Dnevnik 16.jul 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 16. JUL 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23497 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

T E M A „ D N E V N I K A ” : SO CI JA LI STI U LO KAL NIM VLA STI MA I SA NA PRED WA CI MA I SA DE MO KRA TA MA

Da~i}: DS }e u opoziciju str. 3

MO GU LI TU @BE I SU DO VI SPA S TI GRA \A NE ZA DU @E NE U [VAJ CAR SKIM FRAN CI MA

„[vajcarac” }e tek zatresti Srbiju str. 4 VR [I LAC FUNK CI JE PRED SED NI KA VI [EG SU DA U NO VOM SA DU ZO RA JA MU [A KOV ZA „DNEV NIK”

Foto: S. [u{wevi}

Za pola godine re{ili 5.000 predmeta

str. 13

NASLOVI

Politika

Dru{tvo

2 Predsednika Skup{tine bira dogovor 3 Je{i}: Nisam kandidat za predsednika DS

Ekonomija 4 „Jugoremedija” izbegla likvidaciju

6 Srpski matemati~ar najboqi na svetu

Novi Sad 9 Letwe radno vreme narodne kuhiwe

Vojvodina 10 Ruma: grejawe skupqe nego u Beogradu

Reporta`e 11 [vapske diplome i komunisti morali da po{tuju

Crna 5 Veliki trgovci zaobilaze prazne nov~anike

12 Poginula devojka iz ^oke

ZAVR[EN 13. „EGZIT”: Na stu pom ve te ra na ro ken ro la „Gans end ro u zis” pred ne ko li ko de se ti na hi qa da po se tila ca, za vr {en je pro gram na Glav noj bi ni fe sti va la „Eg zit” i ta ko je sta vqe na ta~ ka na tri na e sti mu zi~ ki kar ne val. Pre kul mi na ci je ve ~e ri, pu bli ku su zagre ja li do ma }i pr vo bor ci „Par ti brej ker si” i austra lij ska atrak ci ja „Volf ma der”. Po vor ka umor nih eg zi ta {a pre ko Va ra din skog mo sta za pu ti la se svo jim ku }a ma, ra {tr ka nim na raz li ~i tim stra na ma sve ta. Ko li ko je do bro bi lo, eg zi ta {i }e shva ti ti tek na kon {to se sleg ne pra {i na na ku pqe na to kom ~e tvo ro dnev ne avan tu re na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. A. L.

KA KO KOD KU ]E PRI PRE MI TI PR VA KA ZA [KO LU

PO LI CI JA UHAP SI LA KO STU F. IZ TOR KA, U OP [TI NI @I TI [TE

Osumwi~en da je ~eki}em ubio sina

str. 13

str. 14 – 17

SPORT

n JANKU TITULA I „MERCEDES”

n VOJVODINA SPREMA OFANZIVU

n ZLATO ZA SRPSKE KAJAKA[E

Dugmad i pertle umesto cibzara i ~i~ka

str. 6

Znatno sve`ije Najvi{a temperatura 25 °S

POLiTikA

ponedeqak16.jul2012.

SKUP[TINA SRBIJE NASTAVQA KONSTITUISAWE

MANDATAR IVICA DA^I] NAJAVIO FRANCUSKI MODEL U RADU NOVE VLADE

Od tri mi li jar de za vi si Man da tar za sa stav no ve Vla de Sr bi je, li der SPS Ivi ca Da ~i} u na stu pi ma pred za se da we Skup {ti ne, ko je je na ja vio za 23.ju li, ka da bi tre ba lo i da se for mi ra vla da i jav no sti u eks po zeu iz ne se pro gra me i ci qe ve , pre u zeo je fran cu sku re to ri ku. Me |u ci qe vi ma no ve vla de bi }e i rad na us po sta vqa wu so ci jal ne prav de, uko li ko ne bu de pa ra za ve }i stan dard. Pri tom Da ~i} pri zna je da tvrd wu da je fi nan sij ski sek tor naj ve }i ne pri ja teq na ro da, ni je smi slio sam, ne go pred sed nik Fran cu ske Fran soa Oland. Ana li ti ~a ri, me |u ko ji ma i pro fe sor FPN dr Pre drag Si mi}, ko ji je i biv {i am ba sa dor u Fran cu skoj, oce wu ju da iz ja ve man da ta ra uka zu ju da ne ma ilu zi ja u ka kvoj si tu a ci ji pre u zi ma vlast. -On je sve stan {ta je do bio u ru ke, sve stan je sa ~i me mo ra da se su o ~i i sve stan da }e po sto ja ti o~e -

ki va wa da ova vla da bu de i pro a me ri~ ka, i pro e vrop ska i pro ru ska, a da }e za pra vo to bi ti vla da ko ja }e mo ra ti da se bo ri sa pro ble mom Ko so va i sa jed nim od naj ve }ih bu xet skih de fi ci ta u isto ri ji Sr bi je- ob ja {wa va Si mi} za na{ list. Po Si mi }u to }e bi ti vla da ko ja }e po ku {a ti da pre ì vi i da o~u va ka kvu ta kvu sta bil nost u ze mqi. Ana li ti ~a ri u Sr bi ji sma tra ju da kon cept Fran cu ske, na ko ju se ka ko ka è, ugle dao, ni je ba{ jed no stav no po sti }i i ne is kqu ~u ju ni mo gu} nost da se na je sen, ka da se uve ri da ne ma pa ra u dr àv noj ka si. Ume sto fran cu skom mo de lu, Vla da bi mo gla da se ta da okre ne ka Mo skvi u po tra zi za no vim kre -

di ti ma, jer i i u ovom mo men tu, kao i svi u Sr bi ji, Da ~i} je sve stan tre nut ka u ko me pre u zi ma vlast i od go vor nost ko ju tre ba da de le ko a li ci je oko SPS, SNS i URS iako je s la ko }om pre u zeo fran cu sku re to ri ku. Bu xet ski de fi cit je zva ni~ no ve} sa ru pom od 100 mi li jar di di na ra, a li der na pred wa ka Alek san dar Vu ~i} u star tu je na ja vio da Sr bi ja da bi pre ì ve la do kra ja go di ne mo ra da na |e tri mi li jar de evra, jer ka ko je is ta kao u pro tiv nom „gu bi mo i ze mqu“. Po tvrd wi vi so ke funk ci o ner ke URS Ve ri ce Ka la no vi} sa ~i wen je plan da se kon so li du ju fi nan si je, po mog ne pri vre di i po boq {a stan dard gra |a na. Ka la no vi }e va je is ta kla da je sta we u ze mqi te {ko, da 400.000 pen zi o ne ra pri ma ma we od 15.000 di na ra me se~ no, da ima mno go ne za po sle nih i da bi vla da tre ba lo da po~ ne da re {a va te pro ble me. - Bu xet ski de fi cit, ko ji iz no si vi {e od se dam od sto, krat ko ro~ no se ne }e mo }i re {i ti bez do dat nog za du ì va wa, ali se du go ro~ no mo ra na pra vi ti odr ìv si stem, re kla je Ka la no vi }e va i uka za la da je tri mi li jar de do kra ja go di ne neo p hod no da bi bi le re dov ne pla te, pen zi je i so ci jal na da va wa. Za to je po treb no da se krat ko ro~ no dr à va na knad no za du ì, a 2013. mo ra da bu de go di na u ko joj }e se ura di ti mno ge me re i pro gra mi,~i ji je ~iq po Ka la no vi} ki, da se po sto je }e sta we ubla ì i pri vre da ko na~ no po~ ne da pu ni bu xet i da od tog nov ca dr à va po~ ne sa ma se be da iz dr à va. San ili ja va, ali po treb nih tri mi li jar de evra, {to bi se àr gon ski re klo „za ju ~e“ }e Da ~i }e ve ovo dnev ne tvrd we da }e o od no si ma sa dru gim ze mqa ma od lu ~i va ti is kqu ~i vo Sr bi ja, vr lo br zo bi ti na is pi tu, a jav nost se ve} sa da pi ta i zbog ~e ga su pred for mi ra we Vla de u~e sta li kon tak ti sa stra nim zva ni~ ni ci ma, a pr ven stve no pu to va wa po put Da ~i }e vog u Ne ma~ ku, a Vu ~i }e vog u SAD. D. Milivojevi}

CP: Hte li da sru {e We go {a Cr no gor ska par ti ja sa op {ti la je da je lo kal na vlast u Lov }en cu po ku {a la da sru {i bi stu Pe tra Dru gog Pe tro vi }a We go {a, ko ja je ne dav no po sta vqe na is pred Cr no gor skog kul tur nog cen tra u tom me stu. Cr no gor ska par ti ja je za taj po ku {aj op tu `i la So ci ja li sti~ ku par ti ju Sr bi je i na ve la da „ni je slu ~aj no” {to se to de {a va lo 13.

dnevnik

ju la, ka da Cr no gor ci obe le `e va ju me |u na rod no pri zna we ne za vi sno sti Cr ne Go re 1878. go di ne i po ~e tak an ti fa {i sti~ kog ustan ka na ro da Cr ne Go re 1941. go di ne. Cr no gor ska par ti ja je na ve la da Udru `e we Cr no go ra ca Sr bi je „Kr sta{„ po se du je sve za ko nom pro pi sa ne do zvo le i sa gla sno sti nad le `nih or ga na za We go {e vu bi stu u Lov }en cu.

Pred sed ni ka bi ra do go vor Kon sti tu tiv na sed ni ca srp skog par la men ta, sa da je ve} si gur no na sta vqa se na red nog po ne deq ka, 23. ju la.To su ju ~e po tvr di li i man da tar li der so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} i pred se da va ju }i kon sti tu tiv nom sed ni com Za ha ri je Tr nav ~e vi}. Pod se }a ju }i na pro ce du ru Tr nav ~e vi} je re kao da }e naj pre bi ti iza bran pred sed nik, pot pred sed ni ci i rad na te la re pu bli~ kog par la men ta, a da }e se on da, na na red noj sed ni ci pre }i na raz ma tra we za ko na o vla di i o mi ni star stvi ma. O tim za kon skim ak ti ma ras pra vqa se u na ~e lu i u po je di no sti ma, a wi ho vo usva ja we }e omo gu }i ti da se pre |e na iz bor no ve vla de.Sa mim tim no vi ka bi net ko ji }e vo di ti Da ~i} mo gao bi bi ti for mi ran do kra ja na red ne sed mi ce. Ko }e vo di ti srp ski par la ment u na red nom man da tu jo{ uvek se ne zna, po {to ni su sklo pqe ne ni sve koc ki ce ko bi mo gao sve ~i ni ti no vu par la men tar nu ve }i nu. Do bro oba ve {te ni iz vo ri re kli su “Dnev ni ku” da u kon ste la ci ji sna ga u ko joj bi vlast vo di li SNS, ko a li ci ja oku pqe na oko SPS –a i URS, ~el no me sto u par la men tu pri pa da na pred wa ci ma, pa sa mim tim i pot pred sed ni ci te stran ke Jor go van ki Ta ba ko vi}. No po {to Da ~i} na ja vqu je mo gu} nost pro {i re wa ko a li ci je, osta je da se vi di da li bi me sto pr vog me |u jed na ki ma u par la men tu mo glo da bu de “pri ma mqi vo” ne ko me od no vih part -

ne ra, ka ko se ne bi na ru {a vao sam od nos sna ga u Vla di. Sa mo gla sa we o pred sed ni ku skup {ti ne, za ~i ji iz bor je po treb no naj ma we 126 gla so va, is -

pro ce du ru i pred lo `i man da te no vih na rod nih pred stav ni ka. Do tle, na spi sku par la men ta ra ca je pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}, jo{ uvek pre mi -

U poslani~kom klubu Demokratske stranke u novom skup{tinskom sazivu bi}e tri potpredsednika stranke: Jelena Trivan, Dragan [utanovac i Du{an Petrovi} kri sta li sa }e obri se bu du }e vla sti. Ujed no, zna }e se i ko }e na kra ju ce le pri ~e osta ti po sla nik, a ko }e pre }i na no ve funk ci je. Sa da je u par la men tu pra vo za me {a teq stvo, ko je }e bi ti raz re {e no tek na kon {to bu de for mi ran Ad mi ni stra tiv ni od bor, ko ji je di ni mo `e da pro sle di po sla ni~ ke ostav ke u

jer Mir ko Cvet ko vi}, bu du }i pred sed nik Vla de i tre nut no vi ce pre mi jer Ivi ca Da ~i}, pred sed nik Voj vo |an ske vla de Bo jan Paj ti}, gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las…Na kon sti tu tiv noj sed ni ci ve ri fi ko va ni su man da ti mi ni stri ma iz DS Vu ku Je re mi }u, Sne `a ni Ma lo vi}, Mi la nu Mar ko -

vi }u, Go ra nu Bog da no vi }u, {e fi ci kan ce la ri je za evro in te gra ci je Mi li ci De le vi}, mi ni stru SPS –a @ar ku Ob ra do vi }u, li de ru PUPS i pot pred sed ni ku Vla de Jo va nu Kr ko ba bi }u… [e fi ca po sla ni~ kog klu ba „Za evrop sku Sr bi ju” u pro {lom sa zi vu par la men ta Na da Ko lun xi ja iz ja vi la je ju ~e da }e po sla ni~ ki klub De mo krat ske stran ke u no vom skup {tin skom sa zi vu bi ti po ja ~an ra dom i tri pot pred sed ni ka stran ke. Po red Je le ne Tri van, ko ja je bi la po sla nik i u pret hod nom man da tu, dru ga dvo ji ca pot pred sed ni ka DS ko ja }e se sti u po sla ni~ ke klu pe su Du {an Pe tro vi} i Dra gan [u ta no vac, biv {i mi ni stri po qo pri vre de i od bra ne. Ko lun xi ja je na ve la i da se od par la men tar ne ve }i ne o~e ku je da po kre ne ini ci ja ti vu za do go vo re o bro ju pot pred sed ni ka skup {ti ne i ~el nim me sti ma u skup {tin skim od bo ri ma, po {to jo{ ni je bi lo raz go vo ra na tu te mu. Iz bor ne li sta „Po kre ni mo Sr bi ju - To mi slav Ni ko li}” ima 73 po sla ni~ ka me sta, ko a li ci ja „SPS-PUPS-Je din stve na Sr bi ja” 44 po sla ni ka i URS sa 14, bez dva man da ta NP, {to je ukup no 131 start ni glas vla da ju }e ko a li ci je. Na ja vqe ni su pre go vo ri sa SDP Ra si ma Qa ji }a ko ja ima de vet man da ta i SDA Su lej ma na Ugqa ni na sa dva po sla ni ka. S. Stankovi}

ô la ko vi}: ê ka se raz go vor Da ~i }a i Pa sto ra Za ko ni o vla di i o mi ni star stvi ma, ~i je je usva ja we pred u slov za for mi ra we no ve vla de, tre ba lo bi da bu du za vr {e ni pred kraj na red ne sed mi ce, a po tom i usvo je ni na sed ni ci re pu bli~ kog par la men ta 24. ju la, iz ja vio je ju ~e funk ci o ner PUPSa i ~lan Rad ne gru pe za wi ho vu iz ra du Mo mo ô la ko vi}. On je u iz ja vi Ta njug u pre ci zi rao da se ra di na iz ra di za ko na, ali da }e de ta qi bi ti po zna ti na kon {to man da tar za sa stav vla de Ivi ca Da ~i} da nas oba vi raz go vo re sa li de rom Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tva nom Pa sto rom. „Imam in for ma ci ju da se na za ko ni ma ra di, a da }e ka da Da ~i} oba vi raz go vo re sa Pa sto rom, usle di ti raz go vo ri o kon ci pi ra wu mi ni star sta va i ko na~ nom do go vor ju {ta pri pa da so ci ja li sti ma, a {ta na pred wa -

ci ma i na kon to ga stru~ ne slu `be }e to pri pre mi ti i rad na gru pa usa gla si ti tekst za ko na”,

naj ka sni je u uto rak, 17. ju la, ka da tre ba da se vi di i ka kvi su re zul ta ti raz go vo ra Da ~i }a sa li -

[ta misle Qaji} i Ugqanin Da ~i} je u pe tak raz go va rao sa li de ri ma So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je Ra si mom Qa ji }em i Stran ke de mo krat ske ak ci je Su lej ma nom Ugqa ni nom, ko ji ma je ta ko |e pred sta vio pro gram i ci qe ve bu du }e vla de. Da ~i} je ju ~e, osvr }u }i se na te raz go vo re, re kao da je zna ~aj no to {to ni Qa ji}, ni Ugqa nin ni su ima li raz li ~i te sta vo ve u ve zi sa pro gra mom bu du }e vla de ko ji je pred sta vqen u ko a li ci o nom spo ra zu mu SNS, SPS-PUPS-JS i URS. „Na pro tiv, i je dan i dru gi su se ve o ma po zi tiv no iz ja sni li o pro gra mu i ci qe vi ma no ve vla de, a da li }e oni ~i ni ti par la men tar nu ve }i nu, to }e, na pri mer, u slu ~a ju go spo di na Qa ji }a za vi si ti od raz go vo ra s De mo krat skom stran kom”, re kao je ju ~e Da ~i}. ob ja snio je ^o la ko vi}. On o~e ku je da bi do raz go vo ra na pred wa ka i so ci ja li sta mo glo da do |e u to ku su tra {weg da na ili

de ri ma SDPS Ra si mom Qa ji }em i SVM I{tva nom Pa sto rom. ^o la ko vi} o~e ku je da po sao na iz ra di za ko na bu de za vr {en

pred kraj na red ne sed mi ce. On je uka zao da }e na kon sti tu tiv noj sed ni ci, ko ja bi tre ba lo da bu de odr à na 23. ju la, bi ti iza bra no skup {tin sko ru ko vod stvo, a ka ko }e ta sed ni ca ve ro vat no po tra ja ti ceo dan, pla ni ra no je da 24. ju la bu de za ka za na no va na ko joj }e za ko ni o vla di i o mi ni star stvi ma bi ti i usvo je ni. „Na kon to ga pri stu pi }e se iz bo ru vla de”, do dao je ô la ko vi}. Da ~i} i Pa stor raz go va ra }e da nas u Su bo ti ci o ci qe vi ma i pro gra mu bu du }e vla de i even tu al nom u~es }u SVM u vla di. Po sle sa stan ka na ko me }e Da ~i} Pa sto ru pred sta vi ti ci qe ve ko je }e vla da na sto ja ti da spro ve de u svom man da tu li de ri SPS i SVM }e odr à ti za jed ni~ ku kon fe ren ci ju za no vi na re, na ja vqe no iz tih stra na ka.

TVIT CRTICA (Pre)vlast USS Od lu ke USS ve za ne za Voj vo di nu i da qe “dr ma ju” laj nom. No vi nar Dra gan Ja wi} ko men ta ri {e : Slo ba je po ~eo ta ko {to je po u ki dao auto no mi je. Ovo ni je isto, ali ni je ni u~vr {}i va we, ne go ogra ni ~a va we auto no mi je- za kqu ~u je Ja wi} na “Tvi te ru”. Vo di teq TV po li ti~ kih de ba ta Pre drag Sa ra pa se “na do ve zu je”: - Taj USS se pro gla sio ne na dle `nim ka da je od lu ~i vao o za bra ni eks tre mi sti~ kih or ga ni za ci ja.Oni su nad le `ni po po tre bi. Na Ja ni }e vu opa sku da se “ na me }e ne ki neo d re |en uti sak da je DS ~la no ve USS bi ra la uz odo bre we DSS - plo do vi ko ha bi ta ci je, ne sa mo u toj in sti tu ci ji”, funk ci o ner LDP Bo jan \u ri} ka `e : “To je bi lo ve} u vre me ko a li ci je, ni je taj na ko je pred la gao ko je kan di da te, i for mal no. Bi ra li su ih za jed no, uz pre vlast DSS”.

Drug Ta ske Di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac je na pi sao na laj ni : - Bo ja nu Paj ti }u lak nu lo jer }e se Eg zit ubu du }e ba vi ti i ustav nim pi ta wi ma, ~i me }e oprav da ti deo ulo `e nih sred sta va iz bu xe ta AP Voj vo di ne.

- Dru `e Ta ske, to zna ~i da se po svo je sta vo ve do la zi u Bgd? Ili vi {e ni ko ne tre ba da ima svo je mi {qe we, on da je upi tan i tvoj per for mans u Ba no vi} Stra hi we... - istom me rom }e pot pred sed nik Voj vo |an ske vla de Go ran Je {i}.

Na pi ta we tvi te ra {a {ta je tu ta~ no an ti u- stav no, ^u li} “tu ma ~i” : “pa ako se u pro gra mu za la `u za po me nu te nad le `no sti, ko je je sud pro gla sio ne u stav nim, zar to ni je auto mat ski pro tiv u stav no?”

- Sa mo su Ra sim i Me ho ve~ ni. Qa ji} u vla di, Ome ro vi} u skup {ti ni. Ka ko? Poj ma ne mam, ali je ta ko!

In ter na ci o na la i le va no ga

„Re tro” Mla |a

Funk ci o ner SPS De jan Ra den ko vi} “za me ra” {to su uz ob ja vqe nu ~i tu qu Dra ì Mi ha i lo vi }u “za bo ra vi li da na pi {u da je bio sa rad nik oku pa to ra”. Re a go vao je ana li ti ~ar Vla di mir To do ri} : De ki, go ti vac si stvar no ali zna{ isto ri ju kao Ba ja to vi} eko no mi ju. Ra den ko vi} ima “re pli ku” : Pa na u ~i me ne {to iz isto ri je ali ne po ku {a vaj da me ube di{ da je Dra à he roj, a ne iz daj nik. To do ri} je “upo ran” : Pro ba }u, ali bo qe vi di sam ako è li{ da sa zna{. Tru man i [arl de Gol su ga post hum no od li ko va li, kre ni oda tle… Ra den ko vi} ipak ne od stu pa : “Ne ma po tre be da me ube |u je{ u su prot no. Pri ~a li su mi de de ko je bio ko i {ta je ko ra dio. “

Funk ci o ner SPO Mi lan \u ki} “na ja vqu je” - Voj vo di nu ~e ka bu ran pe riod, po li ti~ ke ne sta bil no sti i kon fron ta ci ja. USS se pro bu dio, na le vu no gu kan da i Skup {ti na APV }e da pro ra di. A no vi nar Ni ko la Tr kqa “pri me }u je”: - ^a nak na ja vqu je in ter na ci o na li za ci ju ‘voj vo |an skog pi ta wa’. Ne ka ne ko ob ja sni ~o ve ku da je pro pa la i 3.in ter na ci o na la kao i dve pret hod ne.

Ko je (an ti)usta van ^lan ka bi ne ta no vo i za bra nog pred sed ni ka Sr bi je Si mo ^u li} “na ja vqu je”: Po sle od lu ke Ustav nog su da, tre ba po kre nu ti pi ta we pro tiv u stav no sti de lo va wa LSV.(3 ta~ ka pro gra ma LSV ko ja se od no si na pro me nu Usta va Sr bi je)

In te re so va we za ka dro va we u no voj vla di ne sta je na “Tvi te ru”. Ta ko je fa no ve li de ra URS Mla |a na Din ki }a in te re so va lo: Da li je ta~ na in for ma ci ja u me di ji ma ve za na za Mi li cu Bi si} kao va {eg bu du }eg po mo} ni ka?, jed no je od pi ta wa sa laj ne. Din ki} od go va ra: „Da. Ra di }e sa mnom.” Sam Din ki} ne pri zna je po ra ze ni kad je mu zi ka u pi ta wu. Je dan fan ka `e: „Evo, gle dam no vi Mla |in i Ki ki jev spot. I da qe mi se ne svi |a ko li ko god se po tru dio. Mu zi ka je kul i tekst. Al spot je bzv…” Din ki} ima od go vor i na to :“Raz u mem... Su vi {e re tro... Ta kav je i re `i ser. Sre }om, mo ji su sa mo mu zi ka i deo tek sta... :))

Ka ko – ta ko Funk ci o ner Po kre ta rad ni ka i se qa ka Or han Dra ga{ ko men ta ri {e pre go vo re o for mi ra wu no ve par la men tar ne ve }i ne:

De di na isto ri ja

Vas krs(ava we) Sa vet nik do sko ra {weg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti} pra ti po li ti~ ku sce nu pre ko me di ja : U no vi na ma sva kog da na vas kr sne po ne ki vam pir iz de ve de se tih, krat ko }e Kr sti}. S. Stankovi}

politika

dnevnik

Je {i}: Ni sam kan di dat za pred sed ni ka DS ^lan Gla vog od bo ra DS i pot pred sed ni ik Vla de Voj vo di ne Go ran Je {i} iz ja vio je za „Dnev nik” da se ne }e kan di do va ti za me sto pred sed ni ka De mo krat ske stran ke. - Ne mam tu am bi ci ju. Ima qu di ko ji su kva li tet ni ji od me ne i ko ji su du `e u stran ci. Oni su is ku sni ji za vo |e we par tij ske or ga ni za ci je ne go ja - ka zao je Je {i}. On ina ~e o~e ku je da bu de za ka za na sed ni ca Glav nog od bo ra na ko joj bi ru ko vod -

stvo stran ke pod ne lo ostav ku, a iz bor na skup {ti na, po we go voj oce ni, mo gla bi da bu de na ra nu je sen. Osvr }u }i se na ide o lo {ke raz li ke ko je, ka ko ka `e, po sto je u De mo krat skoj stran ci Je {i} je ka zao da je to stvar ko ja mo ra da se pro di sku tu je na stra na~ kom ni vou. - ^u li ste eks po ze pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne Bo ja na Paj ti }a, u ko jem ja sno po sto ji so ci jal de mo krat ska od red ni ca u

sva koj dru goj re ~e ni ci. To ne ~u je te kod dru gih pred stav ni ka DS-a. Ali, to je pri rod no jer je stran ka na sta la u pro ce su tran zi ci je, u pot pu noj {i zo fre ni ji, gde su le vi ~a ri bi li de sni ~a ri i de sni ~a ri le vi ~a ri ili po pu li sti. Ali, u sva kom slu ~a ju, sad je vre me za po li ti~ ku pro fi la ci ju na ce lo kup noj srp skoj po li ti~ koj sce ni, pa ta ko i unu tar DS-a - na gla sio je Je {i}. S. G.

TE M A „DNEV N I K A”: SO CI JA LI STI U LO KAL NIM VLA STI MA I SA NA PRED WA CI MA I SA DE MO KRA TA MA

Da ~i}: DS }e u opo zi ci ju Po {to pred sed nik no ve po kra jin ske vla de, pot pred sed nik De mo krat ske stran ke, Bo jan Paj ti} u svoj tim ni je uveo So ci ja li sti~ ku par ti ju Sr bi je zbog wi h o v e sa r ad w e sa Srp skom na pred nom stran kom na re pu bli~ kom ni vou vla sti, li der SPS-a i man da tar re pu bli~ ke vla de Ivi ca Da ~i} sa da na ja vqu je da }e so ci ja li sti u lo k al n im sa m o u p ra v a m a u Voj vo di ni po sla ti de mo kra te u opo zi ci ju. Ta mo gde su lo kal ne vla sti do sad for mi ra ne, SPS je iz me |u osta log za jed no sa DS-om u No vom Sa du, Su bo ti ci i Som bo ru, Ku li, dok je sa SNS-om u Zre wa wi nu, Pan ~e vu, Ba~ koj Pa lan ci, Ti te lu, Ba ~u. Ko men ta ri {u }i od lu ku Bo ja na Paj ti }a da u po kra jin sku vla du ne u|u so ci ja li sti, ko ji su u woj u~e stvo va li u pret hod nom sa zi vu, Da ~i} je pod se tio na to da je ne dav no u No vom Sa du for mi ra na za jed ni~ ka vlast (SPS i DS, uz Li gu so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne). - Mi smo hte li do kra ja da bu de mo ko rekt ni i za to je iza bra no ru ko vod stvo No vog Sa da na na ~in ka kav je bio do go vo ren, ali po sle to ga vi {e do go vo ra ne ma, za to {to, ako je to prin cip ko ji po sto ji u Voj vo di ni, on da ja mi slim da je u ve }i ni gra do va u Voj vo di ni mo gu }e na pra vi ti dru ge po li ti~ ke kom bi na ci je. Ne ka `em da }e SPS oti }i u opo zi ci ju, ne go da }e DS oti }i u opo zi ci ju – re kao je Da ~i} za RTS. Pr va na zna ka da }e so ci ja li sti i na lo kal nom ni vou u Voj v o d i n i pra v i t i vlast sa na pred wa ci ma, kao {to se to o~e k i v a l o i za re p u b li~ k u vla da ju }u ko a li ci ju, sti gla je pre sko ro me sec da na iz voj vo |an ske op {ti ne Ba~, ko ju su u po sled wih 12 go di na vo di le de mo kra te. Ta mo je sa da na ~e -

lu pred stav nik SPS-a i ko a- li ci ja SPS-PUPS i SNS. Da u do ma }oj po li ti ci ni {ta ni je ne mo gu }e, po ka zao je mo `da naj dra sti~ ni je upra vo slu ~ aj op { ti n e Ba~, gde je for mi ra wu no ve vla sti po mo -

glo dvo je od bor ni ka ko ji su im pri { li s iz b or n ih li s ta LSV-a i SRS-a, tra di ci o nal no su prot sta vqe nih po li ti~ kih sta vo va.

Li ga se, ina ~e, pro ti vi la ula sku SPS-a u po kra jin sku vla du, kao {to je o to me ta ko |e bio iz ri ~it wen man da tar, pred sed nik Paj ti}. SPS, ka ko je re kao, ne mo `e u po kra jin sku vla du zbog ta da na ja vqe ne

i o~e ki va ne sa rad we te stran ke sa SNS-om na re pu bli~ kom ni vou. To je, ka ko je po ve zao Paj ti}, pro tiv no vo qi gra |a na Voj vo di ne ko ji su na po kra -

Mi smo hteli do kraja da budemo korektni i zato je izabrano rukovodstvo Novog Sada na na~in kakav je bio dogovoren Sli~ no se ka sni je do go di lo u Zre wa ni nu, gde je jed na od bor ni ca LSV-a iz ne na da po dr `a la no vu lo kal nu vlast so ci ja li sta i na pred wa ka, iako je pret hod no po sto jao do go vor lo kal nog DS-a i SPS-a o bu du }oj ko a li ci ji. U woj je, kao i u No vom Sa du, tre ba lo da u~e stvu je i LSV.

jin skim iz bo ri ma gla sa li dru ga ~i je. S dru ge stra ne, tri stran ke - DS, SPS i LSV, u No vom Sa du for mi ra le su za jed ni~ ku vlast. Na vod no je u to me mo rao da in ter ve ni {e i li~ no Ivi ca Da ~i}, ko ji je so ci ja li sti ma dao ko na~ no ze le no

sve tlo da za gra do na ~el ni ka iza be ru de mo kra tu Igo ra Pa vli ~ i } a u we g o v om dru g om man da tu, a za no vu pred sed ni cu Skup {ti ne gra da li ga {i cu Alek s an d ru Jer k ov, pri ~e mu je za Pa vli ~i }e vog za me ni ka po sta vqen so ci ja li sta Si ni {a Se vi}. U LSV je sa r ad w a sa so c i j a l i s ti m a prav d a n a lo g i k om po ko j oj dru ga ~i je ni je mo glo. So ci ja li sti su se, me |u tim, u Sta roj Pa zo vi pri klo ni li sa ve zu u ko me su SNS, JS i DSS. Wi h ov ka d ar je ta m o iza bran za za me ni ka pred sed ni ka skup {ti ne, ko ji je pak kan di do van iz re do va DSS-a, dok je za pred sed ni ka op {ti ne iza bran na pred wak. Po sle vi {e ne u spe {nih po ku {a ja, u Ku li je ipak for mi ra na vlast u ko joj su za jed no DS, SPS-JS, „Pre o k ret“ i SVM. Me |u tim, u Be ~e ju je pred iz b or n a ko a l i c i j a „Pre o - kret“ (LDP i SPO) za jed no sa SVM-om u{la u lo kal nu vlast sa SNS-om. Na pred wa ci m a je tu pri p a l o me s to pred sed ni ka op {ti ne, „Pre o kre tu“ funk ci ja we go vog za me ni ka, dok je na ~e lu lo kal ne skup {ti ne ka dar stran ke Ma |a ra. U Voj vo di ni, u po je di nim op {ti na ma u Sre mu – Ru ma, Srem ska Mi tro vi ca, sa rad wu ima ju DS i DSS, dok su u be o grad skim op {ti na ma La za rev cu i Ra ko vi ci za jed no u lo kal noj vla sti DS, SNS i SPS. Ko li ko su {a ro li ke lo kal ne ko a li ci je, ne sa mo u Voj vo di ni, ne go i u ce loj Sr bi ji, po ka za lo se naj pre u Kra gu jev cu, gra du ko ji je me |u pr vi ma po sle iz bo ra 6. ma ja for mi rao or ga ne vla sti. Ko a li ci j u ta m o ~i n e URS, SPS, DSS i „Pre o kret“. S. Ko va ~e vi}

REKLI SU

Ka la no vi}: ân ko ve cir ku zant ske iz ja ve ^la ni ca Pred sed ni {tva URS-a Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je da je od li de ra LSV-a Ne na da ân ka ume sto „cir ku zant skih iz ja va” i oma lo va à va wa o~e ki va la da pred lo ì pro gram za Voj vo di nu, bu du }i da je we go va stran ka deo Po kra jin ske vla de. „O~e ki va la sam da }e te, kao sva ki ozbi qan po li ti ~ar, da iza |e te s pro gra mom za Voj vo di nu, za re {a va we pi ta wa ne za po sle no sti ko ja je ve }a od re pu bli~ kog pro se ka, za sa na ci ju Raz voj ne ban ke, po dr {ku voj vo |an skoj pri vre di i po qo pri vre di. O~e ki va la sam i ob ja {we we za {to go di na ma ni ste sa zva li ni jed nu sed ni cu Na ci o nal nog sa ve ta za de cen tra li za ci ju, iako ste we gov pred sed nik”, na ve la je Ve ri ca Ka la no vi}. „[ta ste vi kon kret no u~i ni li osim pra vqe wa skan da la, ne ko li ko ot pe va nih i od svi ra nih pe sa ma u za bav nim emi si ja ma, vo `we mo tor nih san ki, po zi va na ve {a we i hap {e we i stal nog po na vqa wa – ’di su na {i nov ci’?”, upi ta la je ona.

Pe {i}: DS je za sve kriv Jo{ ne mo gu da za mi slim da }e Da ~i} bi ti pre mi jer. DS je kriv jer je so ci ja li sti ma sve opro stio i am ne sti rao ih, ka è Ve sna Pe {i}. Upi ta na da li je mo `da gla sa la za Vla du SNSSPS-URS , s ob zi rom na to da je otvo re no po dr à la u tr ci za pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a, i da li je ve ro va la da je ta kva vla da mo gu }a, Pe {i }e va za „Pres” ka è da ni je. „Ni sam, kao {to ni sam mo gla da za mi slim da }e SPS da u|e u pret hod nu. Ali, DS je kriv jer je so ci ja li sti ma sve opro stio i am ne sti rao ih. Uì va li su u naj ve }oj qu ba vi dok su bi li za jed no”.Na pi ta we ka ko vi di no vu vla du Da ~i}Vu ~i}-Din ki}, ona je od go vo ri la: „Kao gre {ku i do kaz da je na{ iz bor ni za kon kre ten ski. Ni sam za wih ni gla sa la. Ma ni ko od nas ko je iza {ao na iz bo re ni je gla sao za ova kvu vla du. Isti je slu ~aj i sa pro {lom vla dom, jer ni ta kvu ko a li ci ju ni ko ni je mo gao da za mi sli, ali se ipak de si la. Tim pi ta wem tre ba da se po za ba ve u ne kim dru gim stran ka ma, i za to je neo p- hod no pro me ni ti iz bor ni za kon.”

Pan ti}: SNS ima plan za Ko so vo Pred sed nik op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca i funk ci o ner Srp ske na pred ne stran ke Kr sti mir Pan ti} ka `e da SNS ima plan za Ko so vo i Me to hi ju, ali da ne }e da ga ob ja vi dok ne bu de po stig nut kon sen zus svih po li ti~ kih stra na ka o tom pi ta wu. Pan ti} je za Ra dio Be o grad re kao da je pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} od po ~et ka man da ta imao vi {e od 50 bi la te ral nih su sre ta sa broj nim dr `av ni ci ma sve ta, a da je u svim raz go vo ri ma Ko so vo i Me to hi ja ne za o bi la zna te ma. Pre ma we go vim re ~i ma,po la zni osnov tog pla na je Re zo lu ci ja Sa ve ta bez bed no sti Uje di we nih na ci ja (UN) 1244, ali po li ti~ ke stran ke tre ba da po stig nu sa gla snost oko tog mi ni mu ma ko ji bi bio pri hva tqiv u pre go vo ri ma o Ko so vu.

ponedeqak16.jul2012.

OD LU KA USS SR BI JE UBA CI LA NAS U PRE DVOR JE RAZ MI [QA WA O USTAV NIM PRO ME NA MA

Dvo tre }in ska ve }i na i ja ka è qa Sve do od lu ke Ustav nog su da Sr bi je o ospo re noj ustav no sti ne kih de lo va za ko na o pre no su nad le `no sti Voj vo di ne usvo je nim u Skup {ti ni Sr bi je, uglav nom su stru~ wa ci za re gi o na li zam i pred stav ni ci voj vo |an skih par ti ja sma tra li da je naj vi {i prav ni akt dr à ve po treb no iz me ni ti ka ko bi de cen tra li za ci ja i re gi o na li za ci ja ze mqe bi la mo gu }a.Pri tom je pro ce na bi la da za to za sad ne po sto ji po li ti~ ka vo qa, a spe ku la ci je na sce ni su bi le u pred iz bor nim kom bi na to ri ka ma da bi ve li ka ko a li ci ja DS i SNS mo gla bi ti i na zna ka da }e se me wa ti Ustav, {to na vod no zbog Ko so va tra è ne ki za pad ni cen tri, pre sve ga Va {ing ton. Na kon od lu ke USS Sr bi je, ka da je u pi ta wu bu du }a vla da ju }a gar ni tu ra, „no gu je po vu kao“ za pro me nu Usta va li der URS Mla |an Din ki}, iako se do ju ~e zva na „eks pert ska stran ka“, u ras po de li mi ni star sta va u bu du }oj Vla di, ve} uobi ~a je no kod nas, ni je bo ri la na pri mer za re sor prav de, ve} fi nan si ja i eko no mi je. No, Din ki} je uka zao i za {to pr vi glas od li de ra iz bu du }e vla sti je ba{ we gov. - Od lu ka USS u ve zi od red bi Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne po ka za la da je Ustav lo{ i da po sto ji po tre ba da se {to pre otvo ri {i ro ka jav na ras pra va o pro me ni Usta va Sr bi je - ob ja -

ra ~a, a o pro me ni Usta va od lu ~u je Na rod na skup {ti na. Pred log za pro me nu Usta va usva ja se dvo tre }in skom ve }i nom od ukup nog bro ja na rod nih po sla ni ka. Ako ne bu de po stig nu ta po treb na ve }i na, pro me ni Usta va po pi ta wi ma sa dr `a nim u pod ne tom pred lo gu ko ji ni je

usvo jen, ne mo `e se pri stu pi ti u na red nih go di nu da na. Ako Na rod na skup {ti na usvo ji pred log za pro me nu Usta va, pri stu pa se iz ra di, od no sno raz ma tra wu ak ta o pro me ni Usta va. Na rod na skup {ti na usva ja akt o pro me ni Usta va dvo tre }in skom ve }i nom od ukup nog bro ja na rod nih po sla ni ka i mo `e od lu ~i ti da ga i gra |a ni po tvr de na re pu bli~ kom re fe ren du mu. U Usta vu Sr bi je sto ji i da Na rod na skup {ti na du `na da akt o pro me ni Usta va sta vi na re pu bli~ ki re fe ren dum ra di po tvr |i va wa, ako se pro me na Usta va od no si na pre am bu lu Usta va, na ~e la

Po pov: Pod gre va we stra ho va Di rek tor Cen tra za re gi o na li zam Alek san dra Po pov oce wu je da je za po li ti~ ku eli tu u Be o gra du de cen tra li za ci ja ni je po èq na sve dok tra je tran zi ci o na pqa~ ka, jer „ne è li da taj tran zi ci o ni plen de li s ni ìm ni vo i ma vla sti“. - Zbog to ga se da nas pod gre va ju stra ho vi u jav no sti da bi pro ces de cen tra li za ci je i re gi o na li za ci je Sr bi je vo dio da qoj dez in te gra ci ji ze mqe- sma tra Po pov. ê sto se kod nas po te è pi ta we re gi o na li za ci je i de cen tra li za ci je i kao zah tev EU, ma da je to pi ta we u stva ri pre pu {te no sva koj dr à vi da od lu ~i ka ko }e bi ti ure |e na, pa se kao ~la ni ce Uni je ja vqa ju i vi so ko cen tra li zo va ne dr à ve, ma da su ta ko zva ni „pa pir ni re gi o- ni“ neo p hod ni za bo qi pri stup i ko ri {}e we evrop skih fon do va. snio je Din ki} svoj zah tev, uz opa sku da spo ra zum ko ji je pot pi sao sa ko a li ci ja ma oko SNS i SPS pod ra zu me va i oba ve zu da se otvo ri jav na ras pra va o pro me ni Usta va u po gle du re gi o na li za ci je i da qe de cen tra li za ci je i u tom smi slu o~e ku je da }e part ne ri po {to va ti oba ve ze iz ko a li ci o nog spo ra zu ma. Mo `da smo opet pred no vom jav nom ras pra vom ka ko tre ba da iz gle da Ustav, pa ti me i Sr bi ja, no is ku stva go vo re o du gom pro ce su, a ne ki ~ak sma tra ju da se to mo è de si ti u tre nut ku ka da je dr à va na vra ti ma EU i „ta da ne ma da qe“. Po ak tu el nom naj vi {em prav nom ak tu ja sno sto ji ko ji je put, na kon {to se po stig ne neo p hod ni po li ti~ ki kon sen zus naj ja ~ih ak te ra do ma }e sce ne. Na i me, pred log za pro me nu Usta va mo è pod ne ti naj ma we jed na tre }i na od ukup nog bro ja na rod nih po sla ni ka, pred sed nik Re pu bli ke, Vla da i naj ma we 150.000 bi -

Usta va, qud ska i ma win ska pra va i slo bo de, ure |e we vla sti, pro gla {a va we rat nog i van red nog sta wa, od stu pa we od qud skih i ma win skih pra va u van red nom i rat nom sta wu ili po stu pak za pro me nu Usta va. Ka da se akt o pro me ni Usta va sta vi na po tvr |i va we, gra |a ni se na re fe ren du mu iz ja {wa va ju naj ka sni je u ro ku od 60 da na od da na usva ja wa ak ta o pro me ni Usta va. Pro me na Usta va je usvo je na ako je za pro me nu na re fe ren du mu gla sa la ve }i na iza {lih bi ra ~a. Akt o pro me ni Usta va ko ji je po tvr |en na re pu bli~ kom re fe ren du mu stu pa na sna gu ka da ga pro gla si Na rod na skup {ti na. Ako Na rod na skup {ti na ne od lu ~i da akt o pro me ni Usta va sta vi na po tvr |i va we, pro me na Usta va je usvo je na iz gla sa va wem u Na rod noj skup {ti ni, a akt o pro me ni Usta va stu pa na sna gu ka da ga pro gla si Na rod na skup {ti na. D. Mi li vo je vi}

Sen ta: Do go vo re na ve li ka ko a li ci ja Za ko na~ no for mi ra we op {tin ske vla sti u Sen ti do go vo re na je ve li ka ko a li ci ja, za {ta su spo ra zum pot pi sa li funk ci o ner i re pu bli~ ki po sla nik SVM-a La slo Var ga, predsd ni ci op {tin skih od bo ra SVM-a Ru dolf Ce gle di, DS-a Ani ko @i ro{ Jan ke li}, URS-a Jo `ef [an dor i is pred ko a li ci je PUPS-SPS Ge za Tol ma ~i. Ve li kom ko a li ci jom u Sen ti je for mi ra na od bor ni~ ka ve }i na 26 od 29 od bor ni ka, a u opo zi ci ji }e osta ti tri od bor ni ka Gra |an skog sa ve za Ma |a ra La sla Rac Sa boa, ko ja je pret hod ne dve go di ne sa DS-om i LSV-om ima la vlast u sen }an skoj op {ti ni. Op {tin ski par la ment Sen te kon sti tu i san je 5.ju la, ka da je od bor ni~ ka ve }i na SVM-a, URS-a i PUPS-SPS za pred sed ni ka

SO iza bra la Mar tu Bar {i (SVM), we nog za me ni ka Jo `e fa [an do ra (URS) i se kre ta ra SO Ka ro qa Ker me ci ja, ali za for mi ra we iz vr {ne vla sti na sta vqe ni su raz go vo ri i u ko a li ci ju je ukqu ~en DS, ta ko da je sed ni ca SO Sen te za iz bor svih op {tin skih ~el ni ka za ka za na za da nas. Pre ma pot pi sa nom ko a li ci o- nom spo ra zu mu pred sed ni ka op {ti ne da }e SVM ko ji u op {tin skom par la men tu ima naj vi {e od bor ni ka 12. Za pr vog ~o ve ka op {ti ne kan di dat je Ru dolf Ce gle di, a za we go vog za me ni ka Jo `ef [an dor. DS sa 10 od bor ni~ kih man da ta da }e pred sed ni ka SO i za tu du `nost kan di dat je do sa da {wa pred sed ni ca op {ti ne Ani ko [ir ko va, a za we nog za me ni ka kan di dat je Fe renc Bor beq (URS). M. Mi tro vi}

ekonomija

ponedeqak16.jul2012.

