Dnevnik 16.avgust 2012.

NOVI SAD *

^ETVRTAK 16. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23528 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KU P O V I N A UYBE N I K A JE FI N AN S IJ S KI [OK ZA RO D I T E Q E

U{teda u ratama ili polovnim kwigama str. 6

NI JE NO VO UVEK NAJ BO QE

Kori{}eni uybenici staju 8.000 mawe str. 7

NASLOVI

INTERVJU

Politika

DU [KO RA DO SA VQE VI], PO LI TI KO LOG

3 ^anak: Front protiv devedesetih

DS mora da predvodi front za odbranu Vojvodine

Ekonomija 4 „Dijamant” spreman za ovogodi{wi otkup uqarica 5 Goran Je{i} pozvao Vladu da ka`e paorima koliko ima para za su{u

Dru{tvo

str. 3

6 Vojvodina nije }utala o nevinim `rtvama

DRU GA [AN SA ZA UPIS NA SVIM DR @AV NIM UNI VER ZI TE TI MA U SR BI JI

Novi Sad

Vojvodina 10 Propada Titova vila na Pali}u 11 U Ne{tinu rekonstruisana sremska ku}a iz 18. veka

Ekologija 21 Novi projekti u Srbiji: Struja iz vetra za 30.000 doma}instava

Za bruco{e u septembru 4.407 indeksa

Foto: B. Lu~i}

8 Institut za javno zdravqe: Vazduh savr{en ali bunari zaga|eni 9 Pijaca „Moj sala{” ne mo`e ispred „Spensa”?

str. 6

FILM O PARAFRAZI „TRE]EG OKA” SNIMQEN U „DNEVNIKU”: Re dak ci ja li sta „Dnev nik” bi la je ju ~e do ma }in eki pi glu ma ca ko ji sni ma ju film o „Me se~ nom ar ma ge do nu”. Re~ je o fil mu ko ji pa ra fra zi ra pi sa we „Tre }eg oka”. Glum ci Bo ris Kom ne ni}, Qu bo mir Ban do vi} i Alek san dar \u ri ca tu ma ~i li su ulo ge u fil mu ko ji po sce na ri ju Dra ga na Stan ko vi }a re `i ra no vo sad ski re di teq Ma rin Ma le {e vi}. „Va {a re dak ci ja je u ulo zi re dak ci je no vi na ko je su pa ra fra za „Tre }eg oka”, a film je ati pi ~an za srp sku ki ne ma to gra fi ju “ obi ja snio je „ko le ga ma” u „Dnev ni ku” \u ri ca. str. 12

EKOLOGIJA

PO VE ]A NA CE NA NAFT NIH DE RI VA TA U VE LE PRO DA JI

Malo toplije

Najvi{a temperatura 31 °S

RE POR TER „DNEV NI KA” NA ZA DAT KU S KO MU NAL NOM PO LI CI JOM

Vreba novo No}na potraga poskupqewe za kradqivcima goriva {ahtova str. 4

str. 9

str. 14 – 19

Foto: R. Hayi}

SPORT

Budu}e eko-selo u Krivaji dobilo prvi objekat str. 21

n UEFA ISPITUJE SU\EwE U BE^U

n STO GODINA OFK JUGOVI]

n RASPORED JESEwEG DELA SRPSKE LIGE, GRUPA VOJVODINA

2

POLiTikA

~etvrtak16.avgust2012.

Vu lin: Bi }e bol nih ustu pa ka Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Alek san dar Vu lin izjavio je ju~e da Vlada ima strategiju za Kosovo, da }e predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} aktivno biti ukqu~en u dijalog i da je Beograd spreman na ustupke od kojih }e neki biti bolni.

Vulin je za B-92 rekao da politi~ke pregovore ne}e voditi ~inovnici ve} najva`niji qudi

u zemqi jer je to najva`nije pitawe, a da }e odluku o tome doneti Vlada i predsednik Nikoli} koji }e aktivno biti ukqu~en u pregovore.

POT PRED SED NIK DE MO KRAT SKE STRAN KE I GRA DO NA ^EL NIK BE O GRA DA DRA GAN \I LAS

govara~ku poziciju dr`ave ka`e pre nego {to pregovori po~nu.

Direktor Kancelarije je naveo da }e biti predlo`ena platforma i stavovi, a da }e se politi~ke partije koje su na vlasti, ali i one u opoziciji, opredeqivati prema tome.

Po wegovim re~ima, u pregovore bi bili ukqu~eni svi politi~ari, ali i predstavnici Akademije nauka, intelektualci, Crkva i svi koji mogu pomo}i. Vulin je ukazao na to da bi s druge strane stola bili predstavnici albanske nacije, ali da je na wima da odlu~e ko }e to biti.

Ipak, smatra Vulin, problem bi bio da to bude Ha {im Ta ~i sve dok Savet Evrope ne zavr{i istragu. On je istakao da se po izjavama pri{tinske strane vidi da se oni dijaloga pla{e i da }e poku{ati sve da do dijaloga ne do|e. Vulin je najavio da se

Fu sno ta i slo bo da kre ta wa - Pregovori i razgovori }e se voditi u celini, ne mo`e se vi{e dozvoliti parcijalna stvar. To zna~i, ako razgovaramo o fusnoti, ili imamo ustupke oko administrativnih prelaza, onda }emo dobiti ne{to na fusnoti. Ako imamo ustupke na fusnoti, onda ho}u da dobijem ne{to na slobodi kretawa. Ne mo`e se vi{e, kao do sada, pregovara se samo o slobodi kretawa, a ne govori se o bezbednosti.

Onda dogovorite ne{to o slobodi kretawa, a ne pitate kako je mogu}e da se povratnici konstantno ubijaju i da se do dana dana{weg ne zna ko je ubio decu u Gora`devcu. Dakle, to je celina stvari. Svaki ustupak je bolan, ali, koliko god da je bolan, izvinite, o~ekujemo i neke ustupke s pri{tinske strane. Koji }e to ustupci biti, vide}emo, ali, do sada, za 12 godina, nije ih bilo, nijedan. Ne mo`e dijalog biti kompletan ukoliko nema ustupaka i sa pri{tinske strane.- rekao je Vulin.

– To zna~i da se pregovori ne}e voditi bez wega, da }e biti prisutan i da }e ~itava dr`ava, svi najistaknutiji politi~ari, a ne ~inovnici, biti u to ukqu~eni – rekao je Vulin.

On je istakao da }e strategija Vlade biti precizna, ali da ne mo`e o tome govoriti i da pre-

pregovori, bilo tehni~ki ili politi~ki, ne}e voditi parcijalno i da je Beograd spreman na ustupke koji }e biti i bolni.

– Pregovori }e se voditi u celini, ne mo`e se razgovarati parcijalno – rekao je Vulin, i naglasio da o~ekuje ustupke i s pri{tinske strane.

Ome ro vi}: Zu kor li} ne zna isto ri ju Predsednik skup{tinskog Odbora za qudska prava Me ho Ome ro vi} ocenio je ju~e da najnovija izjava muftije Mu a me ra Zu ko li }a da je A}if-efendija heroj, nije ni{ta drugo nego „u`asan poku{aj izjedna~avawa osvedo~enog saradnika okupatora i zlo~inca sa sopstvenim narodom”. „Navikao nas je Zukorli} na razne zapaqive izjave i nebulozne ideje tokom kampawa za predsednika i reisa. Posle poraza na tim poqima, krenuo je u prekrajawe istorije, i to na na~in koji najvi{e {tete nanosi upravo Bo{wacima”, naveo je Omerovi} u izjavi dostavqenoj medijima. „Nedopustivo je na takav na~in pokazivati neznawe o osnovnim istorijskim ~iwenicama. Upravo je slu`e}i Hitleru osnivaju}i albansku fa{i-

dnevnik

sti~ku organizaciju, bore}i se za Veliku Albaniju, taj ‘muftijin heroj’ pokazao koliko mu je stalo do Bo{waka”, zakqu~io je Omerovi}.

Muftija Muarem Zukorli} je na Trgu Gazi Isa-bega Isakovi}a rekao da su Bo{waci jedini narod u Evropi koji nikad nije imao fa{isti~ku, niti bilo koju srodnu ideologiju, i da je svaki poku{aj da se to Bo{wacima spo~itava izmi{qotina i nije osnovan.

– @elim da istaknem da je A}if-efendija na{ heroj. On je organizovao odbranu Novog Pazara od ~etnika i da nije bilo te odbrane, Bo{waka bi danas bilo kao u Priboju, Novoj Varo{i i Pqevqima – rekao je Zukorli} na manifestaciji „Festival islama 2012„, odr`anoj povodom meseca posta Ramazana.

Ovo ni je le to u ko jem DS tre ba da bu de u ku pa }im ga }a ma Zamenik predsednika Demokratske stranke Dra gan \i las izjavio je ju~e da su neta~na i nedobronamerna medijska naga|awa da je on bilo kome u DS-u postavqao ultimatume, tra`io ostavke, zadavao rokove ili sastavqao liste nepo`eqnih funkcionera.

– Nije tajna da nisu svi qudi iz vrha DS-a po mom ukusu – rekao je \ilas Tanjugu. – Na sre}u, ni ja nisam po wihovom. Ono {to nas razdvaja, izme|u ostalog, jeste moje ube|ewe da ovo nije leto u kojem DS treba da bude u ‘kupa}im ga}ama’. Pro{lo je sto dana od na{eg jednog izbornog i jednog postizbornog poraza. Mi, kao stranka ozbiqnih qudi, jo{ nismo iza{li pred na{e ~lanstvo s analizom uzroka i posledica silaska s vlasti.

Po wegovim re~ima, DS nema ni strate{ku platformu koja bi predstavqlaa prakti~ni plan reorganizacije te stranke da bi se za godinu-dve vratila u igru.

– Mi }utimo. Mi smo jo{ na odmoru koji nismo zaslu`ili, umorni od poslova koje nismo ili zapo~eli ili zavr{ili. Za to vreme, na{i politi~ki takmaci napravili su Vladu, formirali vlasti na lokalnom nivou, uspostavili Skup{tinu, donose zakone, biraju guvernera,

Ne u~e stvu jem u di na sti~ kim po de la ma – Da bude jasno, ne}u da u~estvujem ni u starim ni u novim dinasti~kim borbama. Ne}u da poma`em qude koji ho}e da vrate Bo ri su (Ta di }u, lideru DS-a) navodne udarce. Ne}u ni da podr`avam prevazi|ene recepte, fabrikovano jedinstvo, }utawe ili bilo ~iji status strana~ke ikone. Ne}u ni da delim stranku – poru~io je \ilas. {ire me|unarodne kontakte, ovladali su svim instrumentima vlasti – rekao je \ilas, koji je i gradona~elnik Beograda. – Mi smo ostavili tri meseca na{u polovinu Srbije, izuzev Beograda i Vojvodine i nekoliko gradova poput Leskovca, Para}ina i U`ica – bez ohrabrewa, bez zastupawa interesa gra|ana, bez perspektive, bez akcije.

On smatra da jednu stranku ~ini velikom ne format wenog lidera ve} na~in na koji izlazi iz krize i uzdi`e se u pobedni~ki stav, napomiwu}i da je DS opstao i posle razlaza Dra go qu ba Mi }u no vi }a i Zorana \in|i}a, i posle Zoranovog ubistva, i da je zbog toga i pristao da bude ~lan te stranke.

\ilas je ocenio da, ako je DS za osam godina iscrpao formulu upravqawa srpskim poslovima i na~in na koji je funkcionisao, pa je zbog toga ka`wen od gra|ana, pametnije je da se „bez odlagawa prilago|ava zahtevima vremena nego da paralisan, obamro od straha i odgovornosti, odla`e neizbe`no suo~avawe s realno{}u”.

On je naglasio da nije osnovno pitawe DS-a i wegovih pristalica ho}e li na ~elu biti Boris Tadi} ili Dragan \ilas ili neko tre}i, ve} je, kako je naveo, `ivotno pitawe DS-a kako se stranka vodi, gde stranka ide i {ta DS zna~i Srbiji.

– Ovo u ~emu smo danas nije pobedni~ka strategija. Nije nikakva strategija. Kao da smo usred reanimacije, le~ewa ne~ijih rawenih sujeta i povre|ene ta{tine. Srbija se od izbora promenila, imam utisak da deo DS-a nastoji da pre`ivi ne mewaju}i ni sebe ni stranku. To nije politika iza koje mogu da stanem – naglasio je \ilas.

Zamenik predsednika DS-a poru~io je da je za wega sada{we }utawe i „paraliza DS-a„ ve}i problem od samog gubitka izbora, ~iji rezultat zavisi od brojnih faktora.

- Ovo je zavisilo od nas. Pitali smo pre sto dana gra|ane i dobili odgovor. Ne mo`e da ostane isto – zakqu~io je \ilas.

Kr ko ba bi} pre u zeo Mi ni star stvo i obe }ao re dov ne pen zi je Potpredsednik Vlade Srbije Jo van Kr ko ba bi} izjavio je ju~e da je i zvani~no preuzeo Ministarstvo rada i socijalne politike. Krkobabi} je novinarima rekao da je rukovodiocima sektora dao zadu`ewe da za osam dana dostave izve{taje o radu da bi se upoznao sa stawem u tom ministarstvu.

On je rekao da se ju~e upoznao s kadrovima u Ministarstvu rada, i dodao da }e zadr`ati sve zaposlene, osim onih koji sami `ele da odu. Ministar za rad i socijalnu politiku u prethodnoj vladi bio je Ra sim Qa ji}, koji je sada ministar za spoqnu i unutra{wu trgovinu i telekomunikacije. On je prvog dana ministrovawa rekao da }e penzije biti redovne, i najavio da }e u septembru biti ispla}ena prva rata pomo}i ugro`enim penzionerima.

Krkobabi} je najavio da }e u septembru biti ispla}ena prva

rata pomo}i od 4.000 dinara penzionerima ~ija je penzija mawa od 15.000 dinara. On je izjavio je novinarima da u Srbiji 508.765 penzionera ima pravo na tu nov~anu naknadu, i najavio da }e posle prve, septembarske, rate od 4.000 dinara, druga biti ispla}ena u decembru.

– Za to }e iz buxeta biti obezbe|eno oko ~etiri milijarde dinara – rekao je Krkobabi}.

Od ukup no 508.765 penzionera koji }e dobiti pomo}, po junskim podacima, 307.624 su biv{i zaposleni, zatim 94 profesionalna vojna lica, 12.603 iz samostalnih delatnosti i 188.444 poqoprivrednika. Za prvu ratu po-

mo}i u septembru bi}e potrebno 2,035 milijarde dinara, od ~ega je 1,2 milijarda namewena biv{im zaposlenima, 376.000

di na ra pro fe si o nal nim voj nim licima, za samostalne delatnosti 50,4 miliona dinara i poqoprivrednicima 753,7 miliona dinara.

Krkobabi} je rekao da }e penzije, kao i do sada, do kraja go di ne bi ti uskla |i va ne s kretawem zarada u javnom sektoru i kretawem infacije, {to je, po wegovom mi{qewu, najboqi model.

– To je zakonska odredba i to se ne mo`e mewati na drugi na~in osim promenom zakona – rekao je Krkobabi}.

On je kazao da novca za penzije ima dovoqno i da }e isplate biti redovne.

– Informacije da nema novca za penzije izazivaju strepwu i nezadovoqstvo gra|ana bez potrebe – rekao je Krkobabi}, i dodao da on, kao ministar za rad i socijalnu politku, mo`e uvek dati relevantnu informaciju o tome.

TVIT CRTICA Pri ja vi bi ro kra tu Grdona~elnik Beograda Dra gan \i las pokrenuo je kontrolu upotrebe slu`benih vozila po sistemu: „Prijavi svog izabranog birokratu”.

Liderki Narodne partije Ma ji Goj ko vi} to se svidelo, pa je napisala: „\ilasov metod kontrole upotrebe slu`benih vozila odmah da se primeni i u NS.... U{teda bi bila vidqiva. Beograd dobar primer za ~itavu dr`avu.„

Na {i nov ci Prepakivawe vlasti u Novom Sadu ne ide lako. Malo su tome krivi godi{wi odmori, malo natezawe potencijalnih partnera. Kandidat za gradona~elnika glavnog grada Vojvodine Mi lo{ Vu ~e vi} ne odustaje: „Moramo da ’prepakujemo’ da ovi ne bi ponovo ’raspakovali’... na{e novce...„

De~ ko ko ji obe }a va Kada je sedmogodi{wi Budvanin uzeo neke hiqade evra i navodno ih podelio sugra|anima, od-

mah je dobio nadimak „Robin Hud iz Budve”. Poverenik za informacije od javnog zna~aja R odoqub [abi} osvrnuo se na taj doga|aj: „Osmogodi{wi Robin Hud iz Budve. E, na ovog mali{u se svakako odnosi ono famozno ’de~ko koji obe}ava’„.

Miran ce ntar U Srbiji festival susti`e festival. Svi su listom najve}i na Balkanu iako im je publika osiroma{ila pa se proredila. Trenutno traje „Bir fest„ u Beogradu. Neki i ne odu, al’ im prija. Socijalista Boris Mi li}ev i} je napisao: „[to nije Bee r fest svako ve~e, pa da centar bude ovako miran...„

Moj brat N iyo Olimpijci su do~ekali da se uspnu na famozni balkon Skup{tine grada Beograda. Na{li su se tu i neki koji ne bi jednu preponu presko~ili.

Politi~ar Drago Kova~evi} se oslonio na bratovu konstataciju: „Ka`e moj brat Nixo – Nije to do~ek sportista no promocija politi~ara„.

Narod

D epu teriza cija

Verovatno najsla|a aktivnost politi~ara je da se pozovu na narod. Napad na wega je napad na narod. Sve {to radi, radi za narod. Te izlizane floskule vi{e niko ne uzima zaozbiqno. NVOaktivisti Go ranu Mil et i}u je jedan „tvitera{„ napisao: „Kada ka`e{ i poziva{ se na narod u Srbiji, to je isto kao da se poziva{ NLO – ne zna se ko je to„.

Mileti} se slo`io: „Ali je onako zgodno pozivati se na narod, narodnu voqu, narod te{ko `ivi, narod misli, narod ho}e...„

Departizacija je potro{ena predizborna fraza. Nije vladaju}im strankama trebalo ni mesec dana da se demantuju u najboqem maniru ovda{we politi~ke prakse. Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac u jednoj re~enici iskazao je besmisao takvog obe}awa: „Proizvo|a~i margarina odu{evqeni jer je u toku obe}ana ’deputerizacija Srbije’„.

„F i}a” je u `inao Prvi kontingent novih „fi}a„ zakloparao je na{im pru`nim bogazama ka Luci „Bar„.

Ispra}eni su k’o mladenci na medeni mesec, uz mnogo preterivawa. Milan \uki} iz SPOa je dao predlog: „’Fijat’ je krenuo iz Kragujevca, stao u Po`egi, odmorio se na Zlatiboru, istovaren u Baru, u`ina, je l’ mo`e rijaliti s prvim kupcem, reporta`a, sto sati?„

Rek’o profesor Da li je Vuk Jeremi} bio ~lan SPS-a, pitawe je koje zaokupqa pa`wu javnosti. On ka`e da nije. Da~i} ka`e da, na`alost, nije.

Zoran @ivkovi} tvrdi da zna boqe. Na pitawe jednog „tvitera{a„: „Kad ste u ’Utisku’ pomenuli da je Sun|erBoba jedva ~ekao da napuni 18 da se SPS-uje, je l’ to rekla-kazala ili imate ne{to vi{e?„ @ivkovi} je odgovorio: „To mi je 2003. godine priznao wegov sredwo{kolski profesor psihologije, kasnije poznat kao B. Tadi}„.

P. Klai}

politika

dnevnik

INTERVJU

DU[KO RADOSAVQEVI], POLITIKOLOG

DS mo ra da pred vo di front za od bra nu Voj vo di ne Pred sed nik Voj vo |an ske po li ti ko lo {ke aso ci ja ci je Du {ko Ra do sa vqe vi} oce nio je da je od lu ka Us tva nog su da o uki da wu de la in gren ci ja APV uvod u gu {e we auto no mi je Voj vo di ne, ~e mu, ka ko je pod vu kao, mo ra ju pru `i ti ot por i voj vo |an ske in sti tu ci je i po li ti~ ke par ti je, ali i ci vil ne i stru kov ne or ga ni za ci je. U in ter vjuu za „Dnev nik” Ra do sa vqe vi} je is ta kao da sto `er voj vo |an skog ot po ra tre ba da bu de De mo krat ska stran ka, od no sno wen po kra jin ski od bor, a zbog od go vor no sti pre ma wi ho vim bi ra ~i ma u Voj vo di ni.

– Ov de se o~i gled no ra di o uvo du u gu {e we voj vo |an ske auto no mi je jer je Ustav ni sud prak ti~ no po ni {tio iona ko sla ba {nu for mu te auto no mi je – is ta kao je Ra do sa vqe vi}. – Za to Po kra jin ski od bor DS-a mo ra da se trg ne iz dre me `a jer su im gra |a ni Voj vo di ne da li po ve re we na po sled wim iz bo ri ma, i da po sta ne sto `er oku pqa wa za od bra nu Voj vo di ne. Na rav no, tu tre ba da u~e stvu ju i osta le stran ke ko je ~i ne ve }i nu u Voj vo di ni, ali ne sa mo stran ke ve} to mo ra da bu de sve gra |an ski ot por ru {e wu auto no mi je. Jer, tu ni je re~ o ugro `a va wu ne kih bi ro krat skih pra va ili ne kih Paj ti }e vih i ^an ko vih po zi ci ja, ve} o ugro `a va wu ci vi li za cij skih te ko vi na Voj vo di ne, od no sno sve ga onog {to ~i ni auto no mi ju.

On je upo zo rio na to da bi bi lo ka kve re pre siv ne me re cen tral ne vla sti pre ma po kra jin skoj ad mi ni stra ci ji uko li ko bi ona us tra ja la u na me ri da sa ~u va po sto je }i ni vo nad le `no sti, zna ~i le ula zak „u zo nu su mra ka i de struk ci ju dr `a ve”. l Na kakve represivne mere upozoravate?

– Skup {ti na Sr bi je, uko li ko sma tra da je Ustav na ru {en de lo va wem Vla de Voj vo di ne ili da su od lu ke Ustav nog su da na li ni ji od bra ne Usta va, mo `e po seg nu ti za naj dra sti~ ni jom me rom, a to je ras pu {ta we or ga na APV. Ali, to bi bi lo po li ti~ ko sa mo u bi stvo i uvod u zbiq sku de struk ci ju dr `a ve. I u tom slu ~a ju sva pi ta wa ne sa mo da su otvo re na ve} ula zi mo u zo nu su mra ka s ne sa gle di vim po -

sle di ca ma. Pa, ov de se ve} vi {e od dve de ce ni je po ka zu je da smo mi cen tral noj vla sti do bri sa mo kad pla }a mo po rez. A da mi ka `e mo ko ju for mu po li ti~ ke za jed ni ce `e li mo, to ne mo `e!

Voj vo di na se stal no nad gle da: da

li }e mo ne gde po gre {i ti, s kim mo `e mo da se dr `i mo... Pa, u Voj vo di ni ste pen na pla ti vo sti po re za pre la zi 90 od sto. Ko li ko je to u dru gim de lo vi ma Sr bi je? Voj vo di na je u ve o ma po ni `a va ju }em od no su, a Ustav ni sud je sa mo ogo lio to na ko ji na ~in se Voj vo di na iz Sr bi je vi di. l Mislite li da je revolt gra|ana Vojvodine danas toliki da bi mogao prerasti u ozbiqniji autonomisti~ki ili, pak, secesionisti~ki „front”?

da Voj vo di na, ako ima vi {e pa ra u bu xe tu, po mog ne pen zi o ne ri ma, po ro di qa ma...? Ti me se, tvdre cen tra li sti, ugro `a va jed na kost gra |a na u Sr bi ji. Pa, {to on da ni su to pra vo uki nu li gra du Be o gra du, gde pen zi o ne ri

do bi ja ju po vi {i ce, ili Ja go di ni, gde se iz lo kal ne ka se de li po mo} ra znim so ci jal nim gru pa ma...? Pa, po to ma ar {i nu Ja go di na ne da je „dr `a va u dr `a vi„ ne go je svo je vr sni „srp ski Va ti kan”. l A kakav vid institucionalnog otpora vlasti u Banovini o~ekujete?

– Voj vo |an ski od bor DS-a, ko ji je sto `er po kra jin ske vla sti po sled wih 12 go di na, ne sme vi {e bla go na klo no gle da ti na po ku {a je za ti ra wa auto no mi je,

Uve ren sam u to da }e voj vo |an sko pi ta we ubu du }e bi ti vi so ko po sta vqe no na li sti zah te va iz Bri se la – Po ka zu je se da je od lu ka Ustav nog su da pi sa na za je dan seg ment srp skog bi ra~ kog te la, od no sno za kraj wu de sni cu, iako su te sna ge po li ti~ ki po ra `e ne.

Isto vre me no, oma lo va `a va ju se bi ra ~i u Voj vo di ni, u ~i joj sve sti ipak po sto ji po zi ti van od nos pre ma auto no mi ji kao ne ~em {to je za slu `e no ste ~e no. A po ku {a ji da se to po ni {ti ni ka ko ne mo gu na i }i na odo bra va we Voj vo |a na. Pa za {to ne kom sme ta da je No vi Sad glav ni grad Voj vo di ne? Za {to ne kom sme ta

a po seb no zbog to ga {to je go to vo iz ve sno da }e ko na~ no do }i na red i otva ra we voj vo |an skog pi ta wa. U pr vom re du, Vla da Voj vo di ne mo ra ja sno da iz ne se svoj stav o od lu ci Ustav nog su da i da te sta vo ve upu ti na usva ja we Skup {ti ni Voj vo di ne. Ta ko |e, Vla da APV mo ra da se od re di i pre ma sa da {wem ste pe nu auto no mi je i da ini ci ra raz go vo re s Re pu bli~ kom vla dom o ustav nim pro me na ma i po tre bi re de fi ni sa wa sta tu sa Voj vo di ne. Ovaj ustav, uosta lom, ne gu -

{i sa mo Voj vo di nu ve} i grad Be o grad, i za pad nu i is to~ nu Sr bi ju... On, je do no stav no, ni je ni po me ri evrop skih te `wi Sr bi je. S dru ge stra ne, Vla da Sr bi je, uko li ko ima stvar ne na me re da na sta vi pro ces evro in te gra ci ja, tre ba da pred re pu bli~ ki par la ment vra ti ospo re ni Za kon o nad le `no sti ma Voj vo di ne u isto vet nom tek stu ko ji je bio usvo jen i da ti me po ka `e da sto je iza to ga. A ti me bi da la i {a mar kon zer va tiv ci ma na srp skoj po li ti~ koj sce ni.

Na i me, od lu ka Ustav nog su da ve li ke iza zo ve po sta vqa i pred re pu bli~ ku vlast jer ni no voj Vla di uop {te ne od go va ra da se sad otva ra voj vo |an sko pi ta we, ko je je naj krup ni je po li ti~ ko pi ta we u dr `a vi. Uz to, vla da ju }a ve }i na u re pu bli~ kom par la men tu tre ba lo bi da po kre ne pro ce du ru za pro me nu ~la no va Ustav nog su da ko ji se po ka zao kao ~u var naj cr wih po li ti~ kih sta vo va u ze mqi, ali i kao ge ne ra tor po li ti~ ke kri ze ~i je po sle di ce tre nut no ne mo `e mo ni sa gle da ti. l Kako je mogu}e da se prevazi|e aktuelna politi~ka kriza s Vojvodinom?

– Tu kri zu ni je mo gu }e pre va zi }i bez ustav nih pro me na ko je bi omo gu }i le mno go {i ri ste pen auto no mi je Voj vo di ne, od no sno wen ne sme tan raz voj. Pa, Voj vo di na je i do ve de na u ovaj po lo `aj za to {to je Ustav 2006. go di ne u mno gim od red ba ma bio go ri po auto no mi ju ~ak od Mi lo {e vi }e vog usta va. l Koliki je interes EU za trenutne probleme u funkcionisawu autonomije, odnosno mo`e li to pitawe biti internacionalizovano?

– Voj vo |an sko pi ta we je odav no in ter na ci o na li zo va no.

Evrop ski par la ment go to vo sva ke go di ne do no si re zo lu ci je u ko ji ma se ana li zi ra i po lo `aj Voj vo di ne. A zbog ak tu el nih de {a va wa, in te re so va we EU za Voj vo di nu bi }e sa mo in ten zi vi ra no. Iz me |u osta log, i za to {to je Sr bi ja, zbog ni za gre {a ka ko je pra vi, da nas jo{ vi {e pod lu pom Uni je. I uve ren sam u to da }e voj vo |an sko pi ta we ubu du }e bi ti vi so ko po sta vqe no na li sti zah te va iz Bri se la.

B. D. Savi}

Po sta vqe ni am ba sa do ri u [pa ni ji, Ka zah sta nu...

Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} po sta vio je Dan ka Pro ki }a za am ba sa do ra u Kra qe vi ni [pa ni ji, a Vla di mi ra Mir ko vi }a za am ba sa do ra u Re pu bli ci Ka zah stan, ob ja vqe no je u „Slu `be nom gla sni ku”.

Dra gan Mar ko vi} po sta vqen je za am ba sa do ra Sr bi je u Re pu bli ci An go li, dok je Mi ro slav [e sto vi} po sta vqen za am ba sa do ra u Re pu bli ci Gvi ne ji Bi sao, na ne re zi den ci jal noj osno vi, sa se di {tem u Al `i ru.

~etvrtak16.avgust2012.

3

LIDER LSV-a NENAD ^ANAK

Fron tom pro tiv de ve de se tih Pred sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad ^a nak iz ja vio je ju ~e da pi ta we Voj vo di ne tre ba in ter na ci o na l i z o v a t i i da a u t o n o m i s t i ~ k i front, ~i je je for mi ra we na ja vqi va no ovih da na, tre ba da spre ~i da se u Sr bi ji po no ve de ve de se te go di ne pro {log ve ka.

– In ter na ci o na li z a c i j a ne zna ~ i ten ko ve na uli ca ma Sr bi je i Voj vo di ne ili bom bar do va we, ne go na pro tiv, zna ~i spre ~a va we mo gu} no sti da se po no vi bom bar do va we i sve ono kroz {ta smo pro {li – re kao je ^a nak, i do dao da je to ono {to „auto no mi sti~ ki front” tre ba da spre ~i.

U in ter vjuu Ta nju gu li der LSV-a je oce nio da su se pro -

sve ga po treb no for mi ra ti ja snu po li ti~ ku plat for mu kao osnov oko ko jeg bi se sa gra di la „prak ti~ na kon cep ci ja za

ko ju bi se svi za jed ni~ kim sna ga ma za la ga li”.

On je na ja vio da }e u na red nom pe ri o du oba vi ti ve }i broj kon t a k a t a s pred s tav n i c i m a me |u na rod ne za jed ni ce a „on da }e se u sep tem bru i ok to bru

O vampirima i bankarima ^a nak je re kao da je te {ko oce ni ti rad no ve Vla de jer je pro {lo ma lo vre me na.

– Mo gu sa mo re }i da se onaj deo ko ji ja znam a ko ji se tu oku pio, ni je se oku pio za to da bi ra dio ne go da bi ~e ru pao plen – ka zao je ^a nak.

U tom smi slu, do dao je on, mi slim da je do sta smi sle na „fi lo zo fe ma” ko ja se mo `e ~u ti, a to je da je „raz li ka iz me |u ban ka ra i vam pi ra u to me {to vam pi ri ima ju vi {e i sr ca i du {e”. ble mi u Voj vo di ni po ja vi li zbog „cen tra li za ci je i he ge mo ni sti~ kog od no sa ta da {weg ru k o v od s tva Sr b i j e pre m a okru `e wu”.

Na pi ta we ka ko i ka da }e bi ti for mi ran taj po li ti~ ki front ili blok i ko bi tre ba lo da ga ~i ni, ^a nak je re kao da se „ne mo `e po ~i wa ti grad wa ku }e od kro va” i da je pre

vi de ti ka ko }e mo ope ra ci o na li zo va ti ovu stvar”.

Is ti ~ u } i da je taj front usme ren „is kqu ~i vo za auto no mi ju Voj vo di ne i mo der ni za ci ju Sr bi je”, a ne pro tiv bi lo ko ga, ^a nak je na po me nuo da }e se taj front za la ga ti za bo qe funk ci o ni sa we dr `a ve i pra ved ni ji po lo `aj svih we nih de lo va.

SNS DEMANTUJE DA JE IZGUBIO SKUP[TINSKU VE]INU U ZREWANINU

Ni je bi lo pre la za ka u DS i LSV – Ko a li ci ja SNS-a, SPS-a, DSS-a, NS-a i SPO-a ima sta bil nu skup {tin sku ve }i nu u Zre wa ni nu da bi se pu no va `no ra di lo i od lu ~i va lo u lo kal nom par la men tu – iz ja vi la je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re pred sed ni ca Sa ve ta Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke za me di je Ma ri ja na Vuj ~in.

Po vo dom pred sto je }eg skup {tin skog za se da wa, za ka za nog za 21. av gust, ona je ka za la da su usa gla {e ne sve ta~ ke dnev nog re da. Naj va `ni je od lu ke

us po sta vi ti rav no te `u u svo jim re do vi ma i po ~e ti kon struk tiv ni je da de lu ju na po li ti~ ka zbi va wa u na {em gra du – po ru ~i la je Ma ri ja na Vuj ~in.

Ona je op tu `i la de mo kra te i li ga {e da su op struk ci jom u Uprav nom od bo ru Tu ri sti~ kog cen tra gra da Zre wa ni na do ve li do to ga da da tum odr `a va wa tra di ci o nal nih “Da na pi va” bu de od lo `en za kraj sep tem bra, ~i me je je di na pre o sta la grad ska ma ni fe sta ci ja do ve de na u pi ta we.

Na dnevnom redu 102 ta~ke REKLI SU Gru bje {i}: Ne tra `im no vu for mu lu

Qa ji}: Kri za je naj te `i is pit Vla de

Vu ~i}: Ne mo gu dve funk ci je

Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Su za na Gru bje {i} de man to va la je ju ~e tvrd we ne kih me di ja da je od Vla de do bi la za da tak da raz ra di no vu for mu lu za re gi o nal no pred sta vqa we Pri {ti ne.

– Ni je ta~ no da je o to me bi lo raz go vo ra na sed ni ca ma Vla de ko ji ma sam pri su stvo va la. Ni je ta~ no da mi je bi lo ko iz Vla de dao za da tak ili me ovla stio da tra `im ne ku no vu fo ru mu lu za re gi o nal no pred sta vqa we – re kla je Ta nju gu Su za na Gru bje {i}.

Ona je isto vre me no uka za la na to da ri gid no tu ma ~e we za kqu ~a ka biv {e Vla de i in struk ci je ko ju je ura di lo Mi ni star stvo spoq nih po slo va ne do no si mno go do bra na {im pred stav ni ci ma na tim sku po vi ma i da, ka ko is ti ~e, sa mim tim ~i ni {te tu i dr `a vi Sr bi ji.

– Jer upra vo ako se ne gde po ja vi ili ne po ja vi fu sno ta, ne ko je pro ~i ta ili ne pro ~i ta, or ga ni za tor ne is pu ni sve ono {to od we ga tra `i mo, de {a va se da na {i pred stav ni ci odu – na ve la je Su za na Gru bje {i}.

– Naj te `i is pit za ovu vla du ne }e bi ti ni Ko so vo, ni Evro pa, ve} ka ko da se iz bo ri s kri zom i obez be di bo qi `i vot gra |a ni ma – re kao je mi ni star spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja Ra sim Qa ji} za „No vo sti”.

– Ima do sta ma ne var skog pro sto ra, od sma we wa bro ja ra znih agen ci ja, ko ji se ta~ no uop {te ne zna, a ima ih vi {e od 160.

Bi }e ogra ni ~e ne pla te u jav nom sek to ru, s gor wim li mi tom od 165.000 di na ra. I kod pu to va wa dr `av nih funk ci o ne ra i ko ri {}e wa slu `be nih auto mo bi la po sto ji ve li ki pro stor za u{te de. Osim {ted we, mo ra mo da na |e mo i do dat ne iz vo re pri ho da. Ni jed na ze mqa, pa ni Sr bi ja, ne mo `e iza }i iz kri ze ako ne po ve }a iz voz, a za to je po treb no da ima te kon ku ren tan pro iz vod. Dru ga mo gu} nost je pri vla ~e we in ve sti ci ja, {to ni je ni ma lo la ko u ovom tre nut ku.

On je is ta kao da je za pri vre du naj va `ni je da kurs di na ra bu de pred vi div.

Po sla ni ci ko ji ima ju funk ci je u iz vr {noj vla sti vra ti }e po sla ni~ ke man da te u Skup {ti ni, re ~e no je me di ji ma u ka bi ne tu pr vog pot pred sed ni ka Vla de Alek san dra Vu ~i }a. Ni ko ko je u za ko no dav noj vla sti ne }e bi ti i na iz vr {nim funk ci ja ma, pre ci zi ra no je u Vu ~i }e vom ka bi ne tu po vo dom po kre ta wa po stu pa ka Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je pro tiv ne ko li ko gra do na ~el ni ka u Sr bi ji ko ji su isto vre me no i po sla ni ci.

Vu ~i}, ko ji je i li der SNS-a, na lo `io je ~la no vi ma SNS-a da od lu ~e da li }e bi ti u za ko no dav noj vla sti ili na iz vr {nim funk ci ja ma, i na gla sio da }e svi po sla ni ci SNSa ko ji ima ju funk ci je u iz vr {noj vla sti pod ne ti ostav ke.

Gra do na ~el nik Kru {ev ca Bra ti slav Ga {i}, ~lan SNS-a pro tiv kog je Agen ci ja za bor bu pro tiv kor pu ci je po kre nu la po stu pak zbog osno va ne sum we da je stu pio na dru gu funk ci ju bez sa gla sno sti Agen ci je, iz ja vio je ju ~e da je jo{ 8. av gu sta pod neo ostav ku na me sto na rod nog po sla ni ka.

Na dnev nom re du pred sto je }e sed ni ce Skup {ti ne gra da na }i }e se ~ak 102 ta~ ke. Na ovom za se da wu Zre wa nin bi tre ba lo da do bi je no vog gra do na ~el ni ka, s ob zi rom na to da je Go ran Kne `e vi} u me |u vre me nu pod neo ostav ku jer je iza bran za mi ni stra po qo pri vre de u Vla di Sr bi je. Kan di dat za we go vog na sled ni ka je Ivan Bo {wak (SNS). od no si }e se na iz bor no vog gra do na ~el ni ka i ime no va we ~la no va svih uprav nih i nad zor nih od bo ra u jav nim pred u ze }i ma i usta no va ma, ~i me }e bi ti omo gu }e no wi ho vo nor mal no funk ci o ni sa we.

– Iz me |u dve sed ni ce lo kal nog par la men ta bi lo je po ku {a ja da se jav nost dez o ri jen ti {e pla si ra wem ne ta~ nih in for ma ci ja o na vod nim pre la sci ma ne kih od bor ni ka s na {e li ste na stra nu DS-a i LSV-a, ~i me bi po sla ni~ ka ve }i na, kao i nor mal no funk ci o ni sa we lo kal ne sa mu pra ve, bi li do ve de ni u pi ta we. Ali, mo ra mo raz o ~ a r a t i pred s tav n i k e biv {e vla sti, ko ji ma je vre me da se su o ~e s re al no {}u. [to pre shva te da su iz gu bi li iz bo re i da je pred wi ma pe riod opo zi ci o nog de lo va wa, pre }e

– Ova k vo po n a {a w e vo de }ih qu di DS-a i LSV-a si gur no ni je u ko rist gra |a na Zre wa n i n a ve} ima sa m o je d an ciq, a to je da se mak si mal no ote `a rad no ve vla sti. Me |u tim, 21. av gu sta }e mo ta kvom neo d go vor nom po na {a wu sta ti na put ta ko {to }e iz bo rom no vog Uprav nog i Org ni za ci o nog od bo ra bi ti ste ~e ni le gal ni uslo vi da se “Da ni pi va” or ga ni zu ju na naj bo qi mo gu }i na ~in u ovom tre nut ku.

Ta ko |e se na da mo da }e ta sed ni ca par la men ta ko na~ no do ve sti do smi ri va wa iz bor nih stra sti, da }e pre o vla da ti ra zum i da }e mo u}i u pe riod opo r av k a i sta b i l i z a c i j e, {to svi na {i gra |a ni s ne str pqe wem o~e ku ju – na gla si la je Ma ri ja na Vuj ~in. @. Balaban

4

ekonomija

~etvrtak16.avgust2012.

OBE LE @EN VEK PO STO JA WA VR BA SKE [E ]E RA NE

Iz voz je di ni put za srp ski {e }er

U Fabrici {e}era „Ba~ka„ u Vrbasu obele`en je vek postojawa fabrike, ~emu su prisustvovali pokrajinski sekretar za poqoprivredu Go ran Je {i}, predsednik „MK-grupe„ Mi o drag Ko sti} te direktor kompanije „Sunoko„, u okviru koje posluje i vrbaska {e}erana, Qu bi {a Ra den ko vi}. Ko-

sti} je istakao da se ta firma trenutno smatra za jednog od najve}ih izvoznika i jednu od najperspektivnijih u Srbiji.

– Srbija danas ima ve}e proizvodne kapacitete nego {to ima tr`i{ta i zato je jedini izlaz u

proizvo|a~ {e}era u celoj regiji Jugosto~ne Evrope – rekao je Kosti} i dodao da je komapanija „Sunoko„ od 2003. godine u modernizaciju fabrika koje posluju u okviru wenog sistema ulo`ila oko 120 miliona evra.

Goran Je{i} je naglasio da Srbija mora da se okrene poqoprivrednoj i prera|iva~koj proizvodwa.

– Najvi{e direktnih investicija danas u Srbiji ima u poqoprivredi – kazao je Je{i}. – Politika Vlade Vojvodine je podizawe konkuretnosti vojvo|anske poqoprivrede, {to zna~i podizawe profita po hektaru.

Kosti} je istakao da }e do kraja godine ova fabrika proizvesti 100.000 tona {e}era.

– [e}er je jedini prozvod koji se na doma}em tr`i{tu prodaje jeftinije nego na izvoznom. Mi smo limitirani kvotom za izvoz,

Ko mi si ja i zlo u po tre ba Komentari{u}i odluku Komisije za za{titu konkurencije o zabrani spajawa kompanije „Sunoko„ i gr~ke kompanije „Helenik {ugar„, odnosno re{ewe Upravnog suda da poni{ti tu odluku, Kosti} je rekao: - Nelogi~no je da nam gr~ka antimonopolska komisija dozvoli da kupimo 100 odsto gr~kog tr`i{ta, a da na{a antimonopolska komisija ne dozvoqava da dokupimo 25 odsto srpskog tr`i{ta, i to pod pretpostavkom wegove zloupotrebe. Mi danas proizvodimo 50.000-60.000 tona {e}era vi{e nego {to je potrebno srpskom tr`i{tu koje tro{i oko 200.000 tona. Kupovinom „Helenik {ugara„ kapacitet bi nam bio 550.000 tona, a koli~ina {e}era koju danas mo`emo plasirati je 200.000 tona za doma}e i 180.000 tona za izvoz, tako da ne vidim gde bi se ogledala ta zloupotreba. Ja problem vidim u nestru~nosti komisije – istakao je Kosti}. pove}awu kapaciteta i prodaji {e}era na inostranim tr`i{tima. Kompanija „Sunoko„, u okviru koje posluju tri {e}erane, u budu}nosti }e biti najve}i i jedini

ali se nadam da }e Vlada napraviti korak napred i poku{ati da lobira i da pove}a nepravedno nisku kvotu koju Srbija ima – napomenuo je Kosti}.

M. Ke ko vi}

dnevnik

GO RAN JE [I] PO ZVAO VLA DU SR BI JE

Re ci te pa o ri ma ko li ko pa ra ima za su {u [teta od su{e je, prema procenama lokalnih samouprava, milijardu evra, ka`e vojvo|anski sekretar za poqoprivredu Go ran Je {i}. On je apelovao na Vladu da poqoprivrednicima ka`e kakvu vrstu pomo}i mo`e da im pru`i.

Je{i} je pozvao Vladu Srbije da {to pre poqoprivrednicima ka`e kakvu vrstu pomo}i mo`e da im pru`i zbog {tete od su{e. On je novinarima u Vrbasu rekao da je prema procenama svih 45 lokalnih samouprava u Vojvodini {teta

od su{e u poqoprivrednoj proizvodwi u visini jedne milijarde evra, prenosi Beta. „Vlada Vojvodine je zvani~an zahtev uputila Ministarstvu poqoprivrede Srbije i zatra`ila da se proglasi elementarna nepogoda na teritoriji Vojvodine”, naveo je Je{i}. Dodao je da to podrazumeva izradu mera za pomo} poqoprivrednicima i regresirawe jesewe setve. „O~ekujem da Vlada {to pre ne{to uradi iako sam svestan da pa-

ra nema. Najpo{tenije bi bilo da iza|u pred poqopivrednike i ka`u koliko para imaju”, istakao je Je{i}.

Podsetio je da je Vlada Vojvodine uradila reprogram obaveza prema svojim finansijskim institucijama za preko 10.000 korisnika koji su uzeli dugoro~ne kredite. Je{i} je istakao i da je Vlada na period od godinu dana reprogramirala obaveze za naknadu za kori{}ewe vode za gra|ane i naknadu za odvodwawe za preduze}a.

PO VE ]A NA CE NA NAFT NIH DE RI VA TA U VE LE PRO DA JI

Vre ba no vo po sku pqe we go ri va Da je cena litre goriva na doma}em naftnom tr`i{tu veoma promenqiva dokazuje i to {to se u posledwih desetak dana ona promenila nekoliko puta. I, naravno, svaki put je litar „i{ao” navi{e pa je, u odnosu na cenu od pre nekoliko dana, skupqi oko tri dinara.

Me|utim, kako sada stvari stoje, i to }e biti kratkog veka jer bi uskoro trebalo o~ekivati novo poskupqewe po{to je u veleprodaji gorivo poskupelo oko 1,5 dinar po litru. Budu}i da se veleprodajna cena, kao i uvek, preliva na potro{a~e, gotovo je izvesno da bi veoma brzo trebalo o~ekivati

promenu cene na benzinskim pumpama u zemqi.

Iako cene goriva na doma}im pumpama nisu iste jer zavise od kompanije, ali i mesta na kojem je benzinska stanica, razlike, mahom, nisu velike. Tako se litar benzina BMB-95 na pumpama kre}e od 154 do 157 dinara, evropremijum BMB-95 je od 158 do 163, dizel D-2 ko{ta oko 147, dok je litar evrodizela od 153 do 155 dinara. Uz novo pove}awe cena prakti~no, litar goriva ne}e mo}i da se kupi za mawe od 150 dinara, a uglavnom }e biti blizu ili }e prema{iti 160.

