Dnevnik 16.jun 2010.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 16. JUN 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22749 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VELIKE VRU]INE SMAWUJU PRINOS I PROIZVODWU MLEKA

Sun~anica udarila i `ito i krave str. 6

SMAWUJU SE LISTE ^EKAWA SR^ANIH BOLESNIKA

„DNEVNIK” NA LICU MESTA

Na operaciju u Tursku od 27. juna

str. 14

U JABUKI, KOD PAN^EVA, UZAVRELE RASNE I NACIONALNE STRASTI

Upla{ene Rome ~uva policija

BATA @IVOJINOVI] KAO ADUT SRPSKOG BRENDA

NASLOVI

Politika

Novi Sad

3 Iz Banovine odlazi i Jadranka Beqan-Balaban

Ekonomija 4 Evro zavio du`nike u crno

Poqoprivreda 6 Kad nema para u yepu, nema ni na pijaci

str. 13

7 Milionska {teta zbog kra|e {ahtova

Vojvodina

„Valter” izvozi kremu u Kinu

11 Plafon `eni pao na glavu

Dru{tvo 14 Dru{tvo nau~nika i istra`iva~a

U BEOGRADSKOM NASEQU ZVEZDARA

OSU\EN LASLO TOT IZ NERADINA, KOD IRIGA

Za poku{aj ubistva sina 12 godina robije

str. 4

Tragi~na smrt Bekima Fehmijua

str. 22

str. 16 – 21

SPORT

U AKCIJI VO\ENOJ IZ NOVOG SADA RAZBIJEN NARKOKLAN

Zapleweno 15,5 kila heroina, sedam uhap{enih str. 12 Sun~ano Najvi{a temperatura 33 °S

NISMO BRAZIL, A NISMO NI DECA

HEMOFARM [TADA @ELI IZJEDNA^EWE

ANA IZGUBILA, TIPSAREVI] POBEDIO

DNEVNIKOV [AH SREDOM

POLITIKA

sreda16.jun2010.

File: U~initi i korak ka kandidaturi Srbije Evropski komesar za pro{irewe [tefan File zatra`io je ju~e da se u~ini korak i ka kandidaturi Srbije za ~lanstvo u Evropskoj uniji, po{to su {efovi diplomatija EU nalo`ili parlamentima svojih zemaqa da ratifikuju Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu EU-Srbija. “Ta odluka Srbiju za korak pribli`ava EU, postavqaju}i na{e odnose na sna`no obavezuju}u i institucionalnu osnovu”, istakao je File. “Ja sam za to i da Savet ministara usvoji isto tako va`nu odluku tako {to }e od Evropske komisije zatra`iti da pripremi mi{qewe o kandidaturi Srbije za ~lanstvo u Evropskoj uniji”, saop{tio je evropski komesar.

Jeremi}: Za Kosovo evropski princip – Ukupna stabilnost na Balkanu podrazumeva pronala`ewe kompromisnog re{ewa za Kosovo, do kojeg je mogu}e do}i samo dijalogom – rekao je ju~e u Be~i}ima ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi}.

On je na konferenciji za novinare, posle samita {efova diplomatija Centralnoevropske inicijative, precizirao da je Srbija spremna za dijalog i da se nada da }e, “posle stava Me|unarodnog suda pravde u Hagu, za to biti i ostali”.

– Znamo koji su problemi.

Problem je i status koji nije re{en, a on ne mo`e biti re{en dok se ne saglase svi jer takav je princip u Evropi – rekao je Jeremi}, i dodao da “tra`imo da taj princip va`i i za Srbiju”.

Jeremi} je izjavio i da ne postoji granica izme|u Crne Gore i Kosova ve} samo granica izme|u Crne Gore i Srbije. On je to kazao komentari{u}i pitawe demarkacije granice izme|u Crne Gore i Kosova koje tra`e pri{tinske vlasti.

Teral: Kosovo pa EU – Pre pridru`ivawa Srbije Evropskoj uniji treba prona}i na~in da se re{i pitawe normalizacije odnosa s Kosovom – rekao je ju~e francuski ambasador u Srbiji @an-Fransoa Teral za Bi-BiSi. – Sve ovo ne treba da uspori napredak Srbije prema Evropskoj uniji, ali je sigurno da pre kona~nog pristupawa Uniji Srbija treba da prona|e na~in da re{i ovaj problem.

On je podsetio na to da je i {ef francuske diplomatije Bernar Ku{ner izneo isti stav tokom posete Beogradu u martu.

DNEVNIK

c m y

2

PREDSEDNIK SRBIJE PRIMIO SULEJMANA TIHI]A I DELEGACIJU BiH

Tadi} ide u Srebrenicu – Srbija i BiH zajedni~ki u Evropu i svet {aqu poruku da je Zapadni Balkan prostor pomirewa i trajnog mira, koji `eli da bude integrisan u EU – izjavio je predsednik Srbije Boris Tadi} nakon ju~era{wih razgovora s predsedavaju}im Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH i liderom SDA Sulejmanom Tihi}em, koji je u Beograd doputovao na ~elu strana~ke i dr`avne delegacije.

Tadi} je na zajedni~koj konferenciji za novinare u zdawu Predsedni{tva Srbije poru~io da nijedan politi~ar nema pravo da vodi ra~una samo o interesima svoje zemqe i naroda, zanemaruju}i interese ostalih dr`ava i naroda u regionu.

– Ube|en sam u to da u EU mo`emo ponovo biti zajedno i razvijati prijateqske veze, ali do tada treba ~initi korake u pravcu reformisawa na{ih ze-

ke za pomirewe naroda, da se svi odgovorni za zlo~ine na|u pred sudom i odgovaraju.

Tadi} je ponovio neporomewen stav da Srbija kao potpisnica Dejtonskog sporazuma sna`no podr`ava sva wegova na~e-

Stadionu u [amcu \in|i}evo ime Kako se ~ulo, Sulejman Tihi} je iz Bosanskog [amca, odakle je i Zoran \in|i}, i zajedno su i{li u {kolu. Tihi} je rekao da je s kompletnom delegacijom s kojom je doputovao u Beograd prethodno bio u [amcu, gde su posetili rodne ku}e Alije Izetbegovi}a i Zorana \in|i}a.

– Znam da na~elnik op{tine s predsednikom Tadi}em razgovara o mogu}nostima da se stadion u Bosanskom [amcu zove po premijeru Zoranu \in|i}u. Uostalom, i predsednik Tadi} je ro|en u Sarajevu, na Grbavici, dakle, mnogo toga ima {to nas ve`e i to treba da koristimo na dobrobit na{ih dr`ava i gra|ana – rekao je Tihi}. maqa, ekonomskog prosperiteta i pomirewa – rekao je Tadi}, istakav{i da Srbija, sa svoje strane, nastoji da zavr{i saradwu s Ha{kim tribunalom, uhapsi Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a i tako stvori pretpostav-

la koja su osnov mira i stabilnosti u BiH. – A to zna~i sna`nu podr{ku integritetu i celovitosti BiH, zemqe koju ~ine dva entiteta i u kojoj `ive tri naroda. Sve ono {to se predstavnici dva entite-

ta i Bo{waka, Hrvata i Srba dogovore u demokratskom dijalogu jeste prihvatqivo i za Srbiju – rekao je Tadi}, i istakao da Srbija i on, kao wen predsednik, stoji iza principa nenametawa re{ewa. To su, kako je ukazao, i na~ela na kojima se grade bilateralni odnosi s BiH. – Srbija smatra da je bilo kakvo ugro`avawe teritorijalnog integriteta ~lanica UN protivno me|unarodnom pravu, ali i da destabilizuje regione i potencijalno je ugro`avawe mira i stabilnosti, koji su na{a zajedni~ka `eqa jer bez wih nema perspektive i razvoja, blagodeti svih gra|ana i naroda, pa na wima gradimo na{e bilateralne odnose – dodao je Tadi},.

On je ukazao na to da Srbija `eli najboqe odnose s Bo{wacima u BiH, i podsetio na to da je u tom kontekstu donet Zakon o nacionalnim savetima, koji omogu}ava za{titu prava, identiteta, kulture, jezika svim nacionalnim zajednicama, pa i Bo{wacima u Srbiji. Tadi} je rekao da je tokom dijaloga bilo

re~i i o ekonomiji i podmirewu nekih dugova nastalih u pro{losti, ali i o budu}oj saradwi, zajedni~kim nastupima.

Sulejman Tihi} je rekao da SDA i on li~no promovi{u upravo politiku dijaloga, dogovora, kompromisa, kako u BiH, tako i regionu.

– I ova poseta Beogradu, Srbiji i razgovori na svim nivoima treba da budu podsticaj za jo{ boqe odnose – rekao je Tihi}.

On je kazao da izme|u BiH i Srbije treba da vladaju specijalni odnosi. u skladu s Dejtonskim sporazumom, {to ne}e umawiti i devalvirati odnose Srbije s entitetima. Tihi} je istakao svoje zalagawe za BiH ravnopravnih naro-

Silajyi}u vrata otvorena Predsednik Tadi} je rekao da s Tihi}em nije razgovarao o dolasku Harisa Silajxi}a u Beograd.

– O Silajxi}evoj poseti razgovaram s wim i mo`e da do|e u Beograd kad god ho}e – rekao je Tadi}. da jer jedino tako mo`e opstati.

On je rekao da se pro{lost ne mo`e zaboraviti, ali da se u woj ne mo`e `iveti, a da pri tom moraju biti ka`weni svi koji su po~inili ratne zlo~ine, da se prona|u nestali i dostojno sahrane. Tihi} je rekao da }e predsednik Srbije biti na obele`avawu 15-godi{wice zlo~ina u Srebrenici. On je najavio dana{wu posetu Novom Pazaru i bo{wa~koj zajednici.

D. Milivojevi}

POLITIKA

DNEVNIK

sreda16.jun2010.

3

JO[ JEDNA OSTAVKA U VLADI VOJVODINE, POTVR\ENO JU^E U G17 PLUS

Iz Banovine odlazi i Jadranka Beqan-Balaban Funkcionerka G17 plus Jadranka Beqan-Balaban podnela je ju~e ostavku na funkciju sekretara za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu u Vladi Vojvodine. U pisanoj izjavi dostavqenoj medijima, Jadranka Beqan-Balaban navela je da se na ovaj potez odlu~ila zbog toga {to postoji potreba da se vi{e posveti radu stranke.

“Nakon strana~kih izbora odr`anih 16. maja 2010. godine i formirawa Ujediwenih regiona Srbije, pojavila se realna potreba za mojim ve}im anga`ovawem na drugim poqima politi~kog delovawa unutar stranke G17 plus. Kako sam uvek do sada ulagala li~ne maksimume u odnosu na postavqene prioritete i ciqeve, i svesna ~iwenice da nove aktivnosti podrazumevaju moju punu anga`ovanost, smatram da je najlogi~nije da podnesem ostavku na mesto pokrajinskog sekretara”, navela je ona.

Dodala je i da }e se u narednom periodu “potpuno posvetiti {irewu ideje Ujediwenih regiona Sr-

Jadranka Beqan-Balaban i Ivana Duli}-Markovi} u momentu kada su izabrane za ~lanove PIV-a, sada{we Vlade Vojvodine

nu informaciju o daqim potezima te stranke u pogledu ovog

Novo rukovodstvo G17 plus u Novom Sadu U Novom Sadu je ju~e izabrano novo rukovodstvo Gradskog odbora G17 plus, s Daliborom Novakovi}em na ~elu. U saop{tewu iz te stranke navodi se i da je za wegovog zamenika izabran Boris Barjaktarovi}, aktuelni sekretar za me|uregionalnu saradwu u Vladi Vojvodine, a koji je ina~e bio i protivkandidat Tomislavu Stanti}u na izborima za {efa Pokrajinskog odbora G17 plus.

Novi potpredsednici gradske strana~ke organizacije su Goran Segedinac, Andreja Toma{evi} i Neboj{a Staj~i}. bije i razvoju @enske mre`e G17 plus”.

Jadranka Beqan-Balaban napomiwe i da ovo nije prvi slu~aj da se funkcioneri G17 plus odreknu funkcije zarad pru`awa ve}eg doprinosa razvoju stranke, navode}i primer ostavke Vladimira Ili}a na mesto direktora Nacionalne slu`be za zapo{qavawe kad je do{ao na poziciju politi~kog direktora G17 plus.

U vojvo|anskom G17 plus ju~e nije bilo mogu}e dobiti zvani~-

“upra`wenog” mesta u Banovini.

Me|utim, po saznawima na{eg lista, o kojima je “Dnevnik” ve} pisao, Jadranku Beqan-Balaban u Vladi APV zameni}e novoizabrani predsednik Pokrajinskog odbora G17 plus Tomislav Stanti}, koji je, ina~e, dr`avni sekretar u Ministarstvu zdravqa.

Naime, o ovoj promeni kadrova iz G17 plus u kabinetu Bojana Pajti}a spekulasalo se ve} nakon izborne skup{tine u vojvo|anskoj organizaciji te stranke, koja je,

po svemu sude}i, po~ela da se realizuje ju~era{wom ostavkom Jadranke Beqan-Balaban, koju je ona, kako ina~e saznajemo, ju~e podnela iz inostranstva po{to je ve} nekoliko dana na “slu`benom putu”!? Od Tomislava Stanti}a ju~e nismo mogli da dobijemo izjavu jer je, po re~ima wegovih saradnika, bio na hirur{koj intervenciji. U G17 plus tako|e nismo uspeli da dobijemo zvani~ne informacije o tome kad bi ova ostavka i novo promaknu}e Tomislava Stanti}a mogli biti i verifikovani u Skup{tini Vojvodine, ali smo saznali da je jo{ ju~e put pokrajinskog parlamenta upu}en zahtev da se Jadranki Beqan-Balaban dodeli poslani~ki mandat, kojeg se pre nekoliko meseci odrekao Goran Kauri} zbog sukoba interesa, po{to je zamenik gradona~elnika Zrewanina.

Me|utim, da bi taj mandat bio verifikovan, bilo je potrebno pribaviti ostavku kandidati G17 plus, koji je na izbornoj listi rangiran ispred Jadranke Beqan-Balaban. Naime, po pokrajinskim izbornim propisima, zamena mandata poslanika Skup-

{tine APV raspore|uje se prema redosledu s izborne liste, a ne prema strana~kom naho|ewu. A slede}i kandidat G17 plus s izborne liste je Ivana Duli}-Markovi}, koja je pre ne{to vi{e od godinu dana oti{la s funkcije {efa vojvo|anskog odbora G17 plus. Ona je ju~e na{em listu potvrdila da je podnela ostavku na taj poslani~ki mandat.

– Odrekla sam se poslani~kog mandata u Skup{tini Vojvodine jer nisam zainteresovana ni za jednu funkciju u ime stranke G17 plus – kratko je prokomentarisala Ivana Duli}-Markovi}.

Iako je ovaj proceduralni zahtev za overu mandata Jadranke Beqan-Balaban ispuwen, nije izvesno da }e taj posao ipak biti okon~an ve} na sutra{woj sednici, s obzirom na to da, kako su nam nezvani~no ukazali neki zvani~nici Skup{tine APV, po Pokrajinskoj odluci o re{avawu pitawa vezanih za sukob interesa, ne bi bilo mogu}e verifikovati poslani~ki mandat dok se ne konstatuje ostavka na funkciju u Vladi APV. Ukoliko se, pak, na sutra{woj sednici Skup{tine konstatuje ostavka pokrajinske sekretarke za lokalnu samoupravu, ne postoje tehni~ke smetwe da se na istoj sednici izabere i wen naslednik u Vladi APV, ukoliko do po~etka sednice takav predlog stigne do predsednika Skup{tine APV. U tom slu~aju, pokrajinski parlamentarci izja{wava}e se ipak o vi{e kadrovskih promena u Banovini, po{to }e na dnevnom redu biti i ve} najavqena ostavka sekretara za upravu, propise i nacionalne zajednice Tama{a Korheca, odnosno o izboru Andora Belija za wegov naslednika.

B. D. Savi}

Premijer i ministri o obavezama u borbi protiv korupcije Ministarska konferencija na kojoj }e premijer Srbije i ~lanovi Vlade s Agencijom za borbu protiv korupcije razmatrati obaveze vlasti iz oblasti borbe protiv korupcije, bi}e odr`ana u petak u Beogradu. Direktorka Agencije Zorana Markovi} najavila je da }e tema okruglog stola biti obaveze iz Zakona koje se odnose na planove integriteta i na po{tovawe obaveza iz Akcionog plana za sprovo|ewe Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. U~e{}e su potvrdili premijer i ve}ina ministara, kao i dr`avni sekretari.

Ministarska konferencija bi trebalo da bude zavr{ena potpisivawem memoranduma kojim bi se Vlada obavezala na izvr{avawe svih obaveza. Po re~ima Zorane Markovi}, ciq Agencije jeste da se do kraja godine a`urira Akcioni plan koji bi mnogo realnije sagledavao obaveze za sprovo|ewe strategija. Svako ministarstvo odredi}e po jednu osobu koja }e biti zadu`ena za konktakte i pra}ewe izvr{avawa obaveza iz Akcionog plana. “O~ekujemo da svaki dr`avni organ sam predlo`i izmene Akcionog plana jer oni najboqe znaju

REKLI SU

Filipovski: Sve se gore `ivi Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski ka`e da se u Srbiji lo{e `ivi, nezadovoqstvo gra|ana raste, zbog ~ega ta partija, zajedno sa Srpskom naprednom strankom, 28. juna u Kru{evcu organizuje miting na kojem }e pozvati vlast da raspi{e vanredne parlamentarne izbore.

“Poziv Demokratskoj stranci Srbije da u~estvuje na mitingu je otvoren”, poru~ila je Dubravka Filipovski, koja o~ekuje da }e se DSS pojaviti na mitingu i zajedno s NS-om i SNS-om poslati poruku upozorewa vlasti da gra|ani tra`e promene.

Bara}: Simulirawe demokratije Politi~ari iz sprege s tajkunima dobijaju vlast bez odgovornosti, kontrole i smewivosti, izjavila je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Bara} u intervjuu za “Nedeqni telegraf”.

“I vlast i opozicija dobijaju privid demokratije, simulirawe izbornog procesa u kojem se ni{ta ne mewa”, smatra ona. Iako je stawe u zemqi sve gore, dodala je Verica Bara}, “oni ne moraju da pola`u ra~une za ono {to su radili i {to nisu radili tokom posledwih deset godina, nego i daqe daju obe}awa za narednih deset godina”. S druge strane, upozorila je, tajkuni dobijaju dr`avu koja je wihov servis.

{ta je najva`nije i koji su im prioriteti”, kazala je Zorana Markovi}.

Na skupu }e biti re~i i o planovima integriteta, potpuno novoj oblasti u Srbiji. Planovi integriteta, koje }e morati da izrade svi organi, treba da uka`u na potencijalne koruptivne ta~ke u postupcima koje sprovode dr`avni organi i na na~in za wihovo eliminisawe. “Poslovi su dugoro~ni i preventivni i o~ekujemo da bar za dve godine imamo vidqive rezultate po ovim novim okolnostima”, kazala je Zorana Markovi}.

Apatin: Smiqani} podneo jednu ostavku Odbornici SO Apatin su na ju~era{woj sednici informisani o tome da je dr @ivorad Smiqani} dao neopozivu ostvaku na funkciju direktora apatinskog Doma zdravqa, na koju je imenovan 28. jula 2006. godine, i to, kako je naveo u ostavci, zbog sukoba interesa po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije. Za v. d. direktora ove ustanove odbornici su ve}inom glasova imenovali dr Mladena Bastu, specijalistu medicine rada. Basta je, ina~e, dao ostavku na mesto predsednika Kadrovskoadministativne komisije SO u ime SPS-a, kao i na mesto ~lana Saveta za zdravstvo i socijalnu za{titu.

Usvojena je i ostavka direktora Kulturnog centra u Apatinu \ure Radmanovi}a, koji ju je podneo iz zdravstvenih razloga, a za v. d. direktora do izbora imenovan je akademski slikar Nino Kusturica. Zbog isteka mandata razre{ena je i direktorka Narodne bi-

blioteke Branka Vejin, ali je ponovo imenovana na istu funkciju jer je jedina podnela molbu na raspisanom konkursu. U Savet za zdravstvo imenovan je dr Rudolf Rang, a za predsednika Kadrovsko-administrativne komisije @eqko Vuleti}. U nastvaku sednice SO imenovani su i pojedini ~lanovi {kolskih odbora, kao i upravnih odbora javnih preduze}a.

Iako je na dnevnom redu bilo ~ak 34 ta~ke dnevnog reda, ju~era{wa sednica je zavr{ena za dva ~asa i protekla je bez ina~e uobi~ajenih rasprava, bar kada je re~ o odbornicima iz opozicionih stranaka. Tako je ve}inom glasiva usvojen ~itav niz dokumenata, izme|u ostalog i zavr{ni ra~un buxeta za pro{lu godinu, pove}awe cena boravka dece u pred{kolskoj ustanovi za deset procenata, izve{taji o radu Direkcije za izgradwu i Doma zdravqa “Apatin” i drugi dokumenti vezani za regulisawe gra|evinskog zemqi{ta.

J. P.

POSLANI^KE TEME

Korak ka ili od samostalnosti Poslanici Skup{tine Srbije zavr{ili su ju~e na~elnu raspravu o predlo`enim izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije. Stranke opozicije i ju~e su kritikovale predlo`ena re{ewa, iznose}i sumwu da NBS biti politizovan.

Poslanik LDP-a Ivan Andri} upozorio je na to da je predlo`eni zakon „korak od nezavisnosti, a ne ka nezavisnosti“, a kao dokaz toj tvrdwi naveo je to {to je kandidat za novog guvernera Dejan [o{ki} ~lan Ekonomskog saveta premijera Mirka Cvetkovi}a.

Jo{ uvek aktuelni guverner Ra-

dovan Jela{i} odbacio je kritike opozicije i nada se podr{ci ve}ine za predlo`ena re{ewa.

Jo{ uvek ne zna da li }e biti prihva}en neki od 140 predlo`enih amandmana, ali osnovica zakona je samostalan NBS-a.

– Praksa je dokazala, ne samo u Srbiji ve} i u svim drugim zemqama, da makroekonomska stabilnost zavisi od samostalne i nezavisne centralne banke, kako smo i poku{avali u posledwih nekoliko godina da radimo. Re{ewa smo usaglasili i s MMFom i drugim finansijskim institucijama – objasnio je Jela{i}.

Stari i novi {amari Poslanici vladaju}e koalicije iz G17 plus i DS-a osudili su fizi~ki napad odbornika SRS-a, ujedno i poslanika, Mom~ila Duvwaka, na {efa odborni~ke grupe G17 plus Vojkana Kuli}a u pauzi zasedawa Skup{tine Kru{evca. Kuli} ne samo da je o{amaren ve} mu je i pukla vilica. [efica poslani~ke grupe G17 plus Suzana Grubje{i} pitala je Tu`ila{tvo da li }e, i kada, reagovati na krivi~nu prijavu koju je protiv Duvwaka podnela policija i kada }e Administrativni odbor staviti na dnevni red pitawe wegovog imuniteta. Predsednik poslani~ke grupe SRS-a Dragan Todorovi} istakao je da ta stranka „osu|uje svako nasiqe i da svi koji ga ~ine treba da odgovaraju“.

– Pitam vas gde ste bili 2001. godine, kada je predsednik tada{weg Ve}a gra|ana pre{ao preko ~iwenice da je jedan ministar udario {efa jedne poslani~ke grupe u ovoj sali, tokom zasedawa – naveo je Todorovi}, aludiraju}i na

{amar koji je dobio lider SRS-a Vojislav [e{eq od tada{weg ministra odbrane, kadra Crne Gore, Slobodana Krapovi}a.

Duvwak, koji je tog trenutka sedeo u sali, nije se izja{wavao o skandalu u Kru{evcu.

Srbija u misijama Poslanici su ju~e raspravqali o odlukama vezanim za u~e{}e pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u ovoj godini. Predvi|eno je da u osam mirovnih misija u~estvuje 134 pripadnika ministarstava odbrane i unutra{wih poslova i Vojske Srbije.

Pripadnici sistema odbrane }e u~estvovati u mirovnim misijama UN u Kongu, Liberiji, Obali Slonova~e, ^adu, Libanu i na Kipru, dok }e policajci u~estvovati u Liberiji i na Haitiju. Za realizaciju godi{weg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane potreban je 201 miliiona dinara, {to }e biti obezbe|eno iz buxeta Srbije.

Ministar odbrane Dragan [utanovac rekao je da na{a dr`ava ima veoma dugu tradiciju u~e{}a u multinacionanim mirovnim misijama. Od 2002. godine, kada je tada{wa SRJ donela odluku o u~e{}u u mirovnoj misiji na Isto~nom Timoru, prakti~no je zapo~eta nova era odnosa Srbije u okviru UN. Do sada je Ministarstvo odbrane anga`ovalo 181 pripadnika, od ~ega su 23 `ene.

– Iako se radi o veoma te{kim mirovnim misijama, moram da ka`em da nismo imali `rtava, niti je bilo ko bio povre|en ili rawavan, i to `elimo da odr`imo kao trend i u budu}nosti – istakao je [utanovac, uz tvrdwu da je to “u~e{}e od velikog zna~aja za zemqu”.

Podr{ka LDP-a i [ormaza Osim poslanika vladaju}e ve}ine, predlo`ene odluke o u~e{}u u mirovnim misijama podr`a}e LDP i nezavisni poslanik Dragan [ormaz.

Poslanica LDP-a Nata{a Mi}i} naglasila je da ta stranka ima i odre|ene primedbe, pre svega to {to je u ovim dokumentima „izbegnuto spomiwawe NATO-a“.

– Ako bismo `eleli da ubrzamo evropske integracije, na-

{a dr`ava mora da na|e na~in da se pridru`i NATO-u, da se suo~imo sa sobom i prestanemo da nastupamo s pozicije `rtve – rekla je Nata{a Mi}i}, istakla da je ulazak Srbije u NATO bitan za unutra{wu ekonomiju, kao i iz politi~kih i bezbednosnih razloga. – Vojnom neutralno{}u ne dobijamo ni{ta, ona je preskupa, to mogu samo viskokorazvijene i bogate zemqe.

NATO i(li) Rusija Funkcioner G17 plus Vlajko Seni} tako|e smatra da Srbija treba da u|e u NATO, ali da ne treba pritiskati gra|ane da se opredequju za ili protiv, ve} da sami, preko “Partnerstva za mir”, vide koliki to boqitak za Srbiju zna~i. Stoga Seni} smatra da treba promeniti odredbu iz rezolucije koju je donela Skup{tina Srbije o vojnoj neutralnosti. Kona~nu odluku o uslasku u NATO u narednih nekoliko godina treba da donesu ili gra|ani na raferendumu, ili odgovorni politi~ari, smatra on.

S druge strane, zamenik {efa kluba SRS-a Aleksadar Martinovi} smatra da je besmisleno u~e{}e pod kontrolom NATO-a kada srpski oficiri nisu na Kosovu i Metohiji. Tek kada se primeni Rezolucija 1244 SB UN, to pitawe moglo bi sti}i na dnevni red.

– Ciq NATO-a je da se domogne ruskog energetskog bogatstva – tvrdi funkcioner SRS-a, i podse}a na „re~i ruskog predsednika Medvedeva da se Rusija ne protivi ulasku Srbije u EU, ali da }e nas gledati druga~ijim o~ima ako u|emo u NATO“.

S. Stankovi}

4

EKONOMIJA

sreda16.jun2010.

BATA @IVOJINOVI] KAO ADUT SRPSKOG BRENDA

PROSEK PRIHODA PO DOMA]INSTVU 45.246 DINARA

„Valter” izvozi kremu u Kinu

Srpski glumac Velimir–Bata @ivojinovi} i kompanija “Hemel” u Jagodini potpisali su danas ugovor o osnivawu firme “Valter”, koja }e se baviti uvozom i izvozom robe iz Kine.

- Prvi proizvod koji }e se izvoziti u Kinu je „Hemelova” za{titna krema za ko`ne proizvo-

de, koja }e imati logo Valtera iz filma “Valter brani Sarajevo”, u kojem je glavni lik glumio @ivojinovi}”, - kazao je na konferenciji za novinare vlasnik “Hemela” Nenad Miqkovi}.

Zamisao je da svi srpski proizvodi koji se budu izvozili u Kinu preko novoosnovane kompanije

DNEVNIK

Porodica brzo spiska ceo ku}ni buyet

imaju lik @ivojinovi}a u ulozi Valtara. @ivojinovi} je kazao da on u firmu ula`e lik Valtera, ali su novinari ostali uskra}eni za odgovor koliko je @ivojinovi} dobio novca od „Hemela” za kori{}ewe tog lika na wihovu za{titnu kremu, koja }e se izvoziti u Kinu. @ivojinovi} je kazao da ima za{ti}eno me|unarodno pravo na kori{}ewe tog lika i dodao da su naslednici scenarista, koji su u me|uvremenu umrli, ispla}eni za rimejk filma. @ivojinovi} je najpopularniji srpski glumac u Kini, a film „Valter brani Sarajevo” je ubedqivo najgledaniji film u toj zemqi. Do sada je film gledalo 12 milijardi qudi.

Prema anketi Republi~kog zavoda za statistiku u prvom kvartalu 2010. prose~na mese~na raspolo`iva sredstva po doma}instvu iznosila su 45.246 dinara.

Od ukupno raspolo`ivih sredstava 94,3 odsto ~ine prihodi u novcu, a 5,7 procenata su prihodi u naturi. Najve}i udeo u nov~anim prihodima imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa - 46,9 odsto i penzije - 36,8 odsto.

Izdaci za li~nu potro{wu doma}instava iznose 40.977 dinara, od ~ega je najve}i udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pi}a 40,9 odsto.

U Srbiji 44,2 odsto ~ine prihodi u novcu iz redovnog radnog od-

SLOBODAN MILOSAVQEVI]

SVE VI[E GRA\ANA SRBIJE KASNI S OTPLATOM KREDITA

„Ikea” ula`e milijardu evra

Evro zavio du`nike u crno Teret kreditnih rata postaje za na{e qude iz meseca u mesec sve te`i. Od aprila do pro{log meseca broj stanovnika koji svoje kreditne obaveze nisu platili du`e od 60 dana pove}ao se na gotovo 100.000. U Udru`ewu banaka Srbije smatraju da ovi podaci nisu alarmantni, ali brine to {to broj onih koji nisu stawu da izmire obaveze konstantno raste.

O tome za{to su na{i qudi, do pre nekoliko meseci du`nici za uzor, odjednom postali nea`urni stru~wak dr Sini{a Ostoji} ka`e: – Kada biraju da li }e platiti ra~une, kupiti namirnice ili izmiriti obaveze po osnovu kredita, qudu se ne odlu~uju prvo za obaveze prema banci – isti~e na{ sagovornik. – Glavni krivac za ne`urnost je rast evra prema dinaru. Obaveze su pove}ane, plate su ostale iste, cene su ve}e... kada sve to saberemo, ima problema i u ku}nim buxetima gde nema kreditne stavke, a kamoli tamo gde postoje i ove obaveze. Jedini na~in da se broj pote{ko}a u otplati zajmova, koji su mahom indeksirani, ne mewa je da se dinar stablizuje.

Pri tome ne mislim na fiksni kurs ve} na stabilizaciju koja ne bi imala velika odstupawa od sada{weg kursa. Ako bi se dogodilo da kurs poraste na, recimo, 110, bilo bi jo{ mnogo vi{e te{ko}a u otplati zajmova nego sada. Mislim da su nam tu veliki deo problema doneli subvencionsani krediti jer je premnogo tog novca zavr{ilo u mewa~nicama i tako dodatno uticalo na pad dinara. S druge strane, deprecijacija doma}e va-

Na dobo{u 74 stana

lute nije nam donela toliko `eqeno smawewe trgovinskog deficit i ve}i izvoz.

Kako na sve te{ko}e reaguju banke? Uz opasku da gra|ani kasne, ali da razloga za paniku nema, Ra{ko Toma{evi} iz Kredi agrikol banke ka`e da na kratak rok oni poma`u klijentima tako {to im omogu}avaju refi-

nansirawe postoje}ih obaveza.

Ali to je re{ewe na kra}i rok.

Dugoro~no, to su dinarski krediti. ^iwenica da }e klijenti zajam otpla}ivati u istoj valuti u kojoj primaju platu pomo}i }e i da se obaveze redovnije izmiruju. Zato }e dinarskih kredita biti sve vi{e u ponudi.

Klijenti bi trebalo da zanema-

TENDERI NA KORIDORU 10

Gradili{ta na 150 kilometara autoputa Preduze}e “Koridor 10” raspisalo je nekoliko va`nih tendera za izgradwu autoputa na Koridoru 10, na osnovu kojih }e na prole}e 2011. biti otvorena gradili{ta na ukupno 150 kilometara, saop{tilo je to preduze}e.

U prvoj polovini 2011. godine sva gradili{ta na Koridoru 10 bi}e otvorena. Jedna do dve gra|evinske sezone u proseku su dovoqne za zavr{etak radova, a podela trasa na mawe gra|evinske celine pove}ava {ansu za u~e{}e ve}eg broja kompanija ~ime se konkurencija, kvalitet i brzina radova podi`u na vi{i nivo”, ka`e se u saop{tewu.

Kako se podse}a, u prethodnom periodu raspisan je javni poziv za dostavqawe ponuda za izgradwu autoputa na deonici (Istok) - Dimitrovgrad, poziv za pretkvalifikaciju za izgrad-

re ne{to vi{e kamate jer nas ba{ nedavna doga|awa s kursne liste u~e da ni`a kamata za evro ne zna~i obavezno i ni`u ratu.

– Ka{wewa ima, ali je na prihvatqivom nivou – ka`e Zoran Trpovski iz Nove qubqanske banke. – Mi spadamo u banke koje su u skladu s propisima NBSa iskoristile mogu}nost da pove}aju zadu`enost gra|ana na 60, odnosno na 40 odsto za stambene i sve druge zajmove. S obzirom na to da pove}awe od po deset odsto va`i za valutu u kojoj se prima plata, izvesno je da }e biti vi{e dinarskih kredita. To }e va`iti za sve zajmove sem stambenih jer niko sada ne mo`e predvideti kako }e se dinar kretati za, recimo, dvadeset godina.

Onima koji se tek spremaju da uzmu kredit savet je da se ne zadu`uju do makismalnog iznosa koji mogu, pa bilo to 30, 40 ili 60 odsto. U slu~aju da do|e do promena na kursnoj listi ili s wihovim primawima, kreditni teret }e lak{e snositi. Koliko god je to mogu}e treba izbegavati zadu`ivawe preko kreditnih kartica i minusa. Najvi{e tako trostruko zadu`enih klijenata ima te{ko}a s izmirivawem obaveza.

D. Vujo{evi}

Privreda i gra|ani u Srbiji su na kraju maja bankama ukupno dugovali oko 1.504 milijardi dinara, {to je 2,3 posto vi{e nego u aprilu, objavilo je ju~e Udru`ewe banaka Srbije (UBS).

Na konferenciji za novinare generalni sekretar UBS-a Veroqub Dugali} je kazao da su krediti preduze}ima, po podacima Kreditnog biroa UBS-a, pove}ani 3,1 posto i iznosili su oko 1.018 milijardi dinara. Dug gra|ana je bio 438,9 milijardi dinara, {to je 2,2 posto vi{e nego na kraju aprila. Najve}i dug gra|ana, 241,7 milijardu dinara, je po osnovu stambenih kredita i pozajmica za adaptaciju i 1,7 posto je ve}i nego prethodnog meseca. Gra|ani su uzeli 65.000 stambenih kredita, od ~ega je 70 odsto osigurano kod Nacionalne korporacije za osigurawe stambenih kredita. Za 74 kredita je pokrenuta naplata hipoteka i do sada su realizovane ~etiri, ~etiri su obustavqene, a ostali su u postupku naplate.

wu autoputa od Vladi~inog Hana do Doweg Neradovca i poziv za dostavqawe ponuda za izgradwu autoputa na deonici Dowi Neradovac - Srpska Ku}a. Obezbe|ene su lokacijske dozvole i odobrewa za izgradwu za sve deonice koje }e se raditi do kraja godine.

Ministarstvo za infrastrukturu je po~etkom juna raspisalo i tender za deonicu Ub-Lajkovac na autoputu E 763. Osim “maksimalno ubrzanih” radova na izgradwi leve trake autoputa na Koridoru 10 od Horgo{a do Novog Sada, gde je za mesec dana ukupna du`ina otvorenih radova prema{ila 42 kilometara, radovi se, kako je navedeno, izvode trenutno i na obilaznici oko Dimitrovgrada, koja je vrlo slo`ena i obuhvata izgradwu ~ak sedam mostova i saobra}ajnu petqu du`ine 5,8 kilometara...

nosa, u centralnoj Srbiji 39,1 odsto, Vojvodini 43,7 odsto, u Beogradu 53,5 procenata. Penzije imaju udela u centralnoj Srbiji bez Beograda 35,9 odsto, u Vojvodini 33,4 procenta, u Beogradu 33,8 odsto.

Potro{a~ki i investicioni kredite u Srbiji ~ine 1,9 odsto

prihoda dok ostala primawa iznose 4,6 procenata.

Ukupni mese~ni izdaci za li~nu potro{wu po doma}instu u celoj Srbiji iznose 40.977 dinara, u centralnoj Srbiji bez Beogrda 37.426 dinara, u Vojvodini 41.004 dinara, i u Beogradu 48.720 dinara. U strukturi potro{we izdaci za hranu i bezalkoholna pi}a u centralnoj Srbiji iznose 44,3 odsto prihoda, Vojvodini 37,2 odsto a u Beogradu 38,7 procenata.

Izdaci za stanovawe, vodu, struju gas i druga goriva u Vojvodini iznose 20 osto, centralnoj Srbiji 15,6 procenata, u Beogradu 15,7 odsto, navedeno je u saop{tewu.

14. 6. 2010.

1.245,06889

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi} izjavio je ju~e da je kompanija Ikea izabrala Srbiju za svoj regionalni centar i planira da u narednih pet godina izgradi pet {oping molova u na{oj zemqi, u koje }e investirati izme|u 800 miliona i milijardu evra. [vedska Ikea planira da do 2015. godine izgradi dva {oping mola u Beogradu, i po jedan u Kragujevcu, Ni{u i Novom Sadu, precizirao je Milosavqevi} u intervjuu Tanjug u i preneo da je to ono {to u ovom trenutku mo`e da potvrdi, a na osnovu razgovora sa ~elnim qudima Ikee i

“Ja sam siguran da }e tako velika kompanija, lider svetskog biznisa, taj plan ispuniti”, istakao je Milosavqevi}, napomiwu}i da se sa Ikeom razgovara ve} vi{e godina, pogotovo o wenom ulagawu u proizvodwu name{taja i drva~ko-prera|iva~ku industriju Srbije. Vode

Trgovinski lanci Govore}i o planovima drugih trgovinskih lanaca koji ve} posluju u Srbiji, Milosavqevi} je rekao da “Metro ke{ end keri” ove godine planira otvarawe dva nova objekta i isto toliko i francuski “Msje Brikola`” i gr~ki “Veropulos”, a doma}i “Delta Maksi” podi}i }e nekoliko objekata, uz ve} jedan koji je ove godine otvoren u Bor~i.

“Nikada dosta konkurencije i {to je vi{e borbe na tr`i{tu, to je ve}e zadovoqstvo potro{a~a. To su ni`e cene, to je boqi kvalitet, to je ve}i asortiman”, kazao je Milosavqevi}, napomiwu}i da “nikada, ni u jednoj zemqi, nijedan ministar trgovine ne mo`e da bude zadovoqan sa nivoom konkurencije, sa brojem u~esnika na tr`i{tu.” {vedskim ambasadorom u Beogradu.

Milosavqevi} je izrazio o~ekivawe da }e sa {vedskim gigantom u Srbiju do}i bar jedna velika kompanija od poznatih svetskih lanaca hipermarketa i jo{ desetak velikih trgova~kih brendova, koji nisu prisutni na tr`i{tu Srbije, napomiwu}i da }e jedan od dva {oping mola Ikea u Beogradu imati sigurno vi{e od 120.000 kvadratnih metara korisne povr{ine.

se ozbiqni razgovori da Ikea kupuje proizvode u Srbiji za potrebe svojih {oping molova u drugim dr`avama i da pomogne u podizawu konkurentnosti, kvantiteta i kvaliteta proizvodwe doma}e industrije name{taja i ukupne drvnoprera|iva~ke industrije.

“Po svakom od ovih pitawa ima progresa. Jo{ uvek se dogovaramo i to je proces koji traje sa tako velikim liderima svetskog biznisa”, kazao je Milosavqevi}.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEKS 15 (625,42 1,42)

Promet

Projektomonta`a a.d. , Beograd

19,97%

3.599

7.198

Pekabeta a.d. , Beograd

13,64%

2.500

132.500

Radijator a.d. , Zrewanin

12,50%

450

9.000

Bambi Banat a.d. , Beograd

2,40%

12.447

136.917

Agrobanka a.d. , Beograd

0,89%

7.937

2.000.690

Naziv kompanije

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Miteks a.d. , Stara Moravica

-12,00%

Cena 616

Promet 49.280

AIK banka a.d. , Ni{ Agrobanka a.d. , Beograd

Promena %

Cena

Promet

-0,87%

2.750

27.764.967

0,89%

7.937

2.000.690

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-4,61%

559

83.850

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

-5,93%

5.550

55.500

Telefonija a.d. , Beograd

-0,60%

1.501

19.513

Privredna banka a.d. , Beograd

0,16%

621

12.420

Ravnaja a.d., Mali Zvornik

-11,98%

860

2.580

Univerzal banka a.d. , Beograd

0,00

5.168

0,00

AMS Osigurawe a.d. , Beograd

-11,91%

828

12.420

Razvojna banka Vojvodine a.d.

0,00

4.720

0,00

Koka-Kola HBC-Srbija a.d.

-8,54%

3.201

352.110

BIP a.d. , Beograd

-7,69%

36

18.299

Vojvo|anskih top-pet akcija

Promena %

Cena

Promet

Imlek a.d. , Beograd

0,00

1.195

0,00

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00

9.002

0,00 0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

895

-4,61%

559

83.850

Soja protein, Be~ej

0,00

951

0,00

Miteks a.d. , Stara Moravica

-12,00%

616

49.280

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.097

0,00

Veterinarski zavod Subotica a.d.

Radijator a.d. , Zrewanin

12,50%

450

9.000

Tigar, Pirot

0,00

762

0,00

Utva silosi a.d. , Kovin

0,00%

4.500

4.500

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.332

0,00

Agrocoop a.d. , Novi Sad

0,00%

270

2.700

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

Ono {to se posledwih dana o ceni goriva pri~alo i desilo se – za sada na doma}em tr`i{tu promene cene nema, a nema ni najavqenog pozitivnog psiholo{kog efekta, naprotiv. Kako ka`u u Ministarstvu rudarstva i energetike, iako je ju~e, u skladu s Uredbom o cenama naftnih deri-

VAC se povla~i

Portparol Medijske grupacije VAC Paul Binder saop{tio je ju~e, prenosi Fonet, da je ova nema~ka medijska grupacija “odlu~ila da okon~a svoj anga`man u Srbiji i da se postupno povu~e iz zemqe”.

Po Binderovim re~ima, direktor VAC-a Bodo Hombah je u poverqivom pismu predsedniku Srbije Borisu Tadi}u opisao “iskustva na{e medijske ku}e kao investitora u Srbiji i najavio da }e

VAC povu}i svoje investicije iz we i krenuti da prodaje svoje u~e{}e u srpskim firmama”.

– Pomenuta prodaja bi trebalo da se vr{i uz konkretne uslove i cene, uz o~uvawe ekonomskih prava i interesa VAC grupe – naveo je Binder. – Medijska grupacija VAC ovaj korak nije uslovila bilo ~im. Upravo suprotno. Bodo Hombah je predsednika Borisa Tadi}a zamolio da pomogne VAC grupi da bi wen izlazak

bio propra}en od dr`avnih organa i slu`bi u skladu sa zakonom i na fer na~in.

Bodo Hombah je predsedniku Tadi}u izrazio svoje li~no po{tovawe i priznawe.

Po Binderovim re~ima, VAC grupa se nada da zemqu ne}e napustiti u sva|i, “uprkos velikim te{ko}ama i javnim klevetama”.

– Sve tvrdwe da VAC grupa ho}e da izvr{i pritisak na nekoga su u potpunosti izmi{qene – zakqu~io je Binder.

DA LI RADNICI OD GAZDA DOBIJAJU ZARA\ENO, ILI MILOSTIWU

vata, put nadle`nih ministarstava trebalo da bude upu}en zahtev za korekciju cene, to nije u~iweno jer procenat promene (prose~na cena sirove nafte i prose~an kurs dolara) nije dostigao potrebnih 3,5 odsto. To zna~i da je ispuwen jedan od dva potrebna uslova za promenu cene goriva – rok od 30 dana, te da se promena mo`e o~ekivati kada procenat bude iznad potrebnog nivoa.

I tako }e na na{em tr`itu litar goriva i daqe ko{tati oko 120 dinara, osim dizela D-2 koji je desetak dinara jeftiniji. Na nekim pumpama gorivo se prodaje po cenama ne{to ni`im od najvi{ih propisanih, a sni`ewe je primetnije kod dizel-goriva, pa se tako evrodizel mo`e kupiti i za 114 dinara, a dizel D-2 za 102.

D. Mla|enovi} IZ DP „NOVI SAD – GAS”

Popust za izgradwu prikqu~ka

Gra|ani koji `ele da koriste prirodni gas u prilici su da prilikom zakqu~ewa ugovora s DP “Novi Sad – gas” o izgradwi prikqu~ka, iskoriste povoqnost koju odobrava ovo preduze}e ukoliko se cela suma uplati odmah. Popust }e se odobravati do 1. oktobra, a iznosi 45 odsto na vrednost radova i odnosi se iskqu~ivo na doma}instva, odnosno ne mogu ga koristiti poslovni objekti kao ni zgrade kolektivnog stanovawa. Uz odobreni popust cena od 76.760 dinara, bez poreza na dodatu vrednost, umawuje se na 42.218, tako|e bez PDV-a.

D. Ml.

Samo u Srbiji isplata plata je patriotizam Posledwih nedeqa na velika vrata u Srbiju se vratila pri~a o patriotizmu, ali druga~ijem od onoga koji je bio aktuelan pre deceniju, i koji sada podrazumeva da se odnos prema dr`avi i wenim gra|anima meri ekonomskim merama, odnosno novcem. Pozivali su najvi{i zvani~nici dr`ave one koji imaju da odvoje deo i daju onima koji nemaju, smatraju}i da se i tako dokazuje ekonomski patriotizam. Po{to je te{ko bilo i o~ekivati da }e neko izvaditi kesu iz privatnog xepa i dati onima koji nemaju, predlagani su i mostovi, autobusi, platani, narodne kujne i {to{ta drugo {to bi poboq{alo `ivot i standard gra|ana.

