Dnevnik 16.jun 2011.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 16. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23107 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MINISTARSTVO PROGLASILO ZARAZU U BO^ARU I NOVOM MILO[EVU U NOVOBE^EJSKOJ OP[TINI

Antraks pokosio krave i kowe

Upra va za ve te ri nu Mi ni star stva po qo pri vre de pro gla si la je se la Bo ~ar i No vo Mi lo {e vo u op {ti ni No vi Be ~ej pod ru~ jem za ra `e nim an trak som i za bra ni la kori {}e we me sa i mle ka za ra `e nih `i vo ti wa i onih za koje se sum wa da su za ra `e ne. Mi ni star stvo je is ta klo da su pred u ze te sve po treb ne me re za za {ti tu zdra vqa qu di i `i vo ti wa i da je „sta we na te re nu sta bil no, sa mi ni mal nim mo gu} no sti ma za {i re we za ra ze”.

Ra di spre ~a va wa za ra ze, u se li ma Bo ~ar i No vo Mi lo {e vo na lo `e na je za bra na kla wa bo le snih `i vo ti wa i `i vo ti wa za ko je po sto ji sum wa da su za ra `e ne.

Za bra we no je i pu {ta we `i vo ti wa iz dvo ri {ta dok tra je za ra za. Na lo `e na je za bra na upo tre be, is ko ri {}a va wa i otu |i va wa za ra `e nih i na za ra zu sum wi vih `i vo ti wa, kao i pro da ja mle ka i mle~ nih pro iz vo da od tih `i vo ti wa. str. 11

DOMA]A VALUTA KRENULA U RIKVERC

Dinar jo{ bez ikakvog pokri}a

str. 5

ODLUKA VI[EG SUDA U BEOGRADU

Milo{evi}i ostali bez vile na Dediwu str. 15

NASLOVI

Politika 3 Kne`evi}: Ne verujem da je Dinki} glavni krivac

Ekonomija 4 Zakon o restituciji sti`e na jesen

Ekologija 6 O~uvawe vodenih, mo~varnih, livadskih i {umskih stani{ta

Novi Sad 9 Nova ambulanta otvorena u [angaju

Vojvodina 12 Sud stao na stranu gazde

Dru{tvo NA SPENSU BIO LETWI SAJAM ZAPO[QAVAWA

I mlado i staro lovilo posao

str. 7

13 Kratak `ivot skra}uje ~ek

Crna 14 Zapleweno 32,6 kila ekstazija

Sun~ano i toplo Najvi{a temperatura 30 °S

PREMIJERA „RODOQUBACA” ZA KRAJ SEZONE: Premijerom Sterijinih „Rodoqubaca” sino} na sceni „Pera Dobrinovi}” Srpskog narodnog pozori{ta, u re`iji na{e poznate koreografkiwe Sowe Vuki}evi}, zavr{ena je teku}a sezona na{eg najstarijeg teatra. Sowa Vuki}evi} je tako|e radila scenografiju, kostim i scenski pokret za ovu dramsku predsta-

LAN^ANI PREKIDI JU^E PRE PODNE U NOVOM SADU

Kabl ostavio pola grada bez struje str. 16 – 20

SPORT

n DUDA IVKOVI] SAOP[TIO SPISAK

n ORLOVI NA POQAKE, SLOVAKE I DANCE

vu, koja nudi druga~ije scensko vi|ewe pomenutog Sterijinog komada.

Uloge u predstavi tuma~e: Jovan Beloborkovi}, Dragiwa Vogawac, Jovana Mi{kovi}, Milorad Kapor, Marko Savi}, Sawa Mikiti{in, Milovan Filipovi}, Milan Kova~evi}, Miroslav Fabri, Aleksandar Gajin i devoj~ica Hristina Tati}.

Autor muzike je Lajko Feliks.

N. Pej~i}

n FUDBALERI VOJVODINE PO^ELI PRIPREME ZA NOVU SEZONU, NA PRVOM TRENINGU DVANAEST IGRA^A

str. 7

POLiTikA

~etvrtak16.jun2011.

dnevnik

c m y

2

PRED SED NIK SR BI JE BO RIS TA DI]

Ko so vo ni je uslov evrop skih in te gra ci ja Sr bi je

ZA VR [E NA NA TO-ova KON FE REN CI JA U BE O GRA DU

Ne ma pri ti sa ka Stra te {ka voj na kon fe ren ci ja za NA TO-ove part ne re, ko ja je ju ~e za vr {e na u Be o gra du, bi la je uspe {na, is ta kli su na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral Mi lo je Mi le ti} i pred se da va ju }i Voj nog ko mi te ta NA TO-a \an-Pa o lo di Pa o lo. Mi le ti} je re kao da Sr bi ja `e li da ko ri sti is ku stva

voj ne ne u tral no sti Sr bi je, ali i uz pot pu no uva `a va we na {e po zi ci je da su vra ta za sa rad wu Voj ske Sr bi je s NA TO-om otvo re na – ob ja snio je Mi le ti}.

Di Pa o lo je na gla sio da su se na kon fe ren ci ji u Be o gra du oku pi li pred stav ni ci iz vi {e od 50 ze ma qa, do da ju }i da je pr vi put jed nom ova kvom sku pu pri su -

Mo di fi ka ci ja Ku ma nov skog spo ra zu ma Go vo re }i o mo di fi ka ci ji Ku ma nov skog spo ra zu ma, Mi le ti} je re kao da je to pi ta we ve o ma zna ~aj no za od no se s NA TO-om, kao i za re lak sa ci ju ukup nih od no sa.

– To ni je pi ta we ko je re {a va Voj ska Sr bi je, ni ti Voj ni ko mi tet NA TO-a. Ono u ~e mu smo se sa gla sa li je ste da po sto ji obo stra ni in te res da se o tom raz go va ra – ob ja sni je Mi le ti}, ne isno se }i vi {e po je di no sti.

Di Pa o lo je re kao da je pret hod nih go di na ve} mo di fi ko van voj no-teh ni~ ki spo ra zum, i to u tre nut ku ka da su se ste kli uslo vi za to, uka zu ju }i na to da su za no vu mo di fi ka ci ju raz go vo ri u to ku.

NA TO-a i wi ho vih ko man di, i oce nio da je to kom kon fe ren ci je s vi {e ze ma qa osna `e na sa rad wa.

– Pred stav ni ci NA TO-a po no vi li su da uva `a va ju po zi ci ju

stvo vao ve li ki broj na ~el ni ka ge ne ral {ta bo va.

– U pot pu no sti po {tu je mo pra vo sva kog part ne ra da bi ra ni vo svog an ga `o va wa. Sr bi ju sma tra mo ve o ma zna ~aj nim part -

ne rom i ra du je mo se in ten zi vi ra wu te sa rad we – is ta kao je Di Pa o lo.

– Za do voq ni smo no vim prav cem ko jim su kre nu li od no si Sr bi je i Sa ve za – is ta kao je on, na vo de }i da Ali jan sa ima jak in te res za sta bil nost i raz voj Bal ka na. – Op ti mi sti smo {to se ti ~e bu du} no sti re gi o na u in te gra ci ja ma, ali sva ka ze mqa ima pra vo da bi ra svoj put. Po {tu je mo sva kog i ne vr {i mo bi lo ka kav pri ti sak.

Od go va ra ju }i na pi ta we no vi na ra, Di Pa o lo je re kao da na Bal kan, kao i na Sr bi ju, ne gle da kao na en kla vu.

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac i \an-Pa o lo di Pa o lo slo `i li su se da je sa rad wa Sr bi je i NA TO-a ve o ma va `na, po seb no u uslo vi ma glo bal nih bez bed no snih iza zo va. [u ta no vac i Di Pa o lo su se, na sa stan ku u Be o gra du, sa gla si li i u to me da je rad na us po sta vqa wu stan dar da in ter o pe ra bil no sti mno go va `ni ji ne go for ma tih od no sa, ob ja vqe no je, po sle sa stan ka, na in ter net-stra ni ci Mi ni star stva od bra ne Sr bi je.

Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} re kao je ju ~e da Ko so vo ni je uslov za evrop ske in te gra ci je Sr bi je, ali da ne ma sum we da }e ne ke ze mqe Uni je in si sti ra ti na to me da Sr bi ja re {i to pi ta we pre ula ska u EU. – Ko so vo ni je pred u slov za evrop ske in te gra ci je i ni je na ve de no Ko pen ha {kim kri te ri ju mi ma, ali s dru ge stra ne, ne tre ba {i ri ti ilu zi ju da Ko so vo ni je pro blem u evrop skim in te gra ci ja ma – re kao je Ta di}.

Ka da je re~ o pi ta wu Ko so va, Ta di} je na veo da Evro pa ima do voq no unu tra {wih kon fli ka ta i zbog to ga ne `e li da uno si jo{ je dan.

– Ima mo na{ ja san in te res. Ho }e mo di ja log, tra ga mo za re {e wem – re kao je Ta di} no vi na ri ma na mar gi na ma Skup {ti ne Evrop ske fe de ra ci je no vi na ra ko ja se odr `a va u Be o gra du, is ta kav {i da ni ka kav pri ti sak na Sr bi ju ni iz EU, ni iz nu tra, ne ma efek ta.

On je pod se tio na to da pri ti sak ni je imao efek ta ni ka da je re~ o za vr {et ku sa rad we s Ha {kim tri bu na lom. Ka ko je re kao,

Ni ka kav pri ti sak na Sr bi ju ni iz EU, ni iz nu tra, ne ma efek ta sa rad wa s Tri bu na lom ni je za vr {e na zbog pri ti ska iz EU ili tog su da, ve} za to „{to smo od lu ~i li da to ura di mo i za to {to je to na {a mo ral na i za kon ska oba ve za”.

– In te res Sr bi je je da re {i pro blem na Ko so vu – re kao je Ta di}, i is ta kao da Sr bi ja ima svo je cr ve ne li ni je is pod ko jih ne ide.

Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja je kon struk tiv na u di ja lo gu, `e li da na |e re {e we za gra |a ne na Ko so vu, bi lo Sr be, bi lo Al ban ce, ukqu ~u ju }i i pi ta we u~e {}a Ko so va na re gi o nal nim fo ru mi ma.

– Sr bi ja ne ma raz log da blo ki ra Al ban ce da u~e stvu ju na re gi o nal nim fo ru mi ma jer }e ce nu te blo ka de pla }a ti sa ma – is ta kao je Ta di}.

On je, me |u tim, uka zao na to da kroz ~i tav taj pro ces Sr bi ja „ne }e ni im pli cit no ni eks pli cit no pri zna ti ne za vi snost Ko so va”.

Ka da je re~ o re {e wu pro ble ma Ko so va, Ta di} je ka zao da ni ka kav pri ti sak na Sr bi ju pred even tu al no do bi ja we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU ili mo gu }eg da tu ma za po ~e tak pre go vo ra s EU ne }e ima ti „efek tiv nost”.

– Mi ima mo na {e ja sne in te re se, mi ho }e mo di ja log, zna mo na{ put i zna mo {ta ~i ni mo – po ru ~io je pred sed nik Sr bi je.

Ko or di na ci o no te lo za pro ces pri stu pa wa EU Vla da Sr bi je do ne la je od lu ku o osni va wu Ko or di na ci o nog te la za pro ces pri stu pa wa Evrop skoj uni ji, ko je }e raz ma tra ti sva pi ta wa i ko or di ni ra ti rad or ga na dr `av ne upra ve u ve zi s pri stu pa wem Uni ji, ob ja vqe no je u „Slu `be nom gla sni ku”. Ko or di na ci o no te lo ~i ne: pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star fi nan si ja Mir ko Cvet ko vi}, pot pred sed nik Vla de Sr bi je za du `en za evrop ske in te gra ci je Bo `i dar \e li}, pot pred sed ni ca Vla de Ve ri ca Ka la no vi}, za me -

nik pred sed ni ka Vla de i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}, mi ni stri Vuk Je re mi}, Ne boj {a ]i ri}, Sne `a na Ma lo vi}, Du {an Pe tro vi}, Oli ver Du li} i Mi lu tin Mr ko wi}. U ra du Ko or di na ci o nog te la u~e stvu ju i di rek tor ka Vla di ne Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Mi li ca De le vi} i dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Du {an Ni ke zi}. Ra dom Ko or di na ci o nog te la ru ko vo di pre mi jer Cvet ko vi}, a za me wu je ga pot pred sed nik Vla de \e li}.

politika

dnevnik

SKUP [TI NA SR BI JE O IZ ME NA MA ZA KO NA O FI NAN SI RA WU LO KAL NIH SA MO U PRA VA

Decentralizacija u poslani~kom loncu Poslanici republi~kog parlamenta su ju~e gotovo sedam sati, na predlog URS-a, raspravqali o izmenama Zakona o finansirawu lokalnih samouprava, kojem }e podr{ku uskratiti sve opozicione stranke, dok je iz koalicionih partnera stranke Mla |a na Din ki }a poru~eno da }e se o podr{ci izjasniti nakon {to bude poznato kako }e izgledati kona~an tekst tog zakona. Tako je DS najavio amandmane, ~iji je smisao da se obezbedi da novac iz transfera solidarnosti ide u najsiroma{nije op{tine, kao i da lokalne samouprave, budu}i da }e imati ve}i buxet, same finansiraju lokalne projekte. Kona~an stav o predlo`enom zakonu SPS i Savez vojvo|anskih Ma|ara done}e nakon {to bude poznato koji }e amandmani biti usvojeni i kako }e izgledati kona~an tekst zakona.

Opozicija je „listom” kritikovala predlo`ena re{ewa, a naj`ustriji, kao i uo~i po~etka skup{tinske rasprave, bio je LDP, ~iji je predsednik ^e do mir Jo va no vi} jo{ jednom zatra`io povla~ewe tog zakonskog predloga iz skup{tinske procedure i raspravu u institucijama o decentralizaciji zemqe. Po wegovom mi{qewu, re{ewa koja predla`e URS uru{avaju finansijsku stabilnost, jer novca, koji je potreban za wihovu realizaciju, nema, zbog ~ega su ona neodr`iva.

– Vi samo poku{avate politi~ki da pre`ivite, ali niste vi krivi za ovo. Za ovo je kriva vladaju}a koalicija, koja je odlu~ila da vama na kraju svog mandata, kupuju}i nedeqe i mesece do izbora, `rtvuje javne finansije, privredu i kompromituje jednu od najva`nijih ideja bez koje ne mo`emo da promenimo dru{tvo, a to je reforma dr`ave – poru~io je Jovanovi} Dinki}u.

Za napredwake, predlog URS-a predstavqa nepravi~no i krajwe nedelotvorno re{ewe koje ne}e doprineti ravnomernom razvoju i finansirawu lokalnih samouprava, a za radikale „novu prevaru” Dinki}a. DSS i NS smatraju da su predlo`ena re{ewa tehni~ki i ekonomski neprimewiva, da se ra-

di o „la`noj decentralizaciji”, koja mo`e poremetiti fiskalnu stabilnost zemqe i dodatno uve}ati deficit buxeta.

– Nema realnih garancija da }e ono {to pi{e u zakonu biti ikada preba~eno op{tinama – poru~io je Mi lo{ Ali gru di} (DSS),

Dinki} je u burnoj raspravi branio svoj zakon, a, izme|u ostalog, odbacio je primedbe Fiskalnog saveta, ali i opozicije, da }e biti ugro`ena fiskalna stabilnost zemqe, navode}i da je u pitawu fiskalno neutralno zakonsko re{ewe. Po wegovom obja{wewu, ma-

Be o grad, Voj vo di na...

– Ovo je predizborni zakon. Nemojte od nas o~ekivati da danas ka`emo kako }emo glasati, mi }emo sa~ekati odgovore u vezi s na{im dilemama i sa~eka}emo da vidimo koji }e amandmani biti usvojeni i kako }e kona~no izgledati zakon, a najkasnije u danu za glasawe }emo odlu~iti kako }emo glasati – rekao je Ba lint Pa stor (SVM).

On je naveo da je mnogo vi{e negativnih nego pozitivnih stvari u tom zakonskom predlogu, a kao pozitivno je naveo {to }e lokalne samouprave imati 80 odsto od poreza na zarade.

– Kako zami{qate da odr`ite sada{wi nivo deficita ako Republici ostavqate samo dva odsto? – upitao je Pastor lidera URS-a Mla|ana Dinki}a.

Pastor tvrdi da }e najve}e dobiti od ovog predloga zakona imati Beograd, budu}i da je najvi{e zaposlenih upravo u Beogradu.

Povodom Pastorovih navoda da postoji opasnost da Vojvodina ne dobije one pare iz buxeta koje joj pripadaju po Ustavu, Dinki} je kazao da nije ta~no da predlo`ene izmene zakona mogu i}i na {tetu Vojvodine. Dinki} je kazao da nema „{anse da bilo ko iz Vojvodine pla}a tu solidarnost”, i najavio da }e biti prihva}en amandman Demokratske stranke koji predvi|a da se Beogradu smawi u~e{}e na poreze od zarade na 70 odsto. i dodao da „ne postoji na~in da se zaustavi buxetski deficit i napadne finansijski balans zemqe”. Lider NS-a Ve li mir Ili} rekao je da tim predlogom lider URS-a Mla|an Dinki} `eli samo da dobije politi~ke poene, a da je on, u osnovi, tehni~ki neostvariv.

wak od 43 milijarde dinara koji }e nastati nakon primene novih re{ewa bi}e nadokna|en tako {to }e biti smawena sredstva op{tinama po osnovu transfera od 20 milijardi dinara, dok }e se ostatak nadoknaditi jer buxet za narednu godinu ne}e predvi|ati novac za lokalne projekte.

Cen tra li zam, uto pi ja i strah – Predlo`enim izmenama Zakona o finansirawu lokalnih samouprava uspostavqa se mnogo ve}a finansijska samostalnost gradova i op{tina, a su{tinski se smawuje uticaj politike na wihov razvoj – izjavio je lider Ujediwenih regiona Srbije Mla|an Dinki}. – Centralizam u posledwih 20 godina jedan je od osnovnih uzroka zaostajawa malih gradova i op{tina i produbqivawa regionalnih razlika. Utopija je {to svi o~ekuju da republi~ka vlast re{i probleme u 170 gradova iop{tina, to ne mo`e nijedna centralna dr`ava, pa ni Srbija.

Dinki} je objasnio da je URS protiv {irewa ovla{}ewa gradovima i op{tinama jer smatra da su postoje}a dovoqna, ali je za to da oni dobiju jo{ vi{e novca da bi ta ovla{}ewa mogli i da sprovode.

Dinki} je odbacio kritike Fiskalnog saveta, navode}i da je analiza tog tela „pogre{na, jednostrana i da polazi samo od prihodne strane republi~kog buxeta, a ne od rashodne strane republi~kog buxeta i prihodne strane buxeta lokalnih samouprava”.

Dinki} je upitao {efove nekih stranaka za{to se pla{e da gra|ani u lokalnim sredinama direktno g biraju radona~elnike.

[efica poslani~ke grupe ZESa Na da Ko lun xi ja je rekla da je ciq amandmana DS-a da se tim zakonom, koji su predlo`ili Ujediweni regioni Srbije, ne naprave jo{ ve}e razlike u nivou razvijenosti op{tina. Ona je rekla da je tim zakonskim predlogom predvi|eno postojawe ~etiri grupe razvijenosti op{tina i da se u okviru istih kategorija jednako raspodequju pare iz trasfera solidarnosti. Ona je objasnila da je DS predlo`io „da se uredbom Vlade stvore kriterijumi da bi ve}i deo novca ipak dobile najmawe razvijene op{tine”. Nada Kolunxija je dodala da je DS amandmanom tra`io da lokalne samouprave, po{to }e dobiti ve}i deo para na osnovu tog zakona, same sfinansiraju lokalne projekte. Ona je dodala da je DS podneo amandman kojim je predvi|eno da Beogradu, kao najrazvijenijoj lokalnoj samoupravi u zemqi, umesto 80 odsto od poreza na plate, pripadne 70 odsto. [ef poslani~ke grupe SPS–JS-a Bran ko Ru `i} izjavio je da SPS podr`ava ideju fiskalne decentralizacije, ali smatra da predlog izmena Zakona o finansirawu lokalne samouprave ne sme da ugrozi makroekonomsku stabilnost zemqe.

– Ube|en sam da }emo, na osnovu argumenata predlaga~a, u danu za glasawe doneti odluku koja }e i}i u pozitivnom pravcu – rekao je Ru`i}.

Poslanik Srpske radikalne stranke Zo ran Kra si} rekao je da je model decentralizacije koji su predlo`ili Ujediweni regioni Srbije jo{ jedna „prevara” Mla|ana Dinki}a. Krasi} je rekao da se u Srbiji ni sada ne primewuje Zakon o finansirawu lokalne samouprave jer Vlada ve} duguje op{tinama i gradovima vi{e od 500 miliona evra, i upitao mo`e li neko da garantuje da }e se ovaj zakon po{tovati kada bude usvojen.

Poslanica Srpske napredne stranke Jor go van ka Ta ba ko vi} rekla je da je model decentralizacije zemqe koji su predlo`ili Ujediweni regioni Srbije nepravi~no i nedelotvorno re{ewe koje ne}e doprineti ravnomernom razvoju lokalnih samouprava. Ona je, tokom rasprave o izmenama Zakona o finansirawu lokalne samouprave, rekla da }e najve}u korist od predlo`enog modela decentralizacije imati op{tine s najve}im brojem zaposlenih.

– Beograd i Novi Sad imaju 1,95 milion stanovnika i na toj teritoriji se prikupi 50 odsto procenata poreza na zarade tako da takav model decentralizacije odgovara najvi{e tim gradovima – rekla je Jorgovanka Tabakovi}, i dodala da taj model predstavqa „zavr{ni ~in beogradizacije Srbije”.

E. D.

REklI sU \ilas: Nije sramota biti bogat, ali...

Milanovi}: Spremamo `utu kwigu

Beko: U Srbiji svi izlo`eni reketu

– Srbiji }e biti boqe, ne toliko zahvaquju}i politi~arima ve} normalnim trendovima koji dolaze – ka`e gradona~elnik Beograd Dra gan \i las.

On dodaje da, zahvaquju}i Vladi Srbije, dolaze investitori za koje treba da va`e isti uslovi kao za one koji ve} rade u Srbiji.

– Ako napravimo takvu klimu i takvu situaciju, Srbija mo`e postati zemqa u koju }e mnogi do}i da investiraju – rekao je \ilas.

Po wegovim re~ima, u privredi nije sjajno i ne treba o~ekivati mnogo od dr`ave jer i sama ima mnogo problema. \ilas obja{wava da je zadatak dr`ave da kreira boqu atmosferu za poslovawe da bi oni koji ho}e da rade mogli da zarade. Kako je rekao, „na dr`avi je da iskreira situaciju da nije sramota biti bogat ukoliko po{teno radi{ svoj posao, ali da jeste ako se radnici pla}aju 150 ili 200 evra, a kupuju se avioni, jahte i nekretnine koje vrede desetine miliona evra. To nije dru{tveno odgovorno i socijalno opravdano“.

^lanica Predsedni{tva Srpske napredne stranke Zo ra na Mi haj lo vi}-Mi la no vi} ocenila je ju~e da je kretawe evra i odnos prema dinaru jedan od pokazateqa koliko se ne misli o gra|anima Srbije i o wihovom ku}nom buxetu.

– Zajedno s tim, naravno, i pri~a o u~e{}u za stambene kredite, ~ime prakti~no dr`ava direkno uti~e na to da se zaustavi ono malo {to postoji gra|evinarstva u Srbiji, a s druge strane, da se gra|ani Srbije i wihov ku}ni buxet dodatno osiroma{e – rekla je Zorana Mihajlovi}-Milanovi}.

Ona je kazala da }e SNS 23. juna organizovati okrugli sto „Stop kriminalu i stop korupciji”, navodi se u saop{tewu s konferencije za novinare.

- U narednom periodu od{tampa}emo, takozvanu `utu kwigu korupcije. Zove se „`uta kwiga„ zato {to smatramo da je leglo korupcije upravo u vladaju}oj koaliciji, i to u najve}oj stranci vladaju}e koalicije, a to je Demokratska stranka – rekla je ona.

Srpski privrednik Mi lan Be ko izjavio je ju~e da je neta~an mit da doma}i kapitalisti ostvaruju zna~ajne privilegije korupcijom, i ocenio da su u Srbiji svi izlo`eni „reketu”.

– Politi~ka oligarhija u Srbiji zauzela je feudalizovawem sve krupne nacionalne resurse. Reket se kre}e odozgo prema dole i toliko je opasnija dru{tvena pojava – rekao je on na na tribini „^ekaju}i kapitalizam: uloga krupnog kapitala u demokratizaciji srpskog dru{tva” koju su organizovali nedeqnik „Vreme” i Fondacija „Fridrih Ebert”.

Po Bekovim re~ima, danas su u Srbiji svi izlo`eni pla}awu odre|enih obaveza, odnosno „reketa”, na svim dru{tvenim nivoima, od odlaska kod lekara, odlaska u katastar, u op{tinu, prema javnim preduze}ima i do vi{ih nivoa dr`avne uprave. Kako je rekao, „politika je postala u poreme}enom dru{tvu i dru{tvu s oskudnim resursima kqu~ni, najvitalniji i najzna~ajniji finasijski resurs. A politi~ka oligarhija se ne ustru~ava da taj resurs potpuno monopolizuje i da time upravqa”.

~etvrtak16.jun2011.

3

INTERVJU GO RAN KNE @E VI], PRED SED NIK SNS-a U ZRE WA NI NU

Ne verujem da je Dinki} glavni krivac Ne vidim prepreku da SNS tar u Ministarstvu pravde Slo sara|uje s bilo kojom strankom, bo dan Ho men najavio da }e kriuva`avawem principa da se po- vi~no delo zloupotrebe slu`bedr{ka pru`a dobrim idejama i nog polo`aja biti izba~eno iz uspe{nim qudima, bez obzira na Krivi~nog zakonika jer ga ne strana~ku pripadnost, ka`e poznaje ni jedno evropsko zakofunkcioner napredwaka Go ran nodavstvo. Po wegovim re~ima, Kne `e vi}, govore}i u intervjuu zloupotreba slu`benog polo`aza „Dnevnik” o saradwi s URS- ja je „nasle|e socijalisti~ke om, na koju su mnogi pomislili ~im mu je lider URS-a Mla |an Din ki} nedavno dao podr{ku za slede}e izbore, pohvaliv{i ga da je bio jedan od najsposobnijih gra do na ~el ni ka Zrewanina.

I Kne`evi} za Dinki}a ima poneku lepu re~, zna da je „posve}en poslu, pun energije i ideja”, kao i da „DS poku{ava da od wega napravi glav- pravne tradicije, poznato i kao nog krivca za pora`avaju}u eko- ’kau~uk’ krivi~no delo koje se nomsku politiku„. {iroko tuma~i i koje u postupl Ka ko se to de si lo da pr - cima mo`e da se zloupotrebi“. vo od Din ki }a ~u je mo da }e te Ko god je pro~itao optu`nicu bi ti kan di dat za gra do na ~el - protiv mene, video je kako izni ka? gleda prvoklasni pravni kau– Nisam kandidat za gradona- ~uk. ~elnika. Niti su izbori raspil Vra ti mo se na URS. A sani, niti se po sada{wem iz{ta vi mi sli te o Din ki }u, bornom zakonu gradona~elnici kao do sko ra {wem vi ce pre biraju na izborima. SNS }e odmi je ru i mi ni stru eko no mi je rediti kandidate tek kada bude i re gi o nal nog raz vo ja? poznato kada i po kojem izbor– Dinki}a prvenstveno znam nom modelu }e se glasati, a koiz perioda kada je bio ministar liko znam, i Dinki} je govorio finansija, a u to vreme je porehipoteti~ki, u stilu {ta }e biski sistem u Srbiji zna~ajno diti ako bude. sciplinovan i dr`avni buxet je imao suficit pa se nije, kao dal Din ki} ka `e da }e vas po dr `a ti „kao Go ra na Kne `e nas, posezalo za beskrajnim zavi }a„, a ne ~la na SNS-a? Mo du`ivawima. Znam da je potpuno `e li se to ipak ~i ta ti kao posve}en poslu kojeg se prihvana ja va „na ma la vra ta” bu du ti, da je pun energije i novih }e sa rad we SNS-a i URS-a? ideja. Wegovi problemi su po~e– Vlast uporno poku{ava da li ulaskom u koaliciju s DS-om predstavi opoziciju kao retro- jer je u ime te koalicije davao gradnu, nesposobnu i zluradu, obe}awa za ~ije ispuwewe aktuzbog ~ega su odnosi na politi~- elna vlada nije sposobna. O~ikoj sceni, ali i u gledno je da DS, medijima i javnokoji sada ima goVla da ju }a ko a li ci ja tovo apsolutnu sti posledwih }e sa mo de li mi~ no godina postali vlast u Srbiji, nezdravi. U tapoku{ava da od usvo ji ti ne ke od kvoj atmosferi, pred lo `e nih re {e wa Dinki}a napravi neki postupci, glavnog krivca za i ta ko po ko zna ko ji po koji bi trebalo ra`avaju}e reda su normalni u put kom pro mi to va ti zultate Vlade u de cen tra li za ci ju par la men tar noj vo|ewu ekonomdemokratiji, doske politike. Ja u kao do bru ide ju `ivqavaju se poto ne verujem, i na su {nu po tre bu gre{no i pred{to ne zna~i da Sr bi je stavqaju senzaciDinki}a treba onalisti~ki. amnestirati od Ako SNS podr`i bilo koji objektivne odgovornosti koju Vladin predlog, odmah krenu ima kao jedan od lidera vladajupri~e o koaliciji s DS-om. Ako }e koalicije.

Dinki} ka`e koju lepu re~ o nel Ka kav je mo del de cen kom napredwaku, ve} je optu`en tra li za ci je Sr bi je ko ji da ru{i i ovu vladu i preporupred la `e URS? ~uje se za partnera u slede}oj.

– Taj model ima nekoliko izuSNS `eli da promovi{e polizetno dobrih ideja, ali je i netiku u kojoj }e se podr{ka prupotpun. Vidi se da su predloge `ati dobrim idejama i uspezakona pisali stru~waci iz {nim qudima bez obzira na oblasti finansija jer se prvenstrana~ku pripadnost. Ne vidim stveno bave rekonstrukcijom prepreku da SNS sara|uje s biprihoda lokalne samouprave, lo kojom strankom uva`avawem odnosno raspodelom javnog novtog principa. ca po vertikali vlasti. Vladaju}a koalicija }e samo delimi~l Hva qe ni ste i na gra |i no usvojiti neke od predlo`eva ni kao biv {i gra do na ~el nik, ali dru ga stra na tih me nih re{ewa i tako po ko zna koda qa je op tu `ni ca Spe ci jal ji put kompromitovati decennog tu `i la {tva pro tiv vas tralizaciju kao dobru ideju i za zlo u po tre bu slu `be nog nasu{nu potrebu Srbije. po lo `a ja. Iako pre su de jo{ l Oni ko ji su vas bra ni li u jav no sti ka da ste 2008. od ne ma i ni ko ni je kriv dok se ve de ni u pri tvor pi ta li su ne do ka `e, ima te li ipak di se za {to se ne hap si po Be o le mu o to me da s tom op tu gra du, gde ima naj vi {e gra di `ni com bu de te na jav noj sce li {ta i di za li ca. Ima li da ni, pa i bu du }i iz bor ni kan nas di za li ca u Zre wa ni nu? di dat?

– Gra|evinski radovi u Zre– ^itava ta afera je i pokrewaninu su posledwih godina tanuta da bi me izbacila s poliko intenzivni da je mogao da ih ti~ke scene, ali ja se ne predaobavqa ~ak i sedamdesetogodijem tako lako! Znam da nisam {wi, bolesni Rat ko Mla di}. uradio bilo {ta protivzakonito i zato nemam nameru da dozvol Ako se kan di du je te, s ~i me }e te pred bi ra ~e? lim politi~kim mediokriteti– S konkretnim rezultatima ma da mi kroje sudbinu i rugaju iza sebe i jasnim programom isse podr{ci koju mi gra|ani prupred sebe.

S. Ni ko li} `aju. Nedavno je dr`avni sekre-

4

ekonomija

~etvrtak16.jun2011.

PO^ELA JAVNA RASPRAVA O NA^INU VRA]AWA ODUZETE IMOVINE

dnevnik

DOMA]INSTVA U SRBIJI RASPOLA@U SA MAWE OD 50.000 DINARA

Po la za ra de po je de mo i po pi je mo Za kon o re sti tu ci ji sti `e na je sen

Pot p red s ed n ik Vla de Sr bi je Bo `i dar \e li} iz ja vio je ju ~e u da o~e ku je da za kon o re sti tu ci ji bu de iz gla san na pr voj sed ni ci je se weg za se da wa Skup {ti ne Sr bi je. „O~e ku je nas tri me se ca mu ko trp nog ra da jer smo re {i li da u tom pe ri o du bu de pri pre mqen za kon ko ji }e is pra vi ti isto rij sku ne prav du i do ve sti do na ci o nal nog po mi re wa”, re kao je \e li} na sku pu „Pr vi evrop ski prav ni i po li ti~ ki fo rum” po sve} nom re sti tu ci ji, u Na rod noj skup {ti ni. On je is ta kao da bu du }i za kon tre ba da bu de ta ko kon ci pi ran da wi me ne bu de na ne ta no va ne prav da i da ne ugro zi bu du} nost ze mqe. „Usva ja we za ko na o re sti tu ci ji je deo oba ve za Sr bi je na pu tu evrop skih in te gra ci ja”, na gla sio je \e li} i do dao da }e to kom le ta usle di ti broj ne ras pra ve o re {e wi ma bu du }eg za ko na u ko je }e bi ti ukqu ~e ni gra |a ni ko ji po tra `u ju imo vi nu. Sr bi ja }e, ka ko je re kao, is pra vqa wem ne prav de pre ma biv {im vla sni ci ma po sta ti gra |an ska dr `a va ko ja po {tu je

Udru `e wa biv {ih vla sni ka na vo de da je od mah mo gu }e vra }a we 97 od sto od u ze te imo vi ne pri vat nu svo ji nu jer }e to bi ti ~in ne sa mo obe {te }e wa biv {ih vla sni ka ne go i na ci o nal nog po mi re wa. „Od u zi ma we imo vi ne ni je bi la je di na ne prav da ko ja je u pro te klim de ce ni ja ma u~i we na gra |a ni ma Sr bi je”, ka zao je \e li} i na veo da su o{te }e ni bi li i ze mqo rad ni ci, i mla di ko ji su i{li u ra to ve, i gra |a ni ko ji su iz dva ja li za sta no grad wu iz do hot ka a ni ka da ni su do bi li stan.

Sr bi ja mo ra hit no da do ne se za kon o re sti tu ci ji i iza zo vi ko je taj pro ces no si ne mo gu da bu d u oprav d a w e za da q e ka {we we, iz ja vio je {ef De le ga ci je Evrop ske uni je u Be o gra du Ven san De `er. On je ka zao da EU ne na me }e mo del po ko jem }e bi ti vra }e na imo vi na i da sva ka ze mqa po je di na~ no mo ra da pro na |e naj bo qi na ~in za taj pro ces.

De `er je is ta kao da su osnov ni prin ci pi ko je EU zah te va u re sti tu ci ji da ne bu de dis kri mi na ci je i da se po {tu je vla da vi na pra va, od no sno so ci jal na prav da. Pre ma we go vim re ~i ma, re sti tu ci ja mo ra da bu de i ma kro e ko nom ski odr `i va, od no sno tre ba da se po sta ve ogra ni -

Do ma }in stva u Sr bi ji su u pr vom kvar ta lu 2011. go di ne u pro se ku me se~ no ras po la ga la sa po 48.544 di na ra, ob ja vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku (RZS).

Ka ko se na vo di u sa op {te wu Za vo da, od ukup no ras po lo `i vih sred sta va, 93,4 od sto su pri ho di u nov cu, a 6,6 pro ce na ta u na tu ri.

Naj ve }i udeo u nov ~a nim pri ho di ma ima ju pri ho di iz re dov nog rad nog od no sa - 49,0 od sto, i pen zi je - 33,2 od sto, pre ci zi rao je RZS. Na vo di se da su iz da ci za li~ nu po tro {wu do ma }in sta va u Sr bi ji u pr vom kvar ta lu me se~ no pro se~ no bi li 47.500 di na ra, od ~e ga je naj vi {e za hra nu i bez al ko hol na pi }a, ko ji su u~e stvo va li sa 42,3 pro cen ta.

Ka da se po sma tra struk tu ra li~ ne po tro {we po re gi o ni ma, na hra nu i bez al ko hol na pi }a u Be o grad skom re gi o nu od la zi lo je 39,1 od sto ukup nih iz da ta ka, u Voj vo di ni 38,8 od sto, re gi o nu [u ma di je i Za pad ne Sr bi je - 43,5 od sto i

re gi o nu Ju `ne i Is to~ ne Sr bi je 52,2 od sto. Na sta no va we, vo du, stru ju, gas i dru ga go ri va u Sr bi ji je u pro se ku od la zi lo 16,4 od sto ukup nih iz da ta ka za li~ nu po tro {wu, u Be o grad skom re gi o nu - 16,9 od sto, Voj vo di ni - 19 od sto, re gi o nu [u ma di je i Za pad ne Sr bi je 15,8 od sto i re gi o nu Ju `ne i Is to~ ne Sr bi je - 12 od sto.

Iz da ci za tran sport su na ni vou Sr bi je ~i ni li 9,1 od sto ukup nih iz da ta ka, u Be o grad skom re gi o nu - 9,3 od sto, Voj vo di ni - 10,9 od sto, re gi o nu [u ma di je i Za pad ne Sr bi je - 8,6 od sto i re gion Ju `ne i Is to~ ne Sr bi je - 6,5 od sto. Na ko mu ni ka ci je je u Sr bi ji u pro se ku od la zi lo 4,1 od sto iz da ta ka.

Po da ci su do bi je ni an ke tom o po tro {wi do ma }in sta va, ko jom se pri ku pqa ju po da ci o pri ho di ma, ras ho di ma i po tro {wi do ma }in sta va, od no sno po da ci o osnov nim ele men ti ma li~ ne po tro {we.

Tom an ke tom se pri ku pqa ju i po da ci o ne kim va `ni jim po ka za te -

qi ma `i vot nog stan dar da (uslo vi sta no va wa, snab de ve nost traj nim po tro {nim do bri ma i dru go), kao i osnov ni po da ci o de mo graf skim, eko nom skim i so ci o lo {kim ka rak te ri sti ka ma do ma }in sta va.

Od ukup nog bro ja od 1.200 do ma -

}in sta va pred vi |e nih za an ke ti ra we u ~e tvr tom kvar ta lu, an ke ti ra no je 1.146 do ma }in stva, od no sno 96 od sto. U An ke ti se pri me wu ju me tod vo |e wa dnev ni ka po tro {we i me tod in ter vjua po mo }u upit ni ka.

GORIVO NA PUMPAMA PO STARIM CENAMA JO[ SAMO NEKOLIKO DANA

~e wa ka ko bi se iz be glo pre op te re }e we bu xe ta. „Naj ~e {}i prin cip u re sti tu ci ji u biv {im ko mu ni sti~ kim ze mqa ma ko je su po sta le ~la n i c e EU bio je po v ra } aj imo vi ne u na tu ri”, ka zao je De `er i do dao da se mo `e ko ri sti ti i kom bi no va ni mo del sa de l i m i~ n im obe { te } e w em u nov cu. De `er je na veo da je Sr bi ja do sa da ma lo ura di la na po vra }a ju od u ze te imo vi ne do da ju }i da su usvo je ni za ko ni o po vra }a ju imo vi ne ver skim za jed ni ca ma i re gi stra ci ji zah te va za obe {te }e wa a da je pi ta we svo ji ne nad ze mqi {tem ure |e no za ko nom o pla ni ra wu i iz grad wi.

Ko or di na tor Mre `e za re sti tu ci ju Mi le An ti} je iz ja vio da je od mah mo gu }e vra }a we 97 od sto imo vi ne ko ju po tra ` u j u na s le d i c i biv { ih vla sni ka. „Ni je opra va da na bo ja zan da }e obe {te }e wem biv {ih vla sni ka bi ti ugro `en bu xet i osta vqen te ret no vim ge ne ra ci ja ma jer je od ukup ne imo vi ne ko ja se po tra `u je 97 od sto ze mqi {te ko je mo `e od mah da se vra ti”, re kao je An ti} i is ta kao da je u in te re su dr `a ve da se {to pre oba vi na tu ral na re sti tu ci ja jer }e imo vi na ko ja bu de vra }e na po ~e ti da do no si ve }e pri ho de ne go sa da. „U vla sni {tvu jav nih pred u ze }a i lo kal nih sa mo u pra va na la zi se ze mqi {te ko je se ne ko ri sti ni ti do no si pri ho de i dra `a va bi mo gla la ko da tu imo vi nu vra ti biv {im vla sni ci ma”, re kao je An ti} i pod se tio da je pri ja ve za vra }a we imo vi ne pod ne lo je 140.000 po ro di ca.

Ben zin ni je mo rao da po sku pi Sa ga o iz je da na ~a va wu ak ci za na istu vr stu de ri va ta, ko ja je za po ~e la kra jem ja nu a ra, okon ~a na je u uto rak ka da su po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je usvo ji li iz me ne Za ko na o ak ci za ma.

Ovom od lu kom na do ma }em naft nom tr `i {tu ak ci ze su iz jed na ~e ne, a oda bra no je re {e we ko jim }e za sa da {wu raz li ku u vi si ni ak ci ze po sku pe ti go ri vo ko je se pro iz vo di u Sr bi ji. Po tro {a ~i no vu ce nu ce ne ben zi na i di zel-go ri va bez pred zna ka „evro” na ben zin skim pum pa ma mo gu o~e ki va ti sle de }e ne de qe jer usvo je ne iz me ne po ~i wu da va `e osam da na od ob ja vqi va wa u „Slu `be nom gla sni ku”.

Da kle, go to vo pet me se ci je tre ba lo da se do ne se od lu ka o to me ko li ka }e bi ti vi si na ak ci za na go ri vo u Sr bi ji, kao i na ~i nu za wi ho vo iz jed na ~a va we. Iako su, od tre nut ka ka da su ras pra ve o to me po ~e le, stru~ wa ci uka zi va li na to da }e, naj ve ro vat ni je, bi ti na pra vqen kom pro mis, od no sno da }e za ne ko li ko di na ra bi ti po ve }a ne ak ci ze na de ri va te ko ji se pro iz vo de u do ma }im po stro je wi ma i isto vre me no za isto to li ko bi ti sma we ne ak ci ze na uvo zno go ri vo, do to ga ni je do {lo, ve} su ak ci ze iz je dan ~e ne ta ko {to su one ni `e po vi {e ne do iz no sa vi {ih. Obra zlo `e we da }e se iz jed na ~a va wem ak ci za na na ~in na ko je je to u~i we no obez be di ti do dat ne pa re u bu xe tu Sr bi je mo `e se dvo ja ko tu ma ~i ti. Na i me, to, bez sum we, je ste na me ra do no si o ca od lu ke, ali je ve li ko pi ta we ka ko }e po sku pqe we go -

Na gas najjeftinije Li tar go ri va se sa da prak ti~ no ne mo `e ku pi ti is pod 130 di na ra ili 1,30 evra, ko li ko sa da ko {ta jef ti ni ji bez o lov ni ben zin, dok su i evro pre mi jum i evro di zel oko 1,35 evro. Je di no se li tar di ze la D-2 pro da je za oko 1,22 evro, a ka ko stva ri sto je, i we go va }e ce na usko ro bi ti oko 125 di na ra, ili 1,25 evro. U sa da {woj si tu a ci ji pro fi ti ra ju sa mo vo za ~i ~i ja vo zi la kao po gon sko go ri vo ko ri ste te~ ni naft ni gas, za ko ji va qa iz dvo ji ti oko 60 di na ra po li tru. ri va uti ca ti na pro met na ben zin skim pum pa ma, ko ji i sa da opa da. Da li }e se u Sr bi ji ma we vo zi ti, ili }e se pu to va ti van gra ni ca na {e ze mqe da bi se na pu nio re zer vo ar, da li }e tran zit ni put ni ci to isto ~i ni ti pre ula ska i po sle iz la ska iz na {e ze mqe, sa da se, na rav no, ne mo `e re }i, ali je sva ka ko pi ta we ko je se sa mo na me }e, a to otva ra i pi ta we ve }eg pri li va u bu xet.

Uko li ko ova go ri va po sku pe, od ne de qe }e na ben zin skim

pum pa ma, naj ve ro vat ni je, li tar bez o lov nog ben zi na BMB-95 i di ze la D-2, ko ji ne ma ju pred znak „evro”, bi ti sku pqi oko 4,5 di na ra, od no sno oko dva di na ra. Ta da }e li tar bez o lov nog ben zi na ko {ta ti go to vo isto kao i li t ar evro p re m i j u m a, eko lo {ki kva li tet ni jeg go ri va, ko je se za sa da jo{ ne mo `e pro iz ve sti u srp skim ra fi ne ri ja ma. Na i me, sa da je raz li ka iz me |u te dve vr ste de ri va ta oko pet di na ra, a bu du }i da uvo zno go ri vo ne }e po sku pe ti,

iz no si za li tar bi }e go to vo iden ti~ ni. Ne tre ba bi ti mno go mu dar pa za kqu ~i ti ko je }e go r i v o po t ro { a ~ i ku p o v a t i. [to se ti ~e di ze la D-2, li tar bi mo gao ko {ta ti oko 125 di na ra, {to je ipak de se tak di na ra jef ti ni je ne go li tar evro di ze la pa iz bor, ipak, po sto ji.

Po s eb n o {to je vo z ni park srp skih vo za ~a sta ri ji pa mno ga vo zi la kao po gon sko go ri vo mo gu ko ri sti ti taj de ri vat.

Bu d u } i da de r i v a t e bez pred z na k a „evro” pro i z v o d i Naft na in du stri ja Sr bi je, iz ove kom pa ni je su uka za li na to da }e od lu ka o iz jed na ~a va wu ak c i z a na naft n e de r i v a t e iza zva ti ana log ni rast ce na bez o lov nog ben zi na i di ze la D-2. Iz ove kom pa ni je is ti ~u da do kra ja na red ne go di ne de ri va ti iz do ma }ih po go na ne }e mo }i teh no lo {ki rav no prav no da kon ku ri {u ve} mo der ni zo va nim ra fi ne ri ja ma ze ma qa EU. Ipak, u NIS-u ka `u da ve ru ju da }e ak ci o na ri NIS-a – Re pu bli ka Sr bi ja i „Ga sprom weft” – obez be di ti uslo ve za re a li za ci ju pro gra ma evro mo der ni za ci je ra fi ne ri je u Pan ~e vu da bi se u woj pro iz vo di la go ri va evrop skog kva li te ta, kao i za pri vre me no o~u va we na tr `i {tu jef ti ni jih do ma }ih vr sta de ri va ta uz go ri va evro kva li te ta. Da li bi to mo glo zna ~i ti da }e bi ti tra `e no ne ko re {e we da se kom pen zu je mo gu }e po sku pqe we go ri va iz NIS-ovih po go na te {ko je re }i.

D. Mla|enovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE 14. 06. 2011.

1.305,37107

Pet akcija s najve}im rastom

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Cena

BELEX 15 (780,68

Promet

Jubmes banka, Beograd

7,16

13.900

139.000

^oka duvanska industrija, ^oka

7,14

1.800

3.070.800

Radijator, Zrewanin

6,69

750

750

Sloga, Novi Pazar

5,66

280

14.000

3,59 Promena %

836 Cena

1.248.836 Promet

Umka, Umka

-11,11

8.000

BIP u restrukturirawu, Beograd

-10,00

Energoprojekt holding, Beograd Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

Promena %

Naziv kompanije

0,98)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

3,24

3.279

2.443.198

NIS, Novi Sad

0,52

778

43.510.835

Komercijalna banka, Beograd

-0,03

2.999

110.963

Energoprojekt holding, Beograd

3,59

836

1.248.836

Agrobanka, Beograd

0,53

8.205

2.092.281

56.000

Imlek, Beograd

0,05

2.000

128.000

27

27.000

Soja protein, Be~ej

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

0,41

1.234

698.900

EMU

evro

1

98,1437

100,6600

103,6800

97,6404

Putevi, U`ice

-6,81

862

17.240

Univerzal banka, Beograd

-1,33

3.701

329.389

Australija

dolar

1

72,8447

74,7125

76,9539

72,4711

Karneks, Vrbas

-6,33

1.110

12.210

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,53

567

2.279.705

Kanada

dolar

1

70,2029

72,0030

74,1631

69,8429

13.900

139.000

1

13,1549

13,4922

13,8970

13,0874

45.604 Promet

7,16

kruna

11.401 Cena

Jubmes banka, Beograd

Danska

-6,16 Promena %

Metalac, Gorwi Milanovac

Norve{ka

kruna

1

12,5717

12,8941

13,2809

12,5073

-4,63

2.350

94.000

0,52

778

43.510.835

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,93

2.899

5.798

Alfa plam, Vrawe

[vedska

kruna

1

10,7290

11,0041

11,3342

10,6740

Institut za strane jezike, BG Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

[vajcarska

franak

1

80,1631

82,2186

84,6852

79,7520

^oka duvanska industrija, ^oka

7,14

1.800

3.070.800

0,00

9.000

0,00

V. Britanija

funta

1

111,3500

114,2050

117,6310

110,7790

Soja protein, Be~ej

0,41

1.234

698.900

Tigar, Pirot

-2,44

800

56.000

SAD

dolar

1

68,0466

69,7914

71,8851

67,6977

Banat seme, Zrewanin

0,05

2.050

307.500

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

476

0,00

Albus, Novi Sad

0,00

575

258.750

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 6. 2011. godine

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

U si voj zo ni 40 od sto pri vre de Pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je Mi lo{ Bu ga rin oce nio je u Kra qe vu da se vi {e od 40 od sto pri vred nih ak tiv no sti u ze mqi od vi ja u zo ni si ve eko no mi je, a da su je dan od raz lo ga za to, pre ve li ka fi skal na iz dva ja wa.

“Ima mo ne a fir ma ti van am bi jent za raz voj ma log i sred weg bi zni sa, ko ji dr `a va mo ra da po dr `i na kva li tet ni ji na ~in. To je na ro ~i to neo p hod no kad se po kre }e bi znis dok se kom pa ni ja ne osna `i da mo `e da iz dr `i ja ku glo bal nu kon ku ren ci ju”, re kao je pred sed nik Bu ga rin na otva ra wu Saj ma ma lih i sred wih pred u- ze }a. Bu ga rin je na gla sio da pri vred ni su bjek ti mo ra ju da ima ju kva li te tan i pred vi div po slov ni okvir i sti mu la ti van po re ski si stem, ko ji }e do bar deo onih iz si ve zo ne po vu }i u le ga le to ko ve.

“Pri vred ni su bjek ti be `e u si vu eko no mi ju za to {to wi hov bi znis ne da je to li ki pro fit da mo gu da po kri ju sva di rekt na i in di rekt na fi ska la na i pa ra fi skal na za hva ta wa Za to je Pri vred na ko mo ra in si sti ra la na po re skoj re fi or mi ko ja bi bi la pod sti caj na”, re kao je Bu ga rin.

Bu ga rin je is ta kao da je PKS tra `i la i do no {e we no vog Za ko na o jav nim na bav ka ma, jer sa da {wi jed nim de lom ge ne ri {e ne tran spa rent nost i ti me stva ra uslo ve za bu xet ske gu bit ke ko ji iz no se i do mi li jar du evra na go di {wem ni vou. Pred sed nik PKS je re kao ka ko o~e ku je da bi od je se ni mo gla da bu de for mi ra na raz voj na ban ka Sr bi je, jer je to jed na od ini ci ja ti va pri vred ni ka ko ju je Vla da pri hva ti la.

DOMA]A VALUTA KRENULA U RIKVERC

Di nar jak bez ika kvog po kri }a Po ~et kom ove sed mi ce do ma }a va lu ta na pra vi la je pra vi lu ping.

Za sa mo tri da na ona je pre ma evru osla bi la 2,75 di na ra i za u sta vi la se na 100,66 di na ra za sred wi kurs.

Opet su po slov ne ban ke naj o pre zni je ta ko da se sla bqe we kur sa na wi ho vim li sta ma od ra zi lo mno go vi {e. Ku pov ni kurs, onaj po ko jem one pa za re evro, bio je iz me |u 97,13 i 99,95, a pro daj ni, po ko jem se od wih va lu ta na ba vqa, od 102,37 do 104,21 di na ra. Me wa ~i su, ve} po tra di ci ji, bi lo ne {to skrom ni ji pa je kod wih ras pon bio od 99,16 do 101,86.

Ve} smo na u ~i li da sla bqe we di na ra od go va ra iz vo zni ci ma a obr nu ta pri ~a uvo zni ci ma. Kod nas kre ta wa na kurs noj li sti ni su od raz ja ~a wa do ma }e pri vre de i iz vo za ve} de {a va wa na fi nan sij skom tr `i {tu. [to se ti ~e gra |a na, bi lo bi lo gi~ no da ku pu ju evro ka da sla bi a pro da ju ka da ja ~a. Me |u tim, kod nas ~e sto ne ma lo gi ke.

Ta ko su gra |a ni ka da je di nar ja ~ao ~e ka li jo{ po voq ni ji kurs.