Zato nije nikakvo ~udo {to je mnogim gra|anima kupovina goriva odavno postala vi{e nego luksuz, a osim te „rekla-kazala pri~e”, o tome svedo~i i ~iwenica da se na pumpama gorivo sve mawe

Ma lo di nar, ma lo ak ci ze Posledwa poskupqewa goriva izazvana su padom vrednosti dinara u odnosu na dolar, ali je na to uticalo i vra}awe akciza na naftne derivate na nivo od maja. Naime, u maju su akcize na naftne derivate smawene 1,5 dinar, a pro{lonedeqnom odlukom Vlade su za taj iznos pove}ane, te sada dr`avi od svakog prodatog litra benzina pripada po 49,6 dinara umesto dosada{wih 48,10, a na dizel 37,07, umesto 35,57 dinara.

prodaje pa je pad prometa derivata stalan. Naime, za 1.000 dinara u rezervoar se mo`e sipati ne{to vi{e od {est litara benzina, {to je dovoqno za oko 100 kilometara.

I to bez mogu}eg novog poskupqewa, koje }e, ukoliko usledi, smawiti kilometra`u koja se mo`e pre}i s tom sumom. Za ne{to du`i put i puwewe rezervoar od 40 litara treba oko 6.300 dinara ili oko 53 evra, a s tom koli~inom goriva mo`e se prevaliti put do najbli`eg mora. Dakle, za odlazak na more i povratak ku}i treba vi{e od 100 evra, pod uslovom da se na odmoru auto ne vozi bez preke potrebe. Za gradsku vo`wu kilometara`a koja se mo`e pre}i opada.

Ti podaci nedvosmisleno govore da je za mnoge gra|ane vo`wa sopstvenim automobilom stvar pro{losti, a za sada je ute{no {to se ve}i pad prometa goriva ne bele`i kod onih koji se bave transportom i poqoprivredom, kao i kod poslovnih vozila.

D. Mla |e no vi}

„DI JA MANT” SPRE MAN ZA OVO GO DI [WI OT KUP UQA RI CA

Do ba vqa ~i }e bi ti za do voq ni – Industrija uqa „Dijamant„ iz Zrewanina, ~iji je ve}inski vlasnik hrvatski koncern „Agrokor„, spremna je za ovogodi{wi otkup uqarica – rekla je generalna direktorka te kompanije Sla vi ca Ke {eq.

Na tradicionalnom okupqawu koje „Dijamant„ organizuje povodom sezone `etve i otkupa uqarica, a kojem je prisustvovao veliki broj stalnih dobavqa~a i kooperanata iz cele Srbije, ona je istakla da su obezbe|ene pare, kao i sva logisti~ka podr{ka.

– To podrazumeva dobru informativnu podr{ku, ure|enu dokumentaciju i laboratorijske analize. Ekipe „Dijamantovih„ stru~-

waka stalno su na terenu, u kontaktu su s dobavqa~ima, tako da se o~ekuje da ovogodi{wi otkup protekne u najboqem redu. Zrewaninska uqara iz godine u godinu pove-

je akontna cena od 42 dinara po kilogramu znatno vi{a od lawske.

Ona je dodala da }e se cena formirati u zavisnosti od aktivnosti, intenziteta i ja~ine tr`i-

Ce na na tr `i {tu Na pitawe da li }e uqe poskupeti, Slavica Ke{eq je odgovorila da }e se „Dijamant„ kroz racionalizaciju procesa i mogu}e u{tede truditi da cena bude adekvatna tr`i{tu u Srbiji.

– Iscrpi}emo sve svoje rezerve i mogu}nosti, ali bez obzira na to, cenu gotovog proizvoda formira tr`i{te – poru~ila je ona. }ava otkupqene koli~ine uqarica. Verujemo da }e i ove godine biti nastavqen takav trend – kazala je Slavica Ke{eq, uz napomenu da

{ta, i naglasila da }e proizvo|a~i, s obzirom na akontnu cenu, stimulaciju i podr{ku kroz porez, biti zadovoqni otkupom.

Me|utim, vlasnik zrewaninske firme „Raca„ i jedan od najve}ih snabdeva~a uqare „Dijamant„ Dra gan Ra ca smatra da je mogu}e da zbog izvoza cena suncokreta uskoro bude i ve}a.

– Mislim da je akontna cena mogla biti i 50 dinara jer bi to bilo realnije. Bojim se da bi idu}e nedeqe moglo do}i do probijawa cene od 42 dinara – veli Raca.

Po procenama stru~waka, su{a nije nanela veliku {tetu suncokretu, kao {to je to slu~aj sa sojom i kukuruzom, tako da u zrewaninskoj uqari o~ekuju da otkup bude ostvaren u planiranim koli~inama. @. Ba la ban

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

114,6999

117,0407

119,7326

114,3488

Australija

dolar

1

97,4510

99,4398

101,7269

97,1527

Kanada

dolar

1

93,7703

95,6840

97,8847

93,4833

Danska

kruna

1

15,4076

15,7220

16,0836

15,3604

Norve{ka

kruna

1

15,6421

15,9613

16,3284

15,5942

[vedska

kruna

1

13,8665

14,1495

14,4749

13,8241

[vajcarska

franak

1

95,4640

97,4122

99,6527

94,1717

V. Britanija

funta

1

145,8173

148,7932

152,2154

145,3710

SAD

dolar

1

93,0552

94,9543

97,1382

92,7704

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 8. 2012. godine

Promena %

Cena

BELEX 15 (443,92 0,39)

Promet

Telefonija, Beograd

20,00

102

306

BIP u restrukturirawu, Beograd

16,67

35

70

Soko Nada [tark, Beograd

4,55

1.150

34.500

Energoprojekt holding, Beograd

4,26

490

222.950

2,91 Promena %

283 Cena

283 Promet

Impol Seval, Sevojno

-9,62

601

6.010

Invest - Import, Beograd

-2,22

4.400

101.200

Mlekara, Subotica

-1,29

1.300

130.000

Agrovr{ac, Vr{ac

-1,00

198

826.170

-0,77 Promena %

1.290 Cena

23.220 Promet

Tigar, Pirot Pet akcija s najve}im padom

Kopaonik, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

0,00

629

3.934.470

Agrovr{ac, Vr{ac

-1,00

198

826.170

Stari Tami{, Pan~evo

0,00

1.150

594.550

Mlekara, Subotica

-1,29

1.300

130.000

Kolut, Kolut

0,00

250

113.250

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,00

1.408

0,00

NIS, Novi Sad

0,00

629

3.934.470

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.202

0,00

Imlek, Beograd

0,16

2.502

437.530

Soja protein, Be~ej

1,01

499

41.417

Energoprojekt holding, Beograd

4,26

490

222.950

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,23

433

1.376.739

Jubmes banka, Beograd

-0,19

10.475

41.900

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.670

150.280

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.013

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

300.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.895

0,00

Tigar, Pirot

2,91

283

283

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

360

24.120

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik I MIR KO CVET KO VI] NEGIRA UME [A NOST U „AFE RU AGRO BAN KA”

Kriv sam sa mo zbog pri ja teq stva Biv {i pre mi jer Mir k o Cvet ko vi} negirao je bilo kakvu ume{anost u aferu oko Agrobanke i poru~io da ga ne mo`e ugroziti hajka koju protiv wega vode pojedini mediji, ali da je to „jako lo{a slika o na{oj dr`avi”.

Imaju}i u vidu da svi `elimo da budemo demokratska dr`ava u tom kontekstu imam tri apela, a prvi upu}ujem intelektualcima i nevaldinim or ga ni za ci ja da dig nu glas protiv takvog pona{awa, potpuno neargumentovanih napada i kritika da sam prvooptu`eni u aferi Agrobanka”, rekao je Cvetkovi} za. Drugi apel biv{i premijer je uputio izvr{noj vlasti ukazuju}i da ne sme da dozvoli, ne zbog wega kao pojedinca ve} zbog institucije koju je predstavqao, da se bez agrumenata vodi hajka, a tre}i inspiratorima hajke, preporu~iv{i im „da je boqe da se bave onim poslom za koji su rekli da }e ga dobro obavqati, a ne destrukcijom”.

Cvetkovi} je rekao da su optu`be na wegov ra~un potpuno

besmislene i da se svode na to da je prijateq sa Zvo ni mi rom Ni k e z i } em ko ji je bio u Upravnom odboru Agrobanke i dao ostavku. On je izrazio spremnost da se odazove istra`nim organima i razjasni sve kon tro ver ze u jav no sti oko we go ve ulo ge u Agro ban ci.

Cvetkovi} je ukazao na dugodi{wi prijateqski odnos sa Nikezi}em, uz opasku „nigde nije na{ao propis koji zabrawuje prijateqstvo”.

Biv {i pred sed nik Vla de Srbije je istakao da je problem u Agrobanci „ozbiqan i dubok i da ne datira od skoro, a da je u septembru pro{le godi ne Na rod na ban ka Sr bi je nakon vanredne kontrole do{la do in for ma ci je da su ogromni gubici u toj banci i da situacija nije ni blizu one kakva se do tada prikazivala.”

U narednih {est meseci mi smo obavili veliki posao da spasimo deponente i ogroman broj klijenata, jer je Agrobanka pretila da ozbiqno poremeti finansijske tokove, naglasio je Cvetkovi}.

Ak ci o na ri: Od go vor na pri nud na upra va Za kolaps Agrobanke kriva je prinudna uprava koja je prihvatila godi{wi izve{taj i predlog podele dividende na temequ zakqu~aka ugledne revizorske ku}e, dok je izvr{ilac posla bila Narodna banka Srbije, ocenili su u saop{tewu ula ga ~i Agro ban ke iz Evropske unije. „U tom poslu koji je u ime i za ra~un Srbije izvela Narod-

na banka Srbije, le`i kqu~ za sve daqe poteze koji su se odvijali s iskqu~ivawem svih akcionara izuzev dr`ave Srbije, koja je tada ovladala sa sko ro pe ti nom vla sni {tva Agrobanke, i bila najve}i pojedina~ni akcionar te finaijske in sti tu ci je,” tvr di za stupnik ulaga~a u Agrobanku iz Evropske unije Ale{ [ko ber ne.

NBS ot kri la du go skri va ne gu bit ke „Slu ~aj Agro ban ka” i ogromni gubici ve} danima su hit u medijima, a kao mogu}i osumwi~eni za ne~iwewe pomiwao se i doju~era{wi guverner Narodne banke Srbije De jan [o {ki}. On se ju~e i sam obratio medijima te objasnio svoj stav i u~e{}e u ce lom slu ~a ju kroz tri pitawa i isto toliko odgovora. [o{ki} pi{e da se u jav no sti stvo rio uti sak da su za pqa~ku Agrobanke od go vor ni qu di iz NBS-a koji su na wenom ~elu bili prethodne dve godine i da su o{tetili dr `a vu za vi {e od tri sto ti ne mi li o na evra.

Mla |an Din ki} Istovremeno, oni su, na- Raz me na op tu `bi: De jan [o {ki} vodno, opstruirali istragu i ignorisali zahteve policije Din ki}: Sme {no za dobijawe podataka o Agrobanci.

Ministarstvo finansija i privrede saop{tilo je da je U odgovoru, [o{ki} ka`e zlonamerno i tendenciozno pitawe koje je postavio biv{i da su gubici Agrobanke stvaguverner NBS Dejan [o{ki} - za{to Mla|an Dinki} pre rani godinama. U roku od dedeset godina nije oduzeo dozvolu za rad Agrobanci. [oset meseci otkako je on preu{ki} bi, ka`e se, umesto takvih sme{nih optu`bi, trebazeo mandat, a uprkos”friziralo istra`nim organima da objasni {ta je, za vreme svog nim” ra~unima u izve{tajima mandata, ~inio ili nije ~inio povodom enormnih gubitaka koje je dostavqalo rukovodAgrobanke. stvo Agrobanke, nadle`ni u Umesto {to je zatvarao o~i i zata{kavao istinu o kataNBS-u su doneli odluku i postrofalnom stawu u Agrobanci, tako {to nakon otkrivakrenuli vanrednu kontrolu te wa dubioze u decembru pro{le godine nije ~ak ni smenio banke. Nakon we su i uvedene viceguvernera nadle`nog za kontrolu banaka, biv{i guprivremene mere. Po{to fiverner NBS apsurdnim i neozbiqnim napadima poku{ava nansijske performanse ni nada prebaci odgovornost na druge. Dosada{wa istraga jasno kon toga nisu popravqene, u je pokazala da su gubici Agrobanke od 300 miliona evra naAgrobanci je uvedena prinudstali u posledwih nekoliko godina, dakle, daleko posle na uprava. isteka Dinki}evog mandata kao guvernera. [o{ki} podse}a na to da je „Apsurdno je da dubioza Agrobanke nije nastala kao poba{ rukovodstvo NBS-a, i to sledica svetske finansijske krize, ve} zbog kardinalnih u protekle dve godine, otkripropusta menaxmenta, predstavnika Upravnog odbora banlo skivene gubitke u Agrobanke i, najbla`e re~eno, nesavesne i povr{ne kontrole od ci i spre~ilo nastajawe jo{ strane NBS”, navedeno je u saop{tewu. U vreme kada je ve}ih dubioza. Oni su impleDinki} bio guverner NBS, od 2000. do 2003. godine, Agromentirali re{ewe koje je zabanka je imala pozitivan kapital i poslovala je u skladu {titilo {tedwu gra|ana, nosa propisima. vac privrede i finansijsku stabilnost zemqe.

In fla ci ja u plu su, pri vre da u mi nu su

Pri vre da u po no ru Qubomir Maxar je procenio da }e pad BDP-a, po svemu sude}i, biti osetno ve}i od prognoze NBS. Tokom prve polovine ove godine do{lo je do smawewa industrijske proizvodwe i gra|evinarstva, tako da je realni deo privrede u fazi izrazitog usporavawa rasta, odnosno smawivawa obima proizvodwe.

- Budu}i da sektor usluga, kao nematerijalni sektor, dobrim delom zavisi od materijalnog, kao i od uvoza, koji }e smawiti jer nismo mnogo dobri sa deviznim sredstvima i sa izvoznim prihodima, izosta}e i rast usluga, a rezultat je pad ukupnog BDP-a - naveo je Maxar. regulisane cene inflacija bi bila mawa za jedan procenat.

Hini} je rekao da }e inflacija maksimum dosti}i u prvoj polovini 2013. godine, da bi se do kraja te godine vratila u granice dozvodqenog odstupawa od ciqa.

- NBS }e i u narednom periodu delovati u pravcu stabilizovawa inflacije na niskom

5

DE JAN [O [KI] OD BA CIO OD GO VOR NOST ZA GU BIT KE AGRO BAN KE I OTVO RIO NO VA PI TA WA

NBS: CE NE ]E U OVOJ GO DI NI RA STI DESET POSTO

O~ekuje se nastavak rasta me|ugodi{we inflacije u Srbiji i u narednom periodu koja bi prema centralnoj projekciji Na rod ne ban ke Sr bi je (NBS) do kraja godine mogla dosti}i do deset procenata, a na{a zemqe u 2012. godini ne}e zabele`iti privredni rast.

Ekonomisti, pak, upozoravaju da rezultati sigurno ne}e biti boqi od ovih koje prognozira NBS, ali da bi mogli da budu i jo{ gori, odnosno da }e pad bruto dru{tvenog proizvo da si gur no bi ti ve }i od prognoziranih pola procenta.

Kako su precizirali u NBS, pred novoformiranom vladom stoji zadatak da usvoji mere kojima bi se buxetski deficit i javni dug u sredwem roku vratili u okvire predvi|ene fiskalnim pravilima i izrazili o~ekivawe da }e u skladu sa tim biti obnovqen sporazum sa Me|unarodnim monetarnim fon dom. Di rek tor sek to ra NBS za monetarne analize i statistiku Bran ko Hi ni} rekao je na konferenciji za novinare u centralnoj banci da }e na inflaciju najvi{e uticati rast cena primarnih poqoprivrednih proizvoda i poskupqewa hrane, zbog su{e, ali i poskupqewa regulisanih cena i uvoznih proizvoda.

U pro jek ci ji in fla ci je NBS ura~unato je i pove}awe PDV za dva procenta (sa 18 na 20 odsto i sa osam na 10 procenata), kao i rast regulisanih cena - elektri~ne energije, gasa i lekova do kraja godine do 9,5 odsto. Te regulisane cene za sedam meseci porasle su za 3,1 odsto. Ukoliko ne bi rasle

~etvrtak16.avgust2012.

nivou na sredwi rok i odr`avawa zdravog finansijskog sistema, {to po na{em mi{qewu predstavqa najboqi na~in da se privredi pomogne u postoje}im okolnostima - naglasio je Hini}.

NBS je izmenila i prognozu rasta bruto doma}eg proizvoda Srbije nani`e, i to sa 0,5 odsto na minus 0,5 odsto za ovu godinu.

- Pad poqoprivredne proizvodwe zbog su{e i pogor{ane perspektve privrednog rasta zone evra doveli su do revizije progonoza rasta BDP nani`e, i to sa 0,5 na minus 0,5 odsto za 2012. godinu, odnosno sa tri odsto na 2,5 odsto za 2013. godinu - rekao je Hini}. Stru~wak NBS je naveo da je najboqi na~in da vlada i Cen tral na ban ka do pri ne su poboq{awu privrednog ambijanta, da vode politiku koja obezbe|uje dugoro~nu makroeko nom sku sta bil nost. Ta kva politika podazumeva odr`iv nivo javnog duga, stabilnost cena na sredwi rok, kao i stabilan i otporan finansijski sistem.

S druge strane, ekonomisti upozoravaju da inflacija mo`da i ne}e prema{iti projektovanih 10 procenata, ali da }e pad BDP-a zasigurno biti ve}i od 0,5 odsto. Ekonomista Qu bo mir Ma xar izjavio je da se sa visokim stepenom sigurnosti mo`e re}i jeste da inflacija ne}e biti mawa od nove prognoze NBS. Daqa depresijacija dinara, koja ne}e mo}i da se izbegne, mogla bi da doprinese da inflacija bude i ve}a. U svetu rastu cene nekih sirovina, cene energenata su krajwe nepredvidqive, pa nije iskqu~eno da do|e do wihovog znatnijeg pove}awa u drugoj polovini godine. To zna~i porast tro{kova, iz wih proisti~e i inflacioni pritisak, a ne treba zaboraviti ni su{u koja je pove}ala cene poqoprivrednih proizvoda, naveo je Maxar.

E. D.

Doskora{wi guverner podse}a na to da NBS, Uprava kriminalisti~ke policije i Tu`ila{tvo za organizovani kriminal imaju dobru profesionalnu saradwu i da se to pokazalo i u slu~aju Agrobanke.

Da bi se istra`ne radwe ubrzale, on je tada odredio da svi nadle`ni iz Sektora za kontrolu poslovawa banaka, koji su dobili wegov nalog, mogu prikupqene podatke dostaviti Upravi kriminalisti~ke policije, ali i drugim dr`avnim organima koji su ukqu~eni u istragu.

Osim obja{wewa u vezi s izjavama koje su se mogle ~uti prethodnih dana, tu su i pitawa za{to pre deset godina tada{wi guverner Mla |an Din ki} nije oduzeo dozvolu za rad lo{oj banci kakva je bila Agrobanka jer je i ta da ima la gu bit ke, za {to predstavnici dr`ave i akcionara na Skup{tini deoni~ara i u Upravnom odboru banke nisu spre~ili lo{e poslovawe i smenili rukovodstvo tokom prethodnih dvanaest godina, kako to da je Du {an An to ni} op sta jao kao di rek tor banke sve dok odlukom guvernera nije razre{en i dok nije 29. decembra pro{le godine uvedena prinudna uprava, kako to da se sada proziva guverner za vreme ~ijeg mandata su otkriv ni gu bi ci Agro ban ke stvarani godinama i koji je toj ku}i oduzeo dozvolu za rad?

Biv{em guverneru, ba{ kao i ostalima, ostaje da sa~ekaju odgovore, ako ih bude... S obzirom na dugu istoriju „frizirawa„ u toj ku}i, ostaje da se vidi ho}e li istra`ni organi konsultovati i [o{ki}eve prethodnike.

D. Vu jo {e vi}

In ve sti ci je ne sti `u Ukupan neto priliv stranih investicija u Srbiji u ovoj godini iznosi}e 420 miliona evra, procene su Narodne banke Srbije (NBS). Kako je objasnio generalni direktor sektora za monetarne analize i statistiku NBS-a Bran ko Hi ni} planirani prihod od direktnih stranih investicija za ovu godinu je 1,1 milijardu evra, ali je odliv bio 680 miliona evra. Re~ je o odli-

vu novca dve telekomunikacione kompanije iz Srbije.

Hini} je novinarima u NBS rekao da se u drugoj polovini godine o~ekuju prihodi od stranih investicije od 560 miliona evra. Hini} je dodao da je deficit teku}eg pla}awa do kraja ove godine 3,1 milijardu evra, a da je za prvih {est meseci iznosio 1,9 milijardu evra.

Spre ma se re ba lans buye ta U Vladi Srbije po~ele su pripreme za rebalans buxeta, koji bi trebalo da bude ura|en u septembru, a u planu je, kako je po~etkom avgusta najavio ministar finansija Mla |an Din ki}, da se donese ~itav set mera i na rashodnoj i na prihodnoj strani buxeta. Dinki} je ve} zatra`io od svih ministarstava da mu do petka dostave predlog za rebalans buxeta i okvirni plan za smawewe tro{kova, prenelose mediji.

Za smawewe rashoda i pove}awe prihoda dr`avne kase bi}e doneto 17 zakona, koji }e u septembru biti u skup{tinskoj proceduri, a najve}i deo mera stupi}e na snagu u oktobru, najavio je po~etkom ovog meseca Dinki}. Buxet za 2012. koji ima antikrizni karakter planiran je sa rashodima od oko 890 milijardi dinara, uz prihode od 750 milijardi dinara i deficit oko 140 milijardi dinara, ali je ve} sada deficit umesto planiranih 4,25 odsto prema{io sedam procenata bruto doma}eg proizvoda (BDP) i iznosi rekordnih oko 235 milijardi dinara, ili 2,2 milijarde evra.

Ministarstvo gra|evine i urbanizma potvrdilo je Tanjugu da je dobilo zahtev Ministarstva finansija da predlo`i mere za rebalans buxeta i dostavi okvirni plan za smawewe svojih tro{kova i najavilo da }e ispo{tovati zadati rok. Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planirawa potvrdilo je da }e ispo{tovati navedeni rok i do petka dostaviti Ministarstvu finansija predlog u{teda, po{to je u toku izrada tih predloga, neophodnih zbog dono{ewa rebalansa buxeta.

U kabinetu ministra energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine Tanjugu je re~eno da je to ministarstvo nastalo spajawem dva ministarstva, tako da je trenutno u fazi reorganizacije i modernije sistematizacije da bi se {to efikasnije stavili u slu`bu gra|ana.

U Ministarstvu saobra}aja navode da su rashodi u buxetu za to ministarstvo planirani na minimalnom nivou, tako da su pla ni ra na sred stva ne do voqna za pokri}e najminimalnijih tro{kova do kraja 2012. godine.

6

dRU[TvO

~etvrtak16.avgust2012.

ME[OVITA MA\ARSKO-SRPSKA KOMISIJA ISTORI^ARA PREBROJAVA STRADALE U POSLERATNOJ VOJVODINI

DRUGA [ANSA ZA UPIS NA SVIM DR@AVNIM UNIVERZITETIMA U SRBIJI

Za bru co {e u sep tem bru 4.407 in dek sa Tek ne{to vi{e od pola meseca ostalo je do po~etka drugog roka za upis studenata u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija na fakultetima univerziteta u Srbiji ~iji je osniva~ Republika ili Pokrajina. U skladu s propisima, Ministarstvo prosvete i nauke i tehnolo{kog razvoja 30. jula objavilo je jedinstven konkurs o uslovima, va`nim datumima i s brojem slobodnih mesta, preostalih nakon udarne, prve upisne trke za bruco{e, u junu. Drugi upisni rok po~iwe 3. i traja}e do 20. septembra, a na svih sedam dr`avnih univerziteta (ali ne i na svim studijskim programima) ima ukupno 4.407 mesta, od ~ega je 1.046 nameweno kandidatima koji steknu pravo da studiraju na teret buxeta.

Najvi{e indeksa u drugoj upisnoj trci mo`e da podeli Univerzitet u Novom Sadu – 1.543 (od ~ega 261 buxetskim studentima), za-

univerziteta u Vojvodini, Univerziteta u Novom Sadu, organizuje i drugi krug upisa. Slobodnih mesta nema na U~iteqskom fakultetu na nastavnom ma|arskom jeziku u Subotici, dok }e Medicinski fakultet u Novom Sadu u septembru (tradicionalno) upisivati studente samo na 60 mesta (tri puta po 20) na integrisanim studijama medicine, stomatologije i farmacije na engleskom jeziku, te na{e dr`avqane koji su sredwu {kolu zavr{ili u inostranstvu i za koje je na svim dr`avnim fakultetima rezervisano do dva odsto broja odobrenog za upis na teret buxeta, odnosno samofinansirawe.

Na UNS-u datumi septembarskog upisnog roka definisani su ovako: (samo) 3. septembra prijave i dokumenta kandidata prima}e na Akademiji umetnosti, a na svim ostalim fakultetima 3. i 4. septembra.

Akademija prva zapo~iwe slo`enu proveru znawa, ve{tina i talenta potencijalnih studenata,

Dru gi upi sni rok po ~i we 3. i tra ja }e do 20. sep tem bra, a na svih se dam dr `av nih uni ver zi te ta ima ukup no 4.407 me sta, od ~e ga je 1.046 na me we no kan di da ti ma ko ji stek nu pra vo da stu di ra ju na te ret bu ye ta tim univerziteti u Ni{u 1.020 (251 buxet), Kosovskoj Mitrovici 757 (301), Beogradu 520 (120), Kragujevcu 326 (32), Novom Pazaru 171 (75), te Univerzitet umetnosti u Beogradu 38 (od toga svega {est na buxetu). Na{ najstariji i najve}i univerzitet, u Beogradu, u ~ijem je sastavu ~ak 31 fakultet, podelio je najve}i broj indeksa u prvom roku, pa u drugom upis na osnovne i integrisane studije organizuje svega 14 fakulteta, gde je preostalo slobodnih mesta.

Trinaest, od ukupno 14 fakulteta u sastavu jedinog dr`avnog

{to je predvi|eno da traje od 4. do 12. septembra. Prijemni ispiti odr`a}e se 6. septembra na Poqoprivrednom, Tehnolo{kom, Pravnom, Fakultetu tehni~kih nauka i Prirodno-matemati~kom fakultetu u Novom Sadu, Ekonomskom u Subotici i Tehni~kom fakultetu „Mihajlo Pupin” u Zrewaninu. Na Filozofskom i Medicinskom u Novom Sadu provera znawa je 6. i 7. septembra, Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa u Novom Sadu od 6. do 8, a na Gra|evinskom u Subotici i Pedago{kom u Somboru samo 7. septembra.

V. ^eki}

PROGRAM RADNE PRAKSE U SLU@BAMA NOVOSADSKOG UNIVERZITETA

Stu den ti vo lon te ri bar osam sa ti ne deq no Univerzitet u Novom Sadu sa~inio je program radne prakse u svojim slu`bama, koji }e trajati od septembra do decembra ove godine. Studenti svih 14 fakulteta u sastavu Univerziteta, a i posebno nekih, ve} u skladu s potrebama za praktikantima odre|enih profila, ima}e priliku da volonterski rade, sti~u nova znawa i iskustva u Univerzitetskom centru za razvoj karijere i savetovawe studenata, Centralnoj biblioteci i Centru za informacione tehnologije UNS-a. Konkurs za u~esnike u ovom programu je u toku i traja}e do 20. avgusta. Pravo da se prijave imaju svi akademci koji imaju status studenta, a u skladu s principom jednakih mogu}nosti, ohrabruju se osobe `enskog pola, pripadnici nacionalnih mawina kao i osobe s invaliditetom da se jave na konkurs.

Prema mestu radne prakse i tra`enih profila za volontirawe, UC za razvoj karijere otvoren je za studente svih fakulteta, a posebno za one koji studiraju psihologiju na Filozofskom fakultetu. Centralnoj biblioteci UNS-a potrebni su studenti germanistike (Filozofski), Fakulteta tehni~kih nauka i oni koji studi-

raju ra~unarstvo na Prirodnomatemati~kom. S potowa dva fakulteta, i to informati~ari s PMF-a i oni koji studiraju Ra~unarstvo i informatiku, In`ewerski menaxment i Grafi~ko in`ewerstvo i dizajn na FTN-u, potrebni su za rad u Centru za informacione tehnologije UNS-a. Svi zainteresovani za taj program radne prakse treba da popune elektronski prijavni formular: www.raz voj ka ri je re.uns.ac.rs.

Sta`isti imaju obavezu da u okviru prakse izvr{avaju odre|ene zadatke najmawe osam ~asova nedeqno. Wihovo anga`ovawe je volontersko, dakle bez nov~ane naknade, a rad svakog sta`iste prati}e odabrani mentor. Univerzitet u Novom Sadu studentima-praktikantima dodeli}e potvrdu o obavqenoj praksi. Nesumwive koristi od programa ima}e studenti koji }e ste}i dragoceno iskustvo aktivnim ukqu~ivawem u proces rada, kao i sam Univerzitet, koji na taj na~in osna`uje volonterizam koji kod nas nije dovoqno razvijen, dok je veoma prisutan i cewen u mnogim zemqama, {to je na najboqi na~in demonstrirano na upravo zavr{enim Olimpijskim igrama u Londonu.

V. ^.

dnevnik

Voj vo di na ni je }u ta la o ne vi nim `r tva ma Nacionalni savet Ma|ara saop{tio je da je u bazi podataka o `rtvama odmazde u Vojvodini s kraja Drugog svetskog rata do sada sakupqeno 11.427 imena. Me|u registrovanim `rtvama su 5.087 Ma|ara, 5.159 Nemaca, 188 Srba, 83 Hrvata, a u slu~aju 910 osoba nacionalna pripadnost nije se mogla ustanoviti. Pogubqewa sa sudskom odlukom ili bez we vr{ena su u 124 naseqena mesta u Ba~koj, u 128 u Banatu i 106 u Sremu.

Re~ je o projektu koji sprovodi ma|arskosrpska me{ovita akademska komisija, a u okviru kojeg se istra`uju odmazde koje su komunisti~ke vlasti sprovodile od 1944. do 1948. godine na podru~ju Vojvodine. Krajem 2009. godine predsednici Srbije i Ma|arske, Boris Tadi} i Laslo [oqom, dogovorili su se u Budimpe{ti da se formira me{ovita nau~na komisija koja }e raditi na utvr|ivawu ~iwenica iz Drugog svetskog rata u ciqu re{avawa istorijskih nesporazuma dve zemqe. Naime, ve} godinama se u javnosti pojavquju razli~ite brojke o Ma|arima i Nemcima nevino stradalim nakon Drugog svetskog rata a da pravih podataka i verodostojnih dokaza nema. Naga|awa o `rtvama nisu doprinosila razumevawu na ovim prostorima i ~esto su stvarala “zlu krv” pa je odlu~eno da se slu~aj stradawa nakon uvo|ewa Vojne uprave u Vojvodinu 1944. godine prepusti stru~nim radnicima – istori~arima iz obeju dr`ava.

No, Vojvodina nije }utala o nevinim `rtvama. Ona je prva nakon 2000. godine osnovala Anketni odbor za utvr|ivawe istine o doga|ijima u periodu od 1941. do 1945. godine. Za predsednika je izabran, a on je sada i ~lan me{ovite ma|arsko-srpske komisije, istori~ar Dragoqub

@ivkovi}. Materijal koji je prikupio Anketni odbor u istra`ivawu koje je trajalo gotovo osam godina dostavqen je Institutu savremene istorije u Beogradu koji rukovodi Dr`avnom komisijom za utvr|ivawe tajnih grobnica, ali

Sajt Dr`avne komisije za tajne grobnice Istori~ar Dragoqub @ivkovi} sada je ~lan Dr`avne komisije za otkrivawe tajnih grobnica, a podaci do kojih je do{ao Anketni odbor iskori{}eni su i za pravqewe registra nevino stradalih i lokacija tajnih grobnica. Taj registar nalazi se na sajtu Dr`avne komisije za otkrivawe tajnih grobnica i ako budu obezbe|ene pare, i u Vojvodini }e biti otkopavawa mesta za koja postoje dokazi da su tu sahrawene nevine `rtve.

Nakon okon~awa rada Me{ovite ma|arsko-srpske komisije istori~ara parlamenti dveju zemaqa treba da prihvate zajedni~ku skup{tinsku odluku u kojoj bi se priznali i osudili ratni zlo~ini koji su po~iweni u Drugom svetskom ratu i nakon wega.

Bez takvog dokumenta, ocewuje se, te{ko }e do}i do realnog sagledavawa pro{losti, a samim tim i do stvarawa uslova za istorijsko srpsko-ma|arsko pomirewe. on je bio veoma koristan i za me|udr`avnu komisiju koja nije morala da sve radi iz po~etka.

Kako je pro{le godine za na{ list izjavio Dragoqub @ivkovi}, Anketni odbor za utvr-

|ivawe istine o stradawima civila u Vojvodini tokom i po zavr{etku svetskog rata utvrdio je da je bilo 110.000 vojvo|anskih civila iz svih 27 nacionalnih zajednica. Dodao je da je utvr|en spisak s imenima 85.000 `rtava koji sadr`i i podatke o tome kada su i gde ti qudi likvidirani.

– Polovina ih je stradala do septembra 1944. godine, a polovina nakon okon~awa okupacije, odnosno posle formirawa privremenih partizanskih vlasti – rekao je @ivkovi}. – Me|u stradalima je bilo vi{e od 52.000 Srba, koji su ubijani od 1941. do 1944. godine, ali i posle okupacija. Zna~ajan broj Srba, koji su bili ozna~eni kao neprijateqi dr`ave, stradao je u prvim posleratnim godinama.

Tokom rata stradalo je oko 17.000 Jevreja od ukupno 19.000 koliko ih je bilo u Vojvodini.

U raznim logorima posle rata likvidirano je i oko 25.000 Nemaca, zatim oko 6.500 Ma|ara, oko dve hiqade Hrvata... Stravi~no zvu~i podatak da je me|u `rtvama i 25.000 dece do deset godina.

On je napomenuo da za oko 20 odsto `rtava nisu na|eni konkretni podaci jer je izostala saradwa s pojedinim op{tinama u Vojvodini, a nije bio omogu}en ni pristup arhivama u Beogradu, {to je neophodno da bi se istra`ivawe zavr{ilo. Pri pravqewu spisaka `rtava vodilo se ra~una, napomenuo je @ivkovi}, o tome da se istra`uju samo stradali koji su u to vreme bili stanovnici Vojvodine i koji nisu bili u vojnim jedinicama, dok }e me|udr`avna komisija imati zadatak da utvrdi i stradale na teritoriji Srbije i Ma|arske od 1941. do 1948. godine.

Q. Male{evi}

KUPOVINA UYBENIKA JE FINANSIJSKI [OK ZA RODITEQE

U{te da u ra ta ma ili po lov nim kwi ga ma Po~etak {kolske godine uvek je i finansijski {ok za roditeqe |aka jer mlade nara{taje vaqa ne samo opremiti neophodnim {kolskim mobilijarom nego i obuti i obu}i: pa, oni su u godinama kada nekoliko letwih meseci drasti~no mewa konfekcijske brojeve i brojeve obu}e!

{a nego lane, kada se ima u vidu da za ve}inu predmeta nije dovoqna samo jedna kwiga nego su potrebni i radni listovi, zbirke zadataka i prate}i materijal, tako da se za svaki predmet prakti~no kupuje ne jedan uxbenik, nego uxbeni~ki komplet, pa se i procenti poskupqewa sabi-

Sve sredwo{kolske kwige dostupne Za prodaju polovnih uxbenika, kupaca stalno ima, a ve}e gu`ve, kao i ranijih godina, o~ekuju prve dve nedeqe posle po~etka {kolske godine. I dok za sredwu {kolu, za koju uxbenike izdaje samo Zavod za uxbenike, ima svih naslova, za osnovnu su u ponudi uglavnom naslovi Zavoda i Izdava~ke ku}e „Klet”.

Zbog toga u toj kwi`ari otkupquju samo polovne uxbenike drugih izdava~a, i to po 80 do 100 dinara, dok sve osnovno{kolske prodaju za 160 dinara, a sredwo{kolski ko{taju od 180 do 350 dinara.

I dok garderobu i obu}u, pa i {kolski pribor, kupuje svako prema svom nov~aniku, uxbenici se materijalnom stawu roditeqa ne prilago|avaju.

I mada je prose~na cena jednog uxbenika, po re~ima ve}ine izdava~a, izme|u 500 i 600 dinara, to jest tek koji procenat vi-

raju, koli~ina novca koju vaqa izdvojiti ipak je ve}a nego lane.

Osim toga, kada se cena prose~nog uxbeni~kog kompleta pomno`i s brojem predmeta u jednom razredu, zavisno od razreda, dobija se svota od 9.000 do 13.000 dinara koju vaqa dati samo za uxbenike.

I dok je dr`ava projektom besplatnih uxbenika za osnovce ovog izdatka do sada oslobodila roditeqe u~enika ni`ih razreda, oni ~ija su deca u vi{im od tro{ka za uxbenike ne mogu pobe}i, nego ga samo mogu unekoliko umawiti.

Jedan od na~ina za to svakako je pretplata, koju praktikuje ve}ina izdava~a. U pretplati se uxbenici obi~no prodaju po pro{logod{wim cenama, ali je ve}a pogodnost to {to se pla}aju u vi{e rata. Me|utim, otkako je na tr`i{te uxbenika uvedena konkurencija, te ih iz godine u godinu izdaje sve vi{e izdava~a, a o tome koji }e se uxbenik u jednoj {koli koristiti odlu~uju aktivi nastavnika, wihova prodaja u pretplati prili~no je smawena.

Drugi na~in za u{tedu je kupovina polovnih uxbenika. Ve} kori{}ene kwige |aci kupuju na razne na~ine. Po~etkom {kolske godine na plo~nicima ispred {kola ili u {kolskim dvori{tima znaju da osvanu impro-

vizovane kwi`are s ve} kori{}enim uxbenicima i cenama znatno ni`im nego u kwi`arama, a savremeniji na~in povoqnije kupovine nude i razni sajtovi na internetu gde se, recimo, uxbeni~ki komplet za peti razred mo`e na}i i za 1.500 dinara. Jedino je pitawe da li sve kwige iz kompleta odgovaraju kupcu. Za one koji ipak `ele da u|u u radwu i prvo prelistaju, a zatim kupe jeftinije, postoje i kwi`are specijalizovane za kupovinu i prodaju kori{}enih {kolskih kwiga.

D. Deve~erski

VESTI Usko ro kwi `i ce po ro di qa ma i trud ni ca ma Ministarstvo zdravqa Vlade Srbije u naredne tri nedeqe poku{a}e da povoqno re{i zahtev Poverenice za za{titu ravnopravnosti Nevene Petru{i} da se svim trudnicama i porodiqama omogu}i jednaka zdravstvena za{tita i overe kwi`ice i ako im wihov poslodavac ne upla}uje redovno doprinose.

Naime, poverenica je tu preporuku uputila Republi~kom fondu za zdravstveno osigurawe, koji ga je prosledio Ministarstvu zdravqa da bi ono dostavilo svoj stav o pitawu overe kwi`ica trudnicama i porodiqama. Ministarstvo zdravqa je dobilo zahtev i tra`i re{ewe da bi se preporuka poverenice usvojila, a trudnice i porodiqe, koje nisu krive {to im gazde ne upla}uju redovno doprinose, dobile overene zdravstvene kwi`ice i bez problema odlazile na preglede.

Q. M.

Kon kurs za pri jem u Spe ci jal nu bri ga du

Prav ni fa kul tet ob ma nuo ma |ar ske |a ke?

Specijalna brigada, elitna jedinica Vojske Srbije, raspisala je konkurs za prijem kandidata na selektivnu obuku, koji je otvoren do 31. avgusta. Mogu konkurisati oficiri i podoficiri svih rodova i slu`bi iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koji ispuwavaju op{te i posebne uslove.

Od zainteresovanih se tra`i da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu bez ograni~ewa, da nisu osu|ivani, da nisu stariji od 28 godina i da su kandidati i ~lanovi wegove u`e porodice dr`avqani Srbije. Radno iskustvo u Vojsci od najmawe dve godine, posledwe dve slu`bene ocene najmawe ‘’vrlo dobar’’ tako|e su uslovi za zainteresovane, koji moraju i da su psiho-fizi~ki zdravi.

Od zainteresovanih se tra`i da ispuwavaju kriterijume bezbednosne provere, kao i da su pliva~i. Kandidati koji budu zdravstveno sposobni za padobranca i koji ispuwavaju sve uslove konkursa, dolaze na selektivnu obuku (privremeni rad) u Specijalnu brigadu.

Nacionalni savet Ma|ara zahteva od Pravnog fakulteta u Novom Sadu da re{i problem polagawa prijemnog ispita zbog toga {to su u~enici ma|arske nacionalnosti, umesto prijemnog iz ma|arskog jezika, polagali prijemni iz srpskog – na ma|arskom jeziku, pi{e „Ma|ar so”. Na sednici Saveta zakqu~eno je da je Fakultet obmanuo i Savet i |ake koji su polagali ispit. Savet tra`i od nadle`nih na Fakultetu da se ponovi prijemni za one u~enike kojima u prvom krugu nije bilo omogu}eno da ispit iz istorije i ma|arskog jezika i kwi`evnosti pola`u na ma|arskom jeziku kao {to je bilo praksa od 2001. godine. U Savetu navode da se radi o osam kandidata ma|arske nacionalnosti koji su zbog navedenog postigli znatno lo{iji rezultat na prijemnom ispitu, odnosno nisu u{li na buxet, kao i o dva u~enika slova~ke nacionalnosti.

Kako je ocenio predsednik NSM-a Tama{ Korhec, „institucija prava ~iji je osniva~ Republika Srbija na ru`an na~in i unapred isplanirano obmanula je Savet”.

U TRI ULI CE

No ve kor pe za ot pat ke U Us pen skoj, Uli ci Jo va na Su bo ti }a i Te me rin skoj, do Par ti zan ske uli ce, JKP „^i sto }a” je po sta vi la 30 kor pi za ot pat ke, sa op {te no je iz pred u ze }a. Jo{ 30 kor pi je ras po re |e no na po vr {i ni oko Spen sa. Po red ovih, no ve kor pe za ot pat ke se po sta vqa ju i du` Bu le va ra Evro pe, ja vi li su iz JKP „^i sto }a”.

Z. D.

BEN DO VI U HU MA NI TAR NOJ AK CI JI

Svir ka za le ~e we Bran ka Gr bi }a Hu ma ni tar na svir ka ~e ti ri no vo sad ska ben da, za sku pqa we nov ca le ~e we su gra |a ni na Bran ka Gr bi }a, odr `a }e se u sre du, 29. av gu sta, u 22 ~a sa, u klu bu „\ar di no”. Na stu pi }e „@u ti ki {o bran”, „Ap so lut no ro man ti~ no”, „Eks plo ziv” i „Vor ga bend”, a pu bli ka }e mo }i da ~u je i Ta ma ru i Du {a na iz emi si je „Ja imam ta le nat”. Ulaz se ne

Novosadska ~etvrtak16.avgust2012.

Kup ce ~e ka san let we no }i?

Fo to: R Ha yi}

Pi ta we je sa mo ko }e od na {ih tr `nih cen ta ra otvo ri ti vra ta to kom “No }i po pu sta”, da li }e se oda zva ti po zi vu i za ko li ko }e sni zi ti ce ne.

Uko li ko na ve} na du va nim ce na ma (a ma lim pla ta ma) sni `e we bu de 10 do 20 od sto, od tr go va wa ne }e bi ti ni {ta.

Ne }e bi ti na va le kao {to se to mo `e vi de ti na te le vi zi ji, ka da u ino stran stvu kup ci sa ti ma ~e ka ju pred vra ti ma da kre nu ras pro da je. Z. Deli}

Idi la na [pi cu Me te o ro lo zi na ja vi li sun ~a ni je i to pli je da ne i ~im se je dan „iz mi go qio” is pod obla ka, {tran da ro {i su na svo joj omi qe noj pla `i. Na vre lom pe sku, uz Du nav na [pi cu po lo `i li su pe {ki re, po sta vi li sto li ce u bli zi ni re ke, ka ko bi se ras hla -

di li kad „usi ja na zve zda do tak ne naj vi {u ta~ ku na ne bu”. Ne ki ma je ipak dra `e da bu du jo{ bli `e vo di, pa ~am cem se ku ta la se, {a qu }i re ci po ru ku da ih ne mo `e od ne ti u ne `e qe nom prav cu. Ba rem ne ova ko mir na...

A. J.

V remeploV

Po be gao pred oslo bo di o ci ma Za ve li kog `u pa na gra da tj. za glav nog no si o ca po li ti~ ke vla sti u No vom Sa du, 16. av gu sta 1941. ime no van je dr Pe ter Fer nbah, a je dan od pr vih we go vih za da ta ka bio je da u~e stvu je u pri pre mi i iz vo |e wu zlo gla sne Ra ci je u ja nu a ru 1942. Go di nu da na po sle raz re {en je te du `no sti, ka da je Hor ti jev re `im po -

sad sku pi li 200.000 evra, {to je bi lo do voq no da Bran ka pri me na kli ni ku.

Tran splan ta ci ja se, s dru ge stra ne, ne mo `e oba vi ti dok na ra ~un kli ni ke ne bu de upla }e na ce lo kup na su ma nov ca. Svi ko ji `e le i ima ju mo gu} nost da po mog nu ovom No vo sa |a ni nu, no vac mo gu da upla te na `i ro ra ~un Raj faj zen ban ke, broj 265-448914-13.

A. J.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Na ja va “No }i po pu sta” za 1. sep tem bar, da kle ku po vi ne po sni `e nim ce na ma, si gur no je ob ra do va la mno ge No vo sa |a ne. Odav no se ve lik broj su gra |a na snab de va ko ri ste }i po pu ste, pa do bro zna ju da se ta ko mo `e le po, a jef ti no na ku po va ti. Na ja va or ga ni za to ra da bi pa zar po zna to ni `im ce na ma tre ba lo da li ~i na sli~ na sni `e wa u ino stran stvu jo{ je vi {e kup ci ma oza rio sr ce.

na pla }u je, ve} je u vi du do bro voq nog pri lo ga. Bran ku Gr bi }u di jag no sti ko va na je akut na mi je lo id na le u ke mi ja.

Do sa da {wa le ~e wa ni su da la re zul ta te, pa je je di no re {e we tran splan ta ci ja ko {ta ne sr `i na Uni ver zi tet skoj kli ni ci u Min he nu na ko joj tro {ko vi iz no se 310.000 evra. Bran ko va po ro di ca, rod bi na i pri ja te qi su do

ku {ao da ras ki ne sa vez sa Hi tle rom. Po {to u to me ni je us peo, mo rao je da se oslo ni na „sta re, pro ve re ne i ~vr ste ka dro ve”. Ta ko je Fer nbah fe bru a ra 1944. po no vo po stao no vo sad ski ve li ki `u pan i po tom u ok to bru po be gao pred oslo bo di o ci ma, ju go slo ven skim par ti za ni ma i Cr ve nom ar mi jom.

N. C.

NI JE NO VO UVEK NAJ BO QE

Po lov ni uy be ni ci u{te de 8.000 di na ra Ro di te qi {ko la ra ca po ~e li su da se pri pre ma ju za no vu {kol sku go di nu a ku po vi na ux be ni ka je naj sku pqa stav ka.