APA TIN VA @NA TA^ KA NA EVROP SKOM VOD NOM PU TU

Du nav ska stra te gi ja obe }a va raz voj Mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi}, pred sed nik op {ti ne Apa tin @i vo rad Smi qa ni} i kla ster me na xer Mi lan Vu ~i ni} pot pi sa li su ugo vor o za jed ni~ kom u~e {}u u ne ko li ko pro je ka ta ko ji su od vi tal nog zna ~a ja za ubr za ni raz voj tog gra da, jer je Apa tin pri mer ka ko se na naj br `i i naj bo qi na ~in

Li de ri apa tin ske op {ti ne opre de qe ni su da u naj kra }em ro ku po~ nu s ope ra tiv nim de lo va wem, {to pod ra zu me va po ve zi va we raz li ~i tih su bje ka ta u vod nom sa o bra }a ju, ko ji su po ten ci jal ni u~e sni ci broj nih pro je ka ta. Upra vo pot pi sa ni ugo vor s re sor nim mi ni star stvom ini ci ra i omo gu }a va efi -

I lu ka, i pru ga Iz grad wa lu ke Apa tin u sklo pu no vog kon cep ta ukup nog lu~ kog si ste ma po mo de lu jav no-pri vat nog part ner stva je dan je od pri o ri te ta Apa ti na ca. U Du nav skoj stra te gi ji i im ple men ta ci ji pro je ka ta s ko ji ma ras po la `u vi de raz voj nu {an su {an su za afir ma ci ju svo ga me sta, ka ko bi po sta li deo kom plet nog si ste ma vod nog sa o bra }a ja u ovom de lu Evro pe. To me }e do pri ne ti i iz grad wa pru ge iz me |u Apa ti na i fa bri ke „Son ta” u du `i ni od 12,5 ki lo me ta ra, na ko me pro jek tu se ra di pu nom di na mi kom. O~e ku ju da se in ve sti ci ja re a li zu je u sa rad wi sa „@e le zni ca ma Sr bi je” i Mi ni star stvom za in fra struk tu ru i ener ge ti ku, a iz op {tin skog bu xe ta sred stva su ve} re zer vi sa na. Sa mo za jed ni~ kim na po ri ma mo gu }e je ko rak nu ti da qe. pre po zna ju raz voj ne {an se i vred no sti no vih pro gra ma u okvi ru Du nav ske stra te gi je. Je dan od naj zna ~aj ni jih pro je ka ta u vod nom sa o bra }a ju ob u hva ta po slo ve edu ka ci je i im ple men ta ci je u obla sti in for ma ci o nih si ste ma, ko ji su, ina ~e, ozna ~e ni kao pri o ri te ti u Du nav skoj stra te gi ji, a ko ji se fi nan si ra ju iz fon do va Evrop ske uni je. Op se `ne su ak tiv no sti na re a li za ci ji kom plet nog pro jek ta Du nav ske stra te gi je ko ja kao je dan od kqu~ nih ele me na ta pod ra zu me va is ko ri {}e nost qud skih re sur sa, Kla ster tran spor ta i lo gi sti ke Voj vo di ne, i to sve u skla du sa stra te {kim do ku men ti ma EU, Sr bi je i Vo pjvo di ne.

ka sni je do bi ja we odo bre wa za fi nan sij ske pro jek te po pra vi li ma EU. Kon kret na sa rad wa Apa ti na i Kla ste ra tran spor ta i lo gi sti ke Voj vo di ne spro vo di }e se za jed ni~ ki, ukqu ~u ju }i i pred u ze }a „Pri stan” i ma ri nu „Apa tin”. Apa tin ska op {ti na je do sa da ulo `i la u opre ma we po slov nog pro sto ra oko mi lion di na ra, a spo me nu ti kla ster }e obez be di ti po treb ne ope ra tiv ne i stru~ ne ka dro ve, pr ven stve no iz sop stve nih po ten ci ja la, ali i na u~ nih i obra zov nih in sti tu ci ja. Sred stva od oko ~e ti ri mi li o na di na ra, neo p hod na za ukup ne ak tiv no sti u jed noj go di ni obez be di }e Mi ni star stvo. R. Da u to vi}

„Ju go re me di ja” iz be gla li kvi da ci ju Na po no vqe noj, osmoj, Skup {ti ni ak ci na ra „Ju go re me di je„ ju ~e su u Zre wa ni nu usa gla {e ni Sta tut i dru ga do ku men ta sa Za ko nom o pri vred nim dru stvi ma ta ko da je iz beg nu ta li kvi da ci ja fa bri ke i gu bqe we vla sni {tva. Skup {ti na je odr à na za hvqa ju }i do voq nom bro ju gla so va i ove re nih pu no mo} ja ak ci o na ra oku pqe nih, uglav nom, oko v.d. di rek to ra Zdrav ka De u ri }a, od no sno Udru è wa ak ci o na ra „Ju go re me di ja 2„. Prav ni za stup nik dru ge po broj no sti, zna ~aj ne gru pe ak ci na ra iz Udru è wa „Ju go re me di ja 3„ ni ju ~e ni je gla sao, jer ni je mo gao da

pri ba vi ove re na ovla {}e wa 1.200 ak ci o na ra. Shod no za ko nu, i usa gla {a va wu aka ta,da nas su iza bra na i tri iz vr sr na di rek to ra, Zdrav ko De u ri}, An ki ca Ma lu {i} i Je le na Jo va nov iz „Ju go re me di je„ i ~e ti ri ne iz vr {na di rek to ra, Me ho Ome ro vi}, Da ni lo [u ko vi}, Ran ko Da ki} i Du {an Da vid Mla den, svi iz Be o gra da. De u ri} je re kao da i da qe po sto je ogrom ne te {ko }e, ko je pre te ste ~a jem „Ju go re me di je” u no vem bru uko li ko fa bri ka ne iz mi ri ogrom ne du go ve i od blo ki ra ra ~un i ne po kre ne sve po go ne.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Kupovni Va`i za za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

112,8795

115,1832

117,8324

112,5340

Australija

dolar

94,0349

95,9540

98,1609

93,7471

Kanada

dolar

90,7830

92,6357

94,7663

90,5051

Danska

kruna

15,1738

15,4835

15,8396

15,1274

Norve{ka

kruna

15,1580

15,4673

15,8230

15,1116

[vedska

kruna

13,1607

13,4293

13,7382

13,1204

[vajcarska

franak

93,9723

95,8901

98,0956

93,6846

V. Britanija

funta

142,6868

145,5988

148,9476

142,2500

SAD

dolar

92,4560

94,3429

96,5128

92,1730

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 7. 2012. godine

dnevnik

MO GU LI TU @BE I SU DO VI SPA S TI GRA \A NE ZA DU @E NE U [VAJ CAR SKIM FRAN CI MA

„[vaj ca rac” }e tek za tre sti Sr bi ju U~e we lek ci je o ko mer ci jal nom ban kar stvu ì te qe tran zi ci o nih ze ma qa do sa da je sku po ko {ta lo. Jo{ pla }a ju svo ju ne u kost i neo ba zri vost. Ra ~un je u mno gi ma od wih po stao ta ko pa pren da se i dr à va ume {a la da po mog ne, ne gde sa vi {e a ne gde sa ma we uspe ha. U Sr bi ji, za sa da, sve osta je po sta rom. Ne za do voq nim kli jen ti ma osta je da se oslo ne na za kon o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga ko ji se pri me wu je od de cem bra. Ka ko stva ri sto je u kom {i lu ku? Naj da qe su oti {li u Ma |ar skoj. Zbog te {ko }a u ot pla ti stam be nih zaj mo va in dek si ra nih u {vaj car skim fran ci ma udru è we ba na ka i Vla da su la ne po sti gli sa gla snost o olak {i ca ma. Kli jen ti ma je omo gu }e no da ot pla te kre dit po po voq ni jem kur su, a gu bi ci ko ji su ta ko na sta li po de qe ni su iz me |u Vla de i ba na ka. Ove go di ne na sna zi je sli ~an mo del, ali se po god no sti ne od no se na ceo pe riod ot pla te ve} je me ra oro ~e na na na red nih pet go di na. Ra ta ko ju kli jent pla }a }e u tom pe ri o du bi ti ni à od one ko ja je do go vo re na sa ban kom pri za kqu ~e wu ugo vo ra. Sa da raz li ku iz me |u ove dve sto pe de lom na dok na |u je Vla da a de lom ban ka. Ova me ra se ne pri me wu je auto mat ski ve} sa mo za kli jen te ko ji za tra è. U do go vo ru je pre ci zi ra nio da }e kod ja ~eg sko ka fran ka dr à va na se be pre u ze ti taj deo gu bit ka. U Hr vat skoj ni su bi li ni bli zu ta ko pre ci zni kao Ma |a ri. U me mo ran du mu ko ji su la ne ban ka ri pot pi sa li sa Vla dom opet su „{vaj c ar c i” bi l i glav na te ma. Do go vo re no je da se pro du è ro ko vi ot pla te i to naj vi {e do 75 go di ne ì vo ta ko ri sni ka kre di ta. Ban ke su se oba ve za le da }e skra ti ti ro ko ve ova ko pro du è nih zaj mo va ka da fra nak pad ne i kli jent to za tra ì. Ban ka ri su se oba ve za li i da }e to ra di ti bez na kna de.

Zbog te{ko}a u otplati stambenih zajmova indeksiranih u {vajcarskim francima banke i dràva su u Hrvatskoj i Ma|arskoj postigli saglasnost o olak{icama klijentima Ka kav je sve ima lo epi log naj bo qe se mo è vi de ti u me di ji ma ovih da na. A na slov ko ji sve od sli ka va je „Afe ra fra nak tek po ~i we”. Udru è we po tro {a ~a po kre nu lo je spor pro tiv ba na ka zbog pro me wi ve ka ma te. Ban ke su ih po ve }a le a ra te su po ra sle od 35 do 100 od sto Ova mu ka mu ~i 120.000 gra |a na biv {e SFRJ re pu bli ke. Gra |a ni su se or ga ni zo va li i po di gli tu `bu. Ras plet se o~e ku je na su du. Ista mu ka mu ~i i 30.000 srp skih kli je na ta. Ban ke kod ko jih su za du è ni su raz li ~i te, a za jed ni~ ko za wih je da su zbog te {ko }a ve za nih za rast fran ka i pro me na ka ma ta po di gli tu `be. ê ti ri su ve} re {e ne po zi tiv no u ko rist kli je na ta. U Cr noj Go ri je cen tral na ban ka pred lo ì la ban ka ri ma da do ok to bra sma we ka ma te. Uko li ko to ne u~i ne ona }e ih pro pi sa ti. U ba na kr skom si ste mu Sr bi je a u skla du sa na {im pro pi si ma

Na rod na ban ka ne ma mo gu} nost da ogra ni ~a va ban kar ske ka ma te di rekt no. Ban ke sto pe od re |u ju u skla du sa svo jom po slov nom po li ti kom. Do ma }i du `ni ci do bi li su po ~et kom de cem bra za kon o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga, a ko ji {ti ti broj na pra va. Ka ma te ni su ogra ni ~e ne ali mo ra ju se ta ko kon ci pi ra ti da bu du od re di ve. Od no sno ako ni je fik sna mo ra bi ti ve za na za pre sek evrop skih ka mat nih sto pa, euri bor, re fe rent nu sto pu NBS ili kre ta we ce na na ma lo. Od la ne vi {e ne ma kre di ta ko ji su in dek si ra ni u fran ci ma ili dru goj va lu ti. Za du `u je se u di na ri ma i in dek si ra no u evri ma. Tre ba li u~i ni ti ne {to vi {e? - Mi slim da bi NBS mo gla da obra ti pa `wu na ba na kr sku mar `u. To je ona raz li ka u sto pa ma ime |u nov ca na ko ji ban ke

pla }a ju ka ma tu i de la po ko me one ta sred stva pla si ra ju - ob ja {wa va me |u na rod ni kon sul tant Mi lan Ko va ~e vi}. - Tu bi bi la do bro do {la do dat na re gu la ti va. O~i gled no, dr à ve su shva ti le da }e ban ke ite ka ko is kri sti ti mo gu} nost za do dat nu za ra du zbog ne u ko sti kli jen ta pa su se tu ume {a le, da po mog nu i spre ~e ve }u {te tu. Naj bo qe je ka da se po stig ne do go vor i pri tek ne u po mo} kao u ma |ar skom slu ~a ju. A da su i bez po mo }i vla de o{te }e ni po ~e li da tra è prav du po ka zu ju po da ci iz NBS. Oni su za po la go di ne pri me ne za ko na o za {ti ti do bi li 70 od sto vi {e pri go vo ra ne go la ne. O~i gled no svi u re go nu u~i mo lek ci ju o po zajm qi va wu nov ca ali do sta spo ro i do sta sku po. Do bro je ka da dr à va ho }e da po mog ne i na |e za jed ni~ ki je zik sa ban ka ri ma. A jo{ je bo qe {to su gra |a ni po ~e li da se sa mi or ga ni zu ju i tu è bak ne pre ko svo jih udru è wa. Pra vi po go dak }e bi ti ka da bez po mo }i dr à va i vla da mo gu da se iz bo re za svo ja pra va. To }e bi ti i sig nal za ban ke da se pri klo ne do brim po slov nim obi ~a ji ma. Ban kar ski sek tor je jo{ do sta tvrd i ne pri sta je na na god bi ni kod nas kao ni u Hr vat skoj. - Po kre ta we ko lek tiv ne tu `be u Hr vat skoj i ove ~e ti ri pre su de u Sr bi ji u ko rist kli je na ta mno go zna ~e. To je zbir zna wa i is ku stva ko ji }e nam po mo }i da vra ti mo no vac ko ji je ne za ko ni to od u zet - ka è De jan Ga vri lo vi} iz udru è wa ban kar skih kli je na ta” Efek ti va„. A {ta da ra de ì te qi Voj vo di ne ka da sma tra ju da sa ot pla tom kre di ta ko ji su po di gli ne {to ni je u re du. Tu je Cen tar za za {ti tu ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga NBS ko ji ima kan ce la ri ju i u No vom Sa du pri ode qe wu NBS. Za po ~e tak to je naj bo qa adre sa. D. Vu jo {e vi}

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

Do ma }e ak ci je ra stu, ali sti dqi vo Pro te kle sed mi ce za be le èn je na sta vak tren da bla gog opo rav ka tr ì {ta, dok se pro met vi nuo do re kord nih vi si na za hva qu ju }i jed no krat noj tran sak ci ji ak ci ja ma „Srp ske fa bri ke sta kla„, uka zu ju ana li ti ~a ri Sin te za in vest gru pe. Uku pan pro met u tr go va wu iz no sio je 22,3 mi li o na evra ko me je sa sko ro 90 pro ce na ta da la do pri nos ova ve li ka tran sak ci ja. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, opo ra vio se ne ve li kih 0,13 od sto, dok je bit ni je od to ga da se ova kor pa ak ci ja ve} ~e tvr tu ne de qu za re dom na la zi u po zi tiv noj te ri to ri ji. Ube dqi vo naj pro met ni ja ak ci ja na tr ì {tu bi la je „Srp ska fa bri ka sta kla„ sa re a li za ci jom od 2,3 mi li jar de di na ra kao po sle di ca tran sak ci je u ko joj je 44,2 od sto ak ci ja ove kom pa ni je „Sr bi ja gas„ pro dao bu gar skom kon zor ci ju mu ko ji pred vo di so fij -

ski „Glas in du stri”. Ova tran sak ci ja bi la je sa mo lo gi ~an sled mar tov skog spo ra zu ma o pre u zi ma wu pa ra }in ske sta kla re ko ji je sa bu gar skim kon zor ci ju mom pot pi sa la Agen ci ja za pri va ti za ci ju. Od mah na kon ove tran sak ci je usle di lo je i ob ja vqi va we na me re za pre u zi ma we i pre o sta lih ak ci ja od stra ne sa da ve} ve }in skog vla sni ka pa ra }in ske kom pa ni je. Od osta lih har ti ja iz re al nog sek to ra, naj pro met ni ja je bi la Naft na in du stri ja Sr bi je ko ja je za be le ì la pro met od 37,8 mi li o na di na ra uz rast na ne deq nom ni vou od 1,5 od sto. NIS je to kom sed mi ce be le ìo sna `nu tra `wu pa je i pre ska kao ni vo od 630 di na ra, da bi po sled weg tr go va~ kog da na za be le è na ne ga tiv na ko rek ci ja na kon osmo dnev nog uz la znog tren da. Po à re va~ ki kon di tor „Bam bi-Ba nat„ re gi stro -

vao je pro met od 13,6 mi li o na di na ra u ra spo nu 19.500-20.000 di na ra, dok se me |u pro met ni je ak ci je svr sta la i no vo pa zar ska ci gla na „Slo ga„ sa pro me tom od 6,8 mi li o na di na ra. Osim NIS-a, ak ci je sa li stin ga ni su be le `i le zna ~aj ni je pro me te. Be o grad ski Aero drom „Ni ko la Te sla” za be le `io je skok od 3,8 od sto uz i da qe ve o ma sla bu

in ve sti ci o nu ak tiv nost, dok se „Ener go pro jekt hol ding„ spu stio na 425 di na ra ta ko |e uz skrom nu re a li za ci ju. Po sle ne ko li ko sed mi ca ve li kih pro me ta, be ~ej ski „So ja pro tein„ pao je is pod psi ho lo {ke gra ni ce od 500 di na ra uz pro met od 4,9 mi li o na di na ra. Naj pro met ni ja ban kar ska ak ci ja bi la je ni {ka AIK ban ka ko ja je ostva ri la pro met od 92,7 mi li o na di na ra za hva qu ju }i tr go va wu od pet ka ka da je i ostva re no gro re a li za ci je na ni vou od 1.405 di na ra. Ova ni {ka ban ka je za be le `i la rast na sed mi~ nom ni vou od 3,8 od sto, okon ~av {i ne de qu iz nad gra ni ce od 1.400 di na ra pr vi put od kra ja ma ja. Ve li ki pro met od 49,8 mi li o na di na ra re gi stro va la je no vo sad ska Raz voj na ban ka, ali je gro re a li za ci je bi la di rekt na po sle di ca pre kom po no va wa port feq nih po zi ci ja u okvi ru osi gu ra va ju }e ku }e DDOR.

ekOnOMiJA

dnevnik

Hra na po no vo po sku pqu je

Ne ke spe ci jal ne vr ste hle ba i pe ci va po sku pe }e ove sed mi ce iz me |u pet i 11 pro ce na ta, no ve ce nov ni ke }e do bi ti mle ko i mle~ ni pro iz vo di, me sne pre ra |e vi ne i al ko hol na pi }a, re kli su tr gov ci za Ta njug ali su na ze le nim pi ja ca ma, zbog sve bo ga ti je po nu de se zon skog vo }a i po vr }a, ce ne znat no ni `e. Mle ko i mle~ ni pro iz vo di po sku pe }e od dva do pet pro ce -

na ta, su ho me sna ti pro iz vo di do 10 od sto, a ne ka al ko hol na pi }a bi }e sku pqa do pet od sto. Kom pa ni je ko je su se od lu ~i le da po ve }a ju ce ne svo jih pro iz vo da to prav da ju po sku pqe wem si ro vi na i ne sta bil nim kur som di na ra. Na ze le nim pi ja ca ma ce ne su znat no ni `e ta ko da su di we i lu be ni ce jef ti ni je i do 50 pro ce na ta ne go u pr voj po lo vi ni ju la.

Pa li i za ra de i pro met U ma ju u Sr bi ji ni je na {ta vqe no re al no o`i vqa va we pro me ta u tr go vi ni na ma lo, ka rak te ri sti~ no za pred iz bor ni pe riod, oce ni li su eko nom ski sa rad ni ci i ana li ti ~a ri be o grad skog Eko nom skog in sti tu ta. U naj no vi jem bro ju ~a so pi sa „Ma kro e ko nom ske ana li ze i tren do vi” (MAT) je na ve de no da se me |u go di {wa sto pa re al nog ra sta pro me ta, po sle sko ka u mar tu i apri lu, za dr `a la i u ma ju. No mi nal na vred nost pro me ta u ma ju ove go di ne je nad ma {i la je vred nost iz istog me se ca 2011. za 9,3 od sto, {to zna ~i re a lan po rast za oko 3,3 pro ce na -

ta. Eko no mi ste in te re su je pi ta we po tro {we i we no ali men ti ra we pu tem za ra da. Me |u tim, u ma ju je de se zo ni ra ni in deks (ka da se is kqu ~i uti caj se zon skih fak to ra) pro me ta u tr go vi ni na ma lo u stal nim ce na ma bio ma wi ne go u pret hod nom me se cu za 2,1 od sto, za razl~i ku od iz ra zi tog po ra sta u mar tu i apri lu. U ma ju je, za hva qu ju }i te ku }em ra stu u pret hod nim me se ci ma, me |u go di {wa sto pa ma sa za ra da iz ne la no mi nal no 10,8 od sto, a re al no 6,6 od sto, uz pad bro ja za po sle nih za oko 3,1 pro ce na ta.

ponedeqak16.jul2012.

NI SMO ME \U PRI VLA^ NIM TR @I [TI MA ZA SVET SKE TR GO VIN SKE LAN CE

Ve li ki tr gov ci za o bi la ze pra zne nov ~a ni ke Do la zak ve li kog evrop skog tr gov ca „Li dla” u Sr bi ju si gur no je po zi ti van znak i sig nal dru gim tr go vin skim lan ci ma da obra te pa `wu na ovo tr ì {te ali svet ska is tra ì va wa po ka zu ju da jo{ uvek ne ma mo po go dan te ren za igru ve li kih kom pa ni ja iz ove bran {e. Sr bi ja se, na i me, ni je na {la na li sti tri de set pri vla~ nih svest kih tr ì {ta za ula ga we u ma lo pro da ju, po ka za la je ovo go di {wa ana li za In dek sa glo bal ne raz vi je no sti ma lo pro da je (Glo bal Re tail De ve lop ment In dex – GR DI), ko ju od 2002. go di ne spro vo di Glo bal ni in sti tut za is tra ì va we po na {a wa po tro {a ~a kon sul tant ske ku }e A.T. Ke ar ney. Ka ko pre no si „Mar ket ne tvork”, ve li ki tr go vin ski lan ci, su de }i po ovom is tra ì va wu, ni Hr vat sku, Slo ve ni ju, Bo snu i Her ce go vi nu i Ma |ar sku ne sma tra ju do voq -

no pri vla~ nim za in ve sti ci je, dok su se od ze ma qa u re gi o nu na li sti na {le Ma ke do ni ja, ko ja je za u ze la 21. me sto i Al ba ni ja na 25. po zi ci ji.

Bli ì im Gru zi ja, Azer bej yan... Bra zil je dru gu go di nu za re dom na li sti naj pri vla~ ni jih tr ì {ta za dr ào vo de }u po zi ci ju, za hva qu ju }i ra stu }oj sred woj kla si, vi so kim sto pa ma po tro {we i ve li koj po pu la ci ji u gra do vi ma, ali i sma we nom po li ti~ kom i fi nan sij skom ri zi ku. Za wim sle de î le, Ki na, Uru gvaj i In di ja. Iako su mno go qud ne dr à ve, po put In di je i Ki ne, i da qe svet ski li de ri u ma lo pro da ji, po sto ji i mno go ma wih dr à va ko je ima ju zna ~a jan „ri tejl„ po ten ci jal. Me |u wi ma su Gru zi ja, ko ja je na GR DI li sti za u ze la {e sto me sto, Oman, ko ji se na {ao na osmom me stu, kao i Mon go li ja na de ve toj po zi ci ji i Azer bej xan na 17. me stu.

In deks glo bal ne raz vi je no sti ma lo pro da je ra ~u na se na ono vu 25 ka te go ri ja, ukqu ~u ju }i i eko nom ske i po li ti~ ke ri zi ke u jed noj ze mqi, pri vla~ nost tr ì {ta, ni vo za si }e no sti ma lo pro da je, broj mo der nih ma lo pro daj nih obje ka ta i rast pro da je. Fo ku si ra se na mo gu} no sti za otva ra we ve li kih tr go vin skih la na ca, jer se oni naj ~e {}e sma tra ju pred vod ni ci ma mo der nog kon cep ta ma lo pro da je u jed noj ze mqi. Elem, po da ci su po ka za la da ma la, ali br zo ra stu }a tr ì {ta pri vla ~e tr go vin ske lan ce. To je pot kre pqe no i ~i we ni com da su zbog sla bog ra sta pro da je u Evro pi i SAD, svet ski lan ci od lu ~i li da se {i re na tr ì {ta u raz vo ju. U pro -

te klih pet go di na ve li ki lan ci, me |u ko ji ma su i „Vol mart„, „Ka re fur„, „Te sko„ i „Me tro„, za be le ì li su i do dva i po pu ta ve }i rast pri ho da u ze mqa ma u raz vo ju, ne go na svo jim do ma }im tr ì {ti ma. Na tr ì {tu Sr bi je tre nut no do mi ni ra ju re gi o nal ni tr go vin ski lan ci. Od de set naj ve }ih svet skih kod nas je do {ao sa mo je dan - ne ma~ ki „Me tro”. Do du {e, naj ve }e tr ì {no u~e {}e u ma lo pro da ji Sr bi je ima stra nac - bel gij ski „De lez„ ko ji je pre u zeo „Del ta Mak si Gru pu”, a sle de kom {i je - slo ve na~ ki „Mer ka tor” i hr vat ska „Idea”. Stru~ wa ci iz tr go vin ske bran {e do la zak ve li kih svet skih kom pa ni ja o~e ku ju tek po sle opo rav ka do ma }e pri vre de i ì vot nog stan dar da. Sve su pri li ke, jo{ }e mo do bra no pri ~e ka ti na bo qu po nu du kva li tet ne ro be po ni ìm ce na ma, vi {i ni vo kon ku ren ci je i spre ~a va we stva ra wa tr go vin skog mo no po la. Po me ni mo i da tr go vi na u Sr bi ji u po sled wih pet go di na u~e stvu je u bru to do ma }em pro iz vo du sa oko 11 od sto, dok je pro met u tr go vi ni na ma lo po sta nov ni ku u ze mqi ma wi od 1.500 evra. To uka zu je na jo{ uvek ne raz vi je no tr ì {te u Sr bi ji, ali sa mo gu} no {}u ra sta u na red nom pe ri o du. S. Glu {~e vi}

dRU[TvO

ponedeqak16.jul2012.

TE O DOR FON BURG OSVO JIO NO VO OD LI^ JE U OBLASTI MA TE MA TI KE

Zla to za ti tu lu naj bo qeg svih vre me na Ma tu rant Ma te ma ti~ ke gim na zi je u Be o gra du Te o dor fon Burg osvo jio je ~e tvr tu zlat nu me da qu na Me |u na rod noj ma te ma ti~ koj olim pi ja di ko ja se od 4. do 16. ju la odr `a va u Ar gen ti ni i ti me po stao naj bo qi tak mi ~ar svih vre me na, ob ja vqe no je na in ter net saj tu Ma te ma ti~ ke gim na zi je. Osva ja wem ~e tvr te zlat ne me de qe, uz jed nu bron zu i jed no sre bro, sa ukup no {est od li~ ja, fon Burg je po stao naj bo qi tak mi ~ar svih vre me na. U 53 go di ne du goj isto ri ji po sto je jo{ sa mo tri oso be ko ji ma je ovo po {lo za ru kom. Do sa da su na me |u na rod nim ma te ma ti~ kih olim pi ja da ma 11 ma te ma ti ~a ra osvo ji li Fi elds-ove me da qe i jo{ oko 20 ma te ma ti ~a ra osvo ji lo je naj pre sti `ni ja na u~ na pri zna wa iz ma te ma ti ke i ra ~u nar stva. Te o dor fon Burg je di ni je osvo jio {est me da qa, od ko jih ~e ti ri zlat ne. Fon Burg od sed mog raz re da osnov ne {ko le, kao

u~e nik ogled nog ode qe wa, po ha |a Ma te ma ti~ ku gim na zi ju. Po sle za vr {e ne osnov ne, na sta vqa {ko lo va we u Ma te ma ti~ koj gim na zi ji, gde je ove go di ne i ma tu ri rao, a na stu di je od la zi u Oks ford. Jo{ kao osno vac tak mi ~io se sa sred wo {kol ci ma i osva jao me da qe: 2007. u Vi jet na mu je osvo jio bron za nu me da qu, 2008. u [pa ni ji sre br nu, a 2009. u Ne ma~ koj, 2010. u Ka zah sta nu, 2011. u Ho lan di ji i ove go di ne u Ar gen ti ni osva ja zlat ne olim pij ske me da qe.

BA WE SR BI JE PRE PU NE GO STI JU

Mla di po la ko za me wu ju sta ri je Ba we Sr bi je su ovih da na pre pu ne go sti ju, a me |u wi ma je sve vi {e mla |ih i zdra vih, ko ji do la ze na od mor i re kre a ci ju, ~e mu su do pri ne li no vi sa dr à ji u od ma ra li {ti ma. U So ko ba wi tre nut no bo ra vi 10.800 tu ri sta, do sta ve li ko po ve }a we u od no su na jun, od 25,6 od sto. Ve li kom po ra stu po se te ove go di ne do pri neo je no vi akva park. U eks pan zi ji su i sport sko-re kre a tiv ni i iz let ni~ ki tu ri zam, kao i eks trem ni spor to vi na Bo van skom je ze ru i na Rt wu. Na re ci Mo ra vi ci ure |e no {est pla à, ko je su to kom da na pre pu ne, dnev no ima ju oko 2.000 po se ti la ca, bez ob zi ra na to {to ra di i akvapark. To kom le ta sva kog da na se u So ko ba wi odr à va ju se kon cer ti, pred sta ve, kwu èv ne ve ~e ri, ukup no ima 26 tra di ci o nal nih ma ni fe sta ci ja. So ko ba wa ima 14.500 po ste qa, od ko jih 2.500 u ho te li ma, a 12.000 u pri vat nim ku }a ma i vi la ma. U pr voj ka te go ri ji, ce ne za jed no kre vet nu so bu su od 800 do 1.000 di na ra, apart ma ni (na jam) od 15 do 30 evra, u za vi sno si od bro ja le à je va, dok su u dru goj ka te go ri ji ce ne od 350 do 400 di na ra po le à ju. U Vr wa~ koj Ba wi tre nut no bo ra vi 11.115 go sti ju, zbog tra ja -

wa kar ne val skih da na, dok se u su bo tu sli lo vi {e od 80.000, po {to je na re du bi la Ve li ka kar ne val ska po vor ka sa vi {e od 3.500 u~e sni ka. U Vr wa~ koj Ba wi funk ci o ni {u pet otvo re nih i tri za tvo re na ba ze na, kao i park u cen tral nom de lu, ko ji ima 60 hek ta ra. U ne po sred noj bli zi ni je pla ni na Go~, gde ta ko |e po sto ji otvo re ni ba zen, a tu je i ve li ki broj rib wa ka sa sve `om pa strm kom, ko ja se spre ma na li cu me sta, ki lo gram ko {ta od 600 do 1.000 di na ra. Kre vet u pri vat nom sme {ta ju ko {ta od 300 do 500 di na ra, dok se ce ne u apart ma ni ma kre }u, za vi sno od ka te go ri je i zo ne, od 1.500 do 4.500 di na ra. U Ba wi Ka wi `a je po se ta na istom ni vou,kao pro {le go di ne, a naj broj ni ji go sti su spor ti sti ko ji se pri pre ma ju za let wu Olim pi ja du u Lon do nu, ta ko }e, na pri mer, srp ski sto no te ni se ri pra vo iz ba we oti }i za glav ni grad Ve li ke Bri ta ni je. Naj broj ni ji go sti su pen zi o ne ri, ko ji do la ze pre ko Fon da pen zi o no-in va lid skog osi gu ra wa (PIO) na opo ra vak. Ce ne u dvo kre vet noj so bi u ho te lu „Akva ma rin” su oko 3.000 di na ra, a sa le ~e wem 4.000.

No vi ske ne r za kon tro lu te re ta na „Te sli”

Pet od sto sta nov ni ka zavi sno od al ko ho la

Upra va ca ri na Sr bi je pred sta vi }e naj mo der ni ji sta ci o nar ni ske ner za kon tro lu te re ta u va zdu {nom sa o bra }a ju, da nas na aero dor mu „Ni ko la Te sla” u Be o gra du. No vi ske ner, po red rent gen skih, ko ri sti i ne u tron ske zra ke ko ji pro di ru du bqe kroz ma te ri ju i da ju pre ci zni je po dat ke, ne za vi sno od to ga o kom ma te ri ja lu je re~. Ske ner je sme {ten uz sa mu pi stu, u po seb nom objek tu i wi me }e bi ti kon tro li sa ni ro be i po {i qa ka ko ji ma je kraj wa de sti na ci ja Sr bi ja. Sve ~a nom pu {ta wu u rad no vog ske ne ra ko ji }e do pri ne ti br `em i si gur ni jem ca ri we wu, spre ~a va wu kri jum ~a re wa i su zbi ja wu kri mi na la, pri su stvo va }e pred stav ni ci Mi ni star stva fi nan si ja i Upra ve ca ri na, kao i vi so ka de le ga ci ja part ne ra iz Na rod ne Re pu bli ke Ki ne.

Naj ma we 360.000 oso ba je u Sr bi ji za vi sno od al ko ho la, {to je oko pet od sto sta nov ni {tva, od no sno vi {e od 15 od sto za po sle nih, a è na za vi sni ka je bar 120.000. Mu {kar ci su de ce ni ja ma dr à li „pred nost”, bi lo ih je osam pu ta vi {e ne go è na, ali no vi ja is tra ì va wa po ka zu ju da se dra ma ti~ no po ve }a va broj al ko ho li ~ar ki. - Od nos je 2,5 do tri mu {ka ra ca na jed nu è nu - iz ja vi la je na ~el nik Dnev ne bol ni ce za za vi sni ke od al ko ho la Ve sna Jo va no vi} û pi}. Ti pi~ na è na-al ko ho li ~ar ima iz me |u 30 i 40 go di na, ma da je bi lo re gi stro va nih ado le scent ki wa i sta ri jih od 60, a po lo vi na je uda ta. Ni je ret kost al ko ho li zam udvo je, ka da se bra~ ni part ner pri dru ù je su pru `ni ku jer ne mo è da ga „po be di”.

dnevnik DI REK TOR APO TE KE „BE O GRAD”

Ne o~e ku ju se ve }e ne sta {i ce le ko va Ozbiq nih ne sta {i ca le ko va ne }e bi ti, jer je za de fi ci tar ne le ko ve obez be |e na za me na, ali su po vre me ne ne sta {i ce ne iz be `ne, iz ja vi la je ju ~e di rek tor ka Apo te ke „Be o grad” Sne `a na Jo vi }e vi}. Ona je, go stu ju }i na RTS-u, ka za la da za de fi ci tar ne le ko ve, kao {to su „la siks”, „ni tro gli ce rin”, „fa rin” ta ble te, „bru fen si rup”, uvek po sto ji sro dan lek iste far ma ko lo {ke gru pe i na ve la da u te ra pij skom po gle du ti le ko vi ima ju isto dej stvo. Ona je ka za la da je, ipak, po vre me na ne sta {i ca po je di nih le ko va ne iz be `na. Di rek tor ka Apo te ke „Be o grad” na ve la je da je, ume sto „bru fen si ru pa” ko ji vi {e ne pro iz vo di „Ga le ni ka”, omo gu }en ge ne ri~ ki „pa ra ce ta mol” ko ji ni je ista ak tiv na sup stan ca, ali je lek iste te ra pij ske gru pe. Ona je ka za la da do ne dav no ni je bi lo „ma do pa ra” ko ji je na me wen za le ~e we Par kin so no ve bo le sti, a da su u me |u vre me nu obez be |e ne za me ne od kom pa ni je „Ro{„ i sa da tog le ka ima u apo te ka ma. Ona je oce ni la da je Ured ba RF ZO o pre ba ci va wu de fi ci tar nih

le ko va na D li stu, {to pod ra zu ma va da ih zdrav stve ne usta no ve na ba vqa ju in ter vent nim uvo zom, do bro re {e we. U pi ta wu su ne re gi stro va ni le ko vi ko ji mo ra ju da pro la ze od re |e nu pro ce du ru do zvo le Mi ni star stva zdra vqa, uvo znih do zvo la, ser ti fi ka te Agen ci je za le ko ve. Ona je re kla i da je lek „utro ge stan” na me wen za le ~e we ste ri li te ta na ba vqen i da }e ga ve} su tra bi ti u apo te ka ma. Kom pa ni ja „Ak ta vis” sa op {ti la je ju ~e da }e na sta vi ti re dov no i kon ti nu i ra no snab de va we apo te ka i zdrav stve nih usta no va le ko vi ma iz svo je pa le te. - Pri o ri tet nam je da pa ci jen ti ne osta nu bez le ko va i te ra pi je i za to ~i ni mo sve da na vre me po utvr |e noj di na mi ci obez be di mo po treb ne ko li ~i ne le ko va - ka zao je ge ne ral ni di rek tor te kom pa ni je za Sr bi ju i Cr nu Go ru Pa vle Mar ja no vi}. On je do dao da ta kom pa ni ja o~e ku je da }e, u sa rad wi sa RF ZO i Vla dom Sr bi je, pla si ra ti le ko ve naj no vi je ge ne ra ci je po pri hva tqi vim ce na ma.

U Sr bi ji vi {e od 400 le ko va ~e ka no vu ce nu, a pred stav ni ci re sor nih mi ni star sta va - zdra vqa i tr go vi ne - do go vo ri li su se pro {log me se ca da se od lu ka o ko rek ci ji ce na le ko va do ne se na kon for mi ra wa no ve vla de. Vla da Sr bi je do ne la je pre de sa tak da na Od lu ku o naj vi {im ce na ma pet le ko va za upo tre bu u hu ma noj me di ci ni. Ona pred vi |a po ve }a we ce ne za pet de fi ci tar nih le ko va ko ji se iz da ju na re cept i za

ko je ne po sto ji za me na, a naj ~e {}e se upo tre bqa va ju u zdrav stve nim usta no va ma i pri li kom hit nih sta wa pa ci je na ta. Re~ je o „pe te flu o ro u ra ci lu” u dva ob li ka, „me til do pu”, „fu ro se mi du”, „ami no fi li nu” i „ra ni ti di nu”. Pred stav ni ci Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we uka za li su ra ni je da re dov no pra te snab de ve nost tr `i {ta le ko vi ma i da se ne o~e ku ju ve }i pro ble mi u snab de va wu.

KA KO KOD KU ]E PRI PRE MI TI PR VA KA ZA [KO LU

Dug mad i per tle ume sto cib za ra i ~i~ ka Ma da je pred {kol ski pro gram pri pre ma {e sto go di {wa ka za {ko lu oba ve zan, ni je na od met da se ovim pri pre ma ma pre ko le ta po za ba ve i ro di te qi, jer u to ku su go di {wi od mo ri, pa mo gu vi {e vre me na da pro vo de sa svo jom de com. U tim pri pre ma ma ro di te qi ne bi ni ka ko tre ba lo da pre u zmu ulo gu vas pi ta ~i ce ili u~i te qi ce, ne go i da qe da bu du ono {to je su ma me i ta te ko je pro vo de vre me sa svo jom de com u igri i u~e wu sve ga ono ga {to de te u po ro di ci tre ba da na u ~i. - Za po la zak u {ko lu ve o ma je va `na gra fo mo to ri ka, po te zi, dr à we te la, ru ke, olov ke, a u ovim let wim me se ci ma ro di te qi se na raz ne na ~i ne, ko ji }e de te tu bi ti in te re sant ni, mo gu po za ba vi ti we nim raz vo jem – ka è pe da gog u Sa ve to va li {tu raz voj ne pe di ja tri je Do ma zdra vqa No vi Sad Ve sna Bog da nov-[tark. - Za to }e ve o ma do bro po slu ì ti raz ne bo jan ke, u ko ji ma }e de te is cr ta va ti put kroz la vi rint, ta ko da nig de ne do dir ne is cr ta ne li ni je, do cr ta va ti, cr ta ti kao u ogle da lu. Ova kve bo jan ke ni su sku pe i mo gu se ku pi ti, ne sa mo u kwi à ra ma, ne go i u tra fi ka ma. Gra fo mo to ri ka se mo è raz vi ja ti i na pla ì pra vqe wem ku la od pe ska ili ka men ~i }a. U to ku cr ta wa, po re ~i ma Ve sne Bog da nov-[tark, tre ba lo bi vo di ti ra ~u na da de te to ra di se de }i za sto lom i pra vil no dr ì te lo u od no su na bo jan ku, a ni ka ko da cr ta le è }i, sto je }i ili kle ~e }i. Le to pred po la zak u {ko lu kraj we

je vre me i da se s ~i ~ak-tra ka i cib za ra pre |e na per tle i dug mad, jer se i ve zi va wem per tli i za kop ~a va wem dug ma di raz vi ja fi na mo to ri ka. - Ro di te qi kroz igru mo gu da ve `ba ju i fo net ski sluh svog de te ta, ta ko {to }e mu go vo ri ti, u po ~et ku, po zna te jed no stav ni je dvo slo `ne re ~i, ko je }e ono po na vqa ti, pr vo ce le, a za tim glas po glas - pre po ru ~u je Ve sna Bog da nov-[tark. - Za tim tre ba po la ko pre la zi ti na slo `e ni je i ma we po zna te re ~i, ali je va `no da se ni {ta ne ra di na si lu, ne go on da ka da de te ho }e i to ta ko da mu ta igra bu de in te re sant na. Kroz igru se mo `e raz vo ja ti i lo gi~ ko mi {qe we i to bro ja wem una pred i una zad, sa bi ra wem i od u zi ma wem do de set, ali bez pi sa -

wa, ve `ba wem sna la è wa u pro sto ru i vre me nu kroz re la ci je na pred-na zad, is pred-iza, go re-do le, ma we-ve }e, pre-po sle. Za ovo mo gu do bro po slu ì ti sva ko dnev ne si tu a ci je, po ~ev od bro ja wa ko la ~a na ta wi ru pre i po sle po slu è wa, bro ja wa dr ve }a u {et wi, ma ~i }a, pi li }a, {a ra na gar de ro bi, obu }i, sto li ca, pa do bi ra wa ma wih i ve }ih ka men ~i }a pri igra ma na pla ì. Za ve `ba we re la ci ja pre i po sle do bro }e po slu ì ti i go di {wa do ba, da ni u ne de qi, ~la no vi po ro di ce mo gu se na bra ja ti po sta ro sti... - Za po la zak u {ko lu ve o ma je va `na i raz vi je na pa `wa i kon cen tra ci ja, jer u pr vom raz re du de ca dnev no ima ju po ~e ti ri ~a sa, to jest u u~i o ni ci su ~e ti ri pu ta po 45 mi nu ta - ka è Ve sna Bog da-

nov-[tark. - Do bra ve `ba za audi tiv no pam }e we, ko je je va `ni je od vi zu el nog, su re ci mo igre u ko ji ma }e de te bi ti ko no bar i pri ma ti na rux bi ne go sti ju ili i}i u rad wu da ku pi vi {e stva ri. Va `no je ove igre do ve sti do kra ja, da de te ta~ no po no vi sve {to su „go sti“ na ru ~i li ili „ku pi“ sve {to mu je re ~e no. Ve o ma ko ri sne su i igre po ga |a wa za mi {qe nog pred me ta, za ni ma wa, bi qa ka, ì vo ti wa... Pa `wu i kon cen tra ci ju kod de te ta }e raz vi ja ti i od la sci u bi o skop ili po zo ri {te. Do bro je i ume re no gle da we te le vi zi je, kom pju ter ske igre, ali ne vi {e od sat i po, dva dnev no i to, uvek, uz pri su stvo ro di te qa i pre pri ~a va we onog {to je gle da no. I raz vi ja we rad nih na vi ka, po re ~i ma Ve sne Bog da nov-[tark, ve o ma je va `no pre po la ska u {ko lu, jer u woj }e do bi ja ti do ma }e za dat ke. Za to bi de te tre ba lo da ima sva ko dnev ne du `no sti u ku }i. To mo è da bu de na me {ta we svog kre ve ta, sva ko dnev no iz no {e we sme }a, po sta vqa we sto la za obro ke... A na kra ju let weg ras pu sta, ve} po sle pr vog {kol skog da na, ka da de te sed ne za sto da ura di do ma }i ili na u ~i no vo gra di vo, po re ~i ma Ve sne Bog da nov [trajk, ro di teq ne sme se sti s wim. On tre ba da bu de tu ne gde, u so bi, po red sto la, da str pqi vo po ma è, kon tro li {e, ali ni ka ko da se di i ra di do ma }i ili u~i s de te tom, jer od pr vog {kol skog da na de te mo ra bi ti sa mo stal no u iz vr {a va wu svo jih {kol skih oba ve za. D. De ve ~er ski

HE PA TI TI SOM U SR BI JI IN FI CI RA NO VI [E OD 200.000 QU DI

Opa snost vre ba i od pir sin ga i te to va è Pro ce wu je se da je u Sr bi ji vi ru si ma he pa ti ti sa B i C hro ni~ no in fi ci ra no vi {e od 200.000 qu di. Ova opa ka bo lest ~e sto pro ti ~e bez iz ra è nih kli ni~ kih simp to ma i uko li ko se ne di jag no sti ku je na vre me mo è se za vr {i ti fa tal no. Naj ~e {}i pre no sni ci he pa ti ti sa A i E su za ra è na vo da i na mir ni ce, dok se he pa ti ti si B, C i D mo gu pre ne ti pu tem za ra è ne kr vi. Naj ra spro stra we ni ji ob lik bo le sti je he pa ti tis B, ko ji se mo è pre ne ti pol nim od no som, a we gov vi rus je 100 pu ta za ra zni ji od vi ru sa si de. Mo gu} no sti za za ra zu ima na sva kom ko ra ku, pa i pri li kom pra }e wa mod nih tren do va. „Ukra {a -

va wa” te la pir sin gom od no sno bu {e wem te la, ili te to va òm ka da se is pod ko è igli com uba cu je traj na bo ja, ve} du go je na uda ru broj nih kri ti ka le ka ra ko ji upo zo ra va ju na mo gu }e kob ne po sle di ce ova kvoh eks pe ri men ti sa wa na sop stve nom te lu. Osim aler gi je ko ja po ne kad mo è bi ti ve o ma bur na, i pir sing i te to va à, uko li ko se ra de u ne hi gi jen skim uslo vi ma, mo gu do ve sti i do po ja ve he pa ti ti sa. Na u~ ni ci sa Uni ver zi te ta u Re gen sbur gu u Ne ma~ koj ot kri li su da se za te to vi ra we ~e sto upo tre bqa va ju isti pig men ti ko ji se ko ri ste i u pro iz vod wi bo je za auto mo bi le. Po sle di ce mo gu bi ti te {ke aler gi je, bol ne ra ne i upa -

le, ko je po ne kad po pri ma ju hro ni ~an ob lik, ali i in fek tiv ne bo le sti kao na pri mer upa la je tre, od no sno he pa ti tis C, ko ji se naj ~e {}e se pre no si pu tem te to va è. I kod pir sin ga naj ve }a opa snost pre ti od aler gij skih re ak ci ja. Ukra si za te lo ~e sto sa dr è ni kal ko ji je po znat aler gen i kod ose tqi vih qu di na we ga iza zi va bur nu re ak ci ju or ga ni zma. Mo gu }e su bak te rij ske i vi ru sne in fek ci je. Naj ug ro è ni ji su usta i nos jer pqu va~ ka i sluz la ko pro di ru u me sto ubo da. Go to vo da ne po sto ji me sto na te lu na ko jem ni je mo gu }e ura di ti pir sing: od je zi ka i usne do pup ka i pol nih or ga na. [to je me sto „eg zo ti~ ni je” to je oso ba vi -

{e u tren du. Na po sle di ce po zdra vqe ma lo ko raz mi {qa. - Mla di se ve om a la ko od lu ~u ju na ovaj vid ukra {a va wa te la, ma da ni oso be u ka sni jem ì vot nom do bu ne pre za ju da ih ura de - ka è dr Qi qa na Pe ri}. - Ako se ve} od lu ~e na ova kav ko rak, po seb nu pa `wu tre ba da po klo ne hi gi je ni lo ka la gde ra de te to va ù ili pir sing. igle mo ra ju da bu du ste ri li sa ne, za jen do krat nu upo tre bu, a bo je za te to va ù mo ra ju da ima ju atest, {to naj ~e {}e ni je slu ~aj. Sva ku re ak ci ju te la va qa ozbiq no shva ti ti i ako se po ja vi otok, cr ve ni lo i bol, naj bo qe je pir sing uklo ni ti dok se re ak ci ja ne

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad, u ko ji spa da ju gra ne, tra va, li {}e, ko rov, ^i sto }a }e od no si ti sa Te le pa u po ne de qak 16. ju la, dok }e u uto rak ovo sme }e bi ti uklo we no iz Ko vi qa, Kli se, Sla ne ba re, Vi dov dan skog na se qa i Kli san skog bre ga. U sre du 18. ju la ovaj ot pad bi }e od ne sen iz Fu to ga. Su gra |a ni ba {ten sko sme }e tre ba da upa ku ju u ke se, xa ko ve ili ku ti je i osta ve ga is pred svo jih ku }a i to do 6 sa ti na dan od no {e wa sme }a. N. R.

Rok za stru ju 20. jul

Gra |a ni mo gu pla ti ti stru ju do pet ka 20. ju la, sa op {te no je u “Elek tro di stri bu ci ji No vi Sad”. Za pla }a we u ro ku po sto ji po pust od pet od sto, za ra ci o nal nu po tro {wu 11, 89 od sto, i za so ci jal no ugro `e ne gra |a ne 35 od sto. Rad no vre me bla gaj ni Elek tro voj vo di ne rad nim da ni ma je od 7 do 18 ~a so va i su bo tom od 8 do 12 ~a so va. B. Y.

Iz lo `ba sli ka Iz lo `ba sli ka Ivone Pleskowe bi }e otvo re na su tra, u 20 sa ti, u li kov nom sa lo nu Kul tur nog cen tra No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. Po stav ka se mo `e po gle da ti do pet ka, 20. ju la. Ova umet ni ca je do sa da ima la de set sa mo stal nih i vi {e od 40 ko lek tiv nih iz lo `bi. B. Y. PR VI PUT U GRA DU

Fe sti val go spel mu zi ke SO ZO fe sti val - in ter na ci o nal ni mu zi~ ki go spel fe sti val, odr `a }e se od 26. do 28. ju la na [tran du i u klu bu „Rut 66”, gde }e na stu pi ti ve li ki broj ho ro va, mu zi~ kih sa sta va i po je di na ca iz ze mqe i ino stran stva. Or ga ni za to ri na ja vqu ju na stu pe „Lest ~ens ben da”, SO ZO go spel ho ra, Ho ra „Laj fsong”, Dejana Milinova, Rob Stila i mno gih dru gih iz vo |a ~a go spel mu zi ke. Ulaz je bes pla tan. J. Z.

Novosadska ponedeqak16.jul2012.

„Zlat na ku gli ca” po kla wa mo re Na ra ~u ni ma ob je di we ne na pla te „In for ma ti ke” za jun ne ma ko rek ci je ce na, a u ak ci ji „Pla va ku} na ra ~u naq ka” ovog pu ta je 540 ob ve zni ka oslo bo |e no pla }a wa me se~ nog ra ~u na. Po me nu ta ak ci ja i da qe tra je, a pro {i re na je i po klo nom. Na i me, svi oni ko ji po se du ju „zlat nu ku gli cu” na la ze se u kon ku ren ci ji za dva po klon va u ~e ra. Re~ je o ~e tvo ro dnev nom bo rav ku u ho te lu „Mi le ni jum” u Opa ti ji. B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” DA RU JU KWI GE

„Zdra vi 100 go di na”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Pro me tej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po jed nom kwi¬gom sva kog rad nog da na. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se pr vi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od

15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwi gu „Zdra vi 100 go di na„ Radovana @dralea. Do bit nik }e kwi gu pre u ze ti u kwi `a ri “Most”, u Uli ci Zmaj Jo vi noj 22, ko ja ra di sva kog rad nog da na od 12 do 16 ~a so va. J. Z.

Pred la ga we kan di da ta za grad ska pri zna wa Ko mi si ja za obe le `a va we pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u grad sku sa rad wu u ze mqi i ino stran stvu Skup {ti ne gra da po zi va gra |a we, pred u ze }a, usta no ve...da pod ne su obra zlo `e ne ini ci ja ti ve za do de lu ovo go di {we Ok to bar ske na gra de i No vem bar ske po ve qe. Pred lo zi za do de lu Ok to bar ske na gra de pod no se se do 15. sep tem bra u Skup {ti ni gra da u Uli ci @ar ka Zre wa ni na, a za No vem bar sku po ve qu do 1. ok to bra na istom me stu. Ok to bar ska na gra da se do de qu je kao dru {tve no pri zna we za iz u zet ne re zul ta te u ra du, de la i naj vi {a do stig nu }a i ostva re wa po stig nu ta u to ku jed ne ili vi {e go di na u obla sti pri vre de, dru {tve -

nih i dru gih de lat no sti. Do de qu je se po je din cu ili gru pi gra |a na ko ji ra de ili su ra di li na te ri to ri ji gra da, kao i pred u ze }i ma, usta no va ma i dru gim or ga ni za ci ja ma sa se di {tem u No vom Sa du. Mo `e se do de li ti u~e ni ku i stu den tu kao po se ban vid dru {tve nog pri zna wa za stva ra la {tvo mla dih. No vem bar ska po ve qa se do de qu je gra |a ni nu ili gru pi gra |a na za za jed ni~ ke re zul ta te i do stig nu }a ostva re na ra dom u ne go va wu de mo krat ski tra di ci ja i ja ~a wu za jed ni {tva gra |a na No vog Sa da, pri vred nom raz vo ju, du hov nom stva ra la {tvu, zdrav stve noj i so ci jal noj za {ti ti, pro sve ti, spor tu, is po qa va wu hra bro sti u van red nim si tu a ci ja ma i dru go. B. M.