Bogati su se kratko prera~unavali i do{li do zakqu~ka da oni svoj patriotizam dovoqno pokazuju time {to ne otpu{taju radnike i pride redovno ispla}uju plate, isti~u}i da je to danas u Srbiji prava retkost koju tako vaqa i vrednovati. Tako direktorka sektora za korporativne komunikacije “Delta holdinga” Jelena Krstovi} poru~uje da je ova firma ve} dokazala patriotizam time {to zapo{qava 25.000 radnika ~ije su plate redovne. Ne govori, dodu{e, kolike su, ve} samo da svakog meseca sti`u do zaposlenih. Kako su radnici bez plate, kojih je iz meseca u mesec u Srbiji sve vi{e, ni~ija briga, kao logi~an name}e se zakqu~ak da zaista danas gazde, pa i sama dr`ava, koje redovno ispla}uju zarade jesu patriote. Jer, ~ak 135.000 radnika trenutno u Srbiji, iako su zaposleni, platu ne primaju. Wihove porodice gladuju, a vlast, koja ih je ~esto sumwivim privatizacija-

SUBOTI^KA FILIJALA NSZ-a

{qavawa Ministarstva za ekonomski i regionalni razvoj i Sekretarijata za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova.

– Osim radnika koji }e raditi u ovom distributivnom centru, posao }e indirektno na}i jo{ 100 doma}ih proizvo|a~a i 18 individualnih poqoprivrednih proizvo|a~a s podru~ja Subotice, ~iji }e se proizvodi na}i me|u 20.000 artikala u rafovima ove trgovinske ku}e – rekla je u razgovoru za Tanjug predsednica Upravnog odbora “Metroa” Veronika Pun~eva.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Za luksuz imaju, a za radnike nemaju Te{ko je razumno objasniti za{to gazde – vlasnici preduze}a koji imaju veliki broj firmi, imovinu, vile, stanove, xipove, ra~une u zemqi i inostranstvu, mesecima radnicima ne pla}aju platu.

Nau~ni saradnik Instituta ekonomskih nauka Bo`o Dra{kovi} smatra da bi svim gazdama koji svoj patriotizam ne mogu da iska`u time {to }e po{tovati radnika – a to podrazumeva da mu svaki mesec plate za ono {to uradi – trebalo oduzeti imovinu, prodati je i izmiriti obavezu prema zaposlenima. On potvr|uje da su radnici bez plate ni~ija briga, ali i ocewuje da to ne}e beskona~no trajati. Kada se okon~aju rasprodaje dru{tvene i dr`avne imovine, dru{tveni problemi }e se na javnoj sceni otvoriti sa svom politi~kom i socijalnom o{trinom, tvrdi on. ma dovela do prosja~kog {tapa, ni{ta ne ~ini da svakog petnaestog radnika na bilo koji na~in za{titi i natera gazde da im redovno ispla}uje plate.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije navode da ova agonija traje godinama, kao i da je stawe krenulo malo naboqe pre dve go-

dine, da bi pro{le kola opet krenula nizbrdo. Kao glavni generatori ove bede, ali i ~iwenice da oko pola miliona radnika prima minimalnu zaradu od 16.000 dinara mese~no, a veliki deo wih ~ak ni to redovno, sindikati vide u neodgovornim i nesposobnim gazdama, koje u Srbiji niko ne kon-

troli{e i kojima se dozvoqava da izrabquju zaposlene ne daju}i im redovno platu.

Praksa pokazuje da radnicima plate najdu`e ne ispla}uju u preduze}ima koja su u postupku restrukturirawa, procesu privatizacije ili je u wima sprovedena lo{a privatizacija. Najvi{e radnika bez plate ima u tekstilnoj industriji, sledi metaloprerada, hemijska industrija, naro~ito mala i sredwa preduze}a privatizovana aukcijama, prete ih gra|evinarstvo, drvna industrija.

Da zlo bude ve}e, radnici koji su mesecima bez plate ne zara|uju mese~no vi{e od 15.000 dinara, a veliki deo wih radi i za 10.000 dinara.

No, ne bi samo privatnike trebalo pozvati da dokazuju patriotizam redovnom isplatom plata ve} i samu dr`avu jer }e radnici 12.000 preduze}a koji su oti{li u predste~ajni postupak ostati bez zarada po{to Fond solidarnosti nema novca za isplate. Naime, u kasi Fonda ima dovoqno novca za najvi{e 4.000 radnika koji su ve} predali zahteve i “u{li” u godi{wi buxet koji je Vlada zaboravila da uskladi s novim Zakonom o ste~aju koji je stupio na snagu 1. januara. Taj zakon podrazumeva da sva preduze}a kojima su ra~uni blokirani do dve odnosno tri godine, automatski idu u ste~aj i da se radnicima isplati toliko zaostalih plata. U Fondu dodaju da ni za planirane radnike nemaju dovoqno novca jer je buxet za tu namenu ove godine zbog krize smawen te }e i bez ovih “novih” najmawe 1.500 radnika plate dobiti tek slede}e godine.

Q. Male{evi}

MAWE DEVIZA U NARODNOJ BANCI SRBIJE

Rezerve tawe 37 miliona evra Devizne rezerve Narodne banke Srbije u maju su smawene 37,1 miliona evra i na kraju pro{log meseca iznosile su 10.730,9 miliona evra, saop{tila je ju~e centralna banka.

NBS navodi da je u maju dinar prema evru nominalno deprecirao 3,4 odsto.

NBS nagla{ava da su najve}i uticaj na smawewe deviznih rezervi u toku maja imale prodaje deviza, 359 miliona evra, na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu. Izra`eno u dolarima, devizne rezerve su na kraju maja iznosile 13.215,1 miliona, navodi se u saop{tewu, i dodaje da takav nivo obezbe|uje pokrivenost nov~ane mase (M-1) od 473 posto, uz istovremeno pokrivawe devet meseci uvoza robe i usluga.

Devizne rezerve banaka su posledweg dana maja iznosile 1.260 miliona evra, tako da su ukupne devizne rezerve zemqe iznosile 11.990,9 miliona evra, odnosno 14.766,8 miliona dolara. Iz deviznih rezervi NBSau toku maja ispla}eno je i 113,8 miliona evra na ime izmirewa obaveza po osnovu stare devizne {tedwe. Tokom maja ostvareni su prilivi po osnovu kori{}ewa kredita od 138,6 miliona evra, kao i od izdvajawa obavezne devizne rezerve banaka u neto iznosu od 30,5 miliona evra. Rad me|ubankarskog deviznog tr`i{ta obele`io je visok obim realizovane trgovine devizama koji je u maju iznosio 1,37 milijardu evra, {to je najvi{i mese~ni obim od oktobra 2008. godine.

UPOZOREWE NOBELOVACA DA STEZAWE KAI[A NIJE UVEK RE[EWE

Izbor radnika za „Metro” Suboti~ka filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe odmah po otpo~iwawu izgradwe marketa “Metro ke{ end keri” otpo~ela je selekciju kandidata koji }e biti zaposleni u ovom trgovinskom lancu. Do oktobra, kada tr`ni centar nema~kog lanca “Metro” treba da bude otvoren, ve}ina od 160 radnika pro}i }e obuku da bi se {to boqe osposobila za rad u ovom objektu.

U suboti~koj Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe ka`u da }e za ovaj posao biti odabrane osobe s evidencije kroz program zapo-

5

NEMA^KA MEDIJSKA GRUPA OKON^AVA SVOJ ANGA@MAN U SRBIJI

NI[TA OD POJEFTIWEWA GORIVA

Benzin i daqe za iste pare

sreda16.jun2010.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,183

103,248

105,623

100,873

Australija

dolar

1

70,9858

72,4345

74,1005

70,7685

Kanada

dolar

1

80,2467

81,8844

83,7677

80,0011

Danska

kruna

1

13,6021

13,8797

14,1989

13,5605

Norve{ka

kruna

1

12,8729

13,1356

13,4377

12,8335

[vedska

kruna

1

10,507

10,7214

10,968

10,4748

[vajcarska

franak

1

72,6107

74,0926

75,7967

72,3885

V. Britanija

funta

1

122,158

124,651

127,518

121,784

SAD

dolar

1

82,8691

84,5603

86,5052

82,6154

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 6. 2010. godine

I {tedwa opasna po ekonomiju

Srbija, ali i gotovo kompletna Evropa, re{ewe za te{ku finansijsku krizu potra`ili su u op{toj {tedwi i smawewu plata.

No, ima i vrhunskih ekonomista koji smatraju da to nije put za izlazak iz }orsokaka. To, me|utim, nije sve jer zna~ajne svetske institucije upozoravaju na to da i dr`avne intervencije i pomo} privredi moraju {to pre biti ukinuti jer polako prave ve}u {tetu nego korist.

Ameri~ki nobelovac Xozef Stiglic ocenio je da }e privred-

To }e uzdrmati bankarski sistem, banke }e davati jo{ mawe kredita, a kriza }e se produbqivati, naveo je Stiglic u komentaru.

Udovoqiti tr`i{tu podjednako je te{ko kao urazumiti ludog ~oveka, zakqu~uje Stiglic, i savetuje evropske vlade da investiraju u javne radove i infrastrukturu jer }e tako, na du`i rok, podsta}i ekonomski rast. On je naveo primer [panije – ~im je ta zemqa najavila mere {tedwe, agencije su smawile wen kreditni rejting jer

Posebno je opasna najava smawewa plata u javnom sektoru, s idejom da }e uporedo s padom zarada padati i cene (Yozef Stiglic) ni rast u Evropi biti mawi nego {to bi mogao ako se sve zemqe opredele za smawewe zadu`enosti i potro{we, odnosno pove}awe poreza. Posebno je opasna najava smawewa plata u javnom sektoru, s idejom da }e uporedo s padom zarada padati i cene. Zadu`enost se, me|utim, ne}e smawivati, a mnoge porodice bi}e prinu|ene da prestanu da otpla}uju kredite, ocenio je Stiglic u tekstu za “Dejli telegraf”.

je, zbog {tedwe, smawen wen predvi|eni ekonomski rast.

Osporava se i drugi recept spasa. Paketi stimulativnih mera koje svetske vlade primewuju u ciqu borbe protiv finansijske krize su iskrivili tokove ulagawa i trebalo bi da budu ukinuti ~im postane bezbedno da se to uradi, saop{tile su Agencija Ujediwenih nacija za trgovinu i razvoj (UNKTAD) i Organizacija za ekonomsku saradwu i razvoj

(OECD). “Mere treba ukinuti ~im to dopuste ekonomski uslovi, kako bi se poslala jasna poruka doma}im i stranim investitorima da se ubudu}e od wih o~ekuje da posluju bez dr`avne pomo}i i na komercijalnoj bazi”, navedeno je u izve{taju.

Zajedni~ki izve{taj te dve organizacije, koji sadr`i podatke o investicijama od novembra 2009. zakqu~no s 20. majem ove godine, pokazuje da su ~lanice Grupe 20 razvijenih i zemaqa s brzim razvojem u tom periodu odobrile dr`avnu pomo} u ukupnom iznosu ve}em od bilion dolara, preneo je Rojters.

Najpoznatiji primer takvih paketa pomo}i je 700 milijardi dolara vredan program ameri~ke vlade, TARP, za koji je Ministarstvo finansija SAD saop{tilo da }e na kraju ko{tati 105 milijardi dolara zbog vra}awa novcza i pove}awa vrednosti akcija u javnom vlasni{tvu.

Vi{i ekonomista OECD-a Ketrin Gordon izjavila je da su paketi pomo}i dr`ava G-20 doveli vlade u odnos “jedan na jedan” sa stotinama finansijskih firmi i oko 20.000 nefinansijskih firmi, {to je “potpuna diskriminacija” onih koji takve veze nemaju.

D. U.

6

POQOPRIVREDA

sreda16.jun2010.

ZAJMOVE DOBILO 4.400 PAORA

Na kredit 27 miliona evra Do sada je oko 4.400 poqoprivrednih proizvo|a~a preuzelo kratkoro~ne i dugoro~ne kredite koje subvencioni{e Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede u ukupnom iznosu od 26,7 miliona evra.

U okviru kreditne podr{ke poqoprivredi, koju Ministarstvo sprovodi u saradwi s bankama, do sada je sedam banaka, i to ProKredit AD Beograd, Erste AD Novi Sad, Kredi agrikol Srbija AD Novi Sad, Banka Inteza AD Beograd, Metals, Hipo Alpe-Adrija AD Beograd i Komercijalna banka AD Beograd odobrilo 15,5 miliona evra dugoro~nih kredita, koji se naj~e{}e podi`u radi kupovine kombajna, traktora, mehanizacije, ali i za izgradwu skladi{nih prostorija i drugih objekata.

VELIKE VRU]INE SMAWUJU PRINOS I PROIZVODWU MLEKA

Sun~anica udarila i `ito i krave Ekstremno visoke temperatuprinosa. Ukoliko se ovako tore negativno uti~u i na poqoplo i suvo vreme nastavi, `etva privredne kulture, ali i na bi morala da po~ne oko nedequ produktivnost doma}ih `ivotidana ranije. Ukoliko, me|utim, wa, pre svega muznih krava, upokako je najavqeno, temperature zoravaju stru~waci. padnu i ponovo do|u ki{e, ali – Ekstremno visoke temperane u olujnom obliku, onda }e to ture vazduha ne odgovaraju p{edobro do}i p{enici, vegetacija nici i, ukoliko }e do `etve prouskoro ne do|e te}i normalno i Ove vremenske osve`ewe, ranije ima}emo solidan najavqeni natprorod. prilike pogoduju i se~ni prinosi }e Den~i} je narazvoju bolesti znatno podbaciti pomenuo da ove biqaka, u prvom redu – izjavio je upravvremenske prilisne r|e nik Odeqewa za like pogoduju i strna `ita pri razvoju bolesti novosadskom Institutu za rabiqaka, u prvom redu lisne r|e, tarstvo i povrtarstvo Srbislav koja se zapa`a na znatnim liDen~i}. – Ve} nekoliko dana snim povr{inama, pa bi se i taj temperature dosti`u i 35 stepefaktor mogao negativno odrazini Celzijusovih, {to je za p{eti na prinose. nicu veoma lo{e jer su biqke u U ekstremnim vremenskim fazi nalivawa zrna, pa se u ovoj uslovima kroz koje protekli mesituaciji prekida proces fotosec prolazi p{enica, zasejana u sinteze, {to dovodi do "prisilSrbiji na ukupno oko 480.000 nog zrewa", a time i smawewa hektara, najboqe izgledaju one

parcele na kojima je od setve primewena puna agrotehnika i "te mere sada dolaze do punog izra`aja", zakqu~io je Den~i}.

– Nagle vru}ine i tropske temperature u Srbiji izazvale su pre svega probleme u sto~arstvu i proizvodwi mleka, dok ratarske kulture, osim p{enice, za sada ne ose}aju posledice trenutnih vremenskih uslova – izjavio je direktor Poqoprivredne korporacije "Beograd" (PKB) Milan Veqovi}. – Krave su vrlo te{ko podnele ovaj stres, kad se u nekih deset dana s 10 do 15 stepeni Celzijusovih oti{lo na 35 do 36, a u {talama i 42. Ve} se bele`i ogroman pad proizvodwe mleka kao posledica tog stresa jer krave ne jedu.

Vreme obroka za krave je pomereno, pa se jutarwi obrok de-

Kad nema para u yepu, nema ni na pijaci

stoku tr`i{nu utakmicu koja ih o~ekuje na velikom tr`i{tu EU od pola milijarde qu-

di. Petrovi} je dodao da se vi{e novca za poqoprivredu o~ekuje dobijawem statusa

[ta kupujemo i prodajemo Najva`niji proizvodi agrarnog porekla u izvozu bili su kukuruz, u vrednosti od 66,6 miliona dolara, {e}er, 42,2 miliona, smrznuta malina "rolend", 31,8 milion, smrznuta malina "griz", 15,7 miliona, pivo u bocama, 14,3 miliona i sve`e jabuke, 13,6 miliona. U izvozu dominiraju robne grupe `itarice i proizvodi na bazi `itarica, u vrednosti od 139,4 miliona dolara, s u~e{}em od pet odsto u ukupnom robnom izvozu, i vo}e i povr}e, s ostvarenim izvozom vrednim 136,4 miliona i u~e{}em od 4,8 odsto.

Me|u uvezenim agrarnim proizvodima dominiraju sirova kafa, za 20,3 miliona dolara, sve`e pomoranxe, 14,2 miliona i sve`e banane, 13,2 miliona. Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupqeniji su vo}e i povr}e s 91,2 milionom dolara i u~e{}em u ukupnom uvozu od 1,8 odsto, i kafa, ~aj, kakao i za~ini u vrednosti od 49,6 miliona dolara i u~e{}em u ukupnom uvozu od jedan odsto.

SMAWEN ROD MALINA

Malo 100 dinara za kilogram?

Ovogodi{wi prinosi maline bi}e bar za 30 odsto mawi nego lane usled nepovoqnih vremenskih prilika, a ariqski proizvo|a~i ponovo nisu zadovoqni po~etnom otkupnom cenom od 100 dinara i smatraju da realna cena po kilogramu iznosi dva

evra, izjavili su Tanjugu predstavnici Udru`ewa jagodi~astog vo}a "Vilamet".

Koordinator Udru`ewa "Vilamet" iz Ariqa Dragi{a Terzi} kazao je da se o~ekuje "rod ni pribli`an pro{loj godini" jer su obilne ki{e tokom maja, ali i trenutne tropske temperature, imale jako nepovoqan uticaj na maline.

– Ovogodi{wi ukupan rod maline }e biti oko 30 odsto mawi nego lawski, kada je iznosio 58.000 tona – naveo je Terzi}, napomiwu}i da je povr{ina pod zasadima 20 posto ve}a nego lane, me|utim, maliwaci

su u "jako lo{em stawu". Potpredsednik "Vilameta" Du{ko Nenadi} rekao je da proizvo|a~i malina iz ariqskog kraja nisu zadovoqni "iznenadno niskom" po~etnom otkupnom cenom od 100 dinara za kilogram koju je istakao jedan od najve}ih hladwa~ara u tom kraju, firma "Frukom", jer smatraju da realna cena iznosi oko dva evra. Takva cena "{okirala je ne samo proizvo|a~e ve} celu ariqsku javnost", rekao je Nenadi}, dodaju}i da otkupna cena za malinu u {aba~kom kraju iznosi od 175 do 200 dinara.

On je objasnio da je ariqska malina tradicionalno boqeg kvaliteta, zbog ~ega su proizvo|a~i o~ekivali "sigurno ja~u cenu" – ne mawu od dva evra.

li rano ujutru, pre {est sati, a ve~erwi se pomera vi{e u no}, napomenuo je Veqovi}, dodaju}i da mora da pro|e neko vreme da bi se "stoka aklimatizovala".

On je ukazao na to da }e, kada je re~ o ratarstvu, p{enica prva

osetiti posledice jer je ona trenutno u fazi nalivawa zrna, za {ta su potrebne sve`e no}i i dovoqno vlage, i dodao da ostale kulture za sada ne ose}aju posledice.

E. D.

RASPRODAJA PROPALE ZREWANINSKE FIRME

KUDA IDE SRPSKO POQOPRIVREDNO TR@I[TE

Smawena kupovna mo} odra`ava se na pad tra`we, {to izaziva vi{ak proizvoda u poqoprivredi i smawewe wihove cene, re~eno je na konferenciji o stawu i o~ekivawima na tr`i{tu poqoprivredno-prehrambenih proizvoda u Srbiji.

Dr`avni sekretar u Ministarstvu poqoprivrede Milan Petrovi} kazao je da je ekonomska kriza imala uticaj i na poqoprivredu, obja{wavaju}i da je zabele`en porast cene inputa u proizvodwu, ali i prezasi}enost doma}eg tr`i{ta zbog pada potro{a~ke mo}i stanovni{tva. Smawena kupovna mo} odra`ava se na pad tra`we, {to izaziva vi{ak proizvoda i smawewe wihove cene, kazao je Petrovi}, dodaju}i da je posledica toga "kriza u poqoprivredi i veliki lomovi". On je naglasio i da je srpska poqoprivreda cele pro{le godine, uprkos krizi, bila vitalna i ostvarila izvoz vredan dve milijarde dolara i suficit od oko 700 miliona dolara.

– Mi se nadamo da ova godina za nas nije toliko krizna i da smo prebrodili ono najte`e – rekao je on, i dodao da o~ekuje da taj suficit ove godine bude bar na istom nivou kao lane, ako ne i ve}i.

Petrovi} je istakao da su izvozni potencijali mnogo ve}i, ali da se mora raditi na ja~awu tr`i{ta, podizawu konkurentnosti srpskih farmera i wihovom pripremawu za `e-

DNEVNIK

kandidata i otvarawem pretpristupnih fondova za EU, preciziraju}i da }e te pare pre svega biti upotrebqene za ruralni razvoj – infrastrukturu sela i podizawe proizvodnih kapaciteta i interesovawa, naro~ito mladih qudi, za bavqewe poqoprivredom.

Ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik istakla je da kancelarija ameri~kog Ministarstva poqoprivrede pri ambasadi te zemqe u Beogradu (USDA) u okviru programa tehni~ke pomo}i pru`a podr{ku naporima da se intenzivira ekonomski rast Srbije tako {to }e srpska poqoprivreda reformisati i pripremiti za integraciju na svetsko tr`i{te.

Poqprivredno-prehrambeni proizvodi su u spoqnotrgovinskoj razmeni za prva ~etiri meseca ostvarili suficit od 260,4 miliona dolara, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od 181,4 posto, navedeno je u najnovijem biltenu "Konjunkturni trendovi" Privredne komore Srbije.

Povoqni rezultati poqoprivrede Srbije u spoqnotrgovinskoj razmeni ostvareni su zahvaquju}i pogodnostima koje ona ima u preferencijalnom statusu na tr`i{tu EU, zatim ostvarenoj liberalizaciji u razmeni sa zemqama Zapadnog Balkana (CEFTA) i dobroj konjunkturi, koja se i daqe odr`ava na svetskom tr`i{tu.

E. Dn.

Radnicima gorak ste~aj u fabrici {e}era Biv{i radnici zrewaninske {e}erane, ujedno i poverioci ~etvrtog isplatnog reda, tvrde da se ste~ajni postupak u ovoj fabrici odvija mimo wihovih o~iju i sumwaju u iskrene namere Centra za ste~ajeve pri Agenciji za privatizaciju.

Okupqeni u konzorcijum “[e}eranac”, 200 negda{wih radnika, koji potra`uju gotovo 400 miliona dinara, strahuje da bi imovina {e}erane mogla biti prodata nekome za bagatelnu sumu, a da bi oni u tom slu~aju bili izigrani.

– Ako se ne izborimo za vi{e transparentnosti u postupku ste~aja {e}erane, ne preostaje nam ni{ta drugo nego da sumwamo da }emo biti prevareni i da }emo, nakon bagatelne prodaje imovine, ostati bez dinara, ba{ kao i dr`ava, odnosno wena javna preduze}a. Konzorcijum smo osnovali 2004. godine, a nas 200 zajedno imamo priznato potra`ivawe ve}e od 400 miliona dinara. Iako su to znali, Privredni sud i Centar za ste~ajeve nisu na{li za shodno da na{eg predstavnika

ukqu~e u rad Odbora poverilaca, niti nas pozivaju na Skup{tinu poverilaca – ka`e predsednik konzorcijuma “[e}eranac” Milan Rodi}.

Nelogi~no je, smatra on, {to se na ~elu Skup{tine poverilaca nalazi MK-grupa, firma u vlasni{tvu Miodraga Kosti}a, koja je do juna 2009. godine, na ime sudske presude, imala obavezu da {e}erani isplati vi{e od sto miliona dinara.

– Za proteklih 11 meseci Centar za ste~ajeve nije uspeo da prika`e imovinu fabrike.

Ne znamo za{to je tako jer je {e}erana pre ste~aja u dva navrata nu|ena na prodaju putem tendera. Dakle, imovina fabrike znala se pre ~etiri godine a sada, navodno, nije poznata – ukazuje Rodi}, i nagla{ava da fabrika zauzima tr`i{no atraktivnu lokaciju jer se prostire na ukupno 52 hektara, od kojih je 24 na podru~ju grada.

Poseduje, tako|e, svu potrebnu infrastrukturu – put, prugu, izlaz na Begej, struju, plin, vodovod, kanalizaciju... @. Balaban

Zakazivawe pregleda za lekarska uverewa

Ve}i deo Naseqa bez tople vode Zbog rekonstrukcije vrelovoda u Ulici vladike ]iri}a danas }e od 10 sati bez tople vode ostati ve}i deo Novog naseqa, saop{teno je iz Toplane. Iz preduze}a poru~uju da }e topla voda do}i u popodnevnim ~asovima.

S. K.

Lekarska uverewa za upis u sredwe i vi{e {kole i na fakultete svi maturanti mogu dobiti u Domu zdravqa ”« Novi Sad”». Ovi pregledi se rade u Slu`bi zdravstvene za{tite radnika i to u ambulantama „«Liman“, na Bulevaru cara Lazara 77 na drugom spratu i “« Jovan Jovanovi} Zmaj»“, u Zmaj Ogwena Vuka 19 na ~etvrtom spratu. Maturanti }e od 22. juna pre-

gled mo}i da zaka`u od 7 do 12 ~asova u ovim objektima, u holu na glavnom ulazu, a do 21. juna pregled nije potrebno zakazati. Pregledi }e biti obavqani od 7 do 18 ~asova, a u subotu, 26. juna od 7 do 14 ~asova, uz prethodno zakazivawe. Treba poneti zdravstveni karton i, eventualno, drugu medicinsku dokumentaciju koju deca poseduju.

Q. Na.

Novosadska sreda16.jun2010.

N

Ekumenska humanitarna orhanizacija (EHO) dobila je godi{wu nagradu Eurodijakonije za 2010. godinu za projekat „Socijalna inkluzija i poboq{awe `ivotnih uslova u dva romska naseqa u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, Republici Srbiji“. Odbor za dodelu nagrada je veoma visoko ocenio veli~inu uticaja projekta na smawewe dru{tvene iskqu~enosti i siroma{tva u toj ugro`enoj grupi, na {irinu uticaja na razli~ite dru{tvene ~inioce, kao i na prenosivost koncepta.

Q. Na.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ulica pliva zbog egoizma

ovosadski nasipi dr`e Dunav u koritu, osim na jednom mestu. Mestu, koje mo`e da bude paradigma svega kroz {ta smo prolazili ovih divqih godina, sitnih interesa, neodgovornosti i razvla~ewa svega sa prefiksom „javno“. Naravno, radi se o slu~aju u Dunavskoj ulici u Sremskoj Kamenici, gde se divqa kanalizacija izliva u Dunav i to kroz sam nasip, i cev kroz koju Dunav sada ulazi.

Na stranu to {to se nusproizvodi qudskog metabolizma izlivaju direktno u reku, mada se ceo grad, od Futoga, do Kamenice, prazni u Dunav nizvodno od najve}e gradske pla`e. Pa neka i imaju ti gra|ani svoju privatnu kanalizaciju za koju nikom ni{ta ne pla}a-

Nagrada za EHO

IZ DOMA ZDRAVQA PORU^UJU POVODOM UPISA [KOLARACA

DANAS OD 10 SATI

ju. Ali da dovedu svoje kom{ije u situaciju da im sada prera|eni sadr`aj stomaka pliva po ulici izme{an s dunavskom vodom, to je stvarno slu~aj samo`ivosti dovedene do vrhunca. I za tako ne{to, izgleda, grad }e od na{ih para da plati ono {to privatni vlasnici kanalizacije nikad nisu na{li za shodno – zatvara~ na cevi koji }e spre~iti Dunav da plavi Kamenicu.

No, kao {to rekoh, ne ~udi tako ne{to. [ta vi{e, nekako smo svih ovih godina ohrabrivani da delamo samo u svom interesu. I u tom procesu uvek zaboravqali da se granice na{e slobode pru`aju sve do {tete koju mo`emo naneti drugom svojim (ne)~iwewem.

S. Krsti}

Suve slavine Vode danas ne}e imati od 13 do 16 ~asova `iteqi Ulice Hajduk Veqka. Razlog su radovi na vodovodnoj mre`i.

Z. D. U NOVOSADSKOM KLUBU

Pisma Mileve Mari} Muzejski savetnik i kustos u Muzeju Vojvodine dr Drago Wegovan predstavi}e neobjavqena pisma Mileve Mari} Ajn{tajn, koje je pisala svojim kumovima u Novi Sad, danas u 17.30 ~asova, u prostorijama Novosadskog kluba. NK se nalazi u Zmaj Jovinoj 3, na prvom spratu, a u programu u~estvuju prvakiwa SNP-a Gordana \ur|evi} Dimi} i kantautor Nenad Jovi}evi}.

A. V.

V REMEPLOV

PREDSEDNIK SKUP[TINE JOVANOVI] NAJAVIO O[TRE KAZNE

Milionska {teta zbog kra|e {ahtova [teta od kra|e poklopaca {ahtova samo „Vodovodu i kanalizaciji“ nanese godi{we tri miliona dinara {tete, zbog zamene 300 poklopaca, ne ra~unaju}i naplatu sudskih tro{kova i ispla}ene naknade povre|enim qudima i vlasnicima o{te}enih vozila, re~eno je ju~e na konferenciji za novinare na kojoj su govorili predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} i direktor „Vodovoda“ Branko Bjelajac.

Jovanovi} je rekao da Novosa|ani ve} decenijama trpe bezobrazluk, bahatost i lopovluk pojedinaca koji kradu poklopce sa {ahtova i re{etke sa slivnika, a poAleksandar Jovanovi} predlo`io kupovinu antivandal poklopaca sledica toga su lak{e i te`e povrede prilikom upadarazgovarali o tome da se ubudume koji se bave nelegalnom kuwa u otvorene {ahtove, ometa}e kupuju takozvani antivanpovinom ovih sirovina ubuduwe saobra}aja, kao i vi{emidal poklopci, koji se ne mogu }e biti o{tro ka`wavani. lionske {ete koje na godiukrasti i daqe preprodavati.

- Do sada se o tome pri~alo {wem nivou trpio grad i sva Pismeno }u zahtevati od Uprasamo kad neko upadne u otvoren preduze}a koja imaju {ahtove. ve za inspekcijske poslove da {aht i povredi se. [teta je ve- Sa Upravom za komunalne komunalna inspekcija poja~alika, kako za gra|ane, tako i za delatnosti smo dogovorili da nim intenzitetom radi da bi preduze}e i grad. Osim novca prona|emo mogu}nosti da se prona{la one koji otkupquju koji izdvajamo za nove pokloppove}aju kazne za ovakvu vrstu poklopce - rekao je Jovanovi} ce, tako|e moramo i otpla}ikra|e. Sa „Vodovodom“ smo i dodao da }e pojedinci i firvati nadoknadu {tete povre|e-

nim gra|anima, po{to prilikom sudskog postupka naj~e{}e na{e preduze}e bude krivo. S tim novcem koji ula`emo u zamenu poklopaca mi bi smo godi{we mogli regenerisati dva ili tri bunara na na{im izvori{tima vode. Imamo oko 25.000 {aht poklopaca i oko 12.000 slivnika u gradu, koje bi postepeno trebalo zameniti za{ti}enim poklopcima, izra|enim od znatno boqih materijala, ali za to treba puno vremena i novca - rekao je Bjelajac, proceniv{i da je za zamenu svih poklopaca potrebno oko sedam godina. Bjelajac je naveo da su slivnici u jako lo{em stawu, da su lo{e izvedeni i da je sad „Vodovod“ preuzeo brigu i odgovornost o wima, te da }e ih u narednih nekoliko godina dovesti u ispravno stawe.

Bjelajac je rekao da inspekcija i policija ne rade ono {to bi trebalo da rade. Naglasio je da je neverovatno da do sada nije uhva}en niko ko je krao poklopce, koji ipak moraju nekome da se prodaju.

S. K.

DE^JI AMBASADORI JU^E U GRADSKOJ KU]I

Zna~aj slobodnih medija

Prava mali{ana na boqi svet

„Vojvodina” {esticom overila titulu Fudbaleri „Vojvodine“ su pobedom u Qubqani nad „Olimpijom“ od 6:0 16. juna 1966. na najboqi na~in zavr{ili takmi~arsku sezonu 1965/66. U stvari, ve} nekoliko kola pre zavr{etka dr`avnog prvenstva u fudbalu, bilo je jesno da }e Novosa|ani bi-

ti pobednici. Oni su tako postali prvi tim koji se pridru`io „velikoj ~etvorci“, a to su bili „Partizan“, „Crvena zvezda“ „Dinamo“ iz Zagreba i „Hajduk“ iz Splita. „Vojvodina“ je drugu {ampionsku titulu osvojila u sezoni 1988/1989.

N. C.

Delegacija dece Ambasadora de~jih prava iz vrti}a „Mala {kola“ iz Sremske Kamenice ju~e su bili u poseti Gradskoj ku}i, a primio ih je zamenik gradona~elnika Novog Sada dr Sa{a Igi}. Poseta Ambasadora de~jih prava deo je kampawe i projekta „Novi Sad - bezbedan grad“, a povodom obele`avawa 12. juna Svetskog dana borbe protiv de~jeg rada.

- Milioni mali{ana {irom sveta svakodnevno su izlo`eni najgorim oblicima de~jeg rada, kao {to su rad u opasnim uslovima, prisilni rad, nelegalne radwe ili prostitucija. Na{ ciq je da u~inimo problem de~jeg rada vidqivim i da uti~emo na dono{ewe propisa koji bi podstakli sistemsko re{avawe tog problema. Moramo putem razli~itih akcija da se bavimo pravima i potrebama dece i isti~emo da porodica, {kola i dr`ava imaju veliku obavezu i odgovornost u za{titi i ostvarivawu prava deteta - istakao je Igi}.

A. V.

„Aryis” u Crnoj ku}i Koncert argentinskog pank-rok benda “Arxis” po~iwe ve~eras u 21 sat, u Crnoj ku}i. Doma}a podr{ka Argentincima bi}e novosadski “[opliftersi”, a ulaznica ko{ta 250 dinara.

Omladinski centar CK 13, odnosno Crna ku}a, nalazi se u Ulici vojvode Bojovi}a 13.

I. S.

Foto: R. Hayi}

U MUZEJU GRADA

Umetnost recikla`e Izlo`ba umetni~kih rukotvorina koje su u~enici Poqoprivredne {kole u Futogu napravili od recikliranih materijala, bi}e otvorena danas u 19 sati u Zbirci strane umetnosti Muzeja grada, u Dunavskoj 29. Nakit, lampe i ostali ukrasni predmeti od odba~enih materijala nastali su u sklopu projekta “Za ~istije i zelenije {kole u Vojvodini”.

I. S.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 10.30 ~asova naseqe [angaj, zona privrede u [angaju, kowi~ki klub „Grani~ar“ i benzinske pumpe „Minut“ i „Lukoil“ na auto putu, od 8 do 12 ~asova Ulica Orahova, R. Smoqanova i deo Ulica Zmajeva~ki put i M. Markovi}. Rumenka: od 8 do 13.30 sati desna strana naseqa od pijace do Ulice Partizanske i prema Kisa~u.

„Zna~aj slobodnih medija u demokratskom dru{tvu“naziv je pradavawa koje }e danas dr`ati novinar i publicista Jan Briza. Predavawe po~iwe u 19 ~asova u Sve~anoj sali Fakulteta tehni~kih nauka.Ulaz je slobodan.

Z. D.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda16.jun2010.

SUTRA PO^IWE FESTIVAL VINA „INTERFEST”

Trodnevna smotra nektara bogova Me|unarodni festival vina “Interfest”, sedmi po redu, bi}e odr`an na terasi Petrovaradinske tvr|avi od sutra do subote 19. juna, gde }e se predstaviti oko 100 vina-

kvi susreti dobra prilika i za vojvo|anske vinare, od kojih }e se 20 predstaviti upravo na “Intefestu”.

- Napraviti dobro vino u Vojvodini nikad nije bio pro-

Organizatori najavquju da }e se na trodnevnom festivalu predstaviti oko 100 vinarija iz devet dr`ava regiona i Evrope rija iz devet dr`ava regiona i Evrope, najavili su ju~e organizatori na konferenciji za novinare.

Direktorka festivala Nata{a Budisavqevi} rekla je da, iako je festival ove godine pod uticajem finansijske krize, program manifestacije ne}e trpeti, {to potrvr|uje veliki odziv izlaga~a.

- Posetioci }e mo}i na {tandovima da degustiraju 500 raznovrsnih vina, a bi}e im predstavqeni i ukusi svih vinogorija na{e zemqe. Me|u gostima su devet vinarija Italije, 25 hrvatskih vinskih podruma i 15 vinarija iz Slovenije, koje prethodnih godina nisu toliko prisutne na ovoj manifestaciji - rekla je Budisavqevi}.

Prijateq festivala je “Razvojna banka Vojvodine”, ~iji predstavnik Danilo Koprivica je na ju~era{woj konferenciji izjavio da su ova-

blem, na{im vinarima je uvek bila pote{ko}a kako posti}i nivo kvantiteta kojim bi se uspe{no predstavili i van na{eg tr`i{ta. Ovakvi festivali su dobri ba{ zbog razmene iskustava sa inostranim vinarima, a dr`ava i banke su tu da im pomognu u realizaciji wihovih planova rekao je Koprivica.

Radno vreme festivala tokom sva tri dana je od 18 ~asova do pono}i, ulaz je besplatan, a kupovinom bonova od 50 dinara posetioci }e mo}i da degustiraju razli~ite plezire za nepce. ^a{a za degustaciju ko{ta 150 dinara, a svi koji `ele mogu poneti svoju ~a{u od ku}e. Jedini uslov je da to bude vinska ~a{a. Tokom festivala, za muzi~ki program }e biti zadu`en Aleksandar Dujin i jo{ nekoliko novosadskih klupskih bendova.

N. V.

DANAS U ZIG-u TEMA TVR\AVA

Otvaraju se ponude za za{titnu ogradu U Zavodu za izgradwu grada danas }e se otvarati ponude za izbor za najpovoqnijeg izvo|a~a radova za za{titnu ogradu na Petrovaradinskoj tvr|avi. Iz ZIG-a su saop{tili da }e nakon odabira najpovoqnijeg izvo|a~a krenuti sa postavqawem ograde.

- Planirano je da se ova investicija sprovede do po~etka manifestacije "Egzit", kako bi omogu}ili pove}anu bezbednost svim posetiocima na festivalu - ka`u u ZIG-u.

Podsetimo, Zavod za za{titu spomenika kulture izradio je projekat za obezbe|ewe prostora Petrovaradinske tvr|ave za{titnom ogradom a ujedno su definisali i mesta gde }e one biti postavqene.

Q. Na.

VE^ERAS KONCERT U DUNAVKOM PARKU

„Kvartet klarineta” u saletli Koncert "Kvarteta klarineta" iz SAD bi}e odr`an ve~eras u 19 ~asova u Dunavskom parku, na saletli. "Kvartet klarineta" je jedan od nekoliko ansambala u okviru Orkestra Vazduhoplovnih snaga SAD u Evropi, a izvodi muziku namewenu podizawu morala vojske, obrazovnim i kulturnim aktiv-

nostima. Gostovawe ovog ansambla organizuje ameri~ka Ambasada u Beogradu, a prire|iva~ koncerta u Novom Sadu je Kulturni centar.

U slu~aju lo{eg vremena koncert }e se odr`ati ve~eras u 20 ~asova u Zbirci strane umetnosti, u Dunavskoj ulici.

I. D.

DNEVNIK

NAPOKON STIGLA DONACIJA ZA MALI[ANE OBOLELE OD BATENOVE BOLESTI

Darko Mili~i} omogu}io le~ewe Zahvaquju}i ko{arka{u "Minesote" Darku Mili~i}u, {estogodi{wi Novosa|ani Aleksa ^ovi} i Zoja Mirosavqevi}, kao i Zvezdana iz Pan~eva i Luka iz Beograda, koji boliju od Batenove bolesti, putuju u Kinu na tretman mati~nim }elijama, {to }e im produ`iti `ivot. Mili~i} je deci poklonio 120.000 dolara i rekao da je spreman da pomogne koliko treba za putovawa u Kinu, sve dok lek za ovu bolest ne pro|e sva ispitivawa i ne do|e do dece.

- Zvezdana i Luka u Kinu putuju sa roditeqima u julu, a Zoja i Aleksa idu 16. avgusta. Sada nam je donekle pao kamen sa srca i lak{e se di{e, jer }emo uskoro

putovati – ka`e za “Dnevnik” Zojina majka Bojana Mirosavqevi}.

Deci oboleloj od Batenove bolesti zbog mutacije gena nedostaje jedan enzim, pa se otrovi

sposobnosti komunikacije. Ishod je uvek fatalan, a umire se od osme do 12. godine `ivota.

Batenova bolest u na{oj zemqi se ne le~i, niti se nalazi na listi koju priznaje Zavod za zdrav-

Poznati ko{arka{ „Minesote” je deci poklonio 120.000 dolara i rekao da je spreman da pomogne koliko treba za wihovo putovawa u Kinu, na spasonosni tretman mati~nim }elijama talo`e u mozgu i napadaju pojedine centre. Oboleli pate od epilepti~nih napada, progresivno gube motori~ke funkcije, vid i mentalne sposobnosti, da bi kona~no postali potpuno slepi, vezani za krevet i bez

stveno osigurawe. Iako su nadle`ni iz Ministarstva zdravqa obe}ali pomo} ovoj deci, to nije u~iweno. [estogodi{wa Zoja i{la je do sada dva puta na tretman mati~nim }elijama, nakon kojeg joj

se stawe poboq{a, dok je mali Luka iz Beograda u najlo{ijem zdravstvenom stawu i kod wega je {to pre potrebna transplantacija.

- I daqe prikupqamo novac za lek koji se za ovu bolest istra`uje u Ajovi u Americi, jer je to jedina nada za sve roditeqe i wihovu decu u svetu koja boluju od ove te{ke i neizle~ive bolesti – navela je Bojana Mirosavqevi}.

Svi oni koji `ele da pomognu ovim porodicama mogu to da u~ine uplatom na ra~une u „Eurobank EFG“. Broj dinarskog ra~una je 2502010000045760-16, a deviznog 250-2010000075970-81.

Q. Na.

U PETROVARADINU I DAQE MUKU MU^E S NASRTQIVIM INSEKTIMA

I posle zapra{ivawa komarci problem - Odraslih komaraca ima vi{e u Petrovaradinu nego pre zapra{ivawa ovih insekata - rekla je iz Laboratorije za fitomedicinu, veterinu i entomologiju pri Poqoprivrednom fakultetu Marija Zgomba.

To je pokazao monitoring, precizirala je, ali za ostale delove grada nije mogla da ka`e podatke, jer su radili sino} do kasno u no}. Stru~waci iz Laboratorije tokom ju~era{weg dana uzeli su 30 klopki postavqenih pretpro{le no}i na podru~ju grada, a u toku dana{weg dana rezultate monitoringa treba da dostave ZIG-u kao nadzornom organu.

Na{oj redakciji javqaju se ~itaoci `ale}i se na komarce. @alili su se Petrovaradinci da im komarci predstavqaju veliki problem. A @ivan Popodi} koji stanuje u neposrednoj blizini Mo{ine vile u Sremskoj Kamenici ka`e da `iteqi u tom delu grada, nisu ni osetili da su komarci tretirani i da krvopije i daqe "{etaju" .

Miris preparata kada je avion protutwao nismo ni ose-

tili mada je ranijih godina ostavqao izvesno kratko vreme ostajao u vazduhu - ka`e Popadi}.

"Ciklonizacija" ka`e da su posao obavili profesionano. Preduze}e je iz pet aviona prskalo komarce pre nekoliko dana na celom podru~ju grada a onda posao dovr{avalo i sa zemqe. Miroslav Crwanski iz "Ciklonizacije"

^ITAOCI PI[U SMS

kazao je da se i wima javqaju gra|ani obave{tavaju}i ih o velikom broju komaraca u prirodi.

- Jednostavno godina je "rodna za komarce", napoqu je visoka temperatura vazduha, bilo je dosta ki{e i vodostaj Dunava je u porastu {to pogoduje razmno`avawu "krpovija"- nagla{ava Crwanski.

Skre}e pa`wu da posao nije zavr{en i da }e biti jo{ prskawa i uni{tavawa komaraca i iz vazduha i sa zemqe, ali da precizno ne zna kada }e "Ciklonizacija" ponovo podi}i avione. Pretpostavqa se da }e to biti vrlo brzo i da }e ~im ZIG dobije rezultate monitoringa biti izdat i nalog "Ciklonizaciji" da ponovo krenu na komarce.

Z. Deli}

065/47-66-452 & 063/366-977

Pu{a~ka ujdurma Radni ~ovek ne mo`e preko vikenda da se odmori od terora preglasne muzike sa tvr|ave! Gde je policija i {ta radi gradska vlast?

064/3007... *** Pu{im jednu vrstu cigareta ve} du`e vreme zato {to mi odgovaraju takve kakve jesu. Pre par dana, pojavi se u paklici obave{tewe da }e se doti~ne cigarete pojaviti u “savremenijem pakovawu “. E pa gospodo duvanxije, ja pu{im cigarete, a ne kutiju ! I u “savremenijem pakovawu” }e me ubijati kao u starom. Ho}e li ve} jednom biti neke stabilnosti u na{im `ivotima, umesto stalnih promena? Ja paprika{ kuvam ve} 20 godina na isti na~in, bez “savremenog pakovawa”, pa mi ba{ tako prija!

064/2466... *** Svaka ~ast na tekstu “Maratoncima prve medaqe”. Mo`da je to posledica kritike koju sam uputila za ovu rubriku, ali niste objavili jer se odnosila i na vas u uredni{tvu.

Ovakvim tekstovima pokazujete po{tovawe deci koja vredno treniraju i sti~u navike i principe na koje smo odavno zaboravili. I daqe tako nastavite.

063/591... *** Za{to tolike polemike i ~u|ewa oko sirotih malih hr~aka (politi~ara)? U Va{em tekstu, izme|u ostalog, i sami zakqu~ujete (...”I oni...”), da Vam je blisko “ro|a~ko”,”{valerska” i ostala”of-{or solidaris” varijanta, ali na srpski na~in: “Ja tebi, ti meni...”, a ostale pojedo{e obi~ni “sindikal~i}i”.

062/1296... *** Biv{i, ve}inski vlasnik ATP “Vojvodin” potra`uje oko 11 miliona dinara, na osnovu

zaostalih zarada, koje isti on nije ispla}ivao radnicima. Ina~e, on je sam sebe postavio za direktora, iako je po struci k.v. strugar. Ako je i od Devi}a, stvarno je previ{e...

065/6798... *** Da li }e se jo{ koji put prskati komarci u Novom Sadu? I daqe ujedaju, malo je jedanput.

065/6402... *** ^itaju}i nedeqni feqton Dr. Jovanovi}a, podsetila sam se na pitawe o kojem sam nekada razmi{qala, budu}i da pose}ujem koncerte; naro~ito novogodi{we. Uvek je to obrazac Be~kog koncerta, uz priznawe organiza-

torima da se uvrste i gosti. Zar ne bi moglo da se bar na kraju na|e mesto za delo sa na{ih prostora?

