Dnevnik 16.jun 2012 by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 16. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23467 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINE KRIZE OTE@ALE OTPLATU KREDITA

Ra ta za stan porasla 10.000 di na ra str. 4

NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI PO^EO PRAZNIK ZVONKIH @ICA

KOMBINOVAWE SKUP[TINSKE VE]INE

Ra ~u naq kom do vla de

Poqoprivreda 6 Zalihe p{enice ~uvaju cenu hleba

Novi Sad 8 Polen gu{i sve vi{e Novosa|ana

Vojvodina

Zab r u j a o „Tamb ur ic a fest” str. 7

TOP-LISTA 100 NAJVE]IH PREDUZE]A U SRBIJI

U NIS-u naj vi {e pa ra, a u @e le za ri gu bi ta ka str. 5

Jo{ toplije

Najvi{a temperatura 30 °S

Dru{tvo 13 Kod zubara kad prigusti, kriza gra|anima zatvorila usta

Ob ra do vi} – za o kru `i va we i pod vla ~e we

Ko sti} ne da @a baq i Cr ven ku bez bor be str. 6

str. 16 – 20

n SRBI I RUSI SE BORE ZA SVETSKU TITULU U KIK-BOKSU

11 Mogu}a obnova lokalnih pruga na severu Banata i Ba~ke

NA ZAVR[NOM ISPITU ZA OSMAKE NEMA BODOVA BEZ PRAVILNOG PRAVOPISA I GRAMATIKE

JO[ UVEK NEPOZNAT KUPAC GR^KIH [E]ERANA

SPORT

n ODBOJKA[ICE POBEDILE ARGENTINU

2 Albanija zbog Kosova blokirala deklaraciju

Ekonomija

Foto: N. Stojanovi}

str. 3

Politika

4 Pan~eva~ki gumari dogurali do bankrota

NOVA VLADA JO[ VELIKA NEPOZNANICA

Vu ~i}: Po zva li smo SPS na raz go vo re o vla di

NASLOVI

n NAJBOqI ATLETI^ARI U NOVOM SADU

str. 13

POLiTikA

subota16.jun2012.

dnevnik

SA MIT DR @A VA SE ECP-a U BE O GRA DU OKON ^AN BEZ DE KLA RA CI JE

Al ba ni ja zbog Ko so va blo ki ra la do ku ment – Prin ci pi jel na po zi ci ja Srbije o budu}nosti Kosova i Metohije ostaje nepromewena, mi nikada ne}emo eksplicitno ili implicitno priznati jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova – izjavio je predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} na ju~era{wem Samitu {efova dràva i vlada Procesa saradwe u Jugoisto~noj Evropi (SEECP), i dodao da Beograd ostaje otvoren za razgovore o svim pitawima i za kom pro mis u di ja lo gu s Pri{tinom. Skup, na kojem je Beograd predsedavawe predao Skopqu, okupio je delegacije 12 dràva, me|u kojima su bili predsednici Crne Gore Fi lip Vu ja n o v i}, Ma ke do ni je \or | e Iva nov, Bugarske Ro sen Plev ne li jev i Moldavije Ni ko laj Ti mof ti, kao i ~lan Predsedni{tva BiH Ne boj {a Rad ma no vi}, ostao je zbog blokade Tirane bez zajedni~ke zavr{ne deklaracije, iako su sve dràve ~lanice inicijative saglasne s wenim ciqevima. To se desilo iako su sve ostale ze mqe pri hva ti le do ku ment koji je kao doma}in ponudila Srbija, zbog zahteva Albanije da i Kosovo postane ~lan te organizacije. Nikoli} je, na zajedni~koj konferenciji za novinare s predsednicima Crne Gore i Makedonije Filipom Vujanovi }em i \or |em Iva no vim, objasnio da se deklaracija samita donosi konsenzusom – koji je izostao zbog insistirawa predstavnika Albanije na ne~emu na ~emu nije insistirala nijedna druga ~lanica. – Radilo se o tome da se na izvestan na~in otvori novo po-

Po wegovim re~ima, to je bacilo malu senku na jedan uspe{an skup, organizovan na zadovoqstvo svih u~esnika. Nikoli} je, otvaraju}i Samit, ocenio da je Kosovo i Metohija osetqivo pitawe za Srbiju, koja je nastojala da na pragmati~an i

Ni {ta od to ga vi {i ili ni ì Nikoli} je ju~e na marginama Samita vodio razgovore s predsednicima Crne Gore i Makedonije, a novinare je zanimalo da li o~ekuje da }e iste razgovore voditi i s predsednikom Hrvatske Ivom Jo si po vi }em i predsedavaju}im Predsedni{tva BiH Ba ki rom Izet be go vi }em, koji nisu do{li da beogradski skup. – O~ekujem, i uop{te, ja ne predstavqam problem za te razgovore. Onog ~asa kada odlu~e da razgovaraju o budu}nosti na{ih dràva i naroda, ja sam spreman – rekao je Nikoli}. fleksibilan na~in obezbedi da se poboq{a ìvot obi~nih qudi koji ìve u Pokrajini. – Do sada, mir i stabilnost su sa~uvani prevashodno zahva qu ju }i kon struk tiv nom stavu Srbije – naglasio je Nikoli}, i predo~io da je u dija-

Ja sne po ru ke o re gi o nu i EU [ef Delegacije EU u Srbiji Ven san De èr poru~io je da EU pozdravqa sna`nu evropsku opredeqenost Srbije i o~ekuje da predsednik Nikoli} nastavi da doprinosi saradwi i pomirewu u regionu. EU }e, po Deèrovim re~ima, raditi daqe s novom vladom i predsednikom. – Nadamo se da }e Srbija nastaviti da doprinosi regionalnoj saradwi i pomirewu i da }e novi srpski lider nastaviti da {aqe jasne poruke, kakve su vi|ene danas – poru~io je Deèr, i istakao da bi otvorena pitawa s kojima se region suo~ava – poput nestalih, izbeglica, imovinskih i pitawa demarkacije granica - trebalo re{avati sa samog vrha. – Va{e prisustvo ovde je jasan signal opredeqenosti da se ona re{e – poru~io je Deèr Nikoli}u. On je pozvao sve zemqe regiona da nastave da sprovode su{tinske reforme i time ostvaruju daqe korake na evropskom putu. glavqe u ovoj organizaciji, odnosno da do|e do predstavqawa administracije iz Pri{tine na na~in koji za Srbiju nije prihvatqiv jer nije dogovoren do sada – rekao je Nikoli}.

logu Beograda i Pri{tine postignut sporazum o regionalnom predstavqawu i saradwi, ko jim je obez be |e na asi me tri~nost predstavqawa delegacije Pri{tine.

Majkl Kir bi me wa Me ri Vor lik Ameri~ka ambasada u Beogradu objavila je ju~e na dru{tvenoj mre`i „Tviter„ da }e novi ameri~ki ambasador u Beogradu biti Majkl Kir bi, sada{wi glavni zamenik pomo}nika dr`avnog sekretara SAD. Nameru

predsednika Ba ra ka Oba me da imenuje Kirbija za ambasadora u Srbiji prekju~e je najavila Bela ku}a, tako|e na „Tviteru„. Kirbi je dugogodi{wi karijerni diplomata u Stejt dipartmentu, koji je obavqao zna~ajne funkcije u ameri~kim diplo-

– Zala`u}i se za ja~awe politike dobrosusedstva i pomirewa u regionu, konstruktivnog i partnerskog dijaloga, Srbija je dostigla zna~ajan nivo u odnosima sa svim zemqama Jugoisto~ne Evrope – podsetio je Nikoli}.

matskim misijama u Moldaviji, Ju`noj Koreji, Nema~koj, Danskoj, Tanzaniji i Gvajani. Ve} 27 godina radi u Stejt dipartmentu, a trenutno obavqa funkciju glavnog zamenika pomo}nika dràvnog sekretara SAD zaduènog za konzularne poslove. Kirbi je od 2006. do 2008. godine bio ambasador SAD u Moldaviji, a tokom svoje dugogodi{we karijere bio je i na ~elu Kancelarije za obave{tajnu koordinaciju u Birou za istraìvawe Stejt dipartmenta. Na sajtu Stejt dipartmenta se navodi da je tokom svoje karijere bio stacioniran i u diplomatskokonzularnim predstavni{tvima SAD u Danskoj, Tanzaniji i Gvajani. Kirbi }e na ~elu ameri~ke diplomatske misije u Beogradu zameniti Me ri Vor lik koja je na toj funkciji od 2010. godine.

On je rekao da je Beograd zainteresovan za daqe unapre|e we kon struk tiv nog po li ti~ kog di ja lo ga i stva ra we po voq nih pret po stav ki za trajno i su{tinsko re{avawe preostalih otvorenih pitawa, na ~emu }e se li~no anga`ovati. Nikoli} je najavio da }e se voditi aktivan razgovor o re{avawu pitawa razgrani~ewa, unapre|ewa polo`aja i prava mawina, postizawa trajnih re{ewa za izbeglice, regulisawa pitawa oduzete imovine, stanarskih prava. – Srbija ostaje da kora~a putem evropskih integracija, unapre|uju}i, reformi{u}i i mewaju}i sisteme koji ko~e wen razvoj i prosperitet – rekao je Nikoli}. Pred sed nik Vla de Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} istakao je da su prioriteti u regionu uspo sta vqa we traj nog mi ra i blagostawa naroda na prostoru Jugoisto~ne Evrope i te`wa ka postizawu punopravnog ~lanstva u EU. Cvetkovi} je podsetio na to da je ciq svih regionalnih inicijativa na Zapadnom Balkanu razvoj multilateralne saradwe kao

osnove ekonomskog napretka, politi~ke i ekonomske stabilizacije i konsolidacije dobrosusedskih odnosa, kao preuslova za uspe{nu integraciju u EU. On je ukazao na to da je Sr bi ja to kom pred se da va wa SEECP-om doprinela novim kvalitetom, kako u odnosima izme|u dràva ovog regiona, tako i odnosa ovog regiona i EU. Predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} izjavio je da je ta regionalna inicijativa 16 godina od osnivawa doprinela ukupnom napretku i reformama u regionu. On je dodao da je saradwa u svim oblastima jedini put za napredak dràva, ali i neophodna za evropske i evro a tlant ske in te gra ci je, {to uslovqava stabilnost u budu}nosti. – Ono {to je predsednik Nikoli} promovisao u Briselu predstavqa ono ~emu smo bili posve}eni. Dakle, za evropski put Srbije, za dobro gra|ana i ekonomije Srbije i wen doprinos dobrim regionalnim odnosima – rekao je Vujanovi}, koji je novinarima otkrio da je tokom sastanka s Nikoli}em izrazio zadovoqstvo odnosima Crne Gore i Srbije na ugovornoj bazi koja je dobra osnova sveukupne saradwe dve dràve. – Mislim da to partnerstvo, koje ni u ~emu nema konkurenciju, treba da podstaknemo s nivoa dva predsednika i da ugovori koji su u zavr{noj fazi budu usagla{eni. ^lan Predsedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi} rekao je da bi dobijawe statusa kandidata ubrzalo reforme u BiH i podstaklo tu zemqu na evropskom putu, i ukazao na to da se BiH zalaè za to da se pitawe Kosova re{i u dijalogu Beograda i Pri{tine uz po{tovawe Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244. Predsednik Makedonije \or|e Ivanov rekao je da zemqe Jugoisto~ne Evrope treba da uloè dodatne napore da oja~aju regionalnu saradwu da bi prevazi{le predrasude iz pro{losti i integrisale se u EU. – Ne treba da dozvolimo da nam pro {lost ukra de sa da {wost i odloì budu}nost. Do{lo je vreme za akciju da bismo ispunili zajedni~ke ciqeve – integraciju u EU i NATO – rekao je on. [efovi dràva i vlada ju~e su konsenzusom imenovali Go ra na Svi la no vi }a za generalnog sekretara Regionalog saveta za saradwu (RCC), koji je operativni deo SEECP-a. D. Mi li vo je vi}

Paj ti}: So ci ja li s ti ma bo qe da vla du pra ve s DS-om Potpredsednik DS-a i predsednik Vlade Vojvodine Bo jan Paj ti} izjavio je da je socijalistima najboqa opcija da u|u u republi~ku vladu s Demokratskom strankom. On je kazao da je uveren u to da demokrate mogu najlak{e do republi~ke skup{tinske ve}ine, te da o~ekuje formirawe Vlade s Bori som Tadi}em na ~elu. – Socijalisti, ukoliko posmatraju dugoro~ni interes ove zemqe i ukoliko svojoj stranci `ele dugoro~no dobar rezultat, napravi}e vladu s DS-om – rekao je Pajti}. On je istakao i da je formirawe republi~ke vlade u ovom trenutku prioritet za demokrate, ali da nakon tog

sledi analiza rada stranke i lo{ijeg izbornog rezultata. – O~igledno je da tokom drugog kruga izbora nisu svi delovi Demokratske stranke podjednako dobro uradili svoj posao. Atmosfera koja je nametnuta – da predsednik Tadi} svakako na tim izborima pobe|uje – dovela je do toga da odre|eni broj qudi prosto nije smatrao da je neophodno da na izbore iza|e, a pri tome veliki deo stranke svoj posao nije uradio, nisu u~inili maksimum da te bira~e ubede u to da se na te izbore iza|e. U tom smislu, ta analiza bi}e usmerena ka tome da oni delovi stranke koji su bili neuspe{ni snose sankcije – naveo je Pajti} za „Novi magazin„.

Ob ra do vi}: Ima di le ma Potpredsednik Socijalisti~ke partije Srbije @ar ko Ob ra do vi} izjavio je ju~e u Novom Sadu da je problem u pregovorima o novoj vladi ekonomski program. Po wegovim re~ima, jedna od osnovnih dilema je da li program budu}e vlade treba da bude „puka {tedwa” ili podizawe proizvodwe uz poo{travawe finansijske discipline. Dodao je da je bio iznena|en izjavama iz odre|enih institucija da je ekonomska situacija u Srbiji crna, i izrazio ~u|ewe za{to se s takvim izjavama nije izlazilo pre izbora nego tek nakon wih. – To je verovatno vrsta pritiska da se vlada formira {to pre – rekao je Obradovi}.

Ko nu zin: Ne me {am se Ambasador Rusije u Beogradu Alek san dar Ko nu zin izjavio je ju~e da, za razliku od nekih drugih ambasadora, nije davao sugestije vezane za formirawe nove vlade Srbije, ali je istakao da ona treba da odrazi raspoloèwe bira~a iskazano na izborima. – Znam da su neke moje kolege davale sugestije o tome kako i kada bi se mogla formirati vlada Srbije. Ja nikakve takve sugestije nisam davao, iz prostog razloga {to }e se Ruska Federacija uvek s po{tovawem odnositi prema odlukama koje donesu oni koje je izabrao srpski narod – rekao je Konuzin Tanjugu. Po wegovim re~ima, izbori su odrazili raspoloèwe bira~a u Srbiji, a zadatak politi~kih snaga u zemqi, ukqu~uju}i i poslanike, jeste da ta raspoloèwa odraze i, u skladu s Ustavom i zakonima, formiraju organe vlasti. – Koliko razumem, dosad se nije uspelo da se formira parlamentarna ve}ina, a razlog su neslagawa koji postoje me|u partijama izabranim u Narodnu skup{tinu – naveo je ruski ambasador.

Kako je istakao, to je „problem unutra{weg `ivota Srbije”. Rusija }e, dodao je Konuzin, nezavisno od toga kakva }e vlada biti formirana, uvek nastaviti

da dosledno razvija odnose sa Srbijom. Na pitawe da li je, kako tvrde neki mediji, lideru socijalista Ivi ci Da ~i }u tokom nedavne posete Rusiji, sugerisano da vladu fomira s napredwacima, Konuzin je kratko odgovorio da je Da~i} boravio u Rusiji na savetovawu o pitawima bezbednosti. Da~i} je, po Konuzinovim re~ima, tom prilikom kao ministar unutra{wih poslova „imao odgovaraju}e kontakte u Rusiji”.

TVIT CRTICA [ta ka è Ve ri ca Fanove lidera URS-a interesovalo je da li je stvarno prvi ~ovek demokrata Bo ris Ta di} traìo vladu bez Mla |a na Din ki }a. „Da budem precizan, odgovor moje saradnice Ve ri ce Ka la no vi} na to pitawe je bio: a da li je mogu}e da DS promeni mandatara?„, otkriva na „Tviteru„ Mla|an Dinki}. Povodom raznih kombinatorika ko bi s kime èleo, Dinki} je potvrdio ra~unicu svog fana da „Da~i} ho}e ili varijantu DS–SPS–URS–LDP ili SNS–DS–SPS, ali da mu ova druga ba{ ne prija jer je tu br 3“.

Svi, svi, svi… Ima raznih varijanti, pa je u igri i kombinatorika vlada SNS–URS–SPS. LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} ne veruje u takvu mogu}nost. „Kad bi tako pravili vladu, izgubili bi slede}e izbore. Tra`i se formula kako da svi u~estvuju„, poja{wava Kova~evi}, ne navode}i ko su to „svi“.

Kod kra qi ce maj ke Predsednica Narodne partije Ma ja Goj ko vi} na jo{ jednom prijemu.

„Britanska ambasada kraqi~in dijamantski jubilej, miris tradicije…„, napisala je na svom „Tviter„ profilu. „Odli~no organizovano, mnogo sveta a nema gu`ve i, naravno, iz na{eg grada mno{tvo„, tvrdi Maja. Na pitawe „tvitera{a„ koji Novosa|ani su se obreli u ambasadi navodi: „dr Ja wi}, Ro bert ^o ban i San dra, Iva na Ma ce do ni}, A. Jo va no vi}, G. ^o mi}, Sve ta Mar ja nov...“

Ni {ta bez Mla |e Novinar Dra gan Ja wi} upozorava: „Na{e stranke se pregawaju ko }e s kim da igra, a ne prime}uju da je liga u kojoj igraju na izdisaju„. Kolega na lajni novinar Mi lan La |e vi} poru~uje: „Ve}ina u Srbiji je opet prevarena jer kako god okrene{, Dinki} }e biti ponovo u vladi. Samo je pitawe da li s DS-om ili sa SNS-om”, procewuje La|evi}.

Ma lo li je – zet? A na adresu ministra vojnog Dra ga na [u ta nov ca stigla je vrlo interesantna poruka.

„Ako kojim slu~ajem ne ostane{ ministar odbrane, pozicija zeta Mi ro sla va Ili }a ti je zagarantovana„. Sam [utanovac se ne `ali. „Nije ni to malo... :-)„, odgovara potpredsednik DS-a.

Ko me sme ta, nek ne gle da Svaka stranka ima da poka`e nekog interesantnog ~lana. Starleta Du wa Ili}, ~lanica LDP-a aktivno se dopisuje s fanovima na „Tviteru„. „Ne znam kako qudi nisu navikli na to da sam ja uvek gola. Kome smeta – ne mora da gleda :)„, „o{tro“ }e mlada politi~arka.

Od ne li i „pa met” Za savetnika za medije biv{eg predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a fanovi su imali nekoliko pitawa: „Optu`uju vas da ste odneli sve iz Predsedni{tva – papire, tepihe, fikuse, ~ak i stolice, o ~emu se tu radi?„, u dilemi su „tvitera{i„ koji prate Krleta 22. „Odneli smo pamet, to wih boli„, kratko odgovara Ne boj {a Kr sti}. S. St.

c m y

politika

dnevnik

KOM BI NO VA WE SKUP [TIN SKE VE ]I NE

Na taj na~in, rekao je Da~i}, vlada ne bi zavisila od mawinskih partnera, kakvim smatra i LDP, a ~iji stavovi o Kosovu i o Republici Srpskoj su za SPS neprihvatqivi. Ukoliko bi, pak, iz igre ispao „Preokret”, a u{ao Dinki}ev

URS, skup{tinska ve}ina iz prve kombinacije brojala bi 134 poslanika. Kako se spekuli{e, mogu}a je i vlast demokrata, saveza oko socijalista i mawinskih stranaka u kojoj ne bi u~estvovali ni „Preokret” ni URS, ve} wihovi delovi.

Tako bi se do{lo do ve}ine od 127 poslanika, udovoqilo Da~i}u u vezi s LDP-om i izbegao Dinki}, koga su demokrate pre dve godine iskqu~ile iz Vlade. Naime, u toj varijanti ra~una se da bi uz 118 poslanika DS-a, SPS–PUPS–JS-a, SVM-a i SDAa, navodno, pri{lo ~etiri iz SPO-a, dva iz Narodne partije Ma je Goj ko vi}, kao i jo{ troje Dinki}evih. Komentari{u}i tu mogu}nost za formirawe nove vlade, potpredsednik SPO-a Alek san dar Ju go vi} rekao je da }e oni podr`ati DS i bez LDP-a, dok je Maja Gojkovi} navela da je s liderom DS-a Bo ri som Ta di }em razgovarala, ali da takvu ponudu nije dobila. Druga kombinacija, o kojoj govori i Da~i}, ima barem dve varijante. Po jednoj, ve}inu bi ~inili poslanici saveza oko SNS-a (73), SPS–PUPS–JS-a (44) i DSS-a (21), {to je zajedno 138 poslanika. Ako bi se ovom savezu pridru`io i URS, skup{tinska ve}ina brojala bi 154 poslanika. Da~i} s vremena na vreme pomiwe i tre}u ra~unaqku do nove vlade. To je „velika„ koalicija napredwaka i demokrata koju su i jedni i drugi pred izbore odbacili. S. N. K.

LI DER JS-a DRA GAN MAR KO VI] PAL MA ZA „DNEV NIK“ O FOR MI RA WU VLA DE

^e ka se Ta di}, Vu ~i} na stend-ba ju

– Sutra-prekosutra o~ekujemo poziv lider DS-a Bo ri sa Ta di }a, ali do danas jo{ uvek nema dogovora o formirawu Vlade. Jo{ se pravi ve}ina. Razgovori treba da se nastave i nadam se da nema problema – izjavio je za „Dnevnik“ lider JS-a Dra gan Mar ko vi} Pal ma, obja{wavaju}i {ta se de{ava od posledweg susreta i dogovora lidera DS-a i Koalicije SPS–PUPS–JS-a. – Jednostavno, ~ekamo da nas demokrate pozovu jer smo s wima u pregovorima. U me|uvremenu, DS treba da zavr{i razgovore s LDP-om, s kojim mi ne pregovaramo – ka`e Markovi}, i dodaje da je „mini-koalicija“ razgovarala s URS-om Mla |a na Din ki }a. Kako obja{wava, „mini-koalicija“ nema ni{ta protiv toga da u Vladu u|e LDP, da kao

uslov vaì ono {to su ve} izjavili u vezi s politikom liberala prema Kosovu i Metohiji i RS, ali traè da se u woj na|e i URS. Komentari{u}i ju~era{wi poziv lider SNS-a Alek san dra Vu ~i }a, upu}en SPS-u, da zapo~nu razgovore o formirawu nove vlade, Palma kaè da jo{ uvek traju pregovori s DS-om i za sada se samo s wima vode. – A ako propadnu, vide}emo {ta }emo da radimo – dodaje lider JS-a, i obja{wava da o Vu~i}evom pozivu jo{ uvek nije razgovarao s prvim ~ovekom socijalista Ivi com Da ~i }em. – Treba da se vidim s Da~i}em i razgovara}emo o tome, ali, ponavqam, jo{ uvek se pregovara s DS-om – obja{wava lider JS-a, koji ne odbacuje mogu}nost da pregovori o vladi doìve fija-

sko i Srbija opet iza|e na izbore. – Postoji opasnost da se vlada ne formira, a ponovni izlazak gra|ana na izbore je najgore re{ewe za zemqu. Na opasku da je javnost izuzetno zainteresovana za to ko

REKLI SU

Jo va no vi}: Rok do ne de qe Predsednik Liberalno-demokratske partije ^e do mir Jo va no vi} razgovarao je u ~etvrtak s liderima Demokratske stranke Bo ri som Ta di }em i Socijalisti~ke partije Srbije Ivi com Da ~i }em i poru~io im da do nedeqe, 17. juna, o~ekuje dogovor o formirawu proevropske vlade, „koja }e voditi politiku koja prolazi test realnosti”, pi{e „Danas„. Jovanovi} im je preneo da ih smatra najodgovornijim „za haos

ka kojem Srbija klizi”, pi{e list, pozivaju}i se na sagovornike bliske vrhu te partije. Precizira se da je Jovanovi} inicirao sastanak s Tadi}em i telefonski razgovor s Da~i}em da bi im do kraja razjasnio poziciju LDP-a. Jovanovi} je rekao da o~ekuje odluku o formirawu proevropske vlade do nedeqe jer }e u suprotnom Srbija oti}i na margine interesovawa Evropske unije.

Gru bje {i}: DS nam vr bu je po sla ni ke – Minimalne su {anse da URS bude u budu}oj vladaju}oj koaliciji jer nam se nudi ulazak u vladu, ali bez lidera stranke Mla |a na Din ki }a – izjavila je funkcionerka URSa Su za na Gru bje {i} za „Danas”. – Pojedinci iz DS-a vrbuju poslanike URS i ~ak nude ‘regionima’ ulazak u vladu, ali bez wihovog lidera Mla|ana Dinki}a. Na pitawe da li i daqe va`e tvrdwe iz izborne kampawe da URS

„nikada i ni po koju cenu” ne}e praviti vladu sa SNS-om, ona je kazala da „pojedincima iz vrha DS-a Mla|an Dinki} nije prihvatqiv iz razloga koje ne saop{tavaju sami ve} preko poslu{nih megafona”. – Od nas ne zavisi formirawe budu}e vlade i nema nijednog razloga da se Mi qen ko De re ta i wegovi drugovi iz ‘Preokreta’ brinu za svoje pozicije – navela je Suzana Grubje{i}.

NO VA VLA DA JO[ VE LI KA NE PO ZNA NI CA

Ra ~u naq kom do vla de Zvani~no ili nezvani~no, u Srbiji posle majskih izbora gotovo svi pregovaraju sa svima o formirawu nove vlade, ali ve}ine jo{ nema. Re|aju se prva kombinacija (DS–SPS...), druga kombinacija (SNS–SPS...), pitawa ko s kim moè i kome je {ta isplativije. Ili, kako se to ovih dana lider socijalista i strate{ki partner demokrata Ivi ca Da ~i}, prera~unava: „Meni bi se mo`da vi{e isplatilo da budem u drugoj kombinaciji nego da podràvam ne{to {to kaù da je proevropski”. Da~i} je zatim poru~io da on moè i u opoziciju a da mu se jave oni koji misle da okupqaju ve}inu, za koju je, ina~e, potrebno najmawe 126 od 250 narodnih poslanika. Po prvoj kombinaciji, koja podrazumeva da ve}inu okupe poslanici DS-a (67) i SPS–PUPS–JS-a (44), u koaliciji bi bili jo{ „Preokret”, tj. LDP i SPO (19), kao i dve stranke nacionalnih mawina – SVM I{tva na Pa sto ra (pet poslanika), SDA Su lej ma na Ugqa ni na (dva), {to je zajedno 137 poslanika. Da~i}, me|utim, inisistira i na u~e{}u URS-a Mla |a na Din ki }a, ~ijih 16 poslanika dovodi do ra~unice da bi nova vlada imala podr{ku 153 poslanika.

subota16.jun2012.

je ko~ni~ar {to se ve} nije napravila vladaju}a ve}ina, li der JS-a kon sta tu je: Ne znam da li neko ko~i, jednostavno, razgovori su u toku, vide}emo“. D. Mi li vo je vi}

Vu ~i}: Po zva li smo SPS na raz go vo re o vla di Srpska napredna stranka zvani~no je ju~e pozvala Socijalisti~ku partiju Srbije na razgovore o formirawu republi~ke vlade. To je ju~e na konferenciji za novinare rekao lider SNS-a Alek san dar Vu ~i}, i naveo da postoje ~etiri prioriteta i ciqa koje bi budu}a vlada trebalo da ostvari, odnosno o ~emu bi trebalo da se postigne dogovor.

Prvi politi~ki i stra{ki ciq je, naveo je Vu~i}, onaj o kojem je i predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} govorio u Briselu, a to je da Srbija dobije datum za otpo~iwawe pregovora za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Slede: ekonomske reforme, borba protiv korupcije i kriminala i ispitivawe svih „pqa~ka{kih privatizacija”, te pitawe kako sa~uvati teritorijalni inte-

– Ako to ne postignemo, onda da se razilazimo pa neka neko drugi formira vladu – rekao je Vu~i}, i precizirao da bi napredwaci sa SPS-om imali 117 poslanika, {to je, smatra, veoma blizu ve}ine od 126. – Spremni smo da s mnogima razgovaramo, ali i mnogi s nama..., i u redu je i da socijalisti ka`u i da ne}e sa SNS-om, kao i da se formira neka druga vlada, {to bismo mi pozdravili – poru~io je Vu~i}. Lider napredwaka je, me|utim, ponovio da takva vlada ne bi imala legitimitet niti bi imala podr{ku u narodu, a posebno ne bi mogla sprovesti sve potrebne reforme. – Pla{im se da u ovom trenutku kod politi~ara postoji mawak ideja, a vi{e sujete i `eqe za funkcijama koje bi mogle da se upotrebe i zloupotrebe u odre|ene svrhe – rekao je Vu~i}. Odgovaraju}i na niz pitawa u vezi s liderom socijalista Ivi com Da ~i }em, Vu~i} je rekao da se u razgovore o vladi ne sme i}i sa stavom „ovo ho}u, ovo ne}u” i da se ne mogu stvari posta-

Po kva re ni trik DS-a U osvrtu na izjavu lidera SPS-a Ivice Da~i}a da DS i SNS „prave konfuziju” oko pitawa formirawa vlade, Vu~i} je rekao da u toj re~enici nema ni trunke istine. Na molbu da prokomentari{e napise u pojedinim medijama o tome da Rusija insistira na tome da SPS i SNS formiraju vladu, Vu~i} je rekao da mu to deluje „koordinisano i li~i na pokvareni trik DS-a„. gritet Srbije ne odustaju}i od evropskog puta. Lider SNS-a smatra da }e se do ponedeqka znati ko }e formirati vladu, ali ne i da }e ona do tog dana biti formirana, kako su neki interpretirali wegovu izjavu. Na pitawa o eventualnim razgovorima s nekim drugim strankama, Vu~i} je rekao da treba videti da li }e se sa SPS-om posti}i saglasnost o principima koje je naveo. Vu~i} je odbacio spekulacije medija o podeli ministarskih mesta i imenu premijera i naveo da su za SNS bitni ciqevi, a nikako funkcije, kao i da ni sam jo{ ne zna da li bi bio deo te vlade. Po wegovim re~ima, bitno je da ti ciqevi budu oro~eni i da je najboqe, ukoliko se oni ne ostvare, da se takva vlada razi|e.

vqati po principu „ba{ me briga za jednog, ba{ me briga za drugog”. – Treba da razgovaramo o ozbiqnim stvarima – rekao je Vu~i}, i dodao da ne po`uruje nikoga u formirawa vlade, ali da je ~iwenica da se gubi vreme i da Srbija ne mo`e da ~eka. On smatra da problem u vezi s dobijawem datuma pregovora i daqim evrointegracijama Srbije ne}e predstavqati pitawe Kosova i Meothije ve} pitawe pravosu|a, medija... – Stoga je potrebno napraviti ozbiqnu vladu, koja ima zacrtane ciqeve, rokove i u kojoj wene ~lanove ne}e interesovati samo vlast i li~ni interesi – zakqu~io je Vu~i}. D. M.

ekonomija

subota16.jun2012.

dnevnik

JUN SKI TA LAS SKO KA CE NA

GA ZDA OD U STAO OD RE OR GA NI ZA CI JE PAN ^E VA^ KOG GIP-a

Zej ti nu neo prav da no pod ma za no po sku pqe we Ju ~e ra {we po sku pqe we ne kih pro iz vo da mle ka re „Me gle” naj no vi je je u ni zu po ve }a wa ce na ra znih ar ti ka la u ovom me se cu, me |u ko ji ma su i me so i me sne pre ra |e vi ne, je sti vo uqe, bez al ko hol na pi }a i so ko vi. Od po ne deq ka }e po tro {a ~e u tr go vi na ma sa ~e ka ti i no ve ce ne bez al ko hol nih pi }a, vi {e dva do 12 po sto, a do kra ja ju na i ne kih me snih pre ra |e vi na, i to od {est do de vet pro ce na ta. Ovog me se ca po sku pe lo je i je sti vo uqe, od pet do de vet po sto. So ko vi su po sku pe li ~e ti ri po sto.

Eks pert Pri vred ne ko mo re Sr bi je Vo ji slav Stan ko vi} ka zao je ju ~e da je po sku pqe we je sti vog uqa pred `e tvu sun co kre ta i so je po sta lo tra di ci ja, iako za to ne ma osno va. – Pre ra |i va ~i po dig nu ce ne sva ke go di ne, bi la ona rod na ili ne rod na – ka zao je Stan ko vi}, ko ji je sa vet nik pred sed ni ka PKS-a za po qo pri vre du. On je pod se tio na to da je ove go di ne sun co kre tom i so jom za se ja no po 160.000 hek ta ra, is ta kav {i da se

~aj ne ko li ~i ne je sti vog uqa za iz voz – na gla sio je Stan ko vi}, i na po me nuo i da su pre la zne za li he tog pro iz vo da „zna ~aj no ve li ke”. Ka ko je oce nio, „ovo sve {to se ra di, ra di se ~i sto da se tro {ak ot ku pa pre ba ci na te ret po tro {a ~a”. Ko men ta ri {u }i osta la po sku pqe wa, Stan ko vi} je oce nio da je na po di za we ce ne fla {i ra ne vo de, pi va i so ko va ve ro vat no naj ve }i uti caj ima la am ba la `a i tro {ko vi tran spor ta, a od re |en udeo i kurs di na ra.

o~e ku je mi ni mal ni pro se ~an pri nos od 2,3 do 2,5 to ne po hek ta ru. – To }e obez be di ti do ma }e po tre be, ko je iz no se 11,3 li ta ra po gla vi sta nov ni ka go di {we, i zna -

GO DI NE KRI ZE OTE @A LE OT PLA TU KRE DI TA

Ra ta za stan porasla 10.000 di na ra Dra sti ~an pad pa on da opet skok di na ra pre ma evru za bri wa va sve, a naj vi {e one ko ji vra }a ju in dek si ra ne zaj mo ve, po seb no ako se ra di o ve }im su ma ma i ku po vi ni sta na. Zlat no do ba za kre di te u Sr bi ji bi lo je kra jem 2007. go di ne, a di sku si je o kre ta wu va lu ta ta da su bi le pot pu no dru ga ~i je ne go da nas. Za je dan evro pla }a lo se ne {to ma lo ma we od 80 di na ra. Pri vred nci i stru~ wa ci su di sku to va li na te mu je li di nar pre ce wen. U kre di te in dek si ra ne u evri ma ula zi lo se la ko. Za sta meb ni kre dit od 50.000 evra s u~e {}em od 20 od sto i ka ma tom od 5,95 plus tro me se~ ni euri bor i ot pla tom od 360 me se ci ra ta je bi la 273 evra. Euri bor je pa dao, ali su ban ke ima le pra vo da po di `u ka ma tu pa je kod do sta wih ra ta ka kva bi la ta da ta kva osta la i sa da. Ka da upo re di mo ra tu s ta da {wom i sa da {wom kurs nom li stom, do bi ja mo da je u 2007. iz no si la 21.000 di na ra. Da nas za istu oba ve zu, isti stan, isti kre dit, za ra tu mo ra da se iz dvo ji 31.000 di na ra. Za sve je kriv evro ko ji je od ta da sko ~io oko 37 di na ra i po peo se na ni vo ne {to vi {i od 117 di na ra. Za ni mqi vo je da je kra jem 2007. go di ne pro se~ na pa la ta u Sr bi ji bi la upra vo 10.000 di na ra ni `a ne go sa da pa is pa da da je kre dit go to vo pod jed na ko te {ko vra }a ti. Pro -

se~ ne pla te bi le su ta da 32.000 di na ra a ra ta 21.000 pa je za ì vot osta ja lo 11.000 di na ra – sa da je pro sek oko 42.000 di na ra, ra ta oko 32.000 pa opet za ì vot osta je 11.000 di na ra. Na rav no da to ni je ta ko, s ob zi rom na to da su tro {ko vi ì vo ta to kom kri ze zna ~aj no po -

Stam be ni kre di ti spa da ju u zaj mo ve gde su ka {we wa naj ma wa i gde se oba ve ze re dov no ser vi si ra ju. Ipak, broj onih ko ji ni su u sta wu to da u~i ne iz go di ne u go di nu ra ste. Ka da kli jent vi {e ne mo `e da ser vi si ra oba ve ze i ka da i we mu i nad le `ni ma u ban ci po sta ne ja sno

di ne vra }e no je 2.700 kre di ta. Me |u wi ma je ma lo onih ko ji su do bi li pre mi ju na lu tri ji ili na sled stvo. Naj vi {e je kli je na ta ko ji su si lom pri li ka pro da li stan da bi okon ~a li du `ni~ ku ago ni ju. Isti ne po vo qan trend se na stva qa, a ukup no su ak ti vi ra ne hi po te ke na go to vo 300 sta no va. Ban ka ma, ba{ kao ni kli jen ti ma, ne od go va ra ak ti vi ra we hi po te ka. U slu ~a ju da za stan u ot pla ti kli jent do bi je ma we nov ca od su me ko ju du gu je fi nan sij skoj ku }i, osta je mu da nastvqa da ot pla }u je kre dit dok ne is pla ti raz li ku. Za ban ke je to no va ne iz ve snost, za kli jen ta te ret. Oni ma ko ji us pe ju da po klo pe ce nu s oba ve za ma ban ci osta je da ra ~u na ju {ta su iz gu bi li. Osim si gur no sti ko ju pru `a vla sti ti krov nad gla vom, pri li kom ko na~ nog pre bi ja wa oba ve za gu bi se i iz nos ko ji je pret hod nih go di na upla }i van ban ci, ~e sto i u~e {}e pa ov de iz gle da va `i ona iz re ka da dva do bra ne idu za jed no. Dok je ve }i broj gra |a na mo gao da do bi je stam be ne kre di te i po tra `wa je bi la ve }a, pa i ce ne kva dra ta. Sa da je ce na pa la, ali je ma lo onih ko ji mo gu da is pu ne uslo ve. Svi ~e ka ju bo qa vre me na, a ove i na red ne go di ne te {ko da }e ih do ~e ka ti. Dru gim re ~i ma, bi }e sre} ni oni ko ji us pe ju da kre dit ne oba ve ze is pu ne. D. Vu jo {e vi}

Broj onih koji nisu u stawu da vra}aju kredite iz godine u godinu raste i ukupno su aktivirane hipoteke na gotovo 300 stanova ve }a ni pa on da i sa da ni je ista ce na ni hra ne, ni gre ja wa, ni ga sa, ni... Ta ko |e, pro sek va di jav ni sek tor pa je pi ta we ka ko je oni ma ~i je za ra de ni su pra ti le pro sek. O oni ma ko ji su osta li bez po sla, a uze li su kre dit za stan...

da ni ka kav grejs-pe riod ne mo `e da ga vra ti na sta ze re dov ne ot pla te, osta je da se na |e naj pri hva tqi vi je re {e we. Za kli jen ta je naj po voq ni je da stan pro da i vra ti no vac ban ci i ta ko ako mo `e okon ~a ot pla tu kre di ta.U pret hod ne tri go -

PO SLO VA WE PRI VRED NI KA KI KIN DE, ^O KE I NOVOG KNE@EVCA

U Ba na tu iz voz ma wi, a re zul tat bo qi Pri vred ni ci se ver nog Ba na ta s pod ru~ ja Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re Ki kin da – iz op {ti na Ki kin da, No vi Kne `e vac i ^o ka – u pr va ~e ti ri me se ca ove go di ne ostva ri li su iz voz vre dan 41,2 mi lion evra, {to je 5,1 od sto ma we ne go u istom pe ri o du la ne. U isto vre me uvoz je iz no sio 19,15 mi li o na evra, ili 10,7 od sto ma we, pa je uo~ qi vo da je u spoq no tr go vin skom bi lan su ov da {wih pri vred ni ka po kri ve nost uvo za iz vo znim po slo vi ma pre ko dva pu ta, uz po ve }a we su fi ci ta od 12,6 po sto u od no su na pr va ~e ti ri me se ca 2011.

U iz vo zu je u ovom pe ri o du u~e stvo va lo 46 pred u ze }a, od ko jih je naj ve }i de vi zni pa zar ostva ri lo DOO Liv ni ca „Ki kin da” – go to vo 15 mi li o na evra, za tim s 8,7 mi li o na sle di liv ni ca DOO „Le Be li je„, AD Me ta nol sko-sir }et ni kom pleks, DOO EM ME PI, AD „To za Mar ko vi}” i AD „Ba ni ni” iz Ki kin de, a pra te ih s u~in kom od po pre ko 1,5 mi lion evra Pre hram be na in du stri ja AD „Ale va” iz No vog Kne èv ca i AD Du van ska in du stri ja „ô ka” iz ô ke. Do kra ja apri la uvo zi lo je 57 pred u ze }a, pri ~e mu su

naj ve }i uvo zni ci iz re do va iz vo zni ka, ali oni de vi ze tro {e za re pro ma te ri jal za pro iz vod wu za iz vo zne po slo ve. Naj zna ~aj ni ji iz vo zni po slo vi se ostva ru ju sa Slo ve ni jom, Ru mu ni jom, Ne ma~ kom, Bo snom i Her ce go vi nom, Ma |ar skom, [pa ni jom, Fran cu skom, Gr~ kom, Ita li jom i Hr vat skom, a naj vi {e se uvo zi iz Slo ve ni je, Ru mu ni je, ^e {ke, Ne ma~ ke, Ve li ke Bri ta ni je, Ru si je, Ita li je, Slo va~ ke, Ki ne, Ma ke do ni je i Ma |ar ske. M. Mi tro vi}

Gu ma ri do gu ra li do ban kro ta

Vla snik Gu mar ske in du stri je Pan ~e vo En ver Mu ho vi} od u stao je od re or ga ni za ci je pred u ze }a ta ko da je do ne to re {e we o we go vom ban kro tu. Utvr |e no je da po tra `i va wa od GIP-u iz no se oko 140 mi li o na di na ra, a o~e ku je se da u na red nom pe ri o du bu de pro da ta i kom plet na imo vi na pred u ze }a, od n o s no Uprav n a zgra d a, objek ti i pro stor na ko jem je tre nut no ova fir ma. Pro ce we na vred nost oko 250 to na opre me i za li ha si ro v i n a ne k a d a { we Gu m ar -

pri no si, ta ko da je fir ma do {la do sa mog dna. Sin di kat je zah te vao hit no ras ki da we ugo vo ra, {to je Agen ci ja za pri va ti za ci ju i pri hva ti la pa je to u~i we no no vem bra 2008. Po Ore {ko vi }a re ~i ma, na pra vqen je do go vor s 99 za po sle nih ko ji su osta li u fir mi da ih pro gla se teh no lo {kim vi {kom. – Na red ne, 2009. go di ne, wih 88 je oti {lo iz GIP-a kao teh no lo {ki vi {ak, {e sto r o je osta l o u fir m i, dvo je je oti {lo u pen zi ju, a

Du go va wa rad ni ci ma Gu mar ska in du stri ja Pan ~e vo du gu je pla te za 50 me se ci i do pri no se za 25 me se ci. Sin di kat je us peo da iz dej stvu je po ve zi va we sta à za pe riod ko ji ni je upla }i van. ske in du stri je Pan ~e vo je oko de vet mi li o na di na ra. – Ako po sto ji ku pac, i ako se ovo pro da, ta da }e se GIP o~i s ti t i od sve po k ret n e imo vi ne ko ja po sto ji. Osta lo bi sa mo prav no li ce ove fir m e. Svi po v e r i o c i, i ste ~aj ni uprav nik, sma tra ju da bi se do bi la do bra ce na za GIP kao prav no li ce, {to bi stvo ri lo mo gu} nost da rad ni ci na pla te svo ja po tra ì va wa i da im se po ve è rad ni sta` – iz ja vio je biv {i ~lan UO GIP-a Fra wa Ore {ko vi}. Pro ble mi fir me po ~e li su ka da je ona 2007. go di ne pri va ti zo va na za 2,5 mi li o na di na ra, a ku pac Pr vo slav Drob wak u na red nu go di nu i po, iako je imao oba ve zu in ve sti ci o nog ula ga wa od 1,4 mi lion di na ra, ni je ulo ìo ni {ta. Svih 106 rad ni ka ko ji su se u tom pe ri o du za te kli u GIP-u za to vre me ni su pri ma li za ra de iako je fir ma ra di la. Na go mi la li su se i du go vi za stru ju, za do ba vqa ~e, ne is pla }e ni do -

tro je umr lo. Iz nos ot prem ni ne je bio 500.000 di na ra po rad ni ku – ka è pred sed nik sin di ka ta, i do da je da je Agen ci ja za pri va ti za ci ju iz ne la ak ci je fir me na pro da ju. – Ve }in ski pa ket ak ci ja ku pio je En ver Mu ho vi}, ko ji po sta je vla snik fir me s ide jom da je re or ga ni zu je. We go ve ide je spre ~io je no vi Za kon o ste ~a ju, po ko jem sve fir me ko je su du è od dve go di ne pod blo ka dom ra ~u na pre la ze u vla sni {tvo Re pu bli ke. Na po v e r i l a~ k om ro ~ i {tu 27. de cem bra 2011. go di ne En ver Mu ho vi} iz ja vio je da }e re or ga ni zo va ti fir mu, od ~e ga je od u stao ka da je na po sled wem ro ~i {tu, odr à nom 27. mar ta 2011, sa znao da su po tra ì va wa ve }a od 140 mi li o na di na ra. GIP tre nut no ne ma ni jed nog rad ni ka, ste ~aj ni su di ja je do neo od lu ku od ban kro tu, a za 26. ju n i za k a z a n o je otva ra we po nu da u Su du u Pan ~e vu. Z. Dg.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

114,6845

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 117,0250

119,7166

114,3334

Australija

dolar

90,9004

92,7555

94,8889

90,6221

Kanada

dolar

88,6430

90,4520

92,5324

88,3716

Danska

kruna

15,4312

15,7461

16,1083

15,3839

Norve{ka

kruna

15,2731

15,5848

15,9433

15,2263

[vedska

kruna

12,9482

13,2124

13,5163

12,9085

[vajcarska

franak

95,4813

97,4299

99,6708

95,1890

SAD

funta dolar

1 1

141,0825 90,7457

143,9617 92,5977

147,2728 94,7274

140,6506 90,4680

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 6. 2012. godine

Cena

Promet

Vino `upa, Aleksandrovac

14,29

8.000

584.000

[ajka{ka {e}erana, @abaq

20,00

2.880

14.400

Energoprojekt Niskogradwa, BG

19,75

976

390.400

6,90

310

46.482

5,26 Promena %

400 Cena

120.800 Promet

Banat fabrika uqa, Nova Crwa

-25,64

3.750

7.706.250

Optika, Beograd

-20,00

3.600

18.000

Banini, Kikinda

-20,00

16.301

407.525

Tigar, Pirot Energoprojekt Visokogradwa, BG Pet akcija s najve}im padom

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Trgovina 22, Kragujevac Vojvo|anskih top-pet akcija Banat fabrika uqa, Nova Crwa

V. Britanija

Promena %

NIS, Novi Sad Stari Tami{, Pan~evo Banini, Kikinda Veterinarski zavod, Subotica

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

0,34

593

7.020.041

AIK banka, Ni{

-2,07

1.373

903.190

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.559

0,00

Imlek, Beograd

0,00

1.990

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

394

886.500

Soja protein, Be~ej

-1,02

487

13.636

0,26

391

511.364

Jubmes banka, Beograd

-0,11

10.987

3.361.990

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.250

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

3,23

1.600

768.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.500

260.000

885.500

Tigar, Pirot

6,90

310

46.482

Veterinarski zavod, Subotica

-0,31

320

302.820

-19,84

800

4.000

1.200 Cena

24.000 Promet

-25,64

3.750

7.706.250

0,34

593

7.020.041

1.100

Naziv kompanije

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-11,11 Promena %

0,00

BELEX 15 (430,84 -0,21)

-20,00

16.301

407.525

-0,31

320

302.820

Svi iznosi su dati u dinarima

U NIS-u naj vi {e pa ra, a u @e le za ri gu bi ta ka

Do bit ni ci Agen ci ja za pri vred ne re gi stre na pra vi la je i li stu sto naj u spe {ni jih po ne to do bit ku i pre ma tim po da ci ma, svih sto fir mi ostva ri le su ukup no 24 mi li jar di di na ra do bi ti, sa ra stom od 122 pro ce na ta u od no su na pret hod nu go di nu. Sto naj po ne to do bit ku osta ri li su sko ro po lo vi nu, od no sno 48,8 od sto ukup nog ne to do bit ka na ni vou pri vre de. Naj ve }e u~e {}e u ne to do bi ti do la zi iz sek to ra pre ra |i va~ ke in du stri je sa 37 pred u ze }a, ka za la je Sta men ko vi}. Pr vo me sto i dru go su za dr à li „NIS” i „Te le kom Sr bi ja”, za tim sle de „Del ta ka pi tal”, „@e le zni ce Sr bi je”, Hi dro e lek tra ne \er dap i Kla do vo, pred u ze }e Su no ko, Ter mo e lek tra ne „Ni ko la Te sla” Obre no vac... „Ove dve gru pe pred u ze }a su de fi ni tiv no bi li ge ne ra to ri ra sta srp ske pri vre de u 2011. go di ni”, oce ni la je Sta men ko vi}, do da ju }i da se iz po da ta ka mo è za kqu ~i ti da ima mo do sta vi ta lan ener get ski sek tor. nih dru {ta va sa naj ve }im ka pi ta lom. Ova dru {tva ras po la ù sa tri pe ti ne ka pi ta la na ni vou pri vre de, za po {qa va ju 15 od sto ukup nog bro ja rad ni ka u pri v red n im dru { tvi m a, a pro se~ no u~e stvu ju sa 26,3 od -

sto u osnov nim per fo man sa ma pri vre de, pre ci zi ra la je Sta men ko vi}. Pre ma we nim re ~i ma, vo de }a me sta na li sti „sto naj” pri vred nih dru {ta va po ukup nim sred stvi ma i po ka pi ta lu za u zi ma ju JP „Pu te vi Sr bi je” i EPS, na ko je se od -

BAN KE NAJ VI [E LO VE PRA WE PA RA

TOP-LI STA 100 NAJ VE ]IH PRED U ZE ]A U SR BI JI

Na li sti sto naj u spe {ni jih pred u ze }a po ostva re nim po slov nim pri ho di ma u 2011. go di ni pr vo me sto za u zi ma Naft na in du stri ja Sr bi je (NIS) sa po slov nim pri ho di ma od 192 mi li jar di di na ra i ne to do bit kom od 41 mi li jar de di na ra, iz ja vi la je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re re gi stra tor Agen ci je za pri vred ne re gi stre Ru `i ca Sta men ko vi}. Na li sti „sto naj” pri vred nih dru {ta va je i Jav no pred u- ze } e Elek t o p ri v re d a Sr b i j e (EPS) sa po slov nim pri ho di ma od 126 mi li jar di di na ra, dok je tre }e pla si ra ni „Te le kom Sr bi ja” sa po slov nim pri ho di ma od oko 87 mi li jar du di na ra. Sle de za tim „Sr bi ja gas”, „Ju es stil Sr bi ja”, TE Ni ko la Te sla, „De lez Sr bi ja”, „Mer ka tor Sr b i j a”, tr g o v in s ki la n ac „Ide ja”... „Sto naj” pri vred nih dru {ta va ostva ri lo je sko ro tre }i nu po slov nih pri ho da ce le pri vre de, a uz to wi ho vo pro se~ no u~e {}e u osnov nim fi nan s ij s kim po z i c i j a m a pri vre de je 32,2 od sto, na ve la je ona i pre ci zi ra la da ta pred u ze }a za po {qa va ju 16,2 od sto rad ni ka. Ka ko je na gla si la Sta men ko vi} sto naj p ro f i t a b il n i j ih pri vred nih dru {ta va is ka za lo je sko ro po lo vi nu ukup nog is ka za nog ne to do bit ka srp ske pri vre de i pri to me u osnov nim fi nan sij skim per fo man sa ma srp ske pri vre de u~e stvu je sa 23,5 od sto. Ana li za fi nan sij skih iz ve {ta ja je po ka za la i da su fi nan sij ski ka pa ci te ti skon cen tri sa ni u gru pi sto pri vred -

subota16.jun2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

no si 15,9 od sto sred sta va i 19,1 od s to ka p i t a l a srp s ke pri vre de. Pr vih „sto naj” kom pa ni ja po po slov nim pri ho di ma su ostva ri le 2.431 mi li jar du po slov nog pri ho da sa ra stom od 13 pro ce na ta, za raz li ku od ukup ne pri vre de ko ja ima rast po slov nih pri ho da od 9,9 pro ce na ta. U tih sto pred u ze }a naj vi {e ima fir mi ko je do la ze iz sek to ra tr go vi ne i oni ostva ru ju u toj gru pi 30,2 od sto ukup nih pri ho da, a na ovoj li sti se na la zi i se dam jav nih pred u ze }a, i 97 ve li kih pred u ze }a. „Ov de je va `no re }i i to da je 71 od sto prav nih li ca bo ni tet no spo sob no, a da jed no ima naj ve }u oce nu, od no sno oce nu A. Ne li kvid nost ni je evi den ti ra na za 97 od sto prav nih li ca sa ove li ste”, na gla si la je Sta men ko vi}. Po l o v i n a ne t o gu b i t a k a ukup ne pri vre de iz 2011. go di ne skon cen tri sa na je u sto pri vred nih dru {ta va ko ja za po {qa va ju 7,4 od sto od ukup nog bro ja rad ni ka u Sr bi ji, iz ja vi la je Ru `i ca Sta men ko vi}. Naj ve }i ne to gu bi ta{ u srp skoj pri vre di u 2011. go di ni je „Ju es stil Sr bi ja” iz Sme de re va (da na {wa @e le za ra Smde re vo) sa gu bit kom od 16 mi li jar d i di n a r a, a za t im sle d i „Ga le ni ka Be o grad” sa vi {e stru ko uve }a nim ne to gu bit kom u od no su na pret hod nu go di nu, ko ji iz no si 12 mi li jar di di na ra. Me |u ne to gu bi ta {i ma u pro {loj go di ni su jo{ i „Pe tro he mi ja”, „Azo ta ra Pan ~e vo”, „Agro `iv”, „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja”, „He mo farm” iz Vr {ca... E. Dn.

Pri ja vqe no 260.000 sum wi vih tran sak ci ja Pri me na Na ci o nal ne stra te gi je za bor bu pro tiv pra wa nov ca i fi nan si ra wa te ro ri zma da je re zul ta te, a sum wi ve tran sak ci je naj vi {e pri ja vqu ju ban ke, re kli su ju ~e pred stav ni ci Upra ve za spre ~a va we pra wa nov ca. Ban ke su naj ve }i ob ve zni ci Upra ve, ko ja je fi nan sij sko-oba ve {taj na slu `ba Sr bi je u sa sta vu Mi ni star stva fi nan si ja, i

pri kri va we ne za ko ni tog po re kla imo vi ne ste ~e ne kri mi na lom ili sti ca we, dr `a we ili ko ri {}e we imo vi ne sa zna wem u tre nut ku pri je ma da ona po ti ~e od ne za ko ni te rad we. Ona je pod se ti la na to da se Stra te gi ja pri me wu je na osno vu Ak ci o nog pla na ko ji je do ne la Vla da Sr bi je 2009. go di ne. Osta li ob ve zni ci Upra ve su me wa~ ni ce, in ve sti ci o ni fon do vi,

Upra va s ban kar skim sek to rom ima do bru sa rad wu, oda kle do la zi vi {e od 50 od sto svih pri ja va sum wi vih tran sak ci ja, re ~e no je na sa ve to va wu stru~ wa ka u toj obla sti u or ga ni za ci ji kom pa ni je „Pa ra graf”. – U Sr bi ji se pro ve ra va ju sve tran sak ci je ve }e od 15.000 evra i po po da ci ma Upra ve, pro {le go di ne pri ja vqe no je 259.866 sum wi vih go to vin skih tran sak ci ja i sve su pri ja vi le ban ke – re kla je na ~el ni ca ode qe wa za in spek cij ski nad zor Upra ve za spre ~a va we nov ca Mi lun ka Mi la no vi}. – Pra we nov ca ni je sva ka ne za ko ni ta rad wa, kao {to se to ~e sto u jav no sti mo `e ~u ti, ve}

bro ker sko-di ler ska dru {tva, ra ~u no vo |e... – Upra va ima ovla {}e we da ob u sta vi sva ku sum wi vu tran sak ci ju, a mo gu} nost da sa ma iz vr {i uvid u do ku men ta ci ju ob ve zni ka je is ko ri sti la sa mo dva pu ta – na ve la je {e fi ca Od se ka za ana li ti ku Upra ve za spre ~a va we pra wa nov ca. Da bi po boq {a la bor bu u toj obla sti, dr `a va je do ne la pro pis po ko jem ve} ove go di ne ra ~u no vod stve ne agen ci je mo ra ju me |u za po sle ni ma da ima ju li ca ko ja su ovla {}e na da ra de na ot kri va wu ne za ko ni tih to ko va nov ca, a da bi to mo gli mo ra ju da po lo `e is pit i stek nu li cen cu.

POQOPRivRedA

subota16.jun2012.

DR @A VA IMA DO VOQ NO HLEB NOG @I TA

Za li he ~u va ju ce nu hle ba – U Re pu bli~ kim rob nim re zer va ma na la zi se do voq na ko li ~i na mer kan til ne p{e ni ce po treb ne za odr à va we sta bil nih ce na ove ì ta ri ce i bra {na i za na red ni pe riod – iz ja vio je di rek tor Rob nih re zer vi Go ran Ta si}. On je is ta kao da se p{e ni ca i da qe in ter vent no pro da je ra di odr à va wa sta bil nih ce na na tr ì {tu. Ta si} je re kao Ta nju gu da Di rek ci ja re dov no pro da je od re |e ne ko li ~i ne p{e ni ce pre ko Pro dukt ne ber ze u No vom Sa du. On je pod se tio na to da je ra di sta bi li za ci je tr ì {ta i ce na, kao i po mo }i po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma, Di rek ci ja u 2011. in ter ve ni sa la ku po vi nom 100.000 to na mer kan til ne p{e ni ce od pri mar nih po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a, po 20 di na ra ki lo gram. Di rek ci ja je ta ko |e in ter ve ni sa la na tr ì -

{tu p{e ni ce i bra {na ove go di ne, pro da jom, u skla du s ured ba ma od 2011. i 2012, ra di sta bi li za ci je tr ì {ta i ce na p{e ni ce i bra {na. – Di rek ci ja je pro da la u ovoj go di ni, pred u ze }i ma i pred u zet ni ci ma, re gi stro va nim za pro iz vod wu mlin skih pro iz vo da, 75.000 to na p{e ni ce, po 20 di na ra ki lo gram, s po re zom na do da tu vred nost, ~i me je odr à na sta bil nost ce na bra {na i hle ba – na veo je da qe Ta si}. On je ka zao da se iz ne kih raz lo ga sva ke go di ne pred è tvu po ja vqu je pri ~a o to me da ne ma do voq no p{e ni ce i stva ra bez raz lo `na ten zi ja. – P{e ni ce u Re zer va ma ima do voq no da bu de odr à na po sto je }a ce na hle ba na tr ì {tu, sve dok ne po~ nu da se tro {e ko li ~i ne iz ro da 2012. – za kqu ~io je Ta si}.

Ja ja iz Sr bi je mo gu u Evro pu – Iz voz ja ja u EU ni je za bra wen, kao ni dru gih pro iz vo da, ve} je Sr bi ja u po stup ku do bi ja wa do zvo la da se ja ja iz po je di nih obje ka ta mo gu na }i na tr `i {tu EU – iz ja vio je pred stav nik Upra ve za ve te ri nu Bu di mir Plav {i}. De man tu ju }i pi sa we po je di nih me di ja da je re~ o za bra ni iz vo za ja ja zbog po sto ja wa sal mo ne lo ze u Sr bi ji, Plav {i} je re kao da }e na kon kon tro le EU, po je di ne far me do bi ti do zvo lu za iz voz.

Ob ja sniv {i da ze mqe iz vo zni ce mo ra ju da ima ju Pro gram kon tro le sal mo ne lo ze ko ji je odo bri la EU, Plav {i} je re kao da su pro pi si u Sr bi ji uskla |e ni s EU, ali da ne ma mo odo bren pro gram jer je wi me za bra we no le ~e we ko ka no si qa i osta le ì vi ne. – U EU je za bra we no da va we an ti bi o ti ka ì vi ni, ve} se sve za ra è ne ì vo ti we ubi ja ju, ali mi to na zah tev pro iz vo |a ~a ni smo uve li jer bi smo na taj na ~in, u ovom

tre nut ku, pot pu no uni {ti li `i vi nar sku pro iz vod wu u Sr bi ji – pre ci zi rao je Plav {i}. – Za to je neo p hod na kon tro la ko ka no si qa, da bi se utvr di lo da li je pro ces pro iz vod we ja ja iden ti ~an s onim u EU, a re~ je o ve o ma vi so kim stan dar di ma, ko je ne ke far me u Sr bi ji u pot pu no sti is pu wa va ju. Pod se tiv {i na to da su od po ~et ka ove go di ne u EU uve de ni stan dar di u po gle du do bro bi ti `i vo ti wa, ko ji ma se zah te va ju po -

seb no opre mqe ni ka ve zi za ko ke no si qe, gde one mo gu da is po qa va ju sve svo je fi zi o lo {ke ka rak te ri sti ke, Plav {i} je na veo da se u Sr bi ji naj vi {e ko ri ste kla si~ ni kao i u ostat ku sve ta. – Na ba vqa we no vih ka ve za u ovom tre nut ku pred sta vqa ve o ma ve li ki iz da tak, ali ne ko li ko far mi u Sr bi ji ih ve} po se du je i one }e bi ti pr ve na li sti ko ji ma }e EU odo bri ti iz voz – ka zao je Plav {i}.

P[E NI CA NAJ TRA @E NI JA NA BER ZI

Ku ku ruz i so ja po la ko pa da ju P{e ni ca je u{la u po sled wi me sec, a so ja i ku ku ruz u po sled wi kvar tal svog eko nom skog ì vo ta u 2011/12. go di ni. Upra vo ta okol nost u ve li koj me ri de fi ni {e i tr ì {ni sta tus tih ro ba. P{e ni ca je naj tra è ni ja ro ba pro te kle ne de qe, tr ì {te ku ku ru za je tre nut no naj ne i zve sni je, dok je so ja stan dard no do bro po zi ci o ni ra na, na vo de na Pro dukt noj ber zi, gde je pro met od 1.314 to ne u od no su na re kord ni ovo go di {wi me se~ ni pro met iz pret hod ne ne de qe 76,23 od sto ma wi. Za tr ì {te p{e ni ce u 2011/12. god ni slo bod no se mo è iz re }i kon -

sta ta ci ja da je bi lo re la tiv no mir no i sta bil no. Tek u dva pe ri o da ova ro ba je ima la zna ~aj ni ja ce nov na po me ra wa: po ~et kom go di ne i sa da, pred sam po ~e tak no ve `e tve. Oba pu ta ce na je bi la u o~i gled nom po ra stu. Pr vi put to je bi la po sle di ca sa zna wa o ma lim ukup nim se tve nim po vr {i na ma pod tom kul tu rom, a sa da raz lo ge tre ba tra `i ti u ~i we ni ci da je p{e ni ce pro {lo go di {weg ro da sve ma we u po nu di, uz na gla {e nu ne iz ve snost o ukup nom pri no su no ve p{e ni ce. Iako sta ti sti~ ki gle da no ce na ove ro be, ko ja je u ne de qi za na ma iz no si la 25,40

din/kg (23,52 bez PDV-a), prak ti~ no stag ni ra, to je od no su na pre sa mo me sec da na vi {e go to vo de set po sto. ^i ta ve ne de qe ce na ku ku ru za je va ri ra la u ra spo nu iz me |u 19,10 din/kg i 19,40 din/kg, {to je re zul ti ra lo pro se~ nom ce nom tr go va wa od 20,74 din/kg (19,20 bez PDV-a). To je pad u od no su na ce nu iz pret hod ne ne de qe od 4,56 od sto. So ji no zr no se pro da va lo pre ko ber ze po 56,70 din/kg (52,50 bez PDV-a), ili po ce ni 0,63 od sto ni `oj ne go pret hod ne ne de qe, dok je so ji na sa~ ma tr go va na po pro se~ noj ce ni od 59,88 din/kg (50,75 bez PDV-a), {to je 0,28 od sto

ma we od pro se~ ne ce ne u pret hod noj ne de qi. So ja no vog ro da na ter min skom tr `i {tu je pro da va na u ra spo nu iz me |u 38 din/kg, bez PDV-a, i 38,50 din/kg.

JO[ UVEK NE PO ZNAT KU PAC GR^ KIH [E ]E RA NA

Ko sti} ne da @a baq i Cr ven ku bez bor be Ovih da na na Ber zi su do bra no sko ~i le ak ci je {e }e ra na „He le nik {u ga ra” u Sr bi ji, „[aj ka {ke” i „Cr ven ke” – à baq ske su oti {le 20 po sto, cr ve na~ ke 43,3 pro cen ta. Iako se spe ku li {e o to me da ta de {a va wa na Ber zi na ja vqu ju no vog vla sni ka gr~ kih {e }e ra na, ber zan ski stru~ wa ci ve le da raz log to me ipak ni je pro da ja ovih fa bri ka. U igri za {e }e ra ne „He le nik {u ga ra” u Sr bi ji osta le su sa mo tri-~e ti ri evrop ske ko map ni je, a ka ko se u {e }er noj bran {i ne zva ni~ no mo è ~u ti, ko lo ipak vo di Mi o drag Ko sti}, od no sno „MKgru pa„, ko ja, i po red to ga {to Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je ni je da la ze le no sve tlo, ni je od u- sta la od ku po vi ne à baq ske „[aj ka {ke” i „Cr ven ke”. Ko sti} je i pre kju ~e, pri li kom pot pi si va wa ugo vo ra ko jim mu je Me |u na rod na fi nan sij ska in sti tu ci ja IFS da la za jam od 45 mi li o na evra za raz voj srp skog agro bi zni sa, pod se tiv {i na to da „MKgru pa„ po se du je {e }e ra ne u Sr bi ji, ta ko |e i „Kar neks”, ka zao da mu je na me ra bi la da ku pi fa bri ku {e }e ra u Gr~ koj „He li nik {u gar” te je iz to ga ja sna i we go va am bi ci ja – da se kroz ver ti kal nu in te gra ci ju fir mi na pra vi odr ìv si stem ko ji }e mo }i da se no si s kon ku ren ci jom i na do ma }em i na ino stra nom tr ì {tu. Elem, iz utak mi ce za „Cr ven ku„ i „[aj ka {ku” iza {lo je vi {e od po lo vi ne igra ~a, a jo{ uvek je za in te re so va na poq ska kom pa ni ja, kao i jed na gr~ ka, o ko joj se i naj vi {e {u {ka i spe ku li {e. Do ne dav no je dan od glav nih pre ten den ta na gr~ ke {e }e ra ne u Sr bi ji – ne ma~ ki „Nord cu ker„ – je, ka ko smo ~u li, zbog zbi va wa u Gr~ koj tre nut no od u stao od igre. Svi sa da

U „Kar neks” de set mi li o na evra – Za mo der ni za ci ju i da qi raz voj in du stri je me sa „Kar neks„ bi }e is ko ri {}e no de set mi li o na evra, dok je pre o sta lih 35 mi li o na evra na me we no po ve }a wu fi nan sij ske sta bil no sti „MKgru pe„, i to de li mi~ no za obrt ni ka pi tal i bu du }e akvi zi ci je i za raz voj po qo pri vre de – re kao je pred sed nik „MK-gru pe„ Mi o drag Ko sti} na kon pot pi si va wa ugo vo ra s di rek to rom IFC-a za pro iz vod wu, po qo pri vre du i uslu ge za re gion Evro pe, Bli skog is to ka i se ver ne Afri ke Gi jem Ele nom. ~e ka ju is hod iz bo ra u toj ze mqi, wen po lo àj u evro zo ni i da qi raz voj eko nom ske si tu ac i je pa da po vu ku kon kret ni je po te ze. Re al na o~e ki va wa su da }e pred sto je }a kam pa wa pre ra de slat kog ko re na u à baq skoj i cr ve na~ koj {e }e ra ni ipak bi ti oba vqe na „pod Gr ci ma”. Sva de {a va wa ve za na za gr~ ke {e }e ra ne u Sr bi ji su kod na {ih pro iz vo |a ~a {e }er ne re pe iza zva le sum wu i bo ja zan da }e bi ti na ru {e ni i ko o pe rant ski od no si. U „He le nik {u ga ru”, pak, ka ù da je od nos s ra ta ri ma ko rek tan, ka kav je uvek i bio. – Bi lo je sum we da ne }e mo pla ti ti {e }er nu re pu jer je do sta ne -

ZA STOJ U IZ VO ZU PO GO DIO DU VAN SKU IN DU STRI JU „^O KA”

Ka {we we u is pla ti pre po lo vi lo ù ti list Du van ska in du stri ja „ô ka” iz ô ke, ko ja je me |u naj ve }im pro iz vo |a ~i ma i pre ra |i va ~i ma li sta du va na, zna ~aj nim na po ri ma us pe la je da obez be di no vac i ko na~ no }e do kra ja ju na bi ti is pla }e ni svi pro iz vo |a ~i ko ji su ovoj fa bri ci si ro vi nu is po ru ~i li iz law ske ber be. Ukup na vred nost pre u ze tog du va na je oko 2,5 mi li o na evra, a pre o sta lih 700.000 evra bi }e is pla }e no na red nih da na za hva qu ju }i iz vo zu ù tog li sta u Gr~ ku. Ka ko se ~u lo na Od bo ru za po qo pri vre du, pre hram be nu i du van sku in du stri ju, vo do pri vre du i za dru gar stvo RPK Ki kin da, odr à nom u DI „ô ka”, gde je na dnev nom re du bi lo i sta we u du van skoj in du stri ji, ka {we we is pla te od ra zi lo se i na ugo va ra we ovo go di {we pro iz vod we, ta ko da su ugo vo re ne zna ~aj no ma we po vr {i ne – upo la u od no su na la ne – ta ko da je za sno va na na sve ga 480 hek ta ra. Zbog spo ri jeg pla sma na DI „ô ka” ima la je po ~et kom ove go di ne na za li hi oko 2.000 to na ù tog li sta vred nog 6,5 mi li o na evra, od ~e ga je iz pro {le ber be ot ku pqe no 1.000 to na „vir xi ni je” i 420 to na „ber le ja”.

dnevnik

Ge ne ral ni di rek tor DI „ô ka” Pre drag Sto ja no vi} kon sta tu je da si ro ma {na ~o kan ska op {ti na u ve li koj me ri ì vi od pro iz vod we du va na, ali da je sta we u do ma }oj pro iz vod wi du va na sve te è. – Uki da wem oba ve ze da fa bri ke ci ga re ta u Sr bi ji mo ra ju u pro iz vod wi da ko ri ste po lo vi nu do ma }eg du va na i sma we wem pre mi ja pri mar nim pro iz vo |a ~i ma do {li smo u da na {wu si tu a ci ju – sma tra Sto ja no vi}. On pod se }a na to da su sub ve ni ci je za du van pre ne ko li -

Di nar po pa kli ci spa sao bi du van Iz laz iz ne po voq ne si tu a ci je pre ra |i va ~i du va na iz ô ke i Qu bo vi je vi de u to me da dr à va obe zeb di sub ve ni cu ju od 0,35 do 0,4 evra po ki lo gra mu za ob ra du du va na jer je ob ra |e ni du van sku pqi ka da se iz vo zi, a i fir me za po {qa va ju vi {e qu di. Jed no od mo gu }ih re {e wa je i uvo |e we pre lev ma na na uvoz du va na. Pre ra |i va ~i du va na uka zu ju na to da dr à va {ti ti pro iz vod wu ci ga re ta zna ~aj nim ca ri na ma, ali ne i do ma }u pro iz vod wu du va na. Uka zu je se na to da je pro iz vod wa li sta du va na spa la na 6.500 do 7.000 to na, a da je go di {wa pro iz vod wa ci ga re ta u Sr bi ji 20.000 to na pa bi sa mo po di nar do dat nog na me ta na pa kli cu ci ga re ta bio do vo qan da pro iz vo |a ~i ma du va na bu du is pla }e ne pre mi je s ko ji ma }e wi hov pro iz vod bi ti kon ku ren tan.

ko go di na bi le 0,8 evra po ki lo gra mu, dok su pro {le spa le na 34.000 di na ra po hek ta ru (14.000 plus 20.000 di na ra), {to je, ka da se pre ve de na rod po ki lo gra mu, oko 0,17 evra, a za ovu se zo nu pred vi |e na je pre mi ja od 20 di na ra po ki lo gra mu. Ne kon tro li sa ni uvoz du va na, ~e sto i lo {i jeg kva li te ta od do ma }eg, uka zu je Sto ja no vi}, uni {ta va do ma }u pro iz vod wu jer se ti me ugro à va ju rad na me sta za po sle nih u pre ra di, ali i pri ho di po qo pri vred nih ga zdin sta va ko ja u se ver nom Ba na tu ì ve od pro iz vod we du va na. Du van ska in du stri ja „ô ka” je u pro {loj go di ni iz ve zla du van za 1,8 mi lion evra, a u pr vih ne ko li ko me se ci ove go di ne u Gr~ ku i Bu gar sku is po ru ~e no je ù tog li sta za 2,5 mi li o na evra. U ~o kan skoj fa bri ci su 52 stal no za po sle na rad ni ka, dok se u se zo ni pre ra de an ga ù je jo{ sto ti nak. Po {to ~o kan ska fa bri ka uslu `no pre ra du li sta ra di i za dru ge fa bri ke, se zon ci su an ga ò va ni pet do {est me se ci go di {we, {to je od iz u zet nog zna ~a ja za ovu, eko nom ski ne raz vi je nu se ver no ba nat sku op {ti nu. M. Mi tro vi}

ra zu me va wa ce le si tu a ci je. Mno gi po i sto ve }u ju de {a va wa u Gr~ koj i po lo `aj „He le nik {u ga ro vih” {e }e ra na u Sr bi ji. Va qa, me |u tim, zna ti da smo mi prav no-pri vred ni su bjekt Re pu bli ke Sr bi je u vla sni {tvu Gr ka i Gr ci odav de mo gu da od ne su sa mo di vi den du. Svo je oba ve ze smo sto po sto iz vr {i li pre ma svi ma, ka ko pro {le, ta ko i pret pro {le i svih ra ni jih go di na, a ta ko }e bi ti i ove – ka `e za „Dnev nik” za me nik ge ne ral nog di rek to ra „[aj ka {ke” @eq ko Ko va ~e vi}, pod se }a ju }i na to da ot kup na ce na ki lo gra ma {e }er ne re pe ni je de fi ni sa na u evri ma ve} u do ma }oj va lu ti i da zva ni~ no iz no si ~e ti -

ri di na ra, na ba zi di gre si je 16 od sto. – Bi }e, na rav no, jo{ do go vo ra i mo gu} no sti da po qo pri vred ni ci do bi ju sti mu la ci je u pe ri o du va |e wa re pe. Ina ~e, ovih da na na Be o grad skoj ber zi su se uz bur ka le ak ci je „[aj ka {ke” i „Cr ven ke” i skre nu le pa `wu ula ga ~a. Ove kom pa ni je, na i- me, ima ju van red nu skup {ti nu ak ci o na ra na ko joj se ras pra vqa o ugo vo ri ma o za du è wu i jem stvu, po osno vu ko jih bi ak ci o na ri mo gli bi ti ne sa gla sni i za tra ì ti ot kup ak ci ja po ce na ma znat no vi {im od tr ì {nih. „[aj ka {ka” je u ovoj sed mi ci po ra sla 20 pro ce na ta, dok je „Cr ven ka” do bi la na vred no sti 43,3 po sto. – Kom pa ni ja ima van red nu skup {ti nu ak ci o na ra i pred lo è no je da tre ba da se do ne se od lu ka o ras po la ga wu imo vi nom od ve li ke vred no sti, od no sno obe {e }e ra ne tre ba da sklo pe ugo vo re o kre di tu i jem stvi ma. Za kon pod ra zu me va da, ako se te od lu ke do ne su, kom pa ni ja je du `na da is pla ti ak ci o na re po jed noj od tri vred no sti – tr ì {noj, pro ce we noj ili kwi go vod stve noj. Pro ce we na vred nost ak ci ja obe {e }e ra ne je zna ~aj no ve }a od tr ì {ne te je sa mim tim do {lo do ra sta ce na ak ci ja – ob ja {wa va za na{ list bro ker „Sin te za in vest gru pe” Ne nad Gu ja ni ~i}, uz na po me nu da raz lo zi ni su tr ì {ne pri ro de i ne ti ~u se po slo va wa {e }e ra na ili even tu al no wi ho ve pro da je ve} su kon kret no mo ti vi sa ni ovim ~i nom. – Da kle, in ve sti to ri per ci pi ra ju da }e kom pa ni ja do ne ti te od lu ke, sa mim tim }e bi ti du `na da ot ku pi ak ci je ak ci o na ra po toj ce ni. Za „Cr ven ku” to je 11.474 di na ra, a za „[aj ka {ku„ 5.0006.000. S. Glu {~e vi}

Umi re 700 se la u Sr bi ji Sr bi ja je sva ke go di ne u po sled woj de ce ni ji, u pro se ku, ima la 20.000 sta nov ni ka ma we, rav no te à iz me |u se la i gra do va je na ru {e na na {te tu ru ral nih sre di na, a od 4.512 se la u Sr bi ji, 700 je na iz di sa ju, re ~e no je u Be o gra du na sku pu o de po pu la ci ji se la. Na kon fe ren ci ji u or ga ni za ci ji Fran cu sko-srp ske pri vred ne ko mo re is tak nu to je da su naj ve }i pro ble mi se la od liv mla dog sta nov ni {tva, vi s o k a sta r ost sta nov ni {tva od pre ko 60 go di na, ne d o s ta t ak kva l i t et n e sa o bra }aj ne i ko mu nal ne in fra s truk t u r e, eko n om s ka ne raz vi je nost i niz dru gih pro ble ma. Zbog to ga tre ba de fi ni sa ti stra t e g i j u raz v o j a se l a ra di is ko ri {}e wa svih ras plo ì vih re sur sa i raz vo ja ru ral nih sre di na, wi ho vog eko nom skog pro spe ri te ta i po vrat ka mla dih na se lo, na ve li su u~e sni ci. U oko 60 od sto se la iz ra èn je od liv sta nov ni {tva u gra do ve, 70 od sto qu di ko ji ì ve na se -

lu je bez pro f e s i o n al n og opre de qe wa, pe ti na se o ske de c e ne upi s u j e osnov n u {ko lu, za po sle nost sta nov ni {tva je ma la, po seb no u ju `noj i is to~ noj Sr bi ji, iz ne li su stu den ti ko ji su na kon k ur s u, u or g a n i z a c i j i Fran cu sko-srp ske pri vred ne ko mo re, pred sta vi li svo je ra d o v e na te m u „Se lo–grad, da li eko n om s ki raz v oj ne m i n ov n o po v la ~ i de po pu la ci ju se la”. Na kon kur su za stu dent sku na g ra d u u or g a n i z a c i j i Fran cu sko-srp ske pri vred ne ko mo re pr vu na gra du do bio je Mi le Krt ini}, stu dent Fa k ul t e t a teh n i~ k ih na u ka iz No vog Sa da, dru ga na g ra d a pri p a l a je Ma j i Drob wa ko vi}, stu den tu Eko nom skog fa kul te ta iz Su bo ti ci, a tre }u na gra du do bio je Sr |an Ko sti}, stu dent Ru dar sko-ge o lo {kog fa kul te ta iz Be o gra da. Tri naj bo qa ra da na gra |e na su fi nan sij ski s ukup no 3.000 evra, a na kon k urs se pri j a v i l o oko 130 stu de na ta iz ce le Sr bi je i sa svih uni ver zi te ta.

Zi jah So ko lo vi} u „Fa bri ci”

GRADSKA UPRAVA ZA SOCIJALNU I DE^JU ZA[TITU

Za pi su ju stam be ne mu ke iz be gli ca

Odsek za izbegla, prognana i raseqena lica Gradske uprave za socijalnu i de~ju za{titu evidentira stambene potrebe izbeglih i rase qe nih li ca sa pre bi va li {tem/boravi{tem na teritoriji Novog Sada. Utvr|iva}e se i stam-

bene potrebe za lica koja su se opredelila za integraciju. Izbegla, prognana i raseqena lica treba da do|u u prostorije mesnih kancelarija u naseqenim mestima radnim danima od ponedeqka 18. juna do subote 18. avgusta. A. Va.

Zbog velikog interesovawa publike, glumac Zi jah So ko lo vi} iz ve {}e mo no dra mu „Ka ba res kabarei” ve~eras u klubu „Fabrika” novosadskog Studentskog kulturnog centra. Na dan predstave, karte }e ko{tati 1.000 dinara. Predstava po~iwe u 21 ~as. J. Z.

NA ZAVR[NOJ DEONICI BULEVARA EVROPE

Pla ta le gla, grad wa pu nim rit mom Nije bilo nikakve obustave rada na gradili{tu zavr{ne, ~etvrte deonice bulevara, radnicima je upla}ena zarada i posao se radi normalno, re~eno nam je ju~e u preduze}u „Interkop” iz Beograda. Preduze}u smo se obratili povodom informacije da su wihovi radnici, koji rade na toj deonici Bulevara Evrope

Novosadska subota16.jun2012.

Jun prori~e jesewe cene

fe ren ci ji za no vi na re, ali da li iza ove tvrd we sto je ~vr ste ga ran ci je? Po sled we po sku pqe we bi lo je u ju nu pro {le god ne. Ce na kar te je ta da sko ~i la za {est od sto, a ce na go ri va je za to vre me po sku pe la ~ak 30 od sto. To je ar gu ment s ko jim pred u ze }e mo `e da ide za zah te vom za po sku pqe we pred svog osni va ~a, Grad No vi Sad.

Do du {e ce na kar te je uvek bi la so ci jal na ka te go ri ja, pa uko li ko na je sen i do |e do po sku pqe wa ono ne }e pra ti ti ce nu go ri va. U GSP-u su upo zo ra da va da unu tra {we re zer ve pred u ze }a ni su bes ko na~ ne i da pre u ze }e ne }e mo }i jo{ du go da iz dr `i bez po ve }a wa ce ne ka ra ta. Po {to je po ~e tak let we se zo ne, za o~e ki va ti je da bi ce na pre vo za mo gla bi ti ko ri go va na ve} po ~et kom sep tem bra, ka da se obi~ no i kre }e sa po sku pqe wi ma. Z. Deli}

PROVALIO U GARA@U „PARKING SERVISA”, PA ODUSTAO

Tak si sta od u stao od bor be za ko la Taksista M. I. koji je prekju~e provalio u gara`u „Parking servisa” i zakqu~ao se u svoj automobil koji mu je odneo pauk, ju~e je oko 9 ~asova odlu~io da iza|e iz kola. Kako ka`u u pomenutom preduze}u, automobil je jo{ uvek kod wih, jer je bilo

hronika

„zakonskog osnova za wegovo uklawawe”. Kako saznajemo, automobil taksiste pauk je odneo sa taksi stajali{ta kod Spensa prekju~e oko podneva, dok je on bio u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe. B. M.

V remeploV

NA TVR\AVI PO^EO PRAZNIK ZVONKIH @ICA

Za bru jao „Tam bu ri ca fest” Zvonke ìce tambure kona~no su odjeknule sino} sve~anim otvarawem petog po redu „Tamburica festa”, koji se po prvi put osim u Derowama odràva i na Petrovaradinskoj tvr|avi. Pred dobro raspoloènim qubiteqima tambura{ke mzike i {timunga ansabl „Zorule” sa go{}om Dan kom Ubi pa rip otvorio je takmi~arski deo programa, nakon toga usledile su

Gr~ke, a prvo ve~e je svojim nastupom zatvorila klapa iz Hrvatske „Volosko”. Festival je zvaqni~no otvorio gradona~elnik Igor Pa vli ~i}. “Tamburica fest” traje jo{ danas i sutra, a pored svirke Zvon ka Bog da na ve~eras }e u revijalnom delu nastupiti i ansambl „Brati-

Parkirawe u Podgra|u Za sva vozila, osim od u~esnika festivala, zabrawen je saobra}aj na Tvr|avu. Najbli`a parking mesta mogu se na}i u Podgra|u, ili kod „Lovotursa”.

svirke tambura{kih orkestara „Subotica” sa gostom Mi {om Bli zan cem, „Banko Jovanovi} Bako” sa gostom Mo mom Ni ko li }em, „Dyaco„ sa gostom Xo om Ki ri nom, a takmi~arski deo se zavr{io nastupom plesnog studija „Impuls”. Kulminacija revijalnog dela festivala desla se kada je na binu stupila hrvatska peva~ica Je le na Ro zga. Nakon we nastupili su gosti iz Italije grupa „Moreska Nova” i grupa „Posejdon” iz

na” iz Rusije i doma}i bend „Apsolutno romanti~no”. U Foto: N. Stojanovi} takmi~arskom delu nastupi}e bande „Veseli tambura{i”, „Bawalu~ki taburaVe ~e ras }e u re vi jal nom de lu na stu pi ti Zvon ko Bog dan, {i”, „Kratov~ani”, „Teslian sa mbl „Bra ti na” iz Ru si je i do ma }i bend „Ap so lut no xa”, „Hajo”, „Tambura{i iz ro man ti~ no”. Su tra peva @eq ko Jok si mo vi} Cirkulan” i „Batmono{torski tambura{i”. Sutra }e nastupiti i pro{logodi{wi poznat {irom kontinenta. Karte te u kwi`ari „Bulevar Buks”, Bupobednici orkestar “Romansa” a se mogu kupiti u prodavnici „Gig- levar oslobo|ewa 60. cena karte potom i najve}a zvezda festivala, stiks” u Pariskom magazinu ili za ve~eras iznosi 700, a sutra 1.000 @eq ko Jok si mo vi}, kantautor onlajn preko sajta www.gig stix.com dinara. A. L.

DANAS U DUNAVSKOM PARKU

Let wa iz lo `ba gqi va Letwa izlo`ba gqiva i fotografija gqiva bi}e odr`ana danas od 11 do 16 sati u saletli u Dunavskom parku.

Izlo`bu organizuje Gqivarsko dru{tvo Novi Sad, uz pomo} JKP “Gradsko zelenilo “ i AD “Neoplante”. A. Va.

\a ci osta li bez auto bu sa Gradski prevoznik od ponedeqak 18. juna ukida polaske autobusa koji su u redu vo`we ozna~eni kao |a~ki. Ovi polasci }e biti ponovo uvedeni kada po~ne nova {kolska godina, 1. septembra. Z. D.

Kon cert u Si na go gi Koncert flautiste Nor ber ta Gir lin ge ra i Va len ti ne Ne na {e ve na klaviru, odr`a}e se ve~eras u 20 ~asova u Sinagogi. Na programu su dela Baha, [uberta, Mesijana i Martena. Ulaz je besplatan. J. Z.

Pi ja ce i va {a ri raz vi ja li grad Car Karlo [esti Habzbur{ki odobrio je 16. ju na 1719. da stanovni{tvo Petrovaradinskog {anca mo`e svake subote da otvara pijacu, a dva puta godi{we velike zemaqske va{are. Ovi najva`niji pri vred ni sku po vi u ce lom kraju odr`avani su po rimokatoli~kom kalendaru o prazniku Blagovesti, u rano prole}e, i na dan svetog Vartolome-

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

rad s ki pre v o z nik ne } e G po di }i ce nu vo zne kar te. To je pre kju ~e re ~e no na kon -

prekju~e na kratko obustavili posao, jer im plate nisu ispla}ene od marta. Kako smo nezvani~no saznali na re~enoj deonici kod Primorske ulice ma{ine su prekju~e jedno vreme stajale, ali je posao nastavqen, jer su radnici dobili obe}awe od poslodavca da }e im novac biti upla}en. B. M.

ja, krajem avgusta. Careva }erka na prestolu, Marija Terezija, dopustila je 1743. odr`avawe i tre}eg va{ara svakog po~etka avgusta i to na Tekijama. Kona~no, prilikom progla{ewa Novog Sada za slobod ni kra qev ski grad 1748. ona je dozvolila da se veliki va{ari odr`avaju svake godine 20. marta, 19. maja, 10. jula i 29. oktobra. N. C.

HUMANITARNO TAKMI^EWE

Da nas No vi Sad pli va za Mo de nu Takmi~ewe u plivawu, koje je humanitarnog karaktera, „Novi Sad pliva za Modenu”, odr`a}e se danas od 9 ~asova na bazenu Sportskog centra „Slana Bara” na Klisi, a sav prihod bi}e upu}en Gradu Modeni, koji je nedavno stradao u katastrofalnom zemqotresu. Ovu akciju podr`ao je Grad i pliva~ki

klubovi „Novi Sad”, „Vojvodina”, „Svim Star” i Vaterpolo klub „Vojvodina”, koji je ustupio bazene za odr`avawe takmi~ewa. Kotizacija za u~e{}e ko{ta 500 dinara, dok }e gledaoci, umesto ulaznice, mo}i donirati novac u kutije koje }e biti postavqene na ulazu. G. ^.

ZAVR[ENA ZGRADA DEPARTMANA ZA GRA\EVINARSTVO I GEODEZIJU

Pr va la sta Na u~ noteh no lo {kog par ka Izgradwa prve zgrade Nau~notehnolo{kog parka, pri Univerzitetu u Novom Sadu, zavr{ena je i ona sada ponosno stoji pored Ekonomskog fakulteta. U novi objekat bi}e preseqene i laboratorije Departmana za gra|evinarstvo i geodeziju pri Fakultetu tehni~kih nauka (FTN). U drugoj fazi stvarawa Nau~notehnolo{kog parka bi}e izgra|en blok od 11.500 kvadratnih metara i blok laboratorija od devet hiqada kvadrata, a ta petospratnica bi}e povr{ine 20.500 kvadratnih metara. FTN je i za tu zgradu zavr{io sve glavne projekte, stru~nu kontrolu uradio je Gra|evinski fakultet u Beogradu i pri-

premqena je dokumentacija za izdavawe dozvole za gradwu. U prvi od ukupno ~etiri nau~notehnolo{ka parka u Srbiji, koji }e na osnovu finansijskog ugovora Srbije sa Evropskom investicionom bankom (EIB) biti gra|eni jo{ u Beogradu, Ni{u i Kragujevcu, bi}e ulo`eno ukupno oko 21,3 miliona evra, od ~ega }e 1,3 miliona evra ko{tati objekat u Novom Sadu. Nau~notehnolo{ki park trebalo bi da bude pu{ten u rad za dve godine i bi}e me|unarodno priznati regionalni centar za dinami~ni razvoj i promociju inovativno tehnolo{kih projekata i A. J. Foto: N. Stojanovi} kompanija.

nOvOSAdSkA HROnikA

subota16 . jun2012.

dnevnik

PREVENCIJA I VAKCINACIJA MOGU UBLA@ITI ALERGIJSKE TEGOBE

Po len gu {i sve ja~e

Da ro vi ti u~e ni ci u Po kra jin skoj vla di U~e ni ci Gim na zi je “Jo van Jo va no vi} Zmaj” i Elek tro teh ni~ ke {ko le “Mi haj lo Pu pin” po se ti li su ju ~e Vla du Voj vo di ne, gde ih je po vo dom vr hun skih re zul ta ta po stig nu tih na me |u na rod nim tak mi ~e wi ma pri mio po kra jin ski se kre tar za sport i omla di nu Mo dest Du li}. Du li} je is ta kao da vi {e od 10 go di na po kra jin ska vla da na gra |u je uspe {ne u~e ni ke.

-Ove go di ne osno van je i Fond za mla de ta len te iz ko jeg }e se po dr `a va ti uspe {ni |a ci da od la ze na do {ko lo va va we u ino stran stvu, kao i za ku po vi nu opre me u {ko la ma. Sve to za jed no ima sa mo je dan ciq, a to je da sa svo jim us pe si ma, zna wem, is ku stvom i am bi ci ja ma osta nu u svo joj ze mqi, ko ju tre ba da na pra ve bo qom i uspe {ni jom re kao je Du li}. N. R.

NA OTVORENOM BAZENU SPENSA

Br~ ka we od sle de }eg vi ken da Po sled wi dan ovo go di {we se zo ne ku pa wa na za tvo re nim ba ze ni ma Spen sa je su tra, a ve} sle de }eg vi ken da, 22. ju na, po ~i we let wa se zo na na no vom otvo re nom bez e nu. Kao i pret hod ne go di ne, otvo re ni ba zen }e ra di ti u sme na ma, ta~ ni je od 6.30 do 7.30 ~a so va odr `a va }e se ter min

za po slov ne qu de sa pro pu sni ca ma, od 8 do 9 ~a so va sme na za po slov ne qu de sa ku pqe nim kar ta ma, od 10 do 19 ~a so va je dnev na sme na za gra |an stvo, dok }e se no} no ku pa we odr `a va ti od 20 do 23 sa ta. Ula zni ca ko {ta 250, od no sno 200 di na ra za de cu. B. M.

Iz go di ne u go di nu se pri me }u je po rast pa ci je na ta sa aler gij skim simp to mi ma, a uzrok je na sled ni fak tor i ì vot u sre di ni sa vi so kim ste pe nom aero za ga |e wa, is ta kla je dok tor ka s Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne Qu ba Vu ja no vi}. Simp to mi za vi se od to ga ko ji or gan aler gij ski re a gu je, te se mo gu ose ti ti te go be u vi du upor nog su vog ka {qa, pi {ta wa u gru di ma, za pu {e no sti i cu re wa iz no sa, pec ka wa i su ze wa o~i ju. Kod ne kih oso ba se ja vqa ju pro ble mi sa ko òm u vi du po ja ve cr ve nih pe ~a ta i svra ba po ko ì. Simp to mi aler gi je po ~i wu od ra nog pro le }a ka da re ak ci je iza zi va po len dr ve na stih bi qa ka, to kom ma ja i ju na te go be ima ju oso be pre o se tqi ve na po len tra ve, a u av gu stu i u sep -

tem bru oso be aler gi~ ne na po len ko ro va. Naj u ~e sta li ja je pre o se tqi vost na in ha la tor ne aler ge ne, a na pr vom me stu je am bro zi ja, bre za, tra ve, na po me nu la je sa go vor ni ca. Dok tor ka Vu ja no vi} sa ve tu je da sva ko ko pa ti od po len ske aler gi je po mo }u aler go te sta utvr di na ko ji po len je aler gi ~an. To }e po mo }i da se od re di naj bo qi an ti a ler gen ko ji }e olak {a ti te go be. Uzi ma we te ra pi je na svo ju ru ku uvek ima nus po ja ve, a jed na od naj pro ble ma ti~ ni jih je to {to ~o ve ka u~i ni po spa nim i uspo re nim, te ote `a va nor mal no funk ci o ni sa we u to ku da na. Aler gij ski te sto vi mo gu da se oba ve bi lo kad, ali su je se wi i zim ski me se ci ide al ni za te sti ra we na aler gi ju, jer je ta da u va zdu hu mno go ma we aler ge na ne go s pro le }a.

Lipa se budi I u na red nom pe ri o du aler gij ske te go be mo gu o~e ki va ti oso be ose tqi ve na po len tra va. Na i me, po len ko pri va, bo kvi ce i pe pe qu ga mo è uzro ko va ti bla ge simp to me i kod oso ba ose tqi vih na po len ko ro va, a u va zdu hu }e se po ve }a va ti i ko li ~i ne po le na li pe. - Po red sva ko dnev nog re gi stro va wa ume re nih kon cen tra ci ja po le na ko pri va, po vi {e ne vred no sti su re gi stro va ne i za po len tra va i bo kvi ca - ka è za na{ list di rek tor ka De part ma na za bi o lo gi ju i eko lo gi ju dr Ru ì ca Igi}. - U va zdu hu je re gi stro van po len kle ke, pe pe qu ga, ki se li ce i li pe, kao i po ja di na~ na zr na po le na jo ve i bre ze, ko ja su do ne ta va zdu {nim ma sa ma iz uda qe nih iz vo ra. Q. Na.

Po len tra va

Te sti ra we mo `e da se ura di u aler go lo {koj am bu lan ti na pul mo lo gi ji, na kli ni ci za uho, gr lo, nos i na kli ni ci za ko `no-ve ne ri~ ne bo le sti Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne. - Na gla si la bih da je di no pra vo le ~e we pred sta vqa spe ci fi~ na imu no te ra pi ja, hi po sen zi bi li za ci ja ko ju pa ci jen ti ~e sto na zi va ju vak ci na ci jom. Ipak bih na pr vom me stu is ta kla zna ~aj pre ven ci je, iz be ga va we kon tak ta sa po le nom, iz be ga va we bo rav ka na otvo re nom po sun ~a nom i ve tro vi tom vre me nu, za tim tre ba pro ve tra va ti pro sto ri je u ra nim ju tar wim sa ti ma, me wa we ode }e na kon

OBELE@EN DAN OSNOVNE [KOLE „SOWA MARINKOVI]”

De~ ja ma {ta bez gra ni ca

U O[ „IVO LOLA RIBAR” PETAR DOBI] OTI[AO U PENZIJU PUNOG SRCA

U~i te qu pri zna we je da na est ge ne ra ci ja

Pe tar Do bi}, u~i teq u osnov noj {ko li “Ivo Lo la Ri bar” , ju ~e je svoj po sled wi rad ni dan pred od la zak u pen zi ju pro veo u dru {tvu svih 11 ge ne ra ci ja ko je je iz veo na put. Iako ni su svi mo gli da pri su stvu ju, od sta ri jih ge ne ra ci ja je do {lo ne ko li ko biv {ih u~e ni ka, dok su svi ma li {a ni iz po sled we ge ne ra ci je kroz su ze is pra }a li svog u~i te qa u pen zi ju. Is pra }aj su, u znak za hval no sti ovom u~i te qu, or ga ni zo va le dve maj ke u~e ni ka ~e tvr tog raz re da

Ani ka In grid i @eq ka Ra du lo vi}. - Kao iz u ze tan pe da gog ko ji pu no qu ba vi i pa `we po sve }u je de ci Pe tar je za slu ìo da mu na pra vi mo ova kav is pra }aj u pen zi ju. Uvek je imao str pqe wa sa de com, ali je bio tu i za ro di te qe ko ji ma je po tre ban sa vet- ka è In grid. Do bi} je u {ko li “Ivo Lo la Ri bar” pro veo 41 go di nu. - Ja ko vo lim svoj po sao, i da mo gu; opet bi ga ra dio - ka è Do bi}. A. Va.

Dan Osnov ne {ko le „So wa Ma rin ko vi}” ju ~e je obe le èn ra znim kre a tiv nim ak tiv no sti ma |a ka, uz ko or di na ci ju po no snih na stav ni ka zbog uspe {nih re a li za ci ja vi {e ne deq nog ra da i ve `ba wa. Te ma ovo go di {weg Da na {ko le je „Por tret mo je {ko le”, a osmi {qen je ta ko da u~e stvu je {to ve }i broj de ce, a ne da bu du sa mo pu ki po sma tra ~i, re kla je u~i te qi ca ~e tvr tog raz re da So wa Pa ri po vi}. - Pra ti mo po tre be, ide je i è qe svo jih |a ka i tru di mo se da is po {tu je mo wi ho ve za mi sli, a na{ za da tak je da ko or di ni ra mo wi ho vim ra dom. Pret hod ne dve ne de qe, ko li ko su tra ja le pri pre me za ovaj dan, svi su i{li sa pu no ela na u {ko lu, ra du ju }i se ak tiv no sti ma ko je ih o~e ku ju, a to i je ste ciq i è qa nam je da im ova se }a wa za u vek osta nu - re kla je u~i te qi ca So wa. We no ode qe we je sni mi lo film „Ostva re we sna ~e tvr to ga dva”, ko ji je na stao kao in spi ra ci ja iz ì vo ta.

po vrat ka iz {et we, pra we ko se pre spa va wa, ako se bo ra vi lo na otvo re nom, ~et ka we dla ke ku} nih qu bi ma ca na kon po vrat ka iz {et we, jer se i na wi ho vu dla ku mo è za ka ~i ti po len, a da ne na kon ki {e is ko ri sti ti za {et we i bo ra vak u pri ro di ob ja sni la je Vu ja no vi}. Te go be zbog aler gij skog obo qe wa se to kom ì vo ta mo gu sma wi ti ili pot pu no ne sta ti, na ro ~i to kod de ce, aler gij ska pre o se tqi vost mo è ne sta ti u pred {kol skom uz ra stu ili za vre me pu ber te ta, ili u sta ro sti ka da ve} do |e do is cr pqi va wa imu no lo {kog si ste ma. I. Dragi}

Pred sta va o qu ba vi u Art kli ni ci Pred sta va „Qu bav na {et wa po et sko pu to va we u osam sce na” bi }e od i gra na ve ~e ras u Art kli ni ci u 20 ~a so va. Nor ve {ka ple sa ~i ca Si ri Em bla i srp ski pe snik Dra go slav Gus Si mo no vi} na pra vi li su ovu pred sta vu na No vom Ze lan du, a ka ko ka `u iz Art kli ni ke, ona pred sta vqa krat ku, ali i bes kraj nu odi se ju i sa dr `i po e zi ju, mu zi ku i hip no ti~ ki vi deo. Ulaz je bes pla tan. J. Z.

\a ci u~i li o bez bed noj vo `wi bi ci kla

- Mo je je bi lo sa mo da im na ba vim ka me ru, sve osta lo je wi ho va re a li za ci ja. Ide ja je, ta ko |e, bi la wi ho va, a to je do ne kle po sle di ca to ga {to su nas sni ma le ne ke tv eki pe i to im se ja ko do pa lo, pa su i oni hte li da se opro ba ju u ulo zi sni ma te qa, re `i se ra, sce na ri sta... svi su ima li svo je ulo ge - opi sa la je So wa Pa ri po vi}.

^ITAOCI PI[U SMS

Hod ni ci ma O[ „So wa Ma rin ko vi}” ju ~e su od je ki va li ra do sni de~ ji gla so vi, a sve je vr ve lo od kre a tiv nih de~ jih ra do va. Dok su jed ni ne str pqi vo ~e ka li da od i- gra ju svo ju ulo gu u pred sta vi, dru gi su pro mo vi sa li svo ju kwi gu baj ki, ko ja je na pi sa na i ilu stro va na de~ jom ru kom, a ma li no vi na ri iz no vi nar ske sek ci je su pred sta vqa li svoj ~a so pis „SMS - pres”. I. D.

Ra di o ni ca po sve }e na bez bed no sti u sa o bra }a ju odr `a na je ju ~e u O[ “\or |e Na to {e vi}”. U~e stvo va li su u~e ni ci od pe tog do sed mog raz re da, ko ji su za jed no sa Po li cij skom upra vom , pro jekt nim ti mom i tre ne rom de mon stri ra li pra vil no bi ci kli sti~ ko po na {a we u raz li ~i tim sa o bra }aj nim uslo vi ma. Ra di o ni ca, ko ja je or ga ni zo va na u okvi ru pro jek ta EU osmi {qe na je da bi se do pri ne lo bez bed no sti de ce na bi ci kli ma, ali i po di gla svest o zdra vom na ~i nu `i vo ta. N. R.

065/47-66-452

Qu ba znost jo{ stanuje ovde Ima jo{ uvek, qu ba znih tr gov ki wa, poz. za bu tik „Sre }i ca“! Ne {to le po u ovom si vi lu.. 065/5640... * * * Go spo |i 063/8262 na No vom na se qu ima te dok to ra Ro di }a kod ko ga ne ~e ka te vi {e od se dam da na i vr lo qu ba zne se stre. TQ 063/7611... * * * Ko ja sra mo ta za je dan grad kao No vi Sad, ima ra zo re nu Uli cu Alek se [an ti }a 3 me se ca, a da se kraj ra do va ne na zi re! Kad je su vo uli ca je pu na pra {i ne i pe ska, a kad je ki {a pu na bla ta. @i vi mo kao na sa la {u, bez ra sve te i i~e ga, lo pov ski raj! Qu di ma sa lo ka li ma opao pro met za 50 od sto, a nad le `ne ba{ za bo le uvo za mu ke sta na ra uli ce. Bru ka i sra mo ta! Na dam se da }e uli cu za vr {i ti do No ve go di ne. 060/5566...

* * * Ko li ko tra ju man da ti di rek to ra vr ti }a u na {em gra du? Ima li nad le `nih da vi de? 063/5846... * * * Ka `e da su uki nu ti sub ven ci o ni kre di ti za ener get sku u{te du. Bra vo za teh ni~ ku vla du, glav no da je se bi po di gla pla te. 065/9137...

