, ne za to {to su, Bo `e sa klo ni, i{ta iz gu bi le u `en stve no sti ba ve }i se bok som, ve} do ka zu ju da i u de vo ja~ kim gru di ma ku ca

Ma ri ja „srpski ponos” Pa vlov u akciji

ko me su se oku pi le re pre zen ta ci je 17 ze ma qa sa ~e ti ri kon ti nen ta ostao u pot pu nom me dij skom mra ku po red evrop skog ru ko met nog pr ven stva ko me smo do ma }i ni i od la ska na {ih va ter po lo-aj ku la na istu je vrop sku smo tru u Aj ndho ven.

A u sport skoj Ha li „Mo ston ga“ ba{ je ima lo {ta i da se vi di. De voj ke, po stro je ne od ju ni or ki do se ni or ki, pri ka za le su

sr ce u ju na ka, {to je, uz gred bu di re ~e no, re por ter „Dnev ni ka“ pre ko ji dan na u ~io na te `i na ~in a ko {ta lo ga je sa mo lak {eg po tre sa mo zga bez te `ih po sle di ca.

Elem, otva ra we ove ma ni fe sta ci je bi lo le po, di va nio i va ro {ki ma jor dom Ne ma wa De li} i pr vi ~o vek za du `en za `en ski boks u BSS, Jo van Pa ni}, igra lo i pe va lo iz GKUD „Ra van grad“,

{to je kod de vo ja ka i tre ne ra sa svih stra na sve ta iza zva lo, ali stvar no, ogrom no za ni ma we.

Som bor ti je to, na vi kao na sli~ ne sport ske pri red be, jer je pre ne ko li ko go di na ugo stio i naj bo qe evrop ske ju ni o re-bok se re i svet sku eli tu u sam bou, zna ~i jed no stav no vo le na za pa du Ba~ ke te kon takt ne, bo ri la~ ke spor to ve, ma da Som bor ci ma ne bi ni {ta fa li lo da su ume sto ne deq ne `u te su pe pri su stvo va li u ne {to ve }em bro ju fi nal nim bor ba ma, ko je su obi lo va le i naj bo qim bok som. Do bro, ne ka im se kao olak {a va ju }a okol nost uzme ~i we ni ca da je na {a, srp ska re pre zen ta tiv ka Sla |a na To pa lov, ~la ni ca som bor skog „Ga lak ti ka“, na kon od li~ ne bor be i ube dqi ve po be de u po lu fi na lu mo ra la zbog ozbiq ni je po vre de ru ke da od u sta ne od bor be za zlat no od li~ je sa Ku an duyk As sem, ka ko god da se ime ove de voj ke iz da le kog Ka zah sta na iz go va ra. Ipak, ne bi bi la tra ge di ja da se rin flaj{ pre sko ~io, ali to je ipak ne ka dru ga pri ~a, tek na {e Ma ri ja Di vjak, Mi le na Ma to vi}, Ma ri ja Pa vlov, Ni na Je li} i Ma ri ja Sto ja no vi} osta le su us kra }e ne za ve }u po dr {ku sa tri bi na u bor ba ma za zlat ne me da qe.

Ma da je op {ti uti sak o or ga ni za ci ji ovog Ku pa, sme {ta ju tak mi ~a ra, stru~ nih {ta bo va i funk ci o ne ra 17 bok ser skih sa ve za u ov da {wem Do mu u~e ni ka

sred wih {ko la ko ji je vi {e na lik ho te lu vi so ke ka te go ri je, po mi {qe wu u~e sni ka, bio vi {e ne go do bar, ma lu sen ku je ba cio ne spo ra zum na stao na re la ci ji sa re pre zen ta ci jom Ma ro ka, ~i ji su pred stav ni ci za ka sni li na auto bus do GH „Mo ston ga“, pa se ni su na vre me po ja vi li u ma gi~ nom ~e tvo ro u glu. Tre ne ri pro tiv ni ca iz Bel gi je i ^e {ke su zah te va li da se za po bed ni ce ovih bor be, po auto ma ti zmu, pro gla se wi ho ve de voj ke, ali su se Ma ro kan ke u po sled wi ~as po ja vi le pot pu no ne za gre ja ne u rin gu i do slov no „raz bi le“ su par ni ce. Vaq da iz ner vi ra na ce lim „cir ku som“ oko iz la ska na ring, mla da da ma iz Ma ro ka Ba hu ne Ava -

Sla vqe Mi le ne Ma to vi} na kon za slu `e ne po be de

Zlat na `e tva i bez hu ka s tri bi na Ma da se Som bor ci ni su pro sla vi li bu~ ni jom po dr {kom sa tri bi na, ovo na sre }u ni je ome lo na {e de voj ke pred vo |e ne {e fom stru~ nog {ta ba Mar kom Tu bi }em i tre ne rom Ve ro qu bom Ma xu ki }em, pa je ta ko ve} u pr voj bor bi na {ih de vo ja ka za naj vi {e od li~ je Ma ri ja Di vjak u „su da ru“ za znat no krup ni jom ~e hi wom Len kom Du da ko vom po ka za la za {to sna ga kla de va qa a um ca ru je. Ok. Pr vo zla to, pa se mo `e da qe.... Do za kqu ~e wa ovog bro ja „Dnev nika” u fi nal noj bor bi od na {ih de vo ja ka nad me ta la se jo{ i Mi le na Ma to vi}, ko ja je iz u zet no pa met no bok su ju ~i uze la ta ko |e zlat nu me da qu, dok je Ma ri ja „Ser bian pride” Pa vlov su per i or nim osva ja wem zlat nog od li~ ja po ka za la ka ko to iz gle da kad mla da la vi ca iz [aj ka {ke bok su je hlad ne gla ve i vre log sr ca. tif je ve} u dru goj run di po sla la Van de Xojs u car stvo sno va, {to je je dan od ret kih no ka u ta vi |en

na ovom ku pu, da bi we na re pre zen ta tiv na dru ga ri ca La `gar Ha sna sa de vet na pre ma dva la ga -

no „do bi la“ ^e hi wu Mar ti nu [mo ran zo vu.

Ako se za ne ki pa ra me tar u svet skim raz me ra ma `en skog bok sa mo `e uze ti broj de vo ja ka u fi na lu ovog Ku pa, kao do mi nan ta i po sti lu i teh ni ci bok so va wa auten ti~ na si la se po no vo po tvr dio Ka zah stan, ko ji je od 22 fi nal ne bor be imao svo je pred stav ni ce u 12 me ~e va, od ko jih su u tri na vra ta u oba ugla bi le tak mi ~ar ke iz ove eg zo ti~ ne ze mqe. Da li }e im se ko ja od re pre zen ta ci ja ozbiq ni je su prot sta vi ti, vi de }e se sle de }e go di ne, za ka da iz BSS na ja vqu ju dru gi po re du Kup na ci ja i jo{ ve }i broj re pre zen ta ci ja, ka da se o~e ku ju i da me iz SAD. Mi li} Mi qe no vi}

SEN ]A NIN LA SLO TA BO RO [I – SEN ]AN SKA SPORT SKA EN CI KLO PE DI JA

Ne kad ko pqe i ku gla, sa da spi sa teq sko pe ro ro u ~ a v a w e isto r i j e spor ta La sla Ta bo ro {i ja iz Sen te pri vu klo je jo{ u vre me stu di ja na Fa kul te tu fi zi~ ke kul tu re u Bu dim pe {ti i dok je bio ak ti van atle ti ~ar klu ba u va ro {i na oba li Ti se. ^e tr na est pu ta bio je pr vak Voj vo di ne u ba ca wu ko pqa i ku gle, tri pu ta {am pion Sr bi je, uz vi {e stru ko u~e {}e u se lek ci ja ma Voj vo di ne i Sr bi je na ra znim nad me ta wi ma, ali na dr `av nim pr ven stvi ma ne ka da {we Ju go sla vi je vi {e pu ta je

P

Bor ba la Mew hart

bio me |u fi na li sti ma, {to je u to vre me pred sta vqa lo uspeh.

Za vre me sport ske i tre ner ske ka ri je re, po tom i oba vqa wa du `no sti sport skog or ga ni za to ra, do ku men ta ri ste i se kre ta ra Sport skog sa ve za op {ti ne Sen ta, la }ao se pe ra i do sa da

iz me |u ko ri ca 20 kwi ga opi sao je isto ri ju sen }an skog spor ta.

Plod no pre bi ra we po pro {lo sti sport skih de {a va wa u Sen ti i {i re, do pri ne lo je da se na |e me |u la u re a ti ma naj zna ~aj ni jeg op {tin skog pri zna wa, a kra jem pro {le go di ne za kwi gu o isto ri ji atle ti ke u Sen ti pri pa lo mu je po seb no pri za we „Sre br no ko pqe” Olim pij skog ko mi te ta Ma |ar ske.

U tra ga wu za ko re ni ma spor ta u Sen ti Ta bo ro {i ras po la `e sa iz u zet no bo ga tom do ku -

Ka roq Am bro zi

men ta ci jom jo{ iz pe ri o da Austrougar ske, pa i po da ci u we go vim kwi ga ma o isto ri ji sen }an skog spor ta do se `u do 1875. i atle ti ke 1882. go di ne, pa i ra ni je, ba vio se i pro {lo {}u fud ba la, va ter po la, ku gla wa, te ni sa i dru gih spor to va, jer

vi {e sen }an skih klu bo va ima tra di ci ju du `u od ve ka. Ta bo ro {i je sport ska en ci klo pe di ja Sen te, a ku }a u ko joj `i vi pred sta vqa da nas svo je vr sni sport ski ar hiv i mu zej, pa se ve} go di na ma i za la `e da po ti ska va ro{ do bi ja ova kvu in sti tu ci ju.

U po sled we vre me ba vi op se `nim is tra `i va wi ma za mo no gra fi ju o 90 go di na de lat no sti Atlet skog sa ve za Voj vo di ne od 1921 - 2011.

- Atle ti ka je na tlu Voj vo di ne po sto ja la i ra ni je, ali Atlet ski sa vez Voj vo di ne je osno van 10. apri la 1921. go di ne u Zre wa ni nu, a tek 11.sep tem bra iste go di ne u Za gre bu je osno van Atlet ski sa vez Ju go sla vi je, pa je me |u {est dr `av nih pot sa ve za bio voj vo |an skih. Pri li kom osni va wa voj vo |an ski sa vez je imao 13 klu bo va, a da nas 31 od ko jih je 25 ak tiv nih. Ni je sve po ~e lo atle ti kom, ne go su se u ne ka da {wim sport skim klu bo vi ma bez ob zi ra da li su se zva li atlet ski, gim na sti~ ki ili dru ga ~i je, ba vi li i dru gim di sci pli na ma, pa i igra li fud bal. Po sle od lu ke o uvo |e wu atle ti ske i gim na sti ke u {kol sku na sta vu, pr vi trag na ovim pro sto ri ma ima mo 1873. go di ne u Som bo ru, gde je i osno va no |a~ ko sport sko udru `e we, dok je pr vo or ga ni zo va no atlet sko tak mi ~e we La jo{ Ver me{ pri re dio u Su -

La slo Ta bo ro {i, san o sport skom mu ze ju u Sen ti

bo ti ci 1878. go di ne, gde je po tom osno van i gim na sti~ ki klub, da bi 1882. go di ne bio osno van i atlet ski klub u Sen ti - ka `e Ta bo ro {i.

Od 1921. do 1941. go di ne na pr ven stvu Ju go sla vi je mo `e se re }i da voj vo |an ski atle ti ~a ri su osvo ji li 59 po je di na~ nih ti tul la pr va ka, od ko jih 46 mu {kar ci i 13 de voj ke.

- Ta da {wi Be~ ke rek, po tom Pe trov grad, da na {wi Zre wa nin, bio je cen tar ju go slo ven ske atle ti ke, a i dru gi voj vo |an ski klu bo vi su u`i va li ve li ki re no me. Iz tog pe ri o da zna ~aj no ime voj vo |an ske atle ti ke je Ka roq Am bro zi, ko ji je 1914. go di ne bio pr vak Ma |ar ske u ba ca wu di ska re zul ta tom 45,28 me ta ra, {to je bio bo qi re zul tat od

po stig nu tog na Olim pi ja di 1920. Am bro zi je od 1921. do 1926. bio {est pu ta pr vak i re kor der Ju go sla vi je i bio pred sed nik Atlet skog od bo ra Voj vo di ne. Po sle Dru gog svet skog ra ta voj vo |an ski atle ti ~a ri od 1945. do 2010. osvo ji li su ukup no 1.693 na slo va po je di na~ nog pr va ka u se ni or skoj, ju ni or skoj i pi o nir skoj kon ku ren ci ji, od to ga 818 u mu {koj i 875 u `en skoj kon ku ren ci ji. [to se re pre zen ta ti va ca ti ~e naj vi {e pu ta bo je Ju go sla vi je je bra nio Vo ja Gru ji} iz no vo sad ske „Voj vo di ne”, ~ak 88 pu ta na 400 i 800 me ta ra i u {ta fe ta ma. U `en skoj kon ku ren ci ji Bor ba la Mew hart iz Sen te 43 pu ta re pre zen ta tiv ka u ba ca wu ko pqa, 11 pu ta je osva ja la ti tu lu dr `av ne

pr va ki we - ot kri va Ta bo ro {i deo po da ta ka pri ku pqe nih za mo no gra fi ju o 90 go di na atle ti ke u Voj vo di ne.

On uka zu je da bi se ob ja vi la ne ka mo no graf ska kwi ga po treb no je vi {e go di {we is tra `i va we i pri ku pqa we gra |e, ne sa mo u do ma }im ne go i u ma |ar skim ar hi vi ma, ka da je u pi ta wu isto ri ja na tlu Voj vo di ne. Ta bo ro {i ve li da je u do sa da imao {ta da is tra `u je o sen }an skom spor tu, jer de se tak klu bo va je sta ri je od jed nog ve ka, po ~ev od atlet skog (1882), ku gla {kog (1889), te ni skog (1903), fud bal skog (1905)...

- San mi je da Sen ta do bi je sport ski mu zej, a po red to li ko ve} pri ku pqe ne gra |e, san mi je san da iz dam kwi gu o po ~e ci ma spor ta na tlu Voj v o d i n e. Ras p o l a ` em gra |om o sport skom `i vo tu u pre ko 80 na se qa i pre ko 500 sport skih klu bo va, udru `e wa i dru {ta va. Do sa da zva ni~ no po ~e ci se `u u 1867. go di nu, ali ras p o l a ` em do k u m en t a i c jom da je u Sen ti 1856. go di ne ve} po sto ja lo {a hov sko dru {tvo.

Pr v a re g i s tro v a n a sport s ka or g a n i z a c i j a u Voj v o d i n i je Stre qa~ ko udru `e we u Be loj Cr kvi 1777. go di ne, po tom u No vom Sa du 1790, u Pan ~e vu 1813. go di ne, ta udru `e wa su se u da n a { wem smi s lu ba v i l a sport skim stre qa {tvom - ot kri va Ta bo ro {i.

Mi lo rad Mi tro vi}

22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak16.januar2012.

dnevnik

АН ЂЕ ЛИ НА ЏО ЛИ:

Ре жи ја је уна пре ди ла мо ју ка ри је ру Глу ми ца Ан ђе ли на Џо ли из ја - део ме ђу на род них од но са на та ви ла је да је ре жи ра ње фил ма „У кав на чин, ра ди ти на ре ша ва њу зе мљи кр ви и ме да„ уна пре ди ло про бле ма и би ти део ди ја ло га са ње ну ка ри је ру. Хо ли вуд ска зве зда ре кла је ли сту „Њу јорк тајмс„ да је сни ма ње фил ма о ра ту у Бо сни до жи ве ла као на ста вак свог ра да у функ ци ји ам ба с а до ра до бре во ље Ује ди ње них на ци ја. „Као глу ми ца од лич но сам се за ба вља ла. То је ве о ма за ба ван по с ао и имам од лич на ис ку ства, али мо ја ин те ре со ва ња су спољ но по ли тич ке те ме. Ту је мо је ср це„, об ја сни ла је глу ми ца, чи ји би ре ди тељ ски де би тре ба ло да Анђелина Џоли бу де при ка зан у Ср би ји до брим љу ди ма, пред ста вља за 16. фе бру а ра. „Би ти у мо гућ но сти ком би но - ме не лич ни на пре дак„, до да ла ва ти сво ја ин те ре со ва ња и би ти је Џо ли.

