Dnevnik 16.avgust 2011.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 16. AVGUST 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23168 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Foto: F. Baki}

^ETVORO MRTVIH U DVA SUDARA U NOVOM SADU

Foto: S. [u{wevi}

Voz usmrtio troje profesora u „fordu”

Poginuo raznose}i hleb INTERVJU

NASLOVI

„ELEK TRO VOJ VO DI NA” DA LA NA LO G ZA IS KQU ^E WE NE RE DOV NIH PLA TI [A

NE NAD ^A NAK, PRED SED NIK LI GE SO CI JAL DE MO KRA TA VOJ VO DI NE

Dilema Kosovo ili Evropa reciklirawe Lazareve kletvestr. 3

Se~a struje u ju`noj Ba~koj

Novi Sad

Vojvodina 11 Solarna energija u vrbaskoj bolnici

Crna 14 Vi{e od 500 pijanih voza~a u Gu~i

I daqe toplo UV zra~ewe 7

Najvi{a temperatura 30 ° S str. 16 – 20

SPORT

n VUKI]EVI] NOVI TRENER VOJVODINE

str. 4

7 Sto miliona donosi kanalizaciju

str. 9

Autom probio ogradu i udario dete str. 14

Ekonomija 4 Belgijanci grade fabriku u In|iji 5 Socijalna bomba u Srbiji (ne)}e eksplodirati

Tre}e doba

Lavina prijava za mesto popisiva~a

NE SRE ]A U ZREWANINU U KO JOJ JE U SOP STVE NOM DVO RI [TU TE [KO PO VRE \EN MA LO LET NIK

Politika 2 Tadi} }uti, a Da~i} i Dinki} ratuju

6 Vi{e se isplati biti udovica nego profesor

NA SE DAM PUNK TO VA U NOVOM SADU

n NOLE U[AO U ISTORIJU

str. 14

n ODBOJKA[ICE NA KORAK DO FINALNOG TURNIRA

2

POLiTikA

utorak16.avgust2011.

dnevnik

STRAN KE O URS-ovom MO DE LU „DE PAR TO KRAT SKE DR @A VE” U JAV NIM PRED U ZE ]I MA

kosovo

Stefanovi}: Pe~ati bez atributa dr`avnosti [ef pre go va ra~ kog ti ma Vla de Sr bi je za pre go vo re s Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je ju ~e da pe ~a ti ko sov ske stra ne ne sme ju ima ti atri bu te dr `av no sti i da mo ra ju bi ti sta tu sno ne u tral ni.

Ste fa no vi} ni je `e leo da ko men ta ri {e pi sa we be o grad skih me di ja o na vod nom pred lo gu Be o gra da da se na ad mi ni stra tiv noj li ni ji s Ko so vom uve du dvoj ni pe ~a ti, i na veo da }e pred log Vla de Sr bi je o to me bi ti po znat po ~et kom na red nog me se ca.

– Vi de }e mo po ~et kom sep tem bra ka kvo re {e we }e mo na }i. U sva kom slu ~a ju, ono ne sme da pod ra zu me va da pe ~at ima atri bu te ko sov ske dr `av no sti i pra te }a do ku men ta ci ja tre ba da bu de sta tu sno ne u tral na. Sve osta le mo di fi ka ci je tog pri stu pa su mo gu }e i osta je da u|e mo u pre go vo re i re {i mo tu stvar – re kao je Ste fa no vi} me di ji ma.

On je po ru ~io Sr bi ma s Ko so va da }e pred sto je }i pe riod do ne ti od go vo re na mno ga pi ta wa i da }e dr `a va za stu pa ti wi ho ve in te re se.

Kusari: Samo s oznakom Kosova Ko sov ska mi ni star ka za tr go vi nu i in du stri ju Mi mo za Ku sa ri-Qi qa iz ja vi la je da }e se na gra ni~ nim pre la zi ma ko ri sti ti is kqu ~i vo pe ~a ti s ozna kom Ca ri ne Ko so vo.

Re a gu ju }i na pi sa we be o grad skih me di ja o pred lo gu Be o gra da za uvo |e we dvoj nih pe ~a ta na ad mi ni stra tiv nim li ni ja ma sa Sr bi jom, ona je u iz ja vi za Ra dio KiM ka za la da taj pred log za ko sov sku stra nu ni je pri hva tqiv.

U be o grad skim me di ji ma po ja vi la se in for ma ci ja po ko -

joj }e, na vod no, pre go va ra~ ki tim Be o gra da pred lo `i ti da se na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma uve du dva pe ~a ta – je dan srp ske i dru gi al ban ske stra ne.

– Na jed nom bi pi sa lo “Ca ri na Ko so vo” ili “Ca ri nar ni ca Pe}, Mi tro vi ca, Pri {ti na”, a na dru gom “UN MIK – Ko so vo – ca rin ska slu `ba” ili “Euleks – Ko so vo – ca rin ska slu ` ba” – re k ao je za “Blic” iz vor bli zak be o grad skom pre go va ra~ kom ti mu.

Jefti}: Ni litar mleka iz centralne Srbije – U pro d av n i c a m a Ko s ov skog Po mo ra vqa je sve ma we ro be iz Sr bi je, iako se deo na do me {ta uvo zom iz re gi o na – re kao je ju ~e pred sed nik op {ti ne Ko sov ska Ka me ni ca Bo ban Jef ti}.

On je agen ci ji Be ta iz ja vio da se za bra na uvo za ro be iz Sr bi je strikt no po {tu je na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Be la ze mqa u op {ti ni Ko sov ska Ka me ni ca, ko ji vo di pre ma Kon ~u qu u op {ti ni Bu ja no vac.

Pred sed nik ka `e da ko sov ski ca ri ni ci ne da ju da se pre -

ne se “ni li tar mle ka” iz cen tral ne Sr bi je.

– Ni li tar mle ka, ni li tar so ka, za bra na se strikt no po {tu je.

Qu di mo gu da pre ne su ne ke na mir ni ce ko je ku pe u Bu ja nov cu ili Vra wu sa mo ako ih pro {ver cu ju, ali ako do |e do kon tro le vo zi la, sve se od u zi ma i ka `u im: ’Ili vra ti te ta mo gde ste ku pi li, ili ba ci te’ – ka zao je Jef ti}.

U op {ti na ma Ko sov ska Ka me ni ca, Gwi la ne, No vo Br do i Vi ti na, ko je ~i ne Ko sov sko-po mo rav ski okrug, `i vi oko 30.000 Sr ba.

Ta di} }u ti, a Da ~i} i Din ki} ra tu ju – Ini ci ja ti va URS-a je glup pred log. Ne mo `e JP PTT “Sr bi ja”, na pri mer, da ne ma UO, i ko ga su oni smi sli li da od lu ~u je o pro da ji ovog jav nog pred u ze }a?

Imam pa met ni ji pred log. U Ja go di ni ~la no vi UO ne ma ju pla te i on da mo `e mo da ka `e mo da je spro ve de na de po li ti za ci ja i da oni ne slu {a ju stran ke jer ka da do bi ju pla te mo ra ju da bu du po slu {ni. Ova ko smo iza bra li stru~ wa ke iz obla sti za ko je su u UO, a ve li ki broj pred u ze }a ne bi ni mo gao funk ci o ni sa ti bez wih. Ne ka se, da kle, ~la no vi UO od rek nu pla ta, a di rek to ri JP-a }e, na rav no, na sta vi ti da pri ma ju na dok na du za po sao ko ji oba vqa ju i za ko ji ih je od re di la Vla da Sr bi je. Nor mal no da to tre ba da ra di Vla da jer ne mo `e JP da bu de dr `av no a di rek tor sa mo sta lan. To je sme {no, sme {no... – iz ja vio je za „Dnev nik“

Pa stor: Si ste mat ska, a ne kom pro mi tu ju }a re {e wa i po te zi – Pri li~ no je opa sno kom pro mi to va ti ina ~e po zi tiv ne ide je ti me {to se po te `u u de ma go {ke svr he. Ova kve ozbiq ne stva ri ne tre ba da po sta nu pred met me dij skih ko mu ni ka ci ja a da se pret hod no ne po stig ne sa gla snost unu tar vla da ju }e ko a li ci je, ~i je stran ke se za la `u za de par ti za ci ju jav nih pred u ze }a i ~i ta vog jav nog `i vo ta, u po `eq noj me ri – kon sta tu je {ef po sla ni~ kog klu ba ma wi na i po sla nik SVM-a Ba lint Pa stor, uz opa sku da to mo `e da ka `e jer we go va stran ka ni ka da ni je bi la za in te re so va na da upra vqa JP-ima na re pu bli~ kom ni vou.

On ka `e da tre ba raz go va ra ti o to me ka da, ka ko i ko jim za kon skim iz me na ma i ko }e ih pred lo `i ti, Vla da ili po sla ni ci.

– Ako je ciq sa mo pri ku pqa we jef ti nih po li ti~ kih po e na, on da tre ba ra di ti na ovaj na ~in ka ko je URS ura dio – pri me }u je on.

On do da je da SVM ima u svo jim ru ka ma JP-e na lo kal nom ni vou u op {ti na ma u ko ji ma je na vla sti jer se u svim o{ti na ma u Sr bi ji na taj na ~in ras po re |u ju, kao i po kra jin skom ni vou.

– Tre ba lao bi mno go si ste mat ski je pri stu pi ti ovom pro ble mu i vi de ti da li je isto re {e we do bro i za lo kal, Po kra ji nu i Re pu bli ku i ko }e i ka da ini ci ra ti za kon ske iz me ne – po ru ~u je Pa stor.

U dijalog bez „vru}eg kestewa” Ko sov ska opo zi ci ja tra `i od vla de da ni pod ko jim uslo vi ma ne pre go va ra s Be o gra dom o pi ta wu se ve ra Ko so va, ve} da ume sto to ga iza |e s de taq no raz ra |e nim pla nom za po boq {a va we `i vo ta gra |a na ovog de la Ko so va.

Opo zi ci o ni po li ti ~a ri po zi va ju iz vr {nu vlast da ne pri -

hva ti uba ci va we “vru }eg ke ste wa” se ve ra u di ja log 5. sep tem bra u Bri se lu, pre neo je ju ~e pri {tin ski list “Ko ha di to re”.

Ume sto to ga, oni po zi va ju na iz ra du de taq nog pla na za po boq {a va we `i vo ta gra |a na ko ji ta mo `i ve. li der JS-a Dra gan Mar ko vi} Pal ma, ko men ta ri {u }i naj no vi ju ini ci ja ti vu URS-a ko ja je po no vo otvo ri la rat iz me |u li de ra te stran ke Mla |a na Din ki }a i so ci ja li sta Ivi ce Da ~i }a ko ji ju je na zvao pred iz bor nom de ma go gi jom.

– Vi di te da i ja ka `em da je to sme {no – do da je Pal ma, ko ji, ka ko ka `e, uop {te ne }e da raz mi {qa o to me da li je to u ci qu kam pa we i bor be za bi ra ~a ni ka da je u pi ta wu URS, MUPS, KUKS ili PUPS...

– Da nas sam u Ja go di ni po de lio 210 ju ni ca po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma, a u bor bi pro tiv be le ku ge 20. av gu sta na svet ko vi ni qu ba vi upo zna va wa ja go -

Sr bi pro tiv iz grad we mo sta na Sit ni ci Ne ko li ko sto ti na Sr ba u Pri lu` ju pro te sto va lo je ju ~e zbog po ~et ka iz grad we mo sta pre ko Sit ni ce, ko ji }e po ve za ti to se lo s ne ko li ko al ban skih se la pod no pla ni ne ^i ~a vi ce, i na ja vi lo da ne }e od u sta ti dok grad wa ne pre sta ne. @i te qi Pri lu` ja, se la kod Vu ~i tr na, pro ti ve se grad wi mo sta jer stra hu ju za svo ju bez bed nost, pod se }a ju }i na to da su pre ra ta, dok je most bio u funk ci ji, ima li ne bro je no pro ble ma s Al ban ci ma iz Gla vo ti ne i dru gih se la. Iz stra ha da se to ne po no vi, oni pro te stu ju pro tiv iz grad we mo sta.

U Pri lu` ju `i vi oko 2.500 Sr ba, a u se li ma pod no ^i ~a vi ce ne ko li ko hi qa da Al ba na ca. Osim Pri lu` ja, na po te su iz me |u Pri {ti ne i Mi tro vi ce osta lo je jo{ ne ko li ko srp skih se la.

din skih ne `e wa do la ze i tri de voj ke iz No vog Sa da i jo{ ne ko li ko iz Voj vo di ne – Pal min je od go vor na po te ze stra na ka u kam pa wi pred iz bo re.

Naj no vi ja in ci ja ti va URS-a Mla |a na Din ki }a na ja vqu je da }e na je sen pred lo gom iz me na Za ko na o jav nim pred u ze }i ma pred vi de ti uki da we uprav nih od bo ra i pra va Vla de Sr bi je da po sta vqa di rek to re tih pred u ze }a, a sve u svr hu bor be pro tiv „par to krat ske dr `a ve“. Ovaj pred log URS-a iza zvao je o~i to bur ne re ak ci je na po li ti~ koj sce ni Sr bi je. Ide ju da se uki nu te la u ko ji ma sa da uglav nom se de par tij ski ka dro vi u SPS-u su oce ni li kao ~i stu de ma go gi ju uo~i iz bo -

ra. Li der SPS-a i za me nik pre mi je ra Sr bi je Ivi ca Da ~i} po ru ~io je URS-u da se usred sre di na po sao, da ne iz ba cu ju ide je o ko ji ma ne ma kon sen zu sa, sem „ako ne `e le ne ku dru gu ko a li ci ju“.

Ka ko tvr di Da ~i}, ~la no vi ko a li ci je ni su oba ve {te ni o toj ide ji URS-a, pod se }a ju }i na do go vor s DS-om Bo ri sa Ta di }a da naj va `ni ji dr `av ni re sur si tre ba da osta nu u dr `av noj svo ji ni.

De mo kra te se ni su ogla {a va le o no voj bit ki Da ~i }a i Din ki }a na po li ti~ koj sce ni, a ni su se ju ~e oda zi va li ni na te le fon ske po zi ve, bar oni s vr ha ko ji ima ju {ta da ka `u.

Da ~i }u je pri tom re pli ci ra la pot pred sed ni ca URS-a Su za na Gru bje {i}, ko ja je re kla da se ta par ti ja ne me {a u po li ti ku SPS-a i dru gih stra na ka i da ne }e do zvo li ti da se dru ge stran ke me {a ju u wi ho vu po li ti ku i da im od re |u ju ka da }e ob ja vi ti svo je ini ci ja ti ve. Ona je ka za la da je kraj we vre me da se po |e u bor bu pro tiv par to krat ske dr `a ve, a da }e Da ~i} to naj bo qe raz u me ti uko li ko po gle da re zul ta te ra da ru ko vod stva kom pa ni je “Ga le ni ka”, ~i je je ka dro ve po sta vio upra vo SPS. [ef po sla ni~ kog klu ba PUPS-a u Sku {ti ni Sr bi je Mo mo ^o la ko vi} ka `e za na{ list da je ova stran ka za ka dro va we „stru~ nost is pred po li ti ke“, ka ko su iz ne ka da {weg G17 plus, a sa da URS-a, go vo ri li.

– O to me tre ba vo di ti ra ~u na, ali ne na na ~in, ka ko oni mi sle da is kqu ~e iz to ga i dr `a vu i sve in sti tu ci je iz jav nog sek to ra – do da je ^o la ko vi}.

On is ti ~e da je za PUPS URSova ini ci ja ti va ne pri hva tqi va i ne }e je po dr `a ti jer }e jav na pred u ze }a ubu du }e, kao i ona u svo ji ni lo kal ne sa mo u pra ve, osta ti dr `av na i „ne ko mo ra da od lu ~u je o wi ma“.

– Do sa da je to bio UO, a bez ob zi ra n to ka ko }e se zva ti, dr `a va mo ra ima ti to me sto da kon tro li {e i ru ko vo di, a i lo kal ne sa mo u pra ve – kon sta tu je vi so ki funk ci o ner PUPS-a.

Osvr }u }i se na URS-ov po men „Ga le ni ke“, ^o la ko vi} ka `e da nad le `ni or ga ni tre ba da za vr -

Ho men: Ni smo ras pra vqa li o uki da wu uprav nih od bo ra – Ciq Vla de Sr bi je je da i u uprav nim i u nad zor nim od bo ri ma jav nih pred u ze }a u~e stvu ju is kqu ~i vo ne za vi sni stru~ wa ci – iz ja vio je ju ~e kor di na tor Vla de za sa rad wu s me di ji ma Slo bo dan Ho men.

On je za Ta njug re kao i da Vla da ni je ras pra vqa la o pred lo gu Uje di we nih re gi o na Sr bi je da se u jav nim pred u ze }i ma uki nu uprav ni od bo ri, a sve nad le `no sti pre ba ce na nad zor ne od bo re.

– O to me se ni je raz go va ra lo ni na ni vou ko a li ci je – do dao je Ho men, ali }e “svi le gi tim ni pred lo zi po je di nih ~la no va ko a li ci je bi ti raz ma tra ni”. – Sta vo vi po je di nih po li ti~ kih stra na ka su pot pu no le gi tim ni i stran ke ima ju pra vo da ih iz -

no se, ali Vla da u ovom tre nut ku o to me ni je ras pra vqa la.

On je is ta kao da je neo p hod no na }i od go va ra ju }i mo del ko ji bi is pu nio osnov nu svr hu – da po sto ji od go va ra ju }a dr `av na kon tro la tro {e wa bu xet skih pa ra u jav nim pred u ze }i ma. Ho men je ka zao i da se pro blem upra vqa wa JP-ima ne mo `e re {a va ti sa mo go we wem kri vi~ nih de la po slu `be noj du `no sti.

Go vo re }i o mo gu} no sti da se pot pu no uki nu na kna de za rad u uprav nim od bo ri ma, Ho men je re kao da su one ve} sa da sve de ne na 30.000 di na ra, ali da za stru~ na li ca ko ja bi kon tro li sa la tro {e we nov ca u pred u ze }i ma mo ra da se od re di i od go va ra ju }a na kna da.

{e po sao u tom JP-u i ako je ne ko od go vo ran, tre ba da sno si po sle di ce, ali da je URS tre ba lo da po |e od se be i svo jih fo te qa i upra vqa wa imo vi nom jav nih pred u ze }a.

– Zna mo da su u po sled we vre me naj ve }i broj jav nih pred u ze }a na ni vou Re pu bli ke dr `a li upra vo ka dro vi G17 plus, od no sno URS-a. To {to pri ~a ju o „Ga le ni ci“ bi se mo glo od no si ti na sve wih. Do bro se jo{ uvek se }a mo ne za vr {e nog slu ~a ja di rek to ra Aero dro ma „Ni ko la Te sla“ Bo ja na Kri {ta, pa sta wa u “Jav nim ski ja li {ti ma“, i {ta ja znam ko jim ve} fir ma ma, a ~vr sto su pri tom URS-ov ci bra ni li Kri {ta – is ti ~e ^o la ko vi}, uz opa sku da ini ci ja ti va URS-a ni je ni ka kva bor ba pro tiv par to krat ske dr `a ve.

PUPS }e, ka ko na ja vqu je, sta ti iza svog ko a li ci o no gog part ne ra SPS-a i Da ~i }e ve tvrd we da se ta kav za kon ne mo `e do ne ti.

De po li ti za ci ja, ali bez jef ti nih po e na – SPO je za de po li ti za ci ju jav nih pred u ze }a, ali ne i za de ma go {ko pri ku pqa we je fi nih po li ti~ kih po e na – iz ja vio je pot pred sed nik SPO-a i mi ni star ve ra i di ja spo re Sr |an Sre} ko vi} za na{ list, ko men ta ri {u }i pred log URS-a. – Ako }e dr `a va ima ti uti caj pre ko nad zor nih, a ne pre ko uprav nih od bo ra kao do sa da, u ~e mu je raz li ka? U ce lom sve tu se zna ko ji su or ga ni upra vqa wa u kom pa ni ja ma, a su {ti na je da se po stig ne du go ro~ ni do go vor svih stra na ka o to me na ko ja se me sta do la zi po po li ti~ koj li ni ji, na osno vu iz bor ne vo qe gra |a na, a na ko ja sti `u pro fe si o nal ci ko ji ne sme ju bi ti pod stra na~ kim uti ca ji ma.

– Sve to li ~i na pred iz bor nu kam pa wu i sti ca we jef ti nih po li ti~ kih po e na u do ba ka da po ~i we bor ba za gla sa ~e – za kqu ~u je {ef po sla ni~ kog klu ba PUPS-a. ^i ta vu pri ~u na pa li su i na pred wa ci, ali su svoj stav usme ri li pre ma kom plet noj vla da ju }oj ko a li ci ji, pro zi va ju }i pre sve ga svog naj ve }eg ri va la na sce ni, DS. – Pri ~e o uki da wu uprav nih od bo ra jav nih pred u ze }a su teh ni~ ke smi ca li ce par ti ja na vla sti. Po sto je i da nas nad zor ni od bo ri, ali zna se {ta ra di uprav ni, a {ta nad zor ni od bor. Ako mi sle da }e ti me da u{te de, gre {e. Naj bo qe je da u{te de bor bom pro tiv taj ku na iz De mo krat ske stran ke, ko ji ima ju vi {e pa ra i od Mi ro sla va Mi {ko vi }a i od Mi la na Be ka i od dru gih ko je su oni stvo ri li – iz ja vio je za „Dnev nik“ za me nik pred sed ni ka SNS-a Alek san dar Vu ~i}.

Dra gan Mi li vo je vi}

INTERVJU

NE NAD ^A NAK, PRED SED NIK LI GE SO CI JAL DE MO KRA TA VOJ VO DI NE

Dilema Kosovo ili Evropa recikla`a Lazareve kletve Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine i republi~ki poslanik Ne nad ^a nak ocenio je da je antievropska kampawa koju ovih dana u Srbiji vode i visoki dr`avni zvani~nici – u slu`bi predstoje}e izborne kampawe. On je istakao i da „mudra politika ne bi trebalo da podi`e tenzije oko Kosova, ve} da ih spu{ta„, te da se ide ka re{ewu koje bi u fokusu imalo interes gra|ana, a ne interes vladaju}e elite. U intervjuu za „Dnevnik” ^anak je kazao da mu ipak nije jasna dilema koja se u javnosti postavqa o izboru izme|u Evrope i Kosova.

– Nije sasvim jasno kakav je to izbor, {ta se to bira. Jer, kad govorimo o Evropskoj uniji, to zna~i set obaveza koje preuzimamo, a ne samo prava, ali i mogu}nost da se, pod uslovom da za to postoji iskrena politi~ka voqa, ubrza razvoj Srbije i re{e mnogi nesporazumi koji postoje na prostoru jugoisto~nog Balkana. S druge strane, kad se pomiwe odricawe od Kosova, moram da podsetim na to da u ovom trenutku na Kosovu Beograd nema nikvu vlast, niti se tamo primewuju zakoni Republike Srbije. Stoga nije jasno {ta bi tu zna~ilo odricawe. Od ~ega? A ne mislim da tu nekog velikog odricawa mo`e biti – kazao je ^anak.

On je dodao da su posebno opasne ideje o podeli Kosova, uz opasku da su i politi~ki nerealne.

– To bi bio okida~ za vrlo opasne procese i u Makedoniji i Crnoj Gori, ali i {ire – ocenio je ^anak.

Po wegovim re~ima, oko Kosova se zapravo i daqe igra kvazipatriotska igra, koja se svodi na reciklirawe Lazareve kletve i drugih istorijskih mitova, ili pak na „isterivawe oko forme, a ne oko sadr`aja„.

– Ako prilikom ulaska Srbije i Kosova u EU svi standardi moraju biti jednaki, a granice ne smeju postojati, onda se postavqa pitawe zar nije to najboqe za gra|ane i Srbije i Kosova. Zato se proces pridru`ivawa EU mora ozbiqno ubrzati da bi se taj problem re{io. Naravno, to nije re{ewe po meri mitomana, ni onih koji su devedesetih godina pro{log veka bili nesebi~ni davaoci tu|e krvi, niti po meri kvazipatriota koji su svoj patriotizam dobro naplatili monopolom na gorivo i akcizne robe.

Ali, je to re{ewe po meri gra|ana Jugoisto~ne Evrope – kazao je ^anak. l Kako vidite to {to se u antievropsku kampawu u{lo nakon hap{ewa posledweg ha{kog optu`enika? Mo`e li se takav

Od su stvo auto no mi je Voj vo di ne ra |a se pa ra ti zam l A da li je Liga spremna da iskoristi poziciju u vlasti zarad ve}ih pomaka u ja~awu autonomije?

–Voleo bih da mi neko ka`e koji bi to veliki pomaci bili. l Na primer, da se po{tuju postoje}i propisi, izme|u ostalog, o parama koje se prebacuju u pokrajinski buxet?

– Pa kad je dono{en va`e}i Ustav s tih famoznih sedam odsto, li~no sam zajedno s ^e do mi rom Jo va no vi }em i jo{ {a~icom qudi koji su shvatali o ~emu se tu radi demonstrirao ispred Skup{tine Srbije. Tako|e, zbog ustavnog procenta za Vojvodinu i{ao sam i kod premijera da tra`im obja{wewe za{to smo mi stalno u situaciji da imamo nesporazum oko transfernih sredstava koja se prebacuju Vojvodini. A odgovor za{to se pare ne prebacuju jeste: zato {to nema mehanizama da se to u~ini. A najboqi primer za to je da RTV Vojvodine uop{te nema nikakav uvid u to koliko se novca za TV-pretplatu ubere u Vojvodini, tako da im se vra}a tek onoliko koliko im daju iz RTS-a. Tako je i sa svim ostalim segmentima. Tako da svaka pri~a o ingerencijama Vojvodine zna~i zapravo da u tom segmentu nema ni novca ni prostora za bilo kakvo delovawe. I vrlo sam skepti~an o tome da se bilo kakav pomak u pravcu ja~awa vojvo|anske autnomije mo`e desiti bez redefinisawa ustavnog poretka. A za ustavne promene trenutno nema snage. Me|utim, ono {to mo`e biti opasno i {to je ve} po~elo da se de{ava i o ~emu ne `eli da se pri~a jeste da }e se odsustvo autonomije odraziti u javnom mwewu, u kojem se mogu ra|ati klice separatizma. Naravno da Vojvodina ne mo`e da se osamostali, ali opasnost je u tome {to se odnosi u dru{tvu mogu zatrovati do te mere da se to mo`e reflektovati na kvalitet `ivota.

uticati na pribli`avawe EU jer ipak su to samo varnice, kojima se nije dobro igrati po{to smo videli koliko `ivota plamen takvih varnica mo`e odneti. lOcenili ste nedavno da je LSV doprineo tome da Vojvodina bude u politi~kom fokusu. Mo`ete li da pojasnite u kojem smislu, a s obzirom na to da i trenutno postoji nezadovoqstvo tretmanom centralne vlasti?

– Pa nijedna stranka danas, sem SRS-a, ne smatra da Vojvodina ne treba da ima neki nivo autonomije, iako postoje ogromne razlike u vi|ewu sadr`aja te autonomije, ali Vojvodina vi{e nije zabrawena re~. Tako da neki pomak postoji. Me|utim, pitawe Vojvodine nije ni teritorijalno ni dr`avotvorno, ve} je to demokratsko pitawe unutra{wih odnosa u Srbiji i samim time ono se ne mo`e re{avati preko kolena. Ne mo`e se zavesti demokratija po politi~ki zaokret pravdati kratkom postupku. Tako da nam predizbornom kampawom? sledi jedna duga i neherojska bor– Tu kamapwu vi{e bih vezivao ba i „korak po korak„ proces, gde za predstoje}e izbore nego za hap- je vra}awe barem deli}a imovine {ewe Go ra na Ha xi }a. Dobro je Vojvodine vrlo va`no, {to je po{to je ova vlada malo i zasluga zavr{ila saradwu LSV-a, jer na Mi lo {e vi} je kra jem osnovu toga dobis Ha{kim tribunalom, da bar tu osam de se tih pro gu tao jamo mogu}nost da ta~ku skinemo s Voj vo di nu, ali Sr bi ja Vojvodina po~ne dnevnog reda. Meu po sled we 23 go di ne da se rekonstituine trenutno daleu nekog ko bar ne mo `e da je sva ri {e ko vi{e interesudonekle mo`e prai stal no pri me wu je viti neke planove je {ta }emo s propo gre {ne le ko ve cesuirawem zloi ure|ivati svoju ~ina i kriminalsudbinu. Me|utim, za to va re we nih dela po~iwene postoji sistemnih devedesetih, a ska voqa da Vojvokoji nisu u nadle`nosti Ha{kog dina zaista profunkcioni{e kao tribunala. Da li zavr{etak sard- deo dr`avnog sistema Srbije. we s Tribunalom zna~i i amne- Ali, dok god se ne distancira od stiju svih kriminalaca koji nisu centralizma, Srbija ne}e mo}i stali pred lice pravde u Hagu? ni da se su{tinski stabilizuje.

Zbog toga tema lustarcije ne sme l U kojoj meri apsurdne da si|e s dnevnog reda. Ovo pita- stvari kao {to je odnos prema we moralo bi biti visoko na le- otvarawu kancelarije u Bristvici prioriteta u Srbiji da- selu, ukazuju na to da mo`da nas. Na`alost, to nije slu~aj jer problem nije samo u poimawu bi to zna~ilo govriti o nepopu- autonomije ve} i u nekim unularnim stvarima u izbornoj godi- tarstrana~kim odnosima? ni. S druge strane, ako se qudima – Otvarawe kancelarije u Briobjektivno ne mo`e ponuditi selu je rutinska stvar u me|ureekonomski prosperitet, onda }e gionalnoj saradwi na teritoriji se mnogi latiti busawa u grudi Evrope. Ali, u antivojvo|anskoj patriotske. Od toga je pre 90 go- histeriji, koja razli~itim indina nastao nacionalsocijalizam tenzitetom traje ve} 25 godina koje je glave ko{tao 50 miliona imamo budalastu sitauciju da se qudi u Evropi.

Vojvodini ne veruje, kao da neko l Da li aktuelno zahla|ewe `eli da od Vojvodine napravi odnosa izme|u Beograda i Za- problem. Me|utim, glavni progreba mo`e dovesti u pitawe blem s Vojvodinom nije u tome kandidatruru Srbije ove jese- {to je ona jedina funkcionalna ni, po{to je regionalna sarad- pokrajina u Srbiji, ve} u tome wa jedan od bitnih uslova u {to je Vojvodina imala status tom procesu? federalne jedinice isto kao i – Ovde je o~igledno da izbori Srbija. I u tome je kqu~ni neneke teraju da ~ine ono {to se sporazum: kako ne{to uraditi a misli da ve}ina gra|ana podr`a- istovremeno ne priznati pu~ s va. A po{to ni u Hrvatskoj ni u kraja osamdesetih? Milo{evi} Srbiji ekonomska sitaucija nije je tad progutao Vojvodinu, ali na zavidnom nivou, onda se veruje Srbija u posledwe 23 godine ne da „latiti se malo patriotizma” mo`e da je svari i stalno primeuvek mo`e dobro da do|e. Ali to wuje pogre{ne lekove za to vareje igrawe vatrom. Sve je to samo we. Me|utim, Vojvodina ne treba otvarawe starih rana da bi se od- da se svari ve} treba da bude vivratila pa`wa od novih proble- talni deo Srbije. ma. Ne verujem da }e to znatno B. D. Savi}

REKLI SU Da~i}: Status kandidata i gej parada

Dragan Markovi} Palma: Ne mewam stav

Ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e da i pred ovogodi{wu gej-paradu, najavqenu za septembar u Beogradu, postoje ozbiqni bezbednosni rizici, i pozvao politi~are da u izjavama budu odmereni.

– Ovde ne govorim o li~nim stavovima, ovde govorim o tome da ukoliko neka dru{tvena grupa ili organizacija `eli da organizuje neki javni skup, MUP je u obavezi da taj skup obezbedi – objasnio je Da~i} u izjavi Tanjugu.

Ministar policije je rekao da „moramo imati u vidu da u ovim trenucima, kada je Srbija pred odlukom da li }e dobiti status kandidata i datum o po~etku pregovora, u uslovima problema i krize na Kosovu i Metohiji siguran sam da jedan doga|aj s velikim statisti~kim incidentima ne bi i{ao naruku Srbiji i gra|anima Srbije”.

Na pi ta we no vi na ra da li je „smek {ao” stav o gej-pa ra di, li der Je din stve ne Sr bi je Dra g an Mar k o v i} Pal m a je is ta kao da on i Je din stve na Sr bi ja na ~i jem je ~e lu „ni su pro me ni li stav” o gej-pa ra di i toj po pu la ci ji.

– Ni sa mo pro me ni li stav, ali ja ni sam za na si qe, ne ka bu du mir ne de mon stra ci je, ali ne da se na uli ci po ka zu je ne {to {to je za me ne bo lest – ho mo sek su al nost – re kao je Mar ko vi}. – Moj li~ ni stav i JSa je da smo pro tiv sva kog sku pa gde ho mo sek su la ci de mon stri ra ju, po seb no uli ca ma Be o gra da, i `e le da pri ka `u ne {to {to je bo lest – da je nor mal no.

Mar ko vi} je pod vu kao „ni smo za na si qe, ni smo za kr vo pro li }e”.

c m y

politika

dnevnik

utorak16.avgust2011.

3

Nikoli}: O Kosovu nek odlu~e gra|ani Predsednik Srp ske na predne stranke To mi slav Ni ko li} rekao je da je samo pitawe vremena kada }e izbor EU ili Kosovo biti stavqen pred Srbiju. Nikoli} je za „Blic” izjavio da jo{ niko zvani~no nije postavio tu dilemu pred Srbiju, ali, kako tvrdi, jasno je da ta dilema visi u vazduhu.

– Samo je pitawe vremena kada }e taj izbor biti stavqen pred Srbiju – rekao je Nikoli}, i naglasio da, u slu~aju da Evropska unija postavi taj ultimatum, o tome ne bi trebalo da odlu~uju politi~ari ve} gra|ani Srbije.

Odgovaraju}i na pitawe da li je podela Kosova jedino re{ewe, kako neki tvrde, i mo`e li to da se uradi po Ustavu

Srbije, Nikoli} je istakao da ne mo`e jer je za svaku promenu teritorijalne organizacije ili dr`avnog ure|ewa neophodna dvotre}inska ve}ina u Skup{tini, koja bi zatim to pitawe postavila na referendumu.

– Mi, politi~ari, mo`emo re}i: [ta nas briga za EU, Kosovo mo`e da bude samo autonomno. Onaj ko tako pri~a ne namerava ozbiqno da se bavi politikom. Tako|e, ne postoji politi~ar koji }e se odre}i KiM, a da nastavi da se bavi tim poslom. To je nemogu}e. O tome treba da odlu~e gra|ani Srbije. Nama politi~arima }e da bude lepo i ako Kosovo bude u sastavu Srbije i ako ne bude – rekao je Nikoli}.

LI DER DSS-a O IDE JI TO MI SLA VA NI KO LI ]A

Ko{tunica: Referendum bi bio protivustavan Pred sed nik De mo krat ske Ko{tunica takvu politiku stranke Srbije Vo ji slav Ko - smatra ozbiqno {tetnom za {tu ni ca izjavio je ju~e da bi nacionalne i dr`avne interesvako raspisivawe referen- se. „Smatram da je najboqa poduma na kojem bi se odlu~iva- litika ona koja je u skladu i lo izme|u Kosova i Evropske ona koja proisti~e iz Ustava unije bilo protivu stav no, ne le gi timno i protivzakonito. „Ne mogu se gra|ani na referendumu izja{wavati o predaji Kosova.

Svako ko ho}e Kosovo da preda Albancima mora najpre da promeni Ustav Srbije, a ne da ide na protivzakonit referendum o izboru izme|u EU i Kosova”, naveo je Ko{tuni- Srbije. A Ustav Srbije je izca u saop{tewu dostavqenom ri~it da je Kosovo sastavni i medijima. neotu|ivi deo Srbije. Zato bi Ko{tunica je rekao da je svako raspisivawe referenBrisel jo{ 2008. godine, kada duma na kojem bi se odlu~ivaje ve}ina dr`ava EU priznala lo izme|u Kosova i EU bilo nelegalnu nezavisnost Koso- protivustavno, nelegitimno i va, stavila Srpro tiv za ko ni biju pred izbor to”, istakao je Ne mo gu se gra |a ni Ko{tunica. ili Kosovo ili na re fe ren du mu EU, podsetivOn je nagla{i na to da je sio da je DSS iz ja {wa va ti zbog toga i „pa2008. godine nao pre da ji Ko so va la” Vlada Srrodu jasno sabije iste godiop{tio da je ne. Lider DSS-a je mi{qewa izabrao po{tovawe Ustava da Srbija ve} tri godine ide Srbije, Kosovo i po{tovawe putem bez alternative i da ak- me|unarodnog prava, te naveo tuelna vlast insistira na po- da }e ta stranka „verno” slelitici da je EU, a ne odbrana diti tu nacionalnu i dr`avozemqe, najpre~i ciq Srbije. tvornu politiku.

NS: Vlast ne}e pomo} opozicije Nova Srbija ocenila je ju~e da Vlada Srbije „dezorijentisana, bez ikakve ideje”, odbija pojas za spasavawe naroda koji joj nudi opozicija, konkretno NS, i ~eka instrukcije od imaginarnog spasioca.

Ulagawe u proizvodwu hrane, kontrola i zauzdavawe bankarskih monopola i pogubnog frakcionog bankarstva, promena monetarne politike i uvo|ewe programiranog kursa, drasti~no poo{travawe progresivne

poreske politike i pomo} u hrani najugro`enijem sloju stanovni{tva su jedine mogu}e mere koje Vlada ve} „sutra” mora da po~ne da primewuje, smatra NS. „Stawe je dramati~no”, isti~e NS, i apeluje na vlasti da „u~ine ne{to za spas Srbije i naroda”. „Na`alost, stvarnost i reakcije na{e vlade su takve da novi talas krize tek nailazi i da }e potopiti i ono {to je ostalo od na{e ekonomije”, zakqu~uje NS.

Ili}: Odugovla~e s duplim funkcijama [ef poslani~ke grupe Demokratske stranke Srbije u Skup{tini Vojvodine Bor ko Ili} je izjavio da vladaju}e stranke namerno odugovla~e s ukidawem duplih funkcija da bi one bile usvojne u trenutku kada dopunski izbori ne bi imali smisla.

– Mandat poslanika prestaje tek kada se to verifikuje na sednici pokrajinskog parlamenta, a naredno zasedawe Skup{tine Vojvodine moglo bi se odr`ati tek u oktobru. Tada zaista ne bi imalo smisla organizovati dopunske izbore za upra`wena poslani~ka mesta jer se bli`e redovni izbori – dodao je on izjavi Tanjugu.

Ili} je podsetio na to da, po zakonu, dopunski izbori za poslanike vojvo|anskog parlamenta izabrane po ve}inskom sistemu ne moraju da se odr`e ukoliko do redovnih izbora ostane mawe od pola godine.

4

ekonomija

utorak16.avgust2011.

dnevnik

„ELEK TRO VOJ VO DI NA” DA LA NA LO G ZA IS KQU ^E WE NE RE DOV NIH PLA TI [A

Se ~a stru je u ju `noj Ba~ koj

JO[ JED NA STRA NA IN VE STI CI JA U SREMU

Bel gi jan ci gra de fa bri ku u In |i ji Bel gi ju teh ni~ ku mast – go ri vo Pred u ze }e „Ener go ze le na„, u za pro iz vod wu „ze le ne” stru je. vla sni {tvu bel gij ske kom pa ni Pro ce we no je da }e vred nost je „Elek tra vinds„, na ja vi lo je iz vo za iz no si ti oko 20 mi li o ju ~e da u In |i ji po ~i we iz grad na evra. Ka da Sr bi ja 2015. po wu fa bri ke za ne {ko dqi vo ot sta ne ~lan Evrop skog si ste ma kla wa we kla ni~ kog ot pa da iz za raz me nu stru je, fa bri ka u me sne in du stri je i za pro iz vod In |i ji }e mo }i da svo ju pro iz wu teh ni~ ke ma sti. vod wu pla si ra i na do ma }e tr Fa bri ka, ko ja }e ko {ta ti 21 `i { te. „Ener g o ze l e n a„ }e mi lion evra, za ~i ju iz grad wu se ima t i i svoj pri pre ma te ren, tran sport ot pa tre ba lo bi da Fa bri ka za da iz kla ni ca i po~ ne da ra di po ne {ko dqi vo pred u ze }a za ob lo vi nom 2012. go di ne i bi }e pr va ot kla wa we kla ni~ kog ra du me sa. Tran spor ta i pre ra de te vr ste u Sr bi ji ot pa da ko {ta }e }e bi ti po stan po stan dar di ma 21 mi lion evra, dar di ma EU – bez Evrop ske uni je, a 100 qu di go di {we za ga |i va wa va na vo di se u sa op zdu ha, vo de i ze {te wu. pre ra |i va }e U fa bri ci }e 150.000 to na ot pa da mqe.

100 qu di go di Ve }in ski vla {we pre ra |i va ti snik „Ze le ne„ je 150.000 to na ot pa da me sne in du - kom pa ni ja za ze le nu ener gi ju stri je Sr bi je. Taj ot pad se ne „Elek tra vinds” ko ja u Bel gi ji mo `e upo tre bi ti za `i vo tiw - ima tri cen tra le s po go nom na sku i qud sku kon zu ma ci ju, ve} bi o ma su, ukup nog ka pa ci te ta od is kqu ~i vo u in du strij ske svr he. 54 me ga va ta. U tim po stro je wi U kom pa ni ji „Ener go ze le na„ ma se `i vo tiw ska i biq na mast re ~e no da }e fa bri ka u In |i ji i ot pad pre ra |u ju u „ze le nu” pr vih go di na ra da iz vo zi ti u ener gi ju.

U JA GO DI NI PO QO PRI VRED NI CI DO BI LI 210 RA SNIH GR LA

Ju ni ce iz vu ~e ne iz bub wa Po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma iz op {ti ne Ja go di na je po de qe no 210 ste o nih ju ni ca, ko je je grad Ja go di na ku pio u ne ma~ koj po kra ji ni Ba var skoj za 450.000 evra.

Pra vo na bes plat nu ju ni cu ima lo je 1.210 do ma }in sta va iz

Mar ko vi} re kao da }e deo pla ti ti Vla da Sr bi je iz pro gra ma za sti mu la ci ju po qo pri vred ne pro iz vod we.

Vred nost jed ne ju ni ce je ve }a od 2.000 evra. Mar ko vi} je na gla sio da po qo pri vred ni ci svu da u Sr bi ji tre ba da ima ju „naj -

pet od sto. Apel da se u pred vi |e Elek tro di stri bu ci ja „No vi nom ro ku pla }a ju ra ~u ni za utro Sad„ na sta vi la je ju ~e is kqu ~e {e nu elek tri~ nu ener gi ju upu tio wa stru je u sta no vi ma i ku }a ma je i ge ne ral ni di rek tor „Elek ~i ji vla sni ci ni su pla ti li ra tro voj vo di ne” Ti~u ne. homir Simi}.

An ga `o va no je An ga `o va no je On je, go stu ju }i 35 mon ter skih eki pa, ko ji ma je 35 mon ter skih eki pa, ju ~e na RTS-u, da to hi qa du na lo - ko ji ma je da to hi qa du uka zao i na jo{ je dan pro blem, a to ga za pre kid elek na lo ga za pre kid je kra |a elek tri~ nih vo do va elek tri~ nih vo do va tri~ ne ener gi je. ko ri sni ka u No Po we go vim re ~i vom Sa du, Ba~ koj ko ri sni ka u No vom Pa lan ci, Be ~e ju Sa du, Ba~ koj Pa lan ci, ma, di vqa pri kqu ~e wa na elek i @a bqu.

Be ~e ju i @a bqu Isto vre me no se tri~ nu mre `u na po zi va ju po tro {a no se ve li ku {te ~i da na vre me, do 20. av gu sta, tu Elek tro pri vre di Sr bi je, pa je pla te ra ~un, a oni ma ko ji to re - po ja ~a na kon tro la na te re nu da dov no ~i ne odo bren je po pust od bi se taj vid kri mi na la su zbio.

KRI ZA GA SI PE ]I U DO MA ]IM CI GLA NA MA

Ci glu i blo ko ve u Sr bi ji ma lo ko ku pu je Ta man ka da se ~i ni lo da je gra |e vi nar stvo po ~e lo da se opo ra vqa od svet ske eko nom ske kri ze, ba uk ove ne ma ni po no vo pre ti pro iz vo |a ~i ma. Se kre tar Udru `e wa za gra |e vi nar stvo u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Goran Rodi} iz ja vio je za na{ list da je ve} po ~e la li kvi da ci ja broj nih pred u ze }a, a pred sed nik Gru pa ci je in du stri je gra |e vin skog ma te ri ja la Qubodrag Kne`evi} do da je da su ne ki ci gla ri ve} uga si li pe }i zbog ne mo gu} no sti pla sma na, a wi ho va fa bri ka „Ig ma” u Uq mi ra di s po la ka pa ci te ta.

– Iz pro gra ma po mo }i gra |e vin skoj in du stri ji ni smo ose ti li go to vo ni {ta – ka `e Kne `e vi}. – To ma te ri ja la {to se po tro {i na {min ka we {ko la, fa sa da... jed na fa bri ka pro iz ve de do do ru~ ka, ali, re kao bih, pa re na kra ju uzi ma ju ne ki mom ci ko ji su se le po na me sti li i na slo ni li na vla da ju }e po li ti ~a re. Bo jim se da je dr `a va vi so ko grad wu i in du stri ju gra |e vin skog ma te ri ja la ve} po la ko pu sti la niz vo du, da se ga se po sled wa sve tla u tu ne lu jer prak sa po ka zu je da ra di uglav nom ni sko grad wa. U ci gla ni „Ig ma” u Uq mi dnev no pro iz ve de mo oko 200 to na blo ko va za zi da we, ma ga ci ni su nam pre pu ni, a is pred fa bri ke ne ma ka mi o na ni da ga sli ka mo, a ne ka da smo vru }u ro bu iz pe }i to va ri li u ka mi o ne i re me ti li teh no lo {ki pro ces. Ovo ne mo `e mo iz dr `a ti du go, mo `da do

Ka ko pred u hi tri ti pro past Go ran Ro di} ka `e da je sa mo u po so led wih pet go di na li kvi di ra no oko 11.500 fir mi ko je se ba ve gra |e vi nom, a u ste ~aj je oti {lo ukup no oko 40.000 pred u ze }a, s tim {to ova po {ast tek pred sto ji. U gra |e vi nar stvu Sr bi je se vo di oko 120.000 za po sle nih, a ra di tek oko 30 od sto rad ni ka. Tu se ja vqa pi ta we ogrom nog obi ma imo vi ne ko ja se po dr `a vqu je i o ko joj ne ko tre ba da bri ne i wo me upra vqa, za {ta se tre ba pri pre mi ti.

– Ako `e li mo da osim po sto je }e kri ze sprem no do ~e ka mo i no vu, on da za vi so ko grad wu tre ba pod hit no osno va ti ga rant ni fond i u ze mqi obez be di ti re fe rent ne po slo ve da bi se ne i ma ri mo gli za po sli ti na po qu, a za in du stri ju gra |e vin skog ma te ri ja la do ne ti sti mu la tiv ne me re za iz voz, do ne ti re pro gram svih do sa da uze tih kre di ta, fik si ra ti ce nu ga sa ko ji s oko 40 od sto u~e stvu je u ce ni pro iz vo da i smi ri ti kurs di na ra ~i je di vqa we i po sku pqu je gas i de sti mu li {e iz voz – ka `e Ro di}. kra ja sep tem bra, a on da nam se la ko mo `e de si ti blo ka da i ste ~aj. @e leo bih da bu dem op ti mi sta, ali se pla {im da }e zi ma bi ti su ro va.

Kne `e vi} na po mi we da od No ve go di ne po ~i we pri me na za ko na ko ji {a qe u ste ~aj sve one ko ji su go di nu da na u blo ka di, a to mo `e bi ti po ra `a va ju }e i pro u zro ko va -

ti da s li ste pri vred ni ka ode ogro man broj pred u ze }a. Za to pred la `e da Vla da Sr bi je tu ured bu pro me ni i na pra vi raz li ~i te ar {i ne za raz li ~i te fir me, jer, ka ko ob ja {wa va, ni je isto da li se ra di o „ta {na-ma {na” fir mi ili pri vred nom pred u ze }u iza ko jeg po sto ji ogro man ka pi tal, opre ma, rad ni ci, za ko je bi tre ba lo tra `i ti dru go re {e we.

Sa go vor nik is ti ~e da je in du stri ja gra |e vin skog ma te ri ja la osta la i bez ko sov skog tr `i {ta zbog po li ti~ kih pro ble ma, i ru mun skog i bu gar skog zbog kri ze ko ja je uga si la i ta mo {wu iz grad wu, a ni me re Na rod ne ban ke Sr bi je ko je te ra ju bes ku} ni ke od kre di ta i gra di te qe od po sla, plus ne vo qe sa {vaj car skim fran kom ko je su do kraj ~i le sva ko ga ko je uzeo za jam u toj va lu ti, ne da ju na du pro iz vo |a ~i ma. Po {to je gra |e vi nar stvo u gru pi onih ko ji su naj ja ~e po go |e ni svet skom eko nom skom kri zom, mo ra lo bi se na }i u gru pi onih ko ji su opo re zo va ni s naj vi {e osam pro ce na ta, a ne 18.

Sa go vor nik ka `e da za pro iz vo |a ~e gra |e vin skog ma te ri ja la ne ma ozbiq ni jeg opo rav ka dok ne kre ne in di vi du al na stam be na iz grad wa, s tim da se pod sti ~e ener get ska efi ka snost eko lo {ki zdra vih obje ka ta, {to zna ~i grad wa de bqih zi do va ko ji {te de ener gi ju i sma wu ju tro {ko ve gre ja wa i hla |e wa, uz sma we we po re za na gra |e vin ski ma te ri jal.

R. Da u to vi}

„Su no ko” pot pa lio kre~ ne pe }i Pot pa lom kre~ ne pe }i u fa bri ci {e }e ra „Ba~ ka” u Vr ba su naj ve }i do ma }i pro iz vo |a~ i iz vo znik {e }e ra „Su no ko” ju ~e je za po ~eo ovo go di {wu kam pa wu pre ra de {e }er ne re pe, sa op {ti -

la je ta kom pa ni ja. U to ku kam pa we bi }e pro iz ve de no vi {e od 200.000 to na {e }e ra i pre ra |e no 1.500.000 to na {e }er ne re pe s bli zu 28.000 hek ta ra. Kam pa wa pre ra de u „Su no ku” }e tra ja ti

111 da na, a na pro iz vod wi {e }e ra bi }e an ga `o va no oko 700 rad ni ka.

Po qo pri vred ni stru~ wa ci iz kom pa ni je „Su no ko” is ta kli su da je ovo go di {wi rod {e }er -

ne re pe do bar, s pro se~ nim pri no som oko 53 to ne po hek ta ru.

U ovo go di {woj kam pa wi, „slat ki ko ren” }e pre ra |i va ti tri „Su no ko ve „ {e }e ra ne: u Vr ba su, Pe }in ci ma i Ko va ~i ci.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

ja go din skih se la, a iz vla ~e wu ime na do bit ni ka pri su stvo vao je za me nik pre mi je ra i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivica Da~i}.

– Sr bi ja ne ma bu du} nost uko li ko ne ula `e u po qo pri vre du i ne po ma `e srp skim se qa ci ma.