Mno gi, po seb no ro di te qi osno va ca, po hi ta li su u pro dav ni ce po lov nih ux be ni ka. Na ovoj do ove go di ne je din stve noj ber zi u Je vrej skoj 23 po lov ni ux be ni ci za osnov ce mo gu se pa za ri ti za sve ga 135 di na ra, dok kwi ge za sred wu {ko lu ko {ta ju od 180 do 400 di na ra. Sad se po lov ne kwi ge mo gu ku pi ti i u kwi `a ri „Zo mel” na Li ma nu 4. Vla sni ca kwi `a re Ja sna Ru bi{ ka `e za na{ list da je in te re so va we ve li ko, jer do la ze ro di te qi iz svih de lo va gra da, pa i iz Zre wa ni na, Ki kin de, Bu di sa ve, Ka }a...

-Ro di te qi ka `u da je u{te da ogrom na. Ume sto da da ju od 11.000 do 16.000 za kom plet kwi ga, mo gu da ih do bi ju za tri do ~e ti ri hi qa de. Kwi ge se pro da ju na ko mad, jer mno gi na stav ni ci tra `e ux be ni ke od raz li ~i tih iz da va ~a. Ku pu ju se ~ak i rad ne sve ske - ka `e Ja sna.

ROK ZA ZA STRU JU 20. AV GUST

Sa ve sni ma po pust Rok za pla }a we ra ~u na za stru ju utro {e nu u ju lu je 20. av gust, sa op {ta va ju iz Elek tro di stri bu ci je „No vi Sad“ . Pla }a wem ra ~u na u pred vi |e nom ro ku ostva ru ju se i po pu sti za pla }a we u ro ku od pet od sto, a za ra ci o nal nu po tro {wu ( do 350 ki lo vat-sa ti) po pust je 11,89 od sto, dok je po pust za so ci jal no ugro `e ne ka te go ri je gra |a na 35 od sto. Ra ~u ni za elek tri~ nu ener gi ju, po red na plat nih me sta „Elek tro voj vo di ne”, mo gu se pla ti ti i pu tem ener get ske plat ne kar ti ce ovog pred u ze }a, kao i na {al te ri ma svih po {ta i po slov nih ba na ka bez na pla te pro vi zi je.

Rad no vre me bla gaj ni u zgra di „Elek tro voj vo di ne“ je rad nim da ni ma od 7 do 18 ~a so va i su bo tom od 8. do 12 sa ti.

Q. Na.

Za sa da se naj vi {e pro da ju ux be ni ci za osnov ce od {e stog do osmog raz re da, jer su oni kra jem {kol ske go di ne do bi li pre ci zan spi sak. U ovoj pro dav ni ci je kon sig na ci o na pro da ja po lov nih ux be ni ka, za ko je tre ba iz dvo ji ti od 150 do 200 di na ra po ko ma du. Sred wo {kol ci jo{ ni -

su po ~e li da ku pu ju ux be ni ke, jer ~e ka ju spi sak.

Ka }a ^e re ko vi} maj ka dva {ko l ar c a ka ` e da go d i n a m a ve} ku pu je po lov ne ux be ni ke i da na taj na ~in si gur no u{te di oko osam hi qa da di na ra. “In te re sant no je da mo ja }er ka u osnov noj {ko li ni je mo gla da

na sle di kwi ge od bra ta i ako su im isti na stav ni ci pre da va li. Jed no stav no se de si da na stav n ik pro m e n i iz d a v a ~ a i on da mi te kwi ge ni {ta ne vre de”, pri ~a ova ma ma i ka `e da je wi ho ve po lov ne kwi ge pro da va la pa on da isto ta ko po lov n e ku p o v a l a. A Qi q a n a Ar si} je do {la sa spi skom ux be ni ka za we ne {ko lar ce. Ne ke ux be ni ke ku pi la je pre ko Li mun da na in ter ne tu- ka `e da je za kwi ge iz en gle skog i CD „Lang m an” ume s to 1.200 da l a sve ga 400 di na ra.

I u pro dav ni cu po lov nih kwi ga u pa sa `u u Je vrej skoj uli ci 23 ro di te qi sva ko dnev no do la ze, ras pi tu ju se i na da ju da }e pro na }i ux be ni ke ko ji im tre ba ju. Ta mo po la ko po ~i wu gu `ve, jer se ro di te qi ma ipak mno go vi {e is pla ti da ku pe kwi ge po znat no po voq ni jim ce na ma i ta ko u{te de po ne ko li ko hi qa da. Ce na ux be ni ka za osnov ce je 160 di na ra.

Tekst i fo to: Q. Na to {e vi}

DRU [TVE NI @I VOT ISE I BI SE

Po ro di~ na {et wa par kom No vo sa |a ni vo le da pro {e ta ju de cu Du nav skim par kom.

Qu qa {ke, klac ka li ce, to bo ga ni i dru ge spra ve sprem ne za „ma ne vri sa we” de ce, dok se ta te i ma me od ma ra ju na klu pa ma. Iz gle da da su taj obra zac ~u va wa „kli na ca” pre u ze li i Isa i Bi sa od lu ~iv {i da na pu ste je zer ce i pro {e ta ju oko li nom sa po tom ci ma. Za {li u hlad da od mo re, a la bu di }i is tra `u ju no va pro stran stva. Ra do zna lo de~ je oko pre o kre nu }e sva ki li stak i trav ku i za gle da ti iza sva kog dr ve ta, jer, we mu je sve to no vo, iako je mo `da slu {ao pri ~e ro di te qa, du go go di {wih `i te qa ovog par kov skog je ze ra.

A. J.

Fo to: R. Ha yi}

U KAR LOV CI MA PO @AR UGA [EN, NE VO QA OSTA LA

Di vqa de po ni ja ti wa i di mi da ni ma Va tro ga sci su po sle vi {e sat ne ak ci je u ne de qu pred ve ~e us pe li da uga se po `ar na naj ve }oj di vqoj de po ni ji u Srem skim Kar lov ci ma, ko ja se na la zi u de lu na se qa po zna tom po ime nu Do ka, ali se sa tog sme tli {ta bez pre stan ka {i ri dim, ko ji `i vot qu di ma u ne po sred noj oko li ni ~i ni ne sno snim. Pret po stav ka je da u du bqim na sla ga ma de po ni je i da qe ti wa va tra, {to `i te qe do dat no op te re }u je, zbog mo gu} no sti da se po no vo raz buk ti po `ar, ili da mo `da do |e do eks plo zi je.

Po seb no su uz ne mi re ni vla sni ci ku }e po red ko je je u ne de qu va tra uga {e na na dve de se tak me ta ra. I ka da na de po ni ji ne ma po `a ra, a sva ko ma lo se to de {a va, iz lo `e ni su ne pri jat nim mi ri si ma i stra hu od {i re wa za ra ze.

U kar lo va~ koj op {ti ni, ko ja go di {we ne ko li ko pu ta sa ni ra ovu i osta le de po ni je ta ko {to po rav na sme }e, ka `u da ne mo gu da pre du zmu

u Srem skim Kar lov ci ma Vla di mir Vi {wi}.

- Na {i in spek to ri pra te raz voj do ga |a ja od tre nut ka iz bi ja wa po `a ra, ali zbog mo gu} no sti da me ha ni za ci ja pro pad ne pri li kom ra do va za sa da se ne }e ni {ta ~i ni ti. Na sto ja }e mo da od nad le `nih po kra jin skih se kre ta ri ja ta na ba vi mo no vac za sa na ci ju i za tva ra we de po ni je, jer mi pa ra za to ne ma mo. Go di {we znat nu su mu iz op {tin skog bu xe ta tro {i mo na ukla wa we i sa ni ra we svih di vqih de po ni ja na te ri to ri ji Kar lo va ca i to zbog ne sa ve snih gra |a na, ali ovo je po sao ve }ih raz me ra.

Po re ~i ma in spek to ra za za {ti tu `i vot ne sre di ne u kar lo va~ koj op {ti ni Alek san dra An dri }a, ovu di vqu de po ni ju je po treb no re Fo to: Z. Ml. kul ti vi sa ti kao {to je to pre vi {e go di na bi lo ka kve ko ra ke dok ne pre sta ne da ti wa va u~i we no sa onom na Ban sto lu, a to zna ~i da tre tra. ba na ne ti do voq no kva li tet ne ze mqe, za sa di ti - Od va tro ga sa ca smo sa zna li da to mo ra sa mo tra vu i dr ve }e i pre sve ga one mo gu }i ti da qe od od se be da se uga si i da }e po tra ja ti ot pri li ke la ga we sme }a. ne de qu da na - ka `e na ~el nik Op {tin ske upra ve Z. Ml.

8

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak16.avgust2012.

NESPORAZUMI SPORTSKE GIMNAZIJE „OLIMP” I NOVOSADSKOG SAJMA

Deo Novog naseqa bez tople vode Zbog rekonstrukcije magistralnog vrelovoda u Radni~koj ulici danas od 9 do 18 sati bi}e zatvoren ulaz u spratnu gara`u JP SPC „Vojvodina„, saop{tila je „Novosadska toplana”. Danas od 7 sati radnici Toplane }e po~eti i da rekonstrui{u dotrajali vrelovod u Ulici \or|a Nik{i}a Johana.

Zbog radova }e biti prekinuta isporuka tople potro{ne vode za objekte u ulicama \or|a Nik{i}a Johana od broja 1 do13, 15, 17, Stojana Novakovi}a 4, 6, 8, 29, 31, 33, Milana Je{i}a Ibre 3, 5 i Rodoquba ^olakovi}a od 8 do 16.

Q. Na.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 10 do 13 sati „Komrad” Rumena~ki put bb; Sremska Kamenica: od 8 do 13 naseqe Bocke, Susek: od 8.30 do 13 sati celo naseqe.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Posledwi randevu” Linde Jelin Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” utorkom i ~etvrtkom da¬ruje

~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se danas prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u

ovoj akciji nisu bili dobitnici, dobi}e kwigu „Posledwi randevu” Linde Jelin u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici kwige mogu preuzeti u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”.

Ovo je istinita, {armantna pri~a o qubavi na daqinu, o izazovima i preprekama koje dvoje qudi poku{avaju da savladaju u potrazi za pravom qubavqu. Nakon propalog braka glavna junakiwa Linda pita se ima li pravo na novi po~etak. S druge strane, Rendi posle petnaest godina braka odlu~uje da napravi prekretnicu u svom `ivotu. Jedino {to `eli nakon razvoda jesu prolazne i neobavezne avanture sa prelepim `enama. Rendi `ivi u Wujorku, a Linda u ^ikagu.

Najboqi prijateq ga nagovara da pozove Lindu. Boqe od `ene koju ne `eli ponovo da sretne jeste ona za koju misli da je nikada vi{e ne}e ni videti.. .

A. J.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano12.15, 14.15, 16.05), „Totalni opoziv” (17.40, 20, 22.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.45, 14.10, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 19.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 20.20, 21.15), „Diktator” (16), „Nedodirqivi” (18.30), „^udesni Spajdermen” (13.35), „Pla}enici 2” (16.10, 18.15, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18, 20.10, 22.15), „Imate li znawe za drugo stawe?„ (22.25).

Kulturni centar grada “Falsifikator” (19), “Prozor u du{u” (21).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati, do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Jelena Poli} i Jelena Vitaz - Putnik iz Novog Sada, Jelena Erdeqan iz Bukovca, Ranka Srdi} - Miqi} iz Bukovca, Marina Jawi} iz Futoga, Ivana ]uri} iz Mladenova i Katarina Ogrizovi} iz Ba~ke Palanke.

DE^AKE: Dobrila Odalovi}, Ana Guti} i Biqana Popovi} iz Novog Sada, Sne`ana Tomi} i Elizabeta Dobroka iz Temerina, Kristina Mono{tori iz Kikinde i Jelena Ninkovi} iz Veternika.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Nedeqka Daneta Uzelac (1916) u 10.30 sati, Mirjana Dilavera @ivkovi} (1936) u 12, Darinka Alekse Kova~evi} (1926) u 12.45, Vera Petra Vra~ari} (1930) u 13.30 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Radojka Qubomira [ipo{evi} (1935) u 13 sati. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Miron Mihajla Kova~ (1931) u 15 sati.

DNEVNIK

Iseqava dug za zakup?

Prva privatna sportska gimnazija „Olimp” u Vojvodini, sa sedi{tem u Novom Sadu dobila je rok da se sutra iseli iz prostorija na Novosadskom sajmu, gde je u proteklih osam godina dr`ala nastavu, kazao je osniva~ i direktor ove gimnazije Radomir Marovi}. Kako je naglasio prilikom ju~era{weg susreta sa novinarima, nesporazum sa Sajmom nastao je oko pla}awa zakupa, odnosno, kako je podvukao, na osnovu tvrdwi Sajma da je Gimnazija„Olimp” za zakup du`na oko dva miliona dinara.

- U proteklim godinama pla}ao sam mese~no zakup sa komunalijama

oko 2.000 evra, prera~unato u dinarima. Ali sam tek od pre godinu dana po~eo da se interesujem {ta sve pla}am i po kojoj ceni. Do{ao sam do podataka da ra~un za struju na zajedni~kom brojilu pla}am za potro{enih 1.600 kilovata, a mese~no ne potro{im vi{e od 500 kilovata. Zatim mi je Novosadski sajam zara~unavao zakup za 252 kvadrata, a maksimalno u dve u~ionice i u „jo{ ne{to prostora„ moja gimnazija ne zauzima vi{e od stotinu kvadrata - predo~io je novinarima Marovi}.

Kako je rekao, u proteklih godinu dana kiriju je pla}ao „tu i ta-

mo”, po segmentima na osnovu usmenog dogovora sa direktorom za zakup poslovnog prostora na Novosadskom sajmu Branislavom Rebi}em.

- Za sad ne}u tu`iti Sajam , ali }u anga`ovati ve{take da utvrde ~iwenice - naveo je Marovi}.

Slu`ba za integrisane marketing komunikacije Novosadskog sajma demantovala je Marovi}eve navode.

U saop{tewu, pomenuta Slu`ba je navela da je „Olimp” du`an za zakup 2.482.000 dinara i da obaveze za zakup nisu pla}ane vi{e od godinu i po dana.

- Imaju}i u vidu iznos duga i tip delatnost zakupca, Novosadski sajam je sa Gimnazijom „Olimp” potpisao Ugovor o na~inu izmirewa dugovawa u kojem je previ|eno pla}awe zakupa na rate i pla}awe redovnih tro{kova. Ni taj ugovor zakupac prostora nije ispo{tovao ka`e se u saop{tewu Slu`be za integrisane marketing komunikacije Sajma. U saop{tewu se jo{ dodaje da su ugovorom precizno definisani prostor, odnosno veli~ina od 129 kvadrata i ostale usluge, koje zakupac koristi. Sajam je, povla~e u Slu`bi, do sada tri puta prolongirao otkazni rok.

Z. Deli}

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVQE

Vazduh savr{en, limanski bunar zaga|en Prema podacima Instituta za javno zdravqe Vojvodine u na{em gradu vazduh je pro{log meseca bio savr{enog kvaliteta, uprkos visokim temperaturama vazduha.

Doktorka Sawa Bijelovi} iz sektora za higijenu rekla je na ju~era{woj konferenciji za novinare da ~ak nije bilo ni pra{ine u vazduhu, po{to nije bilo vetra.

- Jedino je 6. jula zabele`eno prekora~ewe vrednosti koli~ine pra{ine i prizemnog ozona. Kada je re~ o kvalitetu Dunava, on je tokom pro{log meseca na javnim kupali{tima u gradu, Futogu i Bege~u odgovarao propisanom ekolo{kom i hemijskom statusu druge i tre}e klase povr{inske vode, te je voda bila za kupawe istakla je Bijelovi} i podsetila je da je ipak posle izlaska iz vode neophodno tu{irawe. I kvalitet vode na bazenima bio je dobar, ali je doktorka apelovala na gra|ane da obavezno prolaze kroz de-

telefoni

zobarijere i da se obavezno tu{iraju pre ulaska i posle izlaska iz bazena, kako bi se higijena odr`ala na nivou.

Prilikom kontrole vode za pi}e iz gradskog vodovoda rezultati su pokazali da je ona u 88 odsto slu~ajeva bila zdravstveno ispravna - mikrobiolo{ka ispravnost utvr|ena je u 97 odsto, a fizi~kohemijska ispravnost u 91 osto slu~ajeva. Zato iz ove ustanove savetuju da gra|ani koji se vrate sa godi{weg odmora malo du`e puste vodu iz slavina da otekne, kako bi im stigla ispravna voda iz Fabrike za preradu vode. Kada je re~ o javnim bunarima, ta voda se ne preporu~uje za pi}e, a u dva slu~aja na jav noj ~e smi u Li man skom parku i na bunaru „Sne`na Marija” prona|ene su i fekalne bakterije, te se ta voda ne preporu~uje ni za umivawe sugra|ana, a posebno dece.

Govore}i o epidemiolo{koj situaciji u Vojvodini dr Svetlana Ili} je rekla da je u proteklom periodu registrovano 4.047 slu~ajeva zaraznih bolesti. Pro{log meseca vode}e bolesti bile su respiratorne infekcije.

Q. Na.

OVE GODINE HUMANITARNI KARAKTER FESTIVALA

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

Uli~ni svira~i poma`u deci ulice

Internacionalni sastav pomalo dvosmislenog imena „Plejing for ~ejnx” („Svirka za promenu” ili „Svirka za si}u”) koncertom na Trgu slobode 6. septembra otvori}e ovogodi{wi, 12. po redu, Festival uli~nih svira~a, re~eno je ju~e na konferenciji za novinare odr`anoj u Gradskoj ku}i. Kako je napomenuo ~lan Gradskog ve}a za kuluturu Vladimir Kopicl, Festival }e biti humanitarnog karatera, {to je u skladu sa radom pomenutih svetskih umetnika uli~nog svirawa.

- Ove godine nastupi}e oko 100 u~esnika i 18 renomiranih trupa iz raznih zemaqa i to }e biti pravo me|unarodno dru`ewe. Bitan segment Festivala, kao i bitan deo rada grupe „Plejing for ~ejnx”, jeste humanitarni aspekt, po{to je sav prihod namewen Svrati{tu za decu ulice- kazao je Kopicl.

Kako je obja{weno, po{to je „ulaz” na Festival besplatan,

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Najbu~nije je kao po obi~aju bilo u Rumena~koj ulici, dok je najmirnije bilo na Novom nasequ. Sawa Bjeli} je navela da su kontrolisane i namirnice u gradu i to na zahtev vlasnika lokala.

- Na 140 kontrolisanih uzoraka namirnica, 136 bilo je ispravno, dok je ~etiri uzorka bilo neispravno, zbog prisustva patogene bakterije iz hrane i plesni. Plesan je pokazateq po~etka procesa kvarewa, dok su bakterije uglavnom bile fekalnog porekla i to je pokazateq lo{e higijenske prakse - navela je doktorka Bjeli}.

svira~i }e novac koji im prolaznici ubace u {e{ire, dati u fond koji }e se donirati Svrati{tu.

Program ove manifestacije obogati}e nastupi muzi~ara, plesa~a, glumaca, `onglera, pantomimi~ara, ma|ioni~ara i drugih performera koji }e nastupati na vi{e pozornica raspore|enih po ulicama i trgovima strogog centra. Pored gostiju iz [panije, Portugala, Nema~ke, Austrije, Holandije, Engleske, Italije, Francuske, Gr~ke, Slovenije i Hrvatske, nastupi}e i doma}i svira~i i to osam umetni~kih trupa iz raznih delova Srbije Prema re~ima predsednice Umetni~ke asocijacije „Inboks” Natali Beqanski „Uli~ni svira~i” sprovode u delo pri~u o miru, toleranciji, solidarnosti. Ona je navela da je kruna festivala upravo to {to }e nastupati pravi uli~ni svira~i koji `ive i rade na ulici i sa we }e pre}i na binu. Dodala je da }e

ove godine posebno mesto biti obezbe|eno za dva novosadska svira~a sa ulice koja su se prijavila da u~estvuju, a da }e otvorena scena biti jo{ masovnija, po{to }e u~e{}e mo}i da prijavi svako ko bude `eleo da se prika`e. Ovom prilikom Novi Sad }e posetiti i rediteq Mark Xonson koji }e snimiti nastavak dokumentarnog filma o bendu „Plejing for ~ejnx”, ali i drugim performerima koje ove zatekne.

Podr{ku Festivalu dao je i ata{e za kulturu ambasade Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Beogradu Xon Dru Giblin nazivaju}i Festival „misijom za ne{to {to svi mi mo`emo podr`ati - mir kroz muziku i muzi~ko obrazovawe”.

Ova tradicionalna manifestacija traja}e ~etiri dana, od 6. do 9. septembra, a vi{e o u~esnicima i programu mo`e se na}i na sajtu www.ulic ni svi ra ci.com.

A. Jerini}

NA DE^JEM LETU

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Lutkarsko pozori{te i fudbal U okviru manifestacije „Novosadsko de~je leto” danas je na programu niz zanimqivih aktivnosti za najmla|e. Radionica o toleranciji, razli~itosti i obi~ajima drugih naroda bi}e odr`ana danas od 10 do 13 ~asova u Centru za razvoj de~jih intresovawa „Think”, Jevrejska ulica 15. U~e{}e se ne pla}a, a prijave su mogu}e na broj telefona 063/845-5-438. Letwa {ahovska {kola organizuje se u O[ „\or|e Nato{evi}”, za decu uzrasta od {est do 12 godina. Po~etni-

ci startuju u 10, a zavr{avaju u 11.30 ~asova kad dolaze oni sa naprednijim znawem. Participacija iznosi 150 dinara, a prijavqivawe je na broj telefona 066/925-1-192.

Udru`ewe „Prijateqi dece Novog Sada” upozna}e mali{ane sa lutkarskim pozori{tem i gluma~kim zanatom. Radionica po~iwe u 10 ~asova, u Ulici Dimitrija Avramovi}a 6. U~e{}e je 150 dinara, a prijave na broj telefona 065/804-1-242. Mali{ani od pet do 12 godina danas se, od 17 do 18 ~aso-

va, mogu dru`iti i na De~jem odeqewu Gradske biblioteke, Dunavska ulica 1. Bi}e im omogu}eno da crtaju, slikaju, prave razne umetni~ke radove; a obezbe|eno je i poslu`ewe. [kola fudbala „Sini{a Mihajlovi}” odr`ava se na Spensu gde deca od pet do sedam godina treniraju od 8 do 9 ~asova, dok su oni od osam do 11 godina na trenu od 9 do 10 ~asova. U~e{}e je besplatno, a prijave na broj telefona 064/241-0-019.

A. J.

Yez koncert u CK13 Xez kvartet “Thi e ves in the Night” odr`a}e koncert u Omladinskom centru CK13 u petak, u 22 sata. Wega ~ine, Ivan Radivojevi} (truba) Nikola Milenkovi} (gitara), Pera Krstaji}

(bas gitara), Andreja Hristi} (klavijature) i Aleksandar [kori} (bubwevi). Ulaz je besplatan.

Q. Na.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

PI JA CA ZDRA VE HRA NE NE MO @E NA STA RO ME STO, DA LI ]E DA NAS BI TI ODR @A NA?

„Moj sa la{” i Grad i da qe u klin ~u

Pi ja ca „Moj sa la{„, ko ja bi na kon let we pa u ze tre ba lo da se odr `i da nas, iz gle da da }e mo ra ti da pro du `i „go di {wi od mor”. Ka ko su u do pi su na ve li iz udru `e wa za du `e nog za or ga ni za ci ju ove ma ni fe sta ci je iz “Ze le ne mre `a Voj vo di ne”(ZMV), do ju ~e im Upra va za ko mu nal ne po slo ve ni je po sla la re {e we o za u ze }u jav ne po vr {i ne, „~i me je one mo gu }e no odr `a va we ove ma ni fe sta ci je upr kos ~i we ni ci da je ZMV pod ne la sva tra `e na do ku men ta”.

“Sma tra mo da je ve li ka sra mo ta za Grad da pre }ut no do zvo li da upra vqa ju slu `be ko je {ti te li~ ne in te re se, a ne in te re se svo jih gra |a na i po qo -

pri vred nih. Uki da we mo gu} no sti pla sma na po qo pri vred nih or gan skih pro iz vo da ma lih pro iz vo |a ~a, {a mar je gra |a ni ma Sr bi je i po tro {a ~i ma No vog Sa da, me |u ko ji ma je naj ve }i broj mla dih qu di sa ma lom de com i bo le sni ka ko ji ma je one mo gu }e no ele men tar no pra vo pri stu pa hra ni”; do da je se u sa op {te wu ZMV. Od ~la ni ce Grad skog ve }a za ko mu nal ne po slo ve Gor da ne Pu {i} sa zna li smo da zah tev je ste pri mqen, ali je ZMV do bi la ne ga tiv no re {e we s ob zi rom na to da su tra `i li da pi ja cu odr `e na sta roj lo ka ci ji.

-Grad da je bes plat no ko ri {}e we ovih jav nih po vr {i na i

or ga ni za to ri ne tre ba ni {ta da pla te, pa ni su stran ka u po stup k u. Sta r a lo k a c i j a, kraj tri dr ve ta isred Spen sa, ko ju su opet hte li da za u zmu, ni je bi la ade kvat na, jer su na woj pra vi li ve li ki ne red i par ki ra li auto mo bi le na sam pla to. Da su tra `i li za u ze }e po vr {i ne na no voj lo ka ci ji, sve ga 10 me ta ra uda qe ni joj, ta mo gde se odr `a va i „Cvet na pi ja ca”, do bi li bi po z i ti van od g o vor- re k la je Pu {i}. Do da la je da su se slu `be od lu ~i le da uve du ko mu nal ni red te da }e se ubu du }e sve ma ni fe sta ci je ovog ti pa odr `a va ti na is toj lo ka ci ji- ta mo gde i po me nu ta pi ja ca cve }a i sad ni ca.

Glav ni ko mu nal ni in spek tor Sr |an Ja ko vqev ob ja snio je da in spek ci ja ni je za bra ni la rad pi ja ce ve} da, jed no stav no, iz la ga ~i tre ba da se po me re na dru go me sto. On je do dao da }e eki pe bi ti da nas na te re nu i da }e obi }i pla to Spen sa, pa, uko li ko na i |u na iz la ga ~e ko ji ne bu du svo je te zge po sta vi li na ade kvat nu lo ka ci ju u skla du sa re {e wem, ko mu nal ci }e po stu pi ti u skla du sa za ko nom i sklo ni ti ih.

Pod se ti mo, po sled wa pi ja ca „Moj sa la{„ 19. ju la nije odr`ana po{to su izlaga~i odbili da, po nalogu komunalne inspekcije premeste svoje tezge na sun~ani deo platoa ispred Spensa.

A. Jerini}

~etvrtak16.avgust2012.

ANKETA GDE BI TRE BA LO PO STA VI TI „VO DE NI UKRAS”

Fon ta nu kod Ri bqe pi ja ce

Sa ob zi rom na to da u na {em gra du na sve ga ne ko li ko lo ka ci ja po sto je fon ta ne ( Ka to li~ ka por ta, fon ta na kod tr `nog cen tra Nork, na Tr gu Do si te ja Ob ra do vi }a i fon ta na u sklo pu kom pa ni je NIS) pi ta li smo No vo sa |a ne gde bi tre ba lo da se po sta vi no va. Fon ta ne, osim {to pred sta vqa ju ukras gra da, ide al no su me sto za osve `e we to kom le ta. Lo ka ci ja ko ju su na {i su gra |a ni iz dvo ji li je Trg Re pu bli ke, kod Ri bqe pi ja ce.

RE POR TER „DNEV NI KA” NA ZA DAT KU S KO MU NAL NOM PO LI CI JOM

No} na po tra ga za kra dqiv ci ma {ah to va Kao u ame ri~ kim fil mo vi ma - eki pa ko mu nal nih po li ca ja ca Do ra i Slo ba u 19 sa ti kre }u na taj ni za da tak. Wih dvo je su ta ko zva ni spe ci jal ci, za du `e ni su za rad, uglav nom no }u, ka da „lo ve” su gra |a ne ko ji ne po {tu -

ju od lu ke o ko mu nal nom re du, od no sno pra ve di vqe de po ni je, osta vqa ju sme }e oko kon tej ne ra, is to va ra ju fe ka li je iz ci ster ni ili ba ca ju ugi nu le `i vo ti we gde stig nu. Wi ho vo no vo za du `e we je da hva ta ju i lo po ve ko ji no }u kra du {ah to ve i sliv ni ke, ali ovaj po sao oba vqa ju iza po no }i.

Ne dav no na te re nu sa ovom eki pom bi la je i re por ter ka „Dnev ni ka”, ko ja se uve ri la da No vo sa |a ni i ni su ta ko kul tur ni, kao {to za se be vo le da ka -

`u. Na {to po sle 19 sa ti, za pu ti li smo se u cen tar, a pr va de sti na ci ja bi la je jed na tu ri sti~ ka agen ci ja. Ko mu nal ci su do bi li do ja vu da rad ni ca agen ci je re dov no ba ca sme }e u xa ko vi ma is pred pod zem nih kon tej -

ne ra, ume sto da ba ca sme }e u wih. Pri ta ji li smo se u ko li ma i str pqi vo ~e ka li da se rad wa za tvo ri i vi di mo {ta }e se po sle de {a va ti.

- Kad ra di mo no }u, obi~ no kon tro li {e mo ko ba ca sme }e, fe ka li je, mr tve `i vo ti we, a od sa da kon tro li sa }e mo i ko kra de {ah to ve - ka `e Slo ba. - Ve} smo raz ra di li plan ka ko }e mo da lo vi mo lo po ve, ali na rav no, o to me ne }e mo jav no go vo ri ti.

Ka zne su za sve iste i iz no se pet hi qa da di na ra, a ret ko ka da

se de si da se na li cu me sta na pla ti man dat na ka zna. Obi~ no se pra vi za pi snik, i da je se pri zna ni ca ka ko bi je pre kr {i o ci upla ti li. Do du {e, Do ra i Slo ba na pla ti li su na li cu me sta ka znu jed nom pa ru u Fu to gu, a ka -

ko ka `u ceo do ga |aj bio je i po ma lo sme {an.

- Za pra vo smo ~e ka li qu de ko ji iz ci ster ni iz ba cu ju fe ka li je, ka da smo uo~i li mu `a i `e nu na trak to ru, vra }a li su se sa wi ve, a `e na je na put iz ba ci va la pu ne xa ko ve. Ka da smo ih za u sta vi li, ~o vek je pla tio ka znu, a `e ni re kao da, po {to joj je ro -

|en dan, to sma tra po klo nom, ka ko bi se na u ~i la pa me ti da vi {e ne ba ca sme }e oko lo – pri ~a ju nam ovi slu ~a ni part ne ri, pri me tiv {i da rad ni ca iz la zi agen ci je. Me |u tim, ovog pu ta ke si cu s ne ko li ko pa pi ra uba cu je u kon tej ner, pa je do bro pro {la.

Na sta vqa mo kon tro lu sa ko mu nal ci ma, a dru ga lo ka ci ja je pod zem ni kon tej ner u Uli ci Ili je Og wa no vi }a. Tu su Do ra i Slo ba ima li vi {e sre }e, a ~ak je pa la i jed na ka zna od 5.000 di na ra. Oko de se tak wih su sa mo opo mi w a l i da ne ba c a j u sme }e van kon tej ne ra. Ka ko pri me }u je mo, iako kri vi, na {i su gra |a ni vo le da se sva |a ju i vre |a ju. Omi qe ne re ~e ni ci ce su im: „Ovo mi je pr vi put” i „[to ne lo vi te kri mi n al c e, di r a te me ne”...

Do ra i Slo ba su i de tek ti vi za sme }e, na i me, bez ru ka vi ca ~e pr ka ju po kon tej ne ri ma i xa ko vi ma oko wih i na taj na ~in ot kri va ju ko je fir me ba ca ju sme }e na ne pro pi san na ~in. Od la ze kod wih i upu }u ju im jav ne opo me ne, a kak ka `u, pro le tos su ka zni li i 36 oso ba ko je su no }u pra vi le di vqe de po ni je. U na {oj za jed ni~ koj mi si ji ni smo us pe li da „upe ca mo” kra dqiv ce {ah to va, ali smo se uve ri li da na {i spe ci jal ci ne od u sta ju, ka `u da }e i oni do li ja ti, kao i svi osta li pre wih.

Fo to i tekst: Q. Na to {e vi}

9

Mi ro slav Vu ko ma no vi}, pred u zet nik : - Ma lo je fon ta na po gra du.

Sma tram da bi sva ki trg tre bao da ima po jed nu fon ta nu.

Mir ja na Spre mo, stu dent: - Gra du tre ba vi {e fon ta na, ne sa mo u cen tru ve} i po na se qi ma kao {to su Li man, Gr ba vi ca i sli~ na. Po red estet ske funk ci je, fon ta ne slu `e i za osve `e we to kom vre lih da na.

Mia ]uk, stu dent: - Mi slim da bi Trg Re pu bli ke bi la ja ko do bra lo ka ci ja za fon ta nu. Tu bi svi ma pri ja lo me sto za osve `e we.

Oli ve ra Gi li}, stu dent: - Mi slim da bi bi lo le po da se jed na fon ta na na la zi na Tr gu Re pu bli ke. To je naj bo qe me sto.

N. B.

^ I T A O C I P I [ U S M S 065/47-66-452

A ka zne za za kr ~en tro to ar? ^i tam ~la nak od 12. av gu sta ka ko je na{ su gra |a nin „pr qao” grad sku po vr {i nu tj. ~o vek prao uli cu is pred svo je ku }e i na i |e ko mu nal ni po li ca jac da ga ka zni.

U gra du po sto ji sto ti nu me sta ko ja su stvar no pr qa va i za pu {te na i zna se ~i ja su, a ta mo ko mu nal na po li ci ja ne za la zi i ne ka `wa va. U mno gim uli ca ma gra |a ni se kre }u po ko lo vo zu, jer su tro to a ri za kr ~e ni par ki ra nim auto mo bi li ma i gra |e vin skim ma te ri ja lom, pri mer je ulaz u

stran ku, po put rad ni ka Je {i }a, \i la sa ... ko ji po vrh sve ga zna ju zna we.

065/9137...

Uli ci Bran ka Ra di ~e vi }a, de sna stra na. Pa gde je ko mu nal na po li ci ja? To je po sao za wih i jo{ mno go dru gih po slo va i ne pra vil no sti na ko je oni ne obra }a ju pa `wu a pla tu pri ma ju.

063/8599...

Po {to je gra |e vin ska in spek ci ja u we go voj nad le `no sti, tre bao bi je od mah po sla ti da za bra ni da qe ra do ve na tom svom ko ri do ru.

061/7007...

Pre ne k i dan vi d eh ka k o zbog ne do stat ka gra |e vin ske do z vo l e in s pek c i j a za t vo r i gra di li {te vi {e sprat ni ce u Su b o t i~ k oj uli c i, a si n o} pre ko svih te le vi zi ja Ve qa Ili} ob ja vi gra |an stvu da tzv.

Ko ri dor 11 ne ma gra |e vin sku do zvo lu i jo{ mno go to ga po treb nog za iz vo |e we ra do va.

OD PO NE DEQ KA GSP PRI MA ZAH TE VE

Iz ra da |a~ ke i stu dent ske po ka zne 650 di na ra Grad ski pre vo znik od po ne deq ka 20. av gu sta po ~i we da pri ma zah te ve |a ka - osno va ca i sred wo {ko la ca za iz ra du po ka znih ka ra ta, ko je va `e to kom {kol ske go di ne, od 1. sep tem bra ove do 30. ju na na red ne go di ne.

For mu lar zah te va za iz ra du kar te mo `e se do bi ti na svim pro daj nim me sti ma Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a, a mo `e se pre u ze ti i na veb stra ni ci www.gspns.rs.

Iz ra da po ka zne |a~ ke kar te ko {ta 650 di na ra i na osno vu te po ka zne kar te |a ci }e ku po va ti mar ki ce za pre voz po be ni fi cir nim ce na ma. Zah te vi se mo gu pre da ti od 6 do 20 ~a so va rad nim da ni ma i pr ve su bo te u sep tem bru na ter mi na li ma grad skog pre vo zni ka kod Fu to {ke pi ja ce, na @e le zni~ koj sta ni ci i u [a fa ri ko voj uli ci, kao i na pro daj nim me sti ma u Te me ri nu

od 8 do 15 ~a so va i u Be o ~i nu od 8 do16 ~a so va.

Pri li kom pre da je zah te va |a ci tre ba da pla te iz ra du po ka zne kar te i pre da ju ove ren for mu lar od {ko le da su re dov ni |a ci, po ka `u zdrav stve nu le gi ti ma ci ju ili li~ nu kar tu, ra di pro ve re iden ti fi ki ci je i fo to gra fi ju ve li ~i ne kao za li~ nu kar tu. Po ka zna kar ta bi }e go to va za dva da na od pre da je za he va, a mo }i }e da se pre u zme na istom me stu gde je zah tev pre dat.

Pri li kom pre da je zhte va |a ci }e do bi ti iden ti fik ci o ni broj sa ko jim }e mo }i da po dig nu go to vu po ka znu kar tu. Pra vo na po ka znu kar tu ima ju u~e ni ci osnov nih {ko la ko ji ni su sta ri ji od 16 go di na i sred wo {kol ci, ne sta ri ji od 20 go di na.

Osim |a ka, zah te ve }e mo }i da pre d a j u i stu d en t i na istim pro daj nim me sti ma, a i

wih }e iz ra da po ka zne kar te ko {ta ti 650 di na ra. Stu den ti }e mo ra ti da do sta ve for mu lar za htva za iz ra du kar te ove ren na fa kul te tu ili vi {oj {ko li da su re dov ni stu den t i, do s ta v e fo t o k o p i j u li~ ne kar te i po ka `u li~ nu kar tu i ove ren in deks ra di iden ti fi ka ci je, pla te iz ra du po ka zne i do ne su fo to gra fi ju kao za li~ nu kar tu.

Pra vo na bes pla tan pre voz to kom {kol ske go di ne ima ju de ca iz po ro di ca sa tro je i vi {e de ce na osno vu pre po ru ku gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a. Oni pla }a ju sa mo iz ra du po ka zne - 650 di na ra, a mar ki cu za pre voz }e do bi ti bes p lat n o. Ova ka t e g o r i j a put ni ka pre pod no {e wa do ku men ta ci je Grad skom sa o bra }aj nom pred u ze }u tre ba da se obra ti Grad skoj upra vi za so -

ci jal nu i de~ ju za {ti tu, da u pi sar ni ci Grad ske ku }e pre da: fo to ko pi ju li~ ne kar te oba ro di te qa, iz vo de iz ma ti~ nih kwi ga za svu ro |e nu de cu i fo to ko pi ju zah te va za iz da va we pret plat ne kar te za |a ke i stud ne te ko ji su ove re ni u {ko li ili fa kul te tu.

Na osno vu pri mqe nih zah te va Grad ska upra va }e for mi ra ti spi sak ko ri sni ka, ko ji }e do sta vi ti grad skom pre vo zni ku.

Ko ri sni ci }e po tom na {al te ru 12 na MAS-u pre da ti ori gi nal zah te va za iz da va we pret plat ne kar te, fo to gra fi ju kao za li~ nu kar tu, pla ti ti iz ra du po ka zne i po ka za ti li~ nu kar tu ili zdrav stve nu le gi ti ma ci ju. Go to ve po ka zne kar te }e se pre uz e ti na istom {al te ru, rad nim da nom od 7 do 14.45 sa ti.

Z. De li}

Po ~e lo fud bal sko pr ven stvo Sr bi je. Od lo `e na utak mi ca sa Zve zdom ra di Gu ~e. Bu du} nost je te kvon do, ali ne daj te po li ti ~a ri ma pred sed ni {tvo isto ga da i od we ga ne na pra ve tru bu, do voq na je Gu ~a.

065/9137...

J. Tri van sma tra da DS mo ra da se re for mi {e, a za me ra ko le ga ma ko ji zah te va ju od go vor nost vr ha stran ke. Mi bi, ipak, vi {e vo le li slo bo do um nu De mo krat sku

Gra do na ~el nik Be o gra da \i las ima for mu lu za bu du} nost.

Ima on for mu lu i za pred {kol ske usta no ve tj. vr ti }e „be o- grad ski mo del pla }a wa”, za ga ran to va na u{te da bu xe ta. Sa mo na{ gra do na ~el nik te ra po sta rom. We go va for mu la je de mo de, 80 od sto ne mo `e Grad da ti za svu de cu, a ima pu no ro di te qa ko ji mo gu pla ti ti pu nu ce nu.

065/9137...

Ni uslo va, a ni `e qe da ih ak ti vi ra mo.

063/524...

10

vOJvOdinA

~etvrtak16.avgust2012.

Пропада Титова вила на Палићу ПАЛИЋ: Јед на од нај леп ших ви ла на Па ли ћу је на кон Дру гог свет ског ра та од у зе та од по ро ди це Ви ли ма Ко не на и при па ла је др жа ви. Ка ко је он да би ло уоби ча је но, сва ки град и оп шти на су да ли име нај леп шем објек ту Ти то ва ви ла и сви су че ка ли да је Мар шал по се ти, што је он ура дио 1963.го ди не. У њој су од се да ле мно ге по зна те лич но сти по пут Добрице Ћосића ко ји је пи сао „Ко ре не„ у њој, за тим Оска ра Да ви ча, Та на си ја

Мла де но вић и мно гих дру ги. 1960. го ди не ви ла је ко нач но оправ да ла и на зив ко ји но си.

- Од 1946. го ди не Ти то ва ви ла је по ста ла на род но до бро, ко ри шће на је за оп штин ске по тре бе. Ти то је са мо јед ном до шао и пре но ћио у ви ли и то 1963.го ди не. У објек ту су би ли сме шта ни по ли ти ча ри, умет ни ци, мно ге по зна те лич но сти ко ји ма је др жа ва да ла од се да ју у ви ли - ре као је Драган Миљковић, са вет ник ди рек то ра „Ellite Palić“

Ка да је при ча о ре сти ту ци ји по ста ла ак ту ел на, од 2005. го ди не на след ни ци Ви ли ма Ко не на тра же сво је на след ство.Од та да до до нас о ви ли ни ко не во ди ра чу на осим до ма ћи це, Ђуле Рагуж, ко ја жи ви у дво ри шту ви ле у ко јој је ра ди ла од 1972. до 2005. го ди не.

- Ја не бих да го во рим ко је све по се ћи вао ви лу. У пен зи ји сам, али одр жа вам ви лу ко ли ко мо гу. Ти та ни сам ни ка да ви де ла, али су Ко не но ви на след ни ци до ла зи ли.Обје кат

је у ло шем ста њу, зи до ви су вла жни и по треб на је ком плет на по прав ка - об ја шња ва Ђу ла Ра гуж. Да би се ре кон стру и сао це ло ку пан обје кат по треб но је ба рем 20 хи ља да евра. На след ни ци Ви ли ма Ко не на ће ви лу пре у зе ти ка да се по сту пак око по вра ћа ја имо ви не за вр ши, а до та да не ће би ти ула га но у ви лу. Ко не но ва ви ла је са гра ђе на 1903. го ди не и пред ста вља је ди но ар хи тек тон ско ре ше ње Фе рен ца Рај хла на Па ли ћу. С. Иршевић

САСТАНАК НОВОБЕЧЕЈСКИХ ЗВАНИЧНИКА И НАСЛЕДНИКА ИМАЊА ГРОФА РОХОНЦИJА

Вратити сјај имању на Бисерном острву НОВИ БЕЧЕЈ: С об зи ром да је про цес ре сти ту ци је по чео да да је сво је пр ве ре зул та те у Ср би ји, ових да на је учи њен пр ви ко рак ка ка сни јем ква ли тет ном ре ше њу пи та ња на след ства гро фа Ро хон ци ја на Би сер ном остр ву. На по зив на след ни ка по ме ну тог има ња аме рич ко-ма ђар ског др жа вља ни на Кристијана Шаушке, де ле га ци ја оп шти не Но ви Бе чеј у са ста ву пред сед ник Скуп шти не оп шти не Срђан Главашки, ње гов за ме ник Миљан Исаков и по моћ ник пред сед ни ка оп шти не за ду жен за по љо при вре ду Зоран Пушић, по се ти ла је у су сед ној Ма ђар ској по сед пра у ну ка гро фа Ро хон циа. Био је то, у пра вом сми слу ре чи, рад ни са ста нак, где су се Но во бе чеј ци упо зна ли са по се дом под ви но вом ло зом у ви но гор ју крај ме ста Ви лањ не да ле ко од Мо ха ча, про из вод ним ком плек сом и тех но ло ги јом за про из вод њу ква ли тет них ви на фир ме Ша у шка.

- Ово је из у зе тан ком плекс с пот пу но но вом тех но ло ги јом и би ло би из у зет но ка да би се та ко не што ре а ли зо ва ло и на Би сер ном остр ву. Али, оп шти на не ма ни ка кве над ле жно сти у про це су ре сти ту ци је. На ше је да че ка мо од лу ку Аген ци је за ре сти ту ци ју и ако и ка да го спо дин Кри стијан Ша у шка по ста не вла сник пра де до ви не, он да по ста не мо мо гу ћи парт не ри у ре а ли за ци ји ње го ве же ље да по вра ти сјај има ња на Би сер ном остр ву. До бро је да смо ус по ста ви ли пр ви кон такт, оче ку је мо уско ро го спо ди на Ша у шку да нас по се ти у Но вом Бе че ју и да у обо стра ном ин те ре су на ста ви мо раз го во ре око ре ви та ли за ци је де ла Би сер ног остр ва, ре као нам је по сле раз го во ра у Ви ла њу Ср ђан Гла ва шки. По сред ник по ме ну тог рад ног са стан ка био је ди рек тор но во сад ског

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

dnevnik

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Срђан Главашки и Кристијан Шаушка

пред у зе ћа „Еуро-Пан“ Бора Гвозденац, ко ји је 2005. го ди не за кљу чио уго вор с Ми ни стар ством по љо при вре де о пра ву ко ри шће ња зе мљи шног ком плек са од 224 хек та ра на Би сер ном остр ву, де ла има ња гро фа Ро хон циа, на 20 го ди на. Ме ђу тим, Бо ра Гво зде нац, ко јег је Кри стијан Ша у шка овла стио да ком пле ти ра ма те ри јал ве зан за по вра ћај имо ви не и по ло ви ном сеп тем бра га пре да Аген ци ји за рас ти ту ци ју, је у спо ру са др жа вом ве зан за по ме ну ти Уго вор.