Она је при зна ла да раз у ме за што су по је ди ни љу ди скеп тич ни по пи т а њу ње ног фил ма. ”Мо жда ће љу ди ви де ти филм и оце ни ти га дру га чи је, не га тив но, за то што сам га ја сни ми ла. Али ми слим да га не бих ура ди ла да не мам иза се бе ја ку ка ри је ру„, при ме ти ла је Џо ли. Она је ра ни је при зна ла да ни је на ме ра ва ла да ре жи ра филм „У зе мљи кр ви и ме да„, али да је по ста ла си гур ни ја у сво је спо соб но сти сни ма ња фил ма, ка да је на пи са ла сце на рио. „У зе мљи кр ви и ме да„ се тре нут но на ла зи у огра ни че ној ди стри бу ци ји у аме рич ким би о ско пи ма. (Танјуг)

НО ВИ ПРО ЈЕ КАТ ЏОР ЏА КЛУ НИ ЈА

О укра де ном умет нич ком бла гу Глу мац и ре ди тељ Џоџ Клу ни сни ми ће филм о по тра зи за умет нич ким де ли ма ко је су на ци сти кра ли то ком Дру гог свет ског ра та, пре но си „Хо ли вуд ри пор тер„. Филм, у ко ме ће Клу ни би ти сце на ри ста, ре ди тељ и глу мац, би ће адап та ци ја књи ге ‘’The Monuments Men: Allied Heroes, Nazi Thieves, and the Greatest Treasure Hunt in History‘’ ко ју је на пи сао Ро берт Ед сел о на по ри ма аме рич ких вла сти да по вра те де ла ко ја су Хи тле ро ве сна ге укра ле. За раз ли ку од Клу ни је ви је вих прет ход них ре ди тељ ских про је ка т а ‘’Ла ку ноћ и срећ но‘’ и ‘’The Ides of March‘’

Џорџ Клуни

(Мар тов ске иде) бу џет но вог фил ма ће би ти ве ћи, а филм ће би ти ко мер ци јал ни ји. ‘’Ако ра ди мо ко мер ци јал ни филм ура ди ће мо не што што је за бав но и не што што има да ка же‘’, ре као је Клу ни на Ме ђу на род ном филм ском фе сти ва лу у Палм Спринг су. Клу ни је на вод но јак кан ди дат за на гра ду Оскар за уло гу у фил му ‘’The Descendants‘’ (По том ци) и за ре жи ју фил ма ‘’Мар тов ске иде‘’. Он је за оба фил ма но ми но ван за Злат ни гло бус. Сле де ћи про је ка ту ко ме ће би ти ви ђен је све мир ска дра ма ‘’Gravity‘’ (Гра ви та ци ја) у ко јој ће игра ти са Сан дром Бу лок.

НА КУ СТЕН ДОР ФУ

Зна чај ни филм ски ауто ри Пе то из да ње Ме ђу на род ног филм ског и му зич ког фе сти ва ла „Ку стен дорф„ од 17. до 23. ја ну а ра оку пи ће ве ли ки број по зна тих име на из све та фил ма као што су фран цу ска глу ми ца Иза бел Ипер, ре ди те љи Еј бел Фе ра ра и бра ћа Дар ден, док оска ро вац Бе ни сио дел То ро још ни је по твр дио до ла зак. Го сти Др вен гра да би ће и ре жи се ри Ким Ки-дук (Ју жна Ко ре ја) и Ну ри Бил ге Џеј лан (Тур ска) ко ји ма је по све ћен ово го ди шњи про грам „Ре стро спек ти ва ве ли ка на„, као и мла ди фран цу ски глу мац ал жир ског по ре кла Та хар Ра хим, ре ди тељ ски тан дем Мар ђан Са тра пи (Иран) и Вин сент Пар но (Фран цу ска), по зна ти не мач ки ре ди тељ Ан дре ас Дре зен и дан ска аутор ка Фре де ри ка Аспок. Ра ни је на ја вљен Аш гар Фар ха ди ипак не до ла зи на Мо кру Го ру. Уме сто ње га ра ди о ни цу за сту ден те одр жа ће глав на глу ми ца у ње го вом фил му „Раз вод: На дер и Си мин„ и пред сед ни ца жи р и ј а „Ку с тен д ор ф а„ Леј л а Ха та ми. Про гра мом је пред ви ђе на и ра ди о ни ца фран цу ског ре жи се ра Оли ви јеа Ор леа на кон про јек ци је ње го вог пр вог игра ног фил ма „Пе ли кан Ни ко стра тос„, у ко ме глав ну ро лу ту ма чи Емир Ку сту ри ца. У кон ку рен ци ји за на гра де

Злат но, Сре бр но и Брон за но ја је је 20 фил мо ва мла дих ауто ра из це ле Евро пе, као и Ка на де, Кир ги ста на, Мек си ка и САД. По ред сту дент ских фил мо ва, на „Ку стен дор фу„ ће као и до са да би ти при ка зи ва на оства ре ња зна чај них ауто ра у ци клу си -

филм ских ауто ра. Му зич ки про грам одр жа ва ће се сва ке ве че ри, на кон про јек ци ја и ра ди о ни ца. У са ли „Про кле та авли ја„ на сту пи ће „Ро зен берг трио„ из Хо лан ди је, „Стри бор и Тро ва чи„ из Ср би је, „Со ни до Га ло Не гро„ из Мек си ка и дру ги.

До при но си и кул ту ри и еко но ми ји Бри т ан ски пре ми јер Деј вид Ка ме рон по звао је не за ви сне филм ске ства ра о це да се фо ку си ра ју на успех на бла гај на ма, пре но си Рој терс Филм ска ин ду стри ја Бри та ни ји до но си 4,2 ми ли јар де фун ти (6,5 ми ли јар ди до ла ра) го ди шње, укљу чу ју ћи ка ко не за ви сне фил мо ве ко ји до бро про ла зе на бла гај на ма та ко и блок ба сте ре по пут се ри ја ла о Ха ри ју По те ру ко ји су сни ма ни у Бри та ни ји али су их фи нан си ра ли хо ли вуд ски сту ди ји. „Бри тан ска филм ска ин ду стри ја, уме ће и зна ње ко ји је по др жа ва ју, и на ша кре а тив на ин ду стри ја уоп ште до при но се на шој еко но ми ји са че ти ри ми ли јар де фун ти и то је не мер љив до при нос на шој кул ту ри„, ре као је Ка ме рон. „Али ове го ди не смо по ста ви ли ам би ци о зне ци ље ве и очи све та

би ће упе ре не ка на ма. Ми слим да тре ба да ци ља мо још ви ше и ко ри сти мо из ван ре дан успех про те клих го ди на„, на вео је он у са оп ште њу. Ка ме рон је ре као и да је уло га вла де и Бри тан ског филм ског ин сти ту т а да „по др жи сек тор и учи ни га још ди на мич ни јим и пред у зет ни јим и по мог не бри тан ским про ду цен ти ма да сни ме успе шне фил мо ве ко је ће би ти до стој ни так ма ци ква ли те том и ути ца јем нај бо љим ме ђу на род ним про дук ци ја ма„. „Као што Бри тан ска филм ска ко ми си ја игра кључ ну уло гу у при вла че њу нај ве ћих и нај бо љих ме ђу на род них сту ди ја да про ду ци ра ју фил мо ве ов де, та ко и ми мо ра мо да под стак не мо бри тан ске про ду цен те да про на ђу но ва тр жи шта ов де и у све ту„, за кљу чио је Ка ме рон.

Два ско ра шња, ни ско бу џет на не за ви сна бри тан ска фил ма би ла су и ве о ма успе шна на бла гај на ма а и по ку пи ли су број на при зна ња. „Кра љев го вор„ осво јио је че ти ри Оска ра, укљу чу ју ћи и онај за нај бо љи филм 2011. и за ра дио је 414 ми ли о на до ла ра у све ту, а сни мљен је бу џе том од 15 ми ли о на до ла ра. Две го ди не ра ни је, „Ми ли о нер из бла та„ по ку пио је осам Оска ра, укљу чу ју ћи и Оска ра за нај бо љи филм, и за ра дио 378 ми ли о на до ла ра а та ко ђе је сни мљен са бу џе том од 15 ми ли о на до ла ра. Иду ће не де ље оче ку је се из ве штај не ка да шњег ми ни стра кул ту ре Кри са Сми та о филм ском сек то ру ко ји би тре ба ло да под стак не бри тан ске фил ма џи је да раз ви ја ју ко мер ци јал не про јек те. (Танјуг)

ЛУ КАС СНИ МИО РАТ НИ ФИЛМ О АФРО А МЕ РИЧ КИМ ПИ ЛО ТИ МА

„Цр ве ни ре по ви” по сле 20 го ди на ма „Ре т ро спек ти ва ве ли ка на„, „Са вре ме не те ден ци је„ и „Ве ли ка глу мач ка до стиг ну ћа„. Ове го ди не уве ден је и ци клус „Но ви ауто ри„, а „Пра те ћи про грам„ пред ста ви ће не сва ки да ш ња оства р е њ а мла д их

„Ку стен дорф„ се одр жа ва од 17. до 23. ја ну а ра у Др вен гра ду на Мо крој Го ри, у ор га ни за ци ји „Ра ста Ин тер на ти о нал„ и под по к ро в и т ељ с твом Ми н и с тар ства кул ту ре, ин фор ми са ња и ин фор ма ци о ног дру штва.

„Ме та ли ка” при пре ма 3Д филм Аме рич ки бенд “Ме та ли ка” по твр дио је на свом сај ту да при пре ма 3Д филм ко ји би тре ба ло да се по ја ви у би о ско пи ма сле де ће го ди не, али ни су пре ци зи ра ли о че му је реч. Ре а гу ју ћи на пи са ње ви ше ча со пи са, уљу чу ју ћи и „Ро линг сто ун„, чла но ви бен да су

на ве ли да су гла си не тач не и да би во ле ли да ка жу ви ше о то ме, али да ни су још раз ра ди ли све де та ље. „Ме та ли ка„ ће, ина че, то ком ле та на сту пи ти на ви ше европ ских фе сти ва ла, где ће у це ло сти из ве сти свој пе ти, та ко зва ни „Цр ни„ ал бум.

ФА ВО РИ ТИ УДРУ ЖЕ ЊА РЕ ДИ ТЕ ЉА

Ален, Фин чер, Скор се зе...

Вуди Ален

БРИ ТАН СКИ ФИЛМ

Филм ски ре ди те љи Ву ди Ален, Деј вид Фин чер, Мар тин Скор се зе, Алек сан дар Пејн и Ми шел Аза на ви сус но ми но ва ни су за на гра де Удру же ња ре жи се ра, пре но си аген ци ја Рој терс. Аза на ви с у су је ово пр ва но ми на ци ја аме рич ког Удру же ња ре жи се ра а за слу жио ју је цр но-бе лим не мим фил мом о не ка да шњем Хо ли ву ду „The Artist„ (Умет ник), ко ји је оду ше вио кри ти ку ка да је, ма ја про шле го ди не, пре ми јер но при ка зан на Кан ском фе сти ва лу. Ален је но ми на ци је за слу жио ко ме ди јом „По ноћ у Па ри зу„, а ње гов аме рич ки ко ле га Скор сез 3Д фил мом „Hugo„ (Иго). Фин чер је сво ју тре ћу но ми на ци ју за

ову пре сти жну на гра ду оства рио кри ми дра мом „Му шкар ци ко ји мр зе же не„, док се Пејн, ко ме је ово дру га но ми на ци ја, над ме ће по ро дич ном дра мом „The Descendants„ (По том ци), у ко јој глав ну уло гу игра хо ли вуд ска зве зда Џорџ Клу ни. На гра да Удру же ња ре жи се ра (ДГА) че сто на ја ви до бит ни ке Оска ра у ка те го ри ји нај бо ље ре жи је а не рет ко и нај бо љег фил ма. Од 1948. го ди не, од ка да се ова на гра да до де љу је, са мо у 6 при ли ка до бит ник ДГА на гра де ни је по ча ство ван и Оска ром у од го ва ра ју ћој ка те го ри ји. Це ре мо ни ја до де ле на гра да одр жа ће се 28. ја ну а ра у Лос Ан ђе ле су. (Танјуг)

Хо ли вуд ски ре ди тељ Џорџ Лу кас из ја вио је да му је би ло по треб но 20 го ди на да сни ми свој нај но ви ји филм „Red Tails„ (Цр ве ни ре по ви), јер је реч о оства ре њу у ко ме све уло ге игра ју црн ци, пре нео је Би Би Си. Лу кас је ре као да је сам мо рао да фи нан си ра филм ко ји је исти ни та при ча о гру пи афро а ме рич ких пи ло та ко ји су се бо ри ли у Дру гом свет ском ра ту. Он је на вео да су сви ве ли ки филм ски сту ди ји од би ли филм, јер у ње ма „не ма ни јед не ве ли ке уло ге за бел ца„. „По ка зао сам им га и сви су ре кли: ‘Не. Не зна мо ка ко би пла си ра ли ова кав филм‘. Ми сли ли су да не би би ло стра ног тр жи шта за та кав филм, а то тр жи ште чи ни 60 про це на та њи хо вог про фи та„, ре као је Лу кас ко ји је на пи сао и

про ду ци рао филм. Ре ди тељ је Ен то ни Хе мин гвеј. У фил му глу ми не ко ли ко по зна тих глу ма ца, укљу чу ју ћи Оска ров ца Ку бу Гу динг Џу ни о ра, Те рен са Ха у ар да и ар-ен-би зве зду Ни Јо. Филм по ка зу је ка ко су цр ни пи ло ти би ли из дво је ни и ве ћи део ра та про ве ли на зе мљи све док их ни су по зва ли да се бо ре за сво ју зе мљу. Ствар ним пи ло ти ма 2007. го ди не је та да шњи пред сед ник Џорџ Буш до де лио Кон гре сну злат ну ме да љу. Лу кас је уло жио 58 ми ли о на до ла ра свог нов ца у филм и до дат них 35 ми ли о на до ла ра за ди стри бу ци ју. „То је ре ла тив но скуп филм. Цр ни фил мо ви су углав ном ни ско бу џет ни па чак и та да хо ли вуд ски сту ди ји окле ва ју са при ка зи ва њем фил мо ва и они од ла зе сла би јим

ди стри бу те ри ма„, ре као је Лу кас и до дао да је ње гов филм ко шта ви ше не го што сви та кви фил мо ви за ра де на бла гај на ма. Он је до дао и да ће, уко ли ко филм до бро про ђе на бла гај на ма, сни ми ти још два фил ма - на ста вак и филм ко ји прет хо ди „Цр ве ним ре по ви ма„. Лу ка со ви ко мен та ри слич ни су ко мен та ри ма ње го вог ко ле ге Спај ка Ли ја, ко ји је кри ти ко вао ма њак цр них ли ко ва у хо ли вуд ским рат ним фил мо ви ма 2008. Ли је та да кри ти ко вао Клин та Ис тву да и ње го ве фил мо ве „За ста ве на ших оче ва„ и „Пи сма са Иво Џи ме„ ре кав ши: „Ура дио је два фил ма о Иво Џи ми и ни је дан цр ни вој ник се ни је по ја вио у тим фил мо ви ма. Знам да му је ука зано на то и да је мо гао то да про ме ни.” (Танјуг)

„Злат ни па ра дајз” за Ха ри ја По те ра Не мо же се, сва ка ко, ме ри ти с Оска ром, ни са Злат ним гло бу сом, али у хо ли вуд ским кру го ви ма, на гра да Злат ни па ра дајз је из у зет но це ње на, а ове го ди не је до де ље на по след њем фил му из се ри ја ла о мла дом ча роб ња ку Ха ри ју По те ру, ко ји је та ко по стао оми ље ни филм кри ти ча ра, пре но си Рој терс. На гра де Злат ни па ра дајз до де љу ју се фил мо ви ма ко ји су по бра ли нај ви ше по зи тив них кри ти ка. „Ха ри По тер и ре ли кви је смр ти 2”, ко ји је по зи тив но оце ни ло 96 од сто кри ти ча ра, до био је Злат ни па ра дајз у ка те го ри ји оства ре ња са ши ро ком ди стри бу ци јом. На дру гом ме сту је филм „Фор му ла успе ха„ (Moneyball) са Бре дом Пи том у на слов ној уло зи, а на тре ћем по ро дич на ко ме ди ја „Ма пе ти„ (The Muppets). Ме ђу на гра -

ђе ним фил мо ви ма у ка те го ри ји ли ми ти ра не ди стри бу ци је су до ку мен та рац „Project Nim„ Џеј мса Мар ша о на уч ном про јек ту из 1970-их у ко ји је би ла укљу че на шим пан за, иран ско ос тва ре ње

„Раз вод„ и фран цу ско цр но бе ли филм „Ар ти ста„. У оста лим ка те го ри ја ма на гра ђе ни су још и фил мо ви „Не мо гу ћа ми си ја - про то кол дух„ и „Во жња„ (Drive).

kultura

c m y

dnevnik

ponedeqak16.januar2012.

23

ПОЗОРИШТЕ

НИН-ова НАГРАДА ЗА РОМАН ГОДИНЕ

Данас одлука о лауреату Жири НИН-ове награде саопштиће данас ко је добитник награде за најбољи роман 2011. године, између шест кандидата који су ушли у најужи избор. Одлуку ће у подне, у просторијама компаније „Rin gi er Ak sel Sprin ger”, саопштити председник жирија, књижевни критичар Васа Павковић. Поред Павковића, који је председавао жиријем и прошле године, остали чланови су Љиљана Шоп и Милета Аћимовић Ивков, који су такође били у жирију за 2010. годину, док су Владислава Гордић-Петковић и Мића Вујичић именовани у жири у мају 2011. Одлуку о добиртнику награде жири доноси већином гласова.

