Dnevnik 16.maj 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SREDA 16. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23436 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

s tr. 1 0

NASLOVI

I N T E R V J U : POTPREDSEDNIK DS-a BOJAN PAJTI]

Ni ko li} pre ti pra znom pu {kom

Ekonomija 4 Hrana jede na{e plate

Poqoprivreda 6 Ki{a dobrodo{la u Banatu

str. 3

PRED IZ BOR NA KON VEN CI JA PRED SED NI^ KOG KAN DI DA TA LI STE „IZ BOR ZA BO QI @I VOT”

IZBORI 2012. TEMA „DNEVNIKA”: KADA IZABERE PREDSEDNIKA, SRBIJA U PROCESU KONSTITUISAWA SKUP[TINE I IZBORA MANDATARA VLADE

Novi Sad 8 Uni{tavawe klupa, kanti i kra|e {ahtova ko{taju milion evra 9 Mala matura opet u hotelima

Li li}: Gra |a ni `e le fer i otvo re nu po li ti~ ku bor bustr. 2

Vojvodina 11 Op{tina Kovin dobila trista miliona dinara za industrijsku zonu

str. 2

Foto: B. Lu~i}

U BEOGRADU PREDIZBORNA KONVENCIJA PREDSEDNI^KOG KANDIDATA LISTE „POKRENIMO SRBIJU”

Ni ko li}: Po be di }u, upr kos ma ni pu la ci ja ma

6 Pokrajina podmla|uje traktore

SRE] NI LI STI] UPLA ]EN U KI SA^ KOJ 51, U KWI @A RI „NA [A TAJ NA”

Tad i}: Pon os an sam {to sam bio i {to }u bit i preds edn ik str. 2

Dru{tvo 13 Zdravstvo nedirnuto carstvo korupcije?

Crna 14 Za pet godina poginulo 256 traktorista 15 „Slu~aj bitumen” stigao do Dr`avnog ve}a tu`ilaca

NOVI PODSTICAJI STO^ARSKOJ PROIZVODWI

Dr `a va da je 50 evra po teletu i pet po pra se tu

str. 6

KRUNISANA AKCIJA VLADE VOJVODINE „PRAVO NA PRVU [ANSU”

DUGOVI BANKAMA STOJE NA OKO 2.000 MILIJARDI DINARA

No vo sa |a ni nu Gra |a ni sve ma we Po sao do bi lo Lo to do neo po la a sr qa ju u kre di te mi li o na evra 26 dok to ra na uk str. 13

str. 7

str. 4

PO[TINA GRA\EVINA POSLE 23 GODINE ^EKAWA BI]E ZAVR[ENA ZA GODINU I PO

Ve~ no gra di li {te u cen tru po sta je zgra da

str. 7

SPORT

n ODBOJKA[ICE LETE PO VIZU U JAPAN

str. 16 – 20

n ZVEZDA I BORAC IGRAJU ZA PEHAR KUPA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Malo toplije

Najvi{a temperatura 18 °S

PLE SA Î NO VO SAD SKOG „IM PUL SA PLUS” BRI QI RA LI NA DR @AV NOM PR VEN STVU: ^lanovi plesnog kluba „Impuls plus” iz Novog Sada osvojili na dràvnom prvenstvu u modernim plesovima su 16 odli~ja, od toga devet zlatnih, {est srebrnih i jedno bronzano. Sve ove koreografije stekle su pravo u~e{}a na Evropskom prvenstvu, koje }e se u novembru odràti u na{oj zemqi. U kategoriji seniora prvo mesto pripalo je {ou dens grupi „Muzi~ka kutija”. str. 16

POLiTikA

sreda16.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. TEMA „DNEVNIKA”: KA DA IZA BE RE PRED SED NI KA, SR BI JA U PRO CE SU KON STI TU I SA WA SKUP [TI NE I IZ BO RA MAN DA TA RA VLA DE

PRED IZ BOR NA KON VEN CI JA PRED SED NI^ KOG KAN DI DA TA LI STE „IZ BOR ZA BO QI @I VOT”

Pr vu sed ni cu no vog sa zi va Skup {ti ne Sr bi je pred sed ni ca do sa da {weg sa zi va Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, po sop stve noj na ja vi, za ka za }e po sle 20. ma ja, po okon ~a wu dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra, ka da }e se bi ra ~i od lu ~i ti o to me ko me su uka za li po ve re we da dr à vu vo di u na red nih pet go di na, kan di da tu DS-a Bo ri su Ta di }u ili SNS-a To mi sla vu Ni ko li }u. S pred sed ni~ kim iz bo ri ma uve za no je o~i to sve: i taj ming kon sti tu i sa wa Skup {ti ne, a i for mi ra we no ve Vla de, ko ja tre ba da osva ne naj ka sni je 90 da na po tom, {to zna ~i da no vog pre mi je ra i mi ni stre mo ra mo do bi ti naj ka sni je do 8. sep tem bra. Ina ~e, po za kon skoj re gu la ti vi, pr va sed ni ca no vog sa zi va par la men ta mo ra bi ti za ka za na naj ka sni je 30 da na od da na pro gla {e wa ko na~ nih re zul ta ta iz bo ra i ta da se po tvr |u ju no vi po sla ni~ ki man da ti. Na rod na skup {ti na je kon sti tu i sa na po tvr |i va wem man da ta dve tre }i ne na rod nih po sla ni ka, ~i me ujed no pre sta je man dat pret hod nog sa zi va. Po Usta vu Sr bi je, na od lu ku o po tvr |i va wu man da ta do pu {te na je àl ba Ustav nom su du, ko ji po woj od lu ~u je u ro ku od 72 sa ta. Pr voj sed ni ci no vog sa zi va, do iz bo ra pred sed ni ka Na rod ne skup {ti ne, pred se da va naj sta ri ji na rod ni po sla nik, ko ji se na zi va pred se da va ju }i, a ako to naj sta ri ji na rod ni po sla nik ne mo è ili ne è li, pred se da va sle de }i naj sta ri ji pri sut ni na -

Osim po tvr |i va wa man da ta, na pr voj sed ni ci se bi ra no vi pred sed nik par la men ta, za tim pot pred sed ni ci i ime nu je se ge ne ral ni se kre tar. Po pra vi lu, bi ra ju se i ~la no vi rad nih te la i ~la no vi stal nih par la men tar nih de le ga ci ja u me |u na rod nim in sti tu ci ja ma. Pro ce du ra za par la ment po vla ~i za so bom i onu oko Vla de, a u ovom tre nut ku skla pa wa po sti zbor nih do go vo ra DS-a i Ko -

a li ci je SPS–PUPS–JS-a naj re al ni je je o~e ki va ti re pu bli~ ki ka bi net part ne ra iz do sa da {we vla sti, s tim {to se u toj kom bi na to ri ci jo{ ne zna da li }e tre }i bi ti URS ili LDP jer po ne {to pro tiv po li ti ke oba ima ju i de mo kra te i so ci ja li sti. Ka da se s te re na pre ba ci mo na ustav no po qe, po naj vi {em prav nom ak tu dr `a ve no vo i za bra ni pred sed nik Sr bi je do de qu je ne ko me man dat za sa stav vla de po {to sa slu {a pred stav ni ke svih stra na ka ko je su u{le u par la ment. Ovaj put par la men tar ni sa ziv, a ti me i onaj ko ji }e se na }i u kon sul ta ci ja ma kod pred sed ni ka, iz gle dao ova ko: Ko a li ci ja „Po kre ni mo

Ka ko je bi lo pro {li put Kon sul ta ci je su uvek oba vqa ne u zda wu na An dri }e vom ven cu, pa je ta ko i Bo ris Ta di}, kao pred sed nik Sr bi je, 22. ma ja 2008. go di ne, 11 da na po sle iz bo ra, pri mio pred stav ni ke svih stra na ka na raz go vor, ali su, mno go pre to ga, po ~e li „ne for mal ni” raz go vo ri o vla di, pa smo te prak se sve do ci i sa da. To mi slav Ni ko li}, ta da kao za me nik pred sed ni ka SRS-a (78 man da ta), po ~eo je raz go vo re s DSSom i Ko a li ci jom SPS–PUPS–JS-a, bi lo je iz ja va svih u~e sni ka u ovim raz go vo ri ma da je, ta ko re }i, vla da do go vo re na. Me |u tim, li der JS-a Dra gan Mar ko vi} Pal ma na ja vio je sa svim dru ga ~i ju vla du sa mo dva da na po sle odr à va wa iz bo ra, 13. ma ja, re kav {i da ta ko a li ci ja mo è i s DS-om. No va vla da, ko ju su ~i ni li ko a li ci ja oku pqe na oko DS-a, ukqu ~u ju }i i G17 plus, SPS–PUPS–JS i ma win ske stran ke, iza bra na je 8. ju la 2008. go di ne. rod ni po sla nik. Pred se da va ju }em, od no sno pred sed ni ku Na rod ne skup {ti ne, u ra du po ma è po je dan, naj mla |i, na rod ni po sla nik sa ~e ti ri iz bor ne li ste ko je su do bi le naj ve }i broj po sla ni~ kih man da ta i ge ne ral ni se kre tar Na rod ne skup {ti ne. Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja tre ba da do de li man da te no vim po sla ni ci ma naj ka sni je pet da na od da na pro gla {e wa ko na~ nih re zul ta ta.

Sr bi ju“, ko ju pred vo di SNS (73 man da ta), li sta „Iz bor za bo qi `i vot“, ~i ji je sto `er DS (67 man da ta), SPS–PUPS–JS sa ~el nim so ci ja li sti ma (44 man da ta), DSS (21 man dat), „Pre o- kret“ s vo| stvom LDP-a (19 man da ta), URS (16 man da ta), te ma win ske stran ke SVM (pet) SDA (dva), Ko a li ci ja Al ba na ca Pre {ev ske do li ne (je dan), Sve za jed no (je dan), NO PO (je dan).

Na kon pro {lih kon sul ta ci ja ime iz ne na |e wa u vi du man da ta ra za sa stav Vla de bi lo je iz DS-a, a re~ je o ak tu el nom pre mi je ru Mir ku Cvet ko vi }u. S jo{ ve }im ne sr pqe wem jav nost o~e ku je da ~u je ko }e bi ti iza bra nik za sa stav ti ma u Ne ma wi noj ko ji }e vo di ti po li ti ku dr à ve na red ne ~e ti ri go di ne. Ka ko iz ugla pro fe so ra ustav nog pra va dr Zo ra na Li li }a tre ba da iz gle da man da tar ska pro ce du ra kod pred sed ni ka, u tre nut ku ka da opo zi ci o ni SNS tvr di da bi wi ma tre ba lo pr vo da se po nu di {an sa da oku pe fa mo znih 126 me sta u par la men tu i ti me for mi ra ju no vu vla du. – U od re |e nom pe ri o du ima li smo tu for mu la ci ju da pred sed nik Re pu bli ke man dat po nu di stran ci ko ja ima naj vi {e osvo je nih me sta u par la men tu. Me |u tim, po li ti~ ka re al nost ka è da ga tre ba po nu di ti na osno vu po li ti~ kih kon sul ta ci ja. Vi di mo da nas u Gr~ koj, ka da pred sed nik dr à ve pre ma oce ni ak te ul ne si tu a ci je mo ra da po nu di onom ko mo è da sa sta vi vla du, da je pra vi lo da man da tar mo ra bi ti iz stran ke ko ja osvo ji naj vi {e gla so va su vi {e kru to i ne tre ba da bu de, ka ko bih re kao, „tvr do pra vi lo“ – ob ja {wa va pro fe sor Li li}. On ka è da bi „ma ni pu la tiv ne rad we ko je po sto je tre ba lo iz be }i u sva koj va ri jan ti“, i ob ja {wa va da pod tim mi sli na „sa bi ra we, raz ne ne prin ci pi jel ne do go vo re“. – U su {ti ni, po li ti~ ke stran ke su na iz bo ri ma oba ve zne da se pri dr à va ju svo jih pro gra ma ko je nu de gra |a ni ma, a ne da to bu de xo ker, pa }e sa da i le vi ca i de sni ca da se udru ù ju, sa mo da bi na mak nu le tih ~u ve nih 126 po sla ni ka. Vlast i par ti je mo ra ju da bu du ve o ma od go vor ne pre ma gra |a ni ma i iz u zet no tran spa rent ne – ka è Li li}, i do da je da ne mo gu u pro gra mi ma i kam pa wi pri ~a ti jed no, a po tom ura di ti dru go. Ka ko kon sta tu je po ro fe sor ustav nog pra va, „mi smo u Sr bi ji u ne ko li ko na vra ta ima li ta kve si tu a ci je“. – Pred sed nik Re pu bli ke }e mo ra ti da iz va ga ko me }e da da man dat. Oni ko ji se una pred do go vo re mo `da bu du ta re le vant na po li ti~ ka sna ga, ali s dru ge stra ne, par ti ja ko ja je osvo ji la na ve }i broj man da ta je ta ko |e fak tor ko ji se mo ra uze ti u ob zir. Za mi sli te fud bal ske utak mi ce gde je una pred sve re ì ra no: mi kao gra |a ni to ne è li mo, ve} fer, otvo re nu, tran spa rent nu po li ti~ ku bor bu, i da se u tom kon tek stu for mi ra Vla da – za kqu ~u je Li li}. D. Mi li vo je vi}

Pred sed nik DS-a i pred sed ni~ ki kan di dat Ko a li ci je „Iz bor za bo qi ì vot“ Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e na sku pu te ko a li ci je u No vom Sa du da je po no san na to {to je bio i {to }e, ka ko je is ta kao, bi ti pred sed nik Sr bi je. Ta di} je po ru ~io da je 20. maj, ka da se odr à va dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra, ve li ki dan od lu ke ka da Sr bi ja tre ba da ka è se bi i sve tu ka kav je wen ka ra ter i we na po li ti ka. – Ovim iz bo ri ma è li mo da ob je di ni mo sve za sta ve u ze mqi i sve po li ti~ ke ide je ko je mo gu da se kon cen tri {u oko onog {to je ko ri sno za Sr bi ju i we ne gra |a ne. Mi na ovim iz bo ri ma è li mo da uvek iz no va us po sta vi mo po mi re we u Sr bi ji, mir u re gi o nu, evrop sku bu du} no sti i evrop ski iden ti tet Sr bi je, srp skog na ro da i svih na ci o nal nih za jed ni ca ko je ì ve u Sr bi ji, Voj vo di ni i No vo me Sa du – ka zao je Ta di}. On je na skup, ko ji je odr àn u no vo sad skom „Spen su„, do {ao na kon su sre ta s pred stav ni ci ma na ci o nal nih za jed ni ca i wi ho vih sa ve ta, re kav {i da je po no san na to {to je do bio wi ho vu po dr {ku jer je to, do dao je, is kaz uva à va wa

Foto: B. Lu~i}

Li li}: Gra |a ni `e le Ta di}: Po no san sam {to sam bio i {to fer i otvo re nu }u bi ti pred sed nik po li ti~ ku bor bu

na ci ja i ve ra ne go i ogro man eko nom ski po ten ci jal, me sto u ko jem ko mu ni ci ra mo s mno gim dr à va ma sve ta, onaj deo Sr bi je i na {a po kra ji na ko ja pred sta vqa iz vor mno gih {an si“. – I zbog to ga mi i Voj vo di nom ide mo u Bri sel, ne sa mo na {im dr àv nim in sti tu ci ja ma iz Be o gra da – do dao je on. – Na ~in na ko ji po i ma mo Voj vo di nu ni ka da, ni jed nog tre nut ka, ne ugro à va je din stvo Sr bi je, i to je te meq na ~i we -

â nak: ô vek od re ~i Sku pu se obra tio i pred sed nik LSV-a Ne nad â nak ko ji je ka zao da ni je ni ka kva taj na da se s Bo ri som Ta di }em u mno gim stva ri ma ne sla è, pa i o to me da Voj vo di na tre ba da iz gle da dru ga ~i je. â nak je, me |u tim, re kao da Ta di} dr ì re~ i da je sva ki put is pu nio do go vo re no.

Qa ji}: Naj va `ni ji iz bo ri Pred sed nik SDP-a Sr bi je Ra sim Qa ji} oce nio je da su pred sto je }i pred sed ni~ ki iz bo ri do sa da naj va `ni ji, kao i da su mno go va `ni ji od par la men tra nih, po kra jin skih i lo kal nih. A Ta di}, po we go vim re ~i ma, mo ra i tre ba da po sta ne pred sed nik Sr bi je. po li ti ke ~u va wa i po {to va wa sva kog iden ti te ta u Sr bi ji. – Sr bi ja je da nas ze mqa po no si tih qu di, a ja sam po no san na to {to sam bio pred sed nik ta kve Sr bi je i po no san sam na to {to }u bi ti po no vo pred sed nik Sr bi je – ka zao je Ta di}. On je is ta kao da su Voj vo di na i No vi Sad „po se ban pro stor na {eg po no sa“ – „ne sa mo pro stor gde ~u va mo iden ti tet raz li ~i tih qu di,

ni ca na {e po li ti ke. Mi sle }i o sva koj po seb no sti, sva koj lo kal noj za jed ni ci, po kra ji ni, ne za vi sno od to ga da li se ra di o Ko so vu ili Voj vo di ni, mi ni ka da, ni jed nom ta~ kom na {e po li ti ke, ne ugro à va mo in te gri tet Sr bi je. I ka da vo di mo tvr du po li ti ku, i ka da ka è mo da ne {to „ne mo è“, mi sli mo na sva ki iden ti tet i sva ki po se ban in te res, ne è li }i da do ve de mo u pi ta we ono {to je za jed -

U BE O GRA DU PRED IZ BOR NA KON VEN CI JA PRED SED NI^ KOG KAN DI DA TA LI STE „PO KRE NI MO SR BI JU”

Ni ko li}: Po be di }u, upr kos ma ni pu la ci ja ma Pred sed ni~ ki kan di dat li ste „Po kre ni mo Sr bi ju” To mi slav Ni ko li} po ru ~io je da }e po be di ti u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra 20. ma ja i da je duel, ko ji }e da nas ima ti s pro tiv kan -

ma u Sr bi ji tog bro ja gla so va ko ji su pri ka za li da su do bi li! 6. ma ja Sr bi ja je o~e ki va la pro me ne – re kao je Ni ko li}. On je po zvao pri stli ce i sim pa ti ze re SNS-a, kao i gra |a ne,

di da tom Bo ri som Ta di }em, iz u zet no va `an. – Po be di }u, upr kos ma ni pu la ci ja ma i wi ho vom po ku {a ju da u dru gom kru gu po no vo po kra du iz bo re. Ko ka `e da }e on da po be di? Ni sam sreo ~o ve ka ko ji je re kao da }e gla sa ti za wih. Ne -

da u dru gom kru gu gla sa ju za we ga, uz oce nu da }e kao pred sed nik dr `a ve bri nu ti o svi ma, bez ob zi ra na stra na~ ko opre de qe we. Ni ko li} je na kon ven ci ji u Be o gra du na gla sio da su vre me na za Sr bi ju te {ka, pa i naj te `a do

TVIT CRTICA

(Ne)za bo rav Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Rodoqub [abi} prati spekulacije oko formirawa novog kabineta. „Mawa vlada! Jedna od zvu~nijih predizbornih poruka. A kako zvu~e sve ~e{}e postizborne poruke o neophodnosti ovog ili onog ministarstva?”, zapitao je s „Tviter” lajne [abi}.

Kad mogu Putin i Obama... Politi~arima se sva{ta zamera. Tako se, izme|u ostalog, moglo pro~itati: „Uskoro

}e Dragan [utanovac imati vi{e pratilaca na ’Tviteru’ nego vojnika...“ „Glupost. Kad mogu Putin i Obama da imaju, {to bi meni zamerali...?!“, pita se [utanovac, koji na lajni ima gotovo pet hiqada fanova.

Mrka ne da fotequ Dok se oko budu}ih foteqa taktizira, ministar iz redova SPS-a Milutin Mrkowi} je jasan: „Ho}u da ostanem na istom mestu„, napisao je na „Tviteru„ ministar infrastrukture, koji je na mre`i poznat kao „Mrka pre roka“. S. St.

ni~ ki in te res. Ako se ta ko vla da mo, po {to va }e nas svet. Ako se ne bu de mo ta ko vla da li, ne }e nas uva à va ti ni svet u ko ji tre ba da ide mo. Mi i u EU ho }e mo da ide mo zbog to ga {to è li mo da za {ti ti mo na{ iden ti tet u EU, na {u kul tu ru i ho }e mo po no si to da ka è mo da smo svi za jed no iz Sr bi je, i Sr bi i pred stav ni ci svih na ci o nal nih za jed ni ca u ovoj ze mqi – ka zao je Ta di}. On je re kao da we go va ko a li ci ja vo di bor bu s oni ma ko ji ja sno ka ù da ne }e u EU, „ali i s oni ma ko ji ima ju tu pri mi sao u se bi, ko ji ka ù ho }e mo, a mo `da i ne }e mo, ko ji ka ù da nas ide mo le vo, a mo `da ipak ide mo i de sno“. – Na {i opo nen ti su po li ti~ ki ka rak te ri s ko ji ma se ni kad ne zna gde idu i ka kva im je na me ra, i to je pro blem s ko jim se da nas su o ~a va mo, ali ko ji mo ra mo da re {i mo na ovim iz bo ri ma – ka zao je pred sed ni~ ki kan di dat DS-a. Go vo re }i o po dr {ci na ci o nal nih za jed ni ca pred sed ni~ kom kan di da tu Ta di }u, pot pred sed nik DSa Bo jan Paj ti} je re kao da su pred stav ni ci tih za jed ni ca „iza bra li mir, sta bil nost i ~o ve ka ko ji ni je ras pi ri vao mr `wu me |u na ro di ma i ga rant je evrop ske bu du} no sti Sr bi je“. S dru ge stra ne, do dao je Paj ti}, ima mo To mi sla va Ni ko li }a: – Pa la je evrop ska ma ska s li ca To mi sla va Ni ko li }a i we go vih par tij skih dru go va – re kao je Paj ti}, na vo de }i da evrop sko po na {a we ne zna ~i vi ka we, pret we i pla {e we. S. N. Ko va ~e vi}

sa da, i da za to Sr bi ju ni ka ko ne tre ba po ve ri ti „Ta di }u u ru ke”. – Kad vi {e ovi ko ji su sa da na vla sti ne bu du mo gli da kra du, ne ka po no vo do |e Bo ris Ta di}. On je po kva rio Sr bi ju i sa da mo ra ju da do |u maj sto ri, od no sno bo qi qu di da je po pra ve – sma tra Ni ko li}. On je na gla sio da je Sr bi ja 6. ma ja o~e ki va la pro me ne, ali da se ume sto to ga do go di la kra |a i ma ni pu la ci ja. – Naj pre se do go dio po raz de mo kra ti je ka da je pred sed nik dr `a ve za stu pao jed nu stran ku, za tim je usle di la naj go ra me dij ska kam pa wa u ko joj su na pred wa ci na pa da ni po sva kom pi ta wu – po ru ~io je Ni ko li}. On je kri ti ko vao no vi na re ko ji, ka ko sma tra, is kqu ~i vo iz ve {ta va ju „po dik ta tu i po zah te vi ma iz ka bi ne ta do sa da {weg pred s ed n i k a Ta d i } a”. Ni ko li} je na gla sio da se to sva ka ko ne }e do go di ti uko li ko on bu de iza bran za pred sed ni ka Sr bi je. – U no }i 6. ma ja bi la je kra |a iz bo ra. To je bi la no} du gih he mij skih olo va ka, a xa ko vi su ne sta ja li i po ja vqi va li se – re kao je Ni ko li}.

c m y

politika

dnevnik

sreda16.maj2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. I N T E R V J U : PO TR PED SED NIK DS-a BO JAN PAJ TI]

Ni ko li} pre ti pra znom pu {kom Po sti zbor na bu ra se ne sti {a va, na {ta uti ~e i{ ~e ki va we dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra i op tu `be na pred wa ka o kra |i gla so va. Re pu bli~ ka vla da je jo{ da le ko od for mi ra wa, obri si po kra jin ske se na zi ru, a op {ti ne i gra do vi sva ki na svoj na ~in po ku {a va ju da za pe ~a te pri ~u o |ur |ev dan skim iz bo ri ma. At m os f e r a iz m e | u de m o kra ta i na pred wa ka pre va zi {la je usi ja we. ^vrst stav To mi sla va Ni ko li }a o iz bor noj kra |i de mo kra ta, we go vo pre mi {qa we oko iz la ska u dru gi krug, obe }a we da }e se tu }i za sva ki glas... do bra no su po ja ~a li ten zi je, a sve je vi dqi vi je ko li ko su dr àv ne in sti tu ci je u Sr bi ji, u stva ri, sla be. Po re ~i ma pot pred sed ni ka DS-a Bo ja na Paj ti }a, te ze o iz bor noj kra |i i pret we na si qem na bi ra~ kim me sti ma su „sred stva ko ji ma Ni ko li} po ku {a va da za ba {u ri svoj po raz u pr vom kru gu i oprav da po raz ko ji }e usle di ti u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra.“ – Sa da je ve} svi ma ja sno da ni je bi lo iz bor ne kra |e. Me |u tim, ten zi ja ko ju Ni ko li} zbog sop stve nog po ra za po di è u dru {tvu iz u zet no je lo {a za de m o k rat s ke in s ti t u c i j e, ali je pre sve ga ra za ra ju }a za ugled na {e ze mqe u me |u na rod noj za jed ni ci. Ni ko li} je svo jim po li ti~ kim de lo va wem de ve de se tih go di na pro {log ve ka kom pro mi to vao ovu ze mqu, a sa da na sta vqa ta kvu, {tet nu po li ti ku – ka è Paj ti}. l Da li bi se takva prome na to ka pred sed ni~ ke kampawe mogla odraziti na odziv u drugom krugu predsedni~kih izbora i kakva su va{a o~ekivawa u tom pogledu? – To mi slav Ni ko li} svo jim pret wa ma na si qem po ku {a va da upla {i bi ra ~e i spre ~i ih da se ma sov no oda zo vu u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra. Ta kvo za stra {i va we ni je us pe lo ni 2000. go di ne, ka da su sli~ ne pret we upu }i va li mno go opa sni ji qu di, ko ji su upra vqa li re pre siv nim apa ra tom u ovoj dr à vi. Da nas je svi ma ja sno da Ni ko li} pre ti pra -

znom pu {kom i we go vo afek ti ra we ne }e ni ko ga upla {i ti. Na pro tiv. l Ho}e li te tenzije ubrzati formirawe republi~ke vlade, odnosno ostalih organa vlasti nakon 20. maja, s obzirom na to da nakon

izbora 6. maja nijedan nivo vlasti u Srbiji jo{ nije konstituisan? – O~e ku jem br zo for mi ra we re pu bli~ ke vla de i dru gih or ga na vla sti na kon dru gog kru ga iz bo ra. O~i gled no je da }e

recimo, na startu kampawe istakli da se kandidujete za jo{ jedan mandat na mesto predsednika Vlade Vojvodine. – De mo krat ska stran ka ima vi {e kva li tet nih kan di da ta za me sto man da ta ra. Me |u tim,

sa stav bu du }e re pu bli~ ke vla de i pre ra spo de la re so ra te ma su za 21. maj. U ovom tre nut ku, ap so lut ni pri o ri tet je po be da Bo ri sa Ta di }a na pred sed ni~ kim iz bo ri ma, kao i po be da na {ih kan di da ta dru gom kru gu

Slu ~aj Su bo ti ce l U ovom izbornom procesu ponovo su podignute tenzije u odnosima izme|u DS-a i SVM-a zbog lokalnih izbora u Subotici. Dovodi li to u pitawe va{u saradwu u narednom sazivu pokrajinskog parlamenta? – Sa rad wa i ko a li ci o ni od no si iz me |u DS-a i SVM-a su i do sa da bi li sa svim raz li ~i ti na po kra jin skom, od no sno su bo ti~ kom ni vou. Bi lo bi ko ri sno ka da bi ti od no si bi li har mo ni zo va ni. Ali, o kon sti tu i sa wu vla sti na raz li ~i tim ni vo i ma raz go va ra }e mo na kon {to 20. ma ja, gla sa wem na iz bo ri ma, obez be di mo raz voj, sta bil nost i evrop sku bu du} nost na {eg dru {tva. stran k e ko j e ~i n e ak t u e l n u Vla du ostva ri ti kon ti nu i tet, ta ko da ne ma bo ja zni od to ga da bi fa b ri k o v a w e ten z i j a mo g lo de s ta b i l i z o v a t i dru {tvo. Ne }e bi ti in te reg nu ma. Pre ci zni je, po sto je }a Vla da oba vqa }e re dov no svoj po sao do kon sti tu i sa wa no vog sa zi va Skup {ti ne i Vla de. l Za{to DS jo{ uvek ne `eli da otkrije svog kandidata za manadatara nove republi~ke vlade? Vi ste,

po kra jin skih iz bo ra. Ta di }e va po be da je pred u slov da qih evrop skih in te gra ci ja Sr bi je. l U kojoj meri bi se postoje}e tenzije u predsedni~koj kampawi mogle odraziti na drugi krug pokrajinskih izbora, koji se odr`ava istovremeno s predsedni~kim? – Gra |a ni Voj vo di ne ni ka da ni su po dr `a va li one ko ji po zi va ju na su ko be i ko ji ni su sprem ni na to da do sto jan stve -

no pri hva te po raz. Zbog to ga }e, ube |en sam, po be da na {e li ste na po kra jin skim iz bo ri ma bi ti jed na ko uver qi va kao i u pr vom kru gu. l O~ekujete li da }e DS posti}i boqi rezultat na ve}inskim izborima nego na pro por ci o nal nim za mandate u Skup{tini APV? I kako ocewujete slabiji rezultat va{e stranke u Pokrajini u odnosu na izbore 2008. godine? – Na pro {le iz bo re iza {li smo u ko a li ci ji s G17 plus i SPO-om. Sa da smo po sti gli ve li ku po be du bu du }i da smo, od 42 op {ti ne u Voj vo di ni u ko ji ma su bi li or ga ni zo va ni lo kal ni iz bo ri, u 35 ima li bo qi re zul tat ne go SNS, a u dru gi krug ula zi mo s go to vo du plo ve }im bro jem kan di da ta ne go na {i po li ti~ ki opo nen ti. Ve o ma smo bli zu ostva re wa na {eg ci qa da sa mi re a li zu j e m o ve } i n u u Skup { ti n i Voj vo di ne. l Iz LSV-a poru~uju da }e u novoj pokrajinskoj vlasti bi ti pro me we ni od no si snaga i o~ekuju da }e imati ve}i uticaj. [ta o~ekujete u tom pogledu? Da li }e demokrate insistirati na mestu gradona~elnika Novog Sada, na koje ra~unaju i u Ligi? – Ne }e bi ti pro me wen od nos sna ga jer }e DS po no vo ima ti ~e ti ri ili pet pu ta vi {e po sla ni ka ne go dru go pla si ra na stran ka u ko a li ci ji. Ne iz ve sno je sa mo da li }e dru go pla si ra na stran ka bi ti SPS, SVM ili LSV. I pro {li put smo, iako smo ima li ap so lut nu ve }i nu u Skup {ti ni Voj vo di ne, u ko a li ci ji ob u hva ti li {i rok kor pus stra na ka da bi smo za pro ce se re for mi i evrop skih in te gra ci ja obez be di li {to {i ru po dr {ku dru {tva. Sli~ no }e mo po stu pi ti i sa da. [to se ti ~e lo kal nih sa mo u pra va, u wi ma }e po bed ni ci na iz bo ri ma, od no sno stran ke ko je su u ko a li ci ji osvo ji le naj vi {e gla so va, pred l a g a t i gra d o n a ~ el n i k e. To je jed no sta van, pri ro dan i ne iz men qiv prin cip. Bran ka Dra go vi} Sa vi} Pe tar Kla i}

No vi Sad: Po no vo gla sa 8.884 bi ra ~a U No vom Sa du }e lo kal ni iz bo ri bi ti po no vqe ni na pet bi ra~ kih me sta, a gla sa }e se u ne de qu, 20. ma ja. Pra vo gla sa ima 8.884 bi ra ~a, od no sno 2,8 od sto od ukup nog bro ja sta nov ni ka s pra vom gla sa. Ina ~e, 6. ma ja je na tim me sti ma gla sa lo 4.206 upi sa nih bi ra ~a, {to je ma we od 50 od sto. Od po no vqe nih iz bo ra naj vi {e o~e ku ju SRS i URS ko ji su osta li is pod cen zu sa sa 4,91 od sto osvo je nih gla so va, od no sno

4,55. Na tih pet bi ra~ kih me sta, ra di ka li su osvo ji li 236, a URS 190 gla so va. De mo kra te su na tri me sta po be di le u pro se ku s 200 gla so va, a na pred wa ci na dva s pri bli `no istim bro jem gla so va. DS je ukup no do bio 601, a SNS 338 gla so va. Da bi pre {li cen zus, SRS-u tre ba da du pli ra re zul tat i osvo ji oko 400 gla so va na tih pet bi ra~ kih me sta, dok }e URS za ula zak u Skup {ti nu No vog Sa da mo ra ti

da do bi je po dr {ku vi {e od 800 bi ra ~a. Pi ta we je i ko li ko }e No vo sa |a na iza }i na po nov no gla sa we. Iz bo ri se po na vqa ju na bi ra~ kim me sti ma 14 – MZ Ste pa no vi }e vo, Voj vo de Ste pe 112, 23 – MZ Adi ce, Si ma [o la je 2a, 41 MZ „Ni ko la Te sla”, Ge ri Ka ro qa 5, 50 – Klub pen zi o ne ra „Gro zda Ga ji {in”, We go {e va 24 i 193 – O[ „Mi haj lo Pu pin”, Ve ter nik, Kra qa Alek san dra 38. D. Ig.

REKLI SU Ili}: Gla saj te za Ni ko li }a

Ju go vi}: Za jed ni~ ka bor ba DS-a i SPO-a

Mi ji}: Za Ta di }a i Vre ba lo va

Pred sed nik No ve Sr bi je Ve li mir Ili} po zvao je ju ~e bi ra ~e u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra da gla sa ju za pred sed ni~ kog kan di da ta Srp ske na pred ne stran ke To mi sla va Ni ko li }a. On je na re dov noj kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da gra |a ni Sr bi je ima ju pri li ku da ura de isto {to i Ru si ka da su iza bra li Vla di mi ra Pu ti na za pred sed ni ka i ka da je, ka ko je re kao, za me sec da na pre ki nut ja va {luk iz pe ri o da vla da vi ne Bo ri sa Jeq ci na. – Oni ko ji `e le da po mog nu Sr bi ji i pre ki nu ja va {luk, ima ju pri li ku da to za u sta ve ako gla sa ju za Ni ko li }a – re kao je Ili}, i po zvao sve ko ji su ne za do voq ni da iza |u na iz bo re.

Pop tre sed nik SPO-a Alek san dar Ju go vi} is ta kao je u iz ja vi do sta vqe noj Ta nju gu da je di no po be da pred sed ni~ kog kan di da ta „Iz bor za bo qi `i vot” Bo ri sa Ta di }a u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra ga ran tu je na sta vak evrop skih in te gra ci ja, „{to su ide a li za jed ni~ ke dvo de ce nij ske bor be i SPO-a i DS-a„. „U svim naj te `im vre me ni ma SPO i DS su bi li za jed no pa je ova po dr {ka po tvr da od go vor ne po li ti ke, a ga ran ci ja nam je i 9. mart, i Vi dov dan ski sa bor, i tro me se~ ne de mon stra ci je i sve osta le za jed ni~ ke bor be za de mo krat sku Sr bi ju usme re nu ka Evro pi”, na veo je Ju go vi}. „Oni su na {i pri rod ni part ne ri”.

Pred sed nik Po kra jin skog od bo ra LDP-a Du {an Mi ji} po zvao je bi ra ~e te stran ke da u dru gom kru gu po kra jin skih iz bo ra u Voj vo di ni gla sa ju za Bo ri sa Ta di }a. – Po zi vam bi ra ~e da se ne oba zi ru na pret w e na p red w a k a i da iza |u na iz bo re – po ru ~io je Mi ji} na kon fe ren ci ji za no vi na re u No vom Sa du. On je ta ko |e po zvao bi ra ~e Ko a li ci je „Za bo qi `i vot” da u dru gom kru gu po kra jin skih iz bo ra gla sa ju za Mi li vo ja Vre ba lo va, kan di da ta LDP-a u op {ti ni No vi Be ~ej.

Da ~i}: Po dr {ka Ta di }u zbog vla de Pred sed nik So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da je po dr `ao pred sed ni ka De mo krat ske stran ke Bo ri sa Ta di }a u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra jer ima ju na ~el ni do go vor o for mi ra wu vla de, i pod se tio na to da je bio u pra vu ka da je re kao da Ta di} i To mi slav Ni ko li} ne mo gu po de li ti Sr bi ju na dva de la. Da ~i} je no vi na ri ma u Be o gra du iz ja vio da se na iz bo ri ma ni je bo rio ni za Ta di }a ni za

Ni ko li }a ve} za Ko a li ci ju SPS–PUPS–JS-a, pre ci zi ra ju }i da je we gov ciq bio da po be di i de mo kra te i na pred wa ke. On je pod se tio na to da je ko a li ci ja oko so ci ja li sta ostva ri la dvo stru ko bo qi re zul tat ne go na pro {lim iz bo ri ma, iako je Ni ko li} pra vio spo to ve o to me ko }e ko me od ne ti gla so ve. – Mi smo du `ni sa mo svom na ro du i ni ko me vi {e – re kao je Da ~i} na pi ta we da li je na iz bo ri ma bio Ta di }ev „tro jan ski kow”.

Ba ja to vi}: Do go vor SPS-a i DS-a mo gu} u 42 voj vo |an ska gra da Pot pred sed nik So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Du {an Ba ja to vi} iz ja vio je ju ~e u Zre wa ni nu da je mo gu} do go vor so ci ja li sta s De mo krat skom stran kom o for mi ra wu lo kal ne vla sti u 42 voj vo |an ska gra da i op {ti ne. – Mi }e mo, gde god je to mo gu }e, po ~ev od Re pu bli ke do Po kra ji ne i lo kal ne vla sti, pra vi ti do go vor s DS-om – re kao je Ba ja to vi} no vi na ri ma pre po ~et ka sed ni ce Grad skog od bo ra SPS-a u Zre wa ni nu. On je iz ra zio za do voq stvo re zul ta ti ma iz bo ra, i pod se tio na to da je SPS je di na stran ka na vla sti ko ja je do bi la du plo vi {e gla so va ne go na pret hod nim iz bo ri ma. – Na {a ide ja ni je da tr gu je mo man da ti ma ne go da stvo ri mo pro gram sku ko a li ci ju i da for mi ra mo re pu bli~ ku vla du, ko ja ne tre ba da bu de ve li ka, ali tre ba da ima re zul tat – ka zao je Ba ja to vi}. On je re kao da je za do vo qan i re zul ta ti ma zre wa nin skih so ci ja li sta, ko ji im omo gu }a va ju da po no vo u|u u Skup {ti nu i grad sku upra vu.

Vu ~i}: Ra zo re ne in sti tu ci je Za me nik pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} re kao je ju ~e da su Bo ris Ta di} i De mo krat ska stran ka „prav nim, po li ti~ kim i dru gim na si qem” do ve li do to ga da Sr bi ja ne ma in sti tu ci je. – Sva ka in sti tu ci ja u Sr bi ji po sle spro ve de nog Ta di }e vog na si qa pri pa da is kqu ~i vo par tij skim in te re si ma, oli gar si ma, taj ku ni ma i kri mi nal ci ma ko ji su ve za ni za Ta di }a i DS – re kao je Vu ~i} no vi na ri ma u se di {tu SNS-a. Po we go vim re ~i ma, ta kvo sta we je u jav nim pred u ze }i ma, Ustav nom su du, „la `nim, na vod no ne za vi snim agen ci ja ma za bor bu pro tiv ko rup ci je i sa ve ti ma ra di o di fu znih agen ci ja”. – Ta di} je us peo s pri ja te qi ma da ra zo ri sve in sti tu ci je... Na si qem su do {li na vlast, pa qe wem Skup {ti ne, pre bi ja wem di rek to ra Te le vi zi je, dok s Ni ko li }e ve stra ne ni kad ni je bi lo na si qa – re kao je Vu ~i}. On je ka zao da je Ta di} „bog” ko ji je za tvo rio i za bra nio mo -

gu} nost da bi lo ko ne {to o we mu ka `e u Sr bi ji, i po no vo kri ti ko vao sve me di je, na vo de }i da su pod kon tro lom DS-a.

– Ta di} ko man du je sva kim jav nim pred u ze }em, te le vi zi jom, agen ci jom, za vo dom, bi ro om i za to (pred sed ni~ ki kan di da ta SNS-a) To mi slav Ni ko li} mo ra da po be di – ka zao je Vu ~i}, i po ru ~io da }e iz bo ri pro te }i mir no, ali da }e SNS bra ni ti svo je gla so ve jer su oni, ka ko je na veo, wi ho va sve ti wa. – Mi }e mo bra ni ti gla so ve, oni su na {a sve ti wa, kao cr kva i na {a de ca.

Sr bo bran: Su kob de mo kra ta i so ci ja li sta Iz Op {tin skog od bo ra De mo krat ske stran ke u Sr bo bra nu iz ne li su ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re niz op tu `bi na ra ~un lo kal nog ogran ka So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je. Na i me, pred sed nik OO DS-a Mi la na Ga ji nov tvr di da so ci ja li sti iz me |u dva kru ga iz bo ra za stra {u ju ~la no ve i sim pa ti ze re De mo krat ske stran ke u Sr b o b ra n u. S dru g e stra n e, pred sed nik OO SPS-a u Sr bo bra nu Zo ran Mla de no vi} ka `e da su ova kve op tu `be sa mo pri ti s ak de m o k ra t a pred dru g i krug iz bo ra za po kra jin skog po sla ni ka po ve }in skom si ste mu u ko jem }e se na }i on kao kan di dat so ci ja li sta i \or |e De be qa~ ki u ime DS-a. No si lac li ste DS-a i pred sed n ik op { ti n e Sr b o b ran Bran ko Ga jin je tim po vo dom re kao da se u sr bo bran skoj op {ti ni stva ra at mos fe ra lin ~a pri sta li ca de mo kra ta.

– To ni su bi li re for mi sa ni so ci ja li sti ko ji su na {i ko a li ci o ni part ne ri na svim ni vo i ma, ve} ne ki di vqi iz de ve de se tih go di na pro {log ve ka, ~ak mi slim da se ni ta da ni su ta ko po na {a li – ka zao je Ga jin. Ipak, li d er sr b o b ran s kih so ci ja li sta Zo ran Mla de no vi} is ti ~e da su oni po dr `a li Bo ri sa Ta di }a na pred sto je }im iz bo ri ma i da mi sle o DSu sve naj bo qe. – Mi i na lo kal nom ni vou mo `e mo pre go va ra ti s DS-om, ali ne i s Bran kom Ga ji nom – is ta kao je Mla de no vi}, i do dao da je SPS ne dav no for mi rao po sti zbor nu ko a li ci ju s „Po kre tom za pro me ne – dr Ili ja Ga ze pov„ i Li gom so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, s ko ji ma u no vom sa zi vu lo kal nog par la men ta ima skup {tin sku ve }i nu. M. Ke ko vi}

ekonomija

sreda16.maj2012.

DR @A VA NA STA VQA DA PO ZAJM QU JE

dnevnik

KA KO SE U SR BI JI TRO [IO KU] NI BU YET A KA KO U EU

Jav ni dug pre la zi sve gra ni ce

Hra na je de na {e pla te

Javni dug Srbije na kraju marta bio je oko 14,62 milijardi evra, {to zna~i da je tokom tog meseca pove}an oko 270 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija. Ministarstvo nije saop{tilo koliko je udeo javnog duga u bruto doma}em proizvodu, ali je najverovatnije on pre{ao zakonom propisanu granicu od 45 odsto. Naime, na kraju februara javni dug bio je oko 14,35 milijardi evra, {to je bilo oko 44,5 odsto bruto doma}eg proizvoda. U me|uvremenu, BDP nije po-

Doma}instva u Evropskoj na komunalije otpada 16 odsto buxetima doma}instava u Srbiuniji u proseku najvi{e tro{e li~ne potro{we doma}insta- ji za odlazak u restorane se izna komunalije, dok u Srbiji viva. dvaja mawe od dva odsto. {e od 40 odsto ku}nog buxeta Za komunalije najvi{e izMa|arska je vode}a na listi odlazi na hranu, {to je tri pudvajaju Danci (29,8 odsto), dok zemaqa koje najmawe tro{e na ta vi{e nego u EU, preneo je ju- se na hranu najvi{e tro{i u ode}u i obu}u s tri odsto u ~e portal „EurAc tiv Sr bi ja„. Litvaniji (26,4 odsto), na Malstrukturi potro{we doma}inPo podacima stva, dok najvi{e troEvropskog statisti~{e ^esi, Italijani i Do ma }in stva u Evrop skoj uni ji kog zavoda Eurostat, Litvanci – osam odsto. objavqenim u „Godi- u pro se ku naj vi {e tro {e na ko mu na li je, U strukturi potro{waku 2012”, a koji {we srpskih doma}indok u Sr bi ji vi {e od 40 od sto se odnose na 2010, stava, na kupovinu odeku} nog bu ye ta od la zi na hra nu Evropqani na pla}a}e i obu}e otpada 4,8 odwe ra~una za stanaristo. nu, vodu, struju i gas tro{e ~e- ti (15,5), u Portugalu (16,9) i Po podacima Republi~kog tvrtinu ku}nog buxeta. Podaci Rumuniji (29,1 odsto). zavoda za statistiku, doma}inpokazuju da Evropqani na hranu Na usluge restorana i hotela stva u Srbiji, koja u proseku i prevoz tro{e isto, po 13 odsto najmawe su potro{ili Litvanci imaju gotovo tri ~lana, u 2011. buxeta doma}instva. i Poqaci – mawe od tri odsto godini su mese~no raspolagala Po ra~unici Republi~kog potro{we, a najvi{e [panci – s blizu 52.000 dinara, navodi zavoda za statistiku, u Srbiji 17 odsto buxeta doma}instava. U EurAc tiv.rs.

DU GO VI BAN KA MA STO JE NA OKO 2.000 MI LI JAR DI DI NA RA rastao ve} je ~ak i smawen, a tu je i pad vrednosti dinara, tako da je, kada se sve sabere, sigurno javni dug iznad 45 odsto BDP-a. Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju marta iznosile su oko 12,46 milijardi evra, pri ~emu je unutra{wi dug bio oko 5,32 milijardi, a spoqni dug 7,14 milijardi. Ukupne indirektne obaveze na kraju marta bile su 2,15 milijarde evra, objavqeno je na sajtu Ministarstva. Ina~e, Zakon je presko~en i na kraju pro{le godine, kada je javni dug bio 14,47 milijardi evra, {to je bilo 45,1 odsto BDP-a. Na kraju 2010. bio 12,16 milijardi evra, {to je bilo 42,9 odsto BDP-a. Na kraju 2009. godine javni dug bio je 9,85 milijardi evra, odnosno 34,8 odsto BDP-a, a na kraju 2008. godine iznosio je 8,78 milijardi evra, {to je bilo 29,2 odsto BDP-a. „ELEK TRO VOJ VO DI NA”

Na pra vi li gu bi tak 2010. go di ne U tekstu pod naslovom „NIS i Telekom pokupili kajmak, ostali u ~abru” u ju~era{wem broju „Dnevnika”, novinarskom oma{kom objavili smo neta~an podatak da je „Elektrovojvodina„ u 2010. godini ostvarila neto dobitak od 1,2 milijarde dinara. U saop{tewu ju~e dostavqenom na{oj redakciji, „Elektrovojvodina„ je zatra`ila da, u skladu sa Zakonom o javnom informisawu, objavimo da je to preduze}e u 2010. godini poslovalo s neto gubitkom u navedenom iznosu.

Gra |a ni sve ma we sr qa ju u kre di te Gra|ani sve mawe srqaju u nove kredite, stare vra}aju re la tiv no re dov no, {to s privredom nije ba{ slu~aj, a ne ma ni epi de mi je za ple ne sta no va zbog ne iz mi ri va wa obaveza i aktivirawa hipoteka, u najkra}em je raport s doma}eg finansijskog trì{ta. – Za du è nost gra |a na i privrede u Srbiji po osnovu bankarskih kredita nije zna~ajnije promewena u prethodnom me se cu, ~i me je na sta vqen trend staganacije zaduènosti iz proteklih meseci – izjavio je ju~e generalni sekretar Udruèwa banaka Srbije Ve ro qub Du ga li}. On je na konferenciji za novinare naveo da je i kod kom pa ni ja i kod sta nov ni {tva nominalno zabeleèno ne znat no po ve }a we za du è nosti, ali kada se ukqu~i i uticaj inflacije, radi se o stawu mirovawa. On je precizirao da, koliko se kredita vrati tokom meseca, toliko se odobri novih, tako da nema zna~ajnijih pomaka. Po podacima Udruèwa banaka Srbije, na kraju aprila zaduènost gra|ana i privrede bila je 2.029,6 milijardi dinara, {to je pove}awe od jedan posto u odnosu na kraj marta. Kod gra|ana je zabeleèno pove}awe zaduènosti po osnovu kredita od 0,9 po sto, na 577,32 mi li jar di dinara, pri ~emu se to odnosi na gotovinske, stambene i poqoprivredne kredite, dok su potro{a~ki i krediti za

„Mi ste ri ja” po slo va wa Agro ban ke Dugali} je naglasio i da je poslovawe Agrobanke „misterija”, da Udru`ewe banaka „nema informacije o tme {ta se doga|a u toj banci”, i da je nejasno kako je banka koja je u 2010. poslovala s dobitkom odjednom u narednoj godini zabele`ila veliki gubitak. On je podsetio na to da su poslovawe te banke kontrolisali i spoqni revizor i Narodna banka Srbije, oceniv{i da je na lo{ rezultat sigurno zna~ajno uticao i dug Svetskoj banci. re fi nan si ra we sma we ni. Kada se radi o ka{wewu u otplati kredita, kod privrede je ono u aprilu smaweno

na 14,8 odsto u odnosu na martovskih 15, dok je kod gra|ana ostalo nepromeweno i iznosi 3,9 odsto.