063/8910... *** Ko ovde ne poludi, taj stvarno nije normalan!

064/1839... *** Dok je nekad bila parola "Tehnika narodu!", dozvolili smo da nam industrija ode do|avola. Sad smo se setili da bi trebalo ne-

{to i proizvoditi, da nije dovoqan samo saobra}aj, skladi{tewe... a ostalo lako }emo iz uvoza. Ne treba biti ni ekonomista ni ministar da bi se to znalo. To znaju i strugari i bravari - nezaposleni metalci. Ajd' sad Jovo nanovo! Tehnika narodu!

064/2466... *** 19. aprila dao sam 100. put krv, a nisam pozvan na dodelu priznawa u Gradsku ku}u. Pitam za{to.

063/631... *** Bezbednost gra|ana je ugro`ena. Molimo da se {to je pre mogu}e u~ini ne{to s rasvetom u Ulici Save Kova~evi}a. Velika sramota za Grad. Neka neko od nadle`nih obi|e oko 22 ~asa, pa neka se uvere.

069/1334... *** Pa zar nije previ{e da ZIG u gradu sve kontroli{e - kada }e se ne{to posaditi, kada }e se prskati komarci, koja }e se ulica asfaltirati? Zar oni za sve struke imaju stru~wake?

Da li neko kontroli{e ZIG? 064/1849... *** Selektor Radomir Anti} zaista nema obraza kad ka`e da smo bili boqi od Gane i da je sudija uticao na rezultat! Kako je samo "smeo" da vidi igrawe rukom Kuzmanovi}a. Da su igra~i Gane bili precizniji bila bi katastrofa. Javite mu da je bio TV prenos i da smo i mi sve videli, kako je na{a igra tre}eliga{ka.

063/8375... *** Da li su se na{i lekari toliko nagledali smrti, da su postali bezdu{ni ili... A mi, da li smo i mi otupili na tu bezdu{nost?

064/3860...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

sreda16.jun2010.

SUTRA NA SPENSU SAJAM ZAPO[QAVAWA

PARTERNO URE\EWE KEJA TE^E PO PLANU

U ponudi 250 radnih mesta

Cevi seku 40 stabala

Na Sajmu zapo{qavawa, koji }e biti odr`an sutra od 10 do 16 sati u zapadnom holu Spensa, nastupi}e 25 poslodavaca, dok }e nezaposlenima sa evidencije novosadske filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe biti ponu|eno oko 250 radnih mesta. Raspolo`ivi poslovi uglavnom su iz oblasti trgovine, komercijale, prehrambene industrije, turizma i ugostiteqstva. Ponuda }e biti i za programere, radnike

u gra|evinarstvu, operatere kol centra, voza~e i fizi~ke radnike. Tra`e se i kandidati za rad u vojsci, a bi}e ponu|eni i poslovi za osobe sa invaliditetom. Na Sajmu }e se predstaviti i tri privatne agencije za zapo{qavawe. Pored direktne komunikacije sa potencijalnim poslodavcem, nezaposleni }e svoje radne biografije mo}i da predaju i na {tandu NSZ-a, koja }e ih proslediti poslodavcima.

I. S.

Foto: R. Hayi}

DUNAV DOSTIGAO VRH POPLAVNOG TALASA

Reka se lagano izduvava Prema re~ima Mirka Galowe iz „Voda Vojvodine“ ju~e ujutro je vodostaj Dunava kod Novog Sada bio 694 centimetara, a pre toga je na istoj cifri stajao {est sati. To zna~i da je dostignut vrh poplavqenog talasa, a ve} danas se mo`e o~ekivati ni`i vodostaj za oko pet santimetara. Reka }e se u po~etku povla~iti za po nekoliko santimetara, a svaki naredni dan sve vi{e. Prema proceni vodostaj Dunava kod Novog Sada u subotu trebao bi da bude ni`i za 40 centimeta-

ra, a krajem ove i po~etkom slede}e nedeqe do jednog metra. Galowa dodaje da je odbrambena linija stabilna, kao i da nema ve}ih problema ni sa kanalizacijom na sremskoj strani grada. Vikenda{i i `iteqi na Kamewaru, Ribarskom ostrvu, u ^erevi}u i na drugim ugro`enim mestima mogu o~ekivati da }e reka u naredna dva do tri dana povla~iti polako, ne{to zna~ajnije od petka, dok }e situacija po wih biti mnogo povoqnija za desetak dana.

B. M.

Nakon izgradwe odbrambenog bedema na Keju, glavni radovi na ovoj lokaciji sada se ti~u parternog ure|ewa, a trenutno se postavqaju kablovi za javnu rasvetu na deonici od Bulevara cara Lazara do kanala DTD u du`ini od 2.400 metara. Tako|e, gradi se i potporni zid za ogradu kod Dunavske ulice, na su`enom delu trotoara, a na celoj trasi, od 2.400 metara, postavqen je i nasip od peska.

Zavod za izgradwu grada zavr{io je izgradwu 30 parkinga koji se nalaze posle Ulice Koza~inskog i izme|u Ulice Episkopa Visariona i Marka Miqanova. Od potowe ulice prema Bulevaru cara Lazara, u du`ini od 500 metara, zavr{eno je poplo~avawe stazi za {etwu, povr{ine 3.700 kvadrata. Tako|e, ugra|eno je i 500 kvadrata trotoara, od klinker opeke, izme|u Dunavske ulice i Ulice Maksima Gorkog, kao i kod Ulice Milo{a Baji}a.

Postavqeno je i 4.100 metara ivi~waka za biciklisti~ke i trim stazu i trotoare. Ujedno je pripremqen i poseban sloj preko koga }e se nalaziti staza za

Dunav prelio nasip zbog pogre{ne ra~unice

no da sa kotama ne{to nije u redu, jer cela zona od oko 20 hektara bude pri ve}em vodostaju pod vodom.

Teren pre dve godine nasipan do kote koja je trebalo da obezbedi za{titu od poplava kakve se javqaju jednom u 10, odnosno 50 godina lo ~udno da taj teren nije pre dve godine nasipan do kote koja je trebalo da obezbe|uje za{titu od poplava kakve se javqaju jednom u 10, odnosno 50 godina. Kada je nasipawe po~elo, re~eno je da }e prostor

Kako nazvani~no saznajemo, prilikom izrade projekta za nasipawe nisu po{tovane kote odbrane od poplava, nego kote saobra}ajnica, a one su ni`e i projektovane s padom u smeru ka Beogradu.

bo}awe i obavqene su pripreme za sre|ivawe ove lokacije.

Mnogi sugra|ani koji `ive u blizini Keja ovih dana se `ale kako se zbog pomenutih radova se~e vi{e stabala nego {to je

- @ivotni standard gra|ana drasti~no pada a to se najboqe vidi na zaradama kad se uporedi april 2009. sa istim mesecom ove godine. Lane su plate bile 400 evra a ove godine u aprilu 310 evra - kazao je predsednik Gradskog ve}a Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Drago \oki}, govore}i o socijalno-ekonomsko polo`aju zaposlenih u gradu. \oki} je naglasio da sve vi{e poslodavaca zloupotrebqava visinu minimalne zarade

U BUDU]OJ ZONI SPORTA I REKREACIJE U KARLOVCIMA

kada je on na granici uvo|ewa vanrednih mera odbrane od poplava, kao {to je sada slu~aj. To ne bi bi-

Uklawa se, uglavnom, `enska topola.

Trenutno se postavqaju kablovi za javnu rasvetu na deonici od Bulevara cara Lazara do kanala DTD u du`ini od 2.400 metara kanalizacije“ i wihovog preduze}a doneta odluka o promeni prvobitnog projekta rekonstrukcije Keja, pa je promewena trasa kojom su trebale da idu vodovodne cevi. Kako ka`u, po-

sebna pa`wa posve}ena je rastiwu koje je zasa|eno na trasi vodovodnih instalacija, na kojoj se nalazi 162 stabla, a izmenom prvobitnog projekta bi}e sa~uvano oko 75 procenata zelenila, {to zna~i da na ovom potesu ostaje oko 120 stabala. [to se ti~e se~e drve}a, u „Gradskom zelenilu“ dodaju da se uklawaju, uglavnom, stabla `enske topole, koje su i onako bile planirane za obarawe. Nakon radova preduze}a „Put“ sledi ozeqewavawe Keja, za {ta ve} postoji projekat.

B. Markovi}

Plate pale sa 400 na 310 evra

Autobusi gradskog prevoznika nisu ni ju~e saobra}ali zbog izlivawa Dunava do Grabova, a do Svilo{a i Luga vozili su preko ^ota, zaobilaznim putem. I daqe se preseda u ^erevi}u da bi se preko ^ota stiglo do Bano{tora i Luga. Po~etna stanica u Bano{toru pomerena je ispred tamo{we Mesne zajednice.

Bez struje su jo{ uvek Susek i Ribwak zbog visokog Dunava.

Javna rasveta je iskqu~ena u delu ^erevi}a prema gradu i na Kamewaru. Struje nema naseqe Subi} kod Koviqa, naseqe ^erevi}ka skela, preduze}e „Iku Individual“ na Kamewaru , Vesla~ki klub „Danubius“ i restoran „Cesla“.

Z. D.

biti vi{i u proseku za metar, za {ta je trebalo naneti oko 100.000 kubika peska. Vi{e od 90 odsto peska je i nasuto, me|utim, o~igled-

Foto: A. Erski

ranije bilo najavqeno. U „Gradskom zelenilu“ ka`u da je na osnovu dogovora „Vodovoda i

SINDIKAT O ZARADAMA OD APRILA DO APRILA

Problemi sa strujom i prevozom

Budu}a zona sporta i rekreacije na obali Dunava u Sremskim Karlovcima poplavqena je pri svakom ve}em vodostaju, a kamoli

Foto: R. Hayi}

bicikliste i staza za xoging.

Sru{en je temeq biv{e carinarnice, gde se nalazio teren za

9

Prema planu detaqne regulacije, trebalo je da parterni prostor bude nasut na kotu od oko 77 metara nadmorske visine, {to je trebalo da pru`i za{titu od vodostaja koji se pojavquje jednom u 10 godina. Kota poda planiranih objekata u toj zoni predvi|eno je da bude na 78 metara nadmorske visine, ~ime bi oni bili za{ti}eni od vode kakve se javqaju jednom u 50 godina.

Sva je prilika da }e se morati raditi novi projekat nasipawa kako bi gre{ka bila ispravqena, a objekti i sportski tereni izdignuti na vi{u kotu.

Karlova~ka op{tina pretrpela je ranije {tetu zbog nekoliko pqa~ki trafo stanice, koja je u sklopu opramwa ove zone izgra|ena, kao i zbog pucawa vodovodnih i kanalizacionih cevi. Koliki je ukupni gubitak nemogu}e je odrediti dok se voda ne povu~e, u svakom slu~aju re~ je o cifri od nekoliko miliona dinara. U op{tini se nadaju parama od Pokrajine za zavr{etak opremawa ovog prostora, kako bi ga mogli dati u zakup. Do sada su u wegovo opremawe ulo`ili Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Pokrajinski sekretarijat za privredu i Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine.

Z. Ml.

predstavaju}i je kao osnovnu platu a minimalac pokriva svega 70 odsto potreba iz potro{a~ke korpe. Naveo je da broj nezaposlenih raste a da su bez ikakve perspektive qudi izme|u 50 i 60 godina koji masovno kao tehnolo{ki vi{ak gube posao.

- Sva dr`avna preduze}a su ili digla cene svojih usluga ili to planiraju, ne brinu}i se kako }e to gra|ani platiti. Zbog lo{e sprovedene privatizacije niko nije podneo ostavku

niti se zbog toga zabrinuo u Vladi Srbije - kazao je \oki}, ukazuju}i da je u na{em gradu ali i u celoj Srbiji prisutan rad na crno, da se ni{ta ne radi na suzbijawu sive ekonomije i da je javna potro{wa velika.

U javnom sektoru, naveo je, do|i }e do otpu{tawa, ali ni za taj tehnolo{ki vi{ak kao i uop{te, nema adekvatnog socijalo - ekonomskog dijaloga.

Z. Deli}

sreda16.jun2010.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Svet okeana 3D (18), "No} za pam}ewe" (19.30),"Robin Hud" (21) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Soul ki~n“" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine Dunavska 35-37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941-1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a", Izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog "Wujork = Menhetn" (do 30. juna) Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka.

Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka "50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u sedam sati do ju~e u isto vreme, rodile su: TROJKE: Marina @iga-Savi} (dva de~aka i devoj~ica), DEVOJ^ICE: Aleksandra [ari}, Milica Grujanac, Maja Brankovi}-\undi}, Olga Parigina, Marija Karanovi} i \uqa Limanaj iz Novog Sada, Marija Peji} iz Ka}a, Jelena Korica iz Ledinaca, Ivana Rigovqev iz Srbobrana, Kristina Pilipovi} iz Ba~ke Palanke,Sla|ana Filipovi} iz Novih Karlovaca i Marta Mun}an iz Bege~a, DE^AKE: Sofija Vujakovi},Belinda Popovi}, Andrijana Popovi}-^orda{ i Slavica [ajin iz Novog Sada, Nada Vrawkovi} iz Veternika, Monika Radatovi} iz Ba~kog Gradi{ta i Radoslava Opa~i} iz Novih Karlovaca.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Cvijetin Sava Maksimovi} (1942) u 11.45 ~asova, Radivoj Svetozara Nikolajevi} (1936) u 12.30, Petar Milana Vladeti} (1947) u 13.15, Vukosava Mike Nikoli} (1926) u 15.30, Er`ebet Andra{a Bodi (1925) u 16.15 i Milo{ Stanka \ur~in (1926) u 17 ~asova.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

Gimnazijalka Awa Repar najboqa

Odobren novac za Svetosavsku ulicu i ulaz u Kikindu od Ba{aida do NIS-ove benzinske pumpe.

Osim pomenutog, Kikin|ane }e obradovati i informacija da su odobrena sredstva za kompletno asfaltirawe jedne od najfrekventnijih ulica u gradu, Svetosavske – ka`e ^olak.

Iz Fonda za kapitalna ulagawa Kikindi je nedavno odobreno 70 miliona dinara za zavr{etak nove Industrijske zone, kod @AK-ovog stadiona. Sredstva }e biti ulo`ena u infrastrukturu odnosno dovo|ewe gasa, struje, vode, fekalne kanalizacije. Ovih dana trebalo bi da zapo~ne i ure|ewe industrijske zone kod raskrsnice puteva Ba{aid - Novo Milo{evo. U toku je rekonstrukcija „Tere” na pogonu Tre}e fabrike „Toze Markovi}”, a o~ekuje se i zavr{etak radova u Osnovnoj {koli „Sveti Sava” u kojoj se nadogra|uju nove u~ionionice.

U toku je tender za izgradwu novog puta od I|o{a do mosta na Tisi kod Ade. A. \.

EKSPRESNA I EFIKASNA SEDNICA SO BE^EJ

Preina~ena Odluka o kreditnom zadu`ivawu BE^EJ: Ju~era{wa sednica Skup{tine op{tine Be~ej je, posle du`eg vremena, bila i ekspresna i efikasna. Istina, to je bilo i nagove{teno, jer je dnevni red brojao devet ta~aka, od kojih je samo jedna pobudila ne{to ve}e interesovawe.

- Na jednoj od ranijih sednica lokalnog parlamenta doneta je odluka o dugoro~nom kreditnom zadu`ivawu u iznosu od 120 miliona dinara i da se ta sredstva koriste za kapitalna ulagawa namewena za unapre|ewe funkcionisawa komunalne infrastrukture i geotermalne bu{otine. Po{to smo odlukom Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine 28. maja dobili 40 miliona dinara za geotermalnu bu{otinu, smatramo da bi prethodnu odluku o dugoro~nom zadu`ivawu trebalo preina~iti, pa predla`emo da se ta sredstva koriste za druge namene: za izradu i realizaciju urbanisti~ko-tehni~kih projekata i11 planova detaqne regulacije, rekonstrukciju magistralnog to-

plovoda u Ulici Milo{e Crwanskog, unapre|ewe funkcionisawa javnih ustanova i komunalne infrastrukture na teritoriji cele op{tine, kao i za realizaciju IPA projekta prekograni~ne saradwe Srbija – Ma|arska za rekonstrukciju zgrade biblioteke u Ba~kom Petrovom Selu, uz napomenu da }e nam se 75.000 evra iz ove posledwe investicije, po zavr{etku radova, vratiti - obrazlo`io je razlog imene Odluke o dugoro~nom zadu`ivawu ~lan be~ejskog Op{tinskog ve}a Du{an Radivojevi}.

Predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi je dopunio ovu informaciju time {to je naglasio da }e od kreditnog iznosa na raspolagawu biti izme|u 80 i 85 miliona dinara, po{to su ostatak kamatna zadu`ewa. Istovremeno, saop{tio je odbornicima da }e na narednoj sednici lokalnog parlamenta biti prezentiran ta~an iznos za svaku namenu.

V. Jankov

SOMBOR: Ve} tradicionalno, osmu godinu za redom, somborska lokalna samouprava je ju~e postavila na pijedestal najboqe u~enike zavr{nih razreda svih osnovnih i sredwih {kola u gradu i okolini, prire|uju}i sve~ani prijem za u~enike generacije. Svojim rezultatima titula najboqe me|u najboqima ove godine zavr{ila je u rukama maturankiwe prirodnomatemati~kog smera somborske Gimnazije „Veqko Petrovi}” Awe Repar sa kojom }e u septembru, nakon upisivawa `eqenog fakulteta, Grad Sombor zakqu~iti ugovor o stipendirawu, koji je makar do sada podrazumevao finansirawe wenog redovnog studirawa mese~nim iznosom polovine prose~ne srpske zarade. Da se znawe ceni, pa

makar i simboli~nim gestovima kao {to je sve~ani prijem za u~enike generacije uprili~en u Velikoj sali Skup{tine Grada i pozdravnog i ~estitarskog slova somborskog gradona~elnika Nemawe Deli}a, tradicionalno je dokazala i skromna nov~ana nagrada najboqim maturantima sredwih {kola u visini od 10.000 dinara, kao i desetodnevno letovawe u Ma|arskoj za najboqe |ake zavr{nog razreda osnovnih {kola. Po ustaqenom obi~aju najboqi me|u osmacima }e, pored posete Budimpe{ti, najve}i deo vremena u susednoj Ma|arskoj provesti na Balatonskom jezeru dru`e}u se sa u~enicima, svojim vr{wacima, iz zemaqa regiona.

M. M}

Najboqi somborski u~enici

KAMIONI IZAZVALI NOVI INCIDENT U NASEQU [UMICE

Plafon `eni pao na glavu ZREWANIN: Nevoqe me{tana Prvomajske i Ulice 6. maja u zrewaninskom nasequ [umice nastavqaju se i ovih dana zbog teretnog saobra}aja koji se odvija uzanim i za to nepredvi|enim kolovozima. Posledwi incident dogodio se u ponedeqak, oko podneva, kada se na glavu Verice Stankov, `iteqke Ulice 6. maja 54, sru~io deo plafona u dnevnoj sobi. Isti slu~aj zabele`en je nekoliko sati ranije i u ku}i sa rednim brojem 20. Ovim su jo{ jednom potvr|ene re~i stanara koji godinama unazad upozoravaju da kamioni uni{tavaju wihove ku}e i instalacije, ugro`avaju im bezbednost i stvaraju nesnosnu buku. Odmah posle ovonedeqnog nemilog doga|aja `iteqi su se spontano okupili i na petnae-

sada su je ve} renovirali nekoliko puta, a {tetu im niko nikada nije nadoknadio.

- Samo pro{le godine {teta je iznosila 750.000 dinara.

Moja godi{wa plata je 250.000 dinara, {to zna~i da tri godine treba da radim samo da bih renovirao ku}u, ni{ta da ne jedem za to vreme.

Ako gradu ne treba ovaj deo, neka otkupi na{e ku}e i sru{i ih. Vi{e ne mogu da di`em bankarske kredite da bih popravqao stambeni objekat – ukqu~uje se u pri~u Veri~in suprug Dragi Stankov.

Ka`u da su no}u izlo`eni nesnosnoj buci. Ne bi li do~arali kakav je to ose}aj, dodaju da im teretwaci tutwe samo nekoliko metara od

Verica Stankov

Nedavno je kom{ijin automobil presekao na pola. To je za neverovati! Pro{le godine je {leper sleteo sa puta i udario u pekaru. Jedanput je i otpao rezervoar sa kamiona i udario u ku}u – nabraja Dragi neke od incidenata.

On se obratio za pomo} potpredsednici Skup{tine Srbije i advokatu Juditi Popovi} koja je na pro{lonedeqnoj konferenciji za novinare kazala da je sve ovo posledica nezavr{ene obilaznice oko grada. Popovi}eva je naglasila da su pomenute ulice udaqene na svega nekoliko kilometara od centra grada, a da su postale

Novac namewen Op{tini i obdani{tu davina s obzirom na to da zgrada proki{wava. Pred{kolskoj ustanovi „Dragoqub Udicki” bi}e upla}eno 2,7 miliona dinara za izradu glavnih projekata sanacije i adaptacije objekata, radi pove}awa energetske efikasnosti i za{tite `ivotne sredine. ^itav posao, kojim je obuhva}ena kompletna rekonstrukcija i adaptacija grejawa u svih 18 objekata Pred{kolske ustanove, neophodno je oko 70 miliona dinara.

- Nakon izrade projekta, zapo~e}e realizacija – objasnio je direktor Pred{kolske ustanove „Dragoqub Udicki” Milo{ Pejakov. – Predvi|ena je zamena PVC stolarije, kotlova, instalacija za grejawe i postavqawe novih grejnih tela prema standardima koji va`e u Evropskoj uniji. Upravo sa dokumentacijom koja podrazumeva izradu projekta, uspe}emo da konkuri{emo za sredstva da se projekat i realizuje.

Du{ko Radakovi} je najavio da }e Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu raspisati do kraja godine jo{ dva ovakva konkursa.

A. \.

Koncert duhovne muzike NOVI BE^EJ: Hor Beodre i Karlova „Ehos”, sa~iwava dvadesetak ~lanova, a me|u wima je i stare{ina pravoslavne crkve Sv.Arhangela Gavrila u Novom Milo{evu Dragan Budak. Horom diriguje mlada dirigentkiwa Karolina Duda{.

Svoj drugi javni nastup, sa odabranim pesmama pravoslavne, katoli~ke i crn~ke duhovne muzike, Hor „Ehos” je priredio pred stotinak poklonika ove vrste muzike u akusti~nom prostoru Rimokatoli~ke crkve Sv. Klare u Novom Be~eju.

M. K.

Dragi Stankov

stak minuta blokirali ulicu 6. maja, izra`avaju}i protest i tra`e}i od nadle`nih da u najkra}em roku preduzmu ne{to kako bi se zaustavila wihova daqa agonija. Novi protest zakazan je za petak, u 16 sati.

- Sedela sam za stolom i iznenada se deo plafona sru~io meni na glavu. Nije padao komad po komad, ve} sve odjednom. Na stolu je bilo dva – tri kilograma mase sa plafona. Zadobila sam lake telesne povrede, o ~emu svedo~e i lekarski nalazi – ispri~ala je ju~e za „Dnevnik” Verica Stankov.

Ovo nije prvi put da se porodici Stankov obru{ava ku}a. Do

Saobra}ajni teror Gradski odbor Liberalno demokratske partije u Zrewaninu, reaguju}i na sve glasnije `albe, saop{tio je da su gra|ani predugo trpeli svojevrsni saobra}ajni teror i da je krajwe vreme da gradska vlast ne{to u~ini tim povodom. „Pozivamo gra|ane koji `ive u najugro`enijim delovima grada da ne toleri{u vi{e neodgovornost lokalne vlasti, ve} da se sami za{tite od saobra}ajnog terora. Me{tani Prvomajske i Ulice 6. maja moraju da se organizuju i zaustave saobra}ajni haos koji ugro`ava wihova fundamentalana prava”, ka`e se u saop{tewu LDP. glave. A posebna pri~a je ugro`avawe bezbednosti.

- De{ava se da kamion stane na {aht koji posle toga izleti.

~vori{te kompletnog teretnog saobra}aja koji se ne odvija autoputem. @. Balaban

Prilago|avawe tr`i{tu kqu~ uspeha SUBOTICA: Uprkos ~iwenici da se danas gotovo svako drugo preduze}e u Srbiji suo~ava sa padom potra`we, a da svako tre}e ima probleme oko naplate potra`ivawa, vi{e od 50 odsto malih i sredwih preduze}a (MSP) u na{oj zemqi ipak planira da u narednom periodu nastavi sa investicijama u razvoj svog poslovawa i otvarawe novih radnih mesta - istakao je regionalni direktor Prokredit banke Ranko Makivi}, na seminaru namewenom predstavnicima MSP koji je Prokredit banka ju~e organizovala u Suboti-

VESTI Bez prepreka za kolica SUBOTICA: Na zahtev Dru{tva za cerebralnu i de~ju paralizu Severnoba~kog okruga JKP „« Parking»” izgradio je kod N « ove op{tine» rampu za osobe koje su vezana za invalidska kolica. Tim povodom portparol JKP-a „« Parking”» Aleksandar Vitkovi} rekao je da je ovo jedna od akcija u kojima ovo preduze}e izlazi u susret invalidima. Sekretar Dru{tva za cerebralnu i de~ju paralizu Piro{ka Sabo istakla je da su potrebe hendikepiranih osoba ~esto do sada bile zaobila`ene prilikom dono{ewa planova izgradwe pristupa odre|enim objektima.

Izgradwa rampe stajala 120.000 dinara.

Z. R.

Amaterske dru`ine sti`u u Kulu

KIKINDI OD IGARA NA SRE]U PRIPALO 5,7 MILIONA DINARA

KIKINDA: Kikindskoj op{tini od igara na sre}i pripalo je 5,7 miliona dinara, a re{ewe o dodeli sredstava predsedniku Op{tine Kikinda Iliji Vojinovi}u uru~io je dr`avni sekretar ministarstvca za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Du{ko Radakovi}. Kikindska lokalna samouprava u~estvovala je na konkursu Ministarstva s nekoliko projekata. Za rekonstrukciju zgrade Skup{tine op{tine odobrena su tri miliona dinara. Za rekonstrukciju zgrade je u stvari potrebno je 17 miliona dinara, Javna nabavka za odabir izvo|a~a radova je u toku, a bi}e ukqu~eni i predstavnici Me|uop{tinskog zavoda za za{titu spomenika kulture u Subotici. Deo sredstava za ure|ewe zgrade bi}e izdvojen i iz buxeta lokalne samouprave, a o~ekuje se i iz drugih izvora. Radovi }e se izvoditi fazno, a prvi poslovi mogli bi zapo~eti tokom jula. Ispred zgrade Skup{tine op{tine trenutno je postavqena skela, radi bezbednosti gra|ana, jer fasada otpada, a najve}i problemi nastali su zbog obilnih pa-

11

NAGRA\ENI SOMBORSKI \ACI GENERACIJE

U KIKINDSKOJ OP[TINI REKONSTRUI[U SE SAOBRA]AJNICE

KIKINDA: U kikindskoj op{tini u toku je rekonstrukcija ulice @arka Zrewanina u Ba{aidu. Zavr{etak adaptacije ove ulice ujedno je i zavr{etak rekonstrukcije 17 ulica u Ba{aidu, Kikindi, Mokrinu, I|o{u i Novim Kozarcima. Ovi poslovi vredni su 139 miliona dinara i finansirani su iz Fonda za kapitalna ulagawa Autonomne pokrajine Vojvodine. Posao u Ba{aidu bi}e zavr{en za nekoliko dana, rekao je prilikom posete gradili{tu ~lan op{tinkog ve}a zadu`en za investicije i komunalnu delatnost Branislav ^olak.

- Gra|evinska operativa u Ba{aidu nakon zavr{etka ovog posla bi}e preseqena u ulicu @ivka Mi{keqina, radi zavr{etka rekonstrukcije i u toj ulici. Do sada je novac ulo`en u rekonstrukciju kru`nog toka u Novim Kozarcima, prilazne puteve u I|o{u i asfaltirawe pojedinih ulica u Kikindi. Tako|e je ovim sredstvima ura|en

sreda16.jun2010.

ci. - Svesni smo ~iwenice da su privredi Srbije neophodni br`i rast i ve}i izvoz. Deo odgovora na pitawe kako to i ostvariti le`i upravo u poslovawu malih i sredwih preduze}a, odnosno wihovoj spremnosti da se prilago|avaju novim tr`i{nim okolnostima.

Nakon seminara u Beogradu, Ni{u i ju~era{weg seminara u Subotici, sli~na predavawa }e biti organizovana i u Novom Sadu i Kragujevcu.

H. V.

KULA: U petak, 18. juna u Kuli }e biti sve~ano otvoren 52. Festival Amaterskih Pozori{ta Srbije. U~estvuje osam najboqih amaterskih predstava, od kojih }e jedna poneti titulu najboqe u dr`avi.

Tokom osam dana Festivala, kulska publika }e imati prilike da vidi slede}e predstave: „Ko~ije qubavi” Dramski studio „Lu~a” iz Kru{~i}a, „San letwe no}i” Pozori{ta „Masuka” iz Velike Plane, „Kad viju prole}ni vetrovi” SKUD-a „Heroj Janko ^melnik”, pozori{ta VHV i Centra za kulturu iz Stare Pazove, „Virus” Amaterskog pozori{ta iz ]i}evca, „Lepe o~i, ru`ne slike” Kamerne scene „Miroslav Anti}” iz Sente, „Pazarni dan” Pozori{ta „Ra{a Plaovi}” iz Uba, „Paklena pomoranxa” Pozor{ne trupe „Teatar 5” iz Beograda, „Mre{}ewe {arana” Amaterskog pozori{ta iz Aleksinca. Gost festivala bi}e ansambl Doma kulture „Radomir Popovi}” iz Kosovske Kamenice „Ranilug” i Srpsko pozori{te koje }e izvesti predstavu „Hamlet od dowo Morav~e”. Tokom festivala, u Galeriji Kulturnog centra u Kuli bi}e postavqena izlo`ba slikara Dragana Stojkova, a u okviru prate}eg programa bi}e organizovane kwi`evne ve~eri povodom obele`avawa 100. godina od ro|ewa Me{e Selimovi}a i 150 godina od ro|ewa A.P. ^ehova. Festival tradicionalno organuzuju Savez amatera Srbije i Kulturno-prosvetna zajednica Kula, a finansijsku podr{ku pru`ili su Op{tina Kula i Ministarstvo kulture republike Srbije.

N. P.

12

CRNA HRONIKA

sreda16.jun2010.

DNEVNIK

U VI[EM SUDU U SREMSKOJ MITROVICI OSU\EN LASLO TOT IZ NERADINA, KOD IRIGA

Za poku{aj ubistva sina 12 godina robije U Vi{em sudu u Sremskoj Mitrovici, pred pretresnim ve}em Igora Bursa}a, Laslo Tot (62) iz Neradina, kod Iriga, osu|en je na jedinstvenu kaznu zatvora od 12 godina i tri meseca, a izre~ena mu je i mera obaveznog le~ewa od alkoholizma.

Tot je progla{en krivim jer je poku{ao da ubije svog sina Lasla Tota (34) u porodi~noj ku}i u Neradinu, zbog ~ega je osu|en na 12 godina zatvora. Me|utim, po{to je u Op{tinskom sudu u Rumi 2004. godine, zbog nasiqa u porodici, osu|en na pet meseci zatvora uslovno na dve godine, tako|e zbog maltretirawa sina, uslovna osuda mu je opozvana, te mu je izre~ena pomenuta jedinstvena zatvorska kazna.

Tokom glavnog pretresa Krivi~no ve}e je utvrdilo da je osu|eni 17. septembra 2009. godine u porodi~noj ku}i u Neradinu, u pijanom stawu i nakon sva|e sa sinom, dograbio no` se~iva dugog 16 centimetara i wime sinu pro-

@ivot s wim bio je pakao

Laslo Tot mla|i

– Nemam stalan posao, oduvek sam `iveo od fizi~kih poslova, a sada ne mogu da ih radim jer su mi izvadili jedan bubreg. @ivim sam, a moram da zaradim za `ivot. Kako? Idem i daqe u nadnice jer moram nekako da pre`ivim. Sada plevim jabuke, to nije tako fizi~ki naporno, jedino ne smem da pijem mnogo te~nosti, da ne opteretim bubreg koji mi je ostao, a na ovoj vru}ini to ba{ i nije tako lako – ispri~ao nam je Laslo Tot mla|i.

On ka`e da se jo{ kao dete se}a preke naravi svog oca, da je fizi~ki zlostavqao wegovu majku, koja je morala da pobegne od Lasla starijeg.

– Nije mi lako {to sam sam, ali, `ivot s wim je bio pakao. Stalno pijan, maltretirao me je, uzimao novac koji mukom zaradim. Kao da sam se probudio iz ru`nog sna – okre}e Laslo glavu u stranu da mu ne vidimo suze u o~ima.

bio bubreg. Te{ko povre|eni Laslo hitno je preba~en u Klini~ki centar u

Novi Sad, gde su mu lekari izvadili bubreg, pa je ostao do`ivotni invalid.

Ku}a u Neradinu u kojoj je otac napao sina

Osu|eni Tot je ve} bio iza re{etaka sremskomitrova~kog zatvora po{to je 1989. godine osu|en na osam godina robije zbog ubistva ro|enog brata.

Foto: S. Bojevi}

Nakon izricawa nove presude Tot je vra}en u }eliju u kojoj je od 18. septembra 2009. godine.

S. Bojevi}

U AKCIJI VO\ENOJ IZ NOVOG SADA RAZBIJEN NARKOKLAN

Zapleweno 15,5 kila heroina, sedam uhap{enih U PARAGOVU, NA PADINI FRU[KE GORE

Prona|ene qudske kosti Razbacane qudske kosti prona|ene su prekju~e na padini Fru{ke gore u Paragovu kod Novog Sada. Na licu mesta zate~ena je i {arena tkanina koja podse}a na `ensku haqinu.

Policija je obavila uvi|aj, a kosti su prenete u Zavod za sudsku medicinu, gde je utvr|eno da uzrok smrti nije nasilan. Istraga je u toku, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

U SUBOTICI

Izgoreo u po`aru U po`aru koji je izbio u ~etiri ~asa u no}i izme|u ponedeqka i utorka `ivot izgubio Ilija ].

(81) iz Subotice.

U po`aru, do kojeg je do{lo usled nepa`we, izgoreo je deo poku}stva jednosobnog stana u kojem

je Ilija ]. `iveo, navodi se u saop{tewu. Uvi|aj na licu mesta izvr{ili su policijski slu`benici Policijske uprave u Subotici i odeqewa za vanredne situacije u Subotici.

A. A.

NEZGODA NA PUTU MELENCI–KUMANE

Uleteo autom u kanal Protiv Artura T. (57) iz Temerina zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podnelo je optu`ni predlog kojim mu se stavqa na teret da je po~inio te{ko krivi~no delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja.

Artur je 8. oktobra 2009. godine, oko 19.40 sati, automobilom „ford eskort“ i{ao magistralnim putem iz pravca Melenaca prema Kumanama. Kretao se nedozvoqenom brzinom od 95 kilometara na ~as, pa je u jednom trenutku izgubio kontrolu nad vozilom, si{ao s kolovoza i uleteo u odvodni kanal. Po{to se auto prevrnuo na krov, te`e telesne povrede tom prilikom su zadobili saputnici Laslo T. i Katalin T. @. B. DVOJICA ZREWANINACA OSUMWI^ENA ZA LOPOVLUK

Policija ih uhvatila na delu

Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Zrewaninaca Nenada V. (28) i Lasla R. (49), a oni se sumwi~e da su poku{ali da po~ine te{ku kra|u.

Po navodima Tu`ila{tva, wih dvojica su 31. maja ove godine, oko tri sata posle pono}i, do{li do ku}e R. D., za koga su ~uli da ima vredne stvari. Stavili su gumene rukavice, dok se Nenad V. maskirao i „fantomkom“. Osumwi~eni lopovi zatim su presko~ili zid visine oko 1,5 metara i u{li u ku}u. Laslo R. je poneo pajser, ali s obzirom na to da su vrata bila otkqu~ana, nije ga upotrebio. Kradqivci nisu uspeli da ku}u napuste s plenom, po{to ih je u lopovluku zatekla policija.

Po re{ewu istra`nog sudije zrewaninskog Osnovnog suda, oni su u pritvoru od 31. maja. @. B.

Sedmo~lana kriminalna grupa, sa [erifom M. (1960) iz Novog Pazara na ~elu, ju~e je, uz zaplenu 15,5 kilograma heroina, uhap{ena na podru~ju tog grada, Sjenice i Prijepoqa nakon vi{emese~ne sinhronizovane akcije Uprave grani~ne policije, policijskih uprava Novog Sada, Novog Pazara, Kraqeva i u saradwi s Tu`ila{tvom za organizovani kriminal.

Ova organizovana kriminalna grupa tereti se da je nabavqala heroin iz Turske i distribuirala ga na podru~je Srbije i po zemqama Zapadne Evrope. Do sada je utvr|eno da je [erif M. na ime nabavke heroina u Tursku prebacio vi{e od milion evra, saop{tio je ju~e Biro MUP-a za informisawe.

Kako “Dnevnik” nezvani~no saznaje iz pouzdanih izvora bliskih istrazi, jo{ preksino} oko 21 sat u okolini Novog Pazara stavqena je ta~ka na operativne obrade u akciji “Pazar”. U veoma dobro osmi{qenoj akciji, kojom je rukovo|eno iz Novog Sada, u automo-

Foto: M. Vuja~i}

Zaobilazili Vojvodinu Operativci iz Novog Sada dobili su podatke o poslovima ove grupe s drogom pre oko godinu dana i tada je po~elo pra}ewe. Ipak, ova pra}ena lica iz kriminalnog miqa nisu boravila u Novom Sadu. S obzirom na to da su dileri iz Novog Pazara, iz epicentra tog biznisa, pratilo se da droga ne stigne do glavnog grada Vojvodine.

Do{lo se do saznawa da oni zaobilaze Novi Sad, a da zapravo roba ide za beogradsko tr`i{te i daqe prema Bosni i Crnoj Gori i potom se transportuje i prema Zapadnoj Evropi. bilu “reno laguna” beogradskih registarskih oznaka, nakon kra}eg bekstva, uhap{eni su Danijel \. (1975) iz Beograda i wegov sugra|anin Nenad M. (1984), kojima

se pripisuje da su u rolnama sirove ko`e sakrili 15.520 grama heroina.

Istovremeno na vi{e lokacija uhap{eni su jo{ Rudi G. (1961) iz

TRAGEDIJA KOD ADA[EVACA

Poginuo obele`avaju}i autoput Radnik „Sremputa“ iz Rume Dragan Repaji} (52) poginuo je na radnom mestu dok je radnom ma{inom obele`avao sredwu i brzu traku na autoputu Beograd–[id, kod Ada{evaca, a pomo}ni radnik na ma{ini Dalibor [lat (27) iz Hrtkovaca zadobio je te{ke telesne povrede i prevezen je u Op{tu bolnicu u Sremskoj Mitrovici, gde je zadr`an na le~ewu.

Do ove te{ke nesre}e do{lo je u ponedeqak oko 13.30 ~asova, kada je Radi{a N. (76) iz Zemuna svojim putni~kim vozilom, iz za sada ne-

poznatih razloga, naleteo na ma{inu za izvla~ewe linija na autoputu, na kojoj su radila dvojica radnika. Od siline udara prevrnuli su se i radna ma{ina i putni~ki automobil.

Za smrtno stradalog Dragana Repaji}a i te{ko povre|enog Dalibora [lata u kadrovskoj slu`bi „Sremputa“ ka`u da je re~ o vrednim radnicima, da je Repaji} iskusan putar, da je te poslove obavqao ve} tri decenije, da su radna ma{ina i podru~je gde su radili Repaji} i [lat bili propi-

sno obele`eni znakovima koji voza~e upozoravaju na to da se na autoputu obavqaju radovi. Dragan je iza sebe ostavio suprugu, sina i k}er.

Uzrok ove nesre}e sa smrtnim posledicama utvrdi}e istra`ni organi. Na mestu tragedije uvi|aj su obavili istra`ni sudija Osnovnog suda iz Sremske Mitrovice, zamenik osnovnog javnog tu`ioca i policijski slu`benici Policijske uprave iz Sremske Mitrovice.

S. B.

HAP[EWE U JAGODINI

S dve bombe kod direktora Jovan S. (53) iz sela Majur kod Jagodine uhap{en jer je naoru`an s dve ru~ne bombe u{ao u kancelariju direktora firme “Por Verner i Veber” u Jagodini, i zahtevao od wega da “prenese prete}u poruku poslovo|i te firme”, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Jagodini.

Jovanu S. je odre|ena mera policijskog zadr`avawa do 48 sati, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo ugro`avawa sigurnosti. On }e biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Jagodini, stoji u saop{tewu.

(Tanjug)

Prijepoqa, Salem [. (1961) i Admir K. (1979) iz Novog Pazara, i Emir L. (1977) iz Sjenice.

Odre|eno im je policijsko zadr`avawe. Oni su ju~e pre podne pod jakim obezbe|ewem policije i @andarmerije transportovani u Beograd. Danas }e biti privedeni s krivi~nim prijavama za nedozvoqenu proizvodwu, dr`awe i stavqawe u promet opojnih droga i saslu{ani u Istra`nom odeqewu.

Policija traga jo{ za Mersadom Q. (1961), Mersadom F. (1966) ]amilom M. (1962) iz Novog Pazara i crnogorskim dr`avqaninom iz Ro`aja Safetom M. (1964).

Hronolo{ki, po~etak razbijawa klana otpo~eo je 25. novembra pro{le godine, akcijom u kojoj su u Beogradu uhap{eni vi{estruki povratnici Zahid S., zvani Mik{a (1952) iz Zemuna, Tomislav S., zvani Popara (1951) iz Beograda i Mirjana M. (1984) iz Beograda.

Oni su u “volvou” beogradskih registaraskih oznaka uhap{eni po povratku iz Novog Pazara gde su, po prijavi, preuzeli pola kilograma heroina i kilogram paracetamola. Zahid je, navodno, tom prilikom koristio falsifikovana dokumenta hrvatskog dr`avqanina Osmana H. Tri nedeqe kasnije, 12. decembra 2009. u drugoj akciji li{ena je slobode Dragica S. (1979) iz Barajeva kod Beograda. Ona se tereti da je iz Sarajeva dopremila autobusom do Novog Pazara 3.149 grama heroina. Uhap{ena je u trenutku kada je, po krivi~noj prijavi, Sadiku M. (1976) iz Novog Pazara i wegovom sugra|aninu Senadu F. (1988) predala torbu s drogom koji su ovi stavili u xip “micubi{i pajero” novopazarskih registarskih oznaka. Protiv ovih {est osoba zapo~et je postupak i one su iza re{etaka.

U policiji tvrde da je hap{ewem pomenutih 13 lica razbijena jedna od najja~ih kriminalnih grupa, ~iji su pipci od Srbije, preko zemaqa u okru`ewu, dopirali do Zapadne Evrope. Ina~e, ova narkoorganizacija bila je odli~no organizovana i hijerarhijski ustrojena.

Procewuje se da je ova akcija nanela veliki potres veoma zna~ajnom centru narkomafije u Novom Pazaru M. Vuja~i}

VE]E ZA RATNE ZLO^INE APELACIONOG SUDA U BEOGRADU

Potvr|ena presuda trojici „{korpiona” Ve}e za ratne zlo~ine Apelacionog suda u Beogradu potvrdilo je ju~e presudu nekada{weg Okru`nog suda kojom su dvojica ~lanova “[korpiona” osu|ena na kazne zatvora od po 20 godina, a jedan na 15 godina zatvora, saop{teno je iz Apelacionog suda.

Ve}e za ratne zlo~ine potvrdilo je presudu Draganu Medi}u i Draganu Borojevi}u koji su osu|eni na kazne zatvora od 20 godina i Miodragu [olaji, koji je osu|en na 15 godina robije zbog krivi~nog dela ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva.

Okrivqenom @eqku \uki}u ukinuta je prvostepena presuda, predmet je vra}en prvostepenom sudu na ponovno su|ewe, a pritvor mu je produ-

`en do daqe odluke prvostepenog suda.

Okrivqeni Medi}, Borojevi}, [olaja i \uki} progla{eni su krivim {to su za vreme bombardovawa tada{we SRJ i oru`anog sukoba vojnih i policijskih snaga s takozvanom Oslobodila~kom vojskom Kosova kao pripadnici jedinice “[korpioni” kr{ili pravila me|unarodnog prava.

Oni su, kako je navedeno, po dolasku u Podujevo 28. marta 1999. godine i razme{taja pripadnika te jedinice po ku}ama, u dvori{tu ku}e porodice G. ispalili vi{e projektila u grupu civila, `ena i dece albanske nacionalnosti i usmrtili ~etrnaestoro, od kojih su sedam bili maloletni.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda16.jun2010.

13

PRESU\ENO DVOJICI MLADI]A IZ ZREWANINA

Po tri godine za razbojni{tvo

Ve}e Vi{eg suda u Zrewaninu, kojim je predsedavao sudija Ile{ Bako{, donelo je prvostepenu presudu kojom su Elvis Demovi} (27) i Rexep [a}iri (21), obojica iz Zrewanina, ogla{eni krivim za po~iweno krivi~no delo razbojni{tva. Wima su izre~ene kazne zatvora od po tri godine.

Kako je u sudskom postupku utvr|eno, Demovi} i [a}iri su 12. novembra 2007. godine, od 19 do 20 ~asova, u Zrewaninu, na Lazareva~kom drumu, po prethodnom dogovoru a u nameri da pribave protivpravnu imovinsku korist, presreli i zaustavili D. ^. koji je upravqao biciklom. Oni su najpre zatra`ili cigaretu, a kada je D. ^. odgovorio da nema, nasrnuli su na wega i po~eli da ga udaraju rukama i

nogama u glavu i telo. Nakon {to je usled udaraca `rtva pala na tlo, Demovi} i [a}iri su nastavili da je udaraju i {utiraju, pa je D. ^. zadobio te{ke telesne povrede u vidu preloma dva rebra, kao i vi{e lak{ih povreda.

Dok je izudarani biciklista le`ao na tlu, Demovi} i [a}iri su ga izxeparili i uzeli mu 1.500 dinara i mobilni telefon marke “nokija”. Telefon su kasnije prodali sugra|aninu Z. E. Prilikom odmeravawa vrste i visine krivi~ne sankcije sud je kao ote`avaju}u okolnost cenio raniju osu|ivanost Demovi}a i [a}irija, a kao olak{avaju}u relativnu mladost. Za ovo krivi~no delo, ina~e, predvi|ena je kazna zatvora u trajawu od tri do 15 godina. @. B.