У најужи избор је ушло шест наслова: „Mеin Kampf” Светислава Басаре, „Алмашки кружоци лечених месечара” Фрање Петриновића, „Бернардијева соба” Слободана Тишме, „Ода мањем злу” Воје Чолановића, „Сасвим скромни дарови” Угљеше Шајтинца и „Контролни пункт” Давида Албахарија. Тројица кандидата: Албахари, Чолановицх и Басара су већ једном добили ово признање, које се додељује од 1954. године, али према пропозицијама награда се може добити више пута. Саопштено је такође да ће обогодошњем добитнику НИН-ове награде ово признање бити уручено 23. јануара, на свечаности у Скупштини града Београда. (Танјуг)

ПЕТНАЕСТОГОДИШЊИЦА СМРТИ ИВАНА ЂУРИЋА (1947–1997)

Византолог и борац за грађанске вредности Иван Ђурић је рођен 1947. у Београду, где је завршио класичну гимназију и студије на Филозофском факултету. Његов отац, проф. др Душан Ђурић, био је лекар и професор Београдског универзитета. Мајка Ивана, такође универзитетски професор, потицала је из породице Богдановић - њен отац Милан Богдановић био је познати историчар књижевности и критичар, а брат Богдан, архитекта, предавач на Архитектонском факултету (предмет Историја и теорија града), истакнути интелектуалац, једно време градоначелник Београда (1982-1986). Природно да је у таквом амбијенту Иван Ђурић имао добре предуслове за формирање личности и стицање одговарајућег образовања и ширине погледа. Иако је потекао из породице угледних лекара, Иван Ђурић је уписао студије историје на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао 1971. Као значајна референца у биографији професора Ђурића, често се наводи податак да је био последњи ученик утемељивача београдске византолошке школе, академика Георгија Острогорског (1902-1976). Чињеница да је дипломирао и магистрирао код тада најпризнатијег светског византолога, као и да је чуве-

најчувеније дело „Сумрак Византије - време Јована Осмог Палеолога 1392-1448„, које је доживело пет издања (Београд, 1984; Загреб, 1988, Рим, 1995; Париз, 1996; Београд, 2008). Ђурић је оригинални наслов своје дисертације „Јован Осми Палеолог и његово време” спустио у поднаслов књиге, уступивши место ефектнијем „Сумра-

ку Византије”. Књига је током 80тих и 90-тих наишла на велико интересовање шире читалачке пу-

Анегдота о породици Фока Као студент историје уметности, потписник ових редова имао је срећу да слуша предмет Историја Византије код академика Божидара Ферјанчића и доцента Ивана Ђурића и Радивоја Радића. Интересантна је анегдота коју је студентима 1994. испричао професор Ферјанчић. Наиме, постдипломцу Ивану Ђурићу је током 1974. заказана одбрана магистарског рада под називом „Породица Фока”. Како је обавештење о датуму одбране било објављено у листу „Политика”, непосредно пред сам чин излагања примећен је неуобичајено велики број посетилаца који нису били познати мањој групи присутних византолога и историчара. Љубазно упитани које су професије и шта их у теми магистарског рада посебно занима, они су одговорили да су зоолози са одсека за биологију те да су из назива теме („Породица Фока”) закључили да ће присуствовати занимљивој одбрани рада о фокама, односно туљанима, а не о моћној породици која је припадала византијском војном племству и носила презиме Фока.

ни професор његову жељу да се посвети проучавању средњовековне књижевности преусмерио на византологију, нису утицали да Ђурић у више наврата истакне како себе сматра правим учеником Божидара Ферјанчића (1929-1998). Иван Ђурић је превасходно, мада не искључиво, био окренут позновизантијској историји. Међу многобројним студијама на овом пољу посебно се издваја његово

блике, па су заинтересовани (и упорни), ретке примерке могли да пронађу једино у боље опремљеним антикварницама. Не мање важан сегмент научне делатности била су Ђурићева учешћа на бројним међународним скуповима, као и предавања по позиву - Атина (1976), Беч (1981), Делфи (1985), Париз (1986), Атина (1989). Био је члан неколико редакција научних часописа, као и

представник наше земље у Међународном комитету за балканске и медитеранске студије који је деловао под покровитељством УНЕСКО-а. За поменута научна прегнућа нису изостала ни признања и награде. Иван Ђурић је импоновао својом појавом, елоквенцијом, познавањем прошлости Србије, као и визијом да би кроз процесе демократизације и реформи наша држава могла да стекне место у породици земаља које чине Европску унију. Често је напомињао да инат, „вулгарни” национализам и ксенофобичност, нису добри савезници наше европске перспективе и неминовних интеграција које би требало да нас уведу у групу привредних и културних партнера развијених држава Запада. У том смислу, жестоко се супротстављао оним снагама које су, како је имао обичај да каже, од „запада познавали једино Западну Мораву”, алудирајући при том на „оца нације”. Предвиђајући рат на просторима некадашње Југославије, упорно се залагао за мирно решење већ захукталих међуетничких сукоба, напомињући како су преговори једини прави начин за превазилажење проблема. Децембра 1990, упркос нерегуларним и недемократским условима, прихвата да буде кандидат на изборима за председника Србије, и са готово 300 хиљада освојених гласова заузима треће место у Републици (а прво у Војводини) међу медијски знатно боље подржаним конкурентима из других странака. Почетком 90-их година, талас национализма и претњи приморао га је да напусти земљу, из које је, како је навео у једном од својих последњих интервјуа, отишао као „добровољни изгнаник”. У Паризу се превасходно вратио струци, радећи на Колеж де Франс, а затим и на Университе де Пари, где је држао предавања све до поодмаклог стадијума своје болести. Иван Ђурић је преминуо у Паризу 1997. Његове некадашње колеге сећају га се као научника светског формата, студенти као проницљивог и занимљивог предавача, а политички следбеници и пријатељи као визионара и врсног саговорника, који је благовремено указивао на наше слабости и грешке, надајући се да нећемо посустати у настојањима да се придружимо заједници земаља које су носиоци најпрогресивнијих токова у Европи и свету. Синиша Ковачевић

ИЗ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ДРУШТВА

Конкурс за награду „Биљана Јовановић” Српско књижевно друштво већ седму годину расписује конкурс за награду „Биљана Јовановић“, за прозна, песничка и драмска дела објављена 2011. године. Награда се састоји од повеље и новчаног износа. Књиге (у три примерка, са назнаком за награду „Биљана Јовановић“) треба послати на адресу: Српско књижевно друштво, Београд, Француска 7 најкасније до 31. јануара. Име добитника награде биће објављено средином марта.

Овопризнање Српско књижевно друштво је установило на десетогодишњицу смрти Биљане Јовановић (1953-1996), као трајно сећање на њено књижевно стваралаштво и борбу за људска права. Награда се додељује уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије. Досадашњи добитници су: Срђан Ваљаревић за роман „Дневник друге зиме“ (за 2005) , Даница Вукићевић за књигу поезије „Лук и стрела“ и Ибрахим Хаџић

за песничку књигу „Непрочитане и нове песме“ (за 2006), Немања Митровић за књигу „Бајке са Венере“ и Угљеша Шајтинац за књигу „Вок он!“ (за 2007) , Јелена Ленголд за књигу прича „Вашарски мађионичар“ (за 2008), Милена Марковић за књигу песама „Птичије око на тараби“, Слободан Тишма за роман „Qu a tro sta gi o ni“ (за 2009) и Владислава Војновић за књигу поезије „ПееМеСме“ (за 2010). Р. Л.

Хор мајки и девет „Jуговића” Олга Димитријевић, „Радници умиру певајући“, режија Анђелка Николић, Хартефакт фонд и Битеф театар Када би се анализом популарне културе желела успоставити веза са повешћу, онда би серија „Птице умиру певајући“ била високо на лествици ствари које су пратиле пропаст, тачније преврат СФР Југославије. Ако је са „Династијом“ и „Даласом“ осамдесетих полако надирало поимање капиталистичких вредности, серијама као што су „Птице умиру певајући“ или „Повратак у Идн“, љубав и срећа измештане на мале екране, онда је „Бољи живот“ био наш одговор, о којем је боље не говорити. Али, иако се све то евоцира драмом „Радници умиру певајући“ Олге Димитријевић, а затим и режијом Анђелке Николић, у низу сцена-споменика самоуправном социјализму, ипак се у копродукцији Битеф театра и „Хартефакт“ фонда не говори о томе што је било, него о томе шта је од свега тога остало.„Остали смо ми, к’о задњи“, рекла би јунакиња Олге Димитријевић, мислећи на људе у некој забити, што је у Србији све што није Београд. Да ствар са њеном драмом буде откаченија, Олга Димитријевић би написала да је остало „око моје, око моје, кад ја јутром из навике кувам кафу за нас двоје“, јер „Радници умиру певајући“ су, веровали или не, компилација народских, народних, па и народњачких мотива, уклопљених у једноставну и добро познату причу о штрајку у приватизованој фабрици, већ трећу у скорије време, само, много аутентичнију по списатељском, а затим и по редитељском поступку. Врло, врло вешто, занимљиво и узбудљиво, чак и кад није баш најјасније откуд, како и зашто, што ће рећи – изазовно и инспиративно. Дакле, стил Олге Димитријевић је брутално непосредан, директан, прост. У њему два и два су четири, нема продубљивања наоко једноставног – радници су скупина очајника која нема ништа осим деце, место им се дигло и пропало са комунистима, баш као и фабрика коју преузима хохштаплер у спрези са градском влашћу. Држава је нема или је нема, свеједно. Нико није крив. Фабрике, људи, градови старе, умиру. Шта је онда у вези с њеном драмом посебно?

Посебно је то што се из привидно свеопште ироније и подсмеха, до краја открива топла људска страна приче која и кад је налик на кемп, постиже виша и дубља значења. Посебно је то што се у првом плану истиче снажан женски глас. Једини штрајкач који стварно радикализује штрајк па умре од глади је Даница, а курва/ народна певачица Милица у фантастичном заокрету („певачице су увек уз народ“) постаје класична хероина. Иначе, тај ослонац на народној култури и музици, на сцени је извор најкомичнијих тренутака, али и најозбиљнијих момената, оних у којима је могуће питати о коренима проблема, менталитета, друштвених образаца и навика. Није споран лопов, није споран нечовек, шта би с људима, пардон са женама? Где су се оне преселиле, какву су децу храниле, мужеве трпеле? Парадоскално или не, баш као што је то случај са проказаним, а заправо фаворизованим народњаштвом (бар кад је о позоришту реч), та питања су активно поље драме! Шта је редитељка Анђелка Николић изабрала за своје поље активизма. Као да се утркивала са Олгом Димитријевић, и она се одлучила да целу ствар, тешку тему и још теже слушање туђе муке, учини крајње необичном, а приступачном, па је већи део садржаја драме учинила формом, готово обредним ритуалом. Одабрала је мање познате глумце због лакше идентификације са обичним смртницима и врло вероватно лакше сарадње. Управо захваљујући глумцима, њих девет „Југовића“ Милану Ковачевићу, Игору Боројевићу, Марији Бергам, Марији Миленковић, Александру Ђинђићу, Марку Гверу, Ђорђу Бранковићу, Милану Марићу, Нини Лазаревић - резултат је био пун погодак. Тим пре, јер је редитељка учинила да они у представи и не говоре, него само отварају уста док се текст и сонгови емитују са разгласа. Чак и у покрету, ова „накнадна глума“ је строго дефинисана, своди се на заузимање поза и неколицину гестова. Свеукупно са плејбеком, то даје осећај стрипа, који и те како има везе са неоавангард-

ном уметношћу и историјом револта, побуне... Укинути су и костими, светло је радно (само једно, те исто). Наравно, све је то веома брехтовски, што је логичан приступ драми размера транзиционих недаћа, несагледивој класичном емотивном осећајношћу. Што је још боље, тај приступ је због сочног језика и живописности балканштине, максимализовао комички ефекат, а своје најјаче резултате дао управо у позадини радикализованог штрајка у фабрици и унапред пропалих преговора у канцеларији, у сценама када се ликови преиспитују, гасе, жртвују, а емитује се само драматични тон, док је слика, мање-више замрзнута. Чиста отуђеност доживљавања и саосећања - чак је и аплауз насмнимљен, а мртви се не поклањају. Ето још мало нарушених или поново успостављених конвенција. Анђелка Николић није била сама у овоме. Осим што је Олга Димитријевић написала интригантан комад, практично сав у стиху, редитељка је успела да га представи као врхунски позоришни чин, антички окамењен, наизглед хладан, а сав суздржан од пуцања, жељан комуникације, акције. Прву као допринос треба навести сценографију и костим Маје Мирковић, баш зато што се не виде сем у детаљима (иако су у програму фотографисани у костимима, глумци изгледа наступају у ономе што је ко обукао тај дан). Кореографија (Далија Аћин) и композиције (Драшко Аџић) у тесној су вези са употребом хора (сценске Мајке су Ана Дубљевић, Ана Игњатовић-Загорац, Милица Писић, Невена Јовановић, а њихови гласови су позајмљени). Хорско мајчинство/ положај у хијерархији драме приказан је рељефно, као са спомен плоча револуцијама - натмурено забринутим изразом лица, трудноћом (стомаком), у чијим пропорцијама је и покрет плесачица/ певачица, поја заснованог на изворној песми, складно карикираној ауторкином луцидношћу - „Хајде, Дано, штрајк да продамо“. А Дана запела да умре, неће више да гледа децу у овој држави. Игор Бурић

24

svet

ponedeqak16.januar2012.

BAHREIN

Kraq obe }ao pro me ne MA NA MA: Kraq Bahreina Hamad ibn Isa el Kalifa obe}ao je ju~e podanicima da }e sprovesti politi~ke reforme kojima }e parlament dobiti ve}a ovla{}ewa u ovoj ostrvskoj zemqi. Reforme parlamenta su samo deo preporuka koje su kraqu izrekli pripadnici raznih politi~kih i humanitarnih organizacija kako bi se smawile tenzije izme|u sunitske vladarske ku}e i {iitskih podanika, prenela je agencija AP. „Arapsko prole}e” zahvatilo je i Bahrein po~etkom pro{le godine, a vi{e od 35 qudi je poginuo od tada u protestima protiv sunitske dinastije koja vlada ostrvom ve} 200 godina. „Kraq `ivi u drugom svetu i nema dodir sa realno{}u.

Stvari su se promenile. Qudi `ele vladu koju su izabrali”, tvrdi biv{i poslanik {iitske partije „Al Vefak” Abdul Xalil Kalil. Kraq Hamad planira da samo delimi~no ograni~i sopstevnu vlast u Bahreinu, ali najavqene promene ~ine korak ka demokratizaciji dru{tva tvrde agencije .

(Tanjug)

Po gi nu lo 13 {i it skih ver ni ka ISLA MA BAD: Trinaest vernika je poginulo, a 20 raweno u eksploziji koja je pogodila povorku {iitskih vernika u provinciji Penxab u centralnom delu Pakistana, saop{tila je lokalna policija. Eksplozija se dogodila u oblasti Rahim Jar Kan prilikom kretawa kolone {iitskih vernika, prenosi AFP. „Trinaest qudi je ubijeno, a 20 raweno”, izjavio je policijski funkcioner Suhali Zafar privatnoj pakistanskoj stanici Geo TV. Povre|eni su preba~eni u lokalne bolnice.

U^ESTALE BOMBA[KE AKCIJE U IRAKU

Na pad nu ta zgra da po li ci je u Ra ma di ju BAG DAD: Napada~i naoru`ani pu{kama i pojasevima sa eksplozivom upali su ju~e u zgradu policije u ira~kom gradu Ramadi, pri ~emu se jedan

{tila je policija. U toj prvoj eksploziji poginulo je najmawe pet, a raweno {est osoba. Nije poznato koliko se talaca nalazi u zgradi, izjavio je jedan po-

Pre kju ~e ra {wi na pad na ho do ~a sni ke u Ba sri

bomba{ samoubica prethodno detonirao ispred zgrade, saop-

licijski funkcioner, a prenosi Rojters. Snage bezbednosti

su ogradile zgradu, gde se u pritvoru izme|u ostalog nalazi i nekoliko pripadnika Al Kaide. „Policija i vojska su okru`ili zgradu. Trenunto nema pucwave, ali snage bezbednosti razmatraju mogu}nost da upadnu u zgradu i spasu taoce”, rekao je neimenovani policijski slu`benik.

Ramadi, je glavni grad provincije Anbar s ve}inskim sunitskim stanovni{tvom, a bio je jedan od centara sunitske pobune protiv novog re`ima. Napad u Ramadiju izvr{en je dan po{to je jedan bomba{ samoubica ubio vi{e od 10 i ranio vi{e od 100 qudi u napadu na {iitske hodo~ansike na kontrolnom punktu u Basri.

U eksplozijama i napadima po~etkom ove i u 2011. godini u Iraku poginulo je vi{e stotina, a raweno blizu 1.000 qudi.

