Dnevnik 16.mart 2011.

c m y

NOVI SAd *

SREdA 16. mART 2011. GOdINE

GOdINA LXIX BROJ 23018 CENA 30 dINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U FONdU PIO POLICIJA ImA PUNE RUKE POSLA

Bez tendera potro{ili penzionerskih 20 miliona evra str. 5

NASLOVI

Politika

OTVORENA PRVA RODITEQSKA KU]A U VOJVODINI

2 Egere{i i Pastor dvojni dr`avqani 3 Tadi} o~ekuje timski rad rekonstruisane Vlade Srbije

Ekonomija 4 Ulazak pravne nesigurnosti u banke?

5 Sudbina privrede zavisi od 10.000 malih preduze}a

dU[AN PETROVI]

Hleb ne}e poskupeti sutra str. 6

Poqoprivreda 6 Gazde zagor~ale `ivot sladari

Novi Sad 8 Virusi haraju gradom 9 Pokrajina i Grad protiv prodaje Luke

Vojvodina 11 I sredove~ni Palan~ani pri`eqkuju pansion

dru{tvo 14 Za novu voza~ku dozvolu ponovo u {kolu

Foto: A. Erski

Crna 13 Darija [ajin oslobo|ena optu`bi za mobing

Br`i oporavak u p orodi~ noj at mosferi str. 15

JU^E NA SPENSU

Foto: B. Lu~i}

str. 10

Granul o „Novosad sko prol e} e ” str. 7

Ki{a predve~e

Najvi{a temperatura 19 °S str. 16 – 21

SPORT

n VR[A^KI KO[ARKA[I BIJU BITKU ZA EVROPU

Uti{anost spram groktawa

KLIZI[TE U ^EREVI]U UGRO@AVA CELO NASEQE

Brdo krenulo na ku}e

n UTAKmICE KUPA – PRAZNIK FUdBALA

mILETA PROdANOVI]

n SPENSOVA LIGA mALIH [AmPIONA

n „dNEVNIKOV” [AH SREdOm

str. 22

POLiTikA

sreda16.mart2011.

c m y

2

dnevnik

VUK JEREMI] OHR OKARAKTERISAO KAO RELIKT PRO[LOSTI

U pe tak za jed no vla de Sr bi je i Srp ske Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Je re mi} izjavio je ju~e da politika prema Bosni i Hercegovini ostaje jasna i nepromewena, i precizirao da Srbija podr`ava ono {to se dogovore tri naroda i dva entiteta u BiH, ukazuju}i na to da bi odluke u toj zemqi trebalo da donose demokratski izabrane vlasti, a ne „gubernator u liku OHR”.

– Kancelarija OHR-a je relikt pro{lih vremena – ocenio je Jeremi} na konferenciji „Srbija i Republika Srpska u svetlu novih regionalnih i globalnih odnosa”, na kojoj je najavio da }e se u petak odr`ati zajedni~ka sednica vlada Srbije i RS u Bawaluci.

Govore}i o Kancelariji Visokog predstavnika me|unarodne zajednice (OHR) u BiH, Jeremi} je objasnio da nijedna zemqa ne mo-

`e biti na putu za EU a da se wome upravqa po principu gubernatora.

– Ne vidim kako bi nedemokratska zemqa mogla i}i evropskim putem. Ako evropski procesi tamo treba da se nastave, wih moraju da vode samo demokratski izabrani predstavnici – ukazao je Jeremi}, i rekao da u najskorije vreme me|unarodna zajednica treba da se jasno odredi o tme da li je BiH demokratska zemqa ili protektorat. [ef diplomatije Srbije i ministarka za ekonomske odnose i regionalnu saradwu RS @eq ka Cvi ja no vi} su pre konferencije potpisali Memorandum o razumevawu i saradwi dva ministarstva, ~ija je glavna ta~ka pomo} RS u izgradwi kapaciteta, pre svega qudskih.

D. Milivojevi}

JU^E U SUBOTICI PODEQENA PRVA DR@AVQANSTVA MA\ARSKE

Ege re {i i Pa stor dvoj ni dr `a vqa ni Povodom Dana ma|arske revolucije predsednik Odbora Parlamenta Ma|arske za spoqne poslove i Ma|are u dijaspori @olt Ne met uru~io je ju~e u Subotici ma|arska dr`avqanstva za prvih 30 gra|ana Srbije. On je tim povodom u generalnom konzulatu Republike Ma|arske istakao da je pojam „jedinstva ma|arske nacije” rezultirao i odlukom ma|arskog Parlamenta o dvojnom dr`avqanstvu, i istakao veliku ulogu politi~ara vojvo|anskih Ma|ara u tom procesu.

Me|u prvim vlasnicima ma|arskog dr`avqanstva na{li su se i predsednik Skup{tine Vojvodine [an dor Ege re {i i predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pa stor, predstavnici crkava, kulturnih institucija, ali i obi~ni gra|ani.

Po neslu`benim informacijama iz generalnog konzulata Republike Ma|arske, do sada je podneto oko 10.000 zahteva za prijem u ma|arsko dr`avqanstvo, a se dnevno obra|uje osamdesetak.

Z. R.

poslani~ke teme

Pa u za za pa u zom Dan nakon podr{ke koju je u parlamentu dobila nova, rekonstruisana Vlada Mir ka Cvet ko vi }a, sednica Skup{tina je ju~e po~ela sa ~etiri sata zaka{wewa. Predsedavaju}a Gor da na ^o mi} je kao razlog za prvo, jednosatno ka{wewe, navela gu`vu u saobra}aju, da bi nakon polu~asovnog postavqawa poslani~kih pitawa objasnila da }e start rasprave o setu ekonomskih zakona kasniti zbog potrebe da poslanici „budu obave{teni o predstavniku Vlade“ koji }e braniti propise na dnevnom redu.

Poslanicima se popodne pridru`io potpredsednik Vlade Bo `i dar \e li}, kao ovla{}eni predstavnik Cvetkovi}evog kabineta. Predsednica skup{tine Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} ocenila je da je \eli} veoma „kompetentan i kad su u pitawu evropske integracije i finansije“. Istovremeno, razlog {to predstavnik Vlade za finansijske zakone nije bio pre podne u parlamentu je to {to su poslanici zavr{ili raspravu o prethodnim ta~kama dnevnog reda br`e nego {to je planirano, objasnila je predsednica Skup{tine.

Opozicija je protestovala zbog ovakvog postupka Vlade. Po mi{qewu Jor go van ke Ta ba ko vi}, sve to govori o tome da Vlada nije znala koga da po{aqe u parlament.

– Dobio sam potvrdan odgovor, me|utim, ne mogu da shvatim da ve} nekoliko meseci ne mogu da se na|u re{ewa i voqa za to. Evo, mo`da je prilika da nova Vlada brzo poka`e odlu~nost i spremnost da napravi zaokret i kao prvi od koraka neka bude otvarawe tajnih dosijea – poru~io je Jugovi}.

[ta tu `i lac na me ra va [ef poslani~kog kluba DSS-a Mi lo{ Ali gru di} zahtevao je iskaz ministarke pravde Sne `a ne Ma lo vi} i ministra unutra{wih poslova Ivi ce Da ~i }a u vezi s istragom o politi~koj pozadini ubistva premijera Zorana \in|i}a. Podse}aju}i na to da postoji privatna tu`ba protiv predsednika DSS-a Vo ji sla va Ko {tu ni ce, Ali-

Cvet ko vi} „za te ~en” Lider LDP-a ^e do mir Jo va no vi} smatra „da je parlament prvi dan nakon rekonstrukcije Vlade u blokadi jer finasijske zakone mo`e braniti jedino ministar finansija, koji je istovremeno i premijer“.

– Pretpostavqam da je sada Mir ko Cvet ko vi} zate~en novim obavezama, a ne{to {to proizlazi iz wegovog posla nalagalo mu je da bude ovde s nama. Parlament nije prepreka za ostvarewe prioritetnih ciqeva, ali podr{kom koju je pru`io tako neozbiqno politi~kom projektu kakav je rekonstrukcija Vlade, preuzeo je odgovornost i vladaju}a koalicija je odgovorna za stawe u kojem smo danas – poru~io je Jovanovi}.

– Nije lako qudima koji slave da se ujutru probude, ili Cvetkovi}u ne odgovara dvostruka uloga koju je sebi namenio pa tra`i zamenu za obrazlagawe zakona – prokomentarisao je ceo slu~aj {ef poslani~ke grupe DSS-a Mi lo{ Ali gru di}.

Do si jei pred otva ra wem?

Potpredsednik SPO-a Alek san dra Ju go vi} saop{tio je ju~e da je s koalicionim partnerima ponovo razgovarao o inicijativi o otvarawu tajnih dosijea, koja, po mi{qewu te stranke, treba da se na|e na redovnom prole}nom zasedawu.

grudi} je rekao da je ta stranka ceo slu~aj tretirala kao privatnu stvar dok se nije oglasio tu`ilac Miq ko Ra do sa vqe vi}.

– Ni do dana dana{weg ne znamo {ta su planovi tu`ioca Radosavqevi}a. Nemogu}e da ministarka Malovi} i Ivica Da~i} o tome ni{ta ne znaju. Insistiram na tome da o tome budemo obave{teni – izri~it je Aligrudi}.

Gde je (ne)ozbiq nost Lider LDP-a ^e do mir Jo va no vi} pitao je ko je u ime Vlade doneo odluku o u~e{}u na{e dr`ave na samitu SAD–Balkan, da bi nakon toga odluka bila povu~ena zbog prisustva Ha {i ma Ta ~i ja kao predstavnika Vlade Kosova.

– Gde je tu ozbiqnost? – pitao je Jovanovi}, podse}aju}i na to da je za na{u dr`avu u ovom trenutku prihvatqivo da vodi razgovore u Briselu s potpredsednicom kosovske vlade, a da je, nasuprot tome, neprihvatqivo u~estvovawe na ovom skupu.

Jovanovi} je tra`io od predsedavaju}e Gor da ne ^o mi} (DS) da u ime parlamenta tra`i odgovornost „za one koji takvu politiku vode“.

S. Stankovi}

politika

dnevnik

Ta di} o~e ku je tim ski rad re kon stru i sa ne Vla de Sr bi je Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e da o~e ku je da }e re kon stru i sa na Vla da Re pu bli ke Sr bi je ra di ti tim ski, bi ti mno go efi ka sni ja i da va ti kon kret ni ja re {e wa na eko nom ske pro ble me gra |a na Sr bi je.

– Ve ru jem da su i pre mi jer i mi ni stri shva ti li ozbiq nost si tu a ci je u ko joj je na {a eko no mi ja i, sa mim tim, ko li ko je `i vot ni stan dard u ze mqi lo{, te u tom smi slu po ru ~u jem da mo ra ju da re {a va ju re al no br `e pro ble me qu di jer }e na kra ju man da ta re zul ta te is po sta vi ti i od go va ra ti

za svoj rad is kqu ~i vo gra |a ni ma Sr bi je – re kao je pred sed nik Ta di}.

Ta di} je do dao da se na da da }e we go ve ko le ge, li de ri ko a li ci je, da ti sve od se be i sta vi ti dr `av ni in te res i gra |a ne na pr vo me sto i uti ca ti na svo je mi ni stre da se ob u zda ju od is pu wa va wa usko stra na~ kih in te re sa.

– Ovu pri li ku ste do bi li da ura di te ne {to za svo ju ze mqu i gra |a ne, a ne za svo ju par ti ju ili se be li~ no. O~e ku jem da }e te se u skla du s tim i ko rekt no po na {a ti – po ru ~io je no vo i za bra nim mi ni stri ma pred sed nik Sr bi je, sa op {ti la je we go va pres-slu `ba.

sreda16.mart2011.

3

ODBOR ZA USTAVNA PITAWA O INICIJATIVI SNS-a ZA PROMENU USTAVA

Ni ko li} „pro {ao” for mal ne uslo ve Ini ci ja ti va Srp ske na pred ne stran ke za pro me nu Usta va, ko ju je po dr `a lo 309.622 bi ra ~a, pod ne ta je re pu bli~ kom par la men tu u skla du sa za ko nom, za kqu ~io je ju ~e Od bor Skup {ti ne Sr bi je za ustav na pi ta wa. Za ova kav za kqu ~ak gla sa lo je 13 po sla ni ka iz vla da ju }e ko a li ci je i NS-a, pro tiv je bio ~lan od bo ra iz DSS-a, dok su ra di ka li na pu sti li sed ni cu ka da je po ~e lo gla sa we. Po sla nik LSV-a

pred sed ni ca ovog od bo ra, po sla ni ci u ovoj fa zi tre ba da se iz ja sne sa mo o for mal noj stra ni – ima li do voq no pot pi sa i da li je pe ti ci ja pre da ta u pi sa nom ob li ku.

– Ini ci ja ti vu gra |a na o pro me ni Usta va pot pi sa lo je vi {e od 300.000 bi ra ~a, a na{ ustav pred vi |a da je naj ma wi broj 150.000. Stru~ ne slu `be su usta no vi le da je re~ o re gu lar nim pot pi sa ma gra |a na s od go va ra ju -

Bo jan Ko stre{ bio je uz dr `an zbog ~i we ni ce da pot pi si gra |a na ni su sud ski ove re ni.

– Da nas ka da or ga ni zu je te iz bo re za me snu za jed ni cu mo ra te ima ti 15 sud ski ove re nih pot pi sa, a sa da smo u si tu a ci ji da pri ~a mo o pro me ni Usta va, a ne zna mo da li je ne ko mo `da uzeo bi ra~ ki spi sak i pre pi sao po dat ke za 250.000 qu di – upo zo rio je Ko stre{.

Po sla ni ci ju ~e ni su di sku to va li o sa dr `i ni pred lo ga, ko jom se tra `i da se broj po sla ni ka u par la men tu Sr bi je pre po lo vi pa da ih ume sto 250, u skup {tin skim klu pa ma se di 125. Ka ko je pro tu ma ~i la pred sed ni ca Skup {ti ne Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, ko ja je po funk ci ji i

}im li~ nim bro jem i pre ma to me, stvo re ne su for mal ne i prav ne pret po stav ke u skla du s Po slov ni kom i Usta vom da akt ide da qe u pro ce du ru. Uko li ko Od bor za ustav na pi ta wa od lu ~i da tre ba raz ma tra ti ovaj pred log za pro me nu Usta va, tre ba da pro |e naj ma we 30 da na pre no {to on u|e u pro ce du re. Ka da se bu de jed nog da na na {ao na dnev nom re du, po sla ni ci }e od lu ~i va ti o tom ak tu – ob ja sni la je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}.

Uko li ko bi pred log SNS-a u{ao u skup {tin sku pro ce du ru, da bi se na {ao pred gra |a ni ma na re fe ren du mu po treb no je pret hod no da do bi je po dr {ku dve tre }i ne po sla ni ka u par la men tu.

S. Stankovi}

O REKONSTRUKCIJI POKRAJINSKE VLADE 5. APRILA

Paj ti}: Ne mam di le mu o to me {ta }e od lu ~i ti LSV Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} iz ja vio je ju ~e u Su bo ti ci da }e se „re duk ci ja” Po kra jin ske vla de do go di ti 5. apri la, na pr voj na red noj sed ni ci Skup {ti ne Voj vo di ne.

– U na red nim da ni ma o~e ku jem da do bi jem jo{ i zva ni~ ne, for mal ne sta vo ve stra na ka ko a li ci je, ali ve} una pred sam si gu ran u to da }e svi part ne ri, iz me |u in te re sa gra |a na Voj -

vo di ne i in te re sa o~u va wa fo te qa, iza bra ti in te res gra |a na. U tom smi slu znam da }e od go vor bi ti afir ma ti van – ka zao je Paj ti}.

Na pi ta we no vi na ra da li LSV jo{ raz mi {qa o to me, Paj ti} je re kao da je di le ma – in te res gra |a na, s jed ne stra ne, ili fo te qa, s dru ge stra ne –to li ko jed no stav na da ne sum wa u o da }e svi do ne ti pra vu od lu -

ku. Pod se ti mo da bi LSV, kao ~la ni ca vla da ju }e ko a li ci je, tre ba lo da se iz ja sni o pred lo gu o sma we wu Po kra jin ske vla de ko ji, po ne zva ni~ nim sa zna wi ma na {eg li sta, pod ra zu me va da ta stran ka ubu du }e ima jed no me sto, ume sto sa da {wa dva. Li ga ima me sto po kra jin skog se kre ta ra za po qo pri vre du i pot pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne bez port fe qa.

Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma na { eg li s ta, sma w e w e bro ja re so ra pred vi |e no je i za dru ge ~la ni ce ko a li ci je – DS, G17 plus, SVM, sem za SPS, ko jem bi i da qe osta lo jed no me sto u Vla di Voj vo di ne.

O~e ku je se da bi Po kra jin ska vla da po sle re kon struk ci je, ume sto 17 sa da {wih re so ra, ima la 12 ili 13.

LIDER URS-a MLA\AN DINKI] JU^E U SENTI

^a nak je qu bo mo ran Li der Uje di we nih re gi o na Sr bi je i {ef tog po sla ni~ kog klu ba u re pu bli~ kom par la men tu Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e u Sen ti, gde su mu do ma }i ni bi li po kra jin ski po sla nik Jo `ef [an dor i pred sed nik OO G17 plus Fe renc Bor beq, da ne o~e ku je da sa da {wa Vla da mo `e ubr za ti re for me u pre o sta lom de lu man da ta, ne go da je to je di no mo gu }e po sle no vih iz bo ra. On je na ja vio da }e URS u

svim gra do vi ma od 4. apri la za po ~e ti pri ku pqa we pot pi sa za pe ti ci ju za de cen tra li za ci ju Sr bi je, s pred lo zi ma da se pred sed ni ci op {ti na i gra do na ~el ni ci bi ra ju di rekt no, da mno go vi {e nov ca od po re za na pla te osta ne u lo kal nim sa mo u pra va ma i da im se imo vi na od u ze ta u vre me Mi lo {e vi }e vog re `i ma hit no vra ti.

– Ne ma ubra za nog pu ta u EU uko li ko op {tin skom imo vi nom

Svi zadovoqniji bogatiji i samostalniji Na pi ta we o zah te vu SVM-a za auto no mi ju Ma |a ra, Din ki} je na gla sio da se URS za la `e za ve }a lo kal na ovla {}e wa, ne za vi sno od na ci je ko ja `i vi u tim sre di na ma.

– Ka da ima te ne re {e ne eko nom ske pro ble me, ka da su op {ti ne i gra do vi za vi sni od cen tra la u No vom Sa du i Be o gra du, on da su i gra |a ni dru gih na ci o nal no sti, a ne sa mo Sr bi, ne za do voq ni i ima ju po ne kad i eks trem ni je zah te ve. Sve ma wi ne u Sr bi ji tre ba da u`i va ju naj ve }a mo gu }a pra va po evrop skim stan dar di ma, ali sma tra mo da }e i wi ho va pra va vi {e do }i do iz ra `a ja ako op {ti ne i gra do vi u ko ji ma `i ve bu du bo ga ti ji i sa mo stal ni ji, uko li ko sa mi od lu ~u ju o svo joj sud bi ni – re kao je Din ki}.

[andor vodi URS u Skup{tini Vojvodine Jo `ef [an dor iz Sen te, po sla nik u Skup {ti ni APV ko ji je na ne po sred nim iz bo ri ma iza bran kao kan di dat G17 plus, no vi je {ef po sla ni~ ke gru pe URS-a u po kra jin skom par la men tu, sa op {te no je na kon fe ren ci ji za no vi na re u Sen ti. On je do sa da bio za me nik {e fa po sla ni~ ke gru pe URS-a.

ras po la `e Re pu bli ka – re kao je Din ki}. – Ka da pri ku pi mo do voq no pot pi sa, pre da }u u ju nu zah tev za iz me nu od go va ra ju }ih za ko na. Na{ stru~ ni tim je iz ra ~u nao da bi bi lo po treb no da od po re za na pla te op {ti na ma i gra do vi ma osta ne 80 od sto ume sto sa da {wih 40. Op {ti ne sa da i su vi {e za vi se od tran sfe ra nov ca Re pu bli ke i Po kra ji ne pa `e li mo da u ve }oj me ri bu du ne za vi sne od cen tral nih vla sti. O~e ku je mo po dr {ku i onih ko ji ni su ~la no vi URS-a, a na da mo se da }e mo pri ku pi ti vi {e pot pi sa ne go SNS za pro me nu Usta va.

Po zva }e i gra |a ne da sa mi po kre nu ini ci ja ti ve {ta da se ura di u wi ho vim sre di na ma, a naj bo qe ide je iz 170 op {ti na }e na gra di ti.

Tvrd we li de ra LSV-a Ne na da ^an ka da su mu opre de qe wa za re gi o na li za ci ju Sr bi je ne is kre na, na pi ta we „Dnev ni ka” Din ki} je oka rak te ri sao kao we go vu qu bo mo ru, po zvav {i ^an ka i sve ko ji `e le de cen tra li za ci ju i re gi o na li za ci ju da sta nu u je din stven front.

– Pi tam za {to ne ko od wih ni je pred lo `io di rek tan iz bor gra do na ~el ni ka, ne go }u te jer mno gi ma

od go va ra da par tij ska cen tra la u No vom Sa du, u slu ~a ju ^an ka, ili u Be o gra du u slu ~a ju ve }i ne stra na ka, bi ra gra do na ~el ni ke po po slu {no sti, snis ho dqi vo sti, a ne po spo sob no sti ma, ~ast iz u ze ci ma – re kao je Din ki}.

– URS se za la `e za to da se imo vi na vra ti i Po kra ji ni i da se po ve }a ju pri ho di ko je ona iz vor no do bi ja. Sa da do bi ja sa mo ma li deo po re za na do bit pred u ze }a, a mi }e mo pred lo `i ti pro me nu za ko na da ve }i deo osta ne u Voj vo di ni, ali i da do bi je ve }e nad le `no sti, pre sve ga u iz grad wi re gi o nal ne in fra struk tu re – re kao je on. – O to me da li }e se pr vo gra di ti Ba nat ska ma gi stra la ili tu nel kroz Fru {ku go ru tre ba da od lu ~u je Po kra jin ska vla da, a ne ne ko u Be o gra du, ali tre ba da ima i no vac da to mo `e ve }im de lom da fi nan si ra.

M. Mitrovi}

Ege re {i vo di gra do na ~el ni ke u Ulm Vi {e od tri de set gra do na ~el ni ka, pred sed ni ka op {ti na i pred stav ni ka lo kal nih sa mo u pra va i jav nih pred u ze }a iz Voj vo di ne u~e stvo va }e od 16. do 19. mar ta u ne ma~ kom gra du Ul mu na stru~ nim pre da va wi ma iz obla sti una pre |e wa ko mu nal ne de lat no sti. Na ini ci ja ti vu pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne [an do ra Ege re {i ja po se ta }e bi ti re a li zo va na kao re zul tat vi {e go di {we part ner ske i pri ja teq ske sa rad we Voj vo di ne i ne ma~ ke po kra ji ne Ba den-Vir tem berg, u ko joj Skup {ti na APV i grad Ulm ima ju kqu~ nu ulo gu.

– Na po ziv po kra ji ne Ba denVir tem berg i gra da Ul ma ~el ni ci voj vo |an skih gra do va i op -

{ti na ima }e pri li ku da se o ve o ma va `noj te mi, ka kva je pre ~i {}a va we ot pad nih vo da i mo gu} nost ko ri {}e wa sred sta va evrop skih fon do va u ovu svr hu, in for mi {u od naj bo qih ne ma~ kih stru~ wa ka i pred stav ni ka ta mo {wih lo kal nih sa mo u pra va – is ta kao je pred sed nik Ege re {i.

Tro {ko ve za voj vo |an ske pred stav ni ke sno se do ma }i ni iz Ul ma. Zna ~a jan deo pro gra ma pred vi |en je za pre zen ta ci je to kom ko jih }e voj vo |an ska de le ga ci ja bi ti upo zna ta s is ku stvi ma ve za nim za apli ci ra we za pro jek te EU ko ji se od no se na pre ra du vo de, raz voj pro je ka ta, ras pi si va we ten de ra i wi ho vu re a li za ci ju.

P. K.

rekli su

[u ta no vac: Po bu na smi {qe na van JSO

\u ri {i}: Ne ki su se ba ha ti li

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac oce nio je da bi otva r a w e slu ~ a j a po bu ne Je di ni ca za spe ci jal ne ope ra ci je u no vem bru 2002. tre ba lo ili mo glo da vo di ra sve tqa va wu po l i t i~ k og mo ti va za ubi stvo pre mi je ra Sr bi je Zo ra na \in |i }a. Zah te vi s ko ji ma je JSO u no vem bru 2002. iza {ao u po bu nu bi li su smi {qe ni van te je di ni ce, sma tra [u ta no vac.

– JSO je iza {ao u po bu nu s ja snim po li ti~ kim zah te vi ma: sme na ma mi ni sta ra, di rek to ra, to jest na ~el ni ka re so ra, do no {e wem za ko na. Ni ko u toj je di ni ci ni je mo gao da se or ga ni zu je i smi sli te zah te ve, to je ima lo ne ku mo ti va ci ju van te je di ni ce – re kao je on u emi si ji „In saj der de ba ta„ „Ko je od go vo ran za od go vo re” na TV B-92.

Ta ko |e je iz ra zio uve re we da da nas u slu `bi ne po sto je qu di ko ji su po dr `a va li aten tat na pre mi je ra, ma da, ka ko je re kao, uvek po sto je mo gu} no sti.

- Re kon stru i sa na Vla da Sr bi je ubu du }e }e mno go vi {e ra di ti kao tim i za ta kvu at mos fe ru naj za slu `ni ji }e bi ti pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} – iz ja vio je ju ~e pred sed nik Iz vr {nog od bo ra DS-a i po sla nik u Skup {ti ni Sr bi je Mar ko \u ri {i}. On je za RTV B-92 re kao da je u do sa da {woj Vla di po sto jao neo bi ~an od nos sna ga u kojm ni su svi uva `a va li in te gri tet pre mi je ra i we go vu ulo gu, ne go su pre ~e sto se be i svo ju stran ku i mi ni star stvo sta vqa li na pr vo me sto. On je na veo da je li der G17 plus, ko ji u~e stvu je u ko a li ci o noj vla di, Mla |an Din ki} sma trao po ne kad da mo `e da sta vqa se be i svo ju stran ku na pr vo me sto i da se mo `e go vo ri ti i o to me da li se ta ko po na {ao i pred sed nik SPS-a Ivi ca Da ~i} ili ne ki mi ni stri iz DS-a. On je na veo da je bi lo po te za ne kih mi ni star sta va ili mi ni sta ra ko ji su se mo gli pro tu ma ~i ti kao ne rad, ne ak tiv nost ili ba ha tost i da }e na ta kve po ja ve pre mi jer ubu du }e re a go va ti.

Mar ko vi}: Pod no si }u iz ve {taj svaka tri me se ca No vo i za bra ni mi ni star kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva Pre drag Mar ko vi} iz ja vio je da }e sva ka tri me se ca jav no sti pod no si ti in for ma ci je o re zul ta ti ma ra da, i na ja vio da }e pr va ta kva kon fe ren ci ja za no vi na re bi ti odr `a na 14. ju na. Mar ko vi} je agen ci ji Ta njug prek si no} po iz bo ru iz ja vio da ne `e li da da je obe }a wa jer je to po sao po li ti ~i ra, a da }e on na sto ja ti da ra dom oprav da po ve re we.

– Od lu ~io sam da u|em u Vla du jer }e ona u krat kom pe ri o du ko ji je pred wom ili bi ti Vla da Sr bi je i s Na rod nom skup {ti nom za vr {i ti neo p hod ne po slo ve i oba ve ze ko je je Sr bi ja kao dr `a va pre u ze la ili }e u ovim te {kim vre me ni ma i za gra |a ne i za dr `a vu, sva ko u svom re so ru mo ra ti da o~u va mi ni mum ono ga {to mu je po ve re no – re kao je Mar ko vi}.

DSS PRO TIV PRO DA JE „TE LE KO MA”: De mo krat ska stran ka Sr bi je pre da la je ju ~e Mi ni star stvu kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva pe ti ci ju „Stop pro da ji Te le ko ma” ko ju je do sa da pot pi sa lo vi {e od 100.000 gra |a na Sr bi je, a od pred sed ni ce par la men ta Sla vi ce \u ki} De ja no vi} za tra `i la ras pra vu o mo ti vi ma pro da je te kom pa ni je. Pred stav ni ci DSS su mi ni stru Pre dra gu Mar ko vi }u pre da li i pi smo u ko me ta stran ka na vo di raz lo ge pro tiv pro da je Te le ko ma, me |u ko ji ma su te le ko mu ni ka ci je na ve de ne kao stra te {ki va `an re surs za eko nom ski raz voj ze mqe, da su ope ra te ri u dru gim ze mqa ma, Bel gi ji, [ved skoj... u dr `av nom vla sni {tvu.

4

ekonomija

sreda16.mart2011.

KVA LI TET UQA IZ NA [IH FA BRI KA TE STI RAN U SR BI JI I NE MA^ KOJ

Do ma }i zej tin do bar

Rafinisana jestiva suncokretova uqa proizvedena u Srbiji ocewena su kao dobra i vrlo dobra i zdravstveno ispravna, pokazalo je prvo nezavisno testirawe Asocijacije potro{a~a Srbije (APOS).

Predsednica Upravnog odbora APOS-a Edi na Po pov istakla je na konferenciji za novinare da su uqa {est proizvo|a~a iz Srbije testirana u laboratorijama u Srbiji i Nema~koj i da su vrlo dobru ocenu dobili uqe marke „cvet banata” i „iskon”. Dobru ocenu dobili su

dnevnik

STRA TE [KI PART NER JE DI NI SPAS ZA CR VE NA^ KU KOM PA NI JU

Ste ~aj (ne)}e do ku su ri ti „Pa non” Radnici crvena~kog „Panona„ ju~e su u Domu kulture u Crvenki odr`ali javni sastanak sa ste~ajnim upravnikom Ste va nom Mol do va nom, predsednikom kulske op{tine Sve to za rom Bu kvi }em i pokrajinskim sekretarom za rad Mi ro sla vom Va si nim. Radnici su izneli sve probleme s kojima su se u „Panonu„ suo~avali u prethodnih nekoliko godina i izneli sumwu da je ste~aj koji je u „Panon” uveden pre desetak dana samo zavr{ni udarac ovoj nekada veoma uspe{noj firmi. Miroslav Vasin se izvinio radnicima zbog nesporazuma zbog kojeg je sastanak pomeren za jedan dan, i istakao da ga je iznenadila informacija o uvo|ewu ste~aja u crvena~ku fabriku alkohola.

– Pratio sam de{avawa i dolazio kod vas u „Panon„ kada ste {trajkovali i, kada je to zavr{eno, iskreno sam se nadao da }e poslodavci ispo{tovati ono {to je tada dogovoreno – rekao je Vasin.

– Iskreno, nije mi ba{ jasno kako

se firma poput „Panona„, koja ima kvalitetne proizvode i, {to je jo{ va`nije, tr`i{te, na{la u ste~aju, ali isto tako, ste~aj ne mora da zna~i kraj svega i ono {to mi `elimo da postignemo jeste da ste~aji budu novi po~eci za fir-

vo pokrenula proizvodwa i zaposlili radnici koji }e zbog uvo|ewa ste~aja po automatizmu biti preba~eni na Biro rada.

– Ube|en sam u to da „Panon„ mo`e da radi jer ovde se proizvodi alkohol, koji predstavqa stra-

Hu ma ni tar ni pa ke ti S obzirom na te{ku situaciju u kojoj su radnici „Panona„ koji pet meseci nisu primali plate, pokrajinski sekretar je obe}ao da }e dobiti humanitarne pakete od Pokrajine, a osim za 102 radnika „Panona„, paketi }e biti prosle|eni i za jo{ pedesetak radnika Fabrike obu}e „Aska„ iz Kule i radnicima Veterinarske stanice koji su tako|e mesecima bez ikakvih primawa. me, pogotovo za one koje imaju izglednu perspektivu, za kakvu smatram i „Panon“.

Po wegovim re~ima, jasno je da su radnici i do sada trpeli dosta te{ku situaciju u „Panonu„ i da ste~aj najve}i uticaj ima na wihove sudbine te }e zbog toga Sekretarijat poku{ati da pomogne u ste~ajnom postupku da bi se pono-

te{ki proizvod, i o~ekujem da }e se na}i neki solidan strete{ki partner uz ~iju pomo} bi se ova fabrika mogla vratiti na tr`i{te i, {to je najva`nije, zaposliti radnike – rekao je Vasin.

Radnicima se obratio i Stevan Moldovan, ste~ajni upravnik „Panona„, koga su radnici „prozvali“ da prethodnih dana nije

`eleo da kontaktira ni s wima ni sa sindikatom.

– Ste~aj je po~eo pre deset dana i ura|ene su samo neke osnovne stvari za po~etak tako da nisam ni imao {ta radnicima da ka`em.

U ovom trenutku vam mogu re}i da smo raspisali oglas za izdavawe fabrike, koji va`i jo{ koji dan, i da je u toku popis imovine i pripremawe re{ewa za radnike kojima }e biti preba~eni na Nacionalnu slu`bu za zapo{qavawe,

{to }e se desiti u narednih nekoliko dana. Nakon toga anga`ova}emo ~etvoro radnika koji }e obavqati poslove obezbe|ewa fabrike i to je za sada sve. ^im bude nekih promena, nadamo se pozitivnih, radnici }e biti o tome obave{teni – rekao je Moldovan, koji je ponudio radnicima da formiraju jo{ jednu komisiju koja }e napraviti neku vrstu revizije popisa imovine koji je u toku.

N. Per ko vi} „FI JAT” NA STA VQA PRI PRE ME

SPO RE WA O ZA KONU O ZA [TI TI KO RI SNI KA FI NAN SIJ SKIH USLU GA NA DAN PO TRO [A ^A

„dijamant”, „premija”, „sunce” i „vital”, dodala je ona. Edina Popov je objasnila da je ocena kvaliteta obuhvatila senzorne i hemijske analize, kontaminante, stabilnost pri visokim temperaturama, prskawe pri pr`ewu, pakovawe i deklaraciju.

Ona je naglasila da su uqa iz Srbije u nema~kim laboratorijama uspe{no pro{la test na kontaminiraju}e materije jer laboratorije u Srbiji jo{ nemaju mogu}nost te vrste testirawa. Edina Popov je objasnila da je testirawe kvaliteta proizvoda predvi|eno ~lanom 128 Zakona o za{titi potro{a~a i da to rade organizacije potro{a~a, {to je u skladu s evropskim standardima.

Ona je kazala da nezavisno testirawe kvaliteta unapre|uje konkurentnost i obezbe|uje ve}i uticaj potro{a~a na tr`i{tu, {to spre~ava monopol i korupciju. Naglasila je da se danas u Srbiji potro{a~i te{ko „probiju na tr`i{te”, ali da se radi na tome i da }e u skladu s evropskim integracijama, polo`aj potro{a~kih organizacija u Srbiji biti poboq{an. Edina Popov je ocenila da je Zakon o za{titi potro{a~a dobar, ali da treba da bude unapre|en podzakonskim aktima.

Kor di na tor ka pro jek ta TESTS Le la Ta si} kazala je da su sva uqa pribli`nog kvaliteta i da se najve}e zamerke odnose na ambala`u i deklaracije.

Testirawe je sprovedeno u okvi ru pro jek ta TESTS (evropski standardi za{tite potro{a~a), koji finansira EU, a u saradwi s organizaci jom „Sti f ung Wa r en t est” iz Berlina.

Ula zak prav ne ne si gur no sti u ban ke?

Ge ne ral ni se kre tar Udru`ewa banaka Srbije Ve ro qub Du ga li} ocenio je ju~e da }e predlo`e ni za kon o za {ti ti korisnika finansijskih usluga dovesti do nesigurnosti u sistemu i rigoroznih uslova za davawe zajmova i kreditih kartica.

On je na tribini u Narodnoj banci Srbije povodom Svetskog dana potro{a~a kazao da je problemati~no {to je predlogom zakona predvi|eno da se i ugovori za sve kredite u otplati usklade s no vim pra vi li ma,

Po EU re cep tu Viceguvernerka Narodne banke Srbije Mi ra Eri}-Jo vi} odbacila je navode Udru`awa banaka, isti~u}i da je predlo`eni zakon, koji je 1. februara upu}en Skup{tini Srbije na usvajawe, u potpunosti uskla|en s direktivama Evropske unije. Ona je kazala da }e kod malog broja ugovora banaka i korisnika biti potrebno uskla|ivawe s novim pravilima jer ve}ina ne sadr`i neodre|ene kamatne stope i poslovnu politiku banke kao uslov za promenu ugovorene kamate.

Mira Eri}-Jovi} je rekla i da se ne o~ekuju problemi u primeni zakona po{to je 75 odsto banaka na srpskom tr`i{tu iz zemaqa Evrpske uniije, koje ta pravila po direktivi EU 2008/48 primewuju od maja 2010. ~ime se prakti~no uvodi retroaktivna primena.

Dugali} je kazao i da proble ma ti~ nu od red bu za ko na pred sta vqa i mo gu} nost da

korisnik 14 dana nakon isplate kredita, bez obja{wewa odustane od zajma, a ima i rok od 30 dana da vrati glavnicu.

OLI VER DU LI]

Sta no vi ma ener get ski pa so {i – Vlada Srbije trebalo bi tokom marta ili aprila da donese pravilnik o obavezi energetskih paso{a objekata – izjavio je ju~e ministar `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Oli ver Du li} u Surdulici.

Duli} je, obilaze}i fabriku kamene vune „Knauf insulej{n’’ rekao da je to ministarstvo pripremilo set podzakonskih akata u oblasti energetske efikasnosti koji je ve} u Vladinoj proceduri, isti~u}i da, kada bi u Srbiji svi stambeni objekti imali izolaciju, energetska u{teda bi iznosila oko 40 odsto. On je rekao da }e po dono{ewu tih propisa svi novi objekti morati da poseduju energetske paso{e i da }e biti utvr|ena akreditaciona tela koja }e ih izdavati. Duli} je istakao da je Srbija na najni`em nivou u Evropi u oblasti energetske efikasnosti i da te to vrlo va`an uslov za pristupawe EU.

Ministar je kazao da je predvi|eno da se izoluju i stari objekti, i da }e Ministarstvo u narednim mesecima utvrditi mehanizme za finansirawe tog posla u saradwi s lokalnim samoupravama i da }e to doprineti zapo{qavawu nove radne snage.

Duli} je naveo da se razra|uju ~ak i modeli da izolacija starih objekata gra|ane ni{ta ne ko{ta zbog velikih u{teda energije koje se na taj na~in mogu ostvariti. Ministar je kazao da re{avawe tog problema optere}uje i re{avawe legalizacije objekata, obja{wavaju}i da je veliki broj ku}a u Srbiji nedovr{en i nelegalno gra|en, van bilo kakvih gra|evinskih standarda. Nekada{wi „Vunizol„ iz Surdulice 2005. godine kupio je „Knauf insulej{n’’ koji je deo svetske „Knauf grupe„, koja radi na pronala`ewu energetski efikasnih re{ewa u zgradarstvu.

– Time se devalvira institucija ugovora i stvara pravna nesigurnost u sistemu, a stvori}e i velike probleme bankama – ocenio je on.

Dugali} je kazao da je problemati~no i re{ewe kod potro{a~kih kredita, gde potro{a~ koji nije zadovoqan kupqenom robom, a prodavac ne `eli da ga obe{teti, mo`e tra`iti nadoknadu od banke koja mu je odobrila zajam za kupovinu tog proizvoda.

– Udru`ewa banaka Srbije je ocenilo i da je negativna i odredba kojom je predvi|eno da vlasnik kreditne kartice mo`e u roku do 45 dana da prijavi neovla{}eno kori{}ewe kartice i snosi nastala dugovawa do iznosa od 15.000 dinara – is-

takao je Dugali}. Kako je naglasio, te odredbe primora}e banke na to da uvedu rigorozne uslove za odo bra va we po tro {a~kih kredita i kreditnih kartica.

Dugali} je ocenio da bi sporne odredbe trabalo izmeniti da bi se izbegle negativne posledice zakona, koji je u su{tini dobar i precizno ure|uje oblast za{tite korisnika finansijskih usluga, koja do sada nije bila regulisana na nivou zakona u Srbiji.

Predsednik Nacionalne or ga ni za ci je po tro {a~ ca Sr bi je (NOPS) Go ran Pa po vi} kazao je da potro{a~i tra`e samo da uslovi ugovarawa kredita budu potpuno jasni i da se znaju svi tro{kovi koji ulaz u kredit.

Papovi} kazao i da bi jedno od privatqivih re{ewa bilo da se deo oko ure|ewa za{tite prava korisnika kod potro{a~kih kredita premesti u Zakon o E. Dn. za{titi potro{a~a.

14. 03. 2011.

1.303,47334

Ko o pe ran ti u ka sar ni – Prve ~etiri kooperantske firme „Fijata„ }e do 12. maja dobiti sve gra|evinske dozvole da bi po~ela izgradwa proizvodnih pogona na prostoru kasarne u Gro{nici – najavio je ~lan Gradskog ve}a Kragujevca za investicije i razvoj Ne boj {a Va si qe vi}.

Nagla{avaju}i da je kompletan posao izrade urbanisti~kog projekta, parcelisawa zemqi{ta povr{ine 30 hektara, ali i tehni~ke kontrole, poveren Direkciji za urbanizam, Vasiqevi} je na redov-

noj konferenciji za novinare rekao da }e se taj urbanisti~ki projekat na}i pred Komisijom u petak, 18. marta, kada bi trebalo i da bude usvojen, kao i da je stavqen na javni uvid.

– Interes Kragujevca je vrlo jasan: da se zbog potreba „Fijata„, osim obilaznice, realizuje i izgradwa tunela kroz Metino brdo – rekao je Vasiqevi}, i naveo da }e se tim povodom izmene Generalnog urbanisti~kog plana pred odbornicima kragujeva~ke skup{tine na}i sredinom aprila.

Vasiqevi} je precizirao da se „izmene odnose na krak `eleznice i novu trasu kraka ju`ne obilaznice„, a da „zbog nastalih promena, umesto na Korman poqu, dobavqa~i grade pogone u Gro{nici”. Po ranijim izjavama predstavnika Gradske uprave Kragujevca, „Fijatovi„ dobavqa~i }e u Gro{nici graditi hale povr{ine 150.000 kvadratnih metara, u kojima }e posla biti za vi{e od hiqadu radnika.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Centroproizvod, Beograd

20,00

1.476

147.600

Elektromont, Novi Sad

20,00

852

85.200

AMS Osigurawe, Beograd

20,00

960

960

Kru{ik precizni liv, Mionica

20,00

498

498.000

19,95 Promena %

950 Cena

172.900 Promet

Kofeniks hemija, Kosjeri} Pet akcija s najve}im padom Neoplanta, Novi Sad

-12,14

246

25.338

^a~anska banka, ^a~ak

-11,94

15.850

237.750

Energoprojekt Niskogradwa, BG

-11,76

750

750

Napred GP, Beograd Neoplanta, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,36

3.900

655.200

-12,14 Promena %

246 Cena

25.338 Promet

NIS, Novi Sad

-1,21

490

11.412.473

Soja protein, Be~ej

-1,96

1.001

2.990.300

Veterinarski zavod, Subotica

-0,17

599

BELEX 15 (759,35 -1,80)

Promet

1.149.200

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,94

4.106

13.005.320

Komercijalna banka, Beograd

-0,69

32.128

13.493.959

Energoprojekt holding, Beograd

-1,50

985

1.793.130

Agrobanka, Beograd

-0,09

8.892

16.424.324

Imlek, Beograd

-5,33

2.169

621.584

Soja protein, Be~ej

-1,96

1.001

2.990.300

Univerzal banka, Beograd

-4,84

4.758

57.100

Metalac, Gorwi Milanovac

-4,04

2.399

2.101.900

Privredna banka, Beograd

0,00

617

0,00

Tigar, Pirot

-0,84

705

75.485

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,98

3.031

212.061

Meser Tehnogas, Beograd

-6,73

6.995

1.063.198

Alfa plam, Vrawe

-0,93

8.632

15.236.171

-0,17

599

1.149.200

-1,19

500

9.656.391

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,98

3.031

212.061

Veterinarski zavod, Subotica

FKL, Temerin

0,00

1.300

133.900

Аеродром Никола Тесла, Београд

ekOnOMiJA

dnevnik VI[E PARA U NARODNOJ BANCI

5

EKONOMISTI O EKONOMIJI REKONSTRUISANE VLADE

Porasle devizne rezerve

De vi zne re zer ve Na rod ne ban ke Sr bi je po ve }a ne su u fe bru a ru za 199,7 mi li o na evra i na kra ju tog me se ca do sti gle su 10,06 mi li jar di evra, sa op {ti la je ju ~e cen tral na ban ka.

Ne to de vi zne re zer ve, od no sno re zer ve uma we ne za de vi zna sred stva ba na ka po osno vu oba ve zne re zer ve, kao i sred stva po vu ~e na od Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da, na kra ju fe bru a ra iz no si le su 5,24 mi li jar di evra. Ta kav

ni vo de vi znih re zer vi obez be |u je po kri ve nost nov ~a ne ma se (M-1) od 452 po sto i isto vre me no po kri va osam me se ci uvo za ro be i uslu ga. Uz de vi zne re zer ve ba na ka, ko je su po sled weg da na fe bru a ra iz no si le oko 1,33 mi li jar du evra, ukup ne de vi zne re zer ve ze mqe su do sti gle 11,39 mi li jar di evra.

To kom fe bru a ra ostva re ni su pri li vi u de vi zne re zer ve NBS-a po osno vu pro da je dr `av nih har ti ja od vred no sti Re pu bli ke Sr bi je od 288,6 mi li o na evra i po kre di ti ma od Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke od 11,7 mi li o na evra. Iz de vi znih re zer vi to kom fe bru a ra ban ke su po osno vu oba ve zne de vi zne re zer ve u ne to iz no su po vu kle 110,6 mi li o na evra, a na ime iz mi re wa oba ve za pre ma ino-kre di to ri ma is pla }e no je 11,4 mi li o na evra.

Fe bru ar ski obim re a li zo va ne tr go vi ne de vi za ma na me |u ban kar skom de vi znom tr `i {tu bio je 869,8 mi li o na evra, {to je 237,7 mi li o na evra ma we ne go u pret hod nom me se cu.

U fe bru a ru di nar je no mi nal no oja ~ao pre ma evru 1,3 po sto, a NBS ni je in ter ve ni sao na me |u ban kar skom de vi znom tr `i {tu.

Sudbina privrede zavisi od 10.000 malih preduze}a – Sud bi na pri vre de za vi si od to ga {ta }e se de si ti u 10.500 ma lih pred u ze }a, ko ja za po {qa va ju u pro se ku od 50 do 250 rad ni ka i pred sta vqa ju „sr ce srp ske pri vre de” – re kao je du go go di {wi di rek tor kom pa ni je „Sin te lon” Ni ko la Pa vi ~i}, ko men ta ri {u }i za dat ke no ve Vla de Sr bi je.

– Me re tre ba da bu du okre nu te pre ma tim pred u ze }i ma. Isto ta ko, za Sr bi ju je ve o ma bit no i 8.000 mi kro pre du ze }a. To su pred u ze }a ko ja za po {qa va ju od 10 do 50 rad ni ka – na veo je Pa vi ~i}, na po mi wu }i da Sr bi ja ima ma we od hi qa du sred wih pred u ze }a.

Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} je u svom eks po zeu, me |u na ja vqe nim eko nom skim me ra ma, na veo i po dr {ku iz vo znim de lat no sti ma kroz osni va we raz voj ne ban ke i efi ka sni jeg me ha ni zma ga ran ci ja za iz vo zne po slo ve, pri vla ~e we no vih in ve sti ci ja, po dr {ku sek to ru ma lih i sred wih pred u ze }a i ino va tiv nim de lat no sti ma, re for mu jav nih pred u ze }a i efi ka sni je upra vqa we ve li kim in fra struk tur nim pro jek ti ma.

Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Bo {ko @iv ko vi} iz ja vio je ju ~e da je Sr bi ji po treb na na ci o nal na raz voj na ban ka po {to se ne mo `e o~e ki va ti da po nu da kre di ta u bu du} no sti, po seb no za re al ni sek tor, bu de ona kva ka kva je bi la u pret hod noj de ce ni ji.

– Dru ga va `na stvar je da je efi ka snost upo tre be dr `av nih sred sta va na me we nih pod sti ca ji ma, in ve sti ci ja ma... eks trem no ni ska. Da ne ma mo za pra vo jo{ ni po u zda nih po da ta ka o to me ko li ka je – is ta kao je @iv ko vi}.

Po we go vim re ~i ma, „tre }a stvar je da obra sce kor po ra tiv nog upra vqa wa unu tar raz voj ne ban ke

Kako pro}i kroz otvorena vrata Sr bi ja ima ogrom nu {an su za po ve }a we iz vo za na ru sko tr `i {te jer ima po vla {}e ni po lo `aj za iz voz na to tr `i {te od 150 mi li o na sta nov ni ka, is tak nu to je pri li kom po se te di rek to ra pred stav ni {ta va PKS-a iz ino stran stva Re gi o nal noj pri vred noj ko mo ri u Ki kin di.

Di rek tor pred stav ni {tva PKS-a iz Mo skve Jan ko \u ri} is ta kao je da srp skih pro iz vo da ne ma do voq no na ru skom tr `i {tu jer je na stup na {ih fir mi is cep kan i usit wen, na vo de }i da bi Vla da svo jom po li ti kom tre ba lo da po mog ne iz voz na to tr `i {te. On je is ta kao da se ve li ka {an sa Sr bi je ogle da u iz vo zu svih vr sta po qo pri vred nih pro iz vo da na ru sko tr `i {te jer je 2011. go di na u Ru si ji pro gla {e na go di nom raz vo ja po qo pri vre de.

Di rek tor ka pred stav ni {tva PKS-a iz Pa -

ri za Ve sna Pa kaj je is ta kla ve li ke mo gu} no sti za eko nom sku sa rad wu Sr bi je i s Fran cu skom kao pe tom svet skom si lom. Ona je na ja vi la da }e po ~et kom apri la, pri li kom po se te pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a toj ze mqi, bi ti pot pi san spo ra zum o stra te {kom part ner stvu Sr bi je i Fran cu ske, {to pod ra zu me va i pro {i re we eko nom ske sa rad we.

Di rek tor pred stav ni {tva PKS-a iz Mi la na Rat ko Ig wa to vi} na gla sio je da je Ita li ja za in te re so va na za to da ula `e i pro {i ri eko nom sku sa rad wu sa Sr bi jom, po seb no u obla sti tek stil ne in du stri je: Ita li ja ni `e le da pre se le deo svo je pro zi vod we u Sr bi ju. Je dan od pri me ra sa rad we u tek stil noj in du stri ji je otva ra we fa bri ke „Be ne ton” u Ni {u po ~et kom ma ja ove go di ne.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Likvidnost velika muka – Vla da Sr bi je tre ba lo bi po sle re kon struk ci je da ra di na po boq {a va wu pri vred nog am bi jen ta u ze mqi, a kon kret ne me re mo ra ju i}i u prav cu re {a va wa li kvid no sti, {to je u ovom tre nut ku ve o ma ozbi qan pro blem – iz ja vio je Ni ko la Pa vi ~i}.

On je is ta kao da je neo p hod no utvr di ti kon kret ne me re po dr {ke iz vo zu, kao i do dat ne pod sti ca je po qo pri vre di jer su naj ve }e iz vo zne {an se Sr bi je upra vo u toj obla sti. tre ba ure di ti pre ma naj bo qim is ku stvi ma, kao {to su ne ma~ ka, ka nad ska ili fin ska”. @iv ko vi} je na gla sio da je o ve li ~i ni osni va~ kog ka pi ta la ili ini ci jal nog ka pi ta la za na ci o nal nu raz voj nu ban ku jo{ ra no go vo ri ti „jer ne zna mo {ta }e bi ti osnov ne de lat no sti te ban ke, od no sno {ta bi ona tre ba lo da ima za fo kus svo je de lat no sti”. On je uka zao na to da bi raz voj nu ban ku tre ba lo osno va ti po seb nim za ko nom da ne bi ula zi la u kon flik te s ko mer ci jal nim ban ka ma „jer je

pri ro da raz voj nog ban kar stva da de lu je u sa rad wi s ko mer ci jal nim ban kar stvom, a ne u su ko bu s wim”, kao i da ne bi pre no si la ri zik na fi nan sij ski si stem jer raz voj na ban ka ne bi sme la da pri ma pri vat ne de po zi te. Na pi ta we da li dr `a va sa mo stal no ima do voq no ka pi ta la za osni va we raz voj ne ban ke, @iv ko vi} je oce nio da mo `e ima ti do voq no nov ca, ali da to za vi si od we nih od lu ka i stra te gi je.

Pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je Mi lo{ Bu ga rin iz ja -

vio je da je do bro {to je ko na~ no za vr {en po sao re kon struk ci je Vla de i da pri vre da o~e ku je od re kon stru i sa ne Vla de no vi duh u po gle du efi ka sno sti we nog ra da, kva li tet ni ji di ja log, kao i usva ja we pre po ru ka po slov ne za jed ni ce.

– Va `no je da se sve {to je osta lo ne do vr {e no u pro {loj go di ni, usva ja we za ko na i ured bi ko je bi po boq {a le pri vred ni am bi jent i po ve }a le ni vo za po sle no sti, in ve sti ci ja i stan dar da sta nov ni {tva do go di u na red noj go di ni – oce nio je Bu ga rin. – Ohra bru je to {to }e emi nent ni pri vred ni ci u~e stvo va ti u sa ve to va wu pot pred sed ni ce Vla de Ve ri ce Ka la no vi} ko ja je za du `e na za eko no mi ju.

Bu ga rin sma tra da bi srp ska raz voj na ban ka tre ba lo pre sve ga da kre di ti ra i da pod sti ~e raz voj pri vre de pod uslo vi ma i ce na ma ko je ko mer ci jal ne ban ke ne mo gu da pru `e. Pod se tiv {i na to da 40 ze ma qa u sve tu ima ju svo je raz voj ne ban ke, on je re kao da ga ra du je {to je u stra te gi ji do 2020. ukqu ~e na i ide ja o osni va wu srp ske raz voj ne ban ke i da bi bi lo va `no da na we no ~e lo do |u naj bo qi stru~ wa ci iz obla sti ban kar stva i eko no mi je ko ji ni su po li ti~ ki opre de qe ni.

– Tre ba lo bi pre sve ga da bu du fi nan si ra ni pro jek ti ko ji su na me we ni pro iz vod wi raz me wi vih do ba ra na me we nih iz vo zu da bi se sma wio spoq no tr go vin ski de fi cit – re kao je Bu ga rin. – Va `no je da se teh no lo {ka za o sta lost i po ve }a ni vo kon ku rent no sti srp skih kom pa ni ja i fi nan si ra we in fra struk tur nih pro je ka ta ko ji in di rekt no omo gu }a va ju pri vla ~e we di rekt nih stra nih in ve sti ci ja.

E. Dn.

GODINA PO^ELA RASTOM TRGOVINSKOG DEFICITA

Izvozni mawak pola milijarde

Sr bi ja je u ja nu a ru ove go di ne za be le `i la spoq no tr go vin ski de fi cit od 575 mi li o na do la ra, {to je 16,6 po sto vi {e ne go u istom me se cu pro {le go di ne, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku.

U ja nu a ru je iz ve ze na ro ba vred na 721,7 mi lion do la ra, {to je 26,2 po sto vi {e ne go u istom me se cu 2010, a uve ze na za 1,29 mi li jar du, {to je 21,8 po sto vi {e. Po kri ve nost uvo za iz vo zom iz no si la je 55,6 od sto i ve }a je u od no su na po kri ve nost u istom pe ri o du pret hod ne go di ne, ka da je iz no si la 53,7 od sto. Naj ve }e u~e {}e u iz vo zu Sr bi je imao je re gion Voj vo di ne – 37 od sto, sle di re gion ju `ne i is to~ ne Sr bi je – 21 od sto, be o grad ski re gion – 20,6 od sto, re gion [u ma di je i za pad ne Sr bi je – 20,4 od sto, a oko je dan od sto iz vo za je ne raz vr sta no po te ri to ri ja ma.

Naj ve }e u~e {}e u uvo zu Sr bi je imao je Be o grad ski re gion – 42 od sto, sle di re gion Voj vo di ne – 36,8 od sto, re gion [u ma di je i za pad ne Sr bi je – 10,4 od sto, re gion ju `ne i is to~ ne Sr bi je – 9,4 od sto, a 1,4 od sto uvo za je ne raz vr sta no po te ri to ri ja ma.

U iz vo zu, glav ni spoq no tr go vin ski part ne ri, po je di na~ no, bi li su Ita li ja s 91,6 mi lion do la ra, Ne ma~ ka - 77,8 mi li o na i Ru mu ni ja – 66 mi li o na. U uvo zu, glav ni spoq no tr go vin ski part ne ri, po je di na~ no, bi li su Ru ska Fe de ra ci ja s 243,8 mi li o na do la ra, Ne ma~ ka – 95,3 mi li o na i Ki na – 94,8 mi li o na. Spoq no tr go vin ska rob na raz me na bi la je naj ve }a sa ze mqa ma s ko ji ma ima mo pot pi sa ne spo ra zu me o slo bod noj tr go vi ni.

U FONDU PIO POLICIJA IMA PUNE RUKE POSLA

DIREKTORI PREDSTAVNI[TAVA PKS-a IZ INOSTRANSTVA U KIKINDI

Zemqa

sreda16.mart2011.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

100,5160

102,5670

104,9270

100,2080

Australija

dolar

1

71,9514

73,4198

75,1085

71,7311

Kanada

dolar

1

73,4284

74,9269

76,6502

73,2036

Danska

kruna

1

13,4700

13,7449

14,0610

13,4288

Norve{ka

kruna

1

12,7405

13,0005

13,2995

12,7015

[vedska

kruna

1

11,2767

11,5068

11,7715

11,2421

[vajcarska

franak

1

78,0586

79,6516

81,4836

77,8196

V. Britanija

funta

1

116,2840

118,6570

121,3860

115,9280

SAD

dolar

1

72,1735

73,6464

75,3403

71,9525

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 3. 2011. godine

Bez tendera potro{ili penzionerskih 20 miliona Vi si na na kna da ko je pri ma ju ~la no vi Uprav nog i Nad zor nog od bo ra Fon da PIO, o ko ji ma smo pi sa li ju ~e, sa mo je deo u po slo va wu pen zi o nog fon da ko ji pri vla ~i pa `wu jav no sti. Na i me, po slo va we Fon da PIO po sta lo je zbog ne kih dru gih spor nih ra ~u na pred met in te re so va wa tu `i o ca za or ga ni zo va ni kri mi nal.

Di rek tor ka Sek to ra za od no se s jav no {}u Fon da PIO Je li ca Ti mo ti je vi} ob ja {wa va da po slo va we Fon da is pi tu je Po li cij ska upra va za Be o grad kao i da se pre gle da do ku men ta ci ja o po slo va wu Fon da od 2006. go di ne do da nas.

– Wi ho va ana li za je na po ~et ku pa }e mo ne {to vi {e o to me {ta is tra `u ju mo }i da ka `e mo tek po za vr {et ku po sla – re kla je Je li ca Ti mo ti je vi}.

Raz log za do la zak po li ci je u Fond PIO je in for ma ci ja da je go di na ma bez ten de ra da vao po sao mir ko fil mo va wa i ske ni ra wa fir mi „MFC-mi kro ko merc„ ko ja je od to ga za ra di la vi {e od 20 mi li o na evra.

Je li ca Ti mo ti je vi} je za na{ list po tvr di la da je fir ma „Mi kro ko merc„ u kon ti nu i te tu od 1997. go di ne mi kro fil mo va la i ske ni ra la za po tre be Fon da ali, ka ko is ti ~e, 1. mar ta Fond je ras pi sao ten der i za to }e ovog pu ta bi ti iza bran naj po voq ni ji iz vo |a~.

– Po ~et kom ove go di ne spro ve den je pret hod ni ras pis za na bav ku uslu ga mi kro fil mo va wa i ske ni ra wa ko ji je 1. mar ta ob ja vqen u „Slu `be nom gla sni ku”, a sle di spro vo |e wa po stup ka jav ne na bav ke u za kon skim ro ko vi ma. Tre nut no deo do ku men ta ci je Fond PIO ob ra |u je sa mo stal no a eks tre ne

Sporni i novi automobili?

Go di {we se za pre ba ci va we ar hi va po da ta ka Fon da PIO na mir ko fi lo mo ve da je dva mi li o na evra. No, da je Fond ku pio opre mu, a ne ko ri stio uslu ge jed ne je di ne fir me, i to bez ten de ra, ceo po sao ko {tao bi pet pu ta ma we. Osim to ga – a i to je pred met is pi ti va wa po li ci je – di rek tor kom pa ni je „Mir ko ko merc„ ko ja od 1997. de be lo na pla }u je Fon du PIO mi kro fil mo va we, pre {ao je u rad ni od nos u pen zij ski fond, {to sa mo po se bi pred sta vqa su kob in te re sa.

Na spi sku po slo va ko je }e na red nih da na oba vqa ti po li ci ja je ste i ten der na osno vu ko jeg je Fond PIO kra jem pro {le go di ne ob no vio vo zni park. Na i me, po mi we se da je ku pqe no 14 no vih auto mo bi la „{ko da fa bi ja”. U Fon du ne spo re da su „ne ki” auto mo bi li ku pqe ni, ali ni su `e le li da ka `u ko li ko, ma da su bi li sprem ni da oprav da we za ku po vi nu na |u u prin ci pu „sta ro za no vo” uz do pla tu. uslu ge ob ra de oba vqa fir ma „Mir ko ko merc„ D. O. O. u kon ti nu i te tu od 1997. go di ne. Osim na ve de ne fir me, uslu ge je vr {i la i Be o ban ka dok je ra di la. Na po mi wem da je ugo vor s iz vo |a ~i ma za kqu ~en po za ko nu ko ji je va `io u vre me we go vog za kqu ~i va wa, i to na neo d re |e no vre me – ob ja {wa va Je li ca Ti mo ti je vi}.

Na {a sa go vor ni ca ne spo ri ni po da tak da su tri go di ne bes po -

vrat ne do ta ci je od 165 mi li o na di na ra de qe ne raz li ~i tim udru `e wi ma po slo da va ca, sin di ka ta i pen zi o ne ra ko ji su ujed no ima li i svo je zva ni~ ne pred stav ni ke u Uprav nom od bo ru Fon da PIO. Ta ko je Sa vez pen zi o ne ra Sr bi je 2005. i 2006. go di ne iz pen zi o nog fon da do bio 3,5 mi li o na, Uni ja po slo da va ca Sr bi je 96,5 a Udru `e we pen zi o ne ra sa mo stal nih de lat no sti dva mi li o na di na ra. Dve go -

di ne ka sni je, 2008, Uni ja po slo da va ca iz pen zi o nog fon da do bi la je pet mi li o na di na ra, UGS „Ne za vi nost” i Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je po 5,5, Sa vez pen zi o ne ra Sr bi je 11,3. Na kra ju te go di ne Mi ni star stvo fi nan si ja na re di lo je Fon du PIO da od svih ovih or ga ni za ci ja tra `i da vra te pa re, oce wu ju }i da su do de qe ne ne za ko ni to.

Je li ca Ti mo ti je vi} po tvr |u je za na{ list da je Mi ni star stvo fi nan si ja za i sta tra `i lo da se taj no vac vra ti, ali da Fond PIO ni je imao ni ti ima na ~in da one ko ji su ga do bi li na te ra na to.

– Pre nos pa ra ovim aso ci ja ci ja ma ko ri sni ka pra va, osi gu ra ni ka i po slo da va ca, da kle or ga ni za ci ja s ko ji ma smo po ve za ni kroz svo ju osnov nu de lat nost, iz vr {en je s po zi ci ja ras ho da do ta ci ja ne vla di nim or ga ni za ci ja ma. No vac je tran sfe ri san u skla du sa za ko nom u okvi ru ta da {weg fi nan sij skog pla na, ko ji za sva ku go di nu raz ma tra i usva ja Na rod na skup {ti na. Od 2009. go di ne, a na osno vu sta va Mi ni star stva fi nan si ja, ni je vi {e mo gu }e tran sfe ri sa ti pa re za te na me ne, ta ko da Fond vi {e ni je imao ova kvih da va wa ni ti smo u svo jim fi nan sij skim pla no vi ma pred vi |a li ras ho de s ovog kon ta. @a li li smo se Vr hov nom su du jer sma tra mo da smo ra di li is prav no i za ko ni to. Po okon ~a wu po stup ka Fond }e po stu pi ti pod od lu ci Vr hov nog su da. Na po mi we mo da su sve or ga ni za ci je do bi ja le no vac na za ko nit na ~in i u skla du s va `e }im ak ti ma, a na me na mu je za re a li za ci ju pro gra ma ko ji ma se aso ci ja ci je ba ve – is ti ~e Je li ca Ti mo ti je vi}.

Q. Male{evi}

6

POQOPRivRedA

sreda16.mart2011.

MINISTAR POQOPRIVREDE I TRGOVINE DU[AN PETROVI]:

Hleb ne}e poskupeti sutra

– Mi ni star stvo po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de oba vi }e raz go vo re s pro iz vo |a ~i ma bra {na i pe kar ske in du stri je po vo dom na ja vqe nog po sku pqe wa hle ba u Sr bi ji – na ja vio je ju ~e re sor ni mi ni star Du {an Pe tro vi} no vi na ri ma u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je. – Ka da bu de mo oba vi li sve te raz go vo re, mo }i }e mo da ka `e mo {ta }e se u stva ri de si ti u na red nih ne ko li ko ne de qa. Mi slim da u ovom tre nut ku ne ma mo tu ne vo qu da nas su tra o~e ku je po sku pqe we hle ba.

Pod se ti mo, hleb „sa va” po sku peo je u Sr bi ji je kra jem fe bru a ra sa 44 na 55 di na ra. Ovih da na iz Uni je pri vat nih pe ka ra

Sr bi je na ja vqu ju mo gu} nost da hleb kra jem apri la po sku pi sa sa da {wih 55 na 70 di na ra zbog po sku pqe wa stru je i p{e ni ce.

Pe tro vi} je po ru ~io gra |a ni ma i da Vla da pri pre ma ozbi -

Sankcije za nefer igra~e Na pi ta we ka ko }e Vla da obez be di ti vi {i stan dard gra |a na, {to je pre kju ~e na ja vio pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}, Du {an Pe tro vi} je ka zao da ne da obe }a va ni {ta ne re al no, ve} da }e da obe }a sa mo ve li ku bor bu i da }e u~i ni ti sve da uslo vi na tr `i {tu bu du fer za sve.

– Ovo ni je tre nu tak ka da tre ba ob ja vi ti rat bi lo ko me, ali svi ko ji ne bu du mo gli da po {tu ju pra vi la igre mo ra ju bi ti sprem ni na sank ci je – ka zao je on.

Pe tro vi} je re kao da ne bi u{ao u Vla du da ne mi sli da }e bi ti efi ka sni ja ne go {to je bi la do sa da.

qan, ali brz di ja log sa svim u~e sni ci ma na tr `i {tu. On je iz ra zio o~e ki va we da }e taj di ja log bi ti plo do no san i da }e Vla da us po sta vi ti ne ku vr stu so ci jal nog kon sen zu sa „i o ovoj stva ri” (ce ni hle ba). Obe }ao je da }e se on li~ no i Vla da Sr bi je bo ri ti za obez be |i va we fer uslo va na tr `i {tu Sr bi je.

Pr vi ko rak Mi ni star stva na ~i jem je ~e lu bi }e da na naj ma wu mo gu }u me ru sve de sve ri zi ke ko ji mo gu do ve sti do de sta bi li za ci je na tr `i {tu osnov nih `i vot nih na mir ni ca, po ru ~io je Pe tro vi}, i do dao da su glav ni ci qe vi we go vog re so ra sta bil no snab de va we do ma }eg tr `i {ta i po ve }a we iz vo za. On je na ja vio set me ra ko je }e bi ti pred u ze te da bi se ti ci qe vi br zo re a li zo va li. Ka ko je re kao, ve} da nas }e bi ti do ne te od re |e ne me re, ali ni je mo gao da pre ci zi ra o ko ji ma je re~.

On je oce nio da su sub ven ci o ni sa ni kre di ti naj bo qi mo gu }i in stru ment za po ve }a we ra sta u po qo pro vre di i pre ra |i va~ koj in du stri ji, is ta kav {i da ve li ki pro iz vo |a ~i mo ra ju da do bi ju ja san im puls i ohra bre we od dr `a ve da bi mo gli iz vo zi ti.

O javnim skladi{tima u 16 gradova Srbije Kom pen za ci o ni fond Re pu bli ke Sr bi je pred sta vi }e si stem jav nih skla di {ta u 16 gra do va Sr bi je. Edu ka tiv ni „ka ra van”, ko ji je Fond or ga ni zo vao, kre }e su tra, a pr va pre da va wa bi }e odr `a na u Po `a rev cu. Do 14. apri la si stem jav nih skla di {ta bi }e pred sta vqen i u Kla do vu, Ne go ti nu, Za je ~a ru, Adi i Su bo ti ci, Ku li i Som bo ru, No vom Be ~e ju, Zre wa ni nu, Srem skoj Mi tro vi ci i [ap cu, Vr {cu, Pan ~e vu, Sr bo bra nu i Vr ba su.

Na taj na ~in, kroz niz ra di o ni ca u op {ti na ma {i rom Sr bi je, Kom pen za ci o ni fond na sto ji da pri bli `i po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma si stem jav nih skla di {ta, rob ni za pis i pod sti caj ne me re Mi ni star stva po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de. Pre da va wa su otvo re nog ti pa i pred vi |e na su pod jed na ko i za po ten ci jal ne skla di {ta re, po qo pri vred ne pro iz vo |a ~e, ali i za ko ri sni ke iz do me na bi znis-okru `e wa, pre sve ga ban kar skog sek to ra.

S. G.

dnevnik

RADNICI „GRME^A” PONOVO STRAHUJU OD RASPRODAJE IMOVINE

Gazde zagor~ale `ivot sladari Sla da ri “Gr me~” iz Kra ji {ni ka gor ka je sud bi na. Ne ka da naj u spe {ni je p o q o p r i v r e d n o - i n d u strij sko pred u ze }e u op {ti ni Se ~aw, ko je se ba vi pro iz vod wom ra tar skih kul tu ra i sla da, ali i uz go jem svi wa, gr ca u pro ble mi ma na sta lim po sle pri va ti za ci je. La ne je iz beg nu ta pri nud na pro da ja imo vi ne „Gr me ~a“ jer su u po sled wi ~as pod mi re ne po re ske oba ve ze pa je li ci ta ci ja ot ka za na. Ali ovih da na se po no vo pri ~a o ras pro da ji 1.450 hek ta ra plod nih ora ni ca, me ha ni za ci je i ma {in skog par ka u vla sni {tvu ove fir me.

Ovog pu ta na to po mi {qa ve }in ski vla snik, kom pa ni ja „Vu lin ko merc“ iz Ru me, ~e mu se za po sle ni o{tro pro ti ve i zah te va ju od ga zde da od u sta ne od ta kve na me re. Zbog ovo ga, ali i zbog ka ta stro fal nog sta wa u sla da ri i ne is pla }e nih za ra da, rad ni ci su pre ne ko li ko da na or ga ni zo va li jed no ~a sov ni {trajk upo zo re wa, a za da nas su na ja vi li i ge ne ral ni {trajk.

Zbog pret wi uvo |e wem ste ~a ja no vi vla snik, ko ji nas je ku pio pro {le go di ne, ima na me ru da ras pro da imo vi nu. Nas 122 rad ni ka bi smo sa mim tim bi li li {e ni osnov nih sred sta va za `i vot. Osta li bi smo bez mo gu} no sti za rad, po {to sla da ra, ko ja nam je bi la osnov na de lat nost, ne ra di ve} go di nu da na, ko li ko je i mlin van funk ci je. Sa mo ra di far ma svi wa – pre do ~io je tre nut no sta we u “Gr me ~u” pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta u tom po qo pri vred nom pred u ze }u Mi o drag Re pac.

Za po sle ni su vla sni ku po sla li do pis sa svo jim zah te vi ma.

Tra `e pla te ko je ni su do bi li od No ve go di ne, za tim da od u sta ne od pro da je ze mqe, za ko ju znal ci

de si, ukup na imo vi na pred u ze }a }e bi ti sma we na pa }e rad ni ci ma osta ti na ras po la ga wu ma we nov ca za na pla tu – ob ja snio je Re pac, i na po me nuo da su za po sle ni pre ne ko li ko da na upo zna li i po kra jin skog se kre ta ra za rad i so ci jal nu po li ti ku Mi ro sla va Va si na sa sta wem u sla da ri iz Kra ji {ni ka. Za sa da {wu, ni ma lo la ku po zi ci ju, ~el ni ci “Gr me ~a” su op tu `i va li biv {eg ve }in skog vla sni ka, be o grad sku kom pa ni ju “Uni ver zal TPM” po zna tog srp skog bi zni sme na Du {a na Stu pa ra. Kra ji {ni ci su u pr voj pri va ti za ci ji ku pi li 60 od sto ka pi ta la svog „Gr me ~a“, a ka da je na tr `i {te iz net i dr `av ni deo, su vla snik je po sta la be o grad ska fir ma „Uni ver zal“. Oko tr go vi ne ak ci ja ma se lo se po de li lo i po sva |a lo, a ve }in ski vla snik, s ude lom od 60 od sto ak ci ja, na kon sve ga, ipak je po sta la kor po ra ci ja „Uni ver zal“. U mar tu pro {le go di ne, me |u tim, po sle tran sak ci ja sa Stu pa rom, vla -

A bili su veliki In du strij sko po qo pri vred no pred u ze }e „Gr me~“ osno va li su ko lo ni sti iz Bo sne i Her ce go vi ne na kon {to su na se li li me sto ko je su na zva li Kra ji {nik. Go to vo 2.500 sta nov ni ka je na ne ki na ~in `i ve lo od „Gr me ~a“ – ili su u we mu pro iz vo di li je~ me ni slad za pi vo, mle li `i to u mo der nom mli nu, ga ji li svi we na ve li koj far mi, ob ra |i va li oko 2.000 hek ta ra wi va, ili su sa mi pro iz vo di li i ro bu is po ru ~i va li fa bri ci. „Gr me~“ se, osim po kva li tet nom sla du, pro ~uo i po vi so kim pri no si ma. tvr de da je naj kva li tet ni ja u ovom de lu Ba na ta, kao i da iz na |e re {e we da „Gr me~“ ne ode u ste ~aj po ~et kom apri la, ka ko je na ja vqe no, jer je ra ~un fir me blo ki ran dve go di ne.

- Ako i do |e do ste ~a ja, bo ri mo se za to da ze mqa ne bu de pro da ta pre to ga. Jer, uko li ko se to

snik tog de la „Gr me ~a“ po sta la je fir ma „Vu lin ko merc“ iz Ru me. Na kon do la ska no vih ga zda is po sta vi lo se da je „Uni ver zal”, ka ko su tvr di li ma li ak ci o na ri i sa da {wi me nax ment u „Gr me ~u“, po slo vao na we go vu {te tu iz vla ~e }i ka pi tal i se le }i ga na dru ga me sta. @. Balaban

U KA]U, BUDISAVI I KOVIQU

OD DANAS PO^IWE IZDAVAWE KABINA NA [TRANDU

Bez vode {est sati

Na blagajni prvo stari zakupci

Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i od 10 do 13 ~a so va vo de ne }e bi ti u de lu Te me rin ske uli ce, od Uli ce Bo re Stan ko vi }a do DTD ka na la i Stre li {te. Bez vo de }e od 9 do 13 ~a so va bi ti i su gra |a ni na par noj stra ni Uli ce ca ra Du {a na, od Fu to {ke uli ce do Te o do ra Pa vlo vi }a. Uli ca Dra gi {e Bra {o va na ne }e ima ti vo de od 8 do 11 ~a so va. Sta nov ni ci Ka }a, Bu di sa ve i Ko vi qa vo de ne }e ima ti od 8 do 14 ~a so va.

A. L.

Ka bi ne na no vo sad skom [tran du sta ri za kup ci mo }i }e da iz naj me da nas, od 8 do 18 ~a so va, na cen tral nom pla tou ove grad ske pla `e, sa mo uz li~ nu kar tu. Pod sta rim za kup ci ma pod ra zu me va ju se oni ko ji su ka bi ne unajm qi va li pret hod nih pet ili vi {e go di ne.

Pre ma po da ci ma ovog pred u ze }a pri o ri tet }e ima ti 555 sta rih za ku pa ca.

Oso be s in va li di te tom ka bi ne }e mo }i

da za ku pe su tra, ta ko |e na cen tral nom pla tou, od 8 do 18 ~a so va, uz uslov da pre da ju mol be i le kar sku do ku men ta ci ju. Na kon to ga Uprav ni od bor pred u ze }a }e od lu ~i ti ko je oso be s in va li di te tom ima ju pra vo na za kup ka bi na.

Za wih je obez be |e no oko 100 ka bi na, a in for ma ci ju da li im je odo bre na mol ba za unajm qi va we mo gu do bi ti po zi vom na broj 4881-622.

No vi za kup ci pre o sta le ka bi ne }e mo }i da iz naj me 21. mar ta, a ni ove, kao ni pret hod nih go di na, ne }e se pri zna va ti ni ka kvi spi sko vi ko ji pra ve sa mi gra |a ni, ta ko da iz „Ze le ni la” ape lu ju da ne ma po tre be da pra ve gu `ve i re do ve da ni ma ra ni je is pred [tran da. Ce na iz da va wa ka bi na je osta la ista, za ma lu je po treb no iz dvo ji ti 10.300, a za ve li ku 12.000 di na ra.

B. M.

Novosadska sreda16.mart2011.

ISA I BISA DANAS DOLAZE KU]I

Labudovi u Dunavskom parku Atrak ci ja Du nav skog par ka, la bu do vi Isa i Bi sa, da nas pre pod ne se, na kon tri me se ca bo rav ka u mi ni zo o lo {kom vr tu u Srem skoj Ka me ni ci, vra }a ju ku }i. U je zer ce tu par ka oni }e pro ve sti na red na tri go di {wa do ba na po seb nu ra dost naj mla |ih su gra |a na.

B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

A

Fo to: B. Lu ~i}

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ko pa{ i {te di{

ko je verovati protokolu koji su potpisali ~el ni ci {est grad skih komunalnih preduze}a ulice se vi{e ne}e raskopavati po nekoliko puta u toku godine. Ranije smo bili svedoci da je svako komunalno preduze}e za sebe izvodilo zemqane radove, pa su tako ista mesta vi{e puta raskopavana. Sada bi, pak, komunalne firme trebalo da sara|uju, dogovaraju se, pa kada jedna krene da postavqa prikqu~ke da odmah u posao u|e i druga firma i tako odjednom porade sve ze mqa ne ra do ve o jed nom

c m y

tro{ku. Tako }e se u{edeti novac, a i nervi prolaznika.

Ne}e vi{e po nekoliko puta godi{we morati da gaze po pra{ini, blatu, ili da idu zaobilazno.

Dobro je {to su se komunalne firme dosetile kako treba raditi. Gra|evinska sezona samo {to nije po~ela, pa nam ostaje da vidimo kako }e to u na{em gradu izgledati u praksi. Nadamo se da }e ko mu na li ci bi ti efiksni u poslu i da ne}e dugo ~ekati jedni na druge, te da }e pre po~etka radova naparaviti plan.

Z. Deli}

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8.30 do 10 ~asova Uli ca Pa vle ka Mi {ki ne 1 23 i 2 - 28, Su boti~ka uli ca 1 - 19 i 2 - 28; od 10.30 do 12 deo uli ca Jo `e fa Ati le, Dal ma tin ske, Pe te fi [an do ra, Var dar ske i Som bor ske; ^ortanovci: od 9 do 13 ~asova deo vi kend na se qa od vi le Iz vr {nog ve }a pre ma ^or ta nov ci ma; Koviq: od 9 do 12.30 ~asova deo na se qa od Tr ga so lun skih do bro vo qa ca do ma na sti ra i Ma na stir; Sremski Karlovci: od 8.30 do 11.30 @ar ka Zre wa ni na 1 - 25, J. Gro sa 11 - 13, Bra }e An |e li} 1 - 7, Kar lo va~ kih |a ka 36 - 38; Veternik: od 8 do 13.30 ~asova To me Mak si mo vi }a od Uli ce kra qa Pe tra broj 1 do Uli ce So we Ma rin ko vi} i deo Uli ce S. Ma rin ko vi}

V remeploV

NA SPENSU OTVORENA MANIFESTACIJA

„Novosadsko prole}e” granulo Ma ni fe sta ci ja „No vo sad sko pro le }e”, 21. po re du, otvo re na je ju ~e na Spen su a oku pqe ne je po zdra vio gra do na ~el nik Igor Pavli~i}. U~e ni ci ma sred wih i osnov nih {ko la do de qe ne su na gra de za naj lep {e po ru ke sa eko lo {kom te mom. Me |u osnov ci ma na gra |e ni su Ma{a Draga{ iz O[ „Ko sta Trif ko vi}”, Petar Savi} iz O[ „Du {an Ra do vi}” i ru men ~an ka Galina

]ur~i} iz O[ „Sve ti Sa va”.

Od sred wo {ko la ca na gra du je do bi la u~e ni ca sred we me di cin ske „7. april” Milica [orna i Ivana Petrovi} iz gim na zi je „Isi do ra Se ku li}”. U~e ni ce sred we teh ni~ ke {ko le „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn” na gra |e ne su za igro kaz u ko jem je pri ka zan zna ~aj o~u va wa {u ma. Na gra de su do bi le Isidora Savi}, Tijana Vasi}, Tamara Pro{i},

Ivana Gajdobranski i Bojana Stankovi}.

U~e ni ci su po ru ke sla li u okvi ru pro jek ta „Ka ko da...- Ze le no (pre)vas pi ta we od ra slih”, ko ji je po kre nu la Grad ska upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne.

Pred sed nik or ga ni za to ra, Po kre ta go ra na, Petar Vi|ikant na veo je da }e po se ti o ci, po red ra znih iz lo `bi, mo }i da pri su stvu ju i eko lo {im tri bi na ma.

Ju ~e je ve }i nu pri sut nih naj vi {e za ni ma lo cve }e, med, zdra va hra na i iz lo `e ne ru ko tvo ri ne, a ce ne su pri stu pa~ ne.

Ma ni fe sta ci ja je oku pi la 255 iz la ga ~a, za tva ra we je u su bo tu, 19. mar ta, a vra ta su do tle otvo re na sva kog da na od 8 do 20 ~a so va. Da nas u 11.55 u am fi te a tru je pre da va we o kli mat skim pro me na ma u Sr bi ji, a sat ka sni je i di sku si ja o zna ~a ju me da.

A. J.

U ULICI BRANKA BAJI]A

Radovi mewaju re`im saobra}aja Iz grad wa vre lo vod nog pri kqu~ ka za obje kat u Uli ci Bran ka Ba ji }a 46 po ~i we da nas, a zbog ovog po sla do }i }e do iz me ne re `i ma sa o bra }a ja od nno sno, vo zi la }e sa ko lo vo zne tre ke gde se oba vqa ju ra do vi bi ti pre u sme ra va na na tra ku iz su prot nog sme ra uz na iz me ni~ no pro pu {ta we. Po me nu ti po sao bi tre ba lo da bu de go tov do 28. mar ta.

B. M.

OD SUTRA NA DETELINARI

Krupni otpad u kontejnere Vatrogasci kao zapeta pu{ka Va tro ga sna ~e ta je 16. marta 1965. oko tri sa ta uju tro te le fo nom oba ve {te na da je na `e le zni~ koj sta ni ci u Pe tro va ra di nu iz bio po `ar, a de se tak mi nu ta ka sni je de `ur ni u ~e ti je ~uo da je je dan va gon ci ster na sa ne ka kvim he mi ka li j a m a eks p lo d i r ao i da je pla men ve} za hva tio sta ni~ nu

zgra du...Za ti li ~as va tro ga sci su bi li na me stu po `a ra, ali va tre nig de ni je bi lo. Ni je to bi la ne ~i ja ne sla na {a la ve} do bro, u naj ve }oj taj no sti, pri p re m qen is p it sprem n o sti za ak ci ju me snih va tro ga sa ca. Oni su ga po lo `i li sa „od li~ nim”!

N. C.

Ka ko bi se spre ~i lo stva ra we di vqih de po ni ja u No vom Sa du, JKP „^i sto }a” po ~e la je sa re dov nim pro le} nim „Pro gra mom ukla wa wa krup nog ot pa da„. Ak ci ja se re li zu je u sa rad wi sa me snim za jed ni ca ma, a tra ja }e do kra ja ju na.

Pod krup nim ot pa dom pod ra zu me va ju se svi pred me ti ko ji, po svo joj ve li ~i ni, ne spa da ju u ku} no sme }e. To su naj ~e {}e do tra ja li pred me ti iz do ma }in stva i elek tro teh ni~ ki ure |a ji, sta ri na me {taj, de lo vi sa ni tar ne opre me. Kon tej ne ri }e, od 17. mar ta, bi ti po sta vqe ni na De -

te li na ri u uli ci Bra }e Mo gin 20, na uglu Sta ri ne No va ka i Fi li pa Fi li po vi }a, Avi ja ti ~ar ske i Mi ha la Ba bin ke i Pan ~e va~ ke i Obla ~i }a Ra da.

Dva da na ka sni je, od 19. mar ta, bi }e po sta vqe na jo{ ~e ti ri kon tej ne ra i to u uli ci Ni ko le Ko ~i }a, u Pa ste ro voj 8, na uglu Ili je Bir ~a ni na i Ha xi Ru vi mo ve, kao i na uglu Ko per ni ko ve i Jan ka ^me li ka. Na taj na ~in }e se omo gu }i ti gra |a ni ma da uklo ne krup ni ot pad iz svo jih do ma }in sta va, za jed ni~ kih stam be nih i po slov nih pro sto ri ja.

D. B.

Asfaltni flasteri na trotoarima In ter vent ne eki pe „Pu ta„ ju ~e su na sta vi le sa sa na ci jom ras ko pa nih jav nih po vr {i na i po prav ku ko lo vo za od tu ca ni ka.

Rad ni ci ovog pred u ze }a as fal tom su za tvo ri li ru pu na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na, is pred zgra de „Dnev ni ka”, a po tom tu

po no vi li i na dru gim de lo vi ma o{te }e nog tro to a ra. Za sa da se po prav ke ra de po hit nim na lo zi ma in spek ci je za sa o bra }aj i pu te ve i Za vo da za iz grad wu gra da, a obim ni ja sa na ci ja }e se na sta vi ti u na red nom pe ri o du.

I. D.

NOVINE U POSLOVAWU GSP-a

Na internet po informacije Grad ski pre vo znik je uveo dve no vi ne u in ter net pre zen ta ci ji pred u ze }a. Na mejl adre si fir me www.gspns.rs ko ri sni ci in ter ne ta }e ubu du }e mo }i bez ogra ni ~e wa da se pri ja vqu ju na ta ko zva nu mej ling li stu i ta ko se na brz na ~in upo zna ju o naj ak tu el ni jim ve sti ma iz Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a „No vi Sad„.

Ta ko |e, put ni ci }e u ru bri ci iz gu bqe no - na |e no pri stu pom in ter ent ar hi vi pred u ze }a, uku ca va wem svog je din stve nog ma ti~ nog bro ja mo }i da se in for mi {u, da li je pro na |e na wi ho va po ka zna kar ta, ako su je iz gu bi li u auto bu si ma, ili ne ka dru ga stvar.

Z. D.

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda16.mart2011.

c m y

8

dnevnik

PROFESORKA ENGLESKOG JEZIKA ODLU^ILA

[trajk gla |u kao apel Profesorka engleskog jezika u Sredwoj ma{inskoj {koli Jelena Popovi} Ivanovi} od danas {trajkuje gla|u da bi, kako ka`e, ukazala na to da je kao samohrani roditeq, novim predlogom posebnog kolektivnog ugovora, ostala bez definisanih prava za{tite pri odre|ivawu vi{ka zaposle-

nih. Kako je navela te propuste sindikati uporno ne ispravqaju, a o wima ba{ ne brine ni ministar.

- Po svim normama, ja kao samohrani roditeq ne bi smela da {trajkujem gla|u, jer bi Centar za socijalni rad mogao da reaguje. Me|utim, kako nisam strana~ki orijentisana, niti sam

dobila bilo kakve informacije od sindikata, a to poku{avam ve} {est meseci, ostao mi je samo ovaj potez. Moj {trajk ima kraj, jer ne}u padati u nesvest i svoje dete dovesti u rizik. @elim samo da sa ovih nekoliko dana apelujem na nadle`ne - objasnila je Popovi} Ivanovi}.

Nada se da }e wen potez zainteresovati javnost na makar kakvu reakciju u vezi sa, kako isti~e, problemom odre|enih kategorija zaposlenih u prosveti i posvetiti pa`wu pri analizi vi{kova zaposlenih i dati im odre|enu razumnu prednost .

A. V.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„Kr sto vi No vog Sa da i Pe tro va ra di na” na po klon Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬ne ~etiri nedeqe da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se svakog dana prva ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Ove nedeqe daruje se kwiga „Krstovi Novog Sada i Petrovaradina” autora Du{ana V. Salati}a. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. Autor opisuje takozvani „gvozdeni krst”: „Spomen krst, u narodu nazvan „Gvozdeni krst“, podignut je sa desne strane Temerinskog puta, 1890. godine, povodom 40 godina bombardovawa Novog Sada. Grad je bombardovan i razru{en 12. juna 1849. godine sa Petrovaradinske tvr|ave. Nakon nepromi{qenog i

neuspelog poku{aja bana Jela~i}a, austrijskog generala i komesara Ugarske, da osvoji Mostobran i Petrovaradinsku tvr|avu, ma|arska revolucionarna posada, pod komandom Pavla Ki{a, zapo~ela je u zoru bombardovawe grada. Veruju}i u brzu pobedu, ban Jela~i} nije evakuisao civilno stanovni{tvo, te je grad pored ogromne materijalne {tete (od 2.812 novosadskih ku}a preostalo je samo 808) imao i velike qudske `rtve. Gra|ani su, be`e}i van dometa granata, izbegli u Futo{ku {umu i na Slanu Baru, gde su, pored barutane, proveli dva dana i dve no}i.

Ve}ina naroda se zatim razi{la po okolnim selima, a mawi deo se kasnije vratio na svoja zgari{ta.

Na mestu stare barutane, pored Temerinskog puta, se}aju}i se ovog tragi~nog doga|aja, narod je podigao pravoslavni krst...” A. J.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Kwi ga o ra ju”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prvi ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ te¬le¬fo¬n 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Kwiga o raju” Kaja Majera.

Pri~a se zbiva u zimu 1257. Dva putnika probila su se kroz sneg i led do usamqenog manastira u Ajfelu. Isku{enik Aelfin u jednom od posetilaca prepoznaje ~uvenog Alberta Velikog, koga prati smrtno bolesna devojka Favola. Ona nosi neprocewivo blago: mitom obavijenu luminu, biqku koja, po legendi, poti~e iz Edenskog vrta. Albert i Favola to ta-

janstveno rastiwe nameravaju da vrate u wegovu postojbinu kako bi ponovo nastao raj. Nadbiskup `eqan mo}i ima druga~ije planove: ho}e luminu samo za sebe. Wegovi ratnici su beguncima za petama. Aelfin se prikqu~uje Albertu i Favoli... Tako po~iwe posledwa bitka za raj na zemqi!

Kaj Majer izuzetnim pripoveda~kim ume}em vodi ~itaoca na ~udesno putovawe od Evrope okovane zimom, preko sredwovekovne Srbije u kojoj se de{avaju raznorazne pustolovine, sve do Orijenta iz Hiqadu i jedne no}i.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

VESTI Pre da va we o van te le snoj oplod wi Predavawe „Vantelesna oplodwa u svetlu Nobelove nagrade” odr`a}e se danas u 18 sati u sve~anoj sali SANU, Ulica Nikole Pa{i}a 6. Na ovu temu govori}e profesor dr Vesna Kopitovi}.

M. D.

„Hro ni ka No vog Sa da” pred publikom Kwiga „Hronika Novog Sada 1944-1969” bi}e predstavqena danas u 18 ~asova u Novosadskom klubu, Zmaj Jovina ulica 3/1. Pored autora Vladimira Vrgovi}a, o kwizi }e govoriti i direktor Izdava~ke ku}e „Prometej”, Zoran Kolunxija. U programu u~estvuju u~enici muzi~ke {kole Andrej Bojovi} - gitara, Bogdan Laketi} - harmonika i Atila ^ibri - kontrabas.

J. Z.

Tri bi na o za {ti ti od po `a ra Tribina „Protivpo`arna za{tita” odr`a}e se u ~etvrtak od 18 sati, u sali Mesne zajednice „Bo{ko Buha, u Fru{kogorskoj 8. O zakonu o protivpo`arnoj za{titi govori}e komadant Vatro-

gasne brigade Novog Sada, Dragoslav Klisura, a u programu u~estvuju i predstavnici snabdeva~a vatrogasnom opremom. Tokom ve~eri prisutni }e imati priliku da vide i demonstraciju o za{titi od po`ara.

D. B.

Slo va~ ki bend u CK13 Slova~ki bend „Sven brajd„ nastupi}e u petak u 22 sata u Omladinskom centru CK13, Ulica Vojvode Bojovi}a13. Bend je nastao 2006. godine, a svojom muzikom koja predstavqa me{avinu roka i panka, privukao je publiku u ^e{koj i Austriji. Ulaznice ko{taju 200 dinara i mogu se kupiti u CK13 pred po~etak programa. Kao predgrupa nastupi}e novosadski bend „Strended”.

M. K.

Kon cert za kla vir i vi o lon ~e lo Koncert pijanistkiwe Dine [uklar i violon~eliste Kristofa Mikaela Vilhelma Jana odr`a}e se u petak u 19.30 sati u Spomenzbirci Pavla Beqanskog, Trg galerija 2. Ovi umetnici izvodi}e dela Betovena, Nikola Paganinija i Dmitrija [ostakovi~a. Kao deo ciklusa „Paviqon muzike” ve~e organizuje Kulturni centar Novog Sada, a ulaz je slobodan.

N. R.

RESPIRATORNE I STOMA^NE TEGOBE NE POPU[TAJU

Vi ru si ha ra ju gra dom Iako smo se ponadali da }e odlaskom zime i virusi odustati, opreza nikada dovoqno kada je u pitawu zdravqe. Respiratorni i stoma~ni virusi i daqe vrebaju, a lekari upozoravaju da se antibiotici nikako ne uzimaju na svoju ruku, ve} samo po wihovoj preporuci.

Pacijenti se ovih dana najvi{e `ale na „slomqenost” organizma, glavoboqu, visoku temperaturu, bolove u grlu, a ima i onih sa dijarejom i mu~ninom. Kako saznajemo od na~elnice pedijatrije Doma zdravqa dr Milke Budakov {kolarci izostaju iz {kole zbog stoma~nih tegoba, a mla|i uzrast je osetqiviji i kada su u pitawu respiratorne infekcije i to gorweg trakta.

- Infekcija traje svega par dana uz odgovaraju}u terapiju, bez dodatnih komplikacija poput dehidratacije - ka`e Budakov dodaju}i da je obavezno da se deca sklone iz kolektiva dok bolest ne utihne, kako se infekcija ne bi {irila.

Uz obavezno mirovawe, kada su u pitawu respiratorni virusi, preporu~uje se {to vi{e te~nosti i sredstava za skidawe temperature, dok u slu~aju stoma~nog virusa, Budakov sa-

vetuje probiotik uz obaveznu dijetalnu ishranu.

Izabranom pedijatru dnevno se javi 30 do 40 mali{ana sa simptomima virusih infekcija, dok se tokom no}nog de`urstva pregleda ~ak 50 dece.

U ordinaciji lekara op{te prakse situacija je boqa {to

^ITAOCI PI[U SMS

se ti~e respiratornih i stoma~nih infekcija, rekla je dr Svetlana Male{evi}, isti~u}i da je ovo nepovoqno vreme za hroni~ne bolesnike, koji su odreagovali na vremenske oscilacije.

- Sve vi{e ima meteoropata koji osete simptome 48 sati

pre nastupaju}e promene, a oni koji su najosetqiviji na ove temperaturne razlike su kardiovaskularni bolesnici ukazala je Male{evi} dodaju}i da je svakom organizmu neophodno barem tri dana da se privikne na meteorolo{ke nastupaju}e promene.

I. D.

065/47-66-452

Je dan krom pi ri}, mo lim Ko di`e cene krompira, luka, zeleni na pijaci? Za{to je krompir 120, umesto da je 30 do 40 dinara? Pa, narod nema novaca ni za jeftiniji, a kamoli za onu od 120 dinara! Imam predlog: gra|ani ne treba da kupuju na pijaci robu barem desetak dana, pa da vidimo {ta }e biti.

Neka pija~ari sami sebi prodaju pokvarenu i trulu robu...

063/523... *** Oj Srbijo plodna, rodna, a krompir se kupuje na komad. A koga sad to zanima kad je va`nije ko ulazi u ku}u Velikog brata.

062/606... *** Za „Vodovod“ }e ispasti 108 automobila besplatno, jer je najskupqa voda u Srbiji, a i obra ~u na va ju vam ko li ko sa mi `ele...

062/1522... *** Krajwe sam razo~aran i rezigniran. Napoqu tri stepena, a grejawa nema. Hladna voda ~etiri kubika po osobi, kao da dr`imo perionicu. Ima li neko pametan da nas pou~i kako da se sa ovim izborimo ili i nam, bez obzira na starost i apoliti~nost, preostaje samo stiropor.

063/517... *** Sve ~estitke zaslu`uje Savet Mesne zajednice Ka}, koji je ispunio obe}awe dato porodicama Randeq i Veselinov ~ije staje i senike, sa puno stoke i sena, u avgustu pro{le godine je spalio grom. Kada su u decembru posetili ta dva doma}instva, obe}ali su pomo} u gra|evinskom materijalu. Pomo} je stigla ovih dana.

069/2280... *** Komunalije opet sve skupqe+nove stavke. Preko wih nas najlak{e opqa~kaju!

062/263... *** Pitamo nadle`ne: kada }e, i da li }e, biti postavqene nove

kante za sme}e za na{u zgradu u Majevi~koj 2 ? Napomiwem da stanari privatnih ku}a svoje zelene velike kante prazne u dve izdrndane iza na{e zgrade!

063/584... *** Za nadle`ne: mo`e li Majevi~ka ulica biti jednosmerna (za po~etak postaviti saobra}ajni znak i policajce). Nema dovoqno parking mesta za stanare ulice, a vozila (porodili{ta, ambilante za plu}ne bolesti) se parkiraju na obe strane ulice, zelene povr{ine, ispred ulaza u zgrade, ispred kapija privatnih ku}a. Vozila kroz ulicu jurcaju nedozvoqenom brzinom.

063/584... *** Gde ste ekonomisti da proverite ra~unicu „Vodovoda“ oko novih vozila i u{tede, u~e{}e je i{lo od na{ih januarskih ra~una koje su duplo obra~unati i nikom ni{ta.

064/1901... *** Dokle }emo Toplani pla}ati za (ne)grejawe koje prestaje oko 9 do 10 ~asova, pa smla~e malo uve~e oko 8 ~asva, pa do ujutro do otprilike 8, ni{ta!

065/4181... *** Dokle vi{e pqa~ka gra|ana Vojvodine preko komunalija.

Najskupqe su.

062/1522... *** Ba{ zbog vi{e nacija ho}emo Vojvo|ane ravnopravno u svim segmentima dru{tva! Za{to se voleti Vojvodinu naziva autonoma{ki? Kako da nazovemo

kraji{ke, li~ke, crnogorske ve~eri? Koliko Vojvo|ana ima u firmama u Vojvodini?

064/5809... *** Va{ ~italac, kao i mnogi od nas, se pitamo: za{to je voda gradskog Vodovoda za godinu dana poskupela 140 procenata. Odgovor se dobija iz ~iwenice da je „Vodovod” nedavno kupio za 550.000 evra

45 novih „folsfagenovih” luksuznih automobila, kolike su im plate, ekskurzije do Praga i ostalih destinacija, tro{kovi reprezentacije i sve ostalo {to wihovim zaposlenim ~ini `ivot ugodnim. Pla}amo nepotro{enu `utu vodu, koja nije ni za sanitarije, a kamoli za pi}e. Vodomeri niti rade, niti ih neko o~itava i pored intervencije od strane ku}nog saveta. Nadle`ni, pozabavite se ovim problemom, mi potro{a~i to zahtevamo, ovoj bahatosti na nas ra~un, kona~no se mora stati na put.

064/3385... *** Dakle, revizori su bili u „Vodovodu“ da provere wihovo

po slo va we i neo sno va no po dignute cene februarskih ra~una. I? Naravno, nikom ni{ta! Mi smo i sad dobili ve}e ra~une, a ako mogu da tvrdim da se nije pove}avala potro{wa vode jer su nam stanovi o~ajno grejani i niko se ne br~ka svaki ~as. Osim toga, kvalitet vode je i daqe o~ajan da bi se koristila pa za skoro sve potrebe koristimo ku pov nu vo du. Lo po vluk se nastavqa... Niko nema pravi uvid u stambenim zgradama ni koliko je stawe na vodo me ru, a ni ko li ko koji stan tro{i. Bravo za re vi zo re, ba{ su nam pomogli! Sramota {to nema ko da za{titi ovaj narod.

062/8488... *** Dobijem na komunalijama zajedni~ku struju 670 dinara, a u stanu tro{im 830? Pa ovo nisam u `ivotu video.

062/1522... *** Hvala sindikatu Future plus na divnom dru`ewu na Pali}u, povodom 8 marta. Super smo se provele. Novosa|anke.

064/1849... *** U prodavnici „Auto Stole” u Temerinskoj, kupim akumulator, poklone mi nao~ari. Pri tom su i qubazni. Da ne poveruje{.

064/2943... *** Lepo molim, da li je u ovoj rubrici dozvoqen komentar u vezi sa na{im ve} legendarnim borcima za autonomiju Vojvodine?!

063/8776... *** Neka sada samo jo{ neko pri~a o tome kako treba da gradimo nuklearke.

063/507...

sreda16.mart2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

VR TI ]I PRED [KOL SKE USTA NO VE JO[ ^E KA JU TEN DER

U tawirima i daqe robne rezerve Ma li {a ni u vr ti }i ma „Ra do snog de tiw stva“ i da qe se hra ne s na mir ni ca ma iz rob nih re zer vi gra da. Ugo vor sa sta rim do ba vqa ~i ma is te kao je 1. mar ta, a iako je upra va za za jed ni~ ke po slo ve ras pi sa la kon kurs za jav nu na bav ku za no ve do ba vqa ~e, po stu pak jo{ ni je za vr {en. ^la ni ca grad skog ve }a za du `e na za upra vu i pro pi se Mi le na Po po vi}–Su bi} ka `e

za na{ list da po stu pak jav ne na bav ke na mir ni ca za pri pre ma we hra ne za po tre be Pred {kol ske usta no ve spro vo di slu `ba za za jed ni~ ke po slo ve Gra da - sek tor za jav ne na bav ke, na na ~in i u ro ko vi ma pred vi |e nim Za ko nom o jav nim, a po ovla {}e wu di rek to ra „Ra do snog de tiw stva“.

- O~e ku je se da }e se po stu pak spro ve sti u za kon skim ro ko vi ma, ka ko je to i

pred v i | e n o kon k urs n om do k u m en t a c i jom, ali zbog kom pli ko va ne pro ce du re ne mo `e se sa si gur no {}u od re di ti da tum za vr {et ka po stup ka – is ti ~e Po po vi}-Su bi}.

Pod se ti mo, sta ri do ba vqa ~i pre sta li su da is po ru ~u ju hra nu jer ne ma ju vi {e osno va za to.

Q. Na.

[TRAJK TRA JE, DI REK TOR MI LEN KO MI LI VO JE VI] PO RU ^U JE

Pokrajina i Grad protiv prodaje Luke

Fo to: S. [u {we vi}

Po sle re kon struk ci je Vla de Mi li vo je vi} je na gla sio da se Sr bi je, ve} ovih da na, sle de raz o~e ku je iz ra da stra te gi je raz vo ja go vo ri zva ni~ ni ka o Lu ci No vi Lu ke i svih osta lih pri sta ni {ta Sad gde je u to ku rad ni {trajk, u Sr bi ji. Pod se tio je da na pu tu zbog mo gu }e pri Ro ter dam - Cr no va ti za ci je pred u mo re, do u{}a Du Rad ni ci ne `e le ze }a, ka zao je di na va, Sr bi ji ima pri va ti za ci ju rek tor Mi len ko 588 ki lo me ta ra. pred u ze }a Mi li vo je vi}.

- To je va `na Di rek tor je tra sa. Zo vu je “ar na veo da ima sa zna wa da Po kra te ri ja Evro pe”, pa “krv ne su do ji na i Grad ~vr sto sto je na sta ve“ tre ba da ve `e mo za pri vre du no vi {tu da se no vo sad ska Lu ka Evro pe - na veo je Mi li vo je vi}. iz u zme iz pri va ti za ci je, te da [trajk rad ni ka Lu ke tra je od sle di di ja log na li ni ji Re pu 8. mar ta, i ne }e se okon ~a ti sve bli ka - Po kra ji na - Grad, ko ji dok se ne is pu ni osnov ni zah tev ima ju po 33 od sto ka pi ta la ove da se ona ne pri va ti zu je. fir me.

Z. De li}

RAD NI CI „NA VI PA” RAZ GO VA RA LI S ^LA NO VI MA LSV

Zaposleni u firmi koja ne radi Pred stav ni ci oko 150 za po sle nih u pred u ze }u “Na vip -Fru {ko go rac“ u Pe tro va ra di nu raz go va ra li su s ~el ni ci ma Grad skog od bo ra Li ge so cijl de mo kra ta Voj vo di ne u na me ri da ih upo zna ju s te {kim po lo `a jem u ko jem se na la ze zbog ne u spe le pri va ti za ci je. Ra ~un fir me je blo ki ran od 2001. go di ne, pa su “li ga {e” oba ve sti li da su po kre nu li ini ci ja ti vu za po kre ta we ste ~a ja.

“Na vip” u Pe tr va ra di nu da nas ne ra di, a za po sle ni su zva ni~ no jo{ u rad nom od no su. Me |u tim, za to {ta ih je sna {lo i sa mi su od go PO VO DOM SVET SKOG DA NA PO TRO [A ^A

I „Dnevniku” poveqa Po vo dom Svet skog da na po tro {a ~a, Po kret po tro {a ~a No vog Sa da uru ~io je po ve qe naj za slu `ni jim pred u ze }i ma i is ti tu ci ja ma. Za us pe {an rad to kom go di ne do bit ni ci ovog pri zna wa su “^i sto }a“, “Mi na kva“, “Hleb”, In sti tut za on ko lo gi ju u S. Ka me ni ci, In sti tut za plu} ne bo le sti Voj vo di ne, In sti tut za kar di o va sku lar ne bo le sti, fir ma “Ca non” i ko zme ti~ ki sa lon “Alu na”, a za ko rekt no iz ve {ta va we po ve qu je do bio “Dnev nik”.

- Svi smo mi po tro {a ~i i za to smo na jed noj stra ni. Bitno je sa ra |i va ti sa Pokretom potro{a~a da bi pro iz vo di ima li {to vi {i stan dard, a ti me }e mo do bi ti i ve }u za ra du re kao je za me nik gra do na ~el ni ka Zo ran Man di}.

Pred sed ni ca Po kre ta po tro {a ~a No vog Sa da Ra doj ka Ni ko li} ~e sti ta la je pra znik i pod se ti la sve pro iz vi |a ~e i tr gov ce na pra va ko ja je usvo ji la Ge ne ral na skup {ti na Uje di we nih na ci ja , a ko ja je i Sr bi ja pri hva ti la.

- Ovo je vre me ka da mo ra da se ~u je glas po tro {a ~a. No vim za ko nom o za {ti ti po tro {a ~a pre ci zi ra ne su i stav ke ko je u sta rom za ko nu ni su po sto ja le, a to }e sva ka ko do pri ne ti bo qoj sa rad wi - re kla je Ra doj ka Ni ko li}.

N. R.

vor ni. Pen zij sko i zdrav stve no osi gu ra we ni je im upla }i va no od 2005. go di ne, a za ra de ne ma ju od sep tem bra 2007. Tek u fe bru a ru pro {le go di ne su skre nu li pa `wu jav no sti or ga ni zo va wem {traj ka.Ume sto za ra de do bi li u vi no, ali pred sed nik sin di ka ta u “Na vi pu” Qu ban Ami xi} ka `e da ga ni su do bi li svi. Vi no je bi la kom pen za ci ja za ne is pla }en li~ ni do ho dak od sep tem bra 2007. go di ne do istog pe ri o da na red ne go di ne.

Tim po vo dom GO LSV sa op {tio je ju ~e, da je u pro iz vod nim, pre ra |i va~ kim i uslu `nim

pred u ze }i ma No vog Sa da pre tri de se tak go di na ra di lo oko 40.000 rad ni ka, dok se sa da broj za po sle nih u ovim gra na ma pri vre de sveo na oko 2.000 do 3.000 rad ni ka.Iz LSV pod se }a ju da je o re zul ta ti ma po gre {nog i po gub nog mo de la pri va ti za ci je iz li {no go vo ri ti ka da re zul ta ti go vo re sa mi za se be. Pre dva de se tak go di na na pa di na ma Fru {ke go re ga ji lo se sort no gro `|e na oko 300 hek ta ra, a 1973. go di ne na ~ak 6.000 hek ta ra, na kon ~e ga je do {lo do ma sov nog uni {ta va wa, is kr ~a va wa vi no gra da i pre tva ra wa u gra |e vin sko ze mqi {te.

Z. De li}

U VE TER NI KU

Voda grobqu ne da pro{irewe Ve ter ni~ ko gro bqe za tvo re no je pre me sec i po da na jer su sva grob na me sta po pu we na. Sa hra ne or ga ni zu ju sa mo po ro di ce ko je ov de ve} ima ju od ra ni je grob no me sto. Po koj ni ci se sa hra wu ju na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu i na Grad skom gro bqu na osmom grob nom po qu, na do mak Ve ter ni ka. U Ve ter ni ku me sta za ukop ima sa mo u de lu gro bqa za mu sli ma ne.

Iz “Li sja”ka `u da ne ma ju na me ru da pro {i ru ju ovo gro bqe, ko je je ve} jed nom pro {i re no.

- I da ho }e mo ne ma mo gde, ze mqi {te u oko li ni je vla sni {tvo Ze mqo rad ni~ ke za dru ge, ali je te ren ni zak, pa vo de ima sve vi {e u od no su na deo gro bqa ko ji je pro {i ren - ka `u u Slu `bi za in for mi sa we po greb nog pred u ze }a i pod se }a ju da je “Li sje” 2005. go di ne pre u ze lo bri gu o ovom gro bqu od Me sne za jed ni ce u Ve ter ni ku.

U toj Slu `bi ka `u da su Ve ter ni ~a ni sve sni ~i we ni ce da je gro bqe pod vod no,(pro blem pri su tan od otva ra wa gro bqa), pa ka da je Du nav ni zak pod zem ne vo de su vi so ke. Ne po ma `e ni

Fo to: N. Sto ja no vi}

{to je “Li sje” pro ko pa lo ka nal da bi deo vo de ote kao. Zbog pod zem nih vo da je di no je na gro bqu u Ve ter ni ku bi lo odo bre no ho ri zon tal no ko pa we ra ke, du bi ne do 1.60 san ti me ta ra. U “Li sju” na vo de da ima ju sa zna wa da GSP pla ni ra li ni ju do osmog grob nog po qa na Grad skom gro bqu, pre ko Saj lo va. Ta ko bi Ve ter ni ~a ni ma bio skra }en put do Grad skog gro bqa.

Z. De li}

Tradicionalni polumaraton 27. marta No vo sad ski NIS po lu ma ra ton, 18. po re du po ~i we u ne de qu 27. mar ta u 11 sa ti na Tr gu slo bo de.

Kao i sva ke go di ne po red glav ne tr ke or ga ni zo van je i {ta fet ni po lu ma ra ton, tr ka na 10.54 ki lo me tra, tr ka za do voq stva, tr ka ma li {a na i pu ze }a tr ka be ba (po le ta rac). Na ju ~e ra {wem po sled wem sa stan ku ko jem su pri su stvo va li pred stav ni ci grad skih pred u ze }a, usta no va, po li ci je i in spek ci je pre ci zi ra ni su de ta qi ma ni fe sta ci je.

Ma ra ton star tu je s Tr ga slo bo de i na sta vqa Uli com Mo de ne, Bu le va rom Mi haj la Pu pi na, Ke jom `r ta va ra ci je, Bu le va rom ca ra La za ra, uli ca ma dr Si me Mi lo {e vi }a, Ji ri ~e ko vom i Fru {ko gor skom, Bu le va rom de spo ta Ste fa na. Tu se se pra vi okret i vra }a se do Be o grad skog ke ja i Uli ce Baj ~i @i lin skog gde po no vo sle di okret. Ciq tak mi ~e wa je na Tr gu slo bo de.

N. R.

Fo to: N. Sto ja no vi}

UME STO VE TER NI^ KE NO VE 30

Ulici ime Tomija Josefa Lapida Ve ter ni~ ka Uli ca No va 30 od ju ~e no si ime To mi ja Jo se fa La pi da, izra el skog no vi na ra, po li ti ~a ra i ~la na izra el ske vla de ko ji je po re klom bio No vo sa |a nin. Ta blu je ot krio gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} u pri su stvu pred sed ni ka Je vrej ske op {ti ne Go ra na Le vi ja, am ba sa do ra Izra e la u Sr bi ji, Ar tu ra Ko la i su pru ge To mi ja Jo se fa La pi da, [u la mit La pid.

- Bio je sa mo pro kla mo va ni am ba sa dor Sr bi je u Izra e lu i deo

ge ne ra ci je ko ja je iz gu bi la uli ce svog de tiw stva. Sa da mu se No vi Sad na ovaj na ~in odu `u je, sim bo li~ no mu vra }a ju }i jed nu uli cu re kla je [u la mit La pid.

Am ba sa dor Kol je iz ra zio za hval nost gra do na ~el ni ku i na gla sio va `nost i ja ~i nu ve za iz me |u Sr bi je i Izra e la. Pa vli ~i} je is ko ri stio ovu pri li ku da osu di an ti se mit ske iz ja ve i go vor mr `we ko ji su uz bur ka li srp sku jav nost u pro te klom pe ri o du.

J. Z.

SU TRA I U PE TAK NA DE TE LI NA RI, SA TE LI TU I SAJ LO VU

Prekid telefonskih linija Zbog pla ni ra nih ra do va na De te li na ri i Sa te li tu su tra i u pe tak od 22 do 5 sa ti te le fon ske li ni je ne }e ra di ti. U pre ki du }e bi ti li ni je su gra |a na na Saj lo vu, Sa te li tu i De te li na ri. B. M.

Konferencija veterana vazduhoplovstva Iz bor na kon fe ren ci ja Udru `e wa pen zi o ni sa nih voj nih va zdu ho plov nih ve te ra na, bo ra ca, pi lo ta i pa do bra na ca Voj vo di ne po ~i we su tra u 11 sa ti u sa li Klu ba od bor ni ka No vi Sad u Zmaj Jo vi noj 3. Na dnev nom re du je oda va we po {te po gi nu li ma i umr li ma, iz bor rad nog pred sed ni {tva i no vih te la Udru `e wa, iz ve {ta ji o ra du i fi nan si ja ma za pro {lu go di nu, kao i pred log pla na za na red nu. Svi ~la no vi tre ba da po ne su i ~lan ske kar te ka ko bi iz mi ri li ~la na ri nu. D. B.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda16.mart2011.

ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ ВОЈВОДИНЕ У ПОСЕТИ СУБОТИЧКИМ ТРОЈКАМА

Помоћ бебама и родитељима

СУБОТИЦА: Председник Владе АП Војводине Бојан Пајтић јуче је уручио чек вредности 690.000 динара за прве тројке које су рођене у Суботици. Александру, Анђелу и Алекси Мачковић као и њихови ро-

дитељи Сандра и Александар добили су још један чек од 105.000 динара од града. Приликом посете њиховој породичној кући у Малом Бајмоку, Пајтић је истакао да Влада

Војводине спроводи програм, како би се решила бела куга и повећао наталитет у Покрајини.

- Треба нам више деце и имамо четири пронаталитетна програма, за родитеље које добију четворке, тројке и близанце. У протеклих шест година Војвођанска влада је у програме повећања наталитета уложила више од две милијарде динара - истиче Пајтић. Поред покрајинских званичника, бебе је обишао и градоначелник суботице Саша Вучинић, који им уручио чек на деведесет хиљада динара, у име града и још 15 хиљада динара за свако дете, од новца који се уштедео од репрезентације. А. А.

„Штада” поклонила сто хиљада евра

ВРШАЦ: Општину Вршац јуче је посетио председник Управног одбора „Штада груп“ Хармут Ретyлаф, са пословодством „Хемофарма“ и у разговорима са представницима локалне самоупрве упознао се са проблемима ове општине и приоритетима у друштвеном и економском развоју овог краја. На свечаности у Градској кући председник „Штада групе“ уручио је председнику општине Вршац чек на сто хиљада евра за остваривање бројних пројеката ове општине, чиме се наставља традиција ове познате фармацеутске куће у помагању бројих акција и програма преко Фондације „Хемофарм” у области културе и дечије заштите и остваривања социјално економских програама за бољи живот житеља у граду и селима. Р. Ј.

Наизменично код Митровице СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Због интервентне поправке Радиначког надпутњака, на ауто-путу Е 70, код Сремске Митровице, од 16.марта до 1. маја, саобраћај ће се одвијати наизменично пропуштањем уз помоћ семафора и постављањем адекавтне саобараћајне сигнализације, на основу решења Министаратсва за инфраструктуру.

Danas u GRaDu BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (16.30, 19.30, 22.20), „Guliverova putovawa” (13.30), „Medved Jogi” (12.50, 14.45), „Hari Poter i relikvije smrti” (13), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15, 15.30, 16), „Pri~a o igra~kama” (14, 16.15), „Artur i rat dva sveta (13.20), „Kako da zna{„ (17.30), „Upoznajte male Fokerove” (15.20), „Kraqev govor” (16.10, 20), „127 sati” (18.20, 20.20), „Luda vo`wa 3D” (17.45, 22.45), „Agenti sudbine” (22.15), „Neprijateq” (19.45, 22), „^ovek zvani hrabrost” (18, 20.10), „Crni labud” (18.20, 20.30, 22.30).

Ja dran: „^arobni svet Paje Patka” (17.30), „Burleska” (19.15), „Jedi, voli, moli” (21.30).

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera Dobrinovi}” „Xandrqiv mu`” - drama (19.30).

No vo sad sko po zo ri {te „Majstor i margarita” (19).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

RO\EnI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Iva na Ko ji} iz Siriga (de~ake), DEVOJ^ICE: Jo va na Su ni}, Etel Ko va~, Ta tja na Na u mov, Ma ja Zla ta rov i Go ri ca Va si} iz Novog Sada, Mi lan ka Dvi zac iz Veternika, Ma ja Dra go sa vqe vi} iz In|ije, Ta tja na Ada mo vi} iz Futoga, Ve sna Za ho rec iz Glo`ana i Le po sa va Cvi ja no vi} iz Ka}a, DE^AKE: San dra Voj no vi}, An dre ja Er de qan, Na ta li ja Be ri}, La na Li tvjak, Ja sna Mi tri} i Iva na Ke {an ski iz Novog Sada, Kri sti na To mi {i} iz Temerina, Qu bi ca Ku ki} iz Futoga i Dra gi ca Vu ja no vi} iz Tovari{eva.

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Bo`o Mate Rada{ (1925) u 9.45 ~asova, Verica Milana Aleksi} (1941) u 10.30 - urna, Lidia I{tvana [legl (1944) u 11.15, \or|e @ivana Jankovi} (1917) u 12, @ivojin \ure Jovi}evi} (19033) u 12.45 - ispra}aj, Stevan Branka Ogwenovi} (1935) u 13.30, Borivoj Milana Mileta{ki (1950) u 14.15 - ispra}aj i Qubinka Vladimira Trajanovski (1930) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Mirjana Nikole Petrovi} (1920) u 11 i Ru`a Alojza Radoj~i} (1929) u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Margit Fat (1926) u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Ana Ne|e Dobrojevi} (1927) u 13 ~asova; na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Jovan Marije Pavlovi} (1923) u 15 ~asova.

c m y

10

DNEVNIK

КЛИЗИШТЕ У ЧЕРЕВИЋУ УГРОЖАВА ЦЕЛО НАСЕЉЕ

Брдо кренуло на куће

ЧЕРЕВИЋ: Од петка, када су се услед клизишта појавиле прве пукотине на земљи и кућама, мештани насеља Међа у Черевићу страхују да ће остати без домова. Клизиште дугачко око два километра и од 80 до 100 метара широко, за само три дана направило је десетине процепа на брегу Маршале, а породици Пантелић срушило је шупу иза куће и из зе-

уколико се куће оштете, људима за почетак пронаћи смештај - каже председник Месне заједице Горан Митровић и додаје да је оформљена комисија која ће испратити сва дешавања. - Бићемо ту да се солидаришемо са мештанима, и ако треба тражимо помоћ даље – каже Митровић. Мештане брине брзина којом се све дешава пукотине су сваког дана све веће, а земља која је кренула са брега све ближа првим кућама.

- Попуцале су нам бетонске стазе око кућа, носећи стубови, на зидовим смо приметили мини пукотине које су се појавиле пре два дана. Страхујемо да се земља не обруши преко ноћи и да неко не страда. Овде има децеи старих којих не могу тако брзо да се евакуишу - каже Нада Грујичић. Због процепа на путу поред њене куће прексиноћ је пукла водоводна цев и вода је текла целу ноћ низ улицу. Ђорђе Срдић, чија се кућа налази на брегу, каже да ће много скупља бити поправка подземне инфраструктуре од решавања проблеПроцеп у земљи тик изнад првих кућа у насељу ма сада док није намље ишчупало велики орах. Из чињена озбиљнија штета. Он као процепа у земљи извире вода кои остали стновници овог насеља јом је натопљен и цео брег и која, сумњају да су брег покренуле подпо свој прилици, повлачи тоне зеземне воде. мље за собом. Мештани су немоћ- У том брегу налазио се стари ни, јер челни људи у месној заједрудник који је педесетих година ници и општини кажу да немају затворен због навирања подземновца да спрече ову катастрофу. них вода. Индикативно је да се - Знате да нема пара, једино појавила вода која изворе из зешто могу да обећам је да ћемо, мље којом је натопљено цело брдо

TElEfONI

клизишта не можемо никога директно оптужити - каже Срдић. Упозорава да би се у овом насељу могло десити исто што и у другом делу Черевића, Поточком

Брег не можемо зауставити Председник општине Беочин Богдан Цвејић каже да је ово клизиште много већег обима него оно са којим су се раније суочавали. Најављује да ће данас терен обићи стручњаци из сектора за ванредне ситуације, а разговараће се и са професорима са Рударског факултета који би требало да кажу колико је новца потребно за израду пројекта санације клизишта.

- Према првим информацијама то је сума од неколико милиона евра коју ми сами не можемо да обезбедимо без помоћи државних институција - каже Цвејић. Оно што Општина може да уради, каже он, јесте одводњавање воде са терена и спречавање рушења објеката механизацијом.

- Нажалост не можемо против природе, ми брдо не можемо зауставити - каже Цвејић.

- Пре пет година власник циглане је искрчио воћњак и шумарке који су ту били годинама. Преорао је земљу багерима и ту насипа јаловину. Можда је и то узрок, али пошто нема стручњака који би утврдили тачан узрок покретања

крају, 2006. године када је каже срушено неколико кућа.

- Људи су расељени и до данас се нису вратили у своје домове подсећа Срдић. Л. Никовић В. Недић

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Мештанин Асак Павле показује

- каже Срдић. Он, као и други чије су куће на брегу помиње и власника циглане „Анђелковић” која се налази на врху брега и која експлоатише глину.

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI] - GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

sreda16.mart2011.

11

ДВЕ НЕДЕЉЕ ГЛАДОВАЊА ГИМНАЗИЈСКОГ ПРОФЕСОРА У СОМБОРУ

Кључеви предати, Жакула наставља штрајк

Ми ле на Гми јо вић, Ило на Вар њу и Мар га ри та Бер чек

У БЕ ЧЕ ЈУ ПРО МОВИСАН ПРО ЈЕКАТ „СВИ У ШКО ЛУ, БУ ДУЋ НОСТ ЗА СВЕ!”

Исто обра зо ва ње за сву де цу

БЕ ЧЕЈ: Дру штво учи те ља Бе чеј у са рад њи с ти мом про јек та „Пру жа ње уна пре ђе них услу га на ло кал ном ни воу“, по др жа ном од Ми ни стар ства про све те, по кре ну ло је кам па њу чи ји је циљ оства ри ва ње ква ли тет не ин клу зив не прак се за сву де цу, по чев од пред шко ла ца, пре ко осно ва ца до сред њо шко ла ца. У окви ру то га, одр жа на је у Кре а тив ном цен тру Град ског по зо ри шта Бе чеј про мо ци ја про јек та по име ну „Сви у шко лу, бу дућ ност за све!“, ко ји се од но си на укљу чи ва ње де це с по себ ним по тре ба ма у ре до ван обра зов ни си стем. Том при ли ком је пред сед ни ца Дру штва учи те ља Бе чеј и ло кал на ко ор ди на тор ка ти ма „Кам па ња за ин клу зив но обра зо ва ње“ Ми ле на Гми јо вић при бли жи ла са др жај про јек та и го во ри ла о ин клу зив ном обра зо ва њу, за што је оно ва жно, ка ко га оси гу ра ти и про у зро ко ва ним про ме на ма у си сте му обра зо ва ња.

- Бе чеј је је дан од пет гра до ва Ју жно бач ког ре ги о на ко ји се укљу чио у кам па њу. Уско ро ће у ов де би ти одр жа на јед на од три би на у 100 гра до ва Ср би је „Обра зо ва ње за све“, на ко ју ће би ти по зва ни про свет ни рад ни ци бе чеј ске оп шти не, пред став ни ци ло кал не са мо у пра ве, Цен тра за со ци јал ни рад, До ма здра вља, не вла ди них ор га ни за ци ја, ро ди те љи де це с те -

шко ћа ма и оста ли за ин те ре со ва ни. Со ња Ми ла ди но вић ће се обра ти ти у име Школ ске упра ве Но ви Сад, а Мар га ри та Бер чек као пред сед ник Ин тер ре сор не ко ми си је оп шти не Бе чеј - ре кла је Ми ле на Гми јо вић. На истом ску пу је чла ни ца Оп штин ског ве ћа за ду же на за кул ту ру и обра зо ва ње Ило на Вар њу на гла си ла да је Ин тер ре сор на ко ми си ја оформ ље на у ок то бру про шле го ди не и да ло кал на са мо у- пра ва по др жа ва рад ко ми си је и кам па њу. Мар га ри т а Бер чек је пред ста ви ла на по ре по је ди на ца, од ре ђе них гру па и уста но ва то ком ви ше го ди шњег ан га жма на на пла ну ин клу зив ног обра зо ва ња у бе чеј ској оп шти ни.

- Кра јем про шле го ди не шко ле су би ле у оба ве зи да фор ми ра ју пе то чла не струч не ти мо ве, ко ји су у ју ну про шли обу ку о за кон ским окви ри ма и нај о снов ни јим цр та ма из ра де обра зов ног пла на. По сле то га су све шко ле мо гле да кон ку ри шу за уче шће у про јек ту Ми ни стар ства про све те „Пру жа ње уна пре ђе ња услу га на ло кал ном ни воу“, што су у пр вом кру гу учи ни ле две ов да шње основ не шко ле, „Здрав ко Гло жан ски“ и „Ша му Ми хаљ“. Усле ди ле су број не обу ке, а са да пред сто је ак тив но сти ис ти че Мар га ри та Бер чек. В. Јан ков

СОМБОР: Штрајк глађу сомборског професора математике у Гимназији „Вељко Петровић“ Будимира Жакуле јуче је ушао у трећу седмицу, пошто овај наставник не одустаје од подршке смењеном директору Браниславу Ћурчићу, што је тема која тачно две недеље интригира Сомборце, али и знатно ширу српску јавност. Професор математике Жакула штрајкује, након уредно одржаних 19 часова недељно и то у школској библиотеци, приликом чега пије само воду, док увече у истој тој библиотеци користи врећу за спавање. Према његовим речима он се не мири са именовањем проф. Јована Трифунова на место директора, јер сматра да то није учињено по закону.

О гимназији и Савет за безбедност Колики проблем локалним властима причињава одлучност професора Жакуле да истраје у штрајку глађу, сведочи и чињеница да су упорни штрајкач глађу и сада већ бивши директор Ћурчић били позвани јуче, да у послеподневним сатима, пред градским скупштинским Одбором за безбедност изнесу своје виђење целог замешатељства око постављења новог директора сомборске Гимназије „Вељко Петровић“. у мом случају не мења ништа упоран је Жакула.- Не мора Ћурчић да остане директор, али нека се нови изабере по закону, одно-

коме је подршку, за сада, дала и трећина ученика сомборске гимназије (њих око 200), док су на петицији која захтева исто што и

Жакула нашли и потписи преко 400 родитеља и осталих грађана Сомбора. У међувремену је донедавни директор, проф. Бранислав Ћурчић записнички ипак предао кључеве директорске канцеларије свом „наследнику“ проф. Трифунову, док је, са друге стране, у Гимназији основан нови, двадесетосмочлани просветарски синдикат, који је као један од првих својих потеза пружио пуну јавну подршку колегама Ћурчићу и Жакули, инсистирајући на чињеници да „стари“ Школски одбор и поред одговарајуће сагласности покрајинског министра просвете Јегеша, нема легитимитет да поставља новог директора. М. Миљеновић

И сре до веч ни Па лан ча ни при жељ ку ју пан си он БАЧ КА ПА ЛАН КА: Ка да су пре три-че ти ри де це ни је аме рич ки струч ња ци ло ци ра ли снаб де ва ње пи ја ћом во дом и бри гу о ста рим љу ди ма као два нај ве ћа про бле ма у но вом ми ле ни ју му, мно ги у Ср би ји, од но -

На ме штај за пет по ро ди ца ди ти по ефек ти ма про јек та и на ја ва ма из „Фор ме иде а ле“, мно го ви ше из бе глич ких и прог на них по ро ди ца се мо же на да ти по ди за њу стан дар да усло ва жи во та. Основ ни циљ на шег про јек та „За жи вот у иде ал ној за јед ни ци“ је да до ни ра њем на ме шта ја и по -

сно нека се прво изабере нови Школски одбор и онда нека такав легални ШО изабере новог директора - категоричан је Жакула,

ПО СЛЕ ДВЕ ДЕ ЦЕ НИ ЈЕ СТА РАЧ КИ ДОМ ПО СТАО НАЈ ПО ЖЕЉ НИ ЈА УСТА НО ВА

ХУ МА НИ ТАР НА ПО МОЋ „ФОР МЕ ИДЕ А ЛЕ” ИЗ БЕ ГЛИ ЦА МА У СОМ БО РУ

СОМ БОР: У окви ру ак ци је „За жи вот у иде ал ној зе јед ни ци“, бе о град ска фир ма „Фор ма иде а ле“ ју че је до ни ра ла на ме штај вре дан 200 хи ља да ди на ра за пет из бе глич ких по ро ди ца у Сом бо ру и око ли ни. Про је кат кор по ра тив не дру штве не од го вор но сти ове фир -

- То што је Покрајински секретар за образовање Золтан Јегеш подржао одлуку Школског одбора коме је одавно истекао мандат,

На да Ју ли нац

сно та да шњој Ју го сла ви ји, ово су ви ше схва ти ли као ша лу. Ме ђу тим, у Бач кој Па лан ци је пре две де це ни је ов де по чео да ра ди Ге рон то шки цен тар, а да нас ди рек тор ка На да Ју ли нац и он да шњи пред сед ник оп шти не Љу бо мир Но ва ко вић, ко ји је пу стио у рад ову уста но ву, ка жу да мно ги ни су та да схва та ли зна чај

овог објек та и љу ди ко ји ра де у ње му. По чет ком мар та об ле жен је ју би леј, а жи вот у овом гра ду, као и у ве ћи ни сре ди на у Ср би ји ко ји по чи ње да ли чи на ма со ван ри ја ли ти шоу, мно ге су на те ра ли да поч ну да раз ми шља ју о бу дућ но сти. У Бач кој Па лан ци је про сеч на ста рост ста нов ни штва ско ро 40 го ди на. На ма ло пре ко 600 умр лих то ком го ди не ро ди се је два око 300 бе ба. Сре до веч ни, од но сно они из ме ђу 40 и 60 го ди на жи во та уми ру ско ро бр же од ро ди те ља. То се ов де об ја шња ва тран зи ци јом и сво је вре ме ном тврд њом да су пе де се то го ди шња ци на др ља ли. Они су углав ном оста ли без по сла, или са ми ни мал ним пла т а ма, од но сно ин ва лид ским пен зи ја ма ко је ра ни је то ус пео да оства ри, јер да нас је то рав но бин гу. Они ко ји се још увек не ка ко рву са жи во том мо ра ју да по ма жу де ци, или оста ре лим ро ди те љи ма. У Ге рон то ло шком цен тру ка жу да по сто је спи ско ви че ка ња. Ка па ци тет је 110 ме ста, а тре нут но је за у зе то 102 кре ве та. У ле пом објек ту са око 1.000 ква рат них ме та ра о ста ри ма бри не 38 за по сле них. За оне ко ји су по крет ни, ме с еч ни „пан си он“ из но си

Ста рач ки дом у Бач кој Па лан ци

17.939 ди на ра, за по лу по крет не 19.690, а за не по крет не 25.924 ди на ра. О њи ма бри не ле кар, шест ме ди цин ских се ста ра, фи зи ја тар, ку ва ри це, спре ма чи це и дру ги за по сле ни.

- Ову уста но ву не тре ба да ље раз ви ја ти као ве ли ку бол ни цу за ста ре – ка же Ју лин че ва. – Сма тра мо да је по моћ у ку ћи пра во ре ше ње, па и са ми оспо со бља ва мо ге рон то-до ма ћи це ко је мо гу, по сле до би ја ње сер ти фи ка та, да ра де пре ко нас или са мо стал но. Ста рих је пу но, по себ но у се ли ма. До ма ћи це су ту да им по мог ну у одр жа ва њу хи ги је не, ку ва њу, да им ку пу ју све што је по треб но у рад ња ма, да им по ма жу

при ли ком узи ма ња ле ко ва. За ви си од услу га на кна да се пла ћа на сат, све је ле гал но, а ста ри и не моћ ни та ко оста ју у свом до му ко ји обич но нај ви ше и во ле. Сре до веч ни ка жу да тре ба до че ка ти пен зи ју ко јом би мо гли да пла те ста рач ки дом, а мно ги ма већ са да би од го ва ра ла по моћ у ку ћи. Ме ђу око 500 не за по сле них ко ји су бли зу или пре ко 60 го ди на жи во та има оних ко ји би пла ћа ли кућ ну не гу са мо ка да би има ли нов ца. Ова ко им оста је са мо да че ка ју на пан си он, а Ста рач ки дом по ста је све по пу лар ни ја уста но ва у овом де лу при о ба ља Ду на ва у Бач кој. М. Су џум

НЕМ ЦИ НА СТА ВЉА ЈУ ДА ПО МА ЖУ ЗРЕ ЊА НИН ЦИ МА

Бол нич ки кре ве ти за Ру сан ду

ме, кроз ко ји је са мо про шле го ди не уру че но ви ше од 30 до на ци ја је пре ма ре чи ма во ђе про јек та „Ди рект но по ве зи ва ње до на то ра са из бе глич ким и по ро ди ца ма ра се ље них са КиМ“ Ду ши це Бер ле ко вић ко ји спро во ди срп ски Ко ме са ри јат за из бе гли це и ко ји је у слу ча ју ове бе о град ске фир ме вре дан пре ко ми ли он ди на ра, а ако је су -

др шком омо гу ћи до сто јан ствен жи вот и јед на ке шан се угро же ним дру штве ним гру па ма ши ром Ср би је - ка зао је пред став ник фир ме „Фор ма иде а ле“ Ни ко ла Ру жи чић ко ји је уру чио на ме штај из бе глич кој по ро ди ци Ђу ри чић у Лу го ву, са ла шком на се љу на ула зу у Сом бор.

- Ком плет но уре ђе ње јед не спа ва ће со бе нај мо дер ни јим на ме шта јем је нај ви ше об ра до ва ло не дав но оже ње ног си на Уро ша ко ји са да са сво јом Ма ри ја ном има вла сти ти ку так за за сни ва ње по ро ди це – ка же пре срећ на је Мил ка Ђу ри чић, не за бо ра вља ју ћи да ис так не пред у сре тљи вост и ан га жман Злат ка Ми ли ће ви ћа, сом бор ског град ског по ве ре ни ка за из бе гли це, ко ји је омо гу ћио да по ред ње не, бе не фит ак ци је кор по ра тив не од го вор но сти „Фор ма иде а- ле“ осе те још три по ро ди це у Сом бо ру и јед на у обли жњем Све то зар Ми ле ти ћу. М. Ми ље но вић

ЗРЕ ЊА НИН: Не мач ки град Гри ма на ста ви ће да по ма же Зре ња ни ну, овог пу та упу ћи ва њем 180 елек трич них бол нич ких кре ве та и ду ше ка Спе ци јал ној бол ни ци „Ба ња Ру сан да” у Ме лен ци ма. Пред сед ник Од бо ра Скуп шти не гра да за пред у зет ни штво и ме ђу на род ну са рад њу Вла ди мир Ми ло шев, ко ји је не дав но бо ра вио у Гри ми, ре као је да је укуп на вред ност по мо ћи око 320.000 евра.

- Не мач ке бол ни це сва ких пет до се дам го ди на об на вља ју ком плет ну опре му, без об зи ра у ка квом је ста њу, та ко да су кре ве ти ко ји ће би ти до пре мље ни у „Ру сан ду” у од лич ном ста њу, не ки ско ро не у по тре бља ва ни. Оче ку је мо и да, у на ред ном пе ри о ду, у Зре ња нин при стиг не и од ре ђе на ме ди цин ска опре ма и апа ра ти, а за са да је си гур но да ће овај пр ви кон ти гент по мо ћи сти ћи кра јем мар та – ре као је Ми ло шев. Он је до дао да је, то ком су сре та с гра до на чел ни ком Гри ме Ма ти а сом Бер ге ром, Град ском ду вач ком ор ке стру из Зре ња ни на упу ћен по зив да по но во уче ству је на фе сти ва лу у том ме сту, то ком сеп тем бра

ове го ди не. Ми ло шев је по се тио и две ком па ни је из Гри ме, чи ји су пред став ни ци из ра зи ли же љу за са рад њом с на шом зе мљом.

- Ра ди се о јед ном про из во ђа чу со лар них па нел них еле ме на та и о пред у зе ћу из обла сти др во пре ра ђи вач ке ин ду стри је, ко ја же ли да се снаб де ва по лу про и зво ди ма од не ког пред у зе ћа из Зре ња ни на, или дру гог гра да у Ср би ји. На на ма је да раз мо три мо мо гућ но сти за са рад њу и кон кре ти зу је мо је и у обла сти при вре де, јер су Нем ци спрем ни да ов де ин ве сти ра ју – ис та као је Ми ло шев. Са рад ња из ме ђу Зре ња ни на и Гри ме ус по ста вље на је 2004. го ди не, за хва љу ју ћи ини ци ја ти ви Ран ка Ба ло га, ро ђе ног Но во са ђа ни на, ко ји већ де це ни ја ма жи ви у Гри ми, а уче ство вао је у ви ше ху ма ни тар них ак ци ја ор га ни зо ва ним за по моћ Зре ња ни ну. Исте го ди не, у гра ду на Бе ге ју је го сто вао Омла дин ски ду вач ки ор ке стар из Гри ме, да би на ред не Град ски ду вач ки ор ке стар из Зре ња ни на имао за па жен на ступ на та мо шњем ме ђу на род ном фе сти ва лу. Ж. Б.

Во да не до зво ља ва да се игра ју утак ми це

ПО ТО ПЉЕН СТА ДИ ОН У ЛУ КИ ЋЕ ВУ

Фуд ба ле ри у чи зма ма

ЛУ КИ ЋЕ ВО: На кон ота па ња сне га и ра ста ни воа под зем них во да, део те ре на у Лу ки ће ву пот пу но је пре кри вен во дом и на ње му се у до глед но вре ме не ће мо ћи игра ти фуд бал. ФК „Мла дост“је због то га мо ра ла да пре да меч Би ле ћа ни ну из Сеч ња у по лу фи на лу ку па ФСГ „Зре ња нин“, а не из ве сно је где ће игра ти пр вен стве не ме че ве.

-Ако се мо же го во ри ти о по вољ ној окол но сти, он да је то што у пр ва че ти ри ко ла под руч не ли ге Зре ња нин, три утак ми це игра мо као го сти. Ма да је те шко оче ки ва ти да ће се во да до та да по ву ћи, на да мо се да ће мо за и гра ти на на шем те ре ну у пе -

том пр вен стве ном ко лу. Јед на од оп ци ја је да игра мо на на шем по моћ ном те ре ну, уко ли ко то до зво ле ор га ни ПФС „Зре ња нин“. Та ко ђе пла ни ра мо да укљу чи мо и црп не пум пе и бар ма ло сма њи мо ни во во де на те ре ну и око згра де – ка же се кре тар ФК Мла дост Ра ди ша Алек сић. По што је про блем са ви шком во де у Лу ки ће ву еви ден тан у ско ро по ла на се ља, ко па ње ка на ла кроз ули цу где се на ла зи ста ди он би мо гло да убр за оти ца ње во де. Она још ни је ушла у про сто ри је клу ба па фуд ба ле ри „Мла до сти“ ре дов но тре ни ра ју, али у свла чи о ни цу до ла зе у чи зма ма. Ж. Б.

12

crna hronika

sreda16.mart2011.

dnevnik

AK CI JA NO VO SAD SKE PO LI CI JE

Uhap {e ni zbog ke se is pod ko ba si ca i ba na na U ak ci ji no vo sad ske kri mi na li sti~ ke po li ci je, za po ~e toj prek si no} na ras kr sni ci Par ti zan ske i Te me rin ske uli ce, za ple we no je vi {e od ki lo gra ma ma te ri je za ko ju se osno va no sum wa da je mo di fi ko va na ma ri hu a na „skank„, a uhap {e ne su ~e ti ri oso be, sa zna je ne zva ni~ no „Dnev nik”.

Po li ci ja je u po ne de qak oko 20 sa ti pre sre la „{ko du fa bi ja” no vo sad skih re gi star skih ozna ka u ~i jem ge pe ku se, is pod ba na na i ko ba si ca, na la zi la ke sa s 1,136 ki lo gra mom po me -

U PO @A REV CU OSU \E NA MA RI NA AN DRE JI] IZ OKO LI NE VE LI KOG GRA DI [TA

Maj ci za ubi stvo si na 20 go di na Sud sko ve }e Vi {eg su da u Po `a rev cu, ko jim je pred se da vao su di ja Dra gan Sta noj lo vi}, osu di lo je na 20 go di na za tvo r a Ma r i n u An d re j i} iz Ma ji lov ca kod Ve li kog Gra di {ta, zbog ubi stva tri na e a- sto go di {weg si na \or |a kra jem ju la pro {le go di ne.

Obra zla `u }i pre su du, su di ja Sta n oj l o v i} je re k ao da Sud sko ve }e ni je ima lo di le mu o tme da li je Ma ri na An dre ji} kri va. Po we go vim re ~i ma, Ma ri ni na kri vi ca ne sum wi vo je utvr |e na to kom is tra ge i sud skog pro ce sa, a i sa -

je ona na ve de nog da tu ma u {u mi, na me stu Be qa ni ca, ne ko li ko ki lo me ta ra od Ma ji lov ca, udar cem dr `a qa mo ti ke u gla vu usmr ti la svog si na a za tim we go vo te lo pre kri la li {}em. Lo ba wu \or |a An dre ji }a pro na {li su lov ci tek 7. no vem bra pro {le go di ne.

Osim na iz ri ca wu pre su de, ni k o od we n e rod b i n e ni j e pret hod no pra tio su |e we Ma ri n i An d re j i}. Se s tra od stri ca ubi je nog \or |a, Je le na An dre ji}, je di na je pri su stvo va la iz ri ca wu pre su de. Ona je no vi na ri ma re kla da ni je za -

nu te sup stan ce. Tom pri li kom li {e ni su slo bo de No vo sa |a ni Pe tar K. (1985) i Pre drag ^. (1986) ko ji su za te ~e ni u auto mo bi lu.

Ubr zo po tom, u iz naj mqnom sta nu na Bu le va ru oslo bo |e wa uhap {en je i Mi lo van B. (1984) iz U`i ca, ko ji se te re ti da je or ga ni zo vao do pre ma we ma ri hu a ne iz Ba taj ni ce za no vo sad sko nar ko tr `i {te. Pri li kom pre tre sa ovog sta na pro na |e ne su i dve fal si fi ko va ne vo za~ ke do zvo le i jed na la `na li~ na kar ta. Ta ko |e, pri ja va je pod ne ta i pro tiv we go ve

su gra |an ke i vr {wa ki we Mir ja ne M. (1984) za te ~e ne u ovom sta nu, a zbog ome ta wa ili na pa da na slu `be no li ce. Na i me, woj se pri spi su je da je na sr nu la, od no sno uda ri la jed nog in spek to ra dok je tra jao pre tres, sa zna je mo ne zva ni~ no iz iz vo ra bli skih is tra zi.

Svim osum wi ~e ni ma je od re |e no po li cij sko za dra `a va we do sa slu {a wa kod is tra `nog su di je. Zva ni~ no sa op {te we s vi {e de ta qa o ak ci ji o~e ku je mo iz po li ci je.

M. V.

SPE CI JAL NI SUD U BE O GRA DU

Odo bre na no va su |e wa i Ka li ni }u – Spe ci jal ni sud u Be o gra du je na ju ~e ra {woj sed ni ci pri hva tio zah tev od bra ne Sret ka Ka li ni }a da mu se zbog su |e wa u pri su stvu po no ve po stup ci u oba pred me ta u ko ji ma je osu |en u od su stvu – po op tu `bi za u~e {}e u aten ta tu na pre mi je ra Zo ra na \i ni }a i u pred me tu gde se su di lo „ze mun skom kla nu“ za vi {e te {kih kri vi~ nih de la – iz ja vi la je za „Dnev nik“ su di ja Ma ja Ko va ~e vi}-To mi}, port pa rol ka Spe ci jal nog su da.

– Po stu pak pro tiv Sret ka Ka li ni }a bi }e ob je di wen s po stup kom pro tiv Mi lo {a Si mo vi }a, ko me se iz istog raz lo ga po na vqa ju su |e wa u istim pred me ti ma. Me |u tim, ne }e se spa ja ti po stu pak za ubi stvo pre mi je ra \in |i }a s po stup kom u pred me tu „ze mun ski klan“. Zna ~i, Ka li ni }u i Si mo vi }u }e se u jed nom po stup ku za jed no su di ti u pred me tu „ze mun ski klan“, a u dru gom, od to ga odvo je nom po stup ku, su di }e im se za jed no

Sret ko Ka li ni}

u pred me tu „aten tat“ – pre ci zi ra la je su di ja Ma ja Ko va ~e vi}-To mi}. – Su |e we se po na vqa sa mo u od no su na ta li ca, ne di ra ju }i u pra vo sna `nost pre su de za dru ge osu |e ne i u utvr |e ne do ka ze.

Su di ja ni je mo gla da iz ne se pro ce nu kad bi pred sed nik ve }a mo gao za ka za ti po ~e tak po no vqe nog su |e wa u ne kom od ovih pred me ta.

Advo kat Slav ko Pe tri}, bra ni lac Sret ka Ka li ni }a, iz ja vio je

Fi na le is tra ge ubi stva Vu ko je vi }a?

Ma ri nu An dre ji} do vo de u sud

ma Ma ri na pr vo bit no je pri zna la ubi stvo de te ta.

Mo tiv ubi stva zna sa mo Ma ri na, re kao je Sta noj lo vi}, ali se na osno vu na la za psi hi ja ta ra, sud skih ve {ta ka, zlo ~in mo `e pri pi sa ti we noj im pul siv noj pri ro di, sklo noj ka ne u me re noj agre si ji.

Iz ri ca we pre su de Ma ri na An dre ji} je pra ti la mir no, ali je, pre to ga, to kom za vr {e ne re ~ i we n og advo k a t a po slu `be noj du `no sti Sr bi sla va Sto ja no vi }a, ne ko li ko pu ta za je ca la.

Ma ri na An dre ji} osu |e na je zbog ubi stva tri na e sto go di {weg si na \or |a 22. ju la pro {le go d i n e. To k om sud s kog pro ce sa, ko ji je po ~eo 31. ja nu a ra ove go di ne, utvr |e no je da

do voq na ka znom jer je ona ma la u od no su na de lo ko je je Ma ri na u~i ni la.

Advo kat Sr bi slav Sto ja no vi}, s dru ge stra ne, ka `e da je op tu `ni ca u ovom slu ~a ju sve tlo snim go di na ma uda qe na od pra ve isti ne. On je na ja vio `al bu na pre su du.

Vi {e jav no tu `i la {tvo u Po `a rev cu iz ra zi lo je za do voq stvo {to je Sud, na osno vu iz ve de nih do ka za i ~i we ni~ nog sta wa, pri hva tio kva li fi ka ci ju da tu u op tu `ni ci i Ma ri nu An dre ji} osu dio za kri v i~ n o de l o te { kog ubi stva. Po do bi ja wu pi sme nog ot p rav k a pre s u d e Tu ` i l a {tvo }e od lu ~i ti o to me da li }e iz ja vi ti `al bu i u ko jem obi mu.

ZLO ^IN U GO DO MIN SKOM PO QU KOD SME DE RE VA

Por tir ka ubi je na udar ci ma ma qa

Be `i vot no te lo Su za ne C. (1977), za po sle ne na me stu por ti ra u hlad wa ~i u Go do min skom po qu kod Sme de re va, u uto rak uju tro na {ao je wen ko le ga, a usmr }e na je s de se tak uda ra ca dr ve nim ma qem Sme de rev ska po li ci ja ju ~e oko se dam ~a so va oba ve {te na da je u bli zi ni objek ta ne ka d a { we hlad w a ~ e Po q o pri vred nog kom bi na ta “Go do m in” na | e n o be ` i v ot n o te lo `en ske oso be, u pod no` ju me tal nih ste pe ni ca.

Je di no {to se u pr vi mah mo glo pret po sta vi ti je da mo tiv ni je bi la pqa~ ka, s ob zi -

rom na to da je re~ o objek tu ko ji je be o grad skoj fir mi „Car ska ja bu ka“ pro dat iz ste ~ aj n e ma s e ne k a d a { weg PK “Go do min”, u ko jem se ni je na la zi lo ni {ta vred no jer se pro sto ri je ko ri ste sa mo to kom le ta, u se zo ni ot ku pa vo }a.

Uvi |a ju su pri su stvo va la i dva sve do ka, Su za ni ne ko le ge, od ko jih je je dan sat ra ni je po li ci ji pri ja vio da je na {ao te lo.

– O~i to je re~ o ubi stvu.

Za sa da ne zna mo mo ti ve, a is tra ga je u to ku – re kao je is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Sme de re vu Mir ko [a ki}.

Ka ko se ovih da na u jav no sti ~u je od nad le `nih is tra `nih or ga na, o~e ki va wa su da bi usko ro mo gla uspe {no bi ti okon ~a na is tra ga ko ja je u ve zi s ubi stvom sve do ka-sa rad ni ka Zo ra na Vu ko je vi }a Vu ka po ~et kom ju na 2006, po la go di ne ka sni je po kre nu ta pro tiv ”ze mun ca” Alek san dra Si mo vi }a i N. N. u~e sni ka, na kon {to je uhap {en u no vem bru 2006. go di ne.

Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je pre tri da na da je “po li ci ja pro na {la tra go ve DNK na ’li si ca ma’ ko ji ma je bio ve zan po koj ni Vu ko je vi}”.

– Po li caj ci ko ji su ra di li na ra sve tqa va wu tog slu ~a ja oba ve sti li su me da DNK pri pa da jed nom od onih pri pad ni ka „ze mun skog kla na” ko ji su u za tvo ru – re kao je Da ~i}.

Mi ni star je iz ra zio o~e ki va we da bi taj slu ~aj mo gao bi ti ve o ma br zo re {en.

Da li }e se ove prog no ze ostva ri ti, osta je da se vi di. Pod se ti mo, te lo Zo ra na Vu ko je vi }a Vu ka, sve do ka-sa rad ni ka u pro ce su za ubi stvo pre mi je ra

Zo ran Vu ko je vi}

Sr bi je Zo ra na \in |i }a, pro na |e no je 3. ju na 2006. go di ne po red auto pu ta Be o grad–Za greb.

Na kon {to je u no vem bru 2006. u No vom Be o gra du uhap {en pri pad nik „ze mun skog kla na“ Alek san dar Si mo vi}, pro tiv we ga i N. N. li ca je usle di la po li cij ska kri vi~ na pri ja va za ume {a nost u Vu ko je vi }e vo ubi stvo, a po tom je pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du po kre nu ta i is tra ga.

Ma da se u jav no sti uglav nom spe ku li sa lo o to me da se Alek san dar Si mo vi} i u po li ci ji i pred is tra `nim su di jom bra nio }u ta wem, i{la je i in for ma ci ja da je on u od bra ni ne gi rao bi lo ka kvu ve zu s Vu ko je vi }e vim ubi stvom.

Ina ~e, Alek san dar Si mo vi} je od ba cio sve op tu `be i u pred me ti ma „aten tant” i „ze mun ski klan“, u ko ji ma je sa da pra vo sna `nim pre su da ma osu |en na po 35 go di na za tvo ra.

ju ~e za na{ list da „o~e ku je pra vi~ no su |e we“.

– Sma tram da }e bi ti dru ga ~i je kad je on pri su tan od su |e wa kad je bio od u stan jer je to ve li ka raz li ka – ka `e Pe tri}.

Pod se ti mo, po sle okon ~a wa pro ce sa vo |e nih pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du od 2003. do 2008. go di ne pro tiv „ze mun skog kla na“, za ~i je su vo |e ozna ~e ni sa da po koj ni Du {an Spa so je vi} i Mi le Lu ko vi}, ta da od be gli okri vqe ni Sret ko Ka li ni} i Mi lo{ Si mo vi} su u od su stvu osu |e ni na po 30 go di na za tvo ra po op tu `ba ma za u~e {}e u aten ta tu na pre mi je ra \in |i }a 12. mar ta 2003. go di ne, a na mak si mal nih 40 go di na za tvo ra u pred me tu „ze mun ski klan“ po op tu `ba ma za u~e {}e u ni zu te {kih kri vi~ nih de la od 2000. do mar ta 2003. go di ne.

Obe pre su de su to kom 2009. go di ne po tvr |e ne od lu ka ma naj vi {ih sud skih in stan ci i po sta le su pra vo sna `ne, te su oni ko ji ma se su di lo u pri su stvu, a ukup no je u oba pred me ta ob u hva }e no vi {e od dva de set osu |e nih za ra zna kri vi~ na de la, upu }e ni su na iz dr `a va we za tvor skih ka zni.

Sret ko Ka li ni} i Mi lo{ Si mo vi} su uhap {e ni u ju nu pro {le go di ne. Ka li ni} je uhap {en 8. ju na 2010. u Za gre bu, na kon {to ga je, ka ko sum wa ju is tra `ni or ga ni, na oba li je ze ra Ra ki tje upu cao Mi lo{ Si mo vi}. Ve} dru gog da na od tog do ga |a ja, 10. ju na 2010, uhap {en je i Mi lo{ Si mo vi}, pri li kom ile gal nog pre la ska u Sr bi ju, dok je Ka li ni }a, po sle bol ni~ kog le ~e wa i opo rav ka, Hr vat ska iz ru ~i la Sr bi ji dva me se ca ka sni je, 25. av gu sta. Obo ji ca osu |e nih su u za tvo ru pod po ja ~a nim me ra ma nad zo ra.

Za sad ne ma ni na ja va o to me kad bi mo glo po ~e ti su |e we u no vom pred me tu u ko jem je ne dav no po dig nu ta op tu `ni ca pro tiv Ka li ni }a, Mi lo {a Si mo vi }a i od be glog Lu ke Bo jo vi }a, ta ko |e za ne ko li ko kri vi~ nih de la.

– Ni sam pod neo pri go vor pro tiv op tu `ni ce iz od re |e nih raz lo ga. Sma trao sam da u ovom tre nut ku to ne bi to bio de lo tvo ran prav ni lek – ka `e advo kat Slav ko Pe tri}.

J. J.

AUSTRIJ SKA PO LI CI JA NA PU TU DA RA SVE TLI LI KVI DA CI JU [AP ^A NI NA SA [E [A LI ]A

Su pru ga na ru ~i la ubi stvo?

Austrij ska po li ci ja je na naj b o q em pu t u da ra s ve t li ubi stvo [ap ~a ni na Sa {e [a li }a (36), ~i je je te lo na |e no 13. fe bru a ra s met kom u gla vi u skla di {tu u Be ~u.

Po pi sa wu austrij skih me di ja, su pru ga Qi qa na pri zna la je da je na ru ~i la Sa {i no ubi stvo. Ona je u is tra `nom za tvo ru na ve la da je svom ro |a k u Mi l a n u I. obe } a l a 10.000 evra za ubi stvo su pru ga, tvr de }i da je sa mo na ru ~i la ubi stvo, ali ga ni je iz vr {i la.

Na dru goj stra ni, ka ko pre no se me di ji, Mi lan I., ko ji je ta ko |e u pri tvo ru, ne gi ra bi -

lo ka kve ve ze s ovim zlo ~i nom. On je ostao pri svo joj ver zi ji da je bio u skla di {tu u ko jem je pro na |en Sa {a, ko me je po ma gao, i da je `r tva bi la `i va ka da je oti {ao.

Po li ci ja je, u po tra zi za do ka zi ma, spro ve la da qe pre tre se sta no va, a s ve li kom si gur no {}u se mo `e re }i da je mo tiv za ubi stvo bi la Qi qa ni na bo le sna qu bo mo ra, pi {u austrij ski me di ji. Na vo di se da je Qi q a n a to k om sa s lu { a w a tvr di la da je u vre me ubi stva bi la u sta nu, ali je ovu tvrd wu po li ci ja us pe la da do ve de u pi ta we.

Sa {a [a li}, ro dom iz [ap ca, na |en je mr tav u svom skla di {tu 13. fe bru a ra, a te lo je na {la we go va su pru ga Qi qa na, ko ja je po zva la po li ci ju. [a li} je ubi jen jed nim met kom ka li bra 7,62 mi li me tra, a Sa {i ni ro di te qi su, u raz go vo ru s me di ji ma, od mah po sum wa li u we go vuu su pru gu. Oni su me di ji ma go vo ri li da je Sa {a bio upla {en za svoj `i vot i da se ~ak pla {io da je de kod ku }e.

Qi qa na se, po tvrd wa ma ro di te qa, pla {i la da }e Sa {a da je osta vi i ~e sto je go vo ri la da joj je lak {e da ga vi di mr tvog ne go `i vog s dru gom `e nom.

We na qu bo mo ra je, po pi sa wu me di ja, bi la to li ka da je Sa {a, ka da bi te le fo ni rao, mo rao da ukqu ~i spi ker fon da bi Qi qa na mo gla da ~u je s kim raz go va ra i o ~e mu.

Sa {a [a li} je 6. fe bru a ra s Qi qa nom na pu nio pet go di na bra ka, ko li ko je bi lo neo p hod no da se do bi ju austrij ski „pa pi ri”. Mla di [ap ~a nin se ba vio ku po vi nom po lov nih elek tri~ nih ure |a ja, wi ho vim sre |i va wem i pro da jom. Jed nom ne deq no, ka ko su is pri ~a le kom {i je, slao je u Sr bi ju pun ka mion ro be, a po sao mu je i{ao do bro.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

sreda16.mart2011.

13

DANAS SASLU[AWE NOVOSA\ANINA OSUMWI^ENOG ZA SILOVAWE

Na pro ve ri uku pan broj kri vi~ nih de la

Ti tel

RASVETQENA RAZBOJNI[TVA U TITELU I OKOLNIM SELIMA

Troj ka pri tvo re na zbog 14 kra |a Ti tel ska po li ci ja ra sve tli la je 14 te {kih kra |a po ~i we nih ovog i pro {log me se ca na pod ru~ ju te op {ti ne, u [aj ka {u, Lo ku, Gar di nov ci ma, Mo {o ri nu i Vi lo vu. Pod sum wom da su iz vr {i li ova de la is tra `nom su di ji su pri ve de ni Vla do S. (1991) i Dra gan D. (1985) iz [aj ka {a i Imre H. (1981) iz

Lo ka. Oni se te re te da su pro va qi va li u ku }e, ugo sti teq ske lo ka le, apo te ke i pro sto ri je me sne za jed ni ce, oda kle su kra li no vac, raz li ~i tu ro bu ili ala te.

Po sle sa slu {a wa, okri vqe ni ma je od re |en pri tvor do 30 da na, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

M. V.

UHVA]ENI OSUMWI^ENI ZA YEPAREWE U AUTOBUSU

Vla sni ci vra }en nov ~a nik

Pri pad ni ci no vo sad ske kri mi na li sti~ ke po li ci je uhva ti li su u pe tak u xep noj kra |i dvo ji cu No vo sa |a na ko ji su, ko ri ste }i gu `vu u auto bu su na li ni ji 7, ukra li od su gra |an ke nov ~a nik s do ku men ti ma i nov cem. Vla sni ci je nov ~a nik vra }en, a pro tiv osum wi ~e nih Alek san dra I. (1987) i La sla L. (1978) sle di kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku, ka `e se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske po li ci je.

M. V.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Krao olu ke s cr kve?

Po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Ne na da B. (1983) zbog sum we da je u no }i 6. fe bru a ra ski nuo ba kar ne olu ke s cr kve sve tih apo sto la Pe tra i Pa vla u Uli ci mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a u Srem skim Kar -

lov ci ma. Osu mi ~e nom se sta vqa na te ret te {ka kra |a, po ~i we na na {te tu Epar hi je srem ske Srp ske pra vo slav ne cr kve, sa op {ta va ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

M. V.

Gra fi ti mr `we na ku }i Do bri le Ni ko li}

ZAMENIK ZA[TITNIKA GRA\ANA U ZREWANINU OSUDIO PRETWE SMR]U

Pri mi tiv ni iz li vi go vo ra mr `we

Za me nik za {tit ni ka gra |a na u Zre wa ni nu Tra jan Pan ka ri }an ju ~e je naj o {tri je osu dio pret we smr }u ko je su upu }e ne ko or di na tor ki za rom ska pi ta wa Do bri li Ni ko li}. Na fa sa di we ne po ro di~ ne ku }e, u Uli ci @ar ka Tu rin skog, pre kju ~e je osva nuo gra fit “Smrt ci ga ni ma po li ti ~a ri ma”. Zre wa nin ska po li ci ja je po tvr di la da je slu ~aj pri ja vqen i da su pri pad ni ci Po li cij ske upra ve iza {li na li ce me sta i oba vi li uvi |aj.

In ten ziv no se tra ga za od go vor ni ma za ovo ne de lo.

– Iako i da qe `e li mo da ve ru je mo da je Zre wa nin bez be dan grad, grad bez mr `we i grad to le ran ci je, ~i we ni ca je da su u

po sled we vre me u ovoj sre di ni u~e sta le pret we upu }e ne pri pad ni ci ma na ci o nal nih ma wi na. Da bi Zre wa nin bio i ostao grad bez mr `we, na si qa i ne to le ran ci je, po treb no je da dr `av ni or ga ni shva te da je wi ho va pri mar na oba ve za za {ti ta osnov nih qud skih pra va i qud skog do sto jan stva, a to pod ra zu me va pro na la `e we i ka `wa va we po ~i ni la ca i pod stre ka ~a ovih i sli~ nih kri vi~ nih de la i kon stant no uka zi va we na an ti ci vi li za cij ski i re tro grad ni ka rak ter ide ja ko je se pro pa gi ra ju ovim po ru ka ma i ko je omo gu }a va ju ova kve pri mi tiv ne iz li ve go vo ra mr `we – po ru ~io je Pan ka ri }an. @. B.

Po li ci ja }e da nas pri ve sti na sa slu {a we is tra `nom su di ji No v o s a | a n i n a Mu h a r e m a Man d i } a (1976), okri v qe n og za si lo va we, blud ne rad we i raz boj ni {tva. We mu se, iz me |u osta log, sta vqa na te ret da je u su bo tu oko po no }i si lo vao osam na e sto go di {wu su gra |an ku.

Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, osum wi ~e nom se pri pi su je da je pra tio ovu de voj ku na kon {to je iza {la iz grad skog auto bu sa vra }a ju }i se ku }i, sve dok ni je do {la u mra~ ni ji deo Uli ce Ste va na Mo kraw ca na De te li na ri. Tu ju je na pao po {to je u jed nom tre nut ku po vi jao i kad ju je su sti gao, ste gao ju je ru kom oko vra ta. Ni je is kqu ~e no da je u po sled we dve do tri sed mi ce isti osum w i~ n i po k u { ao da sek su al no na pa stvu je jo{ ~e ti ri `en ske oso be, i to uglav nom u bli zi ni Fu to {kog par ka. Po -

OSNOVNI SUD U NOVOM SADU U PRVOSTEPENOM POSTUPKU PRESUDIO U KORIST NA^ELNICE JU@NOBA^KOG OKRUGA

Da ri ja [a jin oslo bo |e na op tu `bi za mo bing Osnov ni sud u No vom Sa du oslo bo dio je u po ne de qak na ~el ni cu Ju `no ba~ kog uprav nog okru ga Da ri ju [a jin op tu `bi za mo bing se dam biv {ih za po sle nih u op {ti ni Ba~, sa op {te no je iz we nog ka bi ne ta. U tom su du „Dnev ni ku” je ju ~e po tvr |e na ova in for ma ci ja, uz na po me nu da pre su da ni je pra vo sna `na i da stra na ko ja je iz gu bi la spor ima pra vo `al be no vo sad skom Ape la ci o nom su du.

U fak si mi lu pre su de, do sta v qe n om „Dnev n i k u” u elek tron skoj for mi iz we nog ka bi ne ta, sto ji da je Da ri ja [a jin oslo bo |e na kri vi ce da je na ra du „zlo sta vqa la i mu ~i la Bog dan ku Te {a no vi}, Mi la na Da mja ni }a, Ma ri cu Ba bi}, Zdrav ka Kar li c u, La d i s la v a Ge n i } a, Mil ku Jo va no vi} i Sla vi cu @iv ko vi}„ ko ji su pro tiv we pod ne li kri vi~ nu pri ja vu.

Pr vo bit no je Ode qe we su da u Ba ~u pro gla si lo [a ji no v u kri v om 17. ok t o b ra 2008. go di ne, ka da je i do ne ta „pr v a pre s u d a za mo b ing”.

Da r i j a [a j in je ulo ` i l a `al bu na tu pre su du, ko ju je Okru `ni sud u No vom Sa du, kao dru go ste pe ni, uki nuo i upu tio Osnov nom su du No vom Sa du na po nov no od lu ~i va we zbog no ve mre `e su do va.

U me | u v re m e n u je Re p u bli~ ko jav no tu `i la {tvo 16.

no v em b ra 2010. oba v e sti lo sud u No vom Sa du da od u sta je od kri vi~ nog go w e w a pro t iv Da r i j e [a jin zbog ne po sto ja wa do ka za ko ji uka zu ju na we nu kri vi~ nu od go vor nost.

U po n o v qe n om po stup ku Da ri ja [a jin je do ka za la da ni je kri va, na vo di se u sa op {te wu.

Do da je se da po me nu ta li ca ni su ni ka kve `r tve mu ~e wa, ve} da su is ko r i s ti l i „qud s kost Da ri je [a jin ko ja je od 2004. do 2007. go di ne bi la na ~el ni ca Op {tin ske upra v e Ba~, ta k o {to su is ko ri sti li sva za k o n om za g a r an t o v a n a Da ri ja [a jin pra va, a na kon to ga pod ne li kri vi~ nu pri ja vu pro tiv svo ja pra va kao teh no lo {ki we ko jom je te re te za zlo sta - vi {ak u vi du pri ma wa kod vqa we u slu `bi”.

Na ci o nal ne slu `be za za po Sla vi ca @iv ko vi} i Ma - {qa va we i na kon to ga oti ri ca Ba bi} su pro gla {e ne za {la u za slu `e nu pen zi ju. teh no lo {ki vi {ak u okvi ru Mi lan Da mja ni} i Bog dan pla na i pro gra ma ra ci o na li - ka Te { a n o v i} pod n e l i su za ci je rad nih me sta Op {tin - zah tev za spo ra zum ni ras kid ske upra ve Ba~, obez be |e na rad nog od no sa po {to su is pu im je ot prem ni na u skla du s wa va li je dan od uslo va za od Ured bom Vla de Sr bi je, ko ju la zak u pen zi ju, ali pod uslo su bez ika k vih pri m ed b i vom da im se obez be di ot pri mi le, da bi tek na kon to - prem ni na. Obo je su svo je voq ga, ve ro vat no po ne ~i jem sa - no pot p i s a l i spo r a z um i ve tu, pod ne le kri vi~ nu pri - pri mi li ot prem ni nu, ostva ja vu za zlo sta vqa we i mu ~e - ri li svo je pra vo na pen zi ju, a we, pod se }a se u sa op {te wu. na kon to ga pod ne li pri ja vu.

Mil ka Jo va no vi} je uze la [to se ti ~e La di sla va Ge ot p rem n i n u, is k o r i s ti l a ni }a i Zdrav ke Kar li ce, wih

dvo je jo{ ra de u Op {tin skoj upra vi Ba~ i ni jed no pra vo im ni je us kra }e no, do da je se u sa op {te wu Da ri je [a jin.

Da ri ja [a jin je od 28. ju na 2007. go di ne na ~el ni ca Ju `no ba~ kog uprav nog okru ga i tu du `nost oba vqa i da nas.

Da ri ja [a jin, ko ja je na opo r av k u po { to je ima l a zdrav stve nih pro ble ma, u sa op {te wu je po ru ~i la da }e se i da qe bo ri ti pro tiv ne rad ni ka, u~e stvo va ti u spro vo |e wu re for mi i sve svo je zna we i ve {ti ne ulo `i ti u stva ra we bo qeg `i vo ta u Sr bi ji, is ti ~e se u sa op {te wu we nog ka bi ne ta.

E. D.

NA KONTROLNOM PUNKTU RUDNICA, PREMA KOSOVU

Spre ~en {verc 30 ki la zla ta Pri pad ni ci upra va ca ri na i kri mi na li sti~ ke po li ci je, kao i Po li cij ske upra ve Kra qe va, spre ~i li su ju ~e na kon trol nom punk tu

OTKRIVENI PISCI GRAFITA U KIKINDI

Ma lo let ni ci i{a ra li tri de se tak ku }a Po li cij ski slu `be ni ci u Ki kin di pro na {li su li ca za ko ja po sto ji osnov sum we da su u no }i iz me |u 9. i 10. mar ta ove go di ne u Uli ci Sve to za ra Mi le ti }a i Ge ne ra la Mi lu ti no vi }a u Ki kin di, auto-la kom is pi sa la gra fi te ne pri me re ne sa dr `i ne na tri de se tak obje ka ta i ne ko li ko vo zi la.

Pro tiv pet na e sto go di {weg de ~a ka, za ko ga po sto ji osno va na sum wa da je za jed no s tri na e sto go di {wa kom is pi sao gra fi te, pred u ze te su za ko nom pred vi |e ne me re, sa op {te no je ju ~e iz PU Ki kin da.

M. Mr.

Mu ha rem Man di} se te re ti da je `e ne naj ~e {}e na pa dao u bli zi ni Fu to {kog par ka

li ci ja je pro {le ne de qe pre ko me di ja ob ja vi la sli ku osum wi ~e nog za ko jim je tra ga la, a on je li {en slo bo de pre kju ~e na no vo sad skom Te le pu.

Ka ko „Dnev nik„ ne zva ni~ no sa zna je, osum wi ~e ni Man di} je 1998. go d i n e ve} bio osu | en zbog si lo va wa i raz boj ni {tva na se dam go di na i iza {ao je na slo bo du 2005. Od mah po iz la sku osu |en je zbog raz boj ni {tva na jo{ osam go di na, ali mu je Vr hov ni sud pre i na ~io ka znu na dve go di ne ma we. Kra jem pro {le go di ne ili po ~et kom ove, on je po no vo iza {ao na slo bo du, a sa da po li ci ja utvr |u je da li ima jo{ kri vi~ nih de la ko ja mu tre ba sta vi ti na te ret. Sto ga no vo sad ska Po li cij ska upra va po zi va oso be ko je je osum wi ~e ni na pao ili o{te tio na bi lo ko ji na ~in da se ja ve na broj 92 ili 064/ 892–4055.

M. V.

Uz zla to, za ple we ni i evri

Rud ni ca, na Ko so vu i Me to hi ji, po ku {aj kri jum ~a re wa 30,24 ki lo gra ma zla ta iz Sr bi je, ~i ja je vred nost pro ce we na na 450.000 evra.

Sa zla tom je pro na |e no i 85.000 evra.

N. C. i M. A., dr `a vqa ni Sr bi je, al ban ske i srp ske na ci o -

nal no sti, po ku {a li su da pro kri jum ~a re zla to u po lu ga ma, na ki tu, tra ka ma, gru me wu i pra hu, ko je je bi lo ras po re |e no u 29 pa ke ta i sa kri ve no u spe ci jal no na pra vqe nom bun ke ru iza ka se te u ko mand noj ta bli „fi ja ta sti lo” be o grad skih re gi star skih ozna ka, za jed no s 85.000 evra u apo e ni ma od po 500.

Na kon iz vr {e nog uvi |a ja, is tra `ni su di ja je na lo `io da se li ca, vo zi lo, za ple we na ro ba i no vac pre da ju u da qu nad le `nost is tra `nim or ga ni ma, na ve de no je u sa op {te wu.

Iz Upra ve pod se }a ju na to da je pre me sec da na, za jed ni~ kim ope ra tiv nim ra dom pri pad ni ka Upra ve ca ri na i Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je, ta ko |e spre ~en po ku {aj kri jum ~a re wa 24 ki lo gra ma zla ta na gra ni~ nom pre la zu Pre {e vo.

(Tanjug)

14

dru[tvo

sreda16.mart2011.

ZAU[KE

VE] 84 VOZA^A SAKUPILO 18 NEGATIVNIH POENA I OSTALO BEZ DOZVOLE

Uce wi va ~i to plog sr ca Rom ki wa iz Ru mu ni je R. S. po sta la je ba ba u 23. go di ni. Vest je pu kla kao pe tar da, zva lu su i ove iz “Gi ni sa” vaq da, a ci ni~ ni ji me |u na ma pri me }u ju da se ceo ko mad za vr {io bo qe ne go {to su re `i se ri pla ni ra li.

Mla |ah na ba ba bi la je obe }a na (srp ski: pro da na) ka da je ima la sve ga dve go di ne i jav nost se ni je pre te ra no uz bu di la zbog ove tr go vi ne, vaq da za to {to je svr {e na pre De ka de Ro ma. Ba ba je re kla da joj je dra go {to ima unu ka, jer bo „de ~a ci ma we pa te od de voj ~i ca”. Mo `da ne ma go di na, ali o~i gled no ima is ku stva.

Kr {i mo obe }a we i po no vo po mi we mo {trajk pro sve ta ra.

dnevnik

im je za bi jen no` u le |a, a Z. B. se prav da da ima ju lo {u kal ku la ci ju ce na obro ka, do dat ne tro {ko ve i da pro sto odu go vla ~e. U~e ni ke ni ko ni {ta pi tao ni je, a i {to bi?

Apa tin ci A .K. i R. K. spre ma li su hra nu na Be lom dvo ru uz po mo} ko le ga. Stu den ti ga stro no mi je su odu {e vqe ni uka za nom pri li kom i no vim po slov nim mo gu} no sti ma, od ko jih bih li~ no vo leo da za o bi |u “te zge” za stra ne di plo ma te. Sa rad wa je od li~ na, pa ra jo{ bo qa, pret po sta vqam, ali oprav da no stra hu jem da }e se ne ko me pre vi {e svi de ti wi ho vo ume }e pa re koh, da ih ne pro gu ta Be li svet na ovu glad.

Za no vu vo za~ ku po no vo u {ko lu Za po sled wih me sec da na broj vo za ~a ko ji su osta li bez vo za~ ke do zvo le po ve }ao se ~ak za tri de se to ro. Ta ko je od vre me na ka da su se pro te kle go di ne po ~e li be le `i ti ne ga tiv ni ka zne ni po e ni za sa o bra }aj ne pre kr {a je, do sa da ~ak 84 vo za ~a osta lo bez do zvo le. ^i we ni ca da su sa ku pi li 18 ne ga tiv nih po e na zna ~i da su vo zi li ba ha to i ugro zi li bez bed nost sa o bra }a ja. Osim nov ~a ne ka zne, ne ke od wih ~e ka i ro bi ja. To kom pro {le go di ne su di je za pre kr {a je po sla le su u za tvor 785 vo za ~a, a za 26.430 {o fe ra, osim nov ~a ne ka zne, iz re ~e na je i za bra na upra vqa wa vo zi lom, i to od tri me se ca do dve go di ne.

Di rek tor Agen ci je za bez bed nost sa o bra }a ja Sto ja din Jo va no vi} ka `e da ni je te {ko sa ku pi ti 18 ne ga tiv nih po e na ako su vo za ~i sklo ni al ko ho lu, br zoj i di vqa~ koj vo `wi. Me |u tim, do zvo lu ne gu be sa mo oni ko ji za ra de mak si ma lan broj ne ga tiv nih bo do va ve} i oni ko ji su kri vi za ne sre }u u ko joj je bi lo po gi nu lih.

Agen ci ja je pri pre mi la pra vil nik o vra }a wu vo za~ ke do zvo le. On

Oprez za mlade Po seb no opre zni u vo `wi mo ra ju da bu du no vo pe ~e ni vo za ~i ko ji ima ju prob nu do zvo lu jer ima ju „pra vo” sa mo na de vet ka zne nih po e na, po sle ~e ga gu be vo za~ ku. Ka da se vo za ~i ma na kon pr vog od u zi ma wa do zvo la vra ti, vi {e ne }e mo }i da ra ~u na ju na 18, ve} na 15 ne ga tiv nih po e na. Sva ko od u zi ma we vo za~ ke ski da po tri po e na, {to te o rij ski zna ~i da, uko li ko se odu zme {est pu ta, ti vo za ~i vi {e ni ka da ne }e mo }i da sed nu za vo lan.

pred vi |a da vo za ~i-po na vqa ~i idu na te o rij sku na sta vu i prak ti~ nu obu ku. Od 30 ~a so va te o ri je, {est }e bi ti po sve }e no ana li zi uzro ka sa o bra }aj nih pre kr {a ja zbog ko jih su osta li bez do zvo le. O sa o bra }aj nim pro pi si ma i zna ko vi ma slu {a }e 15 ~a so va, a na de vet }e se ob ra |i va ti naj ~e {}i uzro ci ne sre }a.

Osim to ga, pred vi |e no je i 12 ~a so va prak se, od ko jih dva na po li go nu, a osta tak je vo `wa. Da bi do bi li do zvo lu, mo ra ju da po lo `e test.

Di rek tor Ko mi te ta za bez bed nost sa o bra }a ja Da mir Oka no vi} pod se }a na to da vo za~ ko ji sa ku pi 18 ka zne nih po e na i do bi je pre su du o za bra ni upra vqa wa vo zi lom naj pre mo ra da pla ti sve nov ~a ne ka zne za po ~i we ne pre kr {a je i da iz dr `i ka zne nu me ru ko ju mu je od re dio sud. Da bi do bio no vu do zvo lu, no vim Za ko nom o bez bed no sti u sa o bra }a ju je pred vi |e no da vo za~ mo ra da oba vi psi hi ja trij ski i psi ho fi zi~ ki pre gled, a tek ka da pro |e le kar sku kon tro lu, sle de pre da va wa u Agen ci ji za bez bed nost i po la ga we stru~ nog is pi ta.

R. Dautovi}

ALEKSANDAR AN\ELKOVI], ASISTENT NA FTN-u, OSVOJIO PRESTI@NU STIPENDIJU AS HRAE

Naj bo qi u naj ja ~oj svet skoj li gi!

Naj mi li jim od svih uce wi va ~a iz mi ni star stva je pri pre }e no ma wom za ra dom, zbog ovih ili onih ob u sta va ra da. Sin di ka ti, na ni vou di plo ma ca s „Ko lu ba re”, sprem no su do ~e ka li ovu vest: ve le da im se na taj na ~in ome ta pra vo na {trajk i da se za tih 30 mi nu ta na sta ve jed na ko pri pre ma ju kao za 45. Da sr ca pro sve ta ra ipak ni su od ka me na, po ka za li su sprem no {}u da pro test s 23. po me re na 25. mart.

Raz log – po se ta ru skog pred sed ni ka, pre mi je ra, ca ra, ili {ta je ve} V. P. od lu ~io da bu de te ne de qe.

Ada: sto so ci jal no ugro `e nih u~e ni ka ne }e bes plat no je sti u na rod noj ku hi wi, ve} u re sto ra nu “L”. Cr ve ni krst dve go di na otva ra tu kuj nu, sva {ta su od hra ne ve} na ba vi li, ali pred sed nik op {ti ne Z. B. pre ko no vi na im je po ru ~io da je na jav noj na bav ci po be dio do ti~ ni ne na rod ni re sto ran. CK sma tra da

U jed noj dru goj, sa svim ze maq skoj ze mqi zva noj Sa ve zna Re pu bli ka Ne ma~ ka, gra |a nin K. T. G. dao je ostav ku na vi so ku dr `av nu funk ci ju po {to je ot kri ve no da je pre pi sao zna ~aj ne de lo ve svo je dok tor ske di ser ta ci je. Jav ni, zdra vo ra zum ski pri ti sak je u~i nio svo je i tu ne po ma `e ni kad si pla ve kr vi, ni kad kan ce lar ka sta ne da te bra ni.

Ov de, u du bo kom Sve mi ru, si tu a ci ja je ne {to dru ga ~i ja i pod te pi hom je pre ve li ka gu `va da bi se du bqe ko pa lo te sa zna lo ko je pra vi, a ko la `ni no si lac aka dem ske ti tu le (plus, Hi lan dar go ri, prim. aut). Bi lo je re ~i i o to me da je na{ si stem ta kav da pod sti ~e mla de na u~ ni ke da sa mi se be pla gi ra ju, pla }a im se po ko li ~i ni, a ne kva li te tu – uosta lom, to iona ko ni ko ne ~i ta. I za {to bi kra |a od sa mog se be, pqu va we se bi u li ce, Ov de uop {te bi li zlo ~i ni? Pre ra sli smo to.

I. Mihaqevi}

Mi ni star stvo: Nor ma li za ci ja na sta ve Mi ni star stvo pro sve te i na u ke sa op {ti lo je da se po ve }a va broj {ko la ko je pre la ze na re do van si stem ra da, od no sno u ko ji ma ~a so vi tra ju 45 mi nu ta. Po po da ci ma {kol skih upra va, 45-mi nut ni ~a so vi ju ~e su bi li u 63,4 od sto, ili 1.139 {ko la, dok je skra }e na na sta va bi la u 655 {ko la, ili u 36,5 od sto.

Tri, od ~e ti ri sin di ka ta pro sve te, za tra `i la su od mi ni stra pro sve te @ar ka Ob ra do vi }a na sta vak pre go vo ra o ma te ri jal nom po lo `a ju za po sle nih i vra }a wu do sto jan stva pro fe si ji, a od pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da po mog ne u ob na vqa wu pre go va ra~ kog pro ce sa, pre ki nu tog po lo vi nom fe bru a ra. U do pi su Ob ra do vi }u i Ta di }u sin di ka ti su na ve li da je pre go va -

ra~ ki sto je di no me sto za pre va zi la `e we dra ma ti~ ne si tu a ci je u ko joj je pro sve ta, i is ta kli da je to kom {traj ka iz gu bqe no mno go vre me na, a re {e we se ne na zi re.

Asi stent na De part ma nu za ener ge ti ku i to plot nu teh ni ku Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka u No vom Sa du Alek san dar An |el ko vi} do bit nik je pre sti `ne sti pen di je Ame ri~ kog dru {tva za gre ja we, hla |a we i kli ma ti za ci ju (AS HRAE), ko je je za pra vo svet skog zna ~a ja i ugle da s ob zi rom na svo je ak tiv no sti i broj ne ogran ke u dru gim ze mqa ma. Ovo dru {tvo tra di ci o nal no, od 1968, na gra |u je naj bo qe di plo mi ra ne stu den te, obez be |u ju }i im go di {wu sti pen di ju od 10.000 do la ra, ko li ko je pri pa lo i Alek san dru An |el ko vi }u.

Sti pen di sti se bi ra ju u okvi ru pro gra ma (or ga ni zu je ga Ko mi tet za is tra `i va wa AS HRAEa) na me we nog is kqu ~i vo za edu ka ci ju i pro fe si o nal no usa vr {a va we stu de na ta ko ji na sta vqa ju svo ja is tra `i va wa u skla du sa Stra te gij skim pla nom ovog dru {tva 2010–2015. Kroz ovaj pro gram do sa da je na gra |e no vi {e od 500 stu de na ta {i rom sve ta, a ciq sti pen di ra wa je pod sti ca we naj bo qih i naj ta len to -

Alek san dar An |el ko vi}

va ni jih stu de na ta da se ak tiv no ukqu ~e u is tra `i va~ ki pro gram AS HRAE-a i da za po~ nu svo je ka ri je re ak tiv nim an ga `ma nom i do pri no som kroz ovo udru `e we.

Kri te ri ju mi za iz bor sti pen di sta su ve o ma str o gi pa se osim uspe ha na aka dem skim stu di ja ma vred nu je i kva li tet i zna ~aj pri ja vqe nog pro jek ta, plan ob ja -

vqi va wa re zul ta ta iz tog is tra `i va wa, pre po ru ka men to ra i sve o bu hvat na pro ce na po ten ci ja la za bu du }e an ga `o va we stu den ta u ak tiv no sti ma u okvi ru dru {tva. Do sa da je sti pen di ju AS HRAE-a do bi lo dvo je stu de na ta iz Sr bi je, dr Je le na Sre bri} i dr Ati la No vo se lac, i obo je da nas ra de u SAD, i to na dr `av nom Pen sil va ni ja uni ver zi te tu, po zna ti jem kao „Pen Stejt„, od no sno na Uni ver zi te tu Tek sas, u Osti nu.

Alek san dar An |el ko vi}, ko ji je stu dent tre }e go di ne dok tor skih stu di ja na FTN-u, u iz ja vi za „Dnev nik” ob ja {wa va da se za sti pen di ju pri ja vi lo ukup no 66 stu de na ta, a na gra |e na su 22.

U kon ku ren ci ji naj bo qih svet skih uni ver zi te ta, ka li for nij skog „Be r kli ja”, Uni ver zi te ta Tek sa sa, Tek sas A&M, te uni ver zi te ta Me ri lend, Pe r dju... pro je kat na {eg dok to ran ta za lu `io je epi tet naj bo qeg!

– Iz ne na di lo me je {to je po red pro je ka ta sa sil nih i vr lo ja kih ame ri~ kih uni ver zi te ta,

moj pro je kat pro gla {en naj bo qim – ka `e Alek san dar, ko me je tim po vo dom pri pa lo i do dat no pri zna we i po ~ast da ga po dr `i AS HRAE Li fe Mem ber Club! – Pro je kat, ~i ja je te ma tip zgra da s du plim fa sa da ma {to omo gu }a va u{te du ener gi je, ura dio sam u sa rad wi s men to ri ma, pro fe so ri ma Bra ni sla vom i Ma ri jom To do ro vi}, a ovom te mom ba vi }u se i u svo joj dok tor skoj te zi.

Sti pen di ja ko ju sam do bio bi }e ak tu el na po sle 1. ju na, a ovaj no vac omo gu }i }e mi da za po~ nem rad na dok to ra tu, na ba vim li te ra tu ru i soft ver po tre ban za rad, pa i da odem u SAD ili ne gde dru gde da u ne koj vr hun skoj la bo ra to ri ju prak ti~ no pro ve rim re zul ta te do ko jih }u do }i ov de u si mu li ra nim uslo vi ma.

A da je pred Alek san drom An |el ko vi }em po ~e tak uspe {ne ka ri je re po tvr di li su stru~ wa ci i is tra `i va ~i iz po me nu tog Ko mi te ta AS HRAE-a ko ji su we gov pro je kat pro gla si li naj bo qim.

V. ^eki}

OSMACI SE UVELIKO PRIPREMAJU ZA ZAVR[NI ISPIT

Psi ho lo gi ja pod u pi re zna we Ma da je do po la ga wa za vr {nog is pi ta na kra ju osmo go di {weg {ko lo va wa osta lo jo{ ne ko li ko me se ci, osma ci se ve} uve li ko pri pre ma ju za we ga. Me |u tim, iako }e ove go di ne pr vi put is pit po la ga ti svi, a ne sa mo oni ko ji pre ten du ju na ~e tvo ro go di {we {ko lo va we, i da }e uz po zna te i iz me we ne, na te sto vi ma ove go di ne pr vi put ima ti i pot pu no ne po zna te za dat ke, kao i ~i we ni cu da je deo gra di va pro pu {ten zbog {traj ka pro svet nih rad ni ka ko ji u ne kim {ko la ma jo{ uvek tra je sa skra }e nim ~a so vi ma, iz gle da da in te re so va we za do dat ne pri pre me za po la ga we za vr {nog is pi ta ni je ve }e ne go {to je bi lo ra ni jih go di na za po la ga we kva li fi ka ci o nog.

Na No vo sad skom otvo re nom uni ver zi te tu, ko ji osma ke za po la ga we is pi ta na kra ju osnov nog {ko lo va wa pri pre ma ve} 20 go di na, i ove go di ne no ve gru pe upi su ju sva kog me se ca, a po re ~i ma Qi qa ne Gan tar, u fe bru ar skoj gru pi ima de se tak po la zni ka, a u to ku je upis mar tov ske gru pe.

– Zbog iz me na u po la ga wu is pi ta pro {i ri li smo i pro gram, ta ko da }e na {i po la zni ci ima ti si -

gur no 60 ~a so va ma te ma ti ke i 80 ~a so va srp skog je zi ka, a ako bu de tre ba lo i vi {e – ka `e Qi qa na Gan tar. – Pla ni ra li smo i je dan pi sme ni iz srp skog, a osim na sta ve ne de qom, ka da se bu de zna lo ko je su su bo te u~e ni ci ma slo bod ne, or ga ni zo va }e mo je i tim da ni ma.

Pri prem na na sta va iz srp skog na Otvo re nom uni ver zi te tu ko {ta 22.000, a iz ma te ma ti ke 20.000 di na ra i mo `e se po lu me se~ no pla }a ti do kra ja pri pre ma, a oni ko ji od lu ~e da pla te od jed nom do bi }e po pust od de set od sto.

I dok u ma wim me sti ma, uz oba ve zne pri pre me u {ko li, |a ci ko ji ni su si gur ni u to da }e us pe ti sa mi da se pri pre me mo gu da i}i jo{ sa mo na in di vi du al ne pri vat ne ~a so ve, ko ji, za vi sno od po nu de i po tra `we te re pu ta ci je na stav ni ka, ko {ta ju od dva do de set evra za 45 mi nu ta, u No vom Sa du se ove go di ne po ja vi lo i vi {e pri vat nih {ko la ko je pri pre ma ju za za vr {ni is pit. Me |u tim, da li zbog bes pa ri ce, ~i we ni ce da su tek po ~e le rad ili na de ro di te qa da }e zbog {traj ka pro svet nih rad ni ka pro svet ne vla sti ove go di ne |a ke oslo bo di ti po la ga wa, tek, ni u ovim {ko la ma na va le ne ma.

– Mi smo pri pre mae osma ka po ~e li ove go di ne i za sa da ima mo po jed nu gru pu od pet u~e ni ka na ma te ma ti ci i isto to li ko na srp skom je zi ku – ka `e vla snik Obra -

zov nog kut ka „De te li na rac” Sa {a Mi hi}. – Uz 2,5 sa ta ma te ma ti ke ili srp skog ne deq no, na {a pri pre ma ob u hva ta i sat psi ho lo {ke pri pre me ne deq no, a ce na za je dan pred met je 4.200 di na ra, a za oba pred me ta 6.500.

I Edu ka tiv ni cen tar „Ma la {ko la” u No vom Sa du, ko ji ta ko |e ra di od ove go di ne, osim ~a so va srp skog i ma te ma ti ke, svo joj gru pi od se dam osma ka pru `a i psi ho lo {ku pri pre mu, i to u vi du {est ra di o ni ca.

– Ra di o ni ce }e mo ima ti do po lo vi ne apri la i sma tra mo da su one za de cu iz u zet no va `ne jer na wi ma po sta nu sve sni to ga ko li ko zna ju, {ta ho }e i {ta mo gu, i po 3.000 di na ra nu di mo ih i oni ma ko ji se ne pri pre ma ju kod nas iz srp skog i ma te ma ti ke – ka `e vla sni ca ovog edu ka tiv nog cen tra Ma ja Tri fu no vi}. – Pri pre me iz jed nog pred me ta kod nas se odr `a va ju dva pu ta ne deq no po 45 mi nu ta, a me se~ na ce na je 2.500 di na ra.

D. Deve~erski

dru[tvo

c m y

dnevnik

sreda16.mart2011.

15

OTVO RE NA PR VA RO DI TEQ SKA KU ]A U VOJ VO DI NI

Br `i opo ra vak u po ro di~ noj at mos fe ri di – izjavio je dr Atila ^engeri. – Otvorili smo Urgentni centar, gde smo obezbedili kvalitetno le~ewe hitnih slu~ajeva, otvori}emo objekte i u Pan~evu i objekat „Kamenica 2”. Tako|e }emo investirati u najsavremeniju opremu, kao {to je aparat za terapiju zra~ewem za Institutu za onkologiju Vojvodine i aparat za operacije na otvorenom srcu za Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Nabavi}emo i vozilo koje }e slu`iti za prevoz rodi-

teqa i dece do Roditeqske ku}e, ~ije otvarawe je veliki doprinos u le~ewu dece.

Roditeqska ku}a ima 900 kvadratnih metara i u woj }e mo}i da se smesti pet porodica. Raspola`e s pet soba, svaka ima svoje kupatilo, dnevni boravak i kuhiwu u kojoj }e porodice same spremati obrok, trpezariju, de~ju igraonicu...

– Humani odnos svakog dru{tva ogleda se pre svega u odnosu prema najugro`enijima, a u toj kategoriji su i deca obo-

lela od raka, kod kojih je, na svu sre}u, procenat izle~ewa ve}i nego kod odraslih i iznosi vi{e od 80 odsto – istakao je di rek tor In sti tu ta za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omladine Vojvodine prof. dr Ge o r g i o s Kon s tan t i n i d is. – Otvarawem Roditeqske ku}e Institut se prikqu~io ne tako ve li koj po ro di ci zdrav stvenih ustanova u {irem regionu koje imaju na raspolagawu objekat za privremeni sme{taj roditeqa i dece obolele

[e sto go di {wa Ka ro li na i we na ma ma Se bi ja Ba ut ski pre za do voq ne su sme {ta jem u Ro di teq skoj ku }i. Do we nog otva ra wa bi le su sme {te ne u bol ni ci, gde su bo ra vi le 52 da na. Ka ro li na vre me pro vo di u igri s osta lom de com ili uz kom pju ter, a ma ma joj udo vo qa va do ma }om ku hi wom.

Fo to: A. Er ski

Roditeqska ku}a na Tatarskom brdu kod Novog Sada primila je prve uku}ane. To su dve porodice roditeqa s decom koja se le~e od raka u Institutu za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine. Pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Ati la ^en ge ri ju~e je posetio uku}ane i time zvani~no otvorio prvu Roditeqsku ku}u u Vojvodini koja je Institutu data na privremeno raspolagawe.

– Jedan od osnovnih ciqeva Vlade Vojvodine je zdravqe qu-

SVA KI PE TI STA NOV NIK VOJ VO DI NE PA TI OD VI SO KOG KRV NOG PRI TI SKA

od raka. Ku}a je dobijena zahvaquju}i Vladi Vojvodine, a na inicijativu Udru`ewa roditeqa dece obolele od raka Vojvodine koju je podr`ao Institut.

Sva oprema, od name{taja, posu|a do pe{kira, ostvarena je iz donacija, i to Vojvo|anske banke, „Palete„ iz Kova~ice i pojedinaca koji su Roditeqskoj ku}i poklonili novac, Dmi tra Jak {i }a i Du {i ce Ja wi}. Organizova}e se posete stru~nih lica kao psiho-socijalna podr{ka roditeqima, a u ku}i }e boraviti doma}ica. S obzirom na broj dece obolele od raka u Vojvodini, kapacitet Roditeqske ku}e je dovoqan, a kako se radi o dugotrajnom le~ewu, porodice s obolelom decom }e se smewivati.

Po re~ima predsednice Vojvo|anskog udru`ewa roditeqa dece obolele od raka „De~ji osmeh” Jo land Ko ro ra, Roditeqska ku}a je zna~ajna kako s materijalnog aspekta jer roditeqi vi{e ne}e morati da se snalaze za sme{taj za vreme le~ewa svoje dece, tako i s psiholo{kog, koji je bitan za br`i oporavak dece.

Kako je izjavio direktor Uprave za zajedni~ku imovinu mr Mar ko Ra do sa vqe vi}, re`ijske tro{kove u Roditeqskoj ku}i }e snositi Vlada Vojvodine, a sva oprema u ovom objektu, kao i u dva druga objekta koja su privremeo oduzeta [ari}ima i koja }e biti otvorena za mesec dana, ne idu na teret poreskih obveznika i buxeta, ve} iz donacija.

J. Bar bu zan

PR VA TU @BA U ZRE WA NI NU ZBOG ZLO STA VQA WA NA RA DU

Pro me na sti la `i vo ta Obra zo va ne do ~e ku ju na no` (i le ko vi!) kon tro li {u bo lest Svaki peti stanovnik Vojvodine ima hipertenziju, a po nekim novijim podacima, visok krvni pritisak ima ~ak i svaki ~etvrti stanovnik Pokrajine. Preventivne akcije Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine i Doma zdravqa „Novi Sad„ – „Jedan `ivot – jedno srce” pokazuju da tre}ina odraslog stanovni{tva u Novom Sadu ima povi{en krvni pritisak. Najve}i broj bolesnika je u `ivotnoj dobi preko 60 godina. Me|utim, zabriwava podatak da samo polovina dijagnostikovanih bolesnika od hipertenzije uzima propisanu terapiju.

– Za hipertenziju se ka`e da je “tihi” ubica zato {to godinama proti~e bez ikakvih simptoma i vrlo ~esto je otkrivaju neke fatalne komplikcije kao {to su infarkt srca, {log ili bolest bubrega – ka`e upravnica Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodin prof. dr Ka ti ca Pa vlo vi}. – Visok krvni pritisak se lako dijagnostikuje, ali po{to bolest ~esto ne daje simptome, veliki broj bolesnika ostaje nedijagnostikovan pa se i ne le~e. Na`a-

lost, mora se priznati da, uprkos savremenim lekovima, {est do 12 odsto bolesnika i pored terapije ne mo`e da svede krvni pitisak na normalne vrednosti, odnosno ispod 140 s 90 milimetara `ivinog stuba, i za wih ka`emo da imaju rezistentnu hipertenziju.

Hiperteznija je kompleksna bolest koja, ukoliko se ne le~i, dovodi do o{te}ewa srca, mozga, bubrega i oka. Kada se kod paci-

Ni kad glad ni – ni kad si ti – Le~ewe hipertenzije je proces. Podrazumeva obaveznu promenu na~ina `ivota, a kada ovo ne daje rezulate, uvode se i lekovi. Nema izle~ewa hipertenzije dok se ne reguli{e telesna te`ina. Veoma je va`no ograni~iti unos kuhiwske soli na {est grama za 24 ~asa, kao i unos alkohola. Po{to se radi o bolesti koja se le~i do`ivotno, ne mo`e se pacijentu re}i da do kraja `ivota ne sme uop{e da popije. Daju se mogu}nosti da se uz propisanu terapiju u posebnim prilikama popije ~a{ica `estokog pi}a ili ~a{a vina ili pivo od 500 mililitara. Svakodnevno treba {etati ili upra`wavati drugu fizi~ku aktivnost 45 minuta dnevno, {to je korisnije nego ve`bati dva-tri puta nedeqno. Kalijum sni`ava krvni pritisak pa savetujemo da se svaki dan popije ~a{a soka od paradajza bez soli. Va`an je i unos kalcijuma i magnezijuma pa u ishrani treba redovno koristiti povr}e i sve`u salatu. Ukratko, na{im bolesnicima uvek savetujemo {to mawe slano, {to mawe slatko i {to mawe masno, kao i “nikad gladni, nikad siti”, {to zna~i tri glavna obroka, ne preobilna, i dve u`ine. Uz sve to, savetujemo prestanak pu{ewa – ka`e prof. dr Katica Palovi}.

jenta izmeri krvni pritisak iznad 140 s 90, ne kre}e se odmah s le~ewem jer postoji mnogo fiziolo{kih stawa od kojih pritisak ska~e, kao {to su povi{ena telesna temperatura, strah, stres, fizi~ka aktivnost... i to nije hipertenzija.

– Ne mo`emo pouzdano re}i koji su sve uzroci hipertenzije.

Znamo da je najve}i broj hipertenzija uslovqen nasle|em, ali i

da na~in `ivota doprinosi wenom nastanku. U oko 95 odsto slu~ajeva ne mo`emo ta~no da indentifikujemo uzrok bolesti, i to je tzv. esencijalna hipertenzija ili hipertenzija nepoznatog uzroka. Ali, vaqa znati da se hipertenzija ne nasle|uje direktno, ve} se nasle|uje sklonost za wu, a uslovi `ivota i te kako doprinose da se ona pojavi – ka`e dr Pavlovi}.

Visok krvni pritisak, osim o{te}ewa pojedinih organa, donosi i brojne dru{tvene probleme. Obolele osobe ~esto izostaju s posla, javqa se i invalidnost, a neretko i smrtni ishod. Le~ewe hipertenzije, a pogotovo komplikacije koje nastaju o{te}ewem organa, zahteva velika izdvajawa iz zdravstvene kase.

J. B.

Posle prve prijave u Sredwobanatskom okrugu koju je Republi~ka inspekcija rada podnela zbog neposredne i posredne diskriminacije koju su u kontinuitetu, kako se podozreva, sprovodili biv{i i sada{wi direktori Javnog komunalnog preduze}a “Pijace i parkinzi”, u Zrewaninu je podneta i prva tu`ba Osnovnom sudu zbog zlostavqawa na radu, i to protiv ovda{we filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, saop{ti-

Po sle di ce mo bin ga su de pre si ja, po ve }an broj bo lo va wa, sma we we rad nog u~in ka… lo je ju~e udru`ewe “Stop mobing” sa sedi{tem u gradu na Begeju. Analiza jo{ dva slu~aja zlostavqawa na radnom mestu je u zavr{noj fazi obrade i, po svemu sude}i, i ove prijave }e dobiti sudski epilog. Mada u pomenutom udru`ewu nisu naveli ime osobe koja je bila podvrgnuta zabrawenom tretmanu od nadre|enih, nezvani~no se mo`e ~uti da je u pitawu jedan, sada ve} biv{i voza~ u zrewaninskom ogranku Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Kako se spomiwe, on se zamerio jednom od {efova, ne `ele}i da prikriva wegove zloupotrebe, zbog ~ega je bio pod stalnim presingom, a kasnije je dobio i otkaz.

Po re~ima predsednika Upravnog odbora udru`ewa

“Stop mobing – Zrewanin” @i ke @i va di no vi }a, kod zaposlenih postepeno preovladava svest o tome da ne moraju vi{e da trpe psihi~ko zlostavqawe na radu, tako da se sve vi{e wih obra}a za pomo} u za{titi svojih naru{enih prava.

– Da do mobinga nadaqe ne bi dolazilo, pozivamo sve direktore javnih i privatnih preduze}a, kao i ~elnike {kola i drugih ustanova, da ispune zakonsku obavezu i omogu}e edukaciju zaposlenima na temu za{tite od zlostavqawa na poslu.

Na{e udru`ewe je kadrovski osposobqeno za ovakav vid edukacije.

A zaposlenima ponovo upu}ujemo poruku da ~uvaju svoje zdravqe i dostojanstvo, i da ne dozvole bilo kome da ih tla~i.

Ako do toga ipak do|e, nama se mogu obratiti u svakom trenutku – naglasio je @ivadinovi}.

Odmah nakon osnivawa, udru`ewe “Stop mobing” je istaklo da je broj `albi radnika prevazi{ao o~ekivawa. U po~etku su se vi{e `alile `ene, i to uglavnom na seksualno zlostavqawe na radnom mestu. Prime}eno je da zamerke upu}uju i qudi iznad 50 godina starosti, kao i oni koji su ve} pred penzijom.

Zlostavqawa nisu po{te|eni

ni mla|i radnici s fakultetskim diplomama. Jer, od wih se o~ekuje da daju zna~ajan doprinos firmi. Me|utim, umesto da se iza|e u susret wihovim predlozima, a ako i nisu u pravu – da im se na to uka`e jer nemaju iskustva, ~esto se susre}u s odbojno{}u mawe obrazovanih, koji ih do~ekuju “na no`”. Posledice mobinga su, ina~e, depresija, pove}an broj bolovawa, smawewe radnog u~inka… Zabriwavaju}e je i to {to zlostavqa~ naj~e{}e ne prestane samoinicijativno da kiwi radnika ve} ga “gazi” do kraja, dok `rtva sama ne da otkaz. @. Ba la ban

Pe tru {i}, pre po ru ka i Am fi lo hi je Poverenica za za{titu ravnopravnosti Ne ve na Pe tru {i} ne odustaje od preporuke mitropolitu crnogorsko-primorskom Am fi lo hi ju Ra do vi }u. Ona je 6. marta mitropolitu preporu~ila da se izvini u~esnicima „Parade ponosa„ jer je svojim govorom prekr{io Zakon o zabrani diskriminacije i da primi predstavnike LGBT populacije.

– Uputili smo preporuku Amfilohiju Radovi}u i u svemu }emo, kao i do sada, postupati u

skladu sa zakonom – rekla je Nevena Petru{i}, i dodala da }e biti analizirane sve objektivne i subjektivne okolnosti slu~aja i kori{}eni instrumenti koje zakonodavac predvi|a.

Ona je podsetila na to da je postupkom predvi|eno da se nakon isteka 30 dana, od kada je dostavqena preporuka, a ako se po woj ne postupi, opomiwe onaj ko je izvr{io diskriminaciju i ostavqa mu se novi rok od 30 dana da to u~ini.

SPORT

sreda16.mart2011.

dnevnik

c m y

16

DANAS SE IGRAJU PRVE POLUFINALNE UTAKMICE FUDBALSKOG KUPA SRBIJE

Vi te {tvo i fer na vi ja we Pr ve po lu fi nal ne utak mi ce Ku pa Sr bi je, Slo bo da PS- Voj vo di na(14) i Par ti zan- C.zve zda (17), tre ba lo bi da do ne su za ni mqi ve, kva li tet ne i re zul tat ski ne iz ve sne pred sta ve. Ve li ki je ulog u sa moj za vr {ni ci na {eg naj ma sov ni jeg tak mi ~e wa, jer na ta lo nu je vre dan tro fej ko ji ne ko me mo `e do ne ti i iz la zak na evrop sku sce nu pre ~i com. Ona osnov na dra` na ci o nal nog Ku pa da su iz ne na |e wa uvek mo gu }a i da fa vo ri ti ne mo ra ju po iner ci ji da qe, na ko rak pre fi na la, do ne kle je ubla `e na. Jed no stav no na pro gra mu su po dve utak mi ce u ko ji ma, ipak, do iz ra `a ja do la zi su vi kva li tet.

Ova ~i we ni ca po seb no }e bi ti pri sut na u Lu ~a ni ma, ka sni je i No vom Sa du, jer ne ma di le me da je Voj vo di na za kla su bo qi sa stav od Slo bo de ko ja se spe ci ja li zo va la za ~u da u Ku pu.

Ova dva klu ba ne ma ju pe har u svo jim vi tri na ma i to je sti mu lans ko ji mo `e da na te ra eki pu da pre va zi |e tre nut ne mo gu} no sti.

U su da ru ve ~i tih prog no ze su uvek ne za hval ne, fa vo ri ta po ne pi sa nom pra vi lu ne ma.

Tri jum fi u der bi ju su naj sla |i, Zve zda bra ni tro fej dok Par ti zan iz po ta je mer ka du plu kru nu, obe eki pe ne gu ju ofa ziv ni stil igre, po be |u ju u kon ti nu i te tu u pr ven stvu.

Uver ti ra po lu fi na la, za jed ni~ ka pres kon fe ren ci ja svih ak te ra, bi la je ko rekt na, odi sa la sport skim to no vi ma a na ja vqe na su vi te {ka nad me ta wa uz pu no go lo va. Po se ban ton ta kvom po na {a wu da li su tre ne ri iz ka te go ri je mla |e gar de na ~e lu sa Sta no je vi }em, Pro si ne~ kim i Mi lin ko vi }em. Na da mo se da }e svoj do pri nos sa tri bi na da ti i na vi ja ~i u Lu ~a ni ma i Hum skoj fer po dr {kom, ka ko bi se fud bal ska sre da u Sr bi ji pre tvo ri la u istin ski pra znik naj po pu lar ni jeg spor ta. Lop ta }e kre nu ti sa cen tra uz je din stven apel „Re ci Ne na si qu- na vi jaj sport ski“. Z. R.

Vo {in ciq gol u Lu ~a ni ma Fudbaleri Vojvodine na dobrom su putu da po peti put igraju u finalu Kupa Srbije.

Svi su se slo`ili da su Novosa|ani imali sre}e prilikom `reba polufinalnih parova na{eg najmasovnijeg takmi~ewa, ali papirnate prognoze su jedno, a doga|aji na terenu sasvim ne {to drugo. Tako je uvek bi lo u Kup-tak mi ~e wu i to uo~i da na {weg, pr vog du e la sa Slobodom Point Sevojno u Lu ~a ni ma na umu imaju Novosa|ani.

Upra vo iz tog razloga jedan od saradnika {efa stru~nog {taba Zorana Milinkovi }a, Spa so je Jela~i} gledao je Slobodu u prvenstvenom susretu s Radom (0:0).

Evo kakve impresije sa tog me~a nosi Jela~i}: - Re al no, Slo bo da Po int Sevojno ne pru`a partije ovog prole}a na kakve je jesenas navikla ovda{wu fudbalsku jav-

nost. Ne ulazim u razloge slabi jih iz da wa na {eg ri va la, ali sam siguran da nas to ne}e zavarati. I daqe je re~ o ~vrstoj ekipi, disciplinovanoj, koja }e, siguran sam, primeniti identi~an recept i u prvom po lu fi nal nom su sre tu, bez obzira na to {to je, uslovno re ~e no, do ma }in.

Tre ner Voj vodine dodaje i slede}e: - Na{ ciq u Lu~anima je jasan. @e li mo da postignemo bar jedan gol.

Ovo go vo rim iz razloga {to nas o~e ku je i re van{ u No vom Sadu, ali ni je sve jed no Slobodu do~ekati na „Kara|or|u” s rezultatom 0:0 ili 1:1. U slu~aju da ne bude golova danas, optere}ewe bi se prebacilo na na{u stranu, po{to bi onda U`i~ani u revan{u nastojali da grade taktiku na postignutom golu u gostima i tra`ewu remija. Ovako, mi }emo poku{ati da pobedimo danas, a u slu-

@eq ko Br ki} ima za da tak da sa ~u va mre `u Voj vo di ne

Ume re ni op ti mi zam do ma }i na U Slobodi Point Sevojno svesni su uloge autsajdera, ali vide svoju {ansu da u dve utakmice nadmudre Novosa|ane. Jedan od standardnih prvotimaca Igor Stanisavqevi} o~ekuje `estok i neizvestan duel.

- Ulog je veliki, {to opet obe}ava tvrdu utakmicu, u kojoj }emo tra`iti svoju {ansu za trijumf. Nismo kompletni, ali ko god da dobije priliku pru`i}e maksimum. Cenimo snagu Vojvodine koja je nanizala sve tri pobede u prvenstvu ovog prole}a, ali }emo se potruditi da taj niz prekinemo nada se Stanisavqevi}.

Z. R.

Igor Sta ni sa vqe vi}

stavi bio u prva tri kola, ili iskusniji Janko Tumbasevi}, koji je u prva dva kola ulascima donosio preokret, a u Ivawici od prvog minuta bio u timu umesto Mereba{vilija.

Ukoliko Vuk Mito{evi} bude u timu, dobi}e ulogu ispred posledwe linije odbrane. Ukoliko se Milinkovi} opredeli za Tumbasevi}a, onda }e Medojevi} zauzeti Mito {e vi }e vo me sto, dok }e Tum ba se vi} ima ti ofan ziv niju ulogu.

Dakle, tim Vojvodine danas }e u osnovnoj formaciji „4-14-1” izgledati ovako: Brki} Vu li }e vi}, Traj ko vi}, Moj sov, Pavlovi} - Mito{evi} (Medojevi}) - Lazeti}, Medojevi} (Tumbasevi}), Mereba{vili, Abubakar - Ili}.

Voj vo di na }e u Lu ~a ni ma imati podr{ku vernih navija~a koji su organizovano krenuli na ovaj me~ (14 ~asova).

S. Savi}

PAVLE NINKOV, KAPITEN CRVENE ZVEZDE

MLADEN KRSTAJI], KAPITEN PARTIZANA

Vre me je da se ra du je mo

Ima me sta op ti mi zmu Prvi od dva polufinalna me~a Kupa izme|u ve~itih rivala igra se danas na stadionu Partizana. Tih devedeset minuta donekle }e re{iti dilemu ko je ko u ovom trenutku. Odnosno, je li Partizan i daqe prili~no po kvalitetu ispred Zvezde ili je, pak razlika smawena. Trenera crno belih Aleksandra Stanojevi}a to, kako je rekao, i najvi{e zanima.Me|utim, kada utakmica po~ne (17 ~) te{ko da }e to biti jedino wegovo zanimawe. [ampionu mirna glava bi}e najve}i saveznik u dana{wem susretu. A pored trenera za takvo stawe zadu`en je pre svih kapiten.Mladen Krstaji} trezveno najavquje polufinale: - O~ekuje nas te`ak dvome~ protiv uvek neugodne Crvene zvezde.

Dobro smo po~eli prole}no prvenstvo, ali Kup je druga~ije takmi- Mla den Kr sta ji} uva `a va Zve zdu i ve ru je u uspeh svog ti ma ~ewe jer se igra 180 minuta. Odlu~i}e nijanse i nadam binama. Ne verujem da }e se fise da }emo biti pravi, kako mi nalista re{iti posle ove utakna terenu tako i publika na tri- mice – smatra kapiten.

~aju nere{enog rezultata da me~ zavr{imo bar s jednom loptom u mre`i doma}ina. Tu le`i kqu~ uspeha, a od svega je najva`nije da se za plasman u finale ipak mi pitamo, jer je kvalitet na na{oj strani tvrdi Jela~i}.

Kapiten Novosa|ana @eqko Brki} ube|en je da }e wegov tim zadovoqan napustiti Lu~ane.

- Neophodno je da budemo odgovorni i disciplinovani sve vreme na terenu {to nam mo`e doneti pozitivan ishod.

Ne bih da prognoziram krajwi rezultat, ali smatram da }emo imati razloga za zadovoqastvo uo~i drugog susreta u kojem pada kona~na odluka o finalisti - smatra Brki}. [ef stru~nog {taba Vojvodine jo{ u ponedeqak otkrio je karte u vezi sa sastavom tima. Jedina dilema je da li }e me~ po~eti mladi Vuk Mito{evi}, koji je u startnoj po-

Fo to: S. [u {we vi}

Krstaji}, ipak, o~ekuje borbu za trofej.

- Dokazali smo kvalitet u Srbiji i u Evropi.

Jesenas smo, iako umorni, mo}no delovali u derbiju pa je i to razlog za optimizam. Mislim da je Zvezdi te`e nego nama.

Robert Prosine~ki je uneo novine u igru Crvene zvezde. Golovi se ne tra`e kroz ,,bunarewe’’ ve} se igra po zemqi i ve}i posed lopte.

Krstaji} smatra da to ne mewa ni{ta u Partizano voj fi lo zo fi ji igre.

- Sistem nije bitan.

Zvezda je tradicionalno neugodna za nas i zahteva na{u punu koncentraciju. Tako prilazimo i ovom me~u.

Zvezda ima duplo vi{e Kup trofeja ?

- Da, ali posledwa dva duela smo mi do bi li.

Dakle, i tu smo u prednosti – istakao je Krstaji}.

Partizan }e igrati u slede}em sastavu: Stojko vi}, Miq ko vi}, La zevski, Savi}, Krstaji}, Petrovi}, Babovi}, Ili}, Vuki} (Smiqani}), Iliev, Tejgo.

I. Lazarevi}

Fudbaleri Crvene zvezde u karantinu, u Kovilovu, priveli su kraju pripreme za polufinalni duel protiv Partizana u Humskoj. Tenzija lagano raste.

- Nema nervoze ni nesanice. Istina, blaga trema je prisutna, jer ipak derbi je specifi~an duel koji puno zna~i. Imamo sjajnu atmosferu, o motivaciji ne treba tro{iti re~i - raportirao je kapiten Pavle Ninkov.

Zvezda je vezala tri prole}na trijumfa u prvenstvu, uz blagi porast forme.

- Vidi se napredak u igri u odnosu na jesen. Promenili smo sistem, dobili trenera sa karakterom koji insistira na pas igri. Poja~awa, Evandro i Borha se uklapaju u koncept, od wihovog u~inka mnogo toga zavisi. Mislim da }emo se pro- Der bi uvek in spi ri {e: Pa vle Nin kov tiv kom{ija predstaviti u najboqem izdawu. je da }e utakmica biti te{ka, sa Partizan dominira u doma}em puno ~vrstih duela, tr~awa, uz padvori{tu, Zvezda dugo nije osetila kleni ambijent na tribinama koji slast pobede u direktnim okr{aji- }e napraviti navija~i. Za ovakve ma. me~eve se `ivi, to su posebni iza- Nismo slavili dve godine, ne- zovi, koji dodatno inspiri{u pomam pobedu na kontu protiv Par- jedince i ekipu. tizana. Ali, pritisak te vrste ne Mo`da bi i remi bio rezultat ose}amo. Derbi uvek nosi u sebi po meri crveno-belih jer kroz dve ogromnu dozu neizvesnosti. Jasno nedeqe je na programu revan{ u

kojem se mo`e overiti viza za finale, obezbediti poku{aj odbrane trofeja.

- Proba}emo da savladamo Partizan, to je uvek na{ ciq. @elimo pun pogodak. Ako se dogodi remi onda bi bilo dobro da postignemo gol ili dva.

Vaqda je vreme da se mi radujemo u derbiju. Postoje svi preduslovi da se tako ne{to desi.

Treneri su najavili ofanzivu, golove. Odbrane }e biti na silnim isku{ewima, a glavna opasnost po mre`u Stamenkovi}a je svakako efikasni Tejgo.

- U{ao je u seriju, ali imamo na~ina da ga zaustavimo. Tu je jo{ Ilijev, pa iz drugog plana lukavi i iskusni Ili}. Imamo svoje adute, a verujem da }e publika u`ivati u vrhunskoj igri, odnosno da }e Zvezda obezbediti ishod koji }e doneti plasman u finale u revan{u kroz dve nedeqe na na{oj Marakani - zakqu~io je kapiten Zvezde Pavle Ninkov.

Trener Prosine~ki najavio je startnu postavu: Stamenkovi}, Ninkov, To{i}, Li Adi, ]osi}, Mijailovi}, Evandro, Kadu, Koroman, Jevti} i Borha.

Z. Rangelov

SPORT

dnevnik

Po {ta `r tva ma u Ja pa nu Svi me ~e vi pod okri qem Evrop ske fud bal ske uni je (UEFA) ko ji se igra ju ove sed mi ce po ~e }e mi nu tom }u ta wa za `r tve ra zor nog ze mqo tre sa u Ja pa nu. Pred sed nik Mi {el Pla ti ni is ta kao je da su ~la ni ce UEFA uje di we ne u po dr {ci ja pan skom na ro du ko ji sa da pre `i vqa va te {ke tre nut ke.

Mi nu tom }u ta wa fud ba le ri }e oda ti po {tu na re van{ su sre ti ma osmi ne fi na la Li ge {am pi o na, kao i na pr vim utak mi ca ma iste fa ze tak mi ~e we u Li gi Evro pe 17. mar ta. Wi ma }e se pri dru `i ti i naj bo qe evrop ske fud ba ler ke ko je igra ju me ~e ve ~e tvrt fi na la Li ge {am pi o na.

Yej li ga od lo `e na Fud bal sko pr ven stvo Ja pa na i zva ni~ no je od lo `e no do daqeg zbog ra di ja ci je na sta le na kon eks plo zi ja u nu kle ar noj elek tra ni.

Klu bo vi pr ve i dru ge ja pan ske li ge odr `a li su hi tan sa sta nak u To ki ju i od lu ~i li da se od lo `e i me ~e vi za ka za ni za 2. i 3. april. Sa mo dan ra ni je, svi su sre ti iz mar ta su ta ko |e ot ka za ni, ali je si tu a ci ja u me |u vre me nu po sta la jo{ dra ma ti~ ni ja, zbog ~e ga je ru ko vod stvo li ge mo ra lo da re a gu je.

- Ne mo `e mo re }i ka da }e mo na sta vi ti pr ven stvo jer je si tu a ci ja sve go ra i go ra. Ali, po ~e tak apri la je de fi ni tiv no ot pao iz ras po re da - iz ja vio je pred sed nik Ka {i me [i ge ru Iba ta.

Pa ra ima, hu li ga ni su pro blem Mi ni star omla di ne i spor ta Sr bi je Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko vi} i pred sed nik Fud bal skog sa ve za Sr bi je (FSS) To mi slav Ka ra xi} pot pi sa li su u Sta roj Pa zo vi ugo vor o fi nan si ra wu re dov nog pro gra ma FSS u 2011. go di ni, u iz no su od 40 mi li o na di na ra.

- Po no sna sam na sa rad wu ko ju ima mo sa Sa ve zom i na ovaj gran di o zni pro je kat, upra vo za vr {e nu Ku }u fud ba la, ko ja }e osta ti bu du }im ge ne ra ci ja ma.

Ovaj pro je kat je, u isto vre me, na{ po klon srp skom fud ba lu is ta kla je Sa mar xi}-Mar ko vi}.

Ona je na po me nu la da je bu xet za sport u od no su na pro {lu go di nu po ve }an za 50 od sto.

- Iz bo ri li smo se za ve }i bu xet ka ko bi sve na {e se lek ci je ima le {to kva li tet ni je uslo ve za pri pre me - na gla si la je mi ni star ka.

Pred sed nik FSS is ta kao je da je za do vo qan po dr {kom dr `av nih or ga na.

- Svi za jed no smo od i gra li va `nu ulo gu u iz grad wi Ku }e fud ba la, po ~ev {i od op {ti ne Sta re Pa zo ve, pa sve do Mi ni star stva omla di ne i spor ta - na gla sio je Ka ra xi}.

Ka ra xi} je is ta kao da je pro blem hu li ga na iz u zet no ve lik i da qu di ni su sve sni ko li ko su re pre zen ta ci ja i klu bo vi bli zu te {ke ka zne. On je pod se tio je da su klu bo vi i re pre zen ta ci ja po sled wih ne ko li ko go di na pla ti li vi {e od mi lion i po

evra ka zne zbog po na {a wa hu li ga na.

- UEFA nam je po sla la ja snu po ru ku, ali ovaj pro blem mo `e da re {i sa mo dr `a va, a ne sa mo

ta i da klu bo vi mo ra ju da sno se sank ci je za in ci den te.

- Tra `i mo od dr `av nih or ga na da nam sa op {te ko su or ga ni za to ri ne re da u \e no vi. Jed no -

Da nas

- Real je naj bo qi i naj po zna ti ji klub na sve tu – u svom sti lu je po sle po be de nad Her ku le som re kao tre ner @o ze Mu ri wo. – Mi mo ra mo uvek da po be |u je mo, bez ob zi ra u kom sa sta vu igra mo.Pod ra zu me va se i da u me ~u sa Olim pi kom o~e ku jem

po be du. Pro pu sti li smo {an su da sve za vr {i mo ve} na @er la nu, no na dam se da ni sa da ne }e mo ima ti pro ble ma. O~e ku jem mak si mal nu po dr {ku s tri bi na, gle da o ci }e bi ti na{ 12. igra~.

Fud ba le ri Olim pi ka su mno go opre zni ji u prog no za ma, zna ju da je Real u ma loj pred no sti i ne kri ju da se naj vi {e pla {e «”vra ~a”» Mu ri wa.

- @o ze mo `e da uli je do dat ni mo tiv sva kom igra ~u – tvr di tre ner Olim pi ka Klod Puel. – Pred nas je iz u zet no te `ak za da tak, ako `e li mo u ~e tvrt fi na le mo ra mo da po stig ne mo ba rem dva go la. Svi ka `u da igra Re a la za vi si od Ro nal da, a mi se naj vi {e pla {i mo od Ka ri ma Ben ze me. Ni sam to re kao za to {to je pro {le go di ne bio na{ ~lan, ve} zbog to ga {to Ka rim sa da igra mno go kva li tet ni je ne go je se nas.

U dru gom me ~u sve je iz ve sni je, ^el zi je u Ko pen ha ge nu sta kao pred nost od dva go la (2:0) i sa da mir no ~e ka re van{.

- Ni je jo{ sve za vr {e no – ka `e za sajt ^el zi ja na{ re pre zen ta ti vac Ba ne Iva no vi}. – Mo ra mo da bu de mo opre zni, ma da ve ru jem da ne }e bi ti pro ble -

Fud bal ski sa vez. Ve} ima mo ne ko li ko `u tih kar to na i bli zu smo te {ke ka zne, ko ja mo `e da za u sta vi klup ski i re pre zen ta tiv ni fud bal u Sr bi ji - re kao je Ka ra xi}.

Pre ma we go vim re ~i ma, Fud bal ski sa vez je za tra `io od Za jed ni ce su per li ga {a Sr bi je da od mah ka `wa va sve iz gre de na utak mi ca ma do ma }eg {am pi o na -

stav no ni je mo gu }e da su hu li ga ni osu |e ni i slu `e za tvor ske ka zne, a da se ne zna ko ih je po slao - re kao je Ka ra xi}.

Pred sed nik FSS is ta kao je da uo~i po lu fi na la Ku pa Sr bi je, u ko me se da nas sa sta ju Par ti zan i Cr ve na zve zda, da ni ma za se da ju svi re le vant ni fak to ri i da mu se ~i ni da si tu a ci ja ma lo je wa va.

Duel Pepea (Real) i Bastosa (Olimpik) na utakmici u Lionu

ma oko pla sma na u na red ni krug. Po pra vi li smo for mu, igra mo mno go bo qe, ja sam pot pu no spre man, od ma rao sam se ne ko li ko da na {to mi je pri ja lo.

Dan ci su sve sni da ima ju ma lo iz gle da da tri jum fu ju u Lon do nu, ali , ipak, ve ru ju u ~u da.

- Ni smo se pre da li, ~u da se i da qe do ga |a ju - ka `e Ja sper

Gron kjer, ko ji je jed no vre me no sio dres pla va ca. – Re al no, ^el zi je mno go ja ~i tim od nas.

Va `no je da se ne osra mo ti mo, za nas je utak mi ca sa ^el zi jem na na {em sta di o nu do {la u vre me ka da tim ni je bio u pu noj tak mi ~ar skoj for mi. Ipak, za do voq ni smo pla sma nom me |u 16 naj bo qih ti mo va Evro pe.

G. Ko va~

BRA NI SLAV IVA NO VI], PR VO TI MAC ^EL SI JA

Vo lim ko {ar ku, te nis, od boj ku...

Srp s ki re p re z en t a t i v ac Bra n i s lav Iva no vi} pri ~ao je za sajt ^el si ja o ne kim ne fud bal skim stva ri ma. Ba ne je ta ko re kao da se di vio Sa le tu \or |e vi }u,

Branislav Ivanovi}

- Tre ner Cr ve ne zve zde Ro bert Pro si ne~ ki i tre ner Par ti za na Alek san dar Sta no je vi} po ka za li su da stva ri mo gu da se ra de na ci vi li zo van na ~in. Na dam se bo qoj

je bo qe sta jao, jer je u pret hod nom pe ri o du ostva rio do bit od dva i po mi li o na evra. On je do dao i da je Sa vez pre po ru ~io Za jed ni ci su per li ga {a od se zo ne

at mos fe ri ne go na pret hod nim der bi ji ma - re kao je Ka ra xi}.

On je po tvr dio da }e 14. ma ja na sve ~a nom otva ra wu Ku }e fud ba la u Sta roj Pa zo vi pri su stvo va ti pred sed nik FI FA Sep Bla ter i pred sed nik UEFA Mi {el Pla ti ni i ta da }e raz go vo va ra ti o re {a va wu na si qa na me ~e vi ma. Ka ra xi} je na gla sio da Sa vez fi nan sij ski ni ka da ni -

2013/14. klu bo vi ko ji ne ma ju sta di o ne sa re flek to ri ma ne mo gu da se tak mi ~e u naj vi {em ran gu.

Ge ne ral ni se kre tar FSS Zo ran La ko vi} re kao je da je sti glo mno go zah te va za kar ta ma za utak mi cu u Esto ni ji, ali da na vi ja ~i Sr bi je ne mo gu or ga ni zo va no da pu tu ju na me ~e ve do kra ja kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo.

Saradwa za hvalu: Tomislav Karayi} i Sne`ana Samaryi}-Markovi}

Real ra ~u na i na po mo} sa tri bi na

MA DRID: Real – Olim pik (L) ( pr vii me~ 1:1) (su di Sko mi na, Slo va~ ka) LON DON: ^el zi – Ko pen ha gen ( 2:0) ( Moen, Nor ve {ka)

17

FUD BAL SKI SA VEZ SR BI JE BO GA TI JI ZA 40 MI LI O NA DI NA RA

DA NAS PO SLED WI ME ^E VI OSMI NE FI NA LA LI GE [AM PI O NA

Po sle tri glat ka po ra za Ma dri |a ni su pre tri ne de qe us pe li naj zad na @er la nu da re mi zi ra ju s Olim pi kom u pr voj utak mi ci osmi ne fi na la Li ge fud bal skih {am pi o na. Uz to, kra qev ski klub u {pan skom pr ven stvu na ni zao je 21 po be du na svom sta di o nu.

Ma dri |a ni u do broj at mos fe ri do ~e ku ju ve ~e ra {wi re van{ su sret s Olim pi kom. Ni po vre de Ka ke , Ke di re i Ro nal da (naj ve ro vat ni je je da }e igra ti) ni su po kva ri le do bro ras po lo `e we u kra qev skom klu bu.

sreda16.mart2011.

ali i da je do bar sa srp skim te ni se ri ma, pa Pe |om Sto ja ko vi }em…

Iva no vi} je na pi ta we {ta je za we ga ku }a, imao pot pu no lo gi ~an od go vor.

- Uvek po mi slim na Sr bi ju, na mo j u po r o d i c u, pri j a t e q e… Mi slim da je to nor mal no.

Ko je spor ti ve vo li{ da gle da{ na te le vi zi ji?

- Vo lim ko {ar ku, te nis, od boj ku… Vo lim da gle dam sve spor to ve.

Iva no vi} je ot krio i da je bio u Be o grad skoj are ni.

- Da, gle dao sam No va ka \o ko vi }a na te ni skom me ~u, a pro {le ne de qe sam gle dao i NBA ko {ar ku ta mo. Pra tim No va ka kad god mo gu, kad on igra u Lon do nu. [to se ko {ar ke ti ~e ne vo lim sa mo NBA li gu, pra tim i evrop ske li ge.

Da li ima{ he ro je iz tog dru gog sve ta?

- Imam pu no he ro ja iz re pre zen ta ci je.

Alek san dar \or |e vi} je bio fan ta sti ~an, mi slim da je we go va ge ne ra ci ja osvo ji la sve. Za me ne, ka da sam od ra stao, to je bi lo fe no me nal no, ko {ar ka mi je do ne la pu no sre }e.

Ima{ li ne kog po zna tog pri ja te qa?

- Pa, pri ja teq sam sa No va kom \o ko vi }em. Ta ko |e, po zna jem i srp ske te ni ser ke Anu Iva no vi} i Je le nu Jan ko vi}. [to se ko {ar ke ti ~e, znam Pre dra ga Sto ja ko vi }a ko ji igra za Da las Ma ve rik se.

Ko je ti je omi qe no me sto ka da `e li{ da po beg ne{ od sve ga?

- Ka da sam pod stre som, vo lim da odem na pe ca we, ali sa mo u Sr bi ji. Ni sam do bar u to me, sa mo odem da se od mo rim, da u`i vam po red vo de.

OD LU KA UPRAV NOG OD BO RA IN \I JE

Da nas utak mi ca sa Ku qa ni ma Uprav ni od bor Fud bal skog klu ba In |i ja je do neo od lu ku da da nas (15~) od i gra od lo `e nu pr ven stve nu utak mi cu sa kul skim Haj du kom. U ovoj od lu ci se, iz me |u osta log, ka `e: “Uzi ma ju }i u ob zir sli~ ne slu ~a je ve u na {oj pro {lo sti, u ko ji ma su po je di ni klu bo vi od bi ja wem da iza |u na te ren i `al ba ma n a d l e ` n i m o r g a n i m a F u d b a l s k o g sa ve za Sr bi je po ku {a li da do |u do prav de, do {li smo do za kqu~ ka da bi u ovom mo men tu ne i- gra wem utak mi ce i ta kvim na ~i nom pro te sta ot po ~e li bor bu s ve tre wa ~a ma, te bi po sle di ce bi le po gub ne sa mo za igra ~e i na vi ja ~e na {eg klu ba.Bez ob zi ra na ova kvu od lu ku, od nad le `nih or ga na u Za jed ni ci Su per li ge i FS Sr bi je }e mo za tra `i ti da is pi ta ju ceo slu ~aj po {to sma tra mo da je od lu ka o od la ga wu utak mi ce bi la neo sno va na.

Uko li ko bu de mo u pri li ci, pre po ~et ka na red ne se zo ne Je len su per li ge Sr bi je pre ko svo jih pred stav ni ka za tra `i }e mo pro me ne po sto je }ih pro pi sa ka ko se ova kvi i sli~ ni slu ~a je vi ne bi po na vqa li. Ko ri {}e we ova kvih “dri blin ga” i iz ru gi va we pro pi sa mo `e da slu `i sa mo na ~ast oni ma ko ji ih iz vo de, a FK In |i ja se ne }e vi {e ba vi ti ovom te mom.

U p r a v n i od bor je od lu ~io da ulaz na utak mi cu sa Haj du kom za sve po se ti o ce bu de bes pla tan. Po zi va mo na vi ja ~e i sim pa ti ze re na {eg klu ba da u sre du u 15 ~a so va do |u na grad ski sta dion u In |i ji i pru `e po dr {ku igra ~i ma.Jo{ jed nom na po mi we mo da }e In |i ja, bez ob zi ra na po stig nu te re zul ta te na na stu pa ju }im me ~e vi ma, svo je utak mi ce na sta vi ti da igra sport ski i po {te no, kao {to je to uvek i ~i ni la“.

Stru~ ni {tab gle da Kup Stru~ ni {tab na {e A se lek ci je pom no }e pra ti ti pred sto je }e me ~e ve po lu fi na la Ku pa Sr bi je. Se lek tor Vla di mir Pe tro vi} sa sa rad ni ci ma od lu ~io je da jo{ jed nom na de lu vi di kan di da te za na ci o nal ni tim iz do ma }ih klu bo va uo~i ob ja vqi va wa spi ska re pre zen ta ti va ca za kva li fi ka ci o ne me ~e ve pro tiv Se ver ne Ir ske (Be o grad, 25. mart) i Esto ni je (Ta lin, 29. mart).

Glav ni stra teg or lo va bi }e u lo `i sta di o na Par ti za na, na utak mi ci ve ~i tih ri va la, dok }e tre ne ri Ra do van ]ur ~i} i Sr |an Va si qe vi} po sma tra ti duel u Lu ~a ni ma Slo bo da Po int Se voj no - Voj vo di na.

[u ster na pu stio Be {ik ta{ Do sa da {wi tre ner fud ba le ra Be {ik ta {a Bernd [u ster pod neo je ostav ku na tu funk ci ju, pre no se lo kal ni me di ji. [u ster je svo ju od lu ku sa op {tio upra vi, a da nas bi tre ba lo po sled wi put da se obra ti igra ~i ma.

Ova kav po tez ne ma~ kog stru~ wa ka bio je o~e ki van na kon raz o ~a ra va ju }e se zo ne, u ko joj eki pa za u zi ma sed mo me sto u Su per li gi Tur ske sa 36 po e na iz 25 me ~e va. [u ster je osvo jio ti tu lu pr va ka [pa ni je sa Re a lom 2008. go di ne, a u Be {ik ta{ je sti gao u ju nu 2010. go di ne. U klub je do veo Ri ka ra Kva re `mu, Gu ti ja, Uga Al me i du i Si ma oa, ali to ni je do ne lo o~e ki va ne re zul ta te.

18

sport

sreda16.mart2011.

dnevnik

SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA – [ESTO KOLO DRUGOG DELA SEZONE

Go di {te: 2001/2002.

Go di {te: 1997.

Go di {te: 1997.

FK S. Mihajlovi} 1 – FK S. Mihajlovi} 2 - 1:4

FK S. Mihajlovi} 2 - Futog 5:2

FK S. Mihajlovi} 2 – Slavija 2:0

Strel ci za FK S. Mi haj lo vi} 1: Su ba {i}, a za FK S.Mi haj lo vi} 2: Jo va no vi} i Ko la ri} 3.

FK S. Mihajlovi} 1: Ili}, Gr gi}, Su ba {i}, Kr sti}, Dra gu ti no vi}, Bu ji}, Ili {e vi}, Do ma ze to vi}, Ne go va no vi}.

FK S. Mihajlovi} 2: Mar ko vi} M, Mar ko vi} D, Jo ki}, Do ro {ki, Ni ko li}, Si bin ki}, Ra do sa vqe vi}, ]ur ~i}, Ko la ri}, Jo va no vi}.

Strel ci za FK S. Mi haj lo vi}: Je re ni} dva go la, Po no rac, Goj ko vi} i Bje di}, a go lo ve za OFK Fu tof po sti gli su Mi len ko vi} i An dri}.

FK S. Mihajlovi} 2: Pa vlo vi}, Ra do vi}, Ra da ko vi}, Ko stre{, Kne `e vi}, \or |e vi}, Ha xi ja nis, Lon ~a ri}, To min, Jan ko vi}, Ran ko vi}, Goj ko vi}, Pa vlo vi}, Je re ni}, Po no rac, Ste vi}, Mi lo sa vqe vi}, Vu ke li}, Lo ja ni ~i}, Do ki}, Ber ti}, Ko nor, Bje di}, Bri naj.

Futog: Man di}, Kne `e vi}, Ta si}, Ra do va no vi}, Mi len ko vi}, ^a li}, An dri}, Dra gu ti no vi}, No va ko vi}, Mi ci}, Kr sti}, Vla o vi}, Go ga no vi}, Ro sti}, Rad man.

Strel ci za FK S. Mi haj lo vi}: Goj ko vi} i Je ri ni}.

FK S. Mihajlovi} 2: Pa vlo vi}, Ra do vi}, Ra da ko vi}, Ko stre{, Kne `e vi}, \or |e vi}, Ha xi ja nis, Lon ~a ri}, To min, Jan ko vi}, Ran ko vi}, Goj ko vi}, Pa vlo vi}, Je re ni}, Po no rac, Ste vi}, Mi lo sa vqe vi}, Vu ke li}, Lo ja ni ~i}, Do ki}, Ber ti}, Ko nor, Bje di},Bri naj.

Slavija: Mak si}, Eski}, Jak {i} A, Jak {i} D, Vu ka di nov, Cir ku {a, [o ro wa, Gru ji}, Kur ti {i, Vu ja ko vi}, Te wi.

Go di {te: 2000. – de v oj ~i ce

Vojvodina (Ba{aid) – FK Prof. Bolesnikov 1 0:4

Go di {te: 2001/2002.

[F Lavovi – O[ „Mihajlo Pupin“ 7:2 Strel ci za [F La vo vi: Svi lar ko vi}, Mar se ni} L, \ur |ev i Jo vi ~in 4 go la, a za O[ „Mi haj lo Pu pin“ : [vo wa.

[F Lavovi: Jo vi ~i}, Stoj {i}, Svi lar ko vi}, Ra doc, Ko va ~e vi}, Jo vi ~in, Mar se ni} L, Mar se ni} N, Ze ki}, Pro ko pi}, \e ki}, Bu ko vi ca, \ur |ev.

O[ „Mihajlo Pupin“: Xi da, Rva ji}, Mar ko vi}, Ka ~a ven da, ]ur ~in, Tri fu no vi},Man di}, [vo wa, Sa vi}, Du le.

Go di {te: 2000.

Fru{kogorski partizan – [F Junior 0:3 (PP) Fru{kogorski partizan: Ko sjer, Si mi}, Du li}, ^a vi}, Il ki}, Te {a no vi}, Gr ma{, Bje li}, Stoj ~i}, Zeq ko vi}, Ni ko li}, Sta nov.

[F Junior: Per duv, Br ki}, Ko va ~e vi}, Ba bi}, Re qi}, Gr gu ro vi}, Er ceg, Po po vi}, Vla i sa vqe vi} M, Mak si mo vi}, Qi qak, Car, Hr ba nek, Mi li}, [e vo, Mi lo va no vi}, Vla i sa vqe vi} I.

Go di {te: 2000.

O[ ,,Svetozar Markovi} Toza“ – O[ ,,@arko Zrewanin“ 0:0 O[ ,,Svetozar Markovi} Toza“: Lu `a ji}, Ni ko li}, Plav {i}, Osto ji}, Dra gi ~e vi}, Ku ju no vi}, Mi lo {e vi}, ]ur ~i}, Kol ~ar ski.

O[ ,,@arko Zrewanin“: Ka ma si, \u ri}, Sa ri}, Fi li po vi}, Po po vi}, Me di}, Ma le tin, Ecet, Ili}, [a ra ba, Su ji}, Po pa di}.

Go di {te: 2000. – de voj ~i ce O[ ,,Dositej Obradovi}“ – O[ ,,Petefi [andor“ 3:0 Strel ci za O[ ,,Do si tej Ob ra do vi}“: Vuk ~e vi} dva go la i Ja ji}.

O[ “D. Obradovi}”: Mi tro vi}, Ka lu ger, Ja ji} Mi li ca, Ja ji} Ma ri ja na, Vuk ~e vi}, Zo ri}, Kne `e vi}, Bar jak tar, Mi la ko vi}, Ko vi}.

O[ ,,Petefi [andor“: Stoj ~ev ska, Bje li}, Axi}, Tol vaj, No `da, Bog da no vi}, Se lak, Pe ro vi}, Jak {i}, Ro zen tal.

Veternik – Fru{kogorac 7:1

Go di {te: 2001/2002.

Strel ci za Ve ter nik :[a {i}, Sta no je vi} i Su ba {i} po tri go la,a po go dak za Fru {ko go rac po sti gao Vu ko vi}.

Veternik: Sa mar xi}, Jo va no vi}, Ama no vi}, Ra o sa vqe vi}, Ive ti}, ^u ko vi}, Sta no je vi}, Su ba {i}, Ba xa, Du le, [a pi}, Va si}, [a {i}, Vu~ ko vi}, Sta ni}, Pa u nov ski, Ki ta no vi}, Ken |ur.

Fru{kogorac: Elez, Ku `et, Pro di}, Var ga, Ma noj lo vi}, Su ba no vi}, Aba zov ski, Po lo vi na, Pa pi}, La li}, Vu ko vi}, Ra do sa vqe vi}, Ga zi vo da, Bu kvi}, \i las, Pu {ka{, Kne `e vi}, Jo va no vi}.

[F Junior 2 – [F Junior 1 - 2:4

Go di {te: 1998.

Strel ci za [F Ju ni or2 : Ma ki{ i Br ki}, a go lo ve za [F Ju ni or 1 po sti gli su Po po vi} dva go la, Mi le ti} i Po po vi} B. [F Junior 2: Per duv, Br ki}, Ko va ~e vi}, Ba bi}, Re qi}, Gr gu ro vi}, Er ceg, Po po vi}, Vla i sa vqe vi} M, Mak si mo vi}, Qi qak, Car, Hr ba nek, Mi li}, [e vo, Mi lo va no vi}, Vla i sa vqe vi} I. [F Junior 1: Ba ti ni} M., [e vo, Po po vi}, Vla i sa vqe vi}, Lo vre, Cve ti ~a nin, Br ki}, Mi li}, Mak si mo vi}, Po po vi}, Ko va ~e vi}, Vla i sa vqe vi}, Ra da ko vi}, Mi lo va no vi}, Gr gu ro vi}, Mi le ti}.

Fru{kogorac - FK Prof. Bolesnikov 2:3

Go di {te: 2001/2002.

Strel ci za Fru {ko go rac: Elez dva go la, a za Prof. Bo le sni kov da li su ]o ro vi} i Dri ni} dva go la.

Fru{kogorac: Elez N, Elez S, Ra ko vi}, Si mi xi ja, [ip ka, [e vi}, Ku re {e vi}, [tr bac, Vu ko vi}, Maj sto ro vi}, De {i}, Go sti mir, Mi {i}, Bog da no vi}, Su ba no vi}, Ra ki}, Alek san drov, Be zar.

FK Prof. Bolesnikov: Gli go ri je vi}, Ma li no vi}, Vu ko vi}, Haj ri zi, [}e pa no vi}, Va ri }ak, Ki si}, No va ko vi}, Vuk mi ro vi}, Kul pin ski, Vu ko sa vqe vi}, Re xe pov, Traj ko vi}, Dri ni}, ]o ro vi}.

[F Lavovi 2 – Fru{kogorski partizan 5:2

Go di {te: 1999.

Novi Sad 2 – [F Lavovi 5:2 Strel ci za RFK No vi Sad 2 : Ma ri} tri go la, Do bra ni}, Trif ko vi}, a go lo ve za [F La vo vi po sti gli su Haj vaz i Jo vi ~in.

Novi Sad 2: [u ko vi}, ^e sti}, Jo va no vi}, Do bra ni}, \a ko vi}, Ma ri}, Ma ra vi}, Cr nov ~i}, Jan ko vi}, Ra dva wi, Tri fu no vi}.

[F Lavovi: De spo to vi}, La bus, Da vi do vi}, Qu bo je vi}, Si min, Ze ki}, Haj vaz, Go lu bo vi}, Vu le vi}, Ma le {e vi}, Ne {ko vi}, Ke ser, [ti ko vac, Jo vi ~in.

Strel ci za [F La vo vi 2: Pe tro vi}, Mu ra to vi} dva i \ur |ev dva go la.

[F Lavovi 2: Pro ko pi}, Po po vi}, Kli su ri}, Bo rov ni ca, Ma ti}, Mu ra to vi}, Bje li ca, Aki zi, Ze ki}, \ur |ev.

Fru{kogorski partizan: Ga vri lo vi}, Bje li} M, Ko sjer, Sla do je vi}, Gr ma{, Bi je li} D, Sta hov, Vu kaj lo vi}, Vla ji}, Gr li ca, Mi ri}, Pe ri}, De vi}, Klin cov, Mo mi}, Ami xi}, Te {a no vi}, Pet ko vi}, Du li}, Ni ko lov, Sla do vi}.

Go di {te: 1998.

Strel ci za FK Prof. Bo le sni kov 1: Va ri }ak, Vu ko sa vqe vi}, Ki si} i Ma li no vi}.

Vojvodina (Ba{aid): Vr ba {ki, Ga vri}, No va ko vi}, Do bri lo vi}, Za vi {in, Ru `a, ^or da{, Ko va~, Dok man, @e ra vi ca, Qu ti}, Mi qe vi}, Bi ~a nin, We go van, Be lo `an ski, Ja go din, Ni ko li}.

FK Prof. Bolesnikov 1: Gli go ri je vi}, Ma li no vi}, Vu ko vi}, Haj ri zi, [}e pa no vi}, Va ri }ak, Ki si}, No va ko vi}, Vuk mi ro vi}, Kul pin ski, Vu ko sa vqe vi}, Re xe pov, Traj ko vi}.

Go di {te: 1999.

Slavija – Krila Krajine 1:4 Strel ci za Kri la Kra ji ne: An |el kov, Man di}, Pan du rov i ^o vi}, a za OFK Sla vi ju: Kne `e vi}.

Slavija: O`vat, Ra le ti}, Sto ja nov, [u {a kov, Ubo vi}, Mak si mo vi}, Ili ja zo vi}, Mar ~ok, Bu ri}, Bar jak ta ro vi}, La zo vi}, La tin ki}, Gr li ca, Tre {wi}, Ne di}, Le ti}.

Krila Krajine: Mi ki}, Glu vi}, An |el kov, Vje {ti ca, Ra |e no vi}, Bu di sa vqe vi}, Man di}, Ka ra no vi}, Kri stian, Pan du rov, Mr di}, Rad mi lo vi}, Veq ko, Mi tro vi}, ^o vi}, Mi la di no vi}, Gli go ri je vi}, Kne `e vi}, Ma ri}, Pro da no vi}.

Go di {te: 1997.

Ba~ka – Futog - odlo`eno

Go di {te: 1999.

Krila Krajine – FK S. Mihajlovi} 4:0 Strel ci za FK Kri la Kra ji ne: An |el kov, Bu di sa vqe vi}, Ka ra no vi} i Pan du rov.

Krila Krajine: Mi ki}, Glu vi}, An |el kov, Vje {ti ca, Ra |e no vi}, Bu di sa vqe vi}, Man di}, Ka ra no vi}, Kri stian, Pan du rov, Mr di}, Rad mi lo vi}, Veq ko, Mi tro vi}, ^o vi}, Mi la di no vi}, Gli go ri je vi}, Kne `e vi}, Ma ri}, Pro da no vi}.

FK S. Mihajlovi}: Vu ja ni}, Ne sto ro vi}, Trif ko vi}, Stoj ko vi}, Su ba {i}, Ko la ri}, Ni ko li}, Pan te li}, Ili}, \or |e vi}, Ju ri}, Ugre no vi}, Gr gi}, \u ri ~ek, So la rov, An dri}, Iva no vi}.

Go di {te: 1999.

Go di {te: 2000.

Slavija – [F Junior 3:1

Slavija – Hattrik 0:3

Strel ci za Sla vi ju: Asa ni, Ra du lo vi} dva go la, a za [F Ju ni or gol po sti gao [vo wa.

Slavija: O`vat, Ra le ti}, Sto ja nov, [u {a kov, Ubo vi}, Mak si mo vi}, Ili ja zo vi}, Mar ~ok, Bu ri}, Bar jak ta ro vi}, La zo vi}, La tin ki}, Gr li ca, Tre {wi}, Ne di}, Le ti}.

[F Junior: Ra ko ~e vi}, Gvo zden, Xi da, Ra du mi lo, [vo wa M, Re qi}, Mar ko vi}, \u |i}, Zdrav ko vi}, Rad mi lo vi}, Ma cu ra, Bog da no vi}, Ha vlo vi}, [vo wa J, ^a bar ka pa, Lon ~ar.

Fo to: Neboj{a Brankov

Strel ci za Hat trik: Bur ka, Ra doj ko vi} i Do li naj.

Slavija: Mar ko vi}, Eski}, Gvo zde no vi}, Alek si}, Bo bi nac, Mur se li, Mi lo {e vi}, To mov, Mar ho {e vi}, Dra ga{, Kra ~ak, Pan ti}, Pro da nov, @iv ko vi}.

Hettrik: Vu ko vi}, Ar si} @iv ko, Ar si} @eq ko, Sto ja no vi}, Bur ka, Ra doj ko vi}, ]a to vi}, Ko sti}, Vr to vac, Pet ko vi}, Ma noj lo vi}, Do li naj, De sni ca.

SPORT

dnevnik U UTAK MI CA MA NBA LI GE

Poraz Bostona, revan{ Majamija Ma ja mi je na po raz od 30 po e na uz vra tio po be dom od 30 po e na. U me ~u sa San An to ni jom re zul tat je bio 110:80. Kris Bo{ je uba cio 30, a Vejd 29 po e na, dok je Xejms do dao 21. Ma ja mi se osve tio San An to nio Spar si ma za naj te `i po raz ove se zo ne.

Spar si su {u ti ra li sa mo 38 pro ce na ta iz igre (6/22 za tri po e -

Kris Bo{ (Ma ja mi)

na), dok je Ma ja mi iz igre imao sjaj nih 53 po sto.

Eki pa Wu Xer si Net sa ostva ri la je pe ti tri jumf u ni zu i to po be dom nad fa vo ri zo va nim Sel tik si ma. Ve li ka troj ka Bo sto na ni ka da do sa da ni je do `i ve la po raz u Wu Xer si ju. Od li~ nu par ti ju pru `io je Bruk Lo pez s 20 po e na, dok je De ron Vi li jams do dao jo{ 16, uz od lu ~u ju }u troj ku, pa su sa da Net si pro du `i li svoj niz po be da na pet, {to je naj ve }i broj po be da u po sled we tri go di ne, ~i me su pre ki nu li niz od de vet po ra za na svom te re nu od Bo sto na. Kod gu bit ni ka Alen je po sti gao 19, a Gar net 18 po e na,

dok je Pirs imao o~a jan u~i nak iz igre, sa mo 2-10, i me~ za vr {io sa se dam po e na i sko ko va. Kr sti} je igrao 19 i po mi nu ta i za to vre me iz igre ma lo {u ti rao 3-6.

Sa {a Pa vlo vi} je igrao se dam mi nu ta, bez u~in ka.

Otka ko je u Wu jork oti {ao Kar me lo En to ni, Den ver igra kao pre po ro |en. Na de set me ~e va za be le `i li su osam tri jum fa, a u no }i iz me |u po ne deq ka i utor ka va vla da li su Wu Or lins sa 114:103. Taj Lo son je bio od li ~an sa 23 po e na i de set asi sten ci ja.

Kris Pol je imao sja jan u~i nak od 27 po e na, de set asi sten ci ja i ne ve ro vat nih se dam ukra de nih lop ti.

LA Lej ker si su od i gra li od li~ no dru go po lu vre me pro tiv Or lan da i sti gli do de se te po be de u po sled wih 11 utak mi ca. Me~ je za vr {en 97:84, a Ga sol je pred vo dio svoj tim sa 23 po e na. La mar Odom i Ko bi Bra jant su po sti gli po 16. Sja jan u sko ku bio je Baj nam, ko ji je po red Ha u ar da uhva tio 18 lop ti.

Sjaj ni cen tar Or lan da je igrao pre ko 42 mi nu ta i za to vre me uba cio 22 po e na i imao 15 sko ko va, ali i de vet iz gu bqe nih lop ti.

Ve ~e je obe le `io Mar kus Tor nton ko ji je za be le `io 42 po e na u po be di Sa kra men ta nad Gol den Stej tom 129:119. Tor nton je u Sa kra men to do {ao Wu Or lin sa i od ta da za King se u pro se ku be le `i 22,2 po e na.

Re zul ta ti: Va {ing ton - Okla ho ma si ti 89:116, Wu Xer si - Bo ston 88:79, Wu Or lins - Den ver 103:114, Mem fis - LA Kli pers 115:82, Ma ja mi - San An to nio 110:80, Hju ston - Fe niks 95:93, Ju ta - Fi la del fi ja 112:107, Sa kra men to - Gol den Stejt 129:119, LA Lej kers - Or lan do 97:84.

OD LI^ NA IGRA NA [EG CEN TRA U DRE SU AL BE

Raduqica doneo pobedu Ko n a~ n o je ko {ar k a { ki re p re zen ta ti vac Sr bi je Mi ro slav Ra du qi ca za i grao ona ko ka k o se od we g a o~e k u j e. Al b a je igra la u go sti ma u Di zel dor fu, a do po be de (76:63) ih je do veo upra vo na{ in t er n a c i o n a l ac sa 20 po e na (7 /10 za dva) i 3 sko ka, za 20 mi nu ta.

Cen tar Efe sa na po zaj mi ci u ti - Mi ro slav Ra du qi ca mu iz Ber li na br zo se uklo pio ket s ~e tvo ro me se~ ne pa u ze po u no vu sre di nu i no vu li gu. Ovo sle ope ra ci je sto pa la i re ha mu je bi la tek dru ga utak mi ca u bi li ta ci je. dre su Al be, a us peo je da skre Al ba je is pa la iz Evro ku pa, a u ne pa `wu na se be, upr kos to me Be ko li gi, po sle 26. ko la, za u zi {to se ne dav no vra tio na par - ma tre }e me sto sa sko rom 18-8.

TOP-12 ZA MLA \E KA DE TE

Najboqi Tiragi}eva i Marinkovi}

Naj bo qe mla |e ka det ki we

Na tur ni ru Top-12 za mla |e ka det ki we i ka de te, ko je je pro te klog vi ken da odr `a no u Sen ti, pri ka zan je kva li te tan sto ni te nis ko ji ovoj sport skoj gra ni ga ran tu je le pu bu du} nost.

U kon ku ren ci ji de voj ~i ca naj bo qa je bi la Emi li ja Ti ra gi} iz Ba~ kog Bre stov ca, dru ga je Dra ga na Vig we vi} iz No vog Kne `ev ca, a tre }a Ela Ha las iz Sen te. Kod mla |ih ka de ta po bed nik je Ni ko la Ma rinko vi} iz be o grad skog STAK-a, is pe red Mi la na Mi lo {e vi }a (Ne go tin) i @eq ko Vlaj ko vi} (Tr stenik).

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

sreda16.mart2011.

19

TUR NIR U IN DI JAN VEL SU

Nadal bez problema, Soderling ispao Pr vi te ni ser sve ta Ra fael Na dal pla si rao se u osmi nu fi na la tur ni ra u In di jan Vel su. Na dal je u tre }em ko lu bez ve }ih pro ble ma po be dio Ame r i k an c a Ra j an Svi t in g a sa 2:0, po se to vi ma 6:3, 6:1. Na da la je `reb na tur ni ru u Ka li for ni ji po slu `io, pa }e u bor bi za ~e tvrt fi na le igra ti pro tiv De var ma na, ko ji je sa 61, 3-6, 7-6(5) sa vla dao Ma li sa.

Iako je la ko sa vla dao De Ve sta i Svi tin ga u dru gom i tre }em ko lu, Na dal ni je jo{ uvek te sti ran, pa }e u na stav ku tur ni ra bi ti za ni mqi vo vi de ti u ka kvoj je [pa nac for mi.

Na kon eli mi na ci je Ma ri ja, sa tur ni ra je is pao i Ro bin So der ling {to je mo `da jo{ ve }e iz ne na |e we jer je So der -

Kraj za Zvonarjovu Pr vi fa vo rit Ma ster sa u In di jan Vel su u `en skoj kon ku ren ci ji, Ka ro li na Vo zni jac ki la ko je pro {la u osmi nu fi na la gde }e igra ti pro tiv Ali se Klej ba no ve. Dan ska te ni ser ka eli mi ni sa la je Ma ri ju Ho se Mar ti nes iz [pa ni je sa 6:1, 6:3, dok je we na sle de }a ri val ka bi la bo qa od Ita li jan ke Fla vi je Pe ne te sa 6:3, 6:4. Ja ni na Vik ma jer do bi la je svo ju ri val ku. Igra }e sa Do mi ni kom Ci bul ko vom, ko ja je sa 4:6 ,7:6, 6:4 bi la bo qa od tre }eg fa vo ri ta Ve re Zvo nar jo ve.

Ag we {ka Ra dvan ska sa vla da la je Ru ski wu Ma ri ju Ki ri len ko po sle tri se ta, 6:0, 2:6, 7:5, a we na sle de }a pro tiv ni ca bi }e Vik to ri ja Aza ren ka ko ja ni je ima la pre vi {e pro ble ma sa we nom se strom Ur su lom sa 7:6, 6:3. Ma ri ja [a ra po va bi la je ube dqi va pro tiv Ar va ne Re zai sa dva pu ta po 6:2, a u osmi ni fi na la igra }e pro tiv Di na re Sa fi ne. U bor bi za ~e tvrt fi na le su sre {}e se Na |a Pe tro va, ko ja je eli mi ni sa la Kri sti nu Mek hejl sa 3:6, 6:4, 6:2, I Ki ne ski wa [u ai Peng ko ja je ta ko |e u tri se ta sa vla da la Lu si Hra dec ku sa 6:3, 4:6, 7:5.

Spa ko vao ko fe re: Ro bin So der ling

ling u 2011. iz gu bio sa mo je dan me~ (od Dol g o p o l o v a na Austra li jan ope nu). Bo qi od ~e tvr tog te ni se ra sve ta bio je Ne mac Fi lip Kol {raj ber, a od lu ~io je taj-brejk pr vog se ta ko ji je Kol {raj ber do bio sa 10:8. Po ra zi Ma ri ja i So der lin ga naj vi {e od go va ra ju Ra fa e lu Na da lu ko ji se na la zi u tom de lu `re ba. Ipak, Na dal bi u ~e tvrt fi na lu mo gao na Hu a na Mar ti na del Po tra ko ji je u tre }em ko lu po be dio su per ta len to va nog Alek san dra Dol go po lo va sa 7:6 i 6:3. Ar -

gen t i n ac ula z i u sve bo q u for mu i upra vo bi tur nir u In di jan Vel su mo glo da bu de me sto we go vog po vrat ka. De bakl Ma ri ja u dru goj run di is ko ri stio je [pa nac To mi Ro bre do ko ji je u tre }em ko lu la ko iza {ao na kraj sa mla dim Ame ri kan cem Do nal dom Jan gom, bi lo je 6:0 i 6:4. Pro tiv nik Ro bre da u sle de }em ko lu bi }e po bed nik me ~a Sem Kve ri, ko ji je sa 7:5, 6:4, sa vla dao Ver da ska. U osmi nu fi na la pro {ao je i Al bert Mon ra wes po be div {i Ni ko la sa Al ma gra

u tri se ta. Ko lum bi jac u sle de }oj run di igra pro tiv Iva Kar lo vi }a, ko ji je bio bo qi od @i la Si mo na sa 6:3, 6:3.

U tre }e ko lo pla si ra li su se Kar lo vi}, Kve ri i De var man.

Kar lo vi} je sa vla dao Si mo na sa 6:3 i 6:3, De var man iz ba cio Ma li sa sa 6:1, 3:6, 7:6(5), a Kve ri bio bo qi od de ve tog no si o na Fer nan da Ver da ska. tre }em ko li Kar lo vi} za pro tiv ni ka ima Al ber ta Mon ta we sa, De var man ide na pr vog no si o ca Na da la, a Kve ri }e igra ti sa To mi jem Ro bre dom.

TUR NIR DU BLO VA

Nole i Viktor u ~etvrtfinalu

No vak \o ko vi} i Vik tor Tro ic ki

Srp ski te ni se ri No vak \o ko vi} i Vik tor Tro ic ki pla si ra li su se u ~e tvrt fi na le du bla u In di jan Vel su. No vak i Vik tor su u dru gom ko lu sa vla da li sed me no si o ce Lu ka {a Ku bo ta iz Poq ske i Austri jan ca Oli ve ra Ma ra ha re zul ta tom 6:2, 4:6, 10:7. U na red noj run di srp ski dubl }e se sa sta ti sa tre }im no si o ci ma, In dij ci ma Ma he {om Bu par ti jem i Le an de rom Pa e som, ko ji su eli mi ni sa li Eri ka Bu tor ca (SAD) i @a na @u li je na re zul ta tom 7:6(4), 6:4.

U SU SRET TUR NI RU SER BIJA OPEN

[panski za~in, sti`e i Gonzales Te ni ski tu r nir Ser bija open Te le kom Sr bi ja igra }e se ove go di ne od 23. apri la do 1. ma ja na te re ni ma cen tra „No vak”. Uvod na dva da na re z er v i s a n a su za kva li fi ka ci je, a on da }e po~e t i i me ~ e v i glav n og `re b a. Po r ed naj bo qih srp skih te ni se ra, me |u ko ji ma je i pr vi no silac No vak \o ko v i}, ove go d i n e }e tur nir za ~i ni ti [pan ci. Pri ja vi li su se Al bert Mon ta wes (26. na ATP), Huan Mo n a k o (30) i Fe li si ja no Lo pez (41).

- Do }i }e i Ja pa nac Kei Ni {i ko ri, kao i ^i l e a n ac Fer n an d o Gon za lez, ko me smo da li vajld kard. Bio je po Te ni ski cen tar „No vak” vre |en... Sa ovom eki pom bi }e je dan od naj ja ~ih u - Ulo `e no je mno go tru da, ka te go ri ji ATP 250 - ot krio ra da i fi nan si ja i Sr bi ja tre je di r ek t or tur n i r a Go r an ba da se po no si tur ni rom. Sva \o ko vi} u raz go vo ru za „Sport - ke go di ne una pre |u je mo van te net work„. ni ske ak tiv no sti i sa dr `a je Bi }e to tre }e iz da we Ser - uz po ziv ni cu gle da o ci ma do dao bia ope na. je \o ko vi}.

Po r ed te n i s kih sa d r ` a j a, gle da o ci }e mo }i da u`i va ju i u mod nim re vi ja ma i kon cer tima, a ostva re na je i sa rad wa sa MTV. - Na {i go sti bi }e opet Nik Bo li ti je ri i Ma rat Sa fin, a

Jev g e n i j i Ka f eq n i k ov }e bi ti pro mo ter.

Go ran \o ko vi} se po hva lio i in te re so va wem sve ta.

- Sve je ve }i broj ze ma qa ko je pre u zi ma ju di rekt ne pre no se. Sa da je ta ci fra bli zu 150.

Tre nut no ne po sto ji mo gu} nost da tur nir pre |e u vi {u ka te go ri ju.

- U or ga ni za ci o nom smi slu ma lo mu tre ba da pre ra ste u ATP 500. Sa fi nan sij ske stra ne je to sa da ne mo gu }e, ali u per spek ti vi }e bi ti.

Na grad ni fodn tu ri ra je 430.000 evra, a bu xet je bli zu dva mi li o na evra.

- Po mo} dr `a ve je ono li ka ko li ka mo `e da bu de.

Po seb no smo za hval ni gra do na ~el ni ku Dra ga nu \i la su, ko ji nas raz u me, kao i op {ti ni Sta ri grad. Vla da Re pu bli ke Sr bi je sa ne ko li ko mini star sta va po ku {a va da nam iza |e u su sret... Jer, ako bu de mo mo ra li da vra ti mo tur nir bi }e te {ko po no vo ga or ga ni zo va ti i uba ci ti se u ka len dar - za kqu ~io je Go ran \o ko vi}.

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda16.mart2011.

KOM PJU TER SKI [AH

Na pad klo no va

Da nisu samo (pojedini) {ahisti skloni prevarama uverili smo se nedavno u [ah mat listi kada smo saznali da i kompjuteri(sti) varaju. Naime, izve{taji o me~u Hudini – Ribka izazvali su mnogo komentara na temu klonirawa u kompjuterskom {ahovskom svetu.

Da li je Hudini nastao od serije Ipolit? Da li je on plagijat Ribke? A da li Ribka koristi kod ma{ine Fruit? Par godina pre nego {to je Fruit objavio svoj kod Ribka nije bila uspe{na, a 2004. godine Ribka je u~estvovala na jednom turniru i osvojila 53. mesto od 54. u~esnika. Posle {est meseci, i nakon objavqivawa koda Fruita na veb-sajtu, Ribka postaje neverovatno jak program {to je izazvalo glasine o kori{}ewu koda Fruita. 2005. godine Ribka beta je igrala i pobedila na me|unarodnom {ahovskom turniru za kompjutere. Iako je programer tvrdio da je kod Ribke originalan, kasnije je priznao da je koristio mnogo ideja iz Fruita. Nedavno je autor Fruit-a napisao otvoreno pismo kompjuterskoj {ahovskoj asocijaciji u kojem je istakao svoju sumwu da je Ribka 1 derivat Fruit-a 2.1.

Godine 1989. izvesni nema~ki programer je na takmi~ewu mikrokompjutera u Portoro`u koristio program Kvikstep koji je kopirani kod Mefista i bio je odmah diskvalifikovan. Sli~no se desilo na svetskom {ampionatu {ahovskih kompjutera 2010. godine u Kanazawi u Japanu. Jedan Kubanac je koristio program Skvark koji je kopija ili klon programa Robolito. I on je ka`wen iskqu~ivawem sa takmi~ewa i zabranom u~e{}a na slede}im takmi~ewima.

BU BA MA RA OPEN

Dro wi} mak si mal no U prostorijama N[K-a u Novom Sadu na rejting turniru Bubamare odigrano je {est kola. Vode}a trojka Veqkovi}, Kawuh i Drowi} sa na{eg posledweg izve{taja ostala je na okupu ali s razli~itim fondom poena.

Va`niji rezultati 5. kola: Drowi} - Veqkovi} 1:0, G. Kova~evi} - ^. ^abarkapa remi, Kawuh - M. Popovi} 1:0, Stojadinov - Lukaji} 0:1, Vrane{ Jelena Milivojevi} remi, Stani {i} - Ko stadi novski 0:1, \urni} - Bogdanovi} 1:0, \uri} - Banovi} 0:1, Karli~i} Andri} 1:0, Ilin~i} - Mutlak 0:1. Va`niji rezultati 6. kola: Kawuh - Drowi} 0:1, Veqkovi} - G. Kova~evi} 1:0, Lukaji} ]urni} remi, Kostadinovski ^abarkapa remi, Mutlak - Vrane{ 0:1, Jelena Milivojevi} Karli~i} 0:1, Banovi} - M. Popovi} remi, Buzan~i} - Stojadinov 1:0, Bogdanovi} - Stani{i} 1:0.

Plasman: 1. Dro wi} 6, 2.

Veqkovi} 5, 3-10. Kawuh, Vrane{, Karli~i}, ^abarkapa, Lukaji}, \urni}, Kostadinovski, Buzan~i} 4, 11-15. G. Kova~evi}, M. Popovi}, Cvetanovi}, Banovi}, Bogdanovi} 3,5, itd.

PROBLEM BR. 328

Beli daje mat u dva poteza S. Lojd Buf fa lo Com mer cial Adver ti ser, 1903.

PR VEN STVO SU BO TI CE

TUR NIR U APA TI NU

Pr vi Bran ko ]o pi}

Na| He |e {i od bra nio ti tu lu U prostorijama Spartaka u Subotici zavr{eno je ovogodi{we prvenstvo grada. U odsustvu velemajstora Nikola Sedlaka godinama glavnu re~ u Subotici vodi nacionalni majstor Na| He|e{i. Vi{e se o~ekivalo od majstora Jesenskog.

Va`niji rezultati 7. kola: Jesenski - Na| He|e{i remi, Mesaro{ - Gu`vaw remi, Pletl [}epanovi} remi, Pardi} - ^abarkapa remi, Tan~ik - Engi remi, Kumi} - Pacal 1:0, Sente Jan~ikin remi, Mandovi} - Pajzer 0:1, Grkovi} - Godar 0:1*, Milurovi} - Z. Kova~ remi.m Va`niji rezultati 8. kola: Na| He|e{i - Tan~ik 1:0, Mesaro{ Pletl 0:1, ^abarkapa - Jesenski remi, Pardi} - Kumi} 1:0, Gu`vaw - [}epanovi} remi, Ve~eri - Pajzer 1:0, Engi - Godar remi, Avram - Mladenovi} remi, Puhalo - I. Sedlak 0:1, Jan~ikin - Milurovi} remi. Va`niji rezultati 9. kola: Pletl - Na| He-

|e{i remi, Jesenski - Pardi} remi, [}epanovi} - Mesaro{ 0:1, Gu`vaw - ^abarkapa 1:0, Sedlak Ve~eri 0:1, Tan~ik - Mladenovi} 1:0, Godar - Sente 0:1, Z. Kova~ Engi 1:0, Kumi} - Jan~ikin 1:0, Milurovi} - Pacal 1:0*.

Kona~an plasman: 1. Na| He|e{i 7, 2-6. Mesaro{, Gu`vaw, Pletl, Pardi}, Ve~eri 6,5, 7-11.

Jesenski, Tan~ik, Kumi}, Z. Kova~, Sente 6, 12-15. ^abarkapa, [}epanovi}, Pajzer, Milurovi} 5,5, 16-22. Mladenovi}, Avram, I. Sedlak, Stojanovski, Godar, Engi, Bi~kei 5, 23-33. Pacal, Juhas, Puhalo, Jan~ikin, Grkovi}, Pliv~evi}, Jovanovi}, Jelovac, Zaki}, [. Kova~, Me{ter 4,5, 3440. Mandovi}, Vu~eli}, Foldi, A. Kova~, Braun, Rapaji}, Lawi 4, 41-46. Jawu{evi}, Taka~, Bo{wak, Hegedu{, Vujevi}, Dulac 3,5, 47-49. Facol, Vidakovi}, Stan~evi} 3, 50 .Babijanovi} 2, 51-52. Boge{i}, Malagurski 0,5, 53-54. Horvat, Bo`i} 0.

EKIP NI TUR NIR U PE TRO VA RA DI NU

Bu kov ~a ni po bed ni ci Trebalo je da pro|e dugi niza godina pa da ponovo jedna politi~ka stranka organizuje neki {ahovski doga|aj. Opet je to bio SPO, nekada poznat po jakim vikend-turnirima „SPONSI” na kojem je u~estvovalo preko 60 igra~a a i po desetak velemajstora i inter-majstora. Turniri su trajali i po dva dana. Ovog puta je SPO Petrovaradina napravio jednodnevni ~etvorome~ na kojem su u~estvovale mesne organizacije ove stranke.

U~esnike su pozdravili Milan \uki}, ~lan Gradskog ve}a, Nemawa Starovi}, predsednik SPO Novi Sad, Petar Mudri predsednik MZ Petrovaradina, Marija Radi{i} i Sr|an Mari}.

Igralo se na ~etri table sa ubrzanim tempom igre od 15 minuta po igra~u, a najuspe{nija je bila ekipa Bukovca koja je pobedila sve protivnike.

Plasman: Bukovac 9 me~ bodova, Petrovaradin 6, Ledinci 3, Sremska Kamenica bez bodova. @. M.

REJ TING TUR NIR U SOM BO RU

Po be da [qu ki }a U Somboru je zavr{en rejting turnir. Vode}em [quki}u bio je dovoqan i nere{en rezultat u posledwem kolu da osvoji prvo mesto, jer je wegov glavni konkurent Kur~ubi} izgubio od Dragana ^i~e, vice{ampiona sveta za omladince u internet re{avawu {ahovskih problema. Mladi ^i~a je ovom pobedom osvojio drugo mesto, a na deobi tre}eg mesta najboqe dodatne kriterijume imao je Zoran Joti}.

Rezultati 9. kola: [}eki} - [quki} remi, Kur~ubi} – ^i~a 0:1, Milovanovi} – Mrle remi, [ipka - Z. Joti} 0:1, Milenkovi} – Divni} 0:1, Vladisavqevi} - Matkovi} 1:0, Kne`evi} - Soki} 1:0*, J. Gaj~in – Be{lin 0:1, I|u{ki – Gali} 1:0, Grba – Pe{i} 0:1, Mili}evi} - \uri} 1:0.

Kona~an plasman: 1. [quki} 6,5, 2. ^i~a 6,5, 3-5. Joti}, Milovanovi}, Kur~ubi} 6, 68. Mrle, [}eki}, Divni} 5,5, 9-12. Vladisavqevi}, [ipka, Kne`evi}, Be{lin 5, 13-16.

Milenkovi}, Matkovi}, I|u{ki, Mili}evi} 4,5, 1719. Soki}, Vlaisavqevi}, Pe{i} 4, 20-22. J. Gaj~in, Grba, Gali} 3,5, 23-25. Desnica (napustio turnir posle 1. kola), Kozomara, \uri} 1, Vlahovi} 0,5 poena.

U Apatinu je od 21. februara do 7. marta odigrano prvenstvo [ah kluba ”Vulkan Protektor”. Nadmetalo se a 14 igra~a igrao se [vajcarac od sedam kola. Tempo igre je bio 30 poteza za 90 minuta i 30 mi-

Bran ko ]o pi}

nuta do kraja partije. Na deobi prvog mesta sa po pet poena na {la su se ~e tvo ri ca igra~a, a po osnovu dodatnih kriterijuma prvak kluba za 2011. go di nu po stao je mk Branko ]opi}. Sudio je Stevo Popovi}, regionalni sudija.

Plasman: 1-4. Branko ]opi}, @eqko Andabaka, Nino Serdar, Mi{a Sekulovi} 5, 5.

Nikola Kuduz 4,5, 6-9. Aleksandar Opa~i}, Maksim Polovi na, Bra ni slav Ri stov ski, Jasmina Gaj~in 3,5, 10. Bo{ko Toma{evi} 3, 11. Marina Gaj~in 2,5, 12. Ivan Kova~i} 2, 13-14. Ju go slav ^e vi zo vi}, Milo{ ^evizovi} 1,5 poen.

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Ra sta nak se pri ma kao Dvadeseti Amber turnir u igri naslepo i ubrzanom {ahu igra se u Monaku od 11-25. marta. Ovaj turnir je ujedno i posledwi turnir. Kriza je. Ni Amberi vi{e nisu {to su nekad bili. Mo`da }e se negde, na nekom drugom mestu, pod novim nazivom, nastaviti zanimqivi okr{aji velemajstora ekstra klase, ali to ne}e vi{e biti Amber.

U ukupnom plasmanu posle drugog kola vode Karlsen, Arowan i Gri{~uk sa po 3,5 poena. Po 2,5 imaju Anand i Geqfand, Ga{imov 2, Topalov 1,5, Kramnik, Ivan~uk, Karjakin, Nakamura i Giri 1 poen. U igri naslepo samo Arowan i Gri{~uk imaju maksimalan u~inak, a u ubrzanom {ahu Karlsen.

U prilogu prikazujemo partiju prvog kola u ubrzanom {ahu u kojoj je Karlsen pobedio Nakamuru, nedavnog slavodobitnika “Tata stila” u Vajk an Zeu, uz komentar Mihaila Golubeva.

Kar lsen–Na ka mu ra Po lu slo ven ska od bra na 1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sc3 Sf6 4.e3 a6 5.Dc2 e6 6.Sf3 Sbd7 Sa 5.Dc2 potez 4...a6 iz Anti-Meranske odbrane je pomalo sumwi~av.

7.Ld2 d:c4 8.a4 c5 9.L:c4 c:d4 10.e:d4 Sb6 s napadom na lovca na c4. U partiji Nakamura - Ni Hua, London 2009. sledilo je 10...Le7 11.0–0 0–0 12.Tac1 Sb6 13.Ld3 h6 14.Db3 Sbd5 15.S:d5 S:d5 s inicijativom belog.

11.Ld3N Sbd5 12.S:d5 S:d5 13.0–0 Sb4?! Crni podcewuje `rtvu figure koja }e uslediti.

14.L:b4 L:b4

Ni je sva ki sa vet – avet Hteo bih da ovu svoju dana{wu rubriku po~nem i zavr{im, starinski re~eno – savetima, i to onim sa du`im rokom upotrebe.

Kao i svaki samozvani savetodavac, imam za to uobi~ajeni li~ni razlog, budu}i da je savet ne{to {to, “po definiciji”, isprobavamo na drugima – da bismo videli kako to funkcioni{e.

U tu funkciju, na primer, upregao je svoj savet pokojni velemajstor Bora Kosti}, davno u Sarajevu. Za ru~kom u restoranu hotela “Evropa’, navalio ~ika Bora da Mija Udov~i}, koji se ve} opredelio po pitawu jelovnika, odabere neko drugo jelo, po velemajstorovom preciznom izboru. Dugo se Mija opirao, jer je ba{ `eleo ono prvo, ali je stari bio jo{ uporniji. Na kraju, upita ga Mija: “Pa dobro velemajstore, za{to vam je toliko stalo da ba{ to naru~im – kad eto, po nazivu, ne znam ni {ta je to?” “E, pa vidi{“, ozbiqno }e mu i razlo`no re}i ~ika Bora, “ne znam ni ja – a ba{ bih voleo da vidim kako to izgleda!” Eto, i to vam je neka {kola.

Nego, da biste na{e po~etne i zavr{ne savete lak{e progutali, odabrali smo mini-lepoticu ove rubrike. Za gledawe lepotice, uostalom, na{i vam saveti vaqda i nisu potrebni! Doti~na (rado doti~na) lepotica nam je prispela iz Buenos Airesa, gde se pojavila u susretu Kazas – Pjacini jo{ 1952, {to podse}a na onog busogru-

daxiju koji se onomad hvalisao: “Ja sam – qubavnik godine (1952)!”

1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sc3 Sf6 4.Lg5 Le7 5.e3 0–0 6.Sf3 Sbd7 7.Dc2 c5 8.c:d5 S:d5 9.S:d5 L:g5 Boqe je, naravno, 9…e:d5. Ali {ta je znao siroti Pjacini – kad nije imao tu prednost da bude ~italac ove rubrike!

10.h4 Da5+? Boqe je, jo{ naravnije, 10…Le7.

11.b4! c:b4 Sve jo to crni lepo sra~unao, pa i daqe: 12.h:g5 b3+ 13.Dc3 D:d5. Ali, odnosno ALI…

12.D:h7+! Crni predaje, jer bi posle 12…K:h7 13.h:g5+ Kg6 dobio zbiqa nesvakida{wi, obeznawuju}i udarac zadwim kowskim kopitom: 14.Se7 mat!

A sad mali moji – kud koji, do slede}e srede! U me|uvremenu, ovu lepoticu dr`ite na suvom, tamnom i toplom mestu, preporu~uje Dragoslav Andri} u dana{woj lekciji “[kole za male i velike pacere”.

zan potez Karlsena i predstava }e uskoro biti zavr{ena.

35...T:g2+ 36.Kf1 Tg1+ 37.Ke2 Beli prezire topa a crni je bespomo}an.

37...Ta8 38.Db7+ Kd6 39.Td3+ K:e6 40.Dc6+! 1:0 * Odabrali smo jo{ dve “ubrzane” partije…

Ga {i mov–Ivan ~uk Si ci li jan ska od bra na 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 a6 6.Le2 e6 7.a4 Sc6 8.Le3 Le7 9.0–0 0–0 10.f4 Dc7 11.Kh1 Te8 12.Dd2 Ld7 13.Sb3 Sa5 14.S:a5 D:a5 15.Ld3 Dh5?N 16.Tf3 Da5 17.Tg3ƒ (17.Sd5) 17...Tac8 18.Tf1 (18.Sd5) 18...Kh8 19.Df2 (19.e5!? d:e5 20.f:e5 D:e5 21.L:h7!) 19...Lc6 20.e5 (20.Ld4 e5!) 20...d:e5 21.Lb6 (21.f:e5!?

D:e5 22.Ld4 Dh5!) 21...Db4 22.f:e5 Sh5! 23.Th3 Dg4 24.Kg1 24…Sf4! 25.Tg3 S:d3 26.c:d3 (26.D:f7 S:e5!) 26...Db4 27.Sa2 D:a4 (27...Db3! 28.Sc1 Db4 29.Sa2=) 28.D:f7 Lf8 29.d4!

Le4? (29...D:a2!? 30.Lc5 g6 31.Th3 Lg7 32.D:g6 h6) 30.Sc3 Dc2 31.S:e4 D:e4 32.Lc5 T:c5?

33.D:f8+ 1:0

Gi ri–Aro wan Ho land ska od bra na 1.d4 f5 2.g3 Sf6 3.Lg2 g6 4.Sf3 Lg7 5.0–0 0–0 6.c4 d6 7.Sc3 Sc6 8.d5 Se5 9.S:e5 d:e5 10.c5 Kh8 11.Db3 h6 12.Td1 g5 13.Ld2 a6 14.Le1 De8 15.d6 e:d6 16.c:d6 c6 17.Sa4 e4 18.Sc5 f4 19.Lc3 e3 20.L:f6 T:f6 21.d7 e:f2+ 22.Kf1 L:d7 23.S:d7 Te6± 24.Sb6?! Te3 25.Dc4 Tb8 26.Td7 f:g3 27.h:g3 Dh5 28.K:f2 Tbe8 29.Te1 Dh2! 30.Dg4 T3e6!?

(30...T3e4?! 31.Df5!; 30...T:g3 31.D:g3 Tf8+ 32.Df3 g4!

33.D:f8+ L:f8) 31.Td3?

(31.Tf7) 31...h5 32.D:g5 Tf6+ 33.Tf3 T:f3+ 34.K:f3 Tf8+ 35.Ke3 D:g2 36.Kd3 Df2 37.Th1 Dd4+ 38.Kc2 D:b2+ 39.Kd1 Db1+ 40.Kd2 D:h1 0:1 * …i jednu naslepo.

Anand–To pa lov [pan ska par ti ja

15.L:h7! g6 Ina~e gubi ~istog piona.

16.L:g6 f:g6 17.D:g6+ Kf8 18.Se5! Beli ima tri piona za `rtvovanog lovca. Wegove {anse su ve}e zbog toga {to je damina strana crnog nerazvijena.

18...De7 19.Tac1 Dh7 20.Dg3!?

Ke8 21.d5! Ld6 Posle 21...e:d5?! prosta solucija je 22.Sg6+-.

22.Tfe1 Ld7 23.h3 Izbegava 23.S:d7 zbog D:h2+!

23...L:e5 Mo`da je bilo boqe za crnog da se nije tako lako odrekao lovca crnopoqca. Ali pozicija crnog bila bi izuzetno te{ka i u drugim slu~ajevima.

24.T:e5 Tg8 25.De3! Tg6 26.d:e6 Posle 26.Tc7 Tc8 poku{aj sa 27.d:e6? T:c7 28.e:d7+ ne bi napravio posao zbog 28...Kd8!

26...Lc6 27.T:c6! b:c6 28.De4!

1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 Sf6 4.0–0 S:e4 5.d4 Sd6 6.L:c6 d:c6 7.d:e5 Sf5 8.D:d8+ K:d8 9.Sc3 Se7 10.h3 Sg6 11.Lg5+ Ke8 12.Tad1 Ld7 13.Td2 Le7 14.Tfd1 Le6 15.L:e7 K:e7 16.Kh2 h5 17.Se4 Tad8N 18.Sc5 T:d2 19.T:d2 Lc8 20.b4 h4 21.Td3 Td8 22.T:d8 K:d8 23.g4 h:g3+ 24.K:g3 b6 25.Sd3 Le6 26.a3 Ld5 27.Sd4 Ke7 28.Sf5+ Kf8 29.f4 Le4 30.Kg4 f6 31.e:f6 g:f6 32.h4 Sh8 33.Sg3 Lh7 34.f5 Sf7 35.Kf4 Sd6 36.Sf2 Lg8 37.Sfe4 Se8 38.h5 Kg7 39.Sf2 La2 40.Sg4 Lb1 41.h6+ Kh7 42.c3 Sd6 43.S:f6+ K:h6 44.Sg4+ Kg7 45.Se5 Kf6 46.Sh5+ Ke7 47.S:c6+ Kf8 48.Sg3 Sb5 49.Se2 Ld3 50.a4 L:e2 51.a:b5 L:b5 52.S:a7 Ld7 53.c4 Ke7 54.Ke5 Le8 55.Sb5 c6 56.f6+ Kd7 57.Sd6 Lg6 58.c5 b:c5 59.b:c5 Lb1 60.Sc4 La2 61.Sb6+ Ke8 62.Kd6 Kf7 63.K:c6 K:f6

PO MEN TUR NIR U SEN TI

Ati la Na| pr vi

Re{ewe problema br. 327 (S. Lojd, La skers Chess Ma ga zi ne, 1904.) sa pozicijom: beli – Kd1, Tg1, Th7, Lb7, Sc3, Sg6, pe{ak e5; crni – Kf5, Lg5, pe{ak e7; je 1.Lg2!

Na 1...e6 (K:g6; Kg4) sledi 2.Le4 mat. Na 1...L? sledi 2.Lh3 mat.

U Senti je 9. marta, po obi~aju, obele`en ro|endan Roberta Xejmsa Fi{era. Fi{er je, ina~e, pre a i posle revan{ me{a stole}a protiv Spaskog 1992. godine, dugo vremena boravio u Senti. Uspomenu na Bobijev boravak u Senti izneli su organizatori na ~elu sa predsednikom {ah kluba Ga{parom ^akijem i Ambru{om Sele{om, a na me~ Fi{er – Spaski prisutne je slikovito potsetio poznati beogradski novinar Sini{a Ru`i~i}. Zatim je odigran brzopotezni turnir na kojem je nastupilo 26 takmi~ara.

Plasman: 1. Atila Na| 9, 2. Sini{a Paro{ki 8,5, 35. Sava Manojlovi}, Dragan Lisavac, Miqan Ostoji} 8, 6. Slobodan Axi} 7. Kazmer Tot 6,5, 8-9. Aron Ago{ton, Zvonimir Aleksi} 6, 10-16. Zoran Davidovi}, Roland Molnar, Laslo Lerinc, Ga{par ^aki, Sini-

^e stit ke Ati li Na |u

{a Ru`i~i}, Branko Mrzi}, Nenad Ri|i~ki 5,5, 17-20.

Luka~ Pilisi, [andor Farka{, Vladimir Petrovi}, Gabor Tot 5, 21. Sini{a Vasiqevi} 4,5, 22-24. Ambru{ Sele{, Dragoslav Stevanovi}, Svetozar [krbi} 3,5, 25. Vladimir Radin 2, 26. Arnold Na| 1 poen.

Beli ima ~etri vezana pe{aka za topa i potpuno dominantnu poziciju.

28...Dg7 Nakamura poku{ava jedino mogu}e. Potez 28...Tc8 gubi brzo zbog 29.Tg5 Tg7 30.D:h7 T:h7 31.Tg8+ Ke7 32.T:c8.

29.D:c6+ Ke7 30.Dc5+ Ke8 31.Dc6+ Ke7 32.Te3! Pedantno povla~ewe!

32...Ta7 33.Dc5+ Ke8 34.Dc6+ Ke7 35.Db6!! Jo{ jedan preci-

Ovo je teoretski remi, ali crni mora da igra vrlo precizno.

64.Kd6 Lb1! 65.c6 Ld3? (Jedino ispravno bilo je 65...Le4! a zatim na 66.c7 (ili 66.Sd5+ Kf7 67.c7 Lf5 68.Sb6 Ke8!)

66...Lb7 67.Kd7 (ili 67.Sd7+ Kf7!) 67...Ke5!)

66.Sd7+! Sad beli dobija.

66...Kg7 67.Sc5 Crni predaje.

(Nastavak 67.Sc5 Lf5 68.c7 Lc8 69.Ke7 Kg6 70.Kd8 Lf5 71.Sd7 je sasvim dovoqan za pobedu.) 1:0 Pri pre mio: B. Dan ko vi}

SPORT

dnevnik

sreda16.mart2011.

21

NLB LIGA: HEMOFARM U ME^U S KRKOM BIJE BITKU ZA EVROPU

Lu ka ji} op ti mi sta

OD BOJ KA [I VOJ VO DI NE NS SE ME SU TRA DO ^E KU JU AK TU EL NOG [AM PI O- NA IZ KRA GU JEV CA: U posledwem kolu liga{kog dela Viner {tedi{e superlige odbojka{i Vojvodine NS seme sutra do~ekuju aktuelnog {amiona Radni~ki iz Kragujevca. Novosa|ani imaju samo teoretske {anse da u plej-of u|u sa ~elne pozicije - da pobede Kragujev~ane i da Partizan izgubi, {to je malo verovatno pa je realno da ostanu na drugom mestu.

U prvom delu sezone Vo{a je savladala [umadince sa 3:0 i treba o~ekivati da sutra{wi me~, pred tv kamerama, opravda zvawe derbija kola.

- Pobedom u pro{lom kolu nad Partizanom Radni~ki je pokazao solidnu formu. Ipak je aktuelni {ampion i mislili smo da }e ovaj me~ re{avati stawe na tabeli, ali to sada nije slu~aj i najverovatnije }emo u plej-of sa druge pozicije. U tom slu~aju bi nam protivnik bio Spartak iz Qiga, koji je umeo dobro da odigra ove se-

zone, pa bismo ve} trebali da razmi{qamo o ~etvrtfinalu. U dobroj smo formi, imamo iza nas niz od nekoliko pobeda {to nas raduje pred po~etak doigravawa - rekao je sportski direktor Vojvodine NS seme Nikola Mari}.

Libero Goran [kundri} isti~e va`nost publike za sutra{wi susret u maloj sali Spensa (18 ~asova).

- Pobedili smo u prvom delu sezone i Radni~ki }e sigurno hteti revan{, ali je na nama da odigramo maksimalno i da pred plej-of ispravimo neke gre{ke koje nam se de{avaju. Na treninzima odradimo sve dobro, ali na utakmici ne bude tako i moramo {to pre da dovedemo igru na maksimalan nivo jer nas o~ekuje te`ak plej-of. Predivan je ose}aj igrati pred punim tribinama i ja se nadam da }e se derbi odigrati u takvom ambijentu - rekao je [kundri}.

M. Risti} Foto: F. Baki} EVROPSKI KUPOVI

Sjaj ni srp ski blo ke ri Novica Bjelica je sa Sislijem iz Treviza pobednik ovogodi{weg Kupa CEV, a Dragan Stankovi} i Marko Podr{~anin su sa Lubeom iz Ma}erate trijumfovali u GM Kapital Kupu izaziva~a. Srpski blokeri su bili dominantni u svojim ekipama ~itave sezone, a naro~ito u finalnim duelima protiv Zakse Kjeder`in Kozlea iz Poqske, odnosno Arka{a Izmira iz Turske. Igra~ice i igra~i iz Srbije su u Evropskim Kupovima CEV u sezoni 2009/2010. osvojili 1 zlato, 1 srebro i 4 bronze, kao i 7 pojedina~nih nagrada.

@reb je hteo da se ve~eras ko{arka{i Hemofarma, u duelu sa slovena~kom Krkom, bore za plasman u Evrokup. Tim iz Novog Mesta svakako je najprijatnije iznena|ewe regionalne lige i obezbedio je drugo mesto na tabeli, naravno i u~e{}e na qubqanskom fajnal-foru. Trener Aleksandar Xiki} ima na okupu iskusnu i veoma kvalitetnu ekipu i, ako s te ta~ke posmatramo ve~era{wi susret, pred srpskim predstavnikom u NLB ligi je te`ak zadatak.

Duel u SC Milenijum ima}e i dodatnu crtu zanimqivosti, po{to se slovena~ke, hrvatske i srpske ekipe bore za broj mesta u narednom prvenstvu regionalne lige, pa je svaki trijumf i te kako bitan. Posle Partizana, Hemofarm je srpskoj ko{arci doneo najvi{e poena, a trener Bana}ana @eqko Lukaji} je rekao: - Sve ekipe imaju motiv u posledwem kolu jer se bore za bodove za svoju dr`avu, odnosno za broj klubova koji }e u narednom prvenstvu igrati u NLB ligi.

Mi smo do sada doneli Srbiji 12 bodova i u~ini}emo sve da popravimo taj broj, ali i da obezbedimo evropsku vizu. Naime, ukoliko budemo ve~eras pobedili Krku sigurno }emo osvojiti {esto mesto, ~ime obezbe|ujemo i novi izlazak u Evropu. Kada se u obzir uzmu sve ~iwenice, pre

PREDSEDNIK STSS ZORAN KALINI] O TRI DECENIJE SPENSA

Pri o ri tet na ma ni fe sta ci ja Tri decenije od 36.

Svetskog prvenstva u stonom tenisu (Spens), odr`anog u Novom Sadu do 14.do 26.aprila 1981. godine, je za nepunih mesec dana, a jo{ se ne zna kako }e ovaj jubilej biti obele`en. Predsednik Stonoteniskog saveza Srbije Zoran Kalini} predo~ava da je ova asocijacija u svom planu i programu za ovu godinu jubileja Spensa uvrstila kao prioritetnu manifestaciju.

-Trebalo bi to da bude jedna revijalna priredba kojom bi na odgovaraju}i na~in obele`ili zna~ajnu sportsku priredbu kojom smo se svi ponosili. Uputili smo dopise Ministarstvu sporta i omladine i svim relevantnim institucijama, poku{avamo da ostvarimo kontakte i sa zvani~nicima Grada Novog Sada da bi obele`ili jubilej zna~ajan za istoriju stonog tenisa na ovim prostorima. Jo{ uvek nismo napravili zajedni~ki finalni dogovor u kom terminu bi bilo obele`avawe jubileja - ka`e Kalini}.

Zo ran Ka li ni}

On dodaje da bi se povodom jubileja u Novi Sad mogli dovesti akteri tada{weg Svetskog prvenstva, pre svega osvaja~i medaqa iz na{eg okru`ewa, kojih se qubiteqi stonog tenisa se}aju.

- Mislim da bi u Novom Sadu bilo zanimqivo ponovo videti proslavqenog jugoslovenskog reprezentativca Dragutina

[urbeka, zatim ma|arske stonoteniske asove Jowera, Klampara, Gergeqa i druge, da uprili~imo revijalnu manifestaciju, a pored toga i jedan egzibivioni me~ kvalitetnih stonoteniskih asova - smatra Kalini}.

Prema mi{qewu Kalini}a, ovakva akcija ne bi bila odvi{e skupa.

- Bez odre|enih najnu`nijih tro{kova ne mo`emo o~ekivati da kod nas ponovo vidimo i ugostimo nekada{we stonoteniske asove. Trebalo bi obezbediti termin u hali SPC Vojvodina, sme{taj i druge skromne izdatke - dodaje Kalini}.

Ko bi trebalo da povu~e potez da se ideja realizuje, s obzirom da se jubilej pribli`io?

- Mi smo kao Savez odredili na{e mogu}nosti, {ta mo`emo da pru`imo u obele`avawu jubileja, ali pored toga smatram da treba da u~estvuju, ako ne Ministarstvo sporta i omladine, onda u svakom slu~aju Grad Novi Sad koji je bio doma}in Spensa odgovorio je Kalini}.

M. Mitrovi}

- Jo{ uvek nisam siguran da li }e na teren mo}i da istr~i Mladen Jeremi}, igra~ koji je zauzeo veoma va`no mesto u na{oj igri - odgovorio je Lukaji}. - On je imao distorziju sko~nog zgloba i tek neposredno pred po~etak me~a zna}u da li mogu da ra~unam na wega.

Osta li mom ci su sprem ni i o~ekujem da }emo, uz pomo} na{ih navija~a, sti}i do va`ne pobede.

Me~ iz Vr{ca mo}i }e u prenosu da vide gledaoci TV Arena sport, a po~etak je zakazan za 18 ~asova.

A. Predojevi} - J. Turkoane

@ENSKA SUPERLIGA

No vo sa |an ke ugo {}u ju Zve zdu Poznavaocima ko{arka{kih prilika jasno je da }e se u `enskoj Superligi borba za titulu voditi izme|u Hemofarma i Partizana, ali bi}e zanimqivo

Danas Plej-of za `ene - ~etvrtfinale (drugi me~evi) - LAZAREVAC: Kolubara - Vizura (0:1) (20), PAN^EVO: Dinamo azotara - NIS Spartak (1:0) (19), BEOGRAD: Radni~ki TENT (0:1) (18).

Prva `enska liga - NOVI SAD: Vojvodina - Novi Sad Pionir petrol (17), Varadin BMG gradwa - Gimnazijalac (20), ARAN\ELOVAC: [umadija - Putevi (P) (20), BEOGRAD: Vizura Super nova Radni~ki (K) (20).

@eq ko Lu ka ji}, tre ner He mo far ma

svega ta da smo u odnosu na pro{lu sezonu ostali bez ~ak sedmorice igra~a, a onda i da smo se borili s povredama i raznim neda}ama, ekipa je pokazala `equ i karakter i na pragu je toga da ostvari veliki rezultat. Zato }emo ulo`iti maksimum napora da savladamo slovena~ku ekipu, a pod nekim ludim okolnostima to bi moglo ~ak da nam donese i plasman na fajnal-for.

Ipak, realni smo i siguran sam da imamo kvalitet i znawe da nadigramo Krku i kvalifikujemo se za Evrokup.

Imate li kakvih zdravstvenih problema?

Vla din ka Er ka (Voj vo di na NIS)

ko }e, pored pomenutog dvojca, sti}i u polufinale plej - ofa.

Ko{arka{ice Vojvodine NIS pretrpele su te`ak poraz u prethodnom kolu na gostovawu u Vr{cu, a danas im u goste sti`e Crvena zvezda. Beogradske crveno -bele su na startu drugog dela lige pretrpele dva poraza, pa put Srpske Atine dolaze sa `eqom da kona~no trijumfuju.

Trener Novosa|anki Zoran Mirkovi} o~ekuje te{ku utakmicu.

- U duel ulazimo bez dve mo`da i najboqe igra~ice, Sandra Bo{kovi} je pokidala predwe ukr{tene ligamente, ~eka je operacija i sezona je za wu gotova, dok je kapiten Nata{a Krwetin povredila zadwu lo`u i wen nastup je pod znakom pitawa. U te{koj smo situaciji, ali ne}emo se predati. Poku{amo borbeno{}u i zalagawem da nadoknadimo nedostatak pomenutih ko{arka{ica i da eventualno slavimo – kazao je Mirkovi}.

SUPERLIGA SRBIJE Danas Partizan - ^elarevo (17) Radivoj Kora} – Hemofarm (19) Vojvodina NIS – C. zvezda (19.30) Vo`dovac – Spartak (20.30) 1. Hemofarm 8 8 0 637:418 16 2. Partizan 8 7 1 671:521 15 3. R. Kora} 8 6 2 601:543 14 4. Vojvodina 8 3 5 454:540 11 5. Vo`dovac 8 2 6 494:531 10 6. C. zvezda 8 2 6 602:700 10 7. Spartak 8 2 6 531:634 10 8. ^elarevo 8 2 6 509:622 10

Plej-aut liga Student – Kovin Loznica – Radni~ki Proleter 1. Kovin 9 7 2. Proleter 10 5 3. Student 10 4 4. Radni~ki 10 4 5. Loznica 9 4

(19.30) (16.30) slobodan.

2 664:621 16 5619.570 15 6 660:677 14 6 648:713 14 5 524:534 13

Utakmica Vojvodina NIS Crvena zvezda igra se ve~eras u maloj dovrani Spensa u 19.30.

I. Grubor

NA OTVORENOM PRVENSTVU BiH

Bli sta le srp ske bok ser ke Tri zlatne, dve srebrne i jednu bronzana medaqa u~inak je srpskih bokserki na Otvorenom prvenstvu BiH u Bijeqini. Marija Pavlov, ~lanica [ajka{i iz @abqa i reprezentativka Srbije, osvojila je zlatnu medaqu u kategoriji do 60 kilograma i progla{ena je za naboqu takmi~arku na turniru, a posebno priznawe uru~io joj je legendarni Tadija Ka~ar.Ona je u finalu savladala Tuzlanku Pe{u Malagi} prekidom u drugoj rundi.

U kategoriji do 75 kilograma zlatnu medaqu osvojila je jo{ jedna srpska reprezentativka Aleksandra Glu{ac, ~lanica Banata iz Zrewanina. Ona je u finalu bila boqa od reprezentativne koleginice Milene Matovi} (GIF iz Trstenika) pobediv{i je u prvoj rundi.

Tamara Miloradovi} (GIF Trstenik) donela je tre}e zlato za Srbiju. Tamara je finalni me~ re{ila prekidom u 3. rundi nad Dejanom Gavri} iz bijeqinskog Radnika. U istoj kategoriji bronzana medaqa pripala je Sla|ani Krajini ([ajka{i). U kategoriji do 69 kilograma prvo mesto je osvojila Mirsada Mu-

Ma ri ja Pa vlov (s pe ha rom), i Alek san dra Glu {ac sa tre ne ri ma

minovi} iz Tuzle, koja je u odlu~uju}oj borbi prekidom u 2. rundi pobedila Sandru ]iri} (GIF Trstenik).

- Uspeh devojaka iz Srbije, posebno reprezentativki (Pavlov, Glu{ac i Miloradov), je jo{ zna~ajniji po{to su se borile sa starijim takmi~arkama.

Ovo je za wih bila sjajna uvertira pred Svetsko prvenstvo u Turskoj ( od 22. aprila do 1. maja). Treneri Marije i Sandre,

Marko Tubi} i Stevan ^izmi}, kao i stru~wak sa Kube Hoze Luis Frometa Mato{, koga je anga`ovao BSS da {to boqe pripremi na{e devojke, imali su priliku da se uvere u wihovu trenutnu snagu. Veliku zahvalnost dugujemo BSS i predsedniku Velizaru \eri}u, koji podr`avaju projekat `enskog boksa u Srbiji - rekao je vo|a puta Jovan Pani}.

J. Gali}

22

kultura

sreda16.mart2011.

INTERVJU

dnevnik

МИЛЕТА ПРОДАНОВИЋ, ПИСАЦ И СЛИКАР

Утишаност спрам гроктања Ако би се бавили појмовима интелектуалца, уметника, београдски сликар и писац Милета Продановић би био веома добра илустрација. Недавно је то препознао и жири Фонда „Тодор Манојловић“ Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“ из Зрењанина, који му је доделио Награду „Тодор Манојловић“ за модеран уметнички сензибилитет. Неће то бити први пут, напротив, да Милета Продановић осваја признања за свој рад. А он заиста зна да делује монументално – готово двадесет књижевних дела, још бројније изложбе у својој и земљама иностранства, професура на Факултету ликовних уметности, осведочена потреба за радом на себи, друштву... l Шта за вас представља савремени, „модеран“ уметнички сензибилитет?

- Како год поставили ствар ми живимо и стварамо у савремености. Наравно, у нашем времену могу постојати и они који у својим радовима заступају неаутентичне погледе и поетике прошлости... Зато верујем да се „модерним уметничким сензибилитетом“ може назвати све оно што ступа у отворени дијалог са проблемима и траумама овог времена. То није везано за одређени медиј, модерно формулисана порука може се формулисати и у традиционалним медијима. Суштина мисије уметника у свим временима је да постављају смела питања свом времену – и то је то. Посебно ми је драго што је на овај начин формулисан опсег награде која носи име Тодора Манојловића, данас помало заборављене личности. За мене је он био пример како се постоји у сопственом времену а истовремено господари сувереним знањима о уметничком наслеђу. Баш то суверено знање, у нашој средини, где су вазда на цени примитивизам и бахатост, чини да је Манојловић и данас скрајнут. Верујем да ова награда и личности свих

досадашњих лауреата барем мало исправљају ту неправду према великану. Наше време се разликује од Манојловићевог по томе што је простор за радикалне језичке иновације, а то је било једно од обележја модернизма, данас веома сужено. Али то нипошто не значи да је сужен простор

се одвија кроз путовања, „Ултрамарин“ је такође реконструкција једног давног лутања Италијом. Од оца који се бавио истим послом као и ја, касније, могао сам наследити одређене друштвене и еснафске канале. Али нити је то он желео, нити је мени икада пало на памет да идем стазама који-

дије које су задесиле наше просторе у последњој деценији прошлог века имају корен баш у том агресивном незнању. Утолико је „Ултрамарин“ заиста другачија књига. Онa само на моменте дословно говори о тим трагедијама, то су само одсјаји у тексту. Али, трудио сам се да интонација ја-

за све друге стратегије које уметност чине увек живом и актуелном, напротив... l „Ултрамарин“, „двотомни“ роман специфичне стратегије (без речи и без слика), који сте објавили прошле године, тематизује вашу прошлост, однос према родитељском наслеђу. Наслућујете ли какви би родитељи требали деци данас, у породици, на факултету, улици?

- Кратко речено, „Ултрамарин“ је роман о смрти. Али то је и једна врста ретроспективног погледа на одрастање и нешто што бих назвао „сазревање у уметности и путем уметности“. То сазревање

ма је он прошао. Он је градио своју уметност у једном времену, ја у сасвим другачијем. Оно што сам од њега добио као трајну вредност – а то је управо оно што се добија на путовању – јесте сазнање да се ствари не могу и не смеју процењивати аршинима који владају „у нашој малој долини“. Српску културу у другој половини двадесетог века битно су одредиле личности које су се партијским и чаршијским ауторитетом пробиле до места такозваних „очева нације“. Они су целој култури успели да наметну критеријуме своје необразованости, нешколованости, страха од великог света... и зато мислим да нећу претерати ако кажем да све траге-

сно направи разлику у односу на преовлађујући дискурс. Дело мора бити субверзивно, али питање је где пронаћи ту субверзивност. Тамо где је гроктање и урлање преовлађујућа форма комуникације – нормални, утишани говор наједном, неочекивано, добија димензију субверзивности. Онако како сам и ја био васпитан, без насиља и са указивањем на ширину могућих приступа, на важност да се пронађе аутентично место са којег се говори – е, тако исто покушавам данас да се поставим према својим студентима. Они су, највећим делом, млади људи врло свесни времена у којем живе, свесни свих ограничења, свесни да у досадашњем про-

ДЕЈАН КОСАНОВИЋ АУТОР ЈОШ ЈЕДНЕ КЊИГЕ О ИСТОРИЈИ НАШЕ КИНЕМАТОГРАФИЈЕ

Филмови Краљевине Југославије Књига „Кинематографија и филм у Краљевини СХС/Краљевини Југославији 1918-1941” професора Дејана Косановића представљена је јуче у просторијама Филмског центра Србије, који је и издавач овог наслова. Косановић, коме је ово 17. књига посвећена филмској прошлости, рекао је да је наслеђе филмске уметности из периода између два светска рата минимално или чак ништавно. Он је навео да прва заједничка држава јужнословенских народа - Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у Краљевину Југославију, није имала организовану националну кинематографију, јер без обзира што филм у том периоду постаје омиљена забава најширих слојева становништва, држава се није много интересовала и залагала за ту врсту уметности. Косановић је објаснио да се између два рата филмска уметност заснивала на ентузијазму појединаца који су много улагали и много губили, јер домаћи филм није могао да се пробије на југословенском тржишту, поред доминације и увоза јефтиних остварења из иностранства. Од 1918. до 1941. године, према речима Косановића, снимљено је или започето је снимање око четрдесетак дугометражних, средњеметражних и краткометражних играних филмова, од чега је само четири сачувано у интегралном облику. Снимљено је и око 1.000 документараца и филмских журнала, дели-

мично сачуваних, који данас представљају значајан историјски извор. Највећу вредност, коју је у области филма дала такозвана Прва Југославија, били су људи, а Косановић наводи око 400 имена, највећим делом глумаца, али и редитеља и продуцената, који су наставили по-

сле Другог светског рата да се баве филмом. Међуратни период обележило је и прелазак са немог на звучни филм и доношење првих уредби у виду Закона о уређењу промета филмова (1931), који је, рађен по узору на европске законе тог времена, покушао да наметне биоскопима и ди-

стрибутерима обавезу приказивања домаћих филмова, али безуспешно. Тај случај рецезент књиге, филмски критичар и публициста из Загреба, Ненад Полимац види као својевсно понављање историје, јер се са истим проблемом доминације страних и комерцијалних филмова и данас суочавају српска и хрватска кинематографија. Полимац је скренуо пажњу и на податак да је тадашња Југославија имала неразвијену биоскопску мрежу (после Првог светског рата 200 дворана, почетком 1941. више од 400) и да је по броју биоскопских седишта у односу на број становника била на претпоследњем месту у Европи (последња је била Албанија). Косановић у својој књизи пружа и историјски и политички контекст, како би боље објаснио однос државе према кинематографији. Говори и о начину функционисања кинематографије, организацији произвођача и дистрибутера филмова, као и о везама са иностранством и копродукцијама. Аутор, који већ припрема следећу књигу „65 година иза и испред филмске камере”, скренуо је пажњу на недостатак штампаног материјала о кинематографији СХС и Југославије и изразио наду да ће његово дело инспирисати младе историчаре филма да се више посвете том периоду, нарочито пионирима филма који „заслужују да се о сваком од њих напише монографија”. (Танјуг)

цесу школовања нису добили довољно, спремни да уче, да надокнаде пропуштено и да се боре. Ја сам ту само да бих задовољио њихову радозналост, подстакао их када се заморе или клону, нипошто да би на њих преносио промашаје и фрустрације моје генерације. l Када је у питању ликовна култура овог друштва, изгледа да смо ту много погођенији него кад се ради, рецимо, о филму. Ево, например, Нови Сад је добио модеран биоскоп, али градске галерије нема, па нема. Јесмо ли заиста толико сиромашни (духом), или је то производ промене улога уметничких медија и свега онога што је с тим у вези?

- Можда је тачно да Нови Сад нема градски „кунстхале“, али, за разлику од Београда, он има институције и збирке ликовних уметности које својим опсегом покривају баш целу епоху новог века. Од Матичине збирке, преко незаобилазног Бељанског и даље, све до врло агилног Музеја савремене уметности. Важно је рећи и да су се све те институције, предвођене врло способним и стручним људима, усагласиле са музеолошким захтевима овог тек започетог столећа. Тако да Београђани морају да дођу у Нови Сад да би видели барем неки музеј. Тачно је да у свести данашњих људи, али и финансијера, постоји извесна хијерархија уметности. Јасно је да за политичаре много већи значај има све што је везано за сцену, за позориште и филм. Препознатњиви ликови увек добро дођу у предизборним кампањама. То само говори о недостатку дугорочне стратегије, о потпуном неразумевању места културе у профилисању националног и државног идентитета. Откад постоји модерна српска држава такозвани интелектуалци блиски властима сматрају да се то подразумева, да

је идентитет задат једном за свагда и да на томе не треба радити. Напротив, идентитет је нешто што се увек мора надограђивати, неговати, у шта треба улагати... И ваљда се подразумева да постоје и сегменти уметности који, у финансијском смислу, могу и морају да носе сами себе. То се пре свега односи на филм који је, барем у теорији, и део такозване „културне индустрије“. Код нас је помало парадоксална ситуација у томе да се обилато дотирају они филмови које нико не гледа и који су недвосмислени промашај. l Ако питање није сувише интимно, можете ли нам рећи који је ваш „драјв“? Прилично се трошите на више културних, друштвених и уметничких поља, а овде се са великом сигурношћу може тврдити да то сигурно није „због сукоба интереса“.

- Друштвени тренутак у којем живимо карактерише извесна апатија, све чешће ми се чини да смо се вратили у ране деведесете, у неко депресивно окружење. Мој „драјв“ је и данас, као и тада, као и увек, био мој рад, одређена сатисфакција коју доноси дело. Тако се борим против те апатије, те мрзовоље која суверено влада, против ситних шићарџија којих је препуна наша култура... Ето, имам ту привилегију да истовремено радим „на два поља“, па када у једном дође до извесног засићења – склизнем у други медиј... Спољна признања увек добро дођу, с времена на време вам дошапну да то што радите има смисла и за друге људе, али ипак, основна мотивација увек долази изнутра. Уколико нема те аутентичне мотивације дело је шупље. l Долазите ли на Егзит? Свира Кејвов „Грајндермен“!

- За Ника Кејва сам у свакој варијанти, али заиста не знам где ћу бити тада, све ми је то још прилично далеко. Игор Бурић

ИЗЛОЖБА ШЕМСЕ ГАВРАНКАПЕТАНОВИЋ У ГАЛЕРИЈИ ОГРАНКА САНУ У НОВОМ САДУ

Траг или цртано ексером У галерији Огранка Српске академије наука и уметности у Новом Саду у току је изложба познате београдске ликовне уметнице Шемсе Гавранкапетановић. На овој поставци уметница је одлучила да представи циклус назван „Траг или цртано ексером” који чини најновији део њеног опуса настао у протекле две године. По речима историчара уметности Срете Бошњака, који је и отворио изложбу, за потпуније разумевање уметности Шемсе Гавранкапетановић није довољно само утврђивати хронолошку линију њеног сазревања, јер је она једна од оних креатвних личности које стварају од самих почетака дела целовита и аутентична, са подједнаком снагом као да се ради о изузетно искусном ствараоцу.Од прве самосталне изложбе 1970. па до ове представљене Новосађанима ауторка, по његовим речима развија свој поетски систем као стални дијалог са садржајима времена у коме живи и као прилог актуелној естетској свести. Како указује Бошњак једна је од оних уметница чија се судбина стварно и метафорички поистовећује са њеним сликарским опусом. Она је сваку своју слику, сваки колаж или цртеж дубоко емотивно проживела као страх од апсурда, агресије, бесмисла, сиромаштва духа. Цео њен животни програм садржан је у слици, али је слика истовремено и метафора укупног стања њеног сликарског бића.Она једним егзистенцијалистичким филозофским ставом преиспитује облике хуманитета реалности и процесе моралне деструкције савременог света. Дефинишући укупан значај и домет уметности Шемсе Гавранкапетановић, Срето Бошњак указује да је она остварила засебну веома личну поетску димензију

Шемса Гавранкапетановић, Мапа путовања, комбинована техника, 2010.

ликовног језика који не само да прожима њену слику већ се та слика трајно сврстава у оне вредности наше савремене уметности које јој обезбеђују трајну будућност. Шемса Гавранкапетановић је завршила Академију ликовних уметности у Београду 1968. године у класи проф. Недељка Гвозденовића. Постдипломске студије је

завршила на истом факултету у класи Стојана Ћелића. Од 1972. две деценије је радила као кустос Збирке уметничких дела у Савезном извршном већу. Приредила је четрдесет самосталних и учествовала на стотинак колективних изложби. Изложба је у галерији Огранка САНУ у Новом Саду отворена до петка, 18. марта. К. Р.

kultura

dnevnik

sreda16.mart2011.

JU^E U SREMSKIM KARLOVCIMA I NOVOM SADU

НА ГРА ДА ЗА ЗА СЛУ ГЕ У УМЕТ НО СТИ

Obele`ena godi{wica ro|ewa Branka Radi~evi}a

Јо же фу На ђу ви со ко ма ђар ско при зна ње

Brankovo kolo obele`ilo je ju~e u Karlova~koj gimnaziji 187 -godi{wicu ro|ewa velikog srpskog penika i najpoznatijeg |aka te {kole, Branka Radi~evi}a. Dugogodi{wa tradicija, po kojoj se svake go-

Po 42. put ju~e je uru~ena i ugledna nagrada Brankovog kola „Pe~at varo{i sremskokarlova~ke”. Ona je ravnopravno pripala dvojici pesnika Draganu Laki}evi}u za kwigu pesama „Sne`ni vrt” i Mirku

Ненад Грујичић уручује награду Драгану Лакићевићу

dine 15. i 28. marta na osoben na~in oda po~ast pesniku u Karlovcima i Novom Sadu, bi}e oboga}ena tako {to }e prvi put i u Bawa Luci krajem meseca to isto biti u~iweno.

Vukovi}u za „Zapis na burmi”.

Priznawe im je uru~io direktor Brankovog kola Nenad Gruju~i}.

Na ju~era{woj sve~nosti u Karlova~koj gimnaziji Bran-

„ТУ ЦИН ДАН СКИ ЗЛО ЧИН“ УСКО РО У АРТ КЛИ НИ ЦИ

Ми ша и Ја ша по но во ме ђу Но во са ђа ни ма Све то зар Ми ле тић је по но во у Но вом Са ду. Овог пу та од ко ма да др ве т а, но ви на и угља. Још увек не гле да и не при ча, али са м о што ни ј е. Мај с тор Вла ди мир Илић у Арт кли ни ци вред но ра ди на то ме. От куд Ми ле тић у Но вом Са ду, у Арт кли ни ци? „До шао на по зив Ми ше Ди ми три је ви ћа, да се још јед ном чу је и ви ди дра ма ње го вог жи во та и смр ти, да се сплет ке, за вист и уби ство, из не су на све тлост да на!“, ше рет ски би од го во ри ли у Арт кли ни ци, а „за пра во“, реч је о то ме да је Ми ша Ди ми три је вић жи вео у Грч ко школ ској 5, на ме сту да на шње Арт кли ни ке, чи ји су док то ри, ме ђу ко ји ма и Иван Прав дић, про на шли текст ко ји до но си но ва са зна ња о Ми ши ном уби ству.

- „Ту цин дан ски зло чин“ без и ме ног ауто ра под на сло вљен је „Срп ски до бро во љач ки ги њол“. Ли ко ви су по зна те исто риј ске лич но сти: Ми ли ца и Ја ша То мић, Ана и Ми ша Ди ми три је вић, Све то зар Ми ле тић, Бран ко Ар гус – ка жу у Арт кли ни ци. – Текст о сплет ка ре њу, за ви сти и уби ству је шо кан тан и би за ран, али не до ла зи у кон тра дик тор ност ни са јед ном исто риј ском чи ње ни цом,

ни ти са по ли тич ком кли мом и ак те ри ма ко ју опи су је. Кре а тив ни кон зи ли јум Арт кли ни ке, у ко јем по ред по ме ну тих Или ћа и Прав ди ћа, ра ди још и „ше грт Јо жеф Ста јић“, од лу чио се да срећ не „про на ла зач ке“ окол но сти пре тво ри у дру штве ну ак ци ју. Они по зи ва ју углед не и кре а тив не гра ђан ке и гра ђа не Но вог Са да и ши ре, да уче ству ју у ства ра њу је дин стве не лут кар ске пред ста ве о јед ном од нај скан да ло зни јих до га ђа ја у исто ри ји Срп ске Ати не, о љу ди ма чи је ку ће на се ља ва мо, чи јим ули ца ма хо ди мо, о љу ди ма ко ји ма и да нас спо ме ни ке ди же мо и ру ши мо.

- От кри ва ју ћи исто ри ју, раз ре ша ва ју ћи је, чи не ћи је зна чај ном, ми же ли мо да Ми ша ко нач но на ђе свој мир, а срп ско дру штво свој ур ба ни, фар сич ки, бу ле вар ски те а тар као отво рен, ја ван, ин клу зи ван про стор – до ви ку је Прав дић, не же ле ћи да ље да от кри ва кар те, ре шен да ениг ма тич на ак ци ја у Арт кли ни ци оди ше ми сте ри јом, све док се не ко од п(р)озва них не на ђе у Грч ко школ ској 5, сва ког по не дељ ка од 17 ча со ва, ка да се по но во кро ји исто ри ја Но вог Са да с кра ја 19. ве ка. И. Б.

ku u ~ast okupili su se istaknuti mladi pesnici, umetnici, laureati nagrade „Stra`ilovo 2010” i autori novih pesni~kih kwiga Brankovog kola. Osim antologijske, ju~e je kazivana i savremena poezija i to pre svega mladih pesnika. Priliku da svoje stihove na ro|endan Braka Radi~}evi}a recituju dobili su Irena Bera, Aleksandra Marilovi}, Biqana Tasi} i Maja Stanojevi}, ~ije prvence, prve pesni~ke kwige je pre nekliko dana objavilo Brankovo kolo, kao i autori novih kwiga Marina Vojinovi}, Ivan Despotovi} i @eqko Pr`uq. Pridru`ili su im se i pro{logodi{wi dobitnici nagrade „Stra`ilovo” Miroslav Mitkovi} Nam i Milan Rakuq.

Dan ro|ewa Branka Radi}evi}a obele`ili su i u~enici Karlova~ ke gimnazije. Oni su ispred ulaza u {kolu u podne odr`ali prigodan program i polo`ili cve}e na pesnikovu bistu, a sino} je u Gradskoj biblioteci prire|ena i promocija novih kwiga Brankovog kola.

Z. Milosavqevi}

Пле сни умет ник и ко ре о граф Јо жеф Нађ, ро дом из Ка њи же, при мио је у Бу дим пе шти на гра ду за за слу ге умет но сти, по во дом ју че ра шњег др жав ног пра зни ка Ма ђар ске. „Са да спо зна јем да је и у ма тич ној др жа ви до шло до про ме не схва та ња, отва ра ња, чи ји је циљ да по ве же, под у пре све Ма ђа ре ко ји не где у све ту ра де не што. Ра ди мо за за јед нич ку кул ту ру, би ло где да жи ви мо и са да су то при зна ли„, ре као је Нађ за ју че ра шњи „Ма ђар со„. Јо жеф Нађ ро ђен је 1957. го ди не у Ка њи жи, Ака де ми ју ле -

пих умет но сти сту ди рао је у Бу дим пе шти, а са мо дер ним пле сом упо знао се у Па ри зу 1980. го ди не. Го ди не 1986. фор ми рао је соп стве ну тру пу, по зо ри ште

23

Јел (Знак), с ко ј им 1987. играо сво ју пр ву пред ста ву, „Пе кин шка пат ка”. Од 1995. Нађ је ди рек тор На цио нал ног ко ре о граф ског цен т ра у Ор ле а ну, Фран цуска, а у род ној Ка њи жи је 2009. отво р ио Ре г и онал ну кре а тив ну ра ди о ницу. До бит ник је мно гих европ ских при зна ња. Ма ђар ски пра зник, 15. март, обе ле жа ва се у знак се ћа ња на по бу ну 1848. го ди не ко ју је пред во дио Ла још Ко шут про тив Хаб збур шке мо нар хи је.

СУ ТРА ПРЕ МИ ЈЕР А „О ОРУЖ ЈУ И ЧО ВЕ КУ“ У ПО ЗО РИ ШТУ МЛА ДИХ

Хе ро ји или ку ка ви це у ра ту Пред ста ва „О оруж ју и чо ве ку“ Џор џа Бер нар да Шоа, у ре жи ји Ве сне То па лов, су тра у 20 ча со ва ће пре ми јер но би ти из ве де на на сце ни По зо ри шта мла дих, ко је је ко про ду дент са Но во сад ским но вим те а т ром. По сле не ко ли ко драм ских пред ста ва са вре ме ног из ра за, ево у По зо ри шту мла дих и и јед не по кла сич ном тек сту по зна тог ауто ра, ко ји до ду ше код нас ни је мно го из во ђен на сце ни,

у ко ју се сме шта бе гу нац из срп ске вој ске. Он ме ња њи хо ве жи во те, ка ко на во ди Ве сна То па лов, а са мим тим и свој. Иако се мо жда на пр ви по глед мо же учи ни ти да ле ким, овај ко мад је за пра во уни вер за лан, јер, из ме ђу оста лог, пре и спи ту је наш од нос пре ма ју на ци ма и хе ро ји ма из ра та, као и пре ма хра бро сти и ку ка вич лу ку. Ве сна То па лов је из ра зи ла на ду да ће пу бли ка пре -

Не ма ју глум ци баш че сто при ли ке да се су срет ну са Шо ом, ре као је Сло бо дан Нин ко вић, до да ју ћи да је ово до бра при ли ка за то, а та ко ђе је до бро и што ће се је дан кла си чан ко мад на ћи на ре пер та ру овог по зо ри шта, што би тре ба ло да се ре дов но убу ду ће де ша ва. За лик Блан чли ја ко ји ту ма чи, Нин ко вић је на вео да је је ди ни ре а лан, јер жи вот схва та она квим ка кав је сте, не ли бе ћи се

ка ко је ју че на кон фе рен ци ји за но ви на ре под с е тио управ ник овог те а тра Зо ран Ђе рић, иако нам је те ма бли ска: срп ско – бу гар ски рат. Шо је овај ко мад пи сао кра јем 19. ве ка и у то вре ме је био вр ло по пу ла ран, под се ти ла је ре ди тељ ка ове пред ста ве Ве сна То па лов, до да ју ћи да је пр во био по ста вљен као ме ло дра ма, за тим ка сни је као фар са, па са ти ра, дра ма, и ком би на ци ја ових жан ро ва. Мо жда би се, по ње ним ре чи ма, за ко мад мо гло ре ћи да је пре све га по ро дич на при ча, јер пра ти суд би ну чла но ва бу гар ске по ро ди це Пет ков – оца, мај ке и ћер ке,

по зна ти уни вер зал ност те ма ко ји ма оби лу је ова при ча, јер, по ред ре че ног, го во ри и о му шко – жен ским од но си ма, и о не рав но прав но сти же на чи ме се Шо, по ре чи ма Ве сне То па лов, ина че до ста ба вио. Она је под се ти ла да је ово ни је њен пр ви су срет са Шо ом, за до вољ на што ње гов ко мад „О оруж ју и чо ве ку“ по ста вља упра во у По зо ри шту мла дих, јер је ту на шла иде ал ну глу мач ку по де лу. У уло га ма су: Ма ри на Цин коц ки, Сла ви ца Ву че тић, Ма ри ја Ми тро вић, Сло бо дан Нин ко вић, Иван Ђу рић, Са ша Стој ко вић, Љу би ша Ми ли шић и Дра ган Зо рић.

да ка же да је по бе гао из вој ске. Он је у ства ри па ци фи ста, на по ме нуо је Нин ко вић, и до дао да је за ње га оруж је чо ко ла да. За Ма ри ју Ми тро вић овај ко мад упра во го во ри о то ме ко ли ко смо сви ми спрем ни да се из бо ри мо за оно што је смо. Са ша Стој ко вић је на вео да је епо ха у ко јој је Шо пи сао овај ко мад пот пу но ис по што ва на, од но сно ни је оса вре ме њи ва на, и да су се до ста др жа ли оно га што је Шо на пи сао. Аутор сце но гра фи је и ко сти ма је Игор Об ров ски, а ди зај на му зи ке и зву ка Оли ве ра и Са ша Гра ча нин. Н. Пeјчић

У ИЗ ДА ЊУ „ЛА ГУ НЕ”

Збир ке Ан дри ће вих при ча Из да вач ка ку ћа „Ла гу на„ упра во је об ја ви ла две књи ге при по ве да ка је ди ног срп ског но бе лов ца Иве Ан дри ћа гру пи са не по те ма ма „Са ра јев ске при че„ и „При че о мо ру„ Овај из да вач је кра јем про шле го ди не за по чео се ри ју те мат ских збир ки Ан дри ће вих при ча штам па њем књи га „При че о осо бе ња ци ма и ма лим љу ди ма„ и „Бе о град ске при че„ ко ја је би ла хит на је се њем бе о град ском Сај му књи га. У екс клу зив ној ко лек ци ји би ће укуп но шест збир ки при по ве да ка и уско ро ће би ти штам па не „Тур ске при че„ и „При че о се лу„. Овом се ри јом збир ки те мат ских при ча ко је је при ре ди ла Ан дри ће ва за ду жби на, „Ла гу на„ обе ле жа ва по ла ве ка от ка ко је Ан дри ћу уру че на Но бе ло ва на гра да за књи жев ност. За ни мљив је по да так и да је „Ла гу на” са оп шти ла на Бе о- град ском сај му књи га ок то бра 2010. да је збир ка Ан дри ће вих бе о град ских при по ве да ка би ла ме ђу ње ним нај про да ва ни јим из да њи ма.

REPERTOAR

Film

Непријатељ

Akteri

Режија: Дејан Зечевић Сценарио: Ђорђе Милосављевић и Дејан Зечевић Улоге: Александар Стојковић, Вук Костић, Тихомир Станић, Љубомир Бандовић, Марија Пикић, Славко Штимац, Драган Маринковић, Горан Јокић, Стефан Бундало, Владимир Ђорђевић, Душко Мазалица Директор фотографије: Душан Јоксимовић Монтажа: Марко Глушац Сценографија: Зоран Петров Костим: Лана Павловић

Sadr`aj

Re~ kritike

Година је1995, и први су дани мира у Босни и Херцеговини након потписивања Дејтонског споразума. Једна инжињерска јединица Републике Српске деминира простор који је сама пре пар година контаминирала експлозивним направама свих врста. Посао је мукотрпан и опасан, мине се траже и ваде по сећању, а има и момената када се глава спасава само срећом и импровизацијом. Ускоро би требало да дође и смена, а преостале дане, ратни другари проводе уобичајено, на околном терену и у разрушеној кући планинског газдинства где им је база. Током патроле до оближње напуштене фабрике иза једног зида проналазе непознатог човека. Жив је ту зазидан провео неко време, а није ни гладан ни жедан и пред њим је на столу само пепељара пуна пикаваца. Пошто незнанца доведу у своје склониште, међу борцима нараста тескоба и агресивност. Како време пролази, на видело излази како сваки од војника носи свој терет ратних искустава...

„Непријатељ” је несумњиво најбоље остварење у досадашњем играно филмском опусу Дејана Зечевића (Купи ми Елиота, ТТ синдром, Мала ноћна музика, Четврти човек), који је као дебитант средином 1990 - их, снимио и, не само за оно што је уследило апартан, већ и за дуго памћење, дугометражни документарац „Дечак из Јунковца”.Ово за гледаоце и не мора да буде од неког значаја сем ако не кажемо и да ће „Непријатељ” по својим дометим, а продукционим и креативним, сасвим извесно, бити у самом врху текуће домаће филмске сезоне. Најавивши то „Четвртим човеком” 2007. године, Зечевић се са „Непријатељем”, као нескривени заступник идеје о домаћем биоскопском / жанровском филму, до сада у највећој мери и најозбиљније у њему нашао, успевши да врло добро избалансира низ састојака неопходних за убедљиво и у сваком погледу целовито дело. У историји филма често употребљаван мотив изоловане групе у екстремним околностима (без радио је везе, физички окружена спољном - минска поља - и унутрашњом опасношћу - нечастиви међу њима али и у њима) је врло добро и непретенциозно контекстуализован у овдашњи простор и време, који се уједно и надилазе кроз универзалну, релативно оригиналну антиратну причу. „Непријатељ„, и као пре свега психо трилер, филм је сугестивне, постапокалиптичне атмосфере (готово црно бела фотографија, девастирани ентеријери, контраст напуштене фабрике и природе са минском претњом) којем ипак недостаје доза напетости, да би био међу баш најбољима од врсте. Глумачка екипа се солидно носила са текстом који јој је могао дати и више материјала и подстицаја за прецизнију карактеризацију ликова. В. Црњански

24

Svet

sreda16.mart2011.

UKRATKO

Bez dogovora o zabrani leta nad Libijom

Brod pun oru`ja TEL AVIV: Izraelska mornarica presrela je ju~e tovarni brod sa de se ti na ma to na oru`ja koji je plovio za Egipat, a tovar je bio navodno namewen Hamasu u pojasu Gaze, javili su izraelski mediji.

Izraelski premijer Bewamin Netanijahu izjavio je da je oru`je na|eno na brodu koji je presrela izraelska mornarica iz Irana. „Sakupqamo informacije i jed na stvar je si gur na da je oru`je iz Irana s usputnom stanicom u Siriji”, kazao je Netanijahu, aludiraju}i na ~iwenicu da je brod isplovio iz sirijske luke Latakija u Sredozemnom moru. „Pro{le no}i dao sam dozvolu da se preuzme kontrola nad brodom za koji smo imali razloga da mislimo da nosi oru`je nameweno Gazi.

Izvor oru`ja je Iran, koji nastavqa s poku{ajima da naoru`a teroristi~ke snage protiv Izraela”, kazao je Netanijau.On je naglasio da je pravo Izraela da zaustavi krijum~arewe oru`ja.

(Tanjug)

dnevnik

WU JORK, PA RIZ: Savet bezbednosti Ujediwenih nacija ostao je podeqen povodom zahteva Arapske lige za uvo |e we zo ne za bra ne le ta iznad Libije.

Ru ski am ba sa dor pri UN Vitalij ^urkin izjavio je da, pre izja{wavawa o tom predlogu, najpre treba odgovoriti na neka su{tinska pitawa.Treba znati ne samo {ta treba da u~inimo, ve} i kako to treba da se uradi.

Ako se uvede zona neletewa ko }e je sprovesti i kako }e ona biti primewena, kazao je ^urkin. Arapska liga i neke

evropske zemqe zala`u se za uvo|ewe zabrane letova iznad Libije radi spre~avawa vazdu{nih napada snaga libij skog li de ra Mo a me ra el Gadafija na pobuwenike.Kina i Rusija se, me|utim, protive me{awu SAD u suverenitet drugih zemaqa.

I mi ni stri Gru pe osam (G8) vode}ih svetskih ekonomija jo{ se nisu pribli`ili dogovoru o uvo|ewu zone zabrane leta nad Libijom, prvog dana sastanka {efova diplo ma ti ja u Pa ri zu. [ef ita li jan ske di plo ma ti je Franko Fratini rekao je da

su se ministri slo`ili da {to je pre mogu}e, jo{ ove nedeqe, treba ponovo otvoriti diskusiju u Savetu bezbednosti UN o daqim merama prema Libiji.

Ministar spoqnih poslova Ne ma~ ke Gvi do Ve ster ve le izjavio da je wegova zemqa i daqe skepti~na prema ideji uvo|ewa zone zabrane letova u libijskom vazdu{nom prostoru. On je rekao i da zona zabrane letova mo`e da izazove vojnu intervenciju, a da Nema~ka ne `eli da bude uvu~ena u rat.

(Tanjug)

je od ju~e aktivan {tab za hitne situacije MIP-a Srbije, koje prati situaciju i da sa ambasadom vodi brigu o na{im gra|anima koji su u Japanu.

Odgovarajuci na pitawe novinara, Jeremi} je rekao da }e uskoro biti poznato kakva }e ta~no pomo} biti upu}ena Japanu, da je sada momenat kada je potrebno pokazati solidarnost sa narodom Japana i da se treba setiti pomo}i koju su gra|ani Srbije u pro{losti dobijali od japanske vlade i Japana i da je ta pomo} bila nesebi~na. Jeremi} je kazao da pomo} koju }e Srbija uputiti ne mora da bude samo materijalna, ve} da to mo`e da bude i tehni~ka i pomo} u qudstvu, a da je potrebno pokazati punu solidarnost sa narodom Japana u ovom te{kom trenutku.

(Tanjug)

Potvr|eno vi{e od 6.000 `rtava

Sa te lit ski sni mak nu kle ar ke „Fu ku {ima - Da i }i”

Zbog po`ara novo osloba|awe radijacije TOKIO, BE^: Me|unarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) zvani~no je potvrdila da je u skladi{tu iskori{}enog nuklearnog goriva reaktora 4 elektrane „Fuku{ima - Dai}i” ju~e izbio po`ar, zbog kojeg su u atmosferu direktno emitovane radioaktivne materije.[ef kabineta japanske vlade Jukio Edano kazao je, u me|uvremenu,

da je nivo radijacije oko elektrane smawen, posle dramati~nog porasta ju~e u jutarnjim satima. Svetska zdravstvena organizacija saop{tila je da su japanske vlasti preduzele ispravne mere kako bi za{titile stanovni{tvo od radijacije, ukqu~uju}i evakuacije. Japanske vlasti upozorile su ju~e, posle najnovije eksplozije reaktora 2 u nuklearnom

kompleksu „Fuku{ima - Dai}i”, da je nivo radijacije oko nuklearke zna~ajno pove}an i da bi vetar radioaktivne materije mogao da donese do Tokija za nekoliko ~asova. U nuklearki „Fuku{ima - Dai}i”, koja se nalazi 250 kilometara sevroisto~no od Tokija, do sada su registrovane eksplozije na tri reaktora i po`ar na ~etvrtom.

(Tanjug)

Premijer Kan upozorio na rizik od radijacije

Vulkan na Havajima HONOLULU: Lava koja se obru{ila niz padine vulkana Kilauea izazvala je po`ar u vulkanskom nacionalnom parku na Havajima, saop{tile su vlasti. Vatrogasci su upozorili da je od nedeqe po`ar uni{tio povr{inu od najmawe 30 hektara, prenela je agencija AP. Batra se, kako je saop{teno, {iri preko {umskog podru~ja Ohaja, koje je spaqeno zbog izlivawa lave.

Kilauea, jedan od najaktivnijih vulkana na svetu, bele`i stalne erupcije od 3. januara 1983. godine.

(Tanjug)

BEOGRAD : [ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} izjavio je ju~e da je Ministarstvo spoqnih poslova uputilo preporuku gra|anima Srbije da napuste Japan, ako je to mogu}e, i da se, sem u slu~aju preke potrebe, uzdr`e od putovawa u tu zemqu. Jeremi} je rekao novinarima da je takva odluka doneta imaju}i u vidu pogor{awe situacije u Japanu i probleme sa nuklearnim reaktorom Fuku{ima.

On je istakao da niko od gra|ana Srbije u Japanu, a ima ih oko stotinu, nije ugro`en, i da je ambasada Srbije u Tokiju sa svima wima u kontaktu. Jeremi} je dodao da su porodice srpskih diplomata u Tokiju na putu za Osaku, gde }e biti sme{tene, ali da ambasador Ivan Mrki} i osobqe ambasade ostaju u Tokiju. [ef diplomatije je rekao da

U JAPANU NOVI POTRESI TLA, RADIJACIJA DESET PUTE VE]A OD DOZVOQENE

Do`ivotna robija za pirate VA[INGTON: Pet Somalaca koji su pro{le godine napali ameri~ki vojni brod ispred obala Afrike, osu|eno je ju~e pred sudom u Norfoku, u Virxiniji, na do`ivotne kazne zatvora zbog piraterije.

Oni su osu|eni i na dodatnih 80 godina po drugim optu`bama u vezi sa napadom 1. aprila na brod „Nikolas”, koji je bio deo me|unarodne flo ti le ko ja obezbe|uje vode oko Somalije od pirata.

Branioci su tvrdili su oni nevini ribari koje su oteli pirate i naterali ih da pucaju na vojni brod, za koji su mislili da je trgova~ki. Tu`ilac je rekao da si oni priznali napad.

(Tanjug)

Puna solidarnost s narodom Japana

TOKIO: Premijer Japana Naoto Kan izjavio je ju~e da, posle eksplozije reaktora 2 u nuklearnom postrojewu „Fuku{ima - Dai}i”, postoji znatno ve}i rizik od emitovawa radioaktivnih materija.

Kan je, u televizijskom obra}awu naciji, zamolio qude koji `ive na 20 do 30 kilometara udaqenosti od elektrane da ostanu kod ku}a i upozorio da svi koji `ive u polupre~niku do 20 kilometara od postrojewa moraju biti evakuisani, prenela je agencija Kjodo.

On je kazao i da je ju~e izbio po`ar na reaktoru 4, zbog ~ega je porastao rizik od ispu{tawa radio-

aktivnih materija.Kan je kazao da su, posle razornog zemqotresa od petka i prate}eg cunamija, prestali da rade pojedini generatori sistema za hla|ewe reaktora.

Premijer je rekao da }e u~initi sve da izbegne mogu}e nove eksplozije i emitovawe radioaktivnih materija, istovremeno apeluju}i na gra|ane da „deluju smireno”.Reaktor 2 japanskog nuklearnog postrojewa je tre}i u nizu koji je eksplodirao

TOKIO: Broj qudi za koje je potvr|eno da su poginuli ili nestali u zemqotresu i cunamiju koji su u petak, 11. marta, pogodili Japan prevazi{ao je 6.000, saop{tila je danas policija. Nacionalna policijska agencija navela je da je 2.475 qudi izgubilo `ivot, a 3.611 nestalo, ali je napomenula da je u priobalnim podru~jima prona|en veliki broj tela koja jo{ nisu identifikovana, {to zna~i da }e broj `rtava biti ve}i, prenela je japanska agencija Kjodo.

Japanske vlasti su upozorile da bi bilans stradalih mogao da dostigne 10.000, pa i mnogo vi{e, po{to je samo u prefekturi Mijagi,

na obali Tihog okeana, koja je najte`e pogo|ena katastrofom, izgubqen kontakt sa oko 10.000 me{tana. U drugim oblastima na severoistoku Japana jo{ nema traga desetinama hiqada qudi, me|u kojima je 2.500 turista.

Guverner Mijagija Jo{iro Muraj rekao je na konferenciji za novinare da u tom regionu najve}i problem trenutno predstavqaju nesta{ica goriva i prepune bolnice. Mnoge bolnice ne mogu da prime te{ko povre|ene pacijente jer im nedostaju lekovi i sredstva za rad, a i mrtva~nice su pune i ne mogu da primaju tela, kojima iz ~asa u ~as raste broj.

(Tanjug)

Novi zemqotres ja~ine 6 stepeni TOKIO: Zemqotres ja~ine 6 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je ju~e istok Japana i to je najja~i naknadni potres u toj zemqi posle razornog zemqotresa u petak, javili su japanski mediji. Novi zemqotres u prefekturi [izuoka i wenoj okolini osetio se i u glavnom gradu To-

kiju, gde su se zgrade quqale. Japanske slu`be nisu izdale upozorewe na cunami, posle dana{weg potresa. Tokijska kompanija za elektri~nu energiju (TEPCO) saop{tila je da centrale za proizvodwu struje u [izuoki i daqe rade.

(Tanjug)

Japan pomeren ~etiri metra ka istoku

u posledwa ~etiri dana. Pre wega, u ponedeqak ujutru je do{lo do eksplozije na reaktoru 3, a u subotu na reaktoru jdan.

(Tanjug)

BEOGRAD: Razorni zemqotres koji je pogodio Japan pomerio je ovu ostrvsku zemqu ~etiri metra isto~nije od ranijeg geografskog polo`aja, pokazuju podaci japanskog sistema Geonet, koji obuhvata 1.200 stanica sistema globalnog pozicionirawa (GPS).

Stru~wak Ameri~kog geolo{kog dru{tva (USGS) u Pasadeni, doktor Ken Hadnat istakao je u interjvuu sajtu MSNBC da }e zbog ovog pomerawa morati da se unose izmene u geografske karte.

Hadnat navodi da je sli~an fenomen zabele`en prilikom pro{logodi{weg zemqotresa u ^ileu ja~ine 8,8 stepeni Rihtera kao i 2004. kada je oblast blizu indone`anskog ostrva Sumatra pogodio potres od 9,1 stepen, a onda i katastrofalni cunami. Zemqotres je, prema tvrdwama nau~nika, verovatno pomerio zemqinu osu za oko 16,5 centimetara, {to uti~e na br`u rotaciju zemqe i skra}uje dan za oko 1,8 milioniti deo sekunde.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLA DI MIR PU TIN Ruski premijer Vladimir Putin zatra`io je ju~e od ruske federalne korporacije za atomsku energiju “Rosatom” i ministarstava za energetiku i ekologiju da analizira planove o izgradwi centrala, posle problema u japanskoj atomskoj centrali “Fuku{ima”. Predsednik ruske vlade je zatra`io da neodlo`no upu}uje Japanu potrebnu humanitarnu pomo}.

UR SU LA PLA SNIK Biv{a {efica austrijske diplomatije Ursula Plasnik, umesto na mesto generalnog sekretara Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS), za koje je kandidovana, postavqena je za ambasadora Austrije u Parizu, saop{tilo je ju~e Miniastarstvo inostranih poslova. Kandidatura Plasnikove za generalnog sekretara OEBS nai{la je na otpor Turske.

VOJ ]EH JA RU ZEL SKI Posledwi komunisti~ki vo|a Poqske, general Voj}eh Jaruzelski primqen je u bolnicu zbog respiratornih problema i visoke temperature, saop{tio je lekar Vojne bolnice u Var{avi, Pjotr Dabrovjecki. Jaruzelski je 1981. godine uveo vanredno stawe u Poqskoj i po~eo progon ~lanova „Solidarnosti”. Ima mi{qewa da je time spre~io ulazak trupa SSSR-a u Poqsku.

Sa te lit sko me re we to pqe wa le da na Gren lan du i Antarktiku VA [ING TON: Do 2050. nivo mora pora{}e za 32 centimetra, od ~ega }e 15 santimetara biti uslovqeno topqewem ledenih plo~a Grenlanda i Antarktika, ako one nastave da se tope sada{wim tempom, rezultati su dvadesetogodi{weg satelitskog merewa.

Istra`ivawa pokazuju da ledene plo~e Grenlanda i Antarktika gube masu sve br`im tempom i sugeri{u da topqewe ledenih plo~a postaje glavni faktor rasta nivoa mora, mnogo ranije nego {to se predvi|alo, preneo je Glas Amerike. Re~ je o ameri~koj studiji koja je dosad najdu`e pratila zbivawa na polarnim ledenim plo~ama: gotovo dvadeset godina svakodnevnih satelitskih merewa sa regionalnim klimatskim modelima.Slika koja se stvara je potpuno jasna, ka`e glavni autor studije Erik Rignot: „Ono {to vidimo i na Antarktiku i na Grenlandu je pove}awe mase leda koja se izgubi u moru: svake godine otopi se sve vi{e leda.”

Autori tako|e ka`u da se gubitak leda iz plo~a koje prekrivaju ogromna podru~ja kopna doga|a tri puta br`e nego iz mawih ledenih vrhova i planinskih gle~era. Rignot, glaciolog sa

Univerziteta Kalifornije i Nasine navigacione laboratorije (JPL), ka`e da to nije neo~ekivano: „Sada su otprilike jednaki, ali ako se nastavi isti trend u planinskim gle~erima i u ledenim plo~ama, onda }e plo~e postati dominiraju}i faktor u dizawu nivoa mora. To nije za~u|uju}e, jer one sadr`e daleko vi{e leda, dakle imaju i mnogo ve}i potencijal za povi{ewe nivoa mora.” Do 2050. nivo mora pora{}e za 32 centimetra, od ~ega }e 15 santimetara biti

uslovqeno topqewem ledenih plo~a Grenlanda i Antarktika, ako one nastave da se tope sada{wim tempom, rezultati su dvadesetogodi{weg satelitskog merewa. Rignot ka`e da je to vi{e nego {to je predvideo Me|uvladin panel Ujediwenih nacija o klimatskim promenama, kao i da uloga ledenih plo~a nije sekundarna u budu}em dizawu nivoa mora.

On ocewuje da studija dokazuje da je globalno zagrevawe realnost i velik razlog za zabrinutost, posebno za stanovnike obala, jer im ostavqa mawe vremena za reagovawe na dizawe nivoa mora. Nau~nik isti~e da bi topliji okeani, tako|e, mogli da ubrzaju otapawe polova, jer se na mestima gde okean postaje topliji led na rubovima br`e topi i gle~eri br`e oti~u u more.

Rignot poru~uje da je va`no da se nastavi sa osmatrawem ledene plo~e i koriste ti podaci zajedno s onima zabele`enim kroz du`e vremenske periode u stvarawu modela koji }e boqe prognozirati otapawe ledenih plo~a u dolaze}em veku. Studija je objavqena u ~asopisu “Xiofizikal risr~ leters” izdatom ovog meseca.

(Ta njug)

SveT / balkan

dnevnik

sreda16.mart2011.

SIN DI KAL NA PRA VI LA ZA OPO RA VAK HR VA SKE

Kraj ra da bez pla te

Voj ska Sa u dij ske Ara bi je u Ba hre i nu WU J ORK, VA [ ING T ON: Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Ki-mun izrazio je ju~e zabrinutost zbog toga {to su Saudijska Arabija i Ujediweni Arapski Emirati poslali snage u Bahrein, pozivaju}i sve strane na uzdr`anost, a ovom pozivu pridru`ile su se i SAD, isti~u}i da nije re~ o invaziji.

Portparol generalnog sekretara UN Farhan Hak rekao je da je Ban zabrinut zbog nasiqa u ovoj ostrvskoj dr`avi i da je „sa zabrinuto{}u primio vest da su vojnici Kraqevine Saudijske Arabije i Ujediwenih Arapskih Emirata, pod okriqem Zalivskog saveta za saradwu, u{le na teritoriju Bahreina”, javio je AFP. „On poziva sve strane da budu maksimalno uzdr`ane i da u~ine sve {to mogu kako bi spre~ile upotrebu sile i daqe nasiqe. On je istakao da su sve strane du`ne da postupaju u potpu-

noj saglasnosti sa me|unarodnim qudskim pravima i humanitarnim pravom”, rekao je Hak. Ban je ponovo uputio poziv da se u Bahreinu povede {irok nacionalni dijalog, a susedima ove zemqe i {iroj me|unarodnoj zajednici poru~io je da podr`e ovaj proces i okru`ewe koje doprinosi kredibilnoj reformi u zemqi. SAD nisu ni kritikovale ni pozdravile dolazak snaga susednih zemaqa u Bahrein da bi, na zahtev vladaju}e sunitske porodice, pomogle da se uspostavi red u toj zemqi gde od pro{log meseca protestuju hiqade qudi, ve}inom {iita. „To ne predstavqa invaziju jedne zemqe”, rekao je portparol Bele ku}e Xej Karni, a portparol Pentagona Dejvid Lapan je naveo da je Pentagon „svim stranama preneo na{u zabrinutost zbog postupaka koji bi mogli da predstavqaju provokaciju ili podstaknu sekta{ke tenzije”, javio je Rojters.

KRE NUO TA LAS MI GRA CI JA

Pre vr nuo se brod iz Tu ni sa RIM: Do 35 ilegalnih emigranata iz Tunisa vode se kao nestali nakon {to je ju~e potonuo brod kojim su se prevozili od Tunisa do Italije, saop{tile su italijanske lu~ke vlasti.

U vesti italijanske novinske agencije ANSA, koju je prenela

agencija Frans pres, ka`e se da se brod prevrnuo ju~e, ubrzo po{to je napustio luku Zarzis na jugu Tunisa. Od pobune u Tunisu u januaru do danas na italijansko ostrvo Lampeduzu je stiglo blizu 8.000 emigranata, uglavnom iz Tunisa.

Za u sta vqen tra jekt s 1.800 iz be gli ca iz Li bi je RIM: Italijanska mornarica spre~ila je marokanski trajekt sa 1.800 izbeglica iz Libije da u|e u italijanske vode, iako je posada navela da `eli samo da sipa gorivo na Siciliji pre nego {to brod produ`i daqe. Trajekt, koji je u nedequ zaplovio iz Tripolija sa 1.836 qudi, uglavnom dr`avqana Maroka, i 83 ~lana posade, sada se nalazi u me|unarodnim vodama, na granici s teritorijalnim vodama Italije, 23 kilometra od obale Sicilije, gde na wega motri italijanski ratni brod, prenela je agencija ANSA. Italijanske vlasti nisu odobrile

ulazak tako velikog broda, jer su ve} suo~ene s brojnim migrantima iz zemaqa severne Afrike, koji ve} mesecima pristi`u, be`e}i od pobuna i nasiqa u svojim zemqama. Ministarstvo spoqnih poslova Italije dogovara se s marokanskim vlastima, koje su poslale trajekt u Libiju kako bi evakuisale svoje gra|ane.

Na italijansko ostrvo Lampeduzu od prekju~e je stiglo jo{ 1.623 qudi, a mornarica je pre dve no}i spasla 129 migranata ~iji se brodi} prevrnuo tridesetak kilometara ju`no od tog ostrva.

(Ta njug)

ZA GREB: Najve}e sindikalne centrale u Hrvatskoj ju~e su predstavile program dru{tvenog i eko nom skog opo rav ka „Nova slika Hrvatske” sa 128 zahteva socijalnim partnerima - vladi i poslodavcima i najavile skore aktivnosti, pre svega stvarawa okvira da se onemo gu }i po slo dav ci ma da ne pla}aju radnike za rad.

Isti~u}i da dru{tvo treba da po~iva na osnovama jednakosti u kome radnici `ive od rada, sin di kal ni ak ti vi sti su program ponudili svim politi~kim opcijama, jer su, kako je re~eno na konferenciji za novinare, utvrdili da ni jedan postoje}i program ne zastupa interese {irokog sloja gra|ana.

Program nudi re{ewa u dru{tvenom i ekonomskom smislu, ne samo za izlazak iz krize, nego i utire pravac u kome se dru{tvo, sada poreme}enih moralnih vrednosti i pritisnuto inte re si ma krup nog ka pi ta la, treba orijentisati u budu}nosti. Sazrelo je mi{qewe da je po li ti~ ki si stem pre pre ka pri vred nom ra stu i raz vo ju, smatraju sindikalisti. „Nudimo nove orijentacije i nove vrednosti, razvoj dru{tva prema nordijskim dru{tvenim standardima koji podrazumevaju brigu o qudima, a tr`i{nu

Osim re {a va wa pro ble ma neispla}ivawa plata, sindikati tra`e korenite promene u ekonomskoj politici kojima }e se uki nu ti pri vi le gi je, re strukturisati javna potro{wa i uvesti novi poreski sistem,

Vi lim Ri bi}

zasnovan na progresivnom oporezivawu visokih plata i oporezovawu kapitala, dividendi, kamata, ekstra imovine i svega ~emu izvor nije rad.

I Hrv atska mo `e bi ti Skan di na vi ja „Danas bogata mawina vlada nad interesima ve}ine, zbog ~ega u Hrvatskoj treba graditi Drugu Republiku”, smatraju sindikalisti. Ignorisawe zahteva o kojima }e biti {ire javne rasprave, sindikate }e povu}i u proteste i {trajkove, rekao je Ribi} i dodao „red protesta, red {trajka, tako se gradila Skandinavija”. privredu i konkurentnost kao prihvatqive u privredi, a ne u dru{tvu”, izjavio je Vilim Ribi}, {ef Ma ti ce hr vat skih sindikata. On je istakao da vaqa promeniti vladavinu mawine nad ekonomskim interesima ve}ine.

Mladen Novosel, predsednik Saveza samostalnih sindikata Hrvatska. rekao je da do kraja naredne sedmice o~ekuju vladin odgovor na urgentni problem neispla}ivawa plata i neupla}ivawa doprinosa, {to je test za vladu u o~ima sindi-

kada se grupa od 49 dr`avqana Banglade{a konopcem spustila u more, po{to je wihov brod do{ao do ove luke na severozapadu Krita.

Gr~ke vlasti smatraju da su radnici iz Banglade{a pobegli sa broda kako ne bi bili vra}enu u svoju zemqu. Iz Libije je, od po~etka antivladinih nemira, do ju`nog gr~kog ostrva evakuisano vi{e hiqada stranaca.U Gr~ku godi{we u|e vi{e desetina hiqada ilegalnih imigranata.

(Ta njug)

}e 128 zahteva vladi, od koje o~ekuju da nakon te sednice donese mere kojima }e do kraja juna onemogu}iti da radnici ubudu}e rade du`e od 30 dana bez plate.

Dru{tvene i politi~ke reforme koje predla`u sindikati ukqu~uju i promene izbornog sistema i ja~awe neposredne demokratije i uloge gra|ana. S tim u vezi tra`e sre|ivawe bira~kih popisa, zabranu pred iz bor nih ko a li ci ja ko je malim strankama omogu}avaju uce ne, kom bi no va ni iz bor ni sistem - pola poslanika po ve}inskom a pola po proporcionalnom sistemu i restriktivnu regulaciju finansirawa kampawa, kako bi se smawila odlu~uju}a uloga novca u izbornom procesu.

(Ta njug)

Pro te sti se qa ka u Vi ro vi ti ci ZA GREB: ^lanovi udru`ewa seqaka Viroviti~ko-podravske `upanije, uz granicu s Ma|arskom, ve} {esti dan protestvuju parkirawem traktora uz neke od puteva u ovoj `upaniji, uz povremene vo`we gradskim sredi{tima Viroviticom i Slatinom. ^lanovi udru`ewa nezadovoqni su, kako ka`u, zbog zakidawa utvr|enih podsticaja i nere{avawa seqa~kih problema koji poqoprivrednike dovode na rub propasti. „I daqe ne odustajemo od izra`avawa nezadovoqstva takvom politikom ministra poqopri-

vrede Petra ^obankovi}a, koja dovodi do me|usobnog deqewa seqa~kih udru`ewa i seqaka, a u drugi plan se stavqa {to su svi poqoprivrednici u istoj situaciji. Qudi su ve} umorni, umesto na poqima, mnogo vremena provodimo na putevima, ali od svojih zahteva ne}emo odustati”, rekao je predsednik udru`ewa Zvonko Pipi}.

Zbog kolona traktora na putu, kao i zbog parkiranih traktora uz dr`avne puteve, tranzitni promet kroz Viroviti~ko-podravsku `upaniju odvija se usporeno (Ta njug)

Ba ~en Mo lo to vqev kok tel na de~ ju bol ni cu u Za gre bu ZA GREB: Nepoznati po~inilac bacio je ju~e u zoru Molotovqev koktel kroz prozor Specijalne bolnice za za{titu dece s neurorazvojnim i moto-

Za vreme napada u zgradi nije bilo pacijenata, a vatrogasce i policiju pozvala je de`urna lekarka koja je osjetila dim.Materijalna {teta bi mogla dosti}i

ri~kim smetwama Goqak u Zagrebu. Povre|enih nema, ali je u po`aru izgorela ordinacija s EEG ure|ajem za snimawe mozga, a jo{ je jedna prostorija o{te}ena. Nakon napada na zidu bolnice otkriven je natpis „Za uspe{no le~ewe dece”.

i 100.000 evra, ako se utvrdi da je uni{ten EEG ure|aj koji ima samo ta bolnica i koji omogu}ava 24-satno snimawe.

Osim te, o{te}ena je i prostorija s kamerom za snimawe neurorizi~ne novoro|en~adi.

(Ta njug)

U vo da ma kod Kri ta pro na |e no {est te la ATI NA: Gr~ke vlasti saop{tile su danas da su prona{le {est be`ivotnih tela u blizini ostrva Krita, gde je pre 10 dana nestalo 11 dr`avqana Banglade{a, koji su brodom evakuisani iz Libije.

U saop{tewu gr~kog ministarstva trgova~kog pomorstva navodi se da je u protekla 24 sata u vodama u blizini luke Souda prona|eno {est tela u fazi raspadawa, koja su verovatno povezana sa incidentom od po~etka meseca, javio je AP. Tri mu{karca stradala su 5. marta,

kata, koji }e onda krenuti u protestne aktivnosti.

Na na red noj sed ni ci Pri vredno -socijalnog ve}a na kojoj treba re{iti problem neispla}ivawa plata i doprinosa, sindikalni {efovi predstavi-

25

CRNA GORA

Od ob re ni Fej subk pro te sti POD GO RI CA: Podgori~ka policija odobrila je ju~e odr`avawe jednosatnog protestnog okupqawa u organizaciji nevladine organizacije Libertas i grupe gra|ana sa dru{tvene mre`e Fejsbuk pod uslovom da je, kako se navodi, dogovoreno da ne bude transparenata i govora.

Iz Uprave policije su saop{tili da je odr`avawe najavqenog skupa odobreno ispred zgrade Skup{tine Crne Gore, 21. marta iako organizatori nisu ispunili sve zakonom propisane obaveze.

Policija navodi da je odluka da se odr`avawe protesnog skupa dozvoli doneta nakon razgovora pomo}nika rukovodioca Podru~ne jedinice Podgorica Jovice Re~evi}a sa predsednikom NVO Libertas i predstavnikom organizatora skupa Robertom Vela{evi}em.

“Re~evi} je Vela{evi}u predo~io zakonske obaveze koje on, kao predstavnik organizatora, ima u smislu po{tovawa zakona, nenaru{avawa javnog reda i mira tokom odr`avawa javnog okupqawa, {to je Vela{evi} prihvatio i obavezao se na po{tovawe propisa i normi”, navodi se u saop{tewu.

(Ta njug)

ALBANIJA

Upo zo re we uo~i iz bo ra TI RA NA: Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) pozvala je vode}e partije u Albaniji da prestanu sa me|usobnim optu`ivawima i da daju svoj doprinos kako bi se predstoje}i izbori odr`ali u demokratskoj atmosferi. „Politi~ka klima u Albaniji je i daqe polarizovana, prisutna je o{tra retorika i li~ni me|usobni napadi lidera vode}ih politi~kih partija... Stranke treba da demonstriratuju politi~ku voqu za odr`avawe demokratskih izbora”, isti~e se u najnovijem izve{taju OEBS o politi~koj situaciji u Albaniji, prenosi portal „Balkan insajt”.Odavno se ne pamti da su neki lokalni izbori izazvali toliko interesovawe u svetu i zemqi kao {to je to sada slu~aj sa izborima koji se odr`avaju 8. maja.

Dve vode}e stranke, Demokratska i Socijalisti~ka partija, nemaju nikakvu saradwu od parlamentarnih izbora sredinom 2009. godine. Rezultate tih izbora socijalisti nikad nisu priznali jer tvrde da su pokradeni. Premijer Saqi Beri{a odbacuje te optu`be, ali nikad nije pristao na ponovno prebrojavawe glasova i proveru izbornog materijala.

(Ta njug)

EU za bri nu ta {to nije for mi ra na vla da BiH BRI S EL: Vi so ka pred stavnica Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton i evropski komesar za pro{irewe [tefan File izrazili su ju ~e du bo ku za bri nu tost zbog nepostoje}eg napretka u formirawu vlade u Bosni i Hercegovini i zbog situacije u Federaciji BiH. „Du bo ko smo za bri nu ti zbog kon ti nu i ra nog ne do statka napretka u formirawu vlade u BiH i posebno zbog situacije u Federaciji.

Vo|stvo BiH mora hitno da prevazi|e svoje razlike. „BiH ne mo`e sebi vi{e do zvo li ti da gu bi vre me.

Po li ti~ ki li de ri mo ra ju hitno zapo~eti sa reformama vezanim za pribli`avawe EU, ukoliko `ele da dr`ava napreduje na svom putu evropskih integracija”, naveli su oni.

E{tonova i File su posebno naglasili da je za ovo neophodno da BiH ima ~vr-

ste vlade na svim nivoima, kako bi se izborila sa problemima.

Pred sed nik Re pu bli ke Srpske (RS) Milorad Dodik rekao je ju~e novinarima u Bawa Luci da nije upoznat da je do{lo do napretka u razgovorima strana~kih lidera u Sarajevu oko formira wa vla sti u Fe de ra ci ji BiH. Dodik, koji je i predsednik SNSD, ka`e da ta stranka o~ekuje da }e dobiti ministarsko mesto u novoj vladi Federacije BiH . „To je deo dogovora koji smo ima li pr ven stve no sa HDZ BiH, jer su oni na osnovu toga dobili jedno ministarsko mesto u vladi RS”, rekao je Dodik.

Ko men ta ri {u }i ~i we ni cu da se ti razgovori vode u Kancelariji visokog predstavnika u BiH, Dodik je rekao da je to stvar politi~kih lidera u Sarajevu.

(Ta njug)

26

GLOBUS

sreda16.mart2011.

dnevnik

Пљачкаш тужио полицију

П

љачкаш тужио полицајце који су га након хапшења спровели улицом са спуштеним панталонама. Оружани пљачкаш који ће ући у анале, ухапшен је након покушаја пљачке банке у Немачкој, али чињени-

Сладолед од мајчиног млека

Ј

една британска посластичарница нуди сладолед од мајчиног млека, пише „Телеграф”. Сладолед назван „Бејби Гага” направљен је од донираног млека петнаестак жена, и кошта 14 фунти по порцији. У основи неутралан, „зачињен” је ванилом и ренданом лимуновом кором. Оснивач посластичарнице „Ајскримистс” Мет О’Конор рекао је да је млеко тестирано у складу са здравственим регулативама, и да је сладолед безбедан за јело као и сваки други. „Природан је, нема адитива, органског је порекла, и ако је млеко довољно добро за нашу децу, добро је и за нас”, рекао је он. Иако би се већина људи загрцнула при самој помисли да окуси сладолед од „људског” млека, залихе „Бејби Гаге” распродате су за само неколико дана, а управа је већ наручила нове количине.

ца да ће неко време провести иза решетака га није узнемирила колико чињеница да га је полиција „избламирала”. Пљачкаш је ушетао у једну банку у Ахену са пиштољем и од раднице затражио сав новац. Радница је успела да активира аларм и у року од само неколико мину-

та је пљачкаш био опкољен. Почели су преговори и када му је обећано да ће га третирати са поштовањем, пљачкаш је одлучио да се преда. Када се појавио на вратима банке, полицајци су га шчепали, ставили му лисице и спустили панталоне око чланака, а онда га тако голишавог спроводили до станице. Пљачкаш се налази у притвору и унајмио је адвоката - не да га брани за покушај пљачке, већ да поднесе пријаву против полиције за кршење људских права. „Лисице се подразумевају, али зашто му је полиција свукла панталоне иако је рекла да ће га третирати са поштовањем, то никоме није јасно. Ово је кршење људских права”, рекао је адвокат.

Секс пред колегом, што да не С

ни мак ко ји при ка зу је „ак ци ју” ше фа и се кре та ри це по стао је хит на ин тер не ту. Ви део је за пра во про мо тив ни спот Нор ве шког удру же ња за сле пе, ко ји са ве ту је по сло дав -

„Ако же ли те да из бег не те тра че ве на по слу, унај ми те сле пу осо бу”, ка же текст ре кла ме. Нор ве шка асо ци ја ци ја за сле пе са оп шти ла је да је ре кла ма ду хо ви ти на чин да се јав ност

Диско Гадафи

Р

е мик со ва на пе сма са де ло ви ма го во ра ли биј ског дик та то ра по ста ла је хит на ин тер не ту. Ну ме ра „Зен га зен га” изра ел ског му зи ча ра Но ја Ало шеа за пра во је ре микс ва тре ног го во ра Мо а ме ра Га да фи ја. Сни мак је већ по гле да ло ско ро по ла ми ли о на љу ди на сај ту Ју тјуб, а свет ске аген ци је пре но се да је ова пе сма већ по ста ла хит на про тест ним ску по ви ма. Ало ше (31) је изра ел ски му зи чар ко ји пред во ди гру пу Хо ве ви Тзи он. „Го ми ла љу ди ко ја је по гле да ла спот пи са ла ми је да ће, ка да Га да фи ко нач но пад не, пле са ти на ули ца ма Три по ли ја уз мо ју пе сму”, ре као је он за АФП.

ци ма да ан га жу ју сле пе или сла бо ви де за по сле не. Шеф је усред ски да ња са се кре та ри цом, ка да сле пи за по сле ни упа да у кан це ла ри ју. За те че ни шеф се рас пи ту је о ње го вом по слу и хва ли га, док се исто вре ме но и да ље ски да.

осве сти о мо гућ но сти ма за по шља ва ња сле пих и сла бо ви дих љу ди. „За по сле ни у ре кла ми са вр ше но вла да сво јим за да ци ма, а не зна те ни да ли за и ста ни је на слу тио да је шеф ‘у ак ци ји’ или је са мо при сто јан и дис кре тан”, на во ди се у са оп ште њу.

Украо ауто с пепелом покојника

Ј

едан лопов из Атланте украо је аутомобил чији је власник њиме превозио пепео свог покојног оца. Полиција наводи да је отац власника возила умро недељу дана раније у саобраћајној несрећи и

Н

да је његов син планирао да распе пепео дан након крађе. Телевизија ВСБ преноси да је Мерцедес један од два аутомобила украдена тог дана са истог паркинга. Полиција још увек трага за украденим возилима.

Додајте со и бибер, затим се скините...

а „каналу за одрасле” у Хо н гконгу по стоји и гола емисија о кувању. Водитељка Флора Ченг своје емисије почиње куповином на локалним пијацама, наравно обучена, а скида се тек када се врати у студио. Тада облачи посебну, провидну кецељу дизајнирану специјално за њу, која мало шта препушта машти. „Желимо да натерамо и мушкарце да се врате у кухињу и окрену кувању, у друштву својих жена или љубавница. Желели смо и да унесемо мало западне културе у програм”, рекла је Флора, иначе бивша манекенка за доњи веш. Флора иначе нема никакво кулинарско образовање, али је одабрана на основу свог физичког изгледа да спрема храну по једноставним, традиционалним рецептима.

Иза идеје о голој кулинарској емисији стоји Џеси О-Кинг Вај, продуцент који је 2004. осмислио и „голе вести” емитоване на истом каналу. Емисија ће бити емитована на каналу „Ајс/Фајер”, новом програму за одрасле у Хонгконгу. Али, нису сви одуше-

вљени идејом да им гола бивша манекенка припрема храну. „Ако желим да научим нешто о кувању, свакако нећу потражити такву емисију на каналу за одрасле”, рекла је једна учесница у анкети, док је један мушкарац оценио да „кување и голотиња не иду заједно”.

Да комшији мишеви поједу пицу

В

ласник једне пицерије у Филаделфији покушао је уништи углед конкуренције убацивањем белих мишева у њихов ресторан. Николас Галицијатос (47) ухапшен је након што је покушао да уништи репутацију конкурентске пицерије тако што је у њихов тоалет убацио џак са белим мишевима. Мислећи да је реч о дроги, власник локала који је „преко ноћи” добио госте у ресторану, позвао је полицију и виновник је убрзо пронађен. Осим што оптужен је за сурово понашање према животињама, Галицијатос ће одговарати и по неколико других тачака оптужнице.

Порно-пародија „Улични пси”

Драга, не мењај канал

А

мериканац је своју девојку запросио у реклами емитованој на телевизији. Дејвид Џонс из Кливленда својој девојци Ди Хортон рекао је да ће се у петак у одређено време појавити у реклами на телевизији WЈW. Она је мислила да ће Дејвид, иначе телевизијски продуцент, у реклами глумити суперхероја.

У фризерском салону у ком ради, Ди је на телевизору пустила тај канал, и наставила да дотерује муштерије чекајући да се спот појави. Међутим, била је запањена када се у кадру појавио Дејвид са прстеном у руци. „Многи људи кажу да живимо у љубави, а желим да ти и ја покажемо целом свету шта је права љубав”, рекао је Дејвид и извукао веренички прстен.

Ди је остала без речи, а Џонс се појавио у салону са све телевизијском екипом, и „одрадио” просидбу и уживо. „Желео сам да јој приредим нешто незаборавно”, рекао је Џонс, који је својој драгој пружао подршку и током њене борбе са тешком болешћу. Наравно, Хортонова је рекла „да”, а остале фризерке и муштерије су колективно заплакале.

И У саопштењу полиције се наводи да је реч о угоститељу који и сам има проблема са глодарима у властитој пицерији. „Никада нисмо имали ништа слично, да се мишеви користе као инструмент злочина”, рекао је портпарол полиције. „Ово је ресторански тероризам помоћу мишева”, нашалио се он, додајући да су у врећи била три бела миша купљена у једном пет шопу.

ндустрија филмова за одрасле снимила порнографску пародију филма „Улични пси”. После порно верзије Симпсонових, на мале екране стиже и порно римејк филма „Улични пси” редитеља Квентина Тарантина. Филм „Ble e ding Cool” представља порно посвету култном редитељу Квентину Тарантину. Иако нема „неке везе са оригиналом”, аутори из порнографске индустрије су желели да посвете ово остварење свом омиљеном редитељу. За разлику од оригинала, главне улоге имају искључиво жене, а ова, нова верзија траје чак три сата.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

27

sreda16.mart2011.

Posledwi sestri}u

pozdrav

voqenom

Radi [ovqanskom iz Sremskih Karlovaca od ujaka Sime i ujne Nade.

24303

Posledwi pozdrav deveru i stricu.

Bo`a Rada{ Snaja Branka i sinovac Mi}a sa porodicom.

24280

Posledwi pozdrav dragoj

Mariji Pavi}evi}

Weni Vukoti}i i Radusinovi}i.

24274

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

IZDAJEM luksuzno name{ten jednoiposoban stan u Ul. novosadskog sajma, 7 - 9. Telefon: 063/76536-32.

24144

STAN dupleks, 102m2, parno grejawe, ukwi`en, centar Zemun Poqa, 102.000 evra bez PDV-a.

Tel.: 063/82-30-591.

23607

STAN 46m2, dvosoban, drugi nivo, parno grejawe, ukwi`en, centar Zemun Poqa, 55.000 evra bez PDVa. Tel.: 063/82-30-591.

23608

BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te, 14.300m2, lep pogled, 1/1, vlasnik, 6,5 eura/m2. Povoqno.

Telefon 069/314-37-14.

24207

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe. Tel.: 063/521-546. 22583

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 24151 MOLERSKO - fasadarske radove najpovoqnije izvodi iskusni majstori i odgovorni.

Pozovite da se dogovorimo.

Telefoni: 063/518-346, 021/447114, 021/882-133.

24210 POTREBAN iskusan gipsar.

Telefon: 060/027-0070.

24211 VODOINSTALATERSKE usluge izrada instalacija i servis sve vrste odgu{ewa ma{inski i snimawe cevi, garancija kvalitet.

Tel: 6393-737, 064/160-47-25.

24221

Branko Avdalovi} 1930 - 2011.

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 17. 3. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

24293

S tugom javqamo rodbini i prijateqima da je preminuo na{ dragi i nikad zaboravqeni

PRIRODNI preparat protiv hemoroida - {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisani za 7 dana. Deda Rado{.

Tel: 032/490-797, 064/240-55-49.

24118

Bo`o Rada{ ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618846, 063/8485495.

23853 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano, ta~na mera. Telefon: 064/143-34-09 i 6419-439. 24050

Sahrana je danas, 16. 3. 2011. godine, u 9.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: k}erka Gordana, supruga Danica, unuka Ivana i zet Aleksandar.

24264

28

^iTUQe l POMeni

sreda16.mart2011.

Posledwi pozdrav dragom suprugu, ocu i dedi.

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Rada [ovqanski

Duboko o`alo{}eni iznenadnom smr}u na{eg dragog zeta i te~e

Vilmo{u Molnaru

1949 - 2011.

Sahrana je 16. 3. 2011. godine, u Sremskim Karlovcima, iz ku}e `alosti, u 15 ~asova.

Ostavio si nas u velikoj `alosti.

O`alo{}eni tvoji: supruga Jela, }erka Milica, sin @ika, snaja Qubica sa decom.

Predsedniku Skup{tine SAP Vojvodine od 1974. do 1982. godine [andor Egere{i Predsednik Skup{tine AP Vojvodine.

908/P

24296

Posledwi pozdrav voqenom dedi.

Petra Raji}a

Posledwi pozdrav

tuguju za wim: Milica, Jelena, Vera i To{a.

24281

Rada [ovqanski

Posledwi pozdrav sestri}u i bratu

~ika Vilmo{u

1949 - 2011.

Voqeni na{ deda, nikada te ne}emo zaboraviti, koliko si nas voleo i sa koliko qubavi do~ekivao, a sa velikom tugom ispra}ao.

Tvoji: Rada, Nikola i Jovana.

Posledwi pozdrav

Stani Mandari}

od Gezinih drugova: Sareta, Mi}ka, Cice, Slavice, Stoje, Gukija, Mice, Tucka, Save, Bore, Cupe, Zoke, Soleja, Gockija, Sime, Du}ka, Riste, Dra`ena i Nata{e.

24297

Posledwi pozdrav Radetu.

dragom

od: Svete i Milke i porodice Ple}a{.

24292

24287

Dana, 15. 3. 2011. umro je na{ voqeni otac, suprug i deda

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 71. godini preminula na{a draga sestra i tetka

Petru Raji}u

Rada [ovqanski 1949 - 2011.

Hvala ti za sve.

Dubravka sa porodicom.

Rada [ovqanski

Radmila Koji}

1949 - 2011.

1940 - 2011.

Posledwi pozdrav voqenom bratu od sestre Vere i zeta Rajka.

od: Milana, Ma{e, Dare i Igora, porodica Runi} i Risti}.

Sahrana je danas, 16. 3. 2011. godine, u 14 sati, na Siri{kom grobqu.

Po~ivaj u miru, a u srcima na{im `ive}e{ ve~no.

O`alo{}eni: brat Slobodan, brati~ine Sne`ana i Marijana i brati} Predrag.

Milan [upica 1938 - 2011.

Sahrana je u ~etvrtak, 17. 3. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

24283 24298

24299

24273

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi pozdrav Radetu.

Posledwi pozdrav bratu

24282

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav dragom bratu i stricu

Rada [ovqanski Radi [ovqanskom

1949 - 2011.

Bori Mileta{kom

Radmili Koji}

Radmili Koji}

1949 - 2011.

Mnogo }e{ nam nedostajati.

Hvala ti za sve.

od brata \or|a i Ane.

od Zdravka i Branka sa porodicama.

od sestre Bosiqke sa porodicom.

24285

24286

Milka i Laza sa decom.

24300

24301

24295

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Brat Vasa, snaja @ivadinka, bratanica Mima, bratanac Mi{a sa suprugom Majom i decom Jovanom i Minom.

Posledwi pozdrav

Petru Raji}u

Radmili Koji}

Radmili Koji}

Borivoju Mileta{kom

[ovqi

velikom prijatequ, plemenitom ~oveku, dobrom drugu i saradniku.

Porodica Klanac.

od Sr|anovih drugara sa tribine.

24302

24271

od brata Vojislava sa porodicom.

od: brata Nenada i brati}a Sr|ana sa porodicama.

24288

24289

Wegovi: Ago{ton, Bodalo, Ze~evi}, Jurlina, Melkus, Pavlov, Padrov, Posavac, Surli}, Haxi, Cupari} i [efer.

24306

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Posledwi pozdrav na{em dragom

Peri

na{em

Bori

Uro{, Marko, Zoran i Olgica.

sreda16.mart2011.

Draga bako, u srcu, uspomenama i mislima ~uva}emo sve ono ~emu si nas nau~ila

29

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka, ta{ta i baka preminula dana, 14. 3. 2011. godine, u 82. godini

Ru`a Radoj~i}

Ru`a Radoj~i}

ro|ena Carin

Sestra Goga, zet Milovan, Vesna i Aca.

Tvoji unuci: Neca, Moca i Boca, Viki i Branka.

24231

24237

Sa nevericom i tugom opra{tamo se od dugogodi{weg prijateqa, druga i saradnika

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Sahrana je danas, 16. 3. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, Tranxament, u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: }erka Branka, zet Slobodan i unuci Nenad, Momir i Bogdan.

24226

Posledwi pozdrav voqenom suprugu

Petru Raji}u

24236

Draganu Gligori}u Baji

Petra Raji}a

1942 - 2011.

Na{e prijateqstvo i zajedni~ki samopregoran rad ne mo`e se i ne}e zaboraviti.

Hvala {to si me voleo.

Nada.

Dragan i Bo{ko Bo{kovi} sa porodicama.

24225 24248

Danas, 16. marta 2011. godine, u 10 sati, da}emo ~etrdesetodnevni pomen na grobqu u Obrovcu.

Dragan Gligori} Baja Tvoj lik mi je u o~ima, nikada ga ne}u izbrisati. Toliko lepih trenutaka smo proveli zajedno lutaju}i po svetu.

Od bolesti te nisam mogla otrgnuti. Po~ivaj u miru.

Tvoja supruga Zora Gligori}.

DVOGODI[WI POMEN

obele`i}emo 16. 3. 2011. godine, u Obrovcu. Polazak iz ku}e `alosti u 10 ~asova.

Brate, qubav je kao kocka leda, na jari se istopi, a zemqa upije.

Brat Qubomir, snaja Rozalija, sestra Milena sa porodicom, tvoj sin Dragan sa porodicom.

Neka ti je ve~na slava.

24185 Sa tugom se opra{tamo od na{eg najdra`eg te~e

Ana Hering ro|. Tomqenovi} ro|ena 1921.

Sahrana je danas, 16. 3. 2011. godine, u 14 ~asova, na seskom grobqu, u Gospo|incima.

O`alo{}eni: suprug, sin, }erka, snaja, unu~ad i praunuka.

24244

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 76. godini preminuo na{ dragi

Stevan Ogwenovi}

Vojislavu Vujakovi}u 16. 3. 2009 - 16. 3. 2011.

Sahrana je danas, 16. 3. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Pere

Sel Jo`ef

O`alo{}eni: supruga Stojanka i sin Radoslav.

O`alo{}ena porodica.

24235 23959

24183

Posledwi pozdrav

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo

na{em dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a nepre`aqena supruga, majka, svekrva, baka i prabaka

Posledwi pozdrav na{em

Sahrana je u ~etvrtak, 17. 3. 2011. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Milica i Jelena sa suprugom.

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg predsednika Granske organizacije

Porodica Sel.

24269

~ika Peri Raji}u

24247

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 14. 3. 2011. godine, posle te{ke bolesti preminuo na{ dragi

Bori

od porodice Repi} iz ^erevi}a.

od: sestara Qiqe i Mare sa porodicama.

24263

24267

Molnar Vilmo{a dipl. el. in`.

Penzionisani radnici Elektrovojvodine.

24240

Posledwi pozdrav ocu, tastu i dedi

Posledwi pozdrav

voqenom

Posledwi tati

pozdrav

Gezinom

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 81. godini preminula na{a draga majka, baka i prabaka

Petar Raji} 1942 - 2011.

~ika Peri Raji}u

Porodica Kova~evi}.

24265

Sahrana je danas, 16. 3. 2011. godine, u 15.30 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Zoranu Milovanovi}u

Molnar Vilmo{u

Uvek }e te voleti tvoji: Aida, Mihajlo i Milan \akov, Senka, Igor, Mawa Miskin.

24268

Porodica.

Nata{a.

24252

24242

Qubinka Trojanovski Sahrana je danas, 16. 3. 2011. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Slobodan Blagojevi} i unuka Dragana sa porodicom.

24260

30

06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.15

tv program

sreda16.mart2011.

Јутарњи програм Микијева кујна Судар На трагу природе Бајко квиз Вести Чари риболова Изблиза Кухињица Десило се Вести Излог страсти

Ви но и ви но гра дар ство (Панонија, 23.00) 07.30 08.00 09.00 09.20 10.00 11.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 15.00 15.30 16.00 17.00 17.25 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 21.30 22.30 23.00 00.00 00.35

Глас Америке У сусрет сунцу У огледалу Тин ин Освета Тојотин свет природе Била једном једна недеља Хедонист Травел Вести укратко Бели лук и папричица Хроника општине Врбас Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Природно из Србије Војвођанске вести Освета Наш гост:. ФИП Комерц Путоманија Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

06.05 08.00 09.00 09.43 10.05 10.36 11.10 12.00 12.15 12.36 12.53 13.41 13.55 14.45 15.50 16.45 18.59 19.30 19.50 20.40 23.11 00.00 00.25 01.11 01.27 03.04 03.30 04.03 04.33 05.07 05.23 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Бољи живот Шта радите, бре Траг Роковник Очајне домаћице Дневник Спорт плус Кувањем до здравља Место злочина У здравом телу Фудбал: КС Слобода - Војводина, полуфинале, пренос Вести Рањени орао Фудбал - Куп Србије: Партизан - Црвена звезда, полуфинале 1, пренос Слагалица Дневник Рањени орао Фудбал: Лига шампиона: Реал Мадрид : Олимпик Лион, пренос Место злочина Дневник Посредник ТВ продаја Моја мала осветница, филм У свету Роковник Око Траг Кувањем до здравља ТВ продаја Верски календар

ФУД БАЛ, КУП СР БИ ЈЕ

Пар ти зан – Цр ве на зве зда

КО ШАР КА, НЛБ ЛИ ГА

(РТС 1, 16.45)

Хе мо фарм - Кр ка (РТВ 1, 19.00) 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 20.30 21.00 22.00 22.30 22.50 23.20 23.25 23.35 01.15

06.30 07.00 08.00 08.30 09.00 09.30 10.20 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.00 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.05 23.45 00.00

Преокрет Вести Заједно На трагу природе Вести Излог страсти Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Кикирики Кухињица Разгледнице Кошарка НЛБ лига: Хемофарм - Крка Доколица Из нашег сокака Војвођански дневник Академских пет минута Плави круг Матица (вести из Матице) Микијева кујна Роџер Врдлама, филм Музички програм

Кухињица (мађ) Без упута Зврк Питам се, питам Кад зазвони Кад кућа није тесна Излог страсти Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Микијева кујна Невидљиви противник Десило се: Кафа Фортепиано Бајко квиз Рачуница Добро вече Војводино (ром) Сучељавање (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рум) Нуредина, филм Невидљиви противник Десило се: Гуливере ТВ Продаја

09.00 09.05 09.30 10.05 11.00 11.05 11.50 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.05 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино ИЦТ плус Жива ватра Објектив Др Ху Цртани филм Агро дан НС клинци Неон сити Објектив Московска сага Шесто питање Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Азбукаодитељства Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Препознај Европу Храна и вино Документарни програм Витраж Жива ватра Објектив Московска сага Др Ху

09.30 10.00 11.00 15.00 15.30 15.40

Ускијавање Фул Тилт покер АТП Мастерс Индијан Велс Фудбал мондијал магазин Ајакс ТВ Барса ТВ: Севиља – Барселона Премијер лига, вести Преглед ФА куп Фул Тилт покер АТП Мастерс Индијан Велс Светска Лига - Бокс: Париз – Истанбул

17.15 17.45 18.15 19.00 03.00

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 АБС шоу, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Ветар у леђа, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Љубав на продају, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 04.00 Филмски програм

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Цена среће Филм: Серијски убица Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Паклена кухиња Топ модел Филм: Порука у боци Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут

05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.40 13.55 14.00

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.36 07.41 07.46 07.57 08.25 08.32 08.37 09.08 09.34 09.56 10.06 10.36 11.01 11.32 12.03 12.37 13.05 14.05 14.36 15.02 15.24 15.27 16.00 16.35 17.00

Зелено светло Пепа прасе Оливија У ноћној башти Тако је причао Дарвин Причамо приче Клиника Вет Ново гробље у Београду Штоперица Степениште Е-ТВ ТВ мрежа Други век Дигитална слика Гитар арт фест Либела Трезор Клиника Вет Ново гробље у Београду Штоперица Степениште Енциклопедија за радознале Ово је Србија Тито - покретна прошлост Дневник РТ Војводина

Бла, бла Као 11-го ди шњак, Ралф све до чи пре љу бу сво је мај ке са нај бо љим при ја те љем ње го вог оца. Ро ди те љи се раз во де и Ралф од ла зи у ин тер нат. Ха ри Комп тон не са мо да гу би сво ју же ну и нај бо љег при ја те ља, већ и ње го ва по зи ци ја као ми ни стра обра зо ва ња до во ди се у пи та ње. Уло ге: Николас Холт, Миранда Ричардсон, Емили Вотсон Ре жи ја: Ричард Е. Грант (РТС 2, 21.54) 17.20 17.45 18.25 18.57 19.02 19.07 19.21 19.49 19.55 20.25 20.40 21.06 21.54 23.31 00.30 01.01 02.00 03.45

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 12.00 14.15 15.10 16.00 16.55 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.05 22.05 23.20 01.30 01.55 02.15 03.00

dnevnik

Шта радите, бре Београдска хроника Око Зелено светло Пепа прасе Оливија У ноћној башти Тако је причао Дарвин У свету Фудбал: Лига шампиона Беокулт Очајне домаћице Бла-бла, филм Беорадски џез фестивал ТВ продаја Трезор Фудбал: Куп Србије (р) Фудбал: Лига шампиона (р)

06.30 Маратон 07.45 Отворени студио 08.00 Инфо 08.01 Отворени студио 09.00 Инфо 09.01 Отворени студио 09.30 Топ шоп 10.10 Рејчел Реј 11.00 Инфо 11.01 Љубав у залеђу 12.15 Милица² 12.30 Топ шоп 13.00 Инфо 13.02 Отворени студио 13.40 Милица² 14.30 Чист рачун 15.00 Инфо 15.01 Слике живота 15.30 Копаоник 16.05 Љубав у залеђу 17.00 Инфо 17.02 Горштак 18.00 Вести 18.30 Иза вести 19.00 Породица Серано 20.30 Филм: Хип-хоп макро 22.30 Доктор Хаус 23.45 Милица² 00.00 Филм: Кајман 02.00 Улови трофеј

Авива Гале

Пљач ка на нај ви шем ни воу Бан да пљач ка ша има су лу ди план. На и ме, у пла ну им је кра ђа 250 ми ли о на до ла ра. Осим те огром не сво те нов ца, пред њи ма је и јед на на из глед не ре ши ва окол ност – тај но вац тре ба да из ву ку из ави о на у ле ту... Уло ге: Ленс Хенриксен, Лоренцо Ламас, Авива Гале Ре жи ја: Трип Рид (Б92, 21.00) 06.00 Радијско дизање 07.00 ТВ дизање 10.00 Вести Б92 10.35 Квиз: Супер геније 11.00 Трнавчевићи у дивљини 11.30 Топшоп 12.10 Најбоље године 13.00 Филм: Непланирано венчање 15.00 НГ и Би-Би-Си на Б92: Климатски ратови 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 48/152 18.00 Квиз. Супер геније 18.30 Вести Б92 19.15 Сунђер Боб Коцкалоне 19.35 Пингвини са Мадагаскара 20.00 НГ и Би-Би-Си на Б92: Климатски ратови 21.00 Филм: Пљачка на највишем нивоу 23.00 Вести Б92 23.35 Тенис. АТП 1000 Мастерс, Индијан Велс

15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 04.00 05.00

Јутарњи програм Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Ангелина балерина Југио Бакуган Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови, уживо прво укључење Луде године Телешоп Вести Картел Парови, уживо поподне Телемастер Из икс у икс Парови, преглед дана Вести Изнајми звезду Парови, уживо вече Картел Вести Парови, уживо ноћ Картел Забавни програм Из икс у икс

Маноло Кардона

СЕ РИ ЈА

Кар тел Си ро ма шни де ча ци на пу шта ју те жак пут шко ло ва ња и ула зе у свет нар ко ди ле ра. Они ни не слу те да је то пут ко јим од ла зе у соп стве ну про паст и од во де у смрт хи ља де мла дих љу ди ши ром све та. Уло ге: Маноло Кардона, Карен Мартинез, Дијего Кадавид (Хепи, 16.00)

06.00 Тријумф љубави 07.00 Добро јутро 10.00 Велики брат 11.45 Сити кидс 12.00 Забрањена љубав 13.00 Тереза 14.00 Балкан парти 15.00 Велики брат 16.50 Национални дневник 17.15 Тријумф љубави 18.30 Курсаџије 19.20 У сосу 19.30 Национални дневник 20.00 Велики брат-преглед дана 21.00 Гранд парада 22.30 Папарацо лов на познате 23.15 Велики брат 02.00 Филм: Стратешка команда 03.45 Сити 04.00 Филм: Разметљивац и дама

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

12.00 Хроника општине Рума, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Раскршћа, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине Инђија, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Док. програм, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке.

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

sreda16.mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Џесика Ланг

пле ме ни та крв Хе лен ми сли да жи ви са вр ше ним жи во том кад се до се ли свом згод ном, бо га том му жу ко ји жи ви на пре див ном ран чу. ње на је све кр ва мар та, пра ва да ма, по све ће на свом си ну је дин цу и од луч на да му упра вља жи во том... Уло ге: Џесика Ланг, Гвинет Палтроу, Џонатон Шеч, Нина Фоч, Деби Мазар ре жи ја: Џонатан Дарби (Нова ТВ, 23.25) Господин магу, цртани томица и пријатељи, цртани сломљено срце Гумуш аси иН Заувек заљубљени сломљено срце Најбоље године Гумуш вести иН под срећном звездом Дневник Најбоље године аси луд, збуњен, нормалан вечерње вести племенита крв, филм Жена под уценом, филм На путу према доље езо тв Брачне воде

08.00 тајм тим година 09.00 лов на Цареве крстарице 10.00 свет новца: Бил Гејтс – како је штребер променио свет 11.00 потрага за северозападним пролазом 12.00 Јелена тројанска 13.00 Господари рата 14.00 истина о...

15.00 викторијанска апотека 16.00 вердијевим стопама 17.00 летећи носач авиона 18.00 синатра – мрачна звезда 19.00 прашко пролеће 21.00 експлозивни рат: рат на Доломитима 22.00 тајни градови амазона 23.00 викторијанска апотека 00.00 вердијевим стопама 01.00 летећи носач авиона

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.15

Нојева барка Крцко орашчић Чудовишта и пирати Живот после смрти На путу за Катангу Још овај пут револуција госпође ретклиф секретарица Хеллраисер: свет пакла сјај планета X тајфун

06.00 ти га просто не занимаш 08.05 принц од персије:песак времена 10.00 пол макартни: Добро вече, њујорку 11.00 Чудовишта против ванземаљаца 12.30 плитки Хал 14.20 Филмови и звезде 14.45 Бариа 17.10 Увек реци да 18.50 васпитање за почетнике Берт је закон 19.15 пацифик 20.05 амелија 22.00 превелик залогај 23.30 подземни свет: Успон лајкана 01.05 авионска пошта 02.30 Дивља вожња 2 04.10 Земља авантуре

OSNIVA^I FEJSBUKA SLU^AJNI MILIJARDERI

Pi{e: Ben Mezrih 09.08 лугарница 10.09 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.02 Код ане 11.14 опра шоу 12.00 Дневник 12.33 Господарица твога срца 13.20 Дивља ватра 14.19 реч и живот 15.01 Дарма и Грег 15.25 индекс 16.00 Хрватска уживо 17.25 8. спрат, ток шоу 18.09 Код ане 18.30 твоја сам судбина 19.30 Дневник 20.09 Циклус филмова Јиржија менцла: просјачка опера, филм 21.46 огњеви с неба, док. серија 22.25 Дневник 3 23.04 Други формат 23.50 пепео пепелу 00.44 Ксена - принцеза ратница 01.26 Драги Џоне 01.49 лажи ми 02.31 Дарма и Грег 02.52 слеџ Хамер

07.30 08.20 09.00 09.55 10.55 12.25 13.05 14.05 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 21.00 22.30 23.10 23.25 01.05 02.55 03.45 04.45

2

31

06.10 адвокатова казна 07.10 меклаудове ћерке 09.10 Филм: Госпођа марпл - леш у библиотеци 11.10 адвокатова казна 12.10 поморска патрола 13.10 Филм: из другог угла 15.00 Филм: Госпођа марпл Убиство у викаријату 17.00 Браћа и сестре 18.00 Дијагноза: Убиство 19.00 поморска патрола 20.00 Браћа и сестре 21.00 пандури новајлије 23.00 Филм: смоки и бандит 01.00 Дијагноза: Убиство 02.00 Филм: из другог угла 03.50 Филм: Госпођа марпл - леш у библиотеци

08.30 Драгон бол З 08.55 мењам жену 10.25 ексклузив таблоид 11.10 вечера за 5 12.05 езел 13.10 аурора 14.00 Наследници 14.50 судија ејми, филм 16.30 Закон и ред 17.20 Бибин свет 18.00 ексклузив таблоид 18.30 ртл Данас 19.05 вечера за 5 20.00 езел 21.00 Цси њујорк 21.50 Биг брадер 22.50 Цси 23.45 ртл вести 00.00 Језикова јуха 00.55 Биг брадер 01.50 астро шоу 02.50 Цси 03.25 ртл Данас

Кр ста ре ња свет сКим ле по та ма

Фа ра он ски Eгипат Ну би ја, нај ју жни ја еги пат ска по кра ји на, тек је не дав но отво ре на за ту ри зам. тај део нил ске до ли не сме штен с дру ге стра не пр вог ка та рак та про гу та ле су 60-их го ди на во де ви со ке асу ан ске бра не. по што им је пре ти ло не ста ја ње, ну биј ски хра мо ви, бла го фа ра он ске ар хи тек ту ре Но во га Цар ства, спа се ни су уз по моћ Унеска. (ХРТ 2, 18.52) 07.40 08.10 08.40 09.25 10.35 11.25 12.40 14.10 14.40 15.45 16.30 17.25 17.45 18.10 18.52 19.45 19.56 20.25 20.35 22.35 23.05 23.50 00.00 01.45

мала тв Четворо против З Школски програм лензерхеиде: Завршница скијашког купа - спуст (ж), пренос твоја сам судбина лензерхеиде: Завршница скијашког купа - спуст (ж), пренос лица нације мала тв Школски програм лугарница Шаптач псима Црно пророчанство слеџ Хамер Дивља пламен Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана одисеја одеће, док. серија Фудбал, лп - емисија Фудбал, лп: реал - лион, пренос лига првака - емисија лажи ми 2 Дневник плавуше Бабине, филм Ноћни музички програм

08.30 интермецо 1 10.30 студио Шандон 11.10 Нирнбершки процеси 12.00 интермецо 2 13.00 Хари и Хендерсонови 13.30 с ветром у леђа 15.00 пустињска победа 16.20 студио Шандон 17.00 трава 18.00 Хари и Хендерсонови 19.00 вештац 3. Крај невиности 21.00 сиквест Дсв 22.00 Глинени голубови 00.00 Корумпирани 01.50 опсесија

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 15.40 17.20 20.00 22.00 00.00 02.00

амерички одметници Дуга ноћ пирати из пензанса милагро Невидљиви циркус вашингтонски такси плачи, слободо и то је рокенрол Убиство првог степена Једна дивља и луда ноћ рим 1.

Едита Мисирић

ексклузив таблоид

(РТЛ, 18.00)

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

разоткривање митова паметњаковић преживљавање Дрвосече из мочваре лимарска радионица/лондон Генералка прљави послови Дрвосече из мочваре разоткривање митова Борна кола браће Хау преживљавање екстремне експлозије Како се прави? Како то ради ловци на олује 2010 Човек, жена, дивљина Човек против рибе са метом вотсоном 22.50 екстремне експлозије 23.45 лимарска радионица/лондон 00.40 прљави послови

08.30 08.45 09.15 09.30 10.30 11.30 12.30 15.45 17.15 18.50 21.00 22.30 22.40 22.45 23.50 23.55 00.00

екстремни спортови аутомобилизам сви спортови алпско скијање Биатлон алпско скијање тенис Крос-кантри скијање алпско скијање Фудбал тенис сви спортови Коњички спортови Голф Једрење сви спортови Крос-кантри скијање

Би бли о те ка за секс

Жур ка ни је би ла ни на лик на ан дер гра унд жи вот – Ло га рит ми ми бо ље иду кад сам пи јан. Про тр ча брат ства на Хар вар ду, ни ти грч ке ба ха на ли је на дру - ли су крај би бли о те ке Вај де нер, где је Еду ар до про вео гим ко ле џи ма. А „Еп си лон Пи„ ни је био цвет ан дер - мно ге ве че ри над ви јен над де ли ма еко ном ских те о ре гра ун да; као во де ће је вреј ско брат ство у кам пу су, ти ча ра као што су Адам Смит, Џон Милс, чак и Гал члан ство је би ло озло гла ше ни је због ви со ког про се ка брајт. оце на не го скло но сти ка за ба ва ма. По бо жни Је вре ји, – На за вр шној го ди ни – про гун ђао је Еду ар до – има ко ји су се при др жа ва ли ко шер пра ви ла и за ба вља ли да до ђе до сек са ме ђу по ли ца ма. Ку нем ти се, до го ди ис кљу чи во с дру гим Је вре ји ма, при дру жи ва ли би се ће ми се и то. ку ћи „Хи лел„. „Еп си лон Пи„ је био за не ре ли ги о зну Би ла је то ста ра тра ди ци ја на Хар вар ду пре ди пло де цу, чи ја су пре зи ме на би ла је ди на пре по зна тљи ва ми ра ња. Исти на, тек је не ко ли ци ни сту де на та то ус пе је вреј ска цр та. За те клин це, ако имаш де вој ку Је вреј - ло. Из ме ђу по ли ца ма с књи га ма су увек вре ба ли сту ку, то је у ре ду јер су ма ма и та та срећ ни. У ствар но сти, нај че шће су им де вој ке би ва ле Азиј ке.

– Ни је да ти по ве по пут ме не при вла че углав ном де вој ке из Ази је – об ја шња вао је Еду ар до. – Њих при вла че мом ци по пут ме не. Ако тре ба да по ве ћам шан се код нај бо ље ци це, бо ље да се окру жим де вој ка ма ко је се нај ви ше за ни ма ју. Слу шао га је и Марк Зу кер берг, кли нац чи је уза но ли це ни је из ра жа ва ло ни ка кво осе ћа ње. А став – ка ко је окре нут се би и у гру пи – био је бол но не вешт. Тај сту дент ин фор ма ти ке дру ге го ди не од ра стао је у гра ди ћу ви ше Због хаковања Зукерберг на списку ФБИ-ја сред ње кла се, Добс Фе ри ју, др жа ва Њу јорк, као син зу ба ра и пси хи ја три це. ден ти и за по сле ни; про на ћи ме сто за секс би ло би У сред њој шко ли је био вешт ха кер и упа да њем у си - пра ви под виг. А де вој ку спрем ну да про ду жи тра ди сте ме је за вр шио на не ком ФБИ-је вом спи ску. Од ком - ци ју – још не за ми сли ви је. пју тер ског ге ни ја су ве ли ке ком па ни ја по ку ша ле да – Пр ви ко ра ци – од го во рио је Марк. – Мо жда пр во от ку пе ње гов про грам, „Мај кро софт“ ну дио ми ли он- да од ве деш де вој ку до сво је со бе. два до ла ра да ра ди за њих, али је од био. (Еду ар до ни Еду ар ду се све ви ше до па дао је дак сми сао за ху мор је био струч њак за ком пју те ре, али је по ро дич но био овог клин ца. на кло њен би зни су, па му је за ми сао да не ко од би ја – Не иде ми баш та ко ло ше. Идем на жур ку клу ба ми ли он би ла не ве ро ват на и ужа са ва ју ћа, што је Мар - „Фе никс„. Мо жда, ако уђем у клуб, мо гу тво је име да ка чи ни ло још за го нет ни јим). Он је на пра вио и корс ста вим на спи сак. меч, омо гу ћив ши клин ци ма на Хар вар ду да ви де ко Марк је за стао. Ко му ни ци рао је ве о ма на лик на се упи сао на ко ја пре да ва ња. Сам Еду ар до је не ко ли ком пју тер: ула зна ин фор ма ци ја, из ла зна ин фор ма ци ко пу та по ку шао да та ја. ко уђе у траг згод ним – Си гур но су мно ги еду а р д о са в е р ин ни ј е био струч њ ак за де вој ка ма ко је је сре ко ри сти ли твој про ком пју те ре, али је по ро дич но на кло њен тао у мен зи, али без грам. би зни су, па му је би ло не ве ро ват но, чак и успе ха. Али, про грам Еду ар до је знао да је био до вољ но до бар не обез бе ђу је ком пју ужа са ва ју ће, што је марк Зу кер берг са да га ко ри сти ве ћи на у тер ски про грам да по 17 го ди на од био ми ли он ску по ну ду кам пу су, ако не и деч ва лиш не ког већ од ла „мај кро соф та” ко ко ји га је ство рио. сци на жур ке и дру же Еду ар до вом оцу би ње с ле пим де вој ка ма. знис је био све; син бо га тих еми гра на та ко ји су у Дру - Он још ни је до спео до тле, али је ју че до био по зив ни гом свет ском ра ту за дла ку од хо ло ка у ста по бе гли у цу за че твр ту жур ку „Фе ник са„. Она је „на го ве шта ва Бра зил. Жур но је по ро ди ца мо ра ла да се се ли у Ма ја - ла“ да тре ба по ве сти де вој ку; од ко ле га је чуо да што ми кад је Еду ар ду би ло 13 го ди на јер је от кри ве но да бо ље парт нер ке из гле да ју, ве ће су шан се да до спе у је на спи ску за кид на по ва ње због оче вог фи нан сиј ског ужи из бор. Али де вој ке ни су баш на ва љи ва ле на вра успе ха. Еду ар до се на шао у не по зна том све ту, где се та ње го ве со бе. Ипак, у мен зи је при шао је нај згод ни му чио да на у чи ен гле ски и при хва ти кул ту ру Ма ја ми - јој ко ју је знао – Мар ши, пла ву ши буј них гру ди, сту ја. Осе тио је да је Зу кер берг осо ба с ко јом же ли да се дент ки њи еко но ми је. Пет цен ти ме та ра ви ша од ње га, спри ја те љи. Ко са 17 го ди на од би је ми ли он до ла ра, га ји ла је нео бич ну љу бав пре ма гу ми ца ма за ко су у ве ро ват но има не ка кву ви зи ју. сти лу осам де се тих, али је би ла пре ле па и са вр ше на – Имам ути сак да ће се жур ка окон ча ти на ред них за жур ку. На Еду ар до во из не на ђе ње, при ста ла је. ми ну та – ре као је Еду ар до. – Ако же лиш, на мом спра - Схва тио је да је то због „Фе ник са„, чи ја екс клу зив ту је жур ка ко ју мо же мо да ове ри мо. Си гур но је тру - ност чла но ви ма омо гу аћ ва да при ву ку нај леп ше де ла, али ни шта гр ђе од ове. вој ке. Знао је да му се Мар ша не ће при дру жи ти ме ђу Обо ји ца су до вољ но ду го на Хар вар ду па зна ју да по ли ца ма би бли о те ке, али ће, ако бу де до вољ но ал ко мо гу оче ки ва ти пе де сет ти по ва и нај ви ше три де вој ке хо ла, мо жда пу сти ти да је пра ти до до ма. Ако га ис у ма лој со би, на лик на сан дук, док не ко по ку ша ва да пред вра та со бе ис пра ти с овла шним по љуп цем, би ће отво ри про кри јум ча ре но бу ре с нај јеф ти ним пи вом. – то ви ше не го што је по сти гао у прет ход на че ти ри ме Што да не – ре че Марк. се ца.

Књи гу Бе на ме зри ха „СЛУЧАЈНИ МИЛИЈАРДЕРИ” мо же те на ру чи ти од из да ва ча иКп „Evro-Giunti” (Ди ми три ја ту цо ви ћа 41, Бе о град) пу тем те ле фо на 011/3446–620, и-меј ла: dragana@evro-giunti.com или купити у новосадској књижари „Bookstore Evrogiunti”, Јеврејска 5.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

sreda16.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Сре да вам је на кло ње на. Мо же те оства ри ти до бре кон так те у јав но сти и оста ви ти ути сак вре дан па жње. Да кле, до те рај те се и кре ни те! Не ке скри ве не окол но сти или осо бе вам уно се не ми ре и бри ге.

BIK 20.4-20.5.

Уко ли ко се по ву че те иза за тво ре них вра та, ра ди те по сво ме и чу ва те сво је тај не, би ће вам лак ше и успе шни је. А ка да се дру жи те с ин те ре сант ним осо ба ма, би ће вам леп ше. Јед но не ис кљу чу је дру го.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

16. mart 2011.

Ваш Мер кур у зна ку Ов на бр зо ми сли и још бр же ре а гу је. Па зи те шта ко ме при ча те да вам ре чи не би те кле без раз ми шља ња. Пролeћно вре ме вам све ви ше при ја, у сми слу шет ње и дру же ња.

Ме сец да нас пло ви кроз ва тре ни знак Ла ва, што вас под сти че и мо ти ви ше на рад и за ра ду. До ми нант ни сте у по слов ним од но си ма. Не ке жен ске осо бе су у су ко бу, због сво јих лич них ин те ре са.

Под ло жни сте ли ни ји ма њег от по ра да нас и су тра. Пре пу сти ће те дру ги ма да ма ло бу ду глав ни и ва жни, тек да би сте се са чу ва ли од не по треб них ан га жо ва ња или при ча. Ви ше осо ба би да бу де уз вас.

Имај те ви ше слу ха за дра ге осо бе и поклoните им ви ше сло бод ног вре ме на и па жње. По слов не оба ве зе вас оп те ре ћу ју ви ше но што сте све сни. Ипак, по треб на вам је фи нан сиј ска си гур ност.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Не ма те на ме ру би ло шта да ме ња те на лич ном пла ну, али не ће те од у ста ти од евен ту ал них за ни мљи вих, нео ба ве зних су сре та и дру же ња. Ко зна ко га би сте све мо гли упо зна ти и шта би сте мо гли са зна ти.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Му дро и ра ци о нал но по вла чи те по те зе, у да тим си ту а ци ја ма ко је вам иду у ко рист. Би рај те оне с ко ји ма ће те на да ље са ра ђи ва ти јер вам је јед на а вред на осо ба до вољ на. Ква ли тет на пр вом ме сту.

Мо же те ула га ти у ду го роч не по сло ве, али је по тре бан не ки вид ино ва ци је. Би ло да уведeте још ком пју те ра или оса вре ме ни те ко му ни ка ци ју на дру ги на чин, бу ди те у то ку и трен ду. Па жљи во у са о бра ћа ју!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ваш Марс по ла ко али си гур но из ла зи из окви ра Са тур на, што га осло ба ђа да кре не да ље, на свој на чин. Још увек ни сте пот пу но у фор ми, али, са мо што ни сте. Про ле ће је на ви ди ку, па и но ви по че ци.

Ра дуј те се сва ком но вом да ну јер, ово је ваш жи вот. Жи ви те са да и ов де, где сте, а исто вре ме но и на не ком дру гом ни воу, јер та ко ће те ди са ти пу ним плу ћи ма и би ти ефи ка сни у све му.

Сла ви те сва ког да на свој ро ђен дан. Ово је ва ших пет ми ну та. Раз ре ша ва те по вољ но не ке зва нич не и по слов не од но се и си ту а ци је. Ја сно ка жи те шта хо ће те и бу ди те крај ње кон крет ни у ра ду и од но си ма.

TRI^-TRA^

Брит ни во ли Џа сти на?

V REMENSKA

PROGNOZA

К иша

Vojvodina Novi Sad

19

Subotica

18

Sombor

17

Kikinda

18

Vrbas

18

B. Palanka

19

Zrewanin

19

S. Mitrovica 19 Ruma

19

Pan~evo

19

Vr{ac

19

Srbija Beograd

19

Kragujevac

19

K. Mitrovica 19 Ni{

Док светски медији нагађају да су Џа стин Тим бер лејк и Џе си ка Бил раскинули због његове афере са Ми лом Ку нис, певачица Брит ни Спирс има своју теорију - она сматра да Џастин њу не може да преболи. Наводно, Бритни мисли да је Џастин и даље воли, а и њој је стало до њега, па се пита да ли би могли да обнове некадашњу везу. Иако је у вези са својим менаџером Џеј со ном Тра ви ком, Бритни, чини се, и даље пати за срећним данима са Џастином, а мисли да и он то осећа. Џастин и Бритни су раскинули 2002, а у вези су били три године. Тада је Бритни оставила Џастина који је раскид веома тешко поднео.

20

Evropa

Крајем дана

Madrid

НО ВИ САД: Tопло уз сун ча не пе ри о де пре под не и на о бла че ње по под Rim не ко је ће усло ви ти про ла зну ки шу кра јем да на. Ве тар уме рен до по ја чан ју го и сточ ни. При ти сак у опа да њу. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 9, а мак си мал London на до 19 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: То пло уз по сте пе но на о бла че ње и по ја ву ки ше ка сни је Cirih по под не и уве че. Ду ва ће уме рен ју го и сточ ни ве тар у По ду на вљу, а у ју жном Berlin Ба на ту по ја чан. При ти сак око нор ма ле са тен ден ци јом опа да ња. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, а мак си мал на 19 сте пе ни.

Be~ СР БИ ЈА: То пло уз по сте пе но на о бла че ње и по ја ву ки ше то ком по по Var{ava дне ва и ве че ри. Облач ност ће се пре ме шта ти са ју го за па да. Ду ва ће уме рен до по ја чан ју го и сточ ни ве тар у По мо ра вљу и По ду на вљу, а у оста лим Kijev пре де ли ма сла би ји. При ти сак око нор ма ле са тен ден ци јом опа да ња. Ми Moskva ни мал на тем пе ра ту ра 2, а мак си мал на 21 сте пен Цел зи ју са. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так ве тро ви то уз ки Oslo шу по вре ме но. У пе так сла бље ње ве тра са ки шом, на се ве ру уз хлад ни је вре ме. За ви кенд сву где за хла ђе ње са ки шом, а на пла ни на ма са сне гом. St. Peterburg БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Ве ћи на хро нич них бо ле сни ка ће осе ћа ти те го бе због вре мен ске си ту а ци је, па је по треб но да се стрикт но при др жа ва ју са ве та ле ка ра да би тај ути цај ума њи ли. Гла во бо ља, ре у мат ски бо ло ви и не рас по ло же ње су мо гу ћи код осе тљи вих осо ба. Пре по ру чу је се и да ље аде кват но оде ва ње и по ве ћан опрез у са о бра ћа ју.

12 16 14 14 7 18 5

VIC DANA До ђе Му ја на пи ја цу и пи та по што су ја бу ке.

- Што ви ше ку пиш јеф ти ни је је - ка же тр го вац.

- Он да то ва ри док не бу де бес плат но - ре че Му ја.

3 -2 -1 -3

Atina

19

Pariz

16

Minhen

12

Budimpe{ta

16

Stokholm

1

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

49 (-3)

Slankamen

225 (-6)

Apatin

102 (-3)

Zemun

286 (-10)

Bogojevo

95 (-3)

Ba~. Palanka 119 (-4) Novi Sad

136 (-6)

Pan~evo

314 (-6)

Smederevo

480 (-15)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

174 (-2)

Tendencija porasta

STARI BEGEJ Hetin

120 (2)

TISA

SAVA

N. Kne`evac

227 (-1)

Senta

268 (-3)

S. Mitrovica

190 (6)

Beograd

241 (-12)

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

230 (-7)

NERA

Tendencija stagnacije Tendencija i stagnacije

Kusi}

150 (36)

Re{ewe iz pro{log broja