- Го спо дин Кри сти јан Ша у шка је за ин те ре со ван да у пра де до ви ну на Би сер ном остр ву ин ве сти ра из ме ђу два и три ми ли о на евра, ка ко би по вр ши ну од 375 хек та ра, ко ја је 1946. го ди не од у зе та ње го вој по ро ди ци, уре дио за вин ски ту ри зам, а про из вод њу ви на сор те „му скат кро кан“ из ди гао на нај ви ши тех но ло шки про цес и усме рио на свет ско тр жи ште, укљу чио се у раз го вор Бо ра Гво зде нац. До ма ћин рад ног са стан ка до че као је го сте у по сло но-про из вод ном објек ту окру же ном план та жом ви но гра да, ко ји се про сти ре на шест хек та ра не да ле ко од Ви ла ња,

За путеве 30 милиона динара ТЕМЕРИН: Пред у зе ће „Ка та гоф“ из Ру ме по че ло је ју че по прав ку не ка те го ри са них и ло кал них пу те ва у све че ти ри ме сне за јед ни це у те ме рин ској општ ни. Ру пе се по пра вља ју у ули ца ма где је ас фалт нај ви ше оште ћен. До по чет ка но ве школ ске го ди не све ло кал не са о бра ћај ни це до би ће но ву хо ри зон тал ну сиг на ли за ци ју, по себ но у де ло ви ма код вр ти ћа и шко ла. За са на ци ју де ла улич них са о- бра ћај ни ца у Те ме ри ну и Бач ком Јар ку, као и из град њу атар ског пу та од Бач ког Јар ка пре ма Ка ћу у ду жи ни од је дан ки ло ме тар, ове го ди не утро ше но је 30 ми ли о на ди на ра.

-За вр ше ни су ра до ви на про ши ре њу ве о ма оп те ре ће не са о бра ћај ни це у за пад ном де лу Пар ти зан ске ули це, од Но во сад ске до ин ду стриј ске зо не у Те ме ри ну. Ов де је пут про ши рен са че ти ри на пет ме та ра, у укуп ној ду жи ни од 400 ме та ра. Озбиљ на ре кон струк ци ја ло кал них пу те ва за вр ше на је у Ули ци Иве Ло ле Ри ба ра у Бач ком Јар ку у ду жи ни од 350 ме та ра, Ули ци На род ног фрон та у Те ме ри ну од Кад ског ку па ти ла до Змај Јо ви не, у ду жи ни од 750 ме та ра и у Про ле тер ској ули ци на Те ле пу, од Но во сад ске ули це до Ули це Ко сте На ђа у дру жи ни од 770 ме та ра. То је пр во зна чај ни је ула га ње у ло кал не са о бра ћај ни це, ко је су ина че из гра ђе не у од 1974. до 1978. го ди не – ис ти че Зоран Свитић, ди рек тор Ди рек ци је за из град њу и ур ба ни зам М. Мл. оп шти не Те ме рин.

и ни је крио за до вољ ство што је ус по ста вљен пр ви ди рек тан кон такт с Но во бе чеј ци ма.

- Са да уз га ја мо ви но ву ло зу на око 90 хек та ра, али то не за до во ља ва про из вод не ка па ци те те и за то има мо ма ње ко о пе ран те од ко јих ку пу је мо гро жђе. Упра во из тог раз ло га кр чи мо про стор по вр ши не 62 хек та ра на ко јем ће би ти по диг нут но ви за сад ви но гра да. Са да го -

ди шње про из ве де мо 500.000 ли та ра ква ли тет ног ви на. Озбиљ но раз ми шљам да слич но ура дим и на Би сер ном остр ву. Ста ри за пи си го во ре да је у вре ме гро фа Ро хон ција и ње го вих на след ни ка има ње на Би сер ном остр ву, у чи јем сре ди шту је био дво рац с пра те ћим еко ном ским де лом за про из вод њу ви на, во ћа и по вр ћа, би ло пра ви рај на зе мљи. Уз од ре ђе но раз у ме ва ње др жа ве, ве за но за бр зи ну ре ша ва ња пред ме та за по вра ћај имо ви не, мно го то га би, уз фи нан сиј ску инек ци ју и по слов но ис ку ство Кри сти а на Ша у шке, мо гло да бу де као пре. Оро ну ли дво рац и по дру ми би се ре ви та ли зо ва ли у ту ри стич ке свр хе, а из те ме ља би се из гра дио но ви по слов но-про из вод ни про стор. Би ло би то пред у зе ће са пе де се так стал но за по сле них рад ни ка, а био би ан га жо ван и зна тан број се зо на ца. Пре ма не ким прог но за ма, са мо од из во за ви на би се го ди шње ин ка си ра ло око два ми ли о на евра, а то ме ва ља до да ти при хо де и од вин ског ту ри зма, ко ји би В. Јанков се бр зо раз вио.

НОВИ СА ДРЖАЈИ У АПАТИНСКОЈ МАРИНИ

Чамци, бродић и 50 бицикала АПАТИН: Од не дав но сви плов ни објек ти ко ји Ду на вом упло вља ва ју или ис пло вља ва ју у Ср би ју из Ма ђар ске ца рин ску ре в и з и ју оба в ља ју у Ме ђу на род ној ма ри ни у Апа ти ну.То је по ре чи ма в. д. ди рек то ра ЈП „Ма ри на и при стан“ Жељ ка Вучетића ни је је ди на но вост у овој ма р и н и.С об зи ром на то да је не да но ре ги стро ва но ово јав но пред у зе ће пред у з е т и су ко р а ц и ка бо љој про мо ци ји са д р ж а ј а ко ј е ова лу ка за јах те и ма ле бро до ве пру жа го сти ма.

- На кон ре а ли з а ц и ј е про јек та Еко Ру рал Не та ко ји је ра ђен за јед но са парт не ри ма у Хр ват ској, а фи нан си ран од стра не Европ ске уни је ЈП „Ма ри на“ до би ла је два др ве на чам ц а са мо то р и ма, бро д ић „Апа тин ку“ и 50 би ци ка ла на ме ње них го сти ма ма ри не и ту ри сти ма ко ји по се ћу ју Апа тин, укуп не вред но сти око 30.000 евра- ре као је Бранко Милешевић, ко ор ди на тор про јек та.

- Осим по ме ну тих пло ви ла ма ри на је до би ла на ко ри шће -

ње и ка та ма ран од „Вој во ди на шу ма“ ко ји ће за јед но са бро ди ћем „Апа тин ком“ би ти на ме њен за раз гле да ње Гор њег По ду на вља али и за раз не еко ло шке ра ди о ни це за основ це и сред њо школ це. Оба пло ви ла мо гу да при ме 50 пут ни ка и

на сто ја ће мо да већ ове је се ни на њи ма ра ди о ни це у при ро ди про ђе око 2.000 уче ни ка За пад но бач ког окру га- ка же Ву че тић, до да ју ћи да ће кра јем ав гу ста на пла тоу ма ри не би ти ор га ни зо ван и про грам за мла де „Ле то на ма ри ни“ ка ко би мла ди сте кли на ви ку до ла же ње на оба лу Ду на ва. Но ви не су пред ви ђе не и за при стан ко ји при ма пут нич ке бо ро до ве, а ко ји су до са да рет ко при ста ја ли код Апа ти на.

- Све док ни смо за вр ши ли ор га ни за ци о не при пре ме фир ме ни смо мо гли ни да се са сво јом ту ри стич ком по ну дом по ја ви мо код ор га ни за то ра пу то ва ња бе лим ла ђа ма на Ду на ву. Са да смо то ура ди ли, а ко ри сти ће мо и све сај мо ве ту ри зма у зе мљи и ино стран ству ка ко би смо пред ста ви ли ту ри стич ку по ну ду Апа ти на ко ја ће, ве ру јем, сва ким да ном би ти све бо га ти ја- ре као је Ву че Ј. Прелчец тић.

vojvodina

dnevnik ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ СТАРА ПАЗОВА БОРАВИО У БЕЧУ

Ин ве сти то ри до ла зе у сеп тем бру

СТА РА

ПА ЗО ВА:

Нови председник општине Стара Пазова Ђор ђе Ра ди но вић, боравио је у Бечу где је, на позив Ми ло ва на Бо жи но ви ћа, амбасадора Србије у Аустрији, представио привредне капацитете ове сремске општине и са привредницима Аустрије разговарао о могућим инвестиционим подухватима у нашој земљи. Како је по повратку из Аустрије истака Радиновић, само сазнање да старопазовачка општина има изванредан географски положај, да је пресецају све важне саобраћајнице, аутопут (Е 70) - Коридор 10, аутопут (Е75), магистрални пут М-22/1 и регионални путеви Р106 и Р-121, било је и више него довољно да се велики број привредника са којима је разговарао заинтересује за он што ова општина пружа па је било речи о

томе да више инвестиција може бити усмерено управо у општину Стара Пазова. Како је током ове по сете договорено, преко двадесет могућих инвеститора из Немачке и Аустрије по сетиће Стару Пазову у септембру, како би се на лицу места уверили у све што ова локална самоуправа пружа и какве капацитете има. Међу онима који су највише заинтресовани за улагање у овој општини је и аустријска компанија „Ајмакс„, која се бави изградњом по словног про стора, бизнис паркова и логистичких центара, која би, како се приликом овог сусрета чуло, инвестирала у Старој Пазови у оквиру свог програма освајања источноевропског тржишта који обухвата улагања у Пољској, Словачкој, Румунији, Украјини и другим зеА. Мали мљама региона.

СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ БЕЛА ЦРКВА

Име но ва ни в. д. ди рек то ра јав них пред у зе ћа

БЕ ЛА ЦР КВА: На седници СО Бела Црква усвојени су сви извештаји о раду предузећа и установа чији су директори били присутни, а за наредну седницу одложени су за ЈКП „Белоцрквански комуналац“, ДЈУП „Белоцркванска језера“ и Дом здравља, зато што одборницима није имао ко да одговара на питања која су желели да поставе у вези са њиховим радом у прошлој години. Све установе и јавна предузећа добиле су нове чланове управних и надзорних одбора, а вршиоци дужности директора постављени су у Јавном предузећу за грађевинско земљиште, комуналну делатност и путну привреду, Ши ман Иро вић, досадашњи председник општинске скупштине, у ЈКП „Белоцрквански комуналац“ Ми ли ца Ви то ми -

ров, у ДЈУП „Белоцркванска језера“ Са ва Сте фа нов, а нови директор Дома здравља биће др Бо ри сла ва Мун ћан. Током заседања које је трајало пет ипо сати, одборници су већином гласова усвојили одлуку о завршном рачуну општине за прошлу годину, извештај о реализацији буџета за ову годину и измену Статута којом се број чланова већа повећава са пет на седам. Одлука о месним заједницама на територији општине Бела Црква, која регулише начин избора и број чланова Савета као и именовање комисије од пет чланова, која ће спровести изборе донели су једногласно. Без примедби усвојен је и Програм коришћења буџетског фонда општине за заштиту животне средине. М. В.

Спо мен-пло ча Про бу у част СУЉ МА: Манифестација „Фрушка гора, мајка свих винограда -

Пробу у част„ биће одржана 19. августа, у месту Суљма, а будући да је управо на тај дан рођен чувени римски војсковођа, а потом и император римске империје Марко Аурелије Проб, у једном винограду, у Суљму, биће откривена спомен-плоча на месту где је управо он својом царском руком засадио први чокот винове лозе. Уз пригодан културноуметнички програм планирано је да на свечаном отварању падобранац са неба донесе боцу фрушкогорског вина, а потом да се открије споВ. Х. мен плоча.

РЕКОНСТРУИСАНО ВРЕДНО ЗДАЊЕ ИЗ 18. ВЕКА

Срем ска ку ћа си ја као но ва

НЕ ШТИН: Завод за заштиту културно историјских споменика Војводине овог лета завршио је детаљну реконструкцију Сремске куће из 18. века, а ово лепо здање налази се у Нештину. У адаптацији делом је учествовала и општина Бачка Паланка, а кућа

је одавно под заштитом државе и убраја се међу вредније историјске, архитекстонске и културне споменике српског народа у Срему, односно фрушкогорју. Кућа је детаљно обновљена, јер је била у лошем стању и претило јој је урушавање, под надзором стручњака Завода који је за

два милиона динара доста тога урадио што је видљиво и голом оком. У целости је промењен тршчани кров, зидови су облепљени блатом у које је умешана плева, заштићена је и обновљена дрвенарија, урађена је и нова фасада. Све се радило као некада, коришћени су стари материјали баш као и они од пре 265 година када је ова кућа, иначе позната као дом трговачке породице Савић која је некада у њој и живела, била подигнута. Сремска кућа требало би да постане етно музеј на отвореном, а радови ће се наставити по пројекту – кажу надлежни. Планира се да се уреди простор поред куће, предвиђена је реконструкција воденице поточаре која је некада радила на оближњем потоку. Предвиђено је да се поред Сремске куће постави дрвени старински чардак, али и још једна старинска помоћна кућа. М. Суџум

~etvrtak16.avgust2012.

ЕПИДЕМИЈА КРАЂА ПОКЛОПАЦА ШАХТОВА У СОМБОРУ

Ру пе уда ра ју по џе пу СОМ БОР: „Захваљујући“ лоповима који су се острвили на металне поклопце шахтова Сомборци и Сомборке са правом могу да кажу да се осећају као у неком трећеразредном акционом филму о рату у Вијетнаму. Наиме, и у тим кинематографским сочињенијима „Јенки- јунаци“ свако мало у непрегледној џунгли упадају у рупетине замаскиране лишћем, на чијем дну их чека некаква скаламерија са намером да им дође главе. Сомбор има зеленила (додуше не баш као у Вијетнаму), док им такве „вучије јаме“ копају не „зли“ Вијетконговци, већ крадљивци поклопаца шахтова у покушају да се, продајом истих на отпадима, домогну којег динара. Што су отворени шахтови безмало смртоносна замка, Боже мој, то је већ колатерална штета. Тако је у само неколико претходних месеци у сомборској Улици Нике Максимовоћа, у непосредној близини густо „по сејаних“ више спратних стамбених зграда, украдено петанестак поклопаца са шахти. После ових, већином ноћних „акција“ за сада непознтих актера, отворене рупети-

не представљају велику опасност ,посебно за децу, али и њихове родитеље, деке , баке... којима свака иоле неопрезнија шетња представља „играње главом“. Како каже Душан Ландека, из сомборског ЈП “Дирекција за изградњу града”, краду су се сви поколопци који могу да се подигну, након чега обично завршавају на отпадима као секундарна сировина за далеко мању своту новца од 10.000 динара колико у просеку коштају легално набаљени.

- На пријаву грађана или уколико на други начин сазнамо за кра-

ђу поклопца, ми и остала Јавна предузећа, стављамо нове поклопце, али поред опасности за грађане и незанемарљивог финансијског губитка, проблем представља то што неких врста шахти више нема у производњи, па Дирекција мора да мења комплетан горњи део шахтова, што локалној самоуправи додатно наноси велике трошкове.- каже Ландека. Рекло би се „традиционално“ највећу штету од овакве врсте крађа, на коју несавесни власници отпада често жмуре, има ЈКП “Водоканал”, која по природи ствари и сервисира највећи број шахтова у граду, а како кажу у том предузећу, лоповима су најомиљенији поклопци са шахтова са главних водова канализације и решетке атмосферске канализације. Поред тога, како су већ правно одговорни за њихово одржавање, свака незгода у којој неко од Сомбораца упадне у тако отворени шахт резултира и (законски потпуно оправданом) тужбом грађана, па досуђене одштете додатно оптерећују њихово пословање. М. Миљеновић

ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ ПОДНЕТО 1.350 ЗАХТЕВА ЗА ПОВРАЋАЈ ИМОВИНЕ

По тра жу ју на след ни ци, али и цр ква

СУ БО ТИ ЦА: Историјском архиву у Суботици до сада је предато 1.350 предмета који се односе на повраћај имовине. Од фебруара до данас је предато 1.100 захтева за повраћај имовине, истакао је директор Историјског архива у Суботици Сте ван Мач ко вић.

- Дневно се у Историјском архиву поднесе од 10 до 15 захтева за повраћај имовине. Немамо тачну евиденцију колико је поднето захтева за земљиште и које објекте. Међутим, могу да кажем да наследници потражују своју имовину из познатих и имућних породица Суботице, попут Конен, Хајзлер, Руф, Кон и други. У питању су познате палате града, пословни простори и друго - објашњава Мачковић. Бивши власници, њихови наследници или правни следбеници имају рок од две године да поднесу пријаве. Право на повраћај или обештећење имају власници којима је после 9. марта 1945. године имовина одузета на основу прописа о аграрној реформи, национализацији, секве страцији, аката о подржављењу и слично. У суботичком Удружењу за повраћај имовине кажу да се процењује да око 3.000 Суботичана има право на поврат имовине.

- Наше удружење броји 650 чланова. Предато је 50 захтева од којих је свега неколико решено.

11

У СЕНЋАНСКОЈ ОПШТИНИ

Проглашена непогода због суше СЕНТА: На подручју сенћанске општине проглашена је елементарна непогода због суше. Председник општине Рудолф Цегледи саопштио је јуче да је локална самоуправа учинила све што је у њеној моћи у погледу катастрофалних последица које је пољопривреди нанела суша. Сачињена је процена штете од суше која је прослеђена Влади Србије, Покрајинском секретаријату за пољопривреду, водопривреду и шумартсво АП Војводине и Привредној комори Суботица. Према процени Општинске комисије за процену штете суша ће умењити приносе ратарских култура у врендости 2,4 милијарде динара.

- Локална самоуправа општине Сента, као ни у другим срединама, финансијски није у могућности да помогне пољопривредницима, јер су размере штете огромне. Износ штете је три пута већи од планираног буџета општине у овој години. Очекујемо од надлежних државних и покрајинских органа да се преудзму мера, како би се ублажиле последице суше и омогућило да пољоприврендици несметано обаве јесењу сетву - рекао је на конференцији за новинаре Цегледи. М. Мр.

Пензионери посетили Ђердап

Траже повраћај палата у граду

Право на повраћај или обештећење имају и задужбине, као и страни држављани уколико Србија са том земљом има реципроцитет. Према нашој евиденцsији око 12.000 грађевинског земљишта је одузето, неколико хиљада квадратних метара у виду зграда и других објеката. Највише је одузете земље и свима саветујемо да не морају да журе са подношењем захтева. Проблем у закону је што се тражи да се врати земља у облику каквом је одузета, а та зе-

мља више није у том облику - рекао је председник Удружења за повраћај имовине у Суботици Ми лан Узе лац. Црквама је исто тако доста земље одузето. У Суботичкој бискупији кажу да им одузето око 4.000 хектара пољопривредног земљишта, нешто шума, као и неколико хиљада метара квадратних стамбеног и пословног простора. За сваки објекат су подносили посебан захтев. С. Иршевић

ЈКП „ЧИСТОЋА И ЗЕЛЕНИЛО” СТАЛО У КРАЈ ХУЛИГАНИМА

Ван да ли па ли ли пла стич не кон теј не ре

ЗРЕ ЊА НИН: Када је пре десет година зрењанинско Јавно комунално предузеће “Чистоћа и зеленило” на разне локације у граду поставило 250 пластичних контејнера за отпад, није ни претпостављало да би они могли постати преокупација хулиганима. Контејнери од пластике набављени су ради лакшег руковања и одржавања, а задовољавали су и естетске услове. На жалост, убрзо се показало да је ова инвестиција била неефикасна и да није дала очекиване резултате. Јер, од 250 контејнера остао је само мали број, а већина је поломљена или запаљена. Због тога су у “Чистоћи и зеленилу” одлучили да се врате старим и провереним металним контејнерима.

- Како су се метални контејнери показали као много ефикаснији и постојанији приликом одлагања комуналног отпада, одлучили смо да их вратимо у употребу. С обзиром на то да смо предузеће које се бави одржавањем комуналне хигијене и заштитом животне средине, желимо да контејнери постављени по граду буду исправни, а места око њих чиста. Иако финансијска ситуација није на задовољавајућем нивоу да бисмо могли реализовати све наше идеје, трудимо се да побољшамо услугу, колико год је то могуће - објашњава директора Сектора за маркетинг и развој у “Чистоћи и зеленилу” Та ња Вуч ко вић Ми ли шић. Ово комунално предузеће прошлог је викенда заменило 50 старих и похабаних контејнера. Нови контејнери постављени су у центру града, односно у Гимна-

ТЕМЕРИН: У општини Темерин има више од 5.100 пензионера. Све месне организације вредно раде и ангажоване су у помоћи колегама са најнижим примањима, организованој набавци огрева, превентивним акцијама контроле здравља, екскурзијама у Србији и суседним земљама.

-С пензионерима из Сремских Карловаца организовали смо излет на Ђердап. Трошкове превоза од 2.100 динара за 25 пензионера из све четири месне заједнице обезбедило је Општинско удружење пензионера, смештај и храну у висини од 3.000 динара сваки наш члан. У повратку смо трајектом прешли Дунав, а посетили смо и језера у Белој Цркви – истиче Иштван Варга, председник Месне организације пензионера у Темерину. Током лета у организацији Општинског удружења пензионера из Темерина опоравак у бањама користило је 33 пензионера, 18 старосних, пет инвалида и 10 породичних пензионера. М. Мл.

Акција добровољног давања крви АПАТИН: Црвени крст Апатин и Служба за трансфузију крви из Сомбора организују данас акцију добровољног давања крви у Апатину. Акција се организује у просторијама Црвеног крста од 8 до 12 часова.Позив је упућен свим добровољним даваоцима крви али и грађанима који крв до Ј. П. сада нису дали.

зијској и Пупиновој улици, затим код Пинове виле на магистрали, преко пута Специјалистичке поликлинике и код Културног центра. Један део нових контејнера постављен је и у насељу Бригадира Ристића.

- Веома је важно да су нови контејнери отпорни на високе температуре. А, с обзиром на летњи период, за време ког често долази до ширења непријатних мириса, “Чистоћа и зеленило” је започела и прање контејнера, а све у циљу што интезивнијег одржавања нивоа комуналне хигијене – наводи Тања Вучковић Милишић. Ж. Б.

12

kULTURA

~etvrtak16.avgust2012.

dnevnik

ЕКИПА ФИЛМА „АПОФАНИЈА” ОД „ДНЕВНИКА” НАПРАВИЛА РЕДАКЦИЈУ „МЕСЕЧНОГ АРМАГЕДОНА”

Кристалисање новог филмског фронта Редакција „Дневника“ јуче је постала редакција „Месечног армагедона“, а главни уредник је за тренутак био Симон Беседић. Наравно, питање да ли се то можда снима неки филм, било би тачно и логично решење једначине која је део дана у којем се у новинским редакцијама обично виче и трчи на све стране, претворила у миран и тих, а једини који су смели да причају, што је и осталима диктирало тренутке опуштања, били су Борис Комненић, Љубомир Бандовић и Александар Ђурица, на снимању јуче само мали део укупне, педесеточлане глумачке поставе. Они су прво „пролазили кроз текст“, а затим и кроз сцене играног филма „Апофанија“ који по сценарију Драгана Станковића, режира новосадски редитељ Марин Малешевић.Ово је Малешевићу други дугометражни играни филма после „Срце је мудрих у кући жалости“(2009). У ужурбаној концентрисаности која је јуче владала међу еки-

пом, иза које је већ било снимање сцена у Сремским Карловцима, а пред којом је после „Дневника“ остао још сет у Клиничком центру Војводине, први је за разговор био расположен Геза Антал, директор филма који се снима у продукцији Филмске радне заједнице „Филмски фронт“ из Новог Сада. Од њега смо сазнали да је 12 дана већ снимљено прошле године, а да би до краја августа требало да се оствари још 16 дана снимања. Продуценткиња „Филмског фронта“, Душица Драгин, навела је да је реч о бриљантном сценарију који изузетно креативна екипа претвара у ауторски филм, што је сјајан мотив за њу, мада, као и увек кад су у питању продукције ван Београда, недостатак новца је евидентан, јер је за сада филм подржан само од стране Владе Војводине, а без републичке помоћи постпродукција готово да ће бити немогућа. Још неколико позива на тишину – „Тон иде, снима се!“ – и глумачки тројац је био на слободи, а

први су пред правог новинара стали Александар Ђурица и Љубомир Бандовић. Ђурица, који у филму глуми Симона Беседића, рашчистио је да је „Месечни армагедон“ ипак нешто другачији од „Дневника“, као што је „Апофанија“ другачија од свега што је он радио или гледао.

- Ваша редакција игра редакцију новина које су парафраза „Трећег ока“, а филм је атипичан за српску кинематографију, теме су нетипичне и за кинематографију уопште.- каже Ђурица.- Нећу да претерујем да кажем да је јединствен, али нисам имао прилику да гледам филмове са сличним мотивима, библијским причама и филмским цитатима, из угла који није немогућ, него врло специфичан и у том смислу мислим да ће гледаоцима бити занимљиво. Задовољан што ће у свом филмском глумачком дијапазону још проширити хоризонт различитих улога, Љубомир Бандовић који у филму такође има живописно име – Никола Мрзопољић

Редитељ Марин Малешевић са члановима екипе филма

БЕОГРАДСКА ИЗДАВАЧКА КУЋА С БОГАТОМ ПОНУДОМ НА ПРЕДСТОЈЕЋЕМ САЈАМУ КЊИГА

„Алнари” спрема 200 наслова Издавачка кућа „Алнари„ стиже на београдски сајам са 200 нових наслова, осигурала је долазак у Београд Колина Фалконера, аутора хита „Сулејман Величанствени -султанов харем„, а до сајма ће стићи и нова књига Гордане Куић. Ове новости је Танјугу саопштио пи-ар менаџер „Ална-

рија„ Иван Голушин током разговора о новитетима које је припремио један од ретких српских издавача који одолева ударима економске кризе. Издавачки сектор је највише погођен, јер су смањени или укинути сви видови стимулације издаваштва (преко финансирања капиталних издања, откупа за библиотеке, а куповна моћ читалаца је драстично опала).

„Алнари„, основан пре 13 година, објавио је до сада око 1050 наслова, међу којима су поред белетристике, (домаће и стране) приручници, књиге популарне науке, књиге за децу, омладину, али и енциклопедијска издања. Прошле године је између два сајма имао 212 нових издања, а међу ауторима су позната имена светске књижевности. Међу писцима чија нова дела су већ стигла, или тек стижу, су популарни Сидни Шелдон, Харолд Робинс, Клајв Каслер, Ники Френч, Роберт Ладлам, Том Кленси, Кон Игулдем, Гијом Мусо, Џил Мансел, Аманда Квик... Борећи се за купце, пре две године, покренута је едиција „Аутлет„ у којој су поново штампани наслови „лакше„, жанровске литературе, које је овај издавач објавио током претходних година, али сада у скромној, опреми и малом формату да би цена била више него приступачна (199 дин). Недавно је покренута нова библиотека „Књига за сваки џеп„ која је урађена према, у свету популарном, „меш маркет„ принципу, по коме се нови наслови пласирају у комерцијално најисплативијем формату. Све књиге, а до сада их је штампано 10, имају фиксну цену од 499 динара. Највише ће се обрадовати читатељке које радо купују књиге Норе Робертс, јер их у овој едицији, већ има три, а ту су и Харолд Робинс и Грејем Грин, од познатијих аутора.

У КОНАКУ КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ У БЕОГРАДУ

Бијенале таписерије Изложба 20.Бијенала таписерије на тему „Панорама„ биће одржана од 6. до 28.септембра у Конаку кнегиње Љубице, у Београду најавио је организатор Секција за текстил и савремено одевање Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС). Савет изложбе: Александра Богићевић, Маја Гецић, Марија Тасовац, Соња Росић и др Дијана Милашиновић Марић, кустос изложбе, одабрали су тему „Панорама„ као изазовну прилику за осматрање и промишљање јер сматрају да претходне четири деценије дуализам традиционалног и иновативних кретања представља панораму савремене уметности таписерије. „Као што свет који нас окружује обликује учесника и посматрача, тако и уметнику поставља питања на која само он може дати одговор. У ком се правцу крећемо, да ли то можемо предвидети и где је наша улога у свему томе? Да ли се можемо ослонити на искуство, или морамо истраживати, или чак ризиковати? Будност која се од нас очекује увлачи нас у панораму сопствених пројекција. Али, у томе је одговор, зар не?”, поручује савет изложбе. Учесници 20.Бијенала су Горјана Ајзинберг, Александра Богићевић, Ивана Бугариновић, Агнеш Буџаров, Тамара Васиљевић, Маја Гецић, Софија Ди Гарофани (по позиву), Јасна Дулић Грујић (по позиву), Далиборка Ђурић, Драган Јанков (по позиву), Дивна Дуца Миливојевић, Слађана Милојевић, Весна Милуновић, Милица Мирковић, Изабела Митић, Наташа Крстић, Снежана Пешић Ранчић, Соња Росић, Марија Тасовац, Златко Цветковић.

Део глумачке екипе на снимању у редакцији „Дневника”

– открива да је основна тема заправо потрага за собом.

- Шта све треба да се деси у самом човеку и које су то околности да он заиста почне да трага за оним суштинским „ја“.указује Бандовић.- Мрзопољић је човек грађевинац којем никада не би пало на памет да се бави ничим другим осим да донесе хлеб на астал и испоштује своју стару мајку. Али, све док не сазна то што сазна... Синопсис за филм „Апофанија“ 2009. је освојио је прву награду Фламанског удружења сценариста на филмском фестивалу у Бриселу. То је било кључно да се започне са неизвесношћу која прати сваки филмски пројекат мимо центара моћи. Делић мистериозног заплета у филму мистериозног назива (речници нула, Гугл један: апофанија или апофенија је схватање правилности и везе између случајних и бесмислених података), додатно је предочио редитељ Марин Малешевић, речима да филм жанровски и не може

баш најтачније да се разврста, а да прича, кад би морала да стане у неколико реченица, говори о четворици ликова нашег савременог друштвеног миљеа, који се у шест дана упознају, развију односе и заврше на спиритуалистичкој сеанси. Ту се спољном интервенцијом, сипањем дроге у пиће, пружа материјал за улазак у нешто што је редитељ назвао могућим метафизичким простором филма за који се може рећи и да има социјални ангажман, оно што су глумци назвали веродостојним приказом друштвеног срозавања и недостатка моралних норми, приказом обичних људи који управо због живота у мањку бивају предиспонирани да крену у потрагу за истином.

- Код мене и писца Драгана Станковића је друштвена позадина увек јако присутна и третирам је као још једног главног лика, никако споредног. Иако писац сматра да је развио аутентичан начин кукања, мени се ипак чини да је то кукање у позадини,

рефлексија неког стања. Било ми је јако битно да тај план до краја испратим, јер мислим да у филму та стварност даје и уверљивост или „историјску докуметованост“, нешто као у првим филмовима Живојина Павловића – испричао је Малешевић, шаљиво, али не без везе са филмом, најавивши да се нада да ће премијера бити пре чувеног 21. децембра 2012, дана када се завршава мајански календар и „почиње апокалипса“. За крај, Ђурица и Бандовић су поручили да су презадовољни атмосфером, пожрвтовањем и храброшћу да се ради са скромним буџетом, а задржи достојанство, да екипу краси заједништво, ентузијазам и вера да се ради нешто добро, а ауторски двојац су похвалили као младе људе на правом путу да већ другим дугометражним филмом потврде свој положај и искристалишу сопствени уметнички израз. И. Бурић Фото: Б. Лучић

ОД ДАНАС НА БИОСКОПСКОМ РЕПЕРТОАРУ

Наставак акционих „Плаћеника” У новосадски биоскоп „Арена синеплекс“ стиже дуго очекивани филм Сајмона Веста “Плаћеници 2“ и од данас је на редовном репертоару. ‘’Плаћеници 2’’ је наставак филмског хита из 2010. који је зарадио 274 милиона на светским благајнама

се освете на непријатељској територији где су им шансе невероватно мале. Разарање, хаос, пет тона плутонијума у рукама терориста више је него довољно за мењање равнотеже моћи у свету, али, то није ништа у поређењу са правдом коју траже против злог

Долф Лундгрен. као и кинеска глумица Ју Нан, као прва жена међу Плаћеницима. Филм је режирао Сајмон Вест према сценарију који су написали Ричард Венк и Силвестер Сталоне. Филм „Плаћеници 2“ био је у припреми још пре него што је

Барни Рос (Силвестер Сталоне), Ли Крисмас (Џејсон Стетам), Јин Јанг (Џет Ли), Гунар Јенсен (Долф Лундгрен), Тол Роуд (Ранди Цутур) и Хејл Сизар (Тери Крус) - и најновији чланови ‘’Billy the Kid‘’ (Лијам Хемсворт) и Меги (Ју Нан) поново се окупљају када Господин Черч (Брус Вилис) организује наизглед једноставан посао. Међутим, када један од њих буде убијен, желе да

противника који је дивљачки убио њиховог брата, наводи се у синопсису филма. Мото другог наставка „Плаћеника” гласи : „Знао сам да ће доћи дан када ћеш морати да ми вратиш дуг, а тај дан је дошао”. У филму главне улоге тумаче Чак Норис, Силвестер Сталоне, Џејсон Стетам, Лијам Хемсворт, Брус Вилис, Жан Клод ван Дам, Џет Ли, Арнолд Шварценегер и

оригинални филм почео да се приказује у биоскопима. Сталоне је окупио велике звезде спремне за физичке и емоционалне изазове, о чему каже: “Глумци које смо окупили су феноменални, а филм „Плаћеници 2“ биће највећи акционо-авантуристички филм на чијем сам стварању икад учествоваo”. Филм је сниман у Бугарској, Хонг конгу и Њу Орлеансу.

crna hronika

dnevnik

~etvrtak16.avgust2012.

NASTAVQA SE ISTRAGA UBISTVA U „SRETEWU”

13

SRBIN UHAP[EN NA MERDARU

Peranovi}evi pomo}nici Bulatovi} osumwi~en na saslu{awu za ratni zlo~in

Istra`ni sudija Vi{eg suda u [apcu Slobodan Velisavqevi} izjavio je da }e pomo}nici protojereja Branislava Peranovi}a biti saslu{ani verovatno naredne nedeqe, do kada bi trebalo da stigne i hemijsko-toksikolo{ka analiza i obdukcioni nalaz nasmrt pretu~enog Neboj{e Zarupca.

– Peranovi}evi pomo}nici Nemawa Radosavqevi}a Keba i Dragan Mitev Mrvica bi}e saslu{ani, ali jo{ nismo precizirali termin. Verovatno }e se to dogoditi u toku idu}e nedeqe – rekao je Velisavqevi}.

On je podsetio na to da je u okviru istrage u utorak saslu{ana Milanka Peranovi} (51), supruga protojereja Peranovi}a (54) kome se na teret stavqa ubistvo Neboj{e Zarupca (39), {ti}enika Centra za odvikavawe od droge „Sretewe” u Jadranskoj Le{nici, ali nije mogao da govori o sadr`aju wenog iskaza.

Mediji su prethodnih dana pisali da je ona istra`nom sudiji rekla da je Zarubac po povratku sa {estodnevnog odsustva u Centar pro{vercovao drogu, {to je verovatno i dovelo do incidenta u kojem je stradao.

Branilac osumwi~enog Peranovi}a Ilija Radulovi} je ranije rekao da se Zarubac tokom odsustva vratio drogi.

Jasniju sliku o Zarup~evom stawu na dan smrti verovatno }e pru`iti rezultati hemijskotoksikolo{ke analize i obdukcioni nalaz, koji bi u Istra`ni sud u [apcu trebalo da stignu do

ka Zarupca, priznaju}i da mu je naneo samo lake telesne povrede.

– Peranovi} je na saslu{awu kod istra`nog sudije priznao da je sa Zarupcem 6. avgusta uve~e proveo u istoj prostoriji oko 45

Stra `a ri Cen tra pomagali u batinawu?

kraja ove ili tokom slede}e nedeqe.

Ti nalazi su, kako je rekao sudija Velisavqevi}, va`ni za daqi tok istrage i za ve{ta~ewe koje }e morati da bude ura|eno.

Peranovi}u je 8. avgusta odre|en jednomese~ni pritvor, posle saslu{awa na kojem se izjasnio da nije kriv za ubistvo {ti}eni-

minuta u nastojawu da ga odvrati od namere da napusti Centar i uveri da bi to za wega zna~ilo sigurnu smrt, pri ~emu nije negirao da je koristio i batine – naveo je advokat Radulovi}. – Peranovi}, kao sve{teno lice ose}a svaku, pa i moralnu krivicu, ali negira da je po~inio krivi~no delo ubistva.

(Tanjug)

Portparolka Euleksa Irina Gudeqevi} saop{tila je da je Aleksandar Bulatovi}, koji je uhap{en u ponedeqak na administrativnom prelazu Merdare, osumwi~en da je po~inio ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva 1999. godine u Kosovu Poqu.

Ona je navela da slu~aj istra`uje Euleksov tu`ilac iz Kancelarije specijalnog tu`ila{tva Kosova, i potvrdila da je Bulatovi} uhap{en na osnovu naloga koji je izdao Euleksov sudija 14. januara 2009. godine.

– Osumwi~eni se tereti po jednoj ta~ki optu`nice za ratne zlo~ine protiv civilnog stanovni{tva, za incident koji se dogodio aprila 1999. u Kosovu Poqu – rekla je portparolka Euleksa.

Me|unarodni tu`ilac Euleksa ^arls Hardavej odredio je Bulatovi}u pritvor od 15 dana, {to je potvrdio i Bulatovi}ev branilac, advokat Miodrag Brkqa~. On je rekao da je Bulatovi}a kosovska policija uhapsila zbog sumwe da je 8. aprila 1999. godine na Kosovu, s jo{ dvojicom qudi, u~estvovao u ubistvu kosovskog Albanca \eqadina Idrizija.

– Sudu ga je prijavio wegov prvi kom{ija Bajram [aqa, ko-

Smederevska policija uhapsila je u Smederevskoj Palanci Slavoquba S. (34) iz Vla{kog Dola, op{tina Smederevska Palanka, zbog sumwe da je izvr{io vi{e prevara.

Kako se navodi u saop{tewu PU Smederevo, osumwi~eni je na podru~ju Smederevske Palanke, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, doveo i dr`ao u zabludi o{te}enog T. B. tako {to je, la`no se predstavqaju}i kao radnik „Elektromorave” u Smederevskoj Palanci, od o{te}enog uzeo 49.000 dinara, uz obe}awe da }e ga zaposliti u toj firmi.

Kada je o{te}eni T. B., uvidev{i da je prevaren, zatra`io od osumwi~enog novac nazad, Slavoqub S. mu je odgovorio da trenutno nema para, ali da }e ih prebaciti na ime duga o{te}enog za elektri~nu

energiju, navodi se u saop{tewu.On se sumwi~i da je, la`no se predstavqaju}i kao radnik „Elektromorave”, od vi{e gra|ana uzimao iznose od 2.000 do 5.000 dinara na ime dugovawa za utro{enu elektri~nu energiju. Kako je saop{tila policija, Slavoqub S. je o{te}enima govorio da ga sa~ekaju ispred zgrade „Elektromorave” da bi im dao priznanice kao dokaz o uplati, nakon ~ega bi se udaqio u nepoznatom pravcu.

Sumwa se da je na taj na~in sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist od oko 21.000 dinara.

PU Smederevo je zamolila sve gra|ane koji su na sli~an na~in o{te}eni, da se u {to kra}em roku jave De`urnoj slu`bi PS Smederevska Palanka ili najbli`oj policijskoj stanici.

(Tanjug)

U kafani oteo pi{toq policajcu Zbog ispaqenog hica iz slu`benog pi{toqa i lomqewa inventara u jednom leskova~kom restoranu krivi~ne prijave su podnete protiv jednog policajca i jednog gra|anina, dok je jo{ jednoj osobi odre|en pritvor do mesec dana.

Kako je saop{tila policija, trojica Leskov~ana su 11. avgusta uve~e sedela u restoranu „^ar{ija”, kada je M. M. (33) oteo pi{toq policajcu V. V. (33) i ispalio jedan metak uvis.

Hap{ewe je pritisak na Srbe Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju izrazila je ju~e najo{triji protest zbog hap{ewa Aleksandra Bulatovi}a na administrativnom prelazu Merdare pod sumwom da je tokom sukoba na Kosovu 1999. godine po~inio ratni zlo~in.

U saop{tewu se navodi da su krivi~ni postupci protiv Srba na Kosovu i Metohiji za dela navodno izvr{ena tokom oru`anih sukoba pokrenuti u ciqu vr{ewa pritiska na srpsko stanovni{tvo da bi do{lo do stvarawa panike i daqeg iseqavawa iz srpskih sredina na Kosovu i Metohiji, kao i spre~avawa potencijalnih povratnika, koji u strahu od hap{ewa odustaju od vra}awa na Kosovo i Metohiju.

Kancelarija za KiM isti~e da postoji veliki broj „selektivnih” krivi~nih postupaka u kojima su Srbi hap{eni pod najte`im optu`bama, ~ak i za genocid, samo zato {to su na wih pokazali prstom kom{ije Albanci, koji su na taj na~in `eleli da zadr`e u svom posedu uzurpirane srpske stanove i ostale nepokretnosti. vede jer su na poternici.

Po wegovim re~ima, odre|ivawe pritvora u trajawu od 15 dana je vrlo ~udno, a da je on tra`io da se Bulatovi}u odredi ku}ni pritvor, {to bi bilo u skladu s praksom.

V. V., koji je bio u uniformi, uspeo je da mu istrgne pi{toq i potom se vratio na radno mesto.

Potom su M. M. i S. B. (32) nastavili da piju, a zatim su, sve do dolaska policije, lomili inventar restorana.

M. M. se tereti za krivi~no delo izazivawa op{te opasnosti, S. B. za nasilni~ko pona{awe, a policajac V. V. za neprijavqivawe krivi~nog dela i u~inioca.

E. D.

{a, gde `ivi, na Kosovo dolazio najmawe nekoliko puta mese~no i do sada nije imao nikakvih problema.

Bulatovi} je otac troje dece i po profesiji je automehani~ar.

(Tanjug)

Pripadnici ROSU-a upali u telefonsku centralu Tridesetak pripadnika kosovske specijalne jedinice ROSU obili su zgradu isturenog odeqewa telefonske centrale [trpce u Ja`incu i upali u wu. Policajci tokom pretresa objekta nisu o{tetili opremu koja se nalazi u centrali i nakon zavr{etka operacije zamenili su obijene brave i vratili kqu~ radnicima, rekli su me{tani tog sela.

Centrala snabdeva telefonskim uslugama oko 500 doma}instava u tri srpska sela u Sirini}koj `upi koja nisu imala prekid u komunikaciji jer policajci nisu ugrozili tamo{wu opremu.

Ovo je je u posledwih 15 dana drugi upad kosovskih specijalaca u Sirini}ku `upu. Pre dve nedeqe upali su u ekspozituru Dunav banke u [trpcu i zaplenili novac, dokumenta i kompjutere.

(Tanjug)

AFERA U JAVNOM PREDUZE]U U RS-u

PRIJAVE ZA TROJICU LESKOV^ANA

Bulatovi} je putovao u tazbinu kod `eninih roditeqa, gde je godinama i{ao mnogo puta, a na Merdaru je uhap{en u svom automobilu, u kojem je bio s prijateqem. U posledwih deset godina Bulatovi} je iz Ni-

NOVI PREPAD KOSOVSKIH SPECIJALACA

LA@NI RADNIK „ELEKTROMORAVE” UHAP[EN ZBOG VI[E PREVARA

Obe}avao posao i napla}ivao dugove

ji ga tereti i koji ga direktno inkrimini{e kao ~oveka koji je s jo{ dvojicom drugih qudi ubio Idrizija – rekao je Brkqa~, i dodao da je optu`ba vrlo ozbiqna kao i da obuhvata jo{ dve osobe, ~iji identitet ne sme da na-

Uhap{en direktor „[uma Republike Srpske” Direktor Javnog preduze}a „[ume Republike Srpske” Sr|an Qubojevi} uhap{en je ju~e Bawaluci zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo primawa mita, javili su mediji u RSu, koji saznaju da je tim povodom Vlada RS-a sazvala vanrednu sednicu. [ef Odeqewa za istrage Specijalnog tu`ila{tva RS-a Darko Ili} izjavio je agenciji Srna da je Qubojevi} li{en slobode u prostorijama preduze}a.

Akciju hap{ewa izveli su pripadnici Uprave kriminalisti~ke policije MUP-a Republike Srpske po nalogu Specijalnog tu`ila{tva.

Predsednik RS-a Milorad Dodik zatra`io je od predsednika Vlade Aleksandra Xombi}a da sazove hitnu sednicu Vlade na kojoj bi Qubojevi}, ina~e kadar Socijalisti~ke partije RS-a, bio razre{en du`nosti direktora „[uma RS”.

Na me {ta we bra va na kon upa da spe ci ja la ca

NESRE]A KOD [APCA

Kolima usmrtio ~oveka u dvori{tu U saobra}ajnoj nesre}i u mestu Provo u op{tini Vladimirci poginuo je Dragan V. (52), koji je bio u dvori{tu ku}e kada je na wega naleteo automobil kojim je upravqala maloletna osoba, saop{tila je ju~e Policijska uprava u [apcu Do nesre}e je do{lo u utorak oko 21 sat, kada je maloletni voza~ putni~kog vozila BMW, usled neprilago|ene brzine, izgubio kontrolu

nad vozilom i sleteo s kolovoza.

On je najpre udarlo u betonski propust, potom u `i~anu ogradu doma}instva M. ^. i drvenu banderu, a onda u Dragana V. koji je u tom trenutku bio u dvori{tu.

Dragan V. je podlegao povredama u {aba~kom medicinskom centru, a voza~ automobila i wegov putnik, tako|e, maloletno lice, zadobili su te{ke telesne povrede.

VESTI Prebili i pokrali Gradi{tanca Novosadska kriminalisti~ka policija odredila je meru zadr`avawa Ka}anima Uro{u S. (1984), Radivoju S. (1983) i Novosa|aninu Dimitriju P. (1983) zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo razbojni{tva. Oni se terete da su u ponedeqak u @abqu pretukli jednog mu{karca iz Ba~kog Gradi{ta starog 39 godina i tom prilikom mu oduzeli 72.500 dinara, a potom pobegli, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Okrivqeni }e uz krivi~nu prijavu biti privedeni na saslu{awe de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu, dodaje se u saop{tewu.

M. V.

Biciklom u kra|u Policija je u Temerinu uhvatila Milana M. (1988) iz Srbobrana ubrzo po{to je, voze}i bicikl, presreo jednu me{tanku, stragao joj s vrata

zlatan lan~i} s medaqonom i pobegao. Sprovedenom istragom, policija je utvrdila da tom osumwi~nom pripisuje jo{ tri krivi~na dela te{ke kra|e, saop{tava novosadska policija.

Protiv Milana je podneta krivi~na prijava u redovnom postupku, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske policija.

M. V.

Uhva}eni u provali Patrola kikindske policije u no}i izme|u utorka i srede oko 1.25 sat posle pono}i uhvatila je na izvr{ewu krivi~nog dela @eqka A. (1974), Moniku S. (1975) i jedno maloletno lice iz Kikinde, dok je @eqko uz pomo} odvrta~a i ~eki}a poku{ao da obije katanac na vratima marketa. Iz PU Kikinda najavqeno je da }e protiv wih biti podneta krivi~na prijava zbog osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo te{ke kra|e u poku{aju.

M. Mr.

Varnice upalile imawe Vatrogasna jedinica iz Kikinde ugasila je i spre~ila daqe {irewe po`ara koji je izbio prekju~e ne{to pre 14 sati u Ba{aidu, kod Kikinde.

Po saop{tewu PU Kikinda, do po`ara je do{lo usled izbijawa varnica prilikom zavarivawa.

Zapalilo se vi{e hiqada bala slame i deteline, kompletan sistem za mu`u krava i krovna konstrukcija, vlasni{tvo Radovana B. iz Ba{aida.

U po`aru nije bilo povre|enih, a materijalna {teta procewena je na oko tri miliona dinara.

M. Mr.

O~erupali „Sajber drvo” Policija u Kikindi rasvetlila je krivi~no delo izvr{eno krajem jula ove godine, kada su dva maloletna lica, ~upawem kablova, o{tetila „Sajber drvo” za solarno puwewe mobilnih telefona.

Oni su pri~inili materijalnu {tetu op{tini Kikinda od oko 22.000 dinara, saop{tila je PU Kikinda.

M. Mr.

Kamenom na medicinsku sestru Po`areva~ka policija odredila je zadr`avawe i podnela krivi~nu prijavu protiv Gorana M. (27) iz Po`arevca zbog sumwe da je izvr{io razbojni{tvo.

Kako je saop{tila Uprava policije u tom gradu, Goran M. je osumwi~en da je 4. avgusta u ranim jutarwim satima u blizini bolnice udario kamenom u glavu medicinsku sestru koja je krenula na posao, nakon ~ega joj je oduzeo ta{nu s novcem i mobilnim telefonom.

Policija je prilikom hap{ewa kod osumwi~enog prona{la mobilni telefon, dok je oduzeti novac u me|uvremenu potro{io.

Goran M. je, uz krivi~nu prijavu, predat istra`nom sudiji Osnovnog suda u Po`arevcu, navodi se u saop{tewu.

(Tanjug)

14

sport

~etvrtak16.avgust2012.

dnevnik

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO U SLOVENIJI

Or lo vi po be di li, Du da ne za do vo qan Island – Srbija 78:91 (19:24, 10:23, 20:19, 29:25) Ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je po be di la Island u Rej kja vi ku 91:78 (24:19, 23:10, 19:20, 25:29) u pr vom ko lu kva li fi ka ci ja za pla sman na Evrop sko pr v en s tvo u Slo v e n i j i. Iza bra ni ci Du {a na Iv ko vi }a na pra v i l i su pr v i ko r ak ka Evrop skom pr ven stvu u Slo ve ni ji 2013. go di ne. Na mo men te te `e ne go o~e ki va no po be di li

na ci o nal na sport ska se lek ci ja ko ja je pro me ni la bo je dre so va od ras pa da Ju go sla vi je.

Du { an Iv k o v i} i we g o v i iza bra ni ci osvo ji li su va `ne bo do ve, ali i bri gom zbog ~e stih i opa snih osci la ci ja u igri. Upr kos re zul tat ski ube dqi voj po be di i vo| stvu od pe tog do po sled weg mi nu ta, re pre zen ta tiv ci Sr bi je ~e sto su

Trnutak s utak mi ce u Rej kja vi ku

su Island i na pra vi li do bru uver ti ru za na red ni duel sa Cr n om Go r om u Be o g rad s koj are ni. (18. av gust, ulaz bes pla tan).

Po b e d ik me ~ a na se v e r u Evro pe od lu ~en je u pr vom po lu vre me nu, ka da je na {a re pre zen ta ci ja na kri li ma Mi la na Ma ~va na na pra vi la ve li ku raz li ku (47:29). Ipak, u dru gom po lu v re m e n u je se b i do p u s ti l a pad u igri, ko jim je Du {an Iv ko vi} bio vid no ne za do vo qan.

Me~ u Rej kja vi ku osta }e upi san u isto ri ji kao pr vi tak mi ~ar ski ko ji su ko {ar ka {i Sr bi je od i gra li u cr ve noj opre mi. Ti me su po sta li po sled wa

gu bi li kon cen tra ci ju i do pu {ta li ri va lu da se is tak ne. U Rej kja vi ku ih to pred 2.500 gle da la ca ni je ko {ta lo po be de.

Pro tiv kva li tet ni jeg ri va la ve r o v at n o bi. Ova k o, do b ra dru ga ~e tvr ti na i pe riod do bre igre (po ve }a li vo| stvo od 21:19 do 42:27) po ka za li su se do voq nim za pr vi tri jumf u po ho du na pla s man na za v r { ni c u Evrop s kog pr v en s ta na r ed n e go di ne.

Or lo vi su za hva qu ju }i do broj par ti ji Mi la na Ma ~va na, Vla di mi ra Lu ~i }a i Ne ma we Ne do vi }a u po sled wih pet mi nu ta po lu vre me na se ri jom 12:4 po ve li 47:29 i za da li ri va lu

ne do sti `an za da tak pred dru gi deo me ~a.

Ipak, ni su us pe li da mir no pri ve du utak mi cu kra ju i jed no stav no od ra de po sao. U ne ko li ko na vra ta su dra sti~ nim pa do v i m a u igri do p u { ta l i Islan |a ni ma da po sti `u po e ne u se ri ji. Ka da su kra jem tre }e ~e tvr ti ne pred nost na {eg ti ma od 23 po e na (60:37) sma wi li na 13 (60:47), po zvao je van r ed n i taj ma ut i ape lo vao ba ca ju }i ta blu za cr ta we: - Po ka `i te ma lo pro fe si o na li zma.

Sre }om, naj bo qe su ga po s lu { a l i Lu ~i} i Ne do vi}.

Po sti za li su po e ne ka da je bi lo naj va `ni je Ne sta bil nu igru „or lo va” u na pa du do ka zu je i sta t i s ti k a: Iz g u bi li su 16 lop ti, na spram 11 do ma }i na. Po sle tih gre {a ka pri mi li smo ~ak 20 po e na, a na „po klo ne” pro tiv ni ka od go vo ri li sa sa mo {est. Nad mo} Sr ba bi la je u sko ku.

SR BI JA:Te o do si} 14 (4 sk, 4 as), Te pi} 2 (3sk), Ra {i} 3 (3 as), Pa u ni}, Bje li ca, Sa va no vi} 18 (7sk), Ke {eq 3, Ma ~van 13 (9 sk), Mu sli 4 (4sk), Ne d o v i} 8 (4sk, 5as), [ti m ac 10 (5sk), Lu ~ i} 16 (7sk) Tri da na po sle sub ot weg me ~a sa Cr n om Go r om or l o v i igra ju u go sti ma sa Slo va ci ma, a 24. av gu sta do ~e ka }e Esto ni ju. Pr vi krug za vr {i }e 28. av gu sta u Izra e lu. Od 30. av gu sta do 11. sep tem bra igra }e se dru gi krug. Na Euro ba sket u Slo ve ni ji pla si ra }e se po dve re pre z en t a c i j e iz sva k e gru p e (ima ih {est) i ~e ti ri naj bo qe tre }e pla si ra ne.

Iv ko vi}: Sa mi kri vi za pad u igri Se lek tor Sr bi je ne za do vo qan igrom svog ti ma u dru gom po lu vre me nu me ~a sa Islan dom u kva li fi ka ci ja ma za EP 2013.

- Tre ba da bu de mo objek tiv ni i pri zna mo da ve li ki deo kri vi ce za to {to je utak mi ca u dru gom de lu ima la ona kav tok i {to smo u tom de lu pri mi li 49 po e na, sno si mo sa mi. Po sle so lid nog pr vog po lu vre me na u ko me smo ta ko |e te {ko uhva ti li ri tam, ali smo u to me ipak us pe li, u dru gom de lu, po sle se ri je Islan |a na od 10:0, iz gu bi li smo kon tro lu utak mi ce i iz to ga mo ra mo da iz vu ~e mo po u ke - is ta kao je se lek tor Du {an Iv ko vi}.

UEFA EKSPRESNO ODGOVORILA FSS-u

Su |e we u Be ~u pod lu pom U evrop skoj ku }i fud ba la sma tra ju da pro test FSS zbog su |e wa na utak mi ci Ra pid - Voj vo di na ima osno va za raz ma tra we.

FSS je uputio protest UEFA podr`avaju}i Vojvodinu, o~igledno o{te}enu sudijskim odlukama u revan{u tre}eg kola kvalifikacija za Ligu Evrope, u Be~u protiv Rapida (0:2). Iz UEFA je ekspresno stigao odgovor na adresu „srpske ku}e

TRENER VOJVODINE ZLATOMIR ZAGOR^I] VERUJE U SVOJE U^ENIKE

U Su bo ti ci pra va sli ka Fud ba le ri Voj vo di ne spre ma ju se za ono {to ih o~e ku je u na red nim utak mi ca ma na do ma }oj sce ni.

U uto rak su od i gra li tre ning me~ s Ma ~vom, ko ji su re {i li u svo ju ko rist 3:1. Is ko ri stio je {ef stru ke cr ve no - be lih Zla to mir Za gor ~i} pri li ku da pru `i {an su i mla dim fud ba le ri ma, ko ji ku ca ju na vra ta pr vog ti ma. Pro bao je ne ko li ko va ri jan ti u igri.

- Pro tiv [ap ~a na igrao je kom bi no va ni sa stav - re kao je Za gor ~i}. - I ovo ga pu ta de ~a ci iz na {e

Ka pi ten Du {ko Sa va no vi} ta ko |e je sve stan pa da u igri, ali ipak u pr vi plan is ti ~e va `nost start nog tri jum fa.

- Naj va `ni ja je po be da u pr voj utak mi ci, po {to je sva ki start, s kim god da se igra, te `ak.

Pr vih 20 mi nu ta od i gra li smo ka ko tre ba i do iz ra `a ja su do {li mla dost, elan i po treb na do za dr sko sti. U dru gom po lu vre me nu do {lo je do opu {ta wa, {to je pre vas hod no po sle di ca ne is ku stva i ~i we ni ca da je jo{ ma lo po treb no da se sklo pe koc ki ce, jer da ima mo do sta de bi ta na ta, ko ji su se do bro po ka za li - is ta kao je Sa va no vi}.

MLADA REPREZENTACIJA POBEDILA MOLDAVIJU

Test po lo `en - ~e ka ju se Dan ci

Mla da re pre zen ta ci ja Sr bi je ima la je us pe {an test pred na s ta v ak kva l i f i k a c i j a za Evrop s ko pr v en s tvo. Or l i } i su la ko sa vla da li Mol da vi ju sa 2:0 (2:0) i osta vi li sna `an uti sak pred naj va `ni ji me~ pro tiv Da na ca sed mog sep tem bra. ^e ta Alek san dra Jan ko vi }a po ka za la je sav svoj ta le nat, po go to vo u pr vom po lu vre me nu ka d a je ima l a jo{ ne k o l i k o {an si. Osim u pr vih pet mi nu ta Mol dav ci ni su us pe li da raz vi ju igru za {ta su za slu `ni i na {i re pre zen ta tiv ci ko ji im vi so kim pre sin gom ni su da li da di {u. Or li }i su tr ~a li la ko i do bro se kre ta li na te re nu. Dar ko La zo vi} po ka zao je jo{ jed nom da je ve li ki ta le nat i da u bu du} no sti mo `e bi ti kva l i t e t an igra~. Mol d av c i ni su us pe li da za u sta ve we go ve pro do re po de snoj stra ni ~i me

se otva rao pro stor i za upo tre bqi ve cen tar {u te ve kao i pro do re u {e sne ste rac, ko je je La zo vi} obi la to ko ri stio. Mu drin ski i De spo to vi} po ka za li su da su kon stant na pret wa za gol ma ne pro tiv ni ka, a pr vi je us peo da se upi {e i u strel ce.

- Mi smo ima li na po ~et ku kva li fi ka ci je igra li sa sa mo jed nim is tu re nim fud ba le rom, ali taj si stem je po ka zao da te {ko po sti `e mo go lo ve. Zbog to ga sa da uve `ba va mo 4-4-2 ka ko bi smo bi li jo{ opa sni ji po pro tiv ni ke i u to me ni smo po gre {i li. – re kao je Jan ko vi}.

Se lek tor do da je da ni je mi slio na Dan ce u me ~u sa Mol da vi jom.

- Ide mo od me ~a do me ~a. Gle da mo, raz mi {qa mo i ve `ba mo tak ti ke pred kraj kva li fi ka ci j a. U Ja g o di ni smo raz mi -

{qa l i sa m o o Mol d a v i j i.

Uo~i li smo do sta stva ri, pre sve g a do b rih i ras t e r e } e n o ide mo na Dan ce. Ni su oni eki pa ko ju ne mo `e mo da po be di mo – is ta kao je se lek tor.

Osvr n uo se Jan k o v i} i na me~ sa Mol da vi jom.

- Pr vo po lu vre me je ono ~e mu te `i mo. Igra ~i su sta ja li do bro, kre ta li se, pra vi li {an se {to je za po hva lu. Na mer no smo ga is ko ri sti li da igra mo u ja kom rit mu jer smo hte li da vi di mo gde smo. U na stav ku smo pa li, {to je i ra zu mqi vo jer smo se do bro po tr {i li u pr vih 45 mi nu ta. Bo qe da kon tro li {e mo igru jed no po lu vre me ne go da sna gu ko ju ima mo raz vla ~i m o. Za d o v o q an sam onim {to sam vi d eo i mi s lim da sprem ni ide mo na Dan ce – za kqu ~io je se lek tor.

I. Lazarevi}

fudbala”. Dopis iz Niona potpisao je ~lan Pravnog odeqewa UEFA, Veron Mosengo-Omba.

- U pismu FS Srbije postoje konkretno navedeni elementi koji mogu da upute na kr{ewe pravilnika UEFA - ka`e se izme|u ostalog u dopisu Mosengo-Ombe. Dodaje se da }e svi detaqi biti ispitani, jer je slu~aj predat Disciplinskom inspektoru UEFA.

Zla to mir Za gor ~i}

{ko le fud ba la po ka za la su da ima ju kva li tet. Oni za slu `u ju {an su da za i gra ju za pr vu eki pu.

Ve o ma su ozbiq ni u pri stu pu igri, po na {a ju se od li~ no i pred wi ma je le pa bu du} nost.

Iza no vo sad skog su per li ga {a je de se tak te {a kih i ne sre} nih da na, a na{ sa go vor nik is ta kao je da to uvek osta je ne gde u gla vi i do dao:

- Ve} smo po ~e li da se pri pre ma mo za duel sa Spar ta kom u Su bo ti ci.

Pod se ti li smo ga da su Su bo ti ~a ni pro le tos, na sa vom te re nu, sla vi li s ~ak 5:1, da ih vo di Zo ran Mi lin ko vi}, ko ji do bro po zna je igra ~e Voj vo di ne.

- Na ta kav re zul tat uti cao je splet ra znih, ne ba{ do brih, okol no sti. Na sre }u sve se po sle do bro za vr {i lo, jer Voj vo di na je ve li ki klub. U utak mi cu sa Spar ta kom u}i }e mo mak si mal no sprem no i mo ti vi sa no. Bez ob zi ra na sve {to se do go di lo u pro te klih de se tak da na, mo gu re }i da eki pa igra do sta do bro, a u sva ku utak mi cu ula zi mo da po be di mo.

Po tom se {ef stru ke No vo sa |a na osvr nuo na ne re {en re zul tat sa Sme de re vom, re kav {i da je eki pa do bro od i gra la, ali i da im je bi lo te {ko pro tiv bun ke ra ri va la.

- Sve sni smo da }e ta kvu tak ti ku pri me ni ti mno ge eki pe u du e- li ma s na ma, ali na }i }e mo kqu~ za bra vu. [to se na {eg igra~ kog ka dra ti ~e, ne ko li ko mo ma ka je lak {e po vre |e no i ube |en sam da }e bi ti sprem ni do su bo te. Uz to Ste va no vi} je sa se ni or skom, a Bil bi ja s mla dom se lek ci jom BiH. Vuk Mi to {e vi} }e se br zo opo ra vi ti.

Is ta kao je Za gor ~i} da za sko ro sva ku po zi ci ju u ti mu ima pra vu al ter na ti vu i kao pri mer na veo ~e tvo ri cu {to pe ra Traj ko vi }a, \u ri }a, Ka ra na i Jo ki }a.

- Mi slim da }e mo ne ka me sta mo ra ti da po ja ~a mo i o to me raz go va ra mo. Ni je ni ka da na od met da u eki pu do |e ne ki kva li te tan igra~ re kao je Za gor ~i}. M. Pavlovi}

Mla di do bi ja ju {an su Na sa stan ku Uprav nog od bo ra FK Voj vo di na raz ma tra na je tre nut na si tu a ci ja u klu bu. Do net je za kqu ~ak ko ji je pr o sle |en stru~ nom {ta bu, a u we mu je re ~e no da se pr voj eki pi pri kqu ~e naj ta len to va ni ji igra ~i iz omla din skog i ka det skog po go na [ko le fud ba la „Ili ja Pan te li}”. Ta ko |e, is tak nu to je da oni mo gu do pri ne ti bo qoj i kva li tet ni joj igri i uspe {ni jim re zul ta ti ma u pr ven stvu u ku pu.

Na vi ja ~i za po nos UO Voj vo di ne raz ma trao je i sve aspek te re van {a s Ra p i dom u Be ~ u. Iz me | u osta log, po hva li li su svo je na vi ja ~e, ko jih je bi lo vi {e od 500, i za hva li li im se.

Na vi ja wem i po na {a wem po ka za li su ce loj Evro pi ka ko se vo li i bo dri svoj klub. To kom do la ska u Be~, bo rav ka u tom gra du, na vi ja wa na utak mi ci i po po vrat ka u Sr bi ju, ni su na ~i ni li ni je dan in ci dent. Na taj na ~in Evro pi su po sla li po zi tiv nu sli ku o fud bal skoj Sr b i j i.

Tim po vo dom Uprav ni od bor naj sr da~ ni je se za hva qu je na vi ja ~i ma i `e li da se ta ko po na {a ju i u do ma }em pr ven stvu i ku pu.

Spor na Ili }e va li cen ca Od lu ka Or ga ni za ci je tre ne ra FS Sr bi je da ove se zo ne na klu pa ma klu bo va Pr ve li ge Sr bi je mo gu da se de sa mo stru~ wa ci sa PRO li cen com po di gla je ve li ku pra {i nu.

Me |u pet klu bo va ko je ova od lu ka po go di la i pr vo li ga{ sa De t e l i n a r e, jer {ef stru~ nog {ta ba Jo sif Ili} ima sa mo na ci o nal nu A li cen cu.

- Mi smo jo{ pro {log le ta nad le `nim or ga ni ma upu ti li pi sa ni zah tev da se na {em {e fu stru ke Jo si fu Ili }u do de li na ci o nal na PRO li cen ca - ka `e ge ne ral ni se kre tar No vog Sa da Ran ko \u ro vi}.- Iz Sa ve za nam je sti gao ne ga ti van od go vor. Jo sif Ili} iza se be ima bo ga tu igra~ ku ka ri je ru,a kao tre ner ra dio je u Voj vo di ni, Ki ni, a jed no vre me bio je i se lek tor

re pre zen ta ci je Mal te. Pre ma sve mu on ap so lut no za slu `u je na ci o nal nu PRO li cen cu.

Ne ma di le me da }e Jo sif Ili} pred vo di ti eki pu u su bo tu na go sto va wu Te le op ti ku. Osta je da se vi di da li }e pred vo di ti eki pu na de bi ju pred do ma }im na vi ja ~i ma i u kom svoj stvu pro tiv no vaj li je Ti mo ka 25.av gu sta na De te li na ri.

I. G.

SPORT

dnevnik

Zve zda pre go va ra s Mi li ja {em Po {to ga je Vul ver hemp ton sta vio na tran sfer li stu, ne ka da {wi ka pitn Zve zde Ne nad Mi li ja{ kon tak ti ran od stra ne ~el ni ka klu ba iz Qu ti ce Bog da na. Ne ka da {wi ka pi ten cr ve no - be lih do {ao bi kao slo bo dan igra~,

Ka ko sa zna je mo, Mi li ja{ je u pri li~ no do broj for mi s ob zi rom na to da je pro {ao kom plet ne pri pre me sa Vul fsi ma i mo gao bi od mah da se sta vi na ras plo ga we Ro ber tu Pro si ne~ kom.

U svo joj dru goj se zo ni u Pre mi jer li gi Mi li ja{ se ni je na i-

a u Zve zdi se na da ju da bi u slu ~a ju do go vo ra mo gao da bu de u kom bi na ci ji za tim ve} u pr vom me ~u kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe sa Bor do om, ko ji se na red nog ~e tvrt ka igra u Be o gra du.

grao - od i grao je tek 732 mi nu ta.

Na sa mo {est me ~e va bio je star ter. Mi qa{ ima 29 go di na, za re pre zen ta ci ju Sr bi je od i- grao je 25 utak mi ca, a u dre su Zve zde 97 uz po stig nu tih 37 go lo va.

Val dez u Va len si ji, Ba bel u Fi o ren ti ni Na pa da~ Ru bi na i pa ra gvaj ske re pre zen ta ci je Nel son Val dez igra }e na red nih go di nu da na na po zaj mi ci u Va len si ji. Ho lan |a nin iz Ho fen haj ma pre {ao u Fi o ren ti nu.

Sport ski di rek tor Va len si je Bra u lio Vas kez iz ja vio je da je bi lo te {ko do ve sti ta kvog igra ~a ka kav je Nel son Val dez.

- Bi lo je te {ko po sti }i ova kav do go vor, po {to je Nel son ve o ma po pu la ran igra~ u Ru bi nu. On je sna `an i po `r tvo van fud ba ler, a pri tom je i ve o ma brz. Na ma su po treb ni go lo vi, a ve ru jem da }e nam ih Val dez do ne ti - re kao je Vas kez.

Pre ma do go vo ru klu bo va, Va len si ja }e na kra ju se zo ne, na le to 2013. go di ne, ima ti pra vo pr ven stva pri even tu al nom ot ku pu Val de zo vog ugo vo ra.

Va len si ja je pro {le se zo ne osvo ji la tre }e me sto u Pri me ri i o~e ku je je na stup u Li gi {am pi o na.

Do sko ra {wi igra~ ne ma~ kog Ho fen haj ma, Ra jan Ba bel ka ri je ru }e na sta vi ti u re do vi ma ita li jan skog pr vo li ga {a Fi o ren ti ne. Ka ko su pre ne li ita li jan ski me di ji, ho land ski na pa da~ je sa Fi o ren ti nom pot pi sao ugo vor na tri go di ne.

Ho fen hajm }e na ime obe {te }e wa za Ba be la za ra di ti oko tri mi li o na evra. Ba bel je po sled wih go di nu i po da na bio ~lan Ho fen haj ma, za ko ji je od i- grao 36 utak mi ca i po sti gao {est go lo va. Pre Ho fen haj ma, Ba bel je ~e ti ri go di ne igrao za Li ver pul, a ka ri je ru je po ~eo u Ajak su.

Ma ra do na `e li po sao u Ki ni

~etvrtak16.avgust2012.

PEVAWE HIMNE TEMA I U OSTALIM ZEMQAMA

Kod Mi he mo ra, kod Le va ne mo ra Si ni {a Mi haj lo vi} tra `io je od re pre zen ta ti va ca Sr bi je po pre u zi ma wu funk ci je se lek to ra da pot pi {u ugo vor pre ma ko me mo ra ju da pe va ju him nu „Bo `e prav de” pri we nom in to ni ra wu uo~i utak mi ca. Mi haj lo vi} je iz ti ma od stra nio Ade ma Qa ji }a, jer ni je pe vao him nu.

Spor o to me da li re pre zen ta tiv ci mo ra ju da pre va ju na ci o nal nu him nu ras plam sao se i u Ne ma~ koj i Austri ji.

Se lek tor pan ce ra Jo a him Lev je u uto rak, dan pred pri ja teq ski me~ sa Ar gen ti nom, re kao da ni ubu du }e igra ~i ne }e bi ti u oba ve zi da pe va ju him nu.

De ba ta o oba ve zi pe va wa him ne pre se li la se i u Austri ju, u ~i jem na co nal nom ti - Re pre zen ta ci ja Ne ma~ ke mu igra vi {e igra ~a mi grant skog raz go va rao sa Me su tom Ozi lom, po re kla, me |u wi ma i Zlat ko Ja Sa mi jem Ke di rom, @e ro mom Bo nu zo vi} i Alek san dar Dra go vi}. a ten gom i Lu ka som Po dol skim i Se lek tor austrij ske re pre zen da je ste kao raz u me va we za raz lo ta ci je [vaj ca rac Mar sel Ko ler ge zbog ko jih ne pe va ju him nu. iz ja vio je da do du {e ne bi re kao - Na rav no da bi bi lo le po kad da ni je va `no da li igra ~i pe va ju bi je pe va li. Ali raz u mem i da him nu, ali da ne }e bi ti uve de na ne ki od fud ba le ra to ne ~i ne i oba ve za da se pe va austrij ska bi ra ju za se be dru gi na ~in pri him na „Ze mqo br da, ze mqo na re pre me za igru. Ja znam wi ho ve ka ma”. raz lo ge - pod vu kao je Lev. Ko le rov ne ma~ ki ko le ga Lev Di sku si ju o oba ve zi igra ~a da je uo~i utak mi ce sa Ar gen ti nom pe va ju him nu na zvao je po pu li do dao da je u ve zi sa ovom te mom ti~ kom, jer se u woj pri kri ve no

igra ~i ma ko ji ne pe va ju him nu pre ba cu je da ni su do bri Nem ci.

Pri to me su upra vo ti mla di }i, ka ko je do dao ne ma~ ki tre ner, da li ogro man do pri nos i stva ra wu po voq ne sli ke o Ne ma~ koj u ino stran stvu i in te gra ci ji u ze mqi i u pot pu no sti se iden ti fi ku ju sa na ci o nal nim dre som i Ne ma~ kom.

Igra ~i mi grant skog po re kla u ne ma~ kom ti mu pre te `no su ro |e ni u Ne ma~ koj i ima ju uglav nom jed nog ne ma~ kog ro di te qa.

Igra ~i Ba jer na la `i ra li po vre de No jer, [vajn {taj ger i Lam pri ja vi li po vre de da ne bi igra li za re pre zen ta ci ju Ne ma~ ke pro tiv Ar gen ti ne, a ni su po vre |e ni, tvr di „Bild”.

Na i me, ~e tvo ri ca igra ~a Ba jer na ot ka za la su se lek to ru Jo a ki mu Le vu u~e {}e u pri ja teq skoj utak mi ci sa Ar gen ti nom zbog po vre da.To su u~i ni li gol man Ma nuel No jer, Ba sti jan [vajn {taj ger, Fi lip Lam i Ma rio Go mez. Is po sta vi lo se da je po vre |en sa mo Go mez, ko me je ope ri san ~la nak.

Sjaj ni gol man, ko ji je na vod no po vre dio kuk na utak mi ci Su per ku pa u ko joj je Ba jern sa vla dao {am pi o na Bo ru si ju iz Dort mun da (2:1) mi nu log vi ken da, ~ak je igrao i dao gol. Po red Go me za, ni Lam ni je bio na tre nin gu, ali on je do bio slo bod no jer tre ba da po sta ne otac.

Bun de sli ga }e star to va ti za de set da na, a Ba jern }e u pr vom ko lu go sto va ti Groj ter Fir tu.

Da li Ba var ci {te de svo je igra ~e.

Na me ti Srp ska li ga Uko li ko je su di ti po at mos fe ri ko ja vla da u ta bo ru Je din stva iz No vog Be ~e ja, ~lla nu Voj vo |an ske li ge is tok, qu -

bi te qi fud ba la u gra du kraj Ti se mo gu o~e ki va ti uz bu dqi vu je sen. U od no su na pro {lu se zo nu u eki pi ni je bi lo ve }ih

- Pri pre me su do bro oba vqe ne, ali ni sam u pot pu no sti za do vo qan. Pre sve ga {to od po ~et ka ni smo bi li kom plet -

pro me na, eki pu su na o pu sti li na pa da~ Sr |an Va si ~in i je dan od naj bo qih u pro {lom pr ven stvu, Mar ko Dr qa ~a, a do {li su is ku sni Mi len ko Mi la ko vi} (28) iz Je din stva, Ba nat sko Ka ra |or |e vo, Mi lan La zi} (21) iz zre wa nin skog Bor ca i Ni ko la Kr sti ni} (20), ko ji je po ni kao u pr vo li ga {u iz Zre wa ni na, a pro {le se zo ne igrao za Za dru gar iz La za re va.

Naj ve }u in ve sti ci ju, sti ~e se uti sak, No vo be ~ej ci su ostva ri li do la skom is ku snog i ve o- ma zah tev nog tre ne ra Mar ka Gu te {e, ko ji pri prem ni pe riod ova ko oce wu je:

ni, ne ki igra ~i su se ka sni je pri kqu ~i li, ne ki do {li ne sprem ni, uz sve to bi lo je i po vre da igra ~a, pa se pla ni ra no ni je mo glo u pot pu no sti ostva ri ti. U pri prem nom pe ri o du re zul tat nam je bio u dru gom pla nu, od se dam utak mi ca, za be le `i li smo dve po be de (Ba nat 4:2, Ko za ra 5:1), ~e ti ri pu ta igra li ne re {e no, a iz gu bi li je di no u Sen ti (3:1). [an su sam pru `io svim fud ba le ri ma na ko je ra ~u nam u na red nom pr ven stvu, u ce li ni sam za do vo qan za la ga wem, kod svih je bi la pri sut na `e qa i mo tiv {to je i naj va `ni je.

NOVOPAZOV^ANI DOMA]INI U PE]INCIMA

Kom {ij ski Do wi Srem iz Pe }i na ca ustu pio je svoj te ren No vo pa zov ~a ni ma da u su bo tu u pr ven stve nom fud bal skom okr {a ju ugo ste Ko lu ba ri iz La za rev ca.

- Ru ko vod stvo Do weg Sre ma pri sko ~i lo nam je u po mo}. Ko lu ba ru }e mo ugo sti ti na pe }i na~ koj Su va ~i. Na dam se da }e to bi ti us pe {an start Rad ni~ kog kao do ma }i na- ka `e spot ski di rek tor Rad ni~ kog Ra to mir Or lo vi}.

Ka pi ten Da li bor Pu ni {i} ni je igrao u Zre wa ni nu zbog

`u tih kar to na, ali }e za to u Pe }in ci ma bi ti u eki pi.

- Ide mo na po be du,na Su va ~i se ose }a mo kao kod ku }e. Je di no mi je `ao {to na {em de bi ju na do ma }em te re nu ne }e pri su stvo va ti svi oni na {i na vi ja ~i ko ji su nas pra ti li to kom pro {le se zo ne - na po me nuo je Pu ni {i}.

Ko lu ba ri }e se su pro sta vi ti ista po sta va ko ja je igra la u Zre wa ni nu, stim {to }e Pu ni {i} pre u ze ti ko man du u od bra ni.

J. V.

U uto rak je i re pre zen ta ti vac Sa mi Ke di ra, ~i ja je maj ka Ne mi ca a otac Tu ni {a nin, na ja vio da i da qe ne ma na me ru da pe va him nu.

- Nije fer da nas bi lo ko re du ku je na pe va we him ne i ka `e da ni smo do bri Nem ci - re kao je Ke di ra.

De ba ta o oba ve zi pe va wa him ne ras plam sa la se jo{ to kom Evrop skog pr ven stva u fud ba lu, po sle po lu fi nal nog me ~a sa Ita li jom ko ji je Ne ma~ ka iz gu bi la. Uo~i utak mi ce je, kao i obi~ no, vi {e ne ma~ kih fud ba le ra }u ta lo to kom iz vo |e wa him ne „Je din stvo i prav da i slo bo da”, dok su ita li jan ski igra ~i svi grom ko pe va li „Fra te li d’Ita li ja”.

Deo me di ja i vi {e kon zer va tiv nih po li ti ~a ra je po sle po be de Ita li ja na iz vu kao za kqu ~ak da fud ba le ri i igra ju ona ko ka ko pe va ju, pa je za tra `e no da se uve de oba ve za pe va wa him ne. Pred log je, kao sa da Lev, pret hod no ve} od ba cio i pred sed nik Ne ma~ kog fud bal skog sa ve za (DFB) Vol fgang Nirs bah.

IZ TABORA NOVOBE^EJSKOG JEDINSTVA

Biv {i se lek tor re pre zen ta ci je Ar gen ti ne pro {log me se ca do bio je ot kaz u Al Va slu iz Uje di we nih Arap skih Emi ra ta.

- Vo leo bih da ra dim u Ki ni. @e lim da dam do pri nos raz vo ju ki ne skog fud ba la, ko ji je u po vo ju - re kao je Ma ra do na za ki ne ske me di je. „^aj na Dej li“ pre no si da je slav ni Ar gen ti nac po ~et kom go di ne bio u kon ku ren ci ji da pre u zme na ci o nal ni tim Ki ne i da }e to kom osmo dnev ne po se te ima ti sa sta nak sa pred sed ni kom Fud ba skog sa ve za te ze mqe Ve i jem Di jem.

U po sled we vre me ki ne ski fud bal be le `i pri liv po zna tih ime na, ka ko u igra~ kom, ta ko i tre ner skom ka dru. [an gaj je do veo stra te ga Ser hi ja Ba ti stu, kao i na pa da ~e iz ^el si ja Ni ko la sa Anel ku i Di di jea Drog bu. We gov naj ve }i ri val Gvan `u Ever gran de, za ko ji igra biv {i fud ba ler Par ti za na Kleo, po sta vio je za tre ne ra Mar ~e la Li pi ja.

Na Su va ~i kao kod ku }e

15

Eki pa Je din stva iz No vog Be ~e ja

To {i} pred sed nik No vi Be ~ej je bio do ma }in Kon fe ren ci je klu bo va Voj vo |an ske li ge is tok. Za pred sed ni ka Kon fe ren ci je iza bran je Ar sen To {i} iz no v o b e ~ ej s kog Je d in s tva, ko me sar za su |e we je Pe tar Ta di} iz No vog Sa da, ko me sar tak mi ~e wa Pa vel Ro ha rik iz Pa di ne, a pred sed nik Di sci plin ske ko mi si je Va si li je Ro dean iz Zre wa ni na.

Ras po red na star tu ni je po vo qan?

- U pr vih {est ko la ~e ti ri pu ta go stu je mo i to ja kim ri va li ma, me |u tim za eki pu ko ja ima am bi ci je da igra zna ~aj nu ulo gu u pr ven stvu ras po red ne bi tre bao da bu de ve }a pre pre ka. Od star ta sve za vi si, upra vo za to nam je is hod utak mi ce, sa no v aj l i j om Rad ni~ kim u Ko vi nu, ve o ma zna ~a jan.

Sport s ki di rek t or Ar s en To {i} o am bi ci ja ma klu ba ka `e: - Je d in s tvo je pro te klih ne ko li k o se z o n a igrao zna ~ aj n u ulo gu u ovom ste pe nu tak mi ~e wa, `e li mo da to bu de i ove. Eki pa je ve o ma is ku sna, po {to ve} ne ko li ko se zo na igra u ne iz me we nom sa sta vu, sa po ja ~a wi ma bi }e to tim za naj ve }e pod vi ge. Za nas pre la zni rok jo{ ni je okon ~an, o~e ku je mo jo{ jed no ve o ma zna ~aj no po ja ~a we, ra di se o fud b a l e r u pr v o l i g a { kog for ma ta, uko li ko to ostva ri mo od star ta ju ri {a mo na naj vi {i pla sman. Na {e am bi ci je ne kri je mo, `e qa na mje Srp ska li ga, jer No vi Be ~ej, gde se fud bal igra pre ko sto go di na, to i za slu `u je.

S. Davidovi}

16

sport

~etvrtak16.avgust2012.

SE]AWA Ne ka da, u sre} na vre me na, Ju go sla vi ja je bi la pre po zna tqi va u sport skim kru go vi ma sve ta po ve le maj sto ru Sve to za ru Gli go ri }u. Sve to zar Gli go ri} – Gli ga, sim bol i `i va le gen da srp skog {a ha, ime iz naj u `eg kru ga svet skih {a hov skih ve li ~i na dva de se tog ve ka, ro |en je u Be o gra du 2. fe bru a ra 1923. go di ne i u we mu je, sem ~e ti ri rat ne go di ne, pro veo ~i tav `i vot. Sa {a hom se, za da na {we pri li ke, upo znao re la tiv no ka sno, ne gde kad je imao 11 go di na, ali tek kad mu je bi lo 13 go di na pre ki nuo je „fud bal sku ka ri je ru“ po sle lo ma ru ke i okre nuo se {a hu. Te go di ne pr vi put na stu pa na omla din skom pr ven stvu Be o gra da ali, iako se ni je kva li fi ko vao za fi na le, ostao je o~a ran at mos fe rom tak mi ~e wa i we go va za in te re so va nost za taj ne {a ha bi la je kao ne za u sta vqi va bu ji ca. Sle de }e go di ne je glat ko po stao pr vak omla di na ca Be o gra da do 14 go di na, a idu }e, 1938, pr vak i do 18. go di na. Dvo go di {wa fa na ti~ na pri vr `e nost {a hu u~i ni la ga je naj bo qim po zna va o cem {a hov skih otva ra wa u Be o gra du. Po ~et kom 1939. je iza zvao ma lu sen za ci ju osva ja wem pr ven stva Be o grad skog {ah klu ba me |u se ni o ri ma. Fo to gra fi ja mu je iza {la u no vi na ma i od ta da po sta je po zna ta „li~ nost“. Ta ko je po ~eo da se gra di put za le gen du. Iste go di ne, kao pr vak naj ja ~eg {a hov skog klu ba od la zi u Za greb na ama ter sko pr ven stvo Ju go sla vi je gde je osvo jio pr vo me sto i ti me, sa 16 go di na, osva ja ti tu lu {a hov skog maj sto ra. We gov pod vig o|ek nuo je u ~i ta voj ze mqi. Bio je zreo da na stu pa i na {am pi o na ti ma Ju go sla vi je – ali {am pi o na ta vi {e ni je bi lo, jer se nad Evro pom po ~eo {i ri ti po `ar naj ve }eg ra ta u isto ri ji. Po sle ra ta po sve tio se o`i vqa va wem pre ki nu tog {a hov skog `i vo ta: osno vao je {a hov ski dom u Be o gra du, or ga ni zo vao pr ven stvo gra da, a za tim i pr ven stvo Ju go sla vi je u No vom Sa du.

Na oba tur ni ra osvo jio je dru go me sto i od mah se uvr stio u vr ho ve ju go slo ven skog {a ha. Sle di se ri ja uspe {nih re zul ta ta i po be da na ve li kim me |u na rod nim tur ni ri ma, ko je zbog ogra ni ~e nog pro sto ra ni smo u mo gu} no sti sve da na bro ji mo. Po ~e lo je u Var {a vi 1947. ka da je pri vu kao pa `wu i {i re svet ske jav no sti. Ti tu lu ve le maj sto ra je do bio 1951. go di ne i od lu ~io da se u pot pu no sti pre da {a hu. Sle de }ih 25 go di na bio je me |u naj bo qim svet skim {a hi sti ma a Ju go sla vi ja je za hva qu ju }i we mu sma tra na dru gom ve le si lom u sve tu, iza [SRa. Me |u naj zna ~aj ni je po be de na ci o nal nog „Gli ge“ sle de Hej stings 1951, 1956, 1959, 1961, Mar del Pla ta 1953, Stok holm 1954, Be o grad 1964, Ma ni la 1968, Loun Pajn 1972 i 1979. Tri pu ta se na Me |u na rod nim tur ni ri ma kva li fi ko vao za me ~e ve u ci klu su za pr ven stvo sve ta. Za svo je uspe he go di ne 1958, u an ke ti li sta „Sport“, pro gla {en je za naj bo qeg spor ti stu Ju go sla vi je. Iz me |u 1950. i 1982. pet na est pu ta je bra nio bo je

IN TER VJU VE LE MAJ STO RA SVE TO ZA RA GLI GO RI ]A U NO VO GO DI [WEM BRO JU „DNEV NI KA” 2011. GO DI NE

Igram protiv figura l [ta se, u me |u vre me nu, iz me |u ta dva tur ni ra, de si lo te ste ubr zo po sta li i pr vak Be o grad skog {ah klu ba a za tim ste po sta li maj stor {a ha po be div {i u Za gre bu na ama ter skom pr ven stvu Ju go sla vi je?

- Fa na ti~ na pri vr `e nost {a hu u~i ni la me je me |u naj bo qim po zna va o ci ma {a hov skih otva ra wa, i te o ri je uop {te, u Be o gra du. Po sle uspe ha u Za gre bu do bio sam te le gram od dr Mi la na Vid ma ra sa tek stom: “^e sti tam mom na sled ni ku!” l Mi lan Dra {ko je ne dav no iz ja vio da ga je u ma gi ~an svet {a ha uve la Va {a kwi ga “Me~ sto le }a”. Ko ja je kwi ga Vas uve la u {ah?

- To je kwi ga “Osno vi {a ha” Ozre na Ne deq ko vi }a. Tu sam na u ~io no ta ci ju.

Iskre no da ka `em bio sam sa mo uk. l Ko ji je {a hi sta naj vi {e uti cao na Va{ {a hov ski stil?

- Iz u ~a vao sam i te o ri ju i par ti je ve li ka na i ako ima ne kog sti la, on je do {ao sam po se bi shva ta wem, to je moj stav, da ne igram pro tiv ~o ve ka ve} pro tiv fi gu ra.

Ve o ma je ri zi~ no igra ti pro tiv part ne ra jer to ukqu ~u je psi ho lo {ko-kon flikt ni pri stup {a hu. l Pa `wu {a hov skih kru go va sve ta skre nu li ste po be dom na tur ni ru slo ven skih ze ma qa u Var {a vi 1947. pre te kav {i ta da dru gog igra ~a sve ta Va sju Smi slo va za ~i ta va dva po e na. Mo `e te li nam re }i ne {to vi {e o tom tur ni ru jer od ta da po sta je te na ci o nal ni Gli ga.

- Ne za bo ra vi te, igrao je tu i vr lo jak Bo le slav ski. Taj re zul tat je do {ao kao od raz vi {e go di {weg ra da i ni sam od jed nom “shva tio” da sam “ne ko” u {a hu ve} je bi lo pri sut no po ste pe no sa zre va we i sa mo u va `a va we. l Po sle Var {a ve sle de de ce ni je uspe ha ka ko po je di na~ nih ta ko i kao ~lan eki pe na olim pi ja da ma i na pr ven stvi ma Evro pe. Uz Va {e ime ve za ni su i naj ve }i us pe si na {eg {a ha. Va `i li ste kao naj ja ~i igra~ van SSSR-a.

Sva ka po be da, sva ka me da qa, ima svoj in di vi du al ni sjaj. Ima te bez broj po be da, ipak, mo `e te li iz dvo ji ti ne ku od wih ko ja Vas je po seb no ~i ni la po no snim?

- Do 2002. go di ne, ka da sam pre stao da igram, si gu ran sam, od i grao sam oko 3.000 par ti ja. Vla di mir Vu ko vi}, po koj ni, ko ji je bio stru~ wak za {ah i pi sac, bio je i glav ni ured nik „[a hov skog gla sni ka”, glav na li te ra tu ra u Kra qe vi ni, je iz ja vio da spa dam u ma li broj ve le maj sto ra

Sve to zar Gli go ri} u raz go vo ru s na {im sa rad ni kom Bo go qu bom Dan ko vi }em Ju go sla vi je na olim pi ja di osvo jiv {i 13 me da qa (jed nu zlat nu, {est sre bri nih i isto to li ko bron za nih). Dva na est pu ta je osva jao pr vo me sto na pr ven stvu Ju go sla vi je. Sve to zar Gli go ri} je po znat i pre po zna tqiv i po svo joj no vi nar skoj ka ri je ri.

Na pi sao je i ve li ki broj kwi ga o {a hu u ko ji ma je dao ogro man do pri nos {a hov skoj te o ri ji. Kwi ge ne }e mo na bra ja ti jer ih {a hi sti zna ju – a osta li ma ne vre di ni po mi wa ti. I ta ko, u Be o gra du, u skrom nom sta nu, okru `en kwi ga ma, jed nom od naj bo ga ti jih di sko te ka i vred nim plat ni ma, pri mio nas je, si no nim svet skog {a ha, Sve to zar Gli go ri} na za ka za ni in ter vju za no vo go di {wi pri log Dnev ni ka. l Ve le maj sto re, na omla din skom {am pi o na tu Be o gra da, kao 13-go di {wak, na svom pr vom tur ni ru za vr {i li ste tak mi ~e we me |u po sled wi ma.

Na pu {ta ju }i dvo ra nu za re kli ste se: “Idu }eg pu ta bi }u pr vi!” i odr `a li ste da tu re~!

- Ho }u da ka `em ka ko je ste. To je bio moj pr vi tur nir. Ne se }am se da sam se ikad za ri cao, a ni sam bio ni po sled wi, sa mo znam da se ni sam pla si rao za fi na le.

To je ne ki no vi nar za ki tio ma lo da bi bi lo du ho vi ti je. Me ne je o~a ra la at mos fe ra i od ta da sam po ~eo da pra tim {ah. Pra tio sam {a hov sku ru bri ku Ozre na Ne deq ko vi }a u „Po li ti ci”.

dnevnik

ko ji ima i naj ve }i broj an to lo gij skih par ti ja. Od par ti ja, ako bih ba{ mo rao da iz dvo jim, to su dve par ti je sa Pe tro sja nom.

Jed na je igra na 1954. na me |u na rod nom tu ri ru u ~ast oslo bo |e wa Be o gra da ka da sam do `i veo naj ve }e ova ci je na jav nom me stu i po brao naj ve }i apla uz u svo joj ka ri je ri. Kao be li, ma ti rao sam ga po sle `r tve to pa i ko wa. Tu par ti ju po mi we i Vi ki pe di ja. Dru ga je pro tiv istog pro tiv ni ka od i gra na na Tur ni ru mi ra u Za gre bu 1970. Bi la je to le pa Kra qe va in dij ka u ko joj sam imao cr ne fi gu re. l Ko je Va {e {a hov ske uspe he sma tra te naj ve }im?

- Ne mo gu da iz dvo jim ne ki tur nir ili po be du po seb no. Mo gu da ka `em da je moj us pe {an pe riod tra jao sko ro 30 go di na ka da sam bio na pr voj ta bli ju go slo ven ske re pre zen ta ci je. Vr hu nac mo je {a hov ske ka ri je re je, ipak, 1956-1959. U Le win gra du, 1957, sam u u me ~u pro tiv SSSR-a na pra vio {est po e na iz osam par ti ja. Po re ~i ma mno gih, bio sam ta da me |u de set naj bo qih na sve tu, iako me je Da vid Bron {tajn, po sle me ~a u Le win gra du, ma lo da se na {a li mo, svr sta vao me |u tro ji com naj bo qih: „Pra vi te rang li ste ka ko ho }e te ali Gli go ri} na sva koj li sti mo ra bi ti me |u pr va tri!“ Iste go di ne, u Da la su, de lio sam pr vo me sto sa Re {ev skim, da bih na 13. olim pi ja di u Min he nu 1958. na -

pra vio iz u ze tan re zul tat na ce loj Olim pi ja di igra ju }i na pr voj ta bli: 12 po e na iz 15 par ti ja, is pred svet skog pr va ka Mi ha i la Bo tvi ni ka. Me |u mno gim us pe si ma tu je i 13 olim pij skih me da qa. l Ana li zi ra li ste i par ti je po zna tih ve le maj sto ra. Mo `e te li nam iz dvo ji ti ne ku ko ju se po seb no se }a te kao iz u ze tan do pri nos ovoj kra qev skoj igri?

- Tu ne mam {ta da ka `em. Ja ni sam u~io iz tu |ih par ti ja. Ne ma jed ne par ti je ali za pam tio sam par ti ju Bo tvi nik – Ka pa blan ka, ~u ve ni si stem sa pro do rom kroz cen tar gde je Bo tvi nik `r tvo vao pe {a ka i do {ao do neo do qi vog na pa da. l Na pi sa li ste ve li ki broj kwi ga o {a hu a i Va {im ko men ta ri ma i du bi nom ana li ze ste do pri ne li da pu te vi lo gi ke u tra `e wu {a hov ske isti ne do pru do {i ro kog spek tra qu bi te qa {a ha. Sma tra te li da je `i va re~ ono {to ne do sta je u sa vre me nom ana li zi ra wu uz kom pju ter.

- Ni sam vam naj bo qi sve dok za kom pju te re. Ve} sam za vr {io ka ri je ru pre pre mo }i kom pju te ra. Ko ri stio sam kom pju te re za in for ma ci ju a ne i za ana li ze. Ina ~e, ni ka da se ni sam ba vio {a hov skom in struk ta `om. Ako sam ne kom po mo gao to je bi lo bes plat no. Iz ve snom bro ju mla |ih igra ~a da vao sam in struk ta `u, na po ~et ku ka ri je re, ko ji su ka sni je po sta li ve li ki igra ~i, ali ne za hva qu ju }i me ni ne go se bi. Iz tog raz lo ga ne mo gu da upo re |u jem. Ana li ze na kom pju te ru da nas ra de svi. Ako ima ju no vu ide ju uku ca ju je na kom pju ter i on da on ana li zi ra i da je im sve mo gu} no sti. Za ana li ze ko je smo mi ra di li da ni ma i me se ci ma da nas igra ~i do bi ju za ne ko li ko mi nu ta.

Ne ve ro vat no ko li ko su sa da po jed ni {a hi sti po sta li ja ki. Po seb no mla di od 12-14 go di na ko ji ta ko br zo ku pe in for ma ci ju pa, uz ta lent i me mo ri ju, i uz ogrom nu rad nu ener gi ju, kao za kon vre me na, sti ~u zna wa vr lo ra no, ve o ma br zo na pre du ju i po sta ju ve le maj sto ri sa 12 go di na. Oni sti ~u zna wa za kra tak pe riod za ono {to smo mi ra ni je sti ca li za ceo `i vot. In for ma ci je su ta kve da je ne ve ro vat no. l Va{ je „pa tent” u te o ri ji {a hov ske igre – po zna ta Mar del Pla ta va ri jan ta kra qe ve in dij ske od bra ne. Ko li ko je po treb no ana li za da bi ~o vek u prak si is pro bao svo ja raz mi {qa wa?

- Ni sam ni kad tro {io mno go vre me na za ana li ze ve} za ide je. Su {ti na je pro na }i pra vu stvar ka ko tre ba igra ti. Mar del Pla ta je po pro cen ti ma je dan od mo jih naj u spe {ni jih tur ni ra, imao sam 16 po e na iz 19 par ti ja. Po be dio sam cr nim fi gu ra ma Naj dor fa i Eli ska ze sa sa mo jom no vom va ri jan tom ko ja je, ka sni je, po sta la jed na od naj va `ni jih u Kra qe voj in dij ki. ^u di me da se ni ko ra ni je ni je se tio na ~i na ko jim sam ja igrao te par ti je sa no vom po sta vom fi gu ra na kra qe voj stra ni, gde cr ni osva ja fi gu ru u mat nom na pa du. l Klup sko pr ven stvo sve ta je iz gu bi lo smi sao kad se uz po mo} nov ca u jed noj eki pi mo `e oku pi ti i re pre zen ta ci ja sve ta. Pra vi smi sao ekip nog tak mi ~e wa mo ra bi ti u na ci o nal nom kao {to su Olim pi ja da, pr ven stvo Evro pe...

- To je za kon `i vo ta. Dan da nas je pro blem za {a hi ste ko ji se ba ve ti me pro fe si o nal no. Sred stva za `i vot ima ju sa mo ovi na vr hu a ovi, ko ji su is pod wih, su u da le ko ve }em bro ju i mo ra ju se obez be di ti na ovaj ili onaj na ~in. l Qu bo je vi} se, svo je vre me no, za la gao da se in di vi du al ni rej tig ne sme uzi ma ti u ob zir ka da su u pi ta wu ekip ni me ~e vi gde su in te re si po je di na ca pod re |e ni in te re su eki pe.

We gov pred log je bio da, po red svog idi vi du al nog, igra~ tre ba da ima tim ski rej ting. Raz log je {to ne ki igra ~i, u in te re su eki pe, igra ju sa mo cr nim, ili sa mo be lim fi gu ra ma, a da i ne go vo ri mo o re mi zi ra wu u “in te re su” eki pe…

- Po zna ta mi je te ma o ko joj je Qu bo je vi} raz mi {qao. Ja o to me ni sam raz mi {qao – ni je u mom sti lu. Bio sam ~lan kva li fi ka ci o ne ko mi si je FI DE u vre me kad je dr Ar pad Elo pod neo zah tev da se we gov si stem raz ma tra i za mo lio me da po dr `im we gov si stem i ja sam to po dr `ao. Elo mi je ta da re kao: »”Moj si stem je u re du sa mo do tle dok su sve od i gra ne par ti je ap so lut no ura ~u na te”«. @i vot je po be dio i taj si stem je pri hva }en. Na ekip nom tak mi ~e wu po je di nac mo ra da se pri la go di in te re su eki pe. l Bi li ste je dan od ret kih pri ja te qa Fi {e ra. Ide ja di gi tal nog sa ta sa bo nus vre me nom za ~e ta je od Fi {e ra i ona se da nas pri me wu je. Ali dru ga ino va ci ja, tzv. »Fi {e rov {ah«, ni je za `i ve la...

- Fi {e rov sat je pri hva }en kao glav no re {e we u sa vre me nom {a hu i ta we go va ide ja sa ~a sov ni kom je iz van red na. On je

stal no mi slio na {ah. [to se ti ~e tzv.

F » i {e ro vog {a ha« on je do te ide je do {ao u vre me kad je po ~eo da igra onaj dru gi me~ sa Spa skim u Ju go sla vi ji. Bio sam u we go voj bli zi ni ka da je bio u pa ni ci za pa wen mno {tvom ide ja ko je ima sva ka va ri jan ta.

Ja sam na we go vu mol bu na pi sao kwi gu na en gle skom. Mi slim da je taj {ah za `i veo, ma da za sa da, na skro man na ~in. Ne ko li ko naj po zna ti jih ve le maj sto ra je igra lo te tur ni re ~ak i za ti tu lu pr va ka sve ta. Taj {ah je ma we lep ne go kla si ~an {ah zbog

l Sr bi ja je na po sled woj Olim pi ja di bi la 33. Se lek tor u svom iz ve {ta ju oprav da va ne u speh u ko jem ka `e da su ne ki re pre zen ta tiv ci “pa ti li od ma wih psi ho za” a da dru gi “ne ma ju do voq no li~ nog obra zo va wa i kul tu re”.

- Taj pro blem ni ka da ni sam imao u ka ri je ri. l Okru gli sto “Ku da ide srp ski {ah” je bio i pro {ao. [a hov ski sa vez i da qe te ra po svom. [a hov skom sa ve zu Voj vo di ne Mi ni star stvo spor ta je

Sve to zar Gli go ri} i Bo bi Fi {er u Por to ro `u 1958. ha o ti~ nog po lo `a ja fi gu ra, ali je mo `da va `an za bu du} nost kao re zer vna va ri jan ta, ili kao ne ka va ri jan ta ko ja isto vre me no `i vi sa nor mal nim {a hom, za to {to uki da te o ri ju otva ra wa. l Mag nus Kar lsen je ne dav no iz ja vio da ne }e na sti vi ti tak mi ~e we u sa da {wem ci klu su za svet skog pr va ka. Da li je svet ski pr vak pri vi le go van jer se spre ma sa mo za jed nog ~o ve ka dok svi osta li ima ju znat no te `i put. U svim osta lim po je di na~ nim, pa i ekip nim spor to vi ma svet ski pr vak se ukqu ~u je rav no prav no u fi ni {u ci klu sa.

- Ne mo gu tu ni {ta da ka `em. Sad se vo de stal ne di sku si je oko to ga. Ne ka da {wi si stem je imao ~vr stu osno vu ali i vre me na su bi la dru ga. Pro me we ni su uslo vi igra wa. [ah se da nas igra mno go br `e sa krat kim vre me nom za raz mi {qa we i mi slim da tu kva li tet par ti ja ve o ma tr pi. Krat ko vre me za raz mi {qa we je u in te re su pu bli ke i jav nih me di ja ko ji oba ve {ta va ju, ali mi slim da ni je ne ki ve li ki do bi tak za sam {ah. Ipak, sa da se `i vot sve br `e od vi ja i sa da {wi si stem je u du hu vre me na. l U ne ko li ko po sled wih go di na po ja vqu ju se sum we u va ra we u to ku par ti je. Jed nom In dij cu su pro na {li “bu bu u uhu”. U Ri je ci, sum wa lo se u re zul tat jed nog igra ~a ko ji je sa skrom nim rej tin gom ostva rio ve le maj stor ski re zul tat. Da li je u Va {e vre me bi lo sli~ nih po ja va?

- Ni su po sto ja le jer ni je bi lo mo bil nih te le fo na ni kom pju te ra, pa je ve ro vat no to bio raz log da ni je bi lo ni ka kvih pre va ra. Taj no vi pro blem mi je ne po znat, ali je mo gu}. l Po zna ti ste kao {a hov ski xentlmen, do sto jan stve no ste pod no si li i po be de i po ra ze…. Da li vam je ostao u se }a wu ne ki dru ga ~i ji po stu pak ri va la?

- Ne, ne mam ta kvo is ku stvo, ve ro vat no iz po {to va wa. l Kao Pa tri jarh srp skog {a ha vi ste i da nas ne za o bi la zni pro mo ter {a ha.

Po zna to je da ste, za jed no sa Dra {kom Ve li mi ro vi }em, ~lan Omla din skog {a hov skog klu ba “Ita ka”...

- To je po tu no no va po ja va i le pa ide ja za ko ju za slu gu ima ju ne ko li ko pre da nih qu bi te qa {a ha, me |u ko ji ma je Sa {a Cr no br wa je dan od glav nih. l Na gra de ne kad i sad. ^i ni nam se da se ne kad igra lo za ~ast i sla vu a sad je i ve li ki no vac u igri…

- U mo je vre me ni je se da vao ve li ki no vac. Ni smo ima li iz bor, igra li smo za ~ast i sla vu. Da bi {ah za `i veo kao pro fe si ja po tre ban je i no vac. Ve le maj stor ni je ono {to je ne kad bio. U mo je vre me bi lo je sa mo ne ko li ko de se ti na ve le maj sto ra a da nas ima ne ko li ko hi qa da. Nor me su sni `e ne. Ka da za sve wih tre ba obez be di ti tak mi ~e we i sti ca we nov ca za `i vot na sta je pro blem. Iz tog raz lo ga uve den je [vaj car ski si stem ko ji ni je objek ti van. To je vi {e nu `da vre me na da bi se {to ve }em bro ju {a hi sta pru `i la pri li ka da igra ju. l Ra di za {ti te ne kih svo jih in te re sa svo je vre me no je u Sr bi ji osno va no udru `e we ve le maj sto ra. Od to ga ni je bi lo ni {ta jer se ni su ni pi ta li ni za {ta… Ni je pr vi put da ne ka ide ja pro pad ne…

- Mi slim da je to {te ta, na pro tiv, mi slim da je tu po treb na za in te re so va nost svih ~la no va. Tre ba ulo `i ti vre me i trud da bi se re {a va la pi ta wa. Uvek je u pi ta wu no vac.

jo{ u av gu stu na lo `i lo da odr `i van red nu iz bor nu skup {ti nu jer je pret hod na bi la ne le gal na. Qu bo je vi} sma tra da je da nas u Sr bi ji {a hu po treb na in ten ziv na ne ga i da svi do bro na mer ni tre ba da po mog nu.

- Ima tu ne ka kvih ve li kih pri ~a ali ni sam se po seb no in te re so vao… l Pre sta li ste da igra te {ah. Da li sa wa te fi gu re?

- Da, sa wam fi gu re i to je me ni glav ni raz log {to sam osta vio {ah. Re kao sam se bi: - ne bu di ko mi ~an, ako ne mo `e{ da da{ svoj mak si mum on da ga osta vi. Imam ga u gla vi ali ga ne mam u fi zi~ koj spre mi.

Po sve tio sam se mu zi ci po ku {a va ju }i da va ri jan te za me nim akor di ma mu zi ke.

Ipak, igrao sam {ah pre ko 60 go di na i da nas ose }am po sle di ce. Iako vi {e ne igram, po lu bu dan no }u, iz mi slim ne ku po zi ci ju u {a hu i ana li zi ram dok se ne se tim da ba ta lim to i na sta vim da spa vam, ali ne uspe vam. Mo zak je na vi kao na to. l Igra li ste re kre a tiv no ma li fud bal …

- [to se ti ~e fud ba la 50 go di na sam ga dva pu ta ne deq no igrao sa dru {tvom.

Igra li smo pr vo na tra vi, za tim na {qa ci i na kra ju ~ak i po be to nu, na {ta nas je dr Ne {o vi} opo mi wao da ne ~i ni mo to.

Ali s go di na ma i to je pre sta lo. Isto je bi lo i sa te ni som. l [a hov ski za qu bqe ni ci sa sim pa ti ja ma pra te Va{ do pri nos u mu zi ci.

Ko li ko sa dr `aj jed ne {a hov ske par ti je mo `e da se pri me ni u toj vr sti umet no sti jer i u par ti ja ma ima i “pi a ni si mo” i “for ti si mo”?

- Ja u stva ri ne ra dim na kla vi ru, ma da je to je di ni in stru ment na ko me ma lo svi ram. Kom po nu jem. Moj pr vi al bum “Ka ko sam pre `i veo dva de se ti vek” sa 12 kom po zi ci ja je go tov, ma da je iz prak ti~ nih raz lo ga od lo `e na po ja va u jav no sti. Na dam se da }e iza }i u ja nu a ru. To je ne ka vr sta auto bi o gra fi je. [ah i mu zi ka ima ju mno go za jed ni~ kog. Po vo dom to ga, uz taj al bum, imam jed nu ma lu pro prat nu kwi gu ko ja ob ja {wa va sva ku kom po zi ci ju. Sa da spre mam i dru gi al bum “@i vot je sve {to ima mo” ko ji }e bi ti go tov na pro le }e. Kad me pi ta ju ~i me se sad ba vim od go va ram da se ba vim hi per pro duk ci jom mu zi ke. Ne ki mu zi ~a ri za ceo `i vot ima ju isto kom po zi ci ja kao {to sam ja stvo rio u par go di na. Imao sam stru~ nu po mo} mu zi ~a ra ta ko da je iz vo |e we na vi so kom ni vou. U @i ki noj {a re ni ci, ne dav no, Va len ti na je vr lo le po ot pe va la jed nu mo ju kom po zi ci ju. l Na kra ju, ko ja je Va {a po ru ka mla dim {a hi sti ma?

- Po sled wih 20 go di na u sve tu je ja ko po ra sla po pu lar nost {a ha. I s ob zi rom na sve ne ga tiv ne po sle di ce mo der nog `i vo ta ko ji su opa snost za omla di nu da kre nu lo {im pu tem shva ti lo se da je {ah, kao da le ko naj sa dr `aj ni ja igra ko ju je ~o ve ~an stvo ikad iz mi sli lo, iz van red no vas pit no sred stvo, ka ko za raz voj spo sob no sti za kqu ~i va wa, ho }u re }i lo gi ke i in ven ci je, ta ko i za po zi tiv ne ka rak ter ne oso bi ne jer {ah od vra }a od svih ne vo qa dru {tva ko je po ~i wu sa dro gom i kri mi na lom. Sad je uve den {ah ve} u {ko le i ja to po zdra vqan. Mi tre ba da sle di mo pri mer ko je nam da ju dru ge ze mqe sa ma wom tra di ci jom od na {e. [ah pru `a umet ni~ ko za do voq stvo po sma tra wem par ti je ko je ima ju svoj sa dr `aj. To je u su {ti ni bo gat stvo `i vo ta. Uz `e qu za dug `i vot, do bro zdra vqe i mno go al bu ma za vr {a va mo ovaj raz go vor sa pro sla vqe nim ve le maj sto rom.

Bo go qub Dan ko vi}

SPORT

dnevnik

Zbog po vre de ko le na Ra fael Na dal bi po sle Olim pij skih iga ra, tur ni ra u To ron tu i Sin si na ti ju, mo gao da pro pu sti i ~e tvr ti gren slem se zo ne.

Ra fael Na dal, ne ka da naj bo qi igra~ pla ne te, ve} du `e vre me je na bo lo va wu. Po vre da ko le na ko ja ga mu ~i kom plek sni ja

sto je po ma ci u le ~e wu ko le na, ali da ne mo `e sa si gur no {}u da tvr di da }e za ma we od dve ne de qe bi ti spre man za po vra tak na te ren.Ne ki svet ski por ta li, po zi va ju }i se na iz vo re iz Ra fi nog ti ma, po tvr di li su da [pa nac ne }e bi ti spre man za US open.

Or ga ni za to ri tur ni ra u Wu jor ku po sta vi li su za tre }eg no -

Rafael Nadal

je od ono ga ka ko se ~i ni lo u pr vi mah, pa po sto ji ve li ka ve ro vat no }a da }e [pa nac mo ra ti da pro pu sti i US open.

Tre }i te ni ser sve ta van te re na je jo{ od Vimbldo na, a u po ne de qak je i sam po tvr dio me di ji ma da ni je si gu ran da }e bi ti spre man za na stup na ~e tvr tom grend sle mu se zo ne, ko ji star tu je 27. av gu sta u Wu jor ku. On je re kao da po -

si o ca Na da la, ko ji je 2010. osvo jio ti tu lu na US ope nu i ta ko kom ple ti rao sva ~e ti ri grend sle ma u ka ri je ri, po sle Ro xe ra Fe de re ra i No va ka \o ko vi }a, ko ji bra ni pro {lo go di {wi tro fej. Na dal, ko ji je do sa da osvo jio 11 grend slem tro fe ja, pro {le go di ne je igrao fi na le US ope na, u ko jem je po ra `en od srp skog igra ~a.

La jo vi} na sta vqa niz po be da Srp ski te ni ser Du {an La jo vi} na ~e len xe ru u Kar {i ju na sta vio je ta mo gde je stao po sle osva ja wa ti tu le u Sa mar kan du, ta ko |e u Uz be ki sta nu.

La jo vi} je za vi kend osvo jio pr vi ~e len xer u ka ri je ri, a u dru gom ko lu u Kar {i ju po be dio je Ge ral da iz Austri je sa 7:5, 6:3,

po sle jed nog sa ta i 26 mi nu ta igre. U tre }oj run di, La jo vi }a o~e ku je duel sa Dmi tri jem Zir mon tom iz Be lo ru si je.

La jo vi} je ove ne de qe za be le `io svoj naj bo qi pla sman na ATP li sti, po {to je do {ao do 138. po zi ci je za hva qu ju }i tri jum fu u Sa mar kan du.

Vi no ku rov: Vre me je da sta nem

17

SU TRA PO ^I WE ME MO RI JAL NI TUR NIR „BOG DAN RO DI]”

ZBOG PO VRE DE KO LE NA

Na dal pro pu {ta i US open

~etvrtak16.avgust2012.

Le stvi ca po sta vqe na vi so ko Jo{ je dan dan de li qu bi te qe ru ko me ta u No vom Sa du do po ~et ka pra ve ru ko met ne po sla sti ce, pe tog po re du, me |u na rod nog me mo ri jal nog tur ni ra „Bog dan Ro di}” ko ji or ga ni zu je ru ko met ni klub Voj vo di na. Da se }a wa na naj ve }e do sa da {we uspe he klu ba pod pa tro na tom naj u spe {ni jeg pred sed ni ka po koj nog Bog da na Ro di }a, ~i je ime }e ve~ no bi ti upi sa no zlat nim slo vi ma u klup skoj isto ri ji. ^el ni qu di no vo sad skog su per li ga {a na ~e lu sa al fom i ome gom klu ba pred sed ni kom Mi la nom \u ki }em ve} pe tu go di nu za re dom or ga ni zu je me mo ri jal ni tur nir Bog dan Ro di}.

- Uigra na eki pa ra di na or ga ni za ci ji Bog da no vog me mo ri ja la. Svi zna ju svoj deo po sla. Na rav no sva ke go di ne `e li mo da una pre di mo tur nir, is pra vqa mo sit ne pro pu ste, na rav no da i oja -

U~e sni ci me mo ri ja la Pr va gru pa Voj vo di na Split Par ti zan

Dru ga gru pa Po li teh ni ka Nek se Ju go vi} ~a mo tak mi ~e we. Kon ku ren ci ja je iz go di ne u go di nu sve ja ~a, a to me do pri no si do bar glas - po ~eo je iz la ga we Mi lan \u ki}.

Us pe si ko je je Voj vo di na ostva ri la za vre me pred sed ni ko va wa Bog da na Ro di }a te {ko su do sti `ni.

- Bog dan je pred sta vqao ve li ku in spi ra ci ju za sve na. Uka zao nam je put ko jim tre ba da ide mo.

Ula gao je sop stve na sred stva, po se do vao ret ko vi |e nu ene gi ju

Od wih se mnogo o~ekuje: rukometa{i Vojvodine

i en tu zi ja zam i sve to je pod kre pqa vao sjaj nim re zul ta ti ma za ~i we nim tro fe ji ma. Za du `io nas je mno go. S to ga ima mo oba ve zu da ~u va mo uspo me nu na we ga, a ovaj tur nir je pra vi na ~in da mu se ba rem ma lo odu `i mo.

Sport skim re~ ni kom le stvi ca je po sta vqe na vi so ko, a na ma ko ji da nas vo di mo klub je da po ku {a mo da je do stig ne mo i pre ma {i mo. Te {ko je u da na {wim uslo vi ma na pra vi ti uspeh pre ko no }i. Ipak, uve ren sam da }e mo u ovoj ili na red noj go di ni us pe ti da vra ti mo je dan od tro fe ja u No vi Sad {to bi bio ogro man uspeh - ka zao je agil ni pred sed nik No vo sa |a na. - Pro {le go di ne smo po ~e li sa re a li zi ci jom ide je da ofor mi mo svo ju {ko lu ru ko me ta, oma so vi mo ba vqe we ovim spor tom i da kroz str pqiv stru~ ni ra da a u sa rad wi sa ru ko met nim kam pom Ra sti mo, oku -

pi mo sve mla |e se lek ci je klu ba pod jed nim kro vom na Sla noj ba ri. Ima mo ju ni or sku eki pu, u ko joj ve} sa da ima mo ne ko li ko iz u zet no per spek tiv na igra ~a sa ko ji ma }e mo uo~i po ~et ka se zo ne pot pi sa ti sti pen dij ske ugo vo re. Ta ko |e tru di mo se u sa rad wi sa grad skim struk tu ra ma da ha lu na Sa noj ba ri pre tvo ri mo u pra vi ru ko met ni hram i da je sta vi mo u slu `bu ru ko met nog spor ta.

Voj vo di na je ovog le ta bi la iz u zet no agi na u pre la znom ro ku, an ga `o va no je ne ko li ko kva li tet nih igra ~a.

- Ono {to za mi sli li to smo i ostva ri li. Ta ko smo do {li u si tu a ci ju da se upra va ba vi sa mo or ga ni za ci jom, a stru~ ni {tab je u pot pu no sti fo ku si ran na stru~ ni deo ra da. U skla du sa mo gu} no sti ma us pe li smo da is po {tu je mo sve do go vo re. Ne ma -

mo du go va wa pre ma igra ~i ma, at mos fe ra u ti mu je sjaj na, a glav na pre po ru ka su do bri re zul ta ti i igra we u Evro pi. Si gu ran sam da no vi tim u na re doj se zo ni oprav da ti po ve re we, i da }e na {i ru ko me ta {i igra ti atrak tiv ni je i br `e, na lik evrop skim eki pa ma, a to na vi ja ~i sva ka ko vo le da vi de - za kqu ~io je pred sed nik Voj vo di ne Mi lan \u ki}.

Pri li ku da u`i va ju u ru ko met nim ~a ro li ja ma i bra vu ra ma maj sto ra no vo sad ska pu bli ka ime }e ve} su tra na Sla noj ba ri (17. i 18. av gust) ka da }e {est iz u zet no ja kih eki pa ukr sti ti ume }e i sna gu u bor bi za pe har po bed ni ka 5. me |u na rod nog me mo ri jal nog tur ni ra „Bog dan Ro di}”. Pr vi me~ tur ni ra iz me |u Voj vo di ne i Spli ta (Hr vat ska) igra se su tra od 11 sa ti.

I. Gru bor KE NIJ CI NE ZA DO VOQ NI

Is tra ga zbog sa mo 11 me da qa

Olim pij ski {am pion te qi ma na po dr {ci ko ju su mi na dru mu iz Lon do na pru `a li po sle pa da. Po ka za lo se Alek san dar Vi no ku rov da od ri ca we ni je bi lo uza lud no. na ja vio je za vr {e tak @e leo sam da se opro stim po be pro fe si o nal ne ka ri je re. dom na tr ci „Tur d’Frans“, to se - Sve stan sam da }u mo ra ti da ni je do go di lo, ali je usle dio tri na pu stim bi ci kli zam i to je za me - jumf na Olim pij skim igra ma - re ne te {ka od lu ka. kao je bi ci kli sta Ipak u sep tem bru Asta ne. Vi no ku }u na pu ni ti 39 rov je do dao da go di na i mi slim pla ni ra da se sa da je vre me da sta sta ne sa pred stav nem - re kao je Vi ni ci ma Bi ci kli no ku rov. sti~ kog sa ve za Ka Vi no ku rov je zah sta na i da `e li po vla ~e we na ja da osta ne u tom vio i pro {le go spor tu. di ne, ali je zbog To kom 14-go di pa da i lo ma but ne {we ka ri je re Vi ko sti od lu ~io da no ku rov je tri vo zi na red nih 12 jum fo vao na Vu Aleksandar Vinokurov me se ci. el ti 2006. go di ne, - U ja nu a ru sam imao pro ble ma ima po be de na ~e ti ri eta pe „Tu sa po vre dom i ni sam `e leo da na ra“, a 2007. je bio su spen do van na taj na ~in na pu stim bi ci kli zam. go di nu da na zbog ko ri {}e wa krv Za hva lio bih se po ro di ci i pri ja - nog do pin ga.

Mi ni star spor ta u vla di Ke ni je Pol Otu ma na ja vio je po kre ta we is tra ge zbog sla bog u~in ka tak mi ~a ra na Olim pij skim igra ma u Lon do nu, gde su osvo ji li 11 me da qa. Od tog bro ja, dve me da qe su zlat ne, a Ke ni ja je na kra ju po de li la 28. me sto u ukup nom po ret ku osva ja ~a od li~ ja u Lon do nu.

- Ovo ga pu ta ne }e bi ti sa kri va wa. Ka da spre mi mo iz ve {taj, ob ja vi }e mo ga ta ko da svi mo gu da vi de.

Ve} sam dao in struk ci je svo jim sa -

Ugan da sla vi Ki pro ti ~a Na rod u Ugan di pri re dio je lep do ~ek Sti ve nu Ki pro ti ~u, osva ja ~u zlat ne me da qe u ma ra to nu na Olim pij skim igra ma u Lon do nu.

Po sled wu zlat nu me da qu Ugan da je osvo ji la dav ne 1972. go di ne u

Stiven Kiproti~

Min he nu, ka da je Aki-Bua sla vio na 400 me ta ra sa pre po na ma. Ki pro ti~ je po za ni ma wu za tvor ski ~u var, sa da je una pre |en u po mo} ni ka na ~el ni ka, a pred sed nik Jo ve ri Mu se ve ni na gra dio ga je i sa 80 hi qa da do la ra. Qu di su sta ja li na uli ca ma i po zdra vqa li svog he ro ja, dok je Ki pro ti~ ma hao iz otvo re nih ko la.

Ta ko |e, Ki pro ti ~e vim ro di te qi ma bi }e iz gra |e na no va ku }a, a pred sed nik se oba ve zao da }e dr `a va vi {e ula ga ti u sport. U Ugan di po sle Ki pro ti ~e ve po be de vla da eufo ri ja, a ~ak je po kre nu ta i ak ci ja za sku pqa we pri lo ga za na gra du – za sa mo tri sa ta sku pqe no je 100 hi qa da do la ra, a ko na~ ni ciq je 500.000.

PLES OKO [IP KE NO VA OLIM PIJ SKA DI CI PLI NA: Me |u na rod na organizacija IPSF je na dobrom putu da ubedi nadle`ne da ples oko {ipke postane nova olimpijska disciplina.

Decenijama je ova vrsta plesa mogla da se vidi samo u striptiz klubovima, ali kada su qudi shvatili koliko je on zahtevan i samim tim dobar za op{te fizi~ko stawe onoga ko ga praktikuje, ples oko {ipke postaje sve popularniji. Posledwih deset godina {irom sveta se organizuju takmi~ewa u ovoj disciplini, koja je vi{e od plesa - to je svojevrsna akrobacija koja tra`i jake mi{i}e, odli~nu kondiciju i duboku koncentraciju.

Tako je u julu ove godine na Svetskom prvenstvu odr`anom u Londonu, pobedila Amerikanka Nata{a Veng, koja podr`ava inicijativu IPSF da se ovaj sport uvede na OI, ali je ipak skepti~na.

- Mislim da javnost jo{ nije spremna za takav sport na takvom takmi~ewu - rekla je Nata{a za „Hafington post“.

Zanimqivo je da ples oko {ipke praktikuju i mu{karci, kao i parovi. U Londonu je pobedio Rus Juxeni Gre{alov, a u kategoriji parova Rut Mensfild i Tifani Dauns iz Australije. U IPSF ka`u da su plesa~i oko {ipke zapravo vrhunski sportisti koji poseduju i ve{tinu i eleganciju, a ta disciplina korene vu~e iz tradicionalnih kineskih cirkusa. Da ovaj ples nema nikakve veze sa striptizom potvr|uje i ~iwenica da se plesa~i ne skidaju tokom nastupa.

Osobine vrhunskih sportisa imaju i oni koji ple{u takozvane „balske igre”: menuet, kadril, polku, polonezu, mazurku... ka`u zastupnici ideje da i te igre postanu sastavni deo olimpijskih takmi~ewa. Zahvaquju}i TV emisijama kao {to su „Ples sa zvezdama” i nekim holivudskim filmovima, ste~ena je pogre{na slika o tome da su ti plesovi samo dramski spektakli, defile rasko{nih haqina i zgodnih mu{kih i `enskih tela.

Me|utim, ti plesa~i pru`aju gledaocima mnogo vi{e od estetskog i umetni~kog do`ivqaja - oni poseduju odli~nu kondiciju, fizi~ku snagu, fleksibilnost… sve ono {to odlikuje ritmi~ku gimnastiku ili sinhrono plivawe, na primer, sa ~ime se slo`io i Me|unarodni olimpijski komitet 1997. Ali, bez obzira na to, ples nije uvr{ten u zvani~ni program OI. Zapravo, jo{ nije.

rad ni ci ma, po vu }i }e mo po te ze ko ji }e osi gu ra ti da se ova kve stva ri ne po no ve u bu du} no sti - , re kao je Otu ma lo kal nim me di ji ma.

Po ukup nom bro ju osvo je nih me da qa, Ke ni ja je tre }a naj u spe {ni ja afri~ ka se lek ci ja na Igra ma u Lon do nu, iza Ju `no a fri~ ke re pu bli ke i Eti o pi je.

Pot pred sed nik Ke ni je Ka lon zo Mu si o ka i pred sed nik na ci o nal nog Olim pij skog ko mi te ta Kip ~o ge Kej no sta li su u od bra ni spor ti sta.

- Re pre zen ta tiv ci su da li sve od se be i mi kao na ci ja mo ra mo da bu de mo po no sni na re zul ta te u Lon do nu. Va `no je da spor ti sti i u bu du} no sti do bi ju na {u po dr {ku - re kao je Mu si o ka.

Ke ni ja je sa 14 me da qa, od ~e ga {est zlat nih, na pro {lim Olim pij skim igra ma u Pe kin gu za u ze la 13. me sto u ukup nom pla sma nu.

18

SPORT

~etvrtak16.avgust2012.

dnevnik

RAS P O RE D UTAK MI CA JE SE WE G DE L A P R VE N STVA SRP SKE FUD BAL SKE L I GE , GRUP A VOJVODI N A

1.

kolo

(19. av gu sta, 17)

Srem – Ce ment ^SK Pi va ra – Rad ni~ ki ([) Je din stvo – Pa li} Tek sti lac – Slo ga Mla dost – Ba~ ka To po la Rad ni~ ki (S) – Du nav Di na mo – Do li na Sen ta – Rad ni~ ki (SM)

2.

kolo

(16. septembar,16)

Je din stvo – Ce ment Tek sti lac – ^SK Pi va ra Mla dost – Srem Rad ni~ ki (S) – Rad ni~ ki ([) Di na mo – Pa li} Sen ta – Slo ga Rad ni~ ki (SM) – Ba~ ka To po la Do li na – Du nav

6.

9.

(14. oktobra, 15)

Mla dost – Ce ment Rad ni~ ki (S) – Tek sti lac Di na mo – Je din stvo Sen ta – ^SK Pi va ra Rad ni~ ki (SM) – Srem Do li na – Rad ni~ ki ([) Du nav – Pa li} Ba~ ka To po la – Slo ga

(11. novembra, 13)

Di na mo – Ce ment Sen ta – Rad ni~ ki (S) Rad ni~ ki (SM) – Mla dost Do li na – Tek sti lac Du nav – Je din stvo Ba~ ka To po la – ^SK Pi va ra Slo ga – Srem Pa li} – Rad ni~ ki ([)

(23. septembar,16)

Ce ment – Du nav Ba~ ka To po la – Do li na Slo ga – Rad ni~ ki (SM) Pa li} – Sen ta Rad ni~ ki ([) – Di na mo Srem – Rad ni~ ki (S) ^SK Pi va ra – Mla dost Je din stvo – Tek sti lac

7.

kolo

kolo

(2. septembar, 16.30)

^SK Pi va ra – Ce ment Je din stvo – Srem Tek sti lac – Rad ni~ ki ([) Mla dost – Pa li} Rad ni~ ki (S) – Slo ga Di na mo – Ba~ ka To po la Sen ta – Du nav Rad ni~ ki (SM) – Do li na

(30. septembar,15.30)

Tek sti lac – Ce ment Mla dost – Je din stvo Rad ni~ ki (S) – ^SK Pi va ra Di na mo – Srem Sen ta – Rad ni~ ki ([) Rad ni~ ki (SM) – Pa li} Do li na – Slo ga Du nav – Ba~ ka To po la

10.

kolo

11.

kolo

(28. oktobra, 14)

8.

Ce ment – Do li na Du nav – Rad ni~ ki (SM) Ba~ ka To po la – Sen ta Slo ga – Di na mo Pa li} – Rad ni~ ki (S) Rad ni~ ki ([) – Mla dost Srem – Tek sti lac ^SK Pi va ra – Je din stvo

12.

kolo

kolo

(9. septembar,16.30)

(7. oktobar,15.30)

Ce ment – Ba~ ka To po la Slo ga – Du nav Pa li} – Do li na Rad ni~ ki ([) – Rad ni~ ki (SM) Srem – Sen ta ^SK Pi va ra – Di na mo Je din stvo – Rad ni~ ki (S) Tek sti lac – Mla dost

(18. novembra, 13)

Ce ment – Rad ni~ ki ([) Srem – Pa li} ^SK Pi va ra – Slo ga Je din stvo – Ba~ ka To po la Tek sti lac – Du nav Mla dost – Do li na Rad ni~ ki (S) – Rad ni~ ki (SM) Di na mo – Sen ta

15.

kolo

Rad ni~ ki (S) – Ce ment Di na mo – Mla dost Sen ta – Tek sti lac Rad ni~ ki (SM) – Je din stvo Do li na – ^SK Pi va ra Du nav – Srem Ba~ ka To po la – Rad ni~ ki ([) Slo ga – Pa li} kolo

14.

kolo

(21. oktobra, 15)

Ce ment – Slo ga Pa li} – Ba~ ka To po la Rad ni~ ki ([) – Du nav Srem – Do li na ^SK Pi va ra – Rad ni~ ki (SM) Je din stvo – Sen ta Tek sti lac – Di na mo Mla dost – Rad ni~ ki (S)

4.

13.

kolo

kolo

kolo

(26. av gu sta, 17)

Ce ment – Rad ni~ ki (SM) Do li na– Sen ta Du nav – Di na mo Ba~ ka To po la – Rad ni~ ki (S) Slo ga – Mla dost Pa li} – Tek sti lac Rad ni~ ki ([) – Je din stvo Srem – ^SK Pi va ra

3.

5.

kolo

(4. novembbra, 13.30)

Ce ment – Pa li} Rad ni~ ki ([) – Slo ga Srem – Ba~ ka To po la ^SK Pi va ra – Du nav Je din stvo – Do li na Tek sti lac – Rad ni~ ki (SM) Mla dost – Sen ta Rad ni~ ki (S) – Di na mo

(25. novembra, 13)

Sen ta – Ce ment Rad ni~ ki (SM) – Di na mo Do li na – Rad ni~ ki (S) Du nav – Mla dost Ba~ ka To po la – Tek sti lac Slo ga – Je din stvo Pa li} – ^SK Pi va ra Rad ni~ ki ([) – Srem

SPORT

dnevnik

~etvrtak16.avgust2012.

19

VEK OMLA DIN SKOG FUD BAL SKOG KLUBA JU GO VI] IZ KA ]A

Sto go di {wak ve ~i to mla da la~ kog du ha Omla d in s ki fud b al s ki klub Ju go vi} iz Ka }a pro sla vqa sto ti ro |en dan, pa je ~i ta va ova go di na pro ti ca la, i pro ti ~e, u zna ku ve li kog ju bi le ja, obe le `e na sport skim i kul tur nim ma ni fe sta ci ja ma.

To kom ju na odr `an je tra di ci o nal ni me |u na rod ni ka det ski tur n ir „Me m o r i j al @iv k o Kon di}“, se ni o ri su od i gra li ne ko li ko sla vqe ni~ kih utak mi ca, a o~e ku ju se du e li i sa su p er l i g a { i m a Voj v o d i n om, Par ti za nom i Cr ve nom zve zdom na po pu lar nom ka} kom

osno van 16. av gu sta 1912. go di ne pod ime n om Omla d in s ki ka} ki sport ski klub, da bi 1926. do bio ime ko je i da nas s po no som no si, ali ne sa mo on ve} i ru ko me ta {i, {a hi sti i ka ra ti sti iz Ka }a. U mi nu lom ve ku klub je od i grao vi {e od dve hi qa de utak mi ca, a kroz klub je pro {lo pre ko hi qa du fud ba le ra ko ji su no si li dres pr vog ti ma.

To k om NOB-a, u Dru g om svet skom ra tu klub je iz gu bio de set fud ba le ra i osam ~la no va upra ve.

kon sta to vao je da igra ~a ima de vet, kao de vet Ju go vi }a, a da je on me |u wi ma kao sta ri na

`ni je ko ja je ver zi ja ta~ na, tek ~i we ni ca je da klub s po no som no si to ime od 1926. go -

Pri zna wa U mi nu lih sto ti nu go di na, ko li ko tra je ka} ki fud bal ski mi qe nik, Ju go vi} je pri mio mno go broj na pri zna wa za ostva re ne re zul ta te, od op {tin skih do naj vi {if fud bal skih in sti tu ci ja u ze mqi. Ipak,naj dra `e pri zna we je spe ci jal na Zlat na pla ke ta i Spo men di plo ma ko ja je do bi je na od ta da {weg Fud bal skog sa ve za Ju go sla vi je. Bi lo je to 1969. go di ne ka da je OFK Ju go vi} pro sla vqao 50. ro |en dan. To je pri zna we svim ge ne ra ci ja ma ko je su se be utka le u bo ga tu isto ri ju ka} kog fud ba la, ugra di le u wu svo ju mla dost i ne iz mer nu qu bav.

di n e, sa m o 14 go d i n a po s le osni va wa.

Fud ba le ri Ju go vi }a tak mi ~e se u Voj vo |an skoj li gi – za pad. @e qa im je bi la da go di nu ju bi le ja do ~e ka ju u vi {em ran gu. Na `a lost, ni su us pe li, ~ak su se bo ri li da i u ovoj li gi osta nu. Ipak, ni je va `no u ka kvom vre me nu `i vi mo, ima mo li ili ne ma mo za go li `i vot, ve} ka kvu ener gi ju no si mo i ko jom je sna gom {i ri mo, mo to je ka} kog klu ba. A tu po zi t iv n u ener g i j u po k u { a } e ove go di ne da pre to ~e u `e qu

ni je ta ko kra tak, a ~i ni se da je vek pro {ao ka tren. U Ju go vi }u je po sle sva ke sme ne ge ne ra ci ja osta ja la mla dost ko ja je uvek bi la za hval na na ono me {to su ura di li wi ho vi pret hod ni ci, za klub i ovo me s to ko j e ne i z m er n o vo l i sport, a fud bal po seb no. Tru di }e mo se da sa da {wim ge ne ra ci ja ma obez be di mo {to bo qe uslo ve za rad i tak mi ~e we.

Tru di mo se da im stvo ri mo i vi {i kon for, pa smo ne dav no okre ~i li klup ske pro sto ri je, ure d i l i smo sta d ion i sav

Ju go vi} ve li ku pa `wu po kla wa mla |im se lek ci ja ma fud ba le ra

Igra li {ta naj ve }e bo gat stvo OFK Ju go vi} osno van je pre sto go di na bez svla ~i o ni ca, te re na i pra te }ih uslo va. Pra znog xe pa, ali pu nog sr ca. To kom de ce ni ja Ka }a ni ni su ima li nov ca da iz gra de tri bi ne kao {to su to ~i ni li mno gi dru gi, ali su za to iz gra di li dva te re na. Na wi ma da nas ve `ba pre ko sto ti nu igra ~a. Ko u ovom ran gu tak mi ~e wa mo `e da se po hva li to li kim bro jem igra ~a? Ve ro vat no bi ih bi lo i vi {e da je iz gra |e no i tre }e igra li {te, ko je je tre ba lo da bu de go to vo pre ne ko li ko go di na. U toj ~i we ni ci, dva igra li {ta, i tre ba po tra `i ti raz lo ge za to li ki broj de ~a ka na te re ni ma. Za po hva lu je i to {to je pre ko 50 fud ba le ra u mi nu loj de ce ni ji iz Ka }a oti {lo u dru ge klu bo ve, a ve }i na u vi {i rang. To sa mo go vo ri da je Ju go vi} i ve li ki ra sad nik mla dih fud ba le ra, uz za i sta do bar i pre dan stru~ ni rad svih tre ne ra ko ji su vo di li ka} kog sto go di {wa ka.

Si ge tu. Cen tral ni deo pro sla ve pred vi |en je za 24. ok to bar, ka da }e se odr `a ti sve ~a na sed n i c a klu b a, po d e l i t i pri zna wa naj za slu `ni ji ma i pred sta vi ti mo no gra fi ja „100 go di na OFK Ju go vi}“, auto ra Mi la na Gr bi }a.

Ne ma mno go klu bo va ko ji se mo gu po hva li ti ova kvom tra di ci jom sa bur nom i sve tlom pro {lo {}u. OFK Ju go vi} je

Za ni mqi vo je ka ko je Ju go vi} do bio da na {we ime. Do du {e, to se ne zna po u zda no, jer po sto je dve ver zi je. Pre ma pr voj, to ga da na se odr `a vao sa sta nak s igra ~i ma ko jem je bi l o pri s ut n o sa m o de v et fud b a l e r a omla d i n a c a i pred sed nik Mi li voj Do ba no va~ k i Ba b a, ina ~ e po z na t i ka} ki ber be rin. Ka ko pred sed n ik ni j e bio omla d i n ac

Se ni or ska eki pa Voj vo di ne tak mi ~i se u Voj vo |an skoj li gi

Jug Bog dan i pred lo `io da se klub od ta d a zo v e Ju g o v i}.

Dru go ka zi va we go vo ri da je te go di ne je dan ~i tav me~ od i gra la sa mo de ve to ri ca igra ~a i po be di la je dan tim iz oko li ne ko ji je u`i vao ve li ki ugled. Po ne {e ni ovim uspe hom, igra ~ i ko j i su no s i l i dres ka} kog ti ma u tom du e lu odu { e v qe n o su go v o r i l i: „Nas de ve to ro po be di smo kao de vet Ju go vi }a“. Ni je naj va -

Voj vo di na u uto rak na Si ge tu Sto go di {wi cu OFK Ju go vi} uve li ~a }e no vo sad ski su per li ga{ Voj vo di na. No vo sa |a ni su ve} ne ko li ko pu ta igra li na ju bi je ji ma Ka }a na. I ovo ga pu ta Vo {a }e, s pr vim ti mom, is tr ~a ti na te ren na ka} kom Si ge tu.

Ovaj sla vqe ni~ ki duel od i gra }e se u uto rak, 21. av gu sta, u 17 ~a so va.

Naj mla |i po gon ka} kog voj vo |an skog li ga {a

ko ja se ni je ostva ri la u mi nu lom pr ven stvu.

Ka }a ni ima ju sve se lek ci je, od pi o ni ra do se ni o ra, ima i de voj ~i ca ko je vo le da tr ~e za fud bal skom lop tom, {to za o kru `u je sli ku o po pu lar no sti fud ba la u ovoj sre di ni.Ju go vi} je osno van dav no, a tra ja }e ve~ no, raz mi {qa wa su ov da {wih fa no va.

Spo me nu smo da se ak tiv no sti ve za ne za ju bi lej od vi ja ju od po ~et ka go di ne. Sa da {wi pred sed nik klu ba Alek sa Baj lov tim po vo dom ka `e: -Ve l i k i ju b i l ej }e bi t i pro s la v qen na do s to j an na ~in, ka ko do li ku je klu bu s ta ko du gom i sve tlom tra di ci jom. Pe riod od sto go di na i

pro stor oko we ga, pod {i {a li tra vu. Ovo smo ura di li ta ko {to smo or ga ni zo va li ak ci ju, ko ja je u sve mu us pe la, na ko ju se oda zva lo oko 50 qu di, ~la no va upra ve klu ba i na vi ja ~a. U pro te klih de set de ce ni ja klub je imao, a ta ko je i da nas, ve li ku po dr {ku, pa i fi n an s ij s ku, od po m a ` u } ih ~la no va, za qu bqe ni ka u fud bal. Uve ren sam da nas ~e ka do bra i uspe {na se zo na ko ja usko r o star t u j e- is t a k ao je Baj lov.

Na ma osta je da ovom mla dom sto go di {wa ku po `e li mo pu no sre }e i da u se zo ni ko ja pred sto ji ostva re ne do sa wa ne sno ve.

Slo bo dan Ja ko vqe vi}

20

svet

~etvrtak16.avgust2012.

dnevnik

gRA \AN SKI RAT U SI RI jI SE NE SMI RU jE

Eksplodirala bomba kod hotela s posmatra~ima UN DAMASK: Jedna bomba eksplodirala je kod hotela u Damasku u kome su odseli posmatra~i UN, i tri osobe su rawene, za {ta je odgovornost preuzela pobuweni~ka Sirijska oslobodila~ka armija. Sirijska dr`avna televizija je javila da je bomba bila prika~ena za kanister za gas. Jedan opozicioni aktivista u prestonici video je kako se iznad tog mesta vije dim i kako kola hitne pomo}i dolaze da pru`e pomo} rawenima. Odgovornost za ovaj napad preuzela je pobuweni~ka Sirijska oslobodila~ka armija, koja je rekla da su meta napada bili u~esnici operativnog sastanka u {tabu sirijske vojske.U me|uvremenu, SAD su optu`ile Iran za formirawe prore`imske paravojne formacije u Siriji.

