Dnevnik 16.april 2011.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 16. APRIL 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23049 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U HA [KOM SU DU PRE SU \E NO HR VAT SKIM GE NE RA LI MA ZBOG RAT NIH ZLO ^I NA NAD SR BI MA AV GU STA 1995. GO DI NE

Tri bu nal: „Olu ja” udru `e ni zlo ~i na~ ki po du hvat, Go to vi ni 24 go di ne ro bi je str. 13

SPE CI JA LI TE TI NA NOVOSADSKOM PO ZO RI [NOM TR GU „DNEVNIK” SAZNAJE: FOR MI RAN „TIM ZA VOJ VO DI NU”

Politika 3 Danas u Beogradu miting napredwaka

Usko ro pi sa we za ko na o imo vi ni i pri ho di ma APV

Ekonomija 4 Op{tine globu spremaju za kraj godine 5 Bruka zbog 102 dinara minimalca

str. 2

Poqoprivreda 6 Paori ostali bez kredita za setvu

PRE D RAG NO VI KOV, DI REK TOR FON DA „EVROP SKI PO SLO VI”

Voj vo |an ska za sta va od ju~e u Bri se lu str. 2 INTERVJU

Novi Sad 9 Muzi~ka {kola „Isidor Baji}” opet najboqa u Srbiji

Vojvodina 11 Krave zavadile selo

„Us kr {wa uli ca” otvo ri la vra ta str. 8

ЉУБИША САМАРЏИЋ, ДОБИТНИК НАГРАДЕ „КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ”

str. 24

TRIDESETI APRIL ROK ZA PLA]AWE DUGOVA IZ PERIODA APRIL – DECEMBAR 2010.

„In for ma ti ka” lan si ra 32.000 opo me na pred tu `bu str. 7

Malo toplije Najvi{a temperatura 16 °S

SPORT

U CENTRU FUDBALSKE JAVNOSTI

str. 16 – 20

n DANAS PO^IWE TENISKI ME^ SLOVA^KA – SRBIJA

Crna 12 Sud o Cecinoj nagodbi 9. maja

Dru{tvo 14 Elektronski karton tra`i i izmene zakona

Reporta`e 15 Pijani zidovi posle mamurnih majstora

Balkanski vetar u le|a

n DERBI PARTIZAN – VOJVODINA

NASLOVI

n VO[A I ZVEZDA U BORBI ZA FINALE

POLiTikA

subota16.april2011.

PREDRAG NOVIKOV, DIREKTOR FONDA „EVROPSKI POSLOVI”

dnevnik

c m y

2

„DNEVNIK” SAZNAJE

Voj vo |an ska za sta va Usko r o po ~ i w e pi s a w e od ju ~e u Bri se lu za ko na o imo vi ni FORMIRAN „TIM ZA VOJVODINU”

– Ju ~e se u Bri se lu za vi jo ri la voj vo |an ska za sta va – iz ja vio je za „Dnev nik” di rek tor Po kra jin skog fon da „Evrop ski po slo vi” Pre drag No vi kov, oce niv {i da je taj dan isto rij ski za Voj vo di nu.

On je ka zao da je voj vo |an ska za sta va is tak nu ta za jed no sa za sta va ma dru gih evrop skih re gi ja u se di {tu no ve evrop ske or ga ni za ci je KEN (Na u~ no-eko nom ska mre `a), u ko joj je AP Voj vo di na je dan od osni va ~a.

– To je do bra vest i za Voj vo |a ne i za sve gra |a ne na {e ze mqe jer je ovim po tvr |e no stra te {ko opre de qe we na {e ze mqe da se pro ces evro in te gra ci ja ubr za i u~i ni efi ka sni jim, kroz sna `ni je u~e {}e Po kra ji ne, ali i lo kal nih sa mo u pra va – re kao je No vi kov.

Oce nio je i da u~e {}e Voj vo di ne u KEN-u pred sta vqa „uspe {no za o kru `i va we na sto ja wa po kra jin ske am di ni stra ci je da pro ces evro in te gra ci ja i re gi o- nal ne sa rad we bu de in stru ment raz voj ne po li ti ke”.

– Na tom pu tu Voj vo di na je go di na ma si ste ma ti~ no gra di la po zi ci ju so lid nog i pred vi dqi vog part ne ra i za to u Bri se lu stra tu je mo uz po dr {ku na {ih du go go di {wih part ner skih re gi ja iz svih de lo va Evro pe – na veo je No vi kov.

On je ka zao da je ju ~e ra {we is ti ca we voj vo |an skog bar ja ka u se di {tu EU i svo je vr sna na ja va otva ra wa kan ce la ri je APV u Bri se lu. Ipak, ni je mo gao da pre ci zi ra kad }e ova od lu ka po kra jin ske ad mi ni stra ci je, ko ja je do bi la i sa gla snost Re pu bli~ ke vla de, ko na~ no bi ti re a li zo va na.

– Od no vem bra do sad pro {lo je do voq no me se ci, pa mi slim da bi bi lo re al no da pre po ~et ka go di {wih od mo ra tu pri ~u re a li zu je mo. Voj vo di na je svoj deo po sla za vr {i la jo{ kra jem pro {le go di ne i o~e ku je mo da }e na {e ko le ge iz Mi ni star stva spoq nih po slo va svoj deo po sla, ve zan za do ku men ta ci ju o ko ri {}e wu pro sto ri ja u Mi si ji Sr bi je kao i za sta tus za po sle nih u voj vo |an skoj kan ce la ri ji, do sta vi ti u naj kra }em mo gu }em pe ri o du. Imam i wi ho va uve ra va wa da je

i pri ho di ma APV

to sad pi ta we da na – ka zao je No vi kov.

Do dao je i da }e pred stav ni {tvo APV u Bri se lu, ko je on na zi va voj vo |an skom ku }om, ima ti po li ti ku „otvo re nih vra ta” za sve ko ji `e le da da ju do pri nos ukup nim na po ri ma ze mqe, od no sno da }e bi ti „me sto oku pqa wa gra do va i op {ti na, pri vre de i uni ver zi te ta, ka ko iz Voj vo di ne, ta ko i iz ce le Sr bi je”.

– Ve o ma je va `no da pro tok in for ma ci ja o ras po lo `i vim fon do vi ma bu de brz, ta ~an i efi ka san, po seb no u go di ni kad o~e ku je mo do bi ja we sta tu sa kan di da ta. To }e bi ti do bro i za gra do ve u dru gim de lo vi ma Sr bi je, po seb no za one s ko ji ma FEP ima pot pi sa ne ugo vo re o sa rad wi, me |u ko ji ma su U`i ce, Kra qe vo, Za je ~ar, De spo to vac i Ni{. Ta ko da }e i ta me sta, mo `da i pr vi put, do bi ja ti di rekt ne in for ma ci je iz Bri se la o tme ka ko da do |u do pa ra iz evrop skih fon do va – re kao je No vi kov.

B. D. S.

Ka ko „Dnev nik” sa zna je iz iz vo ra u Vla di Sr bi je, rad na gru pa za iz ra du za ko na o imo vi ni i pri ho di ma AP Voj vo di ne for mi ra na je ju ~e, a za pred s ed n i k a je ime no van za me nik li de ra LSV i na rod n i po s la n ik Bo j an Ko s tre{.

Skup {ti na Sr bi je i Vla da Voj vo di ne, ka ko sa zna je mo, ra ni j e su od r e d i l e svo j e pred s tav n i ke, a ju ~e je to u~i ni la i Vla da Sr bi je.

U ime re pu bli~ kog pa ra la men ta u iz ra di ovih aka ta u~e stvo va }e po sla ni ci Zo ran Ka sa lo vi} iz So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi j e i Bo j an Ko stre{ iz Li ge so c i j a l d e m o k r a t a Voj v o d i n e. Vla d u Voj v o d i n e pred sta v qa } e po k ra jin ski se kre tar za fi n an s i j e Jo v i c a \u ki} i di rek tor Upra v e za za j ed ni~ ke po slo ve po kra jin skih or ga na Mar ko Ra do sa vqe vi}. Pred stav ni ci Vla de Sr bi je u Rad noj gru pi su dr ` av n i se k re t ar u Mi n i star s tvu fi n an s i j a Du { an Ni ke zi}, sa vet nik pre mi je ra Mi lo rad Bje lo pe tro vi}, di rek tor Re pu bli~ ke di rek ci je za imo v i n u Bra t i s lav-Bu c a

Pej ko vi} i po mo} nik di rek to ra za za ko no dav stvo u Vla di Sr bi je Dra gi {a Mi li}.

Bo jan Ko stre{ re kao je za na{ list da je pr vi sa sta nak

– U skla du s do go vo rom ko ji su ne dav no po sti gli pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} i pred sed nik Li ge Ne nad ^a nak, o~e ku jem da ko mi si ja do bi je man dat

„ti ma za Voj vo di nu” za ka zan za na red ni ~e tvr tak i iz ra zio o~e ki va we da }e ukrat kom ro ku bi ti sa ~i we ni na cr ti za ko na ko ji ma }e se de fi ni sa ti iz vo ri fi nan si ra wa i imo vi na AP Voj vo di ne.

da u ro ku od 45 do 90 da na pri pre mi na cr te ovih aka ta, na kon ~e ga bi ih ubr zo usvo ji la i Vla da i upu ti la re pu bli~ kom par la men tu –re kao je Ko stre{.

B. D. Savi}

politika

dnevnik

subota16.april2011.

3

DA NAS U BE O GRA DU MI TING NA PRED WA KA, A RAS PRA VE IZ ME \U DS I SNS NE PRE STA JU

NA PRED WA CI TRA @E VAN RED NE I PO KRA JIN SKE I LO KAL NE IZ BO RE

Ta di}: Iz bo ri po sle od lu ke EU

Mi ro vi}: Sprem ni na `r tvu

Predsednik Srbije Bo ris Ta di} izjavio je da parlamentarni izbori treba da budu raspisani posle dono{ewa odluke dr`ava ~lanica Evropske unije o dobijawu statusa kandidata na{e zemqe za ~lanstvo u EU. „Izbori u Srbiji treba da budu deo na{e evropske agende i doprinos br`em napretku ka ~lanstvu u EU, a ne ko~nica na tom putu”, istakao je Tadi} u izjavi za javnost. „Srbiji je zato potrebna stabilnost da bismo taj va`an posao finalizirali”, rekao je Tadi}, koji je prekju~e razgovarao s predsednikom SNS-a To mi sla vom Ni ko li }em.

Tadi} je dodao da ima razumevawa za nestrpqewe i nervo zu po je di nih opo zi ci o nih stranaka, ali da je Srbiji, umesto izazivawa nestabilnosti i stalnih prikrivenih pretwi nasiqem, potrebno upravo suprotno: stabilnost, rad na re{avawu problema gra|ana i izvesnost. „Posle dobijawa statusa kandidata, od kojeg }e korist imati svi gra|ani, u mirnoj, civilizovanoj i demokratskoj atmosferi, odr`a}e se izbori”, zakqu~io je predsednik Srbije. Ultimatumi,

Ne mo gu }a „ve li ka ko a li ci ja

pretwe i licitirawe datumima, ambijent za otvarawe radnih meporu~io je Tadi}, potpuno su ne- sta i privla~ewe kapitala, a to primerena sredstva. se mo`e posti}i samo ako se buPredsednik je ponovio ju~e u de i{lo ka EU. Nestabilnost, Kraqevu da Srbija ima jasan nasiqe, agresija, nesprovo|ewe plan za daqe koAkcionog plana rake ka EU i ve- Pred la `em da sma we i nesaradwa s like {anse da ostTribunalom samo bu ku. Ni je vre me vari taj ciq, ~ime nas mo`e udaqiza lo {e stra sti }e se dati konkreti od toga”. i ne sta bi lnost tan doprinos boTadi} je rekao qem `ivotu grada svim predstav|ana bez nasiqa i agresije, po- nicima javnog `ivota u Srbiji sle ~ega su mogu}i izbori. „Sr- predla`e da smawe buku, istibiji i regionu je potreban novi ~u}u da nije vreme u kojem treba

– Razgovor s Nikoli}em protekao je u dobroj atmosferi – rekao je Tadi}, i naglasio da on ve} du`e razgovara s predstavnicima opozicije o raznim temama, ali da koalicija SNS-a i DS-a nije mogu}a.

– Demokratski dijalog postoji. Ne postoje tenzije i ratni dijalog, ve} spremnost da se ozbiqno razgovara o ozbiqnim pitawima – kazao je Tadi}.

Istakao je da nema dogovora o formirawu velikih koalicija jer su SNS i DS stranke razli~itih politika i orijentacija. podsticati lo{e strasti i nestabilost. „Samo u okolnostima stabilnosti mogu se graditi ku}e, dovoditi investitori i i}i ka EU. U atmosferi nestabilnosti, buke podsticawa agresije i prete{kih re~i niko ni{ta ne mo`e dobiti”.

Vu ~i}: Neo d go vor na i neo zbiq na iz ja va – Napredwaci o~ekuju da danas na mitingu u Beogradu dobiju odgovor o tome kada }e biti odr`ani vanredni parlamentarni izbori – izjavio je zamenik predsednika Srpske napredne stranke Alek san dar Vu ~i} na konferenciji za novinare. – Ukoliko se to ne desi, vlast }e snositi svu odgovornost za stawe u zemqi.

On smatra da je izjava predsednika Srbije i Demokratske stranke Bo ri sa Ta di }a povodom razgovora koji je imao s liderom napredwaka To mi sla vom Ni ko li }em, „skandalozna”, i da je „dr`avni~ki i politi~ki neodgovorna i neozbiqna”.

Govore}i o prekju~era{wem susretu lidera DS-a i SNS-a Vu~i} tvrdi da je odr`an na po-

ziv predsednika Srbije i da je, Vu~i} je naveo da }e napredwaci kako ka`e, Nikoli} tra`io uvek voditi ra~una o putu Srbikompromis, ali da ga Tadi} nije je u Evropu, ali da }e za tu `eleo. Po wegovim re~ima, Ta- stranku najva`niji biti intedi} je hteo da „nametne voqu DS- res gra|ana. On je dodao i da nia kao jedino re{ewe”, na {ta na- kome u Evropi ne smeta 18. depredwaci ne mogu pristati. cembar kao datum odr`avawa izVu~i} smatra da je ta Tadi}e- bora, ve} samo vlastima u Srbiva izjava, u situaji. ciji u kojoj je zeVu~i} je rekao Ni ko me u Evro pi ne da }e skup biti mqa, „dolivawe sme ta 18. de cem bar „gandijevski miuqa na vatru” i da wome poku{ava kao da tum odr `a va wa ran”, da }e na weda „zapla{i deo mu govoriti iz bo ra, ve} sa mo qudi”, ali, ka`e, funkcioneri vla sti ma u Sr bi ji to nije uspeo kada SNS-a i wihovih je re~ o napredpartnerskih wacima. Po wegovim re~ima, stranaka, da je mogu}a {etwa SNS jeste za stabilnost u ze- centralnim gradskim ulicama, mqi, a, tvrdi on, „glavni uzrok ali vreme trajawa mitinga nije svih nestabilnosti upravo je ograni~io, napomenuv{i da }e Tadi} i Demokratska stranka”. se zavr{iti istog dana.

SPS: Ne ma ju oni tu sna gu Potpredsednica Socijalisti~ke partije Srbije Di ja na Vu ko ma no vi} izjavila je da Srpska napredna stranka nema dovoqnu snagu i kapacitet da ultimatumom iznudi raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. Ona je kazala da izbori treba da budu u redovnom terminu –

onako kako je to zapisano u Ustavu – jer }e time svetu, Evropi i regionu biti poslat dobar signal politi~ke stabilnosti i demokratije u Srbiji.

– Redosled politi~kih poteza u dr`avi i daqe diktira vladaju}a koalicija, a ne opoziciona stranka, bez obzira na to koliko ona

masovna bila – rekla je Dijana Vukomanovi}, i dodala da licitirawe datumom odr`avawa izbora ne mo`e imati snagu ultimatuma.

Povodom mitinga koji danas organizuje SNS, zahtevaju}i vanredne izbore, ona je ocenila da u 21. veku ulica nije mesto za re{avawe sporova i ostvarewe poli-

ti~kih ciqeva i da je ta praksa zastarela i nazadna.

– Evropska i svetska politika odvijaju se na principima dogovora i saradwe, a SNS jo{ vidi ulicu kao manevarski prostor za vo|ewe politike. To je ne{to {to je u Evropi prevazi|eno – kazala je Dijana Vukomanovi}.

Zahtev napredwaka da se vanredni parlamentarni izbori raspi{u za 18. decembar odnosi se i na pokrajinski i lokalni nivo vlasti, izjavio je za „Dnevnik” potpredsednik Skup{tine Vojvodine i funkcioner Srpske napredne stranke Igor Mi ro vi} uo~i dana{weg mitiga SNS-a u Beogradu.

Po wegovim re~ima, napredwaci zahtevaju op{te vanredne izbore, od lokalnih do dr`avnih, jer se zala`u za opse`ne politi~ke promene.

– Pokrajina je primer vladavine nove politi~ke klase jer je sve podre|eno politici i uskoj grupi qudi – kazao je Mirovi}, navode}i da se to vidi po broju funkcija podre|enih jednoj osobi, po wihovom odnosu prema decentralizaciji, zalagawu da to tako i ostane... – Izbori su jedini na~in da novi odnos dobije {ansu. To je sada odnos zloupotrebe javnih ovla{}ewa, ne toliko u smislu kriminala, nego po tome {to mali broj qudi upravqa svime, a to nije praksa u Evropi.

Nije `eleo da otkriva „ponudu” vlastima koju napredwaci najavquju za dana{wi miting, rekav{i da su funkcioneri SNS-a „li~no spremni na `rtvu da bi izbori bili {to pre raspisani”.

– Za{to mislite da `rtva mora biti tragi~na? @rtvovati se mo`e vreme, energija, ugled, s

ciqem da se izazovu izbori – kazao je Mirovi}.

Istakao je da zahtev napredwaka na ulasku u izbornu godinu ima i unutra{wopoliti~ki smisao, a ne samo spoqnopoliti~ki s obzirom na o~ekivawe

LDP: Bru ta lan iz bor ni si stem u Voj vo di ni – Pred nama je te{kih godinu – godinu i po, do lokalnih, pokrajinskih pa do predsedni~kih izbora – rekao je lider LDP-a ^e do mir Jo va no vi} obra}aju}i se ~lanstvu na nedavno odr`anom skupu u Novom Be~eju.

Govore}i o pokrajinskim izborima, on je kazao da u Vojvodini postoji „brutalan izborni sistem – ni ve}inski ni proporcionalan”.

– On ve{ta~ki omogu}ava ubedqivu vlast, s minimalnom izbornom razlikom – rekao je Jovanovi}. da Srbija dobije status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji, kao i da se ta dva „moraju kombinovati”.

– Da je ovo normalna zemqa, drugi miting sa 100.000 u~esnika bio bi dovoqan signal da vlast raspi{e op{te vanredne izbore – rekao je Mirovi}.

S. N.

Di ja log Be o gra da i Pri {ti ne [ef srpske delegacije Bo ri slav Ste fa no vi} izjavio je ju~e, dolaze}i na dijalog s timom Pri{tine, da o~ekuje dogovor o katastrima i mati~nim kwigama, a da ima predloge i za obe strane prihvatqivo re{ewe za dokumenta i registarske tablice.

– Mi smo do{li svesni toga da }e jedna od tema biti i sloboda kretawa, odnosno upotrebe li~nih karata i takozvanih paso{a Kosova, kao i prevashodno registarskih tablica, {to u velikoj meri optere}uje na{e qude na Kosovu i Metohiji – rekao je Stefanovi}.

Prihvatawe srpskih predloga bi, naveo je on, omogu}ilo da se „qudi kre}u normalno, uz zadr`avawe sva~ijeg pogleda na status Kosova”.

– Mi smo ovom prilikom doneli i neka nova re{ewa koja ~uvaju na{ suverenitet, ali i pru`aju mogu}nosti da se odvija normalan `ivot na terenu – nazna~io je Stefanovi}.

[ef srpskog tima je dodao da se „nada da }e i druga strana da is ka `e isti ste pen konstruktivnosti i predloge koji omogu}avaju zajedni~ke pozicije jer je sad svima jasno da je vreme da se napuste neke stare pozicije koje su onemogu}avale normalan `ivot i da se re{e problemi na terenu”. [efica pri{tinskog tima Edi ta Ta hi ri rekla je da je Srbija ta “koja od kraja rata ne po{tuje princip slobode kretawa, iako `eli da bude ~lanica EU”.Ona je, tako|e, izrazila o~ekivawe da }e na sastanku biti postignut dogovor oko mati~nih kwiga i katastra i da }e mo}i da bude napravqen nacrt sporazuma koji bi potom obe strane odnele ku}i na analizu.Tre}a runda dijaloga Beograda i Pri{tine zapo~eta je ju~e ekspertskim sastancima o energetici i telekomunikacijama. Prvi sastanak dva tima odr`an je 8. i 9. marta, a drugi 28. marta

SkuP{tiNa SrbijE

rekli su

Jedni u Brisel...

Jo va no vi}: DS i SNS na pra vi li ha os

Mar ko vi}: Sa mo po na lo gu EU

Dra {ko vi}: Spo me nik pr vom ge ril cu slo bo de

Re {e wa za ve li ku krizu i skidawe s dnevnog re da te me da tu ma izbora moraju da se se tra`e u politi~kim institucijama, a ne kroz ina }e we i imi ta ci ju la`ne slike dvopartijskog sistema u kojem na{i `ivoti treba da zavise od dnevnih odnosa i predstava o sopstvenoj va`nosti napredwaka i Demokratske stranke, saop{tio je ju~e predsednik Liberalno-demokratske partije ^e do mir Jo va no vi}.

Po wegovim re~ima, te dve stranke su napravile haos i podigle tenziju, insistiraju}i na perifernoj temi, a izbori su Srbiji neophodni i sasvim je jasno da }e biti odr`ani izme|u polovine decembra i polovine januara jer je to jedini period kada se mogu organizovati.

Ministar za qudska prava i dr`avnu upravu Mi lan Mar ko vi} izjavio je da najvi{e zabriwava to {to sve dobro u reformi politi~kog sistema ~inimo iskqu~ivo zbog pritiska Evrope ili odlukom Ustavnog suda, iako je potpuno o~igledno da je Srbiji potrebna celovita reforma politi~kog sistema. Po nalogu Brisela, stranke }e biti primorane na to da svojim kadrovima dodequju mesta u Skup{tini po redosledu s liste, a izabranima ne}e mo}i tek tako da oduzimaju mandate, naveo je Markovi} za „Ve~erwe novosti„. Markovi} je ocenio da bi, da smo na vreme sami po~eli reformu politi~kog sistema, danas sve ovo izgledalo mnogo boqe, ali, kako je rekao, „stranke se te{ko odri~u svoje mo}i”.

Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra {ko vi} rekao je ju~e, na mestu gde se smatra da je pogubqen komandant Jugoslovenske vojske u otaxbini general Dragoqub – Dra`a Mihailovi}, na Adi Ciganliji, da tu treba podi}i memorijalni centar Mihailovi}u, „prvom gerilcu slobode u tada okupiranoj Evropi” i „vo|i antifa{isti~ke ravnogorske gerile”.

– Neka vreme, narod i istorija budu sudija koji }e izre}i kona~nu presudu o ideolo{kom sukobu Dra`e i Tita – rekao je Dra{kovi}.

Dra{kovi} je rekao da se nada da }e ju~era{wi dan biti most za premo{}ivawe „zabluda, nedopustivih mr`wi i lutawa” u srpskom narodu da bi se Srbi izmirili jer gotovo da nema porodice, a da nije „pukla po {avovima Tito ili Dra`a”.

Delegacija Skup{tine Srbije u~estvova}e 18. i 19. aprila na petom interparlamentarnom sastanku s Evropskim parlamentom u Briselu, na kojem }e se razgovarati o napretku Srbije u procesu evropskih integracija, saop{teno je iz srpskog parlamenta. Na sastanku }e prvenstveno biti re~i o temama koje se odnose na politi~ku situaciju, vladavinu prava, funkcionisawe pravosu|a, nadzornu funkciju Skup{tine, iz-

mene izbornog zakonodavstva, implenetaciju Statuta Vojvodine, ekonomiju, socijalne posledice ekonomske krize i regionalnu saradwu, navodi se u saop{tewu.

U srpskoj delegaciji su La slo Var ga, Alek san dra Jer kov, Je le na Tri van, Ma ja Vi de no vi}, Bran ko Ru `i}, Slo bo dan Sa mar xi}, Ivan An dri}, Mo mir Mar ko vi}, Sla |an Mi ja qe vi}, Mla den Gru ji} i Jor go van ka Ta ba ko vi}.

... drugi u Panamu Delegacija Skup{tine Srbije, koju predvodi predsednica parlamenta Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, od danas }e u~estvovati u radu 124. skup{tine Ineterparlmentarne unije u Panami. ^lanovi delegacije Skup{tine Srbije su i poslanici @eq ko To mi} i Ne ma wa [a ro vi}. U ponedeqak, 18. aprila, bi}e odr`ana panel-diskusija „Prevazila`ewe barijera: Dostizawe milenijumskih razvojnih ciqeva i jednakosti za decu”.

4

ekonomija

subota16.april2011.

dnevnik

U NARODNOJ BANCI SRBIJE 142 MI LI O NA EVRA MA WE

To pe se de vi zne re zer ve De vi zne re zer ve Na rod ne ban ke Sr bi je sma we ne su u mar tu za 142,1 mi li o na evra i na kra ju tog me se ca iz no si le su 9,92 mi li jar di evra, sa op {ti la je ju ~e cen tral na ban ka.

Ne to de vi zne re zer ve, od no sno re zer ve uma we ne za de vi zna sred stva ba na ka po osno vu oba ve zne re -

PO VLA ^E WE „FI JA TO VOG” MO DE LA NE OD NO SI SE NA SR BI JU

„Pun to” iz Kra gu jev ca ne ma fe ler Kom pa ni ja „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja„ sa op {ti la je ju ~e da se po vla ~e we 130.000 auto mo bi la mar ke „pun to” ne od no si na „fi jat pun to kla sik„ ko ji se pro iz vo di u Kra gu jev cu. „Svi za in te re so va ni kup ci u Sr bi ji za do dat ne in for -

Ita li jan ski „Fi jat” po vu kao je s tr `i {ta vi {e od 130.000 auto mo bi la mar ke „pun to” zbog mo gu }ih pro ble ma s ka blo vi ma na si ste mu za ko ~e we ABS, zbog ~e ga mo `e do }i do krat kog spo ja, iz ja vio je ju ~e port pa rol te kom pa ni je.

Pro ble ma ti~ nih 50 Kom pa ni ja „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja„ sa op {ti la je ju ~e da je u Sr bi ji pro da to oko 50 auto mo bi la „gran de pun to„ i „pun to evo„ s po ten ci jal nim pro ble mom u si ste mu ko ~e wa.

Ka ko su re kli u kom pa ni ji, re~ je o pro ble mu ko ji iz i sku je ru tin sku po prav ku. Vla sni ci vo zi la s po ten ci jal nim pro ble mom po zva ni su da se obra te ovla {}e nom ser vi su ra di pro ve re i, po po tre bi, bes plat ne po prav ke auto mo bi la, ka za li su u FAS-u. ma ci je mo gu se obra ti ti na {em kol-cen tru na te le fon broj 0800/342–800„, is tak nu to je u sa op {te wu.

14. 04. 2011.

1.296,45255

– Po vla ~e wem je ob u hva }e no vi {e od 130.000 vo zi la, ukqu ~u ju }i mo de le ’gran de pun to’, ‘pun to evo’, ’gran de pun to van’ i ‘pun to evo van’ – iz ja vio je port pa rol za agen ci ju AFP. Ti auto mo bi li su po vu ~e ni zbog mo gu} no sti da je kabl u tom si ste mu „pri gwe ~en” to kom skla pa wa i da mo `e „bi ti o{te }en i iza zva ti kra tak spoj”. Vi {e od po lo vi ne vo zi la je po vu ~e no s ita li jan skog tr `i {ta, a osta tak s evrop skog.

HO LAN \A NI OTVA RA JU FA BRI KU U SRE MU

Kre }u bi ci kli „mejd in Ru ma” Pred sed nik op {ti ne Ru ma Go ran Vu ko vi} i na ~el ni ca Op {tin ske upra ve op {ti ne Ru ma Go ri ca [a {i} ob i {li su u rum skoj in du strij skoj zo ni no vo o tvo re nu fa bri ku bi ci ka la ko ja je vla sni {tvo ho land ske fir me „IM-EX PORT Bicycles and parts„.

Fa bri ka }e ra di ti u pro sto ru u ko jem je ne ka da ra di la {tam pa ri ja „Pro le ter” i ko ji je vi {e

di oko we ga, na {a od lu ka je da pro iz vod wu za po~ ne mo upra vo ov de. Za po ~e tak, bi ci kli }e se ov de sa mo skla pa ti, ali na{ plan je da u na red ne tri go di ne kom plet na pro iz vod wa bu de upra vo u ovoj fa bri ci. Ta ko |e, ka ko se bu de po ve }a vao obim po sla, po ve }a va }e se i broj za po sle nih. Od da na {wih 18, do bar 200 u na red nom pe ri o du – ka `e

na isti dan iz no si le su 5,13 mi li jar di evra. Ta kav ni vo de vi znih re zer vi obez be |u je po kri ve nost nov ~a ne ma se (M-1) od 447 po sto i isto vre me no po kri va oko osam me se ci uvo za ro be i uslu ga.

Uz de vi zne re zer ve ba na ka, ~i ja je vred nost po sled weg da na mar ta bi la oko 1,34 mi li jar de evra,

Di nar ni je bra wen Dnev ne osci la ci je kur sa di na ra u to ku mar ta bi le su ume re ne, ta ko da NBS ni je in ter ve ni sao i kurs se u pot pu no sti for mi rao na osno vu ne po sred ne me |u ban kar ske tr go vi ne. U mar tu je za be le `e no no mi nal no sla bqe we di na ra u od no su na evro od 0,4 od sto, dok je za pr va tri ovo go di {wa me se ca di nar pre ma evru no mi nal no oja ~ao 1,8 po sto. zer ve, kao i sred stva po vu ~e na od Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da,

ukup ne de vi zne re zer ve ze mqe su iz no si le 11,26 mi li jar di evra.

To kom mar ta ostva re ni su pri li vi u de vi zne re zer ve NBS-a po osno vu kre di ta i do na ci ja od ukup no 10,9 mi li o na evra. Iz de vi znih re zer vi NBSa u mar tu je is pla }e no 73,4 mi li o na evra po osno vu oba ve za pre ma ino-kre di to ri ma, dok su ban ke po osno vu oba ve zne de vi zne re zer ve ne to po vu kle 18,7

mi li o na evra. Mar tov ski obim re a li zo va ne tr go vi ne de vi za ma na me |u ban kar skom de vi znom tr `i {tu iz no sio je 1,28 mi li jar du evra i bio je 413,3 mi li o- na ve }i ne go u pret hod nom me se cu. Ina ~e, u pr va tri me se ca 2011. u me |u ban kar skoj tr go vi ni re a li zo va no je ukup no 3,3 mi li jar de evra.

I DRU GA RA TA PO RE ZA NA IMO VI NU PLA ]A SE PO STA ROM

Op {ti ne glo bu spre ma ju za kraj go di ne Vla sni ci ze mqi {ta i ne kret ni na u Sr bi ji pla }a ju i dru gu ovo go di {wu ra tu po re za na imo vi nu po sta rom. Od no sno, akon ta tiv ni iz nos je za pr ve dve ra te isti kao i pro {le go di ne.

Du go na ja vqi va no po ve }a we sto pa i uskla |i va we osno vi ce s tr `i {nim ce na ma ne kret ni na sa ~e ka }e jo{ ma lo, ta~ ni je, do sle de }e ra te. Po ~et kom ovog me se ca usvo je ne su iz me ne Za ko na o po re zu na imo vi nu. Wi ma je pred vi |e no da on ne mo `e bi ti ve }i od 60 od sto ne go {to je pla }e no 2010. Lo kal nim sa mo u pra va ma ostva qen je rok od 60 da na da svo je od lu ke i op {ta ak ta uskla de s ovim no vi na ma.

Op {ti na ri se na da ju da }e se usko ro po ja vi ti pra vil nik o utvr |i va wu tr `i {ne vred no sti sta na. To bi im znan to olak {a lo bu du }e od lu ke i od re di lo ko ju }e po li ti ku vo di ti.

– Op {ti ne i gra do vi mo gu od re dit sto pu od 0,4 od sto, ali i ma wu, ili sa svim oslo bo di ti svo je `i te qe pla }a wa po re za – va `no je da se uklo pe u za kon ske iz me ne – ka `e pred sed nik Stal ne kon fe ren ci je gra do va i op {ti na Sa {a Pa u no vi}.

U Voj vo di ni u ve li kim op {ti na ma i gra do vi ma sve je jo{ u fa zi raz ma tra wa. U Su bo ti ci

Da ne pre te ra ju Stru~ wa ci nad le `ni ma u op {ti na ma i gra do vi ma po ru ~u ju oprez jer ako pre ta ra ju s po re zom, ma li broj qu di }e to mo }i da pla ti. Iz be ga va we }e po sta ti ma sov ni je ne go sa da. Pri nud na na pla ta je po stu pak ko ji tra je pa }e ka se, dok se on ne okon ~a, osta ti pra zne.

Naj i zda {ni ji je po rez ko ji je ta ko skro jen da ve li ki broj ob ve zni ka mo `e da ga pla ti. ~e ka ju da se utvr di tr `i {na ce na pa }e on da od re di ti da li mo gu da idu na ma ki smal nu sto pu ili ni `u. Jo{ ni je, na rav no, pre ci zi ri ra na tr `i {na ce na ne kret ni na, a za cen tar se sa da po mi we su ma od oko 7.200 di na ra po kva dra tu.

Pra vil nik ~e ka ju i u Zre wa ni nu da do ne su pra te }a do ku men ta i na pi {u no va re {e wa. Isto va `i i za Srem sku Mi tro vi cu.

A ka da se pra vil nik do ne se. ka ka va re {e wa mo gu o~e ki va ti vla sni ci ze mqi {ta i ne kret ni na? Op {tin ske ka se su pra zne,

tran sfe ri iz re pu bli~ kog bu xe ta na me we nih lo ka lu ka sne ta ko da je la ko mo gu }e da se op {ti na ri od lu ~e za mak si mal nu op ci ju, od no sno da vla sni ke ku }a i sta no va za du `e 60 po sto vi {e u ne go law ske oba ve ze.

Ko li ko }e se ka sa na pu ni ti za vi si i od po da ta ka ko je ima ju. Ta mo gde su nad le `ni sni mi li si tu a ci ju i ima ju u evi den ci ji sve ne kret ni ne, kao i po dat ke o wi ma, lak {e je sni zi ti osno vi cu. U op {ti na ma i gra do vi ma gde to ni je ura |e no va qa no, la ko se mo `e do go di ti da sto pa bu de vi {a jer je ba za za opo re zi va we ma wa.

Naj lo gi~ ni je je sa ~e ka ti da se re {e wa do ne su. Za sa da su na kom plet no re {e we i sto pu od 0,4 od sto tr `i {ne vred no sti naj vi {e pri med bi ima li stru~ wa ci. Naj ~e {}i ar gu ment ko ji su se mo gao ~u ti je da u Hr vat skoj ova vr sta po re za ne po sto ji a da je u Slo ve ni ji upo la ni `a – 0,2 od sto. Ma we sto pe ima ju i Ma ke do ni ja i Cr na Go ra.

Ka da je kod nas ovaj pro pis do no {en, glav ni ar gu ment je bio da }e tr `i {na vred nost kao osno vi ca omo gu }i ti da bo ga ti pla te vi {e. Ka da op {ti ne ko na~ no do ne su re {e wa, zna }e mo ko li ko se to ostva ri lo.

D. Vu jo {e vi}

Sa jam po ve zu je No vi Sad i Pu lu Una pre |e we re gi o nal nih pri vred nih ve za su {ti na je Pro to ko la o sa rad wi, ko ji su ju ~e na No vo sad skom saj mu pot pi sa li ge ne ral ni di rek tor No vo sad skog saj ma Go ran Va si}, pred sed nik Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re No vi Sad Dra gan Lu ka~ i pred sed ni ca @u pa nij ske ko mo re Pu la Ja sna Ja klin-Ma je ti}.

Po re ~i ma pot pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne i po kra jin skog se kre ta ra za pri vre du

I{tva na Pa sto ra, Voj vo di na ve} ima pot pi sa ne spo ra zu me o sa rad wi s tri `u pa ni je u Hr vat skoj, ali je sa rad wa s Istrom ve ro vat no na naj vi {em ni vou. Za to je, uka zao je Pa stor, re al no o~e ki va ti da }e sa rad wa pri vred ni ka dve ze mqe usko ro da ti i opi pqi ve re zul ta te, a po zi ti van im puls to me si gur no }e da ti i ju ~e pot pi san do ku ment. Po re ~i ma Go ra na Va si }a, pro to kol je fo ku si ran na oblast na u ti ke, ko ja

je pri vred na {an sa Voj vo di ne u na red nom pe ri o du i tre ba lo bi da bu de pod sti caj na {im pri vred ni ci ma za bu du }u sa rad wu. Da }e sa rad wa bi ti uspe {na na go ve sti la je Ja sna Ja klinMa je ti}, uka zav {i da @u pa nij ska ko mo ra or ga ni zu je sa jam na u ti ke u Pu li, pa }e is ku stva No vo sad skog saj ma, sa jam ske ku }e s ve li kom tra di ci jom, bi ti od ve li ke ko ri sti.

D. Ml.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Fa bri ka }e ra di ti u po go nu u ko me je ne ka da ra di la {tam pa ri ja „Pro le ter” i ko ji je vi {e od de set go di na bio pra zan od de set go di na bio pra zan. U to ku su pri pre me za po ~e tak ra da, sre |i va we i opre ma we pro sto ra, a na obu ci za mon ti ra we bi ci ka la je osam na est za po sle nih, ko ji }e mon ta `u bi ci ka la po ~e ti na kon pr vo maj skih pra zni ka.

– Mi smo po lo vi nom de cem bra pro {le go di ne svra ti li u Ru mu da po gle da mo lo ka ci ju i sa gle da mo mo gu} no sti za po kre ta we pro iz vod we. Ru ma nam ni je bi la kraj we od re di {te, ali za hva qu ju }i pred u zi mqi vo sti i za la ga wu pred sed ni ka op {ti ne Go ra na Vu ko vi }a i ti ma qu -

su vla snik i di rek tor Du {an Ma |er ~i}.

On do da je i to da je pr vo bit no pla ni ra ni obim skla pa we 100 to~ ko va dnev no, ali se u na red nom pe ri o du o~e ku je da taj broj bu de oko 300.

Pred sed nik op {ti ne Ru ma Go ran Vu ko vi} iz ra zio je za do voq stvo zbog po ~et ka ra da fa bri ke i na gla sio da su svi rad ni ci ko ji su do bi li po sao u ovoj fa bri ci qu di ko ji su bi li bez po sla i ko ji su bi li pri ja vqe ni u evi den ci ji rum skog Za vo da za za po {qa va we.

J. An ti}

Promena %

Cena

BELEX 15 (751,95

Promet

-0,89)

Jugoslavija komerc, Beograd

20,18

262

7.860

Institut za za{titu na radu, NS

20,00

2.808

126.360

AIK banka, Ni{

-2,83

3.844

7.272.038

Ratko Mitrovi}, Beograd

14,29

800

936.000

NIS, Novi Sad

-0,19

519

8.600.608

Pekabeta, Beograd

10,00

7.700

15.400

Komercijalna banka, Beograd

0,06

3.251

1.072.792

Planum GP, Beograd Pet akcija s najve}im padom

9,38 Promena %

700 Cena

2.100 Promet

Metalpromet, Kru{evac

-11,93

3.100

3.100

Nova prosveta, Beograd

-11,93

310

930

Pionir, Leskovac

-11,54

230

19.320

Srbolek, Beograd

-10,53

17

46.750

-8,51 Promena %

430 Cena

12.040 Promet

Impregnacija, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

-0,19

519

8.600.608

Univerzal, Kawi`a

0,00

250

715.250

Soja protein, Be~ej

-0,40

996

330.740

Vital, Vrbas

-0,10

999

299.735

VP Dunav, Ba~ka Palanka

0,00

4.222

164.658

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Energoprojekt holding, Beograd

0,32

945

2.021.275

Agrobanka, Beograd

-1,29

8.542

905.486

Imlek, Beograd

0,24

2.056

1.891.125

Soja protein, Be~ej

-0,40

996

330.740

Univerzal banka, Beograd

-6,93

4.728

151.290

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,19

509

28.671.377

Jubmes banka, Beograd

-0,52

16.305

342.414

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.296

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.050

152.500

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.454

0,00

Tigar, Pirot

3,36

739

14.772.030

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

549

0,00

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

subota16.april2011.

VLA DA PI SA LA MMF-u

NI JE BI LO DO GO VO RA O MI NI MAL NOJ CE NI RA DA

Po mo} za naj u gro `e ni je

Bru ka zbog 102 di na ra mi ni mal ca

Vla da Sr bi je sma tra da su is pu we ni broj ni kqu~ ni ci qe vi utvr |e ni na po ~et ku stend-baj aran `ma na s Me | u n a r od n im mo n e t ar nim fon dom, ali je isto ta ko sve sna i da do sta to ga jo{ tre ba da se ura di da bi se obez b e d io mo d el pri vred nog ra sta na odr `i vom ni vou, na ve de no je u Vla di nom Pi s mu o na m e r a m a MMF-u.

“Stend-baj aran `man nam je, pre sve ga, omo gu }io da se ubla `e ne ga tiv ni efek ti pre li va wa svet ske fi nan sij ske kri ze iz sep tem bra 2008. na Sr bi ju”, na ve de no je u pi smu ge ne ral nom di rek to ru MMF-a Do mi ni ku [tros-Ka nu ko je su pot pi sa li pre mi jer i mi ni star fi nan si ja Mir ko Cvet ko vi} i gu v er n er Na r od n e ban k e Sr b i j e De j an [o {ki}.

Srp ska pri vre da je do sad bo qe ne go ve }i na ze ma qa iz okru ` e w a odo l e v a l a uti ca ju kri ze, pri ~e mu po sta je sve iz ve sni je pre u sme ra va we pri vre de ka ra stu ko ji je u ve }oj me ri za sno van na iz vo zu, uka za no je u pi smu. „Da bi smo za {ti ti li naj u gro `e ni je slo je ve sta nov ni {tva, iz dvo ji li smo zna ~aj na do dat na sred stva u bu xe tu za 2011. Isto vre me no, ako pri ho di kon so li do va nog sek to ra dr `a ve bu du ve }i od pla n i r a n ih i ako ukup na po tro {wa osta ne u okvi ru pro jek to va nog bu xe ta, pla ni ra no je ko ri {}e we de la do dat nih sred sta va za ogra ni ~e ne, na men ske i jed no krat ne is pla te za po sle ni ma u jav nom sek to ru i pen z i o n e r i m a. Me | u t im, mak si ma lan ni vo tih jed no krat n ih is p la t a bio bi ogra n i ~ en na 0,35 od s to bru to do ma }eg pro iz vo da”, na ve de no je u pi smu.

Pri ~a o mi ni mal noj ce ni rad nog sa ta od 102 di na ra od po lo vi ne go di ne jo{ ni je go to va i ve li ko je pi ta we ho }e li bi ti za vr {e na i na red ne ne de qe jer na kon pre kju ~e ra {weg sa op {te wa, mi ni stra ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra si ma Qa ji }a da je po sti gu ta sa gla snost, ju ~e su usle di la re a go va wa po slo da va ca ko ji to ne pri hva ta ju i tvr de da ni {ta kon kret no ni je do go vo re no ve} je sve u do me nu mo gu }ih re {e wa.

Na i me, so ci jal ni part ne ri je su raz go va ra li o so ci jal nom spo ra zu mu, u okvi ru ko jeg je i mi ni mal na ce na ra da, ali ni je dan jo{ ni je sta vio svoj ko na ~an pot pis, bez ko jeg se jo{ uvek ne zna ko li ki }e mi ni ma lac bi ti i od ka da.

Jer, sin di ka ti je su pri sta li na to da on od ju na bu de 102 di na ra po rad nom sa tu, ta kva ce na od go va ra la bi i dr `a vi, ma da se Mi ni star stvo fi nan si ja ko je je tre ba lo da na pra vi ra ~u ni cu ni je iz ja sni lo, dok po slo dav ci ma to ni ti od go va ra ni ti su sprem ni na to da je pri hva te bez is pu wa va wa dru gih uslo va od dr `a ve. Ta ko su ju ~e i Uni ja po slo da va ca Sr bi je i Aso ci ja ci ja ma lih i sred wih pred u ze }a ja sno sta vi le do zna wa da ne }e pri me ni ti do go vor o mi ni mal noj ce ni ra da jer im eko nom ska si tu a ci ja i sta we u pri vre di to ne do zvo qa va ju, na gla {a va ju }i pri tom da }e ko na~ na od lu ka bi ti do ne ta na red ne ne de qe. Uko li ko ~ak Vla da Sr bi je – jer to po za ko nu ima pra vo – i bez wi ho ve sa gla sno sti utvr di da mi ni mal na ce na ra da bu de 102 di na ra po rad nom sa tu, oni je ne }e pri me wi va ti.

Ma da su po sle sa stan ka so ci jal ni part ne ri od mah iz ja vi li da ni ko od wih pred vi |e nim so ci jal nim spo ra zu mom ni je u pot pu no sti za do vo qan ali da se od dr `a ve o~e ku je da u~i ni sve da

bi se po boq {ao `i vot ni stan dard za po sle nih, ka ko onih ko ji ma je ona po slo da vac, ta ko i onih ko ji ra de kod pri vat ni ka, ve} sa da je ja sno da rad ni ci ima ju naj vi {e raz lo ga da bu du ne za do voq ni svi ma wi ma. Jer, o~i gled no je da „za do voq stvo” ko je

Hi qa dar kom za ma zu ju o~i rad ni ci ma Na kon vi {e ne deq nog li ci ti ra wa – a na te za we se na sta vqa – rad ni ci za pra vo ne ma ju ve li ke vaj de jer, kad se sve sa be re i odu zme, wi ma }e u naj bo qem slu ~a ju od ju na mi ni ma lac bi ti ve }i sve ga 1.218 di na ra. Dnev no }e, ako osta ne da je mi ni mal na ce na sa ta 102 di na ra, za ra |i va ti 815 di na ra i za taj no vac tre ba da obez be de tri obro ka i pla te ko mu nal ne i sve dru ge tro {ko ve pa i da se obu ku i obu ju. Ne deq na za ra da bi la bi im 4.080, a me se~ na 17.700 di na ra. su so ci jal ni part ne ri po sti gli so ci jal nim spo ra zu mom za rad ni ke ma lo zna ~i upra vo za to {to im ne re {a va ni {ta ni ti otva ra mo gu} no sti da oni, ko li ko su tra, `i ve bo qe. Na i me, ~ak i da se pri hva ti da mi ni mal na ce na ra da bu de 102 di na ra po rad nom sa tu, zna ~i }e to da rad ni ci do bi ja ju 17.700 di na ra me se~ no za pu no rad no vre me, a za

POT PI SAN UGO VOR O KO RI []E WU 800 MI LIO NA DO LA RA

Ru ski kre dit sti `e `e le zni com Mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko w i} i pred s ed n ik Ru s kih dr ` av n ih `e l e z ni c a Vla d i mir Ja ku win pot pi sa li su ju ~e u Be o g ra d u pro t o k ol o etap n oj re a l i z a c i j i ru s kog kre di ta od 800 mi li o na do la ra za srp sku `e le zni cu.

– U Vla di Sr bi je je po stig nut do go vor da se do 20. ma ja do pu ni pro jekt na do ku men ta ci ja za dru gi ko lo sek pru ge Be o grad–Pan ~e vo, ko ja je deo Be o g rad s kog `e l e z ni~ k og ~vo ra, i da se u na red na tri me s e c a pot p i { e iz v o | a~ k i ugo vor – ka zao je Ja ku win no vi na ri ma.

Okvir no je pla ni ra no da od ru skog kre di ta u Be o grad ski `e le zni~ ki ~vor bu de ulo `e no 182,5 mi li o na evra, od ~e ga u pru gu Be o grad–Pan ~e vo 45 mi l i o n a, teh n i~ k o-put n i~ k u

sta ni cu „Ze mun” 29 mi li o na i sta n i c u „Be o g rad cen t ar” 108,5 mi li o na evra. Sle di }e iz g rad w a pru g e Va q e v o–Lo zni ca, s iz dva ja wem 276 mi li o na evra, i ob no va pru ge Be o grad–Bar kroz Sr bi ju, od no sno do Vrb ni ce, s 200 mi li o na evra.

Mr ko wi} je re kao da Ru ske `e le zni ce ima ju vr lo kva li tet nu opre mu i da }e od ru skog kre di ta od 800 mi li o na do la ra „ba r em po l o v i n a bi t i opre ma”, oce wu ju }i da }e to bi ti po voq no za srp ske `e le zni ce. Mi ni star je re kao da }e u tim pro jek ti ma u~e stvo va ti ru ske i do ma }e fir me, kao i da }e na {a pred u ze }a ra di ti „gde god bu du mo gla”.