Ako `e li mo u Evrop sku uni ju, mo ra mo da zna mo da je kod wih jed na od naj ve }ih stav ki upra vo bu xet za po qo pri vre du. @a lo sno je {to Sr bi ja s ova kvim po qo pri vred nim po ten ci ja li ma uvo zi raz ne po qo pri vred ne pro iz vo de ~ak i iz ma we raz vi je nih ze ma qa – ka zao je Da ~i}.

Gra do na ~el nik Ja go di ne Dragan Markovi} na ja vio je da }e grad svi ma ko ji ju ~e ni su do bi li ju ni ce, omo gu }i ti da ih do bi ju u na red ne dve go di ne jer pla ni ra da uve ze jo{ 420 gr la.

Za ku po vi nu ju ni ca lo kal na sa mo u pra va u Ja go di ni je do ne la od lu ku da se uzme kre dit, ali je

ve }e pri vi le gi je” – kao u Ja go di ni. Po we go vim re ~i ma, po qo pri vred ni ci u Ja go di ni ne pla }a ju za kup te zgi na pi ja ci, {to u dru gim gra do vi ma ko {ta i do 15.000 di na ra me se~ no, bes plat no im ose me wa va ju kra ve, sva ko se lo ima dom kul tu re, sport ske te re ne i am bu lan tu, a grad ih vo di na saj mo ve po qo pri vre de u Evro pi. Ime na do bit ni ka ju ni ca iz vla ~i la je TVvo di teq ka Suzana Man~i}, a u za bav nom de lu pro gra ma u~e stvo va le su „Kur sa xi je” s TV „Pink„.

12. 08. 2011.

1.323,26090

Promena %

Cena

Promet

Dunav Re, Beograd

20,00

18.360

91.800

^oka duvanska industrija, ^oka

11,94

2.015

18.135

AIK banka PB, Ni{

10,00

1.100

8.800

Agrobanka, Beograd

4,76

5.893

247.500

Filip Moris Operej{ns, Ni{ Pet akcija s najve}im padom

BELEX 15 (653,17 Naziv kompanije

0,49)

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

-1,19

750

13.613.767

AIK banka, Ni{

1,57

2.529

1.254.253

Komercijalna banka, Beograd

4,08

2.501

375.150

Imlek, Beograd

-1,23

2.161

34.580

Energoprojekt holding, Beograd

-3,43

620

236.764

4,13 Promena %

1.565 Cena

63.716 Promet

Fasil, Ariqe

-12,03

1.024

10.240

Soja protein, Be~ej

0,00

642

0,00

Energoprojekt Entel, Beograd

-12,00

2.588

258.800

Agrobanka, Beograd

4,76

5.893

247.500

Go{a monta`a, Velika Plana

-10,00

2.700

27.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

500

5.922.058

Jubmes banka, Beograd

0,62

12.860

167.180

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.130

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.550

0,00

Tigar, Pirot

0,00

711

17.775

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,61

2.140

10.700

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.010

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

417

0,00

Energoprojekt holding, Beograd Globos osigurawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-3,43 -3,33 Promena %

620 348 Cena

236.764 7.308 Promet

NIS, Novi Sad

-1,19

750

13.613.767

Vital, Vrbas

2,35

1.350

808.650

Ba~ka, @abaq

0,00

800

206.400

^oka duvanska industrija, ^oka

11,94

2.015

18.135

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,61

2.140

10.700

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

utorak16.avgust2011.

5

SIN DI KA TI NA JE SEN NE O^E KU JU MA SOV NE RAD NI^ KE PRO TE STE

I DA QE RA STE PO RE SKA NE DI SCI PLI NA

Be `a ni ja od na me ta

Kon tro la je po ka za la da u Sr bi ji fi skal na ne di sci pli na ra ste, re ~e no je ju ~e u Po re skoj upra vi Sr bi je. U sva koj du goj ili tre }oj kon tro li po re ski in spek to ri su uo~i li ne pra vil no sti pri evi den ti ra wu pro me ta pre ko fi skal -

nih ka sa. Naj vi {e se kon tro li {u ugo sti teq ski objek ti i sa mo stal ne tr go vin ske rad we, ka za li su u Po re skoj upra vi.

Po re zni ci ka `u da, i po red oba ve {te wa o po ja ~a noj kon tro li, ra ste fi nan sij ska ne di sci pli na i broj `al bi gra |a na zbog ne iz da va wa fi skal nih ra ~u na. „Po ja ~a ne kon tro le }e se na sta vi ti, a pre ci zni po da ci o bro ju pre kr {a ja bi }e sa op {te ni na kra ju ak ci je”, ka `u u Po re skoj upra vi.

Po re ska upra va Sr bi je po ~e la je ovog me se ca po ja ~a nu kon tro lu iz dva wa fi skal nih ra ~u na i evi den ti ra wa pro me ta pre ko fi skal nih ka sa.

So ci jal na bom ba u Sr bi ji (ne)}e eks plo di ra ti Te {ka eko nom ska si tu a ci ja, ma la i ve o ma ~e sto ne re dov na pri ma wa, ve li ka ne za po sle nost i ne si gur nost da }e se za dr `a ti sa da {wi po sao i ve li ko ne za do voq stvo gra |a na stvra nost je Sr bi je. Pro te klih ne ko li ko ne de qa to je sve o~i ti je jer je sa o bra }aj na mno gim pu te vi ma bio blo ki ran, a ume sto vo zi la, na wi ma su bi le ba ri ka de ko je su po sta vi li ne za do voq ni se qa ci i rad ni ci u bor bi za svo ja pra va. Ve }i deo wih se iz bo rio, iako su se, uglav nom bo ri li za ono {to im pri pa da i {to su za ra di li, ali su zbog neo d go vor no sti od go vor nih bi li pri mo ra ni na taj ko rak.

Da li Sr bi ju o~e ku je ta las ne za do voq stva gra |a na, or ga ni zo va ni pro te sti rad ni ka oku pqe nih oko sin di ka ta, bu du }i da je si tu a- ci ja ve o ma lo {a?

Pred stav ni ci ne ko li ko sin di ka ta u Sr bi ji uka zu ju na to da ne tre ba o~e ki va ti or ga ni zo va no oku pqa we rad ni ka iako je ne za do voq stvo ve li ko. Ta ko |e, oni ka `u da se rad ni~ ka bor ba ini ci jal no po kre }e u fa bri~ kim po go ni ma, da kle ma wim sre di na ma, na kon ~e ga se ukqu ~u ju i cen tra le sin di ka ta, i da je to sna ga ko ju ne tre ba za ne ma ri ti.

Pred sed ni ca Aso ci ja ci je slo bod nih i ne za vi snih si nid ka ta Sr bi je Ran ka Sa vi} uka zu je na to da je iz liv ne za do voq stva rad ni ka o~e ki van, ali da na ja ve pro te sta ne ma.

– Ma sov no oku pqa we rad ni ka ne tre ba o~e ki va ti, a po sve mu su de }i, po treb na je no va or ga ni za ci ja sin di ka ta – re ka la je za „Dnev nik” Ran ka Sa vi}. – Ni su na {i sin di ka ti ma we sna `ni ne -

go oni u Evro pi, ali je ta mo ma sov nost pot po mog nu ta i fi nan sij ski i or ga ni za i co no sa rad wom s od re |e nim par ti ja ma, pre sve ga so ci jal de mo krat ske op ci je. U Sr -

upr kos ogor ~e no sti rad ni ka, ne tre ba o~e ki va ti jer se rad ni ci u po sled we vre me bo re za krat ko ro~ ne ci qe ve ko ji im zna ~e eg zi sten ci ju – is pla tu pla ta i do pri -

Ume sto od go vor nih, kri vi rad ni ci Ka ko ka `e Mi lo rad Mi ja to vi}, sve je po sta vqe no na o pa ko jer is pa da da su za ne u spe le pri va ti za ci je i gu bi tak rad nih me sta od go vor ni i kri vi rad ni ci, a ne oni ko ji su pro da va li fa bri ke i pri me ni li je dan od naj lo {i jih na ~i na pri va ti za ci je u re gi o nu.

Po we go vim re ~i ma, u sin di ka tu, na `a lost, ne vi de sprem nost Vla de Sr bi je da na pra vi na ~in sa gle da do sa da {we pri va ti za ci je i sam taj pro ces, da po ni {ti lo {e, a da one ko ji su od go vor ni kri vi~ no go ni i odu zme im ne za ko ni to ste ~e nu imo vi nu. bi ji se zvo no za uz bu nu od va no ~u je po {to je ne za po sle nih mno go, a raz li ke su ve li ke jer kri za go to vo da ni je do ta kla jav ni sek tor, dok je re al ni sek tor u ve o ma te {koj si tu a ci ji.

Pred sed nik sin di ka ta „Ne za vi snost„ Bra ni slav ^a nak ka `e za „Dnev nik” da ve li ke pro te ste,

CR KVE KRI TI KU JU NA CRT ZA KO NA O RE STI TU CI JI

no sa, dok su sta ret {ki ci qe vi gur nu ti u stra nu.

– Sa da {we sta we i po kva li te tu i po kvan ti te tu pre va zi la zi sid ni kat, ko ji je sa mo je dan ~i ni lac i sve vi {e je re~ o po li ti~ kom pi ta wu, a ne so ci jal nom. Ne svr sis hod no je pu ko is ka za va we ne za do voq stva, po treb no je ima -

ti ciq i upo zo ri ti od go vor ne na to da je po sto je }e pro ble me neo p- hod no ot klo ni ti jer se, u su prot nom, od la `e su o ~av we s pro ble mom ko ji je vr lo ozbi qan i iza zo van i mo `e do ve sti i do pro me na u po li ti~ kom si ste mu Sr bi je – re kao je ^a nak.

Pred sed nik Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Voj vo di ne dr Mi lo rad Mi ja to vi} uka zu je na to da se u Sr bi ji ve o ma te {ko `i vi, da su pla te naj ni `e u re gi o nu, a ne za po sle nost naj ve }a. Po we go vim re ~i ma, bu du }i da se o~e ku je no vi ta las eko nom ske kri ze, po sto ji mo gu} nost da na je sen ne za do voq stvo rad ni ka kul mi ni ra.

– Prak ti~ no, u Sr bi ji je po sto ji re a lan sek tor, a i u pred u ze }i ma u ko ji ma se ra di pla te su ve o ma ma le pa se te {ko spa ja kraj s kra jem – ka `e Mi ja to vi}. – Za to je mo gu} sce na rio so ci jal ne bom be ko ja u od re |e nom tre nut ku mo `e eks plo di ra ti, po go to vo {to jo{ ne ma pra vih me ra za iz la zak iz kri ze, a i ono {to je do sad ura |e no ni je da lo od go va ra ju }e re zul ta te. No va kri za zna ~i pro du bqe we po sto je }e – gu bi tak rad nih me sta i sma wi va we pla ta, a po {to se pro ble mi ne mo gu re {i ti kroz in sti tu ci je si ste ma, ve ro vat no }e se tra `i ti mo gu} nost da se to u~i ni na ne ki dru gi na ~in.

Da kle, oku pqa wa rad ni ka, iako je si tu a ci ja ta kva da je to zre lo da se de si, po sve mu su de }i ne }e bi ti. Ume sto vru }e rad ni~ ke je se ni, mo gu }e je da nas o~e ku je apa ti ~an ula zak u zi mu. S na dom da ne }e bi ti no vih po sku pqe wa i da }e se ne ka ko pre bro di ti sve {to nas o~e ku je.

D. Mla |e no vi}

JAV NI DUG PO RAS TAO NA 41,3 OD STO BDP-a

Sr bi ja uzaj mi la jo{ 270 mi li o na Jav ni dug Sr bi je na kra ju ju la 2011. go di ne bio je oko 13,56 mi li jar di evra, {to je 41,3 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, ob ja vi lo je ju ~e Mi ni star stvo fi nan si ja. Za ko nom o bu xet skom si ste mu jav ni dug Sr bi je ogra ni ~en je na 45 od sto BDP-a.

Ukup ne di rekt ne oba ve ze Sr bi je na kra ju ju la iz no si le su oko 11,69 mi li jar di evra, pri ~e mu je unu tra {wi dug bio oko 5,57 mi li jar di evra, a spoq ni 6,12 mi li jar di evra. Ukup ne in di rekt ne oba ve ze na kra ju ju la bi le su 1,87 mi li jar du evra, ob ja vqe no je na saj tu Mi ni star stva. Jav ni dug Sr bi je na kra ju ju na 2011. go di ne bio je oko 13,29 mi li jar di evra, {to zna ~i da je to kom pret hod nog me se ca po ve }an oko 270 mi li o na evra. Jav ni dug je na kra ju pro {le go di ne do sti gao 12,16 mi li jar di evra, {to je bi lo 42,9 od sto BDP-a.

Na kra ju 2009. go di ne jav ni dug bio je 9,85 mi li jar di evra, od no sno 34,8 od sto BDP-a, {to zna ~i da je to kom pro {le go di ne po ve }an oko 2,3 mi li jar de evra. Na kra ju 2008. go di ne jav ni dug Sr bi je iz no sio je 8,78 mi li jar di evra, {to je bi lo 29,2 od sto BDP-a.

GU VER NER SA VE TU JE GRA \A NE ZA DU @E NE U [VAJ CAR SKIM FRAN CI MA

Dr `a va mo ra da Ne ma ~a rob nog {ta pi }a po nu di za me nu za ote to za {vaj car ce Tra di ci o nal ne cr kve i ver ske za jed ni ce kri ti ko va le su na crt za ko na o vra }a wu od u ze te imo vi ne i obe {te }e wu i po zva -

U sa op {te wu se is ti ~e da na ja va Vla de o uki da wu za kon ske mo gu} no sti ta ko zva ne za men ske re sti tu ci je ugro `a va ve} ste ~e -

Do da je se da je na me ra Vla de da li {i vla sni ke i na sled ni ke od u ze te imo vi ne vi {e ne go o~i gled na jer u na cr tu ni je pro pi sa na mo gu} nost na kna de u vi du dru ge imo vi ne ako ona ne mo `e bi ti vra }e na u na tu ral nom ob li ku. „To imo vin sko pra vo cr kve i ver ske za -

U nacrtu nije propisana mogu}nost naknade u vidu druge imovine ako ona ne mo`e biti vra}ena u naturalnom obliku

le Vla du Sr bi je i po sla ni ke Skup {ti ne da u iz ra di tog pred lo ga uva `e wi ho ve pri med be i pred lo ge.

no pra vo cr ka va i ver skih za jed ni ca na taj ob lik vra }a wa od u ze te imo vi ne u slu ~a je vi ma kad ni je mo gu }a na tu ral na re sti tu ci ja.

jed ni ce ste kle su va `e }im od red b a m a Za k o n a o vra } a w u imo vi ne cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma, za ~i je je od red be Ustav ni sud 20. apri la 2011. oce nio da su u skla du s Usta vom i Evrop skom kon ven ci jom za za {ti tu qud skih pra va i osnov nih slo bo da”, pi {e u sa op {te wu.

Ban ke o fran ku KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

99,7649

101,8009

104,1423

99,4595

Australija

dolar

1

72,7096

74,1935

75,9000

72,4870

Kanada

dolar

1

70,6350

72,0765

73,7343

70,4187

Danska

kruna

1

13,3911

13,6644

13,9787

13,3501

Norve{ka

kruna

1

12,6879

12,9468

13,2446

12,6490

[vedska

kruna

1

10,8017

11,0221

11,2756

10,7686

[vajcarska

franak

1

87,3557

90,0574

93,0293

86,4551

V. Britanija

funta

1

115,6775

116,0256

118,6942

113,3570

SAD

dolar

1

69,7705

71,1944

72,8319

69,5569

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 8. 2011. godine

Pred sed nik Iz vr {nog od bo ra Hi po Al pe-Adri ja ban ke u Sr bi ji Vla di mir ^u pi} iz ja vio je ju ~e da o~e ku je da ban ka ri za me sec-dva po stig nu do go vor s Na rod nom ban kom Sr bi je o lak {oj ot pla ti kre di ta u {vaj car skim fran ci ma.

– Mo ra }e da se na |e ne ko re {e we za kli jen te ko ji su se za du `i va li u {vaj car skoj va lu ti jer su zbog po re me }e nog od no sa fran ka i evra u pro ble mu i ti kli jen ti i wi ho ve ban ke – re kao je ^u pi}.

On je is ta kao da je Hi po ban ka odo bri la 4.700 kre di ta u {vaj car skim fran ci ma, uglav nom stam be nih, {to je oko 29 od sto ukup nog iz no sa kre di ta te ban ke da tih gra |a ni ma.

Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki} iz ja vio je ju ~e da po sto je raz li ~i te mo gu} no sti za olak {a va we te re ta gra |a ni ma ko ji su uze li kre di te u {vaj car skim fran ci ma, ko je se, pre sve ga, od no se na re di zaj ni ra we pla na ot pla te tih zaj mo va.

– Di ja pa zon mo gu }ih re {e wa je ve li ki, i pri to me tre ba bi ti opre zan da se ne na ru {a va ju po stu la ti rav no prav no sti i do bre tr `i {ne utak mi ce, da ne ma mo si tu a ci ju u ko joj }e mo gra |a ne tre ti ra ti dru ga ~i je u za vi sno sti od to ga da li su uze li kre dit u jed noj ili dru goj va lu ti – is ta kao je [o {ki} u in ter vjuu Ta nju gu.

Po we go vim re ~i ma, „re {e we ko je ide u prav cu to ga da dr `a va tre ba da in ter ve ni {e tre ba lo bi vr lo opre zno ana li zi ra ti, ima ju }i u vi du da ne ma mo nov ca u bu xe tu za tu vr stu sub ven ci je”.

– S dru ge stra ne, ne sme mo na ru {i ti rav no prav nost gra |a na,

do spe }a, {to po pra vi lu mo `e sma wi ti me se~ ne ra te.

– U okvi ru raz go vo ra ko ji gra |a ni mo gu ima ti s ban ka ma pot pu no je le gi tim no po sta vi ti

Na je sen }e ce ne jo{ opa sti Gu ver ner je ju ~e re kao da }e go di {wa in fla ci ja u Sr bi ji ve} na kra ju sep tem bra pa sti na jed no ci fre ni ni vo.

– In fla ci ja u Sr bi ji je sta la i sad je sa mo pi ta we ka da }e se go di {we me re na in fla ci ja vra ti ti ka in fla ci o nom ci qu – re kao je gu ver ner, i do dao da }e na ni vou tre }eg tro me se~ ja in fla tor na sto pa bi ti nu la ili ~ak ne ga tiv na. – Mi smo na ja vqi va li da o~e ku je mo da }e se in fla ci ja vra ti ti u in fla ci o ni ciq u pr vom po lu go |u 2012. go di ne, ali mo gu }e da }e se to de si ti i ne {to ra ni je, mo `da u pr vih ne ko li ko me se ci idu }e go di ne. u smi slu da se po ma `u jed ni, a ne dru gi, jer ini ci jal no su kre di ti de no mi ni ra ni u {vaj car skim fran ci ma bi li jef ti ni ji i qu di ko ji su ih uze li du go su ima li ni `e ka mat ne sto pe, pa i da nas je ka mat na sto pa ni `a ne go na kre di te u evri ma i dru gim va lu ta ma – ka zao je gu ver ner. [o {ki} je uka zao na do bro voq no re struk tu ri ra we du go va gra |a na ko je u se bi pod ra zu me va raz li ~i te mo gu} no sti, a jed na od wih je da se pro du `e ro ko vi

pi ta we da li je mo gu }e da se u od re |e nom vre men skom pe ri o du me se~ ne ra te fik si ra ju, a da se na kon is te ka tog ro ka plan ot pla te di zaj ni ra ta ko da du `ni ci mo gu re dov no iz mi ri va ti oba ve ze, uz even tu al no pro du `a va we tog ro ka – na veo je gu ver ner. – Kao mo gu} nost osta je i kon ver zi ja kre di ta u ne ku dru gu va lu tu. Ja sva ka ko ne bih pre po ru ~io gra |a ni ma da tu mo gu} nost ne ana li zi ra ju, ali tre ba ima ti u vi du ako pre |e te iz jed -

ne va lu te ko ja je do `i ve la svoj isto rij ski mak si mum, kao {vaj car ski fra nak sa da, u tom tre nut ku i po tom kur su, on da je pi ta we da li je to du go ro~ no naj i spla ti vi ja mo gu} nost. [o {ki} je na gla sio da ne po sto je „ma gi~ na re {e wa” za pro ble me gra |a na ~i je su ra te kre di ta po ra sle zbog ja ~a wa {vaj car ske va lu te, i da se i re {e wa po nu |e na u dru gim ze mqa ma svo de na raz li ~i ti di zajn pla na ot pla te kre di ta.

– U Ma |ar skoj su od lu ~i li da se ob ra ~un ski kurs {vaj car skog fran ka fik si ra na od re |e no vre me i da se sve kurs ne raz li ke ko je mo gu na sta ti u na red nom pe ri o du tre ti ra ju kao po seb ni ili no vi dug ko ji }e se ot pla }i va ti na kra ju ot pla te glav nog du ga, ali ne }e bi ti opro sta du ga – ob ja snio je on. – Ta ko |e, ~u je mo ide je iz re gi o na da mo `da ban ke te kurs ne raz li ke ka mat no ne op te re te, od no sno da bu du bes ka mat ne, ali ne tre ba iz gu bi ti iz vi da da }e ban ke, uko li ko tu ne za ra ~u na ju ka ma te, si gur no da ih za ra ~u na ju u svim dru gim kre di ti ma da bi na dok na di le gu bi tak ko je su even tu al no na pra vi le na toj vr sti po sla.

6

TRe]e dOBA

utorak16.avgust2011.

dnevnik

sLO BO DaN Mi LO [e vi] PO sMrT NO OBeZ Be DiO sU PrU GU i PO rO Di^ NOM PeN Zi JOM

vi{e se isplati biti udovica nego profesor Vest da Mirjana Markovi}, supruga biv{eg predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a, od pre dva meseca ostvaruje pravo na porodi~nu penziju na osnovu mu`evqevog sta`a osigurawa i zarade, izazvala je veliko interesovawe, ali i nezadovoqstvo dela gra|ana Srbije koji su bili protivnici wegovog re`ima. No, to {to Milo{evi} nije u Hagu zvani~no osu|en jer je umro prirodnom smr}u ne zna~i da wegovi naslednici nemaju prava koja pripadaju drugim smrtnicima.

Naime, profesorka Markovi}, kao i svaka druga udovica u ovoj dr`avi ~iji je suprug za `ivota redovno upla}ivao penzijske doprinose, ima pravo na porodi~nu penziju kad ispuni uslove godina `ivota i ako proceni da joj je ta vrsta penzije isplativija od one koju sama ima. Tako je Markovi}eva, koja je od decembra 2004. i sama penzionisana profesorka Beogradskog univerziteta jer je ispunila starosne uslove, sada procenila da }e vi{e dobijati ako kao Milo{evi}eva udovica uzme porodi~nu penziju. Zahtev je podnela jo{ 20. avgusta pro{le godine a Fond PIO je re{ewe doneo u maju ove, pa je ona od tad na spisku porodi~nih penzionera. Pravo na to utvr|eno je na osnovu sta`a osigurawa i zarade koje je ostva-

rio Milo{evi} pre 2001. kad je isporu~en Tribunalu.

Dr Markovi} je zbog postupka koji je zarad ostvarivawa prava na porodi~nu penziju pokrenula gotovo godinu dana ostala bez penzije jer je Fond PIO od avgusta pro{le godine do maja ove obustavio isplatu bilo kakva pen-

Dr so ci o lo gi je Mi ra Mar ko vi} ima ta lenat i za ra ~u na we

zije dok se ne prera~una. Prilikom utvr|ivawa visine nove penzije vodilo se ra~una, obja{wavaju u Fondu, o odredbama Zakona o PIO, kojima je propisano da se porodi~na penzija odre|uje na osnovu uplata koje je po penzijskom osnovu imao Milo{evi} do

smrti. Od toga iznosa wegovoj udovici pripada 70 odsto na ime porodi~ne penzije. Kako je Milo{evi} iznenada umro, nije stigao da ostvari pravo na penziju, jer da jeste, porodi~na penzija bi bila izra~unata po automatizmu.

Pojedini mediji preneli su da je Markovi}eva dobila re{ewe po kojem ona ima pravo na invalidsku penziju svog mu`a. Fond PIO je to demantovao, isti~u}i da ni u jednom delu re{ewa koje joj je izdato Milo{evi} nije progla{en invalidom ve} je prilikom obra~una penzije koja slu`i kao osnov za utvr|ivawe porodi~ne penzije primewen obra~un za starosnu odnosno invalidsku penziju, {to ne uti~e na visinu porodi~ne.

Ina~e, mada je Mirjana Markovi} na poternici i za wom Srbija traga zbog sumwe da je po~inila neka krivi~na dela, weno pravo na penziju ni~im nije ugro`eno – ni ono na starosnu penziju koju je primala od 2004. ni ovo novo re{ewe. Jedino {to ona, pod uslovom da `eli da i daqe ostane van doma{aja srpskih pravosudnih organa, mora da ~ini jeste da nekog drugog ovlasti da joj podi`e penziju jer da to sama ~ini svakog meseca o~igledno ne

mo`e po{to Srbiji navodno nije dostupna. Koga }e ovlastiti i ko je do sad podizao wenu penziju, ili je ona upla}ivana na poseban ra~un, javnost ne zna, ali zna da ne postoji sudska zabrana za isplatu wene penzije do wenog hap{ewa. Jer, ste~ena penzija se nikome, pa ni najsurovijem ubici i kriminalcu, ne mo`e oduzeti, ali se posebnom sudskom odlukom mo`e utvrditi da bude privremeno zamrznuta na posebnom ra~unu koji glasi na ime te osobe ali da on niti neko koga ovlasti nemaju pravo da je podi`u sve dok li~no ne bude priveden pravdi.

Dakle, kad se s jedne strane ostavi politika i ideologija a s druge postoji zakonsko pravo po kojem su svi jednaki, bez obzira na to da li su radnici ili predsednici dr`ave, jasno je da dr`ava nije u~inila nikakvu posebnu “~ast” Markovi}ki. Priznala joj je pravo koje joj kao i svim drugim udovicama pripada. Sasvim je “drugi par ~arapa” da li je moralno od `ene koja ve} nekoliko godina ne `eli da se pojavi pred srpskim dr`avnim organima da bi dokazala da je nevina kao {to javnosti poru~uje, da od iste te dr`ave tra`i ve}u penziju, odnosno kalkuli{e {ta joj se vi{e isplati. Ta~no je, dakle, da }e Srbija ubudu}e na ime porodi~ne penzije

Biv [i Ka MiONYiJa se Pre [aL TaO Na PO Prav KU Bi Ci KaLa

Iz „mercedesa” pao na velosiped su na{a radost i zato im rado dopumMada ve} dve decenije prima penziju, pam gume, pritegnem ko~nicu, podmakoja nije previ{e velika, ali ni mala u `em lanac... Ma, sve {to treba. One pore|ewu s buxetom mnogih vr{waka, meni kupe kutiju cigara i uz lepu re~ Be~ejac Stojadin Ili} (76), jednostavi osmeh se razi|emo do nove popravke no, nije navikao na dokolicu. Svako– vedro obja{wava Ili}. dnevno popravqa bicikle kom{ijama, znanim i neznanim sugra|anima, pa vi{e vremena provodi u gara`i u Ulici Stevana Dorowskog i ispred we, nego u stotinak metara udaqenom stanu. Tu mu i supruga Jovanka donosi kafu, gde je meraklijski pije s „klijenatima„. I tako od jutra do ve~eri. Samo u podne ode na ru~ak i malo prilegne, pa nastavqa dru`ewe s velosipedima i, naravno, qudima.

– Ba{ na 56. ro|endan 1991. dobio sam re{ewe o odlasku u penziju. S kamionom „mercedes“ obi{ao sam kao voza~ „Be~ejtransa“ Evropu uzdu` i popreko, a bilo je putovawa i van Starog kontinenta. Tad sam nau~io koliko je bitno dr`ati se parole „Drug na Kod Sto ja di na Ili }a da me su pri vi le go va ne drumu“ pa sam je po penzionisawu pro{irio i s „drug kraj druma“. Nije A wegova biografija ne spada ba{ u mi `ivot bio lak, niti je uvek bilo laki `anr. Odrastao je u siroma{noj para, pa sam nau~io da popravqam svoj porodici sela Brajkovi}i kraj Kosjebicikl. Sad mi je to dobrodo{lo i da ri}a. Jo{ u detiwstvu obaveza mu je biodr`im kontakt s qudima. @enama po- la da rano ujutro napase kravicu, a onsebno. One su privilegovane mu{teri- da bi ga majka s par~etom proje i samo je. Mu{karci sami treba da nau~e, kao pola glavice crnog luka, slala u {ko{to sam i ja, da oprave bicikl. Dame lu. Zapamtio je svog, kako ka`e stro-

gog, ali pravi~nog u~iteqa Mileta Milo{evi}.

– Mnogo se nekad polagalo na vaspitawu dece i u porodici i u {koli. Pogotovo su se starine po{tovale. Danas ne{to ne prime}ujem da je tako – vajka se Stojadin. – O radu da i ne pri~am. Kad sam zavr{io {kolu, slu`io sam kod gazde, u JNA kao primeran vojnik bio mnogo nagra|ivan, po povratku u selo nije bilo posla, ali sam ~uo da u Vojvodini tra`e radnike.

Prvo se s jo{ sedmoricom kom{ija 1959. obreo u Senti, a onda je pe{ice do{ao u Be~ej.

Zaposlio se kao transportni radnik u mesnom PIK-u, potom je bio traktorista, a kada se jednom dokopao volana, nije ga vi{e ispu{tao iz ruku. U AMD „Be~ej„ je revno{}u kolekcionara po~eo da sakupqa kategorije A, B, C i E, a od 1970. do penzije bio kamionxija me|unarodne {pedicije renomiranog „Be~ejtransa”.

– Nikada nisam izazvao bilo kakav udes. Nije to ostalo bez odjeka, pa sam 1991. dobio zlatnu povequ u Beogradu, koju i danas dr`im uramqenu kao potvrdu uspe{nosti u poslu kojim sam se bavio – ponosan je biv{i „maestro“ za volanom, a sada majstor za bicikle. v. Jan kov

[to je za „ca ri cu”, va `i i za ge ne ra la General Ratko Mladi} je davno ostvario pravo na penziju i dobijao ju je sve dok pre nekoliko godina dr`ava nije odlu~ila da je zamrzne. Tek sada, kad je uhap{en, na osnovu ovla{}ewa koje je dao advokatu, novac s tog ra~una (tu se nakupilo vi{e od 80 ~ekova) je podignut i nadaqa wegova supruga ili sin, mogu je podizati.

Mo`da mnoge gra|ane ovakva zakonska pravila revoltiraju, ali tako je svuda u svetu, jer jednom ste~eno pravo na penziju se ~iwewem krivi~nog dela ne ukida. Penzija se dobija po jednom zakonu a za po~iweno nedelo odgovara po drugom. Po takvim pravilima i mnogi drugi ha{ki optu`enici svojim porodicima ostavili su penzije koje primaju u Srbiji ili RS. ^ak i oni koje je Hag pravosna`no osudio i ve} izdr`avaju kazne i daqe imaju pravo na penziju. Biv{a predsednica RS Biqana Plav{i} je izdr`ala kaznu i kad se vratila u Srbiju, ~ekala ju je penzija. Isplatu niko nije smatrao spornom. mese~no ispla}ivati Mirjani Markovi} vi{e nego {to je do maja ove godine, ali ta~no je i to da je to weno pravo. Uostalom, ~ak i kad bi se ona sutra do{la u zavi~aj i na{i sudovi joj izrekli kaznu zatvora, pravo na porodi~nu penziju ne bi prestalo ve} bi ~ek

dobijala i u zatvoru. Weni biv{i “podanici” jedino se mogu jediti {to }e novac odlaziti na nepoznatu adresu, te {to je i daqe nedostupna srpskom pravosu|u i selektivno ostvaruje zakonska prava a ne i obaveze.

Qu bin ka Ma le {e vi}

is Tra @i va we Na Pa CO vi Ma PO Ka Za LO Da Tr ^a we i Me MO ri JU sPa sa va OD „KO rO Zi Je”

Na brzim nogama i mozak br`e radi I najlak{a fizi~ka aktivnost, naravno ako je redovna, mo`e poslu`iti kao za{tita od gubitka trajnog pam}ewa, potvrdilo je najnovije istra`ivawe nau~nika Departmana za psihologiju i neurologiju Univerziteta Kolorado.

Ni je do voq no re {a va we ukr {te ni ca

Studija na pokusnim pacovima, koju je sprovela grupa ameri~kih stru~waka, predvo|enih dr Rut Barijentos, pokaza-

la je da su stariji pacovi koji tr~e samo pola kilometra svake sedmice, za{ti}eni od gubitka pam}ewa izazvanog infekcijom.

– Na{e istra`ivawe pokazalo je da i najmawi obim fizi~ke aktivnosti kod starijih sredove~nih pacova zna~ajno {titi od zapaqewa mo`danih }elija koji naj~e{}e prate ozbiqne bakterijske infekcije organizma – tvrdi dr Barijentos.

– Najvi{e nas je za~udilo {to je i mala doza redovnog tr~awa dovoqna za ogromnu korist onima koji ga upra`wavaju, u odnosu na one koji ne tr~e. To je veoma va`an nalaz jer su qudi u poznijim godinama skloniji gubitku memorije i ostalim problemima s wom, kao rezultat neke infekcije ili posle te`ih operacija.

Po{to svet postaje sve stariji, a u penzionerske godine sti`u „bejbi bumeri“, posleratna generacija, zna~ajno umno`ena u odnosu na predratne i ratne, sve se vi{e radi na re{avawu problema koje izazivaju neke uobi~ajene bolesti ili situacije da bi stariji qudi nau~ili da promenama u `ivotnim navikama izbegnu te`e zdravstvene posledice.

Odavno je poznato da je za o~uvawe pam}ewa potrebna stalna mo`dana aktivnost, koja podrazumeva ~itawe novina, re{avawe zagonetki ili ukr{tenica, a sada je utvr|eno da i fizi~ku aktivnost ne treba zanemariti da bi se o~uvalo i mentalno i fizi~ko zdravqe. i. vu ja nov

KaKO LeKar Ka@e

kolumbovo najzdravije otkri}e Paradajz je za samo nekoliko vekova, od kada je iz Amerike prenet u Stari svet, postao jedna od najrasprostrawenijih povrtarskih kultura sveta jer ga mnogo koriste prakti~no sve nacionalne kuhiwe.

To nije nikakvo ~udo jer je izutezno bogat vitaminima, naro~ito C i znatnim koli~inama grupe B, te E i K, od minerala sadr`i dosta kalcijuma, natrijuma, magnezijuma, gvo`|a, a u tragovima bakra, mangana, broma, kobalta, nikla i radijuma. Smatra se da je bakrom jedna od najobilnijih namirnica, a po koli~ini gvo`|a bogatiji je od ribe ili mleka. Savr{ena kombinacija gvo`|a i vitamina C ima posebnu vrednost.

Zato paradajz ima mnoga blagotvorna svojstva na zdravqe: pove}ava lu~ewe vode iz organizma,

Rud nik gvo `|a u ba {ti

smawuje koli~inu ureje, odnosno belih kristalastih materija u mokra}i, deluje dobro na srce i krvotok, reguli{e stolicu...

Ali na sam vrh „zdravih” namirnica stavqa ga likopen, materija iz porodice pigmenata nazvanih karotenoidi, koji se prirodno nalaze u vo}u i povr}u. Ona je veliki borac protiv {tetnih slobodnih radikala i antioksidans koji poma`e u prevenciji o{te}ewa }elija. Brojna istra`ivawa pokazuju da likopen mo`e spre~iti razvoj tumora prostate, probavnog sistema, dojke, plu}a i vrata materice, kao i kar di o va sku lar nih bo le sti.

Qudsko telo ga ne proizvodi pa je neophodno uzimati ga s hranom, naro~ito paradajzom, gotovo uz svaki obrok.

J. Bar bu zan

OlImpIjada pONOvO u SOkObawI: ^e tvr ta olim pi ja da spor ta, zdra vqa i kul tu re tre }eg do ba odr `a }e se i ove go di ne u So ko ba wi od 28. sep tem bra do 2. ok to bra. Eki pe ko je bro je od tri do pet ~la no va mo gu se pri ja vqi va ti Olim pij skom po kre tu tre }eg do ba Sr bi je u be o grad skoj Pa ri skoj 9 ili pu tem te le fo na 011/2030–356 i 2030–758. Spi sak ti mo va i ime na tak mi ~a ra, wi ho ve ma ti~ ne bro je ve, di sci pli ne za ko je se pri ja vqu ju i do mi cil na me sta tre ba do sta vi ti do 15. sep tem bra.

Vi ce pre mi jer Jo van Kr ko ba bi} je po kro vi teq Olim pi ja de ve te ra na, ko ji }e se nad me ta ti u stre qa {tvu, br zom ho da wu, ri bo lo vu, pi ka du, {a hu, sli ka wu.

Fo to gra fi je ru skih cr ka va Iz l o ` ba fo t o g ra f i j a ru skih cr ka va “Zla to gla va Ru s i j a”, autor k e Va len ti ne Li ko ren ko, odr `a }e se u pe tak u 19 ~a so va u Mu z e j u Voj v o d i n e, Du nav ska 35.

Or ga ni za tor i po kro vi teq iz lo `be je mo skov -

ski Srp ski dom i Udru `e we ru ske iko ne Pre sve te Bo go ro di ce „Umek {a we zlih sr ca”.

Iz l o ` bu }e otvo r i t i kwi `ev ni ca i pred sed ni ca mo s kov s kog Srp s kog do ma Rad mi la Voj no vi}.

D. J.

Tur nir u ma lom fud ba lu Tur nir u ma lom fud ba lu za de cu bi }e odr `an od 22. av gu sta do 28. av gu sta na otvo re nim te re ni ma Cen tra za ma le spor to ve Spen sa, a pra vo u~e| {}a ima ju go di {ta 1999, 2000. i 2001.

Orga n i z a t or, SPC „Voj v o d i n a”, pred sta vio je ovaj tur nir kao uver ti ru i po ziv ni cu za Spen so vu li gu ma lih {am pi o na ko ja }e bi ti orga ni zo va na to kom zi me u ve li koj dvo ra ni.

Spens je po zvao fud bal ske klu bo ve

No vog Sa da i Po kra ji ne da u~e stvu ju na tur ni ru na ko jem }e se igra ti na te re nu od 60 sa 30 me ta ra, go lo vi ma od pet me ta ra, a borj igra ~a u po qu je 6+1.

Pr vi deo tur ni ra igra se po bod si ste mu, dok je dru gi na is pa da we.

Na gra de su obez be |e ne za pr ve tri eki pe, a za i ne ter so va ni mo gu da se ja ve na te le fon 069/8668-037 ili na mejl zo ran.djor dje vic @spens.rs.

S. K.

Novosadska

„Ci k lo n i z a c i j a” je kra jem pro { le sed m i c e ura d i la tret m an dez i n s ek c i j e jav n ih po v r { i n a u oko l i ni na p u { te n og gra d i l i {ta na uglu Par t i z an s ke uli c e i Sen t an d rej s kog pu ta, sa o p { te n o je iz ovog pred u z e } a.

Fir ma ape lu je na gra |a ne da pro ble me s in sek ti ma ili glo da ri ma pri ja ve ~im se po ja ve, jer je uni {ta va we u za ~et ku de lo tvor ni je, a tret man efi ka sni ji. Mejl adre sa je of fi ce@ ci klo ni za ci ja.net, te le fon Kol cen tra 641 23 22 Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

S

Vre me ko pa wa

ve do ci smo da na Li ma nu ima ras ko pa nih uli ca zbog ra do va ko je iz vo di To pla na.

Maj sto ri s me ha ni za ci jom od ra nog ju tra za me wu ju vre lo vod ne ce vi. Le to je, da kle vre me ras ko pa va wa uli ca, pra vo vre me da se pod as fal tom i be to nom sta ro za me ni no vim. Ta let wa “ko pa~ ka idi la” uvek no si i slut we o to me ka ko }e ras ko pa ni ur ba ni kra jo lik iz gle da ti kad ceo po sao bu de go tov. Da kle, {ta }e bi ti ka da To pla na od ra di svoj po sao? Ho }e li od mah sti }i dru gi maj sto ri da ras ko pa no vra te u pr vo bit no sta we, ili }e gra |a ni po pri ~e ka ti? I da li }e no vi sloj as -

fal ta bi ti kva li te tan bar kao {to je bio sta ri, ogu qe ni.

Iz do sa da {we prak se smo na u ~i li da jav no ko mu nal na pred u ze }a po ne kad ne ra de sin hro ni zov no. Bi lo je pri tu `bi gra |a na da jed ni ko mu nal ci ras ko pa ju i po sta ve in fra stuk tu ru, za tr pa ju ru pu i odu, pa po sle iz ve snog vre me na stig nu ne ki dru gi ko mu nal ci…

Ko mu nal na pred u ze }a su svo je vre me no pot pi sa la ugo vo re da }e jed na dru gi ma bi ti na uslu zi, isto vre me no po sta vqa ti ko mu nal nu in fra sturk tu ru i od mah za tr pa ne po vr {i ne do vo di ti u red.

Z. Deli}

DANAS U CK13

Ka li for nij ski pank pa „Ara ne um” U Omla din skom cen tru CK13 da nas }e u okvi ru Slu {a o ni ce, od 17 ~a so va, po se ti o ci mo }i da ~u ju ka li for nij ski pank, od no sno ne ke od naj zna ~aj ni jih iz vo |a ~a ovog mu zi~ kog prav ca. Iz me |u osta lih, pu {ta }e se al bu mi ben do va „Blek fleg”, „Bed ri lixn”, „Grin dej” kao i mu zi ka iz fil ma „Ame ri kan hard kor”.

U 18 ~a so va po ~i we An ti a u to ri tar ni ~i ta la~ ki krug ko ji se sva kog utor ka odr `a va u dvo ri -

{tu CK13 gde se oku pqa ju qu di in spi ra sni an ti a u to ri tar nim po kre tom i di sku tu ju o raz li ~i tim te ma ma. Sva ko mo `e da oda be re te mu, da do ne se tekst, vi deo ili da is pri ~a pri ~u, a na kon to ga sle di raz go vor svih oku pqe nih. Da na {wi pro gram za vr {i }e se pro jek ci jom fil ma „Ara ne um”, auto ra Mi haj la Obre no va, ko ja po ~i we u 21 ~as.

Ulaz na let we pro gra me CK 13 je bes pla tan.

J. Z.

V remeploV

Apo te kar ska slu `ba naj bo qa u dr `a vi Tre }i apo te kar ski te ~aj u No vom Sa du, ko ji je po ha |a lo dva de se tak slu {a la ca iz Sr bi je i Hr vat ske, po ~eo je 16. av gu sta 1923. i tra jao ne {to ma we od go di nu da na. Pri re |i va~ te ~a ja, Sa vez apo te ka ra Voj vo di ne, `e leo je da ospo so bi iz ve stan broj mla dih qu di za stu di ra we far ma ci je na me di cin skim fa kul te ti ma. No vi Sad je u to vre me

c m y

Fo to :S. [u {we vi}

utorak16.avgust2011.

Dez in sek ci ja na pu {te nog gra di li {ta

imao naj u re |e ni ju apo te kar sku slu `bu u dr `a vi, pa je No vo sad sko apo te kar sko udru `e we jo{ 1919. po sta lo glav ni za stup nik {vaj car skih far ma ce ut skih fa bri ka, a 1920. do bi lo i dr `av nu kon ce si ju za otva ra we dro ge ri je ko ja je pod ime nom „Sa ni ta ri ja” `i ve la jo{ du go go di na i po sle Dru gog svet skog ra ta.

N. C.

RADOVI U MA@URANI]EVOJ, JEDNOJ OD NAJDU@IH PETROVARADINSKIH ULICA

Sto mi li o na do no si ka na li za ci ju

Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} po se tio je ju ~e Pe tro va ra din i ob i {ao gra di li {te u Ma `u ra ni }e voj uli ci i ob no vqe ni sport ski te ren u FK „Pe tro va ra din”. Gra do na ~el nik je is ta kao da su u Ma `u ra ni }e voj uli ci po sto ja li ve li ki pro ble mi zbog ne do stat ka ka na li za ci je, i da su se gra |a ni zbog to ga sa mi or ga ni zo va li i pi sa li ne ko li ko pe ti ci ja.

- Ra ni je se ce la at mos fer ska vo da s br da sli va la u ovu uli cu {to je stva ra lo do sta mu ka `i te qi ma ovog de la Pe tro va ra di na, a sa mim tim pro ble ma je bi lo i sa

fe kal nom ka na li za ci jom. Zbog to ga smo od lu ~i li da sre di mo kom plet nu uli cu. In ve sti ci ja iz no si pre ko sto mi li o na di na ra

Di rek tor „Vo do vo da i ka na li za ci je” Bran ko Bje la jac ka zao je da su ra do vi u po me nu toj uli ci za pra vo do go vor ko ji je po ~et kom

O~e ku je mo da }e po sao u Ma `u ra ni }e voj uli ci bi ti go tov na je sen. Pet sport skih te re na je za vr {e no, dok su na dva po slo vi u to ku (Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}) i o~e ku je mo da }e ceo po sao bi ti go tov na je sen - na gla sio je Pa vli ~i}.

pro {le go di ne odr `an na ni vou Gra da, ka ko bi se re {i li svi pro ble mi s ka na li za ci jom u Pe tro -

va ra di nu. Is ta kao je da se po ~e lo s Ma `u ra ni }e vom uli com, jer je jed na od naj du `ih i u woj je bi lo do sta pro ble ma. Ta ko |e, mo glo se ~u ti da su ve} u iz ra di i pro jek ti za ka na li za ci ji u Uli ci Ra~ kog i teh ni~ ko re {e we za Sa do ve.

Po se tiv {i sport ski te ren u Uli ci Ra de Kon ~a ra, gde se na la zi FK „Pe tro va ra din”, Pa vli ~i} je re kao da bi u ovom de lu gra da tre ba lo da se ura di se dam sport skih te re na od ko jih je pet ve} za vr {e no, dok su na dve lo ka ci je po slo vi u to ku.

B. M.

NEKADA[WA ZGRADA LEPOTICA VRATI]E STARI LIK

Usko ro ob no va E| {e ga Re kon struk ci ja sta re stre qa ne E| {eg usko ro bi tre ba lo da po~ ne, na ja vqu ju u „Po slov nom pro sto ru”. Iza bra ni iz vo |a~ ra do va, fir ma „Gra ding”, ovih da na tre ba da obez be di ban kar sku ga ran ci ju, a naon to ga po ~i we ure |e we ovog objek ta. Za sad ni je po zna to u ko ju svr hu }e taj obje kat bi ti is ko ri {}en po za vr {et ku ure |e wa.

Pre ma re ~i ma po mo} ni ka di rek to ra „Po slov nog pro sto ra”Sr |a na Cr kve wa ko va pla ni ra ni rok za za vr {e tak ra do va je pet me se ci, ali ni je is kqu ~e no da }e zbog ure |e wa en te ri je ra oni bi ti pro du `e ni.

On ob ja {wa va da E| {eg ima osli kan pla fon u ve li koj sa li i

da bi ob no va tih sli ka i de ko ra ci je mo gla da po tra je. Uz to, ne zna se u ka kvom je sta wu pod lo ga sli ka nog de la, da li }e mo ra ti kom plet no da se ski da i po tom vra }a, ili }e mo }i na li cu me sta da se ura di kon zer va ci ja, po ja {wa va Cr kve wa kov.

Ob no vu E| {e ga go di na ma su tra `i li sta na ri okol nih uli ca, jer je ne ka da pre sti `ni obje kat i biv {e stre li {te pre tvo re no u sklo ni {te bes ku} ni ka i ste ci {te nar ko ma na, ali i Stre qa~ ka dru `i na „No vi Sad 1790”, ko ja `e li da im se vra ti zda we na ci o na li zo va no na kon Dru gog svet skog ra ta.

Fo to: N. Sto ja no vi} N. H.

NOVOSADSKO DE^JE LETO

Pod zem ne voj ne ga le ri je, ka pu e ra, fud bal...

Tu ra u Pod zem nim voj nim ga le ri ja ma za de cu od 6 do 14 go di na bi }e or ga ni zo va na da nas u Mu ze ju gra da, u okvi ru No vo sad skog de ~ jeg le ta.

Za in te re so va ni se mo gu pri ja vi ti na te le fon 069 705 260. Ta ko |e, ma li {a ni mo gu u~i ti i ka pu e ru u Ka pu e ra Aka de mi ji, Fu to {ka uli ca 16.

De ca od 4 do 6 go di na ima ju ~as od 10 do 11 ~a so va, oni od 7 do 9 go di na ve `ba ju od 11 do 12 ~a so va, a oni od 10 do 14 go di na se sa sta ju u 12 i za vr {a va ju u 13 ~a so va. Pri ja ve su mo gu }e na broj 062 963 6 956. Po vo dom po me nu te ma ni fe sta ci je or ga ni zo van je i za bav ni park „Star li” za

ma li {a ne od 2 do 17 go di na, na Bu le va ru voj vo de Ste pe 56. Ov de }e se go vo ri ti o fud ba lu i te ni su, a na kra ju }e bi ti i kviz „Po zna je te li be li sport?” i do de la na gra da. Par ti ci pa ci ja je 150 di na ra.

A. J.

JESEWE AKTIVNOSTI U UDRU@EWU „DONAU”

Upis na kurs ne ma~ kog Upis na kurs ne ma~ kog je zi ka u Ne ma~ kom udru `e wu „Do nau” po ~eo je ju ~e i tra je do 20. av gu sta, a na sta va kre }e 1. sep tem bra. Kur se vi se pla ni ra ju za uz rast od 18 go di na pa na vi {e i to u ve ~er wim ~a so vi ma dva pu ta ne deq no. Pri ja vqu je se na broj te le fo na 063/86 96 - 190. Od pr vog sep tem bra po ~i wu i pro be ho ra „No vo sad ski eho” udru `e wa „Do nau” i fol klor ne gru pe mla dih.

Za 5. ok to bar pla ni ra na je audi ci ja za iz vo |a ~e ne ma~ kog fol klor nog me lo sa u No vom Sa du.

Pri ja ve se mo gu po sla ti na adre su udru `e wa : Ko za ra~ ka uli ca 6. Re dov no oku pqa we i dru `e we ~lan stva je sva ke sre de od 17 do 19 ~a so va na po me nu toj adre si na na se qu Te lep. Te le fon za do dat ne in for ma ci je je 021/506 - 317 i 021/505 507.

I. D.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak16.avgust2011.

DNEVNIK I „STILOS ART” DARUJU KWIGE

„Qu di del fi ni” Tor ste na Kro la ^itaoce na{eg lista u saradwi sa „Stilos artom“ svakog radnog dana dariva}emo sa po dve kwige. Dva ~itaoca koji se danas prvi jave od 14 do 14.05 ~asova na broj telefona 528-765 dobiti po primerak kwige „Qudi delfini“ autora Tor ste na Kro la. Dobitnici }e kwige mo}i preuzeti radnim danima od 7 do 21 ~as, u prodavnici „Stilos” u Jevrejskoj ulici 28. O kwizi je re~eno: „Govore}i kroz jednog od de~aka, Eriha, pisac nas izuzetno

pitkim stilom vodi kroz ovaj vanserijski, egzoti~an roman, dr`e}i pa`wu ~itaoca od prve do posledwe re~enice. U po~etku sve te~e glatko. Me|u Indijancima je i antropolog Gerhard Vencler, koji je most izme|u plemena i porodice. Ali u sudaru dve kulture, gde se opravdano postavqa pitawe koja je ona primitivna, na povr{inu izbijaju sve skrivene strasti, vrline i mane aktera ove ve~ite qudske drame koja se zove `ivot...”

