Dnevnik 16.april 2012.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 16. APRIL 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23407 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

ME WA SE SLI KA FI NA NSIJ SKOG TR @I [TA U SR BI JI

Po ~e la ve li ka pre pro da ja ba na ka str. 4

IZBORI 2012.

I N T E R V J U : IGOR MI RO VI], PRED SED NIK OKRU @NOG OD BO RA SNS-a ZA JU @NU BA^ KU

Ot kri }e mo gde su na {i nov ci str. 3

Boris Ta di}: SPS po uz dan, G17 u kva li fi ka ci ja ma *** Is te kao rok za pred sed ni~ ke kan di da tu re str. 2

PROSLAVA USKRSA: Pra vo slav na cr kva i ver ni ci pro sla vi li su ju ~e naj ve }i hri {}an ski pra znik, pra znik nad pra zni ci ma – Vas kr se we Isu sa Hri sta, {to pred sta vqa su {ti nu hri {}an ske ve re. Isus Hri stos je svo jim vas kr se wem iz mr tvih po be dio smrt i svim qu di ma da ro vao ve~ ni `i vot. Pro sla va Us kr sa po ~e la je po no} nim bo go slu `e wi ma u cr kva ma, a na sta vqe na je na sve ~a nim li tur gi ja ma, na ko ji ma je uz mo li tvu i ~i ta we je van |e qa ob ja vqe na naj ve }a ra dost hri {}an skog sve ta – po be da `i vo ta nad smr }u, do bra nad zlom. Kamera na{eg fotoreportera Slobodana [u{wevi}a zabele`ila je uskr{wu liturgiju u Sabornoj crkvi u Novom Sadu. str. 7

NASLOVI

Politika 2 Pastor: Nadam se dogovoru s Tadi}em 2 Dr`ava ne}e organizovati lokalne izbore na Kosovu

Ekonomija

AK CI JA PRO NA LA @E WA SLI KE PO LA SE ZA NA TRA JA LA DVE GO DI NE

Berza

Dru{tvo

6 Ruski tajkuni „be`e” u wujor{ke penthause

Novi Sad 7 Brodari po~iwu socijalni dijalog 9 I navija i opravqa mehanizam

14 Moderna terapija za dijabeti~are jo{ uvek nedostupna 11 Suboti~ki bazen se gradi 14 Lek protiv raka uskoro rekordnom brzinom u Srbiji 11 Obaloutvrda na ra~un 15 U u~ionicama nejednakost Svetske banke najujedna~enija 12 Be~ej: Dve nedeqe za udarne rupe Kultura

Vojvodina

4 Pred ste~ajem 80 odsto gra|evinskih firmi 5 Pan~evci moraju da „uvoze” zavariva~e, metalostrugare...

SPORT

n VOJVODINA SLAVILA U KULI

Crna

13 Mladi}evi jataci ponovo pred sudom

23 Festival profesionalnih pozori{ta Vojvodine u Kikindi

str. 16 – 21

Uba ~e ni agent ras krin kao „pink pan te re” „FAL[” DI NA RI TEK PO VRE ME NO U PRO ME TU

Uva qu ju la `wa ke na br zi nu

str. 13

Uve~e padavine

Najvi{a temperatura 18 °S n VATERPOLISTI VOJVODINE POBEDILI ZVEZDU

2

POLiTikA

ponedeqak16.april2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

SVM PREDAO KANDIDATURU LIDERA STRANKE ZA PREDSEDNIKA SRBIJE

rik

Gla sa~ ke ku ti je za pred sed ni ka Republi~ka izborna komisija je donela je odluku o pokretawu postupka javne nabavke za kupovinu 8.500 glasa~kih kutija za opremawe bira~kih

mesta za sprovo|ewe izbora za predsednika Republike. Procewena vrednost ove nabavke je 47 mi li o na di na ra, bez PDV-a.

Is te kao rok za pred sed ni~ ke kan di da tu re Potencijalni kandidati za predsednika Srbije imali su vremena do sino} u pono} da se ukqu~e u izbornu trku. Republi~ka izborna komisija je dan pre isteka roka potvrdila u~e{}e osam kandidata na predsedni~ kim iz bo ri ma 6. ma ja, a RIK-u su predate na potvr|ivawe jo{ dve kandidature.

Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS pr va je, 7. apri la, pre da la RIK-u potpise za kandidaturu Ivi ce Da ~i }a za predsedni~ke izbore, a istoga dana i Koalicija „Izbor za boqi `ivot”, koja je predlo`ila lidera Demokratske stranke Bo ri sa Ta di }a. Kandidat Ujediwenih regiona Srbije na predsedni~kim iz bo ri ma bi }e Zo r an Stan ko vi}, aktuelni ministar zdravqa, a Demokratske stanke Srbije wen lider Vo ji slav Ko {tu n i c a. Predstavni ci Srp ske radikalne stranke predali su potpise podr{ke za kandidaturu Ja dran ke [e {eq, koja je zasad jedina `ena me|u kandidatima, a potom i predstav-

nici Koalicije „Preokret” za kandidaturu lidera Liberalno-demokratske partije ^e do mi ra Jo va no vi }a. Kandidaturu To mi sla va Ni ko li }a za predsed ni~ ke iz bo re pre da li su predstavnici „Pokrenimo Srbiju”, koalicije stranaka okupqenih oko SNS-a. RIK je ju~e potvrdio i osmu kandidaturu – Vla da na Gli {i }a iz „Dveri”.

Kandidaturu je u petak predao i Pokret radnika i seqaka, koji je za pred sed ni ka Sr bi je predlo`io Zo ra na Dra gi {i }a, ali je predlaga~u dat rok od 48 sati da ispravi nedostatke jer im nedostaje jo{ 1.044 potpisa.

RIK-u je prekju~e predata i kan di da tu ra muf ti je Islam ske zajednice Mu a me ra Zu kor li }a.

Predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pa stor predao je svoju kanidaturu ju~e.

Prema Rokovniku za sprovo|ewe predsedni~kih izbora, 20. aprila }e biti odr`an `reb, koji }e odrediti raspored kandidata na izbornom listi}u.

Pa stor: Na dam se do go vo ru s Ta di }em Savez vojvo|anskih Ma|ara predao je ju~e Republi~koj izbornoj komisiji kandidaturu lidera te stranke I{tva na Pa sto ra za predsednika Republike Srbije, s 12.963 potpisa podr{ke.

Pastor je u izjavi novinarima naveo da ra~una na veliki broj glasova, ali ne i dovoqno da u|e u drugi krug, i da bi voleo da SVM na|e „zajedni~ki jezik” s liderom Koalicije „Za boqi `ivot” Bo ri som Ta di }em.

– Voleo bih da na|emo zajedni~ki jezik s Tadi}em o tome da prioriteti koji su nama va`ni postanu i wemu, i to ne samo retori~ki nego i u stavarnosti. U tom slu~aju mislim da je potpuno realno da postignemo dogo-

Pro gla {en kan di dat „Dve ri” Republi~ka izborna komisija proglasila je za kandidata za predsednika Republike Vla da na Gli {i }a, ~iju je kandidaturu podnela Grupa gra|an „Dveri”. Na sednici RIK-a je utvr|eno da Gli{i}eva kandidatura ima ukupno 12.733 pravno vaqnih izjava bira~a.

Gla sa we u za tvo ri ma Uprava Ministarstva pravde za izvr{ewe krivi~nih sankcija obratila se RIK-u s predlogom bira~kih mesta za glasawe na izborima za poslanike i predsednika dr`ave. ^lanovi RIK-a su

odlu~ili da obaveste Upravu za izvr{ewe krivi~nih sankcija da }e svih 29 ustanova za izvr{ewe krivi~nih sankcija odrediti kao bira~ka mesta, bez obzira na broj bira~a u wima.

Utvr |e no 8.585 bi ra~ kih me sta Gra|ani Srbije }e 6. maja za predsednika Republike i narodne poslanike mo}i da glasaju na 8.585 bira~kih mesta, ne{to mawe nego na pro{lim izborima, utvrdila je Republi~ka izborna komisija. Re{ewem o odre|ivawu bira~kih mesta za glasawe na parlamentarnim i predsedni~kim izborima je, po re~ima sekretara RIK-a Veq ka Oda lo vi }a, broj bira~kih mesta za 43 mawi u odnosu na prethodne izbore odr`ane 2008. godine. Odalovi} je naveo da }e 37 bira~kih

mesta biti u inostranstvu, a 29 u zavodima za izvr{ewe krivi~nih sankcija.

Na izborima 2008. godine bira~i su glasali na 8.628 bira~kih mesta. Re{ewem je broj bira~kih mesta, u odnosu na te izbore, najvi{e pove}an u Beogradu – za 25, dok je u Brusu smawen za 20, u Kladovu za deset, u Smederevskoj Palanci za osam, a u Kwa`evcu za sedam.

Broj bira~kih mesta smawen je i u inostranstvu – na izborima 2008. godine bilo ih je duplo vi{e – 75.

MINISTAR ZA KiM GORAN BOGDANOVI]

Dr `a va ne }e or ga ni zo va ti lo kal ne iz bo re na Ko so vu Ministar za Kosovo i Metohiju Go ran Bog da no vi} izjavio je ju~e da je od UNMIK-a dobijen negativan odgovor u vezi s odr`avawem lokalnih izborana u Pokrajini i da ih Srbija ne}e organizovati.

– Ne `elimo da na bilo koji na~in kr{imo Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti i da dovodimo u opasnost Srbe koji `ive ju`no od Ibra – rekao je Bogdanovi} za Tanjug, podse}aju}i na to da je UNMIK nadle`an za organizaciju lokalnih izbora na Kosovu. – Neorganizovawe izbora na Kosovu i Metohiji ne zna~i da su srpske institucije uga{ene, naprotiv, lokalni izbori nisu odr`avani od 1999. do 2008. godine pa su na{e institucije opstale i bile mo`da ~ak i ja~e od onih koje su formirane nakon odr`avawa izbora.

Ministar za KiM je naglasio da zato nisu dobre najave da }e u dve op{tine na severu Kosova biti odr`ani lokalni izbori jer nije dobro, kako je rekao, da se na taj na~in Srbi de-

le, i ponovio da niko nema pravo da kr{i Rezoluciju 1244 SB UN. – Moj apel je da lokalni izbori ne budu odr`ani ni na severu Kosova i to ne}e zna~iti da }e srpske institucije ovde biti ukinute i da mi ne}emo voditi ra~una o strana~koj zastupqenosti na lokalnom nivou u op{tinama na severu Kosova – napomenuo je Bogdanovi}.

Ako na severu Kosova budu odr`ani lokalni izbori, naveo je Bogdanovi}, priznavawe rezultata tih i takvih izbora bi}e u nadle`nosti nove vlade Srbije. Dodao je da misli da bi bilo veoma lo{e da se rezultati tih izbora priznaju.

– Zbog toga je moj apel da se odustane od sprovo|ewa lokalnih izbora na severu Kosova jer postoje razni na~ini da lokalna samouprava na severu Kosova nastavi da funkcioni{e – rekao je Bogdanovi}.

U tom smislu on je pomenuo formirawe op{tinskih ve}a ili pro du `e tak man da ta lo kalnim samoupravama.

Pokret „Dveri” predao je ranije RIK-u kandidaturu Gli{ci}a za predsedni~ke izbore 6. maja, koju je potpisima podr`alo oko 13.000 gra|ana. Posle predaje kandidature, Gli{i} je rekao novinarima u Skup{tini Srbije da „Dveri” tom kandidaturom po~iwu „borbu za vra}awe dr`ave gra|anima i dostojanstva srpskom narodu, kao i za oslobo|ewe Srbije od okupacije”.

vor izme|u dva izborna kruga i da prikupqene glasove prikqu~im wegovima – naveo je Pastor.

U suprotnom, kao je istakao, to ne}e biti u mogu}nosti da u~ini.

Pastor je izrazio o~ekivawe da }e za wega glasati i Vojvo|ani koji nisu Ma|ari jer je jedini kandidat iz Vojvodine i jedini koji izbornim prioritetom smatra i regionalni interes, govori razumnim jezikom i izgovara normalne re~enice, utemeqene u realnosti.

– Zbog toga ra~unam i na glasove onih kojima je dosta politi~ke retorike i praznih re~enica, i onih kojima je stalo do toga da Srbija bude normalnija nego {to je

danas – naveo je predsednik SVM-a.

On je najavio da za kampawu za predsedni~ke izbore ne}e koristi posebna buxetska sredstva i „tih 50 miliona dinara” }e ostaviti u buxetu, a nada se da }e se za takav korak odlu~iti i drugi predsedni~ki kandidati.

– Bacawe novca lopatama na bilborde i reklame i sve ostalo u dana{wim uslovima jeste ne{to {to ne prili~i – ocenio je Pastor, i dodao da je SVM bio na „velikom ispitu” jer je na raspolagawu imao svega tri dana za skupqawe potpisa. On je ocenio da je to „mo`da slu~ajnost, a mo`da i ne~ija namera da se skrati vreme za prikupqawe potpisa”.

Ta di}: SPS po uz dan, G17 u kva li fi ka ci ja ma – Srbija iz krize mo`e iza}i samo s jasnim planom i konkretnim, te{kim radom – poru~io je ju~e u intervjuu Tanjugu lider liste „Izbor za boqi `ivot” i predsedni~ki kandidat Demokratske stranke Bo ris Ta di}, i dodao da }e stoga u novoj vladi Srbije morati da budu hrabri i odlu~ni qudi.

Na mesto u budu}oj vladaju}oj koaliciji, po wegovim re~ima, mo`e svakako ra~unati koalicija oko SPS-a jer su se pokazali kao dokazan, pouzdan partner.

– Po{to u kampawi nekad postoje te{ke i gorke re~i, ja to sve mogu da razumem, ali vrlo je va`no da dr`imo kontinuitet politike i da ispred sebe imamo viziju zajedni~kog rada i preuzimawa rizika – istakao je Boris Tadi}. – Sve stranke koje karakteri{e odmerena re~ i koje su spremne na to da preuzmu rizik, ali i da izdr`e veliki pritisak - jer }e nas ~ekati veliki pritisci, a, verujem, i ozbiqna dela – mogu biti na{i potencijalni koalicioni partneri za budu}nost.

Po wegovim re~ima, tek treba da se vidi da li }e se i G17

plus kvalifikovati za ulazak u vladu jer u ovom trenutku, kako je konstatovao, lider te stranke Mla |an Din ki} ne zaslu`uje mesto u budu}oj vladaju}oj koaliciji. Lider DS-a je ocenio da je Dinki} osoba koja s velikom energijom kritikuje uglavnom one stvari za koje je bio zadu`en u Vladi, `ele}i gra|anima da se prika`e kao opozicija, iako je jo{ uvek deo vlasti. S

druge strane, podsetio je, „ne ~ujemo odgovore na afere, recimo aferu ’Vakcine’, kao ni druge„.

– Stranka G17 vodi zdravstvo posledwih deset godina, u kontinuitetu je u svim vladama tolike godine, a odjednom, promenila je ime, ni za {ta nije odgovorna i za sve optu`uje DS. Takvo pona{awe je poku{aj grubog obmawivawa gra|ana – smatra Tadi}.

TVIT CRTICA

Us kr {we bo je

Re ~i i de la I savetnik Bo ri sa Ta di }a Ne boj {a Kr sti} ne odoleva da ne progovori na „Tviteru„ o izbornoj kampawi. „’U Srbiji treba da pobedi boqi... nema nesta ucenama i pritiscima’», ka`e Nikoli}. A {ta je bio {trajk gla|u?”, zapitao se Krsti}.

S druge strane, politi~are, poput funkcionera SPS-a i ministra Mi lu ti na Mr ko wi }a

Predsedeni~ki kandidati proveli su prethodne dane, kao i bira~i, u uskr{wim temama. Tako su se mnogi interesovali kako se {araju jaja: Predsednik DS-a Bo ris Ta di} „obuku“ je pro{ao u doma}instvu porodice Gr ~i} u selu Jabu~ju.

ne brine {ta neko pri~a. „Nije bitno {ta politi~ari u predizbornoj kampawi imaju da ka`u, ve} {ta imaju da poka`u...”, poru~uje Mrka, za koje mnogi „tvitera{i„ u {ali ka`u da se i “rodio pre roka”.

Potpredsednik DSS-a Mi ro slav Pet ko vi} ima svoju dilemu: „[ta li danas radi srpska Agencija za pomorsku plovidbu?”

Tadi}ev takmac, lider LDP-a ^e do mir Jo va no vi} {arao je uskr{wa jaja u boje „Preokreta„ s romskom decom u jednom beogradskom nasequ.

Da bi podsetila politi~are na to da je konkurs za podr{ku najdonatoru jo{ u toku, iz Beogradske filharmonije tako|e su stigla originalno i{arana uskr{wa jaja.

Ka me le o ni A o bojama javne li~nosti nisu razmi{qale samo u sklopu uskr{wih praznika. Tako je poverenik za informacije od javnog zna~aja Ro do qub [a bi} imao neka pore|ewa. „Kako kameleon mewa boje – zanimqivo. A i aktuelno. Mnogo podse}a ne neke aktere na{e

izborne ’utakmice’„, poru~uje [abi}.

Bojewe neko vezuje i za prqavu kampawu. Tako se poslanik LDP-a Bo jan \u ri} zapitao: „Ko vodi prqavu kampawu tako {to beogradske fasade uni{tava autosprejem, potpisuju}i na{u koaliciju?„

Je l’ se fa li{, il’..

Politi~ari su se svojim fanovima pribli`ili preko dru{tvene mre`e pa imaju ~ak i razumevawa za wihove qubavne jade. Jedna od pratiteqki lidera LSV-a Ne na da ^an ka obave-

stila je gra|anstvo putem „Tvitera”: “I tako ja sad wega volim i o}u d’umrem za wim”. „Je l’ se to sad fali{ ili `ali{? :-)„, na{ao se “u dilemi” ^anak.

S. St.

c m y

politika

dnevnik

ponedeqak16.april2012.

3

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

I N T E R V J U : IGOR MI RO VI], PRED SED NIK OKRU @NOG OD BO RA SNS-a ZA JU @NU BA^ KU

Ot kri }e mo gde su na {i nov ci ^elnik Okru`nog odbora Srpske napredne stranke za ju`nu Ba~ku i kandidat za pokrajinskog premijera Igor Mirovi} izjavio je da }e napredwaci, ukoliko osvoje vlast u Vojvodini na izborima 6. maja, uspeti da odgovore na pitawe “gde su na{i novci”, te da }e “magla nad vojvo|anskim finansijama nestati odmah nakon pokrajinskih izbora”.

– Mi }emo na}i odgovor na pitawe “gde su na{i novci”, koje uporno postavqaju Bojan Pajti}, Nenad ^anak i drugi akteri aktuelne vojvo|anske vlasti. Oni nisu uspeli da ponude nikakav odgovor na to za proteklih 12 godina – istakao je Mirovi} u intervjuu za “Dnevnik”.

On je kazao i da je Ustavom definisan obim novca kojim treba da raspola`e AP Vojvodina, ali da nikad nije do kraja obja{weno kako se on tro{i.

Mirovi}, koji je i potpredsednik saziva Skup{tine Vojvodine u odlasku, naveo je da je u pokrajinskom parlamentu odba~ena inicijativa SNS-a da se formira parlamentarna komisija koja bi utvrdila principe sticawa prihoda i wihove realizacije.

On je poru~io i da je ciq napredwaka u Pokrajini da se stvore uslovi za politi~ke promene, kao i promene u svim drugim oblastima, a koje se zasnivaju na stabilizaciji odnosa izme|u Pokrajine i Republike.

– Pro{lo je vreme sukoba, izmi{qenih tenzija koje slu`e iskqu~ivo za me|usobno nadgorwavawe politi~kih elita. Gra|ani o~ekuju zajedni~ki rad politi~kih struktura na svim nivoima vlasti. Politi~ari su tu da kreiraju procese i osmi{qavju ih da bi se ostvario neki ciq, a ne za

to da se bave destrukcijom, {to su ~inile vladaju}e stranke u Vojvodini svih ovih godina. Wihov ciq je bio da se stvore sukobi, a ne projekti. I to }e se promeniti ako SNS dobije poverewe gra|ana na pokrajinski izborima – rekao je Mirovi}. kon kret no l [ta pod ra zu me va te pod pro me na ma ko je obe }a va te Voj vo di ni?

– Tamo gde postoji ta~ka sukoba oko nekog zajedni~kog projekta, oko pogleda na Statut na primer, ili oko pitawa finansirawa APV, ili unutra{we organizacije Skup{tine i Vlade APV i visokih tro{kova koje one imaju, insitira}emo na dijalogu da bi se prona{ao najefikasniji model. Bez sukoba, gubqewa energije i i`ivqavawa nad gra|anima. Jer, nije ciq politike da bude svrha sama sebi, nego da gra|ani od toga imaju neke koristi. Na{ ciq je i smawewe broja politi~ara na svim nivoima vlasti, i to za polovinu. Tako|e, i smawewe ukupnih tro{kova administracije, pove}awe buxetskih izdvajawa za poqoprivredu i za socijalno najugro`enije, ali i promena namene svih pokrajinskih fondova, koji su sad parapoliti~ke institucije. Te fondove stavi}emo u funkciju da bi se realizovali ineteresi gra|ana Pokrajine. Kqu~ni problem je {to su se pare tih fondova tro{ila za politi~ke projekte koji nisu bili u stawu da odraze profit. I reorganizacija tog modela bi}e na{ glavni zadatak u naredne ~etiri godine.

Nad le `no sti pod ra zu me va ju i oba ve ze l Mi sli te li da je ni vo nad le `no sti APV za do vo qa va ju }i ili da ga tre ba una pre di ti?

– Za nas je veoma va`an ustavni okvir, koji se mora u potpunosti sprovesti. Sva prava koja Vojvodina ima po Ustavu Srbije, Vojvodina mora i koristiti. Ali, s druge strane, da uka`emo na to da te nadle`nosti podrazumevaju i obaveze. Te obaveze Vojvodini niko nije nametnuo, ona ih sama tra`i zato {to `eli da bude sastavni, sna`ni i odva`ni deo Republike Srbije. Vojvodina, me|utim, nikad nije `elela da bude kamen oko vrata dr`avi Srbiji, ili neka mera ucewivawa, niti ta~ka sukoba, ali `eli pune i jasne uslove za br`i ekonomski razvoj. Umesto da koristi kapacitete koje joj je u tom pogledu Ustav dao, vladaju}a elita u Pokrajini je od 2008. godine do danas bazirana na toj negativnoj ta~ki odnosa s centralnom vla{}u. l A da li su i te ze o se pa ra ti sti~ kim ten den ci ja ma Voj vo di ne deo par tij skih ma ni pu la ci ja?

– Separatisti~ke ideje promovi{e marginalna grupa qudi, ali opasnost le`i u tome {to su na te ideje katkad ozbiqno a katkad ovla{ naslowene i stranke koje su bile deo vlasti u Vojvodini od 2000. godine. Zato te ideje nisu za potcewivawe i protiv wih }e se SNS boriti.

l Zna ~i li to }e te se za la ga ti i za do no {e we za ko na o fi nan si ra wu APV? – Naravno da to pitawe treba zakonski urediti. Ali, pre toga, mora se napraviti analiza na osnovu koje bi se definisao model finansirawa Vojvodine. In-

sistira}emo na apsolutnoj transparentnosti u procesu primene tog modela, a to zna~i da }e pokrajinski poslanici u svakoj fazi realizacije svih pokrajinskih projekata i svih buxetskih pozicija biti informisani. I u tome se su{tinski razlikujemo od Demokratske stranke, kojoj ne odgovara otvoren model finansirawa i tro{ewa novca iz pokrajinskog buxeta. Vrlo je va`no da se uspostavi model koji }e biti veoma jasan, da se ta~no zna, ko god da je na vlasti, koliko novca pripada Vojvodini, ali i kako se on realizuje i na koje projekte odlazi. To je veoma va`no ba{ imaju}i u vidu na{e navike, odnosno navike parapoliti~ke birokratije koju je stvorila Demokratska stranka. Mora se znati {ta }e ove godine da se radi, koliko }e to da ko{ta, {ta }e se raditi u naredne ~etiri godine i ko }e da projektuje te sredworo~ne planove. To danas ne znamo, zato {to se uvek tra`i prostor za zloupotrebe i manipulacije. l Da li je za SNS Sta tut Voj vo di ne pri hva tqiv, ili vam je jo{ uvek spo ran?

– Statut je pred Ustavnim sudom Srbije koji ceni wegovu ustavnost i mi }emo prihvatiti i po{tovati odluku tog suda. Me|utim, bilo bi krajwe pogre{no da se nakon ovih izbora bavimo Statutom, zato {to to gra|ani od nas ne o~ekuju, ve} treba da se bavimo re{avawem konkretnih problema. Ima mnogo elementa u tom aktu s kojima se ne sla`emo, ali ne}e to biti tema nikakvog sporewa ve} eventualnog razja{wavawa, po{to je na{a namera

da pomirimo razli~ita vi|ewa i da odnos centralne i pokrajinske vlasti ne bude mera sukoba, ve} zajedni{tva. I iz tog strategijskog razloga, Statut je za nas trenutno u drugom planu. l Ko je su od red be za vas spor ne?

– Imamo rezerve prema nekim odredbama koje nemaju nikakvo korisno dejstvo za Vojvodinu. To je, na primer, postoje}a zastava Vojvodine. Za nas je sporan na~in na koji se do{lo od te zastave jer je ona osmi{qena u LSV-u, a onda je politi~kim prepucavawima u pokrajinskoj vlasti postala simbol Vojvodine. l SNS je ra ni je za go va rao ustav ne pro me ne, ali to ipak ni je te ma u kam pa wi. Da li }e te to pi ta we otvo ri ti u na red nom man da tu?

– To je najslo`enije politi~ko pitawe jer zahteva u~e{}e velikog broja politi~kih stranaka i naj{ire javnosti. Eto, na primer, dono{ewe Statuta APV odra|eno je po staroj komunisti~koj formi u okviru vladaju}ih stranaka i uz fingiranu javnu raspravu. I zato se jo{ uvek govori o Statutu. l O pro me ni Usta va se go vo ri jer je on 2006. go di ne do net ta ko |e bez jav ne ras pra ve?

– Dono{ewe Ustava jesu pratile brojne kontroverze, ali je ~iwenica je da je on usvojen s vi{e od 230 glasova u Skup{tini Srbije, {to je jedinstven slu~aj u na{oj novijoj istoriji. l Da, ali ~i we ni ca je i da su po sla ni ci pred log Usta va vi de li tek tog da na kad su o we mu i gla sa li?

– I to je apsolutno ta~no. I kad sve to stavimo pod lupu, jasno je da postoji potreba za analizom. Ali, Ustav je slo`eno pitawe i zato nije tema predizborne kampawe, ve} se ona mora raspraviti u du`em procesu u koji }emo u}i hladnih glava. A posebno imaju}i u vidu i slo`ene odnose u na{oj zemqi i na{u nameru da se borimo za ostanak Kosova i Metohije u sastavu Srbije. l A {ta bi, po va ma, tre ba lo pre spi ti va ti u Usta vu?

– To su pitawa vezana za tro{kove administracije, dakle smawewe broja poslanika, ali i administracije, ministarstava, parapoliti~kog birokratskog aparata. I to se mora kriti~ki analizirati. Ali, od Ustava se ne `ivi. Gra|ani tra`e hitnu akciju u pogledu finansirawa wihovih potreba, poboq{awa zdravstevnog sistema, izlaza iz ekonomske krize...

B. D. Sa vi}

REKLI SU Je re mi}: Ovo su ge ne ra cij ski iz bo ri

Da ~i}: Naj bo qi re zul tat od 2000.

Ste fa no vi}: Ni ko li} do bi ja u pr vom kru gu

Kandidat za poslanika na listi „Izbor za boqi `ivot – Boris Tadi}” Vuk Jeremi} izjavio je u Gorwem Milanovcu da su predstoje}i izbori presudni za ~itavu jednu generaciju jer }e od wih zavisiti kojim }e se putem Srbija kretati u du`em periodu.

– Kao kad se na|ete na autoputu i izaberete jedno skretawe, a posle morate jo{ dugo da vozite da biste do{li u priliku da promenite kurs. Na~in na koji budemo glasali 6. maja bi}e izbor za celu generaciju – rekao je Jeremi}, kandidat Demokratske stranke.

On je bira~ima poru~io da 6. maja ne treba da kalkuli{u i da gaje iluziju o tome da je na republi~kim ili predsedni~kim izborima mogu}e glasati na jedan na~in, a na lokalnom nivou na drugi.

Na pitawe da li sebe posle 6. maja i daqe vidi na ~elu Ministarstva spoqnih poslova, Vuk Jeremi} je rekao da prvo treba videti da li }e 6. maja gra|ani dati poverewe dosada{woj Vladi i politici...

Kandidat Koalicije SPS–PUPS–JS-a za predsednika Republike Ivica Da~i} ocenio je u Vrbasu da }e na slede}im izborima ta koalicija ostvariti najboqi rezultat od 2000. godine. On je gra|anima Vrbasa rekao da je taj vojvo|anski gradi} jedno od mesta koja su bila „tvr|ava” SPS-a i da se nada da }e tako biti i posle izbora 6. maja. On je kazao da svaka dr`ava na svetu brani svoje nacionalne interese i da to ~ine i britanski i ma|arski zvani~nici Dejvid Kameron i Viktor Orban pa i svojevremeno ameri~ki predsednik Ximi Karter kada su bili ugro`eni nacionalni interesi wihovih dr`ava.

– Ako su ameri~ki nacionalni interesi na 10.000-20.000 kilometara od Va{ingtona i va`ni su za SAD, onda su i nama va`ni na{i nacionalni interesi na Kosovu – rekao je Da~i}.

Predsednik SPS-a je kazao i da je svim gra|anima Srbije, pa i Vojvo|anima, poznato da mu je Srbija na prvom mestu i weni nacionalni i dr`avni interesi.

Predsednik Gradskog odbora Beograda Srpske napredne stranke Neboj{a Stefanovi} rekao je ju~e da je uveren u to da }e 6. maja gra|ani Srbije glasati za lidera SNS-a Tomislava Nikoli}a i izabrati ga ve} u prvom krugu za predsednika Srbije. Stefanovi} je rekao da Nikoli}, za razliku od lidera DS-a Borisa Tadi}a, „nikada interese svoje stranke ili svoje li~ne ne}e stavqati isred interesa gra|ana Srbije”.

– Tomislav Nikoli} bi}e predsednik svih gra|ana i bi}e predsednik i onih koji ne misle kao on... Ima}e priliku da poka`e da postoji mogu}nost da Srbija ima predsednika koji je predsednik svih, koji je ujediniteq gra|ana i koji nudi konkretna re{ewa za razvoj Srbije, a ne samo reciklirana obe}awa koja ni{ta dobro Srbiji nisu donela, poput ovih koje danas nudi DS – rekao je Stefanovi}, i dodao da su gra|ani Srbije izgubili ve} ~etriri godine sa sada{wim re`imom DS-a.

PRI^aONIca Re do sled kan di da ta na pred sed ni~ kim iz bo ri ma bi }e od lu ~en `re bom 17. apri la u 19 sa ti i 15 mi nu ta, a iz vla ~e we ku gli ca mo glo bi da bu de po ve re no Su za ni Man ~i}. „Sa rad ni ci su mi ve} pred lo `i li da po zo ve mo Su za nu Man ~i} za iz vla ~e we. Sla `em se se pred lo gom, ve ru jem da bi ta ko ceo po stu pak bio za ni mqi vi ji, a ni za kon nas po tom pi ta wu ne ogra ni ~a va. Do zvo qe no je da se an ga `u je tre }e li ce za iz vla ~e we”, Pre drag Gr gi}, pred sed nik RIK-a. *** „Ne ki od pret hod nih mi ni sta ra osta }e u vla di, ne svi. Pred na ma je vre me ozbiq nih i kom plek snih is ku {e wa. Ube |en sam da ima mo tim vr lo is ku snih qu di ko ji su pro {li si to i re {e to, i bi la bi ve li ka {te ta qu de ko ji ima ju is ku stvo po sla ti da se ba ve svo jim pri vat nim bi zni som” - Bo ris Ta di} (DS). *** „Ovo ba ca we no va ca lo pa ta ma na bil bor de, re kla me i sve osta lo, ne pri li ~i da na {wim uslo vi ma” - I{tvan Pa stor (SVM) *** „Ra ~u nam na gla so ve `e na jer su one is kre ni je i mno go bo qe pre po zna ju kva li te te kao {to su iskre nost i do sled nost.„ - Mu a mer Zu kor li} *** „Po seb no je za bri wa va ju }e {to mla dost Sr bi je od ra sta sa {i ro ko za stu pqe nim ola kim pri hva ta wem mar gi na li zo va wa }i ri li ce”, sa op {te we PUPS-a. *** „Ta kvim be smi sli ca ma Je re mi} po ku {a va da za pla {i gra |a ne.

Na te tvrd we ne `e lim ~ak ni da od go va ram. Sa mo }u vas pod se ti ti da ~e ti ri go di ne de mo kra te de le fo te qe sa so ci ja li sti ma.

Uosta lom, Je re mi }a ni sam ~uo da go vo ri o svo jim di plo mat skim re zul ta ti ma.„ - Alek san dar Vu ~i} (SNS) *** „Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni sa Ru si jom je ogrom na {an sa za na {u po qo pri vre du, ali pro blem ve }i ne na {ih po qo pri vred ni ka je to, {to ne ma ju do voq ne ko li ~i ne pro iz vo da, kao ni po treb nu lo gi sti ku za iz voz na ru sko tr `i {te„, Ne nad Po po vi} (D[) *** „Moj su prug je uvek bio yentlmen. Mi slim da ne ko ko je iza bra ni pred stav nik gra |a na, da kle pred sed nik Skup {ti ne, ne ma pra va da kri je i po ne {to iz li~ nog `i vo ta, {to na rav no ni je pre te ra no. On je jed no stav no na sta vio da `i vi onim sti lom ko jim je od u vek `i veo”Sla vi ca \u ki} De ja no vi} (SPS) *** „Sr bi ja mo `e da bu de ze le na ba {ta Evro pe, ze mqa pro duk tiv nih po qo pri vred ni ka, jef ti ne, le po upa ko va ne hra ne za do ma }e tr `i {te, za iz voz na za pad, na ru sko tr `i {te i u islam ske ze mqe”, Za ha ri je Tr nav ~e vi} (Pre o kret) Pri re dio: P. Kla i}

Kan di da ti LSV-a iz Zre wa ni na za po kra jin ske po sla ni ke Potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine i predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton, direktor Gradske narodne biblioteke „@arko Zrewanin„ Vladimir Vasiqev i predsednik Saveta mesne zajednice ^enta Jovica Momirov zrewaninski su kandidati LSV-a za poslanike u Skup{tini Vojvodine na ve}inskoj izbornoj listi.

– Kao budu}i poslanik u Pokrajinskoj skup{tini obe}avam naporan rad u ciqu poboq{awa pozicije Vojvodine u okviru dr`ave Srbije – istakao je Marton. – @elim da Vojvodina ponovo bude jaka i bogata, da plate i penzije budu na nivou Slovenije, kao {to je bilo pre 20 i vi{e godina, i da ono {to se ovde zaradi – ovde i ostane.

Vasiqev je napomenuo da bez efikasne gradske uprave u slu`bi svih gra|ana i investitora nema uspe{nog grada ili op{tine.

– Mo der na gradska uprava podrazumeva da svaki gra|anin ili investitor sve poslove zavr{ava dolaskom na samo jedan {alter. Tim savetnika koji je pomogao Goranu Je{i}u, gradona~elniku jedine potpuno reformisane gradske uprave, In|ije, danas radi na reformi gradske uprave Zrewanina – istakao je Vasiqev, dodaju}i da }e on, kao koordinator tog tima, s Bojanom Kostre{om kao gradona~elnikom, vratiti Zrewaninu mesto u Vojvodini i Srbiji koje mu pripada. @. B.

Su bo ti ca: Pen zi o ne ri po dr `a li li stu broj 1 Listu „Izbor za boqi `ivot – Boris Tadi}„ na predstoje}im izborima za Skup{tinu grada podr`alo je i Udru`ewe penzionera iz Subotice. Predsednica Udru`ewa Dragica Lu~ev je rekla da je podr`ala listu broj 1 jer su do sada bri-

nuli o potrebama najstarijih Suboti~ana. Dokaz za to je uvo|ewebesplatnih autobuskih karata za starije od 65 godina u gradskom saobra}aju u Subotici i niz drugih pogodnosti, pi{e u saop{tewu DS-a u Subotici.

S. I.

SPS o pro pa lim pri va ti za ci ja ma Gradski odbor Socijalisti~ke partije Srbije u Subotici je organizovao okrugli sto na temu: „Propale privatizacije u Subotici”. S pitawem „Za{to?„, `eleli su da skrenu pa`wu na problem {to mnoge fabrike ne rade. ^lan PO SPS-a Milan Jerinki} je istakao da je neophodno utvr|ivawe odgovornosti za propale privatizacije, kao i da doma}e i strane banke treba da imaju iste mogu}nosti. Oko 30 nekada{wih suboti~kih preduze}a koja su bila lideri u svojoj bran{i je uni{teno i propalo, istaknuto je na skupu. Zakqu~ak okruglog stola je bio da nova lokalna vlast treba da stvori politi~ki ambijent u kojem }e se vi{e preduze}a otvoriti nego zatvoriti. da se revitalizuju preduze}a koja imaju {ansu, poput „Medopredukta„, „Male Bosne„, „29. novembra„ i sli~nih.

S. I.

4

ekonomija

ponedeqak16.april2012.

TR @I [TE NE KRET NI NA ZA MR LO U CE LOM RE GI O NU

Na Balkanu se ku}e i stanovi vi{e ne kupuju

Kriza je u ~itavoj regiji nepovoqno uticala na gra|evinarstvo i drasti~no smawila broj kreditno sposobnih gra|ana za kupovinu stanova, prenosi B92 pisawe hrvatskih medija.

Prema statisti~kim podacima, potencijalni vlasnik stana kupqenog na kredit u Zagrebu ili Qubqani, treba da radi mawe godina za otplatu stana nego u Beogradu.

Taj odnos je dvostruko vi{e na {tetu Beogra|ana i sa prose~nom pla}om od 400 evra gra-

|ani Srbije ne mogu da se lako odlu~e na stambeni kredit. Dodaje se i da je srpsko Udru`ewe banaka optu`ilo investitore za sramotno visoku cenu stanova pravdaju}i se, kao i banke u Hrvatskoj, ~iwenicom da stambeni krediti nisu skupi zbog visokih kamata.

Prodaja stanova u Hrvatskoj u posledwim godinama je znatno pala, pa je u Zagrebu ~ak nekoliko hiqada stanova bez kupca.

Cene su od po~etka krize mawe za 15-ak posto i o~ekuje se daqi pad. U Zagrebu je prose~na cena kvadrata stana pala sa 2.050 na 1.750 evra. Kao i zagreba~ka, prodaja stanova u Srbiji pala je pro{le godine za vi{e od 30 posto. Od sredine 2011. godine broj odobrenih stambenih kredita je mawi 15,3 posto. U pro-

{loj godini je u Srbiji prodato samo dve hiqade stanova na kredit.

Mediji navode da je prose~na cena kvadrata u Beogradu 2.000 evra, kao i da cene sporije padaju nego u Zagrebu. Dodaje se i da je kreditno zadu`enim Beogra|anima problem sve slabiji dinar u odnosu na evropsku valutu, dok je problem sa kursom {vajcarskog franka izra`eniji u Hrvatskoj jer je u Srbiji zanemariv broj kredita vezanih za tu valutu.

Sli~ne su i kamatne stope na stambene kredite, u Srbiji su od ~etiri do osam posto godi{we, a banke, kao i u Hrvatskoj, tvrde da ne postoje uslovi za wihovo smawewe. Kako bi re{ila problem zamrlog tr`i{ta stanova i pomogla gra|evinarstvu, srpska vlada po~ela je da nudi boqe uslove za prodaju subvencionisane stanogradwe, ukqu~uju}i ni`e kamatne stope i kredite na 30 godina. Sli~an program ima hrvatska Vlada, navodi taj zagreba~ki medij.

U Crnoj Gori tako|e je prodaja stanova gotovo stala. Cene su ni`e 30 posto u pore|ewu sa 2007. kada je bio aktuelan velik broj ruskih kupaca. Pet godina kasnije nema vi{e stranih kupaca, a cene su za lokalno stanovni{tvo previsoke.

Putarina skupqa dogodine Cena putarine ove godine ne}e biti mewana, ali }e u 2013. verovatno biti uve}ana za oko 18 odsto, izjavio je generalni direktor JP Putevi Srbije Zo ran Drob wak. Putevi Srbije }e poslati novoj vladi dopis sa detaqnim obrazlo`ewem zbog ~ega bi putarina trebalo da poskupi u idu}oj godini, rekao je generalni direktor Drobwak agenciji Tanjug.

Cene putarine u Srbiji nisu mewane od februara 2008, iako je u tom razdobqu zabele`en osetan rast inflacije, ukazao je Drobjak.

Posledwi put su Putevi Srbije zahtev za pove}awe cena putarine uputili vladi pre nepune dve godine, u maju 2010.

Resorni ministar Milutin Mrkowi} i Vlada Srbije, nisu, me|utim, odobrili taj zahtev, uz tvrdwu da su „ve} previ{e visoke”. Ra~unica preduze}a za odr`a-

vawe puteva pokazuje, me|utim, da je putarina u Srbiji tri puta mawa nego u [paniji i Francuskoj, i tek ne{to ni`a od cene u Hrvatskoj i Italiji.

Drobwak je, tako|e, istakao da }e se u Srbiji raditi na poboq{awu zatvorenog sistema naplate putarine, posebno elektronske. „To je neophodno kako bi imali jo{ vi{e brzih prolazaka u~esnika u saobra}aju i br`e naplate„, naveo je Drobwak.

Drobwak je kazao da sistem naplate putarine preko viweta - nalepnica kojima se potvr|uje da je pla}eno kori{}ewe odre|enih vrsta puteva, nije toliko uspe{an, o ~emu svedo~i ~iwenica da Slovenija godi{we gubi od 40 do 50 miliona evra. Drobwak je podsetio da su Slovenci uveli viwete samo za putni~ki saobra}aj, dok je teretni ostao u okviru zatvorenog sistema naplate.

dnevnik

Privreda u dugovima do gu{e Problemati~ni krediti privredi, odnosno krediti sa ka{wewem u otplati du`im od 90 dana, konstantno su pove}avani tokom 2011. Na kraju godine wihovo u~e{}e u ukupnim kreditima privredi bilo je 24,6 odsto, pokazali su podaci Odbora Privredne komore Srbije za bankarstvo i osigurawe.

U~e{}e problemati~nih kredita u ukupno odobrenim kreditima privredi neprekidno je uve}avano od po~etka ekonomske i finansijske krize, sa 13,5 odsto koliko je

iznosilo na kraju 2008, na 20,9 odsto na kraju 2009. i zatim 21,8 odsto na kraju 2010. godine. Najve}e pove}awe nivoa problemati~nih kredita zabele`eno je u sektoru gra|evinarstva gde je to u~e{}e pove}ano za 7,5 procentnih poena u odnosu na kraj prvog kvartala 2011, sa 20,3 na 27,8 odsto, dok je kod prera|iva~ke industrije pove}ano za 0,8 procentnih poena, sa 24,3 na 25,1 odsto.

Posmatrano u odnosu na 2009, veliki rast u~e{}a problemati~nih kredita je zabele`en kod sektora poqoprivrede, gde

ME WA SE SLI KA FI NA SIJ SKOG TR @I [TA U SR BI JI

Po~ela velika preprodaja banaka Koliko je bankarsko tr`i{te u Srbiji zanimqivo za strane ku}e? Nakon {to su prodate one ve}e, poput Ju-banke, Novosadske, Vojvo|anske i Kontinental, nastupilo je zati{je.

Istina, me|unarodne ekonomske organizacije Srbiji stalno savetuju da proda one ku}e u kojima jo{ ima vlasni~ki udeo, a me|u atraktivnijima je Komercijalna banka. O tome }e o~ito odluka biti u nadle`nosti budu}e Vlade, ali dok se ona ne oformi pa i ne stavi ovo pitawe na dnevni red, promena ima kod drugih.

Findomestik banka, koja se kod nas ve} odoma}ila, dobila je nedavno novog ve}inskog vlasnika. To je renomirana me|unarodna bankarska grupacija Pariba. Ve}ini na{ih qudi poznata je po reklami jer je sponzor mnogobrojnih teniskih turnira.

Potezi novih vlasnika na na{em tr`i{tu se tek o~ekuju.

Izvesno je da ra~unaju na ve}i udeo na tr`i{tu.

Svoje ciqeve jasno je kod nas profilisala ruska Sberbank.

Oni su pro{le godine kupili banke-k}erke Folksbanke. Tako su u{li na srpsko tr`i{te, ali i u Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Slova~ku, ^e{ku, Ma|arsku. Folks je zadr`ao mati~nu

Re kla me za ban kar sku gru pa ci ju Pa ri ba do sa da smo gle da li sa mo iza \o ko vi }e vih le |a

Fin do me stik ban ku je pre u ze la gru pa ci ja Pa ri ba, dok je no vi vla snik srp ske fi li ja le Folk sban ke ru ska Sber ban ka ku}u i banku u Rumuniji. Rusi su banku u Srbiji preuzeli ove godine, a planove je nedavno predstavio predsednik Ser gej Gor kov. On ka`e da je za wih zanimqiv ceo region jer se tu u narednim godinama o~ekuje rast.

Srbija ima relativno nizak bruto doma}i proizvod od 5.000 dolara po stanovniku, tako da

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

109,3364

111,5678

114,1339

109,0017

Australija

dolar

1

86,3705

88,1332

90,1603

85,6602

Kanada

dolar

1

83,0131

84,7072

86,6555

82,7589

Danska

kruna

1

14,6962

14,9961

15,3410

14,6512

Norve{ka

kruna

1

14,3413

14,6340

14,9706

14,2974

[vedska

kruna

1

12,2703

12,5207

12,8087

12,2327

[vajcarska

franak

1

90,8789

92,7336

94,8665

90,6007

V. Britanija

funta

1

132,4969

135,2009

138,3105

132,0913

SAD

dolar

1

83,1708

84,8682

86,8202

82,9162

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 4. 2012. godine

ima prostora za pove}awe. Od pada kamata za sada nema ni{ta jer ova ku}a, ba{ kao i druge, posluje po tr`i{nim principima i popusta ne}e biti ve} }e se uklapati u postoje}i ambijent.

Dobrih vesti ipak ima: – Mi ne dolazimo u neku zemqu da bismo podigli profit i kasnije ga izneli – ka`e Gor-

kov. – Mi ga investiramo i insistiramo na izgradwi dugoro~nih, uzajamno korisnih odnosa.

Sberbanka svoju {ansu vidi u podr{ci ruskim kompanijama koje ovde posluju kao i srpskim spremnim da osvajaju wihovo tr`i{te, ali i ono u Kazahstanu.

Ova ku}a je najve}a banka u Rusiji s 27 odsto ukupne aktive bankarskog sektora i 24.000 zaposlenih. U Belorusiji su do sada investirali dve milijarde dolara.

Osim ruskih banaka, mnogi su pri`eqkivali i dolazak kineskih. Jedna se, navodno, spremala da kupi na{u Agrobanku, ali od najave se nije daqe odmaklo.

Umesto kineskih bankara, u ovu ku}u je u{la prinudna uprava koju je postavila Narodna banka Srbije. Dok se ne pokrije gubitak ve}i od 200 miliona evra, kupaca, izvesno, ne}e biti. Sva je prilika da }e to pasti na ple}a poreskih obveznika, a bilo bi nam mnogo la{e da su to pokrili Kinezi.

Najavqivao se i dolazak Gasprom banke, pa jedne bugarske, ali se od toga daqe nije odmaklo. U Bosni i Hercegovini ima dosta turskih banaka. Za na{e tr`i{te se, za sada, nisu interesovale.

D. Vu jo {e vi}

GRA \E VI NA RI TRA @E SLAM KU SPA SA I SA STA NAK SA SVIM PAR LA MEN TAR NIM STRAN KA MA

Pred ste~ajem 80 odsto gra|evinskih firmi?

Dok gra|evinski sektor sve vi{e propada, politi~ke partije se u predizbornoj trci takmi~e ko }e dati ve}i zna~aj ovoj privrednoj grani. Da bi ih uhvatili za re~, gra|evinci su odlu~ili da krajem aprila pozovu sve parlamentarne stranke – vlast i opo-

zbog dugovawa dr`ave dovedena u nelikvidan polo`aj i preti im ste~aj. U ovako te{koj situaciji predlo`i}e se i reprogram kredita koje su firme podizale kod poslovnih banaka jer danas vi{e niko ne mo`e da servisira dugove zbog visokih kamata pa ogrom-

ravskog – u kojem `ivi ~etiri miliona stanovnika, a Morava je u ovom trenutku najugro`enija reka u Evropi, bunari su presu{ili, voda je zaga|ena, pa je neophodno izgraditi pet akumulacionih jezera, drinskog, kao i Koridora 7 (reke Dunav) koji je velika {ansa za Srbiju. Prioritetno je i ulagawe u `elezni~ku infrastrukturu koja je u katastrofalnom stawu, magistralne

|enih dimenzija i vrednosti, a znamo da su godinama u podre|enom podizvo|a~kom polo`aju, oslabqene i osiroma{ene.

Na{a operativa se na doma}em tr`i{tu u takvim objektima koji su uslov na tenderu javqala samo kao kooperant koji nema te reference, dok su kajmak odnosili stranci, „Por”, „Alpina”, „[trabag”... koji su poneli i glavne reference i profit. ^i-

Pod sti ca je i do ma }im fir ma ma

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

je u~e{}e pove}ano sa 25,6 odsto na 30,9 odsto u 2011. i u sektoru gra|evinarstva, gde je u~e{}e pove}ano sa 19,3 na 27,8 odsto.

Visok nivo problemati~nih kredita zabele`en je i u sektoru preduzetnika. Kod preduzetnika je do{lo i do velikog rasta u~e{}a problemati~nih kredita u ukupno odobrenim kreditima toj kategoriji u odnosu na 2009. godinu. To u~e{}e je pove}ano sa 15 odsto u 2009. na 21,1 odsto na kraju 2010, da bi krajem septembra lane dostiglo 24,8 odsto.

ziciju, predstavnike privrednih komora Republike, Pokrajine i gradova, te resorna ministarstva na zajedni~ki sastanak koji bi trebalo da bude platforma za delovawe budu}e vlade. Ka`u, ovako vi{e ne mo`e, ne samo zbog gra|evine nego zbog ukupne privrede Srbije jer se radi o sektoru koji ve`e za sebe gotovo 60 drugih grana...

Sekretar Odbora za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Go ran Ro di} ka`e da }e se za izlazak gra|evinarstva i gra|evinske industrije iz krize predlo`iti reprogram prispelih dugova firmi dr`avi, posebno onih preduze}a koja su

nom broju gra|evinskih firmi preti ste~aj, po Rodi}evoj proceni – sigurno za 80 odsto preduze}a.

– To zna~i da bankama vi{e ne}e ko imati da vrati kredit, a dr`avi preti socijalni udar jer }e se qudi na}i na ulici – ka`e Rodi}. – Zadu`en je i deo operative i industrije gra|evinskog materijala – od crepara, ciglara do kerami~ara. Industrija gra|evinskog materijala je danas instalisane kapacitete svela na 30 odsto zaposlenosti, {to je neizdr`ivo.

Sagovornik navodi da je prioritet i za dr`avu i za uposlenost gra|evinske operative, osim Koridora 10, i ure|ewe slivova, mo-

– Kapaciteti gra|evinske operative su prepolovqeni u odnosu na 2008, kadar nije obnavqan, nedostaju brojni majstori koji bi se mogli zaposliti na inostranim gradili{tima, tako da radi jedva oko 60.000 radnika – ka`e Rodi}. – Dr`ava ne sme to mirno da posmatra i zato treba zapamtiti obe}awa svih koji ka`u da }e, ~im do|u na vlast, prednost dati i oporavku gra|evinskog sektora da bi se iza{lo iz krize.

Sagovornik obja{wava da se iz krize ne mo`e iza}i ogromnim zadu`ivawem kod stranih banaka, nego treba videti kako se nekada radilo, kako danas rade razvijenije zemqe – pove}ati izvoz i robe i usluga, tra`iti od dr`ave da se zadu`i kod doma}e banke ili da se firmama daju povoqniji krediti jer, ako se stranim kompanijama mogu davati devizni podsticaji za zapo{qavawe, onda se mo`e podsta}i i doma}a privreda. pruge nisu dovoqno bezbedne, {to se vi{e ne mo`e tolerisati.

Rodi} ka`e da je neophodno da se stvore uslovi da doma}e firme mogu u~estvovati u kapitalnim projektima, i to tako da se tenderi prilagode wihovim mogu}nostima, a ne da se tra`i godi{wi promet od sto miliona evra, da su u posledwe tri godine radili kapitalne objekte odre-

ni se da na{e firme daju ve}u cenu od stranih kompanija, me|utim, Rodi} ka`e da oni daju damping cene, kao {to su Grci uradili na Koridoru 10, osim toga do|u do jeftinijeg kapitala kod svojih banaka, ovde anga`uju na{u jeftinu radnu snagu i eto im posla. Na kapitalnim objektima u 98 procenata rade stranci, {to je nepodno{qivo. R. Da u to vi}

„Fi jat” da nas otva ra fa bri ku U Kragujevcu }e danas biti sve ~a no otvo re na fa bri ka „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja” (FAS) za jed ni~ ki pro je kat Vlade Srbije i italijanskog „Fijata” i najve}a investicija na tlu Srbije u proteklih nekoliko decenija, vredna oko milijardu evra, od koje se o~eku je da zna ~aj no do pri ne se opo rav ku do ma }e pri vre de.

Sve ~a nom otva ra wu pri su stvo va }e pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} i prvi ~ovek gru pa ci je „Fi jat-Kraj sler” Ser |o Mar ki o ne koji su

29. septembra 2008. potpisali ugovor o osnivawu kompanije „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja”, za jed ni~ kog pri vred nog dru {tva u kojem gigant iz Torina ima 67, a dr`ava Srbija 33 odsto udela.

U istoj srazmeri finansirana je ova velika investicija u Srbiji, a po istom principu deli}e se i prihodi. Fabrika automobila u Kragujevcu projek to va na je za pro iz vod wu oko 300.000 automobila godi{we, a trenutno je opremqena za proizvodwu oko 200.000 vozila.

Ge ne ral ni di rek tor FAS Antonio ]ezare Ferara ranije je najavio da }e serijska proizvodwa modela „fijat 50 L” po~eti u pogonima fabrike u Kragujevcu tokom slede}eg meseca.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak16.april2012.

5

KA KO NA ]I PO SAO U JU @NOM BA NA TU

Pan ~ev ci mo ra ju da „uvo ze” za va ri va ~e, me ta lo stru ga re...

Mo`da ste mislili da su fakultetske diplome garancija za dobijawe posla? Ako jeste, prevarili ste se! U Pan~evu i okolini najtra`eniji je posao zavariva~a i metalostrugara – wih uvek fali, ~ak ih i „uvoze„ iz drugih gradova. Na birou se ne}ete dugo zadr`ati ni ukoliko ste lekar, specijalni pedagog ili kuvar s iskustvom, sve ostalo je diskutabilno. Direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe – filijala Pan~evo Alek san dar Far ka{ u razgovoru za „Dnevnik„ objasnio je odnos ponude i potra`we u Ju`nobanatskom okrugu.

– Generalno se najvi{e tra`e zanatski majstori i radnici. Problem sa zanatskim radnicima je u tome {to, ukoliko su zavariva~i ili metalostrugari, uglavnom nemaju atest, ili ako ga imaju, mo`da nisu dovoqno dobri radnici da bi ih neko anga`ovao. Bukvalno „nema zime„ za qude koji imaju tu struku jer, da ih imamo sto dobrih na evidenciji, sve bismo ih mogli zaposliti – ka`e Farka{, a kao dokaz navodi primer

remonta „Petrohemije„. – Poslodavci koji su izvodili radove morali su da „uvezu„ u Pan~evo radnike iz drugih gradova.

Problem je to {to je tr`i{te ko je po kri vamo – Pan ~evo, Alibunar, Opovo, Kova~ica i Kovin –takvo da postoji tendencija ga{ewa malih preduze}a, najvi{e je preduzetnika koji su sami u biznisu ili s jednim-dvoje zaposlenih zato {to su nameti dr`ave i lokala veliki. Takse koje im dolaze na napla}ivawe mese~no ili godi{we su tolike da ono {to zarade moraju da daju. Uglavnom ispada da rade besplatno, {to nije ciq preduzetnika.

Direktor filijale je objasnio da ka{wewa u jednom sektoru izazivaju i ka{wewa u drugom: – Kasni isplata plata i doprinosa za radnike. Dajemo subvencije za samozapo{qavawe i novo zapo{qavawe i pratimo te firme kako posluju, da li upla}uju doprinose, da li su redovni za novozapo{qavawe dve godine, a za samozapo{qavawe godinu dana. Vidimo da qudi

Re mi za po sle nih i ot pu {te nih – Pro{le godine je zaposleno 4.585 qudi s teritorije koju pokriva filijala, gde je weno u~e{}e preko programa subvencija i uz posredovawe Nacionalne slu`be, bilo nekih 1.150 qudi – ka`e Aleksandar Farka{. – Dakle, novac koji je dr`ava ulo`ila u javne radove, prekvalifikacije i sli~no doprineo je da 1.150 qudi od tih 4.500 dobije posao. Sada kada imamo mawe para problem je u tome {to }e efekti nezaposlenosti biti ve}i. To je moje li~no mi{qewe, zato {to je mawe novca ulo`eno u taj deo. Imali smo 4.585 zaposlewa, na istom smo broju nezaposlenih jer je prakti~no isti broj qudi negde dobio otkaz. Ima vi{e od 4.000 zahteva onih koji su ostali bez posla za nov~anu naknadu. I to je ono {to je opasno za 2012. godinu.

zbog nameta ne mogu da naprave rentabilnu firmu za kratko vreme. Imate mawak zarade plus velike namete, {to doprinosi tome da se ve}i broj firmi, ukoliko izdr`e tu prvu godinu, sutradan odmah ugase. Dakle, to je ne{to {to dr`ava mora da promeni da bi zaposlenost porasla: da smawi namete na plate – isti~e Farka{.