-O~igledno je da Iran u Siriji igra va`nu ulogu na mnogo na~ina izjavio je ameri~ki sekretar za odbranu Leon Paneta na zajedni~koj konferenciji za novinare sa na~elnikom zdru`enog general{taba ameri~ke vojske, generalom Martinom Dempsijem.

On je rekao da SAD imaju dokaz da elitna iranska vojna organizacija ^uvari revolucije poku{a-

va da izgradi i obu~i paravojnu formaciju u Siriji kako bi mogla da se bori u ime re`ima.Kina je optu`ila zapadne zemqe da poku{avaju da promene re`im u Siriji i rekla da wihova podr{ka pobuweni~kim snagama u Sirija gra|anskom ratu u toj zemqi naru{ava solidarnost unutar Saveta bezbednosti UN. Istovremeno, po~eo je hitan sastanak Organizacije za islamsku saradwu na kome je predlo`eno suspendovawe Sirije iz te organizacije. O~ekuje se da }e lideri usvojiti ovaj predlog.Ciq ovog poteza organizacije koja predstavqa 1,5 miliona muslimana iz celog sveta je daqa izolacija re`ima sirijskog predsednika Ba{ara Asada, ali wegovo dejstvo je uglavnom simboli~no. Sirija je pro{le godine suspendovana iz Arapske lige zbog nasiqa re`imskih snaga nad demonstrantima, {to je Asad protuma~io kao zaveru zapadnih i rivalskih sila koje ho}e da zbace wegov

GR^KA

re`im.Sastanku Oraganizacije za islamsku saradwu prisustvuje i iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad ~ija zemqa je otvoreno kritikovala poku{aj suspendovawa Sirije.

U predlo`enom tekstu se ka`e da Sirija treba da bude suspendovana zbog toga {to sirijske vlasti tvrdoglavo slede vojnu opciju u re{avawu krize i zbog neuspeha mirovnog plana UN i Arapske lige u ~ijem sklapawu je posredovao Kofi Anan. Iran je najve}i saveznik sirijskog re`ima u regionu i obe}ao je apsolutnu podr{ku Asadu, mada negira tvrde SAD i pobuwenika da re`im snabdeva oru`jem i qudstvom.

OBE LE @E NA 67. gO DI [wI CA PRE DA jE jA PA NA U DRU gOM SvET SKOM RA TU

Ne}emo ponoviti istu gre{ku TOKIO:U Tokiju je obele`ena 67. godi{wica predaje u Drugom svetskom ratu, na ceremoniji koju je pratio ozbiqni ton, a prethodio joj je porast tenzija zbog teritorijalnih sporova sa susedima. Japanski premijer Jo{ihiko Noda je obe}ao nastavak politike koja iskqu~uje svaku mogu}nost ratne opcije, izrazio `aqene zbog onih koji su poginuli u tom ratu i izvinio se `rtvama japanskih zlo~ina.

-Mi smo u ratu naneli ogromnu {tetu i bol mnogim zemqama, naro~ito u Aziji - rekao je Noda. Duboko `alimo zbog toga i iskreno oplakujemo one koji su bili `rtvovani i wihove porodice. Ne}emo ponoviti istu gre{ku.

Car Akihito, ~iji je otac 1945. godine u obra}awu na nacionalnom radiju objavio poraz, tako|e se pomolio za mrtve. Ceremoniji je, me|utim, prethodio porast tenzija izme|u Japana i suseda proteklih nedeqa.

Tokio je razgnevila nedavna poseta predsednika Ju`ne Koreje Li Mjung-baka spornim ostrvima u Japanskom moru koja se na japanskom zovu Take{ima, a na korejskom Dokto.Ovu posetu su mnogi protuma~ili kao poku{aj Lija da

ATINA: Gr~ki premijer Antonis Samaras }e zatra`iti produ`ewe programa {tedwe prilikom sastanka slede}e sedmice sa nema~kom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem. Samaras }e sa Merkelovom i Olandom razgovarati u Berlinu, a tom prilikom }e predlo`iti da priAtina mena programa smawewa javne potro{we bude pro{irena na period od ~etiri godine, umesto dve.

Zvani~na Atina trenutno na sve na~ine poku{ava da izna|e u kojim sektorima bi mogla da u{tedi iznos jednak pet odsto gr~kog bruto doma}eg proizvoda tokom 2013. i 2014. godine.

Gr~ka je prodajom tromese~nih dr`avnih obveznica zaradila 4,063 milijarde evra, pri ~emu je pla}ala tek ne{to vi{u kamatnu

Nagove{taji o izlasku iz EU BRISEL: Velika Britanija, a ne Gr~ka, mogla bi biti prva zemqa koja }e napustiti Evropsku uniju, upozorio je briselski portal na engleskom jeziku „EuObzerver”. Portal se, u analiti~kom tekstu, poziva na najnovije istra`ivawe javnog mwewa, koje pokazuje da bi gotovo polovina (46 odsto) Britanaca glasalo protiv ostanka u EU, dok znatno ve}i broj smatra da je ta ostrvska zemqa imala vi{e {tete nego koristi od dosada{weg ~lanstva. Sem toga, vi{e od 80 odsto anketiranih odlu~no se protivi napu{tawu funte i ulasku Britanije u evro-zonu. Iako su i ranije ankete davale sli~ne rezultate,

„EuObzerver” ukazuje da zbog promewenih politi~kih okonosti rastu {anse da se u dogledno vreme raspi{e referendum koji bi najverovatnije rezultirao izlaskom iz EU. Portal podse}a da je britanski premijer Dejvid Kameron tokom izborne kampawe obe}avao da }e raspisati referendum o ostanku u Uniji, ali je nakon izbora od toga odustao.

Me|utim, teku}a du`ni~ka kriza u EU, kao i nagove{taji da bi moglo do}i do uspostavqawa fiskalne unije i davawa Briselu ve}ih ovla{}ewa nad ekonomijama zemaqa ~lanica, oja~alo je antievropsku struju.

AUSTRALIJA stopu u odnosu na prethodnu sli~nu aukciju, od 4,43 odsto. Tako veliki iznos ostvaren prodajom dr`avnih zapisa bi trebalo da pomogne Gr~koj da izbegne nedostatak gotovine, budu}i da joj na naplatu 20. avgusta dolaze obveznice u vrednosti od 3,2 milijarde evra u vlasni{tvu Evropske centralne banke, a ta zemqa ~eka i isplatu slede}e tran{e pomo}i od EU i Me|unarodnog monetarnog fonda.

(Ta njug)

stalno izviwava zbog svojih postupaka u Drugom svetskom ratu, japanski politi~ari ~esto izazivaju gnev zemaqa koje su snosile najve}i teret kolonijalne agresije kada obilaze hram Jasukuni,

Japan

di{wi trn u whovim odnosima.

Japan ima veliki broj teritorijalnih sporova sa Kinom i Rusijom i sa Ju`nom Korejom.

Na ceremoniji obele`avawa japanskog poraza Li je osudio Japan zboga toga {to je za vreme rata primorao na hiqade korejskih `ena da budu seksualni robovi japanskih vojnika. Iako se Japan

japanski memorijalni centar posve}en poginulima u ratu, ukqu~uju}i najve}e ratne zlo~ince.

Dva zvani~nika Nodinog kabineta, {ef Nacionalne komisije za javnu bezbednost Jin Macubara i ministar saobra}aja Jui}iro Hata, kao i nekoliko desetina poslanika obi{li su taj hram.

(Ta njug)

ME \U SOB NE OP TU @BE DE MO KRA TA I RE PU BLI KA NA CA

BRITANIJA

Tra`i produ`ewe programa {tedwe

podstakne antijapanska ose}awa uo~i izbora koji se odr`avaju ove godine.

Ju`na Koreja i Japan tvrde da imaju istorijsko pravo na ostrva i taj problem predstavqa dugogo-

Bez izru~ewe zbog ratnog slu~aja

KANBERA:Australijski Vrhovni sud doneo je odluku da 90-godi{wi Australijanac ne mo`e biti izru~en Ma|arskoj, gde je optu`en za mu~ewe i ubistvo jevrejskog tinejxera za vreme Drugog svetskog rata. Vrhovni sud je time potvrdio prethodnu odluku Federalnog suda, koji je zaustavio izru~ewe biv{eg ma|arskog vojnika ^arlsa Zentaja optu`enog za ratne zlo~ine, uz obrazlo`ewe da ma|arski zakon u vreme izvr{ewa dela nije predvi|ao ratni zlo~in kao predmet optu`nice. Ma|arski tu`ioci sumwi~e Zentaja da je 1944. godine u Budimpe{ti na smrt pretukao tinejxera zbog toga {to nije nosio jevrejsku zvezdu.

Romi: Kampawa mr`we i podela VA[INGTON: Republikanski predsedni~ki kandidat Mit Romni optu`io je ju~e predsednika SAD i kandidata demokrata Baraka Obamu da vodi kampawu mr`we i podela, samo da bi ostao na vlasti. Romni je u intervjuu za Si-Bi-Es televiziju rekao da `eli da ujedini i zaposli Ameriku, dok za Obamu tvrdi da deli zemqu. Predsednik izgleda `eli samo da ostane na vlasti, i mislim da }e u~initi sve {to je u wegovoj mo}i da bi ponovo bio izabran, rekao je republikanski predsedni~ki kandidat.

Na udaru Romnija se na{ao i potpredsednik SAD Xo Bajden, koji je tokom posete Virxiniji, rekao da }e Romnijeva politika u vezi sa bankarskim sektorom, vratiti gra|ane u lance, napraviv{i aluziju sa ovom biv{om robovlasni~kom dr`avom.

Komentari ovakve vrste jo{ ni`e spu{taju Belu ku}u i jo{ jedan su primer bekstva od pravih problema o kojima bi trebalo da raz-

govaramo, odgovorio je Romni. Wegov izborni {tab je ju~e pustio novi izborni spot usmeren ka Hispano bira~ima, sa nazivom „Vi{e ne mo`emo”, isti~u}i da je nezaposlenost kod gra|ana te populacije

pre{la 10 odsto, uz poziv da glasaju za Romnija.

Spot na {panskom jeziku „No Podemos Mas„ (Vi{e ne mo`emo) usmeren je protiv Obaminog izbornog slogana „Yes, we can„ (Da, mi mo`emo).Latino bira~i su zna~ajno opredeqeni ka demokratama i Obami i prema istra`ivawima ~ak dve tre}ine wih bi glasalo za aktuelnog predsednika SAD.

PETA STRANA SvETA

LI^NOSTI VERNER FAJMAN Austrijski kancelar Verner Fajman o~ekuje krajem avgusta izve{taje koji }e pokazati da Gr~ka ima dobre {anse da ostane u evro-zoni i dodao da na jesen moraju biti donete odluke o sudbini evro-zone.Kancelar je naglalsio da je bitno da se savlada du`ni~ka kriza u evro-zoni i odr`i zajedni~ka valuta svim trenutno raspolo`ivim sredstvima.

OLAF [OLC Hamburg je prvi nema~ki grad koji je zvani~no priznao islamske praznike, tako da }e muslimanski radnici i |aci mo}i da ih proslavqaju kod ku}e. Gradona~elnik Olaf [olc izrazio je nadu da }e i drugi nema~ki gradovi po}i stopama Hamburga. Vlasti procewuju da u tom dvomilionskom gradu `ivi oko 150.000 muslimana.

MANMOHAN SING Indijski premijer Manmohan Sing kazao je povodom obele`avawa 66. godi{wicu nezavisnosti Indije da su eksplozije koje su se dogodile na dan proslave jo{ jedan podsetnik da treba poboq{ati unutra{wu bezbednost. On je rekao da nacionalnoj bezbednosti Indije preti rizik ako se ne preuzmu hitni koraci u pravcu ja~awa privrednog rasta.

KRI MI NAL NE FIR ME U AUSTRI JI NA ME TI KON TRO LA

Ofan zi va pro tiv so ci jal nih pre va ra BE^: Kriminalne firme koje ko{taju Austriju milijardu evra godi{we na}i }e se poja~ano na meti kontrola, najavqeno je iz austrijskog odeqewa za borbu protiv privrednog kriminala. Organizovani kriminal u Austriji sve vi{e koristi socijalne prevare za svoj glavni izvor zarade, {to se prevashodno odnosi na gra|evinsku bran{u, ali i iznajmqivawe personala, kao i {pediterstvo i gastronomiju.

Kako navode stru~waci iz tog odeqewa, po~inioci naj~e{}e poti~u iz zemaqa biv{e Jugoslavije i sa Balkana i koriste nove razra|ene strategije. Nasuprot ranijoj praksi, radnici se preko ovih „firmi” zvani~no prijavquju kod socijalnog osigurawa, te prilikom iznenadne racije finansijske kontrole u prvi mah sve izgleda u redu.

U pozadini se odvija prevara, jer pla}awe socijalnih doprinosa

Be~

ovim firmama ne pada na pamet.

One zapo{qavaju i do 1.000 radnika, a najranije dva meseca nakon prijave radnika vlasti potra`uju izmirivawe ovih obaveza. Nedeqama kasnije sledi opomena, a onda i pretwa zahtevom za ste~aj koji se na posletku i de{ava. Za to vreme pro|e najmawe pola godine.

Kako obja{wava Rudolf Unterkefler, {ef odeqewa za borbu protiv privrednog kriminala, ste~aj takvih firmi je unapred isplaniran. On dodaje da su grupe po~inilaca ukorewene duboko u organizovanom kriminalu - od la`nih diploma, prevara kreditima, boravi{nim naslovima do dodela poslova

podfirmama kao i podzemqu. Od 1. jula Ministarsvto unutra{wij poslova Austrije, zajedno sa Ministarstvom za socijalna pitawa, finansije i socijalnim osigurawem preduzima mere protiv kriminalnih firmi iznajmqivawa personala. Radi se o specijalnoj jedinici koja treba da zaustavi prevare u milijardama evra.

Bele`e se i prvi rezultati, te je, kako se saop{tava, prona|en jedan stan iz koga se preko lap-topa i mobilnih telefona usmeravalo stotine radnika za iznajmqivawe.

Tako|e su prona|eni la`ni dokumenti. Unterkefler obja{wava da ova kriminalna forma o{te}uje vi{e strana, jer je ugro`ena zdrava konkurentnost poslovawa, budu}i da su firme koje korektno rade skupqe i gube poslovawe, a nastale {tete se mere milijardama evra koje finansiraju poreski obveznici.

ekologija

dnevnik

~etvrtak16.avgust2012.

21

U KAR LO VA^ KOJ GIM NA ZI JI, SKRI VEN OD O^I JU JAV NO STI

Vol ni jev her ba ri jum star vi {e od dva ve ka Ma lo je po zna to {i roj, a naj ve }i deo na u~ ne jav no sti, na `a lost ni kad ni je imao pri li ku da se uve ri u to, da se u naj sta ri joj srp skoj gim na zi ji u Srem skim Kar lov ci ma ~u va her ba ri jum star bez ma lo ko li ko i sa ma {ko la. [ta vi {e, na pi ta we ko ja je naj sta ri ja her bar ska zbir ka na na {im pro sto ri ma, stu den ti bi o lo gi je na no vo sad skom Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu, naj ~e {}e od go va ra ju da je to ona Jo si fa Pan ~i }a, ne zna ju }i da u Kar lo va~ koj gim na zi ji po sto ji jed na po la ve ka sta ri ja od Pan ~i }e ve. Re~ je o her ba ri ju mu, za ~i ji na sta nak je za slu `an pro fe sor bo ta ni ke i je dan od pr vih di rek to ra gim na zi je An dri ja ili An dre as Vol ni. Na sta nak her ba ri ju ma ve zu je se za 1798. go di nu i on je bio „`iv” do Dru gog svet skog ra ta, {to zna ~i da je do ta da uno {en bo ta ni~ ki ma te ri jal u we ga. Na kon to ga, her ba ri jum bi va sta vqen pod za {ti tu dr `a ve kao kul tur no do bro, ali ne do voq no is tra `e no i za bo ra vqe no.

- Vol ni jev her ba ri jum je pr va her bar ska ko lek ci ja na na pod ru~ ju da na {we Sr bi je - ka `e stru~ ni sa rad nik her ba ri ju ma BUNS De part ma na za bi o lo gi ju i eko lo gi ju PMF-a Mi li ca Rat. - Pro fe so ri su ne ka da ima li do -

bar na ~in pod u ~a va wa |a ka. Pri ku pqa li bi ma te ri jal iz pri ro de, kon zer vi ra li ga i ~u va li i ta ko u sva koj pri li ci mo gli da ga po ka `u |a ci ma. Ta ko su na sta li pr vi her ba ri ju mi, ko ji su se u po ~et ku zva li su vi ma te ri jal. U

vre me ka da je Vol ni sa ku pqao biq ni ma te ri jal, ve} je uve de na stan dard na teh ni ka is pi si va wa la tin skih ime na bi qa ka. Osim {to im je da vao la tin ske na zi ve, is pi si vao im je ime na i na ma |ar skom, ne ma~ kom, srp skom je zi ku. Opi si vao je iz gled biq ke, bo ju cve to va, vi si nu, sta ni {ta na ko ji ma ra stu, i uko li ko zna, na vo dio je wi ho vu upo treb nu vred nost. Ako uzme mo u ob zir da je to kraj 18. ve ka i da mno ge ze mqe u

U VE LI KOJ BRI TA NI JI OD SU TRA DO NE DE QE

Sr bi ja pr vi put na Saj mu pti ca

Sr bi ja }e, od 17. do 19. av gu sta, pr vi put u~e stvo va ti na Me |u na rod nom saj mu pti ca u Ru tlan du, u Ve li koj Bri ta ni ji, sa op {ti la je Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Sr bi je (TOS). Sa jam pri vla ~i iz la ga ~e iz ce log sve ta ko ji se za la `u za ekotu ri zam, pro iz vo de op ti~ ku opre mu, li te ra tu ru, hra nu za pti ce i nu de dru ge pri zvo de ili ak tiv no sti.

Po red TOS, na saj mu }e se pred sta vi ti i agen ci ja „Ma ge lan„ ko ja pro pa gi ra po sma tra we pti ca u Sr bi ji. Ona je, za jed no sa Aso ci ja ci jom za raz voj tu ri zma, osno va la pr vi por tal u Sr bi ji o po sma tra wu pti ca (http://bird wat}ser bia.rs/). Na {u ze mqu }e na saj mu pro mo vi sa ti i bri tan ski no vi nar i fo to graf Dej vid Lin do, ko ji }e u su bo tu, 18. av gu -

sta, na saj mu go vo ri ti o svo jim is ku stvi ma u po sma tra wu pti ca u Sr bi ji.

Po sled wih go di na po ve }a va se broj ino stra nih po sma tra ~a pti ca u Sr bi ji ko je po seb no za ni ma ju - so ve, sa op {tio je TOS. Ki kin da je pro {le go di ne pro gla {e na za svet sku pre sto ni cu so va. To kom zim skog pe ri o da u cen tru gra da mo `e se pre bro ja ti ~ak i vi {e od 700 so va. Na zva ni~ nom saj tu saj ma (http://www.bird fa ir.org.uk/), Sr bi ja je pred sta vqe na kao ze mqa s ne tak nu tom pri ro dom ko ja je pri rod no sta ni {te 381 vr ste pti ca, od ko jih su {est ret ke, a 10 ugro `e ne na svet skom ni vou, a is ti ~e se da je u Sr bi ji naj ve }e sta ni {te ma lih so vau{a ra.

(Be ta)

„KON TI NEN TAL VIND PART NERS“ ULA @E U PRO JEK TE U SR BI JI

Stru ja iz ve tra za 30.000 do ma }in sta va Pro iz vod wa ener gi je iz ob no vqi vih iz vo ra sve je ve }i pri o ri tet, a me |u kom pa ni ja ma ko je su sprem ne da ula `u u Sr bi ju je i „Kon ti nen tal vind part ners “ (KVP) iz Ame ri ke, ko ja se ba vi ve li kim pro jek ti ma u obla sti ob no vqi ve ener gi je, po seb no ve tro par ko vi ma, od ko jih ko rist ima ju po -

tro {a ~i, za jed ni ce i pla ne ta. Ova kom pa ni ja pri sut na je u Sr bi ji od 2009. go di ne i do sa da je ulo `e no oko pet mi li o na evra u raz voj ve tro par ka ,,^i buk’’ ka pa ci te ta 300 me ga va ta, ko ji se sa sto ji od oko 100 ve tro tur bi na u op {ti ni Ko vin. Po re ~i ma pred sed ni ka KVP Mar ka Kren da la to }e bi ti je dan od 10 naj ve }ih ve tro par ko va u Evro pi.

- Pla ni ra mo da u na red ne ~e ti ri go di ne ulo `i mo oko 450 mi li o na evra u iz grad wu ve tro par ko va u Sr bi ji - ka `e Kren dal. - Po za vr {et ku pla ni ra nih pro je ka ta, na da mo se da }e mo mo }i da obez be di mo stru ju

za pre ko 30.000 do ma }in sta va u Sr bi ji i na taj na ~in da mo svoj do pri nos ener get skoj efi ka sno sti i ne za vi sno sti ze mqe.

On is ti ~e da je ula ga we u iz grad wu ve tro par ko va po zi tiv no za lo kal nu za jed ni cu jer, u pro se ku, jed na ~e tvr ti na ukup ne in ve sti ci je u ve tro park pod ra zu me va an ga `o va we lo kal ne rad ne sna ge i ta ko di rekt no pod sti ~e lo kal nu eko no mi ju, a ima i in di rekt ne, ali i ve o ma kon kret ne pred no sti za lo kal nu eko no mi ju za hva qu ju }i iz grad wi i ob no vi in fra struk tu re. Ta ko pro je kat ove kom pa ni je u Sr bi ji pod ra zu me va iz grad wu no vih pu te va u du `i ni od pe de set ki lo me ta ra kao i ob no vu po sto je }ih, te se pla ni ra da se to kom na red ne tri go di ne za po sli vi {e od 400 qu di na iz grad wi pu te va, po sta vqa wu te me qa i elek tri~ nih in sta la ci ja.

Iako u ovom tre nut ku u Sr bi ji ne po sto ji ni je dan ve tro park, {to zna ~i da je Sr bi ja je di na ze mqa u Evro pi ko ja ne ko ri sti ener gi ju ve tra, Mark Kren dal uka zu je da pod ru~ je na {e ze mqe ima ve o ma do bar po ten ci jal ve tra ko ji bi tre ba lo da pri vu ~e zna ~aj ne stra ne i do ma }e in ve sti ci je u na red nim go di na ma.

Tre nut no je Voj vo di na, uka zu je Kren dal, da le ko naj bo qe me sto za iz grad wu ve tro par ko va zbog iz u zet nog po ten ci ja la ve tra, do bre in fra struk tu re i pri stu pa elek tro mre `i.

D. Mla |e no vi}

Evro pi ne ma ju sa ~u van ova kav ma te ri jal, on da je ovo za i sta re dak ma te ri jal ko ji se ~u va u Kar lo va~ koj gim na zi ji. Po obi mu, to je ma li her ba ri jum, me |u tim, we go va vred nost i ni je u ve li ~i ni , ne go u in fro ma ci ja ma ko je po se -

du je. Ima oko 6.500 pri me ra ka i sa ma ~i we ni ca da mi ne zna mo ta ~an broj i vr ste, do voq no go vo ri o to me ko li ko je za ne ma ren, iako je to za ko nom za {ti }e na zbir ka kao ne po kret no kul tur no do bro.

In te re sant no je, ka `e Mi li ca Rat, da je Vol ni ~e sto slao biq ni ma te ri jal ko le ga ma u Bu dim pe {tu i u dru ge de lo ve Evro pe i oni su to ~i ni li we mu. U we mu se na la zi i Vol ni jev neo bra |e ni ma te rial, kao i onaj ko -

ji su sa ku pi li i we go vi na sled ni ci, pro fe so ri Kar lo va~ ke gim na zi je.

- Her ba ri jum ima vred nost za ko ju mi jo{ uvek ne mo `e mo da ka `e mo ko li ka je - ka `e Mi li ca. - Ne zna mo ko li ko, ko jih i oda kle sve bi qa ka ima. Ka da smo pr vu ku ti ju otvo ri li, na i {li smo na biq ku, i{ ~e zlu iz flo re Sr bi je pre 50 go di na. Re~ je o jed noj vr sti `al fi je.

Po Mi li ~i nim re ~i ma, uslo vi za ~u va we ove zbir ke u Kar lo va~ koj gim na zi ji ni su ade kvat ni.

Her ba ru ju mi za htva ju vr lo spe ci fi~ ne uslo ve - mo ra ju da se ~u va ju u pro sto ri ji u ko joj je tem pe ra tu ra stal na to kom ce le go di ne, gde se kon tro li {e vla ga, a dnev na sve tlost ogra ni ~e na na mi ni mum. Po red to ga ku ti je mo ra ju da bu du od go va ra ju }e i mo ra ju re dov no da se uni {ta va ju pa to ge ni or ga ni zmi. Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de Sr bi je za du `en je za bri gu o her ba ru ju mu, ali ka ko ka `e Mi li ca, ova in sti tu ci ja ne ma pa ra ni ti mo gu} no sti da se ba vi wi me.

Za to je gru pa mla dih qu di, sve sna zna ~a ja Vol ni je vog her ba ri ju ma po kre nu la pro je kat „Sta za ma pr vih bo ta ni ~a ra”, ko jim `e li da skre ne pa `wu jav no sti, ali i nad le `nih in sti tu ci ja na ovu zbir ku.

Mladi botani~ari na delu U Eko lo {kom cen tru u Kar lov ci ma ove go di ne je u or ga ni za ci ji Po kre ta go ra na Voj vo di ne odr `an Dru gi kamp „Sto pa ma pr vih bo ta ni ~a ra” , ~i ji u~e sni ci, sred wo {kol ci, iz u ~a va ju flo ru Fru {ke go re, pro la ze }i sve fa ze bo ta ni zi ra wa. Na vi {e lo ka li te ta oni su sa ku pqa li biq ke, de ter mi ni sa li ih, pra vi li svoj her ba ri jum...

- Pre bi lo ka kvih ak tiv no sti na po qu is tra `i va wa, sre |i va wa zbir ke, po boq {a wa uslo va ~u va wa, ske ni ra wa, di gi ta li zo va wa i even tu al no na taj na ~in pre zen to va wa jav no sti, na {a `e qa je da uka `e mo da ona po sto ji - na po mi we Mi li ca. - Za to smo se i oku pi li, mi sa De part ma na za bi o lo gi ju

na PMF-u, Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de, Po kret go ra na, a o~e ku je mo da nam i Kar lo va~ ka gim na zi ja u to me po mog ne, da iz ne se mo in for ma ci ju o her ba ri ju mu u {i ru jav nost sa na dom da }e mo us pe ti i da po ra di mo osta tak po sla ka da je u pi ta wu ~u va we i tret man zbir ke.

Z. Milosavqevi}

BU DU ]E EKO-SE LO U KRI VA JI DO BI LO PR VI OBJE KAT

Na pra vi li ku }u od bla ta i sla me Uz vi {e ne go skrom ni bu xet od {est sto ti na evra mla di eko lo zi no vo sad skog udru `e wa „Ze le ni skok”, uz po mo} vo lon te ra i do ma }i na iz eko lo {kog udru `e wa „Hrast”, iz gra di li su pr vi obje kat u Eko-kam pu Kri va ja, a re~ je eks pe ri men tal noj ku }i ci na pra vqe noj od sla me i bla ta ko ja bi tre ba la pr ve nac bu du }eg Eko-se la uz oba le je ze ra kod me sta Kri va ja.

Pre ma re ~i ma Ma rin ka Ve le mi ra, jed nog od osni va ~a „Ze le nog sko ka” ko ji uglav nom ~i ne di plo mi ra ni in `e we ri za {ti te `i vot ne sre di ne i stu den ti ovog sme ra na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka u No vom Sa du, du go ro~ ni plan je da bu du }e Ekose lo bu de i po kre ta~ i sre di {te de {a va wa ve za nih za za {ti tu

`i vot ne sre di ne jer {u ma i je ze ro u Kri va ji za slu `u ju mno go vi {e pa `we.

- Uosta lom, to nam je i stru ka i zbog to ga mi sli mo da mo `e mo

i tre ba da do pri ne se mo to me. Ov de se kam po vi odr `a va ju ve} du `e od de set go di na i do sa da smo uglav nom ~i sti li {u mu, sre |i va li po ne {to i sli~ ne uslov no re ~e no sit ni je po slo ve.

Sa da smo ve} sprem ni da po kre ne mo i zna ~aj ni je pro jek te i ova eks pe ri men tal na ku }i ca je za nas sa mo po ~e tak bu du }ih ak tiv no sti - ka `e Ma rin ko.

Za dva de se tak da na tra ja wa kroz kamp u Kri va ji je pro {lo tri de se tak mla di }a i de vo ja ka iz svih kra je va Voj vo di ne, ali i iz Be o gra da i Kra gu jev ca. Ne ki od

wih su se za dr `a li po ne ko li ko da na, ne ki su od la zi li pa se vra }a li, a de se tak stal nih ~la no va gra di teq ske eki pe je u kam pu od pr vog do po sled weg da na. Ve se la

Li li iz Ma log I|o {a Po sled wih ne ko li ko da na, u kam pu je uz de se tak mo ma ka osta la sa mo jed na de voj ka. Li li iz Ma log I|o {a, pri dru `i la sa ve} na po ~et ku svo jim ko le ga ma sa ko ji ma je za vr {i la fa kul tet i osta la je do po sled weg da na grad we. Za du `e na za ku} ne po slo ve u {a tor skom na se qu, mom ci je iz u zet no ce ne, a ka ko sa ma ka `e kamp u Kri va ji joj je od li~ no is ku stvo. Od mor od sva ko dnev nih po slo va oko de se tak dru ga ra, na la zi na obli `wem ba ze nu sme {te nom usred {u me u Kri va ji.

at mos fe ra ko ja u kam pu vla da to kom ce log da na, go vo ri da im ne sme ta vi {e dnev no spa va we u {a to ri ma u {u mi, kao ni vru }i na ni pra {i na to kom grad we.

Osni va~ kam pa u Kri va ji i eko lo {kog udru `e wa „Hrast” u ovom me stu \u ro Va vro{ ka `e da je ve li ki pro blem za eko lo {ku si tu a ci ju u Kri va ji to {to je za {ti }e na {u ma pro da ta u sklo pu lo kal nog Po qo pri vred nog do bra.

- Ka da smo pre dve go di ne ~i sti li {u mu, kr ~i li sta ze i sre |i va li pri la ze, me ni kao or ga ni za to ru kam pa su is pi sa li dve kri vi~ ne pri ja ve zbog ome ta wa pri vat nog po se da i po jed noj sam ve} i uslov no ka `wen. Pro {le go di ne smo ot ka za li kamp, ali smo ga ove po no vo odr `a li uz po mo} mo ma ka iz „Ze le nog sko ka”. Mi slim da je bez ob zi ra na sve te {ko }e, va `ni je da mi na sta vi mo da ra di mo i da i da qe skre }e mo pa `wu na eko lo {ke pro ble me u ovom kra ju. Ovi mom ci ve} go di na ma do la ze ov de, ima ju do bre ide je i na dam se da }e mo us pe ti da ih ostva ri mo na red nih go di na jer sa mo an ga `o va wem mo `e mo sa ~u va ti ovo me sto - ka `e Va vro{.

Ka ko ka `e Vla di mir Cr no br wa ku }i ca ko ju su na pra vi li je prob na, ali je do bro is ku stvo za bu du }e pro jesk te.

- Vi de li smo ka ko se mo gu, ali i ka ko se ne mo gu kom bi no va ti dr vo, bla to, sla ma i tr ska.

Ima li smo pri pre mqen plan iz grad we, ali smo ga i me wa li to kom ra da. Za dve ne de qe }e mo se vra ti ti, da do vr {i mo ne ke stva ri ko je se sa da ne mo gu ura di ti. Za sle de }u go di nu, uko li ko sa ku pi mo no vac, ov de pla ni ra mo iz grad wu ku }e na bi ja ~e i brv na re - ka `e Cr no br wa.

Ove go di ne eko lo {ki kamp u Kri va ji je odr `an uz po dr {ku ne ko li ko do na to ra i lo kal nog eko lo {kog udru `e wa „Hrast” ko ji su obez be di li hra nu i osnov ne po trep {ti ne za u~e sni ke, dok su ma te ri jal za ku }u obez be di li mla di iz udru `e wa „Ze le ni skok”. Bu xet od {est sto ti na evra mla di su pri ku pi li od svo jih ho no ro ra ko je su za ra di li u pro jek ti ma dru gih or ga ni za ci ja u ko ji ma su u~e stvo va li. Pre ma re ~i ma Ma rin ka Ve le mi ra, za jed ni~ ki su od lu ~i li da te ho no ra re ulo `e u sop stve ni pro je kat i da ta ko po ka `u ini ci ja ti vu neo p hod nu za kon kur se na ko ji ma }e tra `i ti do na ci je za eko-kamp u Kri va ji.

N. Per ko vi} Fo to: R. Ha yi}

22

GLOBUS

~etvrtak16.avgust2012.

Највећа лизалица на свету

Ч

околадно „чудовиште на штапићу” направљено је у Калифорнији. Највећа лизалица на свету направљена је у посластичарници „Сиз кендиз” у Бурлингејму и тешка је 3,2 тоне, док је претходни рекорд износио 2,9 тона.

Чоколадна лизалица висока је скоро два метра, а на Фејсбук страници посластичарнице написано је да је тешка као три просечна аутомобила. „Гинисова књига рекорда” признала је ову џиновску посластицу као највећу лизалицу на свету, поносно је саопштио „Сиз кендиз”.

Господине, шта вам је то у џепу?

Н

еобичан случај догодио се на аеродрому у Сан Франциску због којег су црвенели радници обезбеђења. Џона Фалкон хтео је да се укрца на лет из Сан Франциска за Њујорк, када га је аеродромско обезбеђење издвојило од осталих путника због посебног претреса.

„Чуо сам како се дошаптавају, и један је другоме рекао да имам нешто сумњиво у џепу”, рекао је Фалкон, који по сопственом признању има највећи пенис на свету. „Одмах сам схватио о чему се ради, и покушао дискретно да им наговестим да немам ништа у џепу. Нису ми поверовали, мислили су да се шалим”, рекао је увређени Фалкон, који тврди да има пенис дужине 34,5 центиметара у ерекцији.

„Претресли су ме као криминалца, и одећу ми посули некаквим прахом који, ваљда, реагује на експлозиве и друге сумњиве супстанце. На крају сам морао да им покажем”, рекао је он. „Хафингтон пост” пише да „Гинисова књига рекорда” не

признаје рекорде као што је његов, али Фалкон, који се појавио у документарцу мреже ХБО о необичним полним органима, тврди да има највећи пенис на свету. Фалкону су бројне продуцентске куће које снимају „филмове за одрасле” нудиле да сними свој филм, али је он одбио све понуде, рекавши да му није интересантно да се експонира на тај начин.

В

размишљају о томе да повуку кампању с њим. И сам глумац изненађен је толиком популарношћу ниоткуда, и рекао је да је најпре помислио да се наслови „Rip ped Hoff” („Украдени Хоф”, али може да значи и

„Згодни Хоф”), односе на његов физички изглед. „Прво сам помислио да су написали ‘згодни’ и баш сам се обрадовао, а онда сам схватио да неко краде моје слике”, рекао је Хаселхоф за једне новине из Масачусетса.

реслаткa двогодишња Холанђанка спасла je живот животињици у зоо-врту у Арнхему, тако што јој је дала своју омиљену играчку. Женка лењивца родила је младунче које је добило име Сјаки, али је мали лењивац био на ивици смрти пошто мама није имала довољно млека да га доји. „Покушали смо да хранимо бебу шприцем с млеком, али није вредело јер мали лењивци морају да имају физички контакт с мајком, буквално да се мазе док једу”, објаснио је чувар Будвејн Стенбрекер. Радници су покушали малом лењивцу да дају плишане играчке из радње с поклонима у оквиру зоо-врта, али он није хтео да се мази. Тада је Стен-

Д

брекерова двогодишња мезимица понудила свог омиљеног меду. „Моја ћерка Лике понудила је свог меду, а мислили смо да би Сјаки можда боље реаговао на мирис већ коришћене играчке. Одушевио се, одмах почео да се гнезди поред меде, и прихватио млеко”, рекао је Стенбрекер. Мали лењивац лепо напредује, а једини „проблем”, каже чувар, је чињеница да Лике неће добити свог меду назад, јер се лењивац неколико пута испишкио по њему. Запослени у зоо-врту купиће девојчици новог меду, у знак захвалности што је Сјакију спасила живот.

Маца се окупала у веш машини

ок је једна Немица паковала намирнице у гепек, петогодишњак покренуо аутомобил и за длаку избегао трагедију. Сара Кајзер (28) повела је двогодишњу ћерку и петогодишњег сина са собом у мегамаркет у Диселдорфу. Завршила је куповину и довезла колица до свог „пежоа”, и рекла сину да уђе у кола. Кључ је ставила у контакт браву да би могла да отвори гепек на дугме, спаковала кесе са намирницама у гепек и почела да везује ћерку у седиште за децу. За то време, њен син се попео у возачко седиште, покренуо кључ и почео да врти волан. Аутомобил је јурнуо напред, а уплашена мајка гледала је како се зауставља на ивици лучког мола. „Престравила сам се, не знам како се ауто зауставио, али предњи точкови висили су му преко ивице мола”, рекла је Кајзерова, којој су полиција и ватрогасци вратили аутомобил на сигурно тле.

Ј

една Шкотланђанка сигурно ће од сада два пута проверити машину за прање веша пре него што је укључи. Ема Лотиан је испричала како је њена маца по имену Тинкер, ушла у машину за прање веша и остала у њој током прве фазе прања. „Приметила сам да Тинкер не трчкара по кући, као што стално ради. Онда сам чула да мјауче из веш машине и видела је да стоји изнад мокре одеће”, прича Ема. Она је ослободила мацу, тако што је поломила врата од веш машине. „Одмах сам је огрнула пешкиром, али да будем искрена, није изгледало да ће се извући”, рекла је узбуђено власница несташне маце. Ветеринар је одмах ставио мачку у комору са кисеоником. „Срећом, Тинкер је успела да не удахне воду. Иначе мислим да би се удавила. Ветеринар сам 15 година, али ово је први пут да сам се сусрео са оваквим случајем”, каже ветеринар.

Хало, полиција? Помозите с овом математиком!

Ј

Мечка у шопингу

М

више ледену кафу у „Камберленду”, и његове картонске „фигуре” у природној величини налазе се у свим радњама тог ланца. Широм 11 држава на североистоку САД-а, украдено је укупно 550 картонских „Мичева”, а ова помама натерала је власнике да

Ево ти мој меда!

Мама, пожури, крећемо!

И ово се краде...

ласници ланца „Камберленд” збуњени јер је неко украо 550 картонских слика Мича Бјукеноена. Глумац Дејвид Хаселхоф, који је недавно потврдио да ће играти у филму „Чувари плаже”, промо-

П

dnevnik

лада женка медведа упала је у тржни центар у Пенсилванији, купци хитно евакуисани. Медведица тешка око 60 килограма најпре је виђена како трчи по паркингу робне куће „Сирс” код Питсбурга. Она је затим ушла у тржни центар кроз аутоматска врата, и није умела да изађе. Шокирани купци пријавили су да је „као луда” трчала горе-доле између рафова са робом. „Била је тако брза да је пролетела поред људи који нису ни регистровали да је реч о медведу”, рекао је Мет Мациник, који се затекао на лицу места. Медведица је ухваћена пошто су је припадници хитне службе погодили стрелицом за успављивање, преносе америчка штампа.

едан четворогодишњак позвао је полицију да му помогне да реши задатак из математике. Мали Американац је, због проблема који је имао у решавању задатака из математике, позвао број за хитне случајеве, 911. Наиме, дечачићу је мама рекла да ако буде имао проблема са математиком слободно потражи помоћ и „позове некога”. Он је то и учинио... Окренуо је број за хитне случајеве и фино замолио чику који му се јавио да му помогне да реши задатак - колико је 5 - 5... Разговор који је дечак водио са диспечером хитне службе завршио је на Јутјуб каналу.

Ј

Сликаћемо те опет, не брини!

една Американка је ухапшена након што је звала полицију да се жали на то како је испала на полицијској фотографији. Тоња Ен Фаулер (45) ухапшена је прошле недеље у Вајндеру у Џорџији пошто је без дозволе боравила у једном напуштеном стану, и полицајци су је у станици фотографисали за архиву. Фаулерова је осванула на насловној страни листа „Bad&Bu sted”, који у Џорџији објављује

вести и слике са хапшења. Изнервирана својим изгледом на слици, позвала је полицију да се пожали. „Истина је да смо примили позив од жене старе 45 година, која се врло гласно жалила на фотографију објављену у тим новинама. Поново смо је ухапсили због злоупотребе броја за хитне случајеве, па смо је поново и сликали”, рекао је позорник Руди Вилер за локалну штампу. Није познато да ли је Фаулерова задовољна новом фотком.

MU[kA POSLA

dnevnik

~etvrtak16.avgust2012.

23

Све добре стране пива У

умереним количинама пиво помаже, смањује ризик од бубрежних каменаца, подстиче на опуштање, јача кости, делује противупално и добар је извор гвожђа, тврде стручњаци У древном Египту пиво су због високе енергетске вредности добијали робови пре градње пирамида, а користило се и у козметичке сврхе и као превенција од бројних обољења.

сматрају најздравијим алкохолним напит ком. На дан св. Патрика 17. марта, у Ирској и у остатку света где се обележава тај дан пиво традиционално тече у потоцима.

Разлике светлог и тамног По броју калорија, “најлакше” је светло пиво, но што се тиче

Пиво као извор гвожђа У тамном, али и у светлом пиву је врло важан минерал, гвожђе, које је нужно за бројне метаболичке процесе и преношење кисеоника у крви. Осим тога, пиво је обогаћено фолном киселином, калцијумом и бројним витаминима.

Превенција болести Два пива на дан за мушкарце и једно пиво на дан за жене

спречава угрушака.

појаву

крвних

За мршављење Умерено пијење пива смањује ризик од шећерне болести, јер коригује ниво шећера у крви и држи га стабилним, показало је истраживање Универзитета Барселона. Људи који редовно и умерено пију пиво имају ниже вредности крвног притиска, а имају и мањи постотак телесних масти.

Помаже у менопаузи За већину жена у менопаузи, пиво је добар додатак прехрани. Флавоноиди у пиву смањују утицај хормоналних осцилација, а могу и надокнадити ниво естрогена у организму.

Добро делује на психу Пиво нема масноћа, подстиче опуштање мишића и успављује организам. Познат је благотворни учинак пива на стрес и смањење ризика од депресије.

Пиво за јаче кости

Због високог удела воде и потицања на мокрење, људи који пију пиво имају мањи ризик од настанка болних бубрежних и жучних каменаца, тврде научници који пиво, уз вино,

здравствених добробити, тамно је пиво још бољи одабир. Тамна пива имају више природних антиоксиданта, који поништавају оштећења на ћелијама у организму.

добра је превенција од можданог удара и срчаних обољења, а то особито вреди за светла пива, показују америчке студије. Пиво такође подиже ниво доброг холестерола у крви, па тиме

Д

а ли имате посла са незрелим мушкарцем, нарцисом, контрол - фриком? Најбоље ћете открити ако пажљиво осомотрите стан вашег потенцијалног дечака.

Свако воли да се опусти с времена на време уз неки лаки садржај, али могуће је да је мушкарац који је окружен видео игрицама просто незрео. С ким имате посла можете лако сазнати ако договорите састанак у време кад он игра игрице.

С

екада је било сасвим незамисливо славити развод брака, а сада је све популарније да се тај чин на различите креативне начине обележава - од религијских ритуала сличних венчању до откачених обичаја који укључују тоалет папире. Различити народи, различити обичаји слављења развода... У Немачкој то изгледа овако: бискуп Маргот Кесман је 2000. године затражио да све цркве уведу религијску церемонију за оне који пролазе кроз развод брака. Он је предложио да се уведе „миса жаљења„, где би се пријатељи и породице брачног пара окупили и саслушали разлоге због којих они желе да се разведу. У храму Мантокуји у Јапану посетиоци могу да се ослободе лоше карме након развода тако што напишу своје жеље на папир, а онда их убаце у тоалет шољу и пусте воду, преносе светски медији. Овај необични храм

некада је био уточиште за жене које су бежале из лоших бракова. Иако већни није баш свеједно када се разводе, церемоније својеврсне „прославе” раскидања брачне везе посљедњих година постале су веома популарне, па тако многи окупљају своју породицу и пријатеље на журкама, а неки чак и симболично бацају прстење у реку. Јапанци, такође, имају свој метод прослављања развода. „Тамо далеко” церемонија развода кошта око 690 долара. У ту цену је укључена вечера за званице и разбијање бурми чекићем. Кинези, прецизније једна од етничких мањина - народ Јинг, имају обичај да потписују сертификат о разводу. Тај чин се не сме вршити у кући у којој је пар живео, а оловка којом се потпишу на сертификат мора да се баци, јер овај народ верује да то доноси несрећу.

Ж

Уредан ормар

Игрице

Н

Зашто љубавник заспи одмах после односа?

Стан говори о мушкарцу

То и није лоше али могуће је да имате посла са помало конзервативним типом склоним контроли. Ипак, кажу стручњаци, ако су његове мајице, панталоне и доње рубље сложени по бојама, бежите без размишљања.

- Мушкарци који су веома организовани често се осећају лоше чим се нађу изван своје сигурне зоне - каже психолог Сет Мајерс. Савршено организован стан, по којем вас он води и поспрема за вама, често говори о томе да имате посла са веома посесивном особом.

Фитохормони и силицијум, као и велик број Б витамина у пиву смањује ризик остеопорозе код жена, потврдило је истраживање шпанског универзитета Екстремадура, што је особито важно за жене који имају веће ризике за остеопорозу од мушкараца.

Прослава развода

Секси мачо тип

Слику своју љуби

Мушкарац који има у соби слике голишавих старлета, а време рачуна на основу еротских календара можда је само тип који није веома дуго био ни са једном женом. Гора могућност јесте да је прикривени зависник о сексу који се то и не труди сакрити. Ако га не збуне ваши коментари да ви баш обожавате тог и тог порно глумца, имате сигурно посла са незрелом и несхваћеном особом, који се са женама добро не сналази.

Нарциса ћете наљакше препознати ако откријете да у његовом стану има превише огледала, спортске опреме. Такви типови су поприлично заљубљени сами у себе и веома је могуће да ћете од њега моћи да чујете - „па, немам шта да обучем”. Започиње ли реченицу често са „ја”, добро размислите да ли можете да инвестирате у везу с човеком којем је потребна нон стоп пажња.

ене својим партнерима често замерају што се након измене страсти у кревету окрену на другу страну и заспу у року од минуте, но чини се да за то постоји ваљан разлог. Наиме, иако звучи невероватно, једно истраживање тврди да се припадници јачег пола у кревету радије окрећу спавању него мажењу, због тога што им је мозак једноставно дизајниран да се „искључи” у неком тренутку, преноси Индеx. Француски научници скенирали су мушки мозак пре и након оргазма и закључили да се церебрални кортекс, односно, део мозга одговоран за размишљање, након секса искључује. Одмах потом, укључују се други делови мозга који осталим деловима „наређују” да се деактивирају од сексуалне жеље. Целом процесу припомажу и окситоцин и серотонин, чијим се испуштањем сан индуцира много брже. „Ови експерименти показују нам шта се тачно догађа у мозгу током оргазма. Мушкарци, показало се, након тога обично имају период „поновног пуњења батерија” у којем, док траје,

Страст Џејн Остин

кнављење или само жеља да се по сваку цену добро заради? Издавач еротске литературе “Тотал-Е-Боунд” планира да убаци еротске момете у светске класике попут “Џејн Ејр” или романа “Гордост и предрасуда” и објави их у облику е-књиге, прено си “Хафингтон пост”. Компанија тврди да постоји тржиште за голицаве вер зије романа Шарлоте Бронте и Џејн Остин из 19. века и да ће тако “зачињени” класици привући “нову генерацију читалаца”, јављају агенције. Међу другим насловима који ће претрпети еротски преображај, наћиће се и “Нортенгерска опатија” Џејн Остин и приче о Шерлоку Холмсу. На овај потез компанија се одлучила после планетарног успеха еротског романа Е Л Џејмс “Педесет нијанси - сива” који је постао најпродаванија књига године, продат у милионском тиражу, а недавно је објављен и у Србији.

Љубитељи “Џејн Ејр” можда неће бити одушевљени када сазнају да је главна јунакиња имала “експлозиван секс с Рочестером”, а да је јунакиња “Орканских висова” Кети уживала у везивању, док је чувени детектив Артура Конана Дојла имао аферу с доктором Вотсоном. Клер Сјемаскијевиц, оснивач компаније која је ове наслове почела да издаје од 30. јула, међутим тврди да није реч о новом писању класика.

- Ми ће мо за др жати оригиналну прозу и ауторов глас. Ништа од тога нећемо мењати, али желимо да оснажимо романе додавањем сцена које недо стају, како би читаоци ужи ва ли. Људи ма ће се или допасти или не. Али, ми смо сто по сто уверени да по стоји тржиште за ову врсту литературе. Ми ћемо при бли жи ти кла си ке новој генерацији читалаца као и људима који воле ове романе и који би желели да виде шта смо урадили с њима - рекла је она.

једноставно не могу да се узбуде. Код жена је то друкчије, оне немају тај период и често замерају својим мушким половинама што спавају након акције у спаваћој соби. Али, то је код мушкараца нормалан посткоитални процес„, рекао је научник Серге Столеру, предводник групе научника центра за медицинска истраживања у ИНСЕРМ-у (Институт

Натионал де ла Сантé ет де ла Рецхерцхе Мéдицал). Ипак, ово истраживање није било једино на ту тему. Оно из 2005. године, на пример, тврди како су људи једине животиње код којих су спавање и секс повезани. Исто истраживање показало је како чак 48 посто од 10 хиљада испитаних мушкараца, заспи током сексуалног чина.

Пи во пи је желе сек с на пр вом са стан ку А

ко желите секс на првом састанку, не изглазите с неким ко пије воду и сокиће, већ пиво. Особе које пију пиво имају 60 одсто веће шансе да спавају са неким на првом састанку. Како тврди портала ОК Сипид мушкарци и жене, и хомо сексуалци и хетеро сексуалци који воле пиво 60 одсто су склонији сексу на првом састанку. Овај сајт твр ди и да да ме ко је има ју обли не ви ше за ни ма секс и да има ју ви ше са мо поу зда ња од мр ша ви ца. Чак и же не ко је за се бе твр де да мр зе да ве жба ју има ју ви ше шан си за не за до вољ ство у кре ве ту.

24

~etvrtak16.avgust2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

NO VO NA SE QE, ukwi `en 3,0 stan od 73m2 na V spra tu sa lif tom, ce na 61.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

15010 LI MAN, u no vi joj zgra di od fa sad ne ci gle, pro da jem ukwi `en 2,5 stan od li~ nog ras po re da, ce na 66.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

15011 KEJ, ukwi `en, odr `a van 2,5 st an od 70m2, ce na 63.900 sa ga ra `om od 12m2.

Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

15012 NO VA DE TE LI NA RA, od li ~an nov od mah use qiv 2,5 stan od 64m2, ukwi `en, po ce ni od 62.600. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

15013

PRO DA JEM tro i po so ban stan 108m2 kod @e le zni~ ke sta ni ce, u uli ci Omla din skog po kre ta /bez po sred ni ka/. Te le fon 064/155-1771, 021/444-448.

58477 LI MAN, ukwi `en ori gi nal no 3,5 stan od 92,5m2 na II spra tu, ce na 85.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

15014 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi `en no vi ji ori gi nal no 3,5 stan do brog ras po re da, na I spra tu, ce na 71.400.

Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15015 GR BA VI CA, pro da jem nov, od mah use qiv luks, ukwi `en 6.0 st an (ni je du pleks) od 136m2 na IV spra tu, mo `e i za me na za st an vi {e sprat no sti od 80-90m2. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15016 KEJ, u od li~ noj zgra di, kla si ~an 4,0 stan od 100m2 ce na 105.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

15017 CEN TAR, u @e le zni~ koj uli ci, no vi ja ukwi `e na zgra da od li~ nog kva li te ta, luks 4,0 stan (ni je du pleks) od 108m2 dvo ri {no or jen ti san + mo gu} nost ku po vi ne i ga ra `e u is toj zgra di. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

15018

IZ DA JEM so be i dvo kre vet ni apart man u pri ro di, Ba wa Vrd nik u bli zi ni ba ze na. Te le fon 063/7511-606.

58548

^A SO VI ne ma~ kog, en gle skog, fran cu skog, la tin skog, srp skog je zi ka pred {kol ci ma, osnov ci ma, sred wo {kol ci ma, stu den ti ma, od ra sli ma. Do la zim ku }i. Pro fe sor sa du go go di {wim is ku stvom. Te le fon 021/6399-305.

58620

DA JEM ~a so ve osnov ci ma iz svih pred me ta. Po mo} pri sa vla |i va wu gra di va, pri pre ma za po prav ni is pit. Do la zim ku }i. Pro fe sor. Te le fon 021/6399-305.

58622

PRE VO DI sa i na ne ma~ ki, en gle ski, fran cu ski, la tin ski je zik. Stru~ ni tek sto vi, ko re spon den ci ja, do ku men ti. Br zo, kva li tet no, pro fe si o nal no, du go go di {we is ku stvo. Te le fon 021/6399305.

58623

ME WAM tro so ban stan na Gr ba vi ci za ma wi + va {a do pla ta. Te le fon 063/881-8143.

58610

GAR SO WE RA na me {te na i od mah use qi va na Li ma nu III, Ul. Bal za ko va 41. Te le fon 064/254-1718 58600 IZ DA JEM na me {te nu gar so we ru, cen tar, ul. Vu ka Ka ra xi }a 5. i par king u cen tru, Ar se Te o do ro vi }a 15. Te le fon: 063/898-63-97, 021/823-217.

58470 KOM PLET NO na me {te na no va ve }a gar so we ra, 34m2 sa dve so be, te ra sa, TV, kli ma. Te le fon 064/ 1463126.

57858 IZ DA JEM dvo i po so ban stan u Ru me na~ koj br. 7. Te le fon 064/1473956.

58467 IZ DA JEM na me {te nu no vu gar so we ru, {i ri cen tar, 1. sprat, CG, mo `e na du `i pe riod. Te le fon 064/155-75-10.

58471 IZ DA JEM jed no so ban na me {ten stan na du `e vre me u uli ci No vo sad skog saj ma. Ce na po do go vo ru.

Te le fon 021/467513.

58647

PO TRA @WA sta no va, ku }a, vi ken di ca, vo} wa ka, pla ce va, za iz da va we, ku po vi nu. Ku pu je mo lo ka ci ju za zgra du, is kqu ~i vo je dan vla snik. Te le fo ni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260.

58667

LI MAN 2, pro da jem ukwi `en stan od 26m2. Tel. 63-68-429, www.bomil.rs.

15019 KOD LI MAN SKE PI JA CE, [ek spi ro va uli ca zgra da od fa sad ne ci gle, od li ~an stan od 88m2, sre |en, ce na 82.400. Tel. 063/82883-77, www.bomil.rs.

15020

BUL. OSLO BO \E WA, u no vi joj zgra di, ukwi `e na kom plet no na me {te na gar so we ra, ce na 28.600. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

15001 GR BA VI CA, no vi ja ukwi `e na gar so we ra od 27m2, ce na 32.000. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs.

15002

LI MAN II, 44m2, IV sprat, bez lif ta, use qiv, re no vi ran, u ka ta stru, ke{-kre dit. Ce na 37.000e.

Te le fon 063/239-411.

57272 CA RA DU [A NA, ukwi `en 2,0 stan od 43m2 na II spra tu, ce na 35.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

15003 DE TE LI NA RA, kla si ~an 2.0 stan na I spra tu, ukwi `en na 47m2, ce na 33.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

15004 NO VA DE TE LI NA RA, nov, use qiv, od li ~an 1,5 stan od 35m2 po ce ni od 36.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

15005 GR BA VI CA, kod Li man skog par ka, od li ~an 1.5 stan od 36m2, bez ula ga wa, ce na 40.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

15006 NO VO NA SE QE, od li ~an kla si ~an ukwi `en 2,0 stan od 54m2 no vi ja grad wa, ce na 38.500. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

15007 KOD BE TA NI JE, u no voj zgra di od li~ nog kva li te ta, ukwi `en nov 2,0 kla si ~an stan od 56m2 na I spra tu, ce na 56.650, mo `e i za me na za 3,0-3,5 stan na Li ma nu i oko li na... Tel. 6366-952, www.bomil.rs.

15008 CEN TAR, oko li na Ri bqe pi ja ce, u zgra di od fa sad ne ci gle, od li ~an 1,5 stan na I spra tu, ce na 46.400. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

15009

HIT NO pro da jem dva pla ca i vi ken di cu, kom plet na me {te nu, na ^e re vi} koj ske li (Fu tog). Te le fo ni: 065/89-70-668, 063/89-70-668.

58324 PRO DA JEM ba {tu - Be ge~ ka ja ma 20 ari, a mo `e i po la, do zvo qe na grad wa, stru ja, 100m od vo de, bra we na od vo de. Te le fon 898307. 57357 PRO DA JEM vi ken di cu za sta no va we sa vo} wa kom na pla cu od 1700m2, po tez Ma la Te ste ra. Te le fon: 060/7668810.

58594 SREM SKA KA ME NI CA, Sta ro Se lo, 7.000m2 plac ide al na zas sve na me ne, put, stru ja, iz vor na pla cu, lep po gled. Te le fon 069/18-26726.

57779 PRO DA JEM ku }u u Ra kov cu 140m2, sa dva ni voa. Ka na li za ci ja, stru ja, vo da i plin. Od pu ta uda qe na 250m. Te le fon 6275-509. 58199 PRO DA JEM ku }u u Ka me ni ci ili me wam za dvo i po so ban stan u No vom Sa du uz do pla tu. Te le fon: 060/7668810.

58593 BA^ KA PA LAN KA, pro da jem za po ~e tu ku }u na pla cu 5 ari i nus pro sto ri ju, use qi ve, in fra struk tu ra sva. Te le fon 604-6599 ili 060/60-465-99.

58611

NO VI SAD, Be ta ni ja, me wam opre mqen ka fe re sto ran sa ma ga ci nom 50m2+14m2 za ma wu ku }u ili vi ken di cu + va {a do pla ta. Te le fon 063/881-8143 58609

PRO DA JEM ili iz da jem po slov ni pro stor od 220m2 do 740m2 u No vom Sa du, Sa laj ka. Te le fon 061/140-2000.

58272

MAJ STOR - mo ler i far bar ra di dr ve na ri ju, le pqe we ta pe ta i far ba ra di ja to re. Na zo vi te na te le fon 021/6435-095.

58182 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

58645 STO LAR po pra vqa na me {taj, le pi ras kli ma ne sto li ce, ta pa ci ra i la ki ra. Po pust za pen zi o ne re. Te le fo ni: 897-168, 062/837-19-94.

58649

PRI ROD NI PRE PA RAT pro tiv he mo ro i da, {u qe va, is pi tan u nad le `noj usta no vi i li~ no pro ve ren. Le ~e we 7 da na, De da Ra do{, te le fo ni: 064/240-55-49, 037/490-797.

58366

STRA NOJ KOM PA NI JI po treb no 5 me na xe ra pro da je. Uslo vi: ko mu ni ka tiv ne oso be do 35 go di na sa vi {im ili vi so kim obra zo va wem. Te le fo ni: 063/516-153, 063/516-154.

58682 RE NO MI RA NOM re sto ra nu u No vom Sa du po treb ni: ku va ri, ko no ba ri, po mo} ni rad ni ci. In for ma ci je: 063/47-57-65.

58651

GAR SO WE RE 8.500 - 18.000e, jed no so ban 21.000e, dvo so ban 21.000e, ku }a, dva sta na, ga ra `a, lo kal 65.000e, sa la{ 20.000 - 150.000e.

Te le fo ni: 063/598-463, 021/6621797, 021/6215-260.

58668 KU PU JEM lo mqe no sre bro i zla to, na kit, du ka te, zub no zla to. Od vla sni ka. Naj bo qa ce na u gra du.

Te le fon 064/994-5002.

58234 ^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 58591 PRO DA JEM mo tor za ~a mac mer ku ri 4, jed nu go di nu ko ri {}en. Te le fo ni: 6046-599, 060/6046-599 58612

Mo joj Na ni

Ne deq ki Uze lac od: unu ka Bran ka sa ma mom i Dra ga nom i po ro di com Sr |a nov.

58701

Dra goj

tet ka Zo ri

Sa tu gom i bo lom opra {ta se od te be po ro di ca Le ti}.

58671

P O M E N BMW 318, di zel, 2008. mo del 2009. re gi stro van. Za me na. Te le fo ni: 065/411-32-53, 061/698-3191. 58558

PRO DA JEM mo tor nu te ste ru husqvarna 61, sta kle ne ba lo ne od 54l, pla sti~ nu bu rad od 100 i 200 li ta ra, ku} ni bar. Te le fon 063/545041.

58673 PRO DA JEM kul ti va tor I.M.T. 506. fre za, {pric sa re zer vo a rom 100 lit. sa 30m cre vom i mo to rom to mos, is prav no. Te le fon 528-928.

58598

GA [E NI KRE^, 7 din. na adre su kup ca, be ton ski stu bo vi, fert gre di ce, ci gle, blo ko vi, ar ma tu ra, gra |e vin ski ma te ri jal. Te le fo ni: 021/847-034 i 064/613-83-68. 55280

Da nas, 16. 8. 2012. go di ne na vr {a va se {est go di na od ka ko smo osta li bez na {e vo qe ne

La ne Ra do va nac Po ro di ce: Ra do va nac i Egi}.

58680

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav mami, baki i prabaki

~etvrtak16.avgust2012.

Iznenada nas je u 86. godini napustila na{a draga, mama, svekrva, ta{ta, baka i prabaka

25

Dana, 16. 8. 2012. godine navr{ava se trideset jedna godina od kako nije sa nama na{

Bo {ko Gran di} 1932 - 1981. iz Rav nog Se la

Dra gi wa Stu par tet ka Dra ga Sahrana je 16. 8. 2012. u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Po~ivaj u miru.

Weni naj mi li ji.

Ra doj ki [i po {e vi} Hvala ti za sve.

U na{im srcima postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene koje se}aju na sve {to je Tvojim odlaskom izgubqeno.

Tvoji najmiliji: supruga Mil ka, sin Ra do van, }erke Rad mi la i Du {an ka, unu~ad @eq ko, Mi lan, Ana, Te o do ra i Bo {ko, pra u nu ~ad i osta la rod bi na.

58627

58699

U znak se}awa posledwi pozdrav na{em dragom u~itequ, mentoru i kolegi

Oti{la je zauvek na{a babika Sinovi Jo vi ca i Ivan, unu~ad Na ta {a, Sr |an i Ne ma wa i praunu~ad Na |a i Vuk.

SEDMOGODI[WI POMEN

58690

Da ra Jan ko vi}

in`. Pe ri [e }e ro vu

1931 - 2012.

1930 - 2005.

Mar ku La to vu

Isprati}emo je u petak, 17. 8. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Weni: Mi la na i Qi qa na, Ne ma wa i Ne nad.

Uspomenu na tebe uvek }emo ~uvati u na{im srcima.

Wegovi Pro to ko lar ci: Bo ja na, Du brav ka i To dor.

58681

Tvoji: supruga Ko sa na i k}erka Smi qa na sa po ro di com.

58672

58327

POMEN Dana, 23. 8. 2012. godine navr{ava se godina od kako nas je napustila na{a supruga, mama i baka

Preminula je na{a draga supruga, mama i baka

Zo ran Ra do va nov 1956 - 2012.

U mislima i srcima zauvek sa nama.

Beskrajno te volimo.

Ra doj ka [i po {e vi} Tvoji: Du ga, Ste fan, Iva na, brat Slo bo dan, sestre Gor da na i Oli ve ra sa po ro di ca ma.

1936 - 2011.

Sahrana }e se obaviti na Alma{kom grobqu, danas, 16. 8. 2012. godine, u 13 ~asova.

58698

Posledwi pozdrav mami

Bo siq ka ]o si}

1935 - 2012.

O`alo{}ena po ro di ca.

Pomen obele`avamo u subotu, 18. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Suprug Da ni lo, sin Bran ko, snaha Bran ki ca i unuci Da ni ca, Mi li ca, Du {i ca i Ni ko la.

58678

58657

Dana 15. 8. 2012. godine, preminuo je na{ dragi suprug, otac i deda

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima i prijateqima da je preminula na{a draga i voqena

Da ra Jan ko vi} Je li sav ki Mar ko vi} od: }erki Gor da ne, Swe `a ne i Sve tla ne.

Mi ron Ko va~ Osta}e zauvek u na{im srcima i `ivom se}awu.

Sahrana je danas, 16. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}ena porodica: supruga Ol ga, k}er Na ta {a sa su pru gom i unuke So wa i Va wa.

Izjave sau~e{}a se primaju od 14 ~asova.

58686

58697

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav dragom bratu i striki

Draga ujna, ne mogu re}i zbogom jer ti }e{ uvek biti u mom srcu. Re}i }u samo na{ pozdrav. „Zdravo, drugovi crveni i drveni”.

Tvoj „de~ko” ne}ak Jo van.

Ve ra Vra ~a ri} ro|. 1930. god.

Sahrana je danas, 16. 8. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Qu bo mir i }erka Na da sa po ro di ca ma.

58677

58685

JEDNOGODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da 18. 8. 2012. godine obele`avamo jednogodi{wi pomen na{em sinu i bratu

Bra ni slav ka To do ro vi}

Je li sav ka Mar ko vi} 1932 - 2012.

Sahrana je danas, 16. 8. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Rumenki.

O`alo{}en unuk De jan sa po ro di com i osta la rod bi na.

58696

Mi ro nu Ko va ~u

Bez tebe ni{ta vi{e ne}e biti kao sa tobom.

od: brata Vla di mi ra sa suprugom Mi rom, sinom Bo ri som i we go vom po ro di com.

58687

Ve~no }e te se se}ati tvoji: \e ka, Le li ca, Da ca, Vla da i Ogi {a.

58675

Vu ja di nu Re li }u O`alo{}ena po ro di ca.

58674

26

tv program

~etvrtak16.avgust2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам после 1945.

09.30 Центар света 10.00 Вести 10.10 Освајачи 11.00 Све о животињама 11.25 Кухињица 11.50 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Документ 14.30 Повратак на село 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 15.55 Освајачи 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 18.55 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Последњи бег на Балкану 21.05 Биографије 22.00 Војвођански дневник 22.35 Прсте да полижеш 23.00 Оперативци 23.50 Серија недеље: Последњи бег на Балкану 00.50 Концерт године 1998.

01.45 Фолдер култура

СЕРИЈА

Комшилук У стан поред брачног пара Франтишека и Жужане Стромокоцура, усељавају се Илдико и њен супруг Ласло Комаром. На почетку нико од њих одушевљен ситуацијом у којој су се нашли. Узбуђена је само неудата комшиница Марта, која то види као прилику да пронађе мужа. Улоге: Анди Краус, Вики Ракова, Петер Марћин, Жужана Тлучкова, Марта Сладечекова Режија: Петер Марћин, Томаш Јанчо (РТВ 1, 18.55)

08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Панонско јутро Лола Вреле гуме За корак испред Тема недеље Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Путописи Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Барометар Глас Америке

Јасинда Барет

Школа за битанге

08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.05 Украдена срца 11.30 ЦИ-5 нови професионалци 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.05 Зове море 15.30 Азбука родитељства 16.00 Дунавска салетла 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Бели мантил 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Лична грешка 20.30 Витраж 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Зове море 23.00 ЦИ 5 нови професионалци 23.55 Украдена срца

Ђорђа Бонђани Ток шок Концерт године 2011. Грување Концерт-студио“М“ Ева магазин (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Биографије Концерт године 2011. ТВ баштине Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Оперативци Фудбал (Ж): Квалификације за Лигу шампиона: Спартак (Суботица)-Парну (Естонија) снимак утакмице 00.00 ТВ баштине

07.20 08.10 09.00 09.50 11.45 12.30 12.40 13.10 13.55 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20

06.59 07.32 07.38 07.59 08.11 08.16 08.22 09.05 09.21 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.32 13.00 14.00 14.43 14.59 15.27 16.05

СЕРИЈА

Прича о младићу који машта да освоји девојку са свог колеџа. Он пролази кроз низ занимљивих и комичних ситуација како би остварио своје снове. Међутим ствари се драстично мењају оног тренутка када се испостави да је и његовом професору запала за око иста девојка. Улоге: Били Боб Торнтон, Џон Хедер, Јасинда Барет Режија: Тод Филипс (РТС 1, 20.58) 06.05 08.00 09.05 09.59 10.30 11.06 12.00 12.15 12.31 13.19 13.42

02.03 02.47 03.51 04.24 04.55 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Камионџије 2 Сасвим природно Моја лепа Србија Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Дизни на РТС Летњи биоскоп: Деца са острвом са благом 3.део, филм Ово је Србија Позориште у кући Гастрономад Дневник РТВ Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи Школа за битанге, филм Место злочина-Лас Вегас Дневник Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Добре комшије, филм Камионџије 2 Запамти ме Моја лепа Србија Сасвим природно Срећни људи Верски календар

06.15 06.30 07.00 08.00 9.00 10.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.30 23.30 00.25 00.30 01.00 01.30

Ексклузив Експлозив Езел Рањено срце Одбачена Филм: Порука у боци Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Рањено срце Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Врсте Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив Кобра

15.10 16.00 16.43 17.00 17.25 18.25 19.02 19.30 20.05 20.58 22.48 23.35 23.58 00.40

16.52 17.25 18.19 18.50 18.56 19.17 19.29 19.34 20.00 20.30 21.00 21.56 22.34 22.57 00.02 01.00 01.47 02.18 02.43 03.12 03.58 04.35 04.58

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и деди Верујте али не претерујте Политичке идеје у Срба Под отвореним небом Линк Живот са музиком У свету Траг у простору Гитар арт фестивал ТВ фељтон Трезор Верујте али не претерујте Политичке идеје у Срба Под отвореним небом Ликовна колонија РТС ТВ лица... Мерима Његомир...као сав нормалан свет Породични кругови Свилена тога Песмом да ти кажем Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и деди Живот и стандарди Слике душе Свилена тога Међу нама ТВ фељтон Концерт Масима Савића Трезор ТВ лица...Мерима Његомир...као сав нормалан свет Песмом да ти кажем Живот и стандарди Слике душе Породични кругови Међу нама ТВ фељтон Концерт Масима Савића

ТВ лица: Мерима Његомир Aутор и водитељ: Тања Алексић-Петернек (РТС 2, 16.05)

Ме ри ма Ње го мир

Опчињени Серија говори о лекарима приватне клинике „Лајф”, а главни јунаци су Елена) и Давиде Курти. Улоге: Ђорђа Бонђани, Масимо Була (Новосадска ТВ, 21.00)

09.30 11.30 14.30 16.30 17.00 23.00 23.30 00.30 01.00

Фудбал: Белгија – Холандија АТП Мастерс Синсинати Фудбал: Шкотска – Аустралија СК Тенис студио АТП Мастерс Синсинати 1/8 Финала Премијер лига, магазин Фудбал мондијал магазин Свет фудбала АТП Мастерс Синсинати 1/8 Финала

06.30 Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Документарна серија 10.00 Филм: О покојнику све најлепше 12.00 Топ шоп 12.30 Здравље и ви 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Злочиначке намере 15.00 Ало, ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Оркестар једне младости 20.00 Ало, ало 21.00 Филм: Дани грмљавине 23.00 Удовице 00.00 Ало, ало 01.00 Филм: Девојка из фабрике 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Дани грмљавине

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

06.50 Инспектор Валандер 08.30 Топшоп 08.50 Долина сунца 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 14.00 Филм: Принц и ја 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10 Нинџа ратници 21.10 Филм: Смоки и бандит 2 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Увод у анатомију 00.45 Филм: Шумски ратник 02.15 Саут Парк 02.40 Нинџа ратници

Летњиковац: Имиџ Да ли познате личности имају право на опуштен живот? Шта све чини глумца, новинара и певача и на који начин креирају свој имиџ у јавном животу? Гости Бојане и Андријане су Тања Таша Радовић, певачица, Горан Јовановић, новинар, Марко Марић, певач. (Хепи, 14.10)

Ели ша Кат берт

Девојка из суседства Осамнаестогодишњи Метју Кидман је амбициозни одликаш који никада није уживао у животу - све док није срео своју нову комшиницу, прелепу и наизглед наивну, Данијел. Када открије да је његова „савршена” комшиница заправо некадашња порно-звезда, Метјуов ушушкани живот почиње да измиче контроли. Ипак, она ће му помоћи да се ослободи и открије да некада треба ризиковати све за особу коју волиш. Улоге: Емил Хирш, Елиша Катберт, Тимоти Олифант, Џејмс Ремар, Тимоти Ботомс Режија: Лук Гринфилд (Пинк, 01.00) 07.00 10.15 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00 20.00 23.00 00.30 01.00 02.45 03.30 04.00

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Брачни судија Недељно поподне Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Кукавица Курсаџије Академија дебелих- уживо Национални дневник Мала невеста Госпођица 48 сати свадба Академија дебелих- преглед дана Све за љубав Немогућа мисија Филм: Девојка из суседства Вештичарење Велики дан Закон Кентеберијеве

05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Летњиковац Моја Србија Телешоп Вести Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Шпадијер - један живот, филм Агенција Беверли Хилс Љубавни сигнали Агенција Голи живот Насловна страна – квиз Јелена Моја Србија

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak16.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

21

27

ЈО ВАН – ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Са ша Мар ко вић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.15 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Најгора мама на свету Дадиља на задатку Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Соул фуд породица Ургентни центар Ургентни центар Л.А. Инк Најбољи амерички кувар

08.00 Тајни рат 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Живот и дело Роберта Опенхајмера 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Нефертити и изгубљена династија 14.00 Како је уметност створила свет 15.00 Тајм тим година XI 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Варвари Терија Џонса 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Изгубљени древни градови 20.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 21.00 Вучице 22.00 Тајни рат 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Марк Форстер – дозвола за снимање

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Влаком према југу Свједоци Маршал Торенте 2 Вредније од Рубина Бакино чедо Еротски филм Еротски филм

Ба ки но че до Алекс је 35-го ди шњи мо мак ко ји те сти ра ви део игри це. По сле су ко ба са мај ком свог ци ме ра, при си љен је да се пре се ли код сво је ба ке. Ка ко би за др жао ре пу та ци ју код сво јих мла ђих ко ле га, Алекс упор но го во ри да жи ви са „три вру ће жен ске“... Уло ге: Лин да Кар де ли ли ни, Френк Ко ра чи Ре жи ја: Ни ко ла ус Гу сен (Си не ма ни ја, 22.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.11 Доме, слатки доме 10.11 Заволите свој дом 1, док. серија 10.59 Човекова планета, док. серија 12.00 Дневник 12.29 Моћ судбине 13.16 То се зове дом, филм 15.12 Дубине, док. серија 15.42 Свачији и ничији, док. филм 16.15 Понос Раткајевих 17.25 Хрватска уживо 18.35 Лоза 19.24 Наврх језика 19.30 Дневник 20.06 Нови Дубровник Николе Добровића 20.45 Црно-бели свет, док. филм 21.18 Стипе у гостима 21.55 Дневник 3 22.45 Циклус америчког филма 70их: Небески дани 00.25 Секс и град 00.54 ЦСИ: Мајами

Шон Пен

Пи кант не хо ли вуд ске при че По пут фу ри о зног мли на ко ји ме ље све на шта на и ђе, те че не де ља да на у жи во ту про ду цен та Бе на, ко ји се бо ри с увр ну тим ре жи се ром Бру не лом да при ста не на из ме не у фил му, јер ако не при ста не, филм не ће би ти при ка зан у Ка ну и на ње му ће сви из гу би ти ми ли о не до ла ра, што хлад на ше фи ца сту ди ја Лу не ће до зво ли ти... Уло ге: Ро берт де Ни ро, Шон Пен, Ке трин Ки нер, Брус Ви лис, Џон Тур туро, Ро бин Рајт, Кри стен Стју арт, Стен ли Ту ци Ре жи ја: Бе ри Ле вин сон (ХРТ 2, 21.00) 07.13 07.56 08.21 08.43 09.07 09.32 10.00 10.24 10.55 11.40 12.10 12.34 12.58 13.18 13.35 14.05 14.50 15.32 15.59 16.49 17.35 17.48 18.31 19.15 19.48 20.15 21.00 22.45 23.30 00.00 00.34 01.17 01.43

Лин да Кар де ли ли ни

06.00 08.05 10.15 11.50 12.15 14.10 15.40 16.50 18.15 20.05 21.45 23.25 00.00 01.50 03.25 05.00

Трон. Легат Непобедиви Лери Краун Филмови и звезде ИВ Тор Грегов дневник Милдред Пирс Нова фаца Дизање Моја љубавна песма Камелот Кејти Морган. Секс квиз Посредници Жив закопан Пијани од љубави Апокалипса на точковима

Моћ судбине Телетабис Жутокљунац Амика Х2О Уз мало воде! Кањон опасних игара Градић Вокавил Љубав је чудна Лоза Веровања Еџмонт Обична клинка Дарма и Грег Музика, музика... Док. серијал Светска блага 2 Залагаоница, док. серија Трауматологија Други формат Идемо на пут с Гораном Милићем Фотографија у Хрватској Сучево ново одело Нови клинци с Беверли Хилса 20пет, квиз Гламурозне сластице, док. серија Лажи ме Пикантне холивудске приче, филм ЦСИ: Мајами Мућке Битанге и принцезе Шаптачица духовима Сестра Џеки Др Хаус

07.30 Спортске стране 09.00 Биографија - Скарлет Џохансон 10.00 Правила опсесије 11.30 Спортске стране 13.00 Биографија - Кејт Бланшет 14.00 Сурова казна 16.00 Идентитет 17.30 Биографија - Скарлет Џохансон 18.30 Спортске стране 20.00 Биографија - Кејт Бланшет 21.00 Танка линија смрти 23.00 Прождирућа игрица

07.50 11.20 13.00 14.50 16.30 18.30 20.10 22.00 00.00

Врата раја Како је Гринч украо Божић Плави гром Млади револвераши 2. Дани славе Откуцаји срца Врелина тела Егзорцизам Емили Роуз Еротски филм

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.50 01.40

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Божић у облацима Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Краљевски болесници Вокер, тексашки ренџер Монк Божићна пошта Дијагноза убиство Монк Краљевски болесници Лудило Ђаволова љубавница Медијум

08.05 Езел 10.05 Кисмет - окови судбине 11.15 Штиклама до врха 12.05 Бибин свет 13.05 Еџклузив таблоид 12.40 Вечера за 5 13.25 Крв није вода 14.15 Бибин свет 15.00 Кобра 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Штиклама до врха 20.50 Раље: Истинита прича, ТВ премијера 22.30 12 дана терора 00.35 Неморална понуда, филм 02.30 Астро шоу 03.30 РТЛ Данас

12 да на те ро ра Го ди на 1916. пам ти се по ре корд ним вру ћи на ма те по ра зним епи де ми ја ма ко је су ха ра ле. Ме ђу тим, они ко ји су се слу чај но на шли на пла жа ма Њу Џер си ја би ли су из ло же ни још ве ћој опа сно сти мор ском псу ко ји је раз вио спо соб ност да на да ле ко на њу ши чо ве ка и по том га рас ко ма да... Уло ге: Ко лин Еглес филд, Марк Дек стер, Џе на Ха ри сон, Џон Рајс-Деј вис Ре жи ја: Џек Шол дер (РТЛ, 22.30)

Џе на Ха ри сон

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Опасан лов Страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболов са Робсоном Грином Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Мајстори за оружје Амерички оружари Амерички чопери Америчке дрвосече Обнова Њујорка Мајстори за оружје

08.30 09.45 11.00 12.00 12.45 13.30 14.30 15.45 17.00 23.00 23.45 00.30

Скијашки скокови Тенис Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Скијашки скокови Тенис Тенис Фудбал Фудбал Фудбал

Пре суд на ре ше ност Вој во ђа на

З

на ча јан број ис так ну тих срп ских ин те лек - ло ка јед ном прав цу, уз мо гућ ност раз ми мо и ла ту а ла ца, из сво јих сре ди на ја вљао се Од се - же ња у ста во ви ма љу ди ко ји су је чи ни ли. О то ку за упра ву и ста вљао на рас по ла га ње сво - ме је Ла ло ше вић и пи сао у свом Из ве шта ју о ра је ис ку ство и зна ње у уре ђе њу про свет них при - ду На род не упра ве, ко ји је пре до чио Ве ли ком на ли ка у но вој др жа ви. Та ко је по зна ти сом бор ски род ном са ве ту. „...То при зна ње, ту прав ну осно адво кат и бив ши учи тељ у срп ској учи тељ ској ву смо ми тра жи ли не је дан пут, али смо сваг да шко ли др Сте ван Ми хај ло вић, у свом пи сму од 2. до би ја ли са мо усме на уве ра ва ња и не ка вр ло де цем бра 1918, по ну дио сво ју по моћ На род ној мут на упу ства. Ак та пак о то ме да смо ми при упра ви. ‘’Као адво кат и као бив ши учи тељ је зи - зна та ле гал на власт, ко ја је по зва на да у овим ка на срп ској учи тељ ској шко ли у Сом бо ру – и кра је ви ма вр ши ег зе ку ти ву др жав не во ље, не до као прав ник са зна њем ма ђар ског и не мач ког је - би смо ни са да’’. Ла ло ше вић у то ме ни је ви део зи ка – во љан сам у пра во суд ној, прав ној или не пре мо стив про блем од ко јег тре ба за зи ра ти. про свет ној сек ци ји мо јој спре ми и мом по Он је сма трао да је у да тим окол но сти ма, ло жа ју сход не ду жно сти вр шти ти, те мо ка да је про гла ше но ује ди ње ње а ми ров ни лим да ми у сре ди шту, или ван овог јед но про цес на кон фе рен ци ји у то ку и ка да је зва ње по да ри ти из во ли те.‘’ отво ре но пи та ње гра ни ца но ве др жа ве, по Ор га ни за ци ја школ ства су ли т ич к и би л о праг ма т ич н о сре та ла се с број ним про бле при хва ти ти од лу ку Вла де у ми ма. Ни је по сто ја ла од го ва Бе о г ра д у да се На р од н а ра ју ћа школ ска ин фра струк упра ва де ми си о ни ра и био је ту ра, а рад с де цом је че сто ве о ма ко о пе ра ти ван у про це био не ви ше од чи сте им про су де ми си је. Про цес де ми си је На род на ви за ци је. Че сти су би ли про упра ва за Ба нат, Бач ку и Ба бле ми с ор га ни за ци јом на ста ра њу при хва ти ла је две не де ве у ма лим се о ским и са ла ље ра ни је. Од лу ку о де ми си шким сре д и н а ма, ко ј е је, ји На род не упра ве за Ба нат, опет, тре ба ло укљу чи ти у Бач ку и Ба ра њу је вла да Кра обра зов ни про цес из два бит љев ства Ср ба, Хр ва та и Сло на раз ло га. Нај пре, ту је жи ве ве на ца до не ла у дру гој по ло ла број на не пи сме на и по лу пи ви ни де цем бра 1918. го ди не. О сме на по пу ла ци ја, а дру ги раз то ме су чла но ви На род не упра ве би лог је што су те сре ди не до ми нан ли оба ве ште ни на сед ни ци од 14. де то би ле на се ље не сло вен ским жи вљем. цем бра 1918. го ди не, ка да су По не кад, упр кос свим на по ри ма, учи тељ ни је мо гао да Не спрем на да при зна На род ну упра ву и при хва ти ли обра зло же ње и оба ви сво ју ду жнот и о то ме је оба ве шта вао Од - на чин де ми си је. И чла но ви Ве ли ког на род ног сек за про све ту. ‘’Пот пи са ни уч ти во ја вљам, да са ве та би ли су до бро упо зна ти са ста вом Бе о сам пре ма де кре ту бр. 85 /1919 као име но ва ни гра да о аутох то ним ор га ни ма упра ве на те ри то при вре ме ни ре дов ни учи тељ др жав не основ не ри ји Вој во ди не и њи хо вом да љем ра ду. ‘’Г. ми шко ле у Су бо ти ци оти шао на од ре ђе но ми ме сто. ни стар пред сед ник Про тић је на на ше пи та ње На слу жбу ни сам мо гао на сту пи ти, и то са ових де ци ди ра но од го во рио да и ове по кра ји не, да кле раз ло га: шко ла је уда ље на од гра да Су бо ти це и Ба нат и Бач ка и Ба ра ња, чи не са став ни део је пре ко 20 км, на са ла ши ма Ђур ђин, пут до шко ле дин стве не др жа ве Ср ба, Х.С. те да се власт цен ско ро не про хо дан, згра да је та ко јад ног и бед ног трал не вла де про сти ре и на ове те ри то ри је. Пре ма то ме да кле са свим је при ста ња да је не мо гућ сва ки рад род но да две ма вла да ма на и ста но ва ње у ис тој’’. Вла д а Кра љ е в и н е Ср б и ј е, јед ном те ри то ри ју не ма ме Вла да Кра ље ви не Ср би је, по том вла да Кра љев ства ста, те да ова На род на упра ва по том вла да Кра љев ства Ср Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца, тре ба да де ми си о ни ра, што ба, Хр ва та и Сло ве на ца, а и Ан тан та, би ле су опре зне у а и Ан тан та, би ле су опре зне смо и за кљу чи ли да учи ни мо’’. Ту на ме ру вла де спро ве зи с при зна ва њем но во фор у ве зи с при зна ва њем во ди ло је ми ни стра ство уну ми ра них ор га на упра ве у Вој но в о ф ор м и р а н их ор г а н а тра шњих де ла, од но сно ми во ди не, што су оправ да ва ле упра ве у Вој во ди не ни с тар Све то з ар При б и ћ е ком п лек с ном ме ђ у н а р од н ом вић. си ту а ци јом. Ипак, од са мог Сво је вр стан при ти сак на На род ну упра ву да по чет ка ра да На род не упра ве, баш због не до ре че не по ли тич ке си ту ац и је у Вој во ди ни и на ме ре де ми си о ни ра вр ши ли су и ло кал ни ор га ни упра да се што сна жни је де мон стри ра соп стве на по - ве ко ји су јој би ли од го вор ни. Раз ло зи то ме су ли тич ка во ља и од го вор ност пре у зи ма ња упра ве, би ли ви ше стру ки и илу стро ва ли су не за вид ну и Ла ло ше вић је Бе о гра ду и све ту кон ти ну и ра ним те шку си ту а ци ју у ко јој су би ли де ло ви те ри то ак тив но сти ма и кон так ти ма ода ши љао сиг на ле о ри ја Вој во ди не. Та ко је сре ско на чел ство Бе ле ре ше но сти да се си ту а ци ја ре ши у скла ду с од лу - Цр кве зах те ва ло да срп ска др жа ва ус по ста ви ка ма Ве ли ке на род не скуп шти не од 25. но вем бра сво ју ин ге рен ци ју. Не сум њи во оправ да ње ова кве 1918. го ди не. Ка ко је вре ме про ла зи ло, фи нан - од лу ке би ло је раз гра ни че ње Кра љев ства Ср ба, сиј ска по др шка Ср би је, осим усме них обе ћа ња, Хр ва та и Сло ве на ца са Ру му ни јом на про сто ру је из о ста ла. Ла ло ше ви ћу је по ста ло ја сно да срп - Ба на та. ‘’До ле пот пи са ни сре ски на чел ни ци ста ска вла да, ка ко се њен ме ђу на род ни по ло жај вља ју упра ви на зна ње сле де ће: по што без срп утвр ђу је, не же ли да у Вој во ди ни очу ва ство ре не ске цен трал не вла сти (ве ли ког жу па на) у Те ми ор га не На род не упра ве већ сво ју ин ге рен ци ју и шва ру не мо же мо зах тев но срп ским ин те ре си ма де ла ти, јер без исте не ма мо ор га ни зо ва не ве зе са из бег не мо гућ ност дво вла шћа. Си ту а ци ја ‘’фа тал ног circulus vitiosusa„, ка ко срп ским вој ним вла сти ма, то мо ли мо, да се у ро ју је Ла ло ше вић на звао, мо ра ла је на не ки на чин ку од осам да на ин ста ли ра срп ска цен трал на да се пре ва зи ђе. Услед не спрем но сти но во фор - власт, јер у про тив ном слу ча ју по ла же мо на ше ми ра не вла де Кра љев ства Ср ба, Хр ва та и Сло ве - ман да ти у ру ке На род ној упра ви на да ље рас по на ца да при зна На род ну упра ву, ре ше ње је во ди - ло же ње’’.

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи тeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

~etvrtak16.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Јавност вам је наклоњена. Деца такође. Можете бити спона између деце и онога што треба озва ни чи ти, до го во ри ти. Парт нер вам је наклоњен, такође.

BIK 20.4-20.5.

Атмосфера у дому је пријатна. Спој Сунца и Месеца, мушког и женског принципа у кући, благотворан је за укућане. Приредите партнеру вечеру уз свеће.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

16. avgust 2012.

Краће путовање с особом од ауторитета донеће вам бенефите. Такође пословни састанци, у којима ћете пронаћи заједнички интерес и садржај.

На радном месту успевате да реализујете све што сте намеравали, али поштујући претпостављене. Немојте сумњати, већ будите самоуверени.

Четвртак и петак су значајни за партнерски однос. Имате неку чудну моћ да очарате драгу особу и поведете је пут својих снова. Озбиљни сте и упорни.

Стресна ситуација на радном месту. Сусрет у тајности или пословни састанак иза затворених врата ће вам пружити задовољство. Будите штедљиви.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Како Ваш Марс напада Сатурна, који је у стабилнијој позицији, тако ћете и ви покушати да превазиђете одређена ограничења и блокаде.

Само напред и увек напред, у ново сутра. Није у вашој природи да се заустављате. Имате отворене могућности и широке видике. Иностранство.

У каријери је ситуација кризна и напета. Многи би да буду главни и важни, што није могуће. Хијерархија ипак доноси рад, ред и дисциплину. Будите присутни.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Кризни дани за вас, данас и сутра. Покушајте да будете сталожени и контролисани. Истовремено, могли бисте доћи до одређених значајних решења.

Партнерски однос је наглашен. Покажите више пажње и нежности драгој особи јер то и вас енергетски испуњава. Бизнис вас анимира.

Имате одређене жеље и намере па ћете оно што зависи од вас решити и урадити. Али, не можете се у потпуности ослонити на друге. Биће све ОК.

TRI^-TRA^

Опет свадба V REMENSKA

PROGNOZA

МалО

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

29

Sombor

30

Kikinda

30

Vrbas

30

B. Palanka

30

Zreњanin

30

S. Mitrovica 30 Ruma

31

Panчevo

31

Vrшac

29

Srbija Beograd

31

Kragujevac

32

K. Mitrovica 32 Niш

33

Evropa

тОПлије

НО ВИ САД: Сунчано и топло. Ветар слаб северни и северозападни. Притисак мало изнад нормале. Температура од 14 до 30 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Сунчано и мало топлије. Ветар слаб северни и северозападни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 10, а максимална 31 степен. СР БИ ЈА: Сунчано и топлије уз локални дневни развој облака на југозападу Србије. Ветар слаб северни и северозападни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 10, а максимална 33 степена. Прогноза за Србију у наредним данима: У петак и за викенд сунчано и топло време, али без великих врућина. Максималне дневне температуре око или мало изнад 30 степени. Идуће седмице сунчано и све топлије, па ће бити врућине, посебно средином седмице. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Биометеоролошка ситуација пријаће већини хроничних болесника, али се саветује опрез особама са срчаним тегобама. Главобоља и поспаност могуће су метеоропатске реакције. Неопходно је адекватно одевање и заштита од UV зрачења.

Madrid

35

Rim

31

London

24

Cirih

25

Berlin

23

Beч

28

Varшava

23

Kijev

23

Moskva

23

Oslo

23

St. Peterburg 23 Atina

37

Pariz

27

Minhen

26

Budimpeшta

28

Stokholm

24

Пе ва чи ца Гвен Сте фани и њен су пруг, ро кер Гавин Росдејл де се ту го ди шњи цу ве зе про сла ви ће ре при зом свог вен ча ња.

- Осе ћа ју се за љу бље но и по но во ће, 14. сеп тем бра на пра ви ти свад бу. На кон ко је ће усво ји ти још дво је де це не би ли њи хо ви ма ли ша ни Кингстон и Зума има ли још бра ће и се ста ра. А све због то га што се Гвен бо ји ста ре ња и не же ли да по сле ње не смр ти, де ца оста ну без по ро ди це ре као је но ви на ри ма из вор бли зак 42-го ди шњој пе ва чи ци. Гвен и Га вин вен ча ли су се 2002. го ди не у Ко вент Гар де ну у Лон до ну и од та да жи ве у љу ба ви за хва љу ју ћи ко јој су се од у пр ли број ним про бле ми ма. Ме ђу њи ма се на шла и афе ра Га вин, у ко јој је на ви де ло иза шла чи ње ни ца да је њен су пруг у ти неј џер ским да ни ма имао хо мо сек су ал не скло но сти и љу био му шкар це.

VIC DANA Шта каже Лала кад затекне Сосу са швалером у пози 69?

- Ију, наопако!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

91 (-17)

Slankamen

180 (-7)

Jaшa Tomiћ

Apatin

162 (-19)

Zemun

236 (-6)

Bogojevo

151 (-19)

Panчevo

254 (-8)

Smederevo

440 (-10)

Baч. Palanka 178 (-15) Novi Sad

149 (-11)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

189 (-3)

S. Mitrovica

8 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

263 (-1)

Beograd

180 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

345 (1)

Tendencija stagnacije

Titel

163 (-8)

NERA

Hetin

64 (0)

TISA

-41 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

30 (0)

Reшeњe iz proшlog broja