(Tanjug)

BRITANSKI [EF DIPLOMATIJE O ESKALACIJI KRIZE NA BLISKOM ISTOKU

No ve sank ci je Ira nu po ve }a va ju ten zi je LON DON: Britanski ministar inostranih poslova Vilijam Hejg upozorio je da bi „intenzivirawe tenzija” s Iranom moglo da eskalira u krizu koja bi destabilizovala ceo Bliski istok, objavio je ju~e „Sandi te-

legraf”. U intervjuu britanskom listu ministar inostranih poslova izrazio je zabrinutost da bi uvo|ewe dodatnih sankcija Iranu dovelo do trke u nuklearnom naoru`awu i pozvao iranske vlasti na pregova-

Po `ar u ya mi ji u Asta ni MO SKVA: Telo neidentifikovane osobe prona|eno je u xamiji „Hazret sultan” u Astani, prestonici Kazahstana, koja je ju~e izgorela u po`aru, dok je 13 osoba koje su se zatekle u xamiji spaseno. Po`ar u najve}oj xamiji u centralnoj Aziji, koja je otvorena 16. decembra pro{le godine povodom obele`avawa 20. godi{wice nezavisnosti Kazahstana, uga{en je popodne.

Za sada nema informacija o uzrocima po`ara, prenosi Itar tass.

Xamija, ukupne povr{ine 17,7 hiqada metara kvadratnih, podignutana je u centru prestonice Kazahstana, a pod wenim krovom mo`e da stane vi{e od 8.000 qudi.

dnevnik

SAD opkolile Iran Sjediwene Dr`ave su razmestile 15.000 vojnika u Kuvajtu, u slu~aju da razmirice s Iranom eskaliraju u ratni sukob. Ameri~ke snage tako su gotovo opkolile Iran - prisutne su u Pakistanu, Avganistanu i Iraku, a krajem pro{le godine SAD je Ujediwene Arapske Emirate opremio naprednim oru`jem za obranu od podzemnih nuklearnih napada.

General Xems Metis, zapovednik ameri~ke Centralne komande, tvrdi kako je SAD razmestio vojnike kako bi Irance dr`ao na oku, a Amerikance spremnima za odgovor na potencijalnu prijetwu s tog podru~ja.

re o mirnom re{avawu sukoba oko iranskog nukleranog programa koji je doveo do rasta tenzija sa Zapadom. „Moramo da se suo~imo s tim problemom, jer je Iran krenuo kursom koji preti da ugrozi ~itav region Bliskog istoka”, rekao Hejg i dodao da je to intenzivirawe problema koji Zapad ima oko iranskog nuklearnog programa uz postojawe rizika da „to postane sve ve}a kriza s napredovawem 2012. godine”.

Hejgov komentar britanskom „Telegrafu” usledio je po{to Evropska unija priprema dogovor o novom embargu na iransku naftu u narednih osam dana, kao odgovor na odluku Irana da poja~a svoje napore na proizvodwi sirovina za nuklearno oru`je.

Teheran je takvu odluku doneo posle pro{lonedeqnog ubistva ~etvrtog iranskog nuklearnog nau~nika u posledwe dve godine za koje je Teheran optu`io izraelsku slu`bu bezbednosti Mosad.

Posledwi raketni testovi uz neprestane pretwe klerikalnog re`ima u Iranu da }e da zatvori Moreuz Hormes, glavni pomorski putni pravac kroz koji ide tre}ine pomorskog transporta nafte za Zapad, oja~ali su namere Unije da uvede nove (dodatne) sankcije Teheranu.

(Tanjug)

Eks plo zi ja na te ret nom bro du Ju `ne Ko re je SEUL: Ju`nokorejski teretni brod eksplodirao je ju~e i tom prilikom je petoro mornara poginulo, a jo{ {est se vodi kao nestalo, saop{tio je zvani~nik Obalske stra`e, javila je ju`nokorejska novinska agencija Jonhap. Neobja{wena eksplozija raznela je predwi deo broda i dovela do potapawa polovine velikog teretwaka od 4.198 tona na zapadnoj obali Ju`ne Koreje, rekao je Kim Dong|in, prenela je agencija AP. Dva od pet be`ivotnih tela imala su ozbiqne povr{inske rane koje ukazuju da je bila eksplozija, a spasioci poku{avaju da u|u u trag nestalim osobama.

S broda je spa{eno pet ~lanova posade. Na brodu je bilo 11 ~lanova posade iz Ju`ne Kore-

je i pet iz Mijanmara. Kapetan te ret wa ka ko ji je pre `i veo brodolom, sumwa da je eksploziju izazvao stati~ki elektricitet koji je doveo do paqewa isparewa od benzina iz unutra{weg rezervoara na ~emu je 11 ~lanova posade radilo pre eksplozije.

Teretni brod je prevozio 80 tona visokozapaqive nafte i 40 tona dizel goriva, kada je eksplodirao, navela je Obalska stra`a i potvrdila da nije do{lo do curewe nafte u more.AP navodi da se eksplozija dogodila relativno daleko od granice sa Severnom Korejom u @utom moru i da Obalska stra`a ne sumwa u ukqu~enost Pjongjanga u eksploziju na brodu.

(Tanjug)

Ofan zi va Al Ka i de u Je me nu SA NA: Desetine islamista Al Kaide zauzeli su danas grad udaqen 170 kilometara jugoisto~no od prestonice Jemena Sane, navode izvori u policiji i o~evici. Islamisti su u{li tokom no}i u grad Rada u provinciji al-Bajda gde su nai{li na slab otpor malobrojnih pripadnika policije, prenosi Rojters.

Islamisti su na taj na~in pro{irili svoju kontrolu van provincije Abjan gde ve} dr`e nekoliko gradova koje su zauzeli otkako je po~etkom pro{le godine po~ela pobuna protiv predsednika Ali Abdulah Saleha.

Norve`anin koji je radio za Ujediwene nacije otet je ju~e u glavnom gradu Jemena Sani, potvrdilo je ministarstvo inostranih poslova u Oslu. Portparol ministarstva inostranih poslova Fro-

de Overland Andersen rekao je da su iz Sane obave{teni da je 34-godi{wi Norve`anin otet rano jutros u jemenskoj prestonici, bez izno{ewa vi{e detaqa, prenela je agencija AP. Neimenovani jemenski zvani~nik bezbednosti rekao je da su slu`benika UN u Sani oteli naoru`ani otmi~ari i da su ga prebacili u centralnoj jemensku provinciju Marib. Isti izvor je naveo da otmi~ari tra`e osloba|awe wihovog saborca koji je uhap{en posle bomba{kog napada na naftovod u prestonici istoimene provincije Marib.

Rojters navodi da jemensko krilo globalne mre`e Al Kaide na arapskom poluostrvu ima upori{ta u Maribu i [abvi gde se nalaze naftna i plinska poqa stranih kompanija. Gerilci Al Kaide verovatno su odgovorni za eksploziju malog naftovoda u ju`nom delu Jemena, a dizawe u vazduh naftovoda, koji prenosi sirovu naftu u pomorski izvozni terminal, izazvao je ure|aj s tajmerom, u novembru pro{le godine.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun ju~e je pozvao sirijskog predsednika Ba{ara al-Asada da zaustavi ubijawe svog naroda, upozoravaju}i ga da put represije nema izlaza.”Ponovo Vam ka`em predsedni~e Sirije: Zaustavite nasiqe.

Prestanite da ubijate svoj narod. Put represije nema izlaza”, rekao je Ban u govoru na konferenciji u Bejrutu.

MA DO NA Ameri~ka peva~ica Madona otkrila je da `eli da snimi film o princu Vilijamu i Kejt Midlton. Pop diva, ~iji je filmski poku{aj „W.E.” o skandaloznoj romansi britanskog kraqa Edvarda VI II i ameri~ke raspu{tenice Volis Simpson dobio lo{e kritike, priznala je da je veliki fan mladog kraqevskog para i da bi rado u budu}nosti snimila film o wima.

KE TI SI GAL Glumica Keti Sigal, poznata po ulozi Peg Bandi u seriji „Bra~ne vode”, pokazala je i da ume da peva na novom CD-u sa muzikom iz prve ~etiri epizode serije „Sinovi anarhije” u kojoj ona igra jednu od glavnih uloga. „Volim da glumim, ali muzika je dar”, rekla je za AP 57-godi{wa Sigal. Sve vreme dok se bavila glumom nije prestajala sa muzikom.

NE SRE ]A NA KRU ZE RU „KO STA KON KO R DIJA”

Mla den ci pre `i ve li bro do lom RIM: Dvoje mladenaca iz Ju`ne Koreje i mu{karac iz Italije prona|eni su ju~e `ivi na luksuznom brodu „Kosta Konkordija” prilikom dodatne pretrage broda koji je prekju~e evakuisan.

U me|uvremenu je broj nestalih sa kruzera smawen na 15, po{to je, kako je rekao predsednik regije Toskana Enriko Rosi, dodatnim proverama utvr|eno da spasioci i daqe ne mogu da prona|u 11 putnika i {est ~lanova posade, preneo je AFP. Prethodno su spasioci naveli da je nestalo od 34 do 36 qudi.

Lokalni zvani~nici su objasnili da je do zabune mo`da do{lo zbog pogre{no napisanih imena stranih putnika, kojih je mnogo, na listama u luci San Stefano, odakle se upravqa spasila~kim operacijama i originalnog spiska sa broda. Tako|e, dvoje pre`ivelih japanskih putnika pojavili su se u nedequ u Rimu. Brod je nagnut pod uglom od 90 stepeni, zbog ~ega nadle`ni strahuju da }e skli-

znuti s podvodne stene i potonuti. U nesre}i je poginulo petoro qudi, a 67 je povre|eno. Poginuli u nesre}i na brodu - plove}em

hotelu „Kosta Konkordija” koji se u petak uve~e nasukao nekoliko stotina metara od obale na zapadu Italije, identifikovani

su kao putnici iz Francuske i Perua, saop{tili su lokalni zvani~nici.

Me|u putnicima bilo je troje dr`avqana Srbije, koji su dobro, re~eno je Tanjugu u Ministarstvu spoqnih poslova Srbije. Kapetanu broda „Kosta Konkordija” Fran~esku Sketinu tu`ila{tvo je, posle vi{e~asovnog ispitivawa, odredilo pritvor. Uhap{en je i prvi oficir broda ]iro Ambrozio, jer je napustio brod pre nego {to je posledwi putnik evakuisan, saop{tilo je tu`ila{tvo.

Vlasti su po~ele da analiziraju „crnu kutiju” koju su prona{li spasioci, prenose italijanski mediji.

U trenutku nesre}e na luksuznom turisti~kom brodu nalazilo se 3.200 putnika i 1.023 ~lana posade, od kojih je ve}ina evakuisana ~amcima za spasavawe, helikopterima i drugim brodovima koji su se zatekli u tom podru~ju.

(Ta njug)

de^Ji dnevnik

ponedeqak16.januar2012.

dnevnik

c m y

26

Ka ko qu di za ga |u ju pri ro du

N

e ka da dav no, pre mno go go di na, Ze mqa je bi la ~i sta .Ka da smo je mi ugro zi li ni je vi {e ista.

Mi se pi ta mo ka ko to qu di za ga |u ju pri ro du, a na `a lost i mi de ca je za ga |u je mo. Dan po dan pro la zi, a nas je sve vi {e na pla ne ti Ze mqi. Qu di sve vi {e ba ca ju sme }e.Ume sto da sme }e od la `e mo u kon te ne re ono se na la zi

svu da oko lo. Po sto je kon te ne ri za pa pir, za sta klo, za pla sti ku, za me tal. Mno go go di na tre ba da se raz lo `i jed na ke sa.

Sun ~e vi zra ci su sve ja ~i kao da sun ce ho }e da nam se pri bli `i. Qu di ~e sto ba ca ju sme }e u vo du, bro do vi is pu {ta ju naf tu u okean, iz fa bri ke se di mi. Ri be u vo di ne ma ju ki se o ni ka . Da ne ma dr ve }a ne bi mi `i ve li jer dr ve -

}e pro iz vo di na ma neo p ho dan ki se o nik, a mi we mu ugqe ni di ok sid ,da bi ono `i ve lo. Ne ka da pa da ju ki se le ki {e, pa i one uni {ta va ju dr ve }e. Ne {to se pod hit no mo ra pred u ze ti!

Zo ra na Ko pli}, IV raz red O[ „Jo van Po po vi}” Ba no {tor

Qubavna pesma U srcu se qubav krije, uvek spremna da poleti; i kada joj vreme nije qubav mo`e zapo~eti.

Kad ti srce lupa jako, a obrazi porumene, zna{ da }e qubav tako lako na dug put da te pokrene...

Zatim nas obuzme sre}a, poneki pogled i lepe re~i jer qubav je radost najve}a i ne mo`e da se spre~i...

Na|a Jakab, V-1 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Mila Kragi}, II-2, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica

S

un ce – za ne kog je to sa mo na ziv ne be skog te la ko je iz bes kraj nog, ne do ku ~i vog sve mir skog pro stran stva u cik zo re ne `no mi lu je krh ko la ne svo jim zlat nim zra ci ma, po ka zu je put ne be skog pla vet ni la pti ca ma, ili se uobra `e no ogle da u bi stroj re ci, di ve }i se svo joj le po ti. Za ne kog te {ko, pro le} no Sun ce i ti {i na su mra ka o`i ve {a pat ve~ nih uspo me na o ovo ze maq skoj ba {ti pod na zi vom `i vot, a neo do qi vi mi ris sre }e se uvla ~i u ko sti. Ali, za me ne je Sun ce dar, da le ki drug i maj ka na {oj pla ni ti ko joj je sva ko dnev no i ne se bi~ no iz vor ~i ste i ne i sr crp ne ener gi je, na ~e mu smo mu za hval ni.

Kao {to ~o ve ku tre ba qu bav da bi po stao ~o vek, ta ko i cve tu tre ba Sun ce da bi po stao cvet. Bez Sun ~e ve ener gi je biq ke ne bi mo gle da oba qa ju pro ces fo to sin te ze i ta da ne bi mo gla po sto ja ti naj ru me ni ja i naj lep {a ru `a u ba {ti. „Pti ce gra de gne zdo u kru gu, ve tar se vi tla u kru gu, ~o ve kov `i vot je krug od bez bri `nog de tiw stva do smr ti, ~ak i go di {wa do ba obi |u je dan ve li ki krug – sve je kao krug, kao Sun ce“, raz mi {qa la sam. Sva ta ener gi ja Sun ca, ko ja je iz vor go to vo sve ras po lo `i ve ene gri je na Ze mqi, za pra vo po ti ~e od re ka ci ja u we go vom sre di {tu, gde tem pe ra tu ra do sti `e i do 15 mi li on a ºste pe ni . Ova ener gi ja se u vi du sve tlo sti i to plo te {i ri u sve mir, pa ma li deo do la zi do Ze mqe, gde je ~o vek di rekt no is ko ri {}a va na raz ne na ~i ne. Na pri mer, to plot ni so lar ni ko lek to ri sa ku pqa ju Sun ~e vu ener gi ju i iz vo de ma gi ju pre tva ra wa ener gi je iz jed nog ob li ka u dru gi – Sun ~e vu ener gi ju pre tva ra ju u to plot nu. Ovi ko lek to ri se ko ri ste za gre ja we vo de. Fo to na pon ske }e li je su ta ko |e ma |i o ni ~a ri ko ji pre tva ra ju Sun ~e vu ener gi ju u elek tri~ nu, a fo ku si ra we Sun ~e ve ene gri je se upo tre bqa va u ve li kim ener get skim po stro je wi ma.

Ko ri sti se za po gon ve li kih ge ne ra to ra ili to plot nih po go na, a po sti `e se po mo }u ogle da la slo `e nih u ta wir. Ener gi ja Sun -

Sunc e

da ne }e bi ti ista u do ba ka da se pro le} ni pu poq ci otva ra ju, a mi ris bu |e wa pri ro de pro `i ma, opi ja i oma |i ja va sva ko `i vo bi }e, dok je na po qu vid no, kao pred svi ta we, i u do ba ka da sr ce pre kri ju iwe i stud, a na po qu je pro zir no, na lik uda qe nim plav ka stim sve tlo sti ma ko je se pro bi ja ju kroz pu ko ti ne le de ni ca An tar ti ka, po put le de nih kra qi ca. Isto ta ko, ener gi ja Sun ca ne }e bi ti ista u do ba ka da li {}e oku pa no ju tar wom

ste ener gi ju Sun ca i u ne ko li ko fa za je pre tva ra ju u elek tri~ nu ener gi ju, tj. so lar ne elek tra ne se mo gu gra di ti u pu sti wi, jer je ta mo Sun ~e va ener gi ja naj i zra `e ni ja. A ta mo, da le ko, u hlad ni jim pre de li ma ener gi ja ove sjaj ne, na ma naj bli `e zve zde ko ja pri ~a i ogo va ra dru ge zve zde sa Ze mqom i we nim ~a ri ma, ko ri sti se za gre ja we pro sto ra i do bi ja we to ple vo de. Ni ka ko ne smem za bo ra vi ti da na po me nem so lar ne pa ne le, ko je sam bez -

Lazar [avija, I-4, O[ „\ura Jak{i}”, Ka} ro som raz i gra no, ali sa wi vo ple {e uz mu zi ku ve tra, i u do ba ka da sme nu Sun ca za me ni Me sec, a ti {i na hlad ne ve ~e ri svi ra po kro vo vi ma ku }a pre kri ve nih ma ho vi na ma. Zna ~i, ko li ~i na ener gi je Sun ca za vi si od go di {weg do ba, do ba da na, od lo ka ci je, vre men skih uslo va... Ali, za to po sto ji re {e we.