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 8.30 do 12 sa ti Prav ni fa kul tet i Vi {a po slov na {ko la; od 9 do 12 Bran ka ]o pi }a, Be ge~ ka od bro ja 1 do 17 i od 2 do 16, Ve ter ni~ ka od 28 do 30; od 9 do 13 Ra de Kon di }a od 2 do 52 i od 15 do 69, Se ma for (ugao uli ca R. Kon di }a i Gr me~ ke); od 8 do 9.30 \or |a Ser vic kog od 4 do 14 i od 1 do 3. ^erevi}: od 8.30 do 13 vi kend na se qa Wi ve, Ka lu |e ri -

ca, Ma la te ste ra, Te ste ra i An dre vqe; od 8.30 do 13 Fru {ko gor ska. Bano{tor: od 8.30 do 13 ce lo na se qe sa vi kend na se qi ma. Svilo{: od 8.30 do 13 ce lo na se qe. Lug: od 8.30 do 13 ce lo na se qe, Gra bo vo i Vi la Rav ne. Futog: od 9 do 13 Ra de Kon di }a od 2 do 52 i od 15 do 69, Se ma for (ugao R. Kon di }a i Gr me~ ke). Susek: od 8 do 13 sa ti vi kend na se qe Ko ru {ka.

V remeploV

Sen za ci o nal ni fan ki i soul rit mo vi uz Eri ku Ba du

R. Hayi}

Ve te ra ni ro ka „za pa li li” fe sti val Do ~e kan je i vri sak Eksl Rouza na Mejn stej xu „Eg zi ta”, {to je bio znak da zvo na za kraj tri na e stog po re du fe sti va la po la ko po ~i wu da je ~e. „Gans end ro u zis„ za tvo ri li su glav ni pro gram ~e tvr tog da na „Eg zi ta” pred ne ko li ko de se ti na hi qa da po se ti la ca. Da je kraj bli zu i da je zad wi mo me nat za hva ta we ma gi je fe sti va la, vi de lo se na na stu pu „Par ti brej ker sa” ko ji su do bro za gre ja li pu bli ku za ono {to je sle di lo. Na Gla vu bi nu na kon Caneta i eki pe, iza {le su zve zde austra lij skog kon ti nen ta, „Volf ma der”. Li ri ka se dam de se tih kla ti la se iz raz gla sa dok se pri me }i va lo ma sov ni je pri sti za we ma lo sta ri jih po se ti la ca, ko ji su do {li da is pra te po sled we ve li ke zve zde ro ka, „Gans end ro u zis”. Po red po me nu tih ro ke ra, at mos fe ru su za pe ~a ti li i naj ja ~i raz glas, naj im po zant ni ja ra sve ta i naj ve }i broj qu di do sa da. Ta ko se sa pu nim pra vom mo `e re }i da je

na stu pom „Gan sa” za kqu ~e na pri ~a o to me ko je naj ve }a zve zda ovo go di {weg fe sti va la. Na kon pre kju ~e ra {weg sjaj nog na stu pa ne ma~ kih pi o ni ra te {kog zvu ka, ben da „So dom”, ka da su svi u

Pre ma po da ci ma po li ci je, tre }e ve ~e ri fe sti va la oku pi lo se oko 34 hi qa de po se ti la ca. Ni je bi lo ma sov ni jeg na ru {a va wa jav nog re da i mi ra, a po li ci ja je zbog neo vla {}e nog dr à wa i pro da je opoj nih dro ga pri ve la pe to ro qu di. pu bli ci po mi {qa li „Da li mo è br è?„, Eks plo ziv bi na si no} je „pla nu la„ to kom na stu pa le gen dar nog ame ri~ kog ben da D.R.I. Loren Garnie iz Fran cu ske si no} je, po put bri tan ca Ri~ija Hotina, na pra vio pot pu ni ple sni ha os na Dens are ni. Na kon {to je Sun ce ve} uve li ko po zi va lo na no ve rad ne oba ve ze (ko ih ima), di xe jing na

Kre a tiv nost pro tiv let we do sa de

U sred `e tve, ko ja je bi la vi {e ne go do bra, 16. jula 1980. u ju go slo ven skoj {tam pi po ja vi le su se ve o ma ne pri jat ne ve sti. „Dnev nik” je, na pri mer, ob ja vio da }e {est pe tro he mij skih fa bri ka za ko ji dan ob u sta vi ti pro iz vod wu, jer ne ma ju do voq no si ro vi na, ta~ ni je, ne ma ju si ro -

vog ben zi na. A zbog po re me }a ja u pe tro he mij skom kom plek su za ko ji dan u rad wa ma ne }e vi {e bi ti de ter xen ta. Usko ro je ne sta lo i ka fe, ali je obe }a no da }e je bi ti, ra zu mqi vo, po vi {im ce na ma. A sko ~i le su ce ne bra {na i hle ba. N. C.

Iako je fi nan sij ska kri za naj ~e {}i uzrok, ali i iz go vor, za {to No vo sa |a ni svo je slo bod no vre me ~e sto pro vo de is pred te le vi zo ra ili ra ~u na ra, ovo le to otvo ri lo je vra ta bes plat nim ra di o ni ca ma, ko je nu de raz li ~i te sa dr à je. U or ga ni za ci ju udru è wa „Edu ca tion As so ci a tion “ sa sta vqen je pro gram „Mo je pa met no le to“, ko ji sa dr ì {est vr sta ra di o ni ca sku pqe nih pod na zi vom „Sre} ni sat“. Ka ko je ob ja snio ko or di na tor ovog pro jek ta Igor A}imovi}, u pi ta wu su ra di o ni ce }a ska wa na en gle skom je zi ku, astro no mi ja, fo to gra fi ja, ko ri sne ve {ti ne, eko lo {ke i ra di o ni ca i pi sa wa mo ti va ci o nih po ru ka. On kaè

ovoj bi ni za tvo rio je Marko Nasti}, za jed no sa Dejanom Mili}evi}em i Markom Milosavqevi}em. Na Fju`n bi ni pu bli ku je ras ple sao na stup {ved skog elek tro

Tre }i fe sti va lski dan ugo stio 34.000 qu di

BES PLAT NE JED NO SAT NE RA DI O NI CE

Ne sta {i ce i po sku pqe wa

S. [u{wevi}

ZA VR [EN TRI NA E STI „EG ZIT”

da ra di o ni ca ma mo gu pri su stvo va ti mla di od 14 do 30 go di na, ali da uop {te ne }e bi ti pro blem ako se pri ja ve i sta ri ji. Eko lo {ke ra di o ni ce po ~i wu da nas, dok }e se o fo to gra fi ji u~i ti do 25. ju la. Ko ri sne ve {ti ne i mo ti va ci o ne po ru ke u~i }e se, ta ko |e, od da nas, a u pla nu je i na sta vak ovih ak tiv no sti u av gu stu. Svi za in te re so va ni mo gu se pri ja vi ti na broj te le fo na 064/328-5455 ili na mejl ea. mail.ns@ gm ai l.com. Vi{e o ovom projektu, koj i je pod r`ala Gr adska upr ava za sp or t i omladinu, mo`e se na}i na fejsbuk stranici www.facebook.com/EducationAssoc iation. A. Jerini}

pop ben da „Litl dre gon”, na kon ~e ga su sle di li na stu pi fran cu skog ben da „Si ti zens”, „Bu ra ka Som Si ste ma” i do ma }ih mo ma ka iz „Aj sbr na”. Su mi ra ni uti sci i pre spa va na no} tvr de da je mi nu li „Eg zit” po nu dio vi {e gi tar ske mu zi ke ne go {to je bio slu ~aj pret hod nih go di na. Tra di ci o nal no, mno go broj ne

bi ne sa elek tron skom mu zi kom ga ran to va le su do bru za ba vu, a ove go di ne do bar pro vod obez be di li su i tro ~la ni ben do vi, kao {to su „Toj Dol si” i „So dom”. He dlaj ne ri na Glav noj bi ni vra ti li su po se ti o ce u ne ka re tro vre me na, jer su ta da, ru ku na sr ce, upra vo i bi li na vr hun cu ka ri je re. To se naj bo qe osli ka va u kru gu ko ji su svo jim na stu pi ma is cr ta li „Dju ran Dju ran” i „Gans end ro u zis”. Od no vo ta ri ja, naj vi {e je za ka zao ero ti~ ni „Pip stejx” ko ji }e mo `da sle de }i put po nu di ti na ja vqi va ne sen zu al no sti i ~a ri vo a je ri zma. Va ra din ski most pre tr peo je i po sled wi pre la zak umor nih Eg zi ta {a, pro prat ni fe sti val ski do da ci - od pro da va ca ko je {ta ri ja do di vqih tak si sta, raz i {li su se sa ve }im ili ma wim po slov nim uspe hom. U su sret na do la ze }oj go di ni i no vim fe sti val skim i{ ~e ki va wi ma. A. L.

KRI ZA UDA RI LA I NA SE ZON SKE PO SLO VE

Ko no ba ri sa we u Cr noj Go ri na ju no sni je

Od m ah na k on za v r { et k a {kol ske go di ne, od no sno jun skog is pit nog ro ka, mno gi mla di }i i de voj ke, go di na ma una zad, tra è raz li ~i te se zon ske po slo ve, ka ko bi se bi obez be di li le to va we ili ma lo ve }i xe pa rac. Dok su mu {kar ci ma uglav nom nu |e ni fi zi~ ki po slo vi, de voj ke su tra è ne za pro mo ter ke ili za an ke ti ra we. Ove go di ne, si tu a ci ja je ne {to dru ga ~i ja, jer je eko nom ska kri za uti ca la ne sa mo na one ko ji tra è po sao na du è sta ze, ne go i na po nu du se zon skih ra do va. Ka ko ka ù u Omla din skoj za dru gi „Slo ga”, ove go di ne je kao i la ne po nu da ve o ma mr {a va, a go to vo svi po slo vi su fi zi~ ki i ne tra ju vi {e od ne ko li ko da na. - Ja ko ma lo po sla ima, tra è se mu {kar ci za se lid be ili u ma wem bro ju be ra ~i. Za de voj ke ne ma mo bez ma lo ni {ta. Za ra da je od 200 do 300 di na ra za sat, {to i ni je to li ko lo {e, ali je pro b lem {to po s lo v i tra j u sve ga dva, tri da na - ka ù u „Slo zi”. Da ni je sve ta ko cr no, do ka zu je i osam na e sto go di {wi S. M. ko ji ra di raz ne fi zi~ ke po slo ve, od gra |e vin ski, mo ler -

skih, pa do onih u ma ga ci ni ma ra znih fir mi. - Za jed no sa ne ko li ko pri ja te qa ra dim na ovaj na ~in.U pi ta wu su krat ko traj ni po slo vi, ali i za to vre me uspe mo da za ra d i m o po ne k o l i k o hi q a d a di na ra. Naj vi {e ra di mo kao is po mo} na gra di li {ti ma i se lid be, ma da je sve to na cr no. Znam da to ni je naj bo qe re {e we, ali ta k o se jed n o s tav n o naj lak {e do |e do po sla. Tru dim se da ra dim {ta god mi po nu de, jer ho }u da kra jem le ta idem na mo re u Gr~ ku. Ro di te qi ma su pla te ve o ma ma le, pa mo ram da za ra dim na ovaj na ~in - ka è S. M. Po sto je i po nu de za rad u ugo s ti t eq s kim objek t i m a na cr no gor skom pri mor ju, gde je i za ra da mno go ve }a, ne go u No vom Sa du. - Go di na ma ra dim u Bu dvi kao ko no bar i ve o ma sam za do vo q an za r a d om- ka ` e Zo ran Bjelobrk. - Po red dnev ni ce do bro se za ra di i od bak {i {a. Uvek gle dam da se za po slim na pri mor ju, jer ta ko, {to se ka è, „ubi jem dve mu ve jed nim udar cem”. Ce lo le to sam na mo ru, a po red to ga i za ra dim ne {to nov ca. G. êt nik

ponedeqak16.jul2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ro di lo se {est Ana sta si ja Blizanci Da ni lo i Iva - Bo ja ne i @eq ka Er gar ca, @i vo jin i Uro{ - Je le ne i De ja na Da mja no va, Du {an i Fi lip - Ma ri je i Mi la na Ba xe, Alek san dra i Ana sta sia - Na de Pr vuq i ^a be Ko va ~a, An |e la i Na |a - San de i Dar ka Iva ni {e vi }a.

Devoj~ice Da ja na - Alek san dre i Og we na Ba ji }a, Ne da Ane Bar ne i Iva na \ur |e vi }a, Ma ja - An dree i â be Hor va ta, Ma {a - Ani te i Mar ka Ni ki }a, Ma ri ja - Ani ce i Ste vi ce Ni ko li }a, Ana sta si ja - Ar ze i Zo ra na An dri }a, Na |a - Bi qa ne Ble {i} i Ne na da Gru ji ~i }a, Ma ri na - Bi qa ne i De ja na Stan ko vi }a, Ka ta ri na - Bo ì ce i Zo ra na Me do je vi }a, Mi li ca - Bran ke i Alek san dra Ra di }a, Ni na - Bran ke i Osto je Gvo zde no vi }a, Ta wa - Ve re Di mi tri je vi} i Slav ka Haj dua, Ma ri ja na - Ve sne i Jo è fa Pa pi {te, Lej la - Vi de i Se na da Hak sa li }a, Ele na - Da ni je le i Igo ra Sla di }a, Ma ri ja - Da ni je le i Re qe Po po vi }a, Ana sta si ja - Di ja ne i Rast ka Pa ji }a, Mi li ca Dra ga ne i Du {ka Va si li }a, An drea - Dra ga ne i Si ni {e Vi {e kru ne, Do ra - Du we i Sr |a na Smi qa ni }a, Eli za - Eve i Ar nol da Du li }a, Ana sta si ja - Evi ce i Sa {e Ko tu ra, Ana - Edi te Jaks Sre do je vi} i Sa {e Sre do je vi }a, Va ne sa - @a kli ne Pe tro vi} i Ne na da Mi {ko vi }a, An |e la Zo ri ce i Sto ja na Bo ì }a, La na - Zo ri ce Qu bi ~i} La li} i Go ra na La li }a, Ana sta sia - Zo ri ce Mi lin ko vi} i Bra ni sla va @iv ko vi }a, Kse ni ja Iva ne i Mi la na Fran cu skog, Ili ja na - Iza be le Ba log Ki{ i Pe te ra Ba lo ga, Ma tea - Ja smi ne Vu ji} i Dra ga na Ma ri }a, Le na - Ja smi ne i Mi lo {a Dan gu bi }a, Na da - Je le ne Di mi tri je vi }a, Ni na - Je le ne \a ni{ i Zo ra na Dra gi }a, Ni na - Je le ne i Jo va na Sa mar xi je, Ne ve na - Je le ne i Ne boj {e Bar da ka, Ka ta ri na - Je le ne i Ran ka La zi }a, Mi li ca - Je le ne i Sr |a na Gu cun skog, Va len ti na - Je le ne i Ste va na Vu ji ~i na, Una - Je le ne

Sto ja no vi} Pan xa i Mar ka Pan xe, Ena - Je li ce i Mir ka Ko va ~e vi }a, Ana sta sia - Jo va ne ^e ni} i Igo ra Sa mar xi }a, Le na - Kri sti ne i @eq ka Gru ji na, Mi li ca - Kri sti ne i Mi la na Ve sko va, Iva na - Li di je i Ge ze Gi ri ca, Le na - Qi qa ne i Mi lo {a Tr ti }a, Jo va na - Ma je i Vla di mi ra Mar ko vi }a, El ma - Ma je i Da ni e la [ap ~a ni na, El me di na - Ma ri je Va si qe vi} i Go ra na Pe tro vi }a, Mi li ca - Ma ri je i Alek san dra Tri fu no va, Ta ma ra - Ma ri je Jo va no vi} i Osto ja To do ro vi }a, Ja na - Ma ri je Po po vi} i Sa {e Ko lun xi je, He le na - Ma ri ja ne Ko ka no vi} Mar ko vi} i To do ra Mar ko vi }a, Ti ja na - Ma ri ne i Mi ro sla va Ba qa, Ni na - Ma ri ne i Ni ko le Sto ja no vi }a, Le na - Mar ti ne i Da vi da Me sa ro {a, Sa ra - Mi la ne Ra sto vi} i Doj ra na Su ba {i }a, Mi qa na - Mi li ce i Du {a na Ro lo vi }a, Ne ve na - Mil ke Ko lun xi ja i Ju go sla va \u ri ce, Te o do ra - Mir ja ne i Bra ni sla va Po po va, Ne ra - Mir ja ne Svo len ga }in i Ne boj {e Svi len ga }i na, Ti na - Mi haj le Du da{, Her mi na - Na ta lie i Ar pa da Ma kre, Ta wa - Na ta {e i Mi ro sla va Se ku li }a, Ma {a - Ni ko li ne i Zo ra na Dra ~e, Awa - Nin ke i Mi lo {a Ra da na, Pe tra - Ni no sla ve i Dra ga na [i {ke, Len ka - Rad mi le i Go ra na Jo ji }a, Le na - Rad mi le i Zo ra na Me di }a, Go ra na - Sa bi ne i Go ra na Go lin ki ja, Mi o na - Sa ne le i Go ra na Pi li po vi }a, So wa - Sa we i Mla de na Si ki mi }a, Ema - Sve tla ne Ne {i} Baj go i Ro ber ta Baj goa, Ne ve na - Sla vi ce i Sta ni sla va Sta noj lo vi }a, Du wa - Swe `a ne Ku koq i Go ra na To mi }a, Le na - Ta ma re i Ne boj {e Lu ki }a, Mi la - Ta we i Mi ro na Lan de ke.

Ven~ani Zo ri ca Pet ko vi} i Jo vi ca Su bo tin, Emi na Mu sta fa i Me fail Ha qi ti, Na ta li [o la ja Ka ras i Ivi ca Ra do vi}, Sve tla na O`vat i Mi lan Ro mi}, Ni ko li na @i gi} i Alek san dar Vi jo gla vin, Mi li ca Ku koq i Dan ko Ko tu{, Ta tja na Jer kov i \or |e Hr wa~ ki, Ve sna Po po vi} i De jan Iwac, Ma ri na Ho li i Igor Ba la li}, Da ni e la Ne met i Ve li bor Kaj tez, Vla di mi ra \or |e vi} i Og wen Qu ti ~i}, Jo si pa Or ~i} i Pa vle Kop ~ok, Ta tja na Bran ~i} i Go ran Ri sti}, So wa Vu~ ko vi} i Ro bert Na|, Na ta {a Kla ri} i An dri ja Gu wa ~a, Ta tja na Mu dri i Bo ri slav Be ri}, Da ni je la Ko sti} i Igor Ste fa no vi}, Mi le na Jo va no vi} i Slo bo dan Cvet ko vi}, Bi qa na Mi qa no vi} i Mi o drag To dor ~e vi}, Va len ti na Ra di voj ~e vi} i Ne ma wa Ne ci}, Ta wa Mr |a i Ne boj {a Kr sti}, Na ta {a Ra bre no vi} i Alek san dar Be bi}, Ka ta ri na An to no vi} i Mi qan Mi lo je vi}, Ana ]i ro vi} i Vla di mir Sed mar, Alek san dra \u ri} i Mi lo rad Ko va ~e vi}, Ma ri na @i vo ti} i Ste va Gi ner.

Zoltan i Simea ^izmadija s malim Danielom

De~aci Jo van - An dree Mi lo {e vi} i Slav ka Dra go sav ca, Lu ka - Bi qa ne i Spa so ja [i {a ri ce, Ne ma wa - Bo ja ne i Bo ja na Tr ni ni }a, Fi lip - Bo ja ne i Bo ri sa Ba ji }a, Vla di mir - Bo ja ne i Slo bo da na Mi lo van ~e va, Dra go qub - Bra ni sla ve i Stan ka Ko sti }a, Mi lo{ - Ve sne i To pli ce Sto ja no vi}, Lu ka - Gor da ne i Dra ga na Pu {ka re vi }a, Og wen - Gor da ne i \or |a Vla di sa vqe vi }a, Ni ko la - Da ni je le i Alek san dra Stoj ko va, Lu ka - Da ni je le i Bog da na \ur |e vi }a, Re qa - Da ni je le i Mi {e Do bre ~e vi }a, Stra hi wa - Da ni je le i Sa {e Ka ra no vi }a, Mar ko - Dra ga ne No va ko vi} i Da ni je la Po po vi }a, Da ri je - Dra ga ne Pe ru ni ~i} Sa li hi i ]a zi ma Sa li hi ja, Jo van - Dra ga ne To do ro vi} i Da ni e la Ce gle di ja, La zar - Dra gi ce i Ne boj {e Mi lan ko va, Se mir - \u qe i Ed me i za Ku a ~ev ci ja, Ni ko la - Zla ta ne i Mar ka Gla vi }a Mar ko vi }a, Da ni jel - Zo ri ce i An to ni la Mi haj le {a ni na, Ugqe {a - Zo ri ce i Ne na da Mak si }a, An dri ja - Iva ne i Mi ro sla va Ku zma na, Ste fan - Iva ne i Ni ko le Me sa re ca, Bo ris Ja dran ke i Bran ka Mi o ko vi }a, Jo van - Je le ne i Da ria Sken xi }a, Mi haj lo - Je le ne i De ja na Kla pu ha, No vak - Je le ne i Igo ra Aza {ev ca, Da vid - Je le ne i Ne na da Tor bi ce, Te o dor - Jo va ne i Bog da na Ju go vi }a, An drej - Jo va ne i Mi ro sla va Jo vi ~i }a, Alek sa - Kri sti ne i Vu ko sa va Sr di }a, Mi haj lo - Kri sti ne i Ne ma we Kr sti }a, Ni ko la - Qu bi ni ce i Sr |a na Ni ko li }a, Lav -

Ma je Gru ji} i Bo ba na Ke qa~ kog, Igor - Ma je i Du {ka Ma le {e vi }a, An dri ja - Ma je i Mi la na Ka ra no vi }a, An drej - Ma je i Ne ma we Sta ni }a, Ti bor - Ma ri e ne i Sta ni sla va Mar tu qa ka, Mi lo{ - Ma ri je i Vla di mi ra Ba bi }a, Alek sa - Ma ri je i Vla di mi ra Ga ji }a, Vu kan - Ma ri je i Du {a na Me da re vi }a, Vu ka {in - Ma ri je i Mi la na Va si }a, Uro{ - Ma ri je i Pre dra ga Mr da ka, Ni ko la - Ma ri ja ne i Dra go sla va ]a li }a, Mar ko Ma ri ja ne i Dra è na Qe pi }a, Da rio - Ma ri ne i Dra è na Sti pi }a, Mar ko - Ma ri ne i Ne boj {e Al bi ja ni }a, Lu ka - Ma ri ne Mi lo je vi} i To mi sla va To mi }a, Ni ko la - Mi li ce i Bra ni sla va Pro ti }a, Mi haj lo - Mi li ce i Mi lo ra da Vuk mi ro vi }a, Ne ma wa - Mir ve te i Du {a na Rat ko vi }a, Og wen - Mir ja ne i Ne na da Pa {}a na, Ste van Na ta {e i De ja na Jo va no va, To mi ca - Na ta {e i Slav ka Ne di mo vi }a, La zar - Rad mi le i Dra à na Sta ji }a, De jan - Ra do slav ke i Slav ka Pe ri }a, Alek sej - Sa we Jo va no vi} i Igo ra Pa vlo vi }a, Og wen - Sa we Po po vi} Umi }e vi} i Bo ba na Umi }e vi }a, Og wen - Sne à ne i Bra ni sla va Ra di {i }a, Ste fan - So fi je i Ste vi ce Ogri zo vi }a, Vla dan - Ta ma re i Du {a na Ba {i }a, La zar Ta ma re i Ne ma we Be ~i }a, Lu ka - Ta ma re Pe {i} i Bra ni sla va Dra go qe vi }a, Mar ko - Ta we i Sa {e Do ve da na, Fi lip - Ta we Oc to ve i Mi hala [te fana Oc te, Do si tej - Ta tja ne i Ni ko le Kaj te za, Ste fan - Ti ja ne i Ni ko le San di ki ja.

Umrli

\er| Marton i Dragana Zec-Marton

Bo ri slav Jak {i} (1946), Ra di voj ]ur ~i} (1937), Ra do van Avra mo vi} (1938), Zvon ko Ba ki (1952), Zdrav ka Vu ko vi} (1937), Da rin ka Ga ri} ro|. Vu ka di nov (1930), Goj ko Gru ba ~i} (1924), Ve ro qub Gu cul (1959), An |a Da mja nac ro|. Dur sun (1930), Ra da De ja no vi} (1926), Mi {a Elor (1936), Dra gan @e ra vqev (1950), Smiq ka @iv ko vi} ro|. Bu gar ski (1936), Lu ca Ki{ ro|. Lu ki} (1963), Ra di ca Kne `e vi} (1947), Pe tar Ko zi} (1942), Jo van Kon di} (1932), Zdrav ko Kri {an (1953), Mi le sa Lon ~a re vi} (1927), Ru `i ca Ma ri} ro|. Pan te li} (1935), @i va Ma rin kov (1937), La zar Mar ti no vi} (1952), Alek san dar Ma ti} (1948), Dra gan Mi li ~e vi} (1936), Mi ra Mi lo sa vqe vi} ro|. Vje {ti ca (1946), Alek san dar Mi tro vi} (1934), La di slav Mih wak (1936), Fe bro na Na| ro|. Be ser me wi (1924), Sa va Ni ni} (1932), Na ta li ja Pa vlov ro|. Be ser me wi (1942), Vla dan Pe ri} (1982), Ste van ka Pla~ ki} ro|. Bog da nov (1930), Ja smi na Po zni} (1980), Dra gan Pro da no vi} (1952), Vu ko sa va Put nik ro|. Ali |u ki} (1919), Mi le va Ra din ro|. Zlo ko li ca (1927), Slav ka Ra do vi} (1920), Se qim Ra ka (1991), Ham do Sa do vi} (1936), Te re zi ja Sal ma ro|. Mu hi (1939), Mar ta Sa mar xi ja ro|.

Du no vi} (1933), Ra de Sa mar xi ja (1934), Mi le Se ku li} (1951), Stan ka Stan ko vi} (1922), Mi lan Sto jiq ko vi} (1948), Da ne Stu par (1936), Dra go Tra vi ca (1944), Ma ri ja Tu ri ro|. ôr da{ (1922), Ol ga Far ka{ ro|. Vo za re vi} (1925), Ne sat Fe ra ti (1966), Rad mi la Had na |ev ro|. Ra dak (1945), Slav ko Ha up tman (1950), Rat ko Ci co (1945), Iko ni ja Crn ~e vi} ro|. Ke ra no vi} (1934), An tal êh (1936), \ur |in ka \ur |ev ro|. Bo ja ni} (1929), Mag da le na An dri ~ek ro|. Raj gip (1925), Vik to ri ja Bo ro{ ro|. Okru gli} (1968), Sta na Br dar (1927), Ka roq Ve re{ (1959), Da ni lo Vu le ko vi} (1939), Ja kov Dra ì} (1937), Mir ja na La tas ro|. Ivan ~e vi} (1927), Ma ri ja Po po vi} ro|. Su bo tin (1923), Sto jan ~a Sta ni {i} (1953), Div na Sto ku }a ro|. Kr ti ni} (1927), Slav ko To mi} (1936), Alek san dar Fran cu ski (1956), ê do û br lo (1951), Ar pad [i mon (1955), Veq ko Mi len ko vi} (1934), Raj ko Vu ka di no vi} (1937), Lu dvig Rit ter (1927), \uro Jo va no vi} (1923), Sla voj ka Qi qak ro|. Mar ko vi} (1952), Mi le va Ma ti} ro|. Si mi} (1929), Kse ni ja Va lo vi} ro|. Sto ji nov (1929), Jo van Ba {a (1926), Pe tar Pe mac (1933), Ja smin Muj ki} (1962).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak16.jul2012.

TOPLI OBROCI I LAN^ PAKETI ZA OKO 1.000 KORISNIKA

LETO DONOSI I MAWE PRIJATNE STVARI

Let we rad no vre me na rod ne ku hi we

In fek ci je vre ba ju sa svih stra na

Korisnici narodnih kuhiwa }e tokom leta, zbog visokih temperatura, mo}i da do|u po svoje obroke od 9.30 do 11 ~asova, umesto od 12 do 14 ~asova, kao {to je to do sad bilo. Kako saznajemo iz gradske organizacije Crvenog krsta, od na mir ni ca ne ne do sta je ni {ta, a projekat obuhvata 1.000 korisnika od kojih se za 600 pri pre ma ju to pli obro ci u objektu u Ulici Laze Kosti}a 4a i u klubu penzionera „Olga Petrov”, u Futo{koj 67. Za 400 sugra|ana koji ìve u prigradskim naseqima obezbe|eni su lan~ paketi. - Lan~-paketi se dodequju onim osobama koje ne mogu da do|u do javnih kuhiwa jer ìve u udaqenim mesnim zajednicama gde taj kuvani obrok ne moè da stigne - objasnio je sekretar novosadskog Crvenog kr sta Stra h i w a Go b e q i}. Zbog toga im se jednom mese~no daju paketi hrane. Vrednost jednog lan~ paketa jednaka je vredosti kuvanog obroka na mese~nom nivou po jednom korisniku. Projekat narodne ku-

hiwe, koji u potpunosti finansira Grad, obuhvata 1.000 ko ri sni ka te do po ve }a wa broja korisnika u odnosu na pro{lu godinu nije do{lo, a

Dodao je da, pored narodne ku hi we, po sto ji i pro je kat „Ku hi wa na to~ ko vi ma” u okviru koga se nepokretnim ili te{ko pokretnim licima,

Sve vi{e potencijalnih korisnika U Novom Sadu trenutno ima 600 korisnika narodnih kuhiwa i oko 400 onih koji dobijaju lan~-pakete. Direktor novosadskog Centra za socijalni rad Goj ko Vuj no vi} nedavno je izjavio da je broj qudi kojima je neophodan ovaj obrok znatno ve}i i u Novom Sadu i ~itavoj Vojvodini, posebno ako se uzme u obzir da samo u Novom Sadu ima 2.600 porodica korisnika nov~ane socijalne pomo}i, {to je oko 6.700 qudi. – Tim pre {to imamo oko 2.100 novih zahteva za nov~anu pomo} od kojih ne}e svi biti prihva}eni. Ovo pove}awe je dramati~no, a jo{ je dramati~nije pove}awe zahteva za jednokratne i interventne pomo}i, koji su u odnosu na letwe mesece pove}ani vi{e nego duplo – rekao je Vujnovi}. Dodao je da Centar ipak trenutno nema nikoga na ~ekawu ko bi mogao da bude uvr{ten me|u korisnike narodne kuhiwe, ocewuju}i da je qude verovatno sramota ili mo`da jednostavno nisu obave{teni. ne}e ga ni biti, jer su ograni~e na fi nan sij ska sred stva ovog programa.

kao i starijima od 65 godina koji `ive sami, donose obroci na ku}nu adresu.

Trenutno 25 sugra|ana koristi ovu uslugu. Gobeqii} je naveo da su naj~e{}i korisnici kuhiwe osobe starije od 60 godina, bolesni, osobe sa invaliditetom, vi{e~lane porodice sa petoro ili vi{e dece. To su primaoci materijalnog obezbe|ewa porodice, penzioneri koji imaju penzije do 11.000 dinara, kao i qudi koji su pritisle socijalne nevoqe. Da bi neko mogao da koristi usluge kuhiwe, mora da donese re{ewe, ukoliko je korisnik materijalnog obezbe|ewa porodice ili ~ek od penzije, ako je penzioner sa niskim primawima. [to se ti~e vi{e~lanih porodica, kako kaè sagovrnik, roditeq mora da donese izvod iz mati~ne kwige ro|enih svakog deteta. Me|utim, uvek se po{tuje stepen ugroènosti i oni ~ije se stawe proceni kao najugroènije, dobijaju prva mesta na listi korisika. Sva neophodna dokumentacijua donos se na adresu Crvenog krsta, Ulica Pionirska 12, a potrebne informacije mogu dobiti na broj telefona 6622-755. A. Jerini}

Par king za trak to re Dokaz da je okolina Novog Sada i daqe veoma posve}ena poqoprivredi, ponekad se mo`e videti i na ulicama samog grada. Prepune kutije vo}a i povr}a na pijacama i u marketima, ali i pokoji traktor parkiran pored modernih automo-

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Diktator” (14.45, 22.35), „Sneàna i lovac” (22.25), „Prometej” (20.05), „Na tajnom zadatku” (16.25), „Madagaskar 3: Najtraèniji u Evropi” (12.45, 14.40, 16.30, 18.30), „Lol” (18.25), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.15, 14, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10, 18.15, 20, 20.30, 22.10), „Nedodirqivi” (20.20), „ûdesni Spajdermen” (12.15, 14.45, 15.45, 17.30, 20.15, 19.30, 21.50, 22.45) KCNS: „I kad bi svi mi ìveli zajedno” (19), Marina Abramovi} „Umetnik je prisutan” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Manojlo Budimira \ur|evi} (1928) u 10.30 sati, Qubica Slavka ]osi} (1932) u 11.15, Savo Nikoli} (1964) 12, Danilo Du{ana Vulekovi} (1939) u 12.45, Petar \or|a Radovanov (1939) u 13.30, Marija Nikole Kon~arevi} (1920) u 14.15, Petar Nikole Popovi} (1934) u 15 i Gojko Petra Gruba~i} (1924) u 15.45 sati. Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen \uro Martina Slovak (1926) u 13 ~asova. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawena Vasiqka Milana Mar~i} (1937) u 15 sati. Na Novom grabqu u Petrovaradinu danas }e u 13 ~asova biti sahrawena Olga Josipa Benceti} (1920). Na mesnom grobqu u Veterniku danas }e biti sahrawena Milojka Milovana Rankovi}a (1940) u 13 sati.

bila u {irem centru grada. Zbog toga i ova slika ne bi trebalo da iznenadi na{e sugra|ane. Jedino je pitawe da li je gazda do{ao u grad poslom ili da jednostavno isproba i poka`e svoju novu ma{inu. G. ^.

we dece, zbog ~e{awa, moè da preraste u ozbiqnu infekciju koja daqe zahteva antibiotsku terapiju - kazala je Budakov. Crevne infekcije mogu da budu izazvane i bakterijama i virusima koji se nalazi u pokvarenim namirnicama, a to je naro~ito izraèno u hrani bogatoj jajima, mle~nim proizvodima i kod mesnih prera|evina. Ovo je period kada ~esto dolazi i do infekcije uva, jer je slu{ni kanal tada direktno izloèn prqavoj vodi. Ukoliko se javi bol u uvu treba odmah zatraìti lekarsku pomo} i izbegavati kva{ewe. Po re~ima sagovornice, neophodan je oprez i prilikom sun~awa, jer se de~ji organizam lako pregrejava, pa dolazi do opekotina, ~ak i pod suncobranom, zato je najboqe izbegavati izlagawe sun~evim zracima od 11 do 16 ~asova. Posebno se savetuje, kada su ovako visoke temperature, uno{ewe {to vi{e te~nosti i lagana ishrana uz dosta vo}a i povr}a. Budakov ukazuje da razlika izme|u unutra{we i spoqne temperature, koja se pravi kori{}ewem klime, ne sme da bude ve}a od 10 stepeni. Mora se voditi ra~una i o tome da filteri rashladnog ure|eja budu ~isti, jer su i klime leglo bakterija i gqivica. I. Dragi}

Pri ja vqi va we in struk to ra za vr {e no Zavr{eno je elektronsko prijavqivawe kandidata za instruktore na predstoje}em popisu poqoprivrede i, kako saznajemo u karlova~koj op{tini, u u`i krug iz Karlovaca u{lo je petoro qudi. Intervju sa wima bi}e odr`an u Magistratu 20. jula. Petodnevna obuka i testirawe bi}e od 10. do 14. septem-

bra, posle ~ega }e biti poznato ko je od wih izabran za op{tinske instruktore. U op{tini ka`u da se u avgustu o~ekuje da bude objavqen i poziv za prijavqivawe kandidata za popisiva~e. Popis zemqi{ta, stoke, poqoprivrednih objekta, mehanizacije u Srbiji bi}e odr`an od 1. oktobra do 15. decembra. Z. Ml.

VODI^

tELEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Leto su mnogi èqno i{~ekivali i radovali se aktivnostima van ku}e, ali to zadovoqstvo donosi i brojne infekcije, stoga se savetuje veliki oprez prilikom sun~awa i boravka u vodi. Respiratorne, crevne i ko`ne infekcije su samo neki od problema zbog kojih u ovom periodu pacijenti traè lekarsku pomo}. Osim nesvestica, malaksalosti i sun~anice, i odrasli i deca se suo~avaju sa nekim od letwih infekcija, koje zahtevaju lekarsko le~ewe. Pedijatri u novosadskom Domu zdravqa u smeni pregledaju oko 20 mali{ana, a isto toliko bude pregleda i za vreme deùrstava. Posebno su osetqiva deca mla|eg uzrasta, ~iji je imunitet slabiji i teè se adaptiraju na ove vremenske uslove, napomiwe na~elnica pedijatrijske slu`be dr Mil ka Bu da kov. - U ovom periodu prisutne su infekcije gorwih respiratornih puteva, koje prati povi{ena temperatura, zatim ko`ne promene, koje se javqaju u vidu svraba i osipa, te prolivi i povra}awe. Zbog boravka u vodi na kupali{tima i bazenima, ve}i je rizik od pojave ko`nih i crevnih infekcija, pa je obavezno tu{irawe pre ulaska u vodu i nakon toga. Va`no je da se sa prvim simptomima jave lekaru, jer osip kod ma-

420-374

ZDRAVStVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vOJvOdinA

ponedeqak16.jul2012.

ДАНАС СЕ БИРА ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ БЕЧЕЈ

Кандидат мр Вук Радојевић

БЕЧЕЈ: Житељи највеће потиске општине би данас на другој седници новог сазива локалног парламента требало да добију новог председника општине. Председник СО Бечеј Петер Кнези, сходно пре неколико дана потписаном коалиционом споразуму политичких опција окупљених око СНС, ЛДП, СПО и дела СВМ и чињеници да је нови председник Скупштине општине Бечеј, предложио је свог наследника мр Вука Радојевића, председника ОО СНС. Одборници ће данас изабрати и заменика председника општине и чланове Општинског већа. Кандидат за новог председника општине мр Вук Радојевић је за свог заменика предложио првоименовану с изборне листе „Миша Вребалов – Преокрет за Бечеј“ Тамару Иванишевић из ЛДП и осам кандидата за састав новог Општинског већа. То су Иштван Ачаи из СВМ, који ће бити задужен за подручја месне заједнице, верске заједнице и међунационалне односе, Светлана Вулетић ( СНС - управа и прописи),

Mр Вук Радојевић

Андреа Галго-Ференци (СВМкултура, образовање и цивилне организације), Миклош Ђурчик (ЛДП-регионална и прекогранична сарадња), Миомир Јеленић (СПО-омладина, спорт и туризам), Далибор Кекић (ЛДП-инвестиције и развој), Драган Ковачев (СНС-привреда и предузетништво) и др Анђелко Мишковић (СНС-пољопривреда и развој села). В. Јанков

APEL QUDIMA DOBRE VOQE

Po mo} po ro di ci Ka ta ri ne Ki{ Po tre sna pri ~a o po ro di ci dva de set dvo go di {we Ka ta ri ne Ki{, sa mo hra ne maj ke de ~a ka i de voj ~i ce ko ji su do ne dav no `i ve li u ku }i ci bez stru je i vo de na gro bqu u Ti te lu, ima la je od je ka. Za hva qu ju }i qu di ma do bre vo qe, a pre sve ga te le vi zij skim po sle ni ci ma „Pr ve”, ko ji su sve po kre nu lu, o Ka ta ri ni i de ci odsko ro bri ne ti tel ska so ci jal na slu `ba, pa je maj ka s ma li {a ni ma pri vre me no sme {te na u ade kvat ni je uslo ve `i vqe wa. Da bi se traj no re {io pro blem ove po ro di ce, u Ti te lu je pro na |e na i ka pa ri sa na ku }a, ali je obez be |e na po lovi na po treb ne su me. Raz u- me va we su po ka za li i zdrav stve ni rad ni ci. Ka ta ri ni na dvo i po go di {wa de voj ~i ca ro |e na s ano ma li jom - pro re za nom usnom i nep cem, tre nut no je u De~ joj bol ni ci

u No vom Sa du gde }e bi ti ope ri sa na. - Po mo} sti è, ali je ne do voq na, ka è No vo sa |an ka Do bri ca Haj cer, naj za slu `ni ja {to je ova pri ~a sti gla i do ~i ta la ca „Dnev ni ka”. Dir nu ta sud bi nom ove de ce i wi ho ve maj ke, i sa ma je po sla la pri log, a ovih da na ape lu je i na svo je pri ja te qe i ~la ni ce no vo sad skog Dru {tva qu bi te qa cve }a, pri vat ne pred uz et ni ke i dru ge, da po mog nu ko li ko mo gu, sve sna da su pri li ke iz u- ze te no te {ke, a stan dard mno gih na ve om a ni skom ni vou. Da kle, ak ci ja pri ku pqa wa nov ca za ku po vi nu ku }e u Ti te lu i po mo} po ro di ci Ki{ je po kre nu ta. Oni ko ji è le mo gu da upla te no vac na ì ro ra ~un Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, 335-0000000344863-71, na ime Ka ta ri na Ki{, na zna ka po mo} za Ka ta ri nu Ki{. Н. Х.

ОДРЖАНИ ДАНИ РИСАРА У СУБОТИЦИ

Такмичење жетелаца одраз заједништва

СУБОТИЦА: У оквиру манифестације „Дужијанца”, која се одржава 101. пут, у суботу је одржано 44. по реду такмичење рисара. Жетеоци су своје вештине показали на салашу Мартина Грабрића у Горњем Верушићу, а и ове године најбољи рисар је Стипан Којунџић, а рисаруша Ружа Јухас, који су присутним показали брзину и прецизност, као и технику у кошењу жита. Учествовало је око 30 парова из Суботице и околине, Војводине, Босне и Херцеговине, Хрватске и Мађарске. По традицији, рисари су се окупили рано ујутру на салашу, плели су ужад, дочекивали

госте, а онда је уследио рисарски доручак који подразимева, сланину, црни лук, кисело млеко, хлеб, воду из бунара. Градоначелник Суботице Модест Дулић обраћајући се присутнима је истакао да манифестација буди успемене и прилика је за младе да виде како се некад радило у пољу. -Посао жетеоца некада није био лак, у рад се укључивао велики број људи, док се данас то ради машински. Такмичење рисара је важна манифестација у оквиру „Дужијанце“ коју ћемо и даље подржавати – рекао је градоначелник. С. Иршевић

dnevnik

ОД ЛУ КОМ НО ВОГ СА ЗИ ВА РУМ СКОГ ПАР ЛА МЕН ТА

Гре ја ње ску пље не го у Бе о гра ду

РУ МА: На седници новог сазива румског парламента већином гласова прихваћен је предлог да цена грејања у Руми поскупи за чак 25 процената. За ову одлуку гласало је 23 одборника владајуће већине ( ДС – СПС – ДСС), док је свега пет одборника „напредњака“ било против, од укупно 43 одборника, колико броји румски параламент. Тако ће Румљани од 1. августа грејање плаћати више него Београђани. Нова цена је за стамбени простор 97,95 динара по квадратном метру без ПДВ-а, односно 195,90 динара без ПДВ-а по квадрату за пословни простор. - Ово повећање ће се позитивно одразити на рад румског Јавног предузећа „Стамбено“ и омогућити не сметано обављање основне делатно сти. Корекција се мора извршити због повећања цена основних сировина, да би грађани добили услугу на високом нивоу, а предузећу да се омогућити виши кредитни рејтинг образложио је председник општине Рума Го ран Ву ко вић. Са 25 гласова за и шест гласова против румски одборници су прихватили и извештај о општинском буџету за претходну годину. Прилив средстава у румски буџет у 2011. години био је за око 20 процената већи у односу на 2010. Прошлогодишњи буџет је остварен са 72,43 одсто, што надлежни правдају свесном одлуком да се инвеститорима земљиште даје без накнаде, па су стога били и мањи приливи средстава у општински касу. То би требало да се надокнади запо-

шљавањем лица са територије ошптине и пуњењем касе на основу пореза. - Укупно остварени приходи и примања износе око 1,145 милијарди динара, односно 72,43 процента бруто планираних прихода

вршиоца дужно сти директора румског Музеја. Такође, Љи ља на Авра мо вић разрешена је чланства у управном одбору Дома здравља, а на њено место је изабрана Би ља на Ку лић. Председница савета друштвених де-

Из ра ди ка ла у де мо кра те На седници румског паралмента делимично је разрешена дилема о расколу у редовима румских радикала. Наиме, досадашњи председник румских радикала и „десна рука“ Во ји сла ва Ше ше ља др Алек сан дар Мар ти но вић је и званично напустио одборничку групу и на овој седници се изјаснио као „независни одборник“, док ће досадашњи први човек радикала у Кланку Са ва Јо ва но вић убудуће бити одборник Демократске странке. Тако сада одборничку групу СРС-а, уместо досадашњих седам, чине само три одборника и то Жељ ко До шен, Пе тар Ми ло ва но вић и Дра ган Илић. - Румски Општински одбор СРС-а је остао јединствен. Изузев Мартиновића и Јовановића, сви остали су остали верни нашој опцији. Формирана је нова одборничка група, док за одборнице др Сми љу Лон чар и Би ља ну Пе ко вић још увек не знамо какву ће одлуку донети, јер до сада нисмо успели са њима да успоставимо контакт – казао је Дошен. Према незваничним информацијама одборнице Лончар и Пековић ће следити Мартиновићеву одлуку, тако да ће сво троје, од следећег заседања, заступати интересе румских напредњака и примања, док су бруто извршени издаци у истом периоду око 1,128 милијарди динара, односно 71,39 процената. У структури остварених прихода буџета највеће учешће имају приходи од пореза на доходак, добит и капиталне добитке и трансферна средства највећим делом из покрајинског буџета и приходи од пореза на имовину - истакао је председник румског парламента Не над Бо ро вић. Одборници су поново именовали Ра до ва на Ку зма но ви ћа за

латности Ана Уми ће вић је резрешена те дужности, а новоизабрани је Са ва До бић. Усвојен је и предлог о допуни одлуке о мрежи основних школа на територији општине Рума, што значи да ће Ириг и Стара Пазова добити по једно издвојено одељење за основно музичко образовање, а донета је и одлука о прихватању предлога о печату Комисије за комасацију, и о начелима комасације катастарске општине Марђелос. Ј. Ан тић

ПРО ГЛА ШЕ НИ ПО БЕД НИ ЦИ ПР ВЕН СТВА У ВА ЗДУ ХО П ЛОВ НОМ ЈЕ ДРИ ЛИ ЧАР СТВУ

Зо ран Френц по но во пр ви

ЕЧ КА: Професионални пилот путничких авиона и члан Аероклуба „Ваја” из Београда Зо ран Френц победник је 58. Националног првенства Србије у ваздухополовном једриличарству, одржаном од 5. до 15. јула на аеродрому „Ечка”, код Зрењанина. Френц је задржао победничку титулу јер је и лане био први на овом шампионату. Друго место на овогодишњем првенству припало је Бран ку Стој ко ви ћу, машинском инжењеру који ради у Канади и који је четири пута до сада био првак државе у ваздухопловном једриличарству, док је трећу позицију заузео професионални пилот Бран ко Бла го је вић, рођени Сарајлија и члан Аероклуба „Зрењанин”, који је и прошле године остварио исти резултат. Национално првенство на аеродрому „Ечка” организовали су Ваздухопловни савез Србије, Савез једриличара Србије и АК „Зрењанин”, један од најстаријих и најтрофејнијих домаћих клубова, основан 1929. године. Учествовало је осам такмичара из

СУ БО ТИ ЦА: Демократски савез Хрвата у Војводини је 13.јула у Великој већници Градске куће прославио 22. годишњицу постојања. Свечаности су присуствовали гости из Хрватске,међу којима је била и представница канцеларије за односе са Хрватима ван Хрватске, Да ри ја Кри сти че вић, која је истакла да је посета Суботици битна јер су присуствовали годишњици најјаче политичке странке Хрвата у Војводини. Градоначелник Суботице Мо дест Ду лић након састанка са представницима из Хрватске рекао да је Суботица увек имала добру сарадњу са Хрватском. На свечаности предсеедник ДСХ-а Пе тар Кун тић је казао да је странка опстала под тешким условима. С. И.

Почиње „Сомборско лето” СОМБОР: Традиционално „Сомборско лето“ почиње сутра у 20 часова наступом градских КУД-ова и хора „Juventus Cantat“. Манифестација ће се одржавати свакодневно све до 22. јула на Тргу светог Ђорђа од 19 часова програмом за најмлађе, а од 22 часа су концери познатиг бендова и певача.

Сутра, у 21 час, премијерно ће бити приказан фил „Шта је град без овог града“ у оквиру четвртог по реду Сомбор филм фестивала. Пројекције ће се четири дана одвијати на две локације- у летњој башто бившег хотела „Слобода“ и у атријуму Градске куће. Биће приказано 27 играних, документарних и кратких филмова. Уз филмске пројекције предвиђени су и многи пратеће садржаји као филмске радионице и разговори са гостима из света филма. Ј. П.

Подршка предузетницима

Бран ко Стој ко вић, Зо ран Френц и Бран ко Бла го је вић

аероклубова „Сремска Митровица”, „Ваја” из Београда, „Зрењанин” и „Долењски леталски центар” из Словеније. Главни судија Ми та Ву ко вић вели да је у току првенства пређено 9.068 километара слободног прелета за 72 лета и 232 сата летења једрилицима. Шлеперски

авиони су налетели више од 10 сати у 82 лета. - Судијска екипа се захваљује такмичарима на спортској и фер борби, другарском и љубазном опхођењу, како међу собом, тако и према судијама – поручује Вуковић. Ж. Б.