Sa da ka da je evro oja ~ao, vi {e ga ku pu ju u stra hu da bi si tu a ci ja na kurs nim li sta ma ve} su tra mo gla bi ti ne po voq ni ja po wih. To go vo ri is ku stvo iz ve }i ne no vo sad skih me wa~ ni ca, a ta mo gde se pro da ko li ko se i ot ku pi ju ~e evra ni je bi lo. [ta nas ~e ka sle de }ih sed mi ca i me se ci? Na rod na ban ka je ja sno re kla da }e na me |u ban kar skom tr `i {tu in ter ve ni sa ti sa mo ako

NBS ra di la za jed no s Vla dom Na rod na ban ka Sr bi je sa op {ti la je ju ~e, po vo dom spe ku la ci ja da je cen tral na ban ka, sa mo i ni ci ja tiv no i bez kon sul ta ci ja do ne la od lu ku o po ve }a wu u~e {}a sa 10 na 20 od sto za stam be ne kre di te, da je

Od lu ka NBS do ne ta na osno vu Ured be Vla de Sr bi je i na sed ni ci Iz vr {nog od bo ra NBS, u pri su stvu pred stav ni ka Mi ni star stva fi nan si ja.

Od lu ka o me ra ma za o~u va we i ja ~a we sta bil no sti fi nan sij skog si ste ma (ko ja se i od no si la na po ve }a we u~e {}a za stam be ne kre di te sa 10 na 20 od sto), „do ne ta je jed no gla sno na sed ni ci Iz vr {nog od bo ra NBS 17. ma ja 2011. bez di sku si je pred stav ni ka mi ni star stva fi nan si ja po ovoj ta~ ki dnev nog re da”.

Mo del du go ro~ nog stam be nog kre di ti ra wa de fi ni san je Ured bom Vla de Sr bi je „ta ko da u~e {}e iz no si ukup no 25 od sto od ce ne ne po kret no -

sti, a od to ga ko ri snik kre di ta obez be |u je mi ni mum 10 od sto, a dr `a va 15 pro ce na ta u~e {}a i to u vi du du go ro~ nog stam be nog kre di ta”, ci ti ra la je cen tral na ban ka tu vla di nu Ured bu.

Pre ma vla di noj ured bi, „pre o sta lih 75 od sto od ce ne ne po kret no sti, od no sno tra `e nog iz no sa kre di ta, obez be |u je po slov na ban ka, a osi gu ra va Na ci o nal na kor po ra ci ja za osi gu ra we stam be nih kre di ta”. Ured bom se, ta ko |e, pred vi |a us po sta vqa we hi po te ke pr vog re da u ko rist ban ke (na 75 od sto vred no sti) i u ko rist Re pu bli ke Sr bi je (na 15 od sto vred no sti).

NBS na vo di da iz to ga pro is ti ~e da vla di na Ured ba pod ra zu me va kre dit po slov ne ban ke od 75 od sto vred no sti ne po kret no sti, {to je ni `e od gra ni ce od 80 pro ce na ta ko je je pred vi |e no Od lu kom NBS (ka da se iz u zme 20 od sto u~e {}a). „Otu da Ured ba Vla de Sr bi je i Od lu ka NBS ni su u ko li zi ji ni u slu ~a ju odo bre wa hi po te kar nog kre di ta sa va lut nom kla u zu lom, jer ko ri sni ci sub ven ci o ni sa nih stam be nih kre di ta ne }e bi ti u oba ve zi da obez be de ve }e u~e {}e od onog pred vi |e nog Ured bom”, sma tra NBS.

Pro da je mo Ita li ja ni ma, ku pu je mo od Ru sa Glav ni iz vo zni part ner Sr bi je u pr va ~e ti ri me se ca ove go di ne bi la je Ita li ja, na ~i jem tr `i {tu je pro da ta ro ba vred na 473,1 mi lion do la ra, a glav ni uvo zni part ner Ru ska Fe de ra ci ja, u ko joj je ku pqe na ro ba za 825,6 mi li o na, po ka za li su po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku.

U iz vo zu, glav ni spoq no tr go vin ski part ne ri, po sle Ita li je, bi le su Ne ma~ ka sa 417,9 mi li o na i Bo sna i Her ce go vi na sa 341,4 mi li o na do la ra. Glav ni spoq no tr go vin ski part ne ri u

~etvrtak16.jun2011.

uvo zu, po sle Ru si je, bi le su Ne ma~ ka sa 625,8 mi li o na i Ita li ja sa 503,3 mi li o na do la ra.

Spoq no tr go vin ska rob na raz me na bi la je naj ve }a sa ze mqa ma sa ko ji ma Sr bi ja ima pot pi sa ne spo ra zu me o slo bod noj tr go vi ni.

Ze mqe ~la ni ce Evrop ske uni je ~i ne vi {e od po lo vi ne ukup ne raz me ne. Dru gi po va `no sti part ner Sr bi je su ze mqe CEF TA spo ra zu ma, sa ko ji ma ima mo su fi cit u raz me ni od 400,1 mi li o na do la ra, a ko ji je re zul tat uglav nom iz vo za po qo pri vred nih pro iz vo da.

do |e do ve }ih osci la ci ja. Ho }e li ih bi ti? Ka ko se u sve mu to me sna }i? Ova pi ta wa mu ~e go to vo sve

nas, a o to me {ta nas mo `e o~e ki va ti stru~ wak dr Si ni {a Osto ji} ka `e:

Povratak u realnost Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Ni ko la Fa bris ka `e da je ja ~a we di na ra pre ma evru u pret hod nom pe ri o du bi lo bez po kri }a. On na vo di da se po sled wih da na vred nost do ma }e va lu te vra }a na re al ni ji ni vo.

- O~i gled no da se u ovom tre nut ku kurs di na ra, pre sve ga, for mi ra na osno vu po nu de i tra `we i sa svim je iz ve sno da je pret hod no ja ~a we kur sa do ma }e va lu te bi lo pot pu no ne re al no - is ta kao je Fa bris.

Pre ma we go vim re ~i ma, pro te klih da na kurs di na ra pre ma evru se po ste pe no vra }a „na ne ki ni vo ko ji se mo `e oka rak te ri sa ti kao zdra vi ji u od no su na pret hod ni”. Fa bris je na gla sio da su od re |e ni uti caj na kre ta we kur sa, sa svim si gur no, ima le i me re Na rod ne ban ke Sr bi je, od no sno in ter ven ci je na de vi znom tr `i {tu i oba ra we re fe rent ne ka mat ne sto pe, „ko je su uka za le u ko jem sme ru NBS o~e ku je kre ta we kur sa u na red nom pe ri o du”.

– Ova ko ve li ke osci la ci je su po gub ne za fi nan sij ski si stem, a i za eko no mi ju u ce li ni – na vo di Osto ji}. – Kurs je si dro za ko je smo svi ve za ni i nor mal no da ova k o ve l i k a po m e r a w a u krat kom ro ku za bri wa va ju i gra |a ne i pri vre du. Sta nov ni {tvo ku pu je vi {e de vi za da bi se za {ti ti lo od ova ko na glih pro me na. Sve to go vo ri da je te {ko oslo ni ti se na di nar ka da se emi tu ju de vi zne ob ve zni ce. ^im stig nu na na pla tu, ceo iz nos se, za jed no s ka ma tom, pre ba ci u evre.

Le to je obi~ n o vre me ka da kurs di na ra ma lo oja ~a jer ga star baj te ri ma sov no do la ze na od mor pa je pri liv de vi za ve }i.

Me |u tim, oni hleb za ra |u ju u ze mqa ma ko je je i te ka ko po go di la kri za pa kod tro {e wa ni su ni bli zu ona ko {i ro ke ru ke kao pre ne ko li ko go di na, ta ko da }e ve }a po dr {ka do ma }oj va lu ti ove go di ne iz o sta ti.

Na rav no, pad do ma }e va lu te uvek je bio po ve zan s ra stom ce na. Tr gov ci ni su re a go va li jer, ka ko je ne dav no pri me tio pro fe sor dr Mi loj ko Ar si}, ce ne kod nas uglav nom su for mi ra ne na ni vou od 105 di na ra za evro.

Za to tr gov ci mo gu mir ni da pra te pad di na ra. Isti na, u rad wa ma su sve ~e {}e ak ci je. Sni `e wa ni su to {to im ime ka `e jer u stva ri ce ne sa mo si |u na pra vi ni vo.

D. Vujo{evi}

5

Pa o ri ho }e u Evro pu Vi {e od 40 od sto po qo pri vred ni ka Sr bi je sma tra da }e do ma }a po qo pri vre da bi ti ugro `e na pri bli `a va wem ze mqe Evrop skoj uni ji.

Is tra `i va we pro duk cij ske ku }e Atlas me di ja gru pa po ka zu je da ipak sko ro 60 pro ce na ta is pi ta nih sma tra da }e evro in te gra ci je pod sta }i raz voj se la i po qo pri vre de.

Di rek tor ka Atlas me di ja gru pe Sve tla na Pet ko vi} ka `e da je „is tra `i va we po ka za lo da srp ski po qo pri vred ni ci ima ju po lo vi~ na zna wa o evrop skoj po qo pri vred noj prak si”. Ona je na ve la da se o pro ble mi ma ve za nim za po qo pri vre du, ali i za to {ta agra ru do no si in te gri sa we u EU, far me ri naj vi {e in for mi {u pre ko te le vi zi je - wih sko ro 40 pro ce na ta.

Sa mo vi {e od pet od sto an ke ti ra nih u pot pu no sti je upo zna to je sa po li ti kom EU u obla sti po qo pri vre de, raz vo ja se la i bez bed no sti hra n e, dok je sa tim obla sti ma de li mi~ no upo zna to 80 od s to po q o p ri vred ni ka. Naj vi {e is pi ta ni ka, wih 44 od sto, vo le lo bi da vi {e zna o no vim teh no lo gi ja ma, dok bi wih 33 pro cen ta `e le lo da ima vi {e po da ta ka o na ~i nu fi nan s i r a w a u EU. Ka k o kqu~ nu pre pre ku na ko je }e na i }i srp ski far mer u pro ce su pri dru `i va wa EU po lo vi na an ke ti ra nih na ve la je po ve }a we kon ku ren ci je.

GRA\EVINARI OGOR^ENI POVE]AWEM U^E[]A ZA STAMBENE ZAJMOVE NA 20 ODSTO

Sta no ve ni ova ko ni ko `iv ne ku pu je Gra |e vi na re i pod sta na re ve} ne ko li ko da na tre se stam be na gro zni ca, od tre nut ka ka da je gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki} na ja vio mo gu} nost po ve }a wa u~e {}a za stam be ne kre di te in dek si ra ne u evri ma na ~ak 20 od sto.

Pr vi ka `u da ne mo gu pro da ti sta no ve ni uz sa da {we upo la ma we u~e {}e, a dru gi da ne mo gu sa ku pi ti to li ki no vac za u~e {}e jer sva ki me sec iz dva ja ju za ki ri ju. A u di nar ske kre di te, na rav no, ni ko `iv ne ve ru je.

Da li }e mi ni star za `i vot nu sre di nu, pro stor no pla ni ra we i ru dar stvo Oli ver Du li} us pe ti da ube di pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a da je ova kav pred log kon tra dik to ran na sto ja wi ma Vla de Sr bi je da po mog nu gra |e vin skoj in du stri ji i gra |a ni ma bez sta na, zna }e se ve} sle de }e ne de qe.

Gra |e vi na ri po ru ~u ju da je oblast gra |e vi ne me |u de lat no sti ma ko je su stub pri vre de ne ke ze mqe i ne ve ru ju da bi se jed nom ne pro mi {qe nom od lu kom, ko li ko god ban ka ri tvr de da je re al na i neo p hod na zbog odr `a wa sta bil no sti fi nan sij skog sek to ra, do zvo li la pro past ovog sek to ra.

Se kre tar Udru `e wa za gra |e vi nar stvo i in du stri ju gra |e vin skog ma te ri ja la u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di} sma tra da bi se u ci qu po spe {i va wa gra |e vin ske pro -

Strah od pu{tawa niz vodu Pred sed nik Gru pa ci je za in du stri ju gra |e vin skog ma te ri ja la u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Qu bo drag Kne `e vi}, ko ji je ujed no i di rek tor ci gla ne „Ig ma” u Uq mi, iz ja vio je za na{ list da ban ke ni su u funk ci ji raz vo ja Sr bi je ne go ostva ri va wa pro fi ta. Stra hu je da bi gra |e vi nar stvo i in du stri ja gra |e vin skog ma te ri ja la mo gli bi ti pu {te ni niz vo du.

– Iova ko ma lo pro da je mo, pr vi put u isto ri ji fa bri ke u sre di ni gra |e vin ske se zo ne ra di mo sa 60 od sto ka pa ci te ta jer ni pod ovim uslo vi ma ne mo `e mo da pro da mo gra |e vin ski ma te ri jal – ka `e Kne `e vi}. – Ne ka da su {le pe ri ~e ka li is pred fa bri~ ke ka pi je od ~e ti ri uju tro, a mi smo sa mo pa ko va li, a da nas se pla {i mo da }e mo uga si ti i ovo ma lo pro iz vod we. Za to se pro ti vi mo sva koj od lu ci ko ja bi re strik tiv no de lo va la na gra |e vi nar stvo i iz we ga is ce di la po sled wu kap. iz vod we u~e {}e za stam be ne kre di te tre ba lo ne sa mo sma wi ti ne go i uki nu ti, a ka ma te za kre di te ve za ti ili za kurs ne

raz li ke ili me ru ko ju na rod mo `e da pla ti.

Isto mi sli i se kre tar Udru `e wa Pri vred ne ko mo re Voj vo -

di ne @ar ko ^a |e no vi}.

Tvr di da }e no va me ra, uko li ko bu de pri hva }e na, sma wi ti iova ko ma lu po tra `wu za sta no vi ma i za da ti ozbi qan {a mar i gra |e vin skoj in du stri ji i iz vo |a ~i ma ra do va. Da je po tra `wa u ve li kom pa du, po tvr dio je i mi ni star Du li}, ko ji ka `e da je od 4.500 sta no va, ko li ko se gra di na me stu ne ka da {we ka sar ne u Be o- gra du, uz u~e {}e od de set pro ce na ta do sa da pro da ta tek ~e tvr ti na. Stan tre nut no ku pu je sa mo onaj ko je pre to ga ne {to pro dao, a kre dit ni kup ci sve su re |i. Ne do vr {en je ogro man broj sta no va jer in ve sti to ri ne ma ju no vac za to {to ni su pro da li ni one za vr {e ne.

Svi zna mo ko li ko `u ~i su pro li li gra |a ni ko ji su pro {le go di ne pre da li zah te ve za sub ven ci o ni sa ne stam be ne kre di te, a ~i ji zah te vi do No ve go di ne ni su do {li na red za re {a va we.

Wih je bi la za hva ti la no va ovo go di {wa ured ba ko jom je u~e {}e po ve }a no s pet na de set pro ce na ta vred no sti sta na pa su vo di li pra vu bit ku da im se omo gu }i pri me na law skog po voq ni jeg re `i ma oko u~e {}a. Ako dvo so ban stan od 50 kva dra ta ko {ta 50.000 evra, pod sta na ri ma je ve li ka raz li ka da li }e za u~e {}e da ti 2.500 evra ili 5.000 evra. Po no vom pred lo gu, oni bi mo ra li da da ju ~ak 10.000 evra, {to ne mo gu da sku pe ni da se po sta ve na tre pa vi ce.

R. Dautovi}

Kon tro la bez bed no sti na ra du Svi in ve sti to ri u Sr bi ji mo ra }e da na gra di li {ti ma po sta ve ko or di na to re za bez bed nost na ra du od 1. ju la, ka da }e po ~e ti da se u pot pu no sti pri me wu je ured ba ko ja za in ve sti to re pred vi |a ka zne od 800.000 do mi lion di na ra. Ured ba o bez bed no sti i zdra vqu na ra du na pri vre me nim ili po kret n im gra d i l i { ti m a, ko j a je do n e t a 2009. go di ne, u pot pu no sti }e bi ti oba ve zu ju }a od 1. ju la, u ci qu sma wi va wa bro ja

smrt nih slu ~a je va i po vre da na gra di li {ti ma.

Di rek tor ka Upra ve za bez bed nost i zdra vqe na ra du Ve ra Bo `i} Tre falt je na da na {wem sku pu u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je ka za la da je ka zna do mi lion di na ra pred vi |e na za in ve sti to re ili wi ho ve za stup ni ke u svoj stvu prav nog li ca. Ako je u pi ta wu fi zi~ ko li ce ko je je in ve sti tor ili za stup nik in ve sti to ra mo ra }e da pla ti ka znu od

400.000 do 500.000 di na ra, ako ne is pu ni po me nu tu oba ve zu.

Pred vi |e na je i ka zna od 40.000 do 50.000 di na ra za od go vor nu oso bu u fir mi, kao i in ve sti to ra ili za stup ni ka in ve sti to ra ako je u svoj stvu fi zi~ kog li ca. In ve sti to ri }e mo ra ti da ima ju naj ma we po jed nog ko or di na to ra za iz ra du pro jek ta i iz vo |e we ra do va, ko ji }e se sta ra ti za bez bed nost rad ni ka.

6

ekologija

~etvrtak16.jun2011.

dnevnik

URED BA O PRO GLA [E WU SPE CI JAL NOG RE ZER VA TA PRI RO DE KO VIQ SKO-PE TRO VA RA DIN SKI RIT

O~u va we vo de nih, mo ~var nih, li vad skih i {um skih sta ni {ta Vlada Srbije donela je pre nedequ dana Uredbu o progla{ewu specijalnog rezervata prirode Koviqsko-petrovaradinski rit odnosno dela plovnog podru~ja na levoj i desnoj obali reke Dunav na wegovom sredwem toku pored naseqa Koviq i Petrovaradin. Taj deo progla{en je za specijalni rezervat prirode pod imenom Koviqsko-petovaradinski rit i stavqa se pod za{titu kao podru~je prve kategorije odnosno od izuzetnog zna~aja.

Specijalni rezervat prirode Koviqsko-petrovaradinski rit, prema ovoj Uredbi, stavqa se pod za{titu da bi se o~uvao kompleks vodenih, mo~varnih, livadskih i {umskih plavnih stani{ta sa raznovrsnim orografskim i hidrografskim oblicima ritova- ade, rukavci, meandri, pli}e i dubqe depresije i obalske grede i za wih vezane `ivotne zajednice - ritske galerijske {ume hrasta la`waka, jasena i veza, {ume crne i bele topole, bele vrbe, vla`nih livada,

mo~vara i bara, otvorenih vodenih povr{ina. Za{tita je i zbor razli~ite faune - 42 vrste insekata, 26 vrsta riba, 11 vrsta vodozemaca od kojih su sve za{ti}ene, 206 vrsta ptica, a od sisara ve}i broj retkih i ugro`enih vrsta kao {to su vodena i mo~varna rov~ica, vidra, divqa ma~ka, kuna i belica.

Specijalni rezervat prirode Koviqsko-petrovaradinski rit sastoji se od dve odvojene celine koje povezuje tok reke Dunav, Petrovaradinski rit koji predstavqa mawu celinu i nalazi se uz desnu obalu Dunava dok znatno ve}i deo, koji je sme{ten uz levu obalu Dunavu, ~ini Koviqski rit na koji se nadovezuje Kr~edinska ada i deo Gardinova~kog rita u ~ijim granicama se nalaze i dve mawe dunavske ade. Ina~e, ovaj rezervat prirode nalazi se na teritoriji grada Novog Sada i op{tina In|ija, Sremski Karlovci i Titel i obuhvata povr{inu od 5.895 hektara od ~ega je 4.062 u dr`avnoj, 1027 u svojini Srpske pravoslavne

crkve i 806 hektara u privatnoj i drugim oblicima svojine.

Na podru~ju specijalnog rezervata nije dozvoqeno obavqati radove i aktivnosti za koje se u skladu sa zakonom utvrdi da mogu o{tetiti populaciju, zajednice i stani{ta biqnih i `ivotiwskih vrsta, naru{iti prirodni procesi i ekolo{ka celovitost podru~ja. Specijalni rezervat prirode Koviqsko petrovaradinski rit poverava se na upravqawe Javnom preduze}u “Vojvodina{ume”. Ono ima obavezu da organizuje ~uvarsku slu`bu, ~uva, odr`ava i obele`ava za{ti}eno poru~je, donosi plan upravqawa, pravilnik o unutra{wem redu i ~uvarskoj slu`bi, utvr|uje i napla}uje naknade za kori{}ewe za{ti}enog podru~ja, progla{ava i koriti ribarsko podru~je na ribolovnoj vodi za{ti}enog podru~ja i donosi programe upravqawa ribarskim podru~jem.

Q. Ma le {e vi}

U BE LOJ CR KVI SE DI GLA PRA [I NA, ALI BES PO TREB NO

PARK PRI RO DE „STA RA TI SA KOD BI SER NOG OSTR VA“

Ni {ta od skla di {te wa opa snog ot pa da

Po ri bqa va we za pr vi ro |en dan

Proteklih desetak dana belocrkvani su potpisivali peticiju da se DOO “Saf metal“ ne dozvoli skladi{tewe opasnog otpada u nekada{woj fabrici kerami~kih plo~ica “25. maj“, kako je predsednik op{tine @eq ko Cr no go rac u izjavi za “Dnevnik“ rekao iz potpune neobave{tenosti.

-Ta~no je da je pomenuto preduze}e podnelo zahtev nadle`nom organu za izdavawe dozvole za skladi{tewe opasanog otpada, ali ni jednog trenutka nikome nije palo na pamet da taj zahtev i odobri – ka`e Crnogorac.

Fabrika se nalazi u neposrednoj blizini Gradskog jezera i ni{ta {to bi moglo da ugrozi turizam, poqoprivredu i odr`ivi razvoj op{tine Bela Crkva ne}e mo}i na tom prostoru da se radi.

Crnogorac je napomenu da se DOO “Saf metal“ neometano bavi primarnim poslom, otkupom me-

tala za ~eli~anu u Rumuniji i da je interes op{tine da, zbog velikog broj nezaposlenih lica, {to vi{e zainteresovanih za rad u Beloj Crkvi do|e, ali ne i po svaku cenu.

U ime op{tinskog rukovodstva, kako je rekao, nedavno je odbio firmu koja je na prostoru biv{e kasarne htela da proizvodi eksploziv, jer bi to ugro`avalo reku Neru i {eta~ku zonu koja u tom delu grad postoji decenijama.

- Fabrika kerami~kih plo~ica “25.maj“ podignuta je pre tridesetak godina i nikada nije radila sa uspehom. Posledwih 20 godina nije radila uop{te i na kraju je dospela u ste~aj. Ovaj ogroman i izuzetno atraktivan prostor od ste~ajnih poverilaca otkupila je firma DOO “Saf metal“ vlasnika \o ke Sto ja no vi }a.

M. V.

„KARLS BERG SR BI JA” U AK CI JI „O^I STI MO SR BI JU”

Si nuo park dvor ca Dun |er ski U okviru kampawe „O~istimo Srbiju“ zaposleni kompanije Karlsberg Srbija, u saradwi sa Mesnom zajednicom ^elarevo u~estvovali su proteklog vikenda u akciji ~i{}ewa dvorca Dun|erski. Kompanija Karlsberg Srbija je od 2007. godine zvani~ni starateq parka dvorca Dun|erski, koji je izgradio osniva~ pivare u ^elarevu Lazar Dun|erski, i redovno ula`e u odr`avawe i za{titu ovog kulturnog spomenika.

Ova kompanija se koja se nalazi u neposrednoj blizini dvorca i ve} petu godinu se stara o parku povr{ine oko pet hektara, koji pripada dvorcu. Zahvaquju}i stalnom trudu zaposlenih u kompaniji, ovaj do skora neugledan prostor, postao je jedna od najlep{e odnegovanih zelenih povr{ina. U akcijama ure|ewa parka do sada je u~estvovalo preko 500 zaposlenih kompanije Karlsberg Srbija, koji redovno odr`avaju vrt.

- Razvojem i implementacijom odgovorne poslovne prakse, ra-

znovrsni projekti koje kompanija Karlsberg Srbija sprovodi ve} du`i niz godina predsta-

vqaju istinsku posve}enost kompanije o~uvawu `ivotne sredine i dru{tveno odgovornom poslovawu smatra generalni direktor kompanije Karlsberg Srbija Ga bor Be ke fi. -

Kao rezultat svakodnevnog odgovornog opho|ewa kompanije prema okolini, potro{a~ima, zaposlenima i partnerima, u~e{}e na{e kompanije u akciji ~i{}ewa dvorca Dun|erski predstavqa zna~ajan doprinos dru{tvu i okolini.

Dvorac u ^elarevu, nastao na prelazu iz 18. u 19. vek, po svojim stilskim odlikama, bogatstvu dekoracije, rasporedu prostorija i opremi enterijera, spada me|u najlep{e i naj~e{}e spomiwane spomenike arhitekture u Vojvodini. Fasada dvorca bila je u lo{em stawu, a nedavno je do{lo i do uru{avawa drugih delova dvorca. Vlasnik dvorca je dr`ava Srbija, a u brigu o wemu ukqu~ene su i druge institucije: Muzej Vojvodine, koji je upravqa~, kao i Zavod za za{titu spomenika kulture, koji je ovo klasicisti~ko arhitektonsko delo stavio pod za{titu dr`ave, ali usled nedostatka novca to do sada nije dalo rezultate.

R. D.

For mi ra we lo kal nih ze le nih ti mo va U Centru za privredno tehnolo{ki razvoj AP Vojvodine na Andrevqu od danas do subote odr`ava se radionica za ~lanove Me|uop{tinske radne grupe za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj u Ju`noba~kom okrugu (MORG). Ova radionica je nastavak dosada{wih aktivnosti MORG-a, a ciq wene realizacije jeste priprema za formirawe lokalnih zelenih timova u 11 op{tina Ju`noba~kog okruga, koji }e podr`ati sprovo|ewe Lokalnih planova upravqawa otpadom, monitoring realizacije planiranih aktivnosti utvr|enih Akcionim planovima za sprovo|ewe Lokalnih planova upravqawa otpadom i evaulaciju postignutih rezultata.

Pored toga, na radionici }e se napraviti planovi za lokalne akcije promocija adekvatnog upravqawa komunalnim otpadom na teritoriji svake op{tine, prodiskutovati planovi za monitoring i evaulaciju Lokalnih planova upravqawa otpadom i prezentovati neophodni koraci za uspostavqawe zelenih timova u svakoj op{tini.

Ova radionica se realizuje u sklopu GIZ projekta „Ja~awe lokalne samouprave“, a organizuju je Ju`noba~ki upravni okrug, NVO „In`eweri za{tite `ivotne sredine“ i Me|uop{tinska radna grupa za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj (MORG) uz podr{ku i finansirawe nema~ke organizacije za internacionalnu saradwu - GIZ.

Park prirode „Stara Tisa kod Bisernog ostrva“ obele`io je ju~e prvi ro|endan. Tim povodom odr`ana je celodnevna sve~anost u priobaqu ovog prirodnog rezervata kod ^uruga. Pored predstavnika Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode Srbije, pod ~ijim stru~nim nadzorom je ovo prirodno dobro i Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine, me|u gostima su bili predstavnici resornog ministarstva, tri lokalne samouprave iz Be~eja, @abqa i Novog Be~eja, kroz koje meandar Stare Tise dug 24,4 kilometara prolazi...

- Ovde su sa nama i gosti iz okolnih za{ti}enih prirodnih dobara kao {to su Elemir, Jegri~ka, Slano kopovo, Carska bara... Iskoristili smo wihovo prisustvo za razmenu iskustva, koje }e nam koristiti u daqem radu. Ipak smo mi najmla|i u ovom dru{tvu, rekla nam je direktorka be~ejskog JP „Komunalac“ Er `e bet Fe her, firme koja je starala nad parkom prirode Stara Tisa kod Bisernog ostrva.

Ro|endansko slavqe je po~elo otvarawem izlo`be likovnih radova osnovaca, nastalih u okviru {kole u prirodi, i uru~ewem nagrada najuspe{nijima, otvorena je ~uvarska ku}ica, zavr{en splav u vodi... Gosti su imali priliku da se voze ~amcem do tre}e rampe, a u vreme zajedni~kog ru~ka najvi{e se razgovoralo o tome {ta je sve ura|eno tokom minulih godinu dana

Po ri bqa va we Sta re Ti se u par ku pri ro de kod Bi ser nog ostr va

i onome {ta je u planu da se uradi.

- Zahvaquju}i izlovqavawu amura i tolstolobika, u Staroj Tisi od Ba~kog Gradi{ta do ^uruga su, opet, autohtone vrste ribe ve}inske, pa je od 1. juna voda dobila drugu kategoriju. Pecaro{i sada moraju da kupe doplatnu dozvolu po ceni od 1.500 dinara. Toga su izuzeti jedino oni koji su kupili ribolova~ku dozvolu kod staraoca Parka prirode. Da bi se ribqi fond obogatio, ovih dana je, kod mosta koji spaja Ba~ko Gradi{te i Biserno ostrvo, obavqeno poribqavawe Stare Tise dvogodi{wom {aranskom mla|i te`ine od 200 do 500 grama, rekao nam je glavni ribo~uvar Mi haq No vak.

Vaqa podsetiti da je prethodno poribqavawe {aranskom mla|i bilo 2000. godine, kada je kod Ba~kog Gradi{ta u vodu pu{teno 176, a kod ^uruga 200 kilograma ribe. Sada je iz ribwaka „Kapetanski rit“ u Velebitu kod Kawi`e stiglo ne{to preko 1000 kilograma {aranske mla|i.

To je najboqa potvrda da se na prostoru Parka prirode „Stara Tisa kod Bisernog ostrva“, koje se prostire na 391 hektaru obavqa potreban stru~ni nadzor.

Tome u prilog ide i jesenas izgra|en vidikovac za ptice, s kog se prote`e pogled ka po~etnom delu za{ti}enog meandra Tise, ali i Bisernom ostrvu i obli`wem be~ejskom Ribwaku, registrovanom stani{tu brojnih ptica selica.

V. Jan kov

„^I STO ]I” DO DE QE NA NA GRA DA ZA KO MU NI KA CI JE

Po stu pi dra sti~ no, od voj pla sti~ no Novosadskom preduze}u “^isto}a“ pro{le nedeqe dodeqena je nagrada Dru{tva Srbije za odnose s javno{}u (DSOJ) za komunikacije u javnom sektoru. Na sve~anosti odr`anoj u beogradskom “Domu omladine“ nagradu je primila rukovodilac Slu`be marketinga „^isto}e“ Mi li ca Vla i sa vqe vi}.

Ovo novosadsko javno preduze}e je nagra|eno za projekat “Postupi drasti~no, odvoj plasti~no“, koji se realizuje od pro{le godine i ima za ciq podizawe svesti gra|ana o va`nosti primarne separacije otpada i izdvajawa PET ambala`e u posebna spremi{ta.

- Upravqawe otpadom prema pravilima Evropske unije i postulatima za{tite `ivotne sredine postavqeni su kao ciq na{eg preduze}a. Srbija je na samom po~etku razvoja selekcije otpada u doma-

}instvima, a gra|ani nisu senzibilisani, niti edukovani o va`nosti ponovne upotrebe korisnih sirovina, kako bi sa~uvali `ivotnu sredinu od negativnog uticaja deponija otpada. Na{e preduze}e je izdvojilo novac za uvo|ewe primarne separacije PET ambala`e na teritoriji grada Novog Sada i uporedo sa tim zapo~ela sprovo|ewe aktivne kampawe kako bi gra|ani prihvatili novi na~in odlagawa otpada i usvojili va`nost ovakvog postupawa – rekla je u izjavi za na{ lisrt {efica Milica Vlaisavqevi}.

Kampawom “Postupi drasti~no, odvoj plasti~no” obuhva}ene su sve ciqne grupe stanovni{tva, a dinamika je planirana u skladu sa dinamikom postavqawa posebnih spremi{ta za PET ambala`u.

U okviru kampawe su odr`ane desetine eko radionica za decu

pred{kolskog uzrasta, potom eko radionice u okviru javnih manifestacija u gradu, postavqene su lopte za odlagawe PET ambala`e u dvori{tu osnovne {kole, gra|ani su dobili u po{tanske sandu~i}e edukativne letke, na ulaze zgrada su postavqeni plakati, a kroz saradwu sa medijima, uz saop{tewa i konferencije za novinare, u medijima su iza{le desetine objava o kampawi i va`nosti primarne separacije otpada.

- Najegzaktniji pokazateq uspeha kampawe je podatak da je u januaru 2010. godine na teritoriji grada iz spremi{ta za PET ambala`u izdvojeno oko 23,5 tone ove vrste otpada, a godinu dana kasnije, u januaru 2011. godine rezultat je oko 44 tone sakupqene PET ambala`e iz spremi{ta - navela je Vlaisavqevi}eva.

Q. Na to {e vi}

Pop, yez i soul u Du nav skom par ku

Kon kurs za do ti ran od mor stu de na ta

Kon cert or ke stra Alek san dra Du ji na, uz prat wu vo ka la Mir ja ne Dra ga ni}, odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u Du nav skom par ku. Pro gram pod ra zu me va xez, pop i soul zvu ke, a u slu ~a ju lo {eg vre me na pre me {ta se u Mu zej Voj vo di ne, Uli ca Du nav ska 35.

Or ga ni za tor Du nav kse sa le tle je udru `e we gra |a na “Art on vils”, a po kro vi teq Naft na in du stri ja Sr bi je. Ulaz na ovaj do ga |aj je bes pla tan.

A. J.

Zdrav stve no pot por no udru `e we stu de na ta i Mi ni star stvo pro sve te i na u ke ras pi sa lo je kon kurs za do ti ran od mor stu de na ta na Zla ti bo ru ko ji ukqu ~u je de set pu nih pan si o na u od ma ra li {tu „Rat ko Mi tro vi}„ po ce ni od 7.900 di na ra. Pri ja ve se mo gu pre da ti u Udru `e wu u @e le zni~ koj uli ci 9, na te le fon 021/6350 - 475 i na imejl zpuns@ eunet. rs. Ovo ne pro fit no udru `e we je osno va no pre 19 go di na i slu `i za po mo} stu den ti ma No vo sad skog uni ver zi te ta.

G. ^.

Hu ma ni tar na pro daj na iz lo `ba Hu ma ni tar na pro daj na iz lo `ba sli ka za „De voj ku ko ja vo li `i vot” za tva ra se da nas u 20 sa ti u ba {ti Ka fea „Ati na”. Na stu pa fla men ko sa stav „Ko mo el agua”, a sli ke, ko je se pro da ju od 10. ju na, ve ~e ras }e bi ti na po pustu.

Ak ci ja „De voj ka ko ja vo li `i vot” za po ~e la je mar ta 2010. go di ne ka ko bi se sa ku pi lo

Novosadska ~etvrtak16.jun2011.

S

^vor kona~no prese~en lo, a o~e ku je se da u bli zi ni, ka ko je ra ni je na ja vqi va no, bu de po sta vqen ve li ki jav ni ~a sov nik. Pro stor }e, da kle, bi ti skoc kan i do la zak na pla `u po sta }e pra va mi li na, jer }e bi ti me sta za sve i to bez zbi ja wa re do va. Po ko men ta ri ma su gra |a na ovaj po sao je tre bao i ra ni je da se od ra di, ali „bo qe ikad ne go ni kad”. To {to se okret ni ca ure |u je ba{ ovog le ta no si sa so bom i iz ve snu sim bo li ku jer [trand sla vi vek od otva ra wa, pa je shod no sa ve li kim ju bi le jom do bio i sve ~ar ski pri laz.

B. Markovi}

DANAS ISPRED SPENSA

Pi ja ca „Moj sa la{” Pi ja ca „Moj sa la{„ tre }a ove go di ne, bi }e otvo re na da nas od 14 do 20 ~a so va na pla tou ip sred Spen sa. I ove go di ne slo gan pi ja ce je „Or gan ska po qo pri vre -

da. do bra za te be, do bra za pri ro du“, te }e po se ti o ci da nas na {tan do vi ma mo }i da pron |u or gan ske pro iz vo de iz ra znih me sta Voj vo di ne.

A. V.

Deo Uli ce Di mi tri ja Tu co vi }a bez vo de Sta nov ni ci de la Uli ce Di mi tri ja Tu co vi }a, od Uli ce ca ri ce Mi li ce do Bu le va ra oslo bo |e wa bi }e bez vo de da nas od 8 do 16 ~a so va. Ka ko na ja vqu ju u “Vo do vo du” do pre ki da is po ru ke }e do }i zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i.

A. V.

V remeploV

NA SPENSU BIO LETWI SAJAM ZAPO[QAVAWA

I mla do i staro lo vi lo posao Let wi sa jam za po {qa va wa odr `an u Za pad nom ho lu Spen sa ju ~e od 10 do 16 ~a so va pri ku pio je na jed nom me stu 30 po slo da va ca i oko 2000 qu di u po tra zi za za po sle wem. Sa jam je otvo rio po kra jin ski se kre tar za rad , za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin a po tom su po se ti o ci kre nu li u pro ~e {qa va we {tan do va i u “bit ku” za 250 slo bod nih rad nih me sta. Naj vi {e {an si za po sao ima li su oni ko ji `e le da bu du agen ti osi gu ra wa i re fe ren ti pro da je.

Di rek tor fi li ja le Na ci o- nal ne slu `be za za po {qa va we Si ni {a Nad ban di} is ta kao je za do voq stvo {to je or ga ni za tor ovog saj ma Grad, te {to ta ko ostva ru ju za jed ni~ ko so ci jal no part ner stvo.

- Or ga ni za ci jom ovog let weg saj ma lo kal na sa mo u pra va po ka zu je od go vor nost pre ma lo kal noj za jed ni ci. Re zul ta te ovog saj ma vi de }e mo u kroz {est me se ci, a ako se me |u ovih 250 slo bod nih rad nih me -

Ber be ri po sta li fri ze ri re, a glav ni u~i teq za maj sto ra ber be ra bio je sta ri ji maj stor fri zer sa evrop skim is ku stvom, No vo sa |a nin Hen rih [ag. Na sve ~a no sti po vo dom uspe {no za vr {e nih za vr {nih is pi ta na te ~a ju, 16. ju na 1930. i sta ri ber be ri i no vi fri ze ri su u je dan glas go vo ri li ka ko su wi ma do {li bo qi da ni.

N. C.

{a ci, ko no ba ri, pro fe so ri srp skog je zi ka i pro gra me ri.

Pr vi pu t na saj mu je u~e stvo va la i [vaj car ska or ga ni za ci ja za po mo} sve tu ra da u za jed ni~ kom pro jek tu- u~e {}a mla d ih na saj m o v i m a za p o {qa v a w a sa Sek c i j om mla dih Sa veza sa mo stal n ih sin d i ka ta Sr bi je.

bi o gra fi ja bi lo je i onih ko ji ma fa li tek ne ko li ko me se ci da do ba ce do za slu `e ne pen zi je, no ne ma ju gde da je za ra de.

- U po sled we vre me ja ko je ma lo po nu da za po sao, i ne ka ko mi se ~i ni da sam u naj go rem

za kraj za kqu ~io da „po red svo jih rad nih ve {ti na i sta `a, u po tra zi za po slom ipak tre ba ima ti i ma lo sre }e”.

U sklo pu Saj ma u 12 ~a so va or ga ni zo va na je tri bi na na ko joj je pred sta vqen pro gram za -

pe ri o du za za po sle we, jer za go di nu da na ko li ko tra `im po sao ni sam bi la ~ak ni na jed nom raz go vo ru - re kla je di plo mi ra na eko no mist ki wa Mi la na Maj ki}.

Ta ko je i Mi lo van Tri~ ko uz svo je ve li ko rad no is ku stvo i sko ro go di nu da na do pen zi je,

po {qa va wa qu di sa in va li di te tom. Po sle 14 ~a so va broj po se ti la ca je la ga no opa dao, ve }i na po slo da va ca pri ku pi la je broj bi o gra fi ja ko ji im je po tre ban, te se ~e ka lo 16 ~a so va i zva ni~ no za tva ra we vra ta Spen sa.

A. Latas Fo to: N. Stojanovi}

Naj vi {e gu `ve bi lo je na {tan du na kom su tra `e ni di plo mi ra ni prav ni ci, eko no mi sti i in `i we ri elek tro teh ni ke.

Mno go onih ko ji su hte li u tr gov ce, me sa re, pe ka re, ku va re i ma ga ci o ne re sta po pu ni i jed na tre }i na, bi }u za do vo qan - re kao je Nad ban di}.

Naj vi {e gu `ve bi lo je na {tan du gde su se tra `i li di plo mi ra ni prav ni ci, eko no mi sti i in `i we ri elek tro teh ni ke. Ve }i broj qu di pri ja vqi vao se i na {tan do ve na ko ji ma su tra `e ni tr gov ci, me sa ri, pe ka ri, ku va ri i ma ga ci o ne ri.

Po red ovih za ni ma wa, po sao su mo gli na }i jo{ i {i va ~i, ~i sta ~i, sto la ri, li ma ri, in `i we ri ar hi tek tu re, ku ri ri pe -

U No vom Sa du je po ~et kom 1930. go di ne zva ni~ no ra di lo 90 mu {kih ber be ra i tri `en ska fri ze ra. Pr vi su se zlo pa ti li jer ni su ima li do voq no po sla, a dru gi od po sla ni su mo gli da dig nu gla vu. Za to je me sno Udru `e we ber be ra i fri ze ra or ga ni zo va lo tro me se~ ni te ~aj za pre kva li fi ka ci ju ber be ra u fri ze -

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

vi No vo sa |a ni, qu bi te qi [tran da, go di na ma su se hva ta li za gla vu ka da su do la zi li na pla `u, jer su uvek mo ra li da pra ve sla lom iz me |u auto bu sa, tak si sta i ko le ga {e ta ~a na obli `woj okret ni ci. Ne go do va wa su pqu {ta la na sve stra ne, ali je sa da sa tim go to vo jer }e kom plet na okret ni ca bi ti go to va do sre di ne sle de }eg me se ca, dok ve} sa da ima iz gled mi ni tr ga ko ji je lep {la gvort za pla `u.

Pe {a~ ki deo je ure |en, tu je i za seb na sta za za bi ci kli ste, usko ro se ure |u je ze le ni -

75.000 evra za Da ri ju Ko sti}, ko joj je po treb na tran splan ta ci ja bu bre ga ka ko bi na sta vi la nor mal no da `i vi. Iako je po dr `ao ve li ki broj qu di, fir mi i me dij skih ku }a, ne do sta je joj jo{ 30.000 evra. Vi {e in for ma ci ja o ovoj hu ma ni tar noj ak ci ji mo `e se na }i na saj tu www.devokjakojavolizivot.info ili na isto i me noj fej sbuk stra ni ci.

D. B.

- Upo z na j e m o mla d e qu d e sa wi ho vim pra vi ma i nu di mo im bes plat nu prav nu po mo}. Po se }e n ost saj m a je od l i~ n a, a vide } e m o ka k av }e kraj w i rezultat - re kla je pred stav ni ca ove or ga ni za ci je Oli ve ra Ste pa no vi}.

Na sa jam su uglav nom do {li mla |i qu di sa tek za vr {e nim fa kul te ti ma i sred wim {ko la ma, ali u po pu wa va wu rad nih

LAN^ANI PREKIDI JU^E PRE PODNE

Kabl osta vio po la gra da bez stru je Ju ~e oko 9 i 30 do {lo je do kva ra na di stri bu tiv noj mre `i ED No vi Sad zbog ~e ga je je dan deo gra da ostao bez stru je.

Utvr |en je kvar na ka blu iz me |u tra fo sta ni ca No vi Sad 4, ko ja se na la zi po red hi per mar ke ta „Tem po” i tra fo sta ni ce Se ver kod Al ma {kog gro bqa. Kvar na ka blu je iza zvao is pad tra fo sta ni ce Se ver i ta ko da je i deo ko ri sni ka ostao bez stru je i to deo u`eg cen tra gra da, Bu le -

var Mi haj la Pu pi na,Uli ca La ze Ko sti }a, Pe tra Drap {i na i deo gra da oko @e le zni~ ke sta ni ce.

Eki pe Elek tro voj vo di ne su od mah iza {le na te ren ka ko bi pro na {le me sto kva ra i ot klo ni le ga. Van red nim na po ri ma kom ple tan kon zum je snab de ven stru jom iz al ter na tiv nih pra va ca, ta ko da je re dov no sta we u snab de va wu elek tri~ nom ener gi jom us po sta vqe no u 11 ~a so va.

Kvar je uzro ko vao lan ~a ne pre ki de u is po ru ci elek tri~ ne ener gi je u gra du, jer je u to vre me zbog ra do va ko je iz vo di EMS na 110 kV mre `i to kom ra do va bez snab de va wa bi la i tra fo sta ni ca 110/20 kV Rim s ki [an ~ e v i i tra f o s ta n i c a 110/35 kV No vi Sad 2. Kup ci elek tri~ ne ener gi je ko ji su se snab de va li i sa tih tra fo sta ni ca ve} su bi li snab de va ni iz al ter na tiv nih pra va ca.

N. P.

Is kqu ~e wa elektri~ne energije No vi Sad: od 9 do 12 ~a so va Uli ca Su vo bor ska od 1 do 19, od 9.45 do 11.15 ~a so va uli ce \or |a Ne deq ko vi }a, Ana sta sa Jo va no vi }a, Qu bo mi ra Ste fa no vi }a, Ma ri je Pe tro vi}, Sve to za ra Mar ko vi }a –To ze, Va se Jo va no vi }a, Vla di mi ra De me tro vi }a, Do bre Jo va no vi }a, Mi li ce To mi} i Sve tla ne Vra ni}. Srem ski Kar lov ci: od 8 do 13 ~a so va deo na se qa od uli ce bra }e An |e li}

pre ma bre gu, ^e rat, Du da ra i vi kend na se qe E{i ko vac i Stra `i lo vo. Ru men ka: od 8 do 13 ~a so va deo na se qa oivi ~en uli ca ma Oslo bo |e wa i Par ti zan skom do ka na la. Be o ~in: od 7.30 do 14 ~a so va na se qe Du nav i pred u ze }a „Efekt“ i „El kond“. ^e re vi}: od 7.30 do 14 ~a so va deo Uli ce Mar {a la Ti ta. ^e re vi}: od 8.30 do 13.39 ~a so va deo vi kend na se qa oko vi le Iz vr {nog ve }a.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak16.jun2011.

dnevnik

c m y

8

ASOCIJACIJA “ANUHS” SPREMILA KOTLI]

Ugro`enima besplatan |uve~

Grad stvoren za bajs Prepuna biciklisti~ka parkirali{ta nisu neobi~na slika, jer se sve vi{e Novosa|ana okre}e ovom vidu prevoza. S obzirom na to da su gu`ve u saobra}aju sve ve}e, cena goriva u stalnom porastu ba{ kao i gradski prevoz, ne iznena|uje sve ve}i broj qubiteqa ovog eko-

nomi~nog i ekolo{kog prevoznog sredstva. Grad je tako|e prepoznao potrebu za dvoto~ka{ima, te }e Novi Sad uskoro postati i prvi u Srbiji sa „rent-a-bajkom”, a bicikli }e mo}i da se iznajme na ~ak pet lokacija u gradu.

D. B.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„Kompjuterski bukvar”

Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom” daruje dva ~itaoca na{eg lista sa po dva kwige. Oni koji se prvi jave od 15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo „Kompjuterski bukvar„ autora Dra ga na Pe le mi {a i Sr |a na Ja ni }i je vi }a. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj poklon da podignu u kwi`ari „Most - Prometej”,

Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. Tekst kwige ne nudi kona~na re{ewa, ve}, kao pravi bukvar, otvara vrata svima onima koji su spremni da zakora~e u svet za wih novih mogu}nosti i izazova. Ovde se nalaze slova i pravila kako da ih sastavqate u re~i i ~itate. Ideja ove kwige jeste da vas uvede u novi svet i da u~ini da joj se vra}ate kad god za to osetite potrebu.

A. J.

Miris |uve~a, zvuci regea i vesela dru`ina oko kotli}a neuobi~ajena je slika koja se ju~e mogla videti na zarasloj ledini izme|u Novog naseqa i Detelinare, na kojoj `ive mnoge porodice u improvizovanim domovima.

Ovo dru`ewe i besplatan obrok za decu i wihove roditeqe iz okolnih ku}a organizovala je grupa mladih entuzijasta iz asocijacije “Anuhs”.

- Nemamo dovoqno javnih kuwiwa, a previ{e je gladnih qudi i ovom akcijom `elimo da nahranimo sugra|ane kojima je obrok potreban, ali i da uka`emo na to se kod nas mnogo hrane baca. Poenta je da bi sve te namirnice, pre popadawa pija~ari i marketi

mogli da daju organizacijama koje bi mogle istog dana da ih kuvaju i podele obroke ugro`enima objasnila je Je le na Vu ko vi}.

Wen kolega \or |e Ko lar ski je rekao da je to, upravo, wihov ciq. Ova organizacija `eli da se bavi prikupqawem hrane koja bi mogla da se reciklira i servira u jo{ jednoj kuhiwi koja }e raditi kao ispomo} Crvenom krstu.

Mladi iz ove organizacije apeluju na sugra|ane da svu garderobu koja im nije potrebna odnesu u Crveni krst i da uvek imaju na umu kako neko ima mawe od wih.

Slede}a akcija bi}e organizovana izme|u Limana i Telepa, na mestu gde `ivi oko 20 porodica u nehumanim uslovima.

A. V.

REVOLTIRANI GRA\ANI TRA@E DA SE RE[I PROBLEM KOJI KVARI SVAKO LETO

U Porti zbog buke no}na mora Komunalna policija svako ve~e dobija pregr{t poziva od sugra|ana koji se `ale na glasnu muziku, ili glasne goste u ba{tama kafi}a. Na~elnik komunalne

cima kafi}a u iznosu od 20.000 dinara.

- Odlukom grada u letwim ba{tama je zabraweno imati {ank ili pult, zabraweno je dr`ati

policije Ne boj {a Ra do va nac ka`e za „Dnevnik” da su policajci u nekoliko slu~ajeva zbog prekora~ewa radnog vremena i glasne muzike naplatili kazne vlasni-

televizor ili muzi~ki ure|aj napoqu, a nije dozvoqen ni ro{tiq, kao ni ra`aw u ba{ti. [to se ro{tiqa ili ra`wa ti~e nismo do sada imali pritu`bi,

„DNEVNIK” I „ALNARI” POKLAWAJU KWIGE

„Govor tela”

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mono i Mawana” i „Alnari”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, a koji do sada u ovoj akciji nisu dobijali kwige, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak priru~nika „Govor tela” Xo an Lib man Smit, u izdawu „Alnarija“.

Svi ponekad primetimo da ne{to nije u redu s na{im telom.

Me|utim, kako da znamo da li su u pitawu bezazlene tegobe ili znakovi zbog kojih treba da posetimo lekara? Ova sveobuhvatna i

fascinantna kwiga bavi se svim fizi~kim pote{ko}ama – od glave do stopala – kako bi nam pomogla da razumemo ~esto tajanstvene signale koje nam telo {aqe.

Ukoliko imate zdravstvenih problema ili jednostavno `elite da saznate ne{to vi{e, ova kwiga }e vam pru`iti sve potrebne informacije kako biste se bli`e upoznali sa neverovatnim mehanizmom koji vas pokre}e.

Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan” u tr`nom centru „Merkator”, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana” i „Alnari”.

A. V.

U znaku meseca transplantacije Promocija o transplantaciji i donaciji organa „[ansa za novi `ivot”, u organizaciji Saveza bubre`nih invalida Vojvodine i Klini~kog centra Vojvodine, odr`a}e se danas od 10 sati u „kadici” a Spensu. U~stvova}er

Je li ca Alar gi} s Klinike za abdominalnu, endokrinu i transplantacionu hirurgiju i Uru`ewe „Pantransplant”, a sve u ciqu podr{ke obele`avawa meseca transplantacije u Vojvodini.

D. B.

Crti} i film za najmla|e Crtani film „^udesna {uma” bi}e prikazan danas u 10 ~asova na prvom spratu Novosadskog otvorenog univerziteta, Ulica Radni~ka 20. U 12 ~asova, deca }e mo}i da pogledaju komediju „Veliki„.

Projekcije predstavqaju deo de~jeg filmskog festivala „Iz kineti~kog albuma”organizovanog u okviru letweg „Raspustili{ta”.

A. J.

Fo to: S. [u {we vi}

Fo to: F. Ba ki}

Izlo`ba „Izdvojeni predeli” Izlo`ba „Izdvojeni predeli”, Jo va na I. Ra ki xi }a, koju organizuje Ogranak Srpske akademije nauka u Novom Sadu, odr`a}e se danas u 19 ~asova u Galeriji SANU, Ulica Nikole Pa{i}a 6. Otvori}e je likovni kriti~ar Sa va Ste pa nov.

G. ^.

O kwi`evniku Jovici A}inu Program iz ciklusa „Portreti” koji je danas u 20 ~asova posve}en kwi`evniku Jo vi ci A}i nu, odr`a}e se u klubu „Tribina mladih„ Kulturnog centra grada. Neposredan povod je kwiga pri~a „U{}e okeana” Jovice A}ina, koju je ove godine izdala „Geopoetika”. U programu u~estvuju Sve ti slav Jo va nov, Fra wa Pe tri no vi} i autor.

J. Z.

ali za glasnu muziku i urlawe jepolicijske stanice „Stari grad” smo - navodi Radovanac. kako bi se dogovorili da na zahKa`e da je najkriti~nija Katev gra|ana svako ve~e tu patrotoli~ka porta, jer posle zatvaralira policija. wa kafi}a mnogi tu ostaju i pra- U Katoli~koj porti je zaista ve buku, urlaju i smetaju sugra|a- stra{no. Kolege mi ka`u da po nima koji tu `ive. Nedavno je kodvadesetak, a po nekad i vi{e munalna policija dobila i dopis mla|ih pripitih osoba svako veod revoltiranih ~e prave larmu.