Dok privatnici muku mu~e, za medicinare, bar u Pan~evu, „nema zime„.

– Lekari kako zavr{e fakultet, do|u ovde i odmah idu na stru~nu praksu od {est meseci da bi mogli daqe na specijalizaciju ili da se zaposle. ^isto pro|u kroz evidenciju, do|u, jave se i idu na stru~nu praksu – ka`e Farka{.

– Nedostaju nam dobri socijalni radnici, gde spadaju spe-

cijalizovani pedagozi za osobe koje su u domovima. Tr`i{te diktira ono {to se tra`i, tako da na evidenciji imamo dosta kuvara, a restorani ne `ele da ih zaposle jer su se pokazali lo{e u poslu. To je ono {to je na{ problem – konstatovao je Farka{, uz napomenu da Nacionalna slu`ba poku{ava putem dokvalifikacija i prekvalifikacija da pomogne i tim qudi ma. – Pro {le go di ne smo imali novca samo za 26 qudi.

Kada qudi zanatskih struka budu dugo na evidenciji a ne rade, gube ose}aj za rad na sistemima.

Gledamo da ih malo osve`imo jer se s novim atestima i sertifikatima mogu ukqu~iti u tr`i{te. Struke sredweg stepena veoma te{ko dolaze do posla.

NK radnici su svesni toga da su bez osnovne {kole ili bez sre-

dwe i da mogu da rade samo fizi~ke poslove. Otuda za wih ima posla, ali je vrlo te`ak, naporan i malo pla}en. I uglavnom rade na crno, {to zna~i da mi ne posredujemo u wihovom zapo{qavawu.

Za one koji nisu zavr{ili {kolu postoji program „Druga {ansa“, koji omogu}ava da se diploma stek ne po ubr zanom po stupku.

– Imali smo nekih 78 pri javqenih, uglavnom romske naci o nal no sti, koji su pro{le godine zapo ~eli do {ko lo vawe.

Krenuli su na ubr zanu edukaciju osnovnog {kolskog znawa. Po zavr{etku osnovne {kole, prebaci}emo ih na vi{u instancu.

Ta~nije, organizova}emo sli~an kurs za sredwu {kolu da bismo ih osposobili za tr`i{te rada – navodi Farka{.

Problem nezaposlenosti ne javqa se samo u gradskoj sredini. @iteqi okolnih sela koja su slabo razvijena poku{avaju da na|u svoje uhlebqewe u Pan~evu.

– Ne tra`e ovde qudi da `ive u gradu, ali posao tra`e, kao {to i Pan~evci tra`e posao u prestonici jer je tr`i{te ve}e. Qudi iz Jabuke, Glogowa i Ivanova tra`e posao u Pan~evu. Osim sitne trgovine, nemaju proizvodne pogone od kojih bi `iveli. U Omoqici je recikla`ni centar, ali on mo`e da zaposli stotinak qudi. Jednak je broj qudi sa sela i iz grada koji tra`e posao – rekao je Farka{.

Z. Dra go je vi}

6

berza

ponedeqak16 . april2012.

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

In ve sti to ri ma za ni mqi ve sa mo ob ve zni ce Pro te kla tr go va~ ka ne de qa do ne la je opo ra vak pro me ta, za hva qu ju }i ob ve zni ca ma sta re de vi zne {ted we, dok su in ve sti to ri i da qe osta li pri li~ no su zdr `a ni ka da su u pi ta wu ak ci je {to je ne mi nov no vo di lo no vom pa du tr `i {ta, na vo de ana li ti ~a ri Sin te za in vest gru pe. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, osla bio je 1,1 od sto na 512,7 po e na, dok je uku pan pro met u tr go va wu iz no sio 3,7 mi li o na evra.

Ob ve zni ce sta re de vi zne {ted we za be le `i le su ve o ma vi so ku re a li za ci ju od 2,8 mi li o na evra, a pred wa ~i le su se ri je A2012, A2013 i A2015. Ob ve zni ca ko ja do spe va 31. ma ja te ku }e go di ne no si la je pri nos od 6,35 od sto, dok su dru ge dve spo me nu te se ri je no si le go din {wu za ra du is pod {est pro ce na ta.

Naj pro met ni ja ak ci ja bio je be o grad ski „Imlek„ ko ji je za be le `io pro met od 42,9 mi li o na di na ra, za hva qu ju }i u ve li koj

me ri tr go va wu ostva re nom u ~e tvr tak. Ak ci je ove naj ve }e do ma }e mle ka re be le `i le su pri li~ no ve li ke fluk ta ci je, osci li ra ju }i u ce nov nom ra spo nu 2.8203.020 di na ra. Ina ~e, in ve sti ci o noj jav no sti jo{ uvek ni su po zna te de taq ni je in for ma ci je u ve zi sa o~e ki va nim pre u zi ma wem ove kom pa ni je od stra ne „Kam pi ne„, na kon {to je po ~et kom fe bru a ra obe lo da wen me mo ran dum o raz u me va wu iz me |u ove kom pa ni je i „Sal for da„ po pi ta wu pre u zi ma we „Imle ka„ i Mle ka re Su bo ti ca.

I pro te kle sed mi ce na sta vqen je trend pa da ak ci ja Naft ne in du stri je Sr bi je, isti na, ne {to sla bi jim in te zi te tom s ob zi rom da je mi nus na ne deq nom ni vou iz no sio 1,5 od sto. Ak ci je ove naj ve }e kom pa ni je na Be o grad skoj ber zi spu {ta le su se na mo men te i is pod ni voa od 650 di na ra, da bi ne de qu okon ~a le na ko ti od 657 di na ra. Uku pan pro met u tr go va wu NIS-ovim ak ci -

ja ma iz no sio je ne znat no pre ko 40 mi li o na di na ra.

Osta le har ti je iz re al nog sek to ra da le ko su za o sta ja le po pro me tu. Aero drom „Ni ko la Te sla„ okon ~ao je sed mi cu na 490 di na ra, dok se to kom sed mi ce spu {tao i is pod ovog ni voa ko ji je po sled wi put vi |en kra jem ja nu a ra. Be ~ej ski „So ja pro tein„ se kre tao u ra spo nu 550-565 di na ra ta ko |e uz ne ve li ki pro met,

Akcija

Posledwa cena

Vrednost prometa (din)

Imlek, Beograd

2.951

42.878.657

NIS, Novi Sad

657

40.043.395

Univerzal banka, Beograd

2.000

6.696.000

AIK banka, Ni{

1.748

5.371.386

Jubmes banka, Beograd

11.499

5.326.186

dok je naj ve }i do ma }i gra |e vi nar „Ener go pro jekt„ sa vi {e ne go skrom nom in ve sti ci o nom ak tiv no {}u pao na 456 di na ra.

Po sle du `eg vre me na, ban kar ske har ti je su na i {le na ka kvota kvo in te re so va we ula ga ~a.

Be o grad ska Uni ver zal ban ka sta bi li zo va la se na ce ni od 2.000 di na ra na ko joj je ostva ren naj ve }i deo pro me ta od 6,7 mi li o na di na ra. Ni {ka AIK ban ka pa da la je to kom sed mi ce i do ni voa od 1.535, da bi ne de qu okon ~a la na ko ti od 1.748 di na ra uz bla gi rast vred no sti i uz pro met od 5,4 mi li o na di na ra. Ina ~e, uprav ni od bor AIK-a je za ka zao i re dov nu skup {ti nu ak ci o na ra ban ke na ko joj }e bi ti i raz mo tren plan po slo va wa za te ku }u go di nu u ko joj se o~e ku je bru to do bit od 5,6 mi li jar di di na ra i rast ak ti ve od 7,6 od sto, do da ju u Sin te za in vest gru pi u ana li zi kre ta wa na do ma }em fi nan sij skom tr `i {tu pro te kle ne de qe.

E. D.

SVE VI [E LUK SU ZNIH NE KRET NI NA U SAD KU PU JU BO GA TA [I IZ IS TO^ NE EVRO PE

Ru ski taj ku ni „be `e” u wu jor {ke pent ha u se Ni ko ni je ta ko {i ro ke ru ke pri ku po vi ni luk su znih sta no va u SAD, kao Ru si, tvr de ame ri~ ki agen ti za pro da ju ne kret ni na. Oni oce wu ju da su no vo pe ~e ni bo ga ta {i naj pro stra ni je ze mqe sve ta u pret hod ne ~e ti ri go di ne za ku po vi nu ne kret ni na pre ko oke a na utro {i li vi {e od jed ne mi li jar de do la ra.

Na ne dav nom se mi na ru u Wu jor ku oku pi lo se vi {e od 200 age na ta i advo ka ta, me |u ko ji ma i li de ri ame ri~ kog tr `i {ta ne kret ni na ka ko bi raz mo tri li jed nu od zna ~aj nih tr `i {nih ten den ci ja - pri liv ku pa ca iz Ru si je i dru gih ze ma qa Is to~ ne Evro pe na tr `i {te obje ka ta

Ce ne vi {e od ne bo de ra Vi {e mi li on ski ugo vo ri pod sta kli su bro ke re i gra |e vi na re sa Men het na da po ve }a ju ce ne luk su znih obje ka ta. U pret hod na ~e ti ri me se ca kom pa ni ja „Eks tel De ve lop ment” je po di gla ce ne u naj vi {oj stam be noj zgra di Wu jor ka za pet do 15 od sto u za vi sno sti od sta na. Dvo sprat ni pent ha us u toj zgra di se sa da pro da je za 115 mi li o na do la ra, iako je ne ta ko dav no ko {tao 98 mi li o na.

pre mi jum kla se, pi {e dnev nik Wu jork Tajms.

Ova kvo in te re so va we bro ke ra za ru ske kup ce uop {te ni je slu ~aj no, jer su sa wi ma sklo pqe ni naj krup ni ji ugo vo ri u po sled we vre me. Na pri mer, 188 mi li o na do la ra za objek te na Flo ri di i Wu jor ku iz dvo ji le su struk tu re ve za ne sa ru skim bi zni sme nom, biv {im vla sni kom ru ske kom pa ni je „Ural ka lij” Dmi tri jem Ri bo lo vqe vom. Oko 46 mi li o na do la ra za apart man u wu jor {kom ho te lu Pla za „is ke {i rao” je kom po zi tor Igor Kru toj, dok je biv {i za me nik ru skog mi ni stra fi nan si ja An drej Va vi lov ku pio pent ha us u jed nom od ne bo de ra kom plek sa „Tajm Vor ner„ za 37 mi li o na do la ra.

Za naj sku pqi seg ment ame ri~ kog tr `i {ta ne kret ni ne po red Ru sa za in te re so va ni su i imu} ni pred stav ni ci dru gih ze ma qa, na pri mer Bra zi la, In di je i Ki ne, ali za ame ri~ ke luk su zne ku }e i sta no ve ni ko ni je to li ko iz da {an kao no vo pe ce ni ru ski bo ga ta {i, is ti ~e Wu jork Tajms.

Imu} ni Ru si se od lu ~u ju za ku po vi nu ne kret ni na u ino stran stvu ka ko bi sa ~u va li svoj no vac, a autor ~lan ka u wu jor {kom dnev ni ku sma tra da je to me u ve li koj me ri do pri ne la fe bru ar ska iz ja va no vo i za bra nog pred sed ni ka Ru si je Vla di mi ra Pu ti na.

Ce na naf te pa la zbog Ki ne Ce ne si ro ve naf te pa le su kra j em pro { le ne d e q e zbog prog no ze pa da ki ne ske tra `we tog ener gen ta, na kon {to je Pe king sa op {tio da je u pr va tri me s e c a 2012. za b e l e ` io naj sla bi ji pri vred ni rast u go to vo tri go di ne, na vo de ana li ti ~a ri. „Sla bi re zul ta ti ra sta ki ne skog bru to do ma }eg pro iz vo da do ve li su do go to vo tre nut nog pa da ce na naf te, a i dru gih si ro vi na”, re kao je za AFP tr `i {ni stra teg bro ker ske ku }e „IG mar kets” iz Sin gap pu ra Xa stin Har per. Ki na je naj ve }i svet ski po tro {a~ ener ge na ta, a naj no vi ji po da ci o pri vred nom ra stu pod gre ja li su za -

Na sed ni ci Ru ske uni je in du stri ja la ca i pred u zet ni ka, Pu tin je re kao da je ne ga ti van stav dru {tva pre ma pred u zet ni {vu u ve li koj me ri po ve zan sa 1990-im go di na ma, pe ri o dom „sum wi vih” pri va ti za ci ja. On je pred lo `io da se „ta stra ni ca isto ri je okre ne” i le gi ti mi zu ju u~e sni ci „ne po {te nih pri va ti za ci je”, jed no krat nim upla ta ma ili na ne ki dru gi na ~in. Dnev nik pi {e da su jo{ i pre pred sed ni~ kih iz bo ra u mar tu na ko ji ma je Pu tin po be dio, mno gi bo ga ti Ru si pred u ze li ko ra ke na

pre se qe wu po ro di ca u Wu jork, ~e sto po mo }u ta ko zva ne vi ze za in ve sti to re, ko ja omo gu }a va do bi ja we „ze le ne kar te” a za tim i ame ri~ kog dr `a vqan stva. Za do bi ja we ta kve vi ze in ve sti tor mo ra u ame ri~ ku eko no mi ju da ulo `i naj ma we 500.000 do la ra za pet go di na i otvo ri de set rad nih me sta. „Mi slim da ih je Pu tin na smrt za pla {io”, sma tra bro ker sa Men het na Vik to ria [taj ner, jer, ka ko je re kla, „da je sve u re du ne bi bi lo to li ko qu di ko ji ta ko `ur no ku pu ju ne kret ni ne”.

ni pad. U prvom tromese~ju ove godine cene su pale za 0,6 posto u odnosu na zadwi kvartal pro{le godine. Izuzetak je Pariz, gde je potra`wa ve}a od ponude zbog ~ega cene rastu.

Izvan Pariza, prose~na cena kvadratrnog metra u Francuskoj u prvom kvartalu ove godine iznosi 1.850 evra u gradovima iznad 20.000 stanovnika. U belgijskoj pre-

stolnici Briselu, sedi{tu ve}ine evropskih institucija, cene su u posledwe tri godine stabilne.

U posledwe tri godine cene se nisu znatnije mewale - prose~na cena u Briselu 2009. iznosila je 2.427 evra, a u decembru pro{le godine 2.424 evra. Istovremeno, u [paniji ve} tri godine za redom drasti~no opada broj prodanih stanova.

bri nu tost da bi we na tra `wa si ro ve naf te mo gla bi ti sma we na, kao po sle di ca uspo ra va wa in du strij ske ak tiv no sti.

Ce na si ro ve naf te za ter min sku is po ru ku u ma ju je, na Wu jor {koj rob noj ber zi, pa la na 102,83 do la ra po ba re lu, dok je evrop ska „brent” naf ta na Me |u na rod noj ber zi pe tro le ja u Lon do nu po jef ti ni la za 12 cen ti na 121,83 do la ra po ba re lu. Ki ne ski Za vod za sta ti sti ku sa op {tio je ju ~e da je dru g a po ve l i ~ i n i svet s ka pri v re d a u pr v om ovo g o d i {wem kvar ta lu ostva ri la rast od 8,1 od sto, {to je lo {i je od 8,9 od sto iz pret hod nog tro me se~ ja.

Novinarstvo me|u najgorim poslovima Jedan ameri~ki specijalizovani internet-sajt sa~inio je liste najboqih i najgorih profesija na svetu, na kojoj su novinari na petom mestu najgorih profesija. Liste su pravqene prema visini plate, riziku ostanka bez posla, izlo`enosti velikom stresu i te{kim uslovima rada, zatim perspektivi napredovawa u karijeri, kao i velikom fizi~kom naporu.

Prema ovoj listi najgori posao na svetu imaju drvose~e, proizvo|a~i mleka su na drugom, vojnici na tre}em, radnici na naftnim platformama

su na ~etvrtom mestu, a novinari, i to svih medija - {tampanih, radija i televizije - nalaze se na petom mestu. Na listi najgorih poslova na svetu u 2012. godini na {estom mestu su kelneri, na sedmom pera~i sudova u restoranima, dok su mesari na 10. mestu.

Isti ameri~ki sajt sa~inio je i listu najboqih poslova 2012. godine. Na vrhu liste najboqih profesija u 2012. godini su zaposleni u razvojnom sektoru informatike, zatim analiti~ari u osiguravaju}im kompanijama i {efovi zadu`eni za qudske resurse.

VESTI Ame ri kan ci za mr za va ju pa re Ame ri kan ci ma ko ji ne ve ru ju ban ka ma glav no me sto za sa kri va we nov ca ni su sla ma ri ce ve} za mr zi va ~i, po ka za lo je is tra `i va we agen ci je Ma rist. ^ak 27 po sto Ame ri ka na ca ra di je do slov no za mr zne svo ja fi nan sij ska sred stva ne go {to ih od ne se u ban ku, dok ih se 11 po sto od lu ~u je da spa va na wi ma. De set po sto svoj no vac sta vqa u te glu za keks, a de vet po sto na ne ka dru ga me sta u do mu, na vo di Ma rist. U ~a ra pa ma no vac ~u va 19 po sto Ame ri kan ca, dok 17 po sto sma tra da u wi ho vim do mo vi ma ipak ne ma si gur nog me sta za ~u va we u{te |e vi ne. Za mr zi va~ je u sva koj re gi ji SAD, kod oba po la i u svim sta ro snim gru pa ma glav no me sto za sa kri va we nov ca.

Di rek tor ska pla ta 16 mi li o na do la ra

Najskupqe u Londonu Cene nekretnina u Evropi po~iwu lagano da padaju, pokazuju statisti~ki podaci iz nekoliko evropskih zemaqa. London je i daqe najskupqi, a sledi ga Pariz. U Londonu se cena kvadratnog metra stana vrti oko 10.000 funti (11.800 evra), a u Parizu je krajem 2011. prose~na cena pre{la 7.800 evra.

U Francuskoj je tr`i{te nekretnina dugo odolevalo krizi, ali sada po~iwe laga-

dnevnik

Iz vr {ni di rek tor ame ri~ ke ban ke Gold man Saks Lojd Blank fejn je pri mio pro {le go di ne 14,5 po sto ve }u na kna du u iz no su od 16,2 mi li o na do la ra.

On je ta ko za ra dio vi {e nov ca upr kos to me {to je ban ka to kom go di ne za be le `i la o{tar pad do bi ti i ce ne de o ni ca. Pre ma iz ve {ta ju ame ri~ ke Ko mi si je za vred no sne pa pi re i ber ze, Blank fej no va na kna da ukqu ~u je pla tu od dva mi li o na do la ra, bo nus od tri mi li o na i de o ni ce u vred no sti 10,7 mi li o na do la ra. Pret hod ne go di ne, on je pri mio 14,1 mi li o na do la ra, ukqu ~u ju }i pla tu od 600.000, bo nus od 5,4 mi li o na i de o ni ce u vred no sti 7,7 mi li o na do la ra. Blank fe i no va za ra da }e ve ro vat no pri vu }i pa `wu bu du }i da je pro {le go di ne hi qa de tr go va ca, ban ka ra i po mo} nog oso bqa do bi lo ot kaz u toj ban ci zbog sla bih re zul ta ta.

Bri ta ni ja za dr `a la rej ting Ve li ka Bri ta ni ja je za dr `a la vr hun ski kre dit ni rej ting

„AAA”, sa op {ti la je agen ci ja „Stan dard & Po or’s” , do da ju }i da su eko nom ski iz gle di u ze mqi sta bil ni. U sa op {te wu „S & P” se ob ja {wa va da je bri tan ska eko no mi ja za dr `a la vi so ku oce nu za hva qu ju }i sta bil nim fi n an s ij s kim to k o v i m a, kao i sta bil no sti na tr `i {tu ra da. Po red to ga, ka `u ana li ti ~a ri „S & P”, po ve }a na je eko n om s ka sta b il n ost ze m qe jer su kor po ra ci je i do ma }in stva aku mu li ra la pri li~ no ve li ke za li he ka pi ta la. „Stan dard & Po or’s” o~e ku je da Bri ta n i j a ostva r i „re l a t iv n o skro man rast” BDP-a od 1.6 od sto u pe r i o d u iz m e | u 2012.2015.

Ne ma~ ka osta je obe }a na ze mqa Broj stra na ca u Ne ma~ koj je pro { le go d i n e po v e } an za 177.300 ili 2,6 od sto, na se dam mi li o na ko li ko ih ima stal ni bo ra vak u eko nom ski naj ja ~oj ~la ni ci EU. To je re kor dan broj u po sled wih 15 go di na.

Ubr zan pri liv ga star baj te ra eks p er t i obra z la ` u bo q im uslo vi ma za za po {qa va we. U ma ju pro {le go di ne Ne ma~ ka je, na i me, otvo ri la svo je tr `i {te ra da za gra |a ne is to~ no e vrop skih ze ma qa ko je su po sta le ~la ni ce EU. Sa dru ge stra ne u po sled wih pet go di na po ve }an je broj li ca ko ja su u Ne ma~ koj do bi la do zvo lu za neo gra ni ~en bo ra vak, a do la ze iz ze ma qa ko je ni su ~la ni ce uni je. „Uko li ko se stran cu do zvo qa va stal ni bo ra vak i rad na te ri to ri ji ze mqe, i we go va za in te re so va nost za in te gri sa we u dru {tvo pri met no ra ste”, ob ja {wa va Ilo na Ri zer iz In sti tu ta ne ma~ ke eko no mi je u Kel nu. U pret hod nih se dam go di na u Ne ma~ koj je pri met no po ras tao broj gra |a na iz post so vjet skih ze ma qa. Pre ma po da ci ma Fe de ral nog sta ti sti~ kog bi roa u de cem bru 2004. go di ne na te ri to ri ji Fe de ra tiv ne Re pu bli ke Ne ma~ ke `i ve lo je 493.00 dr `a vqa na biv {ih so vjet skih re pu bli ka, a u de cem bru pro {le go di ne taj broj je uve }an za 21.000.

O novosadskoj avangardi

„Kameni~ko prole}e” sti`e za vikend

Ta mi ~e we za de cu u tu ca wu ja ja „Naj ja ~e us kr {we ja je” bi }e odr `a no da nas u 17 ~a so va u MZ „Omla din ski po kret”, Uli ca omla din skog po kre ta 11. Pri ja ve za tak mi ~e we su od 16.30 do 17 ~a so va, a sva ko de te tre ba da po ne se po jed no ofar ba no ja je. Ma li {a ne }e za ba vqa ti `on gle ri uz per for mans gru pe „Lu di fi ko” i ha os ani ma to ri. Ulaz je bes pla tan.

A. J.

Ma ni fe sta ci ja „Ka me ni~ ko pro le }e” bi }e odr `a na 21. i 22. apri la u cen tru Srem ske Ka me ni ce, kod spo me ni ka Jo va na Jo va no vi }a Zma ja, a u to ku su pri ja ve za u~e {}e. Pro iz vo |a ~i me da i vi na, uz ga ji va ~i vi no ve lo ze, cve }a, sad ni ca, ukra snog {i bqa, iz la ga ~i sta rih za na ta i ru ko tvo ri na i dru gi mo gu da se pri ja ve do pet ka, 20. apri la, na bro je ve te le fo na 062/320-892 i 063/755-8-360. Par ti cip ci ja je 500 di na ra. Na ma ni fe sta ci ji }e se odr `a ti i pro mo ci ja kwi ge „Mir no og wi {te” pi sca i te o lo ga Slo bo da na Pro di }a.

Or ga ni za tor je udru `e we „Fru {ko gor ski bi se ri”.

A. J.

Pre da va we „Traj ni ~as umet no sti, no vo sad ska avan gar da iz 1960. i 1970. go di ne” bi }e odr `a no su tra u 18 ~a so va u ki no sa li Mu ze ja sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne, Du nav ska 37. Pre da va we je deo pro jek ta „Di gi ta li za ci ja ide ja”, ko ji se iz vo di u sa ra dqi sa Mu ze jom sa vre me ne umet no sti iz Za gre ba, Mo der nom ga le ri jom iz Qu bqa ne i Mu ze jom mo der ne umet no sti iz Var {a ve.

Po kro vi te qi su Pro gram EU Kul tu ra 2007-2013, Art Men tor fon da ci ja, Mi ni star stvo kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva i Po kra jin ski se kr te ri jat za kul tu ru i jav no in for mi sa we.

A. J.

Novosadska ponedeqak16.april2012.

U MZ „Pod ba ra”, Ko sov ska 41, MZ „Sta ri grad”, Kra qa Alek san dra 1 i MZ „Pr va voj vo |an ska bri ga da”, Na rod nih he ro ja 5 do sre de, 25. apri la pr ku pqa ju sta re kwi ge. Su gra |a ni ko ji `e le da da ru ju dru gi ma kwi ge, mo gu da ih do ne su u jed nu od ove tri me sne za jed ni ce po ne deq kom, sre dom i pet kom od 8 do 15 ~a so va i utor kom i ~e tvrt kom od 8 do 12 ili od 17 do 19 ~a so va. Kwi ge }e bi ti po klo we ne do mo vi ma za ne zbri nu tu de cu, ge ron to lo {kim cen tri ma ili bol ni ca ma.

A. Va.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SUTRA PREGOVORI U FIRMI „DUNAV GRUPA AGREGATI”

Po~iwe socijalni dijalog Za po sle ni u „Du nav gru pa agre ga ti” i po slo vod stvo ove fir me tre ba lo bi da se su tra pre pod ne sa sta nu ra di pre va zi la `e wa kri ze na sta le zbog {est ne is pla }e nih za ra da i ne u pla }e nog pen zi o nog i so ci jal nog osi gu ra wa od fe bru a ra 2011. go di ne. Raz log sa stan ka je i to {to za po sle ni od 1. apri la ove go di ne ne ma ju ove re ne zdrav stve ne kwi `i ce. Ka ko sa zna je mo od rad ni ka po me nu te fir me Mi li vo ja [uj do vi }a, na sa stan ku }e bi ti i po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin. Od po nu de ru ko vod stva za vi si da li }e za po sle ni po no vo blo ki ra ti Du nav.

Po slo vod stvo fir me je to kom blo ka de nu di lo is pal te tri pla te iz pro {le go di ne, ali [uj do vi} ka `e da ti ni je do voq no.

Prikupqaju kwige

- Za ra da iz tog pe ri o da sle du je tre }i ni rad ni ka, dok osta li ma li~ ni do ho dak ne pri pa da, jer su bi li u {traj ku - ka zao je sa go vor nik.

To k om us k r { wih pra z ni k a rad n i c i su or g a n i z o v a l i de `ur stva na bro dvi ma i u pred u- ze }u. U pe tak su uklo ni li tri bro d a ko j i m a su blo k i r a l i plov ni put u re o nu No vo sad ske ka pe ta ni je.

Di rek tor pred u ze }a Ma {an Er ce go vi} re kao je da }e se ulo `i ti svi na po ri da se si tu a ci ja u fir mi smi ri. Te {ko }e u po slo va wu prav da eko nom skom kri zom zbog ko je je te {ko bi lo obez be di ti te ku }u li kvid nost pred u ze }a.

-To je uzrok za {to su za po sle ni do spe li u lo{ ma te ri jal ni po lo `aj - ob ja snio je Er ce go vi}.

Z. D.

JU^E OBELE@EN USKRS PO JULIJANSKOM KALENDARU

U slavu pobede `ivota nad smr}u Pra vo slav na cr kva i ver ni ci pro sla vi li su ju ~e naj ve } i hri { }an s ki pra z nik, pra znik nad pra zni ci ma - Vas kr s e w e Isu s a Hri s ta, {to pred s ta v qa su { ti n u hri {}an ske ve re. Isus Hri stos je svo jim vas kr se wem iz mr tvih po be dio smrt i svim qu di ma da ro vao ve~ ni `i vot. Pro sla va Us kr sa po ~e la je po no} nim bo go slu `e wi ma u cr kva ma, a na s ta v qe n a je na sve ~ a n im li tur gi ja ma, na ko ji ma je uz mo li tvu i ~i ta we Je van |e qa ob ja vqe na naj ve }a ra dost hri {}an skog sve ta - po be da `i vo t a nad smr } u, do b ra nad zlom.

Us kr {we sla vqe je za ver ni ke kraj ve li kog po sta, a pr vi mr sni za lo ga ji su us kr {wa ja ja ko ja se, pre ma obi ~a ju, far ba ju u cr ve no kao sim bol pro li ve ne kr vi Hri sto ve. Ver ni ci, po usta qe noj tra di ci ji, us kr {wa ja ja bo je na Ve li ki pe tak, ka da se, ina ~e, ni {ta dru go ne ra di.

Pr vo obo je no ja je, osta vqa se na stra nu do idu }eg Us kr sa i zo ve se „~u var ku }a”. Ja je je sim bol ob na vqa wa pri ro de i `i vo ta i kao {to bad wak go re }i na og wi {tu da je po seb nu ~ar bo `i} noj no }i, ta ko isto vas kr {we cr ve no ja je zna ~i ra dost i za one ko ji ga da ju i ko ji ga pri ma ju.

A. J.

Fo to: S. [u {we vi}

Najja~e uskr{we jaje

RADOST U SIGURNOJ DE^JOJ KU]I

Mali{ani dobili poklone

Od sutra prijave za regatu Na u ti~ ka re ga ta, ~i ji je or ga ni za tor JVP „Vo de Voj vo di ne”, bi }e odr `a na od 24. ju na do 4. ju la, a pri ja vqi va we po ~i we od su tra. Kr sta re we je du go 300 ki lo me ta ra, a ka ra van kre }e iz No vog Sa da. U 11 da na re ga ta {i }e obi }i Ba~ ki Pe tro vac, Ba~, Srp ski Mi le ti}, Som bor, Bez dan, Kqa ji }e vo, Do ro slo vo i Ba~ ki Gra ~ac. Pri jav ni obr zac mo `e da se po dig ne u JVP „Vo de Voj vo di ne”, Bu le var Mi haj la Pu pi na 25, na saj tu www.vodevojvodine.rs ili u na u ti~ kim klu bo vi ma.

Po pu we nu pri ja vu po treb no je po sla ti po {tom ili do sta vi ti li~ no na pi sar ni ci „Vo da Voj vo di ne”. Vi {e in for ma ci ja mo `e se do bi ti pu tem bro je va te le fo na 021/488-1-409 i 021/488-1-539.

A. J.

[ti }e ni ci Si gur ne de~ je ku }e pro sla vi li su ju ~e Us krs uz {a re na ja ja, slat ki {e i po klo ne ko je im je do neo pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}. Da ro ve je de ci po de lio za jed no sa di rek to rom Cen tra za so ci jal ni rad Goj kom Vuj no vi }em, ali su i ma li {a ni pri pre mi li ja ja za svo je go ste.

- Po se ti li smo Si gur nu de~ ju ku }u i ma li {a ne ko ji ne ma ju svu to pli nu po ro di ce. Ali, tu su qu di iz Cen tra za so ci jal ni rad, ko ji od go vor no ra de svoj po -

V remeploV

sao i pru `a ju de ci qu bav i to pli nu, ko ju sva ko de te tre ba da ima - ka zao je Jo va no vi} isto vre me no ~e sti ta ju }i Us krs svi ma ko ji ga sla ve.

Goj ko Vuj no vi} je na veo da u Si gur noj de~ joj ku }i tre nut no bo ra vi 11 be ba i 15 de ce do 18 go di na, dok je u Dnev nom bo rav ku wih oko 80. Za hva lio se pred sed ni ku grad skog par la men ta i svim za po sle nim ko ji su ma li {a ni ma Us krs u~i ni li lep {im. Na kon uru ~e wa po klo na, de ca su se opro ba la u tu ca wu us kr {wih ja ja.

A. J.

U KARLOVA^KOJ GIMNAZIJI

Cehovi kao rogovi u vre}i Po ~et kom 19. ve ka ko va ~i i ko la ri, pra vo slav ni i ka to li~ ki, u No vom Sa du, bi li su u jed nom ce hu i ~e sto se me |u sob no sva |a li. Ta ko je bi lo i pri li kom od lu ~i va wa o pri je mu u ceh ko la ra Pe tra Mo ji }a. Mno gi su bi li pro tiv we ga, ali je on pod pri ti skom Ma gi stra ta 16. apri la 1809. ipak uvr {ten u pu no -

prav no ~lan stvo ce ha. Pra vo slav ni ko la ri i ko va ~i su us pe li da 1817. do bi ju svoj, po se ban, ceh i da se ta ko odvo je od ka to li ka, ta~ ni je Ne ma ca i Ma |a ra.

Go di nu da na ka sni je, naj vi {a dr `av na vlast u Bu di mu pri mo ra la je no vo sad ske maj sto re da i da qe pri pa da ju jed nom ce hu.

N. C.

Tro dnev na ma ni fe sta ci ja, „Da ni ki ne ske kul tu re„ bi }e odr `a na u Kar lo va~ koj gim na zi ji od 18. do 20. apri la. Ovo svo je vr sno pu to va we kroz Ki nu pr vi put se odr `a va u naj sta ri joj srp skoj gi ma zi ji, u ko joj se dve go di ne iz u ~a va je zik te drev ne azij ske ci vi li za ci je.

Vo di ~i na tom pu to va wu bi }e pro fe sor ka ki ne skog je zi ka Qu bi ca ^u da nov i lek tor Fang Juan.

Pro gra mom su pred vi |e ne ra di o ni ce ka li gra fi je, pra vqe wa

pa pir nih zma je va, pred sta vqa we tra di ci o nal ne ki ne ske ve {ti ne tai ji quan, upo zna va we sa ki ne ma to gra fi jom i mu zi kom tog na ro da.

Ce re mo ni ji otva ra wa ma ni fe sta ci je u sre du, 18. apri la u 12.40 sa ti pri su stvo va }e pr vi se kre tar za obra zo va we pri ki ne skoj am ba sa di u Be o gra du ^en Ju Dong i pred stav ni ci Mi ni star stva obra zo va wa i kul tu re.

Z. Ml.

Iskqu~ewa struje Su tra - No vi Sad: od 8.30 do 10 ~a so va Va se Pe la gi }a od bro ja 5 do 11, Je vrej ska od 17 do 33, 24, 26, od 36 do 42 i 8, lo ka li na Fu to {koj pi ja ci i Bu le var oslo bo |e wa 81; od 10.30 do 12 ~a so va Uli ca de vet Ju go vi }a od bro ja 1 do 17 i Ko san ~i} Iva na od 14 do 40, 4 i 6. Ko viq: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma. Ve ter nik: od 9 do 11 ~a so va deo na se qa Du nav ski sal {i od Be lih dvo ra ka Du na vu. Srem ska Ka me ni ca: od 8.30 do 13 ~a so va K. Mak fel od bro ja 66 do 80 i 45, \ur |ev dan ska 2, 5, 7 i 10, Vi no gra dr ska od bro ja 3 do 9, So we Ma rin ko vi} od 1 do 13, 2 i 4b i Li va de. Be ge~: od 7.30 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma.

Fo to: S. [u {we vi}

Dani kineske kulture

Odr`ana prva „Tucinijada” Tak mi ~e we u tu ca wu ja ja pod na zi vom „Tu ci ni ja da” odr `a no je u lo ka lu „Ta ver na”, gde je na ovaj na ~in pro sla vqen Us krs.

Oko 20 No vo sa |a na od me ra va lo je tvr do }u {a re nog ja je ta, a do ma }in, vla snik ka fi }a, Dra go mir Jo ci}, pri pre mio je i me ze

za svo je go ste. At mos fe ru je upri li ~io i gi tar ski duo svi ra ju }i po zna te po pu lar ne me lo di je. Jo ci} je iz ra zio `e qu da ovo tak mi ~e we, ko je se po pr vi put odr `a lo u No vom Sa du, pre ra ste u tra di ci ju.

A. J.

Akt u de~jim radovima Iz lo `ba de~ jih sli ka „ar tAK Tiv no” bi }e otvo re na su tra u 19 ~a so va, u ho lu Po kra jin skog se kre te ri ja ta AP Voj vo di ne.

Na iz lo `bi }e bi ti pred sta vqe no oko 30 ra do va na plat nu, ~i ji je osnov ni mo tiv qud ska

fi gu ra- akt. Po stav ku }e otvo ri ti po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i jav no in for mi sa we Mi lo rad \u ri}, a or ga ni za tor je Stu dio „Ma no” ko ji ove go di ne obe le `a va 10 go di na ra da.

A. J.

Konkurs za volontere Svrati{ta Eku men ska hu ma ni tar na or ga ni za ci ja (EHO) ras pi sa la je kon kurs za vo lon te re u Svra ti {tu za de cu uli ce. Obu ka }e bi ti odr `a na to kom ma ja. Pri ja vqe ni kan di da ti bi }e po zva ni na in ter vju sa psi ho lo gom, a na kon se lek ci je oda bra ni }e pro }i bes plat nu obu ku za vr {wa~ ke edu ka to re. Rok za pri ja vqi va we je 1. maj, a pri ja ve tre ba sla ti na mejlsvetlana@eho ns .org svetlana@ehons.org . U pri ja vi tre ba na ve sti ime i pre zi me i kon takt telefon.

A. J.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak16.april2012.

dnevnik

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

We go{ po nos Mi li }a Devoj~ice Ste la - Anamarie i Nedeqka Vojvodi}a, An |e la - Bogdane i Radeta Vajagi}a, Ti ja na - Branke i Stevana Pavlovi}a, Smi qa na - Gordane i Vladimira Vojnovi}a, Nia - Gordane i Dragana No~evskog, Ana - Dragane i Zdravka Antoni}a, Ne ve na - Dragane Netinac i Milana Babi}a, Jo va na - \ur|e Miqu{ i Jova Sedlana, An drea - Edite i Zlatka Trabaka, Ni ko li na - Ivane i Save Kova~evi}a, Ika - Iqe i Zorana Matijevi}a, Haj da na - Jasmine Tela~evi} i Milo{a Baleti}a, Mi la - Jelene i Mirka Trkuqe, Jo va na - Jelene i Petra Petrovi}a, Le na - Jelene Popovi} i Jovana [ija~kog, Kri sti na - Jelene Radi~-Drk i Damira Drka, ^ar na - Jovane Rai~evi} i Sa{e Radmana, Du wa - Qiqane i Dejana Kara}a, Ja na - Maje Samarxi}-Luki} i Jovana Luki}a, Mi wa - Mariane i Milo{a Milojkovi}a, Do ro tea - Marine i Zoltana Fodora, Ha na - Marte i \ure Petea, Ma {a - Mi-

lane i Marka Bo{waka, Mi li ca - Milene i Milana Poli}a, Le na - Milene i Radoslava Ivkova, Ni ko li na - Milimirke i Nikole [avije, Sa ra - Milke Zec i Zorana Stanarevi}a, Ni ko li na Sr na - Nade i Gorana Zanfirovi}a, Sa ra - Nata{e i Asana Sope, Bo ja na - Nata{e i Dejana Bjedova, Va len ti na - Nata{e i Qubomira Horwaka, Vla di ca - Nata{e Mihajlovi} i Miladina Petrovi}a, Eve lin - Samante Lakato{, Sne `a na - Sandre Rake i Nemawe Marijanovi}a, Tea - Sanele i Mirka Stoji~i}a, Bo ja na - Sawe i Vidoja Ne{kovi}a, Na |a - Silvije i Du{ana Vulanovi}a, Una - Sla|ane i Milana Bjelca, Sa wa - Sla|ane i Sa{e Ranisavqeva, Ana - Sne`ane i Dejana Kova~evi}a, Sla |a na - Sowe i Sini{e Martinova, Ita na - Tawe Kuri{ i Zorana Drin ~i }a, Ni n a - Ta tja ne i Ra di vo ja Lov~evi}a, Da ni ca - Tatjane Sladojevi} i Zorana ^opa.

De~aci Alek san dar - Ane i Damira Kubatovi}a, Alek sej - Ane i Ilije Trkuqe, Leon Kri stian - Branislave Jankovi} i Du{ana Markovi}a, An drej - Branke i Slavka Ajdukovi}a, Dra gan - Verice i Slobodana Popova, Mi lo{ - Vide i Zorana Goji}a, Va si li je - Gordane i Gruja Pavlovi}a, Jo van - Dajane i Sini{e Latinovi}a, Di mi tri je - Daliborke i Tomislava Nikoli}a, Mi haj lo - Danijele i Petra Sopke, Lu ka Dijane i Petra Ivanovi}a, Ne ma wa - Zorice i Radovana Bijeli}a, Ste fan - Ivane i Aleksandra Bogaro{kog, Vu ka {in Ivane i Miodraga Mihajlovi}a, Alek sej Ivane Petri} i Sa{e Stanivukova, Fi lip - Jasmine Vasi} i Sa{e Kla{we, Mom ~i lo - Jelene i Zorana Zeqi}a, Da ni lo - Jelene Smiqani} i Gorana Kuki}a, Alek sa - Katice i Milenka Goji}a, Jo van -

Maje Mitrovi}-Bjegovi} i Nikole Bjegovi}a, Ju raj Mi lan - Marienke i Vladimira Nasa|ia, Jo van - Marijane i Vuka Peri{i}a, La zar - Marijane i \or|a Maklenovi}a, Veq ko - Marine Romi} Ka}anski i Radivoja Ka}anskog, Pe tar - Marice i Vladimira Milisavqevi}a, Mi lan - Marice i Jovana Katanskog, Ste fan - Milene i Du{ana Mr|e, We go{ - Milice i Gorana Mili}a, Du {an - Milomirke i Radislava Te{i}a, Mi haj lo - Miroslave Bobi}Tokarek i Bogdana Tokareka, Mi haj lo Nade i Dragana Lazarevi}a, Va si li je - Natalije Ni}iforovi} i Aleksandra Nestorovi}a, Du {an - Nata{e i Darka Stojanova, Re na to - Renate i Marka Josi}a, Ab du la - Sabrije Bei{e i Kujtima Krasni}ia, Lu ka - Suzane Milovanovi} i Bo`idara Kuri{a.

Ven~ani Ana Krasi} i Ivica Kosti}, Katarina Nikoli} i Miklo{ Pot, Jovanka Obradovi} i Branko Kupre{anin, Sawa Dela~ i Endre Okawi, Aleksandra Sokolovi} i Darko Holpert, Milka Mitrovi} i Vojin Krkobabi}, Verica Igwatovi} i Predrag Popovi}, Suada Qaji} i Aleksandar Anau, Sawa Pavlov i Mladen Sikimi}, Awa Bako~ i Igor Vojvodi}, Sawa [ajatovi} i Du{an ^e`ek, Dragana Smiqani} i Milan Vu~etin, Bojana Ka~ar i Bo{ko Stupar, Nevenka Fibi{an i Sa{a Markovi}, Jasna Vojnovi} i Zoran Manojlovi}, Nata{a Momirov i Slobodan Marjanovi}.

Ne boj {a i ^ar na Jo va no vi} sa k}er kom Lu ci jom

Umrli Milica \ukanov ro|. Kqaji} (1933), To{a Ajduk (1945), Etelka Bu~anski ro|. Buco (1925), Aleksandar Veselinovi} (1921), Tomislav Vojnovi} (1940), \ur|inka Vrba{ki ro|. ^aleni} (1927), Irina Vuka{inovi} ro|. Varga (1923), Jawa Gakovi} ro|. Naran~i} (1929), Remzi Grekoli (1952), Stana Gruji} ro|. Gaji} (1936), Irma Devi} ro|. Horvat (1943), Katica Draga{ Nikolin ro|. Draga{ev (1920), Na|ija Kadroli ro|. Ademi (1948), Mladen Kobiqski (1924), Du{anka Kova~ ro|. Radulovi} (1929), Milica Kosina ro|. Jovanovi} (1951), Verica Lipovac ro|. Gruji} (1932), Vera Lovri} (1948), Radoslava Maleti} ro|. Poznanovi} (1942), Sr|an Mandi} (1987), ^edomir Mili} (1923), Ili ja Ni ko li} (1928), Ni ko la Nin ko vi} (1928), Paja Novakovi} (1947), Mladen Paji} (1938), Branislava Pap (1997), Zora Petrovi} ro|. Bezarevi} (1955), Milena Popovi} (1938), Dragan Prpa (1929), Mihajlo Pu{ka{ (1943), Zora Radosavqev ro|.

Le|anac (1929), Azem Spasol (1958), Radinka Stevanovi} ro|. Cvejanovi} (1925), Bude Stipi} (1935), Marica Stojanovi} ro|. Cvetkovi} (1925), Slobodan Tonkovi} (1946), Dragica ^u~kovi} ro|. Jawanin (1926), Valerija [aro{i ro|. [ok (1935), Milan [vabi} (1951), Jovan \eki} (1926), Lazar Gavanski (1936), Ana Drobac ro|. [ergo (1926), Anka Krompi} ro|. Slavujev (1933), Milena Jovi} ro|. Qukov~anin (1925), Slavka Beherano ro|. Jovi~in (1923), Cveta Vitorovi} ro|. Latinovi} (1936), Nada Despotovi} ro|. Bo`i} (1938), Zlatko Emi} (1964), Ru`ica Iveti}-Vasili{in ro|. Vasili{in (1927), Stojanka Kova~evi} ro|. Samarxija (1949), Bosiqka Korolija ro|. Ble~i} (1937), Du{anka Lazarevi} ro|. Bo`ovi} (1927), Ivan Lovren~i} (1940), Stevan Nedimovi} (1932), Milojka Rodi} ro|. \uri} (1953), [ukri Salihi (1940), Dragutin Stankovi} (1938), Jene Tel~er (1951).

Ni ko la i Dra ga na Bun da lo sa k}er ka ma Jo va nom i Ni ko li nom

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

„CI KLO NI ZA CI JA” SE UHVA TI LA U KO [TAC S DO SAD NIM IN SEK TI MA

re du su tret ma ni pro tiv od ra slih ko ma ra ca sa ze mqe. ^e tvr ta fa za su tret ma ni iz va zdu ha.

Pre po ~et ka lar vi cid nih tret ma na, eki pe „Ci klo ni za ci je“ ot pu {a va le su ka na le i ra{ }i {}a va le pri la ze ka na li ma i dru gim po vr {i na ma pod vo dom ka ko bi ne sme ta no mo gli da se oba vqa ju tret ma ni. Ta ko |e je

ura |e no i me ha ni~ ko isu {i va we za o sta lih ba ra na te ri to ri ji gra da gde god je to bi lo mo gu }e.

- Mo ni to rin gom su ob u hva }e ne sva po ten ci jal na iz vo ri {ta, a ~im su nam kon tro le po ka za le pri su stvo lar vi po ~e li smo da dej stvu je mo - ob ja {wa va A}i mo vi}. - Pr vo je ura |en ka nal Su bi}, a u na red nih ne ko li ko da na

ura di }e mo No vo na se qe – Bo ri sla va Pe ki }a, okret ni cu, Som bor sku ram pu, Sa te lit, Ve ter nik – Kra qa Pe tra, Ma ti je vi }e vu, Sre do je vi }e vu, Voj vo de Bo jo vi }a, Be ge~ – Par ti zan sku, Fu tog – No vo sad sku i ka na le u Ka }u i Ko vi qu.

Ovo pred u ze }e }e, u sa rad wi sa Grad skom upra vom, na red ne ne de qe gra |a ni ma po de li ti i bi o lo {ki pre pa rat ko jim mo gu da se bo re pro tiv ta ko zva nih ku} nih ko ma ra ca u svo jim dvo ri {ti ma.

- U okvi ru ak ci je „Za {ti ti bli `we – is kqu ~i zu ja we“ po de li }e mo BTI ta ble te ko je de lu ju na lar ve ko ma ra ca, a kom plet no uput stvo za wi ho vo ko ri {}e we osim na pa ko va wu, do bi }e i na let ku - ka `e A}i mo vi}. - Ovaj pre pa rat bi }e po de qen pr ven stve no gra |a ni ma u onim de lo vi ma gra da ko ji ne ma ju ka na li za ci ju, jer su sep ti~ ke ja me ide al na iz vo ri {ta ta ko zva nih ku} nih ko ma ra ca.

Q. Na to {e vi}

LA JO[ LU KA ^I DVE DE CE NI JE DRU GU JE SA SA TOM NA TVR \A VI

I navija i opravqa mehanizam Pr va aso ci ja ci ja na Pa riz u ve }i ni slu ~a je va je Aj fe lov to raw, Mo skvu u sve tu pre po zna ju po Cr ve nom tr gu, a za mno ge svet ske put ni ke kao i ov da {we sta nov ni {tvo, sat na Tvr |a vi pred sta vqa za {tit ni znak No vog Sa da. Nad vi su ju }i kom plet nu pa no ra mu gra da i oko li ne, mno ge je in tri gi rao, no sa mo je dan ~o vek po zna je ga u du {u. La jo{ Lu ka ~i, sta nov nik Pod gra |a Pe tro va ra din ske tvr |a ve, ve} dva de set go di na na vi ja sat i bri ne se o we mu.

- Sat je ne kad ra dio, pa je stao, a nas je to u Pod gra |u iri ti ra lo, pa smo se pi ta li {ta je s wim.

Ne ka da je „Grad sko ze le ni lo„ vo di lo ra ~u na o sa tu, a ja sam za hva qu ju }i jed nom pri ja te qu po ~eo da se sta ram o we mu. On mi je re kao da je sat stao i da ne ma ko da ga po pra vi. Po gle dao sam i vi deo da su u pi ta wu ma li kva ro vi, iza zva ni do tra ja lo {}u de lo va, pa smo na pra vi li no ve, is pro ba li ih, i evo i da nas ra di – ob ja {wa va La jo{.

Ka da se ne ki deo po kva ri, on ga ru~ no u svo joj ra di o ni ci na pra vi jer, me ha ni zam sa ta ru~ ne je iz ra de i de lo vi se ne mo gu na ru ~i ti ili ku pi ti, ve} mo ra ju da se pra ve po uzo ru na po sto je }e. Ce ni se da je sat star dva i po ve ka, a u to vre me ni su po sto ja le alat ne ma {i ne, ru~ no se ucr ta va lo, re za lo, ~e ki }a lo i se klo. Sva ki zup ~a nik je po seb no na pra vqen, a da nas ni jed na ma {i na ne mo `e da po no vi ta kvu iz ra du.

La jo{ sva ki dan pre la zi ste pe nik po ste pe nik do pla toa Tvr |a ve ka ko bi na vio sat, ~i ji se me ha ni zam na la zi u ku li ko ja je, dok nad zem ni de lo vi Tvr |a ve ni su iz gra |e ni, bi la naj vi {a ta~ ka ko ja se vi de la s ve li kih da qi na.

Upra vo zbog to ga, tvo rac sa ta za mi slio je da ve li ka ka zaq ka, ko ja je vi dqi vi ja, po ka zu je sa te, a ma la mi nu te. I tu se re {a va, za mno ge, ve li ka enig ma za {to je ovaj sat, za raz li ku od svih osta lih, ma lo na o pak.

Po La jo {e vim re ~i ma, bi lo je pro va la, ali za ni mqi vo je da pro val ni ci ni ka da ni su {te tu na pra vi li, ni su kra li de lo ve, a jed nom su ~ak i na vi li sat, ko ji ni je stao ~ak ni za vre me bom bar do va wa.

- I ta da sam odr `a vao sat, jer mi je bi lo va `no da se vi di da

AK CI JA GRAD SKE BI BLI O TE KE

Digitalizacija ~uva kulturno blago Grad ska bi bli o te ka je di gi ta li zo va la 10 kwi ga i oko 700 sta rih fo to gra fi ja i raz gled ni ca ~i me je, pre tri go di ne, po kre nu la pro ces za {ti te kul tur nog bla ga. Di rek tor ove usta no ve Mi lo{ Pan kov ka `e da je pro ces spor jer sa mo ~e tvo ro qu di ra di obi man po sao, a pro blem je i ne do sta tak soft ve ra. Plan je da do kra ja go di ne bu du di gi ta li zo va ne dve mo no gra fi je i 1.100 pri me ra ka sit ne gra |e, po put fo to gra fi ja, raz gled ni ca i no vi na.

Ka ko je ob ja sni la ru ko vo di lac Za vi ~aj ne zbir ke Bla `en ka Mar ko vi} ovaj pro ces ve o ma je zah te van i kom pli ko van.

- Di gi ta li za ci ja ne pod ra zu me va sa mo ske ni ra we i me mo ri sa we, jer sva ka stra ni ca ili sli ka, na kon ske ni ra wa, mo ra bi ti kon tro li sa na i po po tre bi is pra vqe na. Dru gi deo pro ce sa je opis i do dat na soft ver ska ob -

ra da po da ta ka da bi sva ka stra ni ca bi la la ko pre tra `i va za ko ri sni ke po bi lo ko jem poj mu ko ji se mo `e pro ~i ta ti ili vi de ti na stra ni ci - na ve la je Mar ko vi}.

U Grad skoj bi bli o te ci me |u 1.500 ra ri tet nih na slo va su kwi ge {tam pa ne od 1868. do 1918. go di ne, dok je 300 kwi ga, spo me ni ka kul tu re, ra |e no do 1867. go di ne. Ka ko je re ~e no, naj sta ri je kwi ge u Za vi ~aj noj zbir ci su „So bra ni je iza bra nih mo li ta va” Jo va na Ge or gi je vi }a iz 1771. go di ne, „Ve ~i ti ka len dar” Za ha ri ja Or fe li na iz 1789, „Isto ri ja ra znih slo ven skih na ro da” Jo va na Ra ji }a iz 1794, „Kan dor ili ot kro ve we egi pat skih taj ni” Ata na si ja Stoj ko vi }a iz 1800.go di ne i „Ogle da lo hri {}an stva” Me do ti ja An tra ci ta iz 1801. go di ne.

A. J.

9

ZA OKO ME SEC DA NA NA NA SE QU U DE TE LI NA RI

Protiv komaraca najmodernijim sredstvima Si ste mat ska ak ci ja za {ti te zdra vqa gra |a na od ko ma ra ca, ko ju u sa rad wi sa Grad skom upra vom spro vo di no vo sad ska „Ci klo ni za ci ja“, ove go di ne je po ~e la na vre me i bi }e iz ve de na po naj mo der ni jem si ste mu ka kav se pri me wu je sa mo u naj ra zvi je ni jim ze mqa ma Evrop ske uni je.

- Za hva qu ju }i ge o graf skom in for ma ci o nom si ste mu i naj mo der ni joj opre mi ko ja ukqu ~u je i bes pi lot nu le te li cu i am fi bij sko vo zi lo, ma pi ra li smo po ten ci jal na iz vo ri {ta ko ma ra ca - ka `e me na xer za od no se sa jav no {}u „Ci klo ni za ci je“ Da rio A}i mo vi}. - Eki pe Po qo pri vred nog fa kul te ta i na {i ti mo vi na te re nu su jo{ od po ~et ka mar ta, a pre de se tak da na po ~e li smo tret ma ne ko ma ra ca.

Za {ti ta gra |a na od ko ma ra ca bi }e spro ve de na u ~e ti ri fa ze.

Pr va, ta ko zva na pri prem na fa za ob u hva ti la je tret ma ne pre zi me lih for mi ko ma ra ca i pri pre mu te re na. U to ku su lar vi cid ni tret ma ni, a na kon to ga na

ponedeqak16.april2012.

Novi punktovi „NS bajka”

Rad ni ci „Grad skog ze le ni la” po ~e }e ove sed mi ce da ure |u ju dva no va sta ja li {ta za grad ske bi ci kle na No vom na se qu i De te li na ri, ko ji }e pri pa da ti si ste mu za iz najm qi va we bi ci ka la „NS bajk”. Na kon to ga sle di opre ma we za ko je }e bi ti za du `en „Par king ser vis”. Pre ma pro ce na ma, no vi punk to vi za iz najm qi va we bi ci ka la mo gli bi da bu du go to vi za me sec da na. U „Ze le ni lu” ka `u da su wi ho vi rad ni ci za du `e ni za iz grad wu me tal ne kon struk ci je, po sta vqa we bi qa ka pu za vi ca i trav wa ka sa za {tit nim ra ste rom.

No va sta ja li {ta na la zi }e se na Bu le va ru Jo va na Du ~i }a kod mar ke ta „Ro da” i u Ru me na~ koj uli ci kod „ABC” cen tra i bi }e iden ti~ na kao i sva osta la. No vi na }e bi ti se da li ce za de cu ko je se ne }e po seb no na pla }i va ti, a ka ko je ne dav no na ja vio gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, u do go vo -

ru sa Tu ri sti~ kom or ga ni za ci jom No vog Sa da i Na ci o nal nim par kom Fru {ka go ra, na ras po la ga wu }e bi ti i od re |en broj pla nin skih bi ci ka la za tu re po Tvr |a vi i Fru {koj go ri.

Za sa da je u op ti ca ju ukup no 125 grad skih bi ci ka la, po 14 na sva koj sta ni ci za iz najm qi va we i ima oko 700 re gi stro va nih ko ri sni ka. Ni je dan bickl do sa da ni je ukra den, a o{te }e wa su ve o ma ma la. Ce ne i uslo vi ko ri {}e wa isti su kao i pro {le go di ne.

Ka ko bi mo gli da ko ri ste uslu ge „NS bajk„ si ste ma, ko ri sni ci su du `ni da se uz li~ nu kar tu re gi stru ju na li cu me sta. Re gi stra ci ja pod ra zu me va iz ra du ~ip kar ti ce, ko ja ko {ta 500 di na ra i pred sta vqa jed no krat ni tro {ak za ko ri sni ka, ali je neo gra ni ~e nog tra ja wa. Ce na iz najm qi va wa je 20 di na ra za 60 mi nu ta, od no sno 100 di na ra za dnev no ko ri {}e we bi ci kla.

B. M.

OD PO ^ET KA GO DI NE U NO VO SAD SKIM ME GA MAR KE TI MA

Dele biorazgradive kese Ve }i na ve li kih mar ke ta u gra du kup ci ma ro bu pa ku je u bi o ra zgra di ve ke se, ~i me po dr `a va ju ured bu Mi ni star stva za za {ti tu `i vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa, do ne tu u ja nu a ru ove go di ne. Pre ma toj ured bi, pla sti~ ne ke se tre ba le bi da bu du za me we ne bi o ra zgra di vim, ali ka ko dr `a va ni je za bra ni la upo tre bu pla sti~ nih vre }i ca, one se i da -

ka da kre nu u na bav ku po ne su plat ne ne tor be, ka ko na ka si ne bi mo ra li da uzi ma ju pla sti~ ne.

Pre ma is tra `i va wu Aso ci ja ci je po tro {a ~a Sr bi je, od pe de set qu di, ko ji su pro {li ka su u jed nom od ve li kih no vo sad skih mar ke ta, sa mo je {e sto ro ima lo svo ju plat ne nu tor bu.

Po {to pla sti~ ne ke se pred sta vqa ju je dan od naj ve }ih za ga -

Raz gra di va ke sa ko {ta za 10 do 20 od sto vi {e u od no su na pla sti~ nu, ali je wi ho vom upo tre bom do pri nos `i vot noj sre di ni ve li ki

Fo to: F. Ba ki}

vre me ipak ni je sta lo bez ob zi ra na to {to je bom bar do va we. Pri ~a lo se da su tu sme {te ni lo ka to ri, pa ima ih, pa ne ma ih, a na kra ju se is po sta vi lo da ni voj ska ne zna ka ko lo ka tor iz gle da, ta ko da to ni kad ni je usta no vqe no – ka `e La jo{.

Sat na Tvr |a vi ima zvo na, ali ne zvo ni zbog go lu bo va ko ji su se na sta ni li u unu tra {wo sti, ula ze }i kroz {a lu ka tre ko je je uni {tio {rap nel, ka da je bom bar do van sta ri most mar {a la Ti ta.

Sat je stra dao jo{ jed nom, to kom Dru gog svet skog ra ta.

- Grom je uda rio u sat 1941. go di ne, a ka ko je s dru ge stra ne Tvr |a ve bi la pi va ra, je dan zrak je uda rio u to raw sa ta, a dru gi u oxak pi va re, ko ja vi {e ni kad ni -

je ob no vqe na. To raw je ta da iz go reo, i sad svi ka `u zbog ra ta. Ni je zbog ra ta, ve} zbog gro ma - pri ~a La jo{ Lu ka ~i.

Ce la po ro di ca Lu ka ~i bri ne o sa tu ka da La jo{ ni je tu. On vo di i po ro di~ nu ra di o ni cu za kon zer va ci ju i re sta u ra ci ju me ta la.

Ka ko ka `e, s gra dom ima spo ra zum da ko ri sti je dan po slov ni pro stor za ra di o ni cu, a da u ime to ga odr `a va sat.

- Sko ro sam ra zo va rao s gra do na ~el ni kom Pa vli ~i }em ka ko bi smo na pra vi li du go ro~ ni ji, ozbiq ni ji ugo vor ko ji bi se ti cao odr `a va wa sa ta. Mo ja po ro di ca je voq na da na sta vi to da ra di, ali po treb no je da se to sta vi na pa pir – ka `e Lu ka ~i.

J. Zdje la re vi}

^ITAOCI PI[U SMS

qe mo gu na }i u kom {ij skim rad wa ma. Bi o ra zgra di ve ke se u svoj asor ti man uveo je i „Uni ve rek sport„. Pre ma re ~i ma port pa rol ke ovog tr go vin skog lan ca Oli ve re ]ir ko vi}, ka ko bi jo{ vi {e za {ti ti li no vo sad sku `i vot nu sre di nu, uve li su si stem „Greb beg”, ko ji ~i ne ma {i ne na ka sa ma iz ko jih se iz vla ~e ke se, a ko ji sma wu je upo tre bu vre }i ca za 30 od sto.

- Za nas kao tr go vin ski la nac ne po sto je ni ka kve sub ven ci je za to {to ko ri sti mo bi o ra zgra di ve ke se - ka `e ]ir ko vi}.- S ob zi rom na to da su pro iz vo |a ~i do bi li sub ven ci je za adi ti ve ko je ko ri ste u pro iz vod wi raz gra di vih ke sa, ce na go to ve vre }i ce spu sti la se na pri hva tqi vu. Raz gra di va ke sa ko {ta za 10 do 20 od sto vi {e u od no su na pla sti~ nu ke su, ali je wi ho vom upo tre bom do pri nos `i vot noj sre di ni ve li ki.

Or ga ni za ci je ko je se ba ve za {ti tom `i vot ne sre di ne mno go pu ta su ape lo va le na su gra |a ne da

|i va ~a sre di ne, ko ji ma je po treb no ne ko li ko sto ti na go di na da se raz gra de, Fond za za {ti tu `i vot ne sre di ne uveo je pod sti caj na sred stva za pro iz vo |a ~e bi o ra zgra di vih vre }a. Po to ni pro iz ve de nih bi o ra zgra di vih ke sa ovim pro iz vo |a ~i ma sle du je 7.000 di na ra, a da bi taj no vac do bi li, vre }e mo ra ju pro }i test u la bo ra to ri ji za am ba la `u i pa ko va we na Teh no lo {kom fa kul te tu. Ru ko vo di lac la bo ra to ri je prof. dr Ve ra La zi} ka `e da se na ovom me stu is pi tu je sa stav ke sa tre ge ri ca tri no vo sad ska pro iz vo |a ~a.

- La bo ra to ri ja po sto ji ve} 40 go di na, a zbog tra di ci je, zna wa i is ku stva od re |e na je za je di nu ko ja mo `e iz da va ti ser ti fi ka te ka `e La zi}. - Do sa da {we ana li ze su po ka za le da na na {em tr `i {tu pro iz vo |a ~i ke sa ko ri ste adi ti ve za raz grad wu od ne ko li ko svet skih kom pa ni ja i svi su se po ka za li efi ka snim.

N. Rad man

065/47-66-452

Ode imiy ~istog grada Vi di mo svi da je grad une re |en od ku} nih qu bi ma ca, ali ni {ta ne mo `e mo, iz gu bi }e mo sve bit ke za ~ist i lep grad, a gra fi te tek da spo me nem, ne mam vi {e na de...

066/8811... * * * Gra |a ne za cr ni „In for ma ti ka” sa svo jim ka ma ta ma, a sa da jo{ sa sud skim tak sa ma i sud skim tro {ko vi ma. Sa da sud ski tro {ko vi iza |u vi {e ne go ra ~un za stan. Pred iz bo re oti ma ~i na ka kva se ne pam ti, daj {ta se jo{ ote ti mo `e.

065/6117... * * * Du nav blo ki ran, rad ni ci glad ni i bez zdrav stve nog osi gu ra wa, a ga zdu {ti ti - ko?

065/5640...

* * * I da qe sram nas bi lo!! De ca nam umi ru u po `a ri ma! Pa gde su na {e nad le `no sti i od go vor no sti!? Od grad skih vla sti, po -

kra jin skih... a i na da qe, po ka za li su se! U ~i jim vla sti ma je vi {e od go vor nost?! Na {e de ce vi {e ne ma!!! Stra {no! Svi mi ima mo de cu, zar ne? 063/8633...

* * * Ko me se to do dvo ra va Mla |an Din ki} ka da Voj vo di nu sta vqa pod ka pu re gi o na, ina ~e ba{ po vo dom to ga tre ba lo bi pre sva ke kom bi na to ri ke da sta ne pred ogle da lo i pro ve ri svo je zna we.

060/0227... * * * [ta ni je ja sno ~i ta o cu 063/5568... Me ni su obe }a li u in spek ci ji da }e, ~im pro |e go di {wi, re {i ti kli mu na ula zu u zgra du, a to je bi lo la ne.

Li man 1.

063/7611... * * * Za 064/2085... to je do bar pred log, ali mo ra bi ti i ka zna, a to je da okre ~i ba rem jo{ tri po red we go vog ru ko pi sa.

063/5272...

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak16.april2012.

DNEVNIK

c m y

10

СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕН ПРАВОСЛАВНИ ВАСКРС

Фијакерима у поливање девојака

Ограђен део тротоара

Кров школе опасан за пролазнике

КИКИНДА: Основна школа „Вук Караџић” ограђена је целом дужином у Улици генерала Драпшина, јер је кров у врло лошем стању и тренутно представља опасност по пролазнике. На молбу представништва школе, локална самоуправа је проценила ситуацију и оградила простор.

- Земљиште је државно, а зграда припада школи, то значи да је за одржавање зграде задужена локална самоуправа. Инспектори

су на терену проценили ситуацију и донели решење у коме се наводи да се заштити пролаз школе у целој дужини, од око 73 метра, због опасности да цреп склизне и повреди пролазнике. Тај посао је завршен, а локална самоуправа ће даље, у складу са својим надлежностима, пронаћи адекватно решење - рекао је Милутин Гаврилов, секретар Секретаријата за инспекције послове у Општини Кикинда. А.Ђ.

Унапређење Кикинђанки КИКИНДА: Удружење жена „Артеса” у Кикинди спровело је пројекат „Савез за унапређење економског положаја Кикинђанки”, а у Свечаној сали СО Кикинда представљена је радна верзија Акционог плана, којој су присутвовали и председник општине Кикинда, Илија Војиновић и помоћница председника Гордана Булатовић. Циљ пројекта је равноправност полова на локалном нивоу, а циљна група биле су жене предузет-

нице, менаџерке и лидерке којима је недостајао план у остваривању сопствене мисије. Акциони план дошла је да подржи и Наталија Мићуновић, директорка Управе за родну равноправност Министарства рада и социјалне политике. Координаторка пројекта, Светлана Козић истакла је да ће у другој фази пројекта бити расписан конкурс за одабир жена са села које ће бити полазнице из области агробизниса и предузетништва. А.Ђ.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Arena: „Parada” (16), „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (12), „Ma~ak u ~izmama” (14), „Kung fu panda 2” (12.30), „Hepi fit 2” (13) „Mapetovci” (12.10), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (14.45, 20.15), „Putovawe 2: tajanstveno ostrvo” (14.30), „Ustani~ka ulica” (18.20, 22.25), „Loraks” (11.15, 14.30, 16.30), „Crna Zorica” (16.30) „Ogledalce, ogledalce” (14.10, 16.10), „Gnev titana” (13.15, 19, 22.40), „Igre gladi” (17, 19.45),”Best egzotik Merigolg hotel” (18), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (18.05, 20.10, 22.35), „Titanik 3D” (15.15, 21), „Projekat H” (18.15, 20, 22), „Klip” (20.30, 22.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Febronija Mihajla Meduwanin (1932) u 10.30 ~asova, Soko Bogoquba Jojki} (1942) u 11.15, Robert Jo`efa Povqa{ (1965) u 12 sati - urna, Slobodan Sima Kova~evi} (1947) u 12.45 i Sava Trifka Mihajlovi} (1941) u 14.15 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawen Borivoj Ivanke Atanackov (1936) u 13 ~asova. Na katoli~kom grobqu bi}e sahrawene Maria Karoqa Arva (1925) u 13 i Branka Luke Rada{- Bari{i} u 15 ~asova.

САНАД: Неговање традиционалног ускршњег обичаја поливања девојака данас приређују чланови КУД „Вук Караџић„ из Санада код Чоке. Полазак фијакера са поливачима предвиђен је у 10 сати, а после поливања приредиће се богат културно-уметнички програм у коме ће поред домаћина наступити и чланови КУД „Др Тихомир Остојић„ из Остојићева. У центру Санада биће отворена целодневна изложба Уметничке радионице КУД „Вук Кара-

У Санаду момци фијакерима на ускршњи понедељак обилазе девојке

Богослужење, посланица, црвена јаја БЕЧЕЈ: Пошто је литија, тачно у поноћ, три пута обишла једини Српски православни храм Свети великомученик Георгије у Бечеју, православни верници највећег потиског града присуствовали су Васкршњем јутрењу и тиме започели

великомученик Георгије“, под вођством Данице Ружичке и Дечијег црквеног хора, који води Сенка Јовановић. Јучерашњем Богослужењу присуствовали су и свештеници Римокатоличких цркава у Бечеју, представник Владе АП Војводине Мирослав Васин, председник Скупштине општине Бечеј Душан Јовановић и неколико челника општинских одбора политичких странака. Посебно место, на богатој трпези, заузимала су ускршња фарбана јаја, а првоофарбано црвено јаје ће до наредног Васкрса симболично бити чуваркућа сваког српског православног дома и чувати укућане од болести и зла. Данас у 7,30 сати је ЈутреДетаљ после Васкршњег богослужења ње, од 9 сати ће се служити тродневно обележавање Васкрса. Света литургија, а у 18 сати је ВеЈош свечаније било је јуче, на сам черње. Сходно традицији, правоВаскрс, током Свете литургије, коју славци ће данас обићи гробове је, као и Васкршње јутрење, слу- предака и пријатеља и запалити жио свештеник Дејан Станојев, у свеће на њиховим хумкама и спосаслужењу ђакона Леонтина и хор- меницима. ске пратње Црквеног хора „Свети В. Јанков

Чоколадни зека за најлепше шаре

БЕЛА ЦРКВА: Удружење хранитеља „Срећни заједно“ организовало је ове године за своје штићенике акцију фарбања јаја. Учествовало је тридесет деветоро деце, узраста од шест до једанаест година. Кувана јаја за фарбање су доносили са собом, а удружење је обезбедило фломастере и темпере. Малишани су показали изузетну креативност, па су се тако на јајима нашле права мала уметничка дела. Трочлана комисија имала изузетно тежак задатак до прогласи три првонаграђена јајета, па је за све учеснике организатор је припремио по једну „милка“ чоколаду. Првонаграђени Славко Будак добио је триста грама чоколаде и ускршњег чоколадног зеца. Друго место освојила је Јасмина

Станојловић и са собом је понела, поред чоколаде, чоколадног зеца и кесицу чоколадних јаја. Чоколаду и кесицу чоколадних

јаја освојио је и трећепласирани Марјан Керчуљ. Председник Удружења хранитеља „Срећни заједно“ Станко Радованов рекао је да они често организују дружења деце из хранитељских породица: За први мај ће бити организован излет и спортски дан, а 18. маја прослављају гоМ. В. дишњицу Удружења.

VODI^

TELEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

џић„, а Српска православна црквена општина у Санаду такође приређује свечани ускршњи програм у порти православног храма Вазнесења Господњег са почетком од 17 сати. Наступиће Хор „Жене мироносице„ и Дечји хор храма Светог архангела Михаила из Зрењанина, а представу „Христово васкрсење„ извешће глумци аматери из Санада. Празничну беседу одржаће прота Бранко Попов из Зрењанина. Текст и фото: М. Мр.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati.

Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

НАСТАВАК ИЗГРАДЊЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ НА ДУНАВУ КОД АПАТИНА

Обалоутврда на рачун Светске банке АПАТИН: Завршен је Главни пројекат санације обалоутврде и Главни пројекат изградње секундарне обалоутврде код Апатина и документи су достављени Светској банци, која ће финансирати ове захвате, као што је у протекле две године етапно плаћала постављање обалоутврде. Реч је о уређењу обале од кајакашке кућице до малог Лимана, где почиње подручје Робнотранспортног центра.

- Ово је најдужа етапа обалоутврде која ће се градити, а укупна инвестиција је процењена на око 170 милиона динара. На овом потезу биће уређен двоструки простор, један уз саму

обалу Дунава а други до бента који се ту раздваја. У завршној фази је и замена земљишта са „Војводинашумама” што значи да ће општина постати власник и управних зграда и осталих објеката Шумске управе Апатин - рекао је Милан Павковић, директор Дирекције за изградњу на седници Савета МЗ Апатин. На истој седници донета је и одлука да ова месна заједница учествује у финансирању идејног пројекта примарног вода фекалне канализације Купусина- Апатин, у висини од 1,4 милиона динара, док ће МЗ Купусина финансирати идејни пројекат секун-

дарне мреже фекалне канализације у селу у висини од 2,4 милиона динара. Одлучено је да се реконструише водоводна и канализациона мрежа на простору Трга Николе Тесле.

- Средства за уређење Трга добићемо од европске инвестиционе банке и то у висини од 87,5 милиона динара с обзиром на то да су укупни радови процењени на 175 милиона динара, а банка је признала сва досадашња улагања у уређење Трга као сопствена средства, иако смо и њих добили из разних фондова - рекао је Милан Павковић. Ј. Прелчец

ponedeqak16.april2012.

ИЗБОРИ 2012.

СВМ жели да поправи позицију у Чоки ЧОКА: Програм Савеза војвођанских Мађара у Чоки на конференцји за новинаре представили су нисилац листе за локалне изборе за одборнике СО и кандидат за председника општине Ференц Балаж,

да у својим редовима имају кадрове за челне функције који могу допринети опоравку ове неразвијене општине, пре свега оживљавањем привредних активности и запошљавањем, односно бављњем свако-

СУБОТИЧКИ БАЗЕН СЕ ГРАДИ РЕКОРДНОМ БРЗИНОМ

Отварање крајем априла СУБОТИЦА: Уколико је веровати најавама од пре месец дана, у

присуству тадашњег председника Републике Србије Бориса Тадића,

Уређују се паркиралишта

VESTI Интернет и кабловска ПАНЧЕВО: Ускоро ће и становници Војловице, Старчева, Омољице, Брестовца и Иванова добити кабловску телевизију и интернет. Први ће бити прикључени грађани Старчева. Цене прикључка за кабловску телевизију биће три хиљаде динара, а за кабловску и интернет 3,5 хиљада динара. Кабловски оператер биће КДС „Срем“ из Шимановца. Становници који се буду прикључили на кабловску, имаће око 70 канала, а међу њима и ТВ Панчево. З. Дг.

КИКИНДСКА ЈАВНА АГЕНЦИЈА ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ

Ненаплативи кредити већи од добити КИКИНДА: Јавна агенција за пољопривреду и малу привреду у Кикинди пословала је прошле године са 4,5 милиона динара добити. Резултат би био и бољи да су наплаћени кредити у износу од 150 хиљада евра.

Помоћ Канцеларији за економски развој ВРБАС: Општина Врбас и Покрајински секретаријат за међународну сарадњу и локалну самоуправу склопили су уговор о суфинансирању приоритетних пројеката из локалних стратешких планова. Према речима помоћник председника општине Врбас Вукашина Вујичића, уговор се односи на реализацију пројекта унапређење општинских капацитета за социјално економски развој.

- За реализацију пројекта општина Врбас добила је 662.100 динара и средства ће бити усмерена у побољшање техничких услова рада Канцеларије за локални економски развој и систематизацију радних места у овом телу. Канцеларија је постојала и до сада али не у саставу локалне самоуправе, а један од услова за сертификацију општине налаже нам да је уклопимо у систем општинске амдминистрације. Зато су нам ова средства добродошла за ефикасну трансформацију Канцеларије за локални економски развој - рекао је Вујичић. М. Кк.

Корупција тањи буџет ПАНЧЕВО: Државни буџет због корупције у јавним набавкама губи милијарду евра, констатовала је комисија ММФ која долази у Србију. То је по речима Предрага Живковића секретара Окружног одбора Српске напредне странке, велика пљачка грађана Србије.

30. априла у Суботици ће се организовати утакмица ватерполо репрезентација Србије и Мађарске, на пливалишту новог затвореног базена на Прозивци. Утакмица би уједно била и свечано отварање базена. Око 200 радника ради у три смене и у рекордном року ће, по најавама, завршити објекат. Директор ЈП Дирекције за изградњу града Јосип Ковач Стрико каже да је завршена изградња 85 паркинг места око зграде објекта, од чека је пет паркинг места намењено инвалидима и да почиње асфалтирање пешачких стаза. За недељу дана, а можда и пре, требало би да почне пуњење базена водом.

- Када се заврши асфалтирање, почиње озелењавање и уређење околине. Вредност спољашњих радова је 18 милиона динара, а новац је обезбеђен из градског буџета – рекао је Ковач Стрико. С.И.

Небојша Лакета

- Кредити су подељени 2005. и 2006. године. Подељена су 23 кредита у износима између 5.000 и 10.000 евра, али 12 кредита није враћено. Три кредита су чак отписана по основу судске одлуке, јер су ненаплативи. Они којима су у тој групи кредити додељени, немају никакву имовину на своје име, као ни гаранције - објашњава директор Небојша Лакета. - Прошле године на име поменутих кредита Јавна агенција наплатила је 999 евра, а по основу 12 кредита који су још у судском поступку дуг је око 60 хиљада евра. Јавна агенција за пољоприведу и малу привреду Општине Кикинда пре четири године имала је три запослена, од којих је један био представник ове фирме у Новом Саду. У оквиру ове фирме су радници Прихватилишта за псе и мачке лу-

талице, отвореног пре годину дана, затим, запослени на сточној пијаци, док Агенција води рачуна и о пољочуварској служби у општини. За отварање Прихватилишта за псе и мачке добијено је осам милиона динара бесповратних средстава, и оно је опремљено по најсавременијим условима, каже Лакета. Законска обавеза локалне самоуправе је да има зоохигијеничарску службу која ће се бавити уклањањем паса и мачака луталица и анималних лешева са јавних површина. Прошле године зоохигијеничарска служба уклонила је 365 животињских лешева са јавних површина и из домаћинстава. Агенција је склопила уговоре са седам општина у којима не постоје службе које се баве овим пословима - Апатином, Новим Бечејом, Новом Црњом, Чоком, Сентом и Адом. Пољочуварска служба оформљена је пре три и по године и до сада је из Покрајине за њен рад локална самоуправа добила 32 милиона динара: - Значај и улога пољочуварске службе су велики. Само прошле године пољочувари су спречили да се разбукта 57 пожара који би нанели велику штету. Пољочувари не могу бити у сваком моменту на сваком месту, али је евидентно да је број крађа у атару смањен самом чињеницом да су они константно присутни на терену - каже Лакета. Пољочувари су мапирали и 200 километара атарских путева који су преорани, а регистровали су и више од 200 дивљих депонија у атару. Пре четири године регистрована је и сточна пијаца на којој је за Кикинђане улазак бесплатан. Сопственим приходима Јавна агенција купила је возило вредно милион динара, а отворена је и нова служба која ће се бавити дератизацијом, дезинфекцијом и дезинсекцијом. А.Ђуран

11

Челници СВМ-а представили кандидатске листе

кандидати за одборнике Ноеми Хорват и Тибор Олај, као и кандидати за покрајинског посланика по већинском систему Ласло Кормањиш и са пропорционалне листе Ибољка Оноди. Они предочавају да СВМ очекује да задржи и поправи садашњу позицију у општинској власти уверени

дневним проблемима грађана са више труда и пажње него до сада. Председник Месне организације СВМ Чоке и кандидат за покрајинског посланика по већинском систему Ласло Кормањош истиче да је његов мото брига о заједници, указујући да се у претходном периоду доста урадило у Чоки, али да се у

свим областима друштвеног живота мора равномерно посветити свим насељима, да не би била подређена у односу на Чоку, односно да је потребно обезебедити услове за нормалнији живот.

- Приоритет нам је решавање горућих проблема у општини, који се односе на стварање услова за отварање нових радних места - каже Ференц Балаж. - То можемо пружањем подршке постојећим предузетницима да се развијају и проширују делатност, а са друге стране незапосленима желимо омогућити који имају амбиција да покрећу сопствени породични бизнис. Намера нам је и да покрећемо јавне радове из општинске касе, не очекујући само покрајинска или републичка средства. Инфраструктуру за предвиђену индустријску зону могуће је релизовати етапно, за заинтересоване домаће и стране улагаче. Шанса је и у поспешивању пољопривреднне производње, формирањем фонда на општинском нивоу, потребна су улагања у равномерни развој инфраструктуре у свим насељима општине, а такође домаћинско пословање у свим општинским институцијама, њихов ефикаснији рад и пружање услуга грађанима. М. Митровић Фото: М. Митровић

Лигаши прекречили навијачки графит ЗРЕЊАНИН: Омладина Лиге социјалдемократа Војводине у Зрењанину организовала је акцију кречења графита, обележја једне од највијачких група, који је био исцртан на објекту некадашње Синагоге, на углу улица Јеврејске и Сарајлијине. Кандидат ЛСВ за покрајинског посланика Владимир Васиљев казао је да је Лига једина странка која већ више од две деценије доследно и континуирано истрајава у борби против свих облика насиља и дискриминације.

- Екстремне навијачке групе у Србији црна су мрља нашег спорта и најружнија слика коју шаљемо у свет. Једно је спортски навијати и поштовати противника, а сасвим је друго користити спорт за пропагирање насиља, националне, верске или полне мржње, односно за уништавање туђе имовине – нагласио је Васиљев. Председница Омладине ЛСВ у Зрењанину Божана Вукадиновић осудила је уништавање туђе имовине, упозоравајући да је ово вандалско дело и вређање Јеврејске националне

заједнице, јер се налази на згради некадашње Синагоге, односно на месту на којем се сваке године обележава

Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Ж. Б.

У Ади шест листа за одборнике

Акција белоцркванских лигаша БЕЛА ЦРКВА: Општински одбор Лиге социјалдемократа Војводине организовао је у суботу изузетно успешну промотивну предизборну акцију. На штанду, који је био постављен у главној улици, за непуно два сата подељено је пет пакета листа „Слободна Војводина“, око 500 привезака и нешто више флајера „Зато што живим овде“ и „Сандра Ристић кандидат за посланика“. Подељено је и око 150 ускршњих јаја у бојама странке. Делећи материјал, активисти су користили прилику да попричају са грађанима и да их упознају са циљевим и задацима за које ће се Лига борити. М. В.

АДА: Оп штин ска из бор на ко ми си ја у Ади по твр ди ла је до са да шест кан ди дат ских ли ста за ло кал не из бо ре за од бор ни ке Скуп шти не и шест кан ди да ту ра за из бор по сла ни ка Скуп шти не АП Вој во ди не по ве ћин ском си сте му. За ло кал не из бо ре но си лац ли сте Де мо крат ске стран ке „Из бор за бо љи жи вот Бо рис Та дић„ је ак ту ел ни пред сед ник оп шти не Зол тан Би лиц ки. На дру гом ме сту је ли ста „Са вез вој во ђан ских Ма ђа ра - Иштван Па стор„, а за тим сле де ли сте „Ли га со ци јал де мо кра та Вој во ди не - Не над Ча нак„, „Де мо крат ска за јед ни ца вој во ђан ских Ма ђа ра - Чон ка Арон„, ко а ли ци ја „По кре ни мо Мол и Аду - То ми слав Ни ко лић (СНС, ПСС)- Стан ка Ми хај лов„ и „Гра ђан ски са вез Ма ђа ра - Та маш Шаш„. За ман дат по кра јин ског по сла ни ка по ве ћин ском си сте му до са да су по твр ђе не кан ди да ту ре Јо же фа То би ја ша (ДС), Аро на Чон ке (ДЗВМ), Стра хи ње Мо ро ви ћа (По кре ни мо Вој во ди ну - То ми слав Ни ко лић (СНС,НС, ПСС), Фе ренц Илеш (СВМ), Ру дол фа Кри жа на (ЛСВ) и Јо же фа Бер на та (СПСПУПС-ЈС-СДПС). М. Мр.

ponedeqak16.april2012.

c m y

12

vOJvO\AnSkA HROnikA

dnevnik

ИРИЖАНИ СЕ ВИШЕ НЕ ВОЗЕ АУТОБУСОМ

Тaксијем по цени аутобуске карте

ПОСЕТА КЛУБУ ЗА СТАРА ЛИЦА У ЗРЕЊАНИНУ

Садржајније треће животно доба ЗРЕЊАНИН: Заменик градоначелника Зрењанина Горан Каурић, заменик председника Скупштине града Предраг Јеремић и директор зрењанинске филијале Завода за пензијско - инвалидско осигурање Милан Звекић посетили су Клуб за стара лица, при Геронтолошком центру. Поред домског смештаја, Геронтолошки центар пружа најстаријим Зрењанинцима и друге видове социјалне заштите, попут услуга Клуба за стара лица и Службе неге и помоћи у кући. Директорка Геронтолошког центра Зорица Вучковић казала је да Клуб броји око 300 чланова. Постоје бројне секције и, у зависности од афинитета и интересовања, корисници се могу укључитиу у бројне активности које се у тој установи организују

- Циљ Клуба јесте, не само дружење наших старих суграђана, већ и намера да им се пружи могућност да што активније, садржајније и квалитетније проведу треће животно доба – објаснила је Вучковићева. Иначе, Клуб функционише готово тридесет година, а услуге које пружа старима финансиране су из буџета локалне самоуправе.

- Иако је оно што смо овде видели изнад наших очекивања, ипак постоје и одређени проблеми, а тичу се финансија. Локална самоуправа ће се потрудити да помогне Клубу. Првенстевено када је проблем превоза у питању, а затим и када је реч о одређеним грађевинским захватима које је неопходно урадити – обећао је заменик градоначелника Горан Каурић. Ж. Б.

Професорка Јулија Секулић, (лево) и награђене ученице

НА ТАКМИЧЕЊУ „ЗНАЊЕ” БЕОГРАДСКЕ БАНКАРСКЕ АКАДЕМИЈЕ

Вршчанкама награду донела питома нана ВРШАЦ: Недавно су ученице Школског центра „Никола Тесла“ из Вршца Невена Бујић, Милица Гаковић и Сања Дамовић, на такмичењу „Знање“, које организује Београдска банкарска академија, освојиле прво место, престжно признање које додељује десетошлани жири, састављен од признатих банкара и привредника Србије. Ученице из ове школе су учествовале са пројектом „Мента - еко футуре“, у којем су разрадиле органску призводњу и прераду питоме нане у Великом Средишту, а њихов пројекат је победио у конкуренцији екипа из 22 средње школе економског смера из целе Србије.

-Пројекат „Мента – еко футура“добио је највише оцене за бизнис идеју и израду самог пројекта, али и за саму презентацију. У такмичењу „Знање“ се трагало за најбољом предузетничком идејом, бизнис планом и ученичким тимом. Односно будућим предузетницима. Велика је част што је десеточлани жири од истакнутих банкара и привредника Србије у великој конкуренцији препознао наш пројекат као најбољи – каже ментор победничке екипе професорка Јулија Секулић.

-Рад на пројекту је захтевао много рада и истраживања. Донекле смо биле упознате са материјом, коју смо обрађивале и то нам је олакшало посао. Међутим, највећу трему смо имале када је требало да се представимо жирију, али смо на крају ипак заблистале – каже Сања Адамов.

- Надале смо се да ћемо добити ову награду, јер смо много рада уложиле у припреми пројекта, али када су на проглашењу изгооворили име наше школе, ипак смо биле изненађене. За све смо захвалне нашој менторки Јулији – прича о овом успеху Невена Бујић, а њихови другари тврде да ће се о овим девојкама тек чути. Са овим признањем, ученице овог тима освојиле су и награду - седмодневно путовање у Торино, али и стипендије од три хиљде евра за школовање.

- То је и био додатни симулас за учешће на овом такмичењу и веома смо поносне што смо у јакој конкуренцији освојиле прво место и што ће нам много значити у даљем школовању – каже Милица Гаковић. Р. Јовановић

Санација и проширење улица ТЕМЕРИН: За санацију дела уличних саобраћајница у Темерину и Бачком Јарку, као и изградњу атарског пута утрошиће се 29,5 милиона динара. У току су радови на проширењу веома оптерећене саобраћајнице у западном делу Партизанске улице, од Новосадске до индустријске зоне у Темерину где се налазе АД ФКЛ, АД „Петефи-Алмекс”, ДОО „Термовент СЦ”, Институт за вештачко осемењавање, „Векић чоколејд”, „Тип кооп” и више занатских радионица. Овде ће се пут проширити са четири на пет метара, у укупној дужини од 400 метара, а у плану је изградња се-

мафора на раскрсници са Новосадском улицом. Озбиљна реконструкција уличних саобраћајница планирана је овог пролећа у Улици Иве Лоле Рибара у Бачком Јарку у дужини од 350 метара, улици Народног фронта у Темерину од Кадског купатила до Змај Јовине, у дужини од 750 метара и у Пролетерској улици на Телепу, од Новосадске до Улице Косте Нађа у дружини од 770 метара. У току су припреме за изградњу километра атарског асфалтног пута, ширине 3,5 метра од улице Марка Орешковића у Бачком Јарку према Бенту и Каћу. М. М.

ИРИГ: Од када је АТП „Војводина” укинула аутобуску станицу у Иригу, Ирижани, али и сви намерници, који се затекну у овом сремском месту, имају проблем са путовањем. Иако кроз ову општину пролази најфреквентнији српски пут М - 21, којим дневно протутњи око 20 хиљада возила, из Ирига тешко може да се стигне на неко друго одредиште. Због тога су Ирижани упућени на услуге ауто-такси превоза и тако, годинама, навикли да своје послове обављају таксијем, како између насељених места, тако и на релацијама према Руми и Новом Саду. Цена оваквог вида превоза је иста као и цена аутобуске карте. То је и био разлог због којег су иришки оп-

штинари одлучили да донесу нову одлуку о ауто-такси превозу, којом би требало да се регулише ова област.

- Први задатак је да се стане на пут нерегистрованим ауто-такси превозницима и путницима пружи квалитетан и безбедан превоз. То значи да треба да се изборимо са нелегалним таксистима, посебно због осигурања, које путници имају само код регистрованих превозника - каже први човек иришке општине Владимир Петровић. За сада је на територији општине Ириг регистровано око 20 таксиста и сви они треба да испуне одговарајуће услове. Таксиста треба да буде легалан, да има све папире и документацију, да носи

редовно таблу, да има исправан таксиметар, д чисто и уредно возило и да извршава све обавезе према држави. Сви треба да послујемо под истим условима, а на свакоме је да се потруди и буде успешан - каже таксиста Гаврило Олћан. Одлука о ауто-такси превозу дефинише многа питања, од исправности возила, безбедности, опремљености и обележавања аутомобила, до понашања и изгледа возача. За нелегалне таксисте, али и све оне који се не придржавају Одлуке, прописане су новчане казне од 100 до 500 хиљада динара.

- Против њих ћемо предузимати и мере одузимања саобраћајних дозвола, у сарадњи са

полицијом, и скидаћемо регистарске ознаке, први пут, на пет дана. Уколико и након тога не испуне тражено, регистарске ознаке ће бити скинуте на десет дана. Трудићемо се максимално да санкционишемо нелегалне и оне који не поштују одлуку, али и да унапредимо рад свих који раде по закону - истиче Иван Чаркушић из Службе за инспекцијске послове општине Ириг. Ових дана се на територији целе иришке општине обележавају такси стајалишта, која ће бити намењена само за легална возила, а свако регистровано такси возило биће видно обележено одговарајућом легитимацијом. Ј. Антић

ПЛАНОВИ ДИРЕКЦИЈЕ ЗА ИЗГРАДЊУ БЕЧЕЈА

Две недеље за ударне рупе БЕЧЕЈ: Продајом око 17 хектара грађевинског земљишта у индустријској зони инкасирано је око 56 милиона динара и сада се та средства на разне начине наменски враћају уређењу грађевинског земљишта. Бригу о томе води Дирекција за изградњу Бечеја, а директор Звонко Станков је представницима медија рекао у које све послове ће се уложити новац, као и којим пословима се ових дана бави фирма на чијем је челу.

- Први најављени посао, реконструкција јавне расвете, већ је обављен. У овој фази замењене су постојеће живине сијалице Реконструкција родне куће браће Тан тече по плану од 250 вати новим натријумским не масе за крпљење рупа по пу- Бечеју има 280 километара путеод 150 вати, што ће омогућити тевима и верујемо да ће до прво- ва, од чега је 240 километара асквалитетније осветљење и мању мајских празника тај посао бити фалтирао. У овој години планипотрошњу електричне енергије готов. Овога пута нисмо водили рамо десетак километара улица у делу Главне и Зелене улице, рачуна, приликом одабира изво- да асфалтирамо и касније настаодносно целој Новосадској, као ђача на конкурсу јавне набавке, вимо у том ритму, што значи да и на мосту преко Канала - нагла- о цени, већ је критеријум био за коју годину више неће бити шава Станков. предпоставка како ће се посао блата у бечејским улицама. УраСледећи посао биће крпљење урадити. Суботичкој фирми дићемо и десетак километара ударних рупа на коловозима. „Комград“ је поверен посао, јер тротоара у овој години. Кренули - Пошто се асфалтне базе пале се у неколико околних градова смо с тротоаром у Улици Уска и 15. априла, све смо утаначили да доказала, управо, добрим радом. настављамо редом. Истовремесе одмах уложи 450 тона асфалт- Додао бих овом приликом да у но, тамо где нема техничке мо-

Објављен конкурс за награду „Бал у Елемиру”

ЕЛЕМИР: Месна заједница Елемир и Организациони одбор манифестације “Бал у Елемиру – Сремчеви дани” објавили су конкурс за књижевну награду “Бал у Елемиру”, за књижевна дела хумористичког – сатиричног жанра (проза, поезија, афоризми). Обим сваког остварења којим се конкурише за награду не сме превазићи више од 12 страна уобичајеног компјутерског слова фонт 10, код прозе, док се поетска остварења, сем појединачног наслова, могу слати и у циклусу до десет песама. Број афоризама такође је ограничен на десет страна. Радови морају бити до сада необјављени, потписани именом и презименом са адресом и бројем телефона аутора. Право учешћа имају сви аутори из земље и иностранства¸ а поново могу учествовати и аутори награђени на прошлогодишењем конкурсу. Рок пријема радова за конкурс је 1. јун и шаљу се на адресу: Месна заједница Елемир, Улица Жарка Зрењанина 49, 23208 Елемир, са назнаком “За књижевни конкурс Бал у Елемиру 2012”. Додељују се укупно три награде: прва у износу од 50.000 динара, друга од 30.000 и трећа од 20.000 динара. Одлуку о наградам доноси трочлани стручни жири, а уручење награда обавиће се 29. јуна, у оквиру специјалног програма манифестације “Бал у Елемиру – Сремчеви дани”. Ж. Б.

гућности за постављање асфалта, као што је случај с Болманском улицом крај Старе Тисе, насипамо туцаник - рекао је Звонко Станков. Грађевинари раде и на несуђеној плажи крај Тисе, где ће завршити бедем, који опасује простор између реке и шеталишта намењен за рекреацију. Раније су доведени вода, електрична енергија и канализација на овом простору, али пар година се није ништа даље урадило. Сада ће се поставити неколико мобилијара и простор ће покушати да се приведе намени.

- Уређујемо и прилаз плажи у Бачком Петровом Селу, изравнаћемо простор за плажу, а постоји иницијатива од месне заједнице да се постави и сплав за купаче. У Бачком Градишту ћемо изградити паркинг за камионе и доставна возила уз већ уређену месну пијацу, па више неће бити загушења саобраћаја на улици током пијачних дана. Као инвеститор и надзорни орган пратимо реконструкцију родне куће браће Тан и како радови теку по плану очекујемо да ће ускоро то бити нови архитектонски бисер у самом центру града - закључио је Звонко Станков. В. Јанков

СКУП ДОБРОВОЉНИХ ДАВАЛАЦА КРВИ У МАНАСТИРУ ПРИВИНА ГЛАВА

„Железничар” окупља и хуманитарце из окружења

ПРИВИНА ГЛАВА: Манастир Светих архангела Михајла и Гаврила у Привиној глави у четвртак, 19. априла биће домаћин за више од 200 добровољних давалаца крви „Железничара” Србије и суседних држава. Крв ће преузети стручна екипа са београдске ВМА, најавио је организатор и потпредседник одбора Удружења ДДК „Железничар” за

Србију Раде Цветковић.

- Наш задатак је да окупимо добровољне даваоце крви „Железничара” из Србије, а уједно позвали смо и даваоце крви из бивше Југославије. Долазак су потврдили добровољни даваоци крви из БиХ, Хрватске,

Раде Цветковић

Манастир Привина глава

Словеније, Македоније и Мађарске - каже Цветковић. У манастиру Привина глава припремају се за ову хуманитарну акцију. Обезбедили су просторију где ће добровољци дати крв, као и трепезарију за ручак која може да прими 600 особа. За даваоце крви ће бити припремљен прави сремски ручак од супе, до печења и гужваре.

- Како је акција међународног карактера, позвали смо и представнике локалне самоуправе. Акција је хумана, добро је дошла и има наш благослов, рекли су нам у манастиру. Д. Савичин

crna hronika

dnevnik NASTAVQA SE POSTUPAK ZA POMAGA^E HA[KOM OPTU@ENIKU

Mla di }e vi ja ta ci po no vo pred su dom Su |e we op tu `e ni ma za po ma ga we u skri va wu ha {kog op tu `e ni ka Ratka Mladi}a od 2002. do 2006. go di ne bi }e na sta vqe no su tra u Pr vom osnov nom su du u Be o gra du.

Mla di} se go to vo 15 go di na skri vao, dok 26. ma ja 2010. ni je uhap {en u se lu La za re vo kod

Zre wa ni na da bi {est da na ka sni je bio iz ru ~en Ha gu.

Su |e we we go vim ja ta ci ma 21. de cem bra 2011. je po no vo kre nu lo iz po ~et ka, po sle uki da wa pr vo ste pe ne pre su de ko jom su bi li oslo bo |e ni op tu `bi.

Ha {ki tri bu nal je u fe bru a- ru od bio zah tev be o grad skog su da za Mla di }e vo sve do ~e we u tom po stup ku pu tem vi deo-lin ka, na vo de }i da je ha {kim op tu `e ni ci ma sve do ~e we u dru gim pro ce si ma do zvo qe no sa mo po vo dom rat nih zbi va wa.

Op tu `e ni za skri va we Mla di } a su ma h om iz b e g li c e iz BiH i to kom su |e wa su svi,

osim ge ne ra la Marka Lugowe, ne gi ra li da su mu po ma ga li u skri va wu.

Op tu `ni com im je sta vqe no na te ret da su, u raz li ~i tim pe ri o di ma od 2002. do 2006. go di ne, po ma ga li Mla di }u da ne bu de ot kri ven, iako su zna li da je Me |u na rod ni kri vi~ ni sud za biv {u Ju go sla vi ju iz dao na log za we go vo hap {e we.

Kao glav ni o r g a n i z a t o r „ja ta ka”, u op tu `ni ci je ra ni je bio ozna ~en ofi cir Voj ske Re pu bli ke Srp ske Jo vo \o go, ali je on u to ku pro ce sa pre mi nuo.

Na op tu `e ni~ koj klu pi je de se to ro op tu `e nih, ko ji su kra jem 2010. bi li oslo bo |e ni op tu `bi ili je ona pro tiv wih od bi je na zbog za sta re lo sti kri vi~ nog go we wa.

Uki nu tom pre su dom, Stanko Risti}, Qiqana Vaskovi}, Borislav Ivanovi} i Predrag Risti} bi li su oslo bo |e ni op tu `bi da su po ma ga li u skri va wu Mla di }a, dok je op tu `ba bi la od bi je na pro tiv Sa{e Badwara, Ratka Vu~eti}a, Tatjane Jawu{evi}, Bo jana Vasko vi }a, Mar ka Lu go we i Blagoja Govedarice.

(Tanjug)

Uhap {en zbog po ter ni ce, a ne zbog na ci o nal no sti Za me nik tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne Bruno Vekari} re kao je da se Marko Kasweti, ko ji je pre dva da na uhap {en na Mer da ru, sum wi ~i da je kao pri pad nik OVK-a po ~i nio rat ni zlo ~in nad srp skim ci vi li ma 1998. go di ne u se lu Kraj mi rov ce na Ko so vu i Me to hi ji. Ka swe ti je ju ~e pri ve den u Spe ci jal ni sud u Be o gra du na sa slu {a we kod tu `i o- ca, a su di ja za pret hod ni po stu pak }e od lu ~i ti o od re |i va wu pri tvo ra.

– Pred met pro tiv Ka swe ti ja smo for mi ra li na osno vu fo to gra fi je ko ju smo do bi li od o{te }e nih i ta ko usta no vi li we go vu po ten ci jal nu od go vor nost – re kao je Ve ka ri}, i is ta kao da su Tu `i la {tvu do stup ni o{te }e ni, {to je za vo |e we po stup ka od ve li kog zna ~a ja.

Na fo to gra fi ji se vi di ka ko Ka swe ti s jo{ tri pri pad ni ka OVK-a mal tre ti ra ci vi la ko me

Voj ni ci Kfo ra i pri pad ni ci ko sov ske po li ci je po ja ~a li su pri su stvo u na se qu „Tri so li te ra” u se ver nom de lu Ko sov ske Mi tro vi ce.

U tom mul ti et ni~ kom na se qu od ju ~e su stal no pri sut ni, osim pa tro le ko sov ke po li ci je, i voj ni ci Kfo ra.

S tri voj na xi pa u tom na se qu, u ko jem je pre se dam da na u eks plo zi ji stra dao je dan ko sov ski Al ba nac, a dvo je we go ve de ce po vre |e no, sta ci o ni ra ni su por tu gal ski voj ni ci, a do po ja ~a nih me ra bez bed no sti na jo{ ne kim de lo vi ma Ko sme ta je do {lo i zbog u~e sta lih na pa da na Sr be u po sled wih de se tak da na.

Nakon dve godine potrage na|ena u tapacirungu kola

lice, da ga uhapsimo, a i zbog toga {to sam u~estvovao u takvoj akciji i bio deo tima koji je obavio odli~an posao. Vi znate da policajac, kad je na terenu, on `ivi za akciju – ka`e Simi}.

Zbog ovog hap{ewa, ali i ranijih u kojima je u~estvovao, Dragi{a Simi} unapre|en je u ~in generala, a isto unapre|ewe Sindikat srpske policije je zatra`io od ministra Ivice Da~i}a i za Rodoquba Milovi}a, na~elnika UKP-a.

E. D.

USRED PRAZNI^NE GROZNICE U NOVOSADSKOM „MERKATORU”

^u var za tvo ra uhap {en zbog mi ta Pri pad ni ci Od se ka no vo sad ske Po li cij ske upra ve za su zbi ja we pri vred nog kri mi na la uhap si li su u su bo tu pri pad ni ka Slu `be obez be | e w a Okru ` nog za tvo ra u No vom Sa du S. M. (1968) pod sum wom da je pri mio mi to.

Osum wi ~e ni za tvor ski stra `ar je uhap {en u ka fi }u u tr `nom cen tru „Mer ka tor”, a te re ti se da je pre u zeo 500 evra da bi, kao ko man dir stra `e u Okru `nom za tvo ru na Kli si,

po boq {ao po lo `aj jed nom za tvo re ni ku.

We mu je po sle li {e wa slo bo de od re |e na me ra za dr `a va wa do

Fo to gra fi je kao do ka zi: Ka swe ti na o ru `an u uni for mi

su ru ke ve za ne `i com na le |i ma, dok ga oni uda ra ju kun da ci ma.

Ka swe ti je uhap {en u auto bu su na Mer da ru na osno vu po ter ni ce za rat ne zlo ~i ne. U ko or di na ci ji s MUP-om, Tu `i la -

Kfor i policija poja~ali prisustvo u Mitrovici

Uba ~e ni agent ras krin kao „pink pan te re”

Zbog mogu}eg bekstva kolima, u UKP-u su re{ili da u poteru ukqu~e presreta~e Saobra}ajne policije. U jednom od wih bio je i na~elnik te slu`be Dragi{a Simi}.

Dvojica osumwi~enih su uhap{eni nakon filmske potere i uspe{nog presretawa, tako da je vozilo u kojem su bili jednom trenutku bilo prinu|eno da se zaustavi, dok je Ivan P. uhap{en nakon kra}e potere na benziskoj pumpi.

– Ose}ao sam se vrlo ponosno jer smo uspeli da savladamo to

13

PRITISAK NA SRBIJU ZBOG PRIVO\EWA MARKA KASWETIJA

AKCIJA PRONALA@EWA SLIKE POLA SEZANA TRAJALA DVE GODINE

Sva ~e tvo ri ca uhap {e nih zbog sum we da su ukra li i po ku {a li da pro da ju Se za no vu sli ku „De ~ak u cr ve nom pr slu ku” bra ni la su se }u ta wem i ni su `e le la da ot kri ju ime kup ca. Po sle sa slu {a wa od re |en im je pri tvor do me sec da na.

Ka ko se ka sni je sa zna lo, u spek ta ku lar noj ak ci ji pro na la `e wa sli ke Po la Se za na u~e stvo vao je i je dan taj ni po li cij ski agent, ko ji je pod iden ti te tom tak si ste us peo da se pri bli `i gru pi ko ja je pra }e na i bio s wi ma u stal nom kon tak tu.

Taj po li ca jac je po sled wih ne ko li ko me se ci in ten ziv no ra dio na uba ci va wu u ovu gru pu ta ko {to se po ste pe no po ve zi vao s pr vo o sum wi ~e nim Ivanom P., a za tim i s we go vim pr vim sa rad ni kom Bobetom N. SBPOK i Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal su pre ko taj nog agen ta i re dov nim me to da ma pra ti li kre ta we osum wi ~e nih, ali za dve go di ne, ko li ko je tra ja la ak ci ja, ni u jed nom tre nut ku ni su zna li ta~ nu lo ka ci ju sli ke. Tek kada je obavqena primopredaja ve}eg dela od 3,5 milona evra, za koliko je dogovorena prodaja umetni~kog dela, krenulo se u akciju hap{ewa.

ponedeqak16.april2012.

48 sa ti i usko ro }e bi ti pri ve den is tra `nom su di ja na sa slu {a we, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no.

Ina ~e, hap {e wu osum wi ~e nog je pri su stvo vao ve li ki broj qu di ko ji su se u tom tre nut ku za ta kli u tr `nom cen tru u pra zni~ noj na bav ci.

Ka ko je sa op {ti la Upra va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja, ko ja je vi {e me se ci ope ra tiv no sa ra |i va la s no vo sad skom po li ci jom, zbog istog kri vi~ nog de la slo bo de je li {en i I. @.

M. V.

{tvo za rat ne zlo ~i ne u ovom slu ~a ju po stu pa }e se u skla du s no vim Za ko ni kom o kri vi~ nom po stup ku i od red ba ma o tu `i la~ koj is tra zi.

– Hap {e we je iz ve de no na osno vu po ter ni ce ko ju su iz da li na {i pra vo sud ni or ga ni za rat ne zlo ~i ne. To ni je hap {e we po na ci o nal noj osno vi. Re~ je o rat nom zlo ~i nu pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva, a da li je kriv, po ka za }e da qi pro ces – re kao je mi ni star unu tra {wih po slo va Ivica Da~i}.

Po we go vim re ~i ma, u po sled wih ne ko li ko da na je bio iz lo `en kri ti ci zbog hap {e wa Al ba na ca ko ji se u Sr bi ji sum wi ~e za zlo ~i ne i kri mi nal na de la.

– Taj ~o vek ni je uhap {en za to {to je Al ba nac ve} za to {to je bio pri pad nik OVK-a i ubi jao Sr be za vre me ra ta na Ko so vu – is ta kao je Da ~i} to kom po se te Vr ba su. – Iz Evrop ske uni je {a qu pi sma da oni tre ba da bu du oslo bo |e ni, a oko 1.300 Sr ba je i da qe na spi sku kod Hr va ta da ne mo gu u}i u tu ze mqu jer }e bi ti uhap {e ni zbog na vod nih rat nih zlo ~i na, a ka da mi uhap si mo tri Al ban ca, dig ne se Sa vet bez bed no sti Uje di we nih na ci ja.

To ta ko ne mo `e jer je to na{ dr `av ni i na ci o nal ni in te res.

Pre ma to me, mi }e mo i da qe da hap si mo sve one ko ji ugro `a va ju na{ dr `av ni i na ci o nal ni in te res.

S dru ge stra ne, Od bor za za {ti tu qud skih pra va i slo bo da iz Pri zre na je za tra `io od me |u na rod ne za jed ni ce da se za u- zme za oslo ba |a we Mar ka Ka swe ti ja ko ga su pri pad ni ci MUP-a Sr bi je uhap si li na osno vu po ter ni ce za rat ne zlo ~i ne. Od bor svoj stav obra zla `e ti me da, ka ko tvr de, Ka swe ti ni ka da ni je u~e stvo vao u rat nim su ko bi ma ni ti je bio pri pad nik Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va.

U sa op {te wu je na ve de na iz ja va Ka swe ti je ve }er ke da je on u su bo tu po {ao kod se stre u Be o grad na ven ~a we se stri ~i ne, gde ona ve} du go `i vi.

– On ni ka da ni je bio pri pad nik OVK-a i uhap {en je bez ika kvog raz lo ga – iz ja vi la je }er ka uhap {e nog Valentina Koni.

E. D.

„FAL[” DINARI TEK POVREMENO U PROMETU

Uva qu ju la `wa ke na br zi nu Sa mo me sec da na na kon pu {ta wa u op ti caj nov ~a ni ce od 2.000 di na ra, na „tr `i {tu” su se po ja vi li fal si fi ka ti ovog apo e na upr kos to me {to je dvo hi qa dar ka na ja vqe na kao iz u zet no za {ti }e na nov ~a ni ca ko ju je ja ko te {ko kri vo tvo ri ti. Fal si fi ka to ri ko ri ste ovo pr vo vre me dok ve }i na qu di jo{ ni je dr `a la nov ~a ni cu od 2 hi qa de di na ra u ru ka ma da na br zi nu „uto pe” {to ve }i broj „la `wa ka”, a pr vi fal si fi kat no ve no ~a ni ce pro na |en je ne dav no u Sr bo bra nu.

U po li ci ji pak tvr de, da osim ne kih po je di na~ nih slu ~a je va, ove go di ne na pod ru~ ju PU No vi Sad ni je za be le `e na ozbiq ni ja ko li ~i na fal si fi ko va nog nov ca.

– Svih dva de se tak nov ~a ni ca po vu ~e nih u ovoj go di ni su iz po jed ni ~a nih slu ~a je va, a za ple we na je sa mo jed na hi qa dar ka, osta lo su apo e ni od 2.000 i 5.000 di na ra, dok se od de vi za naj ~e {}e ot kri va ju fal si fi ko va nih 100 evra i po ne kad 50 – ka `e za „Dnev nik„ {ef Od se ka za su zbi ja we pri vred nog kri mi na la u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Milovan Forkapa.

– Ne dav no je na na plat noj ram pi kod Si ri ga pro {ao je dan fa sli fi kat, ali obi~ no se „la `a wa ci„ pro tu ra ju na pi ja ci i u rad wa ma. Pri li kom ras tu ra wa ova kvih nov ~a ni ca, fal si fi ka to ri ma ni je to li ko va `no da je pri to me su mrak ili no}, ko li ko im na ru ku ide gu `va i ve li ka fre kven ci ja qu di. Oni ne ret ko od glu me da su u ve li koj `ur bi i

uz iz vi we we, pro tu re ne is pra van no vac -ob ja {wa va For ka pa.

On na vo di da kod fal si fi ko va wa nov ca ne ma tren do va, ali se po ne kad iz ne na da po ja vi ve li ka ko li ~i na la `nih nov ~a ni ca.

–Ta ko smo pro {le go di ne u sa rad wi s dru gim upra va ma po hap si li osmo ~la nu gru pu ko ja je okri vqe na za fal si fi ko va we 1.180 hi qa dar ki i wi ho vo ras tu ra we na pod ru~ ju No vog Sa da, Zre wa ni na i Ki kin de. @r tve su na la zi li naj ~e {}e me |u po qo -

met, de {a va se da qu di ko ji su na se li na fal si fi kat, ka sni je po ku {a ju da ga pro sle de da qe u pro met, {to je ta ko |e kri vi~ no de lo.

Po pri ~i ko ja slu `i kao pri mer, go sti u jed noj ka fa ni ce lu no} su mu zi ~a ri ma uba ci va li la `ne nov ~a ni ce u be ge{. Kad su iz ne mo gli mu zi ~a ri uju tro se li da va de pa re iz ba sa, na i- {li su, za pre pa {}e ni, na ve o ma lo {e fal si fi ka te. Oni su ovaj slu ~aj pri ja vi li, ali ta ko lo {e

La `na nov ~a ni ca od dve hi qa de

pri vred ni ci ma od ko jih su ku po va li ku ku ruz, de te li nu, sto ku i sli~ no. Da ni je tog slu ~a ja, i la ne bi kao i pret hod nih go di ne u Ju `no ba~ kom okru gu bi lo za ple we no sto ti nak fal si fi ka ta– ka `e na{ sa go vor nik.

Osim sa mih fal si fi ka to ra ko ji uba cu ju la `ne pa re u pro -

Ne{to se uvek primeti Do bar fal si fi kat se ne mo `e ba{ od mah pre po zna ti, ali ako se iole obra ti pa `wa la `wak se uvek po ne ~e mu iz dva ja.

Naj ~e {}e bu de pro ma {e na bo ja, kru }i je pa pir, po ne kad nov ~a ni ca bu de kra }a mi li me tar ili dva usled gre {ke kod se ~e wa, vo de ni `ig ne od go va ra ori gi na lu...

– Ne mo gu bi ti re qe fi sa ne kao ori gi na li ko ji ima ju uti snu te no mi nal ne vred no sti kroz pro vu ~e nu nit ko je po ne kad i ne ma. Ipak kqu ~an je pa pir. Onaj pra vi za iz ra du nov ca i do ku men ta se uvo zi iz [vaj car ske i ima svoj su per kva li tet. Teh no lo gi ja i opre ma ko ja se ko ri sti u Top ~i de ru ipak su van do ma {a ja fal si fi ka to ra ta ko da je prak ti~ no ne mo gu }e po sti }i ta kav kva li tet – ka `e For ka pa.

imi ta ci je ni su pred za ko nom pri hva }e ne kao fal si fi ka ti pa se de lo even tu al no mo glo kva li fi ko va ti kao pre va ra. Od tu `be ni je bi lo vaj de. Ta ko |e, pre ne lo li ko go di na po ja vio se ~o vek na pod ru~ ju @a bqa i ^u ru ga ko ji je ku po vao an ti kvi te te, na vod no za sta ri nar ni cu. On je za pred me te s ta va na i s po li ca sta rih qu di pro tu rao bu kval no ru~ no na cr ta ne nov ~a ni ce pa je ~ak na ne kim jo{ pi sa lo „gu ver ner fal si fi ka tor„, na rav no sa svo jim la `nim pot pi som.

– To ni je fal si fi kat ve} igra~ ka, a ra di se o de lu pre va re jer se ne mo `e re }i da je ne ko iz ra dio la `ni no vac ako je na nov ~a ni cu od 100 di na ra na o~i gle dan na ~in flo ma ste rom do pi sao nu lu i na pra vio sme {nu hi qa dar ku – za kqu ~u je For ka pa.

M. Vuja~i}

ponedeqak16.april2012.

DO KU MEN TA ZA KU BAN SKU VAK CI NU U „TOR LA KU”

Lek pro tiv ra ka usko ro u Sr bi ji

Deo me di cin ske do ku men ta ci je za ku ban sku vak ci nu pro tiv ra ka plu }a „ci ma veks EFG” sti gao je u In sti tut za vi ru so lo gi ju, vak ci ne i se ru me „Tor lak„, a kra jem me se ca de le ga ci ja in sti tu ta s Ku be po se ti }e Sr bi ju da bi pred sta vi li taj pre pa rat i raz mo tri li bu du }e ob li ke sa rad we. Ka ko je Ta nju gu iz ja vio di rek tor „Tor la ka” dr Bra ni slav La zi}, pre {est da na odr `an je sa sta nak s pred stav ni ci ma in sti tu ta s Ku be ko ji pro iz vo di vak ci nu i ku ban ske am ba sa de, a pot pi sa no je i pi smo o na me ra ma. Po we go vim re ~i ma, In sti tut „Tor lak” ve} pet go di na pra ti de {a va wa u obla sti imu no lo gi je na Ku bi, a u na red nom pe ri o du bi }e raz mo tre ni de ta qi bu du -

}ih ob li ka sa rad we. La zi} je re kao da In sti tut „Tor lak” ni je za in ter so van sa mo za vak ci nu ko ja se ovih da na spo mi wa la u jav no sti ve} i dru ge vak ci ne ko je se pro iz vo de u toj ze mqi.

On je ka zao da je naj pre neo p hod no da vak ci na pro tiv ra ka plu }a do bi je ser ti fi kat Agen ci je za le ko ve i me di cin ska sred stva Sr bi je i da }e tek on da mo }i da po~ ne we na pri me na. Za sa da je, po we go vim re ~i ma, in sti tut s Ku be „Tor la ku” do sta vio sa mo pet od sto pred vi |e ne do ku men ta ci je.

– Ako se bu du is pu ni li svi stan dar di, mi bi smo u „Tor la ku” pu ni li tu vak ci nu iz bal ka – ka zao je La zi}.

[A RE NO CVE ]E I PLA KA TI

Le te sil ne ’ar ti je po ata ru Iz gre ja lo var qi vo pro let we sun ce i, po sle ne ko li ko hlad wi ka vih da na, iz ma mi lo dvo ji cu se do ko sih kom {i ja na uli cu pe ri fe ri je jed ne le pe pro vin cij ske va ro {i.

Put ih je, pre ko be to ni ra nog igra li {ta, do veo do obli `we pro dav ni ce i klu pe ko ja je po sta vqe na uz sta ri, kri vi ba grem. Vi {e iz na vi ke ne go {to, ka ko re kla ma ka `e, „mu {kar ci zna ju za {to“, pa za ri li su po fla {u pi va („tu ma wu, ne onu od po la li tre, bi }e mi mno go“) pa se vra ti li do klu pe, otva ra ~em ve za nim `i com za no gu klu pe otvo ri li pi vo, po se da li i is pi li du gi gu tqaj, pr vi put ove go di ne is pred pro dav ni ce. „Bo ga mi, pri ja!“, za kqu ~i pro }e la vi ~i ka od se dam de set i ku sur le ta. „Ni je lo {e, ma kar da ja vi {e vo lem ona na {a sta ra, do ma }a pi va“, od go vo ri we gov tr bu {a sti is pi snik ko ji je ve} na do mak osam de se tom le tu. „Ma, ne pri ~am ti za pi vo ne go za sun ce. Pri ja ka ko gre je.“ Ali sa be sed nik, tvr |i na u{i ma, na sta vqa svo ju pri ~u: „Naj bo qe mi je pri ja lo ono, ka ko se zva lo, ’{am pi jon sko pi vo’, ba{ je re zi lo ka ko va qa i tre ba. Al’ po sle su pro da li pi va ru i sad vi {e ni ne pra ve do bro pi vo. U stva ri, vi {e ni {ta do bro i ne pra ve. Za ova stran ska pi va sla bo ma rim. Sku pa su, a ba{ ni {ta od wi’...“ „Ne pri ~am ti to ne go...“, gla sni je }e pro }e la vi ~i ka, „ka `em, sun ce le po gre je.“ „A... je ste, je ste. Pa ve} mu je vre me. Ma kar, se }am se ka ko je i u apri lu pa dao sneg, sve je vo }e uni {tio...

pi je le ko ve.“ „Izem ti mu ku...“ „Pa, ka ko ste pe to po ziv ci?“, pi ta trak to ri sta kad iza |e iz ku po vi ne, no se }i ke su s dve vek ne hle ba. „Ih, ka ko? Ka ko se mo ra? Sta ra~ ki. A ti, bio si da se je{ sun co kret?“ „Bio sam sa mo da po gle dam ka ko je. Ze mqa je jo{ hlad na. Sa ~e ka }u ko ji dan da se ma lo vi {e za gre je.

Ne vre di ni da ba cim se me u ze mqu pa da ta mo ta vo ri.“ „Ka kav je atar? Je l’ ~ist? Ima li sve ta?“ „Ni je lo {e. Ma lo pir ka ’la dan se ve rac. @i to se ze le ni. Qu di ~e pr ka ju po ba {ta ma... Le po je. Sve pro cve ta lo i mi ri {i, {i bqe sa `u tim cve to vi ma po red pu ta, pa vo} ke, be le, kre ma ste, cr ven ka ste.

Mi li na za po gle da ti! Sa mo oni pla ka ti za iz bo re kva re sli ku. Le pe ih di god stig nu. I na ogra du od mo sta su po le pi li. A on da oni dru gi is ce pa ju tu |e pla ka te pa po le pe svo je. Le te sil ne ’ar ti je po ata ru.

Jo{ su ne ke ras cve ta le gra ne po lo mi li da se bo qe vi de ti pla ka ti.

Sva {ta!“ „Je ste. Eto i oko igra li {ta su po le pi li, i na tran sfor ma tor i na ta ra be. A ta mo gde sta je auto bus sve ob le pi li, ni red vo `we se ne vi di. Sil ne pa re ba ca ju, a sve ru `ne sli ke.“ „[ta bi ti ’teo? Da ti sta ve sli ke go li {a vih pe vaq ki? To bi vo leo, ma to ri vra go lan je dan.“ „Pa, {ta ma rim ja ko ga su sli ka li ne go – ru `no je.“ „Ma, mo lim ti se, sad se i u po li ti ku raz u me{? Va `no je da su sli ke {a re ne da na rod gle da i sme je

Eto i oko igra li {ta su po le pi li, i na tran sfor ma tor i na ta ra be. A ta mo gde sta je auto bus sve ob le pi li, ni red vo `we se ne vi di.

Sil ne pa re ba ca ju a sve ru `ne sli ke Kad li je to bi lo? Mo `e bi ti za vre me ra ta, ja sam jo{ ma li bio.“ „Za vre me ra ta su uvek ja ke zi me, ki {ne je se ni i su va le ta. Po lu di svet pa uda ri mu ka i od go re i od do le... Je l’ vi jo{ lo `i te?“ „Ne go {ta! Mo ja ba ba ’te la da ga si {po ret, ka `e ’do sta je da va tra go ri dok se sku va i ma lo smla ~i so ba’, al’ ne mo `e da se se di ta ko, zi ma je pa ja ma lo-ma lo sta vim ko je dr vo na va tru, a ona pr vo vi ~e a po sle se ne bu ni. I woj je ’lad no...“ „I mo ja je ista. Sa mo za no ve ta, a od pe }i se ne odva ja. A no }u dva pa ra ~a ra pa na vu ~e...“ „Pa kad ti ne }e{ da je gre je{.

He-he-he...“ „Smej se sa mo. E sva {ta... Ma tor ~o vek a ne do ku van.“ „Ma, pre ku van sam ja ono li ko...“ Uto s ve li kog pu ta, ko ji kroz atar vo di do ne ke dru ge rav ni ~ar ske va ro {i, skre ne cr ve ni trak tor.

Iz ka bi ne is ko ~i sre do ve ~an ~o vek, po zdra vi pa u|e u pro dav ni cu. „Ko ji be {e ovaj?“, pi ta pro }e la vi. „Ja bi rek’o da je to mla |i sin Ste jin. Sta ri ji je ne gde u Be o gra du, za vr {io fa kul tet i ta mo ra di.

I mla |i je po ~eo da stu di ra al’ je ba ta lio, val da mu ni je i{lo, pa sad ra di ze mqu.“ „Ni sam vid’o Ste ju jo{ od je se na ske.“ „Sla bo izi la zi. Ne dr `e ga no ge. Ka `u da ima {e }er pa stal no

se. Pro le }e je do {lo pa su nam pro cve ta le i vo} ke i ban de re.“ „Sa mo da se od tog sil nog sme ja wa na kra ju ne za pla ~e mo.“ „Aj de, ne moj da slu ti{ na zlo ne go pij to pi vo pa da ide mo ku }i na ru ~ak.“ „Do bro ka `e te, idem i ja da od ne sem hleb i da raz bu dim de cu. Ras pu sti li se iz {ko le pa no }u vi le ne, ski ta ju ili gle da ju te le vi zi ju i igra ju kom pju ter, a da wu ne mo `e{ da ih is te ra{ iz kre ve ta. Kad se se tim, ja kad sam bio ma li, je dva sam ~e kao da sva ne pa da oba vim svo je oko ku }e i pra vac na igra li {te da ju ri mo lop te, pen tra mo se po dr ve }u, ode mo na pe ca we do ba re u ci gla ni pa le {ka ri mo i ~i ta mo stri po ve... Do uve ~e me ma ti ni je vi de la.“ „I mi smo isto ta ko ra di li. Sa mo {to je u na {e vre me bi lo ma we {ko le, pr vo zbog si ro ti we, pa zbog ra ta, a po sle ra ta je opet bi la si ro ti wa... A sad je sve dru ga ~i je.“ „[ta }e{, sva ko vre me no si svo je bre me i obi ~a je...“ „Ta ko je. Star ci, ostaj te uz dra vqe, ide mo da ne {to ra di mo. Do vi |e wa.“ „I te bi... Ode. A ni sam ga pi to ka ko je Ste ja.“ „Ka ko bi bio? Ko star ~o vek. Da je ne {to lo {e, ve} bi nam kaz’o. Il’ bi smo, ne daj Bo `e, ne gde vid’li par tu. Ne go, aj de mo i mi po la ko.“ I oti do {e svo jim pu tem.

Ili ja Ba ki}

dru[tvo

dnevnik

c m y

14

OD DI JA BE TE SA U SR BI JI BO LU JE 600.000 QU DI

Mo der na te ra pi ja jo{ uvek ne do stup na Po pro ce na ma Me |u na rod ne fe de ra ci je za bor bu pro tiv di ja be te sa, sle de }ih 20 go di na 522 mi li o na qu di, ili sva ka de se ta od ra sla oso ba, bo lo va }e od {e }er ne bo le sti. Po sa da {wim po da ci ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, 346 mi li o na qu di u sve tu pa ti od di ja be te sa. U Sr bi ji ima vi {e od 600.000 di ja be ti ~a ra, a sva ke go di ne le ka ri ot kri ju oko 16.000 no vo o bo le lih oso ba, od ~e ga 90 od sto bo lu je od di ja be te sa ti pa dva, po ka zu ju po da ci In sti tu ta za jav no zdra vqe „Ba tut”. Ipak, zbog ne po sto ja wa re gi stra, ta ~an broj obo le lih je ne po znat, a zbog ne po sto ja wa od go va ra ju }e ne ge, ve }i na obo le lih ne vo di do voq no kva li te tan `i vot. Broj „{e }e ra {a” je i ve }i jer ve li ki broj qu di ne zna da ima {e }er nu bo lest pa se sa mim tim i ne le ~i.

To je jed na od pet vo de }ih hro ni~ nih ma sov nih ne za ra znih bo le sti u Sr bi ji i bo lest ko ja, uko li ko se ne ot kri je na vre me i ne le ~i, mo `e do ve sti do te {kih zdrav stve nih pro ble ma pa i smr ti. Na spram ovog po da tka sto ji onaj dru gi: di ja be tes je go to vo „ide lan mo del” ka ko se pre ven ci jom mo `e spre ~i ti na sta nak kom pli ka ci ja. Sma tra se da se u tre }i ni slu ~a je va obo le lih od di ja be te sa ti pa dva pro me nom po na -

{a wa mo `e spre ~i ti na sta nak te bo le sti, a u dru goj tre }i ni obo le lih ra nom di jag no zom se mo gu spre ~i ti broj ne i po ne kad vr lo te {ke kom pli ka ci je.

wih ne ko li ko go di na ura |e no je do sta. Ta ko je spro ve de na {i ra edu ka ci ja zdrav stve nih rad ni ka i us po sta vqe na mre `a usta no va za pra }e we sta wa, a na ci o nal nim

Sma tra se da se u tre }i ni slu ~a je va obo le lih od di ja be te sa ti pa dva pro me nom po na {a wa mo `e spre ~i ti na sta nak te bo le sti, a u dru goj tre }i ni obo le lih ra nom di jag no zom se mo gu spre ~i ti broj ne i po ne kad vr lo te {ke kom pli ka ci je Da bi se sma wio broj obo le lih od di ja be te sa, sa ~i we na je Na ci o nal na stra te gi ja za pre ven ci ju i kon tro lu ne za ra znih bo le sti. U obla sti {e }er ne bo le sti po sled -

pro gra mom na sto ji se obez be di ti da se bo lest ra ni je di jag no sti ku je na ni vou pri mar ne zdrav stve ne za {ti te. Me |u tim, jo{ uvek ima pro ble ma.

U Di ja be to lo {kom sa ve zu is ti ~u da u Sr bi ji di ja be tes ni je do bro kon tro li san u oko 80 od sto slu ~a je va pa je i broj onih ko ji ima ju kom pli ka ci je znat no ve }i ne go u ne kim dru gim dr `a va ma Evro pe. Sa ve to va li {ta za obo le le od te bo le sti pri do mo vi ma zdra vqa po ka za la su se kao od li~ na po mo} i po dr {ka di ja be ti ~a ri ma, ali ona su pre {est go di na uki nu ta. U wi ma su pa ci jen ti mo gli do bi ti sa ve te o sti lo vi ma `i vo ta ko ji im po go du ju, na ~i nu is hra ne, o ne zi sto pa la, fi zi~ koj ak tiv no sti, te ra pi ji... Od ta da, ka ko ka `u u udru `e wi ma di ja be ti ~a ra, obo le li su se su o ~i li s po gor {a wem osnov ne bo le sti i ve }im bro jem kom pli ka ci ja pa je broj ho spi ta li zo va nih bo le sni ka sa {e }er nom bo le {}u pe to stru ko po ve }an. Ne za do voq ni su i {to obo le li od di ja be te sa ne mo gu da uti ~u na od lu ke u si ste mu zdrav stve ne za {ti te i zdrav stve nog osi gu ra wa ko je im ~e sto ote `a va ju le ~e we, ume sto da ga olak {a ju.

Le ko va za le ~e we di ja be te sa ima, ali je ne do voq na za stu pqe nost mo der nih te ra pij skih op ci ja u we go vom le ~e wu. Uz to, ne do stup ni su po tro {ni ma te ri jal i me di cin ska sred stva ko ja su im sva ko dnev no po treb na.

J. Bar bu zan

UVO \E WE KLI NI^ KIH PU TE VA U DO MO VE ZDRA VQA I OP [TE BOL NI CE

Si gur nost pa ci jen tu, po mo} le ka ri ma Naj ve }i deo `al bi pa ci je na ta na zdrav stve ne uslu ge od no si se na ne do sta tak in for ma ci ja o to me {ta ih ~e ka u pro ce su le ~e wa, ko je sve pro ce du re mo ra ju da pro |u, na lu ta wa kroz bol ni ce i tra `e we po je di nih spe ci ja li sta. Za pra vo, kad u|e u zdrav stve nu usta no vu, pa ci jent ne zna {ta }e se s wim do ga |a ti u pro ce su le ~e wa. Zdrav stve ni rad ni ci naj ~e {}e ne ma ju do voq no vre me na da ob ja sne pa ci jen tu sve {to ga in te re su je, a ne iz ve snost obo le log pla {i i ~i ni ga ne za do voq nim. Osim ne za do voq nog pa ci jen ta, ni le ka ri ~e sto ni su za do voq ni jer po ne kad, i po red kva li tet no pru `e ne uslu ge, bu du okri vqe ni od pa ci jen ta da „ni je ura |e no sve {to je tre ba lo”. Po boq {a we od no sa le kar–pa ci jent jed na je od va `nih stav ki u na {em zdrav stvu, na ~e mu se ve} go di na ma in si sti ra.

U okvi ru pro je ka ta DILS-a „Pru `a we una pre |e nih uslu ga na lo kal nom ni vou” i „Raz voj zdrav stva Sr bi je – do dat no fi nan si ra we” Mi ni star stva zdra vqa, ko ji se fi nan si ra ju iz kre di ta Svet ske ban ke, u 18 do mo va zdra vqa i isto to li ko op {tih bol ni ca pre dve go di ne po ~e lo je uvo |e we mo de la kli ni~ kih pu te va.

– Usta no va ko ja je uve la kli ni~ ke pu te ve nu di pa ci jen tu na uvid kom ple tan sa dr `aj zbri wa va wa i on mo `e da vi di {ta }e se s wim do ga |a ti za vre me le ~e wa – ka `e ru ko do vi lac pro jek ta „Pru `a we una pre |e nih uslu ga na lo kal nom ni vou” dr Oli ve ra Jo va no vi}. – To su ja sno de fi ni sa ni pro to ko li s una pred od re |e nim pro ce du ra ma

za od re |e na sta wa i bo le sti, od do la ska pa ci jen ta u zdrav stve nu usta no vu pa do kra ja le ~e wa. To je pa ci jen tov li~ ni do ku ment u vi du

le sti, sku pe pro ce du re i in ter ven ci je. Po zna to je da 40 do 60 kli ni~ kih pu te va u jed noj usta no vi mo `e po kri ti 70 do 80 od sto pa ci -

Stav stru~ ne jav no sti Po za vr {et ku pro jek ta pred sto ji ta ko |e ve li ki po sao, a to je in sti tu ci o na li zo va we kli ni~ kih pu te va. Stav stru~ ne jav no sti, kao {to su le kar ske ko mo re, dru {tva le ka ra i udru `e wa le ka ra je neo p ho dan. Dru gi deo po sla je pri me na kli ni~ kih pu te va u osta la 32 do ma zdra vqa. pro to ko la ko ji po ka zu je re do sled stan dard nih kli ni~ kih po ce du ra u le ~e wu we go vih zdrav stve nih pro ble ma od po ~et ka do kra ja le ~e wa. Kli ni~ ki pu te vi se ne ra de za sve bo le sti i sta wa ve} sa mo za od re |e ne: hro ni~ ne ne za ra zne bo -

je na ta ko ji pro |u kroz tu usta no vu i obez be di ti kon tro lu isto to li ko bu xe ta te usta no ve.

Za dve go di ne, ko li ko se taj pro je kat kod nas spro vo di, i s bro jem zdrav stve nih usta no va ko je su s wim ob u hva }e ne, na {a ze mqa je na

po ~et ku uvo |e wa kli ni~ kih pu te va u od no su na SAD, gde se oni ostva ru ju ve} pe de se tak go di na, ili ze mqe Za pad ne Evro pe, gde su se kli ni~ ki pu te vi „odo ma }i li”.

Jo{ smo da le ko od onih zdrav stve nih usta no va u ne kim ra vi je nim ze mqa ma Evro pe ko je ima ju i vi {e od 250 kli ni~ kih pu te va. Ali ve} sa da se mo gu uo~i ti po zi tiv ni efek ti uvo |e wa kli ni~ kih pu te va u na {e usta no ve, i to i za le ka re i za pa ci jen te.

– Do sa da {wa prak sa je po ka za la da se uvo |e wem kli ni~ kih pu te va, ili pu ta we kre ta wa pa ci jen ta kroz usta no vu u to ku le ~e wa, sma wu ju raz li ke u zbri wa va wu pa ci je na ta unu tar zdrav stve nih usta no va, kao i raz li ke iz me |u po je di na ca unu tar iste usta no ve. Zna ~aj ni su za pa ci jen ta jer se osla wa ju na me di ci nu za sno va nu na do ka zi ma i po boq {a va ju kva li tet i si gur nost pru `e ne uslu ge. Oce we no je da su zdrav stve ni rad ni ci pri hva ti li kli ni~ ke pu te ve i po ka za li ve li ko in te re so va we za wi ho vu pri me nu. Oni po boq {a va ju ko or di na ci ju ra da le ka ra pa ne ma du pli ra wa uslu ga, pro pu {ta wa ne ke uslu ge, a bo qa je sa rad wa i ko mu ni ka ci ja iz me |u do mo va zdra vqa i bol ni ca. Iz me |u osta log, u bol ni ca ma ko je ima ju „pu te ve” sma wen je broj bol ni~ kih da na. Uz kva li tet ni je le ~e we sma wu ju se i we go vi tro {ko vi. Kli ni~ ki pu te vi su „vla sni {tvo” zdrav stve ne usta no ve, {to zna ~i da sva ka pra vi pu te ve po {tu ju }i svo je spa ci fi~ no sti u or ga ni za ci ji ra da – ka `e dr Jo va no vi}.

J. Bar bu zan

PRE@IVETI GRAD PRE @I VE TI GRAD

Sneg je No vom Sa du vra tio iz gu bqe ne obi ~a je Zi mus su dve o{tre sed mi ce i ne {to du `a ve ja vi ca ba ci li na ko le na kom plet nu dr `a vu, ali se No vi Sad uz di gao ta mo gde po sta de naj ta wi. Osim {to u ~o ve ku bu di `e qu za pre `i vqa va wem, sneg No vom Sa du vra }a iz gu bqe ne obi ~a je. Na be li ni je uo~ qi vi ja po vr {in ska mu ka. Kom {i je su se is po ma ga le, lo pa te po zajm qi va le. Za jed no smo ru {i li le de ni ce, gu ra li za tr pa ne auto mo bi le i „kle mi li„ ih da upa le na mi nus 20. I{li ne mo} ni ma u na bav ke. Na sta za ma, ko je su i bez sne ga te sne, po stran ce su se mi mo i la zi li ki {o bra ni, bez do di ra. Sneg je ~o ve ku di le me sveo na jed nu: ili qu ba znost, ili pat wa.

Pod se tio nas je na {to {ta. Da se po gra du ko tr qa ju i ne ki uqud ni vo za ~i {to za o bi la ze ba re uz tro to a re ili pred wi ma uspo ra va ju. Da se sop stve na dvo ri {ta i pra go vi mo gu o~i sti ti od mah, ali i to za to {to nam je obraz de bqi ne go nov ~a nik. Naj va `ni je – da su osme si bes plat ni, a naj {i ri na str moj, be loj pa di ni.

Sne ga vi {e ne ma ni u na ja vi, grad i dr `a va po no vo su oni sta ri. Opet gle da mo is kqu ~i vo svo ja po sla i ne pi ta mo za zdra vqe. Sme niv {i smr za va we, glad se vra ti la na pr vo me sto in te re so va wa i pret wi. Igrom slu ~a ja, po ~e tak pro le }a is pu wen je naj {a re ni jim obe }a wi ma, me |u ko ji ma je i ono da nam sneg ubu du }e ne }e

mo }i ni {ta. Sre }om, pa ne bi va. Te {ko je re }i ka da smo po sta li na stra na za jed ni ca, spo sob na za qud skost sa mo u eks trem nim kri za ma. Ve ~i to na po zi tiv noj nu li ne da }e po sta li smo imu ni na tu| bol i vaq da je sa mo sen ka smr ti u sta wu da nas pod se ti na to ko smo i {ta smo. Ne bi lep {eg i ru `ni jeg pro le }a od ra ta 1999, je l’ ta ko? ^o vek bi re kao da se lak {e mi mo i la zi mo bez ki {o bra na, bi strog vi di ka na {i ro kim {e ta li {ti ma, ali to sa mo dok Sun ce ne ogre je uspa va ne du ho ve va ro {i. Ta da smo po no vo qu di, u pu nom iz ra `a ju i sna zi, i ne vi dim ko }e u to me da nas spre ~i.

I. Mi ha qe vi}

dRU[TvO

dnevnik

ponedeqak16.april2012.

15

NA[E VIP-PENZIJE U DRUGIM EVROPSKIM DR@AVAMA NISU PREDVI\ENE

Vo le i oni svo je, ali ih po seb no ne na gra |u ju Sr bi ja sva ke go di ne na apa na `e ~la no va SA NU i na ci o nal ne pen zi je za iza bra ne umet ni ke i spor ti ste iz dvo ji oko osam mi li o na evra. To je, po re |e wa ra di, jed na ko iz no su ko ji se is pla ti za 38.190 pro se~ nih srp skih pen zi ja.

dr `a vu go di {we ko {ta po la mi li jar de di na ra, od no sno pet mi li o na evra.

Od po ~et ka do de le ovih po seb nih na ci o nal nih pen zi ja ili pri zna wa, bi lo je mno go ne sla ga wa i pro te sta jer su pen zi o ne ri sma tra li da se ta kva da va wa

A ameri~ki Olimpijski komitet?

U SAD ne po sto je na ci o nal ne pen zi je za kul tur ne rad ni ke i is tak nu te spor ti ste, iako su oni osva ja li mno ge me da qe na svim sport skim tak mi ~e wi ma. Olim pij ski ko mi tet SAD uop {te ne pri ma kon ti nu i ra nu fi nan sij sku po mo} od Vla de. Fi nan sij ska na kna da za ostva re ne re zul ta te i pri zna wa za vr hun ski do pri nos ostva ru je se iz fon do va ne pro fit nih, fi lan trop skih or ga ni za ci ja, kao i iz kor po ra tiv nog sek to ra.

Na i me, SA NU ima 93 re dov na ~la na i oni sva kog me se ca pri ma ju dve pro se~ ne srp ske pen zi je, {to na go di {wem ni vou iz no si ukup no 87 mi li o na di na ra, ili oko 870.000 evra. Na ci o nal ne pen zi je za za slu `e ne kul tur ne rad ni ke uve de ne su 2007. go di ne i iz no se 50.000 di na ra. Za wi ho vu is pla tu dr `a va iz dva ja 214,8 mi li o na di na ra, ili oko 2,1 mi li o na evra go di {we. Tre nu to ih pri ma 358 za slu `nih umet ni ka. Na ci o nal ne pen zi je za spor ti ste i tre ne re, osva ja ~e me da qa na Olim pij skim igra ma, svet skim i evrop skim pr ven stvi ma pri ma 538 biv {ih spor ti sta sta ri jih od 40 go di na. To

ne mo gu sma tra ti pen zi jom i tre ba ih odvo ji ti od Fon da PIO. Pro test su iz ra zi li i le ka ri, advo ka ti, na u~ ni ci, ru da ri i mno gi dru gi ko ji sma tra ju da i oni ima ju pra vo da kroz od re |e ne me se~ ne iz no se do bi ju pri zna we dr `a ve.

Is tak nu ti po je din ci u ne kim obla sti ma, i to onim ko je do pri no se ugle du dr `a ve, na gra |e ni su i u dru gim ze mqa ma u Evro pi, ali ne kroz na ci o nal ne pen zi je. Na i me, po re zul ta ti ti ma is tra `i va wa Sek to ra Skup {ti ne Sr bi je za za ko no dav stvo, ve li ki broj evrop skih dr `a va ima pred vi |e nu po mo} kul tu ri, umet no sti i spor ti sti ma, ali

ne kroz iz dva ja wa iz dr `av nog bu xe ta. Ta ko se u Ne ma~ koj umet ni~ ka i kul tur na pro duk ci ja za sni va na ta ko zva nom mo de lu kul tur nog fe de ra li zma.

Po wi ho vom Usta vu, pri mar ni ci qe vi dr `a ve i za jed ni ce su da se kul tu ra pro mo vi {e od go vor no. Od 1,2 mi li jar de evra bu xe ta Sa ve zne vla de, oko 13 pro ce na ta ukup ne po tro {we je na me -

we no umet no sti i ku lu ri, i to do pri no si o~u va wu kul tur nog na sle |a u Ne ma~ koj, ali i osi gu ra va da se umet nost i kul tu ra slo bod no raz vi ja ju. Fi nan sij ska po dr {ka Sa ve zne vla de umet ni ci ma na me we na je, pre sve ga, obu ci i raz vo ju ve {ti na i umet ni~ kog stva ra la {tva.

Za raz li ku od Ne ma~ ke, Ru si ja ima na ci o nal na pri zna wa

za iz u zet na do stig nu }a u obla sti kul tu re i spor ta. Me se~ ne dr `av ne do ta ci je iz fe de ral nog bu xe ta u iz no su od 800 ru ba qa na me we ne su iz u zet nim li~ no sti ma ru ske kul tu re i umet no sti kao i ta len to va nim mla dim auto ri ma kwi `ev nih, mu zi~ kih i umet ni~ kih de la. U isto vre me, me se~ na sti pen di ja pred sed ni ka Ru ske Fe de ra ci je

od 32.000 ru ba qa is pla }u je se spor ti sti ma, tre ne ri ma i dru gim stru~ wa ci ma ukqu ~e nim u dr `av ne re pre zen ta ci je. Spor ti sta ko ji je ~lan ru ske dr `av ne re p re z en t a c i j e du ` e od {est go di na i ima uku pan rad ni sta` od naj ma we 20 go di na ima pra vo na so ci jal nu na kna du do do sti za wa sta ro sne gra ni ce za pen zi ju.

U Slo va~ koj ne po sto je do `i v ot n a me s e~ n a pla } a w a auto r i m a ko j i su do p ri n e l i raz vo ju na ci o nal ne kul tu re i spor ta. Ta ko |e ni u Fran cu skoj i Ve li koj Bri ta ni ji ne ma po seb nih pri zna wa za za slu `ne po je din ce, bi lo u kul tu ri bi lo u spor tu. Isto je i u ^e {koj. U [ved skoj se dr `av ni pri ho di do de qu ju na osno vu dr `av ne ga ran ci je za is tak nu te umet ni ke.

Od kra ja 1970. dr `a va pri zna je do pri nos kul tu ri s do `i vot nim ga r an c i j a m a pri m a w a. [ved ski par la ment je 26. ma ja 2010. go di ne od lu ~io da po ste pe n o re v i d i r a ga r an t o v a n i pri hod za umet ni ke. Kod onih ko ji ve} ima ju odo bre nu ga ran ci ju ne ma uti ca ja na do ne tu od lu ku, ali ne ma no vih pri ma wa za ko ja }e bi ti odo bre ne ga ran ci j e. Po s to j e 152 oda b ra n a umet ni ka u [ved skoj ko ji tre nut no pri ma ju pri ho de na osno vu dr `av ne ga ran ci je.

Q. Male{evi}

NA MINIMALCU U PROSVETI 16.000 ZAPOSLENIH

U u~i o ni ca ma ne jed na kost naj u jed na ~e ni ja Go di nu da na po sle za vr {et ka ve li kog {traj ka u pro sve ti o sta wu u ovoj obla sti pro go vo rio je i Sin di kat rad ni ka u pro sve ti Sr bi je. Kao i osta le ce hov ske or ga ni za ci je, i ova za me ra vla sti ma na to me {to su po di za wem mi ni mal ne ce ne ra da na dr `av nom ni vou do dat no sma wi le ras pon pla ta u pro sve ti pa sa da u ovoj de lat no sti prak ti~ no mi ni ma lac pri ma ju svi, od ne kva li fi ko va nog rad ni ka do onog sa sred wom {kol skom spre mom, a od oko 125.000 za po sle nih u pro sve ti, od ko jih je ~ak oko 80 od sto s vi so kom {kol skom spre mom, mi ni ma lac pri ma 16.000 rad ni ka.

– Osno vi ca za ob ra ~un pla ta u pro sve ti je po sle dvo go di {weg za mr za va wa od la ne ra sla u ja nu a ru dva po sto, u apri lu za 5,5 i u ok to bru 1,2, po for mu li ko ja }e se pri me wi va ti i ove go di ne – ka `e se kre tar Sin di ka ta rad ni ka u pro sve ti Sr bi je Zdrav ko Ko va~. – Me |u tim, Ured ba o ko e fi ci jen ti ma, ko ji za vi se od {kol ske spre me i ko ji ma se ova osno vi ca mno `i da bi se do bi la za ra da, je iz 2001. go di ne i su {tin ski ni je me wa na, ne go je sa mo uskla |i va na s no vo ste ~e nim zva wi ma i no vom no men kla tu rom za ni ma wa ko ja su na kon re for me u vi so kom obra zo va wu pri sti gla na tr `i -

{te ra da u ovom sek to ru, ali i to ne do voq no jer ne pre po zna je sve no vi ne. Ma da se Vla da oba ve za la na to da }e je, u do go vo ru sa sin di ka ti ma, iz me ni ti i ta ko iz me we nu po ~e ti da pri me wu je od ove go di ne, to ni je u~i we no ~ak ni u de lo vi ma o ko ji ma smo se slo `i li.

Po re ~i ma Zdrav ka Ko va ~a, ovaj Sin di kat se sla `e da se za naj jed no stav ni je po slo ve za po sle ni ma utvr di Za ko nom utvr |e na mi ni mal na za ra da, ali tra `i i da se pla te osta lih za po sle nih utvr de u pa ri te tu pre za mr za va wa, to jest po prin ci pu

ko ji je Vla da pri hva ti la jo{ 2005. go di ne, te su do kra ja 2007. go di ne u pro sve ti pla te po ve }a ne od 60 po sto oni ma s vi {om i vi so kom {ko lom, do 40 po sto oni ma s naj ni `om stru~ nom spre mom, {to je do ve lo i do to ga da od nos iz me |u naj ma we i naj ve }e pla te, s do ta da {wih 1:2, ode na 1:3.

– Na `a lost, ve} 2008. za mr za va we fon da pla ta svih bu xet skih ko ri sni ka, li ne ar no fi nan si ra we, pa u na red nim go di na ma uve }a va we fon da pla ta za pla ni ra nu in fla ci ju, a ne stvar nu, neo prav da na no va za po -

{qa va wa, te iz o sta la ra ci o na li za ci ja bro ja za po sle nih, si stem pla ta do vo de do be smi sla – tvr di Ko va~. – Osim to ga, i od nos di na ra i evra do dat no je pla te u jav nom sek to ru, ma da no mi nal no za mr znu te, u evri ma sma wio oko 17 od sto. Na kon dve go di ne za mr za va wa, pla te u jav nom sek to ru su la ne od mr znu te, ali ih Vla da ni je po ve }a la ono li ko ko li ko je obe }a la pa su usle di li {traj ko vi. Re zul tat pro {lo go di {weg {traj ka pro svet nih rad ni ka je od mr za va we ju bi lar nih na gra da, ko je jo{ uvek ni su svi ma ko ji ma pri pa da ju i is pla }e ne, is pla ta ot prem ni na pri od la sku u pen zi ju, ali, na `a lost, ne i onih za teh no lo {ke vi {ko ve, ta ko da ne ki i da qe pri ma ju pla tu a ne ra de ni {ta pa je do sa da na wi ho ve pla te po tro {e no vi {e no {to bi im iz no si le ot prem ni ne. I ovaj sin di kat ne pro pu {ta da pod se ti na to da je do dat no sma wen iona ko ma li deo bu xe ta ko ji se iz dva ja za pro sve tu pa bez ma lo ceo od la zi u pla te. Na `a lost, sve ve }em bro ju za po sle nih u pro sve ti Vla da mo ra do da va ti deo pla te do Za ko nom ga ran to va nog mi ni mal ca od oko 20.000 di na ra, a to i da qe ni je ni po lo vi na mi ni mal ne po tro {a~ ke kor pe.

D. Deve~erski

NEZAVISNO UDRU@EWE NEZAPOSLENIH SRBIJE POZIVA STRANKE

Qu de bez po sla kraj gla sa~ kih ku ti ja Ne za vi sno udru `e we ne za po sle nih Sr bi je po zva lo je po li ti~ ke stran ke, i one ko je su na vla sti, i opo zi ci o ne, da od re |e ni broj me sta po red gla sa~ kih ku ti ja 6. ma ja, ume sto par tij skim ka dro vi ci ma, da ju naj u gro `e ni jim qu di ma bez po sla. Pot pred sed nik Ne za vi snog sin di ka ta jav nih slu `bi, u okvi ru ko jeg de lu je i po me nu to udru `e we, Ran ko Hr waz, iz ja vio je na kon fe ren ci ji za no vi na re da }e ne za po sle ni, isto kva li tet no kao i pred stav ni ci i kon tro lo ri stra na ka, oba vi ti po ve re ni im po sao, a par ti je }e na taj na ~in po ka za ti da za i sta bri nu o oni ma ko ji se u ovim

smut nim vre me ni ma ni su iz bo ri li za rad na me sta.

– Dnev ni ca od 2.000 di na ra, ko li ko tog da na mo gu za ra di ti na bi ra~ kim me sti ma, sva ka ko }e im do bro do }i – na gla sio je Hr waz, i po zvao stran ke da se obra te ovom udru `e wu da bi za jed no oda bra li naj u gro `e ni je gra |a ne ko ji }e to kom iz bor nog da na de `u ra ti po red gla sa~ kih ku ti ja.

Zre wa nin ski od bor Ne za vi snog udru `e wa ne za po sle nih Voj vo di ne (NUNV) la ne je pred la gao da se pri li kom po pi sa sta nov ni {tva za po pi si va ~e u Zre wa ni nu an ga `u ju is kqu ~i vo ne za po sle ni s evi den -

ci je Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we. To je, ka ko su re kli u NUNV-u, bi la jed na od ret kih si tu a ci ja gde se u ve }em bro ju, bar na od re |e no vre me, mo gu an ga `o va ti ne za po sle ni ko ji is pu wa va ju kri te ri ju me pred vi |e ne za po slo ve po pi si va ~a. Ali, iako su u lo kal noj sa mo u pra vi tvr di li da se po seb no vo di lo ra ~u na o to me, Hr waz je dru ga ~i jeg mi {qe wa.

– Po ziv NUNV-a ni je na i {ao na od ziv kod grad ske vla sti ka kav smo o~e ki va li. Spi sko vi po pi si va ~a su sa ~i we ni, na le `ni su go vo ri li da pri o ri tet ima ju ne za po sle na li ca, ali je prak sa po ka za la dru ga -

~i ju si tu a ci ju. Na spi sku kon tro lo ra na {li su se ~ak i ne ki vi so ki stra na~ ki funk ci o ne ri ko ji su, pri tom, i za po sle ni u Grad skoj upra vi. Bi lo je, me |u tim, i po zi tiv nih pri me ra. Ta ko je u jed noj op {ti ni u Sr bi ji pred sed nik na re dio da se an ga `u ju is kqu ~i vo ne za po sle ne oso be. Ne mo gu re }i da je Zre wa nin u tom slu ~a ju bio sve tao pri mer. Na dam se da }e ovog pu ta bi ti dru ga ~i je i da stran ke ne }e sa mo upra zno pri ~a ti da se bo re za in te re se gra |a na ve} da }e to po ka za ti i na de lu – na po me nuo je Hr waz. @. Balaban

U RESNIK ]E BITI DOSEQENO 20 ROMSKIH PORODICA

Kon tej ne ri za nov kom {i luk U na se qe Re snik bi }e do se qe n o 20 rom s kih po r o d i c a, ka ko je i bi lo pla ni ra no, od to ga de set u no vo for mi ra no rom sko na se qe, a de set u sta ro. Ro mi }e u no vo for mi ra nom na se qu bi ti sme {te ni u spe ci jal ne kon tej ne re, dok }e dru ga po lo vi na po ro di ca bi ti sme {te na u ve} po sto je }e rom sko na se qe, gde su me sta za wih obez be |e na jer su se po je din ci iz tog na se qa od se li l i ili do b i l i sta n o v e.

Gra d o n a ~ el n ik Be o g ra d a Dra gan \i las iz ja vio je da se iskre no ra du je do go vo ru po stig nu tom s gra |a ni ma Re sni ka, ko ji po ka zu je da gra |a ni tog de la Be o gra da ni su ra si sti i da je ne pri me re no po na {a we bi lo po na {a we hu li ga na, a ne pra vih Re sni ~a na.

\i las je, u iz ja vi Ta nju gu, is ta kao da je si gu ran u to da }e su gra |a ni Ro mi bi ti pri hva }e ni kao do bre kom {i je, a da od wih o~e ku je da po {tu ju red i pra vi la ko ja u Be o gra du va `e za sve.

– Za jed ni~ ka rad na gru pa, ko j u }e for m i r a t i grad i pred stav ni ci gra |a na, omo gu }i }e da, ra de }i za jed no, re {i mo naj ur gent ni je pro ble me i po b oq { a m o uslo v e `i v o t a svih gra | a n a Re s ni k a, pre sve ga onih naj mla |ih – ka zao je gra do na ~el nik. \i las i pred stav ni ci gru pe ne za do voq nih gra |a na Re sni ka su u pe tak po sti gli do go vor o do se qa va wu Ro ma ise qe nih iz ne for mal nog na se qa kod Bel vi la, na No vom Be o gra du.

Po ro di la se u am bu lant nim ko li ma Eki pa be o grad ske Hit ne po mo }i po ro di la je ju ~e u am bu lant nim ko li ma `e nu ko ja zbog neo ~e ki va nih i u~e sta lih kon trak ci ja ni je us pe la da stig ne do po ro di li {ta.

Port pa rol ka Hit ne po mo }i Na da Ma cu ra ka za la

je da je po ziv za le kar sku in ter ven ci ju sti gao iz be o grad skog na se lja Ba taj ni ca, a de ~ak se ro dio za vre me tran spor ta u am bu lant nim ko li ma u 07.38.

Maj ka i nje no ~e tvr to de te su sme {te ni u ze mun sko po ro di li {te.

SPORT

ponedeqak16.april2012.

PRED TUR NIR U MON TE KAR LU

Do bar `reb za No va ka \okovi}a Najboqi teniser sveta prvo veliko isku{ewe na turniru u gradu u kojem `ivi mogao bi da ima u polufinalu, gde mu je projektovani rival Endi Marej. Roxeru Federeru neophodan odmor.

Novak \okovi} nao{tren je da prvi put osvoji Monte Karlo Masters i prekine sedmogodi{wu vladavinu Rafaela Nadala. @rebom je odre|eno da }e mu na putu ka tom ciqu prve prepreka biti boqi iz susreta Andreas Sepi - kvalifikant, u drugom kolu (prvo preska~e).

Potom bi mogao da odmeri snagu sa Ukrajincem Aleksandrom Dolgopolovim, a u tom delu `reba su i {panski teniser David Ferer i Argentinac Huan Monako. Potencijalni rival u polufinalu mu je Britanac Endi Marej.

Janko Tipsarevi}, drugi reket Srbije, susre}e se u drugom kolu sa pobednikom duela Milo{ Ranoi} (Kanada) - Alberto Montawes ([panija), a u nastavku bi mogao da igra protiv Francuza @ila Simona. [vajcarac Roxer Federer doneo je odluku da ne igra u Monte

No vak \o ko vi}

Karlu i obrazlo`io je time da bi mu prijao odmor pred Rolan Garos. Masters u Monte Karlu

po{to }e na megdan Endiju Mareju.

Sastajali su se ~etiri puta i Britanac ima stoprocentan u~inak. Posledwi put Srbin ga je namu~io, pro{le godine na Rolan Garosu kada je Marej napravio preokret od 0:2 do 3:2.

Qu bi ~i} za vr {io ka ri je ru Hrvatski teniser Ivan Qubi~i} (33) i zvani~no je zavr{io karijeru posle poraza u prvom kolu Mastersa u Monte Karlu od zemqaka Ivana Dodiga - 0:6, 3:6. Dodig je u prvom setu bio ubedqiv, a zatim je u drugom prepustio velikom prijatequ tri gema. Me~ je trajao sat i 11 minuta.

Qubi~i}, svojevremeno tre}i na ATP listi, ro|en je u Bawaluci, a po~etkom ove godine najavio da }e karijeru zavr{iti u Monte Karlu, gde ina~e i `ivi.

On je tokom karijere osvojio deset titula, a najvrednija je ona sa Mastersa iz Indijan Velsa pre dve godine, kada je na

JELEN SUPERLIGA

Am bi jent lep {i od igre No vi Pa zar – Cr ve na zve zda 0:0

Tro ic ki bez mu ke Viktor Troicki uspe{no je startovao na Mastersu u Monte Karlu po{to je u prvom kolu savladao doma}eg igra~a @ana Renea Lisnara - 6:3, 6:1.

Me~ je trajao sat vremena, a Troickog, trenutno 27. igra~a na ATP listi, u drugom kolu ~eka izuzetno te`ak zadatak,

dnevnik

c m y

16

putu do trofeja pobedio Novaka \okovi}a, Rafaela Nadala i Endija Mareja.

S reprezentacijom Hrvatske osvojio je Dejvis kup 2005. godine, a na Olimpijskim igrama u Atini godinu dana ranije u paru sa Mariom An~i}em osvojio je bronzanu medaqu.

Na ATP turu va`io je za jednog od najomiqenijih tenisera, prijateq je sa svim srpskim teniserima, a posebno sa kom{ijom iz Monte Karla \okovi}em, sa kojim je pre ~etiri godine upravo na turniru u kne`evini posle izgubqenog me~a u stilu fudbalera razmenio dres.

po~iwe u ponedeqak i igra se za ukupni nagradni fond od 2,7 miliona evra.

TUR NIR U KO PEN HA GE NU

Ker berova nad i gra la Ka ro li nu i Je le nu Nema~ka teniserka An|elika Kerber osvojila je drugu titulu u karijeri, po{to je u finalu turnira u Kopenhagenu pobedila Karolinu Voznijacki sa 6:4, 6:4.

Me~ je trajao jedan ~as i 39 minuta, a 24-godi{wa Nemica slavila je zahvaquju}i ofanzivnoj igri sa osnovne linije i gre{kama Voznijacki u kqu~nim trenucima.

To je prvi trijumf Kerberove u tre}em okr{aju sa Dankiwom, a levoruka Nemica prvi trofej tako|e je osvojila ove godine, pobedom nad Marion Bartoli u finalu turnira u Parizu.

U polufinalu Kerberova je pobedila Jelenu Jankovi} . Ona je savladala \ej \ej s 6:2, 6:1, posle 78 minuta igre. Srpska teniserka, koja zauzima 20. mesto na WTA listi, samo je dobro zapo~ela me~, a onda je sve konce igre preuzela 15. igra~ica sveta.

Povela je sa 1:0, i imala priliku da uve}a vo|stvo, ali je prokockala brejk loptu, a ispostavi}e se i set i me~. Kerber je nakon toga u potpunosti preuzela incijativu, dobila ~ak pet gemova zaredom i ubedqivo prvi set re{ila u svoju korist - 6:2.

U istom ritmu Nemica je odigrala i u nastavku. Rano vo|stvo od 2:0, ponovo joj je dalo „krila”, sjajno je servirala i bez mnogo muke izborila je plasman u finale. Protivnici iz Srbije prepustila je samo jedan gem u drugom setu.

Turnir u Kopenhagenu igrao se za nagradni fond od 220.000 dolara.

NO VI PA ZAR: Gradski stadion, gledalaca 12.000, sudija: Dimitrijevi} ( Loznica). @uti kartoni: Ademovi}, [arac, Babi}, |ogatovi} i [krijeq ( Novi Pazar), a Miri}, Mijailovi}, Milivojevi} i |uri~kovi}( Crvena zvezda).

NO VI PA ZAR: \ogatovi} 7, [arac 7 ([krijeq ), Babi} 7, Vusqanin 7, Bogunovi} 6, Ademovi} 6 (Kecap), Had`ibuli} 6, Arifovi} 6, Tutori} 6, Ra{~i} 6 (\alac), Bulatovi} 6.

CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} 7, To{i} 7 , Mijailovi} 6, Krneta 7, Dimitrijevi} 6, Miki} 6, Milivojevi} 6 (|uri~kovi}), Milunovi} 6 (Kasalica), Borha 5, Mladenovi} 6, Miri} 5 (Ve{ovi}).

Posle Partizana, Pazarci su i Zvezdi uzeli bod. Na prepunom Gradskom stadionu, koji je u renoviranom ruhu, okupio 12 hiqada posmatra~a, uprkos direktnom televizijskom prenosu, ponovila se miroqubiva igra.

Izostale su izrazite {anse, golovi i Zvezdini navija~i. Delije su opet odr`ale obe}awe.

Bojkotovale su gostovawe u sanxa~ku prestonic. ^udo, dakle, bilo obostrano iskqu~eno. Zvezda je umorna od dvostrukog torpedovawa ve~itog rivala, ipak pored Jo{anice, u prvom delu, imala prividnu inicijativu. Dok nije izostalo sve`ine, bilo je i poku{aja

@e stok duel u No vom Pa za ru

Pro si ne~ ki: Ni {ta osim bor be no sti [ef Zvezdine struke Robert Prosine~ki, pred licem javnosti, nije krio pazarske utiske, iako je izbegao da odgovnavede razloge drugi put uzastopno jalove igre Zvezde na gostovawima: - Ovo je premalo za Crvenu zvezdu. @ao mi je {to posle odli~nog izdawa u sredu, protiv Partizana, nismo u Pazaru nastavili isti ritam. Ne mogu da zamerim igra~ima na borbenosti. @eleli su trijumf, ali protiv doma}e defanzive nismo na{li put do pobede. U igri, koju ne mo`e da obele`i, ni{ta osim borbenosti. Samo je htewe bilo vidqivo, ali nedovoqno ...

Trener Doma}ina Dragoqub Bekvalac je apostrofirao: - Moje impresije su pre svega vezane za publiku. Navija~i su gromoglasnom podr{kom, podr`ali ritam i borbeni duh mojih igra~a, {to nas je dovelo do remija. Ova publika nije zaslu`ila da ode ku}i razo~arana, bez obzira {to smo indirektno odbili nadigravawe i prekidima tra`ili {ansu za eventualno iznena|ewe.

NE MA^ KA BUN DE SLI GA

Ti tu la na vra ti ma Dort mun da Borusija pobedila [alke i stigla na korak do titule tri kola pre kraja. Bajernu samo bod protiv Majnca, Herta ispustila pobedu u Leverkuzenu... „Milioneri” su veoma blizu odbrani

titule, odnosno osvajawa osme „salatare” u istoriji kluba.

Borusija je u 31. kolu Bundeslige pobedila [alke 2:1 u Gelzenkirhenu i tri kola pre kraja ima osam bodova prednosti u

Ka ra ka {e vi} i Jev to vi} u Lon do nu Srpski olimpijski tim bogatiji je za jo{ dva ~lana - stonotenisere Aleksandra Karaka{evi}a i Marka Jevtovi}a.

Olimpijska porodica Srbije, koji }e nas predstavqati na Letwim olimpijskim igrama u Londonu, dobila je jo{ dva ~lana. Stonoteniseri Aleksandar Karaka{evi} i Marko Jevtovi} obezbedili su olimpijske vize!

Karaka{evi}e je na kvalifikacionom turniru u Luksemburgu bio boqi od Portugalca Tijaga Apolonije sa 4:1 (11:9, 11:4, 8:11, 11:7, 11:8), dok je Jevtovi} u me~u za prolaz na Igre pobedio

Adama Patantijusa sa 4:1 (11:7,11:2,11:5, 9:11,11:9).

Jevtovi}u }e Igre u Londonu biti prve u karijeri. Jevtovi} je u polufinalu eliminisao Vanga iz Turske sa 4:3, dok je Karaka{evi} izbacio Belorusa ^etininea sa 4:2.

Pored wih na kvalifikacionom turnir u~estvovalo je jo{ ~etiri srpskih takmi~era - @olt Pete, Anamarija Erdeqi, Gabirjela Feher i Monika Molnar. Srbija }e za sada imati predstavnike u 12 sportova, a broj sportista na{e zemqe, koji su do ovog trenutka obezbedili u~e{}e na Igarama popeo se na 78.

crveno-belih da se kruni{u sporadi~ni poku{aji Milunovi}a u 11. munutu, Dimitrijevi}a (17) i Milivojevi}a (34). Me|utim, sredinom prvog poluvremena su Pazarci, tako|e, zapretili, posle akcija Tutori}a i Bogunovi}a .

U nastavku, uspavanka. Indisponirani napada~i su zatajili, a motivisana defanziva izbila u prvi plan. Vi{e, borbeno{}u, nego modernom orijentacijom da se zadwi red hitro transformi{e u ofanzivu, od koje su u derbiju ostale samo puste `eqe.

Me~ za zaborav i obostrano olak{awe.

E. Ku ~e vi}

Fu db al eri B or us ije sl ave p ob edu u Ge lze nki rh enu

odnosu na Bajern, koji jena Alinac Areni odigrao samo 0:0 sa Majncom.Jirgen Klop i wegovi u~enici nisu imali lak raspored, ali su protiv direktnog konkurenta u borbi za titulu, u pro{lom kolu, i najve}eg rivala iz Gelzenkirhena, u posledwoj rundi, osvojili svih {est bodova. Dvoqno za „salataru”.

Rezultati: Bajer Leverkuzen Herta 3:3 (1:0) /[urle 44, Kisling 51, 84 - Lasoga 63, Torun 71, 77/, Hamburg - Hanover 1:0 (1:0) /Heung-Min 12/, Kajzerslautern - Nirnberg 0:2 (0:1) /Didavi 43, Pekart 73/, [alke - Borusija Dortmund 1:2 (1:1) /Farfan 9 - Pi{~ek 18, Kel 63/, Volfsburg - Augzburg 1:2 (1:1) /Helmes 27 - Oerl 13,/, Bajern Minhen - Majnc 0:0, Borusija Menhegladbah - Keln, Frajburg - Hofenhajm. [tutgart - Verder 4:1 (2:1)/ Gentner 37’, Harnik 45’, 54’, Kaku 89’ - Rozenberg 25’/. Borusija (M) - Keln 3:0.

TABELA: Borusija Dortmund 72, Bajern 64, [alke 57, Borusija Menhegladbah 56, [tutgart 49, Bajer Leverkuzen 44, Hanover 44, Verder 42, Volfsburg 40, Hofenhajm 40, Nirnberg 38, Majnc 37, Frajburg 35, Hamburg 34, Augzburg 32, Keln 29, Herta 28, Kajzerslautern 20.

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak16.april2012.

17

JELEN SUPERLIGA – 24.KOLO KU LA: Haj duk - Voj vo di na BE O GRAD: Rad - Spar tak ZV JA GO DI NA: Ja go di na - Sme de re vo BE O GRAD: Par ti zan - Ja vor U@I CE: Slo bo da Po int - Bo rac BE O GRAD: OFK Be o grad - BSK Bor ~a NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Cr ve na zve zda LU ^A NI: Me ta lac - Rad ni~ ki 1923 1. Par ti zan 2. C. zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad ni~ ki 5. Ja go di na 6. Slo bo da 7. Spar tak 8. OFK Be o grad 9. Rad 10. Sme de re vo 11. BSK Bor ~a 12. Haj duk 13. Ja vor 14. No vi Pa zar 15. Bo rac 16. Me ta lac

24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24

21 17 11 10 10 11 8 10 7 8 5 6 6 4 4 2

2 4 9 12 8 5 10 2 7 2 9 6 5 6 6 8

0:1 (0:0) 1:2 (1:1) 3:0 (1:0) 2:1 (1:0) 2:1 (2:1) 0:1 (0:1) 0:0 (0:1) 0:1 (0:0) 1 3 4 2 6 8 6 12 10 14 10 12 13 14 14 14

57:11 49:14 36:17 31:19 27:19 31:30 19:22 27:31 26:24 18:30 15:29 15:31 18:30 14:33 14:33 12:39

65 55 42 42 38 38 34 32 28 26 24 24 23 18 18 14

U sle de }em ko lu (21/22.april) sa sta ju se: SU BO TI CA: Spar tak ZV - Voj vo di na, LU ^A NI: Me ta lac - Haj duk, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - No vi Pa zar, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Slo bo da Po int, ^A ^AK: Bo rac - OFK Be o grad, BE O GRAD: BSK Bor ~a - Ja go di na, SME DE RE VO: Sme de re vo - Par ti zan, IVA WI CA: Ja vor - Rad.

Tor bi ca se vra tio go lom Rad – Spartak Zlatibor voda 1:2 (1:1) BE O GRAD: Sta dion na Ba wi ci, gle da la ca 1.000, su di ja Mi haj lo vi} (Be o grad), strel ci: ^a lu {i} u 43. za Rad, a Mi li vo jev u 8. i Tor bi ca u 62. mi nu tu za Spar tak Zla ti bor vo du. @u ti kar to ni: Pan ti}, Le ko vi} (Rad), Bra ti}, Pu {ka ri}, An to ni} (Spar tak Zla ti bor vo da).

RAD: Da ni lo vi}, Pan ti}, Vi tas, Jo va no vi} (Sto jiq ko vi}), Pe ro vi}, ^a lu {i}, Lu ka, Mi tro vi}, Sta no je vi} (Ras po po vi}), Mal ba {i} (Ko ji}), Le ko vi}.

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si}, Jok si mo vi}, Ko va ~e vi}, Bra ti}, Tor bi ca, No sko vi} (\or |e vi}), No va ko vi}, An to ni}, Mi li vo jev ([a rac), Pu {ka ri}, Ota {e vi}.

Us pe li su fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de da na go sto va wu u Be o gra du sa 2:1 sa vla da ju Rad. Bi la je to zna ~aj na utak mi ca za Spar tak, broj ni ka drov ski pro ble mi pre va zi |e ni su do brom igrom, ali i zna ~aj na za ka pi te na

Vla di mi ra Tor bi cu ko ji se po sle dve utak mi ce pa u ze vra tio u eki pu Spar ta ka i to go lom za tri bo da.

– Bi li smo bo qa eki pa od Ra da, po go to vo se to mo `e re }i za dru go po lu vre me u ko me smo to tal no kon tro li sa li igru, ta ko da je po be da ap so lut no za slu `e na. Ima li smo vi {e pri li ka, ve }u `e qu, a {to je jo{ va `ni je, od i gra li smo ja ko do bru utak mi cu bez ob zi ra {to je do sta igra ~a fa li lo, {to zbog po vre da, {to zbog kar to na.

Bu kval no sve {to smo se do go vo ri li sa tre ne rom u svla ~i o ni ci je od ra |e no na te re nu, a do bar re zul tat je sti gao kao na gra da do broj igri – is ti ~e Tor bi ca.

Bio je ovo sed mi gol Tor bi ca u se zo ni, a do bra igra sjaj na je uver ti ra pred ono {to pred sto ji.

– O~e ku je nas der bi su sret pro tiv Voj vo di ne i do bre igra Spar ta ka pro tiv Ra da, pa i pro tiv Par ti za na, obe }a va ju i uspeh u voj vo |an skom der bi ju – do dao je Tor bi ca.

N. S.

Jagodina – Smederevo 3:0 (1:0) JA GO DI NA: Sta dion Ja go di ne, gle da la ca 2.000, su di ja Vu jo vi} (No vi Sad), strel ci: Mu drin ski u 24. Go gi} u 47. Kr sti} u 56. mi nu tu. @u ti kar to ni: @i va no vi} (Ja go di na), Br ko vi}, Mo mi}, Bra {a nac, Ada mo vi} (Sme de re vo) JA GO DI NA: [i mi}, Du ki} (Ni ko di je vi}), El mo nir, @i va no vi}, To mi}, Ma ri ja no vi}, Kr sti}, Sto ja no vi} (Su ma), Go gi}, \e ni}, Mu drin ski (Stoj kov).

SME DE RE VO: Ran ko vi}, Mi lo sa vqe vi}, Mi lo vi}, Br ko vi}, Bo je vi}, Ada mo vi}, Kr~ ma re vi}, Bra {a nac, Sta ni} (Mo mi}), Sto ja no vi} (Vu ~i ni}), @iv ko vi} (Mi lo sa vqe vi}).

Su di ja San tra~ u glav noj ulo gi Hajduk – Vojvodina 0:1 ( 0:0) KU LA: Sta dion Haj du ka, gle da la ca 2000, su di ja: San tra~ (Pa vli{). Stre lac: Ste va no vi} u 53. mi nu tu. @u ti kar to ni: Vej no vi} i ^o vi lo (Haj duk), a Su pi}, Pa vlo vi}, Traj ko vi} i Abu ba kar (Voj vo di na). Cr ve ni kar ton: Va si qe vi} (Haj duk) u 39. mi nu tu HAJ DUK: Pe ri} 7, Pa u qe vi} 7, Fej sa 7, Muj dra gi} 7, Va si qe vi} 7, Vej no vi} 7 (La li}), ^o vi lo 7, Bu ba lo 7 (Pa u no vi}), Go lo ~e vac 7 (]o vin 6) Nov ko vi} 7, Ve se li no vi} 8.

VOJ VO DI NA: Su pi} 8, Vu li }e vi} 6, Pa vlo vi} 6, Api ja 7, Moj sov 7, Traj ko vi} 7, Ste va no vi} 7, Mo re i ra 7 (Mi to {e vi}), Po le ta no vi} 7 (No va ko vi} 6), Abu ba kar 7, [ku le ti} 6 (Ka tai).

Pro {ao je jo{ je dan va tren voj vo |an ski der bi. Na `a lost, glav ni pot pa qi va~ va tre bio je su di ja De jan San tra~, ko ji je spre ~io fud ba le re i jed ne i dru ge eki pe da se pri ~a o wi ho vom ume }u, ve} je pre u zeo glav nu ulo gu. A fud ba le ri Haj du ka i Voj vo di ne `e le li su da igra ju fud bal.. Ve} u 4. mi nu tu Ste va no vi} je le po gru di ma spu stio lop tu [ku le ti }u ko ji sa ivi ce {e sna e ster ca {u ti rao, ali po kraj go la. Po tom je Ve se li no vi} si lo vi to {u ti rao sa oko 22 me tra. Lop ta je kre nu la pod sa mu pre~ ku, ali je Su pi} us peo kraj wim na po rom da je iz bi je u kor ner. U 10. mi nu tu Fej sa je upu tio cen tra {ut na dru gu sta ti vu go la Voj vo di ne, Ve s e l i n o v i} gla v om spu { ta lop tu Go lo ~ev cu ko ji sa de se tak me t a r a {u t i r ao, ali je Moj sov iz bio lop tu u kor ner. U 12. mi nu tu jo{ jed nom je sjaj no {u ti rao Ve se li no vi} sa oko 18 me ta ra.

Usle dio je po tom mir ni ji deo igre, da bi u 33. mi nu tu Ouma ru iz be gao of sajd zam ku i od i grao po vrat nu lop tu [ku le ti }u ko ji sa 18 me ta ra {u ti ra kraj go la. U 37. mi nu tu ^o vi lo je {u ti rao sa oko 30 me ta ra, pre ci zno u do wi de sni ugao, ali je Su pi} bio si gu ran. I on da na sce nu stu pa su di ja De jan San tra~. U 39. mi nu tu Muj dra gi} je `e leo da vra ti lop tu u svo ju zad wu li ni ju, we go vu na me ru je pro zreo Ste va no vi}. Pra ti li su ga Va si qe vi} i Fej sa i u jed nom tre nut ku Ste va no vi} pa da, Fej sa je od neo lop tu, a su di ja San tra~ je svi rao pre kr {aj za go ste, a Va si qe vi }u

u g r o ` a v a j u gol Pe r i } a.

Ta ko je u 57. mi nu tu, [ku le t i} je po ku p io lop t u kre nuo ka go lu Haj du ka i on d a upu t io o{tar cen tar {ut po ze mqi. Na lop tu je na tr ~ao Abu b a k ar i sa de s e t ak me ta ra {u ti rao, ali je mla di gol man Pe r i} sjaj nom in t er ven ci jom spa sao gol. I Fo to: na pre dvo sa.com on d a, Va si qe vi} ne pro pi sno za u sta vqa Ste va no vi }a San po ka zao cr ve ni kar ton. Ne shva Po le ta no vi}, od bi je nu lop tu tra~ po no vo na de lu. U 60. mi tqi vo, jer i da je bio pre kr {aj pri hva ta Ste va no vi} i sa 13 nu t u Ve s e l i n o v i} je sjaj n o ni je Va si qe vi} bio po sled wi me ta ra {u ti ra ka go lu Haj du ka. upo slio svog ka pi te na Pa u qe igra~ od bra ne Haj du ka, a sve se Is pred gol ma na Ku qa na Pe ri vi }a, ko ji je si lo vi to {u ti de {a va lo na oko 25 me ta ra od }a na {ao se Abu ba kar, lop ta je rao, Moj sov je ukli zao na taj go la do ma }i na. pro {la po red we ga i od se la u {ut lop ta ga je po go di la u obe

Ve `ba }e mo igru s fud ba le rom ma we Fud ba le ri Haj du ka su u voj vo |an skom der bi ju na svom te re nu u Ku li iz gu bi li od no vo sad ske Voj vo di ne sa 1:0. Ima ju Ku qa ni za ~im da `a le.

Broj ne le pe ak ci je ni su kru ni sa ne go lo vi ma, {to zbog od li~ nih in ter ven ci ja gol ma na go sti ju Su pi }a, {to zbog br zo ple to sti igra ~a Haj du ka, ali op {ti uti sak svih je da je Haj duk bio bo qi tak mac u der bi ju.

- Po no san sam na svo je igra ~e. Igra li su iz van red no svih 90 mi nu ta, a eki pi Voj vo di ne ~e sti tam na po be di – krat ko je na kon fe ren ci ji za no vi na re na kon su sre ta re kao {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka To mi slav Si vi}.

Ra zu mqi vo je {to je Si vi} bio kra tak, jer {ta je ~o vek i mo gao da ka `e na kon sve ga {ta su we go vi igra ~i otr pe li na te re nu od de li o ca prav de De ja na San tra ~a iz Pa vli {a.

- Mi tre ne ri ne ma mo pra vo da ko men ta ri {e mo su |e we, a ja i mi slim da je ilu zor no ko men ta ri sa ti ne {to {to su svi vi de li. To je pot pu no bes po treb no, sli ka sve po ka zu je – re kao je Si vi}.

Na rav no, sli ka }e sve po ka za ti, ali ono {to je evi dent no je ste ~i we ni na da Haj du ka ne }e gol.

U dru gom po lu vre me nu, iako sa igra ~em ma we, pr vi su pri pre ti li do ma }i ni. U 47. mi nu tu slo bo dan uda rac sa oko 25 me ta ra is ko sa sa de sne stra ne iz veo je Nov ko vi}, o{tro {u ti rao di rekt no na gol go si tju i pri mo rao Su pi }a da kraj wim na po rom iz bok su je lop tu. U 53. mi nu tu jo{ je dan spor ni de taq.

Kor ner za Voj vo di nu iz veo je

Sloboda Point – Borac 2:1 (2:1)

ru ke, ali je San tra~ sa mo od mah nuo.

Iako broj ~a no sla bi ji Ku qa ni su po sled wih po la sa ta su sre ta bu kval no sa bi li go ste na wi ho vu po lo vi nu, na `a lost pro ma {i va li i ono {to se te {ko pro ma {u je, ali tre ba re }i i da je gol man Voj vo di ne Su pi} u tom de lu utak mi ce bio do mi nant na fi gu ra. \. Bojani}

Partizan – Javor 2:1 (1:0) BE O GRAD: sta di o na Par ti za na, bez gle da la ca. Su di ja: Go gi} (No vi Sad). Strel ci: Vu ki} (iz je da ne ster ca) u 7 i To mi} u 72. za Par ti zan, a Ve qo vi} u 58. mi nu tu za Ja vor. @u ti kar to ni: Mom ~i lo vi}, Sta ni sa vqe vi} (Ja vor).

PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 6, Ak sen ti je vi} 6, Osto ji} 6, Iva -

nov 6, Vol kov 6, Smi qa ni} 6, Ili} 6, Vu ki} 7 (S. Mar ko vi}), Ba bo vi} 6 (To mi} 7), Di ja ra 6 (Man ga), L. Mar ko vi} 6.

JA VOR: Ni ko li} 6, Mi lin ko vi} 6, No va ko vi} 5, Vu ja di no vi} 5, Mom ~i lo vi} 5, Osto ji} 6 (Ra di vo je vi}), Lu ko vi} 6, Sta ni sa vqe vi} 5, Odi ta 5 (Owi lo), Jo so vi} 6 (Sil va 5), Ve qo vi} 7.

U@I CE: Sta dion Slo bo de, gle da la ca 3000, su di ja Ve se li no vi} (Va qe vo), strel ci: Ran |e lo vi} u 35. i 41. za Slo bo du Po int, a Je re mi} u 26. mi nu tu za Bo rac. @u ti kar to ni: Pi li po vi}, Pe jo vi} (Slo bo da Po int), Pro da no vi}, Ra di vo je vi}, Sta ni}, Ma sla} (Bo rac).

SLO BO DA PO INT: Bo `o vi}, Va si li}, Ma ri}, Vraw ko vi}, Ran |e lo vi} (Kr sti}), Be qi}, Pe jo vi}, Pi li po vi}, Da Sil va (]u li brk), Ko va ~e vi} (Me me do vi}), Ome ga.

BO RAC: Mi lo je vi}, Re qi}, Vi {wi}, Ma sla}, @iv ko vi}, Pro da no vi}, Sta ni} (Mu go {a), Kne `e vi} (Ra di vo je vi}), Jo va no vi} (Spi rov ski), Je re mi}, Pa vi ~e vi}.

Metalac – Radni~ki 0:1 (0:0) LU ^A NI: Igra li {te Mla do sti, gle da la ca 500, su di ja Vu ka di no vi} (La za re vac), stre lac Vu ka {i no vi} u 52. mi nu tu. @u ti kar to ni: \o ri} (Me ta lac), Me do vi}, Ko sti}, Vu ka {i no vi} (Rad ni~ kik).

ME TA LAC: Kqa ji}, An ti}, Fi li po vi}, Lu ki}, Mi tro vi}, @i va no vi}, Slo ji}, @iv ko vi} (]ir ko vi}), \o ri} (Be to lin gar), Si mo vi}, Go jak (Vu jo vi}).

RAD NI^ KI: ^an ~a re vi}, Pa vlo vi}, Ne na di}, Tin tor, Mi lo {e vi} (Ko so ri}), Me do vi}, Le po vi}, Mi lo {ko vi}, Vu ka {i no vi} (Si mi}), Ko sti}, @i va di no vi} (Var ja ~i}).

do wem le vom uglu. Po mo} nik De jan Pe tro vi} je u pr vi mah po di gao za sta vi cu, ali ka da je San tra~ po ka zao na cen tar i po mo} nik je spu stio za sta vi cu.

Uza lud ni su bi li pro te sti do ma }ih igra ~a. Na rav no da je gol uti cao na eki pu Haj du ka ko ja je kre nu la na sve ili ni {ta i ta ko otvo ri la mo gu} nost go s ti m a da iz kon t ri

Va qak slo mio Ja vor

OFK Beograd – BSK 0:1 (0:1) BE O GRAD: Sta dion na Ka ra bur mi, gle da la ca 500, su di ja Kr sti} (Be o grad), stre lac \u ki} u 4. mi nu tu. @u ti kar to ni: Va si qe vi}, Lu ka} (OFK Be o grad), BO {ko vi}, Ra du no vi}, Ta si}, Pe tro vi}, Mi lo {e vi}, \u ki} (BSK).

OFK BE O GRAD: Lu ka}, Pet ko vi}, Ke co je vi}, Va si qe vi}, Ro di}, Ni ko li}, Si mi}, Ba ti jo ha (Osma na gi}), Mi ji}, Mi li} (Alek si}), Pu ro vi}.

BSK: Ko va ~e vi}, Pe tro vi} (@iv ko vi}), Jo va no vi} (]e sa ro vi}), Ra du no vi}, Vig we vi}, \u ki}, Mi lo {e vi}, Ta si}, Stan ko vi}, Bo {ko vi} (]e le bi}), [u pi}.

- Na za vr {ni ci ra di mo iz da na u dan, ula zi mo u {an se, pra vi mo {an se. Mo `da bi mo gli da raz go va ra mo ma lo i o in di vi du al nom kva li te tu na {ih stre la ca, ali tra gi~ no bi bi lo da mi ne pra vi mo {an se. Ovi mom ci ko ji sa da igra ju ula `u svoj mak si mum, ali je na kon to li kih pro ma {a ja i strah ma lo u{ao u wih, gr~, sa mo po u zda we, sve to fa li ka da se de {a va ju ova kve stva ri iz utak mi ce u utak mi cu– re kao je Si vi}.

Po raz u voj vo |an skom der bi ju je ~i we ni ca, ma ka kav on bio, jer Haj duk jo{ ni je obez be dio op sta nak.

- Od mo men ta ka da sam ja do {ao u Haj duk po sta vqen je je dan ciq: op sta nak u li gi i mi te `i mo ka to me. Mno go smo na po ra u ce lu ovu pri ~u, igra mo do bro iz utak mi ce u utak mi cu i je di no sla bo sto ji mo sa broj ~a nim od no si ma na te re nu: da li je to je da na est pro tiv de set, da li je to de set pro tiv ~e tr na est i na to me ma lo tre ba da po ra di mo i da ve `ba mo ove „hen di kep od no se” jer je ~i we ni ca da nam je to sud bi na ovog tre nut ka. – u da hu je re kao {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka To mi slav Si vi}. \. B.

Vu ki} po sti `e vo de }i gol za Par ti zan s pe na la

Fud ba le ri Par ti za na u 24. ko lu Je len su per li ge po be di li su Ja vor sa 2:1 (1:0). Cr no - be li su is ko ri sti li kiks Cr ve ne zve zde i po no vo u pr ven stvu oti {li na 10 bo do va pred no sti. U po sled wih {est ko la Be o gra |a ni ma su po treb ne tri po be de ka ko bi obez be di li ti tu lu pr va ka.

- Bi la je ovo vr lo va `na po be da na kon re zul ta ta u sre du.

Igra ~i su po ka za li do sta ka rak te ra. Ima li smo pu no {an si, u pr vom po lu vre me nu tri, u dru gom dve, ali opet je re a li za ci ja za ta ji la. Ali, na kra ju da na naj va `ni je je da smo sla vi li - re kao je tre ner Par ti za na Avram Grant.

Ka da ste do {li bi lo je plus 10 i sa da je ta ko ?

- To je do bro, pre sve ga {to smo ve za li se dam po be da, a po tom {to igra mo do bro. Ka da smo igra li u No vom Pa za ru vi de li smo da ne }e bi ti la ko pa je za to va `no {to smo po ka za li ka rak ter.

Da li je Va{ li~ ni re kord se dam po be da u ni zu ?

- Ne u ^el zi ju sam imao de vet, a u Izra e lu 11.

O~e ku je se da Nin ko vi} ma lo vi {e igra ?

- Ne ma tu ni ka kvog pro ble ma, on je igrao na pro {loj utak mi ci. Ima pu nao dru gih igra ~a, ko ji ma tre ba da ti {an su. Ali, on je na{ po ten ci jal i uvo di }e mo ga la ga no u igru za kqu ~io je tre ner cr no - be lih.

I. Lazarevi}

18

SPORT

ponedeqak16 . april2012.

dnevnik

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Pa zov ~a ni ja ~i od Ce men ta Ce ment - Rad ni~ ki (NP) 1:2 (0:1) BE O ^IN: Sta dion Ce men ta, gle da la ca 250, su di ja Pan du rov (Zre wa nin), strel ci: Mi lo vi} u 90. za Ce ment, a Ba ji} u 30.

Pa vlo vi} u 85. mi nu tu za Rad ni~ ki. @u ti kar to ni: Ga {pa re vi}, Ili}, Mi lo vi}, Gr ko vi}, \e ri}, Su ba {i} (Ce ment), Bo {ko vi}, Pa vlo vi}, ^e pr wa, Sar ~e vi}, Pu ni {i}, Ba le {e vi} (Rad ni~ ki).

Cr ve ni kar to ni: ^o vi} (Ce ment), Sar ~e vi} (Rad ni~ ki).

CE MENT: Su ba {i} 7, Ga {pa re vi} 7, ^o vi} 7, Ki{ 7, Mi lo vi} 8, \e ri} 7, Bur sa} 6, Ra din 6 (De sni ca 6), Ili} 6 (Xa ri} 7), Gr ko vi} 6 (Lu ka ja 7), Ka li nov 6.

RAD NI^ KI: Uro {e vi} 8, Ivi} 6 (Ba lo {e vi} 7), Pu ni {i} 8, Pa vlo vi} 8, Isa i lo vi} 7, Ba ji} 7 (Ko sti} 6), Rni} 7, Bo {ko vi} 7, Sar ~e vi} 7, ^e pr wa 7 (\ur |e vi} 6), Jo vi} 7.

Tra di ci ja ni je iz ne ve re na ni ovo ga pu ta ka da su u pi ta wu ova dva ti ma. Re zul tat je bio ne iz ve stan sve do sa mog kra ja utak mi ce.

Pri ka zan je kva li te tan fud bal, a bio bi jo{ kva li tet ni je da je to do pu stio su di ja Pan du rov. Po ka za lo je ~ak 15 kar to na od to ga `u ti i dva cr ve na.

Go sti su do {li u vo| stvo po sle gru be gre {ke od bra ne Ce men ta, a stre lac je bio Ba ji}. U dru gom de lu Ce men ta {i kre }u na sve ili ni {ta, tre ner Gru ji} je uba cio no ve igra ~e, to se po ka zao kao do bar po tez, ali je gol man go sti ju Uro {e vi} bio na vi si ni. Pred kraj utak mi ce Pa zov ~a ni su iz kon tra na pa da po ve }a li vo| stvo. [to ni je po {lo na pa da ~i ma za ru kom po {lo je {to pe ru Mi qa nu Mi lo vi }u ko ji sa 25 me ta ra to pov ski {a qe lop tu u mre `u. B. Star ~e vi}

Ve ter nik Vi skol – Slo ga 0:1 (0:1) VE TER NIK: Sta dion Ve ter ni ka, gle da la ca 200, su di ja Gaj do bran ski (No vi Sad), stre lac Si la |i u 7. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ba bi}, Erak, Ja wa~ ko vi}, Mar ko vi} (Ve ter nik Vi skol), Uze lac, Mr qa vi}, Su vaj xi} (Slo ga). Cr ve ni akr ton: Su vaj xi} (Slo ga).

VE TER NIK VI SKOL: Kne `e vi} 7, Be ~e li} 7, Bje la jac 6 (Sta ki} 7), Mi ja ji lo vi} 7, [vo wa 7, Se dlar 7, Vu ka qe vi} 6, Mar ko vi} 6, Erak 7, Ba bi} 6, Ja wa~ ko vi} 7.

SLO GA: \u ri kin 8, Su vaj xi} 6, Kra go vi} 7, Iva no vi} 7, Sta no jev 8, Stan ko vi} 7, Si la |i 8 (Sli jep ~e vi} 7), Mr va qe vi} 7, Po pin 7 (Bub we vi} 7), Zu ki} 8 (Si mo vi} ), Uze lac 7.

Sa pu no ve re u po vo qan re zul tat u{la je ~e ta iz pred gra |a No vog Sa da. Me |u tim, sti gao je hla dan tu{ ve} u 7. mi nu tu, neo pre znost Bje laj ca u gol je pre tvo rio lu ka vi Si la |i i do veo Te me rin ce u vo| stvo. Sve kar te ta da su u na pad ba ci li Ve ter ni ~a ni. Ima li su u na stav ku tri ko lo sal ne pri li ke, naj pre je Mar ko vi} sa sa mo tri me tra gla vom za hva tio lop tu a naj bo qi ak ter utak mi ce \u ri kin je efekt no in ter ve ni sao. Po sle to ga u {an sa ma su bi li Be ~e li}, dva pu ta je Ba bi} to pov ski {u ti rao i sve se za vr {a va lo u ru ka ma ras po lo `e nog gol ma na Te me ri na ca ko ji je uz osta le igra ~e naj za slu `ni ji {to su bo do vi oti {li u Te me rin, a Ve ter ni ~a ni ma po no vo osta ju bri ge o bor bi za op sta nak.

M. Po po vi}

Mla dost (BJ) – ^SK Pi va ra 3:0 (0:0) BA^ KI JA RAK: Sta dion Li va di ca, gle da la ca: 500, su di ja: Stan ti} (Su bo ti ca), strel ci: N. Ra ti} u 48, Ra do ja (iz je da na e ster ca) u 74. i Mu dri ni} u 87. mi nu tu, `u ti kar to ni: Mu dri ni}, N. Ra ti}, Ra do ja (Mla dost), Ko va ~e vi}, Stan ko vi} (^SK Pi va ra).

MLA DOST (BJ): Ba ji} 7, Ko si} 8, S. Ra ti} 8, Ba bi} 8, N. Ra ti} 8, Ra do ja 8, Ko zo mo ra 8, \u ki} 8, Gra ho vac 7 (Vi {e kru na 7), Jo va no vi} 7 (Kra gu qac -, Iva ni} 7), Mu dri ni} 8. ^SK PI VA RA: Tan ko si} 6, La za re vi} 6 (Iv ko vi} - ), La }a rak

6, Jo va ni} 6, Vor gu ~i} 7, Ko va ~e vi} 7, Ma ri} 6 (Do ri} - ), Te pi} 6, Vu ka no vi} 6, Stan ko vi} 6, Bi }a nin 6 (Kr sta no vi} 6).

Ja ra ~a ni su odu {e vi li na vi ja ~e, pri ka za li naj bo qu igru u se zo ni i kre i ra li va `an tri jumf pro tiv kan di da ta za pla sman u vi {i rang.

Kraj se ri je od {est me ~e va bez po be de, na ja vio je ka pi ten Ne ma wa Ra ti}, udar cem gla vom, po sle kor ne ra Mar ka \u ki }a. Si gu ran re a li za tor naj stro `e ka zne, bio je Ste fan Ra do ja, po {to je, u ka zne nom pro sto ru, ne pro pi sno za u sta vqen mla di Da li bor Iva ni}.

Ulo gu asi sten ta, u 87. mi nu tu, od i grao je Alek san dar Vi {e kru na, a pot pis na ube dqiv po raz go sti ju iz ^e la re va, sta vio je Mi lo{ Mu dri ni}, naj bo qi stre lac pla vobe lih.

M. Me ni }a nin

Sen ta – Rad ni~ ki ([) 2:2 (0:0) SEN TA: Grad ski sta dion u Na rod noj ba {ti, gle da la ca 200. Su di ja: N. Pa pri ca (No va Pa zo va).

Strel ci: Ka ka{ u 55. i 83. (oba iz je da na e ster ca) za Sen tu, a Pe tro vi} u 48. i ]i ri} u 58.mi nu tu za Rad ni~ ki. @u ti kar to ni: Ra din, Va sin (Sen ta), Do bri je vi}, Pe tro vi}, Ili}, Zec i ]i ri} (Rad ni~ ki). Cr ve ni kar ton: Mi li} (Sen ta) u 73.mi nu tu.

SEN TA: @iv kov 7, Far ka{ 7, Ka ka{ 8, Ra din 7, Be sla} 7 (Va sin 8), Bo ki} 7, Sa ra pa 7, Po pov 8, Mi li} 7, Te {a no vi} 7 (Ra di ~e vi} 8), Jo va no vi} 7.

RAD NI^ KI: Do bri je vi} 8, Du ki} 7, Pe tro vi} 7, Bje lo{ 7, Ili} 7, Si mi ki} 8, Ne di} 7 (Vu ~i} 7), Zec 8, \o ki} 7, Ba qak 7, ]i ri} 9.

Ve ter nik Vi skol - Slo ga (T) Ce ment - Rad ni~ ki (NP) Tek stilc Ites - Du nav Ba~ ka To po la - Pa li} Sen ta - Rad ni~ ki ([) Ki kin da - Vr {ac Mla dost (BJ) - ^SK Pi va ra Za dru gar - Do li na 1. Rad ni~ ki (NP) 2. ^SK Pi va ra 3. Slo ga (T) 4. Rad ni~ ki ([) 5. Pa li} 6. Ce ment 7. Mla dost (BJ) 8. Du nav 9. Tek sti lac 10. Sen ta 11. B. To po la 12. Ve ter nik 13. Do li na 14. Za dru gar 15. Ki kin da 16. Vr {ac

20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

Da niel Far ka{( Sen ta)

12 11 11 9 8 8 7 8 7 7 7 6 6 6 6 6

7 4 2 6 7 4 6 3 5 5 4 5 4 3 3 2

1 5 7 5 5 8 7 9 8 8 9 9 10 11 11 12

31:14 25:19 22:18 22:16 26:17 21:21 23:17 22:24 20:20 24:28 13:16 27:23 20:29 24:34 21:32 15:28

43 37 35 33 31 28 27 27 26 26 25 23 22 21 21 20

U sle de }em ko lu (18.apri la) sa sta ju se: Mla dost (BJ) - Ve ter nik Vi skol, ^SK Pi va ra - Za dru gar, Do li na - Ki kin da, Vr {ac - Sen ta, Rad ni~ ki ([) - Ba~ ka To po la, Pa li} - Tek sti lac, Du nav - Ce ment, Rad ni~ ki (NP) - Slo ga (T). do iz jed na ~e wa. Po de snoj sta ni u 83.mi nu tu pro {ao je Va sin i ka da se spre mao za {ut, po ko {en je u ka zne nom pro stro ru, a Ka ka{ je po no vo naj stro `u ka znu pre tvo rio u po go dak. U fi ni {u utak mi ce uda rac Jo va no vi }a za u sta vio je od li~ ni gol man go sti ju Do bri je vi}. M. Mi tro vi}

Ki kin da – Vr {ac 1:2 (0:2)

Iz pr vog de la vred ne po me na su pro pu {te ne pri li ke Po po va u 3. mi nu tu za Sen }a ne, dok je naj i zgled ni ju pri li ku za go ste u 7. mi nu tu pro pu stio Zec. Uz bu |e wa je na pre tek bi lo u dru gom po lu vre me nu, ka da su go sti iz [i da u dva na vra ta bi li u vo| stvu, a do ma }i ni oba pu ta do iz jed na ~e wa do {i iz pe na la, ko je je oprav da no do su |i vao od li~ ni su di ja Ne ma wa Pa pri ca.

Pr vi po go dak za go ste u 48. mi nu tu po sti gao je Pe tro vi}, iz slo bod nog udar ca sa 19 me ta ra pre ko lo {e po sta vqe nog `i vog zi da. Sen }a ne pri mqe ni gol ni je obes hra brio, ne go su po ja ~a li tem po. U 55. mi nu tu Jo va no vi} je pro {ao po le voj stra ni, Ra din se od lu ~io na {ut sa 20 me ta ra, ru kom je igrao Ili}, a su di ja Pa pri ca bez dvo u mqe wa do su dio naj stro `u ka znu, ko ju je u iz jed na ~e we pre tvo rio Ka ka{.

Po sle ne is ko ri {}e ne {an se Sa ra pe u 57.mi nu tu, usle dio je kon tra na pad Rad ni~ kog iz ko jeg naj a gil ni ji igra~ na te re nu Mar jan ]i ri} uspe va da nad mu dri gol ma na do ma }ih @iv ko va i do no si no vo vo| stvo [i |a ni ma.

U 62.mi nu tu Zec pro pu {ta pri li ku da po ve }a pred stost go sti ju. Sen }a ni su osta li sa igra ~em ma we jer je u 73.mi nu tu iz igre mo rao Mi li}, ali ipak do la ze

0:1 1:2 2:0 0:0 2:2 1:2 3:0 2:0

KI KIN DA: Grad ski sta dion, gle da la ca 200, su di ja Miq ko vi} (No vi Sad), strel ci: Ge ci} u 55. (iz pe na la) za Ki kin du, a ^u ki} u 49. i Jok si mo vi} u 58. mi nut za Vr {ac. @u ti kar to ni: Ko we vi}, Po pov, Be qin (Vr {ac).

KI KIN DA: Haj ro vi} 7, Cvi ja no vi} 6 (Sto ja ko vi} 6), Kne `e vi} 6 (Kre so ja 6), Ba bi} 6 (Cvi jan 6), Ku bu ro vi} 6, Plav {i} 6, Ste pan ~ev 6, Spa hi} 6, Cr no mar ko vi} 7, Ge ci} 7, Ka li no vi} 6.

VR [AC: [a ra nov 7, Ko we vi} 6, Ba bi} 7, Be qi} 6, Ran kov 7, Sti ja ~i} 6 (Po pov 6), An |e li} 6 (Mi li vo jev -), \u ri} 6, Jok si mo vi} 7, Ka lin 7, ^u ki} 7, Ra ni mi ro vi} 7.

Fud ba le ri Ki kin de za slu `e no su na svom te re ni po ra `e ni od fe we ra {a, eki pe Vr {ca i ta ko dru gi put ovog pro le }a na pu sti li Grad ski sta dion po gnu te gla ve. Po be do no si po go dak vre dan tri ve li ka bo da u bor bi za op sta nak go stu ju }e eki pe po sti gao je re zer vi sta Ne nad Jok si mo vi} u 58. mi nu tu.

U pr vom de lu igre na te re nu na kva {e nom vo dom i te {kom za igru bi lo je ne ko li ko pri li ka ko je ni su re a li zo va ne. U 49. mi nu tu do su |en je slo bo dan uda rac is ko sa sa 25 me ta ra od go la do ma }eg gol ma na Haj ro vi }a, ^u ki} o{tro je {u ti rao i lop ta je za vr {i la svo ju pu ta wu u mre `i.

Pet mi nu ta ka sni je do ma }in je iz jed na ~io iz oprav da no do su |e nog ka zne nog udar ca. Pro dro je Ma li no vi}, na ba cio je lop tu, a je dan go stu ju }i igra~ istu je ru kom za dr `ao pa je su di ja Miq ko vi} po ka zao na be lu ta~ ku.

Si gu ran re a li za tor je bio pr vi stre lac Ki kin |a na Bra ni slav Ge ci}. Jo{ se do ma }i igra ~i ni su opo ra vi li od ra do sti ka da je re zer vi sta Ne nad Jok si mo vi}, ko ji je ne ko li ko mi nu ta pre to ga u{ao u igru po sti gao po go dak. Lop tu je u ka zne nom pro sto ru Ki kin de na ba cio Ka lin, a Jok si mo vi} je sa tri me tra sa vla dao gol ma na Haj ro vi }a. U 72. mi nu tu zbog ne sport skog re a go va wa te ren je mo rao da na pu sti i go stu ju }i tre ner. .

M. Se ku li}

Tek sti lac – Du nav 2:0 (0:0) OYA CI: Sta dion Tek stil ca, gle da la ca 400, su di ja Cve ti }a nin (Vr {ac), strel ci: Dok ni} u 73. i Pe ru ni ~i} u 83. mi nu tu. @u ti kar to ni: Kr znar, Dok ni}, Ste va no vi} (Tek sti lac), Ru smir, Di vac (Du nav). Cr ve ni kar ton Ja vo rac (Du nav).

TEK STI LAC: Ig wa to vi} 8, Kr {i} 8, Ri sti} 7, Ma ki} 7 (V. Vu ko vi} 7), Kr znar 7, Dok ni} 8, Ste va no vi} 7 (Ka u rin 7), D. Vu ko vi} 8, Pe ru ni ~i} 8, Trif ko vi} 7, Da no je vi} 7 (Ba le ti} 7).

DU NAV: La zo vi} 7, Ja gu zo vi} 6, @e `eq 7, Ja vo rac -, Lu ki} 7, Ko kir 7, Di vac 6 (Mi la no vi} 6), Ili ki} 6, Zo go vi} 6 (Ha ska 6), Gr ~i} 7, Ru smir 6 (Ni ni} -).

Oxa ~a ni su tek u pe tom pro le} nom ko lu za be le `i li po be du. U do sta iz jed na ~e noj igri do ma }i ni su do {li u pred nost u 73. mi nu tu ka da je Dok ni} gla vom sa vla dao pro tiv ni~ kog gol ma na La zo vi }a. U 12. mi nu tu ar bi tar Cve ti }a nin iz Vr {ca is kqu ~io je Ja vor ca ko ji je u iz gled noj pri li ci fa u li rao Ste va no vi }a. Pu nih sat vre me na go stu ju }i tim je imao igra ~a ma we. U 83. mi nu tu Pe ru ni ~i} je re a li zo vao jed nu le pu ak ci ju svo je eki pe i po no vo pri mo rao La zo vi }a na ka pi tu la ci ju.

No vi tre ner Oxa ~a na Zo ran ]i ri} je us peo da kon so li du je eki pu ta ko da se u na stav ku se zo ne o~e ku ju jo{ bo qe par ti je pla vo-be lih.

S. Jo vin

Voj vo |an ska li ga Za pad Slo ga (E) - Bu du} nost (M) 4:0, In deks - Ju go vi} 2:2, Po let (S) Cr ve na zve zda 2:2, Sta ni {i} - Bo rac (NS) 3:1, Omla di nac - Ba~ ka (BP) 4:0, Obi li} - Pr vi maj 0:1.

Voj vo |an ska li ga Is tok Pro le ter - Je din stvo 2:1, Rad ni~ ki (B) - Je din stvo (NB) 4:3, Bu du} nost - Slo bo da 2:2, AFK - Ba~ ka 1901 1:5, Obi li} - Bo rac 1:2, Ko za ra - Di na mo 1:0.

TRA GE DI JA NA UTAK MI CI SE RI JE B

Mo ri si ni umro od sr ~a nog uda ra Fud ba ler Li vro na Pjer ma rio Mo ro si ni, ko ji se one sve stio to kom utak mi ce ita li jan ske Se ri je B, umro je u bol ni ci San to Spi ri to u Pe ska ri. Ot ka za ne sve utak mi ce Se ri je A i B. Mo ro si ni je pao na tra vu u 31. mi nu tu su bot we utak mi ce Pe ska ra - Li vor no, a kon sta to va no je da je do `i veo sr ~a ni udar. Ka da je sti gao u bol ni cu 25-go di {wi fud ba ler je bio u ko mi.

Le ka ri su po ku {a li da ga spa su ugrad wom pejs mej ke ra, me |u tim, to ni je po mo glo. Utak mi ca 35. ko la ita li jan ske dru ge li ge iz me |u Pe ska re i Li vor na je pre ki nu ta, a ne ki od igra ~a te ren su na pu sti li upla ka ni. Mo ro si ni je pro {ao kroz sve mla |e se lek ci je re pre zen ta ci je Ita li je, a u Li vor nu je igrao kao po -

zajm qen fud ba ler Udi ne zea.

Bio je ro |en 5. ju la 1986. go di ne u Ber ga mu, a jo{ sa 15 go di na igrao je za U-17 re pre zen ta ci ju Ita li je i po tom bio ne za men qiv u svim ka te go ri ja ma, ra ~u na ju }i i mla du re pre zen ta ci ju.

Pre Li vor na, igrao je kao po zajm qen igra~ Udi ne zea i za Vi }en cu, Pa do vu, Re |i nu, Bo lo wu...

Pre ma ne kim po da ci ma ko ji se mo gu pro na }i na Vikipediji, ovo je deseta smrt na fudbalskom terenu u posledwe dve godine!?

Fudbalski savez Italije odlu~io je da zbog Morosinijeve smrti otka`e sve utakmice Serije A i B zakazane za subotu, a veoma je izvesno da }e biti odlo`eno i celo kolo.

Ar gen tin ski tan go Si ti ja Po no vo ra di Si ti je va gol-ma {i na! Tri go la Te ve za, dva Agu e ra za eg zi bi ci ju pro tiv No ri ~a. Dva go la u pr vom, ~e ti ri za Si ti u dru gom.

Ar gen tin ci Kar los Te vez i Ser hio Kun Agu e ro do ne li su Man ~e ster si ti ju no vi tri jumf u Pre mi jer li gi i za dr `a li ne iz ve snost u pr ven stvu Man ~e ster si ti je da nas kao gost de kla si rao No ri~ 6:1, go lo vi ma Te ve za (tri) i Agu e ra (dva), Xon son (je dan) i sa da su „gra |a ni” na pet bo do va za o stat ka za Man ~e ster ju naj te dom, ko ji sa vla dao Aston Vi lu s 4:0.

Od pr vog mi nu ta me ~a na Ke rou ro u du mi ri sa lo je na gol. Pi ta we

No ri~ je iz veo kor ner, Pil king ton je na pra vio blok na gol ma nu Har tu i omo gu }io sa i gra ~u Gren tu Ho lu da gla vom po {a qe lop tu pre ma go lu, ali je Xu li jan Le skot gla vom iz ba cio sa gol-li ni je.

Si ti je po veo u 18. mi nu tu po sle ak ci ji ko ja je bi la naj ma we opa sna od do ta da {wih. Da vid Sil va je do tu rio lop tu kao Te ve zu, ko ji je ras pa lio is ko sa sa ne kih 20 me ta ra, a lop ta je pro {la kroz gol ma na No ri ~a Xo na Ra di ja. Mo rao je bo qe gol man No ri ~a u toj si tu a ci ji, ma da je uda rac Te ve za za i sta imao ~ud nu pu ta wu. U sva kom slu ~a ju - maj stor stvo Te ve za! De se tak mi nu -

Kar los Te vez je bi lo sa mo da li }e ga po sti }i No ri~ ili Man ~e ster si ti. „Ka na rin ci” su od i gra li za i sta do bro pr vih 15 mi nu ta i u ne ko li ko na vra ta opa sno pri pre ti li Xou Har tu. sa dru ge stra ne, i Si ti je bio opa sna u go to vo sva koj ak ci ji, a do go di la se i spor na si tu a ci ja u 8. mi nu tu. De fan zi vac No ri ~a Ra jan Be net na ga zio je Te ve za ko ji je u{ao u {e sne a ste rac i pao. Su di ja Kris Foj to je pro tu ma ~io kao si mu li ra we Ar gen tin ca i po ka zao mu je `u ti kar ton. Na snim ku se ja sno vi de lo da Te vez ni je fo li rao.

Ve} u na red nom mi nu tu opa san na let No ri ~a. En to ni Pil king ton je sjaj no pro {ao po le voj stra ni, po ba cao na ze mqu dvo ji cu igra ~a Si ti ja, {u ti rao, ali za ma lo po red go la. Si ti se i{ ~u pao i ko ji mi nut ka sni je.

ta ka sni je bi lo je 2:0. Pra vi ples su od i gra li Te vez i Agu e ro, a zet Di je ga Ma ra do ne je kru ni sao ak ci ju sja nim udar cem sa ivi ce {e sna e ster ca.

Agu e ro i Te vez su pro me ni li tri pa sa, pri tom je Te vez po sled wi pas od i grao pe tom, a Agu e ro je sna `nim udar cem sa vla dao Ra di ja, ko ji ovog pu ta ni je imao ni ka kvih {an si. To je Agu e ru bio 20. gol ove se zo ne u pr ven stvu i ujed no 27. u svim tak mi ~e wi ma. I on da je kre nu la la vi na. Re zul ta ti: No ri~ - Man ~e ster si ti 1:6 (0:2) /Sur man 51’ - Te vez 18’, 73’, 80’, Agu e ro 27’, 75’, Xon son 90+2’/, San der lend Vul ver hemp ton 0:0, Svon si Blek burn 3:0 (2:0) /Si gurd son 37, Da jer 43, Dan 63ag/, Vest Brom vi~ - Kvins Park Ren xers 1:0 (1:0), /Do rans 22/, Man ~e ster ju naj ted - Aston Vi la 4:0.

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak16.april2012.

19

PR VA LI GA SR BI JE

Pra zne mre `e na Sla noj ba ri Pro le ter–Ko lu ba ra 0:0

Ro nal do iz me |u fud ba le ra Spor tin ga

[PAN SKA PRI ME RA

Ro nal do i Me si za no vi re kord Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo oborili rekord Primere u broju postignutih golova tokom jedne sezone. Madri|ani uz dosta muke pobedili Sporting Hihon - 3:1.

Katalonci slavili na gostova wu Le van teu - 2:1. Ka kva uvertira u „El Klasiko”.

Fudbaleri Real Madrida i Barselone ostvarili su pobede u 33. kolu, pa bodovna razlika uo~i wihovog me|usobnog duela narednog vikenda iznosi „starih” ~etiri poena

No vi ugo vor [panski mediji tvrde da }e novi ugovor biti vredan 16 miliona evra godi{we.

Produ`etak saradwe „kraqevskog kluba” sa najve}om zvezdom, za koga je Perez pri li kom do vo |e wa iz Man~ester junajteda izdvojio rekordnih 94 miliona evra, trebalo bi da bude odgovor na spekulacije o wegovom eventualnom povratku u Englesku, odnosno prelazak u ^elsi ili Man~ester siti.

Ro nal do, ~i ji sa da {wi ugovor isti~e 2014. godine, na taj na~in postao bi drugi naj pla }e ni ji fud ba ler na sve tu, iza Sa mju e la Etoa, koji u An`iju inkasira 20 miliona evra godi{we.

prednosti. A nije moralo tako da bude.

Fudbaleri Sporting Hihona i Levantea dali su sve od sebe da dodatno zakomplikuju bor bu za ti tu lu {am pi o na [panije, ali su im favorizova ni ri va li na kra ju ipak oteli po tri boda. Iako nisu blistali, Kristijano Ronaldo i Lionel Mesi nastavili su me|usobni „rat” i zadali jo{ po sla sta ti sti ~a ri ma.

Obo ji ca su obo ri li re kord {panskog prvenstva po broju pogodaka (41) u jednoj sezoni i spektakularno najavili me|usobni, odlu~uju}i, okr{aj slede}e nedeqe.

Real narednih dana o~ekuje paklen raspored. U utorak, u polufinalu Lige {ampiona, gostuje u Minhenu, zatim slede}e nedeqe ide na noge Barsi, pa na Bernabeu, u revan{u Li ge {am pi o na, sti `e Ba jern. U Madrid dolazi Seviqa, nakon koje slede jo{ dva gostovawa u posledwim kolima - prvo u Bilbau, a potom i u Granadi.

Parovi i rezultati 33. kola: Real Madrid - Sporting Hihon 3:1 (1:1) /Igu ain 37’, Ro nal do 74’, Benzema 82’ - De las Kuevas 30’/, Levante - Barselona 1:2 (1:0) /Barkero 23’p - Mesi 64’, 72’p/ ,Espa wol - Va len si ja 4:0, Saragosa - Granada 1:0, Betis - Osasuna 1:0, Malaga Real Sosijedad 1:1, Viqareal - Rasing Santander 1:1.

BA RA@ ZA PO PU NU FUT SAL ELI TE

Sa mi se be po be di li Be ~ej–Pi rot 2:3 (1:1)

BE ^EJ: Sportska dvorana OSC Mladost. Gledalaca: 400.

Sudije: Bogdanov (Vr{ac) i Stanojevi} (Kikinda). Strelci: Arvai u 20. i 36. minutu (6 metara) za Be~ej, a Krsti} u 18. i 40. i D. Stankovi} u 39. minutu (10 metara) za Pirot. @uti kartoni: Pen~i} i Poti} (Pirot).

Crveni karton: Sa{a Jovanovi} (predstavnik Pirota). Nagomilavawe prekr{aja: Be~ej 11 (5+6), Pirot 13 (8+5).

BE ^EJ: Andri} 6, Vu~kovi} 6, Kobiqski 6, Ili} 6, Arvai 7, Bo`i~i} 6, [}epanovi} 6, Bla`in 6, Sekuli} 6, Grbi} -, Jovanovi} -, Bakra~ 7 (7 odbrana).

PI ROT: Jovanovi} -, Jon~i} , Simonov -, N. Stankovi} 6, Poti} 7, Krsti} 8, D. Stankovi} 8, Pej~i} 6, Stojiqkovi} 6, Stoji} 9 (9 odbrana), Risti} -.

Be~ejci su sami sebe pobedili u drugoj utakmici bara`a za popunu futsal elite! Nisu realizovali niz prilika iz igre, zatim su pet puta pogodili okvir gola i, najzad, nisu realizovali

tri kaznena udarca sa deset metara. Arvai dva puta i Vu~kovi} jedanput. Nasuprot wima, Piro}anci su iz jednog jedinog {uta u okvir gola tokom prvog poluvremena postigli gol za vo|stvo od 1:0, da bi Arvai 37 sekundi pre odlaska na odmor izjedna~io.

U nastavku ista slika. Momci sa Tise jalavo atakuju i do vo|stva od 2:1 stigli su pogotkom Arvaia u 36. minutu iz kaznenog udarca sa {est metara. Pre toga je Bla`in oboren nadomak gostuju}eg gola. I kada su svi u be~ejskom „hramu sportova“ poverovali da je do{ao kraj mukama, kapiten doma}ih Vu~kovi} minut pre kraja nesmotreno pravi prekr{aj za kazneni udarac sa deset metara, koji kapiten gostiju Dragan Stankovi} pretvara u izjedna~ewe. U posledwem napadu doma}ina 47 sekundi pre kraja utakmice Sekuli} je jo{ jedanput bio neprecizan, a Stankovi} iz kontre asistira Krsti}u za kona~nih 2:3.

V. Jan kov

NO VI SAD: Stadion Slana bar, gledalaca 300, sudija Cicvari} (Sevojno). @uti kartoni: Asani, @igi} (Proletr), Jankovi}, Simunovi}, Jovanovi} (Kolubara).

PRO LE TER: D. Bogunovi} 8, Tanasin 7, Asani 7, S. Bogunovi} 7 (Gali} -), @igi} 7, Desnica 7, Ra{iovan 7, Vukasovi} 7 (Obradovi} 7), Krasi} 7 (Pekez -), Sekuli} 7, Zec 7.

KO LU BA RA: Luki} 7, Jankovi} 7, Radoji~i} 7, Kitanovi} 6 (Jovanovi} 6), Gen~i} 8, Simunovi} 7, Marinkovi} 8, Obradovi} 7 (Gavrilovi} -), Vujo{evi} 6, Sin|i} 7, Stevanovi} 6 (Brajovi} -).

U otvorenoj i zanimqivoj utakmici sa dosta {ansi ipak su mre`e mirovale. Ve} u 6. minutu nakon duge lopte Vukasovi}a

U nastavku u 47. minutu posle prvog udarca ka golu Novosa|ani su preko Ili}a, koji je {utirao sa ivice kaznenog prostora do{li u vo|stvo. Od tog trenutka igrao je samo doma}i tim, a gosti su se uspe{no branili.

Gostuju}i bedem popustio je u 72. minutu kada je posle kornera Ristovi}a glavom Vukovi} loptu zakucao sa {est metara u mre`u. Do kraja utakmice jo{ dva puta je Ristovi} pretio iz prekida, ali je Risti} bio na visini zadatka, pa je rezultat ostao nere{en.

N. Jo wev

Srem–Rad ni~ ki (S) 1:2 (0:1) SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Srema, gledalaca 50, sudija B. Labus (Novi Sad), strelci: N. Vasiqevi} u 76. za Srem, a

Ba nat - No vi Sad In |i ja - Sin |e li} Pro le ter - Ko lu ba ra Srem - Rad ni~ ki (S) ^u ka ri~ ki - Be `a ni ja Mla di rad nik - Te le op tik Rad ni~ ki (N) - Mla dost (L) Na pre dak - Do wi Srem Mla de no vac - Slo ga (K) 1. Rad ni~ ki (N) 2. Do wi Srem 3. Slo ga (K) 4. In |i ja 5. No vi Sad 6. Na pre dak 7. Te le op tik 8. Pro le ter 9. Be `a ni ja 10. Mla dost (L) 11. Ko lu ba ra 12. Ba nat 13. M. rad nik 14. Rad ni~ ki (S) 15. Mla de no vac 16. Sin |e li} 17. ^u ka ri~ ki 18. Srem

23 24 24 24 24 24 23 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24

1:1 1:0 0:0 1:2 0:0 2:1 1:1 1:0 1:2 14 11 12 11 10 9 9 10 6 7 9 7 7 7 6 5 5 3

4 9 5 6 7 9 7 4 14 11 5 10 7 6 8 7 7 8

5 4 7 7 7 6 7 10 4 6 10 7 10 11 10 12 12 13

31:18 23:11 26:23 28:23 29:26 20:18 28:15 21:21 14:9 23:21 26:30 26:25 17:23 15:24 27:33 23:30 19:35 21:32

46 42 41 39 37 36 34 34 32 32 32 31 28 27 26 22 22 17

U sle de }em ko lu (21/22.apri la) sa sta ju se: No vi Sad - Na pre dak, Do wi Srem - Rad ni~ ki (N), Slo ga (K) - Ba nat, Sin |e li} - Pro le ter, Te le op tik - In |i ja, Be `a ni ja - Rad ni~ ki (S), Ko lu ba ra - ^u ka ri~ ki, Mla de no vac - Srem, Mla dost (L) - Mla di rad nik.

@i gi} (Pro le ter) iz po voq ne po zi ci je ni je po go dio mre `u

Fo to: D. Iva ni}

i idealnog centar{uta Krasi}a, Zec je na dvanaestak metara neometan prihvatio loptu, topovski je {utirao ali se ispre~ila pre~ka. Mogli su gosti iz iznenadnog kontranapada da do|u do vo|stva, Stevanovi} je izbio sam ispred Bogunovi}a, a ovaj je odli~no intervenisao.

Ve} u slede}em napadu u kolosalnoj prilici bio je Ogwen Krasi}. Naime, klizava lopta prevarila je Simunovi}a, Krasi} je utr~ao sa desne strane, {utirao a Luki} loptu odbio u korner. U nastavku je trener Lalatovi} u igru uveo Obradovi}a i Gali}a ne bi li popravio realizaciju, imali su doma}i nekoliko prilika kao i gosti koji su dva puta pripretili.

Kapiten Kolubare Marinkovi} je u 70. minutu `estoko raspalio po lopti, ali je Bogunovi} pokazao kvalitete, kao i pet minuta kasnije kada je odli~no odbranio {ut Marinkovi}u. U fini{u utakmice doma}i su imali preko Ra{iovana priliku, ali je mre`a Lazarev~ana ostala tali~na.

M. Po po vi}

Ba nat–No vi Sad 1:1 (0:0) ZRE WA NIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 200, sudija N. \oki} (U`ice), strelci: Vukovi} u 72. za Banat, Ili} u 47. minutu za Novi Sad. @uiti karton: Ristovi}, Jovandi} (Banat), Gari} (Novi Sad).

BA NAT: Kne`evi} 7, Zowi} 6, Jovi} 6 (Mileti} 6), Milojevi} 7, Samarxi} 6, Ristovi} 7, Milovanovi} 6, Jovandi} 7, Mihajlovi} 6, Vukovi} 7, Antanasijevi} 7.

NO VI SAD: Risti} 7, Miji} 6, Skopqak 6, Jakovqevi} 7, Kavxi} 6, Roksa 7, Gari} 6, Ili} 7, Baji} 6 (Balabanovi} -), Tufegxi} 7, Milovac 7 (Ze~evi} ).

Po izuzetno te{kom terenu obe ekipe prikazali su dopadqivu igru, a naro~ito doma}i fudbaleri kojima je ovo bila najboqa partija u prvenstvu. U prvom poluvremenu Zrewaninci su propustili ~etiri izgledne prilike, a to su bili uglavnom udarci sa preko 20 metara, no dosta sre}e imao je golman gostiju Risti}.

Mijok u 5. i Paunovi} u 86. minutu (iz penala) za Radni~ki. @uti kartoni: N. Vasiqevi} (Srem), Mr|anin, Joci} (Radni~ki).

SREM: Duvac 7, Trm~i} 6 (Soviq -), N. Vasiqevi} 7, Milosavqevi} 6, [inik 6, M. Vasiqevi} 6, Vu~kovi} 6 (Mrdakovi} 7), Milo{evi} 6, Joki} 6, Ili} 7, Blagojevi} 6 (Stani} 7).

samom fini{u utakmice, u 86. minutu, posle nedozvoqenog starta nad rezervistom Stan~eti}em sigurni realizator najstro`e kazne bio je tako|e rezervista Miroslav Paunovi} koji je doneo veliku radost Somborcima.

R. Ar tu kov

In |i ja–Sin |e li} 1:0 (1:0) IN \I JA: Stadion kod `elezni~ke stanice, gledalaca: 600, sudija: Piper (^a~ak). Strelac:

mitrov je oboren u kaznenom prostoru protivni~ke ekipe, arbitar je pokazao na belu ta~ku a Dimitrov je nadmudrio \oki}a i ispostavilo se ve} tada postavio kona~an rezultat.

Imali su doma}ini povoqnu priliku da udvostru~e prednost ali je Petrovi} u 27 minutu malo zakasnio da dodavawe Stevan~evi}a sa desne strane kruni{e golom. Me|utim, ne{to ranije, ta~nije u 16. minutu gosti su mogli da poravnaju rezultat. Sre}om, Milinovi} je bud-

Od lu ~io auto gol Na pre dak–Srem 1:0 (1:0) KRU [E VAC: Gradski stadion, gledalaca: 7500, sudija: Karaxi} (Beograd). Strelac: Laki} - Pe{i} (autogol) u 28.minutu. @uti kartoni: Krznari}, Jani~i} i Kosti} (Napredak), Markovi} (Dowi Srem).

NA PRE DAK: Krznari} 8, Paunovi} 7, Udovi~i} 7, Jani~i} 8, Kosti} 7, Kokovi} 7, Jeremi} 7, Mati} 7 (od 68. Frimpong -), Nuhi 7 (od 55. Petrovi} 7), Milo{evi} 8 (od 79. Risti} -), Mirosavqevi} 7 DO WI SREM: Star~evi} 6, To{i} 7 (od 78.

Jeli~i} -), Josimov 7, Vukobrat 7, Markovi} 7 (od 46. Jankovi} 8), Ristov 7 (od 71. Mati} -), Bukorac 7, Petkovi} 8, Laki} – Pe{i} 7, Birne 7, ^orda{i} 7.

U derbiju rivali su podelili po poluvreme, Napredak je dominirao u prvom, imao nekoliko odli~nih prilika da na odmor ode sa ubedqivom predno{}u, ali mre`a gostiju zatresla se samo jednom. Desilo se to u 28. minutu, kada je agilni Nikola Milo{evi} presekao akciju Pe}in~ana, stu{tio se silovito po desnoj strani, a u `eqi da otkloni opasnost, Star~evi} je pogre{io, RAD NI^ KI: @akula 8, Top~agi} 6, Joci} 7, Mr|anin 6, Bani} 7, Tomanovi} 7, Zeli} 6, Mijok 7 (Paunovi} 7), Koji} 6 (Stan~eti} 7), Avri} 7, Mezei 7.

Mitrov~ani nastavqaju sa posrtawem i samo ih ~udo mo`e spasiti ispadawa iz prvoliga{kog dru{tva. Ve} na startu beli sa Save nisu realizovali dve izgledne prilike i kazna je stigla od mladog Marina Mijoka, koji je sa ivice kaznenog prostora sa desne strane preciznim {utem savladao, ina~e dobrog golmana doma}ih Divca.

U nastavku doma}in je preuzeo inicijativu i stalno atakovao na gol Somboraca, ali sigurni golman Sr|an @akula nije se dao iznenaditi. Zra~ak nade za Mitrov~ane bilo je poravnawe rezultata, kada je Nikola Vasiqevi} s desne strane lob udarcem izjedna~io rezultat. U

iza{ao daleko od svog gola, usledio je centar{ut, zatrsla se potom pre~ka i na kraju se lopta odbila od maleroznog Laki} – Pe{i}a i odsela u mre`i.

Da li su podlegli lepom ambijentu u kru{eva~kom hramu fudbala, koji je pokvario jedino ru`an transparent na severnoj tribini u prvom poluvremenu, tek gosti su prvi {ut ka Napretkovom golu uputili u 35. minutu, drugi pet minuta kasnije. Apsolutni gospodari situacije na terenu bili su Kru{evqani i uglavnom se igralo na polovini Doweg Srema.

Verovatno se ambicije ~ete trenera Bogi}evi}a ne bi promenile i da je Star~evi} vi{e puta kapitulirao, ali bi doma}ima bilo lak{e da derbi privedu kraju na `eqeni na~in. Umesto toga, fini{ je izgledao po sistemu: spasavaj se kako mo`e. Odli~ni Petkovi} je bio konstantna pretwa, uz wega i Jankovi}, gol je visio u vazduhu, nekoliko puta je Krznari} fantasti~no intervenisao, a u petom minutu nadoknade vremena sre}a je bila veliki saveznik doma}ih, jer je Petkovi} pogodio pre~ku.

S. Mi lu ti no vi}

Dimitrov (penal) u 12. minutu. @uti kartoni: Adamovi}, Mileki}, Todorovi} i Petrovi} (In|ija), a Komadina, Kosti} i Stefanovi} (Sin|eli}).

IN \I JA: Milinovi} 7, Milutinovi} 7, Adamovi} 6, Tom~i} 7, Mileki} 6, Todorovi} 6, Petrovi} 6 (Keki}), Stevan~evi} 6 (Livaja), Dubaji} 6, Dimitrov 7 (Markovi}), Kosti} 7.

SIN \E LI]: \oki} 7, Stojkovi} 6, Stankovi} 6, Mladenovi} 6, Ferizovi} 7, Komadina 7, \or|evi} 6, Kosti} 6 (Ivanovi} 7), Vasili} 6, Stefanovi} 7, Miqkovi} 6 (Tasi}).

Fudbaleri In}ije su napadima otvorili utakmicu, Tom~i} je, posle kornera sa desne strane koji je izveo Todorovi}, ve} u 8. minutu glavom poslao loptu pokraj protivni~kog gola, a samo ~etiri minuta kasnije radovali su se doma}i navija~i. Di-

no pratio akciju Stefanovi}a i \or|evi}a, blagovremeno istr~ao skoro do ivice kaznenog prostora i pokupio loptu ispred centarfora ni{kih crnobelih.

In|ijski zeleno-beli su napadima po~eli i drugo poluvreme, Dubaji} je 46. minutu zamalo zakasnio da dodavawe Todorovi}a zavr{i golom, Adamaovi} je 52. minutu dobro {utirao sa nekih dvadesetak metara ali je lopta oti{la pokraj gola a Kosti} je 68. minutu, posle dodavawa Petrovi}a sa desne strane, traqavo {utirao golmanu u naru~je. Gosti su posle toga preuzeli linicijativu ali je i tada Milinovi} samo dva- tri puta morao da interveni{e. Odbrana zeleno-belih je uglavnom otklawala opasnost negde na dvadesetak metara ispred svog gola.

D. Vi }en ti}

20

SPORT

ponedeqak16 . april2012.

MU [KA SU PER LI GA

Ku ko brat za u sta vio [ap ~a ne Ju go vi} Uni met – Me ta lo pla sti ka 23:22 (14:7) KA]: Dvo ra na Hram, gle da la ca: 800, su di je: Stoj ko vi} (Ni{) i Ni ko li} (Le sko vac), sed mer ci: Ju go vi} 3 (3), Me ta lo pla sti ka 3 (2), is kqu ~e wa: Ju go vi} 10, Me ta lo pla sti ka 8 mi nu ta.

JUGOVI] UNIMET: Ku ko bat (21 od bra na, sed me rac), Su xum 4, Va si}, [ip ka, Kak na ra{ 5, Ra da ko vi} 3, Vug dra go vi} 1, Tra var, Ili}, Kr sman ~i} 2 (2), Pe ro vi}, Jo {i} 6, Vu ko vqak, Ste jin, Vu ~i }e vi}, Vu ja di no vi} 2.

METALOPLASTIKA: Ka ra no vi} 3, @i va no vi}, Ve jin, Alek si}, Kre~ ko vi}, Mar ja no vi} 3 (2), Dra ga{ 4, Me du ri}, Ra ji ~i} (5 od bra na, sed me rac), Ob ra do vi}, Mar ko vi} 2, Ar si} (5 od bra na), Gru ji ~i} 2, M. Mi tro vi} 1, L. Mi tro vi} 7, Me di}.

bra ni po ~eo da na do gra |u je {a hov skom par ti jom u na pa du, ona ko ka ko se je di no mo `e i sme upu sti ti u bit ku sa od li~ nim ti mom Me ta lo pla sti ke. Ni ko la Vug dra go vi} i Ni ko la Ra da ko vi}, s jed ne, te Qu bo mir Jo {i} i Ne ma wa Su xum s dru ge stra ne, a na cr ti ne pri ko sno ve ni Bran ko Kan ka ra{ i Jo van Ku ko bat, od va `ni, na dah nu ti ~u var mre `e pred ko jim su oru` je po lo `i li mo `da naj bo qi na pa da ~i u li gi, Lu ka Mi tro vi}, Mar ja no vi} i Dra ga{. Po kre tqi va, du bo ka, sa vr {e no or ga ni zo va na zo na Ka }a na mak si mal no je is cr pqi va la igra ~e iz [ap ca, ko ji su te {ko ula zi li u gol po zi ci ju, a on da, naj ~e {}e, gu bi li dah pred Ku ko ba tom.

Pred nost Ju go vi }a za ti li ~as je do sti gla ~e ti ri, a do kra ja pr -

Ju go vi} - Me ta lo pla sti ka Voj vo di na - Ru dar Cr ve na zve zda - Sme de re vo PKB - Rad ni~ ki Ko lu ba ra - Di na mo Par ti zan - Cr ven ka @e le zni ~ar - Po `a re vac Da nas Obi li} - Na pre dak

23:22 30:29 31:21 23:26 38:32 35:29 32:29 (17.30)

1. Par ti zan 24 22 2 0 742:625 46 2. Voj vo di na 24 19 3 2 711:606 41 3. Rad ni~ ki 24 15 3 6 670:613 33 4. Me ta lop.

24 13 2 9 648:599 28 5. Ko lu ba ra 24 11 4 9 674:678 26 6. Ru dar 24 11 310 633:626 25 7. Ju go vi} 24 10 410 604:609 24 8. C. zve z. (-6) 24 12 3 9 641:604 23 9. Na pre dak 23 10 310 604:621 23 10. @e lezn. 24 9 312 678:724 21 11. Po `a re v.24 9 0 15618:648 18 12. Sme de r. 24 8 115 545:612 17 13. PKB 24 7 215 622:650 16 14. Cr ven ka 24 8 016 633:666 16 15. Di na mo 24 5 118 645:708 11 16. Obi li} 23 5 018 584:663 10 U sle de }em (21/22.apri la) sa sta ju se: Cr ven ka Ja fa - Cr ve na zve zda, Po `a re vac - Voj vo di na, Sme de re vo - Ju go vi} Uni met, Me ta lo pla sti ka - Obi li}, Na pre dak - PKB, Rad ni~ ki - Di na mo, @e le zni ~ar 1949 - Ko lu ba ra, Ru dar - Par ti zan.

Jo van Ku ko bat

Fo to: N. Sto ja no vi

U pe ri o du od 15. do 50. mi nu ta utak mi ce qu bi te qi ru ko me ta u dvo ra ni Hram vi de li su Ju go vi} iz naj lep {ih sno va, mla di po let ni sa stav, ko ji iz ga ra na sva kom de lu te re na, Ju go vi} ka kav je mo gao bi ti u ve }em de lu pr ven stva da ga u to me ni su ome le po vre de.

Po sle po ~et nog is pi ti va wa sna ga, tre ner Ju go vi} Uni me ta je bri qant nu igru svo je eki pe u od -

vog po lu vre me na i ce lih {est go lo va raz li ke, da bi, se kund pre kra ja, Qu bo mir Jo {i} pra vim pro jek ti lom po ce pao mre `u Me ta lo pla sti ke, za la god nih 14:7 pred od la zak u svla ~i o ni cu. Ka da su Ka }a ni, po ~et kom dru gog de la su sre ta, po ve li sa 18:8, {a ba~ ka la |a je bi la pred pot pu nim po to pom. Ma lo po tom, mla |a ni Kr sman ~i}, po sle dva uspe {na

udar ca sa se dam me ta ra, pre vi {e opu {te no i ma lo ne pre ci zno iz veo je pe nal, te je u po sled wih de se tak mi nu ta me ~a po ~e la pra va jur wa va go sti ju, ko ji su u ras ko ra ku uhva ti li sa mo u ve re nog i vi so kim vo| stvom opi je nog do ma }i na. Mi qan Vu ko vqak je i da qe sjaj no ko man do vao od bra nom, Jo ca Ku ko bat ~i nio je ~u da na go lu, ali za to u na pa du ni je bi lo igra ~a u pla vim dre so vi ma ko ji }e jed nim udar cem sta vi ti ta~ ku na „i“. ^e ti ri mi nu ta pre kra ja, [ap ~a ni su do {li na za o sta tak od sa mo dva go la. Ta da se pro bu dio inat u Jo {i }u, Kan ka ra {u i Su xu mu, te Ju go vi}, mi nut pre kra ja, uspe va da odr `i vo| stvo od dva go la raz li ke, ta ko da go stu ju }i ru ko me ta {i, go lom iz sed mer ca, u po sled woj se kun di utak mi ce, uspe va ju sa mo da ubla `e po raz.

J. Ga li}

Po be da uz zvuk si re ne Voj vo di na – Ru dar 30:29 (17:14) NO VI SAD: Sa la SC „Sla na ba ra”, gle da la ca: 50, su di je: Vu ki }e vi} i Dra go mi ro vi} (Be o grad). Sed mer ci: Voj vo di na 7 (6), Ru dar 4 (3). Is kqu ~e wa: Voj vo di na 8, Ru dar 10 mi nu ta.

VOJVODINA: Ar se ni} 16 od bra na (1 se de mrac), Ra do sa vqe vi} 10 (3), Vu ko vi} 1, Po pov 3, M. Ra di {i} 2, M. Ba ri {i} 5, Ve se li nov, Stje pa no vi} 3 (3), Aba xi} 5 od bra na, Da mja no vi}, B. Ra di {i}, ^up ko vi} 1, Mar ja nac 2, Mi lo {e vi} 3.

RUDAR: \or |e vi}, Bu ji {i} 2, Avra mo vi} 2, Ra ki}, Mer do vi}, M. Stoj ko vi}, La zi} 6 (2), Iva no vi}, Aj da ~i}, Ko pa wa, Ne deq kov 2, N. Stoj ko vi} 2, Vu ko vi} 11 od bra na (1 sed me rac), Mi lo {e vi} 6 (1), Ne {o va no vi}, Di mi tri je vi} 7.

Te {kom mu kom su ru ko me ta {i Voj vo di ne oprav da li ulo gu fa vo ri ta i sa vla da li bor be nu eki pu Ru da ra iz Ko stol ca i to po got kom sa se dam me ta ra u po -

sled wem se kun du utak mi ce.

Iako za No vo sa |a ne me~ s Ru da rom go to vo da ne ma re zul tat ski zna ~aj, o~e ki va lo se da mno go lak {e i su per i or ni je do |u do pr ven stve nih bo do va.

Igra~ od lu ke bio je Mi lo{ Ba ri {i} ko ji je u za vr {ni ci, ka da se do ma }in su o ~a vao s mi nu som (23:25, 25:26, 26:27), pre u zeo od go vor nost i bio naj pri seb ni ji u va `nim mo men ti ma me ~a. We go va tri br za go la obez be di la su Vo {i egal, a naj e fi ka sni ji po je di nac su sre ta Ra do sa qe vi} bio mu je uz ra me i bio pri se ban sa se dam me ta ra ka da je is te kao {e zde se ti mi nut me ~a.

Po ~e lo je ras pu ca no sa obe stra ne, sla be od bra ne do ne le su mno go po go da ka i br zu igru, a tek ula skom me |u sta ti ve do ma }ih Lu ke Ar se ni }a, od bra na Voj vo di ne po ka za la je kva li tet.

Raz bra we ni Ar se ni} ko man do vao je u de fan zi vi, uz od li~ ne Ba ri {i }a i Mi lo {a Ra di {i }a,

pa je Vo {a se ri jom 5:0 pre o kre nu la tok pr vog po lu vre me na sa 12:13 do 17:13 i na ja vi la si gur nu i ube dqi vu po be du.

Na sta vak ni je do neo ni {ta do bro do ma }i ma. Ras pu ca ni Mi lo {e vi} i Di mi tri je vi} pred vo di li su Ru dar ko ji je ko ri stio sva ku ne smo tre nost u na pa du do ma }i na. Mno go broj ne gre {ke, naj pre u do da va wu, a po tom i pro ma {e ni zi ce ri do ma }ih, da li su po let Ko stol ~a ni ma da pre ko br zih kon tri iz bo re ne iz ve snu za vr {ni cu (po sle se ri je 4:0 i vo| stva 21:19). Ni su ima li do ma }i ide ju u na pa du u dru gom po lu vre me nu, ali su lo {oj igri sa obe stra ne ku mo va le i su di je s ne ko li ko br zih i neo prav da nih is kqu ~e wa (de {a va lo se da eki pa u jed nom mi nu tu ima dva igra ~a vi {e, a ve o ma br zo ima la dva igra ~a ma we).

Ipak, go sti ni su iz dr `a li da ma te ri ja li zu ju pred nost u za vr {ni ci.

M. Ri sti}

DA NAS PO ^I WE EVROP SKO PR VEN STVO GLU VIH U ITA LI JI

Sr bi ja bra ni ti tu lu

Srp ska re pre zen ta ci ja glu vih u ru ko me tu ju ~e je ot pu to va la na Evrop sko pr ven stvo ko je po ~i we da nas u ita li jan skom gra di }u Lig wa no Sa bi a do ro Udi ne. Na {i tak mi ~a ri bra ne zlat nu me da qu osvo je nu 2008. go di ne u Be o gra du, Vla di mir Te pa vac bra ni ti tu lu naj bo qeg gol ma na, a ti tu lu naj bo qeg strel ca Evro pe Mi li vo je Bra ko ~e vi} .

- Na pri pre ma ma u Krup wu, zbog ne do stat ka nov ca, pro ve li smo se dam da na, igra ~i su vred no ra di li i tre ni ra li ka ko bi se {to bo qe pri pre mi li za Evrop sko pr ven stvo. Na {e am bi ci je su da da mo sve od se be, da do sto jan stve no pred sta vqa mo svo ju ze mqu i po ku {a mo da stig ne mo do me da qe.

Kom plet na re pre zen ta ci ja, igra ~i i ru ko vod stvo, su vr lo ogor ~e ni na dis kri mi na ci ju pre ma wi ma,

jer kon stant no osva ja ju me da qe na svim ve li kim tak mi ~e wi ma, a od dr `a ve ni su do bi li ni ka kve na gra de. Eki pu kra si ko lek tiv ni duh i kon ti nu i tet iga ra za re pre zen ta ci ju.– re kao je tre ner Mi li vo je Bra ko ~e vi}.

Sr bi ju }e na pred sto je }em EP pred sta vqa ti pred sed nik Sport skog sa ve za glu vih Sr bi je Zo ran \or |e vi}, ge ne ral ni se kre tar Ivan Ali voj vo di}, se lek tor Dra gi {a Drob wak, tre ner Mi li vo je Bra ko ~e vi}, kao i sle de }i igra ~i: Vla di mir Te pa vac, Sr |an Te ni}, Ad mir Du ra ko vi}, Alek san dar Stoj ko vi}, Mi lan Ba ri {i}, Za hit Tu ti}, Ra de Ra do je vi}, Bo `i dar Ni ko li}, Da ni jel Ro ki}, Mi ro slav To mi }e vi} i Mi lo rad Jo va no vi}.

J. G.

dnevnik SVET SKO SE NI OR SKO PR VEN STVO DI VI ZI JE 2 NA ISLAN DU

Or lo vi bez po be de [pa ni ja – Sr bi ja 4:2 (1:2, 1:0, 2:0) REJ KJA VIK: La u gar da lur Are na, gle da la ca: 150, su di je: Blek (Fran cu ska), To ma sen (Dan ska), [e ring ([vaj car ska).

Strel ci: A. Pe draz u 13. i 55, Pu he lo u 26. i Mu woz u 59. mi nu tu za [pa ni ju, Mi lo va no vi} u 14. i Ga bri} u 19. mi nu tu za Sr bi ju. Is kqu ~e wa: [pa ni ja 12, Sr bi ja 18 + 30 mi nu ta.

[PANIJA: Al kejn (28 od bra na), Ko sko hu e la, S. Be tran, Bar no la, P. Mu woz 1, H. Ga vi qa nes, Paz, Bra bo, A: Be tran, H. Mu woz, Pe draz 2, Vea, Ubi e to, Gon za les, Pu he lo 1, Kve vi do, Her nan dez, Vas kez, Pe rez, A. Ga vi qa nes, So ko lov.

SRBIJA: Lu ko vi} (22 od bra ne), Ga bri} 1, Ili}, Vu ~u re vi}, Mi lo va no vi} 1, Ko va ~e vi}, Bi bi}, Lu ko vi}, Jan ko vi}, Sre to vi}, Ba bi}, Tum bas, Ko ma zec, Po prav ka, Fi li po vi}, Ogri zo vi}, Sa ba do{, Ri sti}, Ra ko ~e vi}, Trim ~e vi}, ^en ge ri. Fe her.

Oklop ni ci Sr bi je ni su us pe li da iz ne na de fa vo ri zo va ne [pan ce u su sre tu 3.ko la Svet skog pr ven stva na Islan du i do |u do pr ve po be de. Fu ri ja je sla vi la 4:2 na kon bo qe igre u dru gom de lu su sre ta. [pan ce je u vo| stvo do veo Pe draz u 13. mi nu tu, da bi or lo vi u na red nih {est mi nu ta na ja vi li pre o kret. Naj pre je Mi lo va no vi} iz jed na ~io, da bi Ga bri} u 19. mi nu tu do neo vo| stvo Sr bi ji od 2:1.

U na stav ku se bor ba ras plam sa la, vi |e no je do sta is kqu ~e wa u re do vi ma na {e se lek ci je, a no vo iz jed na ~e we de lo je Pu he la u 26. mi nu tu. Na dru gi od mor se oti {lo sa re zul ta tom 2:2, da bi pi ta we po bed ni ka bi lo re {e no u po sled woj tre }i ni. Dru gim go lom na su sre tu Pe dra za, fu ri ja je po ve la 3:2, a ta~ ku na tri jumf [pa na ca sta vio je Mu woz mi nut pre kra ja su sre ta.

Re zul ta ti

Pr vo ko lo: Hr vat ska - [pa ni ja 2:3 (0:0, 1:1, 1:2), Esto ni ja - Sr bi ja 5:2 (1:2, 3:0, 1:0), Island - No vi Ze land 4:0 (1:0, 1:0, 2:0), dru go ko lo: Esto ni ja - Hr vat ska 3:2 (2:0, 0:1, 1:1), [pa ni ja No vi Ze land 7:0 (1:0, 4:0, 2:0), Sr bi ja - Island 3:5 (2:2, 0:3, 1:0), tre }e ko lo: [pa ni ja - Sr bi ja 4:2 (1:2, 1:0, 2:0) 1. [pa ni ja 3 3 0 0 0 14:4 9 2. Island 2 2 0 0 0 9:3 6 3. Esto ni ja 2 2 0 0 0 8:4 6 4. Hr vat ska 2 0 0 0 2 4:6 0 5. Sr bi ja 3 0 0 0 3 7:14 0 6. N. Ze land 2 0 0 0 2 0:11 0 Su tra se u 4.ko lu sa sta ju: No vi Ze land - Esto ni ja (13), Sr bi ja - Hr vat ska (16.30), Island - [pa ni ja (20).

Iza bra ni ci ma se lek to ra Kav ~i }a pred sto ji dan od mo ra, a na red ni ri val na {e re pre zen ta ci je bi }e Hr vat ska. Or lo vi ma pred sto ji bor ba za op sta nak, a za to }e bi ti po treb na ba rem jed na po be da u du e li ma sa {a hov ni ~a ri ma ili No vim Ze lan dom.

I. G.

PR VO KO LO KU PA SR BI JE U NO VOM SA DU

Mi ro sa vqev i Mak si mo vi }e va naj bo qi Ne ma wa Mi ro sa vqev, ~lan Stre qa~ ke dru `i ne No vi sad 1790 i Iva na Mak si mo vi}, ~la ni ca No vog Be o gra da U{~}a naj u spe {ni ji su tak mi ~a ri pr vog ko la Ku pa Stre qa {kog sa ve za Sr bi je u ga |a wu ma lo ka li bar skim oru` jem. Wih dvo je su sla vi li u dve di sci pli ne, pr vog da na u ga |a wu MK pu {kom tro stav, a dru gog da na u ga {a wu MK pu {kom 60 le `e }i. Tak mi ~e we je odr `a no na stre li {tu Stre qa~ ke dru `i ne No vi Sad 1790, ko ja je bi la i or ga ni za tor. Mi ro sa vqev je tro sta vu za be le `io 1.179 kru go va (399 le `e }i, 386 u sto je }em i 394 u kle ~e }em). Ovaj re zul tat je za dva kru ga bo qi od dr `av nog re kor da Ste va na Ple ti ko si }a, ~la na kra gu je va~ kog „^i ka Ma te”, ko ji je na ovom tak mi ~e wu za u zeo tre }e me sto sa 1.155 kru go va (395, 381, 379) iza dru go pla si ra nog Dra ga na Mar ko vi }a iz Stre qa~ ke dru `i ne No vi Sad 1790 sa 1.159 kru go va (394, 376, 389). Dru gog da na u di sci pli ni 60 le `e }i Mi ro sa vqev je po be dio sa 596 kru go va is pred Mi len ka Se bi }a iz be o grad skog Po li caj ca (595) i Ple ti ko si }a (594). Iva na Mak si mo vi} je u tro sta vu za be le `i la 587 kru go va (mak si mal nih 200 u le `e }em, 195 u sto je }em i 192 u kle ~e }em), dru go me sto osvo ji la je we na klup ska ko le gi ni ca Dra ga na To do ro vi} sa 575 kru go va (197, 189, 189), a tre }e Je le na Ba no vi} iz be o grad skog Par ti za na sa 574 (194, 194, 186). Dru gog da na je Mak si mo vi }e va u 60 le `e }i sla vi la sa 596 kru goa is pred Ti ja ne Ko la rik (Pan ~e vo 1813) sa 588 i Mar te Bi re{ (Je din stvo) sa 587.

- Je di na mo ja za mer ka je {to je bi lo hlad no, na ro ~i to pr vog da na. Ovo stre li {te je ina ~e naj bo qe ko je ima mo u dr `a vi i ja obo `a vam da pu cam ov de. Stvar no sam za do voq na svo jim re zul -

ta ti ma ko je sam ostva ri la u No vom Sa du. Ja sam pre pr vog ko la Ku pa Sr bi je bi la u No vom Sa du ne de qu da na na pri pre ma ma i vred no smo ra di li, ta ko da sam o~e ki va la da }u na tak mi ~e wu da ot pu cam do bro. Pr vog da na sam us pe la da iz jed na ~im li~ ni re kord sa 587 kru go va ko ji sam za be le `i la na Svet skom pr ven stvu u Min he nu, ta ko da sam pre za do voq na i ra du jem se od la sku na pr vi Svet ski kup, ko ji }e se

Iva na Mak si mo vi}

odr `a ti u Lon do nu- re kla je olim pij ka Iva na Mak si mo vi}.

Kod ju ni o ra pu {kom u tro sta vu je po be dio Mi lo{ Ta si} iz Vra wa sa 1.145 kru go va is pred Igo ra ^o tre iz Zve zda re sa 1.139 i Ste fa na Alek san drov skog (Je disntvo, Sta ra Pa zo va) sa 1.132. Isti po re dak je bio i u di sci pli ni 60 le `e }i. Ta si} je imao 591 krug, ^o tra 583, ko li ko i tre }i Alek san drov ski. Kod ju ni or ki u tro sta vu je naj bo qa

NBA

Okla ho ma i San An to nio po be |u ju u seriji Bor ba za vrh Za pa da se na sta vqa, jer i Okla ho ma i San An to nio po be |u ju. Du rant dao 43 po e na, Dan kan i dru {tvo od ma ra li ce lo po lu vre me. Okla ho ma dr `i od sto ja we u od no su na San An to nio u bor bi za pr vo me sto na Za pa du - ima dve po be de vi {em, ali „ma mu ze” ima ju dva me ~a ma we... Okla ho ma je po be di la Mi ne so tu, ko ja je pre tr pe la de ve ti uza stop ni po raz - 110:115.

Re zul ta ti: L.A. Kli pers - Gol den Stejt 112:104, Va {ing ton Kli vlend 89:98, Wu Xer si - Bo ston 82:94, Mi ne so ta - Okla ho ma 110:115, Mem fis - Ju ta 103:98,

Mil vo ki - In di ja na 99:105, San An to nio - Fi niks 105:91.

IS TOK: ^i ka go 45-14, Ma ja mi 41-17, In di ja na 38-22, Bo ston 35-25, Atlan ta 35-24, Or lan do 34-25, Wu jork 31-28, Fi la del fi ja 31-28, Mil vo ki 29-31, De tro it 22-37, Wu Xer si 22-39, To ron to 21-39, Kli vlend 20-38, Va {ing ton 14-46, [ar lot 7-51.

ZA PAD: Okla ho ma Si ti 4416, San An to nio 42-16, LA Lej kers 38-22, LA Kli pers 37-23, Mem fis 35-24, Da las 34-26, Hju ston 32-27, Den ver 32-27, Fi niks 31-29, Ju ta 31-30, Por tland 28-32, Mi ne so ta 25-36, Gol den Stejt 22-37, Sa kra men to 19-41, Wu Or le ans 17-42.

bi la Je le na Ze qa ji} (Par ti zan) sa 572 kru ga is pred Ma ri ne Si mi} (No vi Be o grad U{}e) sa 570 i Mar te Bi re{ sa 569. u di sci pli ni 60 le `e ~i sla vi la je Ti ja na Ko la rik sa 588 kru go va, dru ga je bi la Bi re{ sa 587, a tre }a Se le na ^o lo vi} („^i ka Ma ta”) sa 580.

U di sci pli ni MK pi {toq slo bod nog iz bo ra po be dio je Da mir Mi kec (po li ca ja ca) sa 568 kru go va is pred Di mi tri ja

Fo to: F. Ba ki}

Gr gi }a (Aka de mac) sa 551 i Uro {a Ka ~a ven da (Stre qa~ ka dru `i na No vi Sad 1790) sa 547.

Kod ju ni o ra pr vi je bio Dra gan Gra |in iz Ki kin de sa 499 kru go va is pred klup skog ko le ge Du {a na La ti no vi }a sa 495 i Dar ka Ma ri }a iz Ko lu ba re sa 493 kru ga.

Da me MK pi {to qem 30 plus 30 me ta ka ga |a }e da nas pr vo ko lo Ku pa SS Sr bi je u Be o gra du.

G. Ma le no vi} AGRO @IV SU PER LI GA Par ti zan MTS - He mo farm 83:48 Su tra Rad ni~ ki (KG) - C. zve zda (18 - RTS) Par ti zan - BKK Rad ni~ ki (20.00) Rad ni~ ki FMP - Voj vo di na (20.00) Sre da Me ga Vi zu ra - He mo farm (18.00) 1. Par ti zan 7 5 2 593:502 12 2. Voj vo di na 6 4 2 526:472 10 3. C. zve zda 6 4 2 494:450 10 4. Rad ni~ ki KG 6 4 2 507:507 10 5. BKK Rad ni~ ki 6 3 3 482:485 9 6. Rad ni~ ki FMP 6 3 3 474:491 9 7. He mo farm 7 1 6 466:600 8 8. Me ga Vi zu ra 6 1 5 494:529 7

Him ki ju tro fej Eki pa Him ki ja, ko ja je bi la i do ma }in za vr {nog tur ni ra, osvo ji la je pr vi tro fej u Evro ku pu.

Ru ski tim je u fi na lu dru gog po ran gu ko {ar ka {kog tak mi ~e wa u Evro pi sa vla dao Va len si ju sa 77:68 (16:15, 21:15, 15:20, 25:18).

SPORT

c m y

dnevnik

Vojvodina – Crvena zvezda vet 8:3 (4:0, 0:0, 2:2, 2:1)

NO VI SAD: Ba zen Sla na ba ra, gle da la ca: 300, su di je: We go van i Go li ja nin (obo ji ca Be o grad). Igra~ vi {e: Voj vo di na 11 (6), Cr ve na zve zda vet 3 (1). Pe ter ci: Cr ve na zve zda vet 1 (0).

VOJVODINA: Ma rin ko vi} (9 od bra na), Bo san ~i} M. Mi tro vi}, Vuk sa no vi} 1, Mi li ~i}, Va pen ski 2, Ma to vi}, Mat ko vi}, Ran |i} 1, Ubo vi} 1, Ba sa ra 3, Cu ki}, Va si}.

CRVENA ZVEZDA VET: Pi je tlo vi} (12 od bra na), S. Ra {o vi}, Stoj ~i} 1, Ivo {e vi} 1, Kqa je vi}, Mi li ja no vi}, Avra mo vi} 1, V. Ra {o vi}, Ran |e lo vi}, Fi li po vi}, Va so vi}, Ak sen ti je vi}, Drak si mo vi}.

Va ter po li sti Voj vo di ne po ve li su u po lu fi i nal noj se ri ji plej – ofa Pr ve A li ge Sr bi je pro tiv Cr ve ne zve zde sa 1:0. Iza bra ni ci De ja na Sta no je vi }a sa vla da li su pu le ne De ja na Sa vi }a sa 8:3 i ta ko ste kli psi ho lo {ku pred nost pred re van{ ko ji je na pro gra mu u uto rak od 20.45 na ba ze nu „Mi lan Ga le Mu {ka ti ro vi}“ u Be o gra du.

Ina ~e, po lu fi nal na se ri ja se igra na dve po be de, a even tu la na maj sto ri ca bi se igra la u sle de }u su bo tu. U dru gom po lu fi nal nom

Me |u tim, No vo sa |a ni u ovom pe ri o du igre ni su bi li efi ka sni i u na pa du. Po ~et kom tre }eg pe ri o da Va pen ski je iz si tu a ci je s igra ~em vi {e do veo Voj vo di nu i do vi so kih 5:0, a na pr vi po go dak Zve zde ~e ka lo se ~ak 18 ipo mi nu ta. Pr vi stre lac za go ste bio je Ivo {e vi} iz si tu a ci je s igra ~em vi {e. Do kra ja ove de o ni ce vi |e na su jo{ dva go la, po je dan na obe stra ne.

Po ~et kom ~e tvr te ~e tvr ti ne Avra mo vi} je iz kon tre sma wio na 3:6, ali je to bi lo sve {to su Be o- gra |a ni i ura di li na ovom me ~u.

Do kra ja utak mi ce Va pen ski i Ba sa ra su sa igra ~em vi {e za pe ~a ti li sud bi nu go sti ju.

Kod Be o gra |a na bo qi od osta lih bio je gol man Goj ko Pi je tlo vi} sa 12 od bra na, a na dru goj stra ni ni je za o sta jao ni we gov ko le ga me |u sta ti va ma Mi lo{ Ma rin ko vi} sa de vet od bra na, od ko jih je ja dan pe te rac. Naj e fi ka sni ji na me ~u bio je Ivan Ba sa ra sa tri po got ka.

Tre ner Voj vo di ne De jan Sta no je vi} je ~e sti tao svo jim igra ~i ma na ka rak te ru ko ji su po ka za li u ovoj utak mi ci, a on da i na po be di.

- Bi la je ovo od li~ na, utak mi ca.

Da je Zve zda is ko ri sti la na po -

Fan |o pa Ro zberg Ni ko Ro zberg po be d io je na tr c i u [an g a j u za Ve l i k u na gra du Ki ne i u{ao u klup sku isto ri ju kao pr vi vo za~ Mer ce de sa na po bed ni~ kom po sto qu od 1955. go di ne i Ma nu e la Fan |a. To je Ro zber go va pr va po be da u ka ri je ri po {to se dan ra ni je pr vi put iz bo rio za pol-po zi ci ju. Ta ko je u tre }oj tr ci se zo ne For mu le je dan po be dio tre }i raz li ~i t i vo z a~. Po s le Xen s o n a Ba to na i Fer nan da Alon sa, na naj v i { em ste p e n i k u po b ed ni~ kog po sto qa na {ao se i sin slav nog Ke kea Ro zber ga, vo za~ Mer ce de sa. Dru go i tre }e me sto u [an ga ju za u ze li su vo z a ~ i Me k la r e n a, Xen s on Ba t on i Lu i s Ha m il t on.

Upra vo se Ha mil ton vra tio na li der sku po zi ci ju u ge ne ral nom pla sma nu, jer je opet, kao i u pret hod ne dve tr ke, bio tre }i.

Ne ma~ ki as i me ha ni ~ar ski tim Mer ce de sa od ra di li su sja jan po sao na tr ci za Ve li ku na gra du Ki ne (kad je on u pi ta wu) i tak ti kom sa dva za u sta vqa wa do {li do po be de ko jom su {o ki ra li svet sku auto mo bil sku jav nost. Ostva rio je pr vu po be du za svoj tim od 1955. go di ne i tri jum fa ~u ve nog Ma nu e la Fan |a u Mon ci.

Mo mak iz Vis ba de na pr vi put je po ~eo tr ku sa ~e la ko lo ne i na we mu ostao do kra ja.

Pra tio ga je ko le ga iz ti ma Mi hael [u ma her, ali je mo rao da na pu sti tr ku po sle pr vog pit-sto pa zbog pro ble ma sa

Ro zberg na po bed ni~ kom po sto qu u Ki ni

pred wim gu ma ma. Za to vre me Ro zberg je bri qi rao, a ri va li iza we ga vo di li ve li ku bor bu.

Po be da Ne ma ca nad Bri tan ci ma bi la bi im jo{ i sla |a da [u ma her ni je za vr {io tr ku ve} u 14. kru gu. Ru tin ska za me na pne u ma ti ka u bok su ni je od ra |e na na pra vi na ~in, {to je

Rezultati 1. Ni ko Ro zberg (GER/Mer ce des) 1:36:26.929 sa ti, 2. Yen son Ba ton (GBR/Me kla ren) +20.626, 3. Lu is Ha mil ton (GBR/Me kla ren) +26.012, 4. Mark Ve ber (AUS/Red Bul) +27.924, 5. Se ba sti jan Fe tel (GER/Red Bul) +30.483, 6. Ro man Gro `an (FRA/Lo tus) +31.491, 7. Bru no Se na (BRA/Vi li jams) +34.597, 8. Pa stor Mal do na do (VEN/Vi li jams) +35.643...

Generalni plasman voza~a Bo ris Va pen ski u du e lu s igra ~i ma Cr ve ne zve zde

pa ru sna ge }e u uto rak i sre du od me ri ti, bra ni lac ti tu le Par ti zan Raj faj zen i Ba wi ca.

Iako su za po sled we dve ne de qe od ra di li sa mo tri, ~e ti ri za jed ni~ ka tre nin ga va ter po li sti Voj vo di ne su smo gli sna ge da pred svo jim na vi ja ~i ma pru `e mak si mum. Kre nu li su No vo sa |a ni si lo vi to od star ta, a si gur na od bra na i efi ka san na pad uro di li su plo dom ve} u pr voj ~e tvr ti ni, ko ju su do ma }i do bi li sa 4:0. Strel ci su bi li Ubo vi}, Vuk sa no vi}, Ran |i} i Ba sa ra. Po ku {a va li su igra ~i Cr ve ne zve zde iz kon tri da sma we, ali je na go lu si gu ran bio Ma rin ko vi}. Dru ga de o ni ca pro te kla je bez go lo va, go sti su na sta vi li da po ku {a va ju iz kon tri, ali bez u spe {no, a od bra na No vo sa |a na i da qe je do bro funk ci o ni sa la.

Fo to: F. Ba ki}

~et ku svo je iz gled ne {an se si gur no bi se igra lo gol za gol, a on da bi sve i{lo dru gim to kom. Mi smo svo je {an se na po ~et ku is ko ri sti li i ti me otvo ri li put ka po be di - re kao je Sta no je vi}.

Tre ner Cr ve ne zve zde De jan Sa vi} ~e sti tao je No vo sa |a ni ma na za slu `e noj po be di.

- Pr va ~e tvr ti na u ko joj smo mi ka ta stro fal no od i gra li je sve od lu ~i la, a mi smo prak ti~ no po sle te de o ni ce sve vre me ju ri li re zul tat. Mi slim da je Voj vo di na od i gra la jed nu per fekt nu utak mi cu, pre sve ga u od bra ni i vi {e ne go za slu `e no je po be di la. Ali, igra se na dve po be de i jo{ ni {ta ni je go to vo. Mi mo ra mo da se sku pi mo i po ka `e mo ma lo vi {e `e qe u na pa du – re kao je Sa vi}.

G. Malenovi}

INTERNACIONALNA REGATA U HRVATSKOJ

Sre bro i dve bron ze u Za gre bu Dru g og da n a da n a In ter na ci o nal ne re ga te u Za gre bu „Kro a ci ja ope na 2012“ srp ski ve sla~ ki osvo ji li su tri me da qe. U fi na lu dubl sku la na { e po s a d e Mi l o{ Va s i}, Mar ko Mar ja no vi} i Alek san dar Fi li po vi}, Du {an Bo gi }e vi} su sa vre me ni ma 6:25.54 i 6:33.90 osvo ji li sre br nu, od no sno bron za nu me da qu. Tri jumf u ovoj di sci pli ni ostva rio je ~a m ac Hr v at s ke (6:18.93). Na { i du b lo v i su pret hod no ve sla li u kva li fi ka ci ja ma kroz ko je su se pla si ra li u fi na le. Va si} i Mar ja no vi} su sa vre me nom 6:47.47 tri jum fo va li u pe toj gru pi kva li fi ka ci ja dok su Fi li po vi} i Bo gi }e vi} s vre me nom 6:42.21 bi l i dru g i u tre } oj gru pi. Dvo jac bez kor mi la ra Ni ko la Si mo vi}, Vuk Ma to vi} tri jum fo va li su s vre me -

nom 7:14.89 u pr voj gru pi kva li fi ka ci ja, dok su u fi na lu s vre m e n om 7:10.21 osvo j i l i bron za no od li~ je. Zla to i sre bro u ovoj di sci pli ni osvo ji li su dvoj c i Hr v at s ke i Austri je.

Ju ni o ri Sr bi je su ob ra do va li s ~e ti ri od li~ ja, dva zlat na, jed nim sre br nim i jed nim bron za nim. ^e tve rac bez kor mi l a r a Do { qak, Ma r in k ov ski, Lon ~ a r e v i}, [qu k i} (Par ti zan) s vre me nom 6:29.81 i ~e tve rac skul Mi lo va no vi}, Uza no vi}, No va ko vi}, Jo {i} (Par ti zan) s vre me nom 6:23.04 osvo ji li su zla ta, dvo jac bez kor mi la ra Sta ni {i}, \or |e vi} (Sme de re vo) s vre me nom 7:11.19 osvo jio sre bro, dok je ~e t ve r ac skul Bran k o v i}, Alek san dri}, Pi va~, Ma rin ko vi} (Cr ve na zve zda, Gra fi ~ar) s vre me nom 6:30.40 osvo jio bron zu.

21

VELIKA NAGRADA KINE

POLUFINALE PLEJ-OFA

No vo sa |a ni po ve li

ponedeqak16.april2012.

1. Lu is Ha mil ton 45 bo do va, 2. Yen son Ba ton 43, 3. Fer nan do Alon so 37, 4. Mark Ve ber 36, 5. Se ba sti jan Fe tel 28, 6. Ni ko Ro zberg 25, 7. Ser hio Pe rez 22, 8. Ki mi Ra i ko nen 16...

Generalni plasman konstruktora 1. Me kla ren 88 bo do va, 2. Red Bul 64 3. Fe ra ri 37, 4. Za u ber 31, 5. Mer ce des 26, 6. Lo tus 24, 7. Vi li jams 18....

i le gen dar ni {am pion od mah pri m e t io. „Mom c i, ne mo g u ni {ta da ura dim. Od u sta jem” re kao je me ha ni ~ar skom ti mu po sle par mo me na ta, dok su u bok su Mer ce de sa uda ra li ru ka ma ze mqu od be sa.

Dva vo za ~a Me kla re na us pe la su da po sle ve li ke bor be za vr {e na po di ju mu i za dr `e vi sok pla sman u ge ne ral nom pla sma nu. Ak tu el ni {am pion Se ba sti jan Fe tel ne }e za do vo q an na p u s ti t i Ki n u, pre sve ga za to {to ga je Xen son Ba ton ma e stral no pre te kao u 52. kru gu. Iako je tr ku po ~eo na 11. po zi ci ji us peo je da na kra ju tr ke kon ku ri {e za vi -

E[ NA BRDSKIM STAZAMA

Bor ko vi} pr vi Srsp ki auto mo bi li sta Du {an Bor ko vi}, ~lan Ni so tek rej sing ti ma za be le `io je pr vu po be du u ovo go di {wem Evrop skom {am pi o na tu na brd skim sta za ma.

Na pr vom tak mi ~e wu odr `a nom u Fran cu skoj Bor ko vi} je bio su per i o ran i po sti gao je naj bo qa vre me na u oba na stu pa.

PONOVO FANTASTI^NA ODBOJKA U SUBOTICI

Zve zdi ti tu la u taj-brej ku Spartak – Crvena zvezda 2:3 (25:18, 27:25, 21:25, 24:26, 11:15) SU BO TI CA: Ha la spor to va, gle da la ca: oko 2.500, su di je: Miq ko vi} (Be o grad) i Po po vi} (Srem ski Kar lov ci).

NIS SPARTAK: Me mi {e vi} (l), Tr ni} 13, Cve ti }a nin 18, He li} 21, Vuj ~in, D. Ra den ko vi} 4, K. Ra den ko vi}, T. Ma ti} 19, Ouli} 1, Mr dak 11, D. Ma ti}.

CRVENA ZVEZDA: Bu dro vi} 3, ^a nak, Ra ki} 18, Po po vi} 2, Ra du lo vi} 2, Pu {i}, Me da re vi}, Ku bu ra, Kec man 15, Val ~i} (l), Lu ki} 26, Ste va no vi} 15.

Ima le su od boj ka {i ce Spar ta ka do bi je nu utak mi cu pro tiv Zve zde, ali su se po ra do va le pre vre me na. U fan ta sti~ noj utak mi cu i pre pu noj Ha li spor to va, Zve zda je spa si la ne mo gu }e u ~e tvr tom se tu, a u na le tu adre na li na pri ve la je taj set kra ju i na kra ju kon to li sa la igru u pe tom i sti gla do po be de od 2:3 (25:18, 27:25, 21:25, 24:26, 11:15) i do 26. ti tu le pr va ka Sr bi je.

Fan ta sti~ no je Spar tak otvo rio pr vi set, a naj ve }u pred nost Spar ta ku do ne li su do bar ser vis i do bra od bra na ko ja je otvo ri la put do broj nih kon tri ko je su go lu bi ce ko ri sti le. Po veo je Spar tak sa 14:6, vo dio sa 18:12, a je di no je Ra ki }e va sa dru ge stra ne uspe va la da pa ri ra ras po lo `e nim go lu bi ca ma, pa je Zve zda u jed nom mo -

men tu sma wi la na 18:15. Usle di la je po no vo do bra igra Spar ta ka, a ~i ni se da je od lu ka pa la u mo men tu ka da je Spar tak od bra nio tri na pa da Zve zde, a za tim Cve ti ~a nin sme ~u je za 22:18. Do kra ja se ta Tr ni }e va i He li }e va su bi le si gur ne, a pr vu set lop tu re a li zu je Cve ti ~a nin as ser vi som.

Ka kav je tek bio dru gi set.

Spar tak je po veo sa 13:8, a Zve zda pre o kre nu la na 16:15 po e nom Kec ma no ve. Igra la je sjaj no Ra ki }e va, pri dru `i la joj se i Lu ki }e va, a Zve zda je sti gla na do mak se ta, bi lo je 23:19. Ima le su go {}e i tri set lop te, ali na ser vis Iva ne Mr dak i po e ne Alek san dre Cve ti ~a nin Spar tak pra vi se ri ju, i po sle auta Ste va no vi }e ve po rav na ca na 24:24. U dra ma ti~ noj za vr {ni ci uz blok Tr ni }e ve i dva si lo vi ta sme ~a He li }e ve Spar tak vo di sa 2:0.

Pao je ri tam u pr vom de lu tre }eg se ta, Spar tak je iz gu bio sna gu na ser vi su, Zve zda je bi la si rug ni ja i la ko je po ve la sa 8:3, po tom i sa 16:9. Vo di le su go {}e i sa 20:11, po tom i sa 23:17 i bi la na ko rak do se ta. No, Spar tak se ta da ko na~ no pro bu dio, ser vi si Ma ti }e ve i bo qa igra na mre `i do ne li su pri kqu ~ak na 21:23, ali Ra ki }e va ko ri sti pr vu set lop tu za Zve zdu ko ja je sma wi la na 1:2.

Po sle iz jed na ~e ne igre po sle dve gre {ke Spar ta ka i do -

sok pla sman, u ve li koj bor bi sa Ki mi jem Ra i ko ne nom, Mar kom Ve be rom, Xen so nom Ba to nom i Lu i som Ha mil to nom.

Fi nac je pr vi od u stao od nad me ta wa zbog ra pid nog pro pa d a w a gu m a. Ne v e r o v at n om br zi nom pao je sa dru ge na 12. po zi ci ju i do pu stio ve li kom bro ju tr ka ~a da pre tek ne. Ha mil tom je pra tio bor bu i za ce m en t i r ao tre } e me s to u pret po sled wem kru gu, pre ti ca wem Mar ka Ve be ra.

Naj b r ` i cir k us sve t a se l i se iz Ki n e u Ba h rein, gde }e tr k a bi t i odr ` a n a 22. apri la. Ni k o Ro z berg sla v i u [an g a j u.

brih ser vi sa Ra du lo vi }e ve Zve zda je po ve la sa 13:9 u ~e tvr tom se tu. Lu ki }e va do no si pred nost go {}a ma od 17:12, a Spar tak ta da uz bo qu igru u od bra ni i blo ko ve He li }e ve sti `e do 18:18 uz do bre ser vi se Iva ne Mr dak. ^e ti ri ve za na blo ka Zve zde pre ki nu la su se ri ju Spar ta ka, a blok Ste va no vi }e ve do no si cr ve no-be li ma pred nost od 23:18. Pre o kre nu le su u ne ve ro vat noj se ri ji na 24:23, a po tom na pra vi le ne ve ro vat nu gre {ku. Po ra do va le su se do ma }e pre vre ma na po sle sme ~a He li }e va, ~i ni lo se da lop ta pa da na par ket, po ~e lo je sla vqe u re do vi ma Spar ta ka, a Lu ki }e va po` ra tvo va no uspe va da pre ba ci lop tu ko ja je pa la na deo te re na gde su Go lu bi ce pre ra no sla vi le. Po ne {e ne ovim po e- nom go {}e ko ri ste kon fu zi ju u re do vi ma Spar ta ka, i sa dva po e na Kec ma no ve po rav na va ju na 2:2.

Blok je do neo Zve zdi pred nost u taj-brej ku od 6:3, a as Cve ti ~a nin po rav na we 6:6.

Blok Ste va no vi }e ve i sme~ Ra ki }e ve po no vo do no se +3 Zve zdi, 10:7. Lu ki }e va po en ti ra za ve li kih 13:8. Spar tak sma wu je na 11:13, Ste va no vi }e va do no si me~ lop tu Zve zdi u na red nom na pa du, od lo `i la je naj go re Cve ti ~a nin, ali ipak u na red nom na pa du Ste va no vi }e va osva ja po sled wi poen u fi nal noj se ri ji.

N. S.

BARA@ ZA POPUNU SUPERLIGE (M)

Od go to vog ve re sija Klek – \erdap 2:3 (18:25, 34:32, 25:23, 22:25, 7:15) KLEK: Sa la O[ ”Mi lo{ Gr bi}”. Gle da la ca: 600. Su di je: La z a r e v i} i Gra d in s ki (No vi Sad).

KLEK SRBIJA[UME: To mi} 13, Cr wan ski, Z.Ate qe vi} 5, M.Ate qe vi} 29, [kun dri}, Iv k o v i}, Ta n o v i} 1, Ni ko li} 9, Pro vi d`a lo 13, Pe tro vi}, Slav ni}. Tre ner: Mi lo rad Ki jac \ERDAP: Mi lo va no vi} 19, Kr sma no vi} 2, Ili}, An ti}, Pro ti}, Stoj ko vi} 13, @i va no vi} 7, Cve ta no vi}, Sve to za re vi} 31, Po po vi}, Stan ko vi}15. Tre ner: Mi lan To {i}.

Pr vi set su igra ~i \er da pa do bi li za hva qu ju }i fe no me nal nom Sve to za re vi }u ko ji je bio kqu~ na fi gu ra na su sre tu, prak ti~ no je sam po be dio do ma }i tim, a re zul tat je gla sio 25:18.

U dru gom i tre }em se tu pre sve ga pre ko Mi lo {a Ate qe vi }a i Mi lo {a To mi }a Kle ~a ni su po ka za li ko li ko kva li te ta po se du ju i sa 34:32 i 25:23 pre o k re n u l i re z ul t at na 2:1 u se to vi ma. U ~e tvr tom se tu eki pa tre ne ra Kij ca de mon s tri r a si l u i vo d i sa 17:10, a on da ne ve ro va tan pad u igri i u~e sta le gre {ke po gu ra le su go ste.

N. Jowev

22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak16.april2012.

НА ПЕ ТОМ ФЕ СТИ ВА ЛУ ДО К У МЕН ТАР НОГ ФИЛ МА 29 ОСТВА РЕ ЊА ИЗ ЦЕ ЛОГ СВЕ ТА

Бел докс и у Но вом Са ду Пе ти ме ђу на род ни фе сти вал до ку мен тар ног фил ма Бел докс би ће одр жан од 4. до 9. ма ја, под сло га ном „Ко ји филм„, у Са ва цен тру, До му омла ди не, Дво ра ни кул тур ног цен тра, До му кул ту ре Сту дент ски град, би о ско пу Фон та на у Бе о гра ду и Кул тур ном цен тру и “Аре ни си не плекс” у Но вом Са ду. Би ће при ка за но 29 фил мо ва из це лог све та, у два так ми чар ска, два ре ви јал на и јед ном спе ци јал ном про гра му. Осни вач и ди рек тор Бел док са Мла ден Ву шу ро вић из ра зио је за до вољ ство што је фе сти вал сти гао до свог ма лог ју би ле ја и што га је ко нач но по др жа ло Ми ни стар ство кул ту ре Ср би је. Он је за хва лио и над ле жним ин сти ту ци ја ма ко је од ра ни је по ма жу Бел докс, а по себ но Фон ду за отво ре но дру штво. „То нам да је оп ти ми зам, али је но вац ко ји смо до би ли до во љан тек за на јам и пре вод фил мо ва. За по сло ве ор га ни за ци је мо ра ли смо да ан га жу је мо во лон те ре„, ре као је он на кон фе рен ци ји за но ви на ре у До му омла ди не. Ву у шу ро вић је на гла сио да је ква ли тет про гра ма на ви со ком ни воу и да ће по ну ди -

ти пу бли ци до ма ће, као и две европ ске пре ми је ре. У се лек ци ји су за јед но са њим уче ство ва л и филм с ки кри т и ч ар Ми р о љ уб Сто ја но вић и ре ди те љи Вла ди мир Пе ро вић и Бо рис Ми тић. На отва ра њу 4. ма ја у Са ва цен тру би ће при ка за на два до ма ћа до ку мен тар ца - „Би ба стру ја„ Ду ша на Ча ви ћа и Ду ша на Ша по ње - ак ци о ни пор трет нео бич ног ју на ка ко ји пр жи вир шле го лим ру ка ма и филм о нај ва тре ни јем чла ну „От по ра„ под на зи вом „Ли це ре во лу ци је„ Вла ди ми ра Ми ло ва но ви ћа. Ме ђу на род ни про грам пред ста вља је дан од мо гу ћих пре се ка ак ту ел не про дук ци је до ку мен тар ног фил ма, са тре нут но нај а трак тив ни јим свет ским на сло ви ма. Ме ђу њи ма су „Нај ма ње ме сто на све ту“ Та тја не Ху е зо (до бит ник Гран при ја на Док Лај пци гу), „Ово ни је Ка ли фор ни ја„ Мар тен Пер си е ла (на гра ђен на Бер ли на лу), „По ро дич ни пор трет у цр но бе лом“ Ју ли је Ива но ве (до бит ник на гра де за нај бо љи ка над ски филм на Хот Док су у То рон ту). На 5. Бел док су би ће при ка за но укуп но 13 срп ских фил мо ва из Ср би је, од ко јих се осам так ми чи за ти ту лу „нај бо љи срп ски

Пла кат за филм „Нај ма ње ме сто на све ту”

Из фил ма „Би ба стру ја”

Глу ми це Еми ли Вот сон, Ана Фри ел и Ле на Хе ди глу ми ће у фил му „The Poisoners„ (Тро ва чи) Џо на Ами е ла, цр ној ко ме ди ј и о же н а ма оста в ље н им на јед н ој ен гле с кој фар ми то ком Пр вог свет ског ра та и њи хо вим ве за ма с не мач к им рат ним за р о б ље н и ци ма. Ка ко пре но си „Хо л и вуд ри пор тер„ у фил му ће глу ми ти и не мач ки глум ци Кен Да кен, Ха но Фо длер и Алек с ан дер Шер, а сни ма ње ће по че ти кра јем ле та у Ир ској и Кел ну. Ами ел је нај по зна ти ји по фи л му „По ста ње„ из

На ста вак „Раз ја ре ног би ка” Ка да се 1980. го ди не по ја вио у би о ско пи ма, филм „Раз ја ре ни бик„ Мар ти на Скор се зеа ни је по сти гао ве ли ки успех, али је бр зо сте као ста тус култ ног оства ре ња због из ван ред не глу ме Ро бер та Де ни ра ко ји се уго јио чак 30 ки ло гра ма да би што бо ље од и грао уло гу бок се ра Џеј ка Ла Мо те. Три де це ни је ка сни је, сајт Moviehole на ја вио је сни ма ње на став ка чу ве ног би о граф ског оства ре ња. Филм ће, на вод но, пра ти ти по чет ке бок сер ске ка ри је ре Џеј ка Ла Мо те и ње го ве по след ње да не.Уло га оста ре лог хе ро ја ни је по ну ђе на Ро бер ту Де ни ру већ Ви ли ја му Фор сај ту, а филм, чи ја се пре ми је ра оче ку је 2013, ре жи ра ће уме сто ори ги нал ног, је дан дру ги Мар тин - Ар ген ти нац Мар тин Ги ги.

2008. го ди не. Еми ли Вот сон глу ми ла је у фил мо ви ма „Кроз та ла се„, „Екви ли бри јум„, док је Ле на Хе ди нај по зна ти ја по

уло зи у фил му „300”. Ана Фри ел глу ми ла је у фил му „Рат на не ве ста„.

До ку мен та рац о Мар ли ју До ку мен тар ни филм о ре ге му зи ча ру Бо бу Мар ли ју „Marley„ мо ћи ће исто вре ме но да се гле да и у би о ско пи ма и пре ко Феј сбу ка што је, пре но се аме рич ки ме ди ји, по ка за тељ да би ова дру штве на мре жа мо гла да игра зна чај ну уло гу у филм ској ин ду стри ји. Ма њи, не за ви сни фил мо ви че сто су та ко еми то ва ни, али ово ће би ти пр ви пут да је дан аме рич ки филм исто вре ме но бу де пу штен у би о ско пе и на дру штве ној мре жи. Филм, ко ји је ре жи рао Ке вин Мак до налд, би ће до сту пан за 6,99 до ла ра од 20. апри ла а део нов ца од сред ста ва ко ја до би је Феј сбук би ће упла ћен ху ма ни тар ној ор га ни за ци ји „Save the Children„. (Тан југ)

О на стан ку „Ме ри По пинс” Глу мац Том Хенкс и глу ми ца Ема Томп сон на вод но су у пре го во ри ма за уло ге у фил му о ства ра њу филм ског мју зи кла ‘’Ме ри По пинс‘’, пре нео је сајт ‘’Variety‘’. Хенкс ће на вод но игра ти Вол та Ди зни ја, док ће Томп со но ва игра ти Па ме лу Лин дон Тра верс, аутор ку књи ге ‘’Ме ри По пинс‘’, у фил му ко ји би тре бао да се зо ве ‘’Saving Mr. Banks‘’. Филм го во ри о то ме ка ко је Волт Ди зни про вео 14 го ди на убе ђу ју ћи аустра лиј ску спи са те љи цу да књи гу адап ти ра у филм, пре не го што је на пра вио мју зикл у ко ме глав ну уло гу игра Џу ли Ендруз. Тра вер со ва је би ла не за дов љна ани ми ра ним се квен ца ма у фи нал ној вер зи ји фил ма ‘’Ме ри По пинс‘’ из 1964. го ди не и ка сни је је од би ја ла да би ло ко ји свој дру ги

Ан ђе ли на Џо ли у три ле ру Ри дли ја Ско та? Хо ли вуд ска глу ми ца Ан ђе ли на Џо ли у пре го во ри ма је за ма њу уло гу у три ле ру Ри дли ја Ско та „The Counselor„ (Са ветник). Џо л и ј е ва би, ако до би је уло гу, тре ба ло да се по ја ви по ред Мај кла Фас бен де ра, а сце на рио за филм на п и с ао је пи с ац Кор мак Ма кар ти по знат по ро ма ни ма (и њи хо вим филм ским адап та ци ја ма) „Не ма зе мље за стар це„ и „Пут„. Филм је при ча о адво ка ту ко ји би ва уме шан у тр го ви ну нар -

ду го м е т ра ж ни до ку м ен тар ни филм“. Би ћ е до д е љ е н е и на граде за нај бо љи филм у ме ђ у н а р од н ој так м и ч ар ској се лек ци ји и на гра да струч ног жи ри ја Фи пре сци. За све ча но за тва ра ње 9. ма ја у Са ва цен тру на ја вље на је срп ска пре ми ијера фил ма „Ма ри на Абра мо вић: Умет н ик је при су тан“ Ме тјуа Еј кер са, ко ји ну ди фа сци нант но пу то ва ње у свет ра ди кал ног пер фор ман са, али и ин тим ни пор трет бес крај но ин три гант не же не ко ја не по вла чи гра ни цу из ме ђу умет но сти и сва ко днев ног жи во та. У окви ру про г рам с ке це ли не „Ан га жо ва ни до ку мен т ар ни филм„ би ће пред ста вље ни фил мо ви о људ ским пра ви ма и дру штве но ан га жо ва ни фил мо ви, ко ји ће би ти и по вод за три би не по сле про јек ци ја. (Тан југ)

Еми ли Вот сон у фил му „The Poisoners”

dnevnik

ко ти ци ма. Џо ли је већ у пре го во ри ма за на слов ну уло гу у Ско то вом фил м у „Gertruda Bell„ (Гер тру да Бел).

(Taнјуг)

То ни ја Со ти ро пу лу но ва Бон до ва де вој ка Грч ка глу ми ца То ни ја Со ти ро пу лу би ће но ва Бон до ва де вој ка у фил му о по зна том аген ту 007 - ‘’Skyfall‘’, пре не ли су бри тан ски ме ди ји. Глу ми ца, ко ја ће уско ро по че ти да сни ма сце не за филм у Истам бу лу, по твр ди ла је да је

до би ла ову уло гу на сво јој Феј сбук стра ни ци. ‘’Дра ги при ја те љи ја сам зва нич но по ста ла члан еки пе но вог фил ма о Џеј мсу Бон ду‘’, на пи са ла је Со ти ро пу лу. ‘’Тур ско сти жем! Хва ла сви ма за љу бав и по др шку. Ово је де фи ни тив но нај бо љи дан у мом жи во ту‘’.

Она је ло кал ним ме ди ји ма ре кла да је по но сна на уло гу, јер ми сли да би на овај на чин мо гла да про мо ви ше Грч ку и да јој је дра го због то га. Со ти ро пу лу је на кон сту ди ја глу ме у Ати ни игра ла у не ко ли ко те ле ви зиј ских се ри ја у Грч кој док се ни је пре се ли ла у Лон дон, а не дав но је за вр ши ла и сни ма ње хо рор фил ма са То би јем Џон сом. Филм ‘’Skyfall‘’ ће би ти дру га чи ји од прет ход них на ста ва ка по то ме што ће тај ни агент, ко га глу ми Да ни јел Крејг, уме сто мар ти ни ја од шан ке ра тра жи ти Хај не кен пи во, а и овим фил мом се обе ле жа ва 50 го ди на по сто ја ња филм ског се ри ја ла о тај ном аген ту 007. Пр ви филм ко ји је био при ка зан о овом Џеј мсу Бон ду је ‘’Док тор Но‘’ 1962. го ди не, а до да нас је сни мље но 23 фил ма о бри т ан с ком тај н ом аген ту. (Тан југ)

„Про ме теј 3Д” у би о ско пи ма од 7. ју на „Про ме теј 3Д„, пр ви филм ре ди те ља Ри дли ја Ско та сни ман у 3Д вер зи ји, и ње гов по вра так СФ жан ру, у чи јем је на стан ку на из ве с тан на ч ин и уче ство вао, у би о ско пе сти же 7. ју на, на ја ви ла је ди стри бу тер ска ку ћа „Ме га Ком филм„. Филм пра ти тим ис тра жи ва ча ко ји, у же љи да от кри ју ко ре не по ре кла људ ске вр сте на Зе мљи, кре ћу на уз бу дљи во пу то ва ње у нај мрач ни је де ло ве уни вер зу ма. На том пу то ва њу су сре ћу се са на пред ном ван зе маљ ском ин те ли ген ци јом, али уме сто при ја тељ ског кон так та, оче ку је их бор ба за оп ста нак чо ве чан ства. „Про м е т еј 3Д„, ка ко ка ж у ауто ри, „са др жи тра го ве ДНК-а са ге ‘Осми пут ник‘„- култ ног

Ско то вог оства ре ња, али је за себ на при ча. Ауто р и сце н а р и ј а су Џон Спајтс, је дан од пи са ца од ко јих се у Хо ли ву ду тре нут но нај ви ше оче ку је ка да је СФ жа нр у

пи та њу, и Деј мон Лин де лоф, нај по зна ти ји по ра ду на се ри ји „Lost„ (Из гу бље ни). Глав не уло ге ту ма че Мајкл Фас бен дер, Ну ми Ра пас, Шар лиз Те рон и Гај Пирс.

СРЕД ЊА КЛА СА ВЛА ДА ФИЛМ СКОМ ИН ДУ СТРИ ЈОМ У БРИ ТА НИ ЈИ?

Дис кри ми на ци ја због по ре кла и ак цен та

Ема Томп сон

рад про да Ди зни је вом сту ди ју. Ре ди тељ фил ма на вод но ће би ти Џон Ли Хен кок. Пре ма спе ку ла ци ја ма ме ди ја, оска ров ка Ме рил Стрип пр во бит но је тре ба ла да игра Тра вер со ву.

Филм ском и те ле ви зиј ском ин ду стри јом у Бри та ни ји и да ље вла да ју при пад ни ци сред ње кла се ко ји ко ри сте по ро дич не ве зе у из град њи ка ри је ре, по ка за ло је ис тра жи ва ње ко је да нас пре но си лист „Ин ди пен дент„. Сту ди ја струч ња ка Бри тан ске со ци о ло шке асо ци ја ци је по ка за ла је да су же не, ма њи не и при пад ни ци рад нич ке кла се „дис кри ми ни са ни јер им ин сај де ри не ве ру ју„. При пад ни ци рад нич ке кла се ко ји ра де у про дук ци ји дис кри ми ни са ни су због не до стат ка „од го ва ра ју ћег ак цен та, фри зу ре, оде ће или по ре кла„, на во ди лист. Ис тра жи ва -

чи уни вер зи те та Да рам и Сен Ен друс ис пи та ли су 77 љу ди за по сле них у ин ду стри ји за ба ве и њих 64 би ли су из сред ње кла се. „Ве ћи на по сло ва сти че се по мо ћу при ја те ља и при ја те ља при ја те ља. Рет ко кад се де ша ва да се кон кур си за и ста по ја ве и про ду цен ти се ви ше осла ња ју на усме не пре по ру ке„, ка жу ис тра жи ва чи. Глу ми ца Мак син Пик не дав но је из ја ви ла да је Бри та ни ја и да ље оп сед ну та „ак цен том и кла сом„. „Ако по гле да те глум це, ве ћи на су из рад нич ке кла се. Али ако по гле да те глу ми це, ту је је ди но Са ман да Мор тон. Све дру ге - Кејт Вин слет,

Ки ра Нај тли, Еми ли Блант, Ре бе ка Хол су бри ли јант не али не и рад нич ка кла са„, ре кла је она. Про шле го ди не про ду цент и тво рац се ри је „Уби ства у Мид са ме ру„ Бра јан Тру Меј био је су спен до ван јер је ре као да шоу не ће функ ци о ни са ти без ра зно ли ке глу мач ке по ста ве. Не јед на кост по сто ји и у Хо ли ву ду. Ана ли зом 100 нај гле да ни јих фил мо ва 2009. ис тра жи ва чи су про на шли да је уло ге са тек стом има ло све та 32,8 про це на та глу мица, а да су ре ди тељ ке угро же на ма њи на у аме рич кој филм ској ин ду стри ји, пре но си „Хо ли вуд ри пор тер„. (Тан југ)

c m y

kultura

dnevnik

ponedeqak16.april2012.

23

ГРАД СУБОТИЦА ОДУГОВЛАЧИ, ДОК ПОЗОРИШТЕ „КОСТОЛАЊИ ДЕЖЕ“ КРИЗИРА

С оснивачем до самофинансирања У суботичком Позоришту - Представници оснивача, Гра„Костолањи Деже“ вредно се ра- да Суботице, прошле године када ди, а што је још важније – пости- је због недовољног, то јест препожу се веома вредни резултати. ловљеног финансирања доведен у Нема премијере која није запа- питање сам Фестивал „Дезире“, жена на локалној, као и на међу- обећали су нам милион динара у народној сцени, што сведоче по- јануару– предочава генезу невозиви и награде бројних фестива- ља Андраш Урбан, управник Пола. „Костолањи Деже“ има и зоришта „Костолањи Деже“. – Фестивал свој, „Дезире“, који је за врло кратко време стекао наклоност великог броја публике и стручни углед какав се само пожелети може. У пројекту прекограничне сарадње („ИПА“), део су културног програма Европске уније. И поред свега овога, као и чињенице да кућа броји свега десетину запослених, пред њеном управом се гомилају потешкоће, и то баш пред премијеру амбициозног пројекта, „Би- Забринути Андраш Урбан тражи здрав дијалог кини демократија“ Борута Ше- Још дан данас свакодневно трапаровића, једног од најупеча- жимо тај новац, али и даље ништа тљивијих позоришних аутора од тога, али је већ јасно да његов Европе. Рад на његовој ауторској већи део никако не може стићи ни представи финансира се из при- у овом продуженом року. Урбан је ватних џепова актера, баш као забринутији него икад до сад, јер што је био случај и у претходној позориште које води због описаног продукцији, представи „Хамлет“ односа тренутно има озбиљне дуВилијама Шекспира, у режији жничке проблеме, а очигледне лажи више не могу бити покриће. Кинге Мезеи.

- Овако се уништава постигнути рејтинг позоришта, његове управе, глумаца... Стално нам се постепено смањује буџет. На техничком ребалансу једноставно нам је ускраћен новац за опрему. Већ другу премијеру предфинансирамо својим парама, јер продукцијски трошкови се, упркос усклађивању, не уплаћују на време, а због ионако минималих средстава немамо ни динара – каже Урбан, подсећајући да програм на каквом би им позавиделе велике позоришне институције остварују са свега три милиона динара. - Да би учествовали у „ИПА“ пројекту узимамо банкарски кредит, а за овогодишњи фестивал изгледа да ћемо добити само трећину новца од почетног учешћа од пре четири године, када смо покренули „Дезире“ са шест милиона динара. Посебно љут на гласине да су скупи за одржавање, управник Позоришта „Костолањи Деже“ их оштро демантује, тврдећи да им приписују чак и огроман рачун за струју ОКУД Младост, у чијем простору су само гостовали. Све би било лакше, вајка се Урбан, кад би се између градског позоришта и градске управе развила здравија комуникација, консултације у вези промена, стратегије како да се превазиђу кризне ситуације. Када властитом позоришту оснивач не би говорио да тражи паре од Мађарског националног већа. И. Бурић

Из представе „Зла жена“

У КИКИНДИ ВЕЧЕРАС ПОЧИЊЕ ФЕСТИВАЛ ПРОФЕСИОНАЛНИХ ПОЗОРИШТА ВОЈВОДИНЕ

Без забаве и инерције Представом „Зла жена“ Јована Стерије Поповића, у режији Егона Савина зрењанинског позоришта „Тоша Јовановић“, вечерас ће почети званични програм 62. фестивала професионалних позоришта Војводине (ФППВ), који се након дугогодишњег низа у Зрењанину, ове године одржава у Кикинди. Егон Савин ће имати улогу и у пратећем делу програма на отварању, као учесник промоције монографије о њему, аутора Дејана Пенчића Пољанског. Вечерас у Кикинди биће отворена и изложба „У славу глумца“ потрета глумаца Српског народног позоришта које ове године

слави 150 године постојања. Ауторка изложбе је Биљана Нишкановић, а продуцент Позоришни музеј Војводине. Публика ФППВ, нашег најстаријег позоришног фестивала, до недеље, 22. априла биће у могућности да одгледа још пет драмских и четири представе за децу и младе које је бирала театролошкиња и позоришна критичарка Ана Тасић. Приликом саопштавања селекције она је изјавила да никад до сада, од десет фестивала за које је састављала програм, није било тако богате продукције, иако публика не треба да очекује заборав,

забаву, инерцију и лагодну перцепцију. На програму ФППВ у Кикинди, сутра су представе „Црвенкапа“ Игора Бојовића, у режији Драгослава Тодоровића (Позориште младих, Нови Сад) и „Јулије Цезар“ Вилијама Шекспира, у режији Андраша Урбана (Народно позориште/ казалиште/ Непсинхаз Суботица). У пратећем делу програма студенти треће године глуме Академије уметности у Новом Саду, у класи Љубослава Мајере, извешће Чеховљевог „Галеба“, а биће одржан и програм посвећен сећању на театролога Драгана Клаића (1950-2011). И. Б.

ПОСТАВКА „КОЛЕКЦИЈА ТРАЈКОВИЋ: ЛИЧНА СВИТА” У МУЗЕЈУ „25. МАЈ” У БЕОГРАДУ

Време одбијања војвођанске неоавангарде Времеплов кроз ликовну уметност, и то ону врхунску која је обележила стваралачки миље Србије друге половине 20. и у првој деценији овог века, има јединствени назив „Колекција Трајковић: Лична свита“. Колекција Славице и Данилеа Трајковића се данас истиче као једна од највећих уметничких збирки у Србији у приватном власништву, а њено стварање почело је пре 25 година..

- Када имате добар назив изложбе, онда је пола посла урађено и

онар у чијој збирци је око 1.000 дела више од 150 аутора. Ово је до сада највећа изложба неке приватне колекције у Београду у последњих десет година. Одабрана дела не само по формату, већ првенствено по значају превазилазе уобичајено поимање „кућне збирке“, а поставка је представила 200 уметничких дела 40 аутора на 1600 метара изложбеног простора Музеја „25. мај”. Пред посетиоцима су се нашле слике и скулптуре великог

туалне уметности, односно њених београдских и војвођанских протагониста. Тако се на овој изложби могу први пут видети радови Славка Матковића из седамдесетих година, а Неша Париповић, чије се дело нашло и у париском Бобуру, је наменски у великом формату извео своја четири рада из седамдесетих. Свака слика, по речима Даниела Трајковића. носи своју причу, као и њен стваралац, а таква је и последњи ппримерак колекције „Повратак

формата, објекти и дела концептуалне уметности. Већина радова дуго није излагана у Београду, неки ће бити први пут представљени публици, а има и радова који су специјално урађени за из-

Хиперборејаца“ Драгоша Калајића, река слика „која је изникла и без тражења. Причу о добу када је ова уметност прикупљена у колекцији Трајковић израњала, време њене друштвене и духовне климе је др Јеша Денегри назвао „великим одбијањем“. Оно тече кроз дела водећег језгра сликарства материје и енформела Пала Петрика , Јожефа Ача, који је у поставци заступљен са десетак великих слика и наставља се стваралаштвом концептуализма београдске сцене и панонске равнице, са незаобилазном Групом „Бош + Бош“ и делима Балинта Сомбатија, Славка Матковића, Катлин Ладик, Анте Вукова.Ту је Живко Грозданић Гера са великом поставком четири слике и једном скулптуром, затим Драгомир Угрен чији продукти, како примећује Денегри, „нису класичне слике“. За „Дневник“ говорећи о значају војвођанских уметника др

Денегри указује да су они незаобилазни у свакој историјској обради српске уметности друге половине 20.века, као и други који нису заступљени на овој поставци Колекције Трајковић попут Ласла Керекеша. Денегри је уз проф.др Николу Шуицу, др Џонатана Блеквуда, историчара уметности из Шкотске који се у делу „Поглед споља“ бави продукцијом Југославије и Србије последњих 50 година, др Ирину Суботић и Бору Ћосића аутор гламурозних издања књиге и каталога „Колекција Трајковић – Лична свита“ који прате јединственост изложених дела.

- Кроз наслеђе које је у Војводини уписано и у домашаје југословенске и српске уметности, скрајнута и периферна страна појавних промена заузима свакако илустративно домашене опусе у Новом Саду. Укључено је ауторска истрајност Славка Матковића али и његовог деловања у групи Бош +Бош раних седамдесетих, у конкретној поезији и акцијама, програмским преузимањима које су на ово наслеђе снабде-

уопште фото регистрација или снимака перформанса, стварања књига предмета и маргинализваних искорака који поље војвођанске неоавангардне уметности истиче у непомирљиви вишедеценијски и одважни, дословно илегални преступни правац деловања. Славко Матковић је у свом манифестованом пртљагу ауторских поступака, од почетака можда средишњи пример активизма на делу, и дате коначности либералних друштвених и уметничких, надасве језичких и процесуалних измена које су и књижевност и нова реалност седамдесетих година у слабљењу поларизованог света једноставно нудили и изазовно проносили -објашњава за наш лист професор Шуица. Матковић је судећи по великом броју цртежа, колажа, слика, дописивање, свезака објеката као и записа и акција сакупљених и документованих у „Колекцији Трајковић” уметничка личност која је аутономију властитог промишљања приближила трансценденталном концептуализму, лапидарном збиру разноликих и

ријског значења боравка у мултиетничкој средини, које су уметница мађарског порекла Каталин Ладик са својим перформансима и шокантним боди арт и изазовима обнажености показала поигравајући се с улогама које је женско тело, или феминистички глас њене изговорене поезији и јавних перформанса понудио током више од три деценије рада у Војводини, Србији и бившој Југославији констатује др Никола Шуица. По њему, питање легитимитета и опстанка дела као чина, трансмисија комуникације са садашњошћу, али и читањима прошлости првобитно у мејл арту, а потом у регионалној драми све до застрашујуће политичке стварности деведесетих година проноси Балинт Сомбати.

- Визуелна изазовност аспеката авангарде је за укрштајуће пунктове стваралачких разлога и визуелних и текстуалних читања, као и проширеног језика различитих медија плодотворна тензија за расветљавање прошлости. Зато се и ленд арт ознаке, налик

различито интонираних језичких и цртачких, узнемирујућих гестова које упућују на самоћу и препуштеност огољеног постојања.

- За ауторовог живота маргинализација као модус, била је и додатна евиденција о својеврсном геоисторијском времену територије Војводине и међуигра исто-

на мерење простора датости живљења у фото регистрацијама Ласла Салме, показују као перформанс прибежишта - закључује др Шуица говорећи о војвођанској неоавангарди коју је „Колекција Трајковић” раскошно представила под сводом Музеја „25. мај”. Владимир Ђуричић

Део поставке с делима Јожефа Ача

доста смо размишљали како да је назовемо. Првенствено нисмо хтели да ово буде класично представљање наше колекције и у тражењу решења сетили смо се једног од првих значајнијих дела

У првом лицу и перформанс Љубитељи уметностина овој изложби сусрели су се и с делима старих мајстора, великанима српског сликарства Петра Омчикуса, Лазара Возаревића и Миодрага Протића, а пред њима је изворни део концепта који приказује уметника у првом лицу, где се он види на слици.Уживо се одвијала и реконструкција чувеног перформанса уметника Ере Миливојевића „Облепљивање огледала“.

која смо набавили за своју колекцију, импозантне слике Боре Иљовског “Лична свита”, која је својевремено била изложена на Бијеналу у Венецији, по којој је и цела изложба добила име. Та слика је одредила правац стварања колекције и ова уметност је наша лична пратња - објашњава за наш лист Даниел Трајковић, колекци-

ложбу или су реконструисани и допуњени. Монументални радови Душана Оташевића “Чисто бело Оташевићево дело” и “Стражара”, чији су делови били уништени, сада су обновљени и могу се видети у изворном облику поново после четири деценије. Куриозитет изложбе представљају и радови представника концеп-

Рад Живка Грозданића Гере

ли принципима ослобођења језика, забележеног перформанса, па чак и Ланд Арта и пружиле у великом броју уметничких ставова и узнемирених околности. Њихова збивања с почетка деценије, али доследно у многим потоњим манифестацијама, оличеним у пионирској улози Каталин Ладик, Балинта Сомбатија, и

24

svet

ponedeqak16.april2012.

PR O BLE MI VER NI KA NA PO DE QE NOM KI PRU

NEMA^KA VAS KRS PRO SLA VQEN U NE MA^ KOJ I AUSTRI JI

Ve se lo u du hu tra di ci je BER LIN, BE^: [areno, veselo, uz puno dece, mladih, i uskr{wa jaja ofarbana prema drevnom obi~aju u crveno vernici srpske pravoslavne crkve u Nema~koj i Austriji proslavili su Uskrs. U pravoslavnim crkvama u Nema~koj bilo je vi{e generacija Srba, koji su na tradicionalan na~in, uz

kucawe {arenim jajima, obele`aili Uskrs, {to je naro~ito najmla|im donelo puno radosti.

Vi{e stotina Srba prisustvovalo je u tri hrama Srpske pravoslavne crkve u Be~u slu`ewu prve pono}ne prazni~ne Svete liturgije, kao i jutarwoj Vaskr{woj liturgiji, na sam dan Vaskrsa.Vernicima je u svim hramovima {irom Austrije pro~itana Poslanica wegove svetosti patrijarha srpskog Irineja. Nakon slu`ewa Vaskr{we liturgije podeqena su vaskr{wa jaja, a proslavqawe Vaskrsa nastavqeno je tradicionalnim kucawem ofarbanim jajima i prazni~nim trpezama u krugu porodica.

MAKEDONIJA

Na pre dak u is tra zi SKO PQE: Ministarka unutra{wih poslova Makedonije Gordana Jankulovska izjavila je da je u istrazi petostrukog ubistva kod ve{ta~kog jezera blizu Skopqa zabele`en ozbiqan napredak, da je policija dosad saslu{ala vi{e od 100 qudi,ali da jo{ nema osumwi~enih.

- Definisan je profil po~inioca, ali jo{ se ne zna wihov broj i identitet- izjavila je Jankulovska.-Ipak, ne bismo iznosili po-

Pro fe sor op tu `en za {pi ju na `u

Ki par

ostrva kako bi odr`ali liturgiju na poluostrvu Karpas, na kome `ivi oko 300 pravoslavaca koji nemaju sve{tenika, javili su mediji u Nikoziji. Oni su zbog toga protestovali, privremeno blokiraju}i jedan grani~ni prelaz, ali nisu uspeli da dobiju dozvolu za ulazak.

U izve{taju se isti~e da u Republici Kipar mawine slobodno izra`avaju svoja verska ose-

jedinosti. Zahvaquju}i javqawu gra|ana, odbacili neka scenarija.

Me|u najneverovatnijim scenarijima je i taj da su mladi}i bili svedoci nekog drugog krivi~nog dela pa da su zbog toga nastradali.

Policija je prona{la automobil za koji, prema prona|enim tragovima sa ve{ta~ewa, postoje indicije da je bio na mesto zlo~ina, a prona|en je na 10 kilometara od mesta ubistva u selu Smiqkovci.

(Ta njug)

PO VO DOM OSLO BO \E WA BE LO RU SKOG OPO ZI CI O NA RA

DANSKA

Cr kve iz lo `e ne van da li zmu NI KO ZI JA: Specijalni izvestilac UN Hejner Belefeldt ukazao je, u najnovijem izve{taju, na nepo{tovawe verskih sloboda na podeqenom Kipru, pogotovo na severu ostrva, gde su tamo{wi Turci jednostrano proglasili svoju dr`avu.U izve{taju se isti~e da i pored poboq{wa pravoslavci se u turskoj „dr`avi”, koju je priznala samo Ankara, suo~avaju s mnogim problemima. Mnoge crkve su izlo`ene vandalizmu, pqa~akawu i propadawu, po{to su napustene decenijama, odnosno od podele Kipra posle turske vojne intervencije 1974. godine.

-Video sam kako deca u nekim crkvama igraju fudbal- isti~e u svom izve{taju Belefeldt.

Pravoslavci nemaju pristup pojedinim verskim objektima jer su se u me|uvremenu na{li u okviru turskih vojnih baza. Na udaru su i mnoga grobqa, na kojima su polomqeni krstovi i nadgrobne plo~e.Ovog Vaskrsa turske vlasti su spre~ile episkopa Hrostoforosa i ~etvoricu sve{tenika da u|u na sever

dnevnik

}awa, ali se i oni suo~avaju s odre|enim problemima. Turci, Arapi i vernici iz azijskih zemaqa `ale se da su u drugom planu, da nemaju dovoqno sredstava za versko obrazovawe i za odr`avawe xamija i grobaqa.

Na „marginalizaciju” `ale se, tako|e, protestanti, aglikanci, budisti i jehovini svedoci, navodi se u izve{taju specijalnog izvestioca UN. (Ta njug)

Ame ri~ ka Na ci sti~ ka par ti ja VA [ING TON: Ameri~ka Nacisti~ka partija registrovala je svog prvog lobistu u Kongresu. Lobirawe je uobi~ajena praksa na ameri~koj politi~koj sceni, a od lobisti~kih grupa se o~ekuje da detaqano navedu interese koje zastupaju. Nacisti }e „prvi put poku{ati s lobirawem i vide}e da li to funcioni{e”, izjavio je Xon Bouls (55), koji se pre nekoliko dana registrovao kao lobista, preneo je Bi-Bi-Si. On je istakao da }e imati „odmeren i objektivan” pristup.

- Ne}u i}i okolo i gurati svima pod nos svastiku (kukasti krst)- rekao je Bouls.

On je izrazio uverewe da }e ve}ina kongresmena prihvatiti sastanke s wim, mada je priznao da o~ekuje i odre|enu dozu otpora, i najavio da }e lobirati u oblastima politi~kih i gra|anskih prava, ustava, poqoprivrede, zdravstvene za{tite, imigracije, penzija...Bouls, koji je 2008. godine bio predsedni~ki kandidat Nacionalnog socijalisti~kog pokreta, dodao je da za lobirawe ne}e biti pla}en.Ameri~ka Nacisti~ka partija temeqi se na ideologiji Xorxa Linkolna Rokvela, koji je posle Drugog svetskog rata osnovao nacionalsocijalisti~ki pokret u SAD. (Ta njug)

KO PEN HA GEN: Vlasti u Danskoj uhapsile su i optu`ile jednog profesora Univerziteta u Kopenhagenu zbog sumwe da je ruskim {pijunima dostavqao poverqive podatke o bezbednosti i politici, javila je finska dr`avna televizija. Timo Kivimaki (49), rodom iz Finske, prvi put je uhap{en i ispitan 2010. godine, a u januaru 2011. je suspendovan sa mesta profesora me|unarodne politike. On pori~e da je {pijun i tvrdi da je od 2005. do 2010. godine pru`ao konsultantske usluge ~etvorici ruskih diplomata, za {ta je dobio nov~anu naknadu od oko 16.000 evra, dok danska bezbednosna agencija PET tvrdi da su te diplomate zapravo {pijuni.

Sumwa se da je Kivimaki davao informacije i o svojim studentima, koje su Rusi zatim mogli da koriste kako bi regrutovali agente u Danskoj.Profesor tvrdi da za to ne postoje dokazi, insistira da je nevin i ka`e da mu je „laknulo” {to }e ovo pitawe biti izneseno na sud.Ukoliko bude progla{en krivim, preti mu zatvorska kazna u trajawu od {est godina.

Kivimaki u Danskoj radi ve} dugi niz godina i ima dobre kontakte sa radikalnim muslimanskim i separatisti~kim organizacijama u jugoisto~noj Aziji. Su|ewe profesoru Univerziteta u Kopenhagenu po~e}e 8. maja.

(Ta njug)

OEBS po zdra vio po mi lo va we Sa ni ko va DA BLIN: Zamenik irskog premijera Eamon Gilmor, koji predsedava OEBS-u, pozdravio je pomilovawe i osloba|awe beloruskog opozicionog lidera Andreja Sanikova i pozvao predsednika te zemqe Aleksan-

An drej Sa ni kov

dra Luka{enka da pusti iz zatvora sve preostale politi~ke protivnike.

Gilmor je pozvao predsednika Luka{enka da nastavi tim putem i oslobodi sve preostale opozicione lidere iz zatvora, navedeno je u saop{tewu OEBSa.Sanikov, biv{i zamenik ministra spoqnih poslova, pomi-

JAPAN

lovan je i pu{ten na slobodu posle vi{e od godinu dana provedenih iza re{etaka.

On je bio pro tivkan di dat predsedniku Aleksandru Luka{enku na kontroverznim izborima 2010, na kojima je aktuelni {ef dr`ave trijumfovao sa blizu 80 odsto osvojenih glasova. Opozicioni lider je uhap{en po{to se policija brutalno obra~unala sa demon stran ti ma, ko ji su tra`i li po ni {tava we izbora smatraju}i da su oni pokradeni.U maju pro {le go di ne, Sanikov je osu|en na pet go di na zatvo ra zbog organizovawa masovnih nereda. U neredi ma nakon predsed ni~kih izbora u Belorusiji uhap{eno je sedam Luka{en ko vih protivkandidata.

Posle gotovo godnu dana provedeih iza re{etaka pu{ten je uz zatvora i beloruski opozicioni aktivista Dmitrij Bondarenko, koji je tako|e uhap{en u masovnim protestima 2010. godine. On je u~estvovao u kampawi opozicionog lidera Andreja Sanikova.

(Ta njug)

NORVE[KA

Kri ti ke vla de zbog po kre ta wa re ak to ra TO KIO: Odluka japanske vlade da ponovo stavi u pogon dva reaktora nuklearne centrale Oi u pokrajini Fukui nai{la je na `estoke kritike medija i organizacija za za{titu okoline, zbog sumwi u sigurnost nuklearke nakon katastrofe koja se pro{le godine dogodila u Fuku{imi. Vlada premijera Jo{ihika Node objavila je da je bezbedno da se ponovo stave u pogon reaktori tri i ~etiri nuklearne elektrane Oi na zapadu Japana i da je to neophodno kako bi se spre~ile nesta{ice struje tokom letwih meseci. Me|utim, Vakao Hanaoka, aktivista organizacije za za{tutu okoline „Grinpis”, ka`e da nezavisne studije pokazuju da ne}e biti nesta{ica struje kao {to tvrde vlada i kompanija „Kansai elektrik pauer”, u ~ijem vlasni{tvu je elektrana Oi. -Te{ko je razumeti za{to vlada toliko `uri sa stavqawem reaktora u pogon- pi{e japanski dnevnik „Maini~i [inbun” u uvodniku, dodaju}i da je neophodno izvr{iti temeqne provere bezbednosti.

Samo jedan od 54 reaktora u Japanu je trenutno u pogonu, a plani-

rano je da on bude uga{en u maju zbog radova na odr`avawu. Restartovawe dva reaktora Oi zna~iti da Japan nije u potpunosti bez nuklearne energije.

-Nuklearna industrija i vlada su bili potpuno nepripremqeni na katastrofu koja se dogodila u elektrani Fuku{ima Dai~i u martu pro{le godine- rekao je Hanaoka.- Nijedan od reaktora uga{enih zbog redovnih provera pre katastrofe nije ponovo pokrenut zbog zabrinutosti u pogledu bezbednosti.

List „Asahi [inbun” kritikuje vladu zbog nedoslednosti i podse}a da je pre nego {to je stupio na du`nost u seprembru, premijer Noda obe}ao da }e slediti politiku svog prethodnika Naoto Kana o osloba|awu Japana od nuklearnih elektrana.

Za stavqawe reaktora u pogon, vladi je ipak potrebna slaglasnost lokalnih vlasti. Javnost, me|utim, jo{ uvek nije spremna da dozvoli wihovo ponovno pu{tawe u rad posle pro{logodi{we katastrofe u Fuku{imi.

(Ta njug)

Brej vi kov otac raz mi {qao o sa mo u bi stvu OSLO: Otac Andersa Brejvika koji je ubio 77 osoba razmi{qao je o samoubistvu nakon saznawa o masakru koji je po~inio wegov sin u Oslu i na ostrvu Utoja. Jens Brejvik (76) je u intervjuu za britanski dnevnik „Gardijan” rekao da se pitao da li je on odgovoran za postupke koji su doveli do napada i masakra u julu pro{le godine u Norve{koj. Penzionisani norve{ki diplomata je tako|e kazao da je sa sinom oduvek imao hladne odnose i da ga je posledwi put video 1995. godine. Jens, koji `ivi u Francuskoj sa ~etvrtom `enom Vandom, ispri~ao je da je u prvih nekoliko sedmica nakon ubistava ozbiqno razmi{qao da se ubije.

U Brejvikovom manifestu objavqenom na internetu, neposredno pred napade, on je oca krivio za wihovo otu|ewe.Su|ewe Andersu Bering Brejviku (33) optu`enom za terorizam i ubistvo s predumi{qajem po~iwe ove nedeqe i trebalo bi da traje 10 sedmica. Novom psihijatrijskom procenom utvr|eno je da Brejvik nije lud i neura~unqiv.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SAID YALI LI Glavni iranski pregovara~ za nuklearna pitawa Said Xalili pozdravio je „pozitivan” stav {est svetskih sila na pregovorima u Istanbulu, koji su okon~ani dogovorom o nastavku razgovora 23. maja u Bagdadu.Xalili je pohvalio „`equ druge strane za dijalog i saradwu”: - Smatramo to pozitivnim znakom...za iranski narod jezik pretwe i pritiska ne funkcioni{e- kazao je Xalili.

KE TRIN E[TON Visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton izjavila je da su razgovori u Istanbulu o iranskom nuklearnom programu, bili konstruktivni. Prema wenim re~ima, naredni razgovori u na~elu }e se voditi po „principu korak po korak i na osvnovu reciprociteta”. E{ton je rekla da Iran ima pravo da razvija nuklearni program u miroqubive svrhe.

BAN KI-MUN Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Kimun izjavio je da je na sirijskoj vladi najve}a odgovornost za obustavqawe nasiqa u zemqi, i povla~ewe wenih snaga iz gradova u skladu sa mirovnim planom me|unarodnog posrednika Kofi Anana.Ban i Anan su pozdravili usvajawe rezolucije u Savetu bezbednosti UN o upu}ivawu posmatra~ke misije u Siriju, navode}i da }e u~initi sve da se ta misija uputi {to je pre mogu}e.

ZA HVA QU JU ]I „GU GLU”

Po sle 25 go di na pro na {ao maj ku LON DON: Indijac Saru Brirli, koji se 1986. godine kao mali{an izgubio od svoje porodice, 25 godina kasnije je prona{ao majku zahvaquju}i programu za osmatrawe Zemqe „Gugl ert”. Saru je imao svega pet godina kada se izgubio dok je putovao sa starijim bratom, koji je bio ~ista~ indijskih vozova.

- Bilo je kasno uve~e, si{li smo s voza, a ja sam bio toliko umoran da sam seo na klupu na `elezni~koj stanici i zadremao- rekao je Saru.

- Mislio sam da }e se brat vratiti po mene i probuditi me, ali kada sam otvorio o~i nigde ga nisam video. Ugledao sam ispred sebe voz, pomislio da je sigurno u wemu i odlu~io da u|em.

Me|utim, de~ak u vozu nije na{ao brata i ponovo je zaspao. Probudio se 14 sati kasnije po{to je stigao u Kalkutu. Mali{an je brzo nau~io da se snalazi na ulici i prikqu~io se armiji dece prosja-

ka. Sa ulice ga je sklonilo jedno siroti{te, iz kojeg ga je usvojio bra~ni par Brirli iz Tasmanije.

Godine su prolazile, a wegova `udwa za izgubqenom porodicom bila je sve ja~a. Nije, me|utim, znao odakle da po~ne da traga jer, u vreme kada se izgubio, nije umeo da ~ita i nije ~ak znao ni kako se zove mesto u kojem je `iveo. Saru je odlu~io da, uz pomo} pretra`iva~a „Gugl ert”, poku{a da na osnovu maglovitih se}awa prona|e mesto u kojem je ro|en. Posle nekog vremena, Saru je smislio efikasniju strategiju.

- Pomno`io sam vreme koje sam proveo u vozu - oko 14 sati - s prose~nom brzinom indijskih vozova i suzio rejon pretrage na nekih 1.200 kilometara- rekao je on.

Uskoro je na{ao mesto za kojim je tragao - Kandvu - tako {to je

prepoznao vodopad pored koga se ~esto igrao kao dete. Saru je otputovao u Kandvu i na{ao ku}u u kojoj je nekada `iveo, ali se suo~io s novim razo~arawem - bila je

napu{tena. Po{to se i daqe se}ao imena ~lanova porodice, raspitao se u kom{iluku, gde su mu rekli da se porodica odavno odselila. Saruova majka `ivela je u blizini. Mladi} je u prvi mah nije prepoznao.

- Posledwi put kada sam je video imala je 34 godine i bila je lepa.

Bio sam smetnuo s uma da je u me|uvremenu morala da ostari. Ipak, struktura lica nije se mnogo izmenila. Zgrabila me je za ruku i uvela u ku}u. Ni ona ni ja nismo mogli da govorimo. Bilo joj je te{ko da shvati da joj se sin, posle 25 godina, iznenada pojavio na pragu kao duhdodao je on.

Saruova majka je strahovala da joj je sin mrtav, ali jedan prorok joj je rekao da }e ga ponovo videti.

Sudbina wegovog brata bila je, me|utim, kobna.

- Mesec dana po{to sam ja nestao, telo mog brata je prona|eno na {inama- kazao je Saru. Nikada nije ustanovqeno da li je de~ak bio `rtva nasiqa ili nesre}nog slu~aja. Za Saruovu nesvakida{wu `ivotnu pri~u zainteresovano je nekoliko izdava~kih ku}a i filmskih producenata.

(Ta njug)

reporta@e

dnevnik

ponedeqak16.april2012.

25

NI [TA NA PLA NE TI ZE MQI VI [E NI JE ISTO, SVET IMA NO VOG PR VA KA U TU CA WU US KR [WIM JA JI MA

U Ba ~i ki noj lo zi do bra ja ja uvek ro de najve}em severnobanatskom selu ovog Uskrsa, na Svetskom prvenstvu u tucawu uskr{wim jajima, samo naizgled ni{ta novo: kao i minulih godina i decenija, du` glavne ulice u Mokrinu mno{tvo licidera, prodavaca balona, igra~aka i ostalih va{arskih drangulija. Kola k’o pleve u svim ulicama oko centra, jedva da se mo`e pro}i. Tucawe jajima i po {orovima i na glavnoj bini (tu su ve} ozbiqniji igra~i, takmi~ari), lagani `amor i gu`va. ^uju se i lagani zvuci tamburica.

Ali, to je samo zati{je pred buru, jer se nekih p’o sata iza podneva zemaqska kugla zatresla: svetski prvak u tucawu us-

U

^ik ~ije je tvr|e

kr{wim jajima nije vi{e @i vi ca Bla `i}, ali jeste drugi Mokrin~anin, i to iz mla|e garde dinastije Prodanovih, Du {an Pro da nov, sin ~uvenog Ba ~i ke, koji je jo{ onomad, kad su se „ispileli”, sinove zarazio tradicijom i qubavqu za pronala`ewe najtvr|ih koko{ijih jaja.

A sve je slutilo na preokret. Natmurilo se uskr{we nebo, {to skoro nikad bilo nije. I vetar neki se „zaukav’o”, ali na sre}u, brzo se smirio. Ali, nekim ~udom, kako se finale bli`ilo, tako se sunce promaqalo i na kraju novog {ampiona obasjalo. Na mla|ima svet i {arena jaja ostaju...

A Mokrin~ani su, to je odavno poznat, svet specifi~an i svakojak, samo ne skroman. Tako se kod wih ve} poodavno odr`ava svetski turnir u tucawu jajima, te ~uvena gusanijada tako|e u globalnim merama planete zemqe. Mo`e{ biti boqi i od najboqih, ali to }e ovde malo ko priznati, mora{ biti najboqi u Mokrinu. ^udno, malko i blesavo, al’ tako je...

Pomireni sa takvim ~iwenicama, dolazi se uskr{wom zorom u Mokrin, ili se izlazi na glavni sokak, oni koji su ovde i zano}ili. „Eeej, pa di si ti?” naj~e{}e je pitawe koje se uskr{weg prepodneva mo`e ~uti. Susre}u se prijateqi i ro|aci rasejani iz Mokrina po celom svetu, vi|aju se i poznanici i najro|eniji, svako ko ima neke veze sa Mokrinom. E, tu se ovo selo razlikuje od ve}ine drugih, a to je najvidqivije ba{ za Uskrs.

Pr{te poqupci, po tri kako je red, zagrqaji ili bar rukovawa. A kad se nai|e na nekog „svog” , makar i u sred gu`ve na glavnom {oru, zna se: - Vadi! - sledi zapovest uz {irok osmeh.

- Evo! - obi~no je odgvovor pre nego {to usledi okr{aj u kom quska jednog jajeta popusti, uz slo-

Pobednica slavi, qubi je tata Peka

vodobitni osmeh onog koji je svog drugara ili ro|aka „istuco”. O tome se pripoveda i nedeqama posle Uskrsa, nekad i do onog slede}eg. A pora`eni nije ni najmawe qut, tek ponekom ostra{}enijem malko proradi sujeta.

Za sre}u je ~esto potrebno tako malo...

Nakon pazara du` va{arskog sokaka, tek da se deca smire i zabave balonima, igra~kama i slatki{ima, svet se polako (s)tiska du` glavne bine. Bo`e moj, bli`i se finale, a prvo na redu je ono u juniorskoj konkurenciji. E sad, ve}ina prezimena, ~esto i autohtonih severnobanatskih, nalazi se u obe konkurencije, pa nisu retki slu~ajevi da je otac u seniorima, a sin ili }erka me|’ juniorima. A u juniorskom fina-

P R E ^ A N S K A L E K S I K A e~ iz de~jeg divana koja nikad ne odraste. Jer, retko se za odraslu, a naro~ito za stariju osobu, ka`e da je cvala, cvalov, cvalewak.

Odrasli postanu dobri ili ono drugo: la`ovi, bitange, prevaranti, pokvarewaci. Samo deca mogu biti cvale. Neki su to ~e{}e od ostalih pa kada se primeti da jedni te isti stalno kvare igru, vrdalaju kod pravila, odbijaju da priznaju poraz, da su u ne~emu slabiji, laguckaju i poku{avaju da izbegnu ceh gubitnika, ka`e se da su – cvale. Dakle, cvala se buni i prepire kad je o~igledno da je lopta pro{la kroz goli}, a ne preko cigqe {to izigrava stativu, cvala }e uvek re}i da je to tek drugi korner (kad se igra na “tri kornera penal”), cvala }e uzeti svoju loptu pod mi{ku i prekinuti igru ako wegov tim po~ne da gubi, cvala }e ostati u razredu iako su se svi dogovorili da pobegnu sa ~asa (mada se mora priznati da je to pametna cvala), cvala }e se `aliti mami da joj je brat (ili sestra) uzeo kola~ iz {pajza, a onda je i cvala tu`ibaba. Dobro, nekada se re~ cvala koristi i da se suprotna strana uceni, reketira, natera na ne{to jer niko ne voli da ga proglase cvalom. Zato se nekad ~esto ~ulo: Daj mi bico{ jedan krug. Nemoj biti cvala! Ajde da se igramo onom tvojom novom lutkom {to ume da govori i otvara o~i. Za{to ne}e{? Ba{ si cvala!

Postoji stara pri~a da je u nekoj pastirskoj igri cvala bila, u stvari, kazna. Za one

R

Du{an Prodanov, novi svetski prvak u tucawu uskr{wim jajima

lu, posle du`eg nadmudrivawa, tj. beskona~nog lupkawa, Mi la Pro da no vi} pobe|uje malenu Anu Ugri no vi}, koja je za dete wenog uzrasta poraz podnela krajwe stoi~ki. A pobednica je k}er Mi o dra ga Pro da no vi }a, poznatijeg pod nadimkom Pe ka, koji je trwenutno prvi na „ve~noj listi” svetskih prvaka u tucawu uskr{wim jajima, u stopu ga prati Sa va Ter zi}, tre}e i ~etvrto mesto dele @ivica Bla`i} i Slo bo dan Ga le {ev Bo da~, peti je Ste van Pro da nov.

Me|u pet svetski priznatih asova u ovom sportu svih pet je Mokrin~ana.

Slu~ajno ili...?

Sunce granu, podne pro|e, supa se hladi, pa treba re{iti i ko je budu}i svetski prvak, s obzirom da je onaj law-

ski, s nadimkom @iga, „istucan” u ~etvrtfinalu. Ne malo iznena|ewe me|’ prisutnim svetom izazvalo je saznawe da se u finale, pored Mokrin~anina, plasirao i jedan Novosa|anin, Ivan Pav kov. Ali, u samom finalu nije bilo iznena|ewa: pobedio je Du{an Prodanov, tutula je ostala u Mokrinu!

Tek {to je pobedni~ko jaje napola sabqom rase~eno, kako procedura nala`e, i pobednik i sudija pojedo{e po polovinu, novi svetski prvak je progla{en. Da ste mu samo videli oca! Taj izraz sre}e i zadovoqstva samo se u Mokrinu mo`e videti, pa jo{ kad ovih dana bude ulazio u kafanu... Taj bla`eni ose}aj re~ima se ne mo`e opisati!

Du {an Kne `i}

BIV [I BI CI KLI STI^ KI AS UME I DA [E TA STRAN CE PO APA TI NU

Bi lo je ~a sno ja ha ti „par ti zan”

Cva la ili pogodi ko nam kvari igru koji su kvarili igru, na bilo koji na~in. Nimalo ne`na. Verovatno je vazana za igru ~uge (~ugova) jer je izvr{avana – {tapovima. Kao, svi u~esnici

igre naslone kraj svoga {tapa na vrh glave onoga ko je progla{en cvalom, a jedan igra~ onda udari {tapove odgore.

Pretpostavqa se ne jako, bez obzira na to {to {tapovi amortizuju udarac. Posle svega, cvala mora da obe}a da se vi{e ne}e cvaliti, da }e (se) igrati po pravilima. Negde su takvu kaznu nazivali i “ce|e-

we voska” ili “sa}a”, vaqda zato {to je ka{tigovanome posle zujala glava kao da je u woj roj p~ela. Sre}om, cvala je postala samo (polu)ru`na verbalna kazna, koja tako|e boli, ali je i vaspitna.

Re~ cvala, nastala na pa{wacima, utrinama i pustarama gde su se mali ~obani igrali dok su im pulini ~uvali ovce i sviwe, preselila se u gradove i tu sasvim odoma}ila.

Postala maltene iskqu~ivo gradski sleng.

Podatak da je “~obanskog porekla” ~uva posledwi tom “Re~nika srpskih govora Vojvodine”, u izdawu Matice srpske i „Tiskog cveta”.

No, da nije ~obana, ne bi bilo ni mnogih drugih zanimqivih igara, pa ~ak ni jedne va`ne atletske discipline, skoka motkom, koji se na bugarskom zove – ov~arski skok i jasno pokazuje gde se prvo pojavio Sergej Bubka.

Pa vle Ma le {ev (Kwige ovog autora iz serijala „Divani o re~ima” mogu se kupiti u novosadskim kwi`arama „Most” i „Mala velika kwiga”

ada je ostao bez posla u apatinskom Brodogradili{tu pre desetak godina otvorio je Du{an Ivani{evi} prvi specijalizovani servis za bicikla u gradu i od toga posla, ne `ali se, skroz solidno `ivi. Wegovi su sugra|ani oduvek voleli da se teraju velosipede a stalno poskupqewe goriva verovatno }e prisiliti i jo{ mnoge da umesto oktana aktiviraju noge.

Jo{ je u detiwstvu zavoleo bicikle i dok je bio {kolarac na dva to~ka i{ao na duga putovawa. ^ak bio {ampion Vojvodine u ciklo krosu i na brdskom prvenstvu.

- Pedalaju}i sam upoznao gotovo celu biv{u Jugu, ali i mnogo qudi, vi{e nego na ~asovima geografije. Tako sam se kalio sebe, mi{i}e, izdr`qivost i disciplinu a sada starim biciklima obnavqam „snagu“ - obja{wava, u celom ataru, popularni majstor.

U wegovu „Osmicu“ me{tani svra}aju ne samo zbog popravki, ve} i ~uju Du{anova se}awa sa davnih putovawa.

- Moj brat Slavko i ja, sa prijateqem Du{anom Bala}em, godinama smo obi~nim biciklima marke „Partizan“, odlazili na letovawe u Makarsku. Ali nismo i{li kao guske u maglu, ve} smo pre nego {to sednemo na siceve, detaqno prou~avali karte kako bi kroz brdske krajeve na{li xade sa mawe uzbrdica. Naravno, sa sobom smo uvek nosili alat, rezervne pedale i lance, jer nije bilo „brzinaca“ koji se danas voze - nostalgi~an je Du{an.

K

Na dva to~ka Du{an Ivani{evi} u~io geografiju

Kod wega danas specijalcima svra}aju stranci, kojih je sve vi{e na dunavskom ciklo putu. Du{an im hitro popravqaju}i bicikla, jer oni uvek `ure daqe, ka \erdapu. Ali od majstora mogu i da se saznaju gde se u Apatinu mo`e pazariti, dobro jesti ili odmoriti.

- Ciklo turista su se svuda namno`ili. Stranci rado prolaze kroz na{e krajeve jer je na{a priroda jo{ netaknuta. Jeste, na wihovim specijalnim biciklima mawe je kvarova, ali i wih zna da zadesi maler. Kad ve} do mene do|u trudim se da budem dobar doma}in, primam ih „preko reda“, a potom mi nije te{ko

ni da im poka`em na{u varo{ pri~a Du{an i hita da se vrati na posao, jer pro{la sezona skija i klizaqki.

Mu{terija je sve vi{e i zato {to nemaju novca za kupovinu novih bicikla a uz to i ovi moderni nisu izdr`qivi kao stariwski.

- I danas mi dolaze qudi koje voze „pretis“ i „partizan“ napravqene jo{ pedesetih godina.

Tada na biciklima nije bilo plastike ve} su to bili pravi „gvozdeni kowi“ - smeje se Du{an i s precizno{}u sajxije svaki feler ispravqa, dok mu{terija kafu ispije.

J. Prel ~ec

de^Ji dnevnik

ponedeqak16.april2012.

c m y

26

Do `i vqaj ko ji }u pam ti ti

Pro le }e u me ni

mom `i vo tu sam ima la mno go do `i U vqa ja. Sa da }u vam pre -

Pro le }e je za me ne naj lep {i san,

pri ~a ti je dan ko ji mi se mno go svi deo.

Ka da smo ta ta i ja bi li na tak mi ~e wu iz ka ra tea, osvo ji la sam dva pr va me sta. Jed no je bi lo sa ka ta ti mom, a dru go po seb no. Ima la sam tre mu i bo ja la se da ne iz ne ve rim dru ga ri ce.

Tak m i ~ i l a sam se pro tiv sta ri jih i ja ~ih od se be, ali na kra ju je sve is pa lo ka ko tre ba.

Po no sna sam na se be, ali sam bez ve ze ima la tre mu.

a qu bav mo ja ra ste iz da na u dan.

Ka da cve }e pro cve ta, qu bav je mo ja ve }a od sve ta.

Ka da dr ve }e oli sta, mo ja qu bav pot pu no za bli sta.

Ka da se oko me ne pro bu di sve, mo ja qu bav ra du je se.

Ka da ~u jem pe sme sla vu ja, mo ja qu bav po ~i we da bu ja.

Jestra @arkova~ki, V razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

M

Katarina Radoni}, III-3 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

Di mi tri je Ste va no vi}, II-3, O[ „\u ra Da ni ~i}”, No vi Sad

Mo ja dru ga ri ca

o ja naj bo qa dru ga ri ca je Do ra, ko ja ima de set go di na.Ona ima ve li ke ze le ne o~i sa pu no sja ja i sme |u, du ga~ ku ko su, ko ju za ve `e u ple te ni cu ili rep. Ja ko je vi so ka i to mi se pu no svi |a. We na ode }a je vr lo le pa. No si pu no div nih stva ri i vo le la bih da ih i ja imam. Uvek je na sme ja na i ka da sam u we nom dru {tvu ni kad ni sam tu `na. Iskre na je i vr lo dru `e qu bi va. Do bra je dru ga ri ca i ni ka da me ni je iz ne ve ri la. Ka da mi tre ba po mo}, uvek je uz me ne. Ona je vr lo is traj na u svo jim `e qa ma. Ni ka da ne od u sta je od ne ~e ga {to je za mi sli la. Do ra je mno go pa met na i stal no do bi ja od li~ ne oce ne. Do se tqi va je i ta mi se oso bi na ja ko svi |a. Svi |a mi se i to {to se jed na ko od no si pre ma svi ma. Ni -

dnevnik

ka da se ni je de si lo da je ne ku svo ju dru ga ri cu za po sta vi la. Vr lo je spret na i vred na. Ona naj vi {e vo li da se igra s dru ga ri ma iz kom {i lu ka i da ~i ta. Vo li i da se igra s kli ke ri ma. Ja se woj di vim i {to stig ne da ide u {ko lu, na en gle ski, na fol klor, da ura di sav do ma }i i us put da se igra s dru ga ri ma, a ni ka da ne go vo ri da je umor na. Do ra je uvek ve se la.

Na {e pri ja teq stvo je ja ko i ni ko ne mo `e da nas ra sta vi. Ta ko |e mi slim da je Do ra naj bo qa dru ga ri ca ko ja se mo `e po `e le ti.

Mila Krsti}, IV-4 O[ „Prva vojvo|anska brigada” Novi Sad

Le po te pri ro de Le po te pri ro de su dr ve }e, cve }e i de ca pu na sre }e.

Mo ra mo ~u va ti pri ro du jer ve ve ri ce ne }e ima ti dom, p~e li ce ne }e ima ti med, a de ca ne }e ima ti gde da ju re sla do led.

Dr ve }e mo ra mo da sa di mo, pa on da we go vim plo do vi ma da se sla di mo.

De~ ju sre }u mo ra mo da ga ji mo.

Da li ste vi de li dr ve }e i cve }e bez de~ je sre }e.

Natalija Nedeqkovi}, III-3 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad

M Ra do mir Ja ri}, VII-2, O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, Hrt kov ci

J

Stra {no sam se upla {i la

ed no ga ju tra usta doh, a u mom sr cu kao da je ne {to eks plo di ra lo.

Pi ta la sam se: „Ka kav je taj ~u dan ose }aj”. Na kon po la sa ta, na te le vi zi ji sam ~u la da je u Kra qe vu bio ze mqo tres.Bi lo je to ta ko tu `no i bol no. Na te l e v i z i ji su po k a z a l i ka kvo je Kra qe vo. Pro sto ni si mo gao da gle da{! Bi le su ru {e vi ne ku }a, vri ska i bol Kra q ev ~ a n a.

Osta l i su bez vo d e i stru je,a mno gi i bez kro va

nad gla vom, hra ne... Ali ima ju pa `wu Sr bi je. Mno gi qu di su do ne li hra nu i ode }u i na sva ka kve na ~i ne su pru `a li po mo}. Kad su qu di do la zi li da po stra d a l i m a po p ra v qa ju ku }e, na wi ho vim li ci ma se vi de lo da su za hval ni , ali i tu `ni {to su iz gu bi li krov nad gla vom ko ji su sa mi na pra vi li. Ma la de ca su bi la za ~u |e na i mno go su pla ka la, jer kad vi de taj u`as pro sto ne mo gu da po ve ru ju {ta se

Mi qa na Pe {i kan, V-b, O[ „Maj {an ski put”, Su bo ti ca

Maj ~in ska qu bav

aj ka je iz vor `i vo ta. Maj ka je cvet iz raj ske ba {te. Mo ju ma mu de lim s mla |im bra tom. ^e sto se sva |a mo oko maj ~i ne pa `we, iako zna mo da nas ona jed na ko vo li.

Tog da na raz go va ra la sam s ma mom.

Brat je ta ko |e `e leo ne {to da joj ka `e.

Iako je mla |i od me ne, ret ko kad mu po pu {tam. Re kla sam mu da pri ~e ka, ali je od bio. Na sta la je sva |a. Ma ma je po ku {a la da nas smi ri, ali ni smo obra }a li pa `wu. Ni sam mo gla vi {e da iz dr `im i pro de ra la sam se. Brat je po ~eo da pla ~e i oti {ao je u svo ju so bu. Po sle par

mi nu ta, shva ti la sam da sam po gre {i la i da sam tre ba la da mu po pu stim. Iz vi ni li smo se jed no dru gom i ma mi {to ni smo hte li da je po slu {a mo i smi ri mo se.

Ma ma je re kla da }e sa slu {a ti obo je i da ne tre ba da se sva |a mo oko we ne pa `we.

Mo ja ma ma je u isto vre me stro ga i bla ga. Wen po gled je uvek pun qu ba vi za me ne i mog bra ta. Kad god slu {a mo ma mu, zna mo da ne }e mo po gre {i ti.

Mo ja naj bo qa igra~ ka

do ga |a. I mno gi od ra sli iz Kra qe va ni su mo gli da se ob u zda ju i pla ka li su nad ovim u`a som. Po vre |e ni su sme {te ni u bol ni ce.

Ne vo lim ta kve do ga |a je kao {to ih ne vo le ni dru gi,ali oni se de {a va ju, a te {i to {to }e stra va i u`as ne sta ti, a Kra qev ~a ni }e po no vo `i ve ti.

Jelena Trivunovi}, IV-2 O[ „Isidora Sekuli}” [ajka{

Awa Pejinovi}, V-I O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

oj me da se zo ve Pla vi {a. On ima pla vu bo ju.

M Ima cr ne o~i.On je na pra vqen od pli {a.Ja se sa wim igram ~a jan ke.

Jo va na Ka ra mar ko vi}, II-5, O[ „Jo van Po po vi}”, Ba no {tor

Mariana \oki}, II-6 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

NA FILOZOFSKOM FAKULTETU U NOVOM SADU

„Otvo re na vra ta” i pri prem na na sta va

Na Fi lo zof skom fa kul te tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du u to ku su „Da ni otvo re nih vra ta„ za sve ko ji na me ra va ju da se u 2012/13. upi {u na od se ke psi ho lo gi je i ru mu ni sti ke. Za in te re so va ni za upis na ma ster stu di je ko mu ni ko lo gi je mo gu oti }i na kon sul ta ci je 19. i 26. ma ja u 11 ~a so va u u~i o ni ci 31.

Osta li od se ci tek }e „otvo ri ti vra ta” za po ten ci jal ne stu den te, a da tu mi i de taq na sat ni ca ob ja vqe ni su na saj tu Fi lo zof skog fa kul te ta.

Pri prem nu na sta vu or ga ni zo va }e Od sek za ger ma ni sti ku od 21. apri la do 16. ju na i to

iz tri obla sti – mor fo lo gi je, pre vo da i kon ver za ci je i te o ri je kwi `ev no sti. Na kna da za po ha |a we na sta ve iz no si 9.600 di na ra za sva tri de la, dok po je di na~ no ko {ta 5.400 za mor fo lo gi ju, 2.400 za pre vod i kon ver za ci ju i 1.800 di na ra za te o ri ju kwi `ev no sti.

Rok za pri ja vqi va we je do sre de, 18. apri la. Broj `i rora ~u na se mo `e na }i na saj tu fa kul te ta, a sve do dat ne in for ma ci je se mo gu do bi ti te le fo nom na broj 021/485–3860 ili i-mej lom na adre si: german@ff.uns.ac.rs.

A. Va.

BEST PRIPREMA ME\UNARODNI SEMINAR

Za jed no do bez bed nog le te wa Udru `e we stu de na ta teh ni ke Evro pe BEST ovog pro le }a or ga ni zu je in ter na ci o nal ni stru~ ni se minar na tem u bezbed nos ti u vazdu hop lovstvu , po d nazivo m „ Za je dno ~in i mo letewe bezbed ni m”.

Kurs } e se odr`at i od 11. d o 21. ma ja na Ma{i nskom i Saobra} ajn om fakult etu u Beo gradu.

U~est vo va wem na ov om s eminar u 24 st ud en ta s 19 ev ro pskih univ erziteta , z aj ed no s koleg am a s Unive rz it eta u Be ogr adu, ima}e pr iliku da ste kn u nova z nawa iz oblast i ve z anih za konstrukc ij u i b ezb ed no st u

vaz duh op lovstv u. Na semin ar u }e predavawa odr`ati r enomi ra ni profesor i Beogra dsk og unive rz it eta i stru ~w aci iz ko mpanija, p ra kti~no } e se r aditi p ut em studija sl u~aja i raznih radionica, kao i kroz posete institutima, aerodromima, muzejima i kompanijama. Na kraju se pola`e zavr{ni test koji }e sastaviti profesori i stru~waci, na kojem se ocewuje ste~eno znawe i dobijaju ESP-bodovi.

Vi{e informacija o seminaru i na~inu prijave mo`e se na}i na sajtu www.spc2012.best.rs.

A. J.

PROJEKAT O SOCIJALNOJ DEMOKRATIJI

Kon kurs za mla de is tra `i va ~e Cen tar za raz voj sin di ka li zma i Fon d a c i j a „Fri d rih Ebert„ ras pi su ju kon kurs za po l a z ni k e [ko l e za mla d e dru { tve n e is t ra ` i v a ~ e, u okvi ru ko je }e bi ti spro ve de no is tra `i va we od no sa gra |a na Sr bi je pre ma so ci jal noj de mo kra ti ji. [ko la tra je ~e ti ri me se ca i ob u hva ta pe ri o de maj–jun i sep t em b ar–ok t o b ar, a po l a zni ci su oba ve zni da pri su stvu ju na ~e ti ri se mi na ra i da uz po dr {ku men to ra i pre da va ~a po ha |a ju u istom pe ri o du vir t u e l n i is t ra ` i v a~ k i kurs. Pred vi |e no je ak tiv no u~e we, raz go vor s me di ja to ri ma, di sku si ja s ko le ga ma o kon cep tu em pi rij skog is tra `i va wa i du bin skom in ter vjuu. Ta ko |e, sa stav ni deo je i is tra `i va we od no sa gra |a na Sr bi je pre ma so ci jal noj de mo kra ti ji – iz r a d a pro j ek t a, po s tav k e uzor ka i pro ce du ra pri ku pqa wa po da ta ka, iz ra da upit ni ka, sta ti sti~ ka ana li za iz bor nih re zul ta ta. Mo ti vi sa ni i do ne kle is tra `i va~ ki ospo so bqe ni mla di qu di po ten ci jal ni su sa rad ni ci Fon da ci je „Fri drih Ebert„, Cen tra za raz voj sin di ka li zma i Cen tra za stu di je so ci jal de mo kra ti je. Kon kurs je otvo ren do 25. apri la.

Prijavni formular treba slati na i-mejl: ana.manojlovic@fes.rs. Vi{e infomacija mo`e se do b i t i na saj t u www.youth.rs.

A. J.

ponedeqak16.april2012.

PREDSEDNIK SKONUS-a MI[A @IVI]:

Mi ni star je jav no pri hva tio 48 bo do va „Sa gla san sam s tim stu dent skim zah te vom da se broj bo do va za upis na red ne go di ne o tro {ku dr `a ve ne po ve }a va”, iz ja vio je mi ni star pro sve te i na u ke prof. dr @ar ko Ob ra do vi} ka da su mu, 4. apri la, na Dan stu de na ta, pred stav ni ci Stu dent ske kon fe ren ci je uni ver zi te ta Sr bi je (SKO NUS) i stu dent skih or ga ni za ci ja pre da li pe ti ci ju, ko ju je pot pi sa lo vi {e od 5.000 stu de na ta u okvi ru ak ci je „De set ka za Sr bi ju”. Stu den ti zah te va ju re for mu vi so kog obra zo va wa i bo qe uslo ve stu di ra wa, da mi ni mal ni broj ESPB-a s ko jim se mo `e na bu xet osta ne 48, ume sto 60 bo do va, te da se {ko la ri ne ne po ve }a va ju.

Pred sed ni ka SKO NUS-a Mi {u @i vi }a, ko ji je mi nu log po ne deq ka u~e stvo vao u sve ~a nom otva ra wu Saj ma ne for mal nog obra zo va wa na no vo sad skom Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka, pi ta li smo da li }e stu den ti (opet) shva ti ti da svi ko ji sa ku pe mi ni mum 48 bo do va i vi {e mo gu da upi {u na red nu go di nu na te ret bu xe ta. Od no sno, da li }e na je sen pri li kom upi sa mno gi za bo ra va ti da za bu xet ni je do vo qan sa mo broj bo do va ve} i ko ji si na rang-li sti, te ko li ka je bu xet ska kvo ta (20 od sto stu de na ta vi {e u od no su na broj bu xet skih upi sa nih u pr vu go di nu od re |e ne ge ne ra ci je), te da }e opet bi ti ne za do voq stva, pro te sta...?

– Mi ni star je ta da re kao da mo `e da pri hva ti da uslo vi upi sa bu du kao i pro {le go di ne. Zna ~i, da se spu sti broj bo do va. Me |u tim, o dru gim zah te vi ma bri nu }e rad na gru pa, sa sta vqe na od pred stav ni ka Mi ni star stva i stu de na ta, ko ja }e ra di ti na iz me na ma Za ko na o vi so kom obra zo va wu.

Da kle, u naj ma wu ru ku, stu den ti

Mi{a @ivi}

ima ju uslo ve za upis na red ne go di ne kao i na red ne dve-tri go di ne. To se si gur no ni {ta ne }e me wa ti – ob ja {wa va @i vi} za „Dnev nik”. – Me |u tim, obra zlo `i li su nam ka kav pro blem re al no mo `e da se ja vi, jer fa kul tet do bi ja mno go vi {e nov ca od dr `a ve ne go {to do bi je od sa mo fi nan si ra ju }eg stu den ta. Fa kul tet za

U PETAK „NO] BIOLOGIJE” NA PMF-u

Sa znaj te ko me je upa la lu pa u med Ma ni fe sta ci ja „No} bi o lo gi je“ odr `a }e se u pe tak, 20. apri la, od 16 ~a so va do po no }i na De part ma nu za bi o lo gi ju i eko l o g i j u Pri r od n o-ma t e m a ti~ kog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Ovo mo `e bi ti iz van re dan pro vod za sve po se ti o ce, bez ob zi ra na uz rast, i po u ~an i za ba van. „No}

Gosti Vawa Grbi} i Jovan Memedovi} Ka ko se „to“ za i sta ra di iz pr ve ru ke po se ti o ci }e sa zna ti od stu de na ta PMF-a ko ji }e pred sta vi ti svoj pro je kat „Ve {ta~ ki mrest mla di ce“, sa svo jim go sti ma Va wom Gr bi }em i Jo va nom Me me do vi }em uz film „Bor ci za Dri nu“. bi o lo gi je” po nu di }e in ter ak tiv ne ra di o ni ce o ma gi~ nom sve tu pri ro de i bi o lo gi je, a po se ti o ci }e iz pr ve ru ke od stru~ wa ka s Fa kul te ta do bi ti pre gr{t od go vo ra na pi ta wa iz do me na `i vo ta i na u ke.

Na „No } i bi o l o g i j e” mo } i }e da se na p ra v i gra f it od ma h o v i n e, pro v e r i krv n i pri t i s ak, po p i j e ~aj, ot k ri j e

I lane je bilo pou~no i zabavno na „No}i biologije”

{ta to dr Ha u s ipak ni j e znao, {ta je d u biq k e me s o `der k e, ko ko g a je d e u pri r o -

di i ko gde `i v i, {ta se to de { a v a u her b a r u. Po s e t i o c i }e mo } i da bu d u „bio mythbu -

27

sters„, po s e t e mi{-par t i, sa zna j u ko m e je to upa l a lu p a u med.

Osim ra di o ni ca, pla ni ra ne su i pre zen ta ci je 11 pri rod nih do ba ra Voj vo di ne, ko je }e pred sta vqa ti wi ho vi stva ra o ci.

Ta ko |e, po se ti o ci }e mo }i da ~u ju i pre da va wa „Fo ren zi~ ka en to mo lo gi ja“ i „Zmi je otrov ni ce – opa sne le po ti ce“.

Pla n i r a n a je i pro jek ci ja fil mo va: „Ma le sta ja }e vo de Voj vo di ne“ vi {e pu ta na g ra | i v a n og auto r a eko l o { kih fil mo va mr Oli ve ra Foj k a r a, film Po kre ta go ra na No vog Sa da, kao i ostva re we mr Sve to za ra San tov ca, ku sto sa Zre wa nin skog mu ze ja, ko ji }e pred sta vi ti film „Fa u na vi lin s kih ko w i c a – odo n a t a (in s ek t a) Voj vo di ne“.

Bi }e pri ka za ne i dve na gra |e ne emi si je autor ke Alek san dre Bo `o vi}, no vi nar ke RTS-a: „Le ko vi to bi qe“ i „Va {a bun da je bi la `i vot“.

Ulaz na ma n i f e s ta c i j u je slo bo dan.

A. Va.

stu den ta upi sa nog na te ret bu xe ta do bi je oko 200.000 di na ra. Ako pu {ta mo na bu xet sve s 48 bo do va, to na ne kom fa kul te tu mo `e bi ti ogro man broj ta kvih stu de na ta, a na dru gom, mo `da, ne }e bi ti ni kog. Ukup no gle da no, na uni ver zi te ti ma i vi so kim {ko la ma to je, ipak, re la tiv no ma li broj stu de na ta. @i vi} sma tra da je sa bi ra we bo do va je di ni is pra van na ~in ko jim bi se uveo red u si stem fi nan si ra wa stu di ja, ali da, na `a lost, ni ko ni je umeo da „ura di mo del na pra vi na ~in”.

– SKO NUS je raz ra |i vao mo de le, pi sa li smo o to me, ali je pi ta we ka ko je sva ki fa kul tet to spro veo. Oba mo de la ko ja smo po nu di li ap so lut no ni su do pu {ta la da bi lo ko s ma wim uspe hon bu de bo qe po zi ci o ni ran. O~i gled no je da i da qe upra ve fa kul te ta ne raz u me ju si stem ka ko tre ba i da on da ima ju ran gi ra wa ko ja ni su do bra. Vi de }e mo ovih da na {ta }e bi ti s na {im zah te vi ma. Sma tram da mi ni star pro sve te ima ve li ku jav nu od go vor nost za to {to je re kao ka da smo mu pre da li pe ti ci ju. Mi slim da }e mo do kra ja me se ca sa sta vi ti ove no ve iz me ne Za ko na o vi so kom obra zo va wu, a ta ko |e o~e ku jem da, ~im se, na kon iz bo ra, kon sti tu i {e Na rod na skup {ti na, ve} u ju nu – po ~et kom ju la te pro me ne Za ko na do |u pred po sla ni ke – ka `e Mi {a @i vi}.

V. ^eki}

Kre i raj te lo go za „He art” U okvi ru Tem pus pro jek ta „Developing Human Rights Education at the Heart of Higher Edu ca tion„ ras p i s an je kon kurs za di zaj ni ra we lo goa pro jek ta „Heart„ (Higher education action for rights teaching) – Ak c i j a za vi s o k o obra zo va we u obla sti qud skih pra va. Pro je kat ukqu ~u je uni ver zi te te iz Sr bi je, Bo s ne i Her c e g o v i n e, Ko so va, Cr ne Go re, Al ba ni je, Ve li ke Bri ta ni je, Ne ma~ k e, [ved s ke i Ir s ke.

Ciq pro jek ta je da na stav ni ci i stu den ti Uni ver zi te t a za j ed n i~ k i raz v i j a j u kur se ve, pro gra me i ma te ri ja le za u~e we u obla sti qud skih pra va. „He art„ `e l i da qud s ka pra va sme sti u cen tar vi so kog obra z o v a w a. Svoj di zajn u vi du pri lo ga u JPEG for m a t u za i n t e r e s o v a n i mo gu po sla ti mej lom na nastava@ff.uns.ac.rs do 20. ma ja.

U na slo vu tre ba na pi sa ti „Logo competition„, a u tek stu svo je ime, uni ver zi tet i fa kul tet. Vi {e in for ma ci ja mo `e se do bi ti pu tem i-mej l a na sta va@ff.uns.ac.rs.

A. Va.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

28

ponedeqak16.april2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

KU PU JEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut.

Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943.

50618

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{e drage prije

Posledwi pozdrav voqenoj majci i baki

Le pi Du li}

Posledwi pozdrav svojoj tetki

22. 3. 1938 - 12. 4. 2012.

Saj ke Mi haj lo vi} Vla di mir i Na da Ste vin, Mi ki ca, @i }a, Mi lan i Mar ko Sa vi}.

Ve~no }e nam nedostajati tvoj lik i glas.

Sedmodnevni pomen }e se odr`ati u utorak, 17. 4. 2012. godine, u 10 ~asova. Okupqawe je u porodi~noj ku}i u Bukovcu.

O`alo{}ena }erka Zo ri ca sa po ro di com.

51188

Posledwi pozdrav dragoj priji

Ma ri ni Mi lo {e vi}

51183

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

od bratanice Sne `a ne Vej no vi} sa po ro di com.

51194

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka

Slo bo da nu Ko va ~e vi }u

Ve se li

od So ke sa po ro di com.

od sta na ra zgra de Bal za ko va 36 - 42.

51182

51180

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a draga tetka i baka

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{e drage jetrve, strine i bake

Saj ke Mi haj lo vi}

Ma ri na Mi lo {e vi} 1942 - 2012.

Weni: Dan ka, Mi li ca, Mi re, San dra La le, Bor ko, Ju gi {a i Mi lan.

Sahrana je 16. 4. 2012. godine, na Starom gorwem gorbqu u Futogu.

Polazak je od ku}e u 12.30 sati.

51192

Me la ni ja Ran ko vi}

Posledwi pozdrav

1928 - 2012.

Posledwi pozdrav mami od: sina @iv ka, }erki Sa we i So we sa po ro di ca ma.

IZ DA JEM povoqno name{tenu garsoweru kod Sajma.

Telefon: 063/408-902 i 021/6365-807.

51134

Sahrana je 16. 4. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Nikada te ne}e zaboraviti tvoji: Ve sna, Bran ka, Zo ran Da ni lo, Bo jan i Anel la.

51195

51193

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

Dar ki Sto jiq ko vi}

od: brata Mi la na i snaje Zla te sa decom Zdrav kom i Ve snom i wihovim po ro di ca ma.

PRO DA JEM stan u blizini Sajma: 60m2, CG, terasa, tre}i sprat, ukwi`en, cena: 50.000E. Telefon 063/7016367.

51149

KU ]A u centru Beo~ina, veliko dvori{te, gara`a, dogovor. Telfeon: 063/84587-57.

50811

51186

Posledwi pozdrav majci

Saj ki Mi haj lo vi}

Bo ri

od sta na ra zgra de Bu le var Jo va na Du ~i }a br. 4.

od porodice Pe ri {i}.

51184

51191

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

50906

Dar ki Sto jiq ko vi}

Bo ri voj Ata nac kov KU PU JEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Telefon 064/994-5002. Mile.

50868 KU PU JEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/99-45-002. Mile. 50870

Bo ri voj Ata nac kov Posledwi pozdrav kom{iji Bori.

dragom

od: sinova Dra ga na i Mi o dra ga, snaje Ma rte i unuka Alek san dra, Igo ra i Va we.

1936 - 2012.

Preminuo je 13. 4. 2012.

Sahrana je 16. 4. 2012. godine, na Alama{kom grobqu, u 13 ~asova.

Porodica Ra di {i}.

O`alo{}ena supruga Jo van ka.

51190

51189

Sahrana }e se obaviti u utorak, 17. 4. 2012. godine u 12.45 sati na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

51185

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa ve li kom tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na{ dra gi su prug, otac i de da

ponedeqak16.april2012.

29

Na vr {i la se go di na otkad ni si sa na ma.

Sa va Mi haj lo vi} Saj ka ro |e na Zi ro je vi} 1941 - 2012.

Jo van Bo `in 1940 - 2012.

S po no som i qu ba vqu se ra do se }am i spo mi wem we nu do bro tu i qu bav ko ju mi je pru `i la.

Sa hra na je da nas, 16. 4. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Ve ~i to o`a lo {}en su prug Mi le ta.

Mi lo{ Mi }o vi}

pre mi nuo po sle kra }e bo le sti u 72. go di ni.

Uvek }e mo se se }a ti ve dri ne we go vog du ha i ha ri zme ko jom je ple nio.

3. 5. 1981 - 16. 4. 2011.

Uvek }e{ bi ti u na {im sr ci ma.

51175

Sa hra na je u po ne de qak, 16. 4. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na se o skom gro bqu u ^e re vi }u.

Sin Ma ti ja, su pru ga Je le na, se stra Ma ri na i ta ta Mi lan.

Pre mi nu la je 13. 4. 2012. go di ne na {a dra ga se stra, za o va i tet ka

O`a lo {}e ni: su pru ga Ma ri ja, sin Ste van i }er ka Gor da na sa po ro di ca ma.

51025

51174

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te te qe da je u 80. go di ni pre mi nu la

Te {ka bo lest skr ha la je `i vot na {e maj ke.

T U @ N O S E ] A W E

Sa va Mi haj lo vi} Saj ka ro |e na Zi ro je vi} 1941 - 2012.

Pre mi nu la je

Osta vi la nas je da ve~ no tu gu je mo za wom.

Sa hra na je da nas, 16. 4. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: brat To mi slav, sna ha Ma ri ja, Vla di mir i Ma ja sa po ro di ca ma.

51176

Dra ga tat ka i ba ko

Fe bro ni ja Me du wa nin

Ve se lin ka Go ve da ri ca ro |e na Avra mov Is pra }a mo je tu `ni, po no sni na we no ~a sno tra ja we, u uto rak, 17. apri la 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

K}er \ur |a i si no vi @e li mir i Slo bo dan, zet Mi o drag, sna he Ma ri ja i Mi le na, unu ke Ana ma ri ja, Kse ni ja i Na ta {a, unuk Ne ma wa i wi ho vi su pru `ni ci \u ra, Bo ban i Va wa, pra u nu ci La ra, So fi ja, Ma tea, An drej i Mi li ca.

51181

3

Mi lo{ Mi }o vi} 16. 4. 2011 - 16. 4. 2012.

ro|. Sa la mun 1932 - 2012.

Sa hra na je u po ne de qak, 16. 4. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: sin Isi dor, }er ka Ja smi na, sna ja He len ka, zet Mi ro slav i unu ci Mar ko, Je le na sa po ro di com, Ni ko la i Fi lip.

Saj ka Tvoj na sme ja ni lik i to ple o~i uvek }e mo no si ti u svo jim mi sli ma i sr ci ma.

Mi la na, Ele na, Vla da i Lo la.

51173

51187

51179

Na {a ma ma, sve kr va, ba ka i pra ba ka

Oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i kom {i je da je pre mi nu la na {a dra ga ba ka i sve kr va

Bran ka Ra da{ Ba ri {i}

Mi ro sla va \u ri}

Mil ka Ma lo ba bi} 1922 - 2012.

pre mi nu la je 13. apri la 2012. go di ne u 85. go di ni.

4. av gust 1938 - 16. april 2010.

Dve go di ne su tu ge i uspo me na. Mno go nam ne do sta je{.

Po ~i vaj u mi ru, u car stvu Bo `i jem.

Sla va ti!

Tvoj Bra ne.

Sa hra na }e se oba vi ti 16. 4. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Ka to li~ kom gro bqu u No vom Sa du.

Sa qu ba vqu i po {to va wem, sin Mi lan, sna ja Qu bi ca, unu ci Bra ni slav i Alek san dar sa svo jim po ro di ca ma.

51136

[ E S T O G O D I [ W I P O M E N

Po ro di ce: Ta na sin i [o vqan ski.

Po sled wi po zdrav dra gom

Sa hra na }e se oba vi ti u uto rak, 17. 4. 2012. go di ne, u 13 sa ti, na pra vo slav nom gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci.

O`a lo {}e ni: unu ka Bran ka sa po ro di com, unu ka Na ta {a sa po ro di com i sna ja Ester.

51172

Po sled wi po zdrav svo joj tet ki

51178

Po sled wi po zdrav

Len ka Mi haj lov ro|. Igi} iz De spo to va Ne ma tih go di na i vre me na ko je mo `e te be da iz bri {e iz na {ih se }a wa. Ne ma te ali }e{ za u vek bi ti u sva kom na {em da nu, su zi i se }a wu.

An |e li ne ka te ~u va ju.

Tvo ji naj mi li ji: }er ke Mir ja na i Be ba, su prug Mi lo van i zet Dra gan.

50978

Bran ka Ba ri {i}

Bo ri vo ju Ata nac ko vu

Ma ri ni Mi lo {e vi}

Dra ga nu Pa ni }u

od po ro di ca: Ma luc kov, \u ki} i ]ir ko vi}.

od bra ta ni ce Da ni je le sa po ro di com.

Dra goj tet ki po sled wi po zdrav od: Ne ne, Pa vla, Da mi ra i Ta we.

51196

51197

51177

od ko lek ti va D.O.O. „ELEK TRO TIM�

No vi Sad. 59799/P

tv program

ponedeqak16.april2012.

Џон Ле нон

Атентат на Џона Ленона Кроз укупно 26 епизода, документарни серијал у продукцији ББЦ-ја упознаје вас са атентатима и покушајима атентата, који су обележили светску историју XX века. Користећи ретко приказиване архивске снимке, као и компјутерске и игране реконструкције догађаја, серијал до детаља анализара како је сваки од атентата припреман и како је извршен. (РТВ 1, 22.40) 07.30 Пропаст империје-византијска лекција, док. филм 08.35 Где је нестао Ускрс, док. филм 09.30 Зелени сат 94.ем.

10.10 Миљеница 11.00 Кухињица 11.20 Потрошачки репортер 11.30 Први пут на гласање 11.35 Изборна хроника 12.10 Бразде 13.05 Чари риболова 13.30 Хроника Славоније 14.00 Вести 14.05 Све(т) око нас 14.30 Политбиро 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Тајна васкрсења 16.00 Миљеница 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Изборна хроника 19.20 Први пут на гласање 19.30 ТВ Дневник 20.10 Дејвид Коперфилд 21.00 Хиландар – Гостопримница 1.део из документарног серијала Изблиза 21.30 Зрно наде моје из документарног серијала Живопис 22.00 Војвођански дневник 22.35 Први пут на гласање 22.40 Страни документарни програм 23.00 Дејвид Коперфилд 23.50 Један на један 00.20 Хиландар – Гостопримница 1.

00.45 Зрно наде моје из документарног серијала Живопис

07.00 Питам се, питам се: ОШ „Ђура Даничић” 07.50 Птица Габо 08.35 Верски недељник 09.30 Путеви наде 10.00 Баразда, емисија за пољопривреднике-мађ.

10.30 Мађарска народна музика 11.30 ВИВЕ 2011. фестивал народне музике (мађ) 12.00 Ренесансна музика (мађ) 12.30 Вести на мађарском 12.40 Заједно 13.15 Повратак у село 13.45 Дотики (слов) 15.15 Добро вече, Војводино (мађ) 16.15 Културни магазин (мађ) 16.45 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ.

20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Омладинска емисија (мађ) 21.30 Први пут на гласање 21.35 Шеф над шефовима 23.20 Зашто нема...Извика мома Драгинка 23.45 Чему Сликање

06.00 08.00 09.00 09.30 09.45 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.45 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

08.30 09.00 09.10 10.05 11.00 11.10 11.15 11.35 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.25 17.30 18.15 18.30 19.00 19.30 19.40 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 23.00 23.50

07.00 09.30 09.45 10.00 10.30 18.30 19.00 19.15 19.30 19.45 21.00 23.00 23.15 00.15 00.30 00.45 03.00 04.45

Музичко свитање Панонско јутро У огледалу Вести укратко У огледалу Аналија Буди родитељ Улови трофеј Војвођанске вести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Аналија Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Вју Војвођанске вести Вино и виноградарство Панонска хроника Глас Америке Барометар

Храна и вино Вести Серија Ленија Вести Глава на главу Рецепти Лауре Равајоли Капри Серија Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Вреле гуме Храна и вино Глава на главу Грофица од Кастиљонеа Тржница Сремски Карловци Објектив Објектив (слов) Глава на главу Објектив (мађ) Спринт Истрага Опчињени Објектив Глава на главу Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

ТWС НБА лајв Премијер лига голови Реал НБА АТП Мастерс Монте Карло Тенис студио Вести Премијер лига вести НБА лајв Преглед премијер лиге Премијер лига: Арсенал - Виган НБА лајв Преглед холандске лиге Вести Премијер лига вести НБА: ЛА Лејкерс – Далас Украинска лига: Металург – Арсенал АТП Мастерс Монте Карло

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.46 09.55 10.00 10.05 10.35 11.05 11.10 12.00 12.15 12.30 12.35 13.20 14.55 15.05 16.00 16.48 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 22.00 22.05 23.00 23.05 23.50 00.05 00.14 01.00

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Кошаркаши Гастрономад Христос воскресе Вести Лов и риболов Еко караван Вести Изгубљени светови Дневник Спорт плус Евронет Место злочина - Њујорк Волим те највише на свету, филм Гастрономад Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Песма недељи Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Песма без граница Вести Упитник Вести Место злочина - Њујорк Дневник Евронет Ружна Бети Господин и госпођа Бриџ, филм

Пол Њу мен

Господин и госпођа Бриџ Господин Бриџ води сопствено предузеће, руководи свим члановима, посебно супругом Индијом. Она је тужна жена, домаћица, вечно подложна супругу, којој су једина забава часови сликања које похађа са слободоумном пријатељицом Грејс. Кад једног дана затражи развод, супруг ће учинити све да је одобровољи ,чак ће је повести и на романтично путовање у Париз. Улоге: Пол Њу мен, Џо ан Ву дворд, Ки ра Сеџ вик, Блајт Де нер Режија: Џејмс Ај во ри (РТС 1, 01.00)

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.00 18.25 19.00 19.25 20.20 21.20 22.25 00.00 00.30 00.45

Екслкузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна Старог Моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна Старог Моста Тачно 1 Повратак у цивилизацију Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Сурвајвер Филм:Господар рата Експлозив Ексклузив Сурвајвер, без цензуре

07.43 07.46 07.51 08.20 08.31 08.43 08.44 09.12 09.41 09.55 10.02 10.06 10.36 11.00 11.30 12.00 12.34 13.00 14.03 14.31 15.00 15.14 15.21 15.51 15.55 16.45 17.17 17.20 18.18 18.35 19.07 19.10 20.00 20.35 21.35 22.30 23.27 01.14

06.30 07.00 07.00 08.00 08.30 10.00 12.00 12.15 13.00 14.00 14.30 15.30 18.00 18.30 20.10 21.00 23.00 00.00 02.00

dnevnik

c m y

30

Христос Воскресе Ози бу 3 Мунзи Оливија Френине ципеле Колибри Зоотека плус Змајева библиотека У сенци облака Како су се волели наши преци Корак по корак Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Клиника вет Европа и Срби Београдски камерни хор: Васкршњи концерт Еко арт: Јаје Трезор Зоотека плус Змајева библиотека У сенци облака Како су се волели наши преци Кругови поезије Корак по корак Сат Све боје живота Колибри: Ускршњи тропар Капри Српски источници: Бела вила Ад либитум Песма недељи Верски мозаик Србије Бинго 20. година од освајања титуле Шампиона Европе у кошарци, пренос 20. година од Истанбула Капри Три боје: плаво, филм Сав тај плес

Улови трофеј Маратоон Двоугао Слике живота Филм: Начо Либре Отворени студио Вести Отворени студио Љубав у залеђу Вести Доктор Хаус Филм: Розанин гроб Вести Филм: Како је пропао рокенрол Доктор Хаус Филм: Црна Далија Ред и закон - Злочиначке намере Филм: Круг 2 Љубав у залеђу

На о ми Вотс

Круг 2

Надајући се да ће што пре заборавити сећање на ужасавајуће догађаје из Сијетла, Рејчел Келер и њен син Ејдан селе се у Асторију. Међутим, када сазна за неразјашњено убиство које се догодило пошто је тинејџер одгледао снимак са својом девојком, она почиње да сумња да је кошмарни догађаји поново прате и одлучује да истражи случај... Улоге: На о ми Вотс, Деј вид Дорф ман, Ели за бет Пер кинс, Сај мон Беј кер, Си си Спеј сек... Режија: Хи део На ка та (Ава ла, 00.00)

06.00 Заувјек сусједи 07.40 Топшоп 08.00 Филм: Суђење златном ретриверу 10.00 Вести 10.15 Дневни магазин 12.00 Цртани филмови 14.00 Филм: Пети елемент 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Два и по мушкарца 17.30 Џои 18.00 Квиз. Пут око света 18.30 Вести + Између две ватре 19.30 Цртани филм: Штрумфови 20.00 Истражитељи из Мајамија 21.00 Одлука 2012 22.00 Ноћни ТВ пројекат 23.30 Вести 00.05 Спартак, богови Арене 01.00 Истражитељи из Мајамија 01.50 Филм: Тачно у подне

05.00 07.55 08.00 08.15 08.25 08.35 08.50 09.10 09.20 09.30 09.40 10.00 10.25 10.50 11.05 11.30 11.55 12.20 12.45 13.20 13.40 13.55 14.00 15.55 16.10 16.15 17.55 18.30 19.10 20.30 22.00 23.15 23.20 02.40

Добро јутро Србијо! Вести Звезданиште Мали меда Чарли Метеор и моцни камион Боба и Биба Ешли Тајни свет меде Бенџамина Торк Поп Пикси Телешоп Залив шкољки Генератор Рекс Моји џепни љубимци Бакуган Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Залив шкољки Квизић Пресовање Телешоп Вести Играни филм Вести Телешоп Играна серија Телемастер Насловна страна – квиз Играна серија Ћирилица Долина вукова, Вести Играна серија Звездана капија - Атлантис СФ 03.20 Ћирилица

Ог њен Ами џић

АМИ ЏИ ШОУ НА ТВ ПИНК

Гости Неверне бебе У пононоћним сатима домаћин Амиџић угостиће легендарне Неверне бебе, чланови ове познате групе промовисаће свој нови албум ексклузивно у емисији Ами Џи шоу. Први пут у Србији, у некој од насих емисија, гостоваће певачица Вана бивша чланица групе ЕТ из Хрватске. Довољно разлога да и овог понедељка останете уз Пинк ТВ. Аутор и водитељ: Ог њен Ами џић (Пинк, 22.30) 05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.40 15.30 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.00 21.15 22.30 00.00 00.45 02.30 03.30

Добро јутро Све за љубав Градске вести Тачно у подне - уживо Папарацо лов Курсаџије Љубав и освета Сити Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд народ пита Амиџи шоу Детективске приче Филм: Жестоки момци Калифорникација Кашмирска мафија

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak16.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

23

31

слИКЕ ИЗ ЖИВоТа ГРоФа л. н. ТолсТоја

Пише: Владимир Федоровски Шта не треба обући Четири венчања - америка највећи губитник Џон, Кејт и осморо деце мали људи, велики свет л.а. Инк стручњак за торте обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - америка највећи губитник мајами инк Промена пола Гојазни тинејџери Исповести сакупљача животиња 22.45 Пацијенти са необичним здравственим проблемима 23.40 л.а. Инк 00.40 Промена пола

07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50

08.00 уметност Русије 10.00 Понтије Пилат: Човек који је убио Христа 11.00 Торински покров. нови докази 12.00 убиство анрија ИВ 13.30 Прохоровка: Кроћење тигра 14.00 Ко си заправо ти?

15.00 Потрага за северозападним пролазом 16.00 Викторијанска апотека 17.00 Геније дизајна 18.00 јелена Тројанска 19.00 Рим: Последња граница 20.00 Проблем са Толстојем 21.30 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 22.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 23.00 Потрага за северозападним пролазом 00.00 Викторијанска апотека 01.00 Геније дизајна

старла и јахачи драгуља Кудрава куца Филм: млади учитељ Филм: Боље од бекства Филм: Цлементине Филм: ледени потрес Филм: Побуна Филм: Збогом 20. век Еротски филм: Дневник навијачице 01.00 Еротски филм: Црна дама

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

ле де ни по трес Ис под по вр ши не аља ске, мраз ко ји се то пи пре ти да дра стич но про ме ни иди лич ни пеј заж. Ка ко се мраз то пи, ства ра ју се под зем не ре ке теч ног ме та на ко је иза зи ва ју зе мљо тре се ра зор них мо ћи... уло ге: Брен дан Фер, Хо ли Ели са Ла ма ро, Џо дел Фер ланд Ре жи ја: Пол Зи лер (Си не ма ни ја, 18.00)

08.40 Добро јутро, Хрватска 09.07 лугарница 20 10.10 Египатски загробни свет, док. филм 11.10 Деби Травис преуређује 3 12.00 Дневник 12.10 спорт 12.30 Кад заволим, време стане 13.15 Др оз 14.10 Трећа доб 14.40 Глас домовине 15.15 Понос Раткајевих 16.05 алиса, слушај своје срце 17.21 Хрватска уживо 18.20 8. кат 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 19.59 спорт 20.10 ТВ Бинго 20.35 југословенске тајне службе: Крвави трагови слободе, док. серија 21.35 Пулс Хрватске 22.35 Реконструкција: нено Белан 23.10 Дневник 3 23.30 спорт 23.45 свет профита 00.15 немачка уметност, док. серија 01.10 југословенске тајне службе, док. серија

Борба Титана Завера ћутања Инкогнито Рамона и Бизус Васпитање за почетнике Ранго Трон: легат Други живот Тренер Игра престола невине лажи Калифорникација Тринаести спрат Девојка која је шутнула осиње гнездо 03.30 Без обавеза 05.20 Када Пруденс пева

06.00 07.45 09.10 10.40 12.20 12.45 14.30 16.30 18.35 20.05 21.05 22.55 23.25 01.05

07.50 08.00 09.50 10.30 11.25 12.15 13.10 14.00 15.05 16.55 17.10 17.58 18.05 18.30 19.05 20.00 21.00 21.55 23.40 23.50 01.25 02.25

моји џепни љубимци Кобра 11 Ексклузив таблоид Вечера за 5 Ватрено небо Ружа ветрова Крв није вода сурвајвер Цобра 11 РТл 5 до 5 Галилео Кухар и пол Ексклузив таблоид РТл Данас Крв није вода Ружа ветрова сурвајвер смртоносни вирус РТл вести ЦсИ мајами астро шоу ЦсИ мајами

смр то но сни ви рус

Да јен Ки тон

По лар на све тлост Ро бер та жи ви у Њу јор ку. За по сле на је као те ле фо нист ки ња, а пе вач ка ка ри је ра одав но је за бо ра вље на. Из не на да јој умре мла ђи брат Френк и она пу ту је на са хра ну. са зна је да је Френк њој и по сло во ђи у тр го ви ни Бе ну на ме нио по себ ну остав шти ну, свог си на Џе ка... уло ге: Да јен Ки тон, Мojрa Чај кин, Џо сеф Крос, Ке тлин Јорк Ре жи ја: Лин да Је лен (ХРТ 2, 13.20)

23.50 00.15 00.40 01.25

мала ТВ мега миндy за децу Конор на тајном задатку Школски час: сва чуда људског мозга алиса, слушај своје срце Деграси нови нараштај музика, глазба... лијепом нашом: Градина Плодови земље Поларна светлост, филм Деграси нови нараштај Девојчица из будућности Школски час: сва чуда људског мозга мала ТВ Доктор Ху 5 обртник 100% предузетник Регионални дневник Жупанијска панорама Доунтаун Еби Телетабис In medias res Титаник Др Хаус Трачерка Закон и ред: оделење за жртве сестра Џеки симпсони Браћа и сестре Којак

06.00 07.30 09.00 11.00 12.30 14.00 16.00 17.30 19.30 21.00 23.00 00.30

страх изнутра Госпођица лети и ја Породица Брејди у Белој кући Господин шав марта иза решетака Грађани опасних намера луди пандури Породица Брејди у Белој кући у сенци моје сестре Било једном у мексику медаљон на ивици

06.00 08.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

народ против лерија Флинта Ф/X – убиство триком Жена француског поручника Злочини и преступи сенке и магла анђеоске очи мумија секси звер Без срца лејдис најт лезбејке ухваћене на делу

07.50 08.20 08.45 09.10 10.00 10.45 11.10 11.30 12.30 13.20 14.45 15.10 15.35 16.20 16.50 17.55 18.00 18.20 18.35 19.30 20.00 20.50 21.35 22.20 23.05

Хо ли Ели са Ла ма ро

неш Бриџис убиства у мидсамеру Вокер, тексашки ренџер неш Бриџис Видовњак монк Вокер, тексашки ренџер убиства у мидсамеру Дијагноза: убиство монк Видовњак Добра жена Закон и ред: Злочиначке намере 23.20 Филм: Ел Дорадо: Град злата

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20

на свој ро ђен дан опе ра ти вац на То-а Жак Кри стоф од над ре ђе них до би ја за да так да про на ђе из ве сну Га ли ну Кон стан тин, ко ја је оте ла вред ну и опа сну по шиљ ку сП-43, нај мо дер ни јег отро ва... уло ге: Жан-Клод Ван Дам, То мас Ара на, Ло ра Ха ринг, Су зан Гиб ни Ре жи ја: Боб Ми си о ров ски (РТЛ, 21.55)

Ло ра Ха ринг

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? у делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Град мотора амерички чопери Прљави послови опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? ловци на олује Пут торнада Како преживети катастрофу Тачка пуцања Разоткривање митова ловци на олује

08.30 10.00 11.00 11.45 12.00 14.00 15.30 16.30 17.30 18.30 20.45 21.00 21.30 22.30 23.30 00.30

Билијар аутомобилизам Дизање тегова сви спортови Билијар Бициклизам Дизање тегова Дизање тегова Фудбал Билијар сви спортови Рвање Рвање Фудбал Дизање тегова Дизање тегова

Ж

Рат и мир у кући

и вот у Ја сној По ља ни из ме ђу 1863. и 1880. си и не у спе си; па чак и смрт не ких од нај бли жих”. омо гу ћио је на ста нак ви ше ре мек-де ла. Укро ћен од сво је же не, лав је по вре ме но ри као. Пи са ње епа „Рат и мир„ зах те ва ис трај - Та да би све око се бе раз би јао. Огро ман рад прет ход ност, по сто ја ност и ми ран жи вот. А Со фи ја је и те не че ти ри го ди не озбиљ но му је угро зио здра вље, а ка ко уме ла да слу жи књи жев но сти. Кра јем 1863. мо жда оште тио и нер вни си стем. У ле то 1867. мла ђа се стра ње го ве же не Та тја на, ко гроф се кон цен три сао на раз до бље ра та про тив На по ле о на. На ме ра вао је да осли ка дру штво и ат мос - ју је Тол стој звао „бле шта вом ма лом ама зон ком”, уда фе ру јед не епо хе. Био је уве рен у то да су исто риј - ла се за ње го вог ро ђа ка. Тол стој је то ли ко це нио сво ски до га ђа ји не ка кво „ис кри вље но огле да ло”. По ју мла ду сва сти ку да је то код Со фи је иза зи ва ло же ње му, ствар ност је мно го ду бља, јер мрач ни усуд упра вља до га ђа ји ма. У ње го вом ро ма ну, су пер и ор ност Ку ту зо ва, ру ског јед но о ког ге не ра ла ко ји спа ва на сед ни ци рат ног ве ћа, по чи ва у спо соб но сти да се пре пу сти тим скри ве ним си ла ма, док је „над ме ни и уз не ми ре ни” На по ле он „уобра жа вао да у сво јој де жме ка стој ру чи ци др жи Ју пи те ро ве гро мо ве”. Тол стој у јед ној бе ле шци ка же: „На сто јим да на пи шем исто ри ју јед ног на ро да.„ У ме ђу вре ме ну, у Ја сној По ља ни од зва њао је глас гро фи це, за глу шу ју ћи кри ке си на бо ле сног од бо ги ња и кме ча ње нај мла ђег де те та. У по за ди ни се чуо жа гор не ке за ми шље не го ми ле, гла со ви из ми шље них ју на ка ко ји су тра жи ли да жи ве и већ су се вр по љи ли. То ком На до буд ног На по ле о на по бе дио јед но о ки ге не рал Ку ту зов 1866. у Ја сној По ља ни је би ло мно го по се ти ла ца. Књи жев ни рад се ма ло ус по рио. сто ке љу бо мор не сце не. Исто та ко ће би ти 1872. по Те го ди не, ор ке стар вој ног пу ка ко ји је из во дио ма - во дом ве рид бе мла де Вар је Тол стој, ста ри је кће ри ње не вре у тој обла сти сви рао је под др ве ћем то ком ве - го ве се стре. Ујак је увек осе ћао сла бост пре ма њој. Да ли је тај чо вјек, још увек у сна зи, осе ћао не ку че ра. Гроф је об и гра вао око го сти ју и кра дом с љу ба вљу по сма трао сво ју же ну. Го сти ју је увек би ло сен зу ал ну на кло ност пре ма свим мла дим де вој ка ма? Ње го ву же ну је ин стинкт са мо де ли мич но ва мно го, за сто лом обич но два де се так. У но вем бру је Тол стој от пу то вао сам у Мо скву. рао: ње на ве ли ка љу бо мо ра ни је, да кле, би ла са Же лео је да ту про на ђе не ка де ла по све ће на до га ђа - свим нео сно ва на. Тол стој је и сам при зна вао да га ји ма из 1812, а по том је об и шао бој но по ље код Бо - при вла чи све „оно чи сто и не так ну то”. Уоста лом, ро ди на, где се 54 го ди не ра ни је од и гра ла је зи ва и ни је ли то би ла иста она те жња ко ја га је на ве ла да се оже ни Со фи јом кад је имао 34, а она тек 18 го ди кр ва ва бит ка. У Ја сној По ља ни, у сво јој за сво ђе ној рад ној со би на? Па ипак, се бе је при мо ра вао на стро ги мо рал, Тол сто ју је би ло ве о ма при јат но! Па ипак, је дан су зби ја ју ћи по ри ве ко ји су по вре ме но из би ја ли. Да ли је у Тол сто је вој ду ши озби љан ин ци дент на трен ће по сто ја ло не ка скри ве на пу ко по ре ме ти ти сву ту удоб ност. Шок је за Тол сто ја био пут ти на од го вор на за ње го ву не по Со фи ја је по ми сли ла да је опет труд на. Јед но га да на док је сла - на тек ку пље ни, но ви по сед. сто ја ност? Ме теж у Тол сто је вој ду ши био је јед на од стра на га ла веш у со би на спра ту, се де ни је до жи вео осе ћај ње го вог ге ни ја. Је су ли га стра ћи на по ду, ушао је Тол стој. Об сло бо де ко ји ће у по зним љу бав и за нос у ра ду уда у зео га је из не над ни гнев: „Ди го ди на ма стал но тра жи ти. сна љи ли од по но ра у ко ји је пре ти жи се”, на ре дио јој је гру бим не до ста ја ла му је и ла да га сур ва ње го ва вул кан ска гла сом.” По том се сју рио низ пла хо ви та су пру га, ко ју је сен зу ал ност? Углав ном, већ сте пе ни це и по ву као у сво ју 1867. у се би је от крио те за рад ну со бу. Чим је ушла, об ру са мо ме сец да на пре, у шио се на њу: „Из ла зи! На по - на ле ту бе са, за ма ло ис ту као стра шу ју ће на го ве шта је. Као млад чо век ди чио се што зна да ље!”, сру шив ши том при ли ком ја ше, пли ва и бо љи рвач је од по слу жав ник на ко јем су би ли џе зва и шо ља, док је тер мо ме тар, ко ји је за ка чио, сво јих дру го ва. У то ме је на ла зио ве лик из вор по но раз био о зид. По све до чан ству ње го ве, из гле дао је са. Сад је во лео да са ња да је нај те же „за ро ни ти та мо”. као лу дак. Пр ва оштра кри за по го ди ла га је кад је за вр ша вао Би ће још ис па да, али глас ви ше не ће по ви си ва ти он, већ ње го ва же на. Не ки до га ђа ји мо жда об ја шња - по след њу вер зи ју ше стог де ла „Ра та и ми ра„, у је ва ју гро фов ис пад. У то вре ме гро фи ца је за по сли ла сен 1869. Кре нуо је у Пен зу, по сед ко ји је ку пио на јед ну ен гле ску да ди љу, уво де ћи нов на чин жи во та ис то ку. Тај пут де ло вао је на ње га као шок. Ни је до ко ји се ко сио с му же вље вим упут стви ма. Иако се жи вео осе ћај сло бо де ко ји ће ка сни је, у по зним го ни је сла гао с ан га жо ва њем да ди ље, ћу тао је. Али ди на ма, стал но тра жи ти. Био је на про сто ту жан без Тол стој ни је био чо век ко ји од у ста је од сво јих уве - сво је по ро ди це. Не до ста ја ла му је пла хо ви та су пру ре ња: та ко је 1866. гла сно и ја сно бра нио вој ни ка га, иста она ко ју је са мо ме сец да на пре, у на ле ту Ва си ли ја Чи бу њи на, оп ту же ног да је уда рио свог бе са, за ма ло ис ту као. На пу то ва њу се за у ста вио у офи ци ра. Вој ник је био осу ђен на смрт и по гу бљен, јед ном ко на чи шту ве о ма „ба нал ног из гле да”. Го сти о ни чар је од вео је гро фа у ње го ве ода је под све тлом а Тол стој ће мно го ка сни је пи са ти: „Тај до га ђај је на мој жи вот ути цао зна чај ни је не - лу чи. Пре не го што ће ући, Тол стој је осе тио не ка го мно ги дру ги ко ји мо жда из гле да ју ва жни ји, нпр. кав грч. Да ли га је со ба под се ћа ла на не ко дру го ко сма њи ва ње и уве ћа ње мо га има ња, књи жев ни ус пе - на чи ште, мо жда на ње го ву пр ву брач ну ноћ? Књи гу Вла ди ми ра Фе до ров ског „Ро ман о Тол сТо ју”, из да ва ча „ака дем ска књи га” (Па ши ће ва 6/III, но ви сад), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/4724–924, 6671–610 и 063/521–179 или и-меј ла: akademskaknjiga@neobee.net i www.akademskaknjiga.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak16.april2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Да нас је дан љу ба ви, као што су и прет ход ни би ли, ство рен да га про ве де те ро ман тич но. У ве зи ко ја де лу је по ма ло де ти ња сто, с јед ном или ви ше осо ба, бу ди те ак тив ни, али и ре ал ни ства ра лац сво је сре ће.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

16. april 2012.

По не де љак је, а не ра дан дан. Баш ште та за вас јер сте пу ни сна ге и енер ги је. Бу ди те вред ни и ко ри сни у ку ћи, у свом до му, и би ће те за до вољ ни. А до бар је дан и за услу жне де лат но сти.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Љу бав ни су сре ти су го то во не из бе жни. Дру штве ни сте, на свој на чин. Не мој те се нер ви ра ти. Мо гли би сте на кра ћи пут до род би не, у шет њу, и да опу ште но пи ше те или чи та те за ни мљи ву књи гу.

Ро ман тич ни сте. Ме сец је за пло вио кроз во де ни знак Ри ба па су вам по треб на ду хов на ис пу ње ња или љу бав на, с во ље ном осо бом. Из ла зак и про вод је под по вољ ним ути ца ји ма. Не ве руј те.

У кон так ти ма с ино стран ством ће до ћи до по зи тив них и обе ћа ва ју ћих си ту а ци ја па не мој те од у ста ти. Пу туј те, или по слуј те с осо ба ма ко је су да ле ко. Из у зет но сте кре а тив ни и скло ни за но су.

Због при су ства бор бе ног Мар са у ва шем зна ку, ко ји је ко нач но кре нуо у но ва ис ку ства и успе хе, мо ра те би ти фи зич ки ак тив ни јер има те ви шак енер ги је, упр кос свим окол но сти ма. За во дљи ви сте.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Зва нич но не ра дан дан не ће вас за у ста ви ти ни ти успо ко ји ти. На про тив, то ли ко то га хо ће те и же ли те да по стиг не те да ће те се хра бро од ва жи ти ка тим иза зо ви ма. Дру штве ни сте и ви ше од оче ки ва ног.

Све чар ска ат мос фе ра и сла вље у до му се на ста вља ју. Сви зва нич ни пла но ви, по сло ви и су сре ти ће се раз ви ја ти по зи тив но. По го то во ако су у ве зи с ино стран ством или по ли тич ки обо је ни. Пу то ва ње?

По во љан љу бав ни пе ри од и да ље тра је. Мо же те се осло ни ти на дра гу осо бу. Са сво јом де цом гра ди те ста бил не и бли ске од но се по ве ре ња, ко ји ће оста ви ти по зи ти ван траг у њи хо вом раз во ју.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По треб но вам је ви ше ми ро ва ња и сна. По ве ди те ра чу на о свом здрав стве ном ста њу. Та ко ђе и окол но сти ма ко је се де ша ва ју иза за тво ре них вра та. Не мој те пре те ри ва ти ни у че му. Тај не стра сти.

Још је дан дан ко јем се тре ба ра до ва ти јер је но ви дан у је дин стве ном би ти са њу и жи во ту! Још јед на шан са да до жи ви те сми сао у свом кре а тив ном или ду хов ном ни воу. Ужи вај те, по сво ме. Ови да ни су при ли ка да се по све ти те во ље ној осо би и чи стом хе до ни зму. Жи вот бр зо про ла зи. Уз то, мо гли би сте на кра ћи пут или из ла зак удво је. Ужи вај те у све му што чи ни сва ки тре ну так јер је не по но вљив.

TRI^-TRA^

прекинуто снимање „Сулејмана” V REMENSKA

Увече

Vojvodina Novi Sad

18

Subotica

17

Sombor

18

Kikinda

18

Vrbas

18

B. Palanka

18

Zreњanin

17

S. Mitrovica 18 Ruma

18

Panчevo

18

Vrшac

18

Srbija Beograd

19

Kragujevac

21

K. Mitrovica 17 Niш

21

Ме рал Окај, сценаристкиња турске серије „Сулејман Величанствени”, преминула је изненада у Истанбулу и јуче је сахрањена уз присуство многих познатих личности и глумаца из серије. Продуценти су објавили да се снимање прекида до даљег, а неизвесно је да ли ће и када бити настављено, првенствено јер „не постоји сценарио, али и због стреса којем су због смрти блиске пријатељице изложени глумци”. Како је све у животу радила спонтано, тако је и сценарио за серију писала непосредно пред сваку епизоду, па за четврту сезону није написала ама баш ништа. Мерал је током снимања „Сулејмана Величанственог” радила и већи део редитељског посла и сад је неизвесно да ли ће неко моћи да је замени.

PROGNOZA

Evropa

падавине

NOVI SAD: U ponedeqak tokom dana uglavnom suvo vreme, a uve~e se o~ekuju nove slabe padavine. Vetar slab severnih smerova. Pritsak ispod normale. Minimalna temperatura 10, a maksimalna oko 18 stepeni.

VOJVODINA: U ponedeqak tokom dana uglavnom suvo vreme. Slaba ki{a }e padati samo ponegde na istoku rano ujutru, a uve~e nova ki{a sa zapada zahvata ve}inu predela. Vetar slab promenqiv. Pritsak ispod normale. Minimalne temperature od 9 do 11 stepeni, a maksimalne od 17 do 20 stepeni.

SRBIJA: U ponedeqak tokom prepodneva uglavnom suvo vreme uz sun~ane periode, a slaba ki{a je mogu}a samo ponegde tokom jutra na severoistoku. Tokom dana toplo vreme, a ki{a }e po~eti da pada prvo na zapadu zemqe. Do ve~eri ki{a }e se postepeno pro{iriti i na ostale predele.

Vetar slab promenqiv. Pritsak ispod normale. Minimalne temperature od 4 do 11 stepeni, a maksimalne od 16 na zapadu do 22 stepena na istoku.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak hladnije i opet sa ki{om, a na planinama sa snegom. U sredu se ki{a preme{ta ka jugu i tokom dana prestaje da pada, pa }e biti sun~anih perioda uz porast temperature. U drugoj polovini sedmice relativno toplo i promenqivo obla~no vreme sa povremenom ki{om.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike }e biti povoqnije, ali hroni~ni bolesnici mogu ose}ati izvesne tegobe, pa im se preporu~uje da se pridr`avaju svoje terapije. Meteoropatske reakcije u vidu nervoze i reumatskih bolova mogu}e su kod osetqivih osoba. U saobra}aju je potrebna opreznost.

Madrid

14

Rim

17

London

13

Cirih

8

Berlin

11

Beч

11

Varшava

11

Kijev

17

Moskva

18

Oslo

6

St. Peterburg 5 Atina

19

Pariz

11

Minhen

6

Budimpeшta

17

Stokholm

7

VIC DANA Пи та учи те љи ца: - Са ко ли ко ну ла се пи ше ми ли он? Пе ри ца од го во ри: - Са шест.

- А по ла ми ли о на?

- Са три.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

178 (-5)

Slankamen

328 (-9)

Jaшa Tomiћ

Apatin

244 (-11)

Zemun

367 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

360 (-10)

Bogojevo

217 (-12)

Panчevo

376 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Smederevo

504 (-14)

Titel

342 (-10)

NERA

Baч. Palanka 237 (-11) Novi Sad

255 (-9)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

166 (-30) N. Kneжevac 344 (-13) S. Mitrovica 249 (-11)

40 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Beograd

Kusiћ

313 (-7)

148 (40)

Reшeњe iz proшlog broja