Teh no lo {ki si ste mi ko ji ko ri -

broj pu ta vi de la na kro vo vi ma ku }a. Oni da wu pre tva ra ju Sun ~e vu ener gi ju u elek tri~ nu ener gi ju i ta ko ku} ni elek tri~ ni apa ra ti tro {e elek tri~ nu ener gi ju do bi je nu iz so lar nih pa ne la. Oni mo gu ge ne ri sa ti vi {e elek tri~ ne ener gi je ne go {to se da wu tro {i. Ta ko |e, ne smem da za bo ra vim i pro zvod wu elek tri~ ne ener gi je za gre va -

wem uhva }e nog zra ka ko ji okre }e tur bi i ne u so lar nom tor wu, za gre va we zgra da di rekt no kroz kon struk ci ju pa siv ne so lar ne zgra de, za gre va we na mir ni ca uz po mo} so lar nih pe} ni ca, za gre va we i hla |e we va zdu ha upo tre bom so lar nih ka mi na, pro iz vod wu elek tri~ ne ener gi je u ge o sin kro noj or bi ti po mo }u so lar nih sa te li ta i so lar ne kli ma ti za cij ske li ni je.

U ovom tre nut ku pri me na so lar ne ener gi je u Sr bi ji je to li ko za ne mar qi va, da ni ko ne `e li da iz ne se po da tak o u{te di u ukup nom ener get skom bi lan su, iako ze mqa ima po ten ci jal da iz so lar ne ener gi je obez be di oko 50 od sto svih ener get skih po tre ba.

Za pi sa la sam sve {to sam hte la, za tvo ri la sve sku i usta la sa klu pe. Sun ce je po ~e lo da za la zi, da po la ko qu bi Du nav. Po `e le la sam da mu se za hva lim, dok jo{ ni je sa svim oti {lo. Po ~e la sam da ma {tam i raz mi {qam „[ta bi bi lo kad ne bi bi lo Sun ca?“ Od go vor ne `e lim da sa znam. Osta }e neo tr kri ve na enig ma u zlat nom kov ~e gu od ko ga, ve ro vat no, ni ko ne ma kqu~ osim pti ca ko je su Sun ~e vi naj bo qi pri ja te qi. Za tim sam raz mi {qa la ka ko se zve zde ra |a ju, for mi ra ju, pro la ze kroz bur nu mla dost, i za tim `i ve u pred vi |e nom {a blo nu.

Mo `da ima ju i pra ti o ca uz se be. I on da, jed nog da na, osla be i umru.

Zve zde su ta ko sli~ ne qu di ma. Zna la sam da sve {to je na vi si ni, na ne be skom svo du, sve {to je le po ni je ve~ no i ne da je glas ne mom ~o ve ku i hra brost ku ka vi ca ma ve~ no. Ali, znam da }u se Sun cu i Ze mqi, ko ja je sve za ga |e ni ja, ali, ipak i da qe po sto ji i pre `i vqa va, naj bo qe za hva li ti ta ko {to }u ko ri sti ti {te dqi ve si ja li ce, do bro }u za tvo ri ti fri `i der, po klo pi }u lo nac ka da ku vam ~aj, is kqu ~i }u sve tlo ka da ni sam u pro sto ri ji, sma wi }u tem pe ra tu ru pra wa na ve{-ma {i ni, sma wi }u mlaz vo de i na vu }i }u za ve su pre ko pro zo ra da bi spre ~i la ne po treb no gu bqe we to plo te.

Kri sti na Ka lajyi}, VI II-6 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za“ No vi Sad

Ako{ Pinter, V-c, O[ „Maj{anski put”, Subotica

Svako dete je li~nost Svako dete je posebno, neko je brz, neko je jak, neko je dobar |ak.

Svako dete je li~nost za sebe, neko voli da le`i i zeva, a neko voli da svira i peva.

Deca su zlato, deca su lepota, deca su roditeqski smisao `ivota.

Deca su bogatstvo ovoga sveta, bez dece se ne okre}e planeta.

Deni Guqa{, VI razred O[ „@arko Zrewanin U~a”, Nadaq

[kol ska mo da

D

a li po sto ji stil obla ~e wa u {ko li? To je pi ta we ko je se bi ~e sto po sta vqam, a od go vor pro na la zim pro la ko, kroz {kol ski hod nik... Iza bra la sam u~e ni ce VI II raz re da, O[ „@ar ko Zre wa nin” Ta ru Le ki} i Mi li cu Pa ji}, da mi od go vo re na par pi ta wa.

- [ta mi sli te o mo di u {ko li?

Ta ra: „U {ko li se ni ko za i sta ne tru di oko svog sti la i mo `e se re }i da ga ne ma...”

Mi li ca: „Mi slim da se svi ve o ma sli~ no obla ~e i da ret ko ko ima ori gi na lan stil.”

Vr lo je uo~ qi vo da sve u~e ni ce iz gle da ju isto i ukla pa ju se u ste re o tip, ve }i na ne ma vre me na da smi {qa ori gi na lan staj ling za no vi {kol ski dan, ali to ni je iz go vor za no {e we far mer ki i duk se va...A ve o ma je la ko po ka za ti svo ju li~ nost i kroz de ta qe ko ji }e nas u~i ni ti po seb nim i iz dvo ji ti iz ma se.

- Ka ko bi opi sa la svoj stil?

Ta ra- „Vo lim da bu dem dru ga ~i ja i da svo jim sti lom po ka `em ko sam i ka kvu mu zi ku slu {am.”

Sva ko od nas ima po tre bu da se is tak ne (ne ke oso be svo jim po stup ci ma, a ne ki iz gle dom) na `a lost, ovih dru gih je sve ma we.

Mo} i trun ~i ce kre a tiv no sti je ne ve ro vat na, a sa wom }e mo osna `i ti svo ju li~ nost, do ka za ti stil ili po ka za ti ko ju mu zi ku slu {a mo.

je:

Ali, re al nost po ka zu je dru ga ~i -

- [ta naj ~e {}e no si{?

Mi li ca: „Far me ri ce, ma ji ce, duk se ve i pa ti ke”.

De voj ~i ca ma je ve} pre {lo u na vi ku da obla ~e iste stva ri u ko ji ma se ose }a ju pri jat no, opu {te no i u pot pu no sti pri hva }e no od dru {tva. Na rav no, u to me je i glav ni pro blem, i „TO” isto pi ta we:”Da li }e im se svi de ti, da li }e me pri hva ti ti?” jer i je dan ma li mod ni eks pe ri ment mo `e iza zva ti ne go do va we i za je dqi ve po gle de ma se, ko ji }e ti {ta ti `r tvu da ni ma... a sa mim tim }e se vra ti ti sta rom, ve} pro ve re nom iz gle du. Na na {u ve li ku ra dost, po sto je i oni i one ko ji se ne bo je se be i iz ra `a va wa svo je li~ no sti, ve} po no sno, uz dig nu te gla ve ko ra ~a ju {ko lom.

- Ko ja je pr va stvar ko ju bi obu kla za {ko lu?

Ta ra: „Uza ne si ve far me ri ce, ma ji cu sa en gle skom za sta vom i pla ve star ke.”

Mi li ca: „[al va re, kul ma ji cu, ~i zme, min |u {e i pu no na ru kvi ca!”

Sve jed no je ka kav stil ga ji te, naj va `ni je je da je on va{, ori gi na lan i da ga upot pu wu je te ta ko da dru ge ohra bri te i in spi ri {e te za mod ne avan tu re.

Ana Ze ko vi}, VII-4 O[ „@ar ko Zre wa nin” No vi Sad

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak16.januar2012.

MI HAIL DU DA[, VR HUN SKI SPOR TI STA ALI I VRE DAN STU DENT

KON KURS STU DENT SKE OR GA NIZA CI JE AIESEC

Za srce mu priraslo svih 10 disciplina Mladi desetobojac Novosa|anin Mihail Duda{ izabran je za najboqeg mladog sportistu Balkana za 2011. godinu u iz bo ru Aso ci ja ci ja bal kan skih atlet skih fe de ra ci ja.

Duda{ je skrenuo pa`wu na sebe na Svetskom prvenstvu u atletici u Daeguu gde je oborio dr`avni rekord i rekord Balkana i zauzeo {esto mesto sa 8.256 bodova! Atletikom se bavi ve} 15 godina, a, kako ka`e, brat ga je inspirisao da se upusti u sportske vode.

- Moja disciplina je desetoboj, ali nijednu ne bih `eleo posebno da izdvojim, jer sve podjednako volim i u svakoj se podjednako trudim - ka`e Duda{. - Motivisalo me je to {to je moj brat po~eo da trenira, a on mi je ipak bio i uzor. Intuicija me je stalno vukla ka stadionu. Qubav prema atletici je osnovni motiv za{to sam toliko dugo u ovom sportu.

Iako vid no pre o ku pi ram sportom, treninzima i takmi~ewima, Duda{ nalazi vreme-

na da se ostvari i na poqu visokog obrazovawa i student je tre}e godine Poslovne ekonomi je na Uni ver zi te tu Edu kons. Smatra da je obrazovawe, posebno fakultetsko, jako va`no za svakog ~oveka, pa tako i za sportistu. Planira da upi{e master studije, ali trenutno je fokusiran na sport, za koji ga vezuju najlep{i momenti `ivota.

- Takvi trenuci mi se de{avaju svakog dana na treninzima, a onda na takmi~ewima dobijam povratnu informaciju o tome koliko sam bio vredan.

Najsna`niji utisak na mene je ostavilo takmi~ewe u Daeguu, gde sam se za vreme i posle nadmetawa ose}ao kao da sam u raju - obja{wava Mihail Duda{ i dodaje da su mu, tako|e, najve}a dostignu}a i bronzane medaqe na Svetskom juniorskom prvenstvu 2008. godine i Evrop skom mla |em se ni or skom prvenstvu 2009. i 2011.

- Atleti~ara ne podse}aju samo medaqe na lepe trenutke

27

Odgovorni mladi, odr`iva budu}nost

na sportskom borili{tu ve} i pri jat na dru`ewa s kolegama i anegdote koje je sa wima podelio- ka`e Duda{ i prise}a se jedne takve: - Jednom sam se kladio sa prijateqem iz Belorusije. Rekao mi je da }u na kon Evrop skog pr ven stva dobiti onoliko „snikers„ ~okolada koliko bo do va na pra vim vi{e od wega. Ipak, ni je o~e ki vao da }u imati 103 boda vi{e nego on, tako da mi je sad debelo du`an!

Karijeru, kako ka`e, namerava da postavi na zaista visok nivo, a po{to je u sportu veoma dugo, nema nameru da to „baci u vodu„.

- Zaista smatram da Mihail Duda{: visoko, jo{ vi{e... poznajem sportsku materiju, a i iskustva imam po- radim u Olimpijskom komitedosta. Krenuo bih u trenerske tu. Zaista smatram da je to najvode, a najve}a `eqa mi je da boqa institucija koja se bavi

„servisom” sportista - zakqu~uje Mihail Duda{.

A. Je ri ni}

Stu dent ska or ga ni za cija AIESEC po ~etvrti put or ga ni zu je pro je kat “Odgovorni mladi, odr `i va bu du} nost”, s ciqem pribli`avawa tematike odr`ivog razvoja mla di ma i ani mi ra wa svih od 18 do 29 godina ne bi li i sami uticali na probleme odr`ivosti.

Teme ovogodi{weg konkursa su “Uti~em na odr`i vost `i vot ne sre di ne”, “Uti ~em na odr `ivost dru{tva” i “Uti~em na odr`ivost ekonomije”. Najboqi projekat dobija 1.000 evra za realizaciju.

Mladima se pru`a prilika da prisustvuju seminarima tokom februara i marta u Ni{u, Novom Sadu, Vaqevu, Kragujevcu, Subotici i Beogradu, koji }e im dati smernice kako se pi{e projekat.

Konkurs je otvoren do 15. marta.

Vi{e informacija kao i aplikacije za projektne ideje mogu se na}i na sajtu www.odrzivimladi.org.rs.

A. J.

NEO BI ^AN HO BI VU KA AR MAC KOG, NO VO SAD SKOG AP SOL VEN TA AR HI TEK TU RE

O`ivqava istoriju prave}i vite{ke oklope Apsolvent arhitekture na novosadskom FTN-u Vuk Armacki nije student s tipi~nim hobijem. On se bavi izradom unikatnih predmeta od metala, drveta i ko`e, karakteristi~nih za sredwi vek, ponajvi{e vite{kih oklopa, vizira i druge opreme i oru`ja....

Radi istorijske replike, ali i sam kreira predmete.

- Ideja je usa|ena jo{ u detiwstvu, kad svaki de~ak `eli da bude vitez. Kod mene se to samo odr`alo, poprimilo novi oblik, zaokru`ilo celinu i jednostavno u{ao sam u celu pri~u krenuv{i od nule. Prvo

su po~eli ro|endanski pokloni, pa sitni predmeti, a prvi koji smo napravili bila je ogromna sekira, i od toga je sve kre nu lo. Is tra `i va we, literatura, testirawe, eksperimentisawe, kao i na studijama. Za svaki problem koji sam nai{ao morao sam da idem kod nekog zanatlije ili majstora koji to zna, ili ako nema niko ko mo `e da mi po ka `e, po prin ci pu „na gre {ka ma se u~i”, i to je bio najve}i izvor

talasnoj du`ini. Iako su ~e{}e mu{terije oni koji se bave LARP-om (Li ve Ac tion Ro le Playing) ili o`i vqa va wem isto ri je, ne ma spe ci fi~ ne grupe qudi koja `eli da poseduje ne{to iz ove radionice.

- Vrlo je te{ko re}i, ali zaista smatramo da mo`emo od ovih materijala i s ovim znawem da ispunimo sve `eqe i da krajwi rezultat bude vrlo visokog kvaliteta. Standard kod nas dozvoqava nekolicini da

Pro mo ci ja LARP-a u re gi o nu - Po zavr{etku fakulteta }emo poku{ati da se oku{amo u ve}oj meri na {irokom tr`i{tu u inostranstvu, i to }e biti najve}i izazov. [to se ti~e LARP grupe, `elimo da nam se prikqu~i {to vi{e mladih i da nau~e neke ve{tine i vrline koje su zaboravqene u modernom dru{tvu, a imaju na wega jak uticaj. @elimo i da sam LARP promovi{emo i napravimo kod nas jedan od najve}ih doga|aja u regionu, {to je ve} u realizaciji, zahvaquju}i i prijateqima iz Hrvatske i Bugarske - zakqu~io je Vuk. trenutnog znawa. Nakon toga, do{le su sitne poruxbine, od ko jih sam mo gao po la ko da opremam radionicu, pa i sam da s tim alatom napravim sopstveni alat - ka`e Vuk. Hobi kojim se Vuk bavi nije ni malo lak, tako da ga deli s kolegom sa FTN-a Du{anom Svir~evim. Kako ka`e, dobro do|e imati jo{ jedan par ruku, o~iju i mi{qewe na sli~noj

izdvoje novac za luksuz, iako se mo`e raditi i o vrlo prakti~nim stvarima. Veoma se trudimo da svima pribli`imo i napravimo pristupa~nim ovo {to radimo, iako se u inostranstvu ovakvi predmeti prodaju i po trostruko ve}oj ceni, jer je sve ru~ni rad i {to se posebno ceni. Ali u teoriji, mo`e da se `ivi od ovoga, i to nam je `eqa i ciq kojem te`imo.

Vuk Armacki

Pored fakulteta i izrade unikatnih predmeta, Vuk svoje vreme ispuwava i LARP-om - Od po~etka sam u toj pri~i kod nas, a sve je po~elo od malog broja qudi, svega nas ~etvorice.

Zajedno s malom ekipom iz Beograda smo zapo~eli takav vid zabave kod nas, a danas samo na{a grupa broji oko 40 ~lanova, pod imenom „Zeleni barjak„.

I{li smo i na mnoge doga|aje u inostranstvu i stekli puno prijateqa, te su u Hrvatskoj osnovali ogranak „Zelenog barjaka„ koji radi po na{im principima koji se malo razlikuju od drugih grupa koje se bave LARP-om. Red, disciplina, tre-

ninzi, vojna hijerarhija, ~ast, moral, dobrota, po{tewe, samo su neki od principa vite{kog kodeksa kojeg se pridr`avamo, ne samo u igri, ve}, i zbog velikog broja mladih qudi u na{oj grupi, prenosimo to i u stvaran `ivot- nagla{ava Vuk. Do zavr{etka studija Vuku je ostalo deset ispita, a polo`io ih je dosad pedesetak. Master je odslu{ao jer ga je upisao uslovno, a kako ka`e hobi mu izuzetno smeta da br`e privede studirawe kraju. Planira da posao u radionici stalno unapre|uju i poboq{avaju i kvalitet i spektar predmeta.