Novosa|ana kojim Mnogi vr{e malu mole da se re{i nu`du na fasade U Katoli~koj porti okolnih zgrada. ovaj problem, koji svake no}i po se iz leta u leto Mnogi sugra|ani ponavqa. dvadesetak i vi{e ovde nemaju mira - Kada su u pitani dawu ni no}u, mla|ih pripitih wu lokali i leta taj goru}i proosoba pravi larmu we ba{te u Katoblem mora pod li~koj porti koji hitno da se re{i ne po{tuju odluku, - ka`e Radovanac. komunalna policija mo`e i mora Ina~e, vaqa podsetiti da poda reaguje. ^ak je i nekoliko wih sle fajronta u kafi}u mogu da ka`weno. Me|utim, kada se subudu samo konobari i {ankeri gra|ani deru po ulici to ve} spa- koji rade popis. Ukoliko komuda u reme}ewe javnog reda i mira, nalna policija zatekne i po nei tu mo`e da odreaguje samo poli- kog gosta, vlasnik }e platiti kacija - obja{wava sagovornik. znu bez obzira {to je muzika utiPovodom tog problema uskoro {ana ili uga{ena. }e imati sastanak s komandirom Q. Nato{evi}

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Gde su nestale klupe s tvr|ave Sve klupe sa pogledom na Dunav uklowene su sa Tvr|ave. Morate platiti pi}e da biste seli.

Da li je to Tvr|ava privatizovana, a mi nismo obave{teni ?

062/212... *** Tadi}u nemoj `uriti sa protivgradnim raketama, vaqa se malo i u sre}u uzdati.

064/1258... *** Posle pti~jeg i sviwskog gripa, pojavila se zaraza od koje u Nema~koj qudi umiru od povr}a za~iwenog e{erihijom koli. Da bi se spre~ila epidemija u Srbiji molim Vladu da aktivira ~uvenog Tomicu da kupi nekoliko miliona vakcina i oslobodi nas straha od smrti.

063/1449... *** Di`e se starosna granica za penzije na 67 godina!!! Pa mi sa 57 ve} sada gladujemo, ako nemamo sre}u da nam je roditeq sa penzijom `iv ili nas supru`nik izdr`ava. A deca, ni za sebe nemaju.

061/6598... *** Protestvujmo protiv ne~iwewa. Filmovi puni nasiqa na RTS 1 i B92 u 12 i 12.30 ~asova, 10. juna. Pi{e zabrweno za ispod 16 godina, a ~udimo se otkud maloletni~ka ubistva. Televizija koju mi pla}amo vaspitava. ^ija je to diverzija na moral ove zajednice?

064/2859... *** Dokle }e demokrate da obe}avaju sre|ivawe Podgra|a i zabranu saobra}aja kroz Podgra|e, a nama i daqe stotine vozi-

la stoji na trotoarima a oni }e opet tra`iti na{ih 1.000 glasova.

064/5747... *** Otvorili market „Roda„ u Cara Lazara u Futogu. Sve na nivou, a od inspekcije nikakve ko-

*** Osniva~ sindikata je velikodu{no podelio „funkcije”otpu{tenima kako bi izbegli zakonske kazne. Nije mu uspelo! Sada izgrednici moqakaju sudove da kazne pla}aju na rate, a svi rade

risti, kao ni od komunalne policije. O~istili svoj {ut oko prodavnice i sme}e bacili u kom{iluk, na travwak i parking.

064/2491... *** Sve ~estitke i podr{ku {aqem predsedniku FK Vojvodina gospodinu Ratku Butorovi}u, na{em Bati Kan Kanu, na intervjuu za „Mondo„! Vreme je da ga neko iz vrha koji dr`i FSS u svojim rukama shvati ozbiq no! Ina ~e, po zdra vi mo se sa fudbalom, kao i sa mnogim drugim stvarima u ovoj dr`avi!

S’po{tovawem!

063/523...

(sud neka ih proveri). Ako ste bilh dr~ni za izgrede i nerede, budite dr~ni i za kazne !!! Quba.

062/175... *** Crvena zvezda je otpo~ela prelazni rok silovito: mali ^ava iz Rada, Pa{eko iz brazilskog Flamenga..., ali to jo{ ni izdaleka nije dovoqno s’ obzirom da Karaxi} ostaje u Partizanu.

064/4615... *** Ministar re~e povodom 200. godi{wice osnivawa srpske policije da pendrek vi{e ne sme biti simbol ove institucije. Trebalo bi verovati izjavi I.D., s obzirom da se radi o Najevropqaninu.

064/4615...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak16.jun2011.

9

U [ANGAJU IZGRA\ENO 240 KVADRATA

Otvo rena no va am bu lan ta Sta nov ni ci [an ga ja ju ~e su do bi li no vi obje kat Do ma zdra vqa, a od sep tem bra }e ima ti i la bo ra to ri ju gde }e mo }i da ura de sve ana li ze kr vi. Po red sta re am bu lan te po vr {i ne 154 kva drat nih me ta ra,

u ko jem je sme {te na sto ma to lo gi ja, u no voj zgra di od 240 kva dra ta na la ze se pe di ja tri ja i op {ta me di ci na. U Slu `bi op {te prak se ra di je dan le kar sva kog rad nog da -

VESTI Por tret pe sni ka Du {ka No va ko vi }a Ve ~e „Por tret pe sni ka” Du{ka Novakovi}a, po vo dom na gra de „De san ka Mak si mo vi}” za ce lo kup no de lo, odr `a }e se u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. Po red auto ra go vo ri }e Qiqana [op i Sa{a Radoj~i}. G. ^.

Tri bi na „Pi taj te nas...”

Tri bi na „Pi taj te nas...”, ko ju or ga ni zu je Srp ska ra di kal na stran ka, odr `a }e se da nas u 19 ~a so va u MZ „[an gaj”, Uli ca 8. broj 8. Go vo ri }e pred sed nik Grad skog od bo ra \ura| Jak{i}.

G. ^.

na od 7 do 13.30 ~a so va, a u pe di ja trij skoj slu `bi, gde po sto je dva ula za, po seb no za bo le snu i zdra vu de cu, ra di je dan pe di ja tar dva pu ta ne deq no po tri sa ta i bri ne o zdra vqu 272 de ce uz ra sta do 15 go -

di na, a 100 de ce uz ra sta od 15 do 19 go di na ima svog iza bra nog pe di ja tra u ne koj od grad skih am bu lan ti.

U pri su stvu me di cin skog oso bqa i gra |a na [an ga ja, ju ~e su gra -

do na ~el nik Igor Pavli~i}, ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo Aleksandar Kiraq i di rek tor Do ma zdra vqa „No vi Sad” @ivota Lazarevi} sve ~a no otvo ri li na do gra |e ni obje kat.

- ^e sto po re di mo pri grad ska na se qa i grad i me ni je dra go {to mo gu da ka `em da je [an gaj u ne kim stva ri ma is pred No vog Sa da i ima kva li tet zdrav stve ne za {ti te

isti kao u gra du - re kao je gra do na ~el nik po `e lev {i da le ka ri ne ma ju mno go po sla, iz u zev pre ven tiv nih pre gle da.

Pred sed nik Me sne za jed ni ce „[an gaj” Bela Kurina na po me nuo je da u sta roj am bu lan ti ni su ima li do voq no pro sto ra za sve slu `be, te se za hva lio Gra du i di rek to ru Do ma zdra vqa na vred noj ive sti ci ji.

- Po seb no mi je dra go {to [an gaj ci ne }e vi {e mo ra ti da od la ze u grad ka ko bi oba vi li la bo ra to rij ske pre tra ge, ve} }e to mo }i da ura de u svo joj am bu lan ti - is ta kao je Ku ri na.

Iz grad wa am bu lan te u [an ga ju i u Srem skoj Ka me ni ci, ko ja je otvo re na pre me sec da na, pred sta vqa jed nu od naj ve }ih in ve sti ci ja Gra da u Dom zdra vqa.

In ve sti ci ja je ko {ta la oko 45 mi li o na di na ra, dok je za opre ma we oba objek ta po tro {e no 3.300.000 di na ra.

I. D. Fo to: F. Baki}

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVQE UPOZORAVA

Pod tu{ po sle ku pa wa na [tran du Ana li ze In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne po ka zu je da vo da na jav nim ku pa li {ti ma u No vom Sa du, Fu to gu i Be ge ~u od g o v a r a pro p i s a n oj dru g oj kla si kva li te ta i mo `e se ko ri sti ti za ku pa we, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re odr `a noj u ovoj usta no vi.

Od is pi ta nih uzo ra ka, ko ji su uze ti na [tran du to kom ma ja, 58 od sto za do vo qa va mi kro bi o l o { ke i fi z i~ k o-he m ij s ke nor m a t i v e. Iako od g o v a r a stan dar di ma dr Sawa Bjelovi} pre po ru ~u je da se ku pa ~i

oba ve zno is tu {i ra ju na kon iz la ska iz vo de.

- Vo da iz tu {e va i sla vi na na [tran du is prav na je za pi }e, ona je iz vo do vod ne mre `e, pa se mo `e slo bod no ko ri sti ti. Iako je Du nav is pra van za ku pa we ipak bi ku pa ~i tre ba lo da se is tu {i ra ju, jer mi u toj vo di ne is pi tu je mo vi ru se, a ve li ki broj qu di to kom se zo ne obra }a se le ka ri ma zbog osi p a ili gqi v i c a-re k la je Bje lo vi}. [to se ti ~e kva li te ta vo de iz vo do vod ne mre `e, is prav na

je za pi }e, dok vo du iz jav nih bu na ra ne tre ba pi ti, jer je u woj pri me }e no pri su stvo amo ni ja ka. Kva li tet va zdu ha od go va ra na ci o nal nim nor ma ti vi ma. Naj vi {i ni vo bu ke u to ku da na iz me ren je na Be o grad skom ke ju, dok je Par ti zan ska uli ca naj bu~ ni ja u no} nim ~a so vi ma.

Stru~ wa ci In sti tu ta to kom ma ja kon tro li sa li su i zdrav stve nu is prav nost na mir ni ca.

Od 213 uzo ra ka 95 od sto bi lo je is prav no, dok je pet od sto mi kro bi o lo {ki i he mij ski ne is prav na hra na.

N. Radman

Fo to: N. Sto ja no vi}

PO^IWE SEZONA KUPAWA NA „SAJMI[TU”

Su tra bes plat no na ba zen Let wa se zo na na otvo re nim ba - ko {ta }e 250 di na ra. Na ba ze ni ma ze ni ma Sport skog cen tra „Saj mi - }e sva ko dnev no bi ti obez be |e we, {te” po ~i we su tra ka da }e ulaz, re dar ska, spa si la~ ka i zdrav stve od 10 do 18 ~a so va, bi ti bes pla tan, na slu `ba, a is prav nost vo de }e se, a ku pa we }e ove se zo ne tra ja ti do kao i ra ni je, kon tro li sa ti re dov 5. sep tem bra. Ula zni ce }e se na - no. He mij ska is prav nost }e se pro pla }i va ti od su bo te, ka da }e se or - ve ra va ti jed nom, a bak te ri o lo {ka ga ni zo va ti i dva sport ska tur ni - tri pu ta ne deq no. ra, u ma lom fud ba Po red, go to vo, lu i sto nom te ni s v a k o d n e v n i h Od subote karta }e pro gra ma po se ti su. Kar ta }e za od za odrasle ko{tati o ci }e mo }i da se ra sle ko {ta ti 220, a za de cu do 12 go 220, a za decu do 12 za ba vqa ju na od di na 150 di na ra. U boj ka {kom i te godina 150 dinara od no su na pro {lu re nu za ma li fud se zo nu ula zni ce su bal, tu je i ru ska sku pqe za 40, od no sno za 30 di na ra. ku gla na, sto lo vi za sto ni te nis, Ka ko je re ~e no na ju ~e ra {woj pro stor za bad min ton i pi ka do. kon fe ren ci ji za no vi na re i ove Za osve `e we }e bi ti za du `e na go di ne }e bi ti or ga ni zo va no no} tri ka fea, sa bo ga tom po nu dom no ku pa we, rad nim da ni ma od 21 do je la i pi }a, a na ba ze ni ma }e bi 24, a vi ken dom od 20 do 23 ~a sa. ti i ne ko li ko me sta za pro da ju Kar ta za ku pa we pod me se ~i nom B. M. sla do le da.

RAD ZATVORENIH BAZENA

Od da nas let wa {e ma na Spen su Let wi ras po red sme na na za tvo re nim ba ze ni ma Spen sa po ~i we da nas. Su gra |a ni }e mo }i na ovom me stu da u`i va ju sva kog rad nog da na od 11 do 13, od 14 do 16 i od 17 do 19 sa ti, dok su za vi kend od re |e na ~e ti ri ter mi na. U pre po dnev nim ~a so vi ma ba ze ni }e ra di ti od 9 do 11 sa ti, dru ga sme na je od 12 do 14, tre }a od 15 do 17, a po sle po dnev na od 18 do 20 sa ti. No} no ku pa we i da qe je or ga ni zo va no pet kom od 22 sa ta do po no }i, a su bo tom od 21 do 23 sa ta.

N. R.

NOVOSADSKA­HrONIKA

~etvrtak16.jun2011.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­ ­ „Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik”­ (13.10),­ „ran­go”­ (14.20),­ „Hop”­ (13.30),­ „rio”­ (12), „Pi­ra­ti­sa­Ka­ri­ba­na­~ud­nim­pli­ma­ma”­(12.40,­15.30,­20,­22.45),­„Ma­mur­luk­u­Bang­ko­ku”­(16.30,­18.30,­20.30,­22.30),­„Ce­na­isti­ne”­(22.40),­„H­Men:pr­va­kla­sa”­(15.15, 17.40,­ 20.10),­ „Kung­ fu­ pan­da­ 2”­ (13,­ 14,­ 15,­ 16,­ 17,­ 18­ 19.15,­ 21),­ „Ha­na”­ (18.10, 20.20,­22.35),­„Su­per­8”­(15.40,­17.50,­20.15,­22.25) Jadran:­„Be­li­la­vo­vi”­(19),­„Cr­ven­ka­pa”­(21)

PoZoRi[tA Pozori{te mladih ma­la­sa­la­„ru­`no­pa­~e”­(18)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­-­ne­de­qa od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941-1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka­ 20a, 4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­ Srem­ska­ Ka­me­ni­ca,­ Trg­ J.­ J.­ Zma­ja­ 1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Mi­tro­po­li­ta­Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkina vinska ku}a,­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Kar­lo­va~­kog­mi­ra­18,­063/8826675­(15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske,­ Trg­ ga­le­ri­ja­ 1,­ 4899–000­ (uto­rak–su­bo­ta­ 10–18,­ pe­tak 12–20):­stal­na­po­stav­ka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog,­Trg­ga­le­ri­ja­2,­528–185­(10–18,­~e­tvr­tak­13–21): stal­na­po­stav­ka­„Srp­ska­li­kov­na­umet­nost­pr­ve­po­lo­vi­ne­20.­ve­ka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a,­Va­se­Sta­ji­}a­1:­stal­na­po­stav­ka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e, 14. juna, u sedam ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Kri sti na Ne deq kov, Ta tja na Vu ~e ti}, Sve tla na Ba~ ka li}, Rad mi la Jo van ~e vi}, Zo ri ca Hof man i Mir ja na Bo sak iz Novog Sada, Ta ma ra Mi ha qi ca iz Be~eja, Iva na [i mu no vi} iz Vajske, So wa Bo ti} iz Zmajeva, Bo ja na Je la ~a iz Veternika i Vla sta Bu jak iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Je le na Ra ki ta, Ni ko li na Lac ma no vi}, Vo ji sla va Sa vin i Ga bri e la Gru ji} i iz Novog Sada, Se he be Mi ni ri iz Oxaka i San dra Je` iz Ba~ke Palanke.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Miroslava Todora Na|alin (1932) u 11.15 ~asova (urna), David Davida ^eki (1923) u 12, Tina Jovana Lazi} (1921) u 12.45, Bosa Nikole Stupar (1929) u 13.30 i Radovan Milana Mili} (1935) u 14.15 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Milenko \or|a Krstono{i} (1940) u 13 ~asova.

c m y

10

DNEVNIK

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Изложба слика макулатура, лентикулара... НОВИ БЕЧЕЈ: У Галерији „Село“, Дома културе општине Нови Бечеј, у петак, 17.јуна биће отворена занимљива изложба слика Зорана Гасхи, сликара из Новог Сада. Поставка садржи необичне слике настале комбинацијом штампарских отпадака, макулатура, мета - макулатура, лентикулара. Издвајањем ликовних могућности тог отпада, где се разбија дводимензионалност слика које добијају необична својства, јер посматрач добија илузију тродимензоналног вајарског дела, које има својство покретљивости. Зоран Гасхи је рођен у Скопљу 1952.године. Низ година живи и ради у Новом Саду.Члан је ДКВ-а и УПИДИВ-а. Поред сликарства, пише поезију, драме и есеја, а снима и документарне филмове. До сада је имао двадесет изложби лентикулара у земљи и иностранству. Отварање изложбе је у 20 сати. М. К.

Смиљанић поново председник ОО СПС

АПАТИН: Живорад Смиљанић остаје на челу апатинских социјалиста, одлучило је, једногласно, 111 делегата 8. Изборне конференције ОО СПС-а Апатин. Делелегати су били једногласни и у избору 67 чланова новог Општинског одбора и 19 чланова Извршног одбора. За потпредседнике су изабрани Раде Медић, Милан Лаврнић, Биљана Радаковић-Фридл, Жељко Вучетић и Жељко Декан, а за секретара Миодраг Бакић. Једногласно је дата подршка Душану Бајатовићу за место покрајинског председника СПС-а и кандидатима за потпредседнике Живораду Смиљанићу, Срећку Јовановићу, др Бранислави Белић, Слободану Вујиновићу и Ненаду Вуњаку. На свечаности у Бањи „Јунаковић“ у СПС је примљено 115 нових чланова, којима је Смиљанић уручио патијске књижице и каранфиле. Апатински СПС има 2.461 чланова, међу којима је 403 младих, речено је на скупу. Ј. П.

Укида се одељење трговаца

ТЕМЕРИН: У средњој школи „Лукијн Мушицки“ у Темерину, по свему судећи, у школској 2011/2012. години у првом разреду биће само пет одељења, јер се неће уписивати трговци. Места очекују ђаке у четвртом степену образовања за занимања: економски техничар на српском и пословни администратор на мађарском језику.

-У први разред уписиваће се ђаци у одељење женски фризери на српском и два одељења металске струке на српском и мађарском језику, у трећем степену образовања – истиче директор Ђурица Узелац. М. М.

11

НА КРАЈУ ГОДИНЕ У БЕЧЕЈСКОЈ ГИМНАЗИЈИ

Четвртина матураната су вуковци БЕЧЕЈ: Од 81 матуранта у четири разреда бечејске Гимназије, 50 их је с одличним успехом завршило разред, 28 има просек 5,00, а, чак, 21 је вуковац. Ђак генерацје је Јудит Беретка, која је уз, одличне оцене, била успешна и на неколико такмичења из мађарског језика и књижевности, а најбољи спортиста је Александра Радић, првак државе у спортском плесу.

- Имамо изузетно талентоване и радне ученике, који заједно с професорима у континуитету постижу запажене резултате у ваннаставним активностима. Прилика је ово да им се захвалимо што су на најбољи могући начин промовисали нашу школу - рекао је представљајући понаособ ученике и оно што су урадили на такмичењима републичког и ме-

ђународног карактера директор бечејске Гимназије мр Миодраг Басарић. Ученица другог разреда Тамара Спасић заблистала је на републичком првенству из историје освајањем првог места, а њен годину дана млађи колега Ђорђе Томињак на истом такмичењу био је шести. Матурант Гергељ Палаташ освојио је друго место на републичком такмичењу из мађарског језика, а годину дана млађа Моника Мариаш била је трећа. Бечејски гимназијалци су изузетно успешни и на традиционалном Уметничком такмичењу средњошколаца на мађарском језику КМВ, а посебно су се истакли у разним активностима Габор Неорчић, Золтан Рокуш, Ливиа Шаги, Арпад Шипош,

Ласло Штербик и Жомбор Чесак. Ученица трећег разреда Лаура Шољмоши била је прва на регионалном такмичењу „Мио матерњи језик“ и биће једини представник из Војводине на мађарском језику октобра на „олимпијади“ у Румунији. Боје бечејске Гимназије на републичким такмичењима браниле су још ученица другог разреда Слађана Ђатков из биологије и годину дана старија Ирина Субаков из енглеског језика.

- На крају бих додао да је ово препорука за свршене осмаке, који су још увек у дилеми коју школу да упишу. Ако желе стабилно знање и лакши пут ка факултету, онда је прави избор Талентовани и вредни бечејски гимназијалци гимназија. У предстојећем упи- смера је на мађарском, а на срп- једно друштвено-језичког смера сном року примамо 120 ученика ском ћемо имати три одељења - додао је директор мр Миодраг у четири одељења. Једно општег првака, од којих два општег и Басарић. В. Јанков

Дан отворених врата у Ади

ЗАРАЗНА БОЛЕСТ НАПАЛА ЖИВОТИЊЕ НА ФАРМИ МИЛАНА ЈАНКОВА ИЗ БОЧАРА

Антракс покосио краве и коње

БОЧАР: Заразна болест антракс, или у народу знана као “црни пришт”, појавила се на фарми Милана Јанкова из Бочара, општина Нови Бечеј. Од ње је, како сазнајемо, оболело неколико животиња, а сумња се да су антраксом заражени и поједини људи. Међутим, званичних доказа о томе још увек нема. Директор Ветеринарског специјалистичког института у Зрењанину Ђорђе Јанку потврдио је јуче појаву антракса.

- Прошле недеље је клинички примећена појава те болести, а 13. јуна је дијагностификована у нашем институту у Зрењанину, али и у Научном институту за ветерину у Београду. Одмах су предузете све мере предвиђене правилником и законским прописима - саопштио је Јанку. Лекарка у здравственој амбуланти у Бочару др Слада Новићевић рекла је јуче за “Дневник” да за сада нема оболелих међу људима. Али, две особе су, због сумње да су заражене антраксом, упућене на инфективно одељење зрењанинске болнице. У Општој болници “Др Ђорђе Јоановић” нашем листу је потврђено да су збринута два пацијента. Међутим, још се не зна да ли су оболела од ове озбиљне заразне болести. Како су нам рекли у болници, ако се потврди да су сумње биле оправдане, епидемиолози зрењанинског Завода за јавно здравље о томе ће данас обавестити јавност. А шта се догађало у домаћинству Милана Јанкова и како су животиње

Краве са фарме Милана Јанкова из Бочара

угинуле, до детаља су известиле његове сестре Станка и Љубица Јанков. У опширном писму јуче упућеном медијима, оне су упозориле да на време нису спроведене одговарајуће мере заштите како би се спречило ширење антракса.

- Заражена стока је нађена на газдинству Милана Јанкова које се налази на пар километара од села. Након прве угинуле краве, Милан је позвао ветеринаре да узму узорак животиње и однесу га на испитивање, јер је посумњао да је у питању неко тровање или зараза. Ветеринари нису ни изашли на терен, него су телефоном констатовали да је у питању срце. Да зло буде горе, ветеринар је предложио да угинулу краву однесу неки људи из Бачке и да је дају псима. Када су ти људи дошли, угинулој крави је, из неког разлога,

на лицу места расечен врат, а након тога тело животиње је однето – препричале су догађај Станка и Љубица Јанков. После пет - шест дана, власник стоке је приметио да са још једном кравом и коњем нешто није у реду. Ветеринар му је наложио да оболелу стоку врати у село. Животиње су тада прегледане и посумњало се на антракс. У међувремену, угинула је још једна крава.

- Тада смо већ подигли велику панику, јер до тада, иако су били обавештени, нико није реаговао. Узет је узорак од угинуле краве и однет на испитивање у Ветеринарски институт Зрењанин. Пошто се сумњало на антракс, ветеринари су саопштили Милану да краву треба закопати. Како су током целе године биле јако високе подводне воде у Банату, раз-

Изношење кабастог смећа ЗРЕЊАНИН: ЈКП „Чистоћа и зеленило” из Зрењанина саопштило је да је успешно окончало прву овогодишњу акцију изношења кабастог смећа којом је било обухваћено петнаест градских месних заједница. У свакој од њих, по два дана, било је постављено пет великих контејнера које су радници овог комуналног предузећа празнили свакодневно. У току акције, дневно се на главну градску депонију односило у просеку 30 кубних метара смећа, а укупно је прикупљено између 900 и 1.000 кубика отпада. „Акција је била права прилика да грађани очисте своје подруме и таване, да се ослободе старог намештаја, беле технике, шута и осталог крупног отпада. Ж. Б.

Асфалт у блоку 20 ТЕМЕРИН: Након више од 20 година од почетка изградње кућа у Блоку 20, у Бачком Јарку, уличне саобраћајнице су добила асфалтни покривач. За ове сврхе издвојено је 4 милиона динара. Четвртину је обезбедила локална самоуправа, преко Дирекције за изградњу и урбанизам општине Темерин, а три милиона Министарство за инфраструктуру и енергетику Владе Србије. Извођач радова на асфалтирању био је „Пут – инвест“ из Новог Сада. Након завршетка овог посла житељи блока 20 у Бачком Јарку су обезбедили заједнички ручак за инвеститоре и извођаче радова. М. М.

Шест фа ми ли ја имаће кров над гла вом

Дани љубави за болесну децу

- Овај концерт ће омогућити да помогнемо Тијани, али и некој другој деци, а кад све ово прође кренућемо са оснивањем хуманитарног фонда “Дани љубави” у старопазовачкој општини - рекао је новинарима најављујући овај догађај председник општине Горан Јовић. Велики хуманитарни цонцерт у Старој Пазови ће бити одржан на стадиону ФК Јединство у 20 часова. Организатори су Општина Стара Пазова и Центар за културу. Улазнице коштају 500 динара, а првих 500 купаца дообија на поклон ЦД „Дани љубави” који је недавно објавио председник старопазовачке општине и иницијатор хуманитарне акције Јовић. А. Мали

мишљало се где би могли уопште копати рупу. Људима нико није изашао у сусрет да бар не морају сами копати рупу за угинулу краву од 800 килограма, него су момци из села вукли ту лешину кроз читаво село трактором, и без икакве заштите на себи, бивајући у директном контакту са зараженом животињом – веле сестре Станка и Љубица Јанков и додају да су убрзо угинуле још једна крава и коњ. Ветеринарски инспектори из Зрењанина, са колегама из Новог Бечеја и Београда, изашли су на терен. Домаћину је речено да 14 дана не уводи стоку у село и да се угинула крава и коњ не смеју закопавати, него да се тела морају носити у кафилерију и тамо спалити, како се зараза не би ширила.

- Лешине су стајале на отвореном три ноћи. Дивље животиње су харале ка лешинама, обади, муве, вране... Шта се ноћу догађало док људи нису могли толико да дежурају, можете и сами замислити. Све време су у надлежним институцијама говорили да не дижемо панику, али напослетку су се појавили људи са заштитним оделима и маскама и преплашили становнике Бочара. Она закопана крава је остала под земљом, испрскан је и обележен тај терен, лешине покупљене и однете у Ћуприју, једину кафилерију у Србији специјализовану за овако нешто – испричале су сестре човека чије су животиње заражене антраксом. Ж. Балабан

АДА: Манифестација „Дан отворених врата - У сусрет грађанима” одржана је јуче у Ади, а са челницима ове општине, одборницима и грађанима разговарали су председник Скупштине АП Војводине Шандор Егереши и потпредседник Скупштине АПВ Бранимир Митровић. Егереши се осврнуо на стратешке циљеве Скупштине АПВ и покрајинске администрације, истичући борбу за демократизацију, децентрализацију и регионализацију Србије.

- Војводина има шансу да постане модерна европска регија и ту шансу не смемо пропустити - рекао је Егереши и поновио да није добро то што Војводина, и поред добијене сагласности, још није отворила своју канцеларију у Бриселу. Председник Егереши је најавио да је у припреми оснивање асоцијације војвођанских општина, са циљем лакше и брже комуникације и размене информација, као и заједничког наступа и заједничких пројеката. В. Х.

ПО МОЋ ИЗ БЕ ГЛИMA

ХУМАНИТАРНИ КОНЦЕРТ ЗА ПОМОЋ ИВАНИ ТИЈАНИЋ

СТАРА ПАЗОВА: На иницијативу председника општине Стара Пазова Горана Јовића данас ће у овој сремској вароши бити одржан велики хуманитарни рок концерт „Дани љубави „ на којем ће свирати најпопуларнији поп-рок музичари: „Рибља чорба“, „Бајага“, „Ју група“, „Пилоти“, „Црвена јабука“, група “Јамајкани“, а наступиће и сам Горан Јовић који је са притељима пре годину дана снимио албум. Приход од овог концерта за који је штампану 1.500 улазница намењен је за операцију осамнестогодишњој Ивани Тијанић која болује од церебралне парализе, коју би руски стручњаци требало да оперишу у болници у Ћуприји. Реч је о оперативном захвату који кошта три хиљаде евра.

~etvrtak16.jun2011.

Отворена СОС продавница

КИКИНДА: У улици Милоша Великог број 41 отворена је продавница у којој су хлеб, кондиторски и остали производи које справља фирма “Морар” јефитинији пет одсто за пензионере и кориснике социјалне помоћи. Пензионери који желе да пазаре морају показати последњи чек од пензије, а корисници социјалне помоћи потврду. Векна хлеба у овој продавници кошта 42 динара уместо 55 динара, док је кифла 15 динара. Продавница је отворена сваког радног дана од 14 до 18 сати, а отворена је у сарадњи са Општин-

ским одборм ПУПС-а. Представници ПУПС-а отварање ове продавнице на конференцији за новинаре најавили су као прву СОС продавницу у Кикинди, као и то да ће производи бити јефтинији 20 одсто. Исто тако најавили су и многобројне акције. Јуче на отварању сазнали смо од запослених у овој радњи да је снижење производа фирме “Морар” за најстарије и социјално угрожене само пет одсто што је довело до негодовања пензионера који су дошли из другог краја града на отварање такозване СОС радње. А. Ђ.

ВР БАС: За шест породица са територије општине Врбас, Фонд за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима АП Војводине је обезбедио помоћ за стамбено збрињавање. Свака породица добиће грађевински материјал у вредности од пет хиљада евра. Директор Фонда Ра до мир Ку ко бат је, приликом потписивања уговора за доделу средстава, истакaо да је овај програм само један у низу које они спроводе како би помогли избеглицама.

- Надам се да ће се на овај начин створити услови да после много година избеглиштва, они стекну кров над главом и желим им да дуго, срећно и задовољно живе у својим домовима – казао је Кукобат и додао да је на овом јавном позиву за набавку грађевинског материјала као помоћ при започетој изградњи стамбених објеката изабрано укупно 10 корисника са територије АП Војводина од којих је шест из Врбаса, што је, како је рекао, резултат рада општинског руководства на челу са председником др Жељ ком Ви до ви ћем.

Видовић је изразио наду да ће се добра сарадња између општине Врбас и Фонда наставити и даље истакавши да је у последње две године за ову општину издвојено око 20 милиона динара за помоћ избеглим лицима. Видовић je додао да се у наредном периоду очекују помоћ од Народне канцеларије председника Републике Србије, и то за збрињавање социјалних случајева у општини Врбас. То би, рекао је Видовић, требало да се реализује кроз изградњу неколико станова. М. Ке ко вић

12

vojvodina

~etvrtak16.jun2011.

ОСАМНАЕСТОГОДИШЊА ДАНИЈЕЛА НЕ ПРЕПОЗНАЈЕ РОЂЕНО ДЕТЕ

СВЕ ВИШЕ МЛАДИХ ДАВАЛАЦА КРВИ

У будној коми 18 месеци

ИНЂИЈА: Због компликација приликом порођаја у Новом Саду Данијела Ковачевић, није са својом ћерком пуних 18 месеци. Данијела се од порођаја налази у стању будне коме, а тренутно се лечи у болници „Боривоје Гњатић“. Свој 18-ти рођендан је провела у болничкој соби, две нове године, два Божица и ево већ други Ускрс. Стање у којем се налази је последица сепсе након порођаја. За њену породицу сваки дан је нада да ће се пробудити. Њена девојчица је препознаје у сваком лику који има дугачку косу. Нада постоји даљим боравком у бањи и покушајем лечења у Русији, где лекари дају велике шансе. Њена породица била би захвална сваком ко би указао било какву помоћ. За њен боравак у тој установи неопходно издвојити много новца да би јој се пружила одговарајућа нега, а то њена породица није више у могућности да финансира. Захваљујући њеном лекару др Златковићу,

који о њој брине тренутно, као и комплетном особљу одељења Д1 на челу са главном сестром и њеним терапеутом стање се поправља али је неопходно обезебдити даљи боравак да се њено стање не би погоршало. Данијела сада хода уз помоћ терапеута, а захваљујући упорности свих сестара које са њом раде почела је да једе али и даље никога не познаје, са њом нема никакве комуникације, не говори и не зна ни где је ни због чега је ту. За све који желе и у могућности су да пруже било какву новчану помоћ, ово је број жиро рачуна на који можете да уплатите новац: 220-2930000020979-08. Девизни рачун: Данијела Д. Ковачевић (2010992715181) Краља Петра Првог 76/9, 22320 Инђија, ИБАН: РС35 2202 9300 0002 0979 08, ПроКредит Банк А.Д. Милутина Миланковића 17 11070 New Bel gra de, Re pu blic of Ser bia SWIFT:PRC BRSBG. В. Х.

Срце за Слађану ЗРЕЊАНИН: Хуманитарни концерт за помоћ Слађани Бенке биће одржан вечерас у зрењанинском клубу „Музеј“, у 21 час, а наступиће овдашњи „Камелеон бенд“. Организатори концерта, сем овог популарног градског клуба, су и „Персу маркети“ и штампарија „Дигинет“. Услед обољења од неизлечиве болести кардиомиопатије, Слађани Бенке је хитно потребна трансплатација срца у иностранству, а ова операција кошта 100.000 евра. До сада је скупљено 70.000 евра. Слађана је рођена 16. октобра 1985. године, супруга је радника „ББ трејда“, предузећа које поседује ланац „Персу маркета“, и мај-

ка две ћерке - Невене од 3,5 године и Бојане од једне године. Болест код ње је дијагностикована недељу дана након друге трудноће. „Овим путем вас молимо да помогнете око прикупљања новчаних средстава која су јој неопходна, а у складу са вашим могућностима. Сви заједно можемо да јој помогнемо да што пре добије ново срце“, каже се у саопштењу „ББ трејда“. Отворени су рачуни на којима се могу уплатити средства. Број динарског рачуна је 310 – 0410100424065 – 14, а број девизног рачуна 04 – 307 – 0031587.2 Ж. Б.

„Дијамант” за децу ЗРЕЊАНИН: Индустрија уља „Дијамант“ из Зрењанина овог пролећа је организовала више од 40 представа у исто толико вртића широм Србије, са жељом да кроз едукативан и забаван начин промовише фер дружење и правила лепог понашања. Представу „Добро јутро Јуниор“, са лавом Јуниором у главној улози, током маја и јуна видело је више од 5.500 малишана у вртићима у Београду, Новом Саду, Суботици, Зрењанину и Нишу. Компанија „Дијамант“ извођење представе организовала је и на бројним дечијим манифестацијама, попут „Бејби Егзита“, Дечијег сајма и Змајевих дечијих игара, а малишани су овом приликом имали могућност да се, бар на тренутак, претворе у мале лавове уз помоћ маски или осликавањем лица, због чега су

Монтажа споменика Лази Костићу у Сомбору

Ми ло рад Ву ја нић крв дао 101 пут

КИ КИН ДА: У Скупштини општине додељене су плакете давоцима из кикиндске општине који су крв дали 100, 75, 50 и 35 пута, као и признања најхуманијим колективима. Сто један пут крв је даровао радник је Ливнице „Цимос“ Милорад Вујанић, стар 47 година. У име локалне самоуправе најхуманије Кикинђане поздравила је помоћница председника Општине Гордана Булатовић, која је истакла да јој је велико задовољство што је локална самоуправа угостила оне који дарују део себе. Једина жена која је добила признање је Кикинђанка Оливера Драгомиров Венцел. Има 43 године и запослена у Геронтолошком и до сада је 52 пута даровала крв.

Нај ху ма ни ји Ки кин ђа ни

Начелница Одељења за трансфузиологију др Србислава Дрндарски истакла је

да јој је задовољство што ради са добровољним давоцима. У 2010. години у кикиндској оп-

штини прикупљено је 3.380 јединица крви што је 4,91 одсто у односу на број становника и овај проценат далеко је изнад европског просека. Млади добровољни даваоци крви из кикиндске општине су у Црвеном крсту Србије примили признање за најхуманију општину. За најхуманије колективе проглашене су све четири средње школе, Основна школа „Свети Сава“, Полицијска управа Кикинда, Општинска управа Кикинда, као и месне заједнице Наково и Банатска Топола. А. Ђ.

Златна кап за хумане Румљане РУМА: Поводом међународног Дана добровољних давалаца крви, у румској Градској кући уприличен је пријем и додела признања добровољним даваоцима, односно онима који су дали крв више од пет, десет, тридесетпет, педесет и сто пута.

-Наша организација је 2010. године на укупно 25 реализованих акција добровољног давања, 18 редовних и седам ванредних, регистровала 1.068 давалаца крви, од тога 161 новог даваоца. Са поносом можемо истаћи добре резултате са средњошколском омладином. На омладинској акцији за средњошколце анимирали смо 98 ученика матураната. Румски Црвени крст има два посто становника општине Рума регисторваних као добровољни даваоци, што значи да смо на половини од броја који се сматра да је потребан – казао је секретар

Председник општине Рума дао крв више од 50 пута

Општинске организације Црвеног крста у Руми Бранислав Јовановић. Захвалнице за више од пет пута дату крв добило је 18 становника општине Рума, 16 за више од дест пута, а 13 за више од двадесет пута дату крв. Слободан Никић, Лазар

Стипетић, Светлана Топличански и Видомир Тркуља добили су плакете за више од 35 пута дату крв, док су Бранко Ћеран, Зоран Дражић, Дејан Нинковић, Зорана Лазаревић, Ђорђе Јуришић, Војислав Алимпић, Зоран Курајић, Звонимир Мишкулин, Ненад Петковић и Горан Вуковић добили плакете за више од 50 пута дату крв. Златну кап, плакету која се додељује даваоцима који су више од стотину пута дали крв, добили су за 142 пута дату крв Лазар Вуковац, 122 пута Цветко Бошњаковић, 119 пута Стеван Нинковић, 108 пута Стева Обрадовић, Јевто Паспаљ и Бранислав Маричић за 104 пута дату крв, Јован Вјештица, Борислав Тополић, Ибрахим Муслић и Златко Грачан за 102 пута дату крв и за 101 пут дату крв Звонимир Ковачевић. Миљка Вуковац и Едита

Веселиновић су такође добиле златну кап за више од 50 пута дату крв. Председник општине Рума Горан Вуковић, који је добио плакету за више од 50 пута дату крв истакао је да је добровољно давалаштво једина област у којој дајете људима којима живот зависи од ваше донације, а та донација ништа не кошта.

-За добровољне даваоце се може рећи да су хумана елита нашег друштва, али све док не постигнемо циљ да четири процента становништва даје редовно крв, не можемо бити задовољни резултатима. Када људски живот виси о концу и у питању су секунде и минути, не треба да размишљамо да ли треба или не треба да помогнемо. Треба што више људи да се уључи у добровољно давалаштво и тиме покажемо да смо хумани. Ј. Антић

БИВ ШИ РАД НИЧ КИ ЛИ ДЕР У „ШИН ВО ЗУ” МИ ТА ЛИ СИ ЦА ОСУ ЂЕН ЗБОГ КЛЕ ВЕ ТЕ

Суд стао на стра ну га зде

стрпљиво чекали у реду. Сваки малишан на поклон је добио креативну књижицу и дечију мозгалицу. Ж. Б.

Лака по други пут међу Сомборцима СОМБОР: Прошлогодишња иницијатива Удружења грађана „Мој Сомбор“ у вези са постављањем споменика највећем српском лирику Лази Костићу у природној

dnevnik

величини најзад је заживела. Наиме, јуче су радници ЈКП „Чистоћа“ који завршавају партерно уређење централне пешачке зоне у Сомбору, почели монтажу споменика некадашњег становника Сомбора испред његове куће у којој је провео можда и најплодније године свог стваралачког века. Бронзаног Лаку, како су га од милоште звали Сомборци, „дочекао“ и је сомборски градоначелник Немања Делић, који је прекинуо годишњи одмор како би изашао у сретање негдањем становнику палате Паланачких, куће његове супруге Јулијане, у којој је написао и знамениту поему „Сната Марија делла салуте“, постхумно посвећену прелепој спахијској кћери Ленки Дунђерски. М.Мћ

Промоција двеју књига БЕЧЕЈ: Свечана сала Народне библиотеке Бечеј биће вечерас од 18 сати место где ће се обавити промоције књига професора српског језика и књижевности у Економско-трговинској школи Жарке Свирчев „Ах, тај идентитет“ и њеног колега из Гимназије Здравка Петровића „Креативни хаос“. Истовремено, биће организована и продајна изложба сјајних издања Службеног гласника по повољним ценама. Управо због тога ће, поред поменутих аутора књига, гост на вечерашњој промоцији бити и професор новосадског Филозофског факултета и уредник у Службеном листу проф. др Гојко Тешић. В. Ј.

ЗРЕ Њ А Н ИН: Пр во сте пе ном пре су дом Основ ног су да у Зре ња ни ну ли дер рад нич ке и ак ци о нар ске бор бе у ов да шњем пред у зе ћу за ре монт шин ских во зи ла “Шин воз” Ми та Ли си ца осу ђен је на нов ча ну ка зну од 73.000 ди на ра због кле ве те, по ту жби ко ју су про тив ње га под не ли вла сник по ме ну те фир ме Не бој ша Ив ко вић и бив ши ге не рал ни ди рек тор Дра ган Јев то вић. Они су до са да про тив Ли си це и ње го вог ко ле ге Ра до ва на Ма ли ша под не ли ви ше ту жби због кле ве те. Али, по тврд ња ма Ли си це ре дов но су гу би ли спо ро ве. Овог пу та, ипак, ис ход је био дру га чи ји, бар у пр во сте пе ном по ступ ку на ко ји је мо гу ће из ја ви ти жал бу. На кон фе рен ци ји за но ви на ре, одр жа ној тим по во дом у про сто ри ја ма Град ског од бо ра Со ци јал де мо крат ске пар ти је Ср би је – Рав но прав ност, чи ји је Ли си ца функ ци о нер, оце ње но је да је са ма нов ча на ка зна мно го ма њи про блем од то га што је суд сво јом пре су дом утвр дио да су ла жи и увре де све оно што јав ност Зре ња ни на сма т ра исти ни тим и оправ да ним.

Завршни концерт

БЕЧЕЈ: Плесни клуб „Мeкданце“ из Бечеја традиционално организује крајем школске године Велики завршни концерт. То задовољство за чланове клуба, њихове госте и посетиоце биће вечерас од 19 сати у Градском позоришту Бечеј. Улазнице за вечерашњи концерт продају се по цени од 150 динара. В. Ј.

- Суд је од био да раз ма тра ар гу мен те и до ку мен т а ци ју ко ја ука зу је да је Не бој ша Ив ко вић на мер но од вео “Шин воз“ у сте чај, ка ко би се осло бо дио оста лих ак ци о на ра и рад ни ка и ус по ста вио пот пу ну кон т ро лу над ком па ни јом. Суд је, та ко ђе, иг но -

оства ри ла је ди но Ив ко ви ће ва фир ма ТТЦ “Ло ги стик“, док су сви оста ли пре т р пе ли ште ту, укљу чу ју ћи и “Шин воз“, ко ји је за вр шио у сте ча ју. Из ве штај Са ве та за бор бу про тив ко руп ци је за суд ни је био ва жан, а на ла зе Ан кет ног од бо ра гра да Зре ња ни -

ри сао до ку мен та ци ју ко ја ја сно упу ћу је на за кљу чак да је из по сло ва ко је је “Шин воз“ ра дио за “Же ле зни це Ср би је“ про фит

на је чак од био да раз ма тра. Ме ђу тим, по ред то га што је по пи та њи ма при ва ти за ци је и сте ча ја суд ува жио са мо ар гу мен те и до -

ка зе јед не стра не, нај ви ше нас за бри ња ва то што је од био да раз ма тра да ли су са мо у би ства рад ни ка ве ша њем уз опро штај на пи сма и смр ти на про те сту у До му син ди ка та по сле ди ца по на ша ња вла сни ка и по сло дав ца – из ја ви ла је на прес кон фе рен ци ји чла ни ца Из вр шног од бо ра ГрО СДПС – Рав но прав ност Ма ја Вин ци лир. По сту па ње вла сти у Ср би ји, по ње ним ре чи ма, до ве ло је ко рак по ко рак до то га да за пљач ку и про паст “Шин во за“ ни ко не бу де крив, а да за тим сви они ко ји су пљач ку по ку ша ли да спре че бу ду про гла ше ни за кле вет ни ке.

- Та ко је са да и зре ња нин ски суд за шти тио пра ва оних ко ји су сво јим по сло ва њем уне сре ћи ли сто ти не рад нич ких по ро ди ца, од би ја ју ћи да раз мо три до ка зе и све до че ња у ко рист оп ту же ног. СДПС - Рав но прав ност ће и убу ду ће пру жи ти пу ну по др шку рад нич ким бор ба ма у зре ња нин ским пред у зе ћи ма, а по себ но љу ди ма ко ји су, по пут Ми те Ли си це, под кон стант ним при ти ском због то га што су по ди гли свој глас про тив пљач ке и про па да ња – на гла си ла је Ма ја Вин ци лир.

Део ка сар не ин ве сти то ри ма

КИ КИН ДА: Нај више полемике на седници СО Ки кин да изазвала је информација о поступку преноса права на непокретности-војног комплекса „Серво Михаљ“ Кикинда на општину Кикинда. Према Мастер плану предвиђеме су четири непокретности: касарна, Дом војске земљиште на Стрелишту и објекат и земљиште Коћ на улазу у

насеље Стрелиште. На негодовања одборника ДСС-а Владимира Пудара одговорио је заменик председника Општине Милош Латиновић,ко ји је истакао да ће се након парцелизације објеката један део наменити Музеју „Терра“, што су подржали Министарство културе и покрајински органи, те да је важно очување зграде команде и мањежа. Део простора

биће понуђен инвеститорима Имамо заинтересованог инвеститора из Мађарске, спремног да купи део касарне. У писму о намерама фирме WГБ Глобал стоји да желе да купе 15 хектара земљишта некадашње касарне где би били изграђени трговински и индустријски објекти - рекао је председник СО Кикинда Шандор Талпаи. А.Ђ.

dRU[tvo

dnevnik

STANOVNI[TVO SVE STARIJE – PENZIJE SVE DAQE

Kra tak `i vot skra }u je ~ek Ako se ostva ri na um Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da, uslo vi za od la zak u pen zi ju do dat no }e se po o {tri tim prem da i je i sa da sta ro sna gra ni ca od 65 za mu {kar ce i 60 go di na za `e ne me |u naj vi {i ma u Evro pi. Stal no po na vqa we i is ti ca we – ma da je to pro blem ko ji po sto ji ve} dve de ce ni je – da }e se zbog sve ma weg bro ja za po sle nih i ne re dov nih upla ta pen zi o nih do pri no sa, pen zi o ni si stem ova kav ka kav je sa da uru {i ti, on se ipak s ova kvom de mo graf skom sli kom Sr bi je ne mo `e “le ~i ti” do dat nim uve }a wem go di na sta `a i `i vo ta.

Na i me, ve} sa da je ma lo ze ma qa u Evro pi gde je sta ro sna gra ni ca za od la zak u pen zi ju to li ko vi so ka kao u Sr bi ji, a isto ta ko ma lo je onih u ko ji ma se one, jed nom ka da se do bi ju, ko ri ste to li ko krat ko kao kod nas. Ta ko u Fran cu skoj i mu {kar ci i `e ne u pen zi ju od la ze sa 60 go di na `i vo ta i ko ri ste je, u pro se ku, vi {e od dve i po de ce ni je. U Gr~ koj, Ir skoj i [pa ni ji oba po la idu u pen zi ju sa 65 go di na `i vo ta, ali stig nu i da je „ko ri ste” go to vo dve de ce ni je. U Slo va~ koj je za pen zi o ni sa we mu {kar ci ma i `e na ma po treb no 62 go di ne `i vo ta, a u pro se ku se ona ko ri sti 20 go di na. Je di no u Nor ve {koj i na Islan du gra ni ca za pen zi o ni sa we mu {kar ca i `e na iz no si 67 go di na, ko li ko se pred la `e da bu de kroz iz ve sno vre me i u Sr bi ji.

Ma da se u Sr bi ji pret hod nih go di na od la zi lo u pen zi ju i sa 60 i 53 go di ne `i vo ta, ipak je na {e sta nov ni {tvo kra }e ko ri -

sti od „ko le ga” iz dru gih dr `a va. Na i me, srp ski rad nik u pro se ku tro {i pen zi ju sa mo 16 go di na, a `e ne tri go di ne du `e, dok je mno go kra }e ko ri ste in va lid ski i po ro di~ ni pen zi o ne ri, a naj kra }i po qo pri vred ni, ko ji je dva stig nu da ono {to su de ce ni ja ma upla }i va li is ko ri ste – ma we od 12 go di na!

Sa rad ni ca Cen tra za li be ral no-de mo krat ske stu di je Ka ta ri na Sta ni} tvr di da se Sr bi ja ne mo `e upo re |i va ti sa ze mqa ma Skan di na vi je jer su ta mo uslo vi ra da lak {i a i du `e se `i vi.

– Ka da po gle da mo de mo graf ske po dat ke za Sr bi ju i upo re di mo ih s 15 ze ma qa Evrop ske uni je, do la zi mo do za kqu~ ka da se u Sr bi ji `i vi mno go kra }e, a sa mim tim se i pen zi ja ko ri sti ma we ne go u osta lim ze mqa ma.

Za to je i be smi sle no go vo ri ti o

po di za wu sta ro sne gra ni ce jer ona ne zna ~i ni {ta ako se ne gle da du `i na tra ja wa `i vo ta.

Mo `e se o to me, na rav no, raz mi {qa ti, ali tek u uslo vi ma ka da se i u Sr bi ji pro du `i o~e ki va no tra ja we `i vo ta – ob ja sni la je Ka ta ri na Sta ni}.

Ako se iz u zme Ma ke do ni ja, `e ne u Sr bi ji `i ve naj kra }e u po re |e wu s 27 ze ma qa Evrop ske uni je, pa ~ak i s Hr vat skom i Cr nom Go rom. Ma da je to ~i we ni ca ko ja je svi ma po zna ta, ipak je, ta ko |e pod pri ti skom MMF-a, na {a vlast od lu ~i la da iz me ni Za kon o pen zij skoin va lid skom osi gu ra wu i po ve }a sta` i go di ne `i vo ta `e na kao uslov za od la zak u pen zi ju za pet go di na, s tim {to }e po ve }a we usle di ti od 2013. go di ne i {to }e se od vi ja ti po ste pe no. Da kle, ta no vo u ve de na od red ba jo{ ni je ni stu pi la na

sna gu, a ve} se na go ve {ta va da bi upra vo `e na ma mo gla, osim tih pet go di na, bi ti uve de na oba ve za da ra de jo{ to li ko da bi do {le do pen zi je, a on da bi, ve ro vat no, vr lo br zo i umr le.

Da kle, ako se ob i sti ni bi lo {ta od ono ga {to MMF su ge ri {e, ra di }e mo vi {e od svih, ako po sla uop {te bu de, a u pen zi ju }e se od la zi ti uo~i smr ti. No, pre ne go {to se bi lo ko od lu ~i na to da na sta vi pen zi o ne re for me, mo ra ima ti pred so bom ne spor nu ~i we ni cu da je Sr bi ja me |u de set naj s ta r i j ih na c i j a na sve t u, ali i da ni je je di na ko ja ima pro ble ma sa sta re wem po pu la ci je. S tim pro ble mom su sre }u se svi i ve }i na ve} raz mi {qa o to me {ta }e bi ti za ne ko li ko de ce ni ja i ~i ni sve da bi sprem no do ~e ka la ono {to se na me }a kao pri rod na ne mi nov nost. Pri tom ni jed na dr `a va ne sma tra da tre ba da re {a va ne po voq nu de mo graf sku si tu a ci ju ra dom do smr ti, ni ti re {e we vi di u pro du `a va wu go di n a `i v o t a kao uslo v a za pen zi o ni sa we jer su iz nad sve ga sve sni to ga da sta ri ji mu {kar ci i `e ne, pa ma kar bi li zdra vi i u po znim go di na ma, ne mo gu ra di ti ono li ko ko li ko su mo gli ra ni je i da na wi ho vo me sto mo ra ju do }i mla di. Na kra ju kra je va, ako }e sta ri si lom pri li ka, a sve ~e ka ju }i pr vi pen zi o ni ~ek, ra di ti do sko ro sed me de ce ni je `i vo ta, {ta }e bi ti s mla di ma, ko ji i ova ko ne ma ju rad no me sto, od la ze iz Sr bi je ili po ceo dan „glu va re”?

Q. Male{evi}

I U VOJVODINI IMA NASIQA NAD STARIMA

Star ci `r tve srod ni ka Pro ce wu je se da }e do 2050. go di ne u sve tu bi ti vi {e od dve mi li jar de oso ba sta ri jih od 65 go di na, a ka ko Voj vo di na spa da me |u pr vih pet re gi o na u sve tu po sta ro sti sta nov ni {tva, po treb no je ve} sa da jav no sti skre nu ti pa `wu na pra va i o~u va we do sto jan stva sta ri jih, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji za {tam pu po kra jin skog om bud sma na po sve }e noj Me |u na rod nom da nu bor be pro tiv na si qa nad sta ri ma.