ДО КРАЈА ЈУЛА ПРИЈАВЕ ЗА РЕШАВАЊЕ СТАМБЕНОГ ПИТАЊА

Кров над главом за избегле

ОЏАЦИ: У оџачкој општини живи 780 избеглих, прогнаних или интерно расељених лица, а у Канцеларији повереника за ове особе, почело је евидентирање оних који још увек немају решено стамбено питање. Рок за пријаву је до краја јула. -Када се заврши евидентирање, тада ће се тачно знати потребе ове општине за стамбено збрињавање и колико ће новца бити потребно. Верујем да ћемо добити довољно средстава за збрињавање свих којима је то потребно рекао је општински повереник за избеглице Душан Плећаш. - Сви они који желе да им се на овакав начин реши стамбено питање, морају пронаћи кућу која је сло-

Два де сет и две го ди не ДСХВ-а

бодна за продају, где је већ утврђено власништво и где нема сметњи за купопродају, која ће ићи преко донатора, односно државе, Комесаријата за избеглице Владе Републике Србије и власника куће. У току је такође и реализација програма откупа и закупа стамбених јединица у избегличким насељима у Српском Милетићу, Оџацима, Бачком Грачацу и Бачком Брестовцу, којих укупно има 96. Закуп се односи на лица која су добила кључ у руке, а откуп на принципу самоградње. -Уколико локална самоуправа, односно Дирекција за изградњу, која има надлежност наплате комуналног опремања, буде стави-

ла комунално опремање у цену откупа, онда ће оно утицати на повећање цене откупа. Ми смо израчунали да би на период отплате од осам до 10 година, месечна рата износила око 20 евра. Они који буду у могућности да у целости измире овај износ, моћи ће објекат одмах да укњиже у своје власништво, а помоћни објекти који су евентуално изграђени на тим парцелама, подлежу процесу легализације - рекао је Плећаш. Уговор о откупу и закупу са корисником стамбене јединице, потписује Комесаријат за избеглице, који је власник земљишта и објекта уз посредовање локалне самоуправе. С. Милер

РУМА: На састанку одржаном у румској Градској кући, Социјално економски савет покренуо је иницијативу за формирање општинског фонда који би био подршка локалним предузетницима. - Овај савет је формиран пре неколико месеци да би помогао и решио честа социјална и економска питања у румској општини. Савет окупља око себе људе из општине, привреднике и представнике синдиката, односно представнике запослених људи. Желимо да помогнемо малим и средњим предузећима тако што ћемо направити фонд и удружити општинска средства са средствима пословних банака и покрајинских секретаријата. Одређена средства предузетници ће моћи да добију преко овог фонда, или да конкуришу директно за субвенционисане кредите код банака – истакао је председник румског Социјално економског савета Ненад Боровић. М. М.

RePORTA@e

dnevnik

ponedeqak16.jul2012.

SE LO MRA MO RAK, NA jU GU BA NA TA, IMA BIR CU ZE, DU ]A NE I RIN GI [PIL, SA MO QU DI VI [E NE MA

[vapske diplome i komunisti morali da po{tuju o stigne iz kakvog veleStadoh pred ciglanom ogragrada, dràvne ili pokradom, onom od dva metra koja je jinske prestonice, reci{titi od banatskih vetrova. Na mo, te{ko bi u Mramorku, selo na drvenoj klupici u hladu oraha sejugu Banatu, zaboravqenom negde di „majka Zorica„. - Dobro doizme|u Pan~eva i Deliblatske pe{la }ero - grunu iznena|uju}om {~are, mogao o~ekivati ogroman silinom iz ove krepke bake. ure|en park, gotovo engleski udeIako joj je 89 „majka„ izgleda bar {en i jedan od najlep{ih u Vojvopetnaestak godina mla|e. Mo`da dini, u wemu ~esmu sa izvorskom jer je ispod marame skupila sedu vodom, led ledenom ili hram Rukosu, a ne koristi ni nao~are, pa munske pravoslavne crkve, koji ipak vidi kao „avaks”. Jedino je krasi jedan od najlep{ih ikonoodaje {tap, kao logisti~ka podrstasa na srpskom delu Banata. {ka. Wime mi otvara i kapiju - Je li vam bilo vru}e, kako ste germanski, ko zna kada, temeqno putovali, otkud vi u na{em malom poplo~anog dvori{ta. U takvo je - zasu{e me pitawima predsednik davno stupila kao nevesta. mesne zajednice \or|e Davidovi} - Kad sam bila mlada imali i ìteqi koji se kod wega zatekosmo kola i kowe, pa je dvori{te {e, poslom ili da ubiju dokolicu. ura|eno ciglom da im ne bi kopi- [ta moè da vam bude zanimqita upadala u blato - prise}a se vo u Mramorku, kad svi na{i mladok me uvodi u ku}u. di ~im otvore o~i bi da beè u Beograd? To je na{a sada{wica, a ako se ovako nastavi budu}nosti ne}e ni biti - nimalo nije optimisti~an. Dakle, pro{lost je jedino izvesna. Nakon kafe za dobrodo{licu pobego{e svi u klimom dobro rashla|ene prostorije, a ja po vru}ini koja pari noge krenuh {orom. [i- Ga zda Ni ko laj bio maj stor i za p~e le rokim i asfaltiranim, kakvih je malo u ovom delu A ona ogromna, sagra|ena na teBanata. Oko mene kafane, promeqima stare. Svedo~anstvo vedavnice, ringi{pil, ma svega kovnog postojawa Rumuna Durdi na ima sem qudi. Lutaju}i pored ovim prostorima. „{vapskih„ ku}a na lakat zaosta- Familija mog muà je ovde ve} lih jo{ od pre velikih ratova donekoliko stotina godina. @iveli |oh do dvori{ta Zorice Durde, su tu i kad su u selu bili Nemci starice koja ve} gazi devetom depri~a baka i sa naro~itim ponocenijom ìvota a nije najstarija, som pokazuje na zidu diplomi o zaima i onih blizu stote. vr{enoj kolarsko-stolarskoj

{koli svoga supruga Nikolaja. Ram stari, drveni, pomalo raheren, ali svedo~anstvo kao novo. Vidi se da je bri`qivo ~uvano od svih mogu}ih ku}nih {teto~ina. - Priznala mu zvawe i nova vlast 1948. [ta su drugo mogli kad je sve umeo da napravi - hvali ga starica. Dok prolazimo pored lavora za umivawe, koji stoji na stalku, delu majstora Durde, pokazuje mi prostrane sobe.

da `ivi, a }erke Lina, Dominika i Jelica su imale svoje porodice prise}a se setno. Sama nije mogla sve. Nameti za vinograde su bili ogromni, pa su seqani masovno po~eli da ih kr~e. - Ajd {to dr`ava udari namet, ali {to su qudi krali, brali su i zeleno gro`|e, greota. Vi{e sam muke videla nego {to sam koristi imala. Morala sam da prodam i ko{nice, samo sam {est ostavila. Da ima za decu i

Ne sta li Nem ci i svi le ne bu be Kao da se stidi u ime svih svojih onda{wih kom{ija àli baka Zorica {to je odmah posle rata tako grubo oskrnavqeno staro nema~ko grobqe. - Spomenici su kori{}eni kao obi~an gra|evinski materijal. Negde {ezdesetih sru{ena je i evangelisti~ka crkva, a od wenog kamena i cigli zidana je osnovna {kole. Moj Nikola nije èleo u tome da u~estvuje. „Mene su Nemci {kolovali me i dali zanat u ruke„, rekao je onima u mantilima i, ~udo, niko ga nije dirao, mada sam strahovala, {ta sve moè da ga zadesi jer je odbio nare|ewe. Ma, bila to naopaka vremena. Nema vi{e ni silnih dudova, {to su bili po {orovima postrojeni kao vojska pred egzecir. - Do{’o dekret od dràve da se sade radi svilenih buba, pa smo svi morali. Ali bilo je mnogo posla. Treba raniti i ~istiti gusenice, a naporno je to. Pro{la ta alabuka i tek je pokoji dud preìveo. - Stara je ovo ku}a }eri, a velika. Koristim samo dve prostorije, vi{e mi i ne treba. [ta }e mi kad su deca u gradu. Hvala bogu pa mi pomaù, te mi ni{ta ne fali. Imam i malo ba{tice, pa se zanimam nije mi dosadno. Setno pokazuje fotografije }erki i unuka, radije bi da pri~a o wima nego o svom ìvotu. - Sve je bilo druga~ije dok je Nikola bio ìv. Imali smo 42 ko{nice, dva vinograda sa svim vrstama gro`|a, punu radionicu alata i punu ku}u dece. Kad je 1972. umro, pastorak Steva ode u Kovin

unuke. Sad vi{e ni to - jada se kao da se sve upravo de{ava. Krenuh u {etwu po dvori{tu a doma}ica ve} malo umorna osta u ku}i. - Tu je ambar i druga kapija, ona kolska. Ali ne ulazi u podrum, mo`da je poplavqen, ovde ima podzemnih voda - upozorava me bri`no. Dok gledam taj ogromni plac iza drvenih kapija, pitam se kako li je bilo kad je bilo puno qudi. Sad je samo majka ostala ~uvar doma Durdi. Zo ri ca Dra go je vi}

Ba ka Zo ri ca sa }er kom Je li com

Kol ska ka pi ja se otva ra na sop stve ni ri zik

U NO VOM KNE @EV CU, NA FE STI VALU „GRA D NA VO DI”, UZ SR NE TI NU I RO [TIQ, KR^ KA NE [AM PI ON SKE RI BQE ^OR BE

Kad „Mamurni qudi” zaprè ~orbu – ne kipi Novom Kneèvac se kraj Tise ustalio festival „Grad na vodi”, pa okupio brojne kulinare, me{tane, qubiteqe gurmanluka i dobre zabave. Dok se jo{ zvala Turska Kawià, varo{ je bila steci{te spasijskih familija, iza kojih su ostali prelepi park, spomenik pejsa`ne arhitekture, a prava je {teta {to je neke od plemi}kih kurija dobrano nagrizao zub vremena. Na paklenu vru}inu malo ko se vi{e od hiqada okupqenih obazirao, od oko 90 ekipa, samo mawina uspela je da se skloni u hlad mosta i obli`wih topola i vrba, a ve}ina je preokupirana bila ro{tiqawem, kr~kawewem ribqe ~orbe i drugih gurmanluka. Bio je to samit {ampiona za ribqu ~orbu, ali po oceni stru~nog ìrija najukusniju zaprìo je Miladin Avramov iz Novog Sada. Pripao mu je pobedni~ki pehar i sve {to su od robnih nagrada spremili doma}ini. Zvani~no druga je ekipa Nemawe Ivanovi}a iz Novog Kneèvca, a tre}a Novosa|anina Nikole Savi}a. [timung do zore za proslavu su stvarali tambura-

{ka banda „Lale” i kultni „Garavi sokak” Baneta Krsti}a. - Vi{e puta smo gostovali na Tisi, u Be~eju i Novom Be~eju, a ovde smo dobili gotovo ~etiri kila {arana i na licu mesta je o~istili pre nego je bacimo u ko-

na na {esto mesto, vodu ipak doneo iz zavi~aja. - Najbitnije je druèwe oko kotli}a, ali dok ne zaprìm ~orbu ekipa se razi{la, rashla|uje se u Tisi, pa smo se i mi razga}ili - kaè Jovanov.

Upr kos lo {im vre me ni ma Dok su Kneèvac i wegova privreda bili mo}ni, festival „Leto na Tisi” trajao je celo leto, ali do{la lo{a vremena. „Grad na vodi” se drugu godinu odvija u sklopu IPA projekta Ma|arska i Srbije, ~iji je ciq da se gra|ani vrate reci i promovi{e turisti~ka ponuda Kneèvca, kao pograni~nog regiona i susedne ma|arske ùpanije ôngrad. Resorni op{tinski ministar i jedan od organizatora Sa{a Neckov zadovoqan je {to su do{li kulinari iz Beograda, Novog Sada, Kikinde, Mokrina i mnogih vojvo|anskih mesta, ali i gosti iz pograni~nog sela Deske, jezgra srpske dijaspore na jugu Ma|arske.

^lanovima kneèva~kog Kluba ameri~kog fudbala „Grofovi” ribqu ~orbu je kuvao Sava Belan~i}. Godine i povreda oterale su ga sa terena, drì se varja~a i banatskih recepata. Jo{ aktivni igra~ Milivoj Lon~ina iz Kikinde, brinuo se o srne}em paprika{u. Taj kotli} bio je ve}eg gabarita od onog sa ~orbom, jer kr{nu druìnu okupqenu oko harmonika{a Duleta Rogana, Kawiànina sada nastawenog u Crnoj Bari, nije dovoqno samo razgaliti, ve} i dobro nahraniti. - Postoje dva na~ina za kuvawe ribqe ~orbe, banatski i ba~ki, odnosno tiski i dunavski. Mi prvo dugo lalinski dinstamo lukac i posle dodajemo alevu papriku i ostale tajne sastojke, a na kraju se riba kuva 20 minuta. Stariji preferiraju qu}u ~orbu, decu blaà. PoI po tom ci sa vla da li re cept „Ma mur nih qu di” „Gro fo vi”, har mo ni ka{ Du le Ro gan i Ze ka Mi li o ner je{}e se ~orba, ali }e patli}. Jeste da se u Kneèvcu proizvodi dobra za~inska paprika, ali mi stalno koristimo martono{ku, pa nismo hteli da mewamo recept - zadovoqan je bio pobednik Miladin Avramov. Svetozar Jovanov, lider tima Sanada, ne kaje se {to je, mada pored plasma-

prika{ boqe pro}i, jer ga ne ocewuje ìri - o~ekivawa su Belan~i}a. Dodu{e, doskora{wi predsednik „Grofova”, korpulentni mesni berber Du{an Peri{i}-Prle, hvalio se kako doteruje liniju, te je sa 132 oslabio za 12 kila. Raspravu o dijeti biv{eg {efa prekinuo je doalzak voditeqa TV kviza Ivana Zeqkovi}a. Zeka Milioner je o~ito liniju ve} ranije doterao, probao je paprika{, obukao dres „Grofova”, slikao se sa ekipom i nastavio daqe. Banatsko Aran|elovo je imalo veliko dru{tvo, za koje je Rade Gojkovi} prvo spremao ro{tiqa, a Zoran Kostin se pobrinuo za ~orbu. - Zagrevamo se jer za bu~ovku krajem jula, povodom Svetog argangela Gavrila, takmi~imo se u kuvawu ribqe ~orbe. [ta sve stavqam u kotli}, ne smam da kaèm, tajna je. Rado ovde na keju pecam {arane, pa je lane pao i kapitalac od 15 kila. Ali za dobru ~orbu potrebno su {tuka, deverika, som ili smu|, ali za takmi~ewe kuvamo samo {arana - pri~a Kostin. Ekipa „\alinskih mornara” sa kapetanom Perom Kaloperom, uz kotli} o kome je brinuo advokat Sever Zaki}, planira predstoje}i „Lagani tiski spust” za drugog vikenda avgusta. - Ne}e biti iznena|ewa, kao kad nam je ro{tiq zavr{io na dnu Tise. Posada je standardna, poja~ana harmonika{em, a svaki put smislimo ne{to originalno. Spoji}emo dva ~amca i izme|u raàw, pa dok se spustimo od Srpskog Krstura do Novog Kneèvca, za ~etiri-pet sati, prase }e biti pe~eno – veli Kaloper. Goran Stepan~ev Toza ~orbu zapràva kneèva~koj ekipi „Mamurni qudi”, koja se dobro drì ve} dve decenije po svim takmi~ewima. - Recept nam je fantasti~an, nau~ili su ga i na{i potomci. Vatra nije jaka i ~orba nikad ne ska~e napoqe - kaè Stepan~ev. Mi lo rad Mi tro vi}

Mi la din Avra mov i Ni ko la Sa vi}

Ovo li kog so ma je uhva tio Ba ne Kr sti}

CRnA HROnikA

ponedeqak16.jul2012.

NESRE]A NA PUTU PADEJ–OSTOJI]EVO ZBOG NEOSVETQENE ZAPREGE

Po gi nu la de voj ka iz ô ke Vawa Smajlovi} (1987) iz ôke poginula je u petak, oko 21,45 sati u te{koj saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila na putu Padej-Ostoji}evo. Saobra}ajna nesre}a se dogodila kada je voza~ putni~kog motornog vozila marke „jugo”, momak poginule devojke, Sini{a S. (1986) iz Srbobrana, usled naglog ko~ewa, zbog neosvetqene zaprege na putu, koja se kretala u istom smeru, izgubio kontrolu na vozilom, usled ~ega je do{lo do sudara sa kamionom koji je dolazio Stradala Vawa Smajlovi} iz suprotnog smera. Vawa Smajlovi} od zadobijeautomobila, gde je sedela nenih povreda preminula je na mesre}na devojka. Smailovi}eva je stu udesa, dok je voza~ automobikao diplomirani ekonomista la Sini{a S. zadobio lak{e po- radila u Op{tinskoj upravi vrede, a vozak kamiona pro{ao ôke. je bez povreda. Vawa i Sini{a Bez ikakvih posledica u udesu se vra}ali iz Padeja za ôku, su je pro{ao vlasnik neosvekada se pred wima u mraku, u jedtqene zaprega, koji je, kako nenom momentu, pojavila neosve- zvani~no saznajemo, iz Novog tqena zaprega. Od naglog ko~e- Milo{eva. Iz PU Kikinda sawa „jugo” se zaokrenuo na levu op{teno je da }e protiv svih stranu kolovoza, pa je kamion, u~esnika u saobra}ajnoj nesre}i koji je dolazio iz suprotnog biti preduzete zakonom predvismera, udario u desnu stranu |ene mere. M. Mr.

NA^ELNIK POLICIJSKE UPRAVE U KRAGUJEVCU IVAN \OROVI] UPOZORAVA:

Lo po vi ba kar kra du gde god ga ugle da ju

U posledwih godinu i po dana u sedam op{tina [umadijskog okruga izvr{eno je 169 krivi~nih dela kra|e bakra i bakarnih proizvoda s objekata od javnog zna~aja, a {teta koju su lopovi napravili vlasnicim tih objekata procewuje se na oko ~etiri miliona dinara. - Sve je vi{e slu~ajeva gde se takvi materijali kradu da bi bili prodati kao sekundarna sirovina, a lopovima je bakar najzanimqiviji jer dosti`e najve}u cenu na tr`i{tu prilikom otkupa - izjavio je na~elnik Policijske uprave u Kragujevcu Ivan \orovi}.

Ivan \orovi}

Nagla{avaju}i da je mnogo ve}a {teta koju lopovi pri~ine vlasnicima objekata nego {to ostvare korist kada ukradene predmete prodaju, \orovi} je rekao da se u krivi~no pravnom postupku takva krivi~na dela tretiraju kao dela maweg zna~aja, pa izvr{ioci dobijaju minimalne kazne, jer je tako predvideo zakonodavac, ili se postupci odugovla~e ~ime im se, prakti~no, {aqe poruka da mogu da nastave sa svojom delatno{}u. Jedini na~in da se tome stane na put, smatra \orovi}, jeste stroga kaznena politika. - Uglavnom se radi o povratnicima, a mogu re}i da se radi o licima sa samog dna dru{tvene lestvice u pravom smislu te re~i. Naj~e{}i wihov razlog za kra|u, i to moram da kaèm, jeste finansijsko-ekonomske prirode, jer im novac koji dobiju na taj na~in sluì naj~e{}e za preìvaqvawe rekao je \orovi}. Lopovi su u posledwih godinu i po dana bakar i bakarne proizvo-

de krali u 71 slu~aju s javnih privatnih objekata, dok u 42 slu~aja s dru{tvenih. Kada je re~ o crkvama i grobqima u posledwih godinu i po dana otkriven je 51 slu~aj kra|e. Kradu, uglavno, no}u. - Lopovi ne prezaju ni od ~ega. Pre petnaestak dana dva lica su se popela na sam vrh kupole glavne Po{te u centru grada i po~ela da skidaju bakarni krov. Otkrila ih je patrola policije u saradwi s radnicima obezbe|ewa Po{te rekao je \orovi} i naglasio da su potom policajci morali i da vode ra~una da ne do|e do provre|ivawa lopova dok su ih spu{tali s krova. Me|u dru{tvenim preduze}ima koja su bila na meti lopova su „Telekom”, „Zastava Kamioni”, „Fiat automobili Srbija”, Preduze}e za puteve, „Energetika”, „Elektrodistribucija” „@elznice Srbije” i druga. Od privatnih objekata na meti kradqivaca na{li su se „Telefonkabal”, „Takovo osigurawe”, „Livnica 034”, „Jugoinvest”. Bakar i bakarni proizvodi ukradeni su i sa 30 verskih objekata, uglavnom Srpske pravoslavne crkve, a u jednom slu~aju i sa hri{}anske nazarenske crkve u Aran|elovcu. Za lopove nisu svetiwa ni grobqa, gde je zabeleèno 16 kra|a, a primera radi, u selu Dowa [atorwa kod Topole skinuli su bakarni krov s grobnice. - Ne moè se re}i da postoji organizovana kriminalna grupa, bar mi nemamo u Kragujevcu takva saznawa. Radi se o individualcima koji su nama uglavnom poznati i kada se kra|a desi, prema na~inu izvr{ewa, mi naj~e{}e moèmo da predvidimo ko bi to mogao da bude, a tu su i svedoci i bezbednosne kamere na pojedinim objektima - rekao je \orovi}. U proteklih godinu i po dana lopovi su ukrali, izme|u ostalog, 15 okapnica s crkava, 13 oluka, elemente s palionice sve}a, {est bakarnih limova sa grobnica, tri krova sa grobnica. Zatim 2.570 metara bakarnih cevi, 40 kilograma bakarnih ìca, nekoliko hiqada metara telefonskog kabla, cevi za gas, bakarne delove kazana... Samo s crkve u Kni}u ukrali su 12 kilograma bakra. Prema nezvani~nim podacima, cena bakra na crnom trì{tu dostiè i 500 dinara po kilogramu. (Tanjug)

dnevnik

PRAVOSNA@NA PRESUDA NAPASNIKU IZ NOVOG BEOGRADA

Se dam go di na za si lo va we de voj ~i ce Apelacioni sud u Beogradu pravosna`no je osudio na sedam godina zatvora Aleksandra Ne{kovi}a (46) iz Novog Beograda na sedam godina zatvora zbog silovawa maloletnice 2009. godine u Obrenovcu. Ne{kovi} je osu|en, jer je devoj~icu iz Obrenovca, koja je tada imala 13 godina, namamio na

sastanak 16. januara 2009. tako {to se preko internet naloga za upoznavawe na sajtu „Fejsbuk” la`no predstavio kao „Filip 007”, koji ima 17 godina. Kada mu se ona javila, prihvatio je da se dopisuju. Pored kontakta preko ovog sajta, ubrzo su razmenili mejl adrese i brojeve mobilnih telefona.

Posle obqube u wegovim kolima, Ne{kovi} je nastavio da progawa devoj~icu dok ona nije sve ispri~ala roditeqima koji su slu~aj prijavili policiji. Prilikom hap{ewa Ne{kovi}a, policija je u wegovom telefonu i kompjuteru prona{la vi{e od 200 porno-snimaka s maloletnicima.

Krivi~ni zakonik Srbije za obqubu nad detetom predvi|a zatvor do 10 godina. Apelacioni sud je odbio `albe Ne{kovi}evog branioca i tu`ila{tva i potvrdio prvostepenu presudu Vi{eg suda u Beogradu, posle ponovqenog su|ewa, jer je prvu presudu, kojom je bio osu|en na istu kaznu, Apelacioni sud bio ukinuo. (Tanjug)

ZA[TO JE USTAVNI SUD ODLU^IO DA 120 SUDIJA VRATI NA POSAO

Po vre |e no na ~e lo „jed na ko sti oru` ja” ^lanovi prvog sastava Visokog saveta sudstva koji su u~estvovali u dono{ewu odluke o izboru sudija, nisu mogli odlu~ivati i o wihovim prigovorima, utvrdio je Ustavni sud Srbije, koji je usvojio vi{e od 120 `albi neizabranih sudija. Ukazav{i na to da se odluke stalnog sastava VSS-a moraju sagledati u svetlu principa o nepristrasnosti suda i pravu na pravi~no su|ewe, Ustavni sud je konstatovao da te pretpostavke nisu ispuwene kada je re~ o radu i odlu~ivawu po prigovorima neizabranih sudija. Po oceni tog suda, ~lanovi prvog sastava VSS-a ne samo da nisu imali pravo da u~estvuju ve} nisu imali pravo ni da ~ine kvorum u radu i pri odlu~ivawu u postupku preispitivawa vlastitih odluka. Ustavni sud je zakqu~io da postupak op{teg izbora prvi sastav VSS-a nije sproveo u skladu sa standardima pravi~nog su|ewa pa se ne mo`e smatrati da je, na pravno vaqan na~in, utvrdio da bilo ko od neizabranih sudija ne ispuwava za-

konske uslove za izbor na stalnu sudijsku funkciju. Kako je obja{weno, u postuku odlu~ivawa o prigovorima neizabranih sudija povre|eno je na~elo „jednakosti oru`ja”, a „odluke kojima je prigovor odbijen zasnovane su na, o~igledno, proizvoqnoj primeni materijalnog prava„. Ustavni sud je stoga poni{tio odluke stalnog sastava

VSS-a, usvojio àlbe vi{e od 120 neizabranih sudija i naloìo Savetu da u roku od 60 dana budu izabrani na stalnu sudijsku funkciju u sud koji je preuzeo nadle`nost ili deo nadle`nosti suda u kojem su tu du`nost obavqali. Pri tom je VSS duàn da, kako je navedeno, pre nego {to postupi po odluci Ustavnog suda, utvrdi da li u odnosu na odre|enog pod-

nosioca àlbe postoje razlozi za prestanak sudijske funkcije po sili zakona. Osim toga, duàn je da utvrdi i da li postoji dovoqan broj slobodnih sudijskih mesta za wihov izbor na stalnu sudijsku du`nost ili, shodno odredbama ~lana 13, alineja 15 Zakona o VSS-u, prethodno mora doneti odluku o izmeni Odluke o broju sudija za sudove u odnosu na koje se mora izvr{iti izbor àlilaca. Na odluke prvog sastava VSS-a àlbe je Ustavnom sudu podnelo 837 neizabranih sudija, ali su one izmenama zakona pretvorene u predstavke, o kojima je u postupku revizije odlu~ivao stalni sastav VSS-a. U tom postupku, koji je okon~an 30. maja, VSS je odlu~ivao o 752 prigovora, od kojih je 98 usvojio, dok je 630 odbio. U me|uvremenu je 267 neizabranih sudija vra}eno na sudijsku funkciju, dok je vi{e od polovine sudija, ~iji su prigovori odbijeni, opet podnelo àlbe Ustavnom sudu. (Tanjug)

ZORAN TATALOVI], BIV[I SUDIJA SPECIJALNOG SUDA I NEKADA[WEG VRHOVNOG SUDA SRBIJE, ZA „DNEVNIK”

Ni kad ni sam do bio raz lo ge za {to ni sam re i za bran Re{ewa Visokog saveta sudstva o prigovorima nereizabranih sudija protiv odluka iz decembra 2009. godine, kada su ostali ispod crte, mnogi jo{ uvek ~ekaju, a me|u wima i biv{i sudija Specijalnog suda za organizovani kriminal i nekada{weg Vrhovnog suda Srbije Zoran Tatalovi}, ~iji je prigovor odbijen. U ekskluzivnom razgovoru za „Dnevnik“ Tatalovi} isti~e da „za dve i po godine nikad nije dobio obrazloèwe za{to nije reizabran“ te da zbog toga {to jo{ nije dobio re{ewe o odbijawu prigovora, iako je o wemu odlu~eno jo{ u oktobru 2011, nije mogao podneti àlbu Ustavnom sudu Srbije. – Nikad od VSS-a nisam dobio nijedan jedini razlog za{to nisam sudija – kaè Tatalovi}, ko-

ji u profesionalnoj biografiji, dok je bio u Specijalnom sudu, izme|u ostalog, bele`i presudu u ~uvenom slu~aju „Makina grupa“ kojom su, usled nedostatka dokaza, okrivqeni oslobo|eni optu`bi za ubistvo policijskog generala Bo{ka Buhe. Tatalovi} navodi da, nakon {to se posle decenija sudijske karijere na{ao izvan pravosu|a, neprekidno traga za odgovorom na pitawe za{to nije reizabran, prolaze}i hiqadu puta u mislima detaqno kroz svoj profesionalni rad. – Jedina moja pretpostavka je u pravcu presude u slu~aju „Makine grupe„, gde osloba|aju}i deo

Kad odlu~uje neko tre}i Kao profesionalnu satisfakciju izdvaja kad su ga „zbog rada cenile kolege, ali i stranke u postupku, tuìoci, advokati, pa ~ak i sami okrivqeni koji su nakon izdrànih kazni zatvora dolazili da se pozdrave“. – Kad se radi o mom slu~aju, smatram da je vaàn podatak da je Visoki savet sudstva na nekoj sednici u oktobru 2009. godine, s koje imam i zapisnik, jednoglasno predloìo desetak sudija, me|u kojima kolegu iz Vrhovnog suda Srbije Dragana Joci}a i mene, za sudije Apelacionog suda jer ispuwavamo sve kvalitete. Dva meseca kasnije, u decembru 2009, izlazi spisak izabranih sudija, ali mene i kolege Joci}a na wemu nema, a sve ostale kolege koje su predloène na toj sednici VSS-a su izabrane – prise}a se Tatalovi}. Dodaje da ni Joci} dugo nije dobio obrazloèwe, ali da mu je „pred ro~i{te o prigovoru dato nekoliko re~enica“. – Po meni, opet je neko tre}i odlu~ivao o tome, po principu – e, on ne moè. Ako je Visoki savet sudstva dva meseca pre objavqivawa spiska izabranih doneo jednoglasnu odluku da budem sudija Apelacionog suda, pitam se ko je taj tre}i kome se nije dopalo da ja budem sudija? – u nedoumici je Tatalovi}.

bode o~i – iznosi dileme Tatalovi}. Napomiwe i da se povodom te presude mnogo komentarisalo u javnosti, a u negativnom kontekstu apostrofira emisiju koja je, kako navodi, emitovana na jednoj televizijskoj stanici. Me|utim, kako nije dobio obrazloèwe odluke o neizboru za sudiju, preostala su mu samo intuitivna naga|awa. Nakon {to su prvobitne àlbe nereizabranih sudija, podnete Ustavnom sudu protiv odluke VSS-a iz decembra 2009. naknadno pretvorene u prigovore o kojima su re{avale dve komisije Visokog saveta sudstva, ni na ro~i{tu na koje je pozvan, Tatalovi}, kako tvrdi, nije saznao razloge neizbora. – Nisam znao od ~ega da se branim i to sam na tom ro~i{tu rekao. Izvestilac je izloìo moj prigovor, odnosno ustavnu àlbu, a ja sam pitao ima li razloga za odluku o neizboru jer ih ja nisam dobio. Ali ne, samo su mi re~eni rezultati mog rada, koji su odre|eni za merilo, u 2006, 2007. i 2008. godini. Rekao sam da su to, {to se mene ti~e, kao i ostalih sudija tada{weg Vrhovnog suda Srbije, rezultati vanqudskog napora i da tolike brojke zavr{enih predmeta apsolutno ne

mogu biti razlog da ne budem izabran. Naprotiv! Pitao sam predsednika komisije da li oni imaju neki drugi razlog, a on je rekao da za mene ni{ta vi{e ne postoji u spisu – pri~a Tatalovi}. Zbog takve situacije, tada mu je preostalo jedino da govori o sebi kao o sudiji, o svojim kvalitetima i radu. – Rekao sam da mogu da iza|em na crtu sa svakim od sudija. Da ne bih sam sebe hvalio, pro~itao sam mi{qewe Kolegijuma Specijalnog suda o tome kakav sam kao ~ovek i kadar, dato kad sam konkurisao za Vrhovni sud Srbije, i to, {to mi je najmilije, po pozivu Kolegijuma toga suda – nagla{ava Tatalovi}. O svojoj sudijskoj karijeri navodi da je izborom u Vrhovni sud Srbije, nakon {to je raspore|en u Posebno odeqewe tog suda za predmete organizovanog kriminala, tokom postupaka u drugom ili tre}em stepenu, ili po zahtevima za ispitivawe zakonitosti pravosna`ne presude, kao ~lan sudskog ve}a u~estvovao u re{avawu o svim predmetima najaktuelnijim u to vreme, izuzimaju}i, shodno zakonu, predmete u kojima je sudio u prvom stepenu. – Nakon toga, kada su svi ti predmeti bukvalno re{eni u Vrhovnom sudu Srbije, od nas, sudija tog suda, nas osmorica smo jednostavno skloweni i ba~eni na ulicu – kaè Tatalovi}. Kad razmi{qa o eventualnom povratku u sud, nasuprot ~iwenici da se celoga ìvota bavio tim poslom, Tatalovi}u se ipak javqa otpor – da li se ponovo vratiti, “zbog svega {to su on i wegova porodica doìveli“. J. Jakovqevi}

crna hronika

dnevnik BIV [I KO MAN DANT VRS SPRE MAN ZA NA STA VAK PRO CE SA

Mladi} danas u sudnici

Su |e we biv {em ko man dan tu Voj ske Re pu bli ke Srp ske Rat ku Mla di }u pred Ha {kim tri bu na lom tre ba lo bi da bu de na sta vqe no da nas, uko li ko ne bu de pro me na we go vog zdrav stve nog sta wa. Pred stav ni ca za {tam pu Tri bu na la Ner ma Je la ~i} iz ja vi la je u pe tak da su |e we tre ba da bu de na sta vqe no u po ne de qak una kr snim is pi ti va wem biv {eg zva ni~ ni ka Un pro fo ra Dej vi da Har lan da. Su |e we Mla di }u pre ki nu to je u ~e tvr tak to kom Har lan do vog sve do ~e wa, po {to je op tu `e nom po zli lo, a Je la ci }e va je ta da re kla da je pre ba ~en u bol ni cu „iz pre do stro `no sti”. Mla di} je, u me |u vre me nu, u pe tak vra }en iz bol ni ce u pri tvor sku je di ni cu u She ve nin ge nu. - Rat ko Mla di} je vra }en u pri tvor sku je di ni cu na kon {to su me di cin ska is pi ti va wa po tvr di la da ne ma po re me }a ja u we go vom zdrav stve nom sta wu i da ni je po treb no le ~e we - re kla je Je la ~i }e va. Zdrav stve no sta we ge ne ra la Rat ka Mla di }a re la tiv no je sta bi li zo va no, ali se i da qe vi de po sle di ce te go ba ko je su eska li ra le u ~e tvr tak,12. ju la, to kom su |e wa iz ja vio je za Sr nu ~lan Mla di }e vog prav nog ti ma Mi o drag Sto ja no vi}. Prav ni tim je, pre ma Sto ja no vi }e vim re ~i ma, po se tio Mla di }a na kon {to je on pre ba ~en iz bol ni ce u pri tvor sku je di ni cu. - Ne mo gu da go vo rim o me di cin skim re zul ta ti ma, jer je to po ver qi vi pod ne sak. Objek tiv no, on je lo {eg zdrav stve nog sta wa, ali ne to li ko da ne mo `e da u|e u sud ni cu i pra ti su |e we. To je za kqu ~ak

le ka ra bol ni ce u Ha gu - ka è Sto ja no vi} i do da je da je na osno vu to ga do ne ta od lu ka o na stav ku su |e wa. Sto ja no vi} je na veo da je we gov uti sak, na kon {to ga je po se tio, da je ge ne ral sla bi ji ne go u ~e tvr tak, da te è ko mu ni ci ra i da je uspo re ni ji. On je is ta kao da je ge ne ral tra ìo od ~la no va svog prav nog ti ma da se u ve o ma krat kom ro ku obra te Sud skom ve }u i za tra è da se su |e we odr à va po pod ne i da ne bu de sva kog rad nog da na u sed mi ci. - On in si sti ra i mo li da su |e we bu de po pod ne jer, s ob zi rom na to da je te {ko po kre tan, ne mo è da stig ne da se pri pre mi i da u 8.00 sa ti bu de spre man za tran sport do pri tvor ske je di ni ce. Dru gi zah tev je da su |e we ne bu de sva ki dan u ne de qi, jer on fi zi~ ki ne mo è pri su stvo va ti, a po go to vo ne mo è pra ti ti su |e we pet da na u ne de qi - ob ja {wa va Sto ja no vi}, na vo de }i da }e taj zah tev su tra bi ti do sta vqen Sud skom ve }u. Mla di} je op tu èn pred Ha {kim tri bu na lom za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa. Uhap {en je 26. ma ja 2011. go di ne i iz ru ~en Tri bu na lu, gde se iz ja snio da ni je kriv ni po jed noj ta~ ki op tu `ni ce. Su |e we mu je po ~e lo 16. ma ja ove go di ne. (Ta njug)

DI REK TOR PO LI CI JE MI LO RAD VE QO VI] O H AP [EWU MLA \A NA MI ]I ]A PA CO VA

Spre~eni eventualni novi obra~uni Di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi} iz ja vio je da su hap {e wem biv {eg ~la na „ze mun skog kla na” Mla |e na Mi }i }a Pa co va spre ~e ni even tu al ni no vi ob ra ~u ni u pod ze mqu. Ve qo vi} je za RTS re kao i da po li ci ju na ta kav za kqu ~ak na vo di ve li ka ko li ~i na

ne le gal nog oru` ja ko ja je kod we ga pro na |e na, a ko ja je za to mo gla bi ti upo tre bqe na. - Mi slim da je ve li ka stvar da je po li ci ja ovo pro na {la, da je na ne ki na ~in spre ~i la mo `da ne ku bu du }u li kvi da ci ju ili ne {to {i re - re kao je on. Mi }i }a, ko ji je na iz dr `a va wu za tvor ske ka zne u po `a re va~ kom za tvo ru, uhap si li su to kom slo bod nog vi ken da pri pad ni ci Slu -

`be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la. Ve qo vi} je re kao i da }e tra ì ti od Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je da, u sa rad wi s Mi ni star stvom prav de, utvr di okol no sti i na ~i ne ka ko je „ova kvo jed no li ce” mo glo da ima „ova kav je dan po vla {}en sta tus”. Pre ma we go vim re~ ci ma, po li ci ja je ne ko li ko me se ci ra di la na tom slu ~a ju, a po sle hap {e wa osta lo je da utvr di ka da je i od ko ga na ba vio oru` je. Ve qo vi} je na veo i da po li ci ja ras po la è od re |e nim sa zna wi ma ve za nim za ubi stva Bo {ka Ra i ~e vi }a i Ra do i ce Jok so vi }a u Be o gra du. - Ras po la è mo od re |e nim sa zna wi ma ko su mo gu }i na ru ~i o ci ovo ga, na ~in i mo tiv sve ga ovo ga re kao je Ve qo vi}. Ra i ~e vi} je na stra dao od eks plo zi je bom be po sta vqe ne pod auto mo bil, a na isto ve tan na ~in ubi jen je i Jok so vi}. (Ta njug)

Nestao Nova Tubi} No va Tu bi} iz No vog Be o gra da ne stao je 14. ma ja ove go di ne oko se dam sa ti. Ima 83 go di ne i bo lu je od Par kin so no ve bo le sti i de men ci je. Ima se du ko su, mr {a ve je gra |e, po gr bqen i te `e se kre }e sa {ta pom. Tog da na, po {to je bi lo hlad no, na se bi je imao ka ri ra nu ko {u qu, si vi xe mer, te get jak nu, te get pan ta lo ne, plav ka stu ka pu, cr ne pa ti ke i {tap. Ro |en je u Voj vo di ni i u po sled we vre me je ~e sto po mi wao da bi i{ao u rod ni kraj. Mo le se svi ko ji ima ju bi lo ka kvu in for ma ci ju i ako su ga vi de li na uli ci, kod kom {i ja ili u ne kom pri hva ti li {tu da ja ve naj bli `oj po li cij skoj sta ni ci i na te le fon broj 064/270–2094.

ponedeqak16.jul2012.

PO LI CI JA UHAP SI LA KO STU F. IZ TOR KA, U OP[TI NI @I TI [TE

Osumwi~en da je ~eki}em ubio sina Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu uhap si li su Ko stu F. (85) iz Tor ka zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo te {kog ubi stva. Ka ko se po do zre va, on je iz me |u 13. i 14. ju la, u dvo ri {tu po ro di~ ne ku }e, za dao si nu Jef ti F. (57) vi {e uda ra ca ~e ki }em u pre de lu gla ve. Od po vre da za do bi je nih na ova kav na ~in, o{te }e ni je ubr zo pre mi nuo. Zre wa nin ska po li ci ja je, na kon hap {e wa, Ko stu F. uz kri vi~ nu pri ja vu spro ve la is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Zre wa ni nu. Is tra `ni su di ja zre wa nin skog Vi {eg su da Ile{ Ba ko{ ju ~e, u po sle po dnev nim ~a so vi ma, sa slu {ao je Ko stu F. Po sa zna wi ma “Dnev ni ka”, osum wi ~e ni ni je bio spo so ban da da is kaz, ne su vi slo i ne po ve za no je pri ~ao. Br kao je do ga |a je i vre me na, pri se }ao se sve ga i sva ~e ga. Na vod no bo lu je od Al caj me ro ve bo le sti, pa je na pred log ve {ta ka ne u ro spi hi ja tra, na kon {to mu je is tra `ni su di ja od re dio pri tvor, Ko sta upu }en na po sma tra we u spe ci jal nu bol ni cu Cen tral nog za tvo ra u Be o gra du. O po ro di~ noj tra ge di ji me {ta ni Tor ka, se la u op {ti ni @i ti {te, pri ~a li su i ju ~e. A, za man da qe na dvo ri {na ka pi ja, u Uli ci Brat stva je din stva 78, na ko joj je za le pqe na tra ka s nat pi som “Stop – po li ci ja”, kri la je taj nu o to me {ta je na te ra lo vre me {nog oca da, ka ko se pret po sta vqa, na svi rep na ~in ubi je svog na sled ni ka.

@i te qi ve le da je Jef ti no be `i vot no te lo na |e no u su bo tu, u ra nim ju tar wim sa ti ma. Pri ~a ju da ga je kr va vog li ca, u tra vi pred {u pom, pro na {ao otac i od mah o to me oba ve stio kom {i je. Sta rac je iza {ao na uli cu i za po mo} se obra tio \or |u Ba be skuu (70), ko ji je oko po la {est uju tro bi ci klom pro la zio kraj ku }e u ko joj su `i ve li Ko sta i Jef ta. - Za va pio je - “Haj de u|i unu tra, ubi jen mi je sin”. Zna ju }i da su obo ji ca vo le la da po pi ju, po mi slio sam da je Jef ta pre te rao s

Ku }a u ko joj se do go di lo ubi stvo

nuo na le |a da vi di {ta mu je. Kad je shva tio da se pred wim na la zi le{, Ba be sku je o sve mu od mah

na ob duk ci ju u no vo sad ski Za vod za sud sku me di ci nu. Utvr |e no je da je umro na sil nom smr }u.

Ba vi li se po qo pri vre dom Svi u se lu bi li su za te ~e ni in for ma ci jom da je Ko sta F. uhap {en jer se sum wa da je ~e ki }em usmr tio si na. @i te qi Tor ka pri ~a ju da su wih dvo ji ca `i ve li sa mi i da su se iz dr `a va la od po qo pri vre de. Jef ta je ob ra |i vao pet na e stak hek ta ra ze mqe. Kom {i ja \or |e Ba be sku

pi }em, pao na ze mqu i za spao. Sle dio sam se ka da sam ugle dao we go vo ne po mi~ no te lo. Kr va vog li ca je le `ao na le |i ma – is pri ~ao je Ba be sku. Ko sta mu je re kao da je si no vqe vo te lo za te kao u tra vi kraj {u pe. Na vod no je ubi je ni le `ao po tr bu {ke, pa ga je Ko sta okre -

oba ve stio Jef ti nog bra ta od tet ke Dra go ja Le lu (54). - Pro bu di lo me je we go vo ku ca we u pro zor. Kad sam ustao, \or |e mi je sa op {tio stra {nu vest. Od mah sam po zvao po li ci ju ko ja je br zo do {la i za po ~e la uvi |aj – ka zao je Le la. Is tra `ni su di ja je iz dao na log da se te lo po koj nog Jef te upu ti

Le li ni je po zna to da su Jef ta i Ko sta s ne kim bi li u za va di. Ali, ka `e da su zna li iz me |u se be da se spo re~ ka ju. - U ko joj ku }i ne ma po vre me nih pre pir ki. Me |u tim, Jef ta mi ni kad ni je pri ~ao da je do la zio u fi zi~ ki su kob s ocem – is ta kao je Le la. @. Ba la ban

VR [I LAC FUNK CI JE PRED SED NI KA VI [EG SU DA U NO VOM SA DU ZO RA JA MU [A KOV ZA „DNEV NIK”

Za pola godine re{ili 5.000 predmeta

- Ka da ima te ta ko ve li ki broj pred me ta, a ne ma te do vo qan broj su di ja i ra di se ova kvim tem pom, po dva pred me ta dnev no, u pr vom ste pe nu de {a va ju se i gre {ke. Ne kad je su di ja su dio je dan ve li ki pred met pr vo ste pe no i to ne sva ki dan, pa smo ta ko la ne ima li i ne {to lo {i ji kva li tet. Me |u tim, ove go di ne taj kva li tet iz ra zi to do bar, a on je na ni vou su da 97 pro ce na ta, {to zna ~i da ima mo iz ra zi to ma li broj uki nu tih od lu ka. Iako od lu kom o bro ju su di ja, Vi {i sud u No vom Sa du bi tre bao da ima 28 su di ja, a sa da ih je se dam ma we, uspe va mo da re {i mo vi {e pred me ta ne go {to je pri liv i da od va di mo od sta rih, na sle |e nih. Ove go di ne re {i li smo ih vi {e od 5.000 svih vr sta. Mo ram na po me nu ti, da u pr vom ste pe nu ra di sa mo ~e ti ri ve }a, od ko jih u jed nom ja pred se da vam - ka `e za

}e to bi ti oba vqe no, ali to ne za vi si od nas. Mi smo sprem ni da te su di je do ~e ka mo i da dru ga ~i je or ga ni zu je mo na{ rad. Ta da bi, na po kon, tre ba lo da funk ci o ni {e naj ma we se dam ve }a u pr vom ste pe nu - na vo di na {a sa go vor ni ca i do da je: - Sa da sva ki sva ki su di ja ima pre ko 20 pri tvor skih pred me ta, a oni su hit ni i zah te va ju da se re {e {to pre. Po seb no ima ju }i u vi du i pro stor u pri tvo ru jer, Vi {i sud je taj ko ji nad zi re i mo ra da vo di ra ~u na i o bro ju pri tvo re nih ko jih tre nut no ima ~ak 269 . Ima mo su di ju ko ji nad zi re pri tvor i ko ji naj ma we jed nom me se~ no ide u kon tro lu da po gle da ka kvi su uslo vi i da sa slu {a pri med be, te da o to me iz ve sti me ne, kao pred sed ni ka Su da, a po tom ja pred sed ni ka Ape la ci o- nog su da kao ne po sred nog nad re |e nog. Oni kon tro li {u na{ rad, kao

Re ha bi li ta ci je Ve li ko je po ve }a we bro ja pred me ta re ha bi li ta ci je. Ukup no je u ra du 182, a re {e no je 44. Re ha bi li ta ci ju ra de sve su di je. Zah te vi za re ha bi li ta ci ju ima ju ne ko svo je po seb no vre me tra ja wa s ob zi rom na to da ne ret ko ima pro ble ma u pri ku pqa wu do ku men ta ci je iz mno go broj nih ar hi va, od Bez bed no sno in fo ram tiv ne agen ci je , Min star stva prav de, Mi ni star stva spoq nih po slo va i sa svih mo gu }ih stra na. Zna ~i za ono {to sma tra su di ja tre ba na }i po dat ke, ali i ono po pred lo gu stra na ka. - Ni je ciq sa mo re ha bi li to va ti li ce, ne go utvr di ti ni {tav nim od lu ke ko je se ti ~u ili li {e wa slo bo de ili one ko je su do ne te iz po li ti~ kih i ide o lo {kih raz lo ga. Mi è li mo sve to da re {i mo, do sad smo re {i li one za ko je je pri ku pqa we po da ta ka i{lo jed no stav ni je i br zo, ali wi ho vo pri ku pqa we mo è da za sta ne, a to ni je do nas - ob ja {wa va Ja mu {a ko va. „Dnev nik„ vr {i lac funk ci je pred sed ni ka Vi {eg su da u No vom Sa du su di ja Zo ra Ja mu {a kov. - Ima ju }u ovo u vi du, mi smo tra ì li, a Vi so ki sa vet sud stva je odo brio pre ta~ no dve go di ne da se po ve }a broj su di ja na po me nu ti broj. Pod ne li smo ve} tre }i put zah tev i ~e ka mo se da se vi di ko li ko }e pri go vo ra su di ja bi ti usvo je no, od no sno ko li ko su di ja }e se vra ti ti, pa }e se on da i za pre o sta li po tre ban broj su di ja da se ras pi {e kon kurs. Pre ne ki dan sam oba ve {te na da su svi pri go vo ri re {e ni, ta ko da o~e ku je mo da

i mi rad Osnov nog su da - do da je su di ja Ja mu {a kov. Ima slu ~a je ve da osu |e na li ca tra è da idu na iz dr à va we ka zne pre pra vo sna `no sti pre su de, na ~e ga ima ju pra vo, i on da su di ja ko ji je su dio u pr vom ste pe nu do no si re {e we ko jim mu se do zvo qa va iz dr à va we ka zne pre pra vo sna `no sti. - Ima mo sa mo ~e ti ri is tra `ne su di je, ko ji su u pr voj po lo vi ni go di ne pri mi li 193 pred me ta, a sa vla da li su vi {e od pri li va. Ta ko |e, va na ra sprav no ve }e je ove go di ne re {i lo ma lo ma we od 1.000 za {est me se ci, ali za to ne ma rad -

Zo ra Ja mu {a kov

no vre me - is ti ~e na {a sa go vor ni ca. - Mo ram da na gla sim da re zul tat su da ni je za slu ga sa mo su di ja, ve} za i sta svih za po sle nih. Sam su di ja, uko li ko ga ne pra te osta le slu `be i pr vi sa rad ni ci, ne mo `e po sti }i re zul ta tat. Na ma pu no zna ~i i rad nik obez be |e wa, ko ji odr `a va red u sud ni ci, pi sar ni ca, ko ja je sr ce su da, ako ona ne bi ra di la kao tre ba, ima li bi ve li ki pro blem. Za jed ni~ ki tim ski rad na ko jem sam in si sti ri ra la je dao re zul tat - ve li Zo ra Ja mu {a kov.

Iza bra na je za su di ju 1986. go di ne, a po ~e la sam da ra di kao prav nik 1973. go di ne u „Si ne te lo nu„. - Ono {to se de {a va na po qu, re flek tu je se i kod nas u sud ni ci. Ma lo to ga se po {tu je. Kad sam po ~e la da ra dim kao su di ja u Ba~ koj Pa lan ci, tad je ta oso ba bi la ve o ma po {to va na. Ima la sam si tu a ci ju da me je bi lo stid ka dA je ne ko ko je mo gao da mi bu de otac, ku ca na vra ta, ula zi i izu va se da bi mo gao da u|e u kan ce la ri ju. Sa da je ta kav re spekt za bo ra vqen. Ta kvo po {to va we sum wam da }e mo ikad

Okri vqe ni ne pi sme ni di rek to ri - U op tu `ba ma pred wa ~e zlo pu po tre be slu `be nog po lo à ja. Tih pred me ta smo do sta i na sle di li. Sva {ta se de {a va lo u pri vre di. Tu se ~e sto de {a va da su di mo li cu ko je ne zna ni da se pot pi {e. To je za to {to je do bi lo 500 ili 1.000 evra, ra di lo kao di rek tor, zna lo je funk ci ju, ali ne i {ta tre ba da ra di - ka è su di ja Zo ra Ja mu {a kov. Ona ka è da u su |e wi ma ne ka da i sa da ima ve li ke raz li ke. Vr {i lac funk ci je pred sed ni ka Vi {eg su da je od 1. ja nu a ra 2010. go di ne. Go di nu pre je do {la iz Ba~ ke Pa lan ke, gde ra di la kao su di ja Op {tin skog su da i pred sed nik su da.

vi {e do `i ve ti. Ne mi slim sa mo na po {to va we ove in ti tu ci je. Sa da ima sve vi {e su |e wa ko ja su ne pri jat na, ali ka ko vre me pro |e i s pre la skom na dru gi po stu pak ne pri jat no sti od la ze u za bo rav. I su di ja je ~o vek. M. Vu ja ~i}

sport

ponedeqak16.jul2012.

dnevnik

STE FAN BA BO VI], PR VO TI MAC PAR TI ZA NA

SR BI JA OPEN 2012. U BE O GRA DU

Ozbiq no na Mal te `a ne [ta fe ti Pro le te ra

Fud ba le ri Par ti za na su tra igra ju pr vu utak mi cu dru gog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na. Cr no-be li go stu ju mal te {kom pr va ku Va le ti, ko ji je u 1. ko lu de kla si rao an dor ski Lu zi tans. Ti me ~e vi po zi va ju na oprez Be o gra |a ne ko ji ove se zo ne `e le da se pla si ra ju u grup nu fa zu jed nog od dva evrop ska tak mi ~e wa. Mal te `a ni su do bro ske ni ra ni od stra ne cr no-be lih ko ji ne ve ru ju da }e su tra bi ti ne kih tak ti~ kih iz ne na |e wa. - Sve lop te idu na Mis fu da ko ji kla som je di ni od ska ~e u eki pi. Va le ta je skup pro se~ nih igra ~a ko ji, me |u tim, igra ju za kol ke tiv. O~e ku jem da ne }e ima ti par do na

dr `av ni re kord

pre ma na ma, ve} }e nas na pa sti na sa mom po ~et ku – ka è fud ba ler Par ti za na Ste fan Ba bo vi}. On ve ru je da su uvod ni mi nu ti naj va `ni ji u pred sto je }em me ~u. - Ko pr vi po stig ne gol, ima }e ve }e {an se da po be di. Mi je smo fa vo ri ti i zbog to ga o~e ku jem ofan zi vu do ma }i na. Jer, even tu al ni br zi po go dak mo è im pu no zna ~i ti za sa mo po u zda we. Isti ciq ima i Par ti zan. - Me ~e vi sa [a mro kom upo zo ri li su nas ka ko ne sme mo da igra mo. U Ir skoj smo pro ma {i li si ja set pri li ka {to je re zul ti ra lo na {om eli mi na ci jom. Sa mo od go vor nom i kon cen tri sa nom igrom mo è mo da ostva ri mo do bar re zul tat.

Sti gli pa pi ri za Za bi ju Mo ha mad Za bi ja kon ku ri sa }e za sa stav Par ti za na na pre mi je ri u no voj se zo ni, u Va le ti. Biv {i klub 23-go di {weg na pa da ~a, Al Ara bi, po slao je svu neo p hod nu do ku men ta ci ju u Be o grad, sa zna je MON DO. Ku vaj }a ni su „ko ~i li“ li cen ci ra we Li bij ca za utak mi ce dru gog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na, jer ni su bla go vre me no po sla li ser ti fi kat na ove ru u Fud bal ski sa vez Sr bi je. Za to Za bi ja ni je mo gao da se na |e na spi sku igra ~a Par ti za na pro sle |e nom UEFA pro {le ne de qe. U pe tak je u Ku vaj tu bio ne rad ni dan, a Al Ara bi je svo ju du `nost ka sni je oba vio, s tim da za vi kend ne ra de slu `be FSS, pa }e ad mi ni stra tiv ni po slo vi u „srp skoj ku }i fud ba la“ oko re gu li sa wa sta tu sa Za bi je bi ti re {e ni da nas. U~e sni ci kva li fi ka ci ja za elit no evrop sko klup sko tak mi ~e we ima ju pra vo da pri ja ve po jo{ jed nog igra ~a do 24 sa ta pred po ~e tak me ~a. Da kle, cr no-be li ima ju vre me na do ve ~e ras u 20.45 ~a so va da li cen ci ra ju li bij skog fud ba le ra, ko ji bi se u tom slu ~a ju sta vio na ras po la ga we tre ne ru Vla di mi ru Ver me zo vi }u za duel s pr va kom Mal te.

Ste fan Ba bo vi}

Cr no-be li ve ru ju u svoj stil igre. - Igra mo u ta kvoj for ma ci ji u ko joj pri ti sak vr {i mo na zad wu li ni ju pro tiv ni ka. Ima mo do bar sa stav i ve ru je mo da }e mo ka zni ti sve gre {ke do ma }i na. Me |u tim, ako i ne uspe mo na Mal ti, uve ren sam da }e mo pred na {om pu bli kom ove ri ti pla sman u tre }e ko lo. Ima li ste vi {e vre me na za pri pre me od Va le te? - To, ta ko |e, mo `e bi ti pre sud no. Ma lo smo se osve `i li po sle ja kih pri pre ma i ve ru jem da }e mo od i gra ti ka ko se od nas o~e ku je – za kqu ~io je ve zi sta Par ti za na. I. La za re vi}

CR VE NA ZVE ZDA SE SPRE MA ZA EVROP SKA IS KU [E WA

Ma ne var naj ve }i adut Ne ma idi le na Ma ra ka ni uo~i star ta tak mi ~ar ske se zo ne. Na go mi la ni fi nan sij ski pro ble mi ~i ne svo je, pa ta ko na li sti li ci ne ci ra nih igra ~a za Evro pu ne ma ni ime na Eli ja Ba ba qa, naj ve }eg po ja ~a wa ovog le ta, jer pr va ra ta obe {te }e wa ni je upla }e na Austra li jan ci ma. Tre ner Pro si ne~ ki po ku {a va da amor ti zu je te ni ske udar ce i uvek iz vla ~i na po vr {i nu sa mo po zi tiv ne stra ne de {a va wa u naj tro fej ni jem klu bu. - Ve li ki plus za nas je to {to smo u sred wem re du sa ~u va li sve va `ne igra ~e. Ma ne var je na {a naj ve }a sna ga, po kre ta~ sve ga u si ste mu igre ko ji ne gu je mo - re kao je Pro si ne~ ki. U sli~ nom to nu raz mi {qa i Zve zdin Bra zi lac Evan dro, ko ji bi tre ba lo da no si igru cr ve nobe lih. - Mo ti vi san sam vi {e ne go ika da da s klu bom osvo jim pr ven stvo i Kup i igram u Evro pi. Ima mo sjaj ne na vi ja ~e ko ji to za slu `u ju, u~i ni }e mo sve da ih ob ra du je mo. Ve zni red ni je pre tr peo ni ka kve iz me ne, od li~ no se po zna je mo. Tu su La zo vi}, Di mi tri je vi}, Mi li vo je vi} i Mi ja i lo vi}. Mno go bo qe ko mu ni ci ra mo na te re nu, i od li~ -

Go e bel Evan dro

no se do pu wu je mo. Taj kon ti nu i tet je od iz u zet ne va `no sti i ve ru jem da }e se to pri me ti ti na te re nusma tra po pu lar ni Ma e stro. Bez us te za wa Evan dro na ja vqu je mno go bo qe par ti je ne go u pret hod nom pe ri o du. - Nor mal no je da po sle sva kih pri pre ma bu dem sve bo qi. U po ~et ku mi je bi lo ma lo te `e da se pri vik nem, pri la go |a vao sam se, ukla pao u si stem igre tre ne ra Pro si ne~ kog. Sa da su se sve koc ki ce slo `i le i o~e ku jem da bu dem

u naj bo qem iz da wu od ka da sam u Zve zdi – ja san je Evan dro. Pri pre me za pr vi me~ kva li fi ka ci ja za Li ge Evro pe pro tiv Naf ta na 19. ju la, ula ze u za vr {nu fa zu. - Moj po mo} nik Kqa ji} je po sma trao uì vo jed nu utak mi cu na {eg ri va la i pre neo svo ja za pa à wa. Po gle da li smo i dve ka se te to kom bo rav ka na Zla ti bo ru, ali tek u na red nim da ni ma }e mo se jo{ po drob ni je upo zna ti s vr li na ma i ma na ma Naf ta na. Na osno vu vi |e nog mo gu da ka èm da su pra vi pred stav nik fud bal ske {ko le biv {eg SSSR-a, da ima ju kva li tet, pre sve ga mi slim na di sci pli nu u igri i fi zi~ ku sna gu. Uve ren sam da smo mi kva li tet ni ja eki pa i ne be ì mo od ulo ge fa vo ri ta - is ta kao je Pro si ne~ ki. Opre zan je Evan dro pred go sto va we u Be lo ru si ji. - Sma tram da su do bra eki pa. Po ono me {to sam vi deo, mi slim da su bo qi i te ì pro tiv nik od Vent spil sa s ko jim smo se sre li u pro {loj se zo ni. Na la ze se u pu nom tak mi ~ar skom rit mu, i mo ra }e mo svi da da mo mak si mum da bi smo ih sa vla da li - za kqu ~io je Evan dro Z. Ran ge lov

I tre }eg, po sled weg, da na Let weg otvo re nog pr ven stva Sr bi je u pli va wu - Sr bi ja open 2012, ko je je odr à no na be o grad skom ba ze nu „Mi lan - Ga le Mu {ka ti ro vi}” naj bo qi re zul tat da na po sti gli su slo ve na~ ki pli va ~i. Da mir Du go wi} je sa 27,76 u kva li fi ka ci ja ma na 50 pr sno za ra dio 886 FI NA bo do va. Naj bo qi re zul tat tre }eg da na od na {ih pli va ~a opet je na pra vio â ba Si la |i. Po sle tri jum fa na 100 pr sno pli va~ zre wa nin skog pro le te ra i na{ olim pi jac je sla vio i na 50 pr sno sa 28,39 {to vre di 829 FI NA bo do va. On je po be dio is pred La za ra Le ki }a (Cr ni ca, Pa ra }in) sa 29,28 (755) i De ja na Pe ri {i }a (No vi Sad) sa 30,57 (664). Si la |i jev klup ski ko le ga Ivan Len |er i jo{ je dan na{ u~e snik OI u Lon do nu po sle 100 del fin bio je naj bo qi i na 50 del fin. On je po be dio sa 24,21 (795) is pred Ni ko le Si mi }a (Voj vo di na, No vi Sad) sa 24,75 (744) i Bo ja na Udic kog (Ki kin da) sa 25,46 (683). Si la |i i Len |er uz Ni ko lu Traj ko vi }a i Vla di sla va Pa {ka {a u {ta fe ti Pro le te ra obo ri li su dr àv ni re kord u di sci pli ni 4h100 me {o vi to, ko ji sa da iz no si 3:48,36 (747) i osvo ji li zla to. Sre bro je pri pa lo {ta fe ti Voj vo di ne sa 3:56,52 (673), a bron za {ta fe ti Par ti za na sa 3:59,90 {to je no vi ju ni or ski dr àv ni re kord. Tre }u po je di na~ nu zlat nu me da qu na ovom pr ven stvu svo jio je jo{ je dan na{ olim pi jac Ra do van Si qev ski iz no vo sad ske Voj vo di ne. Po sle 50 i 100 slo bod no on je naj bo qi bio i na 200 slo bod no sa 1:52,28 (749). Po be dio je is pred Slo ven ca Ro ber ta @bo ga ra sa 1:52,88 (737) i Mar ka Jo vi }a (Par -

Re zer vi sti za po be du Spar tak Zla ti bor vo da - Ba~ ka 1901. 2:0 (0:0) SU BO TI CA: Grad ski sta dion, gle da la ca 200, su di ja Va si} (No vi @ed nik), strel ci: Tor bi ca u 75. i No sko vi} u 80. mi nu tu. SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si}, Far ka{, Bra ti}, Ada mo vi}, G. Jok si mo vi}, Po pa ra, \ur |e vi}, No va ko vi}, Ve se li no vi}, Qu ben ko vi}, \or |e vi}. Igra li su jo{: Sti ja ko vi}, Mir ko vi}, Ste va no vi}, Ota {e vi}, Jun seo, Ko va ~e vi}, Ada mo vi}, [a rac, No sko vi}, Tor bi ca i De spo to vi}. BA^ KA1901: Mi ko vi}, Ko lun xi}, Ma slo va ra, Raj ko va }a, Va si}, [a re nac, Lu ka~, So ko lov, So viq, Ko zo{, Pe tro vi}. Igra li su jo{: GOr ja nac, Po qa ko vi}, Vi {wi}, Pu ha lak, Vu je vi}, Jek ni}, Mar ko vi}.

Pro fe si o na lac sa osme hom igra~ ku ka ri je ru. Bio sam pro se ~an igra~, ali sam za to po stao naj mla |i tre ner u isto ri ji ju go slo ven ske od boj ke. Sa 20 go di na sam bio pr vi pro fe si o nal ni tre ner Bo sne, gde su svi igra ~i bi li sta ri ji od me ne i s tom ge ne ra ci jom sam po sti gao naj ve }e uspe he, a 1987. smo sve kru ni sa li osva ja wem {am pi on ske ti tu le. Po sle to ga sam bio u @e le zni ~a ru iz Osi je ka, a on da i u Mla dost Mon te ru iz Za gre ba – po ~eo je pri ~u Ku re {e vi}. - Iz Za gre ba sam bio pri nu |en da odem 1993. kao iz be gli ca, a Nor ve {ka je ta da bi la je di na otvo re na ze mqa. Oti {ao sam bez ika kvog zna wa o nor ve {koj kul tu ri, od boj ci, bi lo ~e mu. Br zo sam se uklo pio u Od boj ka {ki sa vez Nor ve {ke i sko ro sve vre me, ko li ko sam ta mo, sam tre ni rao i mu {ku i `en sku re pre zen ta ci ju. U 17 go di na ra da u klu bo vi ma, osvo jio sam 24 Ku pa Kra qa Nor ve {ke i 19 ti tu la pr va ka, pa sam

Ne ven Ku re {e vi}

shva tio da je to do voq no i da mir ne sa ve sti mo gu da odem u pen zi ju, a ne ka mla |i pre u zmu i ne ka se do ka zu ju. Naj tro fej ni ji sam tre ner ko ji je ika da ra dio u Nor ve -

ti zan, Be o grad) sa 1:54,83 (700). Tre }e po je di na~ no zla to uzeo je i La zar Zla ti}. Po sle 100 i 200 le| no pli va~ Par ti za na sla vio je i na 50 le| no sa 27,74 (650), dru gi je bio Ni ko la Traj ko vi} (Pro le ter) sa 27,78 (648), a tre }i Sa va Iva no vi} (Sve ti Ni ko la, Ni{) sa 27,89 (640). Na 1.500 slo bod no naj bo qi je bio Igor Ter zi} iz Voj vo di ne sa 16:57,14 (635) is pred Iva na Sr da no va iz Cr ve ne zve zde sa 17:32,01 (575) i Ni ko le Ko sti }a iz Par ti za na sa 17:32,37 (573). Ovo je Ter zi }u dru go zla to, uz jed nu bron zu. Tre }e po je di na~ no zla to uze la je i na {a olim pij ka Mi ro sla va Naj da nov ski. Po sle 50 i 100 slo bod no pli va ~i ca No vog Sa da sla vi la je i na 50 pr sno sa 33,78 (686) is pred Va we Mi lo {e vi} (Par ti zan) sa 35,13 (610) i Alek san dre Cre var (Di na mo, Pan ~e vo) sa 35,43 (595). Slo ve na~ ka olim pij ka Sa ra Isa ko vi} je sla vi la na 200 slo bod no sa 2:00,14 (831) is pred ze -

PRI JA TEQ SKA FUD BAL SKA UTAK MI CA

SU SRE TI: NE VEN – DE BA KU RE [E VI]

Ne ven Ku re {e vi} je je dan od naj u spe {ni jih tre ner skih iz da na ka ju go slo ven ske {ko le od boj ke, ali zbog ra ta ni je sti gao da u svo joj ze mqi osta vi ve }i trag. Naj mla |i tre ner ko ji je u biv {oj Ju go sla vi ji osvo jio {am pi on sku ti tu lu, mo rao je svo je zna we da po ne se u svet i da u hlad noj Nor ve {koj osta vi ve~ ni trag i po sta vi eta lon po ko jem }e se ubu du }e me ri ti svi tre ne ri u igri pre ko mre `e. Se }a ju se si gur no sta ri ji ko je De ba Ku re {e vi}. Se }a ju se sta me nog i na sme ja nog klin ca ko ji je pred vo dio sa ra jev sku Bo snu do ti tu le pr va ka Ju go sla vi je 1987. go di ne, a ka sni je i u za gre ba~ ku Mla dost, dok ga 1993. go di ne put ni je od veo na se ver Sta rog kon ti ne ta. Od sko ra je Ku re {e vi} u za slu `e noj pen zi ji i iz na vi ja~ ke di men zi je gle da i po {tu je od boj ku, ali i da qe je na sme jan. - Po ~eo sam u sa ra jev skoj Bo sni, ali ni sam imao bri qant nu

^a ba Si la |i

{koj, u svim spor to vi ma. Pen zi o ni sao sam se ne dav no i sa da sam sa mo gle da lac, na vi ja~. Od boj ka u Nor ve {koj ni je pre te ra no po pu lar na? - Naj ve }i pro blem u Nor ve {koj je taj {to je sport ba zi ran na to tal nom ama te ri zmu. Od boj ka je ne pro fi ta bil ni sport ta mo, kao i mno gi dru gi u ko ji ma su mno go usp {e ni ji, na pri mer `en ski ru ko met je je dan od naj bo qih na sve tu, a ima ju sve ga dva ili tri igra ~a pro fe si o nal ca, osta lo je sve ama ter ski. Ne ma ju am bi ci je da na pra ve ve li ke re zul ta te u od boj ci, ali u bi~-vo le ju ima ju ve li ke uape he. Bi li su i pr va ci Evro pe u par na vra ta i ima ju kva li tet ne pa ro ve na Olim pij skim igra ma. Mno gi }e se za pi ta ti ka ko to da je od boj ka na pe sku po pu lar na u Nor ve {koj? - U Nor ve {koj po sto ji mno go ba lon sa la i sa la uop {te gde su na pra vqe na po tri-~e ti ri te re na

Fud ba le ri Sprar tak Zla ti bor vo da od i gra li su dru gu kon trol nu utak mi cu sa Ba~ kom 1901. pred od la zak na pri pre me na Zla ti bor. Bez ob zi ra na trop ske vru }i ne pri ka zan je do bar fud bal. Oba ti ma ima la su pri le ke u rvih 45 mi nu ta, ali su mre `e osta le ne tak nu te. U na stav ku je Zo ran Mi lin ko vi}, {ef stru ke Spar ta ka uveo no vih 11 igra ~a ko ji su igra li bo qe i do {li do dva po got ka. Naj pre se Tor bi ca u 75. mi nu tu na {ao sam i lop tu je po slao u mre `u. Na kon par mi nu ta No sko vi} je na asi sten ci ju Ada mo vi }a po sti gao dru gi po go dak i ko na ~an re zul tat. Po sle ove utak mi ce fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo da kre nu li su na Zla ti bor, a Ba~ ka }e na sta vi ti sa ra dom u Su bo ti ci. S. Sto jiq ko vi}

mqa ki we i jo{ jed ne olim pij ke Awe Kli nar sa 2:0025 (829). I tre }e me sto pri pa lo je Slo ven ki Ur {i Be zan sa 2:02,26 (789). Po sle dva sre bra i bron ze zla tom se oki ti la i Ka ta ri na Si mo no vi} iz Pro le te ra. Ona je po be di la na 50 del fin sa 28,64 (670) is pred Mi le Jo va nov (Ki kin da) sa 29,30 (626) i Slo ven ke Mi ne Ka {~e sa 29,70 (601). Na 50 le| no po be di la je Jo va na Ni ko lov ski (Voj vo di na) sa 30,96 (667), dru ga je bi la Ka ta ri na Dra ga nov (Pro le ter) sa 31,07 (660), a tre }a Ja na ]i ri} (Sve ti Ni ko la) sa 31,76 (618). Na 1500 slo bod no pr va je bi la Va wa Mi lo {e vi} (Par ti zan) sa 18:45,42 (587), is pred klup ske dru ga ri ce Lu ne De ni} sa 20:48,41 (430) i An |e le Xe no po qac (Spar tak, Su bo ti ca) sa 21:25,43 (394). U {ta fe ti 4h100 me {o vi to sla vio je Pro le ter sa 4:32,44 (619) is pred Voj vo di ne sa 4:35,71 (597) i Par ti za na sa 4:38,25 (581). G. M. IZ @OK FU TO GA

Sti gla pr va po ja ~a wa Od boj ka {i ce Fu to ga nad me ta }e sle de }e se zo ne u Pr voj li gi. No vaj li ja ima za sa da sa mo je dan ciq, a to je op sta nak, ali je i za to po treb no obo ga ti ti igra~ ki ka dar. Fu to àn ke su do bi le pr va tri po ja ~a wa, a pri stup ni ce su pot pi sa le Ka ta ri na Ne {i} (pri ma~ ser vi sa, ro |e na 1993.) iz Ok Ja go di na, Ma ri ja Svi tli ca (ko rek tor) i Te o do ra Ra du lo vi} (sred wi blo ker) obe ro |e ne 1994. i obe su do {le iz @OK No vi Sad. Klub u do go vo ru s tre ne rom Spa so jem Mi li }e vi }em è li da an ga ù je jo{ teh ni ~a ra i li be ra, ka ko bi sa stav bio po znat na po ~et ku pri pre ma za Pr vu li gu ko ja star tu je 12. ok to bra. M. R.

Fe no me nal ni us pe si srp ske od boj ke Pi ta li smo Ku re {e vi }a da li pra ti od boj ka {ke pri li ke u na {oj ze mqi i za ko men tar uspe ha na {ih na ci o nal nih se lek ci ja. - Naj pre, ve o ma mi je dra go {to je od boj ka me dij ski pro pra }e na i {to je na {la me sta po red fud ba la, ko {ar ke, te ni sa... Ta ko da pu tem in ter ne ta mo gu da pra tim sve {to se de {a va ov de, a u kon tak tu sam s pri ja te qi ma ov de i u to ku sam. Srp ska od boj ka po sti è fe no me nal ne re zlu ta te, ka da se uzme u ob zir pod ka kvim uslo vi ma se ra di. Tu je ne za o bi la zno pi ta we bu xe ta, ko ji ni u sta roj Ju gi, a ni sa da u Sr bi ji, ni je bio pre ve li ki. Mo `da je dra sti~ no re }i ali, u do ba Ju go sla vi je, uvek smo bi li i glad ni i èd ni, ali ka da smo bi li na te re nu on da se sve za bo ra vqa lo. Sa da je sve na pre do va lo, obe se ni or ske se lek ci je su pr va ci Evro pe, ju ni or ski i ka det ski uz ra sti su u svet skom vr hu i to je za sva ku po hva lu. za bi~-vo lej ko ja su non-stop za u ze ta. Vre me nom su iz ma sov no sti do {li do kva li te ta. ê sto do la zi te u Sr bi ju s mla dim re pre zen ta ci ja ma Nor ve {ke? - Us pe li smo da, po sle mno go pe ri pe ti ja, otvo ri mo od boj ka {ku Gim na zi ju u jed nom ma lom me stu, u Sand su. Ta mo ra di i No vo sa |a nin Ne boj {a \u ri} ko jeg sam od veo jer mi je tre bao ta kav pro fil tre ne ra za mla |e ka te go ri je. Sa ra |u je mo du go s no vo sad -

skim klu bo vi ma. Do ve dem igra ~e uz ra sta od pr vog do tre }eg raz re da gim na zi je i ov de na |e mo pu no pro tiv ni ka s ko ji ma igra mo, a do la zi mo naj ma we dva pu ta go di {we. Za se dam da na igra mo dnev no po dve utak mi ce i to je od ne iz mer ne ko ri sti, jer na |e mo pro tiv ni ke ko ji su u skla du s na {im kva li te tom. De ca se dru `e, za do voq na su i na me ra va mo da na sta vi mo tra di ci ju do la za ka ko ja tra je ve} tri go di ne. M. Ri sti}

SPORT

dnevnik

Jan ko Tip sa re vi} osvo jio je tre }u ti tu lu u ka ri je ri po be div {i u fi na lu Mer ce des ku pa u [tut gar tu Hu a na Mo na ka 6:4, 5:7, 6:3. Na kon tri jum fa u Mo skvi i Ku a la Lum pu ru pro {le go di ne, srp ski te ni ser je ta ko sti gao i do pr vog tro fe ja u ka ri je ri na {qa ci. Jan ko je igrao sjaj no od po ~et ka du e la, do bio je se dam ve za nih ge mo va za vo| stvo od 6:4 i 4:0, imao je i brejk {an su, ali je na kon to ga usle dio ne shva tqiv pad. Mo na ko se

Ja nko Ti ps ar evi}

vra tio, iz bo rio je tre }i set u ko jem je, ipak, srp ski te ni ser tri jum fo vao. Na po ~et ku me ~a bo qe se sna {ao pr vi no si lac tur ni ra. Tip sa re vi} je ve} u pr vom ge mu na pra vio brejk is ko ri stiv {i pr vu brejk lop tu, a on da ga je bez ve }ih pro ble ma po tvr dio za start nih 2:0. Ni je us peo srp ski te ni ser da u pot pu no sti is ko ri sti do bar po ~e tak, imao je {an su i u tre }em ge mu za du pli brejk ali je ni je is ko ri stio i od mah je ka `wen. Mo na ko je vra tio brejk u ~e tvr tom ge mu i do biv {i tri ve za na ge ma po veo je 3:2. Iako je Mo na ko sla bo ser vi rao to kom pr vog se ta (is pod 50% uba ~e nog pr vog ser vi sa), Tip sa re vi} ni je uspe vao da stig ne do no ve brejk {an se sve do de ve tog ge ma. Pret hod no se srp ski te ni ser iz vu kao iz ne pri jat ne si tu a ci je po {to je Ar gen ti nac imao 4:3 i 15:30. Jan ko je od i grao ne ko li ko hra brih i agre siv nih pe o na, do bio je taj gem, a on da je i dru gu brejk lop tu is ko ri stio i do {ao u pri li ku da ser vi ra za set (5:4). U ma ni ru pr vog no si o ca na tur ni ru i Top10 igra ~a, Tip sa re vi} je uz ne ko li ko od li~ nih ser vi sa is ko ri stio tu pri li ku i po sle 45 mi nu ta do bio je pr vi set.

Vo| stvo od 1:0 do ne lo je Tip sa re vi }u do dat no sa mo po u zda we, pa je ve} u pr vom ge mu dru gog se ta na pra vio no vi brejk, a se ri ju do bi je nih ge mo va pro du ìo je na pet i po veo je 2:0. Za raz li ku od pr vog se ta ka da je pro pu stio pri li ku da na pra vi na 2:0 jo{ je dan brejk, Tip sa re vi} je na star tu dru gog ura dio upra vo to. Sa ~e kao je is ku sno ne ko li ko ve li kih gre {a ka Ar gen tin ca, sti gao je do tri ve za ne brejk {an se i tre }u je pre tvo rio u ve li kih 3:0. Se ri ja je pro du è na i u sle de }em ge mu, pa je Tip sa re vi} uz se dam do bi je nih ge mo va za re dom sti gao na dva ge ma od ti tu le (4:0). Srp ski te ni ser imao je i u na red nom ge mu brejk lop tu, ali Mo na ko se iz vu kao, sma wo je na 4:1, a on da je usle di la pe to mi nut na pa u za zbog ki {e. Na kon po vrat ka na te ren stva ri su se pot pu no pro me ni le, Mo na ko je do bio osam od na red nih de vet po e na, vra tio je je dan brejk i sma wio na 4:3. Tu ni je bio kraj, Mo na ko je na sta vio da la ko osva ja po e ne i na pra vio je jo{ je dan brejk bez iz gu bqe nog po e na za 4:4. 16 od 18 po e na na kon {to je ki {a sta la do bio je Mo na ko ko ji je ve zao pet ge mo va i do {ao na ko rak od iz jed na ~e wa (5:4). Tip sa re vi} se kon so li do vao, ali sa mo na tre nu tak, iz jed na ~io je na 5:5, ali pre o sta la dva ge ma do bio je Ar gen ti nac ko ji je ta ko iz bo rio i tre }i set. Pr vi ser vis gem od lu ~u ju }eg pe ri o da bio je ve o ma va àn za Jan ka ko ji je ne ka ko us peo da ga do bi je i iz jed na ~i na 1:1. Ar gen ti nac je ra zu mqi vo de lo vao bo qe na po ~et ku dru gog se ta, ali u pe tom ge mu sve se pro me ni lo. Mo na ko je imao 40:0 na svoj ser vis, ali Tip sa re vi} je upra vo u tom ge mu us peo da na pra vi brejk i po ve de 3:2. Usle dio je po no vo pre kid zbog ki {e, ko ji je po no vo vi {e pri jao Mo na ku. Ar gen ti nac je od mah po po vrat ku vra tio brejk, ali to je bi lo sve od we ga na ovom du e lu. Po sled wa tri ge ma, a dva brej ka, pri pa la su Tip sa re vi }u ko ji je po sle dva sa ta i 35 mi nu ta sti gao do tre }eg tro fe ja i na gra du spon zo ra, jed nog od naj no vi jih ti po va mer ce de sa.

NA ATP TURNIRU U BA[TADU

Ti tu la Da vi du Fe re ru Da vid Fe rer osvo jio je 16. ti tu lu u ka ri je ri, po {to je u fi na lu ATP tur ni ra u Ba {ta du sa vla dao su na rod ni ka Ni ko la sa Al ma gra sa 6:2, 6:2. [pa nac je ta ko na sta vio sa sjaj nim igra ma ove se zo ne jer mu je ovo pe ta ti tu la u 2012. go di ni. Al ma gro je to kom ce log tur ni ra, pa i fi na la, imao pro ble ma s po vre dom ra me na, ali i da je bio pot pu no zdrav te {ko da bi mo gao da se su prot sta vi Fe re ru. Bio je ovo wi hov 11. me |u sob ni duel, a Al ma gro jo{ uvek ne zna ka ko je to sla vi ti pro tiv Fe re ra.

Da vid Fe rer

Or lo vi pod le gli rit mu ~ar da {a Naj bo qi ru ko me ta {i Sr bi je prek si no} su u Ka wi ì po ra è ni od se lek ci je Ma |ar ske 21:23 (11:13) u pr voj pri prem noj utak mi ci u za vr {ni ci pri pre ma za od la zak na Olim pij ske igre u Lon don. Iza bra ni ci se lek to ra Ve se li na Vu ko vi }a, me |u ko ji ma ni je bi lo sa mo Dar ka Sta ni }a, Bo ja na Be qan skog i @ar ka [e {u ma, u pa kle noj at mos fe ri ha le u Ba wi Ka wi à, gde je gle da li {te bi lo kr ca to qu bi te qi ma ru ko me ta od ko jih su mno gi do {li iz su sed ne Ma |ar ske, pod le gli su rit mu ~ar da {a ko ji su na met nu li iza bra ni ci se lek to ra se ver nih su se da La jo {a Mo ~a i ja. Za oko 1.200 qu bi te qa ru ko me ta nad i gra va we na par ke tu ka wi {ke ha le bio je spek takl ka kav do sa da ni je vi |en u naj po zna ti jem voj vo |an skom baw skom cen tru, jer su ak te ri bi li na {i mom ci vi {e {am pi o ni Evro pe i pe to pla si ra ni sa stav kom {i ja sa pr ven stva Sta rog kon ti nen ta u Be o gra du. Ove se lek ci je }e igrom slu ~a ja u Lon do nu bi ti u is toj B gru pi, u ko joj su jo{ Hr vat ska, Dan ska, [pa ni ja i Ko re ja. Se lek ci ja Ma |ar ske je sva ka ko bi la u pred no sti jer je pre ka wi {ke pro ve re pro tiv or lo va ima la dva me ~a u ba ra ù za Svet sko pr ven stvo. Se lek tor or lo va Ve se lin Vu ko vi} ni je bio za do vo qan wi ho vim u~in kom. - Na ma je ovo bi la pr va utak mi ca po sle pri pre ma na Ko pa o ni ku i ove fa ze pri pre ma u Sta roj Pa zo vi - re kao je Vu ko vi}. Ma |a ri su ima li dru ga ~i ju si tu a ci ju, jer su igra li kva li fi ka ci je za Svet sko pr ven stvo u [pa ni ji, a mi smo kre ta li od nu le, ta ko da sam ova ko ne {to i o~e ki vao. Je di no {to me bri ne da smo u po sled wih de set mi nu ta osta li bez agre siv no sti. Mo `da nas je i ve li ka to plo ta u ha li

Se lek tor Ve se lin Vu ko vi} i rukometna reprezentacija u Ka wi `i

iz ne na di la. Is ko ri sti }u ovu utak mi cu, kao i me~ pro tiv Tu ni sa, da re {im di le me osa sta va. is kri sta li sa lo se 16 ime na i po sle Sme de re va }u sa op {ti ni ima na 17 igra ~a. Mi slim da ih sa da znam i te {ko da }e bi ti pro me na. Naj bo qi po je di nac u sa sta vu Sr bi je bio je pi vot men Alem To ski}, ko jem je pred sen dik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor uru ~io za to uni kat ni pe har od ukra sne ke ra mi ke, a pe har naj za pa `e ni jem po je din cu u se lek ci ji Ma |ar ske gol ma nu Nan do ru Fa ze ka {u uru ~i li su pred sed nik ka wi {ke op {ti ne Mi haq Wi la{ i di rek tor ka „Ba we Ka wi `a” dr Slo bo dan ka Drn dar ski. - Ni smo bi li re pre zen ta ci ja na ko ju je pu bli ka na vi kla u po sled we vre me - kri ti~ ki je oce -

nio To ski}. - Ne mo è mo se à li ti na lo {e uslo ve u po gle du vru }i ne, jer su uslo vi bi li isti za obe re pre zen ta ci je. Ako bih tra ìo po zi tiv ne stva ri sa ovog me ~a, to je sa mo pra vo vre me, jer ima mo jo{ 15 da na do Lon do na. Ima mo do sta vre me na da po pra vi mo ne ke stva ri, ka ko bi li ~i li na onu eki pu sa Evrop skog pr ven stva u Be o gra du. Se lek tor re pre zen ta ci je Ma |ar ske La jo{ Mo ~ai je kon sta to vao da ono {to su iza bra ni ci Ve se li na Vu ko vi }a ura di li na pr ven stvu Evro pe u Be o gra du, ret ko ko mo è da ura di. - Ovo je za nas bi la iz u zet no bit na utak mi ca, jer smo igra li pro t iv jed n e od naj b o q ih evrop skih eki pa, ta ko da nam iz u zet no do bra do {la pro ve ra pro tiv ja kog sa sta va se lek ci je

UZ PLASMAN JUNIORKI NA SP I JUNIORA NA EP

Za ~e stit ke i za bri gu Na{ ru ko met je u su bo tu bio i po no san i tu `an. Po no snim su ga u~i ni le ju ni or ke, ko je su na Svet skom pr ven stvu osvo ji le ~e tvr tu po zi ci ju, a tu `nim ju ni o ri. Oni su

Na ta li ja Va si}

na Pr ven stvu Evro pe za u ze li tek 15. me sto, po sti gav {i sa mo dve po be de i ima li su lep iz let u Tur sku. De voj ke su bi le istin ske he ro i ne, jer po ra `e ne su od Ma |a ri ca tek po sle pro du `e ta ka 26:24. Bo ri le su se za i sta mak si mal no, ali ni ovo ga pu ta ni su mo gle bez po te -

{ko }a. Na i me, u po lu fi na lu, u du e lu sa [ve |an ka ma, ko je su {am pi on ke sve ta, San dri Fi li po vi} je ri val ska igra ~i ca slo mi la de snu ru ku i to ve} u 14. mi nu tu igre. Ona je mno go ne do sta ja la eki pi, a [ve |an ke su sla vi le 27:25. Na rav no, Fi li po vi }e va ni je mo gla di igra u utak mi ci za bron zu u ko joj se po vre di la Iva na Pri jo vi} i u 37. mi nu tu Srp ski we su osta le bez jo{ jed nog be ka! A oni ko ji ru ko met pra te zna ju ko li ko eki pi zna ~e be ko vi. Na i {le su de voj ke na op {te sim pa ti je u ^e {koj, pa su za wih na vi ja li i stran ci, ko ji kva li tet po {tu ju. A stru~ wa ci na Svet skom pr ven stvu za naj bo qu pi vot men ku pro gla si li su Na ta li ju Va si}. Ve li ko je to pri zna we i pod se ti mo da je la ne na Pr ven stvu Evro pe za naj bo qu gol man ku pro gla {e na Jo va na Ri so vi}. - Mno go mi zna ~i ovo pri zna we, ali mno go vi {e bih vo le la da smo

me da qu osvo ji le, jer po be di le smo dve skan di nav ske se lek ci je. At mos fe ra u eki pi uvek je bi la na vi so kom ni vou i kra sio nas je ko lek tiv ni duh. Ali, osta je `al za svet skom i pro {le go di ne za evrop skom me da qom, jer oba pu ta bi le smo ~e tvr te - ka za la je Va si }e va. Ona je do voq no re kla s ovih ne ko li ko re ~i i one bi tre ba lo da do pru do u{i ju onih ko ji srp ski ru ko met vo de. Tim de voj ka ma tre ba stva ra ti {to bo qe uslo ve. Ta ko |e, vo de }i qu di RS Sr bi je mo ra li bi da se su o ~e i sa su ro vom re al no {}u kad su u pi ta wu ju ni o ri. Mno gi od wih igra ju za naj bo qe sa sta ve svo jih klu bo va u Su per li gi a sti gli su „~ak” do 15. me sta u Evro pi, da kle pret po sled weg. Od mah se na me }e i pi ta we ka ko se u klu bo vi ma ra di, a da o re pre zen ta ci ji i ne go vo ri mo. To li ko stru~ wa ka, a re zul tat ni ka kav. Tu ne {to ba{ i ne {ti ma. M. Pavlovi}

VELIKA NAGRADA ITALIJE

Lo ren co sla vio na Mu |e lu [pa nac Hor he Lo ren co po be dio je u kra qev skoj kla si na Ve li koj na gra di Ita li je u mo to ci kli zmu, vo è noj na sta zi Mu |e lo. Vo za~ Ja ma he je sla vio sa pet se kun di prednsti u od no su na ze mqa ka Da ni ja Pe dro su na Hon di, a tre }e me sto pri pa lo je do ma }em vo za ~u An drei Do vi ci o zu na Ja ma hi. Lo ren co je li der stvo pre u zeo jo{ u pr voj kri vi ni ka da je pre sti gao Pe dro su ko ji je imao pol po zi ci ju. Pe dro sa je do kra ja tr ke uspe vao da dr ì pri kqu ~ak za Lo ren com, ali je ovaj na kra ju us peo da se ma lo od le pi i za slu è no sla vi, ~i me je po ve }ao pred nost u ge ne ral nom pla sma nu. Lo ren co sa da ima 185, a Pe dro sa 166 bo do va. Do vi ci o zo je do tre }e po zi ci je do {ao u pr vom de lu tr ke, ali ju je ubr zo iz gu bio od [te fa na Bra dla. Me |u tim, ne ko li ko kru go -

va pre kra ja Ita li jan je us peo da pre tek ne Nem ca i vra ti se na tre }e me sto. U Mo to 2 kla si u dra ma ti~ nom fi ni {u sla vio je pred do ma }om pu bli kom An drea Ja no ne tik is pred [pan ca Po la Espar ga ra i [vaj car ca To ma sa Lu ti ja. Od mah iza wih kroz ciq su pro {li Bri ta nac Bre dli Smit i vo de }i u ge ne ral nom pla sma nu [a nac Mark Mar kez. Tr ku u ovoj kla si pro pra ti lo je i ne ko li ko su da ra, a za ma lo in ci dent sa Ja pan cem Ta ka ki Na ka ga mi jem ni je i Espar ga ra ko {tao pla sma na. U Mo to 3 kla si je sla vio [pa nac Ma ve rik Vi wa les sa 0,020 pred no sti u od no su na lo kal nog he ro ja Ro ma na Fe na ti ja i Nem ca San dra Kor te sea. Ovo go di {wi Mo to GP {am pi o nat se na sta vqa 29. ju la ka da se vo -

U PRIPREMNOJ UTAKMICI ZA LONDON SRBIJA PORA@ENA OD MA\ARSKE

MERCEDES KUP U [TUTGARTU

Jan ku ti tu la i „mercedes”

ponedeqak16.jul2012.

zi Ve li ka na gra da SAD na pi sti La gu na Se ka. Re zul ta ti, Mo to GP: 1. Lo ren co ([pa ni ja, Ja ma ha) 41:37,477, 2. Pe dro sa ([pa ni ja, Hon da) +5,223, 3. Do vi ci o zo (Ita li ja, Ja ma ha) +10,665, 4. Bradl (Ne ma~ ka, Hon da) +10,711, 5. Ro si (Ita li ja, Du ka ti) +11,695 itd. Ge ne ral ni pla sman: 1. Lo ren co ([pa ni ja) 185, 2. Pe dr sa ([pa ni ja) 166, 3. Sto ner (Austra li ja) 148, 4. Do vi ci o zo (Ita li ja) 108, 5. Kra~ lo (V. Bri ta ni ja) 95 itd. Mo to 2: 1. Ja no nen (Ita li ja, Spid ap) 39:52,523, 2. Espar ga ro ([pa ni ja, Ka leks) +0,090, 3. Lu ti ([vaj car ska, Su ter) +0,897, 4. Smit (V. Bri ta ni ja, Tek 3) +1,025, 5. Mar kez ([pa ni ja, Su ter) +3,796 itd. Ge ne ral ni pla sman: 1. Mar kez ([pa ni ja) 163, 2. Espar ga ro ([pa ni ja) 129, 3. Ja no ne (Ita li ja) 129, 4.

Hor he Lo ren co

Lu ti ([vaj car ska) 123, 5. Re ding (V. Bri ta ni ja) 96 itd. Mo to 3: 1. Vi wa les ([pa ni ja, FTR Hon da) 39:57,374, 2. Fe na ti (Ita li ja, FTR Hon da) +0,020, 3. Kor te se (Ne ma~ ka, KTM) +0,071, 4. An to ne li (Ita li ja, FTR Hon da) +5,788, 5. Kent

(V. Bri ta ni ja, KTM) +5,836 itd. Ge ne ral ni pla sman: 1. Kor te se (Ne ma~ ka) 164, 2. Vi wa les ([pa ni ja) 155, 3. Sa lom ([pa ni ja) 104, 4. Fe na ti (Ita li ja) 85, 5. Mas bu (Fran cu ska) 75 itd. G. M.

Sr bi je. Mno gi su nas pi ta li za {to igra mo pri prem nu utak mi cu, ka da smo u is toj gru pi. Mi smo pro ce ni li da to ne ma ve ze, da mo è da nam ko ri sti, jer pre me |u sob nog okr {a ja u Lon d o n u ima } e m o me ~ e v e sa osta lim ri va li ma - na gla sio je Mo ~ai. Se lek to ri Vu ko vi} i Mo ~ai su na ja vi li da }e dve se lek ci je na sta vi ti sa rad wu i u pri pre ma ma za na red no svet sko pr ven stvo i mo gu} nost da }e se na red ne zi me naj ve ro vat ni je u Ka wi ì igra ti jed na ili dve pri prem ne utak mi ce, za {ta je sprem nost da Ka wi à bu de do ma }in po tvr dio Fe renc Du kai, ko ji je u pri pre ma ma za mi nu li me |u na rod ni me~ bio u ulo zi pred sed ni ka Or ga ni za ci o nog od bo ra. Tekst i foto: M. Mitrovi} IAKO SE U VOJVODINI JO[ ODMARAJU

Mi sle na eki pu Ru ko me ta {i Voj vo di ne, vi ce {am pi o ni Sr bi je, ko ji }e igra ti u Li gi EHF, jo{ su na od mo ru. Od ma ra ju se i ru ko vo de }i qu di ovog ko lek ti va, ali i raz mi {qa ju o eki pi ko ja }e igra ti u na red noj se zo ni u ko joj No vo sa |a ni ima ju vi so ke am bi ci je. Na rav no, ne bez raz lo ga. âr {i jom kru è raz ne pri ~e o to me ko }e do }i me |u cr ve no - be le, a ko }e iz ovog ta bo ra oti }i. âk se i ime na igra ~a po mi wu. - Do bro je ka da se pri ~a re kao je di rek tor klu ba Dar ko Jev ti}. - Za sa da iz na {eg klu ba oti {li su is ku sni gol man Ne nad Da mja no vi}, za tim Dra gan Su xum i Ne nad Ra do sa vqe vi}. Do {ao je bek Qu bo mir Jo {i} iz Ju go vi }a. U ovom tre nut ku ne iz ve sno je da li }e osta ti bek Mi lo{ Mi l o { e v i}. Ta k o | e, ne z ve sno je i da li }e Vo {a pr o du ì ti ugo vor s kri lom Uro {om Vu ko vi }em. - Mi smo za in te re so va ni za ~e ti ri - pet igra ~a i s wi ma }e mo pre go va ra ti. Ve ru jem da }e ma kar tr o ji ca do }i. Pred sed nik Mi lan \u ki} je na od mo ru, a po {to sve ra di mo ko lek tiv no, sa ~e ka }e mo da se vra ti. Od mah }e se sa sta ti Uprav ni od bor i ve ri fi ko va ti od la ske i do la ske ru ko me ta {a. @e li mo da eki pu kom ple ti ra mo do 1. av gu sta, kad od la zi mo na vi sin ske pri pre me na Zla tar, na {u sta ru ba zu. Ina ~e, tre ba ju nam le vo i de sno kri lo, gol man, sred wi i le vi bek - na gla sio je Jev ti} Pri pre me za na red nu se zo nu Voj vo di na }e po ~e ti 18. av gu sta u No vom Sa du. M. Pavlovi}

sport

ponedeqak16.jul2012.

KA PI TEN RE PRE ZEN TA CI JE SR BI JE NE NAD KR STI]

Na dam se da }u bi ti spre man Ka pi ten ko {ar ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je op ti mi sta je po pi ta wu na stu pa u kva li fi ka ci ja ma za EP, iako jo{ uvek ni je u tre na `nom pro ce su. Ne nad Kr sti} je, za jed no je sa se lek ci jom Sr bi je, na pri pre ma ma za kva li fi ka ci je za Euro ba sket 2013, ali jo{ uvek ne tre ni ra zbog po vre de no ge. Upr kos to me, on se na da da }e do po lo vi ne av gu sta, ka da po ~i wu kva li fi ka ci je, bi ti spre man. - Ni je pro blem bi ti s eki pom, iako sam po vre |en. Ra dim te ra pi je, jo{ ni sam spre man ni za ka kav tre ning ili tr ~a we. Na dam se da }u mo }i da igram u kva li fi ka ci ja ma, ali ne }u to zna ti dok ne ura dim sve pre gle de. Tek on da }u mo }i da po~ nem da tr~ ka ram - ka zao je Kr sti}. On je re kao da we go va eki pa ne sme ola ko da pri la zi utak mi ca ma u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo jer se na la zi u gru pi u ko joj sva ko sva ko ga mo `e da po be di. - Ne sme mo ola ko da pri la zi mo utak mi ca ma, po u ~e ni ra ni jim is ku stvi ma. Sva ko sva kog mo `e da po be di. Po go to vo mo ra mo da bu de -

Ne nad Kr sti} i Mi len ko Te pi}

mo oba zri vi na ne kim go sto va wi ma, kao na Islan du i u Izra e lu, gde je te {ko igra ti i ta mo mo ra mo da bu de mo mak si mal no sprem ni - re kao je Kr sti} no vi na ri ma na tre nin gu u Be o gra du. Re pre zen ta ci ja Sr bi je na la zi se u Gru pi A kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo u Slo ve ni ji sa se lek ci ja ma Cr ne Go re, Islan da, Izra e la, Esto ni je i Slo va~ ke.

- Jo{ su uvod ni tre nin zi, ima do sta no vih igra ~a ko ji ni su na vik nu ti jed ni na dru ge. Po ~e tak pri pre ma je, svi su jo{ ne sprem ni, ne ki ma lo vi {e, ne ki ma we, ali to je nor mal no za ovaj deo pri pre ma. Na red nih 10-ak da na je naj bit ni ji deo pri pre ma da se iz jed na ~e svi igra ~i - do dao je ka pi ten or lo va. Sr bi ja }e pr vu utak mi cu u kva li fi ka ci ja ma igra ti pro tiv Islan da u go sti ma 14. av gu sta.

PRE MA PI SA WU GR^ KIH ME DI JA

Ob ra do vi} kan di dat za se lek to ra Biv {i tre ner Pa na ti na i ko sa i se lek tor ko {ar ka {ke re pre zen ta ci je Ju go sla vi je @eq ko Ob ra do vi} mo gao bi da pre u z me na c i o n al n i tim Gr~ k e, pre no se ta mo {wi me di ji. Re pre zen ta ci ja Gr~ ke do `i ve la

sa v e z a Jor g os Va s i l a k o p u l os kao glav nog kriv ca za ne u speh vi di se lek to ra Ili ja sa Zu ro sa. Eki pa }e se po no vo oku pi ti tek na red ne go di ne, ka da je o~e ku ju pri pre me za Evrop sko pr -

Yo el Fri lend (de sno)

UNI KA HA OSTA LA BEZ SJAJ NOG IGRA ^A

Fri lend u Por tlan du

@eq ko Ob ra do vi}

je ne u speh na kva li fi ka ci o nom tur ni ru u Ve ne cu e li, po {to ni je us pe la da iz bo ri pla sman na Olim p ij s ke igre u Lon do nu. Gr ci su u ~e tvrt fi na lu neo ~e ki va no iz gu bi li od Ni ge ri je, a pred sed nik na ci o nal nog

ven stvo u Slo ve ni ji, {to ~el ni c i m a sa v e z a da j e do v oq n o vre me na da ube de Ob ra do vi }a. Naj t ro f ej n i j i evrop s ki tre ner na pu stio je u ju nu klu pu Pa na ti na i ko sa po sle 13 go di na i na ja vio da }e na rod nih go di nu is ko ri sti ti da se od mo ri.

Do sa da {wi ko {ar ka{ Uni ka he Xo el Fri lend od lu ~io je da se oku {a u NBA li gi i pot pi sao je za Por tland Trej lblej zer se. Fri lend je bio 30. pik u pr voj run di draf ta 2006. go di ne, a pro te kle tri se zo ne pro veo je u Ma la gi. - Taj ming za do vo |e we Xo e la je bio pra vi i odu {e vqe ni smo {to je on po stao ~lan na {e eki pe. On je od li ~an igra~ u re ke tu, ima ose }aj i igra sna `no sva ku utak mi cu re kao je ge ne ral ni me na xer Nil Ol {ej. Fri lend ima 25 go di na, a u pro te kle tri se zo ne u ACB i Evro li gi pro se~ no je be le `io 12,6 po e na i 6,2 sko ka po utak mi ci. On je re pre zen ta ti vac Ve li ke Bri ta ni je i igra na po zi ci ji ~e ti ri

dnevnik TR KA OKO DO WE AUSTRI JE

Mi lo{ Bo ri sa vqe vi} tre }i Ju ni or ski re pre zen ta ti vac Sr bi je Mi lo{ Bo ri sa vqe vi} iz kra qev~ kog Me tal ca, osvo jio je iz van red no tre }e me sto u ge ne ral nom pla sma nu tr ke „Oko do we Austri je“ u vi so koj ka te go ri ji 2.1 za svet sku rang li stu! Po be dio je pod ma lo ~ud nim okol no sti ma Slo ve nac Ma tej Mo ho ri~ u vre me nu 7:34,58 ~a so va, dru gi je bio Bel gi ja nac Ti esj Be not u istom vre me nu, ali sa lo {i jim po e ni ma za pla sman u eta pa ma, a tre }i Bo ri sa vqe vi} sa ~e ti ri se kun de za o stat ka. Bo ri svqe vi} je osvo jio i dru go me sto u bo do va wu za „kra qa br da“. - Be not, ko ji je no sio u po sled woj, tre }oj, eta pi od 110 km ù tu ma ji cu je pao na tri ki lo me tra do ci qa – ka è se lek tor Sa {a Ga ji ~i}. - Bo ri sa vqe vi} i Mo ho ri~ su do {li u ve li koj gru pi u vre me nu tre }e pla si ra nog sa {est se kun di za o sta ka iza po bed ni ka Jo ha ne sa Ve be ra iz Austri je, pa se ma lo ~e ka lo na ko na ~an re do sled. Su di je su, na kra ju, da le vre me gru pe Bo no tu, ali je ran gi ran na 52. me sto, sla bi je od 16. po zi ci je Mo ho ri ~a i iz gu bio je ù tu ma ji cu na po e ne. Ve ber je sta zu u tre }oj eta pi od 110 km pro {eo za 2:31,18 ~a so va od sprin tav {i To bi ja sa Ve be ra (Austri ja). Tre }i je u sprin tu gru pe od pre ko 100 bi ci kli sta sti gao Alek san dar Ge u nes (Bel gi ja) sa {est se kun di za o- stat ka. Bo ri sa vqe vi} je bio 35. a mla di as ~a ~an skog Bor ca Ste fan Ste fa no vi} 36. obo ji ca sa {est se kun di za o stat ka. Lu ka

Mi lo{ Bo ri sa vqe vi}

Ko tur je od u stao. Bo ri sa vqe vi} je osvo jio tre }e me sto u dru goj eta pi od 110 km i ta da se pro bio na tre }e me sto u ge ne ral nom pla sma nu. Na ciq je do {la gr pa od ~e tvo ri ce bi ci kli sta i u sprin tu po be dio je Bel gi ja nac Be not u vre me nu 2:39,56 ~a so va is pred Slo ven ca Mo ho ri ~a dok je Bo ri sa vqe vi} na tre }em me stu imao ~e ti ri sken de za o stat ka. Bel gi ja nac je bio ne ko rek tan jer ni je me wao u be gu ko ji je tra jao sko ro od star ta eta pe i to po ki {i. Na kra ju je bio naj sve `i ji u sprin tu. Ste fa no vi} je bio 72. sa 8,17 mi nu ta sla bi jim vre me nom, a Ko tur 105. sa 20,09 mi nu ta za o stat ka. Mi lo{ Bo ri sa vqe vi} je na ja vio sjaj nu vo `wu na ovoj tr ci ka da je u pr voj eta pi od 98 ki lo me tra, ta ko |e vo `e noj po ki {i,

PRED OLIM PI JA DU U LON DO NU

Ka zah stan ci do no se kow ske ko ba si ce? Olim pij ski tim Ka zak sta na na ja vio je da }e po ku {a ti da u Ve li ku Bri ta ni ju uve ze ko ba si ce od kow skog me sa ko je su wi ho vim spor ti sti ma neo p hod ne u po sti za wu do brih re zul ta ta u Lon do nu. Ka zah stan ci se za Lon don spre ma ju po sta roj do broj de vi zi „sve svo je sa so bom no sim”. Osta je, me |u tim, ne ja sno ka ko }e ko ba si ce bi ti une te u Ve li ku Bri ta ni ju, s ozbi rom na to da En gle zi ima ju ve o ma strikt ne za ko ne o uvo zu me sa i me snih pre ra |e vi na. Ka ko ja vqa Bi-Bi-Si, ka zah stan ske vla sti tvr de da je kow sko me so glav ni sa sto jak na ci o nal ne ku hi we i da je ono neo p hod no spor ti sti ma za ostva ri va we vr hun skih re zul ta ta. Ka zah stan ski tim je, uglav nom, sa sta vqen od bok se ra, rva ~a i di za ~a te go va ko ji ma je po treb na is hra na bo ga ta pro te i ni ma. Ka zah stan ski zva ni~ nik El si jar Kan ga tov ob ja snio je da do ma }i spor ti sti mo ra ju do bi ti ade kvat nu hra nu i do dao da na ci o nal ni ko mi tet pla ni ra da u Ve li ku Bri ta ni ju uve ze i ka vi jar. Za ovu ze mqu }e se na Olim pi ja di u Lon do nu tak mi ~i ti 114 spor ti sta. Vla sti cen tral no-azij ske dr `a ve bo ga te naf tom obe }a le su spor ti sti ma ve li ke nov ~a ne na gra de u slu ~a ju osva ja wa me da qa - 200.000 do la ra za zla to, 150.000 za sre bro i 75.000 za bron zu.

sti gao 11. u sprin tu gru pe od 13 bi ci kli sta. Po be dio je Bel gi ja nac Del tomb u vre me nu 2:15,38 ~a so va is pred ta ko |e bel gij skog bic kli ste Be no ta i Nem ca Ah ter ber ga. Ste fan Ste fa no vi} re pre zen ta ti vac ~a ~an skog Bor ca za vr {io je na 56. me stu sa 1,01 mi nut za o stat ka, dok je Lu ka Ko tur iz Par ti za na bio 124. sa 12,44 mi nu ta sla bi jim vre me nom. Alek san dar Mi ti} iz Par ti za na je do sta za o stao u pr voj eta pi i su di je su ga ski nu le sa sta ze. U pr voj eta pi Bo ri sa vqe vi} je na jed nom brd skom ci qu bio tre }i, na dru gom pe ti. U dru goj eta pi je po be dio na dva brd ska ci qa, i dva pu ta je bio dru gi! I u tre }oj eta pi je na pa do na brd skim ci qe vi ma, ali je ostao dru gi u ukup nom pla sma nu iza Austri jan ca Mil ber ge ra.

PORT PA ROL MOK-a MARK ADAMS

Ku vajt na OI pod svo jom za sta vom Port pa rol Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta (MOK) Mark Adams re kao je da }e Ku vajt na Igra ma u Lon do nu mo }i da se tak mi ~i pod svo jom za sta vom. MOK je 2010. go di ne su spen do vao Ku vajt zbog po li ti~ kog uti ca ja u ze mqi. Ko mi tet je u ma ju ob ja vio da }e do zvo li ti spor ti sti ma iz te ze mqe da se tak mi ~e, ali da }e to mo ra ti da ra de pod olim pij skom za sta vom. Adams je, me |u tim, u Ku vaj tu ob ja vio da }e se za sta va Ku vaj ta „vi o ri ti u Lon do nu”. Dr `av na no vin ska agen ci ja iz te ze mqe po hva li la je od lu ku ko ja je ob ja vqe na dan po {to su se ku vaj tski funk ci o ne ri sa sta li s pred sed ni kom MOK-a @a kom Ro gom, ali ni je ob ja vi la ni ka kve de ta qe. Ku vajt }e ima ti 11 spor ti sta na Olim pij skim igra ma ko je po ~i wu 27. ju la.

GDE ]E KA RI JE RU NA STA VI TI DAR KO MI LI ^I]

Me di ji ga se le u Bo ston, LA, Bru klin... Srp ski cen tar Dar ko Mi li ~i} br zo bi mo gao da pro na |e no vi klub na kon {to ga je Mi ne so ta ot pu sti la, pre no se me di ji u Sje di we nim Dr `a va ma. Mi li -

ka{ za me nio Ke wo na Mar ti na, u Bru klin bi do {ao uko li ko bi klub na pu stio Kris Ham fris, a Bo ston tra `i za me nu za Xer mej na O’Ni la.

Kajri Irving

PEH IGRA ^A NBA LI GA [A KLI VLEN DA

Kaj ri Ir ving slo mio ru ku

Dar ko Mi li ~i}

~i} je sa da slo bo dan agent, a Bo ston Sel tik si, Bru klin Net si i LA Kli per si su naj za in te re so va ni ji za we go vo do vo |e we. U Los An |e le su bi srp ski ko {ar -

Mi li ~i} ima 27 go di na, a pro {le se zo ne je na 29 me ~e va igrao u pro se ku 16,3 mi nu ta i za to vre me je imao 4,6 po e na i 4,2 sko ka.

NBA li ga {a iz Kli vlen da za de sio je peh. Kaj ri Ir ving, ko ji je iza bran za najboqeg rukija pro{le sezone, polomio je {aku. Do povrede je do{lo po{to je mladi ko{arka{ besan zbog izgubqene lopte, udario rukom u zid. - Bio je to nesre}an slu~aj. Moram da budem odgovorniji za svoje zdravqe. Sve se dogodilo tako brzo - rekao je 20-godi{wi Irving, koji je pro{le godine izabran kao prvi pik na draftu. Prema prvim prognozama lekarskog tima o~ekuje se da Irving bude spreman za povratak na parket tek krajem septembra. Irving je pro{le sezone u dresu Klivlenda prose~no postizao 18,5 poena, 5,4 asistencija i 3,7 skokova po me~u.

VIP BI^ MA STERS [KO LA OD BOJ KE NA PE SKU U KLA DO VU: U okviru “VIP Bi~ volej lige 2012. – Prvenstva Srbije u odbojci na pesku” prvi put je na terenima pored hotela ”Akvastar Denjub” u Kladovu, odr`ana “Vip Bi~ masters {kola odbojke”, u organizaciji Odbojka{kog saveza Srbije i Kompanije “Vip mobil”, generalnog sponzora OSS. Vladimir Grbi}, potpredsednik OSS i promotor „Vip bi~ volej lige 2012.“ trenirao je devoj~ice i de~ake do 14 godina starosti. Vladimir Grbi} je sa polaznicima uve`bavao osnovne odbojka{ke pokrete, dok je nedeqni ~as iskoristio za razgovor sa budu}im {ampionima. [kola je tokom trajawa u Kladovu imala vi{e od 200 polaznika. Naredna “Vip Bi~ masters {kola odbojke na pesku” bi}e organizovana tokom trajawa tre}eg turnira “VIP Bi~ Volej lige 2012. – Prvenstva Srbije u odbojci na pesku” od 20. do 22. jula u Kawi`i.

SPORT

dnevnik EVROP SKO PR VEN STVO ZA MLA \E SE NI O RE U POR TU GA LI JI

Zla to Bol ti }u i Dra go sa vqe vi }u MON TE MOR O VE QO: Srp ski ka ja ka {i Si mo Bol ti} i Mar ko Dra go sa vqe vi} osvo ji li su zlat nu me da qu na pr ven stvu Evro pe za ju ni o re i mla |e se ni o re do 23 go di ne u por tu gla skom gra du Mon te mor o Ve qo. Srp ski dvo sed je do ti tu le ju ni or skog {am pi o na sta rog kon ti nen ta do {ao u di sci pli ni K2 na 500 me ta ra, pre ve slav {i de o ni cu za je dan mi nut 32 se kun de i 439 sto tin ki i osta viv {i iza se be po sa du Ru si je Ser ge jev -Pe ta kin i vr {wa ke iz Dan ske Lun da i Hen rik se na. Ju ni or skom dvo se du iz Ba~ ke Pa lan ke ovo je pr va me da qa s ve li kih tak mi ~e wa. Pro {le go di ne dvo sed bio je ~et vro pla si ra ni u is toj di sci pli ni na Pr ven stvu Evro pe u Za gre bu i Pr ven stvu sve ta u Bran den bur gu. U pre po dnev nom de lu pro gra ma po sled weg da na E[-a u Por tu ga lu, ju ni or ski `en ski dvo sed Mi la na Tr kqa, San dra Po lo vi na osvo jio je ~e tvr to me sto u di sic pli ni K-2 na 500 me ta ra. Srp ki we su osta le bez me da qe u

Simo Bolti} i Marko Dragosavqevi}

sa moj za vr {ni ci fi nal ne tr ke, iz gu biv {i bron zu za jed nu de se ti nu se kun de. Us pe si na {ih mla dih ka ja ka {a ni su ti me za vr {e ni, po {to su u po po dnev nom pro gra mu sre br nu me da qu osvo ji li Vla di mir To ru ba rov i De jan Pa ji}. Srp ski dvo sed je do od li~ ja do {ao u di sci pli ni K-2 500m pre ve slav -

DEJ VID HEJ NO KA U TI RAO DE RE KA ^I SO RU

Sad iza zi va Vi ta li ja Kli~ ka Du g o i{ ~ e k i v a n i duel Dej vi da He ja i De re ka ^i so re ni je do n eo `e q e n i tri ler po {to je Hej no ka u ti rao ri va la ve} u pe toj run di na „Ap ton par ku”. Pet me se ci

gao sa po da u osmoj se kun di su dij skog bro ja wa, ali do dat ni le vi kro {e He ja do kraj ~io ga je, pa je su di ja Lu is Pa bon okon ~ao duel. Iako ova bor ba ni je vo |e na ni za jed nu ti tu lu, pri vu kla

Hej (desno) sna`no poga|a ^isoru

po sle „ka fan ske tu ~e” u Min he nu na pres kon fe ren ci ji, Hej je pred 30.000 qu di po ka zao da je î so ra jak sa mo na re ~i ma. Bor ba je pot pu no iz ne re vi la o~e ki va wa svih ko ji su je sa ne str pqe wem ~e ka li. Hej je do mi ni rao u rin gu i br zim i sna `nim udar ci ma po slao î s o r u dva pu t a na pa t os. Bor ba je do bi la ma lo na na pe to sti iz me |u dru ge i tre }e run de ka da su bok se ri na sta vi li da se tu ku i po sle sig na la za kraj run de, dok se u ~e tvr toj î so ra iz vu kao po sle na le ta He ja. U od lu ~u ju }oj, pe toj run di, î so ra se po di -

je vi {e pu bli ke ne go, na pri mer, okr {aj Le nok sa Lu i sa i Fren ka Bru na za svet sku ti tu lu 1993. go di ne. Hej, ko ga je pre go di nu da na u Min he nu po be dio Vla di mir Kli~ ko, sa da je iza zvao we go vog bra ta Vi ta li ja na bor bu. - Po slao sam za stra {u ju }u po ru ku Vi ta li ju Kli~ ku, i da bu d em iskren, mo ` da ne } e hte ti da se bo ri sa mnom po {to je vi deo ovu pred sta vu. Ne }u do no si ti is hi tre ne od lu ke sa da, ali da, `e leo bih da vra tim ti tu lu {am pi o na sve ta u te {koj ka te go ri ji, i uve ren sam da }u po be di ti Vi ta li ja - iz ja vio je Hej.

{i de o ni cu za je dan mi nut 35 se kun de i 255 sto tin ki. Po bed nik tr ke je ma |ar ska po sa da bra }e Noe, dok je tre }e pla si ra ni ne ma~ ki dvo sed Red {mit, Spe ner. No vo sad sko-{a ba~ koj kom bi na ci ji ovo je dru ga me da qa sa EP. U su bo tu, sr ski dvo sed osvo jio je sre bro u di sci pli ni K-2 1000m. M. K.

ponedeqak16.jul2012.

VOJ VO DI NA SE PRI PRE MA ZA ME^ SA SU DU VOM (^E TVR TAK, 20.30) U DRUGOM KO LU KVA LI FI KA CI JA ZA LI GU EVRO PE

Ofan ziv na igra re cept za uspeh Po sle da na i po, ko li ko im je slo bod nog vre me na dao {ef stru~ nog {ta ba Zla to mir Za gor ~i}, fud ba le ri Voj vo di ne ju ~e po pod ne na sta vi li su s pri pre ma ma za no vu se zo nu. Pu nih de set da na No vo sa |a ni su tre ni ra li u Austri ji, a sa da ima ju jo{ ~e ti ri da na da se do u tan ~i ne upo zna ju s ri va lom u 2. ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, li tvan skom Su du vom iz Ma ri am po qa, s ko jom pr vi me~ igra ju na sta di o nu „Ka ra |or |e”, u ~e tvr tak od 20.30 ~a so va. - Pu no to ga do brog od ra di li smo u Austri ji, a od i gra li smo i ~e ti ri tre ning me ~a, tri s ja kim, evrop skim ri va li ma i je dan s austrij skim pod ru~ nim li ga {em - re kao je Zla to mir Za gor ~i}. - Ima mo uvid u to {ta i ko li ko u ovom tre nut ku mo `e mo, a me ni je na bit ni je to {to

Li cen ci ra ni igra ~i za Li gu Evro pe Voj vo di na u ~e tvr tak star tu je u 2. ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, a u UEFA je iz No vog Sa da po slat sle de }i spi sak od 25 igra ~a (s bro je vi ma): 27. Su pi}, 1. @a ku la, 30. M. Kor di}, 22. Vu li }e vi}, 31. Pa vlo vi}, 8. Smi qa ni}, 15. Na sti}, 23. \u ri}, 6. Traj ko vi}, 19. Mi lo vi}, 24. Ka ran, 28. A|u ru, 13. Mi to {e vi}, 18. Po le ta no vi}, 2. Ra do ja, 10. Mo re i ra, Iva ni}, 4. Grin, 16. Ste va no vi}, 11. Bil bi ja, 7. [ku le ti}, 21. De le ti}, 14. Ouma ru, 26. [u {war, 9. Bo jo vi}.

Bron za za Sr bi ju u tro sta vu

Srp ska re pre zen ta ci ja u sa sta vu Bo ri slav Ma zi wa nin, Ste fan Alek san drov ski i Igor ô tra osvo ji la je bron za nu me da qu u ga |a wu MK pu {kom tro stav (3 pu ta 40 me ta ka) po sled weg da na na Evrop skom pr ven stvu za ju ni o re u ita li jan skom gra du Bo lo wi. Na {i mom ci su „upu ca li” 3.433 kru ga (Ma zi wa nin 1.147, Alek san drov ski 1.144, ô tra 1.142). Od sre bra, ko je je pri pa lo Nem ci ma sa 3.434 de lio ih je sa mo krug, dok su zla to uze li Ru si sa 3.446 kru go va. Po je di na~ no Bo ri slav Ma zi wa nin je svo jio osmo me sto sa 1.232,9 (1.147) kru go va. Ju ni or be o grad skog Po li caj ca je u fi na le u{ao sa pe tim re zul ta tom, ali u plej - ofu du vao jak ve tar ko ji je svi ma sme tao, pa i na {em Ma zi wa ni nu, ko ji je naj sla bi je ga |ao (85,9) ta ko da je na kra ju bio osmi. Po be dio je [vaj ca rac Jan Loh bi ler sa 1.250,1 (1.159) kru go va is pred Ru sa Ki ri la Gri gor ja na sa 1.249,8 (1.158) i Nem ca Mi ha e la Jan ke ra sa 1.246,9 (1.153). Od osta lih na {ih tak mi ~a ra Ste fan Alek san drov ski je bio 10. sa 1.144, a Igor ô tra sa 1.142 kru ga od 48 tak mi ~a ra. Osmo me sto je za u ze la i Mar ta Bi re{ u di sci pli ni MK pu {ka 60 le è }i sa 586 kru go va. Ma ri na Si mi} je bi la 55. sa 567, a Du {i ca An to ni je vi} 64. sa 555 kru go va od 65 tak mi ~ar ki. Po be di la je Nor ve àn ka Ma lin Ve ster hajm sa 590 kru go va is pred ze mqa ki we Siv Ani te Dram stad sa 589 i Ukra jin ke Jev he ni je Bo ri so ve sa, ta ko |e, 589 kru go va, ali ma wim bro jem unu tra {wih cen ta ra. Ekip no Srp ki we su za u ze le 17. me sto sa 1.708 kru go va. Pr ve su bi le Nor ve àn ke sa 1.764, dru ge Ru ski we sa 1.745, a tre }e Bu gar ke sa 1.744 kru go va. G. M.

S ju~era{weg treninga fudbalera Vojvodine

sve vi {e iz gle da mo kao ozbi qan ko lek tiv. Ima li ste pri li ku da u`i vo pra ti te duel Su du ve i Da u ga ve u Le to ni ji. Ka kvi su va {i uti sci o ri va lu s ko jim se sa sta je te? - Su du va je ozbi qan pro tiv nik, tim ko ji u svo jim re do vi ma ima tri-~e ti ri od li~ na fud ba -

Gabrijele Volpi

ba tek da ga vi di mo, da pro ce ni mo ko li ko je spre man i tek za dan-dva mo }i }u ne {to kon kret ni je o we mu da ka `em - za kqu ~io je Za gor ~i}. Ne ma wa Bil bi ja pro te klih {est me se ci pro veo je na po zaj mi ci u Bor cu iz Ba wa lu ke, a po po vrat ku se na met nuo ~la no vi -

\OR \E JO KI] SE PRI KQU ^IO NO VIM SA I GRA ^I MA

@e sto ka kon ku ren ci ja

Ju ~e su se pr vo tim ci ma Voj vo di ne pri kqu ~i li omla din ski re pre zen ta tiv ci Mar ko Po le ta no vi} i Ne ma wa Ra do ja, kao i no vo po ja ~a we, is ku sni {to per \or |e Jo ki}. - U kon takt s qu di ma iz Voj vo di ne i pred sed ni kom klu ba Rat kom Bu to ro vi }em stu pio sam jo{ pre tri ne de qe, ali smo ima li do go vor da ma lo sa ~e ka mo jer sam imao pro ble ma s mo jim biv {im klu bom Di na mom iz Bri jan ska ko ji je ban kro ti rao - ob ja snio je Jo ki}. - Vi dim da me ov de ~e ka `e sto ka kon ku ren ci ja, a tre nut no `e lim da se {to bo qe pri pre mim. Na tre ne ru je, na rav no, da od lu ~i ko jem pa ru {to pe ra }e uka za ti po ve re we. le ra. To ja sno go vo ri da nam ne }e bi ti ni ma lo la ko. Ipak, Voj vo di na je fa vo rit u dvo bo ju s Li tvan ci ma. Ko ji je re cept za pro la zak u 3. ko lo kva li fi ka ci ja?

Po ro di ca Vol pi na pu sti la klub we. Ga bri je le Vol pi se od re kao ti tu le po ~a snog pred sed ni ka klu ba, a we go vi si no vi Si mo ne i Ma teo su isto vre me no pod ne li neo po zi ve ostav ke na me sta pred sed ni ka i pot pred sed ni ka Pro Re ka. Od lu ka o to me ob ja vqe na je ju ~e na saj tu klu ba, kao i obra zlo `e we po ro di ce Vol pi. Qu ti su na Evrop sku fe de ra ci ju vo de nih spor to va (LEN) i Ita li jan ski va ter po lo sa vez. - Do ne li smo ovu te {ku i bol nu od lu ku po sle raz o ~a ra wa pro u zro ko va nog du go go di {wim na ~i nom ra da ~el ni ka LEN i Ita li jan skog va ter po lo sa ve za. Ve }i na evrop skih klu bo va ne sla `e se s na ~i nom ra da LEN i Sa ve za. Pro

- Ofan ziv ni fud bal je pra vi re cept na pu tu ka ostva ri va wu è qe nog re zul ta ta. Ipak, to ne zna ~i da tre ba da ide mo gla vom kroz zid, ve} mo ra mo bi ti fo ku si ra ni i pa met ni. Ima te li u gla vi oko sni cu eki pe ko ja }e is tr ~a ti na te ren „Ka ra |or |a” u ~e tvr tak uve ~e? - Na rav no da znam oko sni cu ti ma, s tim {to po ja ~a we Ser ì wo Grin ne ma pra vo na stu pa ni u jed noj od dve utak mi ce s Li tvan ci ma, po {to iz dr à va ka znu zbog cr ve nog kar to na ko ji je za ra dio dok je no sio dres Lev skog iz So fi je. Oce ni te ukrat ko no vaj li je ko je su ovog le ta obu kle cr ve nobe li dres. - Grin, po vrat nik Bil bi ja, ali i Mo re i ra pra vo su osve è we za na {u eki pu i od wih pu no o~e ku jem u se zo ni ko ja sle di. [to se \or |a Jo ki }a ti ~e, tre -

EP JU NI O RA U BO LO WI

PRO BLE MI MU ^E EVROP SKOG [AM PI O NA PRO RE KA

Naj bo ga ti ji evrop ski va ter po lo klub, ak tu el ni evrop ski {am pion, Pro Re ko, go di na ma una zad ku po vao je sve naj bo qe igra ~e Sta rog kon ti nen ta, {to mu je i do ne lo tri jumf na ovo go di {wem Fa jal-fo ru Li ge {am pi o na. Po ro di ca Vol pi, ko ja je bi la glav ni stub klu ba iz \e no ve, ni je {te de la no vac ka da je tre ba lo ku po va ti igra ~e i stvo ri ti eki pu ko ja se u va ter po lo kru go vi ma ~e sto na zi va klup ski „drim tim”. Ali, sa da je bu du} nost Pro Re ka, u ko jem igra ju tro ji ca srp skih re pre zen ta ti va ca - Fi lip Fi li po vi}, An dri ja Pr la i no vi} i Du {ko Pi je tlo vi} - do ve de na u pi ta -

Re ku u bu du} no sti `e li mo sve naj bo qe - pi {e u sa op {te wu po ro di ce Vol pi. Pa ra lel no s od lu kom po ro di ce Vol pi, Pro Re ko je ostao bez glav nog spon zo ra. Na i me, ho land ska fon da ci ja „So cial sport”, pre ko ko je se fi nan si rao klub, ob ja vi la je da se po vla ~i iz va ter po la, ka ko ita li jan skog ta ko i evrop skog. Od lu ka po ro di ce Vol pi ve ro vat no }e se od ra zi ti i na Va ter po lo klub Pri mor je iz Ri je ke, jer su Ita li ja ni u{li i u taj klub i zna ~aj no mu fi nan sij ski po mo gli. Pri mor je je vi ce {am pion Evro pe, a Volpi je u februaru ove godine sklopio dogovor i sa Fudbalskim klubom Rijeka.

ma stru~ nog {ta ba igrom i go lo vi ma. - Iz Austri je no sim od li~ ne uti ske, jer smo od ra di li do bre pri pre me, a u te ning me ~e vi ma igra li smo ve o ma kva li tet no -

re kao je Bil bi ja. - O~e ku jem uspe {nu se zo nu, a na we nom star tu, ve} u ~e tvr tak, igra mo u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe sa Su du vom. Li tvan ce }e mo upo zna ti ko li ko to tre ba da u~i ni mo i ve ru jem da mo `e mo da pro |e mo da qe. Ko lek tiv je na {e naj ja ~e oru` je, a u pr voj utak mi ci sa Su du vom bit no je da ne pri mi mo gol i da ih po stig ne mo {to je mo gu }e vi {e. U sli~ nom to nu re zo no vao je i Bra ni slav Traj ko vi}, sjaj ni {to per cr ve no-be lih: - Iza nas je 10 da na prot ka nih od li~ nim ra dom. Po ka za li smo do bre par ti je u pri ja teq skim su sre ti ma, pa o~e ku jem da u istom sti lu na sta vi mo i da qe. Jo{ se uigra va mo i va `no je da gle da mo sa mo se be, a ne ri va le. Pri pre ma mo se da u du e li ma sa Su du vom ostva ri mo `e qe ni re zul tat i pro |e mo da qe. Ra du jem se {to je kon ku ren ci ja na {to per skim po zi ci ja ma iz u zet na, pa }e bi ti ve o ma te {ko na met nu ti se {e fu za me sto u start noj po sta vi, ali to }e nas sve mo ti vi sa ti da jo{ bo qe tre ni ra mo. Tekst i foto: A. Pre do je vi}

ZBOG IN CI DEN TA NA TRE NIN GU HSV-a

Raj ko vi} vi {e ni je igra~ Ham bur ga Slo bo dan Raj ko vi} se u pe tak na tre nin gu potukao sa saigra~em Heung Min Sonom. Preciznije, Srbin je, `ele}i da udari Korejca, pogodio drugog saigra~a, Arslana, ni krivog ni du`nog. Klub je odmah reagovao i objavio zvani~no saop{tewe u kome stoji da Rajkovi} vi{e ne trenira s prvim timom Hamburgera. Suspenzija je na snazi do daqeg. Ipak, za trenera Torstena Finka je saradwa s 23-godi{wim {toperom zavr{ena pri~a. - Dok sam ja ovde, Rajkovi} se ne}e vra}ati u prvim tim besan je bio Fink. Za razliku od Rajkovi}a, Heung Min Son ka`wen je samo nov~ano, a udarac po xepu }e osetiti i Srbin. Rajkovi}a, naravno, ne}e biti na spisku putnika za turneju Hamburgera po Ju`noj Koreji.

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak16.jul2012.

НАГРАДА „СРЦЕ САРАЈЕВА” РУМУНСКОМ ФИЛМУ „СВИ ИЗ НАШЕ ПОРОДИЦЕ”

dnevnik

СТРАНИ ФИЛМ С НАЈБОЉИМ СТАРТОМ У БИОСКОПИМА

Најбољи глумац „Ледено доба 4” нови хит фестивала Уликс Фехмиу Филм „Сви из наше породице„ румунског редитеља Раду Јудеа проглашен је за најбоље остварење 18. Сарајево филм фестивала (СФФ), најбоља глумица је Марија Пикић за улогу у филму „Ђеца„, а Уликс Фехмиу је најбољи глумац за улогу остварену у српском филму „Устаничка улица”. „Срце Сарајева„ жири је доделио Јудеановом филмском остварању које је оцењено као универзална прича, која би могла бити испричана било где и било када. Специјалну награду жирија добио је филм „Иза брда„ турског редитеља Емина Алпера. У конкуренцији за најбољи кратки филм награду „Срце Сарајева„ добио је филм „The Returns„ Блерте Зекири, а награђена су и остварења Радуа Потцоавае „Очева правила„ (Daddy Rulz) и „Парафински принц„ (The Paraffin Prince) Павела Веснакова. За најбољи документарни филм проглашен је

„Угаси светло„ Ивана Младеновића. Награду у овој конкуренцији добио је и филм „Мушки филм„ Небојше Слијепчевића. Почасну награду „Срце Сарајева„, како је већ раније објављено, добио је хрватски продуцент светског гласа и двоструки Оскаровац Бранко Лустиг. „У Сарајеву се осећам као код куће. У овом граду сам радио много филмова. И људи који су ми дали награду су моји дугогодишњи сарадници. Ова награда ми је много дража од свих осталих, јер остали су кипићи, а ово је ипак срце„, рекао је Лустиг на црвеном тепиху у Сарајеву. Иначе, на овогодишњем Уликс Фехми такмичарском програму за игра- јих је била једна светска, две мени филм у конкуренцији за награ- ђународне и девет регионалних ду „Срце Сарајева„ представило премијера. Такмичарски програм се 12 филмских остварења од ко- - играни филм, ове је године донео гласове младих и храбрих филмских аутора и ауторки, а отворио га је босанскохерцеговачки филм „Ђеца„ Аиде Бегић. Селекцију такмичарског програма - документарни филм, ове године чинила су 22 филма, међу којима су и филмови нових аутора, као и искусних редитеља старије генерације. У оквиру ове селекције приказано је седам светских, седам међународних и осам регионалних премијера. Као освежење младих аутора и ауторки донео је ове године такмичарски програм - кратки филм, у оквиру којег је приказано десет филмова, који укључују три регионалне, пет међународних и Из филма „Сви из наше породице” две светске премијере.

Анимирани филм „Ледено доба 4: померање континената„ од премијере 1. јула видело је 30.560 гледалаца, чиме је постао најгледанији страни филм у првој седмици приказивања у последњих пет година, саопштио је дистрибутер „МегаКом филм„. Више гледалаца од „Леденог доба 4” током претходних пет година у првој седмици приказивања имали су само домаћи филмови „Монтевидео, Бог те видео„ Драгана Бјелогрлића и „Парада„ Срђана Драгојевића. Четврти наставак популарног филмског серијала, у 3Д верзији и синхронизован на српски језик, приказује се на 26 биоскопских платна. То је највећи број платна на којима је један филм приказан у последњих 20 година, а претходни рекорд држао је филм „Годзила„ из 1998. године, наведено је у саопштењу.„Ледено доба 4: померање континената 3Д„ прати омиљену филмску тројку - мамута Менија,

лењивца Сида и тигра Дијега, док се, након што катаклизма изазове раздвајање континената, упуштају у велику авантуру. Плутајући на леденом брегу, одвојени од остатка крда, њих тројица покушавају да се врате кући, суочавајући се са морским створе-

њима, непознатим новим светом, гусарима. Филм у режији Стива Мартина и Мајка Тармеира, налази се на редовном репертоару биоскопа у Београду и осталим градовима у Србији. (Танјуг)

У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ И ОВОГ ЛЕТА

Фeстивал сценарија упркос недостатку новца Фестивал филмског сценарија (ФФС) у Врњачкој Бањи биће одржан и овог лета, упркос финансијским и кадровским проблемима, изјавила је Танјугу директорка Културног центра Врњачке Бање Јелена Боровић Димић. Термин 36. фестивала биће средином августа, а за сада је најављено учешће десет домаћих филмова, снимљених у протеклих годину дана.

овим финансијским средствима„. Директорка је напоменула да у бољим временима Никодијевић вероватно не би ни дао оставку и додала да је разлог управо тај веома мали износ средстава који је Културни центар успео да одвоји за фестивал. Она је образложила да Културни центар финансира ФФС из укупних средстава која добија од

Признајући да су сада „заиста ванредне околности„, напоменула је да у кратком времену до почетка фестивала тешко може да се уради „нека перестројка„. „У сваком случају, урадили смо оно што треба да се уради у овом периоду. Упутили смо позиве продуцентима и пријавило се десет филмова. Остало је да још видимо организационо и шта може од раз-

ДЕБИТАНТСКО ДУГОМЕТРАЖНО ОСТВАРЕЊЕ МИНЕ ЂУКИЋ

Прва клапа филма „Непослушни” У Сивцу је 10. јула почело снимање дебитантског дугометражног играног филма „Непослушни”, сценаристкиње и редитељке Мине Ђукић. Филм ће се у наредних пет недеља снимати на територији Војводине у Сомбору, Кули, Бачком Моноштору, Бачком Петровацу, Србобрану, Виловоу и Мошорину. “Непослушни” је, након веома успешног филма “Тилва Рош”, нови дугометражни пројекат продукције филмска кућа „Кисело дете“. “Непослушни” је роудмуви, драма о одрастању двоје младих људи који проводе лето заједно, у свом родном граду у Војводини. Лени и Лазар су блиски пријатељи из детињства. Лени, принуђена да лето проведе радећи у

НА ФЕ СТИ ВА ЛУ У ЉУ ТО МЕ РУ

„Док тор Реј“ на отва ра њу

Културни центар је организатор ове манифестације, која траје у континуитету већ три и по деценије, али одавно кубури с буџетом. Дугогодишњи директор ФФС Милан Никодијевић недавно је поднео оставку због материјалних проблема. „Нама је жао што месец и по дана пред почетак фестивала долазимо у ситуацију да почињу да колају приче да фестивала неће бити. Видим да се то ради у медијима, а то је изазвало и одређене полемике по Врњачкој Бањи„, изјавила је Јелена Боровић Димић.„Што се тиче фестивала, њега ће бити у оквирима у којима је то могуће, са

општине за све годишње манифестације, музичке, ликовне, књижевне и друге програме. За ову годину издвојено је колико се могло, за трошкове смештаја гостију, у обиму отприлике као и прошлог лета, када је то износило око 470.000 динара, рекла је директорка. Она је додала да је Министарство културе Србије дало 1.500.000 динара, „што је максимални износ за фестивале, свуда је беспарица„. „Ипак, фестивал сценарија ће се одржати, будући да кад се једном прекине веома тешко је поново почети„, нагласила је Јелена Боровић Димић.

личитих програма да остане и опстане са овим средствима„, рекла је она. Директорка је подсетила да је од оснивања до средине деведесетих година ФФС имао само такмичарски део и традиционални симпозијум. „То је душа овог фестивала, по томе се ради као и раније. Касније су дошли и други садржаји, да се мало обогати„, изјавила је она, оцењујући да пратећи програми дају одређену специфичност, али да је сада актуелно само да се „одржи 36. фестивал да би једног дана био и 50.”. (Танјуг)

У словеначком граду Љутомеру данас почиње „Гросман - Фестивал филма фантастике и вина„, који ће почети пројекцијом српског филма „Доктор Реј и ђаволи„ редитеља Динка Туцаковића, у присуству аутора. Наша публика га је видела на Фесту и Софест у Сопоту, али још није био у биоскопској дистрибуцији. Почасни гост Љутомера биће Горан Марковић, један од кључних аутора на простору бивше Југославије, како је на сајту најављен познати српски редитељ, сценариста и драмски писац. Њему ће на затварању- 21. јула бити уручена награда за животно дело, а претходно ће бити приређена ретроспектива изабраних филмова, међу којима су „Специјално васпитање„, „Национална класа„, „Већ виђено„, „Сабирни центар„, „Тито и ја”. За жанр фантастике Марковић се квалификовао филмом „Вариола вера„, који ове године бележи три деценије од премијере. У такмичарском и пратећим програмима биће приказано 38 дугометражних филмова и 55 краткометражних остварења. На Гросман фестивалу биће и српски редитељ Слободан Шијан, овога пута у улози председника жирија који ће доделити награду „Худи мачак„ за најбољи дугометражни филм.

апотеци својих родитеља, нестрпљиво чека Лазаров повратак у место у ком су заједно одрасли. Једном када се поново сретну одлучују да заједно крену на насумично путовање бициклима и то по пределима њиховог детињства, у покушају да открију ново значење њиховог односа. Лик Лени тумачи Хана Селимовић, а Лазара Младен Совиљ. Уз њих ту су и Миња Субота, Марко Јањић и други. Филмски пројекат “Непослушни” подржан је од стране Министарства културе, информисања и информационог друштва и Филмског центра Србије. Премијера филма се очекује у току следеће године.

РАДНИЦИ „ЋИНЕЋИТЕ” ПРОТЕСТОВАЛИ, ПОДРЖАЛЕ ИХ ФРАНЦУСКЕ КОЛЕГЕ

Против реновирања чувеног студија Филмски студио Ћинећита у Риму, у коме су снимљени класици попут „Кво вадиса„ и „Клеопатре„, окупирали су током прошле недеље радници у знак протеста против великог пројекта реновирања, пренео је АФП. „Десетине радника и уметника мораће да оде„, рекао је агенцији регионални званичник из највећег италијанског синдиката Алберто Манцини.„Не разумемо како ће овај пројекат утицати на развој студија. Невероватно је да затворите нешто што је део културе ове земље„. Власници Ћинећите тврде да је остарелој структури неопходно велико реновирање и додају да радна места неће бити изгубљена, али да је студио неопходно реновирати како би био конкурентан. „Радници Ћинећите окупирали су студије како би привукли пажњу на опскурне спекулације које би могле да утичу на важан сектор наше културе и економије„, рекао је шеф опозиционе странке Валуес Антонио Ди Пјетро. Своје италијанске колеге су подржали француски редитељи,

међу којима Клод Лелуш, Коста Гаврас и Мишел Азанависијус. Потписали су петицију у корист очувања митског филмског студија Ћинећита у Риму, који се нашао на мети новог урбанистичког пројекта, пише француски лист Либерасион. „Европски синеасти су скандализовани сазнањем да се студио Ћинећита, једно од најзначајнијих места светске кинематографске баштине, налази под претњом уништења због спекулативних планова и да се третира као да је паркинг или самопослуга„, истиче се у петицији која је покренута на иницијативу француског Удружења аутора, редитеља и продуцената (АРП).„Да ли је неопходно разорити место на којем су стварали Фелини, Висконти, Коменчини, Латуада и многи други, да би се саградио какав фитнес центар? Мршавети на уштрб баштине и културе, каква симболика! Чак ни за време Берлусконија нико се није усудио да тако нешто учини„, нагласили су француски редитељи, позивајући европске званичнике да „заштите овај историјски споменик културе„. (Танјуг)

kULTURA

dnevnik

ponedeqak16.jul2012.

СA ФЕСТИВАЛА ЕВРОПСКОГ ФИЛМА „ПАЛИЋ 2012”

На као и увек чаробној, и зато гледаоцима потпуно испуњеној Летњој позорници на Палићу, уручењем награда “Александар Лифка” овогодишњим лауреaтима француском глумцу Жан – Марк Бару и композитору Зорану Симјановићу, свечано је отпочео 19. фестивала европског филма на Палићу. Отвореним га је прогласио Жан - Марк Бар истакавши своју приврженост нашој земљи кроз чију су му се културу и људе, током протеклих готово двадесет година отварала врата Истока “у свој својој лепоти и моралности”. Овом познатом глумцу, који је светску славу стекао улогама у филмовима редитеља Лика Бесона

и Ларса фон Трира, награду “Лифка” је уручио програмски директор фестивала Мирослав Могоровић. И овом приликом, Жан -Марк Бар се заложио за истрајност у промоцији европских филмских вредности. Композитор Зоран Симјановић, чија је антологијска филмска музика уткана у бисере овдашње кинематографије, захваљујући се на признању је рекао да не воли награде, јер су оне ипак релативна ствар. Ипак, ова “Лифкина” је за њега посебна, јер га сврстава у лепо друштво њених добитника. Симјановићу је награду уручио директор Фестивала Радослав Зеленовић.Овогодишњем добитнику награде Un der gro und Spi rit, шкот-

МАЂАРСКИ ФИЛМ СА ПАЛИЋА У КЦНС

Биоскопско вечерње освежење У сарадњи са Палићким филмским фестивалом и Отвореним универзитетом Суботица, у Културном центру Новог Сада од данас до петка, биће одржан Фестивал мађарског филма. Улазнице коштају 100 динара, а пројекције почињу у 19 сати. Први је на програму, вечерас, филм „Испит“ Петера Бегрнедија о времену после пропасти мађарске револуције из 1956. Сутра следи „Звер“ Атиле Тила, који је инспирисан новинским чланцима, вестима и сећањима о трагичној судбини скромног пољопривредника који је имао потпуну контролу над својом породицом... У уторак ће, као изузетак, у термину од 21 сат, бити приказан и филм „Летња улица, последња станица“ Јаноша Вечерњеша који чудним дешавањима у тролејбусу на линији 74 симболизује време у комe живимо. Филм Ендреа Хилеша, „Плес до смрти девојке“ говори о повратницима у Мађарску, након што су побегли од комунистичког режима на програму је у среду, а у четвртак, публика ће моћи да види „Повратак“ Јудит Елек, још један филм о враћању из егзила, само што је овде родно тло главног јунака у Трансилванији. Затварајући Фестивал мађарског филма у петак у 19 сати, биће приказан филм „Врата“ Иштвана Сабоа, који у глумачкој подели има светски познату Хелен Мирен. Жанровски, филм „Врата“ би се могао окарактерисати као психолошка драма у којој је у центру пажње однос списатељице и њене нове кућне помоћнице. И. Б.

ском редитељу норвешког порекла Јерну Уткилену, признање је уручила чланица Савета фестивала, глумица Мира Бањац. Госте, учеснике и фестивалску публику је поздравио градоначелник Суботице Модест Дулић подсетивши да је филмски фестивал на Палићу један од незаобилазних утемељивача европског духа и вредности на овим просторима. Дулић је позвао и све филмске раднике да на локацијама Суботице и Палића долазе и мимо фестивала, да би ту снимали своје филмове. Свечаности отварања је срдачан музички допринос дао Суботички дувачки оркестар који је извео неколико нумера филмске музике Зорана Симјановића. Главни такмичарски програм је отворен у сваком погледу снажним филмом “Само ветар” мађарског редитеља и сценаристе Бенедека Флиегауфа. Реализована у оквирима изузетно скромног буџета, практично у “догма” продукционим ограничењима, Флиегауфов филм се бави насиљем над Ромима у данашњој Мађарској. Ова филмска прича је инспирисана протекле године учесталим случајевима убистава Рома и паљењем њихових кућа. Под окриљем ноћи непознати крвници су своје жртве масакрирали користећи ловачке сачмаре. Флиегауф прати, испоставља се последњи дан у животу једне ромске пордице. Од свитања до мрака видимо шта се дешава у животу мајке, раднице градског зеленила и школске спремачице, ћерке млађе тинејџерке и једанаестогодишњег сина. Њихов дан је испуњен бројним понижењима и још горе страховима ситним и оним највећим. Ипак и у таквој ситуацији се нађе трачак доброте и

Фото: В. Црњански

Самосвојна поетичност и дубоки ангажман

ИЗ филма „Само ветар”

лепоте. “Само ветар” као хиперреалистичка хроника једног злочина од првог кадра ствара страховиту тензију која се преноси кроз цео филм. Мноштво субјективних кадрова је маестрално стављено у службу стварања простора за идентификацију са главним јунацима, натуршчицима који су на екрану остварили максимално аутентичне ликове. И овом приликом као и у неколико својих претходних такође изванредних филмова (Дилер, Milky Way) Флиегауф са минималним средствима и максимално сврсисходном употре-

бом филмског језика успева да креира јединствену атмосферу, следећи логику стварности из које црпи материјал за самосвојну поетичност и дубоки ангажман. “Само ветар” је овенчан “Сребрним медведом” на овогодишњем Берлинском филмском фестивалу. Остварење “Барбара” немачког редитеља Кристијана Пецолда, такође у неку руку говори о неприпадању, животу у страху и егзистенцијалној празнини, али са, ипак, срећним, помало нестварним исходом. Главна јунакиња Барбара, млада берлинска доктор-

ка по казни бива премештена у провинцијски градић и тамошњу болницу у Источној Немачкој. У припреми је њен пребег на Запад, а полиција је стално надзире. Када дође тај дан, Барбара се предомисли…Реч је о прилично конвенционалном филму на тему живота иза некадашње гвоздене завесе, у коме смо видели добре глумце. То је доследно дизајнирани филм епохе којем недостаје и драматичности, и сугестивности. И доста отрцана делује порука филма , мада је вероватно тачна, да је љубав јача од свега. В. Црњански

Изложба Владимира Величковића у Сплиту

Фото: Марко Ерцеговић

Изложба слика Владимира Величковића отворена је у сплитској палати Милеси, где су представљени његови радови на теме људског тела и птица. Изложбу, која представља увод у овогодишње 58. Сплитско лето, отворила је у суботу хрватска министарка културе Андреа Златар. „Ово је велики повратак Величковића у Сплит”, рекла је министарка Златар, додајући да се Величковић „својим културним ангажманом одупире амнезији”.

Величковић, који је члан и српске и француске академије наука и уметности, истакао је да је с великим задовољством прихватио позив да се изложбом представи у Сплиту и навео да је за ту прилику изабран део његових радова насталих у последњих 20 година. „Верујем да ће ова изложба допринети културном струјању наших народа и култура и желео бих да изложба буде знак нашег прожимања”, рекао је Величковић и нагласио да жели да култура на тај

начин „предухитри политичаре који су спори у тим нашим везама”. Академик Тонко Мароевић је истакао да Величковићева дела говоре о „трауматичности времена и епохе”, пренела је Хина. Величковић се, према наводима у материјалу за сплитску изложбу, сматра једним од најеминентнијих савремених сликара и графичких виртуоза нашег доба, наводи хрватска агенција. Изложба у Сплиту трајаће до 14. августа.

СУТРА ПОЧИЊЕ „НОВОСАДСКО МУЗИЧКО ЛЕТО” ПЕРФОРМАНС НАНДАН КИРКО У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ

Жена је уметница

У Му зе ју са вре ме не умет но сти Вој во ди не Нан дан Кир ко је прек си ноћ из ве ла пер фор манс „Artist as a Readymade“, сед ми по ре ду из се ри је „Hidden Sessions“, у окви ру про јек та „Streamline“. Пр вен стве но као по зо ри шној умет ни ци, пер фор манс Нан дан Кир ко би се мо гао при пи са ти са вре ме ном пле су, иако не са мо по ме сту одр жа ва ња, не го и због ње го ве кон цеп ту ал но сти, флук су са, хи брид не фор ме, и ши рем кор пу су са вре ме не умет но сти. По зна то је да је ре ди мејд као го то ви ар те факт ко ји сво ју умет нич ку вред ност сти че са мо у кон тек сту (вр ло че сто баш му зе ју), ре во лу ци о на ри зо вао сце ну по чет ком два де се тог ве ка (Мар сел Ди шан). У овом, но вом кон тек сту, по чет ка 21. ве ка, по но во се по ја вљу је ре ди мејд, али са да као цео умет ник. Отва ра ње пи та ња шта би то све мо гло да зна чи, и је су не ка од по ла зи шних та ча ка ко ји ма као сред ством ба ра та Нан дан Кир ко, де фи ни шу ћи сво је пер фор ман се као „ли не ар ни ток“, као ис тра жи ва ње, скри ве не се си је као оне на ко ји ма се увек не што от кри ва. „Цео умет ник“ у слу ча ју пер фор ма ти ва Нан дан Кир ко зна чи да се она по ја вљу је и при ват но и као умет ник на сце ни. Не фор мал но до че ку је пу бли ку, а по сле то га ста вља спеј си на о ча ре, спек та ку лар ним по те зи ма

обла чи шља шта во злат не хе лан ке, као слу чај но, по ред „из ло га“ – ста кле ног зи да ко ји во ди у атри јум... И до кра ја, у сце на ма кад у ку хи њи (да, наш Му зеј са вре ме не умет но сти има и ка фе ку хи њу од мах у хо лу) спре ма ка фу, кад се игра са лоп том као са труд но ћом, или кад на ву че пе ри ку па уда ра гла вом у зид, све су то ја сне пер со ни фи ка ци је же неумет ни це-до ма ћи це, као што је ко ри шће ње про сто ра јед ног му зе ја ста вља ње тих иди о ма, до ду ше ве што те а тра ли зо ва них (Нан дан има сна жну при влач ност), у кон текст умет но сти. Ти ме се на при лич но за ба ван на чин по ја ча ва осе ћај не у хва тљи во сти оног тре нут ка и мо гу ће вер зи је веч ног пи та ња: „Где пре ста је по на ша ње, а по чи ње глу ма?!“ Дру ги бит ни ква ли те ти, сред ства ко је Нан дан Кир ко ко ри сти у при јат ном „за ма гљи ва њу“ ре ал но сти и све та умет но сти, оби ла то до при но се чуд но ва то угод ној ат мос фе ри пре пу шта ња, и про сто ру, и сце на ма, и про прат ним ефек ти ма. Цео рад, цео по мах ни та ли, лу ди стич ки плес, пра те про јек ци је на два плат на, по но во зна чењ ски слич но по стављ ена уну тра, и на по ље, са ста кле ним зи дом као гра ни цом-огле да лом. Бран ко По по вић је пот пи сан као сво је вр сан ви део-ре жи сер до га ђа ја у ко јем, ипак, има још јед на ка ме ра (Ор фе ас

Ску те лис), чи не ћи до га ђај још ди на мич ни јим, ка ко у сцен ском (кре та ње пер фор мер ке пра те кре та ња ка мер ма на), та ко и у сми слу по стиг ну тог ви део ра да. Они са мом из во ђа чу до да ју ме ди ја ти зо ва ну сли ку, мо гућ ност спа ја ња и раз два ја ња то ко ва, зна че ња, при зо ра... Рад „Artist as a Readymade“ та ко ђе пра ти и из ве сна му зи ка. Из ве сна, за то што Се и жи ро Му ра ја ма гла сом, пер ку си ја ма или ком пју тер ски, про из во ди зву ке, не сви ра их. Он је и та кав, му зи ци и пле су свој стве но, по но во не ка вр ста ме тро но ма за из во ђа ча. Му зи ка/ му зи чар не сум њи во од ре ђу је по че так и крај (до бо ша ре ћи, за тим уз ви ку ју ћи „Стоп!“), а из ме ђу се по ја вљу је тек по вре ме но и не на ме тљи во као део услов но схва ће ног око ли ша, ап со лут но осво је ног и по све ће ног Нан дан Кир ко. По след ње, али као и обич но не нај не ва жни је, ти че се пу бли ке, ин тер ак ци је и оно га што би се мо гло на зва ти ула же њем у ка дар. Иако има сво је ме сто, сво ју сце ну, пу бли ка је, као и пер фор манс, раз ба ца на сву да по про сто ру и оп ци о но мо же да пра ти кре та ње умет ни це. То не у мит но до во ди до су сре та ња и раз ме не ми мо основ не ли ни је или још бо ље ре че но – ли ни ја ра да. Игор Бу рић

Најпре трио „Лиаисон” из Аустралије Концертом трија „Лиаисон“ из Аустралије, сутра у 21 сат у Синагоги почиње „Новосадско музичко лето“, циклус концерата које Музичка омладина Новог Сада приређује у јулу и августу. Као и ранијих година, на овим летњим концертима чуће се не само класика, већ и салса, танго, етно џез, али севдалинке и клецмер музика. На првом концерту трио „Лиаисон“, у којем су Дејвид Грифитс (кларинет), Светлана Богосављевић (виолончело), и Тимоти Јанг (клавир), извешће композиције Гершвина, Де Фаље, Б. Милошевића, Пјацоле, Б. Ковача... Десет програма очекује нас током јула и августа, који ће се одржавати махом у врту Средњошколског дома у Николајевској улици, али и у Синагоги. Нови Сад ће бити домаћин уметницима из Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Португала, Аустралије, Кубе и наше земље. Свираће Балканска камерна академија, Дуо флауте и клавира из Португала, Војвођански омладински камерни оркестар, ансамбли „Белтанго“, „Мамбо старс“ с члановима из Венецуеле и са Кубе, новосадски вокални састав “Фрајле”, као и „Контра квартет“ из Словеније са клецмер музиком. Концерт ће

имати и Квартет Тамаре Обровац, једне од „најзначајнијих и најсвестранијих уметница на хрватској музичкој сцени која се прославила и широм света захваљујући специфичном и јединственом стилу који обухвата утицаје изворне истарске музике и дијалекта.“ Она ће насту-

зички израз. У пратњи гитаристе Бошка Јовића Амира Медуњанин, ‘босанска Били Холидеј‘ како је новинари често називају, Новосађанима ће приреди вече севдалинки. Цене улазница за концерте износе од 300 до 500 динара и продају се у Музичкој омладини Новог Сада

Ансамбл „Лиаисон“ из Аустралије

пити у пратњи џез ансамбла под вођством пијанисте Матије Дедића. Амира Медуњанин још једна је уметница која је стекла велику популарност широм света користећи у музици елементе сопствене традиције и стварајући специфичан му-

(Католичка порта 2/II, тел.021 452 344), радним данима од 8 до 14 часова, као и два сата пред почетак концерта на месту одржавања програма. Улаз ће бити слободан на концерт Војвођанског омладинског камерног оркестра. Н. П-ј.

STUdenTSki dnevnik

ponedeqak16.jul2012.

dnevnik

MAR KE TING TI MU FTN-a I OVE GO DI NE ^I STA DE SET KA ZA UPIS BRU CO [A

Velika porodica zdu{no prihvatila poletarce Tim studenata koji je osmislio servis

OLAK [I CA GRA \A NI MA PRI TRA @E WU TAK SI JA

Servis „TaksiProksi” studenata FTN-a Grupa studenata Fakulteta tehni~kih nauka osmislila je servis „TaksiProksi” da bi re{ila dugogodi{wi problem Novosa|ana koji nisu uspevali da do|u do taksija kada pada ki{a ili sneg ili u jutarwim saobra}ajnim {picevima. Studenti Departmana za ra~unarstvo i automatiku FTN-a programirali su besplatan servis koji {aqe poziv ka nekoliko taksi udruèwa, a u 99 odsto slu~ajeva, onaj ko poziva taksi, dobija vozilo u roku od nekoliko minuta. Jedan od autora projekta De jan Di mi tri je vi} obja{wava da se sve re{ava prakti~no jednim klikom na sajtu www.taksiproksi.com ili na mobilnoj aplikaciji, koja se moè besplatno skinuti sa sajta, ili slawem poruke na broj 069/5555–021, koja stiè do vi{e udruèwa istovremeno. – Usluga je besplatna i jedini tro{ak za korisnika je u slu~aju da se taksi poziva SMSom. U tom slu~aju se pla}a cena poruke mobilnog operatera. Projekat „TaksiProksi” prvi put je predstavqen kao studentski projekat na takmi~ewu „Imexin kup” 2009. godine i kompletno se zasniva na platformi „Microsoft Windows

Azure„. Mi smo prakti~no napravili prvu generaciju, a potom smo ukqu~ili mla|e kolege koje projekat sada nadogra|uju i usavr{avaju – kazao je Dimitrijevi}. U timu koji je smislio program, uz Dimitrijevi}a, bili su i Marko Stojanovi} i Sava Prodanov. Trenutno na ovom servisu rade studenti master studija FTN-a Sr|an Radulovi}, Milan Savi} i Mi{o [olaja. Kako kaù autori, najve}a prednost sistema je ta {to, kada se neko registruje na sajtu i postane korisnik servisa, vi{e ne}e morati da zna nijedan broj taksija u gradu u kojem je ovaj servis dostupan. Bi}e dovoqno da zna veb-adresu ili SMS-broj „TaksiProksija”„. Trenutno je servis dostupan u Novom Sadu i ukqu~ena su taksi udruèwa „Na{ taksi„, „MB-taksi„, „Halo„, „Crveni„ i „Red taksi„, „Maksi Novosa|ani„, „Vojvo|ani„ i „Luks taksi„. O~ekuje se da }e se uskoro pridruìti i ostali i da }e servis proraditi i u svim ve}im gradovima Srbije. Najbliì ukqu~ivawu su Beograd, Ni{ i Subotica, a sve trenutno zavisi od dogovora s taksi udruèwima. A. Jerini}

Fakultet tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu i ove godine u prvom krugu upisa bruco{a bio je vi{e nego uspe{an, a za planiranih 1.720 mesta konkurisalo je ~ak 1.970 kandidata, a prijemni ispit polo`ilo je 1.730! Svakako ogroman doprinos uspehu predupisne kampawe, animirawu maturanata da upi{u neki od studijskih programa osnovnih strukovnih ili osnovnih akademskih studija na FTN-u i ove godine dala je Marketing slu`ba, odnosno Marketing tim ovog fakulteta. Marketing slu`bu, u kojoj su zaposleni dr Ne nad Si me u no vi}, wen {ef, Alek -

Do bar po tez de ka na ]o si }a – Marketing nije obi~na slu`ba, to je tim sastavqen pre svega od studenata svih struka i od nekoliko zaposlenih koji su vrlo kreativni i inovativni – isti~e dekan Fakulteta tehni~kih nauka prof. dr Ili ja ]o si}. – Kada sam pre 12 godina osnovao Marketing slu`bu na FTN-u, to je bila jeres. Neki su ~ak razmi{qali o mojoj odgovornosti. Danas je jasno da je to bio dobar poslovni potez, a Marketing slu`ba je postala nezaobilazni segment na{ih aktivnosti. san dra Gak, pi-ar FTN-a i Ma ri ja Jo va no vi}, stru~ni saradnik, pri realizaciji mnogih aktivnosti, posebno ovih prilikom upisa nove generacije studenata poja~ava veliki tim kreativnih studenata sa svih stu-

Marketin tim FTN-a s dekanom ]osi}em i prodekanom Kova~evi}em

dijskih programa, koji na taj na~in iskazuju svoje talente, saznawa i sti~u korisna iskustva i reference, koje im kasnije pomaù prilikom profesionalnog angaòvawa. U toku godine, Marketing tim poseti vi{e od 60 sredwih {kola, u vi{e od 30 gradova, a FTN ve} ~etvrtu godinu zaredom komunicira i kroz dru{tvene mreè „Fejsbuk„ i „Tviter„, {to doprinosi ve}oj personalizaciji odnosa s budu}im studentima u toku wihovog odlu~ivawa za upis na fakultet. Budu}im studentima namewena je grupa “Bi}u student FTN – UPIS 2012” gde oni imaju mogu}nost da postavqaju pitawa o fakultetu i studijskim programima, a na koja im u veoma krat-

kom roku odgovaraju zaposleni u Marketing slu`bi, kao i mnogobrojni studenti. – Rad u Mar keting ti mu FTN-a predstavqa ~ast i privilegiju kao i mogu}nost da se steknu nova prijateqstva – saznajemo od studenta druge godine Sao bra}aja i tran spor ta Igo ra Stoj ko vi }a. Wegova koleginica iz tima, apsolventkiwa grafi~kog in`ewerstva i dizajna Iva na Pa la wuk smatra da je ovaj tim neraskidiv spoj mladih qudi, zadovoqnih studijama koje poha|aju i voqnih da svoja iskustva prenesu maturantima. Apsolventkiwa menaxmenta medija Sa wa Va ti} isti~e da u timu vlada neformalna komunikacija {to stvara dobru atmos-

IN STA LA CI JA STU DE NA TA I MEN TO RA S DE PART MA NA ZA AR HI TEK TU RU I UR BA NI ZAM

Grad koji nestaje Da bi aktualizovali Letwu scenu Kulturnog centra grada, studenti Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu pokrenuli su projekat „Dvori{te”, postaviv{i u tom delu grada zanimqivu instalaciju. Revitalizacija tog prostora ura|ena je u dogovoru s organizatorima Internacionalnog festivala alternativnog i novog teatra (INFANT), podrazumevaju}i, kako navodi asistentkiwa s pomenutog Departmana Mi qa na Ze ko vi}, odgovaraju}e prostorno re{ewe, efemerno po prirodi, koje su projektovali, dizajnirali, konstruisali i izveli studenti. – Instalacija obuhvata formirane mikroambijente, kojima je to mesto pretvoreno u ta~ku susreta festivala i grada – ka`e Miqana Zekovi}. – Tokom tri ve~eri, za vreme festivala, na fantasti~nom projekcionom zidu na Letwoj sceni

prikazali smo pet kratkih filmova o prostoru, koje su studenti arhitekture uradili kao ulazno istra`ivawe za ovaj projekat. Serijal se zove „Grad koji nestaje”. S obzirom na to da je projekat realizovan u okviru kursa FTN-a „Efemerna arhitektura„, proces

rada je bio pribli`no poznat studentima. Kako ka`e sagovrnica, sam kurs se zasniva na ostvarewu realnih projekata, a sajt-specifik metodologija i radionice ~ine osnovu rada. – Za na{ pristup specifi~no je to da tokom realizacije gotovo ni-

kada nismo sigurni kako }e izgledati izvedeni projekat. Budno pratimo proces, usmeravamo ga i vodimo i dopu{tamo inicijativi, promi{qawu i kreativnosti svih u~esnika da ga oblikuju tokom vremena. Kao rezultat imamo `ive, prihva}ene i lako naseqive projekte, koji su proiza{li iz samih lokacija za koje su stvarani – obja{wava ova arhitektiwa. Nakon zavr{etka projekta „Dvori{te” do}i }e do procesa postprodukcije, odnosno analize svih dokumentovanih materijala, koji }e biti objavqeni na sajtu Departmana. U~esnici projekta su asistenti, demonstratori i studenti s kursa „Efemerna arhitektura 2011/12„, uz dva mentora-saradnika iz inostranstva. Instalacija je bila postavqena tokom trajawa INFANT-a, a, po nezvani~nim informacijama, mo`da }e se mo}i videti i tokom celog leta. A. Je ri ni}

feru i predusretqivost koju svi „spoqa” osete i hvale. – To {to komuniciramo na mawe formalan na~in nikako ne zna~i da smo neozbiqni. Naprotiv, svi ~lanovi tima veoma dobro poznaju kakva je pomo} potrebna maturantima od kako prvi put kro~e na fakultet. Pomaèmo im kod pripreme prijemnog, prijava i upisa – kaè Sawa. Student ~etvrte godine Komunikacionih tehnologija i obrada signala Alek san dar Ni ko li} i Ne nad Du ra ko vi} s druge godine Upravqawa rizikom od katastrofalnih doga|aja i poàra slaù se u tome da nema lep{eg ose}aja i ve}eg zadovoqstva nego kada se pomogne maturantu u ostvarivawu wegovih ciqeva. A. Var ga

PR VA LET WA [KO LA „KAM PU SA EVRO PE”

„Zeleni dani” o obnovqivoj energiji Prva letwa {kola „Kampusa Evrope„ pod nazivom „Green days 2012” po~e}e danas na Fakultetu tehni~kih nauka, a studenti master i osnovnih studija inèwerskih struka do 23. jula ima}e priliku da ~uju predavawa o upotrebi solarne energije u svakodnevnom ìvotu i sli~nim temama. Ciq letwe {kole „Green days 2012” je da se uz druèwe, rad u prijatnoj atmosferi i uz kvalitetna predavawa steknu znawa iz oblasti obnovqivih izvora energije. Studenti }e na kraju letwe {kole svoja znawa proveriti na testu. Ukupno 22 studenta s drugih univerziteta u mreì „Kampus Evrope„ iz [panije, Turske i Poq ske i 18 stu den ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du u~e stvo va }e u ovoj let woj {koli a predavawa }e dràti 14 profesora iz Por tu ga la, [pa ni je, Esto ni je, Tur ske i Srbije. V. V.

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak16.jul2012.

Most ko ji naj vi {e vo lim

Najlep{a lica moje domovine

o sto vi su gra |e vi ne ko je, bez ob zi ra na ve li ~i nu, sta rost i ma te ri jal od ko jeg su na pra vqe ni uvek ima ju istu na me nu. Gra |e ni su da bi ne {to pre mo sti li, spo ji li, po ve za li i uvek pred sta vqa ju sim bol pri ja teq stva. Most ko ji naj vi {e vo lim i ko ji naj ~e {}e pre la zim je Va ra din ski most ili na ma po zna ti ji kao most Du ge. Most mi je ve o ma za ni mqiv ka da ga pre la zim pe {ke jer vo lim da gle dam Du nav ka ko svom svo jom si lom pro la zi is pod we ga. Du nav je ve li ka

Najlep{a lica moje domovine vide se u prelepim poqima `ita, u pogledu koje se u nebo vine u lepim sala{ima iza rita. Moja domovina ima mnogo lica, jedno od wih je Fru{ka gora, tu je i prelepa ravnica. Jedino {to joj nedostaje, to su talasi mora. De~ji smeh, mnogo razli~itih lica puno raznih, velikih ulica i veseli cvrkut ptica sve je to kao pesmica. Sve te slike i pogledi ~ine lica domovine moje kada razmi{qam {ta jo{ sledi znam da jo{ puno lepih stvari postoje.

i sna `na re ka, pa mi zbog to ga Va ra din ski most iz gle da mo} ni je i ve }e. Po seb na le po ta mo sta se do `i vqa va no }u ka da se gle da s Ke ja. Ta da je most u pu nom sja ju i ras ko {i, a ra zno boj na sve tla mu da ju do dat nu `i vost. Po seb no su mi le pe pla va i qu bi ~a sta bo ja jer se naj ja ~e osli ka va ju u Du na vu. Du ga, kao i svi mo sto vi, pred sta vqa pri ja teq stvo i qu bav na sta le spa ja wem i po ve zi va wem qu di. Ana Miri}, V-b O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Maja Divjakovi}, VI-1 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Branislav Boji}, I-d, O[ „Jo`ef Atila”, Novi Sad

Bo je u mom kra ju

o {la je je sen, hlad na i tmur na. Je se wi da ni su po ~e li s ma gla ma i ki {om i na te ra li nas da se ob u ~e mo u to pli ju ode }u. To pli da ni su pro {li i od ne li la ga no sa so bom to plu gar de ro bu. Sve vo }e i po vr }e je sa zre lo i vred ne ma me spre ma ju ga za zim ni cu. Dok ma me spre ma ju i ku va ju, mi ri si se {i re dvo ri {ti ma. Sva kog da na s ne ba pa da ju ki {ne ka pi, a s dr ve }a {a re ni li sti }i. S dr ve }a su po bra ne sve vo} ke, sa mo jed na `u ta ja bu ka ~e ka ne `ne de~ je ru ke da je ube ru. @i vo ti we se spre ma ju za zi mu, a la ste se pri pre ma ju da od le te u to pli je kra je ve. Sta nov ni ci li va da i {u ma su tu `ni za to {to }e ce lu je sen i zi mu pro ve sti raz dvo je ni. Sta nov ni ci mog kra ja su u ku }a ma i gre ju se va trom i pe }i. Na pu tu su ra su ti zlat ni, sme |i, `u ti i sre br ni li sto vi kao pre kra sni te pi si. Ne ki qu di se ne ose }a ju zbog vre men skih pri li ka do bro, ali ja se ose }am do bro. Je sen nam do no si pu no osme ha na li cu. Je sen u ok to bru je mo je omi qe no go di {we do ba.

Mate Ra{i}, I-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

Ivana Vuki~evi}, IV-2 O[ „Isidora Sekuli}” [ajka{

Jovana Panteli}, IV-4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

Pri ~a o sko ro sve mu

a man {to za tvo rih po gla vqe, a ve} sam otva ra la no vo, u po tra zi za pa su som ko ji ni je bio ono li ko me lan ho li ~an ko li ko su to bi le mo je mi sli, od lom kom ko ji }e mi re }i sve ono {to sam od pre zna la, ali ko }e mi da ti ilu zi ju da je pre bi lo bo qe... Pod tim pod ra zu me vam da ilu zi jom opi su jem sa mo jed nu po ga nu la`, ni ma we, ni vi {e. Ali, o ~e mu se dru go me da raz mi {qa ti dok se po ja vqu ju no ve pu ko ti ne na tro to a ru po ko jem ho dam, o~aj ni~ ki iz be ga va ju }i qu de i wi ho ve ne pod no {qi ve na vi ke, na ra vi i li~ no sti? I {to je jo{ bit ni je od sve ga: ima li se uop {te o ~e mu raz mi {qa ti? U tom tre nut ku ni sam zna la od go vor na to pi ta we, ali sam se na da la da }u ga ima ti na kon {to za tvo rim jo{ jed no po gla vqe. Sto pa la mi kli ze jed no po red dru gog gde im vo qa, a ja im ve ru jem, jer me uvek od ve du ka ne ka kvoj ute si; ne ne koj na ro ~i to du go traj noj, ali si gur noj, ka si gur nom ra me nu na ko je mo gu da spu stim gla vu, ma kar i na tre nu tak, a tre nu tak je ve~ nost. Hla dan tro to ar, ko ji je de lo vao pri ma mqi vo iz mog to plog do ma, sa da de lu je hlad no i od boj no, ali je pre ra no za od la zak ku }i; ne, no} je jo{ uvek mla da, a ukus kri vi ce je sla dak je zi ku mla do sti... @i vot je stvar ni ji ka da ga za mi {qa mo, to upra vo i ra dim jer je ovaj grad do voq no ve lik sa mo to li ko da u we ga mo gu sta ti za mi {qa we i jed na è le zni~ ka sta ni ca, naj mo} ni ja oru` ja za beg iz ovog me sta u ko me su svi to pli mo men ti krat ki i tri pu ta is pi ta ni, a oni lo {i du go traj ni i bol ni, kao osra mo }e nost po sle {a ma ra. Ni kad pot pu no pro ì vqe ni mo men ti ne osta ju na {em se }a wu na vo qu, oni su tu da ih mi na pra vi mo onim {to è li mo da bu du, a ni je li to uà sno? Sa mo za va ra va ti se stva ri ma ko je ni kad ne }e bi ti ni {ta vi {e od sli ke ko ja se sa wa? [to i ne bi bi lo ta ko stra {no, ka da hlad na stvar nost ne bi bi la to li ko su ro va, da nam da ono {to naj vi {e è li mo i on da odu zme de taq bez ko jeg se

ne mo è, uru {a va ju }i ti me deo ì vo ta iz sa mog te me qa. Ni je nu `no po zna va ti sve ono o ~e mu se raz mi {qa, ja se ba rem to me iskre no na dam, jer upra vo za tvo rih jo{ jed no po gla vqe ne do re ~e nih stva ri, a pe ro ko je ne vi dim na har ti ji is pi su je mi sli, ko je }e za u vek osta ti ti {e od ot ku ca ja sr ca, ko je nam go vo ri da smo ipak,na po slet ku, ì vi i da va qa uì va ti dok je um mlad i duh po le tan. Dok ja, eto, sti ~em uti sak da je bi lo kqu~ no da sve stva ri ko je ja vo lim i u ko ji ma pro na la zim uì tak po sta nu pom pe zne van zdra vog ra zu ma. Da li je mo gu }e da to sa mo ja gle dam na taj na ~in? Ze ni ce mi se {i re, dah mi se oti ma sna `no kao ~e lik, a ru ke mi se tre su dok ve tar ne mi lo srd no se ~e po mom li cu, kao da me ko ri {to sam na po qu kad ni ko ni je, ali ja znam da je ta mo ne gde, u jed nom od ku ta ka ovog ne mi log mi gra da, za vi je na u bar {un i zla to sa kri ve na sre }a ko ja ~e ka. No, ne }u se pre da ti, nek’ se ~e ako mu je dra go! Na sta vqam da qe. Ne sa ma, ni kad sa ma, jer uvek je tu ne ka iskra ko ja buk ti, a ko ju mo è uga si ti sa mo uspeh; ta vo da ko ja po te ~e iz we ga; ili to, ili su ze. U na le ti ma ne si gur no sti mi osta je sa mo da pri kri vam je ca je jer je to uvek ta ko; pla men go ri to li ko ja ko da te ra sve oko me ne, za to ni ko ne osta je du è od vre me na ko je mu je po treb no da me is ko ri sti. Po ve re we, sto ga, ku jem u da le ke zve zde i na dam se da }u ga po klo ni ti ne gde da le ko od ove za {u {ka ne si ve mo no to ni je gde je va tra u qu di ma ret ka ko li ko i di ja mant pod ze mqom ko ju ga zi mo. Ki lo me tri ma odav de bi }u sa mo pla mi ~ak me |u sun ci ma. Da, ta kvi su qu di van ovih sta rih ~vr stih zi di na kr va ve isto ri je i tmur ne bu du} no sti ko ji su, upr kos sve mu, ne sa lo mi vi i ve~ ni. Zbog ~e ga la ga ti? Sva ki je osmeh ne is kren, za to {to je sva ka mi sao, bez i jed nog je di nog iz u zet ka, po qu qa na. Re koh sve. Zar ne... zar ne? Du{ka Miladinovi}, VII-1 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Moje misli Misli moje su daleko od ovog sveta, a tako je bilo i pro{log leta. [kola je te`a, qubav se gasi, a od mojih misli ne mo`e me niko spasti. Nada Radukin, III-5 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

Pu to va we jed ne se men ke

ed nog da na {e ta la se ma JOd la se men ka po li va di. jed nom, ve tar ja ko du ne,

ru {i la~ ki i odu va je skroz do ka na la. Ma la se men ka je upa la u vo du i po ~e la da se da vi, to je vi de la zlat na ri bi ca i po mo gla joj da iza |e iz vo de. Od tog da na su zlat na ri bi ca i se men ka po sta le ne raz dvoj ne pri ja te qi ce.

Lana Vik, II-6, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}

Sara Panti}, I-1 O[ „Vuk Karayi}” Novi Sad

svet

ponedeqak16.jul2012.

ME \U NA ROD NI KO MI TET CR VE NOG KR STA O SI RI JI

UKRATKO

Ubi ja we ci vi la rat ni zlo ~in

Po gi nu lo dvo je al pi ni sta PA RIZ: Francuska policija saop{tila je da je dvoje alpinista poginulo prilikom poku{aja da osvoje Mon Blan. Poginuli su dvadesetpetogodi{wi [panac i tridesetogodi{wa Poqakiwa, koji su se smrzli prilikom poku{aja da se popnu na planinski vrh visok 4.810 metara. U grupi je bilo jo{ dvoje alpinista, koji su uspeli da se za{tite od oluje, javqa DPA. Ina~e, pre samo tri dana, u francuskom skija{kom centru [amoni, devetoro qudi je poginulo, a isto toliko povre|eno u sne`noj lavini. Me|u povre|enima je bio srpski alpinista Milo{ Jankovi}, koji je zadobio lak{e povrede.

U Ne pa lu 38 mr tvih KAT MAN DU: Najmawe 38 hodo~asnika izgubilo je ju~e `ivot kada je pretrpani autobus sleteo s autoputa blizu granice Indije i Nepala i survao se u duboku reku Gandak. Autobus je prevozio oko 75 hodo~asnika, od kojih 35 iz Indije, u hram u nepalskom okrugu Navalparasi, 150 kilometara zapadno od Katmandua, izjavio je policijski inspektor Depak Raja, koji je stigao na mesto nesre}e. „Na{li smo 38 tela. Pet osoba koje su isko~ile iz autobisa pre nego {to je pao u reku hospitalizovane su”, rekao je Raja, a preneo AFP. Me|u putnicima je, prema wegovim re~ima, bila i jedna devoj~ica i 10 `ena. Wihova sudbina nije poznata po{to je vozilo i daqe pod vodom. Hodo~asnici su se zaputili u [ivin hram u Triveniju, gde je danas trebalo da proslave godi{wi verski praznik.

Lan si ran „So juz” AL MA TI: Letelica „sojuz TMA-05M” sa tro~lanom posadom, u kojoj su ruski, japanski i ameri~ki astronaut, lansirana je ju~e ka Me|unarodnoj svermirskoj stanici (MS S). Letelica je lansirana sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu, prenosi agencija Rojters. Japanski astronaut Akihiko Ho{ide, ruski veteran Juri Malen~enko i astronaut NASA Sunita Vilijams ~ine posadu „sojuza”. Ovaj trio trebalo bi, kako se o~ekuje, da pristane uz Me|unarodnu svemirsku stanicu (MS S) u utorak. Oni }e se prikqu~iti posadi koja se ve} nalazi na MSS, koju ~ine dva ruska i jedan ameri~ki astronaut. Stanica vredna 100 milijardi dolara predstavqa nau~noistra`iva~ki kompleks i nalazi se na visini od oko 350 kilometara od povr{ine Zemqe.

@E NE VA: Me|unarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) saop{tio je da sukob u Siriji smatra gra|anskim ratom, {to zna~i da se me|unarodno humanitarno pravo primewuje na teritoriji te zemqe, javio je ju~e Aso{ijeted pres. Ameri~ka agencija ocewuje da je procena Komiteta, ~ije je sedi{te u @enevi, va`na preporuka koja }e pomo}i stranama u sukobu da odrede koliko i koju vrstu sile mogu ili ne mogu da koriste. Portparol MKCK Hi{am Hasan saop{tio je ju~e da se primena me|unarodnog prava od sada prostire gde god ima neprijateqstava u Siriji, gde su se borbe pro{irile izvan `ari{ta Idlib, Homs i Hama. Komitet je do sada svrstavao nasiqe u Siriji u lokalizovani civilni sukob izme|u vladinih snaga i naoru`anih opozicionih trupa u ta tri grada. Me|unarodno humanitarno pravo }e omogu}iti stranama da upotrebqavaju odgovaraju}u silu da bi postigli svoje ciqeve, ali napadi na ci-

vile i zlostavqawe ili ubijawe zatvorenika mo`e da predstavqa ratni zlo~in, navodi AP. Frans pres izve{tava da je Sirija po-

qudska prava su, me|utim, saop{tili da je vi{e od 150 qudi poginulo u Tremzi i za to optu`ili sirijske snage bezbednosti.

Ni je upo tre bqe no te {ko na o ru à we DA MASK: Sirijske vlasti ju~e su demantovale da su vladine snage upotrebile te{ko naoruàwe tokom vojne operacije u selu Tremseh koja je izazvala {iroku me|unarodnu osudu. Portparol sirijskog ministarstva spoqnih poslova Xihad Makdisi rekao je novinarima u Damasku da su meta vojnog napada u Tremsehu bili naoruàni borci i da nije re~ o masakru, prenosi AP. On je dodao da tokom akcije, izvedene u ~etvrtak, nije kori{}eno te{ko naoruàwe. To je u direktnoj suprotnosti sa tvrdwama i svedo~ewima sirijskih opozicionih aktivista i predstavika UN koji navode da su wihovi posmatra~i videli da armija koristi artiqeriju i helikoptere. Posmatra~i UN su prona{li minobaca~ke i artiqerijske granate i ~aure, a videli su i lokve krvi u seoskim domovima, navodi AP. (Ta njug) rekla da su wene oruàne snage izvele masakr u selu Tremza u centralnoj provinciji Hama, ali je saop{tila da su 37 naoruànih qudi i dva civila poginuli u sukobima sa pobuwicima. Antireìmski aktivisti za

Organizacija za za{titu qudskih prava u Siriji, sa sedi{tem u Londonu, tvrdi da je toliko `rtava masakra koji je izvr{ila sirijska vojska, podràna proreìmskim naoruànim odredom „{abiha” („nasilnika”).

dnevnik

Izra e lac se za pa lio na pro te stu TEL AVIV: Jedan 57-ogodibolnicu Ihilov nakon {to je ~u{wi Izraelac zapalio se preklo za incident. Policija ih je sino} u Tel Avivu tokom demonspre~ila da u|u, snimaju}i u mestracija povodom godi{wice |uvremenu demonstrante koji su pro{logodi{wih letwih socinosili transparente sa porukajalnih protesta On je sada nalazi ma osude Stajnica i gradona~elu bolnici i u te{kom je stawu. nika Tel Aviva Rona Huldaija. Mo{e Silman se polio benziDemonstranti su ostali i na menom dok je hiqade qudi mar{iralo ulicom Kaplan. U pismu koje je ostavio na popri{tu incidenta on je napisao: „Dràva Izrael je krala od mene i pokrala me. Ostavila me je bespomo}nim”. On je optuìo Polio se benzinom dok su drugi mar{irali izraleskog premijera Bewamina Netanijahua i mistu gde se ~ovek zapalio. Re~eno nistra finansija Juvala Stajnije da je Silman bio aktivista u ca za svakodnevno poniàvawe pro{logodi{wim protestima, gra|ana koji su u nevoqi, za „uzida mu je biznis propao i da je tamawe od siroma{nih i davawe da postao taksi voza~, a posle mobogatim”. Jedan od o~evidaca Jo`danog udara ostao je bez posla. natan Sahar kazao je da se sve doNavodno je pretio vi{e puta da godilo iznenada, da je video Sil}e se zapaliti. mana kako drì ne{to {to gori, Organizatori su rekli da se a kada se polio benzinom i poporuka od pro{le godine nije iz{to ga je odmah zahvatila vatra, menila i da demonstranti traè Sahar nije znao {ta da radi. De„fer dru{tvo” i socijalnu pravsetine demonstranata stiglo je u du.

SAD

VI [E OD 200 MI LI O NA QU DI U SVE TU @I VI VAN ZE MQE U KO JOJ SU RO \E NI

Imi gra n ti na uda ru kri ze LON DON, BER LIN, VA [ING TON: Migracije u svetu rastu - oko tri odsto svetske populacije, odnosno vi{e od 200 miliona qudi, ìvi van zemqe u kojoj je ro|eno. Istovremeno, zbog krize u razvijenim evropskim zemqama se zao{trava ksenofobi~na retorika. Iako je slobodno kretawe radne snage, jedno od na~ela Evropske unije, dràve ~lanice mogu da, u slu~aju poja~ane imigracije preduzmu mere za weno smawewe. Me|utim, Organizacija za ekonomsku saradwu i razvoj saop{tava da, uprkos velikoj migraciji i nezaposlenosti u Evropi, trì{tu nedostaju kvalifikovani radnici. „Migracije iz prezaduènih zemaqa, Gr~ke, [panije, Portugalije i Italije beleè rast. Uzrok tome nije samo kriza. Neophodna je boqa organizacija trì{ta rada”, kaè generalni sekretar OECD-a Anhel Guria. Velika Britanija, u koju se godi{we doseli oko 200.000 imigranata, najavquje ograni~ewa za nekvalifikovane strane radnike. Premijer Velike Britanije Dejvid Ka-

Velika Britanija, u koju se godi{we doseli oko 200.000 imigranata, najavquje ograni~ewa za nekvalifikovane strane radnike. Dejvid Kameron ka`e da je spreman na sve da bi o~uvao bezbednost zemqe i snagu wene ekonomije meron ka`e da je spreman na sve da bi o~uvao bezbednost zemqe i snagu wene ekonomije. „Nadam se da ne}emo morati da ograni~imo pravo gra|ana Gr~ke i [panije, da putuju u Britaniju”, ka-

`e Kameron. Nema~ka je magnet za tre}inu imigranata iz biv{ih komunisti~kih zemaqa, ~lanica Unije. Imigranti doprinose da Francuska, jedina u Evropi ima pozitivan prirodni prira{taj, ali kriza

Oba ma pri znao gre {ke

zao{trava pitawe wihove sudbine. U Sjediwenim Ameri~kim Dràvama je oko 12 miliona ilegalnih doseqenika, ve}inom Meksikanaca, koji naj~e{}e ulaze preko granice sa Arizonom. Vrhovni sud delimi~no je uvaìo zakon te dràve, koji dozvoqava rutinsku proveru boravi{nih papira gra|ana. „Amerika ima koristi od doseqenika. Vlasti treba da pomognu imigrantima, ali dràva nema snage da sprovede zakone, koji im omogu}avaju da lak{e dobiju stalni boravak”, pri~a imigrant Huan Hoze. Ameri~ki predsednik Barak Obama podrào je zakon, koji otvara put do ameri~kog dràvqanstva za decu ilegalnih doseqenika, koja èle da se {koluju i sluè vojsku. „Moramo da ostanemo nacija imigranata. Zato smo sa tih mladih qudi, uklonili senku opasnosti od deportacije, jer su u ovu zemqu dovedeni kao deca”, rekao je Obama. Merom, koja je usledila pet meseci uo~i predsedni~kih izbora, deportacije je po{te|eno 800.000 ilegalnih doseqenika. D. Cvet ko vi}

VA [ING TON: Ameri~ki predsednik Barak Obama, koji se bori za drugi mandat, smatra da je najvi{e podbacio u odnosu prema gra|anima. Koja Vam je najve}a predsedni~ka gre{ka”, pitao je ^arli Rouz, popularni CBS-ov novinar, Baraka Obamu. „Kada razmi{qam o dobrim i lo{im stvarima, najve}a gre{ka mog prvog mandata, barem prvih nekoliko godina, je {to sam mislio da se ovaj posao svodi na ispravne politi~ke poteze. To zaista jesta va`no. Ali smisao predsedni~kog kabineta je Amerikancima ispri~ati pri~u koja }e im dati ose}aj jedinstva, smisla i optimizma, posebno u kriznim vremenima”, kazao je Obama. Obama je uspeo u posledwe ~etiri godine da izgubi poverewe mnogih koji su ga podr`avali. Zamerali su mu kukavi~ku politiku prema protivnicima iz Republikanske stranke, kojima je ~inio ogromne ustupke. Rouza je stoga zanimalo smatra li Obama da je bira~ima trebalo boqe prezentirati svoju politiku. „Trebalo je da im boqe objasnim {ta radim, ali tako|e sam ih morao boqe inspirisati”, kazao je Obama, na{ta se nadovezala wegova supruga Mi{el rekav{i: „Nada je i daqe tu, i daqe postoji”.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MADONA Francuska stranka ekstremne desnice Nacionalni front (FN) namerava da podnese tu`bu protiv Madone nakon {to je pop diva na svom prekju~era{wem koncertu u Parizu prikazala video snimak na kome je liderka FN Marin Le Pen predstavqena s kukastim krstom na ~elu. Kako prenose francuski mediji, video snimak, izazvao je `estoke reakcije stranke koja je odlu~ila da tu`i Madonu za uvredu.

KOFI ANAN Specijalni izaslanik UN i Arapske lige Kofi Anan doputova}e danas u Moskvu, gde }e narednog dana razgovarati s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o krizi u Siriji, u vreme kada je Rusija izlo`ena sve ja~im pritiscima da podr`i svrgavawe sirijskog predsednika Ba{ara al Asada. Kremq je potvrdio Ananov dolazak i susret s Putinom.

HILARI KLINTON Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton ju~e je razgovarala sa egipatskim vojnim vrhom, nakon {to ih je prekju~e pozvala da pomognu da puna tranzicija Egipta na demokratiju pro|e {to lak{e. Klintonova se srela sa vrhovnim komandantom Huseinom Tantavijem, privremeni lider zemqe nakon svrgavawa Hosni Mubaraka s vlasti.

Na ostrvu Kju{u ugroèno vi{e od 5.000 stanovnika TOKIO: Vi{e od 5.000 stanovnika na velikom ju`nom japanskom ostrvu Kju{u ugroèno je klizi{tima, a lokalne vlasti savetovala su nove evakuacije na podru~ju na kome ìvi vi{e od 400.000 stanovnika, javila je ju~e japanska televizija NHK. Spasila~ke operacije nastavqene su u pogo|enim podru~jima Kju{ua gde su u nevremenu, koje traje od srede, 22 osobe izgubile ìvot, a osam se vode kao nestale, prenela je agencija AFP. Vi{e od 5.440 qudi odse~eno je od preksino} zbog novih klizi{ta i palog drve}a po putevima, uz ugroèno snabdevawe pija}om vodom u regionu, gde je od srede Od srede palo rekordnih 81,7 centimetara ki{e palo rekordnih 81,7 centimentara ki{e.Nastavi}emo sa slawem hitne pomo} u hrani, vodi i medicinskim zalihama mo}i ugoènom stanovni{tvu”, rekao je iz vojnih helikoptera koji su upu}eni u Kajo [inohara, portparolka gradske upra- planinske oblasti Jame u prefekturi Fuve Jame. Vojnici istovaraju pristiglu po- kuoka, na severu ostrva Kju{u.Lokalne

vlasti su odvojeno uputile spasila~ke helikoptere kako bi se pacijenti i stariji stanovni ci iz po go |enih oblasti transportovali u bolnice. Koristi se te{ka mehanizacija za uklawawe obo renog dr ve}a, stena i ostataka poru{enih domova po go |enih kli zi {ti ma i poplavama, dok stanovnici lopatama sklawaju muq iz ku}a. Nalo`eno je da se evakui{e jo{ oko 3.600 stanovnika na jugozapadu Japana, javqa NHK. Vremenske neprilike ju~e su bla`e i donele su privremeno olak{awe, ali meteo ro lo {ka agen ci ja prog no zi ra no ve obilne padavine i poplave i novo otvarawe klizi{ta na velikom ju`nom ostrvu Kju{u.

BALkAn

dnevnik

La gumyija: BiH po {tu je vo qu gra |a na Sr bi je

po{tovati izbornu voqu naroda Srbije i u slu~aju Nikoli}a i vlade koncentrisane oko Da~i}evih socijalista”, naveo je Lagumxija.

On smatra da otvorena pitawa sa Hrvatskom, koja se odnose na probleme granice na moru, kori{tewe luke Plo~e, prolaz kroz Neum i imovinske odnose, mogu biti re{ena za 24 ~asa {to se ti~e BiH. „Proces deblokirawa spornih pitawa je po~eo i mogao bi biti okon~an krajem 2012. ili po~etkom naredne godine”, rekao je Lagumxija. Lagumxi ja je do dao da veruje u deblokirawe tih procesa, jer on i hrvatski premijer Zoran Mila no vi} „ko ri ste zdrav ra zum”, koji je davno zaboravqeni ka te go ri jal ni apa rat na ovim prostorima.

CRNA GORA

Pe ro vi}: Opo zi ci ja pod kon tro lom \u ka no vi }a POD GO RI CA: Biv{i lider Liberalng saveza Crne Gore Slavko Perovi} kritikovao je ju~e najavqeno formirawe Demokratskog fronta - opozicionog saveza koji bi trebalo da koordinira biv{i diplomata Miodrag Leki}, navode}i da je crnogorska opozicija pod kontrolom lidera DPS-a Mila \ukanovi}a. Opozicija u Crnoj Gori je pod punom kontrolom \ukanovi}a i u tom smislu ona je definitivno potro{ena. Objediwavawe pod Leki}em prikriva wen istorijski slom i poraz, kazao je Perovi}. Po wegovim re~ima, Leki} je bio zdu{ni Milo{evi}ev ratni ambasador u Rimu. U tome je su{tina opozicionog tipovawa na wega, kazao je Perovi} listu „Dan”. Leki} je ranije

prihvatio predlog crnogorske opozicije da bude koordinator wenog objediwavawa u Demokratski front, koji bi bio alternativa aktuelnom crnogorskom re-

`imu. Dve od tri opozicione parlamentarne stranke Nova srpska demokratija (NOVA) i Pokreta za promene (PZP) ve} su podr`ale ideju o formirawa Demokratskog fronta, dok se najja~a crno-

gorska opoziciona stranka Socijalisti~ka narodna partija (SNP) jo{ nije odredila prema toj ideji. NOVA i PZP saglasne su da Leki} bude i nosilac zajedni~ke izborne liste i opozicioni predsedni~ki kandidat. Leki} je ranije kazao da je spreman da radi na objediwavawu opozicionih stranaka, u ciqu stvarawa {irokog saveza antire`imskih snaga u Crnoj Gori. Termin redovnih predsedni~kih i parlamentarnih izbora u Crnoj Gori je prole}e naredne godine, ali je sve izvesnije da }e oni biti odr`ani na jesen ove godine. Kao predsedni~ki kandidat opozicije Leki} je pomiwan 2003. i 2008. godine, ali je od kandidature odustao nakon {to iza inicijative nisu stale sve uticajne partije.

Naj bo qi |ak po kva rio oce ne QU BQA NA: Jo{ u vreme Jugoslavije, Slovenija je predwa~ila u ekonomskom razvoju. Dodatni vetar u le|a dobila je ~lanstvom u Evropskoj uniji. Banke su povoqno dobijale novac i isto tako ga delile kroz povoqne kredite. Kriza je to promenila i pokazale su se slabosti slovena~ke ekonomije, posebno bankarskog sektora, zbog kojeg nije iskqu~eno da i Slovenija stane u red za pomo} evropskih partnera. Damir Golob se pre dvadeset godina ohrabrio da ode iz poznatog preduze}a za preradu drveta i otvori privatnu radionicu za izradu name{taja. Po~eo je u gara`i sa jednim radnikom. Posla je bilo toliko da se radionica morala pro{iriti, a broj radnika pove}ati na osam. A onda je do{la kriza. „Krizu ose}amo kroz mawi broj poruxbina. Ranije smo uglavnom radili za preduze}a, ali ona sada {tede. Preostalo nam je da radimo za pojedince, a do poruxbina dolazimo samo kroz preporuke zbog na{eg kva-

lova Hrvatske re{eno: forsirana je gradwa Peqe{kog mosta, koji bi spojio obalu sa poluostrvom i tako „presko~io” Neum. Bilo je planirano da peqe{ki most bude zavr{en 2015, uz tro{ak od ukupno dve milijarde kuna (266 miliona evra). Obavqeni su pripremni radovi vredni 22 miliona evra, ali je u maju vlada Zorana Milanovi}a odustala od tog projekta - zbog velikih tro{kova, ustanovqenoj velikoj trusnosti podru~ja, jakih ve-

obra}aja dogovoreno je da se koristi trajektna linija od Plo~a do mesta Trpaw na Peqe{cu pri ~emu vo`wa na relaciji od 7,5 nauti~kih miqa traje 50 minuta, cena karte za automobil u jednom smeru je 138 kuna (18,4 evra) plus karta za putnike, a za kamion iznosi vi{e od 1.050 kuna (140 evra) samo u jednom smeru. Trajekt u sezoni saobra}a sedam puta dnevno, ali je gu`va velika jer se wime putuje i na Kor~ulu. Osim toga, isti~u stru~waci, put

po Peqe{cu je uzak i nespreman za poja~an saobra}aj. Ministar saobra}aja Sini{a Hajda{ Don~i} smatra da bi nova trajektna linija Komarna-Brijesta bila najboqe re{ewe i pozvao je Dubrova~ko-neretvansku `upa-

ameri~koj tehnologiji i uz saradwu wihovih stru~waka, {to bi, kako se tvrdi, moglo biti zavr{eno u roku od devet meseci. Most bi bio stavqen na koncesiju na 15 godina, a mostarina bi iznosila tri evra. Ne zna se, me|utim, da li bi

Naj jef ti ni ji ko ri dor Sporazum o izgradwi 5,5 kilometara dugog puta bez tunela koji bi ko{tao oko pet miliona evra trebalo bi da pripremi Hrvatska, a BiH i Hrvatska bi zasebno gradile svoje delove tog puta. Vlasti BiH bi, istovremeno, da uz sporazum o neumskom koridoru potpi{u i sporazum o naprednom kori{}ewu Luke Plo~e i èlezni~ke pruge Metkovi}-Plo~e. Ministar Hajda{ Don~i} ocewuje da je to najjeftinije re{ewe, pri ~emu bi se radilo o putu koji je povezan uz postoje}e puteve, pa bi Hrvatske na wega imala koncesiju, a saobra}alo bi se bez zaustavqawa. Kako po {engenskom reìmu, koji Hrvatska o~ekuje nakon ulaska u Uniju, planiranim koridorom ne}e mo}i da prolazi roba vrednija od 10.000 evra, kao ni ìve ìvotiwe, takva roba prevozi}e se trajektom. niju da je prihvati, za {ta je potrebna izmena prostornog plana. Vo`wa tom linijom trajala bi 10 minuta uz mnogo niù cenu. Ipak, ùpan Nikola Dobroslavi} smatra da bi se tom linijom ugrozila uzgajali{ta {koqki u Malostonskom zalivu i da je most ipak najboqe re{ewe. I dok traje razmoilaèwe izme|u ministra, ùpana i na~elnika pojedinih op{tina, pojavila su se dva predloga o kojima bi tek trebalo da usledi rasprava, iako ih ministar Don~i} nije do~ekao s odu{evqewem. Projekt peqe{kog pontonskog mosta ameri~kog preduzetnika Xejmsa Prajsa âka i zagreba~ke arhitektkiwe Maje Bru~i} predvi|a investiciju od 36 miliona evra, kori{tewe ve} izgra|ene infrastrukture za Peqe{ki most, proizvodwu pontona u Hrvatskoj po finskoj, {vedskoj i

„Mnoge vladine mere nisu prijatne - smawewe plata u javnom sektoru i sli~no. Ali, hvala bogu, skup{tina ih je prihvatila, pa imamo osnovu za podsticawe ekonomskog rasta. Privredi }emo kroz javne konkurse dati oko 400 miliona evra”, rekao je ministar za privredni razvoj Radovan @erjav.

BA WA LU KA: Predsednik Vlade Republike Srpske Aleksandar Xombi} i prvi potpredsednik Vlade Republike Hrvatske Radimir â~i} najavili su izgradwu hidroelektrane „Dubrovnik 2”. Izgradwa je, kako su rekli, u interesu obe zemqe koje }e je zajedni~ki finansirati kroz kompaniju koja }e u naredne tri godine raditi na wenoj izgradwi. Vrednost projekta je oko 170 miliona evra, snaga hidroelektrane je oko 300 megavata, a izvore sredstava }e, kako su najavili Xombi} i â~i} nakon sastanka u Bawaluci, traìti i kod me|unarodnih finansijskih institucija i ne sumwaju da }e ih dobiti, prenose bosanski mediji. Ra~unaju i na povoqna evropska razvojna sredstva, jer, kaè â~i}, jednim delom u projekt je ukqu~ena i Crna Gora. „Hidroelektrana se nalazi u Dubrovniku, a voda treba da do|e iz Hidroelektarne Trebi-

Most, tra jekt ili tu nel trova, ali i zbog protivqewa BiH koja je upozoravala da bi bio ometen brodski pristup wihovim teritorijalnim vodama. Da je most sagra|en bio bi dug 2.404 metra, s najduìm rasponom od 568 metara, {irina mosta bila bi 21, a visina 55 metara. Nova vlada i novi ministar saobra}aja Sini{a Hajda{ Don~i} zalaù se za putni koridor preko teritorije neumske op{tine, za {ta postoji saglasnost vlasti BiH, kao i na~elna saglasnost iz op{tine Neum - koja bi, ipak, da malo promeni zami{qenu trasu. Na nedavnom sastanku ùpanijskih i lokalnih rukovodilaca s predstavnicima ministarstva sa-

litetnog rada. Re{ewe nalazimo i u povezivawu sa drugim radionicama”, rekao je Damir. Slovena~ka vlada se bori protiv recesije. Svetska banka prognozira ove godine smawewe privrede za 1,2 odsto.

@erjav kaè da su za Sloveniju u ovom trenutku investicije najva`nije i da se otklawaju pravne i birokratske prepreke, da bi privrednici lak{e do{li do novca. Od vladinih mera, kao posebno drasti~ne izdvajaju se predloène izmene zakona o radu. Direktorima se daje ogromna mo} nad sudbinom zaposlenih, koja podrazumeva i otkaze bez obrazloèwa. Vlada tvrdi da su izmene neophodne da bi se pokrenulo trì{te rada. Mada je stopa nezaposlenosti nià od evropskog proseka, u odnosu na vreme pre krize udvostru~ila se. Ekonomski analiti~ar Andra{ Grahek kaè da je situacija drasti~na, tako da i promene koje treba da se dese, moraju biti drasti~ne. Slabost slovena~ke ekonomije je bankarski sektor. Vlada tvrdi da jo{ moè bez finansijske pomo}i evropskih partnera, ali svima se ~ini da }e stati u red iza pet zemaqa koje su je ve} traìle. Zato Slovenija nije vi{e najboqi u~enik u razredu, kako su govorili o woj kad je primana u ~lanstvo EU. T. Jo vi}

Hr vat ska i RS gra de hi dro e lek tra nu „Du brov nik 2”

DI LE MA U HR VAT SKOJ KA KO PRE ULA SKA U EU PRI]I PO LU O STR VU PE QE [AC

ZA GREB: Hrvatska o~ekuje da }e, po ulasku u EU 1. jula 2013, ubrzo u}i i u {engenski reìm koji predvi|a jaku grani~nu kontrolu, pa je vru}e pitawe u zemqi postalo - kako na putu od Splita do Dubrovnika zaobi}i BiH, odnosno kako kroz Hrvatsku do}i do poluostrva Peqe{ac. To pitawe izvor je nesuglasica izme|u vladaju}ih i opozicije, ali i dràvnih i ùpanijskih vlasti. Danas se od Splita do Dubrovnika putuje ili trajektima ili putem ~ije jedna deonica prolazi kroz BiH na podru~ju op{tine Neum. U vreme HDZ-ovih vlada Ive Sanadera i Jadranke Kosor, ~inilo se da je pitawe povezivawa de-

VRE ME KRI ZE PO KA ZU JE SLA BO STI SLO VE NA^ KE EKO NO MI JE

[EF DI PLO MA TI JE BO SNE I HER CE GO VI NE

SA RA JE VO, ZA GREB: Novoformirana vlast u Srbiji je na potezu kada je re~ o odnosu te zemqe prema BiH i kako god oni „odigraju” mi }emo ~initi isto, izjavio je ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine Zlatko Lagumxija. Treba sa~ekati i videti ho}e li ono {to govore biti i politika koju }e sprovoditi. Sude}i po prvim signalima, ni Tomislav Nikoli} ni Ivica Da~i} ne}e voditi politiku koju su zagovarali u izbornoj trci”, rekao je Lagumxija za „Ve~erwi list”. On smatra da }e nova vlast u Srbiji „biti mnogo razumnija i da }e po{tovati odnose u regionu”. „U tom slu~aju u BiH }e imati partnera za re{avawe svih sporova i izme|u dr`ava u regionu, a BiH }e s druge strane

ponedeqak16.jul2012.

reakcije na takav most - koji bi po du`ini bio drugi takav u svetu iz BiH bile iste kao i za klasi~ni most, zna~i negativne. Istini za voqu, koje god se re{ewe donese, ne}e bitno smawiti vreme putovawa od Dubrovnika do Zagreba od 11 ili 12 ~asova autobusom, odnosno sat-dva kra}e kolima, pod uslovom da nema „~epova” ili kolona. Ali, bar bi smawilo o~ekivano i sasvim izvesno ~ekawe za ulazak i izlazak iz BiH, do koga }e do}i ako se ne sagradi koridor ili dovr{i neko drugo re{ewe. Naravno, uvek ostaje mogu}nost da }e Hrvatska nakon 1. jula 2013 - kao {to se de{ava na primer Rumuniji - neko vreme ~ekati ulazak u {engenski prostor, pa }e joj ostati vi{e vremena za kona~no re{ewe veze Dubrovnika i ostatka Hrvatske. N. Jo va no vi}

{wica, prokopavawem tunela u duìni od 16 kilometara”, rekao je Xombi}. Nakon izgradwe hidroelektrane, koju }e RS i Hrvatska finansirati po pola, bi}e usagla{ena podela elektri~ne energije. Kada je u pitawu most na reci Savi kod Bosanke Gradi{ke, Xombi} kaè da je u interesu RS da se ubrza i taj projekt, kao i da }e taj Bosanskohercegova~ki entitet preuzeti inicijativu da se me|unarodni tender za izbor izvo|a~a raspi{e do kraja godine i krene u finansirawe, budu}i da RS ima odre|ena sredstva za izgradwu. Prvi potpredednik Vlade Republike Hrvatske Radimir â~i} rekao je da je kqu~an projekt „Dubrovnik 2”, oceniv{i ga kao jedan od „najpotentnijih i najkvalitetnijih evropskih energetskih projekata u odnosu uloènog i dobijenog”.

UKRATKO Pri ja va pro tiv pli va ~a

Po `a ri kod Pqe va qa i Gacka

VU KO VAR: Hrvatska grani~na policija podnela je prekr{ajne prijave protiv ~etvorice mu{karaca iz Vukovara jer su iz Srbije, plivaju}i preko Dunava, nezakonito pre{li dr`avnu granicu, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova Hrvatske. Policajci su u subotu primetili da ~etiri mu{karca preko Dunava plivaju sa teritorije Srbije i sa~ekali su ih na obali. Utvr|eno je da se radi o Vukovarcima starim od 26 do 42 godine, koji su na taj na~in nezakonito pre{li dr`avnu granicu, saop{tila je policija

POD GO RI CA, GACKO: U poàru koji je zahvatio selo Prem}ani, kod Pqevaqa, izgorele su tri ku}e, ali nije bilo povre|enih, saop{tila je ju~e crnogorska policija. Kako se navodi, u poàru su stradale ku}e B. V. i M. V. Veliki {umski poàr u rejonu sela Cernice na podru~ju op{tine Gacko nekontrolisano se {iri prema zapadu gde je nepristupa~an teren. Vatrogasci se bore sa vatrom da se ne bi pro{irila prema nasequ Korita, izjavio je zamenik komandira vatrogasne jedinice Gacko @arko Rudovi}.

moja ku]a

ponedeqak16.jul2012.

dnevnik

М ал и, сл атки дом О

вај шармантан стан, који се налази у Готенбургу, намењен је студентима и има све што је потребно за пријатан живот. На фотографијама које вам доносимо погледате како се може искористити 39 квадратних метара, те можда и ви добијете неку идеју за преуређење дома. Стан се налази у лепој згради из 19 века, а главни акценат је на прелепој белој столарији, природној светлост која допире из високих прозора, те црни електрични каблови. Стан је тек недавно реновиран, уз до-

датак нове, уградне и по мери прављење кухиње, која је доступна и на нашем тржишту. Има практичан распоред и функционалан је. У дневној соби, у којој је поред прозора смештен и кревет за спавање, те у кухињу, налази се шест високих прозора који простору дају прозрачност и свежину. Има и малу купатило. Висина плафона је 2,8 метара, а сви зидови су обојени у бело. Бела изузетно лепо изгледа и одлична је подлога за све врсте стилова намештаја или детаље.

Решите се штеточина у кухињи

ема нечег иритантнијег од ситних штеточина у кухињи којих се никако не можете решити. Мрави на кухињском поду, мушице око воћа, мољци из кухињских ормарића... Свих ових штеточина можете се лако и на природан начин решити. Пеперминт против мољаца Уље папрене нане (пеперминт уље, Ment ha pi pe ri ta) је одлично против свих врста кухињских ситних штеточина. Како бисте се решили мољаца, најпре детаљно очистите ормарић у којем сте их затекли. Затим помешајте 30 милилитара уља папрене нане с литром дестиловане воде. Овај раствор користите како бисте пребрисали све површине. Или је наточите у посуду с пумпицом и пошприцајте. Овај раствор може да стоји годинама у затвореној посуди, али толико је користан да ћете га често користити. Против мољаца одличан је и ловоров лист. Ставите ловор у ормариће, посуде и отворене кутије с тестенином или пиринчем. Уље пеперминта помаже и против мрава. Пошто очистите све кухињске површине, пребришите их и раствором пеперминта и дестиловане воде, или једноставно на вла-

Радни кутак

данашње време људи доста времена проводе на послу, трећину дана ако не и више. Било да на посао иду у канцеларију неке фирме, или само пар корака у свом у дому, простору за рад потребно је посветити доста пажње. Такође, доста људи иде на посао ван куће, али је потребно посао да доврше и у кући. Уколико сте у могућности, за кућну канцеларију одвојите посебну просторију, а ако нисте, довољан је мали део неке собе који ћете уредити тако да се ви осећате пријатно, и смањити што је више могуће притисак који вам посао намеће. За оне који немају превише простора, а желели би да направе радни кутак пријатнијим, ево неких идеја.

жну крпу накапајте неколико капи уља пеперминта и пребришите. Ово не само да ће вам помоћи да се решите мрава (јер мрзе мирис нане), већ ће вам и кухиња одлично мирисати. Ухватите винске мушице - Како бисте се решили винских мушица, морате их ухватити. Узмите празну боцу од воде или сока и у убаците неколико комадића воћа. Од папира направите левак, с тим да доњи део мора бити јако узак. Ставите левак у отвор боце. Мушице ће ући унутра, али неће моћи да изађу. Како вам се мушице не би накупљале у кући, немојте напољу остављати зрело или покварено воће или поврће. Решите се бубашваба - Најгора (и најодвратија) штеточина у кухињи су бубашвабе. Како бисте их се решили, припремите им нешто да пригризну. Ево рецепта: 1 део борне киселине (ациди борици) у праху, 1 део белог брашна и 1 део белог шећера. Ставите мешавину за папир или алуминијску фолију и ставите у ормариће и иза њих, испод и за фрижидера и штедњака. Само се побрините да пси, мачке или деца не могу да дођу у додир с том мешавином јер је борна киселина отровна.

Одлична идеја или ругло П

олка тачкице сада више нису резервисане само за купаће костиме и остале одевне комбинације, судећи по већ познатој тачкастој кући. Џим Дитз, пензионер своју двоетажну кућу претворио је у комплекс апартмана за изнајмљивање тако што је цео њен екстеријер прекрио полка тачкицама у јарким бојама. - Разносачи пице неће имати проблема при проналаску овог места нашалио се Џим. „Једноставно га не можете промашити„, додао је. Ова стогодишња кућа постала је локална атракција пошто ју је њен власник офарбао на овај начин, па се

пред њом људи свакодневно окупљају како би уживали у њеним великим и помало неправилним круговима у боји. Али тачкице се не свиђају свима. Рајан Брукс, локални планер града, сматра како је Џимова кућа упропастила комшилук. - Мислим да је моје мишљење слично мишљењу свих осталих - не бих волео да живим поред ње - закључио је Рајан. На вама је да одлучите представља ли ова кућа дашак ведрине или је реч о намерно испровоцираној кич декорацији у сврху стицања популарности.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav

ponedeqak16.jul2012.

^etrnaestog jula 2012. godine preminula je

Moj tata je umro.

SOBE I APARTMANI na moru Utjeha kod Bara, blizu mora. Povoqno. Tel. 062/8510-669, 021/6363291. 56056

Sofija - Sowa Petri}

Vasiqki Mar~i} ^ASOVI engleskog 800 din. 60min. prevodi engleskog A-format. 800 din. Dolazi na ku}nu adresu. Tele56622 fon 063/117-6403.

CENTAR, Augusta Cesarca, novo, peti sprat, dupleks 54+32=86m2, ~etiri sobe, odvojena kuhiwa, dva kupatila, terasa, sa parkingom 110.000E. Mo`e dogovor. Telefon: 56591 063/562-411.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 56383 IZRADA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika i izrada re{etki i brava na vratima. Telefoni: 065/58156465 6333, 6434199. ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otTelefoni: 064/953-3943, pad. 56763 021/6618-846, 063/84-85-495.

Tegla{i Jo`ef

ro|. 1928. godine

od: Juce, Du{ice, Dragane sa porodicom, Vasiqke i Miodraga. Uvek }emo te nositi u srcu i sa ponosom te se se}ati.

Sahrana je u utorak, 17. jula, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu. Draga na{a, uspomena na tvoj vedar i vrcav duh }e ve~no `iveti u na{im srcima. Tvoji: suprug Veqko, sin Du{an, snaja Verica i unuke Mina i Tara.

Posledwi pozdrav }erki i sestri

56776

POMEN

Vasiqki

Posledwi pozdrav {ogoru

Jefta Karli} Braca

Olivera Mandi} Oqa 2002 - 2012. I posle deset godina se}awa ne blede a tuga je ista. Pomen na{oj Oqi obele`i}emo u utorak, 17. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na ^enejskom grobqu. Tata, mama, Zorana i Deka.

POTREBNA devojka od 20 - 35 godina za ~uvawe malog deteta. Telefon 064/067-8010. 56534 STRANOJ kompaniji potrebno 5 menaxera prodaje za predstavni{tvo u Novom Sadu. Uslovi: zavr{ena visoka ili vi{a {kola do 35 godina. Tel.: 063/516-153. 56585

]erka Eva, zet Ne|o, unuci Vesela i Ne{a.

56781

56778

od oca Milana i brata Dragana sa decom.

Za sve ti beskrajno hvala. Takve kao ti an|eli }e ~uvati.

56750

56774

Dragi Braca, tvoja supruga je ostarila, ali te nije zaboravila. I posle deset godina sa tugom te se se}aju: sin Milivoj, supruga Zora, snaja Karolina, unuk Nenad i unuka Ana.

Jo`iki od porodice Birgermajer.

56568

56782

Posledwi pozdrav sestri

Tu`nog srca se opra{tamo od supruga, oca, dede i tasta.

POMEN

PRODAJEM ogrevno drvo bukva, cer, hrast ta~na mera, po potrebi rezano i cepano. Telefoni: 064/1433409, 021/6419-439. 56535

Tegla{i Jo`ef

Vasiqki

Voqenom tati

od: brata Mi}e, snaje Nade, brati~ine Vide i zeta Dragana.

Milana @drwa

1934 - 2012.

16. 7. 2005 - 16. 7. 2012.

Sahrana je u utorak, 17. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu.

Mikice na{a, dan za danom, godina za godinom prolaze, al bol nikad. Vole te i tuguju: mama, tata i brat.

Supruga Ilonka, }erke Eva i Angela sa porodicama.

56742

56783

56775

Posledwi stricu

pozdrav

bratu

Pro{lo je sedam godina

POMEN

Preminula je u 82. godini na{a draga mama, baka, svekrva i prabaka

Jo`efu

posledwi pozdrav od: }erke Angele, zeta Lasla, unuke Kristine i unuka Roberta.

Dobrivoju Api}u od porodica Veska - Bate i Laleta Slankamenca.

Milana Miko moja, i ju~e i danas, i sutra uvek isto boli ali jedno znam, uvek }u isto da Te VOLIM! Tvoj Dra{ko.

56784

56780

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav Maci

od sestre Bose sa porodicom.

56779

Balog Marija

Ve} sedam godina jedna zvezda promenila je mesto, al ne i sjaj. Voli te tvoj brat Radoslav.

Hvala ti za sve {to si u~inila za nas. Sahrana je u utorak, 17. 7 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: }erka Elvira i sin Stevan sa porodicama. 56773

56743

56744

Pro{lo je sedam godina

Vasiqki Mar~i}

Milana 2005 - 2012.

SEDMOGODI[WI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 87. godini preminula na{a draga

An|elka Banova~ki 16. 7. 2007 - 16. 7. 2012. Svakodnevno si u mislima i srcima na{im.

Radmila Topalski Mila

Milana I daqe si na{a najlep{a uspomena, i daqe si na{a najve}a bol......

Milana An|ele moj, ne postoji vreme koje }e ubla`iti bol za tobom.

Tvoji najmiliji.

Tvoja sestra Danijela sa porodicom.

Tvoja Tekili.

56549

56745

56746

Posledwi ispra}aj je 16. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, iz kapele grobqa u Ka}u. O`alo{}eni: }erka Nada, unuk Sa{a, snaja Sowa i praunuci Mateja i Daniel. 56777

06.20 06.30 08.55 09.05 09.30 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.05 14.20 14.40 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.25

tv program

ponedeqak16.jul2012.

Кратак час професора Аркадија Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Зелени сат Велики природни спектакли Ритам Егзита, хроника Кухињица Име мог сокака Вести Знање имање Чари риболова Изблиза Све(т) око нас Политбиро Хроника филмског фестивала „Палић 2012”. Вести за особе са оштећеним слухом Кад шпијуни закажу Велики природни спектакли Временска прогноза ТВ Дневник Разгледнице

СЕРИЈА

Лола Долорес Кареро, звана Лола, приморана је да се сама суочи са светом од своје осме године, када јој је отац преминуо и оставио је у опасности од Акилеса Барозе, власника имања на коме су живели. У нападу страха, Лола одлази у престоницу како би се сакрила у кући своје тетке... Улоге: Дана Гарсија, Сегундо Сернадас, Марија Хелена Деринг (Панонија, 18.00) 08.00 10.00 13.00 14.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Панонско јутро Лола Улови трофеј Хроника општине Врбас Панонска хроника Е ТВ Љето са Шквера Војвођанске вести Лола Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке

Сурен Џоунс

У поверењу Серија „У поверењу“ бави се љубављу и пријатељством, забавом и фетишизмом, сексом и смрћу. Такође, истражује комплексност и комичност међуљудских односа, а гледаоце би могла да наведе да преиспитају своје животе. Улоге: Сурен Џоунс, Кристијан Солимено, Тристан Џемил, Кејт Изит, Ива Поуп Режија: Роберто Бангура, Кит Боук (РТВ 1, 20.10)

23.05 23.55 00.10 00.55

07.00 07.55 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.10

Ритам Егзита, хроника ТВ Дневник Серија недеље: У поверењу Добар посао Живопис Војвођански дневник Међународни тероризам после 1945. Оперативци Хроника филмског фестивала „Палић 2012“ У поверењу Добар посао

Нови таблоид НС Кад кућа није тесна Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) ДУРИНДО 2012 –мађарска народна музика Урбана џунгла на мађ. са титл. на српском ВИВЕ 2010, мађарска народна музика Ева магазин (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Дотики (слов) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Верска емисија (мађ) Ја сам из Титовог Велеса, филм ТВ баштине

15.15 16.00 16.49 17.00 17.20 17.45 18.25 19.01 19.30 20.05 21.01 22.51 22.55 23.25 00.15 00.30 00.38 01.22 02.54 03.00 03.40 03.51 04.24 04.54 05.48

СЕРИЈА

19.00 19.30 20.10 21.00 21.30 22.00 22.35

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.52 10.05 10.10 10.43 11.11 12.00 12.15 12.30 13.12 13.18 13.42

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Балкан експрес Гастрономад Вести Лов и рибоЛов Еко караван Белдокс фестивал Дневник Спорт плус Касл Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Нимино острво, филм Ово је Србија Срећни људи Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи Караван - путујући певајући Вести Око Касл Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Они живе, филм Балкан експрес Вести(04.00,05.00) Гастрономад Око Лов и рибоЛов Срећни људи Верски календар

Нимино острво

19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Новосадско јутро Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Неон ситy Вести Украдена срца Река наде Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Зове море Азбука родитељства Храна и вино Убиства у Мидсамеру Тржница - Детелинарска пијаца Сремски Карловци,од суботе до суботе Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Опчињени Објектив Зове море Река наде Украдена срца

09.30 10.30 13.30 14.00 16.00 18.00 18.15 18.30 21.45 23.30 00.00 00.15 00.30 01.00

Једрење Свидвеј Свет фудбала Данска лига АТП Атланта Финале Вести ЦХТВ Вести Мото ГП Мугело – Трка Мото 3 Свис лига: Сервете – Базел Преглед Мото ГП Мугело Вести ЦХТВ Вести Свет фудбала Премијер лига, голови сезоне

06.30 08.30 09.00 09.05 10.55 11.00 11.05 11.35 13.00 13.05 14.00 15.00 15.05 15.30 16.30 17.00 18.15 18.30

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Живахна девојчица по имену Ним, окружена својим егзотичним животињским пријатељима и инспирисана легендама и књигама, води невероватан тропски живот, који је одраз њеног омиљеног књижевног јунака: Алекса Ровера, највећег светског авантуристе. Улоге: Ебигејл Бреслин, Џоди Фостер Режија: Џенифер Флакет (РТС 1, 13.42)

Шерон Стоун

Кад човек падне Узбудљива и напета америчка драма 27-годишњег редитеља Рајана Ешлингера. Филм прати преплитање живота три мушкарца, открива да се сваки од њих суочава са својим проблемима на различите начине, који су веома лоши по све. Улоге: Дилан Бејкер, Стејси Боно, Тимоти Хатон, Шерон Стоун Режија: Рајан Ешлингер. (РТС 2, 21.57) 06.58 07.31 07.37 07.48 07.58 08.19 08.21 08.48 09.19 10.00 10.32 11.10 11.40 12.13 12.33 13.00 14.00 14.27 14.58 15.08 15.59 16.52 18.06 18.39 19.11 20.00 20.35 21.05 21.57 23.35 00.01 00.46 01.38

Слагалица Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Шешир без дна Антоније гауди Радијације и радиоактивност на земљи и у васиони Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Добро је, добро је знати Немачки симфонијски оркестар из Берлина Еко глобал Трезор Шешир без дна Антоније Гауди Верски календар Сат Капри Бициклизам: Тур де Франце, пренос Све боје живота Ад либитум Верски мозаик Бинго Здравствени водич Капри Кад човек падне, филм Бициклизам: Тур де Франце, преглед Велики рок спектакл: Рибља чорба Трезор Еко глобал

dnevnik

06.40 06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 12.30 14.15 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.00 21.10 23.05 23.45 00.05 01.50 02.40 03.05 04.30

Шљака Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Жестоки момци Вести Спортски преглед Као случајно Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Увод у анатомију Филм: Плаћени убица Вести Спортски преглед Филм: Заштићени сведок Увод у анатомију Саут Парк Филм: Детективски клуб Укључење у Б92 Инфо

07.00 10.15 10.40 12.10

Добро јутро Моје срце куза за Лолу Све за љубав Академија дебелих-избацивање Национални дневник Национални дневник Мала невеста Академија дебелих-ућиво Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Академија дебелих - преглед дана Гранднарод пита Смешно ћоше код Ђоше Детективске приче Филм: Иза граница Отети Гле ко то говори Необичне методе Моје срце куца за Лолу

14.00 15.55 16.15 17.00 18.00 18.30 19.00 20.15 20.45 21.30 23.45 00.30 01.00 03.15 04.00 05.00 06.00

Ива Штрљић

СЕРИЈА

Јелена У 70-им годинама прошлог века млада Јелена, ћерка високог функционера и угледног Београђанина и млади Вук одлучују да побегну из града за њен осамнаести рођендан. Неко је међутим сазнао за њихов план и одлучио да им помрси конце. Улоге: Даница Максимовић, Аљоша Вучковић, Ирфан Менсур, Бојана Ординачев, Срђан Карановић, Ружица Сокић, Срна Ланго, Ива Штрљић Режија: Андреј Аћин и Дејан Зечевић (Хепи, 18.25) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 00.00 00.50 01.30 02.10 03.40 04.10

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Побуна диносауруса Телешоп Вести Мелроуз Плејс Телешоп Вести Народни посланик, филм Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Ћирилица Агенција Мелроуз Плејс Луда кућа Изнајми звезду Документарни програм Ћирилица Насловна страна – квиз Јелена

Клајв Овен

Иза граница

Ебигејл Бреслин

06.15 06.30 07.00 08.00 90.30 10.30 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.10 01.00 01.30 02.00

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Последњи самурај Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Роки 3 Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.45 10.00 11.00 11.35 12.30 13.00 13.30 14.00 15.00 15.40 16.15 17.15 18.15 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00 03.00 04.30

ВОА Слике живота Маратон Цртани филм Улови трофеј Топ шоп Љубав у залеђу Топ шоп Биљана за вас Здравље и Ви Србија у ритму Европе Слике живота Злочиначке намере Мућке Ало ало Документарна серија Обични људи Филм: Лазар Мућке Ало, ало Филм: Ледом до славе Удовице Мућке Ало, ало Филм: Дракула 3 Домаћа музика Филм: Ледом до славе

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк 12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Као гошћа на добротворној гала вечери, Сара Џордан, наивна припадница високог друштва постаје сведок позива у помоћ од стране уљеза на забави, бунтовног хуманитарца доктора Ника Калахана. Улоге: Анђелина Џоли, Клајв Овен, Тери Поло Режија: Мартин Кемпбел (Пинк, 01.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak16.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

КО ЛЕК ТИВ НИ ПОР ТРЕТ ШЕ ЗДЕ СЕ ТО СМА ША

Љу би ша Ра јић 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Највећи губитник Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све жене мог мужа Највећи губитник Мајами инк Исповести сакупљача животиња Компулзивно гомилање 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар Л.А. Инк Исповести сакупљача животиња Компулзивно гомилање

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Ловци на нацисте Геније дизајна Пет америчких гиганата Кракатау – последњи дани Викторијанска апотека Дан када је умро Џемс Дин Свет по Ленону Тајм тим година XI Прича о струји Човекова историја Најгори послови у историји Црна смрт Средњи век 1066. Ловци на нацисте Човекова историја Дневник скулптура Понтије Пилат: Човек који је убио Христа

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Легионар 72 дана Револуција госпође Ретклиф Нортфорк Америчка пита Како је Хари постао дрво Еротски филм Еротски филм

Норт форк Рад ња ове дра ма са еле мен ти ма фан та сти к е сме ште на је у гра дић Норт форк у Мон та ни ко ји је по треб но ева ку и са ти због пу ста ња у рад ве ли ке бра не и хи дро цен тра ле. За ве ћи ном оста је све ште ник у ло кал ном си ро ти шту са де ча ком ко ји је у ко ми... Уло ге : Ник Нолт, Џејмс Вудс, Де рил Ха на, Клер Фор ла ни Ре жи ја : Бра ћа По лиш (Си не ма ни ја, 18.00)

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

Са фрон Ба ро ус

Сед ма стру ја Овен је ри бар у ма лом ир ском се лу. Удо вац је и жи ви уса мље но. Кад ни је на мо ру, чи та. Раз бо рит је чо век и не ве ру је у бај ке и ле ген де, ко је је још као де те слу шао од сле пог стар ца Емо на. Емо нов син То мас та ко ђер ри бар, си ро ма шан је и не ма сре ће с уло вом. Ка ко би он и отац има ли шта да је ду, по чео се ба ви ти за бра ње ним ло вом на ту ља не.... Уло ге: Скот Глен, Са фрон Ба ро ус, Џон Линч Ре жи ја: Џон Греј (ХРТ 1, 13.23 и 00.22) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.01 Дивљи Пламен 10.12 Место под сунцем, док. серија 11.01 Источноафрички тектонски јарак, док. серија 12.00 Дневник 12.35 Моћ судбине 13.23 Седма струја, филм 15.13 Понос Раткајевих 16.00 Горски лекар 17.25 Хрватска уживо 17.58 Староградске приче и легенде, док. серија 18.28 Др Оз, ток шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.35 У крупном плану 21.40 Циклус европског филма: Кад сам био певач 23.35 Дневник 3 00.22 Седма струја, филм 01.55 Др Оз, ток шоу

17.49 18.35 20.00 20.50 21.40 22.30 23.05 23.40 00.25 00.52 01.35 02.15

Телетабис На крају улице Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Не дај се, Флоки! Градић Вокавил Како је настала серија „Куда иду дивље свиње” Најбоље из историје ХРТ-а Горски лекар Еџмонт Обична клинка Дарма и Грег Староградске приче и легенде, док. серија Тајне великог Меконга, док. серија Залагаоница, док. серија Плодови земље Мењам свет Идемо у Америку с Гораном Милићем Љубав у залеђу Хрватске олимпијске медаље Дражесни мајски пупољци Злочинци у оделима ЦСИ: Лас Вегас Мућке Битанге и принцезе Шаптачица духовима Калифорникација Добра жена Закон и ред Ноћни музички програм

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Потера У сенци моје сестре Биографија - Пипа Мидлтон Срце пуно кише У сенци моје сестре Биографија - Џон Траволта Чувајући тесу Ватра светог Елма Биографија - Пипа Мидлтон У сенци моје сестре Биографија - Џон Траволта Капетан Кука Човек са звезде Деца судбине

04.00 06.00 08.00 10.00

Робокап 3. Плави гром Мапетовци у свемиру Елмове авантуре у земљи гунђања Мумија Алиса Осуђеници Нел Робокап 2 Робокап 3. Еротски филм Еротски филм

07.51 08.16 08.41 09.04 09.28 10.00 10.24 10.46 11.50 12.34 12.57 13.21 13.42 14.11 15.01 15.43 16.33 17.01

Де рил Ха на

06.00 Провидне лажи 07.25 Пирати са Кариба: На чудним плимама 09.40 Приватни животи Пипе Ли 11.15 Филмови и звезде 11.45 Авалон 13.50 Медвед Јоги 15.10 Почетак 17.35 Срећа 18.30 Инкогнито 20.05 Редакција 21.05 Тајни прозор 22.40 Инвазија света: Битка Лос Анђелес 00.35 Ноћ страве 02.20 Љубав на даљину 04.00 Зашто сам у браку 2

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Добра жена Да ли знате ко сте? Филм: Остани прибран Видовњак

12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

08.15 Моји xепни љубимци 08.30 Езел 10.35 Кисмет - окови судбине 11.40 Ватрено небо 12.45 Ексклузив викенд 13.25 Вечера за 5 14.15 Пороци Мајамија 16.10 Бибин свет 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Штиклама до врха 20.50 Хаваји фајв-0 22.35 Одстрел 23.30 РТЛ вести 23.45 ЦСИ Мајами 01.25 Астро шоу 02.25 ЦСИ Мајами

СЕ РИ ЈА

ЦСИ: Ма ја ми Де тек ти ви су по зва ни на но во ме сто зло чи на где је раз бој ник на пао мла ди брач ни пар Кол ман при из ла ску из мо дер ног ре сто ра на. Ка ји но ја ко из у да ра но мр тво те ло за јед но с ве ли ком ра ном од мет ка на гла ви на ђе но је на сте на ма, док њен су пруг Мор ган има са мо ма ње по вре де гла ве... Уло ге:Деј вид Ка ру зо, Еми ли Прок тер, Кан ди Алек сан дер, Адам Ро дри гез (РТЛ, 23.45)

Адам Ро дри гез

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Хотрод шегрт Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Преваранти на делу Врхунски војник Ништа лично Риболовачки изазови Робсона Грина 23.45 Чудо да сам жив 00.40 Преваранти на делу 01.40 Врхунски војник

08.30 08.45 09.45 10.45 11.45 13.00 14.00 17.45 18.45 20.45 21.00 21.30 22.30 00.15

Мотоспортови Атлетика Бициклизам Фудбал Фудбал Бициклизам Бициклизам Бициклизам Билијар Сви спортови Рвање Рвање Фудбал Бициклизам

De~aci imaju pravo i da budu ènstveni vi {ezdesetosma{i su bili priqe`ni ~iRado koriste baka-servis, jer onda ne moraju da taoci „Slobodne dece Samerhila” i sli~- ùre u vrti} po dete, ali to ne bi ni za ìvu glanih kwiga koje je izdavao Ivan ôlovi} vu priznali, jer su na nekom seminaru upravo go(ako ih ve} nisu ~itali u originalu) i bili kraj- vorili o prednosti rane socijalizacije dece u kowe liberalni u vaspitawu svoje dece. Niko ne zna lektivu podjednako starih. Kad nema druge, upisuvi{e o vaspitawu dece od wih i sva svoja znawa ju ih u vrti} ({ezdesetosma{ice nisu doma}ice), primewuju u praksi. Zato niko nema gore vaspita- ali najradije u „[koligricu”. nu decu od wih. Wihova deca se ne kriju iza rodiDeci mnogo ~itaju, a jo{ vi{e vole da ih {to teqa kada se upoznaju s nepoznatima, ve} im odmah pre nau~e da sama ~itaju. U su{tini, ho}e da u{tekaù kako se zovu i prezivaju, obra}aju se starijima sa „ti”, nose iskqu~ivo farmerke (kao i wihovi roditeqi, ali uz malu griù savesti zbog te amerikanizacije svog imixa) i nikada ne skidaju prqave patike kad u|u u stan. Zato su {ezdesetosma{i u stalnom sukobu sa svojim roditeqima, jer baka i deka takvo vaspitawe dece nazivaju „dozvoliti deci da se roditeqima pewu na glavu”. Kada su stvarno quti, kaù da im je unu~ad nevaspitana. [ezdesetosma{i se, u su{tini, u toj oceni prili~no slaù, ali to, naravno, ne mogu da kaù glasno, pa se samo jedni drugima ponekada àle. Svoju decu od miqa nazivaju jedno~lanim, Ovacije za sitnog londonskog trgovca A. Kara|or|evi}a dvo~lanim i tro~lanim bandama, u ~ast zavr{etka kulturne revolucije. Ali de vreme, ali je, naravno, sasvim jasno da decu ne wihova deca imaju re~nik bogatiji od druge dece i treba zaustavqati u interesovawima koja pokazujedan sedmogodi{wak iz {ezdesetosma{ke poro- ju i pruìti im pomo} kad ona to zatraè ili ako dice ume boqe da se bori za svoja prava od starog roditeq oseti da je vreme za to. Deci ~itaju i peprofesora univerziteta. sme i pri~e, posebno cene Du{ka Radovi}a, rado [ezdesetosma{ice i {ezdesetosma{i ne raz- im ~itaju i R{umove pesme, ali autora ne cene, likuju de~ake i devoj~ice. Odnosno, oni ne brkaju posebno ne otkako se politi~ki aktivirao na powihove polove, ali smatraju da de~aci ne treba da gre{noj osnovi. Dragan Luki} je na ceni, a na tebudu de~kasti, a devoj~ice ènstvene, ve} pre sve- leviziji decu usmeravaju na Branka Kockicu (koji ga da budu deca. Zato sinove vaspitaju da cene ne- ih je razo~arao u nekim drugim svarima), Miwu `nost, po`rtvovanost, odanost najbliìma i dru- Subotu, Ra{u Popova i obrazovni program. ge tzv. meke vrednosti (koje su nekada nazivane Vole ako im se deca zanimaju za muziku, ali u ènskim), a devoj~ice da cene odlu~nost, sposob- izboru izme|u klavira i gitare radije decu usmenost samoodbrane, izdr`qivost i druge tzv. vred- re ka gitari. Ili, jo{ boqe, nekom egzoti~nom nosti samostalne li~nosti, koje su nekada naziva- instrumentu, recimo, indijskoj citri. Ali nikane mu{kim vrednostima. ko buzuki, jer to previ{e [ezdesetosma{i uvek podse}a na Mikija Jevreimaju neverovatno mnogo movi}a. Kad im deca kreFosili {ezdesetosma{i se posla: okrugli stolovi, zgraàvaju {to wihovo potomstvo, nu u {kolu, ne popuju im i tribine, sekcije, me|unadrè predavawa, ali koje je tokom studentskog protesta ne rodne veze, rasprave, se trude da im deca razvi1992. smislilo parolu ~lanci, su|ewa, odbori. ju razumevawe za vred„Sloboda se pi{e bez n”, Zato ih uvek grize savest nost znawa po sebi, a ne da nisu dovoqno sa svojom vrednost ocene. Dokle tap{e Matiji Be}kovi}u, decom. U stvari, {ezdesegod mogu, ube|uju svoju demada je pre samo godinu dana tosma{ki dan traje dva cu da ode}a nema neku tvrdio „Sloboda se pi{e sa n” sata kra}e, oni uvek uzidrugu sem upotrebnu maju decu iz vrti}a u povrednost. Zato wihova sledwem trenutku. Ovih godina, kada se zbiva tako deca ne nose patike „najk” i majice „lakost„, a kamnogo stvari, klinci su jo{ uvek dovoqno mali da da ih prvi put zatraè, roditeqi doìve {ok od ih ne mogu ostaviti same u ku}i, a opet ne mogu da koga se spasavaju nekom neobi~nom markom, samo ostanu kod ku}e sa decom kada ih ~ekaju na sastanku da nije ona koju nose svi skorojev}i koji imaju paza izradu elaborata i u glavnom odboru ove ili one ra, a nemaju ukus. stranke. I zavide onim {ezdesetosma{ima koji su Sad su nekima od wih deca toliko porasla da ranije obavili posao reprodukcije i sad mogu da se u~estvuju u stvarawu generacije devedesetdrugasva|aju sa svojom decom na nivou seminara i okru- {a, s prvoborcima marta ’91, koja uop{te ne glog stola, a ne oko toga da se me|usobno ne tuku shvata svoje ku}ne fosile i wihove pri~e o sociako ostanu sama kod ku}e i ne ~a~kaju oko struje. jalnoj pravdi, Rudiju Du~keu i Danijelu KonLiberalni po svome ube|ewu, {ezdesetosma{i Benditu. A fosili se zgraàvaju nad ~iwenicom svojoj deci ni{ta ne naturaju i ostavqaju im da da wihovo potomstvo, koje je smislio parolu potpuno sama izaberu svoju budu}nost, tj. zanima- „Sloboda se pi{e bez n”, tap{e Matiji Be}koviwe. Oni nikada ne kaù „moj sin }e biti lekar” }u, koji je pre godinu dana tvrdio „Sloboda se piili tako ne{to. Wihova deca mogu da budu {ta god {e sa n„, pozivaju}i se na provi|ewe kao svedoka, ho}e, ali ako im se deca ve} odlu~e za neki zanat i diè se na noge kad im u amfiteatar u|e jedan umesto za gimanaziju i studije, onda najvi{e vole sitan londonski trgovac po imenu Aleksandar da to bude ne{to umetni~ko. Zato im rano turaju Kara|or|evi}. Naravno, ako ne pripadaju razvoju ruke boje za razmazivawe prstima, u~e ih da pra- noj fazi {ezdesetosma{a poznatoj kao podvrsta ve kola` i pu{taju da plastelinom prave fleke „Za boga, kraqa i otaxbinu”, kojoj je rodona~elpo tepihu. nik Nikola Milo{evi}.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak16.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

16. jul 2012.

По не де љак је но ви рад ни дан, ко ји вам до но си но ве иза зо ве. Ула зи те у кри зан и ри зи чан пе ри од па об у здај те сво ју страст, ди ши те ду бо ко и из број те до 100 ка да бу де те љу ти. Ба ви те се спор том и из бе га вај те ди рект но сун це. Шта ре ћи, сем да вам је по треб на про ме на?! Тај не и нео б у зда не стра сти мо гу би ти по пут иви це но жа па ако пад не те, по се ћи ће те се. Због то га иди те на си гур но, као што ина че чи ни те, у свом сти лу. Не ве руј те аван ту ри сти ма.

BLI ZAN CI Ор га ни зу је те сво је вре ме по сво 21.5- 21.6. јој ме ри и ру ти ни, и та ко је то ОК. Не до зво ли те да вам дру ги ква ре пла но ве и на ме ћу оба ве зе ко је не ће те или ни сте спрем ни да при хва ти те. Не ки при ја те љи ће вас ани ми ра ти. Опрез у из ла сци ма.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

Су ко би с парт не ри ма, по слов ним или при ват ним, са свим су нео че ки ва ни али астро ло шки ла ко мо гу ћи и оче ки ва ни у овом пе ри о ду. До пу сти те дру ги ма мак си мал ну сло бо ду из бо ра и по на ша ња, да би сте са чу ва ли оно што мо же те. По не кад је баш по треб но за се ћи и пре се ћи ло ше си ту а ци је, рас ки ну ти ло ше кон так те, али ипак прет ход но тре ба са гле да ти у ко јој ме ри и на ко ји на чин про ме на или ри зик де лу је у ва шу ко рист. Енер гич ни сте и им пул сив ни.

STRE LAC Лет ње ше ме и ди ле ме су пра ва 24.11- 21.12. по сла сти ца ко ју вам до но се ови вре ли да ни. Ба ви те се спор том, пли вај те, во зи те би цикл, бу ди те ак тив ни и мен тал но и фи зич ки. На рад ном ме сту ат мос фе ра ни је до бра па са чу вај те ди пло ма ти ју.

RAK 22.6-22.7.

Ме сец је у ва зду шном и ве се лом зна ку Бли за на ца па сте при сут ни на ви ше ме ста у исто вре ме, што мен тал но, што фи зич ки. Ка ко вам то по ла зи за ру ком – са мо ви зна те. У до му је ат мос фе ра ме ђу уку ћа ни ма ди на мич на.

JA RAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Бу ди те опре зни у са о бра ћа ју и про ве ри те ис прав ност во зи ла! Не мој те до но си ти пре на гље не и не про ве ре не за кључ ке и од лу ке. У скла ду с тим, бу ди те па мет ни и од ме ре ни у ко му ни ка ци ји да се не би сте не по треб но по сва ђа ли с не ким.

Из бе га вај те ди рект но сун це и сун VO DO LI JA 21.1-19.2. ча ње, и бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју. Све би сте хте ли, са да и од мах, али не што за ви си и од дру гих. Нер ви ра вас ту ђа спо рост или од би ја ње. Пут у ино стран ство је пра ви иза зов. Пре по знај те шан су.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Но вац и за ра да сти жу и не ста ју, под ха о тич ним окол но сти ма. Уко ли ко вам се по ну ди при ли ка да ра ди те на од ре ђе но вре ме, кам пањ ски или до пун ски, при хва ти те то, али бу ди те опре зни и ак тив ни, вред ни, у исто вре ме.

RI BE 20.2-20.3.

На лич ном пла ну сте ја ки и фа тал ни, фа на тич ни. Али, би ло шта што се оства ри на си лу не мо ра би ти оно пра во ни вред но. Узми те у об зир и ко ла те рал ну ште ту. Се о ба или го сти, ди на ми ка с уку ћа ни ма. Про ме ни те елек трич не ин ста ла ци је.

На рад ном ме сту вас оче ку је ве о ма на пе та и нер во зна фа за па се не мој те упу шта ти ни у са рад њу, а ка мо ли су ко бе, са са рад ни ци ма. Нов ча ни тро шко ви ће вас не при јат но из не на ди ти. Об у здај те шо пин го хо ли чар ски по рив у се би.

TRI^-TRA^

Со фи ја се ве ри ла V REMENSKA

PROGNOZA

Знатно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 24 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 28 Niш

Ита ли јан ска глу ми ца Со фи ја Вер га ра се тре нут но на ла зи на од мо ру у Мек си ку, где је са нај бли жим при ја те љи ма и по ро ди цом про сла ви ла 40. ро ђен дан, а при ли ком оби ла ска ру ше ви на из до ба Ма ја њен дра ги, Ник Лоб, ју је за про сио. Ле па глу ми ца је на рав но при ста ла и са да на ње ној ру ци бли ста ди ја мант ски пр стен, а ње ни при ја те љи ка жу да пар још увек не ма у пла ну вен ча ње - „тек су се ве ри ли”. Со фи ја и Ник се за ба вља ју од 2010. го ди не, а у ма ју су ме ди ји пи са ли о кра ју ве зе. Пар се по ми рио не пу них ме сец да на ка сни је при знав ши да су „про бле ме ус пе ли да пре ва зи ђу”. Ле пој глу ми ца има си на Ма но ла (20) из бра ка са Џо ом Гон за ле сом за ко јег се уда ла ка да је има ла са мо 18 го ди на. Тај брак је тра јао две го ди не, а она је у ме ђу вре ме ну по ста ла јед на од нај по жељ ни јих же на на све ту.

Evropa

Свежије

Madrid

NOVI SAD: Sveìje i vetrovito, uz malu {ansu za kratkotrajnu ki{u. Vetar poja~an severozapadni. Pritisak u porastu. MiniRim malna temperatura 16 stepeni Celzijusa, a maksimalna 25. London VOJVODINA: Znatno sveìje, s promenqivom obla~no{}u i sun~anim intervalima. Postoji mogu}nost kratkotrajne ki{e, ali Cirih ve}i deo dana suvo. Vetar poja~an severozapadni. Pritisak u poraBerlin stu. Minimalna temperatura od 14 do 18 stepeni, a maksimalna od Beч 23 do 25. SRBIJA: Znatno sveìje, jer dolazi hladniji vazduh sa severVarшava nog Atlantika. Bi}e vetrovito, uz re|u pojavu kratkotrajne ki{e, Kijev ali i sun~anih intervala. Vetar poja~an severni i severozapadni. Pritisak u porastu. Minimalna temperatura od 16 do 20 stepeni, Moskva a maksimalna od 23 na severu do 28 na jugu Srbije. Oslo Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: U utorak i sredu prijatno vreme, uz vrlo sveà jutra i dnevnu temperaturu ispod 30 St. Peterburg stepeni. U drugoj polovini sedmice toplije i ponovo preko 30 steAtina peni u ~etvrtak, petak i subotu. Za vikend su mogu}i lokalni pquskovi i novo osveèwe. Pariz BIOMETEOROLO[KA PRsOGNOZA: O~ekivana biometeorolo{ka situacija moè nepovoqno uticati na cerebrovaskularne bolesnike, reumati~are i osobe sa psihi~kim tegobama. Od meteoropatskih reakcija mogu}e su glavoboqa i razdra`qi-

36 30 20 19 20 23 21

VIC DANA Раз го ва ра ју два оже ње на му шкар ца сред њих го ди на: - Бо же, што ово вре ме ле ти! - Бо га ми, имаш пра во. Ето,s два пу та спа ваш са же ном и про ђе го ди на.

24 24 19 20 40 21

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

151 (-1)

Slankamen

201 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

220 (5)

Zemun

261 (0)

Bogojevo

199 (8)

Panчevo

282 (2)

Baч. Palanka

209 (5)

Smederevo

462 (8)

Novi Sad

171 (2)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

185 (0)

S. Mitrovica

55 (-28)

Tendencija stagnacije

Senta

256 (0)

Beograd

206 (s1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

336 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

186 (-1)

NERA

Hetin

66 (-2)

TISA

-32 (-4)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe iz proшlog broja