KRISTIJAN GOLUBOVI] JU^E U SVOJOJ ODBRANI TVRDIO DA NEMA NIKAKVE VEZE S DROGOM

Golubovi}: Ja sam kao Robin Hud – Ja sam fanati~ni protivnik narkomanije. Droga koja se pomiwe u optu`nici nije moja i nemam ni{ta s wom – kazao je ju~e Kristijan Golubovi}, negiraju}i navode optu`nice Vi{eg tu`ila{tva u Beogradu koja ga kao organizatora peto~lane grupe tereti za ilegalni promet narkotika na liniji Novi Pazar – Beograd od avgusta 2009. do sredine januara ove godine.

U odbrani pred Vi{im sudom u Beogradu prvooptu`eni Golubovi} je odbacio optu`be, tvrde}i da nema nikakve veze s drogom i da nije kao Darko [ari}, ve} da se, naprotiv, kao sportista ultimat fajta i protivnik droge, borio protiv narkomanije.

– Reklamirao sam se kao najve}i protivnik tog zla, pa zar mislite da bih, da sam neki narkobos, na taj na~in privla~io mu{terije? – rekao je Golubovi}.

Navode}i da je svakodnevno razmewivao ogroman broj mejlova u kojima je mlade savetovao da vode zdrav `ivot, Golubovi} je

jama. On mi je rekao: “Krile, ti }e{ biti slu{an do kraja `ivota, da ode{ u manastir, da se pomanastiri{, oni }e te slu{ati“ – rekao je Golubovi}.

Optu`eni je ispri~ao da mu je 13. januara ove godine, tri dana pre hap{ewa, toliko detaqno pretresen stan da je „li~io na Bejrut“, ali da policajci nisu na{li ni{ta sumwivo, zbog ~ega su bili veoma quti.

– Ja sam filatelista, skupqam marke, i oni su ih sve rasturili po gara`i, a nisu na{li kesu doti~nog gospodina u kojoj je bila wegova drowava jakna, neka vagica i te folije {to narkomani pu{e tu |ubrad – rekao je Golubovi}, pokazuju}i na optu`enog Ferata Skenderovskog.

Na su|ewu po~etkom ovog meseca Skenderovski je o sebi rekao da se drogirao tro{e}i dnevno i po sedam grama heroina te da je wegovo i 120 grama droge koju je policija prona{la 16. januara prilikom pretresa i da niko drugi nema nikave veze s tim.

Kristijan Golubovi}

istakao i da je „kao Robin Hud“ pomagao gotovo svakom ko bi mu se obratio ako je u tom trenutku imao mogu}nosti.

– Za{to policija nije zaplenila moj laptop? Jer da jesu, videli bi da sam dnevno dobijao izme|u 200 i 400 mejlova iz celog sveta. U wima savetujem de~icu ne samo da se ne drogiraju ve} i da ne pu{e. ^uo sam da me je policija pratila ~etiri-pet meseci. Pa zar je mogu}e da su mi dozvolili da za to vreme trujem narod po Beogradu? – zapitao je optu`eni.

Kristijan Golubovi}, koji je u protekloj deceniji hap{en u Gr~koj i Srbiji, a 2009. godine je iza{ao iz zatvora nakon {to je odslu`io ~etvorogodi{wu kaznu zbog krivi~nog dela iznude, ju~e je u odbrani, pored ostalog, kazao da zna da BIA radi tako {to "ulaze u genezu li~nosti".

– Imam nekoliko {kolskih drugova koji rade u BIA-i, a jedan od wih na telekomunikaci-

Skenderovski je objasnio da je samo okolnost da `ivi u istom nasequ u kojem i Golubovi} jedini razlog {to se poznaju.

Optu`ba Golubovi}u na teret stavqa i nedozvoqeno posedovawe pi{toqa, za koji on tvrdi da mu ga je kao zalogu zbog pozajmice od 200 evra, nekoliko meseci pre hap{ewa ostavio Marko Poqak.

– Ja nisam ni tra`io taj pi{toq, ve} mi ga je on bukvalno utrapio da ne pomislim da je jajara. To je trofejni pi{toq wegovog dede iz 1930. godine. Molio me je da ga ne prodam jer mu je to uspomena od dede, a do danas mi pare nije vratio – tvrdio je Golubovi}.

Optu`nicom su obuhva}eni i Golubovi}eva majka Milanka Golubovi}, Mirsad Fujaqki}, Ferat Skenderovski, Safet Ibrovi} i Uro{ Vukovi}. U istom postupku, ali iskqu~ivao po optu`bi za nezakonitu prodaju pi{toqa, sudi se i Marku Poqaku.

J. J.

Na ulicu samo uz pratwu

Policija na svakom koraku

„DNEVNIK” NA LICU MESTA U JABUKI, KOD PAN^EVA, UZAVRELE RASNE I NACIONALNE STRASTI

Upla{ene Rome ~uva policija No} posle hap{ewa petorice mladi}a iz Jabuke, osumwi~enih za izazivawe rasne i nacionalne mr`we, u delu sela u blizini Pan~eva u kojem `ive Romi protekla je mirno, a tokom ju~era{weg dana celo naseqe bilo je pod nezapam}enom policijskom opsadom. @iteqi vi{e romskih porodica nastawenih u Tami{koj i Prespanskoj ulici u Jabuki u posledwih nekoliko dana `alili su se da su posle hap{ewa wihovog maloletnog kom{ije B. J., kome se pripisuje ubistvo lokalnog tinejxera Dejana S., po~eli incidenti u wihovom kraju. I dok ve}ina Jabu~ana s kojima smo ju~e razgovarali smatra da ne postoji realna opasnost po wihove sugra|ane, navodno, me{tani su se okupqali u ulicama u kojima `iva Romi (tvrdi se da ih ima i po nekoliko stotina) i upu}ivali im pretwe.

U ku}i u kojoj je boravi{te osumwi~enog za ubistvo B. J. nema nikoga. Po saznawima do kojih je "Dnevnik" do{ao na licu mesta, ~lanovi wegove porodice su, kada su po~eli incidenti, jednostavno nestali. Kom{ije pri~aju da su se najverovatnije sklonili na neko sigurnije mesto, kao i da se nikome od tada nisu javili.

Ulaz u dvori{te je zatarabqen, a prozor na ku}i razbijen. U doga|ajima koje s jedne strane "jabuke razdora" nazivaju "protestom", a s druge "lin~om", razvaqena je i kapija wihovog kom{ije Dragoquba Jovanovskog.

– Ne znam ko je to uradio, niti sam mogao da vidim. Bili smo upla{eni i samo smo razmi{qali o tome kako da pobegnemo. Vikali su "Ubijte Cigane!" i "Hajde, iza|ite sada, p...e!" Ako je moj kom{ija ubio tog mladi}a, ili ako je uradio bilo {ta lo{e, neka odgovara i neka ga osude, ali ne znam za {ta smo svi mi ovde

krivi. Ne smemo ni do prodavnice da odemo, a deca nam ne idu u {kolu – ispri~ao je Jovanovski.

Gradska uprava nastavila je da {aqe hranu i pru`a medicinsku pomo} Romima koji iz straha ne izlaze iz svojih ku}a, dok i oni sami svedo~e da im je odre|eni broj kom{ija ponudio svoju pomo}. Zbog ovih incidenata u nedequ popodne uhap{ena su petorica

Tu`ila{tvo je predlo`ilo da se osumwi~enima odredi pritvor do 30 dana da ne bi uticali na svedoke i ponovili isto krivi~no delo.

– Apsolutno nema na~ina da bilo ko uti~e na nas da radimo svoj posao, i ne savetujem nikome da uzima pravdu u svoje ruke jer }e svako slede}i ko bude identifikovan da vr{i ovakva krivi~na dela biti procesuiran – izjavila je Gor-

Ku}a osumwi~enog za ubistvo sada je prazna

mladi}a iz Jabuke: Predrag S. (19), Marko S. (18), Dejan L. (27), Vladimir S. (24) i Sr|an B. (36), koji se terete da su, od 10. do 14. juna ove godine, zajedno s ve}im brojem nepoznatih osoba, na ~ijoj identifikaciji se radi, izazivali nerede i nacionalnu netrpeqivost prema Romima. Vi{e tu`ila{tvo u Pan~evu ju~e je podnelo zahtev sudu za pokretawe istrage protiv osumwi~ene petorke.

– Oni su s jo{ nekoliko stotina lica {etali ulicama sela u delu gde `ive Romi, uzvikivali pogrdne poruke i pretwe i kamenovali wihove ku}e – izjavila je tu`iteqka Gordana ^oli}.

Foto: B. Lu~i}

dana ^oli}, odgovoriv{i time na zahteve znatnog broja stanovnika Jabuke iznete preksino} na zboru u tom mestu gradona~elnici Vesni Martinovi} da osumwi~eni budu pu{teni da bi se situacija u selu smirila.

Policijska uprava u Pan~evu ranije je saop{tila da su oni "upotrebom fizi~ke snage, prinude, pretwom, kamenovawem, ugro`avawem sigurnosti, o{te}ewem tu|e stvari, raspirivali i izazivali versku i nacionalnu netrpeqivost prema pripadnicima romske nacionalnosti".

Me|utim, me{tani Jabuke s kojima smo razgovarali uglav-

Osuda nasiqa Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i osudio je ju~e napade na pripadnike romske zajednice u selu Jabuka kod Pan~eva.

Egere{i je u izjavi za javnost ocenio da {irewe rasne, verske i me|unacionalne mr`we nikako ne sme biti odgovor na zlo~in i da se takvim radwama, umesto rasvetqavawa zlo~ina i ka`wavawa po~inilaca, samo produbquje problem i stvara jaz me|u stanovnicima Jabuke.

Predsednik vojvo|anskog parlamenta je zatra`io da se {to pre zaustavi maltretirawe Roma, koje se, kako je naveo, sprovodi uz izgovor da je po~inilac zlo~ina u Jabuki Rom. "Ovaj slu~aj treba da re{avaju policija i Tu`ila{tvo jer je to u wihovoj nadle`nosti. Stanovnici sela Jabuka svakako imaju pravo da izraze svoje nezadovoqstvo i zabrinutost jer se u wihovoj neposrednoj blizini dogodilo ubistvo, ali zbog toga nikako ne smeju biti maltretirani ostali ~lanovi zajednice koji s konkretnim slu~ajem nemaju nikakve veze", rekao je Egere{i.

Gradona~elnica Pan~eva Vesna Martinovi} i predsednik Skup{tine grada Tigran Ki{ ju~e su osudili aktuelna de{avawa u selu Jabuka i apelovali da se odmah prekine daqe raspirivawe nacionalne i verske mr`we.

"Smatramo da niko nema pravo da uzima vlast u svoje ruke. To pravo nema ni po~inilac zlo~ina, koji }e odgovarati u skladu sa zakonom, ali to pravo nemaju ni porodice ni prijateqi `rtve. Niko nije iznad zakona i niko nema pravo da odlu~uje o tome ko je podoban za `ivot u nekom mestu, a ko ne", ka`e se u saop{tewu iz kabineta gradona~elnice Pan~eva.

"Apelujemo na sve u Jabuki da odmah prekinu daqe raspirivawe nacionalne i verske mr`we", ka`e se u saop{tewu, i dodaje da odgovornost za krivi~na dela i prekr{aje mora da bude individualna, a ne kolektivna.

Centar za razvoj civilnog dru{tva (CRCD) u Zrewaninu saop{tio je da se u selu Jabuka ve} vi{e dana doga|aju rasisti~ki, antiromski izgredi.

nom smatraju da situacija u selu nije alarmantna u tolikoj meri kao {to to `iteqi Tami{ke ulice poku{avaju da predstave. Svi isti~u da se nikada u selu nisu de{avali ni nasilni ni etni~ki motivisani incidenti i nadaju se da }e se trenutno stawe smiriti i da }e svakodnevica u Jabuki nastaviti da funkcioni{e svojim uobi~ajenim tokom.

– Ta deca su, pre svega, povre|ena zato {to im je drug ubijen. Ta~no je da su i{li u taj deo mesta, da su neki bacali kamewe i naravno da to ne treba da se radi, me|utim, mislim da nije ni u redu da odgovaruju zbog rasne mr`we. Pa oni ni ne znaju {ta to zna~i.

Radi se o posledicama te nesre}ne smrti, a ne o nekakvoj netrpeqivosti. Ovde nikada nije bilo takvih problema – kazala je jedna sagovornica "Dnevnika" iz Jabuke.

U me|uvremenu, patrole i interventne jedinice jezde {orovima naseqa sa ne{to vi{e od 6.000 stanovnika. U Jabuki su od prethodne ve~eri jake policijske snaga poja~ane odredom @andarmerije. Na samom ulazu u mesto "goste" ~eka policijski "pe`o", uniformisani policajci {etaju se ulicama i razgovaraju s gra|anima koji tvrde da su ugro`eni. U mestu gotovo da ne postoje ulica ili kvart u kojima nisu stacionirani ili ne patroliraju policajci. Ve}ina vozila koja su ju~e prolazila Jabukom su policijski automobili ili "marice", a u selu je vi|en i autobus pun pripadnika policije.

Cela pri~a po~ela je nesre}nim ubistvom ~iji su protagonisti bili golobradi mladi}i. Prvo okupqawe i palewe sve}a na mestu tragedije dogodilo se pro{log ~etvrtka na inicijativu {kolskih drugova ubijenog Dejana S. Kasnije su se skupovima prikqu~ili i wihovi roditeqi, prve kamenice poletele su ka ku}ama romskih porodica, planula je stra}ara u blizini seoskog grobqa... Niko se ne se}a da je ikada bilo me|unacionalnih problema, ali sada ve}ina Jabu~ana smatra da Romi nisu ugro`eni, a oni se ipak pla{e za svoju bezbednost.

– I mi, Romi, odmah smo osudili to ubistvo – rekao nam je me{tanin Branislav Ivanov. – Nama je svima jako `ao zbog toga {to se dogodilo, ali ovo traje ve} pet dana, verujte da su nam deca upla{ena. Tek smo posledwu no} uspeli da odspavamo.

Ako mene pitate, ja `elim da se svi me{tani Jabuke okupe, bez obzira na razlike, da poka`emo da smo svi slo`ni protiv nasiqa i da svi zajedno zapalimo sve}u za ubijenog mladi}a. Pa da posle ponovo svi po~nemo da `ivimo kao ranije.

D. Apro

DRU[TVO

sreda16.jun2010.

UPIS PRVAKA

Roditeq bira, a {kola testira Upis u~enika u prvi razred osnovne {kole uveliko traje, ali ove godine zbog izvesnih zakonskih novina ba{ ne te~e uobi~ajeno. Naime, uz ~iwenicu da je svojevremeno novi zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa postepeno pomerao nani`e uzrast prvaka, od naredne {kolske godine primewuje se i inkluzivni princip, po kojem roditeq odlu~uje da li }e mu dete i}i u redovnu ili {kolu za decu sa smetwama u razvoju.

I mada jedan broj roditeqa ove odredbe zbuwuju, one su ipak zakonski utemeqene i shodno ~lanu 98 Zakona u prvi razred osnovne {kole upisuje se svako dete koje do 1. septembra ima najmawe {est i po, a najvi{e sedam i po godina, a ove godine to su deca ro|ena od 1. marta 2003. do 1. marta 2004. godine.

zdravstvene ili socijalne podr{ke koje utvr|uje interesorna komisija. Drugim re~ima, ciq ovog ispitivawa dece nije da se odlo`i polazak u {kolu, ve} boqe upoznavawe s detetom, kako bi se utvrdili najboqi na~ini za rad kako bi svako dete moglo da postigne maksimalne rezultate. [kole za obrazovawe u~enika sa smetwama u razvoju upisuju decu u prvi razred na osnovu preporuke izabranog lekara nadle`nog doma zdravqa, a na osnovu procene potreba za pru`awem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podr{ke u~eniku, uz saglasnost roditeqa.

I daqe deca mogu da krenu u {kolu i ranije, ali samo ukoliko imaju od {est do {est i po godina, i to tek nakon {to psiholog {kole proveri spremnost deteta za

Kazne Evidenciju dece stasale za upis u prvi razred vodi jedinica lokalne samouprave, koja o tome obave{tava {kolu i roditeqe, odnosno starateqe.

Namerno ili bez opravdanih razloga neupisavawe deteta u {kolu je prekr{aj za koji roditequ ili staratequ sledi kazna od 5.000 do 25.000 dinara, a prekr{ajem, koji se sankcioni{e nov~anom kaznom, smatra se i neopravdano neredovno poha|awe {kole upisanog deteta.

Za upis je {koli potrebno dostaviti izvod iz mati~ne kwige ro|enih, potvrdu o prebivali{tu, dokaz o zdravstvenom pregledu deteta i potvrdu da je ono poha|alo pripremni pred{kolski program, a izuzetno deca iz osetqivih dru{tvenih grupa mogu da se upi{u i bez ove dokumentacije.

Posle upisa, psiholog i pedagog {kole ispituju dete standardnim postupcima i instrumentima na wegovom materwem jeziku ili uz pomo} prevodioca kojeg {kola anga`uje na predlog nacionalnog saveta nacionalne mawine kojoj dete pripada.

Deca s motori~kim i ~ulnim smetwama ispituju se na na~in koji wima najvi{e odgovara. Na temequ ovog ispitivawa {kola mo`e da utvrdi potrebu za dono{ewem individualnog obrazovnog plana ili dodatnom podr{kom za obrazovawe, a ako to zahteva dodatna finansijska sredstva, upu}uje pismeni zahtev izabranom lekaru nadle`nog doma zdravqa za procenu potreba za pru`awem dodatne obrazovne,

polazak u {kolu. Posle ove provere on preporu~uje ili polazak u {kolu ili odlagawe od godinu dana, uz nastavak poha|awa pripremnog pred{kolskog programa, a roditeq, odnosno starateq deteta, kome je preporu~eno odlagawe mo`e da podnese zahtev komisiji {kole koju ~ine psiholog, pedagog, u~iteq i pedijatar deteta za ponovno utvr|ivawe spremnosti za upis u {kolu. Ova komisija, posle ponovnog testirawa deteta, mo`e da odobri wegov upis ili da potvrdi odlagawe za godinu dana.

Posebnom testirawu podle`u i deca starija od sedam i po godina koja zbog bolesti ili drugih razloga nisu na vreme upisana u prvi razred. [kola je du`na da upi{e svako dete sa svog podru~ja, a mo`e da upi{e i dete sa podru~ja druge {kole, na zahtev roditeqa, u skladu sa svojim mogu}nostima, ali samo ako je roditeq podneo zahtev za koji je krajwi rok bio 1. februar ove godine.

D. Deve~erski

c m y

14

DNEVNIK

FAKULTET TEHNI^KIH NAUKA SVE^ANO OBELE@IO 50. RO\ENDAN

Dru{tvo nau~nika i istra`iva~a Na ju~era{woj sve~anoj akademiji povodom 50. godina Fakulteta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, wegov najve}i amfiteatar, s imenom najve}eg srpskog nau~nika Nikole Tesle, do posledweg mesta ispunili su najvi{i predstavnici pokrajinskih i gradskih organa uprave, najzna~ajnijih nau~nih, obrazovnih i stru~nih ustanova i institucija Srbije i Vojvodine, SPC, Vojske, privrede, mnogobrojni biv{i i sada{wi profesori, saradnici i studenti, iskazuju}i time duboko po{tovawe FTN-u, lideru me|u tehni~kim fakultetima u {irem regionu i ve~itom pokreta~u razvoja visokog obrazovawa, nauke, privrede, dru{tva. Svoj jubilej FTN je u minulih mesec dana od svog ro|endana (18. maja) obele`io s vi{e prigodnih manifestacija, otvarawem novih laboratorija i opreme...

Iskorak u budu}nost napravqen je i ju~e kada je na sve~anoj akademiji premijer Vojvodine dr Bojan Pajti}, pokroviteq FTNovog jubileja, "na daqinu" otvorio Regionalni centar za biosensing tehnologije - BioSens. Uno{ewem RFID kartice u ~ita~, premijer je daqinski pustio u rad be`i~nu senzorsku mre`u postavqenu u stakleniku Nau~nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim [an~evima, {to }e omogu}iti udaqeno pra}ewe mikroklimatskih parametara staklenika u realnom vremenu, ~uvawe i analizu prikupqenih poda-

S ju~era{we proslave pedesetogodi{wice FTN-a

taka. Ovo je prvi centar izvrsnosti na FTN-u.

- Fakultet tehni~kih nauka je ustanova koja na sna`an, inovativan, kreativan na~in mewa stvar-

Foto: N. Stojanovi}

Vrlo ~esto mogu se ~uti zluradi komentari kako se nastavnici FTN-a bogate tako {to razvijaju visoke tehnologije kroz kompanije koje su osnovali. Tim na{im do-

Poveqe, nagrade, plakete Za izuzetan doprinos razvoju FTN-a, partnerski odnos i plodnu saradwu, Fakultet je dodelio ukupno 31 Povequ institucijama i istaknutim pojedincima - Vladi Vojvodine, resornim ministarstvima i pokrajinskim sekretarijatima, SANU, Matici srpskoj, VANU .., nagrade su dobili najboqi profesor, asistent, istra`iva~ i student u 2009. Dodeqeno je i 212 plaketa za poseban doprinos razvoju FTN-a, a ovo priznawe dobila je novinarka na{eg lista Vesna ^eki}.

E. D. nost i izuzetno pozitivno uti~e na privredne i dru{tvene tokove.

Nau~nici, nastavnici i saradnici FTN-a osnovali su 52 kompanije visokih tehnologija i ovaj fakultet s pravom mo`emo nazvati "fakultetom primewene nauke".

sta kratkovidim sugra|anima poru~ujem: zamislite da su, umesto {vercera, manipulanata, onih koji su izigravali zakone, ve}ina bogatih u ovom dru{tvu nau~nici i istra`iva~i. Koliko bi tada na{e dru{tvo bilo uspe{nije, bo-

gatije, sre}nije i nadasve, pravednije - rekao je premijer Pajti} i naglasio da Vlada Vojvodine i FTN neguju uspe{no partnerstvo u interesu gra|ana Novog Sada, Vojvodine i Srbije.

Dekan FTN-a prof. dr Ilija ]osi} ukazao je na neke od vrhunskih rezultata u rein`eweringu organizacije ustanove i svih studijskih programa (52 na svim nivoima!) i najavio: "Istinski `elimo da postanemo deo Evropskog nau~no-obrazovnog prostora - mre`e centara izvrsnosti u kojoj svako radi ono u ~emu je najboqi. Za to dru{tvo zasnovano na znawu potrebni su nam jo{ kvalitetniji kadrovi, oprema i prostor." ]osi} je najavio da }e FTN kao inkubator nastaviti da osniva nova preduze}a, graditi nove najsavremenije zgrade za svoje departmane i nove centre izvrsnosti, materijalizuju}i svoju viziju "Visoko mesto u dru{tvu najboqih".

Na kvalitete FTN-a ukazali su i pokrajinski sekretari za nauku i tehnolo{ki razvoj i za obrazovawe prof. dr Dragoslav Petrovi} i prof. dr Zoltan Jege{ i rektor UNS-a prof. dr Miroslav Veskovi}. FTN je ju~e dobio i Povequ In`ewerske komore Srbije, te me|unarodne sertifikate za integrisani sistem menaxmenta (ISO 9001, ISO 14001 i ISO 18001), "Tif Nord grupe iz Esena", ~iji je predstavnik Velimir Cveti~anin naglasio da je FTN dosad prvi u svetu dobitnik sva tri sertifikata!

V. ^eki}

SMAWUJU SE LISTE ^EKAWA ZA OPERACIJE NA SRCU

Prvi pacijenti putuju u Tursku 27. juna Prvih 15 pacijenata sa liste ~ekawa za operaciju na srcu otputova}e 27. juna u Istambul gde }e im biti ura|ena intervencija o tro{ku Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe (RZZO). Kao deo programa za smawewe lista ~ekawa za operaciju bajpasa ili zamenu sr~anih zalistaka, ove nedeqe }e biti ura-

prona|en jer im nisu bili dobro upisani li~ni podaci.

Na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici ka`u da niko nije otkazao operaciju kako bi {to pre bio operisan u nekom drugom centru za kardiovaskularnu hirurgiju. Trenutno je na listi ~ekawa za opre-

Trajkovski tvrdi da su liste ~ekawa znatno smawene u odnosu na prethodni period, kada se na operaciju srca ~ekalo i po nekoliko godina.

Se}a se primera iz 2006, kada je jedan pacijent bio zakazan za 2012. godinu |ena i prva operacija o tro{ku dr`ave na privatnom Klini~kobolni~kom centru "Beograd".

RZZO je pre nekoliko nedeqa poslao upitnike – prijave na ku}ne adrese bolesnika koji ~ekaju na operaciju miokarda, da se izjasne gde `ele da budu operisani. Ispostavilo se da je na doskora{wim listama ~ekawa bilo mnogo gre{aka jer je 36 pacijenata ve} operisano, ali su iz nekog razloga jo{ bili na listi, 11 pacijenata je umrlo, a ~ak 31 bolesnik nije

racije na srcu oko 800 pacijenata.

- Na operaciju se ~eka najvi{e {est do devet meseci. Hitni slu~ajevi se rade odmah, a konzilijum lekara ostale operacije raspore|uje u jo{ tri grupe – do mesec dana ~ekawa, do tri i do {est meseci. Desi se da pojedini pacijenti ~ekaju i devet meseci, zato {to se priliv bolesnika sa najvi{im stepenom hitnosti ne mogu kontrolisati, pa oni stalno pomeraju zakazane operacije. U pro-

Vrsta operacije Kateterizacija srca

Lista ~ekawa

Posledwa zakazana operacija

343 pacijenta

12. novembar 2010.

Revaskularizacija 236 pacijenata miokarda vyrass hirurgijom Revaskularizacija 17 pacijenata miokarda (PTCA sa implantacijom stenta) Ugradwa ve{ta~kih valvula

170 pacijenata

27. januar 2011.

2. jul 2010.

19. januar 2011.

Ugradwa vaskularnih 22. decembra 2010. graftova od ve{ta~kih 6 pacijenata materijala Podaci RZZO-a od 7. juna 2010. seku je svaka druga operacija se}a se primera iz 2006. kada je hitan slu~aj – ka`e za "Dnevjedan pacijent bio zakazan za nik" portparol Instituta za 2012. godinu. kardiovaskularne bolesti VojVelika prednost kameni~kog vodine Goran Trajkovski, doInstituta je {to su sale za hidav{i da se mese~no na Instirurgiju i kateterizaciju odvotutu uradi oko 100 operacija na jene svega nekoliko metara, otvorenom srcu. {to u vanrednim situacijama Trajkovski tvrdi da su liste umnogome olak{ava rad leka~ekawa znatno smawene u odnora, dok su u nekim bolnicama, su na prethodni period kada se ka`e na{ sagovornik, te dve na operaciju srca ~ekalo i po sale nalaze u razli~itim nekoliko godina. Kako ka`e, objektima.

I. Brcan

Plate zaposlenih u zdravstvu zavisi}e od wihovog rada PO^ELA OBUKA 153 PRIPRAVNIKA PRIMQENA U EPS: U Nastavno-obrazovnom i rekreativnom centru "Elektrovojvodine" na Iri{kom vencu ju~e je po~ela obuka 153 pripravnika koji su primqeni na konkursu Elektroprivrede Srbije pod nazivom "Vi ste nam potrebni". Za posao u na{oj najve}oj kompaniji stiglo je oko 8.500 prijava, od kojih je 5.600 ispunilo uslove, a procewuje se da je konkurisalo oko 3.000 mladih in`ewera svih struka, pravnika i ekonomista koji su studije zavr{ili sa visokim prose~nim ocenama. Kako je EPS "stara firma", sa prosekom godina iznad 50, podmla|ivawe kadrova i prijem mladih, visoko{kolovanih stru~waka bio je imperativ kompanije u ovoj godini.

A. B.

Vlada Srbije usvojila je krajem pro{le nedeqe izmene i dopune Zakona o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama i uputila ih poslanicima Skup{tine Srbije na usvajawe po hitnom postupku kako bi se omogu}io novi na~in obra~una i isplate plata zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, tako da }e wihova zarada ubudu}e zavisiti i od rezultata rada.

Predla`e se da se plata zaposlenih u zdravstvu, koja se ispla}uje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osigurawa, sastoji od dela koji ~ini osnovna plata, po osnovu radnog u~inka, dodatka na platu i obaveza koje zaposleni pla}a po osnovu poreza i

doprinosa. Vlada Srbiji bi utvrdila korektivne koeficijente, najvi{e procentualno uve}awe osnovne plate, kriterijume i merila za deo plate koji se ostvaruje po osnovu radnog u~inka i na~in obra~una plate zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Obaveza Vlade je da te propise donese u roku od {est meseci od dana stupawa na snagu izmena Zakona.

Kako se od Skup{tine Srbije tra`i da po hitnom postpuku usvoji predlo`ene izmene i dopune Zakona o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama, u obrazlo`ewu predloga Vlada Srbija obja{wava se da je sve to potrebno uraditi kako bi

se stvorili uslovi za sprovo|ewe reforme u finansirawu zdravstvene za{tite, {to zna~i da nisu potrebna dodatna sredstva da bi se napravio druga~iji na~in obra~una plata lekara i drugog osobqa u zdravstvu. Naime, tvrdi se da bi se samo uveo novi model pla}awa za pru`ene zdravstvene usluge u domu zdravqa primenom modela pla}awa po glavi stanovnika. To podrazumeva uspostavqawe metodologije pravedne raspodele sredstava domovima zdravqa, kao i pravednog sistema kompenzacije zaposlenima za pru`enu zdravstvenu za{titu, pa samim tim i mogu}nost nagra|ivawa prema rezultatima rada.

Q. M.

DRU[TVO

c m y

DNEVNIK

sreda16.jun2010.

15

ME\UNARODNI DAN STARIH

Muke iza zatvorenih vrata Procewuje se da u svetu od dva do deset odsto starih qudi bude zlostavqano unutar porodice, dok kod nas ~etiri odsto najstarijih trpi nasiqe. Rezultati istra`ivawa Crvenog krsta Srbije kazuju da je u Srbiji najprisutnije verbalno zlostavqawe, koje je do`ivelo 11,2 odsto starih. Zanemarivawe od najbili`ih potvrdilo je ~etiri odsto, dok je 2,4 odsto navelo da trpi fizi~ko, odnosno ekonomsko nasiqe.

O slu~ajevima nasiqa nad starima govori se tek kada ono kulminira do te{kih potvreda, kra|a pa ~ak i ubistava. Ne postoje ta~ni podaci o tome u kojoj je meri nasiqe nad starima raspostraweno u Srbiji i koji procenat osoba se zloupotrebqava, a razlozi za to su nedovoqna istra`ivawa, nejasna definicija nasiqa na starim i mali procenat prijavqenih slu~ajeva. Stid, ose}aj krivice i nemo}

kod starih osnovni su razlozi zbog kojih nasiqe nad wima ostaje prikriveno i neprijavqeno.

Predsednica Upravnog odbora nevladine organizacije "Amati" mr Nade`da Satari} obja{wava da u javnosti uglavnom dominiraju teme nasiqa nad decom i `enama, a o slu~ajevima nasiqa nad starijima govori se tek kada ono kulminira. Me|utim, dodaje ona, u praksi su mnogo ~e{}i vidovi nasiqa nad starima koji nisu fizi~ke ve} psihi~ke prirode: finansijska zloupotreba, zanemarivawe i samozanemarivawe, bra~no nasiqe, zloupotreba lekova. Nade`da Satari} isti~e da nasiqe nad starima obi~no nije o~igledno, a kada se i pojavi u medijima kao vest, ve} sutradan bude potisnuto i zaboravqeno. Poseban problem, po wenoj oceni, predstavqa i to {to stari koji su zlostavqani ~esto izbegavaju da nasiqe prijave.

– To je razumqivo i za to postoje jaki psiholo{ki motivi jer oni imaju strah od osoba koje ih zlostavqaju ili zloupotrebqavaju. Prisutan je i ose}aj sramote, naro~ito kada su zlostavqa~i deca ili ~lanovi bli`e porodice. Tako|e, imaju i ose}aj krivice i ose}aj da su na teretu. To se posebno odnosi na te{ko obolele i zavisne od ~lanova svojih porodica. Na kraju, oni ponekad i sumwaju da }e bilo ko poverovati u wihovu pri~u. Naj~e{}i nasilnici su ~lanovi porodice ili prijateqi, zatim osobe iz bli`eg okru`ewa koje imaju odnos zavisnosti sa starom osobom, ~esto finansijske prirode. Od ~lanova porodice ~esto su zlostavqa~i zetovi ili snaje, deca i unuci. Kada su stari sme{teni u institucije, naj~e{}i uzrok zlostavqawa ili zanemarivawa je neobu~enost profesionalnog osobqa – obja{wava Nade`da Satari}.

DOM ZA STARE I PENZIONERE U APATINU

Tra`e opravdawe za nasilnike – Dom za stare i penzionere zbriwava 180 korisnika koji na sme{taj dolaze iz cele Srbije.

Me|u wima, na`alost, ima i onih koji su bili `rtve nasiqa. Oni o tome ne `ele da govore javno. Do tih podataka dolazimo iza zatvorenih vrata. Stid, ose}aj krivice i nemo}i su razlozi zbog kojih stare osobe ne prijavquju nasiqe.

Oni ~esto i ne veruju da }e neko da poveruje u wihovu pri~u – ka`e specijalista socijalne rehabilitacije Sla|ana @ivkov.

U ovoj ustanovi navode da zlostavqani stariji qudi tra`e vi{e pa`we i u strahu su od nepoznatih qudi. Neretko su u dugovima zbog kojih posebno brinu.

– Po Porodi~nom zakonu, deca imaju obavezu da se brinu o roditeqima kada ostare i kada ne mogu da se staraju o sebi. Me|utim, institucije sistema mogu da reaguju tek kada se nasiqe pri-

javi. Stari ~esto izbegavaju da prijave nasiqe jer su naj~e{}e zlostavqa~i wihova deca, unuci, zetovi ili snaje. Stari opravdavaju svoju decu time da su ostali bez posla, nemaju novaca, nervozni su i sli~no – dodaje Sla|ena @ivkov.

Direktor Doma za stare i penzionere Dragan Majstorovi} obja{wava da je nasiqe nad starima ~esto povezano s koristoqubqem.

– Finansijske zloupotrebe naj~e{}e nastaju tako {to stari ovlaste nekoga od ~lanova porodice ili najbli`ih prijateqa da podi`u wihova li~na primawa. Nisu retki ni ugovori o do`ivotnom izdr`avawu, nakon ~ijeg potpisivawa onaj koji se obavezao na to da izdr`ava, naglo mewa pona{awe u negativnom smislu, zanemaruje ili fizi~ki zlostavqa staru osobu prema kojoj ima obavezu – ka`e Majstorovi}.

J. P.

Zlostavqawe starih je najmawe uo~qivo spoqa, tako da mnogi i ne slute koliko zapravo ovakvog nasiqa ima, a ono postoji svugde oko nas. Uo~ava se na ulici, u prodavnici, u parku, gde se starima mnogi osorno obra}aju i verbalno ih maltretiraju, u gradskom prevozu, gde ne `ele da im ustupe mesto, dok se u porodici ogleda kroz psiholo{ka i fizi~ko nasiqe i finansijsku zloupotrebu kada naslednici gledaju da ih {to pre smeste u domove za stare, zapostavqaju i tra`e na~in da ih se {to pre re{e. Tako|e, postoji i u institucijama kakve su domovi zdravqa, domovi za stare, u kojima medicinske sestre ~esto nisu strpqive prema wihovim zahtevima ili potrebama.

Lo{a ekonomska situacija i potreba da vi{e generacija `ivi zajedno u jednoj ku}i ili stanu dodatno stvara uslove za nasiqe nad starima. Modernizacija `ivota nametnula je druga~iji odnos prema starima koji za mla|e generacije vi{e ne predstavqaju autoritet i uzor, ve} im danas vi{e slu`e kao "nu`nost" jer imaju penziju ili neko drugo primawe od kojeg i oni `ive. Kako mladi nemaju uslove da do|u do krova nad glavom, deo wih re{ewe nalazi u maltretirawu starih da bi se {to pre do~epali stana ili ku}e, ne koriste}i pri tom fizi~ko nasiqe ve} psiholo{ko, koje proizvodi svakodnevne sva|e, uvrede, poni`avawe. Izra`ene su i nesuglasice oko novca jer besposlica i nema{tina u vremenima krize name}u druga~ija pravila pona{awa nego {to bi bila da svi rade i zara|uju. ^esto se starima uskra}uje hrana, ode}a i obu}a. Na`alost, nisu retki ni slu~ajevi da se "rasplet" tra`i u fizi~kom obra~unu sa starima, koji, po pravilu, izvla~e debqi kraj.

Zanemarivawe i zlostavqawe starije osobe prepoznatqivo je po

}utawu, izolaciji, a prvi znaci da se ne{to doga|a su spu{tene roletne i zatvoreni prozori na ku}i. Iza tih spu{tenih roletni samuju i tuguju stari, koji se pre odlu~uju na }utawe nego za tra`ewe pomo}i jer smatraju da je sramota da drugi saznaju da su oni `rtve svoje dece ili ro|aka.

Modrice na rukama, nadlakticama, oku, strah od nepoznatih qudi, odbijawe hrane pra}eno gubitkom te`ine, no{ewe prqave ode}e – znaci su da se ne{to doga|a i da starijoj osobi, i pored we-

tome le`i problem za{to stari, i kada prijave nasiqe, ne dobijaju pomo} ve} se ponovo upu}uju na decu ili bli`e ro|ake. Institucije

Mene bije zet... @rtve nasiqa mogu biti sva starija lica, bez obzira na godine, pol, kulturu, ekonomski status i zdravstveno stawe. Ugro`enije su osobe starije od 75 godina, pogotovo one koje su fizi~ki, psiholo{ki ili ekonomski zavisne, metalno i fizi~ki onesposobqene, kao i one koje dugo `ive same i izolovane. Nasiqe naj~e{}e dolazi od onih kojima stare osobe veruju, a to su ~lanovi porodice i ro|aci, {to izaziva da stid, ose}aj krivice i nemo} `rtava bivaju mnogo ve}i nego {to bi bilo da ih povre|uju "tu|i".

"Mene bije zet i maltretira, sudim se s wim, a `ivi u mojoj ku}i", "Ako ima{ decu, ni to ti ni{ta ne vredi, niko te ne gleda, niko te ni{ta ne pita", "Prepisao sam im ku}u i imawe da me ~uvaju, ali oni me mesecima ~ak ni ne obi|u"... samo su deo odgovora dobijenih tokom istra`ivawa.

nog }utawa, treba posvetiti dodatnu pa`wu. Prvi koji mogu primetiti da se ne{to doga|aja naj~e{}e su lekari op{te prakse kojima se, po pravilu, najstariji obra}aju zbog lekova, ali praksa pokazuje da ni oni ne prepoznaju znake nasiqa na vreme.

Po Porodi~nom zakonu, deca imaju zakonsku obavezu da se brinu o roditeqima kada ostare i kada ne mogu da se staraju o sebi, pa i u

sistema mogu reagovati tek onda kada se nasiqe prijavi i kada se ono mo`e dokazati, ali ni tada nije sigurno da }e stari biti zauvek spaseni od nasilnika jer dr`ava nema dovoqno mesta za sve one kojima je pomo} potrebna. Centri za socijalni rad bi morali, u saradwi sa zdravstvenim ustanovama, ali i s policijom, i sami da reaguju ako je re~ o klasi~nom zlostavqawu.

Qubinka Male{evi}

SPORT

sreda16.jun2010.

DNEVNIK

c m y

16

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI NEDORE^ENI STRELCI U DRUGOM ME^U G GRUPE

Bez golova u derbiju Obala Slonova~e – Portugalija 0:0 PORT ELIZABET: Stadion “Nelson Mendela Bej”, sudija: Larionda (Urugvaj), gledalaca 37.430. @uti kartoni: Zokora, Demel (Obala Slonova~e) i Ronaldo (Portugalija).

des, Meireqes (Amorim), Ronaldo, Liedson, Dani (Simao).

U prvoj utakmici prvog kola G grupe na fudbalskom {ampionatu sveta u Ju`noj Africi reprezentacije Obale Slonova~e

Jaja Ture i Kristijano Ronaldo u duelu

OBALA SLONOVA^E: Beri, Demel, Kolo Ture, Zokora, Tieni, Tiote, Jaja Ture, Ebue (Romarik), @erviwo (Keita), Dindani, Kalu (Drogba).

PORTUGALIJA: Eduardo, Fereira, Alve{, Karvaqo, Koentrao, Deko (Tiago), Men-

i Portugalije odigrale su u Port Elizabetu nere{eno 0:0. U ovoj grupi nalaze se jo{ selekcije Brazila i Severne Koreje, koje su se sastale sino} od 20.30 ~asova u Johanezburgu.

Prvu utakmicu u takozvanoj Grupi smrti Portugalija i Obala Slonova~e odigrali su sa je-

dinim ciqem da ne izgube, pa je remi bez golova bio najlogi~niji ishod.

Za 90 minuta igra~i dva tima uputili su samo po jedan {ut u okvir protivni~kog gola, a pogodak je mogao da padne samo kada je Kristijano Ronaldo izvanrednim udarcem sa vi{e od 25 metara pogodio stativu.

Strah od poraza u grupi u kojoj su jo{ Brazil i Severna Koreja bio je isuvi{e veliki, jer bi gubitak bodova zna~io gotovo siguran opro{taj od Svetskog prvenstva. Pora`eni tim morao bi, naime, da se vadi protiv Brazila, {to niko ne `eli.

Napada~ Obale Slonova~e Didije Drogba. koji je pre 11 dana na prijateqskoj utakmici protiv Japana slomio ruku, u{ao je u igru u 66. minutu i pokazao da ne ose}a posledice te{ke povrede. Drogba je dobio dozvolu da igra sa longetom na ruci, a laka za{tita stavqena mu je na ruku posle operacije. Svetska fudbalska federacija (FIFA) je objavila da je longetu pregledao sudija me~a Horhe Larionda iz Urugvaja, kao i funkcioneri selekcije Portugala i da su svi odobrili weno kori{}ewe.

OD 16 SATI U H GRUPI IGRAJU [PANIJA I [VAJCARSKA

Evropqani zatvaraju prvi krug DURBAN: Dana{wim susretom najboqih fudbalera [panije i [vajcarske u Durbanu zavr{ava se prvo kolo na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi, a dve evropske selekcije va`e za favorite u H grupi u konkurenciji ^ilea i Hondurasa. [panija je doputovala u Ju`nu Afriku kao veliki favorit, a javnost {irom sveta o~ekuje od izabranika Visentea Del Boskea da odigraju na visokom nivou i zabave publiku koja do sada nije imala mnogo prilike da u`iva u lepim potezima, kao i da prvi put u istoriji osvoje planetarni tron. Stvar se iz korena izmenila pre dve godine na [ampionatu Evrope u Austriji i [vajcarskoj, kada je ekipa na ~elu sa vreme{nim se-

[panija–[vajcarska [PANIJA: Kasiqas, Serhio Ramos, Pike, Pujol, Kapdevila, David Silva, ]avi Alonso, ]avi, Buskets, Inijesta, David Viqa.

[VAJCARSKA: Benaqo, Grihting, Liht{tajner, Senderos, Cigler, Barneta, Inler, Hugel, @elson Fenande{, Derdijok, Nkufo.

Andres Inijesta

lektorom Luisom Aragonesom na efektan na~in stigla do evropskog trona.

Pred po~etak Mundijala u Ju`noj Africi niko se ne osvr}e na povrede Fernanda Toresa i Andresa Inijeste, na druga~ije vremenske uslove koji sada vladaju u zemqi doma}ina {ampionata i na motivaciju protivnika, ve} svi govore samo o zlatu.

Povreda kolena od koje se Tores jo{ oporavqa uslovila je da Del Boske modifikuje taktiku za premijerni me~ sa [vajcarcima, pa }e David Viqa najverovat-

nije biti usamqen u napadu sa jakim zale|em. ^ak petorica [panaca igra}e u veznom redu, a me|u wima i oporavqeni Inijesta.

- Na{ prvi protivnik deluje veoma kompaktno na terenu. Iza sebe ima odli~no odra|ene kvalifikacije, kao i mnogo godina zajedni~kog igrawa u dr`avnom timu - ocenio je Del Boske. [vajcarci su nakon debakla na "Euru 2008", ~iji su bili suorganizatori, okrenuli novi list, a iskusni selektor Otmar Hicfeld na okupu ima veoma marqive igra~e sa kojima mo`e da sprovede u delo svoje takti~ke zamisli.

U prvom kolu ne}e mo}i da ra~una na iskusnog Alesandra Freja, kao i na prvotimca Vesthema Valona Behramija. O~ekuje se da u napadu zaigraju u tandemu Blejz Nkufo i Eren Derdijok.

Posledwi put sutra{wi rivali sastali su se pre 16 godina u osmini finala {ampionata u SAD, kada je [panija ubedqivo pobedila 3:0.

Utakmica [panija – [vajcarska igra od 16 ~asova na stadionu "Mozes Mabhida" u Durbanu, a sudi}e Hauard Veb (Engleska) sa sunarodnicima Daerno Kenom i i Majklom Malarkijem.

UZBUDQIVO U ME^U F GRUPE

Dana{wi program

Izjedna~ewe u nadoknadi

H grupa Honduras - ^ile 13.30 [panija – [vajcarska 16 A grupa

Novi Zeland – Slova~ka 1:1 (0:0) RUSTENBURG: Stadion “Rojal Bafokeng”, gledalaca 23.870, sudija: Dejmom (Ju`na Afrika), Strelci: Rid u 90. (tre}i minut nadoknade) za Novi Zeland, a Vitek u 50. minutu za Slova~ku. @uti kartoni: Lohed, Rid (Novi Zeland) i [trba (Slova~ka).

NOVI ZELAND: Pejston, Rid, Nelsen, Vi}eli} (Kristi), Smit, Berto{, Eliot, Lohen, Felon, [melc, Kilen (Kristi).

SLOVA^KA: Muha, Zabavnik, [krtel, \urica, ^eh, [trba, Vajs (Ku~ka), [estak (Holo{ko), Ham{ik, Viteh ([toh), Jendri{ek.

Na taj na~in su obe selekcije stigle do svog prvog boda na zavr{nim turnirima prvenstava sveta.

Novi Zeland je prvo u~e{}e u [paniji 1982. godine zavr{io sa tri poraza, a Slovaci u Ju`noj Africi debituju na Svetskim kupovima.

Slova~ka je bila boqi partner tokom ve}eg dela utakmice, o ~emu najboqe svedo~i podatak da su fudbaleri Novog Zelanda samo dva puta {utirali na gol Muhe.

Posle nekoliko propu{tenih prilika u prvom poluvremenu, Slovaci su poveli u petom minutu na-

Izjedna~uju}i pogodak Novozelan|ana

U drugoj utakmici prvog kola F grupe reprezentacije Slova~ke i Novog Zelanda u Rustenburgu su igrale nere{eno 1:1 (0:0).

Golove su postigli Robert Vitek u 50. minutu za Slova~ku i Vinston Rid u 93. minutu za Novi Zeland.

Slova~ka je propustila veliku priliku da zabele`i prvu pobedu u istoriji na prvenstvima sveta.

Slavqe im je pokvario Vinston Rid, koji je u tre}em minutu nadoknade vremena uspeo da savlada Jana Muhu.

stavka, kada je Vitek odli~no reagovao posle centar{uta Stanislava [estaka. Utisak je da su arbitri u toj situaciji prevideli ofsajd poziciju slova~kog fudbalera.

U nastavku susreta Slova~ka je uspe{no kontrolisala de{avawa na terenu, ali ih je gubitak koncentracije u posledwem minutu nadoknade vremena skupo ko{tao.

Upornost se isplatila Novozelan|anima koji su do{li do boda nabacuju}i lopte u kazneni prostor Slovaka i iz jedne takve akcije postigli su pogodak.

J. Afrika – Urugvaj

20.30

VUVUZELE KIDAJU BUBNE OPNE I @IVCE

Nesta{ica ~epi}a za u{i JOHANEZBURG: Vuvuzele su postale simbol navija~a Mundijala u Ju`noj Arici, a zbog tih dugih truba koje emituje zaglu{uju}e zvuke u prodavnicama u Kejptaunu potro{ene su sve zalihe ~epi}a za u{i protiv buke.

Na svim utakmicama Svetskog prvenstva vuvuzele su obavezan deo opreme navija~a.

Wihov zaglu{uju}i i prodoran zvuk za mnoge je do te mere nepodno{qiv da su morali da potra`e spas za svoje ~ulo sluha.

Strani mediji prenose da je u Kejptaunu naglo porasla potra`wa ~epi}a za u{i, tako da su veoma brzo prodate sve zalihe.

- Ju~e sam mogao da prodam 300 pari ~epi}a za u{i i isto toliko danas, ali sam u prodavnici imao svega 200 i sve je planulo - izjavio je jedan lokalni prodavac. ^epi}i za u{i protiv buke u Kejptaunu se zovu "VuvuStop", {to sve obja{wava.

Tekst koji se nalazi na ambala`i je nedvosmislen: "Veoma efikasno smawuje buku.

Dobro za fudbalske i ragbi utakmice. Nameweno i “fudbalerima u foteqi” kako bi se odbranili od pritu`bi svojih `ena", stoji u tekstu {tampanom na kutijama.

PO^IWE DRUGO KOLO A GRUPE

Bafana ~eka Uruse PRETORIJA: U dana{wu utakmicu drugog kola A gupe protiv Urugvaja u Pretoriji, doma}a reprezentacija ulazi veoma motivisana kako zbog ~iwenice da joj je pobeda neophodna u borbi za plasman u osminu finala, tako i zbog `eqe da trijumfom uveli~a dr`avni praznik - Dan mladih.

Nakon prvog kola sve reprezentacije u A grupi imaju po bod, a odluka o putnicima u eliminacionu fazu prolongirana je za kasnije.

Ve}ina razdraganih doma}in navija~a o~ekivala je mnogo vi{e od svojih qubimaca na premijeri protiv Meksika, ali je na kraju osvajawe boda u duelu sa sombrerosima oceweno kao solidna osnova za daqe uspehe.

- Za ve}inu nas ovo je bila prva utakmica na Mundijalu.

Neiskustvo i trema proistekla iz velike `eqe za dokazivawem, razumqivi su u takvoj situaciji - rekao je Stiven Pjenar.

Defanzivac Bongani Kumalo podsetio je da je ciq Ju`ne Afrike plasman u osminu finala i poru~io da wegovi saigra~i i on ne odustaju od toga.

- Mislim da smo sposobni da ispunimo obe}awe dato naciji - samouvereno je Kumalo najavio predstoje}e okr{aje u grupi.

Dan mladih Danas je u Ju`noj Africi Dan mladih - praznik kojim se obele`ava po~etak ustanka u Sovetu 1976. godine, kada su se studenti pobunili protiv rasne diskriminacije na univerzitetima. Ju`noafri~ki fudbaleri da}e sve od sebe da naciji ulep{aju praznik.

Ju`na Afrika – Urugvaj JU@NA AFRIKA: Kune, Gaksa, Mokoena, Kumalo, Masilela, Modis, Dika~oji, Pjenar, Letsolonojane, Tsabalala, Mfela.

URUGVAJ: Muslera, Dijego Lugano, Godin, Viktorino, Maksimilijano Pereira, Peres, Arevalo, Gonsales, Alvaro Pereira, Suares, Forlan.

^abalala, strelac prvog gola na SP

Prema ra~unicama selektora Ju`ne Afrike, brazilskog stru~waka Karlosa Alberta Pareire, za prolazak u nokautfazu takmi~ewa potrebna su ~etiri boda, {to prakti~no zna~i da }e wegovi izabranici protiv Urugvaja juriti trijumf.

Sa druge strane, Urugvajci su zadovoqni osvojenim bodom u me~u sa Francuskom. U taboru Ju`noamerikanaca smatraju da je, bez obizra na veliku podr{ku sa tribina, me~ sa doma}inom turnira najlak{i u grupi.

- Uvek sam govorio da rezultat prvog me~a umnogome odre-

|uje daqi put na velikom takmi~ewu. S obzirom na to da su na po~etku svi odigrali nere{eno, mo`emo re}i da u na{em slu~aju rasplet po~iwe od drugog kola - istakao je selektor Urusa Oskar Tabares.

Uprkos nizu zamerki upu}enih na ra~un napada~a Ajaksa Luisa Suaresa na utakmici protiv Francuza, Tabares je najavio da }e mu pru`iti {ansu.

Utakmica Ju`na Afrika Urugvaj igra se od 16 ~asova na stadionu "Loftus Versfeld" u Pretoriji.

SPORT

DNEVNIK

sreda16.jun2010.

17

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI OPTIMIZAM NE NAPU[TA MILANA JOVANOVI]A I NENADA MILIJA[A

Samopouzdawe je opalo, ali mo`emo boqe Fudbaleri Srbije Milan Jovanovi} i Nenad Milija{ slo`ili su se da je poraz od Gane smawio samopouzdawe u nacionalnom timu. Ipak, srpski reprezentativci veruju kako ekipa ima dovoqno snage i samopouzdawa da u susretu sa Nema~kom popravi slab utisak iz prvog me~a. Jovanovi} i Milija{ su se slo`ili kako Srbija ipak mo`e da savlada Nema~ku, koja je do sada bila najubedqivija od svih reprezentacija u~esnica Mundijala. Milan Jovanovi} istakao je da neuspeh u me~u sa Ganom lo{e uticao na reprezentativce, koji }e u me~u sa Nema~kom morati da prevazi|u sebe.

- Naravno da je poraz uticao na raspolo`ewe. Objektivno, o~ekivali smo da dobijemo utakmicu.

Naravno da smo emotivno do`iveli ovaj poraz, izgubili smo od objektivno lo{ijeg, a treba da se vadimo protiv boqeg. Ovo {to je Nema~ka demonstrirala u prvoj utakmici, to je bilo impresivno, oni su ostavili najboqi utisak od svih reprezentacija do sada. Deluju kao ma{ina, imaju po sedam igra~a u zavr{nici, u~estvuje ceo vezni red i oba beka. Bi}e jako te{ko, ali ako `elimo da ih dobijemo, moramo da prevazi|emo sebe -

rekao je Jovanovi}. vredimo i znamo kako sve Prvi poraz je dodatno to da prebrodimo i da optere}ewe za nas, ne iza|emo ja~i - smatra bih `eleo da sve ono Milija{. - Na svim utak{to smo radili u kvalimicama u kvalifikacifikacijama i tokom jama gde smo pobe|ivali prijateqskih me~eva, na jedan impresivan naimix ozbiqne reprezen~in, upravo smo bili dotacije koji smo stvoriminantni u poqu i iz tali, da sru{imo posle sakve igre smo stvarali mo dve utakmice. Veru{anse. Tretirali smo jem u uspeh, ali moramo loptu veoma dobro, ne da preavazi|emo sebe. znam {to nam je to sada Nema~ka je impresivna izostalo. Mi moramo da reprezentacija, prejaka budemo ti koji }e da umaje, ako dobijemo wih, raju protivnike. Ako ciq nam ostaje isti. smo na na{oj polovini, Proba}emo da uradimo to povla~i niz drugih ono {to se mo`da od nas stvari. Fizi~ki se trou ovom momentu i ne {imo, postajemo nesiMilan Jovanovi}, Aleksandar Bo{kovi} i Nenad Milija{ Foto: N. Negovanovi} gurni. Ne smemo da izguo~ekuje. Kada izgubite od Gane, va|ewe protiv Nema~ke potencijala Nema~ke reprezentaMilija{ je istakao bitnost psibimo ono {to nas je krasilo. ne mo`e da se gleda sa optimicije. Taj pritisak po~etka SP je holo{ke pripreme za me~ u petak.

Milija{ veruje da }e na susretu zmom. Imamo potencijal ali moraverovatno uticao na nas i na{e - Najbitnija je psiholo{ka prisa Nema~kom biti vi|ena boqa mo da promenimo neke stvari - reslabije izdawe, iako to nije prema, {to se ti~e tehnike i takigra. kao je budu}i fudbaler Liverpula. opravdawe. Mi smo ipak profesitike to smo radili posledwih 20 - Bili smo stegnuti, to jeste prJovanovi} je rekao da je najvaonalci i moramo da budemo svesni meseci i to ne mo`e da se promeni va utakmica na SP. Iskreno, niko `nije da se tim {to pre okrene situacije. Veoma brzo smo `eleli u tri dana. Imamo malo vremena od nas ne zna odgovor za{to smo Nemcima. da idemo u zavr{nicu, ali smo bida zaboraivmo utakmicu protiv bili stegnuti. Ne bih se mnogo - Moramo {to pre da zaboravili veoma daleko od gola. Zadwa Gane, i mi i javnost. Sre}a je {to vra}ao na tu utakmicu, igra jeste mo me~ sa Ganom. Moramo naravno linija i napad su nam bili razvuse druga igra tako brzo, jer za svabila lo{a, stvorili smo puno greda napravimo i analizu onoga {to ~eni. U tom aspektu nismo bili ki me~ imamo novu pripremu i ci{aka i nismo iskori{}avali nije vaqalo, moramo svakako da pravi i posle toga su se gre{ke saqeve. Zna se {ta je ciq, svi mi {anse. Ako neko ne iskoristi napravimo i detaqnu analizu svih mo nizale jedna za drugom. {to smo do{li ovde mislimo da {anse, nema ~emu da se nada. Ako

stvorimo i protiv Nema~ke toliko {ansi, ne mo`e da se desi dva puta za redom da proma{imo toliko prilika. Nema~ka je blagi favorit, nadam se da }e na{ inat proraditi u toj utakmici. Nai{li smo na brojne kritike posle Gane, bilo nam je te{ko. Mnogi od nas vi{e ni{ta ne o~ekuju, ali mi znamo da mo`emo i nadamo se da }emo ih razuveriti. Mislim da je na nama da svojom igrom napravimo te {anse, jer mislim da imamo i pojedina~ni i grupni kvalitet.

On je svestan j da lepota igre ne}e imati zna~aja, ve} samo rezultat.

- Ova reprezentacija sigurno zna da igra na rezultat. Rezultat je svakako bio bitniji od igre, samo on je bitan. Prvo tri boda u grupi, kasnije da se pobedi da bi se i{lo daqe. Samo nam odgovara pobeda kako bismo kasnije sami krojili svoju sudbinu.

Jovanovi} veruje da }e Srbija biti kompaktnija u petak.

- Uvek smo se trudili da budemo kompaktni i u odbrani i u napadu i o~ekujem da }e i na{i bekovi imati navike kao nema~ki i da }e nam to biti ustaqena praksa. Ne smemo biti u {ablonu - rekao je Jovanovi}.

DANKO LAZOVI] OSTAVIO NAJBOQI UTISAK NA PREMIJERI

Nismo Brazil, a nismo ni deca Danko Lazovi} je ulaskom u igru tokom drugog poluvremena utakmice sa Ganom doneo pozitivne promene po levom krilu srpskog napada. Napada~ Zenita je hrabro u{ao u me~, kao malo koji reprezentativac Srbije.

Ipak, konkretnog rezultata nije bilo.

- Lak{e je u}i sa klupe nego po~eti utakmicu. Svi ste ocenili da smo lo{e igrali i kada se u|e u igru u takvoj situaciji, igra~ nema {ta da izgubi - nije `eleo Lazovi} da se samoisti~e.

On smatra da orlovi imaju {anse da savladaju Nema~ku i krenu put osmine finala, uprkos startnom neuspehu.

- Glave su se ohladile. U te{koj smo situaciji, Nema~ka igra fantasti~no, ali jednostavno moramo da idemo na pobedu. Posle utakmice sa Ganom smo seli u svla~ionici i rekli jedan drugom da ni{ta nije gotovo. Nemamo po 18 godina. Imamo igra~e koji igraju u najve}im evropskim klubovima i znaju da odreaguju u te{koj situaciji. Da igramo tri puta protiv Gane, dobili bismo bar dva puta, ali na Svetskom prvenstvu se igra samo jedna utakmica.

Danko Lazovi}

Lazovi} realno sagledava potencijal Srbije i uverava da ne mo`e da bude mnogo promena u timu, ali da mo`e da ih bude u takti~kom smislu.

- Nismo mi Brazil da imamo 50 kvalitetnih igra~a. Za selektora je pitawe ko }e da po~ne me~, ali da opet igramo sa Ganom i da se ja pitam, igrali bi

istih 11 igra~a, jer su izneli teret kvalifikacija i doveli nas ovde.

Napada~ orlova potencira da su iz lo{e igre u prvoj utakmici Grupe D proistekle tri velike {anse. On bi voleo da Srbi diktiraju ritam protiv Nemaca, ali...

- Najvi{e bih voleo da bude tako, ali kada igrate protiv ve~itog favorita za osvajawe Svetskog prvenstva, to ne mo`ete da obe}ate. U takvim utakmicama odlu~uju nijanse.

Ne deli Lazovi} utisak da }e srpski reprezentativci biti rastere}eniji u drugom duelu na Mundijalu.

- Sad se ose}a jo{ ve}i pritisak nego pred prvi me~, jer nam predstoji odlu~uju}a utakmica.

Citirao je kolegu iz navale, Marka Panteli}a: - Nije sramota pasti, nego je sramota ne ustati.

Samopouzdawe je poquqano, to je svima jasno, ali bi trebalo da se vrati na zavidan nivo do petka.

- Zajedno smo 20 meseci, a pre Gane smo izgubili samo jedan me~, protiv Francuske podsetio je na kraju Danko Lazovi}.

DANAS PRVI ME^ GRUPE H: ^IL –HONDURAS

^ile ~eka pobedu 48 godina NELSPRUIT: U prvoj utakmici prvog kola H grupe Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi danas se u Nelspruitu sastaju selekcije ^ilea i Hondurasa, a tim iz Ju`ne Amerike }e poku{ati da do|e do pobede ta~no 48 godina nakon posledweg trijumfa na Mundijalu.

Reprezentacija ^ilea je 16. juna 1962. ostvarila najve}i uspeh u istoriji tamo{weg fud-

^ile–Honduras ^ILE: Bravo, Isla, Medel, Ponse, Vidal, Karmona, Milar, Fernandes, Paredes, Bjuse`ur i San~es.

HONDURAS: Valadares, Sabiqon, ~aves, Figeroa, Izakire, Tursios, Palasios, Gevara, De Leon, Pavon i Suazo.

bala, po{to je kao doma}in zavr{nog turnira osvojila bronzanu medaqu pobedom nad Jugoslavijom (1:0). Od tada su ^ileanci nastupili jo{ ~etiri pita na planetarnoj smotri i odgrali 13 utakmica ali nisu ostvarili nijednu pobedu. Posle dva neuspe{na kvalifikaciona ciklusa ^ile ne samo da se na{ao ponovo me|u 32 najboqe selekcije, ve} je borbe u Ju`noj Americi zavr{io u velikom stilu, odmah iza neprikosnovenog Brazila.

- Statisti~ki podaci, tradicija i zanimqivosti sa prethodnih Mundijala za moje reprezentativne saigra~e i mene su u drugom planu. Najva`nije je da dobro po~nemo nadmetawe u Ju`noj Africi - istakao je odbrambeni fudbaler Gonsalo Jara. - Voleli bismo da odigramo dobro i zabele`imo pobedu - poru~io je 25.

Gonsalo Jara (^ile)

godi{wi ~lan g Vest Bromvi~ Albiona.

Kolumbijac Rejinaldo Rueda predvodi najboqe fudbalere Hondurasa. Wegov glavni adut se preziva Suazo.

- Tim nije trenutno u najboqem stawu, ali kada utakmica po~ne na sve se zaboravqa i neke stvari se same od sebe uklope - napomenuo je Rueda.

Oba rivala smatraju da im je me|usobni duel idealna prilika da se zabele`i trijumf, po{to prema evropskim selekcijama iz H grupe gaje veliki respekt.

Utakmica ^ile - Honduras igra se od 13.30 ~asova na stadionu "Mbombela" u Nelspruitu. Sudi}e Edi Mejle sa Sej{elskih Ostrva, kome }e pomagati Evaris Makunde (Kamerun) i Be}ir Hasani (Tunis).

REZULTATI I TABELE A grupa Prvo kolo: J. Afrika – Meksiko 1:1, Urugvaj – Francuska 0:0. Drugo kolo: J. Afrika – Urugvaj (16. juna, 20.30), Francuska – Meksiko (17. juna, 20.30). Tre}e kolo: Meksiko – Urugvaj (22. juna, 16), Francuska – J. Afrika (22. juna, 16).

1. J. Afrika 1 0 1 0 1:1 1 2. Meksiko 1 0 1 0 1:1 1 3. Urugvaj 1 0 1 0 0:0 1 4. Francuska 1 0 1 0 0:0 1 B grupa Prvo kolo: J. Koreja – Gr~ka 2:0, Argentina – Nigerija 1:0.

Drugo kolo: Argentina – J. Koreja (17. juna, 13.30), Gr~ka – Nigerija (17. juna, 16). Tre}e kolo: Nigerija – J. Koreja (22. juna, 20.30), Gr~ka – Argentina (22. juna, 20.30).

1. J. Koreja 1 1 0 0 2:0 3 2. Argentina 1 1 0 0 1:0 3 3. Nigerija 1 0 0 1 0:1 0 4. Gr~ka 1 0 0 1 0:2 0

E grupa Prvo kolo: Holandija – Danska 2:0, Japan – Kamerun 1:0.

Drugo kolo: Holandija – Japan 0:1(19. jun, 13.30), Kamerun – Danska (19. jun, 20.30). Tre}e kolo: Tre}e kolo: Kamerun – Holandija (24. jun, 20.30), Danska – Japan (24. jun, 20.30).

1. Holandija 1 1 0 0 2:0 3 2. Japan 1 1 0 0 1:0 3 3. Kamerun 1 0 0 1 0:1 0 4. Danska 1 0 0 1 0:2 0 F grupa Prvo kolo: Italija – Paragvaj 1:1 Novi Zeland – Slova~ka 1:1. Drugo kolo: Slova~ka – Paragvaj (20. jun, 13.30), Italija – Novi Zeland (20. jun, 16). Tre}e kolo: Slova~ka – Italija (24. jun, 16), Paragvaj – Novi Zeland (24. jun, 16).

1. Italija 1 0 1 0 1:1 1 2. Paragvaj 1 0 1 0 1:1 1 3. N. Zeland 1 0 1 0 1:1 1 4. Slova~ka 1 0 1 0 1:1 1

C grupa Prvo kolo: Engleska – SAD 1:1, Al`ir – Slovenija 0:1.

Drugo kolo: Slovenija – SAD (18. juna, 16), Engleska – Al`ir (18. jun, 20.30). Tre}e kolo: Slovenija – Engleska (23. jun, 16), SAD – Al`ir (23. jun, 16).

1. Slovenija 1 1 0 0 1:0 3 2. Engleska 1 0 1 0 1:1 1 3. SAD 1 0 1 0 1:1 1 4. Al`ir 1 0 0 1 0:1 0

G grupa Prvo kolo: O. Slonova~e – Portugalija 0:0, Brazil – S. Koreja (15. jun, 20.30). Drugo kolo: Brazil – O. Slonova~e (20. jun, 20.30), Portugalija – S. Koreja (21. jun, 13.30). Tre}e kolo: S. Koreja – O. Slonova~e (25. jun, 16), Portugalija – Brazil (25. jun, 16).

1. O. Slonova~e1 0 1 0 0:0 1 2. Portugalija 1 0 1 0 0:0 1 3. Brazil 0 0 0 0 0:0 0 4. S. Koreja 0 0 0 0 0:0 0

D grupa Prvo kolo: Srbija – Gana 0:1, Nema~ka – Australija 4:0.

Drugo kolo: Nema~ka – Srbija (18. juna, 13.30), Gana – Australija (19. juna, 16). Tre}e kolo: Gana – Nema~ka (23. jun, 20.30), Australija – Srbija (23. jun, 20.30).

1. Nema~ka 1 1 0 0 4:0 3 2. Gana 1 1 0 0 1:0 3 3. Srbija 1 0 1 1 0:1 0 4. Australija 1 0 0 1 0:4 0

H grupa Prvo kolo: Honduras - ^ile (16. jun, 13.30), [panija – [vajcarska (16. jun, 16). Drugo kolo: ^ile – [vajcarska (21. jun, 16), [panija – Honduras (21. jun, 20.30). Tre}e kolo: ^ile – [panija (25. jun, 20.30), [vajcarska – Honduras (25. jun, 20.30).

1. [panija 0 0 0 0 0:0 0 2. [vajcarska 0 0 0 0 0:0 0 3. Honduras 0 0 0 0 0:0 0 4. ^ile 0 0 0 0 0:0 0

18

SPORT

sreda16.jun2010.

NA STARTU PRIPREMA PARTIZANA

[ampion puca od zdravqa i snage Fudbaleri Partizana u ponedeqak su po~eli pripreme za novu sezonu, a ju~e i danas boravili su na medicinskim pregledima, koji treba da poka`u koliko su spremni do~ekali prozivku.

- Prvi deo testova se odnosi na zdravqe igra~a i oni su svi pozitivni. Drugi, na fizi~ku spremu i oni su, tako|e, vi{e nego zadovoqavaju}i – rekao je doktor crno–belih Sead Mali}evi}.

Zna~i, stu~ni {tab ve} od samog starta mo`e da krene u `estok rad. Takav je i bio plan trenera Stanojevi}a.

- Ve} u petak odigra}emo prvu test utakmicu, izme|u sebe, podeqeni u dve ekipe, a popri{te }e biti stadion u Humskoj. U nedequ se, potom, sastajemo sa Rabotni~kim i tada }u znati sa ~ime trenutno raspola`emo. Bi}e to i dan ,,d’’ za Latladija Madubawu.

Ju`noafrikanac je upravo na trenerovu preporuku doveden na probu.

- Znate da nam trebaju zadwi vezni, a na diskovima koje sam pogledao ostavio je dobar utisak. Ipak, potrebno je uveriti se i u`ivo u wegove kvalitete.

Prvom timu prikqu~ena su i {estorica omladinaca iz Teleoptika. O tome Stanojevi} ka`e: - Napravili smo godi{wi plan o prikqu~ewu talenata prvom timu. On se zasniva na individualnom radu, a ciq je da svi oni ve} slede}e sezone budu, ako

Bini} prvo poja~awe Vladan Bini}, prvo poja~awe Crvene zvezde za slede}u sezonu i nije novo lice na Marakani. 23-godi{wi vezista zvu~nog prezimena zadovoqan je {to je ponovo dobio {ansu da se izbori za crveno-beli dres.

- Mnogo mi zna~i {to sam ponovo ovde. U Srbiju sam se vratio pre dve i po godine.

Prethodnu sezonu sam proveo u Kru{evcu i `eleo sam {to pre da se vratim na Marakanu.

Sre}an sam {to mi je to i po{lo za rukom – ka`e Bini}.

Svestan je Vladan obaveza i odgovornosti koje podrazumeva crveno-beli dres.

- Bio sam u ~e{koj Sparti i to je tako|e veliki klub, ne kao Zvezda, ali i tamo su o~ekivawa uvek velika. Nau~io sam da se nosim sa pritiskom, tako da mi to ne}e biti ni{ta novo – napomiwe Bini}.

Kada su o~ekivawa od naredne sezone u pitawu, brzonogi vezista je kao iz topa odgovorio: - Naravno da o~ekujem da budemo prvi.

[estorica Srba u [paniji U {panskom gradu Esteponi 19. i 20. juna bi}e odr`ano Tre}e svetsko prvenstvo u kjoku{inkai karateu (IKO-Matsushima). Na ovom izuzetno jakom takmi~ewu nastupi}e ~ak 232 takmi~ara iz 60 zemaqa on Novog Zelanda do SAD. Reprezentacija Srbije }e imati {est predstvnika, a zanimqivo je da }e i predsednik saveza Vojkan Bi`i} iza}i na tatami. Ostali predstavnici na{e zemqe su Filip Kuduz kategorija do 70 kg, Dragan

Nikoli}, Marko Stojanovi} kategorija do 80 kg i Uro{ Ivanovi} i Pe|a Vu~kovi} apsolutna kategorija.

- Konkurencija je izuzetno jaka, o ~emu govori veliki broj prijavqenih takmi~ara.

Mi idemo u [paniju da sti~emo nova iskustva, po{to je na{ tim sastavqen od mladih i jo{ nedovoqno iskusnih takmi~ara - rekao je Vojkan Bi`i}, predsednik ful-kontakt Kjoku{inkai saveza Srbije.

Mladost ~eka biv{e asove

Aleksandar Stanojevi}

ne nosioci ekipe, onda barem prvotimci.

Mladen Krstaji} odlu~io je da barem polusezonu pomogne ekipi kao igra~. Kao kapiten i najiskusniji autoritet je broj jedan mla|im saigra~ima.

- Nove pripreme i novi uvod u borbu za doma}e trofeje i rejting u Evropi. Znamo obaveze, a nadam sa da }emo uspeti i da ih ostvarimo. Ve} su nas napustili neki igra~i, verovatno }e jo{ neki, a neki su i do{li.

Momci iz Teleoptika sigurno zaslu`uju poverewe stru~nog {taba. Ko god da zapo~ne sezone verujem da }e dati sve od sebe da Partizan uspe – nada se Krstaji}.

Posle debakla od Apoela i lo{eg po~etka doma}eg prvenstva pro{le godine kapiten je javno zamerio ,,klincima’’ na

nezalagawu. O~ekuje se da i on tako ne{to spre~i ove.

- Nisam im zamerio ni{ta drugo nego to. Oni su dobri momci, sa dobrim karakterom, ali mo`da se nisu najboqe sna{li na samom po~etku. Nadam sa da sada ne}e biti takvih problema.

Odavno je merilo vrednosti vaqka prestalo da bude samo doma}e takmi~ewe. Navija~i o~ekuju i proboj u Evropi.

- Nije lako u}i u Ligu {ampiona. Ni ekipe koje imaju mnogo ve}i bud`et od nas nisu sigurne, a kamoli mi. Mi imamo kvalitet, ali i drugi se razvijaju i zadatak je sve te`i. Ipak, ne `elim nikakav alibi, uradi}emo sve da se plasiramo u evropski krem, a ako i ne uspemo tada jednostavno nismo mogli – zakqu~io je Krstaji}.

I. Lazarevi}

In|ijci kre}u 5. jula

IZ FK CRVENA ZVEZDA

PO^IWE SP U KJOKU[INKAI KARATEU

DANAS REVIJALNA UTAKMICA U BAKOM JARKU

NOVI SUPERLIGA[ NA ODMORU

Vladan Bini}

DNEVNIK

Fudbaleri novog superliga{a In|ije su, posle napornih utakmica u prvenstvu Prve lige i osvajawa titule prvaka dobili zaslu`eni odmor. Zapravo, sezonu 2009/10. godine zavr{ili su prijateqskim susretima u Be{ki i Ba~incima gde su se predstavili tamo{wim navija~ima a {ef stru~nog {taba Mom~ilo Rai~evi} sa saradnicima proverio je i mogu}nosti nekolicine mladih igra~a, potencijalnih poja~awa a u petak su se prvotimci razi{li i oti{li svojim ku}ama da se odmore od brojnih prvenstvenih, kup i prijateqskih me~eva koje su odigrali.

Dogovoreno je da pripreme za debitantsku sezonu u Super ligi zapo~nu 5. jula, prozivka }e se odr`ati na stadionu kod `elezni~ke stanice u 12 ~asova a planirano je da zeleno-beli izvesno vreme, najverovatnije odrade u Ivawici.

Nasuprot fudbalerima, sportskog direktora Aleksandra Miqani}a i wegove saradnike tek o~ekuju pune ruke posla. Pojedini igra~i koji su vi{e ili mawe doprineli postizawu najve}eg uspeha u istoriji kluba, dobi}e odre{ene ruke a anga`ova}e se nekoliko proverenih fudbalera za nastupe u najkvalitetnijem rangu takmi~ewa.

Gradona~elnik Goran Je{i}, ~ovek sporta, posebno fudbala koji i sada, kada obaveze dozvole, rado zaigra, pozdravqaju}i prisutne na nedavno uprili~enom koktelu povodom plasmana u Super ligu izme|u ostalog najavio da zeleno-beli u woj ne}e igrati samo jedno leto {to je protuma~eno kao signal za dovo|ewe poja~awa i odgovaraju}e pripreme za start jesewe sezone.

Da. Vi}enti}

Na stadionu Livadica u Bakom Jarku, danas u 16 sati po~iwe revijalna utakmica izme|u fudbalera Mladosti, koja je takmi~ewe u Srpskoj ligi – grupa Vojvodina zavr{ila na devetom mestu i igra~i koji su ponikli u ovom, a sada igraju za druge klubove.

Jara~ki klub je vi{e od tri decenije pravi rasadnik talentovanih igra~a. Mnogi se se}aju uspe{nih igara Gojka i Miloja Rodi}a, Vlaji}a, Grahovca, Loli}a, [ipke, \uki}a... u prvoligakim klubovima biv{e SFRJ. - Danas vi{e od 30 mladi}a ro|enih u Ba~kom Jarku brane boje doma}ih i inostranih klubova – isti~e Goran Luka, koji je celu mladost poklonio radu u ovom klubu, a sada je zauzeo mesto potpredsednika.

Golman Milan Luka je ~lan AEK-a iz Atine, u Sremu iz Sremske Mitrovice su golmani Nenad Raji} i Vladimir Baji}, kao i talentovani igra \uro Zec. Boje Novog Sada brane Vesi}, Stevan~evi}, Radanovi}, Baji} i \uki}. U novosadskom Proleteru igraju Drini}, Zuki} i Kova~evi}, Bojan Babi} je u Big Bulu, Mihajlo Kozomara je ~lan temerinske Sloge, a Dragoqevi} Cementa. Kadetski tim Vojvodine ~ini plejada mladi}a iz Bakog Jarka: Kosi}, Grahovac, Ivani, Radoja, Meleg, Drini}, Gaji}... a u Sirigu i Napretku iz Nadaqa je petnaestak omladinaca iz plavo-belog tabora. Za ovu revijalnu utakmicu vlada veliko interesovawe, pa se priprema fudbalski spektakl.

M. Milojevi}

Bo{kovi} u DC junajtedu Kapiten fudbalske reprezentacije Crne Gore Branko Bo{kovi} potpisao je ugovor sa ameri~kim prvoliga{em DC junajtedom, saop{tio je tim iz Va{ingtona.

Biv{i vezni igra~ Crvene zvezde i reprezentativac Srbije i Crne Gore igrao je u Rapidu iz Be~a od 2007. godine. Pre toga je nastupao za Pari Sen @ermen i Trou. Tridesetogodi{wi Bo{kovi} je za reprezentaciju SCG igrao je 12, a za Crnu Goru 18 puta. DC Junajted je saop{tio da o~ekuje da se igra~ slede}eg meseca javi u klub.

Dijamantidis ostaje ^elnici Panatinaikosa su re{ili jo{ jedan problem, posle dogovora sa @eqkom Obradovi}em. Posle trofejnog stru~waka, ugovor sa {ampionom Gr~ke produ`io je i jedan od najboqih evropskih bekova Dimitris Dijamantidis, koji se

Dimitris Dijamantidis

obavezao na vernost do 2013. godine.Od kada je 2004. godine do{ao iz Iraklisa u Panatinaikos, Dijamantidis je u~estvovao u osvajawu {est {ampionskih titula, pet trofeja u Kupu Gr~ke i dve Evrolige.

Amanovi} tek 91.

Branko Bo{kovi}

Miranovi} za evropsku igru

S prvog treninga Suboti~ana

prinose kona~nom rezultatu.

Od vas jedino tra`im da dolazite radosni na trening i da imate `equ za u~ewem. Ni jedan igra~ ne zna kompletnu fudbalsku azbuku, ali je svako od vas sposoban da mnogo nau~i – kazao je Miranovi}.

Du{ko Savanovi} je i zvani~no postao igra~ Valensije, sa kojom je potpisao dvogodi{wi ugovor. Srpski ko{arka{ }e tako u 26 godini dobiti priliku da zaigra u Evroligi, po{to je Valensija to pravo izborila osvajawem Evrokupa. Savanovi}, koji }e se pojaviti na priprema reprezentacije Srbije za Svetsko prvenstvo, pro{le sezone je za Kahasol iz Seviqe prose~no bele`io 14.7 poena i 4.8 skokova. “Srpski Novicki”, kako ga neki zovu, je u dosada{woj karijeri igrao je za FMP, Borac, UNIKS i Kahasol.

SVETSKI KUP U LONATU

PO^ELE PRIPREME SPARTAKA ZLATIBOR VODE

Fudbaleri Spartak Zlatibor vode po~eli su pripreme za novu sezonu. Ne{to raniji po~etak priprema usledio je zbog istorijskog plasmana golubova u Ligu Evrope ~ije kvalifikacije po~iwu sredinom jula.

U odnosu na tim koji je odigrao posledwi me~ sa Crvenom zvezdom ima promena u Spartak Zlatibor vodi. Trening je vodio novi trener Dragan Miranovi}, a biv{i fudbaler i kapiten Suboti~ana, posle dvadesetogodi{we trenerske karijere u Ju`noj Americi po~iwe svoju radnu karijeru u Srbiji.

Moglo se videti i da je do{lo do jo{ nekih promena u stru~nom {tabu: pomo}ni trener je umesto Zorana Milidraga Ilija Dobri}.

– Imamo {ansu da se poka`emo i u Evropi i toga se ne treba pla{iti. Radom na treningu mo`e milion stvari da se poboq{a, pa da na utakmici zaista igramo ono {to zamislimo. Za mene ste svi jednaki, i oni koji budu starteri i oni koji budu po~iwali na klupi, jednako do-

Savanovi} u Valensiji

[to se igra~kog kadra ti~e, na prvi pogled nije bilo mnogo izmena. Naime, samo je Milan Jovani} re{io svoj status, novi je igra~ poqske Visle, a ima naznaka da su jo{ neki fudbaleri Suboti~ana interesantni.

Ipak, dok ne po~ne prelazni

rok, nezahvalno je bilo {ta naga|ati. Me|u dvadesetak igra~a bilo je najvi{e starosedelaca, ali i igra~a na probi i talentovanih de~aka iz mla|ih selekcija. Va`no je da je postignut dogovor s Vidakom Brati}em, dok postoji `eqa da se nastavi saradwa sa Stevanovi}em iz Partizana. Opravdano su odsutni bili Bo{kovi}, Vujaklija, Veselinovi} i Antoni}, dok je postignuta saglasnost da Pe{i} napusti klub.

- U godinama sam kada nisam po{to-poto `eleo u novi klub. lepo mi je bilo u Spartaku i nadam se da }e tako biti i u slede}oj sezoni – rekao je Brati} posle dogovora o produ`etku saradwe.

Pripreme Spartak Zlatibor vode }e se odvijati na Gradskom stadionu u Subotici, a na istom mestu }e se 22. juna odigrati i prva prijateqska utakmica sa Mogrenom iz Budve. Golubovi 25. juna nastavqaju pripreme na Zlatiboru, gde }e odigrati par prijateqskih utakmica.

N. Stanti}

Srpski reprezentativac Jovan Amanovi} posle prvih 75 meta zauzima 91. mesto u ga|awu glinenih golubova – skit na Svetskom kupu u italijanskom gradu Lonatu sa 66 golubova (22, 21, 23).

Na 120. mesto plasirao se Goran Stojadinovi} sa 60 golubova (18, 23, 19), dok je 125. Nenad Radovi} sa 57 golubova (21, 18, 18).

U vo|stvu su trojica takmi~ara sa maksimalnih 75 golubova- Kipranin Ahileos, Italijan Falko i Egip}anin Hamdu. Jo{ trojica takmi~ara imaju po 74 goluba. U utorak 15. juna u~esnici ga|aju jo{ dve serije po 25 golubova i potom {estorica najboqih finale sa jo{ 25 golubova.

IN MEMORIAM

Tode Mileti} Posle duge i te{ke bolesti u Gakovu, u somborskoj op{tini u 56. godini preminuo je Tode Mileti}, dugogodi{wi direktor Osnovne {kole “Laza Kosti}”, izvanredni entuzijasta sportskih aktivnosti koji je istinski doprineo stvarawu uslova za poboq{awe izvo|ewa kvaliteta nastave i postizawa visokih standarda.

Vredno je zabele`iti podatak da je pokojni Tode Mileti} bio pripadnik omladinske {kole u FK Radni~ki, a kasnije i prvotimac. Po zavr{etku aktivnog igrawa posvetio se trenerskom pozivu, a pre nekoliko godina uspe{no je obavqao funkciju {efa stru~nog {taba crveno-belih, kada su se fudbaleri somborskog Radni~kog plasirali u zavr{nicu Kupa Srbije posle utakmica sa Zetom i Kolubarom.

A. S.

SPORT

DNEVNIK

DANAS DRUGI ME^ FINALA PLEJ-OFA: HEMOFARM [TADA – PARTIZAN

TRKA KROZ SRBIJU

Hasanovi} sa~uvao `utu majicu Esad Hasanovi}, ~lan profi tima Partizan Srbija sa~uvao je `utu majicu vode}eg u generalnom plasmanu posle druge etape 50. jubilarne me|unarodne trke "Kroz Srbiju", kao i plavu majicu najboqeg u plasmanu brdskih ciqeva. On je na ciq druge etape vo`ene od Kwa`evca do Vrawske bawe u du`ini od 173 kilometra stigao 22. u vremenu pobednika Nemca Stefana [efera, ~lana LKT tima Branderburg. Nemac je slavio posle grupnog sprinta u vremenu 4:15, 21 ispred klupskog kolege Tima Majera i Italijana Davida Dian|ela (CDC kavalijere). Najboqe plasirani srpski voza~ u drugoj etapi bio je Hasanovi}ev timski kolega @olt Der na 10. mestu.

Na startu druge etape bilo je nekoliko poku{aja begova, od kojih je najzna~ajniji bio beg devetorice voza~a na spustu posle brdskog ciqa druge kategorije na Tresibabi. Tada je bilo jasno da po~iwu borbe za bonifikacije na prolaznim ciqevima.

Me|u wima su bili i na{i voza~i @olt Der i Ivan Stevi} iz Partizana. Begunci su na 42. kilometru uhva}eni od glavne grupe, gde se nalazila i `uta majica koju je nosio Esad hasanovi} iz Partizana. Od tada, pa sve do ciqa grupa je bila kompaktna, a na wenom ~elu nalazili su se na{i voza~i, koji su kontrolisali situaciju i ~uvali `utu majicu.

Brdski ciq je osvojio Ma|ar Rida ^ador, a prvi na prolaznim ciqevima bili su Ivan Stevi} (Svrqig), te Slovenci Robert Vre~er (Predejane) i Matej Marin (Vladi~in Han).

U generalnom plasmanu Hasanovi} vodi sa deset sekundi prednosti u odnosu na pobednika druge etape [afera. Slovenac Dean Podgornik iz Loborike nosi zelenu majicu za najboqig voza~a na prolaznim ciqevima.

U plavoj }e biti Ma|ar Rida ^ador, jer je Hasanovi} u `utoj. Danas je na programu tre}a etapa od Vrawa do Vrwa~ke bawe u du`ini od 233 kilometra. Start je u 13 ~asova.

G. M.

sreda16.jun2010.

Vr{~ani `ele izjedna~ewe Ponadali su se ko{arka{i Hemofarm [tada da mogu da iznenade velikog rivala i akutelnog {ampiona Partizna na parketu Pionira u prvoj utakmici finalne serije plej ofa. Tre}i put ove sezone Vr{~ani su napustli parket legendarne dvorane pognute glave ali kada se podvu~e crta nakon prve odigrane utakmice izbranici @eqka Lukaji}a nisu razo~arali ali nisu ni odu{evili.

Zna~aj prve utakmice i piholo{ki pristisak bili su ja~i od mladi}a u naraxastim dresovima i upravo u onim elementima igre o kojima su verovali da mogu da pariraju velikom rivalu, podbacili su.

- Nema {ta da se pametuje i filozofira, podbacili smo u ofanzivnom skoku i to je na kraju presudilo pobednika, ocena je kapitena Hemofarm [tada, Stefana Markovi}a. Vi{e osvojenih lopti pod ko{em omogu}ilo je ko{arka{ima Partizana ve}i broj napada i to su iskoristili na pravi na~in.

Upravo na skok igri i {utu za tri poena ko{arka{i Hemofarm [tada gradili su taktiku u prvoj utakmici.

- Iz prve utakmice izvukli smo dobru pouku uo~i ve~era{weg revan{a - nastavqa Markovi}. - Prvo moramo da zagra|ujemo skok sa svih pet igra~a, pa tek onda da idemo na skok. Jedino tako mo`emo da budemo ravno-

Jagodnik (35) i Markovi} nisu uspeli da zaustave Mekejleba

Bez Marijanovi}a?

Dan nakon utakmice u Pioniru i povrede Bobana Marijanovi}a niko u stru~nom {tabu Hemofarm [tada nije mogao da da kona~nu ocenu o te`ini povrede reprezentativnog centra. Tokom ju~era{weg dana Marijanovi} je obavio neophodne lekarske preglede.

Prema prvim ocenama ne radi se o ozbiqnijoj povredi, ali ta~na dijagnoza mo}i }e da se da tek nakon detaqnih lekarskih pregleda.

Skoro je sigurno da stru~ni {tab Hemofarm [tada na ve~era{woj utakmici ne}e mo}i da ra~una na Marijanovi}a.

pravni sa Partizanom u skoku, a samim tim da do|emo u situaciju da imamo pribli`no isti broj napada. Sada }e nam biti jo{ te`e da taj zadatak ispunimo sobzirom na to da se Boban Marijanovi} povredio. Nadamo se da nije ni{ta ozbiqno i da }e biti u stawu da nam pomogne ako ne ve~eras, onda u tre}em susretu.

Na prvoj utakmici ko{arka{i Hemofarm [tada postigli

su samo 60 poena, daleko ispod prose~nog u~inka u sezoni, a ni {ut za tri poena bio je ispod ovogodi{weg standarda.

- ^iwenica je da nismo bili {uterski naro~ito raspolo`eni, obja{wava Markovi}, ali i sama utakmica je bila veoma tvrda sa jakim odbranama. Ni ko{arka{i Partizana nisu imali visok procenat {uta.

Vru}ina i sparina u dvorani su i nama i Partizanu ote`ali posao. Lopta nam je ispadala iz ruke na zicerima, be`ala pri {utu... a posledica toga je slabo {utersko ve~e.

Ritam odigravawa finala je vi{e nego ubita~an. Ve} ve~eras igra se druga utakmica, ali na parketu Milenijuma. Sva sre}a {to od Vr{ca do Beograda ima tek devedeset kilometara, pa ekipa ne}e izgubiti puno vremena u putu. Ko{arka{i Partizana sti`u Vr{ac danas u prepodnevnim satima i odmah po dolasku ima}e i trenig u Milenijumu.

- Partizan je uspeo da povede u ovoj finalnoj seriji, ali odigrana je tek prva utakmica - nastavqa Markovi} - Ve~eras se ko{arka{ki karavan seli u Vr{cu i o~ekujem da }emo na doma}em parketu igrati mnogo boqe, da }emo biti sigurniji i da }emo uspeti da izjedna~imo. U Superligi u Vr{cu nismo izgubili nijednu utakmicu, pa verujem da }emo i ve~eras nastaviti tu tradiciju - zavr{ava Markovi}.

Druga utakmica finalne serije plej-ofa izme|u ko{arka{a Hemofarm [tada i Partizana odigra}e se ve~eras od 18 sati na parketu dvorane Milenijum u Vr{cu. Cena ulznica za finalnu seriju je 400 dinara, a slobodan ulaz ima}e vlasnici pretplatnih karata. Zbog pove}anih mera bezbednosti odlu~eno je da slu`beni parking dvorane bude rezervisan iskqu~ivo za slu`bena vozila.

J. Turkoane

19

PRED EP U KLERMONU

Polazak u Francusku Nakon zavr{enih priprema koje su se odr`avale vikendom od 16. maja do 13. juna u Velikoj sali Sportskog Centra u Rumi; reprezentacija Srbije u savateu kre}e danas na Evropsko prvenstvo za juniore, seniore i seniorke koje }e se odr`ati u Klermon – Fenrandu u Francuskoj.

Boje na{eg tima nosi}e 16 ~lanova reprezentacije. Za juniore do 60 kg takmi~i}e se: Stefan Mira`i} (Sirmijum, Sremska Mitrovica), do 65 kg: Mi{o Gaji}, (Sirmijum), do 70 kg: Bojan Mi}evi}, (Vr{ac), do 75 kg: Milo{ Vra~evi} (Stara Pazova).

Seniori, do 60 kg: Darko Gruji} (Ruma), do 65 kg: Igor [ivoqicki (Sirmijum), do 75 kg: Sini{a Kne`evi}, (XIM Tonik, Novi Sad), do 80 kg: Qubomir ^esti} (Ruma), preko 85 kg: Sa{a ]irovi} (Stara Pazova). Seniorke, do 65 kg: Eva Hala{i (Budo klub Realni aikido, Senta), do 70 kg: Jelana Kuni} (Galaktik, Sombor).

Sa wima putuju selektor Miodrag Raki} (Ruma), treneri Lazar Kova~evi} (Sremska Mitrovica), Mihaq Halas (Senta), Dejan Kuni} (Sombor) i sudija Radenko Tadi} (Novi Be~ej).

- U ~etvrtak nas o~ekuje vagawe takmi~ara, u petak i subotu eliminacije i finale za juniore i eliminacije za seniore i seniorke. Finalni me~evi u seniorskoj konkurenciji odr`avaju se krajem godine. Za vreme Evropskog prvenstva odr`a}e se i Skup{tina Evropske savate konfederacije na kojoj }e u~estvovati i na{i predstavnici Savate saveza Srbije - rekao je uo~i polaska Miodrag Raki}.

KUQANI POBEDNICI KUPA SRBIJE

Hajdu~ka hemija

Biciklisti na startu Dunavskog kupa

DUNAVSKI KUP NA NOVOSADSKOM SAJMU

Pobednici Drakuli}, Radivojevi} i Radovanovi} Uzbudqive trke Dunavskog kupa odr`ane su na Novosadskom sajamu.

U drumskoj trci na 50 kilometara sa tri prolazna ciqa u konkurenciji trideset biciklista iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, pobedio je Mile Drakuli} (Kikinda) u vremenu 1:23,11, ispred Slobodana Radovanovi}a i Dimitrija Dolge (obojica Elit Novi Sad), koji su imali vreme 1:24,29 ~asova.

Na prvom i tre}em prolaznom ciqu najbr`i je bio Drakuli}, na drugom Dolga. Gost iz Tuzle Hajrudin Trle, osvajawem tri druga mesta na prola-

Pobedniku vrhunski ram Organizatori iz kluba Elit su predstavili u~esnicima poklon pobedniku Dunavskog kupa vrhunski ram za bicikl “Trigon”, dar generalnog sponzora firme „Cikolmanija interne{enel“ iz Novog Sada.

znim ciqevima, poveo je u generalnom plasmanu za zelenu majicu.

Vo`ena je i trka Malog Dunavskog kupa, na deset kilometara, i slavio je Aleksa Radivojevi} iz vaqevskog kluba Boba. Pobedio je ispred dvojice biciklista Sokol Cestorada iz Vinkovaca Frana Luburi}a i [umuna Xalta.

U popodnevnim ~asovima odr`ana je trka na stazi od 600 metara na ispadawe. Kod najmla|ih (biciklisti do 13 godina) ponovo je pobedio Aleksa Radivojevi} iz Bobe i preuzeo `utu majicu u Malom Dunavskom kupu. Drugi je bio Xalto, tre}i Zvonimir Zadro obojica iz Sokol Cestorada (Vinkovci).

Mastersi su prvo vozili kvalifikacione trke, a potom i finale. Slavio je Slobodan Radovanovi} iz Elita, drugi je bio Aleksandar Mirkovi} iz Fanatika i tre}i Dimitrije Dolga.

Mirkovi} je vode}i u generalnom plasmanu Dunavskog kupa posle jedanaest trka.

Za osve`ewe po velikoj vru}ini pobrinula se firma Pansport, distributer napitaka “Izostar”.

Naredne trke Dunavskog kupa odr`a}e se 10. jula u Apatinu.

Ni gubitak sponzora, ni neda}e zvane povrede, ni bolest takmi~ara ne mogu usporiti {ampionski hod ~lanova Karate kluba Hajduk. Naime, riznica ovog kluba je od 12. juna bogatija za pehar namewen pobedniku Kupa Srbije, osvojen na takmi~ewu koje je odr`ano u Beogradu. To je tre}a titula pobednika Kupa u vlasni{tvu ovog kluba. Prva je osvojena 2005. godine, kada smo bili dr`avna zajednica Srbija i Crna Gora, druga 2007. godine koja je bila najuspe{nija godina kulskog karatea jer je osvojena i titula {ampiona Lige, i tre}a evo 2010. godine. Razumqivo je zadovoqstvo u redovima pobednika Kupa.

- U Beogradu smo i za mene samog napravili malo iznena|ewe. Jeste da imamo kvalitetnu ekipu, kontinuitet, ali su nas pred ovo takmi~ewe zadesili brojni pehovi u vidu bolesti ili povrede takmi~ara, pa smo od 10 seniora u pogonu jedva skupili 5 boraca za zavr{nicu Kupa. Uz to, uslovi za takmi~ewe su bili nehumani i ~estitam mojim borcima {to su izdr`ali kako protivnike tako i pakleno vreme - rekao je {ef stru~nog {taba Hajduka Lazar Greber.

Karatisti Hajduka, (ekipu su ~inili kapiten Bojan Nikola{, Rada Jovanov, Slobodan Tiragi}, Mladen ]uri} i Mirko [ain, uz rezervu mladog Dragomira Mrkai}a), su u prvom kolu zavr{nice Kupa bili

jer kada su svi drugi pomislili da nemamo kapacitet za trofeje potvrdili smo da smo u vrhu srpskog karatea - podvla~i Greber.

U ~emu je tajna uspeha kulskih karatista?

Pobedni~ki sastav Hajduka predvo|en {efom Greberom

slobodni, u drugom su pobedili Radni~ki iz Obrenovca sa 2:0, a u finalu Stari grad iz Beograda tako|e sa 2:0 i prigrlili {ampionski pehar.

- Mene retko koji rezultat mo`e obradovati u prevelikoj meri, jer smo ve} sve osvojili.

Me|utim, ovaj me je obradovao,

Pojedina~no srebro i bronza Uz ekipno zlato, ~lanovi Hajduka su i u pojedina~noj konkurenciji ostvarili uspeh. Tako je Mirko [ain u te{koj kategoriji preko 78 kilograma osvojio drugo mesto i srebrnu medaqu, a Mladen ]uri} u kategoriji do 68 kilograma tre}e mesto i bronzano odli~je.

- Tajna je u jako dobrom trenutnom i odli~nom minulom radu. Re~ je o momcima koji su ve} dugo u klubu, dugo na tatamiju, a ono {to nas razlikuje od drugih je na{a hemija, kada se zagrlimo i ka`emo „hajde da uradimo to“. Ta hemija, to drugarstvo i na{a nepresu{na glad za trofejima su tajna na{eg uspeha - otkriva {ef stru~nog {taba u Karate klubu Hajduk Lazar Greber. [ampioni iz Kule su na zaslu`enom odmoru, pojedini karatisti }e na reprezentativne pripreme, stru~ni {tab na seminare, sve kako bi i naredna sezona bila obele`ena trofejima. Hajduci su nas navikli na to. \. Bojani}

20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda16.jun2010.

VOJVO\ANSKE LIGE BA^KA LIGA

Kolaps Temerina Rezultati 5. kola: Omladinac (Kucura) - Prigrevi~ki [K 2,5:5,5, “Miqo Vujovi}” (Crvenka) - Ba~ka (Pa~ir) 4:4, Adice (N. Sad) – Temerin 8:0, BT[K (Ba~ka Topola) Hercegovac (Gajdobra) 4,5:3,5, Detelinara (N. Sad) - Vulkan Protektor (Apatin) 4,5:3,5, Srbobran - Senta 2:6.

Plasman posle 5. kola:1.

Adice 13 (28,5), 2. Ba~ka 11 (24,5), 3. Senta 11 (24), 4. Detelinara 11 (21,5), 5. Prigravi~ki [K 10 (23,5), 6. “Miqo Vujovi}” 8 (20), 7. BT[K 5 (19,5), 8. Omladinac 4 (17), 8.

Vulkan Protektor 3 (17), 9.

Hercegovac 3 (16,5). 11. Srbobran 2 (14,5), 12. Temerin 0 (13,5).

BANATSKA LIGA

Kova~ica vodi Rezultati 5. kola: Kova~ica - Proleter (Zrewanin) 4,5:3,5, “Bata ]osi}” (Opovo) – Alibunar 4:4, PA[K (Pan~evo) Proleter (^oka) 4:4, Radni~ki (Kovin) - Partizan (Toma{evac) 3,5:4,5, Lehel (Mu`qa) - ^okot (Gudurica) 2,5:5,5, Bile}anin (Se~aw) - Sloga (Plandi{te) 4:4.

Plasman posle 5. kola: 1.

Kova~ica 12 (22,5), 2. “Bata ]osi}” 10 (23), 3. Proleter (^oka) 10 (22,5), 4. Radni~ki 9 (22,5), 5. Lehel 9 (21), 6.

PA[K 8 (20,5), 7. Bile}anin 7 (22), 8. Alibunar 7 (20), 9.

Partizan 6 (18,5), 10. ^okot 3 (17), 11. 11. Proleter (Zrewanin) 3 (16,5), 12. Sloga 2 (14).

SREMSKA LIGA

Uva`ena `alba LSK-a Rezultati 5. kola: [imanovci - :“Car Uro{“ (Jazak) 4:4, Sloven (Ruma) - Sremac (Vojka) 6:2, Banovci Dunav - “Stevica Puzi}” (Irig) 4:4, LSK (La}arak) - Mladost ( Nova Pazova) 3:5, Sremac (^erevi}) - Stara Pazova (2) 3:5, Cement (Beo~in) - Hajduk (Be{ka) 3,5:4,5.

Takmi~arska komisija [SV uva`ila je `albu ekipe LSK-a na rezultat me~a protiv Stare Pazove iz ~etvrtog kola zbog gre{ke sudije koji nije sankcionisao zvowewe mobilnog telefona u sali za igru od strane doma}eg igra~a i preina~ila kona~an rezultat me~a u korist gostiju: Stara Pazova (2) – LSK 3,5:4,5.

Plasman posle 5. kola:1.

“Stevica Puzi}” 11 (24,5), 2.

Sloven 11 (23), 3. Hajduk 9 (23), 4. Mladost 9 (21), 5. “Car Uro{“ 8 (22,5), 6. Cement 7 (21,5), 7. Banovci Dunav 7 (18,5), 8. LSK 6 (16,5), 9. Stara Pazova (2) 5 (20), 10. Sremac (^erevi}) 5 (18,5), 11. [imanovci 3 (18,5), 12. Sremac (Vojka) 1 (12,5).

PROBLEM BR. 289

Beli daje mat u dva poteza S. Lojd [ahovski magazin 1904.

OTVORENO PRVENSTVO VOJVODINE ZA OMLADINCE I @ENE

Za titulu u Novim Banovcima Otvoreno prvenstvo Vojvodine za omladince i `ene za 2010. godinu odr`a}e se 1-7. jula u Novim Banovcima, u motelu NB, Zemunska ulica br. 15.

Oba turnira se igraju po {vajcarskom sistemu u 9 kola. U zavisnosti od broja prijavqenih takmi~arki [S Vojvodine za `ensko prvenstvo mo`e odrediti i druga~ije! Tempo igre je: 40 poteza za prvih 90 minuta i 30 minuta po igra~u do kraja partije. Svi takmi~ari obavezni su da donesu jednu preglednu {ahovsku garnituru standardne veli~ine i ispravan {ahovski ~asovnik.

Dve najboqe plasirane takmi~arke sti~u pravo igrawa na pr-

PRVENSTVO O[ „KOSTA TRIFKOVI]”

Pobednik Marko Balenovi} Posle osam godina rada {ahovske sekcije, kojom rukovodi nastavnik {aha Qubi{a Kuzmanovi}, organizovano je prvenstvo O[ „Kosta Trifkovi}“ iz Novog Sada. Na turniru su igrale 4 devoj~ice i 27 de~aka, pet kola po {vajcarskom sistemu.

Plasman: 1-2. Balenovi} i Grubi{i} po 4,5 poena, 3-6. Popov, Truji}, Bucuqevi} i Pejanovi} 4 poena, 7-14. Pani}, Majstorovi}, Luka [erbexija, Adamovi}, Jovan [erbexija, Dejan Omorjan, Rosi} i Ili} 3 poena, 15-17. Crnogorac, Jar~evi} i Ma{a Milivojevi} 2,5 poena, 18-25. Gugleta Lazar, Vuk Pi`urica, Gugleta Marko, Vujkov Iva, Petrovi} Boris, Pivni~ki, David Omorjan i Milo{evi} 2 poena, 26-28. Vukov Julijana,

Veqko Pi`urica i Devi} 1,5 poen, 29-31. Radivojevi}, Zari} i Matea Petrovi} 1 poen.

Dobar plasman ostvarili su Du{an Pejanovi} (drugi razred) i Dejan Omorjan, Marko Rosi}, Du{an Ili} i Ma{a Milivojevi} (svi prvi razred). [ahisti {kole do sada su postigli dobre rezultate na raznim takmi~ewima. Bili su prvaci Novog Sada, tre}i u Vojvodini, prvi na turniru „Jo Pajta{“ itd.

Direktor {kole, Milan Spasojevi}, veliki po{tovalac {ahovske igre, u svemu podr`ava rad {ahovske sekcije i ve} je obezbedio pehare i medaqe za naredno prvenstvo {kole, koje }e postati tradicionalno.

B. D.

MOL–SUBOTICA

SEMINAR ZA SUDIJE

Rezultati 4. kola: E|{eg (Mali I|o{) - Radni~ki (Torwo{) 3,5:4,5, Elektrovojvodina (Subotica) - Trgo{ped (Bajmok) 6:2, Gunaro{ - BT[K (2) Ba~ka Topola 2,5:5,5, Senta (2) - Radni~ki 2 (Bajmok) 6,5:1,5.

Plasman posle 4. kola: 1. Elektrovojvodina 12 (21), 2. Radni~ki (T) 12 (20), 3. E|{eg ( 9 (20), 4.

BT[K (2) 6 (18), 5. Senta (2) 6 (17,5), 6. Gunaro{ 3 (11), 7. Trgo{ped 0 (10,5), 8. Radni~ki 2 (B) 0 (10).

MOL–VRBAS Rezultati 5. kola: Mladost (Ba~ki Petrovac) – Zmajevo 2:6, Kulpin - Vojvodina (Tovari{evo) 4:4, Budu}nost (Glo`an) Selen~a 1,5:6,5, Vrbas – Vajska 5,5:2,5, “Veqko Vlahovi}” (Bo|ani) slobodan.

Plasman posle 5. kola: 1. Vrbas 12* (24,5), 2. Zmajevo 12* (23), 3. Selen~a 10 (24), 4. Vojvodina 7* (16), 5. Budu}nost 6* (15,5), 6. Mladost 4 (18), 7. “Veqko Vlahovi}” 3* (12), 8. Kulpin 1* (10), 8. Vajska 0* (9).

MOL–ZREWANIN Rezultati 4. kola: [urjan - Borac (Aleksandrovo) 3:5, Zadrugar (Lazarevo) - Radni~ki (Ja{a Tomi}) 3:5, Budu}nost (Srpska Crwa) – Aradac 5:3, Zlatica - Sloga (Jarkovac) -3,5:4,5.

Plasman posle 4. kola: 1. Budu}nost 12 (22), 2. Borac 10 (19), 3. Sloga 7 (16,5), 4. Aradac 6 (19,5), 5. Zlatica 6 (19), 6. Radni~ki 6 (14), 7. Zadrugar 0 (11,5), 8. [urjan 0 (6,5).

NOVOSADSKA LIGA

Re{ewe problema br. 288 (E. Pradignat, Schach Journal 1895.) sa pozicijom: beli – Kb6, De3, Tb3; crni – Kc4, Sb5, Sf2 pe{ak d5; je 1.Dg3! Na 1...d4 sledi 2.Dg8 mat. Na 1...Sf(?) sledi 2.Dd3 mat. Na 1...Sb(?) sledi 2.Dc3 mat.

venstvu Srbije za `ene za 2011. godinu. Dve najboqe plasirane omladinke i dva najboqe plasirana omladinca (ro|eni 1990. godine i mla|i) sti~u pravo igrawa na prvenstvu Srbije za omladinke, odnosno omladince za 2010. godinu. Klubovi koji se takmi~e u Prvoj i Drugoj ligi Srbije moraju na osnovu Pravilnika o takmi~ewima [SV poslati na (mu{ko) omladinsko prvenstvo najmawe dva omladinca. Cena jednodnevnog pansiona u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama iznosi 1.750 dinara po osobi.

Upisnina za u~e{}e iznosi 300 dinara za u~esnike koji koriste pansionske usluge, a 500 dinara za sve ostale i upla}uje

Rezultati 5.kola: “Mihail Taq” (Veternik) - Obili} 7:1, @elezni~ar - Dnevnik 3,5:4,5, Borac - Bubamara (2) 6,5:1,5, Jedinstvo (Rumenka) - Promocija 2,5:5,5, “64” - Pru`ena ruka (Sr. Kamenica) 5,5:2,5, Penzioner Kraqica 2 (Petrovaradin) 3:5.

Plasman: 1. Borac 15 (28), 2 “Mihail Taq” 13 (29), 3. “64” 12 (28,5), 4. Dnevnik 12 (22,5), 5. Kraqica (2) 9 (21), 6. Penzioner 9 (20), 7. Promocija 7 (21), 8. Pru`ena ruka 6 (20), 9. @elezni~ar 3 (16,5), 10. Obili} 3 (12), 11. Jedinstvo 0 (13,5), 12. Bubamara (2) 0 (8).

Po~etak 26. juna

U Novom Sadu }e se u organizaciji [S Vojvodine odr`ati seminar za sticawe zvawa op{tinskog i regionalnog {ahovskog sudije. Seminar }e se odr`ati u prostorijama N[K-a u Novom Sadu, Pa{i}eva 26 a po~etak je 26. juna u 9.30 ~asova. Predvi|eno je da se seminar odr`i u dva vikenda a tre}eg vikenda je polagawe. Seminar }e se odr`ati ako se prijavi najmawe 12 polaznika.

Kotizacija za u~e{}e na seminaru je 1.500 dinara. Polaznici }e dobiti {tampani materijal za pripremawe ispita. Prijave se primaju upisivawem na oglasnoj tabli u N[K-u ili na telefon 063 1200145, a tako|e i na e majl adresu: sahsudija@hotmail.com.

SRPSKA LIGA TRE]EG DOBA

Zrewaninci ubedqivi U organizaciji Gerontolo{kog centra u Pan~evu odr`ano je takmi~ewe Srpske lige tre}eg doba za 2010. godinu. Pobednik je prakti~no odlu~en ve} u prvom kolu kada su se sastale ekipe Zrewanina i Novog Sada. Ekipa Prve Vojvo|anske brigade koja je kao pobednik penzionerske lige Novog Sada, prethodne godine predstavqala Gerontolo{ki centar Novog Sada, ispustila je remi ishod i izgubila me~. Iako je do kraja briqirala i dobila sve me~eve visokim rezultatima to je bilo dovoqno samo za drugo mesto, jer Zrewaninci nisu vi{e dozvolili nikakvo iznena|ewe.

Za svaku pohvalu je gostoprimstvo, organizacija i uslovi igre koje je pru`io doma}in iz Pan~eva. Glavni sudija je bio Milan Miladinov.

Plasman: 1. Zrewanin 13 (15), 2.

Novi Sad 12 (13,5), 3. Novi Beograd 10 (12), 4. Pan~evo (2) 9 (14,5), 5.

Ni{ 9 (12,5), 6. Pan~evo (1) 9 (11,5).

7. Despotovac 9 (9), 8. Vrbas 7 (9), 9.

Subotica 6 (9,5), 10. Para}in 6 (8), 11. Jagodina 6 (5,5), 12. Gudurica 4 (7), 13. Kragujevac 3 (3). M. Eri}

se u gotovom prilikom dolaska ili unapred na ra~un [ahovskog saveza Vojvodine br. 340-194512, najkasnije do 30. juna 2010. godine. Nagradni fond za `ene iznosi 40.000 dinara i raspore|en je na slede}i na~in: 15.000, 10.000, 7.000, 5.000, i 3.000 dinara a na mu{kom omladinskom prvenstvu nema nov~anih nagrada. Organizator obezbe|uje pehare pobednicima turnira, medaqe kao i diplome i nagrade u vidu {ahovske literature.

Svi takmi~ari treba da doputuju u Nove Banovce u ~etvrtak 1. jula i jave se sudiji turnira najkasnije do 15 ~asova. Prvo kolo igra se istog dana od 16 ~asova.

JU@NOBA^KA LIGA Rezultati 5. kola: E|{eg (N. Sad) – Titel 2,5:5,5, Mladenovo – Bubamara (N. Sad) 2,5:5,5, Anpasan (N. Sad) - Ba~ 6:2, Ba~ka Palanka.- Sutjeska (Ba~ko Dobro Poqe) 5,5:2,5, Slobodne ekipe: Hajduk (^urug) i Vojvodina (N. Sad).

Plasman posle 5. kola: 1. Bubamara 12 (23), 2. Ba~ka Palanka 10* (22), 3. Titel 9** (16,5), 4. Anpasan 8* (20), 5. Sutjeska 6 (19), 6.

Hajduk 4* (16), 7. E|{eg 4* (14), 8.

Vojvodina 3** (14), 9. Mladenovo 1 (13,5), 10. Ba~ 1 (10).

DNEVNIK

ANALIZIRANE PARTIJE

Ko se jo{ se}a Yevlana Miralem Xevlan (ro|en 1960), intermajstor koji `ivi i igra u [vedskoj, i daqe je na rejting listi BiH (rejting 2369).

Malo qubiteqa {aha se}a se Miralema Xevlana a jo{ mawe wih zna i da je bio {ampion one velike, i {ahovski jake, Jugoslavije! Bilo je to u Budvi 1986. godine. Tada majstorski kandidat, Xevlan je napravio vanserijsko iznena|ewe svih {ampionata i pre i posle toga. Debi na {ampionatu je po~eo s dva poraza (Cebalo i Dizdarevi}) a kada je u tre}em kolu uz dobru igru pobedio velemajstora Bo`idara Ivanovi}a stekao je veru u svoju igru i neophodno samopouzdawe {to ga je na kraju dovelo do iznena|uju}eg - prvog mesta. U prilogu prikazujemo tu partiju prekretnicu na putu ka {ampionskoj tituli uz komentar velemajstora Predraga Nikoli}a.

Yevlan–Ivanovi} (B66) 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 d6 6.Lg5 e6 7.Dd2 a6 8.0–0–0 h6 9.Lf4 Ld7 10.S:c6 L:c6 11.De1

24…Kb8 25.c3 Tc8 Neophodno je bilo 25…h5. Istina je da se time slabi kraqevo krilo, ali je belom mnogo te`e napadati bazu pe{a~kog lanca na f7, nego na h6.

26.h5! g5 27.Lg3 Lf8 28.f4 g:f4 29.L:f4 Ka8 30.Tf1 Le8 31.g4 Le7 32.Tg1 Db6 33.L:c4 T:c4 34.Ka1 Da5 Beli mirno sprovodi akciju na kraqevom krilu, dok crni tra`I bilo kakvu protivigru.

35.g5 h:g5 36.L:g5 L:g5 37.T:g5 Dc7 Ivanovi} odustaje od daqe borbe. Jedina, ali nedovoqna, {ansa bila je 37…Ta4.

38.Tdg1 Ka7 39.De3 b6 40.Tg8 T:g8 41.T:g8 De7 42.Df2 Dd7 43.h6 Ta4

SEVERNOBANATSKA ZONA Rezultati 5. kola: Naftagas 2 (Elemir) - Jedinstvo (N. Be~ej) 6,5:1,5, Jedinstvo (E~ka) - Mladost (Bo~ar) 3:5, Radni~ki (Kikinda) - Begej (@iti{te) 5:3, Napredak (^estereg) - Mladost (Despotovac) 3,5:4,5, Mladost (Luki}evo) - 2. oktobar (Kumane) 4:4, Novi Kne`evac - Krajina (Kraji{nik) 2,5:5,5.

Stawe posle 5. kola: 1. Naftagas (2) 13 (27), 2-3. Radni~ki, Krajina 12 (25), 4. Mladost (Bo~ar) 9 (22), 5. Napredak 9 (21,5), 6. Mladost (Despotovac) 9 (20), 7. 2. oktobar 6 (20), 8. Begej 6 (18,5), 9.

Mladost (Luki}evo) 4 (17), 10. Jedinstvo (N. Be~ej) 4 (15), 11. Jedinstvo (E~ka) 1 (15,5), 12. Novi Kne`evac 1 (13,5).

SEVERNOBA^KA LIGA Rezultati 5. kola: Ada – Karavukovo 5:3, Kula - Ratkovo 4,5:3,5, Oxaci - Stara Moravica 6:2, Rastina – Bezdan 5:3, Panonija - Kawi`a 6,5:1,5, Bajmok slobodan.

Plasman posle 5. kola: 1. Rastina 10 (22,5), 2. Oxaci 10 (21,5), 3.

Kula 9 (21,5), 4. Panonija 7 (19), 5.

Ratkovo 7 (18,5), 6. Bajmok 7 (17), 7.

Stara Moravica 6 (19), 8. Kawi`a 5 (15), 9. Ada 4 (16), 10. Bezdan 3 (17), 11. Karavukovo 3 (13).

ZONSKA LIGA SREMA Rezultati 4. kola: Podunavac (Belegi{) - Jadran (Golubinci) 3,5:4,5, Sloga (In|ija) - Bano{tor 5:3, Radni{ki ([id) – Borac (Veliki Radinci) 6:2, Rudar (Vrdnik) - Sloga (Hrtkovci) 5:3, Dowi Srem (Pe}inci) - Sremac 2 (Vojka) 3,5:4,5.

Stawe posle 4. kola: 1. Radni~ki 12 (25), 2. Sloga (In|ija) 12 (19,5), 3. Jadran 10 (20), 4. Podunavac 6 (16), 5. Sremac (2) 6 (15,5), 6.

Bano{tor 4 (16), 7. Rudar 3 (15), 8. Sloga (Hrtkovci) 1 (12), 9-10.

Borac, Dowi Srem 1 (11).

[AJKA[KA LIGA Rezultati 2. kola: Sloga (Lok) - [ajka{ 1,5:6,5, Omladinac (@abaq) - [ajka{ (Koviq) 4,5:3,5, Jugovi} 2 (Ka}) - Budisava 3,5:4,5, Hajduk (Gardinovci) slobodan.

Rezultati 3.kola: [ajka{ (Koviq) - Jugovi} (2) 3,5:4,5, [ajka{ - Omladinac 3:5, Hajduk – Sloga 5:3, Budisava slobodna.

Plasman posle 3. kola: 1.

Omladinac 9 (15), 2. [ajka{ (Koviq) 3 (13), 3. Jugovi} 2 (Ka}) 3* (8), 4. Budisava 3* (7), 5.

Hajduk 3** (5), 6. [ajka{ 0* (6,5), 7. Sloga 0 (6,5)

Na ovom {ampionatu Xevlan je imao puno uspeha protiv Sicilijanke. Zanimqivo je da je bio spreman za najaktuelnije varijante, kao u ovoj partiji, ali je ~esto igrao I mawe istra`ene nastavke.

11…Le7 Neprecizno je 11…Dc7 12.Sd5! kao u partiji Matulovi} – Martinovi}, Vr{ac 1985.

12.h4 Prerano je 12.e5 Sh5 13.Le3 Dc7 14.Le2 g6 i u otvorenoj poziciji crni lovci bi bili aktivniji.

12…Dc7 13.e5 d5 Pe{a~ki centar se stabilizovao, i sada prednost belog ili crnog zavisi od toga da li je pe{ak na e5 snaga ili slabost.

14.Se2 Sd7 15.Sd4 Lf6 16.Sf3 Le7 Ovo povla~ewe u svakom slu~aju nije dosledno. U partiji Jansa – Tukmakov, Bor 1983, igrano je 16…Tc8 17.Kb1 La4 18.Ka1 Le7 19.Ld3 Sb6! dok je Martinovi} protiv Arnasona, u Boru 1984. poku{ao 16…La4 17.b3 Le7 18.Sd4 Lb5 18.Kb1 L:f1, u oba slu~aja sa dobrom igrom crnog.

17.Sd4 Xevlan je tada jo{ uvek bio zadovoqan remijem, a sada bi se verovatno odlu~io za 17.h3.

17…Lf6 18.Sf3 g6 19.Kb1 Lg7 20.De3 0–0–0 21.Ld3 Sb6 22.Sd4! Na prirodno 22.The1 mogu}e je 22…d4 sa novim komplikacijama.

22…Sc4 23.De2 Ld7 I posle 23…Le5 24.Sc6! b:c6 25.L:e5 S:e5 (25…D:e5 26.Lc4) 26.La6+ Kb8 27.Th3 Xevlan zadr`ava inicijativu.

24.The1 Kona~no je dobijena bitka za centar, pa je bela pozicija perspektivija.

44.b3 Pa`qivo do kraja. 44.h7 bi znatno ote`alo put do pobede, jer se nakon 44…Ta2, beli mora upustiti u 45.Kb1 (ako 45.K:a2 Da4+ 46.Kb1 Dd1 sa ve~nim {ahom.) 45…Ta1+ 46.Kc2 Da4.

44…Dc7 45.Kb2 Crni predaje.

Opro{taj sa jugoslovenskim {ampionatima bio je u Kladovu 1991. godine kada ga je u posledwem 13. kolu pobedio velemajstor Miroqub Lazi}.

Lazi}–Yevlan (A07) 1.Sf3 d5 2.g3 c6 3.Lg2 Lg4 4.0–0 Sd7 5.d3 e6 6.Sbd2 Ld6 7.h3 Lh5 8.De1 Se7 9.e4 0–0 10.Sh4 Db8 11.f4 f5 12.e:d5 e:d5 13.Sdf3 Te8 14.Df2 Lc5 15.Le3 L:e3 16.D:e3 Sg6 17.Dd4 L:f3 18.S:f5 Sf6 19.L:f3 Dc7 20.Sh6+ Kf8 21.Sg4 S:g4 22.L:g4 Dd6 23.Tae1 b6 24.Kg2 Te7 25.T:e7 D:e7 26.Dc3 Dd6 27.Te1 d4 28.Dc4 b5 29.Te6 b:c4 30.T:d6 Tb8 31.b3 c:d3 32.c:d3 c5 33.Tc6 Tb5 34.Tc8+ Kf7 35.Lh5 Kf6 36.Tc6+

1–0

Pripremio: B. Dankovi}

TURNIR NA FAKULTETU TEHNI^KIH NAUKA

Dimitrijevi}u vikend na Pali}u U Novom Sadu je odigran vikend turnir studenata i pozvanih gostiju povodom 50 godina postojawa fakulteta Tehni~kih nauka. U organizaciju turnira ukqu~io se i [ahovski klub Vojvodina iz Novog Sada.

Igrano je 7 kola po [vajcarskom sistemu. Prvo mesto i nagradu vikend na Pali}u za dve osobe osvojio je Nenad Dimitrijevi}. Sudio je i parovao Milan Miladinov.

Plasman: 1. Nenad Dimitrijevi} 6, 2. Du{an Mladenovi} 5,5,

3-4. Vojislav Veqkovi}, Sini{a Drowi} 5, 5. Dejan Vu~kovi} 4,5, 6-9. @eqko Medar, Bojan Lukaji}, Vasilije Vukobratovi}, 9.

Darko Ukropina 4, 10-12. Goran Gabri}, Nenad \uri}, Vladislav Radakovi} 3,5, 13-15. Aleksandar Mladenovi}, Miroslav Popr`en, Alan Ogrizovi} 3, 16. Lazar Mirkovi} 2,5, 17-18. Milenko Petri}, Sini{a Mikala~ki 2, 19-20. Aleksandar Lo{i}, Goran Markovi} 1.

SPORT

DNEVNIK TURNIR U DEN BO[U

Ana izgubila, Tipsarevi} pobedio Ana Ivanovi} nastavqa sa partijama po principu toplohladno. Posle relativno dobre igre u 1. kolu turnira u Den Bo{u nekada najboqa teniserka sveta pora`ena je

vala sa 2:1, po setovima 6:4, 6:7 (4), 6:1.

Brejk na po~etku prvog seta bio je dovoqan Nemici da slavi u ovom delu igre po{to Ivanovi}eva ne samo da nije uspela da uzvrati ve} nije imala nijednu

Janko Tipsarevi}

ve} u drugoj rundi takmi~ewa ~iji je nagradni fond 220.000 dolara. Ivanovi}evu je u 2. kolu savladala Nemica srpskog porekala Andrea Petkovi} koja je posle nepuna dva sata trijumfo-

priliku za oduzimawe servisa protivnici. Ne{to boqu igru pru`ila je Ivanovi}eva u drugom setu koji je morao da bude odlu~en u taj-brejku. 13. gem je pripao Srpkiwi rezultatom 7:4, po-

Jovanovska u glavnom `rebu Srpska teniserka Bojana Jovanovski na{la se u glavnom `rebu predstoje}eg Vimbldona.

Jovanovski je bila druga na listi rezervi iza Portugalke Mi{el Lar{er de Brito, tako da }e Srbija u glavnom `rebu imati {estoro predstavnika. Od ranije, u glavnom `rebu Vimbldona nalaze se Novak \okovi}, Viktor Troicki, Janko Tipsarevi}, Jelena Jankovi} i Ana Ivanovi}.

Bojana Jovanovski je ro|ena 31. decembra 1991. godine u Beogradu i ovo }e joj biti prvo u~e{}e na nekom Gren Slem turniru. Trenutno zauzima 108. poziciju na VTA listi.

Srpska teniserka igrala je u kvalifikacijama turnira u Istbornu, gde je u posledwem kolu pred glavni `reb pora`ena od Britanke Heder Votson, 344. na VTA listi, sa 6:1, 1:6, 6:1.

{to je od serijom od 5:0 uspela da preokrene rezultat u svoju korist (2:4 za Petkovi}evu).

Me|utim, u odlu~uju}em delu igre na terenu je postojala samo jedna teniserka. Andrea Petkovi} je bez previ{e problema osvojila pet prvih gemova, a sve {to je na{a teniserka uspela da uradi je da osvoji je da ubla`i poraz i ne dozvoli protivnici da je ponizi.

Srpski teniser Janko Tipsarevi} izborio je plasman u drugo kolo turnira u holandskom Den Bo{u. Tipsarevi} je na startu turnira slavio sa 6:3, 6:4 protiv @eremija [ardija iz Francuske posle jednog ~asa igre. Trijumfom nad [ardijem srpski teniser je prekinuo niz od {est uzastopnih poraza, a pokazao je sigurnu igru u servisu, ali i u najva`nijim trenucima me~a.

U drugom kolu Tipsarevi} }e igrati protiv jo{ jednog Francuza Arnoa Klemona, koji je pobedio Zimona [tadlera iz Nema~ke sa 6:1, 3:6, 6:1. Turnir u Den Bo{u, koji }e srpskom teniseru poslu`iti kao posledwa provera pred Vimbldon, igra se za nagradni fond od 450.000 evra.

Mladi srpski teniser Filip Krajinovi} nije uspeo da prebrodi prvu prepreku kvalifikacija na Vimbldonu, po{to je od wega u prvom kolu eliminacija boqi bio Robert Kendrik.

Iskusni Amerikanac je u utorak dovr{io ono {to je zapo~eo u ponedeqak, kada je me~ prekinut zbog ki{e (pri rezultatu 5:3) i u dva seta je lagano slavio sa 2:0, po setovima 6:4, 6:2.

Srpskim posadama 13 medaqa plini skif za juniorke. Jovan \uri~i}, vesla~ Tami{a osvojio je bronzanu medaqu u disciplini skif za lake seniore. Junior Smedereva Aleksandar Filipovi} trijumfovao je u izuzetno neizvesnoj trci skifova.

Drugu zlatnu medaqu za Smederevo, doneo je Uro{ Stanojevi} u disciplini skif za kadete, dok je tre}e mesto u ovoj trci zauzeo Du{an Novakovi} iz Partizana.

Drugog finalnog dana Bledske internacionalne regate, Jovana Arsi}, juniorka "Zreneksa", uspela je da ponovi uspeh i osvoji bronzanu medaqu u skifu. Nikola Simovi} i Vuk Matovi}, juniori Partizana, koji }e predstavqati na{u zemqu na Olimpijskim igrama mladih u Singapuru ove godine, 2.000 metara je pre{ao u vremenu 7:12,58, {to je bilo dovoqno za bronzanu medaqu. Junior "Smedereva" Aleksandar Filipovi}, potvrdio je svoju dominaciju u skifu.

Aleksandar je, i drugog final-

Markovi} doktorirao Srpski Olimpijac, pliva~ Vladan Markovi} koji je na{u zemqu predstavqao na Olimpijskim igrama u Atlanti, Sidneju, Atini i Pekingu, postao je prvi pliva~ Olimpijac u istoriji srpskog sporta koji je dobio diplomu doktora. Markovi} je doktorirao na Alfa Univerzitetu – Fakultet za menaxment u sportu u Beogradu, na temu “Analiza {est pliva~kih disciplina mu{karaca na Olimpijskim igrama u periodu od 1992. do 2008. godine. Dr Vladan Markovi} vodi katedru plivawa i vaterpola na Visokoj,

sportskoj i zdravstvenoj {koli u Beogradu.

- Ciq mi je da unapredim na{e plivawe, edukujem na{e pliva~ke i vaterpolo trenere jer su ovo na{i trofejni sportovi, bazi~ni i zaslu`uju pa`wu. Prvi korak je seminar pliva~kih trenera na Ta{majdanu koji }e biti odr`an u nedequ, 20.06.2010 u vreme odr`avawa Beogradskog pobednika. Seminar }e se odr`avati tri puta godi{we uz najeminentnije predava~e i sigurno }e uz programe Visoke {kole uticati na poboq{awe kvaliteta rada pliva~kih trenera u Srbiji – obja{wava dr Markovi}.

21

REPREZENTATIVCI DANAS PUTUJU U ITALIJU

Doki} umesto Atanasijevi}a Mu{ka seniorska reprezentacija Srbije danas putuje u Italiju, gde }e narednog vikenda protiv doma}ina odigrati dve utakmice u okviru tre}eg vikenda B grupe Svetske lige 2010. Protiv Italije }e igrati

Selektor Srbije Igor Kolakovi} poru~uje da je porastao optimizam u ekipi pred me~eve tre}eg kola B grupe Svetske lige, u petak i nedequ.

- Utakmice sa Francuskom su iza nas, sada imamo jo{ ve}u obavezu. Obe utakmice dobiti

ba{ i ne li~e na staru silu u odbojci, {to ne zna~i da ne}e da se vrate - kazao je iskusni prima~ servisa.

Jani} je dodao i da se tim ne zanosi pobedama u Francuskoj, da je atmosfera odli~na i da jedva ~ekaju me~eve sa azu-

sa po 3:0, uz svu skromnost, to je veliki rezultat za nas - rekao je Kolakovi}.

Selektor je najavio da }e ekipa do`iveti promenu na poziciji rezervnog korektora, po{to }e umesto Aleksandra Atanasijevi}a, zbog bolesti, putovati Tomislav Doki}. Bojan Jani} isti~e da orlovi ne razmi{qaju o igri Italijana, sa kojima dele prvu poziciju.

- Italija je za sada nepobe|ena. Oni posledwih godina

rima. Vlado Petkovi} poru~io je da je dobar trening doveo Srbiju tamo gde jeste, kao i da u Italiju kre}u hladne glave.

Marko Podra{~anin ka`e da je ciq orlova plasman na Fajnal siks turnir u Argentini.

- Pro{le godine smo lako dobili Italijane na Evropskom prvenstvu, ali su oni sada mnogo ja~i. Po mom mi{qewu, Italija je i daqe favorit za osvajawe prvog mesta u grupi.

Krajinovi} eliminisan

NA ME\UNARODNOJ REGATI NA BLEDU

Internacionalna regata na Bledu, predstavqala je posledwe kvalifikaciono takmi~ewe za Svetsko juniorsko prvenstvo, koje }e se od 4. do 8. avgusta odr`ati u Ra~icama, ^e{ka. Plasman u ^e{ku obezebedile su tri posade iz Srbije: skifista Smedereva Aleksandar Filipovi}, ~etverac bez kormilara Crvene zvezde koji je veslao u sastavu Filip Lazi}, Luka Leki}, Aleksandar Marinkovski i Dejan Jovi~i}, ~etverac skul Danubiusa, u sastavu David Pap, Dejan Bo{kovi}, Milo{ Urukalo i Aleksa \oki}.

Ina~e, Srpski vesla~i ostvarili su zapa`en nastup na Internacionalnoj regati na Bledu osvojiv{i 13 medaqa. Prvog finalnog dana Bledske regate posade iz Srbije osvojile su pet medaqa. Prvu medaqu klubovima iz Srbije donela je Jovana Arsi}, vesla~ica Zreneksa koja je zauzela tre}e mesto u disci-

sreda16.jun2010.

nog dana, stigao do najvi{eg postoqa, izveslav{i trku u vremenu 7:16,47, ~ime je svoje prethodno vreme popravio za vi{e od 5 sekundi.

Najboqi juniorski ~etverac bez kormilara Crvene zvezde, koji je veslao u sastavu Filip Lazi}, Luka Leki}, Aleksandar Marinkovski i Dejan Jovi~i}, osvojio je srebrnu medaqu.

Uspeh Zvezdinog ~etverca bez kormilara, ve} u slede}oj trci, ponovio je ~etverac skul Danubiusa koji je veslao u sastavu David Pap, Dejan Bo{kovi}, Milo{ Urukalo i Aleksa \oki}. Drugu zlatnu medaqu za Smederevo, kao i prvog finalnog dana doneo je Uro{ Stanojevi} u disciplini skif za kadete. Du{an Novakovi} i Strahiwa Markovi}, kadeti Partizana, u disciplini dubl skul osvojili su srebrnu medaqu. Jovan Jovanovi}, skifista Smedereva, doneo je svom klubu tre}u, bronzanu, medaqu.

J. G.

Blok Srbije spreman za Italijane

11 igra~a koji su igrali u Francuskoj. Jedina izmena je {to }e Tomislav Doki} zameniti bolesnog Aleksandra Atanasijevi}a, koji ima povi{enu temperaturu.

Seniori Srbije u Firencu putuju u 14.40 ~asova preko Ciriha.

Prvu utakmicu sa Italijanima na{i momci }e odigrati u petak u Montekatini (dvorana “Palamadigan”) u 20 ~asova, a drugu u nedequ u Firenci (dvorana “Nelson Mendela forum”) u 20.30 ~asova.

ZA BALKANSKO PRVENSTVO KADETKIWA

Saop{ten {iri spisak Marijana Mirosavqevi}, prvi trener `enske odbojka{ke kadetske reprezentacije Srbije, saop{tila je {iri spisak igra~ica (22) za Balkansko prvenstvo koje }e se ove godine odigrati od 21. do 25. jula u Baru, u Crnoj Gori.

Na spisku su - tehni~ari: Sla|ana Mirkovi} (Po{tar 064, Beograd), Milica Peri} (Klek, Zrewanin), Maja Simi} (Crvena zvezda) i Katarina Koji} (Vizura, Beograd). Korektori: Mina Tomi} (Jedinstvo, Stara Pazova) i Katarina Simi} (Crvena zvezda). Libera: Aleksandra Stepanovi} (Radni~ki NIS Petrol, Beograd), Kruna Ze~evi} (Po{tar 064, Beograd) i Aleksandra Mihailovi} (Roda,

Beograd). Blokeri: Mina Popovi} (Po{tar 064, Beograd), Sara Milenkovi} (TENT, Obrenovac), Katarina ^anak (Crvena zvezda), Nikolina A{}eri} (Po{tar 064, Beograd) i Anka Marija Goznales Toma{evi} (Crvena zvezda). Prima~i: Bjanka Bu{a (Po{tar 064, Beograd), Nata{a ^ikiriz (Klek, Zrewanin), Milica Kubura (Crvena zvezda), Nada Mitrovi} (Kolubara, Lazarevac), Katarina Rai~evi} (Crvena zvezda), Sara Sakraxija (Klek, Zrewanin), Jelena Lazi} (Vizura Super nova, Beograd) i Tatjana Radosavqevi} (Vizura Super nova, Beograd).

Kadetkiwe Srbije }e pripreme po~eti 5. jula.

U sudnici umesto u Turskoj Jedan od najboqih igra~a NBA lige Dvejn Vejd }e ovo leto posvetiti razre{ewu privatnih problema, zbog ~ega je odlu~io da propusti predstoje}e Svetsko prvenstvo u Turskoj.

Zvezda Majami Hitsa }e dosta vremena provesti u sudu u ^ikagu, jer se razvodi od supruge i o~ekuje ga borba za starateqstvo nad decom. Vejd je pre desetak dana dobio privremeno starateqstvo nad svojim sinovima koji imaju tri i osam godina.

- O~ekuje me leto puno izazova, ali istovremeno i veoma va`an period za mene - rekao je Dvejn Vejd, koji je postao slobodan igra~ i gleda}e da i po tom pitawu leto iskoristi {to boqe mo`e.

Vejd je bio jedan od lidera nacionalnog tima koji je osvojio zlatnu olimpijsku medaqu u Pekingu 2008. godine, a obe}ao je da }e igrati za Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i na OI u Londonu 2012. Mundobasket u Turskoj }e definitivno propustiti, ali prema

re~ima prvog ~oveka ameri~ke reprezentacije Xerija Kolan`ela ne}e biti ka`wen.

- Pomo}i}u tokom priprema koliko god je u mojoj mo}i, do}i}u na promocije da se poka`em.

To smo se ve} dogovorili - dodao je Dvejn.

Vejd je samo jedan u nizu sjajnih ko{arka{a iz NBA lige koji ne}e reprezentovati SAD. O~ekuje se da se iz nacionalnog tima povuku i Lebron Xejms, Karmelo Entoni, Kris Bo{ i Kobi Brajant.

Hirvonen doputovao Svetski vice{ampion u reliju Miko Hirvonen doputovao je u ponedeqak u Beograd.

Hirvonen }e predstoje}eg vikenda u~estvovati na Srbija reliju

Miko Hirvonen

koji }e prvog dana biti vo`en na Div~ibarama, a drugog na Avali, Ko{utwaku i Lisovi}ima. Voza~u Forda }e Srbija reli poslu`iti kao priprema za Reli Bugarske koji je u okviru Svetskog reli {ampionata (VRC) na programu sredinom jula.

Doma}ini Hirvonenu i wegovom suvoza~u Jarnu Letinenu u Beogradu su Dejan Stoji} i Sr|an Petrovi}a. Prvog dana boravka u glavnom gradu Srbije Finci su bili u obilasku Kalemegdana, a gde }e ih wihovi doma}ini voditi do petka, za kada je zakazana ceremonija starta relija ispred Doma Narodne skup{tine Srbije nije poznato, ali }e svi qubiteqi sigurno imati priliku da ih sretnu.

22

KULTURA

sreda16.jun2010.

DNEVNIK

„DNEVNIK HOLDING“ OBJAVIO „EROS, GIROS I TANATOS” SVETISLAVA BASARE

Demistifikacija velikih pri~a - Kod nas se uvek pi{e i radi o uzvi{enim temama koje simbolizuju eros i tanatos a, u stvari, sve te “velike pri~e” su o nabavci girosa - rekao je ju~e na{ poznati pisac Svetislav Basara, povodom izlaska iz {tampe wegove

najnovije kwige “Eros, giros i tanatos”, u izdawu “Dnevnik holdinga”. Obja{wavaju}i naslov, a i dramaturgiju kwige koja predstavqa izbor iz politi~kih i kulturolo{kih kolumni objavqenih u dnevnim i nedeqnim no-

vinama, Basara je dodao da on uvek pi{e o uskom krugu tema, “velikim istorijskim temama” zbog kojih nema ni~eg drugog.

- Materijalna dimenzija je najbitnija, a u woj se demistifikuje prava priroda ovda{we politike i javnosti ka`e popularni Bas, koji je otkrio da }e do sajma kwiga u Beogradu zavr{iti jo{ jedan rukopis - roman “Po~etak buna na dahije”.

V. d. direktorka “Dnevnik holdinga” Jasmina Ma{ulovi} izdawe “Eros, giros i tanatos” ozna~ila je kao naznaku ozbiqnijeg zahvata izdava~ke delatnosti koja je nekad bila veoma poznata i priznata. Ona je najavila “prestrojavawe” unutar ku}e i pravi izdava~ki bum naredne godine. Urednik kwi`evnih izdawa “Dnevnik holdinga” Radmila Giki}-Petrovi} najavila je uskoro izlazak iz {tampe i kwiga Dragana Veliki}a, Teofila Pan~i}a i Grozdane Oluji}.

I. Buri} Foto: R. Hayi}

U BEOGRADSKOM NASEQU ZVEZDARA GLUMAC PRONA\EN MRTAV U SVOM STANU

Tragi~na smrt Bekima Fehmijua Zvezda jugoslovenskog filma Bekim Fehmiju (74) na|en je ju~e mrtav u svom stanu u beogradskom nasequ Zvezdara. To je Tanjugu potvrdio ministar unutra{njih poslova Ivica Da~i}. Da~i} je rekao da se pretpostavqa da je re~ o samoubistvu, jer je pucano iz pi{toqa koji je registrovan na Fehmijuovo ime.

Bekim Fehmiju je ro|en 1. juna 1936. godine u Sarajevu. Fakultet dramskih umetnosti je studirao u Beogradu od 1956. do 1960. godine u klasi profesora Mate Milo{evi}a. Slavu je stekao u filmu „Skupqa~i perja“ (1967)Aleksandra Sa{e Petrovi}a.

Karijeru je gradio i u inostranstvu, a posebno u Italiji, gde je imao ugovor s rediteqem Dinom

de Laurentisom. Sara|ivao je i sa Xonom Hjustonom, Avom Gardner, [arlom Aznavurom i drugima.

Glumom je prestao da se bavi 1987. godine, u znak protesta zbog „antialbanske histerije“.

Dobitnik je mnogih nagrada, me|u kojima je i "Zlatna arena" na Festivalu jugoslovenskog filma u Puli, za ulogu Halilbega u filmu „Roj“.

Bio je o`ewen Brankom Petri}, s kojom ima dva sina – Hedona i Uliksa. Uliks Fehmiju je tako|e glumac, a posledwu zapa`enu ulogu imao je u filmu „Sutra ujutru“ Olega Novkovi}a.

U aprilu 2001. godine, Bekim Fehmiju je objavio autobiografsku kwigu „Blistavo i stra{no“ u izdawu Samizdata B92, koju je napisao jo{ 1985. godine. Re~ je o kwizi se}awa na detiwstvo provedeno u Sarajevu, Skadru i Prizrenu, u godinama pred po~etak Drugog svetskog rata do 1954.

POZORI[NA PREMIJERA

Otu`na komedija Efraim Ki{on: „Bila je to {eva?!”, re`ija Filip Markovinovi}, Narodno pozori{te „Sterija”, Vr{ac Autenti~ni roman izraelskog i svetski poznatog pisca Efraima Ki{ona veoma je zahvalan za scensku postavku, jer kipti od satire i ironije, nosi brojne i pra{tave naboje i obrte u radwi i pru`a gle-

nu vr{a~kog Narodnog pozori{ta “Sterija”, ali nije uspeo da dostigne ni izdaleka nivo Ki{onovog sna`nog, burlesknog i ogoquju}eg smeha koji o{tro i nemilosrdno razotkriva sve qudske i dru-

daocu mnogo razloga za urnebesni smeh. Sve je to znao rediteq predstave “Bila je to {eva?!” Filip Markovinovi} adaptiraju}i ovo delo za sce-

{tvene devijantnosti. Tako se na pozornici vr{a~kog teatra na{la ovoga puta mlaka, otu`na i neubedqiva komediografska kreacija u kojoj su

akteri poku{avali spoqnim efektima da zasmeju publiku, ali im je to tek sporadi~no polazilo za rukom u igri bez konzistentne i konsekventne konceptualne inventivnosti.

Ne{to vi{e Markovinovi} je pru`io na planu scenografije, kao i kostima gde je uspeo da ostvari vi{e solidnih i funkcionalnih re{ewa.

U disharmoni~nom gluma~kom ansamblu istakli su se Ivan \or|evi} (Romeo) koji je igrao na svoj specifi~an i osoben na~in, po{tuju}i kako svoju li~nnost, tako i stvarala~ku odgovornost, kao i Bojana Udicki (Dojkiwa) velikim `arom i entuzijazmom.Ona se ovom ulogom zvani~no oprostila od vr{a~kog glumi{ta, jer odlazi u penziju. U ostalim rolama pojavili su se: Sowa Radosavqevi} (Julija), Dragan Xanki} (Otac Lorenco), Pavle Petrovi} (Duh Viqema [ekspira) i studentkiwa glume Diana Petrovi} (Lukrecija).

Dejan Tadi}

Scena iz filma „Stara {kola kapitalizma”

NA MOSKOVSKOM FILMSKOM FESTIVALU

@ilnikova „Stara {kola kapitalizma” Dugometra`ni igrano dokumentarni film @elimira @ilnika “Stara {kola kapitalizma” bi}e prikazan na Internacionalnom filmskom festivalu u Moskivi, koji se odr`ava od 17. do 26. juna, saop{tno je je~e iz novosadske producentske ku}e “Plejgraund”.

U saop{tewu se navodi da }e “Stara {kola kapitalizma” do kraja juna biti prikazan i u Be~u, uz javnu diskusiju u Kulturnom centru Depo, koju }e moderirati

filozof Boris Buden. Ovaj novi @ilnikov film je upravo zavr{io u~e{}e i na nedavno zavr{enom Internacionalnom filmskom festivalu u Insbruku.

Radwa filma “Stara {kola kapitalizma” sme{tena je usred talasa radni~kih protesta koji se {ire Srbijom. Revoltirani radnici provaquju kapije fabrike u kojoj su radili i s razo~arewem otkrivaju pusto{ koju su za sobom ostavili novi vlasnici. Slede su-

kobqavawa, me|u kojima i okr{aj izme|u radnika u opremi za ameri~ki fudbal protiv gazde i wegovog obezbe|ewa u pancirima.

Zatim grupa mladih anarhista u znak solidarnosti kidnapuje gazde i uzima ih kao taoce...

U filmu igraju @ivojin Popgligorin, Lazar Stojanovi}, Branimir Stojanovi}, Zoran Paro{ki, Ratibor Trivunac, Slobodan Markovi}, Rade ]ur~in i drugi.

IZLO@BA CRTE@A OLGE – OQE IVAWCKI U PRODAJNOJ GALERIJI „BEOGRAD“

Kosmos koji je ostavila u nama

Crte`i velike slikarke Olgeriji „Beograd” na profesionaldova ra|enih razli~itim tehnikaOqe Ivawicki predstavqeni su u nom pristupu, pomo}i i podr{ci ma: ugqenom, kombinovanom tehpetak ve~e beogradskoj publici, Fondu, koji je ~edo velike Oqe, a nikom, tu{em, olovkom... koja je imala priliku da vidi i neosnovan je 2007. godine.

Neka od izlo`enih dela prvi ka wena dela do sada nepoznata Na samo par metara od wenog put su predstavqeni {iroj javnojavnosti. Izlo`ba uprili~ena na stana i ateqea u kome je stvarala, sti, bila su prepu{tena sopstvegodi{wicu smrti u Prodajnoj gaizlo`ba pod nazivom “Crte`i noj sudbini, a Oqa ih je smatrala leriji “Beograd”, zami{qena je 1955 -1985” po broju posetioca pointimnom ispove{}u, dok su neka kao oma` umetnici koja je bila dugogodi{wi bliski saradnik i prijateq te galerije, a moto postavke je u stilu najve}e i najintrigantnije srpske i jugoslovenske slikarke pro{log i po~etka ovog veka „Ja, kosmos li~no“. Kroz svoju umetnost Oqa je deo tog wenog kosmosa ostavila u svakom od nas, ali i budu}im generacijama koje se na|u pred wenim platnima, crte`ima, skulpturama.

Izlo`bu je otvorio akademik Nikola Koka Jankovi} koji je posetioce podsetio na po~etke rada Oqe Ivawicki od studentskih dana i ispri~ao je nekoliko anegdota koje je imao prilikom susreta Otvarawe izlo`be crte`a Oqe Ivawicki u Prodajnoj galeriji „Beograd” s wom. Slikarkino trajawe wena kazala je koliko je duboko utemeveoma retko izlagana. Odabrani umetnost ~ini ve~nim, a da je duh qena kao umetnik, i kao ~ovek. crte`i pripadaju ranom i zrevelike umetnice koja je bila omi- Ova izlo`ba ~ini poku{aj da lom periodu Oqinog stvaralaqena, popularna, opevana i slase nakon godinu dana od wenog ne{tva, a u fokusu postavke su ravqena, okru`ena onima koji su joj stanka iz na{eg sveta, o woj i wedovi iz pedesetih i {ezdesetih laskali, i onim pravim, jo{ uvek nom delu, prvi put progovori. Ona godina pro{log veka, vremena u prisutan u Beogradu koji je volela pokre}e pitawa oko uloge i mesta kome je bila aktivan protagoniiznad svega, pokazala je i posthumkoje joj pripada u sledu doma}e sta grupe Mediala, jednog od najna nagrada. umetnosti. To zna~i da se wen autenti~nijih pokreta srpske Nenad Radujevi}, poznatiji kao opus doku~i iz druge ravni, bez poposleratne umetnosti. Nastali Ne{a “Klik”, predstavnici Fonvi{ene temperature, bez strasti kao pripremne skice, studije za da “Oqa Ivawicki” Suzani Spai o~ekivawa da je ona, kao {to smo odre|ene kompozicije ili kao sasi}, predao je po~asnu diplomu, navikli, tu negde pored nas uprkos mostalne forme {irokog tematskog repertoara, ovi radovi za umetnicu su bili pre svega inLegenda sveta i vremenska kapija timni iskaz, a za stru~nu javnost Olga Oqa Ivawicki (1931-2009) studirala je vajarstvo, proslavisakriveni trag jedinstvene stvale su je slike i performansi, pisala je pesme, a uradila je i idejno rala~ke energije koji otvara nore{ewe za most preko Dunava nazvav{i taj projekat “Beogradska ve mogu}nosti za budu}a tuma~evremenska kapija”. Imala je 98 samostalnih izlo`bi u zemqi i inowa i vrednovawa wenog bogatog stranstvu, 12 u okviru Medijale, i bila u~esnik vi{e od 1000 kolekopusa u celini. tivnih izlo`bi. Dobitnik je Sedmojulske i Vukove nagrade za `iOqin umetni~ki pe~at u srpvotno delo, najve}ih priznawa u zemqi, a od brojnih u inostranstvu skoj umetnosti prati i personalOqa je bila progla{ena „`ivom legendom sveta 2001“. na lu~a od momenta kada je stupila na umetni~ku scenu. Brzo je stekla popularnost u {irokim jer je, kako je rekao, Ivawicki netome {to ne mo`emo odagnati krugovima qubiteqa umetnosti, iscrpna inspiracija ne samo modose}aj da je ostao wen duh koji `ikoji su je prihvatili kao miqenom studiju “Klik”, ve} i mnogim vi sa nama.On je sveprisutan i tenicu, wu Leonardovu k}er, kodrugim dizajnerima. U ime Fonda {ko ga je istrgnuti iz na{e svesmi~ku i stvarnu.

Suzana Spasi} se zahvalila i disti, zapisao je u izvanrednom kataIzlo`ene crte`e publika }e zajnerima Srbije, svim oqinim logu koji prati postavku Zdravko mo}i da vidi do 10. jula. po{tovaocima i Prodajnoj galeVu~ini}. On je odabrao oko 30 raD. Milivojevi}

GLOBUS

DNEVNIK

sreda16.jun2010.

Plati kaznu da ti ne ukradu auto B

ritanac je morao da plati 150 funti po{to mu je policija odnela automobil da ne bi bio ukraden.

Markus Moris (25) iz Lidsa parkirao je svoj „folksvagen polo“ i oti{ao na intervju za posao. U `urbi je zaboravio da zatvori prozor.

Policajci koji su videli wegov auto primetili su ovaj propust, i pozvali pauka da odnese automobil jer mu je pretio veliki rizik od kra|e.

Kada se vratio posle sat i po vremena, Moris je zatekao prazno parking mesto. „Pozvao sam policiju misle}i da je auto ukraden, ali su mi saop{tili da su ga oni odneli ba{ da ga neko ne bi ukrao, i da moram da platim 150 funti da bi mi ga vratili“, rekao je on za „Telegraf“.

Elizabet Belton iz lokalne policije rekla je da su policajci postupili pravilno, jer je wihov zadatak i da spre~avaju zlo~ine pre nego {to se dogode. „Ako mu je `ao para, neka samo pomisli koliko bi ga ko{talo da je auto zaista bio ukraden“, rekla je ona.

Zaboravio tablice na mestu zlo~ina ednog mu{karca osumwi~enog za pqa~ku odale su registarske tablice koje su sa wegovog automobila otpale na mestu doga|aja.

Kancelarija {erifa grada D`eksonvil u Floridi, saop{tila je da se Gari Brauder (49), pqa~ka{ benzinske pumpe kojem su otpale tablice tokom bekstva, ve} nalazi u zatvoru zbog drugih krivi~nih dela.

Sigurnosna kamera snimila je pqa~ku benzinske pumpe tokom koje se mu{karac dovezao do izloga, razbio prozor i odneo cigarete.

Na snimku se vidi i da su sa wegovog automobila otpale registarske tablice.

Policija je pokupila tablice i utvrdila da je automobil registrovan na Braudera.

J

Mladenci, kumovi, ajkule ubav koju ose}aju jedno prema drugome nije bila dovoqna da im ven~awe ostane u lepom se}awu. Mladenci iz Wujorka su zvali i ajkule.

U `eqi da im stupawe u brak ostane u se}awu kao doga|aj neponovqivih emocija, Ejpril Piwataro i Majkl Kari uronili su na svom ven~awu u akvarijum pun ajkula.

Mladenci su spu{teni u kavezu na dno bazena gde su rekli sudbonosno da, dok su oko wih kru`ili krvolo~ni predatori.

Q

Gde slon pije vodicu prava jednog hotela u Ju`noj Africi anga`ovala je stru~wake da utvrde za{to se |akuzi napravqen u ba{ti stalno prazni, kada nigde nema pukotine.

Eksperti su na kraju utvrdili da je krivac za to bio slon, koji je bio odu{evqen vodom nasred livade. @ivotiwa je uhva}ena na delu sa surlom u jednom od |akuzija.

Prvo bi se napio, a potom bi se radosno tu{irao dok ne bi ispraznio kadu.

U

„To je veliko olak{awe, jer smo ve} postali o~ajni, jer nikako nismo uspevali da utvrdimo gde oti~e voda“, rekla je vlasnica kompleksa luksuzinih bungalova. Prema wenim re~ima, slon na dan popije oko 200 litara vode, pa mu pra`wewe |akuzija nije bio preveliki problem.

Da se to ne bi de{avalo za vreme fudbalskog prvenstva sveta, kada }e kompleks biti pun, anga`ovani su ~uvari koji ne}e dozvoqavati slonu da pri|e |akuziju.

Bugarskoj }e uskoro biti izdat priru~nik o za{titi od medveda.

Cve}are su ve} primile naruxbine na stotine Britanaca koji }e uz buket cve}a poku{ati da odobrovoqe svoje lep{e polovine kada sa svojim mu{kim dru{tvom budu gledali utakmice.

Sajt za direktan prenos sahrana `alo{}eni koji su spre~eni da prisustvuju sahrani drage osobe dobili su priliku da to u~ine virtuelno, zahvaquju}i novom rumunskom sajtu koji omogu}ava direktan prenos ispra}aja na onaj svet. „Imaju}i u vidu da se tragi~ni doga|aji mogu desiti bilo kada, kada bli`wi mogu da se na|u hiqadama kilometara daleko, nudimo vam mo-

O

Ven~awe je odr`ano u centru „Atlantis“ u Riverhedu, u dr`avi Wujork.

Mladenci, oboje iskusni ronioci, nosili su ronila~ka odela, belo za wu, crno za wega.

Oko 75 zvanica pratilo je ven~awe sa bezbednog mesta, iza debelog stakla.

Priru~nik za za{titu od medveda U Bugarska ministarka za za{titu `ivotne sredine i voda Nona Karad`ova izjavila je da

Draga, izvini, ali fudbal je fudbal B ritanci se spremaju da se sitnim poklonima iskupe kod svojih `ena i partnerki za vreme koje }e odvojiti za pra}ewe utakmica Svetskog fudbalskog prvenstva, pokazalo je jedno istra`ivawe.

23

gu}nost da pokojnika ispratite na posledwe putovawe putem interneta“, pi{e na sajtu funerartv.ro.

Po ceni od 170 do 840 evra, zavisno od broja kamera koje se koriste, sajt „prenosi u realnom vremenu celu sahranu, od priprema do wenog kraja“, navodi se na sajtu.

Rezervacija termina je neophodna, pi{e na sajtu, na kojem se ne navodi koliko dana unapred to treba u~initi.

Istra`ivawe je pokazalo da su spremni da potro{e 20 funti ili ne{to vi{e (oko 25 evra) kako bi dali {to ve}u te`inu izviwewima koja }e morati da na|u za duge sate koje }e provesti u foteqi ispred televizora ili u nekom sport kafeu.

U anketi se vodilo ra~una i o o~ekivawima `ena. Tre}ina ih je ocenila da }e buket cve}a biti dovoqan, 22 odsto bi bile zadovoqnije ~okoladom, a 15 odsto o~ekuje od svojih mu{karaca da ih na ime nadoknade za vreme koje }e im uskrati zbog Svetskog fudbalskog prvenstva izvedu na dobar ru~ak ili ve~eru.

Na ajfonu je pokrenuta i aplikacija koja }e mu{karcima u Britaniji pomo}i da lociraju cve}are najbli`e mestima na kojima }e pratiti utakmice, pa vra}aju}i se ku}i ne}e gubiti mnogo vremena za kupovinu buketa.

se ministarstvo na ovakav potez odlu~ilo zbog najezde medveda u oblasti Smoqana na jugozapadu zemqe. „Do kraja godine, radi za{tite, porodicama }e biti podeqeno 85 mobilnih elektropastira“, najavila je Karad`ova.

Planira se i specijalna dresura pasa koji }e {tititi qude, `ivotiwe i ko{nice od medveda, kao i formirawe specijalnih timova za pomo} qudima koji imaju probleme s medvedima.

Medvedi su u Bugarskoj pod za{titom dr`ave, a da bi ih oterali u vi{e planinske predele, ministarstvo poqoprivrede planira tamo formirawe zasada malina, kupina, jagoda, borovnice i {qiva, radi primaqivawa.

Kosilicom 140 na sat ritanac Don Vels u{ao je u Ginisovu kwigu rekorda tako {to je vozio kosilicu brzinom od 140 kilometara na sat.

Dosada{wi rekorder bio je Amerikanac Bob Klivlend, ~ija je kosilica bila deset kilometara sporija.

Don Vels je, ina~e, unuk ser Malkolma Kempbela, koji je 1924. postavio svetski rekord u brzoj vo`wi automobila.

Vels je najavio da }e za par dana poku{ati kosilicu da vozi 160 kilometara na sat.

Tom prilikom planira da sakupi novac za lokalnu de~ju bolnicu.

B

U~iteqi pali na sopstvenom ispitu ajlandski obrazovni sistem dobio je nesvakida{wi {amar kada je 80 odsto nastavnika i profesora palo na ispitu iz predmeta koje predaju i koje daju svojim |acima.

Neuspeh predava~a dobio je skandalozne razmere u nau~nim disciplinama, po{to ispit iz informatike nije polo`ilo 88 odsto predava~a, 84 odsto ih je palo iz matematike, 86 odsto iz biologije i 71 odsto iz fizike, navodi ministarstvo obrazovawa. „Ako i nastavnici padaju, kako mo`emo da poboq{amo kvalitet u~ewa kod |aka?“, upitao je ministar obrazovawa ^inavorn Bonakijat u intervjuu listu Bangkok post.

Ispit, koji je prvi put sproveden u Tajlandu, polo`ilo je 84.000 predava~a i direktora {kola.

T

24

SVET

sreda16.jun2010.

Dve Koreje pozvane Ofanziva talibana protiv NATO na suzdr`anost WUJORK: Savet bezbednosti Ujediwenih nacija pozvao je Ju`nu i Severnu Koreju na suzdr`anost, mir i stabilnost.

Na zatvorenom sastanku u ponedeqak, ~lanice Saveta bezbednosti saslu{ale su argumente dve strane o incidentu s potapawem ju`nokorejskog ratnog broda kada je poginulo 46 mornara, za koji Seul okrivquje severnog suseda.

Savet bezbednosti je uputio "sna`an poziv stranama da se suzdr`e od bilo kojeg postupka koji bi mogao da pove}a napetost u regionu", rekao je novinarima predsedavaju}i Saveta ovog meseca, meksi~ki ambasador Klod Heler, a prenose agencije. Heler je rekao da je

Savet bezbednosti "ozbiqno zabrinut" zbog tog incidenta i zbog "wegovog uticaja na mir i stabilnost na Korejskom poluostrvu".

Ju`nokorejski izaslanik Jun Duk-Jong pozvao je Savet bezbednosti da preduzme mere protiv Severne Koreje, iznose}i dokaze koji povezuju Pjowang s potpanajem broda.Ameri~ki, britanski, australijski, kanadski i {vedski stru~waci u~estvovali su u dvosatnoj prezentaciji dokaza Ju`ne Koreje.

Zamenik severnokorejskog ambasadora Pak Tok Hun je pre sastanka Saveta bezbednosti odbacio ju`nokorejske tvrwe kao "neta~ne", isti~u}i da je wegova zemqa `rtva. (Tanjug)

KABUL: Najmawe 12 policajaca i {est civila je ubijeno u napadima i vi{e bomba{kih akcija talibana u Avganistanu u protekla dva dana.Talibani su pokrenuli letwu ofanzivu protiv NATO snaga i izabranih organa vlasti u toj zemqi koje sara|uju sa stranim trupama, a posebno prete napadima na u ju`noj avganistanskoj provinciji Civili su stradali u dva napada - od eksplozivne narave na daqinsko upravqawe poginula su ~etiri lica u ju`noj provinciji Helmand, a druge dve `rtve su poginule od nagazne mine na putu u zapadnoj provinciji Herat, saop{tilo je avganistansko Ministarstvo unutra{wih poslova.

Policajci su bili mete na svojim punktovima na istoku i jugu ze-

mqe. U zoru je u napadu na policijski punkt u provinciji Ganci ubijeno pet i rawen jedan policajac.

Napada~i su sa istog punkta pokrali oru`je.

U prekju~era{wem napadu na policijski punkt kod mesta Xalalabada ubijena su dva policajca i pet napada~a, dok su istoga dana od mina postavqenih na putevima poginula ~etiri policajca u isto~noj provinciji Vardak i jedan policajac u provinciji Kandahar.

Talibani u najnovijoj ofanzivi ~e{}e napadaju avganistanske snage bezbednosti nego strane trupe, ali je ipak i u redovima NATO snaga ovog meseca bilo 39 poginulih vojnika, od kojih je 26 Amerikanaca, navela je ameri~ka agencija.

(Tanjug)

SAVET BEZBEDNOSTI POZIVA NA SMIRIVAWE SITUACIJE U KIRGIZIJI

Nastavqa se evakuacija stranaca BI[KEK: Savet bezbednosti Ujediwenih nacija osudio je danas nasiqe u Kirgistanu i pozvao da se situacija smiri i vrati vladavina prava.U saop{tewu, objavqenom posle sednice na kojoj je izve{taj o zbivawima u Kirgistanu podneo podsekretar UN Bi Lin Pasko, Savet bezbednosti UN je podr`ao napore generalnog sekretara Ban Ki-muna i regionalnih organizacija koje deluju primereno situaciji, dok je istovremeno

naglasio potrebu hitne isporuke humanitarne pomo}i, prenela je agencija AP. Prema zvani~nim podacima iz Kirgistana, u neredima koji su u u toj zemqi po~eli pro{le sedmice je poginulo 138, a raweno vi{e od 1.800 qudi, dok je na desetine hiqada pripadnika mawinskih Uzbeka pobeglo.Neredi u Kirgistanu su najkrvaviji za proteklih 20 godina. Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) pozvala

je na mir u Kirgiziji i ponudila posrednika za re{ewe tamo{we krize.OEBS je, na vanrednoj sednici Stalnog saveta, izrazio zabrinutost zbog nasiqa izme|u Kirgiza i Uzbeka na jugu Kirgizije. Svi narodi treba da se uzdr`e od nasiqa, poru~eno je iz be~kog sedi{ta te organizacije. Zemqe OEBS su spremne da podr`e Kirgiziju u prevazila`ewu krize, nagla{eno je u saop{tewu, uz napomenu da se `eli spre~iti prelivawe nasiqa.

Iz zone nereda na jugu Kirgizije nastavqa se evakuacija stranih gra|ana, tako da su do ju~e iz oblasti O{a i Xalalabada evakuisana 1.103 stranca, prenela je ruska agencija Itar-Tas s.Ta agencija podse}a da na jugu Kirgizije, gde je u neredima poginulo do sada najmawe 170 qudi, `ivi oko 1.000 kineskih dr`avqana, od kojih 600 `eli da se evakui{e. Itar-Tas je javio iz Ankare da je vi{e od 150 gra|ana Turske evakuisano sa juga Kir-

gizije, na osnovu odluke turskog Ministarstva spoqnih poslova u Ankari. Avion sa wima sleteo je u Istanbulu, navodi agencija pozivaju}i se na tursku TV.

ru{ewe referenduma“, rekao je Atambajev, a prenela je ruska agencija Interfaks.Prema wegovim re~ima, vlada Kirgistana i specijalne slu`be imaju dokaze o provo-

Stawe se ipak normalizuje U Bi{keku je predsednica privremene vlade Roza Otunbajeva rekla da su u Xalalabadskoj oblasti po~ele da rade prodavnice, ali da ostaje veliki problem dostavqawa humanitarne pomo}i na mesta na kojima su vo|eni sukobi.

"Bili smo pred humanitarnom katastrofom. ^ak i hleb je dopreman iz vazduha", rekla je ona, dodaju}i da je humanitarna pomo}, ipak, po~ela da sti`e.

I Slu`ba nacionalne bezbednosti, kako prenosi Itar-Tas s, saop{tila je da se situacija u Xalalabadskoj oblasti stabilizovala.

"Po{tuje se policijski ~as, nisu uo~eni nikakvi sukobi i masovni neredi", navedeno je u toj slu`bi. Otunbajeva je najavila da }e danas biti objavqen dan `alosti povodom `rtava u neredima na jugu zemqe.

Ministarstvo spoqnih poslova Indije saop{tilo je danas da }e ta zemqa u narednih nekoliko dana evakuistati sve svoje gra|ane iz Kirgizije.Agencija navodi da je u ju`nim oblastima Kirgizije bilo vi{e od 100 Indijaca, od kojih je ve}ina studenata.U saop{tewu Wu Delhi navodi da su oni avionom do{li u Bi{kek, odakle }e biti evakuisani narednih nekoliko dana.Prvi zamenik privremenog predsednika vlade Kirgistana Almazbek Atambajev izavio je ju~e da su doga|aji na jugu zemqe bili usmereni na ru{ewe referenduma o usvajawu novog Ustava republike, najavqenog za 27. jun, a da su ih finansirali qudi iz okru`ewa svrgnutog predsednika Kurmbanbeka Bakijeva."To je bila pa`qivo planirana akcija neprijateqa privremene vlade, usmerena na svrgavawe nove vlasti u Kirgistanu i

kacijama protivnika nove vlasti na jugu zemqe.

"Prema podacima specijalnih slu`bi, finansirawe svih tih akcija povezuje se sa Bakijevima, izme|u ostalog, wegovim mla|im sinom Maksimom Bakijevom", rekao je Atambajev. Agencija Rojters javila je, pozivaju}i se na tekstove kirgijske novinske agencije AKIpres, da je Maksim Bakijev uhap{en pre dva dana u Velikoj Britaniji, po sletawu na aerodrom Farnborou na jugu Engleske.

Pro{log meseca Interpol je prosledio nalog za hap{ewe Bakijeva koji je izdao sud u Bi{keku zbog finansijskih malverzacija.Atambajev je ju~e, kako prenosi RIA Novosti, rekao da }e privremena vlada zatra`iti ekstradiciju sina biv{eg predsednika.

(Tanjug)

DNEVNIK

Oluja i poplave {irom Kine NANING: Autonomne provincije na jugozapadu Kine pogodilo je olujno nevreme koje je izazvalo poplavni talas i ru{ewe vi{e ku}a, dok se najmawe 38 qudi vode kao nestali, javila je kineska agencija Sinhua.

Spasila~ke ekipe poku{avajua da prona|u 14 nestalih qudi u autonomnom regionu Guangksi Cuang, na jugozapadu zemqe i jo{ 24 nestale osobe u isto~noj provinciji Fuxijan, gde je polavni talas i odron zemqi{ta odneo dva vozila. Meterolo{ka slu`ba je upozorila stanovnike

u provincijama Hunan, Fuxijan i Guangksi Cuang da se u naredna tri dana mo`e o~ekivati udarni poplavni talas i da budu spremni za odbranu i eventualnu evakuaciju.

U ponedeqak je vi{e od 200 qudi evakuisano u oblasti Ksinxiang zbog straha od pucawa brane gde je voda prema{ila najvi{i nivo.Nevreme i ki{a su spre~ili i odr`avawe tradicionalnog festivala u ju`noj Kini kada se niz reke spu{taju brodovi u liku zmaja.

(Tanjug)

NAUKA O KLIMATSKIM PROMENAMA

Prognoze o nestanku gle~era obi~ne spekulacije VA[INGTON: Obilne padavine, iznenadni udari jare ili talasi hladnog vremena nisu ba{ neke "kriminalne radwe", ali se wima baviti tim istra`iteqa klimatske scene, sli~an ekipi iz popularne TV serije "Istra`iteqi mesta zlo~ina".

Klimatski istra`iteqi su ameri~ka vladina ekipa, osnovana 2007. posle izuzetno dramati~ne letwe sezone kada su `estoke vru}ine odnosile `rtve.

Oni se nau~no bave drasti~nim vremenskim promenama, uticajima globalnog otopqavawa i pogubnog delovawa ~oveka na prirodu. Bave se i prete}im prognozama svetskih klimatskih panela i organizacija o otopqavawu gle~era Himalaja do 2035. i potapawu delova nekih pomorskih zemaqa u svetu do 2050.

Istra`iteqi klimatske scene smatraju da su te prete}e prognoze zapravo spekulacije i za tvrde da imaju neoborive dokaze. Isto sada priznaje i Me|udr`avni panel o klimatskim promenama (IP^) koji je pod pokroviteqstvom Ujediwenih nacija. IP^ je nedavno saop{tio da prognoze koje je izneo pre dve godine o otapawu lednika Himalaja nisu zasnovane na detaqnom istra`ivawu, ve} na osnovu ~lanka u "Wu sajentistu".

Ni taj ~lanak nije bi plod istra`iva~kog rada, ve} kratkog telefonskog intervjua sa indijskim nau~nikom dr Sajidom Hasnainom koji je tada radio na Univerzitetu Xavaharlal Nehru u Wu Delhiju. Sada i taj doktor ka`e da je tvrdwa izneta u izve{taju IP^-a bila wegova "puka spekulacija". I novinar Fred Pirs iz "Wu sajentista" priznao je da se izve{taj IP^a zasnivao na "razmi{qawu"

intervjuisanog indijskog nau~nika.

Stru~waci za gle~ere tako|e isti~u}i da je led na Himalajima debeo stotinama metara i da se ne mo`e otopiti tolikom brzinom da bi nestao do 2035, sem da do|e do kakvog enormnog porasta temperature na planeti, prenele su agencije. U situacijama kakva je ova "puka spekulacija" na scenu stupaju "istra`iteqi klimatske scene" koji, ina~e, pripadaju ameri~koj Nacionalnoj okeanografskoj i atmosferskoj administraciji (NOAA) gde radi vi{e timpova

meteorologa i drugih klimatskih stru~waka.

Martin Herling, vo|a klimatskh eksperata NOAA, izjavio je agenciji AP da u centralnoj laboratoriji u Boulderu, u Koloradu, analiziraju podatke stru~waka koji rade u vi{e meteorolo{kih i klimatskih cenatra i geofizi~kih instituta u Va{ingtonu, u E{vilu u Severnoj Karolini, u Prinstonu u Wu Xersiju, dok se za odre|ene istra`iva~ke programe povremeno anga`uju stru~waci sa ameri~kih univerztiteta i drugih raznih istra`iva~kih centara.

"Istra`iteqi klimatske scene" svoje pretpostavke proveravaju, a zakqu~ke dokazuju u Nacionalnoj laboratoriji za oluje u Normanu, u Oklahomi, kao i u laboratorijama Centra za istra`ivawe Zemqe i iz Nacionalnog centra za uragane.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BAN KI-MUN Generalni sekretar Ban Ki-mun ima u vidu saop{tewe Izraela da }e voditi svoju istragu nedavnog smrtonosnog upada na konvoj brodova, koji su nosili pomo} pojasu Gaze, ali da i daqe insistira na potpunoj me|unarodnoj istrazi. Vlada u Jerusalimu je u ponedeqak odobrila izraelsku istragu upada na najve}i brod u konvoju koji je plovio pod turskom zastavom.

[ARL DE GOL Povodom 70. godi{wice ~uvenog poziva na otpor generala [arla de Gola za vreme Drugog svetskog rata, u Francuskoj }e 18. juna biti pu{tena u opticaj kovanica od dva evra sa likom slavnog francuskog politi~ara i generala. Francuska kovnica novca odlu~ila je da izda specijalnu seriju metalnog novca radi obele`avawa godi{wice ~uvenog generalovog poziva na otpor nacizmu.

EDVARD KENEDI Senator Edvard Kenedi bio je decenijama meta pretwi raznih ekstremista, organizacije i pojedinaca, pokazuju upravo otvoreni dosijei FBI. Pretwe su po~ele pet godina po{to je ubijen wegov brat, predsednik Xon Kenedi, i neposredno posle ubistva drugog brata, senatora Roberta Kenedija."Ubi}u Kenedija i Regana," napisano je u jednoj poruci.

[iri se internet prodaja falsifikovanih lekova

@ENEVA: Pro{log meseca su predstavnici iz svih zemaqa sveta, na skup{tini Svetske zdravstvene organizacije u @enevi, raspravqali o opasnosti koju predstavqaju falsifikovani lekovi. Taj problem je sve ve}i, a SZO upozorava da je vi{e od polovine svih lekova koji se mogu kupiti na Internetu falsifikovano! Pro{le godine, 84 dece je umrlo u Nigeriji zbog pokvarenog sirupa za olak{avawe rasta zuba kod dece. U vi{e od 2.000 slu~ajeva pro{le godine falsifikovani lekovi uzrokovali su bolest ili smrt, sude}i prema podacima Instituta za bezbednost lekova, koji prati tu oblast.

To je pove}awe za vi{e od 9 odsto u odnosu na 2008. godinu.

Skot la Ganga, direktor Farme, vode}e kompanije za istra`ivawe i proizvodwu lekova, tvrdi da je

veoma jednostavno i isplativo prodavati sli~ne lekove niskog kvaliteta.

"Nismo svi stru~waci. Tako mi verujemo da }e proizvodni lanac isporu~iti ispravan proizvod. U ve}em delu sveta u razvoju to poverewe mo`e da bude izigrano i zato postaje veoma isplativo za distribuciju, prodaju, proizvodwu brojnih proizvoda koji su lo{eg kvaliteta i ispod standarda", upozorava on.

Proizvodwa i prodaja falsifikovanih lekova je problem za siroma{ne ali i za bogate zemqe. SZO navodi da u bogatim zemqama, falsifikovani lekovi skoro redovno sadr`e hormone, steroide i lekove protiv raka. Ali u zemqema u razvoju, posebno u Africi, pacijenti kupuju lekove, naj~e{}e la`ne, za tretirawe bolesti opasnih po `i-

vot kao {to su malarija, tuberkuloza, HIV i sida.

SZO navodi da, iako se falsifikovani lekovi prodaju {irom sveta, bogate zemqe imaju boqu politiku i boqe spre~avaju prodaju.

Skot La Ganga, me|utim, ka`e da je borba protiv tih lekova veoma te{ka jer neke zemqe nemaju efikasne zakone. "Ako jedna zemqe u~ini zna~ajniji korak napred, isto

kao {to su SAD tokom vremena u~inile, uz veoma sna`nu regulatornu Agenciju za hranu i lekove, sa veoma sna`nom primenom zakona, sa dobrom saradwom {irom sveta, to nije dovoqno za ostatak sveta. To tako|e nije dovoqno za one qude koji su u novim medijskim sferama kao {to je on-lajn kupovina lekova" upozorio je on.

Glavni proizvo|a~i lekova u Indiji i Brazilu optu`uju farmaceutsku industriju razvijenih zemaqa da pitawe falsifikovawa koristi da bi za{titila svoje patente. Ali SZO isti~e da se ona ne bavi pravima intelektualne svojine ve} za{titom zdravqa qudi.

(FoNet)

BALKAN

DNEVNIK

sreda16.jun2010.

Vojnici BiH postrojavani uz hrvatsku himnu STOLAC: Intonirawe himne susedne Hrvatske "Lijepa na{a" postrojenim vojnicima Oru`anih snaga BiH pod hrvatskom zastavom, pro{log vikenda u Stocu, je jo{ jedan skandal koji je potresao Oru`ane snage BiH, preneli su ju~e sarajevski mediji.

Skandal je jo{ ve}i ako se uzme u obzir da tom prilikom nije intonirana himna BiH, a da se od ovog ~ina ogra|uju svi koji su trebalo da budu odgovorni. Ova ceremonija, odr`ana pro{log vikenda u Stocu prilikom otkrivawa spomenika poginulim vojnicima Hrvatskog vije}a obrane, izazvala je porast me|unacionalnih tenzija.Bo{wa~ki forum mladih iz Stoca saop{tio je da je izgrad-

wa spomenika poginulim hrvatskim vojnicima u blizini ~ar{ijske xamije u Stocu sra~unata na poni`avawe ve}inskog bo{wa~kog stanovni{tva koje naseqava u`e gradsko jezgro.Taj forum je ocenio skandaloznim to {to su u doga|aju u~estvovali uniformisani pripadnici Oru`anih snaga BiH, a, kako se ka`e, ovu sramotu su nemo posmatrali visoki funkcioneri BiH i Federacije BiH iz hrvatskog naroda.

Jedinice Hrvatskog vije}a obrane i regularne vojske Republike Hrvatske su tokom 1993. godine zauzeli Stolac i proterali muslimansko stanovni{tvo i poru{ili sve xamije na tom prostoru.

(Tanjug)

Brisel zabrinut zbog politi~ke krize u Albaniji MAT Ervejz dobio dozvolu za poslovawe SKOPQE: - Kompanija MAT Ervejz Skopqe, koju su osnovale srpske kompanije i u koju su investirana zna~ajna finansijska sredstva, dobila je ju~e dozvolu za letewe od Agencije za civilno vazuhoplovstvo Republike Makedonije.

Dozvola }e omogu}iti da "ispunimo sve obe}ane aktivnosti, u ciqu unapre|ewa privredne i turisti~ke integracije na{e dve zemqe", izjavio je Darko Mila~i} iz Metropolitan investment grup.

"Na{a odluka da investiramo u

USTAVNE PROMENE U HRVATSKOJ

Dr`avqanstvo nije pokri}e za zlo~in

ZAGREB: Ustavni odbor Hrno vije}e i formalno postane {we }e izve{tavati Sabor o ravatskog sabora ju~e je jednoglamawinski predstavni~ki organ, du sudske vlasti, ali se o tome nesno podr`ao nacrt promena ustapredvi|a se i dodatno pravo gla}e glasati. va koje izme|u ostalog omogu}asa za takozvane male mawine, odSudovima }e se dati ovla{}evaju i izru~ewe hrvatskih dr`anosno mawine ispod 1,5 odsto wa da direktno primewuju pravo vqana drugim dr`avama.Izmeu~e{}a u stanovni{tvu.

EU, a osigura}e se i nezavisnost nom ustava omogu}i}e se sklapaPromenama je predvi|eno i da Hrvatske narodne banke i Drwe bilateralnog sporazuma o izhrvatski dr`avqani bez prebi`avne kancelarije za reviziju. ru~ewu optu`enih i osu|enih za vali{ta u Hrvatskoj mogu da glaIzmenama ustava onemogu}i}e se ratne zlo~ine izme|u Hrvatske i saju samo u diplomatsko-konzuzastarevawe krivi~nih dela ratSrbije, ali i drugih zemaqa relarnim predstavni{tvima i da nog profiterstva i kriminala u giona. privatizaciji.

Nacrtom se, izmeUbudu}e bi se o od|u ostalog, obezbe|ulasku hrvatskih vojIzmenom ustava omogu}i}e se sklapawe je primena evropskog nika izvan granica bilateralnog sporazuma o izru~ewu naloga za hap{ewe, Hrvatske Sabor umeoptu`enih i osu|enih za ratne zlo~ine kao i izru~ewe hrsto dvotre}inskom vatskih dr`avqana izja{wavao natpoloizme|u Hrvatske i Srbije, ali i drugih sudskim organima drvi~nom ve}inom svih zemaqa regiona. Onemogu}i}e se `ava koje nisu ~lanizastupnika, ali uz zastarevawe krivi~nih dela ratnog ce EU, ako je tako prethodnu saglasnost profiterstva i kriminala u privatizaciji propisano me|unapredsednika dr`arodnim ugovorom.U ve.Ako predsednik nacrtu izmena do sada dr`ave uskrati sanije re{eno pitawe broja potpi}e ubudu}e imati fiksna tri poglasnost, odluka bi se donosila sa potrebnih za raspisivawe reslani~ka mesta, dok sada imaju dvotre}inskom ve}inom u Saboferenduma koji sada iznosi 10 pet. Olak{avaju se uslovi za doru. odsto bira~a, odnosno 450.000. no{ewe odluke na referendumu O nacrtu ustavnih promena Opozicioni SDP }e uputiti o pristupawu EU tako {to }e za koji je pro{le sedmice dobio amandman kojim }e tra`iti da se to biti potrebni glasovi ve}ine ubedqivu podr{ku 123 poslanibroj potrebnih potpisa smawi na bira~a iza{lih na birali{ta, ka, sutra }e se u Saboru ponovo pet odsto, uz neka ograni~ewa, umesto ve}ine upisanih bira~a. raspravqati i glasati. Za proodnosno iskqu~ewa nekih refeU preambulu ustava uvode se mene Ustava potrebna je dvotrerendumskih pitawa, koja se uobisve 22 nacionalne mawine.Uvodi }inska ve}ina, {to zna~i da za ~ajeno iskqu~uju u demokratskim se i princip besplatnog obavepromene mora da glasa i opozizemqama, o qudskim pravima i o znog obrazovawa, uz obavezu da se cija, odnosnmo SDP, {to objamawinskim i drugim pravima, iztaj sistem razradi zakonom. Sudi{wava i spremnost HDZ-a na javio je potpredsednik odbora iz je Ustavnog suda bira}e se dvozahteve SDP-a, pogotovo oko redova SDP Josip Leko. Izmenatre}inskom ve}inom, a predsedglasawa dijaspore. ma se predvi|a da Srpsko narodnik Vrhovnog suda jednom godi(Tanjug)

Republiku Makedoniju se pokazala kao ispravna i veoma smo zadovoqni {to su kvalitet i sigurnost prepoznale i nadle`ne institucije, jer uspeh MAT Ervejza }e predstavqati i uspeh Makedonije u ja~awu wenog potencijala u regionu", rekao je Mila~i}.

Nova kompanija MAT Ervejz je vlasnik aviona tipa "boing 737500", koji }e leteti na mnogobrojne evropske destinacije, a kompanija planira i da uskoro pro{iri flotu.

(Tanjug)

TIRANA: U Evropskoj uniji su zabrinuti zbog politi~ke krize koja skoro godinu dana potresa Albaniju, u kojoj opozicija optu`uje premijera Saqija Beri{u da je do{ao na vlast zahvaquju}i izbornim prevarama.

"Ovo je krajwe vreme da dve strane na|u re{ewe sada{we krize", upozorili su Tiranu ministri spoqnih poslova zemaqa EU, preneo je portal "Balkan insajt". Albanija se suo~ila sa krizom posle parlamentarnih izbora, koji su odr`ani pre ta~no godinu dana.

U opozicionoj Socijalisti~koj partiji, koja je osvojila 65, od ukupno 140 poslani~kih mesta, tvrde da je Beri{a do{ao na vlast zahvaquju}i izbornoj kra|i i tra`i da se ponovo prebroje

sam izneo ~iwenicu da je AIDS do sada ubio 30 miliona qudi, a da `ivot koji oni promovi{u pogoduje {irewe te bolesti", rekao je novinarima predsednik omladine H^SP-a Frano ^irko.

Jedan od organizatora Zagreb prajda Marko Jur~i} isti~e da

protesti i skpovi kao ovaj H^SP-a pozivaju na mr`wu, zbog ~ega apeluje na ministra policije da ga zabrani, jer poziva na ru{ewe ustavno pravnog poretka zemqe.

Paradu }e osim jakih policijskih snaga pratiti i Amnesti Interne{nal koji }e nakon toga i van zemqe poslati poruku o stawu o osnovnim pravima i slobodama, rekao je Jur~i} i dodao da su organizatori u kontaktu s ~lanovima Evropskog parlamenta i Evropske komisije kojima }e preneti ako se {ta desi.

H^SP je i lane organizovao kontramiting na Trgu bana Jela~i}a na kome je bilo 50-ak qudi koji su vre|eli oko 800 u~esnika povorke koja je prolazila kraj wih.Iako su verbalno ili fizi~ki napali nekoliko u~esnika povorke a politi~arku Mirelu Holi doslovno popquvali, nakon zavr{etka skupa zabele`en je samo jedan napad na nekog od u~esnika koji je te`e povre|en, dok je ranijih godina to bilo mnogo ~e{}e.

(Tanjug)

sporni glasovi. Ona je, zbog toga, sve do skoro bojkotovala rad parlamenta. U vladi, me|utim, ka`u da su izbori bili "fer i demokratski" i da su to potvrdile i me|unarodne organizacije.

Socijalisti su po~etkom maja odr`ali velike demonstracije i {trajk gla|u u Tirani, koji je prekinut, posle 20 dana, na intervenciju Evropskog parlamnta. U Strazburu je, uz posredovawe zvani~nika EU, do{lo do susreta premijera Beri{e i lidera socijalista Edija Rame, ali re{ewe spora jo{ nije na vidiku. Dve strane isti~u da su za kompromis, ali ~vrsto ostaju pri svojim stavovima, {to bi - kako upozoravaju u Briselu i Strazburu- moglo ozbiqno da ugrozi pribli`avawe Tirani EU. (Tanjug)

Bugarska pove}ava penzijski sta` za tri godine SOFIJA: Bugarski ministar rada i socijalne politike Totju Mladenov izjavio je da wegovo ministarstvo priprema reformu penzijskog sistema prema kojoj }e se uve}ati penzijski sta` za tri godine, ali ne i godine za odlazak u penziju. „Ta reforma je neophodna uprkos tome {to je te{ka. Ako to sada ne u~inimo slede}e godine }e biti te`e“, naglasio je on.Prema wegovim re~ima, od 1. jula naredne godine, kada reforma penzijskog sistema stupa na snagu, `ene }e u penziju odlaziti sa 37, a mu{karci sa 40 godina radnog sta`a. „Smem da tvrdim da su 50 posto invalidskih penzija la`ne“, istakao je Mladenov. Bugarski minstar rada rekao je da trenutna nezaposlenost u Bugarskoj iznosi 9,54 procenata i da se ne}e pove}avati. „Ve} ~e-

tiri meseca bele`imo stabilizaciju na tr`i{tu rada i blago

smawewe nezaposlenosti“, zakqu~io je on.

(Tanjug)

Rumunska vlada pre`ivela glasawe o nepoverewu BUKURE[T: Rumunska vlada premijera Emila Boka pre`ivela je ju~e glasawe o nepoverewu u parlamentu, po{to opozicija nije uspela da sakupi dovoqan broj glasova potrebnih za obarawe Bokovog kabineta.

monetarnog fonda, prenela je agencija AP. Opoziciji je bilo potrebno samo osam "stidqivih" glasova da bi imala potrebnu ve}inu ili 236 potrebnih poslani~kih glasova za obarawe vlade. Me-

Zagreb odobrio gej paradu i kontramiting ZAGREB: Zagreba~ka policija odobrila je odr`avawe kontramitinga u centru Zagreba na dan i u vreme(subota 19. juna u 14 ~asova) odr`avawa devete po redu "parade ponosa" - Zagreb prajda - koji }e okupiti aktiviste za prava rodnih mawina iz vi{e evropskih zemaqa.

Iako su organizatore i u~esnike Zagreb prajda poredili s Hitlerom i prozvali zbog {irewa AIDSa, omladinska organizacija ekstremno desne Hrvatske ~iste sranke prava (H^SP) dobila je odobrewe za kontramiting.

U H^SP-a su to obrazlo`ili savr{enim odnosima s policijom, uz napomenu da ne vide razlog za zabranu jer su skup uredno prijavili.

"Ne postoje argumenti da se zabrani na{ protest. Ne razumem {ta je mr`wa u tome {to

25

Demonstracije sindikata protiv vladinih mera {tedwe

Neuspeh predloga opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) i Nacionalne liberalne partije, zna~i da su vladine mere {tedwe dobile "zeleno svetlo" {to je bio preduslov za nove rate od milijardu dolara vrednog kredita Me|unarodnog

|utim, iz redova rumunske opozicije najavqeno je }e vladine mere drakonske {tedwe biti preispitane pred Ustavnim sudom.

"Mi (SDP) }emo preispitati taj zakon pred Ustavnim sudom", najavio je lider socijaldemo-

krata Viktor Ponta, navela je agencija Rojters. On je izrazio razo~arewe i uznemirenost zbog rezultata glasawa u rumunskom parlamentu, jer su "`ivoti miliona Rumuna u rukama osam parlamentaraca".

Rumunski predsednik Trajan Basesku razgovarao je pre nekoliko dana s poslanicima vladaju}e Demokratske liberalne partije i kabinetom premijera Boka da bi od wih zatra`io podr{ku za mere {tedwe, a zbog javno izra`enog mi{qewa protiv smawewa plata i penzija.

Vladin zakon o merama {tedwe u ciqu smawewa buxetskog deficita, koji predvi|a smawewe plata za 25 odsto a penzija i socijalne pomo}i za 15 odsto, doveo je u pitawe opstanak vlade premijera Boka. U Rumuniji od 6. maja, kada je predsednik Basesku predstavio drakonske mere {tedwe, vlada atmosfera masovnog nezadovoqstva koje se manifestovalo {trajkovima i protestima u Bukure{tu i drugim gradovima.

(Tanjug)

Optu`nica protiv Zulfikara Ali{page Zuke BAWALUKA: Tu`ilac Posebnog odeqewa za ratne zlo~ine Tu`ila{tva BiH podigao je optu`nicu protiv Zulfikara Ali{page zvanog "Zuka" (52), ro|enog u Novom Pazaru a nastawenog u Sarajevu, dr`avqanina BiH i Republike Srbije, zbog ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva i ratnih zarobqenika.

Kako je saop{teno, optu`nica ga tereti da je za vreme rata u BiH u svojstvu komandanta Specijalnog odreda za posebne namene pri {tabu Vrhovne

komande Armije BiH pod nazivom "Zulfikar", postupao suprotno odredbama @enevske konvencije o za{titi civilnih osoba i postupawu sa ratnim zarobqenicima za vreme rata.

Optu`en je za ratni zlo~in po~iwen na podru~ju sela Trusina, u op{tini Kowic, 16. aprila 1993. godine, kada su ubijene 22 osobe hrvatske nacionalnosti, odnosno 19 civila i tri vojnika HVO koji su se prethodno predali, te rawene ~etiri osobe, me|u kojima i dvoje dece.

(Tanjug)

26

sreda16.jun2010.

OGLASI

LETOVAWE na moru (Utjeha kod Bara) povoqno. Telefoni: 6363-291, 00382-67-848-640 od 19-21 h.

2294

IZDAJEM jednosoban name{ten stan kod Ribqe pijace 31m2, obnovqen. Telefon 064/2538458 .

2162 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 120-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 2526

DNEVNIK

IZDAJEMO novu, kompletnu name{tenu garsoweru, Ul. \or|a Jovanovi}a br. 9, prvi sprat, terasa, odvojena kuhiwa, cena 150E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 2527

NA SUBVENCIONISANI kredit prodajem nov odmah useqiv ~etvorosoban stan kod Sajma 86m2, cena 930E/m2, sa ura~unatim PDV. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

2529

BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te, 15050m2 /150 ari/, put, svi prikqu~ci, lep pogled 1/1, 5.5E/m2, hitno.

Telefon 069/314-37-14.

2502

KUPUJEM polovan name{taj, trosed, dvosed, foteqa, regali, stolice, trpezarije, kuhiwe, ugaone garniture. Telefoni: 6617-782, 064/3362847. Joca.

1899

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

sreda16.jun2010.

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

27

Posledwi pozdrav dragoj kumi

dr Radmili Lekin

dr Radmili Lekin

od porodice Kapetanovi}.

od porodica Glavan i Antanasi}.

2589

2590

Posledwi pozdrav dragom tati

MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge, garancija, non- stop. Telefon: 6393737, 064/160-4725.

2532 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

2355 KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 064/4000-817, 065/543-68-96.

2354

HOTELU potreban konobar / SSS i frizer sa iskustvom. Kontakt: 021/4877-444 ili reservation@prezidenthotel.com.

2457

Petru Vladeti}u ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

2242

Tvoji najmiliji: k}erka Tatjana i sin Sini{a sa porodicama.

2593

Dana 14. 6. 2010. preminuo je na{ dragi

godine

Posledwi pozdrav dragom suprugu

Milo{ ]ur~in PRIRODNI preparat protiv {uqeva, hemoroida, klini~ki ispitan i li~no proveren. Le~ewe sedam dana, Rado{.Telefon: 037/490-797, 064/240-55-49.

2218

Sahrana je danas, 16. 6. 2010. godine, u 17 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ene porodice Vu~ini} i Mi{kov.

2583

Posledwi pozdrav

Petru Vladeti}u O`alo{}eni: supruga Radojka, Ranka, Robert i Charu.

2592

dr Radmili Lekin

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

od porodica: [krijeq i Aleksi}.

2584

Posledwi pozdrav sestri, zaovi i tetki

dragoj

Petar Vladeti} 1947 - 2010.

Ispra}aj je u sredu, 16. 6. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: brat ^edomir, Borka, Mom~ilo i Tamara.

2591

Posledwi pozdrav dragom

Fat Evi

od: brata Pere, snaje Vere, bratanica Vesne Zoraja i Tatjane Bawac sa porodicama.

2577

Petru Vladeti}u O`alo{}eni: sestra Nevenka Novak, mama Smiqa i brat Milan Nikoli} sa porodicama.

2594

28

^ITUQE z POMENI

sreda16.jun2010.

Posledwi pozdrav

Steli

od stanara zgrade Bulevar Oslobo|ewa br. 14.

2586

Posledwi majci

pozdrav

Lekinoj

DVOGODI[WI POMEN obele`i}emo u sredu, 16. juna, u 9 ~asova, na Gradskom grobqu.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac, deda i pradeda

Rade Filipovi}

Ivan @ivkovi} Draga

Najvoqeniji na{ Rade, beskrajno si u na{im mislima i srcima.

Tuga i praznina su svakim danom sve ve}i.

Trebamo te tatika na{.

Zauvek tvoji: Nemawa, Nata{a i Zorica Filipovi}.

od wegovih drugara: Zakija, Cuce, Mikija, Bo{ka, Milana i Igora.

1938 - 2010.

Steli

Daca sa porodicom.

2542

2547

Sa bolom u du{i obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 76. godini preminula na{a draga tetka

^etrdeset je dana, tebe nema.

Tuga je tu.

Datum polagawa urne naknadno objavqen.

bi}e

Nikola Arseni} ^uvamo te u srcu.

Voqeni nikada ne umiru.

O`alo{}ena porodica Mesaro{.

Supruga, ro|aci i iskreni prijateqi.

2568

2566

2533

Danas, 16. juna 2010. godine navr{ava se jedanaest godina od smrti na{eg

od kom{ija sa Ki{wa.

Tvoja sestra Slobodanka i tetka Jelena.

Justina Vi{ontai - Milenkovi}

2534

Na{a Radmila,

Bebi

Dve godine tuge i bola. Nikad te ne}emo zaboraviti.

2447

Posledwi pozdrav mojoj

O`alo{}ena }erka Vesna sa porodicom.

2580

2585

2008 - 2009.

Suprug Marko, sin Slobodan, k}erka Vera sa porodicom.

Sahrana je danas, 16. 6. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Du{an i Milica Bengin.

Posledwi pozdrav

Rade Filipovi}

Nosimo te ve~no u na{im srcima.

Vukosava Nikoli}

Voqeni na{ zete, ve~no si u na{em se}awu.

POMEN

2543

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 84. godini preminula na{a draga

Rade Filipovi}

Radmili Lekin

SE]AWE

16. 6. 1994 - 16. 6. 2010.

Radojka Vukosavqevi}

Sahrana je 16. 6. 2010. godine, u 17 ~asova, na grobqu Doka, u Sremskim Karlovcima.

O`alo{}eni: sin i }erka sa porodicama.

2579

DVOGODI[WI POMEN

DNEVNIK

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav sestri

nema vi{e tvojih viceva i vedrog osmeha, maj~inske qubavi ni tvog blagog pogleda, roditeqskog zagrqaja niti iskrenih saveta, nema vi{e ni tebe tu pokraj nas.

Steve Mareti}a

Justini

Justini

Porodice Mareti} i Ivani}.

od Agice sa porodicom.

od: Vere i {ogora Lacike [krivan.

2472

2570

2571

SE]AWE

SE]AWE

2000 - 2010.

2000 - 2010.

Katica Genc Kajka

Branka Sofinki} Dada

Branka Sofinki} Dada

Sahrana je u sredu, 16. 6. 2010. godine, u 16 sati, na Katoli~kom grobqu, u Rumenki.

Proteklo je punih deset godina bez tebe na{a Dado. ^uvamo i daqe uspomenu na tebe.

Proteklo je deset godina od kad nisi vi{e s nama. ^uvamo te u se}awu.

Posle duge i te{ke bolesti u 60. godini preminula je na{a draga

dr Radmila Lekin Iako nisi vi{e sa nama zauvek }emo u na{im srcima ~uvati se}awe na sve {to si bila i {to si nam pru`ila!

O`alo{}eni: suprug Milan i deca Qubica, Ivan i Nikola.

2595

Posledwi pozdrav voqenoj mami i baki

O`alo{}eni: Milan, Sa{a i Vera Rapi} i Mari{ka.

Ceca i \or|e s porodicom.

2555

2452

Posledwi pozdrav mami

dr Radmili Lekin od: sina Ivana, snaje Melite i unuke Katarine.

2596

Tvoji: brati} \or|e, snaja Dragica, unuke Branka i Milica.

2453

Dana 16. 6. 2010. godine navr{avaju se dve godine od kada nije sa nama na{ dragi

Zori Pili}

Jovan Jak{i}

ro|. Tubi}

iz Siriga

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je sahrana danas, 16. 6. 2010. godine, u 15 ~asova, na Ka}kom grobqu.

O`alo{}ene }erke: Slavica, \ur|ica i Svetlana sa porodicama.

Ostali su praznina i bol za tobom. Mnogo nam nedostaje tvoj osmeh, ne`na roditeqska re~ i savet.

Vole}e te ve~no tvoji: supruga Stevka, sin Dragan i }erka Stanka sa porodicama.

2544

2558

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav deveru i stricu

bratu,

POMEN

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

16. 6. 2008 - 16. 6. 2010.

sreda16.jun2010.

POMEN

29

Opra{tamo se zauvek od na{e voqene

16. 6. 1980 - 16. 6. 2010.

Darinki Kolarovi} S qubavqu i po{tovawem, porodica Prekajski.

2531

Posledwi stricu.

Milanu Dragojlovi}u

pozdrav

dragom

Rade Filipovi}

od: brata Ratka, snaje Seke i sinovaca Gorana i Nenada.

2539

Posledwi pozdrav ocu, dedi, svekru i pradedi

Sa ponosom i po{tovawem ~uva}emo tvoj lik od zaborava.

Tuga se ne meri re~ima, suzama, ni vremenom od dve godine, ve} do`ivotnom prazninom koja je ostala tvojim odlaskom za one koji su te voleli. Neka ti je ve~na slava.

Tvoji: }erka Zlata, unuka Sowa i zet Tomislav.

ro|. Pokorny ro|ene 1918. godine Isprati}emo je u ~etvrtak, 17. juna, u 11.45 sati, sa Gradskog grobqa, u Novom Sadu.

Sin Slobodan, }erka Marija - Mawa, snaja Nada, zet Vladimir i unuci: Nikola, Verica i Iqa. 2576

2567

Ne|o Mitri}

Majka Milica i Radovan i porodica.

Stana, Zora i Vesna sa porodicama.

2541

Milanu Dragojlovi}u

Vere Midi}

Nikola Lalo{evi} Lala

Na ovom hladnom i bezli~nom svetu nema tako mo}nog vrela i sna`ne i besmrtne qubavi kakva je ona u maj~inom srcu.

Maj~ina qubav izdr`i sve i kad si na dobrom i lo{em glasu i ako te svi osu|uju ona te uprkos svemu i daqe voli.

I ma koliko joj godina bilo, majka budno pazi i svoju sredove~nu decu i prati ih kako napreduju.

2548

Opra{tamo se od na{e drage seke

od: sina Perice, snaje Qiqe, unuka Milana i Lidije i praunuka Sawe i Tamare.

2538

Posledwi pozdrav ocu, dedi, svekru i pradedi

dr Radmile Lekin ro|. Gruji} Voqena na{a, kad srce i du{a boli, vreme nije lek, ve} ogromna patwa i ve~na suza u o~ima tvojih: Bebe i \or|a, Olgice Joji} sa porodicom i Sa{e Olah sa porodicom.

Radmila

2557

Milanu Dragojlovi}u

Obave{tavamo vas da je preminula i prerano nas napustila

moja mila maj~ice, izgubih te.

od: sina Joce, snaje Du{ice, unuka Biqane i Mirjane sa porodicama.

Tvoja Cica.

2574

2537

Posledwi dedi

pozdrav

voqenom

Draga nam i mila mati i bako

Milanu

od: unuka Milana, Milo{a, Biqane i Mirjane.

dr Radmila Lekin ro|. 1946. godine

2536

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustio na{ dragi suprug, otac i deda

Milan Dragojlovi} Bata

Radmila i `elimo da se oprostimo sa tugom i se}awem na svaki dan koji nam je ulep{ala svojom vedrinom, humorom, nasmejano{}u i qubavqu.

Sahrana }e se odr`ati u ~etvrtak, 17. 6. 2010. godine, u 15.30 sati, na Gradskom grobqu.

Sahrawen je 15. 6. 2010. godine, u Bu|anovcima.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni: supruga Ru`a, sin \or|e sa porodicom.

2573

2535

veliko srce kao lekar si bila i le~e}i pomogla, spasila i ute{ila, ali na `alost tvoja sudbina te je prerano i surovo vezala za krevet i oti{la si tiho da ne smeta{. Mi }emo pamtiti tvoj duh i vedrinu, humanost bez premca, snagu da izdr`i{ sve muke na koje te je `ivot naterao i iznad svega qubav za sve kojom si nas zajedno sa svojim optimizmom punila energijom, uveseqavala i ulep{avala dane provedene sa tobom!

Iznad svega }e nam i zauvek nedostajati te tvoje krupne zelene o~i i sawa}emo svaki trenutak tvojih pogleda i lepih vremena provedenih sa tobom!

Qubi te tvoja }erka Qubica sa unucima, Ninom, Emom i Tonijem.

2572

30

06.30 08.30 09.00 09.24 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 23.40 00.25 02.00

TV PROGRAM

sreda16.jun2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Flok-Pahuqica, crtani film Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Izbliza Sva Evina lica: Qubav kao na filmu Kuhiwica Vesti Signali Preokret Vesti Zajedno ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Eliza iz Rivombroze Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Losos Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Sredina Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Vesti-Univerzitet ^ari ribolova Izbliza Nevidqiva smena, spec. emisija Eliza iz Rivombroze Sredina

06.00 06.05 08.00 08.15 08.55 09.56 10.28

Pri~e iz prirode (Panonija, 11.00) 06.00 07.25 08.00 08.35 09.00 10.20 11.00 12.00 12.30 14.00 14.25 14.50 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 19.05 20.00 20.30 22.00 23.40

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Pri~e iz prirode Tin in Zatvori Na{ gost Sajam infonet Hronika op{tine @abaq Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Vili `eli da zna Vojvo|anske vesti Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Glas Amerike

10.59 12.00 12.15 12.31 13.20 15.20 15.34 15.50 17.57 18.58 19.30

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vru} vetar Trag Robna ku}a: Za nekoga sve - za svakog pone{to Izvo|a~i Dnevnik Johanesburg: Ku}a orlova Mesto zlo~ina Fudbal - SP: Honduras - ^ile, prenos Vesti Gastronomad Fudbal - SP: [panija [vajcarska, prenos Beogradska hronika Slagalica, kviz Dnevnik

FUDBAL: SP

Ju`na Afrika – Urugvaj (RTS 1, 20.22) 20.02 RT dobre nade 20.22 Fudbal - SP: Ju`na Afrika Urugvaj, prenos 22.23 RT dobre nade 23.00 Vesti 23.05 Mesto zlo~ina 00.00 Dnevnik 00.15 Evronet 00.27 [erif 01.15 Fudbal - SP: [panija [vajcarska 02.00 Vesti 02.30 Fudbal - SP: Ju`na Afrika Urugvaj 04.03 Fudbal - SP: Honduras - ^ile 05.11 TV prodaja 05.47 Verski kalendar

Jelena Tinska

Sredina Jelena Tinska, poznata srpska skandal majstorica, u gostovawu u „Sredini” prozva}e sve one koji nam uni{tavaju `ivotnu sredinu, biqke i `ivotiwe, pa samim tim i qude.

Autor: Du{ko Bogdanovi} (RTV 1, 20.30)

06.30 07.00 08.15 08.30 09.00 09.30 10.15 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.03 14.15 14.45 15.15 15.30 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.45 23.30 00.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se pitam-eko Eko – Altajski prizori Kad ku}a nije tesna Ru~ak na lepe o~i Porodica Serano Makedonsko sonce Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Jogurt Zlatno tele Aladinove avanture Slon Benyamin Bajko kviz ^udesni svet: Lekcija iz geografije Dobro ve~e Vojvodino (rom) Kultura i tradicija Roma (rom) Vojvo|anska ma|arska kinematografija (ma|) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Igra Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Porodica Serano Zlatno tele Igra TV Prodaja

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 18.00 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Evo nas kod vas Baltazar Objektiv Moja porodica Prizma Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici Neon siti Objektiv NS klinci Radionica Objektiv Novosa|anka Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Popodnevni program Objektiv Moja porodica Sprint Vitra` Velika ruska kolekcija Neon siti Objektiv Buntovnici Tajanstvene pri~e

07.00 10.00 11.00 14.30 18.45 20.30

VTA and ATP Hertogenbo{ Ful Tilt poker VTA Hertogenbo{ ATP Hertogenbo{ ACB Liga Finalna igra 3 NBA Finalna igra 6: LA Lejkers – Boston Mobil 1 Grid Ful Tilt poker NBA u`ivo Tenis: Hertogenbo{

22.30 23.00 00.00 00.15

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 Izlog strasti, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Yuboks, 14.00 Raskr{}a, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Politi~ki tok {ou: O~i u o~i, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis Napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Planeta zemqa, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

06.55 07.40 08.35 09.30 10.20 11.20 12.00 13.00 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.50 00.30 00.35 01.00 03.00 04.00

Ninya ratnici Ukradena sre}a Srce na dlanu ^ari Seks i grad Arena Izgubqeni Film: Tri palme za dve bitange i ribicu Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Film: Pri~e iz Los An|elesa Film: Prqavi trikovi Foks vesti Soba 401 Ukradena sre}a Srce na dlanu Film: Prqavi trikovi

DNEVNIK

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 06.59 Kuvati srcem: Danka Petrovi} 07.32 Gomboce 07.56 Mi{i}i iz kupiwaka 08.21 Pepa prase 08.32 Klinika Vet 09.01 Novo grobqe u Beogradu: Galerija na otvorenom 09.32 Animalia 09.55 Enciklopedija 10.02 Interfejs 10.32 TV mre`a 10.59 Eko recept: Pesticidi 11.24 @ivot sa muzikom 11.44 Likovna kolonija RTS 12.09 Igor Stravinski: Svadba 12.35 Drugi vek 13.07 Trezor 14.07 Novo grobqe u Beogradu: Galerija na otvorenom 14.38 Animalia 15.01 ^edomir Mirkovi}: Jedna mogu}a biografija 15.33 Tehnologija danas 16.00 Ovo je Srbija 16.35 Yoint program 16.47 Evronet 17.00 Dnevnik RT Vojvodina 17.21 Vode Srbije 17.53 Ko{arka - Plej of: finale 2: Hemofarm - Partizan, prenos 19.30 Pepa prase 20.00 U svetu 20.31 Beokult 21.02 Izvo|a~i 21.58 Parfem, film 00.38 Biciklisti~ka trka kroz Srbiju, reporta`a

06.00 07.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 19.30 20.00 21.00 21.50 00.00 00.35 01.30 02.25

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Film: Plavi dim Vesti B92 Stawe nacije Otvorena vrata Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Trnav~evi}i u divqini Dolina sunca Otvorena vrata Film: Prsten Nibelunga 1. deo Vesti B92 Re`i me Indija Ukqu~ewe u B92 Info

07.00 10.00 11.45 12.00 12.45 13.00 14.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 01.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Siti kids Pali an|eo Siti Farma - u`ivo Balkan parti Farma - u`ivo Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Lola Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Farma Film: Prodavnica za upoznavawe 03.15 Siti 03.30 Film: Svetili{te

Rej~el Herd-Vud

Mala princeza (Hepi, 08.45) 05.00 07.00 07.45 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.15 16.00 16.15

Muzi~ki spotovi Plejers Pit stop formula @irko hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters Bli~ Zakumi Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti @ivot je lep Rebelde Tele{op ^ovek lav

17.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.00 23.05 23.55 00.10 02.10 03.00 04.00 04.55

Tajanstvene pri~e Hronika Mundijal 2010 Telemaster Zakumi Tagart Riznica ^asna re~ Luda ku}a Telemaster Film Tajanstvene pri~e Hronika Mundijal 2010 Dokumentarni program Vremenska prognoza

Parfem Po~etkom druge polovine 18. veka u Grasu, na jugu Francuske, gra|ani su se okupili na gradskom trgu kako bi prisustvovali ka`wavawu majstora za parfeme @an-Batista Grenuila. Masa je podivqla kada su ga u okovima dovukli na balkon, glasno odobravaju}i izricawe smrtne presude.

Uloge: Ben Vi{ou, Alan Rikman, Rej~el Herd-Vud, Dastin Hofman Re`ija: Tom Tikver (RTS 2, 21.58)

07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica - Galaktika 09.30 Dok. serija: Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.30 Za dobar dan 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. serija: Pro`drqivost medveda 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Kenguri ko{arka{i 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Valander - Ubice bez lica 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Sirene

08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Fokus, 16.50 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.25 Na zdravqe, 22.00 Veb yank, 22.40 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info puls, 00.30 Auto {op, 00.35 Fokus, 01.05 Ski Jahorina, 01.35 Holivud 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Medikal art, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Abs {ou, 10.30 Farma, 11.20 Mali oglasi, 11.22 Vremeplov, 11.30 Slavni parovi, 12.00 Drecun, 13.00 Polarotor, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 Vi{e od sporta, 18.00 Qubavna pri~a, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @ivot na Marsu, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 [ampioni, 23.00 Of road avantura, 00.30 Slavni parovi

Dana Garsija

SERIJA

Lola

Dolores Karero, zvana Lola, primorana je da se sama suo~i sa svetom od svoje osme godine, kada joj je otac preminuo i ostavio je u opasnosti od Akilesa Baroze, vlasnika imawa na kome su `iveli. Lola be`i u prestonicu kako bi se sakrila u ku}i svoje tetke koja je iskori{}ava i zapo{qava kao svoju slu`avku.

Uloge: Dana Garsija, Segundo Sernadas, Marija Helena Doering, Diana Kihano (Pink, 17.45)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

sreda16.jun2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

RE^NIK SRPSKOG JAVA[LUKA

31 9

Pi{e: Dr Bojan Jovanovi} 07.00 09.13 10.15 11.10 12.00 12.15 12.32 13.20 14.20 14.35 15.05 15.55

Vivika A. Foks

SERIJA

Nestali Dok je Polok udaqen s du`nosti, a Antonio razmi{qa o poslu van kancelarije, Yim privremeno zapoveda Odeqewem za nestale osobe ta~no u vreme kad nestaje dr`avna tu`iteqka odgovorna za smrtnu presudu rasisti...

Uloge: Vivika A. Foks, Katerina Skorsone, Antonio Kortez, Yon Polok Autor: Glen Dejvis (Nova TV, 23.50) 08.05 08.15 10.15 11.15 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.20 17.35 18.30 19.15 20.05 21.05 22.30 23.50 00.50 01.20 01.50 02.50 03.45

Bumba, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Farma Na{a mala klinika Dona Barbara U ime qubavi Vesti Upitnik, kviz Na{a mala klinika IN Dnevnik Farma Lud, zbuwen, normalan UFC Specijal Nestali Sajnfild Bra~ne vode Ezo TV Heroji Bliski odnosi, film

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00

Qubavni problemi Veliki nau~nici Tajne dubina Isusov tajni `ivot Islamska istorija Evrope Impresionisti Rat na Arktiku [kotski kqu~ Nebeski put ~aja Viktorijanska farma Pri~a o Herkuleanumu Vizija Vangari Matajie Putovawe koje je potreslo svet Ma~ Lov na Careve krstarice Biblijske zagonetke Nebeski put ~aja Viktorijanska farma Pri~a o Herkuleanumu

20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

16.55 18.15 18.30 19.30 20.30 22.15 22.55 23.40 00.35 01.15

16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

06.00 07.25 09.45 11.15 11.40 13.35 14.55 16.05 17.50 20.05 22.20 23.15 00.10 01.35 03.15

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Desant na Drvar Kako su se voleli Romeo i Julija Bo`i}na pri~a A sad adio Dole u dolini Samo dodaj vodu Nole {ou Qubavno zanemarivawe Ni{ta bez mame

Mali zeleni Dan nezavisnosti Stariji sin Holivud na snimawu Indijana Youns i ukleti hram Godina psa Projekt Alchajmer Napredak nauke (2 deo) Sumwa Spid Rejser An|eli i demoni Pacifik Spartak: Krv i pesak Sakramentum gladiatorum Propu{ten poziv Otis An|eli i demoni

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Brixis Ubistva u Midsameru Nevaqao ili divan Sudija Ejmi Ne{ Brixis Gardijan Dobra `ena Pakao pakla: Bitka Meri Kej 01.00 Deli} sekunde 03.00 @urka bez prestanka 05.00 Dodir an|ela

07.55 10.10 11.00 11.30 12.00 12.20 13.15 14.05 15.40 16.30 17.00 17.25 17.55 18.55 19.10 20.00 21.00 22.40 23.55 01.30 02.05

Ali Mekgrou

Oliver Baret je student prava na Harvardu, mladi bogata{ iz ugledne porodice koja dr`i do svog imena i tradicije. Kad se zaqubi u devojku iz sredwe klase - zanimqivu i inteligentnu Yeni wegov konzervativni otac se tome se protivi...

Uloge: Rajan O’Nil, Ali Mekgrou, Rej Miland, Yon Marli, Ketrin Balfor, Tomi Li Yons Re`ija: Artur Hiler (HRT 1, 20.30)

08.05 08.15 08.35 09.00 09.25 10.00 13.00 13.20 14.25 15.20 15.50 16.55 17.50 17.55

21.25 22.20 23.30 00.30

TV vrti} Silvestrove i ^i~ijeve tajne [kolarci obavej{tajci 3.

Daleko od doma 2 e-Hrvatska Prenos sednice Hrvatskog sabora Fudbalsko SP - emisija Fudbal, SP: Honduras - ^ile, 1. poluvreme Fudbal, SP: Honduras - ^ile, 2. poluvreme Fudbalsko SP - emisija Fudbal, SP: [panija [vajcarska, 1. poluvreme Fudbal, SP: [panija [vajcarska, 2. poluvreme Fudbalsko SP - emisija Prvenstvo Hrvatske Vaterpolo, 4. utakmica finala Afrovizija - emisija Fudbal, SP: Ju`noafri~ka Republika - Urugvaj, 1. poluvreme Fudbal, SP: Ju`noafri~ka Republika - Urugvaj, 2. poluvreme Afrovizija - emisija Siska Specijalna postrojba

06.30 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Vazdu{ni most S vetrom u le|a Saut Park @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava Pruga Santa Fe Pokretna meta Saut Park Stari dobri Petak @ene fudbalera Kraqevsko ven~awe

06.00 08.00 10.00 12.00 14.10 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Zmaj: Pri~a o Brusu Liju Detektiv Klut Kada smo bili kraqevii Apostol Teorija prozora Kako biti normalan Veliki Lebovski Qubav bez izlaza Yoni „Britva“ Tejlor Pravqeno u SAD

RTL ritam zona - Retro Bibin svet Kobra 11 Rejmond Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Nestali Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 L.A. Dragnet Kosti Put osvete Sara Konor: Hronike Red Bul Er Rejs Astro {ou

SERIJA

Qubavna pri~a

19.10 20.20 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca Neobi~no oru`je, dok. film Opra {ou Dnevnik TV kalendar Moj greh Meklodove }erke TV kalendar Romi u Evropi: Crna Gora U poluvremenu, dok. serija Na vodenom putu 3: Madeira, dok. serija Na vodenom putu 3: Norve{ka - Brzom linijom, dok. serija Hrvatska u`ivo Kod Ane Dolina sunca Dnevnik Qubavna pri~a, film Proces Dnevnik 3 e-Hrvatska Dobre namere Fudbalsko SP: Honduras - ^ile, snimak

Kosti But i Brenan pozvani su da istra`e novo mesto zlo~ina.

Na odmori{tu pored puta iznenada je eksplodirao kombi u kom je poginula Ejmi Ne{...

Uloge: Emili De{anel, Dejvid Borenaz, Ti Yej Tejn, Zek Adi, Mihaela Konlin, Erik Milegan, Yonatan Adams Re`ija: Beri Yozefson (RTL, 21.00)

Emili De{anel

08.40 09.35 10.30 11.25 12.20 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

08.30 09.00 10.00 11.00 12.30 13.00 13.10 15.30 15.40 18.00 18.10 19.00 19.10 20.15 20.25 20.35 20.40 22.15 22.20 22.30 23.00 23.30 01.00

Razotkrivawe mitova Usporen snimak Kako se pravi?

Megagraditeqi Auta po meri 2008.

Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Megagraditeqi Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

Pre`ivqavawe ^udovi{ta iz reke Put tornada U deli}u sekunde Auta po meri 2008.

Fudbal Paraolimpijada Fudbal Tenis Tenis Fudbal Tenis Fudbal Tenis Fudbal Tenis Fudbal Tenis Fudbal Svi sportovi Kowi~ki sportovi Golf Jedrewe Svi sportovi Fudbal Svi sportovi Tenis Fudbal

Kovawe realnosti u mit Jedna je od najbitnijih ~ovekovih odlika je i ~iwenici da vi{e od polovine populacije u Srsposobnost da koristi jezik, da govori, da simbobiji govori starijim novo{tokavskim jezikom koli~ki komunicira, da osmi{qava svoj `ivot i da ji je ostao izvan uspostavqenog obrasca kwi`evtranscendira granice svog postojawa. Prividno nog jezika. Ta neravnopravnost je pokazateq jedne jednostavan u ravni komunikacije, jezik predstanepravednosti prilikom vrednovawa jezika, kwivqa veoma slo`en duhovni organizam kojim ovla`evnog i kulturnog stvarala{tva ovog podru~ja davamo, nesvesni wegove kompleksnosti i wegoSrbije, ~iji su dijalekti ostali izvan vukovske jevih dubokih tajni. Jezik je najve}i dokaz da o svetu znamo znatno vi{e nego {to smo toga svesni.

Neosporna je ~iwenica da je od kraja Prvog svetskog rata do danas oficijelna dr`avna kultura imala nedekvatan odnos prema kulturi ovog staro{tokavskog podru~ja. Koreni tog problema su dubqi i vezuju se za ideju jedinstva ju`nih Slovena na Balkanu i Be~ki kwi`evni dogovor 1850. godine izme|u Srba i Hrvata o jedinstvenom kwi`evnom jeziku.

Presudne politi~ke odluke su donete tokom Prvog svetskog rata.

Ni{kom deklaracijom 1914. u kojoj je nazna~eno da je jedan od ratnih ciqeva tada{we Srbije osloba|awe i ujediwewe sa „bra}om” Hrvatima i Slovencima, data je snaga ideji o jedinstvenom narodu, koja }e se potom potvrditi i Krfskom deklaracijom 1917. Zapo~eta dogovorom, ubrzo se u ra- Svi se sada `ale na potiskivawe identiteta qama razra|enih koncepcija o zajedni~kom jeziku i istoj nacionalnosti na{la i zi~ke reforme. Nau~na istina o srpskom jeziku se istina o srpskom nacionalnom i jezi~kom identiprilago|avala ideologiji jugoslovenstva, prema tetu. kojoj postoji jedinstven narod, samo razli~itih U vreme kada je Krfskom potvr|ena Ni{ka deplemenskih naziva Srbi, Hrvati i Slovenci. klaracija, Pa{i} je zatra`io od tada okupqene Prema toj ideologiji, jezik kojim se govori u zasrpske nau~ne, kulturne i politi~ke elite da dojedni~koj dr`avi je srpsko-hrvatsko-slovena~ki, prinese razvoju ujediniteqskih stremqewa re{to je i utvr|eno Ustavom 1921. a Ustavom Jugogenta Aleksandra, koga su Cviji} i Beli}, kao weslavije 1931. i potvr|eno. govi u~iteqi i vaspita~i, ve} zadojili idejom juU politi~kom prilago|avawu, naziv srpskog jegoslovenstva. Srpskim nau~nicima je, naime, dat zika je falsifikovan, a istina o etni~koj, kulzadatak da razviju ideju o zajedni{tvu Srba, Hrvaturnoj i jezi~koj realnosti Srba devalvirana. ta i Slovenaca i da nastoje da ubede i druge u Srpski kojim su govorili u toj novoj dr`avi Srbi evropskim centrima, a posebno ruske intelektui Hrvati, i slovena~ki kojim su govorili Slovenalce, u opravdanost zajedni~ke dr`ave i realnost ci odre|en je jednim zajedni~kim nazivom srbonovog nacionalnog idenhrvatsko-slovena~ki jetiteta. Nau~nici poput zik, dok je sama jezi~ka Srpski kojim su govorili Srbi Jovana Cviji}a, Jovana realnost bila druga~ija.

Skerli}a, Aleksandra Srpskim jezikom su goi Hrvati, i slovena~ki kojim Beli}a, Stanoja Stanojevorili i Hrvati i Srbi, su govorili Slovenci, odre|en je vi}a, prihvatili su da iza Slovenci su govorili zajedni~kim nazivom vr{e te naloge vlasti i svojim slovena~kim jezisrbo-hrvatsko-slovena~ki jezik, uspostave novi nacionalkom. ^iwenica je da su dok je sama jezi~ka realnost ni i kulturni obrazac. pre Prvog svetskog rata Za osnov tog novog drsvi pomenuti srpski inbila druga~ija `avnog i nacionalnog telektualci, lingvisti identiteta uzeta je kuli politi~ari govorili o tura dinarskog podru~ja, kao sredi{ta ne samo srpskom jeziku, srpskoj kulturi, srpskom identisrpske ve} i nove jugoslovenske kulture. tetu, a da nakon ovog rata i uspostavqawem nove Politika srpskohrvatskog jezika je najve}e ideolo{ke doktrine dolazi do predominacije ju{tete nanela upravo kulturi juga Srbije, stvaragoslovenskog i do potiskivawa srpskog identitenoj na staro{tokavskom govoru. Zbog toga se ovo ta. Kada je koncepcija jugoslovenskog zajedni{tva podru~je na{lo u delikatnoj poziciji, koja je najna identi~nom jeziku prevladala nad idejom o Vepre sa stanovi{ta dominantnog dinarskog modela likoj Srbiji i utemeqewu nacije na tradicionalozna~ena kao mawe vredna i pe`orativno odre|inim kulturnim vrednostima, zapo~ela je velika vana kao bugarska, bugara{tija, a sa druge strane avantura srpskog lutawa tokom ~itavog dvadeseupravo su susedi Bugari ispoqavali pretenzije na tog veka. to podru~je. Pomenimo samo da pojedini bugarski Posledice te politike koja je jednu fikciju istori~ari, intelektualci i kwi`evnici, poput smatrala realnom ogledaju se u odnosu prema Gan~a Savova, na primer, prisvajaju taj deo srpske stvarnom koje je postalo mawe vredno i neva`no. kwi`evnosti i kulture smatraju}i ga bugarskim, Prihvatawe srpsko-hrvatskog jezika pokazuje, za{to su i prikrivene pretenzije i zvani~ne bugarpravo, mo} jedne politike da zbog svojih interesa ske politike na ovo srpsko podru~je. Ve} letimikrivotvori realnost i stvori jedan mit koji se ~an pregled na odrednice Srpsko-hrvatskog re~prihvatio kao sama realnost. Taj mit na kome je nika u izdawu Instituta za srpski jezik SANU gra|ena pogre{na kulturna i jezi~ka politika ukazuju na tu neravnopravnost u pogledu zastupqepostao je osnov novog srpskog identiteta, koji je nosti kori{}enih izvora za ovaj re~nik, uprkos potom transponovan u mit o jugoslovenstvu.

Kwigu dr Bojana Jovanovi}a „RE^NIK JAVA[LUKA” po ceni od 900 dinara mo`ete kupiti u novosadskoj kwi`ari „Most” (Zmaj Jovina 22), a ~itaoci “Dnevnika” koji pozovu telefon izdava~a „Prometeja” 021/ 422 - 245 dobi}e popust od 20 odsto

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

sreda16.jun2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nemirnog ste duha, tra`ite dru{tvo i nova iskustva koja bi zadovoqila va{u radoznalost. Vi{e ni{ta nije kao pre. Naprosto ste progledali i probudili se. Samo novo i novo. Sve staro vam je dosadilo.

BIK 20.4-20.5.

Iz porodi~ne faze ulazite u fazu javnosti i eksponirawa. Status, pa i onaj poslovni, postaje vam sve va`niji, tako da }ete se okrenuti poslu, kada podmirite potrebe svoje dece. Doterujete se.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

16. jun 2010.

Okru`eni ste raznoraznim utiscima i provokacijama, pa vas ima svuda. Dru{tvo vas ne ostavqa na miru, {to vam i te kako prija. Kra}e putovawe sa zanimqivim osobama bila bi poslastica za vas.

Mesec i danas plovi kroz kraqevski znak Lava pa ste dostojanstveni i neprikosnoveni. Poslovna i finansijska situacija se popravqa, a samim tim i atmosfera na radnom mestu. Bu|ewe qubavi.

Promewivog ste raspolo`ewa, ali strastveni i vatreni, tako da drugi nisu u stawu da vas adekvatno prate. Smawite do`ivqaj, ako mo`ete, ali zadr`ite optimizam i sr~anost. Partner ima problema.

Puno rada, a satisfakcije od toga nikad dovoqno. Mo`ete imati utisak da dajete sve od sebe, i posledwi atom snage, za nedovoqnu naknadu. Profitirajte kroz javne nastupe i ugovore.

VAGA 23.9- 23.10.

Va{a bogiwa i za{titnica Venera promenila je znak, {to uti~e i na promene ose}awa, interesovawa, usmerewa i okru`ewa. Vi{e vodite ra~una o spoqa{woj formi i glamuru koji treba zadovoqiti.

[KORPION 24.10- 23.11.

Dobijate simpatije i podr{ku u karijeri, {to }e se povoqno odraziti na va{ na~in rada i napretka.

Leto je na vidiku, dani su sve topliji, ali odmor je daleko. Sada je pravo vreme za poslovawe.

STRELAC 24.11- 21.12.

Divan dan za vas. ^ini se da mnoga `enska bi}a brinu o vama i tude se da vam ispune `eqe, na {to le`erniji i uspe{niji na~in. Blago vama kada imate sve wih, uspe{ne i mo}ne. Slavqe.

JARAC 22.12-20.1.

Svesno ili nesvesno, `elite veliki uspeh i mo}, samostalnost i dominaciju, pa radite na tome, ne obaziru}i se na svoje okru`ewe.

Niste sasvim zadovoqni onim {to partner ula`e i saradwom.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Imate povoqan upliv Sunca na va{ qubavni `ivot, ali ste se potpuno okrenuli poslu i finansijama.

Tro{ite vi{e no {to zaradite, i to ne svojom voqom ili hirom. Zapo~iwete nove radne poduhvate.

RIBE 20.2-20.3.

Trud i rad }ete naplatiti. Neko vam poma`e, u datom trenutku. Nemojte propustiti {anse koje se ne}e ponoviti. Tako|e, imajte u vidu da sve ima svoju cenu. Putovawe donosi radost. Qubav.

TRI^-TRA^

Implant ili gra{ak V REMENSKA

PROGNOZA

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad

31

Subotica

29

Sombor

29

Kikinda

30

Vrbas

30

B. Palanka

31

Zrewanin

32

S. Mitrovica 33 Ruma

33

Pan~evo

33

Vr{ac

32

Srbija Beograd

33

Kragujevac

34

K. Mitrovica 34 Ni{

Ameri~ka R’n’B zvezda Mi{el Vilijams, poznatija kao nekada{wa pripadnica grupe „Destiny’s Child”, demantovala je tvrdwe tabloida da je u zadwicu ugradila implante, tvrde}i da joj je pozadina i te kako prirodna.

Nakon {to se na ovogodi{woj dodeli nagrada Toni pojavila bogatija za nekoliko kilograma i to u predelu zadwice, tabloidi su se raspisali da je Mi{el oti{la pod no` i u guzu ugradila implante. Peva~ica je to demantovala putem slu`benog profila Tviter, tvrde}i da je za wenu figuru zaslu`an zdrav na~in `ivota.

- Jako sam ponosna na svoje prirodne obline, koje odr`avam ve`bom i zdravom ishranom. Samo `elim da zahvalim svojoj baki koja me je hranila pasuqem i kukuruznim hlebom - napisala je Mi{el Vilijams.

35

Evropa Madrid

NOVI SAD: Sun~ano i toplo. Krajem dana su mogu}i lokalni pquskovi. Vetar slab do umeren jugoisto~ni i isto~ni. Pritisak oko Rim normale. Temperatura od 18 ujutru oko 31 stepen po podne.

London VOJVODINA: Veoma toplo i sparno vreme, osim na severu Vojvodine gde }e biti malo prijatnije. Pored du`ih sun~anih perioda, Cirih mogu}a je i pojava lokalnih pquskova sa grmqavinom. Vetar slab do Berlin umeren jugoisto~ni i isto~ni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 16, a maksimalna 33 stepena na jugu Vojvodine.

Be~ SRBIJA: Vru}ina i sparno vreme. Pored du`ih sun~anih perioda, mogu}a je i pojava lokalnih pquskova sa grmqavinom sa ve}om Var{ava {ansom u severnim i isto~nim krajevima Srbije. Vetar slab jugoiKijev sto~ni i isto~ni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 16, a maksimalna 35 stepeni.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak i petak toOslo plo sa mogu}im lokalnim pquskovima po podne i uve~e. Od vikenda sve`ije sa ~estom ki{om. Po~etkom idu}e sedmice hladno za ovo do- St. Peterburg ba godine uz temperaturu u nekim mestima i ispod 20 stepeni C u poAtina nedeqak i utorak.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vru}ine }e potrajati do petka i utica}e nepovoqno na ve}inu qudi, a posebno na meteoropate i hroni~ne bolesnike. Indeks UV zra~ewa bi}e visok, pa je potrebno obratiti pa`wu na za{titu ko`e, pogotovo kod dece.

VIC DANA

22 27 21 21 22 18 20

U bolnici za vreme doru~ka: - Ovaj ~aj je grozan - ka`e pacijent.

- To nije ~aj, to je kafa ka`e drugi.

- Hajde, ko ho}e jo{ supe pita bolni~arka.

25

SUDOKU

18 22 16 35

Pariz

19

Minhen

18

Budimpe{ta

25

Stokholm

21

6

7

4

8 2

2 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

675 (-24)

Slankamen

721 (5)

Ja{a Tomi}

Apatin

755 (-15)

Zemun

659 (2)

Bogojevo

752 (-11)

Pan~evo

644 (4)

Smederevo

696 (6)

Ba~. Palanka 694 (-3) Novi Sad

694 (3)

Tendencija opadawa i porasta

SAVA 748 (9)

Tendencija stagnacije

Senta

748 (10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

656 (9)

Tendencija opadawa i porasta

Titel

733 (6)

NERA

186 (-18)

Tendencija opadawa

Tendencija porasta

S. Mitrovica 408 (-22) Beograd

Kusi}

608 (3)

5 1

1

N. Kne`evac

Hetin

136 (0)

TISA

9

4

6

6

5

3

8

5

9

90 (4)

4

3

8

4

6

2

7

9

1

5

2

7

5

1

9

4

3

2

8

6

8

6

2

9

1

8

5

4

3

7

8

9

3

4

7

2

6

5

1

5

4

7

8

1

6

3

9

2

2

1

6

3

5

9

7

4

8

4

3

8

7

6

1

5

2

9

1

7

5

2

9

4

8

6

3

9

6

2

5

3

8

1

7

4

6 2

7

6

1

1

7

8 5

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Re{ewe iz pro{log broja