Ka ko je is ta kla za me ni ca po kra jin skog om bud sma na za rav no prav nost po lo va Da ni ca To do rov, jo{ ne po sto ji ja sna sli ka o ras pro stra we no sti na si qa nad sta ri jim oso ba ma u Voj vo di ni jer se po da ci ne pri ku pqa ju i evi den ti ra ju na od go va ra ju }i na ~in.

– Sta ri je oso be na si qe naj ~e {}e ne pri ja vqu ju zbog pa tri jar hal nih obra za ca, ose }a wa stra ha i sti da `r ta va, na ro ~i to uko li ko su na sil ni ci wi ho va de ca. Iako su naj ve }i broj oso ba ko je po li ci ji pri ja vqu ju na si qe u po ro di ci `e ne, me |u sta ri jim oso ba ko je to ~i ne pri met no je po ve }a we bro ja sta ri jih mu {ka ra ca. Ova ~i we ni ca mo `e uka za ti na to da su oni ve ro vat no `r tve svo jih mla |ih srod ni ka, naj ~e {}e de ce – re kla je Da ni ca To do rov.

Za me nik po kra jin skog om bud sma na za op {te nad le `no sti Ste van Aram ba {i}, go vo re }i o is ku stvi ma pri li kom obi la ska do mo va za sta re i ge ron to lo {kih cen ta ra u Voj vo di ni, is ta kao je po tre bu da dr `av ni or ga -

ni u sva kom tre nut ku ima ju mo gu} nost da oba ve mo ni to ring nad ovim i dru gim usta no va ma so ci jal ne za {ti te, na ro ~i to uko li ko su one u pri vat nom vla sni {tvu.

– Mi po dr `a va mo no ve vr ste uslu ga so ci jal ne za {ti te ko je bi se sta ri jim oso ba ma nu di le i u pri vat nom sek to ru jer za wi ma po sto ji re al na po tre ba. Me |u tim, ne e fi ka snost me ha ni zma kon tro le kva li te ta wi ho vog ra da i ostva ri va wa pra va wi ho vih {ti }e ni ka od dr `av nih or ga na otva ra mo gu} nost za zlo u po tre be pra va sta ri jih li ca, i to od wi ho vog za ne ma ri va wa, pre ko is ko ri {}a va wa, pa i do tor tu re – na gla sio je Aram ba {i}.

Q. M.

U [KOLAMA ZA TALENTE U VOJVODINI

Re zul ta ti pri jem nih is pi ta Na ogla snim ta bla ma {ko la za ta len te su tra }e osva nu ti ko na~ ni re zul ta ti pri jem nih is pi ta s ob zi rom na to da su na pre li mi nar ne ra zul ta te, ob ja vqe ne ju ~e, kan di da ti ko ji su sma tra li da su o{te }e ni bo do va wem ima li pra vo da se `a le. Da pod se ti mo, po pre li mi nar nim re zul ta ti ma, od 756 svr {e nih osma ka pri ja vqe nih na 752 me sta u se dam mu zi~ kih, dve ba let ske, jed noj di zaj ner skoj, dve ma te ma ti~ ke, dve fi lo lo {ke gim na -

zi je i u ode qe wi ma za ma te ma ti~ ke ta len te i di zaj ne re pri gim na zi ja ma, pri jem ni je po lo `i lo 663 kan di da ta, ta ko da }e po sle upi sa osta ti i pra znih klu pa.

No vi na ovo go di {weg upi sa je da se svr {e ni osma ci ko ji su po lo `i li pri jem ni is pit za ne ku od {ko la za ta len te ne }e upi si va ti sa da, ne go tek po s le ma l e ma t u r e. Na i m e, ove go di ne i pri ran gi ra wu za {ko le za ta len te bo do va }e se, osim uspe ha do ne tog iz

osnov ne {ko le i onog po stig nu tog na pri jem nom is pi tu, i uspeh na ma loj ma tu ri, ko ja je oba v e z na za sve na kra j u osnov nog {ko lo va wa. Ta ko }e i svi osma ci ko ji su u {ko la ma za ta len te po la ga li pri jem ne is pi te za jed no sa svo jim vr {wa ci ma u okvi ru za vr { nog is p i t a na kra j u osnov nog {ko lo va wa 23. ju na po la ga ti test iz ma ter weg je zi ka, a su tra dan iz ma te ma ti ke. Zbog to ga }e se rang-li ste pri mqe nih u~e ni ka u {ko la -

ma za ta len te pra vi ti tek po sle is ti ca wa ko na~ nih re zul ta ta za vr {nog is pi ta, to jest po sle 1. ju la, ka da }e se pri mqe ni u~e ni ci i upi si va ti, ta ko da }e oni ko ji osta nu is pod cr te ima ti vre me na da raz mi sle o to me gde da kon ku ri {u i da u skla du sa svo jim `e qa ma i bo do vi ma po pu ne li ste `e qa i pre da ju ih u svo jim do ju ~e ra {wim osnov nim {ko la ma 4. i 5. ju la, za jed no sa svim osta lim kan di da ti ma za sred wo {kol ce.

D. D.

VESTI Om bud sma no va bri ga za pen zi o ni sa ne pro sve ta re Za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} po zvao je Vla du Sr bi je da is pla ti ot prem ni ne za oko 800 pen zi o ni sa nih pro svet nih rad ni ka iz Voj vo di ne, kao {to je to u~i we no u slu ~a ju za po sle nih u pro sve ti u dru gim kra je vi ma Sr bi je. Za ko nom je pred vi |e na da pen zi o ni sa nim pro svet nim rad ni ci ma bu du is pla }e ne ot prem ni ne, ali ta oba ve za ni je is pu we na pre ma pro sve ta ri ma iz Voj vo di ne ko ji su u pen zi ju oti {li 2010. i 2011. go di ne, na vo di se u om bud sma no vom sa op {te wu.

Pro blem je uto li ko te `i i ne do pu sti vi ji {to su ot prem ni ne is pla }e ne pro sve ta ri ma iz osta lih de lo va Sr bi je, na veo je Jan ko vi}, i do dao da Vla da tre ba da ot klo ni ne rav no prav nost gra |a na u ostva ri va wu pra va ko ja su svi ma pod jed na ko za ga ran to va na dr `av nim pro pi si ma.

Na gra da „Do si te ja” Naj bo qih i naj u spe {ni jih 725 sred wo {ko la ca Sr bi je ko ji su u 2010. po sti gli uspe he na pri zna tim tak mi ~e wi ma u ze mqi i ino stran stvu do bi }e jed no krat ne na gra de „Do si te ja” re pu bli~ kog Fon da za mla de ta len te. Na ovo go di {wi kon kurs pri ja vi lo se ukup no 889 kan di da ta, a 725 u~e ni ka sred wih {ko la is pu wa va sve uslo ve kon kur sa. Oni su ostva ri li is tak nu te re zul ta te na do ma }im i me |u na rod nim tak mi ~e wi ma u {est obla sti: pri rod no-ma te ma ti~ koj wih 201, dru {tve no-hu ma ni sti~ koj 191, teh ni~ ko-teh no lo {koj 101, me di ci ni dva, umet no sti 124 i spor tu 106. Ko na~ na li sta kan di da ta ob ja vqe na je na saj tu Mi ni star stva omla di ne i spor ta.

Naj ni `e nov ~a ne na gra de od 20.000 di na ra do de qu ju se za osvo je no tre }e me sto na re pu bli~ kim tak mi ~e wi ma, a naj vi {e, s po 200.000 di na ra, bi }e na gra |e ni u~e ni ci ko ji su osvo ji li pr vo me sto na svet skim tak mi ~e wi ma.

V. ^.

~etvrtak16.jun2011.

13

„QIQA I MILKA MIJATOV” JEDINI PRIVATNI HUMANITARNI FOND ZA STUDENTE U ZREWANINU

Do bra vest

Hu ma ni tar ni fond “Qi qa i Mil ka Mi ja tov”, pr vi i je di ni pri vat ni fond ta kve vr ste u Zre wa ni nu, po sto ji ve} pet go di na i za to vre me nov ~a no je po mo gao ni zu zre wa nin skih stu de na ta. Od sep tem bra 2009. svo je ak tiv no sti spro vo di u okvi ru Grad ske na rod ne bi bli o te ke “@ar ko Zre wa nin” ko ja je pre po zna la te `we osni va ~a fon da \u re Mi ja to va da pru `i fi nan sij sku po dr {ku mla dim qu di ma u pro ce su vi so kog {ko lo va wa.

Ka rak te ri sti~ no za ovaj fond, na zvan po pre mi nu loj }er ki i su pru zi \u re Mi ja to va, je ste {to se we gov osni va~ i pred sed nik Uprav nog od bo ra ni ka da ne po ja vqu je u jav no sti. Jed no stav no, od lu ~io je da, po sma tra ju }i iz pri kraj ka, ste ~e nu imo vi nu po de li s naj bo qim stu den ti ma.

– Ve} pe ti put smo na kra ju jed nog le pog po sla i u si tu a ci ji smo da na ja vi mo da }e bi ti i {e -

pen di rao {e sto ro stu de na ta, ume sto pe to ro, kao {to je do ta da bio slu ~aj – po dvo je s no vo sad skog, be o grad skog i zre wa nin skog fa kul te ta. U to ku 2010/2011. go di ne me se~ ne sti pen di je od 5.000 di na ra do bi ja li su Zo ri ca Me |o (Ar hi tek ton ski fa kul tet, Be o grad), Je le na Sa va no vi} (Fa kul tet po li ti~ kih na u ka, Be o grad), Ne da Pi {ti wat i Mi li ca La ti no vi} (Fa kul tet teh ni~ kih na u ka, No vi Sad), i Je le na Ra da nov i Mi lo{ Moj sin (Teh ni~ ki fa kul tet, Zre wa nin).

– To da sa si gur no {}u mo `e te ra ~u na ti na no vac i da ni ka da ne }e bi ti upla }en 11. ve} mo `e sa mo 9. u me se cu, ta ko |e je ret kost u ovim vre me ni ma. Jo{ ne {to: sve ~e {}e u jav nom go vo ru ~u je mo re ~i, od no sno sin tag me kao {to su dru {tve ni rad, vo lon ter ski rad, dru {tve na od go vor nost... Mi ko ji smo an ga `o -

U posledwem konkursnom ciklusu humanitarni fond je stipendirao {estoro studenata, umesto petoro, kao {to je do tada bio slu~aj – po dvoje s novosadskog, beogradskog i zrewaninskog fakulteta stog pu ta, {to u ovo vre me i na ovom pro sto ru po ~i we da bi va pra va ret kost – re kla je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re ~la ni ca Uprav nog od bo ra fon da Na di ca Ja ko vqev. – U vre me ni ma ka da je do brih ve sti ma lo, ka da su one pri nu |e ne da ustuk nu pred po pla vom lo {ih, jo{ go rih, ka ta stro fi~ nih, ka da je tri vi jal nost, ba nal nost i vul gar nost ovla da la jav nim pro sto rom, u ti {i ni, bez pre ve li ke po zor no sti, fond „Qi qa i Mil ka Mi ja tov“ oba vio je ve li ki po sao za {kol sku 2010/2011. go di nu. Sva kog 10. u me se cu na ra ~u ni ma {e sto ro sti pen di sta fon da na {la se me se~ na sti pen di ja. To zna ~i da je {e sto ro naj bo qih mla dih qu di s ne ko li ko uni ver zi te ta i fa kul te ta zna lo i sa si gur no {}u mo glo da pla ni ra {ta god – da pla ti ki ri ju, ku pi kwi gu, pri ja vi is pi te ili ove ri se me star.

U po sled wem kon kurs nom ci klu su hu ma ni tar ni fond je sti -

va ni u ra du fon da „Qi qa i Mil ka Mi ja tov“ ra di mo bez ika kve na dok na de, za i sta ru ko vo |e ni ide jom da smo za jed no na po slu ko ji ima smi sla i no si dru {tve nu od go vor nost – po ru ~i la je Na di ca Ja ko vqev. ^lan UO i di rek tor bi bli o te ke Vla di mir Va si qev na gla sio je da je pro {le go di ne bi lo za tre }i nu vi {e pri ja va na kon kur su ne go u 2009. – ume sto 32, bi lo ih je 45. Od tih 45 pri ja va, ~la no vi UO iza bra li su {e sto ro sti pen di sta. Va si qev je pod se tio na to da pra vo u~e {}a na jav nom po zi vu ima ju stu den ti dru gih i vi {ih go di na stu di ja na dr `av nim uni ver zi te ti ma ko ji su to kom {ko lo va wa ostva ri li pro se~ nu oce nu naj ma we 8,5. Po treb no je, ta ko |e, da stu den ti ima ju pre bi va li {te na te ri to ri ji gra da Zre wa ni na naj ma we pet go di na. Va si qev je do dao da }e o na red nim sti pen di ja ma i no vom kon kur su bi ti re ~i u sep tem bru. @. Balaban

14

dRU[TvO / CRnA HROnikA

~etvrtak16.jun2011.

VRED NA OPRE MA PRE DA TA HIT NOJ ME DI CIN SKOJ PO MO ]I

Defibrilatori spasavaju `ivot Da bi se po boq {ao si stem zbri wa va wa ur gent nih sta wa u Sr bi ji na ni vou pri mar ne zdrav stve ne za {ti te, na pred log Mi ni star sta zdra vqa, Evrop ska uni ja je fi nan si ra la pro je kat „Teh ni~ ka po dr {ka re for mi hit ne me di cin ske po mo }i u Sr bi ji”. U Be o gra du su ovih da na dr Ne boj {a Jo ki}, u ime Mi ni star stva zdra vqa, i dr Ma ja Vu~ ko vi}-Kr~ mar u ime Kan ce la ri je Evrop ske uni je, uru ~i li za vo di ma za hit nu me di cin sku po mo} Be o gra da, No vog Sa da, Ni {a i Kra gu jev ca opre mu vred nu 280.000 evra. Ku pqe ni su tre na `e ri za spro vo |e we Na ci o nal nog pro gra ma edu ka ci je iz ur gent ne me di ci ne, kao i za spro vo |e we i dru gih pro gra ma edu ka ci je i tre nin ga iz obla sti ur gent ne me di ci ne.

Dok tor Si ni {a Sa ra vo lac, spe ci ja li sta ur gent ne me di ci ne iz No vog Sa da ko ji je u~e stvo vao u re a li za ci ji pro jek ta, ka `e za „Dnev nik” da su slu `ba ma hit ne me di cin ske po mo -

}i u ce loj Sr bi ji is po ru ~e na i 252 sa ni tet ska vo zi la s naj sa vre me ni jom me di cin skom opre mom.

– Iz ra |en je i pred log za je din stve nu me di cin sku do ku men ta ci ju i pred log ko rek ci je po sto je }ih za kon skih i pod za kon skih aka ta ko ji }e do ne ti op ti ma li za ci ju or ga ni za ci o ne struk tu re na osno vu zna ~a ja i ulo ge HMP na pri mar nom ni vou, a pre ma fi nan sij skim mo gu} no sti ma dr `a ve i na ci o nal ne stra te gi je raz vo ja zdrav stve nog si ste ma – pre do ~io je za „Dnev nik” dr Sa ra vo lac.

Ina ~e, u Sr bi ji je u 84 op {ti ne or ga ni zo va no zbri wa va we ur gent nih sta wa kroz rad ~e ti ri za vo da za hit nu me di cin sku po mo} – u Be o gra du, No vom Sa du, Ni {u i Kra gu jev cu i slu `bi za hit nu me di cin sku po mo} ko je su pri do mo vi ma zdra vqa, dok je u dru gim op {ti na ma or ga ni zo va na kroz de lat nost iza bra nog le ka ra. Zbog spe ci fi~ no sti ra da u te ren skim uslo vi ma, iz ra -

|e ne su pre po ru ke za zbri wa va we tra u me i pro to kol za zbri wa va we akut nog ko ro nar nog sin dro ma da bi se pri me nom naj sa vre me ni jih pro ce du ra u sva ko dnev nom ra du obez be dio ujed na ~en i si gu ran, vi sok ni vo kva li te ta pru `e nih zdrav stve nih uslu ga.

Zbog pla ni ra ne odr `i vo sti de la pro jek ta ko ji se od no si na na bav ku i di stri bu ci ju auto mat skih eks ter nih de fi bri la to ra na me we nih za po sta vqa we na jav nim me sti ma, is po ru ~e no ih je pet Za vo du za hit nu me di cin sku po mo} u Be o gra du, a po tri za vo di ma u No vom Sa du, Ni {u i Kra gu jev cu. Oba ve ze svih za vo da su da pre u ze te apa ra ti po sta ve na jav na me sta i da ob u ~e oso bqe ko je }e wi ma ne po sred no ru ko va ti. Na ci o nal ni pro gram }e spro vo di ti 60 li cen ci ra nih in struk to ra iz Voj vo di ne, a je dan od wih je i na{ sa go vor nik dr Si ni {a Sa ra vo lac.

Q. Na to {e vi}

Virtuelne liste za operacije srca Re vi di ra wem li sta ~e ka wa na ope ra ci ju sr ca u Sr bi ji Re pu bli~ ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we do bio je sa mo 384 od go vo ra na 1.774 po sla ta upi ta pa ci jen ti ma ko ji je ~e ka ju. Re vi di ra we li sta ~e ka wa po kre nu to je po {to je usta no vqe no da se isti qu di po ja vqu ju na vi {e wih, da su ne ki ve} ope ri sa ni, kao i da su ne ki od bi li po zi ve na ope ra ci ju.

Po po da ci ma zdrav stve nih usta no va, 1.774 oso be u Sr bi ji ima ju za ka za nu ope ra ci ju sr ca po sle 1. av gu sta 2011. i Za vod je sva kom po je di na~ no po slao upit. Od 384 od go vo ra, 115 oso ba se iz ja sni lo da `e li da bu de na lo kal noj li sti, 210 na je din stve noj li sti, 30 je ve} ope ri sa no, je dan pa ci jent je od u stao, ~la no vi po ro di ca se dam osi gu ra ni ka su od go vo ri li da su im bli `wi s li ste ~e ka wa pre mi nu li i 21 upit nik je vra }en zbog ne po zna te adre se, na ve li su u Za vo du. Od 384 pa ci je na ta ko ji su od go vo ri li, vi {e od 350 pa ci je na ta je s li ste ~e ka wa u In sti tu tu „De di we”, {to je, ka ko je re ~e no u Za vo du, i o~e ki va no jer

je, po po da ci ma zdrav stve nih usta no va, pe riod ~e ka wa ta mo naj du `i– vi {e od dve go di ne. U In sti tu tu u Ka me ni ci i Kli ni~ kom cen tru Sr bi je na ope ra ci ju sr ca ~e ka se dva me se ca, a u Ni {u me sec da na.

U In sti tu tu u Ka me ni ci i KCS pro {le go di ne ope ri sa no je po 1.300 pa ci je na ta, na VMA 180, u Ni {u, gde je kar di o hi rur gi ja otvo re na kra jem pro {le go di ne, oko 100, a na „De di wu” oko 2.500. U kli ni ci „Axi ba den” u Tur skoj, ko ja je an ga `o va na ra di sma we wa li sta ~e ka wa, ope ri sa no je 200 pa ci je na ta, a u pe i vat nom KBC 260. Za vod je ne dav no ras pi sao ten der za an ga `o va wa do dat nih ka pa ci te ta ra di re {a va wa pro ble ma s li sta ma ~e ka wa. Ten der sku do ku men ta ci ju po di gle su tri zdrav stve ne usta no ve, ali je pre da la sa mo ma ke don ska bol ni ca „Fi lip Dru gi”.

Po sle do bi ja wa od go vo ra na upi te, naj ve ro vat ni je uop {te ne }e bi ti po tre be da se an ga `u ju dru ge bol ni ce, re ~e no je u Za vo du.

dnevnik

NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU BA TROV CI

Zapleweno 32,6 kilograma ekstazija Srp ska po li ci ja je na gra ni~ nom pre la zu Ba trov ci s Hra vat skom u auto mo bi lu ko jim je upra vqao tur ski dr `a vqa nin pro na {la ne {to vi {e od 32,6 ki lo gra ma nar ko ti ka ek sta zi, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va. Dro ga – 32 ki lo gra ma i 676 gra ma – bi la je sa kri ve na u {u pqi na ma vo zi la „se at” ho land ske re gi stra ci je, ko jim je upra vqao tur ski dr `a vqa nin Pe vrul K. (45), na vo di se u sa op {te wu.

Osum wi ~e nom je od re |e no po li cij sko za dr `a va we do 48 sa ti, po sle ~e ga }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u

Srem skoj Mi tro vi ci. Tur ski dr `a vqa ni je osum wi ~en da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we, dr `a wa i sta vqa wa u pro met opoj ne dro ge.

Na Gradini spre~en {verc 39.000 evra Upra va ca ri na sa op {ti la je ju ~e da je na gra ni~ nom pre la zu Gra di na spre ~en de vi zni pre kr {aj u vred no sti od 39.000 evra.

Kon tro lom auto mo bi la „BMW X-6” bel gij skih re gi star skih ozna ka, to kom pre kju -

~e ra {weg da na na iz la znoj stra ni gra ni~ nog pre la za, utvr |e ni su kod sva tri put ni ka de vi zni iz no si ko ji pre la ze li mit od 10.000 evra, a ko je oni ni su pri ja vi li.

Iako su sva tro ji ca tur skih dr `a vqa na tvr di li da kod se be

SVET SKI DAN DO BRO VOQ NIH DA VA LA CA

Krv ~eka pacijente Za vod za tran sfu zi ju kr vi Voj vo di ne u No vom Sa du ras po la `e do voq nim ko li ~i na ma krv nih je di ni ca, iako je pret hod nih go di na vla dao let wi de fi cit, re ~e no je ju ~e u ovoj usta no vi pri li k om obe l e `a va wa Svet skog da na do b r o v o q n i h da v a l a c a kr vi. Po re ~i ma di rek to ra Za vo d a Mi r o sla va Mi lo sa vqe vi }a, pr vi put je ova si tu a c i j a za b e le ` e n a pro {le go d i n e, {to po k a z u j e po r ast bro j a onih ko j i su voq ni da da ju krv.

– Tre n ut n o ne m a ne d o stat k a bi l o ko j e krv n e gru p e jer su jo{ pro { le go d i n e pred vi | e n i ko r a ci da do to ga ne bi do { lo. Pro p a g and n a slu `ba, u sa rad wi s Cr ve nim kr stom i vo lon te ri ma, uti ca }e na {ko le da bi se pro ce nat mla dih da va la ca po ve }ao i da bi se na sta vi la kam pa wa „Krv ~e ka pa ci jen ta” – ka zao je Mi lo sa vqe vi}, pod se }a ju }i na to da su uglav nom sta ri je oso be

voq ne da u~e stvu ju u ovoj ak ci ji.

Po k ra j in s ki se k re t ar za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju Ati la ^en ge ri re kao je da je u 11 voj vo |an skih

op { ti n a za b e l e ` en po r ast bro ja da va la ca od pet po sto i da je 2010. go di ne re gi stro va no vi {e od 81.000 da va wa kr vi.

Osvr nuo se na to da je apa ra tu ra za po ce su a ci ju kr vi u pot pu no sti bez bed na, i na ja vio po mo} u do dat noj opre mi za ana li zu kr vi ko ju }e obez be di -

ti Po kra jin ski se kr te ri jat za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju.

Svetski d an davalac a krvi ustanovq en j e 14. jun a 2004 . godin e. U Srbij i, k oja je pome-

nuti glob alni p raznik prvi put obe le`il a 2005, o vaj dan nos i sl ogan „V i{e krvi – vi {e `i vo ta „. D atum je usta nov il a Svet ska zdr avst ve na or ganizaci ja u ~ast ro|endana Karla Land{tajnera koji je otkrio ABO krvni sistem.

A. J.

Dro gu su pro na {li pri pad ni ci Gra ni~ ne po li ci je to kom ak tiv no sti u sklo pu po ja ~a nih me ra kon tro le dr `av ne gra ni ce.

(Ta njug)

ne ma ju ni {ta osim li~ nih stva ri, de taq na kon tro la je po ka za la su prot no. Je dan od wih je u xe pu jak ne no sio 19.000 evra, dru gi u xe pu pan ta lo na 25.000 evra, dok je kod tre }eg 25.000 evra pro na |e no u tor bi ci i u ka se ti is pred su vo za ~e vog se di {ta. Put ni ci ma je vra }en do zvo qe ni iz nos od 10.000 evra, dok je osta tak nov ca pri vre me no za dr `an do okon ~a wa pre kr {aj nog po stup ka.

Od ju na 2008. go di ne li mit za iz nos de vi za iz ze mqe po ve }an je na 10.000 evra. Unos nov ca u ze mqu je i da qe neo gra ni ~en, ali su svi put ni ci u oba ve zi da pri ja ve pre nos sva ke su me iz nad 10.000 evra i na ula zu i na iz la zu iz ze mqe. Put nik ko ji po me nu tu su mu uno si, od no sno iz no si iz ze mqe, pri ja vqu je to na obra scu pri ja ve pre no sa fi zi~ ki pre no si vih sred sta va pla }a wa pre ko dr `av ne gra ni ce, pod se }a se u sa op {te wu.

(Ta njug)

SU \E WE U PRI [TI NI ZA ZLO ^I NE U LO GO RU KLE^ KA

Qimaj poku{ao da obri{e tragove Biv { i ko m an d ant OVK i ne ka da {wi mi ni star u vla di Ha {i ma Ta ~i ja Fat mir Qi maj po ku {ao je 2001, dve go di ne po sle za vr {et ka su ko ba na Ko s o v u, da uklo n i tra g o v e zlo ~i na po ~i we nih u lo go ru Kle~ ka, ali je tu ope ra ci ju spre ~io Sa bit [a qa, na vo di se u iz ja vi krun skog sve do ka u „Slu ~a ju Kle~ ka”. „Sve dok iks”, ka ko ga pred sta vqa pri {tin s ki dnev n ik „Ko ha di to re„, ko ji ob ja vqu je tren skript we go ve iz ja ve su du, re kao je da mu je Qi maj dve go di ne po sle ra ta na re dio da ode u Kle~ ku i uklo ni le {e ve, za ko pa ne oko lo go ra.

– Ni smo ni {ta ura di li jer je Sa bit [a qa re kao da ni {ta ne di ra mo – iz ja vio je „Sve dok iks”, ~i j a je iz j a v a sa d r ` i ukup no 200 stra na opi sa do ga |a ja ve za nih za lo gor u Kle~ ki, ukqu ~u ju }i i na vo de da je Qi maj li~ no na re dio ubi stvo dvo ji ce Sr ba. „Sve dok iks” je, ta ko |e, pri znao da je po sle ra ta tri me se ca ra dio za taj nu slu `bu OVK, po zna tu kao [IK, ~i me je, po sle Na zi ma Bla ce, po stao dru ga oso ba ko ja je sve do ~i la o ak ci ja ma or ga ni za ci je pro tiv

~i jih se li de ra vo di is tra ga zbog se ri je po li ti~ ki mo ti vi sa nih ubi sta va to kom i po sle ra ta na Ko so vu.

– Ra dio sam za [IK tri me se ca po sle ra ta. Mo `da i du `e, ali se se }am da sam pri mio tri pla te... 500 ma ra ka u go to -

„bio {pi jun ko ji je go vo rio pro tiv Qi ma ja”.

Sve dok na vo di da mu je Na ser Kra sni }i dao pi {toq s pri gu {i va ~em, pa se gru pa od tro ji ce age na ta ras po re di la po pri {tin skom sta di o nu ~e ka ju }i da se Ru di po ja vi. Sve dok je re kao

Pro du `en pri tvor op tu `e ni ma Okru `ni sud u Pri {ti ni pro du `io je za me sec da na pri tvor za pe to ri cu op tu `e nih za rat ne zlo ~i ne nad Sr bi ma i Al ban ci ma 1999. go di ne u se lu Kle~ ka, dok je tro ji ci op tu `e nih u tom slu ~a ju pro du `io ku} ni pri tvor. Do to ga je do {lo na zah tev tu `i o ca Eulek sa Ma u ri ci ja Sa lu stra, ko ji je za tra `io pri tvor od dva me se ca.

Sva osmo ri ca op tu `e nih su biv {i pri pad ni ci OVK i uhap {e ni su u mar tu pod sum wom da su iz vr {i li rat ne zlo ~i ne u kam pu biv {eg OVK u se lu Kle~ ka u op {ti ni Ma li {e vo. Op tu `be ih te re te za ubi stva, mu ~e we i ugro `a va we zdra vqa al ban skih i srp skih ci vi la s Ko so va i rat nih za ro bqe ni ka. Me |u osum wi ~e ni ma u tom slu ~a ju je i pot pred sed nik De mo krat ske par ti je Ko so va i po sla nik u par la men tu Fat mir Qi maj, pro tiv ko ga jo{ ni je po dig nu ta ni ti po tvr |e na op tu `ni ca. vi ni – re kao je sve dok, na vo de }i da je na re |e wa za ak ci je we go voj gru pi iz da vao Fat mir Qi maj.

Qi maj je, na vod no, na re dio ubi stvo Fe ta ha Ru di ja, ~la na ri val ske De mo krat skog sa ve za Ko so va iz Ma li {e va, jer je

da ni je pu cao, jer mu se ni je svi de lo ka ko se raz vi ja si tu a ci ja.

Uo~i pr vih lo kal nih iz bo ra na Ko so vu, de cem bra 2001. go di ne, Ru di ja su ra ni li ne po zna ti na pa da ~i dok se vra }ao iz Pri {ti ne.

(RTS)

CRnA HROnikA

c m y

dnevnik

~etvrtak16.jun2011.

15

NA KON UPI SA HI PO TE KE NA VI [E NE PO KRET NO STI OD MI LION EVRA

Zve zdan Ter zi} pu {ten iz pri tvo ra Ku }a u ko joj je na |e na mr tva `e na

RA SVE TQE NA MI STE RI O ZNA SMRT STA RI CE U VI KEND NA SE QU KOD BA NO [TO RA

Ot kri ve na {est sa ti na kon {to ju je sr ce iz da lo Obdukcijom u novosadskom Institutu za sudsku medicinu utvr|eno je da je Qubica Mihailovi} (1936) iz Novog Sada, koja je prekju~e prona|ena mrtva u svojoj vikendici u nasequ Pavli{ u Bano{toru kod Beo~ina, preminula prirodnom smr}u usled sr~anih problema od ~ega je i bolovala. Kako je pisao „Dnevnik”, ovu `enu je prekju~e oko 10 sati prona{ao mrtvu daqi ro|ak. Ona je u to vreme bila u ku}i sa sinom Dra go sla vom koji je u prvi mah kazao ovom posetiocu da Qubica jo{ spava. Me|utim, ubrzo su je obojica zatekli mrtvu za stolom, saznajemo nezvani~no.

Potom je stigla ekipa Hitne pomo}i, kao i policija, koja je

nai{la na neke ~udne okolnosti doga|aja, ali i izme|u ostalih saznawa – da se iz vikendice prethodne no}i ~ula glasna muzika {to nije bilo uobi~ajeno, pa je za svaki slu~aj obave{etena de`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Ta tja na \u ra {ko vi} koja je naredila obdukciju.

Pripadnici MUP-a uzeli su izjavu od vi{e osoba, pa i sina pokojne `ene, radi rasvetqavawa doga|aja, ali vrlo brzo posle provere stru~waka je utvr|eno da je smrt, u po~etku posmatrana kao sumwiva, nastupila oko {est sati pre pronalaska be`ivotnog tela i da nema elemenata krivi~nog dela, saznaje „Dnevnik” nezvani~no iz pouzdanih izvora.

M. V.

ZA VR [NE RE ^I NA SU \E WU U HA GU JOVICI STANI[I]U

Od bra na: Op tu `be su iz mi {qo ti na Odbrana Jo vi ce Sta ni {i }a tvrdila je ju~e pred Ha{kim tribunalom da }e „dokazati da su optu`be protiv Stani{i}a za zlo~ine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH 1991–95. zasnovane na glasinama, preterivawu i ~istim izmi{qotinama”, rekao je u uvodnoj re~i Stani{i}ev branilac Vejn Xor da{. On je nazna~io da bi Stani{i} na kraju su|ewa trebalo da bude oslobo|en.

Biv{i na~elnik Slu`be dr`avne bezbednosti Srbije i wegov pomo}nik Fran ko Si ma to vi} Fren ki optu`eni su za progon, ubistva, deportacije i prisilno preme{tawe hrvatskih i

Jo vi ca Sta ni {i}

muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH u periodu 1991–95. Branilac Xorda{ odbacio je ju~e, me|utim, bilo kakvu Stani{i}evu vezu sa zlo~inima iz optu`nice, navode}i da Tu`ila{tvo poku{ava da ga proglasi krivim, „ne za ono {to je on uradio, ni za ono {to je SDB Srbije uradio, nego za sve {to je MUP Srbije uradio”.

– Ne postoji veza izme|u Stani{i}a i zlo~ina... Nema dovoqno dokaza koji bi sugerisali da je Stani{i}ev SDB po~inio zlo~ine radi ostvarewa zlo~ina~ke namere iz optu`nice – tvrdio je britanski advokat.

Xorda{ je sugestiju iz optu`nice da je „Stani{i} bio svemo}an i sveprisutan, kontrolisao hiqade qudi i upravqao wima po svojoj voqi„ nazvao la-

`nom. Stani{i} „nije imao efektivnu kontrolu ~ak ni nad Simatovi}em”, a dokazi odbrane }e pokazati da su slu`benici SDB-a delovali samo na „prikupqawu informacija”, tvrdio je wegov branilac.

Negiraju}i i navod optu`nice da je Stani{i} organizovao, finansirao i kontrolisao srpske paravojne formacije koje su ~inile zlo~ine po Hrvatskoj i BiH, Xorda{ je tvrdio da je {ef SDB-a, naprotiv, ~inio sve da „suzbije” paravojske, naro~ito kada su se one vra}ale u Srbiju, gde je Vo ji slav „[e {eq agitovao po Skup{tini” i u kojoj je „pretila opasnost od gra|anskog rata”.

U osvrtu na navod optu`nice da je Stani{i} kontrolisao paravojsku @eqka Ra`natovi}a Arkana, branilac je naglasio da je „Arkan imao sna`ne veze sa Saveznim MUP-om”, odnosno s Rad mi lom Bog da no vi }em i Radovanom Stoji~i}em Baxom.

– Odbrana }e dokazati da Stani{i} 1991–95. nije imao ni{ta s Arkanom – podvukao je Xorda{.

Da je, po wegovim re~ima, Stani{i} znao da je Ra`natovi}eva paravojska anga`ovana, makar kao rezervna jedinica MUPa, on bi to spre~io. Posle zlo~ina Ra`natovi}eve paravojske u Zvorniku, s prole}a 1991, „Stani{i} je uhapsio bra}u Vu~kovi}„ kojima je zatim su|eno za ratne zlo~ine u Srbiji, rekao je branilac Xorda{. Po odbrani je, stoga, razumqivo {to je Stani{i} „uvre|en” povezivawem s paravojnim formacijama.

Advokat Xorda{ nazna~io je i da je Stani{i} „pomogao da se otvori slu~aj ’Srebrenica’„, i to „u vreme kada su se vlasti Srbije skrivale ili su odbijale da sara|uju s me|unarodnom pravdom”.

E. D.

Bi{vi predsednik Fudbalskog saveza Srbije i direktor OFK „Beograd” Zve zdan Ter zi} pu{ten je ju~e oko 14 ~a so va iz pri tvo ra Okru `nog zatvora u Beogradu i u daqem toku postupka, koji se protiv wega vodi pred Vi{im sudom u Beogradu, brani}e se sa slobode. Pritvor mu je ukinut po{to je wegov branilac An te Bo {ko vi} predao sudiji dokaze o upisu hipoteka na vi {e ne po kret no sti wegove porodice i prijateqa u vrednosti od milion evra u korist Republike Srbije, kao jemstvo da }e se uredno odazivati svim pozivima suda.

Ina ~e, su |e we Ter zi }u ju ~e je od lo `e no za 19. ok to bar, po {to se ni ko od po zva nih sve do ka ni je po ja vio u sud ni ci. Su di ja Dan k o La u {e u v i} do neo je od lu ku o od la ga wu su |e wa po {to sve do ci, biv {i fud ba le ri Va w a Gru b a~, Sr | an Sta n i}, Mar ko Ba { a i Bra n i s lav Iva n o vi} ni su do {li da sve do ~e.

Ter zi} je u pri tvo ru pro veo se dam me se ci, po {to se 11. no vem bra pro {le go di ne do bro voq no pre dao pra vo sud nim or ga ni ma Sr bi je, po sle vi {e od dve i po go di ne bek stva. Sud je, po sle dva od -

Zve zdan Ter zi} iz pri tvo ra iza {ao na {ta ka ma

bi ja wa, 9. ma ja od lu ~io da biv {eg pred sed ni ka FSS-a pu sti na slo bo du po {to upla ti iz nos od mi lion evra.

Uko li ko opet bu de ne do stu pan pra vo sud nim or ga ni ma, za lo `e ne ne kret ni ne bi }e

pro da te, a wi ho va vred nost }e pri pa sti bu xe tu.

Ter zi }u se, kao i biv {em di rek to ru OFK „Be o grad” Vla d i m i r u Bu l a t o v i } u i fud bal skom me na xe ru Dra `e n u Po d u n av c u, ko ji se bra -

ne sa slo bo de, su di zbog op tu `bi da su zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja od pro da je ~e ti ri fud ba le ra OFK „Be o grad„ pro tiv prav no pri svo ji li oko ~e ti ri mi li o na evra.

(Ta njug)

OD LU KA VI [EG SU DA U BE O GRA DU

Mi lo {e vi }i osta li bez vi le na De di wu Mi ra Mar ko vi}, Mar ko Mi lo {e vi} i Ma ri ja Mi lo {e vi} ostali su bez vile u U`i~koj 34 u Beogradu, odlu~ilo je ve}e Vi{eg suda u Beogradu.

Ve}e Vi{eg suda odbilo je prigovor tu`enih, koji su tra`ili da se usvoji ugovor Komisije za stanove, koji je sklopqen izme|u Slobodana Milo{evi}a i Vlade Srbije.

Vi la u U`i~ koj 34

Oni su tu`eni jer je ugovor o otkupu vile, prema tu`bi javnog pravobranila{tva, sklopqen suprotno Zakonu o stanovawu, po{to je Milo{evi} tada ve} imao otkupqenu vilu u vlasni{tvu, u Tolstojevoj 33, tako|e na beogradskom Dediwu.

Ku}a jedino sudskom presudom mo`e biti vra}ena u svojinu dr`ave.

Ku}u o kojoj je re~, od oko 100 kvadratnih metara, Milo{evi} je otkupio 20. jula 1999. godine, za tada{wih 5.000 nema~kih maraka.

Dr`ava Srbija je prvobitno tu`ila Milo{evi}a, kao potpisnika ugovora, ali je, posle wegove smrti, 11. marta 2006. godine

i prekida koji je trajao zbog utvr|ivawa naslednika, postupak nastavqen protiv wegove supruge Mire Markovi} i dece Marije i Marka Milo{evi}a.

Po{to je re~ o parni~nom postupku, prisustvo na su|ewu Markovi}eve, Marije i Marka Milo{evi}a nije bilo neophodno.

Mira Markovi} i Marko Milo{evi} dobili su izbegli~ki azil u Rusiji pa u toj dr`avi ne mogu biti uhap{eni po srpskoj poternici koja je za wima raspisana zbog sumwe da su organizovali grupu za {verc duvana tokom devedesetih godina pro{log veka.

Srbija Markovi}evu tra`i i zbog optu`be da je zloupotrebila slu`beni polo`aj prilikom raspodele stanova Vlade Srbije 2000. godine.

Marija Milo{evi} posledwih nekoliko godina `ivi u Crnoj Gori i nedostupna je srpskim pravosudnim organima.

E. D.

BIV [I KO MAN DANT VRS U HA GU PRO [AO SVE LE KAR SKE PRE GLE DE

Mla di} u stan dard nom pri tvor skom re `i mu – Biv{i komandant Vojske Republike Srpske Rat ko Mla di} pro{ao je kroz sve lekarske preglede i sada je u „standardnom pritvorskom re`imu” Ha{kog tribunala koji va`i za sve optu`ene – rekao je predstavnik Tribunala Mar tin Pe trov.

– Mogu da potrdim da je Mladi} zavr{io proces prijema u pritvorsku jedinicu – rekao je Petrov na konferenciji za novinare u Hagu.

– Ura|eni su svi lekarski testovi da bismo imali jasnu i kompletnu sliku o Mladi}evom zdravqu – dodao je Petrov, koji nije `eleo da iznese informacije o zdravstvenom stawu optu`enog.

Rat ko Mla di}

Agencija AFP navodi da je nejasno da li je Mladi} preba~en u glavnu pritvorsku jedinicu u [eveningenu, po{to je Petrov rekao da su informacije o ta~noj lokaciji pritvorenih poverqive.

Mladi}u se u 11 ta~aka na teret stavqaju genocid, zlo~ini protiv ~ove~nosti nad nesrbima i kr{ewa zakona i obi~aja ra ta to kom su ko ba u BiH 1992–95. On je uhap{en 26. maja u Srbiji, a izru~en je Hagu 31. maja. On je prvih dana pritvora bio u izolaciji i pod lekarskim nadzorom.

Mla di} bi tre ba lo da se pred sudijom ponovo pojavi 4. jula da bi se izjasnio o optu`nici.

SPORT

~etvrtak16.jun2011.

TUR NIR U IST BOR NU

TR KA KROZ SR BI JU

Tip sa re vi} bo qi u pro du `et ku Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} pla si rao se u dru go ko lo tur ni ra u Ist bor nu po be dom nad Bri tan cem Xej msom Vor dom. Tip sa re vi} je do tri jum fa do {ao sa 6:3, 4:6, 6:2, po sle jed nog sa ta i 52 mi nu ta igre, ali je me~ po ~eo u uto rak, a za vr {io se u sre du, po {to je pret hod no pre ki nut zbog mra ka.

Na red ni ri val mu je Ka zah sta nac Mi hail Ku ku {kin, ko ji je jo{ u po ne de qak po be dio JenHsun Lua. I Tip sa re vi} i Vord su si gur no u{li u me~ i bi li su si gur ni pri svo jim ser vi si ma.

Ipak, srp ski te ni ser je pr vi do {ao do brejk pri li ke, ko ju je i is ko ri stio, a is po sta vi lo se da mu je to do voq no da bi po veo sa 1:0 u se to vi ma. Za ni mqi vo je da je ta brejk pri li ka ujed no bi la je di na u ce lom pr vom se tu. Vord je uz vra tio u dru gom se tu, imao je tri brejk pri li ke, od ko jih je is ko ri stio jed nu, dok Tip sa re vi} ni je imao ni {an su da mu odu zme ser vis. Bri ta nac je ta ko us peo da do |e do iz jed na ~e wa sa

Jan ko Tip sa re vi}

6:4, pre ne go {to je me~ pre ki nut zbog mra ka.

Duel je na sta vqen u sre du, i Tip sa re vi} je od mah na pra vio brejk, a po tom bio si gu ran pri svom ser vis ge mu. Na{ te ni ser

Ve nus ru tin ski sa Anom Srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} ni je us pe la da se pla si ra u tre }e ko lo tur ni ra u Ist bor nu, po {to je po ra `e na od Ve nus Vi li jams sa 2:0, po se to vi ma 6:3, 6:2.

Ovo je bio wi hov osmi me |u sob ni

brej ka, ta ko da je Ame ri kan ka po ve la sa 5:2. Srp ska te ni ser ka je ser vi ra la za osta nak u se tu i uz do sta mu ke us pe la da sma wi na 5:3.

Vi li jams je u na red nom ge mu na svoj ser vis ima la dve set lop te,

je vr lo br zo do {ao do jo{ jed nog brej ka, a u osmom ge mu do {ao i do pri li ke da ser vi ra za me~, ko ju je i is ko ri stio za tri jumf po sle jed nog sa ta i 52 mi nu ta.

Jo va nov ska eli mi ni sa na Srp ska te ni ser ka Bo ja na Jo va nov ski tak mi ~e we na tur ni ru u Ist bor nu za vr {i la je u dru gom ko lu. Jo va nov ski je iz gu bi la od Sa man te Sto sur u pr vom me |u sob nom du e lu sa 6:3, 6:2, po sle jed nog sa ta i tri mi nu ta.

Obe te ni ser ke do bro su u{le u me~, ali je Austra li jan ka za hva qu ju }i jed nom vi {e brej ku od Bo ja ne us pe la da do |e do pred no sti u se to vi ma. Sto su ro va je istim tem pom na sta vi la u dru gom se tu i vr lo br zo je od u ze la ser vis na {oj te ni ser ki, a uz je dan brejk vr lo br zo pri ve la me~ kra ju.

NA TUR NI RU U VIMBLDO NU

Pet no si la ca iz Sr bi je Ana Iva no vi}

duel, i sed ma po be da Vi li jam so ve, po sle sat i tri mi nu ta igre.

Pr va na ser vi su je bi la Vi li jams ko ja je osvo ji la pr vi poen na me ~u, ali i ceo gem i to bez igu bqe nog po e na. Iva no vi} je uz vra ti la agre siv nim ser vi som i ta ko do {la do iz jed na ~e wa. Na stra tu tre }eg ge ma Ame ri kan ka je na pra vi la du plu ser vis gre {ku, ali je na kon to ga sa ~e ti ri ve za na po e na do {la do 2:1. As udar cem Iva no vi }e va je po ve la u ~e tvr tom ge mu, Vi li jams je uz va ti la sna `nim for hen dom i do {la do pr ve brejk lop te, ko ju je i is ko ri sti la, a po tom je za hva qu ju }i do brom ser vi su do {la do 4:1. Ana je do brom igrom sma wi la na 4:2, ali u na red nom ge mu ni je us pe la da do |e do

is ko ri sti la je pr vu i re zul ta tom 6:3 do {la do vo| stva od 1:0 u se to vi ma.

Iva no vi }e va je ve o ma do bro otvo ri la dru gi set, do {la do 1:0, od mah na kon to ga ima la je brejk lop tu, ali je Ve uns ipak do {la do iz jed na ~e wa, a u na red nom ge mu na pra vi la brejk i po ve la sa 2:1.

Do 3:1 sta ri ja se stra Vi li jams do {la je bez iz gu bqe nog po e na. Ana Iva no vi} ni je iz dr `a la pri ti sak Vi li jam so ve, ko ja je po no vo na pra vi la brejk i do {la do ube dqi vih 4:1. Sna `nim ser vi som Ame ri kan ka je do {la do 5:1, ali je Ana uz vra ti la i sma wi la na 5:2.

Vi li jams je svo jim ser vi som do {la do 6:3 i pla si ra la se u tre }e ko lo tur ni ra u Ist bor nu.

OD SU TRA DO NE DE QE

Evrop sko prven stvo u Be o gra du Evrop sko pr ven stvo u ka ja ku bi }e odr `a no od pet ka do ne de qe u Be o gra du, na Adi Ci glan li ji. Ce re mo ni ja sve ~a nog otva ra wa {am pi o na ta bi }e upri li ~e na da nas od 18 ~a so va is pred su dij skog tor wa, a na pr ven stvu }e u~e stvo va ti oko 700 tak mi ~a ra iz 30 ze ma qa.

- Naj va `ni je je da po ka `e mo da smo od li~ ni or ga ni za to ri. Ima mo do bre srp ske po sa de i po taj no se na da mo i ne koj od me da qa. Po zi vam Be o gra |a ne da na red nih da na u`i va ju u ovom atrak tiv nom spor tu is ta kao je pred sed nik Ka ja ka {kog sa ve za Sr bi je Mir ko Ni {o vi}.

Srp ska re pre zen ta ci ja }e na Evrop skom pr ven stvu na stu pi ti u sle de }em sa sta vu - mu {kar ci, jed no sed: K-1 5000 m Mar ko To mi }e vi}, C-1 5000 m Du {an Ru `i ~i}, K-1 1000 m Mar ko To mi }e vi}, C-1 1000 m Du {an Ru `i ~i}, dvo sed: K-2 1000 m Du {ko Sta no je vi}, De jan Pa ji}, K-2 200 m Og wen Fi li po vi}, Dra gan Zo ri}, ~e tvo ro sed: K-4 1000 m Mi len ko Zo ri}, Er vin Hol pert, Alek san dar Alek si}, De jan Ter zi}, `e ne, jed no sed: K-1 500 m Mi li ca Sta ro vi}, K-1 200 m Ni ko li na Mol do van, dvo sed: K-2 1000 m San dra Po lo vi na, Mi la na Tr kqa.

K-2 500 m Oli ve ra i Ni ko li na Mol do van, K-2 200 m Ni ko li na i Oli ve ra Mol do van, ~e tvo ro sed: K-4 500 m An to ni ja Na|, An to ni ja Pan da, Re na ta Ma jor-Ku bik, Mar ta Ti bor.

dnevnik

c m y

16

Pr vi put u isto ri ji na Vimbldo nu pe to ro no si la ca u sin glu je iz Sr bi je. To su No vak \o ko vi}, Vik tor Tro ic ki, Jan ko Tip sa re vi}, Je le na Jan ko vi} i Ana Iva no vi}.

No vak \o ko vi}

Spi sak no si la ca ni je i pre pi san spi sak naj bo qih te ni se ra i te ni ser ki sve ta. Kod mu {ka ra ca na vr hu ne ma raz li ke. Na dal je pr vi, \o ko vi} dru gi, Fe de rer tre }i, Ma ri ~e tvr ti, sle de So der ling, Ber dih, Fe rer i Ro dik. Vik tor Tro ic ki je 13. no si lac, Jan ko Tip sa re vi} 23, a to zna ~i da u pr va dva ko la na {i te ni se ri ne mo gu da igra ju je dan sa dru gim.

U kon ku ren ci ji `e na pr va no si teq ka je Ka ro li na Vo zni jac ki, dru ga Kim Klaj sters, tre }a Ve ra Zvo nar je va, a ~e tvr ta Na Li. Je le na Jan ko vi} je 16, a Ana Iva no vi} 19. na li sti no si teq ki.

Ka ko tra di ci ja na la `e li sta je de lom pra vqe na po rej tin gu, a zna ~a jan fak tor je i re al na for ma igra ~a i ra ni ji u~i nak na te re ni ma Ol In gland klu ba. Ta ko je Se re na Vi li jams osma, a we na se stra Ve nus 24, iako su na VTA li sti na 26. i 33. me stu.

U kon ku ren ci ji pa ro va Ne nad Zi mo wi} i Mi kael Lo dra su {e sti no si o ci, pr vi su Bob i Majk Bra jan, dru gi Mir wi i Ne stor.

Ju bi lar no, 125. iz da we Vimbldo na, po ~i we u ne de qu 20. ju na.

Ivan Ste vi} u `u toj ma ji ci Srp ski bi ci kli sta Ivan Ste vi}, ~lan eki pe Par ti zan Pa u er muv obu kao je `u tu ma ji cu po sle tre }e eta pe 51. me |u na rod ne bi ci kli sti~ ke tr ke Kroz Sr bi ju. On je tre }u eta pu vo `e nu od Pa la u Re pu bli ci Srp skoj do Ba ji ne Ba {te u du `i ni od 171 ki lo me tar za vr {io na dru gom me stu tik iza Dan ca Mi ha e la Ra smun se na, ko ji je eta pu za vr {io u vre me nu 4:36,12 sa ti. Tre }e me sto u eta pi pri pa lo je Fran cu zu Me tjuu Kon ver su.

Ste vi} je `u tu ma ji cu pre u zeo od su na rod ni ka Ga bo ra Ka se, ko ji ju je osvo jio po sle po be de u dru go eta pi vo `e noj u uto rak od Ru me do Pa la. Ka sa, ko ji na tr ci vo zi za tur sku eki pu Ma ni sa spor obu kao je be lu ma ji cu na bo qeg vo za ~a do 23 go di ne. Ste vi} u ge ne ral nom pla sma nu ima pred nost od dve se kun de u od no su na Dan ca ra smun se na pred ~e tvr tu eta pu, ko ja se vo zi da nas u du `i ni od 233 ki lo me tra od U`i ca do Ni {a. To je i naj du `a eta pa 51. tr ke Kroz Sr bi ju.

G. M.

Ivan Ste vi}

PLOD NA SE ZO NA NO VOK NE @E VA^ KOG OBI LI ]A

Us pe si na dva ko lo se ka Sto no te ni ski klub Obi li} iz No vog Kne `ev ca mi nu le se zo ne je ostva rio uspeh na dva ko lo se ka. @en ska eki pa je us pe la da iz bo ri op sta nak u Su per li gi, a isto vre me no mu {ka eki pa je us pe la da se po sle vi {e go di {we pa u ze po no vo vra ti u na {e naj e lit ni je tak mi ~e we, osvo jiv {i pr vo me sto u Pr voj li gi.

Tre ner STK Obi li} Pre drag Go li} is ti ~e da je za klub ve li ka stvar pla sman u Su per li gu, {to se i o~e ki va lo, ali na po mi we da ni je na po ~et ku se zo ne ve ro vao da }e mla da eki pa de vo ja ka us pe ti da op sta ne u elit nom dru {tvu. Pla sman u Su per li gu ostva ri la je mu {ka eki pa za ko ju su na stu pa li Va len tin Na| ne me di, Ste fan Ko sta di no vi}, Sa {a Dum ni}, Ne ma wa Men der gi{ i Ga bor Na| ne me di.

- Igrom slu ~a ja i za hva qu ju }i mar qi vom i kva li tet nom ra du ostva ri li smo {est po be da, {to je za de voj ke ve li ki uspeh. Igra le su Dra ga na Vig we vi}, Su za na Men der gi{, Ka ta ri na Go li}, Bran ki ca Jak {i i Bra ni sla va Vig we vi}, a na jed nom me ~u nam je pri po mo gla i Bi qa na Go li}. U ta kvoj sre} noj okol no sti da je `en ska eki pa op sta la. [ta dru go ne go da mo `e mo o~e ki va ti da se de voj ke i idu }e se zo ne bo re za op sta nak, jer ima mo iz u zet no mla du i per spek tiv nu eki pu - ka `e Go li}.

I mu {ka eki pa Obi li }a je pro te kle se zo ne bi la me |u naj mla |i ma u Pr voj li gi, gde je tr jum fo va la sa 15 po be da i sa mo jed nim po ra zom u Zma je vu.

- Uslo vi za rad ni su sjaj ni. Ne ma mo re {en sa ni tar ni ~vor, sa la je jo{ pod no {qi va, ali bi je tre ba lo re no vi ra ti. S ob zi rom na

No vi ~lan Su per li ge - mu {ka eki pa Obi li }a

skrom ne uslo ve po sti `e mo od li~ ne re zul ta te - kon sta tu je Go li}.

I u `en skoj i u mu {koj eki pi su per spek tiv ne mla de de voj ke i mom ci. Kod mu {ka ra ca Va len tin Na| ne me di je go to vo ne pri ko sno ven u svom uz ra stu, pr vu go di nu je ju ni or.

- Na| ne me di je pr ve go di ne ju ni or, po red do brih iga ra u li ga {kim me ~e vi ma na tur ni ru TOP 12 za ju ni o re u Zre wa ni nu ube dqi vo je bio naj bo qi nad i grav {i sve ri va le sa sko rom od 11:0. On tek tre ba da na pre du je i od we ga mno go o~e ku je mo. Mi slim da bi i Sto no te ni ski sa vez Sr bi je, na {a dr `a va i lo kal na za jed ni ca ta kve ta len te mo ra la da for si ra, da im se omo gu }i da {to kva li tet ni je tre ni ru ju i is ka `u sav svoj ta le nat. Od sto no te ni ser ki Dra ga na Vig we vi} sa je da na est go di na u svom uz ra stu je ube dqi vo naj bo qa.

Su za na Men der gi{ je jed na od naj bo qih ka det ki wa Sr bi je, uvek je na svim tur ni ri ma pr va ili dru ga.

Mi slim da se kod nas do bro i kva -

Tre ner Pre drag Go li} i de voj ke ko je su iz bo ri le op sta nak

Fo to: M. Mi tro vi}

li tet no ra di, {to da je re zul ta te, a na dam se da }e vre me nom, ka ko na {i ta len ti sta sa va ju, bi ti sve za pa `e ni jih uspe ha ne sa mo u do ma }oj, ne go i me |u na rod noj kon ku re ni cji - o~e ku je Go li}.

Uz svr srd no an ga `o va we tre ne ra Go li }a, naj a gil ni ji u upra vi klu ba su Ste vi ca Men der gi{ i Dra go slav Vig we vi}. Oni na sto je da se obez be de {to bo qi uslo vi, {to ni je la ko, o~e ku ju }i da do bi ju ve }u po dr {ku sre di ne u ko joj klub eg zi sti ra, po go to vo {to se na {ao me |u onim klu bo vi ma ko ji }e na red ne se zo ne ima ti u Su pre li gi Sr bi je `en sku i mu {ku eki pu.

- Od {e ste go di ne sam po ~eo da igram u Ka wi `i, a u Obi li }u sam ve} pet go di na. Ostva ri li smo ciq i pla si ra li se u Su per li gu, a sa da mi je `e qa da se na |em u re pre zen ta ci ji Sr bi je za na red no Pr ven stvo Evro pe, ko je se u ju lu odr `a va u Ru si ji. Pre to ga do bra pro ve ra bi }e na Bal ka ni ja di. U pro te klom pr ven stvu iz gu bio sam sa mo tri li ga {ka me ~a, je dan od Mi len ko vi }a i dva od Vuk mi ro vi }a. Na sta vqam vred no da ra dim, pa se na dam da }e bi ti i re zul ta ta ka `e Na| ne me di.

Se ni or ska eki pa Obi li }a se ~e ti ri se zo ne tak mi ~i la u Su pr li gi, od 2001/02, do 2004/05. Sa stav u ko me su na stu pa li Ne ma wa Ig wa tov, Ne nad \u ki}, Bran ko Anu {i}, De nis i Da ni jel ^o ni} jo{ se pam ti i osta }e za be le `en u isto ri ji sto no te ni skog spor ta u No vom Kne `ev cu po to me {to je dva pu ta igrao u fi na lu plej-ofa, gu biv {i od be o grad ske Cr ve ne zve zde, ali i ti po ra zi u za vr {ni ci dr `av nog pr ven stva i vi ce {am pi on ske ti tu le rav ni su us pe si ma.

M. Mi tro vi}

SPORT

dnevnik

~etvrtak16.jun2011.

17

VOJVODINA PO^ELA PRIPREME ZA NOVU SEZONU

Na pr vom tre nin gu dva na est igra ~a LAMINE DIJARA IZ PARTIZANA

Moj po sao su go lo vi Napada~ Partizana Lamin Dijara smatra da aktuelni {ampion Srbije ima kvalitetnu ekipu, sposobnu da naredne sezone odbrani „duplu krunu”.

- Partizan je veliki klub, a ja sam svestan da navija~i od mene o~ekuju golove. Nisam jo{ potpuno spreman, ali }u sve u~initi da se radom nametnem treneru Aleksandru Stanojevi}u - izjavio je senegalski internacionalac, koji se u Partizan vratio sa pozajmice iz Al-[ababa.

Dijara je prilikom promocije novog dresa Partizana istakao da se raduje povratku u Beograd.

- Svi|a mi se novi klupski dres i veselim se povratku me|u drugove. Ipak, okupiran sam onim {to me o~ekuje, jer predstoje naporne pripreme. Kroz otprilike mesec dana vide}emo u kakvoj sam formi i kako }e izgledati moj novi susret sa vernim navija~ima - rekao je Dijara, koji se u ponedeqak prikqu~io ekipi u Sportskom centru Zemunelo, a utorak odradio prvi trening.

Trener Stanojevi} je na po~etku priprema za novu sezonu okupio 24 igra~a, dok }e se fudbaleri koji su imali reprezentativne obaveze (Miqkovi}, Kamara, Petrovi} i Savi}) prikqu~iti ekipi 19. juna.

Pot pi sao Mar ko vi} Dosada{wi fudbaler OFK Beograda Sa{a Markovi} potpisao je u sredu ugovor sa {ampionom Srbije Partizanom. Pre Markovi}a, u redove aktuelnog {ampiona stigli su jo{ Vladimir Volkov, Vladimir Jovan~i}, Dejan Babi} i Sa{a Ivkovi}, a vratio se i Senegelac Lamin Dijara. Pored toga, crno-beli su u utorak zapo~eli pregovore sa brazilskim {toperom Glauberom Bertijem koji igra za Rapid iz Bukure{ta.

Crno-beli putuju u utorak na drugi deo priprema u Sloveniju na Pohorje.

Fudbaleri Vojvodine po~eli su pripreme za novu sezonu, a lepu uvertiru napravili su im mla|i kadeti (1995. godi{te) trenera Jove [ar~evi}a koji su pobedom nad Dinamom iz Pan~eva postali i zvani~no prvaci Pokrajine. [efu stru~nog {taba Qubomiru Ristovskom (Spasoje Jela~i}, Zoran Vasiqevi} i Zoran Bani}evi}) javilo se na prvom treningu 12 igra~a: Damir Dri-

ko predstoje}ih dana okvalifikovao kao uvod u pravi rad.

U ponedeqak obavezu da se pojave u FC „Vujadin Bo{kov” imaju: Sr|an Be~eli}, \or|e [u{war, Stefan Zogovi}, Miroslav Vuli}evi}, Abubakar Oumaru, Aleksandar Katai, Slobodan Medojevi}, Vuk Mito{evi}, Miroslav Stevanovi}, Nemawa Bilbija, Brana Ili}, Daniel Mojsov, Naemeka A|uru, Giorgi Mereba{vili i Aleksandar Jovanovi}, dok je Antvi

Gol ma ni pr va bri ga Iz svega se mo`e zakqu~iti da je goru}i problem Novosa|ana „jedinica” i lako se mo`e desiti da Vojvodina anga`uje dvojicu ~uvara mre`e u ovom prelaznom roku. Crveno-beli ne kriju da im je prva `eqa Suboti~anin Aleksi}, a svakodnevno se mo`e ~uti i pro~itati da se pregovara i s golmanom zemuna Kirovskim, mada je tu informaciju Miodrag Panteli} nedavno demantovao. [to se trenera golmana ti~e on bi ve} danas trebalo da bude ukqu~en u pripreme i izvesno je da }e to biti neko iz postoje}eg trenerskog kadra u klubu.

Slo bo dan Ve se li no vi}

De le gat i su di ja bez ka zne

Ba ni }e vi}, Ri stov ski, Je la ~i} i Va si qe vi} s fud ba le ri ma Voj vo di ne

ni}, \or|e Lazovi}, Stefan Mijatovi} (golmani), Branislav Trajkovi}, Dejan Karan, Vladimir Kova~evi}, Milko Novakovi}, Vladan Pavlovi}, Du{an Nestorovi}, Slobodan Novakovi}, Janko Tumbasevi} i Ogwen Mudrinski.

Ovo nije realna slika kadrovske situacije, jer je ve}a grupa igra~a (reprezentativci i stranci) dobila voqno do 20. juna, pa je Ristovski ovih nekoli-

Jao dobio „popust” i treba da stigne 22. juna.

Suspenzija Goranu Smiqani}u isti~e 28. juna, tako da }e i on od 29. juna biti na raspolagawu Qubomiru Ristovskom. Ugovori su istekli Nikoli Lazeti}u i Aleksandru Kesi}u, dok se o~ekuje da @eqko Brki} karijeru nastavi u Udinezeu.

Prema potrebi stru~nog {taba prvom timu mogao bi da bude prikqu~en neko iz omladinsko-ka-

Ke si} i Pa jo vi} U FC „Vujadin Bo{kov” u Veterniku ju~e su bili i golmani Aleksandar Kesi} i Filip Pajovi}.

Kesi} je do{ao da se pozdravi sa saigra~ima, jer mu je istekao ugovor i ovog leta }e promeniti sredinu. Lako se mo`e dogoditi da Vojvodina ostane i bez Pajovi}a, za kojeg je zimus interesovawe pokazao francuski So{o, a sada jo{ nekoliko klubova ima pik na talentovanog golmana.

Fo to: F. Ba ki}

Ka tai i Ili} u ci vi lu Prvom treningu, ali kao civili, prisustvovali su Aleksandar Katai i Brana Ili} koji su kao ~lanovi mlade odnosno A reprezentacije Srbije boravili na kra}im turnejama po Francuskoj i [vedskoj , odnosno Ju`noj Koreji i Australiji.

Kako je rekao sportski direktor Miodrag Panteli}, obojica ovog leta mogu da promene klupske boje u slu~aju dobre finansijske ponude. Nezvani~no, za Kataija se interesuju Grci, a za Ili}a Poqaci. detskog pogona poput Melega, Nasti}a, Kosovi}a, Sila|ija, Slijep~evi}a, Radoje, Sprema, Poletanovi}a i Jovanovi}a, dok su na pozjamicu poslati Meji} u pali} i Babi} i Faber u Veternik.

- Pravi ritam o~ekuje nas od 20. juna kada }emo biti kompletni. Na prvom treningu je bilo relativno malo igra~a od kojih ve}inu poznajem, a neke sam imao priliku i da treniram. Na

nama iz stru~nog {taba je da vreme pred nama pravilno rasporedimo kako bismo spremni do~ekali i izlazak na evropsku scenu 14. jula, a pogotovo po~etak [ampionata 13. avgusta - rekao je Qubomir Ristovski, dodaju}i da prelazni rok traje do 31. avgusta i da sve do tada ne}e biti na~isto ko }e napustiti ili poja~ati redove Vojvodine.

S. Savi}

Di sci plin ska ko mi si ja FSS od lu ~i la je da su di ja Slobodan Veselinovi} i dele gat Mi o drag Jan ko vi} ne snose krivicu za ka{wewe po~etka neslavnog susreta finala Kupa izme|u Vojvodine i Partizana na Marakani.

Me~ je krenuo posle dvadese tak mi nu ta od utvr |e nog termina jer fudbaleri Vojvodine nisu `eleli na teren dok wihovi navija~i ne stignu na stadion. Delegat Jankovi} u pismenoj izjavi konstatovao je kako je sam, bez ikakvih pritisaka, a posle konsultacija sa sudijom Veselinovi}em doneo odluku o prolongirawu starta duela. Dodao je da su ga iz Partizana po`urivali nakon isteka 15. minuta, ali je on procenio da bi bio preveliki rizik da se u takvoj situaciji ozna~i kraj utakmice. Sve je u~ino da spasi finale.

Komisija je nakon uvida u dopunske izjave Jankovi}a i Veselinovi}a odlu~ila da obustavi disciplinski postupak protiv wih.

Da nije tu`na, ovakva reakcija disciplinaca izazvala bi smeh. Direktni akteri (delegat i sudija) odluke koja je u su ko bu sa pra vi li ma igre, pro{li su bez sankcija. Jednostavno, susret nije smeo da po~ne u postoje}im uslovima, po {tu ju }i re gu le UEFA i FIFA. Ali, verovatno jo{ ~ud ni je od lu ke tek sle de u drugom stepenu, kad se oglasi Komisija za `albe, po{to neza do voq ne stra ne spre ma ju prigovore na izre~ene sankcije...

Z. Rangelov

[TA ZA FUNKCIONERA ZNA^I VREMENSKA ZABRANA OBAVQAWA FUNKCIJE U FUDBALU

Pred sed nik u klub sa mo na ka fu Sa izvesnim zaka{wewem iz ku}e fudbala na Terazijama na adresu Vojvodine prosle|ene su odluke Diciplinske komisije FSS a povodom kazni za incidente koji su se dogodili u finalu Kupa. Sankcije su izre~ene jo{ 3. juna.

- Bilo je nekih problema u po{ti, ali kompletan materijal je prosle|en ju~e. Prethodno smo i faksom klubu poslali odluku disciplinca Pajovi}a, kao i izve{taj Sudijske komisije sa analizom arbitra`e Veselinovi}a, jer je to Vojvodina zahtevala, uplativ{i i potrebnu taksu. Od trenutka prijema odluke po~iwe da te~e rok od osam dana za `albu istakao je zamenik generalnog sekretara FSS Neboj{a Ivkovi}, koji obavqa i funkciju delegata na utakmcima pod okriqem UEFA. Odluke Disciplinske komisije FSS posta}e pravosna`ne tek kada se okon~a postupak u okviru Komisije za `albe, jer }e Novosa|ani presaviti tabak, poku{ati da ubla`e sankcije.

Konkretno, predsednik Vojvodine Ratko Butorovi} ka`wen je {estomese~nom zabranom oba-

vqawa funkcije. [ta to ta~no podrazumeva ?

- Bukvalno, treba da se skloni u tom periodu iz fudbala, odnosno da ne obavqa sve one aktivnosti iz delokruga poslova predsednika, koje su ustanovqene Statutom kluba. Dakle, ne mo`e da predstavqa klub, potpisuje odluke, ra~une, ne mo`e javno da nastupa u ime kluba - objasnio je Ivkovi}.

Da li to zna~i da bi prekr{aj predstavqao i sam dolazak u prostorije kluba, svoju kancelariju ?

- Trebalo bi da izbegava boravak u klubu, ali...- ka`e Ivkovi}.

Ipak, zanimqivo je obrazlo`ewe samog disciplinskog sudije Slobodana Pajovi}a.

- Pristup prostorijama kluba nije zabrawen. Mo`e da popije kafu, ali ne sme da preduzima nikakve aktivnosti koje mu pru`a predsedni~ki mandat.

A kada krenu utakamice za bodove...

- Ne bi smeo da se pojavquje u centralnoj lo`i i restriktivnom prostoru. Me~eve bi mogao da prati sa tribine u svojstvu gledaoca - napomenuo je Ivkovi}.

Ka ko }u bez vas dvo ji ce: Ra di sav Ra bre no vi}, Rat ko Bu to ro vi} i Mi lan ^a bri}

Sudija Pajovi} je jo{ dodao: - Ne mo`e imati funkciju slu`benog lica na utakmici, a mesto na stadionu sa kojeg }e posmatrati susret nije toliko bitno. ^ini se da mehanizam za pra}ewe sprovo|ewa ovakavih sankcija u fudbalu nije izgra|en.

- U principu to je ta~no, ali ako do|e do prekr{aja na potezu je opet Disciplinska komisija koja otvara postupak zbog nepo{tovawa izre~ene kazne - konstatovao je Ivkovi}, prenose}i i svoja iskustva iz vi{egodi{we prakse tokom obavqawa funkcije delegata na utakmicama Lige {ampiona i Evrope, odnosno na susretima reprezentacija u kvalifikacijama za EP i SP. Disciplinac Pajovi} je na kraju zakqu~io.

- Lako je kontrolisati fudbalera koji je ka`wen zabranom nastupa na odre|enom broju me~eva.

Wemu nije uskra}eno pravo da boravi u klubu i trenira, ne sme samo da igra utakmice. Kod funkcionera je situacija druga~ija, a Disciplinska komisija mo`e da reaguje po prijavi ili saznawu da se odluka ne po{tuje, {to otvara proceduru za izricawe novih sankcija.

Z. Rangelov

18

sport

~etvrtak16.jun2011.

dnevnik

U SUBOTICI PREDSTAVQEN NOVI TRENER GOLUBOVA

Spartak i Wegu{ ozvani~ili saradwu Da su Fud bal ski klub Spar tak Zla ti bor vo da i Zo ran We gu{ sko lo pi li do go vor o sa rad wi ni je naj no vi ja vest, ali je vest sva ka ko da su u Su bo ti ci, sa oprav da nim za ka {we wem, ko na~ no pred sta vi li no vog stra te ga su bo ti~ kih Go lu bo va.

No vog tre ne ra pr vi je pred sta vio Dra gan Si mo vi}, pred sed nik Spar tak Zla ti bor vo de.

Tom pri li kom je Si mo vi} is ta kao da je do do go vo ra br zo do {lo, pre sve ga za to {to su se po klo pi le am bi ci je dve stra ne.

- @e li mo tre ne ra ko ji }e osta vi ti du `i trag u su bo ti~ -

Tri ciqa Mi o drag Mo ra ~a, sport ski di rek tor Spar ta ka, je do dao da su pred eki pom, pa i pred no vim tre ne rom, tri ci qa.

- Spar tak je jed nom igrao u Evro pi, osla di lo nam se i `e li mo po no vo. Dru go, eki pa mo ra pru `i ti igru ko ja }e pri vu }i i za do vo qi ti gle da o ce u Su bo ti ci i na su per li ga {kim te re ni ma, a iz te igre i `e qe mo ra do }i do afir ma ci je igra ~a pre ko ko jih bi Spar tak mo gao da ostva ri fi nan sij sku si gur nost i osi gu ra kon ti nu ir a ni rad – is ta kao je Mo ra ~a.

Zo ran We gu{

kom fud ba lu, ko ji }e isto vre me no za do vo qi ti na {e am bi ci je ko je se ti ~u po nov nog pla sma na u ne ko od evrop skih tak mi ~e wa, ko ji }e nam po mo }i u afir ma ci ji igra ~a, ali i tre ne ra ko ji }e ra de }i u Spar ta ku iz gra di ti svo je ime. Po {tu je mo We gu {e ve igra~ ke re zul ta te, igrao je du go i u [pa ni ji, pa ve ru je mo da je upio mno go do brih stva ri. Ta ko |e, u Spar ta ku uvek pre f e r i r a mo mla | e tre ne re ko ji idu u ko rak sa vre me nom – re kao je Dra gan Si mo vi} na kon fe ren ci ji za {tam pu na ko joj je We gu{ i zva ni~ no pred sta vqen.

No vi tre ner Spar ta ka se po hval no iz ra zio o do sa da {woj ulo zi su bo ti~ ke eki pe u do ma -

}im tak mi ~e wi ma, te da si gur no ni je klub sa mar gi na.

- Pra tim Spar tak po sled we dve go di ne, a po seb no ce nim to {to ni je klub ko ji `e li da se za do vo qi pro se kom, ve} uvek `e li da bu de me |u naj bo qim eki pa ma i da igra u Evro pi. Mo je i klup ske am bi ci je se po kla pa ju, a zna ~aj no mi je i to {to sam do bio pot pu no po dr {ku od pred sed ni ka Si mo vi }a i sport skog di rek to ra Mo ra ~e oko iz bo ra igra ~a.

Pri pre me Spar ta ka Zla ti bor vo de po ~i wu 1. ju la, a do po ~et ka pr ven stva ra di }e se u dve fa ze, u Su bo ti ci i na Zla ti bo ru, uz, na rav no, {to vi {e pri ja teq skih pri prem nih utak mi ca.

N. S.

RAPORT IZ KULE

Najavqeni brojni odlasci Fud ba le ri Haj du ka su na od mo ru, a klup sko ru ko vod stvo ima pu ne ru ke po sla, jer tre ba na kon od la ska Dra go qu ba Be kval ca for mi ra ti no vi stru~ ni {tab, ali i tak mi ~ar ski po gon, jer su mno gi igra ~i iz ra zi li `e qu da na pu ste Haj duk.

Stru~ ni {tab se na zi re, jer i u {tam pi je ve} ob ja vqe na in for ma ci ja da je pred klu pom Haj du ka tre ner Dra gan Lac ma no vi}.

- Uprav ni od bor je taj ko ji do no si od lu ke i ono {to mo gu da ka `em je da ~la no vi Uprav nog od bo ra jo{ ni su za se da li. Ja sam sa go spo di nom Lac ma no vi }em raz go va rao, na ~el no smo se do go vo ri li, ali po na vqam, Uprav ni od bor je taj ko ji do no si od lu ku - ka `e di rek tor su per li ga {a iz Ku le Alek san dar Vla {ka li}.

Ka da je, pak, igra~ ki ka dar u pi ta wu, na ja vqe ni su broj ni od la sci, ali na rav no, to }e mo }i naj pre da u~i ne oni ko ji ma su is te kle ugo vor ne oba ve ze.

Pr vi ko ji je na pu stio Haj duk je Alek san dar Jo va no vi}, ko ji je po stao no vi ~lan ma |ar skog Fe ren cva ro {a, a na iz la znim vra ti ma je i Ni ko la Ko ma zec, ko ji tra `i an ga `man u Slo va~ koj. Ugo vor -

ne oba ve ze su is te kle i Alek san dru i Mi lo {u @i va no vi }u, Fi li pu Ka sa li ci, Vla di mi ru Ko va ~e vi }u, Pe tru Mu dre {i, Alek san dru \u ki }u, Ni ko li Bo gi }u, Alek san dru Pe tro vi }u, De ja nu Pe ri }u, Mi haj lu Do bra {i no vi }u i Mi lo {u Mi {i }u.

- Pre la zni rok po ~i we 20. ju na i ta da o~e ku je mo da se re a li zu ju ne ki tran sfe ri na {ih igra ~a ko ji ma su is te kli ugo vo ri i ko ji `e le da na pu ste Fud bal ski klub Haj duk. Za sa da je iz ve sno da }e Jo va no vi} is ko ri sti ti pra vo na od la zak i ve} pr vog da na pre la znog ro ka oti }i u Fe ren cva ro{, a od osta lih igra ~a za sa da nam se ni ko jo{ ni je ja vio. ^i we ni ca je da mno go na {ih igra ~a ima slo bod ne pa pi re, du ga ~ak je pre la zni rok i o~e ku jem da oni is ko ri ste svo je pra vo, a svi oni ko ji ga ne is ko ri ste, osta }e u klu bu - is ta kao je Vla {ka li}.

Da kle, pred klup skim ru ko vod stvom Haj du ka je ve li ki po sao, te u za vi sno sti od od la za ka tre ba po pu ni ti igra~ ki fond, bu du }i da je po ~e tak pri pre ma za ka zan za 4. jul. \. Bojani}

SRBIJA OTPUTOVALA NA DRUGI SVETSKI KUP

S dve posade u Hamburgu Ju ~e je put Ham bur ga ot pu to va la ve sla~ ka re pre zen ta ci ja Sr bi je ko ja }e od 17. do 19. ju na u~e stvo va ti na dru gom Svet skom ku pu. Za raz li ku od Svet skog ku pa u Min he nu, pre tri ne de qe na ko jem je Sr bi ju pred sta vqa lo {est po sa da, stru~ ni {tab sa se lek to rom Ne boj {om Mar ko Mar ja no vi} i Ni ko la Sto ji} Ili }em na ~e lu opre de lio se da u i do dao: – U Ham bur gu }e bi ti ja ka Ham bur gu u~e stvu ju sa mo dve na {e kon ku ren ci ja. Na osno vu ne kih sa po sa de (dvo jac Mar ko Mar ja no vi}, zna wa do la ze Po qa ci ko ji su nas Ni ko la Sto ji} i ~e tve rac bez za 0,44 se kun di po be di li u B fi na kor mi la ra za la ke ve sla ~e Ne ma lu Min he na, za tim Nem ci ko ji su wa Ne {i}, Mi lo{ Sta no je vi}, se ta da pla si ra li u fi na le, No vo Ne nad Ba bo vi}, Mi lo{ To mi}). ze lan |a ni, ak tu el ni svet ski pr va – Od li~ no smo ra di li na Sre ci u ovoj di sci pli ni, ne pred vi di br nom je ze ru, a ko li ko je mo gu }e u vi Ki ne zi, so lid ni ^e si… Ne do ovom tre nut ku mak si mal no sprem la ze po sa de Ve li ke Bri ta ni je ko no do ~e ku je mo na stup u Ham bur gu. ja je zbog stra ha od epi de mi je e{e Zbog ra znih okol no sti ka sno smo ri hi je ko li ot ka za la na stup. Sve u se li u dvo jac ove se zo ne, pa iako sve mu iako }e mo u~i ni ti sve da se smo du go za jed no bi lo je ne do voq u Ham bur gu pla si ra mo {to bo qe no vre me na da se uigra mo. Zbog to osnov ni ciq nam je da od ve sla mo ga smo ima li ma lo truc kav po ~e {to kva li tet ni je. Pri mar ni ciq tak re pre zen ta tiv ne se zo ne ali ove se zo ne nam je SP na Ble du kra ~vr sto ve ru jem da }e ka ko vre me jem av gu sta jer }e se na we mu va di bu de od mi ca lo bi ti sve bo qe i bo ti vi za za Olim pij ske igre u Lon qe. Sa da o~e ku je mo da na pra vi mo do nu 2012. Zbog to ga sva tak mi ~e is ko rak u od no su na Min hen ka da wa do ta da, pa i Svet ski kup u smo bi li osmi. Na rav no, uvek nam Ham bur gu, bi }e u funk ci ji pla ne je ciq me da qa, ali sam pla sman }e ra nog {am pi o na ta u Slo ve ni ji. za vi si ti od mno go to ga i ne za hval Za raz li ku od dvoj ca Mar ko no je bi lo {ta prog no zi ra ti – re Mar ja no vi}, Ni ko la Sto ji} ko ji kao je Ni ko la Sto ji} za sajt VSS je du go za jed no a ko ji je ove go di ne

imao va tre no kr {te we u Min he nu, ~e tve rac bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e Ne ma wa Ne {i}, Mi lo{ Sta no je vi}, Ne nad Ba bo vi}, Mi lo{ To mi} ima }e svoj de bi na me |u na rod noj sce ni upra vo u Ham bur gu.

– U ~a mac smo se li pr vi put u ovom sa sta vu pre de se tak da na i jo{ se uve sla va mo. S tim u ve zi smo de fi ni sa li i ciq u Ham bur gu. To je pre sve ga da od ve sla mo {to bo qe teh ni~ ki i tak ti~ ki po red ja ke kon ku ren ci je ka kva }e za si gur no bi ti u Ne ma~ koj. Na ma bi u~e {}e u Ham bur gu tre ba lo da po slu `i kao svo je vr sno za gre va we i smer ni ca u da qem ra du u pri pre ma ma za mno go ve }e iza zo ve ko ji sle de – Svet ski kup u Lu cer nu od 8. do 10. ju la i po seb no Svet sko pr ven stvo na Ble du kra jem av gu sta. Do ta da bi, na dam se, tre ba lo da se uteg ne mo i da se ba{ na Ble du po ka `e mo u naj bo qem sve tlu – is ta kao je Mi lo{ To mi}, ko ji je du go u pa ru sa Ne na dom Ba bo vi }em na stu pao u la kom dvoj cu – Za do vo qan sam pri pre ma ma na Sre br nom je ze ru. Ra di li smo pa kle no i za krat ko vre me smo se do sta do bro uve sla li. Ipak, ima jo{ mno go to ga da ura di mo ka ko bi smo svi bi li pot pu no za do voq ni.

J. G.

PRVA LIGA SRBIJE

Poraz za rastanak Proleter - Sin|eli} 2:3 (2:1) NOVI SAD: Sta dion Sla na ba ra, gle da la ca 300, su di ja Pet ko vi} (Be o grad), strel ci: \o ri} u 2. Da mja no vi} u 28. za Pro le ter, a J. Jo va no vi} u 7.

Stan ko vi} u 51. i \or |e vi} u 59. mi nu tu za Sin |e li}. @u ti kar to ni: Fi li po vi}, Se ku li} (Pro l e ter), Ma r in k i o vi} (Sin |e li}).

PROLETER: Je li} 7, Zeq ko vi} 7, Asa ni 7, De sni ca 7, @i gi} 7, Ki{ 7, Fi li po vi} 7, Vi slav ski 7, Da mja no vi} 7, Se ku li} 7, \o ri} 7 (Jo si mo vi} -).

SIN\ELI]: Zdrav ko vi} 6, Sto j a n o vi} 7, Mar k o vi} 7, Mar kov 7, Ma rin ko vi} 7, Ko sti} 7, A. Jo va no vi} 8 (M. Ko sti} -), Ko la re vi} 7, J. Jo va no vi} 7 (An |e li} -), \or |e vi} 7, Stan ko vi} 7 (Ko ma di na 7).

Ostavka Cerovi}a Na kon za vr {et ka ovo go di {we se zo ne tre ner Pro le te ra Ne nad Ce ro vi} je pod neo ostav ku.

- Ostva ri li smo pre vas hod ni ciq ko ji je bio za cr tan, op sta nak, osvo ji li smo do sta bo do va, me |u tim su vi {e sam se u ovih {est me se ci izscr peo pa mi je ve o ma po tre ban od mor. Hva la Upra vi i igra ~i ma {to su me po dr `a li da stig ne mo za jed ni~ kim sna ga ma do ci qa.

U ve o ma za ni mqi voj i ne iz ve snoj pred sta vi mom ci ma tre ne ra Ne na da Ce ro vi }a ni je po {lo za no gom da sa vla da ju od li~ nu eki pu Sin |e li }a. Ve} u pr vom na pa du do ma }i su po sti gli gol, Vi slav ski je u va tru uba cio Da mja no vi }a a ovaj se oslo bo dio ~u va ra i do dao lop tu do \o r i } a ko j i pre c i z nim udar cem po ga |a pra vo me sto.

Pet mi nu ta ka sni je Ni {li je su sti gle do iz jed na ~e wa. Ko la re vi} je iz veo slo bo dan uda rac, Jo van Jo va no vi} za ka ~io je lop tu gla vom a ona se od sta ti ve

34. KOLO Pro le ter – Sin |e li} Rad ni~ ki (S) – No vi Sad Big bul Rad ni~ ki – Na pre dak Mla di rad nik – Ba nat Rad ni~ ki 1923 – BASK Te le op tik – Di na mo No vi Pa zar – Ze mun Mla dost (L) – Srem Ko lu ba ra – Be `a ni ja 1. BASK 2. Rad ni~ ki (K) 3. N. Pa zar 4. Ba nat 5. Sin |e li} 6. Na pre dak 7. Rad ni~ ki (S) 8. Pro le ter 9. Mla dost (L) 10. M. rad nik 11. No vi Sad 12. Be `a ni ja 13. Te le op tik 14. Srem 15. Ze mun 16. Ko lu ba ra 17. Big bul 18. Di na mo

34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34

2:3 (2:1) 0:0 1:2 (0:0) 4:2 (2:1) 3:0 (1:0) 4:1 (1:1) 2:1 (1:0) 2:0 (1:0) 3:1 (1:1) 24 22 21 15 15 13 13 12 11 12 11 11 9 8 8 9 7 7

5 8 8 11 8 10 10 9 12 7 9 7 12 12 9 9 5 5

5 4 5 8 11 11 11 13 11 15 14 16 13 14 17 16 22 22

54:21 61:22 46:21 41:31 41:24 35:32 30:29 46:40 29:32 38:49 37:42 26:28 35:44 30:43 34:40 33:43 26:50 23:65

77 74 71 56 53 49 49 45 45 43 42 40 39 36 33 33 26 26

Pla sman u Su per li gu Sr bi je iz bo ri li su be o grad ski BASK i kra gu je va~ ki Rad ni~ ki 1923. U Srp sku li gu is pa li su Di na mo iz Vra wa, Big bul Rad ni~ ki iz [i da, Ko lu ba ra iz La za rev ca i Ze mun. No vi ~la no vi Pr ve li ge su Do wi Srem (Srp ska li ga Voj vo di na), Mla de no vac (Srp ska li ga Be o grad), Rad ni~ ki iz Ni {a (Srp ska li ga Is tok), Slo ga iz Kra qe va (Srp ska li ga Za pad). od bi la u mre `u. Smo gli su sna ge do ma }i da po stig nu i dru gi gol, u star tu na lop tu u {e sna e- ster cu go sti ju bi li su Mar kov i naj bo qi stre lac Pro le te ra Og wan Da mja no vi}. Lop ta se od bi la od no gu Da mja no vi }a, pre va ri la Zdrav ko vi }a i za vr {i la u mre `i.

U na stav ku je do ma }in kre nuo sa na me rom da po ve }a re zul tat, me |u tim ni je mu to uspe va lo. U 51. mi nu tu na kon udar ca ka pi te n a Alek s an dra Jo va n o vi } a lop ta je po go di la pre~ ku, od bi -

la se do Stan ko vi }a ko ji je bio ne u mo qiv. Ni {li je su sti gle do vo| stva na kon br ze ak ci je Alek san dra Jo va no vi }a i Stan ko vi }a ko ji je pro na {ao \or |e vi }a i Je li} je po tre }i put bio ne mo }an. U sle de }em na pa du do ma }i su bi li bli zu iz jed na ~e wa, ali Fi li po vi}, ko ji je u pr vom po lu vre me nu po go dio pre~ ku, ovo ga pu ta je {u ti rao a lop ta je po go di la sta ti vu. Do kra ja utak mi ce ni je bi lo go lo va pa su se na kra ju Ni {li je ra do va le.

M. Popovi}

Nere{eno u Somboru Radni~ki (S) - Novi Sad 0:0 SOMBOR: Grad ski sta dion, gle da la ca 500, su di ja Ili} (]u pri ja). @u ti kar to ni: Pe tre{ (Rad ni~ ki), Kav ~i}, Stan ko vi}, Ba jat (No vi Sad).

RADNI^KI: @a ku la 7, Ve se li no vi} 7, \u ri} 7, La ki} 7, Da bi} 8, Ve i no vi} 7 (Pe tre{ -), Ze li} 6, @dr wa 6, Ko ji} 6 (Ku li} -), Te {a no vi} 6 (\o ko vi} 6), La za rev ski 7.

NOVI SAD: Ve si} 7, Ma ti} 6, Si me u no vi} 6 (\u ki} -), Ja ko vqe vi} 7, Ra ki} 7, Zo go vi} 6, Kav ~i} 6, Stan ko vi} 7, \or |e vi} - (De sni ca 6), Ba jat 6, Ba ji} 6 (Pe tri ka -).

U utak mi ci bez {an si i ni je mo glo bi ti go lo va.

Do ma }i su bi li te ren ski nad mo} ni ji, me |u tim go sti su se uspe {no bra ni li i ne re {en re zul tat je bio ne -

iz be `an. No vo sa |a ni su pr vi za pre ti li, bi lo je to u 20. mi nu tu, Stan ko vi} je upu tio sna `an i pre ci zan uda rac, lop tu je od bio @a ku la, a po tom je pre~ ka spa si la gol. Som bor ci su po tom uz vra ti li. La za rev ski je po go dio sam le vi gor wi ugao, ali Ve si} je us peo da iz bi je lop tu u po qe. Stan ko vi} je bio naj ak tiv ni ji kod go sti ju, sjaj nim {u tem ci qao je le vi ugao, ali @a ku la je kra wim na po rom iz bio lop tu u kor ner.

Naj bo qa {an sa se uka za la Ko ji }u, ali bio je ne pre ci zan.

U na stav ku je di nu ozbiq ni ju pri li ku da za tre se mre `u imao je \o ko vi}, ali je, ma lo is ko sa, sa sve ga tri me ta ra pro ma {io ciq.

J. Dukat

Tu`an opro{taj od navija~a Big bul Radni~ki - Napredak 1:2 (0:0) [ID: Grad ski sta dion, gle da la ca 100, su di ja Mi li }e vi} (Iva wi ca), strel ci: ]i ri} u 61. mi nu tu za Big bul Rad ni~ ki, a Mi ro sa vqe vi} u 65. i Ra do va no vi} u 71. mi nu tu za Na pre dak.

BIG BUL RADNI^KI: Vu ka {i no vi} 6, ]i ri} 7, @e bi} 6 (Man di} -), Sa vi no vi} 6, Vu ko brat 7, Drob wak 7, Ve se li no vi} 6 (Gr bo vi} -), Ne di} 6, @iv ko vi} 6, Le va jac 6, Pe ro vi} 6.

NAPREDAK: Jan ko vi} 6, N. Mi ro sa vqe vi} 7, Ma lo vi} 6, Ra do sa vqe vi} 7, Pa u no vi} 7, S. Mi ro sa vqe vi} 7, Mi lu no vi} 6, Bo go slov ski 6 (Isa i lo vi} -), Ra do va no vi} 7, No va ko vi} 7, Miq ko vi} 6.

Po ra zom u po sled wem ko lu od vr lo do bre eki pe Na pret ka, [i |a ni su se opro sti li od Pr ve li ge Sr bi je. Sa ma utak mca je pro te kla bez ve }ih uz bu |e wa, {to je bi la ka rak te ri sti ka pr ve og de la utak mi ce.

Nejmar blizu Reala Fud ba ler San to sa Nej mar da Sil va ni je jo{ pot pi sao ugo vor sa ma drid skim Re a lom, iz ja vio je igra ~ev me na xer Er ne sto Bron ze ti. [pan ski me di ji pre ne li su u uto rak da je Nej mar pot pi sao pe to go di {wi ugo vor s „kra qev skim klu bom”, a na vod no je ceo tran sfer vre dan 40 mi li o na evra. Bra zil ski fud ba ler bi po tom ugo vo ru tre ba lo da za ra |u je dva mi li o na evra po se zo ni.

Bron ze ti je is ta kao da we gov kli jent ni je jo{ pot pi sao ugo vor sa Re a lom, ali je na veo da je do go vor ~el ni ka dva klu ba ve o- ma bli zu. Nej mar (19) je pro {le go di ne bio na pra gu pre la ska u ^el si, ali je od lu ~io da pro du `i ugo vor sa San to som do ju na 2015. go di ne. On je po ni kao u San to su, a za ovaj klub od i grao je 134 utak mi ce i po sti gao 66 go lo va.

U dru gom de lu do ma }i do la ze u vo| stvo pre ko Ma ri ja na ]i ri }a. Sa mo ne ko li ko mi nu ta ka sni je Kru {e vqa ni su iz jed na ~i li pre ko Mi ro sa vqe vi }a, a ko na ~an re zul tat po sle gre {ke do ma }ih po sta vio je vr lo spret ni Ra do va no vi}. [id ska pu bli ka je mir no pri mi la po raz svo jih qu bi ma ca, po pri ka za nim igra ma ni su ni za slu `i li da igra ju u ovom re no mi ra nom tak mi ~e wu.

M. ]ur~i}

Serija A od 28. avgusta No va se zo na u Se ri ji A po ~e }e 28. av gu sta, a tra ja }e do 13. ma ja na red ne go di ne, do go vo re no je na sa stan ku pred stav ni ka svih klu bo va ita li jan skog elit nog {am pi o na ta. No va se zo na }e mo ra ti ra ni je da se za vr {i zbog Evrop skog pr ven stva u Poq skoj i Ukra ji ni, ko je po ~i we 8. ju na 2012. go di ne.

SPORT

dnevnik

TRO FEJ SR BI JE Da nas No vi Sad (Spens, ve li ka sa la) Sr bi ja B – Nor ve {ka (18) Sr bi ja A – Slo ve ni ja (20) Su tra No vi Sad (Spens, ve li ka sa la) Sr bi ja A – Sr bi ja B (16.30) Slo ve ni ja – Nor ve {ka (18.30)

IZ TA BO RA OR LO VA

Vu ko vi}: Mo glo je i te `e Se lek tor srp ske re pre zen ta ci je Ve se lin Vu ko vi} po sle `re ba je krat ko pro ko men ta ri sao: - Sve gru pe su pod jed na kog kva li te ta. [to se ti ~e na {e gru pe, sma tram da je do bra, ali smo mo gli i go re da pro |e mo. Sve ri va le po zna je mo do bro. Sa Dan ci ma se su sre }e mo na po sled wa tri ve li ka tak mi ~e wa, kao i sa Po qa ci ma. Dan ska i Poq ska su ozbiq ne re pre zen ta ci je, a Slo va~ ka ne sme da se pot ce ni. Znam da su Hr va ti `e le li da iz vu ku Island i is pu ni la im se `e qa. Pi ta we je

bo qi re zul tat - na gla sio je Vu ko vi}.

Je dan od naj bo qih re pre zen ta ti va ca Sr bi je Mo mir Ili} is ta kao je da je za do vo qan `re bom.

- Mi slim da ima mo do bar ras po red, ali ne }e bi ti la ko. U dru goj fa zi ukr {ta mo sa gru pom B, u ko joj su opet lak {i pro tiv ni ci, ne go u C i D gru pi - re kao je Ili}. Pre ma we go vim re ~i ma, re pre zen ta ci ja Sr bi je ima ciq na EP da osvo ji me da qu.

- Tre ba Dan ci ma da vra ti mo dug sa pro {lih tak mi ~e wa. Olak -

~etvrtak16.jun2011.

19

U BE O GRA DU ODR @AN @REB ZA EVROP SKO PR VEN STVO 2012.

Or lo vi na Po qa ke, Slo va ke i Dan ce Mu {ka ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je igra }e u gru pi A sa se lek ci ja ma Poq ske, Dan ske i Slo va~ ke na Evrop skom pr ven stvu 2012. u na {oj ze mqi. To je ju ~e od lu ~e no `re bom u be o grad skom Be lek spo cen tru. EP }e bi ti odr `a no od 15. do 29. ja nu a ra na red ne go di ne u ~e ti ri srp ska gra da Be o gra du, No vom Sa du, Vr {cu i Ni {u. @re bom su ru ko vo di li pred sed nik EHF-a Tor Li jan i ge ne ral ni se kre tar evrop ske ku }e ru ko me ta Mi hael Vi de rer, a po ma ga li su mu biv {i ka pi ten ju go slo ven ske re pre zen ta ci je i ne ka da naj bo qi igra~ sve ta Dra gan [kr bi}, za tim re pre zen ta ti vac Sr bi je Mar ko Vu jin, Slo ve ni je Uro{ Zor man, Hr vat ske Igor Vo ri i Nor ve {ke Kri sto fer Ram bo.

Igor Vo ri, pro sla vqe ni hr vat ski re pre zen ta ti vac, ni je bio ba{ od ve li ke sre }e za Sr bi ju ima ju }i u vi du da je or lo vi ma u gru pu pri dru `io jed nu od naj ja ~ih se lek ci ja sve ta Dan sku, ak tu el nog vi ce {am pi o na sve ta. Ma lo je ne do sta ja lo da na {a gru pa po sta ne „gru pa smr ti”, ali je, ipak,

Sa ju~era{weg `reba u Beogradu

na kra ju ume sto Fran cu ske kod nas za vr {i la Poq ska. Iza bra ni ci Ve se li na Vu ko vi }a sve utak mi ce igra }e u Be o gra du. Gru pa A se ukr {ta sa gru pom B, u ko joj se

Sa sta vi gru pa Gru pa A (Be o grad, Pi o nir - 8.150): Poq ska, Dan ska, Sr bi ja, Slo va Vu~ ko vi} ~ka Gru pa B (Ni{, ^a ir - 7.000): Ne ma~ ka, [ved ska, ^e {ka, Ma ke do ni ja Gru pa C (No vi Sad, Spens - 11.500): Fran cu ska, [pa ni ja, Ma |ar ska, Ru si ja Gru pa D (Vr {ac, Mi le ni jum - 5.000): Hr vat ska, Nor ve {ka, Island, Slo ve ni ja.

U NO VOJ PA ZO VI NIJE SVE TA KO CR NO

na la ze [ved ska, Ne ma~ ka, ^e {ka i Ma ke do ni ja. Utak mi ce te gru pe bi }e od i gra ne u Ni {u.

Gru pa C je do ne la ob ra ~un ne ka da {wih si la evrop skog ru ko me ta Ru si je, Ma |ar ske i [pa ni je, kao i po kla di o ni ca ma naj ve }eg fa vo ri ta za osva ja we {am pi o na ta Fran cu ke. Me ~e vi te gru pe igra ju se u No vom Sa du. Po sled wa gru pa D sme {te na je u Vr {ac.

Ob ra ~un kom {i ja Hr va ta i Slo ve na ca sva ka ko }e bi ti je dan od naj za ni mqi vi jih na tur ni ru, a ve ro vat no ni {ta ma we in te re sant no ne }e bi ti ni u okr {a ju Islan da i Nor ve {ke.

Pla sman u dru gu fa zu tak mi ~e wa iz bo ri }e po tri pr vo pla si ra ne se lek ci je iz sva ke gru pe.

Gru pe A i B for mi ra }e po lu fi nal nu gru pu M1, a gru pe C i D dru gu po lu fi nal nu gru pu M2.

Me ~e vi dru ge fa ze tak mi ~e wa na EP bi }e od i gra ni u Be o gra du (Be o grad ska Are na - 23.000) i No vom Sa du (Spens - 11.500). Po lu fi na la, me ~e vi za pla sman i fi na le bi }e od i gra no u Be o gra du. Ti tu lu bra ni se lek ci ja Fran cu ske, ko ju je osvo ji la 2010. u Austri ji, dok naj vi {e zlat nih me da qa (~e ti ri) ima [ved ska.

J. Ga li}

@RK MAKS SPORT IZ NO VE PA ZO VE PRE ZA DO VOQ AN PLA SMA NOM

Ko rist Go di na sti ca wa od is pa da wa is ku stva Veselin Vukovi}

da li bi to na ma od go va ra lo. Za vi si ko joj eki pi ko le `i ili ne le `i. Sva ka ko da smo mo gli i go re da pro |e mo. Za do vo qan sam {to ni smo iz vu kli Fran cu sku.

Na dam se da }e na {i ri va li raz mi {qa ti o na ma, ko li ko i mi o wi ma - re kao je Vu ko vi}.

On je do dao da }e Sr bi ja na EP ima ti za da tak i da obez be di me st na kva li fi ka ci o nom tur ni ru za Olim pij ske igre u Lon do nu 2012.

Na OI }e se di rekt no pla si ra ti kon ti nen tal ni pr va ci, Fran cu ska kao svet ki {am pion i Ve li ka Bri ta ni ja kao do ma }in, a se dam naj bo qe pla si ra nih eki pa (iza pr va ka) sa SP iz bo ri lo je me sto u kva li fi ka ci ja ma.

Vu~ ko vi} za do vo qan Na nad Vu~ ko vi} sma tra da je `reb re la tiv no do bar.

- Na za vr {nom tur ni ru EP ni ko ne mo `e da o~e ku je da }e da do bi je la ke pro tiv ni ke. U is toj go di ni su i Olim pij ske igre, pa }e sve re pre zen ta ci je bi ti mak si mal no sprem ne, po go to vo {to je to po sled wa {an sa evrop skim eki pa ma da iz bo re vi zu za Lon don. Do bro je {to smo iz be gli Fran cu ze.

Ide mo ko rak po ko rak i na dam se do brom re zul ta tu - uve ra va Vu~ ko vi}.

- Na EP osta lo je jo{ dva me sta. [to zna ~i, u te o ri ji, mo `e mo da bu de mo ~e tvr ti i ne ode mo u Lon don. Bo ri }e mo se za Olim pij ske igre sa ozbiq nim re pre zen ta ci ja ma kao {to su Ru si ja, Ne ma~ ka, Nor ve {ka,Poq ska i Ne ma~ ka. Na rav no, po red to ga ciq nam je i da ostva ri mo {to

{a we je {to }e mo se sa wi ma sre sti u gru pi - re kao je Ili}.

Ivan Nik ~e vi} je stre peo ka da su u {e {i ru A osta le dve ku gli ce sa ime ni ma Fran cu ske i Poq ske i pro ko men ta ri sao je da do bro to {to je ak tu el ni svet ski, olim pij ski i evrop ski pr vak Fran cu ska u dru gom de lu `re ba.

- Sre }om ta pret po sled wa lop ti ca u ko joj je sta ja lo ime re pre zen ta ci je Poq ske svr sta na je u gru pu A, {to je, vi de li ste, iza zva lo bu ran apla uz jer je ta ko iz beg nu to da s na ma u gru pi bu du i Dan ci i Fran cu zi. Mi tre ba da gle da mo sa mi se be i da se spre mi mo {to bo qe - re kao je Nik ~e vi}.

Mla den Bo ji no vi} je po tvr dio da na EP ne ma la kih ri va la i da su sve re pre zen ta ci je ozbiq ne. [to se ti ~e Da na ca o ko ji ma svi pri ~a ju, ja se wih ne bo jim, po go to vo {to se Pr ven stvo igra na na {em te re nu i pred na {om pu bli kom. Mla di Mo mir Rni} sma tra da gru pa ni je ni pre vi {e te {ka, ali ni la ka. On sma tra da je po treb no da se do bro spre mi mo, da `e li mo {to bo qi pla sman i da ve} jed nom po ka `e mo ko li ko vre di mo i da li uop {te vre di mo.

Pe tar Ne na di} se ra du je {to }e re pre zen ta ci ja Dan ske, ze mqe u ko joj igra ru ko met, bi ti s na ma u gru pi.

- Ja ki je su, ali ne ma raz lo ga da se pre te ra no bri ne mo jer igra mo u Sr bi ji na na {em te re nu, {to je ve li ka pred nost. Naj va `ni je je da u pr voj fa zi od i gra mo mak si mal nio i da u dru gu fa zu pre ne se mo sva ~e ti ri bo da, {to bi nam olak {a lo po sao. A i ta mo nas ~e ka ju lak {i ri va li. Va `no je da smo u pr vom de lu tak mi ~e wa iz be gli Fran cu sku i [pa ni ju. Ja vi dim ve li ku {an su da za i gra mo u po lu fi na lu - is ti ~e Ne na di}.

J. G. - S. A.

Pr va go di na igra wa u Pr voj mu {koj li gi za RK No va Pa zo va ni je za vr {e na po voq no. No vo pa zov ~a ni su za u ze li 14. me sto, {to ni je bi lo do voq no da se osta ne u li gi. Sa ma lo vi {e sre }e No va Pa zo va je mo gla da op sta ne u Pr voj li gi, ali je za to dru ga eki pa (ju ni o ri) ovog klu ba po be di la u li gi Srem-Ju `na Ba~ ka i pla si ra la se u Srp sku li gu.

- Zbog ne is ku stva igra ~a i tre ne ra iz gu bi li smo ta man to li ko bo do va ko li ko nam je ne do sta ja lo da bi smo iz be gli is pa da we. Ma da smo ima li naj mla |u eki pu u li gi, igra li smo do sta do bar ru ko met. Gu bi li smo utak mi ce u po sled wih de set mi nu ta - is ti ~e Lu ka Sta ni {i}, pred sed nik RK No va Pa zo va.

Od 28 su sre ta No va Pa zo va je po be di la tri pu ta, pet pu ta je igra la ne re {e no, a pre tr pe la je 20 po ra za uz gol raz li ku 709:777, osvo jiv {i 11 bo do va. Tre ner Go ran Cmi qa ni} mo `e da `a li za pro pu {te nim {an sa ma, ali mo `e da bu de po no san na mla de

igra ~e ko ji su iz ga ra li na par ke tu do po sled weg zvi `du ka su di ja. To kom tak mi ~e wa is ta kli su se gol man ^u~ ko vi}, za tim Vu ko vi}, Mi lo je vi}, Ili}, To do ro vi} i \ur |e vi}. Tre ba po me nu ti i osta le ko ji su se tru di li da obez be de {to bo qi re zul tat svo je eki pe: gol ma na Ve ji no vi }a, ka pi te na Va gi }a, Mi le ti }a, Skro bi }a, Gru bi }a, An dre je vi }a, Da ~e vi }a i @iv ko vi }a.

- Pr va mu {ka li ga je pre vi {e ja ka da bi se igra la bez sti pen di ra nih igra ~a. No va Pa zo va je klub me sne za jed ni ce s naj ma wim bu xe tom. Ste kli smo ve li ko is ku stvo, a {to je naj va `ni je ima mo ju ni o re ko ji su pr va ci li ge Srem-Ju `na Ba~ ka i ko je }e mo uz dva-tri is ku sni ja igra ~a pre ko man do va ti u pr vu po sta vu. Ovo is pa da we ne }e zna ~i ti i ra su lo klu ba. Uz do bre ju ni o re ima mo i od li~ ne ka de te.

Ru ko met u No voj Pa zo vi je osi gu rao bu du} nost - tvr di pred sed nik Lu ka Sta bi {i}.