Kako je naveo Dugali}, stawe za du è no sti gra |a na po teku}im ra~unima i kreditnim karticama je, tako|e, nepromeweno, dok se broj lizing ugovora iz meseca u mesec blago smawuje. Na pitawe o broju aktiviranih hipoteka po osnovu stambenih kredita, on je istakao da Udruèwe banaka nema te podatke, ali da ni je za be le èn zna ~aj ni ji rast ka{wewa u wihovoj otplati. Govore}i o rastu kursa dinara prema evru, Dugali} je podsetio na to da je ve}ina kredita u Srbiji vezana za neku stranu valutu, prete`no evro, tako da svaka promena kur sa po gor {a va po zi ci ju klijenata, i dodao da je vrlo te{ko re}i koja bi to bila „grani~na linija” kursa preko koje ve}ina gra|ana ne bi bila u stawu da otpla}uje svoje obaveze. [to se ti~e rezultata poslovawa banaka, on je naveo da je, kada se pogledaju rezultati posle oporezivawa, bankarski sektor Srbije u celini imao gubitak u 2011. godini, isti~u}i da to potvr|uje da nema re~i o ogromnim zaradama i spektakularnim rezultatima banaka. Veroqub Dugali} je ponovio da banke nisu institucije ko je tre ba da kon tro li {u uplatu poreza i doprinosa na zarade, kako je to predvi|eno od 1. jula, ve} bi to trebalo da radi Poreska uprava E. Dn.

NIS IZ VO ZI IZ NO VO SAD SKE RA FI NE RI JE

„Ni so tek” ide u Ma |ar sku, Slo ve ni ju... U okviru Naftne industrije Srbije, proizvodwa uqnih brendova „nisotek“ zauzima zna~ajno mesto, a na ju~era{woj konferenciji za novinare na 79. me|unarodnom poqoprivrednom sajmu, direktor Direkcije maziva Dmi trij Vu ko lov je istakao da je pro{le godine zabeleèn dobar poslovni rezultat i napravqen zna~ajan iskorak ka ostvarewu jednog od strate{kih ciqeva – dostizawa regionalne liderske pozicije u toj oblasti. Naime, na trì{te se plasira oko 180 proizvoda, me|u kojima i 50 novih, koji se proizvode od pro{le godine, a od lawske proizvodwe od oko 5.000 tona proizvoda, oko 25 odsto je izvezeno, te se osim u Srbiji, ti proizvodi plasiraju i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Ma|arskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji i Albaniji. – Pro{la godina je bila prekretnica jer je ostvaren rast prometa od 75 posto u odnosu na 2010. godinu, a prva tri meseca ove godine ukazuju na to da }e se trend rasta nastaviti – rekao je Vukolov. – Uspeh na trì{tu postignut je zahvaquju}i ulagawu u kvalitet, a u planu su i nove investicije. Ve} se krenulo u ulagawe u blending-proizvodwu uqa i maziva u Rafineriji nafte u Novom Sadu i o~ekujemo da }e do kraja ove godine ili po~etkom naredne na trì{tu biti biorazgradiva uqa, koje u Srbiji niko ne prozvodi. On je istakao da su proizvodi „nisotek“ visokog kvaliteta i da se proizvode po evropskim standardima, {to je potvr|eno i sve ve}om tra`wom na trì{tu, ali i na ocewivawu kvaliteta proizvoda na 79. me|unarodnom poqoprivrednom sajmu jer su proizvodi NIS-a poneli srebrni {ampionski pehar. D. Ml.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija Kanada Danska Norve{ka [vedska [vajcarska V. Britanija SAD

Valuta

evro dolar dolar kruna kruna kruna franak funta dolar

Va`i za

1 1 1 1 1 1 1 1 1

Kupovni za devize

110,1888 85,7233 85,6634 14,8197 14,4656 12,1829 91,7170 138,2025 85,8703

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 112,4376 87,4728 87,4116 15,1221 14,7608 12,4315 93,5888 141,0230 87,6228

115,0237 89,4847 89,4221 15,4699 15,1003 12,7174 95,7413 144,2665 89,6381

109,8515 85,4609 85,4011 14,7743 14,4213 12,1456

Promena %

Cena

BELEX 15 (482,10 -1,24)

Promet

85,6075

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 5. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

16,67

Go{a FOM, Smederevska Palanka

12,68

400

AIK banka, Ni{

-3,75

1.540

1.247.585

BIP u restrukturirawu, Beograd

11,11

330

NIS, Novi Sad

-0,17

603

4.921.441

1,89

2.700

1.965.600

Komercijalna banka, Beograd

-4,20

1.710

85.495

0,44 Promena %

460 Cena

1.061.220 Promet

Imlek, Beograd

0,03

3.006

18.449.690

Energoprojekt holding, Beograd

0,22

451

1.346.160

-12,07

306

9.180

Soja protein, Be~ej

0,39

519

116.719

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,44

460

1.061.220

Jubmes banka, Beograd

0,00

11.204

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-1,70

2.310

1.224.300

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.695

5.085

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

Go{a monta`a, Velika Plana Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Pet akcija s najve}im padom Telefonija, Beograd Imlek PB, Beograd

-10,45

1.500

57.000

Zlatibor, Zlatibor

-10,00

2.700

8.100

Fabrika {e}era, Crvenka

-5,95

5.267

316.000

-4,20 Promena %

1.710 Cena

85.495 Promet

0,00

4.399

0,00

NIS, Novi Sad

-0,17

603

4.921.441

Agrobanka, Beograd

0,00

900

128.700

Stari Tami{, Pan~evo

-3,30

1.112

2.628.898

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.850

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

300

2.472.870

Tigar, Pirot

0,00

489

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

300

2.472.870

Komercijalna banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

91,4363 137,7795

Naziv kompanije

Politika, Beograd

Fabrika {e}era, Crvenka

-5,95

5.267

316.000

Topola, Ba~ka Topola

0,00

35.000

315.000

Svi iznosi su dati u dinarima

EBRD BI RA NO VOG DI REK TO RA A I MI IMA MO KAN DI DA TA

\e li }u fo te qa a Sr bi ji ko rist Pot pred sed ni ca Vla de Ve ri ca Ka la no vi} pred vo di }e de le ga ci ju Sr bi je na go di {wem za se da wu Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj (EBRD) 18. i 19. ma ja u Lon do nu, gde }e se ras pra vqa ti o eko nom skoj kri zi i iz bo ru no vog pred sed ni ka EBRD-a.

– Re~ je o re dov nom za se da wu Od bo ra gu ver ne ra, a glav na te ma je fi nan sij sko re sturk tu ri ra we ~i ta vog si ste ma i raz ma tra we du go ro~ nih iz vo ra fi nan si ra wa – re kla je Ve ri ca Ka la no vi}, i pod se ti la na to da je je dan od kan di da ta za iz bor pred sed ni ka te ve li ke

– Dru ga va `na te ma bi }e iz bor pred sed ni ka ban ke i pr vi put se za to me sto bo ri ~ak pet kan di da ta – na ve la je ona, do da ju }i da se do sa da je dan kan di dat bo rio za to me sto i na rav no uvek bio iza bran. – Po sta vqa se pi ta we ot kud jed na ma la ze mqa kao {to je Sr bi ja da pred lo `i svog kan di da ta, i to ze mqa ko ja je ko ri snik, a ne do na tor sred sta va – re kla je Ve ri ca Ka la no vi}m na gla siv {i da je \e li }e va kan di da tu ra ipak iza zva la ve li ko odo bra va we me |u fi nan sij skim in sti tu ci ja ma i stru~ wa ci ma u EBRD-u. Na pi ta we no vi na ra da li bi Sr bi ja mo gla ima ti ko ri sti uko li ko bi \e li} bio no vi pred sed nik EBRD-a, Ve ri ca Ka la no vi} je po tvr di la, na po me nuv {i da je ze mqa ko ja ima kqu~ nog ~o ve ka na me sti ma gde se do no se stra te {ke od lu ke u od re |e noj pred no sti. – Ka da ne ko od lu ~u je o stra te gi ji, ve o ma je va `no ka kve po dat ke ima o pro ble mi ma i prav ci ma da qeg raz vo ja i o pro gra mi ma ko ji na te pro ble me tre ba da od go vo re,

Pret hod ne dve go di ne EBRD je u Sr bi ju pla si rao vi {e od po la mi li jar de evra u re a li za ci ju ve li kih pro je ka ta, me |u ko ji ma je iz grad wa Ko ri do ra 10 in sti tu ci je biv {i pot pred sed nik Vla de Bo `i dar \e li}. Osnov ni za da tak na {e de le ga ci je je, po we nim re ~i ma, da obez be di da qu po dr {ku EBRD-a, ma kar u onom obi mu u ko jem je sa da ima mo. Ve ri ca Ka la no vi} je pod se ta la na to da je u pret hod ne dve go di ne EBRD u Sr bi ju pla si rao vi {e od po la mi li jar de evra u re a li za ci ju ve li kih pro je ka ta, me |u ko ji ma je iz grad wa Ko ri do ra 10.

ta ko da bi za Sr bi ju bi la iz van red na vest kad bi go spo din \e li} bio iza bran – za kqu ~i la je Ve ri ca Ka la no vi}. Do sa da {wi pred sed nik EBRD-a To mas Mi rov, ko ji okon ~a va svoj ~e tvo ro go di {wi man dat, za sle de }i pe riod ne ma po dr {ku vla sti u do mo vi ni Ne ma~ koj, a mo ra }e i da se nad me }e s jo{ ~e ti ri kan di da ta, po {to mi ni stri fi nan si ja EU ni su us pe li da se do go vo re o je din stve nom kan di da tu.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda16.maj2012.

HO ]E LI PR VI KO RAK NO VE VLA DE BI TI U PRAV CU PO DI ZA WA PDV-a

Ne mo è mo po be }i od po ve }a wa po re za îm se no va vla da Sr bi je usto li ~i u Ne ma wi noj uli ci, iz ve sno je da je ~e ka su sret s mi si jom Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da u Sr bi ji. A to o ~e mu }e se raz go va ra ti uop {te ni je taj na. [ef Mi si je u na {oj ze mqi Bog dan Li so vo lik je u ne ko li ko na vr ta ve} re kao da ta in sti tu ci ja od bu du }eg ka bi ne ta, ako è li no vi aran `man, o~e ku je re ba lans bu xe ta za te ku }u go di nu, sma we we za du è no sti ze mqe i ubr za we struk tur nih re for mi. Od no vog ka bi ne ta se o~e ku je i da ko na~ no kre ne u po re sku re for mu. Ona bi zna ~i la sma we we po re za na do bit i do ho dak a po ve }a we sto pe po re za na do da tu vred nost. Po to we se kod nas po mi we ve} du è od po la go di ne. Isti lek MMF je ve} pro pi sao su se di ma ko je mu ~e sli~ ne mu ke kod pu we wa dr àv ne ka se kao i nas. Hr vat ska je ve} po ve }a la PDV s 23 na 25 po sto. Ma |ar ska se du go opi ra la pre go vo ri ma, da bi ipak pri sta la na to da sklo pi aran `man, a re zul tat je bio i ve }a sto pa ovog pre za, ko ja je s 25 oti {la na 27 po sto. U Sr bi ji su u pred iz br nim me se ci ma du va li su prot ni ve tro vi pa je pred la ga no da se be bi-opre ma oslo bo di PDV-a. To je do bi lo op {ti dru {tve ni kon sen zus. Ko na~ na od lu ka o to me ~e ka bu du }u vla du. Ali, to je tek jed na stva ka. Ka ko stva ri s PDV-om sto je ukup no gle da no? Ho }e mo li do bi ti vi {e pri ho da ili ve }u in fla ci ju – jer sva ko po ve }a we PDV-a sa so bom mo è do ne ti i ve }e ce ne. PDV je kod nas, kao i u dru gim ze mqa ma, glav na stav ka u pri ku -

Eko no mi sta Du {an Va si qev i stru~ wak za po re ze Ni ko la Al ti par ma kov sma tra ju da bi gor wu sto pu PDV-a tre ba lo po ve }a ti na 22 po sto a da se do wa uki ne ili da se sto pa ujed na ~i 18 po sto pqa wu po re za. La ne je po tom osno vu ubra no 585 mi li jar di di na ra. Po po da ci ma Po re ske upra ve Sr bi je, i ove go di ne sve te ~e po pred vi |e nom pla nu. Za kqu~ no s apri lom, ubi ra we PDV-a ko ji ra di ca ri na je ma lo pod ba ci lo: od pla ni ra ne 73,703 mi li jar de di na ra ubra no je 73,118, ili 0,8 od sto ma we. Po ve }a na je na pla ta PDV-a ko ju ra di Po re ska upra va Sri je pa je ubra no 37,5 mi li jar di, ili 1,4 po sto vi {e od pla na. Ukup na na pla ta jav nih pri ho da od stra ne PU Sr bi je ve }a je 2,2 po sto u provm tro me se~ ju. Mo gu li pro me ne do ne ti jo{ ve }i pri hod,

osta je da se vi di. A to }e pre vas hod no za vi si ti od to ga ka ko bu du kon ci pi ra ne. Naj ~e {}e se kao op ci ja po mi we po ve }a we sto pe s 18 na 20 po sto, uz to da se ro be i uslu ge ko je su opo re zo va ne s osam pro ce na ta ne di ra ju jer je tu ono {to spa da u so ci jal nu stav ku. Me |u tim, ima i dru gih re {e wa. Ta ko eko no mi sta Du {an Va si qev i stru~ wak za po re ze Ni ko la Al ti par ma kov sma tra ju da bi gor wu sto pu PDV-a tre ba lo po ve }a ti na 22 po sto a da se do wa uki ne ili da se sto pa ujed na ~i 18 po sto. Mo gu }e je i da se sto pa s 18 po sto po dig ne na 20, s tim da se po lo -

vi na onih iz osam po sto pre ba ci u vi {u ka te go ri ju. Ta ko bi se gru pe s naj u gro è ni jim stan dar dom ipak {ti ti le po re skom po li ti kom. Ko je }e se od re {e wa ko na~ no usvo ji ti, osta je da se vi di. Tek, iz ve sno je da gra |a ni pre ma ovo me ne }e bi ti in di fe rent ni jer ve }a sto pa PDV-a auto mat ski zna ~i i skok ce na. U Hr vat skoj o~e ku ju po ve }a we in fla ci je od 3,5 po sto. Kod nas je in fla ci ja u apri lu bi la 2,7 po sto. To da je {an su da ko na~ no sto pa ra sta ce na na kra ju go di ne stig ne od za cr ta nih 4,5 po sto uz od stu pa wa od je dan i po od sto. Mo è li ve }i PDV opet iz ba ci ti in fla ci ju iz ko lo se ka? – Ne ve ru jem da bi pro me na po re za po dva pro cen ta na vi {e mo gla znat ni je po re me ti ti ovaj plan – ob ja {wa va eks pert Da ni jel Cvje ti ~a nin. – De fi ci tar no fi nan si ra we je mno go ve }i pro blem pa pro me na PDV-a ne {to od vi tal nog zna ~a ja. Ho }e li bar ovaj po rast do pri ne ti zna ~aj ni jem ubi ra wu pri ho da? Kod nas ima 115.000 ob ve zni ka PDV-a. Stru~ wa ci sma tra ju da bi u pr vih ne ko li ko me se ci pri ho di bi li ve }i a po sle bi mo glo do }i do pa da u na pla ti pre za ko ji bi pra tio pad stan dar da gra |a na. Mo è se o~e ki va ti da do |e do po ve }a wa po slo va wa u si voj zo ni. Bi lo bi naj bo qe da se po re ska re for ma spro ve de u ce li ni a ne da se iz dvo ji je dan po rez kao u ovom slu ~a ju. Iz gle da da u ovoj 2012. ne }e mo za to ima ti vre me na pa }e se kre nu ti od PDV-a. D. Vu jo {e vi}

POQOPRivRedA

sreda16.maj2012.

PAJTI] PAORIMA URU^IO KQU^EVE DVADESET OSAM „BELORUSA”

Pokrajina podmla|uje traktore

Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} uru ~io je ju ~e kqu ~e ve 28 no vih trak to ra ku pqe nih uz po mo} kre dit nih li ni ja Po kra jin skog fon da za raz voj po qo pri vre de. Kqu ~e ve trak to ra, ~i ja je ukup na vred nost 41,5 mi lion di na ra, or ga ni zo va no je u „Agro pa non ki”, a do bi li su ih ko ri sni ci Fon da za raz voj AP Voj vo di ne. Re~ je o trak to ri ma „be lo rus” ko ji se skla pa ju u no vo sad skom po go nu. – Kroz ak ci je Po kra jin skog fon da za raz voj po qo pri vre de,

Di rek tor Po kra jin skog fon da za raz voj po qo pri vre de Jo `ef Sa bo iz ja vio je da je ju ~e ra {wim do ga |a jem za vr {e na kre dit na li ni ja ~i je spro vo |e we je za po ~e to pre me sec i po. – Ra di se o kre di tu u tra ja wu od ~e ti ri go di ne, s grejs-pe ri o dom od {est me se ci. Tri i po go di ne se kre dit vra }a, a ka mat na sto pa je dva po sto na go di {wem ni vou i trak tor je sam se bi ga ran ci ja za ot pla tu kre di ta. To su po voq ni uslo vi, o ~e mu go vo ri od ziv ko ri sni ka – re kao je on.

dnevnik

URU ^E NA PRI ZNA WA „NAJ BO QE IZ VOJ VO DI NE“

Lo vo ri ke za „so vi won ”, „gold” te sta i „pre mi jer vi qa mov ku” Tri pro iz vo |a ~a iz Voj vo di ne od ju ~e su no vi no si o ci zna ka „Naj bo qe iz Voj vo di ne“, ko jim se po tvr |u je vi sok kva li tet pro iz vod we, a po ne la su ga ~e ti ri pro iz vo da. Pri zna wa su uru ~e na na No vo sad skom saj mu, gde se do 18. ma ja odr `a va 79. me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam. No vi no si o ci ovog pri zna wa su „Vi num“ DOO iz No vog Sa da, ko ji je ozna ku „Naj bo qe iz Voj vo di ne“ za slu `io za vi no „so vi won blank“, ber ba 2011, kao i „Pro mont gru pa“ DOO, ogra nak „Pro met de sti le ri ja“ ta ko |e iz No vog Sa da, ~i ji je pro iz vod pre mi jer ra ki ja „vi qa mov ka„ no si lac ozna ke „Naj bo qe iz Voj vo di ne“. Dva pro iz vo da no vo sad ske kom pa ni ja „Re pro trejd“ DOO po ne la su znak „Naj bo qe iz Voj vo di ne“ – „gold or ga nik“ spi ral na te ste ni na od or gan skog in te gral nog spel ti nog bra {na i „gold or ga nik“ ma ka ro -

ne od or gan skog ku ku ru znog bra {na. Po re ~i ma pot pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne I{tva na Pa sto ra, pro iz vo di ma ko ji su do sa da, za hva qu ju }i vi so kom kva li te tu, pro iz vod wi po svet skim stan dar di ma i no ra ma ma, po ne li ozna ku „Naj bo qe iz Voj vo di ne“, pri dru `i la su se jo{ ~e ti ri i na taj na ~in, iz ve sno je, ste kla mo gu} nost da se po tvr de na tr `i {tu. – Pro iz vo di ko ji no se ozna ku „Naj bo qe iz Voj vo di ne“ bez sum we su vr hun skog kva li te ta jer su re zul tat ve li kog ra da i ula ga wa, pra }e wa svet skih tren do va u pro iz vod wi, teh no lo {kih ino va ci ja i zna wa – re kao je Pa stor. – Do sa da je vi {e od dva de set pro iz vo da iz Voj vo di ne, uglav nom iz obla sti pre hram be ne in du stri je, po ne lo taj znak, ko ji, osim {to je po tvr da kva li te ta, pro iz vo |a ~i ma otva ra vra ta tr -

Fo to: R. Ha yi}

ì {ta, i to ne sa mo u na {oj ze mqi... Ozna ka „Naj bo qe iz Voj vo di ne“ omo gu }a va im da svo je pro iz vo de pro mo vi {u, ali je, isto vre me no, i oba ve za da odr è vi sok ni vo kva li e te ta i ne pre sta no ula ù u to.

Ozna ka „Naj bo qe iz Voj vo di ne“ do de qu je se od 2005. go di ne, pra vo na ko ri {}e we do bi ja se na tri go di ne, a naj ma we jed nom go di {we kon tro li {e se is pu we nost pro pi sa nih kri te ri ju ma. D. Mla |e no vi}

NO VI POD STI CA JI STO ^AR SKOJ PRO IZ VOD WI

Fon da za raz voj i Ga ran cij skog fon da Voj vo di ne us pe li smo da pod mla di mo po qo pri vred nu me ha ni za ci ju u Voj vo di ni. Pre de se tak go di na, po qo pri vred na me ha ni za ci ja bi la je sta ra 30 go di na, a da nas je mla |a od 15. Ra du je me na ro ~i to i to {to su i po qo pri vred ni ci ko ji su do {li po trak to re mla di, {to go vo ri da na {e se lo i na {a po qo pri vre da i te ka ko ima ju bu du} nost – ka zao je Paj ti}, na ja vqu ju }i no ve ova kve ak ci je jer po boq {a we i mo der ni za ci ja po qo pri vred ne ma ha ni za ci je do no si bo qu i ve }u pro duk tiv nost. Pod se tio je na to da je Ga ran cij ski fond kroz svo je pro gra me po dr `ao na bav ku oko 900 trak to ra.

Di rek tor „Be lo rus – Agro pa non ke” Dra go qub [vo wa je na gla sio da je ta fa bri ka trak to ra, s be lo ru skim ka pi ta lom, osno va na pre go di nu da na uz po mo} dr `a ve i na ro ~i to Vla de Voj vo di ne. Ide ja je bi la da se naj pro da va ni ji trak to ri pro iz vo de kod nas. Po tom spo ra zu mu, za go di nu je pro iz ve de no oko 500 trak to ra, ko ji su tre ba lo da bu du „po kri ve ni” na {om ro bom iz ve ze nom u Be lo ru si ju. Po [vo wi nim re ~i ma, u to me se i us pe lo jer su u Be lo ru si ju iz ve ze ni som bor ski aku mu la to ri, „Du gi ne” bo je, gu me ni pro fi li fa bri ke iz In |i je, pro iz vo di „Li fa ma” iz Sta re Pa zo ve i pan ~e va~ ko sta klo. Osim to ga, Vla da Voj vo di ne i po kra jin ski fon do vi po mo gli su i u pla sma nu tih trak to ra.

Jo{ de vet „Ha la la” De vet san xa~ kih kom pa ni ja, ko je za jed ni~ ki na stu pa ju na 79. me |u na rod nom po qo pri vred nom saj mu u No vom Sa du, do bi lo je ju ~e ser ti fi kat „Ha lal„.Taj ser ti fi kat do de qu je se pro iz vo di ma ko ji su u skla du s nor ma ma ko je u is hra ni po {tu ju pri pad ni ci islam ske za jed ni ce. Uru ~e wu „Ha lal„ ser ti fi ka ta pri su stvo va la je i di rek tor ka Mi si je ame ri~ ke agen ci je za me |u na rod ni raz voj (USAID) u Sr bi ji Su zan Fric. Ona je iz ra zi la za do voq stvo {to su na ~i we ni va `ni ko ra ci da bi pro iz vo di iz Sr bi je bi li kon ku rent ni na re gi o nal nom i svet skom ni vou.

– Pro ces ser ti fi ka ci je kroz ko ji ste pro {li i ser ti fi ka ti ko je ste za slu ì li po ka zu ju da raz u me te po tre be glo bal nog tr ì {ta kao i o~e ki va wa po tra {a ~a od va {ih pro iz vo da – re kla je Su zan Fric, do da ju }i da se tr ì {te za pro iz vo de s tim ser ti fi ka tom pro {i ru je i za pet mi li o na po ten ci jal nih ku pa ca u su sed nim ze mqa ma. Tro {ko ve pri pre ma kom pa ni ja za ser ti fi ka ci ju po krio je USAID kroz pro je kat ja ~a wa eko nom ske si gur no sti, dok tro {ko ve ser ti fi ka ci je de le kom pa ni je i USAID.

Dr à va sva kom te le tu da je 50 evra, pra se tu pet – Dr à va }e usko ro sub ven ci o- ni sa ti tov te la di s 50 evra i pra sa di s pet evra po gr lu – na ja vio je ju ~e mi ni star po qo pri vre de Du {an Pe tro vi}, re kav {i da se ta me ra do no si da bi bio sma wen uvoz me sa. – Pod sti ca ji vla de za tov gr la sto ke do pri ne }e sta bi li za ci ji do ma }eg tr ì {ta ko jem ne do sta je me sa, a na du è sta ze po mo }i }e ja ~a wu sto ~ar stva kao te me qa na {eg agra ra. Mi ni star je, raz go var ju }i na No vo sad skom saj mu s agrar nim no vi na ri ma iz ino stran stva, pod se tio na to da Sr bi ja o~e ku je pre go vo re s Evrop skom uni jom, i to vr lo br zo po we go vom uve re wu, a ka da je o agra ru re~, ima na ro ~i to ~vr ste ar gu men te. – Po qo pri vre da i pre hram be na in du stri ja u~e stvu ju u BDP-u Sr bi je s 20 od sto, a glav ni ciq na {eg agra ra je po ve }a we pro iz vod we hra ne – po ru ~io je Pe tro vi}, na gla siv {i da je iz voz po qo pri vre de u 2011. po ve }an oko po la mi li jar de do la ra i iz no si tri mi li jar de do la ra. Pe tro vi} je is ta kao da je u po qo pri vre di u pro te kle dve go di ne po ~e lo sko ko vi to po ve }a we iz vo za od po po la mi li jar de do la ra go di {we. Ka da bi smo u ovom tre nut ku ima li 25.000 to na go ve |eg me sa, mo gli bi smo sve iz ve sti, ka zao je on, na po mi wu }i i da je pro iz vod wa mle ka po ve }a na, a po ~eo je i iz voz si ro vog mle ka iz Sr bi je.

Go vo re }i o na va `ni jim pro jek ti ma u agra ru, Pe tro vi} je stra nim no vi na ri ma pre do ~io „naj ve }i na ci o nal ni in fra truk tur ni po sao” – na vod wa va we. On je re kao da se u

U poqoprivredi je u protekle dve godine po~eo skokoviti porast izvoza od po pola milijarde dolara godi{we Sr bi ji tre nut no na vod wa va oko 170.000 hek ta ra, od ukup no 4,2 mi li o na hek ta ra ob ra di ve po vr {i ne, {to je ve o ma ma lo. U na red ne ~e ti ri go di ne za pro je kat na vod wa va wa bi }e iz dvo je no oko pet mi li jar di evra, a od to ga }e za in fra struk -

OR GAN SKU HRA NU ZA NEM CE IMA MO

[an sa u so ji, du ru mu, ku ku ru zu {e }er cu... Pre la skom s kon ven ci o nal ne na or gan sku pro iz vod wu, voj vo |an ski po qo pri vred ni ci bi mo gli ostva ri ti zna ~a jan pro fit na evrop skom tr ì {tu. Ma la ga zdin sta va, ka kvih je u Voj vo di ni mno go, mo gu} nost za bo qu za ra du mo gla bi po tra ì ti u or gan skoj pro iz vod wi so je, ì ta, po vr }a, po ru ~e no je s ju ~e ra {weg sku pa o or gan skoj pro iz vod wi, ko ji je na No vo sad skom saj mu or ga ni zo vao VIPfond. Pred sed ni ca Na ci o nal ne aso ci ja ci je za or gan sku pro iz vod wu “Ser bia or ga ni ca” Na da Mi {ko vi} re kla je da u Sr bi ji pred wa ~e ga zdin stva ko ja ima ju do tri hek ta ra ze mqi {ta, ko ja mo gu ostva ri ti ogro man pro fit pre la skom na or gan sku pro iz vod wu. – To je put ko jim mo è mo i}i. Po treb no je sa mo da se pro iz vo |a ~i udru è da bi za jed no iza {li u

su sret ogrom noj tra `wi za or gan skim pro iz vo di ma na svet skom tr ì {tu – re kla je Na da Mi {ko vi} na VIP-ovom sku pu “Mo gu} nost iz vo za or gan skih kul tu ra u Ne ma~ ku”. Di rek tor tog fon da Bra ni slav Bu gar ski re kao je da or gom ne {an se po sto je u or gan skoj so ji, du rum p{e ni ci, ku ku ru zu {e }er cu i pa pri ci, a ciq VIP-fon da je da po mog ne pro iz vo |a ~i ma da pla si ra ju ro bu na dru ga tr ì {ta i ima ju bo qu eg zi sten ci ju. – Mi ni star stvo po qo pri vre de ima sti mu la ci je po hek ta ru se tve ne je di ni ce, a na ja vqe ni su i pod sti ca ji za na vod wa va we i ob no vu me ha ni za ci je, {to }e po spe {i ti or gan sku pro iz vod wu – oce nio je Bu gar ski, i do dao da sve {to pro iz ve de mo mo è mo i da pro da mo. On je na veo da po qo pri vred ni ci u Voj vo di ni ra de po teh no lo gi -

ja ma ne ma~ kog part ne ra, ko ji i nad zi re pro iz vod wu i iz voz ro be na ne ma~ ko tr `i {te, gde su ce ne or gan skih pro iz vo da i do 30 po sto vi {e u od no su na kon ve ci o nal nu pro iz vod wu. Di rek tor ne ma~ ke aso ci ja ci je po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a „Eko lend„ Ru dolf Bu ler re kao je da to udru `e we oku pqa 3.000 pro iz vo |a ~a u Ne ma~ koj, In di ji, Ru mu ni ji i Sr bi ji i ~lan je Me |u na -

tur ni deo si ste ma na vod wa va wa oti }i oko 1,1 mi lion. – Dru gi ve li ki pro je kat je iz grad wa in te lek tu al ne in fra struk tu re. Za po sli li smo vi {e

rod ne fe de ra ci je po kre ta za or gan sku po qo pri vre du (IFO AM). – Mi ot ku pqu je mo or gan ske pro iz vo de od lo kal nih far me ra i pro da je mo ih u Ne ma~ ku. Ima mo svog in `e we ra ko ji ob u ~a va far me re za or gan sku pro iz vod wu po na {oj teh no lo gi ji – re kao je Bu ler, na vo de }i da je tre nut no u Sr bi ji za stu pqe na pro iz vod wa or gan ske pa pri ke ko ja se u pra hu pro da je na tr `i {tu Ne ma~ ke, na ko jem je go di {wi pro met or gan skih pro iz vo da u stal nom po ra stu i 2010. je iz no sio oko {est mi li jar di evra. Na ju ~e ra {wem sku pu je iz net po da tak da u Voj vo di ni ima 2,4 mi li o na hek ta ra ob ra di vih po vr {i na i da je u vla sni {tvu fi zi~ kih li ca oko dva mi li o na, zbog ~e ga su po qo pri vred na ga zdin stva usit we na i sve ma we kon ku rent na u kon ve ci o nal noj pro iz vod wi. S. G.

od 1.700 in `e we ra po qo pri vre de, a sva ki od wih sa ve tu je oko 200 ga zdin sta va, od no sno vi {e od 300.000 po ro di ca u 4.000 na se qe nih me sta. Ciq je da sva ki far mer za ra di vi {e, kao i da se is pra ti i na oku dr `i sva ki po tro -

{e ni di nar iz agrar ne ka se – na gla sio je on. Ka ko je re kao, ge ne ral ni pro blem u po qo pri vre di je ne do sta tak go to vog nov ca, zbog ~e ga je re sor no mi ni star stvo re gre si ra lo go ri vo za ovo go di {wu se tvu i obez be di lo oko tri mi li jar di di na ra iz bu xe ta. Pe tro vi} je na veo ta ko |e da je u 2011. bi lo 18 mi li jar di di na ra pod sti ca ja na 1,2 mi lion hek ta ra ob ra di ve po vr {i ne, a ove 20 mi li jar di. On je upo zo rio na to da }e Mi ni star stvo stro go kon tro li sa ti da li je 12.500 di na ra sub ven ci ja po hek ta ru is ko ri {}e no na pra vi na ~in, i do dao da je ove go di ne uve de na no vi na – „re fe rent ni pri nos”. Uko li ko se usta no vi da no vac od sub ven ci ja ni je utro {en na pra vi na ~in, po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i }e mo ra ti da ga vra te, upo zo rio je Pe tro vi}. Agrar ne no vi na re iz ino stran stva ugo sti lo je Udru è we no vi na ra za po qo pri vre du „Agro pres” uz po dr {ku Mi ni star stva po qo pri vre de i tr go vi ne i Pri vred ne ko mo re Sr bi je. To kom bo rav ka u Sr bi ji po se ti }e Be o grad, No vi Sad, Va qe vo, [a bac, Be ~ej, Sta ru Pa zo vu i ê la re vo. Obi }i }e i fa bri ku „So ja pro tein”, „Agro pro met Be ~ej”, far mu svi wa „Na pre dak AD”, vo} wak „Del ta agra ra” u ê la re vu i „[a ba~ ku mle ka ru”, a u ma na sti ru Le li} kod Va qe va mo }i }e da sa zna ju vi {e o pro iz vod wi me da u ma na sti ru. S. Glu {~e vi}

Ki {a do bro do {la u Ba na tu – Po qo pri vred ni ci mo gu bi ti za do voq ni sta wem svih use va na te ri to ri ji ki kind ske op {ti ne, ka ko pro le} nih, ta ko i ja rih – ka è stru~ ni sa rad nik Po qo pri ved ne stru~ ne slu `be Ki kin da Zo ran Si mi}. U ki kind skoj op {ti ni p{e ni ce, ko ja je ~i ta ve zi me bi la na mi ni mu mu za li ha vla ge, ima na de se tak hi qa da hek ta ra, {to je pet po sto ma we od vi {e go di {weg pro se ka. – Pa da vi ne u to ku pro te klog me se ca, ko je su u pro se ku iz no si le 60 mi li me ta ra po kva drat nom me tru, po go do va le su i ubla ì le sta we u ko jem je p{e ni ca bi la – na veo je Si mi}. – Ipak, ne do sta tak vla ge uti ca }e na vr hun ske pri no se p{e ni ce ove go di ne. Ja ri je ~am za sno van je na ne ko li ko sto ti na hek ta ra i u je do brom sta wu. Le po je iz bo ko ren i mo è mo o~e ki va ti do bre pri no se. Po we go vim re ~i ma {e }er na re pa je ta ko |e u do brom sta wu, a u

ki kind skoj op {ti ni ni je bi lo ve }ih pro ble ma s iz mr za va wem te kul tu re. [e }er na re pa je u fa zi ~e ti ri do pet li sto va i uko li ko po qo pri vred ni ci bu du uni {ta va li ko rov, mo gu o~e ki va ti do bre re zul ta te. – Ku ku ru zu su po go do va le vi so ke tem pe ra tu re, kao i sun co kre tu. Je di no su pri me }e ne ma we {te te ko je su na ne li ze ~e vi – ka `e Si mi}. – Se tva ku ku ru za i sun co kre ta je u to ku te se jo{ uvek ne zna ju ko na~ ne po vr {i ne pod ovim biq ka ma. Po qo pri vred ni ci su ove go di ne bi li za in te re so va ni za se tvu so je, ko je u ata ru ima vi {e ne go ra ni jih go di na i za sa |e na je na 1.500 hek ta ra. Si mi} sa ve tu je po qo pri vred ni ci ma da obra te pa `wu na p{e ni cu ko ja je u fa zi kla sa wa, te je neo p hod na za {ti ta pe sti ci di ma i in sek ti ci di ma ra di o~u va wa tre nut nog po ten ci ja la. A. \.

TAK MI ^E WE U KA RA O KA MA

KWI @EV NI CI U DU NAV SKOJ 1

R{um kao bi bli o te kar Kwi `ev ni ci Danica Vujkov i Qubivoje R{umovi} da nas u 12 ~a so va bi }e go sti - bi bli o te ka ri na ode qe wu „\u ra Da ni ~i}” Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. Oni }e ~la no vi ma pre po ru ~i va ti kwi ge i raz go va ra ti sa wi ma o kwi `ev no sti. Sva ki po se ti lac do bi }e kwi gu na po klon. A. J.

Naj bo qi pe va~ pu tu je u Prag Tak mi ~e we u pe va wu ka ra o ka „Sta ro pra men ka ra o ke iza zov„ odr `a }e se su tra u 20 ~a so va u ka feu „Aj ri{ pab„. Vo di teq ka pro gra ma je Marija Kilibarda, a pu bli ka }e ima ti ulo gu jed nog ~la na `i ri ja i apla u zom }e u~e stvo va ti u pro gla {e wu po bed ni ka. „Sta ro pra men ka ra o ke ka ra van„ pro }i }e kroz 15 gra do va Sr bi je, a po bed ni ci grad skih tak mi ~e wa pla si ra }e se u na ci o nal no

fi na le, ko je }e se odr `a ti u ju nu. Po bed nik na ci o nal nog tak mi ~e wa u pe va wu ka ra o ka kao na gra du }e do bi ti usa vr {a va we gla sa u {ko li pe va wa Aleksandre Radovi}. Po bed ni ci grad skih tak mi ~e wa osvo ji }e ~e tvo ro dnev ni put u Prag za dve oso be, uz po se tu Sta ro pra men mu ze ju. Za ni mqi ve na gra de pred vi |e ne su i za dru go pla si ra ne i tre }e pla si ra ne tak mi ~a re. J. Z.

Novosadska sreda16.maj2012.

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Be ba, skup pro je kat

i we ni ca je da se mla di pa ro vi sve re |e od lu ~u ju da ima ju po tom stvo, a svi su sa gla sni u to me da dr à va sa mo de kla ra tiv no pod sti ~e na ta li tet i bo ri se pro tiv be le ku ge, jer ce ne su tu da to de man tu ju. Ume sto obe }a wa o uki d a w u po r e z a na be b i opre mu, gle ~u da pre pla vio nas je jo{ je dan ta las po sku pqe wa neo p hod nih stva ri za be bu. Ka da se pri me ti da je be bi opre ma- ko ju je neo p hod no ob na vqa ti mal te ne sva kih me sec da na- sku pqa od stva ri za od ra sle, ja sno je da pro se~ na pla ta ni je do voq na za ne iz be `ne tro {ko ve ro di teq stva. Ra ~u ni ca po ka zu je da je sa mo za naj o snov ni ju be bi opre mu neo p hod no iz dvo ji ti od 30.000 do 60.000 di na ra, a to de fi ni tiv no ni je pod strek bu du }im ro di te qi ma. Oni ko ji ne iz mer no è le da is ku se ovu naj sre} ni ju ì vot nu ulo gu do vi ja ju se na raz ne na ~i ne, po zajm qi va wem ili na sle |i va wem stva ri od pri ja te qa i rod bi ne, dok dru gi od pre ra ~u na va wa i bri ge da li }e no vo ro |en ~e tu us pe ti da pri u {te osnov ne po trep {ti ne ~e ka ju ne ka bo qa vre me na... I. Dra gi}

V remeploV

Glad mo ri la grad U „Serb skim na rod nom no vi na ma”, ko je su iz la zi le u Pe {ti, 16. maja 1847. ob ja vqen je opis gla di te go di ne u No vom Sa du. Iz me | u osta l og je pi s a lo:”Pre ko zi me smo se do sta sre} no pro vu kli...kad na je da red ova he vet (avet) i na na {i vra ti kuc ne, i nas naj go ru ~o ve ~an sku nu `du, glad, ose ti ti ~i ni: ì to na je da red za tri da na za 20 fo rin ti na 32, a dru ga 24 sa ta na 36 fo rin ti pe {tan ska me ri ca sko ~i... Ve li ki stra ob u zme sve ì te qe ka da se glas raz ne se, da se sva ko me sto za tvo ri lo i da iz vo è we (h)ra ne ni je do zvo qe no...Slav n i Ma g i s trat, ova kvim do ga |a ji ma ustra {en, dao je svu ov de na la ze }u ra nu po pi sa ti...” N. C.

U PE TAK, TA^ NO U POD NE NA TR GU SLO BO DE

Hi qa du ma tu ra na ta ple sa }e kva dril

Ovo go di {wa ma tu rant ska pa ra da odr `a }e se u pe tak, u 12 ~a so va na Tr gu slo bo de, gde }e u~e ni ci za vr {nih raz re da no vo sad skih sred wih {ko la, kao i pret hod nih go di na, ple sa ti kva dril. Ple sni klub „Bo le ro”, ko ji {est go di na za re dom or ga ni zu je ovu ma ni fe sta ci ju, po zi va ma tu ran te da do |u su tra u 20 ~a so va na pla to Spen sa, ka ko bi uve `ba li kva dril i odr `a li ge ne ral nu pro bu. Pre ma pro ce na ma or ga ni za to ra, me |u na rod na ma ni fe sta ci ja „Ples sa Evro pom - ma tu rant ska pa ra da 2012”, u No vom Sa du }e oku pi ti pre ko hi qa du ma tu ra na ta. J. Z.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SRE] NI LI STI] UPLA ]EN U KI SA^ KOJ 51, U KWI @A RI „NA [A TAJ NA”

Lo to No vo sa |a ni nu do neo po la mi li o na evra Naj sre} ni ji No vo sa |a nin u pe tak je u igri na sre }u Lo to 7 od 39 iz vu kao Lo to xo ker pre mi ju. Ta ko je za 90 di na ra, ko ji ma je upla tio po jed nu Lo to kom bi na ci ju, Lo to plus i Xo ker, do bio bo gat stvo vred no bli zu 57 mi li o na di na ra. Na uplat nom me stu ovog mi li on skog li sti }a u kwi `a ri „Na {a taj na” u Ki sa~ koj uli ci 51 ot kri va wem ove in for ma ci je na pra vi li smo ma lu po met wu i iza zva li zgle da we pri sut nih mu {te ri ja. - Pa to ni je mo gu }e! Ka ko mi se ni ko ni je po hva lio? - bi la je pr va re ak ci ja vla sni ce, a ujed no i pro da va ~i ce ove kwi `a re Svetlane [ulovi}.- Ov de ja ko ma lo qu di upla }u je li sti }e na sre }u, jer smo to uve li tek pre dve ne de qe, znam sve qu de ko ji upla }u ju i ko li ko upa }u ju. Mo ra }u ma lo da raz m i s lim ko se ovih da n a pri ta jio.

Sve tla na [u lo vi}- li sti} pro da la, do bit ni ka ne zna Ov de je upla }en Lo to yo ker

Iako na ula sku u kwi `a ru is pi sa na mu dra iz re ka fran cu ske kwi `ev ni ce @or` Sand „Onaj ko je iz gu bio sr ce, iz gu bio je sve” ubr zo je glav na te ma po stao

no vac. Uz uz da he, mu {te ri je su se vra }a le u pro {lost i pri po ve da le ka ko bi, da su oni ko jim slu ~a jem do bit ni ci, pa lo ~a {}e we ~i ta vog kom {i lu ka, a

po go vo to vla sni ce kwi `a re. Ovo je pet na e sti Lo to Xo ker do bi tak na ko ji se ~e ka lo 251 dan i pred sta vqa dru gi po ve li ~i ni do bi tak od ka da je ova igra

uve de na 2009. go di ne. Kwi `a ra „Na {a taj na” mo `da po sta ne i jed no od onih ta li~ nih me sta za lo to igra ~e. Jed nom se ba{ po sre }i lo. A. L.

PO [TI NA GRA \E VI NA PO SLE 23 GO DI NE ^E KA WA BI ]E ZA VR [E NA ZA GO DI NU I PO

Ve~ no gra di li {te u cen tru po sta je zgra da Grad wa Po {ti ne zgra de u cen tru, na Po zo ri {nom tr gu, na sta vqe na je po sle 23 go di ne, a u pla nu je da se pr vo is pum pa vo da iz po dru ma i pro me ni krov, ko ji je do tra jao i pro ki {wa va. Po ~e tak ra do va ob i {li su ju ~e gra do na ~el nik Igor Pavli~i}, di rek tor JP PTT sa o bra }a ja Sr bi ja Goran ]iri} i ge ne ral ni di rek tor pred u ze }a „Ateks in vest” Marko ]ulibrk. Pa vli ~i} je re kao da su

na kon raz go vo ra sa di rek to rom Po {te po sti gli do go vor. - Na |e no je prav no re {e we, su in ve sti to ri su se do go vo ri li i grad wa objek ta je na sta vqe na. U in te re su gra da je da se re {i pro blem s ovom zgra dom, ko ja je go di na ma bi la ste ci {te qu di ko ji tu ne pri pa da ju - re kao je Pa vli ~i}. Pre ma re ~i ma Go ra na ]i ri }a, na kon du go traj nih raz go vo ra Po {ta Sr bi je, Ban ka Po {tan ska

deo }e do bi ti Po {ta i Po {tan ska {te di o ni ca, a deo }e pri pa sti in ve sti to ru - re kao je ]i ri}. Pr vo bit ni ugo vor o iz grad wi ove zgra de pot pi san je 1988. go di ne iz me |u Po {te Sr bi je, Po {tan ske {te di o ni ce i pred u ze }a „In vest dom”. Na kon fi nan sij skih pro ble ma i iz la ska „In vest do ma„ iz part ner stva, kao tre }i su in ve sti tor u po sao je u{ao „Ateks in vest”. Di rek tor ovog pred u ze }a Mar ko ]u li brk je re kao da vred nost in ve sti ci je jo{ ni je pro ce we na, jer se mo ra ju re no vi ra ti ve} po sto je }i de lo vi objek ta, ko ji su na kon ni za go di na u lo {em sta wu. -Fir ma “Ateks”, ~i ji je {te di o ni ca i „Ateks vla snik jed na ita li jan in vest„ pot pi sa li su ska fir ma, bi la je u po Po {ta Sr bi je, Ban ka Po {tan ska ugo vor o na stav ku tra zi za po slov nim pro {te d i o n i c a i „Ateks in v est”pot p i s a l i grad we, a za vr {e tak sto rom, u kom bi otvo ri ugo vor. Ju ~e na sta vqe ni ra do vi, ra do va pla ni ran je za la rob nu ku }u. Ovaj obje go di nu i po da na. kat nam se do pao i tu }e fi nan si jer je “Ateks in vest”, ko ji }e tu - O~e ku je mo da }e otvo ri ti rob nu ku }u i do bi ti deo zgra de mo otvo ri ti na {e pro mo za go di nu i po da na dav ni ce. Pre ma ugo vo ru, zgra du za vr {i ti i to pri pa {}e nam ne ko li ko obe }a va mo svi ma i gra do na ~el ni - za uz vrat }e do bi ti deo zgra de. Ve - sto ti na kva dra ta u su te re nu, pri ku i gra |a ni ma No vog Sa da. Ugo - {ta ~e wem su utvr |e ni od no si u ze mqu i spra tu zgra de. Obje kat bi vor je na pra vqen ta ko da }e ra do - kva dra tu ri ~i ta vog pro sto ra. Na tre ba lo sle de }e go di ne da bu de ve fi nan si ra ti „Ateks in vest”, a ovaj na ~in bez di na ra ula ga wa otvo ren- re kao je ]u li brk. N. R.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda16 . maj2012.

dnevnik

PRVA FAZA KASNI ZBOG URE\EWA TERENA

Azil za pse kra jem ju na Pr va fa za iz grad we azi la za pse lu ta li ce, ko ji se pra vi u bli zi ni Ra fi ne ri je, bi }e go to va kra jem ju na, a ne u ma ju ka ko je ra ni je na ja vqi va no. Za vr {e tak ove fa ze, ko ja pod ra zu me va iz ra du bok so va, ka sni zbog ra do va na pri pre mi, na si pa wu i ni ve li sa wu te re na gde }e se na la zi ti ovaj cen tar za na pu {te ne `i vo ti we. Ka {we we sa ovom pri pre mom us po ri lo je i pred u ze }e „Slo van pro gres” iz Se len ~e, ko je je za du `e no za iz ra du bok so va. Iz Za vo da za iz grad wu gra da smo sa zna li da ra do vi tre nut no

te ku pla ni ra nom di na mi kom i da }e 120 bok so va bi ti go to vo za me sec i po da na. - Za vr {et kom pr ve fa ze iz grad we stvo ri }e se osnov ni uslo vi da azil po~ ne da ra di - re kla je vr {i lac du `no sti di rek to ra ZIG Mir ja na De ja no vi}. - Ovi uslo vi pod ra zu me va ju za vr {e nu kom plet nu ko mu nal nu in fra struk tu ru, a bi }e po sta vqe na i pri vre me na ve te ri nar ska sta ni ca. Ka ko smo sa zna li, za za vr {e tak azi la ni je obez be |en no vac.

- Za za vr {e tak azi la, ko ji pod ra zu me va iz grad wu dru ge fa ze, Pro gra mom ure |i va wa gra |e vin skog ze mqi {ta za 2012. go di nu ni su obez be |e na sred stva. U apri lu ZIG je kon ku ri sao kod Fon da za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di ne u iz no su od 40 mi li o na di na ra, ka ko bi azil bio za vr {en {to pre - re kla je De ja no vi}. Vred nost pr ve fa ze ra do va iz no si 25.248.000 di na ra, a u 120 bok so va mo }i }e da sta ne oko 400 pa sa. N. R.

TRE]I KRUG IZDAVAWA LOKALA NA [TRANDU

U po nu di jo{ sa mo ~e ti ri pro sto ra „Grad sko ze le ni lo” je ras pi sa lo tre }i krug kon kur sa za iz da va we lo ka la i po slov nih pro sto ra na [tran du za let wu se zo nu, a u po nu di su osta la jo{ sa mo dva ki o ska, pro stor za pro da ju ku ku ru za i ko ki ca i vo de ni to bo gan na {pi cu ku pa li {ta. Pr vi ki osk na la zi se kod te re na za mi ni golf, ba {ta je ve li ~i ne 125 kva drat nih me ta ra i we go va po ~et na ce na je 300.000 di na ra. Dru gi se na la zi na is toj lo ka ci ji, sa istom po vr {i nom ba {te, s tim da je we go va po ~et na ce na iz da va wa 200.000 di na ra. Za ove ki o ske se pod no si je din stve na pri ja va za kon kurs na osno vu ~e ga se za kqu ~u je je dan ugo vor o za ku pu dva pro sto ra. U po nu di je i pro stor za pro da ju ko ki ca i ku ku ru za ko ji se na la zi le vo od cen tral nog pla toa, a

we go va po ~et na ce na je 100.000 di na ra. Po ~et na ce na iz da va wa pro sto ra na {pi cu na ko me se na la zi to bo gan je, ta ko |e, 100.000 di na ra. Kon kurs na do ku men ta ci ja se mo `e pre u ze ti u pro sto ri ja ma „Ze le ni la” na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 25/1 u kan ce la ri ji broj 29 rad nim da ni ma od 10 do 14 ~a so va, do ne de qe 20. ma ja, uz do kaz o upla ti ot ku pa kon kurs ne do ku men ta ci je. De po zit za u~e {}e na kon kur su za za kup po slov nih pro sto ra iz no si 50 pro ce na ta od po ~et ne ce ne objek ta za ko ji se kon ku ri {e, a u slu ~a ju od u sta ja wa, on se ne vra }a. Za tvo re ne po nu de, sa do ka zom o upla ti de po zi ta, pre da ju se li~ no, rad nim da nom, od 10 do 14 sa ti do 20. ma ja na po me nu tu adre su „Grad skog ze le ni la”. B. M.