* * * Ka `e da su iz bo ri bi li le gi tim ni u op {ti ni No vi Sad, osim ne kih sit ni ca. Pa da, ka `e or tak u Bu kov cu, dve rom ske ku }e, a gla so va ko ple ve. 065/9137... * * * Iz gle da da ne ko ne shva ta {ta je ko ha bi ta ci ja ili ~e ka na be lu la |u. Pa da ne bu de po onom sta rom da ot plo vi la |a. 065/9137...

* * * Ka ko je mo gu }e da grad ne iz da je ni ka kve ra ~u ne, ve} na cr no na pla }u je jav ne to a le te? 063/5552.. * * * Da li ne ko mo `e da po ve ru je da u No vom Sa du, glav nom gra du Voj vo di ne ra di sa mo 1 {al ter za iz da va we sa o bra }aj nih do zvo la, 1 {al ter za iz ra du vo za~ kih do zvo la i ~ak 4 za re gi stra ci ju vo zi la, a on da se qu di ~u de za {to su u No vom Sa du gu `ve u SUP-u. 060/3653... * * * Ko se to usu dio da ko na~ no pro go vo ri o voj vo |an skoj pe ri o ni ci pa ra? Stvar no to ni je u re du, ba{ bez ve ze. 062/9656... * * * Kon cen tra ci o na vla da wet!! Pa vaq da tre ba pr vo vi de ti ko }e u }or ku, pa tek on da del ti po sla ni~ ke imu ni te te. 060/0227...

nOvOSAdSkA HROnikA NEZDRAV @IVOT U MODI

Br za hra na za ra za ma lih No vo sa |a na @ivot van porodice tokom ve}eg dela dana, ili napu{tawe roditeqskog doma zbog studirawa, doveli su do toga da deca i mladi pre~esto jedu brzu hranu, {to dovodi do pove}awa rizika od nastanka raznih bolesti. - U ishrani osnovaca i sredwo{kolaca sve ~e{}e se nalaze slatki i slani pekarski proizvodi, sendvi~i sa biolo{ki mawe vrednim sastojcima, pra}eni unosom gaziranih i sokova sa {e}erom, umesto kvalitetnih mle~nih napitaka i u ku}i pripremqenih, tradicionalnih, kuvanih obroka. Nedovoqna koli~ina i hrana koja nije dovoqno raznovrsna i kvalitetna, mogu se nepovoqno odraziti na rast, razvoj i ishrawenost dece, naro~ito ukoliko du`e traje takav na~in ishrane. S druge strane, preobilna ishrana, s prekomernom zastupqeno{}u masti, {e}era, soli stvara temeq za razvoj gojaznosti i lo-

Sti è „Fu to {ko le to” Manifestacija “Futo{ko leto” odràva se od ponedeqka 18. do petka 22. juna u Kulturno-informativnom centru “Mladost” u Futogu. Namewena je najmla|im sugra|anima, a ove godine }e posetioci mo}i da vide razne pozori{ne predstave, radionice, igraonice, koncerte kao i veliki letwi maskenbal. Radionice i igraonice }e voditi animatori, vaspita~i i likovni pedagozi. U ponedeqak, prvi dan manifestacije, od 19 ~asova nastupi}e deca iz vrti}a “Meda”, Kapuera asocijacija Srbije, mala {kolica sporta iz Futoga, de~ji sastav “Anip”, plesni studio “MBM”, hor “Melodijum” i glumci iz Kreativnog studija “ârolija”. Pokroviteq maifestacije je Grad Novi Sad, a medijski prijateq radio “Futog”. A. Va.

{ih navika u ishrani, koje kasnije lo{e uti~u na zdravqe – ukazala je na~elnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravqe dr Mil ka Po po vi}. Sa go vor ni ca na po mi we da prekomerna telesna masa i gojaznost u detiwstvu i adolescenciji predstavqaju rizik za nastanak {e}erne bolesti, poreme}aj koncentracije masnih materija u krvi, visok arterijski krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova i ko{tano – zglobne degenerativne bolesti. S druge strane, u adolescentnom periodu, razdobqu kada su mladi oku pi ra ni te le snim izgledom i gra|om, mogu} je nastanak poreme}aja u uzimawu hrane, poput anoreksije i bulimije, koji mogu da imaju te-

Na ja vqu ju blo ka du ili pro test nu {et wu Sindikat „Solidarnost” prijavio je ju~e Policijskoj upravi Novi Sad javni skup za utorak 19. jun od 10 do 12 ~asova, kada bi radnici „Noviteta” u {trajku trebalo da blokiraju obe kolovozne trake ispred fabrike na Futo{kom putu 51. - Ukoliko policija ne odobri javni skup, „Solidarnost” od policije tra`i da im se dozvoli protesna {etwa, istog dana od 10 ~asova. Kolona radnika kretala bi se kolovozom od „Noviteta” prema Gradskoj ku}i i Banovini i na oba mesta se zadr`ala izvesno vreme - rekla je potpredsednica sindikata u „Novitetu” Alek san dra Ig wa to vi}. - Odgovor od policije trebalo bi da stigne do 10 ~asova u ponedeqak.

Ra dni ci „Neo bu sa” od u sta li od uli ce Zaposleni u “Neobusu” koji da nam pomogne kako da firma {trajkuju ve} dva meseca ne}e opstane - rekao je Vasi}. protestvati na ulici, kako su Pokrajinski sekretar za rad planirali.Ju~e su dobili ga- Mi ro slav Va sin kazao je, da }e rancije od pokrajinske vlasti po~etkom sedmice se gledati po da }e do kraja idu}e nedeqe do- svaku cenu da zaposleni dobiju biti dve zarade, od ukupno osam dve plate. To }e poku{ati, da se koliko nisu priostvari, naveo je mili. Vasin, naplatom [trajk u pred u ze }u [trajk u predduga koje „Neone}e se prekidati u ze }u ne }e se bus ima kod svoprekidati, kazao jih kupaca. je predsednik odbora SamoPokrajinski sekretar za rad stalnog sindikata metalaca u naglasio je da }e naredne sedmiNovom Sadu No vak Va si}. Na- ce se razmatrati mogu}nost da veo je da bi, prema ju~era{wem se oblkira ra~un firme, ~iji je dogovoru, zaposlenima treba- minus oko 230 miliona dinara. lo da budu overene i zdravstve- Ukupan dug „Neobusa” se kre}e ne kwi`ice, ~ija }e overa va- oko pet miliona evra. }. `iti do kraja godine . „Neobus”je u vlasni{tvu bi- Razmatrali smo mogu}nost zmismena iz Saudijske Arabije da se u re{avawu slu~aja ukqu- Mo ha me da li ja Ma gra bi ja. ~i i Agencija za privatizaciju, Z. Deli}

Na glavnoj bini Egzit festivala prvog dana, u ~etvrtak 12. jula, nastupi}e doma}i bend „Kri{ke”. Dan kasnije, doma}e boje na ovoj bini brani}e bend „Ola Horhe”, a tre}i dan festivala bend iz na{eg grada „Re flec tion of In ter nal Rein„. Zadweg dana fetivala, u nedequ 15. jula, nastupaju dobro poznati srpski bendovi „@eneKese” i „Partibrejkersi”. A. L.

„PARKING SERVIS” KRE]E SA TU@BAMA

Gra |a ni du `ni sto mi li o na

„Parking servis” po~iwe da utu`uje sve nesavesne voza~e koji su nepo{tuju}i odluku o javnim parkirali{tima dobili doplatne karte, a nisu ih platili, odnosno nisu izmirili dug tom preduze}u. Dug po osnovu nenapla}enih doplatnih karata od 2005. godine do danas iznosi preko 100 miliona dinara, {to je, kako ka`u u „Parking servisu” zna~ajan novac koji bi mogao biti iskori{}en za ure|ivawe parkirali{ta i znatno unapre|ewe uslova parkirawa u gradu. Zbog velikog broja gra|ana koji redovno pla}aju parking,

prinu|eni su da utu`e sve one nesavesne i neodgovorne voza~e koji takvim pona{awem onemogu}avaju ravnopravno kori{}ewe parking prostora u gradu. Ovo preduze}e gra|anima nudi i posebne pogodnosti prilikom isplate duga u vidu pla}awa na nekoliko rata. Gra|ani treba da znaju da je „Parking servis” do sada dobio svaku tu`bu protiv du`nika, napomiwu iz ovog preduze}a. Sve informacije u vezi s pla}awem doplatnih karata gra|ani mogu dobiti na broj telefona 472-4140. B. M.

RASTE NEZADOVOQSTVO RADNIKA „NOVITETA”

DVE PLATE TREBA DA STIGNU DO KRAJA IDU]E NEDEQE

Do ma }e sna ge na glav noj bi ni

{ke posledice po zdravqe. Istra`ivawe Zavoda za zdravstvenu za{titu studenata

pokazalo je da studenti naj~e{}e preska~u doru~ak, a da je ~esto ve~era glavni obrok, koja kasno po~iwe i obilna je. Time se samo optere}uju organi za varewe, a tako|e moè da uti~e na razvoj prekomerne telesne mase. - Mladi ~esto preko dana umesto dono{ewa uìne od ku}e, kupuju grickalice, hamburgere, pekarske proizvode od belog bra{na. Ove namirnice su ukusno, primamqivo servirane, me|utim unosi se velika koli~ina kalorija u organizam. Ovi proizvodi su bogati soqu, {e}erom i mastima, a ~esto su puni i raznih aditiva - istakla je koordinatorka zdravstvenog vaspitawa u Zavodu Alek san dra Ma rin kov. Isti~e da je na prvom mestu va`na odluka i postepeno uvo|ewe promena u ishrani, pre svega uno{ewe sveèg vo}a i povr}a i mawi unos prera|ene hrane. I. Dragi}

subota16.jun2012.

Fo to: N. Sto ja no vi}

dnevnik

Kako je navela, sindikat o~ekuje da se zaposlenima iz „Noviteta” prikqu~e i radnici iz drugih preduze}a, pre svega iz kom{ijske fabrike „Jugoalat”, ~iji radnici ne rade duè vreme. U „Novitetu” je {trajk po~eo 11. juna zbog neispla}ene aprilske zarade i ne ispuwenog zahteva {trajka iz marta, ne upla}enih doprinosa za penzijsko i zdravstveno osigurawe od jula 2010. godine. Zbog toga ~etiri radnika ne mogu da odu u penziju. Uz ove zahteve, kaè potpredsednica sindikata Igwatovi}, poslodavcu stiè jo{ jedna obaveza, a to je isplata majskog li~nog dohotka, koji po nedavno potpisanom kolektivnom ugovoru

treba da bude na radni~kim ra~unima do 20. juna. U preduze}u se {trajkovalo polovinom marta i to dve sedmice, a ove godine je sindikat svakog meseca zakazivao {trajk zbog ka{wewa plate. - [trajk smo otkazivali u posledwem trenutku, jer je zarada stizala pred po~etak protesta napomenula je potpredsednica sindikata Aleksandra Igwatovi}. Poslovodsto firme ne daje izjave, osim {to je re~eno da su zahtevi [trajka~kog odbora prosle|eni vlasniku. „Novitet” je u posedu zemunskog preduze}a „Zekstra” u vlasni{tvu Dra ga na \u ri }a, predsednika Fudbalskog kluba „Partizan”. Z. Deli}

U „Pu tu” {trajk upo zo re wa U JKP „Put” ju~e je po~eo {trajk upozorewa, pa se u preduze}u ne}e raditi od 6.30 do 7.30 ~asova. [trajk upozorewa trebalo bi da traje do narednog ponedeqka, 25. juna, kada je [trajka~ki odbor u preduze}u zakazao generalni {trajk. Predsednik [trajka~kog odbora Vla di mir Plav {i} kazao je da sindikat traì isplatu drugog dela zarade za maj i akontaciju za jun i isplatu putnih tro{kova za tri meseca, od aprila. Plav{i} kaè da je uzrok {trajka mnogo dubqi od dva pomenuta neispla}ena dela zarade. - Ovog meseca od Grada nismo dobili ni dinara. âk nam Grad nije uplatio ni mese~nu kvotu od 60 miliona dinara. Imam informaciju da Grad duguje”Putu” vi{e stotina miliona dinara - tvrdi Plav{i}. Kaè da se u jeku gra|e-

vinske sezone u „Putu„ ni{ta ne radi. - Nemamo novac za gorivo niti da kupimo bitumen bez koga ne mo`emo da proizvodimo asfalt. Ju~e je iz preduze}a iza{lo svega dva vozila - istakao je Plav{i}. ^lan Gradskog ve}a za finansije @iv ko Ma ka ri} izneo je ju~e sasvim druga~ije podatke od sindikalnog predvodnika i rekao da Grad uredno izmiruje obaveze prema svim buxetskim korisicima i to onako kako je planirano buxetom Novog Sada. -”Put je dobio 60 miliona dinara za ovaj mesec i sve drugo {to ovom komunalnom preduze}u sleduje - podvukao je Makari}. Direktor preduze}a Pre drag Rad mi lo vi} prvo se nije javqao na mobilni telefon, a potom je prekinuo vezu. Z. Deli}

Ob no vqen iz vor kod ma na sti ra Ra ko vac Izvor „Neven” kod manastira Rakovac na Fru{ko gori, u potpunosti je renoviran u okviru projekta „Voda - izvor odrìvog ìvota”. Rekonstrukciju su sproveli Udruèwe „Inèweri za{tite ìvotne sredine” u saradwi sa Rotarak klubom iz Novog Sada. Kako je objasnio predsednik „Inèwera” Igor Je zdi mi ro vi}, ugroènost vodenih resursa i qubav prema Fru{koj gori bili su osnovni pokreta~i organizovawa projekta. - Na po~etku je izvor predstavqala jedna neugledna cev. Mi smo

popravili zahvat vode i u potpunosti renovirali prilaz izvoru i izgradili kamenu konstrukciju naveo je Jezdimirovi}. - Projekat

je, pored obnavqawa izvora obuhvatio i edukativne radionice koj su odràne tokom pro{le godine, a jedan deo wihovih rezultata bio je i uxbenik „Voda- izvor odrìvog razvoja” koji je osmi{qen uz pomo} „Voda Vojvodine” i Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode. Rekonstrukciju „Nevena” podràli su Grad Novi Sad, Gradska uprava za za{titu ìvotne sredine, Nacionalni park”Fru{ka gora”, porodica Kri vo ka pi} i preduze}e „Gramovac doo”. A. J.

OKUPILI SE U^ENICI NEKADA[WE GIMNAZIJE „MO[A PIJADE”

Pet de ce ni ja od ma tu re Biv{i u~enici nekada{we Gimnazije “Mo{a Pijade” proslavili su ju~e 50 godina od mature. U restoranu “Staro zdawe” 22 starih prijateqa uz muziku i ve~eru evocirali su uspomene. Razred, koji je nekada brojao 34 u~enika na put je izveo dvojicu reprezentativaca u fudbalu, pet doktora medicine, ~etiri inèwera tehnologije, magistra kwièvnosti, kao i qude uspe{ne u svojim profesijama. Prema re~ima organizatorke proslave Ru ì ce Mi lo sa vqe vi} emocije, koje su vladale ovim skupom, te{ko je opisati.

-Uzbu|eni smo vi{e nego {to smo bili na dan mature. Ve}inu qudi, koji su do{li nismo dugo videli, jer neki ne ìve u Novom Sadu. Posledwi skup koji smo imali bio je kada smo obeleàvali 25 godina od maturea – kaè Milosavqevi}. Napomenula je da je dosta vremena i truda utro{eno kako bi se prona{li svi biv{i u~enici. “Trebalo mi je {est meseci da prona|em kontakte i ovo organizujem. Naàlost, devet qudi iz razreda je preminulo, a troje nismo uspeli da prona|emo”, rekla je.Proslava je trajala do kasnih no}nih sati. N. R.

PROJEKAT KOMESARIJATA I FIRME „FORMA IDEALE”

Iz be gli ca ma da ro va li na me {taj Kompanija „Forma Ideale” donirala je name{taj za opremawe domova ~etiri izbegli~ke porodice, a uru~ewu su prisustvovali pomo}nik republi~kog komesara za prihvat, zbriwavawe, povratak i integraciju izbeglica Ivan Ger gi nov i ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci prof. dr Sa wa Sto ja no vi}. Name{taj je dodeqen u okviru projekta „Za ìvot u idealnoj zajednici” koji organizuje Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, a u wemu kompanija “Forma Ideale” u~estvuje ~etvrti put. Osnovni ciq projekta je da se podr{kom omogu}i dostojanstven ìvot i jednake {anse ugroènim dru{tvenim grupama.

- Od 1991. godine u Novi sad je pristiglo oko 60.000 qudi koji su stekli status izbeglih lica. Do sada su mnoga od wih dobila dr`avqanstvo i socijalno se integrisala, a trenutno ima oko 20.000 izbeglica. Grad Novi sad na sve na~ine poku{ava da re{i probleme ove grupacije. Uz pomo} Ekumenske humanitarne organizacije u nasequ Adice je obezbe|en gra|evinski materijal za gradwu ku}a - napomenula je Sawa Stojnovi}. Ivan Gerginov je naglasio da je dana{wi susret bio prilika da se pozovu i druge kompanije da slede primer koji daje dru{tveno odgovorna kompanija “Forma ideale”. I. D.

Fo to-ra di o ni ca u „Fa bri ci” Foto-radionica koja }e se baviti modnom fotografijom bi}e odr`ana sutra u 13 ~asova u “Fabrici”, Bulevar despota Stefana 5. Predava}e fotograf Sr |an Ka li ni}, a u~estvova}e i profesionalni modeli, stilisti, {minkeri i frizeri. A. Va.

U SKLOPU FESTIVALA „HARTS IN HARMONI”

Vo `wom bi ci kla pro mo vi {u rav no prav nost U sklopu Me|unarodnog inkluzivnog horskog festivala „Harts in harmoni„ danas }e se odràti vo`wa biciklima, a start je u 9.30 ~asova kod glavnog ulaza na [trand. U~estvova}e oko 120 biciklista: ~lanovi Udruèwa „Veliko kolo”, u~enici Muzi~ke {kole „Isidor Baji}”, Inkluzivni hor „Ison„ i gosti iz Ma|arske, Bugarske, Rusije i Makedonije. Preduze}e „Parking servis„ za vo`wu }e obezbediti gradske bicikle iz sistema „NS bajk”. Biciklisti }e od [tranda voziti kejom do preduze}a „Danubius”, uz kratka usputna zadràvawa. Potom }e skrenuti polukru`no i vratiti

se ulicom do zgrade DTD. Na ulazu u Dunavsku ulicu si}i }e s bicikala i guraju}i ih, nastaviti {etwu du` Dunavske i Zmaj Jovine ulice preko Trga slobode i pored Srpskog narodnog pozori{ta, gde }e ponovo sesti na bicikle. Vo`wa }e se nastaviti Jevrejskom ulicom i Bulevarom oslobo|ewa do `elezni~ke stanice. Od stanice }e voziti nazad Bulevarom oslobo|ewa do zgrade Naftne industrije Srbije, odakle }e se zaputiti prema [trandu. Zavr{ni koncert Me|unarodnog inkluzivnog horskog festivala „Harts in harmoni„ odr`a}e se sutra na platou Spensa u 18 ~asova. J. Z.

VOJVODINA / NOVI SAD

subota16.jun2012.

DNEVNIK

c m y

ПЕНЗИОНЕРИ ЗАДОВОЉНИ КУЋНИМ МАЈСТОРИМА

Бесплатно поправљају квар

СУБОТИЦА: Пензионерка Јелена Бошњак (72) из Суботице задовољна је услугом бесплатних преправки по кући, коју пружа Геронтолошки центар у Суботици. Каже да јој је помоћ добродошла, јер мајстори у сервисима, када чују колики је квар, не желе да изађу на терен. - Користим и услугу помоћи неге у кући. Поправљали су ми шпорет, ролетне, врата.....Када дођу, поправе квар и још поред тога гледају да ако могу ураде још нешто. Презадовољна сам – објашњава Јелена Бошњак. Њено одушевљење дели и пензионерка Ана Чонка (68). - Услуга је брза и супер и што је најбитније бесплатна. Поправљали су ми бојлер и платила сам 500 динара, колико је коштао део који је требало поправити. Задовољна сам и радом Геронтолошког клуба – истиче Ана Чонка. Мајстори који су запослени у оквиру пројекта “Кућна нега” у Геронтолошком центру Суботица, имају пуне руке посла. Кроз пројекат је запослено 15 особа, који су ангажовани на пружању услуге помоћи и неге у кући старим и инвалидним суграђанима, а сва помоћ је бесплатна. Вредност пројекта је

110.066 евра и реализује се уз подршку града, а финансира га финансира Делегација Европске уније у Србији. Са реализацијом овог пројекта Суботица је постала други град у земљи који је пензионерима понудио услуге бесплатниних поправки по кући.

И сијалицу неко треба да заврне

Кроз пројекат запослено је шест мајстора различитих профила. Електричар Саша Башић каже да дневно обиђе две куће. Геронтолошки центар брине о 600 станара и око 5.000 корисника других услуга, а услуге кућних мајстора могу да користе сви пензионери. - Пројектом је предвиђено запошљавање избеглих, интерно расељенх лица и особа из социјално

угрожених категорија, које су ангажоване на пружању услуге помоћи и неге у кући старим и инвалидним суграђанима у градским и приградским насељима. Услуге су бесплатне, а приоритет имају материјално угрожена лица и лица која у домаћинству живе сама.Да би пензионери имали право на бесплатне услуге, треба да буду чланови геронтолошких клубова и квар пријаве клубу у улици Жарка Зрењанина број 16, или на број телефона 024 555 050. У оквиру пројекта „Кућна нега: деинституционализацијом до социјалне инклузије“ у Геронтолошком центру је запослено 15 особа. Пројектом је предвиђено запошљавање избеглих, интерно расељених лица и особа из социјално угрожених категорија, финасира 90 процената Европска унија. Најбитније је да сви који раде у социјалној заштити, схвате да наше услуге не треба да су исплативе, већ доступне. На пензионерима не смемо да зарађујемо, они су свој радни век одрадили и заслужили су пажњу и помоћ - каже заменик директора Геронтолошког центра Суботица др Ненад Иванишевић. С. Иршевић

Бициклистичка трка „Кроз Србију” за викенд у Срему РУМА, СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Данас и сутра, на подручју територије Срема биће одржана пета и шеста етапа 52. Међународне бициклистичке трке „Кроз Србију“. Тако пета етапа трке почиње данас, од Граничног прелаза Трбушница, преко Шапца, Хртковаца и надвожњака на ауто-путу до Руме. Циљ етапе је Трг у Главној улици у Руми, око 16,30 часова. Сутра ће бити одржана затворена вожња улицама Сремске Митровице, улицама Светог Димитрија, Краља Петра Првог, Шећер-сокак, Трг Светог Стефана, кружни ток код Царске палате и Светог

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (13.30), „Loraks” (15.15), „Legenda o kung fu zeki” (13.10), „Osvetnici” (15.30), „Pupijeva potraga” (13.45), „Diktator” (17, 18.45, 20.30, 22.10), „Qudi u crnom 3” (18.05, 20.15, 22.35), „Sne`ana i lovac” (14.45, 19.30. 22.15), „Prometej” (15, 17.10 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „na tajnom zadatku” (15.20, 17.45, 20.10, 22.20), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.30, 16.15, 18, 19.45)

POZORI[TA Po zo ri {te mla dih: mala sala „Kvarna farma” (11)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Oli ve ra Dra go je vi}, Je le na Mor, Ol ga Don di}, Bra ni sla va Pe mac, Qu bi ca Ter zi}, Ma ja ]i ri} i Ana Tri fu no vi} iz Novog Sada, Iva na Mi haj lo vi} Pa |en iz Rumenke, Ma ri ja na Pav kov iz Sivca, Da ni je la Sa bo iz Vajske i Je le na Kre so vi} iz Temerina, DE^AKE: Iva na Va si li}, Zla ta Ja wi}, Kri sti na Kr sti}, Iva na Te le~ ki Kal kan i Je le na Du go wi} iz Novog Sada, Ra do sla va Jo va no vi} iz Mo{orina, Sve tla na Bo {kov Vu ja nov iz Ba~ke Palanke i Sa wa Ili} iz Veternika.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Balija Imera Krasni} (1936) u 11.15 sati, Nada \ure Edelinski (1932) u 12, Luka \ura Kalaba (1919) u 12.45, Vojislav Nedeqka Konakov (1948) u 13.30 sati. Na Starom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Du{ica @ive Rem (1936) u 15 sati.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Саве. Старт шесте етапе међународне бициклистичке трке је истог дана, око 10 часова у улици Светог Димитрија, кроз улицу Арсенија Чарнојевића, према Вогњу. Учесници трке пролазе кроз Вогањ, возе Главном улицом кроз Руму, преко надвожњака на ауто-путу, кроз Жарковац, Путинце, Голубинце према Старој Пазови, а затим кроз Карађорђеву улицу према Новој Пазови, Батајници, Земуну и Београду. Тим поводом ће на поменутим деоницама пута бити привремено обустављен саобраћај, непосредно пре наиласка учесника трке који ће се налазити у пратњи припадника саобраћајне полиције. Ј. А.

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik У КАЊИЖИ, ЗАХВАЉУЈУЋИ ПРЕКОГРАНИЧНОЈ САРАДЊИ

Се зо на отво ре на на но вој би ни КА ЊИ ЖА: Летња сезона у туристичко-рекре ативној зони „Штранд„ крај Тисе у Кањижи отворена је у петак увече рок концертима састава „Фрирок„ из Кањиже и „Кентаурок„ из Орома на великој новој најмодерније технички опремљеној бини, коју је Кањижа добила као донацију у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње са Румунијом. Општини Кањижа у складу са условима тендера преносну бину са комплетном аутио и расветним системом испоручио је „Студио Берар„ из Новог Сада. Председник кањишке општине Ми хаљ Њи лаш и директор Информационог центра за развој Потиског региона (ИЦР) Ро берт Феј ста мер истакли су да се овим проширују туристички капацитети, јер је нова бина била неопходна за одржавање масовних манифестација и до сада је била изнајмљивана. - Имамо све више маниферстација ну свим насељима наше општине и набавком нове бине са пратећом техничком опремом те потребе ће бити подмирене. Доста смо до сада трошили на закуп бине и остале трошкове - каже Њилаш. Куповина бине и техничке опреме коштала је 210.000 евра, у оквиру управо завршеног ИПА

пројекта прекограничне сарадње Румунија-Србија под називом „Повећање туристичких капацитета Банатског региона„ вредног 570.000 евра, чији главни носилац је била општина Кањижа, а учесници са наше стране општина Нови Кнежевац и Град Панчево и са румунске стране Удружење „Банат Рипензис„ из Жомбоља. Директор ИЦР-а Роберт Фејстамер наглашава да се Кањижа од 2005. године у протеклом буџетском циклусу ЕУ нашла међу 11 војвођанских општина које су учествовале у прогрмаима прекограничне сарадње користећи фондове ЕУ. Општина Кањижа је у протеклом циклусу учествовала са 15 пројеката и остварила донације у вредности 1,5 милиона евра. - Поред тога што већ имамо програме прекограничне сарадње са Мађарском и Румунијом, ако процес европске интеграције Србије буде напредовао према очекиваној динамици, од 2014. године очекујемо учешће на конкурисима са вреднијим пројектима. Пошто смо до сада учествовали у пројектима ЕУ и били успешни, имамо веће шансе за добијање значајнијих средстава за инфраструктурна улагања - наглашава Фејтамер. М. Митровић

ПОЧИЊЕ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ МАЛИХ СЦЕНА

За о ку пље ност жи вот ним те ма ма

КИ КИН ДА: Народно позориште у Кикинди, од 18. до 24. јуна биће домаћин Међународном фестивалу малих сцена. Селектрор фестивала је писац Ми лош Ла ти но вић, који је одабрао представе Словеније Мађарске и Србије. Првог дана фестивала на репортоару је представа „Тест-породична драма о кукавичјем јајету„ у режији Не ни Де ле ме стре, Гледалишча Копер. У уторак, 19 јуна кикиндска позоришна публика имаће прилику да види Хрватско казалиште из Печуја са представом „Државни лопов„ у режији Сти па на Фи ла ко ви ћа. Након тога следе: новосадски Културни центар са представом „Кос„ у режији Фи ли па Ма рин ко ви ћа, Народно позориште из Кикинде са комад „Сава Савановић-вампирска симфонија„, у режији Ни ко ле За ви ши ћа, а наредног дана, на програму ће бити, на овогодишнујем Стеријином позорју вишеструко награђена представа Битеф театра, „Радници умиру певајући„. У суботу је на програму представа „Плодни дани„ у режији Бо ри са Ли је ше ви ћа, Атељеа 212 и представа „Пресрећни људи„ Српског народног позоришта, у режији Пре дра га Штрп ца. - Заједничка тема свих представа на фестивалу је заокупље-

ност животним темама-од реалности до социјалног бунта - каже директор Позоришта Бра не Мар ја но вић У пратећем програму Позориштанце „Лане“ ће, у својој сали, од 18 сати, играти представе за децу. О наградама ће одлучивати жири у којем ће бити: новинар „Дневника” Игор Бу рић, уметнички директор Стеријиног позорја Го ран Ибрај тер и глумац СНП Ју го слав Крај нов. Најбоља представа у целини биће награђена са 800, а два глумца са по 300 евра. Буџет Фестивала је 1,2 милиона динара. Финансијска подршка стићи ће из Министарства културе, први пут се новац очекује и од Покрајинског секретаријата за културу, а НИС ће поново бити генерални покровитељ. Локална самоуправа помоћи ће у смештају учесника. За све представе цена улазнице на малој сцени је 300 динара, за представе на великој сцени 300 и 200 динара, а 50 одсто попуста имаће ђаци и студенти. Пакет улазница за седам представа кошта 1.500 динара. На представе за децу улазак је бесплатан. Сва извођења ће почињати у 20 сати, а затим ће се одржавати округли стоА. Ђ. лови критике.

Дру ги ори га ми камп БЕ ЧЕЈ: У жељи да креативно попуне прве летње дане, поготово школарцима на летњем школском распусту, Друштво учитеља Бечеја и Народна библиотека Бечеј организују Други оригами камп. Учешће у кампу је бесплатно, а пријаве су у току и врше се до попуне места у Народној библиотеци, где ће се и реализовати оригами радионице у периоду од 18. до 29. јуна. - Оригами инструктори су учитељице с вишегодишњим ис-

куством, а полазници могу бити сви суграђани од 7 до 77 година. Дневно ће радити три групе полазника оригами кампа кроз једно сатне радионице. Оригами техником ће се правити фигурице од папира као што су неизбежни ждралови и друге птице, али и одећа, играчке за забаву, акваријум, сео ско двориште... наглашава председница Друштва учитеља Бечеј Ми ле на Гми јо вић. В. Ј.

Третмани против комараца КУЛА: Третмани са земље против одраслих комараца на подручју општине Кула биће изведени у периоду од понедељка 18. јуна до понедељка 2. јула, саопштила је новосадска „Циклонизација“. Како се наводи, тачно место и време третмана зависиће од резултата мониторинга и временских услова, а препарат којим ће се радити је „icon“ са активном материјом lambda-cihalotrin. Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, те да кошнице уклоне најмање пет километара од наведеног места третирања. Дејство препарата траје три дана. В. Х.

subota16.jun2012.

УСПЕЛА БИЛИНГВАЛНА НАСТАВА У СУБОТИЦИ

Уче ње кроз пе сме и раз го вор

СУ БО ТИ ЦА: У Основној школи 10. октобар у Суботици 38 ђака, који су похађали билингвалну наставу, показали су колико су научили немачки језик. Реч је о првом разреду ђака који су похађали наставу на српско-немачком и мађарско-немачком језику. Ученици су имали прилику да кроз вербалну комуникацију и интерактивне табле науче немачки, без учења граматике. Школа 10. октобар је прва школа у Суботици, која је отворила билингвално одељење и 15 ђака је похађало наставу на мађарско-немачком, а 23 на српско-немачком језику.

Ре на та и Вла ди мир Вук ма нов из Суботице су уписали кћерку Ми ља ну у први разред основне школе „10. Октобар“ и на билингвалну наставу, на српско-немачком језику. - Задовољни смо колико је научила немачки. Када смо је уписивали, нисмо веровали да ће толико научити. Веома лепо напредује и има леп изговор – каже Рената Вукманов. - Овај начин учења је изузетно лак за децу. Деца, која су похађала билингвалну наставу, приредила су представу за родитеље и наставнике, како би приказали шта су научили

током године. Демонстилали су како су кроз песме и разговор научили језик.– објашњава директорка ОШ „10.октобар“ Ги зе ла Ро мић. Амбасада Немачке је помогла граду у техничком опремању учионица и кроз стручни кадар. Од наредне школске године у ОШ „Иван Горан Ковачић“ биће организована настава на српско-енглеском језику.У вртићу „Палчица“ ПУ „Наша радост“ пет година се одвија настава на српско-немачком и мађарско-немачком језику. С. И.

VESTI

ДОГОВОР О РАЗВОЈУ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

Мо гу ћа об но ва ло кал них пру га

Фе сти вал раз ли чи то сти ЗРЕ ЊА НИН: Од 18. до 20. јуна у Зрењанинској гимназији ће по ше сти пут бити одржан “Фе сти вал раз ли чи то сти”. Фе стивал је настао као ре зултат активно сти у оквиру мрежног пројекта “Мултипликација - живети толерантно” који ре а лизује Зрењанска гимназија у партнерству са невлади ном ор га ни за ци јом “Ма шта лиште”. Пројекат се бави промоцијом различито сти, толеранције и ненасилних стиЖ. Б. лова живота.

Ас фалт до по след њих ку ћа Састанак у кикиндској општини

КИ КИН ДА: Кикиндска општина била је домаћин састанка, на којем су разматрани обнова и развој железничке инфраструктуре у Банату и северној Бачкој. Састанку, чији је домаћин био начелник Општинске управе Бран ко Љу бо ја, присуствовали су: покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу То ми слав Стан тић, представници Метанолско сирћетног комплекса, „Железнице Србије„, Суботице, Сенте, регионалних привредних комора Зрењанина и Кикинде, Елемира, те Регионалног центра “Банат”. Договор у Кикинди наставак је сарадње коју су иницирали Општина Ккикинда, Метанолско-сирћетни комплекс и Севернобанатски управни округ, те је у 2011. години одржано више састанака, чији је циљ стварање услова за боље функциониса-

ње и рационалнији транспорт железницом. Разматрана је могућност обнове железничке инфраструктуре на пругама: Кикинда - Ново Милошево – Зрењанин -Панчево, Кикинда - Банатско Аранђелово - Сегедин, Сента – Суботица. Разматрано је и усвајање Протокола о сарадњи на обнови и развоју железничке инфраструктуре. Протоколом је предвиђено удруживање средстава, капацитета и добре воље, ради јавног интереса у складу са потребама становништва и привреде, те стварање услова за редовно и ефикасно функционисање железничког превоза, као и услова за обезбеђење боље саобраћајне приступачности региону, у односу на железнички саобраћај, а тиме и стварање повољне климе за привредни развој. Посебним документом дефинисаће се међусобни интереси и финан-

сијски начин реализације обнове железничке инфраструктуре односно утврдиће се извори финансирања за конкретне пројекте: фондови Европске уније, кредити од Међународних институција и сопствено учешће. Носиоци реализације сарадње у обнови и развоју железничке инфраструктуре су Општина Кикинда и Регионални центар за друштвено-економски развој – Банат уз подршку покрајинских секретаријата за: привреду, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу и рад запошљавање и равноправност полова и “Железнице Србије“ као управљач јавном железничком инфраструктуром. Закључак договора у Кикинди је да све заинтересоване стране у року од месец дана размотре и потпишу протокол, како би се, након тога, наставиле предвиђене активности. А. Ђуран

КЛЕК: Друга месна заједница Ковин обезбедила је око четири милиона динара за радове на асфалтирању нових 400 метара пута Улице Петра Драпшина у Клеку. То је наставак прошлогодишњих радова када је такође асфалтирано 400 метара коловоза, до последњих кућа у Клеку. Преостало је да се уради још око 150 метара. Извођач радова је „Штрабаг Војводинапут“ АД из Панчева. - И ових последњих 150 метара, као што смо и обећали прошле годие, звршићемо до краја ове године - рекао је председник савета Друге ковинске месне заједнице Жар ко Ро дић, уз напомену да је месна заједница већ конкурисала код општинских фондова за средства потребна за завршетак планираних и пројектованих радова. З. Дг.

КОНСТИТУТИВНА СЕДНИЦА СО КУЛА ОДЛОЖЕНА ЧЕТВРТИ ПУТ

Оштре ре ак ци је због но ве од бор нич ке гру пе

КУ ЛА: Четврти покушај одржавања конститутивне седнице Скупштине општине Кула, поново није успео. Седница је, након пола сата заседања одборника новог сазива локалног парламента, прекинута и председавајући др Сте ван Пе рић је заказао наставак седнице за четвртак 21. јун. Јучерашњој седници присуствовало је 35 одборника од укупно 37 колико броји парламент у општини Кула. На самом почетку заседања, председавајући је објавио да је формирана нова одборничка група у СО Кула, коју чине одборници Социјалистичке партије Србије и Уједињених региона Србије, што је изазвало оштре реакције дела одборника. Тиме је разбијена већ формирана одборничка група СПС-а, јер су три одборника ове странке ушли у савез са УРС-ом, док је шеф одборничке гру-

пе СПС Че до мир Ра шко вић остао једини одборник ове странке који није приступио новој одборничкој групи. Дра гу тин Ме до је вић (ЈС) је истакао да одборници СПС-а који су формирали одборничку групу са УРС-ом немају права да на тај начин представљају партију. - Из покрајинског одбора СПС имамо уверења да ови људи не могу да представљају СПС и да је наш коалициони споразум између те странке и Јединствене Србије и даље на снази – рекао је Медојевић. Са друге стране, Ве ли бор Ми ло ји чић (УРС) тврди да је нова одборничка група у кулском парламенту пресликавање односа ове две партије на републичком нивоу. Представник Српске радикалне странке Ти хо мир Ђу ри чић је тражио да седница СО Ку-

ла буде одложена, док се заинтересоване странке за формирање владајуће већине, не договоре, како одборници не би трпели, како је рекао, страначка препуцавања. За одлагање седнице су били и одборници Српске напредне странке и листе „Преокрет“, па је седница на крају прекинута са 19 гласова одборника који су били за овај предлог. Иначе, претходно незванично договорена владајућа већина коју је требало да чине ДС – СПС – ЈС – листа „Преокрет“ и СВМ су имали 20 одборника што је било довољно за формирање власти, док, како сада ствари стоје, ДС – СПС – УРС – листа „Преокрет“ и СВМ имају 18 одборника, што значи да им недостаје један одборник, како би имали скупштинску већину. М. Кековић

НАПРЕДЊАЦИ ПОДНЕЛИ КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ ПРОТИВ ГРАДСКЕ ИЗБОРНЕ КОМИСИЈЕ

Ко је за гу био ман да те

ЗРЕ ЊА НИН: У време док демократе, лигаши и социјалисти преговарају о формирању градске власти, зрењанински напредњаци покушавају да докажу да је у Зрењанину, на последњим локалним изборима, почињена изборна крађа и да је СНС оштећена у прерасподели мандата у Скупштини града. Председница Савета за медије Градског одбора СНС Ма ри ја на Вуј чин рекла је на конференцији за новинаре да је ова странка поднела Полицијској управи у Зрењанину кривичну пријаву против председника Градске изборне комисије Влад ми ра Сто иљ ков ског, иначе јавног правобраниоца, и чланова тог тела, због сумње да су починили кривично дело фалсификовања ре зултата гласања. Идентична пријава упућена је и

зрењанинском Основном јавном тужилаштву. - На изборима одржаним 6. маја гласала су 60.082 уписана бирача. Српска напредна странка са својом листом освојила је укупно 17.648 гласова, што износи 29,43 одсто. Према Закону о локалним изборима, право на мандате имају листе које су освојиле најмање пет одсто гласова изашлих на изборе, а мандати се расподељују применом метода највећег количника. Његовом правилном применом листа коју предводи СНС освојила је 25 мандата у Скупштини града – образложила је Маријана Вујчин. Међутим, како је навела, 7. маја Градска изборна комисија, на челу са председником Владимиром Стојиљковским, објавила је резултате избора у Службеном листу

града Зрењанина, по којима су напредњаци освојили 24 мандата. - Ми смо 9. маја поднели приговор на расподелу мандата, који је одбачен као неблаговремен. Потом смо обаве стили ЦЕСИД о овим дешавањима у Зрењанину. У кратком року добили смо повратну информацију од ЦЕСИД-а да су наше претпоставке тачне. Тек након суге стије и интервенције ЦЕСИД-а, Градска изборна комисија признала нам је право на 25 мандата. Дакле, осумњичени су као чланови органа за спровођење избора за одборнике у Службеном листу број 12 објавили неистинит резултат гласања – нагласила је Вујчинова и додала да је СНС од ГИК тражила копије коначних записника са локалних избора, али да је њен захтев одбијен што, како

је закључила, јасно показује да постоје неслагања између примерака СНС и записника који се налазе у Градској изборној комисији. Ж. Балабан

kultura

subota16.jun2012.

dnevnik

c m y

Човек који добија моћ, а губи жену – „Освајање”

У НОВОМ САДУ ДАНАС ПОЧИЊЕ ФЕСТИВАЛ „СИНЕМА СИТИ”

Филм о Саркозију на отварању Француским филмом „Освајање“, првим у такмичарској селекцији „Егзит поинт“, у режији Гзавијеа Дуринжеа, који је премијерно приказан у Кану, фестивал Синема сити биће отворен вечерас у 20 часова, у Српском народном позоришту у Новом Саду.

До 23. јуна, на Фестивалу ће у оквиру осам програма, од којих су четири такмичарска, бити приказано 100 филмова. Пројекције ће се одвијати на сцени „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта, у Католичкој порти - биоскоп на отвореном, биоскопу „Арена сине-

„Фокус: Мађарска” по Бели Тару Познати мађарски редитељ Бела Тар, једна од култних личности светског ауторског филма је за овогодишњи Фестивал начинио свој избор значајних остварења кинематографије наших сверених суседа. Идеја о оригиналној селекцији филмова „Фокус: Мађарска“ произашла је из пројекта „Cine ma Contact“ који Синема сити реализује у сарадњи са Универзитетом у Сегедину у оквиру ИПА пројекта ЕУ. Међу десет изванредних филмских остварења, које је одабрао Тар, налазе се „Амерички торзо“ Габора Бодија, једног од најзначајнијих филмских икона у историји мађарске кинематографије, пионира експерименталног филмског израза, затим „ Човек из Лондона“ - драма-мистерија у којој једну од главних улога тумачи фантастична Тилда Свинтон, „Људи без наде“ култно остварење Миклоша Јанчоа, „Мађарска 2 011“ групе аутора која на оригиналан начин говори о стању савремене кинематографије и уметности у Мађарској, контроверзно остварење „Johanna“ Корела Мундруча, необичну филмско-музичку интерпретацију Страдања Јованке Орлеанке. Поред поменутих, ту су награђивана и култна остварења попут „Фрагмента“, Таровог „Торинског коња“ и „Пролога“, те филмова „Страст“ чувеног Ђерђа Фехера и „Смрт је отишла“ из Персије Пуђија Хорвата.

плекс“ и Културном центру Новог Сада. Дунавски парк је резервисан за музички програм. Филм отварања, „Освајање“, је шаљива полубиографска драма о бившем председнику Француске Николи Саркозију, која је забавила али и замислила публику у Кану, приказујући како изгледа поход на власт и освајање политичке сцене, која је цена политичке моћи, колико и шта се са њом добија а колико и шта губи. Тежиште филма је на томе да је Саркозија током енергичне кампање оставила прва жена Сесил, што му је приредило трајну трауму. Уз елементе фарсе и драматизовану фикцију, нетрпељиве односе и бурне страначке борбе, „Освајање“ приказује колико озбиљно и далеко иде ривалство у политичким аренама. Причом о човеку који добија моћ а губи жену започеће осмодневне филмске авантуре. Кроз осам селекција и специјалне пројекције у част чланова жирија, Синема сити ће представити токове савремене светске и домаће кинематографије. Уз четири такмичарске селекције: „Национална класа“, „Егзит Поинт“, „Edu cons Hun gry Days“ и „Up to 10,000 Bucks“, ту су и ревијални програми – „Re spect to An dre as Dre -

У МУЗЕЈУ ИСТОРИЈЕ СРБИЈЕ ИЗЛОЖБА НЕСИМА ТАХИРОВИЋА

Први пут у Београду Музеј историје Србије у Београду приредио је изложбу „Прастари симболи мира толеранције“ иза које је велелепна ретроспективна изложба уметника Несима Тахировића (1941) из Тузле. Отварајући изложбу 200, условно речено, слика, скулптура, рељефа, објеката, које све одликује снажна индивидуалност и ликовност, директорка Музеја Ана Столић, подсетила је да се и овом изожбом културна институција на чијем је челу укључује у шири пројкат истраживања културе сећања. - Инспирисан делима праисторијских уметника који су осликали стене Сахаре, уметношћу аустралијских Абориджина, идолима афричких племена, симболима древних религија али и монотеистичких: хришћанства, ислама и јудаизма, уметник је остварио ликовну визију универзалне културе сећања – рекла је Ана Столић. О изложеним радовима који ће моћи да се разгледају до краја јула, говорио је и комесар изложбе и аутор ката-

лога, историчар уметности Саша Јањић, који је нагласио да је уметник „поникао у специфичном окружењу прожимања великих култура и религија какво се ретко где може срести и управо та наслеђа, ти слојеви култура су снажно уграђени у рад Тахировића који је пун ковчега са благом које је давно нестало из окртужења савремене цивилизације“. Дефнишући његову уметност као „стилизовану фигурацију у којој су предмети сведени до симбола, идеограма, знакова“, Јањић их је упоредио са иконама јер поседују „иконичку снагу, као праобраз у метафизичком простору“. Ово је прва Тахировићева самостална изложба у Београду, иако су му дела обишла не само све веће градове бивше Југославије, него и Варшаву, Торино, Беч, Минхен, Гетинген, Лајпциг, Берлин... Његови радови су „расути“ по музејима, галеријама и прватним колекцијама од Америке до Аустралије. (Танјуг)

sen“ - у част госта фестивала, једног од најважнијих немачких редитеља, „360°“ - панорамски програм независне продукције, „Фокус: Мађарска“ - по избору редитеља Беле Тара и МТВ представља: „Burn Pla net Rock“ - са музичким филмовима. У селекцији „Национална класа“, публику очекују премијере три домаћа филма: „Јелена , Катарина, Марија“ у режији Никите Миливојевића, „Смрт човека на Балкану“ Мирослава Момчиловића и „Зверињак“ редитеља Марка Новаковића. Академски филмски програм под називом „Ci ne ma Now: Li ve Aca demy“, чиниће предавања о актуелним филмским темама, која ће одржати афирмисани професионалци светског и домаћег филма. Тако ће у оквиру овог програма, специјални гост фестивала Андреас Дрезен говорти о умећу режије, британски продуцент Ник Пауел о томе како направити филм без новца. Мастер клас одржаће и члан борда ЕФА и Међународне организације филмских фестивала Бруно Шатлан, као и директорка Fo rum des Ima ges Лоранс Херсберг. На трибинама учествују и сценаристи, монтажери, композитори и други филмски посленици Елма Татарагић, Срђан Кољевић, Мишко Нећак, Петар Протић, Борис Ковач,

Изостављени филмови – незадовољни аутори Представници продуцентске куће „Викторија филм“ и ауторска екипа филма „Доктор Реј и Ђаволи“ упутили су медијима саопштење у коме износе своје незадовољство, јер њихов филм није уврштен у селекцију „Национална класа“ фестивала Синема сити. Наводе и да нису успели да сазнају ко је одговоран селектор те селекције. „На више пута званично постављено питање ко је од 11 домаћих филмова, колико је снимљено у претходној години, одабрао девет, нисмо добили одговор, који мислимо да организатор не дугује само нама, него и јавности“, наглашено је у саопштењу. Претходно су редитељи филма „Црна Зорица“ Радослав Павковић и Христина Хаџихараламбус, чије остварење је такође изостављено, одржали конференцију за новинаре на којој су оценили да је „скандалозно у условима када нема пуно домаћих остварења и праве конкуренције, било кога изоставити“.Пи-ар фестивала Синема сити Маја Цветковић је у изјави Танјугу објаснила да су ове године били принуђени да смање број селекција и број локација, самим тим и број филмова. Она је казала да имена свих селектора стоје на сајту фестивала и да је број филмова унапред био ограничен. редитељи Јан Цвиткович (Словенија), Валери Масадиан (Француска), Жоао Педро Родригес (Португалија). О новом српском филму говориће редитељи Маја Милош, Никола Лежаић, Милош Пушић, Никола Љуца, Младен Ђорђевић и глумац

ГЛУМЦЕ АТЕЉЕА 212 ПОДРЖАЛО 85 КОЛЕГА

Уметност жртва Делу глумачког ансамбла Атељеа 212 који тражи смену директора Кокана Младеновића јавну подршку ових дана су упутиле колеге из других позоришта, поручујући да Атеље 212 „није управник, нити је зграда“, већ „шездесетогодишња традиција храма уметности“.

Писмо солидарности потписало је 85 уметника, међу којима су глумци Мирјана Карановић, Слободан Бештић, Горан Јевтић, Бане Видаковић, Небојша Глоговац, Никола Ђуричко, Војин Ћетковић, Бранислав Лечић, Зоран Цвијановић, Светлана Бојковић, Драган Бјелогрлић...

УРУЧЕНЕ ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ МУЗИЧКИХ УМЕТНИКА

Највеће признање Годишње награде Удружења музичких уметника Србије (УМУС) уручене су прекјуче кларинетисти Анти Гргину за животно дело, пијанисткињи Лидији Бизјак за најбољи концерт у 2011. години и баритону Марку Калајановићу за најбољег младог уметника. Гргин је, примајући награду од председника Удружења, диригента Владимира Милића, рекао да је добити награду од својих колега „нешто највеће“. По речима Калајановића, ова награда ће му много значити „за сваки будући корак и у сваком будућем успону“ Одлуку о добитни-

цима награде жири, којим је председавала музиколог Снежана Николајевић, донео је једногласно. У образложењу се истиче да је Гргин дуги низ година провео као први кларинетиста Београдске филхармоније „обојивши меким, топлим звуком свог инструмента многа симфонијска извођења“, а такође се истиче и значајан композиторски опус овог музичара у коме се преплићу елементи џеза, евергрина и класике. Лидија Бизјак је награђена за концерт у оквиру пројекта „МусМА“ на 43. Бемусу на коме је премијерно представила композиције за клавир

аутора из Белгије, Чешке, Португала, Словеније и Србије. У образложењу жирија за доделу годишње награде УМУС-а за младог уметника, наводи се да Калајановић, иако млад поседује квалитете зрелог уметника. Награда УМУС-а додељује се сваке године, поводом дана Удружења музичких уметника Србије. Ове године је додељена 42. пут. Састоји се од дипломе и новчане награде коју додељује Министарство културе Србије, док млади уметници, поред дипломе, добијају солистички концерт у организацији УМУС-а. (Танјуг)

Бранислав Трифуновић.Током фестивала гостоваће чланови борда Европске филмске академије (ЕФА). То је прво званично гостовање те институције у Србији, а у Новом Саду биће одржан и један од годишњих борд састанака ЕФА. В. Црњански

„Зоран Ђинђић” у СНП Представа Атељеа 212 „Зоран Ђинђић“, која је ових дана често помињана као разлог незадовољства дела глумаца овог театра, гостоваће у Српском народном позоришту 24. јуна на сцени „Пера Добриновић“ у 19.30 часова. Аутор и редитељ ове представе је Оливер Фрљић, а драматург је Бранислава Илић. Играју: Феђа Стојановић, Бранислав Трифуновић, Иван Јевтовић, Владислав Михаиловић, Тања Петровић, Милан Марић, Милош Тимотијевић и Тамара Крцуновић. Сценограф је Марија Калабић, костимограф је Сандра Деканић, а композитор је Ирена Поповић.