J. Vu ko vi}

Po vrat nik u `en sku Su per li gu Maks sport iz No ve Pa zo ve u pr voj go di ni tak mi ~e wa pre va zi {ao je o~e ki va wa. Do du {e, am bi ci o zni tre ner Vla da [i mi ~i} obe }ao je na po ~et ku pe to me sto, a we go va eki pa je iz za u ze la „tek” {e stu po zi ci ju: u iz skor od 10 po be da i 10 po ra za, sa gol raz li kom 490:537 i 20 osvo je nih bo do va, dva ma we od pe to pla si ra ne eki pe Kwaz Mi lo{. Pa zov ~an ke su po bro ju pri mqe nih go lo va tre }e (iza Za je ~a ra 399 i Ja go di ne 509), ali su po bro ju da tih go lo va (490 tek de ve te).

- Na{ pla sman je iz nad o~e ki va wa. Re zul tat je to upor nog ra da tre ne ra Vla de [i mi ~i }a i ve li kog za la ga wa mla dih igra ~i ca.

Ove go di ne ste kli smo ve li ko is ku stvo i sa mo po u zda we, ta ko da }e Maks sport tek sle de }e tak mi ~ar ske se zo ne po ka za ti pra vu vred nost - na ja vqu je Bo {ko Pi li po vi}, pred sed nik klu ba.

Tre ner Vla da [i mi ~i} „ni je is pu nio” obe }a wa da ta na po ~et ku se zo ne.

- Pla ni rao sam pe to me sto, a za u ze li smo {e sto. Raz log je u ne is ku stvu, jer je eki pa vi {e ne go mla da, u ko joj imam pet igra ~i ca kan di dat ki wa za ka det sku re pre zen ta ci ju Sr bi je. Da smo ima li bo qe uslo ve, ve ro vat no bi smo bi li ko je me sto bli `e vr hu. Dok su dru ge eki pe tre ni ra le dva pu ta dnev no, mi smo ima li sa mo ~e ti ri tre nin ga ne deq no.

Ste kli smo va `no is ku stvo, sa mo po u zda we, ta ko da }e Maks sport sle de }e se zo ne igra ti zna ~aj ni ju ulo gu u su per i ci - obe }a va Vla da [i mi ~i}, ne u mor ni i amb ci o zni tre ner.

Pla sman vre dan pa `we ostva ri li su: gol ma ni J. Ri so vi} i G. \i las, kao i igra ~i ce pred vo |e ne ka pi te nom Je le nom Bur sa} N. Ri bi ~i}, T. Jo va no vi}, R. Bog da no vi}, N. Mar ja no vi}, M. Pe tro vi}, T. @ar ko vi}, N. Va si}, J. Vuj ko vi}, M. Bur sa}, S. Mi li ~i}, N. Gu du ri}.

Po ~e tak pri pre ma na ja vqen je za 28. jul.

J. Vu ko vi}

VATERPOLISTE PRO LE TE RA OB RA DO VA LO LE PO VRE ME

Pr vi tre nin zi na otvo re nom ba ze nu Po ~e tak ra da otvo re nog ba ze na u Zre wa ni nu sa olak {a wem su do ~e ka li zre wa nin ski va ter po li sti, ali uslo vi za tre nin ge u gra du na Be ge ju i da qe su iz u zet no lo {i. Jer, zbog pro {lo go di {weg pre stan ka ra da nat kri ve nog ba ze na, za tvo re nog re {e wem gra |e vin ske in spek ci je ko ja je pro ce ni la da je, zbog do tra ja lo sti, opa san po `i vo te i bez bed nost qu di, mno gi spor ti sti su to kom pret hod nih me se ci is pa {ta li, na ro ~i to pli va ~i Pro le te ra, pre svih Ivan Len |er ko ji je bio pri nu |en da se za pu ti u Tur sku, gde se tre nut no na la zi we gov tre ner De jan Pe ji no vi}, i ta mo sva ko dnev no ve `ba. Ov da {wi pli va ~i i va ter po li sti na da ju se da }e lo kal na sa mo u pra va ko na~ no za po ~e ti du go

na ja vqi va nu sa na ci ju nat kri ve nog ba ze na ka ko bi po no vo ima li pri stoj ne uslo ve za rad. O to me je bi lo re ~i i pri li kom sko ra {we po se te voj vo |an skog se kre ta ra za sport i omla di nu Mo de sta Du li }a ko ji je u Zre wa ni nu iz ja vio da bi, po sle skup {tin ske od lu ke o re ba lan su po kra jin skog bu d`e ta, tre ba lo o~e ki va ti da bu de obez be |en no vac za re kon struk ci ju za tvo re nog ba ze na. Du li} je obe }ao da }e se Po kra ji na po tru di ti da ta sred stva bu du {to pre na ras po la ga wu ka ko bi sle de }e go di ne pli va ~i mo gli da po stig nu mak si mal nu for mu pred na stup na Olim pij skim igra ma. Do ta da, le po i sun ~a no vre me, i ot kqu ~a va we ka pi ja otvo re nog ba ze na, omo gu }i lo je bar ne ki ma da tre nin ge po no vo or ga ni zu ju u svom gra du.

^lan Uprav nog od bo ra Va ter po lo klu ba Pro le ter Sr |an Bo ga ro {ki ka `e za “Dnev nik” da su va ter po li sti star to va li sa tre nin zi ma na otvo re nom ba ze nu pa ra lel no sa po ~et kom we go vog ra da.

- To kom pro {le i ove go di ne, od no sno od za tva ra wa ba ze na, mla |e ka te go ri je, uz ra sta od 10 do 15 go di na, tre ni ra le su u obli `wim gra do vi ma kao {to su No vi Sad, Ki kin da i Be ~ej, ot pri li ke dva - tri pu ta ne deq no.

Na {i tak mi ~a ri u~e stvo va li su na ne ko li ko tur ni ra i ne do sta tak ba ze na bio je vi dqiv, po go to vo ka ko je vre me pro la zi lo. Gru pe su se pre po lo vi le, mno gi su pre sta li da tre ni ra ju, jer se mno go vre me na gu bi lo u pu to va wu do dru gih gra do va – ob ja snio je Bo ga ro {ki.

Ka ko ka `e, otva ra wem ne po kri ve nog ba ze na po sto ji re al na {an sa da se na sta vi kon ti nu i tet u ra du Pro le te ra. Pr va eki pa se ve} oku pi la i 13. ju la kre }e sa pr vom utak mi com u Dru goj li gi, a sa nad me ta wem za vr {a va 21. av gu sta.

- Na `a lost, law skim ne u ~e stvo va wem iz gu bi li smo sta tus 1B li ga {a, ta ko da }e mo ove go di ne na stu pa ti u Dru goj li gi.

Otvo re ni ba zen re al no ni je ni pri bli `no do bar kao i za tvo re ni, pr vo zbog kon ti nu i te ta tre nin ga. Jer, kod otvo re nog mo ra mo da gle da mo ka kvo }e vre me bi ti, a dru go - za tvo re ni ba zen je di men zi ja pra vog va ter po lo te re na a sa so bom po vla ~i i sve osta le uslo ve kao {to su svla ~i o ni ca, tri bi na, se ma fo ri – na vo di Bo ga ro {ki. @. Ba la ban

20

SPORT

~etvrtak16.jun2011.

ZA EVROP SKO PR VEN STVO U LI TVA NI JI

Iv ko vi} sa op {tio spi sak Se lek tor ko {ar ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Du {an Iv ko vi} sa op {tio je spi sak od 19 igra ~a za pri pre me za Evrop sko pr ven stvo u Li tva ni ji. Na spi sku se na la ze Mi lo{ Te o do si}, Ste fan Mar ko vi}, Mi len ko Te pi}, Alek san dar Ra {i}, Uro{ Trip ko vi}, Dra gan Mi lo sa vqe vi}, Ivan Pa u ni}, Mar ko Ke {eq, Ne ma wa Bje li ca, Mar ko ^a ka re vi}, Mi lan Ma ~van, Du {ko Sa va no vi}, No vi ca Ve li~ ko vi}, Mi lo van Ra ko vi}, Ivan Ra de no vi}, Ne nad Kr sti}, Ko sta Pe ro vi}, Mi ro slav Ra du qi ca i Bo ban Mar ja no vi}. Je di ni de bi tant na spi sku je ^a ka re vi} iz kra gu je va~ kog Rad ni~ kog. Ra ko vi} je ra ni je bio u uni ver zi tet skoj se lek ci ji, a Mi lo sa vqe vi} je pro {le go di ne bio na pri pre ma ma ti ma. Stru~ ni {tab ~i ni }e Alek san dar Ke sar, Sa {a Ni ki to vi} i Du {an Gvo zdi}. Tim me na xer Mi ro slav Be ri} na pu stio je re pre zen ta ci ju iz li~ nih raz lo ga.

Iv ko vi} je re kao da su re zul tat ski ci qe vi na Evrop skom pr ven stvu odav no po zna ti, ali je oce nio da }e pred sto je }e tak mi ~e we u Li tva ni ji bi ti naj ja ~e do sa da.

- Tak mi ~ar ski ci qe vi su po zna ti ve} tri go di ne, a to je pla sman na Olim pi ja du u Lon don. Mi }e mo bi ti naj mla |a i naj kom pakt ni ja se lek ci ja, ali }e ovo bi ti naj ja ~e tak mi ~e we do sa da, po {to su do la -

Iv ko vi} je od lu ~io da po zo ve 19 igra ~a ume sto uobi ~a je na 24 za to {to }e mo `da uvr sti ti i ne kog igra ~a iz uni ver zi tet ske se lek ci je. Oba ti ma oku pqa ju se 4. ju la u Be o gra du. On je ka zao da mno gi igra ~i ni su u klu bo vi ma ima li „naj sjaj ni je tak mi ~ar ske se zo ne”, naj ~e {}e zbog po vre da.

- Mo ra }e mo, me |u tim, da bu de mo naj sprem ni ji, kao {to smo bi li i do sa da. U {est da na igra }e mo pet va `nih utak mi ca, od ko jih }e si -

Du {an Iv ko vi}

gur no naj va `ni ja bi ti pr va, pro tiv Ita li je - re kao je Iv ko vi}.

Sr bi ja se u po sled we tri go di ne pri pre ma la u ita li jan skom me stu Fol ga ri, ali }e sa da i}i u Ro ten burg, gde osta je dve ne de qe. Iv ko vi}

Sr bi ja u B gru pi Evrop sko pr ven stvo odr `a va se od 31. av gu sta do 18. sep tem bra u Li tva ni ji. Sr bi ja }e igra ti u Gru pi B, sa Fran cu skom, Ne ma~ kom, Izra e lom, Ita li jom i Le to ni jom. Utak mi ce se igra ju u gra du [ja u qaj. U dru gu fa zu tak mi ~e wa pro }i }e po tri pr vo pla si ra na ti ma iz sva ke gru pe, ko je }e for mi ra ti no ve. Gru pa B, u ko joj je Sr bi ja, ukr {ta se sa gru pom A u ko joj se na la ze Ve li ka Bri ta ni ja, Poq ska, Tur ska, Li tva ni ja, [pa ni ja i tim iz kva li fi ka ci ja. Na Olim pij ske igre u Lon do nu pla si ra }e se po bed nik i fi na li sta Evrop skog pr ven stva. zak po tvr di li sko ro svi NBA igra ~i - re kao je Iv ko vi}.

Se lek tor je no vi na ri ma u Ku }i ko {ar ke u Be o gra du ka zao da ne tre ba pra vi ti pri ti sak igra ~i ma, iako su ci qe vi po zna ti.

- Ka da je Dra gan \i las iza bran za pred sed ni ka Sa ve za, po ~eo je da pra vi kon tak te da se kva li fi ka ci o ni tur nir sle de }e go di ne odr `i kod nas. To me je do ne kle raz qu ti lo, jer mi `e li mo da do |e mo do tog fi na la i da se ve} ta da pla si ra mo na Olim pi ja du - re kao je Iv ko vi}.

li~ nih raz lo ga, po {to ni je mo gao da osta ne to kom ce log ci klu sa pri pre ma.

- Mi }a je i pro {le go di ne imao li~ ne raz lo ge, a sa da ni je mo gao da uklo pi plan pri pre ma sa stva ri ma ko je tre ba da oba vi. Iskre no mu se za hva qu je mo za sja jan rad pro te klih go di na i mi slim da }e Sa vez to jav no u~i ni ti usko ro re kao je Iv ko vi}.

Ka pi ten ti ma Ne nad Kr sti} re kao je da je va `no da se tim men -

je ob ja snio da je raz log to ga is kqu ~i vo za si }e we. Po sle to ga sle di kra }i pe riod ra da u Vr {cu, a tim on da od la zi na tur nir u Qu bqa nu, na ko me }e u~e stvo va ti i Hr vat ska, Cr na Go ra, Ma ke do ni ja i BiH. Po sle Slo ve ni je, ide se u Tur sku na tur nir sa Ne ma~ kom, Ukra ji nom i do ma }i nom, a on da or lo vi od la ze u Lon don. U bri tan skoj pre sto ni ci u~e stvo va }e na tur ni ru sa Hr vat skom, Austra li jom, Ki nom, Fran cu skom i se lek ci jom do ma }i na.

Do sa da {wi vo |a ti ma Mi ro slav Be ri} oti {ao je iz ti ma iz

tal no i fi zi~ ki spre mi za „ja ko va `no” EP, a ot krio je i da su re pre zen ta tiv ci `eq no ~e ka li no vo oku pqa we po sle pro {lo go di {weg Svet skog pr ven stva.

- EP je ja ko va `no, ne sa mo kao tak mi ~e we, ve} i zbog Olim pi ja de. Pro {lo tak mi ~e we smo ne stvar no za vr {i li, a to kom se zo ne smo bi li u me |u sob nom kon tak tu i mo gu da ka `em da su igra ~i sa gne vom ~e ka li no vo oku pqa we. Sil no smo mo ti vi sa ni - re kao je Kr sti}.

Sr bi ja je pro {le go di ne po ra `e na u po lu fi na lu Svet skog pr ven stva u Tur skoj, i to po {to je u po sled wim se kun da ma pri mi la ko{ od igra ~a ko ji je bio u autu.

- Mno go NBA igra ~a na ja vi lo je do la zak, ali se mi uzda mo u svoj kva li tet - ka zao je Kr sti}.

Pred sed nik sa ve za Dra gan \i las re kao je da }e KSS u~i ni ti sve da re pre zen ta ci ja ima do bre pri pre me, ali i da se na da do brom tur ni ru.

- Na dam se da }e mo ovog pu ta ima ti po {te no su |e we. Na da mo se {to ve }em uspe hu, ali ne tre ba pra vi ti pri ti sak. Na rav no, svi mi `e li mo zla to i i}i }e mo na we ga, ali mno go to ga tre ba da se de si da bi se to ostva ri lo - re kao je \i las.

dnevnik

OKU PQA JU SE RE PRE ZEN TA TIV CI SR BI JE ZA EKIP NO EP DRU GE LI GE U NO VOM SA DU

[pa no vi }e va i u tro sko ku?

Jo{ su sa mo dva da na osta la do po ~et ka Evrop kog ekip nog pr ven stva – dru ga li ga, na ko jem }e se, na sta di o nu “Ka ra |or |e” u No vom Sa du, oku pi ti atlet ski re pre zen ta tiv ci iz osam evrop skih ze ma qa. Wi hov ciq bi }e da osvo je jed no od pr va dva me sta ko ja vo de u pr vo li ga {ko dru {tvo, ali i da iz beg nu pla sman na dve po sled we po zi ci je, jer one vo de u rang ni `e. Re pre zen ta ci ja Sr bi je bi }e do ma }in ovom za ni mqi vom sport skom nad me ta wu, a ri va li iza bran ci ma se lek to ra Dra gi {e Ku zma no vi }a bi }e naj bo qe atle ti ~ar ke i atle ti ~a ri iz Dan ske, Bu gar ske, Slo va~ ke, Austri je, Le to ni je, Esto ni je i Li tva ni je.

U ho te lu “No vi Sad”, da nas u 14 ~a so va, za ka za no je oku pqa we re pre zen ta ti va ca na {e ze mqe, a zna se da se se lek to ru Ku ma no vi }u ne }e ja vi ti na pro ziv ku sjaj na tro sko ka {i ca Bi qa na To pi}. Ona ima ne zgod nu po vre du li sta na no zi i, u do go vo ru s dr Ni ko lom ^i ki ri zom s VMA u Be o gra du, ne }e se tak mi ~i ti pred no vo sad skom pu bli kom. Po sto je na go ve {ta ji da bi na za le ti {tu u tro sko ku ume sto To pi }e ve mo gla da se po ja vi na {a naj bo qa ska ka ~i ca udaq Iva na [pa no vi}, a o ova kvoj mo gu} no sti Iva na je re kla: - Za i sta po sto ji op ci ja da na stu pim u tro sko ku, ali }e mo pre ci zni je sve zna ti da nas, ka da se re pre zen ta tiv ci oku pe i ka da bu dem raz go va ra la sa se lek to rom – re kla je [pa no vi }e va.

Da li po ne kad na tre nin zi ma ve `ba{ i tro skok?

- Ma, na sto ti ne pu ta sam ska ka la tro skok na tre nin zi ma i ni je mi ne po zna ta ova di sci pli na – uz osmeh }e na {a re kor der ka u sko ku udaq. – Ipak, ako se do go vo ri mo da na stu pim, iz ve {}u sa mo je dan skok i na sto ja ti da on bu de {to bo qi, ka ko bih sa ~u va la sve `i nu i sna gu za skok udaq, ko ji je na pro gram u ne de qu. [ta o~e ku je{ od svo je di sci pli ne?

- O~e ku jem da sko ~im {to da qe, jer na stu pi }u pred do ma }om pu bli kom ko ja me uvek sjaj no bo dri.

To }e me i do dat no mo ti vi sa ti, ma da je naj ve }i mo tiv to {to na stu pam za re pre zen ta ci ju i {to `e lim da osvo jim {to je mo gu }e ve }i broj po e na. Kon ku ren ci ja }e

bi ti ve o ma ja ka, {to je sva ka ko do dat ni sti mu lans da sko ~im do bro.

Iva na [pa no vi} je to kom pro te klog vi ken da ska ka la na mi tin gu u Wu jor ku.

- Vre men ski uslo vi bi li su ve o ma lo {i, bi lo je hlad no i sve vre me tak mi ~e wa pa da la je ki {a. Jo{ su nam od gra ni za to ri okre nu li za le ti {te i ima li smo pro tiv se be i jak ve tar u gru di, pa su re zul ta ti

PRED EKIP NO PR VEN STVO EVRO PE

Ga la vo da uz tak mi ~a re Atlet ski sa vez Sr bi je po stao je bo ga ti ji za jo{ jed nog pri ja te qa. Za hva qu ju }i kom pa ni ji Del ta Agrar, ko ja je ima la slu ha za atlet ski sport, svi u~e sni ci Ekip nog pr ven stva Evro pe u No vom Sa du, to kom tak mi ~e wa i tre nin ga osve `a va }e se ofi ci jal nom vo dom pr ven stva - Ga la vo dom.

Di rek tor ka mar ke tin ga Del ta Agra ra, Ma ri ja Ma ja Mi lo sa vqe vi} po vo dom sa rad we s ASS je is ta kla: - Ima mo za do voq stvo da po mog ne mo Atlet skom sa ve zu Sr bi je u or ga ni za ci ji ovog ve li kog me |u na rod nog tak mi ~e wa i si gur na sam da }e Ga la vo da po mo }i atle ti ~a ri ma pri po sti za wu vr hun skih sport skih re zul ta ta ovog vi ken da u No vom Sa du.

IZ VR [NI OD BOR I AD MI NI STRA TIV NI BORD CEV

LEP USPEH KA DE TA NA TUR NI RU U [VED SKOJ

Pr vo me sto u ja koj kon ku ren ci ji Ve} go di na ma una zad u No vom Sa du s ve li kim uspe hom ra di {ko la ko {ar ke i klub Ka det, ~i ji pred sed nik Se lim Ho xi}, za jed no s tre ne ri ma ko ji u klu bu ra de, ima vi zi ju i stra te gi ju ot kri va wa ta le na ta i “pro iz vod we” igra ~a. Kroz Ka det su pro de fi lo va li mno gi mla di igra ~i ko ji da nas igra ju u srp skim pr vo li ga {kim klu bo vi ma, me |u ko ji ma su naj po zna ti ji Ste van Je lo vac, Lu ka Mi tro vi} i Ni ko la Mi lu ti nov.

Ge ne ra ci ja mo ma ka ro |e nih 1993. i 1994. go di ne po ~et kom ju na u~e stvo va la je na ja kom me |u na rod nom tur ni ru u Ge te bor gu ([ved ska), gde je, u kon ku ren ci ji 29 ti mo va iz Evro pe, osvo ji la pr vo me sto. Ti me su mla di No vo sa |a ni po no vi li uspeh od pre pet go di na, ka da je Ka det, pred vo |en upra vo Je lov cem, ta ko |e bio naj bo qi.

- Re~ je o svet ski pri zna tom tur ni ru ko ji se igra u svim uz ra sti ma za mla |e ka te go ri je – ob ja snio je tre ner Ka de ta Ja kov Crn ko vi}. – Od i gra li smo ukup no {est utak mi ca i iza {li kao po bed ni ci iz svih du e la, a po seb no nas je ra do va la ~i we ni ca da je gle da li {te u Ge te bor gu bi lo le po po pu we no i da smo ima li ve li ku po dr {ku od na {ih qu di ko ji `i ve u [ved skoj. Ovo pr vo me sto je jo{ jed na po tvr da

Iva na [pa no vi}

bi li ve o ma sla bi. Li~ no, ni sam us pe la da za be le `im ni jed nu da qi nu, ali to me ne op te re }u je. Sa da raz mi {qam je di no o Ekip nom evrop skom pr ven stvu i `e lim da na {oj re pre zen ta ci ji do ne sem {to ve }i broj po e na. [to se osta lih re pre zen ta ti va ca Sr bi je ti ~e, iako su pro ble me s po vre da ma ima li Emir Be ki ri} i Oli ve ra Jev ti}, svi su iz gle di da }e na{ dra `av ni tim na stu pi ti u na ja vqe nom sa sta vu.

To bu di na du da bi Ku zma no vi }e ve iza bra ni ce i iza bra ni ci mo gli da ostva re ja ko do bre re zul ta te i na |u se u bor bi za jed no od pr va dva me sta. Me |u tim, ne tre ba smet nu ti s uma da je kon ku ren ci ja ve o ma ujed na ~e na i da su mo gu }i sva ka kvi is ho di, pa bi po dr {ka s tri bi na “Ka ra |or |a” mo gla da bu de od pre sud ne va `no sti. Re pre Sr bi je Fo to F.Ba ki} zen ta tiv ci o~e ku ju ve li ki broj gle da la ca, a or ga ni za to ri su svi ma ko ji `e le da bu du u`i vo sve do ci ovom tak mi ~e wu, omo gu }i li bes pla tan ulaz na sta dion.

U su bo tu }e tak mi ~e we po ~e ti u 14.25 ~a so va, ka da }e meg dan po de li ti tak mi ~a ri u sko ku mot kom, po sle wih }e na bo ri li {te iza }i i ba ~a ci kla di va, dok je sve ~a no otva ra we pla ni ra no za 15.20 ~a so va.

A. Pre do je vi}

Sa sta nak su tra u Be o gra du

Od b oj k a {ki sa vez Sr bi je bi }e su tra i u su b o tu do ma } in sa stan ka Iz vr {nog od bo ra i Ad mi ni stra tiv nog Bor da Evrop ske od boj ka {ke kon fe de ra ci je – CEV. U pe tak, 17. ju na u be o grad skom ho te lu Kon tin ten tal odr `a }e se sa sta nak Iz vr {nog od bo ra CEV, ko jem }e pri su stvo va ti An dre Me jer iz Lu k esmbur g a, pred s ed n ik CEV, Alek s an dar Bo r i ~ i}, pred sed nik OSS i pot pred sed nik CEV, Fi l ip Ber b en iz Bel g i j e, pr vi pot p red s ed n ik CEV, Rit Oms Van den Berg iz Ho l an di j e, pot p red s ed n ik CEV, Ba nu Xan [ur man iz Lih ten {taj n a, pot p red s ed n ik CEV, Re na to Are na iz Ita li je, pot pred sed nik CEV i Jan Hro -

nek iz ^e {ke, pot pred sed nik CEV. U su bo tu, 18. ju na u ho te lu Kon ti nen tal u Be o gra du odr `a }e se sa sta nak Ad mi ni stra tiv nog Bor da CEV ko jem }e, po red ~la no va Iz vr {nog od bo ra CEV, pri su stvo va ti: Erik Adler iz Dan ske, Alojz Fi {er iz [vaj car ske, Man fred Hol cfre fe iz Ne ma~ ke, Dan ~o La za rov iz Bu gar ske, Agu stin Mar tin San tos iz [pa ni je, Pjer Mul hajms iz Luk sem bur ga, Vla di mir Pat kin iz Ru si je, Ma ris Pe ka lis iz Le to ni je, Mi ro slav Pr `ed pel ski iz Poq ske, Jan Rek iz [vaj car ske, @ak [o iz Fran cu ske, An dre as Sta vru iz Ki pra, kao i Oli vi je Mo ti je, ad mi ni stra tiv ni di rek tor CEV i Re gi na Ma {ko va, se kre tar Ad mi ni stra tiv nog ode qe wa CEV.

SER BIJAN MA STERS U BI^ VO LE JU U NO VOM SA DU

Pri ja vqe no 70 eki pa

Eki pa KK Ka det u Ge te bor gu

do brog ra da u Ka de tu i no vi pod sti caj da na sta vi mo u istom sti lu.

Za ni mqi vo je da je za naj bo qeg igra ~a fi nal nog du e la pro gla {en No vo sa |a nin Ste fan Pal v{i}, a da su pun do pri nos u ostva ri va wu od li~ nog re zul ta ta da li i svi osta li mom ci na ko je je tre ner Crn ko vi} mo gao

da ra ~u na. To su bi li: Mi lo{ Ele sin, Mar ko Ra dun, Stra hi wa Ra do {e vi}, Ste van Ko biq ski, Alek san dar Ra ni sa vqe vi}, La zar Pro da no vi}, Lu ka Be qan ski, Alek san dar Ku ba to vi} i Ivan \u ka no vi}.

- Ima li smo do sta zgu snut ras po red igra wa me ~e va – do dao je ka pi ten ti ma Mi lo{ Ele sin. –

Ri va li su nam ja ~i bi li u eli mi na ci o noj fa zi, ali smo mi ta mo bi li fi zi~ ki naj pri pre mqe ni ja eki pa i ima li smo ja ko do bru at mos fe ru unu tar eki pe.

Dra go nam je {to smo po no vi li uspeh od pre pet go di na i si gur no je da }e nam to bi ti do dat ni mo tiv za bu du} nost.

A. P.

Za vr {e no je pri ja vqi va we za EP 2011. u bi~ vo le ju „Ser bijan Ma sters 2011“, ko je }e se od i gra ti od 13. do 17. ju la u No vom Sa du. Pri ja vqe no je re kord nih 70 ti mo va iz 28 ze ma qa (Sr bi ja, An do ra, Austri ja, Bel gi ja, Bo sna i Her ce go vi na, Be lo ru si ja, Bu gar ska, Ki par, ^e {ka, Dan ska, [pa ni ja, Esto ni ja, Fran cu ska,

Ne ma~ ka, Gr~ ka, Ma |ar ska, Ita li ja, Le to ni ja, Ho lan di ja, Nor ve {ka, Poq ska, Por tu ga li ja, Ru si ja, Slo ve ni ja, [vaj car ska, Slo va~ ka, Tur ska, Ukraj na). Sa mo naj bo qe pla si ra ni ti mo vi iz 28 ze ma qa Evro pe ima }e {an su da se bo re za bo do ve na CEV i FIVB rang li sti na tur ni ru ~i ji je na grad ni fond 50.000 evra.

kULTURA

dnevnik

~etvrtak16.jun2011.

У МУЗЕЈУ ИСТОРИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У БЕОГРАДУ

У СРПСКОЈ ЦРЊИ

Изложба дела Ђуре Јакшића

Књижевни фестивал „Крокодил” Трећи летњи фестивал „Крокодил„ (Књижевно регионално окупљање које отклања летаргију и досаду) почиње данас и траје 18. јуна у амфитеатру Музеја историје Југославије у Београду. Члан дирекције фестивала Владимир Арсенијевић, наављујући манфестацију је рекао да је „Крокодил„, на чије програме све три вечери од 20 сати, публика може ући бесплатно, „фестивал који на динамичан начин миксује оно што се дешава у књижевностима региона„. Вечерас ће фестивал угостити словеначког писца Горана Војновића, хрватског телевизијског новинара и писца поезије Александра Станковића, Барби Марковић из Беча, сарадника подлистка „Бетон„ Сашу Илића и књижевника Светислава Басару. Друге вечери

„Крокодила„ београдска публика ће моћи да чује и види немачког писца Клеменса Мајера, Ивану Сајко из Хрватске, из Сарајева долази Фарук Шехић, а поред Ивана Чоловића из Београда ту је и Предраг Луцић из Сплита. Завршно вече припада Ренату Баретићу из Хрватске, „Бетоновом„ сараднику Милошу Живановићу, хрватском блогеру Влади Гулићу, црногорском писцу Балши Брковићу и Мирку Ковачу, писцу који се из Београда почетком ратних деведесетих преселио у Хрватску. „Ковач је највећа звезда фестивала. Њега на жалост дуго нисмо могли да видимо у Београду. Нисмо још увек сасвим сигурни да ће доћи у Београд и поред његове велике жеље. У Загребу има тера-

пију коју никако не сме да прескочи„, рекла је чланица дирекције „Крокодила„ Лидија Кусовац. Према њеним речима, у случају да не буде могао доћи у Београд, Ковач ће „сигурно учествовати на фестивалу„, највероватније преко скајпа или на сличан начин. Програм фестивала сваке вечери ће трајати до поноћи, а аутори ће читати одломке из својих дела, разговарати с публиком и водитељима Иваном Бевцом и Круном Локотаром. У музичком делу наступиће прве вечери кантаутори Краљ Чачка и друге Кецкец, а фестивал ће 18. јуна завршити наступом алтернативног састава „Горибор„. „Музичке тачке су важан сегмент ‘Крокодила‘. Интересује нас код музике коју имамо на фестива-

лу, да има наративну компоненту, музика као ‘кросовер‘ са књижевношћу„, нагласио је Арсенијевић. На питање новинара како се финансира „Крокодил„, Кусовац је рекла да је у питању непрофитна манифестација која опстаје захваљујући донацијама, које између осталих даје „Ерсте„ фондација, а подршку дају и општина Савски Венац и град Београд. Регионални књижевни фестивал „Крокодил„ први пут је одржан у јуну 2009. године у Београду, а фестивал је гостовао и на „Сцена фесту„ у Инђији, на пулској манифестацији „Са(н)јам књиге„ у Истри, у програму „Дани Београда„ у Љубљани, као и на овогошњем Сајму књига у Лајпцигу, на којем је Србија била земља у фокусу.

Добитник Борис Лијешевић

Шаргин, једногласно је одлучио да награду „Љубомир Муци Драшкић„ додели Лијешевићу за режију представа „Чекаоница„, у продукцији Атељеа 212, и „Елијахова столица„ Ју-

Жил Лерој, Алабама сонг, адаптација Ката Ђармати, режија Рахим Бурхан, Ујвидеки синхаз/ Новосадско позориште Не, наслов није из песме Џима Морисона, али и ово дело пева блуз. Говори о једној другој, или првој изгубљеној генерацији, оној стасалој између два светска рата у Америци, а не после њих. Тему изгубљености Жил Лерој појачава фокусом на судбини жене, како то обично споља виђено бива, жене у сенци мушкарца. Што већи мушкарац – тежа сенка, прича је и Зелде Фицџералд, жене која се може тумачити прототипом савремене еманциповане уметнице, чије је лудило на страни нормалности. Све зависи од перспективе. Редитељ Рахим Бурхан ту перспективу види у мелодраматичности односа супружника Фицџералд, који су и поред свих аутентичних осећања и привилегованости у смислу друштвеног остварења, у својој кожи остали сами, суви и трагични. Прича говори о њиховом упознавању, браку и растанку, који им је донео све осим заједништва, које се успоставља и као ултимативни, а недостижни идеал сваке животне везе, била она материјална, физичка, или неке етеричније природе. У њиховом случају, ту природу представља њихова уметничка страна личности, „мрачна страна месеца“.

Фото: Ч. Микуш

НА 48. ФЕСТИВАЛУ МУЗИЧКИХ ДРУШТАВА ВОЈВОДИНЕ У РУМИ

који негују духовну музику – црквени хорови. Са задовољством можемо да оценимо да је овогодишња селекција ансамбала показала да је квалитет све виши, певало се на 15 језика, изведена су дела 75 композитора из свих музичких епоха српских и светских, и очекивано, велики број савремених стваралаца. Додељено је, у свим категоријама, чак пет златних одличја (Оркестар хармоника АКУД „Соња Маринковић“ из Новог Сада са диригентом Гораном Пенићом – 100 бодова, Мешовити хор КУД „Светозар Марковић са диригентом Божидаром Црњанским – 98 бодова, Хор Јеврејске општине „Хашира“ из Новог Сада са диригентом Весном Кесић Крсмановић – 95 бодова, Црквени хор „Свети Јован Крститељ“ из Бачке Паланке са диригентом Снежаном Жујић – 94 бода и Гимназијско певачко друштво „1838“ из Новог Сада са диригентом Јасмином Нешковић – 94 бода), четири сребрна и три бронзана фестивалска одличја. Апсолутни победник фестивала, Оркестар хармоника АКУД „Соња Маринковић“, који је и овог

Научна расправа о Доситеју

пута потврдио свој високи реноме, добио је као награду позив на 8. московски међународни фестивал словенске музике који се у мају 2012. године одржава у Москви. Савез аматера Војводине доделио је слику најуспешнијем диригенту оркестра Горану Пенићу и најуспешнијем диригенту хора Божидару Црњанском. Жири новинара доделио је своје награде: „Сремске Новине“ из Сремске Митровице доделио је награду Оркестру хармоника АКУД „Соња Маринковић” Нови Сад, док је жири новинара „Сремска ТВ“ из Шида доделила награду Мешовитом хору КУД „Светозар Марковић” Нови Сад. Као и увек Рума, град домаћин ставио је све кадровске, организационе и техничке капацитете на располагање Фестивалу што је такође допринело укупно изванредној атмосфери на Фестивалу. Завод за културу Војводине и Савез аматера Војводине, који делује у оквиру Завода, иако са изузетно слабом финансијском подршком Покрајине, учинили су максимум да се постигну високи фестивалски стандарди. Борис Черногубов

У МОСКВИ

Отворен конкурс „Чајковски” у свету. Ове године, односно до 2. јула, када се завршава, музичко такмичење одвијаће се истовремено на два места, у Великој сали Московског државног конзерваторијума и у Концертној сали Марињинског театра у Санкт Петербургу. У оквиру такмичења наступиће 30 пијаниста, 27 виолиниста, 25 виолончелиста и 40 певача, а у обавезан програм улазе нове композиције

Представа „Алабама сонг“ Ујвидеки синхаз представља делић епохе и атмосфере врућег Југа и Запада Сједињених Америчких Држава, на почецима ере џеза, холивуда. „Свингерски“ разигране међусцене и масовке дочаравају контекст (музика, алкохол, дивљи снови младих лавова...), док танку црвену линију представља Зелдина прича (Зелду игра Емина Елор), прича екстравагантне жене чију природу је волео само кад не угрожава његову чувени писац „изгубљене генерације“, на нашем језику симптоматичног средњег имена – Скот (тумачи га Иштван Кереши). Иако несебичнија од других, Зелда ће на крају ипак доживети судбину правог уметика – несхваћеност, одбаченост и прерану смрт, што је и само довољно да узбуди, односно изазове „стомачну реакцију“ на пут којим се ређе иде, а често са стране ужива у њему. Као лајт мотив драме, редитељ је искористио џез стандард „Блу мун“, баладу о љубави, али не љубави као емотивној вези два бића, него љубави коју заљубљено пева усамљена птица... Сценографски оквир (рад Марије Калабић), такође је прозрачан као месечина. Чине га прозори испод којих се седи, али кроз које се и пролази, све некако чинећи суптилном ту линију спутаности и слободе. Игор Бурић

ДАНАС У ДВОРЦУ ДУНЂЕРСКИХ У КУЛПИНУ

Тријумф хорског звука

У Москви је отворен престижни 14. међународни конкурс „Чајковски„, на којем ће ове године наступити 122 музичара, а који ће моћи директно да се прати и путем интернета. Oтварању конкурса, који се одржава сваке четврте године, присуствовао је и премијер Владимир Путин, који је победницима обећао не само дипломе, медаље и новчане награде, него и обезбеђене трогодишње наступе не само у Русији већ и

У сликарству, Ђура Јакшић се највише угледао на Рембранта и Рубенса, али је узоре налазио и међу савременицима и у ономе што се дешавало у актуелној уметничкој пракси. Као сликар је био усмерен ка портрету и национално-историјским темама, док су његови почеци везани за религиозно сликарство доживели неуспех. У портретском сликарству оставио је богату галерију ликова међу којима је живео и које је сусретао на путу провинцијског учитеља. Сликао је трговце, занатлије, попове, учитеље, ситне чиновнике, официре. Дани Ђуре Јакшића, који су установљени у част тог родоначелника српског романтизма, ове године се одржавају 50. пут, а средишњи догађај манифестације јесте свечана додела књижевне награде која носи Јакшићево име и која се у континуитету додељује од 1986. године.

Сурова романтика

гословенског драмског позоришта. Награда ће лауреату бити свечано уручена у понедељак, 20. јуна, у Атељеу 212. Награда за режију „Љубомир Муци Драшкић„ додељује се од 2005. године за представе настале на београдским сценама у знак сећања на великог редитеља и дугогодишњег управника Атељеа 212. Оно што ову награду издваја од других је то што о њој одлучује жири састављен искључиво од глумаца. Награда се састоји од Плакете са ликом Драшкића - рад вајара Звонка Новаковића, уникатне дипломе - рад сликара и сценографа Герослава Зарића и новчаног износа, а додељује се сваке друге године, на рођендан покојног редитеља. (Танјуг)

Тек завршени 48. фестивал музичких друштава Војводине (Културни центар Рума, од 11. до 12. јуна ) овог пута, као ретко када у прошлости, истински је био празник музике који су приредили четрнаст одабраних хорова и два оркестра. Гост фестивала био је Хор „Musica viva“ из слевеначког града Крања – Примосково. У Војводини, нажалост у овом тренутку имамо само шест квалитених аматерских оркестара сериозне музике. Када је у питању хорско аматерско стваралаштво ситуација је знатно боља. За последњих десетак година из крајњег дефицита дошли смо у ситуацију да је повећан и број и квалитет хорова. Семинар за диригенте хорова, инструкторски рад на терену, смотре од дечјег па до најстаријег узраста, које организује Завод за културу Војводине, односно Савез аматера Војовдине, из године у годину, дају све видљивије резулатате. На 48. фестивалу у Руми, по пропозицијама имали смо категорију оркестара, и четири хорске категорије: женски, мушки, мешовити и хорови

Изложба „Дела Ђуре Јакшића из колекције Галерије Матице српске„, биће отворена сутра у родној кући Ђуре Јакшића у Српској Црњи, у оквиру манифестације Дани Ђуре Јакшића - Липарске вечери. На изложби ће бити представљено 16 дела Ђуре Јак[ића из колекције Галерије Матице српске, а прве слике тог писца, песника и сликара Музеју Матице српске поклонио је 1880. године власник кафане „Код камиле„ у Новом Саду Петар Јовичић, у којој је Јакшић сликао портрете средњовековних владара. Колекционар Јоца Вујић је 1934. године Музеју даровао две слике Ђуре Јакшића, а током 20. века Галерија је набавила још нека дела, углавном портрете који су откупљени од потомака портретисаних. Ђура Јакшић (1832-1878) био је сликар, песник, приповедач и драмски писац, који је заузео истакнуто место у српској уметности 19. века.

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

НАГРАДА „ЉУБОМИР МУЦИ ДРАШКИЋ“

Редитељ Борис Лијешевић овогодишњи је добитник награде за режију „Љубомир Муци Драшкић„ за режију представа „Чекаоница„ и „Елијахова столица„, саопштио је Атеље 212. Жири, у саставу: Светлана Бојковић, Петар Краљ и Нада

21

Родиона Шчедрина, Џона Корилијана и Кшиштофа Пендерецког, написане за ово такмичење. Први пут, сви догађаји везани за одржавање фестивала „Чајковски„, биће преношени интернетом, на порталу ParaClassics.com. Гледаоци и слушаоци ће моћи да прате како званичне наступе, тако и пробе, живот иза кулиса и коментаре експерата.

Завод за културу Војводине и Друштво за проучавање 18. века , већ 37 година одржавају Доситејеве дане, културну манифестацију током које се обнавља сећање на великог српског просветитеља, књижевника, преводиоца, реформатора и родољуба Доситеја Обрадовића (Чаково, 1742 или 1744- Београд, 1811). Тим поводом данас ће се у дворцу Дунђерских у Кулпину одржати научни скуп, на коме ће део учесника говорити о Доситеју. То су Радивој Стоканов-

„Сомбор и његови путешествоватељи“, Жаклина Дувњак Радић- „Елементи фикционалности у Доситејевој аутобиографији“ и Ивана Миљак„Сусрет са странимпутовања Доситеја Обрадовића и Милана Токина“. Учесници 37. Доситејевих дана су председник Друштва за проучавање 18. века Никола Грдинић, Ненад Љубинковић, Нађа Куртовић Фолић, Ивана Прица, Мајда Адлешић, Даница Петровић, Николина Зобеница и Мирјана Дрндарски. Р. Л.

НА ПАЛИЋКОМ ФЕСТИВАЛУ

Монографија о Александру Лифки У оквиру предстојећег 18. Фестивала европског филма на Палићу биће представљена капитална монографија о Александру Лифки (18801952), под називом „Лифка и Лифке“. Издавач монографије објављене поводом 100 година постојања Лифкиног сталног биоскопа у Суботици, су Палићки фестивал и Југословенска кинотека, саопштила је фестивалска информативна служба. Монографија је посвећена зачетнику кинематографије на овим просторима и једној од најзначајнијих европских фигура заслужних за

промоцију “покретних слика” у првој половини прошлог века. Та књига, у којој је први пут детаљно представљен развојни пут и приказивачка делатност породице Лифка, као резултат истраживачког рада 15 историчара филма, биће објављена у двојезичном формату, на српском и енглеском језику. Овогодишње издање Фестивала европског филма Палић биће одржано од 16. до 22. јула на више локација у прелепом природном окружењу крај Палићког језера и у Суботици. (Танјуг)

22

svet

~etvrtak16.jun2011.

U su ko bi ma u Su da nu sto ti nak mr tvih

UKRATKO ^e {ka ne za do voq na {ti tom PRAG: ^e{ka bi mogla da se povu~e iz ameri~kog plana za postavqawe protivraketnog {tita u Evropi, jer je nezadovoqna minornom ulogom koju ima u tom planu, izjavio je ju~e ~e{ki ministar odbrane Aleksandar Vondra.

Administracija ameri~kog predsednika Xorxa Bu{a predlo`ila je da u Poqskoj bude postavqeno 10 raketa presreta~a, a u ^e{koj radarska stanica.

Rusija se odlu~no protivi tom planu, tvrde}i da ugro`ava wenu bezbednost i preti da }e postaviti sopstvene projektile blizu Poqske ako Va{ington nastavi s realizacijom tog predloga.

Adminstracija Baraka Obame je u septembru iznela novi plan, prema kome bi ^e{ka imala mawe va`nu ulogu u odbrambenom {titu. Vondra je rekao ameri~kog agenciji AP da Prag `eli da u~estvuje u projektu, ali „ne na ovaj na~in”.

(Ta njug)

SAD neo vla {}e no u Li bi ji VA [ING TON: Predsednik Predstavni~kog doma Xon Bejner zatra`io je od ameri~kog predsednika Baraka Obame da objasni za{to jo{ od Kongresa nije zatra`io zvani~no odobrewe za vojne operacije protiv Libije. On je u pismu uporozio Obamu da u nedequ isti~e, zakonom odre|eni, rok da zatra`i odobrewe Kongresa za anga`ovawe trupa.

Tim zakonom iz 1973. godine zahteva se svaka ameri~ka vojna akcija koju prethodno nije odobrio Kongres, mora biti zaustavqena 60 dana po {to ga predsednik prvi put o woj obavesti ili da vrati trupe ku}i u narednih 30 dana, {to isti~e krajem juna.

Obama od Kongresa dosad nije tra`io nikakvo odobrewe za intervenciju u Libiji, koju je pa`qivo izbegavao da opi{e kao rat. Izgleda da }e za pet dana administracija prekr{iti zakon, osim ako ne zatra`i odobrewe Kongresa ili ne povu~e ameri~ke trupe i resurse iz te misije , navodi se u pismu. Bejner tra`i i da, s obzirom na te`inu tih ustavnih i zakonskih pitawa, da mu se odgovori do 17.juna.

Predstavni~ki dom ameri~kog Kongresa, u kome su ve}ina republikanci, usvojio je 3. juna rezoluciju kojom se kritikuje predsednik Obama, jer je bez kon gresne do zvo le ukqu~io ameri~ke trupe u vojnu operaciju protiv Libije.

(Ta njug)

YU BA: U sukobima u ju`nom Sudanu protekle nedeqe je ubijeno skoro 100 qudi, saop{tile su ju~e vlasti. U dr`avi Varap, 29 qudi, od kojih dvojica policajaca, poginuli su u napadu pobuwenika koje predvodi Piter Gadet, biv{i general ju`nosudanske vojske koji je postao komandant paravojne formacije, izjavio je portparol vojske Filip Aguer.

U sukobima naoru`anih sto~ara u dr`avi Lakes ubijena je najmawe 71 osoba i spaqene su

mnoge ku}e, saop{tile su lokalne vlasti, preneo je AFP. Ju`nosudanska vojska se proteklih meseci sukobqavala s vi{e pobuweni~kih formacija, a povremeno izbijaju i sukobi izme|u razli~itih etni~kih grupa.U nasiqu je od po~etka godine ubijeno vi{e od 1.500 qudi.

Ju`ni Sudan 9. jula treba zvani~no da postane nezavisna dr`ava po{to se na referendumu u januaru ubedqiva ve}ina gra|ana izjasnila za otcepqewe od severa.

(Ta njug)

dnevnik

Al Ka i da osva ja jug Je me na SA NA: Islamski ekstremisti iznenada su ju~e u zoru napali grad Huta, administrativni centar provincije Lax na jugu Jemena, i zauzeli ~itava predgra|a, rekli su zvani~nici za bezbednost ove zemqe.Veruje se da su me|u napada~ima i pripadnici Al Kaide.

Bande ekstremista vozile su se predgra|ima ju`nog lu~kog grada Adena, otvaraju}i vatru na snage bezbednosti, rekli su zvani~nici, koji su `eleli da ostanu anonimni i koji nisu mogli da pru`e vi{e detaqa o

SI TU A CI JA U SI RI JI PRA VI PRO BLE ME TUR SKOJ I IZRA E LU

Da m ask po z vao iz b e g li c e da se vra t e ku } i AN KA RA, BAG DAD: Sirijska vlada je ju~e pozvala hiqade izbeglica koje su pre{le u susednu Tursku, be`e}i od nasiqa na severu zemqe, da se vrate

ku}i. Sirijski ministar informisawa Adnan Mahmud rekao je da je u podru~ju Xisra al[ugura ponovo uspostavqena bezbednost i da ima struje, vode i telefonskih veza, preneo je AP. Vi{e hiqada qudi okupilo se ju~e u Damasku u znak podr{ke sirijskom predsedniku Ba{aru al Asadu, nose}i ulicama prestonice ogromnu zastavu te zemqe, kao odgovor protivnicima re`ima koji tra`e wegov odlazak sa vlasti. Dr`avna televi zi ja u`i vo je preno si la skup pristalica re`ima koji su nosili sirijsku zastavu, kako su naveli komentatori, duga~ku 2.300 metara. „Ini ci ja ti va ko ja ima za ciq ja~awe nacionalnog jedin-

stva i spre ~a va we po ku {a ja stranog me{awa”, bio je jedan od komentara sirijske televizije.Okupqeni su nosili i portrete predsednika, i u prazni~-

noj atmosferi pevali patriotske pesme. „Du{om i krvqu, `rtvujemo se za tebe Ba{are” i

cija protiv „naoru`anih terorista” u podru~ju tog grada.

Mahmud je dodao da je vlada zadu`ila sirijski Crveni polumesec da, zajedno s tuskim vla-

stima, koordini{e povratak izbeglica. Sirijski aktivisti, me|utim, tvrde da vladine snage

An |e li na Yo li `e li da po se ti iz be gli ce Ameri~ka glumica An|elina Xoli, koja je ambasadorka dobre voqe Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), `eli da poseti neki kamp u koji su sme{tene sirijske izbeglice u Turskoj, saop{tio je ju~e jedan turski diplomatski izvor.Tursko ministarstvo inostranih poslova „ispituje taj zahtev”, precizirao je Frans presu izvor koji je tra`io da ostane anoniman.

„Bog, Sirija, Ba{ar”, uzvikivali su.

Oko 8.000 Sirijaca sme{teno je u izbegli~kim logorima u Turskoj po{to su napustili domove kada je po~ela vojna opera-

nastavqaju akciju „~i{}ewa” u selima i gradi}ima oko Xisra al-[ugura. Prema navodima o~evidaca, vojnici spre~avaju me{tane da napuste region, a navodno su i pucali na qude ko-

ji su poku{ali da zaobi|u vojne kontrolne punktove. Jedan aktivista je rekao Frans presu da je ubijeno {est civila koji su `eleli da napuste Arihu. Xisr al-[ugur, grad od oko 50.000 stanovnika, samo 20 kilometara udaqen od turske granice, posledwa je ta~ka gde je vojska ugu{ila proteste koji potresaju Siriju skoro tri meseca. Sirijske organizacije za za{titu qudskih prava saop{tile su da je od po~etka protesta u toj zemqi ubijeno skoro 1.300 civila i najmawe 340 vojnika i policajaca. Ove podatke je, me|utim, te{ko proveriti, jer sirijske vlasti zabrawuju izve{tavawe ve}ini stranih dopisnika.

Sve slo `eni je si tuaci ja u Siriji, ~ije se posledice ve} danima ose}aju u Turskoj, bi}e predmet razgovora izaslanika sirijskog predsednika Ba{ara al Asada i turskih zvani~nika. „Premijer Tajip Erdogan }e razgovarati sa Hasanom Turkmanijem, izaslanikom predsednika Al Asada o najnovijem razvoju u Siriji”, potvrdili su agenciji AFP vladini izvori u Ankari.

Turska se uveliko priprema da se suo~i sa izbeglicama iz Sirije sa kojom ima zajedni~ku granicu, dugu vi{e od 800 kilometara. Prema izve{taju agencije Anadolija, u pograni~nom podru~ju prema Siriji ju~e je boravio {ef diplomatije Ahmet Davutoglu da bi se na licu mesta uverio kakva je situacija sa izbeglicama.

U Ankari }e se danas odr`ati sastanak sa turskim ambasadorima iz arapskih zemaqa na kome }e se razmotriti situacija u Siriji kao i posledice prodemokratskih pobuna u zemqama Bliskog istoka i na severu Afrike.

(Ta njug)

ovim de{avawima. Islamski ekstremisti, koriste}i ~etvoromese~ni politi~ki haos u Jemenu, napali su i zauzeli krajem maja jo{ dva grada na jugu zemqe,Zin|ibar i Xar. Masovni protesti protiv re`ima u Sani, koji traju od februara, zahvatili su ve}i deo Jemena.

Ali Abdulah Saleh, koji je predsednik dr`ave gotovo 33 godine, na le~ewu je u susednoj Saudijskoj Arabiji zbog povreda koje je zadobio u raketnom napadu na predsedni~ko zdawe u Sani.

Pa ki stan uhap sio agente CIA VA [ING TON: Pakistanska obave{tajna slu`ba uhapsila je vlasnika ku}e iznajmqene pripadnicima ameri~ke CIA za osmatrawe kompleksa lidera teroristi~ke organizacije Al kaida Osame Bin Ladena pre napada na wega, kao i jo{ nekoliko Pakistanaca, objavili su ameri~ki mediji. „Wujork tajms” pi{e da je pakistanska obave{tajna agencija, poznata kao ISI, uhapsila petoricu pakistanskih gra|ana, koji su davali informacije CIA pre nego {to je 2. maja izvr{en napad u kome je ubijen Bin Laden, a AP javqa da je u Pakistanu, jedan zapadni funkcioner potvrdio pisawe wujor{kog dnevnika. Prema pisawu „Wujork tajmsa”, me|u uhap{enim Pakistancima je bio i jedan major vojske koji je zapisivao registarske tabilice kola koja su ulazila u Bin Ladenov kompleks u Abotabadu u nedeqama pre napada. Direktor CIA Leon Paneta je pokrenuo to pitawe prilikom sastanka sa pakistanskim vojnim i obavestajnim funkcionerima u Islamabadu pro{le nedeqe.

(Ta njug)

Pre `i ve li na pad ra ke tom

KA BUL: Avganistanski potpredsednik Karim Halili i ministar unutra{wih poslova Besmulah Mohamadi pre`iveli su ju~e raketni napad ~ija je meta bio policijski centar za obuku zapadno od Kabula, dok je u napadu bomba{a samoubice severoisto~no od avganistanske prestonice ubijeno {est qudi. Portparol provincijske vlade [ahidulah [ahid rekao je da je napad izveden u [aki Vardaku, u nemirnoj provinciji Vardak, zapadno od Kabula. „U policijskom centru za obuku odr`avao se sastanak kojem su prisustvovali ministar unutra{wih poslova i potpredsednik”, rekao je [ahid, preneo je AFP. Raketa je pala u krugu policijskog centra i uzdrmala glavnu zgradu, a oko 300 regruta je potra`ilo zaklon.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KE TRIN E[TON Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton planira da poseti danas Izrael i palestinske teritorije u ciqu ponovnog pokretawa mirovnih pregovora, javila je agencija Frans pres pozivaju}i se na diplomatske izvore.

E{tonova smatra da je „najva`nije u~initi odlu~an korak pre leta”, kako bi se doprinelo smirivawu situacije na Blisko istoku.

AJA TO LAH HAM NEJ Ajatolah Ali Hamnej je po~etkom ove nedeqe izjavio da je islamski sistem u Iranu primarna meta „kulturne invazije arogantnih sila” jer je Islamska Republika Iran pru`ila efikasan otpor tom „hegemonistickcom sistemu”. Pro{log leta vlasti u Teheranu su objavile listu dozvoqenih frizura -”islamsku zamenu” za „dekadentne” zapadne frizure.

YOS STOUN Britanska policija uhapsila je dvojicu mu{karaca koji su navodno planirali da opqa~kaju i ubiju peva~icu Xos Stoun, pi{u mediji. Mu{karci su uhap{eni u blizini wenog doma u isto~nom Devonu kada su ih kom{ije prijavile zbog sumwivog izgleda.Policija je navodno kod wih na{la vre}u za telo, konopac i ma~eve, zajedno sa nacrtom i fotografijama peva~icinog doma.

U Kini poplave, na Novom Zelandu stalni potresi PEKING, VELINGTON : Jo{ sedam qudi je poginulo a sedam je nestalo u poplavama koje su, usled velikih pquskova, pogodile centralnu i ju`nu Kinu, saop{tilo je danas tamo{we ministarstvo za civilna pitawa. Kako se u saop{tewu navodi, jake ki{e koje padaju u {est provincija oterale su po~ev od ponedeqka 88.000 qudi u zbegove.

Meteorolozi najavquju da }e ki{e ovog intenziteta nastaviti da padaju do petka. Vi{e od 170 qudi je poginulo ili se vodi kao nestalo usled ovogodi{wih sezonskih poplava.Kineska agencija Sinhua pi{e da su ministarstva u Pekingu izdvojila 20 miliona dolara za pomo} stanovni{tvu u ugro`enim podru~jima.Sredstva }e biti upotrebqena za wihovo raseqavawe, nabav-

ku svakodnevnih potrep{tina za te qude, kao i za obnovu wihovih domova.

Sna`ni zemqotresi i daqe potresaju Krajst~er~, grad na Novom Zelandu koji je u februaru bio razoren potresom u kojem je poginulo vi{e od 180 qudi.

Dva zemqotresa ja~ine pet stepeni po Rihterovoj skali pogodila su jutros tu oblast, a usledili su slabiji potresi, preneo je AP. Pre dva dana je u zemqotresima ja~ine 5,2 i {est stepeni poginuo jedan ~ovek, povre|eno je

45 qudi, o{te}eno nekoliko hiqada ku}a, a 54.000 domova ostali su bez struje. Novi Zeland je posle katastrofalnog zemqotresa 22. februara pre`iveo jo{ hiqade sitnih potresa usled smirivawa tla, a vlasti strahuju da bi tragedija mogla da se ponovi.

BALkAn

dnevnik

~etvrtak16 . jun2011.

23

BUGARSKA

Re gi stro va no `a ri {te an trak sa SO FI JA: U Bugarskoj je registrovano nekoliko `ar{i{ta antraksa u blizini granice sa Turskom, saop{tio je ministar poqoprivrede Miroslav Najdenov. Ministar je izjavio da se jo{ uvek ne zna uzrok zaraze.Prema wegovim re~ima dr`ava je obezbedila vakcinu protiv bolesti.

Ministar Najdenov je rekao da `ari{ta antraksa ne}e ima-

SIN DI KA TI GR^ KE OR GA NI ZO VA LI NO VI [TRAJK

U Atini su kob po li ci je i de mon stra na ta, ima po vre |e nih ATI NA: U sukobima demonstranata i policije u centru Atine ju~e je povre|eno najmawe 12 qudi, dok su istovremeno vladaju}i socijalisti zapo~eli razgovore sa opozicionim konzervativcima o podeli vlasti u toj zemqi zahva}enoj protestima zbog o{trih mera {tedwe.

Dr`avna televizija NET javila je da premijer Jorgos Papandreu razgovara sa liderom „Nove demokratije” Antonisom Samarasom o formirawu mogu}e {iroke koalicione vlade koja bi imala zadatak da se izbori za dubokom du`ni~kom krizom, javio je AP. Nema zvani~ne potvrde te informacije. Gr~ka agencija Ana javila je da je me|u povre|enima tokom sukoba u Atini i jedan novinar, dok su policijski zvani~nici potvrdili da me|u povre|enima ima nekoliko policajaca, od kojih su neki zadobili te`e povrede, preneo je AFP. „Imamo 2-3 policijaca koja su u te{kom stawu. Jedan od wih je pogo|en Molotovqevim koktelom u uho, dok je drugi izgubio prste na ruci”, kazao je portparol policije Tanasis Kokalakis. Gr~ki demonstranti sukobili su se u Atini s policijom, koja je bacila suzavac ispred zgrade parlamenta na centralnom trgu Sintagma, po{to su, mahom mladi, u~esnici protesta bacali kamewe i „Molotovqeve koktele” na pripadnike slu`be bezbednosti.

Stotine demonstranata, koji su, po ugledu na demonstracije u [paniji, miroqubivo protestovali na trgu nekoliko nedeqa, razbe`ali su se po intervenciji policije, navela je francuska agencija. Policija je prethodno blokirala sve pristupe parlamentu, jer se na poziv demonstranata da okru`e zgradu parlamenta, u trenucima dok su poslanici raspravqali o novim merama {tedwe, odazvalo na hiqade qudi.

Prema policijskim procenama, u demontracijama je u~estvovalo 20.000 qudi, dok mediji navode da je taj broj ve}i i da iznosi oko 40.000. Vlasti su saop{tile i da je oko 20.000 qudi protestovalo u Solunu. Protesti su ju~e odr`ani paralelno sa po~etkom generalnog {trajka, tre}eg ove godine. Vode}i gr~ki sindikati, nezadovoqni vladinim merama {tedwe, po~eli su 24-o~asovni {trajk koji je paralisao mnoge slu`be u zemqi. Bolnice zbog {trajka rade s minimalnim brojem osobqa, blokirane su luke i javni saobra}aj, a i radio i televizijske stanice su obustavile program.

Vazdu{ni saobra}aj se, me|utim, obavqa normalno, po{to su kontrolori leta saop{tili da ne}e obustaviti rad, preneo je AP. Premijer Papandreu odr`ao je ju~e hitan sastanak s predsednikom Karolosom Papuqasom, posle kojeg je pozvao na razumevawe za vladin program

{tedwe. Vode}e sindikalne konfederacije zaposlenih u javnim i privatnom sektoru GSEE i ADEDY - na ovaj na~in `ele da izraze nezadovoqstvo zbog novog vladinog programa {tedwe u kome se predvi|a smawewe plata, pove}awe poreza i prodaja javnih preduze}a.

Do 2015. godine na taj na~in trebalo bi da se u{tedi 28 milijardi evra.To je zapravo preduslov da MMF i evropske finansijske institucije Gr~koj

odobre nove tran{e kredita za oporavak zemqe koja se nalazi pred bankrotom. Nepopularne mere {tedwe ve} mewaju politi~ku mapu Gr~ke. Prema najnovijem istra`ivawu javnog mnewa, za opozicionu Novu demokratiju sada se izja{wava 31 odsto gra|ana - ~etiri odsto vi{e nego za vladaju}i PASOK. Na parlamentarnim izborima 2009. godine za stranku pre-

{tovati ustavni poredak predvi |en Dej ton skim spo razumom i evrop sku praksu.

Po mo} nik ameri~ kog dr `avnog sekretara za Evropu i Evroaziju Filip Godon je pre dva dana, prilikom posete Sarajevu, poru~io da Evropa ne}e biti potpuna dok sve zemqe Zapadnog Balkana ne budu deo Evrope, ali i izrazio zabrinutost zbog sporog napretka BiH na putu ka EU u odnosu na druge zemqe regiona.

Gordon je razgovarao sa ~lanovima Predsedni{tva BiH, kao i sa predsednikom RS Dodikom, koji ga je upoznao sa stavovima RS o svim aktuelnim pitawima u RS i BiH. (Ta njug)

Po ~e la eks hu ma ci ja `r ta va Sre be ni ce BA WALU KA : Ekshumacija posmrtnih ostataka na lokalitetu Qeqen Do, gde se prema prikupqenim dokazima nalazi masovna grobnica `rtava bo{wa~ke nacionalnosti, ubijenih u julu 1995. godine u Srebrenici, po~ela je ju~e u prisustvu slu`benika Tu`ila{tva BiH, a na osnovu naredbe Suda BiH .

Ovla{}eni predstavnik Tu`ila{tva BiH, nalazi se na terenu, zajedno sa slu`benim osobama iz institucija koje sudeluju u procesu tra`ewa nestalih osoba. Prema prikupqenim dokazima, radi se o sekundarnoj masovnoj grobnici. Na ovom lokalitetu najverovatnije se nalaze posmrtni ostaci `rtava koji su prethodno bili pokopane u mestu Glogova, pa naknadno preba~e-

ALBANIJA

Opo zi ci ja od ba cu je pre bro ja va we gla so va TI RA NA: Lider opozicije u Albaniji Edi Rama odbacio je odluku specijalnog izbornog suda da se ponovo prebroje sporni glasovi oko izbora gradona~elnika Tirane, po{to smatra da je on pobedio.

Predsednik Socijalisti~ke partije Rama, koji je bio kandidat

`albe vladaju}e koalicije premijera Saqi Beri{e, koja u izbornoj komisiji ima ve}inu ~lanova, utvr|eno je da su navodno neki glasovi uba~eni u pogre{ne kutije i odlu~eno da se oni naknadno prebroje. Posle toga ispalo je da je pobedio kandidat vladaju}e Demo-

Pa pan d reu po nu dio ostav ku Premijer Gr~ke Jorgos Papandreu rekao je ju~e opozicionom lideru Antonisu Samarasu da je spreman da podnese ostavku i otvori put formirawu vlade nacionalnog jedinstva, ali samo ukoliko ona podr`i dogovoreni paket pomo}i Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda, preneo je Rojters, pozivaju}i se na izvor iz gr~ke vlade. Izvori iz Samarasove partije „Nova demokratija” tvrde, pak, da }e konzervativci sudelovati u vlasti samo ukoliko ona ponovo bude pregovorala sa EU i MMF-om i ukoliko Papandreu podnese ostavku, preneo je Rojters.

Sr bi u BiH `r tve ne funk ci o nal ne dr `a ve BA W ALU KA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je ju~e da su Srbi u Bosni i Hercegovini `rtve nefunkcionalne dr`ave i da zbog toga insistira na ~vrstoj autonomiji RS unutar BiH. Dodik je za ameri~ku agenciju AP izjavio da bi BiH trebalo da zaboravi na svoje te`we ka Evropskoj uniji ukoliko bosanski Srbi ne budu imali ~vrstu autonomiju.

Predsednik RS je dodao da bi bosanskim Srbima samima bilo mnogo boqe, ali Milorad Dodik da „EU insistira da (Republika Srpska) ostane deo BiH”, preneo je AP. Dodik je ranije ovog meseca kazao da }e odnos RS prema evropskim integracijama zavisiti od toga da li }e Evropa po-

mijera Jorgosa Papndreua glasalo ~ak 44 odsto Grka.Premijer Papndreu se na{ao pred najve}im isku{ewem u svojoj politi~koj karijeri. Zbog rigoroznih mera {tedwe on se sada suo~ava sa o{trim kritikama koje sti`u sa svih strana: ne samo od opozicije i sindikata nego i od pojedinih ~lanova PASOK-a, koji smatraju da ovo nije put za izlazak zemqe iz du`ni~ke krize. Novi program {tedwe, koji je utvr-

ti to li ko te {ke eko nom ske posledice, kakve su bile u vreme pojave {apa na granici izme|u Bugarske i Turske. Antraks je zarazno oboqewe koje se karakteri{e te{kom intoksikacijom, a na qude se prenosi sa `ivotiwa prilikom kontakta ili prilikom konzumacije zara`enog mesa. Od ovebolesti oboqevaju i doma}e i divqe `ivotiwe.

ni u sekundarnu masovnu grobnicu na lokalitetu Qeqen Do. O~ekuje se da }e proces ekshumacije trajati vi{e dana, a prona|eni posmrtni ostaci bi}e prosle|eni u Komemorativni centar Tuzla, radi daqe identifikacije putem DNK analiza. Procesom ekshumacije koordinira i rukovodi Tu`ila{tvo BiH, a u procesu ekshumacije i identifikacije sudeluju slu`benici Instituta za tra`ewe nestalih osoba BiH, Me|unarodne komisije za nestale osobe (ICMP), ve{tak patolog sudske medicine, kao i radnici i mehanizacija Komemorativnog centra Tuzla.

Za osigurawe lokacije zadu`eni su slu`benici MUP-a RS, iz Policijske stanice Srebrenica.

(Ta njug)

dila vlada, na}i }e se na dnevnom re du par la men ta idu }eg meseca kada se tako|e najavquju novi {trajkovi.Gr~ka bi u ovoj godini trebalo da u{tedi 6,5 milijardi evra. To je preduslov da MMF i evropske finansijske institucije Gr~koj odobre nove tran{e kredita za oporavak zemqe koja se nalazi pred bankrotom.

(Ta njug)

Edi Rama

za grado~elnika Tirane, izjavio je da je on pobedio na izborima 8. juna i da je wegova pobeda „izmanipulisana”, javila je agencija AFP. Sud je u ponedeqak odlu~io da se „delimi~no” po drugi prebroje sporni listi}i koji su navodno bili uba~eni u pogre{ne izborne kutije, jer su istog dana birani i gradona~elnik i odbornici gradske skup{tine.

Prema prvim rezultatima, za gradona~elnika Tirane pobedio je Rama po{to je osvojio svega 10 glasova vi{e od glavnih rivala.Posle

kratske stranke Quqzim Ba{a po{to je osvojio 81 glas vi{e od Rame. U Albaniji od pada komunizma po~etkom devedesetih godina nijedni izbori nisu odr`ani bez me|usobnih optu`ivawa i protesta.

Socijalisti~ka partija jo{ nije priznala rezultate parlamentarnih izbora koji su odr`ani sredinom 2009. godine i tvrdi da je premijer Beri{a tada do{ao na vlast zahvaquju}i pokradenim glasovima.U vladi to demantuju, ali nisu pristali na novo prebrojavawe glasova.

(Ta njug)

AM NE STI IN TER NE [E NEL TRA @I MO NI TO RING HR VAT SKE

Evro pa tre ba da na sta vi nad zor ZA GREB: Hrvatske vlasti su stavi da meri napredak koji }e Hr|unarodno pravo”, pi{e AI i donapravile veoma ograni~en napre- vatska napraviti u procesuirawu daje da, daju}i javnu podr{ku osu|edak u re{avawu ratnih zlo~ina i ratnih zlo~ina, i to ne na osnovu nima na ha{kom sudu i odbacuju}i procesuirawu odgovornih zbog ~e- verbalnih izjava, nego konkretnih presudu, hrvatske vlasti naru{aga je potreban daqi nadzor Hrvat- rezultata na terena. vaju pravo `rtava na od{tetu. ske na putu ka Evropskoj uniji, naOrganizaciju brine i {to izjave AI ne vidi ni napredak u provodi se u izve{taju koji je organi- kqu~nih hrvatskih politi~ara na meni zabriwavaju}eg trenda etni~zacija za za{titu qudskih prava me|unarodnim forumima o predakog balasirawa u procesuirawu Amnesti Interne{enel (AI) po- nosti re{avawu pitawa ratnih ratnih zlo~ina jer mawe od tri odslala Evropskoj komisiji. zlo~ina nisu pretvorene u praksu, sto ukqu~uje slu~ajeve vo|ene proKao glavne razloge, AI navodi a prime}uje se i da su neki vode}i tiv Hrvata. Po slu`benim statineprimerenu reakciju hrvatske politi~ari ukqu~eni u javne napastikama za period od 2005. do 2009. vlade na ha{ke presude generalide na sudove koji se bave ratnim od ukupno 88 presuda, 73 se odnose ma Anti Gotovini i Mladenu Mar- zlo~inima, umawuju}i time napore na pripadnike JNA i ostalih srpka~u, pokrenut mali broj skih dobrovoqa~kih istraga u odnosu na broj formacija, a slu~ajevi zlo~ina po~iwenih nad Srprotiv Srba iz Hrvatbima u akcijama „hrvatske ske ~ine skoro 83 odvojske „Bqesak” i „Oluja”, sto svih slu~ajeva ratneprocesuirawe nekadanih zlo~ina procesui{wih visokih hrvatskih ranih u Hrvatskoj u funkcionera i oficira zadwih pet godina.

Vladimira [eksa i admiNedovoqan je i karala Davora Domazeta Lopacitet sudova, jer se {e, kao i etni~ko balansigodi{we u proseku rerawe procesuirawu ratnih {i tek 18 slu~ajeva. U zlo~ina, odnosno mali broj toku je 1.500 slu~ajeva, proceuiranih Hrvata.

546 u predistra`noj U izve{taju AI isti~e da ”Oluja”: Srbi masovno napu{taju svoje domove fazi, 373 u fazi istrasu hrvatske vlasti u sklopu prida se po~inioci zlo~ina kazne.Nege, a 596 u fazi su|ewa.AI veruje stupnog procesa Evropskoj uniji dostatak politi~ke voqe za suo~ada je broj otvorenih slu~ajeva mnopreuzele obavezu poboq{awa sivawe sa nasle|em rata stvorio je u go ve}i, pa dokumentira znatan netuacije oko re{avawa ratnih zloHrvatskoj atmosferu koja ne samo srazmer izme|u slu`bene stati~ina, ali da to nije urodilo konda ote`ava i usporava procesuirastike i slu~ajeva ratnih zlo~ina o kretnim, ciqanim i sistematskim we ratnih zlo~ina, nego i onemogukojima svedo~e o{te}eni i svedoakcijama u praksi. }ava da `rtve tih zlo~ina i wihoci i navodi primer sisa~kog podAI smatra da zbog izjava vladive familije dobiju pravo na pravdu ru~ja.Dr`avno tu`ila{tvo procenih zvani~nika nakon aprilske i od{tetu. wuje da je ubijeno i nestalo 35 Srpresude hrvatskim generalima An„Zato bi bilo va`no da vlasti ba iz Hrvatske, ali udru`ewa `rti Gotovini i Mladenu Marka~u osude ratne zlo~ine i uvere `rtve tava navode mnogo ve}e cifre, izkoje, kako je oceweno, otkrivaju neda }e napraviti sve potrebne napome|u 100 i 600 `rtava ratnih zlodostatak politi~ke voqe da se zlore da se zlo~ini procesuiraju, na ~ina, pi{e AI. ~ini procesuiraju, EU treba da na{to hrvatsku vladu obavezuje i me(Ta njug)

24

@enska posla

~etvrtak16.jun2011.

dnevnik

Про на ђи те рав ноте жу Ј

едноставне су технике које нам помажу да пронађемо равнотежу у тешким ситуацијама те да почнете више да цените добра времена. Под стресом сте свакодневно? Незадовољни сте и помало депресивни због превише обавеза и проблема који вас притискају са свих страна? Желите ли барем накратко да побегнете од свог живота на неко далеко острво, како бисте уживали у миру и спокоју? Пет савета који ће вам помоћи да пронађете мир у стресном животу пуном проблема: 1. Вежба дисања „ја јесам“. Ово можете радити кад год и где год (чак и кад се заглавите у саобраћајној гужви). Ово је једноставна вежба дисања – сваки пут кад удахнете ментално кажите ријеч „ја“, а сваки пут када издахнете, ментално кажите „јесам“. Обратите пажњу на то како ваздух улази и излази из вашег тела, визуализујте ваздух како се шири вашим плућима, низ ваше руке и ноге. Вежба „ја јесам“ би требало да вас подсетити да сте ви ти који имате контролу над

својим животом, да сте слободни и да нисте ограничени својим послом, својим приходима, дуговима, годинама, изгледом…

2. Гледајте и слушајте. Немојте потцењивати снагу коју визуелни и аудио језик има на вашу подсвест и која вам може донети осећај среће и унутрашњег мира. Ппронађите умирујуће филмове (валове, поља цвећа, кишу како пада…) или снимите умирујуће звукове који ће умирити ваш унутрашњи дух. Или још боље – повремено сами отиђите некуд у природу – и слушајте, гледајте, осјећајте…

3. Нема критиковања. Шта то значи? То значи да нема критиковања, осуђивања, приговарања и оговарања. Понекад свесно мењање вашег унутрашњег дијалога може имати драстичне резултате на то како доживљавате свет око себе и како се понашате у друштву других људи. Покушајте прво неколико сати практиковати, а затим постепено продужите време трајања вежбе.

4. Научите да медитирате. Медитација је једна од најбољих вештина које вам могу подарити

БУДИТЕ У ТОП ФОРМИ

Астролошки елемент За почетак размотрите свој астролошки елемент. Одговарају ли вам више вежбе у води (водени знак) или вам треба ветар у леђима (ваздушни знак)? Ако спадате међу ватрене знакове требали бисте се загрејати (и добро ознојити), а ако сте земљани, спортови на отвореном ће вам највише годити.

Лав Све што показује ваше гламурозно тело је одлична вежба за вас. Имате тону енергије и сјајан сте плесач ... али не заборавите на поподневни сан желите ли изгледати још лепше (лавови спавају двадесет сати дневно!). Ваша слаба тачка је срце ... и његова разочарања. Комбиновањем аеробних вежби и одмора заштитити ћете своје лавље срце.

Ован

Шкорпион

Стрелац

Пијте много воде. Као ватрени знак, масноће сагоревате кроз течност. Радите интензивне вежбе и добро се ознојите. За вас су дуге шетње или пењање, пливање или трчање у природи. Потребни су вам разноликост и занимација, по могућности на отвореном.

Најбољи спортови за вас су трчање, ходање, јахање, тенис и стреличарство. Ви можете дословно оболети ако не вежбате довољно, а исто вреди и за дубоко дисање. Ваш знак влада издисајима и може се догодити да преплитко дишете. Зато крените на јогу!

Бик

Јарац

Имате спор метаболизам, па је интензивно вртларење права активност за вас. Ни голф није лоша опција за вас. Но, могли бисте испробати плес - он ће изразити ваш савршен осећај за ритам. Што год одабрали, морате се придржавати редовног вежбања и једноставног програма вежби. Грло је ваша слаба тачка.

За вас се не препоручају напорне вежбе, јер су вашем знаку најслабија тачка колена. Уместо трчања, покушајте лагано ходање, пливање или јахање. Ви сте природни пењач и док год не претерујете - поготово на сунцу - увек ћете стићи до врха.

Близанци

Водолија

Ви сте стално у покрету и живци вам раде сто на сат, тако обавезно морате да се релаксирате. Јога ће у потпуности променити ваш живот. Близанцима су слаба карика плућа па практикујте дубоко дисање. Вежбање би вам требало бити забавно, у супротном вас неће дуго држати.

Вама највише одговарају неуобичајене вежбе на отвореном као што су сурфање, роњење, или скакање падобраном. Такође, волите вежбе које вам омогућују да се изразите попут плесног аеробика. Кад год морате вежбати у теретани, проверите имате ли музику која ће вас мотивирати. Водолије владају циркулацијом, стога потерајте крв својим жилама.

Рак За вас су вежбе које можете да радите код куће. Инвестирајте у неколико утега и трака за вежбање. Будући да вашим знаком влада вода, пливање је такође одличан спорт за вас - особито прсно пливање (Ракови владају грудима). Обавезно радите вежбе за учвршћивање трбуха како бисте се решили вишка који настаје због ваше слабости према слатком.

Девица Свакодневне дуге шетње су савршена вежба за вас. Зауставите свој преактиван ум најмање два пута дневно уз релаксацију или медитацију и сваких неколико месеци, апсолутно морате отићи на дужи одмор. Најбољи спорт за Девице је пливање те одређене и детаљно испланиране вежбе.

Вага Имајте обзира за успоне и падове ваше енергије. Ујутро вам треба лагана вежба, поготово вежбе

Рибе Као најводенији знак морате бити опрезни због задржавања воде и надутости. Иронија је да боравак у води приликом активности као што су пливање, па чак и само купање - спречава ово. Пијте воду, а не сокове, довољно спавајте, будите опрезни са ногама и пробајте Таи Чи! Нема предаје - скините те килограме.

опремљени с тиме како се носити са свакодневним животним препрекама с којима се суочавамо.

5. Усмерите своје мисли с намером. Свака акција почиње с намером, свесно или несвесно. Па зашто не бисте свесно донели

апстрактна или врло специфична . Одлуком да сваки дан донесете неку позитивну намеру, ви преузимате контролу над сретним и продуктивним животом који желите да живите.

Основе успешног флертовања

истезања за јачање доњег дела леђа. Вечери су најбоље за плес и аеробик. Умор и исцрпљеност долазе од превише угљених хидрата и премало воде. Пијте више обичне воде!

Ви жудите за напорним и изазовним тренинзима од јутра ... једноставно завршавате оно што већина знакова не може ни започети. То вас чини идеалним кандидатом за маратон. Само пазите да не користите фитнесс изазове како бисте се сакрили од својих осећаја - то би вам могло изазвати здравствене тегобе. Једите храну богату влакнима, с мало масноћа и пијте пуно воде.

неку намеру којом ћете утрти пут позитивнијим стварима и већој радости? Било да је ваша намера

ЗА БАВ НО И СЕК СИ

Вежбајте по хороскопу Желите ли се решити сувишних килограма, астрологија може да вам помогне. Сваки хороскопски знак влада другим делом тијела, стога и неке вежбе више помажу зависно од тога који сте знак. Пре него што почнете вежбати узмите у обзир што вам звезде кажу и лакше ћете обликовати тело.

дугорочну срећу и здравље. Људи који медитирају сретнији су, живе дуже и здравије јер су боље

Н

екима је очијукање потпуно природна, нормална и најједноставнија ствар на свету, но некима баш и није. Неке се жене уопште не сналазе у улози заводнице – било то планирано или не. А, то је штета јер је флертање забавно и секси. Оно гради самопоуздање и подиже расположење. Било да желите очијукати само из забаве или како бисте циљано освојили неког мушкарца – пробајте неке од ових испробаних стратегија. Не, овде не мислимо на трептање окицама (иако и то може деловати слатко, када се добро обави). Ми говоримо о суптилном флертовању којем неће моћи одолети и које ће га натерати да проводи што је више могуће времена с вама. Како бисмо вам помогли да се трансфишете у праву заводницу – доносимо вам савете помоћу којих ћете, ако их усвојите, имати солидну базу да освојите жељеног мушкарца.

мо. А и то би вам могла бити добра терапија да се почнете осећати још боље у својој кожи.

Немојте открити превише Да, знамо да смо рекли да будете оно што јесте, али то не значи неком слатком типу исте вечери кад сте га упознали морате испричати да сте недавно преболели грозан грип, како је прошао ваш посљедњу секс за једну ноћ или колико не подносите када

Завртите стопалом Дијана Кирхнер, психолошкиња и ауторка књиге „Љубав у 90 дана“, предлаже мрдање стопалом. И то наводно стварно пали. Кад сједнете, прекрижите ноге и завртите стопалом у његовом смјеру (наравно, тако да он то примијети). Ако је заинтересован схватиће поруку.

Будите оно што јесте Ово је вероватно најважније имати на уму и најтеже извести, иако се не чини тако. Понекад, кад кокетирамо чини се као да нам тело заузме нека друга особа – и тад почиње трептање, поигравање с косом и кикотање на све што вам он каже... Немојте дозволити да се то догоди, барем не у некој претераној мери (јер сваку од нас пре или касније понесе, поготово ако је он згодан за полудети). Ако се појави искра између вас двоје то би требало бити зато јер му се допала ваша занимљива особеност, а не зато јер подилазите његовом егу. Самоуверено говорите о себи и ономе што радите и што вас занима, а ако је заинтересиран, он ће вам дати до знања.

Смешите се Тако једноставно, а тако ефикасно. Иако се то чини очитим, не можемо га заобићи – један од најбољих заводничких потеза је – велики, искрени осмех. Смешите ли се довољно? Колико год то апсурдно звучало – осмех можете увежбати потребно је само вежбати, пред огледалом реци-

те поред његовог радног стола, или “очешите“ своју руку о његову у кафићу или клубу. За време разговора га неколико пута ноншалантно дотакните. Ако покаже интерес за вас, оваква врста ненаметљивог додиривања ће му годити. Ако осетите да се повукао и мало удаљио – немојте га више додиривати. Исто тако важно је знати да је боље за почетак не претеривати с физичким контактом. Вешање по некоме делује неукусно и као да сте очајни - а то је етикета коју дефинитивно не желите. Уместо да му седнете у крило – додире радије сведите на минимум – али их стратешки распоредите. Ако он каже нешто смешно, нагните се мало ближе к њему и лагано и накратко га додирните по руци или ноги.

Шапутајте вам се дечко не јави одмах након што сте с њим изашли. Будите своји, да, али тематика разговора нека буде лагана, необавезна и не превише интимна.

Задржите контакт очима Видите оног слатког типа на другом крају просторије? Један од најбољих начина да му дате до знања да сте заинтересирани је да вас “ухвати“ како га гледате. Кад вам се очи сретну задржите поглед што је дуље могуће, а затим погледајте према доље и у страну и насмешите се. И већ сте направили први корак.

Подстакните спонтатни физички контакт Додир је снажна ствар. Овлаш му додирните леђа кад пролази-

Ако сте у препуном клубу или на некој забави где је гласна музика и сви вичу, нагните се према њему и шапните му нешто не ухо. То је одличан изговор да му се приближите. Након неколико минута интимног шапутања, немојте се изненадити ако вам предложи да напустите забаву и одете некуд заједно на мирније мјесто.

Подстакните његов интерес Ако га гледате већ неко дуже време, али никако да се одважите – сазнајте што воли, па се мало “едукујте“ о тематикама које га занимају (спорту, музици, аутомобилима...). Чак и дискутујте о њима из супротност стајалишта. Он ће уживати у оваквим разговорима. И, верујте одмах ћете му порасти у очима.

SveT POZnATiH

dnevnik

~etvrtak16.jun2011.

25

PAPARACO

ЈУН У ЗНАКУ ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА МЕРИЛИН МОНРО

Хи ља ду дола ра за по љу бац, педе сет цен ти за ду шу

П

ре 85 година, рођена je Мерилин Монро, неприкосновени секс симбол 20. века. Норма Џин Бејкер Мортенсон рођена је 1. јуна 1926. у сиротишту у Лос Анђелесу, као ванбрачно дете Гледис Перл Монро. Норма Џин је због психичких проблема своје мајке детињство провела по хранитељским породицама, а већ са 16 година ступила у брак са војником Џејмсом Дорертијем. Шеснаестогодишњакиња тада

добија посао у фабрици падобрана где је примећује војни фотограф Дејвид Конвер који јој предлаже сарадњу. Норма скраћује косу, фарба је у плаво и постаје манекенка за купаће костиме. Убрзо се разводи и потписује уговор са филмским студијом „20th Cen tury Fox” и узима уметничко име Мерилин Монро по глумици Мерилин Милер, са којом су је често упоређивали. Разочарана зара-

дом, тада је рекла: „У Холивуду ти плаћају 1.000 долара за пољубац, а 50 центи за душу.” Без обзира на ново уметничко име и имиџ секси плавуше, пробој у свет филма није био нимало лак. У почетку је глумила у нискобуџетним филмовима Б класе, и то најчешће „глупе плавуше„. Прву велику шансу добија у филму Џона Хјустона „Џунгла на асфалту„ из 1950. године. Следе филмови „Све о Еви„, „Не труди се да куцаш„ и комедија „Мајмунска посла„.

Популарни бејзбол играч Џо Димађио се заљубљује у њу и њих двоје се венчавају. Иако је њихов брак трајао само 274 дана, постоји прича да је он током 20 година три пута недељно на њен гроб доносио црвене руже. После удаје за бејзбол играча Мерилин снима филмове који су јој донели светску славу „Мушкарци воле плавуше„, „Како се удати за милионера„, „Нијагара„ и „Река без повратка”.

Једна секси сцена је ипак растурила брак... Приликом снимања култне сцене за филм „Седам година верности” са подигнутом хаљином, Димађио јој приређује љу-

боморну сцену после које се пар разводи. Са успехом појављују се и њене обнажене фотографије које је снимао фотограф Том Кели док је још била девојка. Откупљује их Хју Хефнер и у децембру 1953. године објављује их у првом издању „Плејбоја„. Коментаришући фотографије, Монро је на питање новинара шта носи у кревету, провокативно одговорила „Шанел 5”. Мерилин Монро није желела да је вечито прати глас глупе плавуше па се уписује у школу глуме код чувеног Лија Страсберга, што ће уродити плодом - за филм „Аутобуска станица” снимљен 1956. године бива номинована за „Златни глобус„. Ту награду ће добити 1959. године за филм „Неки то воле вруће„.

Тада се упознаје са чувеним писцем Артуром Милером за кога се удаје 1956. године. Зли језици су овај несвакидашњи пар описивали као „спој меса и мозга„. Мало је познато да је М.М. далеко од тога да је била „глупа плавуша„. Њени омиљени писци били су Достојевски, Селинџер, Бернард Шо, а волела је да слуша Френка Синатру, Елу Фицџералд али и Моцарта и Бетовена. Мерилин очајнички покушава да остане у другом стању са Милером, али без успеха па упада у депресију из које излаз тражи у наркотицима и алкохолу, што је довело до краха и трећег брака. Године 1961.снима филм „Неприлагођени„ по сценарију Артура Милера специјално писаног за њу. То ће бити и последњи филм Клерка Гејбла који одмах по завршетку снимања доживљава срчани удар. Годину дана касније почиње да ради на филму „So met hing Got to Gi ve”, али снимање се прекида због њених непрестаних кашњења, разних болести и заборављања текста. У то време, Монро, која је у све већој кризи, има и кратку аферу са француским певачем Ивом Монтаном, а сумњало се и да је у вези са америчким председником Џоном Ф. Кенедијем. Мерилин Монро је пронађена мртва у свом дому у Лос Анђелесу 5. августа 1962. Званично је саопштено да је узрок смрти прекомерна доза таблета за спавање, али то ће увек остатати мистерија.

Пе ва чи ца Пинк - tруд на, на сме ја на и за до вољ на, сни мље на ис пред лук су зног ре сто ра на у Ма ли буу.

Заиста лепе жене

Берлусконијева Руби у филму Вудија Алена?

М

алолетна проститутка која је била у центру скандала италијанског премијера жели да се посвети глуми и то најозбиљније јер је „пикирала” следећи филм Вудија Алена. Карима Ел Махроуг (17), свету позната као Руби, каже да је славном синеасти написала писмо у којем му је објаснила да она жели да буде нова Миа Фероу или Дајана Китон. Руби се у свом обраћању Вудију Алену „пожалила” на глуму прве даме Француске Карле Бруни Саркози, супруге председника Николе Сарко-

зија, која је имала мању улогу у његовом последњем филму „Поноћ у Паризу”. „Шта она има што ја немам? Само више среће. Рођена је богата и витка”, написала је Руби у писму режисеру. „Ја сам се бар борила за све што сам постигла”. Идеју да постане глумица, и то ни мање ни више него у Аленовом филму, Руби је добила након што је режисер једном приликом изјавио да је „лепа” и да се пита да ли зна да глуми.

IN

Aнђелина Џоли

И

OUT Џенуари Џонс

талијански „Вог” избацио је нову дефиницију “Заиста лепе жене”. Иако још увек није у продаји, у јавност су исцуреле фотографије три пуније девојке које красе насловницу јунског издања, са насловом „Заиста лепе жене”. Магазин „Вог” је овог месеца “врућа” тема управо због реакција које је изазвао контроверзни наслов. Ко су “Заиста лепе жене”, и да ли облине поново улазе у моду, а анорекција и кошчатост одлазе у заборав, “забринуло” је многе. Зашто су “ове жене лепе” и у поређењу са чим, питање је које се поставља последњих дана у модним круговима.

„Овај наслов није случајност, већ је постављен са намером да испровоцира и покрене дискусију и што је најважније, никога не брани. Порука је да је да су облине секси”, изјавила је Франка Соцани, главна и одговорна уредница италијанског Вога. „Облине су још од античких времена биле симбол здравља и лепоте. ’Тако си предивно мршава’ је постало комплимет тек од шездесетих година прошлог века, када је мршавост постала једини облик лепоте”, додала је Феанка. Ако је судити по овоме, ера “мршавица” је на заласку, и на сцену поново ступа ренесансна лепота са свим својим атрибутима.

Ко је на след ни ца Еве Лон го ри је ?

ошаркаш Тони Паркер усликан са новом девојком, лепоККошаркаш тицом која је „наследила„ Еву Лонгорију Сан Антонио Спурса је након развода од Еве

Лонгорије „сачекао„ дуже него она да настави даље. Док звезда серије „Очајне домаћице„ већ месецима ужива у романси са Едуардом Крузом, Тони Паркер је тек недавно одлучио јавности да представи своју нову лепшу половину. Паркер и његова нова девојка су усликани су након изласка из једног ресторана у Паризу, у којем славни кошаркаш борави од почетка Ролан Гароса. Уредништво једног америчког портала је заједничку фотографију кошаркаша и непознате бринете прокоментарисало: „Одувек смо мислили да овај није никакав фрајер. То је и доказао избором ‘рибе‘”, док је Интернет портал terezowens.com, написао да је Паркер током трајања Ролан Гароса виђен у друштву неколико девојака, али да је ова девојка „она права” и да је „барем млађа од Еве”.

26

mre@a

~etvrtak16.jun2011.

dnevnik

МА ЛИ ТРИ КО ВИ ЗА БОЉЕ СНА ЛА ЖЕ ЊЕ НА РА ЧУ НАРУ

Лак ше и бр же до ин фор ма ци је вра ћа ње по да та ка ка ко би по вра тио ва ше осе тљи ве по дат ке.

Обра ти те па жњу шта ин ста ли ра те

Н

е ма ве зе да ли сте пре ка ље ни ра чу нар ски ве те ран или не ис ку сни по чет ник, ових 15 чи ње ни ца и три ко ва мо ра те да зна те. Ако не по зна је те сва ку од ових 15 чи ње ни ца, на ви ка и три ко ва ваш рад за ра чу на ром не пру жа све мо гућ но сти ко је ва ше за и ста мо же од ра ди ти.

Не мој те на све клик ну ти два пут Лек ци ја број је дан за ко ри сни ке Вин до у са: Ду плим кли ком отва ра те ства ри раз ли чи те ства ри. Али ду плим кли ком не отва ра те лин ко ве на ин тер нет пре тра жи ва чи ма, сти ска те по твр де за ин ста ла ци ју или ве ћи ну дру гих ства ри, а ако то ре флек сно чи ни те мо же вам се до го ди ти да про ле ти те по крај не че га ва жног или на пра ви те исту ствар два пут. Ако вам не тре ба овај под сет ник ве ли ке су шан се да зна те не ко га ко га тре ба.

Упо тре бља вај те ко се цр те Вре ме је да раз ја сни мо : / је ко са цр та, а \ је обр ну та ко са цр та. Обр ну те ко се цр те слу же за озна ча ва ње ме ста у да то те ка ма у Вин до у си ма (C:\Program Files\Windows Office), док се ко се цр те упо тре бља ва ју за пи са ње адре се на ин тер не ту (http://liderpress.hr/Default.aspx).

Сни ми те тач ну по ру ку код гре шке на ра чу нару Ка да се ваш ра чу нар “сру ши“, обич но ће про ба ти да вас оба ве сти у че му је био про блем по мо ћу ни за зна ко ва и озна ка ко је не ће те раз у-

MALI TRIKOVI

У

време када многи мобилни телефони праве одличне фотографије, вероватно ћете се запитати да ли је потребно потенцирати причу о фотоапаратима. Сматрамо да су фотоапарати и даље далеко од тога да буду прогутани од мобилних телефона. Мобилни телефони јесу почистили више

ме ти. Мо ра те да за пи ше те ту по ру ку у пот пу но сти ка ко би ка сни је мо гли да про ве ри те на Гу глу и са зна те у че му је био про блем или да ти сер ви се ру. Ако ваш ра чу нар ни је по ну ди ло по ру ку о гре шци, про ве ри те да ли се на ла зи у Кон трол па не лу под “View archived messages” или “View problems to report”.

Вра ти те из мр твих из бри са не да то те ке Ка да да то те ку обри ше те с ра чу на ра за пра во је не бри ше те из ме мо ри је. Уме сто то га јед но став но укла ња те ин фор ма ци ју о скла ди ште њу ко ја го во ри ра чу на ру где се та да то те ка на ла зи, чи ме му го во ри те да је сло бод но да тре ти ра тај део ди ска као пра зан про стор у ко ји мо же да за пи ше не што дру го. Ако сте слу чај но не што из бри са ли, про гра ми за вра ћа ње по да та ка као што је Ре цу ва вам мо же по мо ћи да по нов но до ђе те до тих да то те ка под усло вом да ни сте већ не што дру го пре сни ми ли пре ко њих.

Не оста вљај те лич не по дат ке на ди ску ста рог ра чу на ра Пре не го што ре ци кли ра те или про да те ста ри ком пју ре мо ра те да се по бри не те да за шти ти те осе тљи ве по дат ке та ко да у пот пу но сти уни шти те ста ри хард дри ве (ме мо ри ју) по мо ћу про гра ма као што су Darik’s Boot i Nuke.5. Ако са мо обри ше те по дат ке пре не го се ре ши те ста рог ра чу на ра не ко би мо гао да упо тре би про гра ме за

Же ли те пот пу но бес ко ри сну алат ну тра ку на ин тер нет пре тра жи ва чу? Не? Он да ис кљу чи те ту оп ци ју пре не го ин ста ли ра те до пу не ра зних про гра ма. Мно го ко ри сних про гра ма ну ди оп ци ју ин ста ли ра ња алат них тра ка и дру гих до да та ка, а не ки од њих су то ли ко на ме тљи ви у на у му да бу ду од по мо ћи да код њи хо ве ин ста ла ци је мо ра те по себ но ис кљу чи ти ту оп ци ју ако не же ли те да их ин ста ли ра те. Ти до да ци до ла зе уз про гра ме за то што про из во ђа чи за ра ђу ју но вац од то га, а не за то што су од по себ не ко ри сти. За то обра ти те па жњу пре не го што клик не те ин ста ли ра. На тај на чин не ће те из ме ни ти ваш веб пре тра жи вач или ин ста ли ра ти апли ка ци је ко је вам не тре ба ју.

Ако ре дов но ски да те и ин ста ли ра те но ве апли ка ци је с ин тер не та, тре ба ли би да сткне те на ви ку од ба ци ва ња де ла сво је ко лек ци је с вре ме на на вре ме. Да би то на пра ви ли отво ри те Programs and Features u Control panelu, пре гле дај те ли сту и де ин ста ли рај те апли ка ци је ко је ви ше не тре ба те. Мо жда ће те мо ра ти да про ве ри те и да то те ку C:/Program Files/ ка ко би на шли не ке до дат не апли ка ци је ко је не ко ри сти те. Што ма ње про гра ма има те на ра чу на ру ма ње су мо гућ но сти да се по ја ве про бле ми.

Ума њи те User Account Control или упра вља ње ко ри снич ким ра чу ни ма И Вин до ус 7 и Ви ста са др же си гур но сну функ ци ју ко ја се зо ве Усер Ац цо унт Цон трол, ко ја по там ни екран и по ну ди вам да по твр ди те сва ку ин ста ла ци ју про гра ма или про ме ну по став ки ра чу на ра. Иако ова функ ци ја мо же би ти ко ри сна у хва та њу лу ка вих про гра ма ко ји про ба ју да се ин ста ли ра ју или про ме не не што без ва шег зна ња, та ко ђе мо же би ти вр ло ири тант на. Ко ри сни ци Ви сте би тре ба ли да на ба ве про грам TweakUAC ко ји ће сма њи ти ири тант ност, а

Ис ку сни ко ри сни ци МС Офи са мо гу да ис ко ри сте пред ност угра ђе ног Ви зу ал Беј зи ка за по др шку апли ка ци ја ма ка ко би ство ри ли ма кро на ред бе за ком плек сне за дат ке. Ме ђу тим, про гра ме ри са ло шим на ме ра ма мо гу да ис ко ри сте те исте ала те ка ко би ди зај ни ра ли ви ру се ко ји би мо глли оте жа ти по сао вас или ва ших ко ле га. За не ис ку сни је ко ри сни ке ко ји то не ко ри сте не ма ме ста за стра јер је Офис ауто мат ски по ста вљен да оне мо гу ћи ма кро на ред бе и оба ве шта ва вас ка да их до ку мент ко ји чи та те са др жи.

Бу ди те скеп тич ни пре ма апли ка ци ја ма за чи шће ње Апли ка ци је ко је твр де да по бољ ша ва ју пер фор ман се ва шег ра чу на ра и чи сте оно што им сме та. На при мер ра зни Ре џи стри кли не ри ће уоп ште на пра ви ти ви ше ште те не го ко ри сти, ако уоп ште ишта и на пра ве. Ка ко би очи сти ли ваш си стем јед но став но по кре ни те Диск Кли нап ко ји до ла зи са сва ким Вин до у- си ма, и ко ји не ће упро па сти ти ра чу нар. На ла зи се у Си стем тулсу.

про гра ми ма. Због то га јед но став но не мој те то ра ди ти и ко ри сти те ко ри снич ки ра чун ко ји не ма до пу ште ња ад ми ни стра то ра за сва ко днев не по сло ве.

По ста ви те контрол панел да при ка зу је ико не При ка зи ва ње ка те го ри ја у контрол панелу мо же би ти ко ри сно ако вас пла ши мно штво раз ли чи тих оп ци ја, али та ко ђе мо же да оте жа на ла же ње по треб них по став ки. Све што тре ба је да у Вин до ус Ви сти клик ну те Classic view, ко ји се на ла зи с ле ве стра не, ка да се на ла зи те у Control panelu или, ако ко ри сти те Вин до ус 7 по мо ћу View изабрати опцију да приказује велике иконе (Large icons). По де ша ва њем ових по став ки има ти ће те при ступ свим оп ци ја ма по став ки у контрол панелу.

Очи сти те систем трај Про гра ми се че сто сме шта ју u system tray (то је низ ико на ко је при ка зу ју отво ре не про гра ме у до њем де сном углу Вин до у са) и оста ју отво ре ни, а да то га ни сте ни све сни. На тај на чин мо гу успо ри ти рад ва шег ра чу на ра тро ше ћи не по треб ну рад ну ме мо ри ју. Узми те вре ме на по не кад да га очи сти те и ор га ни зу је те. Ваш РАМ ће вам за хва ли ти.

Чу вај те се ви ру са ко ји жи ве у до ку мен ти ма Офиса

Не до зво ли те да про су то пи ће уни шти лап топ Ако за др жи те при себ ност ка да про спе те пи ће по лап то пу мо гли би спре чи ти да ва ши по да ци не ста ну или да се уни шти ма тич на пло ча. Уме сто да па ни чи те, бр зо, али про ми шље но ис кљу чи те лап топ из стру је и из ва ди те ба те ри ју - не мој те че ка ти да се Вин до у си уга се. Иду ћи ко рак је да од спо ји те све уре ђа је са лап то па. По сле то га наг ни те лап топ и по ку шај те да теч ност ис цу ри у сме ру у ком је про су та, али бу ди те опре зни, да не би омо гу ћи ли теч но сти да про дре ду бље. Ако ви ди те теч ност на по вр ши ни лап то па обри ши те је. За тим од не си те лап топ сер ви се ру да про ве ри да ли је све у ре ду.

не ће ис кљу чи ти функ ци ју у пот пу но сти. Ако ко ри сти те Вин до ус 7, по чет не по став ке ни су пре ви ше ло ше, али пре по ру чу је мо да про ме ни те по став ке упра вља ња ко ри снич ким ра чу ни ма на на чин да вам екран не по там ни при ли ком упо зо ре ња. То мо же те ура ди ти у по став ка ма User Account Controla.

Не мој те ра ди ти ло ги ра ни на ра чу ну ад ми ни стра то ра Мно ги ко ри сни ци ра чу на ра су на ви кли да оба вља ју сва ко днев ни по сао ло ги ра ни по мо ћу ра чу на ад ми ни стра то ра, по себ но у Вин до у- си ма XP. Овај на чин ра да вас по ште ђу је про ме не ко ри снич ког ра чу на при ли ком ин ста ла ци је про гра ма или про ме на на ра чу на ру, али вас исто та ко чи ни под ло жним ви ру си ма и дру гим зло на мер ним

По де си те по став ке по тро шње енер ги је Ако ко ри сти те лап топ би ти ће вам вр ло ко ри сно да зна те да при ла го ди те по став ке за по тро шњу енер ги је ка ко ра чу нар не би уза луд но тро ши ло ба те ри ју, да се не успо ри ка да же ли те нај бо ље мо гу ће пер фор ман се те да се не пре ба ци у на чин при прав но сти у не згод ном тре нут ку. Отво ри те Power options u Control panelu и иза бе ри те јед ну од пред кон фи гу ри ра них по став ки за оно што вам је тре нут но по треб но или кон фи гу ри ши те де таљ но са ми сво је пре фе рен ци је. Ка ко би про ме ни ли на пред не по став ке клик ни те Change plan settings и на кон то га Change advanced settings. Ов де мо же те про ми је ни ти спе ци фич не оп ци је ра да ва ше ба те ри је, гра фич ке кар ти це, и оста лог. Из вор:www.net.hr

ВОДИЧ КРОЗ КУПОВИНУ ФОТОАПАРАТА, ДРУГИ ДЕО

Уметност фине технике велики фотоапарати. Велики сензор, F2.0 и RAW ће поједини корисници итекако знати да цене. Карактеристике: 10 MP, 28мм 105мм, F2.0 - F4.9, 640x480 видео Цена: у зависности од меморије од 350 до 500 евра

Ca non Po wer Shot SX30 IS Ако је S90 мали спортски двосед, направљен за кривудаве путе-

Ca non Po wer Shot S90

врста уређаја, али фотоапарати сличну судбину неће доживети још доста времена. У осталом, фотоапарати имају много већи стаж него телефони и сасвим је јасно зашто мобилни телефони и даље не могу да буду комплетна замена за фотоапарат. Апарате у овом водичу за куповину смо поделили у три класе. Мада треба имати на уму да то нису класичне класе фотоапарата, већ су то групе уређаја за бољу, пре свега ценовну, али и функционалну оријентацију. Ми смо ове групе фотоапарата назвали стандардни, напред-

Де ин ста ли рај те ста ре апли ка ци је

ни и СЛР. Овог пута представљамо вам карактеристике и оквирне цене напредних фотоапарата.

Ca non Po wer Shot S90 Другу групу апарата нисмо могли да назовемо “просумер“ највише због тога што смо одлучили да Кенон S90 ставимо у овај водич за куповину. S90 није ни Иxус, ни просумер, већ нешто између. Иако смо свесни тога да ће мало ко са српском платом одважити да пазари S90, ми смо ипак морали да предложимо овај фантастичан мали апарат, који може да уради доста ствари као

ве, онда је SX30 IS потенцијално најбољи SUV који постоји. Овај апарат је намењен за људе који воле уређаје који раде што више послова. SX30 доноси богате спецификације, али и не тако малу цену. Ипак, јасно нам је да има људи који обожавају овакве апарате, мада треба знати да ове цифре улазе у реон јефтиних SLR решења.

Pa na so nic FZ100

Карактеристике: 14 MP, 24мм 840мм, F2.7 - F5.8, 1280x720 видео Цена: око 450 евра

Fu ji film Fi ne Pix S1800 Fуђи S1800 представља стару школу израде Fуђи просумер/ултразум апарата. Идеално избалансираних спецификација и цене, Fуђи ће, као много пута до сада, бити прави избор за велики број људи. Нема се шта замерити овом апарату, а то ни не чуди, јер је Fуђи безброј пута до сада понудио “бестбај“ апарате, поготово у овој изведби. Карактеристике: 12 MP, 28мм 504мм, F3.1 - F5.6, 1280x720 видео Цена: око 18.000 динара

Olympus SP-600UZ Олимпус је овим моделом желео да обузда цену и спецификације SP модела. 600-ка представља приземан приступ прављену SP фотоапарата, што дефинитивно подржавамо. Нека вас не забрину слабије спецификације у односу на неке стари-

је моделе, јер је цена знатно приступачнија него раније. Наравно, Олимпус и даље има пунокрвне SP моделе, али нам се овај “јуниор“ чини као много интересантније решење. Карактеристике: 12 MP, 28мм 420мм, F3.5 - F5.4, 1280x720 видео Цена: око 19.000 динара

Pa na so nic FZ100 Pанасоник FЗ100 је фотоапарат за све оне који желе најбоље од фотоапрата, а да није DSLR. Pанасоник FЗ100 кошта доста, али и нуди доста. Како је Pанасоник један од пионира ултразум класе, можемо да разумемо зашто ова компанија прави овако високу класу апарата, који нису SLR. Pоред фото могућностима, FЗ100 се одликује и доста добрим видео могућностима. Карактеристике: 14 МP, 25мм 600мм, F2.8 - F5.2, 1920x1080 видео Цена: око 530 евра Извор: http://mul ti me dia.benchmark.rs

GLOBUS

dnevnik

~etvrtak16.jun2011.

27

Ти т а н ик опет по т о н уо

Њ

е го ва суд би на би ла је уна пред за цр та на - „Ти та ник 2”, ма ла јах та назва на по чу ве ном па ро бро ду ко ји је по то нуо 1912, до жи вео је исту суд би ну на пр вом пу то вању у Ен гле ској. Раз ли ка, по ред оне у ве ли чи ни и рас ко ши је и та што ни је уда рио у ле де ну сан ту и на рав но да ни је би ло жр та ва, али је име очи то „уклето”. Вла сник 4,8 ме та ра ду гог бро да Марк Вил кин сон је кренуо на пе ца ње на пу чи ну код Дор се та на ју гу Ен гле ске, пр ви пут на сво јој но вој јах ти. То ком по врат ка у лу ку Вест Беј, ства ри су кре ну ле по злу и труп бро да по чео је да се пу ни во дом.

Бо дљи ка ва жи ца, ва тра, бла то... у Њу јор ку

„Без по мо ћи луч ког ка пе та на, по то нуо бих са ‘Ти та ни ком 2’! Све ово је за и ста не при јат но, до ста ми је љу ди ко ји ме пи та ју да ли је уда рио у ле де ну сан ту”, ка же он. На фо то гра фи ја ма об ја вље ним у бри тан ској штам пи ви ди се Вил кин сон ка ко се очај нич ки др жи за брод ко ји то не. „То ни је био ве ли ки брод. Ми слим да би по то нуо од коц ке ле да”, иро нич но је про ко мен та ри сао је дан од оче ви да ца. Па ро брод „Ти та ник”, ко ји је из Са у темп то на пло вио за Њујорк, по то нуо је 14. апри ла 1912, два и по са та на кон што је уда рио у ле де ну сан ту при ликом пр ве пло вид бе Атлан ти ком. У бро до ло му је по ги ну ло 1.500 љу ди.

К

а ко из гле да ка да Аме ри кан ци про ба ју да бу ду Спар тан ци опи сао нам је Бе о гра ђа нин Ан дри ја Се ку лић, уче сник Спар т ан ске тр ке у Њу јор ку. Бит ка код Тер мо пи ла, ко ја нам је пр ва асо ци ја ци ја на Спар тан це, од и гра ла се 480. Упр кос то ме што је Њу јорк до био ста тус гра да ви ше од хи ља ду го ди на на кон то га, тач ни је 1653, у овом аме рич ком гра ду се одр жа ва Спар тан ска тр ка. Број ни су мла ди Аме ри кан ц и зна т и жељ н и да се опро ба ју у спар тан ском на чи ну жи во та. Мно ги не зна ју шта их че ка на ста зи адап ти ра н ог ски ј а л и ш та (Tuxedo Ridge Ski center), али се ни ко не по ка је што се при ја вио и сви но се ле пе ути ске. Иако чак 35 од сто уче сни ка чи не де вој ке, по ли гон ни је ни ма л о на и ван. Ста з а са успо ном, а за тим шу мо вит те рен са мо су увод у пре пре ке ко је оче ку ју „Спар тан це”. По чи ње се пре ска ка њем и про вла че њем ис под др ве них зи до ва ви си не око два ме тра и про вла че њем кроз ауто мо бил ске гу ме ко је ви се са ме тал них шип ки. На кон то га до ла зи на ред ди за ње и спу -

Ди рек то ре, oт куд ви у шти кла ма

Ж

е ле ћи да из бег не но ви на ре на кон по ј а в љи ва њ а пред су д ом, ди р ек тор јед н е бри т ан с ке га с не ком п а н и ј е пре ру шио се у же ну у по ку шају да иза ђе не при ме ћен из суд ни це У цр ној сук њи до ко ле на, са ци пе ла ма на ви со ким пот пе ти ца ма и ко вр џа вом сме ђом пе ри ком на гла ви, Мар тин Крут, ди рек тор ком па ни је „Oil and Gas Ltd”, био је убе ђен да ће ус пе ти да пре ђе но ви на ре ко ји су га че ка ли на из ла зу.

НО ВА СУ ЗАН БОЈЛ

С

Бес кућ ник оду ше вио у ко реј ском шо уу

унг Бонг Чои оду ше вио је сво јим из во ђе њем у ко реј ском „Су пер т а лен ту„. На ступ мла дог Ко реј ца рас пла као је гле да о це, жи ри и пу бли ку. Мно ге је рас ту жи ла ње го ва жи вот на при ча; до пе те го ди не је Ре пор те ри су од мах про зре ли ње гов „ма не вар” и сли ка ли га док је од ла зио из су да ко ји га је ка знио гло бом од две хи ља де фун ти и за бра ном ру ко во ђе ња би ло ко јом ком па ни јом на ред них се дам го ди на. Ка ко пре но си лон дон ски Те ле граф, ди ре кор „тран све стит” је ка жњен јер је ње го ва фир ма 15 ме се ци по сло ва ла без ре ги стра ци је код кон трол ног ор га на, чи ме је пре кр шио за кон и до вео у опа сност жи во те љу ди.

жи вио у си ро ти шту из ког је по бе гао због зло ста вља ња на кон че га је по чео да жи ви сам. С де сет го ди на је про да вао пи ће на ули ца ма, спа вао је на сте пе ни ца ма и јав ним то а ле ти ма, а да нас је фи зич ки рад ник.

По крет ни Феј сбук лој ру ци Д е ис вој те кта о вна и рце а л а сли ке

ди до ко јих ми је са да нај ви ше ста ло. Тра жи ла сам им до зво л у да ис т е то в и р ам њи хов лик на ру ци и ве ћи на је ре кла да ће би ти по но сна ако то учи ним”, на пи са ла је не и ме но ва на де вој ка са дру штве ном те то ва жом ис под ви деа на Ју тјуб ка на лу ко ји је са ма по ста ви ла.

сво ја 152 Феј сбук при ја те ља, од ко јих по ла за пра во и ни су ње ни при ја те љи. „Ду го сам раз ми шља ла о овој те то ва жи на ко јој ће се ви де ти сви мо ји при ја те љи са дру штве не мре же. Ни су баш сви мо ји при ја те љи, већ љу -

шта ње ка ме ња по мо ћу ко ту ра, па пу за ње кроз ши бље кроз ту нел ду жи не око 25 ме тра и ви си не око по ла ме тра. По сле то га сле ди пе ња ње уз и низ ле стве од ка на па, шет ња пре ко вр ло уске гре де ко ја иде у цик-цак ле во-де сно, но ш е њ е ауто м о б ил с ке гу ме кроз ши праж је око два ми ну та. За тим сле ди но ше ње кан те од око 30 ки ло гра ма ка ме ња уз бр до око 50 ме та ра и по но во низ бр до, па ву ча сан ки на то ва ре них ка ме њем у ду жи ни од око 80 ме та ра, ко ја се за вр ша ва са око 15 ме та ра хо да по го ру ћем угљу. По том иде пре ска ка ње зи да ви со ког око 2,5 ме та ра, па ба ца ње ко пља у ме ту од се на, пре ла зак зи да ви си не око 10 ме та ра хва та њем за из бо чи не на зи ду, па пе ња ње уз ја ко кли зав ко си зид по мо ћу ка напа. Он да сле ди нај те жи део пу за ње уз бр до у бла ту ис под бо дљи ка ве жи це под углом од око 45 сте пе ни у ду жи ни од око 60 ме та ра. Ми сли ли сте да је ту крај?! Ни је! Он да се то по на вља, са мо низ бр до и не кроз бла то, не го кроз лед. „На кон све га то га до че ка ће вас че тво ри ца мо ма ка са мот ка ма, ко ји по ку ша ва ју да вас

спре че да пре ђе те циљ ну ли ни ју. Ако и њих са вла да те че ка ју вас бес плат не ба на не, пи во, во да и пре глед ра на”, пре нео нам је ути ске са њу јор шке тр ке 26-го ди шњи Ан дри ја Се ку лић, про гра мер из Бе о гра да. „Са мо љу ди нат про с еч не фи зич ке спре ме су мо гли без по т е ш ко ћ а да про ђ у це л у ста зу. Би л о је на п ор н о и пред ви ђе но за ша лу, без об зи ра што су се при ја ви ли љу ди нај р а з ли чи т и је жи вот н е до би и фи зич ке спре ме, не ки са иде јом да про ђу ста зу без вре мен ског при ти ска, дру ги у же љи да се так ми че и по стиг ну нај бо ље мо гу ће вре ме”, ис ти че Ан дри ја и до да је да је мно го љу ди за вр ши ло тр ку пре с ка ч у ћ и пре п ре ке или од у ста ју ћи. „Уко ли ко не ко ни је ус пео да пре ђе од ре ђе ну пре пре ку, ка зна је би ла 30 скле ко ва, исто то ли ко тре ба ло је да ура ди онај ко је хтео да од у- ста не. Кон крет но ја сам у два на вра та мо рао да ра дим по 30 скле ко ва, јер ни сам ус пео да пре ђем две пре пре ке, гре ду и ба ца ње ко пља. На рав но , би ло је и ме ђу соб ног по ма га ња док смо пу за ли кроз бла то, јер је жи ца би ла пре ни ска”.

Драга децо, ово је кокаин је на Д есетогодишњакиња час „покажи и објасни” у

школи понела татин „штек” дроге. Неименована девојчица из Њухејвена у источном Са-

Полицајци су направили рацију у њеној кући вредној 200.000 фунти, и код њеног оца (31) пронашли сто паковања кокаина.

сексу на час на ком деца доносе ствари из куће и причају о њима је понела кесицу „Харибо” бомбона у коју је њен отац сакрио кокаин. Она је друговима почела да објашњава како у паковању „постоји и кесица додатног шећера”, а наставница се запрепастила када је схватила да дете показује кокаин. Одузела је девојчици кесу и позвала полицију.

Овај необични случај изазвао је огромну пажњу јавности, а родитељи школске деце су ужаснути. „Дете учимо да не узима слаткише од странаца, али како да му објаснимо да очигледно не би требало ни од школских другова да узима бомбоне”, била је револтирана једна мајка. Отац девојчице је ухапшен и оптужен за диловање дроге.

Умет ност или раз лог за ту жбу И

гра чи тру пе „Се длерс Велс те а тар” из ве ли су аван гард ни шоу на кон ко јег је пу бли ка „опу ште но” мо гла да под не се ту жбу. Ка да гле да те пред ста ву ко ја се зо ве „Ма ло не жно сти за бо га!” те а тра за ко ји зна те да из во ди пред ста ве „за од ра сле” шта мо же те да оче ку је те? Аван гар да је у пи та њу, то је си гур но, али да вам не ко ли ко го лих му шка ра ца ма ше ге ни та ли ја ма ис пред но са, то је већ про блем. Кри ти чар „Об зер ве ра” Лук Џе нингс при су ство вао је пре ми јер ном из во ђе њу пред ста ве и „шо ки ран је”. „Го ли му шкар ци са пла вим пе ри ка ма ко ји утр ча ва ју у пу бли ку и пре ко вас пре ска чу ре до ве до ди ру ју ћи вас ге ни та ли ја ма, зад њи ца ма и по на ша ју се као мај му ни...па, то је за ту жбу”, ова ко је гла си ла ње го ва кри ти ка.

28

~etvrtak16.jun2011.

oglasi

IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu. Telefoni: 018/213-708, 064/849-61-09 i 067/859-097.

28671 U KUMBORU apartmani, sobe uz more svih struktura sa pogledom na Herceg Novi, ulaz u Bokokotorski zaliv.

Telefoni: 021/461-072, 00-38231-684-719.

29234 SOBE I APARTMANI na moru, Utjeha kod Bara. Blizu mora. Povoqno. Telefoni: 021/6363-291, 064/316-2303.

30445 BOKA KOTORSKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite, sa pla`ama, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora. Cena 6 evra. Telefon 00382/32371657.

30467

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima.

Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305. 30969

dnevnik

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit.

Dolazim ku}i. Profesor.

Telefon 021/6399-305. 30970

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo.

Telefon 021/6399-305.

30971

IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a. Svoj parking u dvori{tu. Cena 200E od 1. 7.

Telefoni: 064/35-31-161 i 062/83-74-805.

30011 IZDAJEM name{tenu garsoweru u stambenoj zgradi Ul. Jug Bogdana.

Telefon 064/8223848.

30150 IZDAJEM dve name{tene garsowere u [afarikovoj i u Kosan~i} Ivana, i stan dupleks u Branislava Nu{i}a 4. Telefoni: 064/282-5903, 021/547-311.

30874 IZDAJEM na du`i rok, odmah useqiv prazan stan, povr{ine 68m2, Gagarinova ulica, 16A, 5/17, Novi Sad. Telefon 063/564-034.

30937

IZDAJEM name{ten jednosoban stan u Ivana Kosan~i}a 17, slobodan od 20. 6. 2011.

Telefon 064/888-1180.

30957

NOVO NASEQE, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900.

Telefon 636-8429.

15001

SAJAM - ABC centar, odli~an kompletno renoviran prazan i odmah useqiv, ukwi`en 1.0 stan 32m2.

Telefon 636-6952.

15002 NOVI BULEVAR, useqiva, nova garsowera od 24m2 sa terasom po ceni od 26.800.

Telefon 063/516-478.

15003 DETELINARA, ukwi`en 1.0 stan od 31m2 na II spratu po ceni od 27.800. Telefon 6366952.

15004

ADAMOVI]EVO NASEQE, Bra}e Grulovi}, drugi sprat, 65m2, izuzetan stan, nova zgrada, useqiv, italijanski investitor, izgradila „Best izgradwa� 1250e/m2.

Telefon 063/562-411.

30946

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik POVOQNO jednoiposoban stan 41m2 na petom spratu u Prezidentovoj zgradi, }o{ak Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope. Telefon 063-47-57-65.

31047 POVOQNO jednoiposoban stan 36m2 na petom spratu u Prezidentovoj zgradi, }o{ak Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope. Telefon 063-47-57-65.

31049 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan, bez ikakvih ulagawa za 41.000. Telefon 063/828-83-77.

15005 NOVA DETELINARA, odli~an ukwi`en nov 1.5 stan, cena 39.500. Telefon 63-66952.

15006 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwi`en dobar 1.5 stan 47m2, cena 40.000. Telefon 636-6952.

15007 GRBAVICA, nov, useqiv 2.0 stan za 51.500. Telefon 6366952.

15008 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2.0, odmah useqiv stan od 50m2 po ceni od 52.000.

Telefon 63-66-952.

15009

PODGRA\E Tvr|ave, salonski trosoban stan /poslovni prostor 90m2, sa podrumom 90m2/ visoko prizemqe, 1.350e/m2. Telefon 063/562411.

30947 NOVA DETELINARA, noviji ukwi`en 2.5 stan od 65m2 po ceni od 64.000. Telefon 6368429.

15010 GRBAVICA, noviji odmah useqiv 3.0 stan od 65m2 na II spratu po ceni od 70.000.

Telefon 63-68-429.

15011 KEJ, ukwi`en 3.0 stan od 72m2 po ceni od 63.500. Telefon 636-8429.

15012

LIMAN, u zgradi od fasadne cigle odli~an 4.0 stan od 93m2, cena 95.800. Telefon 063/82-88-377.

15013

~etvrtak16.jun2011.

^etrdeset je dana od kako je zaspala na{a najmilija mama NAJPOVOQNIJA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispona, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu. Telefon 021/847-034.

28289

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu {ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

30781 MOLER iskusan, ozbiqan majstor lepi tapete, radi dekoracije stanova, demit fasade, povoqno i mogu}nost svih na~ina pla}awa. Telefon 063/518346, 021/882-133.

31044

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu!

Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

30981 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah!

Non-stop, Mladen! Tele foni: 421-516 i 064/157-2514.

30982

RAZBOJI na prodaju.

Veliki podni od 6 nita, mali stoni od 4 nite. Oba sa opremom.

Novi Sad. Telefon 064/223-71-99.

31046 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad. Telefoni: 6618-846, 063/848-5495.

30888

An|elka Katani} ro|. ^upi} u~iteqica 1923 - 2011.

Milosavu An|eli}u

@ivela je samo za nas i se}awe na wu bi}e najbolnije i ve~ito.

Duboko o`alo{}eni: k}erka prof. Ksenija Katani} i sin dr Dragan Katani}.

31060

U 90. godini preminula je na{a draga

PRODAJEM ku}u u Sremskoj Kamenici, naseqe ^ardak, 120m2 na placu od 10 ari, hitno i povoqno. Telefon 064/178-22-69.

30976 PRODAJEM na Kamewaru spratnu vikendicu povr{ine 90m2. Ima vodovod, plin, satelitsku, pokrivenu terasu 50m2 plac 6 ari. Telefoni: 063/508747, 021/400-073.

30931

CENTAR - izdajem lokal u centru od 85m2. Telefon 064/90-143-90.

28861 SAJAM - Bulevar izdajem odli~no razra|en restoran piceriju, 135m2 sa ekskluzivnim inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa, mese~ni najam, depozit. Telefoni: 063/161-28-73, 064/59658-74.

30940 IZDAJEM povoqno extra sre|en magacinski prostor (halu), sa kompletnom infrastrukturom 270m2 u Ka}u, pogodnu za razne delatnosti.

Telefon 063/500-576.

31045 PRODAJEM ili izdajem lokal 52m2 centar Novog Sada, pe{a~ka zona.

Opremqen za butik. Mesto ekskluzivno. Ukwi`en, cena povoqna. Telefon 061/621-4424.

30974

od kolega i koleginica O[ „22. avgust”.

Dobri, plemeniti ~ovek

Milenko Krstono{i} nije vi{e me|u nama.

Sestra Jelkica.

31062

31048

Posledwi pozdrav dugogodi{wem radniku i kolegi

Tina Lazi} Sahrana je danas, 16. 6. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Milosavu An|eli}u

Porodice: Cviji} i Buha.

31053

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je u 71. godini preminuo na{ dragi otac i suprug

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

voqenom

od kolega iz „Tehnometal” d.o.o. Novi Sad i „BIG TRADE” d.o.o. Novi Sad.

321/P

Milenko Krstono{i}

Posledwi pozdrav biv{em radniku Muzeja Vojvodine

Savu \ura ^olakovi}u

1940 - 2011.

Sahrana je danas, 16. 6. 2011. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

O`alo{}eni: sin \or|e i supruga Zorica.

Sestra Desanka, sestri} Dragan i sestri~ina Dragana.

31087

31075

Danas 16. juna 2011. godine navr{ava se dvanaest godina od smrti na{eg

Posledwi pozdrav suprugu na{e koleginice

Milo{ Pavlovi}

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu Zbogom dragi Mi{o, s tugom i bolom te ispra}amo, a se}a}emo te se s qubavqu i po{tovawem.

Du{a, Vuk, Ksenija, Severin.

\or|u Kruni}u od kolektiva Muzeja Vojvodine.

31069

Steve Mareti}a Porodice Mareti} i Ivani}.

Savu \ura ^olakovi}u Brat Momo, snaja Darinka, bratanac @eqko i bratanica @eqka sa porodicama.

Tu`nim srcem javqamo rodbini, prijateqima i poznanicima da je u 63. godini preminuo na{ dragi sin, suprug i otac

322/P

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

31086

31089

Posledwi pozdrav mom jedinom bratu, deveru, stricu i dedi

29

Iznenada je preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Marko Jankovi}

Qiqi

Sahrana je danas, 16. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Novim Ledincima.

Milenku Krstono{i}u

Savo \ure ^olakovi}

1940 - 2011.

Sahrana je danas, 16. 6. 2011. godine, u 16 ~asova, na grobqu u Vrbasu.

od: sestre Smiqke, Jovana i Zorice.

od: brata Jovice, snaje Anke, sinovica Biqane i Qiqane sa decom.

O`alo{}eni: supruga Mirjana, sin Veselin i }erka Vesna sa porodicama.

31076

31085

O`alo{}eni: otac Bo`o, supruga Bosiqka, sin Gordan i }erka Gordana sa porodicom.

31079

31077

30

Равосијино путовање Равосије Тодоровић преко 90 година битише на овом вазда немирном Балкану. Нова епизода документарног серијала „Живопис“, под називом „Равосијино путовање“, заправо је путовање кроз његово, безмало читав један век, дуго сећање. Аутор: Радомир Грујић (РТВ 1, 21.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.15 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05

14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.10 02.10 03.30

06.30 07.00 07.30 08.00 08.30 09.30 10.25 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 14.00 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.20 00.00

tv program

~etvrtak16.jun2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Вести Еко-Лабудово окно Дејвид Коперфилд Док. филм Кухињица Десило се Вести Космос Без упута Вести Српски екран – емисија МТВ-а (Мађарске телевизије) на срп. На трагу природе Вести Фаца Дејвид Коперфилд Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Пиво Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Имам једну жељу Живопис: Равосијино путовање Војвођански дневник Фолдер култура Фортепиано Уметност губљења, филм Концерт године 2000 Рукомет: Србија - Словенија, снимак утакмице Српски екран емисија МТВ-а (Мађарске телевизије) на срп.

Кухињица – мађ. Изблиза Чему... Класик рок Грување Из студија „М“ - Најважнија адреса Та дивна створења Маштаоница Доколица Емисија (мађ) Вести (мађ) Калина, концерт гостију из Украјине Циганско срце Десило се Матица(Вести из Матице) Плави круг Бајко квиз Добро вече Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести на мађ. Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Аназапта, филм Циганско срце ТВ Продаја

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Вреле гуме Вести укратко Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Наш гост Зоо пузле Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке Ноћни програм

09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.30 НС клинци 10.00 Вести 10.05 Авантуре Шерлока Холмса 11.00 Вести 11.05 Тајанствене приче 12.00 Вести 12.05 Агро дан 12.15 Азбука родитељства 12.45 Неон сити 13.00 Вести 13.05 Одељење за убиства 14.00 Вести 14.05 Спринт 14.30 Дунавска салетла 15.00 Вести 15.05 Авантуре Шерлока Холмса 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Објектив 16.45 ИЦТ плус 17.15 Неон сити 17.30 Новосадско поподне 18.30 Цртани филм 18.35 Неон сити 18.45 Агро дан 19.00 Објектив 19.30 Храна и вино 20.00 Лична грешка 20.30 Витраж 21.00 Одељење за убиства 22.00 Објектив 22.30 Авантуре Шерлока Холмса 23.20 Тајанствене приче

10.00 11.00 18.30 18.45 19.15 19.45 20.00 22.15 22.30 23.00 00.00 00.30 01.00

Фул Тилт покер АТП Хертогенбох 1/4 финале Челси вести Премијер лига Магазин Мобил 1 Ајакс ТВ НХЛ Стенли куп, фианле Челси вести НБА акција Фул Тилт покер Премијер лига Магазин Преглед руске лиге Премијер лига

06.05 08.00 09.04 10.09 10.43 11.07 11.54 12.00 12.15 12.34 13.31 15.30 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.53 00.05 01.11 01.20 02.16

Јутарњи програм Јутарњи дневник Горе-доле Сасвим природно Свет риболова Ружна Бети Музички програм Дневник Спорт плус Тихи сведок Булевар сумрака, филм И ја имам таленат Горки плодови Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица,квиз Дневник Горки плодови Полицијска прича 2, филм Тихи сведок Музички програм Оперативци Ноћни биоскоп: И анђели једу пасуљ, филм 04.21 Око магазин, инфо 04.54 Горки плодови 05.49 Верски календар

05.30 06.15 06.30 07.15 08.10 09.00 09.45 11.15 13.55 14.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.15 21.00 22.00 23.00 01.00 02.00 02.30

Бандини Експлозив Ексклузив Дођи на вечеру Неко те посматра Бандини Забрањено воће Филм: Прича о витезу Аурора Када лишће пада Паклена кухиња Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Радна акција Жене Филм: Пролаз Радна акција Ексклузив Експлозив

РУКОМЕТ: ТРОФЕЈ СРБИЈЕ 2011.

Србија–Словенија (РТС 2, 19.55) 06.54 07.33 07.38 07.43 07.56 08.36 08.36 10.09 10.15 10.45 11.01 11.26 11.53 12.21 12.55 14.27 15.27 15.49 16.00 16.35 17.06 18.11 18.38 19.09 19.45 19.55 21.30 22.18 22.48 23.23 23.50 00.30 03.29 04.45 05.07 05.37

06.00 06.30 07.00 08.00 08.25 09.00 09.15 10.15 11.15 11.30

Маријана Матеус

Жене Седма епизода емисије бави се темом: Како преживети од просечне плате у Србији? Просечна мартовска зарада у Србији била је 353 евра и међу најнижима је у Европи и региону, чак је мања и од минималне плате у Хрватској. О овој теми Марија, Ивана, Наташа, Маја и Ирина разговарају са председником УО So c i e t e Ge n e r a le банке Гораном Питићем и модном креаторком Маријаном Матеус. (Прва, 22.00)

dnevnik

14.00 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30 03.00 03.30 04.30

Слагалица, квиз Зелено светло Мифи Френине ципеле У ноћној башти Томас и другари Школски програм Музички програм Играј фудбал, буди срећан Српске спортске легенде У свету Траг у простору Међународно такмичење музичке омладине Беокулт Трезор Школски програм Ликовна колонија РТС Музички програм Ово је Србија Млади таленти Краљ жабац, филм Бициклизам: Трка кроз Србију Место за нас Метрополис Музички програм Рукомет: Трофеј Србије 2011, Србија-Словенија, пренос Ружна Бети Контекст Бунт Бициклизам: Трка кроз Србију, репортажа Београдски фестивал игре: Холандија-скапино балет Трезор Рукомет: Трофеј Србије 2011, Србија-Словенија Ликовна колонија РТС Бунт Траг у простору

ВОА Иза вести Маратоон Милица² Топ шоп Вести Отворени студио Љубав у залеђу Топ шоп Филм: Лилендова Америка, рерпиза Вести Иза вести Инфо Друга страна Србије Топ шоп Вести Љубав у залеђу Инфо Отворени студио Вести Чист рачун Милица² Без трага Филм: На први поглед Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Међу странцима Друга страна Србије Коферче Милица² Доктор Хаус Филм: На први поглед

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

05.58 Ново јутро 09.00 Вести Б92 09.30 Кажипрст 10.00 Вести Б92 10.10 Топ шоп 10.30 Сунђер Боб Коцкалоне 11.30 Пингвини с Мадагаскара 12.00 Топ шоп 12.30 Најбоље године 13.20 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 14.15 Филм: Атентат у Прагу 15.05 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Доме, слатки доме 18.00 Квиз: Супер геније 18.30 Вести Б92 19.20 Пријатељи 19.40 Два и по мушкарца 20.15 Секс и град 21.00 Филм: Најтраженији 23.35 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.40 Спортски преглед 00.00 Филм: Челични орао 4 01.40 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 02.25 Доме, слатки доме

Џил Хенеси

Најтраженији Џејмс Дан, наредник америчких маринаца, упропастио је бриљантну каријеру, када је за време Заливског рата одбио да убије недужног цивила. У комешању је убио свог претпостављеног и због тога је осуђен на смрт. Улоге: Кинан Ајвори Вајенс, Џил Хенеси, Џон Војт, Роберт Котецки Режија: Дејвид Хоган (Б92, 21.00)

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00 01.30 02.00 04.15

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се ТВ продаја Позови великог брата Забрањена љубав Сестре Моћни ренџери Гавриловићи - ријалити Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Гавриловићи - ријалити Национални дневник Велики брат Све за љубав Наслеђе једне даме Велики брат - преглед дана Немогућа мисија Велики брат - без цензуре Црна хроника Филм: Продуценти Филм: Сензација

Дино ратник Једне вечери, дечак по имену Летећи змај, који обожава диносаурусе, није могао да заспи. Сетио се приче коју му је дека причао и желео је да пронађе ту књигу, али уместо књиге пронашао је један чудни уређај. Одједном, нашао се у свету диносауруса! Он упознаје нове пријатеље, дечака Перо и девојчице Виндбел и Алгол, као и четири мале бебе диносауруса и сви заједно крећу у авантуру... (Хепи, 12.10) 05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.10 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.00 02.15 03.15 04.45

Јутарњи програм Вести Закуми Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Мали тигар Телешоп Вести Здраво Кити Сирене Хорсленд Сабрина Југио Легенда о Неши Дино ратник Квизић Пресовање Телешоп Вести Црни Груја Луде године Телешоп Вести Други светски рат, док. прог. Изгубљене године Телемастер Стаљин, докудрама Други светски рат, док. прог. Вести Ризница Црни Груја Изгубљене године Династија Кин Вести Играни филм Тагарт Империја Ћин Ризница Стаљин, докудрама

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak16.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

6

31

МЕН ТАЛ НА ДИ ЈАГ НО ЗА НА ЦИ ЈЕ

Pi­{e:­Du{an Kecmanovi} 07.00 09.06 10.08 11.02 11.13 12.00 12.32 13.16 14.20 15.05 15.30 16.03 16.45 17.07 18.18 19.03 19.30 20.12 21.09 21.45 22.15 22.55

Ту ба Бу ју ку штун

СЕ РИ ЈА

23.48 00.25 01.06 01.27 02.10 02.50

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Немачке обале, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Господарица твога срца Теса из породице д’Урбервил Тренутак спознаје Дарма и Грег Заустављене успомене, док. филм Твоја сам судбина Представљамо вам... Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Дневник плавуше Дневник 1 против 100, квиз Разред 2011. ХАЗУ Заводи Дневник 3 Земља-људи-пустоловине, док. филм Разред 2011. Додир живота и смрти Два и по мушкарца Ксена - принцеза ратница Закон и ред Дарма и Грег

Аси Аси же ле да се су прот ста ве бо ле сти као оби тељ. Аси при пре ма ве ли ко из не на ђе ње ка ко би Асји от кри ла тај ну. У со би гдје Де мир ле жи у изо ла ци ји, оства ру је се дје вој чи чин сан. Асја до знав ши исти ну, же ли за гр ли ти Де ми ра око вра та и на зва ти га оцем. Де мир ће тре ба ти Асји ну ко шта ну срж. Уло ге: Ту ба Бу ју ку штун, Му рат Јил ди рим, Се тин Те кин дор, Ту лај Гу нал, Ке мал Ху нал (Но ва ТВ, 21.00) 08.20 10.15 11.10 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 21.00 22.00 23.15 00.15 00.35 02.15

Победа љубави Чувар правде ИН Победа љубави Кад лишће пада Аси Мастерчиф, ријалити шоу Вести ИН Под срећном звездом Дневник Кад лишће пада Аси Мастерчиф, ријалити шоу Проверено Вечерње вести Нема узмака Вики Кристина Барселона, филм 03.55 Острво смрти 04.45 Езо ТВ, тарот шоу

Хероји, култ и кухиња Лов на Цареве крстарице Азијске монархије Египат Борба против Црвеног барона Сведок: Са балкона собе 306. Сицилијанске мумије Ово је цивилизација Хероји, култ и кухиња Путовања и открића Убиство Анрија 4. Велике британске војсковође Изгубљени древни градови Хитлеров рат против Америке Доктор Џекил и мистер Хајд: Истинита прича 23.00 Ово је цивилизација 00.00 Хероји, култ и кухиња 01.00 Путовања и открића

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Вода живота Острво Корњача Ози Бу Брат и сестрица Острво Корњача Урнебесна трагедија Случајни шпијун Учитељ Нортфорк Наследство Деконструкциони Хeри Врућа нација Успаљене детективке Недозвољени експеримент

06.00 Свештеникова ћерка 07.50 Делго 09.20 Пол Макартни: Добро вече, Њујорку 10.20 Мала црна књижица 12.05 Пријатељство!

13.50 Анђели ДОО 15.30 Распад система 17.15 Драги Џоне 19.05 Царство порока 20.05 Погрешно осуђен 21.35 Како је снимана серија „Игра престола” 22.05 Рај, пакао 23.30 Путовање на колеџу 2 01.05 Девојка са тетоважом змаја 03.35 Дивља вожња 2 05.05 Мит о белој лепоти: Тело

06.10 07.10 09.10 10.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 02.50

Закон и ред Судија Ејми Све по закону Ерика Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Жељна славе Фојлов рат Закон и ред Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Медијум Мини исијавање Медијум

07.00 07.45 08.40 09.20 10.35 11.05 12.00 12.50 13.45 14.35 16.05 17.00 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.50 00.05 01.45 02.45 03.40

Аурора Врата раја Драгон Бол З Езел Ексклузив Таблоид Аурора Наследници Кобра 11 Крв није вода 1001 ноћ Врата раја Крв није вода Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Езел Биг брадер Увод у анатомију РТЛ Вести Завера Астро шоу Биг брадер РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

Увод у ана то ми ју

Та ња Ри бич

Кај мак и мар ме ла да Не за до вољ на нео д го вор но шћу и ле но шћу свог мом ка, Бо сан ца Бо же, Сло вен ка Шпе ла од лу чи да га на пу сти. Не би ли је по нов но осво јио, он по чи ње да тра жи по сао, обра тив ши се Го ра ну, али ла ко вер ност и же ља да бр же за ра ди упле шће га у мут не по сло ве... Уло ге: Бран ко Ђу рић, Та ња Ри бич, Дра ган Бје ло гр лић, Ре не Би то ра јац, Вла до Но вак, Теа Гла жар, Ма теж Крух Ре жи ја: Бран ко Ђу рић (ХРТ 2, 20.47) 07.54 08.23 08.45 09.30 10.00 13.30 13.58 15.30 15.45 16.33 17.25 17.54 18.49 19.44 20.00 20.47

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм Плесне ноте Преноси из Сабора Мала ТВ Андре, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Трава зелена Теса из породице д’Урбервил Немачке обале, док. серија Хит дана Браћа и сестре Филмови наших суседа: Кајмак и мармелада, филм 22.29 Закон и ред 23.34 Снимак концерта

06.00 Карневал душа 08.00 Повратак у будућност 08.30 Интермецо 1 10.30 Хари и Хендерсонови 11.10 Гунг Хо!

12.30 Интермецо 2 13.00 Фаџ 13.30 Једно тело превише 15.20 Повратак у будућност 16.20 Хари и Хендерсонови 17.00 Сиквест ДСВ 18.00 Фаџ 18.30 Интермецо 3 19.00 Номади 21.00 Сиквест ДСВ 22.00 Живи песак 00.00 Хладна соба 01.50 Чудовиште из уклетог мора

08.00 У акцији 10.00 Прва лига 3: Повратак у друголигаше 12.00 Балада о малом Џоу 14.00 Останите с нама 15.30 Хавана 18.00 Злодела 20.00 Инкогнито 22.00 Тwо иф бy сеа 00.00 Слатке луткице 02.00 Увек заувек

Упр кос Ме ре ди ти ном не го до ва њу, Де рек по зо ве Кри сти ну на пе ца ње ка ко би је бар на не ко вре ме од ву као од сва ко дне ви це. За то вре ме, Те ди се по све ти уми ру ћем па ци јен ту ко ји не ма од го ва ра ју ће здрав стве но оси гу ра ње за на ста вак ле че ња... Уло ге: Елен Пом пео, Сан дра Ох, Па трик Демп си, Џа стин Чејм берс, Чан дра Вил сон, Џеј мес Пи кенс Џу ни ор, Са ра Ра ми рез, Ерик Дејн, Чи лер Ли (РТЛ, 22.00)

Па трик Демп си

К

Не из не ве ре на оче ки ва ња

ао што су број ни на чи ни ко ји ма се сте ре о ти - на ци о нал ним сте ре о ти пи ма шти ти се иден ти тет јед пи ма ис кри вљу је ствар ност, та ко су број не и ног на ро да, и то онај иден ти тет тог на ро да ко ји је функ ци је ет но на ци о нал них сте ре о ти па. Ви де - тво ре ви на са мих сте ре о ти па. Ет но на ци о нал ни сте ре о ти пи не би има ли ни јед ли смо да сте ре о тип но гле да ти на ка рак те ри сти ке по је ди них на ро да зна чи твр ди ти да се „на ше“ и „њи хо - ну од на ве де них функ ци ја да се њи ма не ис кри ве“ ка рак те ри сти ке знат но или чак пот пу но раз ли ку ју, од но сно да ме ђу њи ма не ма пре кла па ња. Ова квим сте ре о тип ним на чи ном гле да ња на ка рак те ри сти ке по је ди них на ро да по ја ча ва се или ства ра раз ли ка ме ђу на ро ди ма. Љу ди ко ји има ју ет но на ци о нал на сте ре о тип на ве ро ва ња или пред ста ве убе ђе ни су у то да, по осо би на ма, при пад ни ци по је ди них на ро да не ма ју го то во ни шта за јед нич ко. Они су слич ни са мо сво јим су на род ни ци ма и ни ком ви ше. Про на ла же ње узро ка по је ди них по ја ва: они ма ко ји сте ре о тип но гле да ју на ет но на ци о нал не гру пе и од но се ме ђу њи ма ни је те шко да про на ђу узрок нај ра зли чи ти јих по ја ва, као што су сло же на исто риј ска зби ва ња, по ступ ци при пад ни ка по је ди них на ро да, до бро и ло ше при пад ни ка раз ли чи тих ет но на ци о нал них гру па, ка рак тер њи хо вог од но са пре ма дру гим ет но на ци о нал ним ко лек ти ви ма и по то њих пре ма њи ма итд. Сте ре о ти пи ма се ну де спрем ни од го во ри на све што из гле да не ја сно, за го нет но, су ви ше сло же но. Ти ме се љу ди осло ба ђа ју му ке тра га ња Зна се уна пред ко је ка кав за „пра вим“ узро ци ма по је ди них по ја ва; осло ба ђа ју се не до у ми ца, сум њи, ис пи ти ва ња, са - вљу је ствар ност на је дан или нај че шће на ви ше од ре че них на чи на. Ка ко би се сте ре о ти пи ма мо гли мо и спи ти ва ња и пре и спи ти ва ња. Има ти сте ре о тип зна чи не ма ти ди ле ма. Осим то га, стро го ди фе рен ци ра ти ет но на ци о нал ни ко лек ти ви, тврд ња ма ко је ну де ет но на ци о нал ни сте ре о ти пи ни - да ти сте ре о ти пи не по чи ва ју на при стра сном из ка да се не из не ве ра ва ју оче ки ва ња оних ко ји има ју бо ру (и) или при стра сном ту ма че њу ин фор ма ци ја, сте ре о ти пе. У сте ре о ти пи ма, кри вац за „на ше“ ло ше на се лек тив ном се ћа њу, на по гре шној пер цеп ци ји је увек из ван „нас“, а за ло ше дру гих на ро да је увек у и на при вид ној ко ре ла ци ји? Да ље, ка ко би они ко њи ма са ми ма. Ет но на ци о нал ним сте ре о ти пи ма се ра - ји ис по ља ва ју ет но на ци о нал не сте ре о ти пе мо гли ци о на ли зу ју и ти ме оправ да ва ју по ступ ци „на ших“ увек зна ти ко је ви нов ник не ке по ја ве, не ког до га су на род ни ка пре ма „на шим“ ет но на ци о нал ним ри ва - ђа ја, по себ но оних не ми лих по ја ва и до га ђа ја, да ли ма, а по себ но не при ја те љи ма. Ти ме се ски да бре ме под ути ца јем сте ре о ти па не по јед но ста вљу ју од го вор но сти с „на ших“, а и с „нас“ са мих као њи хо - ствар ност, да ни су при стра сни у из бо ру ин фор ма вих су на род ни ка. За то, ка да год „ми“ са ми учи ни мо ци ја и њи хо вом ту ма че њу, да не при бе га ва ју по гре шном узроч ном об ја шње не ко зло они ма ко ји с „на ма“ не њу, да им ко лек тив но и ин ди де ле исто ет но на ци о нал но по ре Сте ре о ти пи ма се ну де ви ду ал но се ћа ње ни је крај ње кло, ет но на ци о нал не пред ра су де „на ма“ по ма жу да се би и дру ги при стра сно? Ка ко би они ко ји спрем ни од го во ри на све има ју ет но на ци о нал не сте ре о- ма об ја сни мо за што су учи ње на што из гле да су ви ше ти пе мо гли увек прав да ти зло не де ла оправ да на. сло ж е н о. Ти м е се љу д и ко је чи не или су учи ни ли љу ди Олак ша ва ње ко му ни ка ци је: за осло ба ђа ју не до у ми ца, њи хо вог ро да да ме ђу нај ра мир них, а по себ но за не мир них сум њи, ис пи ти ва ња, зли чи ти јим ин фор ма ци ја ма не вре ме на, из у зет но је ва жно да се би ра ју оне ко је по твр ђу ју њи ко му ни ка ци ја ме ђу чла но ви ма са мо и спи ти ва ња хо во ра ни је фор ми ра но ми ко лек ти ва од ви ја што бр же и и пре и с

пи т и в а њ а шље ње, а оне ко је су су прот не што јед но став ни је. Је дан од њи хо вим сте ре о тип ним усло ва да ко му ни ка ци ја бу де бр жа и јед но став на је сте да по ру ке бу ду јед но став не. (пред)убе ђе њи ма не ту ма че та ко да их мак си мал но По ру ке ко је са др же ет но на ци о нал не сте ре о ти пе крај - ускла де са сво јим одав но по сто је ћим пред ста ва ма ње су јед но став не, и што је за ефи ка сну ко му ни ка ци - и ве ро ва њи ма о то ме ко су до бри а ко ло ши мом ју по себ но ва жно, рет ко се ме ња ју, ако се уоп ште ме - ци? Ко нач но, ка ко би се ет но на ци о нал ним сте ре о ти пи ма мо гла чу ва ти не га тив на сли ка о при пад ни ња ју. Чу ва ње по зи тив не сли ке о на ро ду и по је ди нач ним ци ма од ре ђе ног на ро да да се њи ма не ис кри вљу је при пад ни ци ма то га на ро да: ет но на ци о нал ним сте ре - (ет но на ци о нал на) ствар ност по гре шном пер цеп о ти пи ма се и ства ра и чу ва сли ка о „на шем“ на ро ду ци јом, ко ри шће њем при вид не ко ре ла ци је и по гре као но си о цу хва ле вред них, па чак и из у зет них осо - шних ка у зал них об ја шње ња? Очи глед но, уско су по ве за ни и уза јам но усло вље ни би на, ко је се не мо гу сре сти или се крај ње рет ко сре ћу ме ђу при пад ни ци ма дру гих на ро да. Ет но на ци о - ис кри вља ва ње ствар но сти пу тем ет но на ци о нал них нал ни сте ре о ти пи су чу ва ри из у зет но сти не ког на ро - сте ре о ти па и функ ци је ове вр сте сте ре о ти па. Сте ре о да у пред ста ва ма тог на ро да о са мом се би. Уто ли ко ти пи не би мо гли има ти број не функ ци је без ис кри су ет но на ци о нал ни сте ре о ти пи од по мо ћи на ро ди ма вља ва ња ствар но сти. С дру ге стра не, функ ци је сте ре да пре жи ве у вре ме ни ма ка да им је оп ста нак, по - о ти па по твр ђу ју и (п)оја ча ва ју ис кри вља ва ње ствар сред но или не по сред но, угро жен. За хва љу ју ћи ет но - но сти иза зва но ет но на ци о нал ним сте ре о ти пи ма. Књи гу „ОЧИ МА ПСИ ХИ ЈА ТРА”, у из да њу „Клија”, мо же те ку пи ти за 1.080 ди на ра у но во сад ским књи жа ра ма „Мост”, „Дел фи”, „Лео ко мерц”, „Ри зни ца”, „Со ла рис”, „Фи не га нов сан” и „Ма ла ве ли ка књи га”.

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Човек, жена, дивљина Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то раде? Врхунско оружје Мајстори за оружје Повратак у Авганистан са Росом Кемпом Иза решетака у туђој земљи Амерички чопери Генералка Врхунско оружје

08.30 09.30 11.00 12.30 16.10 20.15 23.15 23.20 23.50 23.55 01.00

Сви спортови Тенис Тенис Тенис Тенис Борилачки спорт Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Тенис

Prvi­broj­ Slobodne­Vojvodine"­{tampan­je­kao­organ­Pokrajinskog­narodnooslobodila~kog­odbora­za­Vojvodinu­ " 15.­novembra­1942.­u­ilegalnoj­{tampariji­u­Novom­Sadu.­ Od­1.­januara­1953.­ Slobodna­Vojvodina"­izlazi­pod­imenom­ Dnevnik".­ " " Prvi­urednik­-­narodni­heroj­SVETOZAR­MARKOVI]­TOZA­pogubqen­od­okupatora­9.­februara­1943.

Izdava~­„Dnevnik­Vojvodina­pres­d.o.o.”,­21000­Novi­Sad,­Bu­le­var­oslobo|ewa­81.­Te­le­faks­re­dak­ci­je­021/423-761.­ Elek­tron­ska­po­{ta­re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In­ter­net:­www.dnevnik.rs.

Glavni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­Aleksandar \ivuqskij (480-6813).­Generalni­di­rek­tor­Du{an Vlaovi} (480-6802).­ Zamenik­generalnog­direktora­Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure­|u­je­re­dak­cij­ski­ko­le­gi­jum:­ Nada Vujovi} (za­me­nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­unutra{wa­politika­480-6858),­ Miroslav Staji} (pomo}nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­nedeqni­broj­480-6888),­Dejan Uro{evi} (ekonomija­480-6859), Petar De|anski (desk,­no}ni­urednik­480-6819),­Vlada @ivkovi} (no­vo­sad­ska­hro­ni­ka,­421-674,­faks­6621-831), Nina Popov-Briza (kul­tu­ra­480-6881),­Svetlana Markovi} (voj­vo­|an­ska­hro­ni­ka­480-6837),­ Petar Tomi} (svet­480-6882),­\or|e Pisarev (dru{tvo­480-6815),­Mi{ko Lazovi} (reporta`e­i­feqton­480-6857), Branislav Puno{evac (sport­480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet­slu`ba­480-6883),­ Ivana Vujanov (revijalna­izdawa­480-6820),­Filip Baki} (fo­to­480-6884),­ Branko Vu~ini} (teh­ni~­ka­pri­pre­ma­480-6897,­525-862), Nedeqka Klincov (teh­ni~­ki­ured­ni­ci­480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu­`ba­pro­da­je­480-6850),­ Svetozar Karanovi} (Oglasni­sektor­480-68-68),­Filip Gligorovi} (Sektor­informatike­480-6808),­ Ma­li­ogla­si­021/480-68-40.­Besplatni­mali­oglasi­za­Oglasne­novine­021/472-60-60.­ Ru­ko­pi­si­i­fo­to­gra­fi­je­se­ne­vra­}a­ju.­ Cena­primerka­30­dinara,­subotom­i­nedeqom­35­dinara.­ Mese~na­pretplata­za­na{u­zemqu­940,­za­tri­meseca­2.820,­za­{est­meseci­5.640­dinara­(+ptt­tro{kovi).­ [tam­pa­„Dnevnik­-­[tam­pa­ri­ja”,­Novi­Sad;­Direktor­021/6613-495. @iro­ra~uni:­AIK­banka­105-31196-46;­Rajfajzen­banka­265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

~etvrtak16.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

У ка ри је ри ре ша ва те си ту а ци је у сво ју ко рист, упр кос све му. Од луч ни сте да се до ка же те на рад ном ме сту у свом нај бо љем из да њу, а по го то во да за ра ди те што ви ше за пред сто је ће ле то.

BIK 20.4-20.5.

Ак тив ни сте, пу ни енер ги је, па тре ба, по ред оста лог, и да се ба ви те спор том. Та ко ће те нај бо ље и нај лак ше до те ра ти ли ни ју, она ко да вам све ле по сто ји! Ис ко ри сти те мо гућ ност по ве ћа ња при хо да.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

16. jun 2011.

Оку пи ра ни сте ра зним ства ри ма, окру же ни дру штвом. Сто га не ће те ни при ме ти ти не ке бло ка де и ка шње ња, ко ја ће убр зо про ћи. Из о ста је по др шка ко ју сте не ка ко при род но оче ки ва ли.

Ме сец у зе мља ном зна ку Јар ца вас вра ћа парт нер ском од но су ко ји тра је, и ге не рал но, по ро дич ном гне зду, си гур но сти ко ју ту осе ћа те и тра жи те. Али, дра га осо ба је та јан стве на и по ву че на.

Склни сте то ме да при ма те и при хва та те ути ца је и до га ђа је ко ји вам се ули ва ју у жи вот, по го то во ако су обо је ни ле пим и ин те ре сант ним дру штве ним од но сом и за ни мљи вим са др жа ји ма. На ђи те де те у се би.

Уко ли ко још ни сте на од мо ру, он да сте ан га жо ва ни у ка ри је ри, из све сна ге. Сре ћа па има те до бро дру штво и ко му ни ка ци ју са са рад ни ци ма и прет по ста вље ни ма. Ипак, нов ца ни кад до вољ но!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Кон цен три ши те се на ино стран ство, би ло да пу ту је те на од мор, слу жбе ни пут, и то ви ше пу та, би ло да по слу је те с не ким та мо не где. До бро ће те се за ба ви ти. Парт нер има бун тов нич ки ка рак тер.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Мо же те да пу ту је те, ка да хо ће те, где хо ће те, с ким хо ће те! Ту вр сту сло бо де из бо ра ма ло ко има. Из гле да да сте сво јим ста вом и по на ша њем за слу жи ли па жњу и дру штво ко је по же ли те.

Не бу ди те озбиљ ни ових то плих да на, ка да бу ја ју бо је и ми ри си. Што ви ше вре ме на про во ди те на по љу, на отво ре ном про сто ру да би сте их упи ли и осун ча ли се. Ства ри по чи њу да се ка пи тал но и по ла ко по ме ра ју.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Да је те се дру ги ма, по себ но парт не ру, на озби љан и до сле дан на чин. Уоста лом, ка ко ви то уме те, ди рект но у срж и ис ку ство! Ипак, не оче куј те од го ва ра ју ћу на гра ду или ре ак ци ју. Ко му ни ка ци ја!

Не др же вас ме сто ни кон цен тра ци ја, већ бла га нер во за и по тре ба да све ре ша ва те у исто вре ме, ако мо же са да и од мах. Али, то баш ни је из во дљи во у пот пу но сти. Ше тај те се и ра ди те фи зич ке ве жбе.

Оп те ре ће ни сте оба ве за ма па се пре ма њи ма по ста ви те кам пањ ски јер их са мо та ко мо же те ре а ли зо ва ти а да вас не гу ше. Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју, и без жур бе! До ла зи вам дру штво у ку ћу.

TRI^-TRA^

На та ли добилa си на V REMENSKA

PROGNOZA

СуНчаНо

Vojvodina Novi Sad

28

Subotica

28

Sombor

29

Kikinda

30

Vrbas

28

B. Palanka

29

Zrewanin

28

S. Mitrovica 29 Ruma

29

Pan~evo

29

Vr{ac

28

Srbija Beograd

29

Kragujevac

29

K. Mitrovica 28 Ni{

29

За америчку глумицу На та ли Порт ман ово је била заиста велика година - прво се верила, затим освојила Оскара за улогу свог живота, а сада је родила и прво дете. Према писању америчких медија, Натали и њен вереник, балетан и кореограф Бен џа мин Ми ле пид добили су сина. Пар се упознао на сету филма „Црни лабуд”, за који је 30-годишња Портманова награђена Оскаром, а за који је кореографију осмислио управо Бенџамин. У децембру лане објавили су да су верени и да чекају дете. Иако име њиховог сина још није објављено, бројни пријатељи су им честитали на принови. Тако је комичарка и ТВ-водитељка Елен де Ге не рес на свом службеном профилу на Твитеру објавила да је пресрећна што је Натали добила сина, а сретном је пару послала честитке, којима се нешто касније на истој друштвеној страници, међу осталима, придружила и Линд зи Ло хан.

Evropa

и тоПло

Madrid

НО ВИ САД: То пло и пре те жно сун ча но вре ме. Ду ва ће слаб про мен љив ве тар. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на Rim тем пе ра ту ра 15, а мак си мал на до 29 сте пе ни Цел зи ју са.

London ВОЈ ВО ДИ НА: То пло и пре те жно сун ча но вре ме, на ис то ку уз днев ни раз вој обла ка. Ду ва ће слаб про мен љив ве тар. При ти сак Cirih ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на Berlin 30 сте пе ни.

Be~ СР БИ ЈА: То пло и пре те жно сун ча но вре ме, то ком да на раз вој обла ка у ју жним и цен трал ним пре де ли ма. Са мо по не где у ју го за Var{ava пад ним пре де ли ма уз рет ку по ја ву крат ко трај них пљу ско ва. Ду ва Kijev ће слаб про мен љив ве тар. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 11, а мак си мал на 30 сте пе ни.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: На ред них пар да на Oslo пре те жно сун ча но и све то пли је, уз вру ћи не и тем пе ра ту ру ма ло из над 30 сте пе ни. Су бо та ће би ти нај то пли ји дан, а по под не је по - St. Peterburg не где мо гу ћа по ја ва пљу ско ва. Од по не дељ ка не ко ли ко сте пе ни Atina све жи је уз мо гу ће про ла зне пљу ско ве. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја ће би ти ре ла тив но по вољ на за ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Ипак им се пре по ру чу је да сма ње фи зич ке на по ре и да се при др жа ва ју са ве та ле ка ра, на ро чи то у нај то пли јем де лу да на.

32 27 20 25 27 27 26

VIC DANA Из ла зи де вој ка из би о ско па и раз ву кла осмех од уха до уха. Срет не при ја те љи цу ко ја је пи та: - Је л’ филм био са срећ ним кра јем?

- Ма, јок, са Бре дом Пи том!

28 22 19 18 28

Pariz

22

Minhen

25

Budimpe{ta

29

Stokholm

20

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

147 (-3)

Slankamen

246 (7)

Ja{a Tomi}

Apatin

218 (-4)

Zemun

294 (1)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

208 (-3)

Pan~evo

308 (0)

STARI BEGEJ

Ba~. Palanka

215 (2)

Smederevo

472 (2)

Novi Sad

198 (7)

Tendencija opadawa stagnacije

Hetin

82 (-10)

4 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

SAVA

195 (10) S. Mitrovica

230 (0)

Senta

254 (7)

243 (0)

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija opadawa

Titel

238 (7)

NERA

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

54 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja