Dnevnik 16.april 2010.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 16. APRIL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22690 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Jurwava uz pucwavu kroz celu Vojvodinu Policijska potera kakva se vi|a samo u holivudskim filmovima, za izgrednikom koji je be`ao automobilom od Novog Kne`evca do [ida preko Srbobrana i Novog Sada, u kojoj je vi{e osoba povre|eno, zavr{ena je hap{ewem begunca u Va{ici, kod [ida.

Sve je po~elo, kako “Dnevnik” nezvani~no saznaje, kada je Igor N.

(1988) iz sremskog sela Va{ice, uz pretwu pi{toqem i mo`da upotrebu sile, oteo “pe`o 406” od vlasnika u Novom Kne`evcu.

Kroz Novi Sad je begunac dobio pratwu od najmawe dvadesetak slu`benih automobila i do{lo je do pucwave u kojoj samo pukim slu~ajem niko nije povre|en. str. 13

Foto: B. Lu~i}

HAP[EWEM U VA[ICI, KOD [IDA, ZAVR[ENA DRAMATI^NA JU^ERA[WA POTERA ZA BEGUNCEM

Metak probu{io {ofer{ajbnu „floride” u Novom Sadu

NASLOVI

POBEDOM NAD FUDBALERIMA „PARTIZANA” U BEOGRADU

Politika 3 Dogovor Dinki}a i Maje Gojkovi} 3 Vratio se Bozalo

Ekonomija 4 Otpremnina dra`a od radnog mesta 5 Volim i ja Mi{kovi}a, ali kad nije kriza

[VE\ANI U SRBIJI

„Ikea” }e zaposliti 9.000 qudi

Dru{tvo 6 Yelata `ivotiwa treba da se boje i qudi

str. 3

Novi Sad 7 Budu}i suvenir me|u tridesetak ideja 8 Pro{ireni vrti}i do 1. maja otvaraju vrata

Vojvodina 11 Paketi s hranom i higijenskim preparatima nisu milostiwa

PROF. DR MILAN [IPKA

Kako vaqa govoriti i pisati

Vo{a u finalu Kupa Srbije str. 17

str. 22

Malo toplije

Crna 12 [ipkama i lancima tukli putnike voza 12 Zapleweno 50.000 boksova cigareta 13 Damir Doki} na slobodi

REPORTA@E: ^EDOMIR @ERAVICA OTVORIO U NOVOM MILO[EVU PRIVATNI MUZEJ TRAKTORA

I ma{ine imaju svoje `ivotne pri~e

Najvi{a temperatura 19 °S

str. 14

SPORT

str. 16 – 20

PRESUDOM APELACIONOG SUDA U NOVOM SADU

Krivolovcima ~etiri godine zatvora

str. 15

NOLE BOQI I OD VAVRINKE

STRAHOVI I STREPWE MOMIRA ILI]A

KOSTA PAPI]: SRBIJA IDE U DRUGI KRUG

POMO] KLADIONI^ARIMA

POLITIKA

petak16.april2010.

DNEVNIK

c m y

2

Sastaju se Tadi}, Josipovi} i [oqom Predsednici Srbije, Hrvatske i Ma|arske Boris Tadi}, Ivo Josipovi} i Laslo [oqom sasta}e se danas u ma|arskom gradu Pe~uju. Po najavama iz Zagreba i Beograda, Tadi}, Josipovi} i [oqom sasta}e se oko 11 sati, a posle jedno~asovnog razgovora obrati}e se novinarima, i

nakon toga zajedno pro{etati centrom Pe~uja. U Budimpe{ti je ranije najavqeno da }e trojica predsednika razgovarati o konkretnim oblicima saradwe.

Predsednici Srbije, Hrvatske i Ma|arske }e pre zajedni~kog ru~ka obi}i muzej "@olnaj" i sastati se s gradona~el-

SLEDE]E NEDEQE U BE^U I BRATISLAVI KONFERENCIJA O DUNAVSKOJ STRATEGIJI

Barjaktarovi}: Dunav mora biti motor razvoja doma}e privrede Tre}a javna konferencija o strategiji Evropske unije za dunavski region odr`a}e se u Be~u i Bratislavi od 19. do 21. aprila, a u wenom radu u~estvova}e i potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu Boris Barjaktarovi}, saop{teno je ju~e iz Pokrajinske vlade. Teme konferencije su transport, energija i za{tita `ivotne sredine, a ciq skupa je da se identifikuju makroregionalni projekti da bi se resursi dunavskog regiona efikasno koristili.

Barjaktarovi} smatra da }e se, za razliku od prethodne dve konferencije, u Ulmu i Budimpe{ti, na ovoj vi{e govoriti o konkretnim projektima.

Po wegovim re~ima, Dunav mora biti motor razvoja doma}e privrede, a re~ni saobra}aj treba da postane kqu~na i neizostavna komponenta transportnog sistema Srbije.

– U Podunavqu su sme{teni najve}i energetski kapaciteti Republike Srbije i dunavska strategija je {ansa da poradimo na razvoju energetskog sistema, da se najzad ula`e u tehnolo{ku modernizaciju i izgradwu novih energetskih izvora i objekata. Moramo dosta ~initi na za{titi `ivotne sredine i o~uvawu prirodnog bogatstva na Dunavu jer Evropska unija upravo tu pri~u forsira pri izradi strategije, a kod nas se u ovu nekad plavu reku jo{ uvek ispu{ta kanalizacija dok su pre~ista~i otpadnih voda daleka budu}nost – ocenio je Barjaktarovi}.

Tre}u javnu konferenciju o strategiji Evropske unije za Dunavski region organizuju Evropska komisija, Ministarstvo za evropske i me|unarodne poslove Austrije i kancelarija Vlade Republike Slova~ke.

B. D. S.

nikom Pe~uja. Posle trojnog sastanka, Tadi} }e se u Pe~uju sastati s predstavnicima Samouprave Srba u Ma|arskoj, a zatim }e s hrvatskim predsednikom posetiti Ba~ki Mono{tor, u Vojvodini, gde }e se susresti s predstavnicima hrvatske zajednice.

PREDSEDNIK SKUP[TINE ZREWANINA ALEKSANDAR MARTON PISAO MINISTRIMA

Podr{ka decentralizaciji dr`avne uprave

Povodom informacija u javnosti o tome da se razmatra ideja o preseqewu pojedinih dr`avnih i Vladinih institucija iz Beograda u unutra{wost, predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton obratio se otvorenim pismom potpredsedniku Vlade Srbije i ministru ekonomije i regionalnog razvoja Mla|anu Dinki}u, kao i ministru za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milanu Markovi}u.

Marton je podr`ao takvu ideju, napomiwu}i da bi to bio konkretan doprinos aktivnostima usmerenim ka decentralizaciji zemqe i ravnomernijem regionalnom razvoju.

"Mi{qewa sam da, u eventualnom odlu~ivawu o tome koje }e se institucije i gde izmestiti, nikako ne bi smeo biti prenebregnut Zrewanin, kao jedan od ve}ih

gradova Srbije i zna~ajan regionalni centar. Na{a zamisao, koja se temeqi na dugoj tradiciji u oblasti poqoprivrede i prehrambene industrije, jeste da to bude upravo neka od institucija vezanih za ovu oblast. To, naravno, ne zna~i da u Zrewaninu ne bi uspe{no funkcionisala i neka dr`avna institucija drugog usmerewa, s obzirom na to da je najve}i grad u Banatu privredni, saobra}ajni, administrativni, obrazovni i kulturni centar ovog dela Republike Srbije", naveo je Marton u pismu upu}enom ministrima.

Lokalna samouprava, dodao je on, nudi konstruktivnu saradwu, kada su u pitawu razgovori, sugestije ili predlozi u vezi s eventualnim preseqewem neke dr`avne ili Vladine institucije u ovaj grad. @. B.

Ivanovi}: Kiparski model za Kosovo Dr`avni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} izjavio da bi kiparski model bilo dobro re{ewe za kosovski problem, i istakao da postoje velike

sli~nosti izme|u ta dva pitawa.

– U oba slu~aja do{lo je do jednostranog otcepqewa jedne etni~ke grupe. Zbog toga bi na~in na koji je Evropske unija re-

{ila problem Kipra bio sasvim primenqiv i na Kosovo – rekao je Ivanovi} u intervjuu za Me|unarodni radio "Srbija". – Moramo sa~ekati pravno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o za-

konitosti jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova.

Dr`avni sekretar izrazio je uverewe da }e pravni deo odluke Me|unarodnog suda pravde biti u korist Srbije.

POSLANI^KE TEME

Devedesete Skup{tina Srbije zavr{ila je ju~e objediwenu na~elnu raspravu o devet me|unarodnih sporazuma iz oblasti odbrane. Tokom ju~era{we rasprave bilo je govora i o principijelnosti u politici. Radikali su demokra-

tama rekli da treba da ih bude “sramota {to prozivaju nekog za devedesete”, a sada su sa SPS-om u vlasti “i to su vam odli~ni koalicioni partneri”, i pored toga {to neki ministar dr`i sliku Slobodana Milo{evi}a.

[e{eq i dobrovoqci Nije ostao du`an ni ministar Dragan [utanovac, koji je podsetio na to da su 1991, u vreme Zalivskog rata, radikali, predvo|eni Vojislavom [e{eqem, demonstrirali ispred ameri~ke

ambasade i doveli dobrovoqce za borbu s NATO-om protiv Sadama Huseina. Radikali, nasuprot tome, kritikuju sada{wi ira~ki re`im kao nedemokratski, prime}uje [utanovac.

Priznajemo...

– Priznajemo da je tada{wi generalni sekretar SRS-a Aleksnadar Stefanovi} oti{ao u ameri~ku ambasadu i ponudio dobrovoqce za Zalivski rat. Ali ceo svet je tada bio obmanut, a [e{eq i Husein su to u neposrednom razgovoru ra{~istili i nikada vi{e nismo imali takvu dilemu – pojasnio je Dragan Todorovi}.

Podr{ka LDP-a Kako je najavio poslanik LDP-a Slobodan Mara{, ta stranka }e podr`ati ratifikaciju predlo`enih sporazuma jer se zala`e za evropske i evroatlantske integracije.

– Zala`emo se za to da Srbija postane ~lanica NATO-a, time bi obezbedila politi~ku stabilnost

i oja~ala odnose sa susedima. Ujedno, olak{ao bi se polo`aj Srba na Kosovu i otvorio dijalog Beograda i Pri{tine. Ministarstvo odbrane radi na ostvarivawu tih ciqeva, ali ne mo`ete to u~initi sami ve} vam treba podr{ka celokupne Vlade i dru{tva – upozorio je Mara{ ministra odbrane.

Obojeni servis Poslanik DSS-a @eqko Tomi} pitao je ministarku telekomunikacija Jasnu Mati} i Vladu Srbije za{to su prevarili gra|ane, koji su za mart dobili ra~un s pove}awem telefonske pretplate od 200 dinara, iako je to pove}awe planirano tek od 1. aprila. Funkcioner NS-a Miroslav Marki}evi} op-

tu`io je RTS da je “`uti servis”, zapitav{i {ta je to Kolegijum dr`avne televizije koji izdaje saop{tewa o tome koga }e zvati u emisije, uz napomenu predsednici Slavici \uki}Dejanovi} da je to mo`da podse}a na blisku pro{lost wene partije i re~ “prezidijum”.

S. Stankovi}

POLITIKA

DNEVNIK

Dogovor Dinki}a i Maje Gojkovi} Potpisivawu protokola, kojim G17 plus pru`a podr{ku kandidaturi Mirjane Milivojev iz NP-a za poslanicu u vojvo|anskoj skup{tini, prisustvova}e i predsednici G17 plus i NP-a Mla|an Dinki} i Maja Gojkovi}.

E. D.

AGENCIJA FUNKCIONERIMA OSTAVILA ROK OD 15 DANA DA ODSTUPE S DRUGE FUNKCIJE

Vojvo|anski poslanici izjasni}e se u utorak Pokrajinski poslanici kojima Agencija za borbu protiv korupcije nije odobrila duplirawe funkcija re{ili su da se o takvom re{ewu oglase tek za nekoliko dana. Naime, kako je na{em listu ju~e rekao {ef poslani~ke grupe „Za evropsku Vojvodinu“ Dragoslav Petrovi}, dvadesetak ve}inski izbarnih poslanika Skup{tine Vojvodine koji su od Agencije za borbu protiv korupcije zatra`ili da im omogu}i da zadr`e dvojne funkcije, zauzelo je ju~e jedinstven stav koji }e saop{titi u utorak.

– Odr`ali smo sastanak sa svim ve}inski izabranim poslanicima koji imaju jo{ jednu funkciju, i zajedni~ki odlu~ili da na osnovu pribavqenih mi{qewa Agencije za borbu protiv korupcije i tuma~ewe Ministarstva pravde i drugih relevantnih institucija, donesemo jedinstvenu odluku. Ona }e biti saop{tena javnosti slede}e nedeqe, u utorak – kazao je Petrovi}, ne `ele}i da ot-

kriva detaqe te zajedni~ke jinskim funkcionerima. To, odluke poslanika. me|utim, niko od wih ju~e niNi ostali poslanici s koje `eleo da potvrdi. jima smo ju~e kontaktirali Agencija za borbu protiv nisu `eleli da se izja{wavakorupcije odbila je da da saju o tome kako }e postupiti glasnost na duple funckije za nakon negativnog odgovora iz svih 69 funkcionera koji su Agencije. Me|utim, ve} izvejoj se obratili takvim zahtesno vreme u javnosti se spekuvom. Istovremeno, od dvadeseli{e o tome da i vojvo|anski tak vojvo|anskih poslanika poslanici ra~unaju na tumakoji su i nakon 1. aprila osta~ewe Ministarli na duplim stva pravde po funkcijama, a Ve} izvesno vreme u koji su se izjakojem se zakonske odredbe o javnosti se spekuli{e snili koja im je sukobu interesa o tome da vojvo|anski funkcija prione mogu primezatra`iposlanici ra~unaju na ritet, wivti na funkla je da joj u rotuma~ewe cionere koji su ku od 15 dana dona vi{e funk- Ministarstva pravde stave fotokopicija zate~eni 1. ju ostvake na januara ove godrugu funkciju, dine, kad je po~ela primena overenu od nadle`nog organa Zakona o Agenciji za borbu kojem je podneta. Tako|e, protiv korupcije. PodsetiAgencija je od svih funkciomo, takvo tuma~ewe ve} je donera koji su zadr`ali vi{e bio republi~ki poslanik i funkcija i nakon isteka ovog gradona~elnik Jagodine Draroka zatra`ila i da se izjasne gan Markovi} Palma, a nezvaza{to su prekr{ili zakon, ni~no se moglo saznati da je odnosno za{to u zakonskom identi~an dopis iz Miniroku nisu odstupili s druge starstva dostavqen i pokrafunkcije. Po obrazlo`ewu

DSS tra`i raspravu o Dinki}u Demokratska stranka Srbije saop{tila je ju~e da }e Srpskoj naprednoj stranci i Novoj Srbiji predlo`iti, kao slede}i korak u akciji za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora, pokretawe skup{tinske rasprave o odgovornosti ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mla|ana Dinki}a. U saop{tewu DSS-a navodi se da je Predsedni{tvo stranke donelo odluku da predlo`i SNS-u i NS-u pokretawe, kroz interpelaciju, skup{tinske rasprave o Dinki}evoj odgovornosti „i to ne samo za katastrofalno ekonomsko stawe u zemqi ve} i za uru{avawe ugleda Skup{tine Srbije kao najva`nije dr`avne institucije“.

„U skup{tinskoj raspravi treba da se utvrde sve ~iwenice o radu ministra Dinki}a i glasawe o wegovoj odgovornosti treba da dovede do raspisivawa vanrednih izbora“, naveo je portparol DSS-a Petar Petkovi} u izjavi dostavqenoj Tanjugu. On je dodao da }e DSS u najkra}em roku zapo~eti konsultacije sa SNS-om i NS-om o pokretawu interpelacije o odgovornosti ministra Dinki}a.

Interpelacija je pitawe kojim poslanik u parlamentu tra`i od Vlade ili nekog ministra pisano ili usmeno izja{wewe o izvesnoj stvari iz oblasti unutra{we ili spoqne politike.

REKLI SU

Sre}kovi}: Tra`imo osve`ewe Potpredsednik Srpskog pokreta obnove i ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi} ukazao je ju~e u Rumi da je 2010. godina prekretnica za SPO i da je pokrenuta modernizacija stranke da bi se uveo „pozitivan duh, nov na~in komunikacije s javno{}u, a rukovodstvo stranke osve`ilo novim, mladim qudima“.

– Ciq je jasan: odlu~ni smo u nameri da postanemo vode}a stranka evropske srpske desnice i zato intezivno radimo na definisawu desetogodi{we strategije koja }e nam to omogu}iti – poru~io je Sre}kovi}, i kazao da veruje da }e SPO dati veliki doprinos ubrzanoj modernizaciji Srbije.

Kolunyija: Pitajte Ko{tunicu Komentari{u}i komentare radikala o prodaji Luke Beograd {efica kluba ZES u Skup{tini Srbije Nada Kolunxija smatra da bi bilo najbojle kad bi mogli da pitaju Vojislava Ko{tunicu, koji je u to vreme bio premijer.

- Vlada Srbije treba da odgovori na pitawe {ta je Vlada Vojislava Ko{tunice uradila u procesu privatizacije Luke Beograd i da li je bilo u tom trenutku na ra~unu ove firme 42 miliona evra, navela je Kolunxija. - Prosto `elim da potpomognem ovu inicijativu jer je va`no da znamo pod kojim uslovima je vlada dok je Vojislav Ko{tunica bio predsednik prodala Luku „Beograd“ i da li zaista ima ili ne zloupotrebe u toj privatizaciji i politi~ke odgovornosti predsednika vlade, dodala je Kolunxija.

Agencije, svi zahtevi za saglasnost za duplirawe funkcija odbijeni su jer je po zakonu takvu saglasnost mogu}e zatra`iti samo u slu~aju sticawa novih funkcija. U re{ewu je navedeno i upozorewe funkcionerima da }e, ukoliko ne ispo{tuju ovaj zahtav, sama Agencija po isteku 15dnevnog roka odlu~iti koju funkciju }e mo}i da zadr`e.

Tako|e, Agencija je funkcionere obavestila i o tome da zbog nepo{tovawa zakona mo`e biti pokrenut i upravni spor protiv wih, te da im mo`e biti izre~ena i nov~ana kazna.

Ina~e, ukupno 21 poslanik Skup{tine APV zatra`io je saglasnost Agencije za duplirawe funkcija do isteka aktuelnog mandata, a me|u wima je 14 ~elnika lokalnih samouprava. Ostali su na poziciji zamenika predsednika op{tina i direktori zdravstvenih ustanova. Re~ je o poslanicima vladaju}e koalicije, mahom iz poslani~kog kluba ZEV-a.

B. D. Savi}

BIV[I GENERALNI SEKRETAR PREDSEDNI[TVA SRBIJE NOVI ^LAN SNS-a

Cvijan od Tadi}a pre{ao kod Nikoli}a Vladimir Cvijan, doskora{wi generalni sekretar Predsedni{tva Srbije, od ju~e je novi ~lan Srpske napredne stranke. Na konferenciji za novinare u SNS-u Cvijan nije `eleo da navede razloge zbog kojih je 4. marta podneo ostavku na mesto generalnog sekretara Predsedni{tva.

– Bi}e prilike da o tome razgovaramo, do|ite do teksta moje ostavke i sve }e vam biti jasnije – kazao je Cvijan.

Pojedini mediji preneli su da je Cvijan dao ostavku zbog primedbi na reformu pravosu|a i izbor sudija. On je razre{en odlukom predsednika od 23. marta. Naveo je da je po zakonu du`an da ~uva sve podatke do kojih je dolazio na prethodnom radnom mestu, osim onih koji ukazuju na mogu}a krivi~na dela.

Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i} Cvijana je

3

SMENA VLASTI U BA^KOJ PALANCI

NARODNA PARTIJA I G17 PLUS ZAJEDNO U @ABQU

Vr{ilac du`nosti predsednika Pokrajinskog odbora G17 plus Goran Kauri} i ~lan Predsedni{tva Narodne partije Neboj{a Kora} potpisa}e danas u ^urugu protokol o saradwi G17 plus i NP-a na ponovqenim izborima za poslanika u AP Vojvodina u op{tini @abaq.

petak16.april2010.

Vladimir Cvijan

nicima, to se ne}e dogoditi – rekao je zamenik predsednika SNS-a.

Demokratska stranka potvrdila je ju~e izjavu doskora{weg vr{ioca du`nosti generalnog sekretara Predsedni{tva Srbije Vladimira Cvijana da nije bio ~lan DS-a, i istakla da u

Vratio se Bozalo Vanredna sednica Skup{tine ba~kopalana~ke op{tine bukvalno je bila vanredna jer je promewena vlast u jednoj od deset najve}ih vojvo|anskih op{tina. Ta~nije, u Skup{tini Ba~ke Palanke ~etiri odbornika stranke dr Vojislava Ko{tunice odrekla su se koalicije s preostalih 19 odbornika DS-a, SPS–PUPS–PSSa, G17 plus i [tefanom Se~om iz Inicijativnog odbora Nove slova~ke stranke. DSS je ponovo, posle gotovo 17 meseci, prihvatio koaliciju s 18 odbornika SRS-a, a sednici nije prusustvovalo 20 odbornika pomenute dosada{we vlasti. Za predsednika op{tine izabran je Dragan Bozalo iz SRS. Vanredna sednica lokalnog parlamenta sazvana je na osnovu poziva doskora{we predsednice Skup{tine Zdravke Milenkovi} (DS) jer je to

Dragan Bozalo

mediji, odnosno sednicu, izme|u ostalih, prenosi TV BAP – du`an sam da gra|ane ba~kopalana~ke op{tine obavestim da buxet op{tine na ra~unu ima vi{e od 150 miliona dinara, {to se nikada nije desilo. Ovaj odnos snaga u Ba~koj Palanci ne}e trajati dugo jer

tra`ilo 18 odbornika radikaje DSS pro{le godine uzeo la, a jedina ta~ka dnevnog reda mandat listi „Za evropsku Srtrebalo je da bude davawe mibiju“, odnosno predsednica {qewa SO Ba~ka Palanka na odborni~ke grupe G17 plus, Zakon o spre~a~ije je ime na javawu sukoba insnoj izbornoj literesa pri vrsti, pre{la je, ^etiri odbornika {ewu javnih navodno, u DSS. DSS-a iza{la iz funkcija. RadiTo nije po zakovladaju}e koalicije, nu i verovatno kali i DSS smatrali su da je do- koju je predvodio DS, da nova ve}ina sada{wi pred- i pre{la u koaliciju nema ve}inu. sednik op{tine [e{eqevi i s radikalima Kosta Staki} Ko{tuni~ini, (DS) u sukobu koji imaju tesnu interesa jer se do 1. aprila ve}inu u ba~kopalana~koj nije odrekao jedne od funkciSkup{tini, pri{li su glasaja – predsednika op{tine ili wu i za predsednika lokalnog pokrajinskog poslanika. parlamenta izabrali Miro– Od Agencije za borbu proslava Rodi}a (DSS), dosadativ korupcije dobio sam 13. {weg zamenika ekspredsedniaprila dopis u kojem me dice Zdravke Milenkovi} (DS). rektorka Zorana Markovi}, a Za wegovog zamenika izabran na osnovu mog zahteva da obaje ekonomista Boris Kuzmanovqam dve javne funkcije jer u vi}.. Za ~lanove Op{tinskog to vreme nisam bio u sukobu ve}a, pored Bozala i wegovog interesa, obave{tava da imam zamenika Zorana Jovi~ina rok do 28. aprila, odnosno 15 (SRS) izabrani su Jovan Toma dana po prijemu obave{tewa, iz Saveza vojvo|anskih Ma|ada se izjasnim o tome {ta }u ra, Miladin Kruni} i Vi{wa raditi – rekao je pred 22 odJovanovi} (SRS), Mita Labornika SRS-a i DSS-a u ~anski, Slobodan Cveti}, Miskup{tinskoj sali Staki}. – lenko Nikola{evi} i PreKao izvr{ilac buxeta, odnodrag Baq (DSS). sno izvr{na vlast – a tu su i M. Suyum

IZABRAN GRADSKI ODBOR SDPS-a

Pres-slu`ba: Obavqao tehni~ke poslove Pres-slu`ba predsednika Srbije Borisa Tadi}a saop{tila je da Vladimir Cvijan nije bio sekretar {efa dr`ave, „ve} je obavqao tehni~ko-birokratske i pravne poslove iz domena funkcionisawa Generalnog sekretarijata“. U saop{tewu se navodi da je Cvijan podneo ostavku na svoje radno mesto 4. marta. Ka`e se da je Cvijan u ostavci pomenuo da poseduje „dokaze o korupciji i nedozvoqenim radwama koje su nadle`ni organi preduzimali u postupku reizbora sudija i tu`ilaca“. Tadi}u nisu dostavqeni bilo kakvi dokazi, o ~emu govori zahtev Generalnog sekretarijata predsednika Srbije od 18. marta, navodi se u saop{tewu. Tadi} je razre{io Cvijana 23. marta i on od tada ima pravo da pre|e na drugo radno mesto, dodaje se u saop{tewu. predstavio kao jednog od najboqih pravnika u Srbiji i jednog od najpriznatijih u Evropi i svetu. Po wegovim re~ima, novi ~lan SNS-a je tvorac 70 zakonskih predloga.

– Ako ste do{li da biste ~uli prqave re~i o predsedniku Srbije i wegovim sarad-

tom smislu wegovo u~lawewe u Srpsku naprednu stranku nema zna~aja i veze s DS-om. Potpredsednik Demokratske stranke Dragan [utanovac izjavio je ju~e da nema razumevawa za one koji u drugu partiju odlaze da bi „profitirali na li~noj poziciji“.

Qaji}: O{tro na kriminal – Potrebno je objaviti imena qudi koji su povezani s kriminalnim klanom Darka [ari}a jer je nekoliko meseci pri~e o wemu sada ve} previ{e.

Zaplenom droge koju je [ari} hteo da pro{vercuje u Evropu u~iwena je epohalna stvar, ali ne mo`emo mesecima samo time da se bavimo – rekao je na sve~anoj sednici povodom osnivawa Gradskog odbora Socijaldemokratske partije Srbije lider te stranke Rasim Qaji}.

Uz borbu protiv korupcije i kriminala, {to je jedan od prioriteta SDPS-a, Qaji} je naveo i da je Srbiji potrebna politi~ka stabilnost koja se mo`e posti}i u~e{}em {to mawe

broj stranaka i u Vladi i u opoziciji. On je najavio da je tako ne{to mogu}e tek za dva izborna ciklusa.

Lider SDPS-a je kao tre}u ta~ku za koju }e se zalagati wegova stranka naveo ulagawe u znawe i rad, istakav{i da je potreban druga~iji model razvoja privrede.

Za predsednika GO SDPS-a izabran je Ivica Dostani}, a Odbor je dobio i kompletno strana~ko rukovodstvo.

Govore}i o strana~koj infrastrukturi, Qaji} je apelovao na sve gradske odbore da u rukovodstva uvrste bar 40 odsto `ena i da daju {ansu mla|im qudima.

P. K.

4

EKONOMIJA

petak16.april2010.

PUMPA[I SE SVE TE@E ODLU^UJU DA DI@U CENE

Prodaja goriva pala 40 odsto

Visoka cena goriva i sve mawe novca u nov~anicima potro{a~a, dovela su posledwa dva meseca do ne~ega {to se nije de{avalo na srpskom tr`i{tu: da se cene litra goriva razlikuje od pumpe do

pumpe, pa se ono to~i po cenama i do desetak dinara ni`im od najvi{e propisane. Tako u protekla dva meseca gotovo da nije bilo pumpe, pre svega ve}ih “igra~a” na tr`i{tu, na kojoj se nove, vi-

poskupelo i tamo gde za vikend nije, pa na pumpama “Lukoil–Beopetrola” litar motornog i bezolovnog benzina ko{ta 115,70 dinara, dizel D-2 je 98,50, a evrodizel 108,5 dinara. Ista cena benzina je i na pumpama OMW-a, gde je litar evrodizela 110,9 dinara. Gorivo je u sredu poskupelo i na pumpama Naftne industrije Srbije, gde je cena i daqe napovoqnija jer litar benzina ko{ta 113,70 dinara, dizel D-2 je 97,50, dok je evrodizel 107,90 dinara. Ina~e, najvi{a dozvoqena cena za motorni i bezolovni benzin je 115,70 dinara, za dizel D-2 104,56, a za litar evrodizela 116,05.

Izgleda da je na naftnom tr`i{tu po~ela borba za poziciju, odnosno za svakog potro{a~a. Razlog je, svakako, visoka cena gori-

Mesec dana bez poskupqewa benzina Vlada Srbije je na ju~era{woj sednici donela vi{e uredbi, me|u kojima onu kojom se mewa na~in obra~una cene goriva.Ministar za dr`avnu upravu Milan Markovi} na konferenciji za novinare posle sednice vlade kazao da je doneta Uredba kojom se mewa na~in obra~una cene goriva, tako da se ne o~ekuje poskupqewe u narednih mesec dana jer za to nema osnova.

-Mewa se korektivni faktor i sa 1,5 se di`e na 3,5 i tek kada do|e do promene ve}e od 3,5 odsto mewa}e se cena goriva, rekao je ministar i naveo da }e to u odgovaraju}oj meri za{tititi standard gra|ana I ne}e dovesti do lan~anih poskupqewa koje povla~i promena cena goriva.

D. M. {e cene primewuju od dana kad nadle`ni to odobre.

Upravo se to desilo i sada, nakon najnovijeg poskupqewa, jer u subotu, od kad su nove cene po~ele da va`e, gotovo da nije bilo pumpe gde se gorivo to~ilo po wima.

Me|utim, ve} u utorak gorivo je

va i sve mawi promet na pumpama, koji je ~ak i do 40 odsto mawi nego lane u ovo doba. To je, nesumwivo, zna~ajan motiv da se preduzme sve {to je mogu}e da bi se potro{a~ zaustavio na pumpi, a sni`ewe cene litra prvi je korak na tom putu.

D. Mla|enovi}

PREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE BOJAN PAJTI]

Slovenija najvi{e ula`e u Vojvodinu

– Najve}i broj investicija u Vojvodinu do{ao je iz Slovenije – izjavio je ju~e predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajti} u razgovoru s delegacijom Poslovnog kluba Slovenije i Vojvodine a prenosi Pokrajinski sekretarijat za informacije. –Tradicija koju Vojvodina i Slovenija imaju u privredno-poslovnoj saradwi je duga, a komunikacija je uspe{na.

Predsednik Poslovnog kluba Slovenije i Vojvodine Rajko Mari} rekao je da u trenutku trajawa ekonomske krize nije vreme za ulagawa u velika preduze}a, ve} je perspektiva u malim i sredwim firmama, koja imaju boqu poslovnu perspektivu. On je naveo da broj ~lanova Poslovnog kluba raste, i dodao da su iskustva slovena~kih privrednika iz Vojvodine pozitivna.

Mari} je Pajti}u uru~io i plaketu za dugogodi{wu uspe{nu saradwu i pozitivan odjek koji slovena~ki investitori imaju u Vojvodini.

„DELTA AGRAR” NASTAVQA DA INVESTIRA

Za vo}wake i farme 20 miliona evra – “Delta agrar” }e u unapre|ewe proizvodwe hrane u ovoj godini ulo`iti ne{to vi{e od 20 miliona evra – kazao je ju~e novinarima generalni direktor kompanije Milan Grgurevi}. – U pro{loj godini ta ulagawa iznosila su oko 28 miliona evra.

U 2010. “Delta agrar” najvi{e }e investirati u vo}wak u ^elarevu, a povr{ina pod jabukama bi}e pove}ana za 50 hektara. Do

plastenik povr{ine pet hektara, u koji }e biti ulo`eno sedam miliona evra, a koji }e kao energiju za zagrevawe koristiti termalni izvor.

Grgurevi} je naveo da }e na imawu “Napredak” u Staroj Pazovi naredne godine po~eti izgradwa postrojewa za biogas, u koje }e biti ulo`eno izme|u ~etiri i pet miliona evra, a plan je i da “Delta agrar” u 2011. pove-

Osvajawe Rusije Direktor “Delta fuda Moskva” Marijan Stri~evi} kazao je da je to preduze}e iz Srbije na tr`i{te Rusije pro{le godine izvezlo 3.265 tona vo}a, a planira se pove}awe na 14.000 tona. Po wegovim re~ima, u Rusiji se prodaje 36 proizvoda “Delta agrara”, i to osim sve`eg, obra|enog i smrznutog vo}a i povr}a, i pa{tete, gotova jela, testenine, a roba je dostupna u prodajnim objektima pet velikih trgovinskih lanaca. Stri~evi} je kazao da “Delta agrar” pregovara o plasmanu robe u jo{ ~etiri trgovinska lanca u Rusiji, da ove godine otvara predstavni{tvo u Sankt Peterburgu i da po~iwe plasman robe u Belorusiju.

2013. godine ovaj kompeks trebalo bi da se prostire na 600 hektara, a to ulagawe ukupno }e vredeti 26 miliona evra. U ^elarevu }e ove godine biti izgra|ena i ULO hladwa~a za sme{taj jabuka, kapaciteta 6.000 tona, vredna {est miliona evra. Planirano je i da se ove godine u Bogati}u izgradi

}a broj otkupnih centara na ukupno devet.

Direktorka proizvodwe hrane u “Delta agraru” Marija Desivojevi}-Cvetkovi} rekla je da }e ove i naredne godine biti nastavqena ulagawa u fabriku bra{na i testenina “Danubijus” u Novom Sadu.

S. G.

DNEVNIK

[VEDSKI AMBASADOR NAJAVIO VELIKU INVESTICIJU ^UVENE KOMPANIJE

„Ikea” }e zaposliti 9.000 radnika u Srbiji – Dolazak {vedske kompanikvalitetnog name{taja i opreje “Ikea” bi}e investicija veme za doma}instvo }e u Srbiji }a od “Fijata” – rekao je ambaotvoriti pet {oping centara: sador Kraqevine [vedske u prvo kod Aerodroma “Nikola Srbiji Krister Tesla”, a zatim Bringus gostujuju`no od Beogra}i prekju~e na da, u Novom Sadu, Dolazak {vedske novosadskom Ni{u i okolini kompanije „Ikea” Univerzitetu ^a~ka. bi}e investicija “Edukons”.

Novosa|ani }e ve}a od „Fijata” Bringus je isu “Ikei” najve(Krister Bringus) takao da se radi rovatnije kupoo poslu vrednom vati tek za dve do 1,2 milijarde tri godine. Amevra i da }e “Ikea” u Srbiji basador [vedske u Srbiji reotvoriti oko 9.000 radnih mekao je tom prilikom da je li~no sta. predstavio kampawu za potenU narednih pet godina {vedcijalna ulagawa u Srbiji vlaski proizvo|a~ jeftinog ali sniku “Ikee” i tre}em najboga-

tijem ~oveku na svetu Ingvaru Kampradu, koji mu se zadovoq-

no, u duhu {tedqive firme, revan{irao – jabukom!

Ig. M.

KAD SRPSKI RADNICI MOGU DA BIRAJU, ONDA IZABERU LADOVINU

Otpremnina dra`a od radnog mesta U proteklih osam godina pola miliona radnika ostalo je bez radnog mesta, a ista sudbina do kraja privatizacije ~eka jo{ najmawe 200.000 zaposlenih. Ako se svemu tome doda da trenutno u Srbiji na posao ~eka oko 800.000 nezaposlenih, imati radno mesto i dobiti zaposlewe predstavqa pravi “dobitak”. No, izgleda da mnogima u Srbiji to jo{ uvek nije jasno pa se olako odri~u radnog mesta, ~ak i kada im se ono “na tacni” nudi.

Naime, nakon godinu dana protesta, blokirawa puteva i pruga, svih 284 radnika preduze}a “Zastava elektro”, koje je pre nekoliko dana preuzela ju`nokorejska “Jura”, odlu~ili su da dobrovoqno napuste firmu uz otpreminu od 300 evra po godini sta`a iako je dr`ava za svako radno mesto ovoj firmi dala 4.500 evra. Dakako, iz buxeta, odnosno od para svih poreskih obveznika ove dr`ave.

Vest zvu~i neverovatno, ali je u Srbiji i to mogu}e jer se srpski radnik jo{ uvek “pla{i” stranih gazda zbog predube|ewa da se kod wih mnogo radi, ali i da se mora pro}i probni rad i da nema nikakve sigurnosti radnog mesta, a i zbog toga {to jo{ uvek vlada uverewe da se o dr`avu mo`e “o~e{ati”, odnosno uzeti otpremina pa ponovo zaposliti na istom mestu, kao {to su mnogi ve} u~inili. Onaj ko zna i ho}e da radi pod uslovima koje prihvati u ugovoru o radu sa stranim ga-

Preko hleba poga~e Jednostavno, nekim radnicima dr`ava pru`a priliku da preko hleba tra`e poga~u, dok drugima ne da ni jedno ni drugo. U isto vreme dok radnici u Kragujevcu ra~unaju koliko }e novaca na ime otpremnine dobiti od dr`ave koja ih ~asti, zaposleni u “Mitrosu” u Sremskoj Mitrovici se gla|u bore da stignu do socijalnog programa koji podrazumeva otpremninu od 200 evra po godini sta`a, mada bi pristali i na 100. No, nije na odmet podsetiti da su mnogi radnici u ovoj dr`avi ostali bez posla ili im to tek sledi, a da na ime socijalnog programa nisu dobili ni jedan jedini evro i da ga dobiti ni ne}e jer dr`ava nije za wih pokazala razumevawe, {to mnoge zaposlene dovodi do zakqu~ka da je Srbija nekima majka a nekima ma}eha. zdom – a i ve}ina doma}ih je takva – ima {anse da sa~uva radno mesto. Svi koji na to nisu spremni, ve} nakon nekoliko meseci – a pokazalo se to nedavno i u “Fijatu–Zastavi”, kada su radnici, zbog na~ina rada druga~ijeg od onog na kakav su u dr`avnoj firmi nau~ili sami davali otkaze – ot-

Ministar Dinki} ju~e je poru~io da oni koji uzmu otpremninu od 300 evra vi{e ne}e mo}i da se ponovo zaposle u firmi, ali ni da dobiju nadoknadu od Biroa rada.

Me|utim, poru~ivao je onomad isti ministar i radnicima “Fijata–Zastave” da se ne mogu vratiti u dr`avni deo ovog giganta, ali je na kraju pristao na to, pa su oni, umesto otkaza koji su sami dali, sada ponovo na dr`avnim jaslama.

Lider UGS “Nezavinost” Branislav ^anak ka`e za na{ list da na{i radnici ne mogu da prihvate da nema vi{e sigurnih radnih mesta i da se ona koja im se nude ne smeju tako olako i jeftino napu{tati.

– Radnici koji su sva{ta radili da bi im preduze}e stalo na noge a sada kada su to dobili “be`e”, nisu oni kojima je gorelo pod nogama jer da jeste, oni bi ovo {to im je dr`ava omogu}ila prihvatili oberu~ke i }utali i radili. Su{tina je u tome da su na{i radnici jo{ uvek u{u{kani u pro{la vremena i da ne shvataju da je to pro{lo i da se vi{e nikada ne}e vratiti.

Q. Male{evi}

padaju. Mada radnici “Zastave elektro” ne znaju kako bi se radilo kod Ju`nokorejaca, odlu~ili su da mnogo ne rizikuju i da uzmu otpremninu, sve nadaju}i se potajno – a nekima je, ka`u, tako i obe}ano – da }e, nakon {to zavuku ruku u xep dr`ave, na kraju ponovo dobiti posao u istoj firmi.

14. 4. 2010.

1.206,21889

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (760,92

Promet

1,18)

Dimni~ar, Beograd

20,00

13.348

1.548.368

Morava, Po`arevac

9,57

515

515

AIK banka, Ni{

-0,15

3.390

19.006.472

Iritel, Beograd

8,54

445

445

Komercijalna banka, Beograd

1,65

31.978

3.229.750

Dunav osigurawe, Beograd

7,85

2.885

931.885

5,38 Promena %

685 Cena

KiM banka, Zve~an

-12,05

God, \unis Novi kolektiv, Beograd

Lasta, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Informatika, Beograd Simpo, Vrawe Vojvo|anskih top-pet akcija Metals banka, Novi Sad

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Energoprojekt holding, Beograd

1,91

1.015

2.933.011

95.940 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,47

10.141

1.825.465

Univerzal banka, Beograd

-0,55

6.663

4.377.300

686

20.580

Soja protein, Be~ej

0,76

1.058

1.182.000

-12,01

535

8.025

Imlek, Beograd

3,15

1.441

1.049.353

-11,93

3.100

15.500

Metalac, Gorwi Milanovac

2,16

2.414

630.147

Metals banka, Novi Sad

-4,93

3.223

157.920

3,68

6.399

1.579.430

-3,10 Promena %

500 Cena

10.000 Promet

Privredna banka, Beograd

1,68

727

632.265

Meser Tehnogas, Beograd

2,75

7.028

238.960

3,68

6.399

1.579.430

Tigar, Pirot

5,01

797

923.332

Soja protein, Be~ej

0,76

1.058

1.182.000

Alfa plam, Vrawe

1,71

9.561

631.000

Mlekara, Subotica

2,48

949

1.132.157

Telefonija, Beograd

4,85

1.731

759.830

Veterinarski zavod, Subotica

0,28

726

116.131

Kin|a Agrar, Kikinda

0,00

275

184.250

Veterinarski zavod, Subotica

0,28

726

116.131

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

MINISTAR TELEKOMUNIKACIJA JASNA MATI]

MLA\AN DINKI]

Samo da pro|e ova godina

Prodaja Telekoma na leto

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} izjavio je ju~e }e teku}a godina biti te{ka za gra|ane, ali da se u 2011. mo`e o~ekivati nastavak privrednog rasta, uz boqi `ivotni standard qudi. Dinki} je rekao da u narednom periodu treba ra~unati i na otvarawe novih

radnih mesta, uz solidnu stopu rasta i istovremenu preorijentaciju na{e privrede na izvoz, koji je u prva dva meseca ove godine uve}an, ali ne u dovoqnoj meri. On je najavio i otvarawe novih fabrika i dovo|ewe investitora.

– Osnovni prioritet dr`ave i Vlade u narednom razdobqu treba da bude unapre|ivawe preduzetni{tva i otvarewe {to ve}eg broja novih radnih mesta – naglasio je Dinki}. – Poma`emo malim i sredwim preduze}ima, ali vodimo ra~una i o onima koji rade u velikim preduze}ima.

Dinki} je podstio na to da je nedavno osnovan i Savet Ministarstva ekonomije za mala i sredwa preduze}a, koji bi trebalo da pomogne usponu preduzetni~ke aktivnosti, kao i na to da je privredi odobreno kredita u vrednosti 350 miliona evra.

Dinki} se zalo`io za odmrzavawe plata u septembru, i najavio da }e se o tome u maju pregovarati s misijom Me|unarodnog monetarnog fonda.

On je u isto vreme najavio daqu akciju za sprovo|ewe “giqotine propisa” i smawewe broja zaposlenih u dr`avnoj administraciji. Dinki} je rekao da ne}e biti mogu}e da neko uzme otpremninu i da se vrati na posao, nego }e to mo}i samo onaj ko ide u penziju ili radi novi posao, jer dr`ava treba da vodi ra~una o onima koji su bolesni, siroma{ni, a ne o onima koji odbiju ponu|eno radno mesto.

Ministar za telekomunikacije Jasna Mati} izjavila je da }e tender za privatizaciju Telekoma “Srbija” najverovatnije biti raspisan na leto.

Ona je novinarima u Bato~ini kazala da }e strate{ki investitori i veliki telekomunikacioni operateri biti pozvani da po-

komunikacije u Srbiji na nivo uobi~ajen u Evropskoj uniji.

– Trebalo bi posebno obratiti pa`wu na {irokopojasni Internet, odnosno omogu}iti da svi stanovnici Srbije imaju Internet, telefon i mobilnu telefoniju – rekla je ministarka.

Volim i ja Mi{kovi}a, ali kada nije kriza Mawi porezi na plate, smawewe javne potro{we, redovna isplata plata, suzdr`avawe od otpu{tawa, davawe prednosti doma}im privrednicima na tenderima, podr{ka preduze}ima koja su orijentisana na izvoz i druge mere najva`niji su zadaci na kojima }e zajedni~kim snagama raditi me{ovito radno telo za prevazila`ewe krize formirano nakon prekju~era{eg sastanka predstavnika sindikata, krupnog kapitala i vlasti.

Socijalno partnerstvo za izlazak iz krize je Srbiji preko potrebno jer se s wim dobrano kasni s obzirom na to da je kriza ve} uzela danak u radnim mestima i zatvorenim preduze}ima. Izgleda da je trebalo da predstavnicima krupnog kapitala, odnosno deset do 15 velikih kompanija u Srbiji, dogori do noktiju da bi do ovakvog sastanka do{lo i da bi se dobilo zvani~no javno obe}awe da }e koliko od sutra po~eti stvarawe odgovaraju}eg privrednog ambijenta, re{avawe krupnih problema i inicirawe velikih strate{kih projekata. Predstavnici krupnog kapitala “istresli” su pred Vladu Srbije svoje zahteve i uslove da bi ispo{tovali zadatke sindikata, a sindikati su, s druge strane, obe}ali da }e biti “poslu{ni” iako su na samom po~etku sastanka izneli ra~unicu o 500.000 radnika otpu{tenih u proteklih osam godina, kao i o neispla}ivawu ~ak i minimalca od 15.000 dinara za one koji redovno rade.

Veliki deo obe}awa koji je proistekao iz ovog sastanka zvu~i logi~no, i nema opravdawa, ali ni ekonomskog oporavka, ako se ne ispune jer zavise iskqu~ivo od Vlade Srbije, dok drugi deo, koji se ti~e prava radnika, zavisi iskqu~ivo od poslodavaca, odnosno wihovog po{tovawa radnog zakonodavstva. Obe}ati da }e ubudu}e plate biti ispla}ivane redovno vre|a svakog radnika u

Potro{eno 130 miliona evra Devizne rezerve Narodne banke Srbije u martu su smawene za 130,6 miliona evra i 31. marta bile su 10,4 milijardi evra, saop{tio je NBS. Po preliminarnim podacima, neto devizne rezerve su na isti dan bile 6,18 milijardi evra, {to obezbe|uje pokrivenost nov~ane mase od 462 posto. Istovremeno, devizne rezerve, po saop{tewu NBS-a, pokrivaju devetomese~ne potrebe uvoza robe i usluga.

nude odgovaraju}u sumu za neki procenat, sada preliminarno odre|en kao 40 odsto.

– Vide}emo da li }e se finansijski savetnik saglasiti s tim da je to optimalan procenat za prodaju – kazala je ona.

Jasna Mati} o~ekuje da }e do}i veliki strate{ki investitor, koji }e podi}i tele-

NAKON SUSRETA TAJKUNA, SINDIKATA I VLASTI

SMAWENE DEVIZNE REZERVE

Po{to su devizne rezerve banaka posledweg dana marta bile 1.530,7 miliona evra, ukupne devizne rezerve zemqe su 11.975 miliona evra.

Najve}i uticaj na smawewe deviznih rezervi u martu imale su prodaje deviza NBS-a na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu, 190 miliona evra.

Uz to, na ime izmirewa obaveza prema ino-kreditorima ispla}eno je 68,8 miliona evra.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

petak16.april2010.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,3817

99,3691

101,655

97,0836

Australija

dolar

1

66,6998

68,061

69,6264

66,4956

Kanada

dolar

1

71,6253

73,087

74,768

71,406

Danska

kruna

1

13,0786

13,3455

13,6524

13,0386

Norve{ka

kruna

1

12,1898

12,4386

12,7247

12,1525

[vedska

kruna

1

10,0156

10,22

10,4551

9,9849

[vajcarska

franak

1

67,8571

69,2419

70,8345

67,6493

V. Britanija

funta

1

110,749

113,009

115,609

110,41

SAD

dolar

1

71,389

72,8459

74,5214

71,1704

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 4. 2010. godine

Doma}a ili strana preduze}a, pitawe je sad Apsurdno je da u zakqu~ak skupa “velike trojke” u|e da vlast treba da pomogne doma}e privrednike, a s druge strane, iz dana u dan se ponavqa da nema novih radnih mesta bez stranih investicija pa se kao logi~no, ukazuje ^anak, postavqa pitawe kako se te dve stvari mogu pomiriti.

– Samo ovaj zakqu~ak je fantasti~na ilustracija apsurda koji je izro|en nakon prekju~era{weg sastanak socijalnih partnera. Poslodavci i radnici, po prirodi stvari, nemaju iste interese i svako }e nastaviti da se dr`i svojih ciqeva, ali i da koristi svoja sredstva da ih ostvari. Razli~ite interesne pozicije se u krizi samo poja~avaju i upravo zbog toga smo mi danas daqi nego ikada, a ne da se qubimo. To bi bilo kao da su ma~ka i mi{ legli zajedno, a bi}e da to ne ide. Nema qubavi izme|u gazda i radnika, i u takvim odnosima dr`ava treba da se pojavquje kao medijator, a ne da nekome daje privilegije. Ona je du`na da organizuje takve uslove koji }e relativno podjednako biti povoqni i za jedne i za druge – zakqu~uje ^anak.

Srbiji jer proizlazi da to do sada nije bilo ni~ija obaveza i da se podrazumevalo da se to ne mora ~initi. Time su zajedno i Vlada i gazde priznali da plate nisu ispla}ivane, ali i wihovu redovnu podelu uslovili mnogim drugim uslovima na koje zaposleni ni na koji na~in ne mogu uticati. Lider UGS “Nezavinost” Branislav

^anak obja{wava za na{ list da mu nije padalo na pamet da se ukqu~i u ovaj “ples s vukovima” jer je sasvim prirodno da u vreme ekonomske krize poslodavci budu na jednoj a radnici na drugoj strani po{to jedni imaju zadatak da {tite svoje interese, odnosno svoj profit, dok drugi imaju obavezu da se {tite od wih.

– Jasno sam Orbovi}u stavio do znawa da me takav sastanak ne zanima i da u wemu ne}u u~estovati, kao {to ne razumem wihovu potrebu da ostave praznu stolicu za UGS “Nezavinost” kad dobro znaju da je mi popuniti ne}emo – ka`e Branislav ^anak. – Da su poslodavci i vlast `eleli da vode ozbiqan socijalni dijalog, mogli su to u~initi kroz Socijalno-ekonomski savet, koji je zakonski formiran i postoji, a ne sazivati ovakve skupove koji slu`e za wihovu li~nu promociju a ne za izlazak iz krize. Mo`da su svi ti tajkuni koji su prisustvovali sastanku divni qudi kad ne sede s druge strane stola i kada ne odlu~uju o sudbini radnika i dr`ave. Mo`da bi i ja voleo Miroslava Mi{kovi}a i s wim igrao tenis da nije ekonomske krize i da nam interesi nisu razli~iti. Ovako, nas dvojica ne mo`emo sedeti za istim stolom i zajedni~ki klimati glavom jer on zna svoje, a ja svoje. On ima interes da sa~uva sebe, a ja sebe, a ta dva interesa su opre~na. Wegovo ~uvawe sebe podrazumeva da da otkaz meni i tu qubavi nema.

Tvrdim da je formirawe radne grupe degradirawe i poni{tavawe Socijalno-ekonomskog saveta, odnosno ovo mu je glogov kolac. Problem je {to je SES osnovan po zakonu, a to zna~i sve {to se u wemu radi mora biti zakonski, a ovi u~esnici upravo ho}e da izbegnu da se on po{tuje. Zato se sve improvizuje jer je lak{e tako nego zakonski i po redu.

Na{ sagovornik isti~e da obe}awe jednog sindikata predstavnicima krupnog kapitala da }e radnici biti “disciplinovani”, odnosno da }e ~ekati da im ispune zahteve, mada to ~ine ve} godinama, ne obavezuje druge sindikate niti }e, kako isti~e, wegov sedeti skr{tenih ruku i gledati kako se radni~ka prava kr{e.

Q. Male{evi}

5

VESTI „Fijatova” petoletka Novim petogodi{wim planom, koji }e biti predstavqen za desetak dana, italijanski auto-gigant “Fijat” predvi|a da u Srbiji u prvoj fazi izra|uje oko 200.000 vozila godi{we u biv{oj “Zastavinoj” fabrici u Kragujevcu, s opcijom da kasnije pove}a kapacitete fabrike na 300.000 automobila, preneo je Internet-portal “Automotiv wuz”.

“Automotiv” podse}a na to da }e “Fijat” ulo`iti 955 miliona dolara (700 miliona evra) u zajedni~ko preduze}e s Vladom Srbije.

[trajk u „Kwazu” ne prestaje – [trajka~i u “Kwaz Milo{u” ne}e odstupiti od svojih zahteva, {trajk se nastavqa – rekao je predsednik Samostalnog sindikata fabrike “Kwaz Milo{“ @ivorad Kolarevi}.

On je naveo da }e, ako rukovodstvo bude tvrdo u svojim stavovima, {trajka~i i}i do kraja, ali nije `eleo da precizira {ta to zna~i. Kolarevi} je rekao i da ne zna kada }e biti novih pregovora jer sa {trajka~ima posle prekju~era{wih niko nije ponovo kontaktirao.

Sindikat kompanije “Kwaz Milo{“ po~eo je {trajk zbog namere poslovodstva da otpusti 106 radnika koji su tehnolo{ki vi{ak. [trajku su prethodili pregovori koji su trajali deset sati, ali dve strane, uprkos tome, nisu uspele da se dogovore.

Pilot-projekat u Temerinu Na ju~era{woj sednici Saveta za geotermalnu energiju razgovaralo se o kriterijumima za ocenu ispuwenosti uslova za finansirawe kori{}ewa postoje}ih geotermalnih bu{otina u Vojvodini, kao i prijavi projekta za op{tinu Temerin, koji se radi u saradwi sa Skup{tinom Evropskih regija i Centralnom evropskom inicijativom.

Po re~ima potpredsednice Skup{tine AP Vojvodine i predsednice Saveta za geotermalnu energiju dr Branislave Beli}, pilot-projekat za op{tinu Temerin, ta~nije, za mesnu zajednicu Sirig, obuhvati}e osnovnu {kolu i vrti}, gde }e se, prvi put, prakti~no primeniti efikasni izvori energije. Dr Beli} ka`e da }e se, uz pomo} stranih stru~waka, proceniti svi potencijali i mogu}nosti u{tede i da }e tako ovaj projekat biti dobar primer za sve ostale lokalne samouprave kako da pove}aju energetsku efikasnost.

A. B.

U VLADI NEMA DOGOVORA O PROMENI PORESKE POLITIKE

Dinki} i Dragutinovi}eva na razli~itim stranama PDV-a Nije nikakva tajna ni novost da Vlada Srbije ozbiqno razmatra promenu poreske politike, jer su promene neophodne, ali je problem u tome {to deo dr`ave udara u klin a drugi u plo~u. Naime, ve} gotovo godinu traje polemika, i javna i interna, u Vladi Srbije me|u wenim ministrima, o tome da li nam treba ve}i PDV ili ne, {ta s porezom na zarade i {ta, uop{te, s fiskalnim sistemom. O oporezivawu najbogatijih i luksuza da se i ne govori.

U Vladi stalno pri~aju da rade na reformama poreza, a umesto toga, svaka dva-tri meseca neko od ministara isko~i sa svojim modelom poreske reforme i datumom kada bi ona morala da startuje. Dogovori traju, sve se odla`e, a reformi ni od korova. Ista pri~a ponavaqa se i ovih dana.

Ministar ekonomije Mla|an Dinki} rekao je ju~e da se u Vladi razmi{qa o promeni poreske politike, ali da porez na dodatu vrednost od 18 posto ne}e biti pove}an. On je naveo da je o poreskoj reformi razgovarao s ministarkom finansija Srbije Dianom Dragutinovi} i da joj je tada ukazao na to da bi pove}awe stope PDV-a od 18 posto bilo kontra-

produktivno i da o tome uop{te ne treba razmi{qati.

– Mo`emo razmi{qati o smawewu poreza na plate na deset posto, uz pove}awe dela plate na koji se ne pla}a nikakav porez, uz uspostavqawe jedinstvene stope

salo zapo{qavawe i pove}alo konkurentnost privrede.

S druge strane, Fond za razvoj ekonomskih nauka nedavno je predstavio strudiju “Poreska politika u Srbiji – pogled unapred”, koju je podr`ala Ameri~ka agencija za

PDV-a od 18 posto, ali uz ukidawe oporezivawa najosetqivijih proizvoda, poput hleba, kwiga, dnevne {tampe i nekih drugih – kazao je Dinki}.

On je ocenio i da je ideja o smawewu poreza na plate radnicima koji imaju najni`a primawa dobra i da se o tome veoma ozbiqno razmi{qa u Vladi jer bi to stimuli-

razvoj USAID. Autori studije o poreskoj reformi su predlo`ili da se u kratkom roku sprovede reforma poreza na zarade, dohodak gra|ana i poreza na dobit preduze}a, a da se postepeno primewuju izmene u naplati poreza na imovinu.

Wihova ocena je da bi smawewe akciza na naftne derivate moralo da se nadoknadi pove}awem drugih

akciza, kao {to su one na cigarete, da se ne bi umawili planirani buxetski prihodi.

– Stopa poreza na zarade je ve} niska i wu ne bi trebalo mewati, ali predla`emo da se smawe doprinosi na zarade za socijalno osigurawe – rekao je jedan od autora studije Milojko Arsi}.

On je objasnio da bi smawewem socijalnih doprinosa cena rada u Srbiji bila ni`a, {to bi smawilo rad na crno i privuklo investitore, pogotovo u granama koje zapo{qavaju veliki broj qudi.

Najve}i deo gubitaka buxetskih prihoda zbog smawewa doprinosa, kako je predlo`io Arsi}, nadoknadio bi se pove}awem stope poreza na dodatu vrednost (PDV), i to one vi{e s 18 na 22 posto, a ni`e s osam na 12.

Pove}awe PDV-a, kako je dodao, jednokratno bi imalo uticaj na cene, ali ne bi zna~ajnije uve}alo inflaciju. Dodatni prihodi u dr`avnu kasu, kako je rekao, prikupili bi se pove}awem poreske stope na zarade, s 12 na 20 posto, a u tom slu~aju ne bi bile oporezovane zarade ni`e od 16.500 dinara.

Autori studije decidirno ka`u i da nema nikakvog razloga za odlagawe porske reforme.

D. U.

6

DRU[TVO

petak16.april2010.

DNEVNIK

KOJI SU MONSTRUOZNI MOTIVI ONIH KOJI PO SRBIJI VE[AJU I SAKATE PSE

Yelata `ivotiwa treba da se boje i qudi Nepun mesec nakon {to su dva maloletnika u selu Gorwe Me|urovo ubili ~etiri psa i obesili ih na drvo kod igrali{ta, kuja s odse~ene sve ~etiri {ape prona|ena je ju~e u beo-

{weg psa me{anca ispod automobila u Ulici Radovana Simi}a Cige. ^im je videla da su psu odse~ene sve {ape, pozvala je instruktora pasa Dejana Mileti}a.

\ilas: Beograd kupuje proteze Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas izjavio je da }e grad kupiti proteze za psa kome su odse~ene sve ~etiri {ape. \ilas je rekao da grad nema mogu}nost "da se bori protiv bolesnih umova koji odsecaju {ape psima", ali da mo`e, kroz odre|ene aktivnosti, kod najmla|ih sugra|ana razvijati qubav prema `ivotiwama.

Paskaqevi}: U {oku sam – U {oku sam {to se tako ne{to uop{te moglo dogoditi i o~ekujem da }e policija u~initi sve da na|e krivce, bez obzira na to {to je u pitawu `ivotiwa a ne qudsko bi}e – rekao je predsednik dru{tva "SOS animals", na{ poznati filmski rediteq Goran Paskaqevi}.

On smatra da su "ti koji su mogli ne{to tako mostruozno uraditi jednom psu, koji ne mo`e da se brani i koji sigurno nije ni{ta na`ao u~inio, opasni i po qude". Napomenuo je da je ve} krenuo u potragu za mestom gde bi pas bio poslat na operaciju jer kod nas takav zahvat nije mogu}. gradskom nasequ Medakovi} 2.

U oba slu~aja radi se o krivi~nom delu ubijawa i mu~ewa `ivotiwa, a nesre}nu `ivotiwu s „Medaka“ dobrodu{ni stanari brzo su prebacili kod veterinara gde joj je ukazana prva pomo}. Kako su saop{tili veterinari, jedinu {ansu za psa predstavqaju proteze, me|utim ne zna se koliko je taj postupak izvodqiv. Sandra Spoja prona{la je jednogodi-

– Izvukli smo ga i odveli kod veterinara. Bio je u veoma lo{em stawu, dehidriran, nije jeo, rane su ve} po~ele malo da zarastaju i mora da je bio na ulici nekoliko dana – ka`e Mileti}.

Svedoci spasavawa ka`u da pas nije pru`ao otpor i da je bio veoma iscrpqen zbog bolova.

– Pas nije bio agresivan, ve} jako upla{en i iznemogao, veoma lo{eg fizi~kog i psihi~kog stawa – rekla je Jovana Jovi}.

Veterinari procewuju da je pas osaka}en le`ao du`e od nedequ dana. Zadobio je upalu kostiju, izgubio dosta krvi i, zahvaquju}i ~udu, ostao `iv. Veterinar Miomir Ran|elovi} ka`e da ovako precizno saka}ewe nije mogla izvr{iti jedna osoba i da su noge jedino mogle biti odse~ene o{trim predmetom, poput sekire. Jedino re{ewe za Milu, kako su nesre}nog psa krstili spasioci, proteza koje se ne proizvode u Srbiji, ali bi i tad morala ponovo da u~i da hoda.

Do tada }e ostati u veterinarskom stacionaru.

Psiholog Neboj{a Jovanovi} za „Dnevnik“ ka`e da se ovde radi o ~inovima pojedinaca i da ne treba tra`iti poseban dru{tvenopoliti~ki momenat. Radi se o mr`wi neispoqenoj prema wenim izaziva~ima.

– Naj~e{}e su to roditeqi i sredina u kojoj neko odrasta. Mr`wa se onda pomera tamo gde se mo`e ispoqiti. To nije specifi~no samo za nas, ta vrsta i`ivqavawa nad `ivotiwama je neispoqen bes prema va`nim osobama koje vaspitavaju to dete.

Mogu}e je da takva deca jo{ ranije {aqu odre|ene signale i da to nisu radila prvi put. Verovatno postoji predistorija sli~nog pona{awa, maltretirawa ili uznemiravawa druge dece i `ivotiwa – upozorava Jovanovi}.

VELIKI BROJ VOJVO\ANA I DAQE NEMA SVOGA DOKTORA

Sporije biraju lekara nego supru`nika Izja{wavawe gra|ana o izabranom lekaru u domovima zdravqa napreduje, ali jo{ uvek svoga doktora nema veliki broj osiguranika u Vojvodini. Lekara op{te prakse, ginekologa, stomatologa i pedijatra gra|ani imaju pravo da biraju u domu zdravqa gde se le~e – dovoqno je samo da tamo popune formular u tri primerka u kojem }e navesti svoje osnovne podatke i ime lekara u kog imaju poverewe. Do sad su ga izabrali uglavnom pacijenti kojima je bio potreban recept za lek ili su imali zdravstvene tegobe. Oni zdravi ne dolaze samo da bi popunili formulare.

A institucija izabranog lekara je dvostruko zna~ajna. Ona omogu}ava pacijentu da se le~i kod istog lekara, {to je vid modela porodi~nog lekara koji postoji u mnogim zemqama Zapadne Evrope. Smatra se da }e on biti boqe povezan sa svojim pacijentom i mo}i da kvalitetnije prati wegovo zdravqe. Na osnovu broja "opredeqenih" pacijenata lekar }e dobijati platu, pa onaj ko ih

ima vi{e i zara|iva}e vi{e. Naime, do sada je doktorima po domovima zdravqa plata uglavnom bila ista, bez obzira na to koliko pacijenata mese~no imali, pa su jedni bili preoptere}eni, a dru-

gima bi tokom radnog vremena retko ko zakucao na vrata. Izja{wavawe pacijenata omogu}ava da se i kod nas uvede princip zarade po broju pacijenata. Ali, sude}i po procentu do sad opredeqenih gra|ana, wegovo uvo|ewe }e jo{ morati da sa~eka.

Vlada Srbije osnovala Kancelariju za civilno dru{tvo Vlada Srbije je ju~e donela uredbu o osnivawu Kancelarije za saradwu sa civilnim dru{tvom. Po oceni ministra za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovi}a, osnivawe Kancelarije je zna~ajan korak, jer je tako zaokru`ena politika Vlade koja se odnosi na razvoj civilnog dru{tva i stvarawe i pravnog okvira.

- Ovo je kruna dugogodi{weg rada za stvarawe uslova za delovawe nevadinog sektora u Srbiji i taj pravni okvir mo`e da se meri sa najvi{im standardima koji postoje u razvijenom svetu - ocenio je ministar.

On je precizirao da }e u Kancelariji raditi direktor, wegov zamenik i jo{ troje koji }e primati platu u skladu sa Zakonom o dr`avnim slu`benicima.

Na pitawe “Dnevnika” koliko }e oni ko{tati dr`avu, Markovi} je rekao da }e to biti samo tih pet plata, ali da }e materijalna korist funkcionisawa Kancelarije biti ogromna, a posebno da }e imati pristup evropskim fondovima sa svojim projektima. On je istakao da je za rad Kancelarije za ovu godinu obezbe|eno 100.000 funti iz donacija.

D. M.

Po evidenciji Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe, do ferbruara je svog lekara izabralo oko 4,2 miliona gra|ana, ili gotovo 64 odsto, dok se blizu 2,5 miliona jo{ se nije izjasnilo. Po filijalama, najvi{e osiguranika opredelilo se u Vaqevu i Beogradu, oko 80 odsto. Novi Sad je na petom mestu sa 68 odsto, dok je u ostalim centrima Vojvodine procenat izja{wenih mawi: u Somboru 62 odsto, u Sremskoj Mitrovici 59, Zrewaninu 58, Subotici 57 i Pan~evu 49.

Po kriterijumama RZZO-a, izabrani lekar op{te medicine mo`e imati 1.100 do 2.000 otvorenih kartona, a pedijatar od 500 do 1.000 dece. Izabrani lekar je du`an da primi svakog osiguranika koji ga izabere, osim ako je popunio predvi|enu kvotu. Tad pacijent mora da bira drugog kod koga jo{ uvek ima mesta. Ukoliko nije zadovoqan svojim lekarom, godinu dana posle izbora mo`e ga promeniti bez obaveze da objasni za{to to ~ini.

J. Barbuzan

Psihoterapeut dr Zoran Milivojevi} podse}a na to da je odnos prema `ivotiwama va`an jer u wima vidimo `iva bi}a koja imaju emocije. [to je `ivoti-

{no, me|utim, {to `ivotiwa vi{e li~i na nas, mi u woj vidimo ~oveka i imamo sli~an odnos – saose}awa i sa`aqewa.

Taj odnos je veoma va`an, naro-

Mo`da je bilo i satanista Psihologa Neboj{u Jovanovi}a smo pitali da li je saka}ewe psa mogu}a posledica sekta{kog rituala.

– Pre verujem da je to hroni~na situacija nesre}nog odrastawa, agresivnosti roditeqa, raspu{enosti, nakupi se bes u mladoj osobi koja gleda kako da ga ispoqi. Nekad prebiju nekog na ulici bez povoda. Ne razumem se posebno u sekte, mogu}e da to bude deo satanisti~kog rituala, mada vi{e verujem da su to u~inili osobe udru`ene sli~nim ose}awima prema `ivotu, svetu, qudima, pa su zajedni~ki ispoqavali agresiju – ka`e. wa bli`a ~oveku, to je ~oveku lak{e da se identifikuje.

– Ako neko ubije ribu ili insekta, to qudima nije stra-

~ito u detiwstvu, jer u~i decu kako da tretiraju druga qudska bi}a. Ako neko ne vidi `ivotiwu kao `ivo bi}e s ose}awima

nego kao sliku, nema identifikacije i ona je za wega predmet.

Onda joj, na primer, odse~e noge, `ivotiwa se mu~i i osobi bude sme{no. U psihopatologi-

ji, qudi koji su u detiwstvu pokazali okrutan odnos prema `ivotiwama kasnije postanu asocijalne li~nosti, imaju sli~an odnos prema qudima kada su ovi slabi – sme{ni su im i igraju se s wima.

No, on isti~e da odnos prema `ivotiwama zavisi od toga koliko je dru{tvo bogato. Kada se qudi obogate i otu|e jedni od drugih, onda pas postaje qubimac, a ponekad i zamena za drugu osobu. U Evropi se prema psima i ma~kama odnose kao prema qudskim bi}ima i u tome nekad preteruju.

Igor Mihaqevi}

[TO NAU^E KOD OBAME, ZREWANINSKI \ACI ]E PRIMENITI KOD KU]E

Odo{e Bana}ani preko Atlantika Od subote, 14 mladih iz Zrewanina, raspore|enih u tri grupe, boravi}e po mesec dana u SAD, na osnovu programa razmene sredwo{kolaca (SYLP). Zrewaninci su deo skupine od ukupno 67 putnika iz Kikinde, Blaca, Smedereva, Sokobawe i beogradskih op{tina Savski venac, Palilula i Obrenovac.

Program, ina~e, ve} tre}u godinu organizuje “Gra|anska iniNe mo`e se bez parafa institucija cijativa”, u saradwi s organizacijom “World Learning” vrlo ozbiqnoj konkurenciji, iz Va{ingtona, i do sada je 200 u{lo u ovaj program. Wihov odmladih bilo ukqu~eno u ovu razlazak u SAD jeste rezultat rada menu.

Kancelarije za mlade, jer omlaTim povodom u Gradskoj ku}i dinci koji `ele da se ukqu~e u je odr`an sastanak s roditeqidru{tvene aktivnosti moraju ma sredwo{kolaca da bi dobili imati i institucije koje }e im u {to vi{e informacija o samom tome pomo}i – rekao je zamenik projektu i boravku wihove dece gradona~elnika Goran Kauri}. u Americi.

On je naveo da }e mladi Zre– Ponosan sam na to {to je 14 waninci imati priliku da memladih qudi iz Zrewanina, u sec dana provedu u ameri~kim

porodicama, te da }e se tako upoznati sa `ivotom u toj zemqi, kulturom, a u svoj grad }e se vratiti s novim `ivotnim iskustvom.

Koordinator Kancelarije za mlade Darko Trajlov obja{wava da je ovo prva godina da Zrewanin u~estvuje u projektu SYLP. – Za u~e{}e se najvi{e mladih prijavilo iz Zrewanina.

Naime, u Kancelariji za mlade zatra`eno je vi{e od 250 aplikacionih formulara – rekao je Trajlov.

Na put }e krenuti i Ivana Brankovi}.

– Period koji provedemo tamo bi}e prilika da saznamo mnogo novih stvari, a ciq projekta je da sva iskustva ste~ena u Americi primenimo ovde i tako poboq{amo polo`aj mladih – istakla je ona. @. Balaban

ZA TROGODI[WE STUDIRAWE OD KU]E POTREBNI KOMPJUTER, INTERNET I 5.670 EVRA

Preko Slovenije do virtuelne diplome

Dve godine posle otvarawa info-centra u Beogradu, Fakultet za primewene poslovne i dru{tvene studije "Doba" iz Maribora svoju delatnost pro{irio je i na Vojvodinu uspostavqawem info-ta~aka u Novom Sadu i Subotici. Ova visoko{kolska ustanova prva je koja u Srbiji nudi studirawe putem Interneta i to na osnovnim be~elor studijama poslovawa diplomu ekonomiste posle tri godine, a na master dvogodi{wim studijama diplomu magistra me|unarodnog poslovawa.

- Od preko 1.000 na{ih studenata, 120 je iz Srbije, a 40 odsto

wih iz Vojvodine - rekla je ju~e na promociji ovog fakulteta wegova direktorka za Srbiju Polona Baloh. - Onlajn studirawe potpuno je ravnopravno s klasi~nim, a na{e diplome priznate su u Evropskoj uniji.

Studentima iz Srbije ovaj fakultet nudi studirawe na srpskom jeziku, prakti~na i upotrebqiva znawa, savremen pristup, individualan i rad u grupama, te studije i ispite prilago|ene zaposlenim polaznicima.

- Posle upisa potrebno je imati samo ra~unar i pristup Internetu, a sve ostalo obezbe|uje Fa-

kultet, od kontakta s mentorima i profesorima, te s drugim studentima, do literature - obja{wava diplomac Fakulteta DOBA Maja Stani}. - Mentor je dostupan studentima u virtuelnom amfiteatru 24 sata, sedam dana u nedeqi, i na svako pitawe odgovor dobijem u roku od jednog dana. Svaki predmet podeqen je na ~etiri-pet nedeqa u toku kojih, pored obavezne i izborne literature, dobijamo i individualne i timske zadatke.

Imamo zadate krajwe rokove i u okviru wih sami organizujemo svoje vreme, a ispit, na kojem se u zna~ajnom procentu vrednuje ak-

tivnost, mo`emo da pola`emo onlajn ili klasi~no u Beogradu.

Ciqna grupa ovog fakulteta su zaposleni od 25 do 45 godina koji `ele da se usavr{avaju. Jedna godina na osnovnim studijama ko{ta 1.890 evra, a na master 2.390 i mo`e se platiti u {est rata. S obzirom na to da je ovakav vid studirawa kod nas potpuno nov, postoji i mogu}nost odustajawa, uz vra}awe {kolarine, ve} posle nedequ dana, ako polaznik zakqu~i da mu ovaj na~in studirawa, u kojem je potebno prose~no raditi 15 sati nedeqno, ne odgovara.

D. Deve~erski

SAOBRA]AJNA INSPEKCIJA POO[TRILA KONTROLU

EPILOG SLU^AJA „NAVIP” TEK PO^ETKOM IDU]E NEDEQE

Skidaju tablice divqim taksistima

Za nedequ dana, od kada je ponovo intenzivirana akcija kontrole divqih i nelegalnih taksita, Saobra}ajna inspekcija je u saradwi sa policijom pregledala 142 vozila. [ef saobra}ajne inspekcije Mladen Ba{i} rekao je ju~e za “Dnevnik” da je od tog broja privremeno oduzeto ~etiri, dok je iz saobra}aja iskqu~eno 16 automobila. To konkretno zna~i da je saobra}ajna inspek-

Plate jo{ u „vinskom buretu”

cija zajedno sa policijom ovim taksistima skinula tablice.

- Ovaj drugi deo akcije intenzivniji je u odnosu na februar. Inspektori rade u tri smene 24 sata dnevno, a kontroli{u se bukvalno sva taksi stajali{ta u gradu, kao i mesta na kojima se okupqaju taksisti, a koja nisu predvi|ena kao stajali{ta – isti~e Ba{i}.

Q. Na.

Dogovor da zemunski “Navip” otkupi vino, koje je umesto deset i po zaostalih plata podeqeno radnicima “Navip-Fru{kogorca” iz Petrovaradina, jo{ uvek nije dobio i kona~an epilog. Prema re~ima predsednika sindikata petrovaradinskog preduze}a Qubana Amixi}a, zemunska firma je u ponedeqak za vino po-

Novosadska petak16.april2010.

Ko }e svetu ugoditi G

Mnogi su se obradovali, najvi{e zbog svojih automobila.

Me|utim uvek postoje i nezadovoqni, oni koji negoduju zbog gu`vi kojih povremeno ima u ovom delu grada. Smeta im {to se zbog ovih radova saobra}aj odvija u jednoj traci, {to su kolone duge, posebno u {picu. Drugima opet nije po voqi {to }e autobuska stajali{ta biti preme{tana, jer, naravno, Novosa|ani retko mewaju svoje navike. Bilo kako bilo, moramo se pomiriti da }e uvek biti onih kojima vazda sva{ta smeta i nikada nisu zadovoqni, ni kada se ne{to de{ava, ali ni u momentima kada je obrnuto.

Q. Nato{evi}

Gala koncert u SNP-u Gala koncert Opere Srpskog narodnog pozori{ta bi}e odr`an ve~eras u 19 ~asova, na sceni "Jovan \or|evi}". U~estvova}e solisti, orkestar i hor Opere SNP-a, a na programu su arije i horske numere iz opera i opereta. Pozori{te daje jednu gratis ulaznicu za jednu kupqenu po punoj ceni.

I. D.

Takmi~ewe autoelektri~ara Republi~ko takmi~ewe u oblasti autoelektrike bi}e odr`ano sutra u Elektrotehni~koj {koli “Mihajlo Pupin”. Otvarawe je zakazano za 10 ~asova.

A. V.

V REMEPLOV

c m y

hronika

KOMISIJA OTVORILA 250 PREDLOGA ZA TURISTI^KI SIMBOL GRADA

Me|u tridesetak ideja budu}i suvenir Komisija za izbor zvani~nog suvenira grada otvarala je ju~e i u sredu oko 250 prispelih idejnih re{ewa. Deo po{iqalaca nije ispuno sve kriterijume konkursa (u nekim kovertama nedostajao je izra|eni predmet ili sli~no), pa su ti u~esnici diskvalifikovani. Do naju`eg kruga, sa svim ispuwenim kriterijumima, a bez komercijalne i ve} vi|ene poruke, dospelo je tridesetak re{ewa. Me|u wima su se na{le {arene kerami~ke ku}ice, golubovi i labudovi, biber-crep sa oslikanim simbolom sata na Petrovaradinskoj tvr|avi, drvena hoklica, frakli}i oslikani motivima Novog Sada i vo}em karakteristi~nim za Vojvodinu. Kao suvenir je predlo`en i paketi} sa poklon~i}em pod sloganom "Novi Sad za poneti", e{arpa sa motivom glavnog grada Pokrajine, novosadska sne`na kugla…

- Odziv je bio veoma velik.

Poslato je dosta komercijalnih predloga, a mawkalo je ideja, pa nam je stigao i veliki broj stereotipnih re{ewa. Ipak, konkurs je ispunio o~ekivawa ve} samim raspisivawem, {to je veoma bitno – kazao nam je predsednik sedmo~lane komisije novinar i publicista Pavel Gatajanski. On je dodao da su predlozi stigli i iz inostranstva, od kreativaca sa srpskim dr`avqanstvom.

Prilikom ocewivawa, Komisija }e se voditi propisanim kriterijumima. Autenti~nost i podse}awe na Novi Sad kao turisti~ku destinaciju vredi najvi{e 30 bodova, dok se dizajn i estetski izgled vrednuju sa naj-

Foto: F. Baki}

vi{e 20 bodova. Prakti~nost i upotrebqivost vrede do 15 bodova, a sa najvi{e deset bodova

ocewiva}e se ekolo{ka prihvatqivost i kvalitet kori{}enih materijala, mogu}nost proizvodwe i ekonomska pristupa~nost – cena. Do pet bodova vredi rok izrade. Osmi glas najboqoj ideji, nakon toga }e davati No-

Vikend bez saobra}aja

Opereta kratkog daha a glavni instrumentalisti su bili ~lanovi "poznate muzike bra}e Pal", stalnog orkestra hotela "Sloboda". Premijer je uspela i publika se jagmila za ulaznicama za reprizu. Sve je bilo lepo, ali kratko. Jer, bilo je to vreme op{te ekonomske krize zbog koje novo pozori{te nije moglo da opstane.

N. C.

Saobra}aj u Kisa~koj ulici do broja 5a bi}e zabrawen tokom subote i nedeqe zbog izgradwe vodovodnog i kanalizacionog prikqu~ka, dok }e deo iste ulice od broja 5a do Ulice Lukijana Mu{ickog privremeno postati slepa ulica, odlu~ila je ju~e Gradska uprava za saobra}aj i puteve.

Istim re{ewem JKP "Vodovod i kanalizacija" nalo`eno je da postave, odr`avaju i kontroli{u saobra}ajnu signalizaciju. Saobra}aj u Kisa~koj ulici od ponedeqka 20. aprila odvija}e se po redovnom re`imu.

D. A.

Smotra arheolo{kog filma Me|unarodna smotra arheolo{kog filma, jedanaesta po redu, traje od 13. do 20. aprila u Zbirci strane umetnosti, Dunavska ulica 29. Na programu

vosa|ani, koji }e mo}i da glasaju na internetu i virtuelnom izlogu Informativnog centra na

Nadme}u se {arene kerami~ke ku}ice, golubovi i labudovi, biber-crep sa oslikanim simbolom sata na Petrovaradinskoj tvr|avi, drvena hoklica, frakli}i oslikani motivima Novog Sada...

U KISA^KOJ ULICI DO BROJA 5a

Novoosnovana "Novosadska opereta" je svoju prvu predstavu izvela u sali hotela "Sloboda" 16. aprila 1932. Bila je to omiqena "Grofica Marica" Emerika Kalmana, u kojoj su udru`enim snagama nastupali poznati novosadski i beogradski glumci i peva~i. Dirigent, ujedno i direktor nove pozori{ne ku}e bio je Jovan Srbuq, iz Beograda,

preko 10.000 litara vina. Zbog toga je otkup tog alkoholnog pi}a ponudio “Navip” iz Zemuna, u ~ijem sastavu ina~e i posluje preduze}e iz Petrovaradina.

Dve prve prodaje ponu|enog vina su protekle bez kupaca, a nekoliko radnika je i pristalo da uzme vino umesto novca.

S. T.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

odinama unazad Novosa|ani su gun|ali kako je raskrsnica kod @elezni~ke stanice na kojoj se ukr{taju Bulevar oslobo|ewa i Bulevar Ja{e Tomi}a u veoma lo{em stawu. @alili su se da je puna rupa, da je put rapav, pa su neki imali obi~aj da ka`u da su u ovom delu grada ose}ali kao da su na reliju Pariz-Dakar, a ne na gradskim ulicama. Naravno, ovo ne ~udi, posebno ako se zna da je jedna od najfrekventnijih raskrsnica posledwi put temeqno obnavqana pre 15 godina. I, napokon su radnici preduze}a "Put" pre dva dana iza{li na teren i po~eli da sre|uju raskrnicu i kolovoz oko we.

nudila otkupnu cenu od 15,8 dinara po litru, {to su radnici prihvatili. Ipak, da li je prodaja i okon~ana parafom predsednika dva preduze}a, zna}e se tek po~etkom slede}e nedeqe. Svakom od radnika “Fru{kogorca”, koji ve} du`e vreme {trajkuju, je, po pravosna`nim sudskim presudama, umesto zaostalih plata dato

ve~eras, od 19.30 do 21 ~as, bi}e prikazani filmovi "Oslikane grobnice Tarkvinije", "Dolina zlatnih {lemova" i "Bekstvo iz Vavilona".

I. D.

uglu ulica Modene i Zmaj Jovine. Bodovawe }e biti odvojeno za svaki dostavqeni rad.

Osim Gatajanskog komisiju ~ine i profesorka na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a An|elija

Ivkov-Xigurski, v.d. direktora Muzeja Vojvodine Vladimir Mitrovi}, predstavnik Odseka za grafi~ki dizajn na Akademiji umetnosti docent Darko Vukovi}, sekretar Udru`ewa zanatlija Veqko An|eli}, kao i predstavnici "Urbanizma" i "Metals banke" Darko Poli} i Danilo Koprivica. Ju~era{wem ocewivawu su prisutvovali i direktorica Turisti~ke organizacije Novog Sada Dragana ]irakovi} i sekretari Komisije: magistar Igor Stamenkovi} sa PMF-a i doktor Milo{ ]uruvija iz preduze}a "Futurizam".

S. Tanuryi}

U Stepanovi}evu suve slavine Stanovnici Stepanovi}eva danas }e biti bez vode od 9 do 13 ~asova. Do prestanka isporuke vode do}i }e, kako saop{tavaju iz “Vodovoda”, zbog radova na pumpnoj stanici "Stepanovi}evo".

A. V.

IZDAVAWE KABINA NA [TRANDU

U ponedeqak u redu novi zakupci Prvog dana izdavawa kabina za predstoje}u letwu sezonu na [trandu izdato je 410 kabina starim zakupcima.

Re~ je o gra|anima koji pet ili vi{e godina uzastopno iznajmquju ove ku}ice na kupali{tu. Portparol u preduze}u "Zelenilo" Ivan No`ini} ka`e za na{ list da su stari zakupci imali priliku i ju~e da zakupe kabinu, dok }e danas pravo na to imati osobe sa posebnim potrebama, dok od ponedeqka kabine mogu da iznajme novi zakupci.

- Izdavawe kabina je na blagajni na centralnom platou [tranda (gde su se kupovale ulaznice za klizali{te), od 8 do 18 ~asova. Procedura je ve-

oma jednostavna i traje svega tri minuta - ka`e No`ini}.

Mala kabina ko{ta 10.300 dinara a velika 12.000. Sezonska karta }e ko{tati 1.045, a sa popustom 850 dinara, dok }e dnevna ulaznica biti 42 dinara. Za decu do sedam godina ulaz }e biti besplatan. Kao i pro{le godine i ove sezone svi koji zakupe kabinu na [trandu ima}e pravo na jednu besplatnu sezonsku ulaznicu, a one }e se mo}i podi}i na glavnoj blagajni pla`e posle 1. maja. Ove sezone {tampa}e se posebne sezonske karte za za{titom, jer su ~uvari [tranda pro{log leta prona{li preko 100 falsifikovanih ulaznica.

Q. Na. B. M.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak16.april2010.

„DNEVNIK” POKLAWA ULAZNICE ZA KONCERT

Vlatko Stefanovski u „Tremi” “Vlatko Stefanovski trio” nastupi}e sutra u 23 ~asa u klubu “Trema”. Karte za ovaj koncert mogu se kupiti u klubu “Trema” i prodavnici kompakt diskova “Mungos”, po ceni od 700 dinara.

“Dnevnik” poklawa ~etiri puta po dve ulaznice za svirku Stefanovskog najbr`im ~itaocima, koji se jave Novosadskoj hronici na broj telefona 421-674, danas izme|u 12 ~asova i 12.05 ~asova.

N. V.

c m y

8

DNEVNIK

NA LIMANIMA TRI I ^ETIRI

No}na najezda buba{vaba Sugra|ani koji `ive na Limanu tri i ~etiri posledwih nekoliko dana primetili su da po stanovima imaju nezvane goste, koji se pojavquju iskqu~ivo no}u i to u kuhiwi ili kupatilu.

Naime, re~ je o buba{vabama, koje kod mnogih izazivaju ga|ewe. Pomo}nik direktora u preduze}u „Ciklonizacija“ Ivan Markovi} ka`e za na{ list da je upoznat sa problemom koji mori Limance, jer sve vi{e wih zove ovo preduze}e da do|u i izvr{e deratizaciju.

- Jo{ uvek nije vreme za najezdu buba{vaba. Me|utim, na Limanima 3 i 4, ta pojava je ovog prole}a veoma izra`ena, zbog

izgradwe dveju velikih zgrada u Ulici Narodnog fronta. Po{to je zbog gradwe do{lo do pomerawa tla, one su se uzjogunile, pa su iz kanalicacije i svojih skrovi{ta krenule prema stanovima, gde, naravno, imaju hrane – poja{wava na{ sagovornik.

jer one kada se razmile, obi~no se nalaze u svim stanovima.

- Kada na{e ekipe krenu na teren ili u razgovor sa predsednicima skup{tina stanara, pola wih ne `eli da prskaju bube, jer tvrde da ih nemaju. To je prosto neverovatno, jer ako bube

Insekte pokrenula gradwa dveju velikih zgrada u Ulici Narodnog fronta Prema wegovim re~ima, najvi{e ih je u stanovima u [ekspirovoj ulici, kao i u ulicama Narodnog fronta i Balzakovoj.

Kako ka`e, od buba{vaba se ne mo`e za{tititi nijedan stanar,

imaju oni na ~etvrtom spratu, nemogu}e je da ih nemaju wihove kom{ije u prizemqu. Apelujem na sve doma}ice da nije sramota priznati da su se bube pojavile u stanu, jer to nema veze sa higi-

jenom – obja{wava Markovi} i dodaje da jedna buba{vaba izle`e 200 novih potomaka.

Obi~no im prija, tamno, toplo i vla`no mesto, a tu su delovi iza sudopere, fri`idera, ispod kade, u slivnicima i izme|u cevi. Mnoge vrste ovih buba `ive u malim zajednicama, a ku}ne vrste `ive u mnogo ve}im, koje mogu da broje i do nekoliko hiqada jedinki.

- Svi stanari koji imaju problem sa buba{vabama ili bubarusima, neka se obrate predsedniku skup{tine stanara, koji bi trebalo da nas nazove- zakqu~io je Markovi}.

Q. Nato{evi}

ZAVR[ENI UGOVORENI RADOVI U PET OBJEKATA „RADOSNOG DETIWSTVA”

NA SOMBORSKOM BULEVARU

Primila se nova trasa „dvanaestice” Po~etkom meseca JGSP “« Novi Sad“ je po~eo da primewuje prole}ni red vo`we u gradskom i prigradskom saobra}aju. Najve}e izmene desile su se na liniji broj 12, na kojoj se od 1. aprila delimi~no promenila trasa kretawa.

Nakon izmene, autobusi iz Ulice Feje{ Klare na semaforu skre}u levo na Somborski bulevar i voze do wegovog kraja, odakle nastavqaju da saobra}aju pravo Bulevarom kneza Milo{a, do okretnice na Novom nasequ. Tako|e, autobusi koriste nova stajali{ta na Somborskom bulevaru koja su obele`ena horizontalnom i vertikalnom signalizacijom. Autobusi na izmewenoj trasi linije 12 koriste u povratku isti pravac, u suprotnom smeru. [ef gradskog saobra}aja \or|e Basari} rekao je ju~e za „Dnevnik“ da su se sugra|ani navikli na izmenu trase linije 12. Me|utim, on isti~e da su od nekoliko sugra|ana dobili pisma u kojima tra`e da im se objasni zbog ~ega je do{lo do izmene trase.

- O ovoj izmeni se govorili i pre nego {to }e do we do}i, pa su

gra|ani uglavnom bili upoznati.

Ina~e, nova autobuska stajali{ta su obele`ena, postavweni su stubovi, a u narednih mesec dana postavi}emo i nadstre{nice – ka`e Basari}.

On isti~e da na ovoj liniji nema preterane gu`ve, ali smatra da su polasci knap, zbog sve ve}ih gu`vi u saobra}aju. Kako ka`e, ovaj problem }e se u hodu de{avati.

Ina~e, u okviru prole}nog reda vo`we radnim danima je anga`ovano 215 vozila na svim linijama, od kojih je pet u stalnoj operativnoj rezervi. Subotom saobra}a 117 vozila, a nedeqom 109 vozila.

- Bili smo prinu|eni da korigujmo dosada{we redove vo`we na gradskim linijama, odnosno da ih uskladimo sa odredbama novog Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima, posebno u delu koji se odnosi na ograni~ewe brzine kretawa vozila na 50 kilometara na sat – rekao nam je portparol GSP-a Milorad Vuka{inovi}.

Q. Na.

SAJAM STAMBENO-KOMUNALNIH USLUGA

Ponuda pred Limancima Sajam stambeno-komunalnih usluga odr`a}e se ponovo sutra, od 10 do 14 ~asova u Mesnoj zajednici „Bo{ko Buha“ u Fru{kogorskoj 8. Za 9 ~asova zakazan je okrugli sto „Prevencija i za{tita od po`ara u objektima zajedni~kog stanovawa“, koji vode predstavnici Vatrogasnog saveza Novog Sada, a u 13 sati na temu „Bezbednost Limana“ diskutova}e komunalni inspektor Dragan Markovi} i predstavnici SUP-a Novi Sad policijske ispostave Stari grad i saobra}ajne policije. Organizatori sajma su Mesne zajednice „Bo{ko Buha“ i „Liman“.

B. P. P.

Slovena~kom biznisu prija Novi Sad Delegacija ambasade Slovenije u Srbiji ju~e je posetila Skup{tinu Novog Sada gde ih je primio predsednik Aleksandar Jovanovi}. Ekonomski ata{e slovena~ke ambasade Slobodan [e{um, sekretar ambasade Du{an Dujmi} i predsednik Poslovnog kluba Slovenije i Vojvodine Rajko Mari} izneli su uverewe da }e se saradwa pro{iriti i ocenili da slovena~ka iskustva u konkurisawu pri evropskim fondovima mogu biti od velike pomo}i Novom Sa-

du i Vojvodini. [e{um je istakao da slovena~ki privrednici na Novi Sad gledaju veoma pozitivno, a Jovanovi} je ukazao na velik zna~aj poslovne saradwe Slovenije, Pokrajine i Novog Sada.

- U Vojvodini radi 32 slovena~ke kompanije, od kojih najvi{e u Novom Sadu, ~ak {est. Visina investicija u na{em gradu iznosi oko 75 miliona evra, a broj zaposlenih dosti`e 800 kazao je predsednik gradskog parlamenta.

D. A.

Pro{ireni vrti}i do 1. maja otvaraju vrata Zavr{eni su svi ugovoreni radovi na pro{irewu i ure|ewu pet vrti}a “Radosnog detiwstva”, te bi, nakon tehni~kog prijema zgrada, ovi objekti trebalo da prorade do 1. maja, rekao je ju~e za “Dnevnik” na~elnik Uprave za obrazovawe Zoran Kuzeqevi}. Dogradwe i nadogradwe su jo{ po~etkom

prostora vi{e. Ipak, prizemqa ova tri vrti}a nisu mogla da budu obnovqena u potpunosti, jer je Grad iz buxeta, umesto 54 miliona dinara koliko je projektovano za radove, mogao u decembru da izvoji samo 31 milion. Ukoliko se tokom maja iz buxetskih rezervi izna|e ostatak novca za unutra{wu

Za 80 odsto od ekonomske cene boravka jo{ 700 mali{ana i zapo{qavawe dodatnih vaspita~a do zavr{etka ove programske godine, Grad bi trebalo da izdvoji jo{ oko 36 miliona dinara godine zavr{ene, ali se useqewe u vrti}e pomerilo zbog odluke da se u odre|enoj meri adaptiraju i prizemqa tri nadogra|ena vrti}a u ulicama Save Kova~evi}a, Dragi{e Bra{ovana i Janka ^melika.

Sa prizemqima vrti}a, ure|eno je oko 8.000 kvadratnih metara, a sama pro{irewa, kako je naveo Kuzeqevi}, pred{kolskoj ustanovi donela su oko 4.700 kvadratnih metara

stolariju i spoqne prozore, radovi ne bi dugo trajali, jer je za wih potrebno dve do tri nedeqe.

Me|utim, kada vrti}i budu otvoreni, kako je “Dnevnik” i ranije pisao, to ne}e automatski zna~iti i prijem mali{ana sa liste ~ekawa. U wih }e se vratiti mali{ani koji su zbog radova izme{teni u okolne vrti}e, a da bi u wih bilo upisano jo{, kako je pla-

^ITAOCI PI[U SMS

Jedna od novih prostorija vrti}a u Ulici Save Kova~evi}a

Foto: N. Stojanovi}

nirano, oko 700 dece, Grad bi morao da izdvoji rebalansom buxeta dodatni novac. Za 80 odsto od ekonomske cene boravka 700 mali{ana i zapo{qavawe dodatnih vaspita~a do zavr{etka ove programske godine, Grad bi trebalo da izdvoji, po prora~unu “Radosnog

detiwstva”, jo{ oko 36 miliona dinara.

Tako|e, od rebalansa gradskog buxeta zavisi}e i ideja Gradskog ve}a za obrazovawe da se do po~etka slede}e programske godine stvore uslovi da se upi{e i vi{e od 700 dece sa liste ~ekawa.

A. Vidanovi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Ne zna leva {ta radi desna Nerazvijena op{tina Sremski Karlovci, puna intelektualaca, re{ila da obezbedi li~ne dohodke visoko obrazovanom kadru, bez provere u katastru, pa postavila javni parking na parcelu 301 bez saglasnosti onih koji imaju trajno pravo kori{}ewa. Sila ne po{tuje katastar i {to bi... 063/611... *** I ja tra`im „desnu ruku“ i pozivam sve medije da me snimaju po ceo dan! Smatram da sam boqi i pametniji od peva~ice... Ina~e, ne radim ni{ta, malo se parni~im s firmom, nemam predwe zube i treba mi asistent... I boqi sam od Seke 100 posto, ovakav „polovan“ sa 39 god...

069/2130... *** Nastavak o parkingu iza gara`e na Bulevaru oslobo|ewa i nova saznawa. NN gazda podigao, navodno svoj, behaton ali je zato stare plo~e od parkinga koje su postavqene jo{ pre 30 godina upotrebio za poplo~avawe svoje privatne staze sa bo~ne strane

gara`e, ~ime je ugrozio objekat broj 28 jer se sad voda, kad pada ki{a, sliva u kulu i stvara se bara, {to pre izgradwe gara`e nije bio slu~aj. Kako naterati nadle`ne da reaguju i nateraju

nekom ne sru{i na glavu, niko ih ne}e pipnuti!!

063/583... *** Ne znam ~ime razmi{qaju gradski ~elnici, da li svojom glavom ili tu|im interesom, kada su zane-

NN gazdu da vrati tu|u, to jest, gradsku imovinu na svoje mesto.

Me|u prvima treba ZIG da reaguje.

063/1691... *** Pogledajte bandere du` cele ulice Matice Srpske! I dok se

marili najboqu lokaciju u gradu.

To je, svakako, pojas uz dolmu (nasip) od mosta Slobode do mornarice. A sada je to ruglo grada, izuzev studentskih domova. Hajde qudi uklonite to. Pretvorite taj prostor u ne{to na korist svih gra|ana. Ugledajte se na Jagodinu, ako ne mo`ete ni{ta boqe da smislite.

060/4468... *** Gledam decu na klackalicama kojih ima na puno mesta u gradu i to je vrlo lepo. Pitam se za{to nisu napravqene od lakog, kompozitnog materijala, nego od te{kog (gvo`|a), koje mo`e da povredi dete ako mu padne na nogu. 063/507... *** Gospodo iz vladaju}e strukture, gradona~elnici - vlasnici na{ih gra|anskih sloboda, za{to se bojite gubitka vlasti na vanrednim izborima, ako ste je vr{ili vaqa-

no. Pa i to je po Ustavu, zakonu i moralu. Ali, po vama va{e vlasti su iznad toga. A to vi{e ne}e mo}i.

061/1136... *** Po{tovani/a 060/3528... Ja bih na Va{em mestu poklonila gradskom sekretaru Crvenog krsta tortu kao znak zasluge za wegovu nezahvalnost! Poklonu se, kako su mene neko} u~ili, ne gleda u zube.

Ali ni u vreme kada se poklawa!

Vi ste izgleda samo(ne)uki. Ili, izvinite, neki „kursaxija“. Oldfashioned Granny.

062/8248... *** U belom svetu i okolo nas, prvo se napravi autoput, a posle se desi da ispliva i korupcijska afera.

Kod nas se prvo pravi afera, a ne autoput, zato {to izgradwa autoputa ne mo`e po~eti dok se ne zavr{i ugradwa, koja ve} sada traje du`e od izgradwe! Zbog jake konkurencije.

063/8776... *** Da, dragi moji sugra|ani, prevaranata je po gradu sve vi{e - onih koji tra`e za bolesne pare. A ja ve} godinama ne dam ni dinara, ve} lepo odem u Zavod za transvuziju krvi i tamo zavrnem rukav i dam dragocenih 450 ml krvi i znam da }e sigurno zavr{iti u venama kome treba. To ve} radim 85 puta i daqe }u dok mogu, a lova u ne~iji xep.

063/7606... *** Ne{to lazmislam, kako to da se gla|ani Slbije jo{ uvek ne ose}aju da su kao klompili? Dlzava ih svakog dana „guli“ nekim novim polezima i doplinosima, a oni cute i tlpe . Pozzz, mali \okica 063/1050...

c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

petak16.april2010.

PRO[AO JO[ JEDAN SAJAM ZAPO[QAVAWA

JUBILEJ O[ „\URA DANI^I]”

Mladi lovili poslovnu {ansu Prvi ovogodi{wi Sajam zapo{qavawa novosadske Filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe odr`an je ju~e na Spensu. U~estvovalo je 30 poslodavaca koji su ponudili oko 270 radnih mesta, dok je Sajam posetilo primetno vi{e nezaposlenih nego prethodno sajamsko izdawe odr`ano u decembru.

Struktura posetilaca tako|e je bila donekle razli~ita jer je ~ak i

Pet decenija u~e |ake Jubilarnih pedeset godina rada danas }e proslaviti Osnovna {kola "\ura Dani~i}" sve~ano{}u u 17 ~asova, u Pozori{tu mladih.

Profesori i u~enici su pripremili priredbu koja }e, po re~ima pedago{kiwe Vidosave Maodu{ po~eti igrokazom o \uri Dani~i}u, nakon kojeg }e slede muzika, ples i recitacije starijih u~enika. Posledwi deo priredbe }e biti posve}en modnoj reviji na kojoj }e biti prikazano 30 kreacija koje su osmislile u~enice ove {kole.

Tako|e, kako je najavio direktor {kole Obrad Ostoji} u pripremi je i letopis posve}en petodecenijskom radu {kole koji bi trebalo da bude {tampan krajem godine. [kolu "\ura Dani~i}" poha|a oko 570 u~enika, podeqenih u 24 razreda. Po re~ima direktora Ostoji}a, praksa je da posledwih nekoliko godina najboqe u~enike {aqu na nagradnu ekskurziju.

A. V.

Dragica je profesorica srpskog jezika i kwi`evnosti. Diplomirala je u decembru. Najra|e bi radila u {koli, ali i kao bibliotekar, lektor ili bilo koji posao koji se bavi pisanom re~i. Na sajmu je prvi put i ne zna {ta da o~ekuje, ali je sigurna {ta ne}e.

- Poku{ala sam da radim u marketin{koj agenciji i izdr`ala sam cela ~etiri dana - pri~a Dra-

Poreme}aj pona{awa pod lupom

Prilika ma{incima pripravnicima Temerinsko preduze}e FKL ponudilo je trideset mesta za pripravnike u ma{inskoj struci. [ef marketinga te firme Milorad Lemi} ka`e da je zadovoqan interesovawem i ~iwenicom da su mladi qudi spremni da vreme evidentne krize iskoriste da steknu kvalifikaciju i stru~nu obuku, ako se ve} stalno zaposlewe te{ko pronalazi. Me|utim, misli da tu spremnost ne cene svi.

- Posao nude skoro iskqu~ivo privrednici i privatna preduze}a, dok buxetskih korisnika nema. Razumem da dr`avni organi i javna preduze}a trenutno ne smeju da zapo{qavaju nove radnike, ali ne vidim {ta ih spre~ava da obu~avaju pripravnike- ka`e Lemi}. pre podne dominirao mla|i svet, qudi relativno "sve`i" u procesu tra`ewa posla, a manifestacija je protekla u atmosferi koja bi se fudbalskim re~nikom mogla opisati kao da su nezaposleni "u utakmicu u{li rastere}eni".

gica. - Bilo je poni`avaju}e; radi{ na mr{av procenat po ceo dan, i na kraju bude{ kriv {to ti se ne svi|a...

Pored omladine, koja }e zbog prevelikih o~ekivawa mo`da, opet fudbalskom terminologi-

IDU]EG PETKA NA SPENSU

„Crvena jabuka” obe}ava spektakl Popularna sarajevska grupa "Crvena jabuka", koja ove godine obele`ava 25 godina rada, nastupi}e pred novosadskom publikom u petak 23. aprila na Spensu. Posetioce o~ekuje vrhunski muzi~ki spektakl za koji su se pobrinuli organizatori iz "Jugoton-Kroacie", dok su ~lanovi benda pripremili jo{ neka iznena|ewa.

- Na koncertu }e nastupiti de~ji hor i klapa "Panon", {to je deo na{e tradicije - izjavio je na kon-

ferenciji za novinare frontmen grupe Dra`en @eri} - @era, navode}i da deca najboqe prezentuju stihove "Ima neka tajna veza" sarajevskog pesnika Du{ka Trifunovi}a.

Karte za koncert su u prodaji i mogu se kupiti po ceni od 700 i 900 dinara, a tokom idu}e nedeqe }e i "Dnevnik" deliti besplatne u~aznice svojim najbr`im ~itaocima.

B. P. P.

Pomeren termin „Poslovne kapije” Manifestacija "Poslovna kapija-kulturni vremeplov" bi}e odr`ana u petak 23. aprila na tvr|avi, umesto danas. Razlog je najavqena niska temperatura i DSS O GRADONA^ELNIKU

Jedna funkcija suvi{na

Gradski odbor Demokratske stranke Srbije pozdravio je odluku Agencije za borbu protiv korupcije o nespojivosti javnih funkcija i pozvao sve novosadske funkcionere koji su u sukobu interesa da, u skladu sa zakonom, podnesu ostavke na duple funkcije.

Predsednik gradskog odbora te stranke Borko Ili} je na ju~era{woj konferenciji za medije kazao da bi i gradona~elnika Igor Pavli~i} trebalo da se povu~e sa jednog mesta: prvog ~oveka grada ili poslanika u parlamentu Vojvodine. Novosadski DSS izneo je i stav da Novi Sad u posledwe dve godine nazaduje i da je, za razliku od nekih drugih op{tina u Vojvodini (Sremska Mitrovica, In|ija, Pe}inci...), postao "investiciona zabit", kao i da su javna i komunalna preduze}a pred kolapsom. Tako|e, Ili} se osvrnuo na najavqeno strate{ko partnerstvo JKP "Vodovod i kanalizacija" sa privatnim sektorom i zapitao se da li }e Novi Sad do}i i situaciju u kojoj je pre nekoliko godina bila Budimpe{ta, koja je nakon problema sa sli~nim pristupom ponovo otkupila svoj vodovod.

Ili} je ocenio da je nekada najbezbedniji grad u dr`avi postao glavna tema crnih hronika, a da o bezbednosti govori "~ovek koji vozi sanke po pe{a~koj zoni u centru grada"; misle}i na lidera LSV-a Nenada ^anka.

D. A.

mogu}a ki{a, saop{tavaju organizatori iz "Epicentra" i dodaju da je to bila molba ve}eg broja u~esnika.

A. V.

Mali{ani gosti na pijaci Promotivna akcija “Mali{ani na novosadskim pijacama”, u organizaciji JKP “Tr`nice”, po~iwe danas u 11 sati na Satelitskoj pijaci gostovawem mali{ana iz vrti}a “Spomenak”. S mali{anima }e razgovarati i predsednik Skup{tine Aleksandar Jovanovi}.

Ciq je upoznavawe najmla|ih Novosa|ana sa funkcionisawem pijaca kroz edukaciju o uticaju zdravog na~ina ishrane na rast i razvoj mladih. S. T.

9

Foto: R. Hayi}

jom re~eno platiti danak neiskustvu, bilo je nezaposlenih koji su na Sajam do{li potpuno svesnih svojih mogu}nosti. \or|e je nekvalifikovani radnik sa 22 godine sta`a.

- Na birou sam sedam meseci, skoro svakodnevno obilazim oglasnu tablu u Filijali, pa sam do{ao da probam i ovde - pri~a on. - Ali, bi}e te{ko, jer svi tra`e struku ili fakultet...

Mo`da ova konstatacija delom obja{wava podatak da polovina

nezaposlenih posao tra`i du`e od godinu dana, dok je skoro svaki deseti na birou ~itavu deceniju. Naime, obrazovni profili koji poslodavci tra`e hroni~no mawkaju, dok istovremeno me|u nezaposlenima ima previ{e nekvalifikovanih i prekvalifikovanih radnika, kao i onih obu~enih za "izumrle" poslove. Uostalom, ve}ina ju~e ponu|enih radnih mesta spadaju u domen proizvodnih delatnosti i usuga.

I. Sabado{

Za psihologe i pedagoge Pred{kolske ustanove "Radosno detiwstvo" ju~e je u vrti}u "Novosa|an~e" odr`ano prvo u nizu predavawe o prevenciji antisocijalnog pona{awe kroz rane programe.

Predavawu je prisustvovala i ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za zdravstvo prof. dr Aleksandra Novakov Miki} a predavawe je dr`ao dr Dragan Mitrovi}.

- Ciq ovog projekta je da osposobimo psihologe i pedagoge da u saradwi sa vaspita~ima identifikuju decu sa poreme}ajima pona{awa. Planira se i stvarawe baze podataka kako bi se obezbedilo pra}ewe ove dece kroz sistem primarne zdravstvene za{tite, kao i u daqem {kolovawu – objasnio je dr Mitrovi}.

A. V.

DANAS U SREMSKOJ KAMENICI

Drvo posve}eno Radetu Obrenovi}u "Zmajeve de~je igre" i kwi`ara "Mala velika kwiga" obele`i}e Me|unarodni dan kwige za decu danas u SOS De~jem selu u Sremskoj Kamenici. U ~ast autora koji

su stvarali za decu danas u 11 sati u parku u De~jem selu bi}e zasa|eno drvo i posve}eno nekada{wem direktoru Zmajevih de~ijih igara Radetu Obrenovi}u.

Z. Ml.

„DNEVNIK” SAZNAJE EPARHIJA BA^KA PONOVO VLASNIK 1.200 KVADRATNIH METARA ZGRADE U CENTRU KARLOVACA

Crkvi vra}en biv{i „Boem” Direkcija za restituciju Republike Srbije donela je 1. marta re{ewe, kojim je Eparhiji ba~koj vra}ena zgrada na Trgu Branka Radi~evi}a 5 u Sremskim Karlovcima, saznaje “Dnevnik”. Ovim re{ewem vra}ena je samo zgrada koja zahvata ugao Trga Branka Radi~evi}a i Ulice patrijarha Raja~i}a, poznata po tome {to je donedavno u woj bio hotel “Boem”, bez dva stana koja su otkupqena, dok je za ostale objekte na toj parceli - nekada{wi bioskop, kuhiwu i gra|evinu koja je trebalo da poslu`i kao garderoba nikad zavr{enog pozori{ta, navedeno da se jo{ nisu stekli uslovi za wihovo vra}awe u naturalnom obliku. Karlova~ka op{tina, koja je stekla pravo kori{tewa nad ovom zgradom zahvaquju}i nacionalizaciji sprovedenoj 1961. godine, imala je mogu}nost da pokrene upravni spor u roku od 30 dana od prijema ovog re{ewa, ali ona nije `elela da iskoristi to pravo.

Kakvu }e namenu Eparhija ba~ka odrediti zgradi nije bilo mo-

„Ja znam da slikam” Izlo`ba "Ja znam da slikam" bi}e otvorena ve~eras u 19 ~asova u Mesnoj zajednici "Liman", u Ulici Drage Spasi} 1. ^lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki} otvori}e izlo`bu najboqih radova u~enika O[ "Jovan Popovi}".

I. D.

gu}e saznati, jer Eparhijski upravni odbor jo{ nije zasedao i razmatrao tu temu. Nezvani~no se me|u zakupcima lokala pri~a da im je nagove{ten sastanak posle uskr{wih praznika sa predstavnicima Eparhije ba~ke, na kom }e razgovarati o tome, ali do toga

jo{ nije do{lo. Oni se nadaju da }e nastaviti da obavqaju istu delatnost u zakupqenim lokalima i isti~u da za wihov posao nije ni od kakavog zna~aja ko je vlasnik zgrade.

U vlasni{tu Eparhije ba~ke je, za sada, 1.182 metara kvadratnih

metara ovog objekta, koji je Crkvena op{tina u Novom Sadu kupila dvadesetih godina pro{log veka.

U wemu se nalazi sedam lokala i pet stanova, od kojih su dva otkupqena, a korisnik jednog stanova na spratu je pre nekoliko godina sklopio ugovor sa op{tinom o zakupu. Korisnici preostala dva stana nemaju nikakve ugovore o wihovom zakupu ili kori{}ewu.

Nekada{wi bioskop izuzet je iz re{ewa, kao i preostala dva objekta na toj parceli, koja nemaju gra|evinsku dozvolu i nedovr{eni su, {to je nazna~eno kao sporni deo u ovom predmetu. Prilikom rasprava u Republi~koj direkciji za restituciju, op{tina je iznela zahtev za isplatu dvadesetak miliona dinara na ime ulagawa u te objekte. Ovaj novac }e, kako se navodi u re{ewu, op{tini biti vra}en nakon utvr|ivawa svih relevantnih ~iwenica.

Tekst i foto: Z. Milosavqevi}

SUTRA REKREACIJA NA \A^KOM IGRALI[TU

Osam sportova mami Novosa|ane Sportske radionice, na kojima }e mladi mo}i da se oprobaju u badmintonu, {ahu, stonom tenisu, hokeju na rolerima, sportskom ma~evawu, veslawu i vo`wi bicikla na trena`erima, kao i da pro|u fudbalski poligon, ili da zaigraju salsu na otvorenom, realizova}e se tokom dve subote, 17. i 24. aprila na terenima \a~kog igrali{ta od 11 do 13 ~asova. Sportska asocijacija Novog Sada, u saradwi sa Kancelarijom za mla-

de i Gradskom upravom za sport, pokrenuli su projekat "Sportske radionice za mlade", koje je finansijski podr`alo Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije. "Ideja projekta je da se mladi zainteresuju za rekreativno bavqewe sportom u slobodno vreme", izjavio je predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} na ju~era{woj konferenciji za novinare.

I. D.

Yez koncert u Podgra|u Italijanski kulturni centar „IL Belpaese”, u Podgra|u, Ulica Beogradska 10, danas u 21 sat organizuje xez koncert. Nastupa “NS xez bend”. Ulaz je besplatan.

Q. Na

VOJVODINA

petak16.april2010.

c m y

10

ZAVR[ENA SMOTRA AMATERSKIH POZORI[TA

Odabrane predstave za daqa takmi~ewa

\aci dobili sportske rekvizite ZREWANIN: Zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri} uru~io je u~enicima Specijalne osnovne i sredwe {kole „9. maj” sportsku opremu, donaciju Ministarstva omladine i sporta, vrednu vi{e od 80.000 dinara.

Da {koli „9. maj” nedostaju sportski rekviziti, Kauri} se uverio kada je pogledao prostorije u kojima u~enici imaju ~asove fizi~ke kulture.

- Doneli smo im struwa~e, vi{e lopti, sto za stoni tenis i jo{ nekoliko sportskih

rekvizita i nadamo se da }emo ovom donacijom omogu}iti da deca mogu kvalitetnije da se bave sportom. Iskreno mi je drago {to u ovoj {koli ima zaista dobrih sportista koji su osvojili visoka mesta na takmi~ewima u Srbiji i mi im u narednom periodu moramo pomo}i – rekao je Kauri}.

Direktor {kole „9. maj” Slobodan Mili}ev zahvaquju}i se na pomo}i istakao je da }e novi rekviziti poslu`iti da dosada{wi rezultati budu jo{ boqi. @. B.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e 14. aprila, u sedam ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Sandra Mar~eta, Milica Mu{icki i Vesna Vu~evi} iz Novog Sada, Ana Vuovi} iz Bukovca i Dora [erer-Barna iz Rumenke, DE^AKE: Marina Jawo{, Miroslava Sen}anski i Jelena Stajkovi} iz Novog Sada, Katarina [turc iz ^oke, Martina Valen~ik iz Ba~kog Petrovca, Mira Balog iz ^eneja, Jelena Bo`i} iz Sremskih Karlovaca, Jovana Gaji} iz Despotova i Tamara Markovi} iz Veternika.

NOVI BE^EJ: Progla{ewem najboqih predstav i dedelom priznawa akterima, zavr{ena je zonska smotra glumaca amatera sredwag, severnog Banata i severne Ba~ke, koja je u Novom Be~eju po~ela 7. aprila. Qubiteqi pozori{ta u Novom Be~eju, imali su priliku da vide sedam prestava razli~itog `anra, u izvo|ewu glumaca amatera iz Ja{e Tomi}a, Sente, Zrewanina i Svilojeva. Predstave je svake ve~eri pratio selektor zonske smotre Milo{ Latinovi}, koji je u ulozi medijatora, posle predstava za okruglim stolom, razgovaro sa akterima predstava.Ocenama od jedan do pet, predstave je ocewivala publika, a progla{avani su i glumci ve~eri.

Na Pokrajinski festival amaterskih pozori{ta u Staru Pazovu upu}ene su predstave: „Lepe o~i, ru`ne slike”, u izvo|ewu glumaca KC „Miroslav Anti}” iz Sente, „Na pu~ini”, AP „\er|e Damjanov \ek{a” iz Ja{e Tomi}a i komedija „Venecijanka”, KC „Miroslav Anti}” iz Sente.

Na VOFEMS u Kru{~i}, upu}uju se predstave „Lepe o~i, ru`ne slike” KC „Miroslav Anti}” i „Na pu~ini” AP „\or|e Damjanov \ek{a”. Na Festival tradicionalnih formi u Ja{a Tomi}, plasirale su se predstave „Talenti i obo`avaoci”AP „\or|e Dawanov \ek{a” Ja{a Tomi} i predstava na ma|arskom

jeziku „Ministar van slu`be” KUD „Jo`ef Atila” iz Svilojeva. Predstave plasirane na Festival eksperimentalnih formi u Apatinu su „@enski razgovori” KC „Mirolav Anti}” Senta i „Fenkc suvi{e ~est” KC CEKOM Zrewanin. Na Festival

vani Radovanovi} u predstavi „@enski razgovori”, Stevan Kalapi{ („Na pu~ini”). Piznawe za gluma~ku bravuru dobio je Mata Lali} u predstvi „Talenti i obo`avaoci”, priznawe za originalnu muziku Boba Vidri} („Fenks suvi{e ~est”), a wima je

Omladinskih scena u Kuli plasirala se predstava „@enski razgovori” KC „Miroslav Anti}” Senta.

Prizawa za najboqa gluma~ka ostvarewa dodeqena su Mireli Ma~ak, Branku Ugrinovi} i Du{anu Bla`i} („Lepe o~i, ru`ne slike”), Zdravko Pastor za glumu u predstavi na ma|askom jeziku („Ministar van slu`be”) i Radovan Zubac ( „Na pu~ini”). Pohvale za gluma~ka ostvarewa dodeqena su Kristini Adamov („Feniks suvi{e ~est”), Nata{i Farago, Sandri Stojanovi} i Jo-

pripalo i priznawe za najboqi scenski govor. Priznawe za najboqu re`iju dodeqeno je Branku Vu~eti}u („Lepe o~i, ru`ne slike”), a priznawe za najboqi kostim dobila je Gordana Nikoli} („Venecijanka”), a za najboqu scenografiju Darko Grahovac („Na pu~ini”).

Smotru su uspe{no organizovali u Dom kulture op{tine Novi Be~ej i Amatersko pozori{te, pod pokroviteqstvo Zavoda za kulturu, Saveza amatra Vojvodine i op{tine Novi Be~ej.

M. Kiseli~ki

DNEVNIK BE^EJ SPREMAN DA UGOSTI SREDWO[KOLCE U^ESNIKE 43. UTS-KMV

Revija talentovane mladosti

BE^EJ: Zavr{ni deo tradicionalnog, 43. po redu, umetni~kog takmi~ewa sredwo{kolaca KMV, u okviru kojeg u~estvuju vojvo|anski sredwo{kolci koji stvaraju na ma|arskom jeziku u raznim oblastima umetni~kog izra`avawa, bi}e odr`an narednog vikenda u Be~eju. Doma}in je spreman da ugosti stotinak nadarenih sredwo{kolaca iz svih krajeva Vojvodine, koji su bili najboqi na osam okru`nih takmi~ewa, ali i talentovane vr{wake iz bratskih gradova Be~eju, ^ongrada (Ma|arska), ^ikserede (Rumunija) i Galante (Slova~ka).

Podse}awa radi, sve je krenulo tokom {kolske godine 1966/67. okupqawem u~enika be~ejske i sen}anske gimnazije koji su pratili nastavu na ma|arskom jeziku. Jedinstvena manifestacija, ne samo na na{im prostorima, vremenom se pro{irila na ~itavu Vojvodinu, a iz godine u godinu {irila se i lepeza stvarala{tva. Ve} du`e vreme UTS-KMV, posle martovskih okru`nih takmi~ewa na kojima prodefiluje nekoliko stotina talentovanih sredwo{kolaca, tokom aprila ima tri velika takmi~ewa. Tako je i ove godine. U Senti je 9. aprila ve} odr`ano takmi~ewe u dramskoj i filmskoj umetnosti, Temerin }e 22. aprila biti doma}in takmi~ewu u folkloru, a u Be~eju }e se 23. i 24. ovog meseca predstaviti literarni stvaraoci u nekoliko kategorija. Pored ovih oblasti stvarala{tva, u posledwe vreme su sve atraktivnija takmi~ewa u prevo|ewu s bilo kog jezika na ma|arski jezik, zatim u etnologiji i raznim oblastima vizuelne umetnosti kao {to su slikarstvo, fotografija...

Sve se zavr{ava u nedequ, 25. aprila, kada }e ponajboqi stvaraoci u Gradskom pozori{tu Be~ej predstaviti svoja dela, a onda }e se uru~iti nagrade, diplome, kwige i majice, u svim takmi~arskim kategorijama.

V. Jankov

Konkurs za decu pesnike

Ernst Jeger

ERNST JEGER NE ZABORAVQA RODNO MESTO

Pomo} nekada{wim sunarodnicima PRIGREVICA: Nekada{wi Prigrev~anin Ernst Jeger tokom vi{ednevne posete rodnom mestu, uru~io je 1.000 evra obolelom ko{araka{u u kolicima Goranu Vezmaru iz Apatina za operaciju u Finskoj. Pro{le godine kada je prigreva~ki KUD uveli~ao nastupom wegov 80 ro|endan, prise}a se Jeger, bio je to najlep{i ro|endan u wegovom `ivotu.

- Nadam se da }e biti moji gosti i na 85 ro|endan - na{alio se Jeger na ve~eri kojoj su osim ~lanova KUD Prigrevica bili i predstavnici mesne zajednice i udru`ewa gra|ana iz sela i jo{ dodao da je stvorio divno prijateqstvo sa svim Prigrev~anima.

Jeger je istakao da je zarad zajedni~ke budu}nosti potrebno prevazi}i preradrasude, napomiwu}i da se to u Prigrevici ve} dogodilo.

- Kada su podunavski Nemci oti{li sa ovih podru~ja bilo je predrasuda i sa jedne i sa druge strane.

Vremenom qudi su po~eli da stvaraju nove i kvalitetnije veze. Zajedno smo uspeli da prevazi|emo te predrasude. To mi je najdra`e. Moje posete su po~ele sa vrti}im „P~elica” u koji i danas rado odlazim. Najvi{e se i sam radujem kad vidim radost na licima dece u vrti}u. @eleo bih da i u Prigre-

vici ima {to vi{e mladih qudi, da porodice stvaraju potomstvo rekao je Jeger.

Rada Ili} se zahvalila u ime KUD-a na gostovawu u Nema~koj gde su deca provela ~etiri nezaboravna dana obi{av{i znamenitosti tog dela Nema~ke. Ina~e, i ovoga puta prilikom posete Prigrevici Ernst Jeger je razgovarao o budu}oj saradwi.

- Rekao sam da bih voleo da u jednom delu zavi~ajnog muzeja svoje mesto na|u nekada{wi Prigrev~ani, podunavske [vabe - ka`e Jeger.

- Voleo bih da se u Osnovnoj {koli „Mladost” vi{e u~i nema~ki jezik.

Bio bih spreman osnovati neku vrstu fondacije za najboqe u~enike iz nema~kog jezika. Tri odli~na u~enika iz nema~kog jezika bili bi nagra|ivani.

Osim toga obe}ao je nastavak podr{ku raznim prigreva~kim udru`ewima kao i vrti}u „P~elica”. - Radujem se da }e 30. maja Prigrevicu posetiti oko 50 nekada{wih `iteqa koji sada `ive u Nema~koj. Nema vi{e predrasuda i oni }e kao i posledwih nekoliko godina sigurno nai}i na topao prijem Prigrev~ana kojima sam zbog toga zahvalan, rekao je Jeger, koji isti~e, da je najva`nije razumevawe me|u qudima.

J. P.

SAVINO SELO: „Nevenov festival dece pesnika”, koji se ove godine dvadeset drugi put odr`ava u Savinom Selu od 14. do 16. maja, raspisao je konkurs za pesme i kratke lirske pri~e na slobodnu temu. Deca pesnici svoje radove mogu poslati do 20. aprila, na adresu „Nevenov festival dece pesnika” Savino selo. Radove je potrebno umno`iti u ~etiri primerka, a oni na stranim ili jezicima nacionalnih mawina, moraju imati i prilo`en prevod na srpski jeztik. Spisak finalista bi}e objavqen u dnevnoj {tampi i listu „Neven”.

D. D.

Tribina o upravqawu otpadom KULA: - Stare navike i odnos prema `ivotnoj sredini se moraju promeniti, a edukativnim programima koji se sprovode na javnim tribinama i u {kolama `elimo da doprinesemo podizawu ekolo{ke svesti - rekao je rukovodilac Odeqewa za za{titu `ivotne sredine i prostornog planirawa SO Kula Andreja Penze{. Prema re~ima predsednika op{tine Kula Svetozara Bukvi}a, posebno su va`ni edukativni sadr`aji koje treba sprovoditi u pred{kolskim i {kolskim ustanovama. U organizaciji kulske op{tine ju~e je u SO Kula odr`ana javna tribina u okviru projekta „Podizawe javne svesti o upravqawu otpadom u zapadnoba~kom i podunavskom regionu”.

Na tribini su govorili predsednik op{tine Kula Svetozar Bukvi}, Slavka Ko~onda, menaxer projekta Andreja Penze{ i ~lan tima i predstavnik regionalne Agencije za razvoj malih i sredwih preduze}a Slobodan Stevan~ev.

N. P.

VOJVODINA

DNEVNIK

petak16.april2010.

REAGOVAWE VLADE VOJVODINE NA ZBIVAWA U „MITROSU”

Paketi nisu milostiwa Povodom odre|enih neta~nosti i pau{alnih prikaza sadr`aja sastanka u Vladi Vojvodine s predstavnicima [trajka~kog odbora „Mitrosa“, odr`anog po~etkom ove nedeqe, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova izdao je saop{tewe u kojem obja{wava da je za radnike u~iweno sve {to je u ovom trenutku mogu}e kao i da je svima obezbe|ena vi{emese~na pomo} u prehrambenim i higijenskim paketima. ^im je saznala da je u preduze}ima „Mitros“ i „Takovo agrar“ do{lo do {trajka radnika nakon pokretawa ste~ajnog postupka, pri ~emu deo zaposlenih {trajkuje gla|u, Pokrajinska vlada je odlu~ila da pomogne u tra`ewu posla radnicima koji su, u skladu sa Zakonom o ste~aju, upu}eni na evidenciju Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Mada nema nikakvih zakonskih obaveza, Vlada Vojvodine je, iz ose}aja odgovornosti prema gra|anima Vojvodine, odlu~ila da u~ini sve da bi onima koji su ostali bez posla pomogla na na~in koji je jedino mogu}.

Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, po ovla{}ewu predsednika Vlade, zajedno s gradona~elnikom Sremske Mitrovice Branislavom Nedimovi-

}em, nekoliko puta je obi{ao radnike i neprekidno bio u kontaktu sa [trajka~kim odborom. Odr`ano je, navodi se u saop{tewu, nekoliko sastanaka sa ste~ajnim upravnicima „Mitrosa“ i „Takovo agrara“, na kojima su razmatrane aktivnosti koje }e doprineti opstanku proizvodnih pogona u Sremskoj Mitrovici, a time i o~uvawu radnih mesta za radnike.

Zbog ozbiqnosti situacije u kojoj su radnici, predsednik Vlade Bojan Pajti} primio je predstavnike {trajka~a po~etkom nedeqe. Na tom sastanku Pajti} je naglasio da je u narednom periodu najva`nije da se postoje}i privredni resursi i radna mesta sa~uvaju. To, navodi se u saop{tewu,

Po~eo upis u vrti}e KIKINDA: U 18 objekata Pred{kolske ustanove „Dragoqub Udicki” po~eo je upis dece u novu {kolsku 2010-2011. godinu. Kako isti~e direktor Milo{ Pejakov i u narednoj {kolskoj godini ne}e biti liste ~ekawa, jer }e sva deca biti upisana, kao i u ovoj {kolskoj godini. Dokumenta neop-

hodnma za upis primmaju se radnim danima od 8 do 13 sati u upravnoj zgradi u Dostijeveoj ulici 43 za decu koja se upisuju u vrti}e u Kikindi, a za decu koja }e poha|ati vrti}e u devet sela kikindske op{tine, dokumenta se primaju u vrti}ima od 12 do 13 sati. Rok za upis je 28. maj.

A. \.

METALCI UZALUD TRA@E POMO]

Dogovori bez odgovora APATIN: U AD „Metal” iz Apatina, radnici koji su jo{ od 16. novembra u {trajku zbog neispla}enih zarada i doprinosa, posle vi{e protesta, uputili su pismo predsedniku Izvr{nog ve}a Vojvodine dr Bojanu Pajti}u, tra`e}i pomo}.

Ve}inski vlasnik „Metala” Marinko Gavri} ne haje za proteste radnike i vi{e puta ponovqeno obe}awe da }e im izmiriti zarade, nije ispunio.

Zauzvrat, kako tvrdi sindikalni lider Du{an [ijan, Gavri} je na konto hipoteke na „Metal” iz Apatina uzimao kredite od banaka, da bi tim parama napravio halu u Futogu i kupio dva preduze}a u Novom Sadu, a pojedini radnici tvrde da su u

te firme preno{ene i ma{ine iz Apatina.

AD „Metal” je pose}ivao pokrajinski sekretar Miroslav Vasin, organizuju}i sastanak radnika i ve}inskog vlasnika.

Tada je preduzetnik Gavri} obe}ao isplatu zarada, povezivawe radnog sta`a i uplatu zdravstvenog osigurawa, kao i isplatu putnih tro{kova radnicima putnicima, ali ni{ta od dogovorenog nije ura|eno. Iako su se radnici obra}ali na mnoge adrese u Beogradu i Novom Sadu, odgovor je jedino stigao od predsednika Pokrajinske skup{tine I{tvana Egere{ija, ali ni to nije pomoglo u re{avawu bezizlazne situacije u ovoj apatinskoj firmi.

J. P.

Okupqawe najhumanijih gra|ana NOVI BE^EJ: Na prvu prole}nu akciju okopqawa dobrovoqnih davalaca krvi, koju su ju~e orgizovali Organizacija Crvenog krsta i Centar za transfuziju krvi Zrewanin, odazvalo se 160 najhumanijih Novobe~ejaca. Budu}i da je akciji predhoilo okupqawa dobrovoqnih davalaca krvi u „Poletu” IGK Nexse grupa, gde je krv dalo 50 najhumanijih radnika, svi su izgledi da }e op{tina Novi Be~ej, u po-

gledu okupqawa dobrovoqnih davala krvi, zadr`ati primat me|u op{tinama u sredwem Banatu.

-Slede akcije okupqawa dobrovoqnih davalaca krvi u Bo~aru 20. aprila, u Kumanu 29. aprila, dok }e za sredwo{kolce biti organizovana posebna akcija polovinom maja – ka`e sekretar Op{tinske organizacije Crvenog krsta Novi Be~ej Momir Dimitrijevi}.

M. K.

Susret „Sitroena” i oldtajmera SOMBOR: Sutra }e se u Somboru, sada ve} tradicionalno, {esti put po redu, odr`ati susret qubiteqa istorije na to~kovima. Naime, u organizaciji kafea „Des arts” i nekoliko osvedo~enih ovda{wih zaqubqenika u oldtajmere, Somborci i wihovi gosti }e u subotwe prepodne imati priliku da na okupu vide preko stotinu vozila oldtajmera na dva, tri i ~etiri to~ka, me|u kojima }e po~asno mesto zauzimati starostavni predstvanici perjanice francuske i

evropske auto-industrije, fabrike „Sitroen”.

Manifestacija }e po~eti od devet sati ujutru na Trgu cara Uro{a, kako bi Somborci imali vremena do 14 ~asova da pogledaju sve eksponate, od kojih }e najve}i broj do}i „na sopstveni pogon”.

Nakon defilea svih u~esnika izlo`be po varo{kim ulicama, organizovan je i ru~ak za u~esnike na varo{kom bungalovu na Starom ba~kom kanalu, kako bi se mogli dodatno uveriti u gostoprimstvo doma}ina.

M. M}

zna~i zadr`avawe sto~ne proizvodwe i prerade mesa u Sremu, {to podrazumeva anga`ovawe svih potencijala pokrajinske administracije u nala`ewu strate-

svojih aktivnosti obavqali u pogonu „Mitrosa“, ~ime bi se za odre|eni broj qudi odmah obezbedio posao.

Prema tome, ka`e se u saop{tewu, Vlada Vojvodine je u potpunosti ispo{tovala najva`nije zahteve [trajka~kog odbora da preduzme aktivnosti na o~uvawu delatnosti prerade mesa u Sremskoj Mitrovici i u Sremu i da {to pre obezbedi posao za biv{e zaposlene. [trajka~kom odboru je jasno predo~eno da Vlada Vojvodine nema nikakve ingerencije prema biv{em vlasniku u pogledu zahteva za isplatu 200 evra po godini radnog sta`a. Jo{ mawu obavezu ima da na neki drugi na~in udovoqi tom wihovom zahtevu. Ipak, polaze}i od izuzetno te{ke situacije u kojoj su kolektiv, zaposleni

Robni paketi u hrani i higijenskim proizvodima podmirili bi osnovne mese~ne potrebe porodica ovih radnika dok ne stigne naknada s Biroa rada {kog partnera ovim kolektivima.

S obzirom na to da se radi o dugotrajnijem procesu, dogovoreno je da nadle`ni organi i institucije Vojvodine odmah pokrenu aktivnosti na iznala`ewu relevantnih partnera koji bi, kroz kupovinu ili zakup pojedinih celina, deo

i wihove porodice, predsednik Vlade APV je nalo`io resornim slu`bama da se biv{im zaposlenima u ‘’Mitrosu” pomogne robnim paketima koji bi, svojim sadr`ajem, hranom i higijenskim proizvodima, podmirili osnovne mese~ne potrebe porodica ovih rad-

nika. Ova pomo} bi se dodeqivala svim zaposlenim u slede}ih nekoliko meseci, sve do dok ne po~nu da dobijaju naknadu od Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, odnosno dok ne dobiju posao u svojoj novoj-staroj firmi ili na drugom mestu. Vrednost robnog paketa bila bi istovetna visini naknade od NSZ-a.

Kako je re~ o iskrenoj nameri Vlade Vojvodine da pomogne biv{im zaposlenima u „Mitrosu“ i o anga`manu koji daleko prevazilazi wene nadle`nosti, zakqu~uje se u saop{tewu, krajwe je nekorektno nazivati robne pakete neodgovaraju}im imenima ili ovakvu vrstu pomo}i okvalifikovati kao milostiwu, kako su je nazvali pojedini ~lanovi [trajka~kog odbora. Posebno su nekorektne izjave pojedinaca o ponudama predsednika Vlade Vojvodine kao jedinog visokog funkcionera koji je, bez obzira na nadle`nosti, prihvatio da razgovara s radnicima o ovim problemima. No, i pored svega, Vlada Vojvodine ne}e odustatiti od obe}awa da u saradwi sa svim relevantnim partnerima realizuje plan da mesna industrija ostane u Sremskoj Mitrovici i da se realizuje radni anga`man za ve}i broj biv{ih zaposlenih u „Mitrosu“.

Q. M.

BELGIJANCI ULA@U 22 MILIONA EVRA U IN\IJU

Posao za 100 radnika IN\IJA: Op{tina In|ija i Direkcija za izgradwu potpisali su ugovor vredan 22 miliona evra, sa kompanijom „Energo zelena” koja se bavi ekolo{kim upravqawem `ivotiwskim otpadom.

- Drago mi je da mogu da saop{tim da zapo~iwemo projekat ekolo{kog upravqawa `ivotiwskim otpadom koju }e zajedno sprovoditi belgijska kompanija „Elektrawinds” i srpska kompanija „Energo zelena”. Gradwa fabrike po~iwe u septembru i nadam se da }emo nakon godinu dana po~eti da radimo. Kada dostignemo pun kapacitet proizvodwe trebalo bi da zaposlimo oko 100 qudi - rekao je nakon potpisivawa ugovora predsednik Upravnog odbora kompanije „Elektrawinds” u ~ijem vlasni{tvu je srpska firma „Energo zelena” Pol Desender.

Ovo je prva investicija belgijske kompanije u Srbiji, koja je najve}a privatna kompanija koja se bavi obnovqivim izvorima energije u Belgiji. „Electrawinds” ima operativne projekte u Belgiji, Francuskoj i Italiji. Kompanija je u procesu pro{irewa svog poslovawa u isto~noj Evropi, u zemlqama kao {to su Bugarska, Rumunija, Poqska i Srbija, a tako|e je aktivna u Ju`noj Africi i Namibiji. Predsednik Upravnog odbora kompanije „Elektrawinds” Pol

Industrijska zona u In|iji

Desender ka`e da je postojalo mnogo razloga za{to se ova kompanija odlu~ila da ula`e ba{ u In|iju.

- Ovo je izuzetna lokacija, najboqa koja trenutno postoji, blizu svih puteva. Drugo, imamo jako dobru saradwu sa lokalnom samoupravom, predsednikom op{tine Goranom Je{i}em i wegovim pomo}nicima- rekao je Desender.

U ime op{tine In|ija potpisivawu ugovora prisustvovali su direktor Direkcije za izgradwu Uro{ ]uruvija i pomo}nik predsednika op{tine In|ija Petar Filipovi}.

- Fabrika }e biti sme{tena u severoisto~noj radnoj zoni, ne-

posredno uz autoput na parceli velikoj oko 2,5 hektara. Op{tina je preuzela obavezu da u roku od 90 dana uredi zemqi{te koje treba da kupi ova kompanija, a nakon toga mo`e da po~ne izgradwa - rekao je Uro{ ]uruvija.

Belgijska investicija done}e mnoge benefite Op{tini, ali i In|in~anima.

- U severoisto~nu radnu zonu bi}e ulo`eno 22 miliona evra, a fabrika }e prikqu~ena in|ijskoj deponiji tako da }e infrastruktura biti zajedni~ki odra|ena - ka`e Petar Filipovi}.

S. Bojevi}

FOND ZA KAPITALNA ULAGAWA VOJVODINE ULA@E U SREMSKU MITROVICU

Za kanalizaciju i asfalt 350 miliona

SREMSKA MITROVICA: Za izgradwu i asfaltirawe lokalnih puteva u Sremskoj Mitrovici iz Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine izdvojeno je 300 miliona dinara, za nastavak radova na kanalizaciji u najve}em selu u Srbiji – La}arku, za ovu godinu je opredeqeno 40, a za zavr{etak kanalizacije u Ma~vanskoj Mitrovici deset miliona dinara.

Odluku o dodeli novca lokalnoj samoupravi doneo je Upravni odbor Fonda za kapitalna ulagawa na sednici od 25. marta ove godine, a re{ewa o dodeli para direktoru Direkcije za izgradnju Bojanu Gavri}u simboli~no je ju~e na konferenciji za novinare uru~io Direktor fonda za kapi-

talna ulagawa Mom~ilo Milovi}, koji je posle toga sa predstavnicima lokalne samouprave obi{ao gradili{ta kanalizacije u Ma~vanskoj Mitrovici i La}arku.

Milovi} je tom prilikom rekao da za tri i po godine, koliko funkcioni{e Fond za kapitalna ulagawa, u op{tinama Sremskog upravnog okruga je u 199 projekata ulo`eno 5,9 milijardi dinara, u infrastrukturu, saobra}ajnice i telekomunikacije, kako bi se stvorili {to boqi infrastrukturni uslovi za privla~ewe investitora u ove sredine.

U op{tinu Sremska Mitrovica ulo`eno je 1,3 milijardi dinara u 34 projekta, od ~ega je ve}ina, oko

981 milion dinara, investirana u 52 kilometra lokalnih saobra}ajnica. Svi projekti koje je ponudila op{tina Sremska Mitrovica bili su kvalitetni, prihva}eni i uspe{no realizovani – rekao je Milovi}.

Ujedno je naglasio da se ve} sada primaju projekti za koje }e se novac dodeqivati u 2011. godini, ali i oni koji }e finansijski biti pomognuti iz Fonda tokom ove godine. Direktor Direkcije za izgradwu Bojan Gavri} ka`e da bi ubrzan razvoj infrastrukture u sremskomitrova~koj op{tini bio gotovo zaustavqen da nije finansijske podr{ke koju pru`a Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine.

S. Bojevi}

11

VESTI „Preobra`ewe” le~i zavisnost @ABAQ: U @abqu je nedavno otvorena zajednica za prevenciju narkomanije, bolesti zavisnosti i stresa „Preobra`ewe”. Program traje od 12 do 18 meseci i vode ga biv{i ovisnici koji su bili na istom takvom odvikavawu. Namera im je da vrate smisao u `ivot zavisnika i u~ine ih spremnim da na sebe preuzme odgovornost i nose se sa pote{ko}ama da bi, nakon izlaska iz zajednice mogli da se ukqu~e u normalan `ivot, osnuju porodicu. Kamp je organizovan kao zajedni~ki celodnevni ~asovni boravak. [ti}enici `ive i rade zajedno, a od svakog se zahteva da ulo`i u zajednicu ~itavog sebe.

L. N.

Prole}ni va{ar BE^EJ: Zimski prednovogodi{wi va{ar nije odr`an u Be~eju, jer je u to vreme vladala pandemija gripa, pa je organizator tradicionalne manifestacije, Ustanova za sportsku i kulturnu aktivnost „Mladost”, sve prolongirao za prole}e. Prole}ni va{ar traje od 16. do 18. aprila i odr`ava se u pod krovom Sportskog centra kraj Tise i oko wega.

- U sportskoj dvorani i na platou ispred predstavi}e se osamdesetak izlaga~a. Dodamo li tome da }e se tokom tri dana predstaviti i nekoliko turisti~kih manifestacija iz okoline i da }e u nedequ biti odr`ano takmi~ewe u kuvawu sviwskog paprika{a, onda je jasno da }e za svakoga biti pone{to – ka`e direktor OSC Mladost Atila Kasa{.

Mada }e se ceremonijal sve~anog otvarawa obaviti u petak, 16. aprila, u 17 sati, kada }e predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi pozdraviti sve u~esnike i ovda{wi KUD „\ido” i srbobranske „Zlatne citre” prirediti zabavni program, sve kre}e ve} od jutarwih sati istog dana. Na {tandovima bi trebalo da bude bogat asortiman robe {iroke potro{we po ni`im cenama, u holu sportskog centra }e biti postavqena prigodna izlo`ba likovnih radova, a na platou ispred objekta svoje prezentacije ima}e {ajka{ka „Mudijada”, „Rakijada” iz Koviqa, „Sirijada” iz Mo{orina u subotu, a sutradan }e se predstaviti manifestacija „Pali}ke vinske sve~anosti” u pratwi ovda{weg MKD „Petefi [andor”, a dolazak su najavile u kom{ije iz Novog Be~eja s namerom da promovi{u svoje „Velikogospojinske dane”.

V. Jankov

Sajam zapo{qavawa ADA: Sajam zapo{qavawa odr`ava se danas u 10 sati u sportskoj hali Osnovne {kole „^eh karoq” u Adi. U~e{}e je najavilo 17 poslodavaca koji su oglasili potrebu za popunu 283 radna mesta, od kojih se 165 odnosi na anga`ovawe u izvo|ewu javnih radova. Za ovaj sajam najvi{e radnika tra`e pleta~ko-trikota`erske radwe koje upo{qavaju sezonsku radnu snagu, a za sezonske poslove u poqoprivredi potrbeni su radnici u PD „Halas Jo`ef”. Trgovci a|anske „Ravnice” koja je oti{la u ste~aj, {ansu za zapo{qavawe dobili su otvarawe prodajnog centra zrewaninskog „Gomeksa” u objektu robne ku}e u centru Ade. Od firmi iz matalske industrije stru~wake raznih profila tra`i DOO „Potisje Litostroj”. Ova firma ~iji su vlasnici Slovenci tra`i dvadesetak metalaca, od ma{inskih in`ewera i metalurga do stru~ne radne snage sa sredwim obrazovawem. M. M.

12

CRNA HRONIKA

petak16.april2010.

NA GRANI^NOM PRELAZU VATIN, KOD VR[CA, NAJVE]I DUVANSKI ULOV U POSLEDWOJ DECENIJI

Zapleweno oko 50.000 boksova cigareta Na grani~nom prelazu Vatin, na srpsko-rumunskoj granici, koordiniranom akcijom Uprave grani~ne policije MUP-a i Uprave carina zapleweno je oko 50.000 boksova stranih cigareta vrednih vi{e stotina hiqada evra na ilegalnom tr`i{tu.

Kako je Tanjugu rekao zamenik premijera i ministar policije Ivica Da~i}, cigarete su zaplewene u {leperu beogradskih registarskih oznaka, a bile su namewene albanskom tr`i{tu.

– Cigarete su bez bar-kodova i akciznih markica, i ovo je naj-

ve}a zaplena u spre~avawu {verca cigareta u posledwoj deceniji – naveo je Da~i}.

Po wegovim re~ima, policija i carina }e i u narednom periodu nastaviti strogu kontrolu radi spre~avawa {verca akciznih proizvoda.

Da~i} ka`e da se {verc cigareta u posledwe vreme odvija uglavnom preko rumunske granice.

Ministar je rekao da je ova akcija rezultat uspostavqene saradwe s policijama i carinama u dr`avama regiona koja }e biti nastavqena.

INCIDENT NA STANICI U RIPWU, KOD BEOGRADA

[ipkama i lancima tukli putnike voza Sedam osoba povre|eno je kada su putni~ki voz na stajali{tu Ripaw kolonija napali maskirani huligani, saop{tile su

Dodaje se da su povre|eni pet putnika i dva `elezni~ara, koji su prevezeni na Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu. Bili su krvavi i imali su povrede glave i nogu, dodaje se u saop{tewu.

Kondukter voza koji je saobra}ao na relaciji Beograd–Lapovo Aleksandar Stojanovi} rekao je da su makskirani napada~i napali putnike koji su bilu u tre}em vagonu od lokomotive.

– Napada~i su posle minut-dva istr~ali iz voza, odnose}i li~ne stvari i dokumenta napadnutih lica

Kamenovan voz u Novoj Pazovi "@eleznice Srbije" su saop{tile i da su pretpro{le no}i nepoznata lica kamenovala putni~ki voz u `elezni~koj stanici Nova Pazova. Povre|enih nije bilo. "@eleznice Srbije". U saop{tewu se navodi da je pet maskiranih huligana napalo putnike {ipkama, motkama i lancima, a jedan je dr`ao pi{toq uperen prema lokomotivi.

i oti{li u nepoznatom pravcu – naveo je Stojanovi}.

Policija je utvrdila i da je tre}i vagon voza demoliran i da su stakla polomqena.

(Beta)

DNEVNIK

NAVIJA^ IGOR VREVI] U STABILNOM STAWU NAKON RAWAVAWA PREKSINO] NA STADIONU „CRVENE ZVEZDE”

Potraga za huliganom koji je pucao u publiku Ministarstvo unutra{wih poslova saop{tilo je ju~e da jo{ traga za huliganom koji je na fudbalskoj utakmici izme|u "Crvene zvezde" i OFK "Beograd" vatrenim oru`jem ranio navija~a Igora Vrevi}a.

FSS: Nequdski i vandalski ispad Fudbalski savez Srbije najo{trije je ju~e osudio rawavawe navija~a na utakmici izme|u "Crvene zvezde" i OFK "Beograd" u polufinalu nacionalnog Kupa.

"Fudbalski savez Srbije najo{trije osu|uje nequdski i vandalski ispad vi|en na stadionu ’Crvene zvezde’...

Preksino}ni incident je jedan od najte`ih ispada ikada vi|enih na na{im stadionima i kao takav ne sme pro}i neka`weno", nagla{ava se u saop{tewu FSS-a.

"Na{a organizacija u potpunosti podr`ava sve aktivnosti na iskorewivawu svih zala na fudbalskim borili{tima, kako u ciqu iskazivawa nulte tolerancije prema rasisti~kim ispadima, tako i u borbi protiv huliganskog pona{awa, ispoqavawa nacionalisti~kih, ksenofobi~nih i ostalih anomalija", isti~e se u saop{tewu.

"Policija traga za izvr{iocem i radi na rasvetqavawu svih okolnosti ovog doga|aja", navodi se u saop{tewu MUP-a, i podse}a na to da je Vrevi}, koji je ro|en 1989. godine, zadobio te{ke telesne povrede po-

Odno{ewe rawenog Igora Vrevi}a sa "Zvezdinog" stadiona

{to je pogo|en u grudni ko{ i stomak.

Portparol Klini~kog centra Srbije Drago Jovanovi} kazao je Beti da je povre|eni navija~ operisan i da je trenutno u stabilnom stawu na intenzivnoj nezi.

Ministarka omladine i sporta Sne`ana Samarxi}Markovi} osudila je ju~e incident u kojem je u sredu na stadionu "Crvene zvezde" te`e povre|en jedan navija~ tog kluba, i istakla da je potrebno intezivirati borbu protiv nasiqa u sportu. Ona je naglasila da "nema tolerancije prema nasiqu, kako u sportu, tako i u celom dru{tvu". Ministarka je naglasila da se ne}e tolerisati propusti odgovornih za bezbednost navija~a na tribinama, i zatra`ila sazivawe sednice

^ETVORICA PRIVEDENA U SREMSKOJ MITROVICI

Oru`je i municija u ilegali

Tri osobe privedene su zbog sumwe da su krijum~arile oru`je i municiju, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici.

Za krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija osumwi~eni su Nenad D. (19), Petar M. (33) i Branislav S. (50) iz Rume i \or|e S. (38). Oni su nakon policijskog zadr`avawa privedeni istra`nom sudiji

Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici koji ih je pustio da se brane sa slobode.

Pretresom stana Branislava S. policija je prona{la jednu poluautomatsku i jednu pu{ku marke "zbrojovka" s opti~kim ni{anom, kao i 1.642 metka kalibra 7,62 milimetra, a u stanu \or|a S. pu{ku marke M-48, navedeno je u saop{tewu. Prona|eno oru`je i municija bili su u ilegalnom posedu.

S. B.

OSLOBO\ENA DVOJICA OKRIVQENA ZA PODMETAWE EKSPLOZIVA POD „MASERATI” IVANA PAVLOVI]A

Nisu izvedeni dokazi za optu`be Sudsko ve}e Vi{eg suda u Beogradu donelo je ju~e presudu u predmetu okrivqenih Neboj{e Kne`evi}a i Bratislava \or|evi}a, oslobodiv{i ih optu`be koja ih je teretila za podmetawe eksploziva pod vozilo "maserati" Ivana Pavlovi}a u julu pro{le godine u Beogradu.

Glavni sudija Dragomir Gerasimovi} je u obrazla`ewu presude naveo da protiv Kne`evi}a i \or|evi}a tokom dokaznog postupka nisu izvedeni dokazi za optu`bu koja im se stavqala na teret.

Optu`nica Vi{eg tu`ila{tva u Beogradu je teretila dvojicu okrivqenih da su 13. ju-

la pro{le godine pod Pavlovi}ev "maserati" podmetnuli 400 grama eksploziva, koji je trebalo da bude aktiviran pozivom na mobilni telefon. S tim u vezi, optu`bom im je stavqan na teret poku{aj te{kog ubistva.

Ina~e, vlasnik „maseratija“ Ivan Pavlovi} je u postupku koji se protiv wega i jo{ nekoliko osoba vodi pred Specijalnim sudom u Beogradu, osumwi~en za organizovawe kriminalne grupe koja se bavila ilegalnim prometom kokaina. Pavlovi} je uhap{en krajem jula pro{le godine, a u me|uvremenu je protiv wega podignuta optu`nica.

J. J.

Suspendovana „Marakana” Disciplinska komisija Fudbalskog saveza Srbije odlu~ila je ju~e da pokrene postupak protiv "Crvene zvezde", zbog incidenta na prekju~era{woj kup utamici protiv OFK "Beograd", kada je jedan navija~ te{ko rawen iz vatrenog oru`ja.

Istovremeno je odlu~eno da do okon~awa disciplinskog postupka "Crvena zvezda" ne}e mo}i da igra na svom stadionu.