A. J.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Ro man za `e ne” Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e “Mono i Mawana” i “Alnari”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od

13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a koji do sada u ovoj akciji nisu dobijali kwige, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana „Roman za `ene“ Mi ha la Vi ve ga, u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan” u tr`nom centru “Merkator”.

“Ostale su mi samo uspomene na tebe. Kada tako napi{em zvu~i kao tekst iz nekakvih glupih ameri~kih bestselera, kojima smo se zajedno smejali – ali za mene taj kli{e odjednom predstavqa duboku istinu. Satima i danima mislim na tebe: na poslu, u autu, kod ku}e…”Ovako Oliver zapo~iwe svoje pismo voqenoj ali ga ne {aqe ni obi~nom ni elektronskom po{tom, ne ostavqa ga za sobom kao opro{tajnu poruku.

Objavquje ga u obliku skupe oglasne poruke, koja je poput ostalih reklama istaknuta na svim stanicama metroa u Pragu. On ~itavih pola godine svakog meseca pi{e po jedno pismo, a ceo grad ih ~ita. Za to vreme, nas ~itaoce, privilegovane ovom kwigom, wegova Laura vodi kroz pravu qubavnu pri~u dvadeset prvog veka.

Ovaj duhovit, iskren i originalan qubavni roman, koji je u Evropi do`iveo neverovatan uspeh, pokaza}e vam samo da je svako vreme, pa i ovo na{e, elktronsko i marketin{ko, vreme za qubav.

A. V.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 9.30 ~asova Hilandarska ulica 5-9, Masarikova 25-29 i 14-18 i Vojvode Bojovi}a 21. Fu tog: od 8.30 do 11.30 ~asova Grme~ka ulica 56 i 59 pa do kraja, Milana Vidaka 25-67 i 18-58, Zdravka ^elara 25-99 i 18-60 i Du{ana Ko{uti}a 13-41 i 14-68. Ka}: od 7.30 do 10.30 ~asova deo naseqa od ulaska iz pravca Novog Sada do Omladinske ulice i od 7.30 do 13.30 ~asova do petka, 19. avgusta, povremeno i u pojedinim ulicama. ^e nej: od 8 do 13 ~asova deo naseqa od aerodroma ka Sirigu. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 ~asova deo naseqa oko vile izvr{nog ve}a.

Su tra: No vi Sad: od 8.30 do 11.30 ~asova, Ulica Gavrila Principa, od 8 do 9.30 ~asova Bulevar oslobo|ewa 73-7, Pap Pavla 36-44 i 29-43 i Valentina Vodnika 2-8. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 12 ~asova ulice Ru`a i Kestenova. Ka}: od 7.30 do 11 ~asova deo naseqa od {kole do Ulice JNA. ^or ta nov ci: od 9 do 13 ~asova Ulica Sredwi Matej i od 8.30 do 13 ~asova deo naseqa oko vile izvr{nog ve}a.

^ITAOCI PI[U SMS

dnevnik

NOVOSA\ANI SE SVE VI[E OKRE]U AKUPUNKTURI

Spas iz ~a rob nih igli ca Akupunktura, drevna kineska metoda le~ewa iglicama, ~ijim ubadawem u odre|ene ta~ke u telu se uspostavqa naru{ena ravnote`a organizma i omogu}ava nesmetan protok energije, dobija sve vi{e poklonika. Wena prednost nad klasi~nom medicinom je prirodan na~in le~ewa, bez uno{ewa ikakvih supstanci u organizam, za razliku od modernog na~ina le~ewa lekovi-

wa, odnosno koliko je o{te}ewe izazvala. Nekada je potrebno kod hroni~nih i jako zapu{tenih slu~ajeva tretman ponoviti vi{e puta, dok se ne postigne `eqeni efekat, {to procewuje doktor za svaki slu~aj individualno.

U ordinaciju dr Gombo, koja se nalazi u Ulici narodnog fronta 59, u ve}ini slu~ajeva se javqaju stariji pacijenti zbog

Ovom metodom le~e se alergije, bronhijalna astma, glavoboqe, hipertenzija, gojaznost, a najvi{e efekata ima kod kostno - zglobnog sistema ma, koji su korisni s jedne strane, ali nakon du`e upotrebe potencijalno su opasni, objasnila je specijalistkiwa tradicionalne medicine iz Mongolije dr Maj ce ceg Gom bo-Ri sti}. Dr Gombo 21 godinu le~i Novosa|ane stimulacijom akupunkturnih ta~aka, a ka`e da je neiscrpna lista bolesti koje se mogu ubla`iti ili potpuno ukloniti.

Ovom metodom le~e se alergije, bronhijalna astma, glavoboqe, hipertenzija, gojaznost, a najvi{e efekata ima kod kostno-zglobnog sistema.

- Akupunktura je energetska medicina. Svaki ~ovek poseduje energiju s kojom se rodi i koja je pokreta~ uma i tela, a akupunktura balansira tu energiju i spre~ava bolest - istakla je dr Gombo, dodaju}i da je su{tina akupunkture da nema nikakvih {tetnih dejstava i kontraindikacija.

Igle za akupunkturnu stimulaciju ostaju po pola sata u ta~no odre|enim ta~kama, koje su razli~ite za svaku vrstu bolesti. Tretman se ponavqa osam do deset puta, {to zavisi od vrste bolesti i du`ine wenog traja-

reumatskih bolesti, osteoartritisa i urolo{kih tegoba, a sve je ve}i broj mladih osoba, koje pate od anksioznosti, depresije, hroni~nog umora i bolova u ki~mi.

-Trend sedewa za ra~unarom i ispred televizora je uzrokovao mnoge tegobe i probleme s ki~mom - ka`e na{a sagovornica, napomiwu}i da ~ovek ~eka da ga bolest onesposobi, pa se tek onda obrati lekaru, a akupunktura se najboqe ispoqi pri prevenciji i poboq{awu imuniteta. [ezdesetosmogodi{wa Na de `da Mi lo sa vqe vi} do{la je na svoj deveti tretman zbog bolova u ki~mi i zadovoqna je dosada{wim rezulatatima.

- Trebalo je da idem na fizikalnu terapiju, ali dugo se na to ~eka, skoro ~etiri meseca, ~ula sam za ~arobne iglice na televiziji i odlu~ila da isprobam kazala je Nade`da. [ezdesetsedmogodi{wa Rad mi la Ba ji} do{la je prvi put kod doktorke Gombo, na preporuku supruga, a nakon konsultacija i razgovora, doktorka je zakqu~ila da je wen problem s mokrewem na nervnoj bazi.

Dr Maj ce ceg Gom bo-Ri sti}

- Takva su vremena, ~ovek stalno negde `uri, a naro~ito mi `ene, nosimo veliki teret i brinemo o porodici, pa ne stignemo o sebi.

Poku{ala sam s raznim lekovima i ni{ta nije pomoglo, a ovo me, ako ni{ta drugo, barem opusti boqe nego bensedin - ka`e Radmila.

Razni oblici alternativne medicine sve vi{e zadobijaju

Fo to: R. Ha yi}

poverewe savremenog ~oveka.

Nauka ne{to od toga priznaje, a ne{to ne. Svetska zdravstvena organizacija je 1979. godine priznala akupunkturu kao ravnopravnu granu medicine, jer postoji eksperimentalni, klini~ki i laboratorijski dokaz o wenoj efikasnosti.

I. Dragi}

OTVORENA NOVA KWI@ARA „SLU@BENOG GLASNIKA”

Dve kwi ge ku pi{, jed nu do bi je{ Nova kwi`ara Slu`benog glasnika otvorena je ju~e u Jevrejskoj ulici 10, iako je no} pre toga obijena prilikom ~ega je ukraden monitor ra~unara.

Na{aliv{i se s ovom nemilom situacijom, {ef poslovno-distributivnog centra Novi Sad Dra go qub Se la ko vi} rekao je da }e kwi`ara imati veliki promet s obzirom na to da je „pose}ena” i pre zvani~nog otvarawa.

-Ovim prostorom pro{irili smo centar Novog Sada u kulturnom smislu i napravili „most„ prema Sinagogi koja je jedna od najzna~ajnijih kultur-

nih ta~aka grada. Ovde }e ubudu}e u mnogo boqim uslovima Novi Sad imati priliku da se upozna s izdava~kom delatno{}u Slu`benog glasnika i drugih izdava~a- kazao je Selakovi}.

Objekat nudi edicije i doma}ih i stranih autora, stru~nu literaturu, beletristiku, kwige za decu i drugo, a ovih dana traje i promocija gde za dve kupqene kwige dobijate jednu na poklon. Crvenu vrpcu presekla je profesorica Pravnog fakulteta Ma ja Sta ni vu ko vi} i time je zvani~no zapo~eo rad ove kwi`are.

A. J.

065/47-66-452

Re do vi za do ku men ta kao sud bi na Hvala ~itaocu, broj mob.

063/588... na informaciji, koja je ta~na. Ali to bi trebali da znaju i svi u policiji, pa da i obave{tavaju. Da je tako, ne bi gra|ani stajali po 40 sati i vi{e u redu za LK! Kome je do sedewa, a kamoli do stajawa u ovakvim redovima? Da li je mogu}e da u policiji ne znaju za ovo?!

S’po{tovawem!

063/523... *** Du {ko Ra do vi} ka `e:”Do {la su druga vremena. Dece je sve mawe, a pasa sve vi{e...

Psi su uglavnom rasni, a deca su na{a, doma}a i divqa.”

063/7776... *** Veza 069/1849 Ne znam: Koliko ste koristili usluge nove autobuske stanice dok je bila u funkciji, kao i zbog ~ega je toliki nemar na posto-

je}em MAS-u. Mislim: Da su dileme oko kori{}ewa ovih sta ni ca ve o ma za ku li sa ne igre mo} ni ka. Je di no znam: Nova autobuska stanica je svo-

jom lokacijom pristupa~na jedino stanovnicima iz neposrednog okru`ewa kao i onima ko ji ko ri ste sop stve ni ili taksi prevoz da bi stigli do

ili oti{li sa we. Za sve ostale putnike ona je „bogu iza nogu” i za jo{ jedno maltretirawe u nizu.

064/1789... *** Ka ko da re {im ukr{tenicu kad ne gledam TV Pink?

063/1083... *** Ja re ko ovaj na{ gra do na ~elnik novosadski preterao sa dve foteqe, nika ko da se od rekne jedne, kad on re~e oslobodi }e se jed ne funkcije i to u APV-eu. I jo{ re ~e osta jem gra do na ~el nik

do kraja. A za onaj drugi mandat i ti i Maja zaboravite, samo pro fe si o nal ci do la ze u obzir mladi, kadri i {kolovani.

064/2491... *** Od kad Vo{a dovela za trenera Ristovskog bi}e prvaci, al u drugoj ligi, mo`e kao iskusan trener preuzeti mesto Pi`ona, pa nek nas vodi! Svaka ~ast upravi Vo{e na izboru tre ne ra, we ga ote ra li iz Spartaka sad unapredio igru Vo{e ka ispadawu. 061/2240... *** Mi bi se vi{e obradovali |evreku u po{tanskom sandu~etu, nego pismu na{eg gradona~elnika gospodina Pavli~i}a. U pismu ne pi{e ni{ta o glavnom pre~ista~u otpadnih voda (treba nam u vo`wi bicikla i za{titna maska) pored

Dunava, a RU „Radivoj ]irpanov” da i ne pomiwemo. Kakvo je to pismo?

066/9405... *** Ovi na{i gradona~elnici se pona{aju kao da su Wujorku, a ne Wu Nau, jer burgermajster mora biti li~nost, a ne politi~ar u proteklo vreme, ni Maja ni Novakovi}, a najmawe Pavli~i} su pokazali za{to. Upropastiti je lako, a vratiti imix je ne{to drugo. Nesposobnost, puno pomo}nika, zamenika, birokratije u gradu, uprkos MMF. Lo{ rad JP subvencije na pogre{nom mestu... Sada treba da verujemo u te iste qude da }e boqe raditi, jer regionalizacijom bi}e vi{e para u buxetu. Jeste bi}e vi{e para, ali za koga?

064/2491...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ZA KOJI DAN „RADOSNO DETIWSTVO” KRE]E S VELIKIM POSLOM

Grad wa me ga ku hi we na pra gu Ra do vi na iz grad wi no ve cen tral ne ku hi we Pred {kol ske usta no ve “Ra do sno de tiw stvo” tre ba lo bi da po~ nu kra jem ove ili po ~et kom sle de }e ne de qe, a plac na ko me }e se na la zi ti no -

va ku hi wa ra{ ~i {}en je, re kao je za “Dnev nik” di rek tor ove usta no ve Borislav Samarxi}.

Iako se o~e ki va lo da re a li za ci ja ovog ve li kog pr o jek ta star tu je ra ni je, Sa mar xi} je ob ja -

snio da su iz grad wu us po ri li go di {wi od mo ri.

- Ra do vi }e te }i ubr za no, pa o~e ku jem da }e kra jem je se ni no va ku hi wa ve} pri pre ma ti hra nu. Za

ta ci ju. Pred vi |e no je da ku hi wa bu de opre mqe na naj sa vre me ni jom opre mom za pri hvat, ob ra du i di stri bu ci ju na mir ni ca pre ma Ha sap si ste mu kon tro le hra ne i

utorak16.avgust2011.

9

ANKETA SUGRA\ANI O NOVOM KUPALI[TU NA SPENSU

Bi }e ba zen usko ro pun

Na kon 30 go di na No vo sa |a ni su do bi li jo{ je dan otvo ren ba zen i to u okvi ru SPC „Voj vo di na”. Otva ra we ba ze na bi lo je pred vi |e no za po ~e tak ju la, me |u tim, ba zen je tek pre ne kol ko da na pri mio pr ve ku pa ~e. Pi ta li smo su gra |a ne da li zna ju za no vi ba zen i da li }e od la zi ti ta mo da se osve `e.

„Ra do vi }e te }i ubr za no, pa o~e ku jem da }e kra jem je se ni no va ku hi wa ve} pri pre ma ti hra nu”, na ja vio di rek tor „Ra do snog de tiw stva” Bo ri slav Samaryi}. Ku hi wa }e ima ti ka pa ci tet od 20.000 obro ka dnev no ko ji dan }e po ~e ti is ko pa va we za te me qe, da bi, mo `da, sle de }e ne de qe mo gli sve ~a no da po sta vi mo “ka men te me qac” – na veo je di rek tor “Ra do snog de tiw stva”.

No va cen tral na ku hi wa }e se pr o sti ra ti na vi {e od 3.000 kva drat nih me ta ra. Obje kat }e se sa sto ja ti od ku hi we, ve {er ni ce i ode qe wa za teh ni~ ku do ku men -

ISO stan dar di ma. Ka da ku hi wa bu de iz gra |e na ima }e ka pa ci tet od 20.000 obro ka dnev no i on }e bi ti do vo qan za na red nih 15 go di na. Po kra jin ski Fond za ka pi tal na ula ga wa ko ji je i ras pi sao ten der, iz dvo jio je 541 mi lion di na ra za iz grad wu ove no ve cen tral ne ku hi we „Ra do snog de tiw stva”.

A. V.

NA SEDAM PUNKTOVA U GRADU

La vi na pri ja va za me sto po pi si va ~a Pri ja va kan di da ta za po pi si va ~e po ~e la je ju ~e, a ka ko je re ~e no, za in te re so va nih je do sta, te je ta ko u pr vih sat vre me na ra da punk ta u Fu to gu za be le `e no sko ro 100 pri ja va, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re odr `a noj u Grad skoj ku }i. Ka ko je na ve la pred sed ni ca Ko mi si je za pri pre mu, or ga ni za ci ju i spro vo |e we po pi sa Ana Mujan, po sto ji se dam punk to va gde se kan di da ti mo gu pri ja vi ti do pet ka, sva kog da na od 10 do 18 ~a so va, uz li~ nu kar tu ili pa so{ i he mij sku olov ku. Sva ki kan di dat mo `e da se pri ja vi sa mo jed nom u okvi ru jed ne me sne za jed ni ce. For mu lar sa dr `i {i fru, je din stve ni broj, ko ji se na la zi na oba de la li sta za pri ja vu, pa pri li kom pri ja ve i ove re kod ovla {}e nog li ca, je dan osta je na pri jav ni ci, a dru gi kan di da tu. Ka da stig ne ko na~ na li sta, spi sak bro je va kan di da ta ko ji su pro {li bi }e ob ja vqen u me di ji ma.

- Ne po sto ji ni ka kva mo gu} nost da se zna ko je apli ci rao jer on svo ju {i fru no si sa so bom,

a unos po da ta ka i bo do va we ra di se u Be o gra du.

Ka da Re pu bli~ ki Za vod za sta ti sti ku ras pi {e ko na~ nu li stu, bi }e ob ja vqe no- re kla je Mu jan do da ju }i da }e pr va eli mi na ci ja bi ti po ~it ko sti ru ko pi sa.

Pred sed ni ca Ko mi si je na ve la je da }e kan di da ti ima ti tro dnev nu obu ku, na kon ko je }e po la ga ti test, pa }e 1400 wih bi ti pri mqe no da ra di na po pi su. Pre li mi nar na li sta tre ba la bi da se ob ja vi kra jem av gu sta od no sno po ~et kom sep tem bra.

U No vom Sa du po sto je tri punk ta za pri ja vu.

U MZ „7. ju li”(Mi {e Di mi trij vi }a 74a) mo gu da se pri ja ve qu di sa pre bi va li {tem na te ri to ri ji me snih za jed ni ca „Adi ce”, „Brat stvo Te lep”, „Ni ko la Te sla-Te lep”, „Ju `ni Te lep”, „Ga vri lo Prin cip”, „Bi stri ca”, „7. ju li” i „Ve ra Pa vlo vi}”. U MZ „Omla din ski po kret”(Omla din skog po kre ta 11) pri ja vqu ju se za in te re so vai iz MZ „Ju go vi }e vo”, „Rad ni~ ki”, „De te li na ra”, „Omla din ski po kret”, „Sa -

va Ko va ~e vi}”, „Pod ba ra”, „Sa laj ka”, „Sla na ba ra”, „Kli sa”, „Vi dov dan sko na se qe”, „[an gaj”, „^e nej” i „Pe ji }e vi sa la {i”. U MZ „Na rod ni he ro ji” (Ma je vi~ ka 2b) pri va qu ju se sta nov ni ci sa MZ „@it ni trg”, „Sta ri grad”, Pr va voj vo |an ska bri ga da”, „So wa Ma rin ko vi}”, „Li man”, „Bo {ko Bu ha”, „Li man tri”, „Ostr vo”, „Ivo An dri}”, „Na rod ni he ro ji” i „Du nav”. [to se ti ~e pri grad skih me sta, ra di }e punk to vi u MZ „Fu tog”, Uli ca car La za ra 42, gde se pri ja vqu ju kan di da ti iz MZ „Fu tog”, „Ve ter nik” i „Be ge~”, u MZ”Ru men ka”, Uli ca Voj vo |an ska 19 (kan di da ti iz MZ „Ru men ka”, „Ki sa~” i „Ste pa no vi }e vo”), u MZ „Ka}”, Uli ca kra qa Pe tra Pr vog 2 (MZ „Ka}”, Ko viq” i „Bu di sa va”) i u MZ Srem ska Ka me ni ca, Trg kra qa pe tra Pr vog 1 (MZ „Srem ska Ka me ni ca”, Pe tro va ra din”, „Bu ko vac”, „Le din ci” i „Sta ri Le din ci”). Kan di da ti mo ra ju bi ti pu no let ni, ima ti dr `a vqan stvo Re pu bli ke Sr bi je i ~i tak ru ko pis.

A. Jerini}

Rado{ [e{lija, ko {ar ka{: - Ni sam ~uo da je ba zen otvo ren, ali }u ga ra do po se }i va ti. Su per je {to je No vi Sad bo ga ti ji za jo{ je dan ba zen.

Petar Karas, gra |e vin ski teh ni ~ar: - Sa znao sam da je otvo ren jo{ je dan ba zen. Ni sam jo{ i{ao na ku pa we, ali imam u pla nu da odem.

Du{an Vrba{ki, stu dent: - Znao sam da No vi Sad tre ba da do bi je jo{ je dan ba zen, ali ni sam znao da je ve} otvo ren.

Sva ka ko }u ta mo i}i da da pli vam i u`i vam.

Tijana Majki}, stu dent: - Da, ~u la sam da je otvo ren i ve} u sre du idem sa dru {tvom.

Dra go mi je {to u No vom Sa du po sto ji jo{ je dan ba zen.

D. J - M. V.

KOMISIJA ZA PRIPREMU POPISA

De mo kra te od u sta le od in struk tor skog po sla Po pi sna ko mi si ja za pri pre mu, or ga ni za ci ju i spro vo |e we po pi sa sta nov ni {tva na te ri to ri ji No vog Sa da ski nu la je s li ste 14 kan di da ta ko ji su bi li pred lo `e ni za obu ku po pi sa sta nov ni {tva i pred lo `i la kan di da te ko ji su ulo `i li pri go vor.

U sa op {te wu Ko mi si je se ka `e da je de set kan di da ta ski nu to s li ste za in stru ko tre jer ni su do sta vi lo apli ka ci ju, dok je ~e tvo ro kan di da ta od u sta lo od tog po sla.

To su ~la no vi De mo krat ske stran ke u No vom Sa du, pot pred sed nik IO Stevan Latinovi}, pred sed ni ca Fo ru ma `e na i skup {tin skog Od bo ra za rav no prav nost Vesna Miqu{, ne ka da {wi ko or di na tor kan ce la ri je Ot po ra Stanko Lazendi} i po mo} nik di rek to ra za ko mer ci jal ne po slo ve u „Li sju„ Milan Jari}. Kao raz log za od u sta ja we

na ve li su „ da je u po je di nim me di ji ma ko men ta ri sa na je di no wi ho va stra na~ ka pri pad nost iako se pri pad ni ci go to vo svih stra na ka na la ze na pre li mi nar noj li sti” ,te da su sprem ni „da po sao po pi si va ~a oba vqa ju vo lon ter ski, bez na kna de, kao i da is pu wa va ju uslo ve za oba vqa we po pi sa sta nov ni {tva„, sa op {ti la je Po pi sna ko mi si ja.

Ova ko mi si ja je jo{ na ve la da je od re |en pre li mi nar ni spi sak za kan di da te za obu ku za grad ske in struk to re za spro vo |e we po pi sa sta nov ni {tva.

Pred log ko na~ nog spi ska kan di da ta bi }e po slat re pu bli~ kom Za vo du za sta ti sti ku, na kon ~e ga }e pred lo `e ni kan di da ti bi ti po zva ni na obu ku. Kan di da ti ko ji po lo `e pro pi san test mo gu bi ti ime no va ni za in struk to re, sa op {ti la je Po pi sna ko mi si ja No vog Sa da.

Z. D.

SNS O KONKURSU ZA INSTRUKTORE I POPISIVA^E

Po pis ne sme po sta ti agi to va we

Na vi so koj no zi Jo{ je dan se ma for do bio je „no vo ru ho” zbog ~e ga je ju ~e oko 9.30 ~a so va sa o bra }aj bio u ma woj po met wi u Uli ci no vo sad skog saj ma. Na i me, rad ni ci „Pu ta” me wa li su kon zol ni stub na se ma fo ru na uglu po me nu te i Uli ce Haj duk Veq ko ve, dok su vo za ~i bi li pre pu {te ni sa mi se bi i kao da su za bo ra vi li zna ~e we sa o bra }aj nih zna ko va obr nu tog tro u gla i, po pu lar no zva ne, „ba kla ve”.

Sre }om, ni je bi lo ve li ke ner vo ze „u va zdu hu”, ko li ko ume da bu de kad qu di `u re na po sao.

A. J.

Srp ska na pred na stran ka u No vom Sa du sma tra da je kon kurs za in struk to re i po pi si va ~e, za po pis sta nov ni {tva od 1. do 15. ok to bra, far sa i la `na na da za na iv ne i la ko ver ne.

“Tra ~ak na de da }e ne ko od ar mi je ne za po sle nih i ma te ri jal no i fi nan sij skih obes pra vqe nih mla dih No vo sa |a na za ra di ti wi ma ne do sti `nih 22.000 di na ra od po pi sa ras pr {io se kao me hur od sa pu ni ce. Ka dro vi ci DS i LSV „na mon ti ra li” su in struk to re ko ji ma za taj po sao sle du je ve }a za ra da, da jo{ vi {e po ve }a ju svoj kon to, po {to su ma we vi {e svi u do bro pla }e nim skup {tin skim te li ma, upra vim od bo ri ma, be lo svet skim agen ci ja ma”, sa op {ta va ju na pred wa ci.

Ova po li ti~ ka par ti ja po sma tra ju }i sa stav in struk to ra ima bo ja zan da }e po pis sta nov ni {tva-an ke ti ra we gra |a na, po slu `i ti u po li ti~ ke svr he vla da ju }oj no men kla tu ri ra di agi to va wa pred pred sto je }e iz bo re na svim ni vo i ma. “Ci ni zam i ni po da {ta va ju }i od nos pre ma su gra |a ni ma i me di ji ma, grad ski ka dro vi ci na li sti za in struk to re za po pis po ka za li su pre kju ~e ogla {a va ju }i se sa op {te wem ka ko je 14 in stuk to ra od u sta lo zbog “me dij skog pri ti ska”,te da su oni po sao in struk to ra `e le li da ra de vo lon ter ski. Wi hov „vo lon ter ski „ rad gra |a ne No vog Sa da je ko {tao ne ve ro vat ne ali isti ni te ci fre”, sa op {tio je iz me |u osta log Grad ski od bor SNS. Z. D.

CISTERNA PROTIV SUVIH SLAVINA

Ma sa ri ko va bez vo de Zbog ra o va na vo do vod noj mre `i od 7 do 16 ~a so va vo de ne }e ima ti Ma sa ri ko va uli ca i deo Hi lan dar ske uli ce od Voj vo de Boj vi }a do Slo va~ ke. Ci ster na sa pit kom vo dom bi }e po sta vqe na u Ma sa ri ko voj uli ci.

A. J.

DANAS U KA]U, SUTRA U RUMENKI, NA SAJLOVU

Od no {e we ba {ten skog ot pa da Rad ni ci „^i sto }e”od no si }e ba {ten ski ot pad da nas u Ka }u, dok su Ru men ka, Saj lo vo, Adi ce, Avi ja ti ~ar sko na se qe i Gr ba vi ca na re du su tra. Tra va, gra we, li {}e, ko rov i sli ~an ot pad or ga ni zo va no se od no se iz svih

na se qa sa in di vi du al nim ti pom sta no va wa. Po treb no je da ovaj ot pad bu de upa ko van u ke se, xa ko ve ili ku ti je, a gra we po ve za no u sno po ve, uko li ko se ne mo `e dru ga ~i je slo `i ti.

A. J.

VOJVODINA / NOVI SAD

utorak16.avgust2011.

c m y

10

ПОЧЕЛА РЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНЕ ОД ЗГРАДА БЕЧЕЈСКОГ ДЕЧЈЕГ ВРТИЋА

Ново лице старе лепотице

УЈЕДИЊЕНИ РЕГИОНИ СРБИЈЕ КУДЕ БЕЧЕЈСКУ ВЛАСТ

Кренули у рат плакатима

БЕЧЕЈ: Општинска организација Уједињених региона Србије у Бечеју упиње се да куди владајућу коалицију, а онда повлачи потезе због којих и сама трпи критике. То што су на конференцији за новинаре изнели низ оптужби на рачун власти је демократски начин општења с јавношћу, али то што су читав град излепили плакатима на којима су изнели своје виђење рада локалне власти и тако наружили фасаде зграда, капије, ограде, стубове јавне расвете и стабла дрвореда у центру града, никако им не иде у прилог. На једном од плаката траже да бечејска власт одговори на нека питања, а на другом прадлажу шта да

се уради. Између осталог, траже одговор на питање зашто је купљен нови луксузни аутомобил за општину, када нема новца за решавање водоснабдевања и измиривање дугова за јавну расвету. Постављају питање оправданости опремања општинских канцеларија клима уређајима, траже информацију о томе шта је урађено за развој предузетништва и у запошљавању... Владајућој гарнитури предлажу да хитно укине наплату паркинга у центру града. Да ли би тада возачи аутомобила на слици паркирали на паркиралиштима, а не, као што се види, на травњацима крај зида наруженог ниховим плакатима? В. Ј.

ФО ТО-КОН КУРС

Сли ка мо га гра да

КИ КИН ДА: Фото-конкурс „Слика мога града” расписан је и ове године, по четврти пут заредом, а организатор је Центар за стручно усавршавање општине Кикинда.

- Конкурс је расписан у марту и траје до краја августа. Од ове године право да учествују имају основци и средњошколци из читавог света. До сада је пристигло око 500 фотографија и већина се већ може погледати на нашем сајту. У Галерији „Тера” 16. септембра, биће одржана свечаност поводом завршетка конкурса. Тада ћемо изложити око четрдесетак радова, а најбољима ћемо уручити награде - каже До бри вој Мар то но ши, директор Центра. Фотографије су пристигле из скоро свих крајева наше земље, али и из окружења - из Словеније и Македоније, Румуније. Деца и млади који желе да учествују треба да пошаљу радове са подацима до 30. августа електронским путем на: fotoslika@gmail.com, а на сајту Центра: www.csu.rs налазе се појединости о конкурсу, а могу се погледати и пристигле фотографије. А. Ђ.

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Rango” (13.10), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama” (17.30), „Deveru{e” (20.30), „Kung fu panda 2”, 3D (14), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.40), „Transformers 3” (15.10), „Vini Pu” (14.45, 16.10), „Hari Poter i relikvije smrti 2 (15.15, 17.45, 21.30), Prvi osvetnik: kapetan Amerika ( 20.10, 22.40), „Planeta majmuna- po~etak” (18, 20.15, 22.25), „Green lantern” (20.20, 22.35), „Kauboji i vanzemaqci” (15.30, 17.45, 20, 22.20), „[trumpfovi” (12.30, 14.45, 16, 17, 18.10, 19.15) Ja dran: „Udaqeno predgra|e” (19), „8 minuta” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od petka u 7 ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Re gi na Pletl iz Subotice (de~aka i devoj~icu), DEVOJ^ICE: Zo ri ca Tri va no vi}, Ti na Re qi na, Ta wa Ra ki ta, Su za na Mi la di no vi}, Mi le na Vu ki }e vi}, Emi ne Ra ma, Iva na Jo ta no vi}, Ja smi na Kr ne ti}, Sla vi ca Bra ti}, Je le na Bi bi}, So wa Av da lo vi}, Na ta {a Tro {i}-Ki{, Gor da na Sto ja o vi} i Iva na La zi} iz Novog Sada, Da ni e la She kje ro ska iz Titela, Jo va na Kr stin i Mi le na Mi lo je vi} iz Ba~ke Palanke, Mi la na Kre }a iz Sremske Kamenice, Ma ja Ma ri ~i} iz Bukovca, An ki ca Ra ma~ iz Ruskog Krstura, Sne `a na Gru ji} iz ^erevi}a, Iva na Pro ti} iz Petrovaradina, San dra Ni ko li} iz Oxaka, Sla |a na Me do{ iz \ur|eva, Je le na So fra nin iz Futoga i Dra ga na ]e ran iz Temerina, DE^AKE: Ta tja na Du ki}-Po ~u~, Svje tla na Sta ni}, Her mie De ma }i, Je le na Cvi je ti }a nin, Mi li ca Mak si mo vi}, Zo ran ^u ~ak, Sa ni je Be ri {a i Mil ka Kon stan ti no vi} iz Novog Sada, Je le na Cvet ko vi} iz Temerina, Rad mi la So viq iz Ba~kog Magli}a, Je le na Jo vi} iz Ba~ke Palanke, Bran ki ca Svr ko ta iz Sremske Kamenice, Iva na Pe tro vi} iz Vajske, Je le na Lu ki} iz Futoga, Ana Ta kov iz Kisa~a i Mi li ca \or |e vi} iz Rumenke.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Ru`a Nestora Zurkovi} (1914) u 11.15 ~asova, Petar Stevana Trbojevi} (1956) u 12, Miroslava Milivoja Pokupec (1927) u 12.45, Svetlana Vase Kajkara (1964) u 13.30, Darinka Du{ana Radoni} (1933) u 14.15 ~asova, Srboqub Petra \uri} (1945) u 15 i Julka Stevana Maravi} (1940) u 15.45 ~asova.

БЕЧЕЈ: После скоро две деценије, у објекту Дечјег вртића „Лабуд Пејовић“ у Улици Милоша Црњанског број 80, биће опет дечје граје. У току је реконструкција зграде у којој су својевремено била смештена одељења забавишта, а онда је све претворено у један од колективних центара за избегла лица, да би последњих пар година пропадала потпуно празна, пошто није било средстава за њену реконструкцију. Локална самоуправа је кредитним задуживањем обезбедила осам милиона динара, а преосталих 1,4 милиона динара за улагање у реконструкцију, обезбедила је матична кућа.

- Радови су поверени фирми „Јелкоп“ из Старе Пазове и теку према предвиђеној динамици. Очекује се да ће извођач радова све завршити до краја септембра и објекат би требало да буде предат намени до половине октобра, када почиње грејна сезона. У нову зграду планирамо да преселимо четири двојезичне групе деце узраста од три до седам година, које нису имале оптималне услове за рад у централној згради. У реконструиса-

Враћање старог сјаја атрактивном објекту у центру града

ном објекту, површине 330 квадратних метара, биће четири простране учионице, трпезарија, соба за васпитачице, припремна соба, санитарни чвор и подстаница даљинског грејања - каже директорка Дечјег вртића „Лабуд Пејовић“ Магдолна Ференц. Утврђено је да се, поред реконструисања водоводне и канализационе мреже, мора изградити и хидрант у дворишту, односно подстаница за даљинско грејање у самој згради.

- Без обзира на све тешкоће када су финансије у питању, у разговору с Топланом ћемо до почетка грејне сезоне разрешити питање подстанице. Проблем хидранта, који није био обухваћем првобитним планом, већ смо разрешили. Остаје нам да до завршетка реконструкције обезбедимо додатних два милиона динара за опремање адаптираног простора, закључује Магдолна Ференц. В. Јанков

16. ТИСКА АКАДЕМИЈА АКВАРЕЛА

Ретроспектива радова Јаноша Месароша НОВИ БЕЧЕЈ: Шеснаести сазив Колоније сликара Тиске академије акварела почеће сутра у Дому културе општине Нови Бечеј и трајаће до 22. августа. И овогодишња колонија сликара који раде аквареле, биће отворена за посетиоце и имаће међународни карактер. Учествују сликари: Здравко Мандић, Милорад Маравић, Ђорђе Симић, Властимир Николић, Рајна Круљ, Дивна Стефановић Тилић, Александар Богдановић, Тибор Нађ, Виктор Зубко ( Украјина), Јозсваине Кослоринц и Золтан Гроф ( Мађарска), а гости колоније су накадашња житељи Новог Бечеја сликари Јанош Месарош и Тивадар Кошут, саопштила је Маријана

Барачков, директор Дома културе Нови Бечеј. У оквиру Колоније ТАА биће организована и ликовна радионица за децу. Заједничке изложба новонасталих слика учасника колоније биће отворена у недељу, 21.августа у Галерији ТАА, јединој ове врсте у Србији, која је отворена током целе године. Овогодишње окупљање сликара у Новом Бечеју употпуниће изложба слика Јаноша Месароша ретроспектива 40 година рада овог уметника, која се у галерији „Село” отвара у среду, 24. августа у 20 сати. Обе изложбе ће бити отворене и за посетоце током Великогоспојинских дана свакодневно од 8 до 22 сата. М. К.

Радни камп за младе НОВИ БЕЧЕЈ: Окупљени око идеје да се кроз друштвени ангажман могу решавати многи проблеми и остваривати побољшањa у квалитету живота млади Новобечејци формирали су једну нову, динамичну и креативну организацију - Асоцијацију младих општине Нови Бечеј. По речима Дејана Вулеташа, председника Асоцијације, млади ће се ангажовати у организовању радног кампа у време Воликогоспојинских дана (од 24. до 29. августа). У камп ће бити позвани волонтери из целе земље, да учествују на одржавању хигијене у центру вароши, обављају послове дистрибуције пропагандног мереријала, редарске послове као у све послова у кампу, од кувања до физичких послова, а биће домаћини посетиоцима који желе да боље упознају Нови Бечеј. У плану је још да се ослика један од зидова у центру Новог Бечеја и на тај начин промовишу алтернативни видови урбане културе младих. М. К.

Позив даваоцима крви НОВИ САД: Мобилна екипа Завода за трансфузију крви у Новом Саду, радиће у среду 17. августа у Градском позоришту у Бечеју од 8-12. У четвртак 18. августа једна екипа ће дочекати добровољне даваоце у Дому здравља у Мошорину од 8 -10 и Шајкашу од 10.30-12.30, док ће друга екипа прикупљати крв у Футогу од 1113 часова у спортској хали, где ће крв дати чланови Српске напредне странке. У петак, 19. августа мобилна екипа Завода биће у Будисави од 8 -10.30 у просторијама Месне заједнице. Добровољни даваоци крви могу доћи у Завод за трансфузију у улици Хајдук Вељкова 9а у Новом Саду, сваког радног дана од дан од 7-14 часова, уторком од 7-18.30 и прве суботе у месецу од 8-12 часова.

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS”TOURiSM&T RaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

utorak16.avgust2011.

11

НАДЛЕЖНИ У ДИРЕКЦИЈИ ЗА ИЗГРАДЊУ И УРЕЂЕЊЕ ГРАДА НЕ ОДГОВАРАЈУ НА ПИТАЊА

ЗРЕЊАНИН: Већ четврти дан, откако је „Дневник“ прес служби Дирекције за изградњу и уређење града Зрењанина упутио допис, директор овог јавног предузећа Бранислав Кнежевић одбија да се изјасни о тврдњама да ће, захваљујући тужбама које Дирекција подноси против нередовних платиша, једна приватна адвокатска канцеларија зарадити чак милион евра. Потпредседник Градског одбора Српске напредне странке Мирко Крлић, наиме, на конференцији за новинаре, казао је да последњих дана на кућне адресе више хиљада Зрењанинаца пристижу предлози како да измире дугове по рачунима система обједињене наплате (СОН) за комуналне услуге. Кр-

Неплаћање се исплатило лић је приложио на увид један од тих предлога по коме, за дуг од 10.858 динара, грађанин плаћа судску таксу од 2.334 динара, плус адвокатске услуге за састављање предлога од 5.000 динара. То значи да овај откуцани лист хартије, на коме се констатује дуговање и предлаже суду да донесе решење о принудној наплати, кошта 50 евра. А, како се претпоставља да је под тужбом око 20.000 грађана, то значи да ће адвокатска канцеларија за штампање „предлога решења“ зарадити милион евра.

-Шта ради више од педесет запослених правника у локалној самоуправи, од којих бар двадесет има положен правосудни испит и довољно знања да састави текст

У АДАПТАЦИЈУ КИКИНДСКОГ АЕРОДРOМА УЛОЖЕНО 4,5 МИЛИОНА ДИНАРА

Падобранци спремни за Европско првенство

КИКИНДА: У Кикинди ће од сутра до 28. августа бити одржано Европско падобранско првенство. Како би спремно дочекали око 250 гостију, локална самоуправа је адаптирала објекте на кикиндском аеродрoму.

-У реконструкцију објеката уложено је 4,5 милиона динара – сазнајемо од председника општине Илије Војиновића. – Старе просторије комплетно су адаптиране и могу се користити за више намена. Кикинда озбиљно рачуна на развој падобранства и ваздухопловства. Заменик председника општине Милош Латиновић каже да је општина Кикинда релативно малим средствима успела да аеродром доведе у оптимално стање за такмичење.

- Светска ваздухопловна федерација (ФАИ) нашем граду и земљи указала је велику част, јер ће Србија први пут бити домаћин европског падобранског првенства. Желимо да аеродром припремимо за комерцијализацију и ширу употребу. Од Националног инвестиционог плана одо-

брено нам је 15 милиона динара за ограду око аеродроме. До краја ове или почетком наредне године и то би требало да буде урађено. После нам преостаје да асфалтирамо писту, за шта већ имамо готов пројекат. Кикинди би предстојеће такмичење, сем спортске афирмације, требало да донесе и економски бенефит јер се очекује око 250 гостију. У конкуреницији 45 кандидата из читаве Европе, организацију такмичења добила је Кикинда, а велике заслуге припадају председнику Аероклуба Кикинда Ники Адамову. Учешће је потврдило 19 земаља и 122 такмичара, као и двадесет званичника међународне ваздугопловне федерације. Очекује се и неколико репрезентација. Падобранци ће се надметати у прецизном скоку на циљ са висине од 1.000 метара. Падобранске репрезентације такмичиће се и у фигуративним скоковима са 2.200 метара. У току слободног пада падобранац треба да уради унапред задати комплет фигура. А. Ђ.

Графити уништавају фасаде СУБОТИЦА: У Суботици нико не може да спречи исписивање графита по фасадама. Надлежне службе су немоћне у хватању особа које на специфичан начин желе да оставе траг. Поред тога што се ружи град, уништава се имовина Суботичана. Графите углавном исписују чланови политичких и социјалних група, али највише трага остављају припадници „Маринаца“, те навијачи фудбалских клубова „Спартак“ и „Партизан“. Штете су огромне, а град немоћан.

- Нико нема право да ружи и прља град. Само ове године издвојили смо за уклањање графита са фасада 450.000 динара за осам интервенција. Ми имамо годишњи уговор за одржавање објеката која су под заштитом града, као и за споменике културе. За остало пара је мало - објашњава тегнички директор ЈП „Дирекције за изградњу града“ Петер Блау. А. А.

Стигли филмови за рендген апарат

КИ КИН ДА: У кикиндску Општу болницу стигли су филмови за снимање рендген апаратом који су због несташице на тржишту недостајали, сазнајемо од магистра медицинских наука, педијатра кардиолога и директора Болнице др Душана Коларовића.

- И поред несташице филмова, рендген служба је функционисала у смањеном обиму. Рађени су хитни случајеви. Рендген филмове смо уплатили и очекујемо их сваког дана тако да у наредном периоду не очекујем проблеме у раду ове службе. Филмове су недостајали нешто краће од месец дана и, како објашњава наш саговорник, оваква средства за функционисање Болнице могу да се наручују месец за месец. Не постоји могућност да стварамо веће залихе, ни што се тиче средстава, ни што се тиче динамике трошења лекова. Неки лекови неопходнији су у зимском, а неки пак у летњем периоду - каже Коларовић. Лекове, реагенсе и сав неопходан болнички материјал требују начелници одељења преко централне болничке апотеке чија је обавеза и набавка. Менџмент Болнице реагује уколико постоје проблеми приликом набавке лекова. А. Ђ.

предлога у оквиру редовног посла за који примају плату – нагласио је Крлић и запитао се да ли у свему овоме има елемената мита и ко-

рупције, што би истражни органи, како је додао, морали да испитају. Да бисмо чули и другу страну и добили одговор на питање за-

Саопштења се свела на претње тужбом Директор Дирекције Бранислав Кнежевић одавно у просторијама предузећа није одржао ниједну конференцију за новинаре како би представио свој учинак и планове за наредни период. Цела комуникација свела се на повремене претње тужбом грађанима због неизмирених обавеза по рачунима система обједињене наплате. Тако је и недавно Дирекција, најављујући подношење тужби, саопштила да је на ове непопуларне и крајње мере принуђена како би комунални систем града на Бегеју што боље функционисао, а то не може уколико се гомилају дугови корисника. Како су рекли, због дугова из 2010. године угрожена су сва градска комунална предузећа, али и редовне платише.

што је, приликом састављања тужби, изабрана једна приватна адвокатска канцеларија, и по ком основу баш она, у четвртак смо прес служби Дирекције послали питања. Али, иако нам је у први мах обећано да ће директор Бранислав Кнежевић одговорити, касније се нико из овог јавног предузећа није јављао. Чињеница је да је са наплатом рачуна СОН у Зрењанину одувек било проблема. Једно време ефикаснијој наплати потраживања испречила се и правна нејасноћа. Тужбе је, наиме, требало да пише Градски јавни правобранилац, који то није чинио, уз образложење да се у уговорним односима са корисницима не појављује град, него Дирекција. Не-

ки су били мишљења да није било ни политичке воље за вођење поступака против неуредних платиша, како би се очувао “мир у кући”. Нешто касније та “правна празнина” је отклоњена и Дирекцији је дато “зелено светло” за утуживање. Али, по одредбама Закона о облигацијама, само за неплаћене рачуне у последњих годину дана, јер су остала потраживања застарела. То је изазвало негодовање појединих грађана који су били савесни и уредно измиривали своје рачуне. Љутило их је то што су испали наивни, јер су уредно измиривали рачуне, а “паметни” они који су их ранијих година цепали и бацали. Ж. Балабан

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ БЕЛА ЦРКВА РАЗРЕШИЛА ДУЖНОСТИ ПРВОГ ЧОВЕКА ВП „УШЋЕ”

Директор без лиценце

БЕЛА ЦРКВА: Упркос противљењу запослених у Водопривредном предузећу „Ушће“, одборници Скупштине општине са осамнаест гласова од двадесет пет присутних одборника, подржали су oдлуку Управног одбора овог предузећа и за вршиоца дужности директора именовали Станислава Митровића. Управни одбор овог јавног предузећа је, поред осталог, на дневном реду имао избор и именовање директора по расписаном конкурсу. Једини кандидат који се јавио на конкурс и који како је констатовано испуњава све прописане услове, био је досадашњи директор Ладислав Бужек. Но, и поред тога, председник Управног одбора Радован Игњатовић предлаже да се избор не изврши, већ да Запослени страхују за опстанак Управни одбор донесе одлуку да Одборница Скупштине опдосадашњем дугогодишњем ди- штине Верица Терзић, на ванректору Ладиславу Бужеку пре- редној седници која је одржана стане мандат, а да се за вршиоца како би ова oдлука била верифидужности именује Станислав кована, тражила је да секретар Митровић. У образложењу ове Скупштине Томислав Дмитроoдлуке стоји да је Управни одбор вић каже да ли је доношење оваоценио да Ладислав Бужек „с об- кве одлуке у складу са законом и зиром на стручне и друге способ- какве последице по предузеће ности које поседује, као и на до- може имати чињеница да вршисадашњи рад на пословима које лац дужности не поседује лиценје обављао, неће моћи са успехом цу која је обавезни део конкурсда врши послове директора не документације. Терзићева је и предузећа“. поред противљења председника

Скупштине Шимана Ировића, прочитала мишљење које је о разрешеном директору Ладиславу Бужеку добила из Водопривредног предузећа „Ћердап“. Уследило је тумачење секретара Скупштине Томислава Дмитровића да је Одлука Управног одбора у складу са Законом, а да ће нови директор ту лиценцу стећи „у ходу“. Радници који су протеклих дана закључавањем улазних врата спречили улазак Станислава Ми-

тровића, суочили су се са новом ситуацијом и како кажу чињеницом да ће проћи као предузеће „Мала привреда“ (угашено због лошег пословања). Како су рекли, предузеће тренутно нема запослено лице са лиценцом за извођење водопривредних радова, коју је претходни директор Ладислав Бужек имао, што значи да, нити ће моћи да конкуришу за послове од којих су се финансирали, нити ће моћи да правдају и наплате радове које су изводили. Разрешени директор Ладислав Бужек није желео да коментарише ситуацију у којој се нашао он и Водопривредно предузеће. Већина директора јавних предузећа у белоцркванској општини се налази у стању вршиоца дужности, углавном због честих промена у саставу коалиције на власти, или што не испуњавају по Статуту тражене услове. А има и оних који по стручној спреми уопште не испуњавају услове, као на пример, директор једног јавног предузећа, који је изабран на конкурсу, иако је КВ трговац, а његов противкандидат је био дипломирани политиколог и новинар са искуством. М. Витомиров

Соларна енергија у врбаској болници

ВРБАС: Општа болница Врбас припремила је пројекат изградње соларног постројења за загревање санитарне воде. Коришћењем сунчеве енергије за загревање воде, ова здравствена установа ће се прикључити пројекту енергетске ефикасности и на тај начин ће годишње уштедети 4, 9 милиона динара. Директор Опште болнице Врбас Петар Грегорински потписао је уговор о сунфинансирању пројекта са Фондом за заштиту животне средине и регионални развој.

-Коришћењем обновљивих извора енергије као што је у овом случају соларна енергија

штедећемо за себе, али и за Републички завод за здравствено осигурање. На овај начин обезбедиће се око 60 одсто годишњих потреба за санитарном топлом водом што зависи од броја сунчаних дана – рекао је Грегорински. Вредност овог пројекта је 8.973.841 динара, а учешће Опште болнице Врбас је симболично, тек око 250 000 динара. Радови би требало да почну за три месеца, а рок за њихов завршетак је 90 дана. У оквиру пројекта, током јесени ће на врбаској болници бити замењени сви прозори. М. Кк.

Сузбијање комараца

БЕЧЕЈ: У зависности од временских услова, акција сузбијања комараца на територији бечејске општине наставља се данас, сутра или прекосутра. Београдска фирма „ЕКО – ДЕЗ” ће овога пута уређајима са земље спровести третман

регистрованим хемијским препаратима. Како акција почиње у 18 сати, пчелари имају времена да своје стадо пчела затворе у кошнице и тако спрече, евентуалне, нежељене последице. В. Ј.

Панонска зора

ЗРЕЊАНИН: У Дворани класичне уметности Народног музеја Зрењанин данас ће, у 18 часова, бити одржана промоција новог броја часописа еколога Војводине „Панонска зора“. Улаз је слободан. Ж. Б.

Радови на главној саобраћајници

ЗБОГ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ ГЛАВНЕ СОМБОРСКЕ УЛИЦЕ

Блокиран Венац Степе Степановића

СОМБОР: Због радова на делу Венца Војводе Степе Степановића, Сомборцима ће до следећег понедељка бити онемогућен саобраћај по овој централној градској саобраћајници у делу који оивичавају Мирна и Париска улица. Једна од најпрометнијих варошких трансферзала ће бити затворена за саобраћај због реконструкције коловозних трака, што ће обавља у склопу пројекта реконструкције пешачке зоне у којој централно место заузима такозвана Главна, односно Улица Краља Петра Првог Ослободиоца. Према информацијама из Јавног предузећа „Дирекција за изградњу Града Сомбора„ саобраћај у овом делу једног од најлепших сомборских булевара ће бити онемогућен до следећег понедељка, до када би

радници „Сомборпутева„ требало да заврше радове, који поред обнове коловоза подразумевају и уградњу издигнутог завршног слоја, за разлику од досадашњег асфалтног покривача састављеног од коцки, при чему ће управо разлика у нивелацији представљати својеврсног „лежећег полицајца„. Како се ових летњих дана ужурбано приводи крају и поплочавање каменом цвећ бетониране фонтане на почетку Улице Краља Петра Првог, јасно је да ће окончањем ових послова најзад бити финализована дугогодишња реконструкција једне од најлепших пешачких зона у овом делу Европе, која је у потпуности финансирана средствима покрајинског Фонда за капитална улагања, процењених на преко четири милиона евра. М. Миљеновић

vojvodina

utorak16.avgust2011.

dnevnik

c m y

12

ЗАВРШЕНО ПРВЕНСТВО У ВАЗДУХОПЛОВНОМ ЈЕДРИЛИЧАРСТВУ

Син бољи од оца

БУЂЕЊЕ МЛА ДИХ УЗ АКТИВИЗАМ

Остави свој траг КИ КИН ДА: По во дом Међународног да на младих чланови Кикиндске иницијативе младих организовали су ми ну лог ви кен да акцију „Буђење уз активизам - остави свој траг”. Акција је део кампање под називом „Млади су закон”, Министарства омладине и спорта.

- Идеја је да се активно допринесе унапређењу живота у локалним заједницама - каже Душан Врућинић, директор Омладинског удружења Кикиндска иницијатива младих. - Расписали смо конкурс за најзанимљивију волонтерску фотографију и снимили краткометражни телевизијски филм на тему ак-

тивизма у Кикинди. Делили смо кафу и промотивни материјал, уз поруку грађанима да треба да буду активнији у својој заједници. Испред Културног центра, чланови Кикиндске иницијативе младих нудили су суграђанима да напишу шта недостаје Кикинди и да дају идеје за нове активности. Све је остало забележено на стопама које, од Културног центра, воде до места на Тргу на којем је постављена изложба најзанимљивијих фотографија са конкурса, а у вечерњим сатима приказан је и филм младих волонтера. А. Ђ.

ЕЧКА: Тридесетједногодишњи Зоран Френц, члан Аеро клуба “Ваја”, освојио је прво место на управо завршеном 57. Националном отвореном првенству Србије у ваздухопловном једриличарству. Ова једриличарска манифестација трајала је од 31. јула до 14. августа, на аеродрому “Ечка”, надомак Зрењанина. Френц, који ради у Индији као инструктор на “Боингу 737”, овог пута био је успешнији од осталих такмичара, пристиглих на овдашњи аеродром из свих крајева Србије. Победнику је ово трећа титула, а занимљиво је да је он члан клуба чије боје брани и његов отац Жива Френц (73) и ког је успео да надмаши. Каже да му није жао што је победио оца и поручује му да се следећи пут више потруди. Након проглашења победника и свечаног затварања шампионата у ваздухопловном једриличарству, Зоран је изјавио да су протеклих дана услови за такмичење били одлични, и изразио задовољство јер није било никаквих инцидената. Али, током првенства је имао два принудна слетања, у стрњике надомак “Фантаста“ што, објашњава шеретски, и није тако лоше јер у овом хотелу спремају одличан роштиљ.

-Бављење једриличарством није ни мало јефтино. На пример, такмичаре из Словеније, овај шампионат понаособ коштао је приближно 1.000 евра – додао је Зоран Френц. Члан Аеро клуба “Зрењанин” и пилот у јужнокорејској националној авиокомБранко панији Благојевић, на националном првенству освојио је треће место. Задовољан је успехом, а још више чињеницом да се дружио са колегама - заљубље- Победници на трону ницима у ваздухопловно једриличарство. Благо- Аеродром “Ечка” јер је, како јевић је искористио део годи- кажу, изузетно квалитетан. Гошњег одмора да би дошао у Ба- сти из бивше југословенске ренат и такмичио се на шампио- публике презадовољни су бонату. Други део одмора, негде равком у Ечки и бројем оствау септембру, посветиће супру- рених летачких дана. Члан зи. Аеро клуба “Цеље” Урош КраДржавни шампионат Србије шовић, победник у једној од у ваздухопловном једриличар- летачких дисциплина на првенству, иначе, по први пут је одр- ству Словеније, први пут је на жан заједно са првенством овим просторима и вели да је Словеније у овој дисциплини. Аеродром “Ечка” прелеп, да су Словенци су се определили за људи гостопримљиви и да је од

српских колега имало шта да види и научи. Домаћин 57. првенства био је Аероклуб “Зрењанин”, са традицијом дугом 82 године, један од најуспешнијих у земљи, што је и био разлог да Ваздухополовни савез Србије организацију овако значајног догађаја повери управо њему. На српском шампионату је учествовало око 40 посада, а такмичило се 35 једрилица. Ж. Балабан

ДАН САЛАША У ГОРЊЕМ БРЕГУ, КОД СЕНТЕ

Старт 20 динара

ЗРЕЊАНИНЦИ ЗОВУ ТАКСИ И ЗБОГ НЕКОЛИКО СТОТИНА МЕТАРА

По вожњи тек тридесетак динара ЗРЕЊАНИН: Председник Удружења власника и корисника монтажних објеката и осталих предузетника УМОКОП Никола Бартул изјавио је на конференцији за новинаре да се у последње време велики број таксиста жали да грађани користе кратке вожње чија је цена од 30 до 40 динара. Те вожње, како је рекао Бартул, преносећи жалбе зрењанинских таксиста, не покривају ни основну амортизацију возила, а о одређеној заради је излишно и говорити.

- До овога је дошло услед примене одлуке о јединственим ценама за такси услуге на територији Зрења-

Одлуке о такси превозу. Члан Градског већа Славко Родић, који је био известилац о овом предлогу, објаснио је да су обављене консултације са представницима такси служби регистрованих у Зрењанину, као и да се при изради одлуке водило рачуна, пре свега о грађанима, а онда и о заштити интереса таксиста, чија делатност треба да буде исплатива. Установљен је и нови тарифник, по коме минимална цена такси услуга обухвата старт од 20 динара и још 40 динара по сваком пређеном километру, радним данима од шест до 22 сата (тарифа један). У ноћној тарифи, недељом и у дане државних

Нова правила Такси превозници у Зрењанину мораће да имају налепницу на возилу са евиденционим бројем, затим такси легитимацију са основним подацима о предузетнику и возилу, а такође и истакнут ценовник услуга на задатом обрасцу. Све потребно издаје град Зрењанин – одељење за локални економски развој и инвестиције (ЛЕР). Трошкове издавања сноси град, а у случају да се изгубе, поновно издавање биће о трошку такси превозника. нина, по којој старт износи 20 динара, а цена пређеног километра 40. Од тада се повећао број вожњи на веома кратким релацијама. Зато ће УМОКОП тражити од градске управе преиспитивање одлуке о ценама вожње - најавио је Бартул. Један од возача удружења „И такси” потврдио је за „Дневник” да грађани све чешће користе ниску стартну цену, а неки се понашају бахато.

- Дешава се да нас у ноћним сатима млади зову да их превеземо од ноћног клуба у центру града, до дискотеке „Музеј”, иако су ти локали удаљени само пар стотина метара. Не можемо да одбијемо муштерију, а цех на крају испадне тридесетак динара, каже овај таксиста. Одборници Скупштине града Зрењанина су на јулској седници, већином гласова, усвојили предлог

празника пређени километар кошта 45 динара (тарифа два), а за вожњу ван градског подручја 50 динара (тарифа три). Минимална цена чекања је у свим тарифама 400 динара по часу, а за пртљаг (тежи од 30 килограма) наплаћује се 20 динара по комаду, такође у свим тарифама. И цена старта од 20 динара иста је за све тарифе.

- Реч је о минималној економској цени такси превоза, и зато свакако нисмо могли да се поведемо за појединим предлозима који су за старт тражили чак 80 динара. За грађане нови ценовник не доноси битно поскупљење. На релацијама за које су до сада важиле минималне цене вожње, све остаје исто, док ће ноћу, недељом и ван градског подручја цена бити скупља тек за пет до десет динара по километру рекао је Родић. Ж. Балабан

Радови преусмеравају саобраћај

ИНЂИЈА: На магистралном путу М-22.1 на деоници Гландош Инђија од јуче је потпуно обуставqен саобраћај због почетка рехабилитације коловоза, саопштено је из ЈП „Путеви Србије„. Алтернативни правац за сва возила је деоница Рума - Ириг - Иришки венац Сремска Каменица - Нови Сад. Апелује се на све учеснике у саобраћају да брзину кретаwа прилагоде условима на путу. Р. Д.

Подстицај салашарским газдинствима

ГОРЊИ БРЕГ: „Дан салаша„ приређен је у салашарском крају Оромпарт код Горњег Брега, надомак Сенте, на салашу Арапада Роже, у оквиру пројекта прекограничне сарадње о моделу одрживог газдовања на салашима у пограничном региону Србије и Мађарске. Овај пројекат се финансира из ИПА програма Еврпске уније, а спроводе га водећи партнер Непрофитна невладина организација за истраживање семенског материјала из Сегедина и са наше стране Удружење баштована Сенте. На значај гајења алтернативног биља на салашима указао др Јанош Берењи Учеснике „Дана салаша„ поздравио је заменик покра- салашима, као и да се развијају са- вртарства. У оквиру пројекта за јинског секретара за пољоприврелашарска газдинства. унапређење газдовања салашима ду, шумарство и водопривреду АП Председник Удружења башто- укљученим у пројекат обезбеђена Војводине Јанош Добаи, указаввана Сенте др Ласло Ленђел каже је донација од по десет хиљада ши на проблематику све старије да су за реализаицју пројекта ода- евра. реализаицја пројекта је запостаросне структуре соског станов- брана по три салаша из Србије и чета пре годину дана и завршава ништва и носице пољопривредних мађарске, на којима тим од 25 екс- се крајем септембра ове године газдинстава, као и на недостатак перата врши мерење и активности каже Ленђел. младе радне снаге. Он је нагласио са циљем развоја. Домаћин Арпад Рожа предстада се разним мерама из покрајин- Према профилу делатности вио је делатност свог газдинства, ских фондова подстиче унапређеодабрани су салаши који се баве а одржано је и више стручних ње пољопривреде и да су настоја- различитим делатностима, од ту- предавања. Чила Гере из Сенте ња да се унапреди живот на селу и ризма, сточарства, ратарства и по- представила је живот салаша у

ЗАШТИТА СПОМЕНИКА ПРИРОДЕ КРАЈ КУМАНА

околини Горњег Брега, у којима већина младих људи жели да остане и развија газдинства. Хајналка Ковач Шаркањ из Суботице презентовала је систем квалитета „Глобал Г.А.П„ примењив на салашима и другим пољопривредним газдинствима, Акош Варга је указао на улогу салаша, нетакнутог зеленила и шума у екосистему, а др Ендре Сел из Сегедина на сузбијање ерозије трла агротехничим средствима. Професор др Јанош Берењи са Института за ратарство и повртарство у Новом Саду је учесницима „Дана салаша„ представио експерименталне парцеле алтернативног биља засноване на салашу Рожа, истичући да је поред основних ратарских култура значај њиховог гајења јер се производња заснива на мањим апрцелама, потребно је више радне снаге, али обезбеђују бољу економичност производње, што је веома битно за газдовање на салашима и другим пољопривредним газдинствима. М. Митровић

Стари храст добија громобран

КУМАНЕ: Заштита старог храста лужњака у дворишту Црпне станице у Куману била је тема сатанка представника ЈВП „Воде Војводине“ и општине Нови Бечеј, који је одржан у МЗ Кумане. Утисак је да стари храст, који је заштићени споменик природе, чија је крошња висока око 33 метара и у чијој сенци може да се смести преко хиљаду људи, а чија се старост проценује на око 300 година, недовољно заштићен. Последњих година највећа опасност старом храсту прети од удара грома, након што је порушен димњак црпне станице, на којем је био громобран који је штитио и крошњу хаста. Покрајински секретаријат за заштиту животне средине доделио је од 900 хиљада динара за инсталира-

ње громобрана на крошњи храста и наложио друге мере заштите по препоруци Завода за заштиту природе. ЈВП „Воде Војводине“, које брине о старом хасту, како је договорено у Куману, инсталираће громобран до краја године, а у сарадњи са ЈП „Комуналац“ Нови Бечеј, уклониће се суве и поломљене гране из крошње и уредити простор око храста. У новобечејској локалној самоуправи, где су туризам означили као водећу грану развоја, настоје да овај значајан споменик природе уврсте у туристичку понуду и учине га приступачнијим за посетиоце. Постоје планови изградње прилазног атарског пута, дужине око десет километара и знатно краћег пута са малог пристана на обили Тисе, до храста. М. К.

dru[tvo

dnevnik

utorak16.avgust2011.

IGRA WE S QUD SKIM SUD BI NA MA

DA LI JE BI LO MO BIN GA U „PI JA CA MA I PAR KIN ZI MA” U ZRE WA NI NU

Sredstvo za dezinfekciju prodavano kao lek

Sindikalni vo|a tu`io direktora

Vla snik iz da va~ ke ku }e “Ezo te ri ja” Vla di mir Ma di} uhap {en je pre ne koli ko da na zbog sum we da je pro iz vo dio i pro da vao pre pa rat MMS (Ma ster Mi ne ral So lu tion), ko ji na vod no le ~i naj te `e bo le sti, iz me |u osta log tu ber ku lo zu, di ja be tes, rak, he pa ti tis, pa ~ak i si du, a ve {ta ~e wem je utvr |e no da je taj pre pa rat {te tan po zdra vqe.

Spor ni pre pa rat je zva ni~ no te sti ran na Voj no me di cin skoj aka de mi ji u Be o gra du i pro {ao je sa mo kao sred stvo za dez in fek ci ju ne hlo ri sa ne vo de, ko je ni je za qud sku upo tre bu. Na i me, ra di se o kla si~ noj pre va ri jer su stru~ wa ci utvr -

Da bi se sta lo na put ova kvim zlo u po tre ba ma, ali i da bi se one ja sno raz gra ni ~i le od tra di ci o nal ne me di ci ne za ko ju je do ka za no da u pro ce su le ~e wa mo `e po mo }i, Za kon o zdrav stve noj za {ti ti pr vi put kod nas pre po zna je tra di ci o nal nu me di ci nu. Iz ra |e ni su pra vil nik i stan dar di za ova kvo le ~e we, ~i me je tra di ci o nal na me di ci na le ga li zo va na i omo gu }e no joj je da u|e u zdrav stve ne usta no ve. Ta ko su se tra va ri, vi da ri, ali i le ~e we aku punk tu rom, aku pre si jom, ho me o pa ti jom ili kvant nom me di ci nom, ko ji su kroz ve ko ve do ka za li svoj bla go tvo ran

Vi {i re fe rent i sin di kal ni vo |a u JKP “Pi ja ce i par kin zi” u Zre wa ni nu @i ka @i va di no vi} pre sa vio je ta bak i Osnov nom su du u tom gra du pod neo tu `bu pro tiv di rek to ra ovog ko mu nal nog pred u ze }a Bo ri vo ja Do ro slo va~ kog, tvr de }i da ga je ovaj zlo sta vqao na ra du. @i va di no vi}, ina ~e i pred sed nik udru `e wa “Stop mo bing”, na vo di da je ve} du `e u fir mi iz lo `en ra znim vr sta ma zlo sta vqa wa, mal tre ti ra wa i dis kri mi na ci je. Re pu bli~ ka in spek ci ja ra da ve} je pod ne la pre kr {aj nu pri ja vu pro tiv Do ro slo va~ kog zbog ne po sred ne dis kri mi na ci je na po slu, a za ni mqi vo je da je, zbog istog de la, pro ce su i ran i biv {i di rek tor “Pi ja ca i par kin ga” \or |e Ra du.

– Do ro slo va~ ki me je spre ~a vao da sin di kal no de lu jem. Or ga ni zo vao je mo ju ne le gal nu sme nu, ali i iz bor no vog pred sed ni ka i no vog

JPK „Pijace i parkinzi” u Zrewaninu

ru ko vod stva sin di ka ta. Ka da je do bio po tvr du da sam je di no ovla {}e no li ce za za stu pa we i pred sta vqa we sin di ka ta, po ~eo je da mi ogra ni ~a va pra va iz rad nog od no sa – tvr di @i va di no vi}.

Kao pri mer {i ka ni ra wa ko jem je bio iz lo `en, @i va di no vi} na vo di da je di rek tor uveo kwi gu

pri su stva na po slu, u ko ju su mo ra li da se upi su ju sa mo ovaj sin di ka lac i dru gi “ne po dob ni” rad ni ci. Ni je mu, na vod no, do zvo lio ni stru~ no usa vr {a va we i obu ku ra da na ra ~u na ru, a pre tio mu je, ka ko se is ti ~e u tu `bi, i ot ka zom, obra }ao mu se vi kom i ga la mom...

13

– On je, u stva ri, na sta vio da spro vo di dis kri mi na ci ju ko ju je za po ~eo biv {i di rek tor. A, biv {i je, u me |u vre me nu, sme wen zbog zlo u po te ba ko je je obe lo da nio sin di kat na ~i jem sam ~e lu – ka `e @i va di no vi}.

Ovo ni je pr vi put da @i va di no vi} jav no pro zi va svog nad re |e nog.

Ali, Do ro slo va~ ki ni ta da, kao ni sa da, ni je `e leo s wim da po le mi {e, po ru ~u ju }i da se ra di o pro ble mu ko ji je na sle dio i da je, u kon sul ta ci ji s fir mi nim advo ka tom, od lu ~io da ne da je ni ka kve iz ja ve u ve zi s tim jer to mo `e uti ca ti na sud.

– Za dis kri mi na ci ju je, pre sve ga, po treb na na me ra, a we s mo je stra ne si gur no ni je bi lo – po ru ~io je Do ro slo va~ ki jed nom pri li kom, a ka sni je je do dao da je @i va di no vi} osni va~ udru `e wa gra |a na “Stop mo bing” i da na ovaj na ~in pra vi se bi re kla mu. @. Ba la ban

OP [TI NA ADA UNA PRE \U JE OBRA ZO VA WE RO MA

Svoj deci jednake {anse U a|an skoj op {ti ni }e bi ti re a li zo van pro je kat „Jed na ke {an se“ ko ji fi nan si ra Mi ni star stvo pro sve te i na u ke iz zaj ma Svet ske ban ke, ukup no vre dan 34.905 evra.

Pro je kat }e re a li zo va ti Pred {kol ska usta no va „^i ka Jo va Zmaj“ iz Ade, osnov ne {ko le „No vak Ra do ni}“ u Mo lu i „^eh Ka roq“ u Adi, ne vla di na or ga ni za ci ja „Du ga“ i op {ti na Ada. di li da je re~ o 28 pro cent nom na tri jum-hlo ri du ko ji, ako se pi je u ve }im ko li ~i na ma, mo `e do ve sti do ot ka zi va wa bu bre ga, tro va wa pa i smr ti. Ta ko su qu di s ozbiq nim zdrav stve nim pro ble mi ma, na da ju }i se iz le ~e wu, za pra vo pi li sred stvo za dez in fek ci ju i be qe we.

Ova kve pre va re i igra we qud skim sud bi na ma, a sve za rad za ra de, ni su ret kost. Jo{ pam ti mo ogla se u me di ji ma ko ji su do ne dav no ha ra li na {im pro sto ri ma: “Sve, pa i naj te `e bo le sti le ~im pe pe lom od ja smi no vog dr ve ta”, “Spe ci jal nom me to dom po mo }u vul kan skog ka me -

u~i nak na zdra vqe, na {li ra me uz ra me s kon ven ci o nal nim le ~e wem. Ali, sva ko ko `e li da le ~i pa ci jen te ne kom od ovih me to da mo ra da is pu ni stro ge kri te ri je.

Pre sve ga mo ra da ima za vr {en me di cin ski fa kul tet, da obez be di neo p hod ne uslo ve za rad i na osno vu pro ce ne Stru~ nog od bo ra o oprav da no sti ba vqe wa tra di ci o nal nom me di ci nom da od Mi ni star stva zdra vqa do bi je li cen cu za rad. U ovom po stup ku o~e ku je se po mo} i Le kar ske ko mo re ko ja je nad le `na da u~e stvu je u stru~ nom nad zo ru. Ovo je ujed no i ga ran ci ja

Ne ret ko po sle ova kvih „te ra pi ja” zdrav stve no sta we pa ci je na ta se po gor {a va lo, ~ak i fa tal no za vr {a va lo, kao ka da je je dan na dri le kar u oko li ni Ni {a `e ni ko ja je bo lo va la od {e }er ne bo le sti pro pi sao te ra pi ju ki se lom vo dom, po sle ~e ga je pa la u ko mu wa po be |u je mo {e }er nu bo lest”, “Pro ri ca we bu du} no sti i le ~e we svih bo le sti”... U vre me ve li ke kri ze, pre dva de se tak go di na, ka da su i u zdrav stve nim usta no va ma le ~i li “{ta pom i ka na pom”, na dri le ka ri, va ra li ce i pro bi sve ti do `i ve li su na na {im pro sto ri ma pra vi pro cvat. Na sva kom ko ra ku su sre ta li smo se sa sum wi vim me to da ma u tre ti ra wu ra znih bo le sti, a ozdra vqe we se obe }a va lo i

da se u zdrav stve ne usta no ve ne }e uvu }i na dri le kar stvo.

Upo re do s le ga li zo va wem tra di ci o nal ne me di ci ne po o {tre ne su me re za {ti te od da qeg po sto ja wa na dri le kar stva. Za ko nom je za bra we no re kla mi ra we po stu pa ka, me to da i na ~i na le ~e wa, kao i ob ja vqi va we re zul ta ta u le ~e wu.

Sve to uti ca lo je na to da re klam nih po ru ka i onih ko ji nu de la `no obe }a we za ozdra vqe we bu de sve

oni ma ko ji bo lu ju od naj te `ih bo le sti za ko je ni da na {wa me di ci na ne ma le ka. Ne ret ko po sle ova kvih “te ra pi ja” zdrav stve no sta we pa ci je na ta se po gor {a va lo pa ~ak i fa tal no za vr {a va lo, kao na pri mer slu ~aj u oko li ni Ni {a ka da je je dan na dri le kar `e ni ko ja je bo lo va la od {e }er ne bo le sti “pro pi sao” te ra pi ju ki se lom vo dom ume sto in su li na, po sle ~e ga je pa la u ko mu.

ma we, ali, na `a lost, ne i da pot pu no ne sta nu. I da qe se s vre me na na vre me ova kvi ogla si, pa i tek sto vi, mo gu na }i u sred stvi ma jav nog in for mi sa wa ili na in ter ne tu. Je dan od ta kvih slu ~a je va je i vla snik iz da va~ ke ku }e “Ezo te ri ja” ko ji je “lek” pro da vao u pro dav ni ca ma zdra ve is hra ne kao pro iz vod ko ji po ma `e u “~i {}e wu or ga ni zma od vi ru sa i bak te ri ja”.

J. Bar bu zan

Ci qe vi pro jek ta su una pre |e we i po boq {a we ka pa ci te ta re le vant nih lo kal nih in sti tu ci ja, lo kal ne sa mo u pra ve, vr ti }a, {ko la i rom skih ne vla di nih or ga ni za ci ja, za uspe {no ukqu ~i va we i kva li tet no obra zo va we de ce rom ske na ci o nal no sti na ni vou lo kal ne za jed ni ce.

– Re a li zo va wem ovog pro jek ta una pre di }e se pred {kol sko i osnov no obra zo va we Ro ma,

pro mo vi sa }e se kul tur ni iden ti tet Ro ma, a na stav ni ci i vas pi ta ~i }e se edu ko va ti za rad s mar gi na li zo va nim gru pa ma. Ovim }e mo usvo ji ti i imle men ti ra ti Lo kal ni ak ci o ni plan za obra zo va we Ro ma u na {oj op {ti ni, ~i me }e se sma wi ti dis kri mi na ci ja ove ra wi ve gru pe pru `a wem svoj de ci jed na kih {an si za obra zo va we – ka `e pred sed nik a|an ske op {ti ne Zol tan Bi lic ki.

M. Mi tro vi}

DO PRI NOS STU DE NA TA IZ DI JA SPO RE LI DER SKOJ PO ZI CI JI SR BI JE

Postati deo modernog sveta – Sr bi ja mo `e za pet do se dam go di na po sta ti eko nom ski, po li ti~ ki i kul tur ni li der u re gi o nu, ali je za to po tre ban ve li ki broj mla dih, {ko lo va nih i uspe {nih qu di ko ji zna ju ka ko funk ci o ni {e si stem na Za pa du, ka ko se op ho di sa stra nim in ve sti to ri ma i po slov nim sve tom – iz ja vio je mi ni star ve ra i di ja spo re Sr |an Sre} ko vi}.

– Da na {wa Sr bi ja, bez ob zi ra na sve de~ je bo le sti mla de de mo kra ti je, pro ble me s ko ji ma se su o ~a va kao tran zi ci o na eko no mi ja, `i vot nim stan dar dom ko ji ni je ona kav ka kav bi smo `e le li da bu de, mno go je bo qa ne go {to je bi la pre de set ili 15 go di na – is ta kao je Sre} ko vi} na pri je mu srp skih stu de na ta iz di ja spo re ko ji su po ~e li let wu prak su u lo kal nim sa mo u pra va ma. – Sr bi ja da nas pru `a mno go ja sni ju i iz ve sni ju per spek -

ti vu za bu du} nost, ne po sto ji di le ma o to me da li }e i}i pu tem izo la ci je ili }e po sta ti deo mo der nog sve ta. Za to je neo p hod no da se stu den ti ma u ino stran stvu pru `e re le vant ne in for ma ci je o to me {ta dr `a va sa da mo `e da im po nu -

pre ma di ja spo ri i Sr bi ma u re gi o nu jer je Vla da od lu~ na da te od no se u eko nom skom, po li ti~ kom i kul tur nom smi slu po dig ne na vi {i ni vo. On je pod se tio da su stu den ti pro {le go di ne u okvi ru ovog pro jek ta ima li prak su u mi ni star stvi -

Po vra tak sva kog stu den ta ko ji je na stu di ja ma u ino stran stvu je dra go cen i na{ za da tak je da obez be di mo iz ve snu eko nom sku per spek ti vu (Sr|an Sre} ko vi}) di, a raz li ku je se od vre me na ka da su od la zi li na stu di je i raz mi {qa li o to me da li }e se vra ti ti.

Mi ni star Sre} ko vi} je is ta kao da je pro je kat Mi ni star stva “Upo znaj dr `a vu Sr bi ju”, u okvi ru ko jeg 19 stu de na ta ima prak su u 18 op {ti na i gra do va u Sr bi ji dve ne de qe, je dan od seg me na ta no ve po li ti ke

ma, dok su ove go di ne od lu ~i li da to bu du or ga ni lo kal ne sa mo u pra ve jer je “dr `a va po ~e la pro ces de cen tra li za ci je i pre no {e wa vla sti na lo kal ni ni vo, {to je vr lo zna ~aj no za evrop ske in te gra ci je”.

– Po vra tak sva kog stu den ta ko ji je na stu di ja ma u ino stran stvu je dra go cen i na{ za da tak je da obez -

be di mo iz ve snu eko nom sku per spek ti vu, na sta vi mo re for me, ubr za mo tran zi ci ju, kao i da eko nom ski si stem pri la go di mo uslo vi ma po slo va wa u raz vi je nom sve tu – na veo je Sre} ko vi}, i do dao da }e se na taj na ~in ce lo kup noj jav no sti i di ja spo ri pru `i ti ja sna ga ran ci ja da ze mqa ide pu tem raz vo ja i evrop skih in te gra ci ja. – Oni ko ji osta nu da `i ve u ino stran stvu po sle stu di ja su ta ko |e dra go ce ni jer mo gu bi ti am ba sa do ri ze mqe u sre di na ma u ko ji ma `i ve i po pra vqa ti imix dr `a ve i na ro da u sve tu.

Srp ski stu den ti iz Ita li je, Fran cu ske, Austri je, Ne ma~ ke, SAD, Ka na de, Slo va~ ke i Ma ke do ni je ima }e pri li ku da se u to ku dve ne de qe upo zna ju s na ~i nom ra da lo kal nih sa mo u pra va u Sr bi ji i wi ho vom ulo gom u pri vred nom si ste mu na {e ze mqe.

ZAU[KE

Ima i lepih vesti Je dan je Stra hi wi} ban. Po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti po kre nu la je ini ci ja ti vu da se iz sred wo {kol skih ux be ni ka iz ba ci uvre dqi va ter mi no lo gi ja i da se ovi ste {u rod no ko rekt no. Ni je taj na da Srp ~ad u {ko la ma ma lo na u ~e, a ono {to za be to ni ra ju u lo ba we ~i ne ce ment ni ste re o ti pi i pa tri jar hal na ar ma tu ra. @e na je tu da ra |a i bu de ro |e na, a mo `e da kr sta ri `i vi tom kao ka pe tan ku tla ~e i me tle. Mu {kar ci, pak, ra |a ju slo bo du i prav du, vo de svet u bo qe su tra i kad to oba ve, mo gu se po za ba vi ti `e na ma, ko je su tu da bi bi le osvo je ne upr kos ne do stup no sti i ve lu mi ste ri je. A gej-po pu la ci ja? Oni su umil na va ri ja ci ja ne kro fi la i so do mi sta i po li ci ja ih ne ga wa bu du }i da za seks tra `e pri sta nak part ne ra.

Kad po ra stu, u~e ni ci }e ih tla ~i ti o sop stve nom tro {ku i sa ve sti, jer ta ko pi {e u kwi zi.

Ba la vi sop stve nik. Za kon o zdrav stve noj za {ti ti omo gu }io je de ci od 15 go di na da ne do pu ste ro di te qi ma uvid u svoj zdrav stve ni kar ton.

Mi ni star stvo zdra vqa pr vo je shva ti lo va `nost to le ran ci je, jed na ko sti i pra va de te ta te se klin ci i po slo vu za ko na mo gu igra ti va trom.

Stru~ wa ci upo zo ra va ju na to da mo der ni Pro me te ji ~e sto ni su do voq no zre li da sa mo stal no od lu ~u ju o to me i da je pi ta we vre me na ka da }e se od ma me i ta te ta ji ti dro gi ra we, abor tus, al ko ho li zam i sli~ ne de~ je pri vat no sti. Na rav no, ceo ko mad od i gra va se dok su mal ci na ro di teq skoj si si, a le kar i da qe ima pra vo da ih upo zo ri ako je po tom ku di rekt no ugro `en `i vot. Svi zna mo ku da Ovo vo di: u kom bi na ci ji sa

za kon skom za bra nom da mu lu pi ~ve ger, ro di teq evo lu i ra u pa siv nog ak ti vi stu ko ji je tu sa mo zbog ma te ri jal ne skr bi, a mo der ni mla dac pi sa }e `i ti je bez po mo }i. Vlast se prav da da isto to de te od 15 go di na mo `e da stu pi u rad ni od nos i stva ri su iz me |u re do va sa svim ja sne: zre lost se ne is ka zu je de li ma, ne go ci fra ma.

Full opre ma u san du ku. Da li ste zna li da 17 od sto srp ske po pu la ci ja pre ten du je na fa ra on ski od la zak u bli sta vu ve~ nost? Ni je {a la, me |u na ma je to li ko oso ba ko ji ma je do ni ra we or ga na rav no sa ta ni -

sti~ kom sa ka }e wu po koj ni ka i pra vo je ~u do {to smo u 2011. us pe li da spa se mo 40 `i vo ta tu |im bu bre zi ma i je tra ma. U to me i je ste {tos: ti or ga ni ni su „tu |i“, ne go jav no do bro, i pi tam se da li bi pro ce nat ram ze so id nih Sr ba opao ka da bi zna li da do no ri, kao no si o ci jav nog zdra vqa, ne pla }a ju par ti ci pa ci ju? Ima i le pih ve sti: go to vo dve tre }i ne dr `i da je to ple me ni to i ra ci o nal no, a me |u na ma ho di 60.000 oso ba sprem nih da iz va ga ju du {u s neo ri gi nal nom qu {tu rom. Na rav no da sam naj lo {i je ve sti osta vio za kraj: po lo vi na gra |a na bo ji se da ta ko ne po sta ne pred met tr go vi ne or ga ni ma, ne ve ru je le ka ri ma, a ~e tvrt mu dro stre pi od ra qa ka pi ta li zma: ne dam bu breg jer }e ga zi her do bi ti ne ko lo va ran i s ve zom. O, jad na si, ze mqo, ka da bo gat stvo is kqu ~u je ~o ve~ nost, a bal sa mo va we ima uno snu per spek ti vu.

Post hum ni bu breg u lo ju. Dok ovo pi {em, mo ja ma~ ka upor no po ku {a va da s re pa ski ne obe }a we vi ce pre mi je ra J. K., a sve gle de pen zi ja. Re kao ~o vek „bi }e u ok to bru ve }e pet-{est po sto“ – ka ko stva ri sto je, i tri su pu na ka pa. Pla te su pre du va ne pred iz bor nim sta ti sti~ kim vra to lo mi ja ma, pen zi ja pa de na is pod za ko nom oba ve znih 60 od sto, a ce ne na ma lo vri {te od sme ha kad ~u ju za na ja vqe no ude bqa we se ni or skog me se~ nog ~e ka. A MMF? Ta se ala oko mi la i ne pu {ta, pri ti ska da se {te di. Do go di ne su iz bo ri, svi zna mo na {ta }e to li ~i ti i ka ko ~o vek da ne za ve {ta or ga ne, ka da mu je to je di na {an sa da pod sta re da ne, ma kar kra ji~ kom se be, oku si sla dak `i vot?

I. Mi ha qe vi}

crna hronika

utorak16.avgust2011.

c m y

14

dnevnik

SUDAR DOSTAVNOG VOZILA I GRADSKOG AUTOBUSA NA RUMENA^KOM PUTU

Poginuo raznose}i hleb putu ka bolnici. Voza~ autobusa pro{ao je s lak{im povredama.

Po{to na asfaltu nije bilo tragova ko~ewa i drugih tragova koji bi ukazali na neposredni uzrok sudara, istra`ni sudija Da ni je la Ve mi} je imala te`ak posao da izvr{i uvi|aj koji je trajao vi{e od 2 sata.

Saobra}aj na deonici Novi Sad – Rumenka bio je zatvoren do 10 ~asova, kada su s puta ukloweni ostaci dostavnog vozila, a gradski autobus upu}en na tehni~ki pregled i remont.

N. Perkovi}

Fo to: S. [u {we vi}

U te{koj saobra}ajnoj nesre}i koja se ju~e ne{to pre 6 ~asova dogodila na Rumena~kom putu kod Industrije mesa „Matijevi}„, `ivot je izgubio @eqko Kova~ (1979) iz Veternika. Nesre}ni mladi} je upravqao dostavnim vozilom pekare „Markovi} plus” i kretao se prema gradu, kada je na samom podno`ju nadvo`waka pre{ao u levu traku i sudario se s autobusom GSP-a koji je krenuo prazan u Rumenku. Od siline sudara, vozilo kojim je upravqao je potpuno uni{teno, a nesre}ni mladi} je izdahnuo na

TRAGEDIJA NA PRU@NOM PRELAZU U STEPANOVI]EVU

Voz usmrtio troje profesora u „fordu” Te{ka saobra}ana nesre}a u kojoj su `ivote izgubile dve `ene i jedan mu{karac, dogodila se ju~e oko 8.50 ~asova na pru`nom prelazu u Stepanovi}evu. Do ne-

Troje putnika u „fordu” su radili kao profesori u Sredwoj stru~noj {koli „4. juli” u Vrbasu i ju~e ujutru su iz Novog Sada krenuli na sednicu nastavni~kog

sre}e je do{lo kada su putnici u „fordu sijera” poku{ali da pre|u pru`ni prelaz uprkos spu{tenim rampama. U trenutku kada su se na{li na pruzi, na wih je naleteo me|unarodni voz Beograd–Prag, koji ih je odbacio dvadesetak metara u jarugu kraj pruge.

Iako iz Osnovnog suda u Novom Sadu ju~e nije stigla zvani~na potvrda indentiteta nastradalih, po nezvani~nim ali pouzdanim informacijama, u „fordu sijera„ novosadskih registarskih oznaka su bili Nata{a Dangubi} (1980), Aleksandra Proti} (1975) i Miomir \urkovi} (1960), sve troje iz Novog Sada.

Fo to: F. Ba ki}

Fo to: N. Per ko vi}

NEVEROVATNA NESRE]A U KOJOJ JE U SOPSTVENOM DVORI[TU TE[KO POVRE\EN MALOLETNIK

Autom probio ogradu i udario dete

Maloletna osoba je zadobila te{ke telesne povrede opasne po `ivot u saobra}ajnoj nesre}i koja se preksino}, oko 20 ~asova, dogodila u Zrewaninu, u [e}eranskoj ulici 18. Policijska uprava u Zrewaninu saop{tila je ju~e da je do saobra}ajke do{lo kada je voza~ autombila sa zrewaninskim registarskim oznakama, Zrewaninac La ci S. (20) izgubio kontrolu nad

vozilom, probio ogradu ku}e broj 18 i tom priikom naleteo na dete koje je bilo u dvori{tu.

Uvi|aj na licu mesta obavili su istra`ni sudija Osnovnog suda u Zrewaninu, u prisustvu zamenika osnovnog javnog tu`ioca, i policijski slu`benici. Laci S. li{en je slobode i odre|eno mu je policijsko zadr`avawe. @. B.

Pijan pokosio dva pe{aka U saobra}ajnoj nesre}i koja se u nedequ oko 3.50 ~asa dogodila u Mokrinu, u Ulici Rade Trni}a, te{ko su povre|ena dva pe{aka. Na wih je naletelo putni~ko motrono vozilo kojim je upravqao Bra ni slav G. (1990) iz Mokrina. Policija je saop{tila da je voza~ putni~kog vozila Branislav G., usled alkoholisanosti i brzine neprilago|ene uslovima i stawu puta, pre{ao na levu stranu kolovoza i predwim delom vozila oborio pe{ake Bra ni sla va M. (1978) i Jo va na Z. (1979) iz Mokrina.

Branislavu G. policija je odredila zadr`avawe do 12 sati i protiv wega }e biti podneta odgovaraju}a krivi~na prijava, navodi se u ju~era{wem saop{tewu PU Kikinda.

M. Mr.

NA PODGORI^KOJ @ELEZNI^KOJ STANICI

Srbin se bacio pod voz Dr`avqanin Srbije M. @.

(55), nastawen na Cetiwu, poginuo je u nedequ na @elezni~koj stanici u Podgorici tako {to se bacio pod voz. Kako prenosi

ve}a pred po~etak nove {kolske godine. Od sudara s kompozicijom me|unarodnog voza, automobil je uni{ten do neprepoznatqivosti, a sve troje profesora je poginulo na licu mesta te je Hitna pomo}, koja je stigla vrlo brzo, mogla samo da konstatuje tri smrtna slu~aja.

Uvi|aj je na mestu nesre}e izvr{ila sudija Da ni je la Ve mi}, koja je saop{tila da }e detaqi o uzrocima ove te{ke nesre}e biti saop{teni tek nakon okon~awa istrage. Dva i po sata nakon nesre}e voz je nastavio put ka Budimpe{ti, a oko 12.30 sati ova pruga je ponovo otvorena za saobra}aj.

Ina~e, pru`ni prelaz na izlazu iz Stepanovi}eva prema Zmajevu odavno je poznat kao crna ta~ka na kojoj se ~esto de{avaju sli~ne nesre}e, a isto va`i i za

portal „Vijesti” , M. @. je istr~ao ispred voza pa policija sumwa da je u pitawu samoubistvo.

Dodaje se da je M. @. ostavio i opro{tajno pismo.

(Tanjug)

kompletnu pruga od Novog Sada do Vrbasa, na kojoj je samo u posledwe ~etiri godine u sli~nim nesre}ama poginulo petnaestak qudi. Osim toga, upravo prelaz u Stepanovi}evu je poznat kao mesto gde rampe ~esto stoje dugo spu{tene, pa su mnogi navikli da se provla~e izme|u wih uprkos ukqu~enoj signalizaciji. Po nezvani~nim informacijama, pre „forda„ je izme|u rampi pro{lo jedno vozilo, te su profesori verovatno instinktivno krenuli za

wim, {to se ispostavilo kao kobna odluka.

Iz JP „@eleznice Srbije” su saop{tili da je prelaz u Stepanovi}evu u trenutku nesre}e bio pravilno obezbe|en, kao i da su signalizacija i rampe bili propisno ukqu~eni. Komisija srpskih `eleznica za vanredne doga|aje, kao i sve nadle`ne slu`be, odmah su iza{le na lice mesta. „Po prvim podacima, voz se kretao propisanom brzinom, na putnom prelazu bila je spu{tena

rampa, a nesre}a se dogodila zbog toga {to automobil nije po{tovao propisanu signalizaciju. @elezni~ki saobra}aj na tom delu pruge bio je u prekidu nekoliko sati. Na uspostavqawe saobra}aja ~ekala su tri me|unarodna putni~ka voza, jedan lokalni putni~ki voz i jedan me|unarodni teretni, dok su dva polaska na doma}im relacijama morala da budu otkazana”, saop{tili su iz @eleznica Srbije.

N. Perkovi}

DRUGA STRANA SABORSKE ZABAVE

Vi{e od 500 pijanih voza~a u Gu~i Policijska uprava u ^a~ku saop{tila je ju~e da je tokom 51. sabora truba~a u Gu~i, od 8. do 14. avgusta, poja~anom konrolom u svim oblastima javne bezbednosti evidentirala niz prekr{aja i da je saobra}ajna policija posebno kontrolisala 9.545 vozila, odnosno voza~a, i otkrila 1.087 prekr{aja. Podnete su 632 prekr{ajne prijave zbog prekr{aja iz Zakona o bezbednosti saobra-

}aja na putevima i uru~eno 439 zapisnika o prekr{ajima za koje je predvi|eno izricawe nov~ane kazne u fiksnom iznosu.

Zbog vo`we pod dejstvom alkohola iz saobra}aja je iskqu~eno 517 voza~a, a 54 voza~a su zadr`ana do istre`wewa zbog alkoholisanosti ve}e od 1,2 promila.

U saop{tewu se navodi da je evidentirano 35 krivi~nih dela, od kojih je najve}i broj sitnih

kra|a, utaja i prevara (17), sedam krivi~nih dela kra|e, tri krivi~na dela ometawa ovla{}enog slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti ili odr`avawa javnog reda i mira. Tako|e su evidentirana dva krivi~na dela uni{tewa i o{te}ewa tu|e stvari i po jedno krivi~no delo iznude, falsifikovawa novca, te{ke kra|e, neovla{}enog kori{}ewa tu|eg vozila (u poku{a-

NEOBI^NA SAOBRA]AJNA STATISTIKA U KRAQEVU

Mawe nesre}a, a vi{e stradalih Od po~etka godine na podru~ju Policijske uprave Kraqevo, koja pokriva Ra{ku, Vrwa~ku Bawu i Kraqevo, broj saobra}ajnih nezgoda je smawen u odnosu na isti period lane, ali je pove}an broj te`e i lak{e povre|enih, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare Saveta za bezbednost saobra}aja u Kraqevu. U ovom periodu poginulo je 14 osoba, koliko i za prvih sedam meseci 2010. godine, ali je ove godine povre|eno 25 qudi vi{e.

Po re~ima na~elnika Odeqewa saobra}ajne policije u PU Kraqevo Ra do va n a ^ur l i } a, najvi{e nezgoda se doga|a u na-

seqenim mesti ma kroz ko ja pro laze magi stral ni putevi.

Statistika pokazuje da je lane najvi{e qudi poginulo u motornim vozilima, petoro voza~a i osmoro putnika, kao i jedan biciklista. Me|utim, od po~etka ove godine poginula su tri voza~a i dva saputnika, ~ak ~etvorica traktorista, tri pe{aka, jedno dete do 14 godina starosti i jedan biciklista.

Ove godine je povre|eno ~ak 70 posto vi{e dece starosti do 14 godina i 40 posto vi{e biciklista.

– U zoni {kola nije bilo stradalih u~esnika u saobra}aju, {to je rezultat na{ih poja-

~anih akcija u tim zonama – ka`e ^urli}.

Na~elnik Policijske uprave Bo go qub @iv ko vi} je na konferenciji za novinare istakao da se mora mnogo vi{e raditi na obrazovawu dece i pove}awu svesti svih u~esnika u saobra}aju.

– S obzirom na to da Kraqevo nema obilaznicu, mo`emo biti zadovoqni bezbedno{}u saobra}aja. Ali, mora se raditi na poboq{awu saobra}ajne infrastrukture jer ne mo`emo na svakom kriti~nom mestu imati saobra}ajca – rekao je @ivkovi}.

(Tanjug)

ju), neovla{}enog dr`awa opojnih droga i lake telesna povreda.

Tokom sedam saborskih dana policija je podnela ~etiri prekr{ajne prijave protiv ~etiri lica koja su naru{avala javni red i mir, a evidentirano je {est saobra}ajnih nezgoda u kojima su dva lica zadobila te`e telesne povrede, a tri lica lake.

(FoNet)

U udesima povre|eno 60 qudi Po podacima Odeqewa saobra}ajne policije PU Novi Sad, u posledwu nedequ dana na teritoriji koju pokriva novosadska policija, dogodilo su se ukupno 93 saobra}ajne nezgode u kojima je 60 osoba do`ivelo te`e i lak{e povrede, pri ~emu je napravqena materijalna {teta od 6,9 miliona dinara.

Najvi{e nezgoda, ~ak 30, dogodilo se usled neprilago|ene brzine kretawa vozila, na drugom mestu uzroka je neustupawe prvenstva prolaza, ~ime je izazvano 16 udesa, a ~etiri nezgode su izazavane vo`wom pod dejstvom alkohola.

Tokom prethodnih sedam dana policija je podnela 24 krivi~ne i 209 prekr{ajnih prijava, dok je zbog alkoholisanosti iz saobra}aja iskqu~eno 57 voza~a.

N. P.

crna hronika

dnevnik

PO LI CI JA UHAP SI LA JO[ JED NU OSO BU ZBOG SMR TI PE TE RA GRE GO RI NA

I maloletnik osumwi~en za ubistvo Po li ci ja je li {i la slo bo de jo{ jed nog osum wi ~e nog za kri vi~ no de lo te {kog ubi stva No vo sa |a ni na Pe te ra Gre go ri na (1965), ko je se od i gra lo u no }i iz me |u 10. i 11. av gu sta na no vo sad skoj No voj De te li na ri. Ka ko je ju ~e sa op {te no iz Po li cij ske upra ve No vi Sad, re~ je o {e sna e sto go di {wa ku ko ji se te re ti da je 11. av gu sta, za jed no s Mi la nom J. (1986) iz Pro ku pqa, iz vr {io ovo kri vi~ no de lo u sta nu `r tve. Mi la na J. po li ci ja je uhap si la od mah na red nog da na, a nad le `ni is tra `ni su di ja od re dio je obo ji ci pri tvor u tra ja wu do 30 da na. Po li ci ja ni je na ve la iden ti tet, ni ti pre bi va li {te uhap {e nog ma lo let ni ka.

Varali na poker-aparatu

Uhap{eno i 13 `ena srpske nacionalnosti

ukup no 171 ope ra ci ju kon tro li sa wa ka fi }a i uhap si la 77 qu di, od ko jih 14 `e na.

Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da MUP Sr bi je jo{ ni je zva ni~ no oba ve {ten o hap {e wu osum wi ~e nih za kri jum ~a re we qu di i pro sti tu ci ju na pod ru~ ju Gwi la na, me |u ko ji ma je i 13 srp skih dr `a vqan ki.

– Mi ne ma mo di rekt nu ko mu ni ka ci ju s ta ko zva nim MUPom Ko so va jer se ta ko mu ni ka ci ja od vi ja pre ko Eulek sa, a od wih jo{ ne ma mo ni ka kve zvni~ ne in for ma ci je – re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Ja go di ni. – Vi {e pu ta sam re kao {e fu Eulek sa da je na{ za jed ni~ ki in te res bor ba pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la. Mi smo sprem ni da po mog ne mo, bez ob zi ra na to gde je kri vi~ no de lo iz vr {e no.

(Ta njug)

Karayi} tra`i Tu|manovo svedo~ewe U Ha {kom tri bu na lu, ko ji za vr {a va tro ne deq nu let wu pa u zu u ra du, da nas se na sta vqa ju su |e wa Ra do va nu Ka ra xi }u, ko ji je ju ~e za tra `io od Hr vat ske da ob ja sni da li }e biv {i {ef hr vat ske oba ve {taj ne slu `be (HIS) Mi ro slav Tu| man bi ti oslo bo |en oba ve ze ~u va wa dr `av ne taj ne to k om raz g o v o r a s we g o v im prav nim sa vet ni kom.

Ka ko je ob ja vio Ha {ki tri bu nalu, pi smu biv {eg pred sed ni ka RS upu }e nom hr vat skom am ba sa do ru u Ha gu, na vo di se da }e, uko li ko Hr vat ska ne do -

Mi ro slav Tu| man

zvo li Tu| ma nu da go vo ri o dr `av nim taj na ma, za tra `i ti od ras prav nog ve }a da iz da ta kav na log Hr vat skoj, u skla du s oba ve za ma dr `a ve da sa ra |u je s me |u na rod nim su dom. Ka ra xi }ev prav ni sa vet nik Pi ter Ro bin son tre ba lo bi 26. av gu sta da oba vi raz go vor s Tu| ma nom u Za gre bu, na ve de no je u pi smu.

Ha {ki tri bu nal je po seb nim na lo gom (sub po e nom) u ju lu oba ve zao si na po koj nog hr vat s kog pred s ed n i k a Fra w e Tu| ma na da raz go va ra sa za stup ni ci ma od bra ne Ka ra xi }a

i ti me usvo jio zah tev biv {eg pred sed ni ka Re pu bli ke Srp ske, op tu `e nog za ge no cid nad mu s li m a n i m a i Hr v a t i m a u BiH 1992-1995. go di ne. Ka ra xi} sma t ra da je Mi r o s lav Tu| man, kao na ~el nik HIS-a, imao po drob na sa zna wa o is po r u k a m a oru` j a bo s an s kim mu sli ma ni ma, u ko ji ma je, ka ko na vo di, Hr vat ska bi la po sred nik 1994-1995. go di ne. Ako se ne oda zo ve oba ve zu ju }em na lo gu, Tri bu nal bi mo gao da po kre ne po stu pak za ne po {to va we su da pro tiv Tu| ma na.

(Ta njug)

Prevareni prodavci mrtva~kih sanduka Vla snik Rob ne ku }e po greb ne opre me u ^a~ ku Pe ro Ma ri} pri ja vio je ~a ~an skoj po li ci ji da je pre va ren i o{te }en za oko 35.000 evra jer je is po ru ~io oko 100 mr tva~ kih san du ka, a ni je do bio no vac, re kli su ju ~e u Po li cij skoj upra vi u tom gra du. Ka ko je na ve de no, ^a ~a nin je pre va ren jer je san du ke is po ru ~io oso bi ko ja mu se pred sta vi la kao ~lan Uprav nog od bo ra za pre se qe we gro bqa u Vre o ci ma kod ru dar skog ba ze na „Ko lu ba ra”, a ni je mu is pla ti la no vac.

Po po da ci ma po li ci je, mu {ka rac ko ji se la `no pred sta vqao na ru ~io je i pre u zeo mr tva~ ke san du ke od ne ko li ko po greb nih pro iz vo |a ~a, ukup no oko 350 san du ka, 100 iz ^a~ ka i oko 250 iz Alek san drov ca. Ka ko su agen ci ji Be ta re kli u ~a ~an skoj po li ci ji, mu {ka rac ko ji se la `no pred sta vqao je pre u zeo san du ke ko je ni je pla tio i ka sni je ih je pre pro da vao po greb nim rad wa ma u dru gim gra do vi ma. U po li ci ji su ka za li da se ra di na ra sve tqa va wu slu ~a ja, i to u sa rad wi s po li cij skim upra va ma u La za rev -

cu, Po `e gi i dru gim gra do vi ma. U me stu Vre o ci u to ku je iz me {ta we me snog gro bqa zbog {i re wa obli `wih po vr {in skih ko -

KI KIN \AN KA OSUM WI ^E NA ZA PRE VA RE

Pro tiv Ro `e [. (1962) iz Ki kin de pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Ki kin di pod ne li su osam kri vi~ nih pri ja va, zbog osno va sum we da je po ~i ni la 26 kri vi~ nih de la pre va re na {te tu 26 li ca iz Ki kin de, o{te tiv {i ih u ukup nom iz no su od oko 5,3 mi li o na di na ra. Po li ci ja je sa op {ti la da je Ro `a [. u pro te klom pe ri o du do ve la u za blu du o{te }e na li ca da }e, uz od re |e nu nov ~a nu na kna du, po sre do va ti i omo gu }i ti im da ostva re pra vo na tu |u ne gu, za po sle we, in va lid sku pen zi ju, kao i po ve zi va wa sta `a u ci qu ostva ri va wa uslo va za pen zi ju.

Sum wa se da je osum wi ~e na na sli ~an na ~in do ve la u za blu du jo{ qu di iz Ki kin de i oko li ne, pa je po li ci ja po zva la gra |a ne da se ja ve PU Ki kin da u Uli ci bra }e ta ti} broj 5, ili na te le fon 0230/412-123.

M. Mr.

Ka ko smo ve} pi sa li, be `i vot no te lo Pe te ra Gre go ri na s vi dqi vim tra go vi ma na si qa pro na |e no je 11. av gu sta u sta nu u ko jem je `i veo u Uli ci Ko ste Ra ci na 7, a pret po sta vqa se da je smrt ovog No vo sa |a ni na na stu pi la u no }i iz me |u sre de i ~e tvr ta ka. Po do sa da {wem sa zna wi ma, Gre go rin, ko ji je ra dio kao eko no mi sta u pri vat noj fir mi i ni je po znat po li ci ji po kri vi~ nim de li ma, naj pre je za da vqen, a za tim mu je se ~i vom (ve ro vat no no `em iz sta na) na ne ta po vre da po vra tu. Po svoj pri li ci `r tva, ko ja ni je, ma kar ne du `e, po zna va la okri vqe nog, za da vqe na je te le fon skim ka blom. Ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, te lo po koj ni ka pro na {ao je we gov otac.

E. D.

`ni jav ni tu `i lac u Gwi la nu.

Od ja nu a ra do ju na ove go di ne ko sov ska po li ci ja je pred u ze la

15

Zgrnula milione la`nim obe}awima

U OKO LI NI GWI LA NA SPRO VE DE NA VE LI KA AK CI JA PRO TIV PRO STI TU CI JE I TR GO VI NE QU DI MA

Ko sov ska po li ci ja uhap si la je u oko li ni Gwi la na 19 oso ba pod sum wom za tr go vi nu qu di ma i pro sti tu ci ju, i iden ti fi ko va la jed nu `r tvu tr go vi ne qu di ma, ko ju je sme sti la u od go va ra ju }u in sti tu ci ju. Me |u uhap {e ni ma je {est oso ba s Ko so va, dok je u gru pi i 13 `e na, sve srp ske na ci o nal no sti.

Ova ope ra ci ja po li ci je je po ~e la pre ne ko li ko me se ci, na kon do bi ja wa ope ra tiv nih po da ta ka.

U ko sov skoj po li ci ji su sa op {ti li da se ak ci ja na sta vqa.

U ak ci ji u~e stvu ju i is tra `i te qi Upra ve pro tiv tr go vi ne qu di ma uz po dr {ku je di ni ce za ope ra tiv nu po dr {ku u re gi o nu Pri {ti ne, dok je ce lu ope ra ci ju odo brio i nad zi rao okru -

utorak16.avgust2011.

po va Ru dar skog ba se na „Ko lu ba ra”, ko je fi n an s i r a j u Elek t ro p ri v re d a Sr b i j e i „Ko lu ba ra”.

Sen }an ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Se ba sti ja na K. (1978), Alek san dra B. (1972) i Zlat ka B. (1992) iz Sen te, zbog osno va sum we da su po ~i ni li kra |u u sa i zvr {i la {tvu na {te tu DOO „In ter na ci o nal Pi o nir” iz Sta re Pa zo ve. Po sa op {te wu po li ci je, osum wi ~e ni su iz kla di o ni ce „Bal kan bet” u Sen ti pro tiv prav no pri svo ji li 25.000 di na ra na po ker-apa ra tu, ko ji su na iz me ni~ no ukqu ~i va li i is kqu ~i va li iz stru je i do da va wem od re |e nih ko man di, te la `nim pri ka zi va wem, ste kli la `no vi sok broj po e na.

M. Mr.

Pas napao dvogodi{waka Po li ci ja u No vom Kne `ev cu pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Eve L. (1971) iz No vog Kne `ev ca, zbog osno va sum we da je po ~i ni la kri vi~ no de lo iza zi va wa op {te opa sno sti na {te tu dvo go di {weg de ~a ka. Osum -

wi ~e na je u dvo ri {tu ko je ni je bi lo od go va ra ju }e obez be |e no, dr `a la psa me {an ca, ko ji je is tr ~ao bez nad zo ra na uli cu i de ~a ka ujeo u pre de lu gru di i ta ko ga lak {e po vre dio, sa op {te no je iz PU Ki kin da.

M. Mr.

SI RO MA [NI KRA QEV ^A NIN PRO NA [AO 1.000 EVRA I BEZ RAZ MI [QA WA IH VRA TIO VLA SNI CI

„Moja deviza je oteto – prokleto”

Kra qev ~a nin Alek san dar Si mo vi}, ko ji je pro na {ao ko ver tu s 1.000 evra i pre dao je po li ci ji, iz ja vio je da ni je ni po mi {qao na to da no vac ko ji je na {ao uzme za se be i da se ob ra do vao {to je no vac vra }en vla sni ci S. V. On je pro {log pet ka pro na {ao no vac u Uli ci Ol ge Jo vi ~i} u Kra qe vu i pri ja vio po li ci ji, ko ja je, na osno vu pri zna ni ce o po dig nu tom nov cu ko ja je bi la u ko ver ti, do {la do vla sni ce 1.000 evra. Si mo vi} je pro la ze }i Uli com Ol ge Jo vi ~i} u ne po sred noj bli zi ni Osnov ne {ko le „^a tvr ti kra qe va~ ki ba ta qon” ugle dao ra su te nov ~a ni ce na tro to a ru i ko ve rat po red wih.

– ^im sam vi deo nov ~a ni ce na uli ci i ko ve rat iz ko jeg su iz le te le, po mi slio sam da ih je ne ko iz gu bio i po ~eo sam da ih pri ku pqam da bih ih od neo u po li ci ju i pre dao. U ko ver ti je bi la i pri zna ni ca, ta ko da smo la ko do {li do po da ta ka ~i ji je no vac, {to me je ob ra do va lo – pri ~a Si mo vi}.

On je do dao da mu je S. V., ko joj je ko ve rat s pa ra ma tek po -

dig nu tim u ban ci iz le teo na uli cu iz auto mo bi la, po nu di la 100 evra da bi ga ~a sti la jer joj je pro na {o no vac.

– Ni sam `e leo ni ka ko da pri hva tim bi lo ka kvu ~ast, ali na we no in si sti ra we, na kra ju sam pri hva tio 50 evra da bih joj is pu nio `e qu – is ti ~e Kra qev ~a nin, ko ji ka `e da }e taj no vac po tro {i ti za put auto mo bi lom do Be o gra da s dru ga ri ma, na pr vu fud bal sku utak mi cu „Cr ve ne zve zde”.

Alek san dar Si mo vi} ima 45 go di na, za po slen je u Fa bri ci va go na kao {ef men ze, gde pri ma pla tu od 25.000 di na ra, a we go va su pru ga, s ko jom ima dva si na ti nej xe ra, ra di u pro dav ni ci „Ge tal dus” u Kra qe vu.

– @i vi mo skrom no, sna la zi mo se i ne `a li mo se Mo ja `i vot na de vi za gla si: ote topro kle to, ta ko da sam, sle de }i wu, i po stu pio u ovom slu ~a ju, a u tom du hu vas pi ta vam i svo je si no ve – re kao je Si mo vi}, ko ji s po ro di com `i vi u Voj nom na se qu na pe ri fe ri ji Kra qe va.

RE KON STRUK CI JA VRA TI LA NOR VE [KOG MON STRU MA NA ME STO ZLO ^I NA

Policija ignorisala Brejvikove pozive Po sle oba vqe ne re kon struk ci je ma sa kra ko ji je An ders Be ring Brej vik po ~i nio 22. ju la na ostr vu Uto ja, nor ve {ka po li ci ja je po tvr di la na vo de o to me da je to kom na pa da pri mi la ne ko li ko po zi va, ve ro vat no od sa mog na pa da ~a. Po li cij ski tu `i lac Pol-Fre drik Hjort Kra bi po tvr dio je ove na vo de ko ji su se po ja vi li to kom vi ken da u nor ve {kim me di ji ma, ali ni je `e leo da ka `e ka ko je po li ci ja na po zi ve re a go va la.

Ka ko pi {e nor ve {ki dnev nik „Af ten po sten”, Brej vik je ne ko li ko pu ta re kao da }e se pre da ti i tra `io je od po li ci je da ga po zo ve, {to, me |u tim, ni je u~i we no, pre no si AP. Hjort Kra bi je po tvr dio i na vo de iz me di ja o to me da je, ne ko li ko da na na kon ma sa kra na ostr vu, oba vqen rend gen ski pre gled na pa da ~a jer se stra ho va lo da je pro gu tao eks plo ziv nu na pra vu ili ure |aj za ak ti vi ra we eks plo zi va na da qi nu. Po li ci ja je stra ho va la da }e ubi ca po ku {a ti da se raz ne se eks plo zi vom to kom pr vog sud skog sa slu {a wa tri da na na kon ma sa kra ili da ak ti vi ra bom bu na dru gom me stu.

– Rend gen ski pre gled je br zo oba vqen i ni smo ni {ta pro na {li – ka zao je Hjort Kra bi.

Re kon struk ci ja zlo ~i na na ostr vu u bli zi ni Osla, ko ja je oba vqe na u su bo tu, tra ja la je osam sa ti, uz stro ge me re bez bed no sti pred u ze te da bi se ubi ci one mo gu }i lo da po beg ne, ali i spre ~i la mo gu }a osve ta zbog ubi sta va ko je je po ~i nio. Brej vik je i{ao istom pu ta wom kao to kom da na ma sa kra i puc wa ve i ob ja {wa vao {ta se ta da de si lo uz {to je ma we mo gu }e me {a we po li ci je, ka zao je Hjort Kra bi, i do dao da je po li ci ja sve sni mi la, a da }e se taj ma te ri jal is ko ri sti ti na su du.

Nor ve {ki me di ji, osim to ga, pi {u da po sto ji mo gu} nost da je sam Brej vik sni mio de lo ve zlo ~i na ko ji je po ~i nio, a tu `i o ci su ra ni je re kli da po ku {a va ju da pro na |u we go vu ka me ru.

Brej vik je 22. ju la, ne ko li ko sa ti pre ma sa kra na ostr vu Uto ja, gde je ubio 69 oso ba, ve }i nom ti nej xe ra, ak ti vi rao eks plo ziv u cen tru Osla i usmr tio osmo ro qu di.

(Ta njug)

SPORT

utorak16.avgust2011.

dnevnik

c m y

16

UZ TRI JUMF NO VA KA \O KO VI ]A U MON TRE A LU

U{ao u istoriju tenisa Naj bo qi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} po ~a stvo van je {to je po sta vio jo{ je dan re kord u isto ri ji tog spor ta, ali je pri znao da je u fi na lu Ro xers ku pa u Mon tre a lu bio ner vo zni ji ne go ina ~e. \o ko vi} je pobedio Mardija Fi{a sa 6:2, 3:6, 6:4 i tako postao prvi igra~ koji je u jednoj sezoni osvojio pet turnira Masters serije.

- Ulazak u istoriju je, naravno, va`an i to je ne{to posebno. Svakako da sam po~astvovan i povla{}en {to sam deo istorije sporta kojeg volim i koji igram rekao je \okovi} posle me~a. \okovi} ove sezone nije izgubio nijedno finale, a postao je i prvi igra~ jo{ od Pita Samprasa 1993. godine koji je osvojio prvi turnir nakon {to je do{ao na prvo mesto ATP liste.

- Veliko je zadovoqstvo osvojiti jo{ jednu titulu. Mardi je igrao zaista dobro tokom celog turnira, a ovog puta odigrao je sjajan me~. Imao sam sre}e sa nekim udarcima u tre}em setu kojima sam iznudio brejk.

Finale Montreala nije bilo najboqe izdawe velikog srpskog sportiste, {to je objasnio nervozom.

- Mislim da sam u finalu bio nervozniji nego ina~e. Dobro, jeste u pitawu

finale, ali je bilo mnogo tenzije. Bio je to veoma neizvestan me~. On je `eleo da pobedi isto koliko i ja i zato smo igrali toliko `estoko. Bila je ovo i psiholo{ka borba, ne samo fizi~ka, ali uspeo sam da ostanem pribran kada je trebalo - istakao je \okovi}, koji ove sezone ima skor 53-1. \okovi} je pohvalio 30-godi{weg Fi{a, koga je pobe|ivao u svim me|usobnim susretima.

- Bilo je sjajno igrati protiv wega.

Drago mi je da vidim da mu ide tako dobro.

Mislim da su mu posledwe dve godine najboqe u karijeri.

Fi{u je, me|utim, poraz te{ko pao. On je sada sedmi na ATP listi, a pora`en je u sva ~etiri finala Masters turnira koja je igrao.

- Prvo, veoma je te{ko uop{te do}i do bilo kojeg finala, a ja sam izgubio ~etiri, sva u tri seta. Stvarno je to te{ko podneti... Potro{i se vrlo mnogo mentalne i fizi~ke energije da bi se dotle do{lo. Nisam nijednom pobedio, a toliko to `elim da boli rekao je Fi{.

Novak je inkasirao 450.000 dolara, ~ime je ove sezone zaradio vi{e od osam miliona dolara.

I kada je nervozan pobe|uje: Novak \okovi}

PRI PRE ME RE PRE ZEN TA CI JE

VTA LISTA

Pale Ana i Bojana, Jeca opstala Naj bo qe ran gi ra na srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} za dr `a la je 14. po zi ci ju na VTA li sti, dok je Ana Iva no vi} pa la za jed no me sto i sa da je 17. Bo ja na Jo va nov ski je na za do va la za jed nu po zi ci ju - sa da je 54.

Sme ne je bi lo i u vr hu VTA li ste. Ru ski wa Ve ra Zvo nar je va za me ni la je Bel gi jan ku Kim Klaj sters na dru goj po zi ci ji, dok je Ka ro li na Vo zni jac ki osta la na ~e lu. Naj ve }i skok na pra vi la je Ame ri kan ka Se re na Vi li jams, ko ja je osvo ji la Jelena Jankovi}, Ana Ivanovi} i Bojana Jovanovski Ma sters u To ron tu i ja Aza r en k a (Be l o r u s i j a) (Fran cu ska) 4.325, 10. (11) Sa sa 80. po zi ci je do {la na 31. me 6.390, 5. (6) Li Na (Ki n a) man t a Sto s ur (Austra l i j a) sto.

TOP 10: 1. (1) Ka ro li na Vo 5.671, 6. (7) Pe t ra Kvi t o v a 3.775...14. (14) Je le na Jan ko vi} zni jac ki (Dan ska) 9.915, 2. (3) (^e {ka) 5.561, 7. (5) Ma ri ja (Sr b i j a) 2.710, 17. (16) Ana Ve r a Zvo n ar j o v a (Ru s i j a) [a ra po va (Ru si ja) 5.446, 8. (8) Iva no vi} (Sr bi ja) 2.415, 54.

7.045, 3. (2) Kim Klej s ters Fran ~e ska Skja vo ne (Ita li ja) (55) Bo ja na Jo va nov ski (Sr bi (Bel gi ja) 6.726, 4. (4) Vik to ri 4.955, 9. (9) Ma rion Bar to li ja) 1.083.

Janko u Top 20 Ra fa e la Na da la, ko ji je iz gu bio bo do ve jer ni je od bra nio po lu fi na le Ma ster sa u Ka na di.

No le je osva ja wem no vih po e n a prak t i~ n o za c e m en t i r ao me sto na vr hu do kra ja go di ne i ma lo je ve ro vat no da }e [pa -

U odabranom dru{tvu: Janko Tipsarevi}

Se lek tor Sr bi je Du {an Iv ko vi} ima raz lo ga za za do voq stvo po {to se na tur ni ru u Iz mi ru po ka za lo da se Ne ma wa Bje li ca opo ra vio po sle ope ra ci je {a ke, br `e ne go {to su to go vo ri le prog no ze. Na tur ni ru u Iz mi ru pr vi put je za i grao po sle oku pqa wa na ci o- nal nog ti ma i vi de lo se iz me ~a u me~ da na pre du je. Naj va `ni je je da on vi {e ne ose }a bol i da je go to vo pot pu no fit da u fi ni {u pri pre ma stig ne do `e qe ne for me pre od la ska na Evrop sko pr ven stvo u Li tva ni ji.

Za raz li ku od we ga, No vi ca Ve li~ ko vi} i da qe u Be o gra du ra di in di vi du al no. Re ha bi li ta ci o ni pe riod po sle po vre de kva dri cep sa no ge se pro du `io.

Re a lov igra~ tre ba lo je da se pri kqu ~i ti mu na tur ni ru u Iz mi ru, a sa da je pro ce we no da je bo qe da na sta vi sa mo stal no da ra di u glav nom gra du Sr bi je i dok tra je tur nir u Lon do nu.

Na stup u pre sto ni ci Ve li ke Bri ta ni je po sled wa je pro ve ra or lo va pred od la zak na Euro ba sket, ko ji po ~i we 31.

Jo{ na rehabilitaciji: Novica Veli~kovi}

av gu sta, pa je ozbiq no do ve den u pi ta we we gov na stup na pr ven s tvu Sta r og kon t i n en t a.

Kom ple tan stru~ ni {tab re pre z en t a c i j e, u do g o v o r u sa le kr skim ti mom, i da qe nad gle da zdrav stve no sta we Ve li~ ko vi }a, pa }e ko na~ na od lu ka bi ti do ne se na naj ve ro -

vat ni je ne po sred no pred put u Li tva ni ju.

Naj bo qi srp ski ko {ar ka {i od da nas do ne de qe na stu pa }e na ja kom tur ni ru u Lon do nu. Pr vi pro tiv nik je Hr vat ska (uto rak, 18 ~a so va), a sle de me ~e vi sa Ki nom, Ve li kom Bri ta ni jom, Austra li jom i Fran cu skom.

PO SLE TRI GO DI NE U HE MO FAR MU

ATP LISTA

Naj bo qi te ni ser Sr bi je i pla ne te No vak \o ko vi} po sle osva ja wa tur ni ra u Mon tre a lu po ve }ao je pred nost na pr vom me stu ATP li ste. On je i da qe li der sa 13.500 bo do va, {to je 2.080 vi {e od dru go pla si ra nog

Bjelica fit, Novica i daqe van stroja

nac mo }i da ga ugro zi. Od li~ nu ne de qu imao je i Jan ko Tip sa re vi}, ko ji je ula skom u po lu fi na le u Mon tre a lu sti gao do 20. po zi ci je na ATP li sti, naj bo q eg pla s ma n a u ka r i j e ri.Jan ko je na pre do vao za ~e ti ri po zi ci je u od no su na pret hod nu li stu. Vik tor Tro ic ki pao je za jed no me sto i sa da je 16. na sve tu.

ATP TOP 10: 1. (1) No vak \o ko vi} (Sr bi ja) 13.500, 2. (2) Ra f ael Na d al ([pa n i j a) 11.420, 3. (3) Ro xer Fe de rer ([vaj car ska) 9.200, 4. (4) En di Ma r i (Ve l i k a Bri t a n i j a) 5.715, 5. (5) Ro bin Se der ling ([ved ska) 4.235, 6. (6) Da vid Fe rer ([pa ni ja) 4.200, 7. (8) Mar di Fi{ (SAD) 3.060, 8. (7) Gael Mon f is (Fran c u s ka) 2.995, 9. (9) To ma{ Ber dih (^e {ka) 2.420, 10. (16) @o Vil fred Con g a (Fran c u s ka) 2.305... 16. (15) Vik tor Tro ic ki (Sr bi ja) 2.015, 20. (24) Jan ko Tip sa re vi} (Sr bi ja) 1.740.

Krstovi} u Budu}nosti Re pre zen ta ti vac Cr ne Go re Bo jan Kr sto vi} po sle tri se zo ne na pu stio je re do ve He mo far ma i po ja ~ao Bu du} nost iz Pod go ri ce (pot pi sao dvo go di {wi ugo vor). Kr sto vi} (30 go di na,

Bojan Krstovi}

194 cm) u ka ri je ri je na stu pao za ~a ~an ski Bo rac, a po tom pet se zo na za FMP, sa ko jim je osvo jio dva pr ste na Ja dran ske li ge i dva Ku pa Ra di vo ja Ko ra }a. U He mo farm je sti gao 2009. go di ne.

Bu du} nost je na pra gu do vo |e wa jo{ jed nog igra ~a - Ni ko le Vu ~e vi }a.

Mla di cen tar (20 go di na, 200 cm), ko ji je na po sled wem draf tu iza bran kao 16. pik od stra ne Fi la del fi je, tre ba lo bi ovih da na da po ja ~a Pod go ri ~a ne.

Pred s ed n ik cr n o g or s kog {am pi o na Dra gan Bo kan iz ja vio je da }e ubr zo bi ti pot pi san ugo vor sa go ro sta snim Ba ra ni nom ka da se re {i pi ta we pla }a wa obe {te }e wa. On bi tre ba lo da osta ne u Bu du} no sti dok ne bu de za vr {en lo ka ut u NBA li gi.Vu ~e vi} je pro {le se zo ne igrao u NCAA li gi za eki pu Uni ver zi te ta Ju `na Ka li for ni ja.

Pod go ri ~a ni, ko ji su pre Kr sto vi }a i Vu ~e vi }a ve} do ve li ^e do mi ra Vit kov ca (Igo kea), Mi li vo ja Bo `o vi }a (He mo farm), Ni ko lu Iva no vi }a i Ne ma wu Ra do vi }a (obo ji ca iz Mor na ra), ima ju u pla nu da se po ja ~a ju i na po zi ci ji plej mej ke ra.

Eki pu je u pre la znom ro ku na pu sti lo {est igra ~a.

SPORT

c m y

dnevnik

utorak16.avgust2011.

17

VOJVODINA EKSPRESNO PROMOVISALA NOVOG TRENERA

Tre }a sre }a De ja na Vu ki }e vi }a

Mo me nat iz du e la Spar tak Zlatibor voda - Cr ve na zve zda

UZ SJAJNU PARTIJU SUBOTI^ANA U ME^U SA ZVEZDOM

Po be da ~i sta kao su za Su bo ti ca mo `e bi ti po no sna na svo je fud ba le re. Pre pun sta dion, do bra fud bal ska pred sta va i ve li ka po be da Spar tak Zla ti bor vo de nad ve li kom Cr ve nom zve zdom, ono je po ~e mu }e Su bo ti ~a ni pam ti ti pr ven stve ni start.

- Znam da ni je la ko igra ti na dva fron ta, na{ pro tiv nik je bio psi ho lo {ki op te re }en, {to smo mi is ko ri sti li. Mom ci su od i gra li pra vu tak mi ~ar sku

utak mi cu, na da li smo se da mo `e mo do tri bo da i to se de si lo.

Ka pa do le mom ci ma na ve li koj po be di - re kao je tre ner Spar ta ka ZV Zo ran We gu{..

Je dan od naj bo qih igra ~a Spar tak Zla ti bor vo de bio je Vla di mir Tor bi ca.

- Po sled wih se zo na smo ima li do sta ne u god nu tra di ci ju u me ~e vi ma sa Zve zdom, a na {e do bre igre ni su bi le is pra }e ne ade k vat n im re z ul t a t om.Ne u - god na tra di ci ja je pre ki nu ta i

ne mam di le me da je po be da za slu `e na. Zna li smo {ta `e li mo, do bro smo sni mi li igru Zve zde, ta~ no smo zna li ka ko da igra mo da bi do {li do ci qa.

Ne mam ni di le me oko pe na la, on je si gur no po sto jao. Do bi li smo do sta na sa mo po u zda wa po sle tog go la, Bra ti} je du pli rao pred nost, a mo gli smo vr lo la ko i do tre }eg go la.Na {a po be da je ~i sta kao su za – is ta kao je Tor bi ca.

N. S.

^e tr de se tjed no go di {wi fud bal ski tre ner De jan Vu ki }e vi} no vi je {ef stru~ nog {ta ba no vo sad ske Voj vo di ne. Po sle ju ~e ra {we ostav ke Qu bo mi ra Ri stov skog, ru ko vod stvo no vo sad skih cr ve no-be lih mu we vi to je re a go va lo i an ga `o va lo stru~ wa ka ko ji je u osam go di na du goj tre ner skoj ka ri je ri vo dio sa mo dva klu ba: Ze tu iz Go lu bo va ca (pet se zo na) sa ko jom je 2007. go di ne osvo jio ti tu lu i bu dvan ski Mo gren (tri se zo ne) ko jem je 2009. go di ne do neo du plu kru nu.

Pri to me je u pet na vra ta bi ran za naj bo qeg tre ne ra Cr ne Go re.

Sport ski di rek tor Mi o drag Pan te li} na gla sio je na pro mo ci ji da je Voj vo di na u dva na vra ta na me ra va la da an ga `u je De ja na Vu ki }e vi }a, ali da to ni je bi lo mo gu }e jer je ugo vor no bio ve zan za dru ge klu bo ve.

- Ono {to smo du go `e le li ostva ri lo se. Vu ki }e vi} je bio sja jan fud ba ler, a kao tre ner

gle dam si tu a ci ju i kre nem u ostva ri va we ono ga zbog ~e ga sam do {ao. Pod pret po stav kom da je eki pa do bro fi zi~ ki pri p re m qe n a, na s to j a } u da igra ~i ma {to pre vra tim po qu a n o sa m o p o u z da w e, jer se ra di o kva li tet nim fud ba le ri ma ko ji ni su pre ko no }i za bo ra vi li da igra ju - re kao je Vu ki }e vi}, na gla siv {i da je Voj vo di na klub bo ga te tra di ci je, a No vi Sad di van grad.

Usle di la su i pi ta wa, a pre no si mo ne ka od wih:

re zul ta ti ma ko je svi za jed no o~e ku je mo.

Ka da su po ~e li pre go vo ri s Voj vo di nom?

- Po ziv u ka sne ne deq ne sa te me je iz ne na dio. Ni sam pre to ga pri ~ao ni sa kim iz Voj vo di ne, jer ni je moj ma nir da pre go va ram s klu bo vi ma ko ji ima ju tre ne ra. Ka da sam sa znao da je Ri stov ski pod neo ostav ku, shva tio sam da je sa da tre nu tak za ono {to nam pret hdo na dva pu ta ni je us pe lo. Za to, ne ka tre }a bu de sre }a.

Pan te li} o Ri stov skom Mi o drag Pan te li} obra zlo `io je s pu no uva `a va wa i ostav ku Qu bo mi ra Ri stov skog.

- Ne `e lim da ka `em da je iz bor Ri stov skog bio pro ma {aj.

Krat ko vre me pro veo je u klu bu. On jed no stav no ni je imao sre }e, ni su mu se stva ri po klo pi le, a sla bi re zul ta ti su ti ko ji su do ve li do br zog ra stan ka. Ri stov skom `e lim pu no sre }e, `i vot ide da qe i mo `da se jed no ga da na po no vo vra ti u Voj vo di nu - re kao je Pan te li}.

PORAZ I SLABA IGRA U SUBOTICI PROPISNO UZDRMALI REDOVE ZVEZDE

Spo mi wu se i ostav ke

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde su se uz mno go mu ka pre no si la u po ra ka ni, na kon bur ne no }i u ko joj je pro gu ta li ba{ gor ku pi lu lu na qe pro tiv ni ka. odr `a na se ri ja sa sta na ka klup star tu no ve se zo ne. Na se ve ru Ba~ - ^i ni se da je Spar tak vi {e skih ~el ni ka. ke osta li su bez bo do va, na sta vi li `e leo tri jumf, tr ka~ ki su bi li A raz lo ga za za do voq stvo imao ne ga tiv nu tra di ci ju ko ja tra je go - is pred nas, su sret je kre nuo u ne je ska ut Re na, ko ji je pra tio de {a to vo de ce ni ju a od no si se na tra - `e qe nom sme ru. Ni smo bi li ~vr va wa na te re nu u Su bo ti ci, a ona qav po ~e tak pr ven stve ne tr ke.Po - sti. Su |e we ne bih ko men ta ri sao. su iz ve sno i{la na ru ku we go vom ma lo eufo ri~ no ras po lo `e we na - @ao mi je, ali ni je smak sve ta. Ve - klu bu. Op ti mi zam Fran cu za ra ste kon le pe pred sta ve pro tiv Le to ru jem da }e mo vra ti ti sa mo po u zda - uo~i ~e tvrt ka i pr vog me ~a u na ca pre ne ko li ko da okvi ru plej- ofa za na kao da je opi lo fud pla sman u LE. Bez ali b i j a ba le re. Jed no stav no, - Sa igrom ko ju smo pro tiv Spar ta ka, ko ji Ne ma ju igra ~i Zve zde va qa no oprav da wa za po raz u Su pri ka za li pro tiv je nad vi sio Be o gra |a bo ti ci.

Spar ta ka si gur no gu ne u svim ele men ti ma - To tal no smo pod ba ci li,ne ma ni ka kvog ali bi ja. Ni je bi mo od Re na. Ali, igre, bio je to or ke bi lo pot ce wi va wa u na {im gla va ma, jed no stav no to je uve ren sam da }e to bi star u ko jem se svi ra ju fud bal, kad naj ma we o~e ku je{ stig ne po raz. Pred sto ji ti dru ga ~i ja Zve zda, sa mo fal{ no te. nam te `ak pe riod opo rav ka. Mo ra mo da dig ne mo gla vu i bo qa i uspe {ni ja.

- Ne znam {ta je raz na sta vi mo da qe- kon sta to vao je ve zi sta Mar ko Ve {o vi}.

Okre }e mo se tom okr log za ble du par ti ju.

U sli~ nom to nu raz mi {qa i An dri ja Ka lu |e ro vi}. {a ju, u~i ni }e mo sve da Iz gle da da smo raz mi - Ne znam {ta se do go di lo. Igra li smo ba{ lo {e. ga sprem ni do ~e ka mo, {qa li pre vi {e o Re Ni {ta nam ni je po la zi lo za no gom. Iz dva pre ki da smo po pra vi mo uti sak i nu, ili nas je za ko ~i la pri mi li dva go la. Ne znam da li je bio pe nal, ali to ni is ku pi mo se za kiks na de vi za -la ko }e mo. To je to li ko ni bit no jer ni smo za slu `i li bo do ve. Po raz star tu pr ven stva. Na kom ne de qe sam upo zo }e nas po re me ti ti, sa lo {om at mos fe rom do ~e ku je mo dam se da mo `e mo do ra vao na ozbiq nost ne u god ni Ren, a to je opet pri li ka da pri ka `e mo mno go tri jum fa od 2:0- is ta ri va la, na te `i nu i bo qu igru i ob ra du je mo na vi ja ~e ko ji su s pra vom qu ti kao je Ro bert Pro si zna ~aj ovog du e la. Kao na kon Su bo ti ce. ne~ ki, ko ji je odr `ao da me ni ko ni je ~uosa sta nak sa igra ~i ma. ne mo} no je {i rio ru In te re so va we pu ke tre ner Pro si ne~ ki. we i do mi na ci ju na te re nu - po ru - bli ke za meg dan pro tiv Re na je Ner vo za je bi la o~i gled na, a ~io je Pro si ne~ ki, ko ji je pre ma ogrom no. Kar te su ju ~e pu {te ne u to me je ku mo vao vi sok pre sing do ne zva ni~ nim sa zna wi ma raz mi - pro da ju, bi lo je re do va is pred bla ma }i na, ta ko da se Zve zdin kon {qao i o po vla ~e wu sa klu pe po - gaj ni Ma ra ka ne, pa se o~e ku je po cept ras pao na sa mom po ~et ku sle tmur ne epi zo de u Su bo ti ci. se ta od mo `da i svih 50.000 gle da utak mi ce. Bi lo je i ko mi~ nih Raz o ~arn je bio i pred sed nik la ca. Zve zda }e bi ti na ve li kom sce na u de fan ziv nom re du, pre vi Vla dan Lu ki}, ko ji je to kom me ~a is pi tu, a is hod du e la mo `e da se {e ne spo ra zu ma ko ji su omo gu }i naj bli `im sa rad ni ci ma pre do ~io od ra zi i na da qi re do sled po te za li Tor bi ci i dru go vi ma da la ko mo gu} nost po vla ~e wa sa funk ci je. u klu bu i pre u zi ma we od go vor no ula ze u {an se. Inert ni ma ne var Ostav ka je ipak bi la plod afek ta, sti po je di na ca u slu ~a ju ne ga tiv ni je imao pra vi od go vor, a lop ta ba rem ta ko tre nut no tvr de na Ma - nog epi lo ga.

Z. Rangelov

PARTIZAN SE POJA^AO

Man ga pot pi sao Fud bal ski klub Par ti zan do bio je jo{ jed no po ja ~a we. ^lan cr no – be lih u na red ne tri go di ne bi }e le vi ve zni Dej vid Man ga (22), mo mak ko ji je pro {ao Aka de mi ju PS@ – a, a kao slo bo dan igra~ do {ao iz Min he na 1860.

Man ga je bio na pro bi u Hum skoj i za do vo qio, a na dre su }e no si ti broj 17.

- Sre }an sam {to sam pot pi sao za Par ti zan. Znam da se ra di o ve li kom klu bu i da }u sve od se be da i ove go di ne osvo ji tro fe je - re kao je Man ga.

Man ga je gle dao eki pu pro tiv No vog Pa za ra ?

- Sja jan ko lek tiv, iz nad osta lih u ze mqi. Po tru di }u se da i ja bu dem we gov deo.

Svo ju {an su vi di u bor bi Par ti za na na tri fron ta.

- Pre sve ga u Li gi Evro pe, ko ja je pra vi po li gon za do ka zi va we – za kqu ~io je Man ga.

Im pre si je je sa op {tio i di rek tor Mla den Kr sta ji}.

- Mlad, ta len to van igra~, od ko jeg u bu du} no - Yo zef Man ga i Mla den Kr sta ji} sti o~e ku je mo da bu de ve li ko po Sport ski di rek tor o~e ku je da ja ~a we. }e na pad pro tiv [a mro ka pred Na pra gu Hum ske je i Mi lan vo di ti Bra zi lac Edu ar do, ko ji Smi qa ni}. je pro tiv No vog Pa za ra po vre - U Be o g ra d u je, slo b o d an je dio la kat. igra~, po k u { a v a m o da ga an g a - Pr ve ana li ze po ka za le su da `u j e m o – po t vr d io je Kr s ta - se ne ra di o te `oj po vre di – re ji}. kao je Kr sta ji}. I. Lazarevi}

Mi o drag Pan te li} i De jan Vu ki }e vi}

osta vio je trag u klu bo vi ma u ko ji ma je ra dio kao ne ko ko ne gu je ofan zi van, atrak ti van fud bal, ko lek tiv ni i bor be ni duh.

Na dam se da }e mo us pe ti u na me ra ma, jer nam se am bi ci je po kla pa ju - is ta kao je Pan te li}.

De jan Vu ki }e vi} je u pr voj re ~e ni ci na gla sio da mu je `ao we go vog pret hod ni ka, ali da je sud bi na tre ne ra ta kva.

- Iskre no, vi {e bih vo leo da je Voj vo di na po be di la Va duc i Rad ni~ ki, pa ma kar ja da nas ne bio ov de. Ova ko, pre o sta je mi da upo znam igra ~e, sa -

Da li se pri bo ja va te re ak ci je na vi ja ~a s ob zi rom na to da ste ne ka da igra li za Par ti zan i da su vam cr no-be le bo je u sr cu?

- Deo mo je igra~ ke ka ri je re ve zan je za Par ti zan. Pro veo sam le pe go di ne u tom klu bu, dao i zna ~a jan do pri nos igra ma i re zul ta ti ma, ali to je pro {lost, deo mo je isto ri je. Re al nost ka `e da sam sa da u No vom Sa du, u Voj vo di ni i ne tre ba na vi ja ~i da na vi ja ju za De ja na Vu ki }e vi }a, ve} za Voj vo di nu, a na me ni je da u svom de lu po sla do pri ne sem

DANAS U FC „VUJADIN BO[KOV”

Voj vo di na – Asan te Ko to ko No vi {ef stru~ nog {ta ba FK Voj vo di na De jan Vu ki }e vi} ima }e da nas pri li ku da bo qe upo zna tim Voj vo di ne u pri ja teq skom me |u na rod nom me ~u. No vo sa |a ni }e do ~e ka ti tre }e pla si ra ni tim Ga ne Asan te Ko to ko ko ji se na la zi na tur ne ji po Sr bi ji.

Utak mi ca u FC „Vu ja din Bo {kov” po ~i we u 17 sa ti.

Ka da bi ste mo gli da do ve de te dvo ji cu igra ~a iz Cr ne Go re, ko je bi ste iza bra li?

- Gr bi }a si gur no. Svo je vre me no sam ga do veo u Mo gren, pla }en je bio 10.000 evra, a sa da je u Olim pi ja ko su i na we mu je klub do bro za ra dio. Tu su jo{ ]et ko vi}, Ba tak, Bo {ko vi} i Mu go {a.

Ne ret ko s no vim tre ne rom do la zi i no vi stru~ ni {tab, ho }e li i u tom de lu bi ti pro me na?

- Za sa da si gur no ne. Znam da kon di ci o ni tre ner ima ugo vor do kra ja go di ne, a upo zna }u se sa po mo} ni ci ma. Ve ru jem da do bro po zna ju si tu a ci ju u eki pi i da mo gu do bi ti mno go po treb nih in for ma ci ja. Upo zna }e mo se bo qe i on da }u vre me nom pro ce ni ti da li mo `e mo kva li tet no da sa ra |u je mo. Ipak mi za ta kvu od lu ku tre ba iz ve sno vre me - re kao je De jan Vu ki }e vi} na pred sta vqa wu u FK Voj vo di na.

S. Savi}

UZ START SUPERLIGA[KOG KARAVANA

Su spen do van sta dion Par ti za na Od re |e ni po zi ti van po mak vi deo se na star tu pr ven stva Sr bi je.

- Stva ra se no vi am bi jent, a u pri log to me i po se ta od pre ko 30.000 gle da la ca u pr vom ko lu. To je go to vo dvo stru ko ve }i pro sek u od no su na pro {lu se zo nu . Za vid na je bi la i efi ka snost, po stug nu ta su 24 go la- kon sta to vao je ko me sar za tak mi ~e we Su per li ge Bra ni slav De li}.

Ipak, pona {a we na vi ja ~a ni je bi lo na o~e ki va nom ni vou.

- Zbog po grd nog skan di ra wa na vi ja ~a Par ti za na u od no su na pro tiv ni~ ki ta bor (No vi Pa zar) i ne ko li ko ak ti vi ra nih to pov skih uda ra, {to je sve za be le `io de le gat Sve ta Ra do sa vqe vi}, pro sle |e na je pri ja va Di sci plin skoj ko mi si ji- na ja vio je De li}.

Br zo su re a go va li di sci plin ci FSS. „ Po kre nut je po stu pak pro tiv Par ti za na i No vog Pa za ra zbog ne sport skog po na {a wa wi ho vih na vi ja ~a, a sta dion u Hum skoj je su spen do van

za sve me ~e ve do ma }eg tak mi ~e wa do okon ~a wa po stup ka”- ka `e se u sa op {te wu FSS. Na me ti Zve zdi nih pri sta li ca u Su bo ti ci opet se na {ao pred sed nik FSS To mi slav Ka ra xi}.

- U za pi sni ku sa utak mi ce de le gat Du {an To mi} ni je no ti rao tu „po ja vu”, a da li }e to u~i ni ti ka sni je u iz ve {ta ju, vi de }e mo- ra por ti rao je ko me sar De li}.

Klu bo vi ni su ima li pri med bi na su |e we.

- Je di no je Zve zdin pred stav nik, Mir ko Abra mo vi} kon sta to vao u za pi sni ku da je pre kr {aj Ko va ~e vi }a, ko ji je pret ho dio pe na lu za Spar tak, po sto jao, ali je na ~i wen van ka zne nog pro sto ra.

Re~ ima Su dij ska ko mi si ja- za kqu ~io je De li}.

U dru gom ko lu, zbog oba ve za u Evro pi, Zve zda }e do ~e ka ti Ja vor u ne de qu (19), a istog da na Par ti zan je gost Slo bo de PS (17 ~a so va- uz pre nos na RTS-u), dok je Haj duk do ma }in BSK-u (17,30). Svi osta li su sre ti su na pro gra mu u su bo tu.

Z. Rangelov

18

sport

utorak16.avgust2011.

SREMSKA LIGA

dnevnik

SOMBORSKA LIGA

Op {tin ski der bi Ko zli na od bra nio ni ~i ji pe nal @AK - Prigrevica 0:0

Radni~ki (I) - Rudar 2:2 (1:1) IRIG: Stadion Radni~kog, gledalaca 400, sudija Bogavac(In|ija).Strelci: Guzina u 38. i [evi} u 66. za Radni~ki, Stri~evi} u 13. i Ba~i} u 68. minutu za Rudar, @uti kartoni:Vidanovi}, \eveqekaj, Jovanovi}, Ka}anski(Radni~ki), Le`akov, Petrovi}(Rudar).

RAD NI^ KI: Vidanovi} 8, Baji} 7, Stankovi} 7, Borojevi} 8, Guzina 9, \eveqekaj 8, Kukuruzovi} 7, Jovanovi} 7, [evi} 8, Babi} 6, Erkanovi} 7 (Ka}anski 7).

RU DAR: Avramovi} 8, Kolarevi} 7, Mili~evi} 7, Petrovi} 8, Mrvi~in 8, Ba~i} 8, Gruji} 8, Gerbec 7, Le`akov 7(Luka~ 7), Stri~evi} 8, Bo`i} 7.

Posle ravno 15 godina u Irigu je odigran derbi op{tinske lige.

Igralo se `estoko, bilo je dosta {ansi, vi{e su ih imali Vrdni~ani u prvom delu, ali iskusni Vidanovi} nekoliko puta je intervenisao u velikom stilu, spasavaju}i tako svoju mre`u. A, u nastavku, Iri`ani su bili boqi rival. Istakao se golman Avramovi}, zaustavio je dva neugodna {uta.

M. Jovi~i}

Zeka Buquba{a - Hajduk (V) 1:0 (0:0) RAV WE:Stadion Zeke Buquba{e, gledalaca 200, sudija Leki}(Vrdnik).Strelac: Zabla}anski u 75. minutu. @uti kartoni:Stoki}, Mijajlovi}(Zeka Buquba{a), Stevanovi}, Jovanovi}, Jankovi}, Zari}, Stojakovi}(Hajduk).

ZE KA BU QU BA [A: Simeunovi} 7, Romandi} 7, Stoki} 7, Mijajlovi} 7, Maksimovi} 7, Ban~evi} 7, Martinovi} 7(Kowevi} 7), Zabla}anski 8, Z.Ivi} 7, D.A.\onli} 7(Belovukovi} 7), D.R.\onli} 7(A.Ivi} 7).

HAJ DUK: Toma{evi} 8, Jankovi} 7(Raki} ), Jovanovi} 7, Gavrilovi} 7, Stojakovi} 7, Bakajli} 7, Mladenovi} 7(Mihaqevi} 7), Zari} 7, Stevanovi} 7 (Bodo 7), Veteha 7, Gruji~i} 7.

B. \onli}

Hajduk (B) - Sremac 4:0 (1:0) BE [KA: Stadion Hajduka, gledalaca 500, sudija Batalo(Ruma).Strelci: M. Mitrovi} u 8, Bujenovi} u 49, @.Mitrovi} u 76. i Muti} u 83. minutu. @uti kartoni:Muti}(Hajduk),^ortanova~ki, Juri{i}(Sremac).

HAJ DUK: Simovi} 7, Jovanov 7(Pani} 7), Dimitrijevi} 7, Brki} 7, Jovanovi} 6(Jagodi} 7), Glavatovi} 7, M.Mitrovi} 6 (Trtica 7), @.Mitrovi} 7, Bujenovi} 7, Muti} 7, Peji} 7.

SRE MAC: \ermanovi} 6, Radivojevi} 6, Rosi} 6, Skopqak 6, Vra~ev 6, ^ortanova~ki 6(\eki} 6), Gruji} 6, Abaxija 6, Mirkovi} 6 (Kolarov 6), Juri{i} 6, Radosavqevi} 6.

Utakmica je odigrana u divnom ambijentu, pred punim tribinama i gromkim navijawem doma}ih navija~a. Be{~ani su imali i igru i precizne strelce, a u 32. i 66. minutu pogodili su pre~ku, a u 78. minutu i stativu. Slabi sudija Batalo, ~ak tri puta, nije svirao o~igledne penale za doma}ine.

Najlep{i trenutak na utakmici priredio je Muti}.On je u solo prodoru nanizao odbranu gostiju, a potom je zaobi{ao i golmana \ermanovi}a i lako plasirao loptu u mre`u.

M. Batalo

Grani~ar (A) - Jadran 3:0 (3:0) ADA [EV CI: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 600, sudija

Mari}(Sremska Mitrovica).Strelci: Deraji} u 18.i 30. i Markovi} u 37. minutu @uti kartoni: Mali}(Grani~ar), Bo{wakovi}(Jadran).

GRA NI ^AR: Ili} 8, Markovi} 7, Keki} 7(Ranisavqevi} ), Kiti} 7, Vukmir 7, Carevi} 7, Savi} 7, Mom~ilovi} 6 (Mali} 7), Lepiwica 6, Deraji} 8, M. Erak 6.

JA DRAN: Kova~evi} 5 (Aleksandrovski ), Dudi} 6 (Koj~inovi} 5), Vukajlovi} 6, Brankovi} 6, Bobi} 6, Ra{i} 5, I. Milakovi} 7, P. Milakovi} 7, Samac 6, Bo{wakovi} 6, Peki} 6.

U ambijentu kakav skoro nije vi|en u Ada{evcima, doma}ini su nastupili bez {est standardnih prvotimaca, ali i tako su Golubin~ani lako polo`ili oru`je ve} u prvom poluvremenu. Iskusni Milo{ Deraji} pokazao jo{ jednom da je vrsni strelac. Preciznim {utem s 30 metara na~eo je mre`u Kova~evi}a.

B.Ili}

LSK - Hajduk([) 2:1(2:0) LA ]A RAK: Stadion LSK-a, gledalaca 200, sudija Xombi}(Stara Pazova).Strelci: Vasiqevi} u 2. i Raji} u 31. za LSK, a Milovanovi} u 58. minutu za Hajduk.@uti kartoni:Radulovi}, Droni}, Plav{i}, Jovanovi}, Savi}(LSK), Georgijevi}, Krstovi}(Hajduk).

LSK: Aleksi} 7, Radulovi} 5, Droni} 7(Matijevi}), Jovani} 6, La|evac 7, Plav{i} 6, Jovanovi} 6, Bosan~i} 7, Raji} 7(Savi} 6), Vasiqevi} 7, ^ikara 6 (Gombar).

HAJ DUK: Tovilovi} 7, Grba~i} 6, Stojkovi} 6 (Kne`evi} 6), Kelebuda 6, Georgijevi} 6, Domazet 7, Krstovi} 6, Milovanovi} 7, Kliska 5 (Kresojevi} 6), @ivanovi} 5, Trajkovi} 5.

Ve} u 2. minutu posle centar{uta Raji}a, Vasiqevi} je zatresao mre`u Tovilovi}a.U 31.Bosan~i} je ubacio dubinsku loptu, a Raji} je bio br`i od odbrane gostiji. Aleksi} je sedam minuta kasnije odbranio siguran gol, posle odli~ne kontre gostiju.U fini{u poluvremena Raji} je sru{en u kaznenom prostoru gostiju. Ali, {ut Vasiqevi}a sa bele ta~ke Tovilovi} je odbranio.

U nastavku utakmice, Aleksi}, kratko odbio loptu, posle neugodnog {uta, najbr`i je bio Milovanovi} i smawio rezultat.U 60. minutu je bio sam ispred Tovilovi}a, svi su o~ekivali siguran gol, ali golman je bio br`i u intervenciji.[est minuta kasnije loptu koju je uputio Bosan~i}, gosti sa same gol linije izbacuju u poqe.Nekoliko minuta kasnije Domazet je bio u {ansi da izjedna~i, ali je Aleksi} ovoga puta bio siguran..

B.Rokni}

Mladost - Partizan 2:1(1:1)

KU PI NO VO: Igrali{te Mladosti, gledalaca 300, sudija Radivojevi}(Ba~inci).Strelci: Pa`in u 29. i Seqimi u 83. za Mladost, a \or|i} u 33. minutu za Partizan. @uti kartoni:Trajkovi}, Vuj~i}, \uri~i}(Mladost), Petkovi}(Partizan). Crveni karton: Vu~eti}(Mladost).

MLA DOST: Travica 8, Seqimi 9 (Plav{i}), Isailovi} 9, Mihajlovi} 8 (Vu~eti} 6), Nedeqkovi} 8, \uri~i} 8, Marinkovi} 7, Pa`in 8, Rado{evi} 7 (Ranisavqevi} 7), Trajkovi} 7, Vuj~i} 7.

PAR TI ZAN: Bo{kovi} 7, Mileti} 6, Srbinovski 6, M.

RAV WE: Ze ka Bu qu ba {a-Haj duk(V) 1:0, RU MA: Slo ven-Bo rac Slo ga Mil {ped 9:1, IRIG:Rad ni~ ki-Ru dar 2:2, LA ]A RAK:LSK-Haj duk([) 2:1, KU PI NO VO: Mla dost-Par ti zan 2:1, MA ^VAN SKA MI TRO VI CA: Pod ri we-[u mar 2:0, BE [KA: Haj duk-Sre mac 4:0, ADA [EV CI: Gra ni ~ar-Ja dran 3:0.

Markovi} 6, M. Petrovi} 6, Mili} 6(Topxagi} ), Radovi} 6, Petkovi} 6, D. Markovi} 6, Bogdanovi} 6 (\ura{kovi} ), \or|i} 7 (Miki}).

Navija~i Mladosti mogu da budu zadovoqni u~inkom svojih qubimaca.Igrali su te~no, lepo za oko, i lako su do{li do pobede, iako rezultat od 2:1 to ne govori.

M. Radanov

Podriwe - [umar 2:0 (2:0) MA ^ VAN S KA MI T RO V I CA: Stadion Podriwa, gledalaca 300, sudija: Surla (In|ija).

Stre lac: To do ro vi} u 24. i 27.mi nu tu (iz pe na la). @u ti kartoni: Zabla}anski, Todorovi} (Podriwe), Dragojevi} ([umar).

POD RI WE: Spasojevi}-, Dobo 7, Gr{i} 7 (Trivkovi}), Arnautovi} 6, Zabla}anski 7, Vu~i} 7, Vitorovi} 6 (Vitas 7), Jeremi} 8, Todorovi} 8, Jefti} 6 (Gospovi} 6), Radovanovi} 6.

[U MAR: Rogi} 6, Mili~evi} 6, Vesi} 6 (Bajlovi} 6), Obradovi} 6, Mitrovi} 6, Kova~evi} 6, Zori} 5, Dragojevi} 5, Mili} 6, Lazi} 5 (Mati} 6), Vra~evi} 6.

Doma}ini su zapretili ve} u prvom minutu, ali je lopta zaka~ila nekog iz odbrane gostiju i promenila pravac. Potom su doma }i ni na sta vi li sa agil nom igrom i za samo ~etiri minuta re{ili pitawe pobednika.Sa{a Todorovi} je bio dva puta strelac.Prvo je na pas Milana Jeremi}a, pobegao odbrani [umara i lako savladao Rogi}a. Posle faula nad Vitorovi}em, u kaznenom prostoru gostiju, Todorovi} je jo{ jednom savladao Rogi}a, ovog puta s penala.

B. Rokni}

Sloven Borac Sloga Mil{ped 9:1 (3:0) RU MA: Stadion Slovena, gleda la ca 300, su di ja Jo van ~e vi} ([id). Strelci: Berowa u 30. (iz penala), Gre~ u 32, Spasojevi} u 42, 51, 62, 63. i 72, Cveti}anin u 86. i Mati} u 88. za Sloven, a Lazi} u 90. minutu za Borac Slogu Mil{ped. @uti kartoni: Stupar, Dokmanovi} (Sloven).

SLO VEN: Vujakovi}, Raki} 8, Alempi} 8 (Mati} 8), Lazi} 8, Milo{evi} 8, ^upeqi} 8, Gre~ 9, Marinkovi} 8 (Dokmanovi} 8), Spa so je vi} 10, Be ro wa 9 (Cveti}anin 8), Stupar 8.

BO RAC SLO GA MIL [PED: Nikoli} 5, Beli} 5, Dra`i} 5, Glamo~ak 5, Kamberi 5, Mitrovi} 5, Bogunovi} 5, Pejovi} 5, Lazi} 5, Igwatovi} 5, Prijovi} 5 (Bo`i~kovi} 5).

Rumqani su sa lako}om re{etali gol Nikoli}a.Posebno u drugom poluvremenu kada gostima nisu dozvolili da pre|u centar igrali{ta.

A, kada su gosti pre{li centar, postili su i po~asni gol.

Ambicije doma}ina se znaju. Borba sa sam vrh, a prvi test protiv gostiju iz Krwe{evaca, pokazao je da su sposobni za to.

B. R.

U SREDU, ^ETVRTAK I PETAK U „DNEVNIKU�

Ras po re di liga: Srpske, Vojvo|anskih Istoki Zapad, Podru~ne Novi Sad i Gradske fudbalske lige

SOM BOR: Igrali{te @AKa, gledalaca 150, sudija: Mitrovi} (Oxaci). @uti kartoni: Todorovi} (@AK), a Kqaji}, Kne`evi} i ]u}a (Prigrevica). @AK: Kozlina, Radusin, Gaji} (Halas), Tubi}, Todorovi}, Sazdani}, Klaji} (Vidakovi}), Kova~evi}, Trivunovi}, Raci-Beri}, Hocieslavski.

PRI GRE VI CA: Te{i}-\uri}, Kqaji} (Miji}), Popovi}, Gavrilovi}, Ba}anov, ]u}a, Kne`evi}, D. Raki}, V. Raki}, Ostoji}, ^ovi}.

U ravnopravnoj igri plen je podeqen, {to je realan ishod. U 50. minutu dosu|en je penal za Prigrevicu, kazneni udarac je izveo ]u}a, ali Kozlina je odli~no intervenisao i odbranio ne ba{ jak {ut.

Omladinac - Grani~ar (R) 2:2 (1:2) BU KO VAC: Igrali{te Omladinca, gledalaca 200, sudija: Boban Marjanovi} (Sombor). Strelci: Si. \ur|ev u 20. Dujmovi} u 52. za

Stojanovi} 6, Milan Stojanovi} 6, Vukovi} 7, Toji} 6 (Ran~i}), Niki} 6, Pjevi} 6, Dondi} 6, Branmkovi} 7, Paji} . [u{ilovi} i Latinovi} su u odbrani bili neprelazni,a u napadu se isticao Marko matija{evi}, pa su tako Crven~ani stigli do prve pobede. u 17. minutu Matija{evi} je pripremio sve Martinovi}u, koji je postigao vode}i gol,a u posledwim sekundama prvog dela i sam se upisao u listu strelaca i tako {irom otvorio vrata Crvenm~anima za prvu pobedu.

T. Jovovi}

Borac - BSK 1:2 (1:0) BA^ KI GRA ^AC: Igrali{te Broca, gledalaca 200, sudija: Peri{i} (Srpski Mileti}). Strelci: Joki} u 10. za Borac, a S. Stani} u 64. i ^uqak u 75. minutu za BSK. @uti kartoni: Joki} (Borac), a \ur|evi} (BSK). Crveni karton: @egarac (Borac).

BO RAC: Babi} 6, Zec 7, Lazi} 7, ^ankovi} 8, Dautovi} 7, D. Veselinovi} 7 (Obradovi}), Joki} 7,

Si ni {a \ur |ev po sti `e pr vi gol za Omla di nac

Omladinac, a Simi} u 11. i [veqo u 24. minutu za Grani~ar. @uti kartoni: Miji}, Kova~i}, Dujmovi}, Si. \ur|ev (Omladinac), a [veqo (Grani~ar).

OMLA DI NAC: Dubravac, Andrekovi}, Kova~i} (Lekaj), Leri}, Sl. \ur|ev, Divjak, Miji}, Dujmovi}, Si. \ur|ev, Vlaisavqevi}, Komu{anac.

GRA NI ^AR: Pavasovi}, Brala (Vukas), Bajai, Oluji}, Lali}, Mom~ilovi} (Z. Gwatovi}), Vidi}, Simi}, [veqo, Ma. Gwatovi}, Mi. Gwatovi}.

Gosti su prikazali zreliju igru, dva puta su bili u prednosti ipak nisu slavili. Doma}i su sre}no osvojili bod.

Crvenka - Zadrugar 2:1 (2:0) CR VEN KA: Stadion Milorad Xomba, gledalaca 50, sudija: Mi{~evi} (Apatin), strelci: Martinovi} u 17. i Matija{evi} u 45. za Crvenku,a Mili}evi} u 88. minutu za Zadrugar. @uti karton: Martinovi} (Crvenka).

CR VEN KA: Bosni} 7, Vida`i} 7, Dragovi} 7, [u{ilovi} 8, Latinovi} 8, Bata 7, Martinovi} 7 (^izmar), Radulovi} 7, Matija{evi} 8, Male{ 7 (Ko~i}), \ur|evi} 7 (Popovi}).

ZADRUGAR: Ran|elovi} 6, Lepojevi} 7,(Mili}evi} 7), Mile

Gute{a 6 (Karaxi}), @egarac, B. Veselinovi} 7, Mrdaq 7 (Spasi}).

BSK: Keki} 7, Bagi} 8, M. Bo`i} 7 (N. Bo`i} 7), Popovi} 7, Milo{evi} 7 (S. Stani} 7), Orsi} 7, Kora} 8, Rajkovi} 7, Divjak 7, D. Stani} (\ur|evi} 7), ^uqak 7.

Doma}in je bio boqi u prvom, a gost u drugom delu igre. Ve}i deo utakmice gosti su imali igra~a vi{e, a i boqe su fizi~ki pripremqeni i pobeda je zaslu`ena.

A. ^i~i}

Sloga - Kordun 1:0 (1:0) ^O NO PQA: Igrali{te Sloge, gledalaca 500, sudija: Kir{ner (Sombor). Strelac: Bogunovi} u 35. minutu. @uti kartoni: Bogunovi}, Bra~ina, Baki}, Lovri}, Ga}e{a (Sloga), a Muti} (Kordun).

SLO GA: Smoqanovi}, Kova~, Lovri}, Kne`evi}, Mra~ina, Batalo, Bo`i} (Cveti}anin), Bogunovi}, Matko, Baki} (Xakula), Ninkovi} (Ga}e{a).

KOR DUN: Korolija, Pavlovi}, Kova~i} (@ivkovi}), Cime{a, Muti}, Kr{i}, Stanojevi}, Grujin, Zori}, Ili}, Bulaja (Karas).

Nakon vi{egodi{we pauze ponovo je igran kom{ijski derbi.

Kao uvek i ovoga puta je protekao u veoma borbenoj i neizvesnoj utakmici. Gol odluke pao je u prvom delu susreta, lopta je udarila stativu i odbila se u poqe, Bogu-

SE MI NAR SU DI JA I DE LE GA TA TE RI TO RI JAL NOG FU DAL SKOG SA VE ZA NO VOG SA DA: Su di je i de le ga ti Pod ru~ nog fud bal skog sa ve za No vi Sad su na Le ten ci ima li se mi nar, a po tom su mla di ar bi tri na sta di o nu Ka ra |or |e po la ga li test fi zi~ ke iz dr `i vo -

BA^ KI GRA ^AC: Bo rac BSK (Ba~ ki Bre sto vac) 1:2, BU KO VAC: Omla di nac - Gra ni ~ar (Ri |i ca) 2:2, KU LA: Ku la - Omla di nac (De ro we) 5:0, ^O NO PQA: Slo ga - Kor dun (Kqa ji }e vo) 1:0, GA KO VO: Gra ni ~ar - Mla dost (Kru ~i}) 2:1, CR VEN KA: Cr ven ka - Za dru gar (Srp ski Mi le ti}) 2:1, SOM BOR: @AK - Pri gre vi ca 0:0, STA PAR: Haj duk - Po let (Ka ra vu ko vo) 2:2. novi} je zahvatio u punom trku i sa 28 metara pogodio je same ra{qe postigav{i neodbrawiv gol.

Grani~ar (G) - Mladost 2:1 (1:1) GA KO VO: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 200, sudija: Milankov (Sombor). Strelci: Timar u 16. Xebi} u 53. za Grani~ar, Holovati u 44. minutu za Mladost. @uti kartoni: Mandi} i Timar (Grani~ar), a Rabrenovi} i Jela~i} (Mladost).

GRA NI ^AR: Nikoli}, Stoj~i}, Petri~evi}, Mandi}, Mi{kovi}, Zori} (Toma{ev), Primorac, Vujnovi}, Xebi} (Dubaji}), Timar (Skrobowa), Muni`aba.

MLA DOST: Far{ang, \oki} (Jerkovi}), Hrn~ar, Na|, Jela~i}, R. Rabrenovi}, M. Rabrenovi} (Kovijani}), Ki{juhas, Holovati, Radakovi}, Krznar.

Mladost iz Kru{~i}a svakako spada me|u najboqe ekipe u Podru~noj ligi Sombor. Me|utim novajlija iz Gakova je potvrdio da ima veoma dobar sastav koji }e prirediti jo{ puno prijatnih iznena|ewa svojim navija~ima.

Gakov~ani predvo|eni Kristijanom Timarom koji je bio ubedqivo najboqi pojedinac me~a, slavili su sasvim zaslu`enu pobedu.

Hajduk - Polet 2:2 (1:0) STA PAR: Igrali{te Hajduka, gledalaca 200, sudija: Deli} (Kula). Strelci: Luki} u 36. i Stoj{i} u 53. za Hajduk, a D. Bogdanovi} u 49. i 75. minutu za Polet. @uti kartoni: Mi{~evi}, Stoj{i}, Ben~i}, Pelengi} (Hajduk), a S. Stankovi} (Polet). Crveni karton: Pelengi} u 85. minutu (Hajduk).

HAJ DUK: Stojanovi}, Stani}kov, Mi{~evi} (Jusufi), Pelengi}, Puli}, Ben~i}, Kolovi}, Pekez, Stoj{i}, Luki}, Miqu{, Lali}.

PO LET: Ivanovi}, Bogdanovi} (Ili}), Aleksi}, Milenkovi}, Markovi}, Cvetkovi}, I. Stankovi}, Jul~i} (Popovi}), S. Stankovi}, D. Bogdanovi}, Miki}.

Doma}i fudbaleri su imali terensku incijativu, stvorili su nekoliko povoqnih prilika, ali realizacija je zatajila. Hajduk je oba gola postigao nakon prekida igre. Gosti su maksimalno iskoristili svoje {anse iz kontra akcije preko veoma brzog D. Bogdanovi}a i osvojili bod.

Pripremio: J. Dukat

sti. In te re sant no da su go to vo svi ar bi tri la ko po lo `i li is pi te iako je ve }i na tek od ne dav no dru `i s pi {taq kom, a pred sed nik Su dij ske or ga ni za ci je gra da No vog Sa da Mi wa Ra da ko vi} s po no som is ti ~e da je pro sek go di na no vo sad skih su di ja tek ne {to iz nad 19 go di na.

SPORT

c m y

dnevnik

utorak16.avgust2011.

19

POSLE DRUGOG VIKENDA 19. SVETSKOG GRAN PRIJA

Na ko rak do fi nal nog tur ni ra La ne de bi to vao u Bel gi ji Re pre zen ta ti vac Sr bi je Mi lan La ne Jo va no vi} de bi to vao je u dre su bel gij skog An der leh ta, ko ji je u tre }em ko lu do ma }e li ge sla vio pro tiv Lo ke re na u go sti ma 1:0.Tre ner bel gij skog klu ba Ari jel Ja kobs uveo je Jo va no vi }a u igru de set mi nu ta pred kraj, kao za me nu za Bra zil ca Fer nan da Ka ne si na. Jo va no -

Od boj ka {i ce Sr bi je ne pre sa tju da iz ne na |u ju od li~ nim par ti ja ma na 19. svet skom Gran pri ju. Po sle dva vi ken da za slu `e no se na la ze na pe tom me stu ukup ne li ste i u kru gu su fa vo ri ta za pla sman na fi nal ni tur nir osmo ri ce u Ma kao.

Po sled wi me~ tur ni ra u ja pan -

ulo gu fa vo ri ta u me ~e vi ma sa Ka zah sta nom i Do mi ni kan skom Re pu bli kom i ta ko do {le bli `e pla sma nu na F8, a tri jum fi nad Ki nom i Ame ri kom do {le su kao svo je vr sni po gon za po sled wi tur nir na ko me }e se sa sta ti sa od li~ nim re pre zen ta ci ja ma Ru si je, Ja pa na i Ju `ne Ko re je.

Ma la gur ska i da qe u vr hu Sa wa Ma la gur ski na la zi se na ~et vrom me stu na li sti po en te ra sa ukup no 94 osvo je na po e na (72 iz na pa da, 15 iz blo ka i se dam ase va), Ra {i }e va je na 18. me stu (76 po e na), a Bra ko ~e vi }e va 24. sa 69 po e na. Mi le na Ra {i} je sed ma u po ret ku blo ke ra sa 0.89 po se tu, Ma la gur ski dr `i 15. po zi ci ju kod ser ve ra, Og we no vi }e va je 15. teh ni ~ar, a ]e bi} je 12. na li sti naj bo qih li be ra.

vi} je u naj tro fej ni ji bel gij ski klub pre {ao 2. av gu sta iz Li ver pu la bez obe {te }e wa, a no si dres sa bro jem 11.An der leht na kon tri ko la ima {est bo do va, bod ma we od li de ra Bri `a.

Jo va no vi }a ve} u ~e tvr tak o~e ku je no vi zda tak, po {to go stu ju Bur si u Tur skoj u pr voj utak mi ci plej-ofa za pla sman u Li gu Evro pe.

BEZ POBEDNIKA U PRVOM ME^U SUPERKUPA [PANIJE

Od lu ka u sre du

Fud ba le ri Real Ma dri da i Bar se lo ne od i gra li su na Ber na beu ne re {e no 2:2, u pr vom me ~u {pan skog Su per ku pa.Osva ja ~a tro fe ja od re di }e re van{ na Kamp Nou ko ji je na pro gra mu u sre du.

Real je to kom ~i ta vog me ~a bio do mi nan tan i na pra vio je mno go {an si, ali se Bar se lo na iz vu kla, po {to su dva od ukup no tri {u ta na gol re a li zo va li u po got ke. Go lo ve za Ma dri |a ne po sti gli su Me sut Ozil u 12. i ]a bi Alon so u 54. mi nu tu, strel ci za Bar se lo nu bi li su Vi qa u 35. i Me si u 45. mi nu tu.

me~a, uz nekoliko odli~nih {ansi i igru Barselone bez koncepcije.Me|utim, prednost nakon prvih 45 minuta imali su Katalonci. U 35. minutu je Viqa uspeo da se otme odbrani Reala i sa oko 20 metara po{aqe projektil u gorwi desni ugao gola Kasiqasa, da bi u posledwem minutu prvog dela, posle ko{kawa u {esnaestercu, vo|stvo Barsi doneo Lionel Mesi. Ovo su ujedno bile i jedine dve {anse gostiju sve do pred sam kraj.

Doma}i tim je nastavio silovito na po~etku drugog

Sla vqe re pre zen ta tiv ki Sr bi je na kon po be de nad Ame ri kan ka ma

skom Ko ma ki ju i ve li ka po be da Sr bi je nad Ame ri kom od 3:1 da je ve ru u kva li tet na {e re pre zen ta ci je.

Ve o ma je va `na ~i we ni ca da su na {e od boj ka {i ce oprav da le

- Utak mi ca pro tiv Ame ri kan ki bi la je naj bo qa ko ju je ova re pre zen ta ci ja od i gra la u po sled wih ne ko li ko go di na. Tri jumf nam mno go zna ~i, pre sve ga {to smo bli `i fi nal nom tur ni ru,

Jedinstvena tabela Gran prija

Duel Maskerana i Ronalda

Nakon novih strelica koje je @oze Muriwo slao ka taboru Barselone pred me~, bilo je izvesno da su doma}ini bili spremni da nanovo iza|u na megdan {ampionu Primere. Doma}i tim je u dvome~ u{ao spremniji i bez povre|enih igra~a, dok je tim Pepa Gvardiole kuburio sa povredama. U timu nije bilo kapitena Karlesa Pujola, dok je ]avi u drugom poluvremenu u{ao sa klupe. U sastavu Barse debitovao je Aleksis San~es, a u ekipi Reala Fabio Koentrao.

Sjajan susret {panskog {ampiona i osvaja~a Kupa boqe je po~eo Real, koji je poveo u 13. minutu golom Mesuta Ozila. U prvih pola sata Madri|ani su kontrolisali posed lopte i tok

poluvremena, {to im se ubrzo isplatilo, po{to Alonso u 54. minutu posti`e lep gol na asistenciju Benzeme.

Do kraja je Real napravio ukupno devet {uteva u okvir gola (i ~etiri van) i mada se ~inilo da }e doma}ini lako dobiti me~, novih pogodaka nije bilo. U posledwih deset minuta desile su se dve diskutabilne situacije. Prvo je Valdes namerno rukom zaka~io Ronalda koji je tr~ao ka lopti, ali penala nije bilo, da bi ~etiri minuta kasnije Marselo po~istio Pedra u {esnaestercu, {to je tako|e pro{lo bez zvi`duka.

Revan{ se igra u sredu u Kataloniji.

PLEJ-OF RUNDA ZA PLASMAN U LIGU [AMPIONA Danas Ko pen ha gen - Plzen BA TE - [turm Tven te - Ben fi ka Ar se nal - Udi ne ze Lion - Ru bin

(20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45)

Sutra Vi sla (K) - APOEL Ma ka bi Ha i fa - Genk Di na mo (Z) - Mal me Oden se - Vi qa re al Ba jern (M) - Ci rih Re van{ su sre ti na pro gra mu su 23. i 24. av gu sta.

(20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45)

1. Ru si ja 2. Bra zil 3. SAD 4. Ita li ja 5. SR BI JA 6. Ja pan 7. Ko re ja 8. Poq ska 9. Taj land 10. Ki na 11. Ku ba 12. Ar gen ti na 13. Ne ma~ ka 14. Dom. Rep. 15. Ka zah stan 16. Pe ru

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

6 6 5 5 4 4 4 3 3 3 1 2 1 1 0 0

0 0 1 1 2 2 2 3 3 3 5 4 5 5 6 6

18:1 18:2 16:5 16:10 15:8 12:8 12:9 12:10 11:11 10:11 11:15 7:16 7:15 7:17 2:18 0:18

18 18 14 13 13 12 11 10 9 8 6 4 4 3 1 0

Na fi nal ni tur nir u ki ne ski grad Ma kao (24. – 28. av gust) pla si ra }e se do ma }in Ki na i se dam naj bo qih re pre zen ta ci ja po sle od i gra na tri tur ni ra i ka da sva ki od ti mo va bu de od i- grao de vet utak mi ca.

ali i {to su de voj ke shva ti le da mo gu da igra ju sa naj bo qim se lek ci ja ma na sve tu i da po be de na ve o ma im po zan tan na ~in. To nam da je ve ru i si gur nost za pred sto je }e su sre te. Do go vor je bio da od po ~et ka kre ne mo mak si mal no, po seb no u ser vi su i na pa du, i ka da se ta ko igra obi~ no do |e do ve li kog bro ja gre {a ka, ali smo za i sta bi li na vi so kom ni vou – re kao je se lek to rr Zo ran Ter zi}.

Da ni je bi lo po ra za od Ja pa na, Srp ki we bi sa da bi le na tre }oj po zi ci ji, ali sve mo `e da se pro me ni na po sled wem tur ni ru u To ki ju. Tre nut na ra ~u ni ca je da }e po be da nad Ko re jom obez be di ti na {oj re pre zen ta ci ji pla sman u Ma kao, ali se na{ tim ne }e ba vi ti ma te ma ti kom.

- Ima raz lo ga za op ti mi zam, ali ne }e mo ni u kom slu ~a ju sve pre pu sti ti ra ~u na wu. [to se nas ti ~e, za pro laz na fi nal ni tur nir tre ba nam tri po be de i ta ko }e mo igra ti pro tiv svih re pre zen ta ci ja na po sled wem tur ni ru. Mno go to ga za vi si ka ko od na {ih par ti ja i od ras ple -

ta u osta lim gru pa ma pa je ra no da se pri ~a o to me kao da je ve} sve go to vo. Sa da je naj va `ni je da zdra vi i sprem ni do ~e ka mo me ~e ve u To ki ju – is ta kao je Ter zi}.

Naj bo qa u me ~u sa Ame ri kan ka ma bi la je Jo va na Bra ko ~e vi} ko ja je u po je di nim de lo vi ma su sre ta go to vo sa ma igra la pro tiv vla da ju }eg {am pi o na Gran pri ja.

- Ame ri kan ke su ~e tvr ta re pre zen ta ci ja sve ta i pro {lo go di {wi osva ja~ Gran pri ja, pa nam po be da nad wi ma mno go zna ~i, ne sa mo zbog bo do va ve} i zbog na ~i na na ko ji smo ih po ra zi le. Bi le smo do mi nant ne od po ~et ka su sre ta i ni smo ih pu sti li da di {u. Ve o ma smo bli zu fi nal nom tur ni ru, ali mo ra mo da na sta vi mo s dor bim igra ma ako `e li mo da se pla si ra mo u Ma kao – re kla je Bra ko ~e vi }e va.

U L gru pi u To ki ju Srp ki we }e pr vi me~ igra ti sa Ja pa nom, za tim sa Ru si jom, a po sled wi su sret sa Ko re jom.

M. Risti}

FINALNI TURNIR PRVENSTVA VOJVODINE

Ta ti} i An to ni} po tvr di li kla su Si ni {a An to ni} i Ne nad Ta ti} po bed ni ci su fi nal nog tur ni ra Pr ven stva Voj vo di ne u bi~-vo le ju u mu {koj , a Isa i- lo vi }e va i Me da no va u `en skoj kon ku ren ci ji. U pr voj se zo n i ovog tak m i ~ e w a,po s le ~e ti ri kva li fi ka ci o na po je di na~ na tur ni ra (u Apa ti nu, Srem skoj Mi to ri vi ci, Ki kin di i Som bo ru), naj bo qi igra ~i i igra ~i ce na {li su se na no vo sad skom [tran du i bo ri li za ti tu lu naj bo qeg u Po kra j i n i. U kon k u r en c i j i 12 mu {kih i {est `en skih pa ro va, uz na g rad n i fond od 105.000 di na ra (70.000 za mu {kar ce i 35.000 za `e ne) vi |e na je ve o ma kva li tet na od boj ka na pe sku.

An to ni} i Ta ti} u fi na lu su bi li bo qi od pa ra @u me ra/Bra ~uq 2:0 (21:15, 21:19), a tre }e me sto za u ze li su Te {i} i A}i} ko ji su sa vla da li Vi di }a i Ki ko vi }a sa 2:1 (21:14, 15:21, 15:12). Kod `e na je par Isa i l o v i}/Me d an u fi n a l u sa vla dao Va ra zli} i Fraj to -

Po bed ni ci mu {kog de la tur ni ra

vi} 2:0, a u me ~u za bron zu par Ar s e n ov/To d o r o v i} po b e d io je Nik {i}/Vo li} sa 2:0 (21:15, 21:14). Uz Od boj ka {ki sa vez Voj vo di ne, or ga ni za ci ju su po -

mo gli Po kra jin ski se ke re ta ri jat za sport i omla di nu i Grad s ki se k re t a r i j at za sport. Plan je da se sle de }e go di ne odr `i 10 do 15 tur ni ra

u gra do vi ma ko ji `e le da bu du or ga ni za to ri, a fi nal na pri red ba bi se odr `a la u No vom Sa du.

M. R.

20

sport

utorak16.avgust2011.

dnevnik

FEQTON

KOSTA PAPI]: IZAZOVI AFRIKE

2

Pi{e: Slobodan Jakovqevi}

Uli~ ni maj sto ri sva nuo je i pe tak. Le po i sun ~a no ju tro. Ne u o bi ~a je no za kraj ok to bra.

Si re na auto mo bi la pod se ti la me je da je sve to stvar nost. Edi je se deo u auto mo bi lu i ~e kao. Usle di li su krat ki po qup ci sa `e nom i de com i po la zak na put u ne po zna to. S ma lim ko fe rom u ru ci.

Do la zak na aero drom u Be o- gra du, ~e ki ra we kar te, ula zak u avion, we go vo ru la we po pi sti i po le ta we uve ri li su me da je za po ~et po sao o ko jem je pre ne ko li ko da na bi lo raz go vo ra.

Pr va de sti na ci ja, na ko joj smo sle te li, bio je Am ster dam.

Aero drom [ip hol ogro man, ~ist, pro stran, sav bqe {ti, ali nig de ne mo `e{ da za pa li{ ci ga re tu. Us peo sam da pro na |em ka fi} s pe pa qa ra ma. Se li smo, po ru ~i li ka fu i ~e ka li let za La gos.

Put je bio za ni mqiv i pro {ao je u }a ska wu i {a la ma sa stju ar de sa ma. Ka pe tan je na ja vio sle ta we i is pri ~ao one uobi ~a je fra ze o vre me nu i za hva lio put ni ci ma {to su le te li wi ho vom kom pa ni jom. Pe {ke smo se, iz avi o na, i Edi i ja, kao i svi dru gi put ni ci, upu ti li ka aero drom skoj zgra di. U tre nu sam se pre zno jio.

To plo ta i vi so ka vla `nost u~i ni li su da sam bio pot pu no mo -

O

Ko {ar ka {i ce He mo farm [ta de na pr vom oku pqa wu

VR[^ANKE PO^ELE PRIPREME

No va eki pa, sta re am bi ci je Ko {ar ka {i ce He mo far ma po ~e le su pri pre me za pred sto je }u se zo nu. Ka ko je i ra ni je na ja vqe no, vi {e stru ke {am pi on ke i osva ja ~i ce Ku pa u na red noj se zo ni sta ro va }e sa znat no iz me we nim i pod mla |e nim sa sta vom, ali sa istim am bi ci ja ma - da se ume {a ju u bor bu za tro fej. Iz pro {lo go di {weg sa sta va za na red nu se zo nu tre ner Po pov ne }e mo }i da ra ~u na na Ta ma ru Ra do ~aj, Da ru Ko va ~e vi}, Iva nu Do ~i no vi}, Ma ju [ko ri}, Zo ra nu Ni ko li} i mla du re pre zen ta tiv ku Ma ri nu Mar ko vi} (vra ti la se u Ko vin).

Po red ne ko li ko mla dih igra ~i ca, no vo ime me |u Vr {a ~an ka ma je Na ta {a Kr we tim, biv {a igra ~i ca Voj vo di ne.

- O~i gled no da je sti glo vre me za pro me ne u eki pi - re kao je tre ner Mi ro slav Po pov. Tre nut no ima mo pet is ku snih igra ~i ca i se dam mla dih i sma tram da one ima ju kva li tet za sam vrh ta be le. Na rav no, po sto ji pro stor za do vo |e we jo{ ne kih

igra ~i ca, no sa ~e ka }e mo jo{ ma lo da vi di mo {ta mo `e mo u ovom sa sta vu, a on da }e mo do ne ti ko na~ nu od lu ku.

Jo{ se ne zna u ko joj }e li gi igra ti ko {ar ka {i ce iz Vr {ca.

- Ka k o stva r i za s ad sto j e igra }e mo re gi o nal no tak mi ~e -

Le gen da ne od u sta je Me |u ko {ar ka {i ca ma ko je su bi le na pr vom tre ni gu na {la se i le gen dar na Bi qa na Stan ko vi} ko joj }e ovo bi ti 20 se zo na u dre su He mo far ma .

- Jed no stav no ose }am da tre ba da igram, po se ban raz log ne po sto ji. Ne moj te vi {e da me pi ta te ko li ko }u jo{ da igram, ve ro vat no dok me zdra vqe slu `i. U pro te klih 20 se zo na uvek smo ima le naj vi {e ci qe ve. Sa da je je dan no vi mo me nat, ne ka no va de ca `eq na su afir ma ci je i na me ne je da im {to vi {e po mog nem.

Na dam se da }e mo igra ti u fi nal nim okr |a ji ma - {i ri op ti mi zam Bi qa na Stan ko vi}.

we, ta ko zva nu Ja dran sku li gu.

Oko te li ge ima ne kih ne do u mi ca i uko li ko KSS bu de od lu ~io da se igra do ma }a on da }e mo naj ve ro vat ni je igra ti i Bal kan sku li gu. Ve ru jem da }e mo usko ro zna ti ta~ no u kom tak mi ~e wu }e mo na stu pa ti - sa op {tio je Po pov.

Po put ko le ga iz mu {ke sek ci je, i ko {ar ka {i ce }e ce lo kup n e pri p re m e od r a d i t i u Vr {cu, gde po oce ni stru~ nog {ta ba po sto je svi uslov za do bar rad. Do po ~et ka se zo ne Vr {~an ke }e od i gra ti i do sta pri prem nih utak mi ca. Za sad je iz ve sno da }e po ~et kom sep tem bra go sto va ti u Te mi {va ru, a od 16. do 18. sep tem bra u~e stvo va ti na tur ni ru u Ze ni ci.

J. Turkoane

CRVEN^ANI U VRWA^KOJ BAWI

Ni kad vi {e kan di da ta Na k on pet n a e s tak da na pri pre ma u ov da {woj dvo ra ni i na te re nu O[, ru ko me ta {i Cr ven ke ot pu to va li su Vr wa~ ku Ba wu, gde }e to kom jed no ne deq nog bo rav ka na sta vi ti sa ra dom uz od i gra va we kon t rol n ih utak m i c a. Pr v a ozbiq n i j a pro v e r a bi } e na tur ni ru u Bla cu (od 22. do 25. av gu sta), gde su Cr ven ~a ni ve} ne ko li ko go di na u~e sni ci.

Mi li }a. Vla di mir Ze jak i Go ran \u ro vi} na ja vi li su od la zak, ali su tre ni ra li sa eki pom.Oko no vog an ga `ma na ide do sta te {ko, pa se go vor ka lo da }e osta ti u Cr ven ki, {to bi bi lo i do bro, ali isto vre me no i do dat no fi nan sij sko op te re }e we s ob zi rom da su ume s to wih ve} an g a ` o v a n i De jan Pro le i Mi lan Vu ja ~i}.

Ko na~ no sa mi su raz re {i li ne iz ve snost, Ze jak je pred vra -

Vla dan Ra ~i} (le vo), naj i sku sni ji igra~ Cr ven ke

U od no su na po ~e tak pri pre ma, u pro te kle dve ne de qe bi lo je (ne)o~e ki va nih pro me na i ne iz ve sno sti ko je su tre ne r a Ra d o s a v a Ko v a ~ e v i } a sta vi li na slat ke mu ke, a raz re {e ne su uo~i sa mog od la ska u ba wu. Iz Slo ve ni je se vra tio pi vot men Mi lo{ Gru ji ~i}. Iz ra zio je `e qu da po no vo za i gra u ma ti~ nom klu bu.

Uz ve li ke na po re za do vo qe ni su fi nan sij ski zah te vi (ser ti fi kat) i on }e na toj po zi ci j i ras t e r e t i t i usa m qe n og

ti ma no vog ko lu ba, dok je \u ro vi} od lu ~io da za vr {i ka ri je ru. Ju ni or ski re pre zen ta ti vac Mi tar Mar kez od ra dio je jed n o g o d i { wi ugo v or sa Mon pe qe om, pa je bo ra vak ov de is ko ri stio da tre ni ra u sre di ni ko ja ga je iz ne dri la i oslu {ki vao ja vqa we me na xe ra ko ji mu tra `i no vi klub.

Me na xer An dre ja Go li} se ja vio i Mar kez }e u sle de }oj se zo ni bi ti ~lan ~u ve nog ne ma~ kog Ge tin ge na.Do po sled weg tre n ut k a je vla da l a ne i z ve -

snost oko ve te ra na Vla da Ra ~i }a, ne pri ko sno ve nog or ga ni za to ra igre svo ga ti ma. Ni je bio na po ~et ku pri pre ma, osta vio je rok od de se tak da na da se re {e ne ka prin ci pi jel na pi ta wa u klu bu, ~i ji je on i di rek tor. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka Mi li sa va Ko va ~e vi }a, do go vor je po stig nut na obo stra no za do voq stvo.

Ne ma sum we da su ova de {a va wa do ne kle ote `a va la rad tre ne ru Ra do sa vu Ko va ~e v i } u i we g o v om po mo} ni ku Jo va nu Mje ri ma~ ki, po seb no ka da se ima u vi du da odav no u pri prem nom pe ri o du ni je vi |e no to li ko igra ~a, {to onih ko ji su u pr vom pla nu, uz one ko ji jo{ uvek po ku {a va ju da se iz bo re za sta tus ili su na pro la zu kroz Cr ven ku u tra ` e w u no v e sre d i n e, do ne ko li ko ka de ta ko ji su pred vra t i m a pr v og ti ma. Po ne kad ih je bi lo i po 25.

- I po red sve ga, ovo sa mo mo `e da ra du je, pre sve ga {to se u klu bu ose }a ne ka no va at mos fe ra, na slu }u ju se bo qi da ni.

Mo ram is ta }i da su svi ra di li uz ve li ku `e qu, di s ci p li n u i od g o v or nost - is ti ~e tre ner Ko va ~e vi}, ko ji se na kra ju od lu ~io da na na sta vak pri pre ma po ve de sle d e } e igra ~ e: gol m a n i Mje ri ma~ ka i Vi tas, le va kri la Jo l o v i} i Mi r i}, de s na kri la S. Stan ko vi} i Gu gle ta, pi vo ti Gru ji ~i}, Mi li} i Ra do w i}, le v i be k o v i Pro l e, Ni ko li} i Sla vu qi ca, sred wi be ko vi Ra ~i} i V. Sa tan ko vi}, de sni be ko vi @e ga rac i Vu j a ~ i} i ka d e t i Pe r o v i}, Maj ki} i Ivi}.

T. Jovovi}

Ivan Ste vi}

UO^I SP U DANSKOJ

Ste vi} si gu ran Na rang-li sti Evro pa tu ra Sr bi ja je 24. na ci ja i sa ~ u v a l a je raz l i k u od 25. Gr~ k e. To otva r a vra t a srp skim bi ci kli sti ma na [am pi o nat sve ta u eli ti u Ko pen ha ge nu.

- Mi slim da mo `e mo da se na da mo da }e mo bi ti me |u 16 na ci ja, {to bi nam da lo pra vo da pri ja vi mo {est vo za ~a a da star tu ju tro ji ca – uve ren je se lek tor Ra di {a ^u bri}- Si gur no je sa da da }e mo u Ko pen ha ge nu ima ti naj ma we jed nog vo za ~a. To je obez be dio Ivan Ste vi}, po bed nik tr ke Kroz Sr bi ju. ^u bri} pri `eq ku je da se is pu ni uslov sa rang li ste na ci ja.

- Sa da mo ra mo da na pra vi mo do bar plan za tr ke i pre i po sle SP jer je naj va `ni ji pre sek se zo ne u ok to bru ka da se od re |u ju ze mqe u~e sni ce OI u Lon do nu. Or ga ni zo va }u od sre de u Ma ta ru {koj ba wi krat ke pri pre me a po tom se na dam od la sku na tr ku u Tur sku, iako sad svi tak ti zi ra ju sa po zi vi ma.

Na pri r e m e idu: @olt Der, Ivan Ste v i}, Ne b oj { a Jo v a no v i}, Esad Ha s a n o v i}, Jo van Ze k a v i c a, Dra g an Spa si}, Ga b or Ka s a i Mar k o Stan k o v i}.

Pro bu dio sam se ra ni je ne go obi~ no. Ni sam bio si gu ran {ta me je tr glo iz sna. Da li zvu ci ru~ nih tru ba ko ji ma kol por te ri na ja vqu ju iz la zak no vi na, ili po vi ci maj sto ra ko ji po pra vqa ju ci pe le? Mo `da kro ja ~i ko ji nu de svo je uslu ge? Tu, na uli ci. Da li su to bi le si re ne tak si sta ko ji tru be bez pre stan ka? Ili kri ci i pe sma pti ca ko ja po ~i we od ra nog ju tra?

Naj vi {e sam se iz ne na dio {u ste ri ma i kro ja ~i ma na uli ci.

Maj stor no si svoj alat sa so bom i na li cu me sta po pra vqa obu }u.

Sve maj stor mo `e da po pra vi.

Po treb no je sa mo da ski ne te ci pe lu i on }e ve o ma br zo da re {i va{ pro blem. Ne ma od la za ka kod obu }a ra, pa da vam ka `e ni sam imao lep ka, do |i te su tra. Ov de je sve go to vo za ne ko li ko mi nu ta.

Ako ima te pro ble ma s ode }om, ne bri ni te. Tu je kro ja~ ko ji na gla vi no si ma {i nu i gla sno re kla mi ra svo je uslu ge. Ako ima te pro blem s pan ta lo na ma, ski ne te ih na sred uli ce i on za ~as to po pra vi. Da ni je pre te ri va we mo `e se uvek pro ve ri ti na adre si Ni ge ri ja, grad La gos, kvart Su ru le re. To je vr lo neo bi ~an kraj.

En gle zi, ko ji su do 1960. go di ne vla da li Ni ge ri jom, iz gra di li su tu ~e tvrt za do ma }e sta nov ni -

U La go su sve mo `e te oba vi ti na uli ci

kar. Ca rin ske for mal no sti su do sta br zo oba vqe ne. Uzeo sam ko fer u ru ke, kre nuo ka iz la zu G3 i ob reo se u Ni ge ri ji.

Dok se vo zi mo tak si jem po sma tram tu neo bi~ nu kom bi na ci ju sku pih auto mo bi la, pr qav {ti ne, vi so kih zgra da od mer me ra i sta kla, a on da otvo re nu ka na li za ci ju. Vi dim ban de re oko ko jih su vi si le `i ce. Kao da ni ko me ne tre ba ju. Opet, pro mi ~e mo po red pal mi i dr ve }a ba na na u sa mom gra du. To li ko kon tra sta da mi sve de lu je ne stvar no.

Ka da smo, ko na~ no, sti gli u grad ule te li smo u ne vi |e nu gu `vu. Po mi slio sam da ni ka da ne }u sti }i do ho te la. Od mah je bi lo uo~ qi vo da je grad ogro man.

Na skrom nom en gle skom je zi ku upi tao sam tak si stu ko li ko La gos ima sta nov ni ka. Ovaj mi je od go vo rio 12 mi li o na.

- Ka ko 12 mi li o na, a ne ma te ni je dan se ma for - za ~u dih se.

- Bi lo ih je - od go va ra tak si sta, sa mo su po kra li si ja li ce. ^ak i stu bo ve. Se ma fo ri se pre ko da na po sta ve, ali ih pre ko no }i po kra du i on da se od wih od u- sta lo.

Auh, gde sam ja to do {ao, po mi slih. Ali {ta se to me ne ti ~e.

Ja sam ov de zbog po sla.

Te pr ve no }i, po do la sku u La gos, pro me ni li smo tri ho te la, na da ju }i se da }e sle de }i bi ti bo qi. Ali ka da smo se umo ri li od te jur wa ve pr vi sle de }i bio je na{. Va `no je da ima kli ma ure |aj. Spa vao sam do ta da u mno gim ho te li ma, ali u ova kvom ni ka da. So ba od de se tak kva drat nih me ta ra, a er kon di {an je to li ko bu ~an, da ka da smo hte li da raz go va ra mo mo ra li smo da vi ~e mo iz sveg gla sa. Uko li ko bi smo ga is kqu ~i li za ne ko li ko mi nu ta bi smo bi li mo kri.

Ku pa ti lo je po seb na pri ~a. Ka da je u re du. Sa sla vi nom ne {to ni je {ti ma lo. Ka da od vr nem hlad nu vo du, po te ~e to pla. Ka da od vr nem onu s vru }om vo dom, ona vre la. Ka blo vi od stru je vi se po zi du. Ogle da lo je po sled wi put obri sa no, ve ro vat no, ka da je ugra |i va no.

{tvo. Da le ko od wi ho vih vi la u ~u ve noj Vik to ri ji. Ko li ma se sti `e za po la sa ta. Ako ne ma gu `ve. A u La go su je ima uvek, pa pu to va we od jed nog do dru gog kvar ta tra je i po sat i po.

Po sle do ru~ ka u ho te lu po ru ~i li smo tak si da skok ne mo do Vik to ri je. Sti gao je `u ti tak si, a ta kvi su ov de svi. Vo za~ nas po zi va da u|e mo {to pre u vo zi lo, jer ni je pre po ru~ qi vo da be lac bu de du go na uli ci u ovom kra ju.

Edi je seo na pred, a ja di ja go nal no od we ga, na zad we se di {te.

Seo sam, za tvo rio vra ta i za be zek nuo se. Tak si je imao sa mo {est osnov nih de lo va: {koq ku, vo lan, se di {ta, me wa~, gas i ko~ ni cu. In stru ment ta ble i `mi ga va ca ne ma. Kao ni sta ka la na pro zo ri ma. Ne ma ni sve tla. Vaq da je to dnev ni tak si. Ne do sta ja le su ru ~i ce za otva ra we vra ta, kva ~i lo, ta pa ci rung. Ne mo `e te po ve ro va ti da se ne ko ta kvim auto mo bi lom uop {te vo zi, a ka mo li da je to tak si. Pi tao sam se ka ko taj vo za~ me wa br zi ne. A on da sam vi deo. ^o vek jed no stav no pu sti vo lan i sa obe ru ke ru ~i cu me wa ~a pre me sti u `e qe nu br zi nu. Uz ve o ma ne pri ja tan zvuk me ta la i ne sno sno kr ~a we. Do bro, to sam ne ka ko i mo gao da shva tim. Ali ka ko da je znak za skre ta we? Le vo je re la tiv no la ko. Sa mo iz ba ci ru ku kroz pro zor i skre ne. De sno, e to je ve} pra va umet nost.

Jed no stav no skre ne, pa {ta bu de.

Ipak, sti gli smo na od re di {te.

Ni {ta ni sam sti gao da ka `em tak si sti. Jer, ~im smo iza {li iz tak si ja on je od ju rio.

Edi mi je ob ja snio da je Vik to ri ja po se ban deo La go sa. U ne po sred noj bli zi ni, sa mo pre ko ka na la, na la zi se kvart Iko ji. To je deo s pre le pim ku }a ma i po slov nim zgra da ma. Kvart u ko jem `i ve bo ga ti qu di i gde naj ve }i pro stor za u zi ma „Iko ji klub„.

Osno va li su ga En gle zi jo{ 1936. go di ne. Za ~lan stvo u tom klu bu ima li su ve o ma stro ge i zah tev ne pro pi se. Ve ro vat no u `e qi da ih tu bu de {to ma we i da im ni ko ne sme ta ka da se od ma ra ju ili za ba vqa ju. Ti pro pi si va `e i sa da.

SUTRA: Qudo`deri u „Ikoji klubu”

c m y

svet poznatih

dnevnik

Б и ј о н с е расп р од ал а турн е ј у з а 2 2 с е к у н д е

utorak16.avgust2011.

21

PAPARACO

К

ар те за че ти ри кон цер та пе ва чи це у Њу јор ку пла ну ле су за 22 се кун де. Би јон се Но улс одр жа ће че ти ри кон цер та у Њу јор ку у окви ру ми ни тур не је на ко јој про мо ви ше свој но ви ал бум „4”. Иако су кри ти ча ри ње но но во сту диј ско оства ре ње углав ном до че ка ли „на нож”, ње ни фа но ви не ми сле исто.Све кар те за ње не на сту пе у Њу јор ку су рас про да те у ре корд ном ро ку - за не пу но по ла ми ну та.

Ри ја на, пре ви ше си сек си

Мајкл Даглас и Зита Џонс у Перасту

Б

ивша Спајсица Мелани Чизолм „прозвала” је млађу колегиницу због претерано секси имиџа. Таблоиди се редовно баве чињеницом да Ријанина одећа захтева све мање и мање материјала, а сада се у критиковање лепотице са Барбадоса укључила и Мел Ц. „Јасно је да Ријана изгледа фантастично и супер пева, али ипак би морала да се обуче. Сматрам да претерује, пошто не схвата да има одговорност према својим младим обожаватељкама. Претеран сексепил није препоручљив у данашње доба, када деца помно прате телевизију и интернет”, рекла је она. Ријана је прошле недеље усликана скоро гола на једном карневалу, а у неколико недавних интервјуа није се стидела да фановима открије „скоро све„. На мети критике био је и њен спот „Man down„, у ком приказује злостављање и убиство.

Нова девојка пореклом Рускиња Н

ова девојка Џејмса Бонда у 23. наставку филма могла би постати америчка глумица руског порекла Маргарита Левијева, преносе амерички медији. Омиљено пиће тајног агента 007 је била мешавина вотке „Мартини” и „Веспер”, а сада ће и његова девојка бити лепотица из постојбине његовог омиљеног коктела. Наиме, Маргарита Левиева је америчка глумица рођена у Русији која ће захваљујући савршеној лепоти моћи да се прикључи клубу девојака Џејмса Бонда.

Масивна забрана приласка Б

ивша певачица Масив атак добила је забрану приласка познатом радио-дискџокеју Питу Тонгу. Шара Нелсон до даљег не сме да приђе Тонгу (51) нити његовој породици, пише „Дејли мејл”. Она је ДЈ-а узнемиравала свакодневним позивима, у јавности се представљала као његова супруга и мајка његовог детета, а понекад покушавала да се „про-

вуче” и као његов менаџер. Нелсонова (46) је пред судом изјавила да се презива Тонг, али ни то судију у Лондону није спречило да јој одреди забрану приласка и све њене тврдње прогласи лажним. Певачица је након хита „Un fi nis hed sympathy” из 1991. започела успешну соло каријеру, а њен албум „What si len ce knows” достигао је златни тираж. Тонг се није јавно огласио поводом забране приласка.

IN

К

Ко све пе ва за Мај кла Џек со на

онцерт „Мајкл заувек” окупиће тренутно највећа имена популарне музике. Јаy З, Каније Вест, Кристина Агилера, Џастин Бибер, Ашер, Це Ло Грин и други добили су позивнице од организатора да својим присуством, и гласовним могућностима, увеличају спектакл заказан за почетак октобра у Кардифу. „Листа извођача биће оно што прижељкује сваки Мајклов фан. Продаја карата почеће Сара Џесика Паркер

‘у последњем тренутку’, како бисмо заинтересованима могли да представимо комплетан списак звезда које ће учествовати”, саопштила је кућа „Глобал лајв”, која организује концерт заједно са мајком покојног краља попа, Кетрин Џексон. У част Џексона, који је умро у јуну 2009, исте године је био заказан комеморативни концерт, али је отказан зато што је фирма која га је организовала пропала. Суђење лекару Конраду Мареју, оптуженом за убиство из нехата, наставиће се у септембру ове године.

Гвинет Палтроу

Видите ли Моргана Фримена

OUT

скаровац Морган Фримен О играће у трилеру „Како ме видиш“, о мађионичарима

који пљачкају банке. Филм режисера Луја Летеријеа пратиће тим агената Федералног истражног бироа

Черил Кол у филму са Џенифер Лопез (ФБИ) у игри мачке и миша са тимом врхунских мађионичара који током наступа изводе серију пљачки банака. У филму ће играти и Џеси Ајзенберг, Мелани Лоран, Аманда Сајфрид и Марк Рафало.

евачица Черил Кол играће у филму „Шта да очекујете ПФилм који ће снимити Керк Џонс, а у којем ће осим Чедок чекате бебу” са Камерон Дијаз и Џенифер Лопез.

рил Кол, Џенифер Лопез и Камерон Дијаз играти и Метју Морисон, заснован је на бестселер водичу за будуће родитеље „Шта да очекујете док чекате бебу?“ Мање улоге у филму играју Денис Квејд и Крис Рок. Черил Кол (27) се у Британији већ прославила као чланица бенда Гирлс Алоуд и судија у „X фактору”.

22

kultura

utorak16.avgust2011.

dnevnik ПЕТ НАЈУГРОЖЕНИЈИХ АРХЕОЛОШКИХ НАЛАЗИШТА НА СВЕТУ

Пећина пливача, Блајтови геоглифи...

Министар културе Предраг Марковић и редитељ Динко Туцаковић на снимању филма

УКОЛИКО СЕ ОБЕЗБЕДИ НОВАЦ ЗА ПОСТПРОДУКЦИЈУ ФИЛМА

„Др Реј и ђаволи” премијерно на Фесту Министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић посетио је пре неколико дана екипу филма “Др Реј и ђаволи“, која је, под руководством редитеља Динка Туцаковића снимала у просторијама “Авала филма”. Марковић је, у изјави медијима, рекао да је Министарству културе “стало до овог филма“ и да је правовремено реаговало и издвојило одређена

за филм о боравку славног америчког редитеља Николаса Реја шездесетих година у Београду, издвојило око 100.000 евра, што је, додао је он, није пуно ако се узме у обзир значај остварења. Марковић је нагласио да је Mинистарство покушало да пронађе начин да више помогне, али није успело и навео je да се из финансијских разлога не могу остварити очекивања продуцента

Мала посвета филмској уметности У просторијама “Авала филма“ снимана је најупечатљивија и најкомпликованија сцена у филму, која практично отвара причу, а одвија се 30-их година у Холивуду. Туцаковић је објаснио да је та сцена “мала посвета, мали омаж филмској уметности“ и ради се у црно-белој техници, на енглеском језику. Николаса Реја игра шкотски глумац Пол Мареј, а у овој сцени гостујућа звезда је Светозар Цветковић, који игра великана филмске режије Дејвида Ворка Грифита. Поред тога што је редитељ Динко Туцаковић је написао и сценарио за филм. Директор фотографије је Душан Јоксимовић, за сценогарфију јe задужена Тијана Марић, костим Марина Вукасовић Меденица, музику за филм компонују Владмир Петричевић. Домаћу глумачку екипу поред Цветковића, чине Драган Бјелогрлић, Сергеј Трифуновић, Бранислав Трифуновiћ, Аница Добра, Гордан Кичић, Маја Санса и други. средства како би снимање могло уопште да почне, али да је због економске кризе, која је захватила околне земље, а на које се филм ослањао, било угрожено његово снимање и сада постпродукција. Он је навео да је Министарство културе у претходним месецима

и редитеља да филм буде приказан на предстојећем Венецијанском филмском фестивалу. Министар је, пак, приметио да ће за “Др Реј и ђаволи“ од помоћи бити средства ребаланса буџета којим се додатно обезбеђује новац за филм, и Закон о кинемато-

графији, за који верује да ће бити донет у септембру и одмах ступити на снагу. “Закон ће омогућити да новац континуирано пристиже и филмови неће више зависити од приватне одлуке, министарства или датих обећања, те ће филмски радници убудуће моћи јасно да планирају, а средства ће стизати брзином којом се филм припрема“, нагласио је Марковић. Туцаковић је, у изјави Танјугу, најавио да ће део филма ексклузивно представити 4. септембра на Венецијанском фестивалу, а затим следи Берлински фестивал. “Очекујемо да монтажу завршимо крајем септембра и приказаћемо филм селекторима Берлинског фестивала, док ће домаћа премијера бити на Фесту следеће године“, рекао је Туцаковић. Он је додао да, уколико не добију очекивана средства за постпродукцију, неће успети да заврше филм. Туцаковић је рекао да су добили већ позив од организатора фестивала у Торину и Висбадену да прикажу филм, иако још није готов и да би било штета да га не заврше. „Имамо филм о значајној теми која интересује цео свет, јер говори о мало познатој епизоди из живота славног редитеља, о којој нису знали чак ни људи из његовог најближег окружења. Било би штета да не завршимо филм“, нагласио је Туцаковић.

K. Р.

Неолитско сликарство у Пе- прикупе средства како би око ћини пливача у Египту, праи- овог важног месопотамског сторијска света места америч- града изградили зид који би ких Индијанаца у Калифорнији, спречио његово даље урушавадревни град Ашур у централ- ње у Тигар. ном Ираку су само нека од меИзградња соларних фарми у ста којима прети велика опа- пустињама југоисточне Калисност од уништења, упозорава- форније прети да заувек избрију стручњаци. Лист ‘’Археоло- ше прeисторијска места амегија“ (Archaeology) издвојио је ричких Индијанаца, упозоравапет места у свету која су најви- ју стручњаци. И док је потреба ше угрожена развојем градова за новим изворима обновљиве или туризмом. Пећина пливача, енергије велика, журба да се сокоју је филм ‘’Енглески паци- ларна инфраструктура што пре јент“ из 1996. године учинио светски познатом, годишње привуче хиљаде и хиљаде туриста који напросто морају да додирну 10.000 година старе цртеже на зидовима пећине. Посетиоци долазе у толиком броју да су њихов дах и зној изменили климу пећине, што озбиљно угрожава њене цртеже. Пећина је једна од многих у египатској пустињи коју је могуће посетити без надзора па су египатско Министарство за природну околину и Врховни Цртежи на зидовима Пећине пливача у Египту савет за антиквитете покренули програме обуке за изгради како би се добиле поревозаче који превозе посетиоце ске олакшице довела је до неадо ових места. Званичници се декватног археолошког тестинадају да ће возачи охрабрива- рања и процене места на којима ти туристе да се примерено по- су планиране соларне плоче, нашају у близини крхких архео- кажу критичари. Чувени Блајлошких остатака. тови геоглифи, које и дан-данас Део асирског града Ашура у посећују Индијанци, неће бити централном Ираку постепено директно угрожени развојем тоне у Тигар. Град из 2.500 го- фарми, али околни пејзаж чији дине пре нове ере, сада познат су они саставни део биће заувек као Калах Саркат или ‘’Источ- измењен. ни замак“ делимично је искоИсторијски важне олупине пан почетком двадесетог века бродова широм света угрожене али од тада није много тога ура- су риболовачким методом кођено. Медији сада извештавају јим се велике мреже вуку по да званичници покушавају да дну океана и тако хватају рибу.

У заливу Масачусец готово све олупине уништене су таквим риболовом, укључујући и шкуну ‘’Пол Палмер“ која је потонула 1913. године и чије се место потонућа налази у националном регистру историјских места. Осим што уништавају налазиша, мреже онемогућавају и безбедан рад археолога. Званичници тренутно раде на предлогу којим би се места око одређених олупина била забрањена за риболов.

Резервоар нове хидроелектране у западној Турској ускоро ће заувек поплавити остатке римских купатила у Алианои. Предлози међународних стручњака да се купатило измести или да се око њега подигне зид који би заштитио цело налазиште пали су на глуве уши турских званичника који су одлучили да налазиште затрпају песком. Стручњаци страхују да ова мера неће адекватно заштитити до сада добро очуване структуре из другог века нове ере. (Танјуг)

Библија преведена на 2.527 језика Свето писмо, Библија, преведено је у целини или неки његови делови на 2.527 језика, саопштио је Светски савез библијиских друштава са седштем у Енглеској, пренела је Верска информативна агенција (ВИА).Комплетна Библија, која се састоји од Старог завета и Новог завета, сада постоји на 469 језика. Нови завет је преведен на 1.231 језик, а поједине књиге Библије на још 827 језика. Превод Библије постоји на

1.062 азијска и пацифичка језика, 739 афричка и 512 северно и јужноамеричких језика. Библија је превођена на 210 језика Европе и Блиског истока, превод постоји и на есперанто. Последњи превод је урађен на чувашки језик који користи 1,7 милиона Чуваша у европском делу Русије. Процењује се да у свету има 6.500 језика, 180 група језика а 120 их је потпуно одвојено.

ШИРОМ ЕВРОПЕ ОБЕЛЕЖАВА СЕ 140. ГОДИШЊИЦА СМРТИ ДИЗАЈНЕРА ЧУВЕНИХ СТОЛИЦА Много програма и изложби током 2011. приређено је широм Европе у знак сећања на Михаела Тонета, чију 140. годишњицу смрти обележавају не само галерије и музеји, него и многа славна места чије су просторе оплеменили предмети овог мајстора примењене уметности. Јер, венецијански хотели и кафеи, чувени париски ресторани и бистрои, бечка и прашка састајалишта боема и уметника, још увек имају столице или неки део мобилијара које је дизајнирао Михаел Тонет (1796-1871). Тонет је био немачко-аустријски пионир у индустријализацији производње намештаја, чији су експерименти од савијеног дрвета имали утицај како на стил његовог времена тако и на савремене стилове. То се види из податка да се његове функционалне и изванредно дизајниране столице још увек праве у великим серијама, посебно чувене кафе-столице, столице за љуљање и држачи за шешире. Михаел Тонет је 1819. основао радионицу, с намером да производи намештај сопственог дизајна. Године 1830. реализује технологију лепљења ламината од дрвета, и то се одмах технички и естетски показало супериорним у односу на традиционални начин израде намештаја. Две деценије касније (1851) учествује на Светској из-

Сећање на Михаела Тонета ложби у Лондону, и после тога постаје познат у светским размерама. Године 1859. настаје столица бр. 14, као први оригинални индустријски производ израђен од савијеног дрвета. Популарно названа “столица свих столица”, састоји се од шест елемената који се састављају са десет вијака. У периоду од 1860. до 1900. Август Тонет, породични дизајнер и конструктор, незадовољан понуђеним програмом развија велики

број модела столица. Амбициозан произвођач је врло брзо обогатио понуду новим типовима наслоњача, столица за љуљање, столова, кревета. Око 1900. бележи се утицај Бечке сецесије, а Тонет столице дизајнирају Ото Вагнер, Јозеф Хофман, Адолф Лос. Године 1911. издат је највећи Тонет каталог производа, који садржи 1.400 различитих модела намештаја. Његов намештај од чврстог савијеног дрвета, који никада није

Лаган и рафинирани намештај О Михаелу Тонету и његовом намештају речено је и написано више него о било ком другом класику примењених уметности и дизајна. Готово да не постоји историја ових дисциплина која му није посветила веће поглавље и која му није признала савршенство. Иако је неспорно да је “феномен Тонет” исувише присутан, он и даље има значајну привлачност за историчаре уметности, декоратере, антикваре и колекционаре. Чињеница је да су садржај и потреба нове архитектуре у Европи погодовали развоју и значају лаганог и рафинираног намештаја какав је производио Тонет. Прве експерименталне серије ручно израђених комада данас су раритетни примерци, па добре цене на антикварном тржишту постижу управо производи који још увек носе налепницу са слоганом ове фирме. Када говоримо о Тонетовом намештају пре свега мислимо на столице коришћене за масовну употребу, мада је данас највећа јагма за богато израђеним лежаљкама, сталцима за новине, вешалицама, тоалетним сточићима.

престао да се производи, поново је постао декоративни хит у 20тим годинама прошлог века, када га је открио модерни архитекта и дизајнер Ле Корбизије. Утилитарне столице, прављене у великом тиражу по ниској цени, могле су бити виђене широм западног и средњоевропског простора, а ширењем сецесије и других стилова, оне се јављају и у луксузним хотелима у Истанбулу, Каиру, али и ресторанима у Делхију и Бомбају намењеним отменој, махом британској кли-

јентели. Интересовање за Арт Нуово 60-тих година 20. века довело је до још једне ренесансе Тонет намештаја и то интересовање не јењава ни данас. Од 1859. када је креирана чувена столица Тонет бр. 14 до 1930. продато је 50 милиона примерака, а о пуном дизајнерском поготку сведочи и Ле Корбизијеов цитат: “никада није било креирано нешто тако елегантно и бољег концепта, прецизније израде и изврсне функционалности”. За своју технику обликовања наме-

штаја од пареног дрвета Тонет је добио и патент (1840). Тонет столице је одликовала дуготрајност с једном слабом тачком - седиштем од плетене трске. Дешавало се да после ненаменског коришћења или оптерећења трска временом попусти и пукне. Како се не би одбацивале столице оштећених седишта, настале су специјализоване радионице за измену трске, али и рестаурацију оригиналних примерака. У производњу су, осим буковине, временом увођени и други материјали (на пример, металне цеви у доба деловања групе Баухаус). Без Тонетових столица незамисливе су чувене бечке кафане, али и опремање најсавременијих ентеријера. Њега није занимало да буде “још један врстан столар” свога доба, него је хтео и успео да направи много више. Изумевши технологију савијања буковине уз помоћ водене паре и, обликујући једноставне, елегантне столице у тада актуелном бидермајер стилу, створио је дизајн за сва времена. Михаел је прву фабрику отворио 1861. године, а данас се намештај према његовим оригиналним нацртима производи у породичној компанији чије је средиште у немачком граду Франкенбергу, којом управља пети нараштај Тонета. Синиша Ковачевић

kULTURA

c m y

dnevnik

utorak16.avgust2011.

23

ТРЕЋЕ КОЛО НОВЕ ЕДИЦИЈЕ „ГЕОПОЕТИКЕ“

KРАЈЕМ МЕСЕЦА ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Тасић и Пантић у преводу на енглески

Секвенце модернизма у колекцији српске уметности

Издавачка кућа ‘’Геопоетика“ представила је јуче прве две књиге из трећег кола своје едиције Српска проза у преводу на енглески језик - роман Владимира Тасића‘’Опроштајни дар“ и збирку прича Михајла Пантића‘’Превише времена за неважне ствари“. Како је на конференцији за новинаре рекао главни уредник Владислав Бајац, циљ ‘’Геопоетике“ је да током године изда пет превода најзанимљивијих дела српске књижевности . Циљ едиције је, која траје већ трећу годину уз подршку Министарства културе, је што изнијансиранији приказ различитих стилова и жанрова српске књижевности.

Мање познат роман Владимира Тасића изабран је због помало несвакидашње теме која би могла да се допадне страним читаоцима. Роман је апотеоза брату који није жив и који је, на основу писања писца, несвакидашњи и ренесансни карактер. Пантићево дело је изабор прича названа по једној његовој причи ‘’Превише времена за неважне ствари“. Како је новинарима рекао уредник едиције Рендал Мејџор, реч је о урбаној београдској прози са дозом сете. Говорећи о значају едиције, Мејџор је указао да иако Србија има много добрих писаца они

су, ако нису преведени на енглеском, невидљиви за свет. Циљ ове едиције је да учини те писце ‘’видљивим“ али и да послужи као посредник за преводе на такозване треће језике. Према речима двојице уредника, њихови напори полако убиру прве плодове успеха будући да се о преводима прича, расправља, раде се и преводи на друге језике. До краја година, ‘’Геопоетика“ би требало да изда још три превода српске прозе. До сада су, између осталих, издати преводи романа Дејана Стојиљковића, Мирјане Ђурђевић,Виде Огњеновић, Срђана Ваљаревића, Светислава Басаре.

ДРУГО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ МИХАИЛА БЛАМА

Џез у Србији: 1927–1944 Београдска издавачка кућа “Стубови културе“ објавила је друго, измењено и допуњено издање књиге “Џез у Србији: 19271944” чији је аутор џез музичар и публициста Михаило Миша Блам. Књига представља текстуални, фотографски и фонографски запис (садржи музички диск) о најзагонетнијем и најмање познатом периоду домаћег џеза - о његовим почецима у Србији и о његовом опстанку током рата, саопштио је издавач. Издање садржи обиље фотографија, концертних програма, примера званичне коресподенције, година и имена музичара који су чинили прве београдске оркестре. Професор, музичар, композитор и џез-публициста Миша Блам током вишедеценијске му-

зичке каријере наступао је с више од 30 светских великана џеза и учествовао на бројним фестивалима посвећеним том музичком жанру. Једини је контрабасиста с простора Балкана који је снимио три солистичке плоче џез музике. Написао је и књигу о Мајлсу Дејвису - биографија, интервју, дискографија, 1987. Добитник је многих престижних награда, а на основу уредбе Владе Србије од 7. децембра 2007. године носилац је посебног признања за врхунски допринос националној култури. Миша Блам је овогодишњи добитник награде Нишвила за

животно дело, а промоција његове књиге на том џез-фестивалу у Нишу је одржана 13. августа.

ФЕСТИВАЛ САТИРЕ И ХУМОРА У ОКТОБРУ У БЕОГРАДУ

Ви(б) и ми Девети међународни фестивал сатире и хумора ‘’Сатира фест‘’ под слоганом ‘’Ви(б) и ми‘’, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и Министарства вера и дијаспоре, биће одржан 7. октобра у Београду, у организацији Београдског афористичарског круга. На фестивалу, који ће бити у знаку 80 година од рођења српског сатиричара Владимира Булатовића Виба (1931-1994), учествоваће око 30 аутора из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Словеније, Румуније и Хрватске, стоји у саопштењу организатора фестивала. Управни одбор Београдског афористичарског круга расписао је јавни конкурс за учешће на ‘’Сатира фесту 2011’’, а аутори из Србије и иностранства могу слати своје радове до 15. септембра на адресу satirafest@gmail.com У конкуренцији ће бити афоризми (до 30 афоризама), сатиричне приче (три приче, до две странице А4 формата) и сатиричне песме (три песме, до једне

странице), а такође се могу слати и радови написани у периоду после прошлогодишњег Сатира феста 2010. године, пише у саопштењу Београдског афориштичарског круга. Уметнички савет манифестације у саставу: Александар Баљак, Александар Чотрић, Јово Николић, Витомир Теофиловић и Слободан Симић, изабраће афоризме, приче и песме и одредити учеснике на завршној вечери, која ће се одржати у петак, 7. октобра са почетком у 19 сати у сали општине Стари град. Како се наводи у саопштењу, у свечаној сали Министарства вера и дијаспоре, дан пре почетка ‘’Сатира феста‘’, биће одржана промоција књиге афоризама румунског аутора Валерију Бутулескуа. Аутору најбољег изговореног афоризма на овом фестивалу припашће награда ‘’Вук Глигоријевић‘’, а награда ће бити додељена и ауторима најбоље приче и песме. Заслужним ауторима и преводиоцима из иностранства биће додељено признање ‘’Златни круг‘’, за афирмацију српске сатире у свету.

Галерија Матице српске за крај овог месеца припрема изложбу под називом „Секвенце модернизма. Вујичић колекција српске уметности XX века“ ауторке др Лидије Мереник, која ће бити отворена 30. августа. На отварању ће говорити мр Тијана Палковљевић, управница Галерије, др Лидија Мереник, ауторка изложбе и каталога и Александар Јовановић, председник Скупштине града Новог Сада..

- Реализација изложбе „Секвенце модернизма. Вујичић колекција српске уметности XX века“ представља наставак тежњи Галерије Матице српске да у свом простору, поред дела ликовне уметности сакупљених под сопственим кровом, прикаже и дела из других јавних и приватних колекција – кажу у Галерији Матице српске. - Избор дела из Вујичић колекције начињен је с идејом да представе и прикажу токове и идеје српске уметности XX века. Ограничен бројем сакупљених радова и величином изложбеног простора Галерије, овај избор дела је обликован теоријским дискурсом историчара уметности проф. др Лидије Мереник, одабраних са жељом да се илуструју најзначајније мене националне уметности XX века. Биће изложено педесет слика и десет цртежа и графичких листова познатих српских уметника: Надежде Петровић, Петра Добровића, Марка Челебоновића, Ивана Радовића, Љубице Цуце Сокић и Миће Поповића. „Изложба Секвенце модернизма, избором слика, цртежа и графика из колекције чини покушај заокруживања или наглашавања карактера једне целине која постоји у колекцији као визији тоталитета света и уметности. Идентитет и карактер колекције одражава се и на изложбу. Замишљена као кратка историја важних етапа српске модерне уметности, она представља не само низ минуциозних уметничких дела карактеристичних за Вујичић колекцију, већ и збир јединствених индивидуалних сторија, понекад нетипичних или паралелних у односу на владајуће историјскоуметничке монолитне наративе“, пише ауторка Лидија Мереник у каталогу ове изложбе. Како додаје Лидија Мереник, „Од рађања модерне кроз слободу коју је подстакла природа, преко сложеног и турбулентног међуратног периода у коме стоје сучељене умерена модерна и одлучна авангарда, до послератног периода у коме разматрање домета апстракције и данас изазива пажњу и полемике, ‘Секвенце модернизма ‘ саопштавају кратку историју српског сликарства 20. века у неколико прича.

Свака од тих прича је за себе, а истовремено неодвојива од оних које јој претходе, па чак и оних које настају након ње: секвенца историје, фрагмент тоталитета света и збирке. Идеја изложбе и намера Вујичић колекције јесте да их учини видљивим и приступачним. У ситуацији у којој је у Србији, увелико у 21. веку, број отворених музеја, спомен-збирки и легата изједначен или жалосно мањи од оних недоступних, идеја о приватној колекцији која, захваљујући разумевању Галерије Матице српске, привремено добија идентитет покретног музеја српске модерне уметности, чини се не само привлачном, већ морално оправданом и образовно целисходном.“. Вујичић колекција је, како напомињу у Галерији Матице српске, приватна уметничка збирка српске уметности 20. века, са седиштем у Београду. У колекцији је заступљено више од две стотине аутора са преко пет стотина уметничких дела – слика, скулптура, цртежа, графика, фотографија, принтова и радова концептуалне уметности. Део ње је и збирка архивске грађе и документарног материјала, библиотека, електронски и штампани регистар. Фондација Вујичић колекција основана је с циљем да подстакне, промовише, публикује и афирмише

уметничко стваралаштво у Србији, покретањем издавачке делатности и изложбеног програма. У постојећим условима стања културе и уметности, како напомињу у Галерији Матице српске, „Фондација Вујичић колекција своје место види у неопходој иницијативи да се, путем издаваштва савремене теоријске, историјскоуметничке и историографске литературе, тематско-проблемских и монографских студија, као и активним изложбеним програмом, покаже један могући приступ проучавању, архивирању, презентовању, валоризовању и афирмисању аутора, уметничких појава и токова, који су чинили и чине део српске уметности 20. века. Циљ деловања Фондације је афирмисање оних историјскоуметничких, теоријских и кустоских интерпретација које би допринеле ширем разумевању смисла и положаја уметности и уметничког дела у нашој средини“. Изложба ће моћи да се погледа до 20. септембра и током трајања, петком у 18 сати, одржаваће се стручна тумачења и презентације Колекције Вујичић Реализацију изложбе омогућило је Министарство културе, информисања и информационог друштва Републике Србије и Вујичић колекција. Н. Пејчић

REPERTOAR

Film

Akteri

Режија: Џон Фејври Сценарио: Роберто Орци, Алекс Курцман, Дејмон Линделоф, Мак Фергус и други Улоге: Данијел Крејг, Харисон Форд, Оливија Вајлд, Абигеjл Спенсер, Сем Роквел, Пол Дано, Кленси Браун, Адам Бич

Каубоји и ванземаљци

Sadr`aj

Re~ kritike

У пустињи, надомак некада рударског градића, буди се човек сав у ранама (Данијел Крејг). Открива да на левој подлактици има необичну наруквицу. Он не зна како се она ту нашла, као што услед губитка памћења не зна ни ко је, ни шта је пре радио. Једино је извесно да одлично барата револвром. У граду, неки у њему препознају лице са потернице, пљачкаша и убицу Џејка Лоунергана. Ту Лоунерган одмах долази у сукоб са младим Персијем Долархајдом (Пол Дано) насилним сином локаног одгајивача стоке пуковник Вудроа Долархајда (Харисон Форд). Када шериф, Лоунергана и несташног младића, ухапси и крене да их испоручи судским властима, неидентификоване летелице нападају град и отимају неколико жена и људи са улице. Међу њима је и Долархајдов син. Током напада се ипоставља да је чудна Лоунерганова наруквица оружје против незнанаца из свемира за којима ујутру, најхрабрији крећу у потеру...

Ако се већ не играју, сасвим је могуће да ће се деца текућег лета играти уместо каубоја и Индијанаца, каубоја и ванземаљаца. То важи за ону храбрију и мало старију децу, која (препорука је уз пратњу родитеља) у биоскопима одгледају актуелни летњи хит „Каубоји и ванземаљци“Cowboys & Aliens) редитеља Фејврија, познатог по филмовима о Ајронмену. Уствари, ако су Трансформерси и осталаи технојунаци данас малишанима пријемчивији, онда би овај филм ипак најбрже могао да пронађе пут до велике деце, односно, одраслих које још увек нека сила вуче ка биоскопима. Тим пре, што овај „постмодерни“ спој вестерна и акционе (не)научне фантастике релативно добро функционише, мада тек надпросечно експлоатишући главне мотиве оба жанра. У основи приче је како каубоји, у седамдесетим годинама 19. века, у некој америчкој забити, суочени са припадницима непознате агресивне цивилизације спасавају свет. У галерији ликова које вестерн подразумева, ту су сем усамљеног револвераша и газде сточара који терорише град, мистериозна лепотица, свештеник, власник кафане и његова жена, шерифов унук , индијанац интегрисан у белачку културу и један пас. С друге стране су у својим летелицама, када треба и на земљи, застрашујући и крволочни, у целини ипак безлични ванземаљци (уопште СФ сегмент је мало отаљан). Очекивано, филм обилује сценама насиља мада оне нису екстремно експлицитно приказане. Јурњава коњаника и ванземаљских млазњака свакако и на невиђено обећава, док борба прса у прса уједињених некадашњих непријатеља: каубоја и индијанаца против ванземаљаца, сем симболичне поруке потврђује и ону стару “бој не бије...“. Ипак, мало хумора не би штетило овој можда и преозибљно датој причи. Ако се у обзир узме и звездана глумачка подела и њен пристојан учинак, „Каубоји и ванземаљци“ се могу В. Црњански погледати али без обавеза да се дуго памте.

24

svet

utorak16.avgust2011.

VE LI KA BRI TA NI JA TRA @I MO RAL NI KOM PAS

Kameron: Na{oj zemqi je zvonio alarm za bu|ewe LONDON: Velikoj Britaniji predstoji nala`ewe moralnog kompasa, izjavio je premijer Dejvid Kameron, posle vi{ednevnih masovnih nemira i pqa~ke. Kameron je naveo da “odgovorna ve}ina” zahteva da vlada izgradi ~vr{}e dru{tvo.

Dejvid Kameron

“Na{oj zemqi je zvonio alarm za bu|ewe - dru{tveni problemi koji su tiwali decenijama, eksplodirali su nam u lice”, rekao je Kameron u govoru poslanicima.

“Da li smo odlu~ni da se suprotstavimo sporom moralnom kolapsu do kojeg je tokom proteklih nekoliko generacija do{lo u delovima na{e zemqe?”, zapitao je britanski premijer.

Vo|a opozicione Laburisti~ke partije Ed Miliband je u suprotstavqenom govoru kritikovao Kameronove planove i tra`io da se poslanici mawe bave okrivqavawem, a vi{e stvarawem boqih mogu}nosti za mlade.

“Zahteve javnosti ne}e ispuniti uobi~ajeni instinkt politi~ara: najava niza novih propisa, imenovawe novog savetnika, gurawe starih predrasuda i plitkih odgovora”, rekao je Miliband u govoru.

“Da li je va`no da mladi ose}aju da imaju budu}nost, priliku da vode boqi `ivot? Da, va`no je”, naveo je Miliband.

dnevnik

IRAK

U napadima {irom zemqe 56 mrtvih BAGDAD: U seriji napada koji su ju~e izvedeni {irom Iraka, a najve}im delom u gradovima severno od prestonice Bagdada, ubijeno je 56, a povre|eno oko 200 osoba Najvi{e qudi je stradalo u gradu Kuta, gde je u dve eksplozije koje su se dogodile za samo par minuta ubijeno 37, a povre|eno 68 qudi. Svi napadi izvedeni su aktivirawem eksploziva, uglavnom u vidu

UKRATKO

GA DA FI PO ZVAO PRI STA LI CE U OD LU^ NU BOR BU

Kona~ni obra~un s pobuwenicima i NATO-om TRIPOLI: Pobuwenici se nadaju da }e presecawem puta koji iz Tripolija vodi ka granici Tunisa, ugu{iti otpor Gadafijevih snaga.

Libijski lider, pak, sprema nastavak borbi i poziva pristalice na kona~ni obra~un sa pobuwenicima i NATO-om. “Libijski narod }e istrajati i revolucija }e istrajati.

Krenite, izazivajte, u|ite u borbu za osloba|awe Libije, malo-pomalo, od izdajnika i NATO”, poru~io je libijski lider u govoru odr`anom putem telefona i emitovanom sino} na dr`avnoj televiziji u audio-formatu.

“Spremite se na borbu. Krv mu~enika je podsticaj za ratovawe”, poru~io je Gadafi.

Gadafi tvrdi da su pobuwenici, koji od sredine februara tra`e okon~awe wegove vladavine, naoru`ani kriminalci i ekstremisti iz redova Al Kaide, a vazdu{nu kampawu snaga NATO-a,

Konfuzna situacija oko Zavije

preduzetu na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN sredinom marta, smatra “kolonijalnom agresijom ~iji je ciq da pokrade libijsku naftu”.

Pojedini mediji preneli su navode neimenovanog izvora da predstavnici Gadafijevog re`ima pregovaraju sa pobuwenicima u jednom hotelu na jugu Tunisa, ali

je portparol libijske vlade Musa Ibrahim to odlu~no negirao, optu`uju}i zapadne lidere i medije za {irewe glasina.

Pobuwenici su, vi{e nema nikakve dileme, u{li u Zaviju i presekli komunikaciju Tripolija ka Tunisu, ~ime je prekinuta glavna linija snabdevawa Gadafijevog re`ima, {to je potaklo nade Zapada u skori kraj gra|anskog rata.

Ipak, borbe se jo{ uvek vode {irom grada, sa prili~no neizvesnim ishodom, jer Gadafijevi generali poku{avaju da na front bace iskusnije jedinice, koje su u prethodna 24 ~asa preba~ene sa frontova oko Misurate i Brege.

Da stvar bude crwa po Gadafija, u Zaviji se nalazila jedina rafinerija nafte koju su kontrolisale wegove snage, pa je veliko pitawe da li }e {vercovano gorivo biti dovoqno da pokrene wegove motorizovane jedinice.

Nenadma{na alkoholi~arka LONDON: Britanka Daun Marsden (31) verovatno je jedna od najve}ih alkoholi~ara u toj zemqi. Osim {to pije 16 litara piva dnevno, ova alkoholi~arka je i kradqivica.

No, veliko je pitawe kako Marsden uop{te uspeva da se odr`i na nogama i da bude dovoqno trezna da ukrade deset paketa slanine iz supermarketa i proda svaki za po jednu funtu.

Marsdenova je dospela i na sud zbog velikog broja kra|a. Wen advokat Xon Relton je

izjavio kako wegova klijentkiwa ve} godinama pije istu koli~inu alkohola. „Mo`da ste primetila da moja klijentkiwa ima probleme sa alkoholom. Zbog toga i ide u savetovali{te i poku{ava da na|e pomo}. Rekla mi je da pije 16 litara piva dnevno, i to tako traje godinama”, rekao je Relton na sudu kada je zastupao Marsdenovu zbog kra|e koju je po~inila. Kada se pojavila na posledwem ro~i{tu bila je toliko pijana da je

automobila bombe, osim u centralnom gradu Bakubi, gde su u napadu naoru`anih osoba na jedan vojni kontrolni punkt ubijena ~etiri vojnika.

U Bakubi i okolini izvedena su jo{ tri bomba{ka napada, u kojima je povre|ena 31 osoba. Samoubila~ki napadi izvedeni su u gradu Kan Bani Saad, severoisto~no od Bagdada, u provinciji Dijala, gde je u napadu na zgradu op{tinske uprave ubijeno osmoro qudi, a u seriji napada {irom provincije jo{ dvoje, kao i u rodnom gradu biv{eg ira~kog lidera Sadama Huseina Tikritu, severno od prestonice, gde su poginula tri policajca.

Napadi su izvedeni mawe od dve nedeqe nakon {to su ira~ki lideri rekli da }e razgovarati s predstavnicima SAD o tome da se obuka doma}ih bezbednosnih snaga produ`i i posle 2011, kada je planirano da se iz Iraka povu~e preostalih 47.000 ameri~kih vojnika. Iako je intenzitet nasiqa u Iraku od 2006. i 2007. godine znatno opao, napadi se i daqe izvode gotovo svakodnevno, a samo u julu ubijeno je 259 Ira~ana, {to je najve}i mese~ni bilans poginulih od po~etka godine.

tra`ila od prisutnih novinara da joj pomognu. Ekspert za zavisnost dr Robert Lefever rekao je da je pravo ~udo {to je Daun jo{ `iva s obzirom na koli~inu alkohola koju pije. „Razlog tome {to je `iva je {to je svaki dan pila i ‘istrenirala’ svoj organizam na tu koli~inu pi}a. Kada je u pitawu ispijawe alkohola, ona je u tome jednako ‘dobra’ kao i olimpijski {ampion u svom sportu”, rekao je Lefever.

Suzavac protiv demonstranata TUNIS: U centru glavnog grada Tunisa ju~e su izbili sukobi policije i demonstranata, u kojima je upotrebila suzavac kako bi rasterala vi{e stotina okupqenih. Demonstranti su protestovali protiv nedostatka politi~kih reformi nakon svrgavawa predsednika Zin el-Abidin Alija u januaru ove godine.

Desetak blindiranih policijskih vozila blokiralo je glavnu aveniju Habib Burgiba kako bi spre~ili demonstrante da krenu ka Ministarstvu unutra{wih poslova.

U protestima je u~estvovalo nekoliko stotina demonstranata, koji su uzvikivali “nova revolucija” i “narod `eli pad sistema.

Za posao s ugqem – 20 godina PEKING: Kineski sud je osudio jednog lokalnog funkcionera koji je vodio poslove s ugqem u provinciji [ansi na kaznu zatvora od 20 godina i milionsku zaplenu dobara Utvr|eno je da je ilegalno dr`ao jedan rudnik, a novcem od iskopanog ugqa kupio na desetine stanova {irom zemqe.

Hao Peng|un, {ef kancelarije za ugaq u okrugu Pu, nagomilao je 35 ku}a, uglavnom u Pekingu i u ju`nom kineskom letovali{tu Hajnan, vrednih vi{e od 170 miliona juana, oko 26,5 miliona dolara.

Hao i ~lanovi wegove porodice su, tako|e, na bankovnim ra~unima imali “{okantnih” 127 miliona juana (20 miliona dolara), navela je Centralna kineska televizija, a preneo Rojters.

Slu~aj je posledwi primer privrednih skandala koji pokazuju rasprostrawenost i ozbiqnost korupcije u Kini, ~ak i me|u ni`im slu`benicima vlasti, navodi agencija. Kriti~ari ka`u da zloupotrebe cvetaju, jer kineski zvani~nici ne odgovaraju za svoje poslove bira~ima ili kritikama {tampe. Sud je tako|e osudio Haoa i wegovu `enu, koja je kwigovo|a u rudniku ^engnanling, na nov~anu kaznu od 260 miliona juana zbog izbegavawa pla}awa poreza. .

Sneg posle pola veka VELINGTON: Delovi Novog Zelanda od ju~e ujutro su potpuno blokirani zbog sne`ne oluje koja je pojedinim gradovima donela sneg prvi put u pet decenija, dok je zbog ledenog nevremena neprohodno vi{e saobra}ajnica, zatvoreni su aerodromi i {kole i prekinuto snabdevawe strujom u mnogim gradovima. Severno ostrvo, koje zajedno sa Ju`nim ostrvom ~ini dve glavne kopnene mase Novog Zelanda, zahvatilo je najgore zimsko nevreme u posledwih 50 godina, a stanovni{tvo prestonice Velingtona upozoreno je na obilne sne`ne padavine.

Najgori vremenski uslovi trenutno su na Ju`nom ostrvu, gde, iako su sne`ne oluje ~e{}a pojava, stanovni{tvo jo{ poku{ava da se izbori sa nepovoqnim prilikama koje }e, kako se o~ekuje, potrajati tokom ve}eg dela sedmice.

“Qudi treba da budu spremni na najgore, {to zna~i da se postaraju da su snabdeveni u slu~aju da ne mogu da iza|u iz ku}a i budu bez struje i drugih sredstava”, rekao je upravnik Slu`be civilne odbrane u Velingtonu Rajan van [alkvik.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HO SNI MU BA RAK Predsednik suda u Kairu odlo`io je za 5. septembar su|ewe svrgnutom egipatskom predsedniku Hosniju Mubaraku i najavio da }e su|ewe biti zatvoreno za javnost. Mubaraku (83) se sudi zbog korupcije i sau~esni{tva u ubistvu gotovo 900 demonstranata tokom pobune protiv wegovog re`ima. Su|ewe je do sada direktno prenosila dr`avna televizija.

MI HAIL GOR BA ^OV Posledwi sovjetski predsednik Mihail Gorba~ov izjavio je da ga je biv{i ameri~ki predsednik Xorx Bu{ stariji upozoravao da mu je bezbednost ugro`ena 1991. ali da nije poverovao Bu{u, jer „potrebno je biti idiot” i odlu~iti se za preuzimawe vlasti silom uprkos znacima korenitih promena u SSSR. „Na`alost, oni su bili idioti”, zakqu~io je Gorba~ov misao o tvrdoj liniji komunista.

BA RAK OBA MA Rejting ameri~kog predsednika Baraka Obame pao je ispod 40 odsto, {to je najni`i nivo od kada je postao predsednik SAD, pokazuje najnovija anketa agencije “Galup”. Ispitivawe javnog mwewa pokazalo je da 39 odsto Amerikanaca odobrava na~in na koji predsednik Obama obavqa svoj posao, dok 54 odsto ne odobrava.

SKAN DAL PO TRE SA STRAN KU NE MA^ KE KAN CE LAR KE AN GE LE MER KEL

Ostav ka zbog ve ze s ma lo let ni com BER LIN: Stranku nema~ke kan ce lar ke An ge le Mer kel CDU potresao je pre dva dana veliki skandal, kada je Kristi jan fon Be ti her, li der partije u saveznoj pokrajini [lezvig-Hol{tajn, bio prinu|en da podnese ostavku na taj polo`aj zbog veze sa {esnaestogodi{wakiwom.

Ta veza politi~ara Betihera (40) sa 24 godine mla|om iza bra ni com ni je ile gal na, ali je izazvala burne reakcije u vladaju}oj partiji, {to je rezultiralo wegovim ostavkom na liderstvo u partiji na nivou pokrajine.

Fon Betiher je trebalo da idu}e godine, posle izbora

Kristijan fon Betiher

zakazanih za maj, do|e na mesto pred sed ni ka Vla de po krajine [lezvig-Hol{tajn.

Po sle hit nog sa sta nak strana~kih ~elnika u Kilu, zvani~nici CDU su odlu~ili da Von Betiher, ipak, ostane na svojoj funkciji u regionalnom parlamentu, gde je ta partija na vlasti u koaliciji sa Liberalnom demokratskom strankom.

Kom pro mi to va ni po li ti ~ar je, kako javqa Rojters, rekao da je “pogre{no procenio moralnu komponentu veze”, a nema~ki “Bild” je objavio da se sa devojkom upoznao preko dru{tvene mre`e “Fejsbuk”.

BALkAn

dnevnik

UKRATKO Pro se~ na pla ta 476 evra POD GO RI CA: Prose~na plata u Crnoj Gori, bez poreza i doprinosa, u julu je iznosila 476 evra, dok je vrednost minimalne potro{a~ke korpe u istom mesecu iznosila 756 evra, saop{teno je ju~e iz zavoda za statistiku (Monstat). Kako se navodi, prose~na zarada je u odnosu na isti mesec pro{le godine zabile`ila rast od 2,1 odsto. Monstat je saop{tio da je minimalna potro{a~ka korpa, u odnosu na jul pro{le godine, porasla 0,4 odsto. Industrijska proizvodwa u Crnoj Gori u julu je ostvarila rast od 5,7 odsto u odnosu na jun, odnosno 0,2 odsto u pore|ewu s pro{logodi{wim periodom.

Naj vi {e no vih iz BiH

BE^: Broj dodela austrijskog dr`avqanstva je u prvih {est meseci ove godine ponovo pove}an, pokazuju podaci Statisti~kog zavoda Austrije. Tako je u prvoj polovini ove godine 3.420 osoba dobilo austrijsko dr`avqanstvo, {to je za 656 vi{e nego u istom periodu 2010. godini i rast je 24 odsto.

Kada je re~ o zemqi porekla novih dr`avqana na prvom mestu je Bosna i Hercegovina (18,4 odsto), a na drugom Turska (17 odsto), dok lista obuhvata ~ak 98 dr`ava sveta. Iako je do{lo do rasta broja dodela dr`avqanstava, jo{ je broj znatno ispod vrednosti ranijih godina. Naime, 2009. godine, kada se ve} primewivao poo{treni zakon o dr`avqanstvu, dodeqeno je vi{e dr`avqanstava, 4.243 u prvih {est meseci.

De vet mi li jar di evra od EU SO FI JA: Bugarski premijer Bojko Borisov izjavio je da wegove zemqa mo`e „povu}i” oko devet milijardi evra kroz fondove Evropske unije, {to }e joj pomo}i da prebrodi mogu}u novu finansijsku krizu, koja preti i drugim evropskim dr`avama zbog pada rejtinga SAD. [ef bugarske vlade se izjasnio protiv ulaska wegove zemqe u evrozonu, zbog toga {to su, kako je naglasio, dr`ave koje su u 17 - ~lanoj monetarnoj uniji, u znatno te`em polo`aju nego one kojima evro nije osnovna valuta.

Borisov je rekao da }e Bugarska pre}i na evro kada buxetski deficit zemqe budu dovedeni u okvir predvi|en sporazumom iz Mastrihta, {to zna~i na maksimalnih tri odsto vrednosti ostvarenog bruto doma}eg proizvoda.

Po re~ima Borisova, dok su Bugari 1995. i 1996. godine palili gume i blokirali ulice, druge dr`ave su radile i razvijale se, a sad }e biti druga~ije jer }e se „dok se u drugim dr`avama pale gradovi u Bugarskoj raditi.”On je najavio da }e Bugarska nastaviti da poboq{ava i razvija infrastrukturu, u vidu gradwe autoputeva, sportskih objekata, uz istovremenu ekspanziju poqoprivrede i turizma.

NEDALEKO OD SEDI[TA MINISTARSTVA UNUTRA[WIH POSLOVA

Uvre dqiv gra fit u cen tru Za gre ba

ZA GREB: U {irem centru Zagreba, stotinak metara od sedi{ta Ministarstva unutra{wih poslova, na reklamnom stubu nedavno se pojavio veliki grafit „Srbe na vrbe”, na {ta niko nije regovao, iako se radi o krivi~nom delu „Ju tar wi list” je ob ja vio tekst o uvredqivom grafitu i isti~e da „nereagovawe dobija na te`ini jer se grafit nalazi i blizu nove zgrade Bezbednosno (sigurnosno) - obave{tajne agencije”. U tekstu se navodi da policajci i tajni agenti ne obavqaju svoj posao, jer je posmatrawe i prikupqawe podataka jedan od glavnih elemenata wihovog posla. „Nisu primetili ovu rasisti~ku sviwariju, ili ih, naprosto, uop{te nije briga {to je grafit s genocidnim sadr`ajem ispisan u neposrednoj blizini wihovih kancelarija”, pi{e „Jutarwi list”.

Zagreba~ki dnevnik navodi da se u {irem gradskom centru desetak godina unazad nisu posebno ~esto doga|ali takvi rasi sti~ ki is pa di, osim na sportskim doga|awima.

Veliki grafit u blizini nove zgrade Bezbednosno (sigurnosno) - obave{tajne agencije

„Zato je potpuno neverovatno da niko nije prebrisao taj natpis, a kamoli pokrenuo potragu za autorom. [ta o svemu tome ima da ka`e ministar unutra{wih poslova?”, pi{e autor teksta zagreba~kog lista. ^iwenica je da se dve godine unazad pisawe takvih paro-

la smatra krivi~nim delom ili barem ozbiqnim prekr{ajem, pa je tako Antonio Vuj~i} (24) na Sudu u Splitu osu|en na ~etiri meseca zatvora zbog postavqawa transparenta „Srbe na vrbe” koji je pro{le godine, na ulazu u grad, do~ekao srpske tenisere Dejvis kupa.

Tvrd stav Ko so ro ve pre ma Be o gra du?

ZA GREB: Poseta hrvatske premijerke Jadranke Kosor Pri{tini, najavqena za 24. avgust, ima za ciq da podr`i mir i stabilnost na Kosovu, poru~uju iz wenog kabineta. Hrvatski mediji tvrde da Kosorova tom posetom `eli da poka`e da ne odu-

~emu kontroverzna. „Jutarwi list” skre}e pa`wu na to da je neobi~no da hrvatske vojnike u sastavu Kfora na Kosovu pose}uje premijer bez dogovora s predsednikom i ocewuje da se tu radi o poku{aju prikupqawa izbornih poena.

Jadranka Kosor

staje od tvrdog stava prema Beogradu i da tim privu~e desni~arsko bira~ko telo. „Vlada }e i daqe promovisati politiku podr{ke miru i stabilnosti na Kosovu, po{tovawe prava nacionalnih mawina i po{tovawe teritorijalne celovitosti Kosova”, saop{tila je Kancelarija za odnose s javno{}u Jadranke Kosor.

Mediji tvrde, pak, da je poseta Kosorove Pri{tini po mnogo

List tako|e podse}a da ona Kosovo pose}uje u vreme napetosti na wegovom severu i navodi da ta poseta ne}e biti dobro primqena u Srbiji. U prate}em komentaru podse}a se da je poseta Kosovu ba{ u vreme kad se premijerka dala u o{tru prepirku sa predsednikom Srbije Borisom Tadi}em. „Odlaze}i na Kosovo, ona se nada da u javnosti poka`e da ne odustaje od tvrdog stava prema

Beogradu {to je duboko pogre{no”, pi{e komentator i dodaje da se vojnici po misijama nikad ne pose}uju u periodu pre izbora, jer policija i vojska moraju biti depolitizovane. „ „Premijerka se nada da }e ovakvim potezima oja~ati desno bira~ko telo, ali pogre{no”, smatra komentator „Jutarweg lista”. Prema navodima lista, poseta Kosovu mogla bi dovesti do nesporazuma izme|u Kosorove i predsednika Ive Josipovi}a, jer je izostalo dogovarawe, {to bi moglo pogor{ati odnose dvoje najvi{ih dr`avnih zvani~nika.

List tvrdi i da }e se Kosorova s vojnicima sastati u Pri{tini, umesto u bazi Bondstil kod Uro{evca, {to je odstupawe od prakse da visoki zvani~nici obilaze vojnike u bazama.

Podse}a se da 20 hrvatskih vojnika, koji s dva helikoptera prevoze zvani~nike i vojne jedinice, nisu omiqeni me|u Srbima na severu, koji tvrde da su hrvatski pripadnici Kfora prevozili kosovske specijalce.

Reaguju}i na pisawe lista, vladina Kancelarija za odnose s javno{}u isti~e da Kosorova dolazi na Kosovo na poziv kosovskog premijera Ha{ima Ta~ija i da }e se tada sresti s kosovskim vlastima i otvoriti Hrvatskokosovski privredni forum u Pri{tini, posetiti hrvatsku zajednicu u Jawevu i sresti se s vojnicima.

CRNA GORA

Luk {i} i opo zi ci ja po sti gli do go vor o srp skom je zi ku POD GO RI CA: Crnogorski premijer Igor Luk{i} i predstavnici opozicije postigli su ju~e dogovor o pitawima srpskog jezika i dr`avqanstva, {to je bio opozicioni preduslov da obezbede dvotre}insku ve}inu u parlamentu potrebnu za usvajawe izbornog zakona. Luk{i} se sastao s predsednikom Socijalisti~ke narodne partije Sr|anom Mili}em, liderom Nove srpske demokratije (NOVA) Andrijom Mandi}em, potpredsednikom Pokreta za promene Brankom Radulovi}em, a razgovoru je prisustvovao i ministra prosvete Slavoqub Stijepovi}.

Mandi} je novinarima, nakon trosatnog sastanka, kazao da je Vlada prihvatila da izmeni zakone o op{tem obrazovawu i dr`avqanstvu, kako bi se potom pristupilo usvajawu izbornog zako-

nodavstva, {to je prvi uslov Evropske unije da Crna Gora dobije datum pretpristupnih pregovora.On je naveo da je razgovor sa Luk{i}em i Stijepovi}em bio veoma te`ak, ali se ipak do{lo do odre|enih re{ewa. Mandi} nije precizirao detaqe dogovora, ali je naveo da }e svim gra|anima koji su imali neki od dokumenata Crne Gore biti omogu}eno Igor dobijawe dr`avqanstva po skra}enoj proceduri, kao i da }e srpska jezi~ka zajednica dobiti mogu}nost obrazovawa na svom materwem jeziku.

Postignuta re{ewa su rezultat kompromisa i predstavqaju maksimum onoga {to je Vlada mogla u ovom trenutku da prihvati od opo-

Luk{i}

zicionih zahteva, kazao je lider NOVE. Radulovi} je kazao da je sastanak sa Luk{i}em pokazao da je mogu} kompromis u Crnoj Gori. Po wegovim re~ima, o pitawu dr`avqanstva nije postignut potpuni konsenzus, ali bi ta tema trebalo da se re{i narednih dana na Kole-

gijumu predsednika Skup{tine. On smatra da }e predsednik parlamenta Ranko Krivokapi} poku{ati da opstruira dogovor opozicije i Luk{i}a. Radulovi} je istakao da dogovor o pitawima srpskog jezika i dr`avqanstva ne predvi|a izmene Ustava i optu`io Krivokapi}a da obmawuje javnost. „Sve {to je Krivokapi} govorio o navodnoj promeni Ustava nije ta~no. Mi smo dana{wim dogovorom ispo{tovali najvi{i pravni akt Crne Gore, a ono {to pri~a Krivokapi} je ~ista nacionalisti~ka euforija”, naveo je potpredsednik PZP-a.

Lider najja~e opozicione stranke SNP Sr|an Mili} nije dao izjavu novinarima posle razgovora.

(Tanjug)

utorak16 . avgust2011.

25

SRPSKO-HRVATSKI ODNOSI

Do bar ne pri ja teq zla ta vr e di Nisam siguran ho}e li neko MiBE O GRAD, ZA GREB: Dobar i lu Daki}a pitati kako je poginuo pouzdan neprijateq zlata vredi.

Dmitar Obradovi} u leto 1991.

To je na~elo srpsko-hrvatskih odnosa usvojeno istom kad su se Slo- Sumwam – koga to jo{ zanima, kad je bodan Milo{evi} i Frawo Tu|- Dmitar Obradovi} bio uznemirujuman pogledali i razumeli bez re- }i faktor i jednima i drugima, kao ~i. Najnovije zahla|ewe srpsko-hr- i Josip Rajhl Kir, uostalom. Bitvatskih odnosa tek je jo{ jedan pad nije je to {to se odmah oglasio u sinusoidnom cikli~kom gibawu Slobodan Homen, dr`avni sekrete~nosti u spojenim sudovima. Bi- tar u srbijanskom Ministarstvu lo je vi{e takvih plima i oseka od pravde: da }e Srbija ‘pomo}i Misamoga po~etka normalizacije li Daki}u’ u obrani itd., konzili1996, a bi}e ih jo{, hvala lepo, jarno s kojekakvim udru`ewima uvek ba{ nekako pred izbore u sva- Kraji{nika itd. Samo nam je jo{ koj od dr`ava, pi{e Milo{ Vasi} Mile Daki} trebao. Podse}awa radi: dr`ava Srbija prstom nije mrdna www.tpor tal.hr nula kada je Srbima u Hrvatskoj biRacionalno obja{wewe ovog trenutnog hla|ewa jednostavno je: u lo nepravedno su|eno s fantasti~obe dr`ave bli`e se izbori, u Hr- nim obrazlo`ewima poput onog nevatskoj ve} u decembru, u Srbiji na sre}nog Karana koji je ’500 godina prole}e. U obe dr`ave na vlasti su sedeo na grba~i hrvatskoga naroda’. klimave koalicije s tankim parla- Ali, Mile Daki} im je srcu drag – mentarnim ve}inama. U obe dr`ave ili im je zgodno pao za nacionalnu su opozicione stranke u ofanzivi: homogenizaciju.

Scena, kulise i rekviziti su, dau Hrvatskoj SDP s partnerskim kokle, prire|eni po planu. HDZ }e ko{iwcem, u Srbiji Nikoli}evi napredwaci koji su pokupili ve}i- razviti barjak domoqubni i ukazanu [e{eqevih radikala, a sada se ti na Srbe kao neprijateqa od kog wu{kaju i s ostatkom nacionali- hrvatski narod samo Jadra Kosoru{a mo`e spasti. Srsti~ke desnice i bijanska opozicija bezdu{no eksploadokaziva}e da Boris ti{u kosovski mit, u Tadi} i wegova ko~emu im Pri{tina lebqiva koalicija bratski poma`e prodaju srpstvo i (imaju i kosovski ‘veru za ve~eru’ Albanci najboqe (hrvatski: za zdelu neprijateqe, bez so~iva ili perkelbrige). ta), a Tadi} i DemoU obe dr`ave, dakratska stranka da kle, i u Hrvatskoj i u su ve}i patrioti jer, Srbiji, vladaju}e evo, ‘brane Kosovo’ stranke bolno trei ‘brinu o Srbima baju neku ‘homogesvima i svuda’, naronizaciju i mobilizadu nebeskome i jaciju’, kako je to zvao gawcima Bo`jim.

Sloba Milo{evi}. Milo{ Vasi} S obzirom na to da je predizborna Jedni imaju Tompsona M1A1, drugi kampawa u Hrvatskoj ve} krenula imaju Boru \or|evi}a i Cecu-sla(prerano, po obi~aju), gospo|a Ja- vuja u be`i~nom kavezu. Eto nama dranka Kosor mogla je u Kninu da predizbornih kampawa: ’Pink’ priu{ti sebi ina~e skandalozni @eqka Mitrovi}a sa slatkom jepozdrav Gotovini i Marka~u, {to zom }e javqati o svakoj neugodnoje, pak, izazvalo o~ekivani odgovor sti koju Srbi do`ive na hrvatskom iz Beograda – i eto nama homogeni- moru – eto vam va{ih prijateqa i zacije i mobilizacije. Pri tom je suseda (i va{e Evrope). U predizbornim nastupima g|a Jadra usput (ako podgreva}e se svi ne i namerno) tim svojim politi~kim Mr `wa, mi sle na {e stereotipi i mitovi jednih i drufaux pasom uredno po li ti~ ke kla se, gih – jer su stvarne ponizila predseduvek pa l i: ako su se politi~ke, prinika Josipovi}a kona mr `wi do sa da vredne i dru{tveji je, samo ~asak pre to li ki odr `a li i ne teme nekako bez we, poku{ao da pomirqivo spusti obo ga ti li, vaq da je potencijala, kako bi se reklo: niko pri~u i ohladi jo{ ma lo osta lo se nema ba{ ~ime strasti. Bio je to pohvaliti, a ovo neukusan i o~ito je, pak, proverena pri~a. Mr`wa, nekorektan gest.

Pretvarawe te navodne drame u misle na{e politi~ke klase, uvik neukusnu farsu izveo je onda @eq- pali: ako su se na mr`wi do sada toko Mitrovi}, balkanski medijski liki odr`ali i obogatili, vaqda magnat, lupetaju}i o ‘embargu’ na je jo{ malo ostalo. Tako }e HDZ do hrvatske oglase, muziku i filmove iznemoglosti koristiti srpsku na svojim televizijama u regiji – pretwu, a Tadi}eva koalicija hrjer ga hrvatska dr`ava, eto, progo- vatsku i – dakako – albansku. Obe ni kojekakvim sitni~avim carin- opozicije, hrvatska i srbijanska, skim bedasto}ama i pleni mu onu dokaziva}e da su boqi patrioti, jahtu na kojoj mu je imewak @eqko domoqubi to jest, od vlasti.

Niko pri zdravoj pameti ne bi Kerum onoliko zavideo pre koju godinu. Nekoliko dana kasnije @eq- se usudio kladiti na ishod jednih i ko Mitrovi} se ukazao u Dubrovni- drugih izbora; snage su tu negde, ko ku i tamo davao intervjue hrvat- zna {ta se jo{ dogodi u me|uvremenu, daleko bilo. Upravo zbog te neskim medijima.

Onda je tu upao ‘komedijant slu- izvesnosti obe vladaju}e koalici~aj’: Bosna i Hercegovina izru~i- je i obe opozicije ne}e se uzdr`avati ni od najni`ih udaraca – kao la je Hrvatskoj Milu Daki}a, onog mra~waka iz Gline kog se odli~no {to smo videli iz Kosori~inog se}am jo{ iz 1991. kada je na sav ispada u Kninu. Vlast je opak narglas pretio i raspirivao nacio- kotik – ali to smo ionako znali, nalnu i versku mr`wu, osoba nada- jo{ od Xonija [tuli}a: ’Tu|om sve fanati~na i svadqiva. Ne znam mukom raspolagat nije mala zajeza {to ga dr`ava Hrvatska optu`u- bancija...’ Nema tu, mili moji ~itaoci, vi{e ni programa ni ideoloje (te optu`nice u odsutnosti uvek su sporne), ali znam za {ta je kriv gije koji bi ne{to bira~u zna~ili: meni i po{tenim qudima iz svoga ovo je politi~ka postmoderna, pa ko }api – }apio je. kraja, no to je druga pri~a...

Abas o~e ku je po dr {ku BiH SA RA JE VO: Predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas izjavio je ju~e, prilikom zvani~ne posete Sarajevu, da o~ekuje podr{ku BiH za priznawe nezavisnosti palestinske dr`ave. Abas je ovo izjavio nakon sastanka sa ministrom inostranih poslova BiH Svenom Alkalajem, a prethodno se sastao i sa tro~lanim Predsedni{tvom BiH, prenose mediji. Me|utim, mi{qewa u Sarajevu oko priznavawa palestinske uprave su podeqena.

Kako prenose ovda{wi mediji, tro~lano predsedni{tvo nema zajedni~ki stav o tome da li bi BiH, koja je trenutno jedna od 10 nestalnih ~lanica Saveta bezbednosti UN, treba da podr`i zahtev Palestinca. Abas je u trodnevnu posetu BiH doputovao samo sedmicu nakon {to je izraelski premijer Bewamin Netawahu u Jerusalemu ugostio 19 ambasadora akreditovanih u Va{ingtonu, me|u kojima je bio i Miroslav Vuji~i~, {ef kabineta srpskog ~lana Predsedni{tva, Neboj{e Radmanovi}a.

@enska posla

utorak16.avgust2011.

dnevnik

c m y

26

Нај ве ћа мод на ико на 20. ве ка

ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА КОКО ШАНЕЛ

Габријела Коко Шанел (19. август 1883 – 10. јануар 1971) била је француска модна креаторка, једна од најчувенијих у двадесетом веку, која је готово 60 година суверено владала високом париском модом. Коко Шанел је и творац мале црне хаљине и чувеног шанел костима зната. Када је имала 11 година, мајка јој је умрла, а отац није хтео да преузме бригу о деци. Завршила је у сиротишту и о њој су се бринуле опатице. У сије ротишту остала пет го-

Б

ила је и остала један од најутицајнијих и н а ј и н о в ат и в н и ј и х модних дизајнера 20. века. Користећи своју креативност и оригиналан приступ моди, Коко је волела да експериментише са стиловима, представљајући себе као храброг иноватора и промотера практичног начина одевања. Рекла је:”Једноставност је кључ праве елеганције” Нећемо уопште погрешити ако кажемо да је прича о Коко Шанел прича о моди 20. века. Авангардна, другачија, смела, 20их година прошлог века лансирала је нови модни стил који је био у потпуној супротности с дотадашњим модним стандардима. Сматрала је једноставност кључем истинске елеганције, те је сходно томе променила женску моду на начин да је женама скинула неудобне корсете и понудила им свакодневну, практичну одећу која је ослободила женско тело. Инспирацију за свој нови модни приступ је црпела из материјала и чистих линија мушке одеће. Коко Шанел је највише остала запамћена по женском оделу које се састоји од сукње до колена и сакоа, по малој црној хаљини и по парфему “Chanel No. 5” који је постао легендарни мирис 20. века. Њене идеје се нису завршавале само на

У

креирању модела, она је искреирала комплетан модни стил. Саставни делови шанел стила постале су ручне торбице са дршкама од златних обруча спојених у ланац, шик детаљи у виду великог цвета на реверу или бисерне, вишеслојне огрлице, али и равне ципеле. Коко се није доказала само као врсна модна дизајнерка и креаторка, већ и као веома промућурна и способна пословна жена. Габријела Шанел, како јој је право име, рођена је 19. августа 1883. у Саумуру, малом француском граду. Била је ванбрачно дете уличног продавца и домаћице, који су поред ње имали још петоро деце. Упркос томе што су деца била рођена у ванбрачној заједници, што је у то време било недопустиво, мајка је ипак успела Габријелу да крсти очевим пре-

Одри Хепберн

зименом Шаснел. Грешком црквеног службеника, који је у крштеници уписао Шанел уместо Шаснел, Габријела је добила презиме по коме ће постати по-

Коса у летњем издању

рбане легенде и лично искуство нам кажу како коса лети изгледа боље но икад. Исто тако, углавном се пресушује како се с годишњег одмора врло често враћамо с јако оштећеном косом која захтева екстремно шишање или барем добру куру како би се опоравила. Ево малих трикова и тајни неговања косе. Ветар који романтично заплиће косу? Коса осушена на сунцу? Прекрасне ковр-

џе које је обликовала морска со? Звучи предобро да би било истинито и често фризура с којом се враћамо с годишњег одмора нема везе с оним што многи називају “бич лук“. Коса, баш као и кожа, треба УВ заштиту. “Лето је специфично јер више смо изложени сунцу и УВ зрачењу тако да су нам потребни препарати који не само негују косу, већ у себи садрже УВ заштиту. Већ код првог излагања сунцу потребна нам је заштита без обзира проводимо ли лето у граду или на плажи. Уз производе из посебних летних линија за негу косе, ваше ритуале ће олакшати и универзални шампони за косу и тело

или пак шампон за учестало прање који неће оптеретити косу. Екстракти алоа вере, лаванде и етеричних уља пружиће и преко потребно освежење у врућим летњим данима. Осим производа са заштитним фактором, један од начина на који можете заштити своју косу су и асесоари. Летни шешири штите не само косу, него и лице од претераног излагања сунцу, а исти учинак може имати капа, марама или шал омотан око главе. Занемарите ли покривала за главу, осим што можете добити сунчаницу, може вам изгорети и власиште, а коса ће бити крхка и испуцала. Једна од главних дилема је испирати со из косе или не. Иако део жена сматра како такве слане фризуре извлаче максимум из косе, овој методи стилизовања треба приступити с опрезом: Со свакако шкоди коси, али у неким ситуацијама када имате природно валовиту косу, могло би се рећи да је со најбољи природни стајлинг производ за такав тип косе. Жене жуде за тим целе зиме, а најсретније су када дође лето. Нажалост на неке типове косе со утиче врло лоше и тада исперите косу на плажи под тушем, а ако нисте у прилици онда увече пре ноћног изласка.” Боравак на плажи често са собом носи и запетљану косу коју је понекад немогуће рашчешљати. У томе вам може помоћи добар чешаљ или квалитетна четка, али и регенератор за косу у спреју који ће омекшати косу и помоћи при распетљавању неугодних чворова.

дина и у њему је изучила кројачки занат. Напунивши 16 година Габријела

напушта сиротиште и почиње да ради као кројачица. Недуго затим сели се у Париз, где почиње да ради по ноћним клубовима као играчица и певачица. Надимак Коко, који ће касније почети да користи као име, “зарадила” је певајући песму “Qui qu a vu Coco dans le Trocadero”, у кафеу “Ла Ротонда” на Монтпарнасу. Њена велика жеља је, иначе, била да се бави дизјаном и израдом шешира који су у то доба били неизоставни модни детаљ сваке даме. Захваљујући финансијској помоћи војног официра и богатог наследника Етјена Балзана чија је љубавница била, Коко 1909. отвара свој први бутик, чиме њен сан почиње да се остварује. Посао је одлично кренуо и Габријела не само да је креирала шешире, већ је након кратког времена својим муштерије почела да нуди једноставне креације које су се одликовале практичношћу и удобношћу, које су заправо представљале зачетак њене “нове моде”. Упркос почетном прихватању, њена одећа се тешко пробијала, али уз помоћ новог мушкарца, једне од њених највећих љубави, индустријалца Артура Капела, који је веровао у њене визије, Коко отвара но-

ве бутике у Довилу и Бијарицу. Већ 1920.године Шанел је представљала респектабилну модну кућу која је запошљавала преко 300 радника. Почетком 20-их година прошлог века, Коко шири подручје свог креативног деловања на високи модни дизајн, креирајући комфорне и елегантне костиме, хаљине, женске панталоне, накит и парфеме. Опуштеним креацијама, кратким сукњама и комфорним одевним предметима снажно се супротставља дотад врло раширеној моди строгих, конзервативних линија. Мушки стил одевања честа јој је инспирација. Тако је настао и чувени Шанел костим, по коме ће остати упамћена. Елегантни комплет који карактерише сукња до колена и кратак, струкиран сако, традиционално израђен од вуне и украшен дугмићима боје злата, постао је трајно обележје стила и омиљен одевни предмет жена, нарочито припадница виших слојева.

Три фризуре за плажу Плетенице Плетенице су један од највећих хитова протеклих сезона и чини се како нас неће брзо напустити. Две плетенице, француска плетеница, рибља кост или само део косе сплетен у плетеницу... могућности су небројене! Све што вам је потребно су чешаљ, регенератор у спреју за лакше рашчешљавање, гумица за косу и пар спретних руку за компликованије плетенице. Чак и ако нисте вешти у плетењу, нема разлога да је не носите јер управо су неуредне и чупаве плетенице најпопуларније.

Пунђа Брза и једноставна - пунђа је многим женама омиљена фризура чим се жива у термометру почне да се пење изнад 25 степени. Пунђу можете да направите једноставним оматањем репа или плетенице око гумице, а желите ли нешто ефектнију и свечанију фризуру учврстите прамен по прамен уврћући га у различитим смеровима. Хоће ли бити на врху главе или положена ниско на затиљку- одабир је на вама.

Реп Коњски реп је класика међу летним фризурама, јер без обзира колико дугу косу имали, с њим вам никада неће бити топло. Можете га везати док је коса још мокра или док је полу-сува за нешто лежернији изглед. Око гумице омотајте један прамен како бисте је сакрили, а навече додајте украсну копчу, цвет или светлуцави детаљ како би га учинили посебним.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

utorak16.avgust2011.

27

Posledwi pozdrav dragom kumu

IZDAJEM kompletno name{ten jednosoban stan sa centralnim grejawem, telefonom i kablovskom kod Sajma.

Telfon: 060/547-4478.

34588

Petru Trbojevi}u

od porodice Pjevac.

POPOVICA, ku}a ekstra lokacija, 160m2, plac 1000m2, front 30m, novo, visoki ~etinari, ro{tiq letwikovac, kamin, gara`a. Telefon 063/597-404 oglasi.rs vlasnik.

34777

35240

Posledwi pozdrav

PRODAJEM moped pi ag gio cao u odli~nom stawu, 200 evra. Telefon 063/813-9673.

34895

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispona, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu. Telefon 021/847-034.

32534

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521-546, 021/6212780.

32372 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

34967

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, le~ewe 7 dana i recept za pra`wewe. Telefon: 064/240-55-49.

34747

Petru Trbojevi}u

Po~ivaj u miru dobri ~ove~e.

Zoran Tali} sa porodicom.

35238

Sa nevericom posledwi pozdrav

i

tugom,

Peteru Gregorinu Ton~iju

Neka te an|eli ~uvaju.

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad.

Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

35073

Gordana, Brigita i \urica \uri}, porodica Ba{i} i porodica Mileti}.

35237

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Vitomir Ivanovi} Sahrana }e se obaviti na Petrovaradinskom grobqu - Tranxament, u sredu, 17. 8. 2011. godine, u 13 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Milica, sinovi Darko, Dejan, snaje Svetlana i Ana, unuci Nikola, Jovana, Milica, Ivan i An|ela.

35239

28

^iTUQe l POMeni

utorak16.avgust2011.

Posledwi pozdrav plemenitoj mami na{e Bojane

Posledwi kolegi

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav strini i babi

dragoj

dnevnik

Posledwi pozdrav snaji

Posledwi pozdrav na{oj dragoj snaji

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kumi

Svetlani - Ceci Kajkara

Svetlani Kajkari Ceci

Ceci Kajkara Svetlani Kajkari Ceci

Petru Trbojevi}u

Aktiv sekretara sredwih {kola.

od porodice Arsenovi}.

Stric Kajkara Bogdan, strina Gina i dever @eqko sa porodicom.

429-P

35224

35217

35227

Svetlane Kajkara Cece

Po{tovanoj

Jedinom i nikad pre`aqenom bratu, ujaku i {uraku

dr Mariji Hromi{

Sestra Sne`ana, te~a Ilija i zet Bojan.

posledwi pozdrav od kom{ije iz Strumi~ke 3.

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima, sele moja.

35234

Posledwi pozdrav dragoj

Dari Radoni}

Hvala ti {to si bila deo na{ih `ivota.

od drugarica: Dragane, Sofije, Teodore i Daniele.

Sa velikim bolom u du{i opra{tamo se od na{e voqene

Se}awe na tvoju dobrotu i plemenitost nosi}emo u na{im srcima.

pozdrav

od porodice Oparnica.

Posledwi majci

dragoj

Bila si bolesti.

hrabra

u

te{koj

S po{tovawem, porodice Trobok i \uri}.

Svetlani Kajkara Ceci Po~ivaj u miru drugo na{a, rado }e te se se}ati oni sa kojima si se dru`ila, radila i provela najlep{e godine na poslu.

Tvoja: kwigoveznica, {tamparija i ostali prijateqi sa posla.

35235

35218

Julki Maravi} Mirela, Katarina, Dimitrije, Borislav i Mara Kobiqski.

35215

35214

pozdrav

voqenoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana, 14. 8. 2011. godine, u 82. godini preminula na{a draga supruga, majka i baka

posledwe zbogom, wegovi: sestra Dana, Kamenko i Vasilije sa porodicom.

Svetlani Kajkara Ceci

35219

Posledwi pozdrav na{oj dragoj majci, baki, ta{ti i priji

35233

Posledwi koleginici

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima, jer voqeni nikad ne umiru.

Kuma Goca sa porodicom.

Posledwi pozdrav

Svetlani Kajkari Ceci Petru Trbojevi}u Bati

1964 - 2011.

Stric Slavko Kajkara, strina Mica, dever Qubomir, snaja Lidija sa sinovima Radetom i Mi{om.

35182

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 14. 8. 2011. godine, u 61. godini preminuo na{ dragi

Milki Jak{i} Zauvek }e{ biti u mom srcu.

Milka Jak{i} Sahrana je danas, 16. 8. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu u ^elarevu.

Sin Dragan.

O`alo{}eni: suprug Mijajlo, sin Dragan, snaja Valerija i unuci Nemawa i Aleksandar.

35212

35213

35232

Posledwi pozdrav na{oj dragoj snaji

Posledwi pozdrav supruzi biv{eg direktora \ure

Sa velikom tugom i po{tovawem opra{tamo se od

Milorad Bozokin Mile

Sahrana }e se obaviti na grobqu u Rumenki, danas, 16. 8. 2011. godine, u 15 ~asova.

Julki Maravi} Zaposleni A. D. „Urbisprojekt” Novi Sad.

Ceci Kajkara Tvoje veliko srce i dobra du{a osta}e ve~no u nama.

O`alo{}ene porodice Bozokin i Lukeni}.

Stric Kajkara Milenko, strina Jela, dever Zoran, zaova Jadranka [trbac sa porodicama.

35230

160811-P

Svetlane - Cece Kajkare

1522-P

Posledwi pozdrav Nikolinoj majci

Sau~estvujemo u bolu na{e koleginice Dragane @ivkovi} za izgubqenom sestrom

dugogodi{weg ~lana na{eg kolektiva.

Julki Maravi} Institut za plu}ne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica.

Svetlanom Kajkarom '

Nikoline kolege i koleginice iz AD „Centar za puteve Vojvodine”.

339-P

Kolektiv JP Zavod za izgradwu grada Novi Sad. 59641-P

59640-P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od nekada{weg direktora

\or|a Milanovi}a

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga supruga, majka i baka

od stanara zgrade Futo{ki put 36 - I, II, III.

59638-P

35183

POMEN 16. 8. 2006 - 16. 8. 2011.

Julka Maravi}

Sa ve~nim bolom i tugom, se}awe na tebe ~uvaju tvoji: tata Branko, brat To{a, baba Ka}a, deda \ura i porodica Egi}.

preminula 14. 8. 2011. godine, u 71. godini.

35197

Posledwi pozdrav mami

Posledwi pozdrav mami

29

Lana Radovanac

Miroslavi Pokupec Bakici

Kolektiv Muzeja Grada Novog Sada.

utorak16.avgust2011.

Sahrana je danas, 16. 8. 2011. godine, u 15.45, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Danas se navr{ava trideset godina od kako nije sa nama na{

O`alo{}eni: suprug \uro, }erka Mirela i sin Nikola.

35191

Miroslavi Pokupec

Bo{ko Grandi}

Miroslavi Pokupec

ro|enoj Daki}

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

SE]AWE na

Sahrana je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, danas, 16. 8. 2011. godine, u 12.45 ~asova.

Mnogo smo te volele i uvek }e{ biti u na{im srcima.

]erka Vera Tupawac sa porodicom.

]erke Vera i Bisa.

35177

35178

Iskreno sau~e{}e porodici Milanovi}.

Posledwi pozdrav Zoranovom ocu

na{em

1932 - 1981. iz Ravnog Sela Samo mi znamo koliko je tuge i bola ostalo za Tobom.

Se}awa su tu`na, tuga je stvarnost, a qubav prema Tebi je ve~na.

Zauvek tvoji: supruga Milka, sin Radovan, }erke Radmila i Du{anka, unu~ad @eqko, Milan, Ana, @arko, Teodora i Bo{ko i ostala rodbina.

35205

Jovana Peri}a

Posledwi pozdrav voqenom i najdivnijem suprugu i ocu

1933 - 2010.

Petru Trbojevi}u

\or|e Milanovi}

\or|u Milanovi}u

Petru Trbojevi}u

Katicu Peri} 1939 - 2002.

Kolektiv Gimnazije „Laza Kosti}”.

Porodica Keli}.

Kolektivi: „Kimex” doo i „Kimprodukt” doo.

Wihovi najmiliji.

35186

35185

35184

Sahrana je danas, 16. 8. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Zauvek o`alo{}eni: supruga Milica i sin Stevan.

35181

Zahvalni za neizmeran doprinos u negovawu se}awa na slobodarske tradicije Srbije do 1918. godine

[ESTOGODI[WI POMEN

59639-P

Obave{tavam prijateqe, kolege i poznanike, da je posle duge i te{ke bolesti, u 71. godini preminula na{a voqena

Umrla je na{a Maja

Na{em zetu i te~i

Ru`a Zurkovi} in`. Peri [e}erovu \or|u Milanovi}u profesoru istorije

Petru Trbojevi}u

prim. dr Marija Hromi{

1930 - 2005.

Uspomenu na tebe uvek }emo ~uvati u na{im srcima.

1941 - 2011.

Sahrana je danas, 16. 8. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Vrbasu.

O`alo{}eni Vida i Franc.

U ime wegovih prijateqa iz Dru{tva za negovawe tradicija, prof. dr Aleksandar \ur|ev.

Tvoji: supruga Kosana i k}erka Smiqana sa porodicom.

35198

34810

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 86. godini preminuo na{

Srboqub \uri}

\uro Opa~i}

6. 6. 1945 - 15. 8. 2011.

Darinke Radoni}

Sahrana je danas, 16. 8. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku.

1933 - 2011.

1914 - 2011.

Sahrana je danas, 16. 8. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

posledwe zbogom od porodice Buwevac.

O`alo{}eni: }erka Cica, unuk Miwa, praunuci Filip i Aca i snaha Jovana.

35180

35188

35202

preminuo 15. 8. 2011. godine.

Sahrana je danas, 16. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Stanka, sin Goran, }erka Daliborka i unuk Nikola.

35204

O`alo{}eni: supruga Danica, sin Slavko sa porodicom, }erka Bosiqka sa porodicom i unu~ad.

Opra{tamo se od na{e plemenite i bri`ne supruge, majke i bake

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

Svetlani Kajkari Ceci

Na ve~ni po~inak isprati}emo je danas, 16. 8. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: suprug Mladen, }erka Jelisaveta, zet Milo{ i unu~ad Dejan, David i Teodora.

Porodice Ivan~i} i Simiki}.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Ceci

od: ujaka Mi{e, ujne Nade, sestre Maje i brata Borisa sa porodicama.

35201 35203

35179

35189

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 14.00

tv program

utorak16.avgust2011.

Јутарњи програм Алтајски призори Бајко квиз Вести Стање на путевима Живопис: Додир Варошарије Кухињица Десило се Вести Нови таблоид Вести

07.30 08.00 09.00 09.30 10.00 12.00 12.20 13.00 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.15 22.00 22.35 23.00 00.00

Глас Америке У сусрет сунцу У огледалу Вести - укратко Освета Била једном једна недеља Простор Без цензуре Бели лук и папричица Разговори о здрављу Војвођанске вести Очистимо Србију У огледалу Дискавери - Атентати Војвођанске вести Освета Наш гост Војвођанске вести Без цензуре Лице с насловнице Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке

Изблиза: Песма на хоризонту Према стародревном народном предању, све под капом небеском има свој ред и поредак, па је тако и народна песма, игра и свирка нешто што је човеку потребно да би га узвисило и да би га, као предачки дар, повезало са складом и вишњим законима праисконског времена, надахнутим речима народну песму описује Светлана Стевић Вукосављевић... Сценариста: Борислав Хложан Редитељ: Зоран Цветковић (РТВ 1, 22.30) 14.05 14.35 15.00 15.10 16.00 17.00 17.25 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.25 00.55 01.40

06.30 06.55 07.45 08.05 08.35 09.35 10.05 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.05 14.30 14.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.20 00.15

Центар света Алтајски призори Вести Имам једну жељу Варошарије ТВ Дневник Квалификације за Лигу шампиона у фудбалу (жене): Спартак-Моста, пренос ТВ Дневник Музички програм Агро мозаик Било је то 1990-те Војвођански дневник Изблиза: Песма на хоризонту Чему...разгледнице? Рај сада, филм Музички програм Ноћна смена

Кухињица – мађ. Најлепше бајке света Позоришна представа за децу Слободна тема Лицидерко срце 2010, муз. програм Музичка трагања Музички програм Знање Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) ТВ баштина Здраво, живо Десило се Бајко квиз Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (ром) Мајке знају најбоље, филм ТВ баштина ТВ Продаја

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.55 10.00 10.29 11.00 11.07 12.00 12.15 12.30 12.37 13.23 15.00 16.00 17.00 17.25 18.21 18.58 19.30 20.05 21.02 23.54 00.25 00.40 01.27 01.36 01.57 03.36 04.22 04.52 05.48

11.00 11.05 11.35 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Вести Храна и вино Цртани филм Вести Док. програм Вести Одељење за убиства Вести Ево нас код Вас Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Цртани филм Неон сити НС поподне Неон сити Цртани филм Објектив Храна и вино Добро дошли у Европу Славни парови Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Док. програм

Храна и вино (Новосадска ТВ, 19.30)

06.30 Премијер лига: Стоук – Челси 10.00 Фул Тилт покер 11.00 Преглед АТП Мастерс Монтреал 12.00 Премијер лига: Манчестер Сити–Свансеа 13.45 Холандска лига 14.45 Премијер лига 16.00 Тенис Мастерс, студио 17.00 АТП Мастерс Синсинати 23.00 Шпански Супер куп, специјал 00.30 Премијер лига, вести 01.00 АТП Мастерс Синсинати

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Оно као љубав Вести Квадратура круга Путопис Вести Дизни на РТС Дневник Спорт плус Евронет Злочиначки умови Летњи биоскоп: Др Дулитл 4: На шефовом трагу, филм Ово је Србија Повратак отписаних Дневник РТВ Београдска хроника Разгледница Слагалица, квиз Дневник Повратак отписаних Подземље, филм Око Дневник Злочиначки умови Евронет Распуштени Гари Ноћни биоскоп: Бла, бла, филм Оно као љубав Око Повратак отписаних Верски календар

05.58 09.00 09.35 10.00 10.25 10.35 11.00 11.25 12.10 12.35 13.25

ФУДБАЛ: КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЛИГУ ШАМПИОНА

Арсенал–Удинезе (РТС 2, 20.45) 06.02 07.01 07.37 07.43 07.48 08.01 08.25 08.35 08.49 09.19 09.31

05.28

Концерт за добро јутро Слагалица, квиз Мунзи Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Рецепт за игру Енциклопедија за радознале Знаменито место бранковина Из живота познатих математичара Музички спотови-степениште Енциклопедија Све боје живота Ад либитум Траг Суседи Оперска галаксија Енциклопедија Трезор Рецепт за игру Енциклопедија за радознале Знаменито место бранковина Из живота познатих математичара Музички спотови-степениште Хиландар-света српска лавра, док.програм Време је за бебе Бања Врујци Капри Ручни рад: Биља Крстић Европа и Срби Научни кафе Либела ТВ мрежа Фудбал: Квалификације за Лигу шампиона: Арсенал-Удинезе, пренос Капри Хроника фестивала „Тврђава театар”, Смедерево Фудбал: Лига шампиона, спортски преглед Концерт Радета Радивојевића Трезор Фудбал: Квалификације за Лигу шампиона: Арсенал-Удинезе Фудбал: Лига шампиона, спортски преглед Разгледница

06.30 07.00 08.00 08.30 09.00 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.02 15.45 16.00 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

Друга страна Србије Маратон Милица² Слике живота Отворени студио Завршница Топ шоп Филм. Оштрица Мек Вести Милица² Слике живота Топ шоп Вести Горштак Инфо Завршница Вести Чак Милица² Без трага Филм: Преко палубе НЦИС Вести Милица² Филм: Светски путник

09.51 09.55 10.02 10.33 11.04 11.33 12.00 12.48 13.01 13.55 14.09 14.39 14.51 15.11 15.15

Миранда Ричардсон

Бла, бла Као 11-годишњак, Ралф сведочи прељубу своје мајке са најбољим пријатељем његовог оца. Родитељи се разводе и Ралф одлази у интернат. Хари Комптон не само да губи своју жену и најбољег пријатеља, већ и његова позиција као министра образовања доводи се у питање. Улоге: Николас Холт, Миранда Ричардсон, Емили Вотсон Режија: Ричард Е. Грант (РТС 1, 01.57)

15.35 16.16 16.45 17.35 18.10 18.41 19.13 19.36 20.45 22.38 23.36 00.05 00.55 01.58 02.50 04.38

07.10 07.15 07.50 08.05 08.30 09.30 11.00 12.00 12.05 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 16.50 17.00 18.05 18.15 18.30 19.00 19.20 20.05 20.15 22.00 01.30 02.00 02.15 03.15

Каматица Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Бандини Забрањено воће Каматица Неко те посматра Ексклузив Вести Експлозив Трачара Филм: Десперадо Срећне вести 1001 ноћ Каматица Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Лото Када лишће пада Филм: Магнолија Експлозив Ексклузив Трачара Филм: Магнолија

dnevnik

c m y

30

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

14.15 16.00 16.35 17.00 17.50 18.30 19.06 20.00 20.30 21.00 23.10 23.45 23.50 00.05 01.40

Ново јутро Вести Б92 Топ шоп Све о животињама Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Филм: Амерички јакуза Вести Б92 Спортски преглед Доме, слатки доме Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 (или тенис АТП Мастерс 1000 Синсинати, од 19.05-02.00) Пријатељи Два и по мушкарца Секс и град Филм: Све за лову Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем? Спортски преглед Филм: Угрожени Укључење у Инфо канал

Рене Русо

Све за лову Брендон Ланг је на колеџу био веома талентован играч америчког фудбала, али је због повреде морао прерано да оконча каријеру. Међутим, он убрзо открива и свој други таленат - клађење на спортске резултате. Улоге: Метју Меконахи, Ал Паћино, Рене Русо Режија: Д. Ј. Карузо (Б92, 21.00)

06.00 07.00 09.45 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30 03.30

Поље лала Добро јутро У сосу Филм: Дневник увреда Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Мењам жену Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Курсаџије Мењам жену Филм: Кобно престројавање Краљица југа Наслеђе једне даме Филм: Повратак у Плаву лагуну Филм: Екстремисти

Анђелина балерина Ангеђина је мали миш која воли да игра. У својој розе хаљиници, неодољива и забавна, са својим пријатељима Анђелина жели да оствари свој циљ и постане славна балерина. (Хепи, 09.00) 05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 18.50 19.55 20.00 21.00 21.55 22.00 22.30 23.55 00.00 01.00 03.00 03.45 04.30

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Здраво, Кити Мала принцеза Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене Телешоп Вести Здраво, Кити Хорсленд Мали играч Гоа Бакуган Моћна чигра Фантастично путовање Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Империја Ћин Телешоп Вести Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Малдиви - Идемо даље… Вести Империја Ћин На звезданом путу Вести Малдиви - Преглед дана Малдиви - Више од игре Вести Картел Малдиви – Више од игре… Луде године Картел На звезданом путу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak16.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

1

FEQTON

31

ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ ТИГАР МЕТОДОМ

Пи ше: Ејми Чуа 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Л.А. Инк Мајами инк Велики пројекти Грађевинске интервенције Највећи губитник Мали људи, велики свет Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Спасавање оронулих грађевина Џон, Кејт и осморо деце Девојчице и дијадеме Шта не треба обући Највећи губитник Новац на јеловнику Кејт и осморо деце Др Џи Л.А. Инк Мајами инк Новац на јеловнику

07.00Добро јутро, Хрватска 09.12 Хотел дворац Орт 10.11 Природни свет, док. серија 11.01 Код Ане 11.14 Опра шоу 12.00 Дневник 12.30 Господарица твога срца 13.14 Капри 14.20 Назови 112, док. серија 14.51 Хрвати и хришћанство, док. серија 15.20 Културна баштина 16.05 Алиса, слушај своје срце 17.00 Хрватска уживо 17.55 Све ће бити добро 18.39 Летња слагалица 19.30 Дневник 20.09 Капри 21.11 Циклус комедија: Глава породице, филм 22.50 Дневник 3 23.35 Софијин свет, док. филм 00.05 Тајне музеја, док. серија 00.52 Филмови Бада Спенсера: Гужва у Африци, филм

11.30 Свет новца 12.00 Стопама Чајковског 13.00 Пољска битка за Британију 14.00 Ко си заправо ти?

15.00 Лето љубави 16.00 Најгори послови у историји 17.00 Лов на Цареве крстарице 18.00 Ратници 19.00 Историја расизма 20.00 Каћуша 21.00 Експлозивни рат 22.00 У потрази са рудницима краља Соломона 23.00 Лето љубави

08.00 Жабаци принцеза 08.30 Старла и јахачи драгуља 09.30 Ози Бу 10.00 Жабац и принцеза 10.30 Старла и јахачи драгуља 11.00 Краљевски воз 13.15 Учитељ 16.00 Смрт господина Голуже 18.00 Вештице из Блера 20.00 Чикаго 22.00 Тренер 00.00 Еротски филм: Дневник навијачице 2.

Тре нер Ник је без оба ве за, жи ви од труст фон да и бли жи се 30-ој. Ка да га де вој ка на пу сти и пре се ли се у ЛА, ње гов до та да шњи жи вот ће мо ра ти да се про ме ни. Ник при хва та по сао тре не ра за ’’пе тли ће’’ у ло кал ном фуд бал ском ти му са мо као ’’ди вер зи ју’’. Ме ђу тим, тај по сао ће убр зо по ста ти мно го ви ше. Уло ге: Хjу Денси, Ли а н Бала бан Ре жи ја: Вил Фре арс (Си не ма ни ја, 22.00)

06.00 07.45 09.15 10.40 12.05 13.55 15.30 16.55 18.30 20.05 21.55 22.45

Ухвати ритам 3Д Делго Трезор Зулендер Произведено у Дагенхаму Принцеза и жабац Пљачка у Бруклину Божићна прича Мале тајне Ловац на уцене Борџије, еп. 9 Девојка која је шутнула осиње гнездо 01.10 Живот у облацима 02.30 Стјуарт: Живот уназад 04.05 Путовање

07.50 Стаклен дом 08.45 Кобра 11 11.00 Ексклузив таблоид 11.25 Наследници 12.15 Врата раја 13.05 1001 ноћ 14.35 Кобра 11 17.10 Не дај се, Нина!

18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Стаклен дом 20.00 Закон и ред 20.50 Менталист 21.40 Увод у анатомију 23.15 РТЛ Вести 23.30 Заборављени случај 00.20 На лицу места 01.05 Астро шоу 02.05 На лицу места

СЕ РИ ЈА

Увод у ана то ми ју

Мо на Ли за

Тај не му зе ја: Лу вр За што су на ре мек-де лу из Ва ти к а на уре за ни нат пи си фал си фи ка то ра? Ка ко Лу вр чу ва Мо на Ли зу? За што је На по ле он на ру чио сли ку пре пу ну ла жних по да та ка? Све нам то от кри ва ББЦ-је ва до ку мен тар на се ри ја.... Ре жи ја: Пол Кил бек (ХРТ 1, 00.05)

08.18 08.45 09.09 09.20 09.36 10.01 10.43 11.26 12.06 12.29 12.55 13.17 13.42 15.19 16.01 16.34 17.00 17.50 18.40 19.00 19.12 19.26 20.00 20.45 21.38 22.24 23.09 23.32 00.16 00.38 01.04 01.45

Лиан Балабан

08.10 Судија Ејми 09.10 Убиства у Мидсамеру 11.10 Вокер, тексашки ренџер 12.10 Неш Бриџис 13.10.Филм: Круг обмане 15.00 Убиства у Мидсамерус 17.00 Дијагноза: Убиство 18.00 Неш Бриџис 19.00 Вокер, тексашки ренџер 20.00 Закон и редв 21.00 Филм: Чаробна младост 23.00 Браћа и сестре

08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Жутокљунац Конор на тајном задатку Наврх језика Етика Обична клинка Алиса, слушај своје срце Пуна кућа Рафтера Три Хил Цртана серија Жутокљунац Џони Браво Лагодни живот Зека и Кодија Филмови Бада Спенсера: Гужва у Африци, филм Ружна Бети 4 зида Директ Којак Шаптач псима Силвестрове и Чичијеве тајне Цртана серија Код куће је најлепше Гаража Браћа и сестре Човекова планета, док. серија Завршни ударац Лажи ми Зовем се Ерл Живот на Марсу Пријатељи Слеџ Хамер Трачерка Ноћни музички програм

Интермецо 1 Корак даље Прелудиј за рат Интермецо 2 Невероватне приче Нацисти нападају Фаџ Корак даље Трава Невероватне приче Интермецо 3 Смртоносна пловидба Трава Издаја Џиновско хила чудовиште Полудело чудовиште

08.00 Прва лига 2 10.00 Позајмљивачи 12.00 Замишљени злочини 14.00 Уврнута наука 16.00 Прва лига 3: повратак у друголигаше 18.00 Сређен 20.00 Робин Худ, принц лопова 22.30 Четвртак 00.00 Између слаткица и мачкица 02.00 Загреј ме

У сво јој но вој уло зи ше фа, Де рек по нов но по кре ће се ри ју бол нич ких пре да ва ња, на ко ји ма ис к у сни ји док то ри оста ли ма пре при ча ва ју кључ не слу ча је ве сво јих ка ри је ра. Док то ри ца Беј ли при се ћа се сво јих по че та ка, ка да је још увек би ла ве о ма сти дљи ва... Уло ге: Чан дра Вил сон, Сан дра Ох, Ке вин Ме кид, Па трик Демп си, Елен Пом пео, Џејмс Ту пер, Џејмс Пи кенс Џу ни ор (РТЛ, 21.40)

Елен Пом пео

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Лимарска радионица/Лондон Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Какав алат! Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Велике селидбе Врхунско градитељство X-машине Борна кола браће Хау Амерички чопери Генералка

08.30 09.45 10.00 11.15 12.15 13.30 14.45 16.00 17.00 23.00 00.15

Тенис Фудбал Скијашки скокови Бициклизам Фудбал Фудбал Тенис Тенис Тенис Фудбал Фудбал

Са мо је злат на ме да ља до вољ но до бра

Љ

у ди се че сто пи та ју ка ко ки не ски ро ди те љи ње за бав но„. На су прот то ме, ни јед на ки не ска мај успе ва ју да одо го је та ко сте ре о тип но успе - ка ни је из ра зи ла сли чан став. Шта ви ше, огром на шну де цу, то ли ко ма те ма тич ких ге ни ја и ве ћи на је ре кла да ве ру је да њи хо ва де ца мо ра ју му зич ких вир ту о за. Е, па ја мо гу да им од го во рим, би ти „нај бо љи„ уче ни ци, да „ака дем ски ус пе си де јер сам ја ус пе ла. Ево не што што мо је ћер ке, Со фи це до ка зу ју успе шно вас пи та ње„ и да „ако се де ца и Лу и за, ни ка ко ни су сме ле: да пре спа ва ју ван ку ће, не ис ти чу у шко ли, он да по сто ји про блем и ро ди да се игра ју с дру гом де цом, да уче сту ју у школ ским те љи си гур но ни су оба ви ли за да так ка ко тре ба„. пред ста ва ма, да се жа ле што ни су уче ство ва ле у школ ским пред ста ва ма, да гле да ју ТВ и игра ју игри це на ком пју те ру, да са ме иза бе ру ван на став не ак тив но сти, да до би ју оце ну ни жу од пе ти це, да не бу ду нај бо ље из би ло ко јег пред ме та у шко ли (сем фи зич ко или глу ма), да сви ра ју би ло ко ји дру ги ин стру мент сем кла ви ра и ви о ли не, да не сви ра ју кла вир или ви о ли ну. Не дав но сам упо зна ла јед ног ван се риј ски успе шног бел ца из Ју жне Да ко те и на кон што смо упо ре ди ли не ке осо би не, за кљу чи ли смо да је ње гов отац, при пад ник рад нич ке кла се, сва ка ко био „ки не ска мај ка„. По зна јем и не ке ро ди те ље по ре клом из Про фе сор ка др Еј ми Чуа Ко ре је, Ин ди је, Ир ске или Га не ко ји би се та ко ђе Дру га ис тра жи ва ња по ка за ла су да ки не ски ро ди мо гли та ко оква ли фи ко ва ти. Али по зна јем и не ке те љи про во де ве жба ју ћи школ ске са др жа је са сво мај ке, по ре клом Ки не ски ње, углав ном ро ђе не на За - јом де цом де сет пу та ви ше вре ме на не го за пад њач па ду, ко је по соп стве ном из бо ру или из дру гих раз - ки, ко ји се, пак, с де цом че шће укљу чу ју у спорт ло га ни су ки не ске мај ке. ске ак тив но сти. По сто је и раз ли чи ти ти по ви „за пад њач ких ро ди Ако сте по ми сли ли да је аме рич ки спорт ски тип те ља„. Не ки су стро ги, дру ги бла ги. Но, и ка да сма - ро ди те ља сли чан ки не ској мај ци, грд но се ва ра те. тра ју да су стро ги, они ни су ни бли зу стро го сти ки - За раз ли ку од про сеч не, за пад њач ке мај ке ко ја свог не ских мај ки. Ре ци мо, мо ји при ја те љи за пад ња ци, мла дог фуд ба ле ра за тр па ва број ним оба ве за ма, ко ји за се бе твр де да су стро ги, те ра ју сво ју де цу да про сеч на ки не ска мај ка ве ру је: 1. да школ ски за да ве жба ју сви ра ње по по ла са та сва ког да на. Нај ви ше ци мо ра ју би ти на пр вом ме сту; 2. да је пет ми нус сат. Ки не ска мај ка пр ви сат сма тра за гре ва њем. Тек ло ша оце на; 3. да ње на де ца мо ра ју би ти бар две дру ги и тре ћи су до вољ но зах тев ни. го ди не ис пред сво јих вр шња ка у ма те ма ти ци; 4. да Иако смо по ста ли га дљи ви на кул ту ро ло шке не сме ни кад јав но хва ли ти де цу; 5. да увек мо ра сте ре о ти пе, без број ис тра жи ва ња по твр ђу је мер - би ти на стра ни на став ни ка или тре не ра ако до ђе до љи ве раз ли ке у вас пит ним сти ло ви ма Ки не за и за - не су гла си це из ме ђу њих и ње ног де те та; 6. да су пад ња ка. У јед ном ис тра жи ва њу је уче ство ва ли 50 је ди не ак тив но сти ко је де ци тре ба до зо ви ти – оне мај ки Аме ри кан ки и 40 мај ки ки не ских еми гра на - у ко ји ма мо гу осво ји ти ме да љу; 7. та ме да ља мо ра та. Го то во 70 од сто Аме ри кан ки се сло жи ло да је би ти злат на. „ин си сти ра ње на ака дем ском успе ху ло ше за де цу„ Мој су пруг Џед је Је вреј, па су на ша де ца ки не или да „ро ди те љи тре ба да по ка жу де ци да је уче - ско-је вреј ско-аме рич ка ком би на ци ја, што зву чи као ег зо тич на гру па, али је она за пра во Еј ми Чуа, про фе сор ка пра ва на Јеј лу, ки не ског је по ре кла и у ве ћин ска у не ким дру штве ним кру вре ме до ми нант ног пре те ра но по пу стљи вог вас пи та ња за сту па го ви ма, по себ но уни вер зи тет ским „ти гар ме то ду„ ко је се, у скла ду с ки не ском тра ди ци јом, за ла же за гра до ви ма. Име мо је ста ри је ћер ке стро гост јер да је од лич не ре зул та те. До ка зу је то на при ме ру сво је Со фи је на ен гле ском зна чи „му дрост„, као и ки не ско име Си Хуи две ћер ке и те ра ро ди те ље да раз ми ко је јој је да ла мо ја мај ка. Још од сле: же ле ли да са мо усре ће сво ју де ро ђе ња по ка зи ва ла је ра ци о нал ну цу или им по мог ну да јед ног да на са при ро ду и не ве ро ват ну спо соб ност ми осво је сво ју сре ћу. То је и раз лог кон цен тра ци је, ква ли тет на сле ђен за што су аме рич ка де ца ки не ског по од оца. Као бе ба вр ло бр зо је схва ре кла успе шни ја у шко ла ма и на так ти ла да је бо ље да пре спа ва це лу ми че њи ма, ма те ма тич ким и му зич ноћ, а за пла че са мо кад јој не што ким, ко ја зах те ва ју мно го ди сци пли тре ба. У то вре ме сам се му чи ла не. Основ ни ме ха ни зам ове тех ни ке пи шу ћи је дан прав ни чла нак и Со вас пи та ња је од ла га ње за до вољ ства: фи ја је то раз у ме ла, иако је има ла де ци се ус кра ћу ју ла ко до ступ не ра са мо два ме се ца. до сти за рад по тен ци јал но ве ћих на Би ла је из у зет но ин те лек ту ал но гра да у бу дућ но сти. на пред на и с 18 ме се ци зна ла цео Ду хо ви то пи са на књи га „Бој ни по ал фа бет, иако је наш пе ди ја тар твр клич мај ке ти гра„ шо ки ра ла је јав дио да је то не мо гу ће. Ис ти ца ла се ност „по ли тич ком не ко рект но шћу„, још у за ба ви шту, по го то ву у ма те по ста ла бес те се лер и до спе ла на на слов ну стра ну „Тај мса„, а аутор ка на ли сту 100 нај у ти цај ни јих љу - ма ти ци. Док су дру га де ца учи ла да ди у све ту за 2011. Аме ри кан ци су схва ти ли да не што озбиљ но ни - бро је од је дан до де сет на кре а ти је у ре ду с на чи ном на ко ји вас пи та ва ју де цу, а и на ши ро ди те љи ван аме рич ки на чин с пру ти ћи ма, мо гли би мно го на у чи ти. Аутор пред го во ра „Ра ци о нал но вас пи та - пер ли ца ма и ши шар ка ма, ја сам ње – ши рок про стор из ме ђу пре те ра но по пу стљи вог и пре те ра но Со фи ју учи ла са би ра ње, од у зи ма зах тев ног вас пи та ња„ јеste наш по зна ти пси хо те ра пе ут др Зо ран ње, мно же ње, де ље ње, раз лом ке и де ци ма ле на ме ха нич ки ки не ски Ми ли во је вић. на чин.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak16.avgust2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Романтични сте и помало идеализујете драгу особу. Поклони вам доносе задовољство, а хедонизам долази до изражаја. Диван дан за вас, па угодите себи и другима. У послу се прилагодите.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

16. avgust 2011.

Ни уторак вам не доноси концентрацију у раду. Радије се опустите и одложите пословне састанке. А оне приватне и те како реализујте, све уз музику и добар провод. Више се одмарајте, у хладу.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Консултујте се са стручњацима од којих имате подршку из сенке. Полако вам ствари постају јасније, мада се још увек суочавате с истим темама и дилемама. Ништа ново на видику.

Интуитивни сте и можете се ослонити на своје осећаје и предосећаје. Будите опрезни у саобраћају и без журбе. Такође, избегавајте свађе и препирке већ се држите закона и званичних ставова.

Неке околности на које нисте рачунали ствараће вам одређене проблеме данас и наредних дана. Истовремено, тајни непријатељи делују. Ништа битно немојте мењати. Чувајте своје здравље.

Партнерски однос заслужује вашу пажњу и присуство. Драга особа очекује сву љубаав, поготово у ситуацији када се не осећа довољно сигурно и заштићено. Не обећавајте превише.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

Имате напете односе у каријери, али зато изузетно добре с пријатељима. Можда би они могли да вам олакшају проблеме и помогну у неком делу. Познанство преко познаника је ОК.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Уколико сте се вратили с годишњег одмора, а јесте, поново почињете пословне активности, у којима треба бити довољно присутан и паметан. Дакле, нећете погрешити ако планирате дугорочно.

Неко или нешто, тренутне околности, притискају вас да реагујете, а нисте спремни ни припремљени. Наравно да сте начисто са стуацијом па останите смирени и статични, одолевајући притисцима.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Поштујте ограничења и рокове који вам се намећу. Силом ништа добро не можете постићи, сем да угрозите себе, своју позицију или здравље. Будите резервисани у односу на старије и искусније.

На личном плану имате много идеја и идеала за које се везујете, и који вас одржавају у позитивном расположењу. Трошкарите новац с уживањем, мада непотребно. Пожртвовани сте. Љубав.

Још увек сте на одмору, мислима негде далеко, и тешко се прихватате посла и обавеза. Потребно вам је више уметности и лепоте у такозваној стварности. У љубави се разбуктавају страсти.

TRI^-TRA^

Лук су зно вен ча ње V REMENSKA

PROGNOZA

И даље

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica Sombor

Evropa

топЛо

Madrid

37

28 температуре. Биће претежно сунчано уз мало облака. Ветар

Rim

30

29 мална температура 17, а максимална око 30 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: И даље топло, али уз мало ниже и пријатни30

London

23

Cirih

25

Berlin

22

B. Palanka

29 слаб до умерен северозападни. Притисак око нормале. Мини30 мална температура 14, а максимална 30 степенa.

Be~

25

Zrewanin

30

НО ВИ САД: И даље топло, али уз мало ниже и пријатније

слаб до умерен северозападни. Притисак око нормале. Мини-

Kikinda

је температуре. Биће претежно сунчано уз мало облака. Ветар

Vrbas

S. Mitrovica 30 Ruma

29

Pan~evo

30

Vr{ac

29

Srbija Beograd

30

Kragujevac

32

СР БИ ЈА: Топло, али уз мало ниже и пријатније температуVar{ava ре, на југу и даље вруће. Биће претежно сунчано уз мало облака, а по подне на западу и југозападу ће доћи по развоја облачKijev ности која доноси повремене пљускове. Ветар слаб до умерен Moskva северозападни. Притисак око нормале. Минимална температура 12, а максимална 34 степена на југу.

Oslo Prognoza za Srbiju u narednim danima: U sredu toplo, ali St. Peterburg bez vru}ine, a zatim ponovo sun~ano i sve toplije uz vru}ine u drugoj polovini sedmice.

Atina

K. Mitrovica 33 Ni{

33

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Очекивана биометеоролошка ситуација узроковаће уобичајене тегобе код већине хроничних болесника. Метеоропатске реакције у благој форми су могуће код осетљивих особа. У саобраћају се препоручује повећана пажња.

23

Бер ни Екле стон, шеф Формуле 1, платиће једно од најекстравагантнијих венчања у историји, својој ћерки Пе т ри Екле стон, а има само један услов - да потпише предбрачни уговор. Научена само на најскупље у животу, Петра ће имати венчање из бајке. Позивнице за 300 го стију по слате су у позлаћеним кутијама с мирисним свећама и монограмом. Удаће се у дворцу Оде скалки крај Рима, го сте ће забављати „Блек ај пиз”, а због ћеркине среће отац Берни и мајка Сла ви ца закопаће ратну секиру на неколико дана. Петрин одабраник је 28-годишњи Џејмс Стант, син британског бизнисмена, који је дуго био на гласу као женскарош у лову на богату девојку. Стант није био нимало драг Бернију, још мање захтевној мами Славици, али их је с годинама придобио. Ипак, Берни је имао један услов пре венчања, а то је да Петра потпише предбрачни уговор чиме би његово богатство било заштићено приликом развода.

VIC DANA Иду две свиње улицом и виде месару, па једна каже другој: - Види што су људи глупи, мисле да су нам потребни резервни делови.

28 29 20 28 35

Pariz

27

Minhen

24

Budimpe{ta

27

Stokholm

22

SUDOKU

Upi {i te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po qa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po qa (3h3) mo ra da sa dr `i sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vqa ti.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

280 (-22)

Slankamen

307 (15)

Ja{a Tomi}

Apatin

350 (-14)

Zemun

300 (13)

Bogojevo

320 (-9)

Pan~evo

316 (14)

Ba~. Palanka

308 (3)

Smederevo

476 (14)

Novi Sad

284 (12)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

247 (-4)

S. Mitrovica

57 (10)

Tendencija stagnacije

Senta

296 (-2)

Beograd

252 (16)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

300 (15)

NERA

Hetin

66 (-10)

TISA

26 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusi}

46 (0)

Re{ewe iz pro{log broja