ZBOG UNI[TAVAWA KLUPA, ^ESMI, KANTI ZA SME]E I KRA\E [AHTOVA

De struk tiv ni ko {ta ju mi lion evra Zbog uni {ta va wa klu pa, ~e smi, kan ti za sme }e, lo mqe wa gra wa, kra |e {ah to va i zna ko va, sva ke go di ne iz grad ske ka se na po prav ke uni {te nog ode oko mi lion evra. Ras tu ra we i kra |a grad ske imo vi ne zna ~aj no op te re }u ju bu xet, a ka ko nam ka `u u jav nim pred u ze }i ma, van da li ma i lo po vi ma

JEDINSTVEN FILMSKI FESTIVAL U KCNS-u

Do ku men tar ci o pra vi ma ì vo ti wa i eko lo gi ji Film ski fe sti val „@i vo me so” po ~i we su tra u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, a to kom tri fe sti val ske ve ~e ri 17, 18 i 20. ma ja, bi }e pri ka za no bli zu tri de set do ku men tar nih fil mo va ko ji se ba ve te ma ma ve ge ta ri jan stva, ve gan stva, pra vi ma ì vo ti wa i eko lo gi jom. Ured nik fe sti va la Pre drag Ra va ka è da }e gle da o ci bi ti u pri li ci da vi de krat ko me tra `ne i du go me tra `ne, ma hom do ku men tar ne fil mo ve ino stra nih auto ra, ko ji se ne mo gu vi de ti na te le vi zi ji. Upra vo zbog to ga, gra |a ni su ret ko u pri li ci da se upo zna ju s pra vi ma ì vo ti wa, raz li ~i tim va ri jan ta ma bez me sne is hra ne i o~u va wem ì vot ne sre di ne -

obla sti ma ko je su ne ras ki di vo po ve za ne. - Pr vog da na fe sti va la, u 19 ~a so va or ga ni zo va na je tri bi na na ko joj }e go vo ri ti Ma ri na Gru bi} du go go di {wi ak ti vi sta za bor bu za pra va ì vo ti wa i vla snik je di nog ve gan skog re sto ra na u gra du Ste fan Po po vi}. Oni }e go vo ri ti o pra vi ma, ali i ne mi lo srd noj eks plo a ta ci ji ì vo ti wa, o ve ge ta ri jan stvu i ve gan stvu, kao i o eti~ kim i zdrav stve nim aspek ti ma bez me sne is hra ne ob ja sni la je se lek tor ka fe sti va la Ma ja Vu~ ko vi}. Pro jek ci je }e se odr à va ti u bi o sko pu Kul tur nog cen tra No vog Sa da, od 19 ~a so va, a ulaz je bes pla tan. J. Zdjelarevi}

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„@e qa i za po vest” No re Ro berts Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge „@e qa i za po vest” No re Ro berts u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Ne ka da dav no, jo{ u {ko li, Iv Ha mil ton bi la je

za qu bqe na u prin ca Alek san dra. We go vo kra qev sko vi so ~an stvo bi lo je mo} no, su zdr à no i za vo dqi vo — i bi lo je o~i gled no da mu se Iv ne svi |a. Me |u tim, da nas je Iv pod jed na ko za no sna, iz u zet na è na, a Aleks ù di da joj do ka è da je on za pra vo sve ono {to bi ikad mo gla da po è li od mu {kar ca — u ovoj kla si~ noj qu bav noj pri ~i No re Ro berts, ne pri ko sno ve ne best se ler autor ke ko ja je pro gla {e na jed nom od „omiqe nih spi sa te qi ca da na {wi ce“. A. Va.

SPS: Po dr {ka ~la no vi ma FK „Ajaks” Po d r { ku ~la n o v i m a Fud bal skog klu ba “Ajaks” upu tio je ju ~e od stra ne Grad skog od bo ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je. „Mi smo uvek na stra ni de ce i onih ko ji ra de sa de com i uvek }e mo po dr `a va ti sve ko ji su sprem ni da svo je zna we i ve {ti ne ne se bi~ no po de le sa mla |im

ge ne ra ci ja ma. Ovaj klub ima na {u pu nu po dr {ku„ ka `e se u sa op {te wu so ci ja li sta. Fi nan sij ski pro ble mi ne sme ju se is pre ~i ti iz me |u de ce i spor ta ko jim se ba ve i tu ne sme bi ti ni ka kve dis kri mi na cij po osno vi po la, ra se re li gi je imo vin skog i so ci jal nog sta tu sa, po ru ~u je SPS. A. L.

Pe sme Ma je Fa mi li} Pro mo ci ja kwi ge pe sa ma „]up na da wa” (Kho ro aù }a ri ma sko) Ma je Fa mi li} bi }e odr à na ve ~e ras u 19 ~a so va u î ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke. U~e stvu ju Ma ri ja Alek san dro vi}, Sr bo slav Vuk san, @eq ka Je li} i autor ka. G. M.

je i po red pred u zi ma wa bez bed no snih me ra i upu }i va wa mno go broj nih ape la, vr lo te {ko sta ti na put. Go to vo sva ko dnev no se uni {ta va ju de~ ja igra li {ta, kra du sliv ni ci, zna ko vi, re {et ke, uni {ta va ju po sa |e ne mla di ce dr ve }a, ~u pa cve }e i stva ra ju di vqe de po ni je. Go di {we se ukra de na de se ti ne sto ti na po klo pa ca i re {et ki sa sliv ni ka na pod ru~ ju No vog Sa da i to iz i sku je mi li on ske ras ho de, ka è za na{ list port pa rol u Jav nom ko mu nal nom pred u ze }u „Vo do vod i ka na li za ci ja” Da vor San tra~. Sa mo je u fe bru a ru ove go di ne po kra de no je po klop ca sa de se ti na {ah to va i ski nu te su sliv ni~ ke re {et ke na de se tak me sta u gra du. - Po red po sta vqa wa no vih za {tit nih po klo pa ca sa kqu ~e vi ma, ko je je te è ski nu ti, re {e we pro ble ma je ste u uvo |e wu ve }ih ka zni za po ~i ni o- ce, ali i ot ku pqi va ~e se kun dar nih si ro vi na – ka è Da vor San tra~. - Sa ovim se „Vo do vod i ka na li za ci ja” bo ri go di na ma, ali bez u spe {no, jer ne ma nad le `no sti, osim

No se ba {ten ski i krup ni ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Ru men ki, Saj lo vu, Adi ca ma, Avi ja ti ~ar skom na se qu i Gr ba vi ci, a su tra u Srem skoj Ka me ni ci, Le din ci ma i Bu kov cu. Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va. Kon t ej n e r i za od l a g a w e krup n og ot p a d a bi } e po s ta -

vqe ni do pet ka u Me snoj za jed ni ci „Pe tro va ra din”, na uglo vi ma uli ca Pa tri jar ha Ra ja ~i }a i [e no i ne, Fru {ko gor skog od re da i Blo ka 8, u Uli ci Jo va na Mo na ster li je kod tra fo sta ni ce, u Pre ra do vi }e voj uli ci kod okret ni ce auto bu sa i u Bo `i da ra Axi je kod pru `nog pre la za u Sa do ve. A. L.

VE^ERAS U „PROMETEJU”

Sve ~a nost u ~ast Bran ka Ra di ~e vi }a Po vo dom 165-go di {wi ce {tam pa wa pr ve kwi ge Bran ka Ra di ~e vi }a „Pe sme” su tra }e u 19.30 sa ti u Sa lo nu „Pro me te ja”, Trg Ma ri je Tran da fil 11, bi ti odr `an sve ~a ni pro gram „Ao, `it ku, moj pre le pi san ~e...” U~e stvu ju pe sni ki wa i pe va ~i ca Qi qa na Pe tro vi},

dram ski umet ni ci So wa Mla de nov i Bo {ko Pe trov i ra ni ji do bit nik na gra de „Stra `i lo vo” Mi lan Ra kuq. Bi }e pred sta vqe ne i no ve kwi ge Bran ko vog ko la „I{ ~e zli cvet” Bo ri sla ve Dvo ra nac i „Me lem-pe sme”Du brav ke Mi len ko vi}. G. M.

^ITAOCI PI[U SMS

Fo to: S. [u {we vi}

da za me ni ukra de ni po klo pac po pri ja vi gra |a na. Pre ma we go vim re ~i ma, {te ta je da le ko ve }a uko li ko se ne ko od su gra |a na po vre di ako upad ne u {aht ili uni {ti auto mo bil zbog lo po va. - Naj dra sti~ ni ju slu ~aj de sio se u ma ju pro {le go di ne ka da su to kom jed nog vi ken da po kra li go to vo sve po klop ce {ah to va u uli ca ma Bo re Stan ko vi }a, \o ke Mi -

ja to vi }a, Qer mon to vqe voj, kao i u de lu Pri mor ske uli ce, ~i me je bi la ugro `e na bez bed nost sta nov ni ka tih uli ca. Gra |a ni ma u ova kvim si tu a ci ja ma pre o sta je da, uko li ko pri me te da ne do sta je po klo pac ili re {et ka sa sliv ni ka, pri ja ve slu ~aj ko mu nal noj in spek ci ji ili slu `bi „Vo do vo da i ka na li za ci je„ na broj te le fo na 0800 333 021 – za kqu ~io je sa go vor nik. Q. Nato{evi}

O pro gra mi ma i pro jek ti ma po mo }i Ro mi ma Tri bi na po vo dom pred sta vqa wa pro jek ta i pro gra ma ko ji pru à ju po dr {ku Ro mi ma u obla sti obra zo va wa, za po {qa va wa i sta no va wa odr à }e se da nas od 12 ~a so va u Osnov noj {ko li „Veq ko Vla ho vi}” u [an ga ju. Na tri bi ni }e go vo ri ti di rek tor ka {ko le Na ta {a Vu ja no vi} \u mi}, dr àv na se kre tar ka Mi ni star stva za qud ska i ma win ska pra va, dr àv nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Sla vi ca De ni}, di rek tor Kan ce la ri je za in klu zi ju Ro ma Vla de AP Voj vo di ne Du {ko Jo va no vi}, pred sed nik Sa ve ta za in te gra ci ju Ro ma u AP Voj vo di ni Pe tar Ni ko li} i di rek tor ka pro gra ma sti pen di ra wa rom skih sred wo {ko la ca Dra ga na Di mi trov. B. M.

U SPOMEN-ZBIRCI PAVLA BEQANSKOG

Po ro di~ na {et wa kroz ko lek ci ju Spo m en-zbir k a Pa v la Be qan skog, po vo dom obe le `a va wa Me |u na rod nog da na po ro di ce po kla wa no vo sad skim po ro di ca ma obi la zak mu ze ja i upo zna va we s umet ni~ kim de li ma iz ko lek ci je Pa vla Be qan skog. Ku sto si spo men-zbir -

ke pre do ~i }e ro di te qi ma i pe da go {ki rad u Spo men-zbir ci, u okvi ru ko ga se or ga ni zu ju ra zno vr sne de~ je ra di o ni ce. Obi la zak mu ze ja or ga ni zo van je da nas, u ~e ti ri ter mi na - 11, 13, 15 i 17 ~a so va, a ulaz je bes pla tan. J. Z.

065/47-66-452

Su ve ni ri tu ri sti ma ne vi dqi vi Su ve nir ni ca na Ke ju ne ra di, a bi lo bi in te re sant no vi de ti ka ko je i{la pro da ja su ve ni ra i ka da je ra di la. Ovaj sta kle ni ka vez, u ko ji je dva u|e pro da vac, a tu ri sta ni ti mo `e da u|e, ni ti mo `e da vi di su ve ni re kroz onaj otvor za raz gle da we, je ne hu man u bi lo ko je do ba go di ne. Ne ko, ko ne ma poj ma ka ko pro dav ni ca su ve ni ra tre ba da iz gle da, od lu ~io je da ovaj pro je kat iza be re. Kao i obi~ no gra |a ne ni ko ni {ta ne pi ta. 063/5878.. * * * … „Su ve nir ni ca na Ke ju ne ra di!” A ja pi tam: „Ka da je su ve nir ni ca ra di la?!” S’po {to va wem! 063/5230… * * * Od ok to bra do de cem bra sam u vi {e na vra ta po zi vao “Grad sko ze le ni lo” na Li ma nu, mo le }i da

po {a qu eki pu da ore ù i sre de ra sti we ko je se pre tvo ri lo u xun glu, a na la zi se u Bal za ko voj 69 i 73. Se dam obe }a wa da }e do }i. Na ma jo{ uvek ra ste i bu ja xun gla, raz mno à va ju pa co vi i zmi je, a o ko mar ci ma i osta lim kr vo pi ja ma ne ka osta ne za dru gi put. Sva ka ~ast na pra znom obe }a wu. 064/1715... * * * Idem iz tre }e sme ne bi ci klom i be ìm u ka nal da bi ba ha ti vo za~ GSP pro {ao pre {av {i na mo ju tra ku. Se dam sa ti, auto bus 14 za Saj lo vo. Val da mu ma la pla ta, pa ner vo zan. Po sle ku ka ju ka da ih ne ko na pad ne. Sra mo ta! Raj ko Ve ter nik 061/7238... * * * @a lost ili àl za pro {lim vre me ni ma zo ve se no stal gi ja. Ja sam no stal gi ~ar za mo jim „Rad -

ni~ kim”, sa da {wim F.K. „No vim Sa dom”. Po ~eo je zad wih go di na da gu bi sve ono {to ga je ne ka da kra si lo i svr sta va lo u uzo ran sport ski ko lek tiv. Ali, po ja vi li su se spa si o ci po slov ni qu di, a pla no vi, obe }a wa su se br zo ras pr {i li. Osta lo je isto si vi lo, tri bi ne, zid ko ji pre ti da ne ko ga usmr ti i na kra ju eki pa. Sve pod se }a na sce na rio „Stra `i lo vo Mi lan”. Go di nu da na gla dac i na kra ju ja dac. I u F.K. „No vom Sa du” je isto: pla te ka sne, igra ~i {traj ku ju, tre ner kao da je iz ne ke dru ge pri ~e. 065/4736... * * * Qu di ma tre ba da je ja sno da ni je sva ko ko je ~lan DS i de mo kra ta i isto ta ko mo `e bi ti da ko ni je ~lan DS, da je ve }i de mo kra ta od onog pr vog. Stvar je u to me ka ko se na ko la~ gle da. 060/0227...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda16.maj2012.

ODRE\EN „OBRAZAC” ZA OBRA^UN POREZA

Kva drat u Novom Sadu 95.000, a u Pe tro va ra di nu 85.463 di na ra Grad sko ve }e, na osno vu Za ko na o po re zi ma na imo vi nu, do ne lo je re {e we o pro se~ noj tr `i {noj ce ni kva drat nog me tra obje ka ta pre ma vr sta ma na pod ru~ ju No vog Sa da i Pe tro va ra di na. Ta ko je za No vi Sad utvr |e no da ce na me tra kav drat nog za sta no ve i stam be ne zgra de iz no si 95.000 di na ra. Kva drat za po slov ni pro stor je pro ce wen na 120.000 di na ra, dok je u

zgra da ma za od mor 32.000 di na ra. Ce na kva dra ta za ga ra è i dru ge objek te je 56.000 di na ra. Kad je re~ o Pe tro va ra di nu tr ì {na ce na kva drat nog me tra za sta no ve i stam be ne zgra de je pro ce we na na 85.463 di na ra. Pro se~ na ce na kva dra ta za po slov ni pro stor je 73.989 di na ra, dok me tar kva drat ni za zgra de za od mor iz no si 29.730 di na ra. Za ga ra è i dru ge

objek te ce na kva dra ta je 45.796 di na ra. Pro se~ ne ce ne iz ovog re {e wa ko ri sti }e se kod utvr |i va wa vred no sti ne po kret no sti pri li kom ob ra ~u na po re za na imo vi nu fi zi~ kih li ca za 2012. go di nu. Ka da je ugo vo re na ce na ne po kret no sti ve }a od pro se~ ne iz ovog re {e wa on da se ona pri me wu je pri li kom utvr |i va wa po re za na imo vi nu. D. Ig.

PAVLI^I] PRIMIO BIV[E SUGRA\ANE

DA LI JE UREDBA MINISTARSTVA KASNO STIGLA

Ma la ma tu ra opet u ho te li ma? Mi ni star stvo pro sve te ko na~ no je do ne lo od lu ku da se ma la ma tu ra pro sla vi u {ko la ma, pa je ve }i ni ro di te qa ova vest do ne la olak {a we. Oba ve zno sla vqe wa ma tu re u osnov nim {ko la ma pred vi |e no je pred lo gom za ko na o osnov nom i sred wem obra zo va wu, ali se na we go vo usva ja we ~e ka lo od po ~et ka go di ne. Ka ko bi {kol sko sla vqe ma le ma tu re ipak od ove go di ne po sta lo prak sa, Mi ni star stvo je di rek to ri ma osnov nih {ko la pro sle di lo oba ve zu ju }e Uput stvo da pro sla va ne bu de u ka fa na ma i re sto ra ni ma. Od po ~et ka {kol ske go di ne u vi {e na vra ta je na go ve {ta va no da }e se ma la ma tu ra sla vi ti u {ko li, jer je to pri me re no de ci od 15 go di na, jef ti ni je je, a o wi ho voj ve }oj bez bed no sti su vi {no je i go vo ri ti, obra zla ga li su svo ju od lu ku u Mi ni star stvu. S dru ge stra ne, di rek to ri no vo sad skih {ko la sma tra ju da je ova na red ba Mi ni star stva ja ko ka sno sti gla, jer je ve }i na {ko la ma lu ma tu ru ve} ugo vo ri la s re sto ra ni ma, a no vac je upla }en. - ^ak i da tra `i mo no vac ne }e mo do bi ti pun iz nos, ve} sa mo po -

U O[ „Jo`ef Atila” odavno re{ili da se slavi u {koli

lo vi nu. Tim po vo dom ima li smo sa sta nak ak ti va di rek to ra osno vih {ko la, na kom je do go vo re no da ove go di ne jo{ osta ne ova ko. Na i me, ve }i na osnov nih {ko la ma lu ma tu ru sla vi u Ho te lu „Park”, jer je to go di na ma bi la tra di ci ja. Uko li ko ipak Mi ni star stvo bu de in si sti ra lo da se i ove go di ne ma la ma tu ra pro sla vi u {ko li, tra `i }e mo od ho te la da nam is po ru ~e hra nu u {ko lu - ob ja {wa va za na{ list di rek tor {ko le „Ko sta Trif ko vi}” Mi lan Spa so je vi}. Is ti ~e da }e wi ho vi osma ci i}i u Ho tel „Park”, a po vo dom to ga bi }e odr `an jo{ je dan

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (14), „Ma~ak u ~izmama” (16), „kung fu panda 2” (13.20), „Hepi fit 2” (12.15), „[e{ir profesora koste vuji}a” (15.20), „Loraks” (13.30, 15.30), „Ogledalce, ogledalce” (13), „igre gladi” (17.30), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (20.10, 22.35), „Projekat H” (22.10), „klip” (20.05), „Bojni brod” (17.45), „Legenda o kung fu zeki” (13.15), „Lok aut” (22), „Osvetnici” (14, 16.50, 17, 19.30, 20, 22.45), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (15.10), „diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 22)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera dobrinovi}” drama „Pri~e iz be~ke {ume” (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” „komunitas na ispitu” (20) Po zo ri {te mla dih velika sala „Jare u mleku” (20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE (DVE DE VOJ Î CE) Mir ja na Va re ni ka iz Ko vi qa, DE VOJ Î CE: Sa wa Bog da no vi}, Je le na Ka ri} i Ana @i ga- Mi li} iz No vog Sa da, Na ta {a Ko va ~e vi} iz Be {ke, Bran ka Ko va~ iz Gaj do bre, Ma ja Bla ì} iz No vog Be ~e ja, An dre ja î ~a iz û ru ga i Ni ko le ta Gr di ni} iz Ba ~a, DE Â KE: Iva na Ta ba ko vi}, Gor da na Laj ko, Alek san dra Za fi ro vi}, Je le na Mi lo sa vi} i Na ta {a Sli jep ~e vi} iz No vog Sa da, Ve ra Ko {a iz Be ~e ja, Sla |a na Sa li je vi} iz De ro wa i Mi le na Vu~ ko vi} iz Ri vi ce.

SAHRANE Na gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Slobodan Stevana Jeleni} - urna (1951) u 10.30 ~asova, Mirko Daneta Opa~i} (1920) u 11.15 ~asova, Milorad Milosava Peri} (1924) u 12, Pavle Du{ana Vujkov (1932) u 12.45, Smiqa Marka Gruji} (1939) u 13.30, Lazar Spasoja Anoj~i} (1952) u 14.15, Milica Mihajla Graovac (1924) u 15, David Aleksandra Yakula (1986) u 15.45 i Slavo Stanka Mili}ev (1950) u 16.30 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Mara \ura Santra~ (1928) u 13 ~asova, a na centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen \uro Jova Majki} (1950) u 15 ~asova.

ro di teq ski sa sta nak. Uko li ko na we mu ro di te qi ipak od lu ~e da de ca osta nu u {ko li, to }e se i po {to va ti. I u {ko li „\or |e Na to {e vi}„ Sa vet ro di te qa je ovo me sto iza brao kao naj bo qu od pet po nu |e nih lo ka ci ja. - Sa ho te lom „Park„smo jo{ u sep tem bru pot pi sa li ugo vor da }e mo ta mo od ve sti |a ke na ma tur sko ve ~e - re kao je di rek tor Ne deq ko \or |i}. Me sto je iza brao Sa vet ro di te qa, a pro sla va }e u~e ni ke ko {ta ti 2.400 di na ra. U tu ce nu ura ~u nat je i kok tel za ro di te qe, jer po tra di ci ji i oni pri su stvu ju

ovoj ve ~e ri. \a ci }e ima ti ve ~e ru, u ce nu su ura ~u na ta i tri pi }a, ani ma to ri i di xe je vi. U Ho te lu „Park„ sla vi }e i O[ „Bran ko Ra di ~e vi}„. Iako se ma tur sko ve ~e pri bli ì lo, po je di ne osnov ne {ko le jo{ uvek ni su od lu ~i le gde }e po ve sti u~e ni ke. Di rek tor O[ „ Sve to zar Mar ko vi} To za” Pe tar Na ran xi} ka è za „Dnev nik” da se jo{ ni su od lu ~i li i da }e ko na~ nu re~ da ti Sa vet ro di te qa, ko ji }e ove ne de qe ima ti sa sta nak. A na kon to ga }e na ro di teq skim sa stan ci ma osma ka, re }i svo ju ko na~ nu re~. - Ne mam ni {ta pro tiv da se ma la ma tu ra sla vi u {ko li, jer sa da ima mo i le pu sa lu za to. Ina ~e, pr vo bit no smo se do go vo ri li da ma la ma tu ra bu de or ga ni zo va na u Ho te lu „No vi Sad” 1. ju na. Me |u tim sa da je to do ve de no u pi ta we, a |a ci se bu ne i ne go di ju, jer ne è le da ma tu ru pro sla vqa ju u {ko li - ka è Na ran xi}. U osnov noj {ko li „Jo èf Ati la” su i pre ove Ured be an ke ti ra ni ro di te qi, a ve }i nom gla so va je usvo je no da osma ci ma tu ru sla ve u {ko li. Q. Nato{evi}

Gru pa Gr ka, ko ja je sre di nom pro {log ve ka, na kon gra |an skog ra ta u Gr~ koj iz be gla u na{ grad, po se ti la je ju ~e Grad sku ku }u. Do bro do {li cu im je po `e leo gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, ko ji je is ta kao da je No vi Sad uvek po ma gao qu di ma u ne vo qi. -No vi Sad je grad qu di do bre vo qe, ko ji su uvek pri ma li une sre }e ne i po ma ga li im u ne vo qi. Po sled we dve de ce ni je u na {em gra du dom je na {lo vi {e hi qa da qu di, ko ji da nas ~i ne deo za jed ni ce. Za do voq stvo mi je {to sam imao pri li ku da pri mim ove qu de i da za jed no evo ci ra mo uspo -

me ne na grad, ko jeg se oni se }a ju re kao je Pa vli ~i}. Oko 40 Gr ka bo ra vi }e u na {em gra du ne ko li ko da na. Ovi biv {i su gra |a ni su, pre ma re ~i ma Te o do ro sa Kon stan di ni di sa, za hval ni gra |a ni ma No vog Sa da na po mo }i, ko ja im je u te {kim tre nu ci ma mno go zna ~i la. - Mi, ko ji smo ov de od ra sli, ni ka da ne }e mo za bo ra vi ti ni No vi Sad, ni Sr bi ju. No vo sa |a ni su to li ko mno go u~i ni li za nas, po sta li smo pra vi qu di i sa da nor mal no `i vi mo - re kao je Kon stan di ni dis i pod se tio da svi qu di sve ta tre ba da se po {tu ju i po ma `u jed ni dru gi ma. N. R.

VESTI Ve li ka pro le} na ùr ka „Old tajm dis ko gang” or ga ni zu je po no vo ve li ku pro le} nu ùr ku u su bo tu 19. ma ja u „Ru tu 66”, na Bu le va ru de spo ta Ste fa na 5. Kre a tiv ni stu dio mla dih No vo sa |an ki „Vi le” iz ve {}e kre a tiv ne ta~ ke, ko je su kom bi na ci ja ple sa, jo ge i ero ti ke. Per for mans }e bi ti upot pu wen svir kom raz li ~i tih in stru me na ta Di-xe ja. Mul ti in stru men ta li sta Mi ki }e svi ra ti kon ge, bon go se, uda raq ke, fla u tu i usnu har mo ni ku. Kar te u pret pro da ji ko {ta ju 100 di na ra do pet ka, a ne po sred no pre po ~et ka ùr ke 200 di na ra. I. D.

O ~e tvr tom agre gat nom sta wu Pre da va we prof. dr Ste vi ce \u ro vi }a „Pla zma - ~e tvr to agre gat no sta we ma te ri je” odr `a }e se da nas u sve ~a noj sa li ogran ka SA NU, Pla to ne um, Ni ko le Pa {i }a 6. Pre da va we po ~i we u 19 sa ti. B. M.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Gr ci u gra du svog de tiw stva

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

sreda16.maj2012.

dnevnik

c m y

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

a `eqom da ovogodi{wim osmacima pomogne da im osmogodi{we dru`ewe ostane zauvek sjajna perla u niski se}awa, „Dnevnik” svakog dana osim nedeqe objavquje zajedni~ke fotografije malih maturanata iz {kola sa teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca.

U „Dnevnikovoj” galeriji malih maturanata predstavi}emo svih 3.240 malih maturanata iz Novog Sada i sela koja pripadaju Gradu, kao i 76 maturanata iz Sremskih Karlovaca. Prodefilova}e tako kroz ovu malomaturantsku galeriju slike 141 odeqewa iz 35 osnovnih {kola, u kojima se nastava odvija na srpskom, slova~kom i ma|arskom jeziku.

Osnovna {kola „Petefi [andor”, Novi Sad

VI II 3

VI II 2

VI II 5 VI II 4

Osnovna {kola „Veqko Vlahovi}”, [angaj

VI II 6

Sutra: O[ „Vasa Staji}” i O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad

VI II 1

vojvodina

dnevnik ФОНД ЗА КАПИТАЛНА УЛАГАЊА ВОЈВОДИНЕ

За пројекте у Суботици 150 милиона динара СУБОТИЦА: За реализацију пројеката у Суботици за побољшање саобраћајне инфраструктуре, архитектуре и образовања Фонд за капитална улагања Војводине је одобрио 148.432.189 динара. Овим новцем ће се наставити програм асфалтирања улица, међу којима су Јована Микића и Ференца Ибоље, као и реализација других битних пројеката. - Одувек смо имали одличну сарадњу са Фондом за капитална улагања и већ годинама је значајан партнер када су у питању инвестиције. Приоритет су до сада увек били пројекти у области инфраструктуре. Верујем да ће током лета да се крене са реализацијом ових пројеката како би до јесени најкритичније улице добиле асфалт– рекао је градоначелник Саша Вучинић. Од овог новца биће адаптирано Дечје позориште, а одобрено је 1,5 милиона динара за изградња Дома културе у насељу Носа

40 хиљада, израду главног пројекта санације цркве Свети Јурас у Суботици 500 хиљада динара, реконструкцију ватрогасног дома у Бајмоку 725 хиљаде, реконструкцију Дома културе у Бачким виноградима осам милиона динара, изградњу спортских и дечјих игралишта у Чантавиру три хиљаде, адаптацију жупног уреда Светог Рока у Суботици 4.170.000 динара, наставак изградње храма Светог пророка Илије на Палићу 5,5 милиона. Што се тиче поља образовања, науке и иновација одобрени је за реконструкцију, доградњу и пренамену Жуте куће 20 милиона динара, реконструкцију и доградњу на другом и трећем павиљону у ОШ „Јанош Хуњади” у Чантавиру 7.819.226, затим изградњу коловоза и пешачких стаза у улицама Јована Микића, Ференца Ибоље, Поречкој и Радановачкој у Суботици 57.217.923 динара. С. И.

sreda16.maj2012.

ДР БОЈАН ПАЈТИЋ У КОВИНУ

Новац за индустријску зону, водовод и путеве КОВИН: Председник војвођанске Владе др Бојан Пајтић и дирекор покрајинског Фонда за развој Небојша Маленковић уручили су председнику општине Ковин Слободану Бранковићу одлуку Фонда о финансијској подршци у износу од 300 милиона динара. Захваљујући овим средствима, као и делу новца локалне администрације, Ковин ће добити нову индустријску зону, која је, по речима Пајтића, не само обавезни део савременог привредног окружења, него представља и темељну претпоставку за привлачење инвеститора и нових улагања. Изградња индустријске зоне почеће у јуну, а новац Фонда за развој биће уложен и у асфалтирање деонице пута од Ковина до Баваништа у дужини од три и по километра и изградњу фабрике воде, која ће, после шест година од када је уз подршку Фонда започела њена градња бити завршено постављање водоводне мреже и обезбеђено водоснабдевање Ковинчана.

-Влада Војводине и Фонд за развој до данас су помогли изградњу 18 индустријских зона у нашој покрајини, а средњи и јужни Банат имају посебно место, јер планирамо да привучемо што више инвеститора и улагача, углавном италијанских предузећа који сада послују у румунском делу Баната, а код којих постоји велики интерес за пословање у Војводни - рекао је Пајтић и додао да су већ реализовали три таква улагња у Зрењанину, Алибунару и Новом Бечеју. Пајтић је подсетио да је један од најкомпететнијих ауторитета у пословном свету „Фајнешнел Тајмс“ Војводину сврстао на четврто место међу европским регијама када је исплативост инвестирања у питању. Равномерни развој и подршка обнављању и осавремењивању села како би било заустављено напуштање малих средина и исељавање младих један је од важних циљева развојне политике АПВ, а то није могуће остварити без изградње савремене инфраструктуре и привла-

чења инвеститора и отварања нових послова и понуде радни места. Током посете Ковину, председник војвођанске Владе и директор Фонда за помоћ избеглим и расељеним лицима Радомир Кукобат посетили су и породицу Обућина, донедавно смештену у један од центара за избелге и прогнане, а која је после 12 година добила своју кућу у селу Делиблато, надомак Ковина. Иначе ова породица је са 14 чланова била најмногобројнија од свих које су биле смештене у неки од избегличких центара у покрајини. -Драго ми је што видим да се ваша бројна породица увећала и да имате нових члнова. То је истовремено и најбоља потврда ваше успшне интеграције и уклапања у нову средину у коју сте стигли у најтежим околностима, усред ратног вихора - рекао је Пајтић и додао да је Влада увек била спремна да помогне онима који су одлучили да остану у Војводини као и онима који су одлучили да се врате на своја некадашња огњишта. В. Х.

ПРВА СТРАНА ПРОИЗВОДНА ИНВЕСТИЦИЈА У ОЏАЧКОЈ РАДНОЈ ЗОНИ

„Магна ситинг” гради фабрику

Део донације из Немачке

ОПШТА БОЛНИЦА У КИКИНДИ ДОБИЛА ВРЕДНУ ДОНАЦИЈУ

Стигли мантили, маске и компресе

КИКИНДА: Општа болници у Кикинди добила је вредну донацију из Немачке коју су обезбедили хуманитарна организација „Прохуман” и Друштво српских лекара и стоматолога из Немачке, уз медијску подршку часописа „Еликсир плус“. Ради се о медицинском материјалу за операционе сале. Према речима директора Опште болнице др Душана Коларовића ова помоћ била је неопходна. -Кикиндска болница добила је две хиљаде мантила за једнократну употребу за операциони блок, 500 маски и 50 компреса. То пуно значи болници и пацијентима које лечимо. С обзиром на то да је здравство у тешкој финансијској ситуацији, неко време нећемо бринути о томе како да прибавимо основни немедицински мате-

ријал - рекао је Коларовић и додао да су донатори спремни, у оквиру својих могућности, да помажу и у наредном периоду. Неопходни су нам болнички кревети, душеци, постељина, униформе за лекаре и сестре који раде на одељењима. Помоћ з смо тражили и од Црвеног крста Немачке и Француске, преко кикиндске организације у Кикинди. На тај начин побољшаћемо услове лечење свих суграђана. Мањи део донације намењене Општој болници већ је стигао, а остатак ће бити испоручен до краја маја. Од целокупне помоћи која је стигла у Србију половина је намењена Крагујевцу, а остатак је дониран болницама у Нишу, Косовској Митровици и Кикинди. А.Ђ.

Позив добровољним даваоцима БЕЧЕЈ: Општински одбор Црвеног крста Бечеј редовно шаље позиве добровољним даваоцима крви за сваку акцију Покрајинског завода за трансфузију, али да би се хуманитарној акцији одазвали и нови даваоци потребна је сарадња с медијима. - Са „Дневником” имамо изузетну сарадњу, јер редовно прати наше акције и, можда, је то један од разлога што је све више оних који се први пут појаве да дају течност која живот значи - рекао нам је у име бечејских активиста Црвеног крста Невен Андрић.

Мобилна екипа Покрајинског завода за трансфузију крви данас ће од 8 до 12 сати бити Градском позоришту Бечеј, што је већ четврта овогодишња акција. - Прошле године је 1.198 пакетића крви однето из Бечеја и било је 67 нових давалаца. Ове године је у досадашње три акције прикупљено 438 пакетића крви и, имамо већ 45 нових давалаца. Запажен одзив оних који су се први пут укључили у нашу акцију био је пре месец дана, када смо укњижили 24 нова даваоца крви, додао је Невен Андрић. В. Ј.

ОЏАЦИ: Прва велика производна страна инвестиција у Оџацима, компаније „Магна ситинг” остварује се почетком изградње производног погона у радној зони у Оџацима. Након успешно завршених преговора, Скупштина општине Оџаци уступила је инвеститору земљиште без накнаде, а Влада Србије је тај поступак одобрила. Недавна посета Либора Хитрија, генералног директора чешке компаније у саставу мултинационалне групе која се бави сегментима аутомобилске индустрије и представника извођача радова у Оџацима, означила је почетак реализације ове значајне инвестиције, те су ових дана почели земљани радови на изградњи погона ове угледне светске компаније. Радове изводи грађевинска фирма КЕС д.о.о Београд. - Са задовољством могу да кажем да све функционише како смо планирали и да смо на добром путу да се та велика инвестиција оствари. Томе у прилог говори и чињеница да је на одбору Фонда за капитална улагања АП Војводине, одо-

Почели земљани радови за погон „Магна ситинга”

брено 50 милиона динара за радове на опремању инфраструктуре радне зоне. Та средства су намењена за изградњу канализације, довод воде и изградњу трафо станице. Радови ће почети ових дана и могу да кажем да ћемо онда у потпуности бити конкурентни, а када „Магна” изгради своју фабрику, то ће бити позитиван пример за друге инвестито-

ре да дођу у Оџаке - рекао нам је Предраг Цветановић, председник општине Оџаци. Радна зона у Оџацима се простире на 25 хектара уређеног грађевинског земљишта. За сада се, поред поменуте хале компаније „Магна ситинг” гради и гасна станица за потребе будућих инвеститора. С. Милер

Сусрет на крилима музике На „Мелодијади„ се представило 14 хорова и оркестара са 480 деце из предшколских установа из девет војвођанских општина и градова. - То је наш први сусрет на крилима музика. На наше велико задовољство интересовање за учешће на „Мелодијади„ је било велико, па се

Сајам руралног туризма АПАТИН: Први међународни сајам „Традиција за будућност” у склопу пројекта којим се популарише рурални туризам, одржаће се крајем идуће седмице у Апатину. Сајам је саставни део пројекта чији су носиоци Општина Апатин и Центар за подузетништво Осијек, а финансира га Европска унија кроз програм прекограничне сарадње Хрватска - Србија. Пројекат је развио сарадњу између прекограничних партнера са циљем очувања старих заната, заштите традиције у пољопривредној производњи и очувању традиционалних рецепата и технологије у преради и припремању хране. Сајам ће се одржати у петак и суботу, 25. и 26. маја у улици Српских владара, а у случају лошег времена сајам ће бити постављен у спортској хали ОШ „Жарко Зрењанин” у Апатину.

Наступ деце из Зрењанина на кањишкој позорници

од кањишке предшколске установе до Дома ументости, поздравне речи у име организатора учесницима су упутили директорка ПУ „Наши бисери„ Ибоја Веселинов и председница Удружења васпитача Војводине Радмила Петровић, а манифестацију је свечано отворио председник кањишке општине Михаљ Њилаш.

Савети у шареном саставу ТЕМЕРИН: Бирачи у општини Темерин изјашњавали су се 6. маја и о новом саставу савета месних заједница. У Првој МЗ Темерин Савет има 15 чланова, од којих три даје Демократска странка војвођанских Мађара, по два члана имаће ЛСВ, СВМ, СНС-Покрет социјалиста, ДС и СРС. По један мандат освојила је Група грађана „За просперитет општине Темерин” и СПС-ПУПС. У Савету Старог Ђурђева по три мандата обезбедили су СРС и СНСПС, по два ДС, ГГ „За просперитет општине Темерин”, СПС – ПУПС, по један мандат ЛСВ, Преокрет и ДСС-НС. Највише мандата у Савету МЗ Бачки Јарак имаће СНС-ПС четири, по два мандата СРС, СПСПУПС и Преокрет, по једног члана Савета ДС, ДСС, ЈС, УРС и ГГ „За просперитет општине Темерин”. Савет МЗ Сириг има девет чланова, од којих по два мандата дају СПС-ПУПС, СНС-ПС, по једног члана Савета имаће СРС, ДС, ДСС, ГГ „За просперитет општине Темерин” и Јединствена Србија. М. М.

Наступа „Vi sAn ti qua” РУМА: Вечерас у Великом холу Културног центра Рума наступиће ансамбл „Vi sAn ti qua”. Ансамбл се бави интерпретацијом ране музике која обухвата период средњег века, ренесансе и барока. Чланови ансамбла су Зорана Грозданић сопран, Милан Станчић бас, Јелена Теофиловић блок флаута и фрула, Слађана Николић виолина, Невена Миленковић виолончело, Александар Дотлић лаута, Драгана Нешић клавсен и Душан Јанковић удараљке. Почетак наступа је у 20 сати, а улаз је бесплатан. Ј. А.

Ковинци најбољи у Инђији

ПРВА „МЕЛОДИЈАДА” ОДРЖАНА У КАЊИЖИ

КАЊИЖА: Предшколска установа „Наши бисери„ у Кањижи и Удружење васпитача Војводине заједнички су организовали смотру хорова и оркестара деце предшколског узраста „Мелодијада“, која је је јуче одржана у Дому уметности у Кањижи. После дефилеа учесника

остварила лепа замисао. Евидентно је да је на плану музичког васпитања најмлађих оваква смотра недостајала. Верујемо да ће ова смотра играти важну улогу у откривању даровите деце, да ће пружити драгоцену прилику за размену искуства, али и бити леп доживљај за све учеснике. Деца су се за наступ припремала уз велико залагање, а свој допринос дале су

и васпитачи предшколских установа - нагласила је Ибоја Веселинов. Радмила Петровић је истакла да се увидела потреба за организовањем овакве манифестације за децу предшколског узратса, уверена да ће деци наступи на „Мелодијади„, која треба да постане традиционална манифестација, представљати велико задовољство и могућност да искажу свој таленат. На отварању манифестације представила се плесна група малишана васпитачице Оливере Кљајић из вртића из Хоргоша. На позорници су се потом смењивали састави вртића „Бела рада„ ПУ „Наши бисери„ из Кањиже са васпитачицама Илоном Ревид и Агнеш Петровић, вртића „Санда„ ПУ „Наша радост„ из Суботице предвођени Наташом Врапчевић и Небојшом Маркезом, хор вртића „Вила„ и „Црвенкапа„ из Зрењанина припремили су Маријана Љубовић и Биљана Максимовић, а разиграни су били и остали састави вртића из Новог Сада, Нових Бановаца, Панчева, Сенте, Кикинде и других места. Њихове наступе пратио је и стручни жири у којем су били музички педагози Мирјана Растовић, Ирина Томишић Илкић, Сузана Хајдин и Арпад Бакош, а сви учесници су са смотре у Кањижи понели захвалнице и драгоцено искуство. М. Митровић

КОВИН: На 55. Мајским сусретима , који се традиционално одржавају у Инђији од 9 до11. маја по мишљењу дечјег жирија најбоља је била представа „Марко Краљевић и Муса Кесеџија“ у извођењу ОШ „Ђура Јакшић“ из Ковина. После одиграних 12 представа жири је осим представе наградио и глумца Филипа Лазовића за улогу Шарца у представи „Марко Краљевић и Муса Кесеџија“. Лазовић се, тако, нашао међу 10 најбољих глумаца овог фестивала. Награде за најбоља глумачка остварења је обезбедила Општина Инђија, за сваког награђеног глумца по једна торба за no te bo ok рачунар, а слатки пакет обезбедио је дугогодишњи донатор Мајских сусрета, „Житосрем“ а.д. Инђија. Награду за најбољу представу, за прве три пласиране представе по одлуци стручног жирија, као и појединачне награде, обезбедио је Завод за културу Војводине. З. Дг.

Не над нај бо љи КО ВИН: Ко вин ски гим на зи ја лац Не над Кон стан ти но вић, уче ник дру гог раз ре да оп штег оде ље ња, осво јио је пр во ме сто на ре пу блич ком так ми че њу у по зна ва њу исто ри је ко је је одр жа но у Кра ље ву. На так ми че њу су уче ство ва ли и уче ни ци сред њих струч них шко ла Де јан Ба бин из пр вог еко ном ског оде ље ња и Да ни је ла Ка ра но вић из дру гог еко ном ског оде ље ња. Њих су за так ми че ње при пре ма ли и во ди ли про фе со ри исто ри је Бо са и Ми ле Пан тош. З. Дг.

AkTUeLnA

sreda16.maj2012.

dnevnik

c m y

ХРОНИКА 79. МЕЂУНАРОДНОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ САЈМА У НОВОМ САДУ

Ин ди ја тра жи срп ске парт не ре

„АГРОЖИВ” САЧУВАО ЛИДЕРСКУ ПОЗИЦИЈУ У ЖИВИНАРСТВУ

Нова кланица вредна 15,5 милиона евра

У прва четири месеца текуће године компанија „Агрожив” успела је да оствари повећање производње прерађевина од меса за 49,5 одсто у односу на исти период лане, а значајно је повећан и извоз који је сада на нивоу од 15 одсто, саопштили су представници ове компаније на конференцији за новинаре, у оквиру наступа на 79. Међународном сајму пољопривреде у Новом Саду. На тржишту је нова линија производа коју чине четири готова јела од пилећег меса, унапређена је и производња паштета, а у новосадском огранку „Агрожива”, производња данас достиже ниво од 20 тона дневно. Прошлогодишњи ниво клања од седам милиона, ове године би требало да буде превазиђен, јер је од планираних 10 милиона већ остварено 3,5 милиона пре сезоне.

Представници компаније „Агрожив” посебно су истакли изградњу најсавременије кланице за производњу живинског меса у Југоисточног Европи, што је инвестиција вредна око 15,5 милиона евра, која ће допринети да постојећи капацитети „Агрожива” буду увећани

Поред великог броја излагача из европских земаља, у „Мастер” хали Новосадског сајма, представиле су се и 24 компаније из далеке Индије. Понудили су своје пољопривредне производе, а у првом плану су органска и вештачка ђубрива за заштиту биљака, пиринач, палмино уље, махунасте биљке и суво грожђе. Како кажу, ово им је прилика да успоставе велики број пословних контаката са фирмама из Србије и региона, и да су се из тог разлога одлучили да дођу на један од највећих пољопривредних сајмова у Европи. Штанд је јуче посетила и амбасадорка Индије у Београду Ненг ча Ло у вум Му ко па да ја која је навела да је ово прва година да њена земља наступа у

Новом Саду и да, колико је чула, сви представници имају само позитивне утиске. - До сада је много компанија из Србије изразило интересова-

ње за наше производе. Потписан је и одређен број предуговора, а уговорене су и неке испоруке - рекла је Мукопадаја. Г. Ч.

Бе рач за аро ни ју, ри би злу и ши пу рак

два и по пута. У компанији „Агрожив” веома су поносни што је велики труд који се улаже у унапређење пословања награђен још једним апсолутним шампионским пехаром на Ме-

ђународном сајму пољопривреде, као и са више од 100 медаља за квалитет. - У првих пет месеци 2011. ниво производње подигнут је на 100 одсто капацитета у целокупном ланцу производње, а запажен раст квалитета свих наших производа, довео је и до

повећања тражње. Такође, бројне награде и признања, као што је апсолутни шампионски пехар на Међународном новосадском сајму, дале су нам додатну потврду за квалитет нашег рада и увериле нас да смо на правом путу - рекао је Предраг Амижић, генерални директор компаније „Агрожив”. Наводећи да је „Агрожив” прошле године освојио низ нових производа, Предраг Амижић је саопштио да је недавно отворен и нови дистрибутивни ценатар у Новом Саду, капацитета 500 тона месечно прерађевина од пилећег меса, и оспособљен такав систем хлађења у постојећој кланици, који ће издржати повећано клање током целе године. Од децембра 2010. године, када је компанију преузео „Србијагас”, „Агрожив” је успео да врати лидерску позицију на тржишту Србије, повећа производњу у свим сегментима, стабилизује финансијско пословање и подигне ниво сировинске базе. Данас „Агрожив” снабдева око 50 одсто тржишта, а део своје производње извози и у суседне земље. Компанија је успела да сачува сва постојећа радна места, као и да запосли нове људе, а уз планиране инвестиције и увођење нових линија производа отварају се велике могућности за извоз у Русију, земље Блиског Истока, као и земље Европске Уније.

НАСТУП СЛОВЕНАЧКЕ „ПИВКЕ” НА САЈМУ

Све похвале за квалитет „Пивка перутнинарство” д. д. је врхунски и иновативни понуђач квалитетног и здравог меса, као и производа произведених на природан и еколошки прихватљив начин. Знање 50-годишње традиције ове словеначке компаније, развојем и иновативношћу надграђује млада и амбициозна екипа од 300 запосленика, 80 коопераната и других партнера, која са љубављу и преданошћу сваки дан изнова припремају месна јела за доручак, ручак и вечеру. Водиља предузећа „Пивка” су жеље и потребе купаца. При томе се уважавају и интереси шире јавности. Неки од приоритетних циљева су: оси-

вљен је први пут на сајму и кошта 13.000 евра. У понуди се,

тане, по сетиоци могу да виде низ новина. Берач за аронију, рибизлу и шипурак предста-

већ традиционално на сајму, налази берач за вишње и шљиве по истој цени. Берачем се ла-

гуравање безбедне и укусне хране, брига за животну средину и природне изворе, очување традиционалног и изворног начина производње. Техничка унапређења су потврдили сертификатима квалитета ISO, HACCP и IFS.

ко рукује и није потребна специјална обука, а степен отрешено сти дрвета буде и преко 95 одсто. Дневно може да отресе око 1.000 стабала то јест око 20 тона воћа, и замена је за 200 радника. На овом штанду може се купити и комбајн за малину и купину по цени од 45.000 евра. Тежак је три тоне, дугачак 4,7 метара широк 2,7 и висок 2,90 метара. Комбајн може да обере пет хектара дневно и замени 150 радника. Брање воћки се заснива на систему изазивања вибрација у крошњи што доводи до опадања плодова. Оваквим видом бербе се омогућава ефикасно опадање само зрелих плодова без оштећења. Брзина комбајна је 10 километара на час. А. Ва.

Џем за неколико минута Велику пажњу посетилаца у хали 1, привлачи необична машина, која би могла да буде веома популарна код наших домаћица, али и код малих индустријских произвођача. Наиме, реч је маши-

Генерални менаџер и власник фирме „Либра Европа”, која је заступник италијанског произвођача у Србији, Јарослав Петрак каже да је идеја била да се направи кувач, мељач и пастеризатор у једној машини, која је веома лака за руковање. - Постоје машине са запремином од осам литара, намењене домаћинствима, па чак до 550 литара, намењене индустријској производњи. Цео процес одвија се у вакууму, да би производ остао стерилан. До сада смо успели да продамо ни италијанског произвођача „Ро- три машине, а очекујемо да у набокјубо” која за неких 10 до 15 редним данима имамо још купаминута направи око 15 килограма ца. Ценe ових машина су ниже и џема, кечапа, сладоледа или сока, неколико пута мања, него што је На улазу у халу Мастер центра што је наспрам пет сати, колико то некад био случај са машинаиначе траје кување џема, стварно ма за ову намену - каже Петрак. дочекаће вас девојке у српској невероватно. Г. Ч. ношњи нудећи сухомеснате производе компаније „Златиборац”. У етно амбијенту на штанду ове компаније посетиоци могу да дегустирају преко 16 производа, од „говеђе пршуте„ до „краљевске саламе”. Такође, ове године „ЗлаМеђу многим грлима изтиборац” је представио и свој ноложеним на изложби оваца ви производ, дуван чварке који на сајму, други најтежи је су постали права атракција у ован Мића, тежак чак 197 овој хали. килограма. Ован дневно поОд Немачког пољопривредног једе један килограм зрнасте друштва добили су четири златхране и око пола бале сена. не и једну сребрну медаљу за Према речима његовог одгаквалитет, што је само потврда да јивача, Горана Чолића са се фирма креће у правом смеру. фарме „Чолић” Мића је друПоред тога успоставили су и ги апсолутни шампион сајмного контаката са дистрибутема у свим старосним категорима и добављачима у земљи и ријама оваца расе „виртемрегиону. берг”. Стар је две и по годи- Веома смо задовољни посене и служи за приплод. том и организацијом сајма и сваФарма „Чолић” има 140 како ћемо и следеће године излаоваца плоткиња и 19 пригати - рекла је представница плодних овнова различите „Златиборца” Марија Бабић. линије. На сајму је са фарме изложено 29 оваца које су за ова четиГ. Ч. ри дана све продате. А. Ва. Фото: Р. Хаџић

Од пршуте до краљевске саламе

Ован Мића обара рекорде

Златна медаља за печена пилећа прса На 79. Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду „Пивка” представља врхунске прерађевине од пилетине. Међу тим производима истичу се „печена пилећа прса” за која су на овом сајму награђени Златном медаљом за квалитет. Реч је о паковању од 350 грама најквалитетније пилетине - груди без додатка масти. Бирани зачини и благо димљење па печење обогаћују укус ове намирнице. Нарезана на танке листове одлично се слаже са сиром и домаћим хлебом.

На штанду фирме „Електроник”, у близини сајамске фон-

dru[tvo

dnevnik

sreda16.maj2012.

KRU NI SA NA AK CI JA VLA DE VOJ VO DI NE „PRA VO NA PR VU [AN SU”

Po sao do bi lo 26 dok to ra na u ka Dvadeset {est nezaposlenih doktora nauka s prebivali{tem na teritoriji AP Vojvodine ({to je gotovo polovina procewenog ukupnog broja doktora nauka u Pokrajini koji su bez posla!) ju~e je u Vladi Vojvodine primilo re{ewa o anga`ovawu na projektima na deset fakulteta i nau~noistra`iva~kih institucija – najvi{e u sastavu Univerziteta u Novom Sadu, kao i „Edukonsa” u Sremskoj Kamenici. Re{ewa im je uru~io predsednik Vlade Vojvodine dr Bo jan Paj ti}, a ugovore s dekanima fakulteta na kojima }e se zaposliti ovi nau~nici potpisao je pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dra go slav Pe tro vi}. Tim ~inom, koji je svakako usre}io ove qude koji do ju~e nisu imali posao iako su zavr{ili najvi{i stepen akademskog obrazovawa, krunisana je akcija „Pravo na prvu {ansu”, ~iji je ciq da nijedan doktor nauka u Vojvodini ne bude nezaposlen.

Da je to i nadaqe ciq ove pokrajinske administracije i ju~e je naglasio Dragoslav Petrovi}, podsetiv{i na to da je Sekretarijat na ~ijem je ~elu akciju obezbe-

Paj ti}: Obe }a vam da ne }e mo sta ti – Zemqa koja èli da se razvija naravno da mora da se osloni i uloì u one koji najvi{e znaju, koji su ozbiqno i dugo radili i sticali svoje diplome. Pokrajinska vlada èli da angaùje sve nezaposlene doktore nauka. Obe}avam da }emo ovakav ciklus pokretati svake godine – rekao je Bojan Pajti}, i dodao da je Vlada Vojvodine u ovu akciju uloìla 40 miliona dinara da bi ona trajala godinu dana. – Nakon toga, one koji budu uspe{ni trajno }e anagaòvati pokrajinske i nau~ne institucije. Ne}emo na ovome stati, akciju }emo nastaviti i slede}e godine. Zato {to èlimo da se razvijamo i napredujemo, a u tome nam najvi{e mogu pomo}i oni jer su mnogo uloìli u svoje obrazovawe, napredak, nauku i time stekli najvi{e akademsko zvawe.

|ivawa radnih mesta za nezaposlene doktore nauka zapo~eo pro{log decembra. Na javni poziv javilo se wih 28, a 27 je ispuwavalo formalne i ostale uslove. Stru~ne komisije Sekretarijata za nauku procenile su na kojim projektima i u kojim ustanovama bi mogli biti angaòvani kandidati. Krajwi ishod je da je na 26 istraìva~kih projekata angaòvano isto toliko nau~nih radnika, i to najvi{e iz poqa dru{tveno-humanisti~kih nauka, prirodno-matemati~kih, tehni~ko-tehnolo{kih... u narednih 12 meseci. – To je upravo spektar oblasti koje mislimo u narednih pet godina da istaknemo kao prioritete u razvoju nauke i tehnologije u Vojvodini. O~ekujem da }e svi navoza-

posleni doktori nauka pokazati i ambicije i kvalitete i da }emo nastaviti saradwu i u narednim godinama – istakao je Petrovi}. U izjavi za „Dnevnik” on je izrazio zadovoqstvo {to je Sekretarijat za nauku i tehnolo{ki razvoj realizovao odluku Vlade Vojvodine da ne}e biti nijedan nezaposleni doktor nauka na teritoriji APV. Iz pokrajinskog buxeta obezbe|en je i novac za plate ovih qudi za 12 narednih meseci, spram wihovih zvawa, a fakultetima na kojima }e biti angaòvani i naknadu materijalnih tro{kova za realizaciju projekta. Svakom pojedincu je obezbe|en i mentor i svaka nau~noistraàva~ka institucija }e jo{ dobiti deset odsto za svoje reìjske tro{kove, a one su du`ne da ovim qudima obezbede radno mesto, odgovaraju}i prostor i opremu, sve {to treba narednu godinu dana. Idu}e godine 15. maja oni }e podneti svoje izve{taje, dobi}e ocenu nastavno-nau~nog ve}a svog fakulteta, na osnovu procene stru~nih komisija wihovih rezultata i potrebe za wihovim daqim angaòvawem u infrastrukturi Vojvodine. Za one koji dobiju pozitivno mi{qewe Vlada Vojvodine }e za jo{ dve godine obezbediti pune li~ne dohotke i anga`man u nekoj od institucija ili kompanija u Vojvodini.. V. ê ki}

„ZDRA VQE“ UPU TI LO PI SMO PRED SED NI^ KIM KAN DI DA TI MA

Ne dir nu to car stvo ko rup ci je? – Bez zdravqa nacije nema ni ekonomskog oporavka i zato smo se otvorenim pismom obratili predsedni~kim kandidatima Bo ri su Ta di }u i To mi sla vu Ni ko li }u u èqi da javnost Srbije sazna kakvi su wihovi stavovi i da li imaju nameru da zadrè postoje}i sistem u kojem hiqade qudi ~eka na operacije, ili da ga mewaju. îwenica dana{we Srbije je da vi{e od 5.000 qudi ~eka na operacije na srcu, mnogi je ne}e do~ekati, samo na operaciju katarakte ~eka vi{e od 12.000 pacijenata, od toga oko 2.500 je zakazano za 2013. godinu, 345 za 2014, a dvoje ~ak za 2015. godinu – obja{wava u razgovoru za „Dnevnik“ predsednica Kluba „Zdravqe“ Zo ri ca Mar ko vi}. Ona isti~e da je stoga „Zdravqe“, kao ~lanica Me|unarodne organizacije za prava pacijenata (IAPO), pitalo pretendente za mesto {efa dràve da li }e o problemima u zdravstvu }utati kao da je sve u najboqem redu. I tako smo u ovom dru{tvenom, politi~kom i strana~kom {arenilu, kada smo ophrvani bilbor-

Pred sed ni ca Klu ba „Zdra vqe“ Zo ri ca Mar ko vi}

dima, spotovima, promo-materijalima, ali i raznim zahtevima upu}enim strankama, liderima i kandidatima za predsednika, uz wihova obe}awa, dobili i „otvoreno pismo“ o oblasti od op{tedru{tvenog zna~aja, onoj u kojoj osvanemo kada se najmawe nadamo:

SE STRU I BRA TA @E LIM: Izlo`ba de~jih likovnih radova pod nazivom „Sestru i brata èlim” otvorena je u holu Vlade Vojvodine povodom obeleàvawa Me|unarodnog dana porodice. Predstavqeno je 250 najuspe{nijih radova vojvo|anskih pred{kolaca, a izlo`bu je otvorila pomo}nica pokrajinskog sekretara za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju Dra ga na Jo si fo vi}, koja je istakla da su najsre}nije porodice s mnogo dece, i dodala da su demografski podaci u Srbiji i Vojvodini naàlost negativni, te da je potrebno najmawe troje dece u porodici da se stanovni{tvo ne bi vi{e smawivalo: – Da bismo zaustavili ovaj negativan trend, u Vojvodini smo 2004. godine usvojili program demografskog razvoja s nizom mera ~iji je ciq pove}awe nataliteta, a re~ je o pomo}i porodicama u kojima se rode blizanci i trojke, nov~anoj pomo}i za prvo dete, te regresirawu tro{kova boravka tre}eg i ~etvrtog deteta u pred{kolskim ustanovama... – navela je Dragana Josifovi}.

– Slogan na{e organizacije je „Zdravqe nije sve, ali bez zdravqa sve je ni{ta“ – navodi Zorica Markovi}. – Izgleda da su neki pogre{no protuma~ili zna~ewe, pa smo dobili zdravstveni sistem koji je najskupqi u Evropi – na osnovu istraìvawa Svetske banke tro{i 11,3 procenata BDP-a, a ima najlo{ije rezultate: prvi smo u Evropi po stopi umirawa od sr~anih oboqewa, drugi po stopi umirawa od malignih bolesti, ~etvrti smo u svetu po stepenu korupcije! Imamo sistem u kojem nema lekova za najteè bolesnike, gde je birokratija ja~a od lekara, u kojem je finansirawe zdravstvene za{tite doìvelo potpuni fijasko. Javno pitawe za predsedni~ke kandidate je da li iz wihove }utwe o problemima u ovom sektoru treba da se zakqu~i da }e sve biti po starom, sistem u kojem caruju korupcija, java{luk, nemar, monopol, obja{wava sagovornica. Po ovoj ~lanici IAPO-a, „crveno svetlo“ za dru{tvenu akciju usred kampawe nisu samo izneti statisti~ki podaci, koji za nekoga zna-

~e ìvot, ve} i doga|aji koji su tekli paralelno s wom: – U vreme izbora {trajkovali su lekari, protestovali pacijenti na hemodijalizi, kao i porodice onih koji su izgubili svoje najbliè zbog lekarskih propusta i gre{aka, a godinama vode sporove na sudu. Neki su ih dobili pred Me|unarodnim sudom za qudska prava, a ova dràva to ignori{e. Pacijenti su ~esto dvostruke `rtve, jednom zdravstvenog sistema, a drugi put pravosu|a – kaè ~elna èna „Zdravqa“, i dodaje da su do |ur|evdanskih izbora u sve strana~ke {tabove poslata pitawa strankama {ta nameravaju da promene, a odgovor je stigao iz SPSa i SRS-a. – Drugi su „mudro }utali“, a interesantan je odgovor gra|ana zbog ~ega. Naime, na na{em sajtu „Zdravoskop“ zapitali smo ih {ta oni misle za{to zdravstvo nije tema u predizbornoj kampawi, a ~ak 67 posto je reklo: jer nemaju re{ewe – upozorava predsednica „Zdravqa“ Zorica Markovi}. V. \u ri ~i}

PRE MI JER CVETKOVI] OSTAO U BE O GRA DU ZBOG KVA RA AVI O NA

Ni je pr vi put... Zbog kvara na Vladinom avionu „falkon”, predsednik Vlade Srbije i ministar finansija Mir ko Cvet ko vi} nije otputovao u Brisel. On je u Briselu trebalo da u~estvuje na sastanku ministara ekonomije i finansija EU s pristupaju}im zemqama i zemqama kandidatima za ~lanstvo. Nakon sticawa statusa kandidata, Srbija je prvi put bila pozvana da u~estvuje na ovakvom sastanku EU, saop{tila je Kancelarija Vlade Srbije za saradwu s medijima. Problem na Vladinom avionu dogodio se i 2. decembra 2010. kada je Cvetkovi} pole-

kom Cvetkovi}eve posete Pragu, kada je zbog problema s ure|ajima za sletawe po magli delegacija, umesto u Prag, morala da sleti u Karlove Vari. Po posledwim raspolo`ivim po da ci ma, avio-slu `ba Vlade Srbije ima na raspolagawu dva aviona – „lir-xet 31A”, koji je proizveden 1991, i „falkon 50”, proizveden 1981. godine. U vi{e navrata kvario se i „falkon”. Avgusta 2010, prilikom odlaska ministra odbrane Dra ga na [u ta nov ca u Bagdad, uo~i poletawa uo~en je kvar na motoru „falkona”, a po{to je kvar otklowen, delegacija je

Ne jak avio-park Vla de Sr bi je U pore|ewu sa zemqama regiona, Srbija spada me|u najskromnije kad je u pitawu vrednost slu`benog avio-parka. Vlada Republike Srpske, na primer, raspolaè avionom „cesna 525”, ~ija se vrednost procewuje na gotovo pet miliona ameri~kih dolara i koji spada u kategoriju najsavremenijih modela za VIP-letove. Dràvni vrh Hrvatske moè da ra~una na luksuzni „~elinxer CL-612”, ~ija je cena bila 18 miliona dolara, a Makedonija, koja je 26. februara 2004. godine izgubila predsednika Borisa Trajkovskog u avionskoj nesre}i u BiH, nabavila je 2005. „lirxet 60” iz SAD, koji je platila 11 miliona dolara. teo u slu`benu posetu Bugarskoj, ali se vratio nakon {to je pilot detektovao nedozvoqene potrese na letelici. Kako je tada obja{weno, vibracije koje su se osetile na avionu „lir-xet 31-A” ukazivale su na neispravnost, nakon ~ega je vo|a vazduhoplova odlu~io da prekine odlazak na navedenu destinaciju i da se vrati na beogradski aerodrom. Ne{to ranije, u novembru te godine, jo{ jedan incident s „lir-xetom” dogodio se prili-

otputovala u Bagdad. U martu 2011. avion u kojem je bio ministar spoqnih poslova Vuk Je re mi} kasnio je u povratku iz Pariza vi{e od tri sata jer je pilot na pisti uo~io kvar koji su mehani~ari otklonili. Ministar Ivi ca Da ~i} izbe gao je in ci dent u apri lu 2011. go di ne jer je kvar na „falkonu” otkriven uo~i poletawa s aerodroma u Budimpe{ti, gde je on boravio u zvani~noj poseti.

JU BI LEJ „DU HOV NE RE PU BLI KE ZI CER”

An ti rat na iskra iz Tre {wev ca Povodom Dana sela, u Tre- je izlo`ba dokumentarnih {wevcu kod Kawiè obele- fotografija iz objektiva foèn je jubilej 20. godi{wica toreportera La sla Dor ma na, formirawa „Duhovne repu- kao i slika La sla Ke re ke {a blike Zicer”. Pre dve dece- inspirisanih tim doga|ajima. nije, u vreme ratnih sukoba na Odràna je i promocija romaprostoru biv{e Jugoslavije, na I{tva na Ba lo ga „Saditi Tre{wevac je dospeo u ìù cve}e u {lem”, ~ijom tematikao jedan od centara antirat- kom su obuhva}eni i vi{emenih protesta. se~ni antiratni protesti u Iskra nezadovoqstva po- Tre{wevcu. krenuta je zbog 200 poziva za Koordinator tada{wih anmobilizaciju pa su ène iz tiratnih protesta i gra|antog mesta i ske neposluokoline 7. maIskra nezadovoqstva {nosti La jo{ ja 1992. godine sada pokrenuta je zbog 200 Ba la, or ga ni zo va le predsednik memirovni skup poziva za mobilizaciju sne zajednice pa su ène iz tog koji je potraTre{wevac, u jao vi{e mese- mesta i okoline 7. maja ulozi doma}ici. Skupovi s na obeleàva1992. godine antiratnim i wa jubileja, poorganizovale mirovni zvao mirovnim poje okupqeskup koji je potrajao rukama koji su ne da te doga|avi{e meseci odràvani u je otrgnu od zamesnom klubu borava i podse„Zicer” doveli su do stvara- tio na to da je iskra mirovnog wa „Duhovne republike Zi- pokreta u selu krenula od cer”, formirane 26. juna 1992. inicijative {est èna okukao centar gra|anske nepo- pqenih svojevremeno u mesnoj slu{nosti i simbol otpora ambulanti. [est èna koje su mobilizaciji i ratovima. pre dve decenije za~ele iskru Obeleàvaju}i jubilej, antiratnog protesta dr Ve ro u~esnici antiratnih prote- ni ka Ga zdag, Ester Pe kla, Gi sta su pro{etali sokacima od ze la Te sli}, La u ra Ka vai, Er mesne {kole i seoskog doma è bet Ka wo, Kla ra Ba lint i do zdravstvene stanice. Povo- Il di ko Ba ta povodom jubiledom jubileja, u „Ziceru” je ja dobile su zahvalnica sela uprili~ena zajedni~ka ve~e- Tre{wevac. ra, a u Seoskom domu otvorena M. Mi tro vi}

CRnA HROnikA

sreda16.maj2012.

dnevnik

c m y

NA KON UKI DA WA PRE SU DE APE LA CI O NOG SU DA U NO VOM SA DU NA TA [I KO TU LA^ IZ \UR \E VA

Po nov no su |e we maj ci zbog smr ti be be Po no vqe no su |e we Na ta {i Ko tu la~ (21) iz \ur |e va, okri vqe noj zbog smr ti ~e tvo ro me se~ ne }er ki ce, po ~e lo je ju ~e u no vo sad skom Vi {em su du. Op tu `e na je u sep tem bru pro {le go di ne osu |e na na se dam go di na za tvo ra, ali je Ape la ci o ni sud u No vom Sa du pre oko me sec da na uki nuo tu pre su du.

pru gom, kao i sa svo jim dvo go di { wim si n om iz pret h od n e ve ze, ko ji joj je, u me |u vre me nu, od u zet. Glav ni pre tres je ju ~e pred ve }em ko jim je pred se da va la su di j a Zla t a Ro d i}-Kne ` e v i} bio za tvo ren za jav nost. Port p a r ol k a Vi { eg su d a su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}

@AN DAR ME RI JA I IN TER VEN TNA JE DI NI CA USPE [NO IZ VE LE VE @BU U BE O GRA DU

Br zo i pra vo vre me no re a go va li

Pri pad ni ci @an dar me ri je i be o grad ske In ter vent ne je di ni ce ju ~e su uspe {no iz ve l i ve ` bu po s ve } e n u za { ti t i va ` nih li~ no sti u ko lo ni vo zi la pod prat wom. Ve `ba „Tak ti ka obez be |e wa li~ no sti u

mo to ri zo va nom eskor tu” iz ve de na je na uglu uli ca Usta ni~ ke i Rim ske, a pri pad ni ci obe je di ni ce de mon stri ra li su vi sok ni vo ob u ~e no sti za re a go va we u ta kvim si tu a ci ja ma.

U re al noj si tu a ci ji na te re nu si mu li ra na su dva na pa da na ko lo nu vo zi la, a pri pad ni ci @an dar me ri je i be o grad ske In ter vent ne je di ni ce po ka za li su da su spo sob ni za br zo i pra vo vre me no re a go va we. (Ta njug)

Ku }a u \ur |e vu u ko joj se do go dio in ci dent

Na ta {a Ko tu la~ je i da qe u pri tvo ru, a op tu `ni ca je te re ti da je 21. av gu sta pret pro {le go di ne svo ju }er ki cu ba ci la u kre ve tac ta ko da je ona uda ri la gla vom u zid i za do bi la po vre de usled ko jih je dve ne de qe ka sni je, 6. sep tem bra, pre mi nu la u no vo sad skoj De~ joj bol ni ci. To se do go di lo u ku }i u \ur |e vu, gde je ona sta no va la sa su -

sa op {ti la je da je sud sko ve }e na re di lo da se oba ve no va kon trol na me di cin ska ve {ta ~e wa ko ja bi tre ba lo da utvr de da li je okri vqe na u vre ma iz vr {e wa de la bi la ura ~un qi va, od no sno ima li pri vre me na ili traj na du {ev na obo qe wa. Na sa ta vak su |e wa za ka zan je za 8. jun. M. V.

U PO RA STU BROJ STRA DA LIH VO ZA ^A PO QO PRI VRED NIH VO ZI LA

Za pet go di na po gi nu lo 256 trak to ri sta U sa o b ra } aj n im ude s i m a iza zva nim ne pro pi snim po na {a w em vo z a ~ a trak t o r a na dru mo vi ma Sr bi je od 2006. do 2011. go di ne po gi nu lo je 314 oso ba, od ko jih je 256 vo za ~a trak to ra, sa op {ti la je ju ~e Agen ci ja za bez bed nost sa o bra }a ja. Agen ci ja na vo di da je u tim ne sre }a ma u to ku 2011. za b e l e ` e n o po v e } a w e bro j a po g i n u l ih od 15,6 po s to, a

bro ja po vre |e nih od 6,6 pro ce na ta u po re |e wu s 2010. go di nom. Od 1. ja nu a ra 2006. do 31. de cem b ra 2011. go d i n e vo z a ~ i trak t o r a u~e s tvo v a l i su u 3.136 sa o b ra } aj n ih ne z go d a, is ti ~e Agen ci ja, ko ja je na ja vi la da }e u ~e tvr tak, 17. ma ja, po k re n u t i ak c i j u po s ve } e n u ve } oj bez b ed n o s ti vo z a ~ a trak to ra u sa o bra }a ju. Agen ci ja uka zu je na to da je upra vqa w e trak t o r om pod dej stvom al k o h o l a je d an od osnov nih uzro ka sa o bra }aj nih ude sa s tra gi~ nim po sle di ca ma. Ve l i k i broj sa o b ra } aj n ih ne sre }a u ko ji ma su u~e stvo va li vo za ~i trak to ra do ga |a se no } u zbog ne i s p rav n ih sve tlo snih i sig nal nih ure |a ja na trak to ru i pri kqu~ nim vo zi li ma za trak tor. „Se z o n a po q o p ri v red n ih ra do va uve li ko je po ~e la i u na red nim me se ci ma o~e ku je se

po ve }an broj trak to ra na pu te vi ma i za to skre }e mo pa `wu vo z a ~ i m a na po v e } a n u opre znost„, is ti ~e se u sa op {te wu. Vo za ~i trak to ra se pod se }a ju na to da trak tor mo ra po se do va ti bez bed no snu ka bi nu ili ram kao oba v e z an deo opre m e, ko j i mo r a j u bi t i ugra |e ni i iz ve de ni ta ko da {ti t e vo z a ~ a od po v re d a u

slu ~a ju da se vo zi lo pre vr ne. Na vo za ~e trak to ra se ape lu je da po {tu ju pro pi se i da obra te pa `wu na teh ni~ ku is prav nost trak to ra i pri kqu~ nih vo zi la, da pro pi sno ko ri ste `u to ro ta ci o no ili trep }u }e sve tlo, da o~i ste bla to s pne u ma ti ka... Vo za ~i trak to ra se po seb no upo zo ra va ju na to da oso be u to var nom pro sto ru pri kqu~ nog vo zi la, od no sno pri ko li ce pre vo ze pro pi sno i bez bed no. Kam pa wa „Trak tor na pu tu – bez be dan i uo~ qiv” bi }e po kre nu ta na no vo sad skom Me |u na rod nom po qo pri vred nom saj mu, u ci qu sma we wa bro ja i po s le d i c a sa o b ra } aj n ih ne sre }a u ko ji ma u~e stvu ju vo za ~i trak to ra. Raz log za po kre ta we pre ven tiv ne i edu ka tiv ne kam pa we je po ve }a no stra da we vo za ~a trak to ra u pret hod nim go di na ma na srp skim dru mo vi ma. (Ta njug)

U AUSTRI JI RA SVE TQE NA RAZ BOJ NI [TVA U JU VE LIR NI CA MA ZA KO JA SE TE RE TE NA [I DR @A VQA NI

Sr bi nu se dam go di na zbog pqa~ ke zla ta re Ze maq ski sud u Be ~u osu dio je ju ~e jed nog Sr bi na, na vod nog ~la na ban de „Pink Pan ter”, na se dam go di na za tvo ra zbog pqa~ ke dve zla ta re u glav nom gra du Austri je. Na se dam go di na za tvo ra osu |en je 22-go di {wi srp ski dr `a vqa nin, ko ji je pri znao da je u~e stvo vao u pqa~ ka ma, ali i ne gi rao da je pri pad nik ban de ko ja se spe ci ja li zo va la na pqa~ ke zla ta ra. – We mu ni je po znat ni cr ta ni film, a ka mo li or ga ni za ci -

ja pod tim ime nom – re kao je advo kat osu |e nog Kri sti jan Ver ner pred su dom. On je jo{ na po ~et ku su |e wa ka zao da op tu `e ni ne }e od go va ra ti na pi ta wa ve za na za ban du „Pink Pan ter”. Ver ner je re kao da je op tu `e ni „ma la ri ba, ko ja je uhva }e na”. Srp ski mla di} pri znao je da je 1. sep tem bra pro {le go di ne u~e stvo vao u pqa~ ki zla ta re u Be ~u. Ta da su tri ma ski ra na li ca upa la u zla ta ru, i uz pret wu pi {to qem, raz bi la su vi -

tri ne i uze la na kit, na kon ~e ga su vla sni ka uda ri li pi {to qem u gla vu. On je pred su dom pri znao da je u~e stvo vao i u pqa~ ki dru ge zla ta re u Be ~u, 7. sep tem bra. Po na vo di ma Tu `i la {tva, 22-go di {wi Sr bin je osta vio DNK tra go ve na me sti ma obe pqa~ ke, na osno vu ko jih je iden ti fi ko van i po tom uhap {en pri li kom po ku {a ja da se avi o nom vra ti u Sr bi ju. We go vi sa u ~e sni ci su, sma tra austrij ska po li ci ja, u Sr bi ji, ali

wi hov iden ti tet ni je po znat. Osu |e ni je su di ji re kao da je ne po sred no pre kri vi~ nih de la u svom rod nom me stu na go vo ren da u~e stvu je u pqa~ ka ma da bi is pla tio du go ve ko je su iz no si li iz me |u 5.000 i 6.000 evra. On ni je `e leo da go vo ri o sa u ~e sni ci ma, re kav {i da to „ne sme”. – Mo ji sa u ~e sni ci su na slo bo di, a ja imam po ro di cu u Sr bi ji – ka zao je osu |e ni srp ski mla di}. (Ta njug)

Pre da la se dva ~la na „â ~an ske ban de” Austrij ska po li ci ja sa op {ti la je ju ~e da su se pre da la dva Sr bi na, ~la no vi ta ko zva ne â ~an ske ban de, ko ja je pqa~ ka la zla ta re i dra gu qar ni ce u Be ~u i Salc bur gu. – Dvo ji ca â ~a na, dr à vqa ni Sr bi je, ko ji se te re te da su opqa~ ka li naj ma we ~e ti ri zla ta re, pre da li su se pre kju ~e – iz ja vio je port pa rol be~ ke po li ci je Ro man Ha slin ger. Ni ko la B. (23) i Mi haj lo M. (29) su, po we go vim re ~i ma, od lu ~i li da se pre da ju jer su „ose }a li da su pod pri ti skom”. Oni su u prat wi advo ka ta do {li u po li ci ju, gde su se, na ~u |e we ~u va ra re da, pre da li. Ova dva â ~a ni na su, ka ko se sum wa, opqa~ ka li zla ta re „Kar ner” i „Ha sman” u Salc bur gu, i „Korn me ser” i „Tur zo” u Be ~u, a za wi ma je od sre di ne mar ta ras pi sa na po ter ni ca.

Ni ko la B. je po ~et kom mar ta ra wen u oru `a nom okr {a ju u ^a~ k u. Je d an od dvo j i c e

USPE [NO RAZ RE [E NA DRA MA U KRA GU JEV CU

Od u stao od sko ka s vi {e sprat ni ce Pri pad ni ci kra gu je va~ ke kri mi na li sti~ ke po li ci je us pe li su, po sle dvo ~a sov nih pre go vo ra, da od vra te od sa mo u bi stva sre do ve~ nog mu {ka ra ca, ko ji je ju ~e oko 10 sa ti pre tio da }e sko ~i ti s kro va ~e tvo ro sprat ni ce na Le pe ni~ kom bu le va ru 13 u Kra gu jev cu. Re~ je o 51-go di {wem @. P. ko ji ne `i vi u toj stam be noj zgra di, a ko ji je, ski nuv {i se go do po ja sa, pre tio da }e sko ~i ti s kro va. Is pred zgra de na Le pe ni~ kom bu le va ru, s ~i jeg kro va je mu {ka rac hteo da sko ~i, vr lo br zo su sti gle eki pe va tro ga sa ca, ko je su od mah po sta vi le va zdu {ni du {ek, le ka ri Hit ne po mo }i i pri pad ni ci kri mi na li sti~ ke po li ci je, ko ji su us pe li da ga od vra te od sa mo u bi stva. (Ta njug)

osum wi ~e nih ^a ~a na je, na vod n o, ve} pri z nao pqa~ k u zla ta re „Korn me ser”. Ra di se

o pqa~ ki iz vr {e noj 18. ja nu a- ra, ka da su, ne {to pre po dne va, dva mu {kar ca upa la u zla ta r u i pi { to q i m a pre t i l i za po sle ni ma. Jed nog za po sle nog su uda ri li pi {to qem i od vu kli u pro sto ri ju iza pro daj nog de la da bi ga na te ra li da otvo ri tre zor. Od ne li su plen vre dan 3,5 mi li o na evra. Za hva qu ju }i toj pqa~ ki, po li ci ja je do {la do do brih fo to gra fi ja s bez bed no snih ka me ra rad we i DNK tra ga jer se je dan od pqa~ ka {a po se kao na vi tri ni ko j u je raz bio. Na osno vu fo to gra fi ja i DNK tra go va po li ci ja je br zo u{la u trag Ni ko li B. i Mi haj lu M. Po l i c i j a se na d a da }e osum wi ~e ni da ti ko ri sne in for ma ci je jer sma tra da ima jo{ sa u ~e sni ka, i da na to uka zu je oru `a ni ob ra ~un 7. mar ta u ^a~ ku iz me |u Ni ko le B. i Stan ka R.

crna hronika

dnevnik „SLU^AJ BITUMEN” STIGAO DO DR@AVNOG VE]A TU@ILACA

Za tra è no iz u ze }e Za gor ke Do lo vac Ju ~e je i do Dr àv nog ve }a tu ì la ca do speo pred met biv {eg di rek to ra SUC-a Mi ha qa Ke te sa, op tu è nog za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja 5. sep tem bra 2000, kad su s Ca ri ne pro sle |e ne dve ci ster ne bi tu me na za ob no vu no vo sad skog Mo sta slo bo de, sru {e nog u NA TOovom bom bar do va wu Sr bi je 1999. go di ne Bi tu men je bio na me wen Su bo ti ci za po prav ku grad skih sa o bra }aj ni ca, kao evrop ska do na ci ja iz ar na à ma na “Naf ta za de mo kra ti ju“ Ker te so va od bra na tvr di da je iz me we nom op tu `ni com „di nar ska pro tiv vred nost bi tu me na od 21.070 ne ma~ kih ma ra ka, pri me nom ’uli~ nog kur sa’ ob ra ~u na ta na 630.000 di na ra“.

prav nu kva li fi ka ci ju de la ta ko {to di nar sku pro tiv vred nost bi tu me na od 21.070 ne ma~ kih mar ka opre de qu je na 630.000 di na ra, na dan 5. sep tem bra 2000, a taj iz nos se do bi ja na osno vu ‘uli~ nog‘ kur sa’“. Pod ne skom se ta ko |e uka zu je na to da su se „na su |e wu 24. ja nu a ra dve eki pe sud skih ve {ta ka sa gla si le u to me da je zva ni~ ni kurs ne ma~ ke mar ke 5. sep tem bra 2000. bio {est di na ra za jed nu mar ku, ta ko da je vred nost ce lo kup ne ko li ~i ne bi tu me na bi la 120.426 di na ra, a po sti mu la tiv nom ban ~i nom kur su od 14 di na ra za jed nu mar ku, 421.402 di na ra. Pre do ~a va se da je na istom su |e wu pre zen to van i „slu `be ni iz ve {taj NBS-a o

sreda16.maj2012.

DANAS U HA[KOM TRIBUNALU

Po ~i we su |e we Rat ku Mla di }u Pred sed nik Ha {kog tri bu na la Te o dor Me ron od bio je ju ~e zah te ve od bra ne Rat ka Mla di }a za iz u- ze }e pred se da va ju }eg su di je Al fon sa Ori ja i od la ga we po ~et ka sud skog pro ce sa, ko je je za ka za no za da nas. – Na kon ana li ze Mla di }e vih ar gu me na ta i od go vo ra su di je Ori ja, ne za do vo qan sam {to Mla di} sma tra da bi je dan ra zum ni po sma tra~, od go va ra ju }e in for mi san, mo gao bi ti u iz ve snoj me ri pri stra san i, shod no to me, za kqu ~u jem da Mla di }ev zah tev za iz u- ze }e su di je ne za slu ù je da qe raz ma tra we – obra zlo ìo je Me ron. Mla di }e va od bra na je u pe tak za tra ì la od pred sed ni ka Ha {kog su da iz u ze }e su di je Ori ja, op tu ù ju }i ga za pri stra snost jer je bio su di ja u vi {e dru gih slu ~a je va u ko ji ma su ne ka da {wi Mla di }e vi sa rad ni ci osu |e ni, kao i zbog to ga {to je, kao Ho lan |a nin, pri stra san i kad su u pi ta wu op tu `be za zlo ~i ne u Sre bre ni ci 1995. go di ne. Mla di }e vi advo ka ti su u vi {e na vra ta upu }i va li zah tev da se od lo ì po ~e tak su |e wa, a to su u~i ni li i pre kju ~e, tra è }i da se po ~e tak su |e wa od lo ì za {est me se ci. Od bra na sma tra da joj ni je pra vo vre me no omo gu }en pri stup ve }em bro ju do ku me na ta, me |u ko ji ma ima onih ko ji su kqu~ ni za su |e we. „Ova kva si tu a ci ja je

Rat ko Mla di}

bez pre se da na u isto ri ji Tri bu na la i pre ti da na ne se te àk uda rac in te gri te tu po stu pa ka„, oce ni la je Mla di }e va od bra na u pod ne sku. Od bra na je na po me nu la da ne ma oprav da wa za to da Mla di} uì va ma wa pra va od osta lih op tu è nih sa mo za to {to je me |u po sled wi ma iz ve den pred li ce prav de. Su |e we Mla di }u po ~e }e uvod nom re~ ju Tu ì la {tva. Glav ni tu ì lac Ser` Bra merc re kao je za B-92 da ne }e sam u~e stvo va ti u tom po slu, kao {to je po ne kad ra di la we go va pret hod ni ca Kar la del Pon te. Uvod nu re~, kao i osta tak pro ce sa, pre pu sti }e is ku snim tu ì o ci ma Pi te ru Me klo skom i Der mo tu Gru mu, a dan

uo~i po ~et ka su |e wa, u Ha gu je raz go va rao s Bo {wa ci ma, ~la no vi ma po ro di ca `r ta va ra ta u Bo sni. To kom su |e wa bi tre ba lo da bu de sa slu {a no 413 sve do ka Tu ì la {tva, me |u ko ji ma dva ve {ta ka. Pla ni ra no je da sa slu {a we pr vih sve do ka i iz vo |e we do ka za op tu `be po~ ne 29. ma ja. Mla di }e va od bra na je na ve la da u ovoj fa zi po stup ka ne }e dr à ti uvod nu re~ i da se op tu è ni ne }e obra }a ti Sud skom ve }u. Bra ni lac s ve li kim is ku stvom u Ha {kom tri bu na lu To ma Fi la iz ja vio je za B-92 da o~e ku je da su |e we Rat ku Mla di }u bu de vo |e no po ubr za noj pro ce du ri, ka kva se

vi |a u svim ha {kim sud ni ca ma po sled wih go di na. – Ne }e mo vi de ti mno go sve do ~e wa uì vo ve} }e se Tu ì la {tvo po zi va ti na do ka ze, ~i we ni ce i sve do ~e wa s ra ni jih su |e wa, ko ja }e u pi sa noj for mi bi ti pri la ga na uz mo gu} nost od bra ne da po sta vqa pi ta wa s wi ma u ve zi – ka è Fi la. On ne ve ru je da }e ~i we ni ca da je Mla di} lo {eg zdra vqa pre sud no uti ca ti na su |e we. Fi la pod se }a na to da lo {e zdrav stve no sta we Jo vi ce Sta ni {i }a ni je pre ki nu lo pro ces ko ji se pro tiv we ga vo di u Ha gu. Mla di} je u 11 ta ~a ka op tu èn za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa u BiH od 1992. do 1995. go di ne. On je po sle du go go di {weg skri va wa uhap {en 26. ma ja pro {le go di ne u se lu La za re vo kraj Zre wa ni na, a 31. ma ja je iz ru ~en Ha gu. U dva pr va po ja vqi va wa pred su di jom Ori jem, po ~et kom ju na i ju la, Mla di} je od bio da se iz ja sni o kri vi ci po ta~ ka ma op tu `ni ce, ali je op tu `be na zvao „gnu snim”, po sle ~e ga je su di ja, u skla du s pra vi li ma, u spis uneo da je op tu è ni iz ja vio da ni je kriv. Za po ~e tak su |e wa Rat ku Mla di }u akre di to va lo se vi {e od sto no vi na ra iz sve ta i re gi o na.

KO JE SUDIJA KOJI ]E DELITI PRAVDU BIV[EM KOMADANTU VRS-a

No vo sad ski Most slo bo de u vre me grad we

Advo kat od bra ne Pre drag Mi lo van ~e vi} je 24. ja nu ar a ove go di ne na pre tre su za tra ìo iz u ze }e po stu pa ju }eg za me ni ka osnov nog tu ì o ca u Su bo ti ci uz obra zlo è we da “po sto je okol no sti ko je iza zi va ju sum wu u ne pri stra snost”. Za tim je Mi lo van ~e vi}, po sle ne ga tiv nih od lu ka, zah te ve za iz u ze }e iz po stu pa wa u ovom slu ~a ju pod neo i za osno vog i vi {eg tu ì o ca u Su bo ti ci, te za ape la ci o nog u No vom Sa du, a naj no vi ji zah tev za iz u ze }e re pu bli~ kog tu ì o ca Za gor ke Do lo vac pod neo je Dr àv nom ve }u tu ì la ca. O ta kvom sle du, Mi lo van ~e vi} u svom pod ne sku na vo di da je od ba ~en i zah tev ko ji je pod neo re pu bli~ kom tu ì o cu, a po tom do da je ci tat iz re {e wa „da je glav ni pre tres u ovoj kri vi~ noj stva ri odr àn 29. sep tem bra 2006. te da je bra ni lac pro pu stio rok od pet da na pred vi |en ZKP-om za pod no {e we zah te va za iz u ze }e“. Od bra na tvr di da je „to ne ta~ no“, i da se, kad je u ovom slu ~a ju pr vo bit na op tu `ni ca po dig nu ta 13. ju na 2005, Okru `ni sud u Su bo ti ci ogla sio stvar no ne na dle `nim za po stu pa we, na la ze }i da je vred nost bi tu me na u di na ri ma, nad dan kad je pro sle |en s Ca ri ne, iz no si la 121.000 di na ra, {to opre de qu je stvar nu nad le `nost Osnov nog su da u Su bo ti ci, ko ji i da nas po stu pa u istom pred me tu. Mi lo van ~e vi} is ti ~e da, „u to ku 2010. go di ne, kad je na stu pi la pret wa ap so lut ne za sta re kri vi~ nog go we wa, Osnov no tu ì la {tvo u Su bo ti ci me wa

kur su ne ma~ ke mar ke, s na zna kom da NBS ne mo è su du do sta vi ti po dat ke o uli~ nom kur su jer se mo è ko ri sti ti sa mo u in for ma tiv ne svr he”. Od bra na kao ar gu ment po te è i ~i we ni cu da je Za ko nom o de vi znom po slo va wu uli~ na pro da ja de vi za za bra we na i sank ci o ni sa na ka znom za tvo ra do pet go di na. „Su {ti na svih pod ne tih zah te va za iz u ze }e sa sto ji se u go to vo iden ti~ nom od bi ja wu svih na ve de nih no si la ca jav no tu ì la~ kih funk ci ja ~i je je iz u ze }e tra è no, da kao ne po sred no vi {i tu ì o ci, shod no hi je rar hij skom na ~e lu, is pi ta ju pra vil nost i za ko ni tost ra da ni ìh tu ì la {ta va, pri ~e mu po ku {a va ju da pro na |u for mal ne raz lo ge za od ba ci va we zah te va i pri to me re dov no na vo de da je po stu pa we ni ìh tu ì la {ta va bi lo is prav no i za ko ni to„, pi {e Mi lo van ~e vi} u pod ne sku. Bra ni lac na po mi we i da „re pu bli~ ki tu ì lac re {e we o od ba ~a ju zah te va za iz u ze }e do no si 8. apri la ove go di ne, dva da na ra ni je u od no su na da tum pod no {e wa zah te va, ko ji mu je pre ko Osnov nog su da upu }en 10. apri la“. Od bra na, ina ~e, tvr di da je u po gle du op tu `be pro tiv Ker te sa u ovom slu ~a ju, za sve ob li ke kri vi~ nog de la zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja ko je se po oba kur sa mar ke, i zva ni~ nom i sti mul tiv nom, mo gu kva li fi ko va ti, „na stu pi la ap so lut na za sta re lost kri vi~ nog go we wa 5. sep tem bra 2010. go di ne“. J. J.

Ori su dio Bla {ki }u, Ha ra di na ju, Kra ji {ni ku... Ho land ski su di ja Al fons Ori, ko ji je iz re kao pre su du hr vat skim ge ne ra li ma, pred se da vao je ve }u i u po stup ci ma pro tiv rat nog ~el ni ka bo san skih Sr ba Mom ~i la Kra ji {ni ka, u pro ce su pro tiv ge ne ra la Voj ske Re pu bli ke Srp ske Sta ni sla va Ga li }a, pro tiv hr vat skog ge ne ra la Ti ho mi ra Bla {ki }a, a pot pi sao je i pre su du ko jom su Ra mu{ Ha ra di naj i Idriz Ba qaj pr vo ste pe no oslo bo |e ni op tu `bi za zlo ~i ne nad Sr bi ma na Ko so vu. Ti ho mi ra Bla {ki }a Ori je osu dio na 45 go di na, ali mu je @al be no ve }e iz re klo no vu ka znu od de vet go di na. Pre su dom @al be nog ve }a Bla {ki} je, kao za po ved nik HVO-a u ope ra tiv noj zo ni sred wa Bo sna 1992–1994, pro gla {en kri vim za ne za ko ni ta de la po ~i we na na pod ru~ ju Vi te za, a oslo bo |en je od go vor no sti za zlo ~i ne u op {ti na ma Bu so va ~a i Ki se qak. Mom ~i lu Kra ji {ni ku Ori je pre su dio 27 go di na za tvo ra, ali je u `al be nom po stup ku ka zna uma we na na 20 go di na. @al be no ve }e uki nu lo je pre su du Mom ~i lu Kra ji {ni ku za zlo ~i ne ubi stva, is tre bqe wa i de li mi~ no pro go na, a po tvr di lo osu du za de por ta ci je, pri sil no pre me {ta we i pro go ne. Od ~e ti ri raz ma tra ne `al be Mom ~i la Kra ji {ni ka, @al be no ve }e je pri hva ti lo sa mo jed nu, {to je re zul ti ra lo od ba ci va wem osu |u ju }ih pre su da za ubi stva, is -

bi li su op tu `e ni za u~e {}e u udru `e nom zlo ~i na~ kom po du hva tu, s ci qem da se us po sta vi i u~vr sti pot pu na kon tro la OVK-a nad ope ra tiv nom zo nom Du ka |i ni. U ukup no 37 ta ~a ka op tu `ni ce pri pi sa na im je od go vor nost za ot mi ce, za to ~a va wa, pre bi ja wa, mu ~e wa i ubi stva ci vi la, kva li fi ko va na kao zlo ~i ni pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e wa za ko na i obi ~a ja ra to va wa. Al fons Ori

tre bqe wa i, de li mi~ no, pro go ne. Sve osta le àl be su od ba ~e ne. Dru go ste pe no ve }e je po tvr di lo na laz iz pr vo ste pe ne pre su de da je osnov ni ciq udru è nog zlo ~i na~ kog po du hva ta u ko jem je u~e stvo vao Kra ji {nik bio da se iz me ni et ni~ ki sa stav na de lo vi ma te ri to ri je BiH ko je je od re di lo vo| stvo bo san skih Sr ba, kao i da je taj ciq pr ven stve no ostva ri van de por ta ci ja ma, pri sil nim pre me {ta wem i pro go ni ma ne srp skog sta nov ni {tva. Slu ~aj Sta ni sla va Ga li }a u dru go ste pe nom po stup ku okon ~an je iz ri ca wem ka zne do ì vot nog za tvo ra, ume sto pr vo bit nih 20 go di na. To je 2006. go di ne bi la pr va do ì vot na ka zna u Tri bu na lu od we go vog osni va wa. @al be no ve }e od bi lo je svih 19 osno va za àl bu, sma tra ju }i da je ka zna od 20 go di na za tvo ra pre vi {e bla ga. Ra mu{ Ha ra di naj i Idriz Ba qaj, biv {i za po ved ni ci OVK-a,

Karayi} mu „izmakao” Su di ja Ori pr vo bit no je bio od re |en da su di i Ra do va nu Ka ra xi }u, rat nom li de ru bo san skih Sr ba, ali je u av gu stu 2008. go di ne ta od lu ka pro me we na. Iz Ha ga je ta da sa op {te no da je je di ni raz log {to je „slu ~aj Ka ra xi}„ bio do de qen tom ve }u bio taj {to je Tu `i la {tvo svo je vre me no na go ve {ta va lo da pla ni ra da spo ji „slu ~aj Ka ra xi}„ sa slu ~a jem Mom ~i la Pe ri {i }a, ko ji je ve} bio do de qen tom ve }u. Po {to je Tu `i la {tvo sa op {ti lo da ne pla ni ra da spo ji ta dva slu ~a ja, pred sed nik Tri bu na la je, u skla du s Pra vil ni kom, od lu ~io da Ka ra xi }ev pred met pre ba ci dru gom su di ji. Pre tre sno ve }e, ko jim je pred se da vao su di ja Ori, a u ~i jem su sa sta vu bi li jo{ i su di je iz Austri je i Nor ve {ke, naj pre je za kqu ~i lo da u pe ri o du na ko ji se od no si op tu `ni ca – od 1. mar ta do 30. sep tem bra 1998. go di ne – ot mi ce, zlo sta vqa wa i ubi stva ci vi la ni su bi li ta kvih raz me ra i ta kve u~e sta lo sti da bi se mo glo za kqu ~i ti da je po sto jao si ste mat ski i ras pro stra we ni na pad na ci vil no sta nov ni {tvo, {to je pred u-

DANAS JE DAN UPRAVE ZA IZVR[EWE KRIVI^NIH SANKCIJA

Za tvor ske ka zne uve de ne pre 174 go di ne Cen tral no obe le à va we Da na Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja da nas }e bi ti or ga ni zo va no u Srem skoj Mi tro vi ci. Na sve ~a no sti }e naj bo qim rad ni ci ma te upra ve, ko ja je u sa sta vu Mi ni star stva prav de, bi ti uru ~e ne na gra de i za hval ni ce za usp{no oba vqa we po slo va iz svog de lo kru ag ra da. Obe la à va we Da na Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja pr vi put je uve de no pro {le go di ne i ta da je bi lo or ga ni zo va no u okvi ru ka zne no-po prav nog do ma „Za be la” u Po à rev cu. Na pred log di rek to ra Mi la na Ob ra do vi }a, 16. maj je od re |en kao Dan Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja, u znak se }a wa na isti da tum iz 1838. go di ne. Ta da je na osno vu od lu ke ta da {we srp ske vla de odo bren po ~e tak iz grad we Okru `nog za tvo ra u â~ ku i us po sta vqe no iz vr {e we ka zne za tvo ra u dr à vi Sr bi ji.

Okru `ni za tvor u ^a~ ku

slov da bi se ne ko de lo mo glo kva li fi ko va ti kao zlo ~in pro tiv ~o ve~ no sti. Ori je vo ve }e je utvr di lo da do ka zi ko je je po nu di lo Tu ì la {tvo ni su do voq ni za za kqu ~ak o po sto ja wu udru è nog zlo ~i na~ kog po du hva ta i na vod nom za jed ni~ kom kri mi nal nom ci qu op tu è nih. Ape la ci o no ve }e pri hva ti lo je àl bu Tu ì la {tva i uki nu lo ovu od lu ku, oce wu ju }i da oslo ba |a ju -

Upra va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja or ga ni zu je, spro vo di i nad zi re iz vr {e we ka zne za tvo ra kao i ma lo let ni~ kog za tvo ra. Za du `e na je za spro vo |e we me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le ~e wa i ~u va wa u zdrav stve noj usta no vi i oba ve znog le ~e wa al ko ho li ~a ra i nar ko ma na. Or ga ni zu je, spro vo di i nad zi re i vas pit ne me re upu }i va wa u vas pit no-po prav ni dom, a oba vqa i po slo ve ko ji se od no se na pri pre mu pred lo ga za po mi lo va we, am ne sti ju i uslov ni ot pust. Ta upra va pra ti sta we i pri me nu pro pi sa u obla sti iz vr {e wa za vod skih sank ci ja i u skla du s tim uka zu je na po tre bu i prav ce nor ma tiv nog ure |e wa, sa ra |u je u pri pre mi pro pi sa i oba vqa dru ge po slo ve ko ji se od no se na oblast iz vr {e wa za vod skih sank ci ja. (Tanjug)

}a pre su da Ha ra di na ju 2008. go di ne ni je bi la pra vi~ na jer pre tre sno ve }e ni je ulo `i lo do voq no na po ra da sa slu {a dva kqu~ na sve do ka, ko ji su od bi li da sve do ~e za to {to su bi li uz ne mi ri va ni i za stra {i va ni. Su |e we Ra mu {u Ha ra di na ju za zlo ~i ne na Ko so vu 1998. je pr vi pro ces u isto ri ji Ha {kog tri bu na la ko ji }e bi ti de li mi~ no po no vqen. E. D.

UGA[EN PO@AR U CENTRU BEOGRADA

Go re la sta ra Be o ban ka

Po àr, ko ji je iz bio u po po dnev nim sa ti ma u cen tru Be o gra da u na pu {te noj zgra di Be o ban ke uga {en je in ter ven ci jom va tro ga sa ca, a ni je bi lo po vre |e nih, re kla je Ta nju gu na ~el ni ca Upra ve za van red ne si tu a ci je Be o gra da Sa wa @u gi}-Vuk sa no vi}. Ona je ob ja sni la da je po àr iz bio na elek tro in sta la ci ja ma u zgra di na uglu uli ca Ca ri ce Mi li ce i Bran ko ve, a u we mu ni ko ni je po vre |en bu du }i da se ra di o na pu {te noj zgra di. Ona je pre ci zi ra la da su eki pe Elek tro di stri bu ci je Be o gra da is kqu ~i le stru ju. Pre ma we nim re ~i ma, po àr ko ji je iz bio oko 16.30 sa ti, ga si lo je pet va tro ga snih vo zi la.

SPORT

sreda16.maj2012.

UO^I PU TA OD BOJ KA [I CA NA KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PI JA DU

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS DO ^E KU JE ME GA VI ZU RU

Bo do vi neo ph od ni Ko{arka{i Vojvodine Srbijagasa ve~eras do~ekuju Mega Vizuru. Za novosadskog superliga{a ova utakmica je od velikog zna~aja, jer bodovi su mu neophod-

- Dobro poznajemo ekipu Mega Vizure, koja je izuzetno mlada i igra ko{arku shodno svojim fizikalijama. Momci su visoki i dobro {utiraju. Moramo da odigramo maksimalno kako ne bi bilo po nas neprijatno iznena|ewe, jer utakmica nam je pobeda neophodna za ostvarewe ciqa - rekao je sna`ni centar Vo{e Du{ko Buni}. Trener Mati} je podsetio da }e ovo biti ~etvrti me|usobni susret ove dve ekipe. - U dosada{wa tri okr{aja bili smo uspe{niji. Me|utim, oni su u me|uvremenu doveli odli~ne ko{arka{e Jaramaza i Muslija. Beogra|ani imaju izuzetne napada~e i najopasniji su na spoqnim pozicijama. Naravno, nikako ne smemo da zaboravimo na Jaramaza i sve boqeg Muslija - rekao je Mati} i dodao: Kvalitetniji smo od rivala, ali moramo da uloìmo puno energije i da Cen tar Voj vo di ne Du {ko Bu ni} u ak ci ji odigramo najboqe {to u ni da bi ostao u igri za plasman u ovom momentu moèmo. Utakmica plej - of. U pro{lom kolu Novo- je bitna za nas i ni{ta ne}emo sa|ani su poraèni u posledwim prepustiti slu~aju. [to se zdravsekundama u duelu s BKK Radni~- stvenog biltena ti~e, Milo{ekim u Beogradu, mada su ra~unali vi} i daqe ne trenira punim inna ceo plen s obzirom da su tu ekitenzitetom, ali igra utakmice. pu na svom terenu pregazili.U~eTako|e, Dun|erskom je sve boqe i nici trenera Sini{e Mati}a bibi}emo komplatni. li su boqi od Vizure u prethodna Utakmica u maloj sali Spensa tri duela, ali ve~era{wi im je po~iwe u 20 ~asova. najva`niji. M. Pa vlo vi}

Pr ve ~e ti ri utak mi ce pre sud ne za Lon don Selektor odbojka{ke reprezentacije Srbije Zoran Terzi} izjavio je uo~i puta na kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre u Japanu da }e nacionalni tim vizu za London traìti u prve ~etiri utakmice. Najboqe srpske odbojka{ice }e od od 19. do 27. maja u~estvovati na turniru u Tokiju, a u prvom kolu igraju protiv Kineskog Tajpeha. Protivnice Trezi}evim izabranicama u nastavku takmi~ewa bi}e Tajland, Koreja, Kuba, Rusija, Peru i Japan, a plasman na Olimpijske igre izbori}e tri prvoplasirana tima, kao i najuspe{nija selekcija iz Azije. - Nema tu previ{e mudrosti. Zna se da nam je potrebno minimum pet pobeda iz sedam utakmica. Vizu za London moramo da traìmo u te prve ~etiri utakmice i ukoliko zabeleìmo pobede, London }e biti blizu - rekao je Terzi}. Na spisku za Japan su: Maja Ogwanovi}, Jovana Brako~evi}, Nata{a Krsmanovi}, Stefana Veqkovi}, Milena Ra{i}, Jovana Vesovi}, Suzana ]ebi}, Sawa Satrovi}, Tijana Male{evi}, Brankica Mihajlovi}, Bojana @ivkovi} i Jelena Blagojevi}.

TUR NIR U RI MU

Ni sen ka od ne ka da {we Je le ne Jelena Jankovi} zavr{ila je u~e{}e na turniru u Rimu ve} u prvom kolu porazom od Rumunke Sorane Kirstee. Kirstea je do trijumfa do{la sa 6:3, 4:6, 7:6 (7:4), posle dva sata i 36 minuta igre. Jankovi}eva je tako na tre}em turniru zaredom izgubila ve} u prvom kolu, po{to je isti slu~aj bio i [tutgargu i Madridu. Posle tih rezultata izvesno je da nekada najboqa igra~ica sveta nije ni senka nekada{we Jelene i izvesno je da uskoro ne}e biti me|u 20 najboqih na svetu. U prvom setu vi|ena su ~etiri prilike za brejk i sve su iskori{}ene, ali je po tom pitawu bilo 3-1 za Kirsteu, koja je tako do{la do vo|stva od 1:0. Jankovi}eva je u drugom setu uzvratila, da bi Rumunka u tre}em

Is pa la u pr vom ko lu: Je le na Jan ko vi}

povela sa 5:2. Jelena je uspela da se vrati i set uvede u taj brejk, ali je u wemu presudila koncentrisanost Kirstee, koja ga je dobila sa 7:4 i pro{la u drugo kolo, gde je ~eka duel sa Sofijom Arvidson iz [vedske.

dnevnik

c m y

Posle Jelenine eliminacije, Srbija je ostala na jednoj predstavnici – Ani Ivanovi}, koja u drugom kolu igra protiv Silvije Soler-Espinose iz [panije, koja je pobedila Italijanku Alberte Brijanti sa 6:2, 6:1.

PLE SA Î NO VO SAD SKOG „IM PUL SA PLUS„ BRI QI RA LI NA DR @AV NOM PR VEN STVU: ^la no vi ple snog klu ba „Im puls plus„ iz No vog Sa da osvo ji li su 16 od li~ ja (de vet zlat nih, {est sre br nih i jed no bron za no) na dr àv nom pr ven stvu u mo der nim ple so vi ma. Sve ove ko re o gra fi je ste kle su pra vo u~e {}a na Evrop skom pr ven stvu, ko je }e se u no vem bru odr à ti u na {oj ze mqi. U ka te go ri ji „jut” ma la gru pa de ce osvo ji la je dru go me sto (ko re o gra fi ja „Br dej par ti” – ko re o graf Sne à na An dre je vi}), kao i duo Du brav ka ê le bi} i An drea Ka cen ber ger („Is tern dens” – Sne à na An dre je vi}), dok je Iva na Bu la to vi} u so lo na stu pu bi la tre }a („Fan be gin” – S. An dre je vi}). U ka te go ri ji ju ni o ri, ma la gru pa je bi la dru ga („Ket vu men” – La na Di kli}), kao i ve li ka for ma ci ja („U po sla sti ~ar ni ci” – La na Di kli} i S. An dre je vi}), dok je duo Ka ta ri na Bru swai – Awa Pan to vi} uzeo zla to („U ogle da lu” – La na Di kli}). Kod se ni o ra pr vo me sto pri pa lo je fan ta zi {ou for ma ci ji („Ne mi ran san” – Na ta {a Ra do sa vqe vi} i Sa wa Vu ~e no vi}), {ou dens gru pi („Mu zi~ ka ku ti ja” – Sa {a Kr ga) i fan ta zi {ou ma loj gru pi („Bur le ska” – S. An dre je vi}), dok je u {ou dens so lou sre bro uze la Ma ri ja û ku ra no vi} („Brejv” – N. Ra do sa vqe vi}). U yez fan ki ju ju ni or ska ve li ka for ma ci ja bi la je pr va, kao i ma la gru pa. Kod se ni o ra, zla to su uze li ve li ka for ma ci ja i duo Mi lan ]i ri} – Ni ko la Su bo ti}, dok je duo \a ko vi}–Ve ru no vi} bio dru gi. Sve ko re o gra fi je u yez fan ki ju ra dio je Alek san dar Bo {kov. G. M.

Se lek tor Zo ran Ter zi}

- Imamo problema sa sastavom, ali uprkos tome, ovo je 12 najboqih i od wih se o~ekuje da igraju, pona{aju se i odrade zadatke na najboqi na~in - rekao je Terzi}. On je dodao da se nada da je reprezentacija dovoqno sna-

`na, uigrana i motivisana da zabele`i rezultat koji }e biti dovoqan za plasman na OI. - Japan nam je dosta bio tali~an u posledwe vreme, ose}amo se kao kod ku}e, nadam se da }e tako biti i ovog puta.

LE GEN DAR NI FELPS NA VI JA ZA ZO RA NU ARU NO VI]: Kom pa ni ja Vi za in ter an ci o nal po zva la je sve qu bi te qe spor ta iz Sr bi je da na vi ja ju za omi qe ne olim pij ce i pa ra o lim pij ce i po dr `e ih do tak mi ~e wa na Olim pij skim igra ma u Lon do nu 2012. Glo bal noj kam pa wi na vi ja wa kom pa ni je Vi za pri kqu ~io se le gen dar ni pli va~ Majkl Felps, ko ji je po zvao Sr be da na vi ja ju za na {u tak mi ~ar ku u stre qa {tvu i svet sku {am pi on ku i vi ce {am pi on ku Zo ra nu Aru no vi}. Felps se, da bi po dr `ao Zo ra nu, fo to gra fi sao sa ve li kim tran spa ren tom spe ci jal no kre i ra nim za srp sku olim pij ku, na kom je is pi sa no „Na pred Zo ra na“. Majkl Felps je po stao naj u spe {ni ji spor ti sta Olim pij skih iga ra u Ati ni i Pe kin gu, osvo jiv {i 16 olim pij skih me da qa{est zlat nih i dve bron za ne u Ati ni 2004. i osam zlat nih u Pe kin gu 2008. Zo ra na Aru no vi} jo{ ~e ka na olim pij sku me da qu. Na Svet skom pr ven stvu u Min he nu 2010. osvo ji la je zlat nu me da qu va zdu {nim pi {to qem i sre br nu MK pi {to qem. Aru no vi} je ta da po sta la i pr va spor tist ki wa iz Sr bi je ko ja je obez be di la pla sman za let we Olim pij ske igre u Lon do nu 2012.

Turnir u Ankari nije bila prava slika na{eg stawa, nalazimo se u uzlaznoj formi, treniramo boqe i ne verujem da }emo ponoviti gre{ke iz Turske - rekla je Maja Ogwenovi}.

c m y

dnevnik

SPORT

sreda16.maj2012.

DANAS U KRU[EVCU CRVENA ZVEZDA I BORAC IGRAJU FINALNU UTAKMICU KUPA SRBIJE (20)

Tro fej kao na ja va no ve Zve zdi ne ere PREMIJER LIGA

Vi di} u ide al nom ti mu Ka pi ten Man ~e ster ju naj te da Ne ma wa Vi di} na la zi se u ide al nom ti mu Pre mi jer li ge svih vre me na u iz bo ru vi {e od 300.000 po se ti la ca zva ni~ nog saj ta tak mi ~e wa. U iz bo ru su u~e stvo va li na vi ja ~i, ali i 11 eks pe ra ta ko ji su ume sto Vi di }a iza bra li Ri ja Fer di nan da. U ide al nom ti mu do mi ni ra ju fud ba le ri Man ~e ster ju naj te da. Po mi {qe wu na vi ja ~a 11 naj bo qih su: Pe ter [maj hel, Ga ri Ne vil, E{li Kol, To ni Adams, Ne ma wa Vi di}, Ra jan Gigs, Pol Skols, Sti ven Xe rard, Kri sti ja no Ro nal do, Ti je ri An ri i

- Ima mo ve li ki fond igra ~a i ko do bi je {an su is pu ni }e po sta vqe ne za dat ke. Je dva ~e ka mo da po~ ne su sret. Ulo ì }e mo mak si mum tru da i zna wa da pri gr li mo è qe ni tro fej, ko ji mo è da bu de do ne kle sa tis fak ci ja, na vi ja ~i ma i na ma, jer smo pro pu sti li pri li ku da se do mog ne mo ti tu le- sma tra sve bo qi Du {ko To {i}. Ko lum bi jac Kri sti jan Bor ha pred vo di }e Zve zdin na pad. - U fi na lu ne ma fa vo ri ta. Ima mo do voq no in spi ra ci je i sna ge, da

Zve zda je opet osta la bez ti tu le, ali je to kom pro le }a re no vi ra ni i mla di tim na pra vio so li dan po mak u kva li te tu igre. Sve to je po tvr |e no i sa tri ve za ne po be de s Par ti za nom. Da bi se pro na {la ute ha i spa si la se zo na, neo p- hod no je da osvo ji pe har Ku pa. Re al no, cr ve nobe li su bli zu ci qa, jer ih da nas u Kru {ev cu (20) o~e ku je meg dan s Bor cem, ko ji se pre se lio u ni `i rang a klub je u ra su lu, pa im pre o sta je da na te re nu oprav -

Alan [i rer. Stru~ na ko mi si ja ima la je, za ni jan su, dru ga ~i ji stav, pa wi ho ve tim iz gle da ova ko: Pe ter [maj hel, E{li Kol, To ni Adams, Rio Fer di nand, Ge ri Ne vil, Ra jan Gigs, Pol Skols, Roj Kin, Kri sti ja no Ro nal do, Tje ri An ri i Alan [i rer. Aleks Fer gu son iz Man ~e ster Ju naj te da pro gla {en je za naj bo qeg me na d`e ra u pr vih 20 go di ne Pre mi jer li ge, a pri zna we za naj bo qeg igra ~a u pret hod ne dve de ce ni je oti {lo je u ru ke jo{ jed nog ~la na â&#x20AC;&#x17E;cr ve nih |a vo laâ&#x20AC;? Ra ja nu Gig su.

KAPITEN VOJVODINE MIROSLAV VULI]EVI] UO^I DUELA SA ZVEZDOM

Opre znost ni je ma na

Po sled wa pr ven stve na utak mi ca sa Cr ve nom zve zdom od lu ~u ju }a je za fud ba le re Voj vo di ne u `e qi i na me ri da se pla si -

ciq, ko ji smo po sta vi li se bi na po ~et ku se zo ne - ka è ka pi ten No vo sa |a na Mi ro slav Vu li }e vi} i do da je: - Na{ kva li tet je neo spo ran i sprem ni smo da to i do ka è mo. Raz go va ra li smo ka da smo upa li u kri zu, ka da je vo da do {la do gr la, po gle da li smo se u o~i i za kqu ~i li da ta ko vi {e ne mo è mo da se po na {a mo. Osvr nuo se za tim de sni bek na ono {to sle di. - Utak mi ca sa Cr ve nom zve zdom ne }e bi ti ni ma lo la ka, a na ma je ona je di na {an sa da ostva ri mo ciq. Ni je ni na{ ri val ne po be div, do bi ja li smo ga i na Ma ra ka ni.U der bi ju ne ma kal ku la ci ja, pru ì }e mo i vi {e od mak si mu ma, u to ni ko ne sme da sum wa. Ve ru jem u svo je sa i gra ~e, jer ima ju i sna ge i vo qe da pbe de. Na rav no, mo ra mo da bu de mo ve o ma Ka pi ten Voj vo di ne Mi ro slav Vu li }e vi} opre zni, {to sva ka ko ni je ma na. ra ju na evrop sku sce nu. U tom Op ti mi zam ne ma wa ka ka pi du e lu no vo sad skom su per li ga {u te nu ti ma. po treb na je po be da. - Iz me ni la se si tu a ci ja do la - Po be de u pro te kla dva ko la skom na ~e lo stru~ nog {ta ba mno go nam zna ~e. Ste kli smo ve Zla to mi ra Za gor ~i }a. Us peo je o ma bit no sa mo po u zda we pred da nas po kre ne, da nas raz mr da i me~ sa Zve zdom. Je din stve ni ji iz tog raz lo ga ve ru jem u is pu we smo ne go {to smo bi li i pru ì we ci qa - is ta kao je Mi ro slav }e mo sve od se be da is pu ni mo Vu li }e vi}. M. Pavlovi}

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde i Bor ca ve ~e ras u Kru {ev cu bo ri }e se za pe har Ku pa Sr bi je

da ju ulo gu ap so lut nog fa vo ri ta i po 24. put u svo je vi tri ne do ne su Kup- tro fej. - Si gu ran sam da }e igra ~i u Kru {ev cu ima ti ve li ku po dr {ku na vi ja ~a i da }e, kao i uvek ovog pro le }a, sta dion bi ti u pre po zna tqi vom de ko ru- pot pu no cr ve nobe li. Osva ja we pe ha ra bi }e naj bo qi po klon za sjaj nu ar mi ju na {ih na vi ja ~a, ko ja je mno gi ma po ka za la za {to je Cr ve na zve zda naj bo qi i naj ve }i klub u re gi o nu. Svo jom qu ba vqu, na {i ~la no vi, sim pa ti ze ri i na vi ja ~i, po mo gli su da po~ ne mo da po di `e mo klub iz ve li ke kri ze u ko joj je bio. U Kru {ev cu }e bi ti obe le `en kraj se zo ne, ali ne ka za

nas to bu de i po ~e tak no ve Zve zdi ne ere u do ma }em i evrop skom fud ba lu- ogla sio se u zva ni~ noj bro {u ri, ko jom je naj va qe no fi na le Ku pa, pred sed nik Vla dan Lu ki}, ko ji iz be ga va me di je, pa se ~ak ni je udo sto jio ni da svo ju no vu kan di da tu ru za naj od go vor ni ju funk ci ju jav no obra zlo `i. U eki pi vla da pot pu ni mir. Cr ve nobe li su se dan ra ni je pre se li li u La za rev grad. Tre ner Pro si ne~ ki po kla wa ve li ku pa `wu psi ho lo {koj pri pre mi fud ba le ra. - Fud bal je ~ud na igra, po seb no Kup tak mi ~e we u ko jem se u jed noj utak mi ci de {a va ju iz ne na |e wa.

Ose tio sam to u ak tiv noj ka ri je ri ka da nam je ba wa lu~ ki Bo rac uzeo tro fej, pa za tim Haj duk iz Spli ta, a u no vi joj isto ri ji @e le znik i Sme de re vo. @e li mo da se na met ne mo i kon tro li {e mo igru i re zul tat od pr vog mi nu ta. Mno go nam zna ~i ovaj tro fej, vi dim da igra ~i ima ju svest o to me. Po no vi }u da po se du ju i ka rak ter, u do brom smo tre nut ku, po di gli smo for mu, ve ru jem da }e mo sla vi ti u Kru {ev cukon sta to vao je Pro si ne~ ki. Sa stav jo{ uvek ni je do kra ja de fi ni san jer po sto je od re |e ni ka drov ski pro ble mi. Ro vi ti su Ka sa li ca, Mak si mo vi}, Evan dro, Mi ki}, Di mi tri je vi} i Mi lu no vi}.

[pan ci na Sr bi ju sa se dam de bi ta na ta [pan ska re pre zen ta ci ja u me ~u sa Sr bi jom bi }e osla bqe na, jer u woj ne }e bi ti igra ~i Bar se lo ne, Bil baa i ^el si ja. Vi sen te del Bo ske dao je slo bod ne da ne u~e sni ci ma fi na la Kup kra qa i Li ge {am pi o na, ko ji se pri dru `u ju po sle me ~a sa Ko re jom. Sr bi ja i [pa ni ja igra ju 26. ma ja u Sankt Ga le nu, a {am pi o ne Evro pe i sve ta ~e ka duel sa Ju `nom Ko re jom ~e ti ri da na ka sni je u Be ~u. Za vr {ni pri prem ni me~ sa EP oni }e igra ti sa Ki nom u Se vi qi, tre }eg ju na.

U ti mu }e na sle de }a dva me ~a bi ti ~ak se dam de bi ta na ta: Da vid de Hea (Man ~e ster ju naj ted), Hu an fran To res, Al va ro Do min ges, Adri jan Lo pes (svi Atle ti ko), Ha vi Gar si ja (Be fi ka), Be wat (Be tis), Is ko Alar kon (Ma la ga). Gol ma ni: Ka si qas, Re i na, De Hea, od bra na: Ar be loa, Ser hio Ra mos, Hu an fran, Al biol, \or di Al ba, Mon real, Do min gez, sre di na te re na: [a bi Alon so, Ka sor la, Da vid Sil va, He sus Na vas, Bru no, Is ko, Be wat, Ha vi Gar si ja, na pad: Ne gre do, Sol da do, Adri jan.

NOVOSADSKI GRADSKI RIVALI ZADOVOQNI PODELOM BODOVA

Jo{ da su se mre `e tre sle! Kao {to su i na ja vqi va li, fud ba le ri No vog Sa da i Pro le te ra upri li ~i li su do bru fud bal sku pred sta vu na De te li na ri i pra va je {te ta {to su broj ni gle da o ci osta li us kra }e ni za go lo ve. Ka da se su mi ra ju uti sci is hod me ~a je re a lan i pra ve dan. Na pa da ~i ka na rin ci ni su us pe li da pre ki nu gol ge ter ski post od utak mi ce sa Mla dim rad ni kom, pa sa da ima ju niz od {est utak mi ca bez po be de. - Der bi je oprav dao o~e ki va wa, a pu bli ka je vi de la kva li te tan duel dva ujed na ~e na ri va la. Mi smo ju ri li po be du u ovoj utak mi ci, go sti pri li ku da osta nu ne po ra `e ni. O~i gled no je da je mo ja eki pa u pa du for me, po go to vo se to od no si na u~i nak u na pa du i re a li za ci ji.Od li~ no smo od i gra li dve tre }i ne utak mi ce, da bi tem po opao u na stav ku. Pre ma {an sa -

ma ko je smo na pra vi li bi li smo bli è po be di, ali je wi hov gol man bio sja jan - re kao je tre ner No vog Sa da Jo sif Ili} i na sta vio: - [est utak mi ca smo bez po be de. Dr à li smo ve }i deo pr ven stva for mu na za vid nom ni vou ko ju je pra tio i bo dov ni u~i nak. Onog mo men ta ka da smo pro ce ni li da ne ma mo {an se da se ume {a mo u bor bu za pla sman u Su per li gu, {an su smo uka za li mla |im igra ~i ma i oni ma ko ji ni su ima li za pa è nu mi nu ta ù, {to se ose ti lo u na {oj igri.Na sta vi }e mo s tom prak som, mom ci su to za slu ì li svo jim kva li te tom i ra dom, a si tu a ci ja na ta be li je ta kva da mir no do ~e ku je mo za vr {ni cu pr ven stva. U ta bo ru Sla no ba ra ca, naj vi {e za hva qu ju }i gol ma nu De ja nu Bo gu no vi }u, za do voq no tr qa ju ru ke jer

Fud ba le ri No vog Sada i Pro le te ra od i gra li kva li te tan me~ Fo to: S. [u {we vi}

im je ovo sed ma utak mi ca bez po ra za (pet re mi ja i dve po be de). - Ob ra do vao me je do bar od ziv pu bli ke, ma da sam, ipak, o~e ki vao

jo{ vi {e gle da la ca. Jed na i dru ga eki pa su za slu `i le ~e stit ke za do bru i po `r tvo va nu igru. No vi Sad je tra di ci o nal no ne u go dan ri val

za nas, ali smo us pe li da iz vu ~e mo bod na De te li na ri. Pra va je {te ta {to Ga li} ni je is ko ri stio sto po stot nu {an su, no ka da se sve sa be re sma tram da je re mi naj pra ved ni ji re kao je tre ner Pro le te ra Ne nad La la to vi} i do dao: - Na ma je bi lo naj bit ni je da po dig ne mo for mu u od no su na je se wi deo ka da smo do sta bo do va gu bi li na stra ni. Us pe li smo da to po pra vi mo ovog pro le }a, otud i ne tre ba da ~u di uspe {na se ri ja. Po pra vi li smo re a li za ci ju, igra mo lep fud bal i mi slim da se pro tiv nas ni ko ni je na i grao, ni ti mo `e da ra ~u na na si gur ne bo do ve. Do kra ja }e mo se tru di ti da ostva ri mo {to bo qi pla sman. Na red nog vi ken da fud ba le ri No vog Sa da go stu ju ^u ka ri~ kom, dok }e Pro le ter u der bi ju ko la ugo sti ti kra qe va~ ku Slo gu. I. Grubor

u po bed ni~ kom rit mu okon ~a mo se zo nu. Kva li tet je na na {oj stra ni, ali oprez je neo p ho dan. Bi lo bi le po da {to pre po stig ne mo po go dak i otvo ri mo put do uspe ha. Je dva ~e kam da osvo jim pr vi tro fej u Sr bi ji. Sta dion Mla do sti bi }e is pu wen do po sled weg me sta (10.000), jer sve kar te su ras pro da te. Kru {e vqa ni su ulo `i li pu no ra da i tru da da obez be de vr hun ske uslo ve za or ga ni za ci ju za vr {ne pred sta ve u na {em na ma sov ni jem tak mi ~e wu. Na po te zu su igra ~i Zve zde i Bor ca, ko ji svo jim po na {a wem i igrom tre ba da uve li ~a ju pra znik fud ba la u Sr bi ji. Z. Rangelov

SRPSKA LIGA VOJVODINA Danas Du nav - Rad ni~ ki ([) (16.30) Rad ni~ ki (NP) - Vr {ac (16.30) Slo ga (T) - Do li na (16.30) Ce ment - ^SK Pi va ra (16.30) Tek st. Ites - Mla d. (BJ) (16.30) Ba~ ka To po la - Za dru gar (16.30) Sen ta - Ki kin da (16.30) Pa li} slo bo dan 1. Rad n. (NP) 2. ^SK Pi v. 3. Rad n. ([) 4. Du nav 5. Pa li} 6. Mla d. (BJ) 7. Slo ga (T) 8. Sen ta 9. Tek sti lac 10. Ce ment 11. B. To po la 12. Za dru gar 13. Ki kin da 14. Do li na 15. Vr {ac 16. Ve ter nik

25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25

16 8 1 13 6 6 11 9 5 12 4 10 9 10 6 10 7 8 11 4 10 10 6 9 9 7 9 9 5 11 8 6 11 8 4 13 8 4 13 7 6 12 7 3 15 6 5 14

41:17 31:23 30:22 33:28 32:23 31:22 26:27 33:31 26:25 30:28 19:24 28:37 27:37 23:34 20:42 29:37

56 45 42 40 37 37 37 36 34 32 30 28 28 27 24 23

S PORT

sreda16.maj2012.

OP [TIN SKA LI GA [ID

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG (PR VI RAZ RED)

Ste va no vi} bli sta i u 55. go di ni Omla di nac (M) - Jed no ta 1:2 (1:0) MO LO VIN: Igrali {te Omla din ca, gle da la ca 50, su di ja Ma ti} ([id).Strel ci: Breki} u 5. za Omladinac, Rukavina u 63. i Kova~evi} u 87. minutu za Jednotu. @uti kartoni: N. Jovi~i}, M. Jovi~i} (Omladinac), Dupaq (Jednota). OMLA DI NAC: Stevanovi} 8, Bukor 7, Gruji} 7, Luka~ 7, Vladisavqevi} 7, Simi} 7, M. Jovi~i} 7, Si~ 7, Ga{i} 7 (Nikoli} 7), N. Jovi{i} 7 (Koh 7), Breki} 7. JED NO TA: N. Kotarli} 7, Milinkovi} 7, Mijatovi} 7, Jovanovi} 7, Manojlovi} 7 (Stevi}), Kova~evi} 7 (Stanivukovi}), R. Kotarli} 7, Dujakovi} 7, [olaja 8, Dupaq 8, Rukavina 7. Golman doma}ih Krsto Stevanovi}, iako ima 55 godina, branio je i ono {to su drugi ve} videli u mre`i. D. Ni ko li}

Bo rac - Je din stvo (M) 3:4 (1:3) ILIN CI: Igrali{te Borca, gledalaca 50, sudija Grkini} ([id).Strelci: Benkovi} u 40. i I.Filipovi} u 70. i 76.za Borac, Grbatini} u 16. i Bekerek u 24, 36.i 86. minutu za Jedinstvo. BO RAC: ]ulibrk 7, Benkovi} 7, D. Filipovi} 7, Krwaji} 7, Trivi} 6 (Stankovi} ), Simi} 6, I.Filipovi} 7, Peji} 6, Stoj{i} 7, Savi} 7, [arkanovi} 7. JE DIN STVO: Luki} 7, Proti} 7, Aramba{i} 7, Jovanovi} 6, Grbatini} 7, Spasojevi} 7 (Adamec), Savi} 7, Vucowa 7, Bekerek 9, Jawatovi} 7, Boji} 7. U nastavku doma}i su uspeli posle boqe igre da izjedna~e, ali im je ponestalo sportske sre}e. N. Bo {wa ko vi}

Sre mac - OFK Ba ~in ci 0:8 (0:6) BER KA SO VO: Igrali{te Sremca, gledalaca 40, sudija Mar~eti} (Gibarac).Strelci: Ga~i} u 13, Kalini} u 18, ^avi} u 20, Ili} u 27. i 32, Barjaktarevi} u 41. (iz penala), Meni~anin u 84. i Cuper u 87. minutu. SRE MAC: Ne{i} 7 (Ugrenovi} 8), Ivani{evi} 8, ^alina 8,

R.Ostoji} 8, Bala{}ak 8, Parenta 7, Milankovi} 7, B.Ostoji} 7 (Avramovi} 7), Budimir 7, Radosavqevi} 7, Balo{ 7. OFK BA ^IN CI: Barjaktarevi} -, Junuzovi} 9, Mili} 9, Maro{i~evi} 9 (Trbi} 9), Kalini} 9, Ili} 9, Bla`anovi} 9 (@upunski 9), Milinkovi} 9, Ga~i} 9, Cuper 9. Doma}i su i dobro pro{li. Q. Go vor ~in

OFK Bi ki} - Fru {ko go rac 1:1 (0:0) BI KI] DO: Igrali{te OFK Biki}a, gledalaca 50, sudija Pendo (Erdevik).Strelci: Tur~an u 80. za OFK Biki}, Bjeli} u 90. minutu za Fru{kogorac. @uti kartoni: Rado{evi}, Kurbalija, Gledi} (OFK Biki}), Trgi}, Iliba{i}, Brati} (Fru{kogorac). OFK BI KI]: Bugarski 8, Solakovi} 6, Gledi} 5 (Vu~kovi}), Kurbalija 6 (Majher), Basrak 6, Rado{evi} 6, Tur~an 8, Matijevi} 5 (Malivuk), Vranov 7, Mrvaqevi} 7, Dobri} 7. FRU [KO GO RAC: Brati} 6, Adamovi} 6, Vajagi} 6 (Jovanovi}), Marti} 6, Radivoj{i} 7, Bjeli} 8, Vuku{i} 7, Trgi} 7, Golubovi} 7, Galija{ 7 (Iliba{i} ), Stambolija 7. Po te{kom i klizavom terenu rivali su prikazali dopadqiv fudbal.Poveli su doma}ini u fini{u utakmice. Rado{evi} je izveo korner, a odbijenu loptu prihvatio je Tur~an i lako savladao Brati}a.U posledwim sekundama susreta gosti su izjedna~ili.Trgi} je izvanredno centrirao, a Bjeli} je na nekih pet metara samo podmetnuo glavu. D. Hnat ko

Na pre dak - Je din stvo (Q) 3:1 (3:0) VA [I CA: Igrali{te Napretka, gledalaca 50, sudija Grbatini} (Ada{evci).Strelci: Mladenovi} u 32, Tuti} u 40. i \a~anin u 44. za Napredak, D. Ruman u 70. minutu za Jedinstvo. @uti kartoni: V. Petrovi} (Napredak), Mr|anovi}, Cerovski (Jedinstvo). NA PRE DAK: M. Dobrojevi} 6, Jastrebi} 6, P. Petrovi} 6, Gali} 7, V.Petrovi} 8, Kula~anin 7, Tuti} 7 (N. Petrovi} 6), Starovlah 8 (Luki} 6), \a~anin 8, Novakovi} 6 (D. Dobrojevi} 6), Mladenovi} 7.

MO LO VIN: Omla di nac-Jed no ta 1:2, BER KA SO VO: Sre mac-OFK Ba ~in ci 0:8, BA TROV CI: Omla di nac-OFK Bin gu la 7:2, BI KI] DO: OFK Bi ki}-Fru {ko go rac 1:1, ILIN CI: Bo rac-Je din stvo (M) 3:4, VA [I CA: Na pre dakJe din stvo (Q) 3:1.Gra ni ~ar iz Ja me ne i Sin |e li} iz Gi bra ca su bi li slo bod ni. 1. OFK Bi ki} 20 2. Na pre dak 20 3. Jed no ta 21 4. Sin |e li} 19 5. OFK Ba ~. 21 6. Je din. (M) 19 7. Je din . (Q) 19 8. Omla d. (B) 20 9. Gra ni ~ar 20 10. Fru {ko go r. 19 11. Bo rac 20 12. Omla d. (M) 20 13. OFK Bin g. 20 14. Sre mac 20

14 14 11 12 12 10 8 8 6 6 6 5 5 1

4 2 4 2 6 4 3 4 2 7 3 6 4 7 3 9 4 10 3 10 2 12 2 13 1 14 3 16

57:15 48:20 48:31 42:29 53:24 54:23 35:33 38:34 33:49 31:34 26:52 17:40 27:69 19:86

46 46 39 39 38 33 28 27 22 21 20 17 16 6

JE DIN STVO: Petkovi} 6, Mr|anovi} 6, [ili 6, Toman 6, Cerovski 6, ]ali} 6, D. Ruman 7, Rami} 7, A. Ruman 6, Gre~ 6, Cigankov 6. Doma}inima je bilo dovoqno samo jedno poluvreme za slavqe. Pogodili su tri puta Petkovi}evu mre`u i toliko osvojili bodova. D. Do bro je vi}

Omla di nac (B) - OFK Bin gu la 7:2 (1:0) BA TROV CI: Igrali{te Omladinca, gledalaca 50, sudija Horvat (Morovi}).Strelci: Mom~ilovi} u 23. i 48, Ga~i} u 52, Gledi} u 56. i 80, Mio~inovi} u 70. i Pavlovi} u 75. za Omladinac, ]osi} u 74. i Jankovi} u 78. m,inutu za OFK Bingulu. OMLA DI NAC: Pavlovi} 8, Radosavqevi} 8 (Bukarica 8), [ipka 7, Stojakovi} 9 (Gledi} 8), \urki} 8, Ga~i} 8, P. Male{evi} 8, Mom~ilovi} 8, Manojlovi} 7 (Mio~inovi} 8), @.Male{evi} 7. OFK BIN GU LA: Suhawi 7, Slep~evi} 6, Stankovi} 6, Kramar 7, Farka{ 7, Kri`ov 7, Voli} 7, Milovanovi} 6, ]osi} 8, Jankovi} 7, Rai} 7. U nastavku susreta doma}ini su davali golove kao po traci.Ipak, gosti su uspeli, da nekako sa dva gola ubla`e visok poraz. P. Ma le {e vi}

OP [TIN SKA LI GA – PE ]IN CI

Sla vqe Po pin ~a na Na pre dak-Srem 4:0 (2:0) PO PIN CI: Igrali{te Napretka, gledala ca 200, sudija Petrovi} (Pe}inci).Strelci: Marjanovi} u 3.i 51, Baki} u 43.i N.Mu{kiwa u 64.@uti kartoni: N.Rankovi}, Mari~i}, Vukomanovi} (Srem). NA PRE DAK: Nikoli} 7, Skerletovi} 7, Savkovi} 7, Vukadinovi} 7, Gu`vi} 7, D.Mu{kiwa 7 (Miji} 7), Kokanovi} 7 (Mari} 7), Be`anovi} 7, Marjanovi} 8, Baki} 9, Jovanovi} 7 (N.Mu{kiwa 8). SREM: Marjanovi} 7, Vukomanovi} 7, Rogi} 6, Ranisavqevi} 7, Gruji~i} 6, Mari~i} 6, N.Rankovi} 6, An|eli} 7, Biriwi 7, V.Rankovi} 7, Andri} 8. Popin~ani su dva kola pre kraja prvenstva osvojili prvo mesto i od jeseni igra}e u Drugoj sremskoj ligi. Z. Vu ji}

Gra ni ~ar - Vi tez 5:0 (1:0) OBRE@: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 50, sudija Horvat (Ruma).Strelci: Lisulov u 16, Leovac u 69, G. Jovanovi} u 72. i Milo{ Nikoli} u 75. i 78.

minutu. @uti karton: Mihajlovi} (Grani~ar). GRA NI ÂR: Tomi} 7, I. Nikoli} 7, Mihajlovi} 7, Milan Nikoli} 7, âvi} 7, Paleèvi} 7 (Leovac 7), S. Jovanovi} 7, Velimir 7, Lisulov 8 (G. Jovanovi} 7), Milo{ Nikoli} 8, Mari~i} 7. VI TEZ: Uro{evi} 6, Cuci} 6, Drpa 6, Ristivojevi} 6, Petkovi} 6, Damjanovi} 6, Babi} 6, Mati} 6, Stefanovi} 6, Nikoli} 6, Ili} 6. Gosti iz Suboti{ta bili su ravnopravni sve do dvadesetak minuta pre kraja, onda su za samo devet minuta primili ~etiri gola i doìveli pravu katastrofu. Z. Va si}

Ka me ni - Lo vac 2:1 (1:1) A[A WA: Igrali{te Kamenog, gledalaca 50, sudija Orlovi} (Obre`).Strelci: Dobrikovi} u 44. i Jovanovi} u 81. za Kameni, a Bo{kovi} u 35.minutu za Lovac.@uti kartoni: Nani} (Kameni), Bo{kovi} (Lovac). KA ME NI: Tri{i} 8, Popovi} 7, Blanu{a 7, Bo{kovi} 7,

dnevnik

A[A WA: Ka me ni-Lo vac 2:1, DO WI TO VAR NIK: Slo bo daSre mac 1:4, OBRE@: Gra ni ~ar-Vi tez 5:0, PO PIN CI: Na pre dak-Srem 4:0. Mla dost iz Pr ho va bi la je slo bod na. 1. Na pre dak 2. Lo vac 3. Ka me ni 4. Gra ni ~ar 5. Mla dost (P) 6. Sre mac 7. Srem 8. Slo bo da 9. Vi tez

15 15 14 14 14 14 14 14 14

13 10 8 6 7 4 3 2 1

1 1 3 2 2 4 6 2 2 5 2 8 1 10 2 10 1 12

70:11 50:25 30:27 34:25 34:27 24:29 16:42 17:44 15:50

40 33 26 24 23 14 10 8 4

Nani} 7, Madacki 7, Dobrikovi} 8, Markovi} 6 ([obi} 7), Balaban 7, Jovanovi} 8, Filipovi} 7 (Uro{evi} 7). LO VAC: Samarxi} 7, @ivanovi} 7, Masal 7, Z.Devrwa 7, \.Devrwa 7, Ostoji} 7, Opa~i} 7, Bo{kovi} 7, Popovi} 7, ]ali} 7, Vuka{inovi} 7. Derbi kola doneo je dopadqiv fudbal, a najboqi pojedinac bio je golman doma}ih Veqko Tri{i} (ima 46 godina) koji je najzaslu`niji za uspeh svoje ekipe. S. Or lo vi}

Efi ka sni obu }a ri Fru {ka go ra - Na pre dak 4:0 (2:0) RU MA: Igrali{te Fru{ke gore, gledalaca 100, sudija Lazi} (Kraqevci).Strelci: Trni} u 28, Radi} u 35. (iz penala) i 82. i Jawi} u 53. minutu. @uti kartoni: Dejanovi}, Jawi} (Fru{ka gora), Devrwa (Napredak). FRU [KA GO RA: Mi{kulin 7, Gradi} 7, \api} 7, Dejanovi} 8, Jovi} 8, Grubje{i} 8, \oki} 8, Trni} 8, An|eli} 8, Radi} 9, Jawi} 7. NA PRE DAK: Kneèvi} 7, Vujevi} 6 (Ivanovi} 6), Ili} 6, Miqkovi} 6, Sekuli} 6, Vu~eti} 7, Devrwa 6, M. Boì} 6, Lazi} 6 (Vi{wi} 6), Star~evi} 7, N. Boì} 6. Kona~no, kada je najpotrebnije, obu}ari su igrali onako kako se od wih o~ekuje, borbeno za svaku loptu i efikasno.Najboqi pojedinac susreta bio je Isidor Radi}.Bio je tvorac pobede, a postigao je gol kao iz uxbenika. Lob udarcem s 18 metara matirao je Kneèvi}a. D.û ~in

Slo ga (V) - Kru {e dol 2:1 (2:1) VO GAW: Igrali{te Sloge, gledalaca 50, sudija Graovac (Ruma).Strelci: Spasojevi} u 17. i Dragi~evi} u 26. za Slogu, Baji} u 14. minutu za Kru{edol.@uti kartoni. Baki}, Ma~ak (Sloga), @ivi}, Pardovicki (Kru{edol). SLO GA: Ma~ak, Kuzmanovi} (Balog), Popovi}, Baki}, S.Maleti}, M.Maleti}, Radivojevi}, Dragi}evi} (Krsti}), Spasojevi}, Be`anovi} (^ubrilo), Lu{is. KRU [E DOL: Pardovicki, \oki}, @ivi}, Krasni}i, Vukojevi}, Rajli} (Markovi}), Qepoja, Solar, Baji}, Bizumi}, Anti}. Uz dosta {ansi na obe strane, pobedio je sre}niji tim. Z. Bo san ~i}

OFK Kra qev ci - Bo rac (K) 2:0 (1:0)

VO GAW: Slo ga-Kru {e dol 2:1, KRA QEV CI: OFK Kra qev ci-Bo rac (K) 2:0, NI KIN CI: Po let-Mla dost (B) 1:0, MA LI RA DIN CI: Fru {ko go rac-PSK Pu tin ci 0:1, RU MA: Fru {ka go ra-Na pre dak 4:0. Je din stvo iz Ru me je bi lo slo bod no.

KRA QEV CI: Igrali{te OFK Kraqevaca, gledalaca 100, sudija Jovanovi} (Ruma).Strelci: Gaji} u 12. i ^vorkov u 90. minutu. @uti kartoni. Jovanovi} (OFK Kraqevci), [ok~ani}, Kula~in (Borac). OFK KRA QEV CI: Mo{i}, Lon~ar (Tomi}), Spasojevi} (Stri~evi}), Jovanovi}, Viloti}, Vukmanovi}, ^vorkov, Tutu{ (Mari~i}), Kurixa, Gaji}, Milovanovi}. BO RAC: R. Mati}, Ranki}, Vasi}, @ivkovi}, Vujaklija, Ili}, Milenkovi} (V. Mati}), Kula~in, Golubovi}, M. Mati}, [ok~ani}. U dinami~noj i borbenoj igri, doma}in je iskoristio svoje {anse, i zaslu`eno osvojio sva tri boda. P. Mi lo va no vi}

pobedonosni gol za Putin~ane.Ni{ta nije vredelo {to su doma}ini poga|ali u nastavku R. Mi o ko vi} stative.

Fru {ko go rac - PSK Pu tin ci 0:1 (0:1)

Po let - Mla dost (B) 1:0 (1:0)

MA LI RA DIN CI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 50, sudija Riba} (Hrtkovci).Strelac: D. Miqkovi} u 32. minutu. @uti kartoni: Obrenovi}, Curkovi}, Pavi} (Fru{kogorac), S. Miqkovi}, Gligori} (PSK Putinci). FRU [KO GO RAC: M. Jovanovi} 6, Kne`evi} 6, Radvaw 6 (Popovi} 6), Obrenovi} 6, Curkovi} 6, Miokovi} 7, Pavlovi} 7, Stepanovi} 6, Baji} 6, @. Jovanovi} 6, Pavi} 6. PSK PU TIN CI: Stanisavqevi} 7, Brkovi} 6, Mitrovi} 6, Simonovi} 6 (Gwatovi} 6), Alimpi} 7, Gligori} 7, Mihajlovi} 6 (^a~ari} 6), Mudri} 6, Graovac 7, S.Miqkovi} 6, D.Miqkovi} 7 (Vojnovi} 6). Doma}i su u prvom delu propustili ~etiri velike prilike. Posle gre{ke golmana Jovanovi}a Danko Miqkovi} je postigao

NI KIN CI: Igrali{te Poleta, gledalaca 70, sudija Qubinkovi} (Ruma).Strelac: Stevanovi} u 41. minutu. @uti kartoni: Stevanovi}, Mla|enovi}, Lozan~i}, Dragi}evi}, P. Jovi} (Polet). Crveni karton: Polak (Polet). PO LET: Milenkovi} 8, Petrovi} 8, Mla|enovi} 8, Dragi}evi} 8, Liki} 9, Mileti} 7, P. Jovi} 8 (Lozan~i} 7), M. Jovi} 8 (Todorovi} 7), Polak 8, Stevanovi} 9, Jovanovi} 7. MLA DOST: Veji} 7, Obradov 7, Krivo{i} 7, Ko{uti} 7, Dudukovi} 7, Simi} 6, Bo`i~kovi} 6 (Qubinkovi} 6), Kukoq 7, Podkrajac 7, Jugovi} 7, Stojanovi} 7. Te{ko su Nikin~ani do{li do va`ne pobede.Svih 90 minuta gosti su igrali otvoreno i borbeno. I samo su jednom pogre{ili {to je doma}innima donelo tri boda. Z. Kolyi}

1. Je din . (R) 17 2. Na pre dak 17 3. PSK Pu tin. 18 4. Mla dost (B)18 5. Fru {ko go r. 17 6. OFK Kra q. 17 7. Bo rac (K) 18 8. Slo ga (V) 17 9. Kru {e dol 17 10. Po let 17 11. Fr. go ra 17

12 10 8 8 7 7 6 5 5 4 4

4 1 3 4 5 5 3 7 4 6 2 8 4 8 6 6 1 11 4 9 3 10

32:12 31:16 22:16 26:21 16:13 29:30 20:29 21:24 12:19 16:37 22:29

40 32 29 27 25 23 22 21 16 16 15

OP [TIN SKA LI GA – SREM SKA MI TRO VI CA (PR VI RAZ RED)

Pe na li ma do vr ha Slo bo da - Sre mac 2:1 (1:1) [A [IN CI: Igrali{te Slobode, gledalaca 200, sudija Radovanovi} (La}arak).Strelci: Stanojevi} u 13. i 78. (oba iz penala) za Slobodu, S.Simovqevi} u 31. minutu za Sremac. @uti kartoni: P.ânaxija, Nedeqkovi}, Antoni}, Damjanovi} (Sloboda), \ukni}, Jan~i} (Sremac). SLO BO DA: S. Popovi} 7, Petrovi} 8, Stanojevi} 9, Nedeqkovi} 7, P. ânaxija 7, Antoni} 7, Milutinovi} 7 (Vje{tica 7), Z. ânaxija 7 (Damjanovi} 7), Zmijanac 7 (Dokmanovi}), M. Popovi} 7, Kulpinac 8. SRE MAC: Jan~i} 6, \uri} 6, M. Gvoka 7, Gruji} 6, Petrovi} 7, Mari~i} 7, M. Simovqevi} 6 (Mocowa 6), @ivanovi} 6, Stanojevi} 6, A{}eri} 6 (\ukni} 6), S. Simovqevi} 7 (N. Gvoka 6). U derbiju kola slavqe u [a{incima.Zasluèna pobeda za tron. Doma}ini su oba gola postigli iz penala.Prvo je golman Jan~i} faulirao Kulpinca na nedozvoqeni na~in, a potom Gruji} zaustavio Antoni}a nepropisnim prekr{ajem. S. Ne deq ko vi}

Haj duk - Slo ga (^) 3:2 (1:1) DI VO[: Igrali{te Hajduka, gledalaca 50, sudija Vasiqevi} (Sremska Ra~a).Strelci: Halilovi} u 14, Rade Mari~i} u 47 i Ili} u 51. za Hajduk, Keki} u 3. i Majstorovi} u 65. minutu za Slogu. @uti kartoni: Dragutinovi}, R. Vukoli}, Babi} (Hajduk), Topi} (Sloga). HAJ DUK: R. Vukoli}, Ili}, Petkovi}, Babi}, Kotarli}, Rajko Mari~i}, Dragutinovi} ([u}ak), Halilovi}, Kqaji} (Cvetkovi}), Rade Mari~i}, Lazarevi}. SLO GA: Pan|en, Pejakovi}, Topi}, Mocowa, Sekuli}, Cvje-

ti}, Keki}, Bojani}, Draganovi}, Ko{uti}, Majstorovi}. Divo{ani su se propisno isproma{ivali, pa zato kom{ije iz ^alme, mogu biti zadovoqne kona~nim rezultatom. V. Rat ko vi}

Fru {ko go rac - Srem 4:2 (2:0) MAN \E LOS: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 50, sudija Mihajlovi} (Sremska Mitrovica).Strelci: Dragoqub Gabri} dva, Trni} i Bojani} za Fru{kogorac, Milovanovi} i Trivuni} za Srem. FRU [KO GO RAC: J. Grabi}, Todi}, Vukojevi}, Bogosavac, Du{an Grabi}, Ko~i} (Laketi}), Vukmir (Stoj~i}), \ori}, Dragoqub Grabi}, Trni}, Bojani}. SREM: Mitrovi}, Gvero, [upuri}, Bu}ko, Milovanovi}, Ostoji}, Jovi} (Le{i}), Raji}, [ivoqicki, Bogdanovi} ([aganovi}), Trivuni}. Bila je to zanimqiva utakmica, sa dosta {ansi i postignutih {est golova. Doma}ini su zaslu`eno ostvarli pobedu. S. Ro li}

Bo rac (R) - Zmaj 1:1 (0:0) RA DEN KO VI]: Igrali{te Borca, gledalaca 200, sudija Stojanovi} (Ma~vanska Mitrovica).Strelci: Jovanovi} u 90. za Borac, Toji} u 74. minutu za Zmaj. BO RAC: Joki} 8, Beri} 8, Sam~evi} 6, M.Rudi} 9, Stanisavqevi} 9, S.Rudi} 8, Jankovi} 8, Ugqe{i} 8, Vladisavqevi} 8, Arnautovi} 8 (Jezdi} 7), Jovanovi} 9. ZMAJ: Kqaji} 8, @ivkovi} 7, Bo`jakovi} 7, Gaxuri} 7, Zackalicki 8, Ili} 6, M.Bugarski 7 (Toji} 7), \uri} 7 (Vu~enovi} 7), Stepanovi} 7 (Sretenovi} 7), Ogwenovi} 6.

RA DEN KO VI]; Bo rac-Zmaj 1:1, MAN \E LOS: Fru {ko go rac-Srem 4:2, SREM SKA MI TRO VI CA: Mi tros-Bo rac (VR) 3:1, DI VO[: Haj duk-Slo ga (^) 3:2, [A [IN CI: Slo bo daSre mac 2:1. 1. Slo bo da 15 2. Sre mac 15 3. Mi tros 15 4. Haj duk 15 5. Bo rac (R) 15 6. Fru {ko go r. 15 7. Zmaj 15 8. Slo ga (^) 15 9. Srem 15 10. Bo rac (VR) 15

12 12 10 8 7 6 4 4 3 2

1 2 0 3 4 1 2 5 1 7 1 8 4 7 1 10 0 12 0 13

34:15 46:22 38:13 28:15 28:25 25:35 35:34 22:40 21:48 19:47

37 36 34 26 22 19 16 13 9 6

Doma}ini su proma{ili sijaset prilika. I posle silnih proma{aja gosti su ih kaznili posle kontre.U posledwim sekundama susreta Jovanovi} je izjedna~io, i tako spasao, doma}ine poraza. M. Ru di}

Mi tros - Bo rac (VR) 3:1 (3:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Igrali{te Mitrosa, gledalaca 50, sudija Boro|i (Sremska Mitrovica).Strelci: Lazi} u 12. (iz penala), Mataruga u 21. i Markovi} u 36. za Mitros, \uri~i} u 83. minutu za Borac. Crveni karton: Tomi} (Borac). MI TROS: Mr{i} 7, Radovanovi} 8, Mataruga 8, Babi} 8, Simi} 8, Pani} 8, Petrovi} 8 (Petkovi} 7), Markovi} 8 ( Qubenko 7), Lazi} 8 (Gali} 7), Tubi} 9, Mladenovi} 8. BO RAC: Bo{wak 7, Dejanovi} 6, Nedi} 6, Eri} 7, Suboti} 7, Cerovac 6, Tomi} 6, Klincov 6, \uri~i} 7, Peri} 6. Gosti su doputovali sa samo deset igra~a.U prvom delu dominacija mesara i visoko vo|stvo.U nastavku mnogo proma{aja, ali Velikoradin~ani su uspeli posle uspele kontre da smawe rezultat. R. Pet ko vi}

SPORT

c m y

dnevnik

TRENER JUGOVI]A VLADAN JORDOVI] O NEUSPEHU U KUPU

SVETSKI KUP U MILANU

Naj te `i po raz u ka ri je ri

Mi ro sa vqev sed mi Srp ski olim pi jac Ne ma wa Mi ro sa vqev za u zeo je sed mo me sto u di sci pli ni va zdu {na pu {ka sa 699,3 (596) kru go va na Svet skom ku pu u Mi la nu. On je sa jo{ {est stre la ca ko ji su ima li 596 kru go va ras pu ca vao za jed no me sto u fi na lu i s naj bo qim re zul ta tom od 51,9 kru go va us peo da se na |e me |u osam naj bo qih, a on da je u fi na lu pe tom se ri jom od 103,3 us peo da se po me ri na sed mu po zi ci ju. Od dru ga dva na {a pred stav ni ka Ste van Ple ti ko si} je za u zeo 15. me sto sa 595 kru go va, dok je Mi len ko Se bi} bio 28. sa 594 kru go va. Po be dio je Ita li jan Ni ko lo Kam pri a ni sa 702,1 (599) kru go va is pred Be lo ru sa Vi ta li ja Bub no vi ~a sa 701,7 (597) i Ukra jin ca Ser hi ja Ku li {a sa 701,5 (597). Vo de }i po sle osnov nog de la Ki nez Ki nan @u na kar ju je bio tek ~e tvr ti sa 701,3 (599) kru go va. Od na {ih tak mi ~ar ki va zdu {nom pu {kom ni jed na ni je us pe la da se pla si ra u fi na le. Iva na Mak si mo vi} i An drea Ar so vi} su sa 397 kru go va za jed no sa jo{ {est tak mi ~ar ki ras pu ca va le za fi na le, ali su za ba le ì le po 50,5 kru go va {to ni je bi lo do voq no da se na |u me |u tri ko je su pro {le u plej - of. Mak si mo vi }e va je za u ze la 11, a Ar so vi }e va 12. me sto. Tre }a na {a pred stav ni ca Dra ga na To do ro vi} bi la je 73. sa 390 kru go va od 99 tak mi ~ar ki. Po be di la je ê hi wa Ka te ri na Emons sa 505,5 (400) kru go va is pred Ne mi ce So we Fil {if ter sa 504,2 (400) i Ki ne ski we Si ling Ji sa 503,4 (399). Ina ~e, Emons i Fil {if ter su u osnov nom de lu iz jed na ~i le svet ski re kord sa 400 kru go va. Da nas na stu pa ju è ne u va zdu {nom pi {to qu sa po ~et kom u 8 (fi na le u 17,30) i mu {kar ci istim oru` jem od 12 sa ti (fi na le u 18.30), kao i mu {kar ci MK pu {kom tro stav u eli mi na ci ja ma (8.30 i 12.30). G. M.

sreda16.maj2012.

Ru ko me ta {i Ju go vi} Uni me ta neo ~e ki va no su po ra è ni u po lu fi na lu Ku pa Sr bi je, u du e lu sa pr vo li ga {em iz Su bo ti ce Spar tak Voj pu tom. Ta ko su Ka }a ni pro pu sti li sjaj nu pri li ku da, po sle pet go di na, u fi na lu po de le meg dan sa pr va kom dr à ve Par ti za nom, ko ji je i osvo jio pe har Ku pa. U ta bo ru Ka }a na u~e {}e u Ku pu oce we no je ve li kim ne u spe hom, s ~i me se slo ìo i tre ner Vla dan Jor do vi}. - Naj pre bih ~e sti tao Par ti za nu na osvo je nom Ku pu, igra ~i ma i stru~ nom {ta bu Spar ta ka na od li~ nim par ti ja ma u Bo ru, a do ma }i nu na sjaj noj or ga ni za ci ju. Iako je Spar tak po igra~ kom kva li te tu is pred pr vo li ga {kih eki pa, jer u ti mu ima 11 su per li ga {kih ru ko me ta {a i ~e ti ri s in ter na ci o nal nim is ku stvom, na{ po raz sma tram ve li kim ne u spe hom. Ne ko li ko mo jih igra ~a pod le glo je zna ~a ju i va `no sti me ~a. U sa moj za vr {ni ci pro ma {i li smo tri kon tre i ne ko li ko zi ce ra, na pra vi li mno go vi {e teh ni~ kih gre {a ka ne go {to pro se~ no pra vi mo u su per li ga {kom tak mi ~e wu. Pro pu sti li smo pri li ku da utak mi cu pre lo mi mo pri vo| stvu od ~e ti ri go la raz li ke, po {to smo pro ma {i li kon tra na pad. Us pe li smo da

Vla dan Jor do vi}

prak ti~ no ve} do bi je nu utak mi cu na 40-tak se kun di do kra ja, i vo| stvu 28:26, do ve de mo u si tu a ci ju

da Spar tak iz jed na ~i, a ka sni je i da nas na sed mer ce po be di - re kao je Jor do vi}.

Na 20-tak se kun di do kra ja Ka }a ni su pri re zul ta tu 28:27 od i gra li po sled wi na pad pri li~ no na iv no i ne is ku sno. - Do zvo li li smo se bi luk suz da o is ho du utak mi ce ne od lu ~u je mo mi sa mi. Po sle ta kvog sce na ri ja igra ~i su bi li de kon cen tri sa ni pa su igra ~i Spar ta ka ima li psi ho lo {ku pred nost kod iz vo |e wa sed me ra ca. Jor do vi} ne tra ì ali bi u ~i we ni ci da su u Bor do pu to va li na dan utak mi ce, a put od Ka }a do Bo ra je pri li~ no dug o pri li~ no du gom i te {kom pu tu. - Svu od go vor nost za ovaj te àk po raz pre u zi mam na se be. Ovo je je dan od naj te ìh po ra za u mo joj ka ri je ri, po go to vo {to sam è leo da svoj an ga `man u Ka }u za vr {im sa jo{ jed nim fi na lom Ku pa i da po tre }i put iz bo rim pla sman u evrop sko tak m i ~ e w e. Na ` a l ost, u to me ni smo us pe li i me ni pre o sta je da ovih po sled wih 15 rad nih da na u Ka }u po ku {am da eki pu sta bi li zu jem na psi ho lo {kom pla nu i da pro ba mo da u po sled wa tri ko la od i gra mo {to bo qe bu de mo mo gli - na gla sio je Vla dan Jor do vi}, vid no raz o ~a ran svim onim {to ga je pra ti lo u pro te klom pe ri o du. J. Gali}

SUTRA U BEOGRADU

Re pre zen ta ci ja na oku pu U `e qi da se {to sprem ni je do ~e ka ju me ~e vi sa Gr~ kom (30. maj) i Por tu ga li jom (2. jun) na kra ju kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo u Ho lan di ji, stru~ ni {tab `en ske re pre zen ta ci je Sr bi je or ga ni zo va }e tre na `no oku pqa we kan di da ta od 17. do 20. ma ja u Be o gra du. Na kon to ga, usle di }e i pri ja teq ski me~ sa Ho lan di jom u Ar nhe mu (22. maj).

Se lek tor Sa {a Bo {ko vi} po zvao je igra ~i ce ko je igra ju u klu bo vi ma u ino stran stvu, dok }e se do ma }e ru ko me ta {i ce pri kqu ~i ti ka da se za vr {i Kup Sr bi je. Na spi sku su - gol ma ni: Kri sti na Ge or gi jev, Je le na @iv ko vi}, le vo kri lo: Sve tla na Og we no vi}, de sno kri lo: Ka ta ri na Kr pe`,

FINALE KUPA SRBIJE

Ba la` Ko va~ naj bo qi ku gla{ Sta ri ji ka det E| {e mla |i ka det. Her mi na Lu ka~, ga iz Ba~ ke To po le Ba mla |a ka det ki wa Voj vo di ne iz la` Ko va~, ina ~e i Ba~ kog Gra di {ta po be di la je u omla din ski re pre zen ovoj kon ku ren ci ji sa 558 ~u we ta ti vac, bio je igra~ fi nal nog va. Dru go me sto pri pa lo je Sa tur ni ra Ku pa Sr bi je za mla de ne li Mi lo sav iz zre wa nin skog ku gla {i ce i ku gla {e u Ba wi Ju - Kri sta la sa 551 ~u wem, a tre }e na ko vi}, na ko me je u~e stvo va lo An ge li Zol nai (Ada kom pju po osam naj bo qih u sva koj ka te - ters, No vi Sad) sa 539 ~u we va. go ri ji po sle {est ku po va gra do - Po sle tri uza stop ne ti tu le u va. Obo rio je 612 ~u we va i tri - kon ku ren ci ji pi o nir ki, Her mi jum fo vao is pred dru ga iz re pre - na Lu ka~ se oki ti la zla tom i u zen ta ci je Igo ra Ko va ~i }a (Cr - sta ri jem uz ra stu. Sa ne la Mi lo ve na zve zda BN sav je pro {le Bos) ko ji je go di ne osvo ji sru {io 603 ~u la ti tu lu u ka wa. Wih dvo ji te go ri ji mla ca su je di ni |ih ka det ki pre ba ci li gra wa. Ada kom ni cu od 600 ~u pju ters ima i we va na ra dost naj bo qu pi o- s e l e k t o r a nir ku Va wu omla din ske re Ta ta lo vi}, ko pre z en t a c i j e ja je obo ri la Voj ka Pa vlo od li~ nih 559 vi }a. Tre }e ~u we va, {to je me sto pri pa lo naj bo qi re zul je u ovoj kon ku tat fi na la u ren ci ji Al mo `en skoj kon ku {u Fe ke teu ren ci ji. Pro (E| {eg) sa 572 {le go di ne je ~u wa. Naj u spe bi la tre }a. {ni ja sta ri ja Bri gi ta Zol ka det ki wa je nai (Je din omla din ska re stvo, No vi Be pre zen ta tiv ka Ba la` Ko va~ (E| {eg, B. To po la) ~ej) je sa 482 n o v o s a d s k o g ~u wa dru ga, a Rad ni~ kog Ma ja ]u ki} sa 551 ~u - Ma {a Gru ji} (Ba nat, Zre wa nin) wem. Ta wa Slav ni} sa 539 i Ni - tre }a sa 478 ~u we va. Du {an Zur na Ka }an ski (obe Voj vo di na, ko vi} (Vr bas Da na) je naj bo qi Ba~ ko Gra di {te) sa 528 ~u we va pi o nir sa 534 ~u wa. Bo `i dar Ju osvo ji le su dru go i tre }e me sto. ri {i}, pi o nir ski re pre zen ta Alen Ku jun xi} (Cr ve na zve - ti vac Kri sta la sa 518 ~u we va zda BN Bos) sla vio je kod mla - osvo jio je dru go me sto, An drej |ih ka de ta sa od li~ nih 585 ~u - Mi lu ti no vi} (Ni{ put) je bio we va is pred Nor ber ta Er we {i - tre }i sa 510 ~u we va. ja (Je din stvo) sa 579 i Bo ri sla U ku po vi ma gra do va u~e stvo va Ro gi }a (Teh no he mi ja, Be o- va lo je ne ko li ko sto ti na mla grad) sa 670 ~u we va. Ku jun xi} je dih ku gla {a i ku gla {i ca, a or i pro {le go di ne bio naj bo qi ga ni za tor je bio KS Sr bi je.

le vi be ko vi: Sa wa Dam wa no vi}, Bi qa na Fi li po vi}, Oli ve ra Stoj ko vi}, sred wi be ko vi: An drea Le ki}, Kri sti na Li {~e vi}, Ni na Ri bi ~i}, de sni be ko vi: Je le na Po po vi}, Di ja na [te vin. Igra ~i ce }e se oku pi ti u ~e tvr tak u Be o gra du. J. G.

Sjaj na Fi la del fi ja Ko {ar ka {i Fi la del fi je ba ci li su pod no ge po be du u pr voj, ali ne i u dru goj utak mi ci u Bo sto nu. Na dru goj stra ni SAD, Okla ho ma je raz bi la Lej ker se u pr voj utak mi ci se ri je. Fi la del fi ja Se ven ti sik ser si iz gu bi li su se dam uza stop nih plejof utak mi ca u Bo ston Gar de nu, ni su sla vi li od 23. ma ja 1982. go di ne. Ta da su na pra vi li ve li ku sen za ci ju i u sed moj utak mi ci fi na la Is to ka iz ba ci li Bo ston.Ova mla da ge ne ra ci ja Sik ser sa na pra vi la je brejk u Bo sto nu- 81:82 i sa da je re zul tat 1:1 u po be da ma.

Trenutak iz me ~a Bo ston â&#x20AC;&#x201C; Fi la del fi ja

- Zna li smo da mo ra mo da o~e ku je mo istu vr stu utak mi ce kao na po ~et ku se ri je. Ovog pu ta ura di li smo ono {to je po treb no da se do bi je, ba{ kao {to pret hod ni put ni smo - re kao je Evan Tar ner, ~i ji su po e ni u fi ni {u od bi li i po sled wi na pad Sel tik sa. U pr voj po lu fi nal noj utak mi ci Za pa da Ok ha ho ma Si ti je ka ta stro fal no po ra zi la Los An |e le as Lej ker se sa 119:90.Ra sel Ve str buk imao je 27 po e na i de vet asi sten ci ja, Ke vin Du rent 25 po e na, a Lej ker si ni su ima li ni ka kvu {an su da do bi ju pr vi me~ se ri je. Ko bi Bra jant i En dr ju Baj nam su uba ci li po 20 po e na, ali je iz o sta la po dr {ka osta lih igra ~a i ube dqiv po raz bio je ne mi no van. IS TOK:(2) Ma ja mi Hit - (3) In di ja na Pej sers, re zul tat u se ri ji 1:0, (4) Bo ston Sel tiks - (8) Fi la del fi ja Sik sers 81:82, re zul tat u se ri ji 1:1. ZA PAD: (1) San An to nio Spars - (5) Los An |e les Kli pers, re zul tat u se ri ji 0:0, (2) Okla ho ma Si ti Tan der - (3) Los An |e les Lej kers 119:90, re zul tat u se ri ji 1:0.

PRVENSTVO SRBIJE

Sa {a Ju has naj pri jat ni je iz ne na |e we Re pre zen ta tiv ka SPC Voj vo di ne Ma ri ja Ga jin osvo ji la je ti tu lu po jed na~ ne se ni or ske {am pi on ke Sr bi je po {to je u fi nal nom me ~u u Ba wi Ju na ko vi} sa vla da la Ne ven ku Jo ko vi} (Pi o nir) sa 569:538 (3:1). U me ~u za bron za ni tro fej Ma ri ja Du de vqev iz Je din stva (No vi Be ~ej) bi la je bo qa od Zo ri ce Ba ra} (Apa tin), pro {lo go di {we

{am pi on ke u kom bi na ci ji, sa 588:540 (3:1). [am pi on sku ti tu lu, {to je i naj ve }e iz ne na |e we pr ven stva, za se ni o re osvo jio je Sa {a Ju has iz voj vo |an skog li ga {a @e le zni ~a ra (In |i ja). Sa vla dao je u fi na lu omla din skog re pre zen ta tiv ca zre wa nin skog Ba na ta Slo bo da na Si mo no vi }a sa 561:542 (3:1). Bron za nu me da qu osvo jio je

Mi lo{ Si mi jo no vi} (Ni{ put) po {to je po be dio Iva na Tro {i }a iz Kra qe va sa 609:603 (3:1). Ne ven ka Jo ko vi} (Pi o nir) sla vi la je u kom bi na ci ji i to ube dqi vo sa 1.765 ~u we va .Sre br na me da qa pri pa la je Ma ri ji Ga jin iz SPC Voj vo di ne sa 1.698 ~u we va (579, 566, 553), dok je tre }e me sto osvo ji la Li via San to (Pi o nir) sa 1.681 kru gom (546,

585, 550). Zdrav ko Kre so vi} (Voj vo di na, No vi Sad) osvo jio je, {to je naj pri jat ni je iz ne na |e we {am pi o na ta, ti tu lu u kam bi na ci ji za se ni o re sa 1.815 ~u we va.Za pe ta ma mu je bio sre br ni Ivan Tro {i} iz Kra qe va sa 1.809 ~u we va. Bron zu je osvo jio omla din ski re pre zen ta ti vac Ni{ pu ta Mi lo{ Si mi jo no vi} ta ko |e sa 1.809 ~u we va.

[ESTI TISA KUP U KAWI@I

Za bli stao ve te ran Fe renc Bar log Ku gla {ku klub Ka wi à bio je do ma }in {e stog me |u na rod nog Ti sa ku pa, na ko me su po red dve eki pe Ka wi è na stu pi li sa sta vi Wi re| ha ze (Ma |ar ska) i Elek tro mu re{ (Tr gu Mu re{, Ru mu ni ja). Po bed ni~ ki pe har osvo ji la je pr va eki pa Ka wi è sa 3379 ~u we va. Pob dni~ ku eki pu Ka wi è je po ja ~ao Ti bor Sel, re pre zen ta ti vac Sr bi je ko ji igra za eki pu Se ge di na (Ma |ar ska), ali je sva ka ko sve u~e sni ke naj bo qim po je di na~ nim u~in kom za se nio 62-go di {wi ve te ran iz po bed ni~ ke eki pe Fe renc Bar log iz Ka wi è, obo riv {i 627 ~u we va, de vet vi {e od Se la.Bar lo gu su pri pa li pe - U~e sni ci ku gla {kog tur ni ra u Ka wi ì ha ri za naj bo qeg igra ~a tur ni ra, kao i za naj bo qi u~i KA WI @A 1 (3379): Sel 718, nak u pu ne od 402 ~u wa, dok je Sa ka la 499, Apro 519, Ba ta 546, Zol tan Fin ta (Wi re| ha za) po - Bar log 627, Ke ri 570. neo pe har za naj bo qi u~i nak u ELEK T RO M U R E[ (3258): ~i {}e wu od 225 ~u wa. Bo e r 564, Oros 518, [e r e{

526, Ba log 514, Na| 567, \er| 569. WI R E\ H A Z A (3171): Ko stu ra 494, T. Slo ven ski 582, Fin ta 591, A. Slo ven ski 491,

Jo na{/Ko le sar 466, Sa bo 547. KA WI @A 2 (3134): Vu ko vi} 527, Do bo 466, Ta ka~ 502, Er de qi 551, Sa bo 547, Bo snai 541. Tekst i foto: M. Mitrovi}

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda16.maj2012.

FI DE REJTNG-LI STA

VOJ VO \AN SKE LI GE

Gru pa Ba~ ka Rezultati 1. kola: Senta – Prigrevica 5:3, Panonija BT[K (Ba~ka Topola) 3:5, Adice (Novi Sad) - Vulkan Protektor (Apatin) 5,5:2,5, Vojvodina (Novi Sad) - Ba~ka Palanka 5:3, Srbobran – Omladinac (Kucura) 3,5:4,5, Hercegovac (gAJDOBRA) - Radni~ki (Bajmok) 4,5:3,5.

Gru pa Ba nat Rezultati 1. kola: Alibunar – Proleter (^oka) 5,5:2,5, PA[K (Pan~evo) - Bile}anin (Se~aw) 5,5:2,5, Kova~ica - “Bata ]osi|” (Opovo) 3,5:4,5, Sloga (Plandi{te) - “Bora Kosti}” (Vr{ac) 1:7, Rusanda (Melenci) - “Bora Ivkov” (Banatsko Novo Selo) 4,5:3,5, Naftagas 2 (Elemir) – Napredak (^estereg) 1,5:6,5.

Gru pa Srem Rezultati 1. kola: Borac (Veliki Radinci) - “Car Uro{“ (Jazak) 3:5, Cement (Beo~in) “Stevica Puzi}” (Irig) 4,5:3,5, Sloga (In|ija) - Banovci Dunav odlo`eno, Hajduk (Be{ka) Stara Pazova (2) 4:4, Bano{tor - Radni~ki ([id) 2,5:5,5, LSK (La}arak) – Sremac (Vojka) 5,5:2,5. OTVO RE NO PR VEN STVO SU BO TI CE

Troj ka s po tri po e na

U okviru {ahovskog festivala pro{log ponedeqka je po~elo otvoreno prvenstvo grada za 2012. godinu. Prvenstvo se igra od 7-25. maja, tri kola nedeqno, u prostorijama Spartaka u Subotici. U~estvuje 50 igra~a a posle tri odigrana kola u vo|stvu se nalaze trojica igra ~a sa mak si mal nim u~inkom. Plasman: 1-3. Labud [}epanovi}, Svetozar Tokovi}, Antal He ge du{ 3, 4-9. Oli ver Pardi}, Arpad Gu`vaw, Ivan Sedlak, Veso Avram, I{tvan Pajzer, Jeno Ko{a 2,5, 10-20. Ju li us Ve ~e ri, Bor ko Kler, Slobodan Zaki}, Karoq Sabado{, Tibor Taka~, Ivan Raji}, Jovan Matkovi}, Mirko Mandovi}, Mihaq Bi~kei, Branislav Jawu{evi}, Ambru{ Sele{ 2 itd. [A HOV SKA LI GA NO VOG SA DA

Po ~e tak u pe tak U prostorijama [ahovskog saveza Novog Sada izvu~eni su brojevi za ovogodi{we takmi~ewe koje po~iwe u petak 18. maja i traje do 5. oktobra. U ligi u~estvuje 11 klubova koji su uvr{teni u turnirsku tabelu slede}im redom: 1. Borac, 2. Dnevnik, 3. ênejac (ênej), 4. E|{eg, 5. @elezni~ar, 6. Jedinstvo (Rumenka), 7. Penzioner, 8. Kra qi ca-PTT 2, 9. Promocija. 10. Pruèna ruka, 11. Bubamara 2. Kotizacija za u~e{}e iznosi 3.500 dinara (2.500 dinara koje propisuje pravilnik [SV i 1.000 dinara [SS za tro{kove obra~una rejtinga). Uplatu izvr{iti na ra~un [S Novog Sada broj 340-1834-54. PRO BLEM BR. 389

Be li da je mat u dva po te za Jury Antonov Sachove Umenie, 1975.

Re{ewe problema br. 388 (K. B. Aniyan, L’ Italia Scacchistica 1999.) sa pozicijom: beli – Kg7, Dc7, Sd3, pe{aci b3, d4; crni – Ke6; je 1.Sf2! Iznudica. Na 1...Kd5 sledi 2.Dd7 mat. Na 1...Kf5 sledi 2.De5 mat.

In fla ci ja rej tin ga Ako se pogleda rejting lista pre pet godina uo~ili bismo da je u to vreme bilo ta~no dvadeset igra~a koji su imali rejting od 2700 poena ili vi{e, a danas ih ima 45! ^iwenica je da su u posledwa dva meseca, tj. od prethodne rejting liste ovih 45 igra~a dobili 239 Elo poena a izgubili 72, dakle porast rejting poena iznosi 167 Elo poena. Ova tema porasta broja rejting poena i inflacija rejtinga su tema za ekspertsku diskusiju. Levon Arowan polagano ali sigurno pove}ava rejting. Na najnovijoj rejting listi on je samo deset poena iza Karlsena. Jermenski {ahista se od vode}eg igra~a liste razlikuje i po jo{ jednoj ~iwenici - nije bio vunderkind. Ustvari, 29-godi{wi Jermenin je tek kada je napunio 20 godina pre{ao granicu od 2600 poena. Iznad 2800 poena su

i daqe samo trojica {ahista dok je svetski {ampion Anand na ~etvrtom mestu, a wegov izaziva~ Geqfand na 20 mestu. Evo liste najja~ih svetskih {ahista: 1. Karlsen 2835, 2. Arowan 2825, 3. Kramnik 2801, 4. Anand 2791, 5. Raxabov 2784, 6. Karjakin 2779, 7. Nakamura 2775, 8. Karuana 2770, 9. Morozevi~ 2769, 10. Ivan~uk 2764, 11. Gri{~uk 2761, 12. Topalov 2752, 13-14. Svidler, Kamski 2741, 1516. Toma{evski, H. Vang 2738, 17. Ga{imov 2737, 18. Jakovenko 2736, 19. Adams 2728, 20. Geqfand 2727. Lista srpskih igra~a: 1. Ivani{evi} 2655 (101. igra~ u svetu), 2-3. Vu~kovi}, Marku{ 2628, 4. Perunovi} 2577, 5. Miladinovi} 2562, 6. M. Stojanovi} 2560, 7. A. Kova~evi} 2557, 8. Sedlak 2556, 9-11. Damqanovi}, D. Popovi}, Strikovi} 2548, 12. Mi-

ODR @A NE TRA DI CI O NAL NE SPORT SKE IGRE „JA [A BA KOV” U [I DU

Pre la zni pe har Sre mu U [idu, koji je bio doma}in, odràne su tradicionalne sportske igre „Ja{a Bakov”, a {ahovski turnir je odràn u Rusinskom domu, koji za takmi~are predstavqa, kako oni kaù, kutak mira za razmi{qawe potreban u ovoj igri. Ove godine takmi~ilo se osam ekipa iz Ba~ke i Srema. U [id su stigli: [K Omladinac iz Kucure, [K Srem iz Sremske Mitrovice,

Da ne zaboravimo da naglasimo, takmi~arski turnir otvorili su predsednik [K Radni~kog [id Petar Veinovi}, zamenik predsednika Organizacionog odbora Igara „Ja{a Bakov„, Ivan Paupuga a ispred KP „\ura Ki{„ bio je Julijan Kova~ i lokalne samouprave [id Miroslav Smiqani}, dok je pokrajinski sudija Neboj{a Danilovi} delio pravdu poje-

Sa turnira u [idu

LSK La}arak, dve ekipe [K Radni~kog iz [ida kao i one iz Biki} dola, Berkasova i KPD „\ura Ki{„ iz [ida. Takmi~ewe je bilo ekipnog karaktra. Svaka od osam ekipa dala je po ~etiri takmi~ara pa su ta 32 igra~a imala priliku da na {ahovskim tablama ukrste kopqa u juri{u na prvo mesto. Nisu takmi~arli razmi{qali ko je u Vojvo|anskoj ligi a ko nije ve} o {ahovskim figurama i na koji na~in da iznenade protivnika i da osvoje bodove za svoju ekipu. PR O LE] NI EKIP NI TUR NIR PEN ZI O NE RA

Mr tva tr ka

Prvi prole}ni ekipni turnir penzionera Novog Sada odràn je u ~etvrtak 10. maja u Gerontolo{kom centru na Novom nasequ. Turnir se igrao po ubrzanom tempu (15 minuta po igra~u) 6 kola. U mrtvoj trci za prvo mesto izme|u Prve vojvo|anske brigade i Novog naseqa odlu~io je svega jedan poen u korist brigadira. Simptomati~no je da, iako je turnir zami{qen, pre svega, kao druèwe za razbibrigu, borbenost penzionera u borbi za prelazni pehar bila je na zavidnom nivou. Prva vojvo|anska brigade je po kvalitetu i homogenosti igra~a zasluèno osvojila prvo mesto, ali treba ista}i da su Novo naseqe (neigrawem majstora Olaha), Radni~ki sa Detelinare (neigrawem majstora Mujagi}a), i “Olga Petrov” ~ak bez dvojice vrsnih majstora, Ilij}a i Notaro{a, bili u startu hendikepirani u odnosu na pobedni~ku ekipu. Plasman: 1. Prva vojvo|anska brigada 15 (19,5), 2. Novo naseqe 15 (18,5), 3. Radni~ki 13 (14,5), 4. Kozara (Futog) 10 (10,5), 5. “Vladimir Nazor” (Petrovaradin) 9 (10,5), 6. “Olga Petrov” 7 (9,5), 7. Veternik 7 (7), 8. 23. oktobar 6 (8,5), 9. “Ivo Andri} 5 (9,5).

dincima i ekipama na ovom {ahovskom turniru. Nakon pet ipo sati borbe prelazni veliki pehar i onaj mali odneli su {ahisti [K Srem iz Sremske Mitrovice, {to za wih predstavqa veliki podsticaj za daqe takmi~ewe. Drugo mesto pripalo je ekipi LSK iz La}arka a tre}e takmi~arima iz Biki} dola. Ova dva kluba dobili su diplome i medaqe a preostalih pet ekipa dobili su zahvalnice i diplome. D. Sa vi ~in

Ka le i do skop iz ne na |e wa 12...Lf6 (12...e:d4 13.L:d4! bi vi{e prijalo belom.) 13.d5 Sa5 14.Sd2 Ld3

Anand – Geq fand Grin fel do va od bra na Magnus Karlsen

lanovi} 2532, 13. Dra`i} 2528, 14. Bogosavqevi} 2523, 15. Brewo 2522, 16. D. Paunovi} 2521, 17. M. Pavlovi} 2519, 18. Anti} 2518, 19. Savi} 2515, 20. Pikula 2507, itd. „DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA (21)

Pre la zak u pe {a~ ku za vr {ni cu Za pravilan prelazak u pe{a~ku zavr{nicu neophodno je: a) poznavawe tipi~nih pozicija i elemenata sa karakteristi~nim strate{kim idejama b) ta~an prora~un varijanata i c) ocena pozicije koja nastaje. 1. Realizacija materi jal ne pred no sti. Ti pi ~an plan sastoji se u vra}awu materijala, da bi se pre{lo u pe{a~ ku za vr {ni cu. Ve o ma je va`no pravilno oceniti poziciju koja }e nastati kao rezultat transformacije. Lom bar di – Fi {er (SAD {ampionat 1960/61.) Dijagram (Beli: Ke3, Te1, Lc3, pe{aci: b2, b4, e5, f3, g3, h4; Crni: Ke6, Tc4, Td5, pe{aci: a7, b7, f5, g7, h7). Crni na potezu – dobitak. 1...T:c3+! (Na 1...Tc7 2.Ta1 a6 3.h5 Tcd7 4.Ta5 g5 5.h:g6 h:g6 6.b5 a:b5 7.f4 Td3+ 8.Kf2 crni bi stajao boqe ali put do pobede ne bi bio vi dqiv.) 2.b:c3 T:e5+ 3.Kd2 T:e1 4.K:e1 Kd5 5.Kd2 Kc4 6.h5 b6 7.Kc2 g5! 8.h6 (Ishod partije ne bi se promenio u slu~aju 8.h:g6 h:g6 9.f4 a5 10.b:a5 b:a5 11.Kb2 a4 12.Ka3 K:c3 13.K:a4 Kd4 ili; 8.Kd2 a5 9.b:a5 b:a5 10.Kc2 a4 11.Kb2 Kd3 12.h6 f4 13.g:f4 g:f4. U oba slu~aja crni bi trijumfovao.) 8...f4 9.g4 a5 10.b:a5 b:a5 11.Kb2 a4 12.Ka3 K:c3 13.K:a4 Kd4 14.Kb4 Ke3 i beli predaje. Slo bo dan Mir ko vi}: „[ko la {a ha”

Vo di Pr va voj vo |an ska bri ga da pobednik novosadske lige, na takmi~ewu ekipnog prvenstva penzionera Srbije, u subotu u Pan~evu, ~iji su penzioneri kao pro{logodiwi pobednici Srbije, doma}ini ovog takmi~ewa.

Ekipa Prve vojvo|anske brigade

– jesen. Posle 7 odigranih kola prole}nog dela u vo|stvu se nalazi Prva vojvo|anska brigada koja je osim nere{enog rezultata u prvom kolu sa ekipom „Olga Petrov“ sve ostale me~eve dobila. Ina~e, ekipa Prve vojvo|anske brigade predstavqa}e Novi Sad, kao pro{logodi{wi

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

U prvoj partiji me~a za svetskog prvaka izaziva~ je izabrao Grinfeldovu odbranu. Pozicija je bila malo aktivnija za Ananda ali je Geqfand neutralisao pretwe pa je remi sklopqen u 24 potezu. Komentatori smatraju da je Geqfand iznenadio Ananda izborom otvarawa u prvoj partiji.

LI GA PEN ZI O NE RA NO VOG SA DA

I ove godine nastavqena je tradicija odr`avawa Lige penzionera Novog Sada. U~estvuje 10 ekipa penzionera Mesnih zajednica Novog Sada koje igraju dvokru`no takmi~ewe prole}e

dnevnik

Plasman posle 7. kola: 1. Prva voj vo |an ska bri gada 13 (23,5), 2. „Ol ga Petrov“ 10 (19,5), 3. Radni~ki 9 (17,5), 4. „23. oktobar„ 9 (16), 5. Novo naseqe 8 (16), 6. Kozara 8 (12), 7-8. „Ivo Andri}“, „Vladimir Nazor“ 4 (10), 9. Ka} 3 (9,5), 10. Veternik 2 (6).

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 Malo iznena|ewe ali i izazov za borbu. Anand je igrao Grinfeldovku u partiji protiv Topalova 2010. i bio je smo`den. 4.Sf3 Lg7 5.c:d5 (5.Lg5; 5.Db3 su u trendu ali varijanta izmene ozna~ava glavnu liniju. 5...S:d5 6.e4 S:c3 7.b:c3 c5 8.Lb5+ Iznena|ewe jer se misli da je bezopasno, mada je Vi{i ranije ve} igrao ovaj potez. Smatram da je i Geqfand bio po malo iznena|en {to ga Vi{i ponovo igra. (8.Le3; 8.Tb1 su izazovni nastavci.) 8...Sc6 9.d5 A sad jo{ jedno iznena|ewe (9.0–0 c:d4 10.c:d4 0–0 11.Le3 Lg4 12.L:c6 b:c6 13.Tc1 Da5 je standard a o{trije 14.T:c6 D:a2 15.Tc7 De6 16.h3 Dd6 17.Tc5 L:f3 18.D:f3 e6 19.e5 Amber rapid 1999. je pozicija ne{to povoqnija za belog. Crni lovac je blokiran a a-pe{ak potencionalno slab.) 9...Da5 10.Tb1 a6 (10...L:c3+ mislim da se igralo u partiji Pejn-Forinto{ 1982.) 11.L:c6+ b:c6

12.0–0! Naravno, izvla~i se iz gu`ve jer mora da nastavi u gambitnom stilu. 12...D:a2 13.Tb2 Da5 14.d6 Ta7 (Izgleda da ovo re{ava pro bleme cr nog. Po sle 14...Dd8 15.e5 ili (15.Lf4 L:c3 16.Tb1 Lg7 17.e5) crni bi mogao potpasti pod pritisak, iako kompjuteri ubla`avaju procene.) 15.Lg5 (15.Lf4 iz gleda o{trije. Tada bi Geqfand morao jasno da odlu~i ili 15...Td7 16.Se5 (16.Tb8 0–0 17.d:e7 T:e7 18.Ld6 Td7 19.e5 D:c3 20.Da4 {to bi mo`da bilo rizi~no za prvu partiju!) ili 16...T:d6 17.Dc2 0–0! 18.Sc4 D:c3 19.L:d6 e:d6 20.D:c3 L:c3 21.Tc2 Ld4 22.S:d6 Le6 {to bi bilo dobro za crnog) 15...e:d6 16.D:d6 Td7 17.D:c6 Dc7 Bezbedan potez. Ako crni bude mogao da rokira i izmewa kraqice ima}e lova~ki par i slobodnog a-pe{aka. 18.D:c7 T:c7 19.Lf4 Tb7 20.Tc2 0–0 21.Ld6 Te8 22.Sd2 (22.e5 Lf5) 22...f5 (Da je Boris `eleo da izvr{i pritisak onda, mo`da: 22...Ld7!? 23.L:c5 Tc8 24.Ld6 T:c3 {to bi bilo dobro za crnog.) 23.f3 f:e4 24.S:e4 Lf5 (24...Lf5 25.Te1 Pretwa uzimawa na c5 verovatno bi forsirala crnog na uzimawe e4pe{aka. Dobar rezultat za Borisa crnim figurama. Remi. Komentar: Mal kolm Pejn Evo jo{ malo partija sa ovogodi{weg prvenstva Evrope.

Naj di~ - So ko lov [pan ska par ti ja (C84) 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0–0 Le7 6.d3 d6 7.c4 0–0 8.h3 Le6 9.Sc3 Sd7 10.Le3 f5 11.e:f5 L:f5 12.d4! Logi~an potez za zauzimawe centra.

15.Dg4! Sb6 Mawe-vi{e forsiran potez. Posle 15...L:f1 16.T:f1! Sb6 17.L:b6 c:b6 18.b4 S:c4 19.S:c4 b5 20.De6+ Kh8 21.S:d6 b:a4 22.Sf7+ T:f7 23.D:f7 beli stoji jasno boqe zbog zdravije pe{a~ke strukture. 16.L:b6 c:b6 17.Tfd1 Kh8 18.Sde4! 18.b4?! e4 19.Tac1 L:c3 20.T:c3 S:c4 21.S:c4 b5 je dobro za crnog. 18...L:e4 18...S:c4? 19.T:d3; 18...L:c4? 19.b4 je bespredmetno. 19.D:e4 Beli vodi lep napad koji je zasnovan na boqoj pe{a~koj strukturi, ali i zbog boqeg rasporeda i aktivnosti figura po belim poqima. Drugi lovac }e mu pomo}i da organizuje napad na crnog kraqa. 19...g6 20.Lc2 Lg7 21.Ld3 Tf4 22.De2 Td4 23.Se4! Skaka~ se pribli`ava crnom kraqu (g5e6/h7) dok wegov parawak na a5 te{ko mo`e da pripomogne. 23...b5 24.c:b5 Db6 25.Tab1 Nije lo{e, ali prirodno 25.b:a6 b:a6 26.Sg5 bi bilo ubistveno. 25...a:b5 26.Sg5 T:d5? Dobro ili lo{e, crni je imao i opciju 26...Sc4 27.Se6 T:d5 28.b3 Sa3 29.Tbc1± . 27.L:g6! Lepa kombinacija koja spre~ava da crni kraq na|e skloni{te… 27...T:d1+ 28.T:d1 h:g6 (28...d5 29.Lb1+- .) 29.T:d6! Dc7 (29...D:d6 30.Sf7++- .) 30.T:g6 Nema odbrane od pretwe Dh5 – crni kraq nema dovoqno defanzivnih sredstava jer su mu figure nespretno ostale na daminoj strani. 30...Ta6 31.T:a6 b:a6 (31...Dc1+ 32.Kh2 D:g5 33.T:a5+.) 32.Dh5+ Kg8 33.Dh7+ Kf8 (33...Kf8 i crni predaje zbog 34.Se6+.) 1:0 Da su putevi teorije mnogima jo{ nedoku~ivi potvrdio je makedonski intermajstor koji je ve} u petom potezu odigrao katastrofalno i brzo izgubio. Alek san drov – Pan ~ev ski Sta ro in dij ska od bra na (A53) 1.d4 Sf6 2.c4 d6 3.Sc3 Sbd7 4.Sf3 e5 5.Lg5

5...g6? 6.d:e5 d:e5 7.S:e5 h6 8.Lh4 g5 9.Lg3 Lg7 10.e3 0–0 11.h4 c6 12.h:g5 h:g5 13.Dc2 S:e5 14.L:e5 Te8 15.Lg3 Lg4 16.Ld3 Lh5 17.Lh7+ Kh8 1:0 Ako ste pomislili da je prethodna partija bila najkra}a na prvenstvu – varate se! Evo jedne kra}e.

Aza lad ze – Ma me |a rov Re ti je vo otva ra we (A04)

1.Sf3 Tr~ao je, tr~ao siroti Mame|arov na partiju, ali ne dovoqno brzo. Eho zvona koji ozna~ava po~etak kola jo{ mu je zujao u u{ima kada mu je sudija rekao – wet! 1:0 Pri pre mio: B. Dan ko vi}

c m y

Svet poznatih

dnevnik

sreda16.maj2012.

„Из гу бљен”, пи јан и ухап шен З

ве зда се ри је ‘’Лост”, Ме тју Фокс, ухап шен је због во жње у пи ја ном ста њу. По ли ци ја је са оп шти ла да је Ме тју (45) за у ста вљен на кон што је по ли ца јац у пе так при ме тио да во зач не оста је у ис тој са об ра ћај ној тра ци и не пра ти са об ра ћај не сиг на ле.

Ка да су га за у ста ви ли, Фокс је био вид но пи јан, а по сле ал ко-те ста ни је му би ло спа са, уме сто у свом удоб ном кре ве ту за вр шио је иза ре ше та ка, док се не отре зни. Ка да је сва ну ло, глу мац је пу штен ку ћи, али ће мо ра ти да се по ја ви на су ду 17. ју на.

КОНЦЕРТИ „ЛЕГЕНДИ” У ЗРЕЊАЊИНУ И СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

„Годинама” песма лебди над сокаком Р

Тај ра Бенкс сму ва ла ре пе ра

ај ра Бенкс (38) у ве зи је са Дреј ком, ко ји је ра ни је био са Ри ја ном и Ни ки Ми наж. Пар је ви ђен то ком за јед нич ког од ла ска у Ди зни ленд, а на вод но је у ве зи већ пар ме се ци. Бенк со ва, јед на од пр вих „ан ђе ла” ком па ни је „Вик то ри јас си крет”, по зна та је по то ме што не во ли да при ча о свом емо тив ном жи во ту, па је у ка ри је ри ду гој 20 го ди на ус пе ла од па па ра ца да са кри ва сво је парт не ре. Ово га пу та, ме ђу тим, ни је јој по шло за ру ком, па је от кри ве но да је ка над ски ре пер ко ји је од ње мла ђи 13 го ди на њен но ви деч ко.

Про вод са Џе си ком Ал бом и Со фи јом Вер га ром

е си ка Ал ба (31) и Со фи ја Вер га ра (39) би ле су за јед но на жур ци на ко јој се сла ви ла мек сич ка по бе да над фран цу ском вој ском 1862. го ди не. Ле по ти це хи спа но-аме рич ког по ре кла су на про сла ву до шле са сом бре ром, од но сно цве том

у ко си, а дру штво им је пра вио за јед нич ки при ја тељ и фо то граф Мајк Ро зен тал. Ко ли ко су се ле по про ве ле нај бо ље све до че сли ке на сме ја них глу ми ца ко је су по де ли ле са сво јим фа но ви ма на Тwит теру и Фа це бо о ку.

Скра си ла се Ла ри са Ри кел ме?

ај п о з на т и л а н а в и ј а ч и ц а на све ту на шла је, пре ма пи са њи ма ме ди ја, но вог деч ка. Ла ри са Ри кел ме, нај по зна ти ја фуд бал ска на ви ја чи ца из Па ра гва ја, на шла је но вог деч ка. На и ме, ка к о пре но се јужно а фрич ки ме ди ји, же на за но сних обли на, ко је ра до и по ка зу је, у ве зи је са Џо на та ном Фа бром, фуд ба ле ром еки пе Цер ро Пор те но. Де вој ка по зна та по ва тре ном на ви ја њу, заносним облинама и то ме што се не стиди да их покаже, на вод но је упло ви ла у „мир ну лу ку” Ме ди ји не зна ју де та ље око на вод не но ве ро ман це фуд бе ле ра и стар ле те, а и но во пе че ни пар ни је се до са да огла сио овим по во дом.

омантични стихови Зорана Дашића, композитора групе “Легенде” поново ће прострујати војвођанском равницом 17. маја у Културном центру Зрењанина, а два дана касније у Народном позоришту у Сремској Митровици. Сутон војвођанске равнице, како Дашић каже у разговору за наш лист, често буди инспирације у његовом стваралаштву. Ова група с десетинама вечних песмама, попут “Не веруј”, “Четрдесете”, “Пијем због тебе”, “Не питај”, у интерпретацији тенора Ивана Милинковића обишле су планету. Сваке године из Дашићевог пера потекне неколико лепих песама, које могу осликати сваки кутак домовине, па и војвођанску равницу, а тако је и у једној од последњих „Тамбураши“: Месец тиња над сокаком... „Легенде” су једни од ретких музичара с простора бивше Југославије који су у континуитету концертно активни осамнаест година. Квалитетом су стигли на позорнице најпрестижнијих светских дворана, забележили више од 1.500 концерата, а недавно су 50. пут наступили у београдском Центру ”Сава”. Будили су романтични занос генерација, али и показали да су бенд који под налетом енергије и вибрација, праве атмосферу великих журки које публику дижу на ноге, и плес се меша са песмом. l Да ли је инспирација за неку песму дошла из војвођанског мелоса тамбураша? - Јесте, у нашим песмама нема утицаја само Шумадије или Косова, као што је случај у „Коњи врани“ или „Засп‘о Јанко под јабланом“, већ је ту и војвођанска равница, као на пример, у нумери „Годинама“, која је била у филмском хиту „Јесен стиже, дуњо моја“ - каже Зоран Дашић. - Војводине има итекако много у нама, али не директно у музичком, већ у другом смислу, а то је Мика Антић. Тај бесмртни песник је као неки „супервизор“ у мојим песмама, његове стихове дубоко доживљавам. Док пишем осећам као да је његов дух присутан, увек га имам у глави. По мени је Антић међу нашим највећим модерним песницима. За мене два највећа песника последњих пола века су заправо Мика Антић и Ђорђе Балашевић. Као песнику, прва слика Војводине ми је залазак великог сунца и његовим спајање са пољима, време које означава смирај, вече, а чини нам се да је још увек дан. Та црвена панонска сутон нешто је заиста посебно. l Какав пријем очекујете од публике у Зрењанину и Сремској Митровици? - Било би лепо да сале буду препуне. Чујемо да је интересовање велико, а чињеница је да у Сремској Митровици нисмо били четир-пет година. Концертни репертоар у оба града биће исти као у “Сава центру”, сачињен од старих песама и оних са последњег албума “Сјај од пламена”, али у новим аранжманима. Свакако ћемо извести и народне, попут “Јано, мори” и “Косовски божури”. Очекујемо да ће бити интимнија атмосфера него на београдским концертима, јер су сале мање. l Последњих годину-две група „Легенде” активна је на простору Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, а многи мисле да су група из Војводине.

- То се дешава и кад нашу музику чују у Хрватској рекао је Дашић. - Очито их наш звук више асоцира на Бачку, Банат и Срем него на друге делове Србије. l Кога од колега бисте волели да видите на предстојећим концертима? - Данас је постала мода да се позивају певачи, па у шали музичари кажу „пола публике колеге“. Нисам никог специјално звао, свако

l Хоћете ли се прошетати Сремском Митровицом и Зрењанином? - Највероватније ћемо сести у неки кафић на који прво наиђемо. Никад не правимо фаму око тога, не глуматамо звезде и не изигравамо лудило. Потпуно смо природни и приземни, и као такве људи су нас лепо прихватили и мимо позорнице. Биће тако и у ова два града. l Да ли је “Легендама” стигла нека од награда за 50.-ти јубиларни концерт у Центру „Сава”, којим сте обележили и четврт века трајања? - Не, нисмо. Очигледно људи из београдских или републичких структура, културе, не примећују да постојимо, али зато свих ових година нам публика даје признање као никоме на овим просторима. Све ове године нисмо имали ниједну буџетску свирку, ону коју плаћа град или општина за концерт или наступ на трговима, али смо зато константно одржавали солистичке концерте у земљи и региону. Нама је највећа награда била када смо видели да је, без обзира на фебруарски кијамет, публика испунила Центар ”Сава” до последњег места, а онда је уследио и трећи - 50-ти у истој дворани. То је велика ствар, која је пошла за руком само Ђорђу Балашевићу и нама.

Концерти широм света

је добродошао. Незгодно ми је да позивам неког, па да дође иако му се не излази из куће или има неке важне обавезе, а стигне, мислећи да ћу се увредити. Не могу да будем наметљив, али ће ме свачији долазак свакако веома обрадовати. Зоранов син Марко понекад свира у бенду, али још увек није стално појачање. До сада је свирао на десетак концерата, између осталог и на Спенсу прошле године. Веома је талентован и одговоран, каже његов отац, али би желео да има свој пут, независно од „Легенди“.

l Које је најгламурозније место на којем сте наступали? - У многим дворанама широм света, у Сиднеју, Стокхолу, Малмеу, Хановеру, у којима су наступала најзвучнија музичка имена, попут Паваротија. Морам да испричам скоро као анегдоту, да смо се нашли тада у малом проблему. Наши људи који су се упутили на концерт нису пронашли салу, јер наша естрада која годинама иде у те градове никад није ни гостовала у концертним дворанама, већ само по кафанама и неким клубовима. l Зашто Вас нема више у медијима? - Имамо срећу да се народу свиђа оно што ми радимо, да искрено уживају у нашој музици. Успевамо сами да функционишемо и не треба нам да нас у медијима славе као звезде. Онај ко одржава концерте често нема времена да гостује по свим телевизијама и емисијама. Треба одржати пробу, допутовати до неког града, сместити се, одморити, па како онда да гостујемо у десет или тридесет емисија? Овог и прошлог месеца одржали смо по два концерта у Зеници, Мостару, Фочи и Подгорици, а у пет других градова по један. Поново смо добили позиве из Црне Горе и БиХ. Својим понашањем оправдали смо поверење публике. Највише прија кад у црногорским, македонским и босанским новинама прочитамо наслове попут „Господа господски“. Шта ћеш више од тога? Владимир Ђуричић

kULTURA

sreda16.maj2012.

dnevnik

ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИМИР КОПИЦЛ, ДОБИТНИК НАГРАДЕ „ДЕСЕНКА МАКСИМОВИЋ“

Поезија као заводљива мера препознавања света У Бранковини, родном месту Десанке Максимовић, данас ће Владимиру Копицлу бити уручена награда која носи њено име, а додељује је песникињина Задужбина. Копицл је награђен за целокупно песничко дело и допринос српској поезији. Жири је нагласио да је лауреат „продубио песмотворне могућности српског језика, проширио песничко поље, а његови завидни песнички домети извориште и упориште налазе у самом језику“. Владимир Копицл (1949) је један од најпознатијих новосадских мултиме-

неколико угледних књижевних признања. Владимир Копицл је в.д. директора Музеја савремене уметности Војводине. l Награда „Десанка Максимовић“ стигла вам је за целокупно песничко дело и и допринос српској поезији. Какав је то осећај, нарочито у светлу претпоставке да ћете још писати, питали смо Копицла ? - Ах, леп је то, па и освежавајући доживљај, макар да слути на врсту почасти за које се још увек осећам зелен као Марсовац, или паприка. Срећом, име

На зеленим ливадама и брдашцима Бранковине l Шта ћете рећи данас, када будете примили награду „Десанка Максимовић“?

- Истину и само истину. Да сам више пута колима пролазио кроз Бранковину, родно место Десанке Максимовић, и увек думао да ли да се у том љупком пределу малко зауставим и завирим унаоколо где је то она расла и како, али сам обично јурио на море па ме је оно више мамило својим општепознатим чарима. Да сам, коначно, у прилици да сада пропуштено надокнадим на најлепши могући начин. Да смо многи од нас, из моје и других генерација, чаролију поезије као заводљиве мере препознавања света премијерно упознали баш у стиховима Десанке Максимовић и да се од тада, сем самог поимања и технике писања, и није бог зна шта знатније променило, бар не у мојој поезији, па било да ме зову неоавангардним, постмодерним или пост-постмодерним аутором. Јер, ако је данас све другачије, бар ни ми нисмо исти. Тако је то с поезијом. Наравно, поздравићу и оне попут мене још увек зелене ливаде и брдашца унаоколо, па и дружину која се окупи међу њима. дијалних уметника. Седамесетих година 20. века бавио се концептуалном уметношћу и перформансом. Пише поезију, есеје, књижевну критику и преводи са енглеског. Објавио је 12 књига песама и две књиге есеја. Приредио је више антологија, а и сам је заступљен у више домаћих и иностраних одабира поезије и књижевно-критичких текстова. Сем овог, добио је још

које награда носи је баш лепо, по изузетној песничкој дами коју сам имао срећу и да сретнем више пута. Чак смо се неколико пута и шеткали заједно, на разним песничким манифестацијама, све онако руку под руку, при чему мислим да сам био одабран понајпре због свог практичног, нижег раста и одсуства жеље да се клатим и млатарам рукама при ходу.

Уз то, већ сам добио једно по имену и намени слично признање, „Дисову награду“ за целокупан опус, па ми ни то у даљем писању канда није шкодило. Има, дакле, наде да останем нормалан, тј. креативан, мада и основа да се неко време правим важан. Укратко – уживанција. А што се даљег писања тиче, иде ми као по наруџбини. Имам у рукопису

ДА НАС ПО ЧИ ЊЕ 65. МЕ ЂУ НА РОД НИ ФИЛМ СКИ ФЕ СТИ ВАЛ

Дух Ка на и да ље оп ста је Међународни филмски фестивал у Кану отвориће вечарас по 65. пут своја врата. На програму је 91 остварење из тридесетак земаља, а организатори најављују долазак великог броја звезда. Никол Кидмен, Бред Пит, Зак Ефрон, две тренутно највеће тинејџерске звезде, Роберт Патинсон и Кристен Стјуарт, Кајли Миног и Марион Котијар, која ће се

први пут такмичити са филмом „De Rouille et d‘os„ (Рђа и кости) Жака Одијара, прошетаће црвеним тепихом и попети се уз чувене степенице испод портрета „најплатинастије„ плавуше на свету, Мерилин Монро, чија је фотографија изабрана за званични плакат фестивала. „Кан је још увек место на које обавезно треба доћи уколико се бавите филмом, тај дух и даље опстаје„, констатовао је директор фестивала Тјери Фремо који је одговоран за званичну селекцију у оквиру које ће бити приказано укупно 60 филмова, од којих ће се 22 надметати за главну награду - „Златну палму”. Инвентиван и иновативан, озбиљан и дивљи, Кански фестивал тежи да удово-

љи захтевима еклектизма, разноликости, универзалности. Фремо обећава шокове и новине које ће „заве сти„ председника жирија, италијанског редитеља Нанија Моретија, добитника „Златне палме„ 2001. са филмом „Соба мог сина”. На овогодишњем фе стивалу приметно је присуство латиноамеричке кинематографије, док је

из Азије има осетно мање остварења. Љубитељи филма с посебним нестрпљењем очекују да виде „На путу„ (On the Road), адаптацију романа Џека Керуака у режији Бразилца Валтера Салеша са Кристен Стјуарт, Вигом Мортенсеном и Кирстен Данст у главним улогама. Фестивал ће 16. маја отворити драма Веса Андерсона „Moonrise Kingdom„, са Брусом Вилисом, Тилдом Свинтон и Харви Кајтелом, а 27. маја ће га затворити последњи филм недавно преминулог Клода Милера „Тереза Дескејру„ са Одри Тоту. Кан дочекује и неколико бивших добитника „Златне палме„. Немац Михаел Ханеке ће се представити филмом „Љубав„ у

којем главне улоге тумаче Изабел Ипер и Жан-Луј Трентињан, Британац Кен Лоуч ће приказати „The Angel’s Share„, а Румун Кристијан Мунгију „Beyond the Hills”. У такмичарском програму је и Дејвид Кроненберг са „Космополисом„, а од домаћих редитеља поред Одијара, ту су још Леос Каракс са „Холy Моторс„ и Ален Рене са филмом „Још нисте све видели„, својеврсни кинематографаски те стамент 90-годишњег синеасте. Од холивудских остварења, публика у Кану ће моћи да види трећи део анимираног „Мадагаскара„, филм Филипа Кауфмана „Хемингвеј и Гелхорн„ и ново остварење Бернарда Бертолучија „Ја и ти”. У традицији је Канског фестивала да на Кроазети буде присутан и дах дешавања која су потресла свет, па ће тако ове године бити приказан филм о египатској револуцији „После битке„ Јусрија Насралаха, два остварења о тероризму који долазе из Марока и Алжира као и филм „Прога„ сенегалског редитеља Мусе Туреа који говори о емиграцији. Од познатих личности, на фестивалу ће се појавити и Шон Пен, али не да би представио филм, већ да би прикупио средства за своју фондацију која помаже становницима Хаитија након разорног земљотреса у јануару 2010. Успех Канског фестивала крије се у „зналачком дозирању медитеранских укуса, шљокица, уметности и бизниса„, каже председник фестивала Жил Жакоб који има обичај да сваке вечери дочекује госте на врху степеница. „Уметници осећају да су вољени. Могу слободно да испољавају своју хировитост, своје емоције, јер ништа није лепше од уметности када то фукционише„, навео је Жакоб који је снимио филм посвећен највећим тренутцима Кана - „Један посебан дан”, који ће бити приказан 20. маја пре гала вечере и ватромета. (Танјуг)

нову књигу есеја, једну довршену књигу песама, баш онако – јака ствар, па уз то пишем и нешто сасвим ново и поетски изненађујуће, што би требало да буде довршено негде око Нове године. Не раније, нема смисла. Што ће рећи, издавачи немају зашто да пате а имају коме да се обрате ако загусти. l Задужбина Десанка Максимовић“ , као део признања, штампаће ваш одабир ваше поезије. Размишљате ли већ о томе, како одабрати најдраже/најбоље сопствене песме? - Ето прилике да сам себе мало озбиљније упознам као писца, јер признајем да се и поред три већ постојећа штампана избора из моје поезије увек помало запрепастим кад неким поводом треба озбиљније да завирим у то шта сам за последњих четрдесетак година исписао у стиху. Има ту разних заврзлама које као да једва чекају да буду сврстане у неки нови песнички поредак, па шта ми дошапну – тако ће и бити.

l Како доминантне електронске комуникације утичу на судбину поезије, књижевности уопште?

- Лакше је писати, лакше и заборавити написано. Али је и све заборављено или изгубљено лакше поново наћи, било у меморији неког полупреминулог компјутера или на беспоштедно отвореној Мрежи. Књижевност у већ поприлично завладалом праскозорју дигиталне епохе и њене делиричне културе очигледно није изгубила своје место, а нова, комуникативно потентнија околина тог света ванредно погодује новом продору поезије, која више не зависи од тиражне похлепе комерцијализованих издавача. Мени је с поезијом увек доста добро ишло, пропутовао сам лагодно скоро цео свет, с књижицом у џепу и захваљујући баш њој, а данас све то иде чак много боље него пре само 5-6 година. Јављају ми се десетине људи за које иначе не бих ни знао и које никад не бих срео, траже песме, преводе нас, преводимо и ми њих – од Француске и Америке па до Непала. Ето, нема ни недељу дана како сам се вратио из Барселоне и с Пиринеја где су моје и песме колеге Милутина Петровића преводили шесторо тамошњих преводилаца и четворо каталонских песника, тако да је, уз мало компјутерске запршке, сав тај посао био готов за пар дана. Одмах смо то и читали, сви заједно, на фестивалу у Барселони, а до краја године изаћи ће и књига с тим преводима. Ко би се тако нечему надао пре само десет година, без овог продора електронских комуникација? Тешко. А сада не да није тешко, него није ни необично. Још да научимо да више пишемо и боље читамо – где ће нам бити крај? Баш на томе сад радим. Још мало па дивота. Радмила Лотина

РЕ ДИ ТЕЉ ОЛИ ВЕР ФР ЉИЋ У АТЕ ЉЕУ 212 ЗА ВР ША ВА ПРО ЈЕ КАТ О ЗО РА НУ ЂИН ЂИ ЋУ

Пред ста ва о дру штву у ко јем се до га ђа Редитељ Оливер Фрљић, чији ће ауторски пројекат „Зоран Ђинђић” бити премијерно изведен 18. маја у Атељеу 212, изјавио је Танјугу да та представа говори о друштву у којем се догађа и да је истовремено политичка и позоришна. „Те две ствари се не искључују. Оно што је добар политички театар увек је и театар, од Аристофана наовамо”, истакао је он. Фрљић је додао да су људи који су највише утицали на његово позоришно формирање они који су се на овај или онај начин бавили политичким театром. У програму за представу цитиран је Брехт. „Постоји овде, али и свугде, покушај заузимања аполитичне позиције, јер тиме ми као штитимо свој глумачки интегритет. Мислим да је то глупост. Свака уметност треба на овај или онај начин да говори о друштву у којем се догађа. Таква је и ова представа”, нагласио је редитељ. Он је додао да је за њега заправо фасцинантно да још нико није радио у позоришту на тему Ђинђића, када су већ направљене толике те-ве емисије и написано толико новинских текстова.

„Уметност као да чека неку дистанцу. Ваљда треба да прође 50 година па да почнемо да говоримо о тим стварима, када не буду више никога директно дотицале”, напоменуо је он. На питање о почетном материјалу за представу одговорио је да је добијао различиту грађу - од текстова, књига на ту тему до емисија, али је и разговарао са учесницима и сведоцима времена о којем је реч. „Добио сам различите важне информације. Све то је одредило

начин на који желим да говорим о овој теми. Мислим да нећу рећи ништа ново, нити има потребе да се каже нешто ново, али начин на који се говори - мислим да је нов и да је потребан”, изјавио је он. Што се тиче учесника представе, оценио је да се код њих преклапа више улога или функција. „Они су глумци, извођачи и активисти у исто време. Ово је пројекат у којем они треба да заузму став према неким стварима, свој приватни став, а онда да га јавно кажу, што није увек једно ставно, јер глумац је увек заштићен текстом или на неки други начин”. „Овде сам ја од њих тражио да елаборирају оно што мисле о неким стварима и из тога смо онда градили структуру представе”, објаснио је редитељ. На питање о основном тону представе, одговорио је да „не зна шта би рекао”. „Ја некако више не могу да успоставим разлику између оптимизма и песимизма. Мислим да рећи какве ствари јесу - јесте највећи оптимизам. А ствари нису добре”, изјавио је Фрљић.

У 12 ВОЈ ВО ЂАН СКИХ ГРА ДО ВА

Да ни ма ђар ског фил ма У организацији Филмске радионице „Синема” из Кањиже јуче је пројекцима филмова у Сенти, Суботици, Малом Иђошу, Бачкој Тополи, Чоки, Новом Саду, Зрењанину, Ади и Темерину почела филмска манифестација „Дани мађарског филма” која траје до 18.маја, а обухватиће још Кањижу, Нови Кнежевац, Аду и Бечеј. У оквиру ове манифестација која се одржава 14.пут у 12 војвођанских градова биће приказана остварења савремене мађарске филмске продукције. На досадашњим манифестацијама „Дани мађарског филма” остварења мађарске продукције у војвођанским местима сваке године заинтересује 3.500 до 4.000 гледалаца, па је до сада преко 35.000 посетилаца гледало мађарске филмове.

На репертоару ове смотре су „Љубавник Земље” у режији Жолта Пожгаија, „Плес до смрти девојке” Ендреа Хулеса, „Химна” Ђерђа Салаиа и Иштвана Дарадаиа, а публика ће моћи да види и анимиране фолмове „”Мађарске народне приче” који садржи шест кратких цртаних филмова и двоипосатни филм „Трагедија човека” Марцела Јанковица. Приказиваће се и документарно остварење Жигмонда Пап Габора „Совјетски дописник”, затим „Врата” Иштвана сабоа и „Обесправљени” Атиле Тила. Приказивање филмова прате и разговори са редитељима и глумцима. М. Митровић

kULTURA

c m y

dnevnik

sreda16.maj2012.

НОВА СТУДИЈА ИСТОРИЧАРКЕ УМЕТНОСТИ ЉИЉАНЕ СТОШИЋ

Монографија о манастиру Бођани У издању Покрајинског завода за заштиту споменика културе Војводине и издавачке куће “Платонеум”, недавно је објављена монографија др Љиљане Стошић “Манастир Бођани” (Нови Сад, 2011). Иако је манастир једно време био седиште бачке епископије и место где је зачето српско барокно сликарство, дуго су сазнања о овом споменику била део општих прегледа. Мада је објављен већи број студија о делатности Христофора Жефаровића и Јова Василијевича, као и података о идејном творцу бођанског сликарског програма, епископу Висариону Павловићу, манастир је до сада био изузет oд детаљнијих монографских разматрања. Близина и популарност фрушкогорских манастира и Сремских Карловаца, определили су да већи број истраживача пажњу посвети њиховом историјском и уметничком значају. Истовремено су изостале обимније студије о манастирима Бођани и Ковиљ, као и великом броју значајних парохијских храмова у Бачкој. Попут многих сличних студија, и монографија о манастиру Бођани структуисана је уобичајеним распоредом - историја, затим поглавља о архитектури, зидном сликарству, иконопису, манастирској ризници, као и досадашњим обновама комплекса. Према пре-

старијег храма, средствима српског трговца Михаила Темишварлије из Сегедина. Живопис бођанске манастирске цркве извео је, између 1735. и 1737. године, сликар Христофор Жефаровић са својим помоћницима. Овај путујући грецизирани мајстор цинцарског порекла, рођен је почетком 18. века на Дојранском језеру у Македонији. Почетком тридесетих година долази у Београд где на кратко отвара

Обнове и пројекти После обнове Бођана 1970-1973, у јужном делу конака били су смештени библиотека са архивом и стални Меморијални музеј комплексног типа “Христофор Жефаровић и његово доба”. Последњих година манастир је, захваљујући општини Бач, Покрајинском секретаријату за културу и Територијалним пактом општина из Палерма са Сицилије, укључен у развојни пројекат интегралне заштите културног наслеђа “Векови Бача” којим руководе Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине, Галерија Матице српске и Библиотека Матице српске. У оквиру пројекта “Бач са околином”, манастир Бођани је 2010. стављен на прелиминарну листу УНЕСКО-а. дању манастир је основао Богдан, имућни српски трговац из Далмације, на месту кладенца са водом где се умио и исцелио. Он 1478. подиже манастир посвећен Ваведењу Богородице, са олтаром црквице или капеле. Желећи да осигура будући живот светилишта, његов оснивач је истовремено откупио и околно земљиште за издражавње калуђера, монаха избеглих из манастира Ресаве (Манасије). Ауторка наводи да је у неколико наврата, током повлачења Турака после изгубљених битака, манастир паљен, разаран и пустошен. Четврта по реду, садашња црква, сазидана је 1722. на темељу

иконописну радионицу (1734). Жефаровић убрзо прелази у Сремске Карловце, а потом у Нови Сад где га бачки епископ Висарион Павловић позива да ослика новосаграђену цркву манастира Бођана. Радови су започели 1735, а према ктиторском запису били су завршени две године касније. Ауторка наводи да је Жефаровић узоре проналазио у западноевропским графичким предлошцима. И одређена уздржаност колорита може се објаснити овим утицајем, с обзиром да бођанска сведена палета почива на четири “јесење” боје - сивоплавој, зеленој, мркоцрвеној и златножутој.

Следеће поглавље посвећено је сликарству иконостаса, различитим етапама његовог развоја, као и утврђивању аутора сликаног програма. Олтарска преграда бођанске манастирске цркве изузетна је уметничка целина настала у више наврата. Најстарији део је Распеће Христово, за које се претпоставља да је рад самог Жефаровића. Четири престоне иконе, заједно са проширеним Деизисом у другој зони и представама у завршном реду иконостаса, дела су кијевских сликара Јова Василијевича и Василија Романовича, као и српских мајстора Василија Остојића и монаха Симеона Балтића. Придворни сликар патријарха Арсенија Четвртог Јовановића Шакабенте, Јов Василијевич насликао је 1742. две иконе за ентеријер храма, а у северном делу наоса постављен је Богородичин трон са чудотворном иконом Богородице Бођанске, из друге половине 17. века. Ауторка наводи да најстарије иконе у данашњој манастирској ризници потичу из треће деценије 18. века. Ту су, поред осталих, и три целивајуће иконе Петра Чортановића, Црна Богородица (Арапска, Брнска) непознатог аутора, Ваведење Богородичино Аксентија Мародића и десетак радова сликара-јеромонаха Рафаила Момчиловића. Међу портретима бођанских игумана и бачких епископа, издвајају се портрет бођанског игумана Гедеона Ђурића (1883, рад Аксентија Мародића) и аутопортрет епископа Иринеја Ћирића (1935). Историчарка уметности Љиљана Стошић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, обухватила је у књизи све значајније студије (Р. Михаиловић, П. Момировић, Л. Шелмић, М. Тимотијевић) које су се бавиле различитим сегментима овог манастира. Монографијом о Бођанима дат је значајан допринос истраживању српске баштине новијег доба. Поред тога, умањена је празнина изазвана недостатком већих студија о сакралним споменицима у Бачкој, подигнутих у периоду од 17. до 19. века. Синиша Ковачевић

Трировски мизансцен

„КОМУНИТАС НА ИСПИТУ“ ВЕЧЕРАС У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

Публика као извођач У Српском народном позоришту, на сцени „Јован Ђорђевић“, вечерас у 20 часова биће одржана премијера представе „Комунитас на испиту (епизода Нови Сад)“ Ане Вујановић и Саше Асентића, у продукцији асоцијација „Теорија која Хода“ из Београда и „Пер.Арт“ из Новог Сада. Како су на јучерашњој конференцији за новинаре најавили продуценти, реч је о хибридном јавном догађају на границама позоришне представе, кореографије, друштвене игре и хепенинга, какав до сада није или је ретко виђен, јер су, уз посредство модератора (Ана Вујановић, Борис Радујко, Милена Богавац, Саша Асентић, Татјана Туцић), извођачи сами гледаоци, односно публика. - Уметничко истраживање последњих десет година постали су готово устаљени начин рада на позоришној сцени Европе – предочава Ана Вујановић. – Најопштије питање које је водило наше истраживање јесте питање индивидуалитета и колективитета, колико смо у социјализму били колектив, а колико смо данас неприкосновени индивидуалци. Првобитно смо овим терминима додали реч лимбо, како би нагласили наше искуство из оба система, како би испитали границе и могућности и једног и другог. Ана Вујановић је открила да су их у области уметности током истраживања интересовала искуства перформанса и плеса у социјалистичким и капиталистичким друштвима, у оквиру чега се види јасна дистинкција између колективних културно-уметничких програма као што су слетови и индивидуалних, као што је то савремени плес, ретко коришћеним

термином иза гвоздене завесе. Све време, за њих је најважније било питање шта би то данас могло да буде „колективна индивидуа“. - Већ пет година развијам овакве пројекте, који су због широког круга сарадника и сегмената којима се баве веома комплексни – речи су Саше Асентића, који је објаснио да иако назван јавним

бафа“ и „Џаст фектс“, а куриозитет настале кореографије је то што се она заправо и не види у класичном позоришном смислу. Као сарадник на креирању сценског простора названог „догвиловским“ ( по Ларсу фон Триру), Синиша Илић је рекао да једино брисањем границе између позорнице и света добија жељена видљивост и функционалност.

Испит за промене Објашњавајући наслов представе, Ана Вујановић је рекла да је појам „комунитас“ изабран не само због означавања заједнице, него и због хијерархизоване структуре коју имплицитно подразумева. „Испит“ се односи на могућност промене, а заграда „епизода Нови Сад“ на подршку Града Новог Сада и Српског народног позоришта, односно на интернационални карактер продукције коју су подржале и Европска унија („Bal kan Can Con tem po rary“), њујоршки „Dan ce The ta re Wor kshop“, „Aka de mie Schloss So li tu de“ из Немачке. догађајем, „Комунитас на испиту“ се одвија у позоришту, баш као понуда људима који тамо долазе. – За механизам укључења публике у приче које смо желели да створимо на сцени, изабрали смо друштвене игре, такозване рол плејинг гејмс (игре играња улоге), због чега ће све зависити од играча. Представа је и замишљена као серија у којој ће све зависити од друштвеног контекста. Чак ће и модератори бити мењани у зависности од средине у којој играмо. Следеће извођење заказано је у Берлину. Оливера Ковачевић Црњански је као једна од сарадница на пољу кореографије представе рекла да је у процесу њеног креирања учествовало четрдесетак људи. Они су играли игре „Мафија“, „Бафа

Милена Богавац којој је ово прва нетеоријска, практична сарадња са Аном Вујановић и Сашом Асентићем, у представи ће учествовати као модератор сегмента за стидљивију публику, а то је група која се одлучи за „Џаст фектс“, игру којом се колективно анализирају документи на начин да се дође до финих нијанси у тумачењу. Предмет анализе биће политички говор, реторички трикови, логичке грешке, дискурс на који смо се исувише навикли да би видели од чега је заправо састављен. Модератор задужен за такозвани LARP (Li ve Ac tion Ro le Playing) биће Борис Радујко из Клуба љубитеља друштвених игара „Валхала“ из Новог Сада. И. Бурић

ЈУБИЛАРНИ КОНЦЕРТ ИСТАКНУТОГ КАМЕРНОГ АНСАМБЛА У СИНАГОГИ

Петнаест година успеха гудачког квартета ТАЈЈ Ваншаблонски и лежерно, у опуштеној, дискретним свечаним узбуђењем прожетој атмосфери протекао је слављенички концерт Гудачког квартета ТАЈЈ у новосадској Синагоги, којим је обележена петнаестогодишњица постојања и рада овог нашег врсног камерног ансамбла. После сличног недавног камерног реситала у Мултимедијалном центру Академије уметности, на којем су чланице Квартета ТАЈЈ представиле избор дела савремених домаћих аутора, њихов наступ у Синагоги такође је понудио публици сажету ретроспективу њиховог досадашњег плодног и разностраног деловања, од извођења стандардног квартетског репертоара, сарадње са истакнутим домаћим солистима и ансамблима, до тумачења камерних вокално-инструменталних дела, са посебним нагласком на трагалачком приступу и истраживању нових особених инструменталних комбинација и поново, изразитим афинитетом према новим тонским амбијентима музике коју пишу данашњи композитори. За релативно кратак период од деценије и по, колико је протекло од првих заједничких наступа виолончелисткиње Тимее Калмар, ви-

олинисткиња Александре Крчмар Ћулибрк и Јованке Мазалица и виолисткиње Јелене Филиповић, по чијим је иницијалима имена састав добио име, Квартет ТАЈЈ је израстао у ансамбл изузетне интернационалне репутације, остварујући бројне запажене концерте, турнеје и снимајући дискографска издања, које су ТАЈЈ данас учиниле нашим водећим гудачким квартетом. Заједничка посвећеност камерном музицирању, упорност и огромна уложена енергија и труд ове четири девојке донеле су тако врло вредне резултате, а сама чињеница да је Квартет ТАЈЈ потпуно самостално опстао и развијао се у нашим тренутним околностима, нимало наклоњеним уметничкој музици и такозваној „високој култури“, делује као право мало чудо и подвиг, тако да је овај концерт у Синагоги био својеврсни, тријумфални врхунац и круна њиховог досадашњег рада. Уз чланице Квартета ТАЈЈ на слављеничком концерту наступили су и њихови пријатељи, еминентни концертни солисти, који су и до сада сарађивали са квартетом. После извођења Моцартовог диптиха „Адађо и фуга“ за гудачки квартет, танано тонски извајаних

строгих класицистичких обриса, уследило је тумачење разиграног „Ронда скерцанда“ Х. Бенкера, уз учешће флаутисткиње Соње Антунић и контрабасисте Ивице Мару-

шевића. Наставак вечери донео је интерпретацију четвртог става Брамсковог Клавирског квинтета у ф-молу, са одмерено, али маркатно истакнутом клавирском деони-

цом у извођењу расположеног Ратимира Мартиновића. Нарочиту пажњу публике привукла је такође и упечатљива интерпретација „Песме пијаних“ Тихона Хрењи-

кова, са прваком Опере СНП басом Браниславо Јатићем као солистом, уз сарадњу са пијанисткињом Ирис Кобал, флаутисткињом Бранкицом Ђукић и обоистом Владимиром Пушкашем.. Завршни сегмент програма био је посвећен савременој музици: после меланхоличном лиричношћу обојене, заносне интерпретације нумере „Сећање анђела“, поново са солистом, обоистом Владимиром Пушкашем, уследило је још представљање дела „Скице број 3“, Александре Вребалов, дела жустрих и бурних звучних токова. На самом крају ове камерне вечери изузетних извођачких домета, чланице Квартета ТАЈЈ су заједно са музичарима Фестивалског оркестра „Котор-арт“ присутнима пружиле још и шармантно тумачење композиције „Eine kle i ne Da ne li a de“ савременог грузиjског аутора Гије Канчелија, на тренутке поетичног, а повремено скерцозног и иронично-помпезног звучања, чије су комуникативна иновативност и свежина на прави начин приказале и акцентовале доминантну извођачку преокупацију чланица слављеничког ансамбла. Б. Хложан Фото: С.Шушњевић

svet

sreda16.maj2012.

NE DE QU DA NA PRED SKUP [EST ZA PAD NIH SI LA PO SVE ]EN IRA NU

Test o spornom nuklearnom programu Teherana BE^: Razgovori izme|u predstavnika Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) i Irana su „dobri i konstruktivni”, izjavio je iranski predstavnik pred po~etak drugog dana dijaloga u Be~u. Iran i IAEA nastavili su razgovore o spornom nuklearnom programu Teherana, tri meseca posle dve neuspe{ne posete inspektora te agencije Iranu, i nedequ dana pred skup {est zapadnih sila posve}en Iranu, 23. maja u Bagdadu. „Razgovori su dobri i konstruktivni. Na dobrom su putu”, kazao je Ali Soltanijeh, prenosi agencija Irna. Eksperti IAEA tvrde da im nije dozvoqen pristup vojnoj lokaciji Par~in, gde je Iran izvr{io testove konvencionalnih eksplozija koji se mogu primeniti i na nuklearno oru`je, dok Te-

heran demantuje te navode. Glavni inspektor IAEA Herman Nakerts izjavio je pred po~etak dvodnevnih razgovora u sedi{tu stalne misije Irana pri UN, da je „ciq postizawe sporazuma o pristupu kojim bi se re{ila sva

pitawa sa Iranom”, a posebno ona koja se ti~u potencijalne vojne dimenzije nuklearnog programa Teherana. „Va`no je da se pozabavimo su{tinom tih pitawa i da nam Iran omogu}i pristup pojedinci-

ma, dokumentima, informacijama i lokacijama, kako bi dobili odgovore na nare{ena pitawa’’, istakao je Nakerts. Ta pitawa navode se u kriti~kom izve{taju agencije iz novembra pro{le godine, kao niz elemenata koji navode na zakqu~ak da Iran od 2003. godine radi na proizvodwi nuklearnog oru`ja, {to je Teheran demantovao, tvrde}i da program ima iskqu~ivo mirnodopske ciqeve. Predtavnik Irana Ali Soltanijeh je taj izve{taj nazvao „neprofesionalnim, neuravnote`enim, ilegalnim i politizovanim”. Brojni eksperti nastavak dijaloga u Be~u smatraju testom namera Irana pred skup ~lanica Grupe pet plus jedan(SAD, Kina, Rusija, Francuska, Velika Britanija i Nema~ka) u Bagdadu.

PRI MO PRE DA JA DU @NO STI U JE LI SEJ SKOJ PA LA TI

Fransoa Oland i zvani~no prvi ~ovek Francuske PARIZ: Pobednik u drugom krugu izbora za predsednika Francuske, Fransoa Oland zvani~no je preuzeo du`nosti {efa dr`ave od doskora{weg predsednika Nikole Sarkozija.

du`nost, Fransoa Oland je odrào svoj prvi govor u svojstvu predsednika Republike u Jelisejskoj palati, rekav{i da }e evropske partnere pozvati da podrè pakt koji udruùje mere

Kar la Bru ni i Va le ri Trir vaj ler

Ni ko la Sar ko zi i Fran soa Oland

Sarkozi i Oland su najpre odr`ali polu~asovni sastanak iza zatvorenih vrata, tokom kojeg je Sarkozi svom nasledniku predao tajne kodove nuklearnog arsenala, a potom je usledilo zvani~no potpisivawe i predavawe lanca velikog majstora reda Legije ~lasti, najve}e francuske po~asti. Po{to je preuzeo

„Prvi uslov za ponovno sticawe poverewa je jedinstvo nacije. Na{e razlike ne smeju da naprave podele izme|u nas”, poru~io je Oland, podse}aju}i da je zemqi potrebno smirewe i pomirewe, a

stimulisawa rasta sa smawewem deficita. Novi predsednik je naveo glavne izazove koji ga ~ekaju u narednih pet godina, a to su pre svega, kako je istakao, podizawe Francuske na noge sa pravdom kao idealom, otvarawe novog puta u Evropi i doprinos miru u svetu, preneli su francuski mediji.

da je uloga predsednika da tome doprinese. Novi {ef dr`ave je, tako|e, poru~io da on ne}e odlu~ivati o svemu, naglasiv{i da }e prava parlamenta biti po{tovana, a da }e sudstvu biti zagarantovana nezavisnost. „Danas, kada preuzimam najvi{u dr`avni~ku du`nost, upu}ujem

Francuzima poruku poverewa. Mi smo jedna velika zemqa koja je u svojoj istoriji uvek umela da se suo~i sa isku{ewima i svaki put je uspevala da ostane svoja, uvek u uzdizawu i otvorenosti, nikada u poniàvawu”, poru~io je Oland. Po{to je pohvalio mesto Francuske u Evropi i svetu, novi predsednik je pozdravio svoje prethodnike pod Petom Republikom: [arla de Gola, @orà Pompidua, Valerija @iskara d’Estena, Fransou Miterana, @aka [iraka i, najzad, Nikolu Sarkozija, kome je poèleo „sve najboqe u novom ìvotu”. Na ceremoniji su bile i biv{a i sada{wa prva dama Francuske, Karla Bruni i Valeri Trirvajler. Posle primopredaje, Oland je ispratio do stepenica palate Sarkozija koji je zvani~no napustio Jelisejsku palatu. Oland je èleo „skromnu” proslavu u Jelisejskoj palati na koju su pozvani biv{i premijeri iz redova socijalista, ali ne i biv{i predsednici. Toj ceremoniji nisu prisustvovali ni Olandova deca iz veze sa Segolen Roajal. Nakon sve~anosti i obilaska Pariza, Oland je po podne otputovao u Berlin na sastanak sa nema~kom kancelarkom Angelom Merkel. Olanda ve} 18. maja o~ekuje samit grupe osam industrijski najrazvijenijih zemaqa sveta G8 i samit NATO, a potom i evropski samit u Briselu 23. maja.

dnevnik BA RAK OBA MA GU BI VO\ STVO

Romni na ~elu trke VA[INGTON: Najverovat- jedna zabriwavaju}a ~iwenica niji republikanski predsedni~- za ameri~kog predsednika je i ki kandidat Mit Romni prvi da je prvi put izgubio ve}insko put je preuzeo vo|stvo nad ame- poverewe ènskih glasa~a, kod ri~kim predsednikom Barakom kojih je Obama uvek uìvao veObamom u trci za Belu ku}u, re- liko poverewe i prednost. zultati su najnovije ankete koju Obama je u okviru svoje predsu Si-Bi-Es i „Wujork tajms” izborne kampawe objavio negasproveli. tivni spot o Romniju, u kome ga Anketa, koja je sprovedena od optuùje za gubitak radnih me11. do 13. maja, pokazala je da je sta u ~eli~ani koju je kupila 46 odsto bira~a reklo da bi gla- wegova firma. U dvominutnom salo za Romnija, dok se 43 odsto spotu Romnija kritikuju radniodlu~ilo za sada{weg predsednika Obamu. Pro{lomese~ne ankete pokazivale su da su wih dvojica izjedna~eni sa 46 odsto podr{ke bira~a. Uprkos tome {to je ovo veoma mala prednost, sama ~iwenica da je najverovatniji republikanski kandidat prvi put ispred ameri~kog predsednika po pitawu podr{ke Mit Rom ni bira~a pokazuje da je Obaminih ci koji su nekada bili zaposleposledwih nekoliko poteza ni u ~eli ~ani „Xi-Es-Ti umnogome uticalo na wegovu po- Stil”, koju je kupila, a potom pularnost. zatvorila privatna kompanija Tu se na prvom mestu misli na „Bejn kapital”, ~iji je jedan od Obaminu pro{lonedeqnu podr- osniva~a upravo Romni, preneo {ku gej brakovima, po{to je ~ak je Bi-Bi-Si. 25 odsto neopredeqenih glasa~a Izborni {tab ameri~kog reklo da ba{ zbog poteza naj- predsednika objavio je i {estoverovatnije ne}e glasati za minutnu onlajn verziju istog Obamu. spota i pokrenuo vebsajt koji je U razmatrawe treba uzeti i posebno namewen kritikovawu mi{qewe ~ak 67 odsto Ameri- Romnija. Do izbora za predsedkanaca koji smatraju da je izjava nika SAD ostalo je jo{ {est ameri~kog predsednika u kojoj meseci, a „ratovawe” Obame i podràva istopolne brakove Romnija u okviru predizbornih politi~ki i izborni potez. Jo{ kampawa se intenzivira.

JEMEN

Ofanziva vojske uz podr{ku SAD SANA: Na jugu Jemena ubijene su 32 osobe, me|u wima 23 pobuwenika povezana s Al Kaidom, u najnovijoj ofanzivi „~i {}e wa” ko je je je men ska vlada pokrenula uz podr{ku SAD, saop{tavaju zvani~nici. Ameri~ka vojska po~ela je intenzivne napade bespilotnim letelicama, otkako je u februaru na vlast do{ao Abd Rabu Mansur Hadi, a od pro{le nedeqe opet {aqu vojnike na jug zemqe. Pove}an broj ekstremista u Jemenu zabriwava SAD i kompanije koje izvoze naftu iz Saudijske Arabije, jer se pla{e da bi ove borbe mogle da daju Al Kaidi nadmo} u regionu u kom se vr{e isporuke nafte. Luke u Crvenom Moru preko kojih se vr{e isporuke nafte va`na su strate{ka mesta koja daju prednost u ratu ograni~avawem izvoza goriva. Stanovnici i lokalni zvani~nici tvrde da

su te{ke borbe kulminirale preko no}i izme|u vojske i ekstremista u oblasti El Dèbelejn na jugu zemqe, kada je vojska poku{ala da se probije u grad Dàar koji drè pobuwenici. Borbe su po~ele prekju~e i trajale su do ranih jutarwih sati, a u borbama je stradalo najmawe osam pobuwenika i jedan vojnik, dok su uhva}ena dva somalijska pobuwenika. Nezavisno od akcije „~i{}ewa”, avioni jemenske vojske ubili su gre{kom {est civila u gradu Xaaru, u provinciji Ebijan u prvom naletu, dok su u drugom pogo|ena dva sumwiva vozila u kojima je stradalo sedam putnika, prenosi Rojters. Na jugu zemqe osam pobuwenika i dva vojnika ubijena su u sukobima u oblasti Xebel Jesuf, deset kilometara od grada Loudera, nakon kojih je vojska zauzela tu oblast, tvrde vojni zvani~nici.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DMI TRIJ ME DVE DEV Novi ruski premijer Dmitrij Medvedev predstavio je ju~e predsedniku Rusije Vladimiru Putinu preloge za sastav nove vlade. Sastanak predsednika i premijera odvija se u Kremqu, a konsultacije sa svim kandidatima za mesta u vladi po~e}e danas i {ef dr`ave, ali imena ne}e otkrivati. Dok ne bude formirana nova vlada, svi ~lanovi dosada{weg kabineta }e nastaviti da obavqaju du`nosti.

RE BE KA BRUKS Rebeka Bruks, biv{a urednica tabloida „Wuz ov d vorld” medijskog magnata Ruperta Mardoka u Velikoj Britaniji, optu`ena je, zajedno sa suprugom ^arlijem, za ometawe pravde u aferi prisku{kivawa telefona. Rebeka se suo~ava sa tri optu`nice za zaveru radi ometawa pravde, dok se wen mu`, trener rasnih kowa suo~ava sa dve optu`nice.

JU LI JA TI MO [EN KO Visoki sud Ukrajine odloìo je za 26. jun razmatrawe àlbe na presudu biv{e premijerke Julije Timo{enko, kojom je u oktobru pro{le godine osu|ena na sedam godina zatvora zbog zloupotrebe slu`benog poloàja. Odlukom suda dodatno se komplikuje slu~aj Timo{enko, zbog kog je Kijev pod sve ve}im pritiskom zapadnih zemaqa, koje sumwaju da je ~itav proces politi~ki motivisan.

Ki na na ni {a nu „hra brog ve tra” TAJ PEJ: Tajvan naoruàva brodove svo- koja je uspela da uspe{no razvije supersoje flote novim raketama „ubicama nosa~a ni~ne protiv-brodske rakete i da radi na aviona”, dok Kina izvodi nove probne pove}awu dometa „hrabrog vetra”. List plovidbe svog prvog nosa~a aviona, pi{e „âjna tajms” pi{e da mornarica planira lokalna {tampa na ostrvu. Pet od osam da razmesti 120 raketa koje je proizvo|a~ fregata klase „Peri” tajvanske mornarice naoruàno je supersoni~nim raketama doma}e proizvodwe „sing feng 3” (hrabri vetar), pi{e list „âjna tajms”. I neki od mawih patrolnih brodova ta ko |e su na o ru à ni ra ke ta ma koje su projektovane da lete brzinom ve}om od dva maha, ili dvostruko brè od brzine zvuka, i imaju domet od 150 kilometara, pi{u tajvanski mediji. Tajvanski moreuz koji se nalazi izme|u Tajvana i Kine {irok je izme|u 130 i 180 kilometara, tako da mogu da primoraju kineske ratne brodove da se drè bliè svo- Taj van ska ra ke ta „hra bri ve tar” joj obali, ~ak i ako su rakete „sing feng nazvao „ubicama nosa~a aviona”, u projek3” raspore|ene na obali. tu ~ija cena iznosi 400 miliona dolara, Vojni analiti~ari, tako|e, navode da je preneo je AFP. Rakete su prvi put priTajvan, uz Rusiju i Indiju, jedina zemqa kazane avgusta pro{le godine, skoro isto-

vremeno kada je kineska mornarica po~ela sa probnom plovidbom svog prvog nosa~a aviona. Kina je, prema pisawu lista, izvela sedam plovidbi nosa~a od sredine 2011. godine. Mornarica NR Kine kupila je nedovr{eni nosa~ avion iz arsenala ukrajinske vojske, koji je po~eo da se pravi jo{ osamdesetih godina, ali zbog raspada SSSR-a i nedostatka novca nikada nije zavr{en. Kinezi su brod kupili od Ukrajine jo{ 1998. godine, za gradwu „zabavnog parka”. Kasnije su naveli da im treba za nau~noistra`iva~ke projekte. Posledwih nekoliko godina se u javnosti pojavquju fotografije, a sve mawe skriveno plovi nosa~ avi o na pod ki ne skom za sta vom, ali bez aviona na palubi. Kina sma tra Taj van svo jom od be glom provincijom i zala`e se za ponovno miroqubivo ujediwewe, ali ne odbacuje ni upotrebu vojne sile ukoliko Tajpej proglasi nezavisnost.

balkan

dnevnik

DVE DE CE NI JE OD NA PA DA NA TU ZLAN SKU KO LO NU

Ubi je no naj ma we 50, a ra we no 44 voj ni ka JNA SA RA JE VO: Pro{lo je ta~no 20 godina od napada na kolonu JNA koja se 15. maja 1992. godine povla~ila iz Tuzle, u kojem je iz zasede ubijeno najmawe 50, a raweno 44 vojnika JNA. Od pre dve godine po~ast `rtvama „tuzlanske kolone” odaje se i na samoj Br~anskoj malti. Za ju~e su uz bezbednosne mere, najavqeni polusatna komemoracija i verski obred na Br~anskoj malti, a potom parastos na grobqu. Premijer Republike Srpske Aleksandar Xombi} podr`ao je odluku Odbora za negovawe tradicije oslobodila~kih ratova Vlade RS da se i ove godine obele`i godi{wica stradawa vojnika biv{e JNA u Tuzli u maju 1992. godine. Zlo~in „tuzlanska kolona” izvr{en je 12 dana posle sli~nog napada u Dobrovoqa~koj

Ilija Juri{i}

ne „Husinska buna” sa oko 200 motornih vozila i oko 600 stare{ina i vojnika, izveli su 15. maja 1992. godine pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane i policije, uz pomo} paravojne formacije „zelene beretke”. Po

Bez prav de za `r tve Ha{ki tribunal je u slu~aju „Tuzlanska kolona”, za ~etiri osobe dao oznaku „A”, {to zna~i da je na osnovu dostavqenih dokaza utvr|eno da postoji krivi~no delo ratnog zlo~ina i dovoqno dokaza da se te osobe procesuiraju. Me|utim, Tu`ila{tvo BiH je, decembra 2009. godine, prekinulo istragu protiv ratnog gradona~elnika Tuzle Selima Be{lagi}a i drugih u slu~aju „Tuzlanska kolona”. Stare{ina MUP-a BiH Ilija Juri{i} je za ratni zlo~in u Tuzli prvostepenom odlukom Okru`nog suda u Beogradu, septembra 2009. godine, osu|en na 12 godina zatvora, a 2010. godine je tu odluku poni{tio Apelacioni sud, pa je u toku novo su|ewe u Specijalnom sudu u Beogradu. Ponovqeno su|ewe Juri{i}u po~elo je jula 2011. godine. ulici u Sarajevu, u kojem su „zelene beretke”, „Patriotska liga” i Teritorijalna odbrana BiH ubile 42 pripadnika JNA. Napad na 92. Motorizovanu brigadu, koja se povla~ila iz kasar-

sporazumu o mirnom povla~ewu JNA sa teritorije BiH, a na osnovu dogovora komandanta kasarne pukovnika Mileta Dubaji}a i lokalnih vlasti, evakuacija je trebalo da po~ne u 15 ~a-

sova, ali su lokalne vlasti iscenirale spor oko predaje dela naoruàwa TO Tuzla. Kasnije }e se ispostaviti da je to bio deo plana za razme{tawe snajperista na pravcu povla~ewa JNA i mestu zasede. Da je napad na kolonu JNA unapred dobro planiran i pripreman pokazale su i zapreke na putevima, kopawe rovova, izrada zaklona, isturawe jeèva i krstila na put i izvla~ewe nagaznih mina na kanapu. Posle pregovora u kojima je postignut kompromis, evakuacija kasarne po~ela je u 19 ~asova. U trenutku, kada je posledwa tre}ina kolone, dolaze}i iz Skojevske ulice, prolazila raskrsnicu Br~anska malta, po woj je iz okolnih zgrada i zaklona osuta paqba vatrenim oru`jem, „zoqama” i drugim zapaqivim sredstvima. U eksplozijama i plamenu na licu mesta ìvot su izgubila 32 vojnika, a povrede su bile tako te{ke da je sutradan u bolnici samo sedam `rtava moglo biti identifikovano.

Raspore|eni snajperisti prvo su pucali i ubijali voza~e vojnih vozila da bi ih zaustavili i blokirali daqi prolaz, a onda su pucali u vojnike i sanitetsko osobqe, koji su tako opkoqeni bili laka meta. Pripadnici TO Tuzla zatim su i{li du` zaustavqene kolone i rawene vojnike brutalno likvidirali u vozilima. Na putu za bolnicu u sanitetskom vozilu pobijeno je 17 rawenika udarcima ~eki}a u ~elo, tela ostalih su no}u odvezena na gradsku deponiju i zatrpana buldoèrom. Na audio-zapisima zabeleèno je kako deùrni u Operativnom {tabu javne bezbednosti Tuzla Ilija Juri{i} nare|uje napad na kolonu navode}i pritom i komande kao {to su „pucaj” i „ne dovodi”, iz ~ega se moè zakqu~iti da nije èleo zarobqenike. Najve}i broj pripadnika JNA ubijenih u Tuzli, na predelu koji nosi ime Br~anska malta, sahrawen je na grobqu Pu~ile u tom gradu. Tada je, prema prvostepenoj odluci Ve}a za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beogradu, u procesu protiv Juri{i}a, ubijeno najmawe 50 pripadnika JNA, uni{tena su vidno obeleèna sanitetska vozila, a najmawe 44 osobe su rawene. Mediji u Republici Srpskoj navodili su da je, prema podacima koje su prikupile vlasti RS utvr|eno da je u napadu na kolonu JNA na Br~anskoj malti ubijeno 59 vojnika, a oko 150 je raweno ili zarobqeno. Po podacima pojedinih medija i drugih izvora iz Federacije BiH, „bilans bitke je 160 poginulih i 200 rawenih vojnika JNA

LI DE RI PAR TI JA U ATI NI NI JU ^E NI SU US PE LI DA SE DO GO VO RE

Gr~ ka pred no vim iz bo ri ma ATI NA: U Gr~koj }e biti raspisani novi izbori po{to politi~ari ni ju~e nisu uspeli da se dogovore o formirawu vla de, de vet da na po sle gla sa wa, {to }e pro du ì ti politi~ku krizu koja gura zemqu ka bankrotstvu i izlasku iz zone evra. Posle tri dana bezuspe{nih pregovora s politi~kim liderima, portparol gr~kog predsednika Karolosa Papuqasa izjavio je da nije postignut nikakav kompromis i da moraju biti sazvani novi izbori.On nije precizirao kada bi izbori mogli biti odràni, ali bi to, prema izbornim pravilima, trebalo da se dogodi izme|u 10. i 17. juna, naveo je Rojters. U me|uvremenu, danas }e biti formirana prelazna vlada, kazao je Papuqasov portparol. I lider PASOK-a Evangelos Venizelos izjavio je posle sastanka da }e biti sazvani iz bo ri po {to su pre go vo ri propali. U Gr~koj su 6. maja odràni parlamentarni izbori, na kojima nijedna stranka nije osvojila apsolutnu ve}i-

nu, a svi poku{aji koji su od tada preduzeti da se formira vlada nisu uspeli. Papuqas je, na pregovorima, poku{ao da okon ~a za stoj u for mi ra wu nove vlade koja }e podr`ati mere {tedwe neophodne za dobijawe me|unarodne pomo}i, kako bi se zemqa u te{koj du`ni~ koj kri zi odr `a la u evrozoni. Na ju~era{wim pregovorima u~estvovale su konzervativna Nova demokratija, koja je na izborima osvojila 108 mesta u parlamentu, drugoplasirana levi~arska SIRIZA, koja je osvojila 52 poslani~ka mandata, tre}eplasirani PASOK sa osvojenim 41 poslani~kim mestom, desni~arski „Nezavisni Grci”, koji su dobili 33 mandata, i Demokratska levica, sa 19 mandata. Razgovorima nisu prisustvovale Komunisti~ka partija, koja je na izborima dobila 26 poslani~kih mesta, i „Zlatna zora”, sa osvojenim 21 mandatom. Partije su podeqene na pristalice i protivnike rigoroznog plana {tedwe, vrednog

Devet dana posle glasawa bez nove vlade

130 mi li jar di evra, ko ji je ogor~io Grke, jer zahteva smawe we pla ta, pen zi ja i svih drugih tro{kova. Lider SIRIZA Aleksis Cipras poru~io je da ima plan, za koji evropski lideri tvrde da je neizvodqiv, a koji se svodi na to da zadr`i Gr~ku u evrozo-

ni, ali uz ru{ewe plana {tedwe. Evrozona je ju~e upozorila Gr~ku da se pridr`ava uslova dogovorenih u okviru kredita za spas, jer u protivnom ne}e dobiti nikakva dodatna sredstva, a rizikuje i da iza|e iz monetarne unije.

Bu ku re{t i So fi ja naj za ga |e ni ji u EU BU KU RE[T: Rumunski glavni grad Bukure{t je na drugom mestu po zaga|enosti me|u evropskim prestonicama, odmah iza Sofije, pokazuje istra`ivawe Centra za odr`ivu politiku Ekopolis, koje prenosi rumunska agancija A|erpres. U Bukure{tu je, kako se navodi, nivo zaga|enosti povi{en u proseku 92 dana godi{we, u odnosu na limit od 35 dana koji su uspostavili stru~waci Evropske unije. Istovremeno, Bukure{t ima „samo” 26 kvadratnih metara po stanovniku zelenih povr{ina, {to je

Bukure{t

daleko mawe nego u Be~u, koji ima 120 kvadratnih metara, a Helsinki ~ak 100 kvadratnih metara zelenila po stanovnika. Studija Ekopolisa pokazuje da stanovnici Bukure{ta oklevaju da koriste bicikl kao alternativo sredstvo prevoza, navode}i da samo 0,7 odsto wih okre}e pedale na putu do posla. Pore|ewa radi, 59,5 odsto stanovnika Kopenhagena koristi bicikl, odnosno 45,6 odsto stanovnika Amsterdama redovno koriste bicikl do posla, navodi A|erpres.

sreda16.maj2012.

MakEDonIJa

Ha zi ri ni je za{ti }e ni sve dok SKO PQE: Tuìla{tvo poseduju ~vrste dokaze protiv osumwi~enih za ubistvo petoro qudi kod Smiqkovskog jezera pro{log meseca, a me|u wima su i dokazi sakupqini posebnim istra`nim merama prislu{kivawa, pra}ewa i snimawa, izjavio je ju~e Dràvni javni tuìlac Makedonija Qup~o [vrgovski. Audio snimci pra}ewa osumwi~enih za ubistvo petoro qudi kod Smiqkovskog jezera nalaze se me|u kqu~nim dokazima sa kojima }e nastupiti Tuìla{tvo, rekao je [vrgovski. On je kazao da su postojale posebne is-

izvr{i to krivi~no delo, dodao je [vrgovski. Tuìlac je istakao da u postupku ne}e biti kori{}ena izjava koju je dao Haki Haziri, kada je imao status za{ti}enog svedoka, ve} samo wegova izjava kao optuènog, nakon {to mu je na wegov zahtev ukinut ovaj status. Mediji u Makedoniji, pozivaju}i se na izvore iz istrage, objavili su ranije da je Haziri priznao da je vozio ubice, od kojih su mu dvojica bili ro|aci, ali da nije znao {ta spremaju, dok nisu izvadili fantomke i oru`je. Tuìla{tvo je saop{tilo

U postupku ne}e biti kori{}ena izjava koju je dao Haki Haziri kada je imao status za{ti}enog svedoka, ve} samo wegova izjava kao optuènog, nakon {to mu je na wegov zahtev ukinut ovaj status tra`ne mere u delu prislu{ivawa i da su legitimne, jer je izdato nare|ewe od strane istra`nog sudije po zakonskoj proceduri. Normalno da nam ti audio snimci pomaù u vo|ewe istrage i izgradwi na{e teze da za osobe, koje mi optuùjemo na osnovu dokaza, postoji visok stepen sumwe da su izvr{ile ili pomogle da se

da je MUP dostavio krivi~ne prijave za 15 osoba koje su pro{log petka u~estvovale u protestu protiv policijske akcije „Monstrum”, u kojoj su uhap{eni osumwi~eni za nezapam}eni zlo~in kod Smiqkovskog jezera. Svi protiv kojih su podnete krivi~ne prijave su iz Skopqa, uzrasta od 18 do 39 godina.

crna gora

\u ka no vi} na ja vio iz bo re za je sen POD GO RI CA: Predsednik Posledwi parlamentarni izbonajuticajnije vladaju}e Demokrat- ri su u Crnoj gori odràni 29. ske partije socijalista (DPS) marta 2009. godine, a na wima je Milo \ukanovi} najavio je da }e koalicija DPS i Socijaldemonaredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori biti odràni na jesen. Podgori~ke „Vijesti” pi{u da na sednici Glavnog odbora nije bilo re~i o ustavnim promenama, a \ukanovi} je govorio o tome kako aktivisti treba da se pona{aju prema ~lanovima do slede}ih izbora. „\ukanovi} je Milo \ukanovi} kazao da Crnu Goru o~ekuje vru}a jesen i sugerisao da kratske partije Ranka Krivokapise nijedan ~an partije koji traì }a osvojila 48 mandata, {to je aprazgovor ili pomo} ne sme odbiti. solutna ve}ina. Rekao je da novoizabrano rukovodSkup{tina Crne Gore ima 81 stvo u mesnim organizacijama tre- mandat. U Crnoj Gori je od obnove ba da vodi ra~una o ~lanstvu i da vi{estrana~kog sistema odràno se {to pre trebaju re{iti pro- sedam parlamentarnih izbora, a blemi u pqevaqskom delu partije, od obnove nezavisnosti u maju ali i jo{ u nekim op{tinskim od- 2006. godine, dva. Ina~e, mandat borima”, pi{e list pozivaju}i se predsedniku Crne Gore Filipu na neimenovanog sagovornika iz Vujanovi}u isti~e u aprilu naredDPS-a. ne godine. U Podgorici o~ekuju da Ukoliko parlamentarni izbo- bi Vujanovi} sli~no srpskom ri u Crnoj Gori budu odràni na predsedniku Borisu Tadi}u mogao jesen oni bi prakti~no bili odr- odlu~iti o skra}ewu mandata kaàni pola godine pre isteka ~e- ko bi predsedni~ki izbori bili tvorogodi{weg mandata sada- odràni kada i parlamentarni. {weg parlamenta. (Ta njug)

hrvatska

„Slu ~aj Sa na der” kod ku }e ZA GREB, BE^: Sudski postupak u vezi s prawem novca, koje je austrijsko tu`ila{tvo za borbu protiv korupcije pokrenulo protiv biv{eg hrvatskog premijera

Ivo Sanader

Ive Sanadera, predato je hrvatskom pravosu|u, i on }e biti tamo nastavqen, izjavio je portparol austrijskog tuìla{tva Martin Ulrihu.On je kazao da su hrvatske vlasti prihvatile zahtev dràvnog tuìla{tva za borbu protiv korupcije i privrednog krimina-

la da preuzmu postupak, koji }e biti nastavqen u tamo{wim sudovima. „Postupak }e biti nastavqen od strane Hrvatske”, rekao je Ulrihu agenciji APA. Jedna banka u austrijskoj pokrajini Tirol je decembra 2010. podnela prijavu protiv Sanadera zbog sumwe u prawe novca, zato {to je na ra~unima biv{eg hrvatskog premijera i ~lanova wegove porodice bilo navodno 1,3 miliona evra. Sanaderov advokat negirao je optu`be, tvrde}i da se radi o novcu koji je wegov klijent zaradio pre politi~ke aktivnosti, u okviru svoje preduzetni~ke detalnosti. Po~etkom godine be~ko tu`ila{tvo je uputilo zahtev hrvatskom pravosu|u da preuzme postupak, jer, kako se navodi, radi se o navodnim delima koje je Sanader po~inio dok je bio u Hrvatskoj.

sreda16.maj2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

3 Posledwi pozdrav dragoj baki

Slobodanki Joki}

Dana, 14. maja 2012. godine preminuo je na{ voqeni tata i suprug

Slavko Mili}ev 21. 2. 1950 - 14. 5. 2012.

od unuka: Marine, Sofije i Pavla.

SOKOBAWA - sobe i apartmani za odmor, super komfor. U`i centar. Povoqno. Tele fon: 063/8154-200 i 018/880-100. 52923

53136

Posledwi pozdrav dragom ocu, dedi i svekru

Sahrana je 16. maja 2012. godine, u 16.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sa qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na wega.

Wegovi: supruga Zlatica, sin Dejan i }erka Milica.

53117

Mirku Opa~i}u

Napustio nas je na{ kum

Posledwi pozdrav bratu

1920 - 2012. IZDAJE se name{ten stan na Novom nasequ. Te le foni: 6215-156 i 063/19455-88. 53032

VODOINSTALATER pru `a sve usluge u delatnosti: odgu {ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van gra da. Te le foni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 52790

KUPUJEM stare automobile do 200e, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatvore, ~istim podrume, tavane, od nosim {ut. Te lefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 53050

od: sina Slobodana, unuka Damira i snaje Slavice. Sahrana je 16. 5. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu. 53133

Posledwi pozdrav prijatequ

Lazar Anoj~i} dragi drug, iskren prijateq i veliki ~ovek. Posledwi pozdrav od Zorice i Dragana Iva~kovi}a.

od porodica: Zelembaba, Ma~ki} i Graor.

53114

\uri Majki}u

53118

Posledwi pozdrav najdra`em suprugu i ocu

od prijateqa Mileta i Du{ice.

53128

Posledwi pozdrav

Slavku Mili}evu

Posledwi deda Savi.

pozdrav

voqenom

Nikoli Popovi}u Bati - U~i 1949 - 2012. Sahrana je u ~etvrtak, 17. 5. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tvoji najmiliji: supruga \ur|ica i sin Gojko. 53125

\uri Majki}u

Sava Stankov

od porodice Grun~i}.

Porodica Plav{i}.

53134

53131

Nikola Popovi} U~o

Qiqana Prelevi}

Posledwi pozdrav na{em U~i od Kolektiva fabrike sve}a, Sremski Karlovci.

Posledwi pozdrav kom{inici Qiqi od kom{ija iz zgrade Preradovi}eva 32 A, Petrovaradin. 53129

53130

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav na{oj kumi

sreda16.maj2012.

Opra{tamo se od na{eg dragog kolege

POMEN Navr{ava se godina od kako nas je napustila na{a draga ujna i snaha

Ferenc Varge Qiqani Prelevi}

nastavnika uslu`ivawa u penziji

Qiqi

Savi

od porodica Pavlovi} i Rado{.

Neute{na sestra Sofija.

od: Ka}e i Marije sa porodicama.

53115

53120

53111

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 81. godini preminuo na{ dragi suprug, tata, svekar i deda

Sava Stankov

Pamti}emo ga kao divnog ~oveka, vrsnog pedagoga i dobrog prijateqa. Kolektiv sredwe {kole „Svetozar Mileti}”, Novi Sad.

Posledwi pozdrav nekada{wem ugostiteqstva na{e {kole

Sa neizmernom tugom i bolom opra{taju se: supruga Zora, deca Marinko, Jelica i Zorica i unuci Svetlana i Goran.

Posledwi drugarici

Oti{ao je moj dobri tata me|u an|ele.

od porodice Tanasin.

S qubavqu, zahvalno{}u i ve~nim bolom, Tvoja Jelica.

53116

53121

pozdrav

53094

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav dragom

\uri Majki}u

od porodice Raja~i}.

59812-P

Posledwi pozdrav

59813-P

53099

Posledwi pozdrav mami, babi i prababi

Mili}ev Slavku

KOLEKTIV REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE NOVI SAD.

od Reze.

53098

Posledwi pozdrav ocu na{e koleginice

\or|u Mutinu

Sava Stankov

Savi Stankovu

nastavniku

Sa zahvalno{}u i po{tovawem, Kolektiv Sredwe tehni~ke {kole „Mileva Mari}” iz Titela.

53119

Posledwi pozdrav prijatequ

Pomen je 17. 5. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Nenad i Caca Vladimir, Marija.

59814-P

Ferencu Vargi

Sahrana je 16. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, na mesnom, Bukova~kom grobqu.

Miroslava Sperwak

dragom bratu, ujaku i prijatequ. Zauvek }emo Te se se}ati. Dragiwa i Aleksandar Mihajlov i Ivana, Dragomir i Galina @i`akov.

Bosi No`ica O`alo{}eni: k}er Leposava, zet Dane, unuke Dragana, Danijela i Jovana sa porodicama.

53108

53107

mojoj

Posledwi pozdrav ocu na{e koleginice.

~ika Jo{ki

Sa qubavqu i po{tovawem opra{tamo se od na{e drage mame, svekrve, babe i prababe

Sava Stankov

Qiqi Prelevi}

Bose No`ica iz Ba~kog Magli}a

Nada sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ od Dejana i porodice Nemet.

53109

53110

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

KOLEKTIV REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE NOVI SAD. 645-P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

Qiqani Prelevi}

Weni najmiliji: sin Radivoje, snaha Zdena, unuk @eqko, praunuk Du{an i unuka Tatjana sa porodicom. 53106

Sa tugom i suzama u o~ima opra{tamo se od na{e drage mame, svekrve, babe i prababe

Bosa No`ica ro|. ]orovi} 1924 - 2012. iz Ba~kog Magli}a

Bose No`ica

od: koleginica i kolega KSR Beograd-turs, Beograd.

od koleginica i kolega iz agencije Novi Sad: Nada, Marija, Sr|ana, Ka}a, Dragan i Radovan.

preminula posle duge i te{ke bolesti, 14. maja 2012. godine. Sahrana je 16. maja 2012. godine, u 15.30 ~asova, u Ba~kom Magli}u. O`alo{}eni: sinovi Milivoje i Radivoje i k}erka Leposava sa svojim porodicama.

53113

53112

53104

iz Ba~kog Magli}a Weni najmiliji: sin Milivoje, snaja Ana, unuk Dragan sa suprugom Sowom i praunuke Dejana, Duwa i Darija. 53105

^iTUQe l POMeni

sreda16.maj2012.

Posledwi pozdrav najboqem dedi na svetu

Svetozaru Ti{mi

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 15. 5. 2012. godine, u 63. godini preminuo na{ dragi

Tiho i mirno, kako je i `iveo, zauvek je zaspao na{ drug i prijateq

\uro Majki}

Lazar Anoj~i}

1932 - 2012.

1952 - 2012.

Sahrana je danas, 16. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu. Tvoja unuka Andrea.

O`alo{}ena porodica Majki}.

Sa po{tovawem, ve~itim se}awem i qubavqu: Dragoslav i Aleksandra Jakoni}.

53090

53056

53103

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{ otac, deda i brat

Posledwi pozdrav dragoj jetrvi i snahi

Posledwi pozdrav kom{iji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 14. maja preminula na{a draga

Svetozar Ti{ma Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 17. 5. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. S qubavqu wegove: }erka Gordana, unuka Andrea i sestra Qubica. 53101

^ika Mi}i.

Slobodanki Joki}

Slobodanka Joki}

1932 - 2012.

Dana, 16. 5. 2012. godine se navr{ava 7 godina od smrti na{eg dragog oca i dede.

ro|ena Ivanovi} 1947 - 2012. Sahrana je u ~etvrtak, 17. maja 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Simeun i sinovi Rajko i Vladimir sa porodicama.

U trajnom se}awu nam ostaje Tvoj blagi lik i iskreno prijateqstvo.

Stanari iz Ulice Ive Andri}a 17.

Vera i Ne|a Obradovi} sa porodicom.

53086

53092

Posledwi pozdrav na{em

Opra{tamo se od na{e voqene majke i bake

Lazi Anoj~i}u

53066

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{eg

Milice Graovac Milo{ Bor~i}

1924 - 2012.

Posledwi pozdrav od @aretovih drugara: Voje, Veska, Fize, Daje, Gagija, Braneta, Fi}e, Vuleta, Profe, Nikole, Doce, Mareta, Dane, Drage J., \ukija i Vin~e.

Vojislav Kadija Toga dana pomen.

}emo

obele`iti

Porodica Kadija.

53100

koja je preminula 13. 5. 2012. godine. Sahrana je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, danas, 16. 5. 2012. godine, u 15 ~asova. Zauvek zahvalni za nesebi~nu qubav i dobrotu. Ve~no }e biti u na{im srcima. ]erke Mira i Qubinka, unuka Nikica, unuk Vuka{in sa suprugom Violetom i praunuka Jana.

Veselina ]iri}a Sahrana je danas, 16. 5. 2012. godine, na Zmajeva~kom grobqu, u 15 ~asova. Porodica ]iri}. 53072

53073

Posledwi pozdrav svojoj tetki

Posledwi pozdrav dragoj priji

Qiqani Prelevi}

Sa dubokim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Qiqana Prelevi}

Nikola Stankovi}

od porodice Zbu}novi}.

53074

53054

POMEN Navr{ava se {est meseci od kako nije sa nama na{ voqeni otac i suprug

Veselinu ]iri}u

1956 - 2012.

Pomen obele`avamo danas, 16. 5. 2012. godine, u 11 ~asova, u Gorwoj crkvi, u Sremskim Karlovcima. Svaka je radost umawena bez tebe.

Sahrana je danas, 16. 5. 2012. godine, u 14 ~asova, iz kapele, na grobqu, u Zmajevu.

Tvoje Jelena i Vesna.

Ve~no o`alo{}eni tvoji: Boro, Mira, Vesna i Marko.

53065

53075

Mom Lakiju, najboqem drugu i kumu

od: bratanica Ksenije i Jelene sa porodicama.

Porodica Milivojevi}.

53089

53076

Posledwi voqenoj

Svojoj dragoj sestri i zaovi

Bila si an|eo i po~ivaj ve~no sa an|elima.

pozdrav

na{oj

3 Posledwi pozdrav mom zetu

Lazaru Anoj~i}u

Qiqani Prelevi}

Posledwi pozdrav od: Ivana, Suzane, Gorana i Brankice.

Lazaru Anoj~i}u

Teji

posledwi pozdrav od brata Dragana i Dragane.

Weni: Vesna i Marko.

Na putu ve~nosti, zaiskri}e du{a Tvoje voqene Mirjane, da u rajskom bla`enstvu snevate zajedni~ki novoro|eni `ivot. Spomenka.

53067

53078

53077

53088

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav dragoj snaji, jetrvi i strini

sreda16.maj2012.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga mama, baka i prabaka

Mara Santra~

Mari Santra~

ro|. ]urguz

Mari Santra~

ro|. ]urguz od: brata Slavka, snaje Nade i bratanica Marijane i Bojane.

od porodice Priji}.

53064

53063

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Posledwi pozdrav dragoj majci, baki i prabaki

preminula u 84. godini. Sahrana je u Futogu, danas, 16. 5. 2012. godine, u 13 ~asova. ]erka Nada, zet Laza, unuci Marko, Maja, Petra i Darko, praunuci Reqa, Nikola i Nina.

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Darinki Radosavqevi} Daci

Posledwi pozdrav tati i dedi

\or|u Mutinu

Stanari zgrade Bulevar Oslobo|ewa 115.

od: }erke Vere i unuka Alekse i Jelene.

53087

53068

53061

Jo`ef Rep{tok

Posledwi deveru

DVANAESTOGODI[WI POMEN

pozdrav

bratu

Posledwi pozdrav stricu i dedi

Ilija Radun

Mari Santra~

1942 - 2000.

\or|u Mutinu

ro|. ]urguz Godine prolaze, a uspomene na tebe su ve~ne.

Sahrana }e se obaviti 17. 5. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 10.30 ~asova.

od: }erke Zlate, zeta Voje, unuka An|elke i Marijane, zeta Sa{e i praunuka Aleksandre, Anastasije i Elene.

O`alo{}ena porodica.

53096

@ivi{ u srcima: tvoje supruge Qubice, k}erki Bobe, Jelene i Ivane. S ponosom pri~amo o tebi tvojim unucima: Ivanu, Milo{u i Iskri.

53081

53062

Zdravko i Beba.

S qubavqu: Luka, Kika i Nada.

53071

53070

Dana, 12. maja 2012. godine, u 83. godini, nenadano je umro moj dragi suprug, na{ voqeni otac, po{tovani tast

Stevan Milana Ugrin~i} 1929 - 2012. Sahrana je obavqena na mesnom grobqu, u Ba~incima, u porodi~noj grobnici. Porodica se zahvaquje kumovima, rodbini, prijateqima i drugovima na izrazima sau~e{}a i ispra}aju do ve~ne ku}e. Upu}ujemo neizmernu zahvalnost mnogobrojnom sve{tenstvu Eparhije Sremske na ~elu sa mesnim sve{tenikom Aleksandrom Cvitanovi}em na obavqenom opelu, a posebno na pridici u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog oca Nikolaja u Ba~incima. Zahvalni smo i Grko-katoli~koj crkvi Svetog apostola Luke na ogla{avawu prilikom prolaska pogrebne povorke. Hvala na{im dragim kom{ijama na svakoj pomo}i koju su nam pru`ili u ovim tu`nim danima. O`alo{}eni: supruga Mara, k}erke Mirjana i Vera i zet Milo{. 53085

Повратак на село ТВ екипа серије „Повратак на село“ била је у посети младом брачном пару Мирослави и Ђорђу Хркаловић из Банатског Александрова, само четири дана након њихове свадбе. Ђорђе се родио и одрастао у Београду. Тамо је учио, студирао и био фудбалер ‚‚Вождовца‘’ и „Рада”... Аутор: Радомир Грујић (РТВ 1, 21.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.05 19.30 20.05 21.05 21.30 22.00 22.35 23.00 23.50 00.15 00.40 01.05 02.00

06.30 06.55 08.10 08.35 09.00 09.25 10.25 10.45 11.40 12.05 12.30 12.40 13.10 14.35 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.00 23.20 00.00

tv program

sreda16.maj2012.

Добро јутро, Војводино Злогласни атентати Знање Вести Гимназијалци Кухињица Изборна хроника Вести Под истим кровом, 3.емисија о европским интеграцијама Здраво живо Фаца Вести Радар Вести за особе са оштећеним слухом Ток шок Гимназијалци Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Изборна хроника ТВ Дневник Џонатан Крик Документ Повратак на село Војвођански дневник Злогласни атентати:Атентат на Мајкла Колинса Ловац Један на један Документ Повратак на село Грување уживо у студију „М“ Радар

Кухињица – мађ. Музички програм Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Академац Колико се познајемо Увек медаља Колико се познајемо Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Биографије ТВ баштине Добро вече, Војводино (ром) Представљање кандидата, емисија на мађарском Музички програм-мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Деца Дине Плави круг ТВ баштине ТВ Продаја

06.00 08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Музичко свитање Панонско јутро Вести укратко У огледалу Анали Све о животињама Агро Парламент Лице с насловнице Војвођаске вести Панонска хроника Путовање Војвођанске вести Анали Гледаћете... Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

06.05 08.00 09.04 10.05 10.39 11.07 12.00 12.15 12.35 13.18 14.18 14.51 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.10 21.40 23.28 00.45 01.35 01.41 02.26 04.00 04.52 05.00 05.49

06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 10.30 11.00 11.15 11.30 12.30 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Вреле гуме Истрага Вести Серијски програм Капри Серијски програм Вести Опчињени Дракула Вести Украдена срца Повезивање Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

07.30 10.00 12.00 21.15 21.45 22.00

Једрење Барса ТВ: Бетис – Барселона АТП Мастерс Рим Мастерс Студио НБА уживо Турски Куп, финале: Фебербахче – Бурса 00.15 Премијер лига, вести 00.30 Руска кошарка финале 02.15 НБА плеј оф

Пипи шоу У овој емисији упознаћете се са занимањем кустоса. Сазнаћете нешто више и о виолини. Научићете нешто више о малој слаткој животињи веверици. А сви ви који волите спорт сазнаћете нове ствари о роњењу. Наши специјални гости у овој емисији су песници за децу Саша Божовић и Раша Попов. (КТВ, 20.00) 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Јутарњи програм Јутарњи дневник Више од игре Траг Мој херој Елементи Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Недеља драмског писца Мирјана Лазић Ромчевић: Провалник, филм Задња кућа Србија Гастрономад Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Председничка дебата 2012: Реч на реч Фудбал - Куп Србије: Црвена звезда-Борац, финале, снимак Село гори, а баба се чешља Место злочина: Њујорк Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп: Река крви, филм Више од игре Село гори, а баба се чешља Вести Верски календар

Доминик Пурсел

Река крви Године 1936, једна немачка породица која живи у руралном делу Вирџиније, контактирана је од стране нациста, како би угостила професора Ричарда Вирта. Међутим, испоставља се да он нема никакве везе са науком, већ поседује натприродне моћи, које користи у стравичном експерименту смрти... Улоге: Хенри Кејвил, Доминик Пурсел, Има Бот Режија: Џоел Шимакер (РТС 1, 02.26)

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.20 21.10 22.15 23.40 00.10 00.25 01.00

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Паклена кухиња Сурвајвер Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

Беокулт Ансамбл драме Народног позоришта из Београда извео је у „Глоб тетару” у Лондону драму Вилијема Шекспира „Хенри Шести” у режији Никите Миливојевића. С Националним театром били су новинар Оливера Милошевић и сниматељ Слободан Грче. (РТС 2, 20.31) 06.00 06.45 07.19 07.24 07.31 07.42 07.52 08.03 08.15 08.41 09.10 09.23 09.52 10.22 10.47 11.20 11.25 11.55 12.32 13.00 14.02 14.28 14.57 15.10 16.01 16.46 17.25 18.19 19.32

04.08 04.52

Концерт за добро јутро Слагалица Ози бу Мунзи Велики и мали Откријмо свет са Ђолетом Оливија Френине ципеле Плава птица Чувари осмеха Изабери своју књигу Како научити математику Е-ТВ ТВ мрежа ТВ фељтон Знакови времена Михајло Митровић, архитекта Београдска филхармонија Либела Трезор Плава птица Чувари осмеха Изабери своју књигу Ја, ми и други Ви и Мира Адања Полак Линк Капри У сусрет песми Евровизије Живот у ритму свинга: Војислав Бубиша Симић У свету Беокулт Капри Жеђ за насиљем Београдска недеља дизајна Концерт Леа Мартина Трезор Фудбал - Куп Србије: Црвена звезда-Борац, финале (р) Ви и Мира Адања Полак У сусрет песми Евровизије

06.00 06.30 07.00 07.55 08.00 09.00 09.45 10.00 11.00 12.30 13.00 14.00 14.50 15.45 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 01.30 02.30 03.30 04.30

ВОА Слике живота Маратон Двоугао Здравље и ви Љубав у залеђу Топ шоп Филм: У раскораку Топ шоп Сналажљиви Тед Љубав у залеђу Монк Доктор Хаус Филм: Питања и одговори Сналажљиви Тед Обични људи Филм: Кораци из магле Филм: Ивица љубави Ред и закон Филм: Зодијак Доктор Хаус Љубав у залеђу Ред и закон Филм: Зодијак

20.00 20.31 21.00 21.59 00.07 00.40 01.30 02.28

dnevnik

c m y

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 13.50 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.35 20.05 21.00 23.10 23.50 00.10 01.00 02.45 03.10

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Очајничке мере Вести Спортски преглед Пријатељи Џои Квиз: Пут око света Вести + Између две ватре Штрумфови Увод у анатомију Филм: Дантеов врх Вести Спортски преглед Режи ме Филм: Авганистански витезови Саут Парк Филм: Кисеоник

05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00

Јутарњи програм Авантуре малог Пере Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина

Свемирци су криви за све Улоге: Велимир Бата Живојиновић, Боро Стјепановић, Никола Симић, Никола Ангеловски, Јован Јанићијевић, Нада Блам Режија: Зоран Чалић (Хепи, 01.00) Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Граница Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Црни Груја Једна жеља, једна песма Долина вукова Изгубљене године Црни Груја Свемирци су криви за све, филм 02.50 Звездана капија Универзум 04.00 Јелена 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.40 13.55 14.05 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.35 19.35 20.20 22.00 23.10 00.30 01.00

Дру Баримор

Вожња мог живота Млада надобудна тинејџерка Бев машта о успешној каријери писца у Њујорку, али само један тренутак несмотрености јој драстично помути планове. У својој 16. остаје трудна с не претерано интелигентим мангупом Рејем... Улоге: Дру Баримор, Стив Зен, Џејмс Вудс, Британи Марфи Режија: Пени Маршал (Пинк, 00.30)

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.30 15.30 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.30 21.30 22.30 00.00 00.30 02.45 03.30 04.15 05.00

Добро јутро Гранд парада Градске вести Тачно у подне-живо Гранд шоу Љубав и освета Сити Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48 сати свадба Брачни судија Црна хроника Филм: Вожња мог живота Калифорникација Чиста хемија Дувал и Морети Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda16.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада

01.00

Торински покров. нови докази Библијске загонетке Изгубљени древни градови У потрази са рудницима Краља Соломона Ловци на нацисте Тајни рат Други светски рат у боји Вол Сојинка, дете шуме Гиганти готике – поглед у небо Библијске загонетке Путовања и открића Трамбо У крупном кадру Ноћ сломљеног стакла Други светски рат у боји Вол Сојинка, дете шуме Гиганти готике – поглед у небо Библијске загонетке

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Музичари града Бремена Вук и седам јарића Спаркијева велика вантура Поново гангстер Срце земље Ејнџелин плес Џорџ и змај Мета Свет духова Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.30 21.00 22.00 23.00 00.00

07.00 09.05 10.12 11.07 12.00 12.32 13.19 14.10 14.41 15.12 16.03 17.28 18.20 19.10 19.30 20.10 21.06 21.40 22.30 23.08 23.53 00.14 01.56 02.41 03.22

Добро јутро, Хрватска Лугарница Убојити стрес Дебие Травис преуређује Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Реч и живот Индекс Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу 20пет, квиз Дневник Мисија Паралеле Отворено Дневник 3 Други формат Путем европских фондова Време је за џез Ин медијас рес Трачара Закон и ред

Ср це зе мље

Ка та ли на Сан ди но Мо ре но

06.00 Папирни човек 07.50 Срећковић 09.20 Надарене руке: Прича о Бену Карсону 10.45 Авалон 12.50 Дечко моје девојке 14.10 Мале тајне 15.45 Откриће лажи 17.20 Васпитање за почетнике 17.45 Доктор Дулитл 5 19.10 Камелот 20.05 Адвокат из Линколна 22.00 Девојке 22.30 Спартак: Освета 23.25 Ђавоља суза 00.50 Лепота давања 02.15 Адвокат из Линколна 04.10 Човек звани храброст

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза: Убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Филм: Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Монк Видовњак Филм: Суперајкула Филм: Истребљење

07.25 Кобра 11 09.35 Ексклузив таблоид 09.58 Кувар и по 10.00 Вечера за 5 10.50 ТВ продаја 11.05 Ватрено небо 12.00 Ружа ветрова 13.10 Крв није вода 14.00 Сурвајвер 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Сурвајвер 21.50 Увод у анатомију 22.45 ЦСИ Њујорк 00.30 РТЛ вести 00.40 Јавне тајне 01.30 Менталист 02.15 Астро шоу

СЕ РИ ЈА

ЦСИ: Њу јорк

Ро би Кол трејн

Блан ка Бо ско је по зна ти пи сац за де цу ко ја се су о ча ва са тра у ма тич ним до га ђа ји ма из сво је про шло сти јер ће ко нач но од лу чи ти да по гле да исти ни у очи. Ужа сни до га ђа ји ко ји је про го не у под све сти де си ли су се кад је би ла ма ла... Уло ге: Ка та ли на Сан ди но Мо ре но, Си је на Ги ло ри, Фи лип Вин че стер Ре жи ја: Ан то нио Ква дри (Си не ма ни ја, 13.15)

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Од бе гле опа ти це Бра јан и Чар ли не же ле ви ше да ра де за окрут ног нар ко-бо са Чеј си ја, али зна ју да се не мо гу из ву ћи ни ка ко дру га чи је не го бе гом, јер Чеј си ели ми ни ше све оне ко ји от ка зу ју „са рад њу”. За бег им тре ба пу но нов ца, јер ће се осе ћа ти си гур ни ма је ди но ако бу ду до вољ но да ле ко од Ен гле ске. Циљ им је Рио... Уло ге: Ерик Ајдл, Ро би Кол трејн, Ка мил Ко д у ри, Џе нет Су зман Ре жи ја: Џо на тан Лин (ХРТ 2, 20.50) 07.51Мала ТВ 08.20 Псећа опходња 08.45 Серија за младе 09.55 Спот Нина Бадрић 10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 13.31 Бег из раја, филм 15.06 Деграси Нови нараштај 15.30 Олујни свет 15.55 Школски сат 16.39 Мала ТВ 17.14 Љубав у залеђу 18.00 Регионални дневник 18.20 Жупанијска панорама 18.32 Три Хил 19.13 Телетабис 19.41 Музика, музика... 20.00 Ин медијас рес 20.50 Редовнице у бегу, филм 22.32 Трачара 23.18 Закон и ред 00.03 У уреду 00.29 Без одушевљења, молим! 01.00 Љубавнице 01.49 Злочини без санкција 02.34 Ноћни музички програм

07.30 Пространо је море 09.00 Биографија - Оливија ЊутнЏон 10.00 Против њене воље: Прича Кери Бак 11.30 Пространо је море 13.00 Биографија - Одри Хепберн 14.00 Окрутне намере 3 16.00 Светилиште - Према роману Норе Робертс 17.30 Биографија - Оливија ЊутнЏон 18.30 Пространо је море 20.00 Биографија - Одри Хепберн 21.00 Подмукле жеље 23.00 Прошло време

07.30 09.20 11.00 12.30 14.20 16.00 17.30 19.10 21.20 00.50 02.20

Ф/X – Убиство триком Хотел Оаза Ејс Вентура, зов природе Пројекат X Кисс ме гоодбyе Пацов Само Синатра Блаженство Врата раја Освета Луч страха

Ме ка по се ти ње гов бив ши парт нер Ви ли јам Хант и го во ри му да је при мио по ру ку да се на ђу у ла бо ра то ри ји. По ста је ја сно да се ра ди о зам ци ка да се ис тра жи те љи на ђу под ки шом ме та ка.... Уло ге: Ге ри Си нис, Кар ми не Ђо ви на цо, Се ла Ворд, Хил Хар пер, Еди Хил, Ана Бел нап Ре жи ја: Ен До на хју (РТЛ, 22.45)

Се ла Ворд

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аута по мери 2008. Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Мајстори за пиво Полицајци на задатку Пен и Телер – Лаж или истина У потрази за забавом Разоткривање митова Мајстори за пиво Полицајци на задатку

08.30 09.00 09.15 09.30 09.45 14.45 17.30 19.45 20.45 20.50 21.55 22.00 23.15 00.00

Олимпијске игре Атлетика Сви спортови Фудбал Тенис Бициклизам Фудбал Скокови Сви спортови Коњички спорт Сви спортови Голф Једрење Бициклизам

Пра ви ла за уда ва че

ок је у хаб сбур шким зе мља ма из ла зак же не из Учи те љи це су те шко сти ца ле по ве ре ње око ли не, „ре зер ва та“ па три јар хал не при ват но сти, па и по себ но по се ли ма, где су че сто би ле пред мет сплет са мо стал но при вре ђи ва ње, по че ло још кра јем ки и оп ту жбе за „не мо рал“, по себ но ако су би ле не у- 18. ве ка, у Ср би ји је Гра ђан ским за ко ни ком из 1844, да те. За ко ном из 1898. утвр ђе но је да се учи те љи ца ко ји је ва жио све до 1945, уве де на пот пу на до ми на - уда јом, осим ако ни је уда та „за учи те ља на се лу и док ци ја му шкар ца, ко ји је „гла ва и ста ре ши на ку ће“, док је у се лу“, ис кљу чу је из на ста ве. У прак си, до то га је же на оба ве зи ва на „му жа сво га слу ша ти, за њим ипак ни је до ла зи ло ауто мат ски – уз обе ћа ну от прем ићи и где он за до бро на ђе, с њим он де жи ве ти“; ње - ни ну од 1.000 ди на ра – али и по За ко ну су учи те љи не ду жно сти би ле су одр жа ва ње до ма ћин ства и бри - це ма ње пла ће не од учи те ља. га о де ци. За ко ник је „за мр зао“ и пот пу ну еко ном ску У сре ди шту па жње јав но сти же не су би ле, укљу не са мо стал ност же не, ко ја је уда јом гу би ла пра во да чу ју ћи и вла дар ке, до 1914. нај че шће у не га тив ном сти че и рас по ла же имо ви ном. Одо бре ње су пру га би - кон тек сту (Ил ка Мар ко вић не у спе лим атен та том на ло је по треб но за сту па кра ља Ми ла на, кра љи це ње уда те же не у би ло ка На та ли ја и Дра га). И њи кву слу жбу. хо ви по ступ ци ту меч ни У књи зи „Ка ко се уда су „жен ском при ро дом“ је. Пра ви ла за уда ва че„ (пре те ра на емо ци о нал (1890) на гла ша ва се да ност, хи сте ри ја, љу бо мо „жен ски ње“, јер су упу ра, осве то љу би вост, ус ће не на „нај у жи круг кра ће но ма те рин ство, по сво је ку ће“, због сво је се сив ност). при ро де, има ју по тре бу Обра зо ва не же не би ле за ста ра њем, док је „чо су при ну ђе не на стал но век ви ше свет ски, не го „до ка зи ва ње“ и лич не ли по ро дич ни“, па је спој жр тве. Пр ва же на ле кар у тих су прот но сти (му Ср би ји, Дра га Љо чић шког, ак тив ног и жен (1855–1937), по сле свр ског па сив ног прин ци па) ше них сту ди ја ме ди ци не осно ва за сре ћу у бра ку. у Ци ри ху 1879. вра ћа се у Ипак, из ла зак из уских зе мљу, уче ству је као ле окви ра „му шке за шти те“ кар у свим ра то ви ма ко је од дру ге по ло ви не 19. ве је Ср би ја во ди ла, по вла ка по стао је све че шћи. чи се са срп ском вој ском Пр во за по сле ње у др 1915. пре ко Ал ба ни је, жав ној слу жби по ста ло би ва од ли ко ва на ви со ким је у Ср би ји до ступ но од ли ко ва њи ма, да би по учи те љи ца ма, ко је је и сле Пр вог свет ског ра та за кон 1863. из јед на чио с ра ди ла у Упра ви мо но по му шким ко ле га ма. Исте ла као при ват ни ле кар. го ди не је осно ва на и Ви Пр ве же не с ди пло мом ша жен ска шко ла у Бе о- Ве ли ке шко ле у Бе о гра ду гра ду да обра зу је до ма ће би ле су Кру на Аћи мо вић де вој ке, ка ко Срп ки ње и Ле по са ва Бо шко вић, к ар к а На д е ж да Пе т ро в ић бол н и ч ар к а на фрон т у Сли „из Пре ка“, не би, као до 1891, док је у Ср би ји тад, би ле го то во је ди не учи те љи це. На њих се гле да - три де се тих го ди на 20. ве ка би ло око 2.000 фа кул тет ло с до ста по до зре ња као и су ви ше мо дер не и под ту - ски обра зо ва них же на. И сна жној ин ди ви ду ал но сти ђим ути ца ји ма. Ве ћи ном су до ла зи ле из Сом бор ске сли кар ке На де жда Пе тро вић (као до бро вољ на бол учи тељ ске шко ле, нај ста ри је та кве срп ске обра зов не ни чар ка умр ла од ти фу са 1916), ни је би ло ла ко да, ин сти ту ци је, Срем ске Ми тро ви це или жен ских учи - стал но се до ка зу ју ћи, „по твр ђу је“ сво ју вред ност. Од на стан ка Кра ље ви не СХС жен ске ор га ни за ци ли шта у Ру си ји. Ве ли ки от по ри пре ма по ди за њу жен ског обра зо ва - је и ле ви ца су под се ћа ли на то да се то ком ра та „же ња на ви ши ни во обра зла га ни су сум ња ма да ће оно на по ка за ла спо соб на да де ла у при вред ном и јав до ве сти до за по ста вља ња основ них жен ских ду жно - ном жи во ту као и чо век. Она је на сво јим пле ћи ма сти мај ке и до ма ћи це. По тре ба за учи тељ ским ка - по не ла две тре ћи не те ре та рат ног“. На се бе су пре у зе ле из др жа ва ње по ро ди це, дром је из ну ди ла за ко ном из али уче ство ва ле и у по кре ту от 1872. да учи те љи це пре да ју и у Све до 1945. у Ср би ји по ра (То плич ки уста нак), би ле му шким шко ла ма па се већ де је ва жио за кон стар за тва ра не, му че не и уби ја не. це ни ју ка сни је њи хов број у ве Но ва др жа ва је тре ба ло да ћи на окру га по ве ћа вао бр же од 101 го ди ну, по ко јем је ускла ди на сле ђе не прав не си бро ја учи те ља, што је био део му шка рац „гла ва и сте ме, јер је аустро у гар ски био оп штег европ ског про це са. У ста ре ши на ку ће“, док је по вољ ни ји од срп ског, ко ји је Ср би ји је 1890. би ло за по сле но же на оба ве зна „му жа уда те же не из јед на ча вао с ма ло 530 учи те љи ца у основ ним и 40 лет ни ци ма, за бра њи вао ис пи у Ви шој жен ској шко ли, где су слу ша ти, за њим ићи ти ва ње очин ства ван брач ног по че ле да ра де и пр ве на став ни и где он за до бро на ђе, де те та, а удо ви це са свим ис це с фа кул тет ским ди пло ма ма и с њим он д е жи в е т и“ кљу чи вао из на сле ђи ва ња. по ло же ним про фе сор ским ис Иако им је пра во гла са при зна пи том. Ве ћи ном су учи те љи це до ла зи ле из чи нов нич ких и то Ви дов дан ским уста вом и при хва ће но од ве ћи не тр го вач ких по ро ди ца, као и за на тлиј ских и на став нич - пар ти ја (1927. је осно ва на и Жен ска стран ка), до ких, ре ђе све ште нич ких и за мљо рад нич ких. У ве ли - уво ђе ња у прак су ни је до шло. Би ло је под сме шљи ком бро ју су оста ја ле не у да те, че сто из др жа ва ју ћи ро - вих ко мен та ра да је Ју го сло вен ка ма пра во гла са су ди те ље и дру ге чла но ве по ро ди це. Због не за ви сно сти, ви шно и сме шно јер иона ко „из по за ди не“ ути чу на би ле су у жен ском де лу ста нов ни штва по себ на по ја ва; по ли ти ку, а опа сно гу ра „на шу па три јар хал ну и не сем ра да с де цом, би ле су и про све ти тељ ке, до но се ћи у ку же ну“ у за га ђе ну по ли тич ку бор бу. По ли тич ке но ва са зна ња о хи ги је ни, здра вљу, ис хра ни, оде ва њу. ели те су стра хо ва ле и да би да ва њем пра ва гла са же Сво ју лич ну не за ви сност су пла ћа ле са мо ва њем, из ло - на ма по рас тао ути цај кле ри кал них пар ти ја. Чак се и же но шћу ши ка ни ра њу сре ди не, че сто оста ју ћи ис - Ну шић у сво јој ко ме ди ји „Ујеж„ спр дао с до ма ћим кљу че не из свог окру же ња оже ње них и уда тих. фе ми нист ки ња ма. Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА„, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио„ (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda16.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Успе шни по слов ни са стан ци, по го то во са жен ским би ћи ма, отво ри ће вам мо гућ но сти да ље са рад ње и кра ћих пу то ва ња. На лич ном пла ну сте скло ни не у ме ре но сти, у све му. Др жи те ди је ту.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

16. maj 2012.

Ле па ко му ни ка ци ја и до бра по слов на са рад ња ће вам не ка ко ићи од ру ке ових да на. Уко ли ко се од ва жи те на кра ћи пут, због за ра де или тро ше ња нов ца, у пот пу но сти ће те би ти успе шни. Не стр пљи вост.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Сре да је сред њи дан у рад ној сед ми ци па сте до шли на по ла пу та у ве зи с по слов ном си ту а ци јом. Кроз ваш знак пло ви бо ги ња љу ба ви, Ве не ра, као жен ски прин цип, и до при но си ле пој екс пре си ји.

Мо ти ви са ни сте и има те во ље да по стиг не те успех у оно ме што же ли те и што тре ба те. Са да и од мах, ако мо же. Не стр пљи ви сте и на гли, што је са мо про ла зна фа за. Тај ни до го во ри или су сре ти.

Има те до бру по зи ци ју у ка ри је ри, ја сне од но се с ко ле га ма и по др шку прет по ста вље них. По сла све ви ше, па бу ди те ак тив ни и вред ни. По ка жи те сво је злат но ли це, ис пу ње но оп ти ми змом и сја јем. Хе до ни зам.

Из да на у дан, иста ме та – исто од сто ја ње. Ва жно је да не ће те од у ста ти од же ље них ци ље ва и ак тив но сти на лич ном пла ну. У љу ба ви бу ди те ви ше при сут ни, уз мно го иде а ла и до зу за во дљи во сти. Енер гич ност.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ни шта си лом не мој те на ме та ти би ло ко ме, по го то во у по слов ном од но су. Бу ди те стр пљи ви и ћу тљи ви, без ис кљу чи во сти. Љу бав је под по вољ ним окол но сти ма, уко ли к о об у зда те сво је стра сти.

При хва ти те усло ве ко ји вам се пла си ра ју на рад ном ме сту, али не по сва ку це ну. Уко ли ко по сто је би ло ка ква ду го ва ња, вре ме је да их ре гу ли ше те на зва ни чан на чин. Пре зен та ци ја у јав но сти.

Бу ди те кон струк тив ни, ис трај ни и из бе га вај те мрач не ми сли. Бу ди те па жљи ви по во дом не ких па пи ра и по сло ва ко је ни сте про ве ри ли или иза ко јих по сто ји мо гућ ност да се кри је не што спор но. Са мо по ла ко.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

До бро и те мељ но раз ми шља те, пла ни ра те и ра ди те. Не би тре ба ло да бу де те са ми на лич ном пла ну већ да са ра ђу је те с осо ба ма од по ве ре ња. Љу бав ни од нос гра ди те ци глу по ци глу, твр ђа ва!

Ди ван дан за вас, по го то во са Сун че вим зра ци ма ко ји на ја вљу ју ле по вре ме. Јер, ме те о ро па та по пут вас и те ка ко за ви си од све тло сти и то пло те. По слов ни су сре ти и са стан ци до но се за ра ду.

Фи нан сиј ска си ту а ци ја је ха о тич на, али се ви од лич но сна ла зи те у њој. Ко му ни ка тив ни сте и скло ни кра ћим пу то ва њи ма и су сре ти ма. Не до зво ли те да вас дру ги усме ра ва ју у свом прав цу, већ пли вај те сло бод но.

TRI^-TRA^

Деч ко је убу цио V REMENSKA

PROGNOZA

Мало

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 17 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 19 Niш

И док је у улози Бриџет Џонс увек била буцмаста, глумица Ре не Зел ве гер је позната по свом изразито витком стасу који је увек био помало на граници неухрањености. Глумица је још увек мршава, али не превише, захваљујући њеном новом дечку. Рене није више тако верна макробиотичком режиму исхране након што јој је дечко Бре дли Ку пер приговорио да би ипак волео да се мало убуци. Због тога је 41-годишња глумица на јеловник вратила кромпир, сладолед и сир, те набацила четири и по килограма. Глумица већ две године није снимила ниједан филм, али најављено је да ће репризирати своју најпознатију улогу у филму „Bridget Jones‘s Baby”.

Evropa

тоПлије

НО ВИ САД: Ма ло то пли је уз сун ча не ин тер ва ле и про мен љи ву облач ност. По сле под не и кра јем да на ће по но во па да ти ки ша. Ве тар пре под не слаб за пад ни, по сле под не уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 9, а мак си мал на око 16 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ма ло то пли је уз сун ча не ин тер ва ле и про мен љи ву облач ност. Би ће су вих пе ри о да пре под не, али ће по сле под не и кра јем да на по но во па да ти ки ша. Ду ва ће слаб до уме рен се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 7, а мак си мал на 18 сте пе ни. СР БИ ЈА: Ма ло то пли је уз сун ча не ин тер ва ле и про мен љи ву облач ност. Би ће ду жих су вих пе ри о да пре под не, али ће по сле под не и кра јем да на по но во па да ти ки ша. Ду ва ће слаб до уме рен за пад ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 5 до 20 сте пе ни у При је по љу. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так опет вр ло хлад но за ово до ба го ди не са ки шом, а у пла ни на ма са сне гом. У пе так су во, осим на ју гу и ис то ку Ср би је где ће ки ша пре ста ти до кра ја да на. У су бо ту и не де љу то пли је.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке ути ца ће не по вољ но на бо ле сни ке са ср ча ним и ре у мат ским те го ба ма, као и на аст ма ти ча ре. Код осе тљи вих осо ба мо гу се ја ви ти раз дра жљи вост и гла во бо ља.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 18 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Раз го ва ра ју две пла ву ше: - Је ли тач но да је за же не труд но ћа у че тр де се тим го ди на ма увек би ла ри зич на? - На рав но да је би ла ри зич на јер је у че тр де се тим го ди на ма био Дру ги свет ски рат!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

213 (2)

Slankamen

280 (-6)

Apatin

280 (2)

Zemun

326 (-3)

Bogojevo

249 (-1)

Panчevo

336 (-4)

Smederevo

490 (-4)

Baч. Palanka 252 (-3) Novi Sad

234 (-4)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

215 (-2)

S. Mitrovica

193 (-5)

Tendencija porasta

Senta

270 (-2)

Beograd

272 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija porasta

Titel

275 (-6)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

94 (-22)

TISA

89 (3)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

80 (20)

Reшeњe iz proшlog broja