U saop{tewu komisije se navodi da }e, s obzirom na te`inu prekr{aja, disciplinski postupak biti vo|en po hitnom postupku, uz striktno po{tovawe svih va`e}ih propisa FSS-a.

Delegacija „Zvezde” posetila rawenog mladi}a Delegacija fudbalskog kluba "Crvena zvezda" posetila je ju~e na Hiru{koj klinici Klini~kog centra Srbije Igora Vrevi}a, koji je te{ko rawen iz vatrenog oru`ja za vreme prekju~era{we kup utakmice protiv OFK "Beograd".

Predsednik i generalni sekretar "crveno-belih" Vladan Luki} i An|a Kleut, kao i kapiten tima Nikola Lazeti}, razgovarali su s povre|enim navija~em, po`eleli mu brz oporavak i obe}ali da }e klub brinuti o wemu i wegovom le~ewu.

– @elim pre svega da iska`em ogor~enost {to jednog mladog ~oveka sre}em u ovakvim okolnostima. Lekari su, hvala bogu, optimisti i veruju da }e se Igor potpuno oporaviti. Kapiten Lazeti} mu je preneo pozdrave svih igra~a i rekao da ga ~ekaju na stadionu ve} do kraja prvenstva da se zajedno radujemo novim pobedama. Igor se veoma obradovao na{em dolasku – rekao je Luki}.

Saveta za borbu protiv nasiqa u sportu. Ona je pozvala i navija~e da iz svojih redova sami udaqe one kojima je jedini ciq zloupotreba sporta u nasilni~ke svrhe.

"U~inite to, i budite odgovorni prema svojim klubovima, ali i prema mladima kojima su sportisti idoli i koji zbog takvih scena ne dolaze na tribine da navijaju. Navijajte srcem, a ne pesnicama", istakla je ministarka u saop{tewu.

Uprava "Crvene zvezde" najo{trije je ju~e osudila rawavawe navija~a na stadionu tog fudbalskog kluba i za sada nepoznatog napada~a nazvala kriminalcem kome je mesto u zatvoru.

"Nadamo se da }e tu osobu policija prona}i i uhapsiti, kao i da }e odgovarati za zlo~in koji je po~inila", isti~e se u ju~era{wem saop{tewu "Zvezde", i dodaje da se klub ogra|uje od incidenta. ^elnici "Zvezde" su naglasili da su u~inili sve {to nala`u Zakon o spre~avawu nasiqa i nedoli~nog pona{awa na sportskim priredbama, Zakon o okupqawu gra|ana, kao i Pravilnik Fudbalskog saveza Srbije o bezbed-

nosti i sigurnosti na fudbalskim utakmicama.

Uzrok tragedije, odnosno rawavawe 21-godi{weg navija~a hicem iz vatrenog oru`ja, po saop{tewu "Zvezde", je u tome {to zakonski propisi nisu dovoqno jasni, odnosno {to "redari nemaju pravo da pretresaju gledaoce koji ulaze na stadion, ve} samo da ih pregledaju".

"Postoje}i propisi zabrawuju redarima da ’prilikom pregleda preuzimaju bilo kakve ingerencije i ovla{}ewa izvr{ne vlasti, odnosno MUP-a', {to rezultate wihovog rada dovodi u pitawe", dodaje se u saop{tewu. "Crveno-beli" su zato pozvali na promenu zakonskih propisa kojim bi se redarima dala ve}a ovla{}ewa ili bi pregled i pretres vr{ila slu`bena lica. "’Crvena zvezda’ smatra da je neophodno da nadle`no ministarstvo, sportski savezi, klubovi, kao i MUP Srbije zajedni~ki pokrenu inicijativu za izmenu zakonskih propisa kako bi se omogu}ila potpuna bezbednost posetilaca sportskih priredbi", isti~e se.

Hronologija navija~kih obra~una 14. april 2008. – U Futogu je ubijen Dejan Dimitrijevi} iz Novog Sada prilikom dogovorene tu~e izme|u navija~a "Partizana" i "Vojvodine".

2. decembar 2007. – U sukobu s grupom navija~a na "Marakani" u poluvremenu utakmice "Crvena zvezda"–"Hajduk" te{ko povre|en `andarm Neboj{a Trajkovi}. U prvostepenom postupku za ovo delo Uro{ Mi{i} osu|en na deset godina robije. Presuda poni{tena i novi proces je u toku.

22. april 2007. – Navija~ "Zvezde" Du{an Peni} pretu~en nasmrt na Novom Beogradu.

4. mart 2007. – Tu~a navija~a "Zvezde" i pripadnika @andarmerije u Zrewaninu. Povre|eno 25 policajaca.

27. jul 2006. – U @arkovu ubijen no`em Aleksandar Pani}, navija~ "Partizana".

25. april 2006. – Navija~ "Partizana" Petar Sedlak ubijen na Be`aniji. Kao odgovorni prozvani navija~i "Rada".

29. oktobar 2005. – Prilikom tu~e u autobusu izme|u navija~a "Be`anije" i "^ukari~kog" no`em ubijen Golub Balevi}.

3. oktobar 2005. – U tu~i izme|u navija~a SCG i BiH na stadionu "Zvezde" povre|eno vi{e od 20 osoba.

4. avgust 2005. – Bojan Maji} smrtno rawen no`em u tu~i navija~a "Rada" i "Vojvodine" u vozu na liniji Beograd–Bar. 23. april 2005. – Velika tu~a posle 124. derbija u Beogradu. Povre|eno 19 gra|ana i 18 policajaca, a 87 navija~a uhap{eno.

16. oktobar 2004. – De~aku Milanu Vasi}u `andarmi gumenim metkom polomili jagodi~nu kost pred 123. derbi na stadionu "Partizana".

9. maj 2004. – Jedan navija~ "Zvezde" izboden no`em na severnoj tribini za vreme utakmice "Crvena zvezda"–"Vojvodina".

14. maj 2002. – Trojica navija~a "Partizana" pretukli na smrt @ivorada [i{kovi}a na "Dunav" stanici u Beogradu.

14. oktobar 2000. – Masovna tu~a na derbiju na "Marakani". Mnogo povre|enih, me|u wima trener "Partizana" Qubi{a Tumbakovi} i funkcioneri kluba. Me~ prekinut.

30. oktobar 1999. – Na severnoj tribini "Partizanovog" stadiona navija~ "Zvezde" Aleksandar Radovi} nastradao od rakete ispaqene s ju`ne tribine.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak16.april2010.

13

PROCENA NEMA^KIH VLASTI

Izru~ewe Gorana Davidovi}a do kraja aprila Nema~ke vlasti ra~unaju da }e vo|a srpske neonacisti~ke organizacije "Nacionalni stroj" Goran Davidovi} do kraja aprila biti izru~en pravosudnim vlastima Srbije.

Kako je ju~e dopisnici Bete saop{tio za ovaj slu~aj nadle`ni vi{i dr`avni tu`ilac u tu`ila{tvu u Minhenu Alfons Obermajer, do samog izru~ewa ne predstoje daqe odluke nema~kih pravosudnih organa.

Na pitawe da li postoji mogu}nost da Davidovi} odgodi izru~ewe, tu`ilac Obermajer

je rekao da je "na osnovu iskustva sa sli~nim slu~ajevima poznato da uhap{eni uvek poku{avaju da odlo`e izru~ewe u zemqu porekla, na primer, nastoje}i da budu progla{ni nesposobnima za izdr`avawe zatvorske kazne".

Nepredvidivo je, kako je istakao na{ sagovornik, da li }e uhap{eni Davidovi} poku{ati da iskoristi neku od mogu}nosti za odlagawe izru~ewa. Uprkos tome, tu`ilac je naglasio da, "s obzirom na sada{we stawe stvari ra~una da }e Davido-

NOVOSADSKA POLICIJA POTVRDILA

Uhap{en osumwi~eni za ubistvo na Bisernom ostrvu Adam L. (1964) iz Ba~kog Gradi{ta uhap{en je pod sumwom da je 7. aprila ove godine ubio Rudolfa Ro`u (1950), potvrdila je ju~e novosadska Policijska uprava. Kako je "Dnevnik" pisao, Rudolf je u ~etvrtak, 8. aprila ujutro, prona|en mrtav na terasi svoje vikendice u nasequ Biserno ostrvo, kod Ba~kog Gradi{ta. U prvi mah se mislilo da je re~ o nesre}nom slu~aju, ali je obdukcija pokazala da se radi o ubistvu.

Okrivqeni je sino} priveden na saslu{awe de`urnom istr`nom sudiji novosadskog Vi{eg suda Tatjani \ura{kovi}.

M. V.

Damir Doki} sino} u svojoj ku}i u Vrdniku

Foto: S. Bojevi}

APELACIONI SUD U NOVOM SADU PRIHVATIO MOLBU OCA POZNATE TENISERKE ZA USLOVNI OTPUST

Damir Doki} slobodan

– Molba za uslovni otpust Damira Doki}a usvojena je i on je od ju~e oslobo|en daqeg slu`ewa kazne – izjavila je wegova advokatica Bosiqka \uki} agenciji Beta. – Damir Doki} je na slobodi. Izrazavam zadovoqstvo {to je postupqeno po wegovoj molbi za uslovni otpust, uprkos `albi tu`ioca.

Ona je naglasila da je Aplecioni sud u Novom Sadu efikasno re{io ovaj predmet. Po wenim re~ima, da nije bilo `albe tu`ioca u Novom Sadu, Doki} bi bio oslobo|en pre desatak dana.

Doki} je ju~e ne{to posle 18 ~asova napustio Kazneno-popravni zavod u [apcu, gde je slu`io kaznu. Oko 19.30 on je stigao u svoju ku}u u Vrdniku. Doki} je izbegao susret s novinarima, jer je taksi, u kojem je bio Doki}, pro{ao kroz kapiju koju

je koji minut ranije otvorila wegova supruga Biqana, bez zaustavqawa i oti{ao do ku}e Apelacioni sud u Novom Sadu osudio je 23. februara Doki}a na jedinstvenu kaznu od godinu dana zatvora zbog ugro`avawa bezbednosti ambasadorke Australije u Srbiji Kler Birgin i nedozvoqenog dr`awa oru`ja. Sud je uva`io `albu Bosiqke \uki} i preina~io raniju presudu Op{tinskog suda u Rumi na 15 meseci zatvora. U pravosna`nu kaznu je ura~unato vreme koje je proveo u pritvoru od 6. maja 2009. godine.

Doki} je za ugro`avawe sigurnosti ka`wen s osam meseci zatvora, dok je za nedozvoqeno dr`awe oru`ja i eksplozivnih materija osu|en na {est meseci zatvora, pa ga je Apelacioni sud osudio na jedinstvenu kaznu zatvora od jedne godine.

U PAN^EVU, PRILIKOM KONTROLE STANA OSUMWI^ENOG ZA DR@AWE DROGE

Dresiranim psima na policiju Policija je zaplenila vi{e od kilograma marihuane, a jedna od osoba kod kojih je prona|ena droga, pustila je dresirane pse rase staford da napadnu policajce, saop{tila je ju~e lokalna policija.

U akciji "Morava" uhap{en je R. \. (26) iz Pan~eva, kod koga je "prilikom kontrole saobra}aja prona|eno oko kilogram marihuane". Navodi se i da su "u nastavku akcije, pretresom stana J. B. (26) iz Pan~eva, prona|eni oko 70 grama marihuane, pi{toq u ilegalnom posedu i vi{e komada municije raznog kalibra".

"Prilikom postupawa policijskih slu`benika, J. B. ih je napao tako {to je na wih pustio dresirane pse rase staford", navodi se u saop{tewu. Jedan pas je naneo lake telesne povrede policajcu, koji je, da bi otklonio napad od sebe, upotrebio vatreno oru`je i usmrtio psa, a "tom prilikom je od riko{eta metka J. B. zadobio lake telesne povrede".

Obe osobe }e uz krivi~nu prijavu biti privedene ispra`nom sudiji Vi{eg suda u Pan~evu, navodi se u saop{tewu.

(Tanjug)

vi} narednih dana, najkasnije do kraja aprila, biti predat srpskim vlastima". Izru~ewe }e uslediti vazdu{nim putem, a nema~ke vlasti, zbog bezbednosnih razloga, ne}e saop{titi ta~an datum i vreme. Za kona~no saop{tewe o sprovedenom hap{ewu zato }e nadle`ne biti vlasti u Srbiji.

Po ranijim navodima dela medija u Srbiji, Davidovi} je u Nema~koj zatra`io politi~ki azil.

Goran Davidovi}

Nema~ke vlasti ne daju li~ne podatke podnosilaca ovakvih zahteva, ali na osnovu zvani~nih statistika poznato je da u Nema~koj politi~ki progoweni u drugim zemqama samo jo{ izuzetno retko imaju {ansu da, posle opse`ne provere, dobiju azil. Kod gra|ana Srbije ta kvota iznosi ispod 0,1 odsto. Za{titu od izru~ewa u zemqu porekla dobijaju samo oni kojima je azil odobren.

Interpol Beograd je za Davidovi}em raspisao poternicu radi izdr`avawa kazne zatvora od jedne godine na koju je osu|en u junu 2008. godine sbog izazivawa nacionalne, rasne i verske mr`we i netrpeqivosti. Davidovi} je uhap{en u aprilu 2009. godine u Italiji, ali je u junu pu{ten na privremenu slobodu do kona~ne odluke Apelacionog suda o izru~ewu Srbiji. Potom je iz Italije pobegao u Nema~ku, gde je u ju`noj saveznoj pokrajini Bavarska uhap{en po~etkom februara 2010.

HAP[EWEM U VA[ICI, KOD [IDA, ZAVR[ENA DRAMATI^NA JU^ERA[WA POTERA KAKVA SE VI\A SAMO U HOLIVUDSKIM FILMOVIMA

Policija begunca jurila kroz celu Vojvodinu Policijska potera, kakva se vi|a samo u holivudskim filmovima, za izgrednikom koji je be`ao automobilom od Novog Kne`evca do [ida preko Srbobrana i Novog Sada, i kojoj je vi{e lica povre|eno, zavr{ena je hap{ewem begunca u Va{ici kod [ida.

Sve je po~elo, kako "Dnevnik" nezvani~no saznaje, kada je Igor N. (1988) iz sremskog sela Va{ice, uz pretwu pi{toqem i mo`da upotrebu sile, oteo "pe`o 406" od vlasnika u Novom Kne`evcu.

Kroz Novi Sad je begunac dobio "pratwu" od najmawe dvadesetak slu`benih automobila i tu je do{lo do pucwave u kojoj samo pukim slu~ajem niko nije povre|en.

Prilikom dolaska begunca i policijske potere za wim ispod nadvo`waka u Industrijskoj ulici ka zoni u Novom Sadu, neverovatnom sre}om nisu metkom pogo|eni mladi} i devojka koji su oko 17 ~asova bili u beloj "floridi" jer je hitac napravio rupu posred {ofer{ajbne,

pro{ao izme|u wih i potom prosvirao kroz zadwe staklo, razbiv{i ga na vi{e mesta.

– Kad sam ~uo zvuk, u prvi mah sam pomislio da je od ka-

Metak probu{io {ofer{ajbnu „floride”

miona odsko~io kamen i udario u moje staklo, ali kad sam ugledao rupu, shvatio sam da se radi o metku. Nisam mogao odmah da se zaustavim

Foto: B. Lu~i}

u koloni zbog drugih vozila, nego tek malo kasnije.

Zaista smo imali sre}e! – kazao je na licu mesta, naspram restorana "@elezni~ar", Rastko Zari} koji je bio za upravqa~em upucanog automobila. – Nisam video ko je pucao, policija je dolazila iz suprotnog smera ka Detelinari, sad sam tek od ekipe za uvi|aje ~uo neke stvari u vezi s ovim.

Jo{ nije poznato ko je na ovom mestu pucao, zrno nije odmah prona|eno na mestu doga|aja, tako da se ne mo`e tvrditi iz kojeg oru`ja je ispaqen metak.

Posle ovog incidenta blizu "Merkura","pe`o" je utekao na sremsku stranu.

Nakon svega, begunac je ve} oko 18 sati stigao do ku}e svojih roditeqa u Va{ici kod [ida. Po na{im nezvani~nim informacijama, nije iskqu~eno da je on kao taoce dr`ao majku i dedu, a kada su ku}u opkolili pripadnici novosadskog odreda @andarmerije, nakon pregovora, predao se.

Nezvani~no saznajemo da je Igor bio na odslu`ewu vojnog roka u kasarni u Jakovu i pu{ten je na vikend odsustvo s kojeg se nije vratio u vojnu jedinicu. Tako|e je nepotvr|ena informacija i da je Igor odranije poznat policiji, jer navodno ima podebqi dosije.

Zvani~no saop{tewe o doga|aju o~ekujemo danas iz MUP -a.

M. V.

Policijsko vozilo povredilo biciklistu Policija je za ovim beguncem jurila kroz Vrbas, a potera se, nakon vrbaskih ulica, preselila na put prema Ba~kom Dobrom Poqu, gde je, po re~ima o~evidaca, voza~ sivog "pe`oa" na neverovatan na~in izmakao policiji. Tokom ove potere povre|en je policajac M. S. (1990) iz Vrbasa, a begunac se zaputio ka Srbobranu.

Policija je i u Srbobranu locirala begunca, ali je prilikom potere policijski automobil ispred policijske stanice u Srbobranu udario biciklistu I{tvana Taka~a (74) iz istog mesta, koji je s te{kim povredama preba~en u vrbasku bolnicu. Taka~evo zdravstveno stawe je stabilno, a sino} ga je posetio prvi ~ovek novosadske policije Stevan Krsti} Uvi|aj je u Srbobranu trajao do kasnih popodnevnih sati i do uve~e nije izdato zvani~no saop{tewe o ovom incidentu.

N. P.

14

REPORTA@E

petak16.april2010.

DNEVNIK

^EDOMIR @ERAVICA OTVORIO U NOVOM MILO[EVU JEDINSTVEN PRIVATNI MUZEJ TRAKTORA

I ma{ine imaju svoje `ivotne pri~e de god svratili u Novom Milo{evu, pitali bi nas jesmo li obi{li muzej traktora. Postade jasno da se svaki me{tanin wime ponosi kao svojim, mada jo{ uvek nisam mogla da razumem za{to je tako poseban. Mislila sam: skupili qudi nekoliko ma{ina i postavku proglasili muzejskom.

G

~ak iste boje, kao onaj kakav mu je konfiskovan posle Drugog svetskog rata. Toliko je bio sre}an da ga je kupio od ~oveka u ~ijem dvori{tu je bilo jo{ nekoliko modela. Posle je naumu da ih sve dovu~e ku}i posvetio ceo `ivot. Nije uspeo jer su vozila ve} bila spremqena za inostrane kupce starina, ali je na-

vanio o svom hobiju, nikad nije zatra`io da mu se ma{ina da ili proda, ali vremenom bi mu qudi sami uz neku nadoknadu poklawali traktore. Tako ih je Milivoj ’ranio {irom zemqe – pri~a wegov sin.

Kad se ^edomir ozbiqnije po~eo zanimati za silne o~eve eksponate, shvatio je da antikvitete nije dovoqno samo sakupiti.

Zato ubrzo po~iwe da se interesuje za detaqe svakog. Literatura iz te oblasti mu otkriva jedan novi svet, a naro~ito su ga

oni~kih uputstava do kataloga i reklama dilera onda aktivnih u Vojvodini. Tako smo sklapali mozaik o svakoj ma{ini, razumevali kontekst vremena u kojem je kori{}ena, upore|ivali delove i shvatali {ta to danas imamo – ka`e ^edomir.

Sre}om, otac je na vreme skupio najvrednije, a wega “zadu`io” za primerke novijeg datuma.

– Na{ najstariji traktor je „hart-par 30”, veoma retka serija i vrlo je malo takvih u svetu.

Deda Milorad, utemeqiva~ porodi~ne dinastije ma{inama sklone, serijski je pravio vetrewa~e po pre~anskim krajevima i terao velosipede kakve danas ni Japanci robotima ne proizvode

Muzej i radionica sre|eni kao apoteka

Ina~e, o traktorima ne znam ni{ta vi{e od proste definicije, a delim ih na obi~ne, {to naj~e{}e tutwe po vojvo|anskim xadama, i one spejs, ultramoderne, kakve izla`u na Sajmu poqoprivrede.

A onda nas je letopisac sela Dragan Beli} odveo do ^edomira @eravice, vlasnika nesvakida{weg muzeja. Jedino me na po~etku zanimalo za{to bi neko sakupqao traktore? Tad se u dvori{tu pojavi gazda i, uvode}i u halu s postavkom, po~e da obja{wava: – Po~elo je tako {to je otac u Kragujevcu naleteo na traktor,

stavio da traga za preostalim traktorima da bi ih otrgao od zaborava – veli ^edomir, skromno pripisuju}i sve zasluge ocu koji je nedavno preminuo.

Priznaje da ponekad mo`da nije dovoqno razumeo o~evu pasiju.

– On je samo `eleo da ma{ine sakupi na jednom mestu, a ponekad mi iz porodice nismo sasvim delili wegovu posve}enost, strast i strpqewe. Kad bi ~uo da negde ima zanimqiv primerak traktora, i{ao bi kod doma}ina s litrom rakije, malo posedeo, popri~ao i vra}ao se nakon nekoliko meseci. Osim {to bi di-

interesovale `ivotne pri~e ma{ina i neda}e u vremenima koja nisu {tedela ni qude, a kamoli wihovu mehanizaciju.

– Iznenadio sam se do koliko dokumenata s po~etka 19. veka smo do{li putem Interneta i na druge na~ine. Svega ima, od radi-

No, na wemu nisu svi delova originalni, a to znamo jer se katalo{ki brojevi ne poklapaju – obja{wava ^eda.

O vrednosti eksponata i ne razmi{qa, niti namerava da juri retke primerke s ameri~kog tr`i{ta. Samo `eli da sve {to

Prvi eksponat kupqen u Kragujevcu

Z

Cugeher

Kad je na|ena, video sam da je to kowska dlaka utkana grubim koncem, verovatno, kudeqnom osnovom, srpski zvana – sito. Sa postavom be{e jo{ te`e. Neko se setio padobranske svile, ali je ve} bila iskrojena za ko{uqe retkih sretnika koji su imali vezu u vojsci. Kumqeni su i moqeni oni ih {vapskih ku}a da jo{ jedared sve pregledaju da nema negde skrivena neka truba, makar konofasa. Ni{ta nije dobijeno, a potraga je obustavqena kad su u te ku}e do{li novi stanari, kolonisti. Nemam pojma kako se zavr{ilo {ivewe ~uvenog kostima za

tetku, znam da je ipak izvedeno, na|en je ~ak i fatelin, ibri{im, pa i majstor, ali sam tek kasnije, dru`e}i se sa {najderima, saznao vi{e o {ivewu.

Sasvim nepotrebno znawe, jer {najder svoj posao radi kako mo`e, zna i ho}e, makar ti bogzna kako vladao teorijom.

Zato je najboqe mirno gledati kako uzima meru (tobo`e jako ozbiqno), posle {iri papirne mustre, tra`i najbli`u merama, crta po {tofu nekim sapunom (nikako kredom), mrda usnama i ponavqa “triput meri, jednom seci!”

Posle dugo sedi s naprstkom i fircuje belim koncem da se vidi probni {av, ali tako da se posle ne vidi gde je i{la igla.

Onda dolazi prva proba (bez cugehera i postave), pa druga, pa se zaka`e vreme kad }e ode}a biti gotova.

Naravno, to je samo prvi datum, obi~no bude kad {najder ho}e.

Mada, meni desilo, ba{ kad sam bio u najboqoj `ivotnoj fromi, da potpuno zaboravim da mi se {iju jedne pantalone, sive, za zvani~no pojavqivawe uz teget blejzer. Kad me {najder na{ao kroz godinu dana, nisam ih mogao obu}i. Verovatno nije dobro uzeo meru, ili…

Pavle Male{ev ( Gra|a za kwigu “Marim ja, nek laju – Divani o re~ima”, tom II )

Strast ka tehnici deda Milorad je preneo na mla|eg sina Milivoja, koji je ~itav radni vek posvetio radionici. U poratnim vremenima, te{kim za privatnike, uspeo je ne samo da je odr`i ve} i unapredi. Radi popravki dizel-motora 1972. je kupqen prvi ispitni sto, a u radionici stvoreno specijalizovano odeqewe. Posao jo{ uspe{nije nastavio sin ^edomir, koji 1981. potpisao prvi ugovor s firmom „Bo{“ za servisirawe wihovih pumpi.

Prvobitna radionica postoji i danas. Na fotografiji, za strugom, koji je sad u muzeju, je otac Milivoj. No, prostor je, ka`e, premali da ispri~a sve {to bi on hteo. Zato u dvori{tu, zabele`enom na slici iz 1939, danas ni~e novo zdawe, gde ^edomir namerava da autenti~no predstavi ne samo mehanizaciju ve} i zanate. Po boksovima }e postaviti replike nekada{wih kroja~kih, stolarskih, berberskih radwi.

Uz zgradu koja ni~e sad su radionice {to pre li~e na apoteke, i {kola za obuku “Bo{ovih” servisera iz ju`ne Evrope, jedna od 32 koji je ovaj gigant otvorio u svetu.

Lena Nikovi}

Uz {unku radila srema~ka brica

ili za{to se {najderima ne treba me{ati u posao li na jednom od jezika sredine, mada je kupawe u wima bilo pravo mu~ewe, jer su se lepile za butine. Truba kulskog {tofa je bila duple {irine, tako|e oznaka ne~eg magi~nog, a nama je dopalo dva metera.

Bez dvoumica namewena su tetki udava~i, kao najboqa investicija. Onda je nastala trka za cugeherom. Danima, a naro~ito s ve~eri, dumalo se gde prona}i dobru cvi{nu.

je preostalo na na{im prostorima sakupi na jedno mesto i sa~uva.

U muzeju se kraj traktora gura i gomila drugih antikviteta: parnih ma{ina, fotolaboratorija, seckalica, a do wih i nekoliko oldtajmera. Pri~u nastavqaju uveli~ane stare fotografije na zidu.

– Vidite gore na slici onog ~oveka {to sedi? – skre}e nama pa`wu ^edomir. – To je Milivoj, pored wega je ujak naslowen na bicikl. E tu, ba{ iza vas je taj bicikl. Torba na wemu nije za alat, ve} akumulator i jednu orginalnu dinamu, zahvaquju}i kojoj je sijalica radila i bez pogona akumulatora – dodaje, napomiwu}i da je ne{to sli~no poku{ao da napravi na svom biciklu, ali nikad nije uspeo.

Neke druge pri~e otkrivamo na velikim formatima izbledele sepije. Na jednoj, za strugom stoji ^edomirov deda Milorad, koji je tridesetih godina minulog veka serijski pravio vetrewa~e. Kad je po~eo rat, odveden je u logor u Nema~ku, po oslobo|ewu su ga komunisti poslali na prinudni rad, a kompletnu imovinu oduzeli: od ka{ike i viqu{ke do traktora i kowa... @eravice su opet krenuli od nule.

DEGUSTATORI POTAMANILI UZORKE NA PETOM SAJMU VOJVO\ANSKIH VINA

PRE^ANSKA LEKSIKA a cugeher, postavu, cvi{nu i, naravno, {tof ~uo sam kad sam znao tek stotinak re~i, odmah ~im smo po~eli u`ivati u slobodi.

Po{to pre rata nismo imali ni{ta, a onda je do{ao neprijateq i odneo sve, slobodu smo do~ekali ba{ slobodni od svega. Naro~ito moje blisko okru`ewe, svi odrasli mu{karci jo{ se nisu vratili iz zarobqeni{tva, deda nije bio vi~an ~uvawu {vapskih stvari (mada je s ve}inom biv{ih vlasnika bio u boqim odnosima nego ovi {to im sad hrane krave i sklapaju name{taj), a `enska ~eqad se bojala. Ipak, i nas ogrejalo sunce, ne{to kasnije. Kad su uvedene ta~kice, jedan na{ ro|ak je do{ao do cele trube – kulskog {tofa.

Pokupio papiri}e s dodeqenim ta~kicama od nekoliko ku}a i, kao, do~epao se te famozne trube, koju }e, opet kao, deliti svimaa kojima treba.

Imao sam jo{ velo dobar sluh, pa sam, ne jedared, ~uo da je trubu dobio na kartama. Po jednoj pri~i {napsu, po drugoj ajncu, tre}a pomiwe raubu.

Magacioneri su i onda bili {iroke ruke prema svojima.

Truba je bila fina daska, na koju je namotan, ali lepo, fabri~ki, dragoceni {tof, kesten boje, mada nisam ba{ siguran u kolorsko pam}ewe.

Tada je truba bila ~arobna re~ (tek mnogo kasnije sazna}u da postoji i instrument istoimeni), {apatom se govorilo da postoje i trube damasta, {ifona, ~ak i cica. Ni klot nije odbijan, pretvaran je u one ~uvene crne do kolena, furde-ga}e, kako smo se zeza-

Gazda ^edi svoju robu i „Bo{” poverio

elo, crno, roze, krokan, frankovka, muskat, vranac, lozova~e i, pride, suve {qive iz Vaqeva i prepun hotel izlaga~a pristiglih iz Subotice, Velike Ho~e, Be{ke, Starog Slankamena, Sremskih Kralovaca i Banatskog Karlovca, Iriga, Rivice, Bano{tora...

Ma, sa svih pre~anskih strana.

Pa i {ire, do Kosova na jug. Prostrana sala, ali bila tesna za sve na Petom sajma vina Vojvodine u In|iji, koji je organizovalo mesno Udru`ewe vinara „Slankamenka”. Izlo`beni uzorci su `rtvovani da se „tamane” na promocijama, vinari ozarena lica zadovoqni {to se toliko qudi usidrilo ba{ kod wih, pa nutkaju doma}e vino i rakiju, a na|e se i {unka i srema~ka brica kraj we da se degustatori „osole”.

Jer, te{ko padne na prazan stomak jako vino, koje je, po legendi generacijama prepri~avanoj, slu`eno i na carskoj trpezi u Vijeni.

– Da su vina dobra, svedo~i i velika poseta. Mi iz kraja gde je “slankamenka” postala i opstala, vi{e pijemo nego {to proizvodimo vino, a ovaj sajam je pokazao da je sve vi{e dobrih vinara u Vojvodini. Posebno me raduje {to nam je ove godine do{ao i gost iz Velike Ho~e Quba Brki} – ka`e predsednik „Slankamenke” Gojko A}imovi}.

Na {tandu Vinarije „Dibonis” iz Subotice nikako da se verzirani i po~etnici odlu~e koja su vina boqa: jedni hvale tamnoqubi~asta, drugi rubin crvena, tre}i `uta, a onda krene pri~a o rasko{nom mirisu i na kraju, otvara se druga buteqka, da se overi kvalitet i lepota mirisa. Ista pri~a i kod predstavnika podruma „Radoj~i}” iz Novih Karlovaca. Za vinarije

B

„Ma~ak” i „Kova~evi}” iz Iriga samo re~i hvale, a zadovoqan je i Ilija Cveji}, stari podrumar iz Rivice.

– Imam samo 70 ari vinograda, proizvodim muskat hamburg, kaberne soviwon, vranac i frankovku u Deliblatskoj pe{~ari.

Vino mi je hobi, ali, ne dam se ovim velikima, ho}u da poka`em

vina. Imam dva hektara vinograda, ali ne obra|ujem sve, ne smem i}i u neke, ali istrajavamo, a uskoro }u imati i goste, prijateqe iz In|ije – pri~a nam Qubo Brki}.

Najmla|i sremski vinar, ali ve} zapa`en, Nemawa Muti} (21) iz Be{ke ima 1,5 hektar pod vinovom lozom, od pro{le berbe

Overila cura vinograd

i {ta ja umem – pri~a Miroslav \orovi} iz Banatskog Karlovca.

A odmah do wega Qubo Brki} (65). Boce s belim i crnim vinom i jo{ rakijom lozova~om zapakovao u kartonske kutije i teglio autobusom, samo da se predstavi u In|iji.

– Sre}a je biti me|u ovoliko prijateqa. Ku}i }u se vratiti bez tereta jer `elim da se sve {to sam izlo`io i popije. Hteo sam bra}i ovde da poka`em kako mi Srbi iz Velike Ho~e nismo zapustili svoje vinograde i zaboravili da pravimo kvalitetno

proizveo je 7.500 litara belog i crnog vina, sadi novi vinograd i uz wega vezuje svoju sudbinu.

– Moram napred. Kupci mojih fla{iranih vina su zadovoqni, zarada kako koje godine, me|utim, uz ostali paorski posao mo`e se `iveti. Mnogo toga kod nas nije ure|eno, ali se nadam da }e se stvari mewati naboqe, da }u uz podr{ku dr`ave i ja mo}i da opstanem – ka`e Muti}.

U predve~erje, kad se spremao fajront sajma, uz tambura{e, svi zajedno krenuli nezvani~nu himnu vinogradara i vinara: „Kopa cura vinograd!”

S. Bojevi}

petak16.april2010.

c m y

LOV

DNEVNIK

15

OD DANAS U LOVI[TIMA U SRBIJI

Kre}e lov na srnda}e, kasni ~i{}ewe rogova U lovi{tima {irom Srbije od danas po~iwe sezona lova na srnda}e, koja }e trajati do prvog oktobra.

U vojvo|anskim lovi{tima trenutno, prema grubim procenama nakon nepotpunog prole}nog prebrojava, ima ne{to preko 40.000 grla srne}e divqa~i. Po re~ima sekretara Lova~kog saveza Vojvodine Milenka Zeremskog, ta cifra se mo`e smatrati zadovoqavaju}om, tim pre {to je brojnost u odnosu na lawsku godinu i nekoliko prethodnih, u blagom porastu.

- Brojno stawe grla srne}e divqa~i se popravqa, pa nisu retka lovi{ta gde se bele`i i do 10 grla na 100 hektara povr{ine, {to je odli~no i spada u prvi bonitetni razred. Najvi{e grla ve} tradicionalno ima u Potisju, u lovi{tima kraj Novog Kne`evca, Kawi`e, Sente, Novog Be~eja, kao i kraj Kikinde, Velikog Sela, Temerina – ka`e Zeremski.

Ipak, vojvo|anski lovci, kao i svi oni koji }e narednih nedeqa loviti {irom pokrajine, treba da obrate pa`wu na pojavu da je mnogo srnda}a dugo bila u bastu, te da neka grla i daqe nisu u potpunosti o~istila rogove. Zbog toga se mora povesti ra~una da se ne odstrele srnda}i ~ije je

^ekaju se trofeji

PRESUDOM APELACIONOG SUDA U NOVOM SADU

Neki srnda}i jo{ ~iste rogove

rogovqe jo{ u bastu, jer takva grla se ne ocewuju i nemaju nikakvu trofejnu vrednost. Ovakvo stawe sa rogovqem srnda}a verovatno je posledica duge i relativno o{tre zime sa malim brojem sun~anih dana. Ipak, iz izve{taja sa terena proizilazi da je srne}a populacija sasvim solidno podnela prethodnu zimu, te da je zdravstveno stawe i kondicija grla sasvim zadovoqavaju}a.

- Lovci treba da povedu ra~una da se ne ponove gre{ke koje su se de{avale prethodnih godina, a to je da se odstrequju mlada trofejna grla koja, ako im se da dovoqno vremena, mogu izrasti u jedinke velike trofejne vrednosti – apeluje Zeremski.

– Tako|e, na vojvo|anskim wivama u punom jeku su poqski radovi, pa se mora povesti ra~una o bezbednosti.

Kada je u pitawu ocena trofeja, ocewiva~i svoj posao treba da urade savesno i stru~no, jer realno bodovawe je svima u interesu.

Poznato je da srnda}i bast ~iste trqawem rogova o koru drve}a. S obzirom da ove sezone, kako je navedeno, skidawe basta kod pojedinih grla kasni, postoji opasnost da srnda}i naprave {tete na mladim stablima u vo}wacima.

D. Kn.

PROLE]NO PREBROJAVAWE DIVQA^I U LU „SREM – MA^VA”

Dovoqno ze~eva i Krivolovcima ~etiri divqih sviwa, srne godine zatvora i ptice u defanzivi

Krivolovci Nebo{a Xapo (59), dr`avqanin BiH i Mihaq Gajo (57) iz Temerina, odlukom Apelacionog suda u Novom Sadu osu|eni su na ukupno ~etiri godine i mesec dana zatvora, zbog masakra 10 grla srne}e divqa~i u temerinskom ataru u no}i izme|u 10. i 11. avgusta pro{le godine. Xapo }e morati da odslu`i dve godine i mesec dana, a Gajo dve godine zatvora, odluka je pomenutog suda. Tako je Xapi ovaj sud smawio kaznu za dva me-

nitog odstrela devet srnda}a i jedne srne.

To bi u najkra}em bio epilog nezapam}eno brutalnog krivolova u temerinskom lovi{tu koji je uzburkao lovnu javnost cele Srbije. Jer, u lova~kim krugovima, naro~ito u Vojvodini, naslu}ivalo se ~ime se pomenuti dvojac bavi, ali sudskog epiloga sa pravosna`nom, osu|uju}om presudom, nije bilo. Xapi, ina~e treneru mla|ih kategorija srpskih reprezentativnih se-

Masakrirani srnda}i kraj Temerina

seca (u temerinskom sudu osu|en na dve godine i tri meseca zatvora), a Gaju je kazna potvr|ena. Izre~ene presude su pravosna`ne, a u odnosu na prvostepenu presudu Op{tinskog (sada Osnovnog) suda u Temerinu nije mewan ni iznos koji osu|eni dvojac na ime od{tete treba da nadoknadi Lova~kom dru{tvu “Temerin”: {est miliona i dvesta hiqada dinara zbog nezako-

lekcija u ga|awu pokretnih meta, ovo nije bio prvi put da je zbog krivolova odgovarao pred sudom, ali do sada je uspe{no izmicao i nikada nije pravosna`no osu|ivan na zatvorsku kaznu. Za Mihaqa Gaja u Temerinu i okolini se poodavno znalo ~ime se bavi, te ja va`io za ~oveka koji “nabavqa” srnetinu. Kada neko `eli da sve~anost ili skup upotpuni sa srne}im mesom na

trpezi, samo je bilo potrebno telefonom pozvati Gaja i dogovoriti se oko cene, a meso bi ubrzo bilo isporu~eno, tvrde upu}eniji. Policija je, prema nekim tvrdwama, nakon {to je dvojac zatekla kako deru srne}u divqa~ koju su nezakonito odstrelili, ubrzo u Mihaqevom zamrziva~u na{la jo{ tri srnda}a.

Kada se lawskog avgusta masakr dogodio, sve je upu}ivalo na profesionalno odra|en posao iskusnih lovokradica.

Rade Tepavac, predsednik LU “Temerin” tada je rekao da su sva grla pogo|ena u koren vrata, {to ukazuje na visoku preciznost strelca koji dobro poznaje divqa~, s obzirom da takvi pogoci izazivaju brzu smrt `ivotiwe koja ne}e biti izgubqena, tj. ne}e odma}i daleko od mesta odstrela. Za nelegalni odstrel je, najverovatnije, bio zadu`en Xapo, poznat kao sjajan strelac, dok je obrada i promet mesa bila vi{e Gajova briga.

LU “Temerin”, ina~e, okupqa 370 ~lanova i raspola`e sa oko 14.000 hektara lovi{ta na kojima je trenutno oko 500 grla srne}e divqa~i. Temerinski lovci su prethodnih godina u saradwi sa lova~kim udru`ewima iz Srbobrana, Turije, Nadaqa, ^uruga i Siriga organizovali akcije za spre~avawe lovokra|e u svojim atarima.

Ipak, sli~an desant na za{ti}enu divqa~ ranije je planiran i u okolini Nadaqa. Tada su lovo~uvari i lovci lokalnog udru`ewa u spektakularnoj poteri po ba{tama i atarima, da bi na kraju sumwivi dvojac bio uhva}en. Me|utim, oni se nisu mogli dovesti u vezu sa krivolovom i tada im je “prilepqena” samo krivi~na prijava za nedozvoqeno no{ewe oru`ja. Presuda Apelacionog suda je posle du`eg vremena jedna od retkih osu|uju}ih kazni zatvora za krivolov, poprili~no rasprostrawenu “delatnost” {irom Srbije.

D. Kn.

Zavr{eno je prole}no prebrojavawe divqa~i u LU “Srem – Ma~va”, a kako saznajemo od Milo{a Milo{i~evi}a, sekretara ovog udru`ewa, kada je re~ o zecu, na lovno produktivnoj povr{ini od 45.000 hektara, lovna osnova zahteva 5.850 jedinki, a izbrojano je wih 5.980. Za fazana, na lovno produktivnoj povr{ini od 25.000 hektara lovna osnova zahteva 4.750 ptica, pa je, s obzirom da je izbrojano 4.175 jedinki, konstatovan mawi deficit.

Za srne}u divqa~, na lovno produktivnoj povr{ini od 25.500 Ze~eva u izobiqu hektara, lovna osnova zahteva re~ o ze~evima, {to je posle738 grla taj broj je bio ne{to dica dvogodi{weg unosa `imawi i iznosio je 723 grla. Za vog divqeg zeca na terene cedivqu sviwu na lovno produklog lova~kog udru`ewa, setivnoj povr{ini od 4.000 hekkretar Milo{i~evi} je nezatara izbrojano je 83 grla, nadovoqa brojnim stawem poqspram 80 kolika je norma za ske jarebice jer je wen broj datu povr{inu. ove sezone smawen za ~ak 50 Izra`avaju}i veliko zadoodsto, odnosno na lovno provoqstvo zbog ovakvog stawa duktivnoj povr{ini od 30.000 na terenu, pogotovu kada je hektara, lovna osnova zahteva

7500, a izbrojano je upola mawe - 3846 jedinki poqskih jarebica na terenima LU “Srem – Ma~va”.

Sekretar Milo{i~evi} je ovom prilikom naro~ito istakao zadovoqavaju}e stawe u lova~kim dru{tvima u Kuzminu, Martincima, Sremskoj Mitrovici, Jarku, ^almi i Divo{u.

N. Nik{i}

„NA NI[ANU” JAROSLAVA PAPA Borba gwuraca za `enku

SPORT

petak16.april2010.

c m y

16

DNEVNIK

MOMIR ILI], REPREZENTATIVAC SRBIJE

Pla{im se nas, a ne ^eha Stefan Mitrovi}

ZA ME^ SVETSKE LIGE [PANIJA–SRBIJA

Udovi~i} odredio sastav Savezni selektor vaterpolo reprezentacije Srbije Dejan Udovi~i} odredio je sastav koji }e u Portoverdeu, mestu pokraj Viga, odigrati utakmicu sa selekcijom [panije u posledwem, {estom, kolu C grupe takmi~ewa u Svetskoj ligi. Utakmica se igra 20. aprila, a osim presti`a susreta dve najboqe ekipe na svetu nema rezultatski zna~aj, jer su se obe reprezentacije ve} plasirale na zavr{ni turnir.

Zavr{ni turnir Svetske lige igra se od 13. do 18. jula u Ni{u.

- U [paniju putujemo u nedequ, a dan kasnije }emo odraditi dva treninga sa rivalom sa kojim smo se sastali u finalu Svetskog prvenstva u Rimu - rekao je selektro Udovi~i}.

Udovi~i} }e u [paniju povesti slede}e igra~e: Slobodan Soro, Gojko Pijetlovi} (golmani), Du{ko Pijetlovi}, Nikola Ra|en, Milan Aleksi}, @ivko Goci}, Andrija Prlainovi}, Stefan Mitrovi}, Sr|an Vuksano-

vi}, Boris Vapenski, Marko Avramovi}, Slavko Gak, a reprezentaciji }e se u [paniji pridru`iti Slobodan Niki} i Filip Filipovi}, ~lanovi Pro Reka.

U timu ne}e biti kapitena Vawe Udovi~i}a.

- Trener Pro Reka Franko Porcio je zamolio da ovoga puta ne zovemo Vawu Udovi~i}a zbog utakmica u fini{u italijanskog prvenstva. Porcio je prema nama uvek bio korektan, tako da smo mu iza{li u susret, jer utakmica nema rezultatski zna~aj - rekao je selektor Udovi~i}.

Pored selektora Udovi~i}a u stru~nom {tabu su: Dejan Stanojevi}, Vladimir Pavlovi}, Goran Golubovi}, Nikola Kuqa~a, Milo{ ]iri} i dr Vladimir Harhai. Pored wih u na{oj delegaciji u [paniji bi}e i Nenad Manojlovi}, predsednik stru~nog saveta, \or|e Pari{i}, predsednik Me|unarodne komisije i Marko Stefanovi}, generalni sekretar VSS. G. M.

Sedmicu EHF-a, namewenu za reprezentativne aktivnosti, novoustoli~eni selektor srpskog nacionalnog tima Veselin Vukovi} iskoristio je za upoznavawe s igra~ima i stvarawa nove koncepcije igre pred zavr{ne pripreme za duele sa ^e{kom u bara`u za SP. Pred na{im rukometa{ima na{ao se veliki posao, a impresije sa priprema preneo je levi bek Momir Ili}.

- Mnogo posla, a malo vremena. Mnogo stvari, nedore~enih, nezavr{enih... Jako te{ka situacija za srpski rukomet. Pred nama je ozbiqan zadatak u junu.

Bi}e nam te{ko, ali se moramo skupiti. Novi selektor je tu, neki stari igra~i. Mislim da imamo {anse, iako su ^esi u ovom trenutku favoriti i igraju jako dobar rukomet - rekao je Ili}.

Pro{lo je mnogo vremena od debakla na Evropskom prvenstvu u Austriji. Kako sada gleda{ na taj period?

- Malo me je i pogodila reakcija medija posleAustrije. Hteo sam da se distanciram, bilo mi je te{ko. Jedan period posle Evropskog prvenstva sam jako te{ko podneo i to se osetilo na mojim igrama. Uz podr{ku saigra~a iz Kila i trenera, opet sam po~eo da igram rukomet onako kako sam ga igrao pre EP. Neke stvari moramo zaboraviti.

Bilo, pa pro{lo. Ne treba se osvrtati, ~eka nas nova borba.

Momir Ili}, najboqi igra~ na{e reprezentacije

Daj bo`e, Svetsko prvenstvo, pa Evropsko. Onda je to jako lep uspeh za srpski rukomet.

Pribojavate li se ^eha?

- Ja se wih ne pla{im. ^e{ka mo`e da se elimini{e. Imaju dobre igra~e, ali se ja pla{im nas i na{e igre. Ona je veliki problem. Ako mi budemo odigrali kako treba te dve utakmice, velika je verovatno}a da }emo biti na SP. Svi, koliko nas ima, moramo u svojim glavama da

postavimo stvari, da zaboravimo na sujetu i da pre|emo preko svih nekih stvari, da poku{amo da napravimo dobar rezultat za srpski rukomet.

Jesi li pri~ao s klupskim drugom Jihom, nosiocem igre ~e{ke reprezentacije?

- Razgovarali smo i zakqu~io sam da se pla{e Ni{a. Jako im je ostao u ru`nom se}awu. Me|utim, imaju kvalitet i iskustvo da ne podlegnu ponovo fenome-

nalnoj ni{koj publici. I ovoga puta apelujem da nas podr`e, jer su nam mnogo bitni.

Sada ^esi imaju prednost revan{a kod ku}e?

- To je ta~no, ali kao {to smo videli, wihov teren nije toliko vru}. Oni }e igrati u Plzenu. To je Jihin grad, mesto koje prati hokej, a ne rukomet. To }e nama biti prednost. U su{tini, odlu~i}e trenutna forma i kvalitet - rekao je Momir Ili}.

JUNIORI OTPUTOVALI NA KVALIFIKACIJE ZA EP

Butulija optimista

BEOGRA\ANKE POVELE U FINALU PLEJ-OFA

Zvezda juri ka duploj kruni Odbojka{ice Crvene zvezde, pobednice Kupa, slavile su u prvom me~u finala plej-ofa nad suboti~kim Spartakom od 3:1 (21:25, 25:14, 25:17, 15:12) i nastavile ovosezonski perfektni niz. U borbi dve najdominantnije ekipe u na{oj ligi, Beogra|anke su uprkos gubitku prvog seta smogle snage da preokrenu stvari u svoju korist i do kraja savladaju tim sa severa dr`ave.

Prema o~ekivawu, najboqe kod crveno-belih bile su Stefana Veqkovi} (17 poena), Na|a Ninkovi} i Tamara Raki} (po 15) i Jelena Blagojevi} (12), dok su razigrane Tatjana Bokan i Sara Klisura sa osvojenih 13 poena bile nedovoqne da Spartak u~ini ne{to vi{e.

Drugi me~ igra se sutra od 19.30 ~asova u hali [umice.

M. R.

Igor Butulija

Trener srpske juniorske rukometne reprezentacije Igor Butulija izjavio je da o~ekuje plasman svojih izabranika na Evropskog prvenstvo u Slova~koj. Reprezentacija je otputovala na Island gde }e od 16. do 18. aprila biti odr`an kvalifikacioni turnir za plasman na EP. Na{a selekcija }e igrati u grupi sa Islandom, Makedonijom i Crnom Gorom, a plasman na kontinentalni {ampionat izbori}e dve prvoplasirane selekcije.

- Za ovo kratko vreme, smatram da smo dosta stvari postavili. Poku{ali smo da stvorimo kolektiv, da igra~i znaju {ta u svakom trenutku moraju da urade. Vremena uvek nedostaje, ali nema kukawa. Slede}i put bi}e vremena za rad. [ta smo uradili, uradili smo. Uspeo sam s predlogom da prethodnim nedeqa okupqam igra~e nedeqom

i ponedeqkom. Ta okupqawa su nam pomogla da uklopimo mnoge stvari - rekao je Butulija i dodao:- Idemo na Island s ciqem da izborimo EP. To nije re~eno samo zbog toga, ve} zato {to mislim da ova generacija, bez obzira na rezultat, treba da nastavi da radi. Ciq je kvalifikovati se na EP, ali to moramo da poka`emo na terenu.

Srbija je na Island otputovala u slede}em sastavu, golmani: Ivani{evi}, Xami}, Raji~i}.

Krila: Ili}, Joki}, Markez, Stankovi}. Bekovi: \or|i}, Nenadi}, Beo~anin, Me{ter, Zelenovi}, Todorovi}. Pivotmeni: Vukovqak, Nikoli} i Pu{ica.

Srbija }e sutra od 14 ~asova igrati sa Makedonijom, a u subotu od 20,30 sati sa Crnom Gorom.

Na{a selekcija se u nedequ od 15 ~asova sastaje sa Islandom.

SPORT

DNEVNIK

17

petak16.april2010.

POLUFINALE LAV KUPA SRBIJE

Vojvodina za trofej sa Zvezdom Partizan - Vojvodina 1:3 (1:1) BEOGRAD: Stadion Partizana, gledalaca 6.000, sudija: Vukadinovi} (Beograd).

Strelci: Petrovi} u 45. za Partizan, a Mr|a u 36. i 48. i \urovski u 59. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni: Davidov (Partizan), a Tumbasevi}, Vuli~evi} (Vojvodina).

PARTIZAN: M. Bo`ovi} 7, Lazevski 6, Lomi} 6, M. Jovanovi} 6, Stankovi} 6, Petrovi} 7, Tomi} 6 (Diara 6), Davidov 6, S. Ili} 6 (Moreira 6), Miji} 6 (Va{ington 6), Kleo 6.

VOJVODINA: Brki} 7, Medojevi} 7, A|uru 7, Novakovi} 7 (Smiqani}), \urovski 7 (Mereba{vili), Tumbasevi} 7, Vuli}evi} 7, Karan 7, Ple~ 7, Tadi} 8, Mr|a 9 (\uri{i}).

U finalu Lav kupa Srbije 5. maja, na stadionu Partizana sasta}e se Vojvodina i Crvena zvezda. Novosa|ani su sino} zaslu`eno savladali pro{logodi{weg osvaja~a i obezbedili borbu za trofej.

Stru~ni {tab i igra~i Vojvodine zaslu`ili su sve ~estitke sa sino} prikazanog.

Obe ekipe su me~ po~ele u formaciji 4-2-3-1. Kod doma}ina Kne`evi}a je na desnom beku zamenio Lazevski, a na levom spoqwem zaigrao je Predrag Miji}. Iznena|ewe je bilo odsustvo Moreire.

Vojvodina je ra~unala na kreaciju \urovskog i brzonoge Mr|u, Tadi}a i Novakovi}a. U 7. minutu Partizan je zapretio. Miji} je u{ao u sredinu i {utirao sa 20 metara, ali pravo u @eqka Brki}a. U 10. minutu napada Vojvodina. Tadi} i

Milan \uri~i}: Pobedi}emo i Zvezdu Trener Vojvodine Milan \uri~i} sijao je od sre}e posle me~a i najavio osjavawe trofeja u duelu sa Crvenom zvezdom.

- Po ~etvrti put u istoriji plasirali smo se u finale i zadovoqstvo je veliko. Ube|en sam da }emo osvojiti i Kup. Znali smo da je Partizan u problemima, jer su Fejsa i Krstaji} me|u najboqim igra~ima u ligi. Odlu~ila je na{a taktika gde smo svesno kompletan tim ostavili na svojoj polovini, kako bi smo zaustavili opasnog Lomi}a. U prvenstvu smo od Zvezde pora`eni 3:0, ali smo i tada bili boqi i verujem u trijumf 5. maja - rekao je \uri~i}.

Goran Stevanovi} za poraz Partizana krivi sve ostale sem sebe i svog kluba.

- Partizan je ru{en osam meseci i na kraju sru{en. Najavio sam {ta }e biti posle Japana i to se i desilo. @ao mi je {to je publika uskra}ena za igru Davidova, Tomi}a i Petrovi}a, ali nedostajalo im je sve`ine i to je razlog. Nismo mogli da se `rtvujemo sa dva {pica, jer nismo imali odmorne igra~e koji bi pokrivali sredinu terena. Mi{qewe grobara po{tujem i vide}u sa Upravom {ta je u ovom trenutku najboqe za Partizan - rekao je trener crno-belih. \urovski su se duplirali na desnoj strani, a centar{ut je na petercu osujetio Stankovi}. Iz daqine su ponovo, ne{to kasnije, probali crno-beli. Radosav Petrovi} pogodio je ~uvara mre`e

gostiju. A, onda vo|stvo Novosa|ana. U 37. minutu centrirao je Tadi}, a Mr|a glavom savladao Bo`ovi}a. Odli~nom kontrom Partizan je ka`wen za, mora se priznati, vrlo lo{u igru. Ipak,

Duel Dragana Mr|e i Sa{e Ili}a

iz jedine konkretne akcije Partizan je izjedna~io. Kleo je dao povratnu do Petrovi}a, a ovaj sa 20 metara pogodio mre`u Brki}evog gola. I pored dva pogodka prvo poluvreme ostavilo je vrlo razo~aravaju} utisak.

U nastavku indisponiranog Ili}a zamenio je Moreira, ali je Vojvodina vrlo brzo povela. Mr|a

Novosadski fotoreporter povre|en bakqom Fotoreporter A. M. (39) iz Novog Sada povre|en je bakqom ba~enom sa tribina na kup utakmici Partizan - Vojvodina sino} u Beogradu. Fotoreporter je pogo|en u glavu oko 19.30, zadobiv{i lake povrede i preba~en je u Urgentni centar u Beogradu, ali za sada nema detaqa o te`ini povrede.

Prema navodima foto-reportera koji su radili na utakmici, A.M. ro|en 1971. godine je imao potrebni marker za rad na atletskoj stazi. On je

fotografisao navija~e Vojvodine kada je sa tribina doletela bakqa i pogodila ga u glavu. Kako je jedan o~evidac rekao za MONDO u pitawu je zvani~ni fotograf Fudbalskog kluba Vojvodina. „Sve se de{avalo ispod severne tribine gde su bili sme{teni navija~i Vojvodine, koji su popalili bakqe posle prvog gola Dragana Mr|e. Momka su pogodili direktno bakqom u glavu i to s le|a“, rekao nam je svedok nemilog doga|aja na stadionu Partizana.

Duel Miji}a i Vuli}evi}a

je ponovo glavom bio precizan, a slobodan udarac izveo je Tadi}.

Odmah potom {ansa za izjedna~ewe. Miji} je lepo centrirao, a {ut Klea, Brki} je izvukao iz samih ra{qi. Partizan nije imao vremena, morao je u ofanzivu i Tomi}a je zamenio Diara. To je ostavilo prostora za kontre koje je Vojvodina vrlo ve{to organizovala.

Ve} u 59. minutu bilo je 3:1. Dupli pas \urovskog i Mr|e, ovaj prvi krunisao je sjajnim golom sa oko 20 metara. [ansu Partizanu dobio je i Va{ington, s namerom da preko skok igre doma}in stigne do izjedna~ewa. Ali, to se nije desilo jer centar{uteva nije ni bilo, ve} se sve poku{avalo kroz sredinu.

Na kraju Vojvodina je zaslu`eno pobedila, a Goran Stevanovi} pribli`io se otkazu. Jasnu poruku poslali su i grobari, usput stidqivo spomenuv{i i Upravu Partizana.

I. Lazarevi}

SELEKTOR VRANE[ OBJAVIO SPISAK ZA ME^ SA SLOVA^KOM

ATP TURNIR U MONTE KARLU

Novak boqi od Vavrinke Sve o~i uprte u Jelenu Srpski teniser je posle stominutne velike borbe eliminisao Stanislasa Vavrinku u osmini finala turnira iz serije Masters 1000 u Monte Karlu pobediv{i ga rezultatom 2:0, po setovima 6:4, 6:4. \okovi} i Vavrinka odigrali su jo{ jedan te`ak me~, ali on je ponovo pripao Srbinu, kojem je ve} ovo sedma uzastopna pobeda (ukupni skor 8:2) nad [vajcarcem s kojim je uvek imao problema.

Me~ je po~eo sa dva brejka, a zatim je svako uspevao da zadr`i svoj servis uz mno{tvo zanimqivih i neizvesnih poena.

U tom periodu \okovi} je imao jo{ ~etiri brejk prilike, ali je oduzeo servis 20. teniseru sveta tek u devetom gemu za 5:4.

Potom je bez izgubqenog poena osvojio slede}i gem i poveo 1:0 u setovima. Novak u drugom setu nije dozvolio da mu se ponovi prvi set kada je posle napravqenog brejka pretrpeo jedan pa je poveo 3:1.

U tim trenucima \okovi} je igrao dobro, do{ao je do agresivnosti, delovao je fokusirano i kontrolisao svaku loptu.

Odli~an period u igri iskoristio je za jo{ jedan brejk i poveo 4:1, a onda kao da se opustio.

Napravio je ~etiri gre{ke kojima je Vavrinki poklonio poene za brejk i vratio ga u igru (4:2). [vajcarski teniser, koji je u tim momentima osvajio ukupno 10 od 13 poena, zatim lako dobija i gem na svoj servis. \okovi} je malo podigao nivo igre i usledilo je pravo nadme-

tawe, da bi Srbin posle sat i 40 minuta igre imao prvu me~ loptu, koju je iskoristio.

Novak \okovi} danas u ~etvrtfinalu igra protiv Davida Nalbandijana, a ako bude boqi i od Argentinca - u polufinalu ide na Fernanda Verdaska ili Alberta Montanesa. \okovi} brani 600 poena, s obzirom da je pro{le godine izgubio u finalu od Rafaela Nadala sa 2:1.

U isto vreme sa \okovi}em pobedu je zabele`io i Nenad Zimowi}. Srpski teniser je u dublu sa Danielom Nestorom u drugom kolu Monte Karla bio boqi od Austrijanca Jirgena Melcera i Rusa Mihaela Ju`wog 2:0 - 6:3, 7:6(1) posle 76 minuta igre.

Nagradni fond turnira iznosi 2,54 miliona evra.

DRUGO KOLO SUPERLIGE SRBIJE

Tami{ dubok za Zvezdu Tami{ Petrohemija - Crvena zvezda 75:72 (16:20, 19:19, 22:17, 18:16) PAN^EVO: Dvorana Streli{te, gledalaca 1200, sudije: Belo{evi}, Mazi} i Mrdak (Beograd).

TAMI[ PETROHEMIJA: \oki} 8 (7-3), Kova~evi} 2, Staji} 5 (2-2), Markovi} 18 (22), Ivanovi} 11 (3-1), Pasuj, Buri} 7 (7-5), Sekuli}, Miki} 5, Jereminov 8 (2-1), Ivani} 6, Perak 5.

CRVENA ZVEZDA: Kikanovi} 7 (2-1), Stevi} 11 (2-1), Radivojevi} 10 (6-6), Stoja~i} 13 (7-5), Bjelica 12 (2-2), Ke{eq 12 (2-1), Milo{evi}, Radosavqevi}, Katni}, Nedovi}, Jelovac 2, Rondovi}.

Velika, podvuko{e to doma}ini, istorijska pobeda Tami{a na otvarawu drugog va`nijeg dela ko{arka{ke sezone.

No{eni poklicima sa tribina savladali su, ne samo po imenu veliku Crvenu zvezdu. Hteli su da doka`u da nisu slu~ajno u probranom dru{tvu, da poraz od Partizana sa 40 ko{eva

razlike na startu ne daje pravu sliku wihove vrednosti. Sama utakmica zanimqiva, ne toliko kvalitetna koliko rezultatski neizvesna. Nijedna ekipa, tokom ~itavog susreta, nije imala ve}u prednost od {est poena. U uzbudqivoj penal zavr{nici doma}ini su imali mirniju ruku.

U redovima pobednika zna se, siguran kada je najpotrebnije bio je prvi strelac Radovan Markovi}, u~inak iznad proseka (za dva poena 3-2, za tri poena 5-4). U Vuku Ivanovi}u Pan~evci su najzad dobili pravog centra. Igrom, posebno kada se lomio rezultat, odli~no je dirigovao Branko Jereminov, a na klackalici rezultatsku prevagu doneo je Petar Ivani}.

Kod Crvene zvezde, to i indeks kazuje (23), odskakao je Vuk Radivojevi}, nije ga slu`io {ut (iz igre 22 odsto), ali je zato imao sedam asistencija i napravio pet skokova. Uz we-

ga, pohvala Oliveru Stevi}u, u prvom redu zbog skokova (9).

Po zavr{etku utakmice na konferenciji za {tampu slo`ili se treneri da je Tami{ pobedio zato {to je vi{e `eleo tu pobedu.

Bojan Jovi~i} je sijao od zadovoqstva: - Na{a velika pobeda, najvrednija ove sezone. Kao novajlije nemamo prava nikome da pretimo, ali protiv svakog }emo i}i na pobedu. Igra~i su ispo{tovali dogovor, publika nam je bila {esti igra~. Bi}e jo{ radosti na ovom parketu.

Trener Crvene zvezde Aleksandar Trifunovi}: - ^estitam Tami{u, ova pobeda im je kruna uspe{ne sezone. Znali su {ta ho}e i koliko mogu. Mojim igra~ima mogu zameriti to {to se uzdaju u mladost i talenat. Povreda Baki}a nam je poremetila ritam.

O~ito nismo sazreli da dobro igramo u kontinuitetu.

S. Miti}

Selektor Vrane{ objavio je spisak igra~ica za susret sa Slova~kom u borbi za opstanak u Svetskoj A grupi Fed kupa.

Za duel sa selekcijom Slova~ke, koji je na programu od 24. i 25. aprila u Beogradu, selektor srpskog tima Dejan Vrane{ odlu~io se za Jelenu Jankovi}, Bojanu Jovanovski, Anu Jovanovi} i Aleksandru Kruni}.

- O~ekuje nas veoma te`ak me~. Ohrabruju nas forma i rezultati Jelene Jankovi}, koja je uvek bila stub ove reprezentacije, ali i uzlazna forma ostalih na{ih igra~ica, prvenstveno Bojane Jovanovski.

Sigurno je da }e najve}i teret u ovom me~u da podnese Jelena, ogroman je pritisak na woj, ali ona je od sada nebrojano puta pokazala i dokazala da u me~evima koje igra u nacionalnom

dresu za wu nema prepreka, da kada je najte`e ona odigra najboqe i uvek pru`a vi{e od maksimuma - hvalio je Jankovi}evu Vrane{.

Sve do jedan sat pre po~etka `reba (23. april) savezni kapiteni oba tima imaju pravo promene dve igra~ice na koja ra~unaju u predstoje}em susretu. Okupqawe reprezentacije Srbije zakazano je za utorak u Beogradu.

Selektor Slova~ke Matej Liptak nominovao je tim u sastavu: Danijela Hantuhova (24. u singlu na VTA listi), Dominika Ciblkova (29), Magdalena Ribarikova (53), Lenka Vienerova (196).

Jelena Jankovi}

Vr{~ani ubedqivi u Vaqevu Ko{arka{i vr{a~kog Hemofarma ostvarili su pobedu protiv Metalca u Vaqevu 81:69 (21:12, 15:24, 24:19, 21:14) u posledwem me~u 2. kola Superlige Srbije.

podr{kom 2.000 navija~a uspeli da izbore izjedna~ewe pred odlazak na odmor - 36:36. Ipak, u nastavku me~a iskusnija i kvalitetnija ekipa Hemofarma iskoristila je svoje prednosti,

SUPERLIGA SRBIJE Tami{ Petrohemija - C. zvezda 75:72 Borac - FMP 77:84 Metalac - Hemofarm [TADA 69: 81 Partizan - Radni~ki 97:69 1. Partizan 2. Hemofarm 3. C. zvezda 4. FMP 5. Radni~ki 6. Tami{ 7. Metalac 8. Borac

2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 1 1 1 1 0 0

0 0 1 1 1 1 2 2

190:121 161:136 147:139 148:152 151:165 127:165 177:163 144:164

4 4 3 3 3 3 2 2

U 3. kolu (17. aprila) sastaju se: VR[AC: Hemofarm [TADA - Partizan (20.30), BEOGRAD: Crvena zvezda - Borac (19), FMP - Metalac (18), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Tami{ Petrohemija (19)

Bojan Krstovi}

Vr{~ani su odli~no po~eli me~, imali devet poena prednosti posle prve deonice, ali su u drugoj doma}i igra~i no{eni

pre svega pod ko{em, i do{la do pobede od 81:69.

Najboqi u pobedni~kom timu bio je Bojan Krstovi} sa 19 poe-

na i pet skokova, dok je Stefan Markovi} ubacio 15 ko{eva, uz {est skokova i pet dodavawa. U doma}em timu, istakao se Vladimir Pani} sa 22 poena, a Mile Ili} je postigao 18 uz 16 skokova.

Posle dva kola Hemofarm ima skor 2-0, dok je Metalac do`iveo oba poraza.

18

SPORT

petak16.april2010.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA–SERIJA A

Danas Inter - Juventus Subota Kjevo - Livorno Nedeqa Udineze - Bolowa Atalanta - Fiorentina Parma - \enova Sampdorija - Milan Bari - Napoli Katanija - Sijena Kaqari - Palermo Lacio - Roma 1. Roma 2. Inter 3. Milan 4. Palermo 5. Sampdor.

6. Juventus 7. Napoli 8. Fiorent.

9. Parma 10. \enova 11. Bari 12. Kaqari 13. Katanija 14. Kjevo 15. Udineze 16. Lacio 17. Bolowa 18. Atalanta 19. Siena 20. Livorno

33 20 33 19 33 18 33 15 33 15 33 15 33 12 33 13 33 12 33 12 33 11 33 11 33 9 33 10 33 10 33 8 33 9 33 8 33 7 33 6

8 10 10 9 9 6 13 7 10 9 10 7 12 8 8 13 8 7 8 8

(18)

5 4 5 9 9 12 8 13 11 12 12 15 12 15 15 12 16 18 18 19

59:36 63:30 54:33 49:41 41:38 49:47 44:40 46:49 35:41 52:53 40:41 50:51 38:38 29:34 43:49 31:36 36:50 32:44 35:57 22:50

68 67 64 54 54 51 49 46 46 45 43 40 39 38 38 37 35 31 29 26

ITALIJA–SERIJA B

Subota Modena - Albinolefe Ankona - Askoli Le}e - Bre{a Mantova - Galipoqi Salernitana - Groseto Empoli - Padova Citadela - Triestina Frosinone - Vi}enca Torino - ]ezena Ponedeqak Pja}enca - Sasuolo Re|ina - Krotone 1. Le}e 35 17 12 2. ]ezena 35 15 13 3. Bre{a 35 17 7 4. Sasuolo 35 14 13 5. Torino 35 15 9 6. Citadela 35 14 12 7. Groseto 35 13 15 8. Ankona 35 15 7 9. Krotone 35 14 10 10. Empoli 35 13 10 11. Askoli 35 12 11 12. Pja}enca 35 12 10 13. Albinolefe 3511 12 14. Modena 35 12 9 15. Re|ina 35 12 7 16. Frosinone 35 12 7 17. Triestina 35 11 9 18. Vi}enca 35 9 14 19. Padova 35 9 13 20. Mantova 35 8 14 21. Galipoqi 35 9 10 22. Salernit. 35 5 8

6 7 11 8 11 9 7 13 11 12 12 13 12 14 16 16 15 12 13 13 16 22

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (20.45) (19) (19) 56:41 43:23 47:38 46:34 45:32 47:37 54:48 48:42 44:40 52:42 47:46 30:35 45:44 29:37 41:48 43:57 34:42 35:38 36:38 37:46 34:57 31:59

63 58 58 55 54 54 54 50 50 49 47 46 45 45 43 43 42 41 40 38 37 17

NEMA^KA BUNDES LIGA Keln - Bohum

Danas

Subota [tutgart - Bajer (L) Volfsburg - Verder [alke - Borusija (M) Hamburg - Majnc Frajburg - Nirnberg Bajern - Hanover Nedeqa Borusija (M) - Hofenhajm Ajntraht - Herta 1. Bajern (M) 30 17 2. [alke 30 17 3. Bajer (L) 30 14 4. Borusi. (D) 30 15 5. Verder 30 14 6. Hamburger 30 12 7. [tutgart 30 13 8. Volfsburg 30 13 9. Ajntraht 30 12 10. Majnc 30 11 11. Borusi. (M) 30 10 12. Hofenhajm 30 9 13. Keln 30 8 14. Nirnberg 30 7 15. Bohum 30 6 16. Hanover 96 30 7 17. Frajburg 30 6 18. Herta 30 5

9 7 12 7 9 12 8 7 8 8 7 7 10 7 10 6 7 7

4 6 4 8 7 6 9 10 10 11 13 14 12 16 14 17 17 18

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 58:28 49:28 59:34 48:35 63:37 50:34 44:37 58:51 40:44 30:37 39:49 35:38 29:38 28:49 32:54 34:56 27:55 30:49

60 58 54 52 51 48 47 46 44 41 37 34 34 28 28 27 25 22

FRANCUSKA

Subota Valensijen - Le Man Nica - Lens Okser - Lorijen Bulow - Marseq Ren - Nansi Grenobl - So{o Bordo - Lion Nedeqa Lil - Monako Monpeqe - Tuluz Sent Etijen - PS@ 1. Marseq 32 8 2. Okser 32 17 3. Lion 32 16 4. Monpeqe 32 17 5. Bordo 31 17 6. Lil 32 16 7. Ren 32 14 8. Lorijen 32 14 9. Monako 32 14 10. PS@ 32 12 11. Valensijen 31 13 12. Tuluz 32 11 13. Nansi 32 12 14. Lens 32 10 15. So{o 32 10 16. Nica 32 10 17. Sent Etijen32 9 18. Le Man 32 5 19. Bulow 32 5 20. Grenobl 32 3

8 9 10 7 5 7 8 8 7 8 5 9 6 8 7 6 8 7 9 6

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21) 5 6 6 8 9 9 10 10 11 12 13 12 14 14 15 16 15 19 18 23

60:32 23:25 52:33 43:36 49:30 57:34 47:32 47:33 34:34 46:35 42:43 34:29 40:45 30:38 24:42 32:49 24:38 30:51 23:54 21:54

65 60 58 58 56 55 50 50 49 44 44 42 42 38 37 36 35 25 24 15

Subota Seviqa - Hihon Espawol - Barselona Viqareal - Atletiko (M) Nedeqa Malaga - Vaqadolid Tenerife - Hetafe Kserez - Rasing Deportivo - Almerija Atletik - Saragosa Real (M) - Valensija Ponedeqak Majorka - Osasuna 1. Barselona 32 26 5 1 2. Real 31 25 2 4 3. Valensija 31 16 8 7 4. Majorka 32 15 7 10 5. Seviqa 32 15 6 11 6. Atletik 31 14 6 11 7. Hetafe 32 14 5 13 8. Viqareal 32 13 7 12 9. Deportivo 32 12 7 13 10. Atletiko 32 11 7 14 11. Osasuna 32 10 8 14 12. Hihon 32 9 10 13 13. Almerija 31 9 10 12 14. Espawol 32 9 10 13 15. Rasing 32 8 11 13 16. Saragosa 32 8 9 15 17. Malaga 32 7 11 14 18. Tenerife 32 8 8 16 19. Vaqadolid 32 5 13 14 20. Kserez 32 6 8 18

Gra|ani love |avole

(20.45)

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

[PANIJA–PRIMERA

(2.70) Man~ester siti (3.10) Man~ester junajted (2.40) Nikada gradski derbi u Man~esteru nije bio zanimqiviji. Siti juri Evropu,a Junajted titulu. U prvom delu prvenstva slavili su |avoli (4:3), a bili su boqi i u Liga kupu (3:1, 1:2). U posledwih nekoliko kola izabranici trenera Man}inija igraju veoma dobro. U pro{lom kolu savladali su Birmingem 5:1, dok Junajted drma kriza. Gra|ani ne}e mo}i da ra~unaju na Brixa, Irelanda, Xonsona, Petrova i Leskota. Za |avole je ovo me~ odluke, ali pitawe je kakav }e tim izvesti trener Ferguson. Runi je jo{ rovit.

Na{ predlog: 2, 3+

(2.15) [tutgart - (3.10) Bajer (L) (3.15) Fudbaleri [tutgarta na dobrom su putu da izbore jedno od mesta koje vodi u Evropu. Izabranici trenera Grosa pobedom u duelu sa Hertom 1:0 nanizali su i ~etvrtu pobedu. Na drugoj strani fudbaleri Bajera oprostili su se od titule, ali se bore za mesto u Ligi {ampiona. U pro{lom kolu remizirali su protiv Bajerna 1:1, {to im je ~etvrta utakmica u nizu bez pobede, a ~ak pet kola dug je post na

@estok duel igra~a Sitija i Junajteda u prvom delu prvenstva

gostovawima. U prvom delu prvenstva slavio je Bajer (4:0).

Na{ predlog: 3+

(1.60) Borusija (D) (3.40) Hofenhajm (5.00) Borusije u me~u s Hofenhajmom prakti~no igra kvalifikacioni me~ za Ligu {ampiona.

Milioneri su u pro{lom kolu slavili protiv Majnca (1:0), a zanimqivo je da izabranici trenera Klopa na ovom stadionu imaju ~etiri vezane pobede. Na drugoj strani Hofenhajm trenutno 12 na tabeli, posle poraza od Kelna 2:0, nastavio je „crnu“ seriju bez pobede dugu {est kola. Gosti imaju samo jednu pobedu na posledwih devet gostovawa i daleko su od prave forme.

Na{ predlog: 1

(3.80) Lacio - (3.10) Roma (1.90) Sudar rimskih rivala Lacija i Rome dolazi u u najgori ~as.

U me~evima 34. kola engleske Premijer lige postignuti su slede}i rezultati: Aston Vila Everton 2:2 (0:1) (Agbonlahor 73’, Xagijelka 90’ag - Kejhil 23’,

75’), Vigan - Portsmut 0:0, Totenhem - Arsenal 2:1 (1:0) (Rouz 10’, Bejl 47’ - Bendtner 85’), ^elsi - Bolton 1:0 (1:0) (Anelka 43’).

Olimpik sve bli`i tituli

Pobeda Anderlehta

Fudbaleri Olimpika iz Marseja nalaze se svi bli`e osvajawu titule prvaka Francuske po{to su pobedili So{o u gostima sa 1:0 u zaostaloj utakmici.

Gol, mo`da vredan {ampionskog pehara, postigao je M’Bija u 89. minutu. A Bordo je izgubio u Le Manu s 2:1.

U me~evima 5. kola plej-ofa belgijskog {ampionata, postignuti su slede}i rezultati - Plejof za prvaka: Anderleht - Kortrijk 1:0 (1:0), Gent - Sent Truden 0:0, Varegem - Klub Bri` 2:0 (0:0), plej-of za Ligu Evrope: Vesterlo - Lokeren 2:0 (1:0), Serkl Bri` - Mehelen 2:1 (0:0),

HOLANDIJA Nedeqa

HRVATSKA

1. Tvente 2. Ajaks 3. PSV 4. Fejenord 5. AZ Alkmar 6. Herakles 7. Anderleht 8. Groningen 9. NAC 10. Roda 11. Herenven 12. NEC 13. Vitese 14. Venlo 15. Den Hag 16. Sparta 17. Viqem 18. RKC

32 25 32 25 32 22 32 16 32 18 32 16 32 13 32 13 32 12 32 12 32 11 32 8 32 8 32 6 32 6 32 6 32 7 32 5

(14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) 5 4 8 12 4 5 10 7 9 5 3 9 7 11 9 8 2 0

2 3 2 4 10 11 9 12 11 15 18 15 17 15 17 18 23 27

59:23 80 98:19 79 68:27 74 48:27 60 60:33 58 50:43 53 34:31 49 44:43 46 42:47 45 48:56 41 42:58 36 34:53 33 34:55 31 39:56 29 32:55 27 29:60 26 34:64 23 29:74 15

Subota Istra - Slaven Zadar - Inter Osijek - Rijeka Kroacija - Lokomotiva Me|imurje - Varteks Dinamo - Zagreb Karlovac - Cibalija [ibenik - Hajduk 1. Dinamo 2. Cibalija 3. Hajduk 4. [ibenik 5. Karlovac 6. Slaven 7. Osijek 8. Lokomot.

9. Rijeka 10. Zadar 11. Varteks 12. Me|imurje 13. Inter 14. Istra 15. Zagreb 16. Kroacija

25 18 25 13 25 13 25 12 25 11 25 11 25 11 25 11 25 8 25 8 25 6 25 7 25 7 25 6 25 6 25 3

5 9 6 7 9 8 6 3 9 6 7 4 3 6 5 5

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) 2 3 6 6 5 6 8 11 8 11 12 14 15 13 14 17

Lacijalima je ovo me~ odluke u pitawu je prvoliga{ki status, a vu~ica ako `eli skudeto, mora da dobije sve utakmice do kraja prvenstva. Prethodnog vikenda ova rivala slavila su.. Nebesko plavi na ~ijoj klupi sedi trener Reja, pobedili su na samo dve od posledwih sedam utakmica kod ku}e , dok izabranici trenera Ranijerija nisu pora`eni 23 utakmica,a nanizali su pet vezanih pobeda. Zanimqivo je da je na posledwa tri okr{aja kada je Lacio bio doma}in, pobeda pripala wima, a u prvom delu {ampionata slavila je Roma (1:0).

Na{ predlog: 2

(1.45) Real (M) - (3.65) Valensija (6.00) Real je posle poraza u El klasiku zaostao za Barselonom, pa ako `eli do krune mora sve utakmice da dobije do kraja, ali ni to nije garancija da }e osvo-

jiti titulu. Naravno, real je favorit u me~u protiv Valensije. Izabranici trenera Pelegrinija slavili su na Mestaqi u prvom delu {ampionata 3:2.

Kraqevski klub je samo jednom pora`en na Santjago Bernabeu na posledwih 16 me|usobnih susreta.

Na{ predlog: 1

(5.75) Bulow - (3.45) Marseq (1.50) Olimpik je u odlo`enom me~u pobedio So{o, pa se u~vrstio na vrhu tabele. Naravno igra~i s Velodroma ne `ele da propuste priliku da se jo{ korak pribli`e tituli. S druge strane Bulow se bori za opastanak, pa }e to biti `estok duel.Ipak, Olimpijk je u prdnosti i o~ekuje se pobeda gostiju, ali vaqa znati da Bulow na svom stadionu nije pora`en na posledwa tri duela.

Na{ predlog: 2 I. G.

Barselona presli{ala i Deportivo

Tobyije izgubile od Totenhema

Herenven - Breda Tvente - Fejenord PSV - Groningen Viqem - AZ Alkmar Den Hag - RKC Vitese - Roda Venlo - NEC Sparta - Utreht Ajaks - Herakles

(17) (17) (17) (17) (19) (21) 80:19 83:28 50:35 50:37 46:38 45:42 46:40 46:44 33:42 48:50 30:37 33:41 33:43 26:40 34:46 38:56 37:42 31:61 32:54 28:54

(21) 83 77 56 52 51 48 47 46 43 40 38 37 37 37 35 33 32 29 28 26

[PANIJA–SEGUNDA

(3.80) Totenhem - (3.40) ^elzi (1.90) Na putu do titule fudbaleri ^elzija ovog vikenda moraju da presko~e te{ko gostovawe na Vajt hart lejnu i duel sa Totenhemom, koji ove sezone igra veoma dobro. Izabranici trenera Rednapa u sredu savladali su Arsenal, sada o~ekuju novu popbedu protiv jo{ jednog londonskog kluba. Londonski plavci nemaju prava na kiks. Jesenas su izabranici trenera An}elotija slavili 3:0, zanimqivo je da su na posledwa tri duela na ovom stadionu vi{e uspeha imali doma}i fudbaleri.

Na{ predlog: 2

(18) (20) (22)

67:14 37:15 39:18 29:30 27:17 40:36 43:32 27:29 42:36 23:35 27:39 31:53 28:43 23:38 35:45 25:61

59 48 45 43 42 41 39 36 33 30 25 25 24 24 23 14

U utakmicama 32. kola {panskog fudbalskog prvenstva postignuti su slede}i rezultati: Osasuna - Malaga 2:2 (1:1), Saragosa - Majorka 1:1 (1:1), Atletiko -

Kserez 1:2 (1:1), Rasing - Espawol 3:1 (1:1), Barselona - Deportivo 3:0 (1:0), Vaqadolid - Seviqa 2:1 (1:0), Hihon - Tenerife 0:2 (0:0), Hetafe - Viqareal 3:0 (0:0).

Panteli} nastavio seriju Srpski fudbaler i ~lan Ajaksa Marko Panteli} nastavio je da posti`e golove za tim iz Amsterdama po{to je u trijumfu „kopqanika“ nad Viqemom postigao drugi gol. Panteli} je mre`u ekipe iz Tilburga zatresao u 59. minutu za kona~nih 2:0.

Rezultati: Viqem - Ajaks 0:2 (0:1), Roda - Venlo 4:2 (2:2), Herenven - PSV 2:2 (0:0), Fejenord - Sparta 3:0 (1:0), Den Hag - NEC 2:3 (1:0), Utreht - Groningen 1:1 (1:1), Herakles - RKC 4:1 (1:0), Vitese - NAC 1:1 (1:0), AZ Alkmar - Tvente 1:0 (1:0).

GR^KA

PORTUGAL

Nedeqa PAOK - Ergoletis Jawina - Panatinaikos Kavala - Panionios Iraklis - Ksanti Larisa - Levadiakos Atromitos - Pantrakikos AEK - Asteras Olimpijakos - Aris 1. Panatinai.

2. Olimpiak.

3. PAOK 4. AEK 5. Aris 6. Kavala 7. Iraklis 8. Larisa 9. Ergotelis 10. Tripolis 11. Panionios 12. Atromitos 13. Ksanti 14. Levadiak.

15. Jiwina 16. Pantrakik.

29 21 29 18 29 18 29 14 29 12 29 10 29 10 29 10 29 9 29 10 29 9 29 9 29 9 29 8 29 7 29 3

4 7 5 8 10 8 7 7 9 6 9 8 5 7 7 3

4 4 6 7 7 11 12 12 11 13 11 12 15 14 15 23

(18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) 53:17 45:17 37:15 41:31 34:26 30:31 37:37 30:40 36:37 29:34 33:34 31:35 23:34 29:43 27:45 20:59

67 61 59 50 46 38 37 37 36 36 36 35 32 31 28 12

Danas Olhanense - Maritimo Subota Fereira - Naval Braga - Leiksoe{ Nedeqa Belenense{ - Rio Ave Nacional - Leirija Akademika - Benfika Porto - Gimarae{ Ponedeqak Sporting (L) - Setubal 1. Benfika 2. Braga 3. Porto 4. Sporting 5. Gimarae{ 6. Leirija 7. Fereira 8. Nacional 9. Maritimo 10. Naval 11. Rio Ave 12. Akademika 13. Setubal 14. Olhanense 15. Leiksoe{ 16. Belenens.

25 20 26 19 26 17 25 11 26 10 26 9 26 8 26 9 26 8 26 8 26 6 26 6 26 5 26 4 26 5 26 2

4 4 5 8 7 7 9 6 7 6 10 8 10 13 6 10

1 3 4 6 9 10 9 11 11 12 10 12 11 9 15 14

(21.15) (20.15) (22.15) (17) (17) (19) (21.15) (21.15) 65:14 39:18 55:22 37:20 28:29 31:29 28:30 29:41 36:41 16:29 21:31 28:35 25:46 27:37 22:42 16:39

64 61 56 41 37 34 33 33 31 30 28 26 25 25 21 16

Subota Hueska - Rekreativo Sosijedad - Albasete Himnastik - Kartagena Nedeqa Selta - Betis Salamanka - Kordoba Numansija - Herkules Mursija - R. Vaqekano Las Palmas - Real Union El~e - Kasteqon Kadiz - Viqareal 2 1. Sosijedad 32 16 10 6 2. Kartagena 32 15 9 8 3. Betis 32 14 10 8 4. Levante 32 13 13 6 5. Herkules 32 14 10 8 6. Viqareal B32 13 10 9 7. El~e 32 13 9 10 8. Numansija 32 13 8 11 9. Kordoba 32 11 12 9 10. Hirona 32 11 10 11 11. Rekreativo32 10 12 10 12. Hueska 32 9 14 9 13. Himnastik 32 11 8 13 14. Selta32 9 12 11 28 15. Rajo 32 9 12 11 16. Mursija 32 8 13 11 17. Las Palmas32 8 13 11 18. Albasete 32 8 12 12 19. Salamanka 32 8 11 13 20. Kadiz 32 7 12 13 21. Real Union 32 7 9 16 22. Kasteqon 32 6 9 17

(18) (18) (18) (12) (17) (17) (17) (17) (17) (17) 43:29 58 46:32 54 48:31 52 43:30 52 41:28 52 48:41 49 47:42 48 40:36 47 28:29 45 39:41 43 30:30 42 26:25 41 31:40 41 31:39 39 48:46 39 37:38 37 35:38 37 44:51 36 32:43 35 34:53 33 26:41 30 30:49 27

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Man~ester s. - Man~ester j. (13.45) Birmingem - Hal (16) Blekburn - Everton (16) Fulam - Vulverhempton (16) Stouk - Bolton (16) Sanderlend - Barnli (16) Totenhem - ^elzi (18.30) Nedeqa Vigan - Arsenal (14.30) Portsmut - Aston Vila (17) Ponedeqak Liverpul - Vest Hem (21) 1. ^elzi 34 24 5 5 85:30 77 2. Man~es. j. 34 23 4 7 77:27 73 3. Arsenal 34 22 5 7 76:36 71 4. Man~es. s. 33 17 11 7 69:41 62 5. Totenhem 33 18 7 8 60:33 61 6. Liverpul 34 16 8 10 54:33 56 7. Aston Vila 33 14 13 6 46:34 55 8. Everton 34 13 12 9 54:46 51 9. Birmingem 34 12 10 12 35:43 46 10. Stouk 33 10 13 10 32:35 43 11. Blekburn 34 11 10 13 35:50 43 12. Fulam 33 11 9 13 35:37 42 13. Sanderlend 34 9 11 14 44:52 38 14. Vulvs 34 8 9 17 28:51 33 15. Bolton 34 8 8 18 36:62 32 16. Vigan 34 8 8 18 30:64 32 17. Vest Hem 34 7 10 17 41:57 31 18. Barnli 34 7 6 21 36:72 27 19. Hal 33 6 9 18 32:70 27 20. Ports. (- 9)1 34 6 6 22 28:60 15

ENGLESKA ^EMPION[IP

Subota Blekpul - Notingem F. Koventri - Preston Derbi - Kristal P. Ipsvi~ - Donkaster Lester - Votford Kvins Park - Kardif Reding - Piterboro Skantorp - Bristol Svonsi - Barnsli VBA - Midlzbro Nedeqa [efild V. - [efild J. Ponedeqak Plimut - Wukasl 1. Wukasl 43 28 11 4 2. VBA 43 25 11 7 3. Noting. F. 43 21 12 10 4. Kardif 43 20 10 13 5. Lester 43 18 13 12 6. Svonsi 43 16 17 19 7. Blekpul 43 17 12 14 8. Midlzbro 43 16 13 14 9. Bristol 43 14 17 12 10. [efild J. 43 15 13 15 11. Reding 42 15 11 16 12. Donakster 43 14 13 16 13. Ipsvi~ 43 12 18 13 14. Preston 43 13 14 16 15. Barnsli 43 14 11 18 16. Derbi 43 14 10 19 17. Koventri 43 13 13 17 18. Kvins Park 42 12 15 15 19. Vatford 42 12 12 18 20. Skantorp 42 13 8 21 21. Kristal P. 43 14 14 15 22. [efild V. 43 11 12 20 23. Plimut 43 11 8 24 24. Piterboro 43 7 10 26

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.15) (14) (20.45) 85:33 95 85:46 86 59:35 75 69:59 70 54:44 67 37:34 65 69:56 63 57:45 61 53:60 59 56:54 58 56:57 56 54:54 55 47: 55 54 56:67 53 51:64 53 49:60 52 45:58 52 56:63 51 53:63 48 52:76 47 46:49 46 44:63 45 42:61 41 44:72 31

SPORT

DNEVNIK ZVEZDA UZ MNOGO MUKA SLOMILA OTPOR ROMANTI^ARA

Finale nagrada za upornost

Zvezda je tesnom pobedom protiv OFK Beograda (1:0) izborila plasman u finale Lav Kupa Srbije. Ne previ{e raspolo`eni reprezentativac Dejan Leki} u fini{u susreta kaznio je konfuziju u odbrani borbenih romanti~ara i omogu}io ekipi da nastavi ka zacrtanom ciqu, a to je osvajawe duple krune.

- Zaslu`eno smo se plasirali u zavr{nicu specifi~nog takmi~ewa kakav je Kup. Bili smo strpqivi, imali dovoqno snage i upornosti {to se isplatilo na kraju. Nismo klonuli duhom nakon silnih proma{aja izglednih prilika, {to je opet kvalitet plus - smatra pomo}nik {efa stru~nog {taba Beogra|ana Aleksandar Kristi}.

Crveno-beli nisu blistali, ali su sve vreme dominirali terenom, stvarali, ali i proma{ivali zicere. Treba ista}i i zavidan u~inak sjajnog golmana gostiju [aranova, koji je bio i glavna

Osuda nasiqa Trijumf Zvezde je u senci tragedije u kojoj je Igor Vreli} te{ko rawen hicem iz pi{toqa, na severnoj tribini tokom me~a sa OFK Beograd, a u obra~unu navija~a. Na{ najtrofejniji klub u podu`em zvani~nom saop{tewu osudio je bezumni ~in, ogradio se od u~esnika u nasiqu koji nisu navija~i ve} kriminalci, uz konstataciju da su preduzete sve neophodne mere u organizaciji me~, odnosno da }e biti pru`ena puna saradwa nadle`nim organima kako bi po~inilac bio identifikovan i priveden pravdi. ko~nica {to Zvzda nije laganije obavila posao u polufinalu Kupa.

- Ovakavi susreti pokazuju snagu tima, stawe kolektivnog duha koje je na zavidnom nivou - zadovoqno je konstatovao Kristi}.

Iskusni Slavoqub \or|evi} znala~ki je zaustavio hitrog Kamerunca Oumarua, a nekoliko puta prilikom prekida opasno je ugrozio mre`u [aranova.

- U uvertiri duela najavio sam da }e posle dve prvenstvene pobede ovaj tre}i megdan sa OFK Beo-

gradom biti najte`i. Bio sam u pravu. Tvrd okr{aj, uz puno duela i tr~awa, re{ili smo u na{u korist i uz pomo} podr{ke sa tribina. Realno, bili smo neefikasni, propustili {ansu da ve} u prvom poluvremenu re{imo pitawe pobednika. Trud je nagra|en, prelomili smo me~ pred sam kraj, {toje i najbitnije. Sada ponovo razmi{qamo o prvom isku{ewu koje nas o~ekuje ve} u subotu na gostovawu u ^a~ku - ka`e \or|evi}.

Z. Rangelov

KUP NA TERITORIJI SREMA

Teodorovi} odbranio dva penala Radni~ki (SM) - Sloven 4:2 (1:1, 1:1) SREMSKA MITROVICA: Stadion u Hesni, gledalaca 80, sudija Softi} (Ba~inaci).

Strelci: Sladojevi} u 45. za Radni~ki, a Spasojevi} u 24. minuti za Sloven. @uti kartoni: Juri{i} (Sloven).

Strelci iz penala za Radni~ki: Proki}, \ur|evi}, Sladojevi} i Miji}, a za Sloven: Luki} i Nedi}.

RADNI^KI: Teodorovi} 9, @ivanovi} 7 (Dragi} 7) , Vasi} 7, Miji} 7, G. Sladojevi} 8, ^upi} 8, \ur|evi} 7, D. Sladojevi} 8, Risti} 7, Santra~ 7, Proki} 8.

SLOVEN: Vujakovi} 7, Raki} 6, Juri{i} 6, ^u~kovi} 7, Vidakovi} 6, Ne`i} 6 (Kleverni}-), Luki} 7, Milojevi}, Spasojevi} 7, Hristov 6 (Borovi} 7), Nedi} 7 (An|eli} 6). ^etvrtfinalna utakmica Kupa na teritoriji Podru~nog fudbalskog saveza Srema izme|u doma}eg Radni~kog i Slovena iz Rume zavr{ena je pobedom crveno-belih iz Hesne. Na te{kom i nakva{enom terenu odigrana je zanimqiva i korektna utakmica. Dom}i tim nastupio je bez pet standardnih prvotimaca, ali su rezervisti opravdali

poverewe trenera Ninkovi}a i zaslu`eno slavili protiv mladog i borbenog tima Rumqana.

U regularnom delu rezultat je bio nere{en- 1:1, pa se pristupilo izvo|ewu penala. Kada je najboqi strelac Radni~kog Santra~ proma{io prvi penal, izgledalo je da }e u polufinale oti}i Sloven. Ali, tada na scenu stupa mladi, talentovani i perspektivni golman Radni~kog Aleksandar Teodorovi}, odbranio je dva penala i obezbedio prolaz svom timu daqe Kup takmi~ewe.

J. Stevi}

petak16.april2010.

19

U SUSRET MONDIJALU: S KOSTOM PAPI]EM, TRENEROM KOJI VI[E OD DECENIJE RADI U AFRICI

Srbija ide u drugi krug Pribli`ava se Svetko fudbalsko prvenstvo u Ju`noj Africi. U Novom Sadu je ovih dana boravio na{ fudbalski trener Kosta Papi} koji vi{e od decenije radi u afri~kim klubovima. Po~eo je u Nigeriji i trenirao {ampione Ewimbu i Lobi star, zatim u zemqi doma}inu Mondijala gde je vodio dva najpoznatija tima, Orlando piratse i Kajzer ~ifs, pa u Gani, tako|e najpoznatiji tim Harst of hak i trenutno u Tanzniji, gde je {ef struke Jang afrikansa, najtrofejnijeg kluba ove zemqe. Bio je to povod da popri~amo o predstoje}eoj najve}oj smotri svetskog fudbala, ali pre svega o reprezentaciji Srbije i izgledima afri~kih selekcija, na ~ijem se tlu prvi put odr`ava Mondijal.

Papi} je tokom decenije boravka na Crnom kontinentu oborio mnoge rekorde, vodio klubove u ~etiri od pet najve}ih derbija u Africi, bio kandidat za selektora pojedinih zemaqa. Jednom re~ju, pravi sagovornik, bar kada su u pitawu mogu}nosti selekcija s kontinenta na kojem se odr`ava {ampionat.

Anti} – ~ovek na pravom mestu - Na{u grupu u Africi smatraju "grupom smrti". Ne znam za{to po{to sam apsolutno uveren da }e se Srbija plasirati u drugu rundu takmi~ewa. Smatram da imamo odli~no selektiranu ekipu a imam neverovatno poverewe u selektora Radomira Anti}a. Ispravnije, on je jedini pravi ~ovek za tu poziciju. Bi}e jo{ mladih stru~waka koji }e se dokazivati, ali trenutno je Anti} najja~i srpski stru~wak, na pravom mestu je i u pravo vreme. Igrama u toku kvalifikacija dokazao je da odli~no radi svoj posao i ne vidim ni jedan razlog za{to se to ne bi nastavilo na Svetskom prvenstvu. Kamp u Johanesburgu, u kojem }e boraviti na{a reprezentacija, radio sam u Ju`noj Africi, je na izvanrednom mestu. Uslovi su odli~ni, a na toj lokaciji ima sedam travnatih terena. Hotel u kojem }e orlovi biti sme{teni nije ekstra ekskluzivan, ali je izvanredan. Dakle, svi uslovi su tu. Igramo tri utakmice u grupi, prvu u Pretoriji s Ganom na nadmorskoj visini od 1500 metara, druga je u Port Elizabetu (Nema~ka)na nivou mora i tre}u u Nelspritu (Australija) koji ima 800 metara i to ne}e biti problem. S moje strane nema saveta, niti ja to `elim. Ponavqam, uveren sam da prolazimo u drugi krug, a posle }e sve zavisiti od inspiracije, i na{e i rivala, i ambicija fudbalera Srbije. One uvek treba du budu velike, pa da dose`u i do titule prvaka sveta.Ambiciju ne treba sputavati, neka se sama razvija. Najbitnije je dobiti prvu utakmicu, pa potom slede}u, naravno i tre}u i redom do finala. Svaka utakmica sa sobom nosi svoj kvalitet i te`inu. Ne postoji lak protivnik. To je bez daqweg. Ponovi}u jo{ jednom, sa selektorom Anti}em i ekipom koju imamo pro}i}emo u drugi krug takmi~ewa.

Za sve nas Afrika je `arka. SP je u junu, pa o~ekujemo velike vru}ine. Da li je tako i imate li neki predlog, kada je Srbija u pitawu, kako se adaptirati na uslove tokom Mondijala.

- Srbija jednu utakmicu igra u Port Elizabetu, koji je na nivou mora. To je predivan grad na Indijskom okeanu i u to vreme }e malo duvati vetar. Moja je preporuka da se do|e na sam dan utakmice ili dan ranije, da se odradi jedan trening kako bi se osetio teren. Razlog je, a nauka je to odavno dokazala, sa 1500 metara nadmorske visine spustiti se na nulu definitivno ostavqa traga na igra~ima.

Ako se ostaje du`e kriza }e se manifestovati tre}eg ili petog da-

na, zavisno od metabolizma igra~a. Dakle, ili do}i i biti desetak dana i sa~ekati da kriza pro|e, ili do}i na sam dan utakmice. Nezgodna je zemqa Ju`na Afrika, a naro~ito u junu. Bi}e dosta hladno. Temperatura }e kako sunce zalazi bukvalno padati za po nekoliko stepeni. Na svojoj ko`i ose}ate kako temperatura pada, iz sata u sat. Preko dana popne se na 24-25 stepeni i po~ne da opada, pa tako u Port Elizabetu bude deset, u Johanesburgu zna da bude i nula, ali je uobi~ajena izme|u pet i osam stepeni. Ta klima smeta svima, ne samo igra~ima na terenu. Zato se dobro treba spremiti i adaptirati na takve uslove. U Evropi ih nema. Preostaje zato da se u maju boravi na nekoj planini. Vidim da se na{i spremaju da to obave u Austriji, {to je dobar potez. Anti} ima prebogato iskustvo, radio je u najve}im klubovima i wemu ne treba nikakav savet. Samo ga treba ostaviti da radi svoj posao. A ukoliko je bilo {ta potrebno, smatram da mi svi treneri treba da pomognemo, pa makar se radilo i o najmawoj sitnici, bez ikakve zavisti ili qubomore. Jednostavno, to je na{a patriotska du`nost. Ako je ovo {to sam rekao bilo kakva pomo} bi}u veoma zadovoqan. Poznajem prilike u Port Elizabetu, jer sam igrao tamo pet utakmica. Stadion je fantasti~an, bilo je mawih problema u adaptaciji, ali je sada potpuno zavr{en. Trava je ura|ena u najnovijoj grin-gras tehnologiji i ne}e biti nikakvih problema za igra~e na terenu.

Gana nepresu{ni izvor talenata Poznajete odli~no afri~ki fudbal. S kakvim izgledima ulaze selekcije ovog kontinenta na Mondijal. Da krenemo od Gane gde je na ~elu na{ stru~wak Rajevac, a koja je s nama u grupi.

- Gana ima fantasti~nu reprezentaciju. Ve}ina igra~a je u inostranstvu, a na svakoj poziciji imaju fudbalera koji u svom klubu upravo igra tu rolu, zadwi vezni, {toper, libero, {pic... E, on na toj poziciji igra i u reprezentaciji. I kompozicija ekipe je odli~na, bez diskusije. Ne treba se zavaravati i smatrati da je Gana lak zalogaj. Apsolutno nije. Oni igraju druga~ije od ostalih afri~kih ekipa, mnogo tr~e, veoma su brzi, znaju da igraju fudbal, vrsni su tehni~ari i gotovo svi igraju u vrhunskim klubovima.

Nipo{to ne treba razmi{qati o tome da je Afrika Afrika i da }emo lako s wima. Podseti}u da smo tako na pro{lom SP u{li u duel s Obalom Slonova~e, pa zamalo nismo do`iveli katastrofu.

Ne treba se tako ophoditi. Ponovi}u, Gana ima nepresu{an izvor talenata i to je za mene fenomen.

Ne znam kako da ga objasnim. Zemqa ima oko 20 miliona stanovnika, a svake godine po desetak igra-

~a iz klubova prve lige ode u inostranstvo. Posledwih godina to je ne{to mawe. Verovatno je tr`i{te prezasi}eno. Jedini problem koji Gana ima je {pic. Tu su malo tawi i na tome bi trebalo mo`da graditi neku koncepciju igre, a sve ostalo je izuzetno pokriveno rezervama, pa ako jedan prvotimac ne igra ni{ta se ne gubi na kvalitetu. Vodi ih na{ stru~wak, a na{i stilovi igre se razlikuju i ne bih to da komentari{em. Svi se mi znamo i imam odli~ne odnose s gospodinom Rajevcem. Za mene nije iznena|ewe {to se Gana kvalifikovala za Mondijal. Zato treba ozbiqno u}i u ovaj duel i uveren sam da nas pobeda nad ovom reprezentacijom sigurno vodi u drugi krug.

Afrikancima ne{to nedostaje - [to se ostalih afri~kih u~esnika ti~e, Obala Slonova~e je druga afri~ka zemqa koja je obezbedila plasman na SP, prva je bila Gana. Slonovi su izvanredno odigrali kvalifikacije, a Afri~ki kup nacija dosta lo{e.

Mislim da su odnosi unutar reprezentacije dosta poreme}eni, a pojedina~no imaju sjajan sastav (Drogba, Ture...). Ne{to tu ne {tima. Dali su otkaz treneru, Vahidu Halilhoxi}u, koji ih je odveo na SP i smatram da to nije korektno. On je izvanredno radio, ali desilo se ne{to i saradwa nije nastavqena. No, nije na meni da to komentari{em, jer ne znam kakva je tamo{wa fudbalska filosofija. Za mene je veliko razo~arewe Al`ir.

Igrali su vrlo lo{e na Afri~kom kupu nacija.

Ne verujem da }e ne{to posebno popraviti u sistemu igre na SP. Kamerun je zemqa na zalasku.

To je ekipa u kojoj jedan ~ovek diktira sve i sve mora biti po wegovom, {to ne pije vodu na SP. Nigerija je klasi~na Nigerija. Na svim velikim takmi~ewima ni{ta ne uradi, sem ako se ne{to drasti~no ne promeni. Kod wih je u pitawu i novac.

Jednom su odigrali dobro, a od tada ih vi{e nigde nema. Na pro{lo prvenstvo se nisu ni plasirali.

Ju`na Afrika je doma}in, ali je u `estokoj krizi. Igra~i su zainteresovani samo za igru u klubovima. Kult reprezentacije, za sada, jo{ ne postoji. Tamo je ~udna varijanta, {etaju se brazilski treneri kao na traci, a {ta se stvarno de{ava, iako sam radio u toj zemqi i trebalo bih da znam boqe od drugih, moram da priznam da ne znam. Nije mi jasno. Poznajem igra~e, znam da imaju kvalitet. I kada se sretnemo pitam ih {ta se de{ava, oni samo slegnu ramenima i ka`u: "Kou~, ne znamo {ta je".

Ako tako bude i na SP i ne budu znali {ta je oni ne}e pro}i ni prvi krug - smatra Papi} Slobodan Jakovqevi}

20

SPORT

petak16.april2010.

SPORTSKI SAVEZ ZREWANINA RASPODELIO NOVAC

Za 90 klubova 30 miliona Upravni odbor Sprotskog saveza Zrewanina raspodelio je 30,86 milona dinara iz gradskog buxeta za finasirawe programskih aktivnosti 90 klubova u 2010. godini, saop{teno je u Savezu. Kako je precizirano, prema utvr|enim merilima - na osnovu kvaliteta, ranga takmi~ewa, rezultata, masovnosti i drugih kriterijuma, novac iz gradske kase ove godine je dobilo 90, od ukupno 126 klubova, svrstanih u devet kategorija. Sekretar Saveza Sini{a Marinac izjavio je da je ovogodi{wa raspodela obuhvatila mnogo ve}i broj klubova nego ranijih godina, {to je u vreme ekonomske krize izazvalo negodavawe ~ak i nekih koji su na vrhu liste.

Najvi{e sredstava, od dva do 3,5 miliona dinara, dobilo je {est klubova iz prve kategorije. Pored

`enskog odbojka{kog kluba Klek, u toj grupi su i pet poznatih zrewaninskih klubova iz porodice sa imenom Proleter, ~iji takmi~ari nastupaju u rukometnim, ko{arka{kim, rva~kim i pliva~kim ekipama. Klubovi svrstani u drugu kategoriju dobili su od 300.000 do 900.000 dinara, dok je kolektivima iz tre}e kategorije pripalo od 100.000 do 300.000 dinara.

Olak{avaju}a okolnost u velikoj besparici za kvalitetne klubove je {to ne pla}aju tro{kove kori{}ewa sportskih objekata, kojima upravqa grad Zrewanin.

Uz probleme najboqih gradskih klubova finasijska i privredna kriza se, ipak, najvi{e ose}a u seoskim, mahom fudbalskim klubovima, koji te{ko podmiruju tro{kove takmi~ewa, sudijske dnevnice, putovawa i ostale izdatke.

Popovi} selektor Crne Gore Upravni odbor Rukometnog saveza Crne Gore imenovao je Miodraga Popovi}a za novog selektora mu{ke reprezentacije. Popovi} je ~etvrti selektor CG od progla{ewa nezavisnosti ove zemqe. Pre wega selektori su bili Pero Milo{evi}, Ranko Popovi} i Kasim Kamenica.

Popovi} je trenutno vlasnik i trener cetiwskog Cepelina, a od 2005. do januara 2010. godine bio je trener mu{ke kadetske reprezentacije Crne Gore. U karijeri je vodio Lov}en, Metalac iz Vaqeva i `enski rukometni klub Budu}nost, sa kojim je 1991. godine osvojio {ampionsku titulu. UO RSCG je saop{tio da je Popovi} du`an da u narednom periodu napravi plan i program rada svih selekcija i da predlo`i stru~ne {tabove reprezentacija.

Danas Druga mu{ka liga,sever-SOMBOR: Sombor - Metalac AV (19.30).

Prva mu{ka vojvo|anska liga - SIVAC: Sivac 69 - Jedinstvo (K) (18), NOVI SAD: Slavija - Kikinda (19.30).

Prva `enska vojvo|anska liga - MOROVI]: Jedinstvo - Jadran Lider (20).

MEMORIJAL „DRAGAN CIGANOVI] CIGA”

Trijumfovao sin Ilija Xugdo klub Partizan iz Kikinde organizovao je drugi put memorijalni turnir „Dragan Ciganovi} Ciga“ u znak se}awa na nekada{weg reprezentativca i vrsnog trenera. U~estvovalo je 72 takmi~ara iz Rusije, Srbije, Ma|arske, Crne Gore, BiH. U kategoriji do 66 kg, u kojoj se takmi~io pokojni Dragan, drugi put zaredom pobedio je wegov sin Ilija. U finalu ove kategorije Ilija je savladao Lazi}a iz Rume, a pre toga je tri me~a re{io iponom. Kao nagradu dobio je 300 evra, pehar i medaqu, a ina~e se takmi~i za ekipu XK Rekord iz Rakovice.

Plasmani- do 55 kg: Marko Vuki~evi} (OXK, Beograd), I{tvan Kun (Ma|arska), Denis Juraki} (Partizan, Kikinda) i Robert Sabo (Mladost, Be~ej), do 60 kg: Predrag Nikolajevi} (Dinamo, Pan~evo), Igor ]osi} (Rekord, Rakovica), David Mijatovi} (Partizan, Beograd) i Milo{ Ili} (Partizan, Beograd), do 66 kg: Ilija

Ciganovi} (Rekord, Rakovica), Nenad Lazi} (Ruma), Milenko Sikimi} (Partizan, Kikinda) i Branislav Zari} (Partizan, Kikinda), do 73 kg: Mitar Mrdi} (BiH), Miroslav Begovi} (Bezbednost, Novi Sad), \or|e Tomi} (Rekord, Rakovica) i Dragan Mitrovi} (Partizan, Beograd), do 81 kg: Laslo ^oknai (Ma|arska), Miroqub Ivezi} (OXK, Beograd), Aleksej Mesedov (Rusija) i Vuka{in Kova~evi} (Bezbednost, Novi Sad), do 90 kg: Marko [ekari} (CG), Filip Simi} (Rekord, Rakovica), Luka Gartner (Slavija, Novi Sad) i Marko Lepoti} (Ruma), do 100 kg: Balint Farka{ (Ma|arska), Neboj{a Mandi} (Partizan, Beograd), Nemawa Bogdanovi} (BiH) i Darko Vasiqevi} (Zemun), +100 kg: Bor Barna (Ma|arska), \or|e Todi} (Cement, Beo~in), Goran Brtowi} (Cement, Beo~in) i Bo`idar Bo`inovi} (Partizan, Beograd).

Pobednici su dobili po 100 evra, pehar i medaqu.

M. S.

SE]AWE: NAVR[ILO SE 18 GODINA OD KADA JE PARTIZAN OSVOJIO EVROPSKU TITULU

Dan kada je ko{arka{ka Evropa zanemela

Danas se navr{ava se 18 godina od kako je Partizan zapawio ko{arka{ku Evropu i osvojio titulu prvaka Starog kontinenta, iako je uo~i starta najelitnijeg klupskog takmi~ewa progla{avan autsajderom, podse}a „Tanjug”. Najpre iz razloga {to je bio jedini klub u Kupu {ampiona koji je, zbog zahuktavawa sukoba u biv{oj Jugoslaviji, svoje utakmice kao doma}in igrao u inostranstvu, a zatim i ~iwenice da je tim sa prosekom od 21,7 godina bio najmla|i me|u divovima evropske ko{arke.

Najzad, na klupi Partizana sedeo je trener po~etnik, jer je @eqko Obradovi} prakti~no iz patika preuzeo ulogu u~iteqa doju~era{wim saigra~ima.

Malo ko je tada mogao i da pomisli da }e Partizan, ~iju igru su nosili Aleksandar \or|evi} i Predrag Danilovi}, ostvariti najve}i uspeh u istoriji klupske i srpske ko{arke. Na po~etku nemogu}e misije crno-beli su odlu~ili da svoje utakmice kao doma}ini igraju u Fuenlabradi, predgra|u {panske prestonice Madrida. Ta odluka je, pokazalo

Vode Stankovi} i Ferenc U Novom Sadu odr`ana su dva takmi~ewa iz kalnedara Srpske pikado unije. Na mastersu u kategoriji „501 dabl aut“ pobedio je Aleksandar Bori} iz Novog Sada.

On je u finalu savladao Dragoslava Stoki}a iz Po`arevca, a tre}i je bio [andor Uta{i iz Subotice. Takmi~ewe se odvijalo i u mastersu u kategoriji „kontra kritet“, a najboqi je bio Dragoslav Stoki}. On je u finalu savladao Milana Stankovi}a iz Sremske Mitrovice.

Na ukupnoj tabeli u kategoriji „501 dabl aut“ vodi Milan Stan-

kovi} sa 46 bodova, a u kategoriji „kontra kritet“ prvi je Oliver Ferenc sa 47 bodova. Ova dva igra~a su i vode}i na zajedni~koj tabeli koja se boduje za titulu apsolutnog prvaka Srbije. Ina~e, aspolutni prvak Srbije ima zagarantovano mesto u reprezentaciji koja }e u junu nastupiti na prvenstvu Evrope u [vajcarskoj.

Do kraja Pojedina~nog prvenstva Srbije igraju se jo{ dva mastersa u obe kategorije, „501 dabl aut“ se igra 18. aprila u Subotici, a u „kontra kriketu“ 25. aprila u Novom Sadu.

N. S.

predstavama Beogra|ana koji su od starta ru{ili sve prognoze.

Od 14 utakmica u prvoj fazi takmi~ewa Partizan je dobio

San mi se ostvario Biv{i ko{arka{ Partizana Aleksandar \or|evi} izjavio je povodom punoletstva evropske titule da budi u wemu se}awe na jedan od najlep{ih trenutaka u klupskoj karijeri.

- Ta titula je vezana za tim za koji sam navijao kao klinac, a za koji i danas navijam i predstavqala je san koji se ostvario - tvrdi ko{arka{ki as koji je pre 18 godina u zavr{nici me~a sa {panskim Huventudom trojkom stavio ta~ku na najneizvesnije finale u istoriji Evrolige.

- Imao sam sre}u da se meni to desi u jednom dosta ~udnom momentu za tada{wu Jugoslaviju, srpski basket i Partizan, s obzirom da tokom cele godine nijednu utakmicu nismo igrali pred na{im navija~ima. Stalno ponavqam u {ali - qubomoran sam na dana{wu generaciju koja igra u sjajnoj atmosferi i ima navija~e sa kojima mo`e da do|e do jedne ovakve titule - naveo je trofejni igra~.

Bjelica izme|u Barse i NBA [panska „Marka“ je otkrila da se na spisku `eqa Barselone nalazi i ko{arka{ Crvene zvezde Nemawa Bjelica. To je potvrdio i wegov menaxer Bojan Tawevi}.

- Istina je da nas je Barselona kontaktirala i pokazala intere-

Danas

POJEDINA^NO PRVENSTVO SRBIJE U PIKADU

Istorijska trojka Aleksandara \or|evi}a u Istanbulu

se, bila pun pogodak jer su [panci pru`ili punu podr{ku mladom timu. Za uzvrat, imali su priliku da u`ivaju u sjajnim

devet i izborio pravo da u me~evima za plasman na fajnal for igra protiv Knora iz Bolowe (Italija). Posle tri susreta crno-beli su bili uspe{niji i generacija koju su ~inili \or|evi}, Danilovi}, @eqko Rebra~a, Zoran Stevanovi}, Mla|an [ilobad, Ivo Naki}, Vlada Dragutinovi}, Nikola Lon~ar, Slavi{a Koprivica i pokojni Dragi{a [ari} u{la je u istoriju. Plasmanom me|u ~etiri najboqa evropska tima u Partizanu se, me|utim, nisu zadovoqavali. Mnogi su se tada prise}ali Obradovi}evih re~i s po~etka takmi~ewa kada je tvrdio da Partizan ima najboqi bekovski par u Evropi (\or|evi}, Danilovi}), i da ni u kom slu~aju ne}e biti autsajder.

Tako je i bilo. Najpre je 14. aprila, u istanbulskoj dvorani „Abdi Ipek~i“, u polufinalu savladan Filips iz Milana, a onda dva dana kasnije i {panski Huventud. \or|evi} i Danilovi}, potpomognuti saigra~ima, igrali su kao u transu oba me~a, a u zavr{nici finalnog usledila je \or|evi}eva trojka, koja je stavila ta~ku na najneizvesnije finale u istoriji Evrolige.

ALEKSANDAR \OR\EVI]:

Odbojka Plej-aut za popunu Superlige (m) - QIG: Spartak - Jedinstvo (SP) (19.30).

Prva vojvo|anska liga - sever (`) - SOMBOR: Volejstars CVS (20).

Prva vojvo|anska liga - jug (`) - PAN^EVO: Dinamo 2 - Sloga (20).

DNEVNIK

Nemawa Bjelica

sovawe za Bjelicu. On je do kraja sezone Zvezdin igra~ i `elimo da postigne {to boqe rezultate.

Ujedno, `elimo i mir pred NBA draft na kome }e se Bjelica pojaviti, a onda }e on odlu~iti gde }e nastaviti karijeru - izjavio je Tawevi}.

Bjelica tvrdi da mu interesovawe katalonskog giganta prija, ali i da trenutno ne razmi{qa o odlasku sa Malog Kalemegdana.

- Godi interesovawe jednog od najve}ih evropskih klubova. Ali, sada ne razmi{qam o Barseloni, niti bilo kom drugom klubu osim o Crvenoj zvezdi. Sve ostalo je na mojim menaxerima. Maksimalno sam skoncentrisan na ostvarewe ciqa - plasmana u plej-of sa Zvezdom - izjavio je Bjelica.

Nekada{wi reprezentativac je ponovio svoju duhovitu izjavu da Partizanu odgovara da igra protiv crveno-belih, (boje Olimpijakosa), jer je iz duela sa wima (misle}i na gradskog rivala Crvenu zvezdu) mnogo vi{e puta izlazio kao pobednik, nego kao pora`en.

- S obzirom da igramo protiv Olimpijakosa u polufinalu zavr{nog turnira Evrolige hrabro sam prognozirao da znam pobednika, odnosno da mislim da }e to biti Partizan bez obzira na kvalitet protivnika - ocenio je \or|evi}.

O ko{arka{ima Partizana misli da igraju izuzetno disciplinovano, hrabro i sna`no.

- Odbrana osvaja titule, a crno-beli trenutno imaju mo`da najboqu odbranu u Evropi. Nemam neku veliku poruku, osim da samo igraju svoju igru, budu hrabri i svesni da ukoliko naprave bilo kakav rezultat ve}i od ovoga u~ini}e fenomenalnom izuzetno uspe{nu sezonu. Prema tome, samo napred u nove pobede - poru~io je \or|evi}.

DANAS U VR[CU PO^IWE F8 TURNIR JUNIORSKE LIGE

Mladost Srbije u borbi za titulu Od 16. do 18. aprila, u dvorani hemijske {kole u Vr{cu, odr`a}e se finalni turnir juniorske lige Srbije. Najboqih osam ekipa iz liga{kog dela takmi~ewa bori}e se za titulu juniorskog dr`avnog prvaka.

Hemofarm je, da podsetimo, bio najboqi tim u liga{kom delu takmi~ewa, dok su samo korak iza wega zaostali Novi Sad i FMP. Sve to garantuje izuzetno kvalitetne i uzbudqive utakmice, u kojima ba{ ove tri ekipe mo`emo da izdvojimo kao favorite. Me|utim, kako je izvesno polufinale izme|u mladih igra~a Novog Sada i FMPa, posle kojeg }e jedna od ove dve ekipe ispasti iz konkurencije, minimalnu prednost za osvajawe titule imaju igra~i iz Banata.

Ne smeju se, naravno, zaboraviti ni mladi ko{arka{i beogradskog @itko basketa, kao ni Partizana, pa }e, verujemo, brojni gledaoci imati jedinstvenu priliku da u`ivaju u nastupima mladosti srpske ko{arke. Prvi deo prvenstva doneo je nekoliko izuzetno zanimqivih utakmica, {to nagove{tava i visok nivo igara to-

kom finalnog turnira.

Selektor Du{an Ivkovi}, koji je bio glavni inicijator formirawa juniorskog takmi~ewa i pro{le godine umnogome doprineo da se jedinstvena juniorska liga prvi put igra u ovakvom formatu, istakao je zna~ajno interesovawe za ligu i zavidan kvalitet takmi~ewa.

- Liga je protekla na visokom nivou, u nekim situacijama interesovawe je bilo ~ak i iznad interesovawa za seniorsku ligu. ^estitam klubovima koji su okupili najboqe juniore i takmi~ewu dali kvalitet. Pokazao se veliki interes u mnogim sredinama da se naprave jo{ ja~i juniorski klubovi.

Najve}i kvalitet je taj {to

Bogi} Vujo{evi}, predvodi tim Novog Sada

Raspored turnira U ~etvrtfinalnim duelima, danas se u dvorani {kole „Bra}a Acketa“ sastaju: @itko basket – Partizan (12.30), FMP – Beovuk (15), Novi Sad – Mladost ^a~ak (17.30) i Hemofarm – Kwa`evac (20).

Polufinalne utakmice igraju se u subotu od 15.30 (pobednici duela Novi Sad – Mladost i FMP - Beovuk) i od 18 (pobednici duela Hemofarm – Kwa`evac i @itko basket – Partizan).

Finale je na programu u nedequ.

Srbija ima talente, ali neke velike pomake i rezultate ne treba o~ekivati odjednom, ve} kroz du`i proces - istakao je Ivkovi}.

Vr{ac }e tokom vikenda biti potpuno u znaku ko{arke, jer }e se u wemu, osim najperspektivnijih mladih ko{arka{a, okupiti i treneri mla|ih kategorija na seminaru „Trenerski dani 2010“.

A. Predojevi}

@ENSKA POSLA

DNEVNIK

Kada je vreme da ka`ete zbogom onekad je te{ko proceniti kad je do{ao trenutak da raskinete vezu. Ve} neko vreme ose}ate da ne{to izme|u vas dvoje ne {tima, a mo} samozavaravawa ~esto zna da bude itekako jaka. Ali, uvek postoje mali znakovi koji govore istinu – vreme je da ka`ete zbogom.

U zadwe vreme intenzivno ma{tate o poslovnom kolegi, kom{iji, prijatequ.

U va{im ma{tarijama pojavquju se svi mu{karci osim va{eg.

Vi{e vam nije bitno jeste li obrijani, jeste li oprali zube i kakva vam je frizura. Me|utim, kada izlazite sa drugaricama, trudite se da izgledate itekako zavodqivo.

Kada zami{qate svoj `ivot za pet godina, on se jednostavno ne uklapa u sliku.

Po~eli ste sve ~e{}e da flertujete sa drugim mu{karcima.

P

Po~elo je da vas nervira na~in na koji di{e, hoda, pri~a, spava…

Ma sve…

Vi{e vas seksualno ne privla~i. Seks odra|ujete kao neku obve-

zu i odavno u wemu niste u`ivali.

A o orgazmu da i ne pri~amo.

Nemate potrebu da ga nazovete i ~ujete wegov glas. Kada dobijete od wega poruku, pro~itate je i zaboravite da na wu odgovorite. Vi{e ni{ta ne preduzimate udvoje.

Ako idete na ve~ere, to ~inite s prijateqima, ako idete u bioskop, dru{tvo vam pravi drugi par, a kod ku}e obavezno gledate zajedno televiziju. Ustvari, ne znate kad ste zadwi put proveli vreme udvoje i kad vam je bilo prijatno zajedno – i da ste imali materijala za pri~u.

Po~eli ste potajno da zavidite svojim solo prijateqicama. I vi `elite da iza|ete i budete slobodni i nesputani. Rado biste zamenili svog de~ka za par dobrih flertova i usputnih avantura.

Svoj godi{wi odmor pre biste proveli sa drugaricama u nekoj meki zabave, nego sa dragim u nekom mirnom mestu.

Po~eli ste da zaboravqate zajedni~ke godi{wice, wegove ro|endane i va`ne zajedni~ke datume.

Pomisao na zajedni~ki `ivot i brak po~iwe da vas gu{i.

petak16.april2010.

21

Jednostavna pravila za savr{en izgled go na licu. Naime ona je osetqivija i tawa od ko`e lica.

vakodnevno se trudimo oko izgleda svog tela.

Tro{imo velike svote novca na kozmeti~ke proizvode. Ali, neka pravila lepote ~esto zanemarujemo. Evo nekih jednostavnih pravila lepote koja kr{imo, a to ne bismo smeli.

S

Uvek skidajte {minku Naravno, dogodi se da se vratimo umorne u kasne no}ne sate. Jedina pomisao nam je da legnemo u topli i udobni krevet. Ali, ostaci {minke, znoj i druge ne~isto}e za~epquju pore i stvaraju bubuqice i druge vrste iritacije, kao {to je crvenilo.

Jo{ jedna opasnost je pucawe trepavica ako ne skinete maskaru s wih. Zbog toga uvek skidajte {minku pre odlaska u krevet. Za hitne slu~ajeve koristite vla`ne maramice za skidawe {minke.

[titite ko`u od sunca Obavezno i bez izuzetka {titite svoju ko`u od {tetnih sun~evih zraka.

I to ne samo tokom letwih meseci i sun~anih dana. Zraci se probijaju i kroz oblake i tokom ostalih godi{wih doba. [tetno sun~evo zra~ewe ubrzava proces starewa ko`e, a uz to pove}ava rizik od oboqewa od raka ko`e. Ne zaboravite ni kvalitetne sun~ane nao~are.

Negujte ruke i stopala Lepe i negovane ruke ostavqaju dobar ustisak. Dovoqna je minimalna nega kako biste zablistali – koristite bogatu kremu za ruke i pazite na izgled svojih noktiju. Isto va`i i za stopala.

Brinite se i za ko`u vrata i dekoltea

Spavajte dovoqno

Kad ste zadwi put naneli kremu na ko`u i vrat? Ve}ina `ena ~isti i neguje ko`u lica, a zanemaruje ko`u vrata i dekoltea. Mo`da niste znali, ali ko`a je upravo na tim delovima izuzetno osetqiva i na woj se pre javqaju bore ne-

Dovoqno sna potrebno je ne samo na{em organizmu kako bi normalno funkcionisao tokom dana, nego i na{oj lepoti. Qudi koji ne spavaju dovoqno, lak{e se goje. Uz to, zbog mawka sna pati i na{a ko`a. Spavajte {est do osam sati dnevno.

Kako se nositi s alergijama lergije znaju da budu tvrdoglave i te{ke za le~ewe. Posledwih godina su postale prava po{ast modernog doba. Evo odgovora na neka od naj~e{}ih pitawa na temu alergija.

Dobila sam ~udne mehuri}e po rukama. Da li je re~ o alergiji?

Vodene bubuqice po rukama koji svrbe su u retkim slu~ajevima simptomi alergije. U ve}ini slu~ajeva je re~ o infekciji, reakciji na odre|ene lekove i psihi~ke probleme. Ipak, dobro bi bilo da posetite dermatologa koji mo`e da prou~i va{e mehuri}e i pomogne vam da se ne pretvore u hroni~ni ekcem.

Imam alergiju na pra{inu.

Treba li sve vreme da ~istim ili mogu da ostavim malo pra{ine po ku}i?

Malo prqav{tine nikome nije na{kodilo. Ko je alergi~an na pra{inu, naro~ito reaguje na moqce i crvi}e. Zbog toga pa`wu obratite na name{taj i madrace. Pre spavawa obavezno provetrite spava}u sobu.

Da li postoji mogu}nost, kada znam da sam alergi~na, da se pojedini simptomi pogor{avaju?

Stru~waci oko ovog pitawa jo{ lome kopqa. Neki misle da osobe nau~e da `ive i da se nose s alergijom, ali ipak strah od alergijskih reakcija mo`e pogor{ati stawe. Ako qudi zbog straha na alergijske reakcije po~iwu da izbegavaju odre|ene namirnice, mogu se razviti

A Prestanite da se poredite

oja prijateqica je mnogo zgodnija od mene. Moja sestra je tako uspe{na na poslu, ja to nikad ne}u mo}i.

Moja ro|aka ima sre}e s mu{karcima, {ta meni nedostaje?

Koliko puta su vam se ovakva i sli~na razmi{qawa motala kroz glavu? ^esto se upore|ujemo sa drugima, a to u ve}ini slu~ajeva {teti na{em samopouzdawu. Vreme je da prestanete da se poredite s drugima. ^esto to zaboravqamo, ali ~iwenica je jednostavna – nitko nema isti DNK. Neko je prirodno otvoreniji, lak{e komunicira, neko nema problema s kila`om jer ima ubrzani metabolizam, neko je ro|en s lepim usnama, a netko re{ava matemati~ke zadatke bez problema. Svako od nas je poseban i {to je najva`nije, svako od nas ima i dobrih, ali i lo{ih strana.

Va{a prijateqica ima lepe duge

M

noge, ali wena guza nije tako seksi kao va{a? Ro|aka je uspe{na in`ewerka, ali umetnost joj nikad nije bila dobra strana? Razlika je jedino u tome kako se nosimo sa svojim vrlinama i manama. Nau~ite da isti~ete dobre strane, a poradite na onim lo{im.

Setite se da nije svako u `ivotu pro{ao iste stvari niti ima iste predispozicije. Koliko god se trudili da stvorimo pravedan svet, ~iwenica je da neke osobe imaju boqe mogu}nosti u samom startu od drugih. Va{a prijateqica je zavr{ila ekonomiju u Americi i odmah se zaposlila u odli~noj firmi, dok vi niste mogli da studirate ni u drugom gradu u Srbiji? Na to niste mogli uticati. Prednosti se ne odnose samo na novac i dru{tveni status. Tu je i okolina gde smo odrasli, odnosi u porodici, osobe koje nas okru`uju. A kada to pome{ate sa na{im

karakternim osobinama i DNK – dobijemo ponovo isti rezultat – niko nije isti.

Razmislite u ~emu se konkretno poredite s qudima oko sebe. Jesu li to realna pore|ewa ili ne{to {to vam zaista nije bitno u `ivotu? Zavidite li svojoj prijateqici na novcu koji zara|uje, na poslu koji ima ili na obrazovawu? Ako ste nezadovoqni svojim poslom, razmislite {ta mo`ete da u~inite po tom pitawu. Neka va{e granice budu realne. Nikad vas nije zanimala ekonomija, a poredite se s prijateqicom? Ako je u pitawu novac, boqe pla}en posao mo`ete prona}i i u struci koja vam le`i.

U~ite od drugih qudi i slu{ajte wihove pri~e i savete. Kako to da va{a sestra ima boqi qubavni `ivot od vas, a vi stei zgodniji od we?

Pitajte je u ~emu je tajna. Nemojte se samo porediti, potrudite se da promenite ono {to vam smeta.

zdravstveni i psiholo{ki problemi. Potrebno je kontrolisati ne samo simptome alergije, nego i sopstvenu psihu.

Nedavno sam imala anafilakti~ki {ok. Kako mogu da se za{titim od wega?

Anafilakti~ki {ok je alergijska reakcija koja zahvata celo telo. Mo`e imati blage simpto-

kojem slu~aju osetite neobi~ne reakcije tela, obavezno zovite hitnu pomo}. [ta u~initi s namirnicama s kojima se prave odre|ena jela?

Da li smem da ih stavqam ili ne?

Neki qudi alergi~no reaguju samo na odre|enu koli~inu doti~ne namirnice, dok drugi ne

me koje skoro ne prime}ujete (poput reakcija na telu, malaksalosti i mu~nine), ali i {ok koji mo`e biti opasan po `ivot. [ok mogu do`iveti i qudi koji ni ne znaju da imaju odre|enu alergiju, kao na primer ubod p~ela. Upravo su ubodi insekata, ali i konzumacija namirnica, ~est uzro~nik anafilakti~kog {oka. Mo`ete ga spre~iti ako znate na {ta ste alergi~ni i to izbegavate. Ali, ako u bilo

mogu da podnesu ni mrvicu. Sve zavisi od toga koliko je izra`ena va{a alergija. Odli~an primer su le{nici. Tokom pe~ewa kao sastojak kola~a, zbog vru}ine dolazi do razdvajawa molekula belan~evine, i imunolo{ki sistem skoro ne prepoznate namirnicu na koju je alergi~an.

Ali, svejedno budite oprezni.

Bilo koji oblik ja~e alergije ne podnosi ni malu koli~inu doti~ne namirnice u jelu.

Otkazati ven~awe ili stisnuti petqu ripreme za najlep{i dan su u punom jeku. Od va{eg ven~awa vas deli samo par dana. Ali, umesto da se radujete tom trenutku, u vama se budi nemir. Na svaku pomisao na re~ “mu`”, “`ena”, “do kraja `ivota”, vi po~iwete da se gu{ite. Da li je re~ o prolaznom strahu pred ven~awe ili va{ partner nije onaj pravi?

Kako biste se smirili, setite se razloga zbog kojeg ste se odlu~ili da se udate za svog partnera. Prisetite se svih lepih trenutaka, zajedni~kih uspomena, po~etnih faza va{e veze, svega zbog ~ega ga volite i {ta vam sve zna~i u `ivotu.

P

Ven~awe je veliki korak i qudi se ~esto boje jer mewa qubavnu vezu. Ali, ako znate zbog ~ega ste pristali na taj korak, umiri}ete se jer znate koji su va{i razlozi.

Preispitajte se ~ega se bojite. Je li vas more crne misli da }e se ne{to u va{em odnosu promeniti, da vas partner vi{e ne}e gledati na isti na~in i da }e vas uhvatiti rutina? To su normalni strahovi jer se zapravo bojite za prirodu same veze.

To zna~i da vam je stalo do partnera i va{eg odnosa.

Ali ako razmi{qate da li je ispravna odluka jer niste sigurni da je va{ partner osoba s

kojom `elite da provedete ostatak `ivota, zastanite na trenutak. [ta za vas predstavqa prava osoba? ^esto pred ovako va`an korak u `ivotu po~iwemo da razmi{qamo o zami{qenoj slici osobe s kojom `elimo da provedemo ostatak `ivota. Savr{enu osobu ne mo`emo na}i. A nismo ni sami savr{eni. [ta vam smeta na partneru – to {to ostavqa ~arape u dnevnoj boravku, zna da povremeno zakasni na dogovore i mqacka za stolom? Ili pak mislite da nema iste ciqeve u `ivotu, nije sposoban da se nositi s problemima i nema nikakvih planova za budu}nost?

Ako shvatite da va{ partner nije „prava osoba“ za vas zbog konkretnih osobina koje se u mnogo ~emu kose s va{im `eqama, ciqevima i na~inom `ivota, treba da se zapitate da li je ven~awe zaista ispravan korak za vas. Nikad nije kasno otkazati ven~awe. To je mnogo boqa opcija, nego u~initi pogre{an korak.

Ne morate okon~ati vezu niti u potpunosti otkazati ven~awe. Priznajte partneru {ta vas mu~i i zamolite ga za jo{ vremena, koje iskoristite za re{avawe zajedni~kih problema. U tom periodu }ete shvatiti da li je strah bio osnovan ili ne.

22

KWIGA

petak16.april2010.

INTERVJU

DNEVNIK

PROF. DR MILAN [IPKA, LINGVISTA

TOP-LISTA

Kako vaqa govoriti i pisati ovosadski “Prometej” ve} godinama objavquje naslove iz {iroke oblasti srpskog jezika, a od skora, leksikografska biblioteka bogatija je za jo{ jedno, kapitalno izdawe“Pravopisni re~nik srpskog jezika sa pravopisno-gramati~kim savetnikom”. Autor je prof. dr Milan [ipka, a konsultant i supevizor, akademik Ivan Klajn.

Ovo je prvi pravopisni re~nik srpskog jezika, nakon raspada zajedni~ke i stvarawa vi{e nacionalnih dr`ava na jugoslovenskim prostorima. Mnogi lingvisti, zbog pomawkawa vaqanih priru~nika na srpskom, jo{ uvek koriste “Pravopis” star pola veka, potpuno zastareo, koji su zajedni~ki izdale Matica srpska i Matica hrvatska, uglavnom zbog re~nika, u kome su dati najva`niji oblici re~i sa promenama i akcentima.

Ovaj priru~nik je li{en re~i i oblika koji ne pripadaju srpskom jezi~kom standardu, pre svega srpsko-hrvatskog dubletizma. Tako|e je oslobo|en balasta vlastitih arhaizama, mawe poznatih dijalektizama, `argonizama, pa i usko

N

nicima, pitali smo profesora [ipku?

- Nakon disolucije zajedni~kog srpskohrvatskog standardnog jezika i progla{avawa posebnih, nacionalnih standardnih jezika -

hrvatskog, bo{wa~kog (pod neadekvatnim nazivom “bosanski jezik”) i pojave wihovih posebnih standardnojezi~kih priru~nikapravopisa, gramatika i rje~nika, bilo je normalno o~ekivati da se

srpske filolo{ke tradicije i kwi`evnojezi~kih uzora. To se, na `alost, ni nakon dvadeset proteklih godina nije desilo. Izmijewene su samo etikete: srpski umjesto srpskohrvatski.

Tako ispada da mi imamo srpski jezik, a da ne znamo {ta pod tim vaqa razumijevati, {ta jeste, a {ta nije srpski. Moji saradnici i ja smo, nasuprot tome, izborom odrednica za “Pravopisni re~nik srpskog jezika”, wihovom pravopisnom i gramati~kom obradom nastojali da razrije{imo tu dilemu. Istakli smo da je srpski sve ono {to stvarno postoji i {to je ovjereno upotrebom u srpskoj kwi`evnoj, standardnojezi~koj i govornoj praksi. Pri tome ni na koji na~in nismo upadali u zamku jezi~kog purizma.

U “Re~niku” ravnopravno tretirate ekavski i ijekavski izgovor. Da li to zna~i da korisnici treba sami da biraju re~i ili oblike koji im vi{e odgovaraju?

- Mi srpski jezik nismo sveli samo na beogradski ili srbijanski izraz. Zbog toga smo u uvodu “Pravopisnog re~nika srpskog je-

Nismo konkurenti Matici srpskoj Milan [ipka nagla{ava da su u ovako velikom, pionirskom poduhvatu on i wegovi saradnici nailazili na brojne te{ko}e, posebno neshvatqive otpore, pa i optu`be da su konkurenti Matici srpskoj.

- Ovo je specifi~an rje~nik, kome je osnovna svrha da informi{e o pravopisnoj, gramati~koj i akcenatskoj pravilnosti u okviru srpskog jezi~kog standarda i upozori na brojne gre{ke u praksi, obja{wava na{ sagovornik. To, dakle, nije nikakav “novi pravopis”, kako neki misle, niti je u konkustru~ne terminologije. Izostale su i svakodnevne re~i i izrazi u ~ijoj }e upotrebi malo ko od izvornih govornika srpskog jezika pogre{iti.

Za{to Srbija jo{ uvek oskudeva u standardnojezi~kim priru~-

rentskom odnosu prema postoje}em “zvani~nom” srpskom pravopisu Matice srpske. On upu}uje na specifi~na (~ak i krajwe neprihvatqiva) rje{ewa i propuste u tom pravopisu, umjesto kojih su ponu|ena rje{ewa iz pouzdanih jezi~kih savjetnika.

Takvih informacija, uputa na pravilne, ili upozorewa na nepravilne oblike i akcente, korisnik }e na}i na oko osam hiqada mjesta u “Re~niku”. [ipka ka`e da se vaqa nadati da }e najavqeno drugo izdawe “Pravopisa MS” uneti ne{to vi{e reda i sistema u toj normativnoj oblasti.

srpski lingvisti, kulturna javnost i politi~ki faktori odrede prema toj novonastaloj situaciji.

Trebalo je da se pristupi izradi srpskih standardnojezi~kih priru~nika i stalno radi na wegovawu jezi~ke kulture na temeqima

KWIGA ZAUVEK

zika” naglasili sqede}e: Srpski standardni jezik upotrebqavao se i upotrebqava na veoma {irokom prostoru, u dijalekatski i nacionalno razli~itim sredinama- Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, pa se zbog toga u wemu javqaju od-

re|ene raznolikosti, koje, bez obzira na delimi~no podudarawe s drugim srodnim jezi~kim standardima, pripadaju srpskom standardnom jeziku.

Tako se kao ravnopravne dublete daju razli~ite re~i i oblici: spana} i {pinat, pasuq i grah, {argarepa i mrkva, sre}an i sretan. To jednako vredi i za ekavski i za ijekavski izgovor, s tim {to treba imati na umu da se srpski ijekavski standard u dosta detaqa razlikuje od hrvatskog, a danas i od bo{wa~kog.

Srpski standardni jezik, koji pripada jedinstvenoj naciji, nije varijantno razu|en. Zato korisnici “Re~nika” mogu sami birati i upotrebqavati onaj izraz, re~ ili oblik koji odgovara wihovom jezi~kom ose}awu ili je uobi~ajen u sredini u kojoj `ive, {to se obi~no podudara (naravno, ako su ti izrazi ozna~eni kao standardni).

Isto tako, mogu govoriti i pisati srpskim ekavskim ili ijekavskim standardnim izgovorom, svejedno.

Kojim korisnicima je prevashodno namewen “Pravopisni re~nik srpskog jezika”?

- Ovo je prvi srpski standardnojezi~ki priru~nik u posqedwih stotinu godina. Namijewen je izvornim govornicima srpskog jezika, prije svega onima koji su po svojoj profesiji du`ni da govore i pi{u pravilno- novinarima, spikerima, prevodiocima, lektorima, slu`benicima u administraciji, glumcima, kulturnim i javnim radnicima, ukqu~uju}i tu i politi~are. Naravno, i onima koji druge pou~avaju kako vaqa govoriti i pisati – nastavnicima, ali i studentima i svima koji `ele da usavr{e svoje jezi~ko znawe i jezi~ku kulturu podignu na vi{i nivo.

Autor i izdava~ bi}e im zahvalni ukoliko se oglase svojim ocjenama, primjedbama, pitawima ili prijedlozima za daqu doradu ovoga djela.

Radmila Lotina

DEJAN TADI], PISAC

Bu|ewe uz „Crnu strelu” ednom prilikom, kada sam bio de~arac od dvadesetak godina, otac mi je sa svojim potpisom, radostan i nasmejan, poklonio neveliki roman Robeta Luisa Stivensona "Crna strela". U to vreme kada su kwige bile prava retkost, mojoj sre}i nije bilo kraja. (Mnogo kasnije zapazio sam da je izdava~ ovog romana ~uveni Geca Kon i da je on objavqen pre Drugog svetskog rata, pa sam shvatio da u svojoj biblioteci imam pravi raritet.)

Sa velikom radoznalo{}u po~eo sam da ~itam "Crnu strelu" i kako sam odmicao u tom poslu,

J

moje ushi}ewe postajalo je sve ve}e. Bio sam odu{evqen pre svega glavnim likovima Ri~ardom [eltonom zvanim Dik i wegovom devojkom Xoanom Sidlej.

Oni su se zavoleli u vreme tridesetogodi{weg rata koji je buktao izme|u Jorka i Lankastera u Engleskoj, od 1455. do 1485. godine, poznatiji pod nazivom "Rat izme|u dveju ru`a".

Iiako `ive u te{ko vreme, oni posle mnogobrojnih, vi{egodi{wih peripetija uspevaju da se ven~aju i povuku u miran `ivot i tako doka`u da istinska qubav uvek pobe|uje, da za wu ne postoje nikakve prepreke i zamke, jer ih ona uvek savladava i ru{i.

I danas, s nostalgijom, prelistavam ovaj istorijsko - qubavni roman Robeta Luisa Stivensona jer mi imponuje uzbudqivom radwom, ~istotom karaktera, morala i etike mladi}a Ri~arda i mlade Xoane, kao i jednostavnim i lucidnim stilom kojim je napisan. [teta {to je ovaj pisac pomalo zaboravqen kod na{ih ~italaca, ali vaqa verovati da }e i ovu nepravdu, kao i mnoge druge popraviti vreme.

A dotle, "Crna strela" zauzima po~asno mesto u mojoj skromnoj, li~noj biblioteci i jedna je od retkih koju ugledam ~im se probudim.

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Solaris” 1. “Kao i sva ravnica” - Nenad ^anak - Ju top agencija 2. “Izgubqeni simbol” - Den Braun - Solaris 3. “Lovac na zmajeve” - Haled Hoseini - Laguna 4. “Voda iz kamena” - Qiqana Habjanovi}-\urovi} - Globosino 5. “Kako postati pisac” - Momo Kapor - SKZ 6. “Tajna” - Ronda Birn - Dejadora 7. “Misti~ni kabare” - Alehandro Hodorovski - Solaris 8. “Glasovi u vetru” - Grozdana Oluji} - SKZ 9. “Doktor Aron” - Vuk Dra{kovi} - Srpska re~ 10. “Kako da najlak{e upropastite ro|eno dete” - Nade`da Milenkovi} - Bulevar

JUBILARNA IZDAWA

Stihovi neprolazne lepote okom pro{le godine, na razli~itim meridijanima na kojima se govori srpski jezik, a ponajvi{e ovde, u Srbiji, obele`ena je stogodi{wica objavqivawa pesme “Santa Maria della Salute” Laze Kosti}a. Mnogi izvanredni poznavaoci istorije kwi`evnosti smatraju je najlep{om pesmom ispevanom na srpskom jeziku.

Tom jubileju pridru`ila se i “Akademska kwiga” iz Novog Sada, objaviv{i nedavno zbornik tekstova sa izborom Kosti}eve poezije “Vek pesme Santa maria della Salute”, koji je priredio Haxi Zoran Lazin.

Umesto predgovora objavqeno je “Pismo Lazi Kosti}u-i stvori Bog pesnika”, iz pera Miroslava Josi}a Vi{wi}a.

U narednim poglavqima, hronolo{kim redom slo`eni su zapisi o ovoj poemi iz pera kwi`evnih kriti~ara, istori~ara i teoreti~ara, pesnika. Tako su o nastanku ~uvene pesme pisali Svetislav Stefanovi} i Stanislav Vinaver. Prire|iva~ je odabrao i eseje Isidore Sekuli} i Zorana Mi{i}a o Lazi Kosti}u, a o pedesetogodi{wici wegove smrti, tekst Todora Manojlovi}a. O Lenki Dun|erskoj odabrano je svedo~anstvo Mladena Leskovca.

Posebno je zanimqivo pro~itati kako su svog pesni~kog sabrata videli i o`iveli Vasko Popa, Qubomir Simovi}, Milorad Pavi}, Miodrag Pavlovi}, Miro Vuksanovi}, Jovan Zivlak, Zoran \eri}, Pero Zubac i drugi.

Studentima kwi`evnosti dra-

T

gocena }e biti analiza Dragi{e @ivkovi}a “Santa Maria della Salute kao zavr{na pesma Laze Kosti}a”. Ovde se srpska poema poredi sa ~uvenom poemom evropskog romantizma“Gavranom” Edgara Alana Poa. @ivkovi} se bavio i pesmama Laze Kosti}a koje su joj prethodile, pa je dokazao i zakqu~io: “~iwenica je da ta pesma sadr`i u sebi, na svoj na~in, i celokupno Kosti}evo

pevawe do tada”. @ivkovi} se bavio i metri~kom analizom ~uvene Kosti}eve oktave, kojom je ispevana “Santa maria della Salute”. Ovaj zbornik se zavr{ava hronologijom `ivota i rada Laze Kosti}a (18411910).

I kao {to zakqu~uje prire|iva~- “^etrnaest strofa Lazine poeme “Santa maria della Salute”, pesme qubavi, pesme ve~ne lepote...jedan vek govore i }ute o Lenki i Lazi.”

R. Lotina

KWI@EVNA BA[TINA

Doprinos srpskoj meteorologiji wi`evnica Jevstahija Arsi} (1776–1843) je prva `ena koja je na srpskom jeziku dala detaqan opis godi{wih doba u svojoj kwizi „Poleznaja razmi{lenija o ~etireh godi{wih vremeneh, s osobenim pribavlenijem o trudoqubiji ~elovjeka, i otudu proisho|a{~ej vseop{~ej polzje“, objavqenoj u Budimu, 1816. godine.

Delo sadr`i slikovit, poeti~an i detaqan opis vremenskih stawa i promena u prirodi tokom sva ~etiri godi{wa doba i donosi obja{wewa meteorolo{kih doga|aja. Iako su neka tuma~ewa zasnovana i na praznovericama, zbog vidno zastupqenog meteorolo{kog pristupa, kwiga Jevstahije Arsi} zauzima zna~ajno mesto u istoriji srpske meteorologije. Primerci ove kwige postoje u Biblio-

K

teci Matice srpske i oni su opisani u elektronskom katalogu te ustanove.

Novi elektronski ~ita~i K ada je “Eplov” “ajped” debitovao pre ne{to vi{e od tri nedeqe, u nekim delovima tehnolo{kog sveta do~ekan je horom kritika. Bez telefona, kamere i mogu}nosti rada na vi{e aplikacija istovremeno, mnogima se nije ~inio revolucionarnim. Ipak, kada isto pitawe postavite nekom od sre}nika koji u`ivaju u kwigama zahvaquju}i “ajpedu”, dobijate usagla{eni odgovor: savr{en je!

Nije tajna samo u dobrom dizajnu, iako neki stru~waci isti~u da je “Eplov” povratak na tr`i{te omogu}en najvi{e zahvaquju}i po{tovawu dizajnerskog principa ergonomije: stvar }e biti popularna ako lako i lepo le`i u ruci, ili ako se, kao {to je bio slu~aj sa “ajfonom” jednostavno sme{ta u xep pantalona ili ko{uqe.

Ne radi se ni o tome da je ekran osetqiv na dodir mnogo lak{e kontrolisati nego na ”Amazonovom” “kindlu” koji je do sada suvereno vladao na tr`i{tu elektronskih ~ita~a kwiga.

Re~ je o tome da je “Eplov” tim ra~unao na pridobijawe generacija i generacija qubiteqa papirnih kwiga, omogu}avaju}i im isti do`ivqaj i kori{}ewem “ajpeda”.

Stranice se okre}u pokretima koji podse}aju na okretawe papirnih listova, “ajped” pritom i “{u{ka”, nedostaje samo specifi~an miris pra{wavih kwiga.

U odmeravawu snaga “ajpedu” poma`e i ~iwenica da mu je ekran skoro dvostruko ve}i od “kindlovog”, i jo{ u milionima boja, {to kod qubiteqa crnobelog “kindla” mo`e samo da izazove tehnolo{ku zavist. Ve}i ekran zna~i i ve}e mogu}nosti prilago|avawa fonta ~itaocu, a “ajped” je u svojevrsnom kopirawu papirnog izdawa i{ao toliko daleko da je i stranice e-kwiga podelio na brojeve, za razliku od “kindla” gde se ra~una samo procenat pro~itanog, a mesto u kwizi zove se “lokacija”.

I za kraj – animacija. Kada okre}ete stranicu na “ajpedu”, slika koju dobijate na ekranu kwiga je kojoj se stranice pomeraju onoliko brzo koliko pomerate

O[E ] T NE

prst po ekranu.

Stranice izgledaju kao prave, s razmacima u sredini, jer se vodilo ra~una o navikama ~italaca, me|u kojima je i ona da odmaraju oko na belinama margina, i da je na{ mozak navikao da tekst deli u pasuse, a pasuse sme{ta na stranice. Uostalom, i ve}ina korisnika vord editora na kompjuterima ima pode{ene stranice da podse}aju na papirne, s marginama i razmacima.

Inovacija i tehnolo{ki napredak uz vo|ewe ra~una o pro{losti i tradiciji stvar je koja je “ajped” prosto osudila na uspeh. Iako svakog dana sti`u vesti o novim vrstama e-~ita~a koji polaze od “ajped” osnove, jasno je da je postavqen standard i utvr|en pravac u kome }e se kretati napredak elektronskog izdava{tva. A nama ostaje da skupqamo pare za sopstveni primerak i trqamo ruke u o~ekivawu prodora eletronskog sveta kwiga i na na{e prostore.

KULTURA

DNEVNIK

petak16.april2010.

23

U GALERIJI MATICE SRPSKE VE^ERAS OTVARAWE IZLO@BE „PREDSTAVA @ENE U SLIKARSTVU PAJE JOVANOVI]A”

Izme|u estetike i `ivota U sklopu jednogodi{we manifestacije, obele`avawe 150 godina od ro|ewa jednog od najzna~ajnih srpskih slikara Pavla Paje Jovanovi}a (Vr{ac, 1859 - Be~, 1957), ve~eras se u Galeriji Matice srpske(Trg galerija 1, u Novom Sadu) u 19 sati sve~ano otvara izlo`ba "Izme|u estetike i `ivota: predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a".

Postavku }e otvoriti ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi}, dok }e o izlo`bi govoriti profesor dr Miroslav Timotijevi}. Postavkom je obuhva}eno pedeset i dva Jovanovi}eva rada – slike, grafike i crte`i iz fondova Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja u Beogradu, Gradskog muzeja u Vr{cu, Narodnog muzeja u Zrewaninu i Galerije Matice srpske. Kroz odabrane radove predstavqeni su razli~iti modeli prezentacije `ene u opusu Paje Jovanovi}a i ilustrovana raznovrsna tematska i estetska opredeqewa.

Kako je najavquju}i ovu vrednu i atraktivnu izlo`bu rekla upravnica Galerije Matice srpske mr Tijana Palkovqevi}, to je centralni doga|aj u prvoj polovini ovogodi{weg rada Galerije i deo je velikog programa izlo`bi i manifestacija koje se odr`avaju od 16. juna pro{le godine, dana kada je ro|en Paja Jovanovi}.

U okviru velikog slikarevog i jubileja nacionalne kulture u ovom periodu su organizovane izlo`be Jovanovi}evih dela u Vr{cu, Beogradu i Zrewaninu.

Izlo`ba u Novom Sadu, kao posledwu u nizu, po re~ima wene autorke mr Tijane Palkovqevi}, predstavqa Paju Jovanovi}a iz drugog ugla i odlikuje se savremenim pristupom i koncepcijom.

Ideja izlo`be je da ponudi jednu vrstu reinterpretacije i sagledavawe slikareve pozicije u evropskim i svetskim okvirima kada su u pitawu odnos prema slikarstvu i predstavqawu `ene u rali~itim

temama. Tako|e, da Jovanovi}evo delo {to vi{e pribli`i publici svih generacija.

Tako }e posetioci izlo`be do 6. juna, imati priliku da u ~etiri prostorije i holu Galerije vide aktove, zatim portrete Jovanovi}evog prvog modela, pa supruge Hermine - Muni Dauber, svetskih i lokalnih znamenitih dama, scene iz `ivota na Balkanu, kao i portrete wemu bliskih osoba majke, ro|ake i ostarele Muni. Tu su izlo`eni i Jovanovi}evi crte`i i skice - nedovr{eni radovi.

Sastavni deo izlo`be ~ini i publikacija u kojoj se dvanaestoro autora bavi predstavom `ene, kao fenomenom prisutnim u Jovanovi}evom celokupnom opusu. Tekstovi prikupqeni u woj su odredili i koncept izlo`be, a napisali su ih profesor Miroslav Timotijevi}, Danijela Vanu{i}, mr Nada Seferovi}, dr Jasna Jovanov, mr Tijana Palkovqevi}, profesor dr Lidija Merenik, mr Dejan Sretenovi}, dr

KONCERT „FILADELFIJSKIH VIRTUOZA” – NOMUS 2010.

Muzika kontinenata Iz ve~eri u ve~e, umetni~ki naboj programa Nomusa ne jewava, nude}i qubiteqima muzike nove atraktivne koncertne doga|aje.

Tre}e festivalske ve~eri novosadska publika imala je tako retku priliku da prisustvuje koncertu jednog renomiranog ansambla iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, kamernog guda~kog orkestra Filadefijski virtuozi, sa dirigentom Donaldom Spaldingom.

ra, predstavio se na ovom koncertu nepretencioznim i pitkim programom, koji je delima savremenih ameri~kih autora suprotstavio muziku velikana pro{losti i opuse evropskih kompozitora. U prvom delu izveden je Kon~erto groso savremenog ameri~kog kompozitora iz prve polovine dvadesetog veka Vitorija \aninija, tipi~ne neobarokne fakture, elokventno razvijenog muzi~kog

ju solisti~ku deonicu minuciozno vajala u prete`no svedenoj dinamici nevelikog raspona, kakva uostalom odgovara originalnom, ~embalisti~kom zvu~awu dela, iako je wen klavirski part ~esto izbijao u prvi plan, briqantnim, sna`no akcentovanim virtuoznim pasa`ima, zajedno sa orkestrom grade}i sugestivnu i dore~enu tonsku sliku ovog velikog baroknog koncerta.

Sasvim druga~iji, neuobi~ajen i izazovan ambijent nove muzike donelo je potom izvo|ewe kompozicije "^ini" br.

5, za guda~e i zvuk sa trake, na{e istaknute kompozitorke mla|e generacije Aleksandre Vrebalov, koja je u ovom svom opusu na~inila zanimqiv eksperiment, sklapaju}i delove modernisti~kog muzi~kog mozaika, kombinuju}i inovativno, na trenutke nestandardno tretiran guda~ki zvuk i i snimqenu tonsku „podlogu“ reprodukovanu sa tejpa, koja se razvija od laganog bruja {irokih tonskih planoDirigent Donald Spaldinig s delom ansambla „Filadelfijskih virtuoza” va, povremenih zveckavih Foto: Sr|an Doro{ki intermeca zvu~awa snoProbrana i odana publika Nomutoka, zanimqive tematske gra|e, pova nanizanih {koqki do snisa nije prenebregla ni ovaj nastup, osen~ene gustom hromatikom i mqenih fragmenata horskih izvotako da se u gledali{tu Sinagoge smelim harmonskim pokretima, |ewa. Uobli~ena skladno i sa meokupio istina ne{to mawi nego koje je efektno zazvu~alo u uzorrom, ova kompozicija neobi~ne prve ve~eri, ali opet poprili~no nom tuma~ewu filadelfijskog anstrukture i osobene meditativne brojan auditorijum. Treba ukazasambla. Potom se na programu naatmosfere donela je dah novine i ti da je ovaj festival tokom godi{ao Koncert broj 1 za klavir i tragala{tva za novim izra`ajnim na o~igledno uspeo da odneguje orkestar u d-molu, Johana Sebajezikom nove muzike, koji su slusvoju publiku, koja, za razliku od stijana Baha, sa solistkiwom na {aoci lepo prihvatili.

Program je potom nastavqen izvo|ewem popularnog, opse`nog Danas na Nomusu Dvor`akovog Guda~kog kvarteta u F-duru, opus 96, poznatog i kao Sinagoga, 20 ~asova: Koncert "Kamerate akademike" iz Novog Sa"Ameri~ki kvartet", nastalog da, solista na violi @erar Kose iz Francuske, na programu dela Bapod uticajem autorovog boravka ha, Britna, Griga i Ersana na Novom kontinentu, prera|enog za guda~ki orkestar, koji su Filamnogobrojnih posetilaca nekih klaviru Gabrijelom Imreh, a ovaj, delfijski virtuozi izveli poletdrugih sli~nih koncertnih dogapoprili~no zahtevan i osetqiv no i dore~eno. Na samom kraju |aja, zbiqa prati muzi~ka zbivamuzi~ki zadatak pokazao je u punoj ovog zanimqivog i uspelog konwa na podijumu i zna kada, izme|u meri visoke izvo|a~ke kvalitete certa zazvu~ala je jo{ orkestarsimfonijskih stavova, ne treba filadelfijskog ansambla – bujan ska obrada latinoameri~ke igre aplaudirati. i koloritan, skladno izbalansiH. Monkaja, i posle poziva za bis, Ameri~ki ansambl u kojem je ran guda~ki zvuk, preciznost i elegantno i upe~atqivo izvedena pod znala~kim vo|stvom iskusnog vanredna uskla|enost orkestarje jo{ popularna Bramsova Madirigenta Spaldinga okupqeno skih deonica. Raspolo`ena pija|arska igra broj 5. dvadesetak vrsnih mla|ih muzi~anistkiwa Gabrijela Imreh je svoBorislav Hlo`an

Simona ^upi}, dr Nenad Radi}, Ratomir Kuli}, Milica Stojanovi} i mr Sofija Kajtez.

Po re~ima koordinatora projekta Sne`ne Mi{i}, tokom trajawa izlo`be od 17. aprila do 6. juna, Galerija Matice srpske radi}e za publiku od utorka do subote od 12 do 20 i nedeqom od 10 do 18 ~asova. Svakog dana odr`ava}e se tuma~ewa izlo`be u 18 ~asova a svakog petka bi}e organizovana stru~na predavawa. Subotom u 11 ~asova u terminu rezervisanom za najmla|u publiku odr`ava}e se kreativne radionice posve}ene Paji Jovanovi}u. Film Radio televizije Vojvodine "@ivot je najlep{i san Pavle Paja Jovanovi}" po scenariju i u re`iji \ure Mr|e, koji uz postavku upotpuwuje pri~u o Jovanovi}evom `ivotu i stvarala{tvu, bi}e projektovan u galeriji svakodnevno u 12 i 17 ~asova. Izlo`bu prati i niz suvenira vezanih za stvarala{tvo Paje Jovanovi}a.

V. Crwanski

Paja Jovanovi}, Umetnikova supruga Muni, 1925.

FESTIVAL PROFESIONALNIH POZORI[TA VOJVODINE U ZREWANINU

Aplauzi na otvorenoj sceni

Kako `iveti sadr`ajpredstave razvijali mono, kako se osloboditi tiv pri~awa pri~e za lasveokru`uju}e plastike, ku no}, dok su motivi sakako obratiti pa`wu na me pri~e izvedeni lutbli`we, a da to ne bude karski. S podjednako preko daqinskog, kucaju{arma i ve{tine vlada}i poruku ili razmili su sa oba segmenta, {qaju}i „A gde sam tu ali je sama bajka ostala ja!?“, pitawa su o kojima prazna, odnosno (~)ista, u osavremewenoj verziji interpretirana isuvi{e Ibzenove „Nore“ razmiravno, pravolinijski, {qa rediteq Predrag bez produbqivawa sloje[trbac. Ova predstava u va i zna~ewa. izvo|ewu Narodnog poU okviru prate}eg zori{ta Sombor usporiprograma Festivala, la je, takore}i produ`iprekju~e je u pozori{nom la `ivot publike 60. feklubu „Zeleno zvono“ stivala profesionalnih prire|eno ve~e sa scenopozori{ta Vojvodine u grafom Miodragom MiZrewaninu na dva sata }om Taba~kim. Mnogointenzivnog pre`ivqabrojni posetioci mogli vawa sudbine `ene (Nosu da u`ivaju u projekciru tuma~i Ivana V. Jovaji ostvarenih dela {to novi}) koja se usudila, na scenama, {to na papipo cenu neizvesnosti, da ru i vide deli} onoga pokida lance na ovim zbog ~ega pozori{ni prostorima jo{ uvek pascenograf mo`e i mora trijarhalno aktuelne inda stoji rame uz rame sa Iz predstave „Nora” somborskog pozori{ta stitucije braka, porodirediteqima, Foto: J. D. Wegovi} piscima, ce. glumcima, kostimograTre}eg dana manifestacije u dio se zahvaquju}i autorskom fima i drugim akterima komZrewaninu, za decu i mlade izradu Sanele Milo{evi} i Cvepleksne umetnosti teatra. Navedena je predstava „Uspavana tina Ani~i}a koji su poznatu ravno, projekcije su samo ilulepotica“ po motivima bajke bajku tuma~ili dvojako – dramstrovale razgovor sa umetnikom bra}e Grim pozori{ta „Dobriski i lutkarski. iz ~ijeg rada je do sada proisteca Milutinovi}“ iz Sremske U elementima koji kreiraju klo preko 200 scenografija od Mitrovice. Svojevrstan povraatmosferu orijenta (dekor, kokojih su mnoge nagra|ivane, a netak na Festival profesionalstim, muzika), autori su kao ke izazivale i aplauze na otvonih pozori{ta Vojvodine dogocentralni motiv dramskog dela renoj sceni.

I. Buri}

U JUNU NA „SINEMA SITIJU”

Koqevi}ev film premijerno Film "@ena sa slomqenim nosem" Sr|ana Koqevi}a bi}e premijerno prikazana na festivalu "Sinema siti", koji }e u Novom Sadu biti odr`an od 5. do 12. juna.Qubavna pri~a o prevazila`ewu emotivnih rana iz pro{losti, kroz neke naizgled nemogu}e qubavi, bi}e prikazana u okviru takmi~arske selekcije "Nacionalna klasa":

U novom ostvarewu poznatog doma}eg scenariste i rediteqa Koqevi}a gladaoci }e mo}i da vide sjajne glumce, kao {to su Neboj{a Glogovac, Branka Kati}, Anica Dobra, Nada [argin, Dara Xoki}, Vojin ]etkovi}, Sr|an Todorovi} i drugi.

- @eleo sam da napravim film koji nudi pozitivnu energiju, pri tom ne zatvaraju}i o~i pred stvarno{}u. Film o Beogradu

danas, o qudima zaglavqenim u saobra}ajnoj gu`vi na Brankovom mostu, qudima koji poku{avaju da srede svoje emotivno rasturene `ivote. Pri~a je prepletena i povezana kao gradski "roud muvi’, a Beograd je slikan na nov, pomalo druga~iji na~in.

Bliskost sa likovima, uz dozu humora, bila nam je najva`nija“, ka`e rediteq i scenarista filma, Sr|an Koqevi}.

Foto: R. Hayi}

U GALERIJI OGRANKA SANU U NOVOM SADU

Izlo`ba Umetni~ke zbirke U galeriji Ogranka SANU u Novom Sadu ju~e je otvorena kolektivna izlo`ba umetnika koji su tokom proteklih godina imali samostalne postavke u ovom prostoru i i po jedan rad su poklonili za Umetni~ku zbirku Ogranka. Izlo`bu je otvorio likovni kriti~ar Sava Stepanov, a daro-

davcima su dodeqene zahvalnice. Otkrivena je i spomen biste akademika Dragoslava Srejovi}a, ~uvenog arheologa i nekada{weg profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, ~iji je autor akademski vajar Sava Halugin, a govorio je akademik Vidojko Jovi}.

24

SVET

petak16.april2010.

RASTE BROJ POGINULIH U KINI

Jo{ zatrpanih pod ru{evinama PEKING: Prema najnovijem bilansu, u razornom zemqotresu koji je pogodio kinesku provinciju ^ingai poginulo 617 qudi.

Jo{ zatrpanih pod ru{evinama.

Spasiocima posao ote`avaju o{te}eni putevi, jak planinski vetar i naknadni potresi tla.

Najnoviji bilans `rtava razornog zemqotresa koji je pogodio kinesku provinciju ^ingai na podru~ju Tibeta je 617 poginulih, saop{tila je dr`avna agencija Sinhua. Strahuje se da }e broj `rtava rasti, jer su mnogi qudi zatrpani pod ru{evinama. Spasila~kim timovima posao ote`avaju o{te}eni putevi, jak planinski vetar i naknadni potresi tla.

Do sada je spaseno vi{e od devet stotina qudi.

Konvoji sa hranom, {atorima i medicinskom opremom pristi`u

RUSIJA

Spasioci i daqe tragaju za stradalima

u najte`e pogo|en planinski okrug Ju{u, gde je bio epicentar potresa. Uni{teno je 85 odsto zgrada, pa su pre`iveli, no} pro-

veli pokriveni samo }ebadima, u {atorima, {to nije bilo dovoqno da ih zagreje na temperaturi ispod nule. Vojska i lokalno sta-

novni{tvo lopatama i rukama kopaju zemqu ne bi li izbavili pre`ivele. Kineski spasilac obja{wava da je devojka, na koju je pala greda, imala sre}e.”Pa`qivo smo joj podvezali noge na koje je pala greda. Morali smo, da joj krv ne bi pojurila pravo u srce”, rekao je spasilac. U provinciji ^ingai `ivi oko 80.000 qudi, prete`no zemqoradnika i nomada, Mongola i Tibetanaca, a bogata je zalihama ugqa, olova i bakra.

Kineska Vlada obezbedila je 30 miliona dolara za pomo} `rtvama, a predsednik i premijer Hu \intao i Ven \iabao, apelovali su da se u spasavawe ulo`e maksimalni napori. Povre|eno je vi{e od 10.000 qudi. Vi{e od 5.000 vojnika, medicinskih radnika i spasilaca sti`e u pomo}, dok se oko 700 vojnika ve} nalazi na terenu.

POQSKA TUGUJE ZA SVOJIM SUNARODNICIMA

Stop proizvodwi plutonijuma MOSKVA: Rusija je obustavila rad posledweg nuklearnog postrojewa za proizvodwu plutonijuma u Sibiru, kako je ranije ove nedeqe obe}ala na samitu o nuklearnoj bezbednosti u Va{ingtonu. “Rad reaktora obustavqen je danas”, rekla je ju~e agenciji Frans pres portparolka centrale @elenogorsk Jelena Golovinkina. “Stavqawe van funkcije reaktora ADE-2 ima veliki me|unarodni zna~aj. To je bilo posledwe postrojewe za proizvodwu plutonijuma u vojne svrhe na svetu”, navodi se u objavqenom saop{tewu centrale.

Reaktor ADE-2 bio je aktivan 46 godina.

Centrala u @elenogorsku imala je jo{ dve jedinice koje su zatvorene 1992. godine.Ameri~ki predsednik Barak Obama izjavio u utorak da je ruski predsednik Dmitrij Medvedev, tokom samita u Va{ingtonu, najavio je da }e biti obustavqen rad reaktora za proizvodwu plutonijuma koji mo`e da se koristi za atomske bombe. SAD i Rusija su u utorak potpisale i novi protokol o uklawawu 68 tona plutonijuma, dovoqnog za proizvodwu 17.000 atomskih bombi.

Dr`avnici na sahrani Ka~iwskog VAR[AVA: Sahrani poqskog predsednika Leha Ka~iwskog prisustvova}e najvi{i zvani~nici iz vi{e od 20 dr`ava, a me|u wima predsednici SAD i Rusije.

Poqska se priprema za sahranu predsedni~kog para i drugih zvani~nika koji su poginuli u subotu u avionskoj nesre}i. Me|u brojnim dr`avnicima, sahrani Ka~iwskog i wegove supruge Marije, koji su poginulu u subotu u avionskoj nesre}i, prisustvova}e i predsednik Srbije Boris Tadi}, potvr|eno je agenciji Beta u wegovom kabinetu. Leha Ka~iwskog i prvu damu isprati}e i li~ni prijateqi poqskog predsednika - ~e{ki predsednik Vaclav Klaus i predsednik Gruzije Mihail Saka{vili.

Predsednici }e predvoditi i nacionalne delegacije Francuske, Slova~ke, Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Letonije, Estonije, Albanije, Moldavije i Rumunije. Nema~ku }e predstavqati i predsednik Horst Keler i kancelarka Angela Merkel, [paniju

Lak{e do ma|arskog dr`avqanstva BUDIMPE[TA: Budu}i {ef ma|arske diplomatije ka`e da }e nova vlada omogu}iti Ma|arima u Srbiji, Rumuniji, Slova~koj i Ukrajini lak{e dobijawe ma|arskog dr`avqanstva. Mogu}nost da imaju dvojno dr`avqanstvo dobi}e 1,5 miliona Ma|ara u Rumuniji, pola miliona u Slova~koj i pripadnici ma|arske mawine u Srbiji i Ukrajini. Fides ima {ansu da ostvari dvotre}insku ve}inu u parlamentu, {to bi omogu}ilo promenu zakona o dr`avqanstvu.

“Ma|ari koji `ive u susednim zemqama mogu sada dobiti dr`avqanstvo samo ako se nastane u ovoj dr`avi na izvesno vreme. To }e biti pojednostavqeno poboq{awem postoje}ih propisa”, rekao je budu}i ministar spoqnih poslova Ma|arske, Jano{ Martowi.

On veruje da lak{e dobijawe dr`avqanstva ne}e dovesti do napetosti sa susedima. Slova~ki premijer Robert Fico je izjavio da pitawe dr`avqanstva mo`e izazvati pogor{awe odnosa Budimpe{te i Bratislave. “Postoji pogre{no tuma~ewe da to mo`e biti nekakvo masovno automatsko davawe dr`avqanstva. Nije tako. Dobijawe dr`avqnstva }e uvek biti na individulanoj osnovi“, rekao je Martowi.

(FoNet)

AVGANISTAN

Ubijeni nema~ki vojnici BERLIN: Na severu Avganistana ju~e su ubijena ~etvorica nema~kih vojnika, saop{tilo je nema~ko Ministarstvo odbrane. Mediji javqaju da je vi{e vojnika raweno u te{kom napadu na patrolu, koju su ~inili nema~ki, belgijski i avganistanski vojnici, i da se napad dogodio u oblasti mesta Baghlan, koje “va`i za tvr|avu talibana”. Napad se dogodio petnaest dana posle sukoba na Veliki petak u kojima su ubijena trojica nema~kih vojnika.

Pripadnici misije u Avganistanu su ~esto napadani, a ovih dana je {ef opozicione Socijaldemorkatske partije (SPD) Zigmar Gabrijel zatra`io od kancelara Angele Merkel jasan stav da li je ili nije re~ o ratnoj misiji.

On je rekao da bi, ukoliko vlada smatra da je re~ o ratnoj misiji, Merkelova trebalo da zatra`i novi mandat Bundestaga, {to je kancelarka, sude}i prema izjavama iz vlade, odbila.

(Tanjug)

KIRGIZIJA

Nemire prekinula pucwava

Po{ta poginulima u Poqskoj

kraq Huan Karlos i premijer Hose Luis Sapatero, Ukrajinu i sada{wi predsednik Viktor Janukovi~ i biv{i Viktor Ju{~enko.

Evropska unija posla}e na sahranu predsednika Poqske najvi{e ~elnike - svog predsednika Hermana van Rompeja, {efa Evropske komisije @oze Manuela Baroza i predsednika Evrop-

skog parlamenta Je`ija Buzeka.

NATO }e predstavqati generalni sekretar Anders Fog Rasmusen. Na sahrani }e biti i Fatmir Sejdiu, predsednik Kosova ~ijem se priznavawu Ka~iwski protivio, a ponavqao je da dok je on na funkciji Poqska u Pri{tini ne}e imati svog ambasadora.

(Beta)

MEKSIKO

Rat s narkobandama ne jewava AKAPULKO: U sukobu nepoznatih napada~a i policije u letovali{tu, u Meksiku, poginulo je pet osoba, saop{tila je ju~e ujutro lokalna policija. Oru`ani obra~un izbio je prekju~e posle podne, na aveniji Kostera du` gradske pla`e, gde se nalazi veliki broj hotela. Me|u poginulima su “jedna `ena i weno maloletno dete, koji su se nalazili u automobilu, taksista, jo{ jedan voza~ i pripadnik policije”, rekao je na~elnik policije u Akapulku.

Nasiqe koje se dovodi u vezu sa narko kartelima poraslo je posledwih nedeqa u Meksiku, a u

DNEVNIK

narkoratu, koji su oru`ane snage Meksika, po nare|ewu predsednika Felipea Kaldrona i uz podr{u SAD, zapo~ele pre ~etiri godine, stradalo je vi{e od 22.700 osoba.

U iscrpnom izve{taju, koji je meksi~ka vlada uputila Parlamentu, prenosi AP, ka`e se da je najkrvavija bila pro{la godina sa 9.635 ubijenih u nasiqu povezanom sa organizovanim kriminalom.

Izgleda da }e i ova godina biti sli~na - u posledwem obra~unu unutar narko mafije {est le{eva je ba~eno kraj druma u Kuernava-

ki blizu glavnog grada, gde je vo|ena bitka za vo|stvo kartela ~iji bos je poginuo u pukarawu s marincima prolog decembra. [estorica `rtava je prethodno mu~ena, a potom jedan po jedan su ubijani hicima u glavu.

“Kalderonov rat”, u kome uestvuje vi{e od 40.000 vojnika i cela federalna policija, na{la se na udaru opozicije, ali i analitiara, koji tvrde da je dovela do kr{ewa qudskih prava, a malo doprinela suzbijawu izvoza droge u SAD. Vlada odbacuje kritiku, tvrde}i da polako ali sigurno suzbija narkozlo.

BI[KEK: Skup nekoliko hiqada pristalica svrgnutog kirgistanskog predsednika Kurmanbeka Bakijeva u gradu O{u, na jugu zemqe, ju~e je prekinula pucwava. Za sada nema izve{taja o `rtvama, javqaju ruske agencije Bakijev je dr`ao govor u trenutku kada se za~ula paqba. Svrgnuti predsednik je brzo u{ao u automobil i odvezao se s mesta skupa. Jedan od bra}e Bakijeva, Kanibek, rekao je “Aso{ijeted presu” da Bakijev nije povre|en i da se vratio ku}i u selo Tejit.

Jo{ nije poznato ko je pucao, ni da li je meta napada bio svrgnuti predsednik, ili okupqena masa wegovih pristalica. Grad O{ poznat je po krvavim sukobima Kirgiza i mawinskih Ujgura devedesetih godina pro{log veka. Pres slu`ba ruskog premijera Vladimira Putina saop{tila je da je Putin preksino} razgovarao telefonom s Bakijevim, na inicijativu svrgnutog predsednika, ali nije objavila detaqe razgovora.

(Tanjug)

ZIMBABVE

Yelat penzionisan HARARE: Posledwi xelat u Zimbabveu penzionisan je po{to je posledwe pogubqewe izvr{io 2004. godine, a oko 50 zatvorenika ~eka na izvr{ewe najstro`e kazne budu}i da vlada te zemqe ne mo`e da mu na|e zamenu. U me|uvremenu, sve je vi{e zahteva da se u Zimbabveu ukine najstro`a kazna. Vlada Zimbabvea je nameravala da na|e novog xelata, ali po{to to nije bilo lako, priprema oglas za taj posao, navodi jedna nevladina organizacija za ukidawe smrtne kazne. Ranije ovog meseca, zatvorenika [eparda Mazangoa podr`ale su grupe za za{titu

qudskih prava u nastojawu da Vrhovnom sudu Zimbabvea ulo`i `albu na presudu.

“Bog zna kada }u biti pogubqen.

Svaki mi je dan nespokojan”, napisao je u sudskom podnesku Mazango, osu|en na smrt 2002. godine. Dodao je da on i drugi osu|enici imaju ose}aj da gube razum. Posledwi zimbabveanski xelat, koji je navodno bio pripadnik policije Zambije, napustio je posao po{to mu je istekao ugovor sa zatvorskom slu`bom i ministarstvom pravde. Biv{i visoki zatvorski ~inovnik rekao je za lokalni list “Dejli wuz”.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI [TEFAN FILE Evropski komesar [tefan File ka`e da Evropska unija podr`ava evropsku perspektivu za zapadni Balkan, Tursku i Island, ali da se Uniji mogu prikqu~iti tek kada budu spremni. “Zapadni Balkan je prioritet za politiku Evropske komisije vezanu za pro{irewe. Isti je slu~aj i za evropsku spoqnu i bezbednosnu politiku”, rekao je File u obra}awu Komitetu regiona EU.

VAJOLA DEJVIS Ameri~ka glumica Vajola Dejvis nominovana za Oskara za epizodnu ulogu u filmu “Sumwa”, pregovara o ulozi u adaptaciji bestselera “Pomo}”. Roman Ketrin Stoket se doga|a 1960-ih, u Xeksonu, u dr`avi Misisipi kad ambiciozni mladi pisac intervjui{e sobaricu (Vajolu Dejvis)koja otvoreno govori o svojim iskustvima.Svedo~ewe sobarice uzdrma}e celu zajednicu.

EHUD OLMERT Biv{i izraelski premijer Ehud Olmert je glavni osumwi~eni u korupciona{koj aferi izgradwe luksuznog stambenog bloka Holilend u Jerusalimu, navela je policija. Izraelski list “Harec” navodi da je ukupna visina mita oko 3,5 miliona {ekela (945.000 dolara). Olmert je, kako se sumwa, primio stotine hiqada {ekela od biznismena i zainteresovanih strana.

PEPEO NAKON ERUPCIJE VULKANA NA ISLANDU STIGAO DO BRITANSKIH OSTRVA

Islandski vulkan zatvara aerodrome LONDON: Zbog oblaka pepela koji se {iri od aktiviranog vulkana na Islandu ju~e je zatvoreno vi{e aerodroma u Velikoj Britaniji, Irskoj, Norve{koj i severnoj [vedskoj. Islandski vulkan je proradio prekju~e ujutro, drugi put u mesec dana a ju~e je nastavio da izbacuje ogromne stubove dima, a zbog pepela koji se zbog vetra {iri blokiran je veliki deo vazdu{nog saobra}aja u severnoj Evropi.

Preko 150 letova otkazano je na londonskom aerodromu Hitrou, kroz koji prolazi najvi{e putnika u Evropi, a kasnije tokom pre podneva aerodromska slu`ba je javila da je aerodrom potpuno zatvoren. Vi{e od stotinu letova otkazano je i na drugim london- Mapa {irewa oblaka vulkanskog pepela sa Islanda skim aerodromima, Getviku, Stanstedu i aerodromi u [kotskoj, u Severnoj Irskoj i Latonu, saobra}aj je redukovan sa aerodro- u Republici Irskoj. Britanska slu`ba za ma u severnoj Engleskoj, a zatvoreni su svi kontrolu vazdu{nog saobra}aja izdala je

uputstvo za otkazivawe letova posle upozorewa meteorolo{ke slu`be da se pribli`ava oblak pepela koji bi mogao znatno da smawi vidqivost i koji predstavqa opasnost za avionske reaktore.

Od ju~e su prekinuti svi letovi za glavni grad Norve{ke Oslo, saop{tila je slu`ba tog aerodroma dok je vazdu{ni saobra}aj tako|e u prekidu na severu {vedske.

Stru~wak iz meteorlo{ke slu`be objasnio je da je oblak pepela krenuo ka jugu i da bi mogao da stigne iznad [kotske, Danske i Norve{ke, kao i da je nemogu}e predvideti koliko ju`no }e taj oblak i}i.

Oko 800 qudi ju~e je evakuisani na Islandu posle erupcije vuklana ispod gle~era, zbog ~ega prete velike poplave na jugu ostrva.

BALKAN

DNEVNIK

SKUP [EFOVA POLICIJA JUGOISTO^NE EVROPE

Veqovi}: Saradwa za primer ZAGREB: Direktor policije Srbije Milorad Veqovi} izjavio je da je saradwa policija Srbije i Hrvatske pravi primer kako se mo`e sara|ivati u borbi protiv kriminala. Na konferenciji za novinare povodom 17. godi{we skup{tine Udru`ewa {efova policija jugoisto~ne Evrope (SEPCA) koja se odr`ava u Opatiji, Veqovi} je izrazio ocekivawe da }e i druge dr`ave uspostaviti me|usobnu saradwu po uzoru na Hrvatsku i Srbiju.

Predsedavaju}i SEPCA, direktor policije Federacije BiH Zlatko Mileti} izjavio je da je ciq skup{tine razvijawe saradwe me|u policijama, a jedna od tema je i izmena dokumentacije udru`ewa da bi ono ubudu}e delovalo samostalno.

Dodao je da je otvorena saradwa s bugarskom policijom, koja do sada nije bila ~lanica i s ameri~kim Federalnim istra`nim biroom (FBI), prvenstveno u borbi protiv me|unarodnog organizovanog kriminala. Direktor hrvatske policije Oliver Grbi} rekao je da je SEPCA posledwih meseci u~inilo vi{e na podru~ju saradwe ~lanica nego {to je u~iweno u proteklim

Milorad Veqovi}

godinama. Dodao je da je uspostavqena gotovo svakodnevna direktna saradwa {efova policija dr`ava ~lanica.

Na pitawe novinara o mogu}oj opasnosti za bezbednost dr`avnih funkcionera u Hrvatskoj s obzirom na informacije o pretwama dr`avnom vrhu Srbije i me|unarodnom delovawu kriminalaca iz zemaqa regiona, Grbi} je rekao je da ne postoji takva ozbiqna pretwa. Dodao je, me|utim, da se i na tom podru~ju dobro sara|uje, pa se svaka mogu}a informacija detaqno proveri.

U saop{tewu MUP-a Hrvatske isti~e se da su {efovi policija u regionu saglasni da se borba protiv ozbiqnih oblika organizovanog kriminala ne mo`e voditi unutar nacionalnih granica, ve} mora da postoji sna`na regionalna i {ira saradwa.

Predsedavawe SEPCA od direktora Federalne uprave policije BiH Zlatka Mileti}a, na jednogodi{wi mandat preuzima direktor policije Makedonije Qup~o Todorovski. SEPCA okupqa deset dr`ava jugoisto~ne Evrope.

(Beta)

PREDSEDNIK HRVATSKE U BiH

Josipovi} odao po{tu `rtvama SARAJEVO: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} ju~e je u selima Ahmi}i i Kri`an~evo, u kojima su stradali Bo-

zajednice BiH Mustafe Ceri}a poklonio `rtvama. Po re~ima hrvatskog predsednika, on je na taj na~in `eleo da poru~i da

Josipovi} u Ahmi}ima

{waci i Hrvati tokom rata u BiH, odao po~ast `rtvama. Josipovi} se u pratwi nadbiskupa bosanskog, kardinala Vinka Puqi}a i poglavara Islamske

"lo{u istoriju" treba ostaviti za sobom i da "boqa budu}nost nije mogu}a bez velikih simboli~nih gestova". On je istakao da mu je namera da oda po-

~ast `rtvama s porukom da se takva stra{na dela vi{e nikada ne ponove. "Veliko mi je ohrabrewe da su danas ovde sa mnom bili verske vo|e te istaknuti politi~ari oba naroda", rekao je Josipovi}. Predsednik Hrvatske boravio je i u Mostaru, gde je posetio Me|unarodni sajam privrede i otvorio kulturnu manifestaciju "Mostarsko proqe}e".

Josipovi} je prekju~e boravio u Sarajevu, gde je razgovarao sa zvani~nicima BiH i visokim predstavnikom Valentinom Inckom. Hrvatski predsednik je izrazio duboko `aqewe {to je i Hrvatska svojom politikom u devedesetim godinama pro{log veka doprinela stradawima qudi. Ovo je prva poseta Josipovi}a BiH od kada je u januaru preuzeo funkciju predsednika Hrvatske.

HRVATSKA

Sabor tra`i objavqivawe registra ZAGREB: Tesnom ve}inom, odbor za unutra{wu politiku i nacionalnu bezbednost hrvatskog sabora zatra`io je objavqivawe registra hrvatskih veterana. Rezultat je bio 6 prema 5 za objavqivawe, pri ~emu je za objavqivawe uz opozicionu SDP bio i poslanik Milorad Pupovac iz Samostalne demokratske srpske stranke, ~lanice vladaju}e koalicije koju predvodi HDZ. Po predsedniku odbora za unutra{wu politiku Ranku Ostoji}u iz SDP, doneta je odluka da treba promeniti pravnu regulativu i omogu}iti

Zgrada Sabora

objavqivawe registra veterana, vode}i ra~una da wihova prava ne budu povre|ena.

Pro{le nedeqe su na Internetu objavqeni podaci registra veterana na kome je 501.166 imena. @estoko su reagovali vlada i veteranska udru`ewa, koja se protive objavqivawu wihovih imena, a policija je uhapsila Marka Rakara, informati~kog stru~waka i nesu|enog savetnika predsednika Ive Josipovi}a zbog sumwe da je povezan s objavqivawem.

Zbog objavqivawa Registra policija je ju~e u Karlovcu privela Enesa Feli}a, radnika Ministarstva odbrane, a privedeno je jo{ nekoliko osoba za koje se sumwa da znaju ne{to o objavqivawu.

petak16.april2010.

25

Kusturica: Tragedija u Srebrenici i moja tragedija SARAJEVO: Re`iser Emir Kusturica izjavio je da je tragedija u Srebrenici i wegova tragedija, jer se desila wegovom narodu i qudima koji govore wegov jezik. Kusturica je u intervjuu sarajevskom ~asopisu Global rekao da su javnosti u BiH ~esto dopirale neistine i konstrukcije od kojih je jedna i da je s biv{im predsednikom Srbije Slobodanom Milo{evi}em pio viski na Dediwu dok je gorela Srebrenica.

"Naravno da je tragedija Srebrenice i moja tragedija.

Desila se mom narodu, qudima koji govore moj jezik i naravno da }u biti osetqiv na wu. Ne postoji tragedija koja se i mene ne doti~e. Ne `elim da se pravdam onima {to me optu`uju da sam pio viski s Milo{evi}em, iako ja to nisam radio, ali moram ovim da zakqu~im", rekao je Kusturica.

Poznati rediteq, ro|en i odrastao u Srajevu, ocenio je da "Sarajevo mora da se re{i pozicije `rtve". Kusturica je naveo da ako "Sarajevo ho}e da napravi ne{to od sebe, mora da se pomiri sa ~iwenicom da je stradalni{tvo ne{to {to ne sme da se zaboravi, ali ne mo`e na to da se igra vi{e". Sukobi koji su pratili ve}i deo wegove karijere, pi{e "Global", proizvod su wegove kontroverzne li~nosti. "Nisam ja balerina. Moj je `ivot pro{ao u takvim uzbu|ewima, da ne mo`e da stane u pet `ivota. Iz moje impulsivnosti, iz mog vi|ewa sveta nastajala je jedna umetnost", rekao je Kusturica.

On je potvrdio da se posle 18 godina sastao sa scenaristom iz BiH Abdulahom Sidranom i da su satima razgovarali o godinama koje su iza wih i poslovima kojima se bave. Emir Kusturica je ro|en u Sarajevu

Emir Kusturica

1954. godine, odakle se preselio u Beograd po~etkom 1990tih godina. Mediji u BiH su Kusturicu ~esto kritikovali zbog wegovih politi~kih izjava, odlaska iz Sarajeva po~etkom rata u BiH i promene imena u Nemawa prilikom kr{tewa i prelaska u pravosqavqe.

MAKEDONIJA

Sukob Roma i policije SKOPQE: U sukobima pripadnika makedonskih specijalnih jedinica i romskog stanovni{tva u skopskom nasequ [uto Orizari lak{e su povre|ena dva policajca. Do sukoba je do{lo kada je trgovinska inspekcija odlu~ila da zatvori ve}i deo pijace u tom nasequ, na kojoj se uglavnom prodaju {vercova-

ni proizvodi. Zbog protesta vlasnika robe, do{lo je do niza incidenata izme|u inspektora i prodavaca, posle ~ega su inspektori pozvali specijalne policijske snage u pomo}. Sukob je eskalirao kada je ve}i deo stanovnika [uto Orizarija po~eo specijalce da ga|a kamewem, posle ~ega su oni upotre-

bili suzavac da bi rasterali masu. Na lice mesta je do{ao i predsednik op{tine [uto Orizari, Elvir Bajram, koji je pozvao policiju da se povu~e, posle ~ega se situacija smirila, pijaca je zatvorena, a vlasnici su se novinarima po`alili da im je roba oduzeta.

(Beta)

CRNA GORA

Korist od davawa dr`avqanstva [inavatri PODGORICA: Crnogorski ministar finansija Igor Luk{i} izjavio je da }e Crna Gora imati konkretnu ekonomsku korist od davawa dr`avqanstva biv{em tajlandskom premijeru Taksinu [inavatri, jer }e on investirati u Crnu Gori ili posredovati da do|u drugi investitori. Luk{i} je u intervjuu agenciji Rojters koji su ju~e preneli podgori~ki mediji, kazao da Taksin [inavatra razmatra nekoliko opcija za investirawe, ali nije precizirao koje.

Biv{i tajlandski premijer je od 2009. godine crnogorski dr`avqanin i u martu ove godine je nekoliko dana boravio na crnogorskom primorju. On je u Tajlandu osu|en na dve godine zatvora zbog korupcije. Crno-

[inavatra u razgledawu cnogorskih lepota

gorski ministar finansija je kazao da su u toku pregovori sa Svetskom bankom za odobravawe 50 miliona evra razvojnog kredita. Luk{i} je objasnio da }e eventualni aran`man s Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF) Crnoj Gori biti

potreban za pokrivawe buxetskog deficita ove i naredne godine, ali je podvukao da odluka o zadu`ewu jo{ nije doneta.

Ponovio je da je vlada odredila da bi visina eventualne pozajmice iznosila izme|u 100 i 200 miliona evra.

Slovenija dobila podmornicu PODGORICA: Ministri odbrane Slovenije i Crne Gore Qubica Jelu{i~ i Boro Vu~ini} potpisali su danas u Podgorici ugovor prema kome je Crna Gora Sloveniji poklonila podmornicu proizvedenu 1980-ih godina. Podmornica P-911, koja je od 1997. godine u Tivtu, bi}e deo stalne postavke Vojnog muzeja u Pivki, u Sloveniji. To je jedna od {est takozvanih "xepnih Podmornica P-911 podmornica" proizvedenih za potrebe Ratne mornarice Prema ranijim najavama, Minibiv{e SFRJ. U Crnoj Gori su starstvo odbrane }e jednu pojo{ dve podmornice istog tipa. kloniti Srbiji, a drugu Hrvat-

skoj, tako|e kao muzejske eksponate. Crnogorski ministar odbrane Boro Vu~ini} je nakon potpisivawa sporazuma novinarima rekao da je s ministarkom odbrane Slovenije razgovarao o zajedni~kom anga`manu vojski dve zemqe u me|unarodnim mirovnim misijama. U razgovoru je bilo re~i i o podr{ci Slovenije u~lawewu Crne Gore u NATO, jer je ta zemqa aplicirala da od po~etka naredne godine bude kontakt zemqa za Crnu Goru pri zapadnom vojnom savezu.

GR^KA

Nov rast zadu`ivawa ATINA: Gr~ka se ponovo suo~ava sa rastom tro{kova zadu`ivawa uprkos obe}awu koje je dobila od drugih evropskih zemaqa da }e joj prite}i u pomo}. Razlika u visini kamate, izme|u gr~kih dr`avnih obveznica sa rokom dospe}a od deset godina i nema~kih obveznica sa istim rokom dospe}a, koje se smatraju reperom stabilnosti, porasla je ju~e na 4,2 procentna poena sa prekju~era{wih 3,9, prenosi AP. Iako su sve ~lanice zone evra obe}ale u nedequ Gr~koj paket pomo}i u vrednosti od 30 milijardi evra u slu~aju da ne na|e drugo re{ewe,

{to joj je nakratko donelo smawewe tro{kova zadu`ivawa, finansijska tr`i{ta su i daqe sumwi~ava i napla}uju i daqe visoke kamate na gr~ki dug.

Pre nedequ dana razlika u visini kamate izme|u gr~kih i nema~kih obveznica je dostigla 4,8 procentnih poena, {to je najve}i nivo od ulaska Gr~ke u zonu evra. Pove}awe te razlike ukazuje na smawewe poverewa tr`i{ta u sposobnost Gr~ke da vrati dugove, a woj istovremeno ote`ava smawewe ogromnog buxetskog deficita i duga.

Bomba ispred kancelarije PASOK-a ATINA: Eksplozivna naprava, sastavqena od kanistera sa gasom, eksplodirala je ispred ulaza u kancelarije poslanika Hristosa Protopapasa, ~lana vladaju}e gr~ke partije PASOK.U eksploziji, do koje je do{lo preksino}, o{te}ena su vrata kancelarije, a po`ar je ugasio jedan gra|anin pre nego {to je stigla vatrogasna slu`ba, prenela je gr~ka novinska agencija ANA. Ranije prekju~e izvedena je serija napada zapaqivim bombama u kojima su izazvane samo materijalne {tete, a me|u metama su bile kancelarije tri poslanika. Ru~no izra|ene eksplozivne naprave o{tetile

su kancelarije poslanika Evropskog parlamenta Mihalisa Tremopulosa i poslanika gr~kog parlamenta Kirjakosa Velopulosa, iz desni~aske i hri{}anske stranke LAOS. Policija je neaktivirane zapaqive bombe prona{la i ispred kancelarije poslanice opoziciona Nove demokratije (ND) Elene Rapti i poslovne zgrade biznismena Nikosa Galisa, biv{eg reprezentativca Gr~ke u ko{arci. U posledwe vreme, ovakvi napadi su ~esti u Gr~koj, pre svega u Atini i Solunu, a policija smatra da su oni delo anarhisti~kih i ekstremno levi~arskih grupa.

26

IZ DRUGOG UGLA

petak16.april2010.

DNEVNIK

Srpkiwa ulazi u britanski parlament?

Vesti (Australija) asna Baxak (37), izbeglica iz Mostara, kandidat je desni~arske Nezavisne partije Velike Britanije za poslanika u parlamentu. Ona je pre 17 godina stigla u Britaniju, `ivi u Londonu, veliki je britanski nacionalista, a u predizbornoj kampawi obe}ava da }e Veliku Britaniju i{~upati iz kanxi EU i da }e se, ako bude izabrana, odre}i 10 odsto poslani~ke plate u korist humanitarnog fonda za pomo} porodicama britanskih vojnika.

Jasna, koja je po profesiji biznis konsultant, `ivi u Severnom Vestminsteru, u Londonu, i politi~ki je aktivna devet godina. Britancima je obe}ala da }e od poslani~ke plate 10 odsto davati u Fond heroja, kojim se poma`u porodice rawenih vojnika.

Sve {to nekada{wa Srpkiwa, ~iji se deda "borio protiv nacista, a majka, otac, brat i ujak bili zato~eni u koncen-

J

tracionim logorima”, `eli je da joj bira~i pru`e {ansu. "@elim priliku da uzvratim zajednici koja mi je pomogla. Ja sam do{la kao izbeglica, a danas sam ponosna Bri-

tanka, koja obo`ava svoju zemqu. To je glavni razlog za moje politi~ko anga`ovawe.

Ne `udim za politi~kom slavom, ali se trudim da uzvratim zemqi koja mi je dala savr{en dom“, ka`e Jasna.

Zagovornik je izlaska Velike Britanije iz Evropske unije. "[ta je EU uradila za nas (Britance), a odgovor nije to da nam samo uzalud uzima pare.

Da li nam je zaista potrebna dadiqa da nam ka`e kako da `ivimo i da li smo mi dovoqno odrasli da mo`emo sami da odlu~ujemo. Da li zaista `elite da tro{ite novac na to da se izbave Portugal i Gr~ka ili `elite da taj novac tro{imo na izgradwu bolnica, boqih {kola za decu i domova za stare roditeqe", ka`e Jasna.

Britancima je obe}ala da }e mo}i da ka`u {ta misle i da }e za mnoga pitawa organizo-

vati referendume. Strastveno se bori za dostojanstvo starih qudi, a u obrazovni sistem Britanije }e vratiti gimnaziju.

"Zaustavi}e nepotrebno kopawe na{ih ulica i uve{}e ozbiqne sankcije za sve koji kr{e dogovorene rokove, zbog ~ega ispa{taju obi~ni gra|ani. Wen li~ni ciq je da o~isti britansku politiku", pi{e na sajtu Nezavisne partije.

Baxak je bila ~lan Konzervativne partije, koju sada o{tro kritikuje.

"Konzervativna i Laburisti~ka partija su dugo bile na ~elu severnog dela Vestminstera i ni{ta se nije promenilo. I daqe imamo visok stepen kriminala, ekonomija je u slobodnom padu, a na{e velike ulice su sve praznije jer se mali preduzetnici bore da pre`ive", ka`e Jasna.

Jasna je najavila i da }e objaviti rat kriminalu. A, da li }e u}i u Parlament, zna}e se 6. maja, kada se u Britaniji odr`avaju parlamentarni izbori.

Genetski test kao priprema za trudno}u Glas Amerike edan novi test, koji se nudi u Sjediwenim Dr`avama, omogu}ava parovima koji `ele decu da pre za~e}a ustanove da li su potencijalni prenosioci nekog te{kog poreme}aja. Test je razvijen sa nadom da bi mogao da smawi broj beba koje se ra|aju sa nasle|enim bolestima.

Bra~ni par Zvalen `eli dete. Ali, pre trudno}e oboje su se podvrgli testu kako bi utvrdili da li bi beba mogla da se rodi sa nekim nasle|enim poreme}ajem. Umesto uzorka krvi dovoqan je uzorak pquva~ke.

"Uverena sam da }e to razre{iti mnoge nedoumice i odagnati strahove", ka`e mlada supruga, Ali Zvalen. Test otkriva 109 naslednih bolesti, kao {to

J

su cisti~na fibroza, de~ija anemija i druge.

Doktorka Ajmi Ejvazade, iz klinike Xon Mjuir, ka`e da vezuje u novi test.

"Svima pri~am o tome. Mojim prijateqicama koje se udaju i planiraju trudno}u. Svima savetujem da se podvrgnu testirawu", ka`e doktorka Ejvazade.

Test otkriva vi{e od 400 genetskih mutacija, rezultati se dobijaju za mawe od 7 dana, a za dve osobe ko{ta 350 dolara.

"Tragamo za mutacijama za koje roditeqi ne znaju da ih imaju. Do danas, ovakav test nije bio lako dostupan", ka`e doktor Ramxi Srinivadsam, direktor laboratorije Konsil.

Ako oba supru`nika dobiju pozitivne rezultate za istu bolest, mogu da razmisle o "in vitro" za~e}u, u kome lekari

pregledaju svaki zigot i obavqaju za~e}e samo onog koji ne pokazuje znake specifi~ne bolesti.

Uprkos interesovawu za novi test neki geneti~ari savetuju opreznost.

Sin Viski i }erka Borusija Doj~e vele a li u Nema~koj smete da date detetu ime Borusija, Viski ili Kajman? Ako ne znate, ima ko zna. To je Savetovali{te za imena u Lajpcigu: oni, uz nov~anu nadoknadu, izdaju potvrdu o mogu}nosti upotrebe nekog imena.

Sreda je za Gabriele Rodrigez prili~no dobar dan. Jer, sredom ova poznavateqka imena u Nema~koj dobija ne{to mawe poziva zabrinutih roditeqa nego ina~e.

Ali, kada ti zabrinuti roditeqi nazovu kako bi pitali da li smeju svoje dete da nazovu po omiqenom fudbalskom klubu, recimo Borusiji, ili po omiqenom liku iz bajke kao {to je Sne`ana (i sedam patuqaka), onda Univerzitet u Lajpcigu automatski i zara|uje. Jer, svaki poziv ko{ta 1,86 evra po minutu. A i radno mesto Gabriele Rodrigez zavisi od interesovawa roditeqa za imena.

Ipak, ne treba se brinuti za posao, jer roditeqi u Nema~koj svake godine upute oko 3.000 takvih pitawa.

Iako sredom telefon u kancelariji zvoni ne{to re|e, ovaj dan je ipak unosan. Sredom kona~no ima vremena da se posveti mno{tvu pisama. A i to se dobro napla}uje. Svaki pismeni odgovor o tome je li dopu{teno ime i, ako nije, za{to nije, ko{ta 28,80 evra.

Na pitawe da li svom sinu mo`e dati ime Kajman, Rodrigezova telefonom jednoj majci odgovara: „Da, imamo to ime. Nije nikakav problem, to ime je uobi~ajeno u Americi pa je mogu}e i ovde.“ Za nekoliko dana }e zadovoqna majka dobiti i pismenu potvrdu koju mo`e da odnese kod mati~ara i

D

tako doka`e da je ime Kajman dopu{teno u Nema~koj. „Trend u Nema~koj je da se deci daju engleska imena i to ve} godinama“, navodi Rodrigezova. Savetnica za imena ovaj posao radi od 1994. godine. Na policama u wenoj kancelariji su uredno poslagane debele kwige sa raznim imenima iz celoga sveta, a ta zbirka se neprestano pro{iruje.

[anse da roditeqi u Nema~koj svom detetu daju egzoti~no ime, znatno su porasle. Posledwih godina se upisuje sve vi{e imena, koja su do pre 20 godina bila tabu. „Danas tek oko jedan posto predloga roditeqa moramo da odbijemo“, obja{wava savetnica.

Individualizacija i globalizacija zahvatila je i imena. Zahvaquju}i ameri~kim i britanskim TV serijama, muzi~kim zvezdama poput Anastazije ili Britni Spirs, kao i u~estalim putovawima Nemaca u daleke delove sveta, sve vi{e roditeqa dolazi na ideju da svom detetu da ime po nekoj pop ili holivudskoj zvezdi, ili pak po nekom regionu u Aziji ili Ju`noj Americi.

Tri kriterijuma su presudna za odluku Gabriel Rodrigez da odobri ili odbaci neko ime. Prvo, ime mora imati jasan karakter

imena, a ne prezimena; drugo, iz imena mora da se sazna kojeg je pola dete; tre}e, ime mora da bude za dobrobit deteta.

Tako je recimo ime „Viski“ odbijeno kako se dete ne bi ve} od ro|ena obele`avalo kao pijanica.

Drugi primer je „[ulce“ - to je u Nema~koj ~esto prezime – pa se zato ne sme davati kao ime. A „Borusija“ je odbijeno jer se ne mo`e jasno odrediti da li je to mu{ko ili `ensko ime. Za neke qubiteqe fudbala iz Dortmunda ili Menhengladbaha ova odluka je sigurno razo~aravaju}a, jer „Bavarija“ i „Alemanija“ su, na primer, dopu{tena imena!

Osim poja~anog interesa za ameri~ka i britanska imena, roditeqi u Nema~koj su ponovno otkrili i stara germanska imena, poput Ida, Karl, Ema, Fridrih ili Frida. Rodrigezovu to ne ~udi jer, kako ka`e, svakih 100 godina se neka „starinska“ imena vra}aju u modu. Me|utim, za imena kao {to su Hans, Helmut, Hajdi, Gizela, savetnicu niko ne zove, jer je op{te poznato da su ta imena dopu{tena. A osim toga, navodi Rodrigez, mogu se „prona}i i u me|unarodnom priru~niku imena“.

Engleska ili neka egzoti~na imena nisu jedini razlog za{to kod Gabriele Rodrigez telefon i daqe ~esto zvoni. Naime, danas svako ~etvrto dete ro|eno u Nema~koj ima strano poreklo. Pa tako mnogim kancelarijama mati~ara nisu poznata razna arapska ili afri~ka imena doseqenika. To je, naravno, lo{e za roditeqe, ali dobro za Gabriele Rodrigez i Savetovali{te za imena pri Univerzitetu u Lajpcigu.

Roni Arnold Marina Martinovi}

"Ovaj novi test je va`an korak.

Ali jo{ se ne zna sigurno da li otkriva sve ono {to obe}ava", ka`e geneti~ar Prija Ki{naji, iz Medicinskog centra Univerziteta Djuk. U bliskoj budu}nosti o~ekuju se nove verzije ovog testa.

Od zlo~ina i kazne do pomilovawa Gloub end mejl nogo gnevnih komentara u javnosti izazvalo je saznawe da je dat oprost Grejemu Xejmsu, biv{em hokeja{kom treneru juniora, koji je bio u zatvoru zbog dugoogodi{weg seksualnog iskori{}avawa svoja dva pulena. Xejms je progla{en krivim 1997. godine, a 2007. su mu opro{tena krivi~na dela. Podatak o oprostu iza{ao je videlo kada je nedavno jo{ jedan biv{i igra~, sada advokat, izneo tvrdwu da ga je trener Xejms seksualno iskori{}avao. Kako se navodi, nije poznato gde je sada Xejms.

Najglasniji u negodovawu su oni koji insistiraju da bi proces davawa oprosta trebalo da bude javniji, mogu}e i selektivniji, i da do wega ne dolazi automatski, posle odre|enog broja godina. Ovaj konkretni slu~aj, naime. ukazuje da po~inilac mo`e sebi da obezbedi pro{lost bez mrqa i novi `ivot, ukoliko samo promeni ime, {to mu zakon dozvoqava. Jedino u Britanskoj Kolumbiji i Alberti se kod promene imena uzima otisak prsta, u ostalim provincijama ne. Tako ispada da

M

niko ne mo`e da ih pove`e sa kriminalom sve dok, eventualno, ne do|u u neki novi sukob sa zakonom. Lak{a krivi~na dela, poput kra|e u prodavnici, pogotovu u tinejxerskom dobu, nikako ne bi trebalo da zauvek prate osobu koja je to jednom u~inila i da joj prave smetwe u daqem vra}awu na pravi put.

Pri~a o slu~aju trenera Xejmsa stigao je i do kabineta premijera Harpera, koji sada zahteva da Savet za pomilovawe obrazlo`i za{to je dao oprost. Portparol premijera Harpera Dimitri Soudas ka`e da je Savet nezavisno telo, ali nagla{ava da je odluka doneta bez znawa i odobrewa vlade.

Podaci pokazuju da je Xejms bio jedan od skoro 14.748 Kana|ana kojima je u 2006/07. godini dat oprost, dok su odbijene svega 103 molbe, dok je 2008/09. godine broj zahteva pove}a gotovo tri puta. Predstavnici Saveta su objasnili da ne mogu da odbiju oprost na osnovu prirode zlo~ina.

Federalna vlada namerava da uvede izmene u postupak, kako bi se spre~ilo da po~inioci te{kih zlo~ina, poput silovateqa ili pedofila, dobiju oprost.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

petak16.april2010.

Posledwi pozdrav te~i

27

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i dobroj kom{inici

S tugom i bolom opra{tamo se posledwi put od na{eg voqenog

Zori Markovi}

deda Jove

POTREBNA radnica za rad u prodaji, trikota`e, razgovor }e se odr`ati u subotu u 17. aprila u 19 ~asova. Dunavska 17 Novi Sad. Telefon 021/6451-527.

104601 SPLAVU u Futogu potrebni kuvari, restoranski konobari, konobarice. Telefon 063/890-19-89.

104186

Mom~ilu KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, bakar, mesing, aluminijum, na veliko i malo, ~istim tavane i podrume. Ekstra cene, dolazim.

Telefon 069/2009-182.

104324 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

103794 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274.

103801

Posledwi koleginici

od Zorice sa mamom i tatom.

Stanari zgrade ul. Milana Simovi}a ulaz 4, Novi Sad.

Wegovi unuci: Nemawa, Bojana, Dragana, Borislav i Dragan.

104740

104715

104671

pozdrav,

dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 14. aprila preminuo na{

Goci

3 Navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{eg dragog dede

Dotakla si mnoge `ivote svojom hrabro{}u, qubavqu, energijom i vedrinom. Iskreno sau~e{}e porodici, posebno tvojim dragim sinovima Igoru, Borisu i Marku.

Re~i utehe ne postoje...

Po~ivaj u miru draga na{a ^alijice. Ostaje{ u na{im srcima.

Anica, Mira i Borka.

Mom~ilo - To{a Todorovi} Ispra}aj dragog nam pokojnika je danas, 16. 4. 2010. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica: supruga Ilonka, brat Radomir, sestre Radinka i Dragica sa }erkom Radmilom.

104738

104748

Dragom kom{iji

Posledwi pozdrav

Du{ana Biki}a 1934 - 2010.

S qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koju vreme ne le~i, sa~uva}emo te u srcima, jer voqeni ne umiru dok `ive oni koji ih vole. Bol nije u re~ima i suzama, ve} u na{im srcima u kojima }e{ trajno ostati.

Savi Kuzmanovi}u

Milanu Stanekovi}u Uvek }emo te se se}ati sa qubavqu.

IZDAJEM name{tenu garsoweru, sve novo, u Temerinskoj ulici, (Novi Sad), 29m2, 150e. Telefon 063/8318-299.

104323 IZDAJEM novu, maksimalno opremqenu, useqivu garsoweru, Novi Sad - Nova Detelinara, 150E mese~no, bez posrednika. Telefon 021/6394-519, 063/8734-795.

104408 LIMAN IV, izdajem dvosoban komforan, name{ten stan. Telefon 063/852-3276.

104574 IZDAJEM garsoweru kod Sajma, 27m2. Telefon 063/582-757.

104223 IZDAJEM nov, jednosoban, name{ten stan 31m2, {esti sprat, kod ribqe pijace. Telefon: 021/461-117 103908 i 064/253-8458.

VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330.

104279 VODOINSTALATER - instalacije ma{insko odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi, garacija, kvalitet - nonstop. Telefon 6393-737, 064/16047-25.

104483

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190.

104504 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

104320

Tvoji: unuk Dragan i unuka Jelena.

posledwi pozdrav od porodice Peri}.

104736

104631

3

Tvoj brat Voja sa porodicom.

104731

S tugom u srcima obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Jovan Popovi} Juca

Du{anu Biki}u

nosilac partizanske spomenice 1941.

1934 - 2010.

[AFHAUZEN, rolex, patek, va{eron, zenit, omega, lon}in, {toperice, otkupquje kolekcionar. Telefon 063/634-521.

103005

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i sviwske polutke. Ku}na dostava - povoqno.

Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051.

104338 PRODAJEM arpaxik holandski `uti i sitan luk, povoqno. Telefon 021-714-374, 064/158-4-008.

103891

VIAGRA original, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738.

103361

VRLO zgodan mu{karac bi upoznao zgodnu `ensku osobu do 45 godina. Telefon 064/02-55-653.

104602

obele`i}emo u subotu, 17. 4. 2010. godine, u 11 sati na Gradskom grobqu. Po dobrom te pamtimo, s ponosom spomiwemo, a s tugom `ivimo bez tebe.

Supruga Milka i }erke Qiqana i Gordana.

Sahrana je u subotu, 17. 4. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Anka, sin Nikola i }erka Mirjana sa porodicama.

104737

104670

Posle kratke i te{ke bolesti preminuo je moj ujak, deda i prijateq

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ dragi

Risto Dra{ko

Qubomir Stankovi} diplomirani pravnik 1923 - 2010.

Bio si veliki ~ovek, prijateq moje porodice. Nikada te ne}emo zaboraviti, uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Sahrana milog nam Rikija je u Austriji, u Kufstein, 17. 4. 2010. godine, u 13 ~asova.

Tvoji: Goran, Buba, Mi{a, Jovana i prija Jagica.

Sahrana milog nam pokojnika je u subotu, 17. 4. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

104730

104701

O`alo{}ena supruga Barica.

28

^ITUQE z POMENI

petak16.april2010.

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav dragom zetu, pa{i i te~i

Posledwi pozdrav dragoj kumi

DNEVNIK

3

Opra{tamo se od na{e drage mame, babe i svekrve

Gordana ^alija Milanu Stanekovi}u

ro|. Vajagi}

Milanu Stanekovi}u

od kumova: Spasoja i Cice.

od: Milke, Vojkana i dece.

1957 - 2009.

Gordani ^aliji Sahrana je danas, 16. 4. 2010. godine, u 15.30 ~asova, u Turiji iz mesne kapele.

104677

104679

Posledwi pozdrav dragom zetu, pa{i i te~i

PETOGODI[WI POMEN

Slavica Cvetkovi}

Ivanke - Pave Srem~ev

od porodice Petrovi}.

O`alo{}eni: sin Nestor, snaja Mira i unuci Milo{ i Milan.

104659

Ne mo`emo te zaboraviti draga na{a Gordana.

Tvoja sestra Mirjana An|elka, zet Vasa, wihova k}erka Vesna sa Miroslavom i Lucijom.

Voqeni ne umiru i ne zaboravqaju se dok `ive oni koji ih vole.

S qubavqu, suprug Slavoqub.

104721

Milena Ra~i}

104638

104690

Posledwi pozdrav dragom kumu

Draga

Iako je pro{lo pet godina od kako si oti{la na ve~ni po~inak ti si i daqe sa nama. Na{a qubav i na{a se}awa na tebe nikad ne}e izbledeti i nestati.

Godi{wi pomen i osve}ewe spomenika obele`avamo u subotu, 17. 4. 2010. godine, u 11.30 ~asova na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Milanu Stanekovi}u od: Mire, Jove, Vlade i Aide.

Tvoji: suprug Mirko, sinovi Sini{a i Tigran, snaja Sawa, unuci Mirko i Luka.

104669

104681

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 17. aprila, u 10.30 sati, davati {estomese~ni pomen

POMEN svom najboqem drugu, velikom prijatequ i velikom ~oveku

Gordana ^alija Draga i mila majko na{a, neizmerno si nas volela, ~uvala, milovala.

Osta}e{ ve~ito sa nama, u nama. Po~ivaj u miru na nebu.

Vje~na ti hvala.

Milanu Stanekovi}u

Gordana

Uvek }emo te se se}ati sa qubavqu i zahvalno{}u. uvek }e te voleti tvoj Kole.

Vitomir Mati} sa porodicom.

Tvoji sinovi: Igor, Boris i Marko.

104694

Branislavu @ivkovi}u

Janku Ma~ki}u O`alo{}ena porodica.

104692

104697

Iskreno sau~estvujemo u bolu kuma Stanka povodom smrti oca

DVOGODI[WI POMEN Navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama na{a bajka, majka i supruga

@ile, znam da po~iva{ u miru, ali boli, jako boli.

Qiqana sa decom.

104658

104683

Dana, 14. aprila 2010. preminuo je moj dragi suprug

Gorica Axemovi} Save Komnenova

Dana, 17. 4. 2010. godine, u 11 ~asova, poseti}emo wenu ve~nu ku}u na Gradskom grobqu, grobno poqe VII/3.

Voqeni nikada ne umiru.

Gordana ^alija

Milan Stanekovi}

ro|. Vajagi} 13. 11. 1962 - 14. 4. 2010.

1927 - 2010.

Porodica Keli}.

Tvoji najmiliji: suprug Grujica, sin Aleksandar, }erka Vesna, snaja Vesna, zet Miodrag i unuci Gruja, Ivana, Du{an, Mia i Vawa.

104695

104691

Sahrana je u petak, 16. aprila, u 14.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena supruga Bo`ica.

104675

JEDNOGODI[WI POMEN Dana, 17. 4. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu obele`i}emo jednogodi{wi pomen dragom ocu i dedi

Qubqena moja Gordana, iznenadna tu`na vest, da si nas zauvek ostavila, ne mo`e nas ute{iti.

Tvoja `alosna majka i sinovi Igor, Boris i Marko, koje si neizmerno volela, brinula se i `rtvovala za wih.

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

Nikoli Vu~eti}u S qubavqu }e te se uvek se}ati tvoja porodica Vu~eti}.

104688

19. 4. 2008 - 19. 4. 2010.

Gordana ^alija

Sahrana je u petak, 16. 4. 2010. godine, u 12.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Neizmerna je tvoja qubav prema tvojoj deci i rodbini!

Po~ivaj u ve~nom miru. ^alija: Milan, Dragica, Dejan i Goran.

104686

104696

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

GODI[WI POMEN na{em voqenom

Dragom bratu

SE]AWE

29

Posledwi pozdrav prijatequ

na na{e najmilije.

Gordana ^alija Dimitriju Zli~i}u obele`i}emo u subotu, 17. 4.

2010. godine, u 9.30 ~asova, na Gradskom grobqu...

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

Supruga Ru`a i }erke Ivana i Aleksandra sa porodicama.

petak16.april2010.

Oti{la je iz na{ih `ivota, a nama ostavila ve~no se}awe na svoju dobrotu, plemenitost i divno prijateqstvo.

Slavica @ivkovi}

17. 4. 2009 - 17. 4. 2010.

Savi Kuzmanovi}u

ro|. Pavi} 25. 8. 1995 - 17. 4. 2010.

Koleginice i kolege iz Sektora procesing.

U subotu, 17. 4. 2010. godine, u 11 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici poseti}emo wihovu ve~nu ku}u.

Tuguju za wima porodice: @ivkovi} i Mu{icki.

104633

104597

104543

Dve tu`ne nedeqe su od smrti na{e drage i voqene

Branislav @ivkovi}

posledwi pozdrav od brata Ugqe{e s porodicom.

[ESTOMESE^NI POMEN Pro{lo je najtu`nijih 6 meseci od smrti na{eg voqenog sina, supruga, oca i brata

dragim roditeqima mom taji

od porodice Kolarski.

104630

Posledwi pozdrav na{em dedi

POMEN

Savi Kuzmanovi}u

104626

Posledwi pozdrav na{em voqenom ocu, svekru i dedi

Luki ]ali}u 16. 4. 2007 - 16. 4. 2010. i

dr Vere Filipovski - Obradovi} U subotu, 17. 4. 2010. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu, bi}e polagawe urne u prisustvu rodbine i prijateqa.

mojoj mami

Stevana Rokvi}a

25. 4. 2008 - 25. 4. 2010.

Vreme prolazi, bol i praznina ve~no ostaje Na{a qubav i se}awe na na{eg Stevu zauvek }e `iveti u nama. Pomen obele`avamo 17. 4. 2010. godine, u 11 ~asova, na Veterni~kom grobqu.

Majka Milica, otac Bo{ko, supruga Tamara, }erka Jelena i sestra Smiqa sa porodicom.

od unuke Jelene i unuka Luke.

od: sina Gorana, snaje \ur|inke i unuka Jelene i Luke.

104589

104629

104627

Mnogo nam nedostajete. ]erka Brana sa porodicom.

S tugom i qubavqu wena familija.

104552

Pro{lo je tu`nih {est meseci od kako nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

Savi Kuzmanovi}u

Qubinki ]ali}

Savi Kuzmanovi}u

104646

^ETVOROGODI[WI POMEN

POMEN Ne postoje re~i koje mogu da opi{u prazninu i bol {to vi{e nisi sa nama, ponos {to smo deo tebe i qubav koju nosimo u na{im srcima. Neizmerno nam nedostaje{.

Lenka Mihajlov ro|. Igi} 1935 - 2006.

Osman Hrapovi} Nikada te ne}e zaboraviti: supruga Nada, }erka Azra, sin Nexad i unuk Branislav.

Nema te, ali }e{ zauvek biti u svakom na{em danu, suzi i se}awu. An|eli neka te ~uvaju.

Tvoji najmiliji: }erke Mirjana i Beba, suprug Milovan i zet Dragan.

104703

Petko Sekuli} 1953 - 2000.

Dana, 17. 4. 2010. godine, u 9.30 ~asova, iza}i }emo na Gradsko grobqe u Novom Sadu.

Ivanka Marinkov

Svetislav Jovanov

mama 16. 4. 2000 - 2010.

bata 15. 3. 1993 - 2010.

Zaborava nema.

Nina, Nikola i supruga Qubica.

Wihova Nada i svi koji su ih voleli.

104493

104495

104424

JEDNOGODI[WI POMEN mom suprugu

POMEN

POMEN na{im dragim

Navr{ila se godina od kako nije sa nama

U subotu, 17. 4. 2010. godine, u 10.30 sati, na mesnom grobqu u [ajka{u obele`i}emo godi{wi pomen

Nikoli Ili}u

@ivka Lau{evi}

veterinaru 27. 4. 2009 - 27. 4. 2010.

Vidosavi Miti} 1953 - 2009.

O`alo{}eni: majka Nade`da i porodica Miti}.

obele`i}emo u subotu, 17. aprila 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Bol i tuga nisu re~i, ve} praznina u srcu i du{i tvojim odlaskom.

O`alo{}ena supruga Nada.

Sa po{tovawem i zahvalno{}u se}aju je se wene: Miomira i Vera sa porodicama.

104345

104340

104621

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

ro|. Ankari}

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu i dedi

S prevelikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 14. aprila u 65. godini zauvek napustio na{ dragi

Nedeqku [u{qiku Bati 1953 - 2010. iz Ka}a

Savo Kuzmanovi}

Peri Mijatovi}u

obele`i}emo u subotu, 17. 4. 2010. godine, u 10 ~asova, na Ka}kom grobqu. Navr{ava se ~etrdeset najtu`nijih dana prepunih bola i suza. U na{im srcima je praznina i qubav prema tebi.Mnogo nam nedostaje{.

Ve~no o`alo{}eni: mama Stana, supruga Stanija, }erka Jelena i brat Nikola sa porodicom.

104628

1945 - 2010. obele`i}emo u subotu, 17. 4. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodica.

104546

Sahrana je u petak, 16. aprila 2010. godine, u 15 ~asova, u Rumenki.

O`alo{}eni: supruga Zorica, sin Goran, snaja \ur|inka i unuci Jelena i Luka.

104625

30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 17.00 17.20 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 22.45 23.55 00.45 02.30

TV PROGRAM

petak16.april2010.

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Bajkokviz Vesti Paideja Plej gejms Sredina Dokolica Kuhiwica Vesti Iz na{eg sokaka [tikla papu~a Vesti Vojvodina kao drugi svet Nikad dosta Predlog top liste Vesti Inspektor Montalbano: ^ulo dodira TV Dnevnik Tajna hrane Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Ra~unica Na{i stranci Kako je sniman film Kao rani mraz Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika Hronika 60. festival profesionalnih pozori{ta Vojvodine 5kazawe Dokumentarni program Inspektor Montalbano Vojvodina kao drugi svet

Vojvo|anske vesti (Panonija, 15.30, 17.30, 20.00 i 22.00) 07.30 08.00 08.10 08.30 10.20 11.00 11.45 12.20 12.30 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.50 22.00 22.40 00.20

Glas Amerike U susret suncu Beli luk i papri~ica Pozori{na predstava za decu - “Jabuka” Bila jednom jedna nedeqa Lice s naslovnice Vju Tin in Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Art-boks Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E TV-emisija Vojvo|anske vesti On i ona Vrele gume Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Ubistva u Midsameru Glas Amerike

06.40 07.00 08.15 08.45 10.00 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.15 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 22.30 00.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Ta divna stvorewa Petkazawe Svjetionik (hrv) Porodica Serano Po~ast jelima pro{lih vremena (slov) Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane Detektiv Putilin Slon Benyamin Bajkokviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) Emisija za selo (slov) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Ma|arska zabavna muzika (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Iz strane produkcije (slov) Vila Jasmin, film TV prodaja

15.05 15.45 16.05 17.00 17.26 17.45 18.25 19.00 19.30 20.10 21.10 22.05 23.09 00.00 00.25 01.20

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Greh wenw majke Vesti Razglednica Na skriveno te vodim mesto Sjaj trulog novca Dnevnik Sport plus U dravom telu Istra`iteqi iz Majamija Vreme je za bebe Titi: Crveno i crno (19431980) Vesti TV lica: Vladika Porfirije... kao sav normalan svet 1. deo Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Visoki napon Da, mo`da, ne Istra`iteqi iz Majamija Dnevnik Tor~vud No}ni bioskop: Vendeta, film

Kristofer Voken

21. sekund Zoltan Dani, pukovnik u penziji, nekada je bio na ~elu tima koji je oborio “nevidqivi” F-117A, a danas je pekar.

Dokumentarni film “21. sekund” neispri~ana je istina o postizawu nemogu}eg.

Rediteq: @eqko Mirkovi} (RTV 1, 23.55)

06.05 08.00 09.06 10.00 10.07 10.37 11.05 12.00 12.15 12.31 12.45 13.30 14.12

Vendeta 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.35 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 19.50 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Mali lete}i medvedi}i Objektiv S vetrom u le|a Crta Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici Neon siti Objektiv Integracija Sprint Objektiv Najboqi lek Neon siti Objektiv (slov) Objektiv S vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Mali lete}i medvedi}i Neon siti Lenija Velika ruska kolekcija Neon siti Objektiv Buntovnici S vetrom u le|a

06.30 NBA: Hjuston – Wu Orleans 09.30 Ful Tilt poker 10.30 ATP Masters Monte Karlo 1/4 finale 18.30 NBA akcija 19.00 NBA u`ivo 19.15 Francuska liga 19.45 TVS 20.45 NHL plej of 22.30 NBA u`ivo 23.00 Ful Tilt poker 00.00 ATP Masters Monte Karlo 1/4

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 09.30 Mu{ki svet, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Dokaz stvarawa, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 Mu{ki svet, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Kazivawa, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks

Zasnovan na istinitom doga|aju, ovaj film donosi {okantnu i tragi~nu pri~u o grupi emigranata sa Sicilije koji su krajem 19. veka radili na dokovima u Wu Orleansu.

Posle ubistva {efa policije, gotovo svi Sicilijanci privedeni su na saslu{awe...

Uloge: Kristofer Voken, Luk Aksju, Klensi Braun, Alesandro Kola Re`ija: Nikolas Majer (RTS 1, 01.20)

06.00 06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 14.45 15.15 15.40 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.00 00.30 00.40 00.45 00.50 01.50

Divqa stvorewa Take{i Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Film: 10.5 Apokalipsa ^ari Foks vesti Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} Moja desna ruka Foks vesti Kviz: Ludi kamen Take{i Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} Moja desna ruka Film: Za{ti}eni svedok Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Divqa stvorewa Film: [ef orkestra

DNEVNIK

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije.

06.00 07.00 10.00 10.35 11.15 11.50 12.35 13.00

18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 00.00 00.35 01.25 02.15 02.55

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Bitange i princeze Medijum Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Smrtonosnih 60 Film: Ubistvo cara Vesti B92 Stawe nacije Indija Bi-Bi-Si na B92: Smrtonosnih 60 Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Indija Film: Izbori 2 Vesti B92 Medijum Sve }e biti dobro Bitange i princeze Ukqu~ewe u B92 Info

07.00 10.00 11.40 11.45 12.00 12.45 13.00 13.55 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.55 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 01.00 03.15 03.30

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Mobto Siti kids Daniela Siti Farma - u`ivo Mobto Petkom u 2 Farma-u`ivo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Silikonske lepotice Farma - u`ivo Grand klub U sosu Mobto Nacionalni dnevnik Farma Loto Grand {ou Farma - u`ivo Film: Ajvanho Siti Film: Snejk Iter 3

13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 Sowa Savi}

Od groba do groba U ruralnoj sredini u Sloveniji `ivi Pero, ose}ajan i inteligentan ~ovek u sredwim tridesetim godinama, koji je svakodnevno nadomak smrti.

Naime, on pi{e i dr`i govore na mesnim sahranama...

Uloge: Gregor Bakovi}, Drago Milinovi}, Sowa Savi}, Mojca Fatur Re`ija: Jan Cvitkovi~ (RTS 2, 21.49) 07.19 08.07 08.17 08.46 09.00 10.03 10.30 11.00 11.20 12.00 13.55 14.28 14.38 15.33 16.00 17.03 17.58 18.30 18.58 19.11 19.26 20.00 20.26 21.00 21.49

Mali medved Mi{a Pepa prase Ve~ni sjaj detiwstva Znakopis 2 Pri~a o Indiji Kontekst Ti+ja jednako mi @ivot i standardi Lovci Dvor`ak: Slovenske igre Ve~ni sjaj detiwstva Znakopis 2 Pri~a o Indiji Tehnologija danas Ovo je Srbija Kao mehur od sapunice Nisomnija: Ju grupa Mali medved Mi{a Pepe prase Beogradski maraton Fudbal - Lav kup: polufinale Tra`e}i Beograd Lov i ribolov Sjaj trulog novca Festival festivala: Od groba do groba, film 23.41 Koncert filmske muzike 00.53 Tehnologija danas

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.25 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 22.45 23.20 23.45 00.00 00.30

Glas Amerike Rizik Slatka moja Slavni Savr{eni grabqivci Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Rizik Top {op Poslovni dan Top {op Savr{eni grabqivci Vesti Slatka moja Milica na kvadrat Slike `ivota Doktor Martin Film: Ne pla{im se, ne pla{im se Top lista Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Doktor Martin

Sigma (Hepi, 11.00) 05.00 07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.55 13.58 14.10 15.00 15.30

Muzi~ki spotovi @ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Do neba Presovawe [edou rajders Kvizi} Presovawe Vesti Skrivena kamera Kartel Vinks Dangube

16.15 17.45 18.30 18.55 19.30 21.15 22.30 23.20 23.35 23.55 00.25 00.40 00.55 01.40 02.30 04.45

@ivot je izazov Tajanstvene pri~e Skrivena kamera Telemaster Film: Filadelfija Skandalozno Biseri Skrivena kamera Luda ku}a Telemaster Slike iz regiona Fe{n selek{n Kartel Tajanstvene pri~e Dok. program Vremenska prognoza

Ajvanho U 12. veku kraq Ri~ard Lavqe Srce vra}a se iz krsta{kih pohoda. Na povratku je zarobqen, a wegov zli brat Yon koristi priliku da preotme engleski presto tako

Sem Nil

{to ignori{e zahtev za kraqevom otkupninom...

Uloge: Yejms Mejson, Entoni Endrjus, Sem Nil, Olivija Hasi, Lizet Entoni Re`ija: Daglas Kemfild (Pink, 01.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein

07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 09.00 Karmelita, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Magije misterije ~uda, 14.00 Zoo hobi, 14.30 Svetiwama u pohode, 15.00 Srbija koju volim, 16.00 Srbija i svet, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Slavni parovi, 18.00 Karmelita, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Vetar u le|a, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 00.30 Karmelita

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak16.april2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

OSUMWI^ENA PANDEMIJA GRIPA

31 15

Pi{e: Zoran Radovanovi}

Niv Kempbel

Opasne ~ini Sara, koja se tek doselila u Los An|eles, autsajder je na akademiji Sveti Benedikt sve dok ne upozna jo{ tri dru{tvena izop{tenika. Nensi, Boni i Ro{el nikada ne}e biti deo kul ekipe. Ali, zajedno sa Sarom, nau~i}e da biti odba~en ima svoju dra` i mo}...

Uloge: Niv Kempbel, Robin Tuni, Fajruza Balk, Rej~el Tru, Skit Ulrih Re`ija: Endrju Fleming (Nova TV, 22.20) 08.00 08.15 10.15 11.15 12.00 13.00 13.01 14.00 16.00 17.00 17.20 18.15 18.50 19.15 20.00 22.20 23.40 01.15 02.15

Bumba, crtani Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Farma PBZ Pitawe dana Farma Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Upitnik, kviz Dnevnik Farma u`ivo Opasne ~ini, film @ivotiwa, film Vidoviti Milan Tajna bermudskog trougla, film 03.40 Crni horizont 05.20 IN

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.12 Dolina sunca 10.20 Za Uskrs u tajgu: Put u zemqu proteranih, dok. film 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.30 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.40 Glas domovine 15.05 Drugo mi{qewe 15.35 Nau~na petica 16.20 Hrvatska u`ivo 17.50 Iza ekrana 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Tito, dokumentarno-igrana serija 21.05 Ciklus novog hrvatskog filma: Kewac 22.40 Lica nacije 00.05 Drugi red partera 00.55 Zvezdane staze 01.45 Filmski raj, dok. film

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Bik koji sedi Granica Drevni ratnik Mocart i kit Moja velika mrsna pravoslavna svadba 22.00 Blagosloven 00.00 Erotski film

07.55 09.25 09.50 11.20 13.00 14.35 15.05 16.25 18.05 19.35 20.05 20.30 21.05 22.00 23.50 01.15

Kraqevi Saut Bi~a Filmovi i zvezde Alvin i veverice Te{ko lomqiv Kit Holivud na snimawu Za sve je kriv potr~ko Lova Najlu|i tim Filmovi i zvezde Dosadno na smrt - Slu~aj ukradene sperme Dosadno na smrt - Zaroni Pacifik Ogledala ^esto postavqana pitawa o putovawu kroz vreme Bekstvo u zoru

Gardijan Sudija Ejmi Pomorska patrola Fojlov rat Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Fojlov rat Hrabra, nova devojka Pomorska patrola Ne{ Briyis Zakon i red Dok sam nestajao Love's Abiding Joy Sudija Ejmi Zakon i red

Kewac Boro sa `enom Jasnom i sinom Lukom se vra}a posle sedam godina u svoje rodno mesto Drinovce, selo u Hercegovini. Wegov brat iza{ao je iz okupiranog Sarajeva.

Bo`o zna da mu je brat rawen, ali tek sada otkriva da je on za ceo `ivot prikovan za invalidska kolica...

Uloge: Nata{a Jawi}, Neboj{a Glogovac, Tonko Lonza, Emir Hayihafizbegovi}, Qubomir Kapor, Asja Jovanovi}, Trpimir Jurki} Re`ija: Antonio Nui} (HRT 1, 21.05)

Nata{a Jawi}

08.00 Romanti~ari 09.00 Drevna otkri}a 10.00 Ubistvo Abrahama Linkolna 11.30 U potrazi za Trifoom 12.00 Misterija tri kraqa 13.00 Hitlerov rat protiv Amerike 14.00 [kotski kqu~ 15.00 Greta Garbo 16.00 Zbogom Mocarte 17.00 Detektivi brodskih olupina 18.00 U potrazi za Betovenom 19.00 @iveo Pakistan 20.00 Ostvo minotaura 21.00 Ku}a iz ~etrdesetih 22.00 Sufi soul – tajanstvena muzika Islama 23.00 Ma~ 00.00 Zbogom Mocarte 01.00 Detektivi brodskih olupina

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 23.00 01.00 03.00 05.00

08.10 Silvestrove i ^i~ijeve tajne 08.35 Ulica Somerset 11 09.00 Hana Montana 09.25 Vip Muzi~ki klub 10.00 Prenos sednice Hrvatskog sabora 13.30 Prijateqi 13.50 Moja `ena i deca 14.10 Ru`na Beti 14.55 Kod Ane 15.10 Puni krug 15.25 Izazovi 15.40 TV vrti} 15.50 Tajni dnevnik patke Matilde 16.15 Zvezdane staze 17.05 Drugi red partera 18.20 @upanijska panorama 18.45 Vip Muzi~ki klub 19.20 Doktor Hu 20.10 Megagradovi 20.40 Italijanski fudbalska liga, prenos 22.55 Orkanski visovi 00.10 Oasis - Soul & Glory, muzi~ko-dokumentarni film

08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.40 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Intermeco 1 Moja slatka debequca Saut Park Intermeco 2 Dr Finli Stjuardese Moja slatka debequca Stjuardese Mo}, strast i ubistvo Intermeco 3 Klupsko dru{tvo Saut Park Ku}a 3: Horor {ou Dr Finli Krv na suncu

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Moj tata lopov Detektiv Klut Mamford U potrazi za Ri~ardom Detroit, grad roka Gangsterska petorka Pla~qivko Mama serijski ubica Devoja~ko ve~e

Ali{a Silverston

Devojke s Beverli Hilsa

^er Horovic je bogata, lepa i popularna u~enica ugledne gimnazije na Beverli Hilsu, koja vrlo ve{to ume svakog da nagovori na ono {ta `eli.

Ali, ono {to joj nikako ne uspeva je da iznudi boqu ocenu od svoga profesora...

Uloge: Ali{a Silverston, Stejsi Da{, Britani Marfi, Pol Rud, Donald Fejson, Elisa Donovan Re`ija: Ejmi Hekerling (RTL, 22.00) 08.10 10.05 10.30 11.15 11.45 12.15 12.35 13.20 14.10 15.50 16.40 17.05 17.30 18.00 18.55 19.10 20.00 22.00 23.00 23.35 00.40 02.30

Drugo lice Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Hrvatska tra`i zvezdu u`ivo Devojke s Beverli Hilsa, film Hrvatska tra`i zvjezdu odluka Devojke s Beverli Hilsa, film Zastra{iva~i, film Astro {ou

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razorna laboratorija Kako se pravi Grmqavina iz Kanzasa Limarska radionica Ameri~ki ~operi Peta brzina u Evropi Prqavi poslovi Gamadatori Vrhunsko graditeqstvo Limarska radionica Razotkrivawe mitova Kako se pravi Peta brzina Razotkrivawe mitova Ta~ka pucawa De{ifrovawe katastrofe Limarska radionica Gamadatori

08.30 09.30 11.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 19.10 22.45 23.45 00.15 00.30

Biciklizam Tenis Bilijar Fudbal Biciklizam Bilijar Tenis Fudbal Tenis Ples Automobilizam Ekstremni sportovi Najja~i ~ovek

Na{a posla

a stawe u Srbiji su uticali sli~ni razlopre i u toku pandemije gripa, prim dr. Predrag zi kao i u svetu, pre svega mali efekat panKon i prof. dr Branislav Tiodorovi}, kao i rudemije na zdravqe populacije, ali je bilo i kovodilac Odeqewa za prevenciju i kontrolu zaza nas specifi~nih ~inilaca. To su nepoverewe u raznih bolesti Instituta za javno zdravqe Srbiinstitucije i situacija u zdravstvu, kao delatnoje „Dr Milan Jovanovi} Batut“ prim. dr Goranka sti na vrhu liste korumpiranosti u zemqi u kojoj Lona~arevi}, ali i svi wihovi saradnici na tereje konkurencija u tom pogledu izuzetno jaka. ^ak i nu. S jedne strane, medve|u uslugu im ~ine profekada su govorili ono {to je prihvatqivo i logi~sionalni politi~ari svojim neodmerenim potezino, ~elnici Ministarstva zdravqa do~ekivani su ma, a s druge, nemaju stru~nu pomo} svojih kolega sa sumwom zbog svojih ranijih ~iwewa. S vrha Ministarstva javnost je obmawivana nizom neta~nih izjava: da je vakcine protiv sezonskog gripa naru~eno „vi{e nego ikada”; da }e na{i gra|ani protiv novog gripa biti vakcinisani „istovremeno kada i stanovnici najrazvijenijih zemaqa”; da }e dobiti „najkvalitetniju i najbezbedniju vakcinu” (ona jeste kvalitetna, ali superlative zaslu`uju vakcine koje su u Srbiji bile nedostupne).

Zbuwena javnost je na to reagovala nagla{enom nepoverqivo{}u. I dok je za nedovoqnim brojem naru~enih vakcina protiv sezonskog gripa u oktobru 2009. godine vladala jagma, mamutska naSve je to moglo znatno boqe ruxbina vakcine protiv novog gripa ostala je neutro{ena. Mada su neki ugledni iz srodnih oblasti preventivne medicine i nastru~waci (mahom pedijatri) bili protiv vakcirodnog (javnog) zdravqa jer je cela ta slu`ba nanacije, zdravstvenim vlastima je bila strana ideja karadno postavqena. o ravnopravnom su~eqavawu mi{qewa. Odsustvo Oni se }utke i predano nose s profesionalnim prilike za dostojanstven akademski dijalog pruponi`ewima jer nemaju izbora. Za epidemiologe je `ilo je, naizgled paradoksalno, ve}u ~ujnost tim povla~ewe iz situacije kakvu je nametnuo novi oponentskim stavovima. Iz arogantne i neobragrip jednako be`awu vojnika iz rata. Ostaje im da zlo`ene tvrdwe ~elnika Ministarstva zdravqa da izdr`e, a ova kwiga je izraz saose}awa za nevoqe u je na{a vakcina, pla}ena 8,5 evra po dozi, jeftinikojima su se zatekli. ja od hrvatske koja je, navodno, stajala samo 6,5 Mada je rano za definitivne zakqu~ke, poevra, kao jedino logi~an nametao se zakqu~ak da je gled unazad na pandemiju novog gripa, vi{e meposredniku bilo nameweno vi{e od dva evra po doseci nakon wenog progla{ewa, daje nam za prazi (puta tri miliona doza). Tajnovitost vo|ewa vo da konstatujemo da je proticala mawe dramatendera izazvala je opravdane sumwe („Kosovo je ti~no nego {to se o~ekivalo. Izvesno je da su Srbija, sve ostalo je ’Delkoristi od we imale ta’“). multinacionalne komDaqe, tender uop{te panije, ali i svi oni na Tajnovitost vo|ewa tendera nije bio potreban. U vre~ije je odluke trebalo izazvala je opravdane sumwe me amaterski re`iranog uticati radi nabavke („Kosovo je Srbija, sve ostalo je otvarawa ponuda, za koje je lekova i vakcina. Nema ’Delta’“), iako tender uop{te vlast za`alila {to je javosnova za pouzdanu oceno prikazano, ve} je bila nu o tome koliko je u nije bio potreban progla{ena epidemija, pa svemu tome bilo unapred je, po ~lanu 31 odgovarajusmi{qene manipulaci}eg zakona, na ministru bilo da naredi obavezno je, a treba verovati da }e nadnacionalni instianga`ovawe pravnih i fizi~kih lica, uz koritucionalni mehanizmi, kada su ve} pokrenuti, {}ewe wihovih „objekata, opreme i prevoznih pomo}i da se do|e do istine. sredstava“ u suzbijawu epidemije, i to jedino uz odNama ostaje da pamtimo upozorewe da je virus govaraju}u naknadu (ali ne i astronomski pronajve}a pretwa opstanku ~oveka na zemqi i da se fit). Dodajmo tome i zastra{uju}e pri~e (urbane dr`imo stavova najautoritativnijih me|unarodlegende) koje su sedmicama kru`ile ~ar{ijom, denih stru~nih ustanova. Ukoliko su nas zaista svelom i kao izraz nedovoqne prohodnosti zvani~nih sno prevarili (a autor ovog teksta u to nije sklon informacija. da poveruje), malo je verovatno da bi ponovili Imaju}i sve to u vidu, nije ~udno {to je te{ko sli~an „podvig“ jer me|unarodna zajednica upravo u doglednoj pro{losti na}i primer kada je stav name}e dodatne kontrolne mehanizme da se ne{to javnosti u Srbiji o nekom medicinskom pitawu tako nikada ne desi. No, ~ak i ako bi se ponovio bio toliko odbojan kao kada je re~ o novom gripu i isti scenario, boqe je ispasti naivan, nego parao vakcinaciji. Sigurno je da je takvom ishodu donoidan. prinela okolnost da epidemija ne kosi narod i da Lak{e }e nam uvek biti s vakcinom i lekovi~ovek, ~ak i ako se zarazi, ima nekoliko hiqada ma a bez epidemije, nego s epidemijom a bez puta ve}u {ansu da ustane iz kreveta nego da skonosnovnih sredstava za za{titu. Dopustimo da ~a. Ipak, sna`an otpor stru~ne i gra|anske javnonas, eventualno, prevare me|unarodni maheri, sti ima dubqe korene, potekle iz celokupnog staako su ve} uspeli da povuku za nos ceo svet, ali ne wa u srpskom zdravstvu i dru{tvu. dozvolimo ono {to je mnogo izvesnije: da nas, u Bez svoje krivice, u procepu su se na{li epinastalom mete`u, dodatno i jo{ vi{e pokradu demiolozi, pre svih predsednik i potpredsednik doma}i hoh{tapleri.

Posebne radne grupe za primenu plana aktivnosti KRAJ

N

Kwigu Zorana Radovanovi}a „Grip“, za 599 dinara, mo`ete kupiti kod Izdava~ke ku}e „Arhipelag“ (Terazije 29/II, 11000 Beograd; tel: 011/33–44–536, 011/33–44–427; mejl: klub@arhipelag.rs; SMS: 063/16–43–609), ili u svim boqim kwi`arama u zemqi.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

petak16.april2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Tro{ite novac na li~no u`ivawe i u`ivate u {opingu ili qubavi.

Jedno drugo dopuwava. Radite na svom statusu, ali nailazite i daqe na blokade i prepreke zbog vi{e sile. Produ`eni vikend?

BIK 20.4-20.5.

Petak je, va{ omiqeni dan. Posvetite ga samo lepim stvarima i dragoj, voqenoj osobi. Venera se ulewila, opustila, {to i vas usporava.

Planirajte zajedni~ko putovawe i daleke kontakte. Doterujete se.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

16. april 2010.

Poslovna situacija je uobi~ajena.

Ono {to vas danas izaziva i preokupira jeste qubavni odnos. Negde na kra}em putu, ili u tajnosti, prijem~ivi ste za dragu osobu. Dobra komunikacija.

Sastanak }e biti uspe{niji i efikasniji ako ga ugovorite na nekom lepom mestu, u restoranu ili na otvorenom prostoru. Bilo da je u opciji poslovna ili privatna komunikacija, pri~e i planovi, u`ivate!

Imate dobru i uspe{nu situaciju u karijeri, bilo da radite ili se samo prikazujete, potvr|ujete. Tako|e, imate odli~an odnos sa `enskim bi}ima, pa i zagarantovan provod. Ne gubite vreme!

Od vas se o~ekuje da budete realni i istrajni, pogotovo na radnom mestu. Partner se zanosi svojim snovima i bori za svoje ciqeve, {to se mo`e lo{e odraziti na me|usobni odnos. Qubavno }askawe.

VAGA 23.9- 23.10.

Va{a predivna Venera je usporila u svojim ambicijama, {to lagodno uti~e na va{e opu{tawe i pomalo odlagawe ciqeva. Okrenuti ste pozitivnim ose}awima. Odmor i provod se prepli}u.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Pred vama su pozitivne promene, pa i nova poznanstva, nove mogu}nosti, ali ih morate prvo definisati. Mo`ete se posvetiti porodici i uku}anima. Sre|ujete nekretnine?

Kra}e putovawe.

Imate povoqan upliv Meseca iz zemqanog znaka Bika, pa i dobru saradwu, nadopuwavawe sa `enskim bi}ima. Porodica se oslawa na vas, kao i obi~no. Organizujte ih ovog vikenda.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Qubavno }askawe, SMS-poruke i kona~no – susret ispuwen qubavqu.

Ko je pomiwao strast i da li je ona uvek neophodan za~in? Nije i ne mora biti. Ambiciozni ste i uspe{ni, i pored zabrinutosti.

Promena u poslovawu se pre svega odnosi na promenu va{eg unutra{weg stava prema radu i odnosa prema novcu. I suvi{e ste velikodu{ni i galantni pa ne mo`ete u{tedeti. Pametno i umereno!

S voqenom osobom mo`ete otputovati na kra}i put ili u neki dobro opremqen objekat u kojem se romantika pi{e velikim R. \akuzi, margarita u ~a{i i tiha muzika! To je savet astrologa.

TRI^-TRA^

Seve u korsetu PROGNOZA

VIC DANA

MALO

Vojvodina Novi Sad

18

Subotica

16

Sombor

17

Kikinda

17

Vrbas

18

B. Palanka

18

Zrewanin

18

S. Mitrovica 18 Ruma

19

Pan~evo

19

Vr{ac

17

Srbija Beograd

19

Kragujevac

17

K. Mitrovica 13 Ni{

15

Evropa

TOPLIJE

NOVI SAD: Sun~ani periodi uz umerenu obla~nost sredinom dana i po podne. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak oko normale.

Temperatura od 6 do 18 stepeni.

VOJVODINA: Malo do umereno obla~no sa sun~anim periodima. Na severu i istoku Vojvodine je mogu}a pojava ki{e po podne. Vetar ujutru slab, a po podne umeren severozapadni. Pritisak oko normale sa tendencijom porasta krajem dana. Jutarwa temperatura 4, a maksimalna 19 stepeni.

SRBIJA: Na severu i zapadu Srbije malo toplije, a na jugu obla~no sa ki{om. Vetar slab zapadni i severozapadni, po Vojvodini umeren. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura 4, a maksimalna 20 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend toplije sa sun~anim periodima. U subotu lokalni razvoj oblaka po podne, a u nedequ naobla~ewe sa juga i mogu}a ki{a po podne, a na severu Srbije krajem dana. U ponedeqak prolazna ki{a, a u utorak hladnije uz postepeno razvedravawe.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike mogu doprineti pogor{awu tegoba kod reumati~ara i psihi~ki obolelih osoba. Striktno po{tovawe prepisane terapije se savetuje osobama sa varijabilnim krvnim pritiskom. Kod zdravih osoba su mogu}i umor i neraspolo`ewe. Neophodan je dodatna koncentracija svih u~esnika u saobra}aju.

Madrid

14

Rim

18

London

15

Cirih

14

Berlin

14

Be~

14

Var{ava

16

Kijev

11

Moskva

17

Oslo

12

Atina

24 17

Minhen

12

Budimpe{ta

16

Stokholm

10

16

Ka`e Fata Muji: - Danas sam jednom prosjaku dala pun tawir supe i pet maraka.

- Je l’ pojeo supu?

- Jeste.

- E, onda je po{teno zaslu`io tih pet maraka!

17

18

petak

subota

pre podne

nedeqa

po podne veoma dobro

SUDOKU 8

6 2

9

7

1

3

1

6

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

TISA

Slankamen

340 (-4)

Apatin

207 (0)

Zemun

408 (-2)

Tendencija porasta

Senta

346 (10)

Bogojevo

194 (-1)

Pan~evo

415 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Smederevo

542 (2)

Titel

352 (-2)

NERA

Novi Sad

108 (6)

257 (-4) Tendencija i stagnacije Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

SAVA

140 (-1)

Hetin

174 (2)

20

21

22

ponedeqak

prva ~etvrtina dobro

utorak

pun mesec

sreda

posledwa ~etvrtina podno{qivo

~etvrtak

mlad mesec lo{e

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

7 1 6 4 9 2 5 3 8

9

Bezdan

Ba~. Palanka 207 (-2)

Ja{a Tomi}

19

20~ 20’

najboqe

St. Peterburg 12 Pariz

RIBOLOVA^KA PROGNOZA www.ribolovacki-magazin.co.rs

V REMENSKA

Za potrebe novog spota za pesmu Lola Severina Vu~kovi} snimala je u beogradskom klubu Magacin, a tako|e se utegnula u crni korset i nabacila periku. Oskudno obu~ena, Seve je stajala u sredini mra~nog i praznog kluba kada se odjednom upalio reflektor koji je obasjao pjeva~icu, dok je ona pevu{ila tekst pesme Lola. „Super je ekipa. Drago mi je da radim sa talentovanim qudima, koji su puni entuzijazma i voqe.

Spot }e sigurno biti lep. Ne bih ja sada opisivala kako }e to sve izgledati, ni je li spot provokativan, neka qudi sami prosude”, kazala je Severina. „Nije bilo potrebe za kompromisima jer mi se ideja svi|ala otpo~etka. Sam spot odgovara u potpunosti tematici pesme; mo}i }e se videti kako je to kad je `ena zaqubqena u jednog ~oveka i onda stalno do`ivqava poraze u vezama dok jednog trenutka stvarno ne poludi i ne po~ne da se sveti.”

326 (21) S. Mitrovica 444 (10)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

6

3

1

2

5

3 4 8 1 5 7 2 9 6

6

4

5 9 2 8 3 6 7 4 1 1 8 4 2 7 5 9 6 3

361 (-2)

5 5

1

9

3

6 2 7 9 4 3 1 8 5 9 5 3 6 1 8 4 2 7

4

8 6 1 5 2 9 3 7 4

124 (8)

3 4

9

7 6

8

1

2 7 5 3 8 4 6 1 9 4 3 9 7 6 1 8 5 2 Re{ewe iz pro{log broja