Pot pi sa va wu pro to ko la je pri su sto vao i am ba sa dor Ru ske Fe d e r a c i j e u Sr b i j i Alek san dar Ko nu zin, ko ji je

ka zao no vi na ri ma da je ju ~e po stig nut do go vor o na ~i nu re a li za ci je pro je ka ta ko ja bi mo gla po ~e ti u to ku ove go di ne.

– Sve za vi si od to ga ko li ko su obe stra ne sprem ne da is pu ne oba ve ze – do dao je ru ski am ba sa dor.

Ge ne ral ni di rek tor „@e le zni ca Sr bi je„ Mi lo van Mar ko vi} je iz ja vio da je po stig nut do go vor da se za vr {i pro jekt na do ku men ta ci ja da bi se pot pi sa li iz vo |a~ ki ugo vo ri i do go vo ri la ce na kre di ta.

– Do go vor da se mo `e fa zno pri s tu p i t i re a l i z a c i j i ru skog kre di ta i iz vo |e wu ra do va na tim pro jek ti ma je iz u zet no va `an – re kao je Mar ko vi}, i do dao da }e, za hva qu ju }i to me, vr lo br zo po ~e ti ra do vi u okvi ru naj sprem ni jih pro je ka ta.

Rad na me sta pa ra ma EU KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Kupovni Va`i za za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,1427

101,4470

102,1571

100,7369

Australija

dolar

1

73,5690

73,7904

76,2450

72,8166

Kanada

dolar

1

72,6548

72,8734

75,7850

72,3772

Danska

kruna

1

13,5551

13,5959

13,7558

13,2408

Norve{ka

kruna

1

12,9430

12,9819

12,9557

12,4706

[vedska

kruna

1

11,2525

11,2864

11,2964

10,8735

[vajcarska

franak

1

78,2172

78,4526

79,0018

77,9034

V. Britanija

funta

1

114,1565

114,5000

116,0686

111,7232

SAD

dolar

1

69,8788

70,0891

70,5797

69,5985

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 4. 2011. godine

taj no vac ne mo gu po kri ti ni tre }i nu po tro {a~ ke kor pe. Kad to ne mo gu, on da s pra vom mo ra ju da po sta ve pi ta we od ~e ga oni da pre `i ve od po ~et ka do kra ja go di ne. Sa da se is po sta vqa da je za ga zde i to ma lo – mno go i da sma tra ju da ni je wi ho va bri ga ka ko

Mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ne bo {a ]i ri} i {ef de le ga ci je EU u Sr bi ji Ven san De `er po de li li su ju ~e ~e ko ve za 29 pro jek ta ko ji ma }e se pod sta }i re gi o nal ni raz voj u Sr bi ji.

Ovi pro jek ti oda bra ni su kao naj bo qi od ukup no 234 pod ne te pri ja ve, u okvi ru pro jek ta ko ji fi nan si ra EU vred nog 10,8 mi li o na evra.

De `er je is ta kao da EU o~e ku je da }e, za hva qu ju }i ovim pro jek ti ma, da se za po sli iz me |u 5.000 id 10.000 qu di.

rad ni ci pre `i vqa va ju jer is pla tu i ta ko bed nog mi ni mal ca oni uslo vqa va ju ni zom ustu pa ka ko je tra `a va tre ba wi ma da u~i ni da bi za me se~ ni rad is pla ti li 17.700 di na ra.

Zva ni~ no oko 100.000 rad ni ka pri ma mi ni ma lac, od ~e ga wih 30.000 ra di u dr `av nim slu `ba ma. Svi oni ko ji ma je dr `a va ga zda za i sta i do bi ja ju mi ni ma lac,

ko ji se, uz gred bu di re ~e no, ni je pro me nio od ju la pro {le go di ne, dok oni ko ji ra de kod pri vat ni ka ~e sto ne ma ju ni za gra na to va nu za ra du. Da je to ta ko sve do ~i i iz ja va pre sed ni ce ASNS Ran ke Sa vi}, ko ja tvr di da kom pa ni ja „Jum ko” iz Vra wa, u ko joj za po sle ni ra de u tri sme ne, is pla }u je po 9.000 di na ra me se~ no, {to je 7.500 di na ra ma we u od no su na do sa da {wu mi ni mal nu ce nu ra da. Ona do da je da u pri vat nom sek to ru ve li ki broj po slo da va ca is pla }u je po lo vi nu mi ni mal ne za ra de. Pro ce wu je se da ~ak 250.000 rad ni ka me se~ no ne do bi ja mi mi ni mal nu za ra du, a da dr `a va na to }ut ke gle da i do zvo qa va ga zda ma da kr {e za kon.

Po sle za ple ta oko utvr |e ne, od no sno ne u tvr |e ne mi ni mal ne ce ne ra da, od lu ku }e na red ne ne de qe mo ra ti do ne ti so ci jal ni par nte ri ko na~ nim do go vo rom ili Vla da Sr bi je, ko ja }e sve „pre se }i” i sa ma od lu ~i ti ko li ko }e za po sle ni u dru goj po lo vi ni go di ne do bi ja ti na ime mi ni mal ca.

No, to {to }e Vla da Sr bi je do ne ti ko na~ nu od lu ku osta }e mr tvo slo vo na pa pi ru ako ne bu de kon tro li sa la da li je po {tu ju svi po slo dav ci, a bez to ga, od po {to va wa so ci jal nog spo ra zu ma ko ji tre ba da do pri ne se da svi ma bu de bo qe, ne ma ni {ta.

Ne }e bi ti ni {ta ni od obe }a wa da }e ubu du }e dr `a va – kao da to ni je mo ra la i do sa da – po o {tri ti nad zor i kon tro lu is pla te mi ni ma la ca i pla }a wa do pri no sa za za po sle ne. Ako ba rem to li ko u na red nom pe ri o du dr `a va ne bu de mo gla dr `a ti pod kon tro lom, o dru gim obe }a wi ma, kao {to su ona o ve li kim ula ga wi ma u pri vre du, otva ra wu no vih rad nih me sta i dru go, ni ko ne mo `e ni sa wa ti.

Q. Ma le {e vi}

5

EKO NO MI STI UPO ZO RA VA JU

Kri zno do 2014. go di ne Sa r ad n ik Eko n om s kog in sti t u t a u Be o g ra d u Sto j an Sta men ko vi} iz ja vio je da, ka da je re~ o vra }a wu du go va, Sr bi ji tek pred sto je kri zna vre me na do 2014. go di ne. Je dan od pa ra me ta ra za spo sob nost ot pla te du go va na vo di da udeo ot pla te za glav ni cu i ka ma te u pri ho di ma od iz vo za ne sme da pre | e 25 od s to, ob j a s nio je Sta men ko vi}.

– Ni je tra ge di ja ako sto pa ser vi si ra wa du go va jed ne go di ne pre |e taj ni vo pa se on da ni ve li {e, ali u Sr bi ji je ona oko 35 od sto ve} ne ko li ko go di na, a ta kvi su iz gle di i za na red ne tri – upo zo rio je Sta men ko vi} u iz ja vi Fo Ne tu.

Ob u sta ve zbog mosta u Be{ki Auto put od No vog Sa da do Be o gra da bi }e od 18. do 20. apri la po vre me no za tva ran za sa o bra }aj zbog ra do va na mo stu pre ko Du na va kod Be {ke, na ja vqe no je iz „Pu te va Sr bi je”.

Sa o bra }aj }e bi ti pot pu no ob u sta vqen od 9 do 10.30 i od 13 do 14.30 ~a so va. Svim u~e sni ci ma u sa o bra }a ju se pre po ru ~u je ko ri {}e we al ter na tiv nih pra va ca: pe tqi „No vi Sad„ i „Ko viq„ ka Be o gra du, pe tqe „Be {ka„ ka No vom Sa du, pu ta Be o grad – Ru ma – No vi Sad, od no sno ma gi stral nog pu ta M-22.2 od Be o gra da do No vog Sa da, na ve de no je u sa op {te wu.

SA VET ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE OD GO VO RIO PRE MI JE RU

Kad Be ko pi {e, svi mo ra ju da ~i ta ju iz me |u re do va

Po ~et kom mar ta je dan od naj ve }ih srp skih bi zni sme na Mi lan Be ko pi smom je za tra `io od pre mi je ra Sr bi je Mir ka Cvet ko vi }a da ga za {ti ti od Sa ve ta za bor bu po tiv ko rup ci je ko ji, ka ko je na veo, ve} du `e kr {i we go va gra |an ska pra va. U pi smu Be ko na vo di da se zbog iz ve {ta ja i ogla sa Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je stva ra „at mos fe ra lin ~a zbog ko je je za bri nut za bez bed nost svo je po ro di ce”, a osim to ga se on una pred pro gla {a va kri vim i osu |e nim. On od pre mi je ra tra `i da re a gu je i spre ~i, ka ko ka `e, ovu vr lo uz ne mi ra va ju }u ne za ko ni tu prak su.

Cvet ko vi} je pi smo kra jem mar ta pro sle dio Sa ve tu za bor bu pro tiv ko rup ci je, ko ji mu je ju ~e na we ga od go vo rio, iz ra `a va ju }i iz ne na |e we {to se on kao pr vi ~o vek srp ske Vla de ba vi do pi si ma po je di na ca i iz ra `a va sum wu u svo je sa ve to dav no an ti ko rup cij sko te lo. Ka ko je u od go vo ru pre mi je ru na ve la pred sed ni ca Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je Ve ri ca Ba ra}, oni su iz ne na |e ni br zom re ak ci jom Vla de na pi smo Mi la na Be ka i od mah po sta vqa ju pi ta we da li bi ta ko po stu pio i da je to od we ga za tra `io bi lo ko ji gra |a nin Sr bi je.

– Iz ne na |e ni smo ~i we ni com da pre mi jer re a gu je na do pis po je din ca, ka da, u isto vre me, ne re a gu je na na {e iz ve {ta je, a ni na do pi se hi qa du pre va re nih ak ci o na ra

Lu ke Be o grad. Za ~u |e ni smo {to pre mi jer tra `i da se iz ja sni mo po vo dom do pi sa jed nog od naj kon tro verz ni jih po slov nih qu di tran zi ci o ne Sr bi je ko ji, o~i gled -

no, tra `i pri ti sak pre mi je ra na sud, tu `i la {tvo ili dru ge or ga ne – ob ja sni la je Ve ri ca Ba ra}.

U od go vo ru pre mi je ru Sa vet pod se }a na to da je Mi lan Be ko ne za o zbi la zan u svim krup ni jim

i pro ti ve me ne. Te pri ja ve i tu `be uzi ma ju se u raz ma tra we ne vi |e nom br zi nom, za raz li ku od tu `bi pre va re nih ak ci o na ra, za po sle nih ili stra nih in ve sti to ra, ko je ne mr da ju od pret kri vi~ nog po stup ka – is ti ~e Ve ri ca Ba ra}.

Na kra ju pi sma pre mi je ru Sa vet pod se }a na to da bi bor ba pro tiv ko rup ci je mo ra la bi ti pri o ri tet Vla de ko ja `e li pri kqu ~e we dr `a ve EU, do da ju }i da na to sva ko dnev no pod se }a ju ne sa mo do ku men ti Evrop ske ko mi je ve} i vi so ki go sti iz ze ma qa EU. – Na tom pu tu sva ka ko ne }e bi ti po zi tiv no oce we na ~i we ni ca da u ze mqi po sto je po je din ci ko ji su iz nad za ko na, od ~i je vo qe za vi -

Tu `be taj ku na se uzi ma ju u raz ma tra we ne vi |e nom br zi nom, za raz li ku od tu `bi pre va re nih, ko je ne mr da ju od pret kri vi~ nog po stup ka afe ra ma ko ji ma su se ba vi li i o ko ji ma su na pra vi li iz ve {taj, po ~ev od spor ne ku po vi ne ak ci ja „Kwa za Mi lo {a”, „Ce-mar ke ta”, Lu ke Be o grad, „No vo sti„...

– U svim tim slu ~a je vi ma ve o ma vred nu imo vi nu na {ih pred u ze }a pri ga bi le su fan tom ske fir me bez ika kvog ka pi ta la i s ne po zna tom vla sni~ kom struk tu rom. Ista oso ba i pred u ze }e Lu ka Be o grad po kre nu li su do sad ve }i broj tu `bi i kri vi~ nih pri ja va pro tiv Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je

si da li }e ne ko stra no pred u ze }e do bi ti gra |e vin sku do zvo lu, da li }e ne kom in ve sti to ru bi ti do zvo qe no da ku pi ak ci je i po ko joj ce ni, da li }e od lu ka ne kog re gu la tor nog te la pre vag nu ti na jed nu ili dru gu stra nu. Sa vet je pri ku pio o to me zna ~aj nu do ku men ta ci ju i is kqu ~i vo od po li ti~ ke vo qe za vi si da li }e ona bi ti is ko ri {}e na za do bro bit ce le za jed ni ce – po ru ~i la je Ve ri ca Ba ra} pred sed ni ku Vla de Sr bi je.

Q. Ma le {e vi}

6

POQOPRivRedA

subota16.april2011.

dnevnik

NA BER ZI SE BO QE TR GO VA LO

P{e ni ca na ze le no prodavana za 16 di na ra

PO ^E LO PO DI ZA WE OGLED NIH VO] WA KA U VOJ VO DI NI

Sad wa ra sad ni ka zna wa Na ogled nim par ce la ma In sti tu ta „Ta mi{„ iz Pan ~e va ot po ~e la je sad wa pr vog od 12 vo} nih za sa da u okvi ru ogle da ko ji se po di `e na te ri to ri ji AP Voj vo di ne.

Po kra jin ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo je kra jem 2010. go di ne go di ne, u sa rad wi s De part ma nom za vo }ar stvo, vi no gra dar stvo, hor ti kul tu ru i pej za `nu ar hi tek tu ru Po qo pri vred nog fa kul te ta iz No vog Sa da, po kre nuo pro je kat in ten ziv nog ga je wa po qo pri vred nih kul tu ra na pod ru~ ju APV, pu tem po di za wa 12 de mon stra ci o nih ogle da, kod po qo pri vred nih stru~ nih slu `bi s pod ru~ ja Po kra ji ne. Za re a li za ci ju ovog pro jek ta iz dvo je no je ukup no 97 mi li o na di na ra.

Ciq ova kvih de mon stra ci o- nih ogle da je da se po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i na li cu me sta upo zna ju sa sa vre me nim teh no lo gi ja ma i no vim sor ti men tom (in ten ziv nih kul tu ra), a da se isto vre me no stek nu uslo vi za to da sva ki po qo pri vred ni pro iz vo |a~ mo `e da vi di i na u ~i prak ti~ no sva ku me ru u pri me ni u sa mom vo} wa ku. Ovo tre ba da bu du ra sad ni ci zna wa i edu ka tiv ni cen tri za po qo pri vred ne pro iz vo |a ~e. Se kre ta ri jat du go ro~ no pla ni ra da sa ve to dav ne i stru~ ne slu `be u na red nom pe ri o du bu du in ku ba to ri pre no sa zna wa i sa vre me nih teh no lo gi ja i za po vr tar sku pro iz vod wu, te }e se ovaj pro je kat u per spek ti vi pro {i ri ti i na dru ge kul tu re.

^u va ju wi ve od lo po va U op {ti ni Ba~ ka To po la po ~e la je da ra di po qo ~u var ska slu `ba ko ja }e na red nih osam me se ci {ti ti use ve i za sa de na po vr {i n i od 55.000 hek ta r a.

Re~ je o prob nom ra du ko ji }e tra ja ti do 31. de cem bra, ka da }e se sa gle da ti re zul ta ti i od lu ~i ti o opr va da no sti we nog po sto ja wa, re ~e no je u toj op {ti ni. U tom pe ri o du de vet po qo -

~u va ra u de vet ka ta star skih op {ti na pa tro li ra }e i, u sa rad wi s gra |a ni ma i po li ci jom, {ti ti ti use ve i za sa de od kra |a, {te ta i za ga |e wa. Za na bav ku mo to ci ka la i opre mu op {ti na je opre de li la dva mi li o na di na ra, a do kra ja go di ne, ka ko se pro ce wu je, za rad ove slu `be bi }e po tro {e no jo{ oko tri mi li o na di na ra.

Ce na ku ku ru za je na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du u po ra stu, s ja sno iz ra `e nim uz la znim tren dom to kom ~i ta ve ne de qe.

Ve {ta~ ki su {e no `u to zr no bi lo je 22,86 din/kg (21,16 din/kg bez PDV-a), {to je 2,47 po sto vi {e ne go pret hod ne ne de qe. Pri rod no su {e ne nom ku ku ru zu, jo{ uvek (bar {to se po nu de na Ber zi ti ~e) vla ga ni je sve de na u JUS. Ta ko se to kom pro te kle ne de qe tr go va lo ku ku ru zom vla ge od 17 do 19 od sto, po 19,5 di na ra, bez PDV-a, i 20,50 din/kg, bez po re za.

Ovu ne de qu je, osim ce nov nog sko ka ku ku ru za, obe le `i la i tr -

go vi na no vom p{e ni com (rod 2011), u ko li ~i ni od 500 to na.

Re gi stro va na ce na iz no si la je 16 din/kg, bez PDV-a, i u od no su na ce nov ni po da tak od pre me sec da na, ka da je po sled wi put tr go va no na ze le no, vi {a je 0,50 din/kg. Pro {lo go di {wa p{e ni ca, i po red so lid ne po nu de, za po sta vqe na je u od no su na tr `i {te ku ku ru za. Pro dav ci i po red svo jih ko ta ci ja od 29 din/kg, bez PDV-a, ni su ostva ri li tra `e nu ce nu. Re gi stro van je je dan je di ni po sao ku po pro da je u ko li ~i ni od 100 to na, po iden ti~ noj ce ni iz pret hod ne ne de qe od 28 din/kg, bez PDV-a.

Od osta lih ar ti ka la tr go va no je jo{ sa mo so jom u ko li ~i ni od 25 to na po 34 din/kg, bez PDV-a, ~i me je u od no su na ce nu s kra ja mar ta ovaj pro iz vod jev ti ni ji 0,70 din/kg, i mi ne ral nim |u bri vom NPK for mu la ci je 15:15:15, u ko li ~i ni od 48 to na, po 35,80 din/kg, bez PDV-a, {to je 11,88 po sto vi {e ne go pre dve ne de qe.

Ko li ~in ski obim pro me ta na Pro dukt noj ber zi to kom pro te kle ne de qe iz no sio je 1.798 to -

DOK VLA DA SA GLE DA VA SI TU A CI JU I PRI PRE MA URED BE

Pa o ri osta li bez kre di ta za se tvu Pro le} na se tva je uve li ko u to ku, po qo pri vred ni ci ve le da }e i taj po sao oba vi ti na vre me, ali ni {ta dru go ne }e bi ti ka ko tre ba. I to zbog Vla de i mi ni star stva ko je je za wih nad le `no. Na i me, jo{ ni su do ne te naj va `ni je ured be za po qo pri vred nu pro iz vod wu, a od to ga za vi si sve – i ka ko }e se za se ja ti i ko li ko }e nam wi ve da ti, i ko li ko }e mo hra ne ima ti, ho }e mo li iz ve sti, ko li ko }e pa o ri i dr `a va za ra di ti... Ali, ko jo{ u ovoj ze mqi ma ri za to...

Po lo vi na je apri la, a Vla da jo{ ni je do ne la ured be o krat ko ro~ nim i du go ro~ nim kre di ti ma, pod sti ca ji ma, o ra tar stvu, sto ~ar stvu, in ve sti ra wu..., ko je su pret hod nih go di na bi va le ob na ro do va ne u mar tu.

Sa da, u je ku se tve, naj ve }i je pro blem to {to jo{ ne ma krat ko ro~ nih kre di ta za ku po vi nu re pro ma te ri ja la sa sub ven ci o ni sa nom ka mat nom sto pom, i sa, za ra ta re, naj po voq ni jim uslo vi ma. Po me ni mo, la ne je ka ma ta ko ju pla }a po qo pri vred nik iz no si la pet po sto, a Mi ni star stvo je s ban ka ma „pre bi ja lo” osta tak. Po vrh sve ga, po qo pri vred ni ci jo{ uvek ne zna ju ni ko li ko bi nov ca po hek ta ru tre ba lo da do bi ju. Ako i{ta do bi ju.

Jer, vi {e ni ko ne mo `e da ve ru je da je u pi ta wu sa mo tro most nad le `nih ve} se pla {e da se ipak ne {to dru go iza br da va qa.

Zbog sve ga to ga si gur no je sa mo da }e po qo pri vred ni ci {te de ti na mi ne ral nom |u bri vu i se me nu i da }e se tva bi ti lo {eg kva li te ta, a ka da wi ve osta nu po sne, ne ma ka sni je pri hra ne ko ja bi to mo gla na dok na di ti. Da kle, mo `e se o~e ki va ti ma wi rod ne go ra ni jih go di na.

– Za sve se ima vre me na, ali ne za ono {to je se qa ku i po -

qo p ri v re d i naj v a ` ni j e. Ne zna ju qu di ko li ko |u bri va da ba ce, ko li ko da ulo `e u pro iz vod wu jer su iz no si sub ven ci ja jo{ uvek ne po zna ti. To je ne do pu sti vo – na gla {a va u iz -

Sku pqe je i se me, a ukup no ova se tva je 40 po sto pa pre ni ja od law ske.

– Po qo pri vred ni ci ni su vi {e ima li str pqe wa da ~e ka ju na Vla du i pri o nu li su na po sao,

Ured be u pa ke tu Ume sto da pro gram sub ven ci ja i pre mi je do ne se pre se tve, Vla da i no vi mi ni star su, iz gle da, na u mi li da sve neo p hod ne ured be upa ku ju u ta ko zva ni pro gram za ob u zda va we ce ne pre hram be nih pro iz vo da, ko ji se na ja vqu je ve} ne de qa ma. Sub ven ci je po hek ta ru za ra ta re, pre mi je za mle ko, pod sti ca ji za po di za we no vih za sa da vo }a i vi no ve lo ze, in ve sti ci je u me ha ni za ci ju i far me, sve }e to, go to vo je si gur no, bi ti deo pa ke ta ko ji tek sle di, a ko ji se mo `e pret po sta vi ti ka kav }e bi ti.

S ob zi rom na agrar ni bu xet ko ji za sve pre mi je i sub ven ci je iz no si oko 22 mi li jar de di na ra, sva je pri li ka da }e, kao i la ne, osta ti pre mi je od 14.000 di na ra po hek ta ru, a da }e ve li ki deo nov ca oti }i u sto ~ar stvo kroz pre mi je za mle ko od oko pet di na ra za li tar, a tu su i da va wa po gr lu....

Go to vo sve je po sta rom, sa mo }e se dru ga ~i je zva ti. Na rav no da za to ni je kriv no vi mi ni star ve} ce la Vla da ko ja se ni je po tru di la da po qo pri vre di za sub ven ci je odo bri vi {e pa ra. ja vi za na{ list pred sed nik Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka Mi ro slav Iv ko vi}, po de }a ju }i na to da sto ki lo gra ma |u bri va sta je oko 5.000 ili 6.000 di na ra, a ako ne bu de po vra ta kao la ne, ra ta ri ma se lo {e pi {e.

ali uz mi ni mal na ula ga wa u pro iz vod wu. Uz sve to, sve ras pro stra we ni ji je strah da }e deo iona ko skrom nog agrar nog bu xe ta oti }i ve li kim si ste mi ma i da }e se i ono mao cr ka vi ce {to su do bi ja li pa o ri pre po lo vi ti – ka `e Iv ko vi}.

SIN DI KAT PO QO PRI VRE DE VOJ VO DI NE UPO ZO RA VA

Se tva lak {a uz Pro kre dit ban ku Pro kre dit ban ka pri pre mi la je spe ci jal nu po nu du kre di ta za se tvu i na bav ku re pro ma te ri ja la, ~i je su kqu~ ne pred no sti ~ak de set od sto ni `e ka mat ne sto pe i mo gu} nost ot pla te kre di ta u jed noj ra ti na kra ju pe ri o da ot pla te, sa op {ti la je ta ban ka.

Tom po nu dom kre di ta, ko je ka rak te ri {u po voq na ka mat na sto pa i pe riod ot pla te do 36 me se ci, ban ka }e omo gu }i ti svim do ma }im po qo pri vred ni ci ma da br zo i jed no stav no na ba ve neo p ho dan se men ski ma te ri jal, mi ne ral no |u bri vo, go ri vo i dru gi neo p ho dan re pro ma te ri jal, kao i da se na taj na ~in pri pre me i uspe {no oba ve sve pred sto je }e ra do ve.

Svim po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma za in te re so va nim za ovu vr stu po dr {ke, u toj ban ci su na ras po la ga wu di nar ski i in dek si ra ni kre di ti za na bav ku re pro ma te ri ja la, uz brz po stu pak odo bra va wa.

Zna ~aj na pred nost ovih kre di ta je i u to me {to svi po qo pri vred ni ci, za hva qu ju }i od go va ra ju }em pe ri o du u ko j em ne }e ima ti oba ve zu da ot pla }u ju kre dit, do bi ja ju mo gu} nost da uz zna ~aj no ras te re }e we za po~ nu no vi ci klus pro iz vod we, a da ce lo ku pan tro {ak se tve i, uop {te, ulo `e nog u pro iz v od w u, ot p la t e tek na k on {to na pla te i pro da ju svo je pro iz vo de.

na, {to je 29,35 po sto vi {e ne go pret hod ne ne de qe. Osnov ni raz log po me nu tog po ra sta je po da tak o ovo ne deq nom ber zan skom po slu ku po pro da je 500 to na p{e ni ce „na ze le no“.

Si ri {ki „7. ju li” osta je bez wi va

Sa mo stal ni sin di kat po qo pri vre de Voj vo di ne zah te va od Mi ni star stva po qo pri vre de da hit no re a gu je na si tu a ci ju u ko joj je pred u ze }e AD „7. ju li” iz Si ri ga. Na i me, op sta nak ovog pred u ze }a ko je je u re struk tu ri ra wu, ugro `en je zbog ne mo gu} no sti da u|e u po sed 620 hek tra po qo pri vred nog ze mqi {ta, kao i 133 hek ta ra na ko je ima pra vo ko ri {}e wa.

Ovo ze mqi {te pro tiv za ko ni to ko ri ste dve kom pa ni je.

Pred sed nik Sa mo stal nog sind ka ta po qo pri vre de Voj vo di ne Mi o drag Bra do wi} na po mi we da je „7. ju li” na kon fi nan sij skih du bi o za us peo da se re vi ta li zu je, da ima re dov nu pro iz vod wu, is pu wa va sve oba ve ze pre ma do ba vqa ~i ma i re dov no is pla }u je za ra de za po sle ni ma. Me |u tim, da li }e pred u ze }e na ko je se osla wa ve }i na

sta nov ni ka Si ri ga op sta ti, sa da za vi si od to ga da li }e mo }i da ko ri sti wi ve ko je su u dr `av noj svo ji ni. Pri tom, se tva je u to ku, a ve o ma je bit no da li }e wi ve bi ti za se ja ne i da li }e po sao bi ti va qa no oba vqen. Sto ga je, oce wu ju u sin di ka tu, neo p hod no da Mi ni star stvo {to pre re a gu je.

– Tra `i mo sa mo da se si ri {kom pred u ze }u omo gu }i ono {to im za ko nom pri pa da, a to je pra vo na ko ri {}e we tog po qo pri vred nog ze mqi {ta. Na we mu je „7. ju li” svo jim nov cem iz gra dio si stem za na vod wa va we, s pod zem nim i nad zem nim in sta la cij ma, crp nom sta ni com – na po mi we Bra do wi}, do da ju }i da je Ko mi si ja za spro vo |e we po stup ka jav nog nad me ta wa op {ti ne Te me rin za to da se pred u ze }u da u za kup 620 hek ta ra.

S. G.

Po qo pri vred nik iz Zma je va @ar ko Ko bi la rov u raz go vo ru za „Dnev nik” na gla {a va da je sa da ve} ka sno za kra ko ro~ ne kre di te.

– Na taj na ~in, u sve op {toj bes pa ri ci, pa o ri su na te ra ni n to da idu u ve o- ma ne po voqn pa ri te te.

Ban ke su iza {le s ne kim po voq no sti ma, ni `im ka mat nim sto pa ma, ali ipak je re~ o ko mer ci jal nim kre di ti ma, ko ji su za po qo pri vred ni ke pre sku pi. ^im su okre nu ti pa ri te ti ma i za du `i va wu u evri ma, mo gu ra ~u na ti na vi {e ce ne re pro ma te ri ja la, a to }e se za re zul tat ima ti ma wa ula ga wa po hek ta ru i lo {i ji kva li tet se tve. Ni ko me ni je ja sno za {to su kre di ti sto pi ra ni i za {to osta le ured be ka sne. Za pra vo, sve je ve li ka ne po zna ni ca, a to za po qo pri vre du i pa o re ni je do bro – ve li on, i na gla {a va da bi re sor no mi ni star stvo i Vla da ve} po ~et kom go di ne tre ba lo po qo pri vred ni ci ma da ka `u na {ta mo gu ra ~u na ti, a evo, naj va `ni ji pro le} ni po sao se pri vo di kra ju, a in for ma ci ja ne ma.

Ko bi la rov pod se }a na to da je |u bri vo u od no su na pro {lu go di nu po sku pe lo i sto po sto. Ta ko je AN la ne ko {tao 18 do 20 di na ra ki lo gram, a ovog pro le }a oko 35, dok je „urea” bi la oko 13 di na ra, a sa da je 38 ili 40.

Kal ku la ci je pro iz vod we ra tar skih kul tu ra ko je su na pra vi li po qo pri vred ni ci po ka zu ju da }e za sun co kret ove go di ne tre ba ti 87.754 di na ra, od ~e ga re pro ma te ri jal ko {ta 38.664 di na ra, a osta lo su ma {in ske uslu ge i in di rekt ni tro {ko vi.

So ja }e po hek ta ru pa o ri ma iz bi ti iz xe pa 88.132 di na ra, ku ku ruz 90.902 di na ra.

S. Glu {~e vi}

[am pi o ni ma pri zna wa No vo sad skog saj ma Na No vo sad skom saj mu uru ~e na su pri zna wa za kva li tet se men skog ma te ri ja la biq nog po re kla, pro iz vo da od vo }a i po vr }a, su pa i za ~i na i mle~ nih pro iz vo da i si re va.

U rob noj gru pi se men ski ma te ri jal biq nog po re kla, za iz u ze tan kva li tet se men skog ma te ri ja la ku ku ru za i so je, ve li kim {am pi on skim pe ha rom na gra |en je In sti tut za ku ku ruz iz Ze mun Po qa.

Za {i rok asor ti man vi so ko kva li tet nih pro iz vo da u rob noj gru pi pro iz vo di od vo }a i po vr }a, ve li kim {am pi on skim pe ha rom na gra |en je PIK „Be ~ej” iz isto i me nog me sta.

Kom pa ni ji „Mla dost” iz Le skov ca pri pao je ve li ki {am pi on ski pe har za vr hun ski kva li tet su pa i do da ta ka je li ma, dok je tvor ni ca mli je~ nih pro iz vo da „Be qe” iz Hr vat ske na gra |e na {am pi on skim pri zna wem za vr hun ski kva li tet oce we nih sve `ih si re va i mle~ nih na ma za „be qe”.

Osta lim na gra |e nim u~e sni ci ma oce wi va wa kva li te ta uru ~e ni su sre br ni {am pi on ski pe ha ri i pe ha ri No vo sad skog saj ma, kao i ve li ke zlat ne, zlat ne i sre br ne me da qe, i di plo me s po seb nim pri zna wem za kva li tet.

Pe {a ~e we od Po po vi ce

„Po {la ko ka na Pa zar”

Pe{a~ewe od Popovice preko Kraqeve stolice, Vrdnika, Jaska, Brankovca, Starih Ledinaca, Vage i nazad do Popovice oranizuje sutra Planinarsko-smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar”.

Polazak je u 8 ~asova ispred @elezni~ke stanice autobusom za Popovicu. Vodi~ }e biti Mi len ko Pa nin, a vi{e informacija mogu}e je dobiti na telefon 063-729-84-55.

A. L.

Predstava za decu „Po{la koka na pazar“ odr`a}e se danas u 17 sati u Pozori{tu „Vesela korwa~a“, Ulica Nikole Pa{i}a 34.

U re`iji Bog da na Jan ko vi }a igra So wa Mla de nov. Predstava je namewena deci uzrasta od tri do 12 godina, a cena ulaznice je 200 dinara.

N. R.

Ru {ewe dim waka vi sokog 28 me ta ra Uklawawe starog fabri~kog dimwaka u Radni~koj ulici 20 po~e}e u ponedeqak, saop{teno je iz Zavoda za izgradwu grada. Dimwak se uklawa ako bi se ra{~istio prostor za izgradwu vrti}a „Radosnog detiwstva“.

Za ru{ewe dimwaka bi}e upotrebqen bager sa duga~kom „rukom“ na kojoj su montirani hi-

Novosadska subota16.april2011.

K

drauli~ni ~eki} i kle{ta, koji }e drobiti opeku kako bi se izbeglo odvaqivawe ve}ih komada dimwaka visokog 28 metara i ugro`avawa qudi i okolnih zgrada.

Izvo|a~ radova jeste „[u{a“ iz Veternika, a vrednost posla iznosi 1.407.993 dinara.

S. K.

Kreativana radionica za decu „Moja `ivotiwa, moj model”, u okviru edukativnog programa „^arobno `ivotiwsko carstvo”, odr`a}e se danas od 11 do 12.30 ~asova u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1.

Namewena je deci od tri do 10 godina, a program }e voditi kustos galerije Sne `a na Mi {i}.

G. ^.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Sun ~a na olu ja

a `u qu di ko ji se vr lo do bro se }a ju de {a va wa u No v om Sa d u da ne pam te ka da su u na {em gra du dva jav na pred u ze }a, oba pod grad skom ka pom – To pla na i Spens- za dva da na ima li jav ni pri kaz me |u sob nih od no sa po mu stri na hlad ni je kao na Ar kit ku–pa sve nor mal no.

U pro te klim da ni ma jav ni `i vot je i ina ~e bio di na mi ~an. Bi lo je do sta tur bu len ci ja po ~ev od tro dnev ne sed ni ce Grad skog par la men ta, pa sve do po me nu tog ne spo ra zu ma To pla ne i Spen sa. Ovo po to we je po seb no za ~u di lo jav nost, jer mno gi ka `u ka ko im ni je zna no da su se bi lo ka da ne ka jav na pred u ze }a ova ko „do hva ti la”, pa po tom vr lo br zo na {la za jed ni~ ki je zik.

Naj pre je u ne de qi za na ma glav na pri ~a u gra du bio pom -

Ra di o ni ca za de cu

U PO NE DE QAK U RAD NI^ KOJ ULI CI

pe zno na ja vqe ni i vr lo br zo ot ka za ni kon cert i mod na re vi ja; to je bio gla mu ro zni deo pro gra ma pro sla ve tri de se tog ro |en da na Spen sa. Dru ga epi zo da glav ne pri ~a je i i po tez To pla ne, ko ji je pu stio me ni cu za na pla tu Spen so vog du ga za gre ja we, i to ba{ na tri de se ti ro |en dan PC “Voj vo di na”.

Da su se do ga |a wa sme wi va la kao na tra ci go vo ri i po da tak da }e se po me nu ti kon cert i re vi ja ipak odr `a ti, ali za dve sed mi ce, kao i da je iz m e | u ru k o v od s tva Spen sa i To pla ne po stig nut do go vor o ot pla ti du ga na rate. Je dan dan fr ka, su tra sve u re du, di na mi ka na sve stra ne. Uglav nom, si tu a ci ja se mo `e na zva ti sva ka ko, ali do sad nom ni ka ko.

B. Markovi}

Od la ze ba {ten ski i krupni ot pad Ba{tenski otpad u ponedeqak }e se odnositi na Telepu, a u utorak u Koviqu, Klisi i Klisanskom bregu. Travu, li{}e, grawe i ostali otpad gra|ani treba do 6 ~asova da ostave ispred svojih ku}a.

Kontejneri za odlagawe krupnog otpada od danas do ponedeqka bi}e postavqeni u MZ Ka} na po~etku Ulice Narodne vojske, Novosadske ulice, kod rampe i mlina u Partizanskoj ulici i na kraju Ulice Mo{e Pijade.

A. L.

TRI DE SE TI APRIL ROK ZA PLA ]A WE DU GO VA IZ PE RI O DA APRIL – DE CEM BAR 2010.

„In for ma ti ka” lan si ra 32.000 opo me na pred tu `bu „Informatika“ je zavr{ila obradu ra~una objediwene napla te ko mu nal no stam be nih usluga za mart, a u ovom predze}u ka`u da nema novina u na~inu obra~una niti promena cena. U distribuciji }e se na}i 147.072 ra~una za stanove i 11. 58 faktura za poslovne prostore.

Do ma }in stvi ma ko ja ima ju dugove za vreme od aprila do decembra 2010. a to dugovawe jo{ nije utu`eno, na ra~unu u info bloku bi}e od{tampana opomena pred tu`bu, koja }e sti}i na 32.000 adresa. Zna~i, ot pri li ke sva ko pe to do ma }instvo ne izmiruje svoje oba-

Kon kurs „Ra do snog de tiw stva” Konkurs za prijem dece u {kolsku 2011/2012 godinu u PU „Radosno detiwstvo” Novi Sad jo{ uvek traje, a zainteresovani roditequ mogu da predaju dokumentaciju do 20. aprila u 17 sati, posle ~ega }e {alteri za prijem biti zatvoreni. Radno vreme {altera je svaki radni dan od 8 do 17 sati i subotom od 8 do 14 sati.

D. B.

vezu za komunalije. Rok za izmirewe duga je 30.april, ka`u u „Informatici“.

Kako navode u ovom preduze}u na ra~unima za stambene prostore u info bloku, kao i obi~no, iskazan je dug ali ovoga meseca, zbog nedostatka prostora, nije od{tampana poruka o ceni vode (koja i nije mewana).Uz ra~une }e se distribuirati i informator „Plave ku}ne ra~unaqke„.

Podr`ana je akcija za Kosovo i Metohiju, i sredstva za tamo{we narodne kuhiwe }e se prikupqati uz pomo} uplatnice koja }e se na}i uz ra~une objediwene naplate, navode u „Informatici“.

Q. Na.

U NA SE QU BOC KE OD 9 DO 11 ^A SO VA

Blo ka dom dru ma tra `e vo do vod @iteqi naseqa Bocki danas }e od 9 do11 ~asova blokirati put Novi Sad-Bocke, u delu koji prolazi kroz naseqe. Tako }e is ka za ti ne za do voq stvo zbog toga {to jo{ nemaju izgra|en vodovod i kanalizaciju, mada je naseqe legalno izgra|eno pre vi{e decenija. U Incijativnom odboru ka`u da je

trasa glavnog vodovoda pro{la kroz naseqe pravcem za Ledince pre nekoliko godina, kada je ostavqen glavni prikqu~ak za Bocke.

Za sada gradske vlasti stoje na stanovi{tu da su Bocke potencijalno klizi{te i ka`u da se sa izradwom kanalizacije ne mo`e po~eti dok se ne urade

geomehani~ka ispitivawa, koja su ve} jednom ra|ena, 2001. godine. Gradske vlasti ne spomiwu izgradwu sistema vodovoda, {to je prvi zahtev stanovnika Bocki.

Ove sedmice me{tani Bocki protestvovali su pred Gradskom ku}om i Banovinom.

Z. D.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9 do 10.30 sati „Qubqanska banka” i Prekr{ajni sud.

V remeploV

Fo to: R. Ha yi}

JU ^E ODR @AN FE STI VAL LUT KAR STVA

Pri lo zi pi ta we ~a sti Novosadski trgovac Georgije Savi}, zvani Hercegovac, zave{tao je 16. apri la 1770. „{koli novosadskoj” 12 forinti i „ho{pitalu gre~eskoga zakona za sirote” tako|e 12 forinti. U to vreme bilo je pitawe li~ne i po-

rodi~ne ~asti da doma}ini ku}e odrede prilog za crkvu, {kolu ili bolnicu. Oni bogatiji davali su po stotinu i vi{e forinti, a oni „tankog stawa”, kako se govorilo, davali su mawe, ali u svakom slu~aju od srca.

N. C.

Pra znik za de~ je o~i Fe sti val lut kar stva os nov nih {ko la, je din stve na dr`avna i me|unarodna manifestacija, po sedmi put odr`a na je ju ~e u Po zo ri {tu mladih. Zamenik gradona~elnika Zo ran Man di} osnovci-

ma je poru~io da i daqe treba da se takmi~e u kreativnosti i radu, ali da ne zaborave dru`ewe i sklapawe novih prijateqstava za koje je, kako je rekao, ovaj festival idealna prilika.

On im je po`eleo i lep provod prilikom upoznavawa grada koje je usledilo na pauzi izme|u predstava.

Na festivalu se takmi~ilo osam najuspe{nijih lutkarskih grupa, a ocenu o naj-

boqoj donosili su zajedno de~iji `iri i stru~ni `iri.

Po red osnov nih {ko la iz Srbi je, svo je pred stav ni ke imale su i Bosna i Hercegovina i Hrvatska.

N. R.

nOvOSAdSkA HROnikA

subota16.april2011.

Da nas je Vr bi ca Srp ska pra vo slav na cr kva i ver ni ci da nas obe le `a va ju La za re vu su bo tu pra znik u na ro du po znat kao Vr bi ca.U Sa bor noj cr kvi Sve tog ve li ko mu ~e ni ka Ge or gi ja ve ~er we }e se slu `i ti u 16. 30 ~a so va. La za re va su bo ta je pra znik po be de `i vo ta nad smr }u, jer je, po pre da wu, Isus vas kr sao iz gro ba La za ra, ~e tvr tog da na po sle we go ve smr ti. Obi ~aj je da se u cr kva ma sve te vr bo ve gran ~i ce i de le na ro du.

One sim bo li {u pal mi ne gra ne s ko ji ma su Isu sa do ~e ka li sled be ni ci, dan ka sni je, u ne de qu, u Je ru sa li mu.

Z. D.

c m y

8

dnevnik

SPECIJALITETI NA POZORI[NOM TRGU

„Us kr {wa uli ca” otvo ri la vra ta Ra no vr sna vi na, kar lo va~ ki ku glof, pro iz vo di od me da, ru ko tvo ri ne, su ve ni ri, umet ni~ ki pred me ti, kao i po sni spe ci ja li te ti bi }e iz lo `e ni su na Po zo ri {nom tr gu do 23. apri la, u okvi ru tre }e po re du ma ni fe sta ci je „Us kr {wa uli ca”.

- Na 25 te zgi svo je pro iz vo de pred sta vqa pre ko 30 iz la ga ~a, ~i ji se broj po ve }a va iz go di ne u go di nu i po zi vam No vo sa |a ne da ih obi |u u ne de qi pred Us -

krs - re kao je or ga ni za tor Boban Vukovi} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re.

Ma ni fe sta ci ju su po dr `a li Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja No vog Sa da i Upra va za pri vre du.

- Ovo je spe ci fi~ ni do ga |aj ko ji da je ne sva ki da {wu sli ku o na {em gra du i ple ni pra zni~ nom at mos fe rom - re kao je di rek tor TONS - a Branko Rondovi}.

I. D.

Fo to: B. Lu ~i}

DONACIJA STIGLA U [KOLU „MILAN PETROVI]”

No va opre ma ja ~a te lo i duh

Fo to: F. Ba ki}

Bi stri ca do bi la park

Re kon stru i sa ni park na Bi stri ci, na uglu uli ca Ka }e De ja no vi} i Se qa~ kih bu na ju ~e je ob i {ao gra do na ~el nik Igor Pavli~i} i po kra jin ska se kre tar ka za gra |e vi nu, ur ba ni zam i za {ti tu `i vot ne sre di ne Du{anka Srema~ki. Park je obo ga }en no vim sad ni ca ma, klu pa ma i pe {~a ni ci ma za de cu, a ra do ve u vred no sti od oko 2,2 mi li o na di na ra fi nan si rao je Po kra jin ski se kre ta ri jat za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz voj. Gra do na ~el nik Pa vli ~i} pod se tio je gra |a ne da No vi Sad jo{ uvek ima ma lo ze le nih po vr {i na, ali da se mo ra mo bri nu ti i o ovim {to sa da ima mo.

- Oko 2.100 sad ni ca, sta rih i do {est go di na, za sa di li smo u pred hod ne dve ne de qe, a sa mo za vi kend oko 600 sad ni ca na raz li ~i tim lo ka ci ja ma, a ovo je jed na od wih. Ape lu jem na gra |a ne da vo de ra ~u na o ovom par ku, jer sve do ci smo da je, pre ne ko li ko da na, do bar deo ono ga {to smo ura di li uni {ten, oko 30 od sto klu pa i kor pi, a to je ne {to {to mo ra mo da spre ~i mo – is ta kao je Pa vli ~i}.

D. B.

Opre ma za fi zi kal nu re ha bi li ta ci ju za de cu s mo tor nim smet wa ma obez be |e na je za no vi obje kat [O SO „Mi lan Pe tro vi}”, ko ji je u za vr {noj fa zi iz grad we na No vom na se qu, u Uli ci Ba te Br ki }a, a use qe we je pla ni ra no za sep tem bar. Vred nu opre mu od dva mi li o na di na ra do ni ra la je Hi po Al pe Adria ban ka uz po dr {ku Na rod ne kan ce la ri je pred sed ni ka Re pu bli ke. Stru wa ~e, {ved ske le stve, {ved ska klu pa, raz boj za ve `ba we ho da wa, tra ka za ho da we i kom pju te ri zo va ni tre na `er ko ji ve `ba ru ke i no ge bi }e po sta vqe ni u sa li za ki ne zi te ra pi ju, ko ju }e u slo bod nim ter mi ni ma mo }i da ko ri ste sva de ca i mla di s po tre bom za fi zi o te ra pe ut skim tret ma nom.

- Je dva ~e ka mo da do bi je mo kqu ~e ve od no ve zgra de, ko ja }e bi ti ve o ma zna ~aj na zbog pro gra ma ko ji }e se ta mo or ga ni zo va ti. Opre ma ko ju smo do bi li za hva qu ju }i na {im do na to ri ma zna ~aj no }e do pri ne ti kva li te tu re ha bi li ta ci o nog pro ce sa, a na ro ~i to je dra go ce na za de cu ko ja je di ne po kre te i

mo gu da na ~i ne uz po mo} tih po ma ga la, {to ste mo gli vi de ti iz osme ha de ~a ka ko ji je pr vi pro bao

kovi} je iz ja vio da se oni u ovom slu ~a ju ru ko vo de te zom „Na {e ma lo za wih je mno go” i is ta kao je za -

no vu spra vu - re kla je di rek tor ka [O SO „Mi lan Pe tro vi}” Slavica Markovi} po zi va ju }i sve qu de do bre vo qe da po mog nu pot pu nom opre ma wu ki ne zi sa le. [ef Na rod ne kan ce la ri je Dejan Marin-

do voq stvo {to }e opre ma olak {a ti rad na stav nom oso bqu, a de ci omo gu }i ti br `e i lak {e ukqu ~i va we u sva ko dnev ne ak tiv no sti.

Uru ~e wu do na ci je su pri su stvo va li i ~lan Grad skog ve }a za obra -

Fo to: N. Sto ja no vi}

OD UTORKA NORMALAN PRITISAK VODE U DOWOJ KAMENICI

Re duk to ri pri ti ska ne po treb ni Zo ni ra we pr ve vi sin ske zo ne u Srem skoj Ka me ni ci bi }e za vr {e no u uto rak, te }e u ni `im de lo vi ma, ko ji su do sa da ima li po ja ~an pri ti sak u vo do vod noj mre `i, pri ti sak vo de bi ti nor ma li zo van, sa op {te no je iz „Vo do vo da i ka na li za ci je“. Zbog to ga, po treb no je da do utor ka gra |a ni u ni `im de lo vi ma Ka me ni ce, ko ji su ima li re duk to re pri ti ska na ku} nim in sta la ci ja ma, uklo ne te ure |a je, jer }e u pro tiv nom ima ti slab pri ti sak vo de. Re duk to re pri ti ska tre ba da uklo ne gra |a ni iz uli ca: Du nav ske, [kol ske, Vu ka Ka ra xi }a, Sve to za ra Mar ko vi }a, de lu Ka ra |or |e ve, 7. ju la, Ive Lo le Ri ba ra, Mi li ce Sto ja di no vi} Srp ki we, Cr ve nog kr sta, Fru {ko gor skoj, Pe tra Ko ~i }a, Mi lo {a Obi li }a, Na de Qu bo je vi}, Srem skoj, Voj vo de Mi {i }a, Par ti zan skoj i u na se qu Vo ji no vo.

S. K. U PONEDEQAK SASTANAK VE]INSKOG VLASNIKA „AGROHEMA” I MALIH AKCIONARA

Ot kup ak ci ja za u sta vqa pro test?

Ve }in ski vla snik AD „Agro hem” na ja vio je da }e u po ne de qak do }i na sa sta nak, ko ji su za ka za li ma li ak ci o na ri, da bi po nu di li ot kup ak ci ja, po 6.000 di na ra po ak ci ji, ka `e se u sa op {te wu Udru `e wa ma lih ak ci o na ra „Agro he ma”. Uko li ko ve }in ski vla snik ka pi ta la pred u ze }a pri sta ne da ot ku pi sve ak ci je po tra `e noj ce ni, ma li ak ci o na ri }e od u sta ti od pro te sta, ko ji su pla ni -

ra li pred Grad skom ku }om i Ba no vi nom.

Ma li ak ci o na ri ka `u da ne }e u uli~ nim pro te sti ma tra `i ti od go vor za {to je ra ~un pred u ze }a blo ki ran na oko 90 mi li o na di na ra. Tra `i }e ob ja {we we o pro da ji imo vi ne, za ko ju ka `u da je bi lo mal ver za ci ja, uz tvrd wu da je od imo vi ne fir me osta la sa mo po slov na zgra da u Uli ci Pe tra Drap {i na 45.

Z. D.

„Blok aut” u Tre mi Kon cert gru pe „Blok aut”, u okvi ru wi ho ve pro le} ne tur ne je, odr `a }e se ve ~e ras u 22 sa ta u „Tre mi”, Po zo ri {ni trg 1. Ulaz sta je 600 di na ra.

G. ^.

zo va we Milan \uki} i ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo dr Aleksadar Kiraq, ko ji su is ta kli va `nost dru {tve no od go vor nog po na {a wa pred u ze }a pre ma za jed ni ci u ko joj po slu ju.

U no vom objek tu na No vom na se qu pred vi |e ni su edu ka ti vi, rad ni i ser vi sni sa dr `a ji, a pla ni ran je i in ter nat ski sme {taj za 36 me sta, ~i me }e bi ti omo gu }e no sred wo {kol sko obra zo va we u~e ni ka s te le snom ome te no {}u iz re gi je, kao i mo gu} nost bo rav ka ro di te qa s de com. Cen tar }e po red spe ci ja li zo va nih ra di o ni ca ima ti i sa lu za fi zi~ ko vas pi ta we, sport ski te ren, ba zen i mul ti funk ci o nal nu sa lu. Pla ni ra se i ra dio-sta ni ca za re a li zo va we vla sti tog pro gra ma, ali je neo p hod na fre kven ci ja.

Obje kat, ko ji }e bi ti pre po zna tqiv po pr vom ze le nom kro vu u No vom Sa du, za u zi ma pre ko 7.000 kva drat nih me ta ra na pla cu pov {i ne 13.000 kva drat nih me ta ra.

In ve sti tor objek ta je Grad No vi Sad i “Po slov ni pro stor”.

I. D.

NOVI SAD U GLOBALNOJ AKCIJI „PEC HA KUC HA”

In spi ra ci ja na dar Ja pa nu

Ma ni fe sta ci ja „Pecha Kucha„odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u klu bu „Route 66„, Bu le var De spo ta Ste fa na 5. Ovim do ga |a jem No vi Sad se ukqu ~u je kao je di ni grad iz Sr bi je me |u vi {e od 400 gra do va na sve tu ko ji }e sa te mom „In spi ra ci ja za Ja pan” po sla ti po ru ku po dr {ke ovoj dr `a vi.

- @e li mo da in spi ri {e mo Ja pan isto kao {to on nas go di na ma una zad in spi ri {e - re kla je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re or ga ni za tor ka Tatjana Vehovec.

To kom dvo sat nog pro gra ma u~e sni ci }e pred sta vi ti svo je pre zen ta ci je ko je tra ju ta~ no 6 mi nu ta i 40 se kun di.

- Ja sam jo{ 1964. go di ne bio u Ja pa nu, za to `e lim ovoj ze mqi da po -

klo nim pro je kat „pre fa bri ko va ne ku }e” ko ja mo `e da iz dr `i i ze mqo tres do 10 ste pe ni na Rih te ro voj ska li - re kao je naj sta ri ji u~e snik, ar hi tek ta Miroslav Krstono{i}.

Na ma ni fe sta ci ji }e go sto va ti mi ni star sa vet nik i za me nik {e fa mi si je u Am ba sa di Ja pa na u Be o gra du Kazuaki Kameda, sa vet ni ca pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne Aleksandra Kolar i za me nik gra do na ~el ni ka Zoran Mandi}.

Ce na ula zni ce je 100 di na ra. No vac pri ku pqen od ula zni ca bi }e upu }en fon du za iz grad wu gra da Sen daj ko ji je na stra dao u ze mqo tre su. Ceo pro gram bi }e emi to van pu tem live-streaminga i mo }i }e da se pra ti na adre si www. ustream.tv/user/pknovisad.

A. Va.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Re |e pov oda bir Ka po ro vih de la

Iz da va~ ka ku }a “Pro me tej”, u sa rad wi s “Dnev ni kom”, ove sed mi ce da ri va }e sva kog da na ~i ta o ce na {eg li sta sa po dve kwi ge. Dva ~i ta o ca ko ja se pr va ja ve 15 do 15.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e po pri me rak kwi ge. Da nas po kla wa mo kwi gu „An to lo gi ja Ka por” u ko joj se na la ze tek sto vi Mo me Ka po ra po iz bo ru Dra{ka Re|epa. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svo je po klo ne da po dig nu u kwi `a ri “Most – Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744. U kwi zi je opi sa na sud bi na pro fe so ra Ber ber skog: „Uzmi te sa mo we go va bri qant na pre da va wa! Za we ga je He min gvej

bio „ona bra da ta no vi nar ska is pi ~u tu ra, go re iz Oak Par ka“, dok su na {i pi sci ko je je pre da vao, jed no stav no „iz i gra va li slo no ve u sta klar skoj rad wi!“ Jo{ ne {to – je di ni nas je on oslo vqa vao sa „go spo do“ , za raz li ku od one ~ar {ij ske bu lu men te ne do u ~e nih kur si sta, ~i je su se pro fe sor ske tor be ras pa da le od sve ga i sva ~e ga, a naj vi {e od ma snog bu re ka, gla vi ce cr nog lu ka, mar ga ri na i pi sme nih za da ta ka. I eto ka ko se to sa da za vr {a va; se di mo ov de, u we go vom skri ve nom br lo gu usred pro pa sti sve ta, me |u ru {e vi na ma Aj fe lo ve ku le i po se ~e nim dr vo re dom sa Je li sej skih po qa...”

A. J.

22826

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota16.april2011.

9

PRVI ^OVEK SPENSA @IVKO POPOV O PROSLAVI RO\ENDANA FIRME BEZ GLAMURA

Ni sam znao da li osta jem di rek tor

Nakon nekoliko dana medijskih turbulencija, spekulacija i ~ar{ijskih pri~a u vezi sa otkazivawem modne revije i koncerta koji je trebalo da se odr`i povodom tridesetog ro|endana Spensa, pred novinarima se ju~e, na konferenciji za medije na{ao direktor ovog preduze}a @iv ko Po pov.

Izneo je razloge otkazivawa dva doga|aja, kao i da je sa Toplanom postignut dogovor o izmirewu duga za grejawe u sedam mese~nih rata. Podse}amo, Toplana je u ~etvrtak na naplatu pustila menice Spensa na ime duga, zbog ~ega je ra~un Spensa blokiran.

- Nama najmawe ide na ruku situacija u kojoj se Spens na{ao, jer smo imali najboqu nameru. Proslavu ro|endana Spensa nismo mogli da organizujemo preko no}i, ve} smo je spremali mesec i po dana. Me|utim, nismo mogli da predvidimo neke okolnosti. U gradu se dosta toga de{avalo proteklih dana, situacija je bila prili~no „nategnuta”, a {to se nas na Spensu ti~e sve je kulminiralo protekle nedeqe - rekao je Popov.

Dodao je da su procenili da u takvoj atmosferi nije dobro da se

@iv ko Po pov

Si tu a ci ja u gra du bi la pri li~ no na teg nu ta.

Kon cert „Naj bo qe iz No vog Sa da” i mod na re vi ja za dve ne de qe. Dug To pla ni bi }e pla }en u se dam ra ta organizuje planirana proslava, i da je najboqe da kompletnu manifestaciju odlo`e za dve nedeqe.

Na to se, kako se moglo ~uti, nadovezao i problem sa Toplanom, koji je re{en.

Novinare je zanimalo i o kakvoj se ta~no kulminaciji doga|aja radilo, koji su uticali na odlagawe koncerta i revije, kao i da li pu{tawe menice u tom trenutku ima politi~ku pozadinu.

- Ne mogu da tvrdim da ta menica ima politi~ku pozadinu, jer su nam i ranije mahali wom, i to ne samo Toplana. Razgovarao sam s direktorom pomenutog preduze}a o reprogramu duga i bi}emo odblokirani.

Odgovaraju}i na pitawe {ta ta~no zna~i da je u gradu situacija bila „nategnuta”, Popov je rekao da je u jednom momentu bila i pitawu i wegova funkcija, kao i da u jednom trenutku nije znao da li }e do jubileja Spensa biti na mestu direktora. Dodao je da je i to dobrim delom uticalo na odluku da se programi prolongiraju.

U saop{tewu podeqenom novinarima ka`e se da je ju~e potpisan sporazum izme|u Spensa i Toplane o izmirewu duga za grejawe, koji iznosi 69 miliona dinara, u sedam mese~nih rata. Koncert „Najboqe iz Novog Sada” i modna revija bi}e odr`ani za dve nedeqe, a za wih je izdvojeno 1,6 miliona dinara. Najve}i deo novca, kako je saop{teno, dolazi od sponzora, jedan deo pla}a Spens, kao i Grad preko Uprave za kulturu.

B. Markovi}

To pla na od blo ki ra la ra ~un Spen sa kom Po po vom i dogovorio reprogram duga za grejawe koji predvi|a da Sportsko poslovni centar sva svoja dugovawa prema Toplani izmiri u roku od godinu dana.

- Zadovoqan sam postignutim sporazumom koji }e doprineti re{avawu dela obaveza “Novosadske toplane” prema “Srbijagasu” koji je na{ najve}i dobavqa~ - rekao je Jeli}, koji je sa-

mo dan ranije prili~no o{tro napao direktora Spensa, zbog kako je rekao, neodgovornog poslovnog pona{awa.

Odmah po postignutom dogovoru dvojice direktora menica na iznos od 67,7 miliona dinara koliko iznosi dug Spensa, je povu~ena i ra~un Sportskog centra je odblokiran. Pomirewu dvojice direktora i pronalasku re-

{ewa za nastali spor sigurno u zna~ajnoj meri doprinela i izjava gradona~elnika Igo ra Pa vli ~i }a koji je postupak direktora Toplane okarakterisao kao nedopustiv. On je odmah po izbijawu ove gradske afere najavio da }e spor biti hitno re{en i da ra~un Spensa mora biti odblokiran, {to se ju~e pre podne i desilo.

N. Perkovi}

MUZI^KA [KOLA „ISIDOR BAJI]” NAJBOQA U SRBIJI

Mla di mu zi ~a ri pe ti put tri jum fo va li Muzi~ka {kola „Isidor Baji}” po peti put progla{ena je najboqom na Republi~kom takmi~ewu muzi~kih i baletskih {kola Srbije. U~enici ove {kole uzeli su 17 prvih nagrada, 20 drugih, 14 tre}ih i osam pohvala. [est mladih umetnika dobilo je titulu laureata, najboqih izvo|a~a na instrumentima i u pevawu.

Na koktelu u {koli direktorka Rad mi la Ra kin Mar ti no vi} istakla je da je ovo povod da se mladim qudima poka`e da odrasli cene ono {to su postigli.

- Bili smo deo velikog tima, a rezultati pokazuju da su

ogroman trud dece, dugo ve`bawe i subote provedene u {koli dali rezultate. Ispoqili smo timski rad i ponosna sam na va{e titule i pohvale- rekla je Martinovi}.

Zahvalila se roditeqima |aka na moralnoj i materijalnoj podr{ci.

Laureatima Da ni je li Ju ri {i}, Mar ku Iv ko vi }u, Bog da nu Bi kic kom, Pa vlu Kr sti }u, Stra hi wi \o ki }u i vokalno instumentalnom sastavu Ansambl „Bombowere” kao jo{ jedno priznawe urednik Novosadske muzi~ke sve~anosti Mi lan Ra du lo vi} poklonio je komlet kompakt diskova s Fo to: N. Sto ja no vi} muzikom.

N. R.

Su tra „Fu to {ki ba zar” Prodajna izlo`ba lepih sitnica „Futo{ki bazar” odr`a}e se sutra od 8 do 17 sati u Kulturno informativnom centru „Mladost” u Futogu, Ulica cara Lazara 42.

Posetioci }e mo}i da vide i kupe unikatni nakit, ta{ne, ode}u, ukrase, prirodnu kozmetiku i cve}e. Ulaz je besplatan.

N. R.

DOK SE NE IZGRADI NOVA PIJACA U KAMENICI

Sta rim za kup ci ma bes plat ne te zge

Nova pijaca u Sremskoj Kamenici bi}e izgra|ena tokom ove godine, u Ulici Marka Ore{kovi}a, a wome }e upravqati „Tr`nica„ - najavila je ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za komunalne poslove Gor da na Pu {i} prilikom ju~era{we posete privremenoj pijaci u centru Sremske Kamenice.

Naime, stara pijaca potpuno je ruinirana tako da je Grad Novi Sad obezbedio dvadeset prodajnih tezgi koje su postavqene u blizini Zmajevog trga, nedaleko od stare pijace. Raniji zakupci dobilisu re{ewa da ove tezge mogu da koriste besplatno.

J. Z.

ODBORNICI URS-a PODNELI INICIJATIVU

POSTIGNUT DOGOVOR O REPROGRAMU DUGA

Dan nakon {to je po nalogu direktora “Novosadske toplane” Vla di mi ra Je li }a ovo javno preduze}e pu{tawem menice na 67,7 miliona dinara blokiralo ra~un Spensa, direktori ove dve gradske firme su postigli dogovor o reprogramu duga i menica je povu~ena. Kako stoji u saop{tewu Toplane Vladimir Jeli} se sastao sa direktorm Spensa @iv -

Fo to: F. Ba ki}

Grad skoj ka si ve }i po re ski ko la~ Ako bi Novom Sadu pripalo 80 posto poreza na plate koji se ovde prikupi to bi gradu donelo novih 342 miliona dinara, navodi se u sao{tewu Ujediwenih regiona Srbije, koji se zala`u za „pravedniju raspodelu sredstava”. Zbog toga su ju~e odbornici ove stranke podneli inicijativu u Skup{tini grada za promenu Zakona o finansirawu lokalne samouprave, Zakona o lokalnim izborima te hitno do-

no{ewe Zakona o javnoj svojini.

U inicijativi za promenu Zakona o lokalnim izborima predla`e se da gra|ani direktno biraju i smewuju gradona~elnika.

Pored toga, hitnim dono{ewem Zakona o javnoj svojini kojim bi se vratila imovina oduzeta lokalnim samoupravama, ubrzao bi se razvoj gradova i opp{tina.

Peticiju URS-a za nepunih sedam dana potpisalo je 15.000 Novosa|ana.

A. L.

PREDSEDNIK NOVOG UDRU@EWA GRA\ANA SA[A IGI]:

Ve ra Ko picl od bor nik NS blo ka

U narednom periodu radi}emo na u~vr{}ivawu na{ih pozicija i pove}avawu politi~kog uticaja u gradu. Na{a ideja je pribli`avawe gra|anima, rad sa nevladinim sektorom, te sa raznim formalnim i neformalnim grupama gra|ana - rekao je predsednik Udru`ewa gra|ana „NS blok” Sa {a Igi} na ju~era{woj konferenciji za novinare.

Predsednik ove grupe gra|ana predstavio je nove ~lanove Na ta {u He ror i Rad mi la Mu li }a koji }e svoje delovawe usmeriti u obrazovawe, odnosno kulturu i napomenuo da je Ve ra Ko picl sada i zvani~no wihov odbornik u Skup{tini grada. Svoje politi~ko delovawe ovo udru`ewe gra|ana razvija}e u okviru socijaldemokratskih ideja.

- Posle na{e prve konferencije na kojoj su u~estvovali Vla di mir Ko picl i Vera Kopicl po medijima su se tra`ile na{e smene. Vladimir je smewen sa mesta pomo}nika gradona~elnika, Vera Kopicl je dobila potvrdu da je vlasnik svog mandata i tako joj nije oduzet, a moj posao u „Toplani” nije politi~ka nego radna funkcija i to pitawe nije nigde javno razmatrano – objasnio je Igi}.

Podse}amo da su Vladimir i Vera Kopicl donedavno pripadali stranci G17 plus.Tokom maja „NS blok” }e se useliti u nove prostorije na Bulevaru oslobo|ena 151, a u istom periodu proradi}e i wihov internet sajt www.nsblok.org.rs.

A. L.

NOVOSADSKA­HrONIKA

subota16.april2011.

Danas u GRaDu BioSKoPi Arena:­ „Mon­te­vi­deo,­ Bog­ te­ vi­deo!”­ (15.10),­ „Me­dved­ Jo­gi”­ (12.05,­ 13.50), „Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(11.10,­13.10),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(14.10),­„Lu­da vo­`wa­3D”­(22.45),­„Ma­ni­je­on­ta­kav”­(22.35),­„ran­go”­(12.15,­14.20,­16.30), „Bez­gra­ni~­no”­(22.20),­„Sa­kr­pan~”­(16.05),­„Hop”­(12,­14,15.50),­„Put­u­ne­po­zna­to”­(18.15),­„Osam­mi­nu­ta”­(20.20),­„Mo­ja­na­zo­vi­`e­na”­(20,­22.15),­„Pol” (18.10),­„Zdu­ha~,­zna­~i­avan­tu­ra”­(18.30,­20.30,­22.30),­„rio”­(12.10,­11,­13, 15,­16.15,­17,­19,­20.15,­21),­„Ob­red”­(18,­20.10,­22.25),­„Cir­kus­Ko­lum­bi­ja” (17.50).­ Jadran:­„Se­dam­da­na­slo­bo­de„­(19),­„Dru­gi­`i­vot„­(21).

PoZoRi[tA novosadsko pozori{te ma­la­sa­la „Ma­~ak­u­~i­zma­ma”­(11)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­rad­ni~­ka­20a, 4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka

RO\EnI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: San dra To ma {e vi}, Dra ga na Kre so ja, Mir ja na Pa nin i Iva na Ma rin ko vi} - Ko vja ni} iz Novog Sada, Ga bri e la Ke le men iz Budisave, Mi lu {ka [u ster iz Pivnice i Iva na Bo ri} iz Zrewanina.

DE^AKE: Iva na Ru {kuc, Ja sna Vu ja si no vi}, Bi qa na Cu pa ra i Sne `a na Po po vi} iz Novog Sada, Ber na de ta Ko ro {i - Brin xa iz Ba~ke Topole i Ta wa Pe tro vi} iz Zrewanina.

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Andra{ Mihaqa Kormawo{ (1926) u 10.30 sati, Ivica Mata Brki} (1941) u 11.15, Qubica Ise Mijal~i} (1924) u 12, Nikola Kirila Homa (1928) u 12.45, Stevka Milana Male{ev (1917) u 13.30, Nikola @ivana Murtin (1930) u 14.15, Branko Vojina Alajica (1940) u 15 i An|elko Ivana Bo`uli} (1939) u 15.45 sati.

Na Novom grobqu u Petrovaradinu Qiqana Branka Jov~i} (1950) u 13 sati.

Na Gorwem starom grobqu u Futogu Anica \ure \eki} (1928) u 11 i Zorka Jevrema Srdanov (1926) u 13 sati.

Na Dowem novom grobqu u Futogu Sreten Milorada Mari} (1943) u 15 sati.

DNEVNIK

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

c m y

10

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645,677-91-20

GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ПОМОЋ ПOКРАЈИНСКЕ ВЛАДЕ ОПШТИНИ БЕОЧИН

Пакети хране за најугроженије

БЕОЧИН: Хуманитарну помоћ намењену социјално угроженим категоријама становништва јуче су потпредседница Владе Војводине Ана Томанова Маканова и директор Дирекције за робне резерве Војводине Тома Јошанов уручили председнику општине уручили. За Беочин је опредељено 570 пакета који садрже храну и хигијенске производе вредности око 3.500 хиљаде динара, а које ће дистрибуирати општинска организација Црвеног крста у Беочину.

- Влада Војводине је донела одлуку којом ће из буџета издвојити 37,7 милиона динара за помоћ народним кухињама у општинама и градовима где оне функционишу, као и пакетима хуманитарне помоћи који ће се делити у општинама широм Војводине. Поред ове врсте помоћи, сред-

Лазарева субота у паркићу

РУМА: Румски, некада Велики парк, данас Паркић бродић, отворио је врата широм за све малишане. У овом реконструисаном простору почело се са организовањем програма за најмлађе. Тако ће већ сутра када православни верници обележавају Ла-

зареву суботу, у 18 сати, бити одржана промоција посне хране од воћа. Поред тога посетиоци ће моћи да погледају пројекцију цртаног филма са библијским мотивима и учествују у радионици плетења венчића од врбових гранчица. Ј. А.

ПА СУ ЉИ ЈА ДА У ТЕ МЕ РИ НУ ОД 2. ДО 4. ЈУ НА

Нај ве ћи ру чак на Бал ка ну

ТЕ МЕ РИН: Ове го ди не сед ми „Бе ан фе сти вал“ (Те ме рин ска па су љи ја да) би ће одр жан од 2. до 4. ју на, на Те ме рин ском ва ша ри шту. Осим, ме ђу на род ног так ми че ња у ку ва њу па су ља ор га ни за то ри „Еко цен тар Во до мар 05“ при пре ма ју и дру ге са др жа је као што су „Рав ни чар ске игре“, „Ет но со как“, „Слат ка ули ца“, из ло жбе цве ћа и ви на. Је дан дан ма ни фе ста ци је је ре зер ви сан за рок кон цер те, а дру ги за „Га ра ви со как“. За све по се ти о це би ће при ре ђен нај ве ћи ру чак на Бал ка ну у џам бо ка за ну од 1.700 ли та ра чи ји је по кро ви тељ Оп шти на Те ме рин. Еки пе ко је же ле да уче ству ју у так ми че њу мо гу да се при ја ве већ у по не де љак, у про сто ри ја ма Еко цен тра „Во до мар 05“, у цен тру Те ме ри на, Но во сад ска 322, у при зе мљу тр жног цен тра. Уче шће су већ на ја ви ле еки пе из Сло вач ке, Бу гар ске, Ита ли је ... Ор га ни за то ри, чла но ви Еко цен тра „Во до мар 05“ из Те ме ри на у ре а ли за ци ји тро днев не ма ни фе ста ци је, од 3. до 5. ју на – има ће зна чај ну по моћ од ЈКП Те ме рин, Кул тур но ин фор ма тив ног цен тра Лу ки јан Му шиц ки и Ту ри стич ке ор га ни за ци је оп шти не Те ме рин. В. Х.

ствима Фонда за капитална улагања реконструисаће се Дом културе у Лугу и довршити канализација – рекла је Ана Томанова Маканова. Председник општине Беочин Богдан Цвејић и покрајински посланик из овог места Сава Свирчевић захвалили су се на помоћи и директору Дирекције за робне Резерве, Томи Јошановом, који им је уручио и грађевински материјал, 6.400 гитер – блокова. Грађевински материјал је већ стигао у Беочин и биће искоришћен за изградњу капеле у Лугу и градњу парохијског дома у селу Сусек. Покрајинска делегација обишла је јуче радове започете у селима Луг и Сусек. У општини Беочин тренутно је на евиденцији Центра за социјални рад 1167 корисника материјалног обезбеђења и 183 корисника туђе неге, а

према званичним подацима Републичког завода за статистику од фебруара 2011. године, просечна плата без пореза и доприноса у Беочину износила је 46.524 динара, што ову општину сврстава у врх градова по висини просечних примања. Тако је већ годинама уназад захваљујући искључиво зарадама менаџмента светске компаније Лафарж која послује у Беочину. На жалост, већина Беочинаца не живи са просечном платом коју им је ‘’доделио’’ завод за статистику. Од око седамнаест хиљада становника ове сремске општине на евиденцији Националне службе за запошљавање налази се 1.760 лица. На основу поменутих података, акција расподеле хуманитарне помоћи је оправдана и потребна осиромашеном становништву. В. Недић

subota16.april2011.

АЛЕКСАНДАР И КАТАРИНА КАРАЂОРЂЕВИЋ У СОМБОРУ

На делу доказана мултиконфесионалност

СОМБОР: Сомбор су јуче посетили принчевски пар Александар и Катарина Карађорђевић и том приликом, уз посету здању Скупштине Града где су им домаћини били сомборски градоначелник Немања Делић и председник Скупштине Синиша Лазић, обишли и храмове и свештенство три највеће традиционалне цркве. Док им је у православном храму Светог Георгија домаћин био протонамесник Саво Николић, у име римокатоличке цркве угостио их је декан Јосип Пекановић, а јеврејске општине Саша Цвејин. Након срдачних разговора са представницима конфесија, принчевски пар Карађорђевић је посетио и сомбор-

ски Дом за децу и омладину „Мирослав Мика Антић“ којем је кроз донацију омогућио радове на делимичној санацији објекта у коме живе деца без родитељског старања. Брачни пар Карађорђевић је обишао и сомборску Општу болницу „Др Радивој Симоновић“, која је до

УЗАВРЕЛЕ СТРАСТИ У ЕЛЕМИРУ

Краве завадиле село

ЕЛЕМИР: Поприлично узаврела атмосфера била је на прексиноћном скупу у просторијама Месне заједнице Елемир, којем су присуствовали мештани овог села, представници Пашњачког одбора и градске управе у Зрењанину. На тапету се нашао спор око терања крава на испашу, који је кулминирао почетком априла, када се група житеља из југоисточног дела села окупила на углу улица Маршала Тита и Иве Лоле Рибара, и уз повике и махање штаповима, дочекала крдо које је чобан потерао на пашњак. Дозлогрдило им је, како су објаснили, да их краве сваког јутра узнемиравају, те су одлучили да се организују и томе стану у крај. Од тада, власници крава из „доњег“ дела исте улице, и чобан, више нису ни покушавали да говеда протерају кроз ову трасу. Они су их, већ неколико „ћошкова“ даље, скретали на главну сеоску саобраћајницу, на путу до пашњака. Необична блокада настављена је скоро свакодневно, а револтирани Елемирци нису дозвољавали да краве, ни у повратку са пашњака, предвече, загазе у југоисточни део села. Али, није се на томе завршило. Дошло је и до многих подела у насељу. Кваре се стара пријатељства, односи међу мештанима захлађују, потеже се подела на Лале, који су вели-

При повратку са испаше краве пролазе кроз село

Струјом терају говеда? Чуле су се на скупу и претње, приче о томе ко је кад дошао у село, чак и подсећања на време кад су Немци живели у једном делу Елемира. Било је и оптужби да учесници блокаде ударају краве, па чак и да пуштају струју у ограде испред кућа, док говеда пролазе.

ка већина међу власницима крава, и Босанце… Има и случајева да становницима јужног дела села, где углавном живе колонисти после Другог светског рата и избеглице, власници крава више не продају млеко.

О свему томе било је речи на прексиноћном скупу, на коме су самостални референти за пољопривреду у Градској управи Зрењанина Стојан Краљ и Војислав Субин власницима крава објаснили да постоји пропис по ком стока може да

се одређеним улицама тера на испашу. Краљ је прецизирао да је проблем што краве тера недовољан број чувара, немају контролу над њима, па се оне крећу травњаком и долази до оштећења возила.

- Градском одлуком је одређено да домаће животиње при кретању кроз насеље не смеју да загађују околину, оштећују зелене површине и узнемиравају грађане – нагласио је Краљ, што је изазвало бурне реакције власника говеда, а једно од питања било је саркастично – да ли кравама треба ставити пелене да не балегају по улици? Покушај Војислава Субина да се направи неко компромисно решење и да се стока изгони другачије, није прихваћен. Секретар Пашњачког одбора Витомир Еремић закључио је да се придржава правилника о терању стоке на испашу, и да све остаје како је до сада било. И учесници блокаде остали су тврди у намери да истрају у свом несвакидашњем подухвату, све док Савет Месне заједнице не реши спорно питање начина истеривања крава на испашу. Чак су најавили да ће у недељу следити тотална блокада целог јужног Елемира. Није помогло ни упозорење Краља и Субина да се на такав начин не сме спречавати изгон говеда на испашу. Ж. Балабан

МИ НИ СТАР РА СИМ ЉА ЈИЋ БО РА ВИО ЈУ ЧЕ У КА ЊИ ЖИ И МАР ТО НО ШУ

Све више си ро ма шних

КА Њ И Ж А/МАР Т О Н ОШ: Ми ни стар ра да и со ци јал не по ли ти ке у Вла ди Ср би је Расим Љајић у дру штву са рад ни ка и по сла ни ка Ма ђар ске ко а ли ци је у ре пу блич ком пар ла мен ту Балинта Пастора ју че је по се тио Ка њи жу и Мар то нош. У Скуп шти ни оп шти не Ка њи жа раз го ва рао је са пред став ни ци ма ло кал не са мо у пра ве и ак те ри ма со ци јал не за шти те раз го ва рао, об и шао Ге рон то ло шки дом и Цр кве ни дом за ста ре „Ба ћа не ум“ у из град њи. Иза за тво ре них вра та са пред став ни ци ма Ме сне за јед ни це Мар то нош раз го ва ра но је о ак ту -

ел ним при ли ка ма у овој сре ди ни у ве зи про бле ма Ро ма са Ко со ва, ко ји су се на се ли ли у овом ме сту. У раз го во ри ма у Ка њи жи по се бан на гла сак дат је про јек ти ма ко је оп шти на оства ру је у обла сти со ци јал не за шти те, а ми ни стар Ља јић је кон ста то вао да је си стем услу га со ци јал не за шти те на вр ло ви со ком ни воу, те да ће Ми ни стар ство ра да и со ци јал не по ли ти ке по др жа ти не ке од про је ка та

ко је ће спро во ди ти оп шти на и Цен тар за со ци јал ни рад. Раз го ва ра но је о отва ра њу при хва ти ли шта у окви ру Цен тра за со ци јал ни рад с об зи ром на то да је ве ли ки број иле гал них ими гра на та, чи ји се број у по след ње вре ме по ве ћао. Ља јић је из ја вио да за бри ња ва чи ње ни ца, да иако оп шти на Ка њи жа спа да у пр ву гру пу по раз ви је но сти у Ср би ји по ве ћан број ко ри сни ка со ци јал не по мо ћи. Чак 16 од сто ста нов ни штва ко ри сти не ки вид со ци јал не по мо ћи што је за 49 од сто ви ше у од но су на 2006. го ди ну, што го во ри о зна чај ном па ду еко ном ске и при вред не ак тив но сти, иако ов де ни је би ло та ко не у спе шних при ва ти за ци ја као у дру гим де ло ви ма Ср би је, али је ве ли ки број остао без по сла и ве о ма је нео по вољ на де мо граф ска јер је пе ти на ста нов ни ка ста ри ја од 65 го ди на, што се од ра жа ва на ма те ри јал ни ста тус по ро ди ца.

- Чу ли смо пред став ни ке Ме сне за јед ни це и ме шта на Мар то но ша и ов де се не ра ди о ме ђу ет нич ком про бле му, не го се ви ше ра ди о со ци јал ним про бле ми ма ко ји су на ста ли. Са над ле жним ин сти ту ци ја ма ће мо на сто ја ти да до ђе мо до нај бо љих ре ше ња, али у нај бо љем слу ча ју ра но је за кон крет не за кључ ке, мо ра мо мно ге ства ри да про ве ри мо пре не го што до не се мо би ло ка кву од лу ку - ре као је Ља јић.

11

ли ће се ис по што ва ти прин цип га ран то ван Уста вом Ср би је не ме ња ња на ци о нал не струк ту ре у под руч ји ма и на се љи ма где тра ди ци о нал но жи ви ве ли ки број при пад ни ка на ци о нал не ма њи не. Та устав на од ред ба ка же да је то за бра ње но ме ња ње струк ту ре ста нов ни штва ор га ни зо ва но Гру па не за до вољ них ко сов ских Ро ма ме ра ма др жа ве. Ло На кон крет но пи та ње но ви на ра о кал на са мо у пра ва је из ра зи ла наш жал ба ма ко сов ских Ро ма да има от - став да те га ран ци је тре ба ис по што по ра ме шта на и мал тре ти ра ња од ва ти да се одр жи по сто је ћа струк ту стра не по ли ци је, Ља јић је од го во рио ра ста нов ни штва. У по гле ду ре ад да ни је са њи ма раз го ва рао, да је при - ми си је по знат је наш став да се при су тан био и ко ман дир По ли циј ске ли ком вра ћа ња љу ди из Евро пе па зи ста ни це Ка њи жа ко ји је из нео по дат - да се вра ћа ју на исто под руч је ода ке о бро ју и ме сти ма ода кле су се до - кле су и пор ке лом и ода кле су оти се ли ли, али ни је би ло ре чи о ин ци - шли у Евро пу - пре до чио је Њи лаш. ден ти ма. Пред сед ник ка њи шке оп Не ко ли ци ну ко сов ских Ро ма у шти не Михаљ Њилаш (СВМ) ре као Мар то но шу по ли ци ја је др жа ла на је да се ни је го во ри ло са мо о ре зул та - од сто ја њу, та ко да ни су мо гли при ћи ти ма у обла сти со ци јал не за шти те зва нич ни ци ма док су да ва ли из ја ве за не го и о про бле ми ма и да су до би је на ме ди је. У Мар то нош се до се ли ло де уве ра ва ња за њи хо во ре ша ва ње и да се так по ро ди ца ко сов ских Ро ма, ко ји ће Ми ни стар ство ра да и со ци јал не су се но ви на ри ма жа ли ли на ло ше по ли ти ке ре ша ва ти про бле ма ти ку усло ве жи во та, да их ме шта ни не до се ља ва ње Ро ма, али док се си ту а - при хва та ју, да не до би ја ју до вољ но ци ја не ис пи та не ма мо гућ но сти за по мо ћи и да им де ца ни су у мо гућ но кон крет но де ло ва ње. сти да по ха ђа ју за ба ви ште и шко лу, - Ме шта ни Мар то но ша су искре - за то што го во ре срп ски и не зна ју ма но ис при ча ли у че му је про блем, за - ђар ски је зик. што се пла ше од тен ден ци је све ве - Жи ви мо бед но, нас че тво ро од ћег бро ја до се ље ни ка Ро ма са Ко со - 6.000 ди на ра со ци јал не по мо ћи - ка ва, ко ји има ју дру га чи је оби ча је и же Сер ве та Бе ри ша. на чин жи вље ња. Што се њи хо вог М. Ми тро вић бро ја ти че, по ста вља се пи та ње да Фото: М. Митровић

Другог светског рата носила име краљице Марије, пошто је изграђена средствима Сомбораца првобитно скупљеним и намењеним за свадбени дар Александру Првом и Марији Карађорђевић. Принчевски пар је обрадовао и гест сомборског маестра, сликара Саве Стојкова, који им је предао своје дело, слику-уље на платну, са мотивом својевремено постојећег споменика Александру Првом Ујединитељу у Сомбору, који је уклоњен са првим данима Другог светског рата и мађарске окупације, да би у поратном периоду, одлуком комунистичких власти, био претопљен у ливници у Тополи. М. Миљеновић ЗБОГ УРЕЂЕЊА ГРАНИЧНОГ ПРЕЛАЗА

Привремено затворен мост

БАЧКА ПАЛАНКА: До среде, 20. априла до 24 сата за саобраћај је затворен мост преко Дунава код Бачке Паланке према Илоку, односно Хрватској. Раз-

лог обуставе саобраћаја је уређење граничног прелаза са бачкопаланачке стране моста. У поменутом времену преко моста неће саобраћати путничка возила, камиони и аутобуси сем оних који саобраћају према Нештину и Визићу. М. Сџ. ХУМАНИТАРНИ КОНЦЕРТ

Срце за Слађу

БЕЧЕЈ: Млади Бечеја и околине вечерас могу да споје лепо и корисно. Јер, ће се у храму спортова крај Тисе, од 21 сат одржати се хуманитарни концерт назван „Срце за Слађу“. Сав приход од улазница, чија је цена 250 динара, биће уплаћен на жиро рачун Слађане Бенке из Чуруга (26), која је оболела од тешког облика кардиомиопатије и једино трансплатација срца гарантује да ће и даље одгајати своје две кћери, Невену (4) и Бојану (седам месеци). Међутим, таква операција се изводи у иностранству и кошта 100.000 евра. Управо због тога потребни су људи добре воље, међу којима ће бити сви који купе улазницу за вечерашњи хуманитарни концерт. С обзиром на то да је профил учесника вечерашње свирке у бечејски ОСЦ „Младост”, позив је, углавном, упућем младима, мада су врата свима отворена и свака купљена улазница потврђује хуманост на делу. Ипак, није на одмет рећи да ће на вечерашњем концерту наступити следеће групе: „Атлантида“, „Ред & hот“ (РХЦП трибjут), „Супер с карамелом“, „The Cros sRo ads“ и „Фингербанг“ уз помоћ пријатеља чланова Градског хора Бечеј. Покровитељ концерта је локална самоуправа. В. Ј.

12

CRnA HROnikA

subota16.april2011.

dnevnik

NAKON [TO JE S TU@ILA[TVOM POSTIGLA DOGOVOR O PRIZNAWU KRIVICE

Sud o Ce ci noj na god bi 9. ma ja Vi {i sud u Be o gra du za ka zao je za 9. maj ro ~i {te na ko jem }e raz ma tra ti spo ra zum o pri zna wu kri vi ce iz me |u folk-pe va ~i ce Sve tla ne-Ce ce Ra `na to vi}, we ne se stre Li di je Ve li~ ko vi}-Oco ko qi} i Vi {eg tu `i la {tva u Be o gra du, sa op {tio je ju ~e taj sud.

Sve tla na Ra `na to vi} se po ~et kom sed mi ce na go di la s Tu `i la {tvom da pri zna da je pro tiv prav no pri sva ja la no vac od tran sfe ra de set fud ba le ra „Obi li }a” u ino stra ne klu bo ve i bez do zvo le dr `a la 11 pi {to qa, u za me nu za go di nu da na ku} -

nog za tvo ra i mi lion i po evra nov ~a ne ka zne.

We na se stra Li di ja Ve li~ ko vi}-Oco ko qi} na go di la se s Tu `i la {tvom da pri zna da je po ma gla se stri u mal ve ra za cij ma s tran sfe rom fud ba le ra, u za me nu za {est me se ci ku} nog za tvo ra. Vi {i sud }e tu na god bu ra mo tri ti na ro ~i {tu i uko li ko je usvo ji, Ce ci Ra `na to vi} i we noj se stri ne }e bi ti su |e no ve} }e im bi ti iz re ~e ne ka zne ko je su do go vo re ne s Tu `i la {tvom. Uko li ko bu du osu |e ne na ku} ni za tvor, one }e mo ra ti u to ku iz dr `a va wa ka zne da no -

Lidija Ocokoqi} i Svetlana Ra`natovi}

PRITVOREN POVRE\ENI U OBRA^UNU NA NOVOSADSKOM BULEVARU

se elek tron sku na ru kvi cu oko no ge, pre ko ko je }e Upra va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja pra ti ti wi ho vo kre ta we.

Vi {e tu `i la {tvo u Be o gra du kra jem mar ta je po di glo op tu `ni cu pro tiv Sve tla ne Ra `na to vi} zbog sum we da je sa sa rad ni ci ma pro tiv prav no pri svo ji la oko ~e ti ri mi li o na ne ma~ kih ma ra ka i vi {e od tri mi li o na do la ra od tran sfe ra fud ba le ra FK „Obi li}„ u ino stra ne klu bo ve, kao i dr `a wa 11 pi {to qa bez do zvo le. Po sle osam go di na is tra ge, ko ja je vi {e pu ta pro {i ri va na, osim Ce ce Ra `na to vi},

op tu `ni com su ob u hva }e ni we na se stra i ne ka da {wi ru ko vo di o ci „Obi li }a” Dra gi {a Bi ni} i Jo van Di mi tri je vi} zbog pro da je jed nog igra ~a. Spo ra zu mom o pri zna wu kri vi ce Bi ni} i Di mi tri je vi} ni su ob u hva }e ni.

Po sle po di za wa op tu `ni ce, Vi {e tu `i la {tvo je na lo `i lo spo ro vo |e we fi nan sij ske is tra ge pro tiv Ce ce Ra `na to vi} i we nih srod ni ka da bi se utvr di lo da li je we na imo vi na ve }a od le gal no ste ~e nih pri ho da, ali je po sle za kqu ~e wa spo ra zu ma i ta is tra ga ob u sta vqe na.

(Tanjug)

DANAS SASLU[AWE TROJKE OSUMWI^ENE ZA DILERISAWE U NOVOM SADU

Te re te ga 25 gra ma he ro i na De `ur ni is tra `ni su di ja Mi ro slav Alim pi} ju ~e je po sle sa slu {a wa od re dio pri tvor Ni no sla vu M. (34) iz Zre wa ni na, ko ji je ra wen ubo di ma no `a u ob ra ~u nu na Bu le va ru oslo bo |e wa u No vom Sa du 5. apri la oko 21.30 sa ti is pred ka fi }a „El Gre ko”.

Kod ovog okri vqe nog za ne do zvo qe nu pro iz vod wu, dr `a we i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga, ko ji je pre kju ~e ot pu {ten s le ~e wa iz Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne, pri li kom do la ska u

ne ra ne u sto mak i pa zuh i s do sta iz gu bqe ne kr vi. Po vre |e ni je za te ~en sto ti nak me ta ra od me sta su ko ba, u Uli ci No vo sa skog saj ma na klu pi sta ja li {ta za grad ske auto bu se, u lo kvi kr vi.

Pri pad ni ci kri mi na li sti~ ke po li ci je su u ro ku od 12 sa ti iden ti fi ko va li osta le ak te re u ovom do ga |a ja i uhap si la ih u Mi ~u ri no voj uli ci i na Bu le va ru kra qa Pe tra Pr vog i pri ve li na raz go vor. Po vo dom ovog ob ra ~u na li {en je slo bo de

U sta no vi ma vi {e od dve ki le sum wi vih sup stan ci

Mesto obra~una

Ur gent ni cen tra ra di uka zi va wa le kar ske po mo }i, za te ~e no je 25 gra ma he ro i na u se dam na est ke si ca. Sto ga je po li ci ja od mah po sum wa la da je kr va vi su kob po sle di ca ne ra {~i {}e nih od no sa oko nar ko ti ka. Ra we ni mla di} je do ve zen u bol ni cu u ve o ma te {kom sta wu s dve ubod -

Ivan V. (28) iz Be ~e ja, ko ji je okri vqen za po ku {aj ubi stva, a po tom po sle sa slu {a wa kod is tra `nog su di je i pri tvo ren. Ta ko |e, po li ci ja je istog da na pri ve la i No vo sa |a ne Ra di vo ja R. (28) i Go ra nu E. (28) ko ji ma se na te ret sta vqa raz boj ni {tvo.

M. V.

PRIJAVA PROTIV DIREKTORA IZ KIKINDE

Ko rist od ve {ta ka i se me na Pro tiv di rek to ra D. O. O. „Ju tro” Cvet ka B. (1952) iz Ki kin de po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ na de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i zlo u po tre be ovla {}e wa u pri vre di.

Pri ja va ga te re ti da je u to ku 2007. go di ne is ko ri {}a va wem slu `be nog po lo `a ja za se be pri ba vio pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od oko mi lion di na ra, ta ko {to je ve {ta~ ko |u bri -

vo i za {tit na sred stva za po qo pri vre du pro dao za go tov no vac bez evi den ti ra wa u po slov ne kwi ge.

Po na vo di ma ju ~e ra {weg sa op {te wa po li ci je, osum wi ~e ni je i za pred u ze }e svog si na pri ba vio imo vin sku ko rist od oko 400.000 di na ra jer je kao ovla {}e no li ce u to ku 2008. go di ne na ba vio se men sku p{e ni cu ko ju je utro {io za po tre be pred u ze }a i do da nas je ni je pla tio.

M. Mr.

KRIVI^NA PRIJAVA U KAWI@I

Osum wi ~en za kra |u ka za na i {ra fo va Pro tiv Alek san dra P. (1971) iz Sve to za ra Mi le ti }a, op {ti na Som bor, po li cij ski slu `be ni ci u Ka wi `i pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we za kra |u po ~i we nu u na se qi ma Ma li Pe sak i Do li ne, op {ti na Ka wi `a.

On se te re ti da je od 8. do 13.apri la ove go di ne u dva na se qa ukrao ka zan za pe ~e we ra ki je, deo za trak tor, 300 ku gli~ nih le `a je va i ~ak 3.000 {ra fo va, pri ~i niv {i na taj na ~in vla sni ci ma {te tu od oko 55.000 di na ra.

M. Mr.

Kri m i n a l i s ti~ k a po l i c i j a uhap s i l a je Vla d i m i r a T. (1982) iz ^e la re va, Go ra na M., zva nog [ef (1969) i Dra go mi ra E. (1981), obo j i c u iz No v og Kne `ev ca, pod sum wom da su tr g o v a l i nar k o t i c i m a, sa o p {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va po vo dom ak ci je o ko joj je „Dnev nik” pi sao.

U no vo sad skom sta nu ko ji ko ri sti Go ran pro na |e no je oko 1,6 ki lo gram sup stan ce za ko ju se pret po sta vqa da je he roin, a ko ju mu je, po kri vi~ noj pri ja vi, pret hod no ra di pre pro da je dao Vla di mir T. U tom sta nu

pro na |e na je i biq na ma te ri ja za ko ju se sum wa da je ma ri hu a na i va gi ca za pre ci zno me re we.

Pre tre som jo{ jed nog sta na u No vom Sa du, ko ji su ko ri sti li Go ran i Dra go mir, po li ci ja je pro na {la oko se dam gra ma sup stan ce za ko ju se pret po sta vqa da je he r oin, oko 484 gra m a biq ne ma te ri je za ko ju se sum wa da je ma ri hu a na, oko 20 gra ma am fe ta mi na, vi {e ta ble ta s li ste psi ho ak tiv nih sup tan ci i va gi cu za pre ci zno me re we.

U auto mo bi lu ko ji je vo zio Vla di mir pri pad ni ci MUP-a

za te kli su ve }u ko li ~i nu do ma }eg i stra nog nov ca, sa op {ta va po li ci ja.

Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, Go ran i Dra go mir ne pri ja vqe no su bo ra vi li u No vom Sa du vi {e me se ci i wi ma se pri pi su je da su stva ra li mre `u ra di di stri bu i ra wa dro ge. Pri li kom pre tre sa dva sta na ko ja su ko ri sti li, u Uli ci 1.300 ka pla r a i Te o d o r a Pa v lo v i } a, in spek to ri su pro na {li i za ple ni li po me nu te sup stan ce.

Od osum wi ~e nih su za ple we na i dva auto mo bi la, BMW i „si troen„, sa op {ta va po li ci ja.

Sum wa se da je Vla di mir pre kju ~e pre pod ne do neo iz ^e la re va u ~e ti ri ke se he roin ko ji je tre ba lo da pre da Go ra nu i Dra go mi ru. In spek to ri su uhap si li osum wi ~e ne pri li kom pri mo pre da je, sa zna je na{ list ne zva ni~ no.

Okri vqe ne }e da nas pri ve sti de `ur nom is tra `nom su di ji no vo sad skog Vi {eg su da na sa lu {a we s kri vi~ nom pri ja vom za neo vla {}e nu pro iz vod wu, dr `a we i sta vqa we u pro met opoj nih dro ge. Oni su, ka ko sa zna je mo, od ra ni je po zna ti po li ci ji.

M. V.

ZAVR[ETAK SU\EWA ZBOG NEREDA TOKOM „PARADE PONOSA”

Pre su da vo |i „Obra za” 20. apri la Vi {i sud u Be o gra du za ka zao je za 20. april pre su du vo |a ma de sni ~ar skog po kre ta “Obraz” Mla de nu Ob ra do vi }u i Kr sti Mi lo va no vi }u, ko je op tu `ba te re ti kao ko lo vo |e uli~ nih ne re da u Be o gra du do ko jih je do {lo po vo dom odr `a va wa gej-ma ni fe sta ci je „Pa ra da po no sa“ 10. ok to bra 2010. go di ne, te gru pi od jo{ 12 sa op tu `e nih za ume {a nost u ne re de na raz ne na ~i ne.

Ju ~e su na su |e wu za vr {ne re ~i iz ne li Tu `i la {tvo, bra ni o ci kao i svih ~e tr na est okri vqe nih, su mi ra ju }i ar gu men te za svo je te ze ko je su za stu pa li i bra ni li to kom po stup ka.

Tu `i la {to je u za vr {noj re ~i pred lo `i lo su du da sve okri vqe ne ogla si kri vim i iz re ke ne im ka zne po za ko nu, iz no se }i oce nu da su „op tu `be do ka za ne“, a te re te se za „na sil ni~ ko po na {a we na sport skoj pri red bi ili jav nom sku pu“.

Na dru goj stra ni, svi advo ka ti od bra ne su u za vr {nim re ~i ma oce ni li da ni su iz ve de ni do ka zi za op tu `be pro tiv wi ho vih kli je na ta, tra `e }i oslo ba |a ju }u pre su du.

Su du su se obra ti li i okri vqe ni, pri dru `u ju }i se za vr {nim re ~i ma svo jih bra ni la ca, te po na vqa ju }i da „ni su kri vi, da su op tu `be ne ta~ ne“. Pr vo op tu `e ni Ob ra do vi} je is ti cao da je Po k ret „Obraz” „opre de qen o~u va wu tra di ci je i du hov nih vred no sti, da im kao hri {}a ni ma ni je svoj stve na mr `wa te da ni kad ni su na wu pod sti ca li bi lo ko jim po vo dom“.

Ve }i na op tu `e nih je tvr di la da su na dan odr `a va wa „Pa ra de po no sa“ je di no `e le li, da kao i sva ke ne de qe, odu na li tur gi ju u cr kvu Vaz ne se wa Go spod weg, a da je do te cr kve bi lo ne mo gu }e do }i zbog „po li cij skih blo ka da“, ali da s ne re di ma ne ma ju ni ka kve ve ze.

Za stup ni ca op tu `ni ce, za me ni ca tu `i o ca Ve ra Sta ni} je u za vr {noj re ~i iz ne la oce nu da su op tu `be pot kre pqe ne do ka zi ma, na gla {a va ju }i da je op tu `e ni ma bio po tre ban sa mo po vod da bi, is ka zu ju }i ne sla ga we s druk ~i jim opre de qe wem dru gih, ka ko je re kla, „iza zva li ne re de“.

– Za {to ni su osta li kod ku }e tog da na i ta ko po ka za li svo je ne sla ga we? – za pi ta la je tu `i te qi ca Ve ra Sta ni}.

Po sta vu op tu `be, ~i we ni ca da su vo |a „Obra za” Mla den Ob ra do vi} i jo{ ne ki okri vqe ni uhap {e ni u pre po dnev nim ~a so vi ma, pre po ~et ka pa ra de, ne opo vr ga va sa mim tim i na vo de iz op tu `ni ce.

– Wi ho va ulo ga bi la je da or ga ni zu ju ne re de, {to po tvr |u je me |u sob na ko mu ni ka ci ja op tu `e nih – sma tra tu `i te qi ca.

Tu `i la {tvo je u za vr {noj re ~i oce ni lo da su okri vqe ni is kqu ~i vi u za go va ra wu vred no sti za ko je tvr de da su opre de qe ni.

– Ne pri hva tqiv je po ku {aj od bra ne da se or ga ni za ci ja i ak ci ja pred sta ve kao od bra na pra vo sla vqa – oce ni la je tu `i te qi ca Sta ni} u za vr {noj re ~i.

Advo kat Go ran Pe tro ni je vi}, bra ni lac Mla de na Ob ra do vi }a, u za vr {noj re ~i je pod vu kao da je we gov kli jent uhap {en u ra nim ju tra wim ~a so vi ma 10. ok to bra, ne ko li ko sa ti pre po ~et ka „Pa -

ra de po no sa“, te da ne ma ve ze s uli~ nim ne re di ma. Pe tro ni je vi} je na veo da sma tra da ni je do ka zna kri vi ca ni osta lih okri vqe nih.

– Oni su tog ju tra mo li tvom po ku {a li da iz ra ze svoj stav.

Oni su dis kri mi ni sa ni jer ni su mo gli da u|u u hra mo ve, ko ji su bi li op ko qe ni kor do ni ma po li ci je. Na {li su se na uli ci tu ma ra ju }i od hra ma do hra ma. Ne ma do ka za da je Ob ra do vi} iz vr {io de la za ko ja je op tu `en – ka zao je Go ran Pe tro ni je vi}.

Advo kat Ne ma wa Go ve da ri ca, bra ni lac De jan Gr bi }a je, kao svi bra ni o ci, ta ko |e pred lo `io su du da oslo bo di op tu `e ne i da im uki ne pri tvor jer wi ho va kri vi ca ni je do ka za na.

Od ukup no 14 op tu `e nih, ~e tvo ro se bra ne sa slo bo de, me |u ko ji ma i Ob ra do vi }e va su pru ga Je le na Ob ra do vi}, ko ja je u po od ma kloj trud no }i, a osta li op tu `e ni su upri tvo ru.

U ne re di ma 10. ok to bra 2010. go di ne po vre |e no je vi {e od 140 qu di, a pri ~i we na je ve li ka ma te ri jal na {te ta.

J. J.

CRnA HROnikA

dnevnik

subota16.april2011.

13

U HA[KOM SUDU PRESU\ENO HRVATSKIM GENERALIMA ZBOG RATNIH ZLO^INA NAD SRBIMA AVGUSTA 1995. GODINE

Tri bu nal: „Olu ja” bi la udru `e ni zlo ~i na~ ki po du hvat, Go to vi ni 24 go di ne ro bi je Hr vat ski ge ne ral An te Go to vi na osu |en je ju ~e pred Ha {kim su dom na 24 go di ne za tvo ra zbog rat nih zlo ~i na pro tiv srp skog sta nov ni {tva po ~i we nog u ope ra ci ji „Olu ja” u av gu stu 1995. go di ne.

Ge ne ral Mla den Mar ka~ osu |en je na 18 go di na za tvo ra, dok je ge ne ral Ivan ^er mak oslo bo |en od go vor no sti.

Ka ko je u pre su di na veo su di ja Al fons Ori, Go to vi na je bio u~e snik udru `e nog zlo ~i na~ kog po du hva ta, ko ji je pred vo dio ta da {wi hr vat ski pred sed nik Fra wo Tu| man. Ciq tog pro jek ta je bio pri sil no i traj no ise qa va we srp skog sta nov ni {tva iz Kra ji ne i na se qa va we tih pro sto ra Hr va ti ma, na veo je su di ja.

Ve }e je za kqu ~i lo da je Go to vi na kao za po ved nik se ko ra Split i zbog svo je ko mand ne po zi ci je, za po ve dao svim je di ni ca ma na tom pod ru~ ju i da je na re dio ne za ko ni to gra na ti ra we Ben kov ca, Kni na i Ob rov ca i na pad na ci vi le.

– Go to vi na je do pri neo pla ni ra wu i pri pre mi ope ra ci je „Olu ja„ i pro pu stio je da spre ~i i ka zni kri vi~ na de la ko ja su po ~i ni li we go vi pod re |e ni pro tiv kra ji {kih Sr ba. Po na {a we Go to vi ne je do ve lo do zna ~aj nog spro vo |e wa pla no va udru `e nog zlo ~i na~ kog po du hvata – na veo je su di ja Ori. U pre su di je na gla {e no i da je op tu `e ni sma trao da se kri vi~ na de la pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva mo gu iz vr {i ti ra di po sti za wa ci qe va s bri on skog sa stan ka

REAGOVAWA

Ta di}: Sud po stu pio u skla du s pra vom

An te Go to vi na

nost da odu – ci ti rao je su di ja Ori re ~i op tu `e nog Go to vi ne. „Ve }e sma tra da su ove iz ja ve bi le usme re ne pro tiv kra ji {kih Sr ba. Od re |e ni de lo vi po li ci je i voj ske de li li su taj ciq ukla wa wa Sr ba, {to je do ve lo do de por ta ci -

Ivan ^er mak

ra wa kra ji {kih gra do va i ne ~o ve~ nih de la i okrut nog po stu pa wa. Oslo bo |en je od go vor no sti po ta~ ki tri op tu `ni ce – ne ~o ve~ na de la i pri sil no pre me {ta we. Sud je kao ote `a va ju }u okol nost iz neo te `i nu kri vi~ nih de la i zlo u po -

Sud sko ve }e je za kqu ~i lo da je Tu| man bio po li ti~ ki i voj ni vo |a pre i za vre me po me nu tog pe ri o da i kqu~ na oso ba u zlo ~i na~ kom udru `e wu je, pri sil nog ise qe wa, i pro go na”, do da je se u pre su di.

Sud sko ve }e je za kqu ~i lo da je Tu| man bio po li ti~ ki i voj ni vo |a, pre i za vre me po me nu tog pe ri o da i kqu~ na oso ba u zlo ~i na~ kom udru `e wu, i da mu je ciq bio da Kra ji nu na se li Hr va ti ma.

tre bu po lo `a ja ko ju je imao, dok je olak {a va ju }a oko lo nost po na {a we u pri tvo ru i sud ni ci.

Su di ja Ori je za Mla de na Mar ka ~a, ne ka da {weg po mo} ni ka mi ni stra unu tra {wih po slo va Hr vat ske, ko ji je osu |en na 18 go di na za tvo ra, re kao da ni je pred u zeo

Pro gon Sr ba u ope ra ci ji hr vat ske voj ske 1995.

pred sed ni ka Hr vat ske Tu| ma na s voj nim ru ko vod stvom, odr `a nog pred „Olu ju„ ju la 1995. go di ne. Su di ja Ori je u pre su di is ta kao da je udru `e ni zlo ~i na~ ki po du hvat za po ~et upra vo ta da.

– Ve }e sma tra da su oni ras pra vqa li i o to me ko li ko je va `no da kra ji {ki Sr bi na pu ste te ri to ri ju, kao deo pred sto je }eg na pa da.

Go to vi na je ta da re kao: ve li ki broj ci vi la se eva ku i {e i ako na sta vi mo taj pri ti sak ne }e bi ti ta ko mno go ci vi la, i osta }e sa mo oni ko ji mo ra ju ili ne ma ju mo gu} -

„Dru gi ~la no vi zlo ~i na~ kog udru `e wa su bi li (mi ni star od bra ne) Goj ko [u {ak i ge ne ral Zvo ni mir ^er ven ko. Oni su ko ri sti li voj ne i po li cij ske sna ge za iz vr {e we rat nog zlo ~i na. Me |u tim, osim spe ci jal ne po li ci je, za na ve de na de la ni su ko ri {}e ne osta le po li cij ske sna ge”, oce ni lo je ve }e.

Ge ne ral Go to vi na je osu |en za kri vi~ na de la ubi stva kao zlo ~i na pro tiv ~o ve~ no sti, pro go na, de por ta ci ja, pqa~ ke jav ne i pri vat ne imo vi ne, bez ob zir nog ra za -

ni ka kve ko ra ke da se ot kri ju po ~i ni o ci kri vi~ nih de la u „Olu ji” i pro tiv wih po kre ne da qi po stu pak. Ve }e je za kqu ~i lo da je Mar ka~ stvo rio at mos fe ru ne ka `wi vo sti, {to je ohra bri va lo iz vr {e we zlo ~i na nad kra ji {kim Sr bi ma. Mar ka~ je ta ko |e bio ~lan zlo ~i na~ kog udru `e wa. On je osu |en za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti, pqa~ ku jav ne i pri vat ne imo vi ne, bez ob zir na ra za ra wa, ubi stva kao kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa, ne ~o ve~ na de la i okrut no po stu pa we. Oslo bo |en je od go vor no -

Mla den Mar ka~

sti, kao i Go to vi na, za ne ~o ve~ na de la i pri sil na pre me {ta wa.

Kri vi~ ne od go vor no sti je oslo bo |en ne ka da {wi ko man dant hr vat skih sna ga u Kni nu Ivan ^er mak, za ko ga je sud sko ve }e za kqu ~i lo da je imao „iz ve snog uti ca ja nad ci vil nom i voj nom po li ci jom, ali ni je imao prav na ovla {}e wa za odr `a va we re da i mi ra”.

– Ni je do ka za no da su we go vi pot ~i we ni iz vr {i li bi lo ka kve zlo ~i ne. On je, iz me |u osta log, bio za du `en za kon tak te s me |u na rod nom za jed ni com i ak ti vi ra we jav nih slu `bi u gra du – re kao je su di ja Ori. – Ni je usta no vqe no da je znao ili na me ra vao da we go ve ak tiv no sti do pri ne su na se qa va we Hr va ti ma ume sto Sr ba na tom pod ru~ ju.

Su di ja Ori je to kom ~i ta wa pre su de iz neo i ne ko li ko sve do ~e wa kra ji {kih Sr ba, ko ja go vo re o okrut no sti hr vat skih sna ga ko je su u{le u Kra ji nu. „Je dan sve dok je re kao da je 7. av gu sta 1995. ~uo puc wa vu i vi deo voj ni ke u Mo krom Po qu i ~uo raz go vor gde jed na oso ba ka `e ’Ubio sam jo{ jed nog’. Sve dok je na kon to ga na {ao sta ru maj ku i men tal no obo le log bra ta, i obo je su bi li ubi je ni. Ve }e je za kqu ~i lo da su ih ubi li hr vat ski voj ni ci”, na gla {e no je u pre su di. „Hr vat ski voj ni ci i po li caj ci po ~i ni li su niz ubi sta va ko ja se mo gu ozna ~i ti kao rat ni zlo ~i ni i zlo ~i ni pro tiv ~o ve~ no sti”, za kqu ~i lo ve }e.

Ve }e je ta ko |e za kqu ~i lo da su hr vat ske sna ge na mer no ga |a le, ne sa mo voj ne ci qe ve ve} i pod ru~ ja uda qe na od voj nih ci qe va. Sud je na veo da su hr vat ske sna ge tre ti ra le ce le gra do ve Knin, Ben ko vac, Ob ro vac i Gra ~ac kao me te, {to je pred sta vqa lo ne za ko nit na pad na ci vi le i ci vil ne objek te. Ve }e je utvr di lo da su zlo ~i ni, ubi stva, ra za ra wa, pqa~ ke, ko je su po ~i ni li hr vat ska voj ska i spe ci jal na po li ci ja, uzro ko va li strah i okru `e we u ko jem qu di ni su ima li dru gog iz bo ra ne go da odu. „Pri sil no ra se qa va we ne za ko ni tim na pa di ma na gra do ve Kra ji ne pred sta vqa za pra vo de por ta ci ju sta nov ni {tva”, is ti ~e se u pre su di.

(Tanjug)

Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e da je Ha {ki tri bu nal po stu pio u skla du s pra vom ka da je iz re kao pre su de tro ji ci hr vat skih ge ne ra la op tu `e nih za zlo ~in pro tiv srp skog sta nov ni {tva po ~i wen u ope ra ci ji „Olu ja” u av gu stu 1995. go di ne.

– Ha {ki tri bu nal je po stu pio u skla du s pra vom. Uko li ko ima mo ka zne pri me re ne zlo ~i nu ko ji je iz vr {en, ima mo ve }e {an se i pret po stav ke za po mi re we me |u gra |a ni ma na pro sto ru Ju go i sto~ ne Evro pe

– re kao je Ta di} u Kra qe vu, i do dao da je to mo ral no, ali i funk ci o- nal no pi ta we, jer uko li ko po sto ji do bra sa rad wa u re gi o nu, on da i re gion, kao i ze mqe u we mu, ne }e za o sta ja ti za osta lim ze mqa ma Evro pe. Ta di} je na gla sio da se ne bi udu bqi vao u oce nu oprav da no sti ka zni jer bi to bi lo me {a we u rad Ha {kog tri bu na la i pra vo su |a, a kao pred sed nik Sr bi je prin ci pi jel no uvek iz be ga va da se me {a u rad pra vo sud nih in sti tu ci ja i in sti tu ci ja Uje di we nih na ci ja.

Jo si po vi}: [o ki ran sam pre su dom Hr vat ski pred sed nik Ivo Jo si po vi} iz ja vio je ju ~e da je {o ki ran osu |u ju }om pre su dom ge ne ra li ma An ti Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u, po seb no te zom o po sto ja wu za jed ni~ kog zlo ~i na~ kog po du hva ta ko ji ukqu ~u je i naj vi {i po li ti~ ki i voj ni vrh Hr vat ske, ali da to ne do vo di u pi ta we le gi ti mi tet i le gal nost ra ta i ope ra ci je „Olu ja„. „Pre su da je ozbi qan prav ni i po li ti~ ki akt ko ji je {o ki rao i me ne jer su ge ne ra li, ko ji su to kom ra ta da li ve lik do pri nos od bra ni Hr vat ske, osu |e ni od Me |u na rod nog kri vi~ nog su da za te {ka kri vi~ na de la, pa mno gi gra |a ni te {ko pri hva ta ju te pre su de i raz o ~a ra ni su od lu kom su da”, is ti ~e se u Jo si po vi }e voj iz ja vi. „Pre su da, ma ka ko bi la te {ka, ne do vo di u

pi ta we le gi tim nost i le gal nost ra ta, a ni le gi tim nost i le gal nost oslo bo di la~ kih ak ci ja, ukqu ~iv {i i ’Olu ju’. Ta ko {ta ni ti je mo gu }e, ni ti bi smo mi to u Hr vat skoj pri hva ti li”, is ti ~e Jo si po vi}, ko ji je uve ren u to da „za jed ni~ ki zlo ~i na~ ki po du hvat u od bra ni Hr vat ske ni je po sto jao”. „Te za o za jed ni~ kom zlo ~i na~ kom po du hva tu ne pod ra zu me va da su svi pri pad ni ci Hr vat ske voj ske i po li ci je u~e sni ci zlo ~i na~ kog po du hva ta, da su svi zlo ~in ci. Hr vat ska po {tu je i po {to va }e sve he ro je ko ji su sa ~u va li na {u ne za vi snost i slo bo du”, na vo di Jo si po vi}. On na gla {a va da su u Hr vat skoj sve sni to ga da je zlo ~i na to kom ra ta bi lo na svim stra na ma, pa i na hr vat skoj.

Su di ja Ori strog i bes kom pro mi san Su di ja Al fons Ori, ko ji je ju ~e osu dio na vi so ke za t vor s ke ka z ne hr vat ske ge ne ra le An tu Go to vi nu i Mla d e n a Mar k a ~a, va `i za stro gog su di ju, i pred Ha {kim su dom je ve} iz r e k ao niz du g o g o d i { wih za t vor s kih ka zni.

Su di ja Ori je jed nog od rat nih ~el ni ka Sr ba u Bo sni i Her ce go vi ni, Mom ~i la Kra ji {ni ka osu dio na 27 go di na za tvo ra, ali je `al be no ve }e ka znu sma wi lo na 20 go di na. U dru gom slu ~a ju je po mi {qe wu `al be nog ve }a bio pre blag,

po {to je ge ne ra la Voj ske Re pu bli ke Srp ske Sta ni sla va Ga li }a osu dio na 20 go di na za tvo ra, ali je to ka sni je pre i- na ~e no u do `i vot nu za tvor sku ka znu.

Ori je do neo i pre su du Mi la nu Ba bi }u, ko ji je pri znao kri vi cu za rat ne zlo ~i ne u Hr vat skoj.

Me |u Ori je vim pre su da ma je i osu da Ran ka ^e {i }a iz Br~ kog, kao i pre su da pro tiv Dra ga na Ze le no vi }a iz Fo ~e.

Ma wu ka znu je do bio ad mi ral Mi o drag Jo ki}, je dan od tro ji ce ofi ci ra JNA op tu `e nih za na pad na Du brov nik

Za greb: O~aj pa pro te sti na Tr gu ba na Je la ~i }a Hr vat ska je o~aj na zbog ju ~e iz re ~e nih ha {kih pre su da ge ne ra li ma An ti Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u, a skup po dr {ke za wih na cen tral nom za gre ba~ kom Tr gu ba na Je la ~i }a na kon po ~et nog o~a ja pre tvo rio se u pro test ni skup jer je oko 200 mla dih qu di u ko lo ni kre nu lo pred cen tra lu HDZ-a.

Na kon {to su na ve li kom ekra nu vi de li iz ri ca we pre su de, ko jom je Go to vi na do bio 24, Mar ka~ 18 go di na za tvo ra, dok je ge ne ral Ivan ^er mak oslo bo |en kri vi ce, gra |a ni, ko ji su bi li uve re ni u to da }e sva tro ji ca ge -

ne ra la bi ti oslo bo |e na, po ~e li su da zvi `de i pla ~u, a po tom je gra dom kre nu la ko lo na ~i ji su u~e sni ci uz pe va we ro do qu bi vih pe sa ma po zi va li i dru ge u pro test nu ko lo nu. Kad su sti gli do zgra de HDZ-a, po ~e li su vi ka ti „Iz da ja, iz da ja!„ i pe va ti usta {ku pe smu „Ju re i Bo ban”.

Zgra du HDZ-a ~u va lo je 30 po li ca ja ca, a znat no ve }i broj bio je na Mar ko vom tr gu, gde su zgra de Vla de i Sa bo ra i na ko jem je za bra we no oku pqa we. Po sla ni ci Sa bo ra ju ~e su za vr {i li rad pre po ~et ka iz ri ca wa pre su da, is ti ~u }i da ne bi bi lo do bro da

se ras pra vqa u vre me kad se do no se pre su de. Po je di ni me di ji oce ni li su to kao iz be ga va we su sre ta s ve te ra ni ma i u~e sni ci ma sku pa po dr {ke.

Po sled wi ko man dant od bra ne Vu ko va ra Bran ko Bor ko vi}, zva ni Mla di Ja streb, oko mio se na pre su du.

– Ovo je osu da Hr vat ske, ovo je osu da svih nas i ako nam ikad tre ba je din stvo, on da nam tre ba sa da.

Po no san sam {to sam deo tog zlo ~i na~ kog po du hva ta, po no san sam {to sam u~e stvo vao u stva ra wu Hr vat ske i u we nom oslo bo |e wu – re kao je no vi na ri ma.

Pre su da je uje di ni la i le vi cu i de sni cu u Spli tu. Pred sed ni ca Grad skog ve }a i se stra gra do na ~e ni ka @eq ka Ke ru ma Ne ven ka Be ~i} iz ja vi la je da je pre su da ne pra ved na i ne po {te na.

– Ni smo sme li do pu sti ti da ge ne ra li bu du iz ru ~e ni. Ovo je ne po {te no su |e we – re kla je Ne ven ka Be ~i}, dok je {ef split ske So ci jal de mo krat ske par ti je Ma rin Jur je vi} re kao da ni kad ni je pri hva tio sin tag mu udru `e nog zlo ~i na~ kog po du hva ta.

– Kao da je pre su da do ne ta ra ni je, a on da se tra `i li ar gu men -

ti za wu. Ovo sli ~i na tra `e we na knad nih `r ta va od qu di ko ji pred sta vqa ju sim bol Do mo vin skog ra ta i du bo ko do vo di u pi ta we pra ved nost tog su da – re kao je Jur je vi}.

A u Za dru je je dan ve te ran ule teo u iz log rad we u cen -

tral noj uli ci Ka le lar ga i iz re zao se sta klom. Me |u tim, po sla n i c a opo z i c i o n og SDP-a In grid An ti ~e vi}-Ma ri no vi} oce ni la je da su bi lo ka kvi pro te sti uza lud ni i da ne ma ju smi sla jer Hag ne }e pro me ni ti svo ju od lu ku.

14

dRU[TvO

subota16.april2011.

U SREDWIM [KOLAMA U VOJVODINI

POVEZIVAWE DOMOVA ZDRAVQA U NACIONALNI INFORMACIONI ZDRAVSTVENI SISTEM

nastava na {est jezika

Voj vo di ni kon kurs bio ras pi san za upis 23.209 pr va ka, to jest bi lo je go to vo 11 po sto vi {e me sta ne go osma ka, ko jih je la ne bi lo 20.918. In te re san to je i da je, u od no su na pret hod nu {kol sku go di nu, la ne broj slo bod nih me sta u pr vim raz re di ma sred wih {ko la po ve }an za 88, to jest za isti broj za ko ji je i po pu la ci ja osma ka la ne bi la ve }a ne go pret hod ne go di ne. Ova me sta bi la su u 131 sred -

na {est je zi ka, i to u 39 {ko la na dva je zi ka (u 34 na srp skom i ma |ar skom, u po dve na srp skom i slo va~ kom i srp skom i ru mun skom i u jed noj na srp skom i ru sin skom je zi ku). U 78 sred wih {ko la u Voj vo di ni na sta va se od vi ja sa mo na srp skom, a u dve sa mo na ma |ar skom je zi ku, dok se u dve {ko le ~a so vi odr `a va ju na tri je zi ka – srp skom, ma |ar skom i hr vat skom.

Naj vi {e pr va ka u sred wim {ko la ma, wih 18.792 na sta vu slu {a na srp skom je zi ku, na ma |ar skom ih je 1.954, na slo va~ kom 97, na ru mun skom 39, na ru sin skom 15, a na hr vat skom na sta vu po ha |a 37 u~e ni ka. U od no su na pro {lu go di nu po ve }ao se broj pr va ka ko ji slu {a ju na sta vu na srp skom i slo va~ kom, dok se na osta lim je zi ci ma broj |a ka u pr vom raz re du sma wio. Po na stav nim je zi ci ma raz li ~i to je re a li zo van i pro {lo go di {wi plan upi sa. Ta ko je u ode qe wi ma s na sta vom na srp skom je zi ku ovaj plan re a li zo van s ne {to vi {e od 92 od sto, u ode qe wi ma s ma |ar skim s vi {e od 76 od sto, na slo va~ kom s go to vo 81 od sto, na ru mun skom sa 65 od sto, na ru sin skom s po lo vi nom pla ni ra nog, a na hr vat skom s go to vo 62 od sto.

I pro {le go di ne je ve li ka ve }i na u~e ni ka ko ji su osnov nu {ko lu za vr {i li na ne kom od je zi ka na ci o nal nih ma wi na na tom je zi ku i na sta vi la da se {ko lu je.

Na i me, od 2.730 osma ka ko ji su se {ko lo va li na ne kom od je zi ka na ci o nal nih ma wi na, na tom je zi ku u sred wim {ko la ma na sta vi lo ih je da se obra zu je 2.142.

Kod privatnika u~ionice gotovo prazne Od pla ni ra nih 712 pr va~ kih me sta u 17 pri vat nih sred wih {ko la po pu we no je 179, to jest tek ne {to vi {e od 25 od sto. Me |u ovim {ko la ma su gim na zi je, me di cin ske, tr go va~ ke, ugo sti teq ske, tu ri sti~ ke, elek tro teh ni~ ke, sa o bra }aj ne, ma {in ske, za li~ ne uslu ge, ob ra du me ta la, ge o de zi ju i gra |e vi nar stvo. woj {ko li, od ko jih su 24 op {te ili spe ci ja li zo va ne gim na zi je, 75 su stru~ ne, 12 me {o vi te, de set umet ni~ ke i de set {ko le za u~e ni ke sa smet wa ma u raz vo ju.

I u ovoj {kol skoj go di ni u Voj vo di ni su mno go bo qe po pu we ne sred wo {kol ske klu pe na ~e tvo ro go di {wim sme ro vi ma, ne go na tro go di {wim. Na i me, dok su ~e tvo ro go di {we klu pe po pu we ne vi {e od 92 od sto i pro se ~an broj u~e ni ka u ode qe wu je 27, od tro go di {wih je bez ma lo sva ka ~e tvr ta pra zna, a pro se ~an broj u ode qe wu je 24. U od no su na pro {lu {kol sku go di nu, ove je u tro go di {wim sme ro vi ma bez ma lo pet od sto u~e ni ka ma we, a u ~e tvo ro go di {wim je isto kao la ne.

Na sta va u sred wim {ko la ma i ove go di ne u Voj vo di ni se iz vo di

U pr vom raz re du sred wih {ko la u Voj vo di ni ove go di ne je upi sa no go to vo pet od sto vi {e Ro ma ne go la ne. U sred wim stru~ nim {ko la ma pr va ka ove na ci o nal no sti je 214, a u gim na zi ja ma pe to ro.

Pro cen ti ka `u i da je ove go di ne ne znat no po ve }an broj pr va ka ko ji su se opre de li li za to da kao iz bor ni pred met slu {a ju ver sku na sta vu, a po na stav nim je zi ci ma, ova na sta va za stu pqe ni ja je kod u~e ni ka ko ji se {ko lu ju na srp skom (50,5 od sto), na ru mun skom (71,79 od sto) i na hr vat skom (81,08 od sto). Na ~a so vi ma gra |an skog vas pi ta wa vi {e je onih ko ji se {ko lu ju na ma |ar skom (52,56 od sto), slo va~ kom (68,04 od sto) i ru sin skom (86,67 od sto).

D. Deve~erski

elektronski karton tra`i i izmene zakona U skla du sa stra te {kim opre de qe wem re sor nog mi ni star stva i im ple men ta ci jom do ku men ta „e-Zdra vqe2015„ ak tiv no se ra di na da qem raz vo ju in for ma ci o nog zdrav stve nog si ste ma za pri mar nu zdrav stve nu za {ti tu. Na i me, kao {to je po zna to, ce la pri mar na zdrav stve na za {ti ta, od no sno 158 do mo va zdra vqa kao i am bu lan te ko je ra de uz cen tral nu zgra du do mo va zdra vqa, bi }e po ve za ni na in for ma ti~ ku mre `u {to }e, iz me |u osta log, omo gu }i ti uvo |e we elek tron skog kar to na. O~e ku je se da }e do kra ja mar ta na red ne go di ne svi do mo vi zdra vqa ima ti im ple men ti ran soft ver ko ji za do vo qa va po tre be do ma zdra vqa i stan dar de za in te gra ci ju u in for ma ci o ni zdrav stve ni si stem na na ci o nal nom ni vou.

– Mi ni star stvo zdra vqa je sna `nim ko ra kom kre nu lo ka in for ma ti za ci ji zdrav stva Sr bi je i do 2015. sve zdrav stve ne usta no ve bi tre ba lo da bu du deo in te gri sa nog in for ma ci o nog si ste ma Sr bi je – ka `e ko or di na tor ka na pro jek ti ma Mi ni star stva zdra vqa ko ji se fi nan si ra ju iz kre di ta Svet ske ban ke Na da Te o do si je vi}. – Ovo }e omo gu }i ti uvo |e we elek tron skog kar to na, ko ji }e po sto ja ti upo re do s kla si~ nim kar to ni ma.

Kredit Svetske banke Uvo |e we in for ma ci o nog si ste ma u pri mar nu zdrav stve nu za {ti tu tre ba lo bi da bu de za vr {e no u na red nih go di nu da na, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji ko ju je or ga ni zo va lo Mi ni star stvo zdra vqa. Mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi} re kao je no vi na ri ma da }e in for ma ti za ci jom zdrav stva uslu ge u tom sek to ru bi ti br `e i efi ka sni je, kao i da }e bi ti sma we ni tro {ko vi u zdrav stve nom si ste mu. Ka ko je mi ni star na veo, re~ je o zna ~aj nom pro jek tu ko ji fi nan si ra Svet ska ban ka. Kroz taj pro je kat je iz kre di ta Svet ske ban ke iz dvo je no 1,2 mi li o na evra za soft ver i 5,1 za har dver za svih 158 do mo va zdra vqa u Sr bi ji, za vo da za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta u Be o gra du, No vom Sa du i Ni {u, kao i za Grad ski za vod za ge ron to lo gi ju u Be o gra du.

Da bi se mo gli uve sti elek tron ski kar to ni, neo p hod no je iz me ni ti po sto je }i Za kon o me di cin skoj evi den ci ji ko ji ve} dav no ni je pri me ren vre me nu. On tre ba da obez be di le gi tim nost, od no sno za kon ski okvir za elek tron ski kar ton.

– Upo re do s uvo |e wem i po ve zi va wem svih do mo va zdra vqa u Sr bi ji u in te gri sa ni in for ma ci o ni si stem, ra di se i na iz me ni Za ko na o me di cin skoj evi den ci ji jer va `e }i za kon ne pre po zna je elek tron ski za pis – ka `e na {a sa go vor ni ca.

Po kre nut je pro ces ser ti fi ka ci je soft ve ra za pri mar nu zdrav stve nu za {ti tu ko ji obez be |u je me |u sob nu kom pa ti bil nost i mo gu} nost ko mu ni ka ci je i raz me ne po da ta ka me |u soft ve ri ma raz li ~i tih pro iz vo |a ~a, {to je neo p ho dan pred u slov za stva ra we in te gri sa nog zdrav stve nog in for ma ci o nog si ste ma. Ser ti fi ko va ni soft ve ri obez be di }e sve po dat ke ko ji se od no se na sva ku po se tu pa ci jen ta svom iza bra nom dok to ru u e-kar to nu, {tam pu re ce pa ta, auto ma ti zo va nu {tam pu kom plet ne me di cin ske do ku men ta ci je, iz ve {ta je ko ji se do sta vqa ju Re pu bli~ kom za vo du za zdrav stve no osi gu ra we i In sti tu tu za jav no zdra vqe Sr bi je „Dr Mi lan Jo va no vi} Ba tut„ i dru go.

J. Barbuzan

STUDENTKIWA FIZIKE MARIANA JA[KOV NAJBOQI KOMUNIKATOR NAUKE

jednostavnim re~ima o nau~nim fenomenima

Stu dent ki wa tre }e go di ne Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta u No vom Sa du Ma ri a na Ja {kov iz Zre wa ni na po bed ni ca je ovo go di {weg tak mi ~e wa za naj bo qeg ko mu ni ka to ra na u ke u Sr bi ji pod na zi vom “La bo ra to ri ja slav nih”.

Woj je bi lo do voq no sve ga tri mi nu ta da ja sno i ori gi nal no ob ja sni na u~ ni kon cept “za {to je ne bo pla vo, a obla ci be li“. Ova stu dent ki wa fi zi ke za to }e pred sta vqa ti na {u ze mqu na fi nal nom nad me ta wu me |u na rod nog Fe sti va la na u ke, ko ji }e bi ti odr `an u ju nu, u bri tan skom gra du ^elt ne mu. Po me nu to tak mi ~e we {i rom sve ta or ga ni zu je Bri tan ski sa vet, u sa rad wi s Fe sti va lom u ^elt ne mu, a na me we no je mla dim qu di ma od 18 do 35 go di na ko ji stu di ra ju ili ra de u obla sti pri rod nih ili teh ni~ kih na u ka, ili ma te ma ti ke, i ima ju ide ju ka ko da u sa mo tri mi nu ta, na za ba van, jed no sta van i ori gi na lan

na ~in, ob ja sne na u~ ni kon cept pred stru~ nim `i ri jem i pu bli kom u te le vi zij skom stu di ju.

Svo je ko mu ni ka cij sko ume }e Ma ri a na je de mon stri ra la i na pri je mu ko ji je u we nu ~ast, u Grad skoj ku }i, upri li ~io pred sed nik Skup {ti ne gra da Zre wa ni na Alek san dar Mar ton. Po we nim re ~i ma, upra vo je stru~ na ter mi no lo gi ja je dan od naj ve }ih hen di ke pa na u ke.

– Ka da `e li te ne ko me da pred sta vi te na u~ ne fe no me ne, po treb no je za o bi }i stru ~an je zik.

Me ni je u to me po mo gla pro fe sor ka Pri rod noma te ma ti~ kog fa kul te ta u No vom Sa du Ti ja na Pro da no vi}, ko ja mi je skre nu la pa `wu na iz ra `a va we. Na pi sa la sam te ze svog iz la ga wa na te mu “Za {to je ne bo pla vo, a obla ci be li”, ko ja mi je ve} bi la po zna ta, i iza {la sam pred vr lo ne pri stra san i stru ~an `i ri. Bit no je is ta }i da su to ve} po zna te na u~ ne te o ri je i da mi ni -

smo ot kri li ni {ta no vo, ve} smo iz ne li po zna te ~i we ni ce, sa mo na kon struk ti van na ~in, ko ji nas ~i ni na u~ nim ko mu ni ka to ri ma – ob ja sni la je Ma ri a na Ja {kov, i na po me nu la da joj pri ja osvo je na la ska va ti tu la.

Mar ton je po ru ~io da je ova Zre wa nin ka je dan od pri me ra uspe {nih mla dih qu di ko ji pro no se sla vu svog gra da da le ko iz van gra ni ca Sr bi je. Uspeh je jo{ ve }i, pri me tio je on, jer je u pi ta wu oblast fi zi ke, ko ju dru {tvo ~e sto ne sta vqa na ono me sto ko je ona re al no ima u ce lom sve tu, za to {to ob ja {wa va na {u sva ko dne vi cu i sve ono {to se de {a va oko nas.

– Ovim pu tem `e lim da po zo vem mla de qu de da se vra te ov de. Le po je stu di ra ti u No vom Sa du i Be o gra du, kao i van gra ni ca ove ze mqe, ali le po je i `i ve ti u Zre wa ni nu, rod nom gra du – za vr {io je Mar ton. @. Balaban

„Dan energije” u novom SaDu: Tra ~ak na de da }e ge ne ra ci je ko je do la ze is pra vi ti gre {ke onih ko ji su pla ne tu na ko joj `i vi mo od wih po zaj mi li da li su ju ~e u SPC „Voj vo di na“ u No vom Sa du voj vo |an ski pred {kol ci i osnov ci, u~e sni ci ma ni fe sta ci je „Dan ener gi je“.

Uz po dr {ku po kra jin skih se kre ta ri ja ta za ener gi ju i mi ne ral ne si ro vi ne i za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce, te grad ske ad mi ni stra ci je, a u sklo pu obe le `a va wa „Ne de qe ener gi je“ u Evro pi, pri god nim pro gra mom na nu `nost ra ci o nal nog tro {e wa ener gi je pod se tio je or ga ni za tor ove ma ni fe sta ci je, Cen tar za raz voj i pri me nu na u ke, teh no lo gi je i in for ma ti ke.

Ju ~e ra {wi pro gram, u ko jem su, uz pe smu i igru de ce iz No vog Sa da, Ku le i Ba~ ke Pa lan ke, otvo re ne i iz lo `be naj u spe {ni jih od 1.600 de~ jih li kov nih ra do va, fo to gra fi ja, mo de la i ma ke ta, te mul ti me di jal nih pre zen ta ci ja na te me ob no vqi vih iz vo ra ener gi je, ener get ske efi ka sno sti i eko lo gi je i upra vqa wa ot pa dom i ener gi jom, pri sti glih na kon kur se u okvi ru pro {lo go di {weg pro jek ta „Ener gi ja je svu da oko nas“, bio je i po ziv za u~e {}e u ovo go di {wem ci klu su ovog pro jek ta.

D. D.

Fo to: R. Ha yi}

Ko li ko i ko ja me sta u pr vim raz re di ma sred wih {ko la ~e ka ju ovo go di {we voj vo |an ske osma ke zna }e se naj du `e za me sec da na, ali je sva pri li ka da }e i ove go di ne svi ko ji za vr {e osnov nu {ko lu mo }i i da na sta ve {ko lo va we jer u sred wim {ko la ma u Po kra ji ni sva ke go di ne ima vi {e me sta u pr vom raz re du ne go {to ima svr {e nih osma ka.

Ta ko je, po po da ci ma po kra jin ske ad mi ni stra ci je, za ovu {kol sku go di nu u sred wim {ko la ma u

dnevnik

VESTI evropska konferencija studenata tehnike Mi ni star ka omla di ne i spor ta Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko vi} otvo ri la je ju ~e u Be o gra du Evrop sku kon fe ren ci ju stu de na ta teh ni ke, ko ja je oku pi la stu den te iz 31 evrop ske ze mqe.

Po zdra vqa ju }i go ste i u~e sni ke kon fe ren ci je, Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko vi} je na sku pu u Do mu omla di ne is ta kla da Mi ni star stvo omla di ne i spor ta po dr `a va 29. evrop sku kon fe ren ci ju stu de na ta teh ni ke. Ona je do da la da na toj ma ni fe sta ci ji u~e stvu je vi {e od 300 mla dih qu di a raz li ~i tih uni ver zi te ta iz ce le Evro pe.

Evrop ska kon fe ren ci ja stu de na ta teh ni ke, ko ju or ga ni zu je „BEST – lo kal na gru pa Be o grad”, tra ja }e do 22. apri la.

To kom tih de vet da na stu den ti teh ni ke, teh no lo gi je i pri rod nih na u ka s 93 ugled na uni ver zi te ta iz Evro pe, za jed no }e di sku to va ti i do no si ti od lu ke ko je se ti ~u bu du} no sti te stu dent ske mre `e.

iz evrope se vratilo 30.000 qudi Mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji} iz ja vio je da ni ko ne ma po u zda ne po dat ke o bro ju onih ko ji su oti {li u evrop ske ze mqe de ve de se tih go di na pro {log ve ka a po spo ra -

zu mi ma mo ra ju se vra ti ti u Sr bi ju, jer je na {a dr `a va pot pi sa la naj ve }i broj spo ra zu ma sa ze mqa ma EU ko ji se od no se na tu pro ble ma ti ku, i to je je dan od uslo va za ula zak Sr bi je u EU. – ^e sto se po mi wa la ci fra od oko 150.000 li ca i naj ve }i broj je po re klom s Ko so va, ali je zna ~a jan broj i iz dru gih kra je va Sr bi je – re kao je Qa ji}. – Pro ce ne su da se po pot pi sa nim spo ra zu mi ma o re ad mi si ji do sa da vra ti li oko 30.000 qu di, ali se ra di o vr lo ne pre ci znim po da ci ma, s ob zi rom na to da dr `a va be le `i sa mo or ga ni zo va ne po vrat ke a ne mo gu }e je kon tro li sa ti i evi den ti ra ti in di vi du al ne.

Qa ji} je pod se tio na to da je ide ja bi la da se svi oni vra te u

me sta pre bi va li {ta i bo ra vi {ta oda kle su oti {li u Evro pu, iz pro stog raz lo ga {to }e za wi hov po vra tak i zbri wa va we bi ti ma we stam be nih pro ble ma.

M. Mr.

opomena mitropolitu amfilohiju Po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti Ne ve na Pe tru {i} sa op {ti la je ju ~e da je upu ti la opo me nu mi tro po li tu Am fi lo hi ju Ra do vi }u jer je pro te kao rok od 30 da na u ko jem je tre ba lo da se jav no iz vi ni u~e sni ci ma „Pa ra de po no sa„.

Po ve re ni ca je 5. mar ta iz re kla pre po ru ku Am fi lo hi ju da

upu ti jav no iz vi we we u~e sni ca ma i u~e sni ci ma „Po vor ke po no sa„ jer je utvr di la da je u we go voj iz ja vi u ve zi s „Po vor kom po n o s a„ bi l o ele m e n a t a go vo ra mr `we, od no sno da je pre kr {en Za kon o za bra ni dis kri mi na ci je.

Crnogorci tra`e nacionalni savet Cr no gor ci, kao jed na od 28 na ci o nal nih ma wi na u Sr bi ji, tra `e svoj na ci o nal ni sa vet.

Tim po v o d om, Kul t ur n o-pro svet no dru {tvo Cr no go ra ca u osni va wu or ga ni zo va lo je tri bi nu pod na zi vom „Pla no vi i ak t iv n o s ti cr n o g or s ke di j a -

spo re u Sr bi ji na pu tu ka osni va wu na ci o nal nog sa ve ta Cr no go ra ca u Sr bi ji“.

– Cr no gor ska na ci o nal na za jed ni ca je pod ne la ini ci ja ti vu, ali je mi ni star Sve to zar ^i pli} to pi ta we odu glo va ~io. On je u me |u vre me nu sme wen, a no vo mi ni star stvo, s Mi la nom Mar ko vi }em na ~e lu, uva `i lo je ar gu men te ta ko da ~e ka mo od go vor da bi se kre nu lo u for mi ra we na ci o nal nog sa ve ta Cr no go ra ca. Pred stav ni ci am ba sa de po dr `a va ju je di no udru `e wa ko ja su u du hu za ko no dav sta va dr `a ve Sr bi je, me |u na rod nih nor mi i kon ven ci ja – do dao je ko or di na tor za di ja spo ru pri am ba sa di Cr ne Go re u Be o gra du Mir ko Ze ~e vi}.

M. Kk.

RePORTA@e

c m y

dnevnik

subota16.april2011.

15

SKROM NE KU ]E NA BI JA ^E NE KAD SU MO LO VA NE VE SE LOM zE LE NOM, PLA VOM, RO zA I LI LA BO JOM

Pi ja ni zi do vi po sle ma mur nih maj sto ra Ima Son t a, se l o na d o m ak Apa ti na, i svo ja ba{ re pre zen ta tiv na zda wa, ali me {ta nin Ivan An dra {i}, ma da je sa mo uk upo znao fi ne se is tra `i va~ ke me to do lo gi je, po tro {io je pu nih pet go di na za rad mo no gra fi je od sto ti nak stra na „Iz grad wa ku }a na bi ja ~a u Son ti u 20. ve ku“.

– Na pro mo ci ji u Vin k ov c i m a su me mno go ob ra do va li re kav {i da je mo ja kwi ga pi o n ir s ka jer se ni ko ra ni je ni je ba vio ru d i m en t ar n im ne i m ar s tvom, spe c i fi~ nim za ~i ta vu Pa non sku ni zi nu, da kle Voj vo di nu, Sla vo ni ju i Ma |ar sku – s po no som pri ~a An dra {i}.

A ni je mu po sao bio ni ma lo lak jer je sve ma we sta ri jih ko ji se se }a ju, a jo{ ma we onih ko ji su na bi ja ~e pra vi li.

– O sva koj fa zi grad we pri ~a lo mi je po ne ko li ko sa go vor ni ka. Jer, de {a va lo se da mi ~e tvo ri ca pri ~a ju jed no, a pe ti ne {to ma lo dru ga ~i je pa sam tra `io da qe one ver zi ra ni je, da pro ce nim ko je u pra vu. Slu {a ju }i sve te pri ~e, sa znao sam da je ce la po ro di ca u~e stvo va la u ovim po slo vi ma, {ta se pri pre ma lo za je lo i ko jim se ala t om ra d i l o – ob j a { wa v a An dra {i}.

Da nas Son ta ima oko 5.000 `i te qa, od ko jih su vi {e od po lo vi ne {o ka~ ki Hr va ti, i sa vre m e n o ude { e n u ko m u n al n u in fra struk tu ru, sa mo joj ne do sta je ka na li za ci ja. Ali ne kad je bi la si ro ma {no te `a~ ko ne se qe, gde se za grad wu ku }a ko -

ri s tio naj j ef t i n i j i i naj d o stup n i j i ma t e r i j al. Sa m o su imu} ni mo gli da pri u {te pe ~e nu ci glu da im do mo vi bu du du go ve~ ni ji, dok je ve }i na i te me qe pra vi la na bi ja ju }i ze mqu.

Ma te ri jal je bio bes pla tan, a

maj sto ri jef ti ni. Tre ba lo je pla t i t i sa m o jed n og ko j i je imao opre mu i vo dio po sao, dok su osta l i do l a z i l i u mo b u.

Pri sta ja li su maj sto ri i na is pla tu u na tu ri, u ne do stat ku nov ca pri ma li su od pa o ra ono

Pro sve ti teq iz na {eg so ka ka Pro sve ti teq ska je u Son ti An dra {i }e va mi si ja. U mla do sti se ba vio fo to gra fi jom i pi sao po e zi ju, a sa da je stal ni sa rad nik In for ma tiv no-po li ti~ kog ne deq ni ka „Hr vat ska ri je~“ i Ka to li~ kog me se~ ni ka “Zvo nik”. U me snoj Kul tur no-pro svet noj za jed ni ci Hr va ta „[o ka di ja“, vo di i re `i ser je Dram ske sek ci je. Po sled weh de se tak go di na je vi {e pu ta na gra |i van i za in sce na ci je svo jih ko ma da i ko me di je iz sva ko dnev nog `i vo ta su na rod ni ka, pi sa nih na {o ka~ koj ika vi ci, sta rom ne kwi `ev nom na re~ ju. Po ku {a va da ga bar na po zor ni ci spa si od za bo ra va.

Kravqa balega slu`ila umesto parketa

{to su ima li, od `i ta do sto ke.

Na bi ja ~e su ima le krov od tr ske iz okol nih mo ~va ra, dok su gre de se ~e ne po {u ma ma. Na kon za vr {et ka mu {kih dun |er skih po slo va, `en ski deo fa mi li je je imao za da tak da ulep {a ku} ne zi do ve.

– Vaw s ki su mal t e r i s a n i sme som ga {e nog kre ~a i be log pe ska, a kad se osu {e, na no {e na je kre~ na vo da. Po do vi su bi li ze mqa ni, a da se pri li kom ~i {}e wa ne bi ja ko pra {i lo, `e ne su ih pre ma zi va le sme som `u te ze mqe, vo de i kra vqe be le ge. Tek po lo vi nom pro {log ve ka do {lo je do pro me na u grad wi i ure |e wu zi do va. Na zi do ve je, pre mal te ri sa wa, po sta vqa na `i ~a na mre `a, a far ba ni su naj ~e {}e u ze le nu i pla vu bo ju, re |e u ro ze i li la vu. Ume sto ze mqa nih, ra de se po do vi od da sa ka – ve li An dra {i}.

Maj sto ri ma je je lo pri pre ma no uju tro i po pod ne, kad za vr { e po s ao, a na me n i j u je uglav nom bi lo `i vin sko ili sviw sko me so, {ta je ve} do ma }in imao. Ni je iz o sta lo ni pi }e, po go to vo ra ki ja.

– Son }a ni jo{ se }a ju po koj nog mo le ra @u }a ka i maj stor Bra te, ko ji su ra di li or ta~ ki.

Da se do bi je do bra sme {a za va qak ko jim su na no {e ne bo je i ukra si na zid, ko ri {}e na su ja ja i {e }er, pa u tu ma su si pa ni u od re |e noj raz me ri sre bro u pra hu i vo da. Ako se sme {a pe ni la, do da va no je ne ko li ko ka pi ra ki je, a ta ko je pra vqe na i po zla ta. Ka ko je wi ma dvo ji ci za sva ku sme {u tre ba lo po la li tra do li tra ra ki je, po ne kad bi i va qak i{ao ukri vo. Na pri med bu ga zda ri ce da „plan -

Jedna od posledwih pre`ivelih nabija~a

ti ka“ vi si, @u }ak je stru~ no ob ja{ da ka ko ona vi si sa mo dok je mo kra, ali se za teg ne ~im se osu {i – pri ~a An dra {i}.

Ne kad je bi lo ve o ma va `no gde }e bi ti ko ja so ba i ku hi wa, ka ko ure di ti fa sa da i gong, te pred we i zad we dvo ri {te, jer ni je sve jed no {ta se sa di i se je.

U pred wem dvo ri {tu je uvek bi lo cve }e, a u zad wem eko nom ski objek ti, vrt s po vr }em, vi no vom lo zom i vo }em.

Za sve ga pet-{est da na za vr {a va ne su na bi ja ~e, ko ju su ~i ni le „prid wa so ba, kuj na, so bi ca i vo jat”. „Prid wa“ je bi la naj ve }a so ba, du ga do {est i

{i ro ka ~e ti ri me ta ra, ku hi wa ~e ti ri sa ~e ti ri me tra, so bi ca ~e ti ri s tri, ko li ko i „vo jat“, da kle ku }a se pro te za la na oko 20 me ta ra.

– Za hva qu ju }i grad wi na bi ja ~a, u Son ti su se raz vi li zi dar ski, ko va~ ki, te sa~ ki, mo le raj ski, kao i sto lar ski za nat za iz ra du na me {ta ja. Mno gih maj sto re vi {e ne ma u Son ti pa sam ve ro vat no is ko ri stio po sled wi tre nu tak da za be le `im de li} `i vo ta {o ka~ kih Hr va ta, da se ne za bo ra vi.

A i po sled we dve-tri na bi ja ~e su se na he ri le – set no }e An dra {i}.

Je li sa ve ta Prel ~ec

SPORT

subota16.april2011.

dnevnik

c m y

16

OBAVQEN @REB ZA ME^ FED KUPA SLOVA^KA–SRBIJA (16. i 17. APRIL)

Jo va nov ska u sin glu, Je le na sa mo u du blu ZRE WA NIN SKI KA RA TI STI NAJ BO QI U MLA DE NOV CU: Na tradicionalnom karate turniru u Mladenovcu (Zlatno zvono) u~estvovalo je vi{e od 600 takmi~ara iz 52 kluba. Zrewaninska mu{ka ekipa nada (Stoj{in, Mihajlovi}, Salapura) osvojila je prvo mesto, dok je mu{ka kadetska ekipa (Izgarjan, Man~ev, Nai}) osvojila drugo mesto. U pojedina~noj konkurenciji prvo mesto osvojio je Nikola Man~ev, a druga Marko Mihajlovi}, \or|e Salapura i Ivan Izgarjan. Bronzanim odli~jima okitili su se Strahiwa Stoj{in i Nikola Nai}.

N. Jowev

FINALE KUPA FSP ZREWANIN

Pe har Je din stvu Jedinstvo – Kozara 3:1 (2:0) BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Igra li {te Je din stva, gle da la ca: 400. Su di ja: Bi ki} (Zre wa nin). Strel ci: Ko va ~e vi} u 4. i 39, ]ur ~i} u 80. za Je din stvo, a Ki ta no vi} u 53.mi nu tu (pe nal)

KO ZA RA: Oqa ~a 5, Di mi tri} 6, Zo ri} 6, La ki} 6, La bus 5, Zeq ko vi} 6 (Stu par), Dra go sa vac 6, Gru bor 6(P.Bu ni} 6), Ki ta no vi} 7, M. Bu ni} 6, Kne `e vi} 6 (Pe pi} 6).

U Si ba mak are ni u Bra ti sla vi, ju ~e je oba vqen `reb za Fed kup su sret iz me |u Slo va~ ke i Sr bi je, ko ji po ~i we da nas od 14 ~a so va. U pr vom su sre tu sna ge }e od me ri ti Bo ja na Jo va nov ska i Do mi ni ka Ci bul ko va, dok }e po sle wih na te ren iza }i Ana Iva no vi} i Da ni je la Han tu ho va.

Raspored me~eva u Bratislavi Danas Od 14 ~asova: Dominika Cibulkova (28) - Bojana Jovanovski (58) Posle toga: Danijela Hantuhova (32) - Ana Ivanovi} (17) Sutra Od 12 ~asova: Dominika Cibulkova - Ana Ivanovi} Sledi: Danijela Hantuhova - Bojana Jovanovski Sledi: Hantuhova/Ribarikova - Jankovi}/Kruni} Iako je o~e ki va no da }e u sin glu bo je na {e ze mqe bra ni ti Je le na Jan ko vi} i Ana Iva no vi}, se lek tor De jan Vra ne{ iza zvao je nema lo iz ne na |e we pri sut nih ka da je sa op {tio da }e na dru goj ta bli na stu pi ti Bo ja na Jo va nov ski, dok je pr vi re ket Ana Iva no vi}.

Da kle, na {a naj bo qe ran gi ra na te ni ser ka Je le na Jan ko vi} na stu pi }e sa mo u du blu, uz Alek san dru Kru ni}, {to, iskre no, go to vo ni ko ni je o~e ki vao.

Vra ne {o vi adu ti: Ana Iva no vi} i Bo ja na Jo va nov ski

{tab `e li pot pu no od mor nu za mo `da i od lu ~u ju }i me~ naj ve ro vat ni je s Han tu ho vom. Ipak, to su sa mo spe ku la ci je, a De jan Vra ne{ je re kao: - Mo `da je mno gi ma ova kav sa stav iz ne na |e we, ali iz mo je per spek ti ve ni je ta ko. Od lu ku sam do neo na kon do brog pro mi {qa wa, a na osno vu mog zna wa i mo jih uve re wa.

Iz ne na |e na je bi la i sa ma Bo ja na Jo va nov ski, ko ja je re kla: - Pet mi nu ta pred `reb sam sa zna la da }u se igra ti u sin glu. Iz ne na di la me je se lek to ro va od lu ka, ali }u si gur no da ti sve od se be.

Na dru goj stra ni, se lek tor Slo va ki wa Ma tej Lip tak opre de lio se da Do mi ni ka Ci bul ko va bu de pr vi, a Da ni je la Han tu ho va dru gi re ket we go ve se lek ci je. U du blu od re dio je da uz Han tu ho vu na stu pi Mag da le na Ri ba ri ko va.

- Po {tu jem od lu ku se lek to ra Vra ne {a - krat ko je po sle `re ba iz ja vi la Jan ko vi }e va. - Naj va `ni je je da u re pre zen ta ci ji vla da do bra at mos fe ra i da de voj ke bo dre jed na dru gu.

Ova kva od lu ka se lek to ra Vra ne {a mo gla bi da zna ~i da }e Jan ko vi }e va, ipak, za i gra ti u sin glu u ne de qu i da je na{ stru~ ni PODSE]AWE NA 2010. GODINU

Sr bi ja–Slo va~ ka 2:3

Eki pa Je din stva iz Ba nat skog Ka ra |or |e va

za Ko za ru. @u ti kar to ni: Bu ni} (Ko za ra).

JE DIN STVO: Me di} 7, Dap ~e vi} 7, Mi la ko vi} 7(Mar kov 7), Er de qan 7(Aj da ri} 7), Bi cok 7, Mar ti no vi} 7, Ko va ~e vi} 9, @u `a 7, Na |a lin 7, Ba bi} 7, ^ur ~i} 7(Sta no je vi} 7).

Fud ba le ri tre ne ra Mar ka Gu te {e po sle mno go bo qe igre za slu `e no su osvo ji li pe har Ku pa FSP Zre wa nin. Je din stvo je bi lo bo qe od eki pe iz Ba nat skog No vog Se la, is ko ri sti la svo je {an se i pro {lo u na red no ko lo Ku pa.

N. Jowev

Sr bi ja i Slo va~ ka do sa da su se sa sta ja le dva pu ta i u oba me ~a po be di le su Slo va ki we.

Pr vi put u~i ni le su to 2007. go di ne u Stil are ni u Ko {i ca ma, ka da je bi lo 4:1 za wih.

U dru gom slu ~a ju, 24. i 25. apri la pro {le go di ne u Be o grad skoj are ni, Slo va ki we su sla vi le sa 3:2. Je le na Jan ko vi} je pr vo do bi la par ti ju s Ri ba ri ko vom sa 7:6, 6:3, da bi

Han tu ho va po tom bi la bo qa od Jo va nov ske 6:2, 6:2.

Dru gog da na je Han tu ho va po be di la i Jan ko vi }e vu sa 7:6, 7:5, da bi Jo va nov ski, po be dom od 6:1, 7:6 nad Ri ba ri ko vom, iz jed na ~i la re zul tat. Ipak, Slo va ki we Han tu ho va i Ri ba ri ko va po be di le su na{ dubl Jan ko vi}/Jov nov ski sa 6:4, 6:3 i iz vo je va le po be du.

ZBOG KLEVETE

Bar sa tra `i od {te tu Fud bal ski klub Bar se lo na sa op {tio je na svom saj tu da zbog kle ve te zah te va od ra dio sta ni ce Ka de na Ko pe (Ca de na CO PE) iz Ma dri da od {te tu od 6.190.090 evra. U emi si ji 13. mar ta vo di teq te ra dio sta ni ce po ve zao je igra ~e i dok to re Bar se lo ne sa do pin gom. „U su du u Bar se lo ni pre da ta je tu `ba pro tiv ra dio sta ni ce Ka de na Ko pe zbog na ru {a va wa ~a sti klu ba. Sma tra mo da su ko men ta ri no vi na ra Hu a na An to ni ja Al sa le na ru {i li imix, re -

pu ta ci ju i ce lo kup nu sli ku o na {em klu bu”, na vo di se u sa op {te wu Bar se lo ne. [pan ski klub je do dao da „u skla du sa teh ni~ kim pro ce na ma za ova kvu vr stu po vre de zah te va se od {te ta od 6.190.090 evra”.

Po red Bar se lo ne u spor noj emi si ji se go vo ri lo i o FK Va len si ja i we go voj na vod noj sa rad wi sa le ka rom Eufe mi ja nom Fu en te som, ko ji je po ve zan sa broj nim do ping skan da li ma u bi ci kli zmu. Iz Va len si je su na ja vi li da }e po di }i tu `bu pro tiv ra dio sta ni ce.

Fe tel naj br `i Vo za~ eki pe Red bul Ne mac Se ba sti jan Fe tel bio je naj br `i na dru gom slo bod nom tre nin gu pred tre }u tr ku se zo ne u {am pi o na tu For mu le je dan, ko ja }e su tra bi ti odr `a na za Ve li ku na gra du Ki ne na sta zi u [an ga ju.

Fe tel je za be le `io re zul tat 1:37.688, dok je dru gi bio vo za~ Me kla re na Bri ta nac Lu is Ha mil ton (1:37.854). Tre }e vre me za be le `io je jo{ je dan vo za~ Me -

kla re na Xen son Ba ton (1:37.935), dok je ~e tvr tu po zi ci ju za u zeo pi lot Mer ce de sa Ne mac Ni ko Ro zberg (1:37.943).

Naj bo qi re zul tat na pr vom slo bod nom tre nin gu imao je Fe tel is pred klup skog ko le ge Mar ka Ve be ra i dvo ji ce vo za ~a Me kla re na, Lu i sa Ha mil to na i Xen so na Ba to na.

Zva ni~ ne kva li fi ka ci je na pro gra mu su da nas od 8 sa ti, a tr ka }e bi ti vo `e na su tra u 9 ~a so va.

Op ti mi sta sam i po zi tiv no raz mi {qam o pred sto je }em na stu pu.

Ma tej Lip tak bio je po ma lo za te ~en od lu~ kom na {eg se lek to ra.

On je to ova ko obajs nio: - Ka da sam sa znao za od lu ku ko le ge iz srp skog ti ma, re kao sam da na {e ri val ke ima ju ve o ma ja ku eki pu i da ne mo `e mo o woj da go vo ri mo sa mo kroz pri zmu Jan ko vi }e ve i Iva no vi }e ve. Bo ja na igra od li~ nu se zo nu i na {la se u rav no prav noj kon ku ren ci ji za sa stav eki pe. Ne znam zbog ~e ga ne ma Jan ko vi }e ve, mo `da je raz log ne ka po vre da ili bo lest, a mo `da, ko zna, i ne ka tak ti~ ka va ri jan ta.

Iz ne na |e na je bi la i naj bo qa Slo va ki wa Do mi ni ka Ci bul ko va, ko ja je o~e ki va la me~ s Anom Iva no vi}, a mo ra }e da nas na meg dan Bo ja ni Jo va nov ski.

- Bo ja na ima do bre re zul ta te ove go di ne, ali me je, i po red to ga, iz ne na di lo kad sam vi de la da se we no ima na {lo u `re bu - re kla je Ci bul ko va. - Na rav no, ne ma ni go vo ra da }e tu bi ti ne kog pot ce wi va wa, imam sa mo po {to va we pre ma ri val ka ma.

A. Predojevi}

TURNIR U MONTE KARLU

Fe rer pre jak za Tro ic kog [e sti te ni ser sve ta Da vid Fe rer iz [pa ni je bio je pre vi so ka pre pre ka za Vik to ra Tro ic kog, ma da je ni `i ra stom ~ak za 18 cen ti me ta ra. Fe rer je sla vio re zul ta tom 6:3, 6:3 po sle 84 mi nu ta igre i za slu `e no pro {ao u po lu fi na le.

Na pod lo zi ko ja ne fa vo ri zu je we go vo naj ja ~e oru` je (ser vis), Vik tor je do dat no se bi ote `ao po sao uba civ {i sve ga 50 od sto pr vih ser vi sa. Sa vr lo ma lo „la kih” po e na ni je mo gao da se na da po voq nom is ho du pro tiv igra ~a ko ji tr ~i kao da je pri kqu ~en na stru ju, a uz to pra vi mi ni ma lan broj ne iz nu |e nih gre {a ka. Do voq no je re }i da je Tro ic ki od ser vi rao sa mo je dan as i da je od de vet ge mo va na svoj ser vis iz gu bio - {est! Mak si mal na re a li za SKUP[TINA OSS

Bo ri ~i} pred sed nik Alek san dar Bo ri ~i} jed no gla sno je iza bran za pred sed ni ka OSS u na red ne ~e ti ri go di ne na iz bor noj Skup {ti ni (Skup {ti ni pri su stvo va lo 49 od 50 de le ga ta). Iz vr {ni od bor OSS je jed no gla sno iza brao Slo bo da na Mi lo {e vi }a za ge ne ral nog se kre ta ra. Ne nad Go li ja nin je iza bran za pr vog pot pred sed ni ka OSS, a Vla di mir Gr bi}, Go ran Pi ti} i Alek san dar Vla ho vi} za pot pred sed ni ke OSS. U Iz vr {nom od bo ru su i Go ran ]a to, Mi lan Jo va no vi}, De jan Jo va no vi} i dr Bog dan Sre te no vi}.

Vik tor Tro ic ki

ci ja brejk lop ti (3/3) omo gu }i la mu je sa mo da iz vu ~e re zul tat ski ~a stan po raz.

Ako objek tiv no gle da mo, Vik tor je imao sre }e da se u pret hod nom me ~u To mi Ro bre do po vre di

pri vo| stvu od 1:0 u se to vi ma, ina ~e bi te {ko na pra vio pre o kret. U me ~u pro tiv Fe re ra je du go igrao na sa svim so lid nom ni vou, s mno go `e qe da pru `i jak ot por. Bi lo je tu i ne kih sjaj nih po te za i efekt no osvo je nih po e na, ali uza lud ka da se prak ti~ no sve vre me igra lo po no ta ma {pan skog asa. Srp ski te ni ser uspe vao je da na dok na di brejk za o stat ka u pr vom (1:3, pa 3:3) i dru gom se tu (1:4, pa 3:4), ali u ge mo vi ma na svoj ser vis ni ka ko ni je uspe vao da pro na |e in spi ra ci ju i `e qe ni ri tam.

Sam pla sman me |u osam naj bo qih na tur ni ru Ma sters se ri je pr vi put u ka ri je ri - zna ~i }e mu do sta u na stav ku se zo ne na {qa ci.

Si gur no je da Vik tor mo `e da igra mno go bo qe ne go {to je igrao u Mon te Kar lu.

Mel cer iz ne na dio Fe de re ra Austrij ski te ni ser Jir gen Mel cer pla si rao se u po lu fi na le ATP tur ni ra u Mon te Kar lu, po {to je pr vi put u ka ri je ri sa vla dao tre }eg igra ~a sve ta [vaj car ca Ro xe ra Fe de re ra sa 6:4, 6:4.

Mel cer }e se u bor bi za fi na le sa sta ti sa Da vi dom Fe re rom ko ji je u pret hod nom ~e tvrt fi nal nom me ~u sa vla dao srp skog te ni se ra Vik to ra Tro ic kog sa 6:3, 6:3. [pa nac Ra fael Na dal o~e ki va no je pro {ao u po lu fi na le. Pr vi te ni ser sve ta la ko je sa vla dao Hr va ta Iva na Qu bi ~i }a u ~e tvrt fi na lu 6:1, 6:3.

Jir gen Mel cer

SPORT

dnevnik

subota16.april2011.

17

PAR TI ZAN I VOJ VO DI NA DA NAS IGRA JU DER BI

[am pion se pi ta U pr vom pr ven stve nom der bi ju ovog pro le }a Par ti zan do ~e ku je Voj vo di nu. Dva kon ku ren ta za ti tu lu tra `i }e re zul tat ko ji }e ih jo{ vi {e pri bli `i ti tom ci qu.

- Na sta vqa mo se ri ju te {kih utak mi ca. Naj va `ni je je da su svi zdra vi i sprem ni za me~. Sa ve li kom mo ti vom ula zi mo u der bi, po sle te {ke po be de nad Spar ta kom na dam se da }e mo uz po mo} na vi ja ~a po be di ti i na sta vi ti ta mo gde smo sta li – re kao je tre ner cr no – be lih Alek san dar Sta no je vi}.

U Su bo ti ci ste pre ki nu li Spar ta kov niz od pet utak mi ca bez pri mqe nog go la. Mo `e te li i niz ne po be di vo sti Voj vo di ne ?

- Na da mo se, ma da se ne op te re }u je mo re zul ta ti ma dru gih eki pa.

Ima mo do voq no pro ble ma u na {em dvo ri {tu ta ko da smo mak si mal no po sve }e ni to me. Ali, na rav no da pri `eq ku je mo da po be di mo eki pu ko ja nas je je di na sa vla da la u do sa da {wem to ku pr ven stva.

Da li ovaj me~ do `i vqa va te kao vi {e od igre s ob zi rom na sve {to mu je pret ho di lo?

- Stva ri te vr ste nas ne za ni ma ju, mi smo Par ti zan, {am pi o ni i pro vo ka ci je shva ta mo kao po ku {aj kon ku re na ta da nas de sta bi li {u.

Pro ba }e mo to da im ne do zvo li mo i vi de }e mo na ko ji na ~in }e mo u}i u utak mi cu.

Ho }e li bi ti ne kih ro ka da u ti mu, s ob zi rom da ste po sle Spar ta ka ta ko ne {to na ja vqi va li?

- Bi }e ih, ali jo{ ne znam ka kvih. Na `a lost, u ta kvoj smo si tu a ci ji da mo ra mo da me wa mo jer ni -

Kar te za ve ~i ti Da nas }e u pro da ju bi ti pu {te ne kar te za 140. ve ~i ti der bi ko ji }e se 23. apri la od i gra ti na sta di o nu Par ti za na. Ce ne su: jug i se ver – 600 di na ra, is tok i za pad bo~ no – 1.200 di na ra, is tok i za pad cen tar – 1.500 di na ra.

smo do {li do kon stat no sti ko ju smo pla ni ra li.

Ko li ko vam zna ~i po da tak da su Ouma ru i Me do je vi} pod zna kom pi ta wa ?

- Raz mi {qam na rav no o pro tiv ni ku, ali sa da mi je pre o ku pa ci ja mo ja eki pa. Pra tim de {a va wa u Voj vo di ni, no va `ni ji mi je Par ti zan. Ako mi bu de mo pra vi pro tiv nik se ni {ta ne }e pi ta ti.

Ko li ko na vi ja ~a o~e ku je te?

- Vi dim da su se ho mo ge ni zo va li i da su sve sni tre nut ka. Za jug ne bri nem, ali bih za mo lio one sa

[ef stru~ nog {ta ba FK Voj vo di na Zo ran Mi lin ko vi} i ju ~e je bio vr lo ore zan pri li kom na ja ve utak mi ce s Par ti za nom, ali ne {to ni je mo gao da sa kri je. Re~ je o po ten ci ra wu fra ze uo~i sva kog du e la s naj bo qim be o grad skim klu bo vi ma, ko ja ot pri li ke gla si ova ko: „Voj vo di na iz gu bi utak mi cu ~im se na |e na be{ ~an skom mo stu”.

- Pri zna jem da me iri ti ra ta te za - ka `e Mi lin ko vi}. - Ko li ko pu ta tre ba da ob ja sni mo da ova ge ne ra ci ja ne ma kom plek se te vr ste.

Do ka za li su to, vaq da, na {i igra ~i pro le} nim iz da wi ma.

- Za nas je naj va `ni je da u utak mi cu u|e mo mak si mal no skon cen tri sa ni, sve sni da po be dom mno go do bi ja mo, da je i re mi za nas vr lo do bar re zul tat, a da }e se, u slu ~a ju i da do ma }in po be di, fud bal i da qe igra ti. Ve ru jem u od li~ nu pred sta vu, ni ko ga se iz Par ti za na po seb no ne pla {im, jer je sna ga cr no-be lih u ko lek ti vu, ali i mi smo sprem ni i or ni da da mo sve od se be i da ostva ri mo do bar re zul tat po ru ~io je uo~i utak mi ce Br ki}.

Uz opa sku da }e o start noj je da na e sto ri ci od lu ~i ti po sle tre nin ga ko ji je eki pa Voj vo di ne ima -

FK Par ti zan za tra `io je da na kon du e la sa Voj vo di nom bu de oba vqe na do ping kon tro la, sa zna je B92. Par ti zan je u ne ko li ko na vra ta i ra ni je tra `io da se na kon ja ~ih utak mi ca spro vo di do ping kon tro la, pa }e to bi ti slu ~aj i na kon ovog du e la. Po sle re van{ me ~a po lu fi na la Ku pa iz me |u Cr ve ne zve zde i Par ti za na oba vqe na je do ping kon tro la. Pro te kle je se ni Bo rac iz ^a~ ka i Haj duk iz Ku le su zah te va li do ping kon tro lu na kon du e la sa Cr ve nom zve zdom.

Ivi ca Ili ev i Bra ni slav Traj ko vi} je se nas vo di li `e sto ke du e le

dru gih tri bi na za str pqe we jer smo u te {koj si tu a ci ji. Ni smo za bo ra vi li da igra mo fud bal i wi ho va po dr {ka }e nam pu no zna ~i ti.

Ho }e li to bi ti od {tam pa no na ne koj ma ji ci?

- Ne }e, ima li smo ra ni je ,,Ne ma pre da je’’ i nek ona va `i i sa da.

Da li o~e ku je te da }e Voj vo di na sve sno da vam pre pu sti sre di nu te re na ?

Po be da za op sta nak ju ~e ti ri-pet igra ~a od li~ nog kva li te ta.Od Tor bi ce sve po la zi i na we ga mo ra mo obra ti ti po seb nu pa `wu, od bra nom ko man du je is ku sni Bra ti}, ve o ma su uigra ni, mak si mal no ih re spek tu je mo, ali ih se ne pla {i mo - ka `e Jo va no vi}.

Mo `e te li do `e qe nih bo do va?

- Mo ra mo da igra mo od no ge do no ge i da str pqi vo ~e ka mo svo ju {an su. Ne sme mo gr lom u ja go de, utak mi ca tra je 90 mi -

- U pr ven stvu uvek ide mo na tri bo da. Ta ko je bi lo u Su bo ti ci ta ko je i sa da. Ipak, ima jo{ do sta da se igra, ni ovaj a ni der bi sa Zve zdom, mi {qe wa sam, ne }e od lu ~i ti {am pi o na jer ve ru jem u re gu lar nost tak mi ~e wa.

Ho }e li igra ti Sa vi}?

- Tre ni rao je ce le ne de qe, svi smo uz we ga i po ~e }e me~ – is ta kao je Sta no je vi}.

I. La za re vi}

Fo to: F. Ba ki}

U Voj vo di ni, bez ob zi ra na sjaj nu re zul tat sku se ri ju i od li~ nu for mu, ne raz me }u se po mep znim iz ja va ma pred me~ s Par ti za nom.

No vo sa |a ni ne pre te cr no-be li ma, a ima ju i ~vr ste ar gu men te zbog is po qe nog opre za.

- Od la zi mo u go ste srp skom pr va ku, u~e sni ku Li ge {am pi o na ko ji ima od li ~an tim i po je din ce. Sve sni smo svo jih vred no sti, for me ali

ZVE ZDA U KRA GU JEV CU

Pro si ne~ kog ne za ni ma Me ta lac Ru ko pis Zve zdi nog tre ne ra Ro ber ta Pro si ne~ kog vi dqiv je ovog pro le }a na te re nu. Eki pa igra sve bo qe i si gur ni je, ve za la je {est pr ven stve nih po be da. Hr vat ski stru~ wak je u svo joj fud bal skoj fi lo zo fi ji uneo niz no vi na, a kao pri mer mo `e da po slu `i i be se da na pres kon fe ren ci ji uo~i okr {a ja pro tiv Me tal ca u Kra gu jev cu.

- Uop {te me ne za ni ma ka ko igra Me ta lac, Slo bo da ili Par ti zan. Tu i ta mo pri ku pim ne ku in for ma ci ju od sa rad ni ka o kva li te tu pro tiv ni ka. Ine te re su je me je di no ka ko Zve zda igra. Ni je ovo ba ha to po na {a we, ali ima mo pra vo i kva li tet da ta ko raz mi {qa mo, da se ni ko me ne pri la go |a va mo. Fa vo ri ti smo u Kra gu jev cu, ide mo po tri bo da- is ta kao je Pro si ne~ ki.

Me ta lac se bo ri za op sta nak, ali je pre go di nu da na iz ne na dio cr ve no- be le, ceh je pla tio tre ner Pe tro vi}, a ka sni je je iz gu bqe na i ti tu la.

- U fud ba lu se mo `e sva {ta do go di ti, znam za taj kiks, ali nas

to ne op te re }u je. Ima mo sa mo po u- zda we, sjaj nu at mos fe ru, igra mo do bro, ri val je tim sa dna ta be le, uz pra vi an ga `man `e li mo tri jumf. Uosta lom, sva ki duel je va `an, a ve ru jem da }e od lu ka o ti tu li pa sti u ve ~i tom der bi ju.

Ni je `e leo u~i teq Be o gra |a na da se ba vi ne ga tiv no sti ma u srp skom fud ba lu ko je iz la ze na po vr {i nu (su |e we), a jo{ jed nom se po za ba vio sta tu som ne di sci pli no va nog Li Adi ja.

- Du go smo raz go va ra li o ce lu kup noj si tu a ci ji, gre {ka ma ko je je na pra vio. Ne }e bi ti u ti mu pro tiv Me tal ca, vra tio se u tak mi ~ar ski po gon, ali mo ra }e va qa no da se po tru di ka ko bi za u zeo po no vo svo ju po zi ci ju- ob ja snio je Pro si ne~ ki.

Na kra ju, po {to opet ima re la tiv no ~i stu ka drov sku si tu a ci ju, bez po vre |e nih i su spen do va nih igra ~a, tre ner Zve zde je sa op {tio ime na star te ra za me~ u Kra gu jev cu: Sta men ko vi}, Nin kov, Vi lo ti}, To {i}, Mi ki}, Isah, Evan dro, Ka du, Bor ha, Jev ti} i Ka lu |e ro vi}.

Z. Ran ge lov

DI SCI PLIN SKA KOMISIJA FSS U AK CI JI

Dar ko Fej sa, pr vo ti mac Haj du ka

mum, {to na `a lost u pro le} nom de lu pr ven stva u mno gim utak mi ca ma ni je bi lo do voq no da bi ukwi `i li bo do ve.

Mno go smo ovo ga pro le }a pro pu sti li i u te {koj smo si tu a ci ji, ali sa mo jed na po be da bi nas vra ti la u `i vot, a na dam se da }e ona sti }i pro tiv Su bo t i ~ a n a - ka ` e gra d i t eq igre Haj du ka Alek san dar Jo va no vi}.

Zna ju Ku qa ni ve o ma do bro ri va la, zna ju za we go ve evrop ske am bi ci je.

- Spar tak je or ga ni zo va na i do bra eki pa, do bar klub. Ima -

i evi dent nih ka drov skih pro ble ma.

Jo{ uvek je ne iz ve stan na stup Abu ba ka ra, Me do je vi }a i Me re ba {vi li ja, a zdra vqe sva kog na {eg igra ~a va `ni je je od bi lo ko je utak mi ce.

Ono {to je si gur no je to da }e sva ki fud ba ler ko ji do bi je {an su da ti mak si mum da na sta vi mo u sti lu ko jim smo za po ~e li pro le} nu po lu se zo nu - re kao je Mi lin ko vi}.

Par ti zan je uo~i utak mi ce in si sti rao na an ti do ping kon tro li.

To je wi ho vo pra vo i ne mam ni {ta pro tiv to ga - ka `e Mi lin ko vi}. Na pi ta we da li u od li~ noj fi zi~ koj pri pre mqe no sti svog

Par ti zan tra `i do ping kon tro lu

HAJ DUK DO MA ]IN SU BO TI ^A NI MA

U Ku li je na pro gra mu ma li voj vo |an ski der bi iz me |u Haj du ka i Spar ta ka ZV. Ku qa ni se bo re za op sta nak, Su bo ti ~a ni za evrop sku vi zu pa se o~e ku je za ni mqi va fud bal ska pred sta va.

- Gle da o ci mo gu da o~e ku ju jed nu do bru utak mi cu, jer na ma ni {ta osim po be de ne od go va ra. Ve ro vat no ta ko raz mi {qa i Spar tak pa pred vi |am „ma li rat” na te re nu, na rav no u du hu fer ple ja. Da }e mo svoj mak si -

- Sprem ni smo i na to i na ofan zi vu. Ipak, skon cen tri sa li smo se vi {e na to ka ko }e mo mi da od i gra mo me~.

Da li o~e ku je te ras tr zan duel?

- Pro {li put je bi lo ta ko jer je Voj vo di na bi la do sta agre siv na, a ka ko }e sa da bi ti za vi si i od nas. Ako mi bu de mo pra vi on da nas ni {ta ne }e ome sti.

Da li se sa da, po sle du `eg vre me na ose }a im pe ra tiv po be de ? U Ku pu ste mo gli da kal ku li {e te, sa da ne.

Br ki}: Par ti zan fa vo rit

nu ta i ne mo ra da se re {i u pr vom po lu vre me nu. Uve ren sam da }e mo po be di ti - op ti mi sta je Jo va no vi}.

Ku q a n i ni s u op t e r e } e n i kar to ni ma, ali je ne ko li ko igra ~a tre ni ra lo sma we nim in t e z i t e t om zbog po v re d a .

Zbog to ga je ne za hval no na ga |a ti start nu po sta vu, ali tre ba o~e k i v a t i ovaj sa s tav: Bra}, Pa u qe vi}, Fej sa, V. Ko va ~e vi}, A. @i va no vi}, Mak si m o v i}, Jo v a n o v i}, Bo g i}, \u ki}, Pe tro vi} i M. @i va no vi}. \. Bo ja ni}

Mi lo {e vi} i Dmi tro vi} na ta pe tu Di sci plin ska ko mi si ja FSS, po slu `be noj du `no sti, po za ba vi la se iz ja va ma u ra znim me di ji ma od stra ne Bo ba na Dmi tro vi }a i Sa ve Mi lo {e vi }a, a po vo dom re gu lar no sti tak mi ~e wa u li gi. Raz ma tra na je mo gu} nost po kre ta wa di sci plin skih po stu pa ka pro tiv dvo ji ce biv {ih fud ba le ra, uz kon sta ta ci ju da je sti gla pri ja va iz Za jed ni ce Su per li ge zbog kle ve ta Dmi tro vi }a i Mi lo {e vi }a u me di ji ma.

Pred sed nik ko mi si je Slo bo dan Pa jo vi} kon sta to vao je da naj pre mo ra da se utvr di da li su biv {i re pre zen ta tiv ci, na bi lo ko ji na ~in, ~la no vi fud bal ske or ga ni za ci je. Zbog to ga je za tra `e no iz ja {we we u slu ~a ju Dmi tro vi }a od FK Bo rac i Tre ner ske or ga ni za ci je, kao i od Op {tin skog sa ve za u ^a ~a ku da li je bri san iz re gi stra ak tiv nih igra ~a, a u slu ~a ju Mi lo {e vi} od Par ti za na da li je ~lan Skup {ti ne klu ba. Po do bi ja wu iz ve {ta ja DK FSS od lu ~i }e o svo joj nad le `no sti i even tu al nom po kret na wu po stup ka na sle de }oj sed ni ci, 21. apri la.

Z. R.

ti ma vi di pred nost, Mi lin ko vi} je od go vo rio u svom sti lu: - Ne mo `e mo fi zi~ ku pri pre mqe nost odvo je no po sma tra ti od tak ti~ ke po stav ke, od in spi ra ci je po je di na ca...Sve su to de ta qi ko ji mo gu da od lu ~e utak mi cu. U ovom ~a su ne znam ka ko }e se pro jek to va ti utak mi ca...

Gol man @eq ko Br ki} sla `e se sa ~i we ni com da je Par ti zan fa vo rit.

la si no} pod re flek tor skim osve tle wem u FC „Vu ja din Bo {kov”, Mi lin ko vi} je re kao da }e, uko li ko po me nu ti trio ne bu de spre man da igra, ade kvat ne za me ne pro na }i u kvar te tu: Ka tai, Mi to {e vi}, Ste va no vi}, S. No va ko vi}.

Za to je mo gu }e da tim Voj vo di ne iz gle da ova ko: Br ki} - Vu li }e vi}, Moj sov, Traj ko vi}, Pa vlo vi} Mi to {e vi} - La ze ti}, Me re ba {vi li, Tum ba se vi}, Ka tai - Ili}.

No} uo~i der bi ja fud ba le ri Voj vo di ne pro ve li su u ka ran ti nu no vo sad skog ho te la „Park”.

S. Sa vi}

JE LEN SU PER LI GA – 22. KO LO Da nas KRA GU JE VAC: Me ta lac - Cr ve na zve zda 14 (Are na 3) IN \I JA: In |i ja - Rad 16 KU LA: Haj duk - Spar tak Zla ti bor vo de 16 16 BE O GRAD: OFK Be o grad - Bo rac U@I CE: Slo bo da Po int Se voj no - Sme dre vo 16 16 BE O GRAD: ^u ka ri~ ki Stan kom - Ja go di na IVA WI CA: Ja vor - BSK 16 BE O GRAD: Par ti zan - Voj vo di na 19.30 (RTS) 1. Par ti zan 21 18 2 1 56:16 56 2. Cr ve na zve zda 21 17 2 2 37:10 53 3. Voj vo di na 21 15 5 1 35:8 50 4. Rad 21 12 6 3 31:11 42 5. Spar tak 21 8 8 5 21:14 32 6. Sme de re vo 21 7 10 4 20:17 31 7. OFK Be o grad 21 8 4 9 18:20 28 8. Ja vor 21 6 8 7 15:18 26 9. Slo bo da PS 21 6 7 8 22:25 25 10. BSK 21 6 7 8 17:26 25 11. Ja go di na 21 6 6 9 16:19 24 12. Bo rac 21 5 9 7 13:21 24 13. In |i ja 21 3 4 14 17:37 13 14. Me ta lac 21 3 4 14 11:31 13 15. Haj duk 21 2 6 12 13:30 12 16. ^u ka ri~ ki 21 0 4 17 5:44 4 U sre du (20. apri la) sa sta ju se - NO VI SAD: Voj vo di na - Haj duk, SU BO TI CA: Spar tak Zla ti bor vo da - OFK Be o grad, IVA WI CA: Ja vor - In |i ja, BE O GRAD: BSK - ^u ka ri~ ki, JA GO DI NA: Ja go di na - Me ta lac, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Slo bo da Po int Se voj no, SME DE RE VO: Sme de re vo - Par ti zan, ^A ^AK: Bo rac - Rad.

SA OP [TE WE SI NO DA SPC

Od lo `i te der bi za po sle Us kr sa Vrh Srp ske pra vo slav ne cr kve ape lu je na fud bal ske klu bo ve Par ti zan i Cr ve nu zve zdu da od lo `e der bi za po sle Us kr sa. Iz FK Cr ve na zve zda Mon du je do sta vqe no sa op {te we Sve tog ar hi je rej skog si no da SPC, u ko jem se ape lu je na upra ve Par ti za na i Cr ve ne zve zde da po me re od i gra va we der bi ja s 23. apri la na ne ki dru gi dan, od no sno po sle pro sla ve Us kr sa. „Sve ti ar hi je rej ski si nod je na svo joj sed ni ci (14. apri la) do neo ovu od lu ku: umo li ti upra ve fud bal skih klu bo va Par ti za na i Cr ve ne zve zde da utak mi cu 140. pr ven stve nog fud bal skog der bi ja, za ka za nu za 23. april ove go di ne - s ob zi rom na to da u taj dan ove go di ne pa da Ve li ka su bo ta, ka da se vr {i spo men na po greb i od la zak u Ad Go spo da i Bo ga na {e ga Isu sa Hri sta, i Pra vo slav na cr kva sa svo jom ver nom de com pro vo di mo li tve no i u mi ru, od lo `e do po sle pro sla ve vas kr se wa Hri sto vog”, pi {e u sa op {te wu SPC, ko je je pot pi sao pred sed nik Sve tog ar hi je rej skog si no da epi skog za hum sko-her ce go va~ ki Gri go ri je.

18

sport

subota16.april2011.

SUBOTI^ANI OPTIMISTI

SUPERLIGA U AMERI^KOM FUDBALU

U Ku lu po bo do ve Fudbaleri Spartaka Zlatibor vode gostuje u Kuli, {to je prilika da se uspe{ni prole}ni rezultati nastave.

Suboti~ke golubove jo{ uvek bole nepravde iz me~a s Partizanom, ali bez obzira na to moraju daqe.

- Iza nas je dobra radna nedeqa. Uz treninge smo odigrali i prijateqski me~ gde su svi igra~i mogli da se doka`u. Igramo dobro, uglavnom nas prate i rezultati, a me~ u Kuli je prilika da se taj niz nastavi – ka`e trener Spartaka ZV Qubo-

mir Ristovski i dodaje: - Zbog `utih kartona pauzira}e Marko Miri}, dok su zbog povreda van terena i daqe Nemawa Nikoli} i Lazar Veselinovi}. Bez obzira na ove hendikepe na{e ambicije su pobedni~ke.

Ristovski izuzetno po{tuje protivnika i smatra da su zbog pozicije na tabeli izuzetno opasno.

- Trenutna pozicija Hajduka nas ne}e zavarati.

Znamo da nas ~eka te{ka utakmica, spremni smo za nadigravawe i nadamo se uspehu – istakao je Ristovski.

N. S.

KANARINCI DO^EKUJU SREMCE

Nima lo lak is pit Nakon tri su{na kola, mlada ekipa kanarinaca je pokazala da ima srce i da ume da igra fudbal, pobedila je Kolubaru (1:0), a zatim remizirala na vru}em terenu u Zemunu (0:0).

Novi Sad o~igledno iz kola u kolo igra sve boqe, a danas na svom terenu ima priliku da to potvrdi protiv Srema koji se nalazi u zoni ispadawa. Sremci u prole}nom delu prvenstva nisu osetili ukus pobede i trenutno su na 16. mestu prvoliga{ke tabele.

Ipak, lo{i rezultati Srema sigurno ne}e zavarati stru~ni {tab i igra~e Novog Sada.

Jedan od junaka dobrih rezultat u prethodna dva kola svakako je i vode}i golgeter u `uto-plavom jatu Sa{a Bogunovi}.

- U posledwa dva susreta pokazali smo da nam je forma u usponu, a {to je najva`nije uspeli smo da Sa {a Bo gu no vi}, ka pi ten ka na ri na ca dobro izdawe protiv Kolubare Sremom koji nema {ta da izgui Zemuna oplodimo bodovima. bi, pa je zato opasan. U duelu sa O~ekujem te{ku utakmicu sa jo{ jednim direktnim rivalom

dnevnik

za opstanak poku{a}emo da overimo osvojene bodove, a kako nas o~ekuju utakmice protiv jakih rivala, Banata i Napretka, nemamo prava na kiks - kazao je kapiten kanarinaca.

U prvom delu prvenstva u Sremskoj Mitrovici nije bilo pobednika (1:1), a trener Zoran Govedarica o~ekuje da wegovi izabranici prika`u dobru igru i osvoje bodove.

- Zbog parnih kartona me~ }e propustiti Jakovqevi}, dok se Pekari}ev povratak na tern o~ekuje slede}e nedeqe, a ve} du`e su odsutni ^ekovi} i \uki}.

Ostatak ekipe je protekle nedeqe trenirao veoma dobro, atmosfera u ekipi je sjajna i momci jedva ~ekaju da istr~e na teren. Rival nije za potcewivawe, ali na nama je da pru`imo inspirativnu partiju i ne dozvolimo da bodovi odu iz Novog Sada - kazao je Govedarica.

Utakmica na Detelinari po~iwe u 16.30 ~asova.

I. Grubor

Der bi kraj [tran da U tre}em kolu Superlige u ameri~kom fudbalu derbi se igra u Novom Sadu gde Vojvode do~ekuju kragujeva~ke Divqe veprove, koji su startovali sa dve ubedqive pobede. Ina~e, Kragujev~ani nikada nisu pobedili Novosa|ane, u svih pet do sada odigranih utakmica trijumfovale su Vojvode.

Kragujevac je u ovom trenutku mo`da i najdominantija ekipa u Srbiji, ali tradicija je na na{oj strani. Oslawamo se pre svega na odbranu i verujemo da }e kona~no da proradi i napad rekao je Igor Stani{i}, predsednik novosadskih Vojvoda.

Da li }e Vojvode nastaviti tradiciju i jo{ jednom pobediti Kragujev~ane zna}e se nakon dana{weg me~a. Vojvode pozivaju navija~e da do|u na igrali{te Kabela i vide jedan `estok duel, tim pre {to su Kragujev~ani ba{ mo}na ekipa.

No vo sad ske Voj vo de ve ru ju da }e sla vi ti u der bi ju s Kra gu jev ~a ni ma

Derbi Vojvode Novi Sad - Divqi veprovi Kragujevac igra se danas od 14 ~asova, u Beogradu Vukovi do~ekuje Celtise iz Sombora (18), Lovci iz Vrbasa

od 15 ~asova na Gradskom stadionu ugosti}e Plave zmajeve iz Beograda, a susret Ratnici ^a~ak Panteri Pan~evo igra se u nedequ od 15 ~asova.

I. G.

TANGO LIMAN SUTRA DO^EKUJE KOWARNIK

Me~ za sla do ku sce Posle ubedqive startne pobede (8:2) nad kragujeva~ kim Ma{incem u okviru mini-lige bara`a za popunu Prve lige u futsalu, novosadski Tango Liman u nedequ (19.30 ~asova) do~ekuju starog znanca iz elitne di vi zi je Ko war nik. Bi }e to me~ za fudbalske sladokusce, a o predtoje}em susretu strateg Novosa|ana Nenad Popov ka`e: - Ovo }e za nas biti izuzeno va`an me~, bilo bi dobro da na po~etku bara`a startujemo s dve pobede, po{to nas potom o~ekuju tri gostovawa. S ekipom Ko war ni ka smo sta ri znanci jo{ dok smo zajedno igrali u Prvoj ligi, tako da

@eq ko Dra go qe vi}

se me|usobno dobro poznajemo i me|u na{im ekipama nema tajni.

Kowarnik je u prvom kolu pora`en u Ni{u.

- Protiv wih treba da odigramo o{tro od prvog minuta, da nametnemo jak tempo i da {to pre do|emo do povoqnog rezultata i osvojimo nova tri boda.

Pobedimo li bi}emo bli`i elitnoj ligi. Dosada{wa praksa nam pokazuje da nam ne le`e, ali uzdamo se u ve}i broj kvalitetnih igra~a, {to }e nam omogu}iti da dr`imo visok tempo igre tokom cele utakmice. U svakom slu~aju optimista sam - isti~e Popov.

Me~ se igra u nedequ u 19.30 ~asova u maloj sali Spensa.

J. Gali}

[KOLA MALOG FUDBALA „JELENKOVI]-JANKOVI]” RADI PUNOM PAROM

Le po ta i po nos In |i je Na ulasku u In|iju iz pravca Novog Sada sa desne strane u o~i upada sportska hala u izgradwi. U nasequ Leje, odmah iza velelepne gra|evine budu}e sportske hale, nalazi se sportski balon, koji su podigli fudbalski internacionalci Neboj{a Jelenkovi} i Zoran Jankovi}, otvoriv{i i [kolu malog fudbala „Jelenkovi}-Jankovi}”. Bilo je to kra jem le ta 2009. go di ne i {kola, kao i ceo objekat, vremenom su postali lepota i ponos In|ije. Administrativne prepreke i za~koqice na koje je nai{ao u Novom Sadu, ubrzale su odluku pomenutog tandema da svoje ideje u delo preto~i na pola puta do Beograda - u gradi}u koji je pod patronatom gradona~elnika Gorana Je{i}a u protekloj deceniji procvetao u svakom smislu.

Pomenuti sporstki centar pored balona obuhvata i teni ski te ren, le po ure |e nu otvorenu ba{tu, rekvizite za igru najmla|ih, kafe restoran u sklopu balona, ure|ene svla ~i o ni ce, ured ne to a le te... Pored mali{ana, kojih ima blizu sto i koji tri puta

U ba lon hi ta ju ma li {a ni i re kre a tiv ci

De cu fud ba lu u~e Ne nad Miq ko vi} i Bo jan Ba wac

nedeqno, podeqeni u tri gru pe, ve `ba ju pod stru~nim nadzorom Nenada Miqkovi}a (Vojvodina, Borac, Crvena zvezda, Ma |ar ska, Gr~ ka, Ukra ji na) i Bo ja na Bawca (In|ija, Zemun, Monako, Lil), svo je me sto na ve {ta~ koj pod lo zi u slobodnim terminima pronalaze i mnogobrojni rekreativci, predstavnici raznih firmi iz In|ije i okoline. A kako i ne bi, kada je sat ko ri {}e wa 2200 u dnev nom, od no sno 3200 u ve~erwem terminu.

Ne nad Miq ko vi} ra do je pri hva tio poziv Zorana Jankovi }a da ma li {a ne u~i fudbalskoj igri i ujedno ih vaspitava.

- Imamo generacije de~aka, uz po koju de voj ~i cu, od 1998. do 2003. go di ne.

Iako je uvek nezahvalno izdvajati pojedince, neka pomenutim de~acima i devoj~icama ovo poslu`i kao jo{ sna`niji motiv za budu}i rad.

Po me nu }u Lu ku Pr ti nu, Alek san dra Mun xi }a, Ti nu Blagojevi} (1998), Davida Baji}a, Mihajla Bawca, Petra Zinaji}a, Bo`u Suxuma, Davida Pawka (1999), Dragana Arsi}a, Milana ^u~kovi}a, Jovana ]ali}a (2000), Milana Za ri }a, Mi qa na [e va (2001), Bojana ]ali}a, Danila Jovi~i}a, Nikolu Pa{i}a, Nikolu Pe}anca, \or|a Trbovi}a (2002), Mihajla Matijevi}a, Filipa Loli}a, @arka Petkovi}a, Vuka{ina Dragosavqevi}a i Mariju Mar~eti} (2003). Ima mo od li~ ne uslove, teren u balonu dimenzija 45h25 metara, koji se zimi greje, a kada nai|u topliji dani, uz podignute stranice imamo prijatnu temperaturu

i prozra~an ambijent za treninge. [ko la fud ba la „Je len ko vi} - Jan ko vi}” po bra la je najvi{e ocene za organizaciju Prve zimske „Inteza” lige koja je trajala ~etiri meseca.

- Okupili smo na desetine ekipa iz Rume, Iriga, Starih Ba no va ca, Ze mu na, No ve i Stare Pazove, Beograda, No-

Zimska liga preraste u tradiciju, tako da }e, verujemo, slede}a biti jo{ masovnija i uspe{nija - ka`e Miqkovi}.

Treninzi u [koli fudbala „Jelenkovi} - Jankovi}” odvijaju se tri puta nedeqno, ponedeqkom, sredom i subotom od 16 do 19 sati, a uskoro }e u termin biti uba~en i petak.

Trenerski tandem Miqkovi}

Mo me nat s tre nin ga

vog Sada i In|ije, a pobednici su po kategorijama bili su Vojvodina (Stari Banovci) u 98. godi{tu, na{ JJ sport u 99, Novi Sad je trijumfovao u 2000, Futog Gale u 20001, a „Sava Soldatovi}„ iz Zemuna u 2002. godi{tu. Za sve pobedni ke obez be di li smo put u Italiju, gde }e po 12 igra~a sa tre ne rom pri su stvo va ti prvenstvenoj utamikici Serije A: Inter - Katanija. Deci }e to svakako ostati lepa uspomena za ceo `ivot, a ve} sada smo po~eli pripreme da

- Bawac zato napomiwe da svi zainteresovani mali{ani koji `ele da se upi{u, treba da se u pratwi roditeqa jave u pomenutim terminima, a bli`e informacije mogu da dobiju na telefon: 064/658-2438.

Me se~ na ~la na ri na iz no si 2000 di na ra, a po god nost predstavqa i ~iwenica da roditeqi u prijatnom ambijentu kafea mogu uz osve`ewe po pri stu pa~ noj ce ni da ne po sredno sa galerije prate rad na treningu.

S. Savi}

SPORT

dnevnik VOJVO\ANSKI DERBI U PAN^EVU

Cr ven ~a ni sprem ni za pod vig Pro{lonedeqna pobeda nad direktnim konkurentom u borbi za opstanak, ekipom Priboja, doprinela je u velikoj meri da gostovawe Crven~ana u Pan~evu bude za wih od presudnog zna~aja. Jer, nije dovoqno da u preostalim susretima pobede samo kao doma}ini, nego moraju negde i na strani da osvoje bar bod. Ako bi se to dogodilo u ovom susretu, onda bi se potpuno vratili „u igru”, mada to svakako zavisi i od rezultata drugih utakmica.

Pan~evci su veliki du`nici ve~era{wim gostima. Jesenas su

ih neprijatno iznenadili u Crvenki i nakon tog poraza oni se nisu oporavili i jo{ i te kako ose}aju posledice, a to je mesto na za~equ tabele. Sude}i po raspolo`ewu koje se vratilo nakon pro{lonedeqne pobede i uzdaju}i se u tradiciju, mogle bi se o~ekivati povoqan rezultat.

Da podsetimo, Dinamo i Crvenka su vi{edecenijski sportski rivali i prijateqi, posebno iz one lige u nekada{woj Jugoslaviji. Wihovi me|usobni susreti su pobu|ivali veliko interesovawe, a Crven~ani su znali da Pan~evce iznenade na wihovom parketu.

- Za obe ekipe ovo je susret od velikog zna~aja. Na{i doma}ini imaju bodovnu prednost i verovatno }e mirnije u}i u igru, ali mi upravo u tome tra`imo svoju {ansu i ne pomi{qamo na poraz. Dobro smo pripremqeni, vratilo nam se samopouzdawe i samo za neupu}ene na{ revan{ bio bi iznena|ewe - optimista je veteran Vlado Ra~i}.

Trener Radoslav Kova~evi} ne}e mo}i da ra~una na iskusnog Gorana \urovi}a, koji pauzira zbog diskvalifikacije, ali hrabri sve boqa igra mladog @egarca, koji mu je alternacija na poziciji desnog beka.

T. Jovovi}

JUGOVI] GOST CRVENO-BELIMA

Zve zdi se ne pre ti Rukometa{i Jugovi} Unimeta danas (20.30 ~asova) idu na noge Crvenoj zvezdi. Dok su Ka}ani nalaze u punom naletu crveno-beli malomalo pa ne treniraju. Izvesno je da }e Beogra|ani u me~ s Ka}anima u}i nedovoqno spremni. Da li je to {ansa Ka}ana, pitali smo kadetskog i povremenog juniorskog reprezentativca Srbije Nemawu Vu~i}evi}a, koji u tandemu sa [ipkom sjajno deluje na crti.

- Ne bih rekao da je to na{a {ansa. Istina je da oni nisu trenirali do ~etvrtka, me|utim, to je ekipa sastavqena od proverenih i kvalitetnih igra~a i juniorskih reprezentativaca, tako da to ne}e puno uticati na wihovu anga`ovanost.

Pauza od dva-tri dana im je taman dobro do{la da se odmore od svih problema - rekao je Vu~i}evi}, koji je do~ekao svojih pet minuta i opravdao poverewe trenera Jordovi}a.

Zvazda je slavila jesenas u Ka}u, kakve su sada prognoze?

- Zvezdi se nikada ne preti. Pred nama je veliki motiv da se doka`emo i da se revan{iramo za poraz iz prvog dela. U Beograd ne idemo s belom zastavom, naprotiv, u}i }emo maksimalno ozbiqno i motivisano. Mi smo takva ekipa da svakog mo`emo da pobedimo, ali i da izgubimo. Ne treba da obra}amo pa`wu na igru Zvezde, nego na na{u.

Ovo je prilika i da se Jugovi}evi reprezentativci predstave u lepom svetlu selektoru juniora Igoru Butuliji.

- Trudi}emo se da se poka`emo u {to lep{em svetlu, kako bi zaPLANINSKI BICIKLIZAM

Naj bo qi u Ru mu ni ji Selektor za planinski biciklizam Ivan Davosir odredio je petoricu voza~a za dana{wu trku u Klu` Napoki u Rumuniji . Startova}e Bojan \ur|i} (Radni~ki, Kragujevac), Aleksa Mari} (Crvena zvezda), Oliver [trbac (Fanatik, Novi Sad), Ivan Tomi} i Ivan Jovanovi} (Progresiv, Beograd).

Ne ma wa Vu ~i }e vi}, pi vot Ka }a na

vrednili novi poziv u reprezentaciju. Ina~e, i na{ trener Jordovi} nama mla|im daje sve ve}u {ansu jer to situacija na tabeli omogu}ava.Do~ekali smo svojih

pet minuta, pa se nadam da }emo u {to skorijoj budu}nosti mi biti nosioci Jugovi}eve igre - uveren je Vu~i}evi}.

J. Gali}

VOJVODINA U KRAGUJEVCU

Pri li ka za po prav ni Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar neo~ekivano su do`iveli tre}i uzastopni poraz na do ma }em par ke tu. Na kon ve~itih rivala, bodove je iz Novog Sada odnela i ekipa PKB-a (39:35). Ali, zato izabra ni ci \u ra |a Tr bo je vi }a igraju uspe{no na gostovawima, na pet utakmica (dve Kup) nisu do`iveli poraz.

Priliku da poprave utisak posle poraza od PKB - a Novosa|ani imaju danas na vru}em terenu u Kragujevcu gdeim je doma}in Radni~ki. [umadinci ove sezone igraju sjajno, naro~ito kao doma}ini, a podse}awa radi jesenas su trijum-

fovali u Novom Sadu (35:32).

S kakvim ambicijama kre}u u [umadiju pitali smo trenera \ura|a Trbojevi}a.

- Poraz od PKB - a te{ko je pao svima u klubu i svakako da je ostavio traga na igra~e. U kolikoj meri smo uspeli da se oporavimo vide}emo na samoj utakmici u Kragujevcu. Radni~ki je odli~na ekipa i nemamo pravo ni{ta unapred da obe}avamo. Ipak, na put kre}emo bez bele zastave sa `eqom da se nadigravamo, pa {ta bude - kazao je Trbojevi}.

Utakmica u Kragujevcu po~iwe u 19 ~asova.

I. G.

PRVENSTVO SRBIJE ZA @ENE

Kvar tet na vr hu Bo jan \ur |i}

- Trka je u C 2 kategoriji za svetske bodove i veoma nam je bitna u ovom delu sezone – ka`e Davosir. – Do sada je udarni trio reprezentacije bio \ur|i} – Mari} – [trbac, ali su im se po rezultatima pribli`ili Tomi} i Jovanovi} i od wih o~ekujemo visoke plasmane. Bi}e ovo naporan vikend, jer sutra je u Ribarskoj bawi prva trka za Ligu Srbije u planinskom biciklizmu i trudi}emo se da se vratimo i da najboqi na{i voza~i krenu u bitke i za doma}e bodove.

Na prvenstvu Srbije u {ahu za `ene u Beogradu posle ~etvrtog kola ponovo gu`va na vrhu.

Vode}im damama Drqevi}evoj i Raki}evoj, posle novih pobeda, pridru`ile su se Manakova i Stojanovi}. Na za~equ ni{ta novo – svakim kolom omladinke sti~u novo iskustvo uz nule u tabeli.

Najburnija partija kola bila je Stojanovi} - Maksimovi}. Fajterska borba zavr{ena je kada su crnoj ostale da “vise” dve figure – bez nadoknade. Ako rezultati budu nastavqeni u dosada{wem ritmu selektorka Bendera} }e morati da revidira spisak kandidata

za reprezentaciju. Ona je na {kolski na~in pokazala omladinskoj prvakiwi (Dragojevi}), daleko odmaklim pe{akom, kako se deli tabla na damino i kraqevo krilo.

Rezultati 4. kola: Bendera} Dragojevi} 1:0, Brankov - Eri} 0:1, Miladinovi} - Raki} remi, ^oqu{kina - Drqevi} remi, Pani} – Manakova 0:1, Stojanovi} - Maksimovi} 1:0.

Stawe posle 4. kola: Stawe posle 4. kola: 1-2. Drqevi}, Raki}, Manakova, Stojanovi} 3,5, 5. Eri} 3, 6. Bendera} 2,5, 7. Maksimovi} 2, 8. Miladinovi} 1,5, 9. ^oqu{kina 1, 10-12. Pani}, Dragojevi}, Brankov 0 poena.

B. D.

subota16.april2011.

19

@REB ZA SVETSKO PRVENSTVO U [ANGAJU

Del fi ni za do voq ni U kineskom gradu [angaju, gde }e se od 16. do 31. jula odr`ati Svetsko prvenstvo u vodenim sportovima, obavqen je `reb za vaterpolo turnir. Reprezantacija Srbije, koja brani svetsku titulu osvojenu pre dve godine u Rimu, takmi~i}e se u B grupi. Rivali delfinima }e biti Rumunija, Kina i Australija.U A grupi }e igrati Ma|arska, Kazahstan, Crna Gora i [panija, C grupu ~ine Brazil, Japan, Hrvatska i Kanada, dok }e u D grupi snage odmeriti SAD, Italija, Nema~ka i Japan.

Vaterpolo turnir za mu{karce stratova}e 18. jula, a

me~evi }e se igrati svaki drugi dan, dueli za odli~ja su na programu 30. jula. U prvom kolu Srbija }e igrati sa Kinom, u drugom sa Rumunijom i u tre}em sa Australijom. Prvaci grupa }e se direktno plasirati u ~etvrtfinale, dok }e drugoplasirane i tre}eplasirane reprezentacije razigravati za ~etvrtfinale. Ukoliko delfini budu prvi u grupi onda }e u ~etvrtfinalu snage odmeriti sa pobednikom susreta 2D 3C. Selektor Dejan Udovi~i} je rekao da `reb i nije toliko bitan, jer svaka grupa ima prednosti i mane.

- Dobro je to {to }emo iz utakmice u utakmici imati sve ja~e rivale. Poznajemo rivale, Australija nam je uzela bod u Rimu, Rumuni znaju da budu nezgodni, a Kinezi su, ipak, autsajderi. Podrazumeva se da }e svi protiv nas da igraju motivisano i zbog toga moramo da se pripremimo {to boqe - rekao je Udovi~i}. ^itav turnir bi}e odigran na otvorenom bazenu velelepnog Orijentalnog sportskog centra, ~iji je kapacitet oko 5.000 mesta. Kinezi su za trogodi{wu izgradwu tog objekta utro{ili vi{e od dve milijarde dolara.

G. M.

PO^IWE PLEJ-OF

Voj vo di na do ~e ku je Zve zdu Plej-of Prve A lige za vaterpoliste startuje danas.

Vojvodina }e u Novom Sadu do~ekati Crvenu zvezdu (19), a Partizan Rajfajzen }e ugostiti Beograd (19.30). Za razliku od duela Partizana i Beograda, gde je pobednik ve} unapred poznat, Vojvodina i Zvezda vodi}e neizvesnu bitku za mesto u finalu. Plej-of serija se igra na dve dobijene utakmice. [ef stru~nog {taba Novosa|ana Dejan Fo to: F. Ba ki} Stanojevi} je ista- Va ter po li sti Voj vo di ne da nas de le meg dan sa Zve zdom mice da re{imo polufinale i plakao da mu je `ao {to se sutra u Be- ekipom koja se bori za vrh u ma|arsiramo se u finale. Dosta smo greogradu igra fudbalska utakmica skom prvenstvu i pravi je predstavnik vaterpolo {kole na{ih {aka u posledwoj utakmici u Beoizme|u Partizana i Vojvodine i gradu (10:10), ukoliko ispravimo {to }e ve}i broj navija~a oti}i u severnih suseda. Trudi}emo se da u predstoje}im utakmicama poka`ete gre{ke i ispo{tujemo dogovor prestonicu da isprati taj derbi.

- Ipak, verujem da }e atmosfera mo koliko znamo, a od svojih igrapobedi}emo. Nadam se da }emo imabiti onakva kakva je bila i u pret- ~a tra`im samo da daju maksimum. ti podr{ku sa tribina - rekao je hodnim duelima sa Zvezdom. Mi smo Drugo, tre}e ili ~etvrto mesto Vapenski. motivisani, s tim {to dueli sa Zve- nama ne garantuje da }emo igrati u Centar Nemawa Ubovi} isti~e dom ne predstavqaju krunu sezone, Evropi, ve} nam samo pru`a moda }e dueli sa Zvezdom biti te{ki jer za nas sezona traje od septembra gu}nost da igramo u kvalifikacii neizvesni. do maja i svi me~evi su nam podjed- jama za Evroligu ili LEN kup.

- Videlo se to i u posledwoj nako va`ni. Pored motivacije mom- @eqa nam je da se posle igrawa u utakmici u Beogradu. Oni su ja~i ci moraju da poka`u u bazenu ono Evroligi i plasmana u finale Kuza Aksentijevi}a, a mi }emo poku{to ve`bamo na treninzima. Meni pa Srbije plasiramo i u finale {ati da odradimo sve ono {to od je najva`nije da igra~i napreduju, dr`avnog prvenstva - istkao je nas bude tra`io trener. Dosta su {to je evidentno, a ukoliko taj na- Stanojevi}. nam zna~ili terninzi sa Segedom, predak prate i rezultati onda jo{ Kapiten Boris Vapenski je naprobali smo neke stvari i spremni boqe - rekao je Stanojevi}. pomenuo da se rivali dobro poznasmo za polufinalne okr{aje - reVojvodina se vredno spremala za ju. kao je Ubovi}. zavr{nicu sezone i protekle nede- Odigrali smo sa Zvezdom ~etiUtakmica Vojvodina - Crvene qe je odradila pest treninga sa ma- ri utakmice, tri dobili i jednu rezvezde igra se danas na bazenu Sla|arskim Segedom. mizirali. Izborili smo prednost na bara u 19 ~asova, a druga u Beo- Ti treninzi bili su nam od vedoma}eg bazena u direktnom duelu. gradu najverovatnije 27. aprila. like koristi, jer smo trenirali sa Nadam se da }emo uspeti u dve utakG. Malenovi} MITING U NOVOM SADU

Naj mla |i za me da qe

Me|unarodni pliva~ki miting, 14. po redu, pod nazivom „Uskrs 2011” odr`a}e se danas na bazenu Slana bara u Novom Sadu. Takmi~ewe je za najmla|e kategorije (od osam do 12 godina), organizuje ga PK Vojvodina, a u okviru mitinga bi}e odr`ana i ~etvrta memorijalna trka „Ivan Mili~i}”. O~ekuje se u~e{}e oko 400 takmi~ara.Po~etak mitinga je u 12 ~asova.

G. M. KUP SRBIJE MK ORU@JEM

Bez re pre zen ta ti va ca Sezona u ga|awu malokalibarskim oru`jem otvara se danas. Na streli{tu u Novom Sadu (Put [ajka{kog odreda 1 a, kod benzinske pumpe AVIA) odr`a}e se danas i sutra prvo kolo Kupa za juniore i seniore u ga|awu MK oru`jem u organizaciji Sterqa~ke dru`ine Novi Sad 1790.

Na`alost, u prvom kolu ne}e nastupiti reprezentativci koji su u~estvovali na svetskim kupovima u Sidneju i [angvonu. Zato se o~ekuje nastup svih ostalih strelaca iz cele Srbije. Takmi~ewe i danas i sutra po~iwe u 9 ~asova.

G. M.

20

sport

subota16.april2011.

dnevnik

SLOBODAN ANTANASI], PREDSEDNIK ODBOJKA[ICA VOJVODINE

Zre lost u ne zre lim go di na ma Pre po~etka takmiSve devojke su dale veliki do~ewa u Prvoj ligi maprinos uspehu, a ~inilo mi se na lo ko je o~ekivao da bi pojedinim utakmicama da igraju odbojka{ice Vojvodikao ma{ina. To se posebno videne mogle da naprave veliki relo na turnirima u inostranstvu. zultat, pre svega zbog wihove Igrali smo ravnopravno sa mladosti (prosek nepunih 17 goCSKA iz Sofije, a pobedili judina) i neiskustva. Ali, Novosa|anke su napravile fenomenalan rezultat plasirav{i se u Superligu. Kao peta ekipa u istoriju ovog sporta u{le su u najja~i rang bez poraza (22 pobede).

Nekada{wi trener, a sada prvi ~ovek kluba Slobodan Antanasi} prezadovoqan je u~iwenim, a naro~ito {to Vojvodinu niko nije uzimao za ozbiqno pre starta sezone.

- Nismo `eleli mnogo da se eksponiramo pre starta sezone, ve} smo hteli da igrama poka`emo koliko vredimo. To se i desilo, devojke su mnogo napredovale i zaslu`eno u{le u elitu.

Pokazale su ogromnu sportsku zrelost u nezrelim godinama i time je uspeh jo{ ve}i – istakao je predsednik Vojvodine. [ta je iniciralo ovaj uspeh?

- Posledwih nekoliko Slobodan Antanasi} godina smo imali dobru ekipu i malo nam je falilo da niorski Fopapedreti u Italinapravimo sli~an uspeh, a proji. {le sezone smo formirali mlad Tek vas o~ekuju veliki ispiti sastav i dovo|ewem tehni~arke u najja~em rangu?

Vere \uri} i korektorke Kri- Znamo {ta nas ~eka, ali je stine Rankovi} iz Lazarevca dojo{ rano da se pri~a o narednim bili smo inicijalne kapisle. potezima. Neizvestan je ostanak

\uri}eve, zbog odlaska u SAD, a ako se to desi krenu}emo u potragu za tehni~arem i mo`da jednim vrhunskim sredwim blokerom. U svakom slu~aju, tim }e pretrpeti minimalne izmene, ne `elimo nagomilavawe igra~ica, a {to se ti~e ambicija, treba sa~ekati i videti kakve }e biti ostale ekipe u ligi.

O~ekujem da }e devojke jo{ napredovati.

Desila se smena trenera na polusezoni {to je bio {ok za sve?

- Bio je to {ok, ali na kratko vreme. Kada je umesto Savi}a do{ao Ugqe{a [egrt za svega nekoliko dana stvari su legle na mesto i devojke su novajliju brzo prihvatile. [egrtom sam izuzetno zadovoqan i siguran sam da }e i on trenerski stasavati uz devojke.

Pro{li ste i na finalni turnir juniorskog prvenstva Srbije?

- Bili smo dominantni u Vojvodini, a potom i na polufinalnom turniru u Trsteniku i pro{li na finalni turnir i sa Crvenom zvezdom, Vizurom i Po{tarom }emo odlu~ivati o prvaku u juniorskoj konkurenciji. Po{tar je autsajder, tri ekipe }e odlu~ivati o medaqama, a ja mislim da imamo velike {anse za najsjajnije odli~je – rekao je predsednik Vojvodine Slobodan Antanasi} Ser|o.

M. Risti}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Pr va li ga Sr bi je - NOVI SAD: Novi Sad - Srem, SOMBOR: Radni~ki - Sin|eli}, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Proleter, BEOGRAD: BASK - Banat, ZEMUN: Zemun - Kolubara, BEOGRAD: Be`anija - Napredak, PO@AREVAC: Mladi radnik - Big bul Radni~ki.

Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

grad (18), VR[AC: Hemofarm [tada - Mega Vizura (19).

Pr va B mu {ka li ga - OBRENOVAC: Radni~ki - Vojvodina (15), NI[: Konstantin - Ni{ (21), JAGODINA: jagodina @elezni~ar (19).

Pr va B `en ska li ga - BEO^IN: Beo~in - Stara Pazova (18.30).

Pr va srp ska mu {ka li ga - Se ver - BELEGI[: Dunav - Veternik (19), NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Topola (17), KOVIN: Radni~ki - Meridiana (20), STARA PAZOVA: Stara Pazova - Vrbas (18).

Dru ga srp ska mu {ka li ga - Se ver - FUTOG: Top - Kikinda (14.30), KRAJI[NIK: Krajina Grme~ - Akademik (19), APATIN: Apatin - Dinamo (18), KULA: Hajduk - Crvenka (19).

Odbojka Srp ska li ga Voj vo di na - NOVI KOZARCI: Sloboda - ^SK Pivara, PE]INCI: Dowi Srem - Radni~ki (NP), TEMERIN: Sloga - Solunac, APATIN: Mladost - Mladost (BJ), VR[AC: Vr{ac - Kikinda, OXACI: Tekstilac Ites - Senta, BEO^IN: Cement - Dolina.

Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Is tok ADA: AFK - Dinamo, BAJMOK: Radni~ki - Proleter, SUBOTICA: Ba~ka 1901 - Budu}nost (SC).

Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Za pad - NOVI SAD: Crvena zvezda - Ba~ka (BP), NOVI BANOVCI: Omladinac - Polet (S), SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Indeks, RUMA: 1. maj - Borac (NS), ERDEVIK: Sloga Erdvik - Mladost (T), KA]: Jugovi} - Metalac AV. Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da NOVI SAD: Slavija - Srbobran, @elezni~ar - Be~ej Old gold, BA^: Tvr|ava - Vrbas.

Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova.

Ko{arka Mu {ka su per li ga Sr bi je @ELEZNIK: FMP - OKK Beo-

Dru ga mu {ka li ga - se ver FUTOG: RFU - Dunav volej (17), FOK - Sloven (20), IN\IJA: In|ija - Apatin (19), NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans Srem 2006 (20).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - cen tar - NOVI SAD: NS volej tim - Varadin BMG gradwa 2 (13.15), NS tim - Novi Sad 3 (12), SREMSKA MITORVICA: Sloga - VST (14), [ID: Maks Vojvodina 2 (19), SREMSKI KARLOVCI: Partizan - Futogvest (18).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - se ver - BE^EJ: Be~ej - Merkur (12), VRBAS: Vrbas - Volejstars (15.30), Ba~ki zmaj - Mladost (17), BA^KA PALANKA: Blok aut - Apatin (15).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - jug - ZREWANIN: Proleter @iti{te (19.30), VR[AC: Vr{ac - Mladost Ekspans (17).

Rukomet Su per li ga za mu {kar ce - BEOGRAD: Crvena zvezda - Jugovi} Unimet (20.30), PKB - Smederevo DU Integral (20), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Vojvodina @elezni~ar (19), NI[: Naisus Planinka Prolom voda (18), VRAWE: Vrawe - Metaloplastika (19), PRIBOJ: Priboj Kolubara (18), PAN^EVO: Dinamo - Crvenka (19.30), PO@AREVAC: Po`arevac - Partizan (19).

Su per li ga za da me - BEOGRAD: JP Radni~ki - Jagodina (17).

Pr va mu {ka li ga - KRU[EVAC: Napredak - Vrbas Karneks (19), NOVI PAZAR: Novi Pazar - Jagodina (19), ZUBIN POTOK: Mokra Gora - Obili} (19).

Pr va `en ska li ga - ADA: Halas Jo`ef - Metalac A.D. (19); KIKINDA: Kikinda - @elezni~ar Metal Cinkara (18).

Dru ga mu {ka li ga, se ver - BANATSKO NOVO SELO: Banatski karlovac - @SK (18), KA^AREVO: Jedinstvo - Sombor (19).

Dru ga `en ska li ga, se ver PAN^EVO: Pan~evo - Spartak (17.30), BAJMOK: Radni~ki Temerin (16.30).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - BE[KA: Hajduk - Putinci (19), JA[A TOMI]: Radni~ki - Slavija (19.30), KQAJI]EVO: Kqaji}evo - Kikinda (17), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Omladinac (19), BEZDAN: Grafi~ar Obili} (18), SIVAC: Sivac 69 PIK Prigrevica (17).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - MO[ORIN: Mileti} - Spartak (17), BEO^IN: Cement - Jedinstvo (E) (16.30).

Vaterpolo Po lu fi na le plej-ofa - NOVI SAD: Vojvodina - Crvena zvezda (19), BEOGRAD: Partizan Rajfajzen - Beograd (19.30).

Plej-aut - KIKINDA: @AK - TENT (19).

DANAS I SUTRA F4 TURNIR EVROKUPA U TREVIZU

Mar ko vi} ju ri {a na tro fej Ko{arka{ki reprezentativac Srbije Stefan Markovi}, biv{i igra~ vr{a~kog Hemofarma, sa svojim novim klubom Benetonom doma}in je fajnal for turnira Evrokupa.

Markovi} je u seniorskoj karijeri uvek bio nadomak titula, ali ih, na wegovu `alost, nije osvajao. S reprezentacijom Srbije bio je drugi u Evropi i tre-

Pro gram tur ni ra Danas Uniks - Cedevita Beneton - Kahasol

18 20.45

Sutra Me~ za 3. mesto Finalni susret

18 20.45

}i na svetu, a s Hemofarmom uvek iza Partizana. U prvoj sezoni kao ~lan Benetona ima {ansu da osvoji trofej Evrokupa, ~ime bi se nekada{wi velikan italijanske i kontinentalne ko{arke vratio na glavnu pozornicu.

- Beneton je bez evropskog trofeja jo{ od davne 1999. godine, kada je osvojio tada{wi Kup Saporte - za sajt Evrokupa izjavio je Stefan Markovi}. - Za nas je turnir u Trevizu veliki izazov, da poku{amo da ponovimo taj uspeh, ali i da osvajawem Evrokupa obezbedimo nastup u Evroligi slede}e sezone.

Mada }e krajem ovog meseca proslaviti tek 23. ro|endan, Stefanu je ovo ve} peta sezona u Evrokupu, u kojem je igra~ bez premca po broju asistencija. Na 14 utakmica ove sezone - od kojih je Beneton izgubio samo jednu - prose~no je bele`io 6,6 poena, 5,2 asistencija, 4 skoka i 1,9 ukradenih lopti.

- Sezona je do sada bila uspe{na i za mene i za tim. Izgubili smo samo od Kahasola u gostima, ali sada su pred nama jo{ dve utakmice - one najva`nije - dodao je Markovi}.

Prvi rival Benetona bi}e ponovo {panski Kahasol, a onda, u slu~aju da Italijani pobede, i}i }e u finalu na boqeg iz me~a Uniks-Cedevita.

Stefan Markovi}

- [panci imaju opasan tim, posebno otkako se Kalovej vratio posle povrede. Imaju odli~an spoj iskustva i talenta. U grupi smo pobedili mi wih i oni nas kao doma}ini, ali ovo }e biti potpuno druga~ija utakmica - objasnio je srpski reprezentativac. - Polufinale Evrokupa nije klasi~na utakmica na doma}em terenu, jer bi}e prisutni i navija~i drugih ekipa, iz drugih zemaqa, mada je sigurno da smo mi u prednosti jer smo navikli na obru~e i sve ostalo.

Na drugoj strani, jedino }e Beneton imati pritisak - da mora da pobedi jer igra kod ku}e.

Markovi}u }e ovo biti drugi nastup u polufinalu Evrokupa.

Pre dve godine u Torinu, Hemofarm je iznenadio moskovski Dinamo, ali je onda pora`en od Lijetuvos Ritasa, koji je posle osvojio trofej.

S druge strane, Kahasol je uslovno re~eno mali tim iz {panskog grada Seviqe, koji je igrao odli~no u Evropi tokom sezone i koji sada ima san da poku{a nemogu}e i osvoji vredan trofej.

- Ve} i plasman u ~etvrtfinale bio je veliki korak za nas, a ~iwenica da nas samo jedna pobeda deli od evropskog finala ravna je fantaziji - izjavio je trener Kahasola Joan Plaza. - Da budem iskren, za mene je finale me~ s Benetonom, mada }e moji pomo}nici gledati susret Uniks - Cedevita i skautirati obe ekipe. Beneton je odli~an sastav s vanrednim {uterima i odli~nim trenerom Jasminom Repe{om. Ipak, spremni smo za izazov, radili smo veoma naporno da bismo stigli do F4 turnira i imamo pravo da se nadamo ulasku u finale.

Pripremio: A. Predojevi}

Dirk No vic ki na EP?

Dirk Novicki

Nema~ki ko{arka{ Dirk Novicki izjavio je da `eli da igra za svoju zemqu na ovogodi{wem Evropskom prvenstvu, ~iji }e doma}in biti Litvanija. Novicki za reprezentaciju Nema~ke nije igrao od Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine, a propustio je [ampionat starog kontinenta u Poqskoj i Svetsko prvenstvo u Turskoj. Kao glavni razlog odluke o verovatnom povratku u dres svog nacionalnog tima Novicki je naveo `equ da se Nema~ka kvalifikuje na Olimpijske igre 2012. godine u Londonu.

- @eleo bih da pomognem Nema~koj da se jo{ jednom kvalifikuje na Olimpijske igre. Ako NBA sezonu zavr{im bez ikakvih povreda, ve}a je verovatno}a da }u biti u Litvaniji nego negde drugde - rekao je ko{arka{ Dalas Maveriksa.

Ukoliko se Novicki bude vratio u reprezentaciju Nema~ke, velika verovatno}a je da }e isto u~initi i Kris Kaman. Centar Los An|eles Klipersa je pro{log meseca nagovestio da }e svoju odluku o igrawu za nacionalni tim doneti tek po{to Novicki saop{ti svoju. Ipak, ne}e sve zavisiti od samih igra~a, ve} i najavqenog lokauta u najja~oj ko{arka{koj ligi na svetu.

SUPERLIGA - MU[KARCI

Ce la pri ~a sta la u 55 mi nu ta Vojvodina - Kikinda 0:3 NO VI SAD: Stonoteniska sala SPC „Vojvodina”, gledalaca 50. Sudija: Mirjana Mi{~evi} (Novi Sad).

Rezultati: Starevi} - Bu{ 1:3 (-2, 8, -5, -7), Miti} - Markovi} 0:3 (-8, -7, -7), ^abrilo Popov 0:3 (-3, -6, -10). ^itava stonoteniska pri~a u novosadskom „Spensu” stala

je u nepun sat vremena. Gostima iz Kikinde trebalo je svega 55 minuta da osvoje bodove u susretu s preslabim sastavom Vojvodine.

Du {an Sta re vi} je po sle glatko izgubqenog prvog seta u prvoj partiji sa odli~nim Imreom Bu{om uspeo da pobedi u drugom i to je bilo prakti~no sve od otpora doma}ina.

Milija ^abrilo je u tre}em setu tre}e partije stigao od 6:10 do izjedna~ewa, ali je izgubio na razliku.

Iz STK Vojvodina najavili su da }e prvenstveni me~ 17. kola wihova `enska ekipa s Ba~kom Topolom odigrati u „Spensu” u utorak 19. aprila od 17 sati.

S. Savi}

kultura

dnevnik

subota16.april2011.

21 Фото: С. Дорошки

61. ФЕСТИВАЛ ПРОФЕСИОНАЛНИХ ПОЗОРИШТА ВОЈВОДИНЕ

Лепо за око Да је Гогољ наш савременик, вероватно би написао и „Развод“, поред „Женидбе“. Али, редитељки Ани Ђорђевић је била довољна апсурдистичка нота овог познатог комада руског класика да дело у Народном позоришту Сомбор адаптира на прилично неочекиван начин – без уобичајене експресивне раскоши, у доста спором темпу, са ве-

осујећује тако што натриповани Кочкарјов (Миљан Прљета) толико наваљује да опрезни, здраво скептични Поткољосин (Марко Марковић) бежи од ђавола званог жена, али лаку ноћ је тек кад и Агафја (Милијана Макевић) учини то исто! Тешко је докучити шта је унутрашња логика ове представе, шта је њен сабирајући садржај,

Сутра уручење награда

ликим осећајем да се логореичност Гогољевих карактеристично реалистички-ирационално структурираних ликова преведе у мимику и строгу одређеност гестова, дакле – првенствено физичку игру. Има ли у представи „Женидба“ коју је прексиноћ видела публика Фестивала професионалних позоришта у Зрењанину метафизике (и откуд такво питање)? Сценски простор снажно је означен великим, углачаним црним столом и рефлекторима изнад његa (моћна сценографија Весне Штрбац). Испод, за њим и на њему, „каче“ се ликови, сви константно присутни на сцени (у офу), што може да се тумачи као да су у истом кошу, или као назнака малограђанске прозирности – огољености (сви све знају, све се већ зна). Агафја као да иде на стрељање кад је тетка Арина (Олгица Несторовић), зло које не спава, изводи пред просце, те несрећнике своје врсте. Трговина, пошто је брак приказан као „чин за отаџбину“, уговорни систем између некаквих смешних посредника, моћних наци тетака, склапа се, односно

Фото: Ј. Д. Његовић

Вечерас је последња представа у конкуренцији, „Човекова трагедија“ Имреа Мадача, у режији Кокана Младеновића Новосадског позоришта. Сутра је уручење награде и у част награђених плесна представа истог театра „Сан летње ноћи“ према Шекспиру, у режији Золтана Пушкаша.

Из представе „Трапави змај“ домаћина фестивала

али је зато појавност, стилска обрада са мноштвом минуциозних детаља (којима знатно доприноси костимографија Лане Цвијановић), са технички уједначеном, ритмичном игром целог ансамбла , готово савршена и лепа за око. Појачана драмати-

ка заправо је извор комике, јер суздржаност и дистанцираност коју је редитељка морала захтевати од глумаца, гради пренапрегнуту озбиљност, врло често смешнију него салве „комичних“ решења, која су у представи сомборског позоришта одмерена и тачна. „Можда су живели срећно до краја живота, али кога то брига“, каже се на крају Гогљеве „Женидбе“, у режији Ане Ђорђевић. Можда су нове генерације у праву кад неће да се жене, бар не под овим условима, али... Народно позориште „Тоша Јовановић“ јуче је као домаћин фестивала у Зрењанину извело представу „Трапави змај“ Мирослава Настасијевића, у режији Ирене Тот. Представа је намењена млађој публици, нарочито онима који су некад имали невоље са својом вештином да обарају ствари око себе. „Трапави змај“ је прича о змају који баш и није неки змај. Али, крв је крв, и он се заљуби у принцезу, а принца гимнастичара никако није могао да победи... Али и принц је прави принц само кад је великодушан, па змај до краја проналази своје право ја. Распевана, надахнута, одиграна тако да изгледа необавезно, неусиљено, а заправо врло добро, представа зрењанинских луткара снажно је обојена употребом новоговора, специфичних англосаксонских жаргонизама преведених у српски (тренутно је најчувенији „лајковати“), што је додатни извор комике и духовити коментар дворана. У вечерњем програму Фестивала, синоћ је гостовало Српско народно позориште с представом „Тимон Атињанин“ Виљема Шекспира, у режији Горчина Стојановића. И. Бурић

ПРЕ МИ ЈЕ РА ПРЕД СТА ВЕ „ЖИ ВЕ ЛА ЉУ БАВ“ У СУ БО ТИЧ КОМ ПО ЗО РИ ШТУ „ДЕ ЖЕ КО СТО ЛА ЊИ“

Све тлу цав и драг опе рет ски свет У су бо тич ком по зо ри шту „Де же Ко сто ла њи“ су тра ће пре ми јер но би ти из ве де на пред ста ва „Жи ве ла љу бав“ у ре жи ји Са бол ча Тол на и ја. Пред ста ва је на ста ла по ко ма ду „Ма ске„ Ми ло ша Цр њан ског, тек сто ви ма Ге зе Ча та и пе сма ма Рај не ра Ма ри је Рил кеа. Ре ди тељ Са болч Тол наи ука зу је да је иде ја за ову пред ста ву на ста ла још пре де се так го ди на. Та да је тре ба ло да бу де из ве де на у згра ди На род ног по зо ри шта, ко ја је та да, иако у те шким усло ви ма, би ла у функ ци ји. Пред ста ва се осла ња на исто ри ју те згра де и на не ка од име на дав на шњег по зо ри шног све та ко ји се у њој оку пљао, и ле ген де о њи ма. Тол наи об ја шња ва да се у тој згра ди с кра ја 19. и по чет ком 20. ве ка оку пљао свет опе рет ских пред ста ва, све тлу ца ви и по ма ло ки ча сти, али ко ји је, по ње го вим ре чи ма, остао до да нас драг љу ди ма ко ји га се при се ћа ју са се том. Ова пред ста ва на ја вље на је и као „на клон пред глу мач ким асо ви ма, но стал гич но сно ви ђе ње у зна ку опе ре те и ста ре Су бо ти це“. Ка ко сам на слов го во ри, пред ста ва сла ви љу бав и пра ве вред но -

сти. И код са мог Цр њан ског у „Ма ска ма“, љу бав је глав на те ма, ка ко под се ћа Тол наи, као и у не ким пе сма ма из Рил ке о вих „Де вин ских еле ги ја“ ко је су ко ри сти ли у пред ста ви. Те пе сме, ка ко на по ми ње Тол наи, су че ља ва ју од нос љу ба ви и смр ти, не ста ја ња и про ла зно сти. Сва ко при жељ ку је да се вра ти у вре ме опе ре та, кад су се љу ди ба ви ли са мо љу ба вљу и то им је би ло до вољ но, на во ди јед на од глу ми ца у овој пред ста ви Мар та Бе реш, и до да је да ће се то са да оства ри ти, уз на ду да то не ће би ти на не ки по вр шан на чин, већ да ће пу бли ци би ти пру же но и не што ви ше. Уз глум це овог по зо ри шта, у пред ста ви „Жи ве ла љу бав“ игра ју и глум ци дру гих су бо тич ких по зо ри шта: Мар та Бе реш, Хер ми на Г. Ер де љи, За лан Гре гуш, Па у ла Хек, Ар пад Ме са рош, Га бор Ме са рош, ИмреЕлек Ми кеш и Зол тан Плетл. Ком по зи тор је Си лард Ме зеи, ко сти мо граф је Ери ка Ја но вич, а сце но граф је Зол тан Пе ро вич. Н. Пеј чић

Обоиста Алекс Клајн с Београдском филхармонијом

КОНЦЕРТ БЕОГРАДСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ НА НОМУСУ

Грандиозне звучне пропорције Полетна енергичност интерпретација и блистава пуноћа бујног оркестарског звука освојили су и понели публику на прексиноћном концерту Београдске филхармоније, којим је четврте фестивалске вечери у Синагоги настављен програм Номуса. После претходних, врло успешних концерата камерне музике, наступ нашег водећег симфонијског оркестра донео је фестивалу нови уметнички импулс и додатну драж и привлачност, која је била утолико већа што је Београдска филхармонија овде наступила под уметничким вођством истакнутог гостујућег канадског диригента јерменског порекла, маестра Нурхана Армана и са исто тако високо реномираним бразилским обоистом Алексом Клајном као солистом. И сам програм овог концерта је био занимљив и интригантан, обухвативши веома захтевна и на нашим концертним подијумима ређе извођена концертантна дела аутора двадесетог века. У уводном делу чланови Београдске филхармоније под усредсређеним и ангажованим вођством Нурхана Армана извели су најпре Моцартову Увертиру за оперу „Чаробна фрула“, доневши ово дело узвишене, божанске ведрине у живим и складно извајаним, прозрачним звучним обрисима. Као неочекивани контраст уследила је потом интерпретација Концерта за обоу и оркестар у Д дуру Рихарда Штрауса, дела широко развијене мелодике и пасторалне, на тренутке тмурне музичке атмосфере, као својеврсног тестаментарног опуса великог немачког композитора, које је врло прецизно и упечатљиво тонски уобличено у инспиративном стваралачком дослуху диригента Армана, виртуозног и извођачки сувереног обоисте Алекса Клајна и

ЗАВРШЕН 5. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПРОЗЕ У НОВОМ САДУ

Живе машине за приче Синоћним наступом Иване Симић Бодрожић из Хрватске и Вулета Журића из Србије у Културном центру Новога Сада завршен је 5. међународни фестивал прозе. Протекла три дана, девет писаца из пет земаља дружило се са бројном, заинтересованом и обавештеном књижевном публиком, у обновљеном КЦ НС, али и у две новосадске гимназије„Лаза Костић” и „Јован Јовановић Змај”. Из разговора са учесницима сазнали смо, а тако је било и претходних година, да књижевници воле сусрете са младим читаоцима. То се дало видети и јуче, у пуној свечаној сали Јовине гимназије, а гости су били Ивана Симић Бодрожић, Георги Господинов и његов преводилац са бугарског Велимир Костов. Био је то веома занимљив књижевни матине, на коме су питања постављали ученици. Аутори чули по нешто што су и сами заборавили, а ђаци - да није

Фото: Б. Лучић

срамота тајно писати поезију и да поезија могу бити и добро написане СМС поруке. Ивана Симић Бодрожић је објаснила да јој поезија служи за један, а проза за сасвим други регистар емо-

ција. А одувек је записивала све што јој је било важно, у дневницима, на папирићима, на маргинама уџбеника. Пишући је сазрела и као личност и као књижевница. Људима се стално догађају смешне, тужне, обичне,

бизарне ствари, а тако је и у књигама. Књижевност не треба лишавати тих животних сокова, јер у супротном неће бити ни уметности. Гошћа из Хрватске је будућим писцима саветовала да буду радознали, да пажњиво слушају разговоре на сваком месту, а најважније је при том да воле људе. Георги Господинов је најављен као „машина за приче”, па му није било тешко да шармира слушаоце. Било му је драго када је чуо да модератори разговора знају како и зашто је почео да пише. Пошто је као дете имао кошмарне снове, пожалио се својој баки, а она му је рекла да се о ружним сновима никада не прича. Да би их се слободио, почео је да записује. Причајући причу, живиш још један дан живота више, поручио је Господинов, а Ивана Симић Бодрожић, да је човеку свака прочитана књига-поклон, који га учини бољим. Р. Лотина

чланова оркестра. Са елоквентно и богато разуђеном деоницом обое у првом плану, диригент Нурхан Арман је лаким али ауторитативном гестом, из оркестарских деоница извлачио танане, динамички и тонски префињено извајане звучне нијансе, које су овом извођењу дале дубоку и деликатну из-

мог композитора, најтачније могла описати као музички приказ „човекове животне борбе и суочавања са сумњама и трагиком“, доноси на тај начин богато обиље разноврсне музичке грађе, од почетних, медитативних мелодијских мотива, преко потоњих бурно акцентованих секвенци реских звучних

ДАНАС И СУТРА НА НОМУСУ

Стефан Миленковић и „Вандерер трио” Наш најпознатији и најпопуларниј виолиниста Стефан Миленковић наступа вечерас у 20 часова у Синагоги, први пут на Номусу, уз пратњу новосадског ансамбла „Камерата академика“, чији је овог пута концертмајстор. На програму је композиција „Ласт раунд“ за виолину и гудаче аргентинског композитора Освалда Голијова, која представља сублимирани танго плес. Она ће први пут бити изведена у Србији, а светску премијеру ће доживети Концерт за виолину, гудачки оркестар и удараљке америчког композитора Рудолфа Хакена, посвећена Миленковићу. На овом концерту чуће се и Дворжакова Серенада за гудаче у Е–дуру. Сутра ће на Номусу у 20 часова у Градској кући наступити француски трио „Вандерер“, који је већ учествовао на овом фестивалу и стекао велики број поштовалаца. Они ће извести Листов клавирски трио „Тристиjа – Оберманова долина“, као и Шопенов и Сметанин Трио у ге–молу за клавир, виолину и виолончело. Н. П-ј. ражајност и стишану, мада снажну драматику. Други део концерта донео је извођење Симфоније број 5 у ц-молу, опус 47 Дмитрија Шостаковича, написане 1937. године, изузетно комплексне композиције грандиозних звучних пропорција и подједнако великих музичких контраста, која представља несумњиви врхунац руског симфонизма совјетског доба, а такође и преломну тачку у стваралачком развоју самог аутора. Ово чувено Шостаковичево дело, чија слојевита програмност би се, према исказу са-

сукоба и периода смирења музичког тока, прожетих потресним трагизмом, до четвртог става симфоније са оштро наглашеним, френетичним завршним акордима. На овом концерту, чувена Шостаковичева Пета симфонија зазвучала је моћно и величанствено у дотераном, прецизном и врло експресивном тумачењу чланова Београдске филхармоније, које је на најбољи начин приказало диригентско умеће маестра Армана и изузетне извођачке могућности овог нашег сјајног симфонијског ансамбла. Борислав Хложан

БЕОГРАДСКИ ФЕСТИВАЛ ИГРЕ 18. АПРИЛА НА СЦЕНИ СНП – a

Гостује британска трупа „Рендом денс“ Београдски фестивал игре и ове године ће у Новом Саду гостовати с једном представом. У понедељак ће на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта бити изведен балет „Ф.А.Р“ Вејна МекГрегора и британске трупе „Рендом денс“, на оригиналну музику Бена Фроста. Вејн МекГрегор је стални кореограф лондонског Краљевског балета, „ један од најзанимљивијих плесних стваралаца, познат по својој психоанализи кореографије и крчењу путева између игре, филма, музике, визуелних уметности, технологије и науке. МекГрегор је почео да користи компјутер у својој седмој години, тако да је било логично да унесе сајбер свет у свој кореографски рад. Његови експерименти завредели су многобројне номинације и награде“. Лондонски „Тајмс“ је писао да је

„…Вејн МекГрегор најближи дефиницији рок звезде на коју балетска уметност тренутно полаже права…“ МекГрегоров телевизијски и филмски опус је такође богат, а укључује и познати наслов “Хари Потер и ватрени пехар”. Као оперски редитељ, дебитовао је 2006. у миланској Скали, а исте године је режирао и француски хит мјузикл “Кирику“ у Паризу. Изазвана револуционарном књигом Роја Потера „Похота у доба разума”, поставка Ф.А.Р. приказује “запитано тело”. Прелазећи велике раздаљине између времена и простора, потребе и жеље, разума и душе, „Ф.А.Р. понире право у загонетку утеловљења, за сада, толико недостижну...“. Карте се продају на благајни СНП –а и стају 1.200 динара или 1.000 на балкону. Н.Пејчић

22

Svet

subota16.april2011.

Razgovori Rusije i NATO doprinos sigurnosti BERLIN: [ef nema~ke diplomatije Gvido Vestervele ju~e je pozdravio razgovore NATO-Rusija, oceniv{i ih kao doprinos sigurnosti u celom svetu. „To je doprinos sigurnosti i stabilnosti”, rekao je Vestervele na marginama zavr{nice susreta {efova diplomatija NATO zemaqa u Berlinu.Vestervele je kazao da je to „zna~ajan signal da NATO kona~no ponovo vodi veoma intenzivne i skoncentrisane razgovore s Rusijom”, oceniv{i to kao doprinos sigurnosti i stabilnosti sveta i Evrope.

Odnosi NATO-Rusija i saradwa NATO-Gruzija i NATO-Ukrajina bile su teme skupa u Berlinu, koji je zapravo bio posve}en Libiji i Avganistanu. Na ovom samitu {efova diplomatija NATO zemaqa, koji nema~ki mediji, ocewuju kao ‘’samit o Gadafiju’’, perspektive Libije i Avagnistana

i reforma partnerskih odnosa, bile su dominantne teme susreta 60 delegacija sa 800 u~esnika.

Rusija o~ekuje od Va{ingtona “ozbiqne pravne garancije” o projektu formirawa evropskog sistema protivraketne odbrane, izjavio

Budu}nost Libije bez Gadafija PARIZ: Budu}nost Libije sa Muamerom el Gadafijem je „nezamisliva” i predstavqala bi „nepojmqivu izdaju” ostatka sveta, poru~ili su britanski premijer Dejvid Kameron, francuski predsednik Nikola Sarkozi i ameri~ki predsednik Barak Obama.

Oni su u zajedni~kom tekstu, objavqenom ju~e u nekoliko svetskih listova, obe}ali da se ne}e smiriti dok ne budu u potpunosti primewene rezolucije UN, prenele su agencije.

“Nezamislivo je da neko ko je poku{ao da izvr{i masakr nad sopstvenim gra|anima igra ulogu u budu}oj vladi. Hrabri stanov-

nici gradova koji su se suprotstavili snagama koje su se nemilosrdno obru{ile na wih suo~ili bi se sa stra{nom osvetom ako bi svet prihvatio takav aran`man. To bi bila nepojmqiva izdaja”, navela su trojica lidera. „Velika Britanija, Francuska i SAD se ne}e smiriti dok rezolucije Saveta bezbednosti UN ne budu primewene i libijski gra|ani ne budu mogli da biraju svoju budu}nost”, naveli su lideri u tekstu objavqenom u „Tajmsu”, „Va{ington postu” i „Figarou”.Sukobi u Libiji traju od 15. februara, kada su se opozicione snage pobunile protiv Gadafijevog re`ima.

(Tanjug)

Pukovnik se vozi ulicama u vreme napada NATO TRIPOLI: Libijska vlada saop{tila je da su tri civila poginula u NATO bombardovawu Tripolija, dok je ne{to ranije dr`avna TV stanica emitovala snimak kako se libijski vo|a Muamer Gadafi vozi ulicama prestonice tokom vazdu{nih napada. „Znam da su tri mu{karca koji su prolazili pored kontrolnog punkta u ju`nom delu Tripolija poginuli na licu mesta”, rekao je portparol libijske vlade Musa Ibrahim Rojtersu. Neimenovani zvani~nik NATO je demantovao da su civili ubijeni, nazivaju}i to dezinformacijama.Ibrahim je rekao i da su dve osobe poginule u

Sirtu, 450 kilometara isto~no od Tripolija.

Libijska televizija je prethodno, emitovala snimak na kome se vidi kako se Gadafi vozi oko Tripolija u SUV automobilu sa otvorenim krovom, i to za vreme bombardovawa. Sa zelenim safari {e{irom, tamnim nao~arima i obu~en u crnu jaknu, Gadafi je podizao stisnutu pesnicu u vazduh i mahao prolaznicima. Portparol pobuwenika, koji se predstavio kao Hasan, rekao je da je luka Misrata zatvorena posle `estokog napada snaga lojalnih Gadafiju. Prema wegovim re~ima, na luku je ispaqeno vi{e od 200 raketa. (Tanjug)

je ju~e stalni predstavnik Rusije pri Severnoatlantskom savezu (NATO) Dmitrij Rogozin. On je za dnevnik “Izvestija” pred po~etak ju~era{weg zasedawa Saveta Rusija-NATO (SRN) na ministarskom nivou rekao je da }e u Berlinu

{ef ruske diplomatije izneti ruski pristup toj temii i da se ne}e voditi samo uop{tena diskusija, ve} i bilateralne konsultacije. Rogozin precizira da je izme|u Rusije i SAD ve} po~eo dijalog vojnih eksperata i postoje zanimqivi predlozi, ali je “potreban sna`an politi~ki signal, kog sa ameri~ke strane za sada nema”.

Ruska dr`avna agencija prenela je i izjavu zamenika {efa diplomatije Rusije Aleksandra Gru{ka da se nastavqa vrlo intezivna razmena mi{qewa “o ~itavom nizu pitawa vezanih za perspektivu formirawa protivraektene odbrane u Evropi i osigurawa interesa svih mogu}ih u~esnika”. Prema wegovim re~ima, do junskog susreta ministara odbrane SRN mogao bi biti pripremqen dokument u kojem }e biti formulisani principi saradwe i okviri za naredne aktivnosti.

(Tanjug)

Pomo} pobuwenicima u Misratu @ENEVA: U libijski lu~ki grad Misratu ju~e je stigao brod sa 400 tona humanitarne pomo}i koji treba i da evakui{e strane radnike, od kojih su mnogi u izuzetno lo{em stawu, saop{tila je Me|unarodna organizacija za migraciju. Za sada, me|utim, nije jasno da li je brod uspeo da istovari humanitarnu pomo}, koja se sastoji od hrane i lekova i po~ne evakuaciju zbog toga {to snage lojalne libijskom vo|i Muameru el Gadafiju ~itav dan granatiraju Misratu, koju dr`e pod opsadom.

Na brod mo`e da stane samo 800 qudi, a skoro 8.300 imigranata u Misrati `eli da napusti Libiju. Mnogi od wih ve} nedeqama `ive na otvorenom i nemaju dovoqno hrane. U ovom trenutku, me|utim, postoje finansijska sredstva samo za dva putovawa.

(Tanjug)

Poruka Al Kaide muslimanima Na Internetu je objavqen video snimak drugog ~oveka teroristi~ke organizacije Al Kaida Ajmana al-Zavahrija, napravqen pre po~etka bombardovawa Libije, na ko-

zvao muslimanske zemqe da se bore i protiv snaga lojalnih libijskom vo|i Muameru el Gadafiju.On je istakao da naro~ito Egipat, Al`ir i Tunis treba da ustanu i bore

dnevnik

PRIPREMA SE SAMIT JAPANA, KINE I JU@NE KOREJE

Nuklearna bezbednost zajedni~ka briga TOKIO: Lideri Japana, Kine i Ju`ne Koreje odr`a}e dvodnevni smit u Tokiju 21. maja, saop{tio je ju~e predstavnik japanske vlade Jukio Edano. Japanski premijer Naoto Kan sasta}e se sa kineskim premijerom Ven \iabaom i predsednikom Ju`ne Koreje Li Mjung-Bak radi razgovora o pitawima me|u kojima su i nuklearna bezbednost posle havarije u Fuku{imi i severokorejskog nuklearnog programa, prenela je agencija Jonhap.

Tripartitni sastanci lidera severoisto~nih azijskih dr`ava o regionalnim i globalnim pitawima po~eli su 2008. godine.

Ju`na Koreja je bila doma}in posledweg sastanka pro{le godine.

Razgovori ove godine odr`a}e se

ne{to vi{e od dva meseca posle katastrofalnog zemqotresa i cunamija od 11. marta, koji su doneli Japanu najve}a posleratna razarawa i izazvli nuklearnu opasnost i posledice koje su izazvale uznemirenost celog sveta.

Peking i Seul su poslali spasila~ke ekipe u pogo|ena podru~ja i ponudili pomo} Japanu, zemqi sa kojom su oba imala problemati~ne odnose zbog traumati~nih doga|aja u istoriji i sada{wih teritorijalnih sporova.

Kina i Ju`na Koreja su tako|e izrazile zabrinutost nakon {to je Japan bacio 11.500 tona vode niske radioaktivnosti u Tihi okean iz o{te}ene nuklearne centrale Fuku{ima.

(Tanjug)

Mubaraku preti smrtna kazna svedo~ewe biv{eg ministra unuKAIRO: Egipatski dr`avni tra{wih poslova Habiba Altu`ilac Abdel Magid Mahmud doAdlija, tako|e optu`enog za nareneo je ju~e odluku o prebacivawu |ivawe ubistava demonstranata, biv{eg predsednika Hosnija Mumoglo Mubaraka u~initi sau~ebaraka iz [arm el-[ejka u jednu snikom, ako bude dokazano. Adli je vojnu bolnicu, odakle }e biti sproveden u zatvor kada mu zdravstveno stawe bude poboq{ano, izvestili su egipatski dr`avni mediji. Mubarak je do`iveo sr~ani udar u utorak, kada su ga istra`iteqi ispitivali u okviru istrage o korupciji i zloupotrebi vlasti. Svrgnuti predsednik Egipta Hosni Mubarak mogao bi biti osu|en na do`ivotnu zatvorsku kaznu ili na smrt ukoliko bude progla{en krivim Mu ba rak pod neo ostav ku po sle za davawe naredbi za ubija- 18 da na pro te sta tvrdio da mu je biv{i predsednik we demonstranata, javio je ju~e drnaredio da upotrebi nasiqe pro`avni dnevni list „Al-Aram”. tiv demonstranata.Tokom 18-dnevPredsednik Apelacionog suda u nih protesta ubijeno je oko 800 quKairu Zakaria [ala{ izjavio je di, a jedan od glavnih zahteva deda bi Mubarak mogao da se suo~i za monstranata bilo je da Mubaraku smrtnom presudom, kao i da o~ekubude su|eno. je da }e su|ewe trajati najmawe go(Tanjug) dinu dana.[ala{ je rekao da bi

Zabrinutost SAD zbog Gruzije

Aj man al-Za va hri

me je sve muslimanske zemqe pozvao da se bore protiv SAD i NATO ako wihove snage napadnu Libiju. Al Zavahri je na snimku, koji je objavqen kasno u ~etvrtak, po-

se protiv Gadafijevih pla}enika i NATO, prenele su agencije.Al Kaida je tra`ila zbacivawe libijskog re`ima i uspostavqawe islamske uprave u Libiji.

BERLIN: Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton izrazila je ju~e solidarnost sa Gruzijom oko wene zabrinutosti o aktivnosti Rusije, ali je zatra`ila od Tbilisija da vi{e radi na demokratizaciji. Na sastanku ministara spoqnih poslova Gruzije i NATO-a u Berlinu, Klintonova je rekla da su SAD na najvi{em nivou tra`ile od Rusije da postupa u skladu sa prekidom vatre posle rata 2008. godine. „SAD podr`avaju da gruzijski suverenitet i teritorijalni integritet ostane nenaru{en”, rekla je

Klintonova, koja }e se kasnije sastati s ruskim ministrom inostranih poslova Sergejom Lavrovim. „Mi delimo gruzijsku zabrinutost u pogledu nedavnih ruskih aktivnosti koje mogu negativno da se odraze na regionalnu stabilnost”, rekla je Klintonova. Gruzija je posledwih meseci uhapsila izvestan broj osumwi~enih za podmetawe eksplozija, navodno po nalogu Moskve, u blizini meta me|u kojima je i ambasada SAD. Rusija je negirala te optu`be, nazivaju}i ih predstavom koju re`ira Gruzija.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BARAK OBAMA Oskarovac Xejmi Foks izjavio je da ameri~ki predsednik Barak Obama ne ume da ple{e.

Foks, koji je nedavno bio gost doma}in jedne proslave u Beloj ku}i, na{alio se i rekao da je Obama rado iza{ao na plesni podijum ali da je pre toga ipak morao da prove`ba svoje plesne pokrete. „Iskreno da vam ka`em, predsednik Obama mora da poradi na svom igrawu”.

AJ[A GADAFI Zahtev Zapada da Moamer Gadafi podnese ostavku „uvreda je za sve Libijce”, izjavila je ju~e wegova }erka Aj{a, po{to su ga svetski lider ponovo pozvali da napusti vlast.”@elite da ubijete mog oca, pretvaraju}i se da {tite civile. Gde su ti civili?Aj{a je podsetila da je u vazdu{nom napadu Italije 1911. godine ubijen wen deda, a da sada poku{avaju da ubiju i wenog oca.

KIM YONG UN Osniva~ Severne Koreje Kim Il Sung, da je `iv, napunio bi 99 godina. Wegov ro|endan se u Severnoj Koreji slavi kao Dan sunca. To je i prilika da se potvrdi lojalnost re`imu, koji sada predvodi wegov sin Kim Xong Il i da se iska`e ponos nacije koja prolazi kroz te`ak period privrednog posrtawa i priprema za prenos vlasti na tre}u generaciju - unuka Kim Xong Una.

Naj sta ri ji ~o vek na sve tu umro u 114. go di ni VA [ ING T ON: Ame ri ka nac Valter Brening , koji je va`io za najstarijeg ~oveka na svetu, umro je prirodnom smr}u u 114. godini u bolnici u Grejt Folsu, u Montani, javili su svetski mediji.

Ovaj biv{i slu`benik na `eleznici, koji je u{ao u Ginisovu kwigu rekorda, imao je obi~aj da ka`e da „smo ionako tu da umremo” i da qudi ne bi nikada trebalo da se pla{e smrti. Bio je dovoqno star da pamti pri~e svog dede o u`asima ameri~kog secesionisti~kog rata (18611865). Posledwih godina, `arko je `eleo da do~eka kraj dva moderna rata, u Iraku i Avganistanu.Svoje dobro zdravqe pripisivao je striktnoj ishrani od dva obroka dnevno. „Koliko se samo qudi u ovoj zemqi `ali da ne mo`e da smr-

{a? A ja wima ka`em, dr`ite se dijete i vide}ete da }ete biti u mnogo boqoj formi i boqe }ete se ose}ati”, kazao je starac u jednom od posledwih intervjua agenciji AP. Brening je od 1980. godine `iveo u istom stara~kom

domu. Surprugu Agnes, s kojom je bio 35 godina u braku, izgubio je 1957. Nisu imali dece. „Lepo smo se slagali, Agnes i ja. Bila je {tedqiva, to vam mogu re}i”, kazao je on. Brening se dobro se}ao i svog dede koji mu

je kada je bio mali pri~ao kako je ubijajo ju`wa~ke vojnike tokom gra|anskog rata, {to je on smatrao u`asnim.

Razmi{qaju}i o smrtnosti, Brening je novinaru AP rekao: „Ionako }emo umreti. Neki qudi se pla{e smrti. Nikad se ne treba pla{iti, jer smo ro|eni da bi umrli”.

(Tanjug)

balkan

dnevnik

U MA KE DO NI JI RAS PU [TEN PAR LA MENT

Ras pi sa ni no vi iz bo ri za 5. jun SKO PQE: Predsednik Skup{tine Makedonije Trajko Veqanovski potpisao je danas re{ewe o raspisivawu prevremenih parlamentarnih izbora, koji }e se odr`ati 5. juna. Prevremeni parlamentarni izbori su raspisani po{to je, posle vi{e~asovne `estoke debate, peksino} raspu{ten makedonski parlament. Za raspu{tawe parlamenta je glasalo svih 79 poslanika koji su i potpisali inicijativu za raspu{tawe, bez poslanika iz najve}e opozicione stranke Socijaldemokratski savez Makedonije, koja se ni danas nije vratila u parlament.

Naj`e{}a debata se vodila izme|u poslanika Demokratske unije za integraciju Alija Ahmetija i opozicione Demokratske partije Albanaca Menduha Ta~ija, kao i izme|u poslanika vladaju}e VMRO- DPMNE i opoziicione Liberalno-demokratska partije.

Predsednik sobranja Veqanovski je pozvao gra|ane da ma-

Skup {ti na Ma ke do ni je sovno iza|u na izbore, a politi~ke stranke da obezbede odr`avwe fer i demokratskih izbora, bez nasiqa, a medije da objektivno informi{u.

Prema Bira~kom spisku, u Makedoniji pravo glasa ima 1,792.000 glasa~a, {to je za 43.000 vi{e nego pre dve godine.

Glasa}e se u {est bira~kih jedinica, a prvi put na izbore }e mo}i da iza|u i bira~i iz dijaspore, koji }e imati troje svojim

poslanika u makedonskom parlamentu. Time }e broj poslani~kih mesta u parlamentu biti pove}an sa sada{wih 120 na 123 narodna predstavnika.

To }e biti sedmi parlamentarni izbori u Makedoniji, drugi koji se odr`avaju u vanrednom terminu. posleldwi parlamentarni izbori bili su 2008. godine, koji su isto tako bili vanredni.

(Ta njug)

Gr~ ka 2014. go di ne pla ni ra „Solun 2” ATI NA: Ministar inostra- kan di da ta za EU. On je na gla nih poslova Gr~ke Dimitris sio da pri o ri tet vla de u Ati Drucas izjavio je ju~e da Atina ni osta je in te gra ci ja ze ma qa planira da 2014. organizuje samit o Balkanu „Solun II„, na kome }e biti usvojena poli ti~ ka de kla ra ci ja o zavr{nim principima procesa procesa pri stu pa wa ze ma qa za pad nog Bal ka na EU. Dru cas je, u in ter vjuu za bil ten Sa ve ta za re gi o nal nu sa rad wu, re kao da }e Gr~ ka, ka da pre u zme pred se da va we Evrop Di mi tris Dru cas skoj uni ji u pr voj po lo vi ni 2014. go di ne, po kre nu - za pad nog Bal ka na u EU. Gr~ki ti ini ci ja ti vu za osve `a va we ministar je rekao da oni `ele pro ce sa pri stu pa wa ze ma qa da po{aqu poruku da posve}e-

CRNA GORA

Uve den ste ~aj u @e qe za ri POD G O R I C A: Pri vredni sud u Podgo ri ci do neo je ju ~e re {ewe o uvo |ewu ste~a ja u nik {ic koj @e qe za ri, na pred log sin di kata tog preduze }a. Sin di kat @e qe za re je tra `io napla tu dugo va od neka da{weg me talur {kog gi gan ta ko jim ga zdu je ho land ska kom pa ni ja Mon te ne gro spe sal ti stils (MN[). Uvo |e we ste ~aj nog po stup ka zna~i ras kid ugo vo ra @e qe za re sa MN[-om.

Pred sed nik sin di kata nik {i} ke kom pani je Jan ko Vu~i ni} je po sle odlu ke suda no vi na ri ma ka zao da od vlade o~e ku je da re a li zu je so ci jal ni pro gram za radni ke ko ji su vi {ak i pred pen zi jom, kao i po kre tawe pro iz vod we.

Vu~i ni} je pro cenio da bi po kre ta we pro iz vodwe mo gao da po mog ne do ma}i bi zni smen Mi o drag Da ka Davi do vi}, ko ji se i do sa da po magao nik {i} koj kom pa ni ji da op stane.

Po tra `i va wa po ve ri o ca, Ele ke tro pri vre de (EPCG), pri vat ne ko mo pa ni je „Ter mo e lek tro” i radni ka, prema medij skim navo di ma iz no se vi {e od de set mi li o na evra. @e qe zara je pri vati zo va na 2002. go di ne i dva puta su rak si da ni kupo pro daj ni go vo ri, a fa bri ka je go mi lala gubit ke.

MN[ je vlasnik @eqezare od 2006. go di ne, ka da se ugo vo rom oba vezao na in vesti ci ju vred nu 117 mi li o na evra.

nost EU evropskoj perspektivi za pad nog Bal ka na osta je sna`na, ali da uspe{an zavr{etak tog procesa zavisi od samih tih zemaqa. Prema wegovim re~ima, kqu~ za proces pro{irewa su intenzivirawe reformi, regionalna saradwa i dobrosusedski odnosi zemaqa regiona. [ef gr~ke diplomatije je rekao da je svaka od zemaqa u~inila napredak u prihvatawu evrop skih vred no sti i praksi, i istakao da taj proces popravqa iz dana u dan `ivot gradana. Kao primer za tu konstataciju, Drucas je naveo libe ra li za ci ju vi znog re `i ma, koja nije bila „poklon” EU, ve} nagrada za ispuwawe postavqenih ciqeva.

(Ta njug)

Ru si ja ne za do voq na po lit ikom EU na Bal ka nu BE^: Rusija se ne protivi evropskoj integraciji zemaqa Balkana i `eli da Evropska unija podr`i ruske energetske projekte u regionu, umesto da ih spre~ava, poru~io je ambasador Rusije pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) u Be~u Anvar Azimov. „Mi shvatamo evropsku integraciju zemaqa Balkana kao prirodan trend. Otvoreni smo za interakciju sa EU u naporima da stabilizujemo i ekonomski razvijemo Balkan“, kazao je Azimov u obra}awu Stalnom savetu OEBS-a.

Azimov je rekao da postoje preduslovi za u~e{}e Rusije u energetskim i infrastrukturalnim projektima u regionu,

i izrazio `aqewe {to su vidqivi poku{aji Brisela da Rusiju iskqu~i iz regiona ili je zaobi|e, pod izgovorom prekomernog oslawawa zemaqa regiona na rusku energiju. Rusija, kako je naveo, planira da izgradi gasovod Ju`ni tok ka Evropi i Balkanu posebno, dok alternativa EU „Nabuko“ planira da zaobi|e Rusiju, naveo je on. Azimov je podvukao da Rusija gradi odnose sa zemqama Balkana na jednakoj osnovi, bez preduslova i ekonomskih pritisaka. „Naravno da imamo i sopstvene interese na Balkanu koje `elimo da primenimo u procesu me|usobnog partnerstva“, istakao je on.

(Ta njug)

Kod Sre bre ni ce pre vr nut |a~ ki auto bus BA WA LU KA: [estoro u~enika lak{e je povre|eno kada se autobus pun |aka, koji je saobra}ao na liniji Kowevi} Poqe-Srebrenica, ju~e prevrnuo na putu u nasequ Slo}u{a kod Srebrenice.

De`urna lekarka u srebreni~kom Domu zdravqa Stoja Stijepi} je u izjavi za lokalne medije navela da se na pregled javilo 45 u~enika, od kojih je {estoro preba~eno u bolnicu u Zvornik. Ona je kazala da se ne radi o povredama opasnim po `ivot, nego da je {estoro u~enika prevezeno u zvorni~ku bolnicu radi dodatnih snimawa. „Kod ostalih su registrovane mawe po-

vrede, ali je primetno da su sva deca vidno prepla{ena zbog onog {to su pre`ivela”, rekla je Stijepi}eva. Posle ukazane prve pomo}i, povre|eni, ve}inom u~enici Sredwo{kolskog centra vratili su se ku}i. „Na{a sre}a je bila {to autobus nije i{ao brzo jer je tek krenuo sa stanice i nakon stotinak metara se prevrnuo. Svi smo upla{eni, ali, sre}om, niko nije nastradao”, rekao je jedan od u~enika.

Do nesre}e je do{lo iz jo{ neobja{wivih razloga, a detaqi }e se utvrditi nakon uvi|aja .

(Ta njug)

subota16.april2011.

23

PRED STAV NI CA EVROP SKE UNI JE ZA SPOQ NU PO LI TI KU KETRIN E[TON

Od lu ka o re fe ren du mu u RS po gre {an ko rak BRI SEL: Visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton izrazila je zabrinutost zbog situacije u BiH i ocenila da je odluka o referedumu Skup{tine Republike Srpske „korak u pogre{nom smeru”, saop{teno je u Briselu. „Odluka doneta u Narodnoj skup{tini RS korak je u pogre{nom pravcu. Takvi jednostrani koraci ne donose re{ewa za zemqu da krene napred. Samo zajedni~ki dogovorene reforme obezbe|uju tako `eqeni i potrebni napredak”, navela je ju~e E{ton.

U saop{tewu se navodi da EU veruje u va`nost efikasnog i nezavisnog sudstva, {to je kqu~ni element za pristupawe EU. „EU zbog toga podr`ava rad Suda Bosne i Hercegovine, Dr`avnog tu`ila{tva i Visokog

saveta sudstva i tu`ila{tva”, istakla je visoka predstavnica EU. E{ton je pozvala politi~ke lidere da ne podrivaju napredak koji je postignut do sada i da svoje mi{qewe iznesu kroz od-

soki zvani~nik EU Miroslav Laj~ak uskoro posetiti BiH. Parlament RS prihvatio je u sredu uve~e odluku predsednika RS Milorada Dodika o raspisivawu referenduma na kome gra-

O~e ku jem od svih po li ti ~a ra u BiH da pre du zmu od go vor nost po je di na~ no i ko lek tiv no (Ke trin E{ton) govaraju}e institucionalne kanale. „BiH treba svoju politi~ku elitu da ukqu~i u konstruktivno strukturisan politi~ki dijalog svih zainteresovanih strana, {to otvara put do preko potrebnih reformi. O~ekujem od svi politi~ara u BiH da preduzmu odgovornost pojedina~no i kolektivno”, navela je E{ton.Ona je najavila da }e vi-

|ani ovog entiteta treba da se izjasne da li podr`avaju zakone koje je uveo visoki predstavnik u BiH, posebno o Sudu i Tu`ila{tvu.Odluka o referendumu stupa na snagu dan posle objavqivawa u Slu`benom glasniku RS, a referendum treba da se odr`i prve nedeqe po isteku 45 dana od dana stupawa odluke na snagu.

(Ta njug)

Dr `av ne in sti tu ci je te meq ne za vi sne dr `a ve BA WA LU KA: Ambasadori Upravnog odbora Saveta za primenu mira (PIC) saop{tili su da odlu~no podr`avaju pravosudne institucije na dr`avnom nivou BiH i najo{trije osu|uje posledwe aktivnosti Narodne skup{tine RS, koja je 13. aprila donela odluka o referendumu ~ime se, kako se

za vladavinu zakona, {to je su{tinski element funkcionalnog demokratskog dru{tva. Efikasne i nezavisne dr`avne pravosudne institucije su temeqni uslov za integraciju u EU i evroatlantske integracije. Zvani~nici koji podrivaju pravosudne institucije na dr`avnom nivou nanose {tetu po-

navodi, podrivaju sud i tu`ila{tvo BiH. U saop{tewu se ka`e da }e ovi poku{aji naru{iti vladavinu zakona i stoga su u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom. „Nagla{avamo da je efikasan, nezavisan i nepristrasan pravosudni sistem od temeqnog zna~aja

tencijalu BiH za pristupawe EU”, ka`e se u saop{tewu PIC-a.

Upravni odbor PIC-a pozdravqa blagovremenu izjavu koju je dala visoka predstavnica EU Ketrin E{ton u pogledu ovog pitawa, ukqu~uju}i i wen poziv politi~kim liderima da ne podrivaju napredak koji je ostvaren do sada

te da svoje bojazni re{e putem odgovaraju}ih institucionalnih kanala.

Kako se navodi, Ustavni sud BiH, koji je i sam dejtonska institucija, eksplicitno i nedvosmisleno je podr`ao ustavnost Dr`avnog suda.

U saop{tewu se konstatuje da je Parlamentarna skup{tina BiH usvojila Zakon o Dr`avnom sudu BiH 2002. godine i Zakon o Tu`ila{tvu BiH 2003. i dodaje da ni jedan poslanik iz oba entiteta nije glasao protiv ovih zakona u dr`avnom parlamentu. Ambasadori PIC-a podse}aju da u skladu sa Dejtonskim sporazumom entiteti imaju obavezu da u potpunosti po{tuju Ustav BiH i odluke institucija BiH. Nagla{ava se da autoritet visokog predstavnika, ukqu~uju}i kori{}ewe izvr{nih ovla{}ewa, ima ~vrst pravni osnov u Dejtonskom sporazumu i odgovaraju}im rezolucijama Saveta bezbednosti UN. „Sve strane bi trebalo da rade na ja~awu pravosudnih institucija a ne podrivawu efikasnosti i jurisdikcije tih institucija.

O{tro osu|ujemo svaki poku{aj podrivawa ovih institucija ili dovo|ewa u pitawe wihove legitimnosti. Ne}emo dozvoliti da se takvi poku{aji ostvare”, ka`e se u saop{tewu PIC-a.

(Ta njug)

Do dik: Od lu ka ne zna ~i se ce si ju BA WA LU KA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da odluka Skup{tine RS o referendumu, kao i zakqu~ci u vezi sa sudom i tu`ila{tvom BiH ne zna~e secesiju ili glasawe o statusu. Dodik je istakao da su skup{tinski zakqu~ci i odluka o refrendumu legalni i legitimni i da iza wih nema nikakvih skrivenih planova niti namera. „Re~ je o odgovoru na pitawe koje je nametnuto mimo Ustava i mimo Dejtonskog sporazuma, a upereno je iskqu~ivo protiv interesa Srpske. U tom pogledu mi `elimo da se qudi u RS izjasne o tom pitawu”, rekao je ju~e Dodik. On je naglasio da ovim RS brani svoju dejtonsku poziciju, ustavni kapacitet i ni{ta drugo osim toga. Predsednik RS je podsetio da je dejtonska pozicija BiH da ona nema sud i tu`ila{tvo.

Ple bi scit ne po tre ban Predsednik Partije demokratskog progresa Mladen Ivani} izjavio je ju~e da je najavqeni referendum o radu Suda i Tu`ila{tva BiH nepotreban Republici Srpskoj i da }e se zbog tog pitawa kriza iz Federacije BiH ponovo preseliti u RS. On je rekao da }e od toga najve}e koristi imati partije iz Federacije BiH, ocewujuju}i da }e sada me|unarodni predstavnici u BiH „bez ikakve potrebe udariti po RS, a da za to RS nije imala nijednog razloga”.

„Ni{ta se drugo ne de{ava osim demokratskog izja{wavawa naroda o jednom pitawu koje je mimo na{e voqe postavqeno na dnevni red”, istakao je Dodik.

Predsednik Republike Srpske rekao je ju~e novinarima u Bawaluci da ne}e prihvatiti nijednu sankciju koju eventualno me|unarodna zajednica izrekne zbog skup{tinske odluke o raspisivawu re-

ferenduma u RS na kome bi se gra|ani izjasnili o nametnutim zakonima visokog predstavnika, posebno o Sudu i Tu`ila{tvu BiH. „Prime}ujem da neki doma}i krugovi poku{avaju da nateraju me|unarodnu zajednicu da ne{to ovde u~ini, ali ja se ne pla{im nikakvih sankcija me|unarodne zajednice”, rekao je Dodik.

(Ta njug)

An dri }ev grad u Vi {e gra du BA WA LU KA: U Bawaluci je ju~e potpisan ugovor o osnivawu zajeni~kog preduze}a za izgradwu „Kamengrada” ili „Andri}evog grada” u Vi{egradu.Ugovor su potpisali ministar prosvete i kulture RS Anton Kasipovi}, na~elnik op{tine Vi{egrad Tomislav Popovi} i re`iser Emir Kusturica. „Andri} grad” bi}e zna~ajno umetni~ko delo i treba ga posma-

trati kao deo jednog celovitog projekta sa Drvengradom u Srbiji, koji ve} funkcioni{e”, rekao je Milorad Dodik.

Kusturica je rekao da je ovo jedan od najizazovnijih projekata u wegovom `ivotu. Tim projektom simboli~ki }e biti obele`ena pojava Ive Andri}a - jednog od najzna~ajnijih likova na Balkanu ikada, rekao je on.

(Ta njug)

24

SveT POZnATiH

subota16.april2011.

dnevnik

„КОСМОПОЛИТЕНОВА“ ТРКА У ШТИКЛАМА

Aна и Ања најбржа и најлепша

У

организацији магазина “Космополитен” јуче је одржана трка на штиклама у београдском шопинг центру Делта сити. У занимљивој традиционалној дисциплини даме су се такмичиле у две категорије: најбржа тркачица и најстилизованија такмичарка. У седам тура трчало је више од 120 девојака, а у финалу по две најбрже девојке из сваке туре. Победница у првој категорији Ања Кирилов из Ковина освојила је ваучер од хиљаду евра за „куповину снова“, друго место освојила је прошлогодишња победница Марина Величковић и добитница је ваучера вредности 300 евра, док је трећепласираној девојци Јелени Ристић припало двеста евра.

- Учествовала сам први пут и победила. Дошла сам специјално из Ковина да бих се такмичила. Овом трком хтела сам да покажем да могу да будем нај-

INTERVJU

Г

боља, и успела сам. Још увек не знам шта ћу купити - рекла је за наш лист ученица четвртог разреда економске гимназије Марина Величковић из Ковина. Неколико стотина гледалаца пратило је трку и навијало, а победница је освојила све симпатије, због осмеха и непосредности, тако и због реакције када је победила. У свакој тури пало је по неколико девојака, а Ивана Јовић, победница у последњој тури, од које се највише очекивало јер је на штоперици забележила најбољи резултат од свих, пала је у финалу. По мишљењу модног стручног жирија, који су чинили Снажана Дакић, модни креатори Ненад Станковић и Тијана Павлов, и уредница магазина „Космополитен“, Ана Милосављевић била је најбоље стилизована девојка и освојила је вредносни ваучер у износу од 1.000 евра. По завршетку трке, све даме на штиклама провод су наставиле у тржном центру. Владимир Ђуричић

Ен Хатавеј

Дејвид Бекам

ЉУБИША САМАРЏИЋ, ДОБИТНИК НАГРАДЕ „КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ”

Балкански ветар у леђа

лумац и режисер Љубиша Самарџић овогодишњи је лауреат награде “Капетан Mиша Анастасијевић”. Признање за изузетан стваралачки рад – ТВ серију “Мирис кише на Балкану” уручено му је у Матици српској, а прослављени уметник

у интервјуу за наш лист подсећа на то да је Миша Анастасијевић који је 1833. године добио звање капетана, очигледно био човек који је грабио и градио.

- И саградио је велико богатство, које наравно није однео у гроб, него напротив, распоредио га је свима којима је било неопходно. Зато ми се чини да ова награда има посебан значај. Ту је и додатни елемент, назив који носи ова награда - „Пут ка врху“, а то је неки ветар у леђа да следећих двадесет, а можда чак и тридесет година, без обзира на године које има, добитник ипак остане на врху, и да у свему што радим у фокусу буде човек као суштина живота и љубав као смисао одржања врсте. О лику и великом делу Капетана Мише Анастасијевић сазнао сам кад сам дошао први пут у Београд, односно када сам прочитао да велико здање Ректората носи његово име. Узео сам енциклопедију и читао све о њему - присећа се Самарџић. l Када сте прочитали роман Гордане Куић “Мирис кише на Балкану” и дошли на идеју да снимите истоимену популарну ТВ серију?

- Прочитао сам га пре двадесетак година. У њему сам препознао ствари које су ми се учиниле интересантним, а касније, освежавајући утиске, утврдио сам да је заправо у том књижевном делу главни глумац – породица, без обзира на то што је чини десет чланова. Временом сам дошао на идеју да снимим серију. l Најјачи утисак у сусрету с књигом?

- Породица која се у овим временима осула, када је овај ђавољи капитализам донео потпуно ново лице… Тражи се исцрпљивање свакога на радном месту, у борби за зараду сваког динара… Где су истовремено отац и мајка углавном негде у радним колективима, и немају времена за децу, која се препусте улици, пороцима, и тако губимо породицу која је смисао и снага друштвене заједнице. Уз то, оно што ми је најзначајније, тај претек за инспирацију и настанак серије, био је дијалог цивилизације. Не заборавите да

се тих пет девојака, младеж, заљубљују у иноверце и тиме губе идентитет. Значи да се неће очувати име јеврејства до краја, него ће направити оно што је најважније - симбиозу и веру са другима, са иноверцима – православцима, католицима и муслиманима. То је оно што је да-

нас неопходно. Мени је најважније да поштујем другога да би и сам био поштован са његове стране. И због тога серија за мене у овом тренутку има изузетан значај. l Какав је ваш утисак о серији као аутора?

- Ако су угледна пера ТВ критике написала да по првој епизоди “серија ‘Мирис кише на Балкану‘ на босиљак мирише”… да је све те ароме забележило ово „лепо писмено дело, нежно и осетљиво, у рукама редитеља Љубише Самарџића“, онда то пуно говори. Ове рецензије, милион

и по гледалаца сваког петка увече на РТС-у, интересовање иностраних купаца за ову серију, није ништа друго до дивљење што се ова озбиљна, културна серија и појавила на ТВ екранима, као мелем на рану у обиљу неукуса. Направили смо ТВ серију која припада културном миљеу телевизије. Не

припада вулгарности, баналности, чега је данас телевизијски екран препун. За мене и моју Миру то није дивљење, већ сатисфакција за избор теме, сарадника, глумаца, за пређен пут, умор, непроспаване ноћи…, и упорно трагање за смислом, поетиком, хумором, етиком, естетиком на трагу неопходне мере и укуса. Драго ми је што се свим генерацијама свиђа. То је понос свима који су је стварали и веровали у њен успех. l Серија се након емитовања у Србији приказала и у другим републикама бивше СФРЈ. Да ли је тачно да и израелска телевизија хоће да је купи?

- Јесте. Приказана је и у Републици Српској, Босни и Бугарској, а купиле су је Црна Гора, Хрватска и Словенија. Највероватније ће је купити и ХБО, највећа телевизијска компанија на свету. Послали смо им неколико дискова титлованих на енглеском језику, видећемо докле ће стићи њихова иницијатива. Били смо изненађени у тренутку када је Израел био заинтересован за откуп права на серију. Евидентно да су продукциони квалитет серије и узбудљива прича о породици Салом из Сарајева између два велика светска рата примамили многе телевизијске станице. И РТС-у и његовој редакцији припада захвалност, јер је то заједнички пројекат. l Да ли ће бити ДВД издање?

- Хоће, највероватније током јесени, кад се буде емитовала и у другим земљама. l Планирате ли да започнете сличан велики телевизијски пројекат?

- Не размишљам о томе. После четири и по месеца интензивног рада са 150 људи, од којих је 120 глумаца, а то није мала ствар, Мира и ја идемо негде на одмор, да мало уживамо. l Хоћете ли се ускоро представити публици у некој новој глумачкој улози?

- Појављујем се у једном кадру серије “Мирис кише на Балкану”, у последњој епизоди, као гробар на јеврејском гробљу. Мало ли је? Додуше, скоро сам добио неку понуду, али видећемо… Владимир Ђуричић

Џенифер Анистон

Џастин Бибер

Славни наочарци

И

згледа да је Холивуд потпуно полудео за наочарима. Носе их и кратковиди, далековиди, али и они са соколовим погледом. Још од чувених уг чизама и крокс папуча, ружно је постало синоним за стил. Када се ружно помеша са наочарском модом, добије се гомила славних лица са оквирима у којима изгледају као муве зунзаре. Да се с нама слаже и остатак света показују интернет анкете у којима су се читаоци масовно изјаснили за слике без оптичких помагала.

BISERI

Н

Волим клопу, мрзим теретану

ова светска музичка звезда Адел (22) изјавила је да у животу има толико занимљивих дешавања, да заиста нема времена да се бави „ситницама” као што је физички изглед. „Волим добру клопу, волим да попијем добро вино. Теретану, рецимо, мрзим! Али све и да изгледам као супермодел, не бих показивала груди и задњицу својој публици”, рекла је певачица која је освојила свет чаробним гласом. „Волим да видим Кети Пери и Ладy Гагу у кратким, изазовним костимима, али ја једноставно не бих могла тако. Не правим музику за очи, већ музику за уши”, рекла је она. Аделин други албум „21” провео је 11 недеља на врху топ листи у Британији, али певачица не гори од жеље да га промовише и на турнеји. „Патим од велике треме, која се граничи са нападима панике. Дешавало ми се да повраћам у бекстејџу од стреса. Једноставно не могу да се изборим са толиким људима”, признала је певачица.

dnevnik

oglasi

subota16.april2011.

25

PRODAJEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30.

25485

PRODAJEM ku}u u Novom Be~eju, povoqno. Telefon 064/820-5823.

26383 FRU[KA GORA, Alibegovac, {iroka gudura, 9km od Novog Sada, placevi, 1.900 i 1.700m2, put, struja, lep pogled. Telefon 069/18-26726.

25737 10 JUTARA zemqe u komadu 800m od asfalta i Fabrike vode u Jasku. Telefon 064/401-41-80.

26381 PARAGOVO, 2.500m2 plac sa ku}om od 70m2, na glavnom putu. Telefon 063/86-26-504.

26540 NOVI SAD - TRANXAMENT, 2700m2 vo}wak, vinograd, deqivo na dva, dozvoqena gradwa, ekskluzivna lokacija. Telefon 064/2287731.

25922

SAVESNO bih brinula o starijoj osobi za nekretninu, platu ili penziju prema dogovoru. Telefon: 062/8731-369.

26510

IZDAJEM ozbiqnoj porodici, trosoban kompletno name{ten stan, centralno grejawe, telefon, kablovska, prvi sprat, Futo{ki put, 140E/ depozit. Telefon: 064/43-603-42, 021/511-793.

26427 IZDAJEM lep prazan stan, na lepom mestu, Liman I, na du`i period.

Telefon 021/465-130.

26451 IZDAJEM dvosoban stan novogradwa, ulica Novosadskog sajma. Telefon 063/7511-690.

26565 IZDAJEM nov name{ten jednosoban stan 28m2, Branimira ]osi}a 5, dva le`aja, ve{ ma{ina, mali tro{kovi, cena 130E. Telefon: 021/544-540, 063/517290.

26658

PRODAJEM stan, 35m2, drugi sprat i gara`a u Bawi Koviqa~i. Sve ukwi`eno i name{teno. Odmah useqivo.

Telefon 064/94-354-97.

26566

BEZ POSREDNIKA! Prodajem stan na Limanu I, 4. sprat, bez lifta, 56m2, lepo mesto, 59.000E. Telefon 021/465-130.

26450 LI^NO prodajem ukwi`en noviji stan od 40m2 kod Socijalnog.

Telefon 065/8333963.

26570

SOWE MARINKOVI], salonac, 94m2 visokog partera + 13m2 suterena.

Jedinstvena celina, dva ulaza, 138.000. Telefon 064/43-11-322.

24521

PRODAJEM lokal, 54m2, u Ulici Janka Veselinovi}a, preko puta pijace. Cena po dogovoru. Telefon 063/543263.

26407 PE]NICA tri eta`e, nova prokronska na struju, dr`a~ tacni 700E, ledomat 20 litara - 250E. Telefon 064/611-73-32.

26549 IZDAJEM lokal 50m2, Mi~urinova ulica, izlog do ulice, sanitarni ~vor, pogodan za apoteku ili za kancelarije, 250evra. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

26656

PRODAJEM GARA@U od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14. Cena 6.900 eura. Telefon 063/520-245 25907

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe.

Telefon 063/521-546.

22583 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

26327

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8318-180, 021/451-409.

23483

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i prasi}e, dostava na adresu, povoqno.

Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

25732

26

OGLASi l ^iTUQe

subota16.april2011.

GODI[WI POMEN

FARMACEUT, potreban za rad u apoteci u Herceg Novom sve informacije na Telefon + 38269039629, Dejan.

26323

dajemo dana, 16. 4. 2011. godine, u 11 ~asova na{oj voqenoj

dnevnik

3

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Dana 11. aprila navr{ile su se dve godine od smrti moje drage supruge

SE]AWE

POMEN mojim roditeqima

Luka ]ali} 2007 - 2011.

Qubinka ]ali} Dragica Vasi}

2008 - 2011.

ro|. Stanoj~i} ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

26274 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing. ^istimo tavane i podrume.

Telefoni: 062/649-000, 063/744-87-00.

26682 OTKUP ZLATA, srebro, dukata, brilijanata, platine, original ru~nih satova: (roleks...), zalagaonica - pozajmice! Telefoni: 021/661-09-16, 064/515-0-777.

Zmaj Jovina, Novi Sad. 25449

Sne`ani Ostojin ro|. Isakov Mnogo nam nedostaje{ i sa ponosom te pomiwemo. Sa qubavqu te ~uvamo u na{im srcima i sa velikom tugom `ivimo bez tebe.

Pero Savi}

Smiqe Balno`an

Te{ko je nau~iti `iveti bez tebe. U svakom sre}nom i tu`nom trenutku na{eg `ivota fali{ nam mama.

Tvoja }erka Mira, zet Stevica, unuke Maja i Tawa sa porodicama.

Osma godina kako te nisu zaboravili: svastika Desa, Ostoja, wegova familija, Milorad, wegova familija i supruga Zorica.

Do kraja `ivota osta}u u `alosti.

26545

26756

26774

POMEN O`alo{}eni: suprug Marjan, sin Dalibor, snaja Danijela, k}erka Ksenija, zet Predrag, unuke Tina i Tara, unuk Du{an i sestra Zorica sa porodicom.

Navr{ava se tu`nih {est meseci od kako nije sa nama na{ voqeni otac i suprug

ro|. Jankov

Voqenim i nikad zaboravqenim, }erka Brana sa porodicom.

Suprug Sima.

26775

POMEN Pro{lo je ~etrdeset dana od kako je preminuo na{ dragi

26436

Posledwi pozdrav supruzi, majci i baki

dragoj

Du{an Novakovi} Cajin Sini{a Ne{ovi} Danas, 16. 4. 2011. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici odr`a}e se parastos.

O`alo{}eni sin Sa{a i supruga Vera.

Pomen dajemo danas, 16. 4. 2011. godine, u 10 ~asova, na grobqu, u Sirigu.

Zahvaqujemo ro|acima, kom{ijama, prijateqima i svima onima koji su ga po{tovali i voleli, na sau~estvovawu u na{oj boli toplim re~ima i prisustvu posledwem ispra}aju.

Wegova porodica.

26748

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Dana, 17. aprila navr{avaju se ~etiri godine od kako je preminuo na{ plemeniti otac, suprug, deda i svekar

voqenom unuku

26773

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Posledwi pozdrav

Zorici Kija~ki 1949 - 2011.

od: supruga Mali{e, sina Todora, snaje Violete i najdra`ih unu~i}a Dragane, Sne`ane i Pavla.

Bo{ku Milo{evu ^uva}emo te od zaborava i se}ati se samo lepih uspomena.

Vladimir Vukobratovi}

Sahrana je danas, 16. aprila u 14 sati, u Kru{edolu.

Sa velikom tugom, ali i po{tovawem i qubavqu ~uvamo uspomenu na wegovu plemenitost i dobrotu.

26742 26754

26770

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragoj snaji i ujni

Zorici Kija~ki

Ru`i Dodi} Pomen }emo obele`iti danas, 16. 4. 2011. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Veterniku.

O`alo{}eni: sinovi Mijodrag i Stojan sa porodicama.

od Katice Milak sa porodicom.

Ru`ica i Petika.

26762

26771

Porodica Vukobratovi}.

Tvoje babe Vuka i Mica.

na{oj dragoj majci, baki i svekrvi

Bandiki

Zorki Srdanov

1934 - 2007.

Po~ivaj u miru.

Porodice Prodanov i Suba{i}.

GODI[WI POMEN na{em dragom

U tuzi i bolu obave{tavamo da je preminuo na{ dragi, plemeniti

Nikola Homa

Miloradu Mirosavi}u obele`i}emo danas, 16. 4. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wega.

Supruga Du{anka, sin Milenko, unuci Vladimir i Milo{ i snaja Gordana.

1928 - 2011.

Trajno }emo ga ~uvati u lepom se}awu.

Sahrana je danas, 16. 4. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Wegovi najmiliji.

26439 26699

15. 4. 1991 - 15. 4. 2011.

Bio si i ostao ponos na{e familije, nepre`aqeni moj brate.

Mladen Miloradov Bata iz Rumenke Neute{ni i ve~no o`alo{}eni: mama Jelica, brat Laza, snaja Sne`ana i wegove Milica, Isidora i Jelena.

26660

26766

26755

U subotu, 16. aprila, u 10 ~asova, dava}emo pomen na{oj dragoj, majci, baki, prabaki...

Pro{la je godina od kada nije sa nama na{a voqena

[ESTOMESE^NI POMEN

POMEN

Kaji Geri}

Vata A}imov

Katica Hromi{

iz @abqa

Nedostaje{ nam, nikada te ne}emo zaboraviti!

I daqe `ivi{ sa nama, tvoja vedrina i dobrota uvek nam je u srcima, mislima, pri~ama...

Tvoji najmiliji.

U ti{ini ve~nog mira neka te ~uva na{a qubav ja~a od zaborava. ]erka Kovica i unuka Slobodanka sa porodicom.

26632

26573

Dana, 17. 4. 2011. godine navr{ava se dvanaest godina od smrti na{eg supruga, oca, svekra i dede

Posledwi pozdrav bratu

Branku Alajici

Pro{le su dve godine od kako nisi sa nama.

Nikole Milo{evi}a

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji: sin Jovan sa porodicom.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na Tebe.

26615

26760

od: bra}e Bo{ka, Milana, Du{ana i Jove i sestre Mace sa porodicama.

Tvoja porodica.

26759

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Deset godina je od kako nas je zauvek napustio na{

Dana 15. 4. 2011. u 84. godini preminula je na{a mama, baka, svekrva i ta{ta

Anica \eki}

Lazar Miloradov

Vuka{inu Milo{evi}u

Godine nisu izbrisale uspomenu na tebe jer voqeni nikad ne umiru.

od Todorovi} Steve sa porodicom.

Tvoji: supruga Anica, }erka, snaja, zet i unuci.

subota16.april2011.

Bila si uvek uz nas i tvoje posledwe misli bile su upu}ene nama, a se}awe na tvoj dragi lik i delo osta}e zauvek u nama.

Sahrana je u subotu, 16. 4. 2011. u 11 ~asova, na Gorwem starom grobqu, u Futogu.

Tvoj sin @eqko i }erka Zlata sa porodicama.

27

Posledwi pozdrav razrednom stare{ini

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Andra{u Kormawo{u Bandiki

Rada [ovqanski Tuga i praznina su ve~ni.

Ekonomska {kola, Generacija 1968/72.

Vole te tvoji: Jela, Mica, @ika, Qubica, Rada, Nikola i Jovana.

26806

26804

26817 26799

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

26801

Posledwi kom{inici

pozdrav

1929 - 2011.

Sahrana }e se obaviti danas, 16. 4. 2011. godine, u 15 ~asova, na Mesnom grobqu, u Budisavi.

Stanari iz Ulice Du{ana Vasiqeva 26.

pozdrav

Neka te an|eli ~uvaju kao {to si ti ~uvala i pazila nas.

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Dana 19. aprila 2011. godine navr{avaju se tri godine od bolnog rastanka sa tobom

Tvoji: Zlata, Stevan, Strahiwa, Nenad i Anica.

Goricom Axemovi}

Gava Alekseju 12. 4. 2006 - 12. 4. 2011.

Uspomenu na tebe ~uva}emo s qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u.

Tvoji Branka i Nikola.

26800

26821

Posledwi prijatequ

19. 4. 2008 - 19. 4. 2011.

bako

Ostaje{ nam u se}awu kao dobra kom{inica i divna majka.

O`alo{}ena porodica.

SE]AWE

Dana 16. 4. 2011. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu dava}emo petogodi{wi pomen

na{oj

Qiqi Jov~i}

Joka Grahovac

POMEN

cewenom

Velikom suprugom, majkom i bajkom. Uvek si u na{im mislima.

Tvoji: suprug Grujica, sin Aleksandar, k}i Vesna, snaja Vesna, zet Miodrag, unu~ad Gruja, Ivana, Du{an, Vawa i Mia.

26818

26816

26815

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima i prijateqima da je na{ dragi

Nezaboravni moj prijatequ, velikog srca, beskrajno ~iste du{e

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Sale

Danici Nikoli} ro|. Stankin od sestara Zorice i Katice.

26814

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Anica \eki} Vuka{inu Milo{evi}u od prijateqa \or|a i Olgice Joji}.

Najdra`a na{a, hvala ti na svakoj tvojoj re~i, misli i najlep{im `eqama upu}enim samo nama.

Bila si na{ oslonac i stub u `ivotu.

Uvek }e{ ostati u na{im srcima, Tvoji: @eqko, Sne`ana, Veqko, Nikola i Qubomir.

Dane Matijevi}

]iro Jesewin

preminuo u 83. godini.

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 18. 4. 2011. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 12 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Dragica, sinovi Vlado i Darko sa suprugama i ostala rodbina i prijateqi

Za samo godinu dana u{ao si u legendu Tvoje ime i lik satkani su u svakom danu u istoj pri~i. „E koja je to qudska veli~ina bila... Na{ ]iro� uvijek u mislima sa tobom iskren prijateq.

Vesna Vuli} sa porodicom iz Andrijevice.

26819

26810

26811

26820

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac

Posledwi pozdrav bratu, ujaku, deda-uji i pradeda-uji

Postoji ne{to {to nikad umreti ne}e, a to je se}awe na tebe. @ive}e{ zauvek sa nama kroz najlep{e uspomene.

Stric Gojko, bra}a Dejan i Milan i snaja Sawa.

Vuka{inu Milo{evi}u Po~ivaj te u miru Bo`ijem, a mi }emo ~uvati uspomene na jedno nezaboravno kom{ijsko dru`ewe.

Porodice Beli} sa teticom.

26813

Posledwi pozdrav

26812

POMEN Dana 24. aprila 2011. godine navr{i}e se godina dana od kada nije sa nama na{a draga prija

Sreten Mari}

Risto Kosi}

Sretenu Mari}u

Sahrana je u nedequ, 17. 4. 2011. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

O`alo{}eni: sinovi Milenko i Svetozar, }erke Milojka i Du{anka sa porodicama.

26798

Branku Alajici

1943 - 2011.

Qiqana Smiqani} od sestre An|elke Bukinac i porodica ^abrajac.

Posledwi pozdrav bratu, stricu i dedi od porodice Mari} iz Futoga.

26807

od porodice Raki}.

Sini{a i Miroslava Koci}.

26802

26785

Bio sam ti pre neko ve~e sa Saletom, malo smo Te spomiwali, ovde je sve po starom, ni{ta nisi propustio

POMEN Dana 24. aprila 2011. godine navr{i}e se godina od kada nas je napustila na{a voqena

26808

SEDMOGODI[WI POMEN 2004 - 2011.

Vreme prolazi, ali se}awe na tebe ostaje ve~no.

Sreten Mari} 1943 - 2011. iz Futoga

baka Mara i ~ika Voja Bo{kovi} ^uvaju}i uspomenu na na{e drage dobro~initeqe baka Maru i ~ika Voju iza}i }emo u subotu 16. 4. 2011. godine na grobqe i polo`iti cve}e.

Deca i radnici De~ijeg sela.

922/P

Obave{tavamo rodbinu, kom{ije i prijateqe da je posle kra}e bolesati prestalo da kuca srce mog voqenog supruga.

Sahrana }e se obaviti 16. 4. 2011. u 15 ~asova, na Dowem novom grobqu kod O.[. u Futogu.

Neka ti je ve~na slava, o`alo{}ena supruga Milena Mari}.

26805

Qiqana Smiqani} Zoran ]iri} Rajko Jotanovi}.

Pomen }emo obele`iti danas, 16. 4. 2011. godine u 10 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Weni najmiliji: }erka Tamara, sin Damir, zet Damjan i unuci Vuk i Tea.

26822

26786

28

^iTUQe l POMeni

subota16.april2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana, 15. 4. 2011. godine preminuo na{ voqeni

dnevnik

Ve~no neute{ni, posledwi pozdrav voqenom ocu, svekru i dedi

Najdra`a moja mamice, pozdravi mi Svetozarkovi}a.

Volim vas najvi{e na svetu. Neka vas an|eli ~uvaju.

Qiqana Jov~i}

Vuka{inu Milo{evi}u

ro|. Vukajlovi} 1950 - 2011.

Qubomir Bugarin profesor u penziji

O`alo{}eni: sin Branislav, snaja Qiqana i unuci Milo{ i Nenad.

Sahrana je danas, 16. 4. 2011. godine, u 13 sati, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: }erka Nata{a i rodbina.

26790

26779

Sahrana je u ponedeqak, 18. 4. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Radojka, }erka Qiqana - Beba, zet Dragan, unuk Igor i snaha Jelena.

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je iznenada u 72. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav Nata{inoj mami

Sa velikom tugom opra{tamo se od iskrene i neponovqivo dobre kom{inice

Qikiju

Qiqe Jov~i}

Zbogom dediko{e.

26795

POMEN Na{oj dragoj mami, svekrvi, babi i prababi

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Vuka{in Milo{evi} Sahrana je u ponedeqak, 18. 4. 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Nada, sinovi Branislav i Goran, snaje Qiqana i Qiqana, unuci Milo{, Marko, Nenad, Vuka{in i Kristina.

26788

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav dragom kom{iji, dobrom ~oveku i iskrenom prijatequ

Sa{a Proli} Sale

Dana 16. 4. 2011. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Loku, dava}emo ~etrdesetodnevni pomen.

O`alo{}eni: sin, }erka, snaha, unu~ad i praunu~ad.

Sva lepota `ivota nestala je u trenu toga dana. ^etrdeset bolnih, tu`nih dana `ivimo bez tebe. Ponekad zaiskri nada da }e{ se pojaviti, u na{im se}awima `ivi{ ve~no i zato te ~uvamo u na{im srcima gde nikad i niko ne}e mo}i da te uzme.

Zauvek tvoji: ujak Sveto, ujna Gospa i baba Koviqka An|eli}.

Usnula je ve~nim snom ostaviv{i nas bez re~i i prazna srca. Posledwi pozdrav Nata{inoj mami

POMEN

Sa{a Proli}

Ne postoje re~i kojima bismo iskazali tugu i bol u na{im srcima.

U nama }e{ biti zauvek i nikada ne}e{ biti zaboravqen.

Branku Alajici Porodice Ba{i} i Jovanovski.

Tetka ^edomirka, te~a Zoran i brat Nemawa.

26797

26803

20. 4. 1993 - 20. 4. 2011.

Sa{a Proli}

JEDNOGODI[WI POMEN

3

Milan Bilak

Tvoja Dara, Milorad, Zorica i deca.

Sestra Mira \udurovi} sa porodicom.

26777

Posledwi pozdrav kolegi penzioneru

na{em

Branku Alajici

Sahrana je danas, 16. 4. 2011. godine, u 13 sati, na Starom Gorwem grobqu.

O`alo{}eni: sin Nikola, snaja Qubica, unuke Zorica i Jelica, zetovi i praunu~ad.

26747

26764

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwi pozdrav

Dragi na{,

POMEN Svaki dan je sve tu`niji bez tvoje qubavi, osmeha i dodira...

Beskrajno nam nedostaje{.

Dana 17. 4. 2011. godine, u 11.30 sati, obele`i}emo pomen na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Nina, Nikola i supruga Qubica.

iz Futoga

26787

26793

Jasmina i Sava Subotin sa porodicom.

1953 - 2000.

Zorka Srdanov

Najmiliji }e tvoju ve~nu ku}u okititi cve}em i zaliti suzama.

Qiqi Jov~i}

26784

Petko Sekuli}

1952 - 2010.

Se}awe i qubav ne blede, samo bol ostaje.

@ive}e{ u na{im mislima, ~uva}emo te u na{im srcima, sliku tvoju qubiti i stalno te spomiwati jer voqeni nikad ne umiru.

Tvoji: tetka Mika i stric Miroslav sa porodicom.

26740

26792

S tugom javqamo rodbini i prijateqima da je u 86. godini preminula na{a najdra`a mama, svekrva, baba i prababa

Du{an Vasi}

26783

26782

POMEN

Qubici Vojvodi} ro|. Vasi}

Tvoji: Boba, Rada, Duwa i Sr|a.

Porodice Gavanski i Kristovi}.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj i voqenoj supruzi, mami, svekrvi, ta{ti i baki

Tvoji penzioneri - Udru`ewe penzionisanih radnika Nis-Gas Novi Sad.

26767

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 14. aprila u 76. godini preminula na{a voqena majka, baka i prabaka

Mihajlo Glu{ac 18. 4. 2008 - 18. 4. 2011.

Tri godine sunce izlazi i zalazi, a mi se nadamo da }e{ se pojaviti tiho, neprimetno kao {to si nas i napustio.

Mi te volimo i ~uvamo od zaborava.

Tvoji: Marica, Tawa, Mima, Lela i \ole.

26796

Vuka{inu Milo{evi}u

Zorici Brankovi}

Sava Peri}

od unuke Kristine sa celom porodicom.

ro|. Kolesar

Danas, 16. 4. 2011. godine u 11 sati odr`a}e se pomen na Gradskom grobqu.

Porodica Peri}.

26789

26753

Draga na{a mama, utehe nema, praznina je ogromna, zaborav ne postoji. Tvoja du{a kao suza ~ista `ive}e u nama do posledweg trena.

Tvoji najmiliji: suprug Mirko, }erka Sne`ana i sin Miroslav sa porodicama.

26757

Branka \uki} ro|. Danilovi} Sahrana je danas, 16. 4. 2011. godine, u 14 sati, u Zmajevu.

Tuguju za tobom tvoji: sinovi Dragan i Milojko, }erke Qubica i Verica sa porodicama.

26761

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav priji

POMEN

20. 4. 2009 - 20. 4. 2011.

Svu qubav, savete i mudrost koju si nam davao ~uvamo u srcu, mislima i uspomenama.

od Vere i Dragana Backovi}.

Pro{le su ~etiri godine od kako nas je napustila na{a voqena

POMEN

Prof. dr Nikola J. Marjanovi} Qubi

subota16.april2011.

26442

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Dana 17. aprila 2011. godine, u 10.30 ~asova na Gradskom grobqu dava}emo godi{wi pomen na{em

GODI[WI POMEN

Pavle ^erevicki

Vasa Krkqu{ ^ika Novka Krkqu{ 27. 11. 1904 - 28. 6. 1976.

27. 9. 1913 - 16. 4. 1981.

Dragi roditeqi, uvek }ete ostati u na{im srcima.

Zauvek tvoji: Vesna Sawa i Vawa i unuci Una, Nikola, Uro{ i Viktor.

26654

Va{a }erka Cvetanka sa porodicom.

Vera Kothai ^uvamo te od zaborava u srcima i mislima.

Suprug I{tvan, k}i Gabriela, zet Lazar i unuci Olivera, Du{an i Stefan.

26568

Dana 20. aprila navr{ava se godinu dana od smrti na{eg dragog tate i dede.

Zauvek }e{ nam ostati u srcima.

Supruga Ru`ica, }erke Milana i Maja, unuci Nevena, Duwa, Du{an i Mina.

26456

26447

SE]AWE Navr{ile su se dve godine od kada nije vi{e sa nama na{

SE]AWE na na{e drage roditeqe.

POMEN

Milan Lali} Sa{a Proli} Sale Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da ~etrdesetodnevni pomen dajemo danas, 16. aprila 2011. godine, u 10 ~asova, na Bukova~kom grobqu.

Dragi sine, ostali su samo mama i tata koji broje tu`ne dane.

Te{ko je zaspati, jo{ te`e probuditi se. Tvoju mladost i lepotu oplakati i sa ranom u srcu `iveti.

Joci Bu`an~i}u 1938 - 2010.

Vasilije [ili} Vasa Uvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

Pamti}emo te ve~no.

Tvoj sin @eqko, sestra Hilda i brat Tomislav sa porodicama.

Porodice: [ili} i Debeqa~ki.

\oka Boto{ki

Supruga Olga i deca.

26486 26445

Jelica Boto{ki

PETOGODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

8. 5. 1995 - 8. 5. 2011. iz Ka}a Vreme prolazi, a samo mi znamo koliko nam nedostajete i koliko vas volimo.

Po~ivajte u miru.

Vole vas va{i najmiliji: k}erke Vukica i Qubica i snaja \u|a sa porodicama.

Tvoji najmiliji: tata Ne|o, mama Bosiqka, sestra Sowa, zet Dragan i sestri}i Marko i Dejan.

26571

26612

Dragom suprugu

Lenka Mihajlov

Mara Keki} Jovanka

Mira Rackovi} Sutra, 17. 4. 2011. godine, u 11 ~asova poseti}emo Mirin grob, upaliti sve}e i polo`iti cve}e.

ro|. Igi} iz Despotova

Ne}emo zaboraviti dobrotu, spremnost da pomogne{, razumevawe i qubav koju si nam pru`ala.

Hvala ti za sve, po~ivaj u miru.

Tvoja porodica i rodbina.

Mirin i Bobin Milan.

26318

POMEN

Nema te, ali }e{ zauvek biti u svakom na{em danu, suzi i se}awu. An|eli neka te ~uvaju.

Danas, 16. aprila 2011. godine, navr{ava se godina od kako nas je napustila na{a draga prijateqica

Tvoji najmiliji: }erke Mirjana i Beba, suprug Milovan i zet Dragan.

26443

26376

Stevanu ^upi}u Bati

14. 4. 1995 - 14. 4. 2011.

Pro{lo je tu`nih osam dana kako te vi{e nema, a tuga i bol sve su ja~i. Hvala ti za sve trenutke provedene sa tobom, a ti }e{ nam ostati u ve~itom se}awu.

26438

Pro{lo je deset najtu`nijih godina bez Mire i godina bez Bobe.

Dana, 15. 4. 2011. godine navr{ilo se dvadeset godina od kada je preminuo na{ dragi

22. 4. 2010 - 22. 10. 2011.

iz Suseka 1924 - 2011. diplomiranom veterinaru u penziji

posledwi hvala.

pozdrav

i

ve~no

Miroslava \uri}

Jelena Preradov ro|. Andri} iz Nadaqa 2001 - 2011.

Sa bolom i tugom o`alo{}ena supruga Cica, o`alo{}ene sestre Vera, Mela i rodbina.

29

Draga mama, deset godina od kako nisi sa nama.

Milenko Terzi}

Uvek }e biti u na{im mislima.

iz Bege~a U nedequ, 17. aprila 2011. godine, u 11 ~asova odr`a}emo godi{wi pomen na grobqu u Bege~u.

Osta}e zauvek u na{im mislima, voqen i po{tovan.

Hvala mu na svemu {to je u~inio za nas.

Andrija \ur~janski Rado ga se se}amo i za wim tugujemo.

Tvoja }erka Mirjana.

Supruga Qubica, sin Radoslav i snaja Sofija.

Wegovi najmiliji.

25996

26364

26283

26432

GODI[WI POMEN na{em dragom

1919 - 2010.

26554

2

POMEN na na{e roditeqe

23. 4. 2010 - 23. 4. 2011.

Jelica i Dragica.

1912 - 1991.

Miroslava \uri}

Milanu Vojnovi}u obele`i}emo danas, 16 aprila, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S neizmernom qubavqu i tugom ~uvaju te od zaborava: supruga Ma{a, }erke Jasminka i Milica, unuke Ana Marija, Aleksandra i Dorotea i zet Tihomir.

26539

Slavinka i Dimitrije Milovanov Sinovi Aca i Ivan sa porodicom.

26379

Godina, tuge i bola Godina, se}awa i samo}e Godina, `alosti za na{im divnim godinama.

Hvala ti na svemu.

Po~ivaj u miru Bo`ijem.

Tvoj Brane.

26553

30

06.25 07.15 07.30 07.45 08.00 08.05 08.50 09.05 09.30 10.00 10.30 11.00 11.45 12.00 12.10 12.35 13.00 13.30

Кухињица Никад доста Споменици Јутарња гимнастика Вести Најлепше бајке света: Мала принцеза Хајде са мном у обданиште Зврк Маштаоница Питам се, питам Путеви наде Лицидерско срце - Фестивал дечје тамбурашке песме Хроника Фестивала професионалних позоришта Зрењанина Вести Слободна тема Њушкање Агро мозаик Зелени сат

Без упута Први пут у Србији и региону урађена је ендоскопска операција тумора на хипофизи. Операцију је извео тим лекара Клиничког центра Војводине, предвођен проф. др Петром Вулековићем, управником Клинике за неурохирургију. Операција се ради без отварања лобање, увођењем сонде кроз нос, а цео поступак прати се на екрану. Осим проф. др Вулековића гост је и проф. др Милица Медић Стојаноски, ендокринилог на Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма КЦВ. Уредница: Горјана Живанов (РТВ 1, 14.00) 14.00 15.00 15.10 16.20 17.00 17.20 18.00 18.55 22.00 22.30 22.40 23.35 00.00 01.40

06.30 07.30 08.00 09.00 10.00 11.25 12.30 12.40 13.30 14.30 16.00 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

tv program

subota16.april2011.

Без упута Вести Петказање Полако, па сигурно – квиз ТВ Дневник Црно бели свет ПЦТВ Ватерполо: Војводина - Црвена звезда, пренос утакмице Војвођански дневник Хроника Фестивала професионалних позоришта у Зрењанину Дуел струна Пресент Еден Лог, филм Црно бели свет

Из нашег сокака Доколица ТВ Баштина Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (слов) Филм на словачком Вести (мађ) Имам једну жељу Фаца Изопачена жеља, филм На трагу природе Бајко квиз Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) Урбана џунгла (мађ) ТИНИ 2010 (мађ) Концерт Пум Промашар клавир и Темишварска филхармонија НОМУС 2010 ТВ Продаја

06.05 08.00 09.06 11.15 12.30 13.00 13.15 13.30 13.49

Хало, председниче (Панонија, 20.30) 06.00 07.30 08.10 08.30 09.00 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.25 14.50 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Бели лук и папричица Тојотин свет Моје дете Стари занати Травел Улови трофеј Без цензуре Простор Приче из књижаре Била једном једна недеља Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Балдини и Симони Војвођанске вести У потрази за послом Разговори о здрављу Војвођанске вести Хало, председниче Била једном једна недеља Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

18.29 19.00 19.30 20.05 21.03 22.55 00.55 01.14 04.25 04.49 05.23 05.48

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Жикина шареница Дизни на РТС На слово на слово Дневник Спорт плус Гастрономад Тенис - Фед куп:| Словачка - Србија, пренос Квадратура круга Слагалица Дневник Грех њене мајке План лета Нестала без трага, филм ТВ продаја Тенис - Фед куп: Словачка - Србија Квадратура круга Лети, лети песмо моја мила ТВ продаја Верски календар

Нестала без трага Радња филма смештена је у један од најокрутнијих бостонских квартова. То је место које не толерише било какаве слабости и грешке, а његове улице, зграде и људи препуни су прича о разореним породицама, прегаженим сновима и сломљеним срцима. Ствари се додатно заоштравају када се 4-годишњој девојчици из суседства, Аманди, губи сваки траг. Улоге: Кејси Афлек, Мишел Монахам Режија: Бен Афлек (РТС 1, 22.55)

07.14 ТВ лица...као сав нормалан свет 08.02 Делта стејт 08.26 Мале приче 08.31 Мобил фест 09.00 Путовање са Теријем 09.20 Скочи, крени, клизај, ЕБУ драма 09.40 Верски мозаик Србије 10.26 Клиника Вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Време одлуке 12.30 Свет здравља 13.00 7 РТС дана 13.30 Грађанин

Играјмо за 16 У знак сећања на 16 погинулих радника у бомбардовању зграде РТС-а 1999. године, наша кућа већ дванаесту годину организује Меморијални тур-

Медхен Амик

Преваре и лажи

нир у малом фудбалу „Играјмо за 16”. Ове године, рекордних 35 екипа по позиву учествовало је на турниру, а Спортска редакција РТС-а данас директно преноси финалну утакмицу и занимљив ревијални програм. (РТС 2, 17.15)

19.00 19.28 21.20 21.45 22.10 Др Ху Цртани филм Азбука родитељства Ленија Ево нас код вас Жива ватра Спорт Нетворк: Одбојка Река наде Неон сити Објектив Фојлов рат Неон сити Објектив Јована суботом ИЦТ плус Река наде Објектив Лична грешка Славни парови Док. емисија на мађарском језику

06.30 АТП Мастерс Монте Карло 1/4 финале 11.15 Премијер лига Магазин 12.15 Прави НБА 13.00 АТП Мастерс Монте Карло 1/2 Финале 19.00 НХЛ) Детроит : Финикс 21.15 Лига шампиона: Шакхтар – Барселона 23.15 ФА куп 1/2 Финале: Манчестер Сити - Манчестер Јунајтед 01.00 НБА акција 01.15 Премијер лига: Бирмингем - Сандерленд

23.01 23.43 00.13 01.52

Мишел Монахам

05.30 Еленин дух-омнибус 08.15 Домаћин 09.25 Квиз: Желите ли да постанете милионер?

10.45 Кобра 11.40 Домаћине, ожени се 12.40 Радна акција 13.40 Паклена кухиња 14.40 Филм: Ми нисмо анђели 16.00 Филм: Вариола Вера 18.00 Вести 18.15 Ексклузив-најбоље 19.00 Галилео 19.30 Такеши замак 20.00 Када лишће пада 21.00 Филм: Смртоносно оружје 2 23.10 Филм: Знам шта сте радили прошлог лета 01.10 Топ спид 02.10 Америчко рвање-Без милости 03.30 Филм: Знам шта сте радили прошлог лета

06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.40 09.55 10.00 10.20 10.40 11.00 11.20 11.40 12.10

МАЛИ ФУДБАЛ

14.02 14.33 15.37 16.40 17.15

09.00 11.15 11.30 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.50 17.00 17.10 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.45

dnevnik

06.30 08.30 09.00 10.00 10.02 10.30 12.00 12.15 13.00 13.02 13.15 13.30 14.00 14.30 15.00 15.02 16.05 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 00.30 01.00

Лети, лети песмо моја мила Време телевизије Вратите ми младост Вреле гуме Мали фудбал: „Играјмо за шеснаест”, пренос Свет риболова Фудбал - Јелен супер лига: Партизан - Војводина, пренос Свет спорта Јелен супер лига Концерт АКУД „Иво Лола Рибар” Велика руска колекција: Позориште у СССР Вреле гуме Мали фудбал: ’’Играјмо за шеснаест‘’ (р) Фудбал - Јелен супер лига: Партизан-Војводина (р)

Маратон Сваштарица Балканика Вести Улови трофеј Филм: Сто за петоро Вести Милица² Инфо Фуснота Мајсторски Коферче Вести Спреми сарму да те цео свет разуме Инфо Шарено Филм: Срећна Нова ’49. Вести Офис Породица Серано Филм: Велика гужва у кинеској четврти Откопчано Вести Милица² Уједињене државе Таре Тачка усијања Филм: Пећина тајни

Након пет година, Џејн Брукс сазнаје да њен супруг није извршио самоубиство, већ да је лажирао своју смрт и да је тек недавно убијен. Те податке добија од приватног детектива Едија Фејта, који се, још док је радио као полицајац, заинтересовао за случај Џејниног мужа. Улоге: Медхен Амик, Ендрју Вокер, Елен Дубин Режија: Луи Беленџер (Б92, 00.05)

23.00 23.35 00.05 01.40

Знање на поклон Дора истражује Водич за родитеље Филм: Браћа Далтон Вести Б92 Филм: Вишња на Ташмајдану Тенис: Монте Карло, полуфинале 1 Тенис. Монте Карло, полуфинале 2 Вести Б92 Филм: Ленски Двоугао Вести Б92 Наша мала клиника Критична ситуација Филм: Полицајац с Петловог брда Вести Б92 Фешн вик Филм: Преваре и лажи Филм: Вишња на Ташмајдану

06.30 07.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 00.00 02.20 04.00

У сосу - омнибус Добро јутро Велики брат Викендвизија Живот у тренду Голд музички магазин Јавна тајна Велики брат Магазин ин Национални дневник Велики брат- преглед дана Звезде Гранда Филм: Последњи замак Филм: Изгубљено благо Филм: Фурија

07.00 08.40 09.05 09.30 11.00 11.35 13.00 15.00 16.00 16.35 18.20 18.30 19.05 20.00 21.05

13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 24.00 03.00 03.30 04.30

Јутарњи програм Парови, недељни преглед Здраво, Кити Ноди Мегаминималс Здраво, Кити Телешоп Вести Анђелина балерина Хорсленд Сирене Бакуган Југио Пресовање Швајцарска породица Робинсон, филм Телешоп Вести Парови Беверли Хилс, 90210 Телешоп Вести …пева за вас Парови Телемастер Пут ка ватреном рингу Беверли Хилс, 90210 Парови - преглед дана Парови, избацивање Луда кућа Парови Беверли Хилс, 90210 Заклети на ћутање Сведочанства о генијима

Луда кућа Култна емисија која обрађује свакодневне теме на шокантан и провокативан начин. Водитељи емисије су Дејан Станковић и Данијел Ђурић. (Хепи, 23.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Контранапад, 20.00 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Здраво, 11.00 Скарлетина видовчица, 12.00 Зрно по зрно, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.30 Биљана за Вас

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Путвина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota16.april2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Ан ђе ли на Џо ли

Са ку пљач ко сти ју Бив ши фо рен зич ки струч њак и јед на по ли цај ка за јед нич ким сна га ма мо ра ју да за у ста ве уби лач ки по ход се риј ског уби це. Лин колн Рајм био је во де ћи струч њак за фо рен зи ку док ни је остао па ра ли зо ван... Уло ге: Ден зел Во шинг тон, Ан ђе ли на Џо ли, Квин Ла ти фа, Мајкл Ру кер, Мајк Мек глон Ре жи ја: Фил лип Нојс (Но ва ТВ, 22.10) 06.50 07.20 07.35 07.50 0805 08.20 08.45 09.05 12.05 14.25 16.10 17.00 17.10 17.20 19.15 20.05 22.10 00.20 02.05 03.35 05.05

Најгора недеља Фифи и цветно друштво Тими Тајм Пепа Принцеза Чагингтон Боблејд метал фужн Винкс Под срећном звездом Ени, филм Распевани убица, филм Проверено Вести Проверено Прави правцати фрајери Дневник Холивудски полицајци Сакупљач костију Снајпер 2 Торањ смрти Езо ТВ, тарот шоу Напад змије отровнице

08.00 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 08.30 Свет новца: Кока кола пред нестајањем?

09.00 Грађевинска чудеса: Заборављени кинески град 10.00 Блер 11.00 Непотопиви Титаник 12.00 Гладијатори: Повратак међу живе 13.00 Колонија 14.00 Ми, Европљани 15.00 Заборављена убиства 16.00 Жена у љубави и рату – Вера Британ 17.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 18.00 Визија Вангари Матајие 19.00 1989-1990. Последња година Источне Немачке 20.00 Рим: Последња граница 21.00 Фарма из Викторијанског доба – посебно божићно издање 22.00 Како су направљени „Мајмуни“ 23.00 Заборављена убиства 00.00 Жена у љубави и рату – Вера Британ 01.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац

08.00 Зец и јеж 08.30 Острво Корњача 09.30 Леонардо 10.00 Гроб на брежуљку 10.30 Острво Корњача 11.00 Магије, мистерије и чуда 12.00 Звезда водиља 14.00 Нација прозака 16.00 Наивко 18.00 Невоље 1.

20.00 Како убити комшијског пса 22.00 Моје срце 00.00 Дворана греха 01.00 Црна дама 02.15 Невоље 1.

06.00 07.50 08.20 09.50 11.05 12.50 13.20 15.00 16.45 18.15 20.05 21.50 23.40 01.10 02.40

Бели ловац, црно срце Холивуд на снимању Наложени Лига праведника: Криза на две Земље Прогањање Мери Васпитање за почетнике Труманов шоу Добро дошли код Штија Није лако бити мама Ловац на уцене Срце од мастила Случај 39 Погрешно скретање код Тахоа ТВ Онион Кућна забава

7

31

VREME PRIJATEQSTVA

Pi {e: Dobrica ]osi} 08.15 Кинотека - циклус класичног вестерна: Далека земља, филм 10.10 Кућни љубимци 10.43 Генерација Ипсилон 11.13 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.29 Ветерани мира 13.10 Призма 13.50 Духовни изазови 14.20 Бранитељи домовине 14.24 Еко зона 14.55 Културна баштина 15.10 Опера бокс 15.39 Јеловници изгубљеног времена 16.02 Евромагазин 16.32 Пастел 16.45 Репортери 17.48 Савршени грабежљивац, док. филм 18.45 Потрошачки код 19.30 Дневник 19.55 Спорт 20.10 Звезде певају 5 22.25 Вечерњи хит: Сиријана, филм 00.35 Филмски маратон: Крвава романса, филм 02.05 Филмски маратон: Далека земља, филм 03.50 Репортери 04.48 Еко зона

06.10 07.10 12.10 13.40 15.40 17.30 19.30 21.00 23.00 00.50 02.50

Судија Ејми Вокер, тексашки ренџер Све по закону Филм: Ева Филм: Заслепљујуће везе Браћа и сестре Све по закону Филм: Ујка Бак Филм: Мрежа лажи Медијум Три реке

07.35 08.00 08.55 09.30 10.10 11.10

Враголасти Денис Драгон бол З Училица, квиз за децу Ексклузив Таблоид Судија Ејми Дискавери: Без цензуре, док. серија Дебели Алберт, филм Повратници, филм Брзи и жестоки 3: Токио дрифт, филм Јавне тајне: 10 најсекси Хрвата, РТЛ Данас Биг брадер, ријалити шоу Мадагаскар 2, филм Немогући Дејв, филм 28 недеља касније, филм Астро шоу Биг брадер, ријалити шоу РТЛ Данас Дебели Алберт, филм

12.10 13.55 15.40 17.35 18.30 19.05 20.00 21.45 23.20 01.10 02.10 02.55 03.30

28 не де ља ка сни је

Аман да Пит

Си рија на

Не да ле ко од Лон до на, Дон се са сво јом же ном Алис и не ко ли ци ном пре жи ве лих са кри ва се на фар ми. Ка да љу ди за ра же ни смр то но сним ви ру сом про ва ле у ку ћу, Дон се ус па ни чи и у бе гу за бо ра ви на су пру гу ко ја оста не за ро бље на у ку ћи... Уло ге: Ро берт Кар лајл, Ке трин Ме кор мак, Имо џин Путс, Ме кин тош Ма гле тон, Џе ре ми Ре нер, Ро уз Бирн, Хар лолд Пе ри но Ре жи ја: Ху ан Кар лос Фре сна ди љо (РТЛ, 23.20)

Уз про блем око не дав но не ста лог про јек ти ла у Ира ну, ЦИА се бо ри с још ве ћим про бле мом: еми рат ски пре сто ло на след ник из ди на сти је ал-Су ба аи с Ки ном је пот пи сао уго вор о снаб де ва њу наф том, чи ме пре ки да по сло ва ње с аме рич ким нафт ним маг на том... Уло ге: Кај ван Но вак, Џорџ Клу ни, Амр Ве кед, Кри сто фер Пла мер, Џе фри Рајт, Мет Деј мон, Аман да Пит Ре жи ја: Сти вен Га ган (ХРТ 1, 22.25)

08.30 08.58 09.49 10.11 11.09 11.54 13.20 15.00 15.30 16.04 17.35 20.05 22.01 22.49 23.31 00.32 01.02 01.35

Бег лукавог лисца Време је за Дизнија Серија за децу Ни да ни не Бриљантин Оловни џин Срамотни Макс, филм КС аутомагазин 4 зида Снимак концерта Кошарка, УЛЕБ Еврокуп - Фајнал фор ХНЛ - утакмица ХНЛ - емисија Заштитница сведока Време је за џез КС аутомагазин 4 зида Ноћни музички програм

06.40 Мртве очи Лондона 11.00 Вратили смо се! Прича о диносаурима 13.00 Замак ноћних мора 15.00 Прашина 17.00 Истински злочин 19.00 Ричард 3.

21.00 Породица Кременко 2 Пустоловина у Рок Вегасу 23.00 Отимачи потопљеног блага 01.00 Пако

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Зерофилија К-9 У ноћи Помама за летећим тањирима Уврнута наука Муљатори Чаура Можда беба Срећни бројеви Зерофилија Лезбејке из снова Бресквице и краљице

Имо џин Путс

08.10 Лов на сабљарке 09.05 Потрага за природним гасом 10.00 Људских руку дело 10.55 X-машине 11.50 Луд за индустријом 12.45 Борна кола браће Хау 13.40 Главни адути 14.10 Главни адути 14.35 Пета брзина 15.30 Амерички чопери 16.25 Како се прави?

16.55 Како то ради 17.20 X-машине 18.15 Људских руку дело 19.10 Луд за индустријом 19.40 Луд за индустријом 20.05 Аута по мери: Берлин 21.00 Амерички чопери 21.55 Борна кола браће Хау 22.50 Мајстори за пиво 23.45 Лов на сабљарке 00.40 Каскадерски зависници

08.30 10.00 11.00 14.00 15.00 16.00 17.30 18.30 20.00 23.00 00.30 01.00

Билијар Дизање тегова Билијар Аутомобилизам Дизање тегова Коњички спорт Билијар Дизање тегова Билијар Дизање тегова Рели Билијар

Жи вот у рит му ба ро ка

О

д свих нас из ин те лек ту ал ног кру га Си ми - срп ског и ве ли ко срп ског на ци о на ли зма. Од те не 9а ко ји се ба ви мо умет но шћу и на у ком, књи ге и 1971, Па вле Ивић је за СК био срп ски на Па вле Ивић је за слу жио и по нео нај ве ћа ју - ци о на лист, све до сло ма Ти то вог по рет ка. го сло вен ска и свет ска при зна ња. Из у зет но успе *** шан чо век. Ме ђу на ма раз га ће ним и раз ви ка ним Де јан Ме да ко вић је нај жи во пи сни ја и све стра од Си ми не 9а до СА НУ, го во рио је нај ма ње, је два на лич ност на шег ин те лек ту ал ног кру га. Он је то чуј но и сваг да ра зло жно и ум но. Он ни је ра ци о на - по ре клом, вас пи та њем, кул ту ром, да ро ви ма, као и лист, он је ра зу ман и раз бо рит, и у сва ко дне ви ци мо ћи ма и сла бо сти ма. Сва шта зна, сва шта мо же, и у на у ци. Ре дак склад ум но сти и осе ћај но сти. бо га тог ду ха и све же ду хо ви то сти, сен ти мен та лан Чу лан је, на из глед че дан и по ма ло грч ки лу кав. и па те ти чан, су је тан и нар ци со и дан, сла во љу бан Слу ша па жљи во и за ми шље но, ду го раз ми шља и ча сто љу бан, за ни мљив при по ве дач за па њу ју ћег шта да ка же, а ка зу је сре ђе но и ана л и т ич н о, ар г у м ен то ва н о и убе дљи во. С њим је нај те же – не сло жи ти се. Ако му се су прот ста ви ис кљу чи вост и твр до гла вост, он ће од го во ри ти то ле ран ци јом и бла гим ком про ми сом. А том сна гом ни ког не по вре ди. Ра ди је пра ви ком про ми се не го што при ста је на не спо ра зум, на су прот ве ћи ни мо јих при ја те ља и мен та ли те ту до ма ћих ин те лек ту а ла ца. У јав ном де ла њу ве о ма је уда љен од срп ског ан тро по ло шког ди ле тан ти зма и ко мо ци је. Ни кад не го во ри о не че му што до бро не по зна је, а оно што зна, уме убе дљи во да ис ка же. При ја те љи смо то ли ко го ди на, а не знам да је икад ико га не чим об ма н уо или по в ре д ио. Реч ј у, Агра мер ски ко ле но вић с да ром за глу му сва ка ко, не. Чо век ви со ке мо рал но сти, узор не вред но ће, све стан сво јих мо ћи и пам ће ња, по не кад и сит ног зло пам ће ња. Не спре по зва но сти, он тру до љу би во и по жр тво ва но вр ши ман да чи ни зла љу ди ма, ни је спре ман ни за ве ћа све ду жно сти ко је му на ла жу на у ка и зва ње, дру - по жр тво ва ња за њих, али је спо со бан и спре ман штво и при ја те љи. Све су ње го ве ам би ци је по кри - да раз у ме све што је људ ско. Ко ле но вић ко ји не ве не ре зул та ти ма. Сва јав на при зна ња у зе мљи и гу је и ча сно чу ва сво је зна ме ни то пре зи ме. Угле све ту за слу же на су, и он их но си по слов но и дан је на уч ник и не до вољ но при знат пи сац. Дух обич но као ше шир и тор бу с књи га ма. му је про жет исто ри змом; све што чи ни, чи ни да У на у ци о је зи ку сма тра се да нас на шим пр вим се за пам ти и за „да ле ка не ка по ко ле ња“. И пи ше о ауто ри те том. Зна чај, уло гу и сла ву у лин гви сти ци исто ри ји, и де ло твор но вр ши јав не функ ци је за де ли са сво јом же ном Мил ком. Они су, ко ли ко исто ри ју, и на дах ну то и ком пе тент но раз го ва ра и знам, на ју го сло вен ском под руч ју нај у спе шни ји и ого ва ра исто ри ју. Има зна ња и ре дак дар за син нај хар мо нич ни ји брач ни пар у на у ци. Жи вим од те зе и кул тур ну иде о ло ги ју. Сте као је ис так ну то срп ског, срп ско хр ват ског је зи ка, ме сто от кри ћи ма у срп ској умет он ми је основ но сред ство и ма те но сти 18. ве ка и ње ним при кљу Де јан Ме да ко вић ри јал, али се пред Па влом Иви че њ и ма то ко в и ма но во ве ков н е обо ж а в а ста р и н е и ћем не усу ђу јем да го во рим о ње европ ске умет но сти. Али и ли те Беч, го во ри не мач ке го вом зна њу и раз у ме ва њу је зи ка. ра ту ра му је ам би ци ја, ду шев на Јер све што не знам о том на шем по тре ба и хра на. Осим ле пих пе ди ја лек те збу њу ју ћи не срећ ном је зи ку, ко јем је и име и не мач ке про фе со ре, са ма, на пи сао је, ве ру јем од осо спор но, пи там ње га и ува жа вам би тог зна ча ја, књи жев ну ауто би о а ус х и ћ у ј е беч к е што ми ка же. Не ка он про це њу је гра ф и ј у “Ефе м е р ис”. Обо ж а ва обер кел не ре мој рад и је зик, а ја ћу оста ти са ста ри не и Беч, го во ри не мач ке ди мо ње гов по што ва лац и при ја тељ. по зна ва њем свој ста ва ја лек те збу њу ју ћи и не мач ке про И ве ран са пут ник на све кра ћим фе со ре, ус хи ћу је и беч ке обер кел беч ке пи ја ће во де пе ша че њи ма. Тај Па вле Ивић је, не ре по зна ва њем свој ства беч ке ина че, хе до нист, до са жа ље ња пи ја ће во де. Као ве ли ком знал цу при кра ћен здра вљем и скру пу ла ма. ба ро ка, ба рок му је и жи вот ни стил. Све што чу је, И он 19. сеп тем бра 1999. оде у исто ри ју. Нај пре за пам ти, све што ви ди, уме да пред ста ви. Има и је шлог ра зо рио ње гов мо ћан и скла дан мо зак. глу мач ког да ра па је вр ло че сто успе шан и у тој До кон ча ва ње је би ло, ве ро ват но, без бол но. Мој уло зи. Ни је се пр сио ју на штвом, не знам да је не ста ри друг, ко ји ми је сваг да био ин те лек ту ал на и ча сно по сту пио. Био је ис так нут про фе сор исто мо рал на по др шка. Са хра ни ни је при су ство вао ни - ри је умет но сти, за пам ће ни де кан Фи ло зоф ског је дан пред став ник вла сти, уста но ва, штам пе, те - фа кул те та, да нас је му дар и до сто јан ствен ви со ки ле ви зи је. Ни сам имао ни ми кро фон да ме чу је ча сник СА НУ. Кр стио ми је “Де о бе”. Ште дро ми две-три сто ти не љу ди, углав ном Па вло вих ђа ка. је по кла њао сво ја ра зно ли ка зна ња, а јед ном и Опе ло је оба вио је дан поп, уз са слу же ње Ди ми - Беч, и то не за бо рав но. Ина че, у мо јој ге не ра ци ји, три ја Сте фа но ви ћа, ака де ми ка. А Ивић је био нај - осим мно гих вр ли на и ма на, не сум њи во је и нај зна чај ни ји, нај ве ћи срп ски лин гвист у 20. ве ку; ве ћи по тро шач сла до ле да. као та кав – нај скром ни ји чо век... Де јан Ме да ко Бо ра вио сам 1975. не ко ли ко да на у Бе чу с Де ја вић ни је имао сна гу ни да го во ри, ни да га ис пра - ном Ме да ко ви ћем, да оми ри шем Фра њи ну пре ти до гро ба. сто ни цу и по тра жим не ку чи ње ни цу за че твр ту А ко му ни стич ка би ро кра ти ја – хр ват ска, срп ска књи гу “Вре ме на смр ти”. По гре шио сам што се и бо сан ска, по сле из ла ска ње го ве књи ге “Срп ски ра ни је ни сам по за ба вио Аустро у гар ском. Чи та ње на род и ње гов је зик”, об ја вље не у СКЗ-у кад сам Каф ке и Ште фа на Цвај га оглед но ни је би ло до ја био пред сед ник, на па да на је као не спо ран из раз вољ но.

Kwi gu Do bri ce ]o si }a „PRI JA TE QI MOG VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto za 530 di na ra ili na ru ~i ti pre ko te le fo na 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

subota16.april2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ове про лећ не су бо те ће те се су о чи ти с парт не ром и сви ма оста ли ма, очи у очи, ли це у ли це. И при ме ти ће те ту ђе сла бо сти. То ни је раз лог да на мет не те сво ју во љу, ма да мо же те.

BIK 20.4-20.5.

Ви кенд је као ство рен да се опу сти те и гле да те фил мо ве, пи јуц ка те то плу чо ко ла ду и ба ви те се умет но шћу, кре а тив ним из ра зи ма и ме ди та ци јом. Још увек ни је вре ме за ди је ту. За љу бав је сте.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

16. april 2011.

Ми сли те да не ма те раз ло га за бр зи ну и ефи ка сност, тим пре што вам баш не иде од ру ке у по след ње вре ме, али освр ни те се око се бе и по гле дај те ка ко дру ги функ ци о ни шу. Па се убр зај те.

Ме сец пло ви кроз знак Ва ге па сте спрем ни на ком про ми се и уса гла ша ва ња. По треб ни су вам мир и спо кој, што вам ви шак сло бод ног вре ме на мо же омо гу ћи ти. Из бе га вај те стрес.

Од ла же те не ке пла но ве, са стан ке и пу то ва ња, да би сте их до ра ди ли и утвр ди ли. Бу ди те па жљи ви у са о- бра ћа ју! Стрес и нер во за су про ла зног ка рак те ра. Ин тен зив ни од но си с ино стран ством. Ис ко ри сти те их.

Ваш Мер кур се још увек вра ћа у про шлост па се не мој те за чу ди ти што се ни шта бит но но во не де ша ва. Бу ди те па мет ни, за др жи те сво је ути ске и пла но ве за се бе, и ви ше се од ма рај те.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Кроз ваш знак пло ви Ме сец, кроз та ко зва ни Изи дин пут, као кроз ту нел, и ни је му нај леп ше та ко и ту. Те шко до но си те од лу ке, по го то во под ту ђим при ти ском. Про бле ми с парт не ром мо гу еска ли ра ти.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ко јим пу тем ће те се окре ну ти? Пу тем по те шко ћа и озбиљ но сти или пу тем про во да и дру штва? Јер,мо же те ка ко хо ће те. Из бор је ваш. На ра зним стра на ма вас оче ку ју раз ли чи те си ту а ци је.

Су бо та је по вољ на чак и да ра ди те свој по сао уко ли ко то по же ли те. У ка ри је ри је ва жно да бу де те при сут ни и оба ве шта ни на вре ме, о све му. Парт нер се уозби љио и по ма ло при та јио.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не ко би мо гао има ти про блем, не ко ко вас по др жа ва из сен ке. По се ти те ро ди те ље или при ја те ље. Љу бав ни од нос је ви ше леп не го стра стан. По ку шај те да се опу сти те у тој ат мос фе ри.

Има те по во љан уплив Ме се ца из ва зду шног зна ка па и до бре при ја тељ ске од но се са сви ма. По ро ди ца вас по др жа ва. Дру штво, по се те, жур ка. Скло ни сте иде а ли зо ва њу по сло ва и са рад ни ка.

Нај бо ље ће те учи ни ти ако се окру жи те дра гим осо ба ма и ужи ва те у дру штву во ље не осо бе. Све дру го је пра ви иза зов ко ји вам не ће до не ти мир, а ви кенд је! За бо ра ви те на по сао, да нас.

TRI^-TRA^

Пред усељењем V REMENSKA

Слав ни глу мац Шон Пен је то ли ко за лу ђен 24 го ди не мла ђом глу м и ц ом, нео д о љ и вом Скарлет Јохансон, да ју је по звао да се до се ли у ње гов дом на пла жи у Ма ли бу. Ма ло ко је мо гао да по ве ру је у ве зу 50-го ди шњег Шо на и за но сне Скар лет, али из гле да да за љу бље ни пар не гу би вре ме. На кон пу то ва ња у Мек си ко по ста ли су не раз двој ни, а од не дав но су по че ли и да жи ве за јед но. Мла ђа на пла ву ша већ је упо зна ла ње го ву де цу, али и Шо но ву мај ку, ко ја жи ви вр ло бли зу си на.

PROGNOZA

VIC DANA

Мало

Vojvodina Novi Sad

15

Subotica

15

Sombor

16

Kikinda

15

Vrbas

15

B. Palanka

15

Zrewanin

15

S. Mitrovica 15 Ruma

15

Pan~evo

15

Vr{ac

13

Srbija Beograd

15

Kragujevac

15

K. Mitrovica 15 Ni{

17

Evropa

тоПлије

НО ВИ САД: Ма ло ви ше тем пе ра ту ре уз сун ча не пе ри о де и днев ни раз вој обла ка. Ве тар слаб се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 5, а мак си мал на око 15 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ма ло ви ше тем пе ра ту ре уз сун ча не пе ри о де и днев ни раз вој обла ка. По не где је мо гу ћа сла ба ки ша. Ве тар слаб се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 3, а мак си мал на 16 сте пе ни. СР БИ ЈА: Ма ло ви ше тем пе ра ту ре уз сун ча не пе ри о де и днев ни раз вој обла ка ко ји ће са мо по не где узро ко ва ти сла бу ки шу. Ипак, ве ћи ном оста је су во. Ве тар слаб се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 2, а мак си мал на 17 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: У не де љу и по не де љак ма ло то пли је уз сун ча не пе ри о де и днев ни раз вој обла ка. Од утор ка сун ча но вре ме и све то пли је уз тем пе ра ту ре из над 20 сте пе ни од сре ди не сед ми це.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке ће би ти по вољ ни је, али хро нич ни бо ле сни ци мо гу осе ћа ти из ве сне те го бе, па им се са ве ту је ре дов на те ра пи ја и ак тив но сти у скла ду с днев ним тем пе ра ту ра ма. Ме те о ро пат ске ре ак ци је у ви ду гла во бо ље и нер во зе мо гу ће су код осе тљи вих осо ба, пре те жно у цен трал ним и ју жним де ло ви ма зе мље. По треб но је аде кват но оде ва ње, на ро чи то у ју тар њим ча со ви ма, као и опре зност у са о бра ћа ју.

Madrid

22

Rim

17

London

19

Cirih

16

Berlin

16

Be~

14

Var{ava

15

Kijev

11

Moskva

8

Oslo

16

St. Peterburg 6 Atina

17

Pariz

18

Minhen

14

Budimpe{ta

15

Stokholm

13

Пла ву ши умро муж, она се на са хра ни за ро за ла од пла ча, при ја те љи ца је те ши: - Не мој пла ка ти, ле па си, мла да си, згод на си, већ су тра ћеш на ћи се би дру гог.

- До бро, су тра, а шта ћу за ве че рас?

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

116 (-9)

Slankamen

277 (1)

Apatin

178 (-10)

Zemun

320 (10)

Bogojevo

167 (-9)

Pan~evo

332 (12)

Smederevo

490 (12)

Ba~. Palanka 185 (-6) Novi Sad

208 (-3)

Tendencija opadawa i porasta

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

285 (2)

Tendencija porasta

Senta

306 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

274 (0)

Tendencija porasta

Titel

290 (3)

NERA

Hetin

180 (58)

TISA

80 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

S. Mitrovica 197 (16) Beograd

Kusi}

269 (10)

88 (0)

Re{ewe iz pro{log broja