„Поштоване колеге, желимо да Вам пружимо јавну подршку, јер у вашим захтевима препознајемо искрену жељу да Атеље 212 поново постане позориште у којем ће се поштовати уметници, позоришна етика, специфичност уметничког стварања, а суспендовати ауторитарност и модели понашања који су дубоко неуметнички, ретроградни“, наводи се у писму које послато медијима. Солидарност су потписом исказали и редитељка Тања Мандић Ригонат, драматург Божо Копривица, критичар Иван Меденица, драмска ауторка Милена Марковић, редитељ Олег Новковић, композиторка Исидора Жебељан... По њиховом мишљењу, у било ком позоришту у којем не постоји добра комуникација између уметничког ансамбла и управника, жртве су и уметност и ствараоци, а проблеми које имају глумци у Атељеу нису суштински јавно препознати, јер „јавно мњење се спинује и ствара лажна слика“. Уз дужно поштовање свих запослених у неуметничким секторима, истиче се да су личност и таленат уметника капитална вредност без које је немогуће стварати позоришну уметност. Менаџмент позоришта Атеље 212 саопштио је да неће више учествовати у „срамоћењу“ куће и да ће решавање спора са глумачким ансамблом обављати преко надлежних. Одлучено је да „све своје аргументе и даље информације поткрепи документацијом“ коју ће у најкраћем року доставити оснивачу, Скупштини Града Београда. (Танјуг)

dRU[TvO

dnevnik

subota16.jun2012.

NA ZA VR [NOM IS PI TU ZA OSMA KE NE MA BO DO VA BEZ PRA VIL NOG PRA VO PI SA I GRA MA TI KE

Ob ra do vi} – za ok ru `i va we i pod vla ~e we – Do bio sam uve ra va wa da }e uput stvo za pre gle da we te sto va na za vr {nom is pi tu bi ti pot pu no pre ci zno i ne }e na stav ni ke ko ji }e ih pre gle da ti osta vi ti ni u ka kvoj ne do u mi ci – re kao je ju ~e u No vom Sa du, po sle te le fon skog raz go vo ra s di rek to rom Za vo da za vred no va we kva li te ta obra zo va wa i vas pi ta wa Dra ga nom Ba ni }e vi }em, mi ni star pro sve te pro fe sor dr @ar ko Ob ra do vi}. – Za u~e ni ke je va `no da zna ju da pri od go va ra wu u po ne de qak i uto rak tre ba da ko ri ste zna we ko je ima ju jer je za wih va `no da sa ku pe {to vi {e bo do va na za vr {nom is pi tu da bi po boq {a li svo je {an se pri upi su u sred wu {ko lu. I da raz ja sni mo, ne }e se pri zna va ti od go vo ri ko ji ni su gra ma ti~ ki i pra vo pi sno is prav ni, to jest ne }e se pri zna va ti od go vor u ko jem je

vla sti to ime na pi sa no ma lim slo vom, ali }e se pri zna va ti ka da od go vor po ~i we ma lim slo vom, uko li ko je u pi ta wu re~ ko ja se i pi {e ma lim slo vom. Po mi ni sta ro vim re ~i ma, u Upu stvu o po la ga wu za vr {nog

is pi ta ne sto ji da }e na pred sto je }im za vr {nim is pi ti ma bi ti ta~ ni i od go vo ri ko ji su pra vo pi sno ne pra vil ni: – Ta kvo uput stvo uop {te ne po sto ji. Pra vil nik je ja san. Bi }e 20 za da ta ka iz srp skog i 20 iz

ma te ma ti ke. Uko li ko bu de pi ta wa po ve za nih s pra vo pi som, bi }e pot pu no ja sna – do da je on. Mi ni star je na veo da }e naj ve }i broj pi ta wa na te sto vi ma iz srp skog je zi ka bi ti ta kvog ka rak te ra da }e se ta ~an od go vor na wih da va ti za o kru `i va wem, pod vla ~e wem ili po ve zi va wem. Mi ni star pro sve te ju ~e je u No vom Sa du, za jed no s po kra jin skim se kre ta rom za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce mr An do rom De li jem, uru ~io slu `be ne le gi ti ma ci je po kra jin skim i op {tin skim, od no sno grad skim pro svet nim in spek to r i ma. Le g i ti ma c i j e je do bi lo 11 po kra jin skih i 47 op {tin s kih, od n o s no grad s kih pro svet nih in spek to ra. D. De ve ~er ski

U OSNOV NIM I SRED WIM [KO LA MA

A sa da, svi na ras pust U osnov nim i sred wim {ko la ma ju ~e su se ras pu sti li i u~e ni ci ko ji ni su u za vr {nim raz re di ma. Svi ma wi ma, ako u kwi `i ca ma ima ju sve po zi tiv ne oce ne, da nas po ~i we ve li ki let wi ras pust i na {kol ske oba ve ze ne }e mi sli ti do je se ni i no ve {kol ske go di ne, dok }e oni ko ji ni su bi li do voq no vred ni do sa da pa mo ra ju na po prav ni, mo ra ti do av gu sta i po prav nih is pi ta ne {to vre me na

da odvo je za sa vla da va we ne sa vla da nog gra di va. I ma da su u~i o ni ce ju ~e is pra `we ne, u osnov nim {ko la ma }e ih ve} u po ne de qak i uto rak na pu ni ti osma ci, ko ji ta da u okvi ru za vr {nog is pi ta po la `u te sto ve iz ma ter weg je zi ka i ma te ma ti ke, dok ma tu ran ti ma sred wih {ko la ko ji su od lu ~i li da {ko lo va we na sta ve sle du je po la ga we pri jem nog is pi ta za upis na fa kul te te. D. D.

GO DI [WI CA NO VIN SKO-IZ DA VA^ KE KU ]E „RU SKE SLO VO”

û va we iden ti te ta Go di {wi ce i ju bi le ji no vin sko-iz da va~ ke ku }e „Ru ske slo vo” ju ~e su obe le è ni u „Dnev ni ku”, uz pri su stvo mno gih zva ni ca iz Po kra jin ske vla de, Na ci o nal nog sa ve ta Ru si na, sve ta me di ja i dru gih in sti tu ci ja. Ovom pri li kom pro sla vqe no je 67 go di na po me nu te ku }e i isto i me nih no vi na, de~ ji list „Za hard ka” obe le ìo je 65, a ~a so pis „[ve tlosc” 60 go di na od iz la ska pr vog bro ja, dok je ~a so pis za mla de MAK iz ne drio 40 go di na po sto ja wa. Pri sut ni ma se obra tio po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i jav no in for mi sa we Mi lo rad \u ri} ko ji je ka zao da {tam pa na gla si la i me di ji uop {te ima ju zna ~a jan za da tak u o~u va wu iden ti te ta ne kog na ro da. – Dru {tve ni ì vot Voj vo di ne sa zdan je od prin ci pa to le ran ci je, slo bo de, uva à va wa raz li ~i to sti i so li dar no sti i

ne bit no je ko li ko je ne ka na ci o nal na za jed ni ca ve li ka – mo ra mo joj obez be di ti uslo ve za op sta nak – re kao je \u ri}. – Ten den ci ja sa vre me nog sve ta je po sto ja we sve kom plek sni jeg plu ra li zma, a Voj vo di na u to me ima svoj sta` i tre ba da se wi me po no si. ^e stit ke su upu ti li i pot pred sed ni ca Po kra jin ske vla de Ana To ma no va-Ma ka no va i pre o sve {te ni vla di ka kir Ge or gi ja Xu xar, a bi li su pri sut ni i aka de mik Ju li jan Ta ma{, za me nik pred sed ni ka Na ci o nal nog sa ve ta ru sin ske na ci o nal ne ma wi ne Mi ron Sa ba do{, pot pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta Ru si na \u ru Vi na ja, di rek tor Za vo da za kul tu ru voj vo |an skih Ru si na Jan ko Bu~ ka, pred -

Fo to: S. [u {we vi}

stav ni ci op {ti ne Vr bas, ~la no vi Uprav nog i Nad zor nog od bo ra „Ru skeg slo va„ i ne ka da {we ko le ge, ured ni ci i no vi na ri.

Pro sla vu je svo jom mu zi~ kom iz ved bom uve li ~a la La ri sa Cve ji}. A. J.

ZRE WA NIN CI KOD ZU BA RA IDU SA MO KAD PRI GU STI

Kri za gra |a ni ma za tvo ri la usta Gra |a ni Zre wa ni na, ba{ kao i dru gih me sta u Sr bi ji, ne kon tro li {u re dov no zdra vqe usta i zu ba. Do sta je onih ko ji kod sto ma to lo ga od la ze sa mo ka da zub za bo li. Ve }i na wih zu ba ra iz be ga va zbog bes pa ri ce, a ma wi broj zbog ne mar no sti. – Kri za uti ~e na sve, pa i na po se te sto ma to lo zi ma. Pa ci jen ti do la ze sa mo ra di naj o snov ni jih in ter ven ci ja, a to su va |e we zu ba i po prav ke. Pro te ti ka se ma we ra di, ma da smo si gur ni u to da 80 od sto na {eg sta nov ni {tva ne ma sve zu be na bro ju – re ~e no je “Dnev ni ku” u jed noj zre wa nin skoj pri vat noj zub noj or di na ci ji, u ko joj ka `u da ce ne uslu ga ni su me wa li go di na ma. Is tra `i va we na {eg li sta je po ka za lo da na pod ru~ ju gra da

Zre wa ni na, osim dr `av ne sto ma to lo {ke po li kli ni ke i or di na ci ja, ima dva de se tak re gi stro va nih pri vat nih zub nih or di na ci ja. Po tvrd wa ma upu }e nih, isto

na ci ja ma va |e we zu ba ko {ta 900 di na ra, a u pri vat nim je tek ne {to sku pqe. Sli~ no je i s osta lim uslu ga ma. Ima, me |u tim, me {ta na gra da na Be ge ju ko ji se `a -

Zre wa nin ci go to vo pod jed na ko ko ri ste uslu ge dr àv nog i pri vat nog sek to ra ka da su u pi ta wu va |e we i po prav ka zu ba jer se one pla }a ju u oba slu ~a ja to li ko sto ma to lo ga ra di “na cr no”. Zre wa nin ci go to vo pod jed na ko ko ri ste uslu ge dr àv nog i pri vat nog sek to ra ka da su u pi ta wu va |e we i po prav ka zu ba jer se one pla }a ju u oba slu ~a ja. Ce ne u svim or di na ci ja ma go to vo su iz jed na ~e ne. U dr àv nim or di -

le na uslu ge sto ma to lo ga i go vo re o lo {im is ku stvi ma, po seb no ka da je pro te ti ka u pi ta wu. Oni is ti ~u da se re kla ma ci je i pri go vo ri za lo {e oba vqen zu bar ski po sao te {ko pri hva ta ju. A le ka ri upor no po ru ~u ju da je bo qe spre ~i ti ne go le ~i ti.

Za to su se i Za vod za jav no zdra vqe Zre wa nin i Dom zdra vqa “Bo {ko Vre ba lov” kra jem pro {log me se ca ukqu ~i li u ak ci ju pod slo ga nom “Pra vo je vre me za zdrav osmeh”, a ciq kam pa we bio je da se uka `e na zna ~aj zdra vqa usta i zu ba kao va `ne kom po nen te op {teg zdra vqa. Pre ven ci ja bo le sti usta i zu ba je 80 od sto pre |e nog pu ta ka zdra vom osme hu. Uspeh to ga, ka ko je re kla de~ ja sto ma to lo {ki wa Bran ki ca Jo va no vi}, pr ven stve no za vi si od kon ti nu i- ra ne edu ka ci je i pra vo vre me ne pri me ne ni za me ra, ko je is kqu ~u ju bol i stres. Na pr vom me stu je edu ka ci ja pa ci je na ta, da bi oni na u ~i li ka ko se pra vil no odr `a va oral na hi gi je na. @. Ba la ban

KA KO ^U VA TI HRA NU NA VI SO KIM TEM PE RA TU RA MA

Bak te ri je vre ba ju u za lo ga ju Vre li da ni po go du ju {i re wu broj nih mi kro or ga ni za ma u hra ni pa su tro va wa hra nom ~e {}a u let wim me se ci ma. Za to se ~u va wu i pri pre ma wu hra ne mo ra po klo ni ti po seb na pa `wa. Do za ga |e wa na mir ni ca mo è do }i na raz li ~i te na ~i ne: iz ze mqi {ta i vo de gde se uz ga ja ju, ~ak i za ga |e nog va zdu ha, ne pra vil nim ru ko va wem na mir ni ca ma to kom do sta ve, skla di {te wa, pro da je i pri pre me hra ne i pre ko in se ka ta, glo da ra i dru gih {te to ~i na. U sva kom od ovih la na ca neo p hod no je pri me wi va ti sve me re opre za i pre ven ci je da bi hra na bi la bez bed na. Za ko nom o bez bed no sti hra ne je us po sta vqen la nac kon tro le od wi ve do tr pe ze da bi se osi gu ra la bez bed nost hra ne, a na tr ì {tu sva ki po tro {a~ bio si gu ran da hra na ko ju kon zu mi ra is pu wa va sve zah te ve zdrav stve nohi gi jen ske is prav no sti i da je pro pi sa nog kva li te ta. To se po sti è us po sta vqa wem cen tral nog re gi stra svih su bje ka ta u pro iz vod wi hra ne, {to je pr vi ko rak u us po sta vqa wu od go vor no sti onih ko ji po slu ju s hra nom. Mi ni star stvo po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de i Mi ni star stvo zdra vqa obez be |u ju da na te ri to ri ji Sr bi je hra na bu de bez bed na. Slu `be na kon tro la se spro vo di kroz in spek ci ju, nad zor, mo ni to ring, uzor ko va we, pro ve ru pri me ne pro pi sa i re vi zi ju svih su bjek ta u lan cu od go vor no sti. Slu `be na kon tro la ob u hva ta ka ko hi gi jen ske uslo ve za objek te, ure |a je, opre mu i pri bor, ta ko i hi gi jen sko po stu -

po seb no me so, pe rad i ri ba, mo ra ju ~u va ti na hlad nom me stu. Pra vil no ku va we hra ne ubi ja sve ili ve }i nu bak te ri ja, a dr à we hra ne na do voq no ni skoj tem pe ra tu ri na kon ku va wa spre ~a va raz mno à va we ve }i ne opa snih bak te ri ja. Me so i je la ko ja sa dr è me so uvek bi tre ba lo do bro ter mi~ ki ob ra di ti, kao i ja ja. Pri pre mqe nu hra nu tre ba je sti ~im je sku -

va na, a uko li ko se ~u va, ne sme se ~u va ti na to plom ili na sob noj tem pe ra tu ri jer su ove tem pe ra tu re ide al ne za brz rast bak te ri ja. Hra na ko ja je her me ti~ ki za tvo re na u kon zer va ma mo `e se ~u va ti na sob noj tem pe ra tu ri sve dok se kon zer ve ne otvo re. Ka da se otvo re, hra nu bi tre ba lo od mah po je sti ili sta vi ti u ~i stu, po kri ve nu po su du i krat ko ~u va ti na hlad nom me stu. Hra na se ne sme osta vi ti u kon zer vi na kon {to je otvo re na. Vo }e i

Br za hra na Pri li kom ku po vi ne „br ze hra ne” kao {to su pqe ska vi ce, po seb nu pa `wu tre ba po klo ni ti hi gi je ni ce log ki o ska ili objek ta gde se pro da ju. Uko li ko vi di te da me so i si ro ve pqe ska vi ce sto je van fri ì de ra, naj bo qe je da ne ku pu je te u tim objek ti ma. Isto se od no si na ko la ~e i tor te, ko ji ta ko |e spa da ju u vr lo ose tqi vu hra nu sklo nu vi so kom kon ta mi ni ra wu. Gqi vi ce i ple sni, ko ji se ta ko |e mo gu ja vi ti u hra ni, iz lu ~u ju svo je otro ve, mi ko tok si ne. Ka da se na hra ni po ja vi ple san naj bo qe je ce lu ko li ~i nu na mir ni ce ba ci ti. Ski da wem sa mo gor weg slo ja ne }e se od stra ni ti otro vi. To se od no si na pek me ze, si re ve, so ko ve.. pa we s hra nom i uslo ve we nog ~u va wa. Kon tro li {u se i li ca ko ja ru ku ju hra nom. Spro vo di se kon tro la svih fa za pro ce sa po slo va wa s hra nom, po ~ev {i od pri mar ne pro iz vod we, na me sti ma pro iz vod we, skla di {te wa i ru ko va wa hra nom, kao i pro da je na ve li ko i ma lo. Sva ki pro iz vod je obe le èn kon trol nim bro jem iz Cen tral nog re gi stra u ko jem su po da ci o vr sti pro iz vod we, objek tu, ka pa ci te ti ma i po da ci ma o po sled woj kon tro li i we nim na la zi ma. Na taj na ~in se ana li zi ra ri zik i ka te go ri zu ju svi objek ti ko ji se na osno vu to ga mo gu sta vi ti pod po ja ~an nad zor uko li ko je to neo p hod no. Da bi se iz be gla opa snost od tro va wa, neo p hod no je da se ru ko va wu, ~u va wu i pri pre mi hra ne i u do ma }in stvu po sve ti po seb na pa `wa. – Opa sno sti od tro va wa hra nom mo gu se sma wi ti ako se po {tu ju ne ka osnov na pra vi la ko jih bi se tre ba lo uvek pri dr à va ti – ka è nu tri ci o ni sta dr Ta tja na Pro stir. – û va we hra ne na hlad nom uspo ra va raz mno à va we bak te ri ja. Ta ko se sve na mir ni ce ko je se la ko kva re,

po vr }e va qa opra ti u ~i stoj te ku }oj vo di, bi lo da se kon zu mi ra ju u sve èm sta wu ili da se pri pre ma ju za ku va we. Si ro vu hra nu tre ba ~u va ti odvo je no od ku va ne. Pri pra wu po su da i dru gog pri bo ra oba ve zno tre ba ko ri sti ti de ter xent za pra we su do va, a po tom ih do bro is pra ti u ~i stoj vo di. Pr qa vo su |e ne tre ba osta vi ti da sto ji jer se bak te ri je raz mno à va ju vr lo br zo. – Uko li ko hra na pro me ni mi ris ili bo ju ili iz gle da po kva re no, ba ci te je. Ne osta vqaj te ot pat ke od hra ne oko lo da se bak te ri je ne bi pro {i ri le na na mir ni ce ko ja }e se ka sni je pri pre ma ti. Mle ko i mle~ ni pro iz vo di, me so, po seb no mle ve no, pe rad i ri ba zah te va ju po seb nu bri gu. Po seb no je ose tqi vo me so ko je je bi lo za le |e no. Va qa ga br zo za le di ti i br zo ota pa ti, a ne da se meso po la ko od mr za va. Jed nom oto pqe no me so vi {e se ne sme za le |i va ti. Ve li ka je gre {ka {to se u me sa ra ma me so una pred sa me qe i ta ko ~e ka kup ce. Qu di ko ji ru ku ju si ro vom hra nom tre ba lo bi do bro da pe ru ru ke i sve {to ko ri ste, ukqu ~u ju }i i do dir ne po vr {i ne – ka è na {a sa go vor ni ca. J. Bar bu zan

Bez uce na |a~ kim di na rom Osnov ne i sred we {ko le ne sme ju uzi ma ti no vac pri li kom pred sto je }eg upi sa, ni ti mo gu uslo vqa va ti iz da va we sve do ~an sta va ili dru gih do ku me na ta upla tom |a~ kog di na ra, upo zo ri li su iz re sor nog mi ni star stva. Na ~el nik Re pu bli~ ke pro svet ne in spek ci je Ve li mir Tmu {i} iz ja vio je da {ko le ne sme ju uce wi va ti ro di te qe kod upi sa u pr vi, ali ni u na red ne raz re de, bi lo ka kvom ma te ri jal nom na dok na dom. – Sa vet ro di te qa pr vog raz re da jo{ ni je kon sti tu i san, a |a~ ki di nar je do bro vo qan – re kao je Tmu {i}, i do dao da za sa da ni je

bi lo ta kvih pri tu `bi, ali da je jo{ ra no. Za kon o osno va ma si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa, me |u tim, ne spre ~a va da ro di te qi u~e ni ka do ni ra ju {ko li od re |e ne pa re ra di obez be |i va wa vi {eg stan dar da obra zo va wa i vas pi ta wa u obla sti ra da {ko le, ali te do na ci je ne sme ju da bu du iz nu |e ne. – Sa vet ro di te qa sva ke {ko le ima pra vo da do ne se od lu ku o upla ti od re |e nih svo ta na ra ~un {ko le, ali ta od lu ka ne mo `e bi ti oba ve zu ju }a za ro di te qe, ve} se mo ra ja sno is ta }i da je na do bro voq noj osno vi – pod se }a Tmu {i}.

dru[tvo / CrnA HronikA

subota16.jun2012.

dnevnik

c m y

UDRU@EWA ZA NOV PRISTUP U RE[AVAWU PITAWA NESTALIH

KAD NEMA MA^KE...

Nema vi{e mesta, Otvoriti arhive, za{tititi svedoke narode Tri sa ta po pod ne. Upe klo sun ce is pod obla ka ko ji pre te pqu skom. Spa ri na. Na pe ro nu auto b u s ke sta n i c e sku p io se sva ko ja ki na rod: rad ni ci ko ji su za vr {i li sme nu i vra }a ju se ku }i, |a ci ko ji ma se {kol ska go di na za vr {a va pa su ~a so vi skra }e ni (a ako i po beg nu ra ni je ni ko ne }e pri me ti ti), ra zni put ni ci na mer ni ci ko ji su obi la zi li le ka re spe ci ja li ste i dru ge in sti tu ci je. Svi po ku {a va ju da na |u ne ka kav hlad i, ona ko zno ja vi, iz vi ru ju da vi de sti è li auto bus, ko ji je po {ao iz pre sto ni ce i vo zi }e rav ni com ba nat skom sve do gra ni ce. ê ka we se odu ì lo ili to sa mo ta ko iz gle da kad je ~o vek ner vo zan. Ko n a~ n o, eto i auto b u s a. Sta je na pe ron uz {kri pu ko~ ni ca. Na rod se sja tio do vra ta ko ja se otvo re da pro pu ste kon duk te ra. Za wim iz la ze oni ko ji ma se put za vr {io. Je dva mo gu da se pro bi ju kroz go mi lu. Kon duk ter vi ~e: „Po la ko. Pu sti te qu de da iza |u. S na ma mo gu oni ko ji idu do kra ja li ni je. Pu ni smo. Za ove iz okol nih se la sad }e da stig ne dru gi auto bus.“ Kad vi {e ni ko ne iz la zi, na va le qu di unu tra. „Po l a k o! Ku da vi?“, pi ta kon duk ter. „Do se la...“, od go vo ri pro se di, neo bri ja ni mu {ka rac. „Pa re kao sam da sa ~e ka te. Evo auto bu sa za na ma. Za jed no

smo kre nu li i sa mo {to ni je sti gao.“ „Ma, {ta ga ja znam da l’ }e da stig ne. Ku pio sam kar tu i ne }u da ~e kam.“ „Ama, po da vi }e mo se unu tra. Vru }i na je, a kli ma je dva ra di. Sa ~e kaj te.“ Mu {ka rac u|e u auto bus bez osvr ta wa. Za wim na gr nu i dru gi. O~as po sla za u zmu pra zna se di {ta i po pu ne pro laz iz me |u wih, na va le na vo za ~a. Oni na ula zu gu ra ju i da qe. „Ne ma vi {e me sta. Na ro de, ~u j e te li?“, vi ~ e kon duk ter, ali ni ko ne obra }a pa `wu. Do te ra na go spo |a de mon stra tiv no sta je is pred we ga: „Ja idem do po sled we sta ni ce. Ka ko da u|em? Po sle ovog imam

auto bus tek u {est sa ti. Ne ma smi sla da ~e kam. I ja imam kar tu.“ „Znam, go spo |o. I ovi {to se gu ra ju zna ju da }e dru gi auto bus da stig ne za ko ji mi nut. Sve su to stal ni put ni ci. Ali, vi di te, ne }e da sa ~e ka ju. Oni ima ju pre voz sva ko po la sa ta, ali ho }e ba{ sad. [ta ja da ra dim?“

sam mo rao da raz dva jam put ni ke ko ji su se po tu kli. I da pre ~im pi ja ni ma da u|u u auto bus“, ka `e kon duk ter. „Ma, ne ma vla sti. To je ono {to ne va qa. Da ima vla sti, bi lo bi i re da“, ukqu ~i se se do ko sa ba ka. „Ko je ra ni je smeo da vi ~e na ne ko ga u uni for mi ili na po slu? Znao se red. Sad se

Svi poku{avaju da na|u nekakav hlad i, onako znojavi, izviruju da vide sti`e li autobus, koji je po{ao iz prestonice i vozi}e ravnicom banatskom sve do granice Uto iz auto bu sa, na svo ja vra ta, iza |e i vo za~ pa sta ne do ko le ge: „Ja ova ko ne mo gu da vo -

zim. Za le pi li su mi se za me wa~. Unu tra je da svi sne{ od vru }i ne.“ „I {ta }e mo sad?“ „Ni {ta. ^e ka mo da stig ne dru gi auto bus pa }e put ni ci da se ras po de le i svi za do voq ni.“ Kao od go vor na ovaj pred log, iz auto b u s a stig n e po vik: „’O}e{ ti da vo zi{ ovo ~u do? [ta ~e ka{?“ „Vo zi ga ti kad si ta ko pa me tan.“ S ula za ne ko pri pre ti: „Pri ja vi }u vas u fir mu da mal tre ti ra te put ni ke.“ „I tre ba da pri ja vi{. Ima{ sre }e {to ne ma po li ci je oko lo pa da je te be pri ja vim.“ „Po li ci je, ko za inat, ne ma kad za tre ba. Ko zna ko li ko pu ta

na rod otr gao i pro zlio, to mu je naj lak {e. [ta god mu ka `e{, on vi ~e ’to je mo je pra vo’. Sa mo gle da ju svoj in te res. Ni ko ne ma ri za dru go ga. Lo{ smo na rod, lo{. Tre ba nam ~vr sta ru ka da nas ute ra u red.“ „Ne ma to vi {e, ba ko, sad je de mo kra ti ja. Ne ma vi {e ni {ta na si lu i s ba ti nom.“ „Moj sin k o, ba t i n a je iz ra j a iza {la, pa ne k a ka ` e ko {ta ’o}e. A kad ne ma ma~ k e – mi {e v i ko l o vo d e. Za ovih mo j ih sko r o 80 go d i n a sva { ta sam vi d e l a, ali ova k vog zla i za v i sti i sa mo ` i v o s ti ni k ad ni j e bi l o. Ni u sta r oj Ju g o s la v i j i, ni za vre me Ti t a, ni kad je rat bio. Ni k ad. Uvek je bi l o ne kog po {to v a w a i stra h a. Ra n i je su se de c a u~i l a da po {tu j u sta r i j e i da zna j u {ta je red. A sad... {ta ova de c a da na u ~ e kad se ma t o r i gu r a j u i sva | a j u? Jo{ su i do b ri kad vi d e ka k vi smo.“ „Ba ko, to su no va vre me na. De mo kra ti ja ti je kad te ne ko, da pro sti{, te ra u ma te ri nu, a ti ide{ gde ti se ho }e.“ „[a li se ti, {a li, al’ ovo na do bro ne }e da iza |e. Kad ne ma re da i slo ge u fa mi li ji, pa ne ma u dr `a vi, ~e mu da se na da{?“ „Da }e da stig ne dru gi auto bus“, za kqu ~i kon duk ter i po ka zu je da taj upra vo ula zi u sta ni cu. Za tren se pre tr pa ni auto bus is pra znio a pri sti gli po pu nio. A osta lo je, i u jed nom i u dru gom, pra znih me sta. Ilija Baki}

NA SPORTSKIM IGRAMA SRPSKOG PRAVOSU\A

Novosadski sudovi trijumfovali Eki pe no vo sad skih su do va, kao pred stav ni ci pra vo su |a ko ji ima ju se di {ta u No vom Sa du, ove ne de qe su se vra ti li s pre la znim pe ha rom iz Sun ~a nog Bre ga u Bu gar skoj kao naj u spe {ni ja eki pa na sport skim su sre ti ma slu `be ni ka pra vo su |a Sr bi je s 19 pe ha ra. – U~e stvo va li su svi gra do vi ko ji ima ju svo je su do ve, a bi lo je pri sut no vi {e od 700 qu di. Mi smo for mi ra li eks pe di ci ju od se dam de se tak tak mi ~a ra iz Ape la ci o nog, Vi {eg, Osnov nog, Pri vred nog i Pre kr {aj nog su da, od ko jih je ak tiv no u spor tu u~e stvo va lo bar po lo vi na. U ve }i ni spor to va osvo ji li smo ne ko od pr va tri

me sta, pa smo sa mim tim do bi li i pre la zni pe har. Ina ~e, uko li ko ne ko osvo ji pe har tri

pu ta uza stop no, on osta je u traj nom vla sni {tvu sud skih ti mo va – iz ja vio je za „Dnev nik” pred sed nik sin di ka ta u no vo sad skom Vi {em su du Bo`idar Zeli}. – @e ne su nam bi le zlat ne u `en skom fud ba lu, te ni su, od boj ci, atle ti ci (tr ~a we na 400 me ta ra), pli va wu, te ni su, ku gla wu, a sre br ne u ko {ar ci i stre qa {tvu. Mu {kar ci su se ”po zla ti li” u pli va wu i nad vla ~e wu ko nop ca, a bron za ni su u ko {ar ci, a za bli sta li su i u osta lim sport skim di sci pli na ma. M. V.

Ko or di na ci ja srp skih udru è wa po ro di ca ne sta lih li ca s pro s to r a biv {e Ju g o s la vi j e pred l o ` i l a je Vla di Sr b i j e nov pri stup u re {a va wu pi ta wa ne sta lih i ubi je nih ko ji pod ra zu me va ubr z a w e po s tu p a k a – otva ra we ar hi va, eks hu ma ci je, hit ne iden ti fi ka ci je posmtr nih osta ta ka, po {to va we spo ra zu ma, za {ti tu sve do ka. Go vo re }i na te mu „Ne sta li, ubi je ni i za bo ra vqe ni Sr bi” pred sed ni ca Ko or di na ci je Nata{a [}epanovi} na gla si la je da se zah tev vla da ju }im struk tu ra ma od no si i na re {a va we sta tu sa po ro di ca ne sta lih i is traj nu za jed ni~ ku bor bu za po vra tak do sto jan stva `r ta va i wi ho vih po ro di ca. – Mi se ne ba vi mo po li ti kom, sa mo in si sti ra mo na po {to va wu na {ih pra va. Ne ma vra ta na ko ja ni smo ku ca li, in for ma c i j e smo da va l i svi ma ko ji su nam ih tra ì li, ali smo sa zna li ma lo to ga, ili ni {ta. Ne do pu sti vo je da u 21. ve ku zlo ~in ci osta nu ne ka `we ni – po ru ka je Na ta {e [}e pa no vi}. Pred sed nik Ko mi si je Vla de Sr bi je za ne sta la li ca Veqko Odalovi} pod se tio je na kon fe ren ci ji za no vi na re u „Me di ja cen tru„ na to da broj ne sta lih u re gi o nu iz no si oko 13.300, me |u ko ji ma je oko 4.000 Sr ba. – To je ~i tav je dan grad ne sta lih. Po ro di ce ih tra è. Pro blem ne sta lih li ca je dru {tve no pi ta we ~i je je re {a va we zna ~aj no za sta bi li za ci ju u re gi o nu i tra ì mo ih na sve na ~i ne, bez ob zi ra na raz li ~i tost po bi lo ko joj osno vi – ka è Oda lo vi}. – Pro blem je ve o ma kom plek san, ali smo li stu ne -

sta lih u re gi o nu na pra vi li po abe ced nom re du i evi den ci ja ni j e spor n a, a o~e k i va w a su usme re na ka svim pod ru~ ji ma. Pre me sec da na de fi ni sa li smo i je dan pro gram s Cr nom Go rom, Vla di smo, ta ko |e, po nu di li pred log tek sta me |u na rod nog

}u ta wa„ a po seb no nas bri ne od re |e ni broj tra qa vo ura |e nih, od no sno po gre {nih iden ti f i k a c i j a. U mr tva~ n i c a ma {i rom re gi o na i da qe ima oko 5.000 oso ba ko je se ne mo gu iden ti fi ko va ti – po `a lio se Oda lo vi}.

Po tra ga za po smrt nim osta ci ma ne sta lih u @i li vo da ma

spo ra zu ma s BiH ko ji je usvo jen i sa da ~e ka mo od go vor da bi smo ko na~ no se li za sto. Na do sta lo ka ci ja ove go di ne pla ni ra na je, po we go voj na ja vi, eks hu ma ci ja, a po no vio je i da je na sta vqe no is ko pa va we (pre ki da no do sa da tri pu ta) na lo ka ci ju @i li vo de kod Obi li }a, na ko joj se sum wa da se na la ze po smrt ni osta ci ne sta lih Sr ba. – O~e ku je mo da re {i mo zna ~a jan broj slu ~a je va, za la `e mo se za pro ve ru sva ke in for ma ci je i tran spa rent nost na ~i na po stu p a w a u svim slu ~ a j e vi ma. Ono {to nam fa li su no ve in for ma ci je, da pro bi ja mo zid

Pred sed nik Uprav nog od bo ra Ko o r di n a c i j e Dragan Pjeva~ tra `i po dr {ku jav no sti da bi de lo va we na dru {tve ne in sti tu ci je uro di lo plo dom. – Ve o ma je va `no da dr `a va u~i ni sve {to je u we noj nad le `no sti i u skla du s mo gu} no sti ma. Ne mo gu }e je ob ja sni ti za {to na po zna tim lo ka ci ja ma ni s u is k o p a va n i po s mrt n i osta ci – ne za do vo qan je Pje va~, dok je pred stav nik iz Re pu bli ke Srp ske Nedeqko Mitrovi} uka zao na dvo stru ke stan dar de me |u na rod ne za jed ni ce ka da su u pi ta wu zlo ~i ni u~i we ni nad Sr bi ma i wi ho vo pro ce su i ra we. (Tanjug)

ODLO@EN PROCES NEKADA[WEM PREDSEDNIKU FSS-a ZVEZDANU TERZI]U

O pi{toqu 29. juna Su |e we ne ka da {wem pred sed ni ku Fud bal skog sa ve za Sr bi je Zvezdanu Terzi}u zbog ne le gal nog no {e wa oru` ja, od lo `e no je ju ~e u Pr vom osnov nom su du za 29. jun zbog iz o stan ka po zva nog

sve do ka Dejana Beri}a iz No vog Sa da. Su di ja Vesna Peri{i} je re kla da je Be ri} oprav dao svoj iz o sta nak i usvo ji la je we go vu mol bu da bu de sal su {an 29. ju na.

Ter zi }a je u de cem bru 2006. go di ne za u sta vi la sa o bra }aj na po li ci ja u Uli ci Mi je Ko va ~e vi }a u Be o gra du i to kom ru tin ske kon tro le u ka se ti we go vog xi pa na {la „CZ 99”, za ko ji je imao do zvo lu za dr `a we ali ne i za no {e we. To kom su |e wa Ter zi} ni kad ni je spo rio da je pi {toq we gov i uka zao da mu je ne de qu da na na kon {to je po li ci ja kod we ga na {la ne ras klo pqen pi {toq, di rek tor po li ci je Milorad Veqovi} pot pi sao do zvo lu za no {e we. Ter zi }u, ko ji je i ne ka da {wi di rek tor OFK „Be o gra da”, istog da na 29. ju na na sta vqa se i su |e we u Vi {em su du u Be o gra du zbog op tu `bi za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja, od no sno ne le gal no pri sva ja we de la nov ca od tran sfe ra fud ba le ra u ino stra ne klu bo ve. (Tanjug)

NA GRANI^NOM PRELAZU GRADINA

U pojasu otkriveno 170.000 evra Ca ri ni ci su u sa rad wi s gra n i~ n om po l i c i j om ju ~ e osu j e ti l i po k u {aj tur skog i bu gar skog dr à vqa ni na da pre ko gra ni~ nog pre la za Gra di na pro kri jum ~a re iz Re pu bli k e Sr b i j e 150.000 evra, sa op {ti la je Upra va ca ri na. Ukup no 170.000 evra ot kri ve no je pri li kom li~ nog pre tre sa tur skog dr à vqa ni na O. A., ko ji se sum wi ~i da je no vac sa krio is p od ko {u q e u plat ne ni po jas ko ji je bio ob mo tan oko we go vog te la. Sva k om od put n i k a vra }en je do zvo qe ni iz nos od po 10.000 evra, dok je pre o s ta l ih 150.000 evra pri vre me no za dr à no do okon ~a wa pre kr -

{aj nog po stup ka pred nad le `nim su dom. Upra va ca ri na pod se }a na to da je od ju na 2008. go di ne li mit za iz nos de vi za iz ze mqe po ve }an na 10.000 evra. Unos nov ca u ze mqu, na gla {a ca ju u ca ri ni, i da qe je neo gra ni ~en, ali su svi put ni ci u oba ve zi da, po Za ko nu o spre ~a va wu pra wa nov ca i fi nan si ra wa te ro ri zma, pri ja ve pre nos sva k e su me iz n ad 10.000 evra i na ula zu i na iz la zu iz ze mqe. Put nik ko ji po me nu tu su mu uno si, od no sno iz no si iz ze mqe, pri ja vqu je to na obra scu pri ja ve pre no sa fi zi~ ki pre no si vih sred sta va pla }a wa pre ko dr `av ne gra ni ce. M. B.

crna hronika

dnevnik

subota16.jun2012.

U RU MU NI JI TRO JE UHAP [E NO NA BAL KAN SKOJ RU TI

OD LU KOM APE LA CI O NOG SU DA U NO VOM SA DU

Za ple we no 40 ki la he ro i na

Po nov no su |e we za ubi stvo Pe te ra Gre go ri na

– U me |u na rod noj po li cij skoj ope ra ci ji u Ru mu ni ji u dva auto mo bi la za ple we no je 40 ki lo gra ma he ro i na, a tri li ca su uhap {e na – iz ja vio je ju ~e mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i}. On je Ta nju gu re kao da su pri pad ni ci Slu `be Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je MUP-a Sr bi je za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la u~e stvo va li s ko le ga ma iz Ru mu ni je, Austri je i Bu gar ske u me |u na rod noj ope ra ci ji ko ja je ima la za ciq spre ~a va we kri jum ~a re wa he ro -

i na tzv. bal kan skom ru tom. Ta me |u na rod na ope ra ci ja re a li zo va na je 11. i 12. ju na u okvi ru pro jek ta „Bor ba pro tiv nar ko ti ka na Bal ka nu„ . Ka ko ja vqa ju ru mun ski me di ji, vo |u nar ko ban de, austrij skog dr `a vqa ni na i jo{ dve oso be, po li ci ja je u uto rak za u sta vi la na auto pu tu Bu ku re{t-Pi te {ti, gde je pre tre som dva auto mo bi la pro na {la 40 ki lo gra ma he ro i na, vred nog dva mi li o na evra. Dro ga, ras po re |e na u 84 pa ke ti }a, bi la je sa kri ve na u po seb no na pra vqe nim pre gra da ma.

PO TVR \E NA PRE SU DA ZA OB QU BU DE VOJ ^I CE U LO KU

Okri vqe nom osta je de ce ni ja ro bi je – Ape la ci o ni sud u No vom Sa du po tvr dio je pre su du Vi {eg su da pro tiv Bo ri sla va Kne è vi }a iz Lo ka, okri vqe nog za kri vi~ no de lo ob qu be nad ne mo} nim li cem, ko jom je osu |en na de set go di na za tvo ra. Ovim je od bi je na àl ba Vi {eg jav nog tu ì la {tva i bra ni o ca okri vqe nog – sa op {ti la je ju ~e „Dnev ni ku” port pa rol ka Su da su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}.

Po na vo di ma op tu `ni ce, Kne `e vi} je 9. ju la pro {le go di ne oko 20 sa ti pre va rom do veo de ve to go di {wu de voj ~i cu u atar kod Lo ka i po ~i nio po me nu to kri vi~ no de lo. Uhap {en je tri da na ka sni je, ka da mu je po li ci ja od re di la me ru za dr `a va wa do sa slu {a wa kod is tra `nog su di je, na kon ~e ga mu je od re |en pri tvor. No vo sad ski Vi {i sud ga je ogla sio kri vim u mar tu ove go di ne. M. V.

RAZ BO J NI [TVO KOD KA WI @E

Tro je osum wi ~e no za kra |u na sa la {u Ka wi {ka po li ci ja uhva ti la je ne po sred no u bli zi ni me sta do ga |a ja Zo ra na H. (1988), An dra {a L. (1983) i La sla J. (1966) iz Ma log I|o {a i pro tiv wih pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da su po ~i ni li te {ku kra |u na {te tu Emi li je T. K. iz Oro ma.

Osum wi ~e ni su pre kju ~e u ju t ar w im sa t i m a fi z i~ k om sna gom obi li sa la{ o{te }e ne i otu |i li 21.000 di na ra. Ne da le ko od li ca me sta, pri li kom kon tro le i pre gle da vo zi la, is pod vo za ~e vog se di {ta no vac je pro na |en i vra }en o{te }e noj. M. Mr.

U VI [EM SU DU U BE O GRA DU OSU \E NE DVE @E NE

Po deset godina zatvora zbog na pa da no èm Vi {i sud u Be o gra du osu dio je na po de set go di na za tvo ra Mo wu Va lok (35) i Kri sti nu No vak (34), obe iz Be o gra da, jer su kra jem sep tem bra 2010. is pred be o grad ske Pa la te prav de s vi {e ubo da no èm te {ko ra ni le Zo ra na Va si li je vi }a. Obe ma je pro du èn pri tvor u ko jem su od 23. sep tem bra 2010, ka da su uhap {e ne od mah po {to su na pa le Va si li je vi }a na iz la znim vra ti ma sud ske zgra de. U sa op {te wu Vi {eg su da na vo di se da i osu |e ne i Tu ì la {tvo ima ju pra vo da se à le na

pre su du Ape la ci o nom su du u Be o gra du. Kri sti na No vak je ro |a ka de voj ke ko ja je, vo ze }i se mo to rom s Va si li je vi }em, na stra da la 2008. go di ne. Va si li je vi }u se zbog to ga su di u dru gom kri vi~ nom po stup ku. Kri sti na No vak i Mo wa Va lok su mu pri {le s le |a, i s vi {e ubo da no `em za da le ra ne po ru ka ma i sto ma ku. Va si li je vi }u su u Ur gent nom cen tru kon sta to va ne te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot. (Ta njug)

VI [E JAV NO TU @I LA [TVO U BE O GRA DU

Op tu `ni ca pro tiv vo za ~a „be-em-vea smr ti” Fu{ti} umro mesec dana kasnije, Vi {e javno tuì la {tvo u ne bude}i se iz kome. Beogradu podiglo j e ju~e optu` nicu protiv Predraga Bojani}a Suvoza~ optuènog Bojani}a u (34), voza~a „be-em-vea” koji je istrazi je ispri~ao da je Bojani} izazvao s travi~ nu saobra}ajnu divqao automobilom i da se nije nesre}u n a Pan~ev a~ kom putu obazirao na wi ho va upo zo re wa kod fi rm e “Progres” u koj oj s u da sma wi br zi nu. Bo ja ni} je poginule tri devojke i j ed an mla di}. Po op tu `ni ci, Boja ni} je 2. marta oko pono} i; voze}i “be-em-v e” brzinom od oko 20 0 kilometar a na s at pro{a o kr oz crven o sve tlo na ra skrsnici i u da rio u “jugo” koji s e ukqu ~i va o na put s par kinga kod firme “Progr es ”. U Boj ani}e vom automobilu su bile s estre Mi lena (2 8) i Qiqana Rusov (24), wihova drugarica Jadranka Jovi} Stradale sestre Rusov (23) i na mestu suvoza~a Mirko uhap{en 4. marta. Na saslu{awu Ga~i}, dok je “jugom” upravqao u policiji on je priznao “da je Predrag Fu{ti} (37). vozio brzo i da je malo popio”, Milen a i Qiq an a nas tr ada le navode}i da se ne se}a da je su na licu m esta , a wihova drugarpro{ao kroz crveno svetlo. ica Jadranka Jovi} podlegla je Odlukom krivi~nog vanprepovredama nekoliko dana kasnije. tresnog ve}a Vi{eg suda pro{le Bojani} i Ga~i} su pro{li malnedeqe mu je produèn pritvor tene nepovre|eni, dok je nesre}ni do 30 dana. E. D.

Uva à va ju }i àl be Vi {eg jav nog tu ì la {tva u No vom Sa du i bra ni la ca op tu è nih Mi la na Jan ko vi }a iz Jug Bog da nov ca i ma lo let nog D. S. iz Ba~ ke Pa lan ke, Ape la ci o ni sud je uki nuo pre su du no vo sad skog Vi {eg su da i pred met vra tio pr vo ste pe nom su du na po nov no su |e we, pred ko jim je pr vo op tu è ni zbog te {kog ubi stva Pe te ra Gre go ri na osu |en na 12 go di na za tvo ra, a dru go op tu è ni za po ma ga we u tom de lu na ~e ti ri go di ne ma lo let ni~ kog za tvo ra. Op tu è ni ma je pro du èn pri tvor do da qe od lu ke su da. Pod se ti mo, le{ Pe te ra Gre go ri na pro na {ao je oko po dne va 11. av gu sta pro {le go di ne we gov otac ka da je do {ao da ga po se ti. U sta nu na pr vom spra tu u Uli -

ci Ko ste Ra ci na 7, u ko jem je mla di} po vre me no sta no vao, za te ~e ne su is pre tu ra ne stva ri. Pri li kom uvi |a ja utvr |e no je da je ne stao `r tvin mo bil ni te le fon, pro cu ri lo je na po ~et ku is tra ge, kad se pre po sta vqa lo da je smrt `r tve na stu pi la u to ku no }i pre pro na la ska be `i vot nog te la. Ubr zo, na kon oko tri deset sa ti ra sve tqa va wa zlo ~i na, pri pad ni ci kri ma na li sti~ ke po li ci je li {i li su slo bo de osum wi ~e nog Jan ko vi }a s pre bi va li {tem u Pro ku pqu, a bo ra vi {tem u No vom Sa du, i po tom, ~e ti ri da na od do ga |a ja, na No voj De te li na ri {e sna e sto go di {wa ka ko jem se sta vqa na te ret da mu je po ma gao. Na vod no, Gre go rin je za da vqen, ve ro vat no te le fon skim

Zgrada u Koste Racina u Novom Sadu, u kojoj se dogodio zlo~in

ka blom, ali je za te ~e na i po se ko ti na na we go vom vra tu, po svoj pri li ci na ne ta no `em ko ji je iz gred nik uzeo u tom sta nu.

Su |e we po vo dom ovog ubi stva je bi lo za tvo re no za jav nost jer je dru go o kri vqe ni ma lo let nik. M. V.

U UTO RAK PRE SU DA BIV [IM PRI PAD NI CI MA DB-a ZBOG PRI PRE MA ATEN TATA NA VU KA DRA [KO VI ]A

Tu ì la {tvo tra ì za tvor, od bra na slo bo du Vi {e jav no tu ì la {tvo u Be o gra du za tra ì lo je ju ~e da se Mi lan Ra do wi}, Ste van Ba sta i Rat ko Ro mi} osu de na za tvor ske ka zne zbog u~e {}a u pri pre mi ne u spe log aten ta ta na li de ra SPO-a Vu ka Dra {ko vi }a 15. ju na 2000. go di ne. Od bra na op tu è nih je pred lo ì la Vi {em su du u Be o gra du da do ne se od bi ja ju }u pre su du u od no su na wih, is ti ~u }i da je taj pred met ve} pra vo sna `no pre su |en pre su dom Spe ci jal nog su da od 18. ju la 2005. go di ne ko jom su pri pad ni ci JSO-a osu |e ni na vi {e de ce nij ske ka zne za tvo ra kao ne po sred ni iz vr {i o ci aten ta ta, od no sno da ih oslo bo di op tu `bi jer ni su u~i ni li ni jed no kri vi~ no de lo. Sud je na kra ju ju ~e ra {weg iz la ga wa za vr {nih re ~i Tu ì la {tva i od bra ne iz ri ca we pr vo ste pe ne pre su de Ra do wi }u, Ba sti i Ro mi }u za ka zao za 19. jun. Za me nik vi {eg jav nog tu ì o ca Vo ji slav [o {ki} re kao je u za vr {noj re ~i da je to kom po stup ka ne sum wi vo do ka za no da su Ra do wi}, Ba sta i Ro mi} u~e stvo va li u pri pre mi ubi stva ko je je osta lo u po ku {a ju, is ti ~u }i da je ate ne tat po ku {an na ju ~e ra {wi dan pre ta~ no 12 go di na. [o {ki} je na po me nuo da se po ku {aj aten ta ta u Bu dvi mo è sma tra ti na stav kom ne u spe lih li kvi da ci ja Dra {ko vi }a ko je su po ku {a li pri pad ni ci Dr àv ne bez bed no sti, sa mo za to, ka ko je na veo, „{to se li der opo zi ci je su prot sta vqao i za me rio ta da {woj vla sti i re ì mu Slo bo da na Mi lo {e vi }a”. On je pod se tio na to da je osu |e ni pri pad nik JSO-a u svom sve do ~e wu u tom

po stup ku re kao da mu je na re |e wa {e fa DB-a Ra do mi ra Mar ko vi }a za aten tat pre no sio ko ma dant Mi lo rad Ule mek Le gi ja, ko ji mu je, iz me |u osta log, ja vqao i kad i s kim Dra {ko vi} pri ~a te le fo nom.

na kna du {te te u par ni ci uko lio op tu `e ni bu du osu |e ni. Bra ni lac Ra do wi }a i Ro mi }a advo kat Zo ra Do bri ~a nin pred lo `i la je su du da od bi je op tu `bu pro tiv we nih bra we ni ka jer po sto je pro ce sne smet we da bu du

Palata pravde u Beogradu

Tu ì lac je po ve zao da je Le gi ju o raz go vo ri ma ko je te le fo nom vo di Dra {ko vi} mo gao oba ve sti ti sa mo Mi lan Ra do wi} – ta da {wi {ef be o grad skog Cen tra DB-a, jer je po we go vom na lo gu pri slu {ki van. Ta ko |e je na veo da je ne pri hva tqi va od bra na op tu è nih da su Dra {ko vi }a pra ti li i smi na li u Bu dvi jer su hte li da mu u ku }u po sta ve pri slu {ne ure |a je i pro ve re po dat ke o we go vom sa sta ja wu s ame ri~ kim di plo ma tom Ni ko la som Hi lom. Dra {ko vi }ev pu no mo} nik Vla di mir Ga ji} po dr ào je u ce lo sti za vr {nu re~ tu ì o ca i re kao da }e we gov kli jent tra ì ti

osu |e ni, ili da ih, ako sma tra dru ga ~i je, oslo bo di op tu `bi jer ne ma do ka za da su iz vr {i li kri vi~ no de lo, po {to su, ka ko je na ve la, sve ra di li u skla du sa za ko nom i pro ce du rom. Ona je pod se ti la na to da je ovaj kri vi~ ni po stu pak pro tiv Ra do wi }a, Ba ste i Ro mi }a po kre nut na osno vu kri vi~ ne pri ja ve Dra {ko vi }a 2000, mno go pre ne go {to je spe ci jal ni tu `i lac po kre nuo is tra gu pro tiv osu |e nih pri pad ni ka JSO-a. – Spe ci jal ni tu `i lac ni je za bo ra vio Ra do wi }a, Ba stu i Ro mi }a, ni ti ih je am ne sti rao, ve} je sma trao da ni su iz vr {i li kri vi~ no de lo, ina ~e bi i oni bi li na we go voj op tu `ni ci.

[to se ti ~e al bu ma s fo to gra fi ja ma Dra {ko vi }e ve ku }e – za ~i je je pra vqe we op tu èn Ba sta po na lo gu Ra do wi }a – one ni su ~ak ni po me nu te u pra vo sna `noj pre su di pro tiv pri pad ni ka JSO-a jer sud o~i gled no ni je sma trao da je to bi tan ele ment kri vi~ nog de la – is ta kla je Zo ra Do bri ~a nin. Ona je na gla si la da je Ra do wi} pra vo sna `no oslo bo |en op tu `bi za u~e {}e u pri pre mi ~e tvo ro stru kog ubi stva na Ibar skoj ma gi stra li 3. ok to bra 1999, ka da je Dra {ko vi} pre ì veo, kao i u jo{ ne ko li ko po stu pa ka. Svi op tu è ni po no vi li su da ni su kri vi i da od ba cu ju na vo de op tu `ni ce kao „sram ne i la `ne”, tvr de }i da su svo je za dat ke iz vr {a va li po pra vi li ma slu `be. Biv {i na ~el ni ci za unu tra {wi i spoq ni eks tre mi zam be o grad skog Cen tra DB-a Ba sta i Ro mi} su, po na vo dim op tu `ni ce, po na lo gu svog {e fa Ra do wi }a, pra ti li Dra {ko vi }a i fo to gra fi sa li we go vu ku }u u Bu dvi. Za tim su te fo to gra fi je pre da li Ra do wi }u (u ra ni joj op tu `ni ci Ra do mi ru Mar ko vi }u, ko ji je po stu pao po na lo gu ta da {weg pred sed ni ka SRJ Slo bo da na Mi lo {e vi }a). Ka ko se na vo di u op tu `ni ci, Ra do wi} je te fo to gra fi je po sred no pre dao ne po sred nim iz vr {i o ci ma ne u spe log aten ta ta – pri pad ni ci ma „cr ve nih be ret ki” ko ji su ve} osu |e ni na vi {e de ce nij ske za tvor ske ka zne pred Spe ci jal nim su dom – Bran ku Ber ~e ku, Le o ni du Mi li vo je vi }u i Ne na du Ili }u. Ra do wi}, Ba sta i Ro mi} se bra ne sa slo bo de. (Ta njug)

U BA^ KOJ PA LAN CI

NO VO SAD SKA PO LI CI JA UHAP SI LA TRI MLA DI ]A

Pi jan, s pi {to qem – na bi ci klu

Li si ce zbog dro ge i oru` ja

Sa o bra }aj na pa tro la u Ba~ koj Pa lan ci prek si no} je za u sta vi la me {ta ni na Vo ji sla va L. (1950), ko ji je pi jan vo zio bi cikl, i kod we ga u xe pu pan ta lo na pro na {la pi {toq ka li bra 9 mm sa {est me ta ka. Zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog dr `a wa i no {e wa oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja po li ci ja }e pro tiv we ga pod ne ti pri ja vu u re dov nom po stup ku, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. M. V.

PQA^ KE U NO VOM SA DU

Re pli kom u pro dav ni ce? Kri mi na li sti~ ka po li ci ja je pre kju ~e li {i la slo bo de Mi ro sla va [. (1991) iz In |i je pod sum wom da je po ~i nio vi {e raz boj ni {ta va na pod ru~ ju No vog Sa da i uz pret wu imi ta ci jom pi {to qa od u zi mao no vac od rad ni ca u pro dav ni ca ma. Osum wi ~e ni }e na kon is te ka me re za dr `a va wa od 48 sa ti bi ti pri ve den is tra `nom su di ji na sa slu {a we, na vo di se ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske po li ci je. M. V.

No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja uhap si la je i za dr `a la do sa slu {a wa kod is tra `nog su di je Mi la na L. (1985) iz Te me ri na i Sa {u D. (1987) iz Pe tro va ra di na pod sum wom da su po ~i ni li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, kao i Mi len ka B. (1987) iz No vog Sa da ko ji se te re ti za neo vla {}e no dr `a we i no {e we oru` ja. Pri li kom pre tre sa sta na ko ji ko ri sti osum wi ~e ni Mi lan L. po li ci ja je pro na {la bli zu dva ki lo gra ma sup stan ce za ko ju se sum wa da je ma ri hu a na, dve di gi tal ne va gi ce za pre ci zno me re we, kao i ve }u su mu nov ca za ko ju ni je is kqu ~e no da po ti ~e od pro da je nar ko ti ka. U tre nut ku Mi la no vog hap {e wa, s wim je u iz najm qe -

nom „for du fo kus„ bio Mi len ko B., kod ko ga je pro na |en pi {toq s mu ni ci jom, a u auto mo bi lu i ma wa ko li ~i na pra ha za ko ji se pret po sta vqa da je he roin. Ta ko |e, Mi lan L. se te re ti da je pre to ga pro dao pa ke ti} iste sup stan ce Sa {i D. ko ji je, na vod no, ve }i deo to ga pre pro dao No vo sa |a ni nu Bra ni sla vu V. (1983), pa }e pro tiv Bra ni sla va, kod ko ga je ta ma te ri ja pro na |e na, bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e nog dr `a wa opoj ne dro ge, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Osta lim osum wi ~e ni ma sle di pri vo |e we na sa slu {a wa de `ur nom is tar` nom su di ji no vo sad skog Vi {eg su da. M. V.

SPORT

subota16.jun2012.

dnevnik

c m y

DANAS I SUTRA U NOVOM SADU SENIORSKO PRVENSTVO SRBIJE

Olim pij ska nor ma kao na ja va do brih re zul ta ta U no vo sad skoj Grad skoj ku }i na ja vqe no je po je di na~ no Pr ven stvo Sr bi je u atle ti ci, ko je se, na sta di o nu „Ka ra |or |e”, odr `a va da nas i su tra. - No vi Sad je uvek imao atlet sku kul tu ru i ra do po dr `a vao raz voj kra qi ce spor to va. Po sle do bi ja wa pr vog za tvo re nog atlet skog objek ta u Sr bi ji, do ma }i ni smo ovog ve li kog tak mi ~e wa. No vi Sad vo li atle ti ku i u ovom gra du to je sport ko -

DANAS FINALE SVETSKOG EKIPNOG PRVENSTVA U KIK-BOKSU

Sr bi i Ru si za ti tu lu U Be o gra du }e se ve ~e ras odr `a ti fi na le Svet skog ekip nog pr ven stva u kik-bok su, u di sci pli ni K-1, pod nad zi vom Va ko Pro vor lad gran pri. Meg dan }e po de li ti na {i i ru ski naj bo qi bor ci, u naj te `oj di sci pli ni ovog bo ri la~ kog spor ta. Ina ~e, ovo tak mi ~e we star to va lo je u mar tu pro te kle go di ne, a u we mu je u~e stvo va lo osam naj bo qih se lek ci ja na pla ne ti. Na {i su u ~e tvrt fi na lu, u Be o gra du, sa vla da li Gr ke s 4:1, a u po lu fi na lu, u Bu ku re {tu, istim re zul ta tom i se lek ci ju Ru mu ni je. Ru si su bi li bo qi od Fran cu ske i Ma |ar ske. Da kle, ve ~e ras }e se zna ti ko }e bi ti ekip ni pr vak sve ta. - De li mo meg dan s ja kom re pre zen ta ci jom Ru si je, ko ja je ve} go di na ma naj u spe {ni ja ze mqa u

ovom spor tu - re kao je se lek tor Ne boj {a Mi lo {e vi}. - Na {i mom ci se ne pla {e ovog ri va la i is ti ~u da im je ovo ve li ka pri li ka da se pop nu na tron i u|u u isto ri ju kao pr vi {am pi o ni Svet skog ekip nog pr ven stva. Ne sum wam u wi ho vu sprem nost da za be le `e po be du. U srp skoj se lek ci ji su i dvo ji ca No vo sa |a na, Uro{ Bo go je vi} i naj bo qi svet ski tak mi ~ar u K1 Ne nad Pa go nis. - Re kao sam da }e na kra ju me ~a bi ti emi to va na him na „Bo `e prav de”, a to zna ~i da }e mo mi sla vi ti - op ti mi sta je Pa go nis. Ma ni fe sta ci ja po ~i we u 21 ~as, u Be lek spo cen tru. U uvod nim bor ba ma, za pro fe si o nal ne pr va ke Sr bi je, sa sta }e se - do 81 kg: Vik tor [u bi} (Cr ve na zve zda De -

li je) - Ni ko la Sto {i} (SD Kom bat, Sme de re vo), do 91: Jo van Ka lu |e ro vi} (Cr ve na zve zda De li je) - Lu ka Sta ji} (Voj vo di na Ve le ta bak). Za ti tu lu pro fe si o nal nog pr va ka sve ta u lou ki ku, u ka te go ri ji do 88,6 ki lo gra ma, sna ge }e od me ri ti Cr no go rac Ivan Stru gar (iza zi va~) i {am pion Fre de rik Be lo ni iz Fran cu ske. U finalu Srbija–Rusija bori}e se - do 60 kg: Mi lo{ Ani} Umar Pa ska ev, do 66,8: Alek san dar To pi} - Vja ~e slav Bor {ev, do 75: Ste van @iv ko vi} - Kon stan tin Se re br ja ni kov, do 81,4: Uro{ Bo go je vi} - Alek san dar Dro bi nin i do 94,1: Ne nad Pa go nis Kur ban Oma rov. Me~ }e di rekt no pre no si ti TV B92 od 21.30 ~a so va. M. Pavlovi}

MANUEL ÂR UOÎ MEÂ S VITALIJEM KLI^KOM

@e li Taj so na u uglu Ne ma~ ki bok ser li ban skog po re kla Ma nuel âr re kao je da raz mi {qa da an ga ù je ne ka da {weg svet skog {am pi o na Maj ka Taj so na za tre ne ra pred me~ za na slov VBC. Na tu ra li zo va ni Ne mac }e se za ti tu lu bo ri ti pro tiv pr va ka u te {koj ka te go ri ji Ukra jin ca Vi ta li ja Kli~ ka. - Uko li ko ne uspem da se do go vo rim sa Uli jem Vag ne rom (~u ve ni ne ma~ ki tre ner), ko ji mi je pri o ri tet, po ku {a }u da kon tak ti ram sa Maj kom Taj so nom - re kao je âr. âr je ne po ra èn to kom pro fe si o nal ne ka ri je re, za be le ìo je 21 tri jumf. Ipak, i po red ugo vo re nog me ~a sa {am pi on ski

Majk Tajson

po jas VBC ver zi je on tre nut no ne ma tre ne ra. Taj son, ko ji je bio naj mla |i svet ski {am pion u

isto ri ji bok sa, za vr {io je ka ri je ru pu nu uspo na i pa do va 2005. go di ne, po sle dva uza stop na po ra za. Me~ za ti tu lu na ja vqen je kao po sled wi u ka ri je ri Vi ta li ja Kli~ ka, ko ji je tre nut ni {am pion u VBC ver zi ji, a to kom ka ri je re je no sio i po jas VBO {am pi o na. On je na ja vio da }e se po sle me ~a u Ukra ji ni opro sti ti od bok sa i po sve ti ti po li ti~ koj ka ri je ri. Ukra ji nac je za be le `io 44 po be de i sa mo dva po ra za i pr vi je pro fe si o nal ni bok ser ko ji je ste kao aka dem sku ti tu lu dok to ra na u ka, zbog ~e ga no si na di mak dok tor gvo zde na pe sni ca.

Srpski ~etverac bez kormilara

TRE]I SVETSKI KUP U MINHENU

^e tve rac i Iva u po lu fi na lu Pr vog da na Svet skog ku pa u Min he nu, ~e tve rac bez kor mi la ra (Mi lo{ Va si}, Go ran Ja gar, Mi qan Vu ko vi}, Ra do je \e ri}) i Iva Ob ra do vi} u ski fu kroz kva li fi ka ci je di rekt no su se pla si ra li u po lu fi na le, dok dvo jac bez kor mi la ra (Ni ko la Sto ji}, Ne nad Be |ik) idu u re pe sa`. ^e tve rac bez kor mi l a ra u pr voj gru pi kva li fi ka ci ja s

vre me nom 6:10.90 osvo jio je dru go me sto i ta ko se di rekt no pla si rao u po lu fi na le ko je je da nas od 14.19 ~a so va. Po red na {eg te {kog ~e tve rac di rek tan pla sman me |u 12 naj bo qih iz ove gru pe kva li fi ka ci ja iz bo ri li su i pr vo pla si ra na Ve li ka Bri ta ni ja (6:06.53) i tre }e pla si ra na Ru mu ni ja (6:12.50). I Iva Ob ra do vi} se di rekt no pla si ra la me |u 12 naj bo qih u

Min he nu. U ~e tvr toj kva li fi ka ci o noj gru pi `en skog ski fa na {a naj bo qa ve sla ~i ca je s vre me nom 7:49.23 osvo ji la dru go me sto i za jed no sa pr vo pla si ra nim ~am cem No vog Ze lan da (7:45.76) se do ko pa la po lu fi na la (da nas 15.43).Dvo jac bez kor mi la ra je u re pa sa `u ko ji je na pro gra mu da nas od 13.37 ~a so va. J. G.

Da na {wi pro gram Tak mi ~e wa da nas po ~i wu od 15 ~a so va, ka da su na pro gra mu kva li fi ka ci je u tr ka ma na 100 me ta ra.Od 16 ~a so va star tu ju osta la nad me ta wa, pa }e gle da o ci vi de ti tr ke na 100, 400, 1.500 i 10.000 me ta ra u obe kon ku ren ci je, kao i {ta fe te 4x100 me ta ra, od no sno na 110 me ta ra s pre po na ma (mu {kar ci) i 100 me ta ra pre po ne (è ne). Mu {kar ci }e se nad me ta ti u sko ku udaq i vi su, ba ca wu di ska i kla di va, dok }e de voj ke sna ge od me ri ti u tro sko ku, sko ku mot kom i ba ca wu ko pqa. ji se tre ni ra ma sov no - re kao je gra di na ~el nik Igor Pa vli ~i}, uz ko ga je bio ~lan Ve }a za omla di nu i sport Alek san dar Kra vi}. Ge ne ral ni se kre tar AS Sr bi je Slo bo dan Bran ko vi} je na gla sio: - Ovom pri li kom, u ime ASS, za hva qu jem se No vom Sa du u ko jem tra di ci o nal no or ga ni zu je mo atlet ska tak mi ~e wa na vi so kom ni vou. Uz po mo} gra da i na {ih spon zo ra u~i ni }e mo sve da uslo vi na sta di o nu bu du {to bo qi. Pr ven stvo Sr bi je je naj va `ni je na ci o nal no tak mi ~e we na ko me }e u~e stvo va ti pre ko 400 atle ti ~a ra iz sko ro svih klu bo va Sr bi je. Nad me ta we se odr à va u 42 di sci pli ne. O~e ku je mo do bre re zul ta te jer je ovo po sled wa {an sa na {im atle ti ~a ri ma da se kva li fi ku ju na Evrop sko pr tven stvo u Hel sin ki ju i me |u po sled wim da se iz bo ri vi za za OI u Lon do nu. Srp ski olim pi jac i dr àv ni re kor der u de se to bo ju Mi hail

Igor [ar~evi}

Du da{ je re kao da je za we ga ovo tak mi ~e we po sled wa pro ve ra pred EP u Hel sin ki. - U do broj sam for mi i u na red na dva da na na sta zi }u po ka za ti da sam spre man za vi sok pla sman i na EP i na OI. Dra go mi je da je No vi Sad do ma }in dr `av nog pr ven stva, naj lep {e se ose }am dok se tak mi ~im u svom gra du. Igor [ar ~e vi} ve} ima nor mu za Evrop sko pr ven stvo gde o~e ku je da u|e u pr vih {est. Na

Pr ven stvu Sr bi je i on }e po sled wi put pred EP pro ve ri ti svo je tre nut ne mo gu} no sti. - Zi mus sam imao ma wih pro ble ma s po vre da ma, ali sam pred let wu se zo nu vred no ra dio. Ve o ma va `na tak mi ~e wa su pred na ma i na dam se da }u us pe ti da, za jed no sa svo jim klup skim ko le gom Mi ha i lom Du da {om, is pu nim nor mu i obez be dim u~e {}e u Lon do nu - re kao je [ar ~e vi}. A. P.

JUSEIN BOLT, NAJBR@I ^OVEK NA PLANETI

Sa mo otac ne ve ru je u me ne Naj br ì ~o vek na sve tu Ju sein Bolt re kao je da uo~i tak mi ~e wa ne vo li mno go da raz go va ra sa ro di te qi ma, po seb no sa ocem ko ji ne ma pre vi {e po ve re wa u we ga. - Maj ka ima do sta po ve re wa u me ne, za raz li ku od oca ko ji mi stva ra pri ti sak. Ka da sam ne dav no u Ostra vi tr ~ao na 100 me ta ra 10.04, zvao me je da pi ta {ta ni je u re du. Re kao sam mu da se smi ri i da ni je to li ko ozbiq no - ot krio je Bolt. Ve} na sle de }oj tr ci u Ri mu Bolt je bio ube dqiv i sa 9.76 po sti gao naj bo qe vre me u se zo ni. - Na zvao sam ga po sle to ga i bio je odu {e vqen. Re kao je: ko na~ no, hva la Bo gu! On je jed no stav no ta kav, ne ve ru je ba{ u me ne. Je dan od glav nih kon ku re na ta na Olim pij skim igra ma u Lon do nu Bol tu }e bi ti ko le ga iz re pre zen ta ci je Jo han Blejk, ko ji je pro {le go di ne na Svet skom pr ven stvu u Da e gu is ko ri stio Bol tov pre stup i osvo jio zlat nu me da qu. - Blejk za i sta è li da me po be di, ali za me ne on je sa mo jo{ je dan u ni zu sprin te ra. Ni sam za bri nut, znam za {ta sam spo so ban i sve {to mo ram da ura dim je da iza |em na sta zu. @e lim da na kra ju Olim pij skih iga ra u Lon do nu do |em na pres kon fe ren ci ju i ka èm svi ma – gle da te u ì vu le gen du - na gla sio je Bolt. Bolt je pre ~e ti ri go di ne na Igra ma u Pe kin gu po stao {am pion na 100 i 200 me ta ra, kao i u {ta fe ti 4H100 me ta ra po sta vqa ju }i svet ske re kor de u svim di sci pli na ma.

Jusein Bolt

SPORT

c m y

dnevnik

subota16.jun2012.

14. FUDBALSKO PRVENSTVO EVROPE U POQSKOJ I UKRAJINI KAPITEN ITALIJANA \ANLUI\I BUFON PRED DUEL [PANIJA–HRVATSKA

Ako bu de 2:2, svi }e se sme ja ti Ka pi ten Ita li je \an lu i |i Bu fon iz ja vio je da se na da da u po sled wem ko lu Evrop skog pr ven stva [pa ni ja i Hr vat ska ne }e na me sti ti da re zul tat bu de 2:2. Bu fon je, ta ko |e, is ta kao da se na da da se ne }e po no vi ti isto -

[ved ska i Dan ska od i gra le 2:2, {to je od go va ra lo i jed ni ma i dru gi ma za pro la zak u ~e tvrt fi na le, pa su Ita li ja ni mo ra li da se vra te ku }i po sle pr ve fa ze. Uko li ko [pa ni ja i Hr vat ska u po ne de qak uve ~e od i gra ju

\anlui|i Bufon

ri ja sa {am pi o na ta Sta rog kon ti nen ta 2004. go di ne i da azu ri ne }e mo ra ti da se vra te ku }a ma. - Ako od i gra ju 2:2 sme ja }e im se ceo svet. Na dam se da se to ne }e do go di ti, a na na ma je da ura di mo svoj deo po sla i po be di mo Ir ce - iz ja vio je Bu fon. Sli~ na si tu a ci ja do go di la se na Evrop skom pr ven stvu 2004. go di ne u Por tu ga lu, ka da su

2:2, 3:3 ili vi {e Ita li ja }e po no vo mo ra ti da ide ku }i, bez ob zi ra s ko li ko raz li ke po be di Ir sku. - Ne in te re su ju nas ni ka kve kal ku la ci je, ide mo da po be di mo Hr vat sku i pro |e mo u ~e tvrt fi na le - po ru ~io je se lek tor [pa na ca Vi sen te Del Bo ske, po sle ube dqi ve po be de pro tiv Ir ske 4:0.

U slu ~a ju po be de Ita li je nad Ir skom, a re mi ja Hr vat ske i [pa ni je, cr ve na fu ri ja sva ka ko ide da qe. Uko li ko [pan ci i Hr va ti bu du igra li 0:0, da qe idu Ita li ja kao pr va i cr ve na fu ri ja kao dru ga. Uko li ko bu de 2:2 ili vi {e, [pan ci i Hr va ti idu tim re dom da qe, dok Ita li ja ni is pa da ju. Ako bu de 1:1, od lu ~u je re zul tat utak mi ce Ita li je i Ir ske, a u toj va ri jan ti Ita li ja ni ma za pro la zak tre ba po be da od tri raz li ke, ili tri jumf od dva go la raz li ke uz ~e ti ri ili vi {e po stig nu tih go lo va. Ako bi Ita li ja po be di la Ir sku 2:0 ili jed nim go lom raz li ke, da qe bi i{la Hr vat ska. Pri re zul ta tu utak mi ce [pa ni je i Hr vat ske 1:1, Ita li ja ni mo gu do pr vog me sta sa mo uko li ko po be de Ir ce ube dqi vi je ne go {to je to u~i ni la cr ve na fu ri ja Naj bi zar ni ja si tu a ci ja bi bi la da Ita li ja po be di 3:1, a da se me~ [pa ni je i Hr vat ske za vr {i 1:1, u tom slu ~a ju idu da qe Ita li ja ni, za hva qu ju }i bo qem UEFA ko e fi ci jen tu (3583833677). Ko e fi ci jent je osmi po re du od de set UEFA kri te ri ju ma. Do iz vla ~e wa ku gli ce pre o sta lo je sa mo jo{ re |a we po ferple ju na {am pi o na tu. Utak mi ce po sled weg ko la C gru pe Ita li ja – Ir ska i [pa ni ja – Hr vat ska igra ju se u po ne de qak od 20.45 ~a so va.

LEGENDARNI ITALIJAN DINO ZOF

Mo ra li smo biti ube dqi vi ji

Le gen dar ni ita li jan ski gol man Di no Zof re kao je da azu ri ni su sme li da pro pu ste {an se u pr vom po lu vre me nu utak mi ce pro tiv Hr vat ske. Ita li ja ni su vo di li sa 1:0 na po lu vre me nu, ali su se Hr va ti vra ti li u igri i na kra ju je utak mi ca za vr {e na bez po bed ni ka 1:1.

Pe tlo vi ma vi {e pri ja la ki {a Ukrajina - Francuska 2:0 (0:0) KI JEV: Sta dion Don bas are na, gle da la ca 48.000, su di ja Koj pers (Ho lan di ja), strel ci: Me nez u 53. i Ka baj u 56. mi nu tu. @u ti kar to ni: Se lin i Ti mo {~uk (Ukra ji na), Me nez, De bu {i i Mek ses (Fran cu ska). UKRA JI NA: Pja tov - Hu sev, Mi ha lik, Ka ~e ri di, Se lin - Ti mo {~uk, Vo ro win (od 46. De vi}) Jar mo len ko (od 68. Ali jev), Na za ren ko (od 60. Mi lev ski), Ko no pqan ka - [ev ~en ko. FRAN CU SKA: Lo ris - De bu {i, Ra mi, Mek ses, Kli {i - Me nez (od 73. Mar ten), Na sri, Di a ra, Ka baj (od 68. M’Vi la), Ri be ri Ben ze ma (od 76. @i ru). Fran cu ska je po be di la Ukra ji nu go lo vi ma Me ne za i Ka ba ja u dru gom po lu vre me nu u raz ma ku od tri mi nu ta - 2:0.

0 1 0 1

1:1 4:1 1:2 1:1 5:2 4 3:5 3 2:2 2 2:3 1 (20.45) (20.45)

B grupa Ho lan di ja – Dan ska 0:1 1:0 Ne ma~ ka – Por tu ga li ja Dan ska – Por tu ga li ja 2:3 1:2 Ho lan di ja – Ne ma~ ka 1. Ne ma~ ka 2 2 0 0 3:1 6 2. Dan ska 2 1 0 1 3:3 3 3. Por tu gal 2 1 0 1 3:3 3 4. Ho lan di ja 2 0 0 2 1:3 0 17. jun: Por tu ga li ja – Ho lan di ja (20.45) 17. jun: Dan ska – Ne ma~ ka (20.45)

C grupa

SELEKTOR [PANACA VINSENTE DEL BOSKE ZADOVOQAN

[pan ski se lek tor Vi sen te del Bo ske re kao je da we gov tim sve ja ~i i da ne }e kal ku li sa ti u po sled wem ko lu gru pe C Evrop skog pr ven stva. [pa ni ja je, po sle re mi ja s Ita li jom na star tu, u ~e tvr tak bez pro ble ma de kla si ra la Ir sku sa 4:0 i po tvr di la da je na do brom pu tu da od bra ni ti tu lu, a pro tiv Hr vat ske }e ju ri {a ti na po be du ka ko bi osi gu ra la pr vo me sto u gru pi. - Ovo je bi la ve o ma zna ~aj na po be da. Pre za do vo qan sam, ali bi bi lo ve o ma opa sno da ide mo na ne re {e no u po sled wem ko lu pro tiv Hr vat ske. Ne }e mo igra ti na re mi, ide mo na po be du - iz ja vio je Del Bo ske. Del Bo ske je na veo da je {pan ska re pre zen ta ci ja na me ~u pro tiv Ira ca igra la ve o ma do bro i da je ima la 65 po sto po se da lop te.

- Ne mi slim da mo `e te bu de te mir ni u bi lo kom tak mi ~e wu, ali ovaj re zul tat vo di nas na pred. Ima li smo po vre me no ne ke opa sne si tu a ci je, me |u tim, tim je u ce li ni igrao do bro. Sve smo ja ~i - oce nio je {pan ski se lek tor. Is ku sni stru~ wak je ta ko |e do dao da je bes po treb na po le mi ka oko to ga da li Fer nan do To res mo ra da bu de u start noj po sta vi. - To res ume da pro na |e pro stor za po sti za we go la, pro tiv Ira ca je od i grao sa vr {e nu utak mi cu i do sta qu di sma tra da je mo rao da igra i na pr vom me ~u. Me |u tim, to ni je po en ta, va `ni je je da eki pa po be di. Ima mo si stem i po ka za li smo ka ko se to ra di, ima mo 23 igra ~a ko ji igra ju re dov no za svo je klu bo ve, pu no al ter na ti va... - is ta kao je Del Bo ske.

IRCI U ^UDU POSLE PORAZA OD FURIJE

Ka ko se igra pro tiv [panaca Fud bal sku lek ci ju o~i ta li su [pan ci eki pi Re pu bli ke Ir ske na te re nu sta di o na u Gdaw sku. Si tan vez fu ri je na te re nu, ~etiri komada u mre`i [aja Givena... Irci se opra{taju od Evropskog prvenstva, posle najte`eg poraza koji su pretrpeli na velikim takmi~ewima do sada. - Ovo je najboqi tim protiv kojeg sam igrao, bez ikakve sumwe. Jurili smo za senkama i nikad im nismo bili ni blizu. [panci su fantasti~ni, ali smo, naravno, razo~arani. Probali smo da izvu~emo pouke posle lako primqenih golova protiv Hrvatske u prvoj utakmici, ali smo ponovo sami sebi pucali u noge. Opet smo primili neke glupe golove. Ruku na srce, [panija je vrhunska ekipa i dovoqan je trenutak nepa`we i gotov si opisao je vezni fudbaler Republike Irske Kit Endrjuz de{avawa na terenu u Gdawsku.

1:1 1:3 1:1 4:0 5:1 4 4:2 4 2:2 2 1:7 0 (20.45) (20.45)

D grupa

Fudbaleri [panije

Fudbaleri Irske idu ku}i

Do weck i Don bas are nu pr vo je potpio nezapam}eni pqusak, a zatim su „galski petlovi” potopili nade Ukrajinaca da mogu da naprave iznena|ewe i postanu tek drugi debitant koji je ostvario pobede u premijerne dve utakmice, {to je do sada uspelo samo Hrvatima 1996.

strane. Ponovo je Menez iza{ao sam na Pjatova i ponovo je ~uvar ukrajinske mre`e bio uspe{niji, a odmah zatim [ev~enko se na drugoj strani oslobodio Ramija i tukao iz daqine. Doma}i navija~i su loptu ve} videli u Lorisovoj mre`i, ali je ona fijuknula pored gola.

A grupa Poq ska – Gr~ ka Ru si ja – ê {ka Gr~ ka – ê {ka Poq ska – Ru si ja 1. Ru si ja 2 1 1 2. ê {ka 2 1 0 3. Poq ska 2 0 2 4. Gr~ ka 2 0 1 Danas: Gr~ ka – Ru si ja Danas: ê {ka – Poq ska

[pa ni ja – Ita li ja Ir ska – Hr vat ska Ita li ja – Hr vat ska [pa ni ja – Ir ska 1. [pa ni ja 2 1 1 0 2. Hr vat ska 2 1 1 0 3. Ita li ja 2 0 2 0 4. Ir ska 2 0 0 2 18. jun: Hr vat ska – [pa ni ja 18. jun: Ita li ja – Ir ska

Sve smo ja ~i

- [te ta, raz o ~a ran sam. Pro pu sti li smo pre vi {e {an si u pr vom po lu vre me nu. Mo ra li smo da ima mo ve }e vo| stvo. U na stav ku smo sta li i na kra ju pri mi li gol. Se lek tor ]e za re Pran de li iz veo je pra vi tim, ali jed no stav no ni smo ima li sre }e - re kao je Zof i do dao da je za do vo qan igrom na pa da ~a Ma ri ja Ba lo te li ja, ko jeg je u dru gom po lu vre me nu za me nio An to nio di Na ta le. Ita li ja ni se s dva re mi ja na la ze u ne za vid noj po zi ci ji. Mo ra }e u po sled wem ko lu da sa vla da ju Ir sku, ali im ni to mo `da ne }e bi ti do voq no za pla sman me |u naj bo qih osam, jer se pi ta i Hr vat ska, ko ja ima ~e ti ri bo da.

DRUGA UTAKMICA DRUGOG KOLA GRUPE D

1:1 Fran cu ska – En gle ska Ukra ji na – [ved ska 2:1 0:2 Ukra ji na – Fran cu ska [ved ska – En gle ska sino} 1. Fran cu ska 2 1 1 0 1:1 4 2. Ukra ji na 2 1 0 1 2:1 3 3. En gle ska 1 0 1 0 1:1 1 4. [ved ska 1 0 0 1 1:2 0 19. jun: [ved ska – Fran cu ska (20.45) 19. jun: En gle ska - Ukra ji na (20.45)

Da se zna ko je „sta ri ji”. Dvo stru ki evrop ski {am pion (1984. i 2000) i svet ski pr vak iz 1998. go di ne po be dio je de bi tan ta na evrop skim pr ven stvi ma i na pra vio ve li ki ko rak ka pla sma nu u ~e tvrt fi na le EURO 2012. De bi tan tu ni je po mo gao ni do ma }i te ren... Fran cu zi su sa dva pre ci zna hi ca za sa mo tri mi nu ta re {i li pi ta we po bed ni ka u du e lu sa Ukra jin ci ma - 2:0 (0:0). Go lo ve su po sti gli @e re mi Me nez u 53. i Joan Ka baj u 56.

I pored sjajnih odbrana, Pjatov dva puta savladan

Utakmica na Donbas areni po~ela je u predvi|eno vreme, u 18 sati po sredweevropskom vremenu, ali je posle samo pet minuta igre holandski arbitar Bjern Kojpers poslao igra~e u svla~ionice. Do te mere je padala jaka ki{a da nije bilo uslova da se igra. Prvi prekid u istoriji evropskih prvenstava trajao je 55 minuta. Kada su se akteri me~a vratili na teren po~ela je otvorena borba. Francuzi su bili za nijansu boqi u prvom poluvremenu i iz toga su „izrodili” nekoliko {ansi. Najboqu je propustio Menez u 29. minutu. Anatoli Timo{~uk je pogre{io, do lopte je do{ao Frank Riberi na desnom krilu, usledio je centar{ut, Karim Benzema ju je propustio, a fudbaler Pari Sen @ermena se na{ao sam pred golmanom Andrejom Pjatovim, koji je iz tog duela iza{ao kao pobednik. Menezu je opravdano prethodno poni{ten gol zbog ofsajda, a kasnije je za malo neprecizno tukao sa distance. Pjatov se istakao i u 39. minutu kada je „skinuo” dobar {ut glavom Filipa Meksesa. Mogao je i doma}in do prednosti. Andrej Jermolenko je oprobao {ut u 24. minutu, a deset minuta kasnije najboqu {ansu za Ukrajince na utakmici nije realizovao Andrej [ev~enko. Dvsotruki strelac iz me~a sa [ve|anima pobegao je Adilu Ramiju, prihvatio dugu loptu od Jevhena Selina i pucao sna`no, ali se istakao i golman Francuske, Ugo Loris. Tek {to je po~elo drugo poluvreme, opet je bilo {ansi na obe

I onda, u 53. minutu, Menez se kona~no upisao u strelce. Riberi je vukao kontru po levoj strani, proigrao je Benzemu u sredini, a napada~ Reala je prosledio do Meneza, koji je iskosa sa desne strane u doma}em kaznenom prostoru „zavrnuo” Selina i {utirao mu kroz noge. Pjatov je kapitulirao! Ve} tri minuta kasnije bilo je jasno da }e „trikolori” osvojiti ceo plen. Opet je asistent bio Benzema, na 30-ak metara od gola oslobio se ~uvara i izme|u dvojice protivni~kih defanzivaca prona{ao Kabaja. Oleg Husev nije stigao da ga izblokira i Pjatov je ponovo morao u mre`u po loptu. Nedugo zatim mogli su Francuzi i do 3:0, ali je Kabaj pogodio stativu... Izgleda da u francuskoj reprezentaciji duvaju neki novi vetrovi. Tim Lorana Blana deluje sve`ije, organizovanije i jedinstvenije nego selekcije koje su se brukale na prethodnim velikim takmi~ewima. Blanov sastav iz me~a sa Ukrajinom je tre}i najmla|i u istoriji francuskih nastupa na EP. U odnosu na me~ sa Engleskom Blan je napravio dve izmene, umesto Evre po~eo je Kli{i, a umesto Malude na teren je poslao Meneza. S druge strane, Oleg Blohin je ukazao poverewe istom sastavu koji je savladao [vedsku, ali to nije bilo dovoqno da se izbegne ~etvrti poraz u sedmom duelu sa „galskim petlovima”, a kamoli da se ostvari prvi trijumf. Ipak, Ukrajinci i daqe imaju {ansu da u posledwem kolu protiv Engleza obezbede istorijski uspeh.

ENGLESKI TRENER STIV MEKLAREN

Evo za {to su Nem ci naj bo qi Pan ce ri ima ju bar tri ja ka raz lo ga za op ti mi zam pred na sta vak Evrop skog pr ven stva - Ma ri ja Go me za, kva li tet i isto ri ju. Iza bra ni ci Jo a ki ma Le va jo{ jed nom su u pru `i li kva li tet nu par ti ju, po be di li Ho lan di ju i igra li do voq no do bro da po tvr de kan di da tu ru za {am pi o na Evro pe.S ob zi rom na to da su u ve li kom sti lu po ~e li u~e {}e na EP, po sta lo je iz ve sno da }e u~e stvo va ti u kraj woj za vr {ni ci tak mi ~e wa. [ta ka `e isto ri ja? Da su po be di li u sva kom tak mi ~ar skom me ~u od po ra za u po lu fi na lu Svet skog pr ven stva 2010. go di ne od [pa ni je, da su od 1980. go di ne dva pu ta do bi ja li pr ve dve utak mi ce u gru pi i po tom oba pu ta

po sta ja li evrop ski pr va ci - te i 1996. go di ne u En gle skoj... [ta ka `u tre nut ni re zul ta ti? Da su pri mi li je dan (spek ta ku la ran) gol i po sti gli tri. Pre ci zni je - po sti gao ih je su per ras po lo `e ni Ma rio Go mez za 22 se kun de ukup nog kon tak ta s lop tom! O kva li te tu Ne ma ca naj bo qe i naj pre ci zni je mo gu sve do ~i ti re ~i stru~ wa ka. Stiv Me kla ren, ne ka da {wi tre ner Volf sbur ga, sa da Tven tea, po za ba vio se fe no me nom wi ho ve sjaj ne for me. - Za {to je Ne ma~ ka to li ko do bra? To mo ra mo da raz mo tri mo. Ni su us pe li na Evrop skom pr ven stvu 2000. go di ne (is pa li u pr voj fa zi, iz gu bi li od En gle ske, Por tu ga la i re mi zi ra li sa Ru mu ni ma,

prim. aut.), se li su za sto i po tro {i li sko ro mi li jar du evra na raz voj mla dih igra ~a, aka de mi ja, cen ta ra za tre ning i raz voj tre ne ra po ~eo je on i na sta vio: - Ni su do zvo qa va li tre ne ri ma da la ko stek nu svo ja zva wa i re kli su ~e mu da u~e de cu. Sad ih vi di te ka ko se raz vi ja ju iz te or ga ni za ci je u re pre zen ta ci ju ko ja igra fud bal do bro kao i Ho lan |a ni. To su ura di li is ko ri sti li su sna gu sva ke na ci je. To mi (En gle zi, prim. aut.) mo ra mo da ura di mo - sma tra Me kla ren. Nem ci su u pr va dva ko la Evrop skog pr ven stva po be di li Por tu gal i Ho lan di ju, u tre }em ih o~e ku je duel sa Dan skom.[am pi o ni Evro pe bi li su tri pu ta - 1972, 1980 i 1996. go di ne.

SPORT

subota16.jun2012.

Mi lin ko vi} ve ran Spar ta ku Zo ran Mi lin ko vi} osta }e jo{ go di nu da na na klu pi su bo ti~ kog Spar ta ka ZV.Mi lin ko vi} se u Su bo ti cu vra tio ove zi me i do veo

Zo ran Mi lin ko vi}

eki pu do sed mog me sta u Su per li gi.To kom pr vog bo rav ka u su bo ti~ kom klu bu (2009/2010) Mi lin ko vi} je po vrat ni ke u Su per li gu do veo do ~e tvr tog me sta, {to je naj bo qi pla sman u klup skoj isto ri ji.U me |u vre me nu je pro veo se zo nu na klu pi Voj vo di ne, sa ko jom je bio tre }i. - Ima ju }i u vi du do sa da {we pri ja teq ske i po slov ne od no se ko je smo ima li i at mos fe ru ko ja vla da na re la ci ji upra va - tre ner ovo je sa svim o~e ki van is hod. Mi lin ko vi} je pre sve ga na{ pri ja teq. Ve o ma smo za do voq ni {to na sta vqa mo sa rad wu sa jed nim od naj bo qih srp skih tre ne ra. Na da mo se da }e mo na sta vi ti sa do brim re zul ta ti ma i da }e ova sa rad wa do ne ti re zul ta te - iz ja vio je pred sed nik klu ba Dra gan Si mo vi}.

dnevnik

VE ZI STA ZVE ZDE LU KA MI LI VO JE VI] SPRE MAN ZA NO VE IZA ZO VE

IZ FK VOJ VO DI NA

Sre }a se ra dom za slu ù je To kom zim ske pa u ze, a po è qi tre ne ra Pro si ne~ kog, sti gao je na Ma ra ka nu da ro vi ti ve zi sta i mla di re pre zen ta ti vac Lu ka Mi li vo je vi} (21). Imao je za pa èn u~i nak u pro te kloj po lu se zo ni, Zve zdin ma ne var je sa wim po sa to ~vr {}i, agre siv ni ji i ubo ji ti ji. Osvo jen je i tro fej u Ku pu. - Ostao je àl za ti tu lom, a pro le }e je po ka za lo da se no vi tim na la zi na do brom pu tu. Bi lo je osci la ci ja, ne ko li ko iz gu bqe nih bo do va na stra ni, ka da ni smo pro na {li kqu~ za bun ker ri va la. Sve smo ne ka ko kom pen zo va li sa

ko ji ni je spo ran, do {ao do pu nog iz ra à ja. Iz la zi mo i na evrop sku sce nu, a lo gi~ no da je {am pi on ska ti tu la è qa svih nas u klu bu. La ko ne }e bi ti. Neo p hod na je i do za sport ske sre }e u ne kim si tu a ci ja ma, jer bez we ne ma ni vr hun skih re zul ta ta. Da kle, ako na sva kom tre nin gu i utak mi ci da mo sve od se be, svoj mka si mum, mo è mo da se na da tio da }e nam i sre }a bi ti sa ve znik. Start pri pre ma za ka za na je za 18. jun, a ne ko li ko re pre zen ta ti va ca }e ima ti pro du è ni od mor. Stru~ ni {tab je za do vo qan ~i we -

IZ OYA^ KOG TEK STIL CA

Ima me sta za do voq stvu Tek za vr {e na pr ven stve na tr ka u Srp skoj li gi gru pa Voj vo di na, fud ba le ri ma oxa~ kog Tek stil ca je do ne la za do voq stvo, po {to je na kon du `eg vre me na za u ze to me sto u gor wem de lu ta be le. Iz beg nu ta je bor ba za op sta nak, ta ko da su u klu bu mo gli mir no da ana li zi ra ju se zo nu. To kom se zo ne ni je ba{ sve bi lo ide al no, na ro ~i to na tre ner skoj klu pi. Se zo nu je za po ~eo Dra goj lo Sta noj lo vi}, krat ko na klu pi se deo je sport ski di rek tor Go ran Jo va no vi} do iz bo ra Tri ve Ili }a. U zim skoj pa u zi, na kon od la ska Ili }a u som bor ski Rad ni~ ki, an ga `o van je Si mo Po du na vac. Zbog ve o ma te {kog ras po re da Si mo Po du na vac ni je mo gao da po stig ne bo qi re zul tat , pa je Zo ran ]i ri} pre u zeo je kor mi lo i do kra ja tak mi ~e wa do veo pla vo be le do gor weg de la ta be le. Sport ski di rek tor Go ran Jo va no vi} je u jed nom mo men tu pod neo ostav ku, uprav ni od bor je ni je pri hva tio pa je on na sta vio s ra dom.

Ode Odi ta u Ka zah stan Pr vo ti mac Ja vo ra Obi o ra Odi ta po sle za vr {et ka {am pi o- na ta Sr bi je o`e nio je le pu Srp ki wu, a za tim je mer kao broj ne po nu de iz ino stran stva. U do go vo ru sa ~el ni ci ma Ja vo ra od lu ~io se za naj bo qu - onu ko ju je po nu dio ka zah stan ski klub Ta raz. - Uz ve o ma po voq ne uslo ve na{ naj bo qi igra~ po stao je ~lan ka zah stan skog ti ma Ta raz. Ina ~e

Bra na Ili}

- Ne mo è mo do zvo li ti ni kom da na pa da ne ar gu men to va no rad i re zul ta te ra da na {eg sport skog di rek to ra. Na rav no, sva ko ima pra vo na svo je mi {qe we, ali do bri re zul ta ti u tek za vr {e nom pr ven stvu su naj bo qi do kaz da je Go ran Jo va no vi} ra dio do bro i u in te re su klu ba- re ~i su pred sed ni ka klu ba An dri je Haj dua. - Sma tram da ne za slu ù jem da se mo je ime po ja vqu je u ne ga tiv nom kon tek stu, ka da se ra di o mom od no su pre ma ma ti~ nom klu bu. Svoj po sao sam ra dio naj bo qe {to sam mo gao. Ostav ku sam pod neo za to {to sam sma trao da je to naj bo qe za klub. Kao du go go di {wi igra~ i ka pi ten, sa da kao sport ski di rek tor klu ba uvek se tru dim da sve {to ra dim bu de u ko rist Tek stil ca. Do bro na mer ne i uqud ne kri ti ke uvek pri hvar tam i one me mo ti vi {u da jo{ bo qe ra dim svoj po sao ka è sport ski di rek tor Tek sti lac Go ran Jo va no vi}. S. Mi ler

ovu eki pu tre ni ra Qup ko Pe tro vi} ko ji je uz ne ka da {weg fud ba le ra Dar ka Ani }a bio upo ran u do vo |e wu Obi o re u svo je re do ve iz ja vio je sport ski di rek tor Ja vo ra Ni ko la Li {a nin. Ni je taj na da je na adre su klu ba sti glo do sta in te re sant nih po nu da za jo{ ne ke igra ~e Ja vo ra, pa se Li {a nin na da da }e ovaj pre la zni rok bi ti fi nan sij ski be ri }e tan. - Pa `qi vo }e mo raz mo tri ti sva ku po nu du ali i vo di ti ra ~u na da sa ~u va mo ko stur eki pe za no vu se zo nu. [to se po ja ~a wa ti ~e, sve }e za vi si ti od od la za ka - is ta kao je Li {a nin. Eki pa Ta ra za za u zi ma tre nut no tre }e me sto u ka zah stan skom {am pi o na tu, po sle od i gra nih 12 ko la.

Lu ka Mi li vo je vi}

tri ve za ne po be de u ve ~i tom der bi ju, {to nam je do ne lo do dat no sa mo po u zda we. Tri jumf u Ku pu pu no zna ~i. Ima mo po zi ti van ve tar u le |a, a mo ra se is ta }i i sjaj na po dr {ka na vi ja ~a ko ji su sve vre me bi li uz nas. Do ne kle sam za do vo qan i svo jim igra ma,ma da je po treb no vre me za adap ta ci ju na oba ve ze u ve li kom klu bu - is ta kao je Mi li vo je vi}. Od mor se bli `i kra ju. - Na pu nio sam ba te ri je u Tur skoj i ne str pqi vo o~e ku jem no ve iza zo ve. Ci qe vi su vi so ki, da bi ih is pu ni li mo ra mo da ulo `i mo mno go ra da, ka ko bi po ten ci jal

ni com da su go to vo svi igra ~i u fi zi~ kom po gle du na pre do va li. - To su ~i we ni ce, a i to kom od mo ra sam vred no ve `bao. Po se }i vao sam te re ta nu, ra dio na fi zi~ koj spre mi. Te sto vi }e po ka za ti tre nut no sta we, a ba zu ko ju po se du je mo nad gra di }e mo to kom pri pre ma u Slo ve ni ji, ka sni je i na Zla ti bo ru. Is ku sni ji smo, do bro smo se upo zna li, pa za pe riod uigra va wa ne }e tre ba ti pu no vre me na. Ve ru jem da }e mo pot pu no sprem ni, uz mno go mo ti va, do ~e ka ti tak mi ~ar ske is pi te na evrop skoj i do ma }oj sce ni- is ta kao je Lu ka Mi li vo je vi}. Z. Ran ge lov

U po je di nim sred stvi ma in for mi sa wa ju ~e se po ja vi la in for ma ci ja iz FK Par ti zan, u ko joj Ne nad Da ni lo vi}, port pa rol cr nobe lih, tvr di da Voj vo di na ovom klu bu du gu je no vac za obe {te }e we iz tran sfe ra Bra ne Ili }a u ka zah stan ski Ak to be. Tim po vo dom ogla sio se ge ne ral ni se kre tar no vo sad skog su per li ga {a Ra di sav Ra bre no vi}, ko ji je re kao: - Par ti za nu ne du gu je mo ni di nar, jer, po ugo vo ru, du `ni smo da pla ti mo 50 po sto obe {te }e wa za ovog igra ~a uko li ko s wim ras ki -

ne mo ugo vor i on pre |e u dru gi klub. Bra na Ili} je pro le tos igrao za Ak to be kao po zajm qe ni igra~, ta ko da je on i da qe na{ ~lan, od no sno ni je ura |en we gov tran sfer u ka zah stan ki klub. Ugo vor mu va `i do jnu a ra 2013. go di ne i sa mo u slu ~a ju da on pre |e u dru gi klub i do |e do ras ki da ugo vo ra s Voj vo di nom Par ti zan ima pra vo na po tra `i va wa od we go vog tran sfe ra. Slu ~aj po zaj mi ce, pod vla ~im, ni je re gu li san ugo vo rom i Be o gra |a ni ma ne pri pa da ni di nar. A. P.

Re kon struk ci ja mo `e da po~ ne Ka da se re~ po ve la o re kun struk ci ji sta di o na „Ka ra |or |e” u No vom Sa du, Ra di sav Ra bre no vi} je re kao: - FK Vo jo di na je, u sklo pu do go vo ra s Gra dom, tre ba la da obez be di pro jekt nu do ku me na ti ci ju za re kon struk ci ju, ko ja je ve o ma sku pa. Mi smo to u~i ni li i pre da li je grad skim struk tu ra ma i, {to se nas ti ~e, po sao mo `e da po~ ne. A. P.

BA RA@ ZA SRP SKU LI GU

Kar lov ~a ni u Sta roj Pa zo vi Da nas je na pro gra mu re van{ utak mi ca ba ra `a za po pu nu Srp ske li ge gru pa Voj vo di na iz me |u fud ba le ra Je din stva iz Sta re Pa zo ve i Pro le te ra iz Ba nat skog Kar lov ca. U pr voj utak mi ci u Ba nat skom Kar lov cu Pro le ter je po sle ve li ke bor be sla vio s 2:1 (0:0). Me~ iz me |u Je din stva i Pro le te ra u Sta roj Pa zo vi po ~i we u 17 sa ti.

KO PA LI BER TA DO RES

Bo ka na ko rak do fi na la Ar gen tin ska Bo ka Ju ni ors do {la je na ko rak od pla sma na u fi na le Ko pa Li ber ta do re sa po sle po be de od 2:0 na svom te re nu pro tiv Uni ver zi dad de ^i lea.Bo ka je na pre pu noj „Bom bo we ri”, uz pri su stvo le gen dar nog Ma ra do ne, bi la mno go bo qi ri val i do mi ni ra la ve }i deo me ~a, kon stant no stva ra ju }i {an se. Bo ka je po ve la go lom Ma u ri ci ja Sil ve u 15. mi nu tu po sle

Obiora Odita

Ni {ta ne du gu je mo Par ti za nu

od li~ nog pro do ra i cen tar {u ta Pa bla Mu ~ea, da bi ko na~ nih 2:0 po sta vio Huan Ma nuel Mi no u 55. mi nu tu ka da je na tr ~ao na od bi je nu lop tu po sle od li~ ne ak ci je na pa da Bo ke. Od i gra no je pr vo po lu fi na le Ju `no Ame ri~ ke Li ge {am pi o na u ko jem je u bra zil skom der bi ju Korintijans na gostuju}em terenu savladao Santos sa 1:0.

PRE MA PI SA WU KI NE SKIH ME DI JA

Drog ba sti `e u [an gaj

Je dan vi so ki funk ci o ner [an gaj [en hua od le teo je u Oba lu Slo no va ~e na fi nal nu run du pre go vo ra sa ci qem da se pot pi {e ugo vor sa ~u ve nim na pa da ~em Di di je om Drog bom - na vo di ki ne ski list „[an gaj dej li”. List pi {e i da }e po sla nik klu ba di rekt no vo di ti pre go vo re sa fud ba le rom ko ji je bio stra lac i naj bo qi igra~ fi na la Li ge {am pi o na u ma ju iz me |u ^el si ja i Ba jer na, u ko me je po sle pe na la lon don ski klub pr vi put po stao pr vak Evro pe. Ki ne ski tim ve} du go vo di pre go vo re

sa Drog bom i po ku {a va da ga ube di da pre |e u klub gde na stu pa i we gov ne ka da {wi sa i gra~, Fran cuz Ni ko las Awel ka. Drog ba, ko ji ima 34 go di ne, u maju je rekao da napu{ta ^elsi za koji je nastupao osam godina i osvojio Ligu {ampiona, Premijer ligu i FA kup. Novi trener [angaja Argentinac Serhio Baptista od dolaska u klub po~etkom meseca vi{e puta je ponovio da se o~ekuje Drogbin dolazak.[angaj [enhua se trenutno nalazi na 16. mestu kineske lige.

Fud ba le ri Par ti za na na Ta ri

PRI PRE ME PAR TI ZA NA NA TA RI

Ver me zo vi} uvo di di sci pli nu Dru gog da na pri pre ma na Ta ri sve je pr {ta lo me |u fud ba le ri ma Par ti za na. Po sle ju tar weg is tr ~a va wa igra ~i su po pod ne ra di li i sa lop tom, a tre ner Ver me zo vi} ni je bio ni ma lo po pu stqiv. Ko je za bu {a vao za vre me tre nin ga ra dio je skle ko ve, a uglav nom su to bi li mla |i igra ~i. Ver me zo vi} je o~i gled no us po sta vio o{tar ri tam ra da, kao i di sci pli nu. - Upo zna va we je pro {lo sa da smo pre {li na kon kret ne stva ri. Igra ~e ne }u mal tre ti ra ti, ali }e ra di ti mno go, jer nas ve}

17. ju la o~e ku ju is ku {e wa u Evro pi. Dok sam ja tre ner ra di }e mo dva pu ta dnev no po {to mi slim da je ta ko naj bo qe. Igra ~i }e mo }i i da se opu ste, ali sa mo do po no }i ka da }e svi mo ra ti da bu du u kre ve ti ma – re kao je Ver me zo vi}. [ef stru ke na ras po la ga wu ima 30 igra ~a. Ka `e da je sva ko od wih u kon ku ren ci ji za tim, a da }e se lek ci ju pra vi ti po sle bo rav ka na Po hor ju. - Sva ko ima svo ju {an su. Ot pri li ke ve} ima mo ba zu za pr vi tim, ali ni ko ni je pre cr tan. Vo leo bih da do Po hor ja do ve de mo

jo{ jed nog {to pe ra ~i me bi pre la zni rok za nas bio za vr {en. Do ta da Par ti zan bi mo gao da osta ne bez To mi }a za ko ga je za in te re so van Dwe par. - Ne ma wa je ve} du go u Par ti za nu i za slu `io je da ode. Ne znam {ta }e od sve ga bi ti, ali ako nas na pu sti ima mo sprem nu al ter na ti vu. Ve} ne ko vre me klub se spre ma za ova kvu si tu a ci ju – re kao je tre ner. Par ti zan bi mo gao da na pu sti i Vla di mir Vol kov, a we go va za me na ve ro vat no bi bio Mi lan Ro di} iz OFK Be o gra da. I. La za re vi}

subota16.jun2012.

c m y

SPORT

dnevnik

DRU GI VI KEND SVET SKOG GRAN PRI JA

Te {ki bo do vi za plave Sr bi ja – Ar gen ti na 3:1 (25:23, 23:25, 25:22, 25:17)

Jan ko Tip sa re vi}

TUR NIR KVINS U LON DO NU

Jan ka ome la ki {a Tip sa re vi} ni je us peo da se pla si ra u ~e vrt f i n a l e tur n i r a Kvins u Lon do nu, po {to je po sle dva pre ki da iz gu bio od Jen Hsun Lua iz Ki ne skog Taj pe ha re zul ta tom 6:3, 2:6, 7:6 (7:5).Me~ je po ~eo u ~e tvr tak, ali je zbog ki {e pre ki nut u dru gom se tu pri vo| stvu srp skog te ni se ra sa 2:1. Pr vi set do bio je Lu re zul ta tom 6:3.U na stav ku dru gog se ta Jan ko je sla vio sa 6:2, a me~ je po no vo

pre ki nu t pri re zul ta tu 1:1 u tre }em se tu. Ka da je me~ po no vo na sta vqen srp ski te ni ser je imao {an su u taj-brej ku, ka da je po veo sa 3:1, ali je do zvo lio pro tiv ni ku da se vra ti i za be le `i pr vi tri jumf u me |u sob nim du e li ma.Lu }e u bor bi za po lu fi na le igra ti pro tiv Hr va ta Ma ri na ^i li }a. Tur nir u bri tan skoj pre sto ni ci igra se za na grad ni fond od 625.300 evra.

UO^I STAR TA VIM BLDO NA

No vak fa vo rit Biv { i bri t an s ki te n i s er Tim Hen man re kao je da je po we mu No vak \o ko vi} pr vi fa vo rit za osva ja we ti tu le na Vim b ldo n u.Tre } i Gren slem se zo ne po ~i we za de set da na, a na we mu \o ko vi} bra ni ti tu lu.

No vak \o ko vi}

- Re kao bih da je \o ko vi} moj fa v o r it. Od ~e t i r i po sled wa Gren sle ma osvo jio je tri - re kao je Hen man. Hen man je is ta kao da, po red \o k o v i } a, od l i~ n e {an s e u Lon do nu ima ju i Na dal i Fe de rer. - O~i gled no je da su \o ko vi}, Na dal i Fe de rer ve o ma do mi nant ni po sled wih go di na, ali }e bi ti za ni mqi vo vi de ti da li En di Ma rej mo `e da se ume {a. Je ste da se u po sled we

vre me naj vi {e gle da bor ba \o ko vi }a i Na da la, ali, upr kos to me {to ne ko li ko go di na ni je osvo jio Gren slem ti tu lu, ne bi tre ba lo ig no ri sa ti ni Fe de re ra. Mi slim da ima ve li ku è q u, ima od l i ~ an skor na tra vi, bio je us pe {an na Vim bldo n u i ima svo je {an se - na gla s io je Hen man. Hen man se po seb no osvr nuo na En d i j a Ma r e j a, ko ji je po ra èn ve} na star t u tur ni ra u Kvin su, a ima i pro ble me sa po vre dom. - Pro ~ i t ao sam da je re kao da è li da osta vi te pro b le m e iza se b e i da ose }a da je bo qe i da }e na tra vi bi ti bo qi. Pod lo ga je mek {a, pa lop ti ca ne od ska ~e to li ko vi so ko, a po e ni ni su to li ko du gi, ta ko da }e mu to po mo }i. U re al no sti, te {ko je igra ti pro tiv \o ko vi }a, Fe de re ra i Na da la, ka da ste 100 od sto sprem ni, a ka da ni ste, jed n o s tav n o je ne m o g u } e su prot sta vi ti im se - re kao je biv { i bri t an s ki te n i s er. Vim bldon star tu je 24. ju na i tra je do 8. ju la.

BE O GRAD: Ha la „Pi o nir“, gle da la ca: 2.000, su di je: Kraft (Ne ma~ ka), So bre ro (Ita li ja). SRBIJA: Bra ko ~e vi} 22, @iv ko vi}, Kr sma no vi} 10, Ma le {e vi} 9, Ve so vi} 4, Og we no vi} 7, Veq ko vi} 9, Ra {i}, ]e bi} (l), Sta ro vi}, Bla go je vi}, Mi haj lo vi} 12. ARGENTINA: Ga i do (l), Fer nan dez 10, Ni ze ti} 6, Fre sko 13, Ri zo, So sa 21, Bo ska ~i 3, Kar lo to, Bu skets 13, Ku ra to la, Ka sti qo ne 7, Ko {ar. Od boj ka {i ce Sr bi je za be le ì le su dru gu po be du u svet skom Gran pri ju, pr vu u isto ri ji u ovom tak mi ~e wu na svom te re nu u Be o- gra du, a te è od o~e ki va nog sa vla da na je re pre zen ta ci ja Ar gen ti ne. Iako je Sr bi je na rang li sti i na pa pi ru bi la ve li ki fa vo rit u od no su na Ju `no a me ri kan ke, go {}e ni su è le le da ola ko pro da ju svo ju ko ù i pru ì le su neo ~ ki va no ve li ki ot por ak tu el nim pr va ki wa ma Evro pe. Na su vi kva li tet je Sr bi je do {la do tri bo da, pred vo |e na od li~ nom Jo va nom Bra ko ~e vi}, ali i so lid nim ro la ma Ma je Og we no vi} i Bran ki ce Mi haj lo vi}. Iako su u me~ u{le kao iz ra zi te aut saj der ke, Agren tin ke su za po ~e le hra bro, ri zi ko va le na ser vi su i pra vi le ve li ke pro ble -

Ras po red H gru pa (Sr bi ja) Da nas Sr bi ja – Ku ba (17.20) Tur ska – Ar gen ti na (20.05) Su tra Sr bi ja – Tur ska (17.20) Ku ba – Ar gen ti na (20.05) E gru pa (Bra zil) Da nas SAD – Ne ma~ ka (23.20) Bra zil – Ita li ja (01.20) Su tra Bra zil – SAD (18.20) Ne ma~ ka – Ita li ja (20.20) F gru pa (Ja pan) Da nas Do mi ni k. R. – Taj land (8.20) Ja pan – Por to ri ko (11.20) Su tra Do ni ni k. R. – Por ti sko (8) Ja pan – Taj land (11) G gru pa (Ki na) Da nas Poq ska – Taj peh (10) Ki na – Ko re ja (13.30) Su tra Ko re ja – Taj peh (10) Ki na – Poq ska (13.30)

Jo va na Bra ko ~e vi} u na pa du na troj ni blok Ar gen tin ki

me na {im pri ma ~i ma. Uz sla bi ji pri jem, na {e de voj ke ni su mo gle da se re zul tat ski od le pe i egal igra je bi la na sna zi sve do sre di ne se ta (14:14), ali je na dru gi ve li ki od mor u pr vom pe ri o du igre sa dva po e na pred no sti oti {la Ar gen ti na (16:14). Ak tiv ni ji je bio blok Ju `no a me ri kan ki, na {eg sko ro da ni je bi lo, ali su nas u igri dr `a le gre {ke pro tiv ni ca. Vo di la je Ar gen ti na 19:18, ali je Sr bi ja pre ko Og we no vi} i Bra ko ~e vi} na pra vi la se ri ju 4:0

I po red po be de u po sled wem me ~u, Kra gu jev ~a ni sma tra ju da ni su svi du go vi vra }e ni. - U utak mi ce sa Voj vo da ma smo uvek ula zi li sa do dat nim mo ti -

pr va se od le pi la na 21:18. Bra ko ~e vi} i Mi haj lo vi} bi le su ras po lo `e ne, vo di le su svoj tim do 24:21 i Sr bi je je po no vo po ve la. Sli~ no je bi lo i u ~e tvr tom se tu, iako re zul tat ne sve do ~i o to me. Ar gen ti na je pr va po ve la (6:3)

Bra ko ~e vi }e va: No ge su bi le te {ke Jo va na Bra ko ~e vi}, ko rek tor Sr bi je, od ra di la je naj ve }i deo po sla u po be di na {e re pre zen ta ci je. - Vi de lo se da smo igra le do sta te {ko, s te {kim ru ka ma i no ga ma, a i po kre ti su nam bi li uspo re ni. To je sa svim nor mal no, pod te ìm smo tre nin zi ma, ju tros smo ra di li te {ku te re ta nu i sve je to re zul ti ra lo ova kvom igrom. Ipak, na kra ju je na{ kva li tet pre su dio, pre lo mi li smo ih ka da je bi lo naj po treb ni je i po no sna {to smo ostva ri li po be du upr kos te {ko }a ma ko je smo ima li - oce na je Bra ko ~e vi }e ve. Ste fa na Veq ko vi}, sred wi blo ker Sr bi je pri zna la je da je po ~e tak me ~a bio ne {to lo {i ji: - î we ni ca je da ni smo od po ~et ka utak mi ce kre nu le s pre po zna tqi vom igrom. Ni smo raz mi {qa le da se lek ci ja Ar gen ti ne mo è da bu de ne u i pre {la u vo| stvo. La vi ce su do {le do tri set lop te (24:21), ali je Ar gen ti na uz vra ti la as ser vi som Ni ze ti} i blo kom So se, ali je Mi haj lo vi }e va bi la pri seb na na set lop ti i Sr bi ja je po ve la te è od o~e ki va nog. Dru gi set su na {e de voj ke mno go bo qe po ~e le. Na sta vi la je da do mi ni ra Bra ko ~e vi}, pri kqu ~i li su se sred wi blo ke ri Veq ko vi} i Kr sma no vi} i br zo je Sr bi ja po ve la 7:3. Uspe va la je na krat ko da uz vra ti Ar gen ti na, da sma wi za o sta tak, ali je opet na {a re pre zen ta ci ja be à la i dr à la

Der bi kraj no vo sad skog [tran da sla vi li si gu ran smo u~e snik plej-ofa i ima li bi smo pri li ku da se re van {i ra mo Vu ko vi ma u do i gra va wu – sma tra kvo ter bek Voj vo da Mar ko ^a ni}.

kon tro lu. Ku bu ri le su pla ve de voj ke s pri je mom, ali se blok ak ti vi rao i to je bi lo do voq no da se dr `i pri stoj no od sto ja we (19:13). Ka da je Sr bi ja vo di la 23:17, iz gle da lo je da }e la ga no pri ve sti set kra ju, ali se s tim ni je slo `i la eki pa iz Ju `ne Ame ri ke. Na ser vis je do {la Na ta {a Bu skets i na pra vi la ne ve ro vat nu se ri ju tak ti~ kih ser vi sa i do lu di la do vo di la na {e pri ma ~e. Pred nost Sr bi je se to pi la, a Bu skets ni je po su sta ja la. Op te re ti -

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

SU PER LI GA SR BI JE U AME RI^ KOM FUD BA LU

Ovog vi ken da igra ju se utak mi mi sti~ no ras po lo `en. Mno gi ce 7.ko la Su per li ge Sr bi je u igra ~i ne zna ju {ta zna ~i iz gu bi ame ri~ kom fud ba lu. Der bi po ti od Kra gu jev ca, od ko jeg ima mo sled weg ko la re gu lar nog de la vi {e po be da u me |u sob nom sko ru. igra se da nas u No vom Sa du, a sna Na dam se, pre sve ga, do broj utak ge }e od me ri ti ~e tvr to pla si ra ne Voj vo de i dru go pla si ra ni Di vqi ve pro vi iz Kra gu jev ca (igra li {te Ka be la,16.30 ~a so va). Ri val stvo ova dva ti ma da ti ra jo{ iz vre me na ka da su Kra gu jev ~a ni osva ja li ti tu le, a No vo sa |a ni bi li u sa mom vr hu i uz be o grad ske Vu ko ve ~i ni li ve li ku troj ku do ma }eg tak mi ~e wa. No vo sa |a ni ma je po be da neo p hod na ka ko bi obez be di li ~e tvr to me sto i pla sman u plej-of, dok Ve pro vi `e le da sa ~u va ju dru gu po zi ci ju i pred nost do ma }eg te re na u De taq s me ~a Voj vo de – Di vqi ve pro vi po lu fi na lu. No vo sa |a ni se uzda ju u tra di ci ju i ve ru ju da mo mi ci, pra voj sport skoj at mos fe gu do po be de. ri ka kve su bi le sve pro {le sa - Iako nas ~e ka te {ka utak mi Kra gu jev ~a ni ma, i na kra ju, i mi ca, ko ja nam zna ~i ula zak u plej- i Ve pro vi iz la zi mo na te ren ka of ili kraj se zo ne, tim je op ti - ko bi po be di li. Uko li ko bu de mo

Re zul ta ti 4. ko la Taj land – Por to ri ko 3:1 Ko re ja – Poq ska 0:3 Ja pan – Do mi ni k, R. 3:0 Ki na – Taj peh 3:0 Sr bi ja – Ar gen ti na 3:1 Ku ba – Tur ska 1:3 Ita li ja – SAD (si no}) Bra zil – Ne ma~ ka (si no}) 1. Ki na 4 4 0 12:2 12 2. SAD 3 3 0 9:1 9 3. Taj land 4 3 1 10:4 9 4. Tur ska 4 3 1 10:5 9 5. Ku ba 4 3 1 10:7 8 6. Sr bi ja 4 2 2 10:7 8 7. Bra zil 3 3 0 9:6 6 8. Ne ma~ ka 3 2 1 7:3 6 9. Poq ska 4 2 2 9:8 6 10. Ja pan 4 2 2 7:7 6 11. Ita li ja 3 1 2 5:7 4 12. Por to ri ko 4 1 3 4:10 3 13. Do mi ni kan.4 1 3 3:9 3 14. Ko re ja 4 0 4 4:12 1 15. Ar gen ti na 4 0 4 3:12 0 16. Taj peh 4 0 4 0:12 0

vom, jer je to je di na eki pa sa ko jom ima mo ne ga ti van skor u do sa da {wim du e li ma. No vo sa |a ni iz ko la u ko lo igra ju sve bo qe, a u pri log to me go vo ri i utak mi ca pro {log ko la sa Vu ko vi ma, gde su i po red po ra za po ka za li od li~ nu igru. Me |u tim, mi smo u mno go bo qoj for mi ne go na po ~et ku se zo ne, na pad je us po sta vio si gur nu igru i pa som i tr ~a wem, a od bra na ne do zvo qa va pu no pri mqe nih po e na. Uko li ko za u sta vi mo wi hov na pad, ko ji je po me ni bo qi deo eki pe, po be da Ve pro va se ne }e do vo di ti u pi ta we – re kao je Kra gu jev ~a nin Stra hi wa Mr vi}. Jo{ je dan der bi Spor tklub Su per li ge u okvi ru po sled weg ko la od i gra }e se u Kra qe vu, gde }e tre nut no tre }e pla si ra ne Kru ne do ~e ku ju ne po ra `e ne SBB Vu ko ve. Me~ je na pro gram u ne de qu. U pre o sta le dve utak mi ce sna ge }e od me ri ti An |e o ski rat ni ci iz ^a~ ka i Vi te zo vi iz Kle ka i Pla vi zma je vi iz Be o gra da i Pan te ri iz Pan ~e va.

god na ba{ ka kva je bi la. Na dam se da }e ve} u na red nom me ~u pro tiv Ku be sve bi ti mno go bo qe {to se nas i na {e igre ti ~e i na {eg od no sa na te re nu - is ta kla je Veq ko vi }e va. Naj mla |a u srp skom ti mu Bran ki ca Mi haj lo vi} sve sna je da Sr bi ja mo `e mno go bo qe ne go {to je to pri ka za la na te re nu u pr vom me ~u dru gog vi ken da Gran pri ja. - Mi slim da smo lo {i je od i gra le ne go pret hod nu utak mi cu u Poq skoj, pre ci zni je po sled wu pro tiv Ita li jan ki. Ar gen tin ke su do sta do bro igra le, do bro su pra ti le re zul tat. Mi ni smo is po {to va le na{ deo do go vo ra, ali ja se na dam da }e mo ve} u sle de }oj utak mi ci us pe ti mno go bo qe da od i gra mo. Na kra ju kra je va, naj bit ni je je da smo tur nir za po ~e le po be dom - is ta kla je Mi haj lo vi }e va.

la je ser vi si ma Ve so vi} i Mi haj lo vi}, te li be ra ]e bi}, ni su po mo gli ni tajm-auti na {eg se lek to ra Ter zi }a, pa je Ar gen ti na se ri jom 8:0 iz jed na ~i la u se to vi ma. In di spo ni ra nu Ve so vi }e vu Ter zi} je za me nio Ma le {e vi }e vom i pri jem ser vi sa na {e se lek ci je od mah se po pra vio. Ipak, Ar gen tin ke su na sta vi le s do brom igrom i ni jed na se lek ci ja ni je uspe va la da se od le pi na ve }u pred nost od dva po e na. Tek, set je re {en u za vr {ni ci. Do brim ser vi si ma i sta bil ni jim pri je mom, Sr bi ja je kon tro li sa la igru, a

i na ja vi la jo{ je dan te `ak set. Ipak, la ga no su na {e de voj ke krc ka le za o sta tak i do dru gog teh ni~ kog tajm-auta po ve le 16:15. Ta da je na sce nu stu pi la Jo va na Bra ko ~e vi} i sna `nim ser vi si ma re {i la pi ta we po bed ni ka. Pr va i la je ase ve, po me ri la pri jem pro tiv ni ka ko ji je bio pri mo ran da gre {i i se ri ju je za vr {i la tek na 24:16, a ta da je po bed nik ve} bio po znat. Xo ker na {e se lek ci je Ti ja na Ma le {e vi} je ima la ~ast da za vr {i su sret za po be du la vi ca i osvo je na tri bo da. M. Risti}

EVROP SKA LI GA ZA DA ME

Si gu ran ko rak mla dih la vi ca Ru mu ni ja – Sr bi ja 0:3 (19:25, 13:25, 23:25) GRA NO QERS: Ha la spor to va, gle da la ca: 100, su di je: Ba klu ti (Fran cu ska), Ko ter (Ho lan di ja). RUMUNIJA: Buz (l2), Ro go `i na ru 4, Jo sef 7, Kar bu ne a nu, ka za ku 5, Mol do van 10, Ra du 2, Ka pe lo vi, Mi klea 1, Pri sta vu (l1), Mu re {an 7, Owe je kve 9. SRBIJA: La za re vi} 8, Ra ki} 2, Ra den ko vi} 2, Bje li ca 13, Nin ko vi} 12, Ste va no vi}, Ro si} (l), Bu {a 1, Mir ko vi}, ^i ki riz , Sa vi} 9, Lu ki} 7. Re zer vna re pre zen ta ci ja Sr bi je na sta vi la je s po be da ma u Evrop skoj li gi i po sle pr vog su sre ta tre }eg vi ken da ovog tak mi ~e wa u [pa ni ji. Re pre zen ta ci ja ko ju vo di Rat ko Pa vli ~e vi}, iako sa sta vqe na pre te `no od de vo ja ka iz na {e li ge, jo{ jed nom je po ka za la ve li ki po ten ci jal i kva li tet i mak si mal nim re zul ta tom bi la bo qa od Ru mun ki. Ni u jed nom se tu ni je bi lo ne iz ve sno sti. Ka ko je po ~i wao pe riod igre, ta ko su Srp ki we do -

A gru pa Ru mu ni ja – Sr bi ja [pa ni ja - Ma |ar ska 1. Sr bi ja 2. [pa ni ja 3. Ru mu ni ja 4. Ma |ar ska

7 8 6 7

7 4 3 0

0:3 3:0

0 21:3 21 4 14:13 12 3 10:11 9 7 3:21 0

Da na {wi pro gram Ma |ar ska – Sr bi ja (15) [pa ni ja – Ru mu ni ja (18) Su tra Ru mu ni ja – Ma |ar ska (15) Sr bi ja – [pa ni ja (18) la zi le do oset ni je pred no sti ko ju su dr `a le do kra ja. Sa mo su u pr vom i tre }em se tu Ru mun ke ima le sna ge da stig nu do de set po e na ka da je na {a se lek ci ja bi la na 16, ali to im je bi la sla ba ute ha.Us pe le su Ru mun ke ma lo da za kom pli ku ju si tu a ci ju la vi ca ma u za vr ni ci me ~a, is to pi le su za o sta tak od osam po e na (11:19), ali ni su ima le sna ge za pot pu ni pre o kret. M. R.

SPORT

subota16.jun2012.

dnevnik

STONOTENISERKE VOJVODINE IZ BA^KOG GRADI[TA U PRVOJ LIGI

Bes pa ri ca stal na bri ga Fudbal jeste najstariji sport u Ba~kom Gradi{tu ( idu}e godine obeleì}e se vek skakutawa lopte po selu), ali je stoni tenis najuspe{niji. Nije nam namera da elaboriramo ovu konstataciju, ali je dovoqno da kaèmo da su stonoteniseri i stonoteniserke Vojvodine osamdesetih i devedesetih godina pro{log veka igrali u eliti. U par navrata bili su i u~esnici evropskih kupova. Da je bilo para, verovatno sada ne bismo ni pisali o aktuelnom uspehu mladih Ba~kogradi{tanki, po{to bi prvoliga{ki kontinuitet trajao i neki drugi motivi za pisawe bi bili. Ovako, posle skoro ~itavog punoletstva ènski stoni tenis se, opet, vra}a na prvoliga{ku scenu, uz napomenu da postoji jo{ stepenica do Superlige koja je sada elitno takmi~ewe u sportu s celuloidnom lopticom. I dok se neke stvari mewaju u STK Vojvodina iz Ba~kog Gradi{ta, besparica ostaje stalna briga.

Krenulo se od nule - Koliko se se}am, stonoteniserke su 1995. godine istupile iz onda{we elite, jer nisu imale sredstava da otputuju u Leskovac na prvenstveni me~. To je bio prvi korak nemo}i onda{weg rukovodstva kluba i u takvoj situaciji se kre}e od nule. A to je mukotrpan posao. Stvoriti uspe{nu generaciju, pod uslovom da sre}a bude saveznik, treba desetak godina. Jer, prva i druga generacija, uglavnom, sluè za utirawe puta tre}oj i ~etvrtoj, spremnim da osvajaju medaqe na takmi~ewima svojih uzrasnih kategorija. Nama je to po{lo za rukom pre ~etiri godine. Iz godine u godinu beleìmo sve boqe rezultate i, evo, nedavno kroz kvalifikacije za popunu Prve lige ostvarili smo ciq i skrenuli pa`wu sportske javnosti na sebe - poja{wava aktuelni trener ènske ekipe STK Vojvodine iz Ba~kog Gra-

di{ta [andor Poqak kako je svojevremeno izgubqen elitni i kako je sada ste~en prvoliga{ki status. Ba~kogradi{tanke, u sastavu Edina Benke, Sawa Mirilov, Aneta Poqak i Sabina [urjan, zabele`ile su maksimalan u~inak u pobedama na kvalifikacionom turniru za popunu Prve lige Srbije u Aleksincu. Redom su pobe|ivale Unireu iz Uzdina (4:1), Borca iz Para}ina (4:0), Hajduk Veqka iz Negotina (4:0), Barajeva (4:1) i Crvene zvezde iz Beograda (4:1). Nekako istovremeno, fudbaleri mesne Vojvodine postali su prvaci svoje lige i, tako|e kroz bara`, stigli do Podru~ne lige Novi Sad. Za{to ovo pomiwemo? Zato {to je vest o uspehu stonoteniserki, gotovo, agencijski saop{tena, pa je ve}ina me{tana o tome saznala tek kada je oficijelni spiker na revijalnoj utakmici povodom uspeha fudbalera Vojvodine to objavio. A o uspehu fudbalera znalo se isto ve~e, po{to je kolona automobila s klupskim obele`jima prodefilovala seoskim sokacima. O~ito da je razlika u popularnosti dva sporta, bez obzira na kvalitet, ogromna.

di, pripreme za sezonu koja }e krajem juna biti okon~ana na svim takmi~arskim nivoima po~eli smo 11. jula pro{le godine i na kraju }e devoj~ice imati ukupno 330 dana obaveza, treninga ili takmi~ewa. Toliko dana ne idu ni u {kolu. Uz pomenute igra~ice, koje su iznele teret prvenstvenih okr{aja, tu su i devoj~ice pred kojima je lepa perspektiva Ana Vamo{, Barbara \ur~ik, Radmila Tomiwak... Pitawe je jedino da li su spremne da ulo`e 6, 7 ili 8 godina mukotrpnog rada i mnogo odricawa. Jer, ova deca ne mogu kao vr{waci da imaju toliko slobodnog vremena, ~ak na ekskurzije ne idu, jer su svaki vikend zauzete pripremama, takmi~ewima... Ipak, {kola im je uvek na prvom mestu i sve su odli~ne u~enice. To u klubu zahtevamo od wih nagla{ava [andor Poqak.

Elita nije prioritet

Neophodna podr{ka - Znamo mi u klubu to i borimo se za {to {iru podr{ku u selu, na nivou lokalne samouprave, pokrajine, republike, saveza i da se rezultati koje po sti `e mo bo qe vred nu ju. Ali, ne ide to ni lako ni brzo. Imamo najsve`iji primer na{e ~la ni ce Sa bi ne [ur jan, koja je, bez obzira {to je jo{ uvek mla |a ka det ki wa, zbog kvaliteta pozvana na pripreme ka det ske re pre zen ta ci je pred Bal kan sko pr ven stvo u Varni i Evropski {ampionat u Be~u. Ali, pitawe je ho}e li i u~estvovati na renomiranim tak mi ~e wi ma, po {to nas je Sto no te ni ski sa vez Sr bi je upozorio da budemo spremni

Izborile prvoliga{ki status: Edina Benke, Sabina [urjan, Aneta Poqak i Sawa Mirilov

na najgore, a to zna~i da klub ili roditeqi treba da snose tro{kove u~e{}a na pomenutim tak mi ~e ni ma. Za Var nu oko 500, a za Be~ oko 1.000 evra. Mi ta sredstva nemamo, roditeqi jo{ mawe. A u~e{}e na jednom tako va`nom takmi-

~ewu u tom uzrasnom dobu mnogo bi zna~ilo za talenat kakav je Sabina - zabrinuto dodaje [andor Poqak. Analiziraju}i sve {to se posledwih godinu dana de{avalo, Poqak nagla{ava da ni{ta nije slu~ajno.

- Izuzev Sawe Mirilov, koja ve} ima prvoliga{ko iskustvo, imamo mladu ekipu i, {to je vrlo bitno naglasiti, sve su igra~ice ponikle u klubu. Me|utim, bez obzira na mladost, iza sebe imaju od {est do deset godina rada. I to kakvog. Primera ra-

Na kraju je [andor Poqak dodao doprinos klupskih legendi Marte i I{tvana Poqaka, koji su tri do ~etiri puta nedeqno dolazili i sparingovali deci, {to se pozitivno odrazilo na wihovoj igri i kod svih je uo~en napredak. - Sve to kazu je da sam ne bih mo gao da po stig nem s de com ova kve re zul ta te. Mno go mi zna ~i po dr {ka svih ro di te qa, po go to vo uspe {ne de ce Ti bo ra Ben kea i ^a be [ur jan, za tim ru ko vod stva klu ba, ko ji su za raz ne klup ske ak ci je zna li da za vu ku ru ku u svoj xep i is fi nan si ra ju ih. Mo `da }e naj no vi ji uspeh ma lo raz mr da ti mno ge u se lu i op {ti ni. Kao no vaj li je, ciq nam je da se deca {to vi {e ka le i sti ~u is ku stvo. Ni je nam eli ta impe ra tiv ove se zo ne. Idu }e mo `da. Sve za vi si od to ga ka ko }e nas fi nan sij ski is pra ti ti oni ko ji bi tre ba lo da nas pra te, jer smo mi, ipak, sport ski am ba sa do ri be ~ej ske op {ti ne - is ta kao je [an dor Po qak. Vla sti mir Jan kov

RADOVI NA NI[KOM ^AIRU TEKU PREMA PLANU

Bi }e spre man za Su per li gu

Radovi na ^airu teku prema planu i Radni~ki }e se ove sezone vratiti na svoj stari stadion, potvrdio je koordinator projekta rekonstrukcije Miomir Pe{i}. - Pri kraju je druga faza radova, trenutno se zidaju prostorije, pravi mokri ~vor. Grubi radovi su zavr{eni, posle ide faza zavr{etka zapadne tribi-

tar ili restoran. Delegacija FSS 8. juna je obi{la radove na ^airu i saop{tila da }e ni{ki stadion biti u upotrebi za utakmice Radni~kog u Superligi i kvalifikacionu utakmicu za Svetsko prvenstvo 2014. godine izme|u Srbije i [kotske. - Mislim da }emo do po~etka Superlige osposobiti ju`nu i

Stadion ^air, ponos Ni{a

ne, a u tre}oj je predvi|eno natkrivawe stadiona - rekao je Pe{i}. Kako je Pe{i} potvrdio, cena krova za ceo stadion je milion evra, a bi}e ugra|eni i solarni paneli. U toku su pregovori sa stranim investitorima da se iza zapadne tribine napravi komercijalni deo gde }e biti otvoren hotel, tr`ni cen-

severnu tribinu, a uz to zapadna tribina je u funkciji. Tako|e, do tog roka zameni}emo humus na terenu - rekao je Pe{i}. Radnike na stadionu o~ekuje naporan posao jer sezona u Superligi po~iwe 11. avgusta, a Radni~ki se u elitu vra}a posle devet godina pauze.Kako je rekao Milo{ Simonovi}, gradona~elnik Ni{a i predsednik

Skup{tine Radni~kog, ni{ki tim }e tra`iti od Fudbalskog saveza da prva dva kola igra u gostima zbog boqe pripreme stadiona. Delegacija iz Ni{a slede}e nedeqe odlazi u Beograd gde }e obaviti razgovore sa predstavnicima FSS o zameni reflektora. Na stadionu postoje ve} ~etiri stuba na kojima su reflektori koji godinama nisu u funkciji. Ove godine bi Ni{ ponovo trebalo da dobije stadion na kom }e mo}i da se igraju i utakmice u ve~erwem terminu. - Bi}e ukupno 160 lampi na sva ~etiri reflektora. Fudbalski savez daje donaciju za to, Grad Ni{ u~estvuje sa sredstvima za radove na peskarewu i farbawu stubova gde su reflektor. Tako|e, bi}e ura|ena i zamena podzemnih kablova za struju istakao je Pe{i}. Na stadion je jo{ pre tri nedeqe stiglo 8.000 stolica, ali je wihovo montirawe pomereno zbog ki{e koja je odlo`ila radove na hidroizolaciji. Stolice }e biti postavqene u dve boje - crvene i drap. Prema planu projekta, na isto~noj strani bi}e 6.966, na severnoj 4.401, a na ju`noj 4.636 stolica.

Valentino Rosi

MOTO GP

Ro si od la `e od lu ke Devetostruki svetski {ampion u Moto GP Valentino Rosi rekao je da ne}e doneti odluku o narednoj sezoni sve do trka na Laguna Seki i Brnu, krajem jula i po~etkom avgusta. Doktor je istakao da }e sa~ekati Veliku nagradu Sjediwenih Dr`ava, za kada se sprema poboq{ana verzija Dukatijevog modela Dezmosedi~i GP12, da bi video da li ima pomaka.Tako|e, Italijan je dodao da ~iwenica da je Horhe Lorenco ve} potpisao novi ugo-

vor sa Jamahom nema nikakvog uticaja na wegovu odluku po pitawu budu}nosti. - Horheova odluka ne mewa mnogo. Za mene je veoma rano da razmi{qam o tome, jer moramo da radio na tome da Dukati u~inimo br`im, da napredujemo i postignemo neki dobar rezultat pre nego {to situacija oko budu}nosti do|e na red - rekao je Rosi i dodao:- Sa~eka}emo Laguna Seku i Brno. Mislim da Dukati `eli da nastavimo saradwu i

ve} smo zapo~eli tu pri~u, ali vide}emo. Prelazni rok u kraqevskoj klasi Moto GP {ampionata mogao bi da bude veoma uzbudqiv ove godine, posebno zbog povla~ewa Kejsija Stonera, ali i zbog toga {to svim zvezdama isti~u ugovori. Za sada je jedino Lorenco potvrdio da ostaje u Jamahi i naredne dve sezone. Ovogodi{wi Moto GP {ampionat nastavqa se ovog vikenda Velikom nagradom Britanije na stazi Silverston.

REVIJALNA UTAKMICA

Pa lan ~a ni ma pe har i apla u zi Lavovi BP - Reprezentacija lige 27:18 (13:7) BA^ KA PA LAN KA: SH Tikvara, gledalaca 150, sudije: Awa Panti} i Irena Anu{i} (obe iz Novog Sada), sedmerci Lavovi 1(1), Reprezentacija lige 4(3), iskqu~ewa, Lavovi 8, Reprezentacija 6 minuta. LA VO VI: \uki} (4 odbrane i sedmerac), Porobi} 2, Kozomora 5, Radovanovi}, Grbi} 3, Bencun 1, Pu|a 5, Kosjer 1, Osvald (7 odbra-

na), D. Maksimovi} 4, Milo{evi} 3 (1), Hajder 2, Stanoj~i}, A. Kne`evi}, Jovi} 1. RE PRE ZEN TA CI JA LI GE: Manojlovi} (8 odbrana), Egi} 1 (1), Radoni}, Ivi} 1, ^abai 1, Perovi} 12 (2), Zeli}, Pu{ica 1, Sunajko 2. Pre po~etka revijalne utakmice izme|u ba~kopalana~kih Lavova i Reprezentacije lige, direktor

takmi~ewa Boris Bo`i} uru~io je pehar kapitenu Lavova Milanu Radovanovi}u za osvojeno prvo mesto. Utakmica je bila lepa za gledawe, {to je publika nagradila aplauzima,, a istakao se golovima Marko Perovi}, mada je novi prvpoliga{ iz Ba~ke palanke lako savaladao odabranu selekciju lige. M. \.K.

odmor

c m y

dnevnik

subota16.jun2012.

ОТКРИВАЊЕ ВОЈВОДИНЕ – ТИТЕЛ И КРСТАРЕЊЕ ТИСОМ

Квадратуром Тисе и Шајкашког округа О

д Но вог Са да до Ти те ла има не што ма ње од пе де сет ки ло ме т а ра, али и исто то ли ко при ча ко је пут ни ка мо гу на је дан дан да одво је од

сва ко дне ви це и ве жу не ви дљи вим ни ти ма за зе мља но ср це Во во ди не. У окви ру програ ма „Упо знај мо Вој во ди ну“ ту ри стич ке аген ци је „Kompas Tourism & Travel” из Но вог Са да, љу би те љи пу то ва ња, кр ста ре ња, дру же ња, му зи ке, ви на, ле пих при зо ра, за ни мљи вих при ча, има ју по но во при ли ку да упо зна ју зе мљу ко ја жи ви око нас. Про те клог ви кен да јед на ра зно ли ка гру па, у ко јој је био и ваш ре пор тер кре ну ла је пут тих пе де се так ки ло ме та ра у же љи да леп лет њи дан укра си при ча ма о про шло сти, љу ди ма, до га ђа ји ма, да га за чи ни љу љу шка њем на та ла си ма Ти с е до ушћа у Ду нав, да укра де мир с Бе ге ја, а све уз так то ве там бу ри це и уку се рав ни це. Пу то ва ње са аген ци јом „Ком пас“, уз из у зет но ин те ре сант ну при чу во ди ча Или је Ком не но ви ћа, му зеј ског са вет ни ка Му зе ја Вој во ди не, за по че ла је баш на вре ме. До вољ но ра но да ухва ти мо бу ђе ње рав ни це и до вољ но ка сно да пут ни ци од мор ни кре ну у аван ту ру от кри ва ња Вој во ди не. Упу ти ли смо се ка тро ме ђи Бач ке, Ба на та и Сре ма, ка Ти те лу, спре ми ли се за успон од 133 ме тра над мор ске ви си не, не би ли смо осво ји ли нај ви ши врх Бач ке на Ти тел ском бре гу, пре вр те ли у гла ви спи сак ста ро град ских пе са ма, на га ђа ли ка кву нам де ли ци ју при пре ма ју ку ва ри у Ти те лу, спре ми ли се за кра ста ре ње и то не јед ном већ на три ре ке: Ти сом до ме ста где се рав ни чар ска ле по ти ца спа ја са

сил ним Ду на вом, па по том на зад у вр ба ке ти хог Бе ге ја... Од Ко ви ља по че ла је да се пле те при ча, баш по пут пле те ни це шај ка шког гра ни ча ра. При ча

ко ја ће у се би упле сти про стор, вре ме и љу де не ка да чу ве н е Шај ка шке обла сти. Од пи кан те ри ја из жи во та Ла зе Ко сти ћа и ба шти не Ко ви ља, пре ко ва жних де та ља вој нич ке исто ри је Шај ка ша, ње них хра брих гра ни ча ра и чу ве них шај ки ко је су сво јом ду жи ном раз два ја ле два ве ли ка цар ства на Ду на ву, до од ре да Бри та ко ји су баш на Ти тел ском бре гу би ли пред стра жа Рим ског цар ства. Па за тим као прах ше ћер на штру дли, се ле су тај не о гро бу и бла гу Ати ле Хун ског на дну Ти се, као и аван ту ре Ду ша на По по ва „Три ци кла” без ко га ни ка да не би би ли сни мље ни, ми ли о ни ма оми ље не, аван ту ре тај ног аген та Џеј мса Бон да... Те као је леп јун ски дан, а са њим се пле ла пре бо га та при ча овог ма лог про сто ра, мно го ве ћа и ду бља од јед ног да на пу то ва ња. При бли жа ва ју ћи се Ти те лу, Или ја Ком не но вић ше тао нас је

Кампинг за време Олимпијских игара

портски клубови британске престонице су омогућили љубитељима олимпијских игара и волонтерима да бораве у Лондону у камповима на

спортским теренима по цени од 10 фунти па навише. Мало је јефтиних ствари у Лондону у време Олимпијских игара, па смештај за 10 фунти дневно, додуше под звездама и у предграђу, може да се назове повољним. Ово нуди компанија “Камповање на играма” се удружила са низом спортских клубова у Лондону и околини да би понудила гледаоцима Олимпијских игара алтернативу за превисоке цене соба у преосталим хотелским собама. Цена је 10 фунти за одрасле и 5 фунти за децу по ноћењу ако сте у свом шатору, а више ако користите њихов смештај – око 3000

шатора који су довољни за 10 000 људи. Ниједан од ових шест терена није баш у центру Лондона. Они се налазе на истоку, југоисточном и североисточном делу Лондона, али је обећано да ће свима бити омогућене директне линије превоза. Компанија се посебно посветила волонтерима. Неки од њих раде врло много и ангажовани су у последњим припремама па морају да раде много и брзо. Они имају шансу да промене термине боравка и шетају се од кампа до кампа без додатног плаћања. - Цене боравка у Лондону током овог лета су баснословне, али ми омогућујемо да породица у кампу борави по цени од 30 фунти за ноћ - рекао је један од оснивача компаније Риан Еванс. Чак ће и боравак у јефтиним хотелима коштати много, а у камповима осим повољних цена можете добити и олимпијску атмосферу. - Такође, помажемо спортским клубовима јер ће део новца добити они, а њихови терени омогућавају доста простора па се људи неће гурати - додао је Еванс. Извор: www.b92.net

кроз ход ни ке вре ме на пре ска чу ћи вре мен ске и про стор не усе ке. Из вре ме на фор ми ра ња Ти тел ског бре га, пре 600.000 го ди на ско чи ли смо пред ку ћу у Глав ној ули ци у Ти те лу где је не кад би ло зда ње у ко ме је ро ђе на Ми ле ва Ма рић, уда та Ајн штајн, а он да сле те ли пред хо тел „Ти са” и у вре ме ка да је био пун вој ни ка као ка сар на и ко ман да Шај ка шког од ре да. За чин пред укр ца ва ње на брод би ла је при ча о са жи во ту Не ма ца и Ср ба. Зи да њу пра во слав не и ри мо ка то лич ке цр кве ко је сла ве истог све ца, ко је су по диг ну те без ма ло у исто вре ме и чи је су зи до ве и ико но ста се осли ка ли јед ни дру гу ма. Аугуст Тирк пра во слав ни ол тар, а зи до ве ри мо -

ка то лич ке цр кве Ар са Те о до ро вић и Ди ми три је По по вић. А он да као пра ва пи кан те ри ја про гра ма ко ји је „скро ји ла“ ту -

ристич ка аген ци ја „Ком пас“ на Ти си је пут ни ке че као брод, а пред бро дом там бу ра шка „бан да“. За по че так до бра ста ра пе сма „Ча мац на Ти си” обе ћа ла је фин шти мунг то ком кр ста ре ња, а кроз ред пе сме и ред при че са зна ва ли смо о ре ка ма, вој ска ма, мо сто ви ма и њи хо вим гра ди те љи ма, Ду на ву, си ли при ро де, Слан ка ме ну... По сле тро ча сов ног ужи ва ња у бла гом сун цу, до бром рас по ло же њу, ста рим пе сма ма и за ни мљи вим при ча ма Или је Ком не но ви ћа, ред је био да се по са да ко ја

Упознајмо Војводину на Карневалу цвећа Сле де ћа тач ка упо зна ва ња Вој во ди не би ће Кар не вал цве ћа у Бе лој Цр кви у су бо ту 23. ју на. Реч је о тра ди ци о нал ној ма ни фе ста ци ји ко ја се сва ке го ди не у ју ну одр жа ва у овом ба нат ском ме сту, сво је вре ме но у ран гу слич них кар не ва ла у Ка ну и у Мон те Кар лу. По ред цвет них ба шта, из ло жба цве ћа и фо то гра фи ја те кар не ва ла ужи ва ће из ме ђу оста лог и у ба нат ском фру шту ку на јед ном од са ла ша, оби ла ску је зе ра, при ча ма о Бе лој Цр кви и ње ним цр ква ма, ле по та ма, за ни мљи во сти ма... је кре ну ла да са „Ком па сом” от кри ва Вој во ди ну окре пи. У Хо те лу „Ти са” уз не из бе жне там бу ра ше за ми ри са ла је ри бља чор ба, а га стро ном ски шти мунг за кљу чен је нај тра ди ци о нал ни јим мо гу ћим уку сом рав ни це: за пе че ним те стом са сла ни ном и си ром. Мо же ли бо ље? А ка ко ста ре до бре на ви ке на ла жу, ред је био про ше та ти по сле руч ка и ухва ти ти још по не ки леп по глед, још не ку за ни мљи ву при чу. Гру па се упу ти ла у осва ја ње Ти тел ског бре га и по сле са свим пи то мог успо на на вр ху нас је са че ка ла пре ле па па но ра ма ба нат ске рав ни це, об ро на ка Фру шке го ре, рав них ли ни ја бач ких ора ни ца. Као рам за сли ку ко ја се ду го пам ти ле гла је при ча о ка пе ли Шмит ма је ро вих ко ја све до чи и о суд би ни људ ске за ви сти и по хле пе. Са свим фин

лет њи дан за вр шен је ис пу ње ним фо то а па ра ти ма, пу ним ср ци ма му зи ке там бу ра ша, уку си ма до ма ће ку хи ње за пам ће ње... До сле де ћег от кри ва ња Вој во ди не са ту ри стич ком аген ци јом „Ком пас” на Кар не ва лу цве ћа у Бе лој Цр кви, ро бин зон ским аван ту ра ма на Мо шо рин ској ади, или пак у не ком са свим бли ском кут ку за мље на ко јој жи ви мо. Текст и фото: Весна Вукојев

ОД 15. ЈУНА ДО 1. СЕПТЕМБРА

Возом од Београда до Сплита за 37,5 евра

елезнице Србије од јуче су увеле сезонски воз „Јадран експрес„ који ће саобраћати на линији Београд Сплит до 1. септембра, а цена карте у једном смеру биће 37,5 евра. Воз ће ићи једном не-

дељно на тој релацији са заустављањем у Книну и Перковићу, најавиле су српске железнице. Полазак воза из Београда је сваког петка у 15.16 сати, а из Сплита сваке суботе у 18.43 сати.

У саставу овог воза су кушет и спаваћа кола, као и вагон за превоз аутомобила, за који постоје посебне погодности. Карте у међународном саобраћају плаћају се у динарској противвредности, наведено је у саопштењу.

ФОТОГРАФИЈЕ ХОТЕЛА НА РЕКЛАМАМА И У СТВАРНОСТИ ЧЕСТО СЕ ВЕОМА РАЗЛИКУЈУ

Фотку гледај, ал’ добро се распитај

олико пута вам се догодило да сте били заведени лепотом неког хотела на фотографијама које сте нашли на интернет страницама или каталозима, а када сте дошли на лице места схватили сте да је у питању превара? Нисте једини. На страници oyster.com налазе се рецензије хотела диљем света, али оне које ће вам дати увид у стварно стање и изглед хотела у којем сте можда намеравали да одседнете, заведени лепим призорима у фотогалеријама на интернет страницама. Ствари на терену изгледају нешто другачије. Хм, чак прилично другачије. Многим хотелима се, наиме, у сврху што боље промоције на разне начине улепшавају спаваће собе, теретане, базени..., тако да „лепотом„ придобију што је могуће више гостију. Кад се гост „упеца„ и уплати резервацију, и дође на место „рајског одмора„, неретко доживи шок. Али тад је касно за било какву акцију јер, неретко, другог слободног смештаја нема и гост је присиљен да одмор проведе у којекаквим ћумезима. Овом приликом доносимо вам неколико примера такве обмане.

svet

subota16.jun2012.

EGIPAT

dnevnik

KINA

Aktivisti optuìli vojsku za kontrarevoluciju KAIRO: Egiptske partije i aktivisti optuìli su vladaju}i vojni savet za kontrarevoluciju, posle serije mera kojima je u~vrstio svoju vlast pred glasawe o izboru novog predsednika. Egipatski ustavni sud u ~etvrtak je otvorio put vojsci da preuzme vlast u parlamentu po{to je poni{tio izbor jedne tre}ine poslanika i dozvolio da Ahmed [afik, posledwi premijer u vladi svrgnutog predsednika Hosnija Mubaraka, moè da ostane u predsedni~koj trci u drugom krugu izbora. Na osnovu te presude [afik }e mo}i da se takmi~i u drugom krugu izbora u subotu i nedequ, gde mu je protivkandidat islamista Muhamed Morsi iz Muslimanske bra}e, uprkos zakonskim odredbama prema kojima je li~nostima iz Mubarakovog reìma zabraweno da se kandiduju za mesto predsednika. Odluka vrhovnog ustavnog suda doneta je

dan nakon {to je egipatski ministar pravde Adel Abdel Hamid ponovo odobrio vojsci da hapsi civile, po{to je takvo pravo napu{teno pro{log meseca sa ukidawem kontroverznog vanrednog stawa u zemqi. „Ta serija mera pokazuje da je Vrhovni savet oruànih snaga na ~elu kontra-revolucije i da je nepopustqiv u nameri da vrati stari reìm, a predsedni~ki izbori su samo predstava”, napisalo je u saop{tewu {est prominentnih partija i pokreta. Vojni savet koji je preuzeo vlast kada je Mubarak zba~en obe}ao je da }e preneti vlast civilnoj vladi posle predsedni~kih izbora. Nesigurni prenos vlasti je dodatno ugroèn ju~era{wom odlukom o poni{tavawu dela mandata poslanicima u parlamentu. Vlast novog predsednika treba da defini{e upravo ustavotvorno telo koje je formirao parlament.

JEMEN

Desetine mrtvih u sukobu vojske i Al Kaide SANA: Najmawe 48 qudi, me|u kojima je bilo i èna i dece, ubijeno je u sukobima u pokrajini Abjan na jugu Jemena. U toj oblasti Al Kaida i vojska se bore za kontrolu nad teritorijom. Oruàne snage Jemena „potisnule su teroristi~ke elemente iz grada [ukra”, prenosi jemenska dràvna agencija SABA, preciziraju}i da je „300 terorista opkoqeno u wihovom posledwem upori{tu”. „êtrdeset terorista je ubijeno u ovoj ofanzivi, a vi{e desetina je raweno”, navodi SABA pozivaju}i se na vojni izvor i dodaje da su borbeni avioni izveli oko 100 napada na ekstremiste u [ukri. Ranije ju~e jedan neimenovani vojni zvani~nik je rekao da su „tri ène, dvoje dece i jedan mu{karac

ubijeni su u vazdu{nom napadu na grad [ukra”, jedan od posledwih preostalih bastiona Al Kaide u Abjanu. Koriste}i slabqewe kontrole centralne vlade usled pobune inspirisane „arapskim prole}em” pro{le godine, militantni aktivisti su zauzeli ve}i deo provincije Abjan, uspostaviv{i potpunu kontrolu nad Zinxibarom, Xarom, [ukrom i nekoliko sela. Jemenska vojska je 12. maja krenula u ofanzivu, koriste}i sva raspolo`iva sredstva, sa ciqem da povrati teritoriju koja je pala u ruke xihadista. Prema podacima agencije Frans pres, dosada{wi sukobi u Jemenu odneli su ukupno 540 `ivota - 402 pripadnika Al-Kaide, 78 vojnika, 26 pripadnika milicija i 34 civila.

KANADA

Troje stradalo u pucwavi EDMONTON: Troje qudi ju~e je poginulo, a jedna osoba je te{ko rawena u pucwavi u univerzitetskom kampu Alberta u Kanadi, saop{tila je policija. Kako je javila agencija Aso{ijejted pres, portparol policije Skot Patison izjavio je da je do pucwave do{lo tokom oru`ane pqa~ke „blindiranog vozila ili vi{e blindiranih vozila”. Patison je rekao da je policija blokirala univerzitetski kamp i nalo`ila studentima da ostanu u svojim sobama. On je dodao da studenti nisu ume{ani u pqa~ku i da policija traga za „napada~em ili napada~ima”. Pucwava se dogodila u zoni kampa gde se pored studentskih soba nalaze i razne prodavnice, javqa AP.

Kazne zbog abortusa u sedmom mesecu PEKING: Kineske vlasti su obe}ale da }e kazniti nadle`ne koji su primorali jednu `enu u sedmom mesecu trudno}e na abortus, {to je izazvalo o{tre reakcije javnosti. Po~etkom nedeqe na internetu su se pojavile fotografije na kojima je prikazano krvavo telo bebe ~ija majka je bila primorana da prekine trudno}u u sedmom mesecu. To je izazvalo negodovawe i o{tre kritike prema lokalnim slu`benicima koji su naredili takav postupak. Grupe za za{titu qudskih prava su objavile da su vlasti u severnoj kineskoj provinciji [ansi prisilile Feng \ianmei da prekine trudno}u 2. juna, jer nije mogla da plati kaznu od 40.000 juana (6.270 dolara) zbog kr{ewa kineske politike „jednog dete-

ta”. Nadle`ni u okrugu Xenping, gde je obavqen abortus, tvrdili su da se Feng saglasila sa procedurom, ali su weni ro|aci rekli da su se ona i wen mu` protivili prekidu trudno}e.

Tretman nesretne trudnice je izazvao pa`wu i dr`avnih medija po{to je wen mu` na jednom sajtu objavio fotografije na kojima se vidi Feng u bolni~kom krevetu pored krvavog tela wene be-

be. Kineski zvani~ni mediji su brzo osudili ovaj slu~aj, ali su naveli da kontroverzna politika planirawa porodice treba da ostane i daqe. U komentaru lista Global tajms, koji na engleskom izdaje partijski organ @enmin `ibao, re~eno je da treba „osuditi i zabraniti” abortuse u poznom mesecima trudno}e, ali da to „ne treba da bude razlog da se odbaci kompletna politika (jednog deteta)”. Kina od 1970. sprovodi rigoroznu politiku planirawa porodice u nastojawu da obuzda brzi rast populacije koja je ve} dostigla 1,3 milijarde qudi, najvi{e u svetu. Po toj politici gradskim porodicama je dozvoqeno da imaju po jedno deta, dok seoske mogu imati i dvoje dece ukoliko je prvo devoj~ica.

RUSIJA

Nema razgovora o odlasku Asada s vlasti MOSKVA: [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov negirao je da Moskva vodi pregovore o odlasku sa vlasti sirijskog predsednika Ba{ara Al Asada, jer kako je rekao to je u suprotnosti sa stavom Rusije prema kojem o sudbini Sirije treba da odlu~uju weni gra|ani. - Pro~itao sam danas u nekim izve{tajima da je portparol Stejt departmenta Viktorija Nuland rekla ne{to u smislu da }e SAD i Rusija da razmotre politi~ku transformaciju u Siriji posle odlaska Asada. Ako je to stvarno re~eno, onda to nije istina. Takvi razgovori se ne vode i ne mogu se voditi, jer su suprotni na{em stavu - rekao je Lavrov. On je istakao da je stav Rusije da „ne odlu~uje umesto sirijskog

naroda”, kao i da se Moskva protivi me|unarodnoj konferenciji o Siriji na kojoj bi se prejudicirao ishod politi~kih procesa u toj zemqi. - Mi to ne mo`emo da prihvatimo. Re{avawe svoje sudbine i sudbine svoje zemqe, treba da preu-

zmu sami Sirijsci bez ikakvog me{awa spoqa - istakao je {ef ruske diplomatije. Lavrov je rekao da se nada da Savet bezbednosti UN ne}e da odobri vojnu akciju u Siriji, a da SAD ne}e delovati bez odluke SB UN, dodaju}i da „nije ~uo” da administracija SAD ozbiqno govori o upotrebi sile protiv Sirije. Prema wegovim re~ima {ansu sa odr`ivi demokratski razvoj Sirije pru`a mirovni plan specijalnog izaslanika UN Kofija Anana i „tu mogu}nost ne bi trebalo propusti-

ti”. Va{ington je ranijeovog meseca saop{tio da bi direktne konsultacije sa Moskvom mogle da dovedu do politi~kih promena u Siriji, ali da SAD takve konsultacije obavqa i sa drugim dràvama. Stavovi Moskve i Va{ingtona povodom Sirije opre~ni su, a najsveìja komunikacija izme|u dve zemqe obeleèna je razmenom optu`bi i me|usobnim demantijima. Ministarstvo spoqnih poslova Rusije danas zvani~no je negiralo tvrdwe ameri~kog dràvnog sekretara Hilari Klinton da Moskva isporu~uje sirijskim vlastima borbene helikoptere, dok je Va{ington ranije odbacio tvrdwe da snabdeva oru`jem sirijske pobuwenike.

NEMA^KA

EVROPSKA UNIJA

EU zabranila izvoz luksuzne robe u Siriju

Otac ubio svoje ~etvoro dece

BRISEL: Evropska unija ju~e je zabranila izvoz luksuznih cipela, alkohola, kavijara, automobila i brodova u Siriju, u nastojawu da poja~a pritisak na predsednika Ba{ara al Asada i wegovu porodicu. „U trenutnoj situaciji EU mora da odrì pritisak na sirijski reìm. Meta sankcija EU su oni koji pozivaju na represiju i nasiqe nad civilnim stanovni{tvom. Mi smo pa`qivo izbalansirali dana{we odluke kako bi izbegli da one uti~u na sirijski narod”, navela je u saop{tewu koje je preneo Rojters {efica evropske diplomatije Ketrin E{ton. Kako je navela britanska agencija, meta najnovijih sankcija EU je i Asadova porodica, pogotovo wegova supruga Asma koja je navodno nastavila da kupuje luksuzne proizvode u jeku krize u Siriji. Na osnovu razmene elektrosnke po{te izme|u Asme i wenog muà, u koju je britanski list „Gardijan” imao uvid, supru`nici su tokom krize u wihovoj zemqi kupovali nakit i skupoceni name{taj.

BERLIN: Jedan otac iz mesta Ilzede u Dowoj Saksoniji ubio je svoje ~etvoro dece, a zatim putem SMS-a obavestio majku, koja se nalazila na odmoru u inostranstvu, prenose danas nema~ki mediji. Otac, koji je u me|uvremenu poku{ao da izvr{i samoubistvo i nalazi se u jednoj nema~koj bolnici je, kako veruje policija, prilikom spavawa udavio 12-godi{wu devoj~icu i tri de~aka, stare pet, sedam i devet godina. - Polazimo od toga da su deca ubijena na spavawu - rekao je dràvni tuìlac Bernd Zeman, ukazuju}i da, izgleda, nije bilo jauka i urlika dece, koji bi doprli do kom{iluka. Kada je re~ o majci dece, ona je dobijeni SMS prosledila rodbini, koja je zatim, alarmirala policiju, ali je sve bilo prekasno. Iz jednog opro{tajnog pisma oca, koji nije bio poznat policiji i koji je ìveo sasvim neupadqivo, proizilazi da on vi{e nije video izlaz iz situacije i da je to, po wemu, bio jedini na~in da bude sa svojom decom, po{to je majka, prema nepotvr|enim medijskim saznawima, ìvela odvojeno.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI UHAP [E NI [PI JUN KOM PRO MI TO VAO KI NE SKU MRE @U U SJEDIWENIM DR@AVAMA

TONI BLER Biv{i britanski premijer Toni Bler izbegao je gra|ansko hap{ewe u Hong Kongu kada je Tom Grandi (29) poku{ao da ga uhapsi zbog ratnih zlo~ina. Grandija, koji vodi vebsajt „Global Citizen”, ~uvari su spre~ili i mirno ga izveli iz sale. Grandi je, kako ka`e, hteo samo da skrene pa`wu na zlo~ine po~iwene u ratovima koje je vodila Blerova vlada.

LIU JANG Liu Jang prva je `ena kosmonaut iz Kine koja }e poletetei u kosmos. Ona }e, kao deo tro~lane posade, danas poleteti brodom [enxou-9. Kina }e tako postati tre}a zemqa posle Sovjetskog Saveza i SAD koja je poslala `enu u kosmos koriste}i vlastitu tehnologiju. Kineska javnost, ina~e, mesecima unazad nestrpqivo prati pri~u o novoj heroini.

ABDULAH GUL Ustavni sud Turske presudio je da se predsedniku Abdulahu Gulu mandat okon~a avgusta ove godine. Gul mo`e ponovo da se kandiduje 2014, odlu~io je sud. Skra}ewe wegovog mandata tra`ila je opozicija za ra~un Gulovog protivnika Rexepa Erdogana, a mogu}nost skra}ewa predvi|ena je zakonom iz 2007. godine kada je Gul i postao predsednik.

Pred sed nik \in tao na re dio is tra gu HONGKONG: Visoki funkcioner kineske bezbednosti, uhap{en ove godine zbog sumwe da je {pijunirao za Va{ington, osumwi~en je da je kompromitovao neke od kineskih agenata u Sjediwenim Dràvama, a taj veliki neuspeh razqutio je predsenika Hu \intaoa, preneo je Rojters citiraju}i pouzdane izvore. Hu je, navodno, li~no intervenisao i naredio istragu slu~aja nakon {to je Ministarstvo za dràvnu bezbednost uhapsilo jednog od svojih visokih funkcionera zbog preno{ewa informacija Amerikancima, rekli su agenciji izvori upoznati sa slu~ajem. Funkcioner, pomo}nik zamenika ministra, uhap{en je izme|u januara i marta po{to je ministarstvo alarmirano pro{le godine zbog ponovqenih incidenata s kineskim agentima koji su otkrivani u SAD. Tokom istrage ministarstva otkriveno je da pomo}nik radi za Centralnu obave{tajnu agenciju (CIA) ve} godinama i da je odavao informacije o mreì kineskih {pijuna u inostranstvu. To je predstavqalo najgori {pijunski skandal u posledwe dve dekade i veliki udarac kineskoj {pijunaì. Navodi ovih izvora predstavqaju prvu potvrdu da je kineska {pijunaà u svetu pretrpela

{tetu zbog curewa informacija, o ~emu su }utali i Peking i Va{ington. Rojters je prvi put to objavio 1. juna. Ime pomo}nika ministra jo{ nije otkriveno, ali je on radio kod zamenika ministra Lu Xongveija, rekli su izvori koji nisu `eleli da im se navodi ime zbog osetqivosti slu~aja. Oni nisu elaborirali o informacijama za koje se ka`e da je pomo}nik odavao drugoj strani, niti kako su one preno{ene Amerikancima, ni kako su kompromitovani agenti, ali su rekli da se radi o „politi~kim, ekonomskim i strate{kim obave{tewima”.

I pored skandala, Lu je po{te|en formalne kazne, dodali su izvori, potvr|uju}i po prvi put da je zamenik ministra pro{ao proveru i da nije utvr|eno da je radio za Amerikance, {to je konstatovano posle {ire istrage koju je naredio predsednik Hu. Ipak, Peking je utvrdio da Lu nije preduzeo neophodnu proveru svog pomo}nika pre nego {to ga je anga`ovao za rad u svojoj kancelariji. Zbog toga zamenik nije ka`wen, o~igledno u nastojawu da se skandal prikrije, posle serije politi~kih i diplomatskih bruka ove godine. Lu ina~e ove godine puni 59 godina i sprema se za skoru penziju, rekao je drugi izvor naglasiv{i da zamenik ministra nije osumqi~en da je radio za Amerikance. „On nije promenio boju”, dodao je izvor. Ovaj {pijunski skandal je najozbiqniji izme|u Kine i SAD od onih koji su dospeli do javnosti jo{ od 1985. kada je Ju ]iang{eng, obave{tajni oficir prebegao u SAD. On je Amerikancima otkrio penzionisanog analiti~ara Centralne obave{tajne agencije, kineskog porekla, koji se kasije ubio u zatvorskoj }eliji 1989. dan pre nego {to }e biti osu|en na dugogodi{wu kaznu zatvora.

c m y

balkan

dnevnik

subota16.jun2012.

EMIR KUSTURICA RU[I DREVNU TVR\AVU ZBOG KAMENA

PRESUDA ^ETVORICI ZA ZLO^IN U SREBRENICI

Gnev ni Tre bi wa ni blo ki ra li ma {i ne

Naj ve }a ka zna do sa da, ge no cid od ba ~en

TRE BI WE: Re`iser i privatni preduzima~ Emir Kusturica zapo~eo je ru{ewe tvr|ave „Petriwa” kod Trebiwa kako bi iskoristio kamene blokove za gradwu svog Andri}grada”. Ru{ewe tvr|ave, kulturno-isto-

rijskog spomenika iz vremena AustroUgarske, je izazvalo revolt Trebiwaca koji su se okupili i autima spre~ili odvo`ewe kamewa sa tvr|ave stare vi{e od jednog veka. Kako navodi portal Buka, bageri su ve} sru{ili podzid i predwu stranu aus-

trougarske tvr|ave koja se nalazi iznad Trebiwa. Na ~el nik op {ti ne Tre bi we Do bro slav ]uk je poku{ao da objasni okupqenim gra|anima situaciju i priznao da je

znao za ceo projekat, ali da je bio uveren da je u pitawu “lo{e stawe tvr|ave”. „Ja sam ranije u vi{e navrata odbio predloge Emira Kusturice, koji je tra`io da mu se dozvoli ru{ewe mosta u Gori~kom jezeru, nekih `elezni~kih stani-

ca i drugih objekata. Nedavno, dok sam bio u Beogradu, ponovo me je zvao Kusturica i pitao da li moè da uzme kamewe sa neke poru{ene tvr|ave, za koju je tvrdio da je u veoma lo{em stawu i da je odranije sru{ena. Ja sam mu rekao da moè ako mu to dozvole i druge nadle`ne institucije - kazao je ]uk. - Saznao sam od mojih saradnika da su se nezadovoqni gra|ani okupili, ja ih u potpunosti razumem i naredio sam da se obustavi ru{ewe do daqweg. Ja sam pomislio da je tvr|ava u lo{em stawu, ali sada vidim da nije bilo tako. Naime, Kusturica je dobio dozvolu da sru{i vi{e starih objekata na podru~ju Trebiwa i Hercegovine, kako bi iskoristio klesani kamen za gradwu objekta koji }e mu posluìti za snimawe filma. Tako se nakon napu{tenih starih ku}a i {tala koje su sru{ene u selima Grebci, Dra~evo i u Popovom poqu, Kusturica okomio i na austrougarsko utvr|ewe Petriwa iznad grada koji predstavqa kulturno-istorijski spomenik. Gra|ani su najavili i daqa okupqawa kako bi spre~ili ru{ewe tvr|ave. Oni su na svom Fejsbuk profilu ostavili poruku: „Svi koji èle da prisustvuju i uveli~aju na{ protest, neka do|u na put prema Stracu. Ne dozvolimo da se od istorijskih gra|evina pravi neki novi kamengradu u Vi{egradu...” O celom slu~aju ve} je obave{tena i ambasada Republike Austrije u Bosni i Hercegovini, pi{e portal Buka.

GRCI U NEDEQU PO DRUGI PUT GLASAJU NA IZBORIMA

Re fe ren dum o evru ATI NA: Grci }e u nedequ po drugi put za dva meseca iza}i na izbore koji bi mogli odrediti da li }e Atina sprovesti plan {tedwe ili }e doìveti ekonomski kolaps i iza}i iz evrozone. Oko 9,8 miliona gra|ana sa pravom glasa treba da odaberu izme|u stranaka koje se zalaù za plan {tedwe koji traè kreditori u zamenu za paket pomo}i i predlaù da o tome ponovo pregovaraju sa EU i MMF-om, za razliku od radikalno levi~arske stranke koja èli da odbaci ovaj sporazum i po~ne iz po~etka. Aleksis Cipras (37), lider levi~arske Sirize obe}ao je da }e odbaciti plan me|unarodnih kreditora ukoliko wegova stranka, koja je vi{e nego utrostru~ila podr{ku od izbora 2009. godine, pobedi na ovim izborima. - Plan pomo}i je ve} stvar pro{losti, a u ponedeqak }e zauvek pripasti istoriji - rekao je on u fini{u predizborne kampawe. Obra }a ju }i se si no} oku pqenima na predizbornom skupu u centru Atine Cipras je pozvao gr~ki narod na „patri-

otsko i demokratsko jedinstvo,” bez obzira na izbore 6. maja, prenela je gr~ka novin ska agen ci ja ANA. On je kritiko vao No vu de mo kra ti ju i PA SOK rekav{i da }e gr~ki narod u nedequ ostavi ti iza se be dve stranke koje su krale glasove i od la`i na pra vi le svoj za {titni znak. Si ri za je pre ma an ke ta ma jav nog mwewa rame uz rame sa kon ze ra tiv nom No vom de mo kra ti jom, ali ni jed na stran ka ve ro vat no ne}e odmah osvojiti vladaju}u ve}inu tako da se u narednim danima ponovo mogu o~ekivati mukotrpni pregovori o koali ci ji a ma. I dok svet pomno prati zbivawa u Gr~koj, mawe partije pozivaju na vladu nacionalnog jedinstva, a lider Nove demokratije Antonis Samars je uveren da

teret stavilo ~etverici optuènih, Sudsko ve}e nije prihvatilo, jer je oceweno da Optu`ba nije dokazala da su oni imali genocidnu nameru. Obrazlaù}i kazne, Ve}e je navelo da je kazna Golijanu mawa, jer je „u rat oti{ao kao maloletno lice”, a u vreme po~iwewa dela nije imao navr{enu 21 godinu. Ovo su, kako se navodi, najvi{e kazne koje je Sud BiH izrekao u jednom predmetu. Podse}a se da je u optu`nici, izme|u ostalog, navedeno da su optuèni Kos, u svojstvu komandira 1. bi je qin skog vo da 10. di ver zantskog odreda Glavnog {taba VRS, a preostala trojica optuènih, u svojstvu pripadnika 10. diverzantskog odreda Glavnog {taba VRS, u~estvovali u streqawu vi{e od 800 mu{karaca i de~aka Bo{waka iz za{ti}ene UN zone Srebrenica, koji su dovezeni na mesto pogubqewa, na ekonomiju - farmu Brawevo.

Do dik ne }e Bo {wa ka za na ~el ni ka Sre bre ni ce BA WA LU KA: Predsednik RS Milorad Dodik pozvao Srbe da se registruju u Srebrenici i tako spre~e da na lokalnim izborima za na~elnika te op{tine bude izabran Bo{wak. Dodik je gostuju}i na RTRS rekao da bi se to moglo desiti s obzirom na, kako je rekao, izborni in`ewering i kampawu koji prave Bo{waci. - To zna~i da Srbi moraju iza}i na izbore i da oni koji imaju pravo da se registruju, da se tamo i registriraju. Pozivam ih da to urade - naveo je on.

Lokalni izbori u Bosni i Hercegovini su raspisani za 7. oktobar, a Bo{waci su od me|unarodnih institucija i vlasti u BiH traìli da se Srebrenica izuzme iz izbornih zakona BiH. Oni su, naime, traìli da se izbori u Srebrenici odrè prema bira~kim spiskovima napravqenim prema popisu iz 1991. godine, ali im to nije po{lo za rukom. Stoga su oni poveli kampawu registrovawa za Srebrenicu u kojoj u~estvuju pojedine bo{wa~ke stranke i Islamska zajedica u BiH.

No vi do ka zi o mo {ti ma Jo va na Kr sti te qa

}e sastaviti koalicionu vladu. - Osta}emo u zoni evra, ne}emo se igrati sa Evropom - rekao je on.

KOSOROVA I [EKS SMEWENI I U SABORU

Za vr {e na ~ist ka i vr hu HDZ ZAGREB: Hrvatski Sabor na ju~era{woj sednici s mesta potpredsednika smenio je Jadranku Kosor i Vladimira [eksa. Sabor je smenu Vladimira [eksa podupro sa 126 glasova za i 5 suzdrànih. Niko se nije protivio. Za razre{ewe Jadranke Kosor glasalo je 124 zastupnika, dok ih je 7 bilo uzdrànih. @eqko Reiner i Tomislav ûqak imenovani su novim potpredsednicima Sabora. [eks se u svom govoru prvo zahvalio svim zastupnicima i zastupnicama koji su ga prvotno i jednoglasno postavili na mesto potpredsednika Sabora. Dodao je da je u Saboru od 1990. godine te kako je u 7 navrata u posledwe 22 godine izabran za zastupnika. - U te 22 godine sudelovao sam u dono{ewu kqu~nih strate{kih odluka za samostalnost Republike Hrvatske. U svojstvu zastupnika sudelovao sam u dono{ewu svih bitnih odluka vezanih za hrvatsku dràvnost i stvarawe nezavisne dràve Hrvatske. Odlu~io sam se na neopozivu ostavku kada sam izgubio poverewe predsedni{tva svoje stranke HDZ-a. Wihovu sam odluku prihvatio jer drìm da u demokra-

SA RA JE VO: Sud BiH izrekao je ju~e prvostepenu presudu protiv Franca Kosa i jo{ trojice za zlo~in protiv ~ove~nosti na podru~ju Srebrenice u julu 1995. godine na ~ak 142 godine zatvora, ali nije prihva}en zahtev tuìla{tva da ova ~etvorica budu osu|ena za genocid, jer, kako se navodi, nema dokaza da su oni imali genocidnu nameru. Osu|eni su Franc Kos, ina~e, slovena~ki dràvqanin i Zoran Gorowa na po 40 godina zatvora, Stanko Koji} na 43 godine, a Vlastimir Golijan na 19 godina zatvora. Oni su kao pripadnici Desetog diverzantskog odreda pri Glavnom {tabu Vojske Republike Srpske (VRS) 16. jula 1995. godine streqali grupu od oko 800 mu{karaca na Brawevu, op{ina Zvornik, navodi se u prvostepenoj presudi, preneli su sarajevski mediji. Pravnu kvalifikaciju genocid, koju je Tuìla{tvo BiH na

tiji treba prihvatiti i one odluke koje donosi ve}ina, pa ~ak i one koje su nepravedne. Ja moram izraziti àqewe {to je predsedni{tvo HDZ-a izglasalo nepoverewe Jadranki Kosor, budu}i da smatram da je dala zna~ajni doprinos na tri bitna fronta. @ao mi je {to wezini napori nisu prepoznati - kazao je Vladimir [eks. Nakon [eksa Saboru se obratila i Jadranka Kosor. I ona se prvo zahvalila svima koji su je pro{le godine postavili na mesto potpredsjednice, a posebno HDZ-u. Tvrdi da zastupnici koji su joj 23. prosinca dali svoje poverewe nisu pogre{ili. Posebno se zahvalila prethodno smewenom Vladimiru [eksu, jer je od wega, kako kaè, mnogo toga nau~ila. - Mislim da sam svoj posao uvek radila savesno i da sam uvek zastupala interese svoje stranke, ali i cele Hrvatske. Kao predsednica Vlade i HDZ-a radila sam u najteìm vremenima, kada smo se suo~avali s ogromnom krizom i dala sam svoj doprinos u borbi s korupcijom i organiziranom kriminalu i na to sam najvi{e ponosna. - istakla je Kosorova.

U me|uvremenu, Gr~ka ima rezerve samo do jula i polako ostaje bez novca, a nova tran{a pomo}i EU i MMF-a je suspendovana do zavr{teka izbora.

SO FI JA: Nau~nici su prona{li nove dokaze koji potkrepquju teoriju da su kosti prona|ene u podu jedne crkve u Bugarskoj zaista mo{ti Jovana Krstiteqa, prenosi AFP. Zglobna kost, deo lobawe, jedan zub i drugi qudski ostaci prona|eni su pre dve godine u malom mermernom relikvijaru na bugarskom ostrvu Sveti Ivan na Crnom moru kod Sozopola. Istra`iva~ki tim sa Oksfordskog univerziteta datirao je kost ru~nog zgloba iz prvog veka nove ere, tj. iz vremena kada je Jovan Krstiteq `iveo. Nau~nici sa Univerziteta u Kopenhagenu su, pak, analizirali DNK kostiju i ustanovili da mo{ti poti~u od jedne te

iste osobe, najverovatnije mu{karca, poreklom sa podru~ja dana{weg Bliskog istoka. Premda ovi nalazi ne dokazuju ni{ta definitivno, oni u izvesnoj meri potvr|uju teoriju bugarskih arheologa da je re~ o mo{tima sv. Jovana Krstiteqa. - Da li je ta osoba bila Jovan Krstiteq, pitawe je na koje jo{ ne mo`emo niti }emo verovatno ikada mo}i definitivno da odgovorimo - kazao je jedan od oksfordskih nau~nika. Bugarski arheolozi su pored relikvijara prona{li i kutiju malih dimenzija izra|enu od pe{~ara, sa natpisom na gr~kom alfabetu i datumom 24. jun, koji hri{}ani slave kao dan ro|ewa sveca.

PO^ELO SU\EWE MEVLIDU JA[AREVI]U

Pri zna je sa mo sud Ala ha SA RA JE VO: Vehabija Mevlid Ja{arevi}, koji se tereti za teroristi~ki napad na zgradu ambasade SAD u Sarajevu pro{log oktobra, ponovio je danas da ne priznaje zakone koje donose qudi, ve} samo „sud Alaha”. On je tokom su|ewa dva puta odbio da ustane pred sudijom, a tek nakon pauze i ube|ivawa pristao je da skine tradicionalnu vehabijsku kapicu, preneli su sarajevski mediji. Tuìla{tvo je ranije najavilo da }e izvesti 39 svedoka i vi{e od sto materijalnih dokaza, me|u kojima su i video-snimci teroristi~kog napada na ambasadu, kao i Ja{arevi}eva opro{tajna poruka.îtawem optu`nice u Srajavu po~elo je su|ewe Ja{arevi}u, Emrahu Fojnici i Munibu Ahmetspahi}u, koji su optuèni za terorizam. Ja{arevi} je 28. oktobra pro{le godine pucao na zgradu ameri~ke ambasade u Sarajevu i te{ko ranio jednog pripadnika po-

licije, nakon ~ega je snajperskim hicem pogo|en u nogu i uhap{en. 24-godi{wi Mevlid Ja{arevi} iz Novog Pazara, dr`avqanin Srbije, suo~ava se s mogu}om kaznom od 20 godina zatvora. Tu`ila{tvo je najavilo da }e sa 39 svedoka i ve{taka dokazati kako

su Ja{arevi} i wegovi pomaga~i, dràvqani BiH, Emrah Fojnica i Munib Ahmetspahi}, pripadali teroristi~koj grupi organizovanoj unutar vehabijske zajednice, potvrdio je portparol Tuìla{tva Boris Grube{i}. Ja{arevi}ev advokat Senad Dupovac najavio je da }e dokazivati da nije rije~ o teroristi~kom aktu, a kqu~ni argument za to je, kako kaè, sam snimak napada na ambasadu na kojem se jasno vidi i ~uje Ja{arevi}evo upozorewe prolaznicima da se sklone jer mogu biti povre|eni. Optu`nicu protiv Ja{arevi}a podiglo je i ameri~ko Ministarstvo pravosu|a koje ga tereti po deset ta~aka, ukqu~uju}i i poku{aj ubistva i napad smrtonosnim oru`jem.

Globus

subota16.jun2012.

Непристојан за Гиниса

а ли знате да постоји „нешто” што се зове Светска федерација за подригивање? Е, па постоји, и на недавно одржаном светском такмичењу у подригивању у Њујорку, федерација је добила новог првака у овој дисциплини. Он се зове Тим Јанус, има 35 година, ради у пицерији, и може да подригује 18,1 секунду без престанка.

Опрез, наоружани зомби на путу А мериканка је запрепастила полицију тако што је ударила човека колима, затим га погодила из пиштоља за омамљивање, а онда побегла колима са таблицама „зомби”. Јардли Џој Франц из Алентауна у Пенсилванији приредила је полицији „дан за памћење”. Она је најпре на улици ударила колима неименованог човека и његовог оца. Обојица су само угрувани, али када је син почео да се свађа са њом и инсистира да позове полицију, доживео је неочекивано непријатно „изненађење”. Францова је из ташне извукла пиштољ за омамљивање, погодила га стрелицом и онеспособила, а затим дала гас и побегла. Очевици су позвали полицију, која је лако утврдила коме припада аутомобил, пошто су сви до једнога пријавили да је имала „фенси” таблице на којима је писало „зомби”. „Зомби” возачица је пронађена на основу адресе на возачкој дозволи, ухапшена и оптужена за изазивање саобраћајне несреће, тежак напад и бежање са места злочина.

Полиција стварно нема паметнија посла

олиција у Џорџији истражује крађу 400.000 чачкалица. Из складишта произвођача у Етинсу у Џорџији у два наврата украдени су пакети чачкалица вредни око три хиљаде долара. Процењено је да је лопов однео око 400.000 чачкалица, а власник сматра да је лопов неко од запослених.

Он је локалној штампи рекао да је добио дојаву да неко про даје његове чачкалице у оригиналном паковању на локалном бувљаку. На складишту није било знакова провале или обијања, па је могуће да је чачкалице однео неко од запослених, али власнику није јасно како је могао да изнесе више од 11 кутија без да то ико примети. Истрага је у току.

Навијачи, мало коришћени, на продају

одличном стању, навијачи нису коришћени од Мундијала 2002. године”. Овако гласи оглас који су белгијски навијачи поставили на Фејсбук и eBay, након што се њихова репрезентација није квалификовала за ЕУРО 2012. Навијачи у огласу који гласи „У одличном смо стању, нисмо коришћени од Светског првенства 2002. године”, додају и да им није циљ да „зараде велике паре”, већ дају новац УНИЦЕФ-у. Белгијанци пишу и да у обзир долазе „блажи облици хулиганства”. „Бићемо хулигани уз надокнаду”, пише на Фејсбуку, преноси РТЛ. „Можемо, рецимо, да

dnevnik

Жени се Спајдермен

евојка је шетала са пријатељицама када су је изненада напала два мушкарца. Убрзо се појавио Спајдермен, спасао је, а онда поставио „оно питање”. За два фана филмова о човекупауку, ово је био „логичан” начин да се „обећају једно другоме”. Младић Џејмс из Јуте одабрао је „Dan ce walk” догађај, дан када се становници града окупљају на улици како би ђускали, да запроси своју девојку Шејли. Обукао је костим Спајдермена, Шејлиног омиљеног филмског јунака, повео другаре да исценирају напад на њу, а онда је херојски спасао. Када је „премлатио нападаче”, узео је од другара веренички прстен, клекнуо и питао Шејли да се уда за њега.

Крио девојку у коферу

ударимо голуба или да пушимо у непушачкој зони, ако наш купац то затражи од нас”. Фанове су убрзо откупили Холанђани и то за три хиљаде евра.

Душевни бол од 520 милијарди долара

мериканка тврди да ће заборавити на стрес који је доживела када јој је паук однео ауто само ако јој се

исплати астрономска цифра. Мишел Матис из Охаја на суду тражи правду због необичног случаја који се догодио још у

јануару. Она је тада доживела саобраћајну несрећу, и била је пребачена у болницу са повредама. Аутомобил је остао на улици, а Матисова је тек након неколико недеља пуштена на кућно лечење. Наравно, аутомобил је у међувремену однео паук, а нико из надлежних служби није Матисовој умео да каже где се аутомобил налази. Њен „сатурн” завршио је на локалном ауто-отпаду, где га је коначно пронашла након недељу дана трагања. Матисова сада на суду тражи одштету од 520 милијарди долара, али судија Елизабет Диверс вероватно ће одбацити њену тужбу, или је убедити да тражи нешто мању цифру.

мериканка је ухапшена због упада на посед, пошто ју је дечко свакодневно уносио у стан у коферу. Кертис Лоу (52) свакодневно је „вукао” велики розе кофер у свој стан и из њега, а управа луксузне стамбене зграде у Портланду у Орегону постала је сумњичава након неколико месеци. Мистерија розе кофера коначно је разрешена када је полиција добила анонимну пријаву да је Лоу киднаповао жену или дете, и однео их у стан у коферу. Полиција је провалила у његов стан, извршила претрес и у ормару пронашла Колу Меграт (50), која је признала да је дечко месецима уносио у стан у коферу и истом „методом” износио из њега.

Нећеш да се жениш?

ако многим мушкарцима и на помен брака расту рогови, ретко ком од њих се десило да због истог, или боље рећи - избегавања истог, умало изгуби главу. Када је сазнала да њен дечко не жели венчање, Николета Кароли је полудела и

вом случају је обавестио полицију, којој је дао исказ да је насилно понашање код његове девојке присутно већ неколико недеља, али да је кулминирало када јој је саопштио да венчања нема. „Давила ме је, гребала, гурала, а једном ме је тако

решила да ствари реши на радикалан начин. Када јој је њен момак саопштио да не планира да се ожени њоме, она је почела, ни мање ни више, него да га озбиљно дави - у правом смислу те речи. Након што је једва извукао живу главу и побегао од побеснеле девојке, о чита-

ошамарила да сам неколико дана био глув на једно уво”, изјавио је несуђени младожења. Међутим, Николетина при ча је нешто другачија - она тврди да је све повреде које је њен дечко пријавио полицији задобио током секса, који им је, како каже, бољи када га дави.

Хуманитарно мршављење Мегратова је рекла и да није киднапована, већ да је добровољно пристала на ту необичну акцију, јер јој је у априлу прошле године забрањен улазак у ту зграду пошто је током свађе са дечком поломила апарат за гашење пожара у ходнику. Она је ухапшена и оптужена за упад на посед.

едан Шпанац „донира” своје сало у добротворне сврхе, пише локална штампа. Оскар Рандо осмислио је необичну хуманитарну акцију - овај буцмасти мушкарац трчи преко Шпаније „уздуж и попреко” као што је то у филму чинио Форест Гамп, а за сваки грам који изгуби, спонзори донирају новац.

Рандо по граму изгубљеног сала добија 2,5 евра, а за сада је већ успео да скупи 31.500 евра, пошто је смршао скоро 29 килограма. Рандо се нада да ће зарадити око 75.000 евра, које ће донирати хуманитарној организацији „Гатс”, која помаже и запошљава људе са посебним потребама.

mre@a

dnevnik

Да ли је ово Ајфон 5 К

рајем маја сајт 9to5mac објавио је фотографије кућишта новог Ајфона на којој се може видети задња страна у две различите нијансе. Сада стижу нове фотографије, које су објављене на једном кинеском сајту. У овом случају приказан је потпуно склопљен уређај. Камера са предње стране налази се изнад звучника, а задња страна телефона је израђена од комбинација глатке и матиране површине. Прави уређај, Фотошоп или нешто треће, нико не може са сигурношћу тврдити. Извор:www.b92.net/teh no po lis

subota16.jun2012.

УПОЗОРЕЊЕ СТРУЧЊАКА

Гугл озбиљно угрожава слободу интернета Д иректор компаније Некстаг, Џефри Катз, упозорио је на монопол Гугла, који контролише готово 82 посто глобалног тржишта претраживања и 98 посто мобилног тржишта претра-

Катз је навео како Гугл контролише готово 82 посто глобалног тржишта претраживања, док је његов конкурент Бинг далеко заостаје по промету, трижиштној вредности и приходима које остварује.

живања. Уз то, каже, Гугл се из претраживача претвара у комерцијалну страницу. У тексту објављеном у Волс стрит журналу (Wall Stre et Jo ru nal)

Катз упозорава да је највећи светски претраживач искористио свој положај како би задржао превласт, па је, између осталог, креирао софистициране алгорит-

Удружили се Јаху и ЦНБЦ

омпаније „Јаху„ (Yahoo) и америчка ТВ стан ица ЦНБЦ потписали су споразум којим је предвиђшена дистрибуција садржаја и програма на њиховим мрежама, објављено је на веб сајту „zdnet.fr”. То партнерство ће омогућити „Јаху фајнансу„ (Fi nan ce) већи приступ финансијским подацима у реалном времену, анализама и интервјуима ЦНБЦ-а, једног од најважнијих ТВ канала у САД који објављује актуелне информације.

Осим те размене садржаја, „Јаху„ и ЦНБЦ су се договорили да заједно снимању видео садржаје који би потом били објављивани на „Јаху фајнансу„ и веб сајту „ЦНБЦ.цом„. Та два партнера рачунају на 40 милиона посетилаца месечно. - Удруживање са ЦНБЦ-ом ћ омогућти Јаху фајнансу да одмах побољш своју понуду и позицију као најпосећнији и најкоришћенији финансијски веб сајт у свету - истакао је привремени извршни директор „Јахуа„ Рос Левинсон.

ме који раде у корист његових производа и услуга, а на штету резултата претраживања што би требало да буде најважније. Овај амерички стручњак каже да се Гугл из претраживача претвара у комерцијалну страницу, чији алгоритми за претраживање фаворизирају производе и услуге Гугла и оних компанија које издвајају највише новца за оглашавање. Кад у Гугл упишу „микроталасна рерна” или „бициклистичке панталоне”, наводи Катз као пример, људи верују да ће добити најрелевантније странице о тим производима, а то, каже, није истина. На тај је начин Гугл функционисао раније, а сада ће његов претраживач „избацити” странице компанија које плаћају Гуглу за ту привилегију. Функционисањем на овај начин, контролом које ће компаније и организације бити одабране на претраживачу, Гугл је постао „убица брендова”, упозорио је директор Некстага.

НОАМ ЧОМСКИ ОСПОРАВА ИСТОРИЈУ ЕЛЕКТРОНСКЕ ПОШТЕ

увени конгитивни психолог и лингивиста Ноам Чомски упркос постојећем уверењу сматра да је електронску пошту 1978. године измислио један четрнаестогодишњак. - Чињенице су неоспорне написао је Чомски у својој изјави објављеној у уторак. Он тврди да је е-пошту измислио В.А. Шива Ајадурај (на слици) 1978. у Њу Џерзију у оквиру летњег пројекта чији је циљ био да се за болничку лабораторију дигитализује систем преношења поште између канцеларија. Његови коментари су део ватрене расправе коју је делом изазвао чланак објављен у фебруару у Вашингтон посту, у коме је Ајадурај такође наведен као изумитељ е-поште. Аргументи Чомског су у великој мери лингвистички, јер он сматра да термин „email“ (е-пошта) није коришћен пре него што га је употребио Ајадурај. Он је те 1978. сковао ту реч како би именовао технологију коју је створио да би направио електронску копију поштанског система какав се користи унутар организација. Свој кôд је предао америчком Савезном заводу за копирајт (U.S. Copyright Of fi ce), који му је доделио право копирајта за тај термин 1982. Ајадурај је поред тога, по узору на класичан поштански систем, дефинисао и читав

Ко је измислио имејл тронско слање поруке користио програм који би поруку ставио у директоријум примаоца где би је он могао прочитати, а његово име најчешће је гласило „mail“ (пошта). МИТов програм Маилбоx нудио је ту могућност још 1965. Кад су се компјутери повезали у мрежу ДАРПАнет, пре-

течу данашњег интернета, корисницима је затребао начин за слање порука између различитих компјутерских система. Инжењер Реј Томлинсон, који је радио за компанију Болт, Беранек и Њуман (ББН), створио је 1972. адресни формат који је омогућио да се поруке шаљу кроз ту мрежу до разли-

низ функција које су данас уобичајене у системима е-поште, на пример, сандуче приспеле поште (in box), карбон (iden tič na) копија (cc:), проследи (for w ard), одговори (reply), адресар (ad dress bo ok), прилог (at tac hment) и др. Међутим, већина историчара интернета указује на то да су системи електронске поште постојали и знатно пре 1978. Један од њих, Ијан Питер, сматра да су први такви системи постојали још на појединачним вишекорисничким компјутерима. Тада се за елек-

читих компјутерских система. Тај адресни систем који се користи и данас, садржи име корисника после којег следи знак ет (@), а затим име компјутера или компјутерске мреже. Тим системом се до 1974. већ служило на стотине корисника ДАРПАнета. Чомског је разљутила тврдња компаније ББН да је она изумитељ е-поште и њене наводе је назвао „дечјим иступима беса индустријских инсајдера“. Чомски је иначе професор на катедри за лингвистику и фолозофију на МИТ-у и био је саветник Ајадураја док је он ту студирао раних осамдесетих година. Иако је Ајадурај смислио реч е-пошта, мало је људи који су радили на ДАРПАнету икад чуло за њега или његове технологије, наводи се у чланку који је недавно објавио лист Бостон магазин. Овакве контроверзе о пореклу неке технологије нису нове, али нису ни изненађујуће, јер су поступни и еволутивни кораци саставни део сваке иновације. Тако су се почетком ове године, креатор шаљиве локације Овсена каша (Oat meal.com), Метју Инман, и колумниста часописа Форбс, Алекс Кнап, укључили у бурну дебату око тога да ли је Никола Тесла измислио наизменичну струју и каква је била његова улога у другим изумима. Извор: www.mi kro.rs

ИНОВАЦИЈЕ ЗА СПАВАЛИЦЕ

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА

Кревет који се сам намешта

Пацов паметнији од Гугла?

пански произвођач намјештаја ОХЕА представио је први аутоматски кревет на свету који се сам намешта. Спавалице и лењивци коначно могу да одахну-

ти. Паметни кревет свако јутро ће се сам наместити, односно затегнуће чаршафе и покривач, поравнати јастук и сл. Као у бајци „Сточићу, постави се!”, само што је овде реч о кревету. Уре-

ђај уграђен у кревет аутоматски ће поравнати постељину чим устанете. У само 50 секунди кревет активира механичку руку с два ваљка, који повлаче покривач до узглавља. У исто време јастуци се намјештају уз помоћ ужета који су причвршћени уз јастучнице. Механизам намјештања кревета може се покренути на два начина – ручно и аутоматски. У аутоматском моду кревет ће сам открити да ли неко лежи у њему, а ако никога нема, сам ће се активирати после три секунде. Засад, нажалост, још нема реакција на наредбу типа „Креветићу, намести се”, али мислимо да то не би требало бити компликовано додати. Кревет садржи и сигурносни додатак који онемогућава намештање док је особа још увек у кревету.

ово откиће би могло да гласи: „Пацов је паметнији од Гугла!”. То наравно није откривено на Гуглу, већ то кажу Јан Лекун и Џош Тененбаум, научници који истражују вештачку интелигенцију. Ова двојица научника говорила су на светском фестивалу науке у Њујорку после премијере филма „The Cre a tor: Alan Tu ring and the Fu tu re of Thin king Mac hi nes”, фантастичног филма који говори о 40-им и 50-им годинама Алана Туринга, визионара вештачке интелигенције. Галактичка енциклопедија коју познајемо под именом Гугле сјајна је на много начина – због огромне количине информација које може да апсорбује и избацити назад као одговор на готово било који постављено питање. - Ипак, то је учење напамет, нема разумевања„, каже Лекун, професор рачунарских наука на Универзитету Њујорк. У односу на рачунарске способности, чак се и

најмоћнији рачунри на свету само приближавају рачунарској способности инсеката, према Лекуну. - Био бих срећан кад би за мог живота изградили машину која би била интелигентна као пацоврекао је. Неке од наизглед невероватних ствари које Гугл може да уради, као што је одређивање смера вожње или мерење удаљености, које обавља готово тренутно, користе притом само основне врсте инте-

лигенције назване једноставно планирање. - То је врло једноставно„, рекао је Тененбаум, професор рачунарских наука на МИТ-у. „То се чак више ни не зове вештачка интелигенција. То се једноставно зове Гугл.” Права интелигенција, тврде они, није само памћење, него кориштење онога што сте научили како бисте схватити ситуације које још нисте доживели.

LekAR

subota16.jun2012.

dnevnik

c m y

DA VAM NE PRE SED NE GO DI [WI OD MOR

Ku} na apo te ka ubla `a va ope ko ti ne i osi pe e zo na go di {wih od mo ra je na pra gu. Od la zak na mo re, pla ni nu ili u pri ro du po red svo jih le pih ima i ne pri jat ne stra ne. Naj ~e {}e ne pri jat no sti su ve za ne za ko `u: ope ko ti ne od sun ca, ubo di in se ka ta, kon tak ti sa me du za ma, ko `ne aler gi je ra znih vr sta. [ta u~i ni ti ka da se po ja ve?

cu, ka da mo gu na sta ti i ve li ki pli ko vi. Ko `nim aler gi ja ma su sklo ne i oso be ko je po je du ce ler, li me tu ili na ma ù kan ta rion, pa se po tom iz lo è sun cu. Ta ko |e, ~e sta je i „aler gi ja na sun ce” u vi du cr ve nih pe ~a ta na ko ì, po te lu i ru ka ma. Sve opi sa ne pro me ne se ta ko |e uspe {no le ~e kor ti ko ste ro di nim kre ma ma.

Bo ra vak na sun cu

Isti na i za blu de о kre mama

Di vqi ke sten pro tiv pro {i re nih ve na ro ce wu je se da u Sr bi ji oko 50 od sto od ra slih sta nov ni ka bo lu je od ne ke for me pro {i re nih ven skih ka pi la ra, {to pred sta vqa zna ~a jan zdrav stve ni i estet ski pro blem, a naj ~e {}e na sta je kao re zul tat de lo va wa na sled nih fak to ra, go ja zno sti, hor mo nal nog dis ba lan sa, sta ri jeg ì vot nog do ba i kar di o va sku lar nih obo qe wa. Kod pro {i re nih ve na, ko je se ina ~e dva pu ta ~e {}e jav lqju kod è na i po seb no su u~e sta le kod oso ba ko je du go sto je pri li kom oba vqa wa po sla, u te ra pi ji se sve ~e {}e pri me wu ju biq ni ge lo vi. Po seb no efi ka snim se po ka za lo ko ri {}e we je din stve ne kom bi na ci je eks trak ta di vqeg ke ste na i ne ve na, ko ja do vo di do ubla à va wa bo lo va i sma we wa ose }a ja umo ra u no ga ma. -To plo vre me po go du je {i re wu krv nih su do va, ta ko da se sva kom le ka ru op {te prak se u let wem pe ri o du dnev no u pro se ku obra te i po dva do tri pa ci jen ta sa pro ble mi ma cir ku la ci je ili pro {i re nih ve na - ka è {ef Ode qe wa za pre ven ci ju i le ~e we obo qe wa pe ri fer nog kr vo to ka u Grad skom za vo du za ko `ne i ve ne ri~ ne bo le sti u Be gra du prim. dr Ja vor ka De li}. - Kod po ja ve obo qe wa pre po ru ~u je iz be ga va we du gog sta ja wa i se de wa, po ve }a we fi zi~ ke ak tiv no sti, pra vil na is hra na, sma we we

te le sne ma se, ko rek ci ja po re me }a ja kao {to su rav na sto pa la. U slu ~a je vi ma iz ra zi tog pro {i re wa ve na pre po ru ~u je se upo tre ba ela sti~ nih kom pre siv nih ~a ra pa ili ope ra ci ja, da bi se spre ~i le kom pli ka ci je bo le sti, me |u ko je spa da i em bo li ja. Di vqi ke sten se ve} ve ko vi ma upo tre blqa kod kar di o va sku lar nih pro ble ma, dok ne ven pred sta vqa biq ku sa mno go broj nim ko ri snim efek ti ma po zdra vqe – de lu je pro tiv za pa qe wa, an ti vi ru sno i za u sta vqa raz mno `a vanw bak te ri ja. Pri me na le ko vi tog bi qa i wi ho vih pre pa ra ta pred sta vqa naj sta ri ji ob lik me di ci ne i u sve tu je {i ro ko pri hva }e na kao ob lik le ~e wa po je di nih obo qe wa. Sa vre me na fi to to te ra pi ja sve ma we se ba zi ra na upo tre bi ~a je va i me le ma a sve vi {e na pri me ni stan dar di zo va nih biq nih eks tra ka ta. Da nas oko 40 od sto pro iz vo da far ma ce ut ske in du stri je ~i ne pre pa ra ti biq nog po re kla. Naj {i ru pri me nu fi to pre pa ra ti na la ze u le ~e wu obo qe wa re spi ra tor nih or ga na, kar di o va sku lar nog si ste ma uro ge ni tal nog trak ta i cen tral nog ner vnog si ste ma. Po red ubla `a va wa te go ba kod bo le sti pro {i re nih ve na, le ko vi ta svoj stva di vqeg ke ste na de lu ju i pro tiv za pa qe wa, kao i pro tiv oto ka. J. Bar bu zan

Po tvr |e no ge net sko po re klo mi gre ne vrop ski i austra lij ski na u~ ni ci ot kri li su ~e ti ri no va ge na ko ji se po ve zu ju s naj ~e {}im ob li kom mi gre ne, {to upu }u je na wen na sled ni ka rak ter. Na u~ ni ci, oku pqe ni u me |u na rod nom kon zor ci ju mu za is tra ì va we ge ne ti ke gla vo bo qa, ot kri li su te ge net ske va ri jan te u ge no mu 4.800 qu di ko ji bo lu ju od mi gre ne bez aure, od no sno ne u ro lo {kih zna ko va ko ji pret ho de gla vo bo qi po put smet wi vi da, ob li ku na ko ji ot pa da tri ~e tvr ti ne na pa da mi gre ne.Te ge net ske va ri jan te ni su pro na |e ne u upo red noj gru pi od 7.000 qu di ko ji ne pa te od mi gre ne.Is tra ì va we je ta ko |e po tvr di lo po sto ja we jo{ dva ge na za sklo nost ka mi gre ni ko ji su iden ti fi ko va ni u jed nom ra ni jem is tra ì va wu.Mi gre na ot pri li ke po ga |a sva ku {e stu è nu i sva kog osmog mu {kar ca i ~est je raz log iz o sta na ka s po sla.No vi ge ni iden ti fi ko va ni u is tra ì va wu idu u pri log ar gu men ti ma da ne pra vil no funk ci o ni ra we mo le ku la ko je pre no se sig na le iz me |u ner vnih }e li ja u mo zgu do pri no si po ja vi mi gre na. Osim to ga, dva od tih ge na pod u pi ru pret po stav ku o mo gu }oj ulo zi krv nih su do va kod oso ba ko je pa te od mi gre ne.Mi gre na je ne u ro lo {ko obo qe we ka rak te ri sti~ -

no za oko 10 od sto po pu la ci je, pri ~e mu se kod `e na ja vqa tri pu ta ~e {}e ne go kod mu {ka ra ca. Ra di se ja koj gla vo bo qi ko ja se ja vqa pe ri o di~ no, a bol uglav nom za hva ta po lo vi nu gla ve i ~e sto je pra }en mu~ ni nom, po vra }a wem i po re me }a jem vi da. Mi gre no zne gla vo bo qe su vr lo ~e sto u ve zi sa men stru al nim ci klu som ili me no pa u zom, za vre me trud no }e ja vqa ju se vr lo ret ko, a mo gu ih uzro ko va ti i psi hi~ ki stres, fi zi~ ki na por, me te o ro lo {ki uslo vi ili na gle pro me ne vre me na, kon zu mi ra we od re |e ne vr ste hra ne, al ko ho la...Te ra pi ja mi gre ne pod ra zu me va te ra pi ju le ko vi ma - le ~e we akut nog na pa da mi gre ne i pre ven ci ju na pa da, pro me nu na ~i na `i vo ta i is hra ne, psi ho te ra pi ju, aku punk tu ru. (Ta njug)

Pre sve ga, tre ba lo bi da se pri dr `a va mo op {tih pre po ru ka o {tet no sti UV zra ~e wa i ogra ni ~i mo bo ra vak na sun cu na pe riod do 10 ~a so va uju tru ili po sle 17 ~a so va po pod ne, uz oba ve znu upo tre bu kre ma sa vi so kim za {tit nim fak to rom. Ako ipak do |e do po ja ve ope ko ti na, od mah se sklo ni ti u hla do vi nu i sta vi ti hlad ne oblo ge. Sa vet der ma to lo ga je da se ko ri ste kor ti ko ste ro id ne, ne flu o ri sa ne kre me ili ma sti ume re ne ja ~i ne, jed nom do dva pu ta dnev no, jer se ta ko sma wu je upal na re ak ci ja ko `e, pe ~e we i bol. Te ra pi ja se spro vo di lo kal no to kom pr vih 48 ~a so va.

Ubo di in se ka ta To kom le ta su ~e sti ubo di in se ka ta, kao {to su ko mar ci, ose i dr. Simp to mi mo gu bi ti cr ve ni lo, svrab i bol ni oto ci, a ka sni je su mo gu }e i in fek ci je ko è. Po sle ukla wa wa à o ka, na me sto ubo da tre ba sta vi ti hlad ne oblo ge i to pi kal ne kor ti ko ste ro id ne kre me ko je }e ubla ì ti cr ve ni lo i svrab. Te ra pi ju tre ba pri me ni ti lo kal no, na me stu ubo da na ko ì, u tra ja wu od ne ko li ko da na.

Aler gi je ê sta je po ja va aler gi ja na ko ì ko je na sta ju pri kon tak tu sa raz li ~i tim biq ka ma. Naj te è re ak ci je na sta ju pri li kom kon tak ta sa biq ka ma po ja kom sun -

Naà lost, po sto je za blu de ve za ne za upo tre bu kor ti ko stero id nih kre ma. Jed na od wih je da }e hor mon u}i u krv i izazva ti hor mon ski po re me }aj, ili da }e se po ja vi ti tam ni je, broj ni je dla ~i ce. U prak si se to ne de {a va. - Ako se te ra pi ja spro vo di do pet da na na ma loj po vr {i ni ko è i ako ne ma ra na na ko ì, ova kve mo gu} no sti ne po sto je - ka è doc. dr Da ni je la Do bro sa vqe vi} sa Kli ni ke za der ma to ve ne ro lo gi ju Kli ni~ kog cen tra Sr bi je. - Ta ko |e, bez bed na je upo tre ba i kod de ce i kod od ra slih, sa ili bez do dat ka an ti hi sta mi ni ka u op {toj te ra pi ji. No vi je ge ne ra ci je kor ti ko ste ro id nih kre ma ne iza zi va ju re ak ci je na ko ì ni to kom bo rav ka na sun cu, od no sno ni su fo to sen zi tiv ne, pa se pre po ru ~u ju i za ta ko zva ne „aler gi je na sun ce”. Po red to ga {to ove kre me umi ru ju lo kal nu upa lu na ko ì, ne na sta ju pig men ta ci je ko je mo gu po tra ja ti du è vre me i ne ma ose }a ja svra ba i pe ~a wa ko ji do vo de do to ga da pro me ne iz gle da ju go re ne go na po ~et ku, uz ose }aj ner vo ze. Tre ba zna ti da se ove kre me ne pri me wu ju ako po sto je ja sni zna ci in fek ci je, ka da je neo p hod no pri me ni ti an ti bi o ti ke. Na rav no, ako mi sli te da se sta nje po gor {a va, tre ba po tra ì ti sa vet le ka ra.