Ali sa Var ga

VA@NI TELEfONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

Tf „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

MRe@A

ponedeqak16.januar2012.

dnevnik

c m y

28

Мишеви за играње

И

з Стилсириса (Ste el Se ri e sa) стижу три нова миша, сва три намиењена играчима. Реч је о моделима Кана, Кизу в2 и Кинзу в2 Про Едитион. Сва су три миша погодна за кориштење како левацима, тако и дешњацима, резолуција сензора износи максималних 3.200 дпи, а компатибилни су с компанијиним софтвером Енгине. Апликација нуди могућност персонализације миша, подешавање функција типака, креирање

макро наредби и сл. Модел Кана израђен је према захтјевима самих играча прикупљених кроз кампању Дизајн бај гејмерс (Dsig ned by Ga mers). Има шест типки и осветљени ролер. Модели Кинзу имају по четири типке, а модел Про Едитион има и издржљиве Омрон прекидаче. Сва су три модела доступна за куповну на америчком тржишту. Кинзу в2 кошта 40 долара, Кинзу в2 Про Едитион 45 долара, а модел Кана 50 долара. Извор: www.bug.hr

ИЗ ПОЛАРОИДА

Стиже паметни фотоапарат

Чули смо за паметне телефоне и паметне телевизоре, сад је време да још један геџет додамо на листу паметних: фотоапарат. На Сајму потрошачке електронике (ЦЕС) у Лас Вегасу, Полароид је открио паметни фотоапарат (Smart Ca me ra) СЦ1630. Камера од 16 мегапиксела има 3x оптички зум, екран осетљив на додир, вифи конекцију и Андроид оперативни систем. Шта ће неком фотоапарат са Андроидом? Баш као и ваш смартфон, СЦ1630 може да преузима апликације са Андроид Маркета. Па, ако сте волели да

У

Заједничко слушање музике на Фе

К

сређујете фотке на свом телефону, можете то исто да радите и на фотоапарату. А бежична конекција омогућава вам да поделите слике са другима у лету, баш као и преко телефона. И Самсунг се прави важан на овогодишњем ЦЕС-у својим фото-апаратима прикљученим на wифи који се могу закачити за Андроид телефоне, али у самим уређајима нема Андроида. Иако није званично саопштено када ће се СЦ1630 појавити на тржишту, очекује се да то буде ове године. Извор: www.b92.net

ако је раније најавио, Фејсбук је почео да уводи опције заједничког прегледа медијској садржаја са пријатељима. У првом кораку то је омогућено за музичке садржаје, те да сада можете слушати музику са својим пријатељима, чак и када нисте у истој просторији.

- Можете слушати исту песму, у исто време, па када дође до вашег омиљеног дела, можете га доживети заједно, баш као на концерту или у клубу кажу из Фејсбука. „Можете слушато о и групи, док један од пријатеља постаје ДЈ.” Чет мени у доњем десном углу приказаће који пријатељи слушају музику, а ако желите да им се придружите пређите преко њиховог имена и клик-

ните на дугме Li sten With (Слушај са) Истовремено, можете и ћаскати о музици коју слушате (или било чему другом). Уколико не желите да баш свако са вама слуша музику, можете то подесити, а како да то учините погледајте овде. Истовремено, заједно музику може слушати до педесет људи. Функција ће постепено бити омогућавана корисницима, а сви би требало да је добију најкасније почетком фебруара. Иначе, према проценама појединих аналитичара, као што је Грегори Лајонс, из компаније iC ros sing, Фејсбук ће до августа достићи бројку од милијарду корисника. Сада их има нешто преко 800 милиона. Извор: www.b92.net

Нова ера за имена интернетских домена

четвртак 12. јануара започела је нова ера у именовању локација светске мреже, јер је тог дана почело примање захтева за стотине, а можда и хиљаде, нових имена домена као што су на пример .хотел и .београд. Интернет корпорација за додељена имена и бројеве (In ter net Cor po ra tion for As s ig n ed Na m es and Num b ers, ICANN), скраћено Ајкен, активирала је тог дана свој програм за нова генеричка имена домена највишег нивоа (ge ne ric Top-Le vel Do ma ins, gTLD) и примаће захтеве следећа три месеца, до 12. априла. Стручњаци кажу да је нови гТЛД програм највећа промена у систему именовања на интернету од 1998, кад је Ајкен и формиран. Ово је по њиховој оцени највећа промена после првог проширивања са малог почетног броја на садашњих двадесетак. Данас постоји 280 различитих домена највишег нивоа, укључујући генеричка имена као што је .цом и кодове земаља као што је наше .рс, а поједини стручњаци сматрају да ће се тај број повећати на око 1000. Према подацима које је у децембру 2011. објавио Верисајн (Ve ri sign), у свету је у оквиру тих 280 домена регистровано око 220 милиона имена, од чега око 100 милиона има наставак .цом.

тересе, као и имена везана за поједине компаније и робне марке. Највећа иновација биће интернационализована имена домена која ће користити писма попут арапског, кинеског или ћирилице. То, на пример, значи да би компаније које продају своје производе у земљама где се користе та писма, могле да купе имена домена за своје робне марке исписане на начин који је тамо разумљив. Посебно би то

име регистровања имена које би служило заштити њихових робних марки, а с друге стране сматрају да ће то повећати и забуну међу мрежним корисницима. Сваки нови гТЛД донео је, наиме, и нове проблеме везане за робне марке, јер су појединци покушавали и успевали да региструју иста имена с другим наставцима, што је компанијама потом стварало додатне трошкове за

описан је у документу од 300 страна. Ајкен је зато припремио полусатни веома информативан видео прилог у коме објашњава како се све одвија и шта се све тражи. У неким цртама доста подсећа на процес који се примењује при регистровању инетрнационализованих имена домена земаља какав је био примењен кад је Србија тражила и добила домен .срб.

могло бити занимљиво за имена исписана поједностављеним кинеским знацима, због све већег броја Кинеза који користе интернет а не служе се латиницом нити говоре енглески.

арбитражу и приморавало их да региструју додатне домене само да би се одбраниле од таквих насртаја. Неке од њих зато брине да ли ће предложени заштитини механизми за нова имена домена бити довољно делотворни и страхују од нових трошкова.

Од подносилаца захтева тражи се пуно података и техничке документације а цена коју треба платити за процењивање валидности захтева износи 185.000 долара. Пет хиљада се мора уплатити при његовом подношењу, а укупни износ може бити и већи уколико се испостави да су потребни и неки додатни кораци у поступку. Међутим, Ајкен има и програм финансијске помоћи за земље у развоју. За њих је цена

Сва писма у оптицају Ајкенов план да уведе на стотине нових домена највишег нивоа припреман је шест година. Претходно је у два наврата повећавао тај број – једном 2000. године кад је додато седам нових имена, међу којима су .биз и .инфо; а потом 2004. кад је додато још осам као што су .асиа и .јобс. Ниједно од тих нових имена није забележило већи успех. Уколико овај најновији покушај проширивања именског простора буде успешан, могао би из основа да промени начин коришћења имена домена. Међу новим категоријама које ће по свој прилици добити одобрења за коришћење биће интернацонализована имена домена (in ter na ti o na li zed do main na me, IDN) исписана писмима која не садрже слова енглеске латинице; географски оријентисана имена за градове и регије; имена везана за специфичне ин-

Проблеми на видику Ајкен је стартовао свој програм упркос забринутости коју су изразили представници америчке владе и америчких корпорација који сматрају да ће им то донети додатне трошкове на

Компликoвана регистрација Процес регистровања нових имена домена је прилично сложен и

око четири пута нижа – 47.000 долара.

Вишеструка корист за компаније Неке компаније су већ најавиле да ће поднети захтеве за своја имена домена, на пример, ИБМ и Дилојт Туш (De lo it te To uc he), а упућени стручњици кажу да се и многе које се баве е-трговином такође припремају да искористе ову прилику. Ту имају у виду малопродајне ланце, банке, компаније које се баве финансијским услугама а нарочито оне које су подложне мрежној продаји лажних производа с њиховим именом. Компаније које буду управљале сопственим регистром имена домена имаће од тога бар две користи. Као прво, могу да побољшају заштиту контролисањем како се домен користи и додавањем нових могућности као што је безбедни систем имена домена (ДНСсец) који спречава стварање лажних и злонамерних локација. Друго, могу да подигну свест о својим робним маркама тако што ће да рекламирају њихово мрежно присуство користећи своја имена уместо генеричких као што је .цом. На пример, корисници који већ знају за та имена пре ће поверовати ономе што им нуди мрежна продавница у чијем имену домена пише .ролеx уместо .цом. Ајкен очекује да ће прва одобрења за нова гТЛД имена одобрити до краја 2012. и да ће се она појавити на интернету 2013. Прва ће по свој прилици бити она која су неспорна у сваком погледу и код којих нема сумње у то чије су власништво, попут компанија с јединственим именима или географских дестинација које имају и посебна одобрења владе земље у којој се налазе. Компаније које буду купиле нова имена домена вероватно ће своје мрежно присусво у њима изграђивати постепено и полако, али неки нови производи и услуге могли би да од тога брзо направе велику корист. Ајкен ће списак свих који до 12. априла поднесу захтев објавити почетком маја. Колики ће бити њихов број тешко је проценити, али једно је сигурно, новац би могао бити значајан ограничавајући фактор. Извор: www.mi kro.rs

MRe@A

ponedeqak16.januar2012.

dnevnik

c m y

28

Мишеви за играње

И

з Стилсириса (Ste el Se ri e sa) стижу три нова миша, сва три намиењена играчима. Реч је о моделима Кана, Кизу в2 и Кинзу в2 Про Едитион. Сва су три миша погодна за кориштење како левацима, тако и дешњацима, резолуција сензора износи максималних 3.200 дпи, а компатибилни су с компанијиним софтвером Енгине. Апликација нуди могућност персонализације миша, подешавање функција типака, креирање

макро наредби и сл. Модел Кана израђен је према захтјевима самих играча прикупљених кроз кампању Дизајн бај гејмерс (Dsig ned by Ga mers). Има шест типки и осветљени ролер. Модели Кинзу имају по четири типке, а модел Про Едитион има и издржљиве Омрон прекидаче. Сва су три модела доступна за куповну на америчком тржишту. Кинзу в2 кошта 40 долара, Кинзу в2 Про Едитион 45 долара, а модел Кана 50 долара. Извор: www.bug.hr

ИЗ ПОЛАРОИДА

Стиже паметни фотоапарат

Чули смо за паметне телефоне и паметне телевизоре, сад је време да још један геџет додамо на листу паметних: фотоапарат. На Сајму потрошачке електронике (ЦЕС) у Лас Вегасу, Полароид је открио паметни фотоапарат (Smart Ca me ra) СЦ1630. Камера од 16 мегапиксела има 3x оптички зум, екран осетљив на додир, вифи конекцију и Андроид оперативни систем. Шта ће неком фотоапарат са Андроидом? Баш као и ваш смартфон, СЦ1630 може да преузима апликације са Андроид Маркета. Па, ако сте волели да

У

Заједничко слушање музике на Фејсбуку

К

сређујете фотке на свом телефону, можете то исто да радите и на фотоапарату. А бежична конекција омогућава вам да поделите слике са другима у лету, баш као и преко телефона. И Самсунг се прави важан на овогодишњем ЦЕС-у својим фото-апаратима прикљученим на wифи који се могу закачити за Андроид телефоне, али у самим уређајима нема Андроида. Иако није званично саопштено када ће се СЦ1630 појавити на тржишту, очекује се да то буде ове године. Извор: www.b92.net

ако је раније најавио, Фејсбук је почео да уводи опције заједничког прегледа медијској садржаја са пријатељима. У првом кораку то је омогућено за музичке садржаје, те да сада можете слушати музику са својим пријатељима, чак и када нисте у истој просторији.

- Можете слушати исту песму, у исто време, па када дође до вашег омиљеног дела, можете га доживети заједно, баш као на концерту или у клубу кажу из Фејсбука. „Можете слушато о и групи, док један од пријатеља постаје ДЈ.” Чет мени у доњем десном углу приказаће који пријатељи слушају музику, а ако желите да им се придружите пређите преко њиховог имена и клик-

ните на дугме Li sten With (Слушај са) Истовремено, можете и ћаскати о музици коју слушате (или било чему другом). Уколико не желите да баш свако са вама слуша музику, можете то подесити, а како да то учините погледајте овде. Истовремено, заједно музику може слушати до педесет људи. Функција ће постепено бити омогућавана корисницима, а сви би требало да је добију најкасније почетком фебруара. Иначе, према проценама појединих аналитичара, као што је Грегори Лајонс, из компаније iC ros sing, Фејсбук ће до августа достићи бројку од милијарду корисника. Сада их има нешто преко 800 милиона. Извор: www.b92.net

Нова ера за имена интернетских домена

четвртак 12. јануара започела је нова ера у именовању локација светске мреже, јер је тог дана почело примање захтева за стотине, а можда и хиљаде, нових имена домена као што су на пример .хотел и .београд. Интернет корпорација за додељена имена и бројеве (In ter net Cor po ra tion for As s ig n ed Na m es and Num b ers, ICANN), скраћено Ајкен, активирала је тог дана свој програм за нова генеричка имена домена највишег нивоа (ge ne ric Top-Le vel Do ma ins, gTLD) и примаће захтеве следећа три месеца, до 12. априла. Стручњаци кажу да је нови гТЛД програм највећа промена у систему именовања на интернету од 1998, кад је Ајкен и формиран. Ово је по њиховој оцени највећа промена после првог проширивања са малог почетног броја на садашњих двадесетак. Данас постоји 280 различитих домена највишег нивоа, укључујући генеричка имена као што је .цом и кодове земаља као што је наше .рс, а поједини стручњаци сматрају да ће се тај број повећати на око 1000. Према подацима које је у децембру 2011. објавио Верисајн (Ve ri sign), у свету је у оквиру тих 280 домена регистровано око 220 милиона имена, од чега око 100 милиона има наставак .цом.

тересе, као и имена везана за поједине компаније и робне марке. Највећа иновација биће интернационализована имена домена која ће користити писма попут арапског, кинеског или ћирилице. То, на пример, значи да би компаније које продају своје производе у земљама где се користе та писма, могле да купе имена домена за своје робне марке исписане на начин који је тамо разумљив. Посебно би то

име регистровања имена које би служило заштити њихових робних марки, а с друге стране сматрају да ће то повећати и забуну међу мрежним корисницима. Сваки нови гТЛД донео је, наиме, и нове проблеме везане за робне марке, јер су појединци покушавали и успевали да региструју иста имена с другим наставцима, што је компанијама потом стварало додатне трошкове за

описан је у документу од 300 страна. Ајкен је зато припремио полусатни веома информативан видео прилог у коме објашњава како се све одвија и шта се све тражи. У неким цртама доста подсећа на процес који се примењује при регистровању инетрнационализованих имена домена земаља какав је био примењен кад је Србија тражила и добила домен .срб.

могло бити занимљиво за имена исписана поједностављеним кинеским знацима, због све већег броја Кинеза који користе интернет а не служе се латиницом нити говоре енглески.

арбитражу и приморавало их да региструју додатне домене само да би се одбраниле од таквих насртаја. Неке од њих зато брине да ли ће предложени заштитини механизми за нова имена домена бити довољно делотворни и страхују од нових трошкова.

Од подносилаца захтева тражи се пуно података и техничке документације а цена коју треба платити за процењивање валидности захтева износи 185.000 долара. Пет хиљада се мора уплатити при његовом подношењу, а укупни износ може бити и већи уколико се испостави да су потребни и неки додатни кораци у поступку. Међутим, Ајкен има и програм финансијске помоћи за земље у развоју. За њих је цена

Сва писма у оптицају Ајкенов план да уведе на стотине нових домена највишег нивоа припреман је шест година. Претходно је у два наврата повећавао тај број – једном 2000. године кад је додато седам нових имена, међу којима су .биз и .инфо; а потом 2004. кад је додато још осам као што су .асиа и .јобс. Ниједно од тих нових имена није забележило већи успех. Уколико овај најновији покушај проширивања именског простора буде успешан, могао би из основа да промени начин коришћења имена домена. Међу новим категоријама које ће по свој прилици добити одобрења за коришћење биће интернацонализована имена домена (in ter na ti o na li zed do main na me, IDN) исписана писмима која не садрже слова енглеске латинице; географски оријентисана имена за градове и регије; имена везана за специфичне ин-

Проблеми на видику Ајкен је стартовао свој програм упркос забринутости коју су изразили представници америчке владе и америчких корпорација који сматрају да ће им то донети додатне трошкове на

Компликoвана регистрација Процес регистровања нових имена домена је прилично сложен и

око четири пута нижа – 47.000 долара.

Вишеструка корист за компаније Неке компаније су већ најавиле да ће поднети захтеве за своја имена домена, на пример, ИБМ и Дилојт Туш (De lo it te To uc he), а упућени стручњици кажу да се и многе које се баве е-трговином такође припремају да искористе ову прилику. Ту имају у виду малопродајне ланце, банке, компаније које се баве финансијским услугама а нарочито оне које су подложне мрежној продаји лажних производа с њиховим именом. Компаније које буду управљале сопственим регистром имена домена имаће од тога бар две користи. Као прво, могу да побољшају заштиту контролисањем како се домен користи и додавањем нових могућности као што је безбедни систем имена домена (ДНСсец) који спречава стварање лажних и злонамерних локација. Друго, могу да подигну свест о својим робним маркама тако што ће да рекламирају њихово мрежно присуство користећи своја имена уместо генеричких као што је .цом. На пример, корисници који већ знају за та имена пре ће поверовати ономе што им нуди мрежна продавница у чијем имену домена пише .ролеx уместо .цом. Ајкен очекује да ће прва одобрења за нова гТЛД имена одобрити до краја 2012. и да ће се она појавити на интернету 2013. Прва ће по свој прилици бити она која су неспорна у сваком погледу и код којих нема сумње у то чије су власништво, попут компанија с јединственим именима или географских дестинација које имају и посебна одобрења владе земље у којој се налазе. Компаније које буду купиле нова имена домена вероватно ће своје мрежно присусво у њима изграђивати постепено и полако, али неки нови производи и услуге могли би да од тога брзо направе велику корист. Ајкен ће списак свих који до 12. априла поднесу захтев објавити почетком маја. Колики ће бити њихов број тешко је проценити, али једно је сигурно, новац би могао бити значајан ограничавајући фактор. Извор: www.mi kro.rs

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Napustila nas je na{a dobra Nana

IZDAJEM lepo name{ten, dvosoban stan u Ulici novosadskog sajma 7. Telefon 063/765-3-632.

45281

LOKAL izdajem ili prodajem, ful, 43m2 ul. Zmaj O. Vuka. Telefon 065/55-10655.

45068

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, auto{koqke, bakar, mesing, aluminijum, el. motore, anlasere. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefon 062/649-000.

44973 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943.

44983

ponedeqak16.januar2012.

SE]AWE Navr{ava se devet otkako nisi sa nama

godina

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i svekar

Anton Ladi{i} An|a Kne`evi}

Sahrana je u utorak, 17. 1. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

dr Miladin [aranovi}

O`alo{}eni: supruga Olga i sinovi Boris i Vawa sa porodicama.

45308

Osta}e zauvek u na{im srcima.

POTREBNI su kroja~i, {iva~i sa radnim iskustovm. Telefon: 062/633-565.

45299

Posledwi prijatequ

pozdrav

29

Tvoj dragi lik i dobrota osta}e ve~no u na{im srcima.

dragom

SE]AWE

Weni: Bo{ko i Marko.

Tvoji najmiliji.

45314

45312

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{ suprug, tata i deda

Momiru

Qubica Radujkov Slobodan Radujkov ro|. Ginovi} Jedu{ 2002 - 2012.

1968 - 2012.

od: Bore Zdravkovi}a, Ru`e i Nenada sa porodicom.

Wihova }erka Zorica sa porodicom.

45266

45304

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav tetki

mr Du{an [i|anin

Dru{tvo agrarnih novinara iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti

dipl. in`.

1937 - 2012.

Datum sahrane bi}e naknadno objavqen.

O`alo{}ena porodica.

45318

K

Momiru od sestre Slave i zeta @ivka.

Posledwi bratu

pozdrav

Jeli Trpinac

Tu`ni obave{tavamo rodbinu, kom{ije i prijateqe da nas je 14. januara u 87. godini napustila na{a draga majka, svekrva i nana

Mihala Surovog

od Save Murga{kog sa porodicom.

Posledwi pozdrav od wegovih kolega.

45303

45317

45309

dragom

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 89. godini preminula na{a draga i voqena

S tugom javqamo rodbini i prijateqima da je iznenada, u 62. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Darinka Xelajlija

Momir Kapetanovi}

An|a Kne`evi} ro|. Bolti} penzioner - nosilac Partizanske spomenice 1941.

Sahrana je danas, 16. 1. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Momiru od brata Slavka i snahe Bo`ane.

O`alo{}eni: sin Slobodan, snaja Du{anka i unuci Bo{ko i Marko.

45311

Sahrana je danas, 16. 1. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Vladimir, snaha Marija, unuci Nenad i Vladimirka sa porodicama.

45302

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Momiru

Sahrana je danas, 16. 1. 2012. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Slavojka, }erka Sne`ana, zet Sr|an, unuci Igor i Aleksa.

45306

Neka po~iva u miru moja prija

An|a Kne`evi}

3

Posledwi kom{iji

Prof. dr @ivojin Gavrilovi}

pozdrav

dragom

45300

Posledwi pozdrav zetu

Momiru Kapetanovi}u

Momiru Kapetanovi}u

16. 1. 2005 - 16. 1. 2012. od brata Miomira sa porodicom.

Prija An|elka Rankov.

od porodice Havlovi}.

od Radoja Gogi}a sa porodicom.

45316

45305

Supruga Milena.

45301

45313

45286

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.20 17.45 18.55 19.30 20.10 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.50 00.15 00.40 01.10 02.05 02.30

tv program

ponedeqak16.januar2012.

Добро јутро, Војводино Кад зазвони Еко: Европска Сахара Вести Миљеница Комшилук Кухињица Вести Знање имање Чари риболова Живопис Вести Све(т) око нас Политбиро Вести за особе са оштећеним слухом Живот Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшилук ТВ Дневник Серија недеље: Аристократе Путопис: Печуј Живопис: Принц Војвођански дневник Међународни тероризам од 1945. Серија недеље: Аристократе Један на један Путопис: Печуј Живопис: Принц Концерт Терија Еванса Све(т) око нас Политбиро

06.00 07.30 08.00 10.00 12.35 13.00 14.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Буди родитељ Улови трофеј Хроника општине Врбас

Разговори о здрављу (Панонија, 19.00) 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Аналија Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Дискавери Глас Америке

20.09 21.05 22.08 23.05 23.50 00.15 01.05 03.04 03.50 04.24 04.54 05.48

Муња Меквин, млади тркачки ауто наложен на успех, открива да је живот путовање, а не дестинација на коју стижемо. Док путује кроз целу земљу на трке у Калифорнији, где треба да се такмичи против двојице славних, Меквина пресретну и он остане заглављен у Радијатор Спрингсу. Режија: Џон Ласетер (РТС 1, 13.15)

СЕРИЈА

Аристократе

06.50 Биби чаробница и тајна плавих сова, филм 08.40 Верски недељник 09.35 Путеви наде 10.00 Баразда, ем. за пољопривреднике-мађ 10.30 Мађарска народна музика 11.00 Емисија на мађарском 11.30 Сусрети хорова (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Заједно 13.15 Биоскоп: Слободан Ћустић 13.45 Дотики (слов) 15.15 Добро вече, Војводино (мађ) 16.15 Културни магазин на мађарском (Јелен-лет) 16.45 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ.

20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Омладинска емисија на мађарском 21.30 Инспектор Колиандро 23.15 ТВ Баштина

15.07 15.30 16.20 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Приђи ближе Лов и риболов Еко караван Наша планета Дневник Спорт плус Место злочина Аутомобили, анимирани филм И ја имам таленат Ово је Србија Позориште у кући Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Извлачење награда НИС, пренос Село гори, а баба се чешља Песма без граница Упитник Место злочина Дневник На ивици Робокап 2, филм Приђи ближе Око Лов и риболов Село гори, а баба се чешља Верски календар

Aутомобили

Серена Гордон

Засновано на истинитој причи о високој политици и романси, породичној солидарности и катастрофи аристократске енглеске породице из 18. века. Серија прати дуг и често турбулентан живот сестара Ленокс, ћерки војводе од Ричмонда. Моћ, скандали, породичне интриге и гламур... Улоге: Серена Гордон, Џералдин Самервил, Алун Армстронг, Дајана Квик, Сијан Филипс Режија: Дејвид Кафри (РТВ 1, 20.10)

06.05 08.00 09.05 09.55 10.25 11.00 12.00 12.15 12.30 13.15

06.30 08.30 09.00 09.05 10.00 10.30 11.00 12.00 12.40 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Човек лав Документарни програм Објектив Марко Поло Неон сити Девојке из бутика Ево нас код вас Вести Робин Худ Објектив (слов) Објектив (мађ) Вреле гуме Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Девојке из бутика Неон сити Објектив Марко Поло Неон сити Робин Худ

07.00 10.00 11.00 12.45 14.45 15.00 15.30 16.00

АТП Сиднеј финале ТВС ЕБЕЛ: САПА – Јесенице Премијер лига: ВБА – Норвич Преглед ЕБЕЛ Ускијавање Евролига, Магазин Руска кошарка: ЦСКА – Спартак СПБ Прави НБА НБА: Њујорк – Орландо НБА: ЛА Клиперс – Њу Џерси Премијер лига. Виган – Манчестер Сити

17.45 19.00 21.30 00.00

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Рат, револуција, герила, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Вања Удовичић

ВАТЕРПОЛО: ЕП

Србија–Шпанија

10.04 10.35 11.00 11.30 12.04 12.24 12.52 13.55 14.22 14.49 15.01 15.16 16.00 16.45 17.20 18.30 19.45 20.00 20.35 21.45 22.00 00.44 01.04 01.45 02.45 04.00 05.00

06.00 06.50 07.05 07.35 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 21.15 23.15 00.15 01.45

Тајна старог моста Ексклузив Експлозив 1001 ноћ Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Филм: Отпоран на метке Вампирски дневници Експлозив Ексклузив

06.00 Серија: Индија 08.00 Вести 08.10 Топшоп 08.40 Долина сунца 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Топшоп 11.00 Пингвини с Мадагаскара 11.25 Том и Џери 11.50 Сунђер Боб Коцкалоне 12.40 Штрумфови 13.00 Велика Србија 13.30 Џет сет 14.00 Наша мала клиника 14.50 Топшоп 15.05 Истражитељи из Мајамија 16.00 Вести 16.35 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 18.00 Штумфови 18.30 Вести 19.05 Између две ватре 19.35 Штребери 20.00 Истражитељи из Мајамија 21.00 Филм: Фатална отмица 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Шта да обучем?

00.00 Филм: Горка жетва 01.45 Саут Парк

(РТС 2, 17.20) 07.05 07.40 07.46 07.51 08.13 08.34 09.01 09.27 09.39

06.00 06.30 07.00 08.05 08.10 08.30 09.00 11.00 11.45 14.00 15.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 20.30 23.00 00.15 03.30 04.30

dnevnik

c m y

30

Слагалица Мунзи Мифи Вич Јин јанг јо На слово, на слово Плава птица Може и другачије Пар нових патика, ебу играни програм за децу Вреле гуме Мој љубимац Клиника Вет Од плочника до царичиног града Ауторско вече Ивана Јевтића Еко менаџер Трезор На слово, на слово Плава птица Може и другачије Пар нових патика, ЕБУ играни програм за децу ТВ фељтон Сат Све боје живота Ватерполо: ЕП, Србија-Шпанија, пренос Рукомет: ЕП, Француска -Шпанија, пренос Рукомет: ЕП, спортски програм Бинго Рукомет: ЕП, Хрватска-Исланд, пренос Рукомет: ЕП, спортски програм Енглески пацијент, филм И ја имам таленат Алекса Јелић: Млади и луди Трезор Ватерполо: ЕП, Србија-Шпанија (р) Рукомет: ЕП, Француска -Шпанија (р) Рукомет: ЕП, ХрватскаИсланд (р)

ВОА Улови трофеј Маратон Кефалица Двоугао Здравље и Ви Породица Серано Топ шоп Филм: Немогућа мисија 2 Доктор Хаус Породица Серано Копаоник Злочиначке намере НЦИС Доктор Хаус С.О.С. Филм: Двострука превара НЦИС Филм: Поглавље 27 Злочиначке намере Филм: Поглавље 27

Кристина Еплгејт

Фатална отмица Плаћени убица Мелвин Смајли живи мирним животом, са вереницом Пем. Ипак, он убија за новац, има аферу са лепотицом из суседства. На све то постаје непријатељ бубуљичавог тинејџера из комшилука... Улоге: Марк Валберг, Луј Дајмонд Филипс, Кристина Еплгејт, Елиот Гулд Режија: Кирк Вонг (Б92, 21.00)

05.45 10.00 11.30 12.00 12.15 14.30 15.30 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.15 03.00 04.45 05.15

Добро јутро Све за љубав Тајна љубав Градске вести Филм: Маћеха Сестре Квиз, породични обрачун Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Мирис пролећа Гранд народ пита Амиџи шоу Јавна тајна Туркан Филм: Откачени председник Филм: Одбројавање Витезови из блата Сити

Миломир Марић

Ћирилица Сензационална животна исповест Вука Драшковића који говори о сусрету са Титом, Коштуницом и Тадићем. Како је од највећег Србина, постао издајник за добро пораженог српства. Драшковић први пут открива како су Американци дуго понижавали српску опозицију и величали Слободана Милошевића. Аутор: Миломир Марић (Хепи, 21.00) 05.00 07.55 08.00 08.10 08.25 08.35 08.50 09.10 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.50 11.05 11.30 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 22.25 22.30 23.15 02.45 03.30

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Вести Винкс Сабринин тајни живот Поп Пикси Легенда о Неши Бакуган 2 Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови – уживо Телешоп Вести Сузе Босфора Добра жена Телемастер Насловна страна - квиз Парови – преглед дана Парови - вече Ћирилица Вести Сузе Босфора Парови - ноћ Звездана капија - Атлантис Ћирилица

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak16 . januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

38

31

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Велики пројекти Мајами инк Најгора мама на свету Гојазни тинејџери Исповести сакупљача животиња Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Најгора мама на свету Гојазни тинејџери

Духовна музика Летећи носач авиона Мајка Тереза – Светица таме Азијске монархије Лондонска болница Прича о Херкулеануму Ко си заправо ти? Тајм тим година Варвари Терија Џонса Грађевинска чудеса: џиновски Буда Ратници Суђење нацистима у Нирнбергу Героуов закон Хероји, култ и кухиња Ко си заправо ти? Тајм тим година Варвари Терија Џонса Грађевинска чудеса: џиновски Буда

Дигсвил Живот једног мрава На путу за Санта Фе Тито и ја Поново гангстер Зли поручник Гувернанта Горки део реке Еротски филмови

Гу вер нан та Ро си на је при ви ле го ва на и раз ма же на. На кон из не над не смр ти оца, она од лу чу је да по ста не гу вер нан та по ро ди ци у Шкот ској. Убр зо ће у но вој по ро ди ци по че ти стра стве на афе ра ... Уло ге : Ми ни Драј вер, Том Вил кин сон, Џо на тан Раш Ма јерс Ре жи ја : Сан дра Голд ба хер (Си не ма ни ја, 20.00)

07.00 08.52 10.13 11.10 12.00 12.31 13.16 14.10 14.41 15.14 16.01 16.50 18.00 18.50 19.30 20.24 21.23 22.25 23.00 23.33 00.03 00.35 01.18 01.59 03.20

07.50 Мала ТВ 08.20 Бег лукавог лисца

Оли ви ја Вајлд

06.40 07.20 07.45 08.00 10.05 10.45 11.35 13.20 14.10 15.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 20.50 22.45

РТЛ Данас Драгон бол З Поп Пикси Кобра 11 Ексклузив Викенд Вечера за 5 Емператриз Ружа ветрова Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Пуш, филм Амерички ниња 2: Сучељавање, филм РТЛ Вести ЦСИ: Мајами Астро шоу, емисија уживо ЦСИ: Мајами РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

У Екс клу зив та бло и ду гле дај те при че ко ја ће вас шо ки ра ти, за чу ди ти и из не на ди ти - и не ће вас оста ви ти ни ма ло рав но ду шни ма... (РТЛ, 18.00)

Др Ха ус Ха ус и тим пре у зи ма ју слу чај же не ко ја жи ви у отво ре ном бра ку и раз бо ли се док је са сво јим деч ком „са стра не„... Уло ге: Хју Ло ри, Ли за Едел штајн, Ро берт Шон Ле о нард, Омар Епс, Оли ви ја Вајлд (ХРТ 2, 22.05) 08.45 09.30 09.57 10.40 11.00 11.23 11.54 12.25

20.00 21.50 22.05 22.50 23.35 00.20 00.47 01.35 01.55 02.36

05.55 07.50 09.30 11.10 12.45 14.20 15.55 17.30

Жена временског путника Доктор Дулитл 5 Борба Титана Васпитање за почетнике II Замена Милдред Пирс Свадбена торта Чаробњаков шегрт Велика љубав В Има ли тамо кога? Царство порока II Сестре Проклетници Просветљена Лепота давања Статен Ајленд Ожиљци рата 1861-2010

Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Филм:Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Филм: Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Монк Видовњак Закон и ред Медијум

Екс клу зив та бло ид

15.40 16.25 16.47 17.10 18.00 18.20 18.30 19.15 19.40

06.00 07.45 09.15 11.00 11.25 13.05 14.05 15.40 17.30 18.30 20.05 21.05 22.45 01.15 01.45 03.15 04.50

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

00.20 00.35 01.20 02.20 03.55

13.49 14.20

Ми ни Драј вер

Добро јутро, Хрватска Луди од љубави Светска блага, док. серија Све ће бити добро Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Треће доба Глас домовине Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу Одмори се, заслужио си Дневник Тито - последњи сведоци тестамента, док. серија Пулс Хрватске Проводи и спроводи Дневник 3 Свет профита Портрети: Академик Борис Магаш, док. филм Др Хаус Трачерица ЦСИ: Мајами Скица за портрет

19.00 20.30 22.30

Школски сат Истраге Младог Месеца Алиса, слушај своје срце Серија за младе Хотел Зомби 4 зида КС Аутомагазин Бигфут: Незабораван сусрет, филм Мала ТВ Ајндховен: ЕП у ватерполу: Хрватска - Румуњска, пренос Школски сат Деграси Нови нараштај Обична клинка Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Гле Симпсонови Вршац: Рукометно ЕП: Хрватска - Исланд, емисија Вршац: Рукометно ЕП: Хрватска - Исланд, пренос Вршац: Рукометно ЕП: Хрватска - Исланд, емисија Др Хаус Трачерица ЦСИ: Мајами Калифорникација Злочини без санкција Два и по мушкарца Ловци на натпрородно Ноћни музички програм

Протуве са трибина У сенци моје сестре Осамнаести анђео Основне ствари Повратак на улице Сан Франциска Господин Шав Четврти спрат Бекство са десет милиона долара Џејнина кућа Марта иза решетака Осуда

06.00 Мизери 08.00 Менхетн 10.00 Људи од заната 11.50 Жена француског поручника 14.00 Утакмица 16.00 Ф/X – Убиство триком 20.00 Мртав човек хода 22.00 Секси звер 00.00 Китов реп 4.

02.00 Еротски филм

Еди та Ми си рић

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Грмљавина из Канзаса Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Преживљавање удвоје Прљави послови Потрага за природним гасом Желели сте да знате: Разоткривање митова Преживљавање удвоје

03.00 09.00 14.30 16.30 18.30 19.00 20.00 23.00 00.30 01.00

Тенис Тенис Билијар Тенис Тенис Билијар Билијар Тенис Тенис Тенис

Liberalizam u staniolu D

orowski bele`i: “Na razgovor sa Titom Se- neo do popustqivosti neprijatequ. Drasti~an kretarijat je do{ao sa jasnom namerom. Izo- primer je to da je Marks proteran iz na{ih {kostavili su Vla{kali}a iz svog predloga, a la! Otkuda se u toliko velikom stepenu rasproubacili Simu Zatezala. O~igledno je da bi oni strlo gra|ansko shvatawe demokratije, ~ak me|u ~oveka svoje orijentacije, koji bi nastavio poli- komunistima. Mi bi morali preciznije utvrditi ti~ku praksu kakva je bila do sad. Ostavqaju uti- koliko je liberalizam bio zavijen u la`ni stasak ideolo{ki drogiranih qudi. Tito te`i da ih niol. Kakvo i koliko dejstvo ima malogra|anski spase, sa~uva za SK, nije za ve}e lomove, a pogoto- mentalitet i ideologija u SK.“ vo drame. Imam utisak da su izvukli pogre{an zaNakon Tre}e konferencije SKJ decembra 1972. kqu~ak. On im je ve} rekao da su Nikezi} i Pero- u Beogradu, Dorowski u dnevniku pi{e da mu je vi} postupili komunisti~ki. ^anadanovi} ga je pri{ao ^anadanovi}: „Pitao da li `elim i kad pitao da li i on da se samokritikuje za anarholiberalizam, liberalizam prema nacionalistima i jo{ ne{to. Tito mi je rekao kako je bezobrazluk sa ^anadanovi}eve strane, {to je to iskoristio kao paravan da se sakrije za svoje dr`awe na sastanku kod Tita. ^lanovi Sekretarijata su shvatili, vaqda, da Tito popu{ta, pa su mislili da ga pre|u u predlozima za kadrovska re{ewa. I Bora Pavlovi} je pitao Tita da li da podnese ostavku na du`nost sekretara GK Beograda. Tito je odgovorio da treba, da on kod svoje kritike stawa u Beogradu stoji, da je forumski radio, i da je boqe da ide bez repa.

U diskusija oko predsednika CK, Dorowski ka`e da je govorio o{tro. „Izrazio sam bojazan da neki `ele da odugovla~e sa kadrovskim re{ewima, da blokiraju re{ewe i tra`e kandidata izvan sastava CK, da navu- I ^anadanovi} je morao da ode ku CKS u frakcijske borbe i oslabe uticaj, i to da razgovaram sa wim. Odmah smo seli u salon. Poba{ kad on mora da se bori za prelom u razvoju ~eo je slavopojke o meni. Ono, odrasli pod mojom dru{tva, pa da onda optu`e Tita kako je to sve on rukom, svi moji kadrovi, ja im uzor... Prekinuo napravio svojom kritikom. Zbog toga sam zahtevao sam ga. Nema mojih kadrova u partiji – svi smo mi brzo kadrovsko re{ewe i da budemo na nivou svo- kadrovi ove partije. ’Ti nas mo`e{ spasiti u ovoj je odgovornosti u ovom trenutku. situaciji’. ’Kasno je sada’ – savetovao sam {ta da Diskusija se razvila oko predsednika. Tito je se ~ini, ali niste prihvatili. ’Partija u Vojvoo~igledno ne{to vi{e za Vla{kali}a, ali nije za dini }e se raspasti na nacionalnoj liniji’ ’opaZatezala. Na kraju Sekretarijat je pristao i na snost je velika’ (^anadanovi}). Ne bojim se toga.

Vasiqevi}a, ali tek posle Ne bi qudi napustili parTitovog pitawa – za{to ste tiju zbog onih koji se sa weO ^anadanovi}u Dorowski vi do{li kod mene, kad ninom politikom ne sla`u. ste do{li do predloga. pi{e: „Upropastili su ga drugi Kad nije mogao laskawima i Tito me je zadr`ao da molbama, po~eo je da zastrai wegova bolesna ambicija. ostanem kod wega u Splitu. {uje. Nisam mu primio niNe vaqa qude iz klupe tako Izneo sam mu detaqno kako {ta, jer sam stvarno pokubrzo useqavati na visoke je tekao konsultativni sa{ao da se spase i on i drugi, stanak, kako gledam na situkoji su se odmetnuli od parfunkcije. Pojede ih aciju u Srbiji i Vojvodini. tijske linije. Imam utisak birokratizam i karijerizam.

Rekao sam mu da mi je bio seda je nepovratno propao za On je `iv primer, kretar OK SKV Novi Sad partiju. Upropastili su ga a inteligentan i pametan” Du{an Popovi} i moli da drugi, a i wegova bolesna budu i oni, koji podr`avaju ambicija. Ne vaqa qude iz Tita, toliko za{ti}eni kao i oni koji ga ne podr- klupe tako brzo useqavati na visoke funkcije. `avaju. Tita je to pogodilo. Ispri~ao mi je razgo- Pojede ih birokratizam i karijerizam. On je `iv vor sa ^anadanovi}em. „Trebalo bi da drugovi ta- primer, a inteligentan i pametan“. mo nekako saznaju ono {to sam ja rekao ^anadanoPolovinom decembra 1972. bilo je ve} potpuno vi}u, da ne mo`e on da manipuli{e“. jasno da je polo`aj Mirka ^anadanovi}a na ~elu Bilo je re~i, zapisuje daqe Dorowski, i o mini- vojvo|anske partijske organizacije neodr`iv. Za stru inostranih poslova, „jer je Tepavac podneo predsednika PKV je izabran Du{an Alimpi}, a ostavku. Pita me {ta mislim. Nare|ao sam mu par sekretara Jon Srbovan. imena: Vratu{u, Kiru Gligorova, Vidi}a, a on me Neposredno posle ostavki rukovode}ih partijpitao {ta mislim o Mini}u. Rekao sam objektiv- skih funkcionera CK SKS i PK SK Vojvodine, no da mislim da je to vrlo dobar izbor. Bio je ve- 26. decembra 1972. u NIP „Borba“ u Beogradu oma zadovoqan kada je to ~uo“. organizovan je razgovor sa Dorowskim. Pa`wu je Neposredno posle pada Nikezi}a i Perovi}, u privuklo wegovo mi{qewe o tada{woj „NovosadNovom Sadu je 2. novembra 1972. odr`an 48. sasta- skoj inicijativi“, da se paraleleno sa organima nak PK SKV. Dorowski je na~elno osudio „libe- SK formiraju i „aktivi radnika komunista“. Naralizam u SK“ ali u stenogramu nema ni~eg kon- kon {to je, naime, u Novom Sadu, na podsticaj kretnog u vezi sa smenom ili ostankom ^anadano- predsednika OK SK, Du{ana Popovi}a, formivi}a na ~elu PK. Izme|u ostalog je rekao: ran aktiv radnika komunista, pojavila su se i mi„Oportunizam prema svemu tome, liberalizam {qewa da je to „nov oblik pomo}u koga partijska koji je pustio korene u SK, da ne ka`em da se zaca- birokratija `eli da ima {tit i alibi za ono {to rio i u nekim wegovim forumima samo je dopri- radi”.

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak16.januar2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По не де љак је, ко нач но рад ни дан! Тре ба ло би да су већ сви на сво јим ме сти ма, у по кре ту и ак ци ји. То вам иде у при лог јер се мо же те ре а ли зо ва ти кроз по сао. Да нас мо же те има ти мно го са ста на ка.

BIK 20.4-20.5.

Мо ра те да ра ди те и да за ра ди те, чак и ако вам се не ће. Не бу ди те успо ре ни и по ма ло ле њи. Исти на, вре ме пра зни ка је про шло, али је за вас вре ме љу ба ви до шло. Тро шка ри те но вац с ве ли ким апе ти том.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

16. januar 2012.

Ве о ма ди на ми чан дан! Кон цен три са ни сте и до вољ но озбиљ ни за све што ра ди те. По слов ни са стан ци су успе шни, по себ но уз по др шку по у зда не осо бе из сен ке. Све ви ше се оса мо ста љу је те.

Озбиљ ни сте да нас, од го вор ни, и има те увид у ду го роч ну по слов ну са рад њу. Сви кон так ти с ино стран ством, при ват ни или не, под срећ ним су окол но сти ма. Кроз љу бав или пу то ва ње, до се же те сво је иде а ле.

По сао вас оку пи ра из све сна ге. На рав но, тре ба да има те у ви ду ко ме и ко ли ко од са рад ни ка и кли је на та ствар но мо же те ве ро ва ти. Љу бав ни од нос као да сто ји у ме сту. Парт нер је у свом за ча ра ном све ту.

Успе шна ко му ни ка ци ја и ме ђу соб но раз у ме ва ње с дру ги ма ве о ма су ва жни у овом по слов ном пе ри о ду. Пла ни рај те но ве по сло ве и ра ди те на њи ма. Има те шар ман тан на ступ у јав но сти.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш Марс у зна ку ре ал не Де ви це до но си вам мно штво на ви ка, ана ли за, ма њих по сло ва и та ко зва них сит ни ца без ко јих се не мо же, да већ по ла ко гу би те стр пље ње. Ра ди је би сте ве ће успе хе!

По не кад је до бро по слу ша ти ту ђе са ве те, али ипак чи ни те по сво ме јер са мо ви нај бо ље зна те шта је до бро за вас. Пред со бом има те успе шан пе ри од. За то бу ди те хра бри и ис трај ни, вред ни и тре зве ни.

По че так рад не сед ми це не ће би ти нај бо љи јер по сто је окол но сти у ка ри је ри ко је ни су до вољ но ста бил не за ваш укус. Али, не ће те од у ста ти, ни ти има ти по ве ре ња у над ре ђе не. Сва ко гле да се бе.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По ла ко по чи ње се зо на ра да, у ко ју се до бро укла па те. По треб ни су вам ве ли ки иза зо ви јер сте ам би ци о зни на свој на чин. Та ко ђе, по треб ни су вам и рав но прав ни са рад ни ци, ко је ни је ла ко про на ћи.

Има те по во љан уплив Ме се ца из ва зду шног зна к а Ва ге па те жи те дру штву ко је вам је до вољ но за ни мљи во и ин те ре сант но. Ла ко пла си ра те сво је иде је и же ље, ла ко ко му ни ци ра те и до го ва ра те се.

Про бу ди те се и поч ни те по сао ко ји вам до но си нео п ход ну ег зи стен ци ју. Уко ли ко сте се опре де ли ли за не што дру го, и то ће те ус пе ти да ре а ли зу је те, она ко ус пут, у хо ду. Ком би на ци ја љу ба ви и ра да.

TRI^-TRA^

Још млађе, још слађе V REMENSKA

Хладно

Vojvodina Novi Sad

Аме рич ка глу ми ца Де ми Мур на вод но је већ про на ша ла сре ћу на кон брач ног бро до ло ма, и то у за гр ља ју 26-го ди шњег мо де ла из Ка ли фор ни је. Де ми се по сле пре ки да ше сто го ди шњег бра ка с Ешто ном Ку че ром ових се да на дру жи с 26-го ди шњим мо де лом Блеј ком Корл-Бај ти јем. Пар је про те клог ви кен да ви ђен у Лос Ан ђе ле су, а при ја те љи 49-го ди шње глу ми це твр де да су по ста ли ја ко бли ски. Иако се о но вом Де ми ном деч ку не зна го то во ни шта, јед на је ствар си гур на: Мур „па да” на мо де ле. Под се ти мо, и Ештон је пре не го је по стао глу мац и ко ми чар ра дио као мо дел те по зи рао за ча со пи се. У ме ђу вре ме ну је Ештон из ра зио же љу да и у но вој се зо ни оста не у по ста ви се ри је Два и по му шкар ца, а ку ћа ЦБС сла же се с њим. Иако је при пр вом по ја вљи ва њу у се ри ји сро зао гле да ност и за ра дио ло ше кри ти ке, се ри ја је и да ље 20 по сто гле да ни ја од по сљед ње се зо не у ко јој је глу мио Чар ли Шин.

PROGNOZA

1

Subotica

2

Sombor

2

Kikinda

1

Vrbas

1

B. Palanka

1

Zreњanin

1

S. Mitrovica

1

Ruma

2

Panчevo

1

Vrшac

0

Srbija Beograd

0

Kragujevac

1

K. Mitrovica

0

Niш

0

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Хлад но уз променљиву облачност и сунчане пе ри о де.

Rim Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -4, а мак си мал на око 1 сте пен.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Хлад но уз променљиву облачност. Крат ко трај ни Cirih снег је могућ на Фрушкој Го ри и на ју гу Вој во ди не. Ве тар уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту Berlin ра од -5 до -3, а мак си мал на од 0 до 2 сте пе на.

Beч СР БИ ЈА: Хлад но уз променљиву облачност и слаб снег у за пад Varшava ним, цен трал ним и ју`ним пре де ли ма. На се ве ру Ср би је већином су во. Ве тар уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми Kijev ни мал на тем пе ра ту ра од -6 до -2, а мак си мал на од -2 до 2 сте пе на.

Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У уто рак и сре ду хлад но Oslo са по вре ме ним сне гом. У четвртак и пе так по раст тем пе ра ту ре уз про ла зну кишу и суснежицу између ова два да на и у пе так. За ви кенд по - St. Peterburg но во хлад ни је са могућим сне гом у недељу. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Ве ћи на хро нич них бо ле сни ка мо же осе ћа ти уоби ча је не те го бе услед би о ме те о ро ло шке си ту а ци је. Опрез се са ве ту је асма ти ча ри ма. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја оче ку ју се ре у мат ски бо ло ви и нер во за. Свим уче сни ци ма у са о бра ћа ју са ве ту је се опрез.

9 11 5 -1 4 3 -1

VIC DANA Деч ко: - Ку пио сам ти не што за ро ђен дан! Де вој ка: - Шта? Деч ко: - Ви диш онај цр ве ни фе ра ри? Е, па, ку пио сам ти лак исте те бо је!

-3 -5 -2 -3

Atina

8

Pariz

4

Minhen

0

Budimpeшta

1

Stokholm

0

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

236 (-5)

Slankamen

254 (-5)

Jaшa Tomiћ

Apatin

295 (-5)

Zemun

285 (-2)

Bogojevo

255 (-1)

Panчevo

306 (0)

Baч. Palanka

253 (4)

Smederevo

468 (6)

226 (-2)

Tendencija opadawa i stagnacije

Novi Sad

SAVA

N. Kneжevac

170 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

295 (1)

NERA

Hetin

72 (0)

TISA

60 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 142 (-10) Beograd

Kusiћ

237 (-3)

40 (0)

Reшeњe iz proшlog broja