Pre ma re ~i ma dr Do bro sa vqe vi}, far ma ce u ti, pe di ja tri i le ka ri op {te prak se kod nas ~e sto sa ve tu ju upo tre bu kre ma sa an ti hi sta mi ni ci ma, ali to ni je i sa vet der ma to lo ga. Na i- me, ra di se o le ko vi ma ko ji su dra go ce ni, ali ~e sto i sa mi mo gu da uzro ku ju aler gij ske re ak ci je ka da se pri me ne na ko `i,

Fruk to za ne po ve }a va ri zik od vi so kog pri ti ska G a zi ra na i ko la pi }a su u iz ra zi toj ve zi sa po ja vom po vi {e nog krv nog pri ti ska, ali fruk to za (vo} ni {e }er) ko ji sa dr `e sam po se bi ni je za to od go vo ran, po ru ~u je ame ri~ ki tim iz Me di cin skog cen tra Me ri lend skog uni ver zi te ta. Ne ke ra ni je stu di je su ozna ~a va le fruk to zu iz bez al ko hol nih pi }a kao je dan od ri zi~ nih fak to ra za hi per ten zi ju, ali iz wih se ni je mo glo utvr di ti ni {ta se pre po ja vi lo - kon zu mi ra we ta kvih pi }a ili po vi {en pri ti sak, na po mi wu stru~ wa ci. Tim iz Me ri len da je ana li zi rao re zul ta te tri ve li ke stu di je, oba vqe ne na vi {e od 220.000 me di cin skih rad ni ka, ~i ja su is hra na i zdra vqe pra }e ni iz me |u 16 i 38 go di na, a na po ~et ku stu di ja ni su pa ti li od po vi {e nog pri ti ska. Vre me nom se kod onih is pi ta ni ka ko ji su kon zu mi ra li bar jed no slat ko ga zi ra no pi }e dnev no, ri zik od hi per ten zi je po ve }ao za 13 od sto u od no su na one is pi ta ni ke ko ji su ta kva pi }a kon zu mi ra li jed nom me se~ no ili jo{ re |e. Da bi pro ve rio da li je za to po ve }a we ri zi ka od -

go vor na fruk to za, tim iz Me ri len da je ana li zi rao ri zik od hi per ten zi je kod oso ba ko je su uno si le znat ne ko li ~i ne fruk to ze ali iz dru gih iz vo ra, na pri mer vo }a, a ne iz bez al ko hol nih pi }a. Utvr |e no je da je kod ta kvih oso ba, ko je su ~ak 15 od sto dnev nih ka lo ri ja za do vo qa va le iz na mir ni ca ko je obi lu ju fruk to zom, ri -

zik od hi per ten zi je isti ili ~ak ma wi ne go kod onih qu di ko ji su kon zu mi ra li ve o ma ma lo fruk to ze.Za kqu ~ak je da se iz ra zi ta ve za iz me |u ga zi ra nih slat kih pi }a i hi per ten zi je mo `e pri pi sa ti ili re dov nom kon zu mi ra wu vr lo ve li kih ko li ~i na tih na pi ta ka ili ne kom jo{ ne u tvr |e nom sa stoj ku ko ji svi ti na pi ci sa dr `e.

Raz vi je na je tra iz ma ti~ nih }e li ja a pan ski is tra `i va ~i su raz vi li funk ci o nal nu qud sku je tru iz ma ti~ nih }e li ja, {to pod gre va na de da }e u bu du} no sti mo }i da bu du pro iz vo |e ni or ga ni za po tre be tran splan ta ci je.Tim sa Uni ver zi te ta Jo ko ha ma si ti, ko jim je ru ko vo dio pro fe sor Hi de ki Ta ni gu ~i, je tran splan ti rao in du ko va ne plu ri po tent ne ma ti~ ne }e li je (IPS) u te lo la bo ra to rij skog mi {a, u ko jem su one iz ra sle u ma lu, ali de lu ju }u qud sku je tru. IPS }e -

li je, ko je ima ju po ten ci jal da se raz vi ju u bi lo ko je te le sno tki vo, mo gu da se uzi ma ju i od od ra slih oso ba, ~i me se za o bi la ze pri go vo ri pro tiv ni ka ko ri {}e wa ma ti~ nih }e li ja em bri o na. Ja pan ski tim je ma ti~ ne }e li je tran splan ti rao u gla vu mi {a, da bi se is ko ri stio ja ~i pro tok kr vi u tom de lu te la. Iz tih }e li ja je na sta la je tre ve li ~i ne pet mi li me ta ra, spo sob na da pro iz vo di qud ske pro te i ne i raz la `e le ko ve. (Ta njug)

pa se ve} na sta le pro me ne do dat no po gor {a va ju. Bez bed ni su ako se pri me ne u vi du ta ble ta ili si ru pa. Naj va `ni je je to {to, na kon po ja ve aler gi ja, an ti hi sta mi ni ci vi {e ne mo gu da se ko ri ste u slu ~a je vi ma ka da to mo `e bi ti od vi tal ne va `no sti, kod akut nih aler gij skih re ak ci ja. J. B.

Le ko vi pro tiv bo lo va i rak ko è so be ko je su uzi ma le aspi rin, ibu pro fen ili sli~ nu vr stu sred sta va pro tiv bo lo va, na ro ~i to u ve }im do za ma i to kom du èg pe ri o da, pod ma wim su ri zi kom od ra ka ko è, ukqu ~u ju }i i naj o pa ki ji, me la nom, utvr di li su dan ski stru~ wa ci iz Uni ver zi tet ske bol ni ce u Ar hu su. Ne ste ro id ni an ti in fla ma tor ni le ko vi, ko ji ma pri pa da ju na ve de ni me di ka men ti, de lu ju ta ko {to in hi bi ra ju spe ci fi~ ne en zi me, ko ji igra ju iz ve snu ulo gu u za pa qen skim pro ce si ma, is ti ~e ru ko vo di lac is tra ì va wa Si grun Al ba Jo ha nes do tir. Ne ke ra ni je stu di je su po ka za le ka ko u kan ce ri ma ko è po sto ji po ve }an ni vo tih en zi ma i ka ko oni u~e stvu ju u bit noj fa zi raz vo ja tih vr sta ra ka. Ni su sva is tra ì va wa do la zi la do za kqu~ ka do ko jih je do {ao dan ski tim. Dan ski tim je is tra ì va we oba vio na 18.000 oso ba, ko ji su obo le lil od me la no ma i dru gih, ma we ri zi~ nih vr sta ra ka ko è iz me |u 1991. i 2009. go di ne. U kon trol noj gru pi je bi lo de set pu ta vi {e Da na ca ko ji ni su bo lo va li od ra ka ko è. Kod onih is pi ta ni ka ko ji su aspi rin i srod ne le ko ve ko ri sti li ma kar spo ra di~ no to kom vi {e go di na je utvr |en 13 od sto ma wi ri zik od me la no ma i 15 od sto ma wi ri zik od ra ka skva mo znih }e li ja, ne go kod onih ko ji uop {te ni su ko ri sti li le ko ve bro tiv bo la. Ni je uo~e no da je spo ra di~ no kon zu mi ra we do ti~ nih le ko va bi lo od uti ca ja na ri zik od tre }e vr ste ra ka ko è - kan ce ra ba zal nih }e li ja. Kod is pi ta ni ka ko ji su ~e {}e uzi ma li aspi rin i srod ne le ko ve to kom naj ma we se dam go di na, ri zik od me la no ma je bio ma wi za 46 od sto, od ra ka skva mo znih }e li ja za 36 od sto i od ra ka ba zal nih }e li ja za 17 od sto. (Ta njug)

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

subota16.jun2012.

SE]AWE

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ suprug, otac i deda

Seju Mioqka sa porodicom. 55072

POMEN Sa ponosom se se}amo i ~uvamo od zaborava na{e roditeqe, dedu i babu, pradedu i prababu.

Bo{ko Bala} 1935 - 2012. Sahrana }e se obaviti 16. 6. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Stana, sin Bogdan, }erka Bogdanka, zet Mladen i unuci Sr|an, Dragana, Tamara, Tajana i Jovana. 55105

Jovan Fratucan ^ika

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a voqena

1918 - 1978.

IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu. Tel. 018/213-708, 064/84961-09, +382/67-859-097, 00382/67859-097, www.danojlovicapartmani.piczo.com 54125 SOBE I APARTMANI na moru Utjeha kod Bara, blizu mora, povoqno. Telefoni: 021/6363291, 062/8510-669, 064/3903-391. 54651 BOKA KOTORSKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite pla`e, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, 6 evra. Telefoni: 00382/32371-657, 060/0237857www.banicevicsmjestaj-risan.me 54707

IZDAJE se name{ten stan na Novom nasequ. Telefoni: 021/6215156, 063/194-5588. 54782

CENTAR Novog Sada, ukwi`en jednosoban, prvi sprat, useqiv, svugde prirodna ventilacija, 41m2, 37.500e gotovinom. Kredite ne !! Telefoni: 061/6019393, 021/6621-797, 021/6215260. 55091

DVOSOBAN stan, 56m2, Novo naseqe, 2. sprat, useqiv odmah. Cena dogovor. Agencije iskqu~ene. Telefoni: 061/11-50-459, 060/596-63-88. 54966

PRODAJE se dvoiposoban komforan stan, Novi Sad, prvi sprat, lift, izme|u Kvanta{ke, Ribqe pijace i Dunava. Telefon 521-145 10 - 20 ~asova. 55022

PRO DA JEM tro i po so ban stan, renoviran 94m2, izuzetno do bra lo ka ci ja na Li ma nu IV, de li mi~ no opre mqen. Te le fon 021/6369-008, od 12 do 24 ~asa. 54943

FUTOG, centar, Fru{kogorska 69, jednospratna ku}a, 200m2, pogodna za dve porodice, ba{ta 500m2, hitno, 60.000E. Telefon 021/6313987. 54790 PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894. 54990 PRODAJEM placeve u centru ^eneja, ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150. 54742 PRODAJEM 27 ari gra|evinskog placa na Tranxamentu, Novi Sad. Mogu}nost delimi~ne kompenzacije. Telefon 064/2287-731. 53920 GARDINOVCI ku}a 60m2 sa vo}wkom. Telefon 065/444-3239. 55075

PRODAJEM lokal 43m2 u radu, ful opremqen. Kraqa Petra 2. Telefon 065/55-106-55. 54909

MOLER i farbar radi moleraj, drvenariju i lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 54794

JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362. 54849 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 54865 IZRADA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika i izrada re{etki i brava na vratima. Telefoni: 065/581-6333, 6434199. 54866 VODOINSTALATER: izvo|ewe instalacija, popravka i remont, popravka bojlera, odgu{ewe kanalizacije i ostale vodoinstalaterske usluge. Telefoni: 021/6317-587, 065/31-50198. 54914 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330. 54949

Du{ica Rem Sahrana }e se obaviti 16. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

ro|ena Murga{ki 1924 - 1993. Sinovi: Vasa i \or|e sa porodicama.

S tugom i qubavqu, wen sin Adam.

55019

55102

U se}awu na plemenitost i dobrotu na{eg oca i dede.

Konstantin Obradovi}

VI[E jutara - hektara, vo}wake, vikendice, placeve, ku}e, stanove, lokaciju za zgradu, stan za 20.000e gotovinom kupujemo. Telefoni: 063/598-463, 6618-184, 6215-260. 55090 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 55049

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je preminuo

Luka Kalaba nosilac Partizanske spomenice 1941.

1930 - 2002. Sa po{tovawem, sin Du{an i unuka Jelena.

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44679

1936 - 2012.

Marija Fratucan

Ispra}aj pokojnika je 16. 6. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sa puno qubavi se}a}e ga se: Ivana, Sawa, Sne`ana i Dragomir. 55088

55096

Pro{la je godina dana od kada nas je zauvek napustila na{a

Stanojka Gvozdenov dev. Staj{i}

Dragom sinu

Vojislavu Konakovu 1948 - 2012.

S tugom, u najlep{oj uspomeni ~uvaju je u mislima, weni najmiliji.

posledwi pozdrav od majke Smiqanke.

55099

55103

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Vojislavu Konakovu

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

S tugom u srcu opra{tamo se od na{eg voqenog

Vojislavu Konakovu

od: brata Qubomira sa porodicom. Porodica Popara.

Po~ivaj u miru. 55106

55097

Vojislava Konakova 1948 - 2012. preminulog posle te{ke bolesti. Sahrana je danas, 16. 6. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Wegovi najmiliji: supruga, sin i }erka sa porodicama. 55098

^iTUQe l POMeni

subota16.jun2012.

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragoj i voqenoj majci

dnevnik

S bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 85. godini, preminuo na{ otac i deda

Mariji [ijakov

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Tawa Moskaq

Jakov Radi} Ja{a

ro|. Stankov

1927 - 2012.

Pomen obeleàvam danas, 16. 6. 2012. godine, u 10. 30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Sve {to si mi pruìla, svu ne`nost, pa`wu i qubav, kao i tvoj mio lik, ìve}e ve~no u mom srcu. Neka te an|eli ~uvaju. Dejan.

Sahrana je danas, 16. 6. 2012. godine, u 12 ~asova, na Mo{orinskom grobqu. @ive}e{ u na{im srcima. Tvoji: sin Rada, snaja Mara, unuci Joca, Ja{a i Maja, }erka \u|a, zet Dule i unuke Du{ka i Rada.

55054

55080

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

POMEN

Rade Filipovi}

Tvoji: Boban, Lela, Mima i Sawa. Dragi na{ Rade, ~uvamo ve~no se}awe i qubav na tebe!

Tast Du{an i ta{ta Milica.

Mariji [ijakov

ro|. Stankov

@ive}e{ koliko `ivi se}awe na tebe, tvoju plemenitu du{u, vedrinu, osmeh, sjaj u tvojim o~ima...dok smo i mi `ivi. Tvoji: sestra Nada, zet Steva i sestri~ina Du{ica sa porodicom.

Ne postoje re~i kojima bi se opisala tuga i praznina koju si nam ostavila... Tvoji: Radoslav, Ana, Laza i Biqa.

55055

55056

POMEN

POMEN Na{ dragi

Jakov Radi} Ja{a

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoja unuka Rada sa porodicom.

Tvoja unuka Du{ka sa porodicom.

55083

55082

POMEN Dana, 18. 6. 2012. godine navr{avaju se dve godine od kako je preminuo na{ mili

S bolom i tugom opra{tamo se od na{eg oca, tasta i dede

POMEN

prof. Radojke Vasi}

svojih drugova

Petra Radosavqevi}a Jovan @arkovi} - Mi}o S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo najlep{e uspomene na Tebe.

Tawa Moskaq

54738

An|eli neka te ~uvaju.

Vojislav Qubojevi} 16. 6. 2004 - 16. 6. 2012. `ivi u na{im se}awima i uspomenama.

Sestre Sowa i Milica, ujak Mina i ujna Sne`a.

Porodica Qubojevi}.

55023

55025

Miroslav Bugarski Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 16. 6. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu davati dvogodi{wi pomen na{em Bra{i.

POMEN

Jakova Radi}a Ja{e

Du{ice Kolari} Zoltana Fi{te{a \or|a Jelovca Branislave Cmrk Slavuja Mili}a Radoslava Obrenovi}a \or|a Verme{a Vja~eslava O~ovaja

]erka \u|a, zet Dule, unuke Du{ka i Rada.

@ive}e u na{im uspomenama.

U tuzi: mama Nevena i sestra Milica. 55063

SE]AWE

POMEN

Na pedesetu godi{wicu mature 1961/62. godine, generacija devojaka i mladi}a VIIIa razreda Gimnazije â&#x20AC;&#x17E;Mo{a Pijadeâ&#x20AC;? se}a se sa pijetetom svojih profesora i svoga razrednog stare{ine

55064

Tvoja sestra Milena sa porodicom.

Postoje ose}awa koja se ne bri{u, se}awa koja ne blede, bol koji ne jewava i osmeh koji se pamti.

54921

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Mariji [ijakov

Zauvek }emo pamtiti tvoje lepo i nasmejano lice i rado spomiwati sve dane provedene sa tobom.

16. 6. 2008 - 16. 6. 2012.

55081

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Jovan @arkovi} @are 1947 - 2002.

na{oj dragoj i voqenoj

54963

DVOGODI[WI POMEN Pro{le su tu`ne i bolne dve godine od kako nije sa nama na{ voqeni otac, deda i svekar

U na{im srcima ostaje{ ve~no.

Tvoji najmiliji. 54737

Rade Filipovi}

Tata, vreme brzo prolazi...ali se}awe i qubav nikada...zauvek si u na{im srcima, do beskraja!

Godine prolaze, ostaje tuga i praznina koja nikada ne}e pro}i. Sine, neka te An|eli ~uvaju kada mi nismo mogli.

Samo toji: sin Nemawa, }erka Nata{a i supruga Zorica.

Vole te: majka Milica i tata Radovan.

55062

JEDNOGODI[WI POMEN

Tawi

Radivoj Obrenov

na{oj dragoj

iz Koviqa Tvoji najmiliji }e te se uvek se}ati i ~uvati u srcima.

Tvoja tetka Jelica sa porodicom.

Sin Dragan sa porodicom. 54796

55076

55057

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Posledwi pozdrav

POMEN

Dana, 17. 6. 2012. godine navr{ava se trinaest bolnih godina od kada nije sa nama na{ voqeni suprug i otac

Nadi Milinkov 1935 - 2011.

Luki Kalabi

Tawi Moskaq

Mladen Kne`evi}

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Nedostaje{ nam. Tvoje: Qiqa i Gaga. 55068

Po~ivaj u miru i zagrqaju an|ela. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

Luki Kalabi

Ve~ni pomen na{em kolegi.

Tvoji: ujak Gaga i baba Qubica.

Aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

55060

387/P

Tvoji najmiliji: porodica Milinkov, rodbina i prijateqi.

od: Doste sa decom.

54824

55101

^iTUQe l POMeni

dnevnik

se]AWe

Pomen danas, 16. 6. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu odr`a}emo {estomese~ni pomen na{em dragom

na na{eg dragog

^eTrdeseTodnevni Pomen

@ivanu Vitomirovu

Pomen

Dr Du{an Jankov

Dr Sofija Paro{ki

1992 - 2012.

[esnaestog juna 2012. tri su godine od smrti drage

Pro|e ~etrdeset dana od smrti moje voqene }erke

Ostoju Crni}a obu}ara 2000 - 2012.

subota16.jun2012.

Zorice Mandi}

Wegovi najmiliji.

supruga Olga, }erke Sne`ana i Vera sa porodicama.

o`alo{}en otac Dimitrije Novakovi} iz veternika.

54886

54903

54895

se}awa na tebe ostaju ve~no i ve~no }e{ nam nedostajati.

mnogo dobrote sa wom.

oti{lo

supruga Irena, sinovi Aleksandar i Jovan.

sa po{tovawem, snaja Irena i unuci Aleksandar i Jovan.

54887

54888

Dragice Sokolovi} iz Obrenovca @ivim u dubokom bolu sa se}awem na godine koje smo proveli zajedno. Po dobroti }u Te pamtiti, s qubavqu pomiwati i od zaborava ~uvati. Tvoja prijateqica Milkica.

[esTomese^ni Pomen

Pomen

IN MEMORIAM danas, kada proslavqamo 50 godina mature, sa nama ne}e biti na{i prerano preminuli drugarice i drugovi:

Anka Petrovi} ro|. Stani{i} iz Mo{orina Parastos }e se odr`ati u subotu, 16. 6. 2012. godine, na mo{orinskom grobqu, u 11 sati. Tvoji: Veselinka i Jefta sa porodicama. 54862

Mirjana Sankovi} Petri} Marija Sabado{ Milivojevi} Danica Sremac Antunovi} @ivojin Vla Hari Ivan Sokola.

danas, 16. juna 2012. godine navr{ava se trinaest godina od smrti na{eg

razrednog stare{ine

^eTrdeseTodnevni Pomen

na{ dragi

Tawi Moskaq Steve Mareti}a

Miladin Ble~i}

vreme prolazi, a tuga je sve ve}a. dok `ivimo mi, `ive}e{ i ti sa nama.

1938 - 2012. Porodice: Mareti} i Ivani}.

sa po{tovawem i zahvalno{}u se}amo se na{ih:

Smiqe Staki}

54423

54957

JednoGodi[Wi Pomen

Tvoj ujak Cica i brat Nemawa.

preminuo je 7. juna 2012. godine. Po wegovoj izri~itoj `eqi, sahrawen je u krugu porodice na Gradskom grobqu u novom sadu.

An|elka An|eli}a

55008

Pro{lo je 40 dugih dana od kada nisi vi{e sa nama.

o`alo{}ena porodica.

profesora

\or|a Lazi}a profesora i

54889

Sokrata Jovanovi}a

Jeca ]ur~in

direktora

15. 6. 2010 - 15. 6. 2012.

Mirko Aleksi}

Pomen

danas, 16. 6. 2012. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a draga mama, ta{ta i baka

2. 7. 2011 - 16. 6. 2012. draga mama, kad gledam nebo, vidim tebe, kad gledam sunce vidim tebe. Kad gledam zvezde, vidim tebe.

Wihov IV/2 razred Ekonomske {kole u Novom Sadu, generacija 1961/1962. godine.

Tata, nedostaje{ mi. volim te. Maja.

]erka Zorka sa porodicom. 54915

54857

vreme prolazi, a tuga i bol ostaju ve~no. ve~no }e{ `iveti u na{im srcima, vedrog duha i dobrote. Tvoji: tetka Qubica, te~a Milenko, brat Branko, snaja Milana, sestra Jelena, bratanac Uro{ i sestri~ina Marija.

54984

JednoGodi[Wi Pomen

TU@no se]AWe

Tawa Moskaq Pegica

55006

Mara Surla Vukosava Vlalukin

1923 - 1991.

deseToGodi[Wi Pomen

iz \ur|eva Znala si koliko smo te voleli, a nikada ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{. Tvoji: }erka Daca, zet Qubi{a, unuk Bojan i unuka Goca.

Zorica

Sima

1928 - 2011.

54976

Mirko Aleksi} Pomen

2. 7. 2011 - 16. 6. 2012.

1925 - 2002.

Ka}anski nikada vas ne}emo zaboraviti. Po~ivajte u miru. sin Bata i k}i Mira sa porodicama. 54902

danas, 16. 6. 2012, u 11 ~asova, poseti}emo ve~nu ku}u voqenog oca i uz suze setiti se wegovog lika. Hvala ti za sve dobro {to si u~inio za nas. ]erka Maja i sin Miroslav sa porodicama.

Milan Surla

Pro{le su ~etiri godine od kada nas je napustio na{ dragi

1919 - 1993.

20. 6. 2002 - 20. 6. 2012.

s po{tovawem i qubavqu, }erke Sne`a i Zora sa porodicama.

^uvamo uspomenu na tebe: supruga Nada, sinovi Dejan i Dragan i snaja Sandra.

54792

55002

54983

JednoGodi[Wi Pomen

Godi[Wi Pomen

Vjeslav Simi} Braca

Petar Momirovi}

Pomen Pro{la je duga godina bez na{eg dragog

i pola godine od kako sa nama nije na{a

Todoru Loli}u

Jovan Jak{i}

zastavniku I klase u penziji

danas, 16. 6. 2012. godine, navr{avaju se ~etiri godine od kako nisi sa nama. ve~no }e{ `iveti u na{im srcima vedrog duha i dobrote. Tvoji najmiliji koji te nikad ne}e zaboraviti. Tvoja supruga Stevka, sin Dragan i }erka Stanka sa porodicama. 54897

Aleksandra Dra`i}a

obele`i}emo danas, 16. 6. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu. @ivi{ u svakoj na{oj misli, pri~i i svemu {to se zove uspomena na tebe. Uspomenu ~uvaju: tvoja supruga Jelena, sinovi @eqko i Bo{ko, snaje Slavica i Monika, unu~ad Bojana, Teodora, Dario, Todor, Maksimilijan i praunuk Luka. 54552

17. 6. 2011 - 17. 6. 2012.

Olga Momirovi}

U se}awu i mislima uvek si sa nama.

Uspomenu na wih ~uvaju: Milan, Nata{a i Brana.

Tvoji najmiliji.

55000

55017

tv program

subota16.jun2012.

07.30 08.15 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 16.00 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Глас Америке Приче из књижаре Буди родитељ Е-ТВ Ноге на пут Без цензуре Простор Здравље је лек Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Барометар Филм: Не играј се ватром Глас Америке

Марија Руиз

Летња киша

15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.55 19.05 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 00.35 01.25 02.45 03.10

06.30 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.10 14.05 14.50 15.20 15.45 16.10 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.00

Кухињица Вести Програм за децу Вуков видео буквар-слово „Ч“ Хајде са мном у обданиште Бабy Егзит 18. Школско позорје Питам се,питам се Путеви наде Агро мозаик Вести Академац Увек медаља Здравље пре свега 5. светски Тамбурица фест, снимак свечаног отварања Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Све о животињама Потрошачки репортер ТВ Дневник Политбиро Човек са планом, филм 1.део Тамбурица фест, хроника ТВ Дневник Џонатан Крик Фаца Војвођански дневник Летња киша, филм Џонатан Крик Човек са планом, 1.део Политбиро Путеви наде

ТВ баштине Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) ТВ баштине Вести (мађ) Пословни успех, емисија на мађар. са титл.на српском Концерт Вампири у студију М Биографије Музика талената-гала концерт Програм за децу Хајде са мном у обданиште Вуков видео буквар-слово „Ч“ Питам се,питам се Жене на селу ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) Урбана џунгла (мађ) ВИВЕ 2010. (мађ) Сећање на Мариа дел Монаца ТВ Продаја

15.10 16.50 18.30 19.00 19.30 20.06 20.37 22.43 23.20 01.32

Мигуелито Давиља је младић због болести приморан да проведе дуже време у болници, где упознаје човека који му отвара врата потпуно новог света - света поезије и унутрашње лепоте. Он почиње да замишља живот у ком напушта посао у гвожђари и стиче светску славу својим песмама. Улоге: Алберто Амарила, Марија Руиз, Викторија Абрил, Феликс Гомез Режија: Антонио Бандерас (РТВ 1, 22.35) 07.00 08.00 08.05 08.40 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00

08.00 09.06 11.02 12.39 13.10 13.28

Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Дневник Фудбал - ЕП: Украјина -Француска (р) Фудбал - ЕП: Шведска -Енглеска (р) Госпођица Марпл: Несрећа невиних, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Мазурка, спортски програм Фудбал - ЕП: Грчка-Русија, пренос Мазурка, спортски програм Кутија, филм Фудбал - ЕП: Чешка-Пољска (р)

Кутија

06.30 Серијски програм 09.05 Матуранти на Новосадској ТВ 09.15 Време је на мојој страни 09.35 Серијски програм 10.30 Азбука родитељства 11.00 Серијски програм 12.00 Ленија 13.00 Вести 13.05 Ево нас код вас 14.00 Вести 14.05 Серијски програм 14.57 Матуранти на Новосадској ТВ 15.10 Рецепти Лауре Равајоли 15.30 Витраж 16.00 Вести 16.05 Личности и догађаји 17.00 Вести 17.05 Серијски програм 17.57 Матуранти на Новосадској ТВ 18.00 Седам НС дана 18.30 Сремски Карловци, од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.30 Сајам инфо 20.00 Све што желим 20.30 Седам НС дана 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.30 Матуранти на Новосадској ТВ 22.35 Лична грешка 23.00 Серијски програм

АТП Хале 1/4 Финале НБА Кошаркологија АТП Хале 1/2 Финале ТВС АТП Хале 1/2 Финале Прави НБА НБА ФИНАЛ Гаме 2 НБА уживо Мото ГП Силверстоун – Квалификације Мото 3 23.15 Атлетика 23.45 Премијер лига, Магазин 00.30 АТП Хале 1/2 Финале

09.30 11.30 12.00 14.00 15.00 17.00 17.30 19.45 20.15

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

Норма и Артур Луис су брачни пар из предграђа, с малим дететом. Изненада примају анонимни поклон који ће проузроковати фаталне последице. Једноставна дрвена кутија, обећава да ће власницима испоручити милион долара простим притиском на дугме. Улоге: Камерон Дијаз, Џејмс Марсден, Френк Лангела Режија: Ричард Кели (РТС 1, 23.20)

ОДБОЈКА (Ж): ГРАНД ПРИ

Србија–Куба (РТС 2, 17.20) 08.25 08.29 08.51 09.04 09.28 09.42 10.26 11.00 11.30 12.10 12.45 12.59 13.32 14.04 14.34 15.14 15.54 16.39 16.59 17.20 19.00 19.50 20.37 22.35 23.09 00.04 00.20 00.54 01.25

Бернард Срећни клинци Руске бајке Зујалица Вилењаци Верски календар Клиника вет Профил и профит Књига утисака Свет здравља Време одлуке Моја лепа Србија Грађанин Лети, лети песмо моја мила Арт зона Градња храм Светог Саве Биографије Тотал тенис Вреле гуме Одбојка (ж) - Гранд при: Србија-Куба, пренос Међународна бициклистичка трка „Кроз Србију” Изгубљени светови Фудбал - ЕП: Чешка-Пољска, пренос Потрошачки саветник Ћелија Међународна бициклистичка трка „Кроз Србију” Моја лепа Србија Вреле гуме Одбојка - Светска лига: Србија-Куба, пренос

08.00 08.30 11.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 18.30 19.00 19.30 19.55 20.00 21.00 23.00

Камерон Дијаз

08.30 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 19.15 20.10 21.30 23.30

dnevnik

c m y

Здравље и Ви Филм: Држање за ваздух Филм: Грозница љубави Здравље и Ви Сваштарица Улови трофеј Биљана за вас Слике живота Обични људи Мини серија Слике живота Улови трофеј Мајсторски Двоугао Њушкала Филм: Зачаран Филм: Погрешно скретање на језеру Тахо 01.00 Еротска серија

Домаћин Филм: Мамин нови фрајер Филм: Бљесак смрти Шатра Жене Радна акција Сулејман Величанствени Галилео Вести Аси Сулејман Величанствени Квиз: Савршен минут Филм: Случајно заљубљени

05.40 Заувјек сусједи 08.00 Добра земља 08.40 Топшоп 09.10 Цртани филмови 10.10 Шљака 10.30 Тајне науке 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.00 Џои 14.30 Интернат 16.00 Вести 16.35 Ноћни ТВ пројекат 18.30 Вести 19.05 Филм: Опасна романса 21.30 Кик бокс 23.35 Вести Б92 00.10 Спортски преглед 00.30 Филм: Атлантик Сити 02.25 Филм: Ја и моје сенке: Живот са Џуди Гарланд 1 04.00 Филм: Верни партнер

КИК-БОКС

Финале К-1 Финале Светског екипног првенства у дисциплини К-1. Осам најбољих тимова кренуло је ка титули пре годину и по дана, остала су два. Сазнаћемо ко је најјачи, најспремнији, најхрабрији и најбољи. Велико финале: Србија–Русија. (Б92, 21.30)

Жарко Лаушевић

Добровољци Комедија у којој глуме најбољи глумци домаће кинематографије, приказује смешне ситуације током ратних сукоба. Радња се одвија на прелепој плажи која представља ратни положај ,,добровољаца“. Улоге: Велимир-Бата Живојиновић, Љубиша Самарџић, Мустафа Надаревић, Богдан Диклић, Жарко Лаушевић, Биљана Ристић Режија: Предраг Голубовић (Хепи, 19.20) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00

07.00 10.00 11.30 12.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.30 03.30 05.00

Добро јутро Викендвизија Немогућа мисија Живот у тренду Старс енд фанс Голд музички магазин Филм: Шта се згоди кад се љубав роди Мала невеста Магазин ин Национални дневник Нове курсаџије Звезде гранда Филм: Рад на одређено време Филм: Неудата белкиња Филм: Викенд страха Филм

11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.10 15.30 15.35 15.50 17.55 18.25 19.00 19.20 21.30 23.00 00.30 01.50 02.30 04.00

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Барби са Лабудовог језера, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Доба диносауруса 2, документарни програм Телешоп Вести Филм Вести Телешоп Долина вукова Телемастер Моја Србија Јелена Добровољци, филм Голи живот Временска бомба, филм Љубавни сигнали Матрјошки Голи живот Једна жеља једна песма

Зрно по зрно У новом издању емисије, поред редовних рубрика, можете погледати и прилог о томе како зрењанински пољопривредници припремају машине за наступајућу жетву пшенице и јечма, а донећемо и прилог о томе како се део производње поврћа из Лукиног села пласира на регионална тржишта. (КТВ, 12.00) 08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика 12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota16.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20. ВЕК

Пи ше: др Марк Мазовер 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Шта не треба обући Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Кејт и осморо деце Најбољи амерички кувар Спасавање беба Спасавање деце НY Инк Мисија „Мени„ Суочавање са траумом Моја мама била је мушкарац Л.А. Инк: Обрачун у салону НY Инк Мисија „Мени„

Џин Хек ман 08.00 Ускршње острво – повратак у прошлост 09.00 Изгубљен у Амазону: Мистерија пуковника Персија Фосета 10.00 Изгубљене мумије Папуе Нове Гвинеје 11.00 Рим није изграђен за један дан 12.00 Када су Мавари владали Европом 14.00 Древни пластични хирурзи 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 778 – Песма о Роланду 18.00 Тајна несталог шпијунског авиона 19.00 Шпијуни који су дошли са мора 20.00 Супершпијун: Човек који је издао Запад 21.00 42 начина да се убије Хитлер 22.00 Господари рата 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Изгубљене мумије Папуе Нове Гвинеје 01.00 Ноћ сломљеног стакла

08.00 08.30 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Сунце и месец Девојчица са шибицама Ози Бу Индискреција једне Американке Анђео и одметник Осветник Купи ми Елиота Краљ Наресуан Гојине утваре Каубоји у срцу Еротски филм Еротски филм

Го ји не утва ре За вре ме по след њег Ба сти он а Шпан ске ин кви зи ци је, 1790-1810, ин кви зи тор по име ну Ло рен цо је мо дел у не ко ли к о при ли к а умет ни к у Фран ци ску Го ји ка да му при ја те љи ка жу да Го ја сли ка кур ве као ан ђе ле... Уло ге: Ха ви јер Бар дем, На та ли Порт ман, Сте лан Скар сгард Ре жи ја: Ми лош Фор ман (Си не ма ни ја, 20.00)

На та ли Порт ман

Фран цу ска ве за Џи ми По пај Дојл и Ба ди Кла у ди Ру со су дво ји ца њу јор шких де тек ти ва за по сле них у оде ље њу за нар ко ти ке. До би ју за да так да пре ки ну ла нац тран спор та хе ро и на из ју жне Фран цу ске у Сје ди ње не Др жа ве. Траг их до ве де до њу јор шке рад ње слат ки ши ма... Уло ге: Џин Хек ман, Фер нан до Реј, Рој Шај дер, То ни Ло Бјан ко Ре жи ја: Ви ли јам Фрајд кин (ХРТ 1, 23.25) 08.09 Кинотека - циклус класичног вестерна: Ени Окли, филм 09.40 Вести из културе 10.13 Кућни љубимци 10.43 Народна медицина, док. серија 11.16 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.32 Моћ судбине 13.18 Духовни изазови 13.46 Призма 14.27 Животињска фарма, филм 16.00 Мадагаскар, док. серија 17.12 Алпе Дунав Јадран 17.47 Репортери 18.52 Најбоље од Глобалног села 19.30 Дневник 20.10 Пацифик 21.00 Песме Подравине и подравља Питомача 2012., пренос 22.45 Дневник 3 23.00 Спорт 23.25 Француска веза, филм 01.08 Филмски маратон: Носферату - фантом ноћи, филм 02.55 Филмски маратон: Глад, филм 04.45 Евро 2012.: Русија - Грчка, снимак

Аниманијаци Приче у сликама Мала ТВ Кућни свемирци Велика крађа воза 587, филм задецу 10.30 Филмска матинеја: Заљубљена Лили, филм 12.20 Чувари здравља 12.55 КС Аутомагазин 13.55 4 зида 14.30 Одабрао Ђело Х. 15.20Међу нама 15.55 Ружиона 16.25 Пореч: Денс Стар 2012. светско такмичење у плесу, снимак 17.25 На рубу науке 18.20 Боје туризма 19.05 Телетабис 19.30 Гаража 20.00 Евро 2012, емисија 20.35 Евро 2012. Пољска - Чешка, пренос 22.35 Евро 2012, емисија 23.30 Евро 2012. Русија - Грчка, снимак 01.20 Збор ХРТ-а и Гудачки оркестар Душан Сковран

Дијагноза убиство Убиства у Мидсомеру Видовњак Монк Браћа и сестре Хаваји 5-0 Смоки и бандит Све по закону Супертанкер Метеорска олуја

08.05 08.30 09.05 09.21 09.25 11.20 11.35 12.40 12.55 14.55 17.21 17.25 17.30

Бен 10 Училица, квиз за децу ТВ продаја Кувар и по, кулинарски шоу Колумбо ТВ продаја Пороци Мајамија ТВ продаја Чаробњак, филм Језгро, филм Кувар и по, кулинарски шоу Евро - специјал из Пољске Дискавери: Преживети дивљину - Гватемала, док. серија РТЛ Данас Галилео Пчелин филм, филм Ер Америка, филм Колатерал, филм Астро шоу, шоу, емисија уживо Дискавери: Лутрија ми је променила живот, док. серија РТЛ Данас

18.30 19.10 20.00 21.45 23.50 02.05 03.25 03.50

Ко ла те рал Так си ста Макс пла ни ра да јед ног да на по кре не ком па ни ју за из најм љи ва ње ли му зи на, а до та да ће во зи ти дру ге и за ра ђи ва ти. Ве че му за поч не обе ћа ва ју ће ка да по ве зе вла ди ну адво ка ти цу Ени... Уло ге: Том Круз, Џеј ми Фокс, Џа да Пин кет Смит, Марк Ру фа ло Ре жи ја: Мајкл Ман (РТЛ, 23.50)

07.42 08.03 08.18 08.48 09.15

06.00 07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00

06.00 Ћерка чувара успомена 07.25 Легенда о пијанисти на океану 09.30 Гномео и Јулија 10.55 Девојка из Гилеада 12.50 Потпредседница 13.20 Легија изузетних плесача: Тајне ра 15.00 Летописи Нарније: Путовање Намерника зоре 16.50 Наше породично венчање 18.30 Главна улица (2010) 20.05 Дебела мама: Какав отац, такав син 21.50 Маринац 2 23.25 Изненадни ударац 01.10 Упознајте Монику Велур 02.45 Мајка ноћ 04.40 Џона Хекс

06.00 07.00 09.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 01.45

20.00 22.00 00.00 01.30

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.20 02.20

Осуда Чудна фреквенција Упозорење: Строга цензура Последња дебата Багзи На златном језеру Последњи циглар у Америци Крађа вредног уметничког дела Биографија - Најбурнији раскиди у Холивуду Заташкавање: Прича Кларенса Брендлија Неколико добрих људи Мрачни анђео Осуда

Септембар Очајнички тражећи Сузан Много буке ни око чега Риба звана Ванда Мистична пица Ф/X – Убиство триком Божја службеница Агнес Мизери Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Џа да Пин кет Смит

10.00 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05

01.40

Чудовишта из реке Врхунско градитељство Грандиозни пројекти Велике селидбе Како се прави? Како се то прави Трговци Позадина авионских несрећа Како се прави? Пен и Телер – Лаж или истина Чари путовања Преживљавање Преживљавање удвоје Уништавање! Пен и Телер – Лаж или истина Чари путовања

08.30 08.45 09.00 10.00 11.00 13.00 14.15 14.45 16.30 18.30 20.00 20.30 22.30 23.00

Фитнес Сви спортови Аутомобилизам Аутомобилизам Фудбал Тенис Аутомобилизам Аутомобилизам Тенис Аутомобилизам Фудбал Аутомобилизам Аутомобилизам Аутомобилизам

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Ис ток пре те као За пад са мо у пи јан ству

рем да је ста љи ни зам као иде о ло ги ја сла био рад ни ца у Пољ ској уста ја ла је у пет ују тру, је дан по сле 1956, по ли тич ка еко но ми ја ста љи ни - сат пу то ва ла до по сла, 53 ми ну та днев но че ка ла у зма ма ло се про ме ни ла у на ред ним де це ни - ре ду за хра ну, ра ди ла де вет са ти, а спа ва ла ни ја ма: цен тра ли зо ва на пар ти ја и др жав ни апа рат шест и по. Из над све га, љу де је из је дао про блем под сти ца ли су еко ном ски раст кроз ши ре ње те шке по мањ ка ња стам бе ног про сто ра. „Ов де не ма бу ин ду стри је и стро гу кон тро лу тр го ви не, по љо при - дућ но сти“, жа лио се пољ ски рад ник у бро до гра ди вре де и ро бе ши ро ке по тро шње. По ли тич ко не за - ли шту 1972. „Де сет го ди на тре ба да че ка те да би до вољ ство по вре ме но је убла жа ва но рас по ре ђи ва - сте до би ли стан. Чо век оста ри, хо ће да се оже ни.“ њем ула га ња у ко рист ла ке ин ду стри је и по бољ ша - „Си ту а ци ја са ста но ви ма го ра је не го ра ни је, у ним жи вот ним стан дар дом, али та кве ин тер вен ци - ства ри, без на де жна је“, пи сао је 1985. ви ши ма ђар је би ле су при вре ме не и ре вер зи бил не. Еко ном ске ме ре спро во ди ле су се у скла ду с пе то го ди шњим пла ном а не пре ма зах те ви ма тр жи шта, у усло ви ма пот пу не по ли тич ке од го вор но сти за во ђе ње еко но ми је и по мањ ка ња ин фор ма ци ја. По ре чи ма јед ног пољ ског еко но ми сте, др жав ни со ци ја ли зам ни је био ло ше спро ве де на до бра иде ја, не го ло ша иде ја ко ја се спро во ди ла из не на ђу ју ће до бро. Раз вој на стра те ги ја ко ја је по сти гла зна тан успех у пр вим по рат ним го ди на ма на џи ве ла је све по зи тив не ефек те ко је је мо жда има ла и на кра ју је иза зва ла све оп шту про паст ко му ни зма. Пе де се тих и ше зде се тих го ди на Евро па је до жи вља ва ла спек та ку ла ран еко ном ски раст. На ве ће те шко ће на и шло се с ве ли ком кри зом по сле рат не свет ске еко но ми је ко ја се по че ла осе ћа ти кра јем ше зде се тих и по У про дав ни ца ма са мо пра зни ра фо ви из ве сни чет ком се дам де се тих. У ка пи та ли стич кој За пад ној Евро пи ви со ка ин фла ци ја и ма - ски слу жбе ник ко ји је ра дио на ре ша ва њу стам бе сов на не за по сле ност уни шти ле су по сле рат ни кеј - них пи та ња. „Ни шта се су штин ски ни је про ме ни нзи јан ски кон сен зус. Исте еко ном ске си ле об ру - ло, ни шта се ни је по бољ ша ло“. Ко му ни стич ки ши ле су се и на Ис точ ну Евро пу те су и та мо ус по - „дру штве ни уго вор“ – ако је уоп ште по сто јао – ко ри ле по сле рат ни раст: од про сеч них 4,9 по сто го - ји су за пад ни ана ли ти ча ри пре по зна ли као те мељ ди шње од 1970. до 1975. на два по сто од 1975. до ле ги ти ми те та ре жи ма, са да се рас па дао. 1980, од но сно 1,4 по сто у на пред них пет го ди на. У по ли тич ком сми слу, ко му ни сти су за кљу чи ли Тај пад је у по чет ку био сра змер но спор. У се дам - да је не мо гу ће из ве сти она ква при ла го ђа ва ња ка де се тим го ди на ма ис точ но е вроп ске сто пе ра ста ква су на пра вље на на За па ду. Дру гим ре чи ма, бо (од 3,4 по сто) опа да ле су спо лест је би ла (ма ње-ви ше) иста ри је и уз то су би ле ви ше не го – сма њи ва ње про дук тив но сти, Ста љи ни за ци ја у Ру му ни ји на За па ду ује ди ње ном у про паст ста рих те шких ин ду ОЕЦД-у (3,2 по сто). То је мо стри ја ко је су би ле упо ри ште про из ве ла је из град њу жда мо гло осна жи ти осе ћај да чу до ви шта по пут ра фи не ри ја рад нич ке кла се – али симп то су план ске еко но ми је с цен тра - наф те ко је су ра ди ле с де сет ми су се раз ли ко ва ли. Ин фла ли зо ва ном кон тро лом от пор ни ци ју су обе ле жи ле све ве ће не од сто ка па ци те та или је на кри зу од ка пи та ли стич ста ши це, опа да ње ква ли те та и фа бри ка за про из вод њу ких. Али сре ди ном осам де се про ду жа ва ње ре до ва, а не ско тих оне су да ле ко за о ста ле. алу ми ни ју ма, где се тро ши ло ко ви це на ко је су вла сти чвр На Ис то ку, као и на За па ду, сто кон тро ли са ле. Цр на и не енер ги је ко ли ко у це лом успо ра ва ње еко ном ског раз во ја зва нич на при ват на тр жи шта Бу к у р е ш ту ло ше је ути ца ло на си сте ме со би ла су још је дан по ка за тељ ци јал не за шти те ко ји су на ста истог трен да. Ре зул тат су би ли ли у прет ход ним де це ни ја ма. Жи вот ни век се сма - пра зни ра фо ви, све ду же че ка ње у ре до ви ма и, у њио, ма хом због ри зи ка по сла – рад ни ке је уби ја ло екс трем ним слу ча је ви ма, по бу не због хра не ко је су про па да ње основ ног ка пи та ла. Од се дам де се тих би ле прет ња са мој пар ти ји кад је по ку ша ва ла да јаз из ме ђу Ис точ не и За пад не Евро пе – ко ји се су - по ве ћа це не. жа вао од ра та – по но во се про ши рио. Ис ток је пре И кри за у те шкој ин ду стри ји оста ви ла је ду бље ти цао За пад је ди но у кон зу ма ци ји ал ко хо ла. тра го ве на Ис то ку не го на За па ду. Огром не же ле Ко му ни стич ки мо дел со ци јал не др жа ве био је зни це и че ли ча не, пер ја ни це по сле рат ног еко ном све не при влач ни ји у по ре ђе њу са за пад ним так ма - ског ра ста, по угле ду на со вјет ски мо дел из три де цем, а уз то је и по су ста јао у ис пу ња ва њу обе ћа ња се тих го ди на (а он је, пак, на стао по угле ду на не у дру штви ма ко ја су озбиљ но схва ти ла за ве те о ус - мач ке обра сце еко ном ског ра ста с по чет ка ве ка) – по ста вља њу јед на ко сти. Ре фор ме ко ји ма би се по - еко ном ски су би ле све ма ње ра ци о нал не, али су и ве ћа ла ефи ка сност пре ти ле су да по ре ме те јед на - да ље по се до ва ле не ви ђе ну сим бо лич ку сна гу. На кост у до хо ци ма, док је дру штве на мо бил ност об у- при мер, ста љи ни за ци ја ка ква је спро во ђе на у Ру ста вље на. То је ја ча ло гнев ме ђу рад нич ком кла сом му ни ји до ве ла је до то га да се се дам де се тих го ди због при ви ле ги ја сра змер но бо га те ели те ко ју су на из гра де чу до ви шта по пут ра фи не ри ја наф те ко чи ни ли ад ми ни стра ци ја, про фе си о нал ци и тех нич - је су ра ди ле с де сет од сто ка па ци те та, или фа брич ки струч ња ци. Со ци јал не бе не фи ци је ни су мо гле ких ком плек са за про из вод њу алу ми ни ју ма ко ји су да ујед на че ре ал не до хот ке јер су по ста ли пар тиј - тро ши ли енер ги је ко ли ко и цео Бу ку решт. ска при ви ле ги ја а не оп ште со ци јал но пра во. Жи Це ну та кве по ли ти ке љу ди су осе ти ли на сво јој вот ни усло ви су би ли ло ши: про сеч на фа брич ка ко жи и плу ћи ма. Књи гу Мар ка Ма зо ве ра „МРАЧ НИ КОН ТИ НЕНТ / Евро па у 20. ве ку„ мо же те по ру чи ти од Клу ба чи та ла ца Из да вач ке ку ће „Ар хи пе лаг” (Те ра зи је 29/II, Бе о град), пу тем те ле фо на 011/ 3344–536 и 3344-427, и-меј ла klub@arhipelag.rs или СМС-а 063/1643–609.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota16.jun2012.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Овог викенда угодите себи. Опуштено, идите у шопинг, купујте лепе ствари, кувајте ако то волите, одмарајте се, свесни позиције у којој сте. У љубави сте искључиви у својим захтевима.

BIK 20.4-20.5.

Ваша богиња Венера се враћа у прошлост, у потрази за фаталном љубављу. Пазите кога желите јер би вам се могло испунити. Новца никад довољно, без обзира на приходе. Романтика.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

16. jun 2012.

Још увек је Сунце у вашем знаку па је време рођендана, који можете славити сваког дана с другим друштвом. Још увек сте расположени да се играте и поигравате у љубави.

Месец је у земљаном знаку Бика, који се теже покреће, али када крене својим стабилним ходом, не зауставља се. Сходно томе, дан ће почети релативно успорено, а после – све интензивније.

Конкретни сте, док је партнер негде између снова и јаве, што вас помало збуњује. Али, увек су ту пријатељи или деца, драге особе које ће вам допунити и обогатити дан. Друштвени сте. Провод.

Не можете да мирујете, све и да хоћете. Стално бисте нешто радили, што је ОК јер је добро да сте физички активни. Ипак, немојте покушавати да урадите немогуће. Нађите меру у свему, ако може.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Вредни сте и одлучни да испуните своје свакодневне жеље. Још увек су пријатељи иста мета – исто одстојање вашег интересовања. Радите с околностима онако како вам се сервирају.

Ваш Јупитер у веселом знаку Близанаца није нарочито јак ни исправан па се чини да више држите до спољашње форме, декларација, него што улазите у суштину. Било како, сналажљиви сте.

Данас сте посвећени вољеној особи и добром проводу. Да ли с тим има везе што је субота? Свакако. Искористите несугурност драге особе да се покажете у најлепшем светлу подршке и разумевања.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Остварујете своје далекосежне циљеве и идеале, како сами са собом, тако и с онима који умеју да вас слушају. Односи с иностранством су занимљиви, мада не сасвим једноставни и поуздани.

Субота је па не морате да радите, и можете како хоћете! Добро звучи, а још бољи је осећај. Али, времена никад довољно. Сетите се драге особе коју сте запоставили у последње време. Страсти.

Једва сте дочекали викенд, а и као да је сам по себи брзо стигао. Тек, иако сте жељни пасивности и мира, лењости и одмора, неће тако бити. Долазе вам гости, родбина, коју не можете избећи.

TRI^-TRA^

Стар ле та у стра ху V REMENSKA

PROGNOZA

Још

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 29 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 29 Niш

Evropa

тоПлиЈе

НО ВИ САД: Сунчано и још мало топлије него јуче. Ветар слаб источни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 14, а максимална 29 степена. ВОЈ ВО ДИ НА: Након свежег јутра, сунчано и топло време. Ветар слаб источни и југоисточни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 12, а максимална 30 степени. СР БИ ЈА: Сунчано и топлије него јуче. Ветар слаб и варираће између североисточног, источног и југоисточног правца. Притисак изнад нормале. Минимална температура 9, а максимална 31 степен. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У недељу и почетком наредне седмице сунчано и све топлије, па се опет очекују врућине и температуре преко 30 степени. Током већег дела идуће седмице сунчано и врућина. Између четвртка и петка су могући ређи локални пљускови и мање освежење у петак. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Биометеоролошке прилике погодоваће већини хроничних болесника. Опрез се ипак саветује особама са психичким тегобама. Од метеоропатских реакција могу се јавити главобоља, несаница и смањена концентрација.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 22 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Стар ле та Ни кол По ли ци, по зна ти ја као Сну ки, зве зда ри ја ли ти шо уа Џер си Шор, већ ду же вре ме за ба вља аме рич ку јав ност сво јим про ва ла ма, а са да је сер ви ра ла још јед ну. То ком го сто ва ња у шо уу „До бро ју тро, Аме ри ко” Сну ки, ко ја је у сед мом ме се цу труд но ће, при зна ла је да се бо ји до је ња. - Страх ме. Мо ја при ја те љи ца је до ји ла де те и ре кла ми је да је то бол но, али ја де фи ни тив но же лим да до јим јер је то нај бо ље за де те. То је као да си кра ва и јед но став но да јеш мле ко - буб ну ла је буј на стар ле та. Сну ки је от кри ла да ви ше не же ли да по пи је ни ча шу ви на јер се бо ји да би се баш ње но де те та да ро ди ло с три но ге. А об ја сни ла је и за што она и њен ве ре ник Ђи о ни Ла ва ле си на же ле да на зо ву Ло рен цо: „Јер га он да мо же те зва ти Ен зо”.

VIC DANA Уђе Лала у апотеку и затражи: - Госпођо, треба ми лек за Сиду. Апотекарка упита: - А откад имате сиду? - Ма, имам је већ 20 година, живог ме изеде!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

341 (22)

Slankamen

369 (7)

Apatin

404 (20)

Zemun

373 (2)

Tendencija opadawa

Senta

344 (5)

Bogojevo

356 (16)

Panчevo

374 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Smederevo

512 (2)

Titel

370 (2)

NERA

Baч. Palanka 335 (11) Novi Sad

317 (6)

Tendencija porasta i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

146 (-24) N. Kneжevac

SAVA

60 (-4)

Tendencija stagnacije

320 (6)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 182 (-10) Beograd

Kusiћ

312